P. 1
JAGODE-GAJENJE

JAGODE-GAJENJE

|Views: 241|Likes:
Published by Zoran Mladenovic
jagode
jagode

More info:

Categories:Topics
Published by: Zoran Mladenovic on Aug 22, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/01/2013

pdf

text

original

SPECIJALNO IZDANJE

ŠKOLA GAJENJA JAGODE
Prof. dr Nebojša Momirović

GAJENJE SORTIMENT ISHRANA ZA{TITA
Cena: 200 dinara • 7,40 KM • 3,20 EUR • 22 Kn • 220 denara

Sve na jednom mestu za podizanje zasada jagodastog voća

Zeleni hit d.o.o. Tošin Bunar 188a/39 Veleprodaja i ogledno polje Naselje 13. maj, Batajnički drum bb, Zemun Tel: 011/2604-347 • Fax: 011/2604-353 Mob: 063/617-681

Najboljom ishranom do vrhunskog kvaliteta i prinosa

Dođite da uradimo hemijske analize zemljišta i vode za navodnjavanje i da Vam preporučimo program ishrane Vaših zasada

Pioniri u NUTRIGACIJI®

Sadržaj
Robna proizvodnja jagode ...................................... 4 Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća ............................... 6 Dragi čitaoci, Neprestano osluškujući Vaše potrebe i povratne reakcije, primetili smo da je proizvodnja voća, a naročito proizvodnja jagodastog voća u fokusu Vašeg interesovanja. Nastavljajući praksu izdavanja specijalizovanih izdanja Poljoprivrednog lista, došao je red i na Školu gajenja jagode, koja je pred Vama. Nakon izdanja Škola gajenja povrća, koje je ostvarilo veliki uspeh, isti autor, prof. dr Nebojša Momirović, prenosi Vam svoje bogato iskustvo i iz praktične proizvodnje i primene najsavremnijih tehnologija gajenja jagode u zaštićenom i na otvorenom prostoru. Zahvaljujemo se prof. dr Nebojši Momiroviću na uloženom trudu i nadamo se da ćete bez obzira da li ste profesionalni proizvođač jagode ili ne, među brojnim tekstovima pronaći teme koje Vas interesuju. Korišćenje savremenih tehnoloških dostignuća u kontroli mikroklimatskih uslova u gajenju jagode ......................................................... 8 Osnovni elementi kvaliteta i tržišnosti jagode i sitnog voća i kako ih ostvariti ............ 10 ODABIR SORTIMENTA ............................................ 11 Nabavka kvalitetnog sadnog materijala ......... 22 Hranljiva vrednost jagode ..................................... 24 ODABIR NAČINA PROIZVODNJE ..................... 25 Tehnologija gajenja jagode u zaštićenom prostoru ........................................... 26 Izvozna šansa u proizvodnji jagode na otvorenom polju ............................................... 32
Svi prilozi i saveti u ovom izdanju su plod znanja i iskustva ekipe stručnjaka Zelenog hita i prof. dr Nebojše Momirovića, nastali kao rezultat višegodišnjeg eksperimentalnog rada i bavljenja proizvodnjom jagoda na vlastitom oglednom polju. Za preporučenu tehnologiju gajenja na bazi opreme i repromaterijala u vlastitoj ponudi ZELENI HIT u potpunosti odgovara. Glavni urednik: Violeta Margetić, dipl. ing. Direktor: Nebojša Margetić, dipl. ing. Tehničko uređenje i grafički dizajn: Prepress studio AGROTOP Štampa: Modriani, Golubinačka 54, 22310 Šimanovci Adresa redakcije: Vodovodska I deo 53, 11147 Beograd, Računovodstvo i pretplata: 011/ 23-987-43, Redakcija: 011/239-2039, Tekući račun: 165-14119-77 Publikacija je upisana u registar sredstava javnog informisanja Republike Srbije pod brojem 3362 CIP katalogizacija: ISSN 1820-2179 COBISS.SR-ID181610247 E- mail adrese: Urednik: urednik@poljoprivrednilist.co.rs, Direktor: direktor@poljoprivrednilist.co.rs Marketing: marketing@poljoprivrednilist.co.rs, Novinari: press@poljoprivrednilist.co.rs Knjigovodstvo: knjigovodstvo@poljoprivrednilist.co.rs Design i priprema: prepress@poljoprivrednilist.co.rs Pretplata: pretplata-prodaja@poljoprivrednilist.co.rs Redakcija: redakcija@poljoprivrednilist.co.rs www.poljoprivrednilist.co.yu

ISHRANA I NAVODNJAVANJE USEVA JAGODE ....................................................... 42 ZAŠTITA USEVA JAGODE ..................................... 50 Recepti ....................................................................... 60

ŠKOLA GAJENJA JAGODE

3

sa neizvesnm plasmanom. U bližoj budućnosti. U prethodne dve.TRŽIŠTE Robna proizvodnja jagode i sitnog voća u svetlu novih tržišnih zahteva i globalnih promena u svetskoj ekonomiji i poljoprivredi Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća oslednjih par sezona promet jagode i sitnog voća obeležile su nove tendencije i kretanja uslovljena. Takođe je došlo i do laganog pomeranja u načinu prometa. visoke temperature kod njih ne dozvoljavaju uspešnu proizvodnju. sjajna. Češku druge okolne zemlje i zemlje članice Evropske Unije. U svetu. promenio u potpunosti standarde u pogledu navika i potreba domaćeg tržišta. u prvom redu povećanja cena mineralnih đubriva i svih drugih inputa u poljoprivredi od kojih u najvećoj meri zavisi cena koštanja poljoprivrednih proizvoda. Italija i Grčka). S druge strane. a u poslednjoj izvesno značajan po obimu i svojoj vrednosti. dobro obojena) jagoda ne može proizvesti na tradicionalni način. što omogućuje i naše pojavljivanje sa tržnim viškovima u ponudi zemljama prvenstveno u našem okruženju (CEFTA) ali i na udaljenijim tržištima. 4 P uključujući i primarnu poljoprivrednu proizvodnju i sekundarne proizvode. načina pakovanja i niza pratećih elemenata u distribuciji i prodaji. U Evropskim okvirima doneti su strateški planovi razvoja koji podrazumevaju supstituciju oko 20 % energije iz nafte i gasa. osim gajenjem jagode u ravničarskim ŠKOLA GAJENJA JAGODE . došlo je do velikog skoka rasta potrošnje i cena energije fosilnih goriva. dok proizvođači kod novopodignutih savremenih zasada još uvek ne vladaju u potpunosti adekvatnom tehnologijom gajenja jagode. potrošnja voća i povrća ima stalni trend rasta jer su ljudi veoma zabrinuti za svoje zdravlje. U početku je s obzirom na relativno malu tražnju zbog slabije kupovne moći građana. prvenstveno otvaranjem tržišta. ali i u Sloveniju. onda Mediteranske zemlje sve do sredine aprila imaju nenadoknadivu prednost u odnosu na naše proizvođače. uvoz većih količina bio skopčan sa vrlo visokim troškovima transporta. Španija. Veoma je značajno istaći neke komparativne prednosti koje u Srbiji imamo u odnosu na druge zemlje. u prvim godinama vrlo ograničenog obima. Kasnije. često i na vrlo velike udaljenosti. ali i u ovoj sezoni zabeleženi su i prvi primeri izvoza jagode. te je bilo opravdano njeno gajenje uz relativno visoke troškove dopunskog grejanja. U prometu jagode tokom sezone neće dolaziti do značajnijih poremećaja i velikih oscilacija cena. Naročito jagodasto voće koje sadrži visoke količine antioksidativnih materija sve više postaje predmet prometa. Brojne su nedoumice oko opravdanosti ovakvih tendencija. Jednodušna ocena svih proizvođača i prometnika svakako jeste da je vansezonski uvoz sveže jagode iz nekih zemalja Mediterana (Izrael. Prošla godina je obeležena velikim strukturnim promenama u svetskoj poljoprivredi i možemo slobodno reći da predstavlja svojevrsnu prekretnicu u globalnim kretanjima ove veoma važne privredne delatnosti. maline i trešnje na strana tržišta. posebno u Kanadi i Sad značajan deo proizvodnje žitarica i uljane repice se troši za dobijanje bioetanola i biodizela. vansezonski uvoz neće biti ograničen prvenstveno na velike lance hipermarketa. Zato je domaća jagoda iz zaštićenog prostora imala vrlo visoku cenu. ali i drugih sirovina. povremenim uvozom i velikom i raznovrsnom ponudom na domaćem i na okolnim tržištima. Kada se govori o vansezonskoj proizvodnji. dok se kod nas. Najpre. čije se dalje širenje može sa sigurnošću očekivati. prvenstveno jer se kvalitetna (čitaj krupna. onom iz obnovljivih izvora. ali politička i vojna sukobljavanja oko kontrole strateških energetskih i sirovinskih izvora ukazuju na jednu sasvim novu ulogu poljoprivredne proizvodnje. prvenstveno u Rusiju i bivše sovjetske republike. kao i do promena u potrošačkim navikama i u specifičnim vidovima tražnje za industrijsku preradu. Uvozom vansezonske jagode su dakle nametnuti novi standardi u pogledu tržišnosti. manipulacje i čuvanja.

