SPECIJALNO IZDANJE

ŠKOLA GAJENJA JAGODE
Prof. dr Nebojša Momirović

GAJENJE SORTIMENT ISHRANA ZA{TITA
Cena: 200 dinara • 7,40 KM • 3,20 EUR • 22 Kn • 220 denara

Sve na jednom mestu za podizanje zasada jagodastog voća

Zeleni hit d.o.o. Tošin Bunar 188a/39 Veleprodaja i ogledno polje Naselje 13. maj, Batajnički drum bb, Zemun Tel: 011/2604-347 • Fax: 011/2604-353 Mob: 063/617-681

Najboljom ishranom do vrhunskog kvaliteta i prinosa

Dođite da uradimo hemijske analize zemljišta i vode za navodnjavanje i da Vam preporučimo program ishrane Vaših zasada

Pioniri u NUTRIGACIJI®

Sadržaj
Robna proizvodnja jagode ...................................... 4 Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća ............................... 6 Dragi čitaoci, Neprestano osluškujući Vaše potrebe i povratne reakcije, primetili smo da je proizvodnja voća, a naročito proizvodnja jagodastog voća u fokusu Vašeg interesovanja. Nastavljajući praksu izdavanja specijalizovanih izdanja Poljoprivrednog lista, došao je red i na Školu gajenja jagode, koja je pred Vama. Nakon izdanja Škola gajenja povrća, koje je ostvarilo veliki uspeh, isti autor, prof. dr Nebojša Momirović, prenosi Vam svoje bogato iskustvo i iz praktične proizvodnje i primene najsavremnijih tehnologija gajenja jagode u zaštićenom i na otvorenom prostoru. Zahvaljujemo se prof. dr Nebojši Momiroviću na uloženom trudu i nadamo se da ćete bez obzira da li ste profesionalni proizvođač jagode ili ne, među brojnim tekstovima pronaći teme koje Vas interesuju. Korišćenje savremenih tehnoloških dostignuća u kontroli mikroklimatskih uslova u gajenju jagode ......................................................... 8 Osnovni elementi kvaliteta i tržišnosti jagode i sitnog voća i kako ih ostvariti ............ 10 ODABIR SORTIMENTA ............................................ 11 Nabavka kvalitetnog sadnog materijala ......... 22 Hranljiva vrednost jagode ..................................... 24 ODABIR NAČINA PROIZVODNJE ..................... 25 Tehnologija gajenja jagode u zaštićenom prostoru ........................................... 26 Izvozna šansa u proizvodnji jagode na otvorenom polju ............................................... 32
Svi prilozi i saveti u ovom izdanju su plod znanja i iskustva ekipe stručnjaka Zelenog hita i prof. dr Nebojše Momirovića, nastali kao rezultat višegodišnjeg eksperimentalnog rada i bavljenja proizvodnjom jagoda na vlastitom oglednom polju. Za preporučenu tehnologiju gajenja na bazi opreme i repromaterijala u vlastitoj ponudi ZELENI HIT u potpunosti odgovara. Glavni urednik: Violeta Margetić, dipl. ing. Direktor: Nebojša Margetić, dipl. ing. Tehničko uređenje i grafički dizajn: Prepress studio AGROTOP Štampa: Modriani, Golubinačka 54, 22310 Šimanovci Adresa redakcije: Vodovodska I deo 53, 11147 Beograd, Računovodstvo i pretplata: 011/ 23-987-43, Redakcija: 011/239-2039, Tekući račun: 165-14119-77 Publikacija je upisana u registar sredstava javnog informisanja Republike Srbije pod brojem 3362 CIP katalogizacija: ISSN 1820-2179 COBISS.SR-ID181610247 E- mail adrese: Urednik: urednik@poljoprivrednilist.co.rs, Direktor: direktor@poljoprivrednilist.co.rs Marketing: marketing@poljoprivrednilist.co.rs, Novinari: press@poljoprivrednilist.co.rs Knjigovodstvo: knjigovodstvo@poljoprivrednilist.co.rs Design i priprema: prepress@poljoprivrednilist.co.rs Pretplata: pretplata-prodaja@poljoprivrednilist.co.rs Redakcija: redakcija@poljoprivrednilist.co.rs www.poljoprivrednilist.co.yu

ISHRANA I NAVODNJAVANJE USEVA JAGODE ....................................................... 42 ZAŠTITA USEVA JAGODE ..................................... 50 Recepti ....................................................................... 60

ŠKOLA GAJENJA JAGODE

3

U prethodne dve. posebno u Kanadi i Sad značajan deo proizvodnje žitarica i uljane repice se troši za dobijanje bioetanola i biodizela. onda Mediteranske zemlje sve do sredine aprila imaju nenadoknadivu prednost u odnosu na naše proizvođače. ali i u ovoj sezoni zabeleženi su i prvi primeri izvoza jagode. načina pakovanja i niza pratećih elemenata u distribuciji i prodaji. promenio u potpunosti standarde u pogledu navika i potreba domaćeg tržišta. S druge strane. 4 P uključujući i primarnu poljoprivrednu proizvodnju i sekundarne proizvode. Najpre. što omogućuje i naše pojavljivanje sa tržnim viškovima u ponudi zemljama prvenstveno u našem okruženju (CEFTA) ali i na udaljenijim tržištima. Takođe je došlo i do laganog pomeranja u načinu prometa. U prometu jagode tokom sezone neće dolaziti do značajnijih poremećaja i velikih oscilacija cena. u prvom redu povećanja cena mineralnih đubriva i svih drugih inputa u poljoprivredi od kojih u najvećoj meri zavisi cena koštanja poljoprivrednih proizvoda. došlo je do velikog skoka rasta potrošnje i cena energije fosilnih goriva. povremenim uvozom i velikom i raznovrsnom ponudom na domaćem i na okolnim tržištima. a u poslednjoj izvesno značajan po obimu i svojoj vrednosti. kao i do promena u potrošačkim navikama i u specifičnim vidovima tražnje za industrijsku preradu. dobro obojena) jagoda ne može proizvesti na tradicionalni način. ali i drugih sirovina. Češku druge okolne zemlje i zemlje članice Evropske Unije. Zato je domaća jagoda iz zaštićenog prostora imala vrlo visoku cenu. Uvozom vansezonske jagode su dakle nametnuti novi standardi u pogledu tržišnosti. U početku je s obzirom na relativno malu tražnju zbog slabije kupovne moći građana. često i na vrlo velike udaljenosti. ali politička i vojna sukobljavanja oko kontrole strateških energetskih i sirovinskih izvora ukazuju na jednu sasvim novu ulogu poljoprivredne proizvodnje. osim gajenjem jagode u ravničarskim ŠKOLA GAJENJA JAGODE . te je bilo opravdano njeno gajenje uz relativno visoke troškove dopunskog grejanja. Brojne su nedoumice oko opravdanosti ovakvih tendencija. potrošnja voća i povrća ima stalni trend rasta jer su ljudi veoma zabrinuti za svoje zdravlje. Jednodušna ocena svih proizvođača i prometnika svakako jeste da je vansezonski uvoz sveže jagode iz nekih zemalja Mediterana (Izrael. manipulacje i čuvanja. u prvim godinama vrlo ograničenog obima. dok proizvođači kod novopodignutih savremenih zasada još uvek ne vladaju u potpunosti adekvatnom tehnologijom gajenja jagode. Prošla godina je obeležena velikim strukturnim promenama u svetskoj poljoprivredi i možemo slobodno reći da predstavlja svojevrsnu prekretnicu u globalnim kretanjima ove veoma važne privredne delatnosti. ali i u Sloveniju. visoke temperature kod njih ne dozvoljavaju uspešnu proizvodnju. Italija i Grčka). Veoma je značajno istaći neke komparativne prednosti koje u Srbiji imamo u odnosu na druge zemlje. prvenstveno u Rusiju i bivše sovjetske republike.TRŽIŠTE Robna proizvodnja jagode i sitnog voća u svetlu novih tržišnih zahteva i globalnih promena u svetskoj ekonomiji i poljoprivredi Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća oslednjih par sezona promet jagode i sitnog voća obeležile su nove tendencije i kretanja uslovljena. Kasnije. Španija. uvoz većih količina bio skopčan sa vrlo visokim troškovima transporta. čije se dalje širenje može sa sigurnošću očekivati. Kada se govori o vansezonskoj proizvodnji. prvenstveno otvaranjem tržišta. U svetu. maline i trešnje na strana tržišta. sa neizvesnm plasmanom. vansezonski uvoz neće biti ograničen prvenstveno na velike lance hipermarketa. U bližoj budućnosti. Naročito jagodasto voće koje sadrži visoke količine antioksidativnih materija sve više postaje predmet prometa. dok se kod nas. sjajna. onom iz obnovljivih izvora. prvenstveno jer se kvalitetna (čitaj krupna. U Evropskim okvirima doneti su strateški planovi razvoja koji podrazumevaju supstituciju oko 20 % energije iz nafte i gasa.

Ove godine su cene koje su dobijali farmeri u Evropi bile oko 1. Kod nas se u toku jeseni cena jagode kretala oko 4 EUR/kg što je značajno više nego u Italiji i Evropi. pa se u Italiji Elsanta iz regiona Trentino i Alto Adiđe prodaje za 3. obučene ljude i koncentrisanu proizvodnju. Najpre treba znati da je ukupna proizvodnja povećana za 4%. te da naša gazdinstva za kvalitetnu jagodu mogu planirati cenu oko 100 din u otkupu. uz napomenu da su kod njih zimske temperature mnogo blaže u odnosu na kontinentalnu klimu u Srbiji. Najpribližniji našim uslovima su regioni Veneto i Emilija-romanja. obezbeđuje doradu. izmeštanjem proizvodnje na veće nadmorske visine može obezbediti kontinuirano snabdevanje većim delom godine. mora biti što brži i efikasniji. a od ukupne proizvodnje 80 % je pod plastikom.2 EUR za kilogram. U ceni koštanja jagodastog voća uopšte. pakovanje i plasman. U zaštićenom prostoru najviše se gaji u regionu Veneto.200 ha.000 ha. Jagoda se u svetu u ovoj godini gaji na oko 260. U ravničarskom kontinentalnom delu jagode ima najviše u regionu Veneto 704 ha. Sobzirom da je najveći broj sorata koje se gaje u Srbiji poreklom iz Italije uputno je analizom kretanja proizvodnje po regionima ove evropske zemlje otkriti moguće trendove u pogledu kretanja proizvodnje jagode u svetu. a na otvorenom polju se gaji samo na 710 ha. onda možemo reći da je to manje više ujednačena i stabilna cena. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 5 .600 ha. potom Emilia-romanja 362 ha i Pijemont 158 ha. Pri tom treba imati na umu da transport do otkupnog mesta u kome će se upakovana roba složiti za transport. a približne su cene i u Sloveniji. prirodni uslovi treba da pogoduju gajenju ove vrlo zahtevne vrste. jer se vrlo mali deo proizvodnje nalazi u zaštićenom prostoru i obnavlja iz frigo živića svakog leta. 320 ha Sicilija. može ostvariti puna profitabilnost većih projekata. ili veće asocijacije treba da obezbedi svakodnevni izvoz punog vozila.7 EUR za kilogram. Obim proizvodnje kod većih robnih proizvođača. kooperative. rashladiti do propisane temperature i utovariti na hladnjaču. kao i kod drugog jagodastog voća. Dakle ako uzmemo da kooperative zadrže oko 30% za zajedničke troškove.predelima. od čega u Evropi najviše u Poljskoj 55. te se u tom smislu zahvaljujući nižim troškovima radne snage. Turskoj 14. U Hrvatskoj i Sloveniji asocijacije proizvođača jagode su ove godine izvozile za 1. Letnja proizvodnja organizuje se u Trentinu i Alto Adiđe na površini od 231 ha. ili malih proizvođača povezanih u zadruge. zatim u SAD 21. pri čemu kooperativa (zadruga) obezbeđuje materijal za pako- vanje.400 ha i Italiji 3755 ha. U toku juna i jula jagoda je skuplja. Španiji 7.4 EUR/kg. te prednost imaju oni krajevi u Srbiji koji već imaju izgrađenu infrastrukturu. 270 ha Kalabrija i Basilikata 486 ha. Na jugu Italije dispergovan je dobar deo proizvodnje: 826 ha Kampanija.000 hektara.000 ha. Nemačkoj 14. u kontinuitetu tokom ugovorenog perioda plasmana. cena branja ulazi sa vrlo visokim procentom. Uz to.

pa sve do pojave prvih jesenjih mrazeva sredinom oktobra omogući dovoljno kvalitetne robe za sve veću tražnju uslovljenu značajem koji visok sadržaj antioksidanasa u jagodastom voću ima u zaštiti zdravlja potrošača. Drugi regioni sa povoljnim zemljišnim i klimatskim uslovima su Mačvansko. koja pripadaju seriji peskovitih ilovača sa manjim sadržajem gline od 30%. kao i sadržaja vitamina C u plodovima. Javor i Sjenička visoravan. a najpoželjnija je veličina agregata od 1-10 mm. ali dobro humoznim i propusnim zemljištima. U pojedinim reonima. reljefa i zemljišta svrstavaju Srbiju u red onih proizvodnih reona koji mogu da obezbede kontinuirano snabevanje Evropskog tržišta kvalitetnom robom tokom čitave sezone. brzina filtracije odnosno kvalitet drenaže mora da budu izrazito preovlađujuće. proizvodnja u Srbiji treba da počevši od maja meseca. Visoka osunčanost tokom dana i relativno sveže noći. Biološki mnimum za jagodu je 6 °C. U plodonošenju visoke temperature u opsegu od 25-35 °C uslovljavaju niz problema u fiziologiji useva. Živići izmrzavaju kada je temperatura unutar bokora ispod -12 °C. Ivanjica. te njihove asocijacije i stručnu službu. i praktično usev treba započeti sa forsiranjem u proleće kada se noćne temperature ustale oko ove vrednosti. Za razliku od zemalja sa južne hemisfere i onih u Mediteranu koje snabdevaju svetsko tržište u hladnijem delu godine. Osobine zemljišta Za gajenje jagodastog voća najboja su zemljišta lakog mehaničkog sastava. jer se u protivnom zbog prevlaženosti korenovog sistema povećava osetljivost useva na oboljenja uvenuća i plamenjače. kome gravitiraju i veći proizvođači podno Jastrepca i oko Aleksinca. GAJENJE JAGODE ŠKOLA GAJENJA JAGODE .Pocerski . a optimalne noćne temperature su 12-13°C. Tako se najosetljivije. Jasno je da usevu jagode odgovaraju proleća sa manjim oscilacijama u dnevnm i noćnim temperaturama. ali niske temperature tokom 6 S Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća zime i veliki broj dana sa maglom povećavaju rizik u proizvodnji.5 do 7. dubine preko 50 cm i vrlo rastresit. Zato u brdsko planinskom području jagoda može imati izvanredan kvalitet i može na tržište pristići u vreme kada je tražnja veoma velika. jagoda i ostalo sitno voće se može proizvoditi tokom čitave sezone. Arilje. a one adaptibilne i otporne na bolesti korenovog sistema mogu sa pretežnim uspehom da se gaje na nešto težim. Dubinom profila ne sme da se javi nepropusni glinoviti sloj. presudne su za postizanje dobrog kvaliteta.0. Osetljivost prema agrohemijskim karakteristikama zemljišta je i sortna specifičnost. osim prirodnih uslova. poželjno oko 20%. smanjuje se akumulacija šećera u plodovima. Pri tom treba imati na umu da na zemljištima sa sadržajem aktivnog kreča preko 6% jagodu ne treba gajiti. Drugi regioni u kojima imamo relativnu visoku koncentraciju proizvodnje jagode su Moravski sa proizvodnjom u pobrđu od Varvarina prema Velikoj Drenovi. iskusne proizvođače. nikako preterano fina. laka zemljišta kisele hemijske reakcije i prohladna klima bez magle sa velikim brojem sunčanih dana. po pravilu i vrlo ukusne i kvalitetne sorte gaje na lakim i dobro dreniranim zemljištima. niti na jako zaslanjenim zemljištima koja imaju vrednost EC saturacione paste preko 2 mS/cm. posebno tokom toplih noći. dostupnost vode za navodnjavanje. Jagoda preferira neutralna do slabo kisela zemljišta sa pH vrednošću 5. kao što je npr. Geografska širina. Sa visokim intenzitetom respiracije. ukusa i arome jagode. jer jagodasto voće ne podnosi slabo ocedna zemljišta. Struktura mora da bude vrlo izražena. Zahvaljujućí vertikalnom termičkom gradijentu i obilju proizvodnih površina sa povoljnim prirodnim uslovima za gajenje na različitim nadmorskim visinama. mogu se postići veoma dobri rezultati. Humusno akumulativni sloj treba da je moćan. a ozbiljne štete u proizvodnji u vreme cvetanja nastaju na temperaturama od -2°C.rbija ima izuzetne prirodne preduslove za proizvodnju jagodastog i sitnog voća uopšte. pri čemu. već imamo obezbeđenu i infrastrukturu. karakteristike klime. Dakle osobine kao što su brzina infiltracije. Osobine klime Optimalne dnevne temperature za porast i razviće useva jagode su 1822°C. Na taj način zemljište će imati vrlo visoku poroznost i veoma dobre vodno-vazdušne osobine. kao kod pseudoglejnih zemljišta. Subotički i Podunavski sa brojnim mikrolokacijama izuzetne pogodnosti za gajenje jagode. Mnoge kotline u Srbiji sa lakim aluvijalnim zemljištima pogoduju gajenju jagode.

co.SISTEMI ZA NAVODNJAVANJE PROJEKTOVANJE I MONTAŽA Aqua Parcijalno kružni rasprskivači Udarni rasprskivači 11070 Novi Beograd Milutina Milankovića 120a tel: 011/21-39-493. 011/31-32-128 www.yu Vodeni topovi .agrogas.

GAJENJE JAGODE

Korišćenje savremenih tehnoloških dostignuća u kontroli mikroklimatslih uslova za gajenje jagodastog voća u gajenju jagode

Prirodni uslovi

ako integrisati pravilno sve tehnološke operacije gajenja, koje osim visokih prinosa treba da omoguće i vrhunski kvalitet jagode? Odgovor na ovo pitanje podrazumeva potrebu sveobuhvatne analize osnovnih činilaca neophodnih za nesmetano odvijanje osetljivih fizioloških procesa tokom pojedinih fenofaza porasta i razvića gajenih biljaka, zatim pravilan izbor i poznavanje neophodnih repromaterijala i na kraju, ne sa najmanjim značajem, obezbeđivanje tehničko-tehnoloških sistema za proizvodnju sa visokim stepenom sigurnosti. Regulacija temperature, relativne vlažnosti vazduha i količine svetlosti, te pravilno navodnjavanje i

K

ishrana, predstavljaju osnovne elemente ostvarivanja visoke tržišnosti, kako za gajenje jagode u zaštićenom prostoru, tako i za proizvodnju na otvorenom polju. Poželjno je da u godini zasnivanja useva, nakon jesenje berbe u toku
Regulacija temperature

zimskih meseci temperature vazduha u plasteniku bude oko 1-2 °C u trajanju od najmanje 5 sedmica, ili se pak pribegava dopunskom osvetljavanju useva jagode kako bi se inicirao nov period zametanja jagode., U proizvodnji na otvorenom polju praktikuje se primena lutrasila, agrila ili sličnih flis termozaštitnih tkanina, kako temperature unutar bokora ne bi padala ispod - 4 do -7°C. Zbog toga što većina sorti jagode ozbiljno izmrzava na konstatnim temperaturama ispod -12 °C neophodno je, naročito osetljivije rane i srednje rane sorte (Clery, Alba, Elsanta) prekriti debljom flis navlakom (Lutrasil 23 g/m2), i na taj način obezbediti dobro prezimljavanje bez obzira na pojavu eventualnih golomrazica

8

ŠKOLA GAJENJA JAGODE

bez snega. U uslovima visokih temperatura tokom leta i obilnog navodnjavanja i ishrane azotom, često dolazi do kašnjenja ili čak izostajnja formiranja plodova. Uz to jaka osunčanost dovodi do pojave oštećenja plodova. Zbog toga je u letnjim mesecima kod nas neophodno koristiti mreže, ili neki drugi oblik zasene koji će redukovati intenzitet insolacije za 25 do 35% i mistere kako bi se uz smanjenje temperature povećala i relativna vlažnost vazduha. U objektima zaštićenog prostora, pravilan menadžment svetlosti predstavlja veoma važan element, gde se osim intenzitetom i odnosom direktne i difuzne svetlosti, može upravljati i kvalitetom, odnosno spektralnim sastavom svetlosti. Fotoselektivne folije omogućuju bolju zaštitu od fizioloških nedostataka, odnosno od oštećenja usled pojave patogena i štetočina. Tzv. antivirusne folije smanjuju napad vaši,
Količina svetlosti

bele mušice, te tripsa, grinja i minera, ali i pojavu sive truleži, što umnogome doprinosi boljem finansijskom rezultatu. U vansezonskoj proizvodnji jagode u Srbiji, količina svetla ne omogućuje gajenje jagode u gustinama većim od 10 živića/m2, za razliku od Italije gde se u zavisnosti od tehničke savršenosti sistema broj penje i do 14 živića/m2, a u Izraelu i do 20 živića/m2. Uloga malč folije ili PP tkanih agrotekstilnih podloga je još značajnija sa aspekta tržišnosti. U reflektovanoj difuznoj svetlosti spektralni sastav može biti takav da posebno pogoduje intenzitetu boje i sjaja plodova, ali i u smanjenju osetljivosti na najvažnije bolesti i štetočina. U vansezonskoj proizvodnji sa grejanjem koristi se belo-crna folija ili beli agrotekstil kao podloga, ne samo zbog veće količine svetla, već i zbog manje pojave plamenjače u odnosu na crnu ili srebrno-braon foliju. U proizvodnji na otvorenom polju i srebrno braon i crna malč folija daju odlične rezultate, posebno one najkvalitetnije

koje idealno prianjaju uz površinu zemljišta, jer su relativno male debljine 25-30 mikrona, ali izuzetnog kvaliteta i postojanosti što im obezbeđuje pouzdano trogodišnje trajanje, nakon čega se u potpunosti uklanjaju sa parcele. Pravilno navodnjavanje je veoma važno sa stanovišta održavanja režima vlažnosti, ali i sa aspekta eventualne korekcije mikroklime, u prvom redu korekcije visokih temperatura zemljišta i prizemnog sloja atmosfere, posebno u noćnim časovima za vreme toplih noći u periodu plodonošenja i berbe. Na otvorenom polju kod zasnivanja useva na visokim letnjim temperaturama poželjno je u početku koristiti sistem za mikroorošavanje bez obzira na sistem kap po kap koji služi za fertigaciju. Visoka vlažnost vazduha i rashlađivanje folija i sadnica doprinosi ujednačenijem i bržem porastu i povećava procenat prijema frigo živića.
Navodnjavanje

ŠKOLA GAJENJA JAGODE

9

GAJENJE JAGODE

Osnovni elementi kvaliteta
i tržišnosti jagode i sitnog voća i
valitet i tržišnost su osobine koji se međusobno veoma prepliću, trebalo bi da se podrazumevaju, ali u mnogome zavise od standarda i sistema kontrole. Pod kvalitetom jagodastog voća podrazumevamo obično standardima ili zakonom propisane vrednosti sadržaja

K

kako ih ostvariti?
suve materije (vrednost briksa), šećera, organskih kiselina, minerala, vitamina, zaštitnih, bojenih, ili nekih drugih korisnih materija, odnosno minimalno tolerantne vrednosti sadržaja nitrata, nitrita, drugih makro i mikroelemenata ili, češće, teških metala, rezidua pesticida ili nekih drugih štetnih materija. Osim u kvalitetu, tržišnost se ogleda u nizu drugih osobina kao što su: pravilnost tj. uniformnost oblika i veličine, boja, njen intenzitet i sjaj, čvrstina, transportabilnost, dužina čuvanja i konačno organoleptičke osobine, koje su vrlo često veoma diskutabilne i veoma mnogo zavise od navika u potrošnji stanovništva određenog područja. Ipak, kod jagode izbalansiranost šećera i kiselina,

atraktivan ukus i miris, predstavljaju nezamenljive osobine, bez obzira što u veletrgovini, čak i na zelenim pijacama čvrstina ploda, intenzitet boje i sjaja, oblik i uniformnost ploda imaju često presudnu ulogu. Tržišna jagoda kod domaćeg potrošača podrazumeva jarko crvenu boju, visok sjaj, pravilnost oblika i veličine, ali nadasve važnim se smatra krupnoća, koja kod ekstra klase ide preko 30 g. Takođe, osobina koja postaje sve bitnija jeste čvrstina ploda, odnosno transportabilnost i dužina čuvanja. Osim što je uslovljena sortimentom, čvrstina puno zavisi i od pravilnog navodnjavanja i izbalanirane ishrane, sa visokim učešćem kalijuma i kalcijuma.

