SPECIJALNO IZDANJE

ŠKOLA GAJENJA JAGODE
Prof. dr Nebojša Momirović

GAJENJE SORTIMENT ISHRANA ZA{TITA
Cena: 200 dinara • 7,40 KM • 3,20 EUR • 22 Kn • 220 denara

Sve na jednom mestu za podizanje zasada jagodastog voća

Zeleni hit d.o.o. Tošin Bunar 188a/39 Veleprodaja i ogledno polje Naselje 13. maj, Batajnički drum bb, Zemun Tel: 011/2604-347 • Fax: 011/2604-353 Mob: 063/617-681

Najboljom ishranom do vrhunskog kvaliteta i prinosa

Dođite da uradimo hemijske analize zemljišta i vode za navodnjavanje i da Vam preporučimo program ishrane Vaših zasada

Pioniri u NUTRIGACIJI®

Sadržaj
Robna proizvodnja jagode ...................................... 4 Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća ............................... 6 Dragi čitaoci, Neprestano osluškujući Vaše potrebe i povratne reakcije, primetili smo da je proizvodnja voća, a naročito proizvodnja jagodastog voća u fokusu Vašeg interesovanja. Nastavljajući praksu izdavanja specijalizovanih izdanja Poljoprivrednog lista, došao je red i na Školu gajenja jagode, koja je pred Vama. Nakon izdanja Škola gajenja povrća, koje je ostvarilo veliki uspeh, isti autor, prof. dr Nebojša Momirović, prenosi Vam svoje bogato iskustvo i iz praktične proizvodnje i primene najsavremnijih tehnologija gajenja jagode u zaštićenom i na otvorenom prostoru. Zahvaljujemo se prof. dr Nebojši Momiroviću na uloženom trudu i nadamo se da ćete bez obzira da li ste profesionalni proizvođač jagode ili ne, među brojnim tekstovima pronaći teme koje Vas interesuju. Korišćenje savremenih tehnoloških dostignuća u kontroli mikroklimatskih uslova u gajenju jagode ......................................................... 8 Osnovni elementi kvaliteta i tržišnosti jagode i sitnog voća i kako ih ostvariti ............ 10 ODABIR SORTIMENTA ............................................ 11 Nabavka kvalitetnog sadnog materijala ......... 22 Hranljiva vrednost jagode ..................................... 24 ODABIR NAČINA PROIZVODNJE ..................... 25 Tehnologija gajenja jagode u zaštićenom prostoru ........................................... 26 Izvozna šansa u proizvodnji jagode na otvorenom polju ............................................... 32
Svi prilozi i saveti u ovom izdanju su plod znanja i iskustva ekipe stručnjaka Zelenog hita i prof. dr Nebojše Momirovića, nastali kao rezultat višegodišnjeg eksperimentalnog rada i bavljenja proizvodnjom jagoda na vlastitom oglednom polju. Za preporučenu tehnologiju gajenja na bazi opreme i repromaterijala u vlastitoj ponudi ZELENI HIT u potpunosti odgovara. Glavni urednik: Violeta Margetić, dipl. ing. Direktor: Nebojša Margetić, dipl. ing. Tehničko uređenje i grafički dizajn: Prepress studio AGROTOP Štampa: Modriani, Golubinačka 54, 22310 Šimanovci Adresa redakcije: Vodovodska I deo 53, 11147 Beograd, Računovodstvo i pretplata: 011/ 23-987-43, Redakcija: 011/239-2039, Tekući račun: 165-14119-77 Publikacija je upisana u registar sredstava javnog informisanja Republike Srbije pod brojem 3362 CIP katalogizacija: ISSN 1820-2179 COBISS.SR-ID181610247 E- mail adrese: Urednik: urednik@poljoprivrednilist.co.rs, Direktor: direktor@poljoprivrednilist.co.rs Marketing: marketing@poljoprivrednilist.co.rs, Novinari: press@poljoprivrednilist.co.rs Knjigovodstvo: knjigovodstvo@poljoprivrednilist.co.rs Design i priprema: prepress@poljoprivrednilist.co.rs Pretplata: pretplata-prodaja@poljoprivrednilist.co.rs Redakcija: redakcija@poljoprivrednilist.co.rs www.poljoprivrednilist.co.yu

ISHRANA I NAVODNJAVANJE USEVA JAGODE ....................................................... 42 ZAŠTITA USEVA JAGODE ..................................... 50 Recepti ....................................................................... 60

ŠKOLA GAJENJA JAGODE

3

a u poslednjoj izvesno značajan po obimu i svojoj vrednosti. ali politička i vojna sukobljavanja oko kontrole strateških energetskih i sirovinskih izvora ukazuju na jednu sasvim novu ulogu poljoprivredne proizvodnje. Prošla godina je obeležena velikim strukturnim promenama u svetskoj poljoprivredi i možemo slobodno reći da predstavlja svojevrsnu prekretnicu u globalnim kretanjima ove veoma važne privredne delatnosti. Kada se govori o vansezonskoj proizvodnji. dobro obojena) jagoda ne može proizvesti na tradicionalni način. prvenstveno otvaranjem tržišta. ali i u Sloveniju. što omogućuje i naše pojavljivanje sa tržnim viškovima u ponudi zemljama prvenstveno u našem okruženju (CEFTA) ali i na udaljenijim tržištima. često i na vrlo velike udaljenosti. sjajna. osim gajenjem jagode u ravničarskim ŠKOLA GAJENJA JAGODE . u prvom redu povećanja cena mineralnih đubriva i svih drugih inputa u poljoprivredi od kojih u najvećoj meri zavisi cena koštanja poljoprivrednih proizvoda. uvoz većih količina bio skopčan sa vrlo visokim troškovima transporta. Brojne su nedoumice oko opravdanosti ovakvih tendencija. onom iz obnovljivih izvora. te je bilo opravdano njeno gajenje uz relativno visoke troškove dopunskog grejanja. promenio u potpunosti standarde u pogledu navika i potreba domaćeg tržišta. 4 P uključujući i primarnu poljoprivrednu proizvodnju i sekundarne proizvode. U svetu. Češku druge okolne zemlje i zemlje članice Evropske Unije. U početku je s obzirom na relativno malu tražnju zbog slabije kupovne moći građana. povremenim uvozom i velikom i raznovrsnom ponudom na domaćem i na okolnim tržištima. čije se dalje širenje može sa sigurnošću očekivati. Naročito jagodasto voće koje sadrži visoke količine antioksidativnih materija sve više postaje predmet prometa. došlo je do velikog skoka rasta potrošnje i cena energije fosilnih goriva. U prethodne dve. prvenstveno jer se kvalitetna (čitaj krupna. vansezonski uvoz neće biti ograničen prvenstveno na velike lance hipermarketa. U prometu jagode tokom sezone neće dolaziti do značajnijih poremećaja i velikih oscilacija cena. posebno u Kanadi i Sad značajan deo proizvodnje žitarica i uljane repice se troši za dobijanje bioetanola i biodizela. U Evropskim okvirima doneti su strateški planovi razvoja koji podrazumevaju supstituciju oko 20 % energije iz nafte i gasa. Najpre. Jednodušna ocena svih proizvođača i prometnika svakako jeste da je vansezonski uvoz sveže jagode iz nekih zemalja Mediterana (Izrael. Uvozom vansezonske jagode su dakle nametnuti novi standardi u pogledu tržišnosti. Italija i Grčka). Takođe je došlo i do laganog pomeranja u načinu prometa. Španija. visoke temperature kod njih ne dozvoljavaju uspešnu proizvodnju. dok se kod nas. dok proizvođači kod novopodignutih savremenih zasada još uvek ne vladaju u potpunosti adekvatnom tehnologijom gajenja jagode. U bližoj budućnosti. u prvim godinama vrlo ograničenog obima. potrošnja voća i povrća ima stalni trend rasta jer su ljudi veoma zabrinuti za svoje zdravlje. prvenstveno u Rusiju i bivše sovjetske republike. sa neizvesnm plasmanom. načina pakovanja i niza pratećih elemenata u distribuciji i prodaji. onda Mediteranske zemlje sve do sredine aprila imaju nenadoknadivu prednost u odnosu na naše proizvođače.TRŽIŠTE Robna proizvodnja jagode i sitnog voća u svetlu novih tržišnih zahteva i globalnih promena u svetskoj ekonomiji i poljoprivredi Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća oslednjih par sezona promet jagode i sitnog voća obeležile su nove tendencije i kretanja uslovljena. maline i trešnje na strana tržišta. ali i u ovoj sezoni zabeleženi su i prvi primeri izvoza jagode. S druge strane. Zato je domaća jagoda iz zaštićenog prostora imala vrlo visoku cenu. ali i drugih sirovina. Kasnije. kao i do promena u potrošačkim navikama i u specifičnim vidovima tražnje za industrijsku preradu. Veoma je značajno istaći neke komparativne prednosti koje u Srbiji imamo u odnosu na druge zemlje. manipulacje i čuvanja.

270 ha Kalabrija i Basilikata 486 ha. obezbeđuje doradu. Dakle ako uzmemo da kooperative zadrže oko 30% za zajedničke troškove. Jagoda se u svetu u ovoj godini gaji na oko 260. U Hrvatskoj i Sloveniji asocijacije proizvođača jagode su ove godine izvozile za 1. a na otvorenom polju se gaji samo na 710 ha. a od ukupne proizvodnje 80 % je pod plastikom.4 EUR/kg. Nemačkoj 14.400 ha i Italiji 3755 ha. obučene ljude i koncentrisanu proizvodnju. kao i kod drugog jagodastog voća. mora biti što brži i efikasniji. kooperative. uz napomenu da su kod njih zimske temperature mnogo blaže u odnosu na kontinentalnu klimu u Srbiji. Kod nas se u toku jeseni cena jagode kretala oko 4 EUR/kg što je značajno više nego u Italiji i Evropi. U ceni koštanja jagodastog voća uopšte. prirodni uslovi treba da pogoduju gajenju ove vrlo zahtevne vrste. te se u tom smislu zahvaljujući nižim troškovima radne snage. ili malih proizvođača povezanih u zadruge.600 ha. izmeštanjem proizvodnje na veće nadmorske visine može obezbediti kontinuirano snabdevanje većim delom godine. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 5 . U ravničarskom kontinentalnom delu jagode ima najviše u regionu Veneto 704 ha. ili veće asocijacije treba da obezbedi svakodnevni izvoz punog vozila. u kontinuitetu tokom ugovorenog perioda plasmana. od čega u Evropi najviše u Poljskoj 55. Pri tom treba imati na umu da transport do otkupnog mesta u kome će se upakovana roba složiti za transport. Španiji 7.predelima. Najpribližniji našim uslovima su regioni Veneto i Emilija-romanja. Turskoj 14. pakovanje i plasman.000 ha. te da naša gazdinstva za kvalitetnu jagodu mogu planirati cenu oko 100 din u otkupu. Uz to. potom Emilia-romanja 362 ha i Pijemont 158 ha. 320 ha Sicilija. jer se vrlo mali deo proizvodnje nalazi u zaštićenom prostoru i obnavlja iz frigo živića svakog leta. pri čemu kooperativa (zadruga) obezbeđuje materijal za pako- vanje. onda možemo reći da je to manje više ujednačena i stabilna cena. Ove godine su cene koje su dobijali farmeri u Evropi bile oko 1.000 hektara. Najpre treba znati da je ukupna proizvodnja povećana za 4%. cena branja ulazi sa vrlo visokim procentom. Na jugu Italije dispergovan je dobar deo proizvodnje: 826 ha Kampanija. Obim proizvodnje kod većih robnih proizvođača. U toku juna i jula jagoda je skuplja. pa se u Italiji Elsanta iz regiona Trentino i Alto Adiđe prodaje za 3.000 ha. U zaštićenom prostoru najviše se gaji u regionu Veneto. a približne su cene i u Sloveniji. rashladiti do propisane temperature i utovariti na hladnjaču. može ostvariti puna profitabilnost većih projekata. zatim u SAD 21.200 ha.2 EUR za kilogram. Letnja proizvodnja organizuje se u Trentinu i Alto Adiđe na površini od 231 ha. te prednost imaju oni krajevi u Srbiji koji već imaju izgrađenu infrastrukturu. Sobzirom da je najveći broj sorata koje se gaje u Srbiji poreklom iz Italije uputno je analizom kretanja proizvodnje po regionima ove evropske zemlje otkriti moguće trendove u pogledu kretanja proizvodnje jagode u svetu.7 EUR za kilogram.

a optimalne noćne temperature su 12-13°C. Ivanjica. niti na jako zaslanjenim zemljištima koja imaju vrednost EC saturacione paste preko 2 mS/cm. Osobine klime Optimalne dnevne temperature za porast i razviće useva jagode su 1822°C. Arilje. Geografska širina. Osetljivost prema agrohemijskim karakteristikama zemljišta je i sortna specifičnost. GAJENJE JAGODE ŠKOLA GAJENJA JAGODE . ali niske temperature tokom 6 S Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća zime i veliki broj dana sa maglom povećavaju rizik u proizvodnji. proizvodnja u Srbiji treba da počevši od maja meseca. presudne su za postizanje dobrog kvaliteta. po pravilu i vrlo ukusne i kvalitetne sorte gaje na lakim i dobro dreniranim zemljištima. Pri tom treba imati na umu da na zemljištima sa sadržajem aktivnog kreča preko 6% jagodu ne treba gajiti. Zato u brdsko planinskom području jagoda može imati izvanredan kvalitet i može na tržište pristići u vreme kada je tražnja veoma velika. Osobine zemljišta Za gajenje jagodastog voća najboja su zemljišta lakog mehaničkog sastava. kao kod pseudoglejnih zemljišta. smanjuje se akumulacija šećera u plodovima. pa sve do pojave prvih jesenjih mrazeva sredinom oktobra omogući dovoljno kvalitetne robe za sve veću tražnju uslovljenu značajem koji visok sadržaj antioksidanasa u jagodastom voću ima u zaštiti zdravlja potrošača. jer jagodasto voće ne podnosi slabo ocedna zemljišta. ukusa i arome jagode. Visoka osunčanost tokom dana i relativno sveže noći. Dakle osobine kao što su brzina infiltracije. iskusne proizvođače. Sa visokim intenzitetom respiracije. Živići izmrzavaju kada je temperatura unutar bokora ispod -12 °C.rbija ima izuzetne prirodne preduslove za proizvodnju jagodastog i sitnog voća uopšte. reljefa i zemljišta svrstavaju Srbiju u red onih proizvodnih reona koji mogu da obezbede kontinuirano snabevanje Evropskog tržišta kvalitetnom robom tokom čitave sezone. Tako se najosetljivije. U plodonošenju visoke temperature u opsegu od 25-35 °C uslovljavaju niz problema u fiziologiji useva. a one adaptibilne i otporne na bolesti korenovog sistema mogu sa pretežnim uspehom da se gaje na nešto težim. Javor i Sjenička visoravan. posebno tokom toplih noći. a ozbiljne štete u proizvodnji u vreme cvetanja nastaju na temperaturama od -2°C. mogu se postići veoma dobri rezultati. Mnoge kotline u Srbiji sa lakim aluvijalnim zemljištima pogoduju gajenju jagode. Za razliku od zemalja sa južne hemisfere i onih u Mediteranu koje snabdevaju svetsko tržište u hladnijem delu godine. Jasno je da usevu jagode odgovaraju proleća sa manjim oscilacijama u dnevnm i noćnim temperaturama. te njihove asocijacije i stručnu službu. Biološki mnimum za jagodu je 6 °C. a najpoželjnija je veličina agregata od 1-10 mm. jer se u protivnom zbog prevlaženosti korenovog sistema povećava osetljivost useva na oboljenja uvenuća i plamenjače. dubine preko 50 cm i vrlo rastresit. Drugi regioni sa povoljnim zemljišnim i klimatskim uslovima su Mačvansko. kome gravitiraju i veći proizvođači podno Jastrepca i oko Aleksinca. brzina filtracije odnosno kvalitet drenaže mora da budu izrazito preovlađujuće. koja pripadaju seriji peskovitih ilovača sa manjim sadržajem gline od 30%. poželjno oko 20%. ali dobro humoznim i propusnim zemljištima.0. Jagoda preferira neutralna do slabo kisela zemljišta sa pH vrednošću 5.5 do 7. kao i sadržaja vitamina C u plodovima. nikako preterano fina. Dubinom profila ne sme da se javi nepropusni glinoviti sloj. Na taj način zemljište će imati vrlo visoku poroznost i veoma dobre vodno-vazdušne osobine. Zahvaljujućí vertikalnom termičkom gradijentu i obilju proizvodnih površina sa povoljnim prirodnim uslovima za gajenje na različitim nadmorskim visinama. pri čemu. dostupnost vode za navodnjavanje. Humusno akumulativni sloj treba da je moćan. U pojedinim reonima. Drugi regioni u kojima imamo relativnu visoku koncentraciju proizvodnje jagode su Moravski sa proizvodnjom u pobrđu od Varvarina prema Velikoj Drenovi. karakteristike klime. jagoda i ostalo sitno voće se može proizvoditi tokom čitave sezone. Subotički i Podunavski sa brojnim mikrolokacijama izuzetne pogodnosti za gajenje jagode. laka zemljišta kisele hemijske reakcije i prohladna klima bez magle sa velikim brojem sunčanih dana. kao što je npr. Struktura mora da bude vrlo izražena.Pocerski . i praktično usev treba započeti sa forsiranjem u proleće kada se noćne temperature ustale oko ove vrednosti. već imamo obezbeđenu i infrastrukturu. osim prirodnih uslova.

SISTEMI ZA NAVODNJAVANJE PROJEKTOVANJE I MONTAŽA Aqua Parcijalno kružni rasprskivači Udarni rasprskivači 11070 Novi Beograd Milutina Milankovića 120a tel: 011/21-39-493.agrogas.yu Vodeni topovi . 011/31-32-128 www.co.

GAJENJE JAGODE

Korišćenje savremenih tehnoloških dostignuća u kontroli mikroklimatslih uslova za gajenje jagodastog voća u gajenju jagode

Prirodni uslovi

ako integrisati pravilno sve tehnološke operacije gajenja, koje osim visokih prinosa treba da omoguće i vrhunski kvalitet jagode? Odgovor na ovo pitanje podrazumeva potrebu sveobuhvatne analize osnovnih činilaca neophodnih za nesmetano odvijanje osetljivih fizioloških procesa tokom pojedinih fenofaza porasta i razvića gajenih biljaka, zatim pravilan izbor i poznavanje neophodnih repromaterijala i na kraju, ne sa najmanjim značajem, obezbeđivanje tehničko-tehnoloških sistema za proizvodnju sa visokim stepenom sigurnosti. Regulacija temperature, relativne vlažnosti vazduha i količine svetlosti, te pravilno navodnjavanje i

K

ishrana, predstavljaju osnovne elemente ostvarivanja visoke tržišnosti, kako za gajenje jagode u zaštićenom prostoru, tako i za proizvodnju na otvorenom polju. Poželjno je da u godini zasnivanja useva, nakon jesenje berbe u toku
Regulacija temperature

zimskih meseci temperature vazduha u plasteniku bude oko 1-2 °C u trajanju od najmanje 5 sedmica, ili se pak pribegava dopunskom osvetljavanju useva jagode kako bi se inicirao nov period zametanja jagode., U proizvodnji na otvorenom polju praktikuje se primena lutrasila, agrila ili sličnih flis termozaštitnih tkanina, kako temperature unutar bokora ne bi padala ispod - 4 do -7°C. Zbog toga što većina sorti jagode ozbiljno izmrzava na konstatnim temperaturama ispod -12 °C neophodno je, naročito osetljivije rane i srednje rane sorte (Clery, Alba, Elsanta) prekriti debljom flis navlakom (Lutrasil 23 g/m2), i na taj način obezbediti dobro prezimljavanje bez obzira na pojavu eventualnih golomrazica

8

ŠKOLA GAJENJA JAGODE

bez snega. U uslovima visokih temperatura tokom leta i obilnog navodnjavanja i ishrane azotom, često dolazi do kašnjenja ili čak izostajnja formiranja plodova. Uz to jaka osunčanost dovodi do pojave oštećenja plodova. Zbog toga je u letnjim mesecima kod nas neophodno koristiti mreže, ili neki drugi oblik zasene koji će redukovati intenzitet insolacije za 25 do 35% i mistere kako bi se uz smanjenje temperature povećala i relativna vlažnost vazduha. U objektima zaštićenog prostora, pravilan menadžment svetlosti predstavlja veoma važan element, gde se osim intenzitetom i odnosom direktne i difuzne svetlosti, može upravljati i kvalitetom, odnosno spektralnim sastavom svetlosti. Fotoselektivne folije omogućuju bolju zaštitu od fizioloških nedostataka, odnosno od oštećenja usled pojave patogena i štetočina. Tzv. antivirusne folije smanjuju napad vaši,
Količina svetlosti

bele mušice, te tripsa, grinja i minera, ali i pojavu sive truleži, što umnogome doprinosi boljem finansijskom rezultatu. U vansezonskoj proizvodnji jagode u Srbiji, količina svetla ne omogućuje gajenje jagode u gustinama većim od 10 živića/m2, za razliku od Italije gde se u zavisnosti od tehničke savršenosti sistema broj penje i do 14 živića/m2, a u Izraelu i do 20 živića/m2. Uloga malč folije ili PP tkanih agrotekstilnih podloga je još značajnija sa aspekta tržišnosti. U reflektovanoj difuznoj svetlosti spektralni sastav može biti takav da posebno pogoduje intenzitetu boje i sjaja plodova, ali i u smanjenju osetljivosti na najvažnije bolesti i štetočina. U vansezonskoj proizvodnji sa grejanjem koristi se belo-crna folija ili beli agrotekstil kao podloga, ne samo zbog veće količine svetla, već i zbog manje pojave plamenjače u odnosu na crnu ili srebrno-braon foliju. U proizvodnji na otvorenom polju i srebrno braon i crna malč folija daju odlične rezultate, posebno one najkvalitetnije

koje idealno prianjaju uz površinu zemljišta, jer su relativno male debljine 25-30 mikrona, ali izuzetnog kvaliteta i postojanosti što im obezbeđuje pouzdano trogodišnje trajanje, nakon čega se u potpunosti uklanjaju sa parcele. Pravilno navodnjavanje je veoma važno sa stanovišta održavanja režima vlažnosti, ali i sa aspekta eventualne korekcije mikroklime, u prvom redu korekcije visokih temperatura zemljišta i prizemnog sloja atmosfere, posebno u noćnim časovima za vreme toplih noći u periodu plodonošenja i berbe. Na otvorenom polju kod zasnivanja useva na visokim letnjim temperaturama poželjno je u početku koristiti sistem za mikroorošavanje bez obzira na sistem kap po kap koji služi za fertigaciju. Visoka vlažnost vazduha i rashlađivanje folija i sadnica doprinosi ujednačenijem i bržem porastu i povećava procenat prijema frigo živića.
Navodnjavanje

ŠKOLA GAJENJA JAGODE

9

GAJENJE JAGODE

Osnovni elementi kvaliteta
i tržišnosti jagode i sitnog voća i
valitet i tržišnost su osobine koji se međusobno veoma prepliću, trebalo bi da se podrazumevaju, ali u mnogome zavise od standarda i sistema kontrole. Pod kvalitetom jagodastog voća podrazumevamo obično standardima ili zakonom propisane vrednosti sadržaja

K

kako ih ostvariti?
suve materije (vrednost briksa), šećera, organskih kiselina, minerala, vitamina, zaštitnih, bojenih, ili nekih drugih korisnih materija, odnosno minimalno tolerantne vrednosti sadržaja nitrata, nitrita, drugih makro i mikroelemenata ili, češće, teških metala, rezidua pesticida ili nekih drugih štetnih materija. Osim u kvalitetu, tržišnost se ogleda u nizu drugih osobina kao što su: pravilnost tj. uniformnost oblika i veličine, boja, njen intenzitet i sjaj, čvrstina, transportabilnost, dužina čuvanja i konačno organoleptičke osobine, koje su vrlo često veoma diskutabilne i veoma mnogo zavise od navika u potrošnji stanovništva određenog područja. Ipak, kod jagode izbalansiranost šećera i kiselina,

atraktivan ukus i miris, predstavljaju nezamenljive osobine, bez obzira što u veletrgovini, čak i na zelenim pijacama čvrstina ploda, intenzitet boje i sjaja, oblik i uniformnost ploda imaju često presudnu ulogu. Tržišna jagoda kod domaćeg potrošača podrazumeva jarko crvenu boju, visok sjaj, pravilnost oblika i veličine, ali nadasve važnim se smatra krupnoća, koja kod ekstra klase ide preko 30 g. Takođe, osobina koja postaje sve bitnija jeste čvrstina ploda, odnosno transportabilnost i dužina čuvanja. Osim što je uslovljena sortimentom, čvrstina puno zavisi i od pravilnog navodnjavanja i izbalanirane ishrane, sa visokim učešćem kalijuma i kalcijuma.