Sobzirom da je najveći broj sorata koje se gaje u Srbiji poreklom iz Italije uputno je analizom kretanja proizvodnje po regionima ove evropske zemlje otkriti moguće trendove u pogledu kretanja proizvodnje jagode u svetu. mora biti što brži i efikasniji. Letnja proizvodnja organizuje se u Trentinu i Alto Adiđe na površini od 231 ha. Turskoj 14. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 5 . može ostvariti puna profitabilnost većih projekata. Uz to. prirodni uslovi treba da pogoduju gajenju ove vrlo zahtevne vrste. U Hrvatskoj i Sloveniji asocijacije proizvođača jagode su ove godine izvozile za 1. onda možemo reći da je to manje više ujednačena i stabilna cena. cena branja ulazi sa vrlo visokim procentom.600 ha.7 EUR za kilogram. pa se u Italiji Elsanta iz regiona Trentino i Alto Adiđe prodaje za 3. jer se vrlo mali deo proizvodnje nalazi u zaštićenom prostoru i obnavlja iz frigo živića svakog leta. rashladiti do propisane temperature i utovariti na hladnjaču. 320 ha Sicilija. pakovanje i plasman.000 ha. uz napomenu da su kod njih zimske temperature mnogo blaže u odnosu na kontinentalnu klimu u Srbiji. pri čemu kooperativa (zadruga) obezbeđuje materijal za pako- vanje. kao i kod drugog jagodastog voća. a približne su cene i u Sloveniji. Dakle ako uzmemo da kooperative zadrže oko 30% za zajedničke troškove. 270 ha Kalabrija i Basilikata 486 ha. Najpribližniji našim uslovima su regioni Veneto i Emilija-romanja.predelima. U ceni koštanja jagodastog voća uopšte. ili veće asocijacije treba da obezbedi svakodnevni izvoz punog vozila.4 EUR/kg. u kontinuitetu tokom ugovorenog perioda plasmana. Najpre treba znati da je ukupna proizvodnja povećana za 4%. kooperative. Na jugu Italije dispergovan je dobar deo proizvodnje: 826 ha Kampanija. Pri tom treba imati na umu da transport do otkupnog mesta u kome će se upakovana roba složiti za transport.2 EUR za kilogram. od čega u Evropi najviše u Poljskoj 55. ili malih proizvođača povezanih u zadruge. zatim u SAD 21. U toku juna i jula jagoda je skuplja. potom Emilia-romanja 362 ha i Pijemont 158 ha.000 ha.200 ha. U ravničarskom kontinentalnom delu jagode ima najviše u regionu Veneto 704 ha. Ove godine su cene koje su dobijali farmeri u Evropi bile oko 1. obezbeđuje doradu. Nemačkoj 14. te prednost imaju oni krajevi u Srbiji koji već imaju izgrađenu infrastrukturu. Jagoda se u svetu u ovoj godini gaji na oko 260. te se u tom smislu zahvaljujući nižim troškovima radne snage. U zaštićenom prostoru najviše se gaji u regionu Veneto. a od ukupne proizvodnje 80 % je pod plastikom.400 ha i Italiji 3755 ha. obučene ljude i koncentrisanu proizvodnju. Kod nas se u toku jeseni cena jagode kretala oko 4 EUR/kg što je značajno više nego u Italiji i Evropi. a na otvorenom polju se gaji samo na 710 ha. Obim proizvodnje kod većih robnih proizvođača. Španiji 7. izmeštanjem proizvodnje na veće nadmorske visine može obezbediti kontinuirano snabdevanje većim delom godine.000 hektara. te da naša gazdinstva za kvalitetnu jagodu mogu planirati cenu oko 100 din u otkupu.