TV emisija Svet poljoprivrede
i mreži lokalnih tv stanica
TV GALAKSIJA 32 – ČAČAK Četvrtak RTV BATOČINA Utorak TV TOP 3 – PROKUPLJE Subota TV LESKOVAC Nedelja TV BOR Subota JP TV PIROT Nedelja TV AS – KREPOLJIN Subota TV 2000 – LOZNICA Subota STV – NEGOTIN Subota RTV VK – KIKINDA Petak RTV PATRIJA – K23 – SUBOTICA Subota TV KANAL 9 – KRAGUJEVAC Subota RTV LASTAVICA – KRUŠEVAC Nedelja TISA INFO KANAL – NOVI BEČEJ Utorak TV AS – ŠABAC Nedelja TV JAGODINA Subota TV JASENICE - SM. PALANKA Nedelja TV JEDINSTVO - NOVI PAZAR Nedelja TV JERINA - SMEDEREVO Nedelja TV KOPERNIKUS - NIŠ Subota TV KRONIK - VALJEVO Nedelja TV LAV - VRŠAC Subota TV SAT - POŽAREVAC Subota TV SPEKTAR - SOMBOR Četvrtak TV POŽEGA Nedelja TV RESAVA - SVILAJNAC Sreda RTV PRIMA - BAJINA BAŠTA Nedelja RTV STRELA - VELIKI POPOVIĆ Nedelja TV VALJEVO Subota 10.15 Petak 12.15 20.00 Subota 20.00 10.30 Nedelja 10.30 11.00 Ponedeljak 13.00 15.00 Nedelja 07.00 12.00 16.00 Nedelja 11.00 12.00 Nedelja 11.00 16.00 Ponedeljak 16.00 20.00 Subota 12.00 11.00 Nedelja i sreda 11.00 11.00 10.00 Ponedeljak 11.00 20.00 Subota 17.00 15.00 19.00 Nedelja 10.30 10.00 13.00 12.00 07.45 13.00 16.30 Utorak 16.30 09.00 Petak 13.00 10.30 i 15.30 Subota 09.30 12.45 20.30 Četvrtak 15.00 16.00 20.00 Ponedeljak 18.00 10.00

na televiziji

ENTER

subota u 10 h, nedelja u 8 h i sreda u 6 h
Urednik i voditelj Dejan Jovanović Produkcija Rainbow Beograd

10

ŠKOLA GAJENJA JAGODE

Agrotop marketing • 011 239 80 39 marketing@poljoprivrednilist.co.yu

pa do najsevernijih područja Srbije. od krajnjeg juga. sezona berbe se maksimalno produžuje i time smanjuje pritisak na tržište i variranje cene. do vrlo kasnih sorata za otvoreno polje. Iako se na Evropskoj i Američkoj sortnoj listi nalazi veliki broj kultivara. kao i najperspektivnije za 2008 godinu. od najranijih.Odabir sortimenta a oglednom polju preduzeća Zeleni hit traje ispitivanje većeg broja sorata od strane Ministarstva za poljoprivredu Republike Srbije. ili najviše gajene. ili sa onim koje se gaje u specifičnim klimatskim uslovima. odnosno dužini dana. gajenjem sorata različite dužine vegetacije u regionima sa različitim toplotnim sumama tokom vegetacione N sezone i sa vertikalnim temperaturnim gradijentom. od onih za svežu potrošnju. a takođe i onim koje su obeležile prethodne decenije i sve se manje gaje. Diverzifikacija proizvodnje jagode predstavlja veoma važan preduslov za stabilnu proizvodnju. Podebljanim slovima označene su sorte koje na italijanskoj A listi (zvanična sortnaj lista) važe za najkomercijalnije. Proširiti njihovo gajenje od nizijskih područja do brdsko planinskih krajeva. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 11 . opredelili smo se da Vas upoznamo sa onim sortama koje se smatraju standardnim ili perspektivnim i relativno su novijeg datuma. Naime. U tom smislu je neophodno uvesti u proizvodnju što veći broj sorata različite namene. do sorti za duboko zamrzavanje i industrijsku preradu. na osnovu čega možemo preporučiti veći broj sorti iz uvoza za različite sezone i namene gajenja.

Nakon hladnijih zima prinos je vrlo ograničen i obično se svodi na 0. nešto svetlije boje. Relativno dugo plodonosi. sjajniji i ukusniji. konusnih plodova. Kvalitet plodova je dobar i veoma postojan.Rane sorte nosu na Clery i Miss kasni sa zrenjem samo dan ili dva. a plodovi krupniji.5 do 0.6 kg po živiću.3 kg po živiću. ali ima nešto viši sadržaj kiselina u plodu. Ima konusno-okruglaste plodove. konusnih. Plodovi su vrlo čvrsti sa otporom penetracije 3538 g. Odlične je adaptibilnosti i otpornosti na bolesti. Dobrim programom navodnjavanja i ishrane može se izazvati remontantnost kod gajenja na supstratima. solidne čvrstine i šelf lajfa. ali je sklona u određenim uslovima tamnjenju i matiranju. porast plodova i zrenje su vrlo koncentrisani. ali je u početku berba mnogo bolja.8 do 1 kg. čak i padanjem rasada. pa se može upešno gajiti i na težim i nešto alaklnijim zemljištima. Prosečna masa ploda je 27-30 g. sa malim čašičnim listićima i veoma lepim vizuelnim utiskom. jarko crvenih i sjajnih plodova. vrlo pravilnih. Osetljiva na sivu trulež u plastenicima. To je vrlo krupna sorta. Kod ove sorte zametanje. 12 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . visoke otpornosti i adaptibilnosti. Potencijal rodnosti nije izrazit. Briks je na nivou sorte Clery. Boja je zadovoljavajuća. Berba ne traje duže od desetak do petnaest dana. dobrog ukusa i arome. Ova sorta nema izraziti potencijal rodnosti i u dobrim uslovima daje prinos retko veći od 0. Alba je vrlo rana sorta koja u od- Clery je odlična rana sorta vrlo dobrog ukusa i arome. bilo plamenjačom bilo fuzarioznim ili verticilioznim uvenućem. vrlo uniformnih. ali puno i vrlo krupnih plodova i preko 50 g. Ova sorta je jako osetljiva na bolesti korena i uvenuće prouzrokovano. Miss je vrlo rana sorta. tako da izuzetno podnosi transport i manipulaciju. Ima visok sadržaj kiselina u plodovima i dobru postojanost u manipulaciji. osim na jako lakim i humoznim i plodnim zemljištima. U dobrim uslovima prosečni prinos po živiću je od 0. sa vrlo ujednačenim kvalitetom od početka do kraja.

par dana ranija od Marmolade. Prosečna masa ploda. vrlo uniformni. Asia Darselect je ranija francuska sorta koja spada među najukusnije i veoma gajene posebno u Nemačkoj i u Austriji. odlikuje ih i veoma dobar ukus i aroma. još uvek izdvajaju ovu sortu kao vrlo atraktivnu. Ima vrlo kupne. Pogodna za siromašnija zemljišta. gotovo peskovitim i blago kiselim zemljištima. Stiže 4 dana pre Marmolade. Cvasti su visoko u bokoru. karakteriše ih izvanredan šelf lajf.Srednje rane sorte je srednje rana sorta. Plodovi su solidne krupnoće. Eva je novija sorta pogodna za gajenje na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru. koja obilno zameće. Jedna od najinteresantnijih novoselekcionisanih sorata. kupasti. jer već tada ih odlikuje visok briks. Srednje rana sorta. U Italiji se gaji na većim nadmorskim visinama. Odlična je i na otvorenom polju i u plastenicima i hidroponskoj proizvodnji. uniformne plodove konusnog oblika. gde ne raspolažemo dovoljnim količinama vode. odlične čvrstine. lekcionisana u Vageningenu koja u severnoj i centralnoj Evropi predstavlja standardnu sortu. Treba je gajiti samo u prohladnoj klimi na većim nadmorskim visinama i na lakim. Maya ima biljke bujnog habitusa koje su otporne na većinu bolesti jagode. i izbalansiranom odnosu kiselina ukus je izuzetno dobar. posebno za pijačnu prodaju. Vrlo pogodna za gajenje na siromašnijim i zamorenim zemljištima. ali osim rustičnog izgleda i tamnije boje. Dobro se transportuje i čuva do prodaje.9 do 1. Sorta je veoma osetljiva na nepovoljne uslove sredine. a otpor penetraciji 30 do 35 grama. izuzetne jarko crvene boje i sjaja. Plodovi su ujednačeni. Odlične je transportabilnosti. Plodovi su srednje krupni. Konzistencija plodova nije adekvatna za udaljena tržišta. vrlo blizu ukusu Elsante. ostale osobine prvenstveno fantastično izbalansiran odnos kiselina i šećera i odličan ukus. Plodovi se beru na početku zrelosti. pa u uslovima obilne ishrane azotom oplodnja često nije dobra.1 kg. U plastenicima u ranoj proizvodnji nema dovoljno polena pa su prvi plodovi malo deformisani. jer je izuzetno osetljiva na bolesti korena. Plodovi imaju osrednju uniformnost i krupnoću. čak i na povišenoj temperaturi. dugo mogu čuvati u transportu i prodaji. Plodovi su krupni konusni. Na taj način se Antea je srednje rana sorta koja stiže 5 dana nakon sorte Clery. koja zrenjem u odnosu na Clery i Albu kasni 3 dana. Ako se izuzme visoka zahtevnost ove sorte u pogledu tehnologije gajenja. 26 do 30 grama. svetlije boje i mada nemaju izuzetnu čvrstinu. srednje krupni do krupni. Plodovi su solidne čvrstine i nisu skloni površinskim povredama u čuvanju i manipulacijama. Osetljiva je na antraknozu. crvene boje mesa i dobrog ukusa. Plodovi su krupni. Elsanta je holandska sorta se- Madalleine ima vrlo bujni Patty je sorta koja se u Italiji još uvek puno gaji u Veronskim plasteniciŠKOLA GAJENJA JAGODE 13 . habitus i produkciju velikog broja korenovih vratova. izduženo konusnog oblika. izduženi i krupni jarko crvene boje sa naranžastom nijansom. Prosečan prinos po biljci u dobrim uslovima je 0. Sorta dobrog ukusa i intenzivne crvene boje koja brzo tamni i prelazi u karmin crvenu. pa se troši manje radne snage u berbi. Kasni u odnosu na Clery 4 dana u berbi. Sklona je brzoj promeni boje u karmin crvenu na visokoj temperaturi. čvrstine i uniformnosti. posebno u kooperativama koje jagodu plasiraju van glavne sezone. Lako se odvaja plod. sa vrlo atraktivnm čašičnim listićima Zahvaljujući visokom sadržaju šećera. Biljke su bujne otporne na bolesti korena i na pepelnicu.

. šljive. kruške.RAGGI-VIVAI . nektarine. trešnje. breskve.NEW FRUITS . jabuke. kajsije.Ravena .Budimpešta Sadni materijal vrhunskog kvaliteta odabranih sorata jagodastog voća.PROPLANT .Ćezena .GEOPLANT .HABERLI ..

obilna jesenja berba Tuchampion Prinosna i ukusna sorta Thutop Izuzetno rodna i slatka krupna sorta Loch Ness Krupna i slatka kupina za svežu potrošnju Standard za plasman u svežem stanju Tulameen . vrlo ukusna Elsanta Standard u proizvodnji na supstratu Roxana Vrlo rodna. blistava. sjajna i čvrsta Asia Krupna. krupa.Alba Rana.

koja je par dana kasnija od Albe. Sonata je nova holandska sorta sa ambicioznim planovima da zameni Elsantu. Sugar Lia je nova talijanska sorta koju je selkcionisao profesor Faedi. iako izuzetnog sjaja. Odlične konzistencije i odličnog ukusa i mirisa. za razliku od prolećnog perioda kada nije u toj meri rentabilna. ali još uvek rustičnog izgleda i nešto niže unformnosti. Queen Elisa je odlična sorta Srednje kasne i kasne sorte Arosa je dan ili dva kasnija od Marmolade.Srednje rane sorte ma i u jesenjem periodu daje jako lepe i uniformne plodove i visok prinos. Srednje bujnog habitusa i osrednjeg potencijala rodnosti. Biljke su bujne odlične adaptibilnosti na peplnicu i antraknozu. u većoj meri konusnog oblika. Spada u srednje rane sorte koje su vrlo atraktivne za gajenje i prodaju. ova sorta može poprimiti tamniju boju. 16 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . pa se preporučuje za terene na kojima se ponovo zasniva jagoda. a u našim uslovima plodonosi nešto iza najranijih sorti. kako bi se dovoljno razvila do zime. dobra uniformnost i čvrstina plodova. Za berbu stiže par dana ranije od Marmolade. Mada ima lep sjaj. Trpi veliku gustinu s obzirom na uspravan bokor i srednju bujnost. dobrog ukusa i arome.. Odlične je otpornosti na pepelnicu i na bolesti korena. čvrsti. visok sjaj i lepa boja. Za branje stiže 2 do 3 dana nakon Albe. Ima krupnije plodove. Plodovi su konusno okruglasti. ali odličnog ukusa i mirisa. Po svojim organoleptičkim osobinama Sonata ni približno ne ispunjava standarde sorte Elsanta. tamnije crvene boje. a prethodno se ne vrši dezinfekcija. Zahteva nova zemljišta sa malim pritiskom inokuluma i vrlo ranu setvu. ali su plodovi znatno mekši. Odlikuje je odličan ukus i aroma. Cveta veoma rano.

Dora je sorta novijeg datuma koja Roxanna ima veoma bujnu biljku. Berba kasni za Marmoladom 2 dana. a otpor penetraciji visok 30-33 g/cm2. 17 Onda je vrlo krupna sorta i vrlo prinosna koja se dosta gaji u Italiji. Cveta kasnije u odnosu na Marmoladu ali za berbu stiže otprilike u isto vreme. Boja u mnogome podseća na Elsantu. ali dosta osetljiva na bakterioze. Plodovi su vrlo krupni. Prosečna masa ploda je 26-28 grama. mada ukus a naročito miris ne predstavlja najaču stranu ove sorte.2 kg. ali nikad u potpunostii ne nestaje iz proizvodnje. čak i vrlo osetljiva na bolesti korena. srednje konzistencije. ali još uvek vrlo adaptibilna i dobra. sa ukusom koji nije izuzetan. ali posle izvesnog vremena gubi na značaju. izduženo-kupastog izgleda.7.Srednje kasne i kasne sorte se odlikuje visokim prinosom i gotovo istovremenim sazrevanjem sa Marmoladom. visoke otpornosti na bolesti korena. uniformne. Karakterišu je vrlo krupni kupasti plodovi svetlije boje. čak i u lošim uslovima navodnjavanja i ishrane. tamnije crvene boje i sjajni. Prosečan prinos po živiću u dobrim uslovima je 1 do 1. sa krupnim čašičnim listićima. i tolerancije na Oidium fragariae i Xantomonas fragariae. Saint Pierre je nova sorta izuzetnog ukusa. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . a ukusom Saint Pierre gotovo da prevazilazi sve ostale sorte. jarko crvene boje. Ima izvanredan potencijal rodnosti. koji se meri sa sortom Onda. Vrlo je prinosna u jesenjoj proizvodnji i u hidroponskoj proizvodnji u vrećama. Ima veoma krupne. dobrog ukusa i visoke komercijalne vrednosti. konusnog oblika. ali ne tako visokog potencijala rodnosti. vrlo krupnih atraktivnih plodova. Krupnih i čvrsti plodova. atraktivne plodove. ali ne kao kod Albe. Za razliku od Onde imaju odličan ukus. Asiom 8 dana i 11 do 12 dana za Albom. sa briksom koji ne prelazi 5. delom i na Collectotrichum acutatum. Gajiti je na devičanskom terenima za jagodu ili uz prethodnu dezinfekciju zemljišta. Solidne je otpornosti na gljivična oboljenja. Marmolada je sorta sa kojom obično započinje intenzifikacija proizvodnje.

Zameće veliki broj cvetnih grana i plodova. Sorta je pogodna i za svežu potrošnju i za industrijsku preradu. Ima kupaste. Ima krupne plodove osrednje konzistencije. koji u uslovima visokih temperatura često gube na kvalitetu i tržišnosti. pepelnice i bolesti korena. konusne plodove. Stalnorađajuće sorte Albion je američka sorta iz Kalifornije. a plodovi su krupni od početka do kraja berbe. čiji je jedan od roditelja sorta Marmolada. solidne otpornosti na uvenuće i 18 Raurica je jako kasna sorta sa uspravnim položajem listova. nešto svetlije boje. Jako kasne sorte Idea je jako kasna sorta izuzetnog kvaliteta koja se u Italiji uglavnom gaji u plastenicima. Record je sorta koja po svojim osobinama odgovara organskim sistemima zemljoradnje. Sadržaj vitamina C u plodovima je vrlo visok. Ima veoma visok potencijal rodnosti jer obilno zameće. Stiže 5 dana nakon Marmolade. Može se gajiti uspešno na slabim zemljištima. Obavezno treba očistiti da ne bude više od 2 korenova vrata po živiću u jesenoj nezi zasada. a u brdsko-planinskom području čak 10 dana nakon Elsante.Jako kasne sorte je švajcarska sorta. Adria je jako kasna sorta koja za Marmoladom kasni oko 6 dana. odličnog ukusa i mirisa. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . uz ograničenu agrotehniku i zaštitu od koletotrihuma. ali sa briksom preko 7. čak i na visokim temperaturama. zbog visokog kvaliteta. lepo obojene i sjajne plodove. izraženog sjaja i ne tako čvrste. Što se tiče šelf lajfa ova sorta spada u veoma prihvatljive u pogledu mogućnosti izvoza. odličnog ukusa i mirisa. vrlo slatkih plodova. ne tako bujna. Ima krupne. Vrlo je slična po svojm osobinama sorti Record. Thuchampion Thutop je kasna sorta krupnih. sa malim sadržajem kiselina.