TV emisija Svet poljoprivrede
i mreži lokalnih tv stanica
TV GALAKSIJA 32 – ČAČAK Četvrtak RTV BATOČINA Utorak TV TOP 3 – PROKUPLJE Subota TV LESKOVAC Nedelja TV BOR Subota JP TV PIROT Nedelja TV AS – KREPOLJIN Subota TV 2000 – LOZNICA Subota STV – NEGOTIN Subota RTV VK – KIKINDA Petak RTV PATRIJA – K23 – SUBOTICA Subota TV KANAL 9 – KRAGUJEVAC Subota RTV LASTAVICA – KRUŠEVAC Nedelja TISA INFO KANAL – NOVI BEČEJ Utorak TV AS – ŠABAC Nedelja TV JAGODINA Subota TV JASENICE - SM. PALANKA Nedelja TV JEDINSTVO - NOVI PAZAR Nedelja TV JERINA - SMEDEREVO Nedelja TV KOPERNIKUS - NIŠ Subota TV KRONIK - VALJEVO Nedelja TV LAV - VRŠAC Subota TV SAT - POŽAREVAC Subota TV SPEKTAR - SOMBOR Četvrtak TV POŽEGA Nedelja TV RESAVA - SVILAJNAC Sreda RTV PRIMA - BAJINA BAŠTA Nedelja RTV STRELA - VELIKI POPOVIĆ Nedelja TV VALJEVO Subota 10.15 Petak 12.15 20.00 Subota 20.00 10.30 Nedelja 10.30 11.00 Ponedeljak 13.00 15.00 Nedelja 07.00 12.00 16.00 Nedelja 11.00 12.00 Nedelja 11.00 16.00 Ponedeljak 16.00 20.00 Subota 12.00 11.00 Nedelja i sreda 11.00 11.00 10.00 Ponedeljak 11.00 20.00 Subota 17.00 15.00 19.00 Nedelja 10.30 10.00 13.00 12.00 07.45 13.00 16.30 Utorak 16.30 09.00 Petak 13.00 10.30 i 15.30 Subota 09.30 12.45 20.30 Četvrtak 15.00 16.00 20.00 Ponedeljak 18.00 10.00

na televiziji

ENTER

subota u 10 h, nedelja u 8 h i sreda u 6 h
Urednik i voditelj Dejan Jovanović Produkcija Rainbow Beograd

10

ŠKOLA GAJENJA JAGODE

Agrotop marketing • 011 239 80 39 marketing@poljoprivrednilist.co.yu

Iako se na Evropskoj i Američkoj sortnoj listi nalazi veliki broj kultivara. Podebljanim slovima označene su sorte koje na italijanskoj A listi (zvanična sortnaj lista) važe za najkomercijalnije. Naime.Odabir sortimenta a oglednom polju preduzeća Zeleni hit traje ispitivanje većeg broja sorata od strane Ministarstva za poljoprivredu Republike Srbije. sezona berbe se maksimalno produžuje i time smanjuje pritisak na tržište i variranje cene. na osnovu čega možemo preporučiti veći broj sorti iz uvoza za različite sezone i namene gajenja. od krajnjeg juga. do sorti za duboko zamrzavanje i industrijsku preradu. a takođe i onim koje su obeležile prethodne decenije i sve se manje gaje. ili najviše gajene. opredelili smo se da Vas upoznamo sa onim sortama koje se smatraju standardnim ili perspektivnim i relativno su novijeg datuma. Proširiti njihovo gajenje od nizijskih područja do brdsko planinskih krajeva. gajenjem sorata različite dužine vegetacije u regionima sa različitim toplotnim sumama tokom vegetacione N sezone i sa vertikalnim temperaturnim gradijentom. U tom smislu je neophodno uvesti u proizvodnju što veći broj sorata različite namene. pa do najsevernijih područja Srbije. kao i najperspektivnije za 2008 godinu. od najranijih. od onih za svežu potrošnju. Diverzifikacija proizvodnje jagode predstavlja veoma važan preduslov za stabilnu proizvodnju. ili sa onim koje se gaje u specifičnim klimatskim uslovima. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 11 . odnosno dužini dana. do vrlo kasnih sorata za otvoreno polje.

jarko crvenih i sjajnih plodova. ali je u početku berba mnogo bolja. sjajniji i ukusniji. Osetljiva na sivu trulež u plastenicima. nešto svetlije boje. Briks je na nivou sorte Clery. pa se može upešno gajiti i na težim i nešto alaklnijim zemljištima. Miss je vrlo rana sorta. konusnih. Plodovi su vrlo čvrsti sa otporom penetracije 3538 g. Ima visok sadržaj kiselina u plodovima i dobru postojanost u manipulaciji.8 do 1 kg. dobrog ukusa i arome. bilo plamenjačom bilo fuzarioznim ili verticilioznim uvenućem. ali ima nešto viši sadržaj kiselina u plodu. sa vrlo ujednačenim kvalitetom od početka do kraja. 12 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . ali je sklona u određenim uslovima tamnjenju i matiranju. Boja je zadovoljavajuća. sa malim čašičnim listićima i veoma lepim vizuelnim utiskom. ali puno i vrlo krupnih plodova i preko 50 g. visoke otpornosti i adaptibilnosti. vrlo uniformnih.3 kg po živiću.5 do 0. osim na jako lakim i humoznim i plodnim zemljištima. Nakon hladnijih zima prinos je vrlo ograničen i obično se svodi na 0. vrlo pravilnih. Relativno dugo plodonosi. U dobrim uslovima prosečni prinos po živiću je od 0. a plodovi krupniji. čak i padanjem rasada. tako da izuzetno podnosi transport i manipulaciju. Ima konusno-okruglaste plodove.6 kg po živiću. To je vrlo krupna sorta. Ova sorta je jako osetljiva na bolesti korena i uvenuće prouzrokovano. Prosečna masa ploda je 27-30 g.Rane sorte nosu na Clery i Miss kasni sa zrenjem samo dan ili dva. porast plodova i zrenje su vrlo koncentrisani. Dobrim programom navodnjavanja i ishrane može se izazvati remontantnost kod gajenja na supstratima. Alba je vrlo rana sorta koja u od- Clery je odlična rana sorta vrlo dobrog ukusa i arome. Kod ove sorte zametanje. Kvalitet plodova je dobar i veoma postojan. Berba ne traje duže od desetak do petnaest dana. Odlične je adaptibilnosti i otpornosti na bolesti. Potencijal rodnosti nije izrazit. konusnih plodova. solidne čvrstine i šelf lajfa. Ova sorta nema izraziti potencijal rodnosti i u dobrim uslovima daje prinos retko veći od 0.

Ako se izuzme visoka zahtevnost ove sorte u pogledu tehnologije gajenja. U plastenicima u ranoj proizvodnji nema dovoljno polena pa su prvi plodovi malo deformisani. Sorta je veoma osetljiva na nepovoljne uslove sredine. Eva je novija sorta pogodna za gajenje na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru. odlikuje ih i veoma dobar ukus i aroma. Plodovi se beru na početku zrelosti. Maya ima biljke bujnog habitusa koje su otporne na većinu bolesti jagode. Odlična je i na otvorenom polju i u plastenicima i hidroponskoj proizvodnji. karakteriše ih izvanredan šelf lajf. Plodovi su krupni konusni. sa vrlo atraktivnm čašičnim listićima Zahvaljujući visokom sadržaju šećera. čvrstine i uniformnosti. posebno u kooperativama koje jagodu plasiraju van glavne sezone. izduženi i krupni jarko crvene boje sa naranžastom nijansom. Lako se odvaja plod. Na taj način se Antea je srednje rana sorta koja stiže 5 dana nakon sorte Clery. vrlo blizu ukusu Elsante. Sklona je brzoj promeni boje u karmin crvenu na visokoj temperaturi. i izbalansiranom odnosu kiselina ukus je izuzetno dobar.1 kg. vrlo uniformni. uniformne plodove konusnog oblika. Elsanta je holandska sorta se- Madalleine ima vrlo bujni Patty je sorta koja se u Italiji još uvek puno gaji u Veronskim plasteniciŠKOLA GAJENJA JAGODE 13 . par dana ranija od Marmolade. koja zrenjem u odnosu na Clery i Albu kasni 3 dana. Plodovi imaju osrednju uniformnost i krupnoću. Asia Darselect je ranija francuska sorta koja spada među najukusnije i veoma gajene posebno u Nemačkoj i u Austriji. Odlične je transportabilnosti. 26 do 30 grama. izuzetne jarko crvene boje i sjaja. Kasni u odnosu na Clery 4 dana u berbi.9 do 1. još uvek izdvajaju ovu sortu kao vrlo atraktivnu. jer je izuzetno osetljiva na bolesti korena. srednje krupni do krupni. Dobro se transportuje i čuva do prodaje. jer već tada ih odlikuje visok briks. posebno za pijačnu prodaju. izduženo konusnog oblika. odlične čvrstine. lekcionisana u Vageningenu koja u severnoj i centralnoj Evropi predstavlja standardnu sortu. habitus i produkciju velikog broja korenovih vratova. Jedna od najinteresantnijih novoselekcionisanih sorata. svetlije boje i mada nemaju izuzetnu čvrstinu. Prosečna masa ploda. kupasti. Cvasti su visoko u bokoru.Srednje rane sorte je srednje rana sorta. ostale osobine prvenstveno fantastično izbalansiran odnos kiselina i šećera i odličan ukus. Plodovi su srednje krupni. čak i na povišenoj temperaturi. dugo mogu čuvati u transportu i prodaji. Vrlo pogodna za gajenje na siromašnijim i zamorenim zemljištima. pa u uslovima obilne ishrane azotom oplodnja često nije dobra. U Italiji se gaji na većim nadmorskim visinama. Plodovi su solidne krupnoće. Osetljiva je na antraknozu. Ima vrlo kupne. Treba je gajiti samo u prohladnoj klimi na većim nadmorskim visinama i na lakim. gde ne raspolažemo dovoljnim količinama vode. Stiže 4 dana pre Marmolade. Pogodna za siromašnija zemljišta. Konzistencija plodova nije adekvatna za udaljena tržišta. ali osim rustičnog izgleda i tamnije boje. Srednje rana sorta. gotovo peskovitim i blago kiselim zemljištima. Biljke su bujne otporne na bolesti korena i na pepelnicu. Plodovi su ujednačeni. a otpor penetraciji 30 do 35 grama. pa se troši manje radne snage u berbi. koja obilno zameće. Sorta dobrog ukusa i intenzivne crvene boje koja brzo tamni i prelazi u karmin crvenu. Plodovi su solidne čvrstine i nisu skloni površinskim povredama u čuvanju i manipulacijama. crvene boje mesa i dobrog ukusa. Prosečan prinos po biljci u dobrim uslovima je 0. Plodovi su krupni.

Budimpešta Sadni materijal vrhunskog kvaliteta odabranih sorata jagodastog voća. šljive.Ravena . jabuke. .Ćezena . breskve..HABERLI . kajsije.NEW FRUITS .RAGGI-VIVAI . nektarine. kruške.GEOPLANT . trešnje.PROPLANT .

krupa. sjajna i čvrsta Asia Krupna. obilna jesenja berba Tuchampion Prinosna i ukusna sorta Thutop Izuzetno rodna i slatka krupna sorta Loch Ness Krupna i slatka kupina za svežu potrošnju Standard za plasman u svežem stanju Tulameen . blistava. vrlo ukusna Elsanta Standard u proizvodnji na supstratu Roxana Vrlo rodna.Alba Rana.

Ima krupnije plodove. 16 ŠKOLA GAJENJA JAGODE .Srednje rane sorte ma i u jesenjem periodu daje jako lepe i uniformne plodove i visok prinos. za razliku od prolećnog perioda kada nije u toj meri rentabilna. Odlične konzistencije i odličnog ukusa i mirisa. Sugar Lia je nova talijanska sorta koju je selkcionisao profesor Faedi. Mada ima lep sjaj. dobrog ukusa i arome. Za branje stiže 2 do 3 dana nakon Albe. Zahteva nova zemljišta sa malim pritiskom inokuluma i vrlo ranu setvu. Odlične je otpornosti na pepelnicu i na bolesti korena. ali još uvek rustičnog izgleda i nešto niže unformnosti. Trpi veliku gustinu s obzirom na uspravan bokor i srednju bujnost. Sonata je nova holandska sorta sa ambicioznim planovima da zameni Elsantu. Po svojim organoleptičkim osobinama Sonata ni približno ne ispunjava standarde sorte Elsanta. tamnije crvene boje. Cveta veoma rano. kako bi se dovoljno razvila do zime. Odlikuje je odličan ukus i aroma. Queen Elisa je odlična sorta Srednje kasne i kasne sorte Arosa je dan ili dva kasnija od Marmolade.. pa se preporučuje za terene na kojima se ponovo zasniva jagoda. a prethodno se ne vrši dezinfekcija. Plodovi su konusno okruglasti. Biljke su bujne odlične adaptibilnosti na peplnicu i antraknozu. Spada u srednje rane sorte koje su vrlo atraktivne za gajenje i prodaju. a u našim uslovima plodonosi nešto iza najranijih sorti. dobra uniformnost i čvrstina plodova. ali su plodovi znatno mekši. Za berbu stiže par dana ranije od Marmolade. visok sjaj i lepa boja. čvrsti. iako izuzetnog sjaja. Srednje bujnog habitusa i osrednjeg potencijala rodnosti. u većoj meri konusnog oblika. ova sorta može poprimiti tamniju boju. ali odličnog ukusa i mirisa. koja je par dana kasnija od Albe.

i tolerancije na Oidium fragariae i Xantomonas fragariae. sa ukusom koji nije izuzetan. ali nikad u potpunostii ne nestaje iz proizvodnje. Krupnih i čvrsti plodova. Solidne je otpornosti na gljivična oboljenja. delom i na Collectotrichum acutatum. Vrlo je prinosna u jesenjoj proizvodnji i u hidroponskoj proizvodnji u vrećama. čak i vrlo osetljiva na bolesti korena. Asiom 8 dana i 11 do 12 dana za Albom. Boja u mnogome podseća na Elsantu. konusnog oblika. a otpor penetraciji visok 30-33 g/cm2. ali još uvek vrlo adaptibilna i dobra. Ima izvanredan potencijal rodnosti. 17 Onda je vrlo krupna sorta i vrlo prinosna koja se dosta gaji u Italiji. mada ukus a naročito miris ne predstavlja najaču stranu ove sorte. ali ne tako visokog potencijala rodnosti. čak i u lošim uslovima navodnjavanja i ishrane.7. sa briksom koji ne prelazi 5. ali dosta osetljiva na bakterioze. Dora je sorta novijeg datuma koja Roxanna ima veoma bujnu biljku. Cveta kasnije u odnosu na Marmoladu ali za berbu stiže otprilike u isto vreme. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Prosečna masa ploda je 26-28 grama. ali ne kao kod Albe. uniformne. sa krupnim čašičnim listićima. Gajiti je na devičanskom terenima za jagodu ili uz prethodnu dezinfekciju zemljišta. Marmolada je sorta sa kojom obično započinje intenzifikacija proizvodnje. dobrog ukusa i visoke komercijalne vrednosti. jarko crvene boje. koji se meri sa sortom Onda. Saint Pierre je nova sorta izuzetnog ukusa. visoke otpornosti na bolesti korena. Prosečan prinos po živiću u dobrim uslovima je 1 do 1. Karakterišu je vrlo krupni kupasti plodovi svetlije boje. ali posle izvesnog vremena gubi na značaju. atraktivne plodove. Plodovi su vrlo krupni. Ima veoma krupne.2 kg.Srednje kasne i kasne sorte se odlikuje visokim prinosom i gotovo istovremenim sazrevanjem sa Marmoladom. a ukusom Saint Pierre gotovo da prevazilazi sve ostale sorte. vrlo krupnih atraktivnih plodova. Za razliku od Onde imaju odličan ukus. izduženo-kupastog izgleda. Berba kasni za Marmoladom 2 dana. tamnije crvene boje i sjajni. srednje konzistencije.

Stalnorađajuće sorte Albion je američka sorta iz Kalifornije. odličnog ukusa i mirisa. a u brdsko-planinskom području čak 10 dana nakon Elsante. Vrlo je slična po svojm osobinama sorti Record. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Sadržaj vitamina C u plodovima je vrlo visok. nešto svetlije boje. čiji je jedan od roditelja sorta Marmolada. Adria je jako kasna sorta koja za Marmoladom kasni oko 6 dana. uz ograničenu agrotehniku i zaštitu od koletotrihuma. pepelnice i bolesti korena. Ima krupne plodove osrednje konzistencije. Sorta je pogodna i za svežu potrošnju i za industrijsku preradu.Jako kasne sorte je švajcarska sorta. Stiže 5 dana nakon Marmolade. lepo obojene i sjajne plodove. Ima veoma visok potencijal rodnosti jer obilno zameće. Može se gajiti uspešno na slabim zemljištima. sa malim sadržajem kiselina. Thuchampion Thutop je kasna sorta krupnih. solidne otpornosti na uvenuće i 18 Raurica je jako kasna sorta sa uspravnim položajem listova. a plodovi su krupni od početka do kraja berbe. Obavezno treba očistiti da ne bude više od 2 korenova vrata po živiću u jesenoj nezi zasada. konusne plodove. koji u uslovima visokih temperatura često gube na kvalitetu i tržišnosti. Record je sorta koja po svojim osobinama odgovara organskim sistemima zemljoradnje. Jako kasne sorte Idea je jako kasna sorta izuzetnog kvaliteta koja se u Italiji uglavnom gaji u plastenicima. Ima krupne. ali sa briksom preko 7. Zameće veliki broj cvetnih grana i plodova. izraženog sjaja i ne tako čvrste. vrlo slatkih plodova. odličnog ukusa i mirisa. čak i na visokim temperaturama. zbog visokog kvaliteta. Što se tiče šelf lajfa ova sorta spada u veoma prihvatljive u pogledu mogućnosti izvoza. Ima kupaste. ne tako bujna.