Struktura mora da bude vrlo izražena. Ivanjica. a najpoželjnija je veličina agregata od 1-10 mm. Tako se najosetljivije. već imamo obezbeđenu i infrastrukturu. Pri tom treba imati na umu da na zemljištima sa sadržajem aktivnog kreča preko 6% jagodu ne treba gajiti. Osetljivost prema agrohemijskim karakteristikama zemljišta je i sortna specifičnost. brzina filtracije odnosno kvalitet drenaže mora da budu izrazito preovlađujuće. a one adaptibilne i otporne na bolesti korenovog sistema mogu sa pretežnim uspehom da se gaje na nešto težim. Subotički i Podunavski sa brojnim mikrolokacijama izuzetne pogodnosti za gajenje jagode. Arilje. niti na jako zaslanjenim zemljištima koja imaju vrednost EC saturacione paste preko 2 mS/cm. Osobine klime Optimalne dnevne temperature za porast i razviće useva jagode su 1822°C. Humusno akumulativni sloj treba da je moćan. ukusa i arome jagode. ali niske temperature tokom 6 S Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća zime i veliki broj dana sa maglom povećavaju rizik u proizvodnji. Na taj način zemljište će imati vrlo visoku poroznost i veoma dobre vodno-vazdušne osobine. Dakle osobine kao što su brzina infiltracije. Biološki mnimum za jagodu je 6 °C. Osobine zemljišta Za gajenje jagodastog voća najboja su zemljišta lakog mehaničkog sastava.Pocerski . kao i sadržaja vitamina C u plodovima. Jagoda preferira neutralna do slabo kisela zemljišta sa pH vrednošću 5. a optimalne noćne temperature su 12-13°C. Mnoge kotline u Srbiji sa lakim aluvijalnim zemljištima pogoduju gajenju jagode.rbija ima izuzetne prirodne preduslove za proizvodnju jagodastog i sitnog voća uopšte. te njihove asocijacije i stručnu službu.5 do 7. i praktično usev treba započeti sa forsiranjem u proleće kada se noćne temperature ustale oko ove vrednosti. poželjno oko 20%. kome gravitiraju i veći proizvođači podno Jastrepca i oko Aleksinca. dostupnost vode za navodnjavanje. Geografska širina. Drugi regioni u kojima imamo relativnu visoku koncentraciju proizvodnje jagode su Moravski sa proizvodnjom u pobrđu od Varvarina prema Velikoj Drenovi. dubine preko 50 cm i vrlo rastresit. a ozbiljne štete u proizvodnji u vreme cvetanja nastaju na temperaturama od -2°C. Jasno je da usevu jagode odgovaraju proleća sa manjim oscilacijama u dnevnm i noćnim temperaturama. Živići izmrzavaju kada je temperatura unutar bokora ispod -12 °C. laka zemljišta kisele hemijske reakcije i prohladna klima bez magle sa velikim brojem sunčanih dana. pri čemu. Dubinom profila ne sme da se javi nepropusni glinoviti sloj. osim prirodnih uslova. Za razliku od zemalja sa južne hemisfere i onih u Mediteranu koje snabdevaju svetsko tržište u hladnijem delu godine. karakteristike klime. U pojedinim reonima. jer se u protivnom zbog prevlaženosti korenovog sistema povećava osetljivost useva na oboljenja uvenuća i plamenjače. ali dobro humoznim i propusnim zemljištima. smanjuje se akumulacija šećera u plodovima. po pravilu i vrlo ukusne i kvalitetne sorte gaje na lakim i dobro dreniranim zemljištima. Zahvaljujućí vertikalnom termičkom gradijentu i obilju proizvodnih površina sa povoljnim prirodnim uslovima za gajenje na različitim nadmorskim visinama. proizvodnja u Srbiji treba da počevši od maja meseca. pa sve do pojave prvih jesenjih mrazeva sredinom oktobra omogući dovoljno kvalitetne robe za sve veću tražnju uslovljenu značajem koji visok sadržaj antioksidanasa u jagodastom voću ima u zaštiti zdravlja potrošača. U plodonošenju visoke temperature u opsegu od 25-35 °C uslovljavaju niz problema u fiziologiji useva.0. koja pripadaju seriji peskovitih ilovača sa manjim sadržajem gline od 30%. iskusne proizvođače. nikako preterano fina. jer jagodasto voće ne podnosi slabo ocedna zemljišta. presudne su za postizanje dobrog kvaliteta. mogu se postići veoma dobri rezultati. Visoka osunčanost tokom dana i relativno sveže noći. Drugi regioni sa povoljnim zemljišnim i klimatskim uslovima su Mačvansko. Sa visokim intenzitetom respiracije. Zato u brdsko planinskom području jagoda može imati izvanredan kvalitet i može na tržište pristići u vreme kada je tražnja veoma velika. Javor i Sjenička visoravan. kao što je npr. reljefa i zemljišta svrstavaju Srbiju u red onih proizvodnih reona koji mogu da obezbede kontinuirano snabevanje Evropskog tržišta kvalitetnom robom tokom čitave sezone. kao kod pseudoglejnih zemljišta. jagoda i ostalo sitno voće se može proizvoditi tokom čitave sezone. posebno tokom toplih noći. GAJENJE JAGODE ŠKOLA GAJENJA JAGODE .

011/31-32-128 www.agrogas.SISTEMI ZA NAVODNJAVANJE PROJEKTOVANJE I MONTAŽA Aqua Parcijalno kružni rasprskivači Udarni rasprskivači 11070 Novi Beograd Milutina Milankovića 120a tel: 011/21-39-493.co.yu Vodeni topovi .

GAJENJE JAGODE

Korišćenje savremenih tehnoloških dostignuća u kontroli mikroklimatslih uslova za gajenje jagodastog voća u gajenju jagode

Prirodni uslovi

ako integrisati pravilno sve tehnološke operacije gajenja, koje osim visokih prinosa treba da omoguće i vrhunski kvalitet jagode? Odgovor na ovo pitanje podrazumeva potrebu sveobuhvatne analize osnovnih činilaca neophodnih za nesmetano odvijanje osetljivih fizioloških procesa tokom pojedinih fenofaza porasta i razvića gajenih biljaka, zatim pravilan izbor i poznavanje neophodnih repromaterijala i na kraju, ne sa najmanjim značajem, obezbeđivanje tehničko-tehnoloških sistema za proizvodnju sa visokim stepenom sigurnosti. Regulacija temperature, relativne vlažnosti vazduha i količine svetlosti, te pravilno navodnjavanje i

K

ishrana, predstavljaju osnovne elemente ostvarivanja visoke tržišnosti, kako za gajenje jagode u zaštićenom prostoru, tako i za proizvodnju na otvorenom polju. Poželjno je da u godini zasnivanja useva, nakon jesenje berbe u toku
Regulacija temperature

zimskih meseci temperature vazduha u plasteniku bude oko 1-2 °C u trajanju od najmanje 5 sedmica, ili se pak pribegava dopunskom osvetljavanju useva jagode kako bi se inicirao nov period zametanja jagode., U proizvodnji na otvorenom polju praktikuje se primena lutrasila, agrila ili sličnih flis termozaštitnih tkanina, kako temperature unutar bokora ne bi padala ispod - 4 do -7°C. Zbog toga što većina sorti jagode ozbiljno izmrzava na konstatnim temperaturama ispod -12 °C neophodno je, naročito osetljivije rane i srednje rane sorte (Clery, Alba, Elsanta) prekriti debljom flis navlakom (Lutrasil 23 g/m2), i na taj način obezbediti dobro prezimljavanje bez obzira na pojavu eventualnih golomrazica

8

ŠKOLA GAJENJA JAGODE

bez snega. U uslovima visokih temperatura tokom leta i obilnog navodnjavanja i ishrane azotom, često dolazi do kašnjenja ili čak izostajnja formiranja plodova. Uz to jaka osunčanost dovodi do pojave oštećenja plodova. Zbog toga je u letnjim mesecima kod nas neophodno koristiti mreže, ili neki drugi oblik zasene koji će redukovati intenzitet insolacije za 25 do 35% i mistere kako bi se uz smanjenje temperature povećala i relativna vlažnost vazduha. U objektima zaštićenog prostora, pravilan menadžment svetlosti predstavlja veoma važan element, gde se osim intenzitetom i odnosom direktne i difuzne svetlosti, može upravljati i kvalitetom, odnosno spektralnim sastavom svetlosti. Fotoselektivne folije omogućuju bolju zaštitu od fizioloških nedostataka, odnosno od oštećenja usled pojave patogena i štetočina. Tzv. antivirusne folije smanjuju napad vaši,
Količina svetlosti

bele mušice, te tripsa, grinja i minera, ali i pojavu sive truleži, što umnogome doprinosi boljem finansijskom rezultatu. U vansezonskoj proizvodnji jagode u Srbiji, količina svetla ne omogućuje gajenje jagode u gustinama većim od 10 živića/m2, za razliku od Italije gde se u zavisnosti od tehničke savršenosti sistema broj penje i do 14 živića/m2, a u Izraelu i do 20 živića/m2. Uloga malč folije ili PP tkanih agrotekstilnih podloga je još značajnija sa aspekta tržišnosti. U reflektovanoj difuznoj svetlosti spektralni sastav može biti takav da posebno pogoduje intenzitetu boje i sjaja plodova, ali i u smanjenju osetljivosti na najvažnije bolesti i štetočina. U vansezonskoj proizvodnji sa grejanjem koristi se belo-crna folija ili beli agrotekstil kao podloga, ne samo zbog veće količine svetla, već i zbog manje pojave plamenjače u odnosu na crnu ili srebrno-braon foliju. U proizvodnji na otvorenom polju i srebrno braon i crna malč folija daju odlične rezultate, posebno one najkvalitetnije