Paros. Thetis. Prezentovane ocene su rezultat ocene kvaliteta i tržišnosti na skupu u Brežicama. sa namenom udaljenog transporta. Stajanjem jako gubi na masi. koja se u Sloveniji plaća i do 7 Eur za kilogram preko leta. Candonga i Ventana za gajenje u kontinentalnim uslovima. navodimo sa napomenom da ih prethodno treba proveriti u našim agroekološkim uslovima Camarosa. Organoleptička ocena sa zadnje degustacije u Brežicama. ali izuzetnog ukusa. ali daleko ujednačenije plodove po obliku i po veličini. Kod dobre agrotehnike prinosnija je od sorte Dijamante. Candonga. vrlo bujnog habitusa i odlične produktivnosti. ipak ih taksativno Industrijske sorte I danas kada pomenemo otkup jagode za potrebe smrzavanja svako prvo Syria je novosekcionisana industrijska sorta sa briksom preko 8. sitnih i neubedljivih plodova. Ima nešto tamniju crvenu boju plodova od sorte Dijamante. 19 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . odlične čvrstine. Ima konusne plodove. odlične čvrstine. Slovenija Mara de Bois je francuska stalnorađajuća sorta jagode. Irma je talijanska sorta veoma visoke produktivnosti u oba termina i u proleće i tokom leta. sa ujednačenijim branjem krupnih plodova prve klase. te u Španiji. sjajne crvene boje. regiona Basilicata na jugu Italije. Takođe ima solidnu otpornost na grinje. Nažalost. stručno osoblje savetodavne službe. sa veoma dobrim ukusom. Seescape je američka stalnorađajuća sorta koja se odlikuje veoma ujednačenim osobinama. intenzivne crvene boje i vrlo je pogodna za smrzavanje i industrijsku potrošnju. dobre uniformnosti. nisu skloni tamnjenju na visokim temperaturama.Stalno rađajuće sorte visoko otporna na plamenjaču i na koletotrihum. izraženog sjaja. slatke i sa finim kiselinama. Plodovi su krupni. ova sorta je osetljiva na pepelnicu i antraknozu. Novi cilj selekcije u Italiji jeste čvrstina i transportabilnost kao kod sorte Camorosa. sa jakom orijentacijom na izvoz na susedna tržišta u Evropskoj uniji. Osim sklonosti kaliranju. Nema bojazni da će sačuvati kvalitet i kada potpuno sazru na biljci. odličnog ukusa i vrlo atraktivni. Pajaro. Ima krupne konusne plodove. Osetljiva je na antraknozu. Ima visok briks i solidan ukus. kome je osim najviđenijih proizvođača jagodastog voća prisustvovali prometnici. Ocena tržišnosti u Brežicama. slabija produktivnost ne omogućuje visoku profitabilnost u modernim sistemima gajenja Sorte za područje Mediterana Mada se ove sorte vrlo retko gaje van Sicilije. Intenzitet obojenosti i aromatičnosti preporučuje ovu sortu i hladnjačari rado otkupljuju ovu sortu. naučni radnici iz Slovenije i jugoistočne Evrope sa ciljem odabira sortimenta i trasiranja glavnih pravaca razvoja u narednih nekoliko sezona. pomisli na sortu Zenga Zengana. Ventana. maj 2008. Sorta se nalazi u velikom usponu. Plodovi su vrlo krupni. Pogodna za brdskoplaninska područja stalnorađajuća sorta iz Kalifornije koja se odlikuje visokom produktivnošću. Slovenija Diamante je američka sorta stalnorađajuće jagode. Selva je U Sloveniji je proizvodnja jagodastog voća u velikom usponu. konusnog oblika. Turskoj na Kipru i na grčkim ostrvima. pogotovo na jugu Srbije u Leskovačkom i Prokupačkom kraju. Ima lepe krupne plodove sa dobro izbalansiranim odnosom šećera i kiselina. svetle boje. koja se i danas uspešno gaji. Tudla. maj 2008.

sitnim semenom. Ima izuzetno krupan. Sve rane sorte osetljivije su u hladnijim zimama na niske temperature i pogotovu onda daju slabiji rod. Lia. Vrlo perspektivne sorte jagode u poslednje vreme dolaze iz selekcionog centra New Fruits u Ćezeni. pravilnošću. svetlije crvene boje sa prosvetljenjem na vrhu ploda. dok je Asia. Svojim izduženo kupastim plodovima visokog sjaja. Inače su odličnog ukusa. jarke crvene boje koja ne tamni. Od početnih uspeha sa sortom Maja i Gemma. sjaja. Najviše se gaji na području Mačve i već je veoma poznat ukus i aroma ove sorte. vrlo visok prinos i odličnu čvrstinu i sjaj. tantne još jedno solidno zametanje i Niz novih švajcarskih sorata. ne samo u pogledu variranja uslova proizvodnje. kupastih plodova. čvrstih i kupastih plodova. koja je danas manje više severnoevropski standard. koja je u postupku introdukcije jedna od svakako najperspektivnijih sorata. krupnoćom i izuAsia zetnom čvrstinom Alba konkuriše za lidersko mesto u izvozu na udaljenea tržišta. Ove sorte osim čvrstine ploda odlikuje i odlična adaptibilnost i otpornost na bolesti. Sorta Thuchampion oblikom ploda izuzetno podseća na Marmoladu. odnosno specifičnom ishranom i navodnjavanjem može naknadno da rodi i do 200 gr po živiću. ima karmin crvene plodove. i drugih srednje ranih sorata Asia. koje berba otprilike 2 meseca nakon one su veoma rodne. podjednako se sa usprve. Sorta Antea prema vodećim stručnjacima predstavlja takođe vrlo perspektivnu sortu. Ova sorta se odlikuje velikim učešćem u ukupnom rodu krupnih. Ova sorta stiže ranije. pošto su cvasti visoko postavljene u bokoru. za razliku od početnog trenda gajenja što ranijih sorata. zbog visoke adaptibilnosti. jer imaju visok briks Roxana i uz to izuzetnu boju i aromatičnost. Queen Elisa. zbog čega recivanjem i ishranom može indukovati i mo. sve se više uviđa da srednje rane sorte velikog potencijala rodnosti i odličnog kvaliteta i ukusa. pravilnih. Formira veliki broj cvasti i u osnovi i u kruni bokora. obojen i čvrst plod. Važan element u odabiru sortimenta je bolji ukus. Izuzetno prinosna sorta.SORTIMENT i smanjenog pritiska inokuluma. prvenstveno uvođenjem sorte Elsanta.. Najrodnija među njima je sorta Alba. jer su stvorene ukrštanjem sorte Marmolada i jedne autohtone švajcarske sorte. ali je i mnogo veće bujnosti. sorta Madalleinne je introdukcijom došla nešto kasnije. Posebno je preporučujemo za brdsko planinski region i laka humozna zeljišta. ujednačenošću. imaju niz prednosti. ali izuzetno dugo plodonosi. plodovi su vrlo lepe boje i sjaja. Nova sorta Lia (Sugar Lia) profesora Faedija takođe ima vrlo impresivan početak introdukcije. gde u uslovima nižih temperatura 20 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . dok se sorta Clery izdvaja velikom otpornošću na bolesti. može dati odlične rezultate. Elsanta u plastenicima uz pažljivu tehnologiju gajenja ima delimičnu remontantnost. mada se znalačkim navodnjaplamenjaču i uvenuće. došli su do faze visokog učešća na proizvodnim površinama u glavnim proizvodnim reonima severne Italije sorte Alba i Roxanna. Sorta Thutop je malo kasnija. prvenstveno na sorte. sazreva par dana pre od ove sorte i ima mnogo Alba Komentar više Intenzifikacija proizvodnje obično započinje širenjem sorte Marmolada. a verujemo da će sa razvojem gajenja jagode u zaštićenom prostoru na supstratima u letnjoj proizvodnji zauzeti i kvalitetne fotoneutralne. Kada je reč o zaštićenom prostoru. već i eventualnih grešaka u tehnologiji gajenja. poput sorte Alba. odnosno stalnorađajuće i osetljivost na bolesti. ali i za preradu. Izuzetno rana i dobra sorta Clary. pehom mogu gajiti i za svežu konzumnu potrošnju. Sorta poseduje izuzetan ukus i aromu. zbog nižeg potencijala rodnosti ima više alternativa. što u uslovima obilne ishrane azotom obično dovodi do slabije oplodnje. dobrim ukusom i 2 dana je ranija od ostalih. ali treba imati na umu da kod svih bujnih sorti. vrlo rana sorta Miss nije ocenjena kod prolećnih sorti koje nisu remonperspektivnom. Mada nije izuzetno prinosna. ishrana kalijumom mora biti znatno bogatija u odnosu na ishranu azotom. U odnosu na Marmoladu. Ova sorta se dosta gaji u kontinentalnoj klimi i na otvorenom polju. sorta Saint Pierre po svojim osobinama tržišnosti i po izuzetom ukusu takođe zaslužuje veliku pažnju.

ŠKOLA GAJENJA JAGODE 21 .

dezobarijerama i komorama sa duplim vratima na ulazu obezbeđena potpuna zdravstvena bezbednost. grinja. 22 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . sa ili bez pripadajućeg supstrata.5 x 5 cm Napomena Z ma sa probirljivim kupcima. sa dijametrom korenovog vrata od preko 18 mm. Matične ili majčinske biljke gaje se u mrežarnicama ili u plastenicima u kojima je insekt proof mrežama. Broj sadnica po paleti 40000 32000 28000-31500 24000 20000 16000 14000 10000-12500 10000-12500 3375 3375 3375 5005 5005 Okvirna cena 12-13 din 13-14 din 15-16 din 16-17 din 17-18 din 16-17 dn 20-22 din 20-22 din 22-25 din 60-65 din 65-70 din 70-80 din 25-30 din 25-26 din Stoga je nabavka sertifikovanog. zdravstveno stanje sadnog materijala predstavlja važan preduslov uspeha u proizvodnji.5 EUR za rolend dobrog kvaliteta. Roba koja u kontinentalne zemlje Evrope dolazi iz Mediterana ili iz Čilea. uključujući i gajenje sa visoki stepenom zaštite od nepovoljnih spoljnh činilaca i kontrolom osnovnih elemenata mikroklime. polje 60 U uslovima umereno-kontinentalnog pojasa jagoda se razmnožava iz različitih kategorija frigo živića. povrća i cveća.polje 60-68 Prezimeli živić otv. proizvodnja jagodastog i drugog sitnog voća dobila je sasvim nove dimenzije i vidove. maline ili borovnice. jasno je da sadni materijal mora da obezbedi visoku produktivnost. visoke cene jagode i drugog sitnog voća opravdavaju vrlo visoke troškove vansezonske proizvodnje. jagode.SADNI MATERIJAL Nabavka kvalitetnog sadnog materijala a sve vrste voća.5 x 5 cm 4. a često dođe i do velikih poremećaja. sa Novog Zelanda i ko zna odakle. pa čak smrznuta malina ove zime i proleća vredi čitavo bogatstvo od 3. Od toga u mnogome zavisi i potencijal rodnosti.800 Fri A 700 Fri A 600 Fri A 500 Frii A+400 Fri A+ 350 Fri A+300 Fri AA+250 Tray A Tray A+ Tray AA+ Gp 29-34 Gp OW 6-7 mm 7-9 mm 7-10 mm 8-12 mm 10-12 mm 12-14 mm 14-16mm 16-18 mm > 18 mm 12-16 mm 16-18 mm > 18 mm 4. neznatan rizik u pogledu zdravstvenog stanja sadnog materijala. moderni tunelski objekti. jer odsustvo vektora (vaši. Na tržištiKategorija Dijametar sadnica Fri A. bezvirusnog sadnog materijala ili pak pouzdanog i vrlo kvalitetnog standardnog materijala od suštinskog značaja. bilo da se vrši mikropropagacija za klasično gajenje frigo sadnica ili za dobijanje bezvirusnih zelenih živića.1000 Fri A. Broj sadnica po gajbi/ kontejneru Sporije formiranje 1000 Sporije formiranje 800 Otovreno polje 700 Otvoreno polje 600 Otvoreno polje 500 Za plastenike 400 Za plastenike 350 Za plastenike 250 Za plastenike 250 Za staklenike 75 Za staklenike 75 Waiting bad 75 Zeleni živić otv. Osim protivgradnih mreža. smrznute sa pripadajućim supstratom na korenovom sistemu. tripsa i drugih štetočina) znači potpuno odsustvo virusnih oboljenja na tkivima iz vršnih meristema ili iz stolona. ali i pravi multibrodni plastenici i staklenici. ili pak veoma visoke troškove transporta sa južne hemisfere. posebno god podizanja višegodišnjih zasada. često nije ukusa na koju su potrošači navikli. sve više su u upotrebi kvalitetni mrežarnici. Kako se proizvodi ovaj sadni materjal? Matične biljke se uvek dobijaju iz kulture tkiva i to je tzv bazni materijal koji služi za umnožavanje sertifikovanog sadnog materijala. Najskuplje su A++ trej sadnice. Od momenta uvođenja klonske selekcije i kulture meristema u masovnu proizvodnju sadnog materijala. te ukrasnog bilja i dendro materijala koji se predominantno razmnožava vegetativnim putem. nadstrešnice od polietilenske folije. Da bi uspeli da ostvarimo profitabilnost sa ovako visokim troškovima amortizacije moderne opreme i tehnologije.

P R A V E S A D N I C E .

i. Jagode i alkohol Utvrđeno je da manja količina alkohola pomešana s jagodama ili kupinama. koji pate od nesanice treba da je jedu pre spavanja.054). pa se preporučuje da se jede pre glavnog obroka. podstiče mokrenje. Obiluju antioksidansima i fitonutrijentima. jer elagična kiselina u njima neutralizuje kancerogenu supstancu PAH iz dima cigareta. kao i za ispiranje usta protiv lošeg zadaha. ako se uzimaju velike količine. Ako dođe do alergijske reakcije na jagode. deluje i kao diuretik. što povećava karakteristiku spomenutog voća da neutrališe „destruktivne” molekule poznate kao slobodni radikali. a ovo voće. a ima i broma pa oni Kako se jagode ubrajaju u grupu nutritivnih alergena. tj. bitoin (4). a da. koji sprečavaju ili pomažu u lečenju teških i hroničnih bolesti kao što su dijabetes. jer sadrži 89. srce i kardiovaskularni sistem. Za bolji rad jetre preporučuje se da se jagode jedu tri puta dnevno. kardiovaskularni problemi. pojačava antioksidantnu snagu tog voća. a čak doprinose i smanjenju holesterola. Sadrže 0 % holesterola i 0 % masti. koji oštećuju DNK i ćelijsku membranu. K (13). treba izbaciti iz jelovnika. To znači da se jagode u njihovoj ishrani ne preporučuju pre šestog. Čaj od lista jagoda pripravlja se tako što se 1 gram usitnjenog lista prelije šoljicom kipuće vode. Sami fenoli daju jagodama antikancerogena svojstva.5 grama vode u 100 grama. odnosno uvode se u ishranu između 12 meseci do navršene druge godine. ali i hroma. značajno je pomenuti da u jagodi ima fluora (24 mikrograma). pa se zato preporučuje umerenost u ispijanju koktela. koji štiti zube. Čaj od lista jagoda pripravlja se tako što se 1 gram usitnjenog lista prelije šoljicom kipuće vode. ima i biljnih vlakana koja poboljšavaju varenje hrane. potreban je oprez naročito kod odojčadi koja počinju da se dohranjuju. pre svih. Alergen ŠKOLA GAJENJA JAGODE . kalijuma (147 miligrama) koji pomaže u čišćenju organizma od otrova. fosfora. joda. Stoji 10 minuta.031). Ona podstiče apetit. ima i kalcijuma. Prisutnost cinka. a potom se procedi. konzmiranje jagoda s alkoholom ima i negativna svojstva. čir na želucu. što ih preporučuje svima koji žele da smršaju. 24 J Upotreba lista Listovi jagode sadrže dosta tanina koji se uspešno upotrebljava za lečenje proliva. B1 (0. Uz sve to. posebno fenolima. Upotrebljava se protiv spoljašnjih hemoroida. kao i za ispiranje usta protiv lošeg zadaha. Ipak. jagode ne treba davati pre 12. što uz mleko podrazumeva postupno uvođenje novih namirnica.06).016 mikrograma). odnosno 137 kJ (u 100 grama). odnosno od šestog do desetog meseca života.Hranljiva vrednost jagode agode ne sadrže mnogo kalorija – 33 kcal. a potom se procedi. tj. unesu u sebe mnoge neophodne vitamine i minerale.51). a istraživanja su pokazala i da usporavaju starenje. magnezijuma. Za beljenje zuba i lica Listovi jagode sadrže dosta tanina koji se uspešno upotrebljava za lečenje proliva. jagoda gasi žeđ. B6 (0. blagotvorno delujući na bubrege.12 miligrama). vitamin C. Upotrebljava se protiv spoljašnjih hemoroida. uz malu količinu saharoze. a ako su roditelji alergični na ovu voćku. uz to. čini je dostupnom i dijabetičarima. gvožđa (pa je dobra u borbi protiv anemije). folna kiselina (0. potrebno je javiti se lekaru. maligna oboljenja. Jagode su nezamenljive za osobe izložene sekundarnom pušenju. vitamin E (0. PP (0. Od minerala. Stoji 10 minuta. meseca. deluje i kao diuretik. koga ima čak 64 miligrama. podstiče mokrenje. ili postoji veća sklonost pojavi alergija. B2 (0. Naravno. Među njima su: beta-karotin (49 mikrograma u 100 grama). na žalost.

pa se pravilnim odabirom sortimenta u Srbiji može obezbediti kontinuirano snabdevanje tržišta od kraja marta-početka aprila.Odabir načina proizvodnje obezbeđivanju što duže sezone prodaje jagode i radi iznalaženja optimalne tehnologije gajenja najbolje je odlučiti se za kombinaciju nekoliko mogućih opcija. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 25 . odnosno tehnika i sezona gajenja. proizvodnju uz zaštitu agrotekstilom ili proizvodnju na otvorenom polju. proizvodnju u lakim i jeftinim jagodnim plastenicima. proizvodnju u niskim tunelima. uključujući proizvodnju u plastenicima U i staklenicima sa ili bez grejanja. pa sve do novogodišnjih praznika. U cilju kontinuiranog nastupa na određenim tržištima veliku ulogu treba da ima i gajenje jagode u brdsko planinskom području. gde će on za berbu pristizati od sredine juna.

Pre nego što se potopi u rastvor nekog fungicida na bazi metalaksila (Ridomil Gold) sa sistemičnim delovanjem protiv Phytophtora fragariae ili Allieta protiv Fusariuma. Gajenje jagode u plastenicima sa dopunskim grejanjem na organskim ili organo-mineralnim supstratima podrazumeva kategoriju A+ najčešće A+300. 350 ili 400 i poslednji rok setve zavisi od dužine vegetacije određene sorte. Pogrešno je verovanje da se pravilnim rasporedom sadnica u vertikalnom uzgoju.73 15.0m x 30m (180m2) Model A + + + + + + + + + + + + 10.3m x 30m (159m2) 6. Dvostruka folija Mreža za zasenu Supstrat Živici Agrotekstil Mulch folija Navodnjavanje Cena po m2 (EUR) Broj živića po m2 Prinos po m2 Jednostavna proizvodnja na zemljištu  Plastenički objekat Plastenički objekat 5. Prestige i dobro se ispere. sa ili bez supstrata.33 4 3 kg Model B + + + + + + + + + + + + 12. i nekog insekticida npr. Phytiuma. Kada se sadnja obavlja na zemljištu. jer će to usloviti propadanje živića.GAJENJE JAGODE roizvodnja jagode u zaštićenom prostoru ima niz ograničenja u našoj zemlji. koja su prvenstveno vezana za klimatske karakteristike regiona. dopunskim osvetljenjem i punim grejanjem. U staklenicima sa velikom količinom svetlosti. P Tehnologija gajenja jagode u zaštićenom prostoru Kada obaviti sadnju jagode? Za sadnju treba koristiti deklarisane frigo živiće. u poslednjoj dekadi jula. huminskim kiselinama ili nekim drugim biokativatorima ili regulatorima rasta. ređe A700.model A Plastenički objekat . u heksagonalnom rasporedu na piramidalnom uzgoju. a za sadnju u plasteni- Zasnivanje useva   Vrsta objekta     Pocinkovana konstrukcija Farbana konstrukcija Jednostruka folija Dvostruka folija duv. a potom njenu dezinfekciju u fungicidu i insekticidu.44 5 4 kg cima se iskljućivo koriste više kategorije frigo sadnica. daleko prevazilaze živiće koje možemo koristiti za sadnju na otvorenom polju.model B 26 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Brojnim ogledima je U kojoj gustini zasnivati usev? Plastenički objekat .6 13. koji se proizvode kulturom meristema i po svom potencijalu u prinosu. Rhisoctonie. U sadnji je veoma važno da korenove žilice u zemljištu imaju potpuno vertikalni položaj i da ne dođe do njihovog povijanja u stranu ili na gore ka površini zemljišta. neophodno je koren skratiti na dužinu od desetak centimetara. ali se obično svodi na sam početak avgusta. A+ i AA+ koji su u stanju da daju prinos 150-300 g do zime i da odmah nakon prekida dormancije produžavanjem dužine dana nastave sa cvetanjem i produkcijom. onda se koristi A kategorija živića. sadnja se obavlja krajem avgusta. najčešće A 500. Živići se razlikuju i po dijametru korenovog vrata i po tome nose različite oznake. Priprema sadnice za sadnju podrazumeva lagano otapanje sadnice i aklimatizaciju na sobnoj temperaturi. ili eventualni tretman u aminokiselinama. odnosno početkom septembra korišćenjem kontejnerskih frigo živića A. ili na bilo koji drugi način hidroponskog gajenja može neograničeno povećavati gustina useva jagode. Pošto jagoda predstavlja atraktivnu vrstu sa kojom se zbog relativno visoke vansezonske cene dosta trguje na udaljenim tržištima (cena trpi skup transport) onda krajnje domete u proizvodnji u zaštićenom prostoru treba sagledavati u odnosu na konkurenciju iz zemalja Mediterana.

63 16. Odizanje vreća je veoma značajno zbog bolje drenaže i manje opasnosti od sive truleži. ali i za manipulaciju i berbu.58 18.0m x 50m (400m2) Proizvodnja na leji + + Plastenički objekat 8. u kontnentalnoj Italiji 12 biljaka/m2. vode i hraniva.12 24. Kod vertikalnog uzgoja se značajno uvećavaju troškovi proizvodnje.82 31. odnosno od količine svetlosti u fazi formiranja plodova.88 8 8 10 5-6 kg 7-8 kg 9-12 kg Proizvodnja na leji dokazano da broj sadnica po jedinici površine zavisi od tehnike gajenja (na supstratima ili na zemljištu). smanjuje se i gustina useva. dok se na geografsoj širini Beograda ne preporučuju gustine veće od 10 biljaka/m2. čak i u uslovima Izraela se u zimskoj proizvodnji sa obiljem svetla ne preporučuje gustina veća od 20 biljaka/m2.0m x 50m (400m2) Proizvodnja na binorima + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + 15. Osim neadekvatne gustine. Dvostruka folija Mreža za zasenu Supstrat Živici Agrotekstil Mulch folija Navodnjavanje Cena po m2 (EUR) Broj živića po m2 Prinos po m2 Hidroponska proizvodnja na supstratima Plastenički objekat 8. Pa ipak.16 21. na Siciliji 14 biljaka/m2. Na ovoj gustini je dovoljno svetlosti za zametanje i produkciju.1 20.83 32. pogotovo kod sorata sa dužim cvetanjem i plodonošenjem. Kada se jagoda gaji u vrećama odignutim od površine u plasteniku onda je maksimalna gustina 8 sadnica/m2. Kada se jagoda gaji na visokoj leji i na supstratu onda je maksimalna gustina 6 sadnica po kvadratu površine plastenika. što onda nikako ne opravdava povećana ulaganja. odnosno ujednačeni mikroklimatski uslovi i razmena gasova u fotosintezi odnosno disanju.  Vrsta objekta     Pocinkovana konstrukcija Farbana konstrukcija Jednostruka folija Dvostruka folija duv. To je dobar sistem koji omogu27 ŠKOLA GAJENJA JAGODE .17 28. vrlo veliko ograničenje je i nemogućnost ujednačenog navodnjavanja iishrane na koloni visine skoro dva metra.11 23.87 29. nepravlne distribucije svetlosti. Proizvodnja na binorima Sa nesavršenijim sistemom ishrane i posebno smanjenom efikasnošću drenaže.0m x 50m (400m2) Proizvodnja u vrećama + + Plastenički objekat 8. Živići nemaju prostora za formiranje dovoljnog broja korenovih vratova i na taj način se rod smanjuje i obično ne prelazi 4 do 5 kg/ m2.08 19. Ovaj broj živića se bez obzira na vrstu medijuma bez problema može rasporediti u jednoj horizontalnoj ravni i na taj način omogućiti pri gajenju Proizvodnja u vrećama jagode na supstratu pravilna distribucija svetlosti.