Tudla. izraženog sjaja. sa ujednačenijim branjem krupnih plodova prve klase. Organoleptička ocena sa zadnje degustacije u Brežicama. stručno osoblje savetodavne službe. sa veoma dobrim ukusom. kome je osim najviđenijih proizvođača jagodastog voća prisustvovali prometnici. nisu skloni tamnjenju na visokim temperaturama. Plodovi su vrlo krupni. Prezentovane ocene su rezultat ocene kvaliteta i tržišnosti na skupu u Brežicama. Osetljiva je na antraknozu. Pogodna za brdskoplaninska područja stalnorađajuća sorta iz Kalifornije koja se odlikuje visokom produktivnošću.Stalno rađajuće sorte visoko otporna na plamenjaču i na koletotrihum. Novi cilj selekcije u Italiji jeste čvrstina i transportabilnost kao kod sorte Camorosa. Seescape je američka stalnorađajuća sorta koja se odlikuje veoma ujednačenim osobinama. Ocena tržišnosti u Brežicama. Ima visok briks i solidan ukus. Candonga. Turskoj na Kipru i na grčkim ostrvima. vrlo bujnog habitusa i odlične produktivnosti. intenzivne crvene boje i vrlo je pogodna za smrzavanje i industrijsku potrošnju. ali izuzetnog ukusa. Nema bojazni da će sačuvati kvalitet i kada potpuno sazru na biljci. Plodovi su krupni. 19 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . koja se i danas uspešno gaji. regiona Basilicata na jugu Italije. odličnog ukusa i vrlo atraktivni. Candonga i Ventana za gajenje u kontinentalnim uslovima. Slovenija Mara de Bois je francuska stalnorađajuća sorta jagode. Nažalost. Sorta se nalazi u velikom usponu. Intenzitet obojenosti i aromatičnosti preporučuje ovu sortu i hladnjačari rado otkupljuju ovu sortu. Ventana. dobre uniformnosti. Thetis. naučni radnici iz Slovenije i jugoistočne Evrope sa ciljem odabira sortimenta i trasiranja glavnih pravaca razvoja u narednih nekoliko sezona. Ima nešto tamniju crvenu boju plodova od sorte Dijamante. odlične čvrstine. sa jakom orijentacijom na izvoz na susedna tržišta u Evropskoj uniji. koja se u Sloveniji plaća i do 7 Eur za kilogram preko leta. slabija produktivnost ne omogućuje visoku profitabilnost u modernim sistemima gajenja Sorte za područje Mediterana Mada se ove sorte vrlo retko gaje van Sicilije. slatke i sa finim kiselinama. Ima konusne plodove. Paros. Ima krupne konusne plodove. sa namenom udaljenog transporta. Ima lepe krupne plodove sa dobro izbalansiranim odnosom šećera i kiselina. Kod dobre agrotehnike prinosnija je od sorte Dijamante. sjajne crvene boje. Irma je talijanska sorta veoma visoke produktivnosti u oba termina i u proleće i tokom leta. maj 2008. konusnog oblika. Osim sklonosti kaliranju. Stajanjem jako gubi na masi. sitnih i neubedljivih plodova. maj 2008. navodimo sa napomenom da ih prethodno treba proveriti u našim agroekološkim uslovima Camarosa. pogotovo na jugu Srbije u Leskovačkom i Prokupačkom kraju. svetle boje. ipak ih taksativno Industrijske sorte I danas kada pomenemo otkup jagode za potrebe smrzavanja svako prvo Syria je novosekcionisana industrijska sorta sa briksom preko 8. Takođe ima solidnu otpornost na grinje. te u Španiji. ali daleko ujednačenije plodove po obliku i po veličini. Selva je U Sloveniji je proizvodnja jagodastog voća u velikom usponu. ova sorta je osetljiva na pepelnicu i antraknozu. Pajaro. pomisli na sortu Zenga Zengana. odlične čvrstine. Slovenija Diamante je američka sorta stalnorađajuće jagode.

krupnoćom i izuAsia zetnom čvrstinom Alba konkuriše za lidersko mesto u izvozu na udaljenea tržišta.SORTIMENT i smanjenog pritiska inokuluma. dok se sorta Clery izdvaja velikom otpornošću na bolesti. Mada nije izuzetno prinosna. odnosno specifičnom ishranom i navodnjavanjem može naknadno da rodi i do 200 gr po živiću. pehom mogu gajiti i za svežu konzumnu potrošnju. ali je i mnogo veće bujnosti. Posebno je preporučujemo za brdsko planinski region i laka humozna zeljišta. ima karmin crvene plodove. Najrodnija među njima je sorta Alba. Sorta Antea prema vodećim stručnjacima predstavlja takođe vrlo perspektivnu sortu. Važan element u odabiru sortimenta je bolji ukus. svetlije crvene boje sa prosvetljenjem na vrhu ploda. vrlo rana sorta Miss nije ocenjena kod prolećnih sorti koje nisu remonperspektivnom. Sorta Thuchampion oblikom ploda izuzetno podseća na Marmoladu. pravilnih. prvenstveno uvođenjem sorte Elsanta. Kada je reč o zaštićenom prostoru. čvrstih i kupastih plodova. Nova sorta Lia (Sugar Lia) profesora Faedija takođe ima vrlo impresivan početak introdukcije. dobrim ukusom i 2 dana je ranija od ostalih. ali izuzetno dugo plodonosi. Ova sorta se odlikuje velikim učešćem u ukupnom rodu krupnih. Sorta Thutop je malo kasnija. podjednako se sa usprve. sitnim semenom. sve se više uviđa da srednje rane sorte velikog potencijala rodnosti i odličnog kvaliteta i ukusa. vrlo visok prinos i odličnu čvrstinu i sjaj. Najviše se gaji na području Mačve i već je veoma poznat ukus i aroma ove sorte. dok je Asia. Vrlo perspektivne sorte jagode u poslednje vreme dolaze iz selekcionog centra New Fruits u Ćezeni. ali i za preradu. zbog čega recivanjem i ishranom može indukovati i mo. Elsanta u plastenicima uz pažljivu tehnologiju gajenja ima delimičnu remontantnost. ne samo u pogledu variranja uslova proizvodnje. koje berba otprilike 2 meseca nakon one su veoma rodne. prvenstveno na sorte. Lia. Ove sorte osim čvrstine ploda odlikuje i odlična adaptibilnost i otpornost na bolesti. sorta Saint Pierre po svojim osobinama tržišnosti i po izuzetom ukusu takođe zaslužuje veliku pažnju. Svojim izduženo kupastim plodovima visokog sjaja. Ova sorta se dosta gaji u kontinentalnoj klimi i na otvorenom polju. zbog visoke adaptibilnosti. odnosno stalnorađajuće i osetljivost na bolesti. Od početnih uspeha sa sortom Maja i Gemma. što u uslovima obilne ishrane azotom obično dovodi do slabije oplodnje. imaju niz prednosti. Izuzetno prinosna sorta. Formira veliki broj cvasti i u osnovi i u kruni bokora. zbog nižeg potencijala rodnosti ima više alternativa. mada se znalačkim navodnjaplamenjaču i uvenuće. jarke crvene boje koja ne tamni. plodovi su vrlo lepe boje i sjaja. a verujemo da će sa razvojem gajenja jagode u zaštićenom prostoru na supstratima u letnjoj proizvodnji zauzeti i kvalitetne fotoneutralne. U odnosu na Marmoladu. obojen i čvrst plod. pravilnošću. Sve rane sorte osetljivije su u hladnijim zimama na niske temperature i pogotovu onda daju slabiji rod. ujednačenošću. tantne još jedno solidno zametanje i Niz novih švajcarskih sorata. za razliku od početnog trenda gajenja što ranijih sorata. koja je danas manje više severnoevropski standard. jer imaju visok briks Roxana i uz to izuzetnu boju i aromatičnost. Ima izuzetno krupan. sorta Madalleinne je introdukcijom došla nešto kasnije. ishrana kalijumom mora biti znatno bogatija u odnosu na ishranu azotom. sazreva par dana pre od ove sorte i ima mnogo Alba Komentar više Intenzifikacija proizvodnje obično započinje širenjem sorte Marmolada.. ali treba imati na umu da kod svih bujnih sorti. može dati odlične rezultate. koja je u postupku introdukcije jedna od svakako najperspektivnijih sorata. Izuzetno rana i dobra sorta Clary. gde u uslovima nižih temperatura 20 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . kupastih plodova. i drugih srednje ranih sorata Asia. Inače su odličnog ukusa. Sorta poseduje izuzetan ukus i aromu. poput sorte Alba. već i eventualnih grešaka u tehnologiji gajenja. došli su do faze visokog učešća na proizvodnim površinama u glavnim proizvodnim reonima severne Italije sorte Alba i Roxanna. Queen Elisa. pošto su cvasti visoko postavljene u bokoru. sjaja. jer su stvorene ukrštanjem sorte Marmolada i jedne autohtone švajcarske sorte. Ova sorta stiže ranije.

ŠKOLA GAJENJA JAGODE 21 .

Da bi uspeli da ostvarimo profitabilnost sa ovako visokim troškovima amortizacije moderne opreme i tehnologije. 22 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . ali i pravi multibrodni plastenici i staklenici. sa Novog Zelanda i ko zna odakle. bilo da se vrši mikropropagacija za klasično gajenje frigo sadnica ili za dobijanje bezvirusnih zelenih živića. dezobarijerama i komorama sa duplim vratima na ulazu obezbeđena potpuna zdravstvena bezbednost. Od toga u mnogome zavisi i potencijal rodnosti. često nije ukusa na koju su potrošači navikli. posebno god podizanja višegodišnjih zasada. Osim protivgradnih mreža. smrznute sa pripadajućim supstratom na korenovom sistemu.800 Fri A 700 Fri A 600 Fri A 500 Frii A+400 Fri A+ 350 Fri A+300 Fri AA+250 Tray A Tray A+ Tray AA+ Gp 29-34 Gp OW 6-7 mm 7-9 mm 7-10 mm 8-12 mm 10-12 mm 12-14 mm 14-16mm 16-18 mm > 18 mm 12-16 mm 16-18 mm > 18 mm 4. Najskuplje su A++ trej sadnice.5 x 5 cm 4.1000 Fri A. jasno je da sadni materijal mora da obezbedi visoku produktivnost.polje 60-68 Prezimeli živić otv. visoke cene jagode i drugog sitnog voća opravdavaju vrlo visoke troškove vansezonske proizvodnje. sve više su u upotrebi kvalitetni mrežarnici. povrća i cveća. Na tržištiKategorija Dijametar sadnica Fri A. zdravstveno stanje sadnog materijala predstavlja važan preduslov uspeha u proizvodnji. Broj sadnica po paleti 40000 32000 28000-31500 24000 20000 16000 14000 10000-12500 10000-12500 3375 3375 3375 5005 5005 Okvirna cena 12-13 din 13-14 din 15-16 din 16-17 din 17-18 din 16-17 dn 20-22 din 20-22 din 22-25 din 60-65 din 65-70 din 70-80 din 25-30 din 25-26 din Stoga je nabavka sertifikovanog. bezvirusnog sadnog materijala ili pak pouzdanog i vrlo kvalitetnog standardnog materijala od suštinskog značaja. jagode. sa ili bez pripadajućeg supstrata. a često dođe i do velikih poremećaja. proizvodnja jagodastog i drugog sitnog voća dobila je sasvim nove dimenzije i vidove. pa čak smrznuta malina ove zime i proleća vredi čitavo bogatstvo od 3. Od momenta uvođenja klonske selekcije i kulture meristema u masovnu proizvodnju sadnog materijala. sa dijametrom korenovog vrata od preko 18 mm.SADNI MATERIJAL Nabavka kvalitetnog sadnog materijala a sve vrste voća. Matične ili majčinske biljke gaje se u mrežarnicama ili u plastenicima u kojima je insekt proof mrežama. Broj sadnica po gajbi/ kontejneru Sporije formiranje 1000 Sporije formiranje 800 Otovreno polje 700 Otvoreno polje 600 Otvoreno polje 500 Za plastenike 400 Za plastenike 350 Za plastenike 250 Za plastenike 250 Za staklenike 75 Za staklenike 75 Waiting bad 75 Zeleni živić otv. ili pak veoma visoke troškove transporta sa južne hemisfere. nadstrešnice od polietilenske folije. Roba koja u kontinentalne zemlje Evrope dolazi iz Mediterana ili iz Čilea. te ukrasnog bilja i dendro materijala koji se predominantno razmnožava vegetativnim putem. Kako se proizvodi ovaj sadni materjal? Matične biljke se uvek dobijaju iz kulture tkiva i to je tzv bazni materijal koji služi za umnožavanje sertifikovanog sadnog materijala. grinja. neznatan rizik u pogledu zdravstvenog stanja sadnog materijala. moderni tunelski objekti. uključujući i gajenje sa visoki stepenom zaštite od nepovoljnih spoljnh činilaca i kontrolom osnovnih elemenata mikroklime. jer odsustvo vektora (vaši. maline ili borovnice.5 EUR za rolend dobrog kvaliteta.5 x 5 cm Napomena Z ma sa probirljivim kupcima. polje 60 U uslovima umereno-kontinentalnog pojasa jagoda se razmnožava iz različitih kategorija frigo živića. tripsa i drugih štetočina) znači potpuno odsustvo virusnih oboljenja na tkivima iz vršnih meristema ili iz stolona.

P R A V E S A D N I C E .

B6 (0. značajno je pomenuti da u jagodi ima fluora (24 mikrograma). koji sprečavaju ili pomažu u lečenju teških i hroničnih bolesti kao što su dijabetes. koji pate od nesanice treba da je jedu pre spavanja. K (13). vitamin E (0. Među njima su: beta-karotin (49 mikrograma u 100 grama). Za beljenje zuba i lica Listovi jagode sadrže dosta tanina koji se uspešno upotrebljava za lečenje proliva. Jagode su nezamenljive za osobe izložene sekundarnom pušenju. a istraživanja su pokazala i da usporavaju starenje. Naravno. kardiovaskularni problemi. jagode ne treba davati pre 12. unesu u sebe mnoge neophodne vitamine i minerale. magnezijuma. a ako su roditelji alergični na ovu voćku. Za bolji rad jetre preporučuje se da se jagode jedu tri puta dnevno.Hranljiva vrednost jagode agode ne sadrže mnogo kalorija – 33 kcal. pa se zato preporučuje umerenost u ispijanju koktela. Prisutnost cinka. Upotrebljava se protiv spoljašnjih hemoroida.016 mikrograma). Jagode i alkohol Utvrđeno je da manja količina alkohola pomešana s jagodama ili kupinama. Od minerala. deluje i kao diuretik.51). Obiluju antioksidansima i fitonutrijentima. jer elagična kiselina u njima neutralizuje kancerogenu supstancu PAH iz dima cigareta. Sadrže 0 % holesterola i 0 % masti. Upotrebljava se protiv spoljašnjih hemoroida. kao i za ispiranje usta protiv lošeg zadaha. folna kiselina (0. blagotvorno delujući na bubrege. Uz sve to. odnosno 137 kJ (u 100 grama). vitamin C. Alergen ŠKOLA GAJENJA JAGODE . pa se preporučuje da se jede pre glavnog obroka. a ima i broma pa oni Kako se jagode ubrajaju u grupu nutritivnih alergena. joda. treba izbaciti iz jelovnika. ili postoji veća sklonost pojavi alergija. 24 J Upotreba lista Listovi jagode sadrže dosta tanina koji se uspešno upotrebljava za lečenje proliva. Ipak. PP (0. tj. maligna oboljenja. ima i biljnih vlakana koja poboljšavaju varenje hrane. što ih preporučuje svima koji žele da smršaju. Čaj od lista jagoda pripravlja se tako što se 1 gram usitnjenog lista prelije šoljicom kipuće vode. čini je dostupnom i dijabetičarima. uz malu količinu saharoze. B1 (0.5 grama vode u 100 grama. deluje i kao diuretik. odnosno uvode se u ishranu između 12 meseci do navršene druge godine. potrebno je javiti se lekaru. odnosno od šestog do desetog meseca života. Stoji 10 minuta. podstiče mokrenje. tj.12 miligrama). a potom se procedi. a čak doprinose i smanjenju holesterola. fosfora. kao i za ispiranje usta protiv lošeg zadaha. pre svih. koji oštećuju DNK i ćelijsku membranu. Stoji 10 minuta.06). srce i kardiovaskularni sistem. čir na želucu. konzmiranje jagoda s alkoholom ima i negativna svojstva. što povećava karakteristiku spomenutog voća da neutrališe „destruktivne” molekule poznate kao slobodni radikali. a potom se procedi. potreban je oprez naročito kod odojčadi koja počinju da se dohranjuju. koji štiti zube. jagoda gasi žeđ. što uz mleko podrazumeva postupno uvođenje novih namirnica. Čaj od lista jagoda pripravlja se tako što se 1 gram usitnjenog lista prelije šoljicom kipuće vode. na žalost. kalijuma (147 miligrama) koji pomaže u čišćenju organizma od otrova. posebno fenolima. Ako dođe do alergijske reakcije na jagode. uz to. a ovo voće. koga ima čak 64 miligrama. gvožđa (pa je dobra u borbi protiv anemije). Ona podstiče apetit.031). ima i kalcijuma. ako se uzimaju velike količine. B2 (0. ali i hroma. pojačava antioksidantnu snagu tog voća.054). a da. bitoin (4). podstiče mokrenje. i. meseca. To znači da se jagode u njihovoj ishrani ne preporučuju pre šestog. jer sadrži 89. Sami fenoli daju jagodama antikancerogena svojstva.

proizvodnju uz zaštitu agrotekstilom ili proizvodnju na otvorenom polju. gde će on za berbu pristizati od sredine juna. proizvodnju u niskim tunelima. proizvodnju u lakim i jeftinim jagodnim plastenicima. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 25 .Odabir načina proizvodnje obezbeđivanju što duže sezone prodaje jagode i radi iznalaženja optimalne tehnologije gajenja najbolje je odlučiti se za kombinaciju nekoliko mogućih opcija. pa se pravilnim odabirom sortimenta u Srbiji može obezbediti kontinuirano snabdevanje tržišta od kraja marta-početka aprila. odnosno tehnika i sezona gajenja. uključujući proizvodnju u plastenicima U i staklenicima sa ili bez grejanja. U cilju kontinuiranog nastupa na određenim tržištima veliku ulogu treba da ima i gajenje jagode u brdsko planinskom području. pa sve do novogodišnjih praznika.

model B 26 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . daleko prevazilaze živiće koje možemo koristiti za sadnju na otvorenom polju.73 15. Pre nego što se potopi u rastvor nekog fungicida na bazi metalaksila (Ridomil Gold) sa sistemičnim delovanjem protiv Phytophtora fragariae ili Allieta protiv Fusariuma. sa ili bez supstrata. U staklenicima sa velikom količinom svetlosti. Priprema sadnice za sadnju podrazumeva lagano otapanje sadnice i aklimatizaciju na sobnoj temperaturi. Rhisoctonie. sadnja se obavlja krajem avgusta. jer će to usloviti propadanje živića. Pogrešno je verovanje da se pravilnim rasporedom sadnica u vertikalnom uzgoju. Dvostruka folija Mreža za zasenu Supstrat Živici Agrotekstil Mulch folija Navodnjavanje Cena po m2 (EUR) Broj živića po m2 Prinos po m2 Jednostavna proizvodnja na zemljištu  Plastenički objekat Plastenički objekat 5. Phytiuma. ređe A700.model A Plastenički objekat . Prestige i dobro se ispere. U sadnji je veoma važno da korenove žilice u zemljištu imaju potpuno vertikalni položaj i da ne dođe do njihovog povijanja u stranu ili na gore ka površini zemljišta. Brojnim ogledima je U kojoj gustini zasnivati usev? Plastenički objekat . koja su prvenstveno vezana za klimatske karakteristike regiona. P Tehnologija gajenja jagode u zaštićenom prostoru Kada obaviti sadnju jagode? Za sadnju treba koristiti deklarisane frigo živiće. i nekog insekticida npr. A+ i AA+ koji su u stanju da daju prinos 150-300 g do zime i da odmah nakon prekida dormancije produžavanjem dužine dana nastave sa cvetanjem i produkcijom. Živići se razlikuju i po dijametru korenovog vrata i po tome nose različite oznake. Pošto jagoda predstavlja atraktivnu vrstu sa kojom se zbog relativno visoke vansezonske cene dosta trguje na udaljenim tržištima (cena trpi skup transport) onda krajnje domete u proizvodnji u zaštićenom prostoru treba sagledavati u odnosu na konkurenciju iz zemalja Mediterana. a za sadnju u plasteni- Zasnivanje useva   Vrsta objekta     Pocinkovana konstrukcija Farbana konstrukcija Jednostruka folija Dvostruka folija duv. ili na bilo koji drugi način hidroponskog gajenja može neograničeno povećavati gustina useva jagode.0m x 30m (180m2) Model A + + + + + + + + + + + + 10. odnosno početkom septembra korišćenjem kontejnerskih frigo živića A. u poslednjoj dekadi jula.GAJENJE JAGODE roizvodnja jagode u zaštićenom prostoru ima niz ograničenja u našoj zemlji. koji se proizvode kulturom meristema i po svom potencijalu u prinosu. neophodno je koren skratiti na dužinu od desetak centimetara. Gajenje jagode u plastenicima sa dopunskim grejanjem na organskim ili organo-mineralnim supstratima podrazumeva kategoriju A+ najčešće A+300. Kada se sadnja obavlja na zemljištu. dopunskim osvetljenjem i punim grejanjem.33 4 3 kg Model B + + + + + + + + + + + + 12.44 5 4 kg cima se iskljućivo koriste više kategorije frigo sadnica. 350 ili 400 i poslednji rok setve zavisi od dužine vegetacije određene sorte. a potom njenu dezinfekciju u fungicidu i insekticidu. ali se obično svodi na sam početak avgusta.3m x 30m (159m2) 6. huminskim kiselinama ili nekim drugim biokativatorima ili regulatorima rasta. ili eventualni tretman u aminokiselinama. u heksagonalnom rasporedu na piramidalnom uzgoju. najčešće A 500. onda se koristi A kategorija živića.6 13.

Živići nemaju prostora za formiranje dovoljnog broja korenovih vratova i na taj način se rod smanjuje i obično ne prelazi 4 do 5 kg/ m2.88 8 8 10 5-6 kg 7-8 kg 9-12 kg Proizvodnja na leji dokazano da broj sadnica po jedinici površine zavisi od tehnike gajenja (na supstratima ili na zemljištu).0m x 50m (400m2) Proizvodnja u vrećama + + Plastenički objekat 8. Proizvodnja na binorima Sa nesavršenijim sistemom ishrane i posebno smanjenom efikasnošću drenaže.17 28. Kada se jagoda gaji u vrećama odignutim od površine u plasteniku onda je maksimalna gustina 8 sadnica/m2.12 24.  Vrsta objekta     Pocinkovana konstrukcija Farbana konstrukcija Jednostruka folija Dvostruka folija duv.1 20. dok se na geografsoj širini Beograda ne preporučuju gustine veće od 10 biljaka/m2. ali i za manipulaciju i berbu.58 18.11 23. Dvostruka folija Mreža za zasenu Supstrat Živici Agrotekstil Mulch folija Navodnjavanje Cena po m2 (EUR) Broj živića po m2 Prinos po m2 Hidroponska proizvodnja na supstratima Plastenički objekat 8. Kod vertikalnog uzgoja se značajno uvećavaju troškovi proizvodnje. što onda nikako ne opravdava povećana ulaganja. Pa ipak. vode i hraniva.82 31. čak i u uslovima Izraela se u zimskoj proizvodnji sa obiljem svetla ne preporučuje gustina veća od 20 biljaka/m2. odnosno od količine svetlosti u fazi formiranja plodova.0m x 50m (400m2) Proizvodnja na binorima + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + 15.87 29. Na ovoj gustini je dovoljno svetlosti za zametanje i produkciju. pogotovo kod sorata sa dužim cvetanjem i plodonošenjem. Ovaj broj živića se bez obzira na vrstu medijuma bez problema može rasporediti u jednoj horizontalnoj ravni i na taj način omogućiti pri gajenju Proizvodnja u vrećama jagode na supstratu pravilna distribucija svetlosti. u kontnentalnoj Italiji 12 biljaka/m2. Odizanje vreća je veoma značajno zbog bolje drenaže i manje opasnosti od sive truleži.63 16.16 21. smanjuje se i gustina useva.0m x 50m (400m2) Proizvodnja na leji + + Plastenički objekat 8. nepravlne distribucije svetlosti. na Siciliji 14 biljaka/m2. vrlo veliko ograničenje je i nemogućnost ujednačenog navodnjavanja iishrane na koloni visine skoro dva metra.08 19. To je dobar sistem koji omogu27 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Osim neadekvatne gustine. odnosno ujednačeni mikroklimatski uslovi i razmena gasova u fotosintezi odnosno disanju. Kada se jagoda gaji na visokoj leji i na supstratu onda je maksimalna gustina 6 sadnica po kvadratu površine plastenika.83 32.