koje idealno prianjaju uz površinu zemljišta, jer su relativno male debljine 25-30 mikrona, ali izuzetnog kvaliteta i postojanosti što im obezbeđuje pouzdano trogodišnje trajanje, nakon čega se u potpunosti uklanjaju sa parcele. Pravilno navodnjavanje je veoma važno sa stanovišta održavanja režima vlažnosti, ali i sa aspekta eventualne korekcije mikroklime, u prvom redu korekcije visokih temperatura zemljišta i prizemnog sloja atmosfere, posebno u noćnim časovima za vreme toplih noći u periodu plodonošenja i berbe. Na otvorenom polju kod zasnivanja useva na visokim letnjim temperaturama poželjno je u početku koristiti sistem za mikroorošavanje bez obzira na sistem kap po kap koji služi za fertigaciju. Visoka vlažnost vazduha i rashlađivanje folija i sadnica doprinosi ujednačenijem i bržem porastu i povećava procenat prijema frigo živića.
Navodnjavanje

ŠKOLA GAJENJA JAGODE

9

GAJENJE JAGODE

Osnovni elementi kvaliteta
i tržišnosti jagode i sitnog voća i
valitet i tržišnost su osobine koji se međusobno veoma prepliću, trebalo bi da se podrazumevaju, ali u mnogome zavise od standarda i sistema kontrole. Pod kvalitetom jagodastog voća podrazumevamo obično standardima ili zakonom propisane vrednosti sadržaja

K

kako ih ostvariti?
suve materije (vrednost briksa), šećera, organskih kiselina, minerala, vitamina, zaštitnih, bojenih, ili nekih drugih korisnih materija, odnosno minimalno tolerantne vrednosti sadržaja nitrata, nitrita, drugih makro i mikroelemenata ili, češće, teških metala, rezidua pesticida ili nekih drugih štetnih materija. Osim u kvalitetu, tržišnost se ogleda u nizu drugih osobina kao što su: pravilnost tj. uniformnost oblika i veličine, boja, njen intenzitet i sjaj, čvrstina, transportabilnost, dužina čuvanja i konačno organoleptičke osobine, koje su vrlo često veoma diskutabilne i veoma mnogo zavise od navika u potrošnji stanovništva određenog područja. Ipak, kod jagode izbalansiranost šećera i kiselina,

atraktivan ukus i miris, predstavljaju nezamenljive osobine, bez obzira što u veletrgovini, čak i na zelenim pijacama čvrstina ploda, intenzitet boje i sjaja, oblik i uniformnost ploda imaju često presudnu ulogu. Tržišna jagoda kod domaćeg potrošača podrazumeva jarko crvenu boju, visok sjaj, pravilnost oblika i veličine, ali nadasve važnim se smatra krupnoća, koja kod ekstra klase ide preko 30 g. Takođe, osobina koja postaje sve bitnija jeste čvrstina ploda, odnosno transportabilnost i dužina čuvanja. Osim što je uslovljena sortimentom, čvrstina puno zavisi i od pravilnog navodnjavanja i izbalanirane ishrane, sa visokim učešćem kalijuma i kalcijuma.

TV emisija Svet poljoprivrede
i mreži lokalnih tv stanica
TV GALAKSIJA 32 – ČAČAK Četvrtak RTV BATOČINA Utorak TV TOP 3 – PROKUPLJE Subota TV LESKOVAC Nedelja TV BOR Subota JP TV PIROT Nedelja TV AS – KREPOLJIN Subota TV 2000 – LOZNICA Subota STV – NEGOTIN Subota RTV VK – KIKINDA Petak RTV PATRIJA – K23 – SUBOTICA Subota TV KANAL 9 – KRAGUJEVAC Subota RTV LASTAVICA – KRUŠEVAC Nedelja TISA INFO KANAL – NOVI BEČEJ Utorak TV AS – ŠABAC Nedelja TV JAGODINA Subota TV JASENICE - SM. PALANKA Nedelja TV JEDINSTVO - NOVI PAZAR Nedelja TV JERINA - SMEDEREVO Nedelja TV KOPERNIKUS - NIŠ Subota TV KRONIK - VALJEVO Nedelja TV LAV - VRŠAC Subota TV SAT - POŽAREVAC Subota TV SPEKTAR - SOMBOR Četvrtak TV POŽEGA Nedelja TV RESAVA - SVILAJNAC Sreda RTV PRIMA - BAJINA BAŠTA Nedelja RTV STRELA - VELIKI POPOVIĆ Nedelja TV VALJEVO Subota 10.15 Petak 12.15 20.00 Subota 20.00 10.30 Nedelja 10.30 11.00 Ponedeljak 13.00 15.00 Nedelja 07.00 12.00 16.00 Nedelja 11.00 12.00 Nedelja 11.00 16.00 Ponedeljak 16.00 20.00 Subota 12.00 11.00 Nedelja i sreda 11.00 11.00 10.00 Ponedeljak 11.00 20.00 Subota 17.00 15.00 19.00 Nedelja 10.30 10.00 13.00 12.00 07.45 13.00 16.30 Utorak 16.30 09.00 Petak 13.00 10.30 i 15.30 Subota 09.30 12.45 20.30 Četvrtak 15.00 16.00 20.00 Ponedeljak 18.00 10.00

na televiziji

ENTER

subota u 10 h, nedelja u 8 h i sreda u 6 h
Urednik i voditelj Dejan Jovanović Produkcija Rainbow Beograd

10

ŠKOLA GAJENJA JAGODE

Agrotop marketing • 011 239 80 39 marketing@poljoprivrednilist.co.yu

do vrlo kasnih sorata za otvoreno polje. kao i najperspektivnije za 2008 godinu.Odabir sortimenta a oglednom polju preduzeća Zeleni hit traje ispitivanje većeg broja sorata od strane Ministarstva za poljoprivredu Republike Srbije. odnosno dužini dana. Iako se na Evropskoj i Američkoj sortnoj listi nalazi veliki broj kultivara. Diverzifikacija proizvodnje jagode predstavlja veoma važan preduslov za stabilnu proizvodnju. ili sa onim koje se gaje u specifičnim klimatskim uslovima. na osnovu čega možemo preporučiti veći broj sorti iz uvoza za različite sezone i namene gajenja. Naime. gajenjem sorata različite dužine vegetacije u regionima sa različitim toplotnim sumama tokom vegetacione N sezone i sa vertikalnim temperaturnim gradijentom. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 11 . pa do najsevernijih područja Srbije. Proširiti njihovo gajenje od nizijskih područja do brdsko planinskih krajeva. a takođe i onim koje su obeležile prethodne decenije i sve se manje gaje. od krajnjeg juga. od onih za svežu potrošnju. Podebljanim slovima označene su sorte koje na italijanskoj A listi (zvanična sortnaj lista) važe za najkomercijalnije. opredelili smo se da Vas upoznamo sa onim sortama koje se smatraju standardnim ili perspektivnim i relativno su novijeg datuma. U tom smislu je neophodno uvesti u proizvodnju što veći broj sorata različite namene. sezona berbe se maksimalno produžuje i time smanjuje pritisak na tržište i variranje cene. ili najviše gajene. od najranijih. do sorti za duboko zamrzavanje i industrijsku preradu.