Zato pravovremena sadnja u dobrim i potpuno kontrolisanim uslovima ima esencijalni značaj za uspeh u proizvodnji. Septembar je mesec u kome postoje povoljni uslovi za nesmetano zrenje i u godinama kada miholjska jesen ima nešto duže trajanje obično se može produžiti do prve dekade oktobra. polovinom jula najkasnije u poslednjoj dekadi jula. Kombinacijom dobrog provetravanja. berba obično započinje 6 do 8 nedelja nakon sadnje. Obavezno je nošenje rukavica i njihova redovna zamena pri prelasku iz objekta u objekat. U zavisnosti od vremena sadnje i ranostasnosti sorte. niti da se smanjuje prinos u nekom većem procentu. Na ovaj način su biljke optimalno pripremljene za prezimljavanje. povećava se relativna vlažnost vazduha i ubrzava ukorenjavanje. Ukoliko se jagoda u staklenicima sa punim grejanjem gaji u hidroponskoj proizvodnji iz kontejnerske sadnice kategorije A++ sa sadnjom početkom septembra. zasenjivanja i orošavanja. Drugi način jeste snižavanje temperatura u plasteniku na nivo niži od 7 °C u trajanju od 500 sati. Prekid dormantnosti i inicijacija cvetanja Nakon berbe i uklanjanja zaostalih cvetova usev se vegetativno forsira korišćenjem vodorastvorljivih formulacija u ishrani sa odnosom NPK 1-1-1. Ishrana potom dobija novu dimenziju i fertigacijom i folijarnim putem primenjuje se kalijum nitrat sa ciljem da se u biljci formira što više plastič- Na prekid dormantnost i na incijaciju formiranja cvetnih pupoljaka u najvećoj meri utiču temperature. kod ranih i srednje ranih sorata. koje još uvek zbog svog visokog toplotnog kapaciteta doprinosi bržem kretanju useva u proleće. onda je neophodno da se dopunsko osvetljenje praktikuje do 22 sati u toku večeri. omogućuju idealno prezimljavanje i brzo kretanje u proleće. Stolone koje se javljaju treba redovno uklanjati kako ne bi neproduktivno trošili stvorene asimilate. U takvoj tehnologiji gajenja neophodno je održavati noćne temperature u opsegu 13 do 18 °C. Ukoliko je mlada biljka previše generativna onda treba pristupiti uklanjanju suvišnih cvetova 28 Negovanje useva do jesenje berbe ili čitavih cvetnih grana. U stanju dormancije zasad provodi narednih nekoliko meseci. zasušivanje. Tako se povećanom otpornošću biljke pripremaju za bolje prezimljavanje i manje štete od mrazeva. Treba napomenuti da jagoda stiže uvek ranije ukoliko su vreće tokom kasne jeseni i zime na površini zemljišta. Regulacija mikroklimatskih uslova je takođe veoma značajna u pravilnom zasnivanju useva. odnosno dužina dana 14 do 16 sati. Po sadnici je veća količina supstrata pa je i puferna sposobnost daleko viša. Negovanje useva do zimskog mirovanja nih materija. te greške nisu katastrofalnog karaktera. onda ih laganim kidanjem treba ukloniti. kako bi jagoda nakon 6 nedelja od završetka prvog ciklusa berbe nastavila normalno sa cvetanjem. Kada se jagoda gaji na zemljištu. sitnije plodove. a dnevne 21 °C. usloviti preobilno zametanje. zametanju i berbi. Treba imati na umu da jesenji rod iscrpljuje sadnicu i da kasna setva po pravilu znači kašnjenje zametanja narednog proleća i smanjenje potencijalnog prinosa. onda u plastenicima obezbeđujemo dovoljno dugu sezonu da možemo isforsirati usev da posle jesenje berbe. poveća viskozitet u ćeliji i smanji sadržaj vode u intercelularnom prostoru. poželjno je održati temperaturu od 25 do 28°C i na taj način dovoljno vegetativno razviti sadnicu do momenta cvetanja. odnosno tri ne- ŠKOLA GAJENJA JAGODE . dovoljno razvije vegetativnu masu i formira rodni potencijal za sledeće proleće i da ne kasni u cvetanju. Ukoliko zasadu u jednostavnijim plastenicima prete vrlo niske temperature. koji neće imati dovoljno tržišnosti. jer će u protivnom na proleće veliki broj korenovih vratova. Ukoliko se zasad zasniva na vreme. sa čitavom cvasti. te kategorije živića. dužina dana i u letnjem periodu nakon prolećne berbe. nekad i desetak. Od prve dekade oktobra do početka no- vembra koristi se u potpunosti asimilacioni potencijal za što veću organsku produkciju i akumulaciju rezervi i formiranje rodnog potencijala za narednu godinu. pa sve do 300 g kod srednje kasnih sorti visokih kategorija žiivća A+ ili A++. onda u zavisnosti od kvaliteta plastenika treba praktikovati gustinu 4 do 5 živića po kvadratu. Nakon svake pauze neophodno je detaljno pranje ruku ili opreme koja se koristi u plasteniku. Zasenjivanje mrežama sa 30 % zasene ditrektno smanjuje temperaturu kao i uporeba mistera.GAJENJE JAGODE ćuje veću fleksibilnost. Ukoliko se bez obzira na opterećenost jesenjim rodom u bokoru formira više od 2 do 3 korenova vrata. onda usev pre prvih jačih zahlađenja treba pokriti agrotekstilom. što smatramo krajnjim momentom da se uklone svi preostali zeleni i nerazvijeni plodovi. brzu promenu sadnog materijala i intenzivnu proizvodnju sa smanjenim rizikom u slučajevima nedovoljnog vladanja znanjem u oblasti fertigacije useva. Voditi računa o higijeni i fitosanitarnim pravilima. Termozaštitne barijere od lakog netkanog tekstila. U ovakvom režimu tek posađene sadnice razviju dovoljan potencijal da iznesu u narednih 6 nedelja do 2 meseca od sadnje od 50 do 100 grama po živiću. Relativnim zasušivanjem zasada od kraja oktobra do početka decembra i prvih jačih zahlađenja i ledenih dana. povećava se otpornost korena i smanjuje opasnost od propadanja usled infekcije nekim gljivičnim oboljenjem.

u izvesnoj meri je moguće inicirati i drugo zametanje. iako je regeneracija bila nešto brža. listovi sa deficitom fosfora se uklanjaju i iznose iz plastenika. Nakon kalusiranja ostataka lisnih drški pristupa se primeni bakarnih preparata u koncentraciji 0.4%. dok su bumbari aktivni već od 8 °C. tzv. Mada se tehnici berbe posvećuje relativno slaba pažnja. matira sjaj. Da bi se u polinaciji bumbarima postigli dobri rezultati neophodno je pravilno odrediti momenat unošenja košnice. podrazumeva preciznu metodologiju zasušivanja i kontrole ishrane i vrednosti EC. U zavisnosti od načina i tehnologije gajenja za te namene se koriste različite vrste solitarnih insekata. Usev se normalno hrani sa ciljem ujednačenog vegetativnog razvoja. Staro sasušeno lišće. Preliminarno ispitivanje nije ukazalo na značajnije preimućstvo u vegetativnom obnavljanju ukoliko se na svakoj biljci ostavi 2 do 3 najmlađih listova kao vodilice. uredno slaganje i kalibracija u PET posudice i kasnije u gajbe. a potom kod olistavanja primeni metalaksila. dok se kod sorata dugog dana (većina sorti koje se gaje u kontinetalnom klimatu) praktikuje temperatura 1. brzo rashlađivanje pre otpreme.delje za fotoneutralne sorte. Polinacija je veoma značajan aspekt gajenja jagode u zaštićenom prostoru. od čega presudno zavisi ukus i kvalitet. ali i tržišnost ubranih Kod nekih sorata dugog dana. Posebno je to bez značaja ukoliko se ima u vidu da hemijska zaštita onda može u potpunosti uništiti inokolum i prekinuti ciklus zaraze. smanjuje se konzistencija. promrzli i li ljubičasti Negovanje useva do berbe nedovoljna za pravilnu oplodnju pa dolazi do različitih deformacija plodova. Polagano zasušiti usev u trajanju 3 do 4 sedmice. Prema našim iskustvima najbolje je da se noćne temperature u zaštićenom prostoru sa dogrevanjem održavaju na 12 do 13 °C. preko primene Ridomila i nekog akaricida. Zatim se pristupa uklanjanu nadzemne mase na visini 3 do 4 cm iznad korenovog vrata. Naime. naročito kod nekih sorti je količina polena Polinacija izvodnji i prodaji. Osim redovnog navodnjavanja. kada su ose i pčele u prirodi malobrojne.5 do 2 °C u trajanju od 5 nedelja. Relatvna vlažnost vazduha ne bi trebalo da prelazi 55%. najpre u odnosu NPK 1:1:1. Naša iskustva ukazuju da su to sorte Clery i Elsanta. Ukoliko košnice unesemo ranije od početka masovnog cvetanja. a potom 2:1:3. Aktivnost većine polinatora je optimalna na temperaturama 16 do 18 °C. sa većim brojem bumbara od optimalnog. a da se dnevne temperature do cvetanja održavaju na 16 do 18°C. šelf lajf. Takođe je od presudnog značaja pravilno normiranje veličine društava prema broju sadnica. a boja često dobija vrlo tamnu nijansu. fosetil aluminijuma i fosfitne forme fosfora u folijarnom tretiranju i kroz sistem kap po kap. do faze cvetanja kada se posebna pažnja posvećuje zaštiti od sive truleži. a plastenici većim delom dana zatvoreni. donji listovi koji dodiruju malč foliju. Prezrela jagoda gubi na tržišnosti. U protivnom treba pratiti sledeću tehniku. Pavilno otkidanje. Odmah potom se pristupa zaštiti useva primenom bakarnih preparata. uz obavezno unošenje magnezijum sulfata i mikroelemenata 29 Negovanje useva posle prolećne berbe i obnavljanje zasada ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Posebno je značajno korišćenje bumbara u polinaciji u vrlo ranoj proizvodnji jagode u zaštićenom prostoru. ali u poslednje vreme košnice sa bumbarima imaju najčešću primenu. mere nege obuhvataju i redovno uklanjanje stolona i po potrebi uklanjanja viška cvetnih grana kod jako generativnih sorata. ali ovakva tehnika zahteva dosta znanja. pa se u velikoj meri smanjuje postojanost u trgovinama. U uslovima nižih temperatura u plasteniku i veće relativne vlažnosti. Prezrela jagoda na visokim temperaturama povećava respiraciju tkivima. ishrane i zaštite zasada jagode. Kada se noćne temperarure u plasteniku bez grejanja ustale na 5-6 °C započinje se sa čišćenjem zasada jagode i njegovim prolećnim forsiranjem. velika aktivnost može dovesti do oštećenja plodova. od koje u velikoj meri zavisi ukupan uspeh u proBerba i pakovanje jagoda jagoda. za samo par dana u plodu se drastično menja sadržaj šećera i kiselina. treba napomenuti da je ovo vrlo osetljiva operacija. imaju veoma veliki značaj u postizanju dobre cene i privlačenju kupaca. bez jakog pritiska na plodove.

Italija. MAYA . ujednačen. Otporna na antraknoze i glavne bolesti. ONDA – srednje rana sorta IRMA – srednje rana sorta DORA – srednje rana sorta 30 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Takođe. crveno – blago narandžaste boje. Daje odlične rezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju. Ćezena. lepog. tolerantna na bolesti. kao i predhodnih godina. Firma Agro-FertiCrop od ove godine na našem tržištu nudi sertifikovani sadni materijal-sadnice jagoda. vrlo ujednačen. Plod izuzetno velik i ujednačen. Postoji nekoliko vrsta sadnica jagoda: zeleni. Kasno cveta. oštrog ili duplog vrha. izduženo – koničnog oblika. visoke produktivnosti. pogodna za gajenje na otvorenom polju. Plod velikih dimenzija. A i A-. Srednje rana sorta. frigo živiće. Odlična kvalitativna i kvantitativna produktivnost plodova u jesenjoj proizvodnji i kod uzgajanja u visećim sistemima. vrlo sjajno crvene boje. Plod velik i ujednačen. čekajući. Izuzetno bujna biljka. intenzivno crveno – narandžaste boje. izuzetno otporan. Bujna biljka. Srednje rana sorta. lične posete proizvođačima kao i davanjem stručnih saveta. Berba je vrlo produktivna zahvaljujući ujednačenosti zrenja i veličine plodova. duguljastog izgleda. A+. Frigo živići su živići koji se čuvaju u hladnjačama gde one miruju i na taj način se čuvaju i do 10 meseci. crvene boje. Plod velik. Italija. odličnog ukusa i mirisa. Daje odlične rezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju. Berba je vrlo produktivna zahvaljujući ujednačenosti zrenja i veličine plodova Srednje kasna sorta. Srednje bujna biljka visokog prinosa. renomiranih italijanskih proizvođača. Izuzetno dobar jesenji prinos u plastenicima. pogodna za gajenje na otvorenom polju. sjajno crvene boje. odličnog ukusa i mirisa. Izuzetno izraženo srce. Živić predstavlja sadnicu jagode. pravilan. otporne i suve površine. pravilnog. Plod velik i ujednačen. veoma slatkog ukusa. slatko – kiselkastog ukusa. ali je osetljiva na bakterije. agronomska stručna služba firme Agro-FertiCrop pruža na terenu kompletnu pomoć proizvođačima jagoda u vidu davanja tehnologije proizvodnje. Živić se razvija iz adventivnog pupoljka na nodusu (članak) stolona. širokog polja uzgajanja. ujednačene i vrlo sjajne. sjajno crvene boje. visoke produktivnosti. srednje slatkog ukusa. U plasteničkoj proizvodnji takođe daje dobar prinos.o firme AGRO-FertiCrop Subotica u 2008 god. duguljastog izgleda. U plasteničkoj proizvodnji daje izuzetno dobar jesenji prinos. Pogodna za gajenje na otvorenom polju i u plastenicima. Srednje bujna biljka. visokog sjaja. to jest. tolerantna na bolesti. tolerantna na bolesti. Vrlo rana sorta. visoke produktivnosti. srednje do visoke produktivnosti. čvrste peteljke. lepog. najkorišćeniji oblik sadnog materijala za vegetativno razmnožavanje jagoda. izduženog oblika. duguljastog izgleda. Verona. Italija. Bujna biljka. lepog. srednjeg sjaja. Daje odlične rezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju. Verona. Ne podnosi preterano azotna đubriva.srednje rana sorta ALBA – izuzetno rana sorta frigoživića jagoda ROXANA – srednje kasna sorta Ponuda sorti Ćezena. odličnog ukusa i mirisa. Berba je laka zahvaljujući ujednačenom zrenju i lakom ubiranju plodova. Vrlo bujna biljka visoke produktivnosti. srednje ujednačen. sa okruglim ili duplim vrhom. Frigo ili ohlađeni živići na osnovu prečnika korena dele na četiri klase: A++. Srednje rana sorta. izuzetno otporan. Italija. Ćezena. izuzetno otporan. Firma Agro-FertiCrop nudi frigo živiće A+ (1218 mm) i A (8-11 mm) klase i to sledeće sorte: Ćezena. Italija. Plod vrlo velik. Italija. frigo i kontejnerski. izuzetno otporan. koničnog ili okruglo – koničnog oblika.

FERTICARE 5-10-26 ili poboljšanje kvaliteta i 0. SadniRazvojni stadijum Vrsta đubriva Koncentracija % Cilj tretmana cu dobro pritisnuti. Ovakvim uzgojem uz primenu prave tehnologije proizvodnje (koju ćete dobiti za proleće) jagode pripremamo da u proleće daju pun i pravi prinos (1kg/živiću). tel/fax: 024/622-119 www. Dejstvo folijarnog đubrenja je brzo.jesenji tretman: 10-15 l/ha sa mnogo tečnosti. Veće površine priliFERTICARE 14-11-25 ili kondicioniranje za prinos Nakon berbe 0.agro-ferticrop. dipl.yu .co.7 – 0.co. www.5 l) po živiću.rs e-mail: office@agro-ferticrop. ali u slučaju dobre snabdevenosti popravlja se kondicija biljke i njena otpornost. U prvoj polovini vegetacije PHOSFIK 3-27-18 0. Navodnjavati svaki dan u 2 navrata (pre i posle podne) od po Tretman jagoda: 1–2 sata. Hranljive materije primenjene direktno na listove pomažu brži oporavak od nedostatka pojedinih elemenata. po kap tretirati rastvorom Ferticare 15-30-15. Radenko Nikolić 063/ 544-195 Sadnja. pomaže i poboljšava efikasnost sredstava za zaštitu. U ovaj rastvor dodati i Previcur Energy (0.2% rastvor dipl.4-0.5-3 l/ha. višom dozom vode kada se jagode prime i isprave. rupe za sadnju (6 – 8 cm) bušiti preko folije.yara. ili neko drugo tamno i pokriveno mesto da bi se prilagodio uslovima spoljne sredine. Posle. sa mnogo u zavisnosti od obezbeđenosti hranivima izraženo u kg/ha Obezbeđenost zemljišta hranljivim elementima tečnosti.5-0. Tehnologija proizvodnje U zemljište. pomaže biljci da prebrodi nepovoljne periode.5 pospešivanje rasta tokom razvoja rozete FOLICARE 19-11-24 Zn rom Ferticare 15-30-15 u koncentraciji od 0. zajedno sa sredstvima za zaštitu bilja. a tretmani primenjeni pre cvetanja povoljno utiču na količinu i kvalitet ploda.Frigo živiće 2 dana pre rasađivanja staviti u šupu. odnosno do normalne vlažnosti (80 – 85% PVK). kao i eventualne probleme obratiti se našoj stručnoj službi Nedeljne doze đubriva u tehnologiji fertigacije.3-0.5-1. Prilikom rasađivanja živić staviti u rupu Folijarna prihrana jagode tako da 3-4 zelena lista budu van folije.3%). KALIUM NITRAT 5-8 ma/m2/nedeljno. ima veliki značaj u regeneraciji biljaka.yu ŠKOLA GAJENJA JAGODE 31 .tretman u vegetaciji 10 l/ha.2 Od početka cvetanja.0 FOLICARE 19-11-24 Zn u sledećoj godini kom prvog navodnjavanja preko sistema kap kondicioniranje. primena sistemom kap po kap Osnovno đubrenje na srednje teškim zemljištima . PHOSFIK 3-27-18 je đubrivo specijalnog stimulativnog dejstva. ing.ing. Folijarna prihrana Subotica.umakanje korena u rastvor koncentracije 0.3% (20-30 grama na 10 litara vode) i to razvoj ploda FOLICARE 17-9-33 B zametanja pola litre (0. Trake za navodnjavanje postaviti ispod folije. Malina Petrović 063/ 444-662 Period Vrsta đubriva Kg/ha Napomena dipl.folijarna prihrana 2. ing Boban Stanković 063/ 544-928 FERTICARE 15-30-15 50 Ukorenjavanje (jesen-proleće) Jedan tretman Ca-nitrat 15-30 Intenzivan porast (jesen) FERTICARE 14-11-25 40-60 Nedeljno Do zametanja prvih plodova(proleće) Ca-nitrat 30 FERTICARE 10-5-26 ili 30-50 Intenzivan rast plodova Nedeljno KALIUM NITRAT 30-50 Nedeljno. Rovocid ili Foxim 1 kg/100m2). do kraja vegetacije Dva do tri tretmana AGRO-FertiCrop. Pap Pala 17. CROPCARE 5-14-28 ili 5-10 350 300 150 CROPCARE 10-10-20 CROPCARE 5-14-28 ili 10-15 400 350 200 CROPCARE 10-10-20 CROPCARE 5-14-28 ili 15 i više 600 400 250 CROPCARE 10-10-20 Za sva pitanja. pre rasađivanja. putem sistema kap po kap sa 15 grama/m2/nedeljno (ili ručno koncentracija 0. Đubri. ukoliko Nakon sadnje i FERTICARE 14-11-25 ili se radi o manjoj površini ručno zaliti rastvo0. prema potrebi Pred zrenje i tokom berbe FERTICARE 10-5-26 40-60 Uvoznik za Srbiju: u podeljenim dozama FERTICARE 24-8-16 20-30 Nakon berbe. na otvorenom i u zaštićenom prostoru. uneti mineralno đubrivo Cropcare (5-14-28) 200-400 kg/ha. zaliti FERTICARE 15-30-15 25-40 0.6 prevencija 2-3 puta 30-35 kg/ha. ing. ing. Parcelu navlažiti dan pre sadnje. Voditi računa o zdravstvenom stanju useva i prilagoditi zaštitu. Zato se predlaže primena folijarnih đubriva svakih 7-10 dana. organsko đubrivo Fertor ili Siforga (750 – 1500 kg/ha) kao i neki insekticid (Galation. Posle rasađivanja.2 – 0.1%) radi zaštite živića od truleži. Aleksandar Lazar 063/ 544-795 dipl. Milutin Karas 063/ 554-132 gajenje na zemljištu sa primenjenim osnovnim đubrenjem dipl. ing. 2-3 puta za vreme sezone počevši Prinos t/ha Vrsta đubriva slabo srednje dobro pre cvetanja. Vuk Vujasinović 063/ 442-240 dipl.3% pre sadnje vom Ferticare 15-30-15 nastaviti prihranu 3–4 dana po sadnji i to . ići sa Ferticare 14-11-25 10-15gra.