Voditi računa o higijeni i fitosanitarnim pravilima. nekad i desetak. sa čitavom cvasti. Negovanje useva do zimskog mirovanja nih materija. Zasenjivanje mrežama sa 30 % zasene ditrektno smanjuje temperaturu kao i uporeba mistera. Termozaštitne barijere od lakog netkanog tekstila. Drugi način jeste snižavanje temperatura u plasteniku na nivo niži od 7 °C u trajanju od 500 sati. brzu promenu sadnog materijala i intenzivnu proizvodnju sa smanjenim rizikom u slučajevima nedovoljnog vladanja znanjem u oblasti fertigacije useva. Nakon svake pauze neophodno je detaljno pranje ruku ili opreme koja se koristi u plasteniku. Ukoliko zasadu u jednostavnijim plastenicima prete vrlo niske temperature. te greške nisu katastrofalnog karaktera. onda usev pre prvih jačih zahlađenja treba pokriti agrotekstilom. povećava se relativna vlažnost vazduha i ubrzava ukorenjavanje. U ovakvom režimu tek posađene sadnice razviju dovoljan potencijal da iznesu u narednih 6 nedelja do 2 meseca od sadnje od 50 do 100 grama po živiću. Tako se povećanom otpornošću biljke pripremaju za bolje prezimljavanje i manje štete od mrazeva. povećava se otpornost korena i smanjuje opasnost od propadanja usled infekcije nekim gljivičnim oboljenjem. Po sadnici je veća količina supstrata pa je i puferna sposobnost daleko viša. a dnevne 21 °C. dužina dana i u letnjem periodu nakon prolećne berbe. U takvoj tehnologiji gajenja neophodno je održavati noćne temperature u opsegu 13 do 18 °C. zasušivanje. te kategorije živića. poveća viskozitet u ćeliji i smanji sadržaj vode u intercelularnom prostoru. Kada se jagoda gaji na zemljištu. onda je neophodno da se dopunsko osvetljenje praktikuje do 22 sati u toku večeri. Zato pravovremena sadnja u dobrim i potpuno kontrolisanim uslovima ima esencijalni značaj za uspeh u proizvodnji. Prekid dormantnosti i inicijacija cvetanja Nakon berbe i uklanjanja zaostalih cvetova usev se vegetativno forsira korišćenjem vodorastvorljivih formulacija u ishrani sa odnosom NPK 1-1-1. U zavisnosti od vremena sadnje i ranostasnosti sorte. Ukoliko se bez obzira na opterećenost jesenjim rodom u bokoru formira više od 2 do 3 korenova vrata. jer će u protivnom na proleće veliki broj korenovih vratova. onda u plastenicima obezbeđujemo dovoljno dugu sezonu da možemo isforsirati usev da posle jesenje berbe. Ukoliko se zasad zasniva na vreme. kod ranih i srednje ranih sorata. Obavezno je nošenje rukavica i njihova redovna zamena pri prelasku iz objekta u objekat. polovinom jula najkasnije u poslednjoj dekadi jula. koje još uvek zbog svog visokog toplotnog kapaciteta doprinosi bržem kretanju useva u proleće. omogućuju idealno prezimljavanje i brzo kretanje u proleće. kako bi jagoda nakon 6 nedelja od završetka prvog ciklusa berbe nastavila normalno sa cvetanjem. zasenjivanja i orošavanja. zametanju i berbi. usloviti preobilno zametanje. Ukoliko je mlada biljka previše generativna onda treba pristupiti uklanjanju suvišnih cvetova 28 Negovanje useva do jesenje berbe ili čitavih cvetnih grana. Od prve dekade oktobra do početka no- vembra koristi se u potpunosti asimilacioni potencijal za što veću organsku produkciju i akumulaciju rezervi i formiranje rodnog potencijala za narednu godinu. Relativnim zasušivanjem zasada od kraja oktobra do početka decembra i prvih jačih zahlađenja i ledenih dana. pa sve do 300 g kod srednje kasnih sorti visokih kategorija žiivća A+ ili A++. sitnije plodove. dovoljno razvije vegetativnu masu i formira rodni potencijal za sledeće proleće i da ne kasni u cvetanju. U stanju dormancije zasad provodi narednih nekoliko meseci. onda u zavisnosti od kvaliteta plastenika treba praktikovati gustinu 4 do 5 živića po kvadratu. koji neće imati dovoljno tržišnosti. berba obično započinje 6 do 8 nedelja nakon sadnje. Kombinacijom dobrog provetravanja. Na ovaj način su biljke optimalno pripremljene za prezimljavanje.GAJENJE JAGODE ćuje veću fleksibilnost. Ukoliko se jagoda u staklenicima sa punim grejanjem gaji u hidroponskoj proizvodnji iz kontejnerske sadnice kategorije A++ sa sadnjom početkom septembra. Ishrana potom dobija novu dimenziju i fertigacijom i folijarnim putem primenjuje se kalijum nitrat sa ciljem da se u biljci formira što više plastič- Na prekid dormantnost i na incijaciju formiranja cvetnih pupoljaka u najvećoj meri utiču temperature. Treba imati na umu da jesenji rod iscrpljuje sadnicu i da kasna setva po pravilu znači kašnjenje zametanja narednog proleća i smanjenje potencijalnog prinosa. Stolone koje se javljaju treba redovno uklanjati kako ne bi neproduktivno trošili stvorene asimilate. niti da se smanjuje prinos u nekom većem procentu. što smatramo krajnjim momentom da se uklone svi preostali zeleni i nerazvijeni plodovi. odnosno tri ne- ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Septembar je mesec u kome postoje povoljni uslovi za nesmetano zrenje i u godinama kada miholjska jesen ima nešto duže trajanje obično se može produžiti do prve dekade oktobra. Regulacija mikroklimatskih uslova je takođe veoma značajna u pravilnom zasnivanju useva. odnosno dužina dana 14 do 16 sati. onda ih laganim kidanjem treba ukloniti. poželjno je održati temperaturu od 25 do 28°C i na taj način dovoljno vegetativno razviti sadnicu do momenta cvetanja. Treba napomenuti da jagoda stiže uvek ranije ukoliko su vreće tokom kasne jeseni i zime na površini zemljišta.

šelf lajf. smanjuje se konzistencija. fosetil aluminijuma i fosfitne forme fosfora u folijarnom tretiranju i kroz sistem kap po kap. ali ovakva tehnika zahteva dosta znanja. Relatvna vlažnost vazduha ne bi trebalo da prelazi 55%. Polinacija je veoma značajan aspekt gajenja jagode u zaštićenom prostoru. a plastenici većim delom dana zatvoreni. Ukoliko košnice unesemo ranije od početka masovnog cvetanja. Mada se tehnici berbe posvećuje relativno slaba pažnja. ishrane i zaštite zasada jagode. matira sjaj. dok su bumbari aktivni već od 8 °C. od koje u velikoj meri zavisi ukupan uspeh u proBerba i pakovanje jagoda jagoda. od čega presudno zavisi ukus i kvalitet. Zatim se pristupa uklanjanu nadzemne mase na visini 3 do 4 cm iznad korenovog vrata. Naime. Takođe je od presudnog značaja pravilno normiranje veličine društava prema broju sadnica. podrazumeva preciznu metodologiju zasušivanja i kontrole ishrane i vrednosti EC. treba napomenuti da je ovo vrlo osetljiva operacija. a potom 2:1:3. tzv. uz obavezno unošenje magnezijum sulfata i mikroelemenata 29 Negovanje useva posle prolećne berbe i obnavljanje zasada ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Odmah potom se pristupa zaštiti useva primenom bakarnih preparata. Posebno je to bez značaja ukoliko se ima u vidu da hemijska zaštita onda može u potpunosti uništiti inokolum i prekinuti ciklus zaraze. Prezrela jagoda gubi na tržišnosti. dok se kod sorata dugog dana (većina sorti koje se gaje u kontinetalnom klimatu) praktikuje temperatura 1. preko primene Ridomila i nekog akaricida. najpre u odnosu NPK 1:1:1. U protivnom treba pratiti sledeću tehniku.delje za fotoneutralne sorte. Usev se normalno hrani sa ciljem ujednačenog vegetativnog razvoja. U uslovima nižih temperatura u plasteniku i veće relativne vlažnosti. listovi sa deficitom fosfora se uklanjaju i iznose iz plastenika. a da se dnevne temperature do cvetanja održavaju na 16 do 18°C. mere nege obuhvataju i redovno uklanjanje stolona i po potrebi uklanjanja viška cvetnih grana kod jako generativnih sorata. Pavilno otkidanje. donji listovi koji dodiruju malč foliju. a boja često dobija vrlo tamnu nijansu. Prema našim iskustvima najbolje je da se noćne temperature u zaštićenom prostoru sa dogrevanjem održavaju na 12 do 13 °C. pa se u velikoj meri smanjuje postojanost u trgovinama. brzo rashlađivanje pre otpreme. iako je regeneracija bila nešto brža. Aktivnost većine polinatora je optimalna na temperaturama 16 do 18 °C.5 do 2 °C u trajanju od 5 nedelja. Kada se noćne temperarure u plasteniku bez grejanja ustale na 5-6 °C započinje se sa čišćenjem zasada jagode i njegovim prolećnim forsiranjem. ali u poslednje vreme košnice sa bumbarima imaju najčešću primenu. u izvesnoj meri je moguće inicirati i drugo zametanje. promrzli i li ljubičasti Negovanje useva do berbe nedovoljna za pravilnu oplodnju pa dolazi do različitih deformacija plodova. imaju veoma veliki značaj u postizanju dobre cene i privlačenju kupaca. Posebno je značajno korišćenje bumbara u polinaciji u vrlo ranoj proizvodnji jagode u zaštićenom prostoru.4%. za samo par dana u plodu se drastično menja sadržaj šećera i kiselina. Prezrela jagoda na visokim temperaturama povećava respiraciju tkivima. Staro sasušeno lišće. do faze cvetanja kada se posebna pažnja posvećuje zaštiti od sive truleži. Nakon kalusiranja ostataka lisnih drški pristupa se primeni bakarnih preparata u koncentraciji 0. Da bi se u polinaciji bumbarima postigli dobri rezultati neophodno je pravilno odrediti momenat unošenja košnice. uredno slaganje i kalibracija u PET posudice i kasnije u gajbe. bez jakog pritiska na plodove. Preliminarno ispitivanje nije ukazalo na značajnije preimućstvo u vegetativnom obnavljanju ukoliko se na svakoj biljci ostavi 2 do 3 najmlađih listova kao vodilice. Osim redovnog navodnjavanja. Polagano zasušiti usev u trajanju 3 do 4 sedmice. sa većim brojem bumbara od optimalnog. a potom kod olistavanja primeni metalaksila. naročito kod nekih sorti je količina polena Polinacija izvodnji i prodaji. U zavisnosti od načina i tehnologije gajenja za te namene se koriste različite vrste solitarnih insekata. velika aktivnost može dovesti do oštećenja plodova. Naša iskustva ukazuju da su to sorte Clery i Elsanta. kada su ose i pčele u prirodi malobrojne. ali i tržišnost ubranih Kod nekih sorata dugog dana.

pogodna za gajenje na otvorenom polju. visoke produktivnosti. Bujna biljka. Srednje rana sorta. vrlo ujednačen. Otporna na antraknoze i glavne bolesti. Kasno cveta. Verona. Izuzetno izraženo srce. čekajući. crveno – blago narandžaste boje. vrlo sjajno crvene boje. ali je osetljiva na bakterije. izuzetno otporan. srednje do visoke produktivnosti. Vrlo rana sorta. Ćezena. Izuzetno bujna biljka. sa okruglim ili duplim vrhom. odličnog ukusa i mirisa. Plod velik i ujednačen. Italija. ujednačene i vrlo sjajne. visoke produktivnosti. A i A-. Živić se razvija iz adventivnog pupoljka na nodusu (članak) stolona. Izuzetno dobar jesenji prinos u plastenicima. duguljastog izgleda. Ćezena. agronomska stručna služba firme Agro-FertiCrop pruža na terenu kompletnu pomoć proizvođačima jagoda u vidu davanja tehnologije proizvodnje. renomiranih italijanskih proizvođača. frigo i kontejnerski. Italija. Pogodna za gajenje na otvorenom polju i u plastenicima. srednje ujednačen. izuzetno otporan. Postoji nekoliko vrsta sadnica jagoda: zeleni. Berba je laka zahvaljujući ujednačenom zrenju i lakom ubiranju plodova. Berba je vrlo produktivna zahvaljujući ujednačenosti zrenja i veličine plodova Srednje kasna sorta. izuzetno otporan. Takođe. U plasteničkoj proizvodnji daje izuzetno dobar jesenji prinos. Plod velikih dimenzija. Živić predstavlja sadnicu jagode. Vrlo bujna biljka visoke produktivnosti. veoma slatkog ukusa. Daje odlične rezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju. intenzivno crveno – narandžaste boje. crvene boje. odličnog ukusa i mirisa. lepog. pravilnog. Srednje rana sorta. pravilan. Daje odlične rezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju.o firme AGRO-FertiCrop Subotica u 2008 god. Italija. Plod velik i ujednačen. Berba je vrlo produktivna zahvaljujući ujednačenosti zrenja i veličine plodova. sjajno crvene boje. duguljastog izgleda. Odlična kvalitativna i kvantitativna produktivnost plodova u jesenjoj proizvodnji i kod uzgajanja u visećim sistemima. tolerantna na bolesti. kao i predhodnih godina. tolerantna na bolesti. otporne i suve površine. Italija. A+. ONDA – srednje rana sorta IRMA – srednje rana sorta DORA – srednje rana sorta 30 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . U plasteničkoj proizvodnji takođe daje dobar prinos. čvrste peteljke. širokog polja uzgajanja. izuzetno otporan. visokog sjaja. MAYA . Firma Agro-FertiCrop nudi frigo živiće A+ (1218 mm) i A (8-11 mm) klase i to sledeće sorte: Ćezena. tolerantna na bolesti. Frigo ili ohlađeni živići na osnovu prečnika korena dele na četiri klase: A++. koničnog ili okruglo – koničnog oblika. Daje odlične rezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju. Srednje rana sorta. odličnog ukusa i mirisa. ujednačen. Firma Agro-FertiCrop od ove godine na našem tržištu nudi sertifikovani sadni materijal-sadnice jagoda. pogodna za gajenje na otvorenom polju. frigo živiće. slatko – kiselkastog ukusa. lepog. srednjeg sjaja. Ne podnosi preterano azotna đubriva. Srednje bujna biljka. sjajno crvene boje. najkorišćeniji oblik sadnog materijala za vegetativno razmnožavanje jagoda. Plod velik. visoke produktivnosti. srednje slatkog ukusa. Frigo živići su živići koji se čuvaju u hladnjačama gde one miruju i na taj način se čuvaju i do 10 meseci. izduženo – koničnog oblika.srednje rana sorta ALBA – izuzetno rana sorta frigoživića jagoda ROXANA – srednje kasna sorta Ponuda sorti Ćezena. duguljastog izgleda. Italija. Plod vrlo velik. Verona. izduženog oblika. Plod izuzetno velik i ujednačen. Bujna biljka. Srednje bujna biljka visokog prinosa. lepog. to jest. lične posete proizvođačima kao i davanjem stručnih saveta. Italija. oštrog ili duplog vrha.

2 Od početka cvetanja.3% pre sadnje vom Ferticare 15-30-15 nastaviti prihranu 3–4 dana po sadnji i to . Dejstvo folijarnog đubrenja je brzo.5-1. Radenko Nikolić 063/ 544-195 Sadnja. ing. primena sistemom kap po kap Osnovno đubrenje na srednje teškim zemljištima . Zato se predlaže primena folijarnih đubriva svakih 7-10 dana. ing.co. a tretmani primenjeni pre cvetanja povoljno utiču na količinu i kvalitet ploda.3-0. ima veliki značaj u regeneraciji biljaka. Trake za navodnjavanje postaviti ispod folije.5 pospešivanje rasta tokom razvoja rozete FOLICARE 19-11-24 Zn rom Ferticare 15-30-15 u koncentraciji od 0. po kap tretirati rastvorom Ferticare 15-30-15. rupe za sadnju (6 – 8 cm) bušiti preko folije. sa mnogo u zavisnosti od obezbeđenosti hranivima izraženo u kg/ha Obezbeđenost zemljišta hranljivim elementima tečnosti.3% (20-30 grama na 10 litara vode) i to razvoj ploda FOLICARE 17-9-33 B zametanja pola litre (0. Posle.5 l) po živiću. prema potrebi Pred zrenje i tokom berbe FERTICARE 10-5-26 40-60 Uvoznik za Srbiju: u podeljenim dozama FERTICARE 24-8-16 20-30 Nakon berbe. Milutin Karas 063/ 554-132 gajenje na zemljištu sa primenjenim osnovnim đubrenjem dipl.6 prevencija 2-3 puta 30-35 kg/ha. Prilikom rasađivanja živić staviti u rupu Folijarna prihrana jagode tako da 3-4 zelena lista budu van folije. Đubri. CROPCARE 5-14-28 ili 5-10 350 300 150 CROPCARE 10-10-20 CROPCARE 5-14-28 ili 10-15 400 350 200 CROPCARE 10-10-20 CROPCARE 5-14-28 ili 15 i više 600 400 250 CROPCARE 10-10-20 Za sva pitanja.Frigo živiće 2 dana pre rasađivanja staviti u šupu. dipl. Rovocid ili Foxim 1 kg/100m2). pre rasađivanja. ići sa Ferticare 14-11-25 10-15gra. Pap Pala 17.rs e-mail: office@agro-ferticrop. U ovaj rastvor dodati i Previcur Energy (0. Malina Petrović 063/ 444-662 Period Vrsta đubriva Kg/ha Napomena dipl. ukoliko Nakon sadnje i FERTICARE 14-11-25 ili se radi o manjoj površini ručno zaliti rastvo0. tel/fax: 024/622-119 www. ing. zaliti FERTICARE 15-30-15 25-40 0. odnosno do normalne vlažnosti (80 – 85% PVK). zajedno sa sredstvima za zaštitu bilja. Ovakvim uzgojem uz primenu prave tehnologije proizvodnje (koju ćete dobiti za proleće) jagode pripremamo da u proleće daju pun i pravi prinos (1kg/živiću).folijarna prihrana 2. ing. Vuk Vujasinović 063/ 442-240 dipl.2 – 0. kao i eventualne probleme obratiti se našoj stručnoj službi Nedeljne doze đubriva u tehnologiji fertigacije. SadniRazvojni stadijum Vrsta đubriva Koncentracija % Cilj tretmana cu dobro pritisnuti. pomaže i poboljšava efikasnost sredstava za zaštitu.umakanje korena u rastvor koncentracije 0.tretman u vegetaciji 10 l/ha. Aleksandar Lazar 063/ 544-795 dipl.5-3 l/ha. PHOSFIK 3-27-18 je đubrivo specijalnog stimulativnog dejstva. putem sistema kap po kap sa 15 grama/m2/nedeljno (ili ručno koncentracija 0. Posle rasađivanja. 2-3 puta za vreme sezone počevši Prinos t/ha Vrsta đubriva slabo srednje dobro pre cvetanja. KALIUM NITRAT 5-8 ma/m2/nedeljno. Navodnjavati svaki dan u 2 navrata (pre i posle podne) od po Tretman jagoda: 1–2 sata. ili neko drugo tamno i pokriveno mesto da bi se prilagodio uslovima spoljne sredine.4-0. FERTICARE 5-10-26 ili poboljšanje kvaliteta i 0. Tehnologija proizvodnje U zemljište. www. U prvoj polovini vegetacije PHOSFIK 3-27-18 0. organsko đubrivo Fertor ili Siforga (750 – 1500 kg/ha) kao i neki insekticid (Galation.yu ŠKOLA GAJENJA JAGODE 31 .yara. ali u slučaju dobre snabdevenosti popravlja se kondicija biljke i njena otpornost.5-0.jesenji tretman: 10-15 l/ha sa mnogo tečnosti. Folijarna prihrana Subotica.3%).yu .co. Voditi računa o zdravstvenom stanju useva i prilagoditi zaštitu. na otvorenom i u zaštićenom prostoru. Veće površine priliFERTICARE 14-11-25 ili kondicioniranje za prinos Nakon berbe 0.ing. ing Boban Stanković 063/ 544-928 FERTICARE 15-30-15 50 Ukorenjavanje (jesen-proleće) Jedan tretman Ca-nitrat 15-30 Intenzivan porast (jesen) FERTICARE 14-11-25 40-60 Nedeljno Do zametanja prvih plodova(proleće) Ca-nitrat 30 FERTICARE 10-5-26 ili 30-50 Intenzivan rast plodova Nedeljno KALIUM NITRAT 30-50 Nedeljno.1%) radi zaštite živića od truleži.agro-ferticrop. pomaže biljci da prebrodi nepovoljne periode. do kraja vegetacije Dva do tri tretmana AGRO-FertiCrop.7 – 0. uneti mineralno đubrivo Cropcare (5-14-28) 200-400 kg/ha.2% rastvor dipl. višom dozom vode kada se jagode prime i isprave.0 FOLICARE 19-11-24 Zn u sledećoj godini kom prvog navodnjavanja preko sistema kap kondicioniranje. Hranljive materije primenjene direktno na listove pomažu brži oporavak od nedostatka pojedinih elemenata. Parcelu navlažiti dan pre sadnje.