Kvalitet plodova je dobar i veoma postojan. ali je sklona u određenim uslovima tamnjenju i matiranju. Boja je zadovoljavajuća. Berba ne traje duže od desetak do petnaest dana. Briks je na nivou sorte Clery. Osetljiva na sivu trulež u plastenicima. Kod ove sorte zametanje. nešto svetlije boje. Relativno dugo plodonosi. Plodovi su vrlo čvrsti sa otporom penetracije 3538 g. sjajniji i ukusniji. konusnih.3 kg po živiću.6 kg po živiću. Nakon hladnijih zima prinos je vrlo ograničen i obično se svodi na 0. ali ima nešto viši sadržaj kiselina u plodu. Ova sorta je jako osetljiva na bolesti korena i uvenuće prouzrokovano. Dobrim programom navodnjavanja i ishrane može se izazvati remontantnost kod gajenja na supstratima. porast plodova i zrenje su vrlo koncentrisani. solidne čvrstine i šelf lajfa. sa malim čašičnim listićima i veoma lepim vizuelnim utiskom. pa se može upešno gajiti i na težim i nešto alaklnijim zemljištima. Alba je vrlo rana sorta koja u od- Clery je odlična rana sorta vrlo dobrog ukusa i arome. tako da izuzetno podnosi transport i manipulaciju. Odlične je adaptibilnosti i otpornosti na bolesti. Ima visok sadržaj kiselina u plodovima i dobru postojanost u manipulaciji. a plodovi krupniji. 12 ŠKOLA GAJENJA JAGODE .8 do 1 kg. ali je u početku berba mnogo bolja. Potencijal rodnosti nije izrazit. U dobrim uslovima prosečni prinos po živiću je od 0. konusnih plodova. Prosečna masa ploda je 27-30 g. bilo plamenjačom bilo fuzarioznim ili verticilioznim uvenućem. To je vrlo krupna sorta. Ima konusno-okruglaste plodove.Rane sorte nosu na Clery i Miss kasni sa zrenjem samo dan ili dva. Miss je vrlo rana sorta. sa vrlo ujednačenim kvalitetom od početka do kraja. Ova sorta nema izraziti potencijal rodnosti i u dobrim uslovima daje prinos retko veći od 0. vrlo uniformnih. jarko crvenih i sjajnih plodova.5 do 0. čak i padanjem rasada. dobrog ukusa i arome. osim na jako lakim i humoznim i plodnim zemljištima. ali puno i vrlo krupnih plodova i preko 50 g. vrlo pravilnih. visoke otpornosti i adaptibilnosti.

čvrstine i uniformnosti. ostale osobine prvenstveno fantastično izbalansiran odnos kiselina i šećera i odličan ukus. jer je izuzetno osetljiva na bolesti korena. Plodovi imaju osrednju uniformnost i krupnoću. vrlo uniformni. čak i na povišenoj temperaturi. Pogodna za siromašnija zemljišta. uniformne plodove konusnog oblika. jer već tada ih odlikuje visok briks. izduženi i krupni jarko crvene boje sa naranžastom nijansom. Osetljiva je na antraknozu. Plodovi su ujednačeni. karakteriše ih izvanredan šelf lajf. svetlije boje i mada nemaju izuzetnu čvrstinu. Treba je gajiti samo u prohladnoj klimi na većim nadmorskim visinama i na lakim. srednje krupni do krupni. U Italiji se gaji na većim nadmorskim visinama. Odlične je transportabilnosti. 26 do 30 grama. U plastenicima u ranoj proizvodnji nema dovoljno polena pa su prvi plodovi malo deformisani. lekcionisana u Vageningenu koja u severnoj i centralnoj Evropi predstavlja standardnu sortu. Lako se odvaja plod. Eva je novija sorta pogodna za gajenje na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru. Kasni u odnosu na Clery 4 dana u berbi. Odlična je i na otvorenom polju i u plastenicima i hidroponskoj proizvodnji. Srednje rana sorta. posebno u kooperativama koje jagodu plasiraju van glavne sezone. posebno za pijačnu prodaju. koja obilno zameće. habitus i produkciju velikog broja korenovih vratova. Prosečan prinos po biljci u dobrim uslovima je 0. Elsanta je holandska sorta se- Madalleine ima vrlo bujni Patty je sorta koja se u Italiji još uvek puno gaji u Veronskim plasteniciŠKOLA GAJENJA JAGODE 13 . Sorta je veoma osetljiva na nepovoljne uslove sredine. sa vrlo atraktivnm čašičnim listićima Zahvaljujući visokom sadržaju šećera. gotovo peskovitim i blago kiselim zemljištima. Plodovi su srednje krupni.9 do 1.1 kg. izduženo konusnog oblika. Ima vrlo kupne. odlične čvrstine.Srednje rane sorte je srednje rana sorta. Na taj način se Antea je srednje rana sorta koja stiže 5 dana nakon sorte Clery. odlikuje ih i veoma dobar ukus i aroma. kupasti. Plodovi se beru na početku zrelosti. Plodovi su solidne krupnoće. Biljke su bujne otporne na bolesti korena i na pepelnicu. još uvek izdvajaju ovu sortu kao vrlo atraktivnu. a otpor penetraciji 30 do 35 grama. Sorta dobrog ukusa i intenzivne crvene boje koja brzo tamni i prelazi u karmin crvenu. i izbalansiranom odnosu kiselina ukus je izuzetno dobar. pa u uslovima obilne ishrane azotom oplodnja često nije dobra. Stiže 4 dana pre Marmolade. koja zrenjem u odnosu na Clery i Albu kasni 3 dana. Asia Darselect je ranija francuska sorta koja spada među najukusnije i veoma gajene posebno u Nemačkoj i u Austriji. dugo mogu čuvati u transportu i prodaji. gde ne raspolažemo dovoljnim količinama vode. crvene boje mesa i dobrog ukusa. Sklona je brzoj promeni boje u karmin crvenu na visokoj temperaturi. Konzistencija plodova nije adekvatna za udaljena tržišta. pa se troši manje radne snage u berbi. Maya ima biljke bujnog habitusa koje su otporne na većinu bolesti jagode. Jedna od najinteresantnijih novoselekcionisanih sorata. par dana ranija od Marmolade. vrlo blizu ukusu Elsante. Plodovi su krupni konusni. ali osim rustičnog izgleda i tamnije boje. izuzetne jarko crvene boje i sjaja. Prosečna masa ploda. Dobro se transportuje i čuva do prodaje. Plodovi su krupni. Plodovi su solidne čvrstine i nisu skloni površinskim povredama u čuvanju i manipulacijama. Cvasti su visoko u bokoru. Ako se izuzme visoka zahtevnost ove sorte u pogledu tehnologije gajenja. Vrlo pogodna za gajenje na siromašnijim i zamorenim zemljištima.

Ćezena .HABERLI .NEW FRUITS . kruške. kajsije. trešnje. jabuke.Budimpešta Sadni materijal vrhunskog kvaliteta odabranih sorata jagodastog voća.GEOPLANT .Ravena . breskve.. . šljive. nektarine.RAGGI-VIVAI .PROPLANT .

vrlo ukusna Elsanta Standard u proizvodnji na supstratu Roxana Vrlo rodna.Alba Rana. sjajna i čvrsta Asia Krupna. krupa. obilna jesenja berba Tuchampion Prinosna i ukusna sorta Thutop Izuzetno rodna i slatka krupna sorta Loch Ness Krupna i slatka kupina za svežu potrošnju Standard za plasman u svežem stanju Tulameen . blistava.