kukuruz. Kod zasnivanja zasada neophodno je blagovremeno i u potpunosti inkorporirati sve žetvene ostatke preduseva. česta je pojava magle i poznih prolećnih mrazeva.GAJENJE JAGODE Izvozna šansa u proizvodnji jagode na otvorenom polju Proizvodnja jagode na otvorenom polju i pod nastrešnicama ima veliku perspektivu u bliskoj budućnosti. ali i neke druge povrtarske useve. Pošto se jagoda gaji na foliji. nađubriti zemljište zgorelim stajnjakom. ne treba sumnjati da će se ovaj trend povećanja izvoza dalje nastaviti. u prvom redu krompir. a nakon skidanja folije i uklanjanja traka nije loše razrivanjem banka na površinu izbaciti i ostatke korena. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Unošenje 40 60 t/ha dobro zgorelog stajnjaka je veoma značajno kod zemljišta koja nisu idealna za gajenje jagode. Najvažniji preduslov u modernoj proizvodnji jagode na otvorenom polju jeste mogućnost navodnjavanja. Laka zemljišta koja nisu sklona stvaranju plužnog đona dovoljno je orati na Agrotehnika zasnivanja zasada jagode dubinu 35 do 40 cm. Proizvodnja jagode na lakim. gde je voda za navodnjavanje relativno lako dostupna i imamo laka i humozna zemljišta. do parcela pogodnih za gajenje jagode nije lako doći. peskovita zemljišta i dostupan izvor vode za navodnjavanje. Za sigurnu proizvodnju treba znati da se usev jagode na istu parcelu ne vraća za 6-7 godina. humoznim zemljištima. najpre iz ravničarskih. paradajz i papriku. već na taj način primenjujemo i sva potrebna hraniva. pa ih setvospremačem sakupiti i ukoloniti sa parcele. slabu organizaciju i vrlo često nekorektnosti u pakovanju i otpremi. Tu pre svega jako važnim smatramo pravilnu reonizaciju. Bez obzira na početno nesnalaženje. U Italiji se jagode i na otvorenom polju i u lakim plastenicima gaje samo jednu jesen i jedno proleće. Kod ponovnog zasnivanja zasada najpre treba ukloniti sve nadzemne biljne ostatke. gde za to postoje dobri preduslovi. pšenica). Treba izbegavati preduseve koji su osetljivi na istu grupu gljivičnih oboljenja. druge vrste jagodastog voća. a potom i planinskih područja čak do 1000 m nadmorske visine. Stoga. U pribrežju je veći problem pronaći laka. a potom izvršiti dezinfekciju basamid granulatom i hlorpikrinom ili nekim drugim preparatima. ukoliko se ostvare neke neophodne pretpostavke. Za gajenje jagode biraju se ocediti tereni sa izrazitom osunčanošću. a potom se uz dezinfekciju pristupa zasnivanju novog zasada u četvoropoljnom ili tropoljnom plodoredu. onda sistem kap po kap ne obezbeđuje samo neophodnu vodu za porast i razviće useva. Sa otkupom jagode za izvoz u Rusiju započelo se pre par godina. uz kasnije poštovanje osnovnih agrotehničkih principa. koja se za sadnju pripremaju intenzivnom osnovnom obradom. a potom površinu izuzeti iz rotacije i gajiti jagodu 2-4 godine u zavisnosti od produkcije i zdravstvenog stanja zasada. dok je za teža i loše drenirana zemljišta poželjno obaviti podrivanje. U dolinama reka i kotlinama. Potom treba obaviti intenzivno podrivanje i rahljenje zemljišta na dubini 50 do 60 cm. Ukoliko se ne može praktiko32 Odabir parcele i poštovanje plodoreda vati pun plodored onda treba primeniti četvoropoljnu rotaciju (šećerna repa. Naše komšije u Sloveniji i Hrvatskoj već uveliko izvoze jagodu u Austriju i Nemačku i postižu veoma dobre cene. soja. jako vezanih zemljišta koja imaju viši sadržaj gline. nakon unošenja dobro zgorelog stajnjaka ima velike šanse za uspeh. koja bi omogućila da izborom odgovarajućeg sortimenta obezbedimo kontinuirano snabdevanje domaćeg i stranog tržišta kvalitetnom robom čitave sezone. zaštićeni od jakog vetra i sa adekvatnim osobinama zemljišta. kao i neka hemijska zaštitna sredstva u kontroli bolesti i štetočina jagode. Jagoda je izuzetno osetljiva na bolesti korena te se poštovanju plodoreda posvećuje veoma velika pažnja.

daleko prevazilaze klasičan način umnožavanja jagode. unosi se inkorporacijom potrebna količina zemljišnih insekticida radi kontrole žičnjaka. Krajem avgusta do polovine septembra jagoda se zasniva iz bezvirusnih zelenih živića. narednog proleća imaćemo kašnjenje cvetanja. tako da imaju daleko veću tržišnu vrednost. Unošenje 8 kg/ha preparata Force često nije dovoljno. smanjujemo zalivanje i ishranu i usev pripremamo za prezimljavanje. Plodovi su krupniji. pažljivo rasađuje u zemljište tako da se koren slučajno ne povije vrhovima uvis. Živići se razlikuju i po kategoriji i dijametru korenovog vrata i po tome nose različite oznake A-. rovaca i drugih zemljišnih štetočina. najbolje što kvalitetnijih vodorastvorljivih. ili tokom samog formiranja bankova. Kada obaviti sadnju jagode? U samoj sadnji živić ne sme dugo da bude na visokoj temperaturi. Jagoda se gaji na visokoj leji pokrivenoj polietilenskom folijom. diamonijum fosfata i kalijum nitrata. da se zemljište Comp Base đubriva.ili pak kod peskovitih. postavljanja folije i traka za navodnjavanje pristupa navodnjavanju pre sadnje i tom prilikom primenjuje 1 do 1. ili nakon razoravanja lucerke. Ukoliko zasadu prete jake golomrazice. pedantno i redovno uklanjati stolone i cvasti. truljenje i propadanje živića. Od polovine oktobra do polovine novembra. U septembru i u oktobru trudimo se da živić fertigacijom i folijarnom ishranom pripremimo za nastupajuću zimu. onda usev pre 33 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . obojeniji i čisti. Ukoliko slabije razvijen bokor opteretimo rodom već u jesen. pošto se zemljište brže zagreva. Orošavanjem se smanjuju temperature i povećava relativna vlažnost vazduha što izuzetno pogoduje porastu i razviću jagode. Pre sadnje izvrši se skraćivanje korena na 9-10 cm i dezinfekcija živića u rastvoru Ridomila i nekog insekticida npr. grčica. U našim kontinentalnim uslovima klime najbolje je sadnju obaviti polovinom jula. bez bojazni od infekcije patogenima. pa čak i 800 kg/ha Multi Za sadnju treba koristiti deklarisane frigo živiće. magnezijum ali i neophodne mikroelemente. koji se proizvode kulturom meristema i po svom potencijalu u prinosu. kao i sadnica iz kontejnera koja je u zelenom stanju prezimela u zaštićenom prostoru. već se što pre nakon iznošenja iz vlažnog i tamnog prostora. snage živića i uslova i tehnike gajenja. odakle će se nakon zime jagoda ponovo razbokoriti i zemetnuti plodove. ili potpuno saturisanom zemljištu prosto skuvaju mlade živiće. Tokom izvođenja dopunske obrade. jer još uvek ima vremena za njihov vegetativni razvoj i formiranje roda u narednoj godini. Pre sadnje treba pravilno obaviti zalivanje. ali samo ako raspolažete sadnicom dijametra preko 10 mm. pošto ne dolazi do prevlaživanja. najkasnije do kraja jula početka avgusta. malo humoznih zemljišta. Ovo đubrivo je formulisano od najkvalitetnijih potpuno vodorastvorljivih komponenti. Živići A++ tzv. a sve u zavisnosti od plodnosti zemljišta. (waiting bad) mogu prolećnom sadnjom dati pristojan rod već u godini zasnivanja na otvorenom polju. U umereno kontinentalnom pojasu se sadnja viših kategorija frigo živića obavlja od kraja maja do kraja jula. Visoke temperature pod malč folijom na jako vlažnom. kako visoke temperature ne bi usporile ukorenjavanje i prijem živića. kako bi se usev dovoljno vegetativno razvio i dovoljno izbokorio do nastupanja jesenjih mrazeva. Prestige. Napominjemo da je vrlo važno među redovnim merama nege. ne bi previše sabilo pre podizanja leja sa folijom i sistemom kap po kap. a usev u proleće ranije prispeva. pri čemu se kod iskusnih proizvođača i u dobrim uslovima proizvodnje može očekivati inicijalni rod po živiću od 50 do 300 g u zavisnosti od sorte. čime je aktivnost korena optimalna. pri čemu su u postupku granulisanja upotrebljene huminske kiseline iz laverdita i inhibitori nitrifikacije (nitrapirin) i niz drugih komponenti koje mu daju izuzetnu upotrebnu vrednost. Preporučujemo unošenje 400-600. Poželjno je da se po svakom živiću formira najmanje 2-3 korenova vrata. koja sadrže i huminske kiseline. Treba voditi računa da obilnim i čestim navodnjavanjem sistemom kap po kap ne izazovemo slab prijem. Kod julske sadnje i visokih letnjih temperatura. suvi vetrovi i zaleđivanje banka ispod folije na težim zemljištima koja nisu najbolje drenirana. Frigo živići se sade nakon prethodnog laganog odmrzavanja na sobnoj temperaturi u trajanju 2 do 3 dana. A+ i AA+. pa se odmah nakon pripreme leja. Zato ishrana kaljum nitratom ima veoma veliki značaj. što onemogućava pouzdan prijem. Tada se unosi i potrebna količina mineralnih đubriva. plodonošenja i mali rod. Dopunska obrada ne sme da podrazumeva puno prohoda teškom mehanizacijom.5 l/ha Talstara. često se u prvih 2 do 3 nedelje od sadnje praktikuje redovno orošavanje mikrorasprskivačima koji se nakon dve do tri nedelje uklanjaju kada se frigo živići pravilno ukorene i počnu vegetativno da razvijaju. naročito nakon razoravanja travno-leguminoznih smeša.

Polovinom septembra se proređuje broj korenovih vratova na 2 do 4 u zavisnosti od bujnosti sorte. uz dosledno poštovanje preporučene tehnologije. dostignuti su prinosi od 45 t/ha. nakon čega se primenjuju i Ridomil tri godine i u slučaju prosečnih meteoroloških uslova. Od polovine novembra. Kada se u proleće stabilizuju noćne temperature na oko 5-6 °C. a najkasnije do polovine jula izvrši se potpuno uklanjanje nadzemne mase košenjem. a najkasnije od polovine decembra kod ranih i osetljivih sorata vrši se prekrivanje jagode lutrasilom u cilju zaštite od izmrzavanja. Usev se obično gaji prvih jačih zahlađenja treba pokriti agrotekstilom. uklanjamo sve promrzle i oštećene listove. gde se zemljište detaljno dezinfikuje i gde se primenjuje vrlo napredna tehnologija gajenja. istrajnost. naročito one veće debljine 23 g/m2 omogućuju idealno prezimljavanje i u uslovima golomrazica (nekoliko dana oko i ispod -10 °C) i na negativnim temperaturama blizu 0 °C (visoka zasićenost vlagom). kako se za vreme padavina plodovi u zrenju ne bi prljali ili primili zarazu. Mere nege u gajenju jagode na otvorenom polju podrazumevaju u velikom broju slučajeva. Prinosi u Španiji i Italiji. a berači mogli svoj posao da obavljaju nesmetano i odmah posle kiše. ishrane i navodnjavanja. a u folijarnom đubrenju i aminokiseline i fosfitna đubriva. nakon čega ponovo sledi program zaštite. naročito kod težih tipova zemljišta nastiranje slamom između bankova. kao i starije donje listove koji leže na foliji. moguće je postići prinose od 20 t/ha za rane. pa čak i do 35 t/ha za visokorodne kasne sorte. Rano prolećni tretman podrazumeva obaveznu primenu bakarnih preparata.GAJENJE JAGODE i Alliette u narednim tretmanima. Nadalje ishrana putem sistema kap po kap prati okvirni program ishrane. gde se svake godine obnavlja zasad i koristi samo jednu godinu. Termozaštitne barijere od lakog netkanog agrotekstila. bez elementarnih nepogoda. 34 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . a od početka oktobra se usev zasušuje. Nakon završetka berbe usev se jedno vreme održava vegetativno. naporan rad.

.

Cena (€) Cena (€) Specifikacija Cena po j.00 0.05 m 9720 m2 0.40 10.54€ 10.76 0.4.80 1.20 1.04 32.360.00 3.60 0.10 1.35 19.80€ 36 ŠKOLA GAJENJA JAGODE .00 624.00 2.00 48.14 1.GAJENJE JAGODE Predračun repromaterijala za zasnivanje 1 ha jagode odnosi se na parcelu 33 x 300m = 1 ha ukupno Vrsta repromaterijala Malč folija Srebrna o.80 10. kom C Naša ocena je da proizvodnja jagode i drugih vrsta jagodastog voća za svežu konzumnu potrošnju i za izvoz ima veoma dobru perspektivu i da predstavlja značajnu razvojnu šansu Srbije u bliskoj budućnosti. kontinuitet u snabdevanju kvalitetnom robom.000 dinara/ha. dok za sistem za navodnjavanje kap po kap čitavih 50% od fakturne vrednosti umanjene za vrednost PDV-a.35 19. R = 5 cm 40 x 30 cm Đubriva MultiCopmBase 14:13:20+2MgO Živići jagode A Navodnjavanje Kap po kap T tape 508-20-500 Priključna spojnica sa ventilom Layflat 50mm PE 50 Obujmica 50 x ¾” Spojnica M ¾” x 25 Lakat spojnica 25 x 25 Muf ¾” x ¾” Mix Rite fertilizaciona pumpa ¾” PE 25mm/3.000.00 8.411.25 14.40 3.00 3.00 43.15 16.m. dok je u marginalnim područjima povraćaj i veći. j.60 587.360.00 0. odgovarajući obim proizvodnje.2 Ventil M/F 1 1/2” Spojnica M 1 1/2” x 50 Spojnica F 2” x 50 Filter 2” mrežni inox Filter 2” disk Teflon traka UKUPNO Opcija: rana proizvodnja LUTRASIL ene su date sa uključenim PDV-om koji za frigo sadnice i đubrivo iznosi 8 %.00€ Dijametar 10-12 mm Kom 40000 0. a povraćaj za folije i agrotekstil 15%.20 8. Najvažnije pretpostavke za uspešan nastup na stranim tržištima jesu.25 235.80 1.80 0. dobra organizacija posla i efikasan sistem prenosa savremene tehnologije u neposrednu proizvodnju.m.20 1.54€ 23 g/m2 .15 3.40 4.80 1.00 624.25 0. a za opremu za navodnjavanje.25 14.021.25 1.00€ 50 kg vreća 12 52.00€ 3050 m kolut Kom Kom M Kom Kom Kom Kom Kom M Kom Kom Kom Kom Kom Kom 4 40 40 33 2 4 2 2 1 2 1 1 5 1 1 3 146. folije i lutrasil iznosi 18%. (€) 1.000.2mx1000mx25mic rolna 6 127.50 235.00 766. Podsticajna sredstva od strane Ministarstva za poljoprivredu u 2008 godini iznose 600.00 766.30 1.

.

co.V. M. ili pišite na: Poljoprivredni list. 11147 Beograd Pozovite na: 011 23 980 39 prodaja-pretplata@poljoprivrednilist.Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća T ekst.yu 38 ŠKOLA GAJENJA JAGODE NARUDŽBINE IZ SRBIJE: . Vodovodska I deo 53.

NARUDŽBINE IZ BIH: Pozovite na: 051 310 315 065 705 534 ili pišite na: Poljoprivredni list .net 39 ŠKOLA GAJENJA JAGODE .predstavništvo. Pilanska bb (Banjalučki velesajam) Banja Luka p_list@blic.

Novim proizvođačima isporučujemo NAMENSKE konstrukcije plastenika sa kompletnom unutrašnjom opremom za navodnjavanje i orošavanje. godini uveden je niz novina. vrhunske frigo sadnice i ambalažu za pakovanje. tako da po kvalitetu tla. Sve za jagode na jednom mestu U U aprilu 2008. Pored zelenih. 40 Novo je to što će se vršiti ugovaranje proizvodnje i otkup industrijskih i svežih. konzumnih i klasiranih jagoda. Lokacija za rasadnik je izabrana u saradnji sa stručnim službama. Kada je prvi put posadio jagodu nije imao nikakva predznanja ni o plasteničkoj proizvodnji ni o uzgoju jagoda u plastenicima. kvalitetne folije. godine u Srbiji registrovan je PRVI RASADNIK ZELENIH SERTIFIKOVANIH KONTEJNERSKIH SADNICA JAGODA. da se investicije brže otplate i da počnu brže da donose prihod. Za stare i nove proizvođače urađena je i brošura sa upustvima za gajenje.Po pitanju savremenog uzgoja jagoda firme ATP IRRIGATION iz Beograda i PLANTAŽA MILETIĆ iz Subotice nastavljaju svoju saradnju započetu pre 4 godine. G-din Bata je već prošao dva proizvodna ciklusa u tehnologiji vertikalnog uzgoja jagoda. Po dobijanju svih neophodnih dozvola za uvoz baznog materijala. Cilj obuke je da se eliminišu početničke greške i da proizvodnja bude lakša. sredstva za zaštitu i ambalažu. Brošura i filmovi na CD-u će za nove proizvođače biti sastavni deo opreme. kontejnerskih. potpuno je ovladao tehnologijom i početnicima može biti od velike pomoći njegovo iskustvo. U 2008. lokaciji. landskih i italijanskih sorti jagoda. bezvirusnih sadnica. hobi plasteniku i da nauče sve od sadnje jagoda do tehnike navodnjavanja i prihrane vodotopivim đubrivima. krenuće i proizvodnja frigo TRAY PLANT sadnica. Uvezen je bazni sadni materijal i formiran je rasadnik na površini od 1 ha. Početnici će u Surčinu moći da vide kako G-din Bata uspešno proizvodi jagode u namenskom. a proizvođači koji su već u poslu dalje konsultacije će moći da rade samo kada savladaju upustva iz brošure i vode dnevnik radova. Praksa je pokazala da je obuka neophodna. najnovije supstrate. neophodnim zonama izlocaije i svim drugim parametrima rasadnik ispunjava sve neophodne kriterijume za uspešnu proizvodnju sadnog materijla. Od ove godine firme ATP IRRIGATION i PLANTAŽA MILETIĆ u ponudi imaju kompletnu opremu i tehnologiju za uzgoj jagoda na otvorenom. To podrazumeva vrhunski sadni materijal širokog sortimenta. proizvodnju i promet sadnica. Sklopljeni su svi neophodni ugovori sa nadzornim službama pod čijom kontrolom se na PLANTAŽI MILETIĆ odvija poizvodnja sadnica a u cilju dobijanja sertifikovanih. mašine za izradu bankova i postavljanje folije i kvalitetnih sistema navodnjavanja otpornih na zapušavanje čak i kada u vodi ima dosta gvožđa i kamenca. zatim đubriva. PLANTAŽA MILETIĆ je u Holandiji kupila licence za njihovu dominantnu sortu ELSANTA i za industrijsku sortu SENGA SENGANA. Obuka će se izvoditi u Surčinu kod G-dina Bate Miloševića. tehnologiji VERTIKALNOG UZGOJA JAGODA od ove godine za nove proizvođače uvodi se obavezna obuka. kvalitetnija i efikasnija. Ovo je početni korak u proizvodnji sadnica a za narednu godinu proširuje se asortiman sa još nekoliko najnovijih ho- ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Pokazao je veliku zainteresovanost za ovaj vid uzgoja jagoda.