onda sistem kap po kap ne obezbeđuje samo neophodnu vodu za porast i razviće useva. zaštićeni od jakog vetra i sa adekvatnim osobinama zemljišta. Naše komšije u Sloveniji i Hrvatskoj već uveliko izvoze jagodu u Austriju i Nemačku i postižu veoma dobre cene. Sa otkupom jagode za izvoz u Rusiju započelo se pre par godina. u prvom redu krompir. ne treba sumnjati da će se ovaj trend povećanja izvoza dalje nastaviti. pa ih setvospremačem sakupiti i ukoloniti sa parcele. Unošenje 40 60 t/ha dobro zgorelog stajnjaka je veoma značajno kod zemljišta koja nisu idealna za gajenje jagode. slabu organizaciju i vrlo često nekorektnosti u pakovanju i otpremi. Treba izbegavati preduseve koji su osetljivi na istu grupu gljivičnih oboljenja. U Italiji se jagode i na otvorenom polju i u lakim plastenicima gaje samo jednu jesen i jedno proleće. a potom površinu izuzeti iz rotacije i gajiti jagodu 2-4 godine u zavisnosti od produkcije i zdravstvenog stanja zasada. Jagoda je izuzetno osetljiva na bolesti korena te se poštovanju plodoreda posvećuje veoma velika pažnja. jako vezanih zemljišta koja imaju viši sadržaj gline. gde za to postoje dobri preduslovi. kukuruz. soja. česta je pojava magle i poznih prolećnih mrazeva. već na taj način primenjujemo i sva potrebna hraniva. paradajz i papriku. U dolinama reka i kotlinama. Tu pre svega jako važnim smatramo pravilnu reonizaciju. najpre iz ravničarskih. Stoga. peskovita zemljišta i dostupan izvor vode za navodnjavanje. Kod zasnivanja zasada neophodno je blagovremeno i u potpunosti inkorporirati sve žetvene ostatke preduseva. uz kasnije poštovanje osnovnih agrotehničkih principa. Laka zemljišta koja nisu sklona stvaranju plužnog đona dovoljno je orati na Agrotehnika zasnivanja zasada jagode dubinu 35 do 40 cm. Za sigurnu proizvodnju treba znati da se usev jagode na istu parcelu ne vraća za 6-7 godina. Za gajenje jagode biraju se ocediti tereni sa izrazitom osunčanošću. a potom i planinskih područja čak do 1000 m nadmorske visine. Ukoliko se ne može praktiko32 Odabir parcele i poštovanje plodoreda vati pun plodored onda treba primeniti četvoropoljnu rotaciju (šećerna repa. gde je voda za navodnjavanje relativno lako dostupna i imamo laka i humozna zemljišta.GAJENJE JAGODE Izvozna šansa u proizvodnji jagode na otvorenom polju Proizvodnja jagode na otvorenom polju i pod nastrešnicama ima veliku perspektivu u bliskoj budućnosti. U pribrežju je veći problem pronaći laka. pšenica). Kod ponovnog zasnivanja zasada najpre treba ukloniti sve nadzemne biljne ostatke. a potom se uz dezinfekciju pristupa zasnivanju novog zasada u četvoropoljnom ili tropoljnom plodoredu. druge vrste jagodastog voća. koja se za sadnju pripremaju intenzivnom osnovnom obradom. Pošto se jagoda gaji na foliji. a potom izvršiti dezinfekciju basamid granulatom i hlorpikrinom ili nekim drugim preparatima. do parcela pogodnih za gajenje jagode nije lako doći. dok je za teža i loše drenirana zemljišta poželjno obaviti podrivanje. Potom treba obaviti intenzivno podrivanje i rahljenje zemljišta na dubini 50 do 60 cm. kao i neka hemijska zaštitna sredstva u kontroli bolesti i štetočina jagode. ali i neke druge povrtarske useve. Najvažniji preduslov u modernoj proizvodnji jagode na otvorenom polju jeste mogućnost navodnjavanja. Proizvodnja jagode na lakim. nađubriti zemljište zgorelim stajnjakom. koja bi omogućila da izborom odgovarajućeg sortimenta obezbedimo kontinuirano snabdevanje domaćeg i stranog tržišta kvalitetnom robom čitave sezone. nakon unošenja dobro zgorelog stajnjaka ima velike šanse za uspeh. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . a nakon skidanja folije i uklanjanja traka nije loše razrivanjem banka na površinu izbaciti i ostatke korena. humoznim zemljištima. Bez obzira na početno nesnalaženje. ukoliko se ostvare neke neophodne pretpostavke.

Treba voditi računa da obilnim i čestim navodnjavanjem sistemom kap po kap ne izazovemo slab prijem. da se zemljište Comp Base đubriva. koji se proizvode kulturom meristema i po svom potencijalu u prinosu. diamonijum fosfata i kalijum nitrata. odakle će se nakon zime jagoda ponovo razbokoriti i zemetnuti plodove. grčica. snage živića i uslova i tehnike gajenja. Tokom izvođenja dopunske obrade. Plodovi su krupniji. Orošavanjem se smanjuju temperature i povećava relativna vlažnost vazduha što izuzetno pogoduje porastu i razviću jagode.ili pak kod peskovitih.5 l/ha Talstara. Tada se unosi i potrebna količina mineralnih đubriva. Kada obaviti sadnju jagode? U samoj sadnji živić ne sme dugo da bude na visokoj temperaturi. malo humoznih zemljišta. Krajem avgusta do polovine septembra jagoda se zasniva iz bezvirusnih zelenih živića. Dopunska obrada ne sme da podrazumeva puno prohoda teškom mehanizacijom. kako bi se usev dovoljno vegetativno razvio i dovoljno izbokorio do nastupanja jesenjih mrazeva. U našim kontinentalnim uslovima klime najbolje je sadnju obaviti polovinom jula. čime je aktivnost korena optimalna. često se u prvih 2 do 3 nedelje od sadnje praktikuje redovno orošavanje mikrorasprskivačima koji se nakon dve do tri nedelje uklanjaju kada se frigo živići pravilno ukorene i počnu vegetativno da razvijaju. obojeniji i čisti. bez bojazni od infekcije patogenima. jer još uvek ima vremena za njihov vegetativni razvoj i formiranje roda u narednoj godini. Napominjemo da je vrlo važno među redovnim merama nege. unosi se inkorporacijom potrebna količina zemljišnih insekticida radi kontrole žičnjaka. pedantno i redovno uklanjati stolone i cvasti. što onemogućava pouzdan prijem. Ukoliko slabije razvijen bokor opteretimo rodom već u jesen. A+ i AA+. Poželjno je da se po svakom živiću formira najmanje 2-3 korenova vrata. a sve u zavisnosti od plodnosti zemljišta. Ukoliko zasadu prete jake golomrazice. pri čemu se kod iskusnih proizvođača i u dobrim uslovima proizvodnje može očekivati inicijalni rod po živiću od 50 do 300 g u zavisnosti od sorte. plodonošenja i mali rod. pri čemu su u postupku granulisanja upotrebljene huminske kiseline iz laverdita i inhibitori nitrifikacije (nitrapirin) i niz drugih komponenti koje mu daju izuzetnu upotrebnu vrednost. U septembru i u oktobru trudimo se da živić fertigacijom i folijarnom ishranom pripremimo za nastupajuću zimu. ali samo ako raspolažete sadnicom dijametra preko 10 mm. ili tokom samog formiranja bankova. već se što pre nakon iznošenja iz vlažnog i tamnog prostora. pošto se zemljište brže zagreva. Kod julske sadnje i visokih letnjih temperatura. rovaca i drugih zemljišnih štetočina. pošto ne dolazi do prevlaživanja. pa čak i 800 kg/ha Multi Za sadnju treba koristiti deklarisane frigo živiće. kao i sadnica iz kontejnera koja je u zelenom stanju prezimela u zaštićenom prostoru. najkasnije do kraja jula početka avgusta. naročito nakon razoravanja travno-leguminoznih smeša. tako da imaju daleko veću tržišnu vrednost. Unošenje 8 kg/ha preparata Force često nije dovoljno. Preporučujemo unošenje 400-600. U umereno kontinentalnom pojasu se sadnja viših kategorija frigo živića obavlja od kraja maja do kraja jula. najbolje što kvalitetnijih vodorastvorljivih. kako visoke temperature ne bi usporile ukorenjavanje i prijem živića. a usev u proleće ranije prispeva. Visoke temperature pod malč folijom na jako vlažnom. Živići se razlikuju i po kategoriji i dijametru korenovog vrata i po tome nose različite oznake A-. onda usev pre 33 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . pažljivo rasađuje u zemljište tako da se koren slučajno ne povije vrhovima uvis. postavljanja folije i traka za navodnjavanje pristupa navodnjavanju pre sadnje i tom prilikom primenjuje 1 do 1. Pre sadnje treba pravilno obaviti zalivanje. ne bi previše sabilo pre podizanja leja sa folijom i sistemom kap po kap. Živići A++ tzv. Jagoda se gaji na visokoj leji pokrivenoj polietilenskom folijom. suvi vetrovi i zaleđivanje banka ispod folije na težim zemljištima koja nisu najbolje drenirana. truljenje i propadanje živića. Pre sadnje izvrši se skraćivanje korena na 9-10 cm i dezinfekcija živića u rastvoru Ridomila i nekog insekticida npr. ili potpuno saturisanom zemljištu prosto skuvaju mlade živiće. Ovo đubrivo je formulisano od najkvalitetnijih potpuno vodorastvorljivih komponenti. ili nakon razoravanja lucerke. smanjujemo zalivanje i ishranu i usev pripremamo za prezimljavanje. koja sadrže i huminske kiseline. narednog proleća imaćemo kašnjenje cvetanja. magnezijum ali i neophodne mikroelemente. Zato ishrana kaljum nitratom ima veoma veliki značaj. (waiting bad) mogu prolećnom sadnjom dati pristojan rod već u godini zasnivanja na otvorenom polju. daleko prevazilaze klasičan način umnožavanja jagode. Frigo živići se sade nakon prethodnog laganog odmrzavanja na sobnoj temperaturi u trajanju 2 do 3 dana. pa se odmah nakon pripreme leja. Od polovine oktobra do polovine novembra. Prestige.

a od početka oktobra se usev zasušuje. moguće je postići prinose od 20 t/ha za rane. a najkasnije do polovine jula izvrši se potpuno uklanjanje nadzemne mase košenjem. Polovinom septembra se proređuje broj korenovih vratova na 2 do 4 u zavisnosti od bujnosti sorte. a u folijarnom đubrenju i aminokiseline i fosfitna đubriva. dostignuti su prinosi od 45 t/ha. Termozaštitne barijere od lakog netkanog agrotekstila. nakon čega se primenjuju i Ridomil tri godine i u slučaju prosečnih meteoroloških uslova. gde se svake godine obnavlja zasad i koristi samo jednu godinu. a najkasnije od polovine decembra kod ranih i osetljivih sorata vrši se prekrivanje jagode lutrasilom u cilju zaštite od izmrzavanja. Kada se u proleće stabilizuju noćne temperature na oko 5-6 °C. Od polovine novembra. a berači mogli svoj posao da obavljaju nesmetano i odmah posle kiše. Nakon završetka berbe usev se jedno vreme održava vegetativno. Prinosi u Španiji i Italiji. naročito kod težih tipova zemljišta nastiranje slamom između bankova. Rano prolećni tretman podrazumeva obaveznu primenu bakarnih preparata. gde se zemljište detaljno dezinfikuje i gde se primenjuje vrlo napredna tehnologija gajenja. naročito one veće debljine 23 g/m2 omogućuju idealno prezimljavanje i u uslovima golomrazica (nekoliko dana oko i ispod -10 °C) i na negativnim temperaturama blizu 0 °C (visoka zasićenost vlagom). Mere nege u gajenju jagode na otvorenom polju podrazumevaju u velikom broju slučajeva. kao i starije donje listove koji leže na foliji. naporan rad. ishrane i navodnjavanja. istrajnost. kako se za vreme padavina plodovi u zrenju ne bi prljali ili primili zarazu. nakon čega ponovo sledi program zaštite. Nadalje ishrana putem sistema kap po kap prati okvirni program ishrane. Usev se obično gaji prvih jačih zahlađenja treba pokriti agrotekstilom. uklanjamo sve promrzle i oštećene listove. 34 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . bez elementarnih nepogoda. uz dosledno poštovanje preporučene tehnologije.GAJENJE JAGODE i Alliette u narednim tretmanima. pa čak i do 35 t/ha za visokorodne kasne sorte.

.

2 Ventil M/F 1 1/2” Spojnica M 1 1/2” x 50 Spojnica F 2” x 50 Filter 2” mrežni inox Filter 2” disk Teflon traka UKUPNO Opcija: rana proizvodnja LUTRASIL ene su date sa uključenim PDV-om koji za frigo sadnice i đubrivo iznosi 8 %. dok je u marginalnim područjima povraćaj i veći.000 dinara/ha.15 3.000. dok za sistem za navodnjavanje kap po kap čitavih 50% od fakturne vrednosti umanjene za vrednost PDV-a.021.54€ 10.000.360.60 587.40 3.80 1.00 624.40 10.25 235.40 4.80 1.GAJENJE JAGODE Predračun repromaterijala za zasnivanje 1 ha jagode odnosi se na parcelu 33 x 300m = 1 ha ukupno Vrsta repromaterijala Malč folija Srebrna o.14 1.35 19.2mx1000mx25mic rolna 6 127.20 8.25 1.54€ 23 g/m2 . folije i lutrasil iznosi 18%.00€ 50 kg vreća 12 52.00 0.60 0.4.m. j.50 235. Najvažnije pretpostavke za uspešan nastup na stranim tržištima jesu.00 2.76 0.05 m 9720 m2 0.00€ 3050 m kolut Kom Kom M Kom Kom Kom Kom Kom M Kom Kom Kom Kom Kom Kom 4 40 40 33 2 4 2 2 1 2 1 1 5 1 1 3 146.00 3. kom C Naša ocena je da proizvodnja jagode i drugih vrsta jagodastog voća za svežu konzumnu potrošnju i za izvoz ima veoma dobru perspektivu i da predstavlja značajnu razvojnu šansu Srbije u bliskoj budućnosti.25 14.04 32.00 0. kontinuitet u snabdevanju kvalitetnom robom.00 8. a povraćaj za folije i agrotekstil 15%.00 766.80 1.360.00 43.30 1.00 48.25 0. Cena (€) Cena (€) Specifikacija Cena po j.m.00€ Dijametar 10-12 mm Kom 40000 0.00 3. (€) 1. Podsticajna sredstva od strane Ministarstva za poljoprivredu u 2008 godini iznose 600.80 10.10 1. R = 5 cm 40 x 30 cm Đubriva MultiCopmBase 14:13:20+2MgO Živići jagode A Navodnjavanje Kap po kap T tape 508-20-500 Priključna spojnica sa ventilom Layflat 50mm PE 50 Obujmica 50 x ¾” Spojnica M ¾” x 25 Lakat spojnica 25 x 25 Muf ¾” x ¾” Mix Rite fertilizaciona pumpa ¾” PE 25mm/3. dobra organizacija posla i efikasan sistem prenosa savremene tehnologije u neposrednu proizvodnju.20 1.00 624.35 19.80 0.25 14.15 16. a za opremu za navodnjavanje.20 1.80€ 36 ŠKOLA GAJENJA JAGODE .411. odgovarajući obim proizvodnje.00 766.

.

Vodovodska I deo 53. M.co. ili pišite na: Poljoprivredni list.yu 38 ŠKOLA GAJENJA JAGODE NARUDŽBINE IZ SRBIJE: .V.Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća T ekst. 11147 Beograd Pozovite na: 011 23 980 39 prodaja-pretplata@poljoprivrednilist.

net 39 ŠKOLA GAJENJA JAGODE .NARUDŽBINE IZ BIH: Pozovite na: 051 310 315 065 705 534 ili pišite na: Poljoprivredni list . Pilanska bb (Banjalučki velesajam) Banja Luka p_list@blic.predstavništvo.

Pokazao je veliku zainteresovanost za ovaj vid uzgoja jagoda. bezvirusnih sadnica. Lokacija za rasadnik je izabrana u saradnji sa stručnim službama. godini uveden je niz novina. a proizvođači koji su već u poslu dalje konsultacije će moći da rade samo kada savladaju upustva iz brošure i vode dnevnik radova. kontejnerskih. U 2008. zatim đubriva. Za stare i nove proizvođače urađena je i brošura sa upustvima za gajenje. godine u Srbiji registrovan je PRVI RASADNIK ZELENIH SERTIFIKOVANIH KONTEJNERSKIH SADNICA JAGODA. Pored zelenih. Obuka će se izvoditi u Surčinu kod G-dina Bate Miloševića. sredstva za zaštitu i ambalažu. Sklopljeni su svi neophodni ugovori sa nadzornim službama pod čijom kontrolom se na PLANTAŽI MILETIĆ odvija poizvodnja sadnica a u cilju dobijanja sertifikovanih. Brošura i filmovi na CD-u će za nove proizvođače biti sastavni deo opreme. PLANTAŽA MILETIĆ je u Holandiji kupila licence za njihovu dominantnu sortu ELSANTA i za industrijsku sortu SENGA SENGANA. hobi plasteniku i da nauče sve od sadnje jagoda do tehnike navodnjavanja i prihrane vodotopivim đubrivima. lokaciji. krenuće i proizvodnja frigo TRAY PLANT sadnica. vrhunske frigo sadnice i ambalažu za pakovanje. Novim proizvođačima isporučujemo NAMENSKE konstrukcije plastenika sa kompletnom unutrašnjom opremom za navodnjavanje i orošavanje. da se investicije brže otplate i da počnu brže da donose prihod. tehnologiji VERTIKALNOG UZGOJA JAGODA od ove godine za nove proizvođače uvodi se obavezna obuka. kvalitetne folije. Po dobijanju svih neophodnih dozvola za uvoz baznog materijala. Sve za jagode na jednom mestu U U aprilu 2008. Ovo je početni korak u proizvodnji sadnica a za narednu godinu proširuje se asortiman sa još nekoliko najnovijih ho- ŠKOLA GAJENJA JAGODE . potpuno je ovladao tehnologijom i početnicima može biti od velike pomoći njegovo iskustvo. Uvezen je bazni sadni materijal i formiran je rasadnik na površini od 1 ha. najnovije supstrate. Kada je prvi put posadio jagodu nije imao nikakva predznanja ni o plasteničkoj proizvodnji ni o uzgoju jagoda u plastenicima. Praksa je pokazala da je obuka neophodna. neophodnim zonama izlocaije i svim drugim parametrima rasadnik ispunjava sve neophodne kriterijume za uspešnu proizvodnju sadnog materijla. G-din Bata je već prošao dva proizvodna ciklusa u tehnologiji vertikalnog uzgoja jagoda. 40 Novo je to što će se vršiti ugovaranje proizvodnje i otkup industrijskih i svežih. Od ove godine firme ATP IRRIGATION i PLANTAŽA MILETIĆ u ponudi imaju kompletnu opremu i tehnologiju za uzgoj jagoda na otvorenom. Početnici će u Surčinu moći da vide kako G-din Bata uspešno proizvodi jagode u namenskom. mašine za izradu bankova i postavljanje folije i kvalitetnih sistema navodnjavanja otpornih na zapušavanje čak i kada u vodi ima dosta gvožđa i kamenca. tako da po kvalitetu tla. To podrazumeva vrhunski sadni materijal širokog sortimenta. proizvodnju i promet sadnica.Po pitanju savremenog uzgoja jagoda firme ATP IRRIGATION iz Beograda i PLANTAŽA MILETIĆ iz Subotice nastavljaju svoju saradnju započetu pre 4 godine. landskih i italijanskih sorti jagoda. kvalitetnija i efikasnija. konzumnih i klasiranih jagoda. Cilj obuke je da se eliminišu početničke greške i da proizvodnja bude lakša.