Queen Elisa je odlična sorta Srednje kasne i kasne sorte Arosa je dan ili dva kasnija od Marmolade. čvrsti. Ima krupnije plodove. Biljke su bujne odlične adaptibilnosti na peplnicu i antraknozu. ova sorta može poprimiti tamniju boju.Srednje rane sorte ma i u jesenjem periodu daje jako lepe i uniformne plodove i visok prinos. Trpi veliku gustinu s obzirom na uspravan bokor i srednju bujnost. iako izuzetnog sjaja. za razliku od prolećnog perioda kada nije u toj meri rentabilna. a prethodno se ne vrši dezinfekcija. Odlične je otpornosti na pepelnicu i na bolesti korena. Za branje stiže 2 do 3 dana nakon Albe. Po svojim organoleptičkim osobinama Sonata ni približno ne ispunjava standarde sorte Elsanta. visok sjaj i lepa boja. Odlikuje je odličan ukus i aroma.. Plodovi su konusno okruglasti. ali su plodovi znatno mekši. koja je par dana kasnija od Albe. u većoj meri konusnog oblika. dobrog ukusa i arome. Mada ima lep sjaj. kako bi se dovoljno razvila do zime. Spada u srednje rane sorte koje su vrlo atraktivne za gajenje i prodaju. a u našim uslovima plodonosi nešto iza najranijih sorti. ali još uvek rustičnog izgleda i nešto niže unformnosti. Sonata je nova holandska sorta sa ambicioznim planovima da zameni Elsantu. tamnije crvene boje. ali odličnog ukusa i mirisa. pa se preporučuje za terene na kojima se ponovo zasniva jagoda. Za berbu stiže par dana ranije od Marmolade. dobra uniformnost i čvrstina plodova. Odlične konzistencije i odličnog ukusa i mirisa. Cveta veoma rano. Srednje bujnog habitusa i osrednjeg potencijala rodnosti. Sugar Lia je nova talijanska sorta koju je selkcionisao profesor Faedi. Zahteva nova zemljišta sa malim pritiskom inokuluma i vrlo ranu setvu. 16 ŠKOLA GAJENJA JAGODE .

Saint Pierre je nova sorta izuzetnog ukusa. Boja u mnogome podseća na Elsantu. visoke otpornosti na bolesti korena. Ima izvanredan potencijal rodnosti. Karakterišu je vrlo krupni kupasti plodovi svetlije boje. jarko crvene boje. Vrlo je prinosna u jesenjoj proizvodnji i u hidroponskoj proizvodnji u vrećama. vrlo krupnih atraktivnih plodova. Prosečna masa ploda je 26-28 grama. i tolerancije na Oidium fragariae i Xantomonas fragariae. a ukusom Saint Pierre gotovo da prevazilazi sve ostale sorte. sa krupnim čašičnim listićima. tamnije crvene boje i sjajni. Plodovi su vrlo krupni. sa ukusom koji nije izuzetan. sa briksom koji ne prelazi 5. konusnog oblika. ali dosta osetljiva na bakterioze. ali ne kao kod Albe. Ima veoma krupne.7. ali ne tako visokog potencijala rodnosti. Dora je sorta novijeg datuma koja Roxanna ima veoma bujnu biljku.Srednje kasne i kasne sorte se odlikuje visokim prinosom i gotovo istovremenim sazrevanjem sa Marmoladom. Solidne je otpornosti na gljivična oboljenja. a otpor penetraciji visok 30-33 g/cm2. 17 Onda je vrlo krupna sorta i vrlo prinosna koja se dosta gaji u Italiji. Cveta kasnije u odnosu na Marmoladu ali za berbu stiže otprilike u isto vreme. čak i vrlo osetljiva na bolesti korena. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Asiom 8 dana i 11 do 12 dana za Albom. ali nikad u potpunostii ne nestaje iz proizvodnje. izduženo-kupastog izgleda. Prosečan prinos po živiću u dobrim uslovima je 1 do 1. Marmolada je sorta sa kojom obično započinje intenzifikacija proizvodnje. Krupnih i čvrsti plodova.2 kg. dobrog ukusa i visoke komercijalne vrednosti. Gajiti je na devičanskom terenima za jagodu ili uz prethodnu dezinfekciju zemljišta. uniformne. delom i na Collectotrichum acutatum. Za razliku od Onde imaju odličan ukus. koji se meri sa sortom Onda. ali još uvek vrlo adaptibilna i dobra. čak i u lošim uslovima navodnjavanja i ishrane. Berba kasni za Marmoladom 2 dana. mada ukus a naročito miris ne predstavlja najaču stranu ove sorte. srednje konzistencije. atraktivne plodove. ali posle izvesnog vremena gubi na značaju.

pepelnice i bolesti korena. odličnog ukusa i mirisa. Sadržaj vitamina C u plodovima je vrlo visok. izraženog sjaja i ne tako čvrste. zbog visokog kvaliteta. sa malim sadržajem kiselina. uz ograničenu agrotehniku i zaštitu od koletotrihuma. konusne plodove. Ima krupne plodove osrednje konzistencije. solidne otpornosti na uvenuće i 18 Raurica je jako kasna sorta sa uspravnim položajem listova. ne tako bujna. odličnog ukusa i mirisa. Može se gajiti uspešno na slabim zemljištima. vrlo slatkih plodova. čak i na visokim temperaturama. Adria je jako kasna sorta koja za Marmoladom kasni oko 6 dana. Jako kasne sorte Idea je jako kasna sorta izuzetnog kvaliteta koja se u Italiji uglavnom gaji u plastenicima. Vrlo je slična po svojm osobinama sorti Record. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Record je sorta koja po svojim osobinama odgovara organskim sistemima zemljoradnje. Thuchampion Thutop je kasna sorta krupnih. Obavezno treba očistiti da ne bude više od 2 korenova vrata po živiću u jesenoj nezi zasada. Zameće veliki broj cvetnih grana i plodova. Ima krupne. Što se tiče šelf lajfa ova sorta spada u veoma prihvatljive u pogledu mogućnosti izvoza. Stiže 5 dana nakon Marmolade. koji u uslovima visokih temperatura često gube na kvalitetu i tržišnosti. ali sa briksom preko 7. a u brdsko-planinskom području čak 10 dana nakon Elsante. čiji je jedan od roditelja sorta Marmolada. a plodovi su krupni od početka do kraja berbe. Stalnorađajuće sorte Albion je američka sorta iz Kalifornije.Jako kasne sorte je švajcarska sorta. Sorta je pogodna i za svežu potrošnju i za industrijsku preradu. Ima kupaste. nešto svetlije boje. lepo obojene i sjajne plodove. Ima veoma visok potencijal rodnosti jer obilno zameće.