površina za ugovaranje je 0. Sadnjom u optimalnim rokovima sadnica na kraju jeseni već ima po 6-7 vratova iz kojih u proleće izbija 10 i više cvetnih grana sa po 7-8 do 10 cvetova. Proizvođači koji žele da se bave savremenim uzgojem jagoda često su u dilemi koja sadnica je najbolja. Savremeni uzgoj jagoda zahteva da se tehnologija ispoštuje 100% i u takvojvarijanti biznis je profitabilan. Tržište traži izuzetno velike količine i konzumne i industrijske jagode i ATP IRRIGATION i PLANTAŽA MILETIĆ su spremni da ispune očekivanja i proizvođača i domaćih i ino kupaca jagoda. Na taj način tokom godine sezona branja može trajati 6-10 meseci. Zainteresovani proizvođači će moći da dobiju upitnike za prijavljivanje za jedan od savremenih vidova proizvodnje jagode ili da ih skinu sa sajtova www.5ha i min. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 41 . U zavisnosti od sorte prolećni rod je na nivou 400-700 g/sadnici.rs ili www. Sadnjom zelene kontejnerske sadnice postiže se prinos koji je duplo veći u odnosu na frigo sadnicu. ali je prolećni rod u zavisnosti od sorte na nivou od 1kg i više.co.mileticdoo. Preko ProCredit Bank obezbeđeni su povoljni krediti. da li saditi frigo ili zelenu kontejnersku sadnicu.atpdoo. 024/550 131. AKO SE FRIGO SADNICA SADI KASNO ILI AKO SE OSTAVI VELIKI JESENJI ROD I BERE DO KASNO U JESEN. odnosno dva ciklusa sadnje. To su rezultati koje su u našem klimatskom podneblju potvrdili proizvođači širom Srbije. Za sadnice kategorije 500 kom u gajbi optimalno vreme sadnje je u drugoj polovini jula. Svetski značajan rezultat u proizvodnji jagoda od preko 1. Proizvođači mora da se prvo opredele u kom periodu godine žele da imaju berbu i u kojoj količini i da osnovu toga se opredele za tip sadnice.Min. kontejnerskim sadnicama. Samo NAJKVALITETNIJA frigo sadnica (250300kom/gajbi) posađena u tehnološkom roku i na otvorenom može u jesen doneti mali rod. Tehnologija po kojoj će se proizvoditi jagode obezbeđuje prinose od 30-40 t/ha a stručna služba će kontrolisati primenu tehnologije.yu. ali proizvođači MORAJU ZNATI da jesenji rod nosi RIZIK. čak i kraj juna) u odnosu na krupnije sadnice (manji broj komada u gajbi 250 do 500 kom). Zelena kontejnerska sadnica se sadi u drugoj polovini jula. pravilnog postavljanja sistema navodnjavanja. Generalno. BEOGRAD ATP IRRIGATION 011/26 666 62. Ako se frigo sadnica sadi na otvorenom. frigo sadnica se sadi u zatvorenom prostoru i plodovi se beru već posle 6 nedelja.2kg/sadnici primenom savremene tehnologije od pripreme zemljišta preko izrade bankova propisane visine. POSTOJI OPASNOST DA U PROLEĆE JAGODA NEĆE CVETATI ILI ĆE DATI KASNO SAMO 1-2 CVETNE GRANE!!! Pravilo je da se sitnije frigo sadnice (veći broj u gajbi – 700 do 800 kom) sade ranije (početak jula. ne daje jesenji rod. 063/80 37 132 SUBOTICA PLANTAŽA MILETIĆ. prihrane i zaštite. odnosno na nivou 20 t/ha. 266 18 57. Prinosi na nivou 30-40t/ha postižu se sa zelenim. rok ugovaranja je 4 godine. Praktično nisu zabeleženi prinosi ispod 25 t/ha. po pravilu se uklanjaju cvetovi i ne dozvoljava se jesenji rod. a prema tome za isti rad dobija se i značajno veći prihod. 063/563 405. ostvario je na svojoj plantaži Gdin Živko Guljan iz Surduka.

ili umanjuju od zadate vrednosti za 20 kg/ha. najznačajnije oruđe u postizanju visokih prinosa i dobrog kvaliteta i tržišnosti jagode. naročito bolestima uvenuća i pojačava intenzitet napada i brojnost populacije štetnih insekata. Magnezijum je veoma značajan jer ulazi u sastav hlorofila. Od ove količine azotnih hraniva vršimo umanjenje u sledećim slučajevima: . zbog brze mineralizacije i ispiranja. sa alkalnom hemijskom reakcijom ili na jako kiselim zemljištima dolazi do imobilizacije fosfora i stvaranja sekundarnih i tercijarnih jedinjenja koja su teško rastvorljiva. potrebne količine azota od 120 kg/ha. sjaj.za 20 kg/ha u slučajevima ekstremno visokih temperatura i padavina. siromašnim zemljištima.za 30 kg/ha ukoliko se zasad zasniva na strništu u istoj sezoni radi mikrobiološkog razlaganja žetvenih ostataka. Minimalno potrebnim za visoke prinose jagode smatra se sadržaj od 18-22 ppm. sa niskim sadržajem humusa. Na zemljištima bogatim krečom. od jagodastog voća kalijum čini čak 60% ukupnog sadržaja suve materije ploda i praktično je nemoguće u fazi porasta i zrenja plodova jagode izvan odnosa NPK 2:1:3 do 2:1:4 dobiti odgovarajuću boju.za 15 kg/ha ukoliko smo za predusev imali jednogodišnje mahunarke ili pak razorali višegodišnje travno-leguminozne smeše. Predozirana ishrana azotom u odnosu na kalijum. Na lakim zemljištima je neophodno u ishrani primeniti gornje vrednosti kalijuma koje se dopunski uvećavaju za 35 kg/ha u slučaju ekstremno visokih prinosa.za 20 kg/ha u slučaju da gajimo manje prinosne sorte (25-30 t/ha). sadržaj u zemljišnom rastvoru. ipak. a padavine od oktobra do februara iznad 300 mm. na lakim zemljištima u fazi zasnivanja zasada.za 20 kg/ha na posnim. . magnezijum ima izbalansiran odnos u ishrani. Posebno treba istaći potrebu da u odnosu na kalijum i kalcijum. Ukupni razmenljivi fosfor u zemljištu često nije podatak koji nam može dati pravu sliku o njegovoj pristupačnosti. . Dobar pokazatelj pristupačnosti fosfora je njegov Uticaj forme azota na pH zemljišta 42 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Ishrana kalcijumom je takođe veoma bitna za čvrstinu plodova i njihovu dobru ispunjenost.i do 35-40 t/ha. sadržaj šećera i dobar ukus.ISHRANA JAGODE Ishrana i navodnjavanje useva jagode Dobro izbalansirana ishrana predstavlja. U zavisnosti od planiranog sortimenta i prinosa jagoda. . slabi imunološki sistem biljke.za 20 kg/ha u slučajevima ekstremno visokih prinosa iznad 40t/ha.za 20 kg/ha ukoliko je zemljište veoma bogato organskom materijom i ima povoljnu mikrobiološku aktivnost i brzu mineralizaciju. potrebne količine fosfora uvećavaju se. . odnosno umanjuju za istu količinu kod ranih i manje prinosnih sorata. u zavisnosti od obezbeđenosti zemljištem i pristupačnosti fosfora. zbog jakog ispiranja. čime se otvaraju putevi infekcije fitopatogenima. K Potrebe zasada jagode za azotom -N Generalno možemo reći da su za vrlo visoke prinose jagode . .za 20 kg/ha u slučaju da u zasnivanju zasada primenjujemo stajnjak ili huminske kiseline. Pristupačnost fosfora u zavisnosti od hemijske reakcije zemljišta Potrebe zasada jagoda za kalijumom Zasad jagoda se u zavi-К snosti od obezbeđenosti kalijumom i njegove pristupačnosti đubri sa 90-270 kg/ha K2O. Đubrenje azotom uvećavamo u odnosu na generalnu preporuku u sledećim slučajevima: . Zasad jagode je veoma osetljiv na Pristupačnost kalijuma i njegovo usvajanje Potrebe zasada jagoda za fosforom -P Za visoke prinose zasad jagode treba prema generalnoj preporuci ishraniti sa 50-150 kg/ha P2O5.za 20 kg/ha ukoliko su zime tople. . .

od pH 5. posebno u uslovima prevlaživanja i alkalne hemijske reakcije zemljišta. ali kasnije u proleće.2.7 mS/cm. Ukoliko dođe do poremećaja ravnoteže. a sadržaj antioksidanasa i polifenola je takođe značajno manji. Istakli smo više puta da se jagoda gaji na zemljištima koja su blago kisele hemijske reakcije.5 do pH 7 . U tim uslovima se smanjuje aerisanost medijuma. Kada usled obilnog navodnjavanje uz prisustvo ugljene kiseline u zemljišnom rastvoru dođe do rastvaranja previsokih vrednosti Ca2+ onda se smanji usvajanje magnezijuma. oplemenjene. Najčešći problem u ishrani je obezbeđenost gvožđa i njegova pristupačnost u alkalnoj Pristupačnost makro i mikro hraniva u zavisnosti od pH zemljišta drenčing. a sadržaj magnezijuma za lakše tipove zemljišta iznad 55 mg/100 g zemljišta. Najčešće se koriste različite vrste treseta. Beli treset. Ukoliko se fertigacijom i folijarnom primenom ne uspe. Obično se javlja na najmlađem lišću iz centra bokora. onda nakon uklanjanja starih listova i obnavljanja zasada tokom leta treba ispraviti deficit i narednu sezonu dočekati sa izbalansiranom akumulacijom svih makro i mikroelemenata u živiću. Kod zamene supstrata i živića svake proizvodne sezone većim učešćem crnog treseta omogućuje se brži vegetativni porast neposredno nakon sadnje i veći rod u jesenjoj proizvodnji. pa se u anaerobnm uslovima usled prevlaženosti podiže pH rastvora i dolazi do precipitacije gvožđa i cinka i pojave njihovog deficita. Tada treba primenjivati helatno gvožđe. kalijum nitrat sa cinkom i azotnu kiselinu. kada obično dolazi do njegove precipitacije i stvaranje nerastvornih jedinjenja. Na takvim vrednostima u grodanu je nemoguće ostvariti boju i visok briks a time i sadržaj šećera. onda je moguće rešenje izvesna koli- Jak deficit u ishrani gvožđem se manifestuje kao jaka hloroza celih liski koje su slabo razvijene. dok ograničena zapremina supstrata u kojoj se formira korenov sistem sadnice podrazumeva komjuterizovan i vrlo precizan sistem fertigacije. Za uspešnu proizvodnju jagodastog voća neophodno je da sadržaj Ca u zemljištu bude iznad 500 mg/100 g. Što se tiče mogućih grešaka u pravilnom doziranju vode i hraniva. Najpre treba istaći da se jagode gaje samo na organo-mineralnim smešama. Ukoliko se hloroza javi relativno rano. grube strukture ima prednost nad crnim tresetom. magnezijum sulfat sa izrazito kiselom hemijskom reakcijom. optimalno 6. onda treba primeniti veliku količinu helatnog gvožđa.5 mS/cm. a u samom zrenju 1.poremećaje u usvajanju hraniva. Preporuke za hidroponsku ishranu i navodnjavanje jagode gajene na supstratima koji je gotovo nemoguće postići bez adekvatne mikrobiološke i fermentne aktivnosti u zemljištu ili supstratnoj smeši. kojim su naša zemljišta inače veoma slabo obezbeđena. sa pH vrednošću oko 5. Koji su to organski materijali koji se koriste za pripremu supstrata? sredini. što je optimum za jagodu. Kada se javljaju i kako se manifestuju pojedine hloroze? Preciznost ishrane i navodnjavanja zasada jagode determinisana je prvenstveno količinom supstrata po jednoj sadnici. da bi pH zemljišta spustili na 6. Drugi veliki problem je nedostatak cinka. tzv ŠKOLA GAJENJA JAGODE 43 .2. Normalno je da veća zapremina supstrata i veća puferna sposobnost i vododržljivost omogućuju jednostavnije sisteme za fertigaciju. Razlog za to je ukus i miris. čak i ako ga ima dovoljno u zemljištu. a gotovo nikad na inertnim smešama poput kamene vune ili poliuretanskim penama. Jagoda slabo uspeva na EC vrednosti zemljišnog rastvora višim od 1. Tada je navodnjavanje intenzivno i najčešće nakon naglog prelaska iz oblačnog i hladnijeg vremena u sunčani i topli period dolazi do prosvetljenja vršnih listova. Ona se kreće od 1-2 l pa do 4-5 l po živiću u zavisnosti od načina i tehnike gajenja i od sastava supstratne smeše. ili su prihvatljive samo određene sorte. u slučajevima kada se supstratna smeša priprema za duže proizvodne cikluse i ne želi se brza mineralizacija. a naročito u drugoj godini nailaze problemi vezani za relativno brzu mineralizaciju i kompakciju supstratne smeše. Veoma dobar materijal su i kokosova vlakna koja su u stanju da vežu prilično visoke količine soli i na taj način smanje rizik od eventualnih grešaka u ishrani. Na alkalnim zemljištima bogatim krečom (iznad 6%) ne preporučuje se gajenje jagode. Obično se hloroze javljaju u momentu intenzivnog porasta plodova. praktično je veoma teško izvodljivo u istom proizvodnom ciklusu doći do kvalitetnih pomaka. najbolje u formi EDDHA u jednokratnom zalivanju.

Treći sistem je primena miksera i komjutera. 70 do 85 ppm P2O5 . Perlit je hladan mineral. Od minerala se za pripremu supstratnih smeša koriste ekspandirani perlit ili vermikulit u zavisnosti od sezone gajenja jagode. Visina drenaže. čak 240 ppm CaO zimi. koje ne rade na proporcional- ljivog rastvora koja se ocedi iz vreća sa supstratom zavisi od visine zalivnih normi i učestalosti navodnjavanja. Organizujemo ih obično kao tank A i tank B između Shema 1. a mane su veoma brojne. Prednosti ovog metoda fertigacije jeste niska cena za sistem navodnjavanja i ishrane. ovakav način rada podrazumeva moguću precipitacijutaloženje pojedinih soli nerastvorenih 44 nom sistemu već je ishrana bazirana na građenju vrednosti konačnog EC iz vrednosti pojedinačnih matičnih rastvora i same vode za navodnjavanje. koji se obično koristi u letnjoj proizvodnji stalnorađajućih jagoda. dok je vermikulit izuzetnih termičkih osobina i odličan je u zimskoj kojih je postavljena dozer pumpa koja u vodu za navodnjavanje unosi potrebnu količinu kiseline. niske adsorpcione sposobnosti. a određuje se na bazi kumulativne radijacije i iznosi obično 5 do 30%. ali sa druge strane akumulira velike količine soli. koji su najčešće zapremine 1000 l preko male elektro pumpe. koje se nakon izvesnog vremena slabije ispiraju u odnosu na druge organo mineralne supstratne smeše. U hidroponskom gajenju jagode na supstratima. odnosno proizvodnji. vrlo složenih fertigacionih jedinica. čestu potrebu mešanja više različitih formulacija đubriva i velika angažovanost obučenih ljudi na poslovima fertigacije. Najčešći sistem koji se primenjuje od samog početka jeste doziranje konačnog rastvora iz tankova. Ovaj sistem je prihvatljiv u hobi gajenju i na malim proizvodnim površinama. Najpre. odnosno količina hran- ŠKOLA GAJENJA JAGODE . najčešće prihvaćen standard jeste receptura 165 do 185 ppm N. pri čemu je u stanju da adsorbuje i određenu količinu magnezijuma. Drugi sistem je primena dozer pupi koje su redno ili paralelno vezane i obično ih ima dve ili tri. 265 do 420 ppm K2O.ISHRANA JAGODE jedinjenja usled dužeg stajanja do upotrebe. specijalne vrste gline koja ima relativno visoku koloidnu moć i vododržljivost. Šema fertigacije useva jagode kombinacijom dozer pumpi čina bentonita.

uz dodatak fosforne kiseline. 50 ppm SO4-. 32 ppm Ca++. 719 ppm NO3-. Ca2+. NH4+. koja u svom sastavu ne sadrže amidnu formu azota ili ureu. Na+. kalcijum nitrata. najbolje je da se za ishranu zasada jagode na supstratima u nesavršenim uslovima koriste specijalna kristalna vodorastvorljiva đubriva za hidroponiku koja ne sadrže amidnu formu azota i imaju visok sadržaj mikroelemenata. kalijum nitrata i kalijum sulfata. obzirom na sve navedeno. Analiza vode za navodnjavanje mora da obuhvata osim vrednosti pH i EC. Dati primer odnosi se na ishranu jagode gajene na supstratu u uslovima okoline Beograda.0% -Sadržaj mikroelemenata Fe 1000ppm Mn 500ppm B 200ppm Zn 150ppm Cu 110ppm Mo 70ppm ŠKOLA GAJENJA JAGODE 45 . onda zaista uviđamo svu kompleksnost ove problematike. ali i po preciznosti. kao K2O: -Sadržaj Mg. u zrenju jagode.8 g Tank B Monokalijum fosfat Kalijum sulfat Magnezijum sulfat Azotna kiselina Odnos amonijačne i nitratne forme je usklađen tako da uz dodatak kalcijum nitrata i magnezijum sulfata možemo imati sve potrebne makro i mikroelemente. 215 ppm K+.HCO3-+. magnezijum sulfata.165 ppm CaO leti i 40 do 70 ppm MgO. Nakon upoznavanja sa sastavom vode za navodnjavanje vrši se balansiranje potrebnih hraniva i formiranje matičnih rastvora. a učestalost navodnjavanja velika.3% 5. Tank A Kalcijum nitrat Amonijum nitrat Kalijum nitrat Kompleks mikroelemenata Količina đubriva na 1000 l vode. 93 ppm H2PO4-.014 Na osnovu proračuna. 134 g 228g 617 ml nosno EC vrednost ne bi trebalo da prelazi 0.7% 17% 10% 27% 11-11-33+2MgO+me 9. lako se da zaključiti da voda za navodnjavanje ne sme biti opterećena viškom rastvorenih katjona i anjona.5-0. tako da konačni sadržaj kalcijuma i magnezijuma recimo uključuje i one vrednosti sadržane u samoj vodi za navodnjavanje.67 Tvrdoća o nem 23. onda pristupamo ispiranju u trajanju jedan do dva dana u zavinosti od količine i sastava supstrata. U sva tri koncepta konačan rastvor mora biti neutralan. kao P2O5: -Sadržaj K. pH 7.i 7 ppm H+. Formulacija vodorastvorljivih đubriva za ishranu jagode na supstratima Polyfeed -Sadržaj N(NO3): -Sadržaj N(NH4) -Sadržaj N(Ukupno): -Sadržaj P.. te helatnog gvožđa i drugih mikroelemenata.6 mS/cm. Ovim izbalansiranim formulacijama se još po potrebi dodaju azotna kiselina. onda je pojedinačna norma mala. i anjona HPO4-.7 mS/cm.0% 2. K+. sadržaj sledećih katjona: H+.NO3. Mikroelemnti mogu da se dodaju i u izbalansiranom kompleksu u helatnom obliku. Po pravilu vrednost pH i EC ne bi trebalo da se razlikuje od dozirane vrednosti više od 10-20%. Treći sistem je baziran na monokalijum fosfatu i na azotnoj kiselini i uz ostale proste soli i mikroelemente ovo je svakako najviše korišćen sistem u hidroponskom načinu israne u Srbiji. u pogledu odnosa katjona i anjona u rastvoru za fertigaciju. a kasnije u ishrani preovlađuje nitratni azot. U hidroponskoj ishrani u prvom delu vegetacionog ciklusa se koristi formulacija sa više amonijačnog azota. Prvi koncept podrazumeva primenu složenih NPK đubriva za hidroponsku proizvodnju.5-6 i EC 1. Podaci o hemijskom sastavu vode za navodnjavanje odnosi se na bušeni bunar dubine 86 m. pa dolazi do prevlaživanja korena. u ishrani treba uneti 18 ppm NH4+ .0% 11. od- Mg2+. kalijum sulfat. Ukoliko se vrednost elektroprovodljivosti poveća.0% 33. dok se eventualna korekcija gvožđa može postići unošenjem EDHHA helatnog gvožđa. te brojni problemi sa pojavom deficita mikroelemenata. koji se razlikuju po složenosti. uz pH vode za navodnjavanje 5. SO42-.0% 2.0% 11. u prvom redu gvožđa i cinka. kao MgO: 17-10-27+me 11. Ako se uzme u obzir EC vrednost konačnog rastvora prostih soli makro i mikro elemenata.5 mS/cm.3 EC mS/cm 0. Drugi sistem je kombinacija prostih soli: monamonijum fosfata. Redovna kontrola drenaže odnosno oceda pokazuje u kojoj meri je količina rastvora prilagođena potrebama biljaka. Postoje tri osnovna koncepta fertigacije. kalcijum nitrat. odnosno 1. 175 g 68 g 194 g 2. Ukoliko je vrednost pH visoka. Kada se tome dodaju sortne specifičnosti u zahtevima za hranivima. koji nije podložan precipitaciji u baznoj sredini. magnezijum sulfat i amonijum nitrat da bi se postigao željeni odnos makrohraniva.6 Soli g/l 626 Ca++ 85 Mg++ 41 K+ 7 NH4+ Na+ 39 NO3H2PO4-4 SO4-97 HCO3524 Cl13 Fe 0. Dakle.

5 kg 46 ŠKOLA GAJENJA JAGODE .5 kg 4.5 kg 2-2.5 kg 3.5 kg 2-2. Intenzivan porast lista Polyfeed 20-20-20 + ME 1. Na početku vegetacije iza čišćenja (šišanja) jagoda od starog i promrzlog lišća Intenzivan rast lista jagode 10-15 dana nakon prve prihrane Formiranje novog korena i cvetova Polyfeed 11-44-11+1MgO +ME 1-1.5 kg 6.2 puta zavisno od potrebe odnosno opterećenosti biljke plodovima Intenzivan rast plodova 1-1. Zametanje i rast plodova Intenzivan rast plodova Polyfeed 20-20-20 + Mikro ili Polyfeed 16-8-32 + Mikro Polyfeed 17-10-27 ili Polyfeed 16-832+2MgO+ME Polyfeed 11-11-33+2MgO ili Polyfeed 16-8-32+2MgO+ ME 1-1.5 kg + 0.5 kg 2 kg + 0.5 kg 2 kg 2. Na početku cvetanja Rast lista i pravilno formiranje plodova Ca nitrat + Mg Nitrat / Sulfat 1-1.5 kg 2 kg 5. Pred početak berbe s ovom prihranom može se dodati Multimicro FE ukoliko je potrebno U berbi jagoda 1 . dr Nebojša Momirović REDNI BROJ PRIHRANE FENOFAZA U KOJOJ PRIHRANJUJEMO OPTIMALNO VREME PRIHRANE CILJ PRIHRANE NAZIV ĐUBRIVA PREPORUČENA KOLIČINA ZA 1000 SADNICA JEDNOGODIŠNJE DVOGODIŠNJE 1.5-2 kg 2-2.ISHRANA JAGODE Program ishrane jagoda vodorastvorljivim đubrivima Haifa Chemicals (Planirani prinos 25-30 tona /ha) by Prof. Intenzivan rast plodova 1-1.