Samo NAJKVALITETNIJA frigo sadnica (250300kom/gajbi) posađena u tehnološkom roku i na otvorenom može u jesen doneti mali rod. Zainteresovani proizvođači će moći da dobiju upitnike za prijavljivanje za jedan od savremenih vidova proizvodnje jagode ili da ih skinu sa sajtova www. Na taj način tokom godine sezona branja može trajati 6-10 meseci. AKO SE FRIGO SADNICA SADI KASNO ILI AKO SE OSTAVI VELIKI JESENJI ROD I BERE DO KASNO U JESEN. ali je prolećni rod u zavisnosti od sorte na nivou od 1kg i više. a prema tome za isti rad dobija se i značajno veći prihod. Ako se frigo sadnica sadi na otvorenom. Sadnjom zelene kontejnerske sadnice postiže se prinos koji je duplo veći u odnosu na frigo sadnicu.Min. kontejnerskim sadnicama.atpdoo. Tržište traži izuzetno velike količine i konzumne i industrijske jagode i ATP IRRIGATION i PLANTAŽA MILETIĆ su spremni da ispune očekivanja i proizvođača i domaćih i ino kupaca jagoda. 063/80 37 132 SUBOTICA PLANTAŽA MILETIĆ. BEOGRAD ATP IRRIGATION 011/26 666 62. Savremeni uzgoj jagoda zahteva da se tehnologija ispoštuje 100% i u takvojvarijanti biznis je profitabilan. Za sadnice kategorije 500 kom u gajbi optimalno vreme sadnje je u drugoj polovini jula. odnosno na nivou 20 t/ha. Svetski značajan rezultat u proizvodnji jagoda od preko 1. frigo sadnica se sadi u zatvorenom prostoru i plodovi se beru već posle 6 nedelja. po pravilu se uklanjaju cvetovi i ne dozvoljava se jesenji rod. površina za ugovaranje je 0.rs ili www.5ha i min. da li saditi frigo ili zelenu kontejnersku sadnicu.mileticdoo. pravilnog postavljanja sistema navodnjavanja. ali proizvođači MORAJU ZNATI da jesenji rod nosi RIZIK. Sadnjom u optimalnim rokovima sadnica na kraju jeseni već ima po 6-7 vratova iz kojih u proleće izbija 10 i više cvetnih grana sa po 7-8 do 10 cvetova. čak i kraj juna) u odnosu na krupnije sadnice (manji broj komada u gajbi 250 do 500 kom). U zavisnosti od sorte prolećni rod je na nivou 400-700 g/sadnici. Praktično nisu zabeleženi prinosi ispod 25 t/ha. Prinosi na nivou 30-40t/ha postižu se sa zelenim.co. Proizvođači koji žele da se bave savremenim uzgojem jagoda često su u dilemi koja sadnica je najbolja. 063/563 405. prihrane i zaštite. Zelena kontejnerska sadnica se sadi u drugoj polovini jula. Generalno. Tehnologija po kojoj će se proizvoditi jagode obezbeđuje prinose od 30-40 t/ha a stručna služba će kontrolisati primenu tehnologije. 024/550 131. To su rezultati koje su u našem klimatskom podneblju potvrdili proizvođači širom Srbije.yu. Preko ProCredit Bank obezbeđeni su povoljni krediti. Proizvođači mora da se prvo opredele u kom periodu godine žele da imaju berbu i u kojoj količini i da osnovu toga se opredele za tip sadnice. rok ugovaranja je 4 godine. 266 18 57. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 41 . ostvario je na svojoj plantaži Gdin Živko Guljan iz Surduka.2kg/sadnici primenom savremene tehnologije od pripreme zemljišta preko izrade bankova propisane visine. odnosno dva ciklusa sadnje. POSTOJI OPASNOST DA U PROLEĆE JAGODA NEĆE CVETATI ILI ĆE DATI KASNO SAMO 1-2 CVETNE GRANE!!! Pravilo je da se sitnije frigo sadnice (veći broj u gajbi – 700 do 800 kom) sade ranije (početak jula. ne daje jesenji rod.

potrebne količine azota od 120 kg/ha. na lakim zemljištima u fazi zasnivanja zasada.za 20 kg/ha ukoliko je zemljište veoma bogato organskom materijom i ima povoljnu mikrobiološku aktivnost i brzu mineralizaciju. u zavisnosti od obezbeđenosti zemljištem i pristupačnosti fosfora. . Pristupačnost fosfora u zavisnosti od hemijske reakcije zemljišta Potrebe zasada jagoda za kalijumom Zasad jagoda se u zavi-К snosti od obezbeđenosti kalijumom i njegove pristupačnosti đubri sa 90-270 kg/ha K2O.ISHRANA JAGODE Ishrana i navodnjavanje useva jagode Dobro izbalansirana ishrana predstavlja.za 20 kg/ha u slučajevima ekstremno visokih temperatura i padavina. . Od ove količine azotnih hraniva vršimo umanjenje u sledećim slučajevima: . Dobar pokazatelj pristupačnosti fosfora je njegov Uticaj forme azota na pH zemljišta 42 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . naročito bolestima uvenuća i pojačava intenzitet napada i brojnost populacije štetnih insekata.za 15 kg/ha ukoliko smo za predusev imali jednogodišnje mahunarke ili pak razorali višegodišnje travno-leguminozne smeše. sa alkalnom hemijskom reakcijom ili na jako kiselim zemljištima dolazi do imobilizacije fosfora i stvaranja sekundarnih i tercijarnih jedinjenja koja su teško rastvorljiva.za 20 kg/ha ukoliko su zime tople. Na zemljištima bogatim krečom.i do 35-40 t/ha. Magnezijum je veoma značajan jer ulazi u sastav hlorofila. Posebno treba istaći potrebu da u odnosu na kalijum i kalcijum. sadržaj u zemljišnom rastvoru. siromašnim zemljištima. odnosno umanjuju za istu količinu kod ranih i manje prinosnih sorata. . od jagodastog voća kalijum čini čak 60% ukupnog sadržaja suve materije ploda i praktično je nemoguće u fazi porasta i zrenja plodova jagode izvan odnosa NPK 2:1:3 do 2:1:4 dobiti odgovarajuću boju. ili umanjuju od zadate vrednosti za 20 kg/ha. sjaj. ipak. zbog jakog ispiranja. magnezijum ima izbalansiran odnos u ishrani. slabi imunološki sistem biljke.za 20 kg/ha u slučajevima ekstremno visokih prinosa iznad 40t/ha. U zavisnosti od planiranog sortimenta i prinosa jagoda. Ishrana kalcijumom je takođe veoma bitna za čvrstinu plodova i njihovu dobru ispunjenost. sadržaj šećera i dobar ukus. zbog brze mineralizacije i ispiranja. Predozirana ishrana azotom u odnosu na kalijum. . .za 20 kg/ha na posnim. Ukupni razmenljivi fosfor u zemljištu često nije podatak koji nam može dati pravu sliku o njegovoj pristupačnosti. Na lakim zemljištima je neophodno u ishrani primeniti gornje vrednosti kalijuma koje se dopunski uvećavaju za 35 kg/ha u slučaju ekstremno visokih prinosa. . najznačajnije oruđe u postizanju visokih prinosa i dobrog kvaliteta i tržišnosti jagode. Đubrenje azotom uvećavamo u odnosu na generalnu preporuku u sledećim slučajevima: .za 20 kg/ha u slučaju da gajimo manje prinosne sorte (25-30 t/ha). Minimalno potrebnim za visoke prinose jagode smatra se sadržaj od 18-22 ppm. sa niskim sadržajem humusa. Zasad jagode je veoma osetljiv na Pristupačnost kalijuma i njegovo usvajanje Potrebe zasada jagoda za fosforom -P Za visoke prinose zasad jagode treba prema generalnoj preporuci ishraniti sa 50-150 kg/ha P2O5.za 30 kg/ha ukoliko se zasad zasniva na strništu u istoj sezoni radi mikrobiološkog razlaganja žetvenih ostataka. potrebne količine fosfora uvećavaju se. .za 20 kg/ha u slučaju da u zasnivanju zasada primenjujemo stajnjak ili huminske kiseline. čime se otvaraju putevi infekcije fitopatogenima. a padavine od oktobra do februara iznad 300 mm. K Potrebe zasada jagode za azotom -N Generalno možemo reći da su za vrlo visoke prinose jagode .

praktično je veoma teško izvodljivo u istom proizvodnom ciklusu doći do kvalitetnih pomaka. magnezijum sulfat sa izrazito kiselom hemijskom reakcijom. onda je moguće rešenje izvesna koli- Jak deficit u ishrani gvožđem se manifestuje kao jaka hloroza celih liski koje su slabo razvijene. kalijum nitrat sa cinkom i azotnu kiselinu. a naročito u drugoj godini nailaze problemi vezani za relativno brzu mineralizaciju i kompakciju supstratne smeše. u slučajevima kada se supstratna smeša priprema za duže proizvodne cikluse i ne želi se brza mineralizacija. ali kasnije u proleće. od pH 5. dok ograničena zapremina supstrata u kojoj se formira korenov sistem sadnice podrazumeva komjuterizovan i vrlo precizan sistem fertigacije. Što se tiče mogućih grešaka u pravilnom doziranju vode i hraniva. onda nakon uklanjanja starih listova i obnavljanja zasada tokom leta treba ispraviti deficit i narednu sezonu dočekati sa izbalansiranom akumulacijom svih makro i mikroelemenata u živiću. Najpre treba istaći da se jagode gaje samo na organo-mineralnim smešama. da bi pH zemljišta spustili na 6. grube strukture ima prednost nad crnim tresetom. tzv ŠKOLA GAJENJA JAGODE 43 . Na alkalnim zemljištima bogatim krečom (iznad 6%) ne preporučuje se gajenje jagode. Tada je navodnjavanje intenzivno i najčešće nakon naglog prelaska iz oblačnog i hladnijeg vremena u sunčani i topli period dolazi do prosvetljenja vršnih listova. Beli treset. čak i ako ga ima dovoljno u zemljištu. posebno u uslovima prevlaživanja i alkalne hemijske reakcije zemljišta. što je optimum za jagodu. Najčešće se koriste različite vrste treseta. Ukoliko dođe do poremećaja ravnoteže. Veoma dobar materijal su i kokosova vlakna koja su u stanju da vežu prilično visoke količine soli i na taj način smanje rizik od eventualnih grešaka u ishrani. optimalno 6. Jagoda slabo uspeva na EC vrednosti zemljišnog rastvora višim od 1. oplemenjene.2.5 mS/cm. a sadržaj magnezijuma za lakše tipove zemljišta iznad 55 mg/100 g zemljišta. najbolje u formi EDDHA u jednokratnom zalivanju. Koji su to organski materijali koji se koriste za pripremu supstrata? sredini. Obično se javlja na najmlađem lišću iz centra bokora. Tada treba primenjivati helatno gvožđe. Obično se hloroze javljaju u momentu intenzivnog porasta plodova. kojim su naša zemljišta inače veoma slabo obezbeđena. Ona se kreće od 1-2 l pa do 4-5 l po živiću u zavisnosti od načina i tehnike gajenja i od sastava supstratne smeše. sa pH vrednošću oko 5.2.poremećaje u usvajanju hraniva. Normalno je da veća zapremina supstrata i veća puferna sposobnost i vododržljivost omogućuju jednostavnije sisteme za fertigaciju. Najčešći problem u ishrani je obezbeđenost gvožđa i njegova pristupačnost u alkalnoj Pristupačnost makro i mikro hraniva u zavisnosti od pH zemljišta drenčing. Ukoliko se hloroza javi relativno rano. U tim uslovima se smanjuje aerisanost medijuma. kada obično dolazi do njegove precipitacije i stvaranje nerastvornih jedinjenja. pa se u anaerobnm uslovima usled prevlaženosti podiže pH rastvora i dolazi do precipitacije gvožđa i cinka i pojave njihovog deficita. Razlog za to je ukus i miris. a gotovo nikad na inertnim smešama poput kamene vune ili poliuretanskim penama. Na takvim vrednostima u grodanu je nemoguće ostvariti boju i visok briks a time i sadržaj šećera. ili su prihvatljive samo određene sorte. Istakli smo više puta da se jagoda gaji na zemljištima koja su blago kisele hemijske reakcije. Preporuke za hidroponsku ishranu i navodnjavanje jagode gajene na supstratima koji je gotovo nemoguće postići bez adekvatne mikrobiološke i fermentne aktivnosti u zemljištu ili supstratnoj smeši. a u samom zrenju 1. Kada se javljaju i kako se manifestuju pojedine hloroze? Preciznost ishrane i navodnjavanja zasada jagode determinisana je prvenstveno količinom supstrata po jednoj sadnici.7 mS/cm. onda treba primeniti veliku količinu helatnog gvožđa. Za uspešnu proizvodnju jagodastog voća neophodno je da sadržaj Ca u zemljištu bude iznad 500 mg/100 g. a sadržaj antioksidanasa i polifenola je takođe značajno manji. Drugi veliki problem je nedostatak cinka.5 do pH 7 . Kod zamene supstrata i živića svake proizvodne sezone većim učešćem crnog treseta omogućuje se brži vegetativni porast neposredno nakon sadnje i veći rod u jesenjoj proizvodnji. Ukoliko se fertigacijom i folijarnom primenom ne uspe. Kada usled obilnog navodnjavanje uz prisustvo ugljene kiseline u zemljišnom rastvoru dođe do rastvaranja previsokih vrednosti Ca2+ onda se smanji usvajanje magnezijuma.

Treći sistem je primena miksera i komjutera. pri čemu je u stanju da adsorbuje i određenu količinu magnezijuma. 70 do 85 ppm P2O5 . a određuje se na bazi kumulativne radijacije i iznosi obično 5 do 30%. koje ne rade na proporcional- ljivog rastvora koja se ocedi iz vreća sa supstratom zavisi od visine zalivnih normi i učestalosti navodnjavanja. koje se nakon izvesnog vremena slabije ispiraju u odnosu na druge organo mineralne supstratne smeše. Najčešći sistem koji se primenjuje od samog početka jeste doziranje konačnog rastvora iz tankova. koji se obično koristi u letnjoj proizvodnji stalnorađajućih jagoda. dok je vermikulit izuzetnih termičkih osobina i odličan je u zimskoj kojih je postavljena dozer pumpa koja u vodu za navodnjavanje unosi potrebnu količinu kiseline. a mane su veoma brojne. 265 do 420 ppm K2O.ISHRANA JAGODE jedinjenja usled dužeg stajanja do upotrebe. čak 240 ppm CaO zimi. U hidroponskom gajenju jagode na supstratima. ovakav način rada podrazumeva moguću precipitacijutaloženje pojedinih soli nerastvorenih 44 nom sistemu već je ishrana bazirana na građenju vrednosti konačnog EC iz vrednosti pojedinačnih matičnih rastvora i same vode za navodnjavanje. ali sa druge strane akumulira velike količine soli. Ovaj sistem je prihvatljiv u hobi gajenju i na malim proizvodnim površinama. odnosno količina hran- ŠKOLA GAJENJA JAGODE . koji su najčešće zapremine 1000 l preko male elektro pumpe. Šema fertigacije useva jagode kombinacijom dozer pumpi čina bentonita. Drugi sistem je primena dozer pupi koje su redno ili paralelno vezane i obično ih ima dve ili tri. Najpre. odnosno proizvodnji. Perlit je hladan mineral. najčešće prihvaćen standard jeste receptura 165 do 185 ppm N. niske adsorpcione sposobnosti. Visina drenaže. Organizujemo ih obično kao tank A i tank B između Shema 1. čestu potrebu mešanja više različitih formulacija đubriva i velika angažovanost obučenih ljudi na poslovima fertigacije. vrlo složenih fertigacionih jedinica. Prednosti ovog metoda fertigacije jeste niska cena za sistem navodnjavanja i ishrane. Od minerala se za pripremu supstratnih smeša koriste ekspandirani perlit ili vermikulit u zavisnosti od sezone gajenja jagode. specijalne vrste gline koja ima relativno visoku koloidnu moć i vododržljivost.

Na+. Treći sistem je baziran na monokalijum fosfatu i na azotnoj kiselini i uz ostale proste soli i mikroelemente ovo je svakako najviše korišćen sistem u hidroponskom načinu israne u Srbiji. Drugi sistem je kombinacija prostih soli: monamonijum fosfata. Postoje tri osnovna koncepta fertigacije. od- Mg2+. i anjona HPO4-. Ovim izbalansiranim formulacijama se još po potrebi dodaju azotna kiselina. kao K2O: -Sadržaj Mg. odnosno 1. ali i po preciznosti.5 mS/cm. onda je pojedinačna norma mala. sadržaj sledećih katjona: H+. Kada se tome dodaju sortne specifičnosti u zahtevima za hranivima. te helatnog gvožđa i drugih mikroelemenata. Ako se uzme u obzir EC vrednost konačnog rastvora prostih soli makro i mikro elemenata. 175 g 68 g 194 g 2.0% 2. Ukoliko je vrednost pH visoka. u prvom redu gvožđa i cinka. 93 ppm H2PO4-. koja u svom sastavu ne sadrže amidnu formu azota ili ureu. kalcijum nitrat. 719 ppm NO3-. lako se da zaključiti da voda za navodnjavanje ne sme biti opterećena viškom rastvorenih katjona i anjona.7% 17% 10% 27% 11-11-33+2MgO+me 9. Nakon upoznavanja sa sastavom vode za navodnjavanje vrši se balansiranje potrebnih hraniva i formiranje matičnih rastvora. kalijum sulfat. u ishrani treba uneti 18 ppm NH4+ .0% -Sadržaj mikroelemenata Fe 1000ppm Mn 500ppm B 200ppm Zn 150ppm Cu 110ppm Mo 70ppm ŠKOLA GAJENJA JAGODE 45 . Ukoliko se vrednost elektroprovodljivosti poveća. kao P2O5: -Sadržaj K. onda zaista uviđamo svu kompleksnost ove problematike. uz dodatak fosforne kiseline. K+.. Ca2+.0% 11. Formulacija vodorastvorljivih đubriva za ishranu jagode na supstratima Polyfeed -Sadržaj N(NO3): -Sadržaj N(NH4) -Sadržaj N(Ukupno): -Sadržaj P.7 mS/cm.8 g Tank B Monokalijum fosfat Kalijum sulfat Magnezijum sulfat Azotna kiselina Odnos amonijačne i nitratne forme je usklađen tako da uz dodatak kalcijum nitrata i magnezijum sulfata možemo imati sve potrebne makro i mikroelemente.3% 5. 32 ppm Ca++.67 Tvrdoća o nem 23. koji se razlikuju po složenosti.NO3.i 7 ppm H+. a učestalost navodnjavanja velika. tako da konačni sadržaj kalcijuma i magnezijuma recimo uključuje i one vrednosti sadržane u samoj vodi za navodnjavanje. Dakle. kalcijum nitrata. kao MgO: 17-10-27+me 11. uz pH vode za navodnjavanje 5. Analiza vode za navodnjavanje mora da obuhvata osim vrednosti pH i EC. u pogledu odnosa katjona i anjona u rastvoru za fertigaciju.5-0.HCO3-+. Redovna kontrola drenaže odnosno oceda pokazuje u kojoj meri je količina rastvora prilagođena potrebama biljaka. pH 7. 215 ppm K+.5-6 i EC 1.6 Soli g/l 626 Ca++ 85 Mg++ 41 K+ 7 NH4+ Na+ 39 NO3H2PO4-4 SO4-97 HCO3524 Cl13 Fe 0.165 ppm CaO leti i 40 do 70 ppm MgO. koji nije podložan precipitaciji u baznoj sredini. magnezijum sulfata. 50 ppm SO4-. obzirom na sve navedeno. NH4+.0% 2. U sva tri koncepta konačan rastvor mora biti neutralan. najbolje je da se za ishranu zasada jagode na supstratima u nesavršenim uslovima koriste specijalna kristalna vodorastvorljiva đubriva za hidroponiku koja ne sadrže amidnu formu azota i imaju visok sadržaj mikroelemenata. 134 g 228g 617 ml nosno EC vrednost ne bi trebalo da prelazi 0. Tank A Kalcijum nitrat Amonijum nitrat Kalijum nitrat Kompleks mikroelemenata Količina đubriva na 1000 l vode. Podaci o hemijskom sastavu vode za navodnjavanje odnosi se na bušeni bunar dubine 86 m. a kasnije u ishrani preovlađuje nitratni azot.014 Na osnovu proračuna. onda pristupamo ispiranju u trajanju jedan do dva dana u zavinosti od količine i sastava supstrata.6 mS/cm. u zrenju jagode. Prvi koncept podrazumeva primenu složenih NPK đubriva za hidroponsku proizvodnju. Po pravilu vrednost pH i EC ne bi trebalo da se razlikuje od dozirane vrednosti više od 10-20%. Mikroelemnti mogu da se dodaju i u izbalansiranom kompleksu u helatnom obliku.0% 33.3 EC mS/cm 0. U hidroponskoj ishrani u prvom delu vegetacionog ciklusa se koristi formulacija sa više amonijačnog azota.0% 11. kalijum nitrata i kalijum sulfata. pa dolazi do prevlaživanja korena. te brojni problemi sa pojavom deficita mikroelemenata. SO42-. magnezijum sulfat i amonijum nitrat da bi se postigao željeni odnos makrohraniva. Dati primer odnosi se na ishranu jagode gajene na supstratu u uslovima okoline Beograda. dok se eventualna korekcija gvožđa može postići unošenjem EDHHA helatnog gvožđa.