vrlo bujnog habitusa i odlične produktivnosti. sjajne crvene boje. koja se u Sloveniji plaća i do 7 Eur za kilogram preko leta. Novi cilj selekcije u Italiji jeste čvrstina i transportabilnost kao kod sorte Camorosa. Pogodna za brdskoplaninska područja stalnorađajuća sorta iz Kalifornije koja se odlikuje visokom produktivnošću. sa jakom orijentacijom na izvoz na susedna tržišta u Evropskoj uniji. koja se i danas uspešno gaji. intenzivne crvene boje i vrlo je pogodna za smrzavanje i industrijsku potrošnju. Turskoj na Kipru i na grčkim ostrvima. Nažalost. pomisli na sortu Zenga Zengana. Sorta se nalazi u velikom usponu. slabija produktivnost ne omogućuje visoku profitabilnost u modernim sistemima gajenja Sorte za područje Mediterana Mada se ove sorte vrlo retko gaje van Sicilije. te u Španiji. Ima visok briks i solidan ukus. regiona Basilicata na jugu Italije. navodimo sa napomenom da ih prethodno treba proveriti u našim agroekološkim uslovima Camarosa. Selva je U Sloveniji je proizvodnja jagodastog voća u velikom usponu. maj 2008. dobre uniformnosti. Pajaro. Ima konusne plodove. Plodovi su krupni. sitnih i neubedljivih plodova. ali izuzetnog ukusa. Organoleptička ocena sa zadnje degustacije u Brežicama. Stajanjem jako gubi na masi. naučni radnici iz Slovenije i jugoistočne Evrope sa ciljem odabira sortimenta i trasiranja glavnih pravaca razvoja u narednih nekoliko sezona. Candonga. Irma je talijanska sorta veoma visoke produktivnosti u oba termina i u proleće i tokom leta. odlične čvrstine. Osim sklonosti kaliranju. odlične čvrstine. Kod dobre agrotehnike prinosnija je od sorte Dijamante. odličnog ukusa i vrlo atraktivni. ova sorta je osetljiva na pepelnicu i antraknozu. sa veoma dobrim ukusom. pogotovo na jugu Srbije u Leskovačkom i Prokupačkom kraju. Candonga i Ventana za gajenje u kontinentalnim uslovima. ali daleko ujednačenije plodove po obliku i po veličini. Paros. kome je osim najviđenijih proizvođača jagodastog voća prisustvovali prometnici. Tudla. Osetljiva je na antraknozu. izraženog sjaja.Stalno rađajuće sorte visoko otporna na plamenjaču i na koletotrihum. konusnog oblika. Intenzitet obojenosti i aromatičnosti preporučuje ovu sortu i hladnjačari rado otkupljuju ovu sortu. Nema bojazni da će sačuvati kvalitet i kada potpuno sazru na biljci. Ima krupne konusne plodove. ipak ih taksativno Industrijske sorte I danas kada pomenemo otkup jagode za potrebe smrzavanja svako prvo Syria je novosekcionisana industrijska sorta sa briksom preko 8. Takođe ima solidnu otpornost na grinje. Thetis. Prezentovane ocene su rezultat ocene kvaliteta i tržišnosti na skupu u Brežicama. sa ujednačenijim branjem krupnih plodova prve klase. svetle boje. stručno osoblje savetodavne službe. sa namenom udaljenog transporta. nisu skloni tamnjenju na visokim temperaturama. Ocena tržišnosti u Brežicama. Ima nešto tamniju crvenu boju plodova od sorte Dijamante. 19 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Ventana. Seescape je američka stalnorađajuća sorta koja se odlikuje veoma ujednačenim osobinama. Slovenija Mara de Bois je francuska stalnorađajuća sorta jagode. slatke i sa finim kiselinama. Ima lepe krupne plodove sa dobro izbalansiranim odnosom šećera i kiselina. maj 2008. Slovenija Diamante je američka sorta stalnorađajuće jagode. Plodovi su vrlo krupni.

Izuzetno rana i dobra sorta Clary. za razliku od početnog trenda gajenja što ranijih sorata. Inače su odličnog ukusa. vrlo rana sorta Miss nije ocenjena kod prolećnih sorti koje nisu remonperspektivnom. i drugih srednje ranih sorata Asia. imaju niz prednosti. krupnoćom i izuAsia zetnom čvrstinom Alba konkuriše za lidersko mesto u izvozu na udaljenea tržišta. ali izuzetno dugo plodonosi. jer su stvorene ukrštanjem sorte Marmolada i jedne autohtone švajcarske sorte. Sorta Thutop je malo kasnija. koja je u postupku introdukcije jedna od svakako najperspektivnijih sorata. dok se sorta Clery izdvaja velikom otpornošću na bolesti. zbog nižeg potencijala rodnosti ima više alternativa. Mada nije izuzetno prinosna. ali treba imati na umu da kod svih bujnih sorti. Nova sorta Lia (Sugar Lia) profesora Faedija takođe ima vrlo impresivan početak introdukcije. sazreva par dana pre od ove sorte i ima mnogo Alba Komentar više Intenzifikacija proizvodnje obično započinje širenjem sorte Marmolada. ishrana kalijumom mora biti znatno bogatija u odnosu na ishranu azotom. kupastih plodova. Sorta Thuchampion oblikom ploda izuzetno podseća na Marmoladu. došli su do faze visokog učešća na proizvodnim površinama u glavnim proizvodnim reonima severne Italije sorte Alba i Roxanna. dok je Asia. pošto su cvasti visoko postavljene u bokoru. ali i za preradu. čvrstih i kupastih plodova. pravilnih. jer imaju visok briks Roxana i uz to izuzetnu boju i aromatičnost. Od početnih uspeha sa sortom Maja i Gemma. plodovi su vrlo lepe boje i sjaja. što u uslovima obilne ishrane azotom obično dovodi do slabije oplodnje. Formira veliki broj cvasti i u osnovi i u kruni bokora. sorta Saint Pierre po svojim osobinama tržišnosti i po izuzetom ukusu takođe zaslužuje veliku pažnju. Elsanta u plastenicima uz pažljivu tehnologiju gajenja ima delimičnu remontantnost. Najviše se gaji na području Mačve i već je veoma poznat ukus i aroma ove sorte. ujednačenošću. U odnosu na Marmoladu. Izuzetno prinosna sorta. koje berba otprilike 2 meseca nakon one su veoma rodne. prvenstveno na sorte. podjednako se sa usprve. zbog visoke adaptibilnosti. Važan element u odabiru sortimenta je bolji ukus. tantne još jedno solidno zametanje i Niz novih švajcarskih sorata. već i eventualnih grešaka u tehnologiji gajenja. ali je i mnogo veće bujnosti. gde u uslovima nižih temperatura 20 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . obojen i čvrst plod. Sve rane sorte osetljivije su u hladnijim zimama na niske temperature i pogotovu onda daju slabiji rod. svetlije crvene boje sa prosvetljenjem na vrhu ploda. Vrlo perspektivne sorte jagode u poslednje vreme dolaze iz selekcionog centra New Fruits u Ćezeni. Ova sorta se odlikuje velikim učešćem u ukupnom rodu krupnih. sorta Madalleinne je introdukcijom došla nešto kasnije. Sorta poseduje izuzetan ukus i aromu. odnosno specifičnom ishranom i navodnjavanjem može naknadno da rodi i do 200 gr po živiću. Ima izuzetno krupan. Ove sorte osim čvrstine ploda odlikuje i odlična adaptibilnost i otpornost na bolesti. Svojim izduženo kupastim plodovima visokog sjaja. Ova sorta stiže ranije. ima karmin crvene plodove. prvenstveno uvođenjem sorte Elsanta. jarke crvene boje koja ne tamni. Posebno je preporučujemo za brdsko planinski region i laka humozna zeljišta. mada se znalačkim navodnjaplamenjaču i uvenuće. sitnim semenom.SORTIMENT i smanjenog pritiska inokuluma. vrlo visok prinos i odličnu čvrstinu i sjaj. može dati odlične rezultate.. odnosno stalnorađajuće i osetljivost na bolesti. a verujemo da će sa razvojem gajenja jagode u zaštićenom prostoru na supstratima u letnjoj proizvodnji zauzeti i kvalitetne fotoneutralne. pravilnošću. ne samo u pogledu variranja uslova proizvodnje. Najrodnija među njima je sorta Alba. sjaja. sve se više uviđa da srednje rane sorte velikog potencijala rodnosti i odličnog kvaliteta i ukusa. dobrim ukusom i 2 dana je ranija od ostalih. Kada je reč o zaštićenom prostoru. Queen Elisa. koja je danas manje više severnoevropski standard. poput sorte Alba. Ova sorta se dosta gaji u kontinentalnoj klimi i na otvorenom polju. Sorta Antea prema vodećim stručnjacima predstavlja takođe vrlo perspektivnu sortu. pehom mogu gajiti i za svežu konzumnu potrošnju. zbog čega recivanjem i ishranom može indukovati i mo. Lia.