HLOROZA ( ŽUĆENJE ) LISTA -Zn Količina za jednu sadnicu Multi KZn Na alkalnim zemljištima primenjuje se 1-1. voćnacima i vinogradima.NEKROTIRANJE STARIJIH LISTOVA -Mg Nakon uočavanja simptoma (pri naglom prelasku iz hladnog i oblačnog u toplo i vrlo sunčano vreme) NEDOSTATAK GVOŽA . Specijalna NOVA M SERIJA voćarskih traktora od 60-95KS. Mulčeri za usitnjavanje biljnih ostataka. Nudimo Vam i proizvode sledećih firmi: Ul. SA I BEZ UČEŠĆA Voćarski traktori japanskog proizvođača Kubota B serije od 14-30KS sa pogonom na sva četiri točka. a kasnije po potrebi) Multi Micro Fe EDu zalivanju kod jakog -Fe Đubrivo se dodaje zajedno DHA 6% deficita dodaje se 0.85 do 2m. Prskalice i atomizeri. idealni za potrebe voćarstva i vinogradarstva za usitnjavanje granja debljine 2.10cm. 3 GODINE GARANCIJA. Traktorske freze zahata 0. Bez kabine i sa komfornim kabinama sa klima uređajima. dubine kopanja do 15 cm.HLOROZA ( ŽUĆENJE ) LISTA Prvi tretman nakon čišćenja jagoda od starog lišća 10g /10 l vode (na početku vegetacije. Obezbeđeni servis i delovi u garantnom i vangarantnom roku. svojim gabaritima prilagođena voćnacima i vinogradima. Pored toga veliki izbor poljoprivrednih i komunalnih traktora do 128 KS. pogodni za rad u baštama. Beogradska 32 • 11277 Ugrinovci tel: 011/8409-528 • 011/8409-810 • fax: 011/8409-809 www.NEDOSTATAK KALCIJUMA .yu . Fiksni i bočno pomerljivi (hidrauličnim ili mehaničkim putem) kompjuterski balansirani rotori.com office@milurovic. nošeni i vučeni AGROMEHANIKA KRANJ Cisterne CREINA od 1200 do 20000l Podsticajna sredstva MPŠV za kupovinu cisterni.5.milurovickomerc.5-1 g/po s navodnjavnjem ili folijarno sadnici NEDOSTATAK CINKA .OPADANJE CVETOVA I DEFORMISANOST PLODOVA Cvetanje Đubrivo se dodaje zajedno s navodnjavnjem ili folijarno OPŠTE ZAOSTAJANJE U PORASTU-PROBLEMI SA BOLESTIMA U svim fenofazama na 10 do 15 dana Đubrivo se primenjuje folijarno -B KREDIT I LIZING OD 5-7 GODINA KAMATA 3-7%. zaobljenim staklima radi veće preglednosti i karbonskim filterima.5 g/sadnici Folijarno Multi Micro Bor feed 100 ml /10 l vode Folijarno Polyamin + Multi ProteK 20 ml + 30 g /10 l vode Đubrivo se primenjuje navodnjavanjem u intenzivnom porastu plodova NEDOSTATAK BORA .com • milurko@sezampro.zalivanje Prvi tretman kod inicijalnog formiranja plodova NEDOSTATAK MAGNEZIJUMA .KOVRDŽANJE TERMINALNIH LISTOVA -Ca Folijarno Poly Ca-LSA 15% CaO 50ml /10 l vode Folijarno. zaobljeno kućište (bolji protok materijala).zalivanje Magnisal / Bittermag 100 g/10 l vode 3-5 g/m2 jednokratnim zalivanjem Folijarno. Lake freze i mulčeri hrvatskog proizvođača GRAMIP DUBRAVA.5. atomizera i prskalica u iznosu od 50%.

Patrijarha Dimitrija 24 11090 Beograd Tel.Suncem do premijum kvaliteta Prednosti sušare? • raznovrsnost • ekonomska nezavisnost • ujednačen kvalitet • kontrola procesa • isključen uticaj čoveka • definisano vođenje procesa • određivanje vršne temperature sušenja i određivanje završne vlage • CE standard • HACCP standardi • štedi energiju • PREMIJUM kvalitet SUŠARA NA SUNČEVU I ELEKTRIČNU ENERGIJU NTIM tehnologi iz Beograda je na tržište izneo izuzetno energetski ekonomičnu sušaru koja pre svega koristi sunčevu energiju za procese sušenja: lekovitog. a pored osušene materije daje i poluproizvod u obliku sakupljene isparene tečnosti.rs www. +381 11 3561958 office@ntim. začinskog i aromatičnog bilja.o. koja se može dalje prerađivati./Fax.rs .o. Ova sušara je patentno zaštićena i plod je srpske pameti. gljiva. voća i povrća. Ova tehnološka novina na Novosadskom poljoprivrednom sajmu je izazvala veliko interesovanje potencijalnih korisnika zato što daje produkte sušenja u premijum kvalitetu. NTIM d.ntim.

prah i granul.yu www.prah i granul.rs • www. Subotica. PROIZVODNJA GORE NAVEDENIH PROIZVODA JE U BIVŠIM KEMIRINIM FABRIKAMA! I dalje jedini zastupnik za Srbiju: AGRO-FertiCrop.budući izgled starih proizvoda FERTICARE 15-30-15 FERTICARE 14-11-25 FERTICARE 24-8-16 FERTICARE 10-5-26 FERTICARE HYDRO 6-14-30 FOLICARE 17-9-33 B FOLICARE 19-11-24 Cu FOLICARE 19-11-24 Zn YaraMila Cropcare 11-11-21 YaraMila Cropcare 5-14-28 Yara Mila Multicare 5-10-25 Yara Mila 8-20-30 CALCINIT / TROPICOTE / NITRABOR KRISTA K KRISTA SOP . tel/fax: 024/622-119 e-mail: office@agro-ferticrop.bivši proizvodi. još uvek na tržištu FERTICARE 15-30-15 FERTICARE 14-11-25 FERTICARE 24-8-16 FERTICARE 10-5-26 FERTICARE 6-14-30 FOLICARE 17-9-33 B FOLICARE 19-11-24 Cu FOLICARE 19-11-24 Zn CROPCARE 10-10-20 CROPCARE STANDARD 5-14-28 MULTICARE 5-10-25 POWER 8-20-30 KALCIJUM NITRAT KALIJUM NITRAT KALIJUM SULFAT . YARA . Pap Pala 17.YARA . novi džakovi NAPOMENA: NE MEŠAJTE KRISTALONE SA NOVIM YARINIM A STARIM KEMIRINIM PROIZVODIMA.agro-ferticrop.novo ime kompanije Kemira GrowHow o stari džakovi KEMIRA .co.yara.co.yu .

ZAŠTITA JAGODE Zaštita useva jagode Zeleno uvenuće Prouzrokovač: Verticillium dahliae i V. Gajiti otporne sorte jagode. Stariji listovi se uvijaju duž centralnog nerva. Pythium spp.. Hemijsko suzbijanje podrazumeva detaljnu dezinfekciju zemljišta. a potiče iz zemljišta u kome se održava godinama. U hemijskom suzbijanju dezinfekcija basamid granulatom daje odlične rezultate. Kada se bolest pojavi treba ukloniti zaražene biljke iz zasada i ne popunjavati zaražena mesta. U novije vreme solidne rezultate ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Živić je slab. njihovo parcijalno ili potpuno odumiranje. Za prevenciju plamenjače veoma je prolećnog kretanja useva i nakon letnjeg uklanjanja nadzemne lisne mase (košenja). Naročito se ispoljava kod mlađih useva. te celokupnu masu žetvenih ostataka inkorporirati u zemljište. prevlaženim i loše dreniranim zemljištima. Dezinfikovati oruđa i opremu ukoliko prelazite sa parcele na parcelu. ogršticu za zelenišno đubrenje ili gajiti recimo brokoli ili kelj pupčar. U preventivnom pogledu je veoma važno izbeći teška zemljišta i zasušivanje korena u fazi prijema frigo živića. potom metalaksila (Ridomil Gold). Coniothyrium fuckelii.. a najbolje je zemljište zauzeti višegodišnjim travno leguminoznim smešama. Simptomi su gubljenje svežine i bele boje korenovih žilica. Tretirati frigo sadnice prilikom sadnje. Ramularia spp. Hainesia lythri. kod peraturama iznad 30°C. Oboljenje je kompleksna kombinacija gljivičnih prouzrokovača. Plamenjača jagode Prouzrokovač: Phytophthora fragariae var. Neposredno pred pripremu zemljišta jako je dobro inkorporitati ozimu 50 važno obezbediti dobru drenažu podizanjem visokog banka 15-25 cm. Inokulum dugo ostaje u zemljištu. Ne treba zasnivati jagode na zemljištu na kome se javljala crna trulež korena. kompaktan. crvenu ili žućkastu boju. kasnije mrko braon truleži korenovog vrata koji na kraju pocrni i zadeblja poput pacovskog repa. Otkako je metil bromid izbačen iz upotrebe i zabranjen. a stariji listovi nekrotiraju i dobijaju oranž. U plodored treba uključiti travno leguminozne smeše i poštovati u potpunosti ograničenje u prekidu gajenja jagode. ali je ne treba praktikovati na tem- Tamo gde se javlja ovo oboljenje poželjno je da rotacija traje najmanje 7 do 8 godina. Idriella lunata. a kod hobista i čitavih 35 cm. Tokom prekida u gajenju jagode. često praćena i napadom nematoda. Biljka zaostaje u porastu. fragariae Gljivično oboljenje koje se javlja posebno na težim. Gajiti otporne sorte. nerazvijen. naročito na težim zemljištima. Pyrenochaeta sp. Manifestuje se crvenkastim. Hemijsko suzbijanje je moguće primenom sistemičnih fungicida poput fosetil aluminijuma (Alliete) ili fosfita. Mlađi listovi iz centra rozete ostaju zeleni i uspravni iako je biljka delimično zakržljala. Proizvodi toksine u ksilemu čime smanjuje usvajanje vode i smanjuje turgor zaraženih biljaka. Podriti na dubinu od 40 do 50 cm u jesen međuredni prostor. što je ujedno i period odmora zemljišta. Crna trulež korena jagode Prouzrokovač: Rhizoctonia fragariae. albo-atrum Javlja se na pojedinačnim biljkama ili u oazama. treba izbegavati i druge vrste jagodastog voća. Za dezinfekciju se može koristiti i metam sodijum i hlorpikrin. koristi se najviše dazomet (basamid granulat). i na kraju pocrneo i sasušen izgled. Cylindrocarpon spp. Fusarium sp. Zaražava sprovodna tkiva micelijom i produkcijom konidija. papriku i plavi patlidžan. Na korenovom vratu ili u osnovi lisne drške na preseku se primećuje jasno izražen mrki prsten. metam sodijum odnosno vapam te hlorpikrin. povrtarske vrste iz familije pomoćnica: pradajz. u hladnijem delu godine. a donji listovi žute. obavezan kod podizanja matičnjaka.

Inficirani korenovi vratovi otvrdnu i poprimaju mrko-crvenu ili crnu boju. Pegavost lista Prouzrokovač: Mycosphaerella fragariae bespolna Ramularia brunnea Gljivično oboljenje koje prezimljava u obliku sklerocija na inficiranim listovima. Zaraza se intenzivno širi ukoliko je lišće vlažno.daje primena fosetil aluminijuma (Allieta) i fosfitnih đubriva. Primarne infekcije se ostvaruju početkom vegetacije konidijama koje raznose kišne kapi. koje se formiraju duž glavnih nera- plodovima. Vetar ne raznosi konidije. dijametra do 3 mm uvećavajući svoje dimenzije.spoljna zona je purpurno cvene ili žućkaste boje. Najdestruktivnija je trulež korenovih vratova koju izaziva Colletotrichum fragariae i trulež plodova zasadu. sa sivim ili skoro belim oreolom. pa izgledom u velikoj meri podsećaju na one koje prouzrokuje Mycosphaerella fragariae. odakle se kišom ili mehanički prenose. Spore prezimljavaju na biljnim ostacima. naročito uz optimalnu temperaturu od 25-30 °C. Kod nas je značajna samo na nekim sortama. Obično se javlja za vreme jako toplog vremena.crvene spore. U centru pega se formiraju piknidi čiji se vratovi probijaju kroz epidermis. stolone. Usled toga nastaje slabljenje biljaka i smanjenje prinosa u narednoj godini. Antraknoza jagode Prouzrokovač: Colletotrichum acutatum. lisne drške. dok je u nekim manje značajna. Antraknozu je teško zaustaviti nakon što se pojavi u daju odlične rezultate bakar oksihlorid. bolest počinje da se ispoljava u vidu nekoliko (5-6) manjih. razvijaju se u krupne pege u obliku latiničnog slova »V«. 51 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . U slučaju da su biljke inficirane u proleće. Bakarni preparati samo biljke iz roda Fragaria. tada dolazi do njegove paleži i sušenja. koje kasnije izbele u sredini. U prevenciji oboljenja vrlo je važno maksimalno izbegavati navodnjavanje rasprskivačima i precizno uklanjanje zaraženih delova i inokuluma. bilo sasušenom lišću ili na mumifikovanim vlažno vreme i temperature iznad 10 °C favorizuju lisnu pegavost u proleće. P. Colletotrichum fragariae. obscurans prouzrokuje trulež plodova. bakar hidroksid ili bakarsulfat. a unutrašnja zona pega je tamno mrka. korenove vratove i plodove. kao što je Multi Protek. Ako se na listu formira veći broj krupnih pega. Tačke su smeđe do crne. te je preventivna primena fungicida izuzetno važna. Duž većih nerava pege su eliptične. izdužene lezije koje izazivaju venjenje i propast celih biljaka. Bolest napada i plodove i često se manifestuje sa jednom ili dve mrke pege. Čak 90 % plodova može biti zaraženo za manje od nedelju dana. Glavne štete od ove bolesti nastaju u drugoj polovini leta u vidu paleži starijih listova. Uopšte posmatrano. Ozbiljno gljivično oboljenje koje napada liske. ali i nakon obnavljanja useva u leto. koji se koristi u suzbijanju sive truleži. tvrde i ne razvija se vlažna trulež. Palež lista jagode Prouzrokovač: Dendorophoma obscurens (Phomopsis obscurans) Javlja se širom sveta gde god se jagoda gaji. Simptomi na tkivima su crne. U našoj zemlji nema podataka o njenoj pojavi na plodovima. U nekim se područjima smatra va. Na plodovima se razvijaju beličaste vodenaste pege koje poprimaju mrku do tamno mrku boju. hlortalonil u matičnjaku i to samo ukoliko se ne primenjuje Omite u kontroli grinja. a kasnije se mogu uočiti tri zone u okviru pege . ali ih može biti i desetak. kružnih. crveno purpurnih pegica na listu. U začetku pege imaju sivkasti centar. neophodno je kod obnavljanja useva spustiti visinu reza na 0. Iz njih se na mrtvim listovima u proleće razvijaju konidije i obično kišom šire na mlade i zdrave listove. i Colletotrichum gloesporoides. U nekim zemljama D. Na lezijama se za vreme toplog i vlažnog vremena razvijaju narandžasto. Jako ozbiljnom bolešću. Iprodion. obscurans parazitira koju izaziva Colletotrichum acutatum. srednja zona je svetlo mrka. dijametra oko 3 mm. mada na većini komercijalnih sorti za sada ne predstavlja veću opasnost. Listovi dobijaju prvo tamno crvene ili ljubičaste pege. Starije pege. koja se vremenom menja u zelenu. koji jedino i mogu biti inficirani u slučaju da su najmanje 1 sat potpuno prevlaženi. ima solidan efekat i na lisnu pegavost. naročito u fazi zrenja. Gljiva se održava tokom zime u formi micelije ili piknida u okviru pega na izumrlim starim listovima jagode koji ostaju pričvršćeni za biljku.5 cm iznad korenovih vratova. Na ulegnućima se pojavljuju narandžaste ili crvenkaste spore.

povećava se i opasnost od sive truleži. U hemijskoj kontroli se mogu koristiti svi botricidi. Kada započne zrenje i berba hemijska zaštita je zakasnela. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Uklanjanje cvetova врши се u godini zasnivanja zasada na otvorenom polju iz frigo živića. Hemijsko suzbijanje podrazumeva 52 i deformišu često plod. kalcijumа i magnezijuma u odnosu na azot. mogu se primenjivati fungicidi u periodu posle berbe. obično na starom sasušenom lišću. Treba izbegavati preobilnu ishranu azotom u slučaju česte pojave ovog oboljenja. ulje semena jojobe itd. Azoksistrobin (Quadris) se prime- pepelnicu prati i napad grinja. Siptomi su vrlo jasni i pre nego što siva prevlaka na naličju postane jasno uočljiva. ali je kombinacija Ciprodinil + Fluodioksonil ili mumifikovanim plodovima. liske se uvijaju i kovrdžaju. lisnim drškama zrenja a njihovo rashlađivanje brzo. sp. Treba odabrati otporne sorte. U suzbijanju penkonazolom (Topas) ne treba primenjivati više od 2 tretmana godišnje. Cvetna drška postaje polako braon boje. U kontroli ove bolesti veoma je važno uništavanje i uklanjanje kompletne nadzemne lisne mase košenjem na visini 3 do 4 cm iznad korenovog vrata prilikom redovnog obnavljanja useva nakon prolećne berbe. Konidije inficiraju cvetne drške. Preparati poput vinklozolina (Ronilana). a naličje prekriva beličasto-sivkastom navlakom. te primenu sumpornih preparata poput kumulusa ili kvašljivog sumpora. Obnavljanje useva vrši se 2 do 4 nedelje nakon završetka berbe. Napada kod orošavanja kišenjem čak i plodove. a lezije na zelenom ili već beličastom plodu razvijaju se polako u preparatu Switch vrlo efikasan. dok su najosetljiviji prašnici i kasnije formirani plodovi. Postoji izražena razlika u osetljivosti sorti jagode prema ovoj bolesti. prosimidona (Sumileksa) i iprodiona se danas retko koriste u hemijskom suzbijanju. naročito kod kišovitog vremena. Neophodna je pravilno izbalansirana ishrana. U ranu jesen su mnoge sorte koje su fotoperiodski relativno neutralne vrlo osetljive na pepelnicu. Bela prevlaka na naličju listova sačinjena je od konidija i od spora. azoxistrobin (Quadris) samo jednom i do 3 tretmana kvinoksxifenom(Crystal). Sphaerotheca macularis f. Voditi računa da su dva tretiranja obično dovoljna i ne upotrebljavti ga više od 2 puta u sezoni. Takođe se može dosta uspešno koristiti i fenheksamid (Teldor). koja kasnije poprimi ljubičastu ili crvenkastu boju. U proleće se vrši i čišćenje od mrtvih sasušenih listova koji leže na foliji. Takođe treba voditi računa da obično preparate na bazi propikonazola. kalijumov sapun (kaligrin) odnosno kalijum bikarbonat. Pepelnica jagode Prouzrokovač: Podosphaera aphanis rec. koji je često isprovociran i određenim preparatima koji se primenjuju. ređe latice. Konidije počinju da klijaju nakon 6 sati i završavaju ciklus nakon 24 sata nezavisno od temperature. cvetnu ložu. U integralnoj zaštiti preporučuje se soda bikarbona (85% rastvor). U uslovima jake infekcije siva trulež je vidljiva na većini plodova. Za ovu bolest nisu razrađene posebne mere suzbijanja. Fragariae. nepotrebna i neefektivna. Sa povećanjem gustine zasada. U područjima u kojima je bolest značajna. Hemijsku zaštitu treba započeti na početku cvetanja i ponavljati je u regularnim intervalima. Berba plodova treba da je na početku njuje u najviše 2 tretmana tokom sezone. sa dosta kalijuma. heksakonazola (Anvil) u težim slučajevima. azoksistrobina i kvinoksifena. Oidium fragarie Gljivično oboljenje koje prezimljava na inficiranom biljnom tkivu u uslovima visoke vlažnosti tokom zime. čak i ukoliko je to neophodno. Siva trulež Prouzrokovač: Botrytis cinerea Prezimljava u obliku sklerocija ili micelije na starim listovima.ZAŠTITA JAGODE Sakupljanje i uništavanje zaraženih listova posle berbe je korisno zbog smanjenja izvora zaraze. pa do kraja vagetacije. Česta berba neophodna je ukoliko vreme pogoduje sivoj truleži (česte kiše). ili triadimefona (Bajletona).