Na početku cvetanja Rast lista i pravilno formiranje plodova Ca nitrat + Mg Nitrat / Sulfat 1-1.5 kg 6. Na početku vegetacije iza čišćenja (šišanja) jagoda od starog i promrzlog lišća Intenzivan rast lista jagode 10-15 dana nakon prve prihrane Formiranje novog korena i cvetova Polyfeed 11-44-11+1MgO +ME 1-1.5 kg 46 ŠKOLA GAJENJA JAGODE .2 puta zavisno od potrebe odnosno opterećenosti biljke plodovima Intenzivan rast plodova 1-1. Intenzivan porast lista Polyfeed 20-20-20 + ME 1.5 kg 2 kg 5.5 kg 2-2.5 kg 2 kg + 0. dr Nebojša Momirović REDNI BROJ PRIHRANE FENOFAZA U KOJOJ PRIHRANJUJEMO OPTIMALNO VREME PRIHRANE CILJ PRIHRANE NAZIV ĐUBRIVA PREPORUČENA KOLIČINA ZA 1000 SADNICA JEDNOGODIŠNJE DVOGODIŠNJE 1.5 kg 3. Pred početak berbe s ovom prihranom može se dodati Multimicro FE ukoliko je potrebno U berbi jagoda 1 .5 kg + 0.5-2 kg 2-2.5 kg 4. Intenzivan rast plodova 1-1. Zametanje i rast plodova Intenzivan rast plodova Polyfeed 20-20-20 + Mikro ili Polyfeed 16-8-32 + Mikro Polyfeed 17-10-27 ili Polyfeed 16-832+2MgO+ME Polyfeed 11-11-33+2MgO ili Polyfeed 16-8-32+2MgO+ ME 1-1.ISHRANA JAGODE Program ishrane jagoda vodorastvorljivim đubrivima Haifa Chemicals (Planirani prinos 25-30 tona /ha) by Prof.5 kg 2 kg 2.5 kg 2-2.

a kasnije po potrebi) Multi Micro Fe EDu zalivanju kod jakog -Fe Đubrivo se dodaje zajedno DHA 6% deficita dodaje se 0.NEKROTIRANJE STARIJIH LISTOVA -Mg Nakon uočavanja simptoma (pri naglom prelasku iz hladnog i oblačnog u toplo i vrlo sunčano vreme) NEDOSTATAK GVOŽA .85 do 2m.OPADANJE CVETOVA I DEFORMISANOST PLODOVA Cvetanje Đubrivo se dodaje zajedno s navodnjavnjem ili folijarno OPŠTE ZAOSTAJANJE U PORASTU-PROBLEMI SA BOLESTIMA U svim fenofazama na 10 do 15 dana Đubrivo se primenjuje folijarno -B KREDIT I LIZING OD 5-7 GODINA KAMATA 3-7%.com office@milurovic.5. Prskalice i atomizeri. idealni za potrebe voćarstva i vinogradarstva za usitnjavanje granja debljine 2.5 g/sadnici Folijarno Multi Micro Bor feed 100 ml /10 l vode Folijarno Polyamin + Multi ProteK 20 ml + 30 g /10 l vode Đubrivo se primenjuje navodnjavanjem u intenzivnom porastu plodova NEDOSTATAK BORA . Traktorske freze zahata 0. SA I BEZ UČEŠĆA Voćarski traktori japanskog proizvođača Kubota B serije od 14-30KS sa pogonom na sva četiri točka.HLOROZA ( ŽUĆENJE ) LISTA -Zn Količina za jednu sadnicu Multi KZn Na alkalnim zemljištima primenjuje se 1-1. Beogradska 32 • 11277 Ugrinovci tel: 011/8409-528 • 011/8409-810 • fax: 011/8409-809 www.NEDOSTATAK KALCIJUMA .milurovickomerc. nošeni i vučeni AGROMEHANIKA KRANJ Cisterne CREINA od 1200 do 20000l Podsticajna sredstva MPŠV za kupovinu cisterni. dubine kopanja do 15 cm. Lake freze i mulčeri hrvatskog proizvođača GRAMIP DUBRAVA.10cm. svojim gabaritima prilagođena voćnacima i vinogradima. Fiksni i bočno pomerljivi (hidrauličnim ili mehaničkim putem) kompjuterski balansirani rotori.yu .KOVRDŽANJE TERMINALNIH LISTOVA -Ca Folijarno Poly Ca-LSA 15% CaO 50ml /10 l vode Folijarno.5. pogodni za rad u baštama.5-1 g/po s navodnjavnjem ili folijarno sadnici NEDOSTATAK CINKA .zalivanje Magnisal / Bittermag 100 g/10 l vode 3-5 g/m2 jednokratnim zalivanjem Folijarno. 3 GODINE GARANCIJA. Mulčeri za usitnjavanje biljnih ostataka. Obezbeđeni servis i delovi u garantnom i vangarantnom roku. Bez kabine i sa komfornim kabinama sa klima uređajima. Specijalna NOVA M SERIJA voćarskih traktora od 60-95KS. zaobljeno kućište (bolji protok materijala).HLOROZA ( ŽUĆENJE ) LISTA Prvi tretman nakon čišćenja jagoda od starog lišća 10g /10 l vode (na početku vegetacije. Pored toga veliki izbor poljoprivrednih i komunalnih traktora do 128 KS. atomizera i prskalica u iznosu od 50%.com • milurko@sezampro.zalivanje Prvi tretman kod inicijalnog formiranja plodova NEDOSTATAK MAGNEZIJUMA . voćnacima i vinogradima. zaobljenim staklima radi veće preglednosti i karbonskim filterima. Nudimo Vam i proizvode sledećih firmi: Ul.

a pored osušene materije daje i poluproizvod u obliku sakupljene isparene tečnosti. Patrijarha Dimitrija 24 11090 Beograd Tel. Ova tehnološka novina na Novosadskom poljoprivrednom sajmu je izazvala veliko interesovanje potencijalnih korisnika zato što daje produkte sušenja u premijum kvalitetu.rs www.o. gljiva.Suncem do premijum kvaliteta Prednosti sušare? • raznovrsnost • ekonomska nezavisnost • ujednačen kvalitet • kontrola procesa • isključen uticaj čoveka • definisano vođenje procesa • određivanje vršne temperature sušenja i određivanje završne vlage • CE standard • HACCP standardi • štedi energiju • PREMIJUM kvalitet SUŠARA NA SUNČEVU I ELEKTRIČNU ENERGIJU NTIM tehnologi iz Beograda je na tržište izneo izuzetno energetski ekonomičnu sušaru koja pre svega koristi sunčevu energiju za procese sušenja: lekovitog. Ova sušara je patentno zaštićena i plod je srpske pameti.rs .o.ntim. +381 11 3561958 office@ntim. NTIM d./Fax. koja se može dalje prerađivati. voća i povrća. začinskog i aromatičnog bilja.

prah i granul.rs • www.yu www.budući izgled starih proizvoda FERTICARE 15-30-15 FERTICARE 14-11-25 FERTICARE 24-8-16 FERTICARE 10-5-26 FERTICARE HYDRO 6-14-30 FOLICARE 17-9-33 B FOLICARE 19-11-24 Cu FOLICARE 19-11-24 Zn YaraMila Cropcare 11-11-21 YaraMila Cropcare 5-14-28 Yara Mila Multicare 5-10-25 Yara Mila 8-20-30 CALCINIT / TROPICOTE / NITRABOR KRISTA K KRISTA SOP . još uvek na tržištu FERTICARE 15-30-15 FERTICARE 14-11-25 FERTICARE 24-8-16 FERTICARE 10-5-26 FERTICARE 6-14-30 FOLICARE 17-9-33 B FOLICARE 19-11-24 Cu FOLICARE 19-11-24 Zn CROPCARE 10-10-20 CROPCARE STANDARD 5-14-28 MULTICARE 5-10-25 POWER 8-20-30 KALCIJUM NITRAT KALIJUM NITRAT KALIJUM SULFAT .co. YARA . Pap Pala 17.agro-ferticrop. tel/fax: 024/622-119 e-mail: office@agro-ferticrop.novo ime kompanije Kemira GrowHow o stari džakovi KEMIRA .yara. novi džakovi NAPOMENA: NE MEŠAJTE KRISTALONE SA NOVIM YARINIM A STARIM KEMIRINIM PROIZVODIMA. PROIZVODNJA GORE NAVEDENIH PROIZVODA JE U BIVŠIM KEMIRINIM FABRIKAMA! I dalje jedini zastupnik za Srbiju: AGRO-FertiCrop.co.bivši proizvodi. Subotica.prah i granul.yu .YARA .

Na korenovom vratu ili u osnovi lisne drške na preseku se primećuje jasno izražen mrki prsten. Plamenjača jagode Prouzrokovač: Phytophthora fragariae var. a potiče iz zemljišta u kome se održava godinama.. Gajiti otporne sorte. Oboljenje je kompleksna kombinacija gljivičnih prouzrokovača. povrtarske vrste iz familije pomoćnica: pradajz. te celokupnu masu žetvenih ostataka inkorporirati u zemljište. kasnije mrko braon truleži korenovog vrata koji na kraju pocrni i zadeblja poput pacovskog repa. Gajiti otporne sorte jagode. prevlaženim i loše dreniranim zemljištima. Za prevenciju plamenjače veoma je prolećnog kretanja useva i nakon letnjeg uklanjanja nadzemne lisne mase (košenja). Kada se bolest pojavi treba ukloniti zaražene biljke iz zasada i ne popunjavati zaražena mesta. Idriella lunata. Ramularia spp. Coniothyrium fuckelii. fragariae Gljivično oboljenje koje se javlja posebno na težim. Tretirati frigo sadnice prilikom sadnje. Neposredno pred pripremu zemljišta jako je dobro inkorporitati ozimu 50 važno obezbediti dobru drenažu podizanjem visokog banka 15-25 cm. Simptomi su gubljenje svežine i bele boje korenovih žilica. nerazvijen. Za dezinfekciju se može koristiti i metam sodijum i hlorpikrin. albo-atrum Javlja se na pojedinačnim biljkama ili u oazama. U preventivnom pogledu je veoma važno izbeći teška zemljišta i zasušivanje korena u fazi prijema frigo živića. papriku i plavi patlidžan. naročito na težim zemljištima. ali je ne treba praktikovati na tem- Tamo gde se javlja ovo oboljenje poželjno je da rotacija traje najmanje 7 do 8 godina. metam sodijum odnosno vapam te hlorpikrin. Ne treba zasnivati jagode na zemljištu na kome se javljala crna trulež korena. Dezinfikovati oruđa i opremu ukoliko prelazite sa parcele na parcelu.ZAŠTITA JAGODE Zaštita useva jagode Zeleno uvenuće Prouzrokovač: Verticillium dahliae i V. Fusarium sp. U plodored treba uključiti travno leguminozne smeše i poštovati u potpunosti ograničenje u prekidu gajenja jagode. potom metalaksila (Ridomil Gold). i na kraju pocrneo i sasušen izgled.. Inokulum dugo ostaje u zemljištu. a stariji listovi nekrotiraju i dobijaju oranž. često praćena i napadom nematoda. Pythium spp. Pyrenochaeta sp. koristi se najviše dazomet (basamid granulat). Cylindrocarpon spp. što je ujedno i period odmora zemljišta. ogršticu za zelenišno đubrenje ili gajiti recimo brokoli ili kelj pupčar. Tokom prekida u gajenju jagode. Proizvodi toksine u ksilemu čime smanjuje usvajanje vode i smanjuje turgor zaraženih biljaka. Otkako je metil bromid izbačen iz upotrebe i zabranjen. Biljka zaostaje u porastu. njihovo parcijalno ili potpuno odumiranje. a najbolje je zemljište zauzeti višegodišnjim travno leguminoznim smešama. Mlađi listovi iz centra rozete ostaju zeleni i uspravni iako je biljka delimično zakržljala. Stariji listovi se uvijaju duž centralnog nerva. crvenu ili žućkastu boju. Crna trulež korena jagode Prouzrokovač: Rhizoctonia fragariae. U hemijskom suzbijanju dezinfekcija basamid granulatom daje odlične rezultate. a kod hobista i čitavih 35 cm. a donji listovi žute. Podriti na dubinu od 40 do 50 cm u jesen međuredni prostor. Manifestuje se crvenkastim. obavezan kod podizanja matičnjaka. Naročito se ispoljava kod mlađih useva. u hladnijem delu godine. U novije vreme solidne rezultate ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Hemijsko suzbijanje je moguće primenom sistemičnih fungicida poput fosetil aluminijuma (Alliete) ili fosfita. Hainesia lythri. kompaktan. treba izbegavati i druge vrste jagodastog voća. Zaražava sprovodna tkiva micelijom i produkcijom konidija. Živić je slab. kod peraturama iznad 30°C. Hemijsko suzbijanje podrazumeva detaljnu dezinfekciju zemljišta.

odakle se kišom ili mehanički prenose. Zaraza se intenzivno širi ukoliko je lišće vlažno. Obično se javlja za vreme jako toplog vremena. Najdestruktivnija je trulež korenovih vratova koju izaziva Colletotrichum fragariae i trulež plodova zasadu. U centru pega se formiraju piknidi čiji se vratovi probijaju kroz epidermis. koja se vremenom menja u zelenu. kao što je Multi Protek. P. pa izgledom u velikoj meri podsećaju na one koje prouzrokuje Mycosphaerella fragariae. Antraknozu je teško zaustaviti nakon što se pojavi u daju odlične rezultate bakar oksihlorid. korenove vratove i plodove. Ozbiljno gljivično oboljenje koje napada liske.spoljna zona je purpurno cvene ili žućkaste boje. Duž većih nerava pege su eliptične. tvrde i ne razvija se vlažna trulež. obscurans parazitira koju izaziva Colletotrichum acutatum. stolone.5 cm iznad korenovih vratova. kružnih. Palež lista jagode Prouzrokovač: Dendorophoma obscurens (Phomopsis obscurans) Javlja se širom sveta gde god se jagoda gaji. neophodno je kod obnavljanja useva spustiti visinu reza na 0. bakar hidroksid ili bakarsulfat. mada na većini komercijalnih sorti za sada ne predstavlja veću opasnost. Glavne štete od ove bolesti nastaju u drugoj polovini leta u vidu paleži starijih listova. Iprodion. Kod nas je značajna samo na nekim sortama. Pegavost lista Prouzrokovač: Mycosphaerella fragariae bespolna Ramularia brunnea Gljivično oboljenje koje prezimljava u obliku sklerocija na inficiranim listovima. Bolest napada i plodove i često se manifestuje sa jednom ili dve mrke pege. Vetar ne raznosi konidije. hlortalonil u matičnjaku i to samo ukoliko se ne primenjuje Omite u kontroli grinja. Uopšte posmatrano. Na ulegnućima se pojavljuju narandžaste ili crvenkaste spore. bolest počinje da se ispoljava u vidu nekoliko (5-6) manjih. Ako se na listu formira veći broj krupnih pega. U nekim se područjima smatra va.daje primena fosetil aluminijuma (Allieta) i fosfitnih đubriva. razvijaju se u krupne pege u obliku latiničnog slova »V«. Starije pege. tada dolazi do njegove paleži i sušenja. Gljiva se održava tokom zime u formi micelije ili piknida u okviru pega na izumrlim starim listovima jagode koji ostaju pričvršćeni za biljku. sa sivim ili skoro belim oreolom. crveno purpurnih pegica na listu. obscurans prouzrokuje trulež plodova. koji se koristi u suzbijanju sive truleži. koje kasnije izbele u sredini. ima solidan efekat i na lisnu pegavost. Čak 90 % plodova može biti zaraženo za manje od nedelju dana. ali ih može biti i desetak. 51 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . naročito u fazi zrenja. i Colletotrichum gloesporoides. lisne drške. Jako ozbiljnom bolešću. Antraknoza jagode Prouzrokovač: Colletotrichum acutatum. U našoj zemlji nema podataka o njenoj pojavi na plodovima. Na lezijama se za vreme toplog i vlažnog vremena razvijaju narandžasto. dok je u nekim manje značajna. ali i nakon obnavljanja useva u leto. a unutrašnja zona pega je tamno mrka. U nekim zemljama D. Na plodovima se razvijaju beličaste vodenaste pege koje poprimaju mrku do tamno mrku boju. Tačke su smeđe do crne. a kasnije se mogu uočiti tri zone u okviru pege . Spore prezimljavaju na biljnim ostacima. U začetku pege imaju sivkasti centar. U slučaju da su biljke inficirane u proleće. Primarne infekcije se ostvaruju početkom vegetacije konidijama koje raznose kišne kapi. bilo sasušenom lišću ili na mumifikovanim vlažno vreme i temperature iznad 10 °C favorizuju lisnu pegavost u proleće. Iz njih se na mrtvim listovima u proleće razvijaju konidije i obično kišom šire na mlade i zdrave listove. koji jedino i mogu biti inficirani u slučaju da su najmanje 1 sat potpuno prevlaženi. Colletotrichum fragariae. dijametra oko 3 mm. srednja zona je svetlo mrka. Listovi dobijaju prvo tamno crvene ili ljubičaste pege. naročito uz optimalnu temperaturu od 25-30 °C. izdužene lezije koje izazivaju venjenje i propast celih biljaka. U prevenciji oboljenja vrlo je važno maksimalno izbegavati navodnjavanje rasprskivačima i precizno uklanjanje zaraženih delova i inokuluma. te je preventivna primena fungicida izuzetno važna. Usled toga nastaje slabljenje biljaka i smanjenje prinosa u narednoj godini. Bakarni preparati samo biljke iz roda Fragaria. koje se formiraju duž glavnih nera- plodovima. Simptomi na tkivima su crne. Inficirani korenovi vratovi otvrdnu i poprimaju mrko-crvenu ili crnu boju. dijametra do 3 mm uvećavajući svoje dimenzije.crvene spore.

a lezije na zelenom ili već beličastom plodu razvijaju se polako u preparatu Switch vrlo efikasan. U uslovima jake infekcije siva trulež je vidljiva na većini plodova. kalcijumа i magnezijuma u odnosu na azot. sp. Treba odabrati otporne sorte. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Siva trulež Prouzrokovač: Botrytis cinerea Prezimljava u obliku sklerocija ili micelije na starim listovima. Fragariae. U suzbijanju penkonazolom (Topas) ne treba primenjivati više od 2 tretmana godišnje. Pepelnica jagode Prouzrokovač: Podosphaera aphanis rec. Berba plodova treba da je na početku njuje u najviše 2 tretmana tokom sezone. azoxistrobin (Quadris) samo jednom i do 3 tretmana kvinoksxifenom(Crystal). Oidium fragarie Gljivično oboljenje koje prezimljava na inficiranom biljnom tkivu u uslovima visoke vlažnosti tokom zime. Hemijsko suzbijanje podrazumeva 52 i deformišu često plod. Bela prevlaka na naličju listova sačinjena je od konidija i od spora. Za ovu bolest nisu razrađene posebne mere suzbijanja. sa dosta kalijuma. Siptomi su vrlo jasni i pre nego što siva prevlaka na naličju postane jasno uočljiva. azoksistrobina i kvinoksifena. prosimidona (Sumileksa) i iprodiona se danas retko koriste u hemijskom suzbijanju. liske se uvijaju i kovrdžaju. povećava se i opasnost od sive truleži. U područjima u kojima je bolest značajna. obično na starom sasušenom lišću. Neophodna je pravilno izbalansirana ishrana. Takođe se može dosta uspešno koristiti i fenheksamid (Teldor). cvetnu ložu. U kontroli ove bolesti veoma je važno uništavanje i uklanjanje kompletne nadzemne lisne mase košenjem na visini 3 do 4 cm iznad korenovog vrata prilikom redovnog obnavljanja useva nakon prolećne berbe. kalijumov sapun (kaligrin) odnosno kalijum bikarbonat. Sa povećanjem gustine zasada. U ranu jesen su mnoge sorte koje su fotoperiodski relativno neutralne vrlo osetljive na pepelnicu. lisnim drškama zrenja a njihovo rashlađivanje brzo. Hemijsku zaštitu treba započeti na početku cvetanja i ponavljati je u regularnim intervalima. U hemijskoj kontroli se mogu koristiti svi botricidi. ređe latice. čak i ukoliko je to neophodno. Obnavljanje useva vrši se 2 do 4 nedelje nakon završetka berbe. Azoksistrobin (Quadris) se prime- pepelnicu prati i napad grinja. Voditi računa da su dva tretiranja obično dovoljna i ne upotrebljavti ga više od 2 puta u sezoni. Česta berba neophodna je ukoliko vreme pogoduje sivoj truleži (česte kiše). U integralnoj zaštiti preporučuje se soda bikarbona (85% rastvor). mogu se primenjivati fungicidi u periodu posle berbe. Preparati poput vinklozolina (Ronilana). Treba izbegavati preobilnu ishranu azotom u slučaju česte pojave ovog oboljenja. Konidije inficiraju cvetne drške.ZAŠTITA JAGODE Sakupljanje i uništavanje zaraženih listova posle berbe je korisno zbog smanjenja izvora zaraze. koji je često isprovociran i određenim preparatima koji se primenjuju. koja kasnije poprimi ljubičastu ili crvenkastu boju. Takođe treba voditi računa da obično preparate na bazi propikonazola. ili triadimefona (Bajletona). dok su najosetljiviji prašnici i kasnije formirani plodovi. Uklanjanje cvetova врши се u godini zasnivanja zasada na otvorenom polju iz frigo živića. Sphaerotheca macularis f. ulje semena jojobe itd. U proleće se vrši i čišćenje od mrtvih sasušenih listova koji leže na foliji. heksakonazola (Anvil) u težim slučajevima. Kada započne zrenje i berba hemijska zaštita je zakasnela. Konidije počinju da klijaju nakon 6 sati i završavaju ciklus nakon 24 sata nezavisno od temperature. pa do kraja vagetacije. Cvetna drška postaje polako braon boje. a naličje prekriva beličasto-sivkastom navlakom. nepotrebna i neefektivna. Napada kod orošavanja kišenjem čak i plodove. te primenu sumpornih preparata poput kumulusa ili kvašljivog sumpora. ali je kombinacija Ciprodinil + Fluodioksonil ili mumifikovanim plodovima. Postoji izražena razlika u osetljivosti sorti jagode prema ovoj bolesti. naročito kod kišovitog vremena.

Kako se boriti protiv viroza? Osnovna mera borbe protiv virusnih ali i drugih bolesti jagode je proizvodnja i sadnja zdravog sadnog materijala. Zato mnogi proizvođači jagodu gaje kao jednogodšnji ili eventualno kao dvogodišnji usev. U letnjem periodu. Ima više vrsta viroznih oboljenja jagode. kržljavi. uz uslov da se za sadnju koristi zdrav sadni materijal. Sitemičnog su karaktera. Vaši Chaetosiphon fragaefolii. Istraživanjima je utvrđeno da jedan zasad jagode za tri godine može biti zaražen virozama sa preko 90%. Odlično su se u preventivnoj primeni neposredno pred cvetanje pokazali preparati na bazi abamektina. Odlične rezultate i veću perzistentnost postići ćemo sa preparatom Force. Primena endosulfana (Tiocida. Vaši korena Aphis forbesi Beskrilne forme prezimljavaju na biljnom materijalu. a to znači da je svaka ćelija zhvaćena bolešću. Suzbijanju se pristupa kada se na liski uoči prisustvo do 2 jedinke. salati. prvi put 1-2 dana pre cvetanja i drugi tretman 10-14 dana posle prvog. Iza- zivaju zaostajanje u porastu i propadanje biljaka. Osetljivi su na sušu i masovno se javljaju samo kada je relativna vlaga 40-80% i temperatura 5-20°C. te ima relativno kratku karencu od 7 dana. Zato se za podizanje zasada nikada ne sme koristiti sopstveni sadni materijal. repici. pred podizanje bankova. Njime se mogu preneti viroze ali i druge bolesti i štetočine što diretno utiče na smanjenje prinosa. Mlađi listovi su umanjeni. Vaši prenose opasna viru- malation (Galation G-5) koji za uspešno delovanje treba da se po celoj površini primeni u dozi 40 kg/ha. Sadnjom zdravih živića u zdravo zemljište stvaraju se preduslovi za kvalitetan i visok prinos jagode. Mladi zalisci iz centra bokora su uvijeni. Najbolje su se pokazala 2 tretmana na 7-10 dana u proleće. izbegava se zaraza biljaka sa više viroza a time i smanjenje prinosa. virus uvijenosti jagode SCV i virus kovrdžavosti SMV Bifenetrin (Talstar). a u zasadu se uočavaju jasne sivo-crne trake. odakle lisne nematode migriraju na mlade listove. u prvom redu Vertimec i Armade. grčica i podgrizajućih sovica. Puževi golaći Deroceras reticulatum Iako su izrazito polifagni i hrane se repom. paradajzu i jagodi sna oboljenja jagode virus ivičnog žutila jagode SYEV. Brzo se razmnožava u povoljnim uslovima. suncokretu.Viroze jagode Viroze jagode su veoma značajne bolesti. neposredno promenu boje na listovima i zaostajanje u porastu plodova. nakon obnavljanja useva mogu se primenjivati i klofentezin (Apolo). Od akaricida najčešće primenjujem dikofol ili insekticide sa akaricidnim delovanjem. Zato je veoma važno u zasnivanju useva primeniti zemljišne insekticide i kasnije po potrebi intervenisati putem sistema kap po kap. iako daje dobre rezultate i deluje osim na vaši i na grinje i na leptirastu. Jagoda se vegetativno razmnožava pa se viroze prenose sa majčinske biljke na živiće. da bi tokom leta imala 6-7 generacija. U proleće se razvijaju bespolne generacije. Grinje Tetranichus urticae Izuzetno polifagna štetočina koja napada preko 200 vrsta kulturnih biljaka. ne treba primenjivati u usevu jagode jer izuzetno toksično deluje na pčele i ose i smanjuje polinaciju. kada se nova generacija razvije za samo 7 do 10 dana. najćeše se javljaju u mrkvi. duvanu. Tiodan. Prvi pregled obično vršimo pred cvetanje. Populacija se veoma brzo razvija. na temperaturi 23 do 30°C i relativnoj vlažnosti manjoj od 50 %. Stolone su kraće a plodovi sitni i deformisani. Moguće je da jedna biljka bude istovremeno zaražena sa više virusnih bolesti. deformisani i imaju crvenkastu nijansu. Najviše se upotrebljava fenitrotion + izazivajući od kraja leta do narednnog proleća velike štete. Tioneksa) praktikuje se samo u težim slučajevima. Lisne nematode Opasne štetočine koje se razvijaju i na begonijama i u povoljnim uslovima generacija se razvija za samo 15 dana. najčešće tokom jula. Više viroza nanose veće štete. 53 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Što se duže jagoda gaji dolazi do većeg broja virusnih oboljenja usled čega se prinos smanjuje. kukuruzu. Gajenjem jagode kao jednogodišnjeg useva. čim se temperatrure ustale na 5-6 stepeni i zasad započne porast i razviće. na žitima. propargite (Omite) i fenazakvin (Demitan). a u plastenicima tokom aprila i maja. ali je izuzetnu zaštitu pružio i abastate u kombinaciji sa okvašivačem Silvet. Populacija grinja izaziva Najvažnije štetočine useva jagode i njihovo suzbijanja Zemljišne štetočine Zasad jagoda trpi velike štete od larvi žičnjaka. prezimljava na korovima. odnosno na 5-7 dana u leto. krompiru.

dok cvetni pupoljak vene i otpada. Bela mušica Trialeurodes vaporarioum Javlja se u proizvodnji jagode u zaštićenom prostoru. Nanosi velike štete i prenosi opasne viruse. kao što je abastate (Vertimec) tretiranjem neposredno pred cvetanje. kao i uklanjanje zaraženih pupoljaka i cvetova. Tonus).5 mm duga. tretiranjem neposredno pred cvetanje. iako napada i malinu i druge vrste iz porodice Rosaceae. Ženka polaže jaja u cvetni pupoljak. glatka i sjajna. a kasnije se može intervenisati i pirimofos metilom (Aktelik). Franckiniella occidentalis Javlja se u proizvodnji jagode u zaštićenom prostoru. porodicu Curculionidae. mogu znatno da umanje prinose. ovalnog oblika. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Prag štetnosti je kada u redu. Suzbija se obično nekim kombinovanim insekticidom. a zatim dolazi do kopulacije i do odlaganja jaja. a potom pravi zarez na cvetnoj dršci koja se lomi. Laser) vrlo efikasno i početku obično nekim kombinovanim insekticidom. Odmah pošto na lepljivim pločama uočimo prve jedinke treba pristupiti hemijskoj zaštiti primenom buprofezina (Elisa) i acetamiprida (Mospilan. najčešće u kombinaciji sa mineralnim uljem. crveno-smeđe boje. Za suzbijanje se najčešće koriste piretroidi i preparati na bazi endosulfana i fosalona. Korisno je suzbijanje okolnih divljih biljaka u blizini zasada jagoda. Glavni domaćin ove štetočine je jagoda. po čemu su štete koje pravi ova štetočina lako prepoznatljive. a na kraju i otpada. bele boje s crnom glavom. čime osim vaši i tripsa. Kratko vreme se hrane mladim lišćem i cvetovima. preventivno delujemo i protiv grinja i protiv bele mušice. Jaja jagodinog cvetojeda su bela. prekriven finim sivim dlačicama. akaricidom kao što je abamektin (Vertimec) i kasnije imdaklopridom (Confidor). Ujedno uništi i dršku cveta tako da se cvet obesi. Ženka rilom buši rupu u pupoljku cveta i tamo odlaže jaje. Ukoliko dođe do jačeg napada neophodno je primeniti spinosad (Spintor. Jagodin cvetojed (Anthonomus rubi) Ovi insekti odsecaju cvetne pupoljke u proleće. Ima jednu generaciju godišnje. preventivno prenosi opasna virusna oboljenja. već suši.ZAŠTITA JAGODE Trips Thryps tabaci. čime osim malo toksično jedinjenje ili se leti prska danitolom. agodin cvetojed spada u red Coleoptera. Suzbija se u delujemo i protiv grinja i leptiraste. jer ova štetočina razvija samo jednu generaciju godišnje. Prezime odrasli oblici ispod starog lišća i drugih biljnih otpadaka. na deset dužnih metara. Potrebno je često nadgledati zasad i pratiti pojavu ove štetočine. Larva je 3 do 3. Odrasli oblici se javljaju u proleće. 54 J Pri hemijskom suzbijanju vreme tretiranja je od primarnog značaja. konstatujete makar jednu odraslu jedinku. i ako su zastupljeni u većem stepenu. Odrasli oblik je 2 do 4 mm dugačak. Nanosi velike štete i tripsa. Takav pupoljak se ne razvija.

ŠKOLA GAJENJA JAGODE 55 .

1% 0. cvjetojed.08% + 0. 3. pipe antraknoza. učinak lošiji.05% 0. Sve do trećeg prskanja (zavisno od tipa i kvalitete prskalice ) utrošak vode treba biti 40 . trips pegavost lista.08% 8 . savijači. Na početku vegetacije iza čišćenja (šišanja) jagoda od starog i promrzlog lišća Intezivan rast lista jagode 10-15 dana nakon prvog prskanja Na početku cvatnje 10-12 dana iza drugog prskanja Pratiti štetočine na starom listu s donje strane (prag štetnosti je dva pauka po listu).30-0.3 mil 10 mil 2.030% 0.25% 0.grinje.Botritis Antraknoza Lisna vaš Jagodin cvetojed Pauk . siva trulež antraknoza. a veća opasnost da sredstvo dospe na list jagode. NAPOMENA: Obavezno koristiti štitnik na prskalici i ne prskati po vetrovitom vremenu Reglone forte 1.025 .5 WG 2. Prskanje po potrebi na temelju praćenja štetočina 4. vaši.08 .50 lit.0.5 .40% 4 kg/ha 0.5 WG 0.025-0. lisne vaši pauci . Switch 62.0.grinja Suzbijanje korova Jedan do dva tretmana u toku vegetacije kad korovi izniknu i dostignu veličinu 4-5 cm.0 mil 8 mil + 25 mil 10 mil 8 .Orjentacioni program zaštite jagoda REDNI BROJ PRSKANJA FENOFAZA U KOJOJ PRSKAMO OPTIMALNO VREME TRETIRANJA BOLEST ILI ŠTETOČINA NA KOJU CILJAMO NAZIV PREPARATA PREPORUČENA KONCENTRACIJA SREDSTVA KOLIČINA SREDSTVA ZA 10 lit VODE 1.08% 30-70 g 40 .3. Kasniji tretman je otežan. siva trulež. Vrlo je važno kvalitetno oprskati jagode jer od toga zavisi učinak preparata.5 mil 2 . a kasnije minimalno 80 lit na 1000 m2 (cca 4500 sadnica). 56 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . pepelnica antraknoza.45 gr cca 0. Proveriti ima li lisnih vašiju. U gore navedenom programu gde se koriste dva preparata u jednom prskanju treba ih odvojeno rastvoriti u vodi pa tek onda dodati u prskalicu. siva trulež Topas 100 EC Karate Zeon Quadris 25 SC Karate Zeon Vertimec 018 EC + Mineralno ulje Quadris 25 SC Switch 62. Neke promene su moguće što zavisi od godine i uslova za razvoj bolesti i štetočina.08 . pegavost lista. pipe.0. U plastenicima se javlja ranije Zametanje i rast plodova Oprez: vrlo važno tretiranje. pepelnica jagodin cvjetojed.0% 100 ml u 10 l vode NAPOMENA: Ovo je orjentacioni program zaštite jagoda. pepelnica jagodin savijač.1% 0.025-0.0.Fitoftora Trulež ploda . zatim dobro promešati i potrošiti u roku od 1 sat.10 gr Siva pegavost lista Pepelnica Trulež korena .70% 0.1 gr po sadnici i 1 dcl vode 2 .35 . Ovo je zadnji termin za insekticide Pred početak berbe (paziti na karencu) Gljivična i bakterjska oboljenja Bakarni preparti 0.10 gr Trulež korena (Fitoftora) RIDOMIL GOLD PLUS preventivno (prskanje) ili koristimo folijarno tretiranje RIDOMIL GOLD PLUS a kurativno zalivanje (zalivanje) pegavost lista. 5.030% 0.

FLORAVIT super je kompleksno NPK tečno djubrivo sa dodatkom gvožđa i ostalih mikroelemenata u helatnom obliku. te omogućava iskorišćavanje potencijala rodnosti sorte i ostvarivanje planiranih prinosa. suše. FLORAVIT tečna đubriva spadaju u visokokvalitetna tečna đubriva izbalansiranog sadržaja NPK hraniva u kombinaciji sa mikroelementima. Azot (N) utiče na bujnost lisne mase. razvoj korenovog sistema i stabla. Co. a period sazrevanja se skraćuje za 8 – 14 dana. FLORAVIT super obezbeđuje pravilan razvoj jagode tokom celog vegetacionog perioda. Prihrana FLORAVIT super-om ima veoma važnu ulogu ne samo u formiranju bokora. Optimalni uslovi proizvodnje podrazumevaju dobar program ishrane uz obaveznu primenu folijarnih đubriva. zaštite bilja Svjetlana Aleksić . inž. KALIJUM (K2O ) 8% Mikroelementi: Fe. bakra i alkalnih mešavinih kreča i to sledećim redosledom: voda -FLORAVIT super -pesticid. Cu. S tečnim đubrivom FLORAVIT Super Kalijum (K) deluje na bolje formiranje cvetnih pupoljaka. boju mesa i pokožice. Sva FLORAVIT tečna đubriva se potpuno rastvaraju u vodi i ne kristališu. kao i njihov kvalitet.3 %.2-0. sadržaj šećera.1 %. ali uvek pod jakim pritiskom da bi se list što bolje nakvasio. Značajno povećava prinos gajene kulture. izvode se tri do četiri tretmana u razmaku od dvadeset dana. čvrstoću i kvalitet plodova jagode Vreme i način primene: Kod jagoda u rasađivanju početi folijarnu prihranu četiri nedelje nakon rasađivanja ili u fazi pravog lišća. SASTAV: AZOT (N) 7%. povećava sadržaj šećera u plodovima i intenzivira boju mesa i pokožice. Nizak rast i gust sklop fiziološki aktivnog lišća jagode omogućava laku apsorpciju i asimilaciju hraniva što je posebno značajno u proizvodnji pod polietilenskom folijom i u početnom razvoju biljke dok je koren još nedovoljno razvijen. Mn. bez hlora i teških metala. namenjeno prihrani voća. Mo. zametanje plodova. Oštećene biljke od insekata. već utiče na krupnoću. Folijarna ishrana je značajan postupak kojim se da se predupređuje nedostatak hraniva i povećava kvalitet proizvoda. a samim tim se mogu nesmetano koristiti u sistemima za navodnjavanje (kap-po-kap) i to u koncetraciji 0. ubrzava njihovo sazrevanje.Folijarna prihrana jagoda avremena intenzivna proizvodnja jagode podrazumeva uvođenje novih tehnologija i usavršavanje postojećih. Fosfor (P) obezbeđuje brže sazrevanje plodova. Folijarnu prihranu obavljati po tihom vremenu. popodne ili po oblačnom danu. FOSFOR (P2O5 ) 7%. Zn. Utiče na povećanje krupnoće i kvaliteta plodova. dipl. grada ili mraza prilikom primerne pesticida obavezno prihraniti tečnim đubrivom koje će pospešiti oporavak biljke. sve u cilju postizanja veće rodnosti i kvaliteta proizvoda. Kod već formiranih zasada može se tretirati već po pojavi prvih pupoljaka tri do četiri puta u razmaku od deset dana Koncentracija primene je u od 0. povrća i ratarskih kultura. Mešanje pesticida i tečnih dubriva se može obaviti osim preparata na bazi sumpora.

com office@milurovic. je ekskluzivni distributer sitne mehanizacije za područje Srbije.uredno snabdevanje potrošnim materijalom i rezervnim delovima. Za razliku od kupovine kod drugih.com • milurko@sezampro.alpinastar.co.O. voćarstvo. godine.ALPINASTAR D.yu .O. šumarstvo.O. 018 / 528 810 www. zasniva svoj rad na bogatom trgovačkom iskustvu i tradiciji koja datira još od 1931.kako na terenu.yu • e mail: info@alpinastar.servisne usluge.co. nudi kompletan asortiman profesionalnih mašina za vodoprivredu. tako i u našem servisu u predstavništvu firme . održavanje zelenih površina (fudbalski stadioni. Ul.obuku rukovaoca .instruktažu. povrtarstvo.O. Beograd.O. A LPINASTAR D. ALPINASTAR D.milurovickomerc. parkovi) na velikom broju distributivnih mesta širom Srbije.yu Srbija.O.O.O.ki venac 104D Tel: 011 / 23 22 167 Niš. Vidikova. Beogradska 32 • 11277 Ugrinovci tel: 011/8409-528 • 011/8409-810 • fax: 011/8409-809 www. Jugovićeva 41.tehničke savete stručnjaka u pravilnom izboru mašine . u garanciji i van garancije Danas u svojoj ponudi ALPINASTAR D. svojim kupcima pruža mnogo više: . U našoj ponudi nalazi se kompletan asortiman vodećih evropskih proizvođača sitne mehanizacije ALPINA i BENASSI.

.

Na biskvit staviti krem i prekriti drugom korom. Umutiti maslac i šećer u prahu. Sorbet od jagoda Sastojci: 60 gr šećera 1 dl vode 120 gr jagoda 2 kašike soka od limuna Voćni šnit Za biskvit potrebno: 100 grama šećera. 500 g jagoda Za fil potrebno: Za glazuru: 1/2 litra mleka. Za biskvit umutiti penasto jaja i šećer. zatim ohladite i izmešajte sa prethodno izmiksovanim jagodama i sokom od limuna. 2 pudinga od vanile. 60 Vodu i šećer prokuvajte. 50 grama šećera.5 decilitra od narandže. Biskvitno testo poprskati malo razvodnjenim likerom. Za fil odvojiti jedan deo mleka i razmutiti puding. Pre posluživanja umutiti slatku pavlaku sa šećerom u šlag. 8–10 sitnih jagoda. pa na njega složiti isečene jagode. Ostatak mleka i šećer staviti da prokuva. Umutiti slatku pavlaku sa šećerom i dodati oceđeni želatin. 250 grama prah šećera. Želatin namočiti desetak minuta u hladnoj vodi. 2 kašike sitno narendisane čokolade. Kremom slepiti listove torte i staviti u frižider da se dobro stegne. 5 decilitara slatke pavlake. 6 kašika šećera. Umutiti šlag i njime premazati stranice torte. 6 jaja. Za ukras: 3 decilitra slatke pavlake. Stavite u zamrzivač na 2-3 sata odnosno dok se ne naprave kristalići leda. 1 kesica voćnog želatina. Na kraju umešati sitno naseckane jagode. 3 listića crvenog želatina. šlag pena. 6 kašika brašna. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . 0. omazati tortu i ukrasiti jagodama i narendisanom čokoladom. Za kremu: malo likera 500 grama jagoda. Ohlađeni biskvit iseći na pola. Drugu koru premazati filom. dodati brašno i peći. Voćni želatin razmutiti u 3 decilitra vode i preliti tortu i jagode. Krem ostaviti da se ohladi. Pre posluživanja sorbetu dodajte votku i šampanjac. 5 listića belog želatina. U prokuvano mleko sipati razmućen puding i skuvati ga. pa mu dodati ohlađen krem.RECEPTI Torta sa jagodama Pripremiti: 3 biskvitna lista za tortu. 250 grama maslaca.

6 žumanaca umuti penasto sa preostalih 6 kašika šećera. borovnica. Dobro oprati pomorandžu vrelom vodom i oguliti koru. Sutradan sud sa jagodama staviti na vatru i kuvati. Voće i šećer pomešati u velikoj i dubokoj činiji i ostaviti da stoji pokriveno oko 3-4 sata. koji se prethodno rastvori u vodi. 6 kašika šećera i vaniliju dodati u mleko i staviti da se kuva. Beze torta s jagodama Pripremiti: beze kore: 6 belanaca 300 g šećera u prahu sok od 1 limuna krem: 6 žumanaca 12 kašika šećera 70 g gustina 7 dl mleka vanilija 3 listića želatina dodatno: 1 kg jagoda šlag Za ukras: 3 dl slatke pavlake. šljiva. 8–10 sitnih jagoda. priprema se i marmelada od malina. pomorandža. krčkati oko 4 minuta uz mešanje. Rernu treba zagrejati na 125 stepeni a kada se ubaci korica smanjiti na 100 stepeni i sušiti sat vremena. Ponoviti sve sa drugom koricom i preklopiti sa trećom. zalijemo sa 2 kašike vrele vode i stavimo da se zagreje. Skinuti sa šporeta i dodati želatin. Desetak jagoda ostaviti u hladnjaku. sipati u kipuće mleko i na laganoj vatri neprekidno mešati dok se ne zgusne. a onda ponovo kuvajte džem još 4 minuta. sipati u tegle s hermetičkim zatvaračima. Umuti šlag i poređati prestale jagode. Preostale jagode prepoloviti i naređati preko korice. mešajući dok se sav ne rastopi. za tri korice. Pred kraj kuvanja dodati sok od limuna. dobro promešati. Sklonite sa šporeta. da u njoj stoje. a kada provri. Onda dodati isitnjenu koru od pomorandže. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 61 . staviti u emajlirani sud i pošećeriti. 2 kašike sitno narendisane čokolade. Podeliti na tri dela. a penu skidati kašikom. Kad sok sa kašike kaplje u gustim kapima znak je da je slatko kuvano. limunov sok i staviti da se kuva. Oprati ih. očistiti i mikserom ih malo izmiksirati (kao kada se rukom izgnječe). Ostaviti jagode da prenoće da bi očvrsle. Po ukusu dodati liker od pomorandže. (za 6 tegli od 250 ml) Potrebno je: 1 kg jagoda. Želatin izlomiti u posudi i preliti sa malo hladne vode. dodati šećer. Peći u plehu. očistiti ih i iseći na komadiće. Izvadimo želatin. 5 kašika likera od pomorandže po ukusu Džem od jagoda Slatko od jagoda Potrebni sastojci: 1 kg jagoda 1/5 kg šećera sok od limuna Za slatko odabrati jagode najboljeg kvaliteta i arome. Kuvati oko 8 min. iscedimo ga (rukom) i dodamo gotovoj marmeladi. ostavite da se ohladi. 1 kg šećera. Marmelada Sastojci: 500 g jagoda 500 g šećera pola limuna (sok) 4 lista želatina (beli) Jagode oprati. na prethodno namazanom i brašnom posutom papiru. jabuka. Kore ne treba dirati dok se skroz ne rashlade. tako vruću masu.Umutiti čvrst sneg od belanca a zatim dodati limunov sok i postepeno šećer u prahu. Dobro promešati i odmah. Kad posvetli dodati gustin. Ostaviti u hladnjaku najmanje 12 sati. Za to vreme. Ohlađeno slatko pakovati u tegle i pokriti celofanom. Oprati jagode. Pri zagrevanju želatina paziti da ne provri. Prilikom kuvanja sud treba protresati. odstraniti peteljke. Uz neprestano mešanje početi sa kuvanjem voćne mase. listove želatina koje smo prethodno potopili hladnom vodom i ostavili 5 min. poklopite. Na isti način. pa premazati polovinom krema (i u krem ubaciti malo jagoda). Sipati džem u tegle i odmah zatvoriti. a zatim nakapati sokom od limuna. Sipati u šerpu.

yu Pretplatnik Poljoprivrednog lista možete postati tako što ćete iznos od 1200 RSD uplatiti na naš račun i uplatnicu poslati na našu adresu: Vodovodska I deo 53. 37 do 48 i 51 do 63 MEKI POVEZ po ceni 600 RSD možete poručiti na O11/23-980-39 pretplata-prodaja@poljoprivrednilist.GODIŠNJACI časopisa Poljoprivredni list od broja 1 do 12.net SPECIJALNA IZDANJA Ukoričeno meki povez KOMPLET IZDANJA Ruže i VRT Brojevi od 1-6 ukoričeno meki povez po ceni od 300 RSD možete poručiti natelefon O11/23-980-39 pretplata-prodaja@poljoprivrednilist. 25 do 36.co. 11000 Beograd ili fax: 011 23 987 43 Narudžbe i pretplata za čitaoce iz BiH Tel/fax: 051 310 315 GSM: 065 233 111 Pilanska bb (Banjalučki velesajam).co.co. Banja Luka E-mail: p_list@blic.yu .yu 300 RSD možete poručiti natelefon O11/23-980-39 pretplata-prodaja@poljoprivrednilist. 13 do 24 .Jedan časopis za sve poljoprivrednike GODIŠNJACI U prodaji su kompleti .