ŠKOLA GAJENJA JAGODE 21 .

neznatan rizik u pogledu zdravstvenog stanja sadnog materijala. Na tržištiKategorija Dijametar sadnica Fri A. Od momenta uvođenja klonske selekcije i kulture meristema u masovnu proizvodnju sadnog materijala. Da bi uspeli da ostvarimo profitabilnost sa ovako visokim troškovima amortizacije moderne opreme i tehnologije.5 EUR za rolend dobrog kvaliteta. Matične ili majčinske biljke gaje se u mrežarnicama ili u plastenicima u kojima je insekt proof mrežama. sa Novog Zelanda i ko zna odakle. dezobarijerama i komorama sa duplim vratima na ulazu obezbeđena potpuna zdravstvena bezbednost. pa čak smrznuta malina ove zime i proleća vredi čitavo bogatstvo od 3. maline ili borovnice. grinja. Broj sadnica po gajbi/ kontejneru Sporije formiranje 1000 Sporije formiranje 800 Otovreno polje 700 Otvoreno polje 600 Otvoreno polje 500 Za plastenike 400 Za plastenike 350 Za plastenike 250 Za plastenike 250 Za staklenike 75 Za staklenike 75 Waiting bad 75 Zeleni živić otv. jer odsustvo vektora (vaši. povrća i cveća. zdravstveno stanje sadnog materijala predstavlja važan preduslov uspeha u proizvodnji. ali i pravi multibrodni plastenici i staklenici. polje 60 U uslovima umereno-kontinentalnog pojasa jagoda se razmnožava iz različitih kategorija frigo živića. te ukrasnog bilja i dendro materijala koji se predominantno razmnožava vegetativnim putem.5 x 5 cm Napomena Z ma sa probirljivim kupcima. Broj sadnica po paleti 40000 32000 28000-31500 24000 20000 16000 14000 10000-12500 10000-12500 3375 3375 3375 5005 5005 Okvirna cena 12-13 din 13-14 din 15-16 din 16-17 din 17-18 din 16-17 dn 20-22 din 20-22 din 22-25 din 60-65 din 65-70 din 70-80 din 25-30 din 25-26 din Stoga je nabavka sertifikovanog. moderni tunelski objekti. nadstrešnice od polietilenske folije. Od toga u mnogome zavisi i potencijal rodnosti. smrznute sa pripadajućim supstratom na korenovom sistemu. Kako se proizvodi ovaj sadni materjal? Matične biljke se uvek dobijaju iz kulture tkiva i to je tzv bazni materijal koji služi za umnožavanje sertifikovanog sadnog materijala. Najskuplje su A++ trej sadnice. uključujući i gajenje sa visoki stepenom zaštite od nepovoljnih spoljnh činilaca i kontrolom osnovnih elemenata mikroklime.1000 Fri A. 22 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . često nije ukusa na koju su potrošači navikli. Roba koja u kontinentalne zemlje Evrope dolazi iz Mediterana ili iz Čilea. bezvirusnog sadnog materijala ili pak pouzdanog i vrlo kvalitetnog standardnog materijala od suštinskog značaja. bilo da se vrši mikropropagacija za klasično gajenje frigo sadnica ili za dobijanje bezvirusnih zelenih živića.800 Fri A 700 Fri A 600 Fri A 500 Frii A+400 Fri A+ 350 Fri A+300 Fri AA+250 Tray A Tray A+ Tray AA+ Gp 29-34 Gp OW 6-7 mm 7-9 mm 7-10 mm 8-12 mm 10-12 mm 12-14 mm 14-16mm 16-18 mm > 18 mm 12-16 mm 16-18 mm > 18 mm 4. visoke cene jagode i drugog sitnog voća opravdavaju vrlo visoke troškove vansezonske proizvodnje.5 x 5 cm 4. sve više su u upotrebi kvalitetni mrežarnici. ili pak veoma visoke troškove transporta sa južne hemisfere. proizvodnja jagodastog i drugog sitnog voća dobila je sasvim nove dimenzije i vidove. tripsa i drugih štetočina) znači potpuno odsustvo virusnih oboljenja na tkivima iz vršnih meristema ili iz stolona. jasno je da sadni materijal mora da obezbedi visoku produktivnost. sa ili bez pripadajućeg supstrata.polje 60-68 Prezimeli živić otv. jagode. a često dođe i do velikih poremećaja.SADNI MATERIJAL Nabavka kvalitetnog sadnog materijala a sve vrste voća. sa dijametrom korenovog vrata od preko 18 mm. Osim protivgradnih mreža. posebno god podizanja višegodišnjih zasada.

P R A V E S A D N I C E .

što uz mleko podrazumeva postupno uvođenje novih namirnica. kalijuma (147 miligrama) koji pomaže u čišćenju organizma od otrova. 24 J Upotreba lista Listovi jagode sadrže dosta tanina koji se uspešno upotrebljava za lečenje proliva. Sadrže 0 % holesterola i 0 % masti. a potom se procedi. na žalost.Hranljiva vrednost jagode agode ne sadrže mnogo kalorija – 33 kcal. potrebno je javiti se lekaru. odnosno 137 kJ (u 100 grama). a potom se procedi. Jagode i alkohol Utvrđeno je da manja količina alkohola pomešana s jagodama ili kupinama. značajno je pomenuti da u jagodi ima fluora (24 mikrograma). Za bolji rad jetre preporučuje se da se jagode jedu tri puta dnevno.5 grama vode u 100 grama. ali i hroma. koji sprečavaju ili pomažu u lečenju teških i hroničnih bolesti kao što su dijabetes.12 miligrama). To znači da se jagode u njihovoj ishrani ne preporučuju pre šestog. čini je dostupnom i dijabetičarima. Obiluju antioksidansima i fitonutrijentima. uz malu količinu saharoze. Za beljenje zuba i lica Listovi jagode sadrže dosta tanina koji se uspešno upotrebljava za lečenje proliva. folna kiselina (0. pa se preporučuje da se jede pre glavnog obroka. čir na želucu.51). PP (0. vitamin C. Naravno. Alergen ŠKOLA GAJENJA JAGODE . kao i za ispiranje usta protiv lošeg zadaha. Sami fenoli daju jagodama antikancerogena svojstva. posebno fenolima. blagotvorno delujući na bubrege. ima i kalcijuma. jagoda gasi žeđ. Prisutnost cinka. odnosno od šestog do desetog meseca života. ili postoji veća sklonost pojavi alergija. pa se zato preporučuje umerenost u ispijanju koktela. bitoin (4). meseca. magnezijuma. a čak doprinose i smanjenju holesterola. odnosno uvode se u ishranu između 12 meseci do navršene druge godine. Ako dođe do alergijske reakcije na jagode. Upotrebljava se protiv spoljašnjih hemoroida. fosfora. deluje i kao diuretik.016 mikrograma