a u plastenicima tokom aprila i maja. Mladi zalisci iz centra bokora su uvijeni. paradajzu i jagodi sna oboljenja jagode virus ivičnog žutila jagode SYEV. Što se duže jagoda gaji dolazi do većeg broja virusnih oboljenja usled čega se prinos smanjuje. Brzo se razmnožava u povoljnim uslovima. uz uslov da se za sadnju koristi zdrav sadni materijal. Populacija grinja izaziva Najvažnije štetočine useva jagode i njihovo suzbijanja Zemljišne štetočine Zasad jagoda trpi velike štete od larvi žičnjaka. Zato mnogi proizvođači jagodu gaje kao jednogodšnji ili eventualno kao dvogodišnji usev. Najviše se upotrebljava fenitrotion + izazivajući od kraja leta do narednnog proleća velike štete. repici. Ima više vrsta viroznih oboljenja jagode. na žitima. kada se nova generacija razvije za samo 7 do 10 dana. Stolone su kraće a plodovi sitni i deformisani. Mlađi listovi su umanjeni. kržljavi. izbegava se zaraza biljaka sa više viroza a time i smanjenje prinosa. duvanu. Sadnjom zdravih živića u zdravo zemljište stvaraju se preduslovi za kvalitetan i visok prinos jagode. Vaši korena Aphis forbesi Beskrilne forme prezimljavaju na biljnom materijalu. Od akaricida najčešće primenjujem dikofol ili insekticide sa akaricidnim delovanjem. Puževi golaći Deroceras reticulatum Iako su izrazito polifagni i hrane se repom. Iza- zivaju zaostajanje u porastu i propadanje biljaka. ali je izuzetnu zaštitu pružio i abastate u kombinaciji sa okvašivačem Silvet. u prvom redu Vertimec i Armade. deformisani i imaju crvenkastu nijansu. najčešće tokom jula. Odlično su se u preventivnoj primeni neposredno pred cvetanje pokazali preparati na bazi abamektina. propargite (Omite) i fenazakvin (Demitan). Populacija se veoma brzo razvija. kukuruzu. nakon obnavljanja useva mogu se primenjivati i klofentezin (Apolo). Prvi pregled obično vršimo pred cvetanje. Više viroza nanose veće štete. prvi put 1-2 dana pre cvetanja i drugi tretman 10-14 dana posle prvog. U proleće se razvijaju bespolne generacije. Tioneksa) praktikuje se samo u težim slučajevima. 53 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . salati. a to znači da je svaka ćelija zhvaćena bolešću. a u zasadu se uočavaju jasne sivo-crne trake. ne treba primenjivati u usevu jagode jer izuzetno toksično deluje na pčele i ose i smanjuje polinaciju. Gajenjem jagode kao jednogodišnjeg useva. Sitemičnog su karaktera. pred podizanje bankova.Viroze jagode Viroze jagode su veoma značajne bolesti. čim se temperatrure ustale na 5-6 stepeni i zasad započne porast i razviće. da bi tokom leta imala 6-7 generacija. odakle lisne nematode migriraju na mlade listove. Vaši Chaetosiphon fragaefolii. Odlične rezultate i veću perzistentnost postići ćemo sa preparatom Force. suncokretu. Moguće je da jedna biljka bude istovremeno zaražena sa više virusnih bolesti. grčica i podgrizajućih sovica. Vaši prenose opasna viru- malation (Galation G-5) koji za uspešno delovanje treba da se po celoj površini primeni u dozi 40 kg/ha. Primena endosulfana (Tiocida. Zato se za podizanje zasada nikada ne sme koristiti sopstveni sadni materijal. Kako se boriti protiv viroza? Osnovna mera borbe protiv virusnih ali i drugih bolesti jagode je proizvodnja i sadnja zdravog sadnog materijala. odnosno na 5-7 dana u leto. najćeše se javljaju u mrkvi. Njime se mogu preneti viroze ali i druge bolesti i štetočine što diretno utiče na smanjenje prinosa. Zato je veoma važno u zasnivanju useva primeniti zemljišne insekticide i kasnije po potrebi intervenisati putem sistema kap po kap. Osetljivi su na sušu i masovno se javljaju samo kada je relativna vlaga 40-80% i temperatura 5-20°C. Lisne nematode Opasne štetočine koje se razvijaju i na begonijama i u povoljnim uslovima generacija se razvija za samo 15 dana. Grinje Tetranichus urticae Izuzetno polifagna štetočina koja napada preko 200 vrsta kulturnih biljaka. na temperaturi 23 do 30°C i relativnoj vlažnosti manjoj od 50 %. U letnjem periodu. Najbolje su se pokazala 2 tretmana na 7-10 dana u proleće. iako daje dobre rezultate i deluje osim na vaši i na grinje i na leptirastu. krompiru. neposredno promenu boje na listovima i zaostajanje u porastu plodova. te ima relativno kratku karencu od 7 dana. Istraživanjima je utvrđeno da jedan zasad jagode za tri godine može biti zaražen virozama sa preko 90%. Suzbijanju se pristupa kada se na liski uoči prisustvo do 2 jedinke. virus uvijenosti jagode SCV i virus kovrdžavosti SMV Bifenetrin (Talstar). prezimljava na korovima. Jagoda se vegetativno razmnožava pa se viroze prenose sa majčinske biljke na živiće. Tiodan.

po čemu su štete koje pravi ova štetočina lako prepoznatljive. a zatim dolazi do kopulacije i do odlaganja jaja. porodicu Curculionidae. Larva je 3 do 3. kao i uklanjanje zaraženih pupoljaka i cvetova. Ženka rilom buši rupu u pupoljku cveta i tamo odlaže jaje. konstatujete makar jednu odraslu jedinku. Jaja jagodinog cvetojeda su bela. Suzbija se obično nekim kombinovanim insekticidom. jer ova štetočina razvija samo jednu generaciju godišnje. preventivno prenosi opasna virusna oboljenja. već suši. Takav pupoljak se ne razvija. kao što je abastate (Vertimec) tretiranjem neposredno pred cvetanje. i ako su zastupljeni u većem stepenu. Jagodin cvetojed (Anthonomus rubi) Ovi insekti odsecaju cvetne pupoljke u proleće. Odrasli oblici se javljaju u proleće. Ujedno uništi i dršku cveta tako da se cvet obesi. Franckiniella occidentalis Javlja se u proizvodnji jagode u zaštićenom prostoru. bele boje s crnom glavom.5 mm duga. Za suzbijanje se najčešće koriste piretroidi i preparati na bazi endosulfana i fosalona. Ima jednu generaciju godišnje. Ženka polaže jaja u cvetni pupoljak. a potom pravi zarez na cvetnoj dršci koja se lomi. Odrasli oblik je 2 do 4 mm dugačak. Potrebno je često nadgledati zasad i pratiti pojavu ove štetočine. Korisno je suzbijanje okolnih divljih biljaka u blizini zasada jagoda. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . glatka i sjajna. Nanosi velike štete i tripsa. najčešće u kombinaciji sa mineralnim uljem. prekriven finim sivim dlačicama. Bela mušica Trialeurodes vaporarioum Javlja se u proizvodnji jagode u zaštićenom prostoru. Kratko vreme se hrane mladim lišćem i cvetovima. ovalnog oblika. Laser) vrlo efikasno i početku obično nekim kombinovanim insekticidom. agodin cvetojed spada u red Coleoptera. tretiranjem neposredno pred cvetanje. dok cvetni pupoljak vene i otpada.ZAŠTITA JAGODE Trips Thryps tabaci. Odmah pošto na lepljivim pločama uočimo prve jedinke treba pristupiti hemijskoj zaštiti primenom buprofezina (Elisa) i acetamiprida (Mospilan. čime osim vaši i tripsa. na deset dužnih metara. Suzbija se u delujemo i protiv grinja i leptiraste. crveno-smeđe boje. mogu znatno da umanje prinose. 54 J Pri hemijskom suzbijanju vreme tretiranja je od primarnog značaja. Nanosi velike štete i prenosi opasne viruse. Tonus). Prag štetnosti je kada u redu. a na kraju i otpada. iako napada i malinu i druge vrste iz porodice Rosaceae. preventivno delujemo i protiv grinja i protiv bele mušice. čime osim malo toksično jedinjenje ili se leti prska danitolom. Ukoliko dođe do jačeg napada neophodno je primeniti spinosad (Spintor. Glavni domaćin ove štetočine je jagoda. Prezime odrasli oblici ispod starog lišća i drugih biljnih otpadaka. akaricidom kao što je abamektin (Vertimec) i kasnije imdaklopridom (Confidor). a kasnije se može intervenisati i pirimofos metilom (Aktelik).

ŠKOLA GAJENJA JAGODE 55 .

1% 0. Kasniji tretman je otežan.grinje.0 mil 8 mil + 25 mil 10 mil 8 . pegavost lista.5 WG 2.08 .10 gr Siva pegavost lista Pepelnica Trulež korena .08% 30-70 g 40 .0. NAPOMENA: Obavezno koristiti štitnik na prskalici i ne prskati po vetrovitom vremenu Reglone forte 1.08% 8 . učinak lošiji. siva trulež Topas 100 EC Karate Zeon Quadris 25 SC Karate Zeon Vertimec 018 EC + Mineralno ulje Quadris 25 SC Switch 62.030% 0.5 WG 0.5 .0. a kasnije minimalno 80 lit na 1000 m2 (cca 4500 sadnica). a veća opasnost da sredstvo dospe na list jagode.25% 0.0.030% 0. Vrlo je važno kvalitetno oprskati jagode jer od toga zavisi učinak preparata.3 mil 10 mil 2.30-0.025-0. pepelnica jagodin cvjetojed. Sve do trećeg prskanja (zavisno od tipa i kvalitete prskalice ) utrošak vode treba biti 40 .10 gr Trulež korena (Fitoftora) RIDOMIL GOLD PLUS preventivno (prskanje) ili koristimo folijarno tretiranje RIDOMIL GOLD PLUS a kurativno zalivanje (zalivanje) pegavost lista. Neke promene su moguće što zavisi od godine i uslova za razvoj bolesti i štetočina.70% 0.1 gr po sadnici i 1 dcl vode 2 .08 .0% 100 ml u 10 l vode NAPOMENA: Ovo je orjentacioni program zaštite jagoda. 56 ŠKOLA GAJENJA JAGODE .5 mil 2 . lisne vaši pauci . pepelnica antraknoza. U gore navedenom programu gde se koriste dva preparata u jednom prskanju treba ih odvojeno rastvoriti u vodi pa tek onda dodati u prskalicu.45 gr cca 0. cvjetojed.40% 4 kg/ha 0.0.3. trips pegavost lista. Ovo je zadnji termin za insekticide Pred početak berbe (paziti na karencu) Gljivična i bakterjska oboljenja Bakarni preparti 0.Orjentacioni program zaštite jagoda REDNI BROJ PRSKANJA FENOFAZA U KOJOJ PRSKAMO OPTIMALNO VREME TRETIRANJA BOLEST ILI ŠTETOČINA NA KOJU CILJAMO NAZIV PREPARATA PREPORUČENA KONCENTRACIJA SREDSTVA KOLIČINA SREDSTVA ZA 10 lit VODE 1. pipe. Prskanje po potrebi na temelju praćenja štetočina 4.025-0. 3. 5.35 .1% 0. Switch 62.025 . pipe antraknoza. Na početku vegetacije iza čišćenja (šišanja) jagoda od starog i promrzlog lišća Intezivan rast lista jagode 10-15 dana nakon prvog prskanja Na početku cvatnje 10-12 dana iza drugog prskanja Pratiti štetočine na starom listu s donje strane (prag štetnosti je dva pauka po listu).05% 0.Botritis Antraknoza Lisna vaš Jagodin cvetojed Pauk .grinja Suzbijanje korova Jedan do dva tretmana u toku vegetacije kad korovi izniknu i dostignu veličinu 4-5 cm.50 lit. siva trulež. siva trulež antraknoza. vaši. savijači. zatim dobro promešati i potrošiti u roku od 1 sat. Proveriti ima li lisnih vašiju.Fitoftora Trulež ploda . pepelnica jagodin savijač.08% + 0. U plastenicima se javlja ranije Zametanje i rast plodova Oprez: vrlo važno tretiranje.

zaštite bilja Svjetlana Aleksić . povrća i ratarskih kultura. ubrzava njihovo sazrevanje. Utiče na povećanje krupnoće i kvaliteta plodova. Nizak rast i gust sklop fiziološki aktivnog lišća jagode omogućava laku apsorpciju i asimilaciju hraniva što je posebno značajno u proizvodnji pod polietilenskom folijom i u početnom razvoju biljke dok je koren još nedovoljno razvijen. FLORAVIT tečna đubriva spadaju u visokokvalitetna tečna đubriva izbalansiranog sadržaja NPK hraniva u kombinaciji sa mikroelementima. Zn. a period sazrevanja se skraćuje za 8 – 14 dana. Co. čvrstoću i kvalitet plodova jagode Vreme i način primene: Kod jagoda u rasađivanju početi folijarnu prihranu četiri nedelje nakon rasađivanja ili u fazi pravog lišća.1 %. izvode se tri do četiri tretmana u razmaku od dvadeset dana. S tečnim đubrivom FLORAVIT Super Kalijum (K) deluje na bolje formiranje cvetnih pupoljaka. te omogućava iskorišćavanje potencijala rodnosti sorte i ostvarivanje planiranih prinosa. dipl. Mo. Folijarna ishrana je značajan postupak kojim se da se predupređuje nedostatak hraniva i povećava kvalitet proizvoda. inž. Mn. Prihrana FLORAVIT super-om ima veoma važnu ulogu ne samo u formiranju bokora. FOSFOR (P2O5 ) 7%. KALIJUM (K2O ) 8% Mikroelementi: Fe. boju mesa i pokožice. a samim tim se mogu nesmetano koristiti u sistemima za navodnjavanje (kap-po-kap) i to u koncetraciji 0. sve u cilju postizanja veće rodnosti i kvaliteta proizvoda. Sva FLORAVIT tečna đubriva se potpuno rastvaraju u vodi i ne kristališu. zametanje plodova. FLORAVIT super je kompleksno NPK tečno djubrivo sa dodatkom gvožđa i ostalih mikroelemenata u helatnom obliku. razvoj korenovog sistema i stabla. popodne ili po oblačnom danu. povećava sadržaj šećera u plodovima i intenzivira boju mesa i pokožice. namenjeno prihrani voća. Azot (N) utiče na bujnost lisne mase. SASTAV: AZOT (N) 7%. bakra i alkalnih mešavinih kreča i to sledećim redosledom: voda -FLORAVIT super -pesticid. kao i njihov kvalitet. bez hlora i teških metala. FLORAVIT super obezbeđuje pravilan razvoj jagode tokom celog vegetacionog perioda. Fosfor (P) obezbeđuje brže sazrevanje plodova. Optimalni uslovi proizvodnje podrazumevaju dobar program ishrane uz obaveznu primenu folijarnih đubriva.Folijarna prihrana jagoda avremena intenzivna proizvodnja jagode podrazumeva uvođenje novih tehnologija i usavršavanje postojećih. već utiče na krupnoću. Cu. Značajno povećava prinos gajene kulture. Mešanje pesticida i tečnih dubriva se može obaviti osim preparata na bazi sumpora. suše. ali uvek pod jakim pritiskom da bi se list što bolje nakvasio. Kod već formiranih zasada može se tretirati već po pojavi prvih pupoljaka tri do četiri puta u razmaku od deset dana Koncentracija primene je u od 0.2-0. grada ili mraza prilikom primerne pesticida obavezno prihraniti tečnim đubrivom koje će pospešiti oporavak biljke.3 %. sadržaj šećera. Oštećene biljke od insekata. Folijarnu prihranu obavljati po tihom vremenu.

tehničke savete stručnjaka u pravilnom izboru mašine . zasniva svoj rad na bogatom trgovačkom iskustvu i tradiciji koja datira još od 1931. U našoj ponudi nalazi se kompletan asortiman vodećih evropskih proizvođača sitne mehanizacije ALPINA i BENASSI. Ul.O.O.ki venac 104D Tel: 011 / 23 22 167 Niš.milurovickomerc.O. tako i u našem servisu u predstavništvu firme .O. je ekskluzivni distributer sitne mehanizacije za područje Srbije.yu . u garanciji i van garancije Danas u svojoj ponudi ALPINASTAR D.instruktažu.alpinastar. A LPINASTAR D. Vidikova.com • milurko@sezampro. Za razliku od kupovine kod drugih.servisne usluge.yu • e mail: info@alpinastar. ALPINASTAR D.uredno snabdevanje potrošnim materijalom i rezervnim delovima.com office@milurovic.kako na terenu. voćarstvo. 018 / 528 810 www. povrtarstvo. Jugovićeva 41.co. Beograd.O.obuku rukovaoca . nudi kompletan asortiman profesionalnih mašina za vodoprivredu. parkovi) na velikom broju distributivnih mesta širom Srbije. godine.yu Srbija. održavanje zelenih površina (fudbalski stadioni.ALPINASTAR D.O. Beogradska 32 • 11277 Ugrinovci tel: 011/8409-528 • 011/8409-810 • fax: 011/8409-809 www.co.O. šumarstvo.O. svojim kupcima pruža mnogo više: .

.

Biskvitno testo poprskati malo razvodnjenim likerom. 60 Vodu i šećer prokuvajte. Ohlađeni biskvit iseći na pola. 2 kašike sitno narendisane čokolade. šlag pena. Pre posluživanja umutiti slatku pavlaku sa šećerom u šlag. omazati tortu i ukrasiti jagodama i narendisanom čokoladom. U prokuvano mleko sipati razmućen puding i skuvati ga. Na biskvit staviti krem i prekriti drugom korom. 2 pudinga od vanile. 50 grama šećera. Umutiti slatku pavlaku sa šećerom i dodati oceđeni želatin. Krem ostaviti da se ohladi. Na kraju umešati sitno naseckane jagode. Umutiti maslac i šećer u prahu. 6 kašika šećera. pa na njega složiti isečene jagode. 500 g jagoda Za fil potrebno: Za glazuru: 1/2 litra mleka. Želatin namočiti desetak minuta u hladnoj vodi. Pre posluživanja sorbetu dodajte votku i šampanjac. Umutiti šlag i njime premazati stranice torte. 8–10 sitnih jagoda. 5 decilitara slatke pavlake. Ostatak mleka i šećer staviti da prokuva. Za fil odvojiti jedan deo mleka i razmutiti puding. dodati brašno i peći. 250 grama maslaca. 6 jaja. 1 kesica voćnog želatina. Drugu koru premazati filom. 0. 250 grama prah šećera. Za ukras: 3 decilitra slatke pavlake. 6 kašika brašna. Kremom slepiti listove torte i staviti u frižider da se dobro stegne. Voćni želatin razmutiti u 3 decilitra vode i preliti tortu i jagode. Za kremu: malo likera 500 grama jagoda.5 decilitra od narandže. 5 listića belog želatina. Stavite u zamrzivač na 2-3 sata odnosno dok se ne naprave kristalići leda. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . 3 listića crvenog želatina. Sorbet od jagoda Sastojci: 60 gr šećera 1 dl vode 120 gr jagoda 2 kašike soka od limuna Voćni šnit Za biskvit potrebno: 100 grama šećera. Za biskvit umutiti penasto jaja i šećer. zatim ohladite i izmešajte sa prethodno izmiksovanim jagodama i sokom od limuna.RECEPTI Torta sa jagodama Pripremiti: 3 biskvitna lista za tortu. pa mu dodati ohlađen krem.

Kad posvetli dodati gustin. Desetak jagoda ostaviti u hladnjaku. Ohlađeno slatko pakovati u tegle i pokriti celofanom. Ostaviti jagode da prenoće da bi očvrsle. Onda dodati isitnjenu koru od pomorandže. mešajući dok se sav ne rastopi. Dobro promešati i odmah. Pri zagrevanju želatina paziti da ne provri. Preostale jagode prepoloviti i naređati preko korice. poklopite. Za to vreme. Sipati u šerpu. Sklonite sa šporeta. Uz neprestano mešanje početi sa kuvanjem voćne mase. očistiti i mikserom ih malo izmiksirati (kao kada se rukom izgnječe). pomorandža. Kore ne treba dirati dok se skroz ne rashlade. krčkati oko 4 minuta uz mešanje. 6 kašika šećera i vaniliju dodati u mleko i staviti da se kuva. Kad sok sa kašike kaplje u gustim kapima znak je da je slatko kuvano. a kada provri. tako vruću masu. očistiti ih i iseći na komadiće. sipati u kipuće mleko i na laganoj vatri neprekidno mešati dok se ne zgusne. dobro promešati. Marmelada Sastojci: 500 g jagoda 500 g šećera pola limuna (sok) 4 lista želatina (beli) Jagode oprati. 6 žumanaca umuti penasto sa preostalih 6 kašika šećera. priprema se i marmelada od malina. Na isti način. šljiva. Beze torta s jagodama Pripremiti: beze kore: 6 belanaca 300 g šećera u prahu sok od 1 limuna krem: 6 žumanaca 12 kašika šećera 70 g gustina 7 dl mleka vanilija 3 listića želatina dodatno: 1 kg jagoda šlag Za ukras: 3 dl slatke pavlake. Po ukusu dodati liker od pomorandže. pa premazati polovinom krema (i u krem ubaciti malo jagoda). 2 kašike sitno narendisane čokolade. Sipati džem u tegle i odmah zatvoriti. zalijemo sa 2 kašike vrele vode i stavimo da se zagreje. Ponoviti sve sa drugom koricom i preklopiti sa trećom. a zatim nakapati sokom od limuna. iscedimo ga (rukom) i dodamo gotovoj marmeladi. a penu skidati kašikom. Umuti šlag i poređati prestale jagode.Umutiti čvrst sneg od belanca a zatim dodati limunov sok i postepeno šećer u prahu. za tri korice. staviti u emajlirani sud i pošećeriti. jabuka. da u njoj stoje. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 61 . a onda ponovo kuvajte džem još 4 minuta. Pred kraj kuvanja dodati sok od limuna. Ostaviti u hladnjaku najmanje 12 sati. Oprati jagode. Peći u plehu. 8–10 sitnih jagoda. borovnica. Voće i šećer pomešati u velikoj i dubokoj činiji i ostaviti da stoji pokriveno oko 3-4 sata. limunov sok i staviti da se kuva. 1 kg šećera. sipati u tegle s hermetičkim zatvaračima. na prethodno namazanom i brašnom posutom papiru. 5 kašika likera od pomorandže po ukusu Džem od jagoda Slatko od jagoda Potrebni sastojci: 1 kg jagoda 1/5 kg šećera sok od limuna Za slatko odabrati jagode najboljeg kvaliteta i arome. Dobro oprati pomorandžu vrelom vodom i oguliti koru. Izvadimo želatin. odstraniti peteljke. koji se prethodno rastvori u vodi. Oprati ih. Prilikom kuvanja sud treba protresati. ostavite da se ohladi. Podeliti na tri dela. Želatin izlomiti u posudi i preliti sa malo hladne vode. Sutradan sud sa jagodama staviti na vatru i kuvati. Skinuti sa šporeta i dodati želatin. (za 6 tegli od 250 ml) Potrebno je: 1 kg jagoda. Rernu treba zagrejati na 125 stepeni a kada se ubaci korica smanjiti na 100 stepeni i sušiti sat vremena. dodati šećer. listove želatina koje smo prethodno potopili hladnom vodom i ostavili 5 min. Kuvati oko 8 min.

co.GODIŠNJACI časopisa Poljoprivredni list od broja 1 do 12.yu . 13 do 24 .yu Pretplatnik Poljoprivrednog lista možete postati tako što ćete iznos od 1200 RSD uplatiti na naš račun i uplatnicu poslati na našu adresu: Vodovodska I deo 53. 37 do 48 i 51 do 63 MEKI POVEZ po ceni 600 RSD možete poručiti na O11/23-980-39 pretplata-prodaja@poljoprivrednilist. 25 do 36.co.net SPECIJALNA IZDANJA Ukoričeno meki povez KOMPLET IZDANJA Ruže i VRT Brojevi od 1-6 ukoričeno meki povez po ceni od 300 RSD možete poručiti natelefon O11/23-980-39 pretplata-prodaja@poljoprivrednilist. Banja Luka E-mail: p_list@blic.Jedan časopis za sve poljoprivrednike GODIŠNJACI U prodaji su kompleti .co.yu 300 RSD možete poručiti natelefon O11/23-980-39 pretplata-prodaja@poljoprivrednilist. 11000 Beograd ili fax: 011 23 987 43 Narudžbe i pretplata za čitaoce iz BiH Tel/fax: 051 310 315 GSM: 065 233 111 Pilanska bb (Banjalučki velesajam).

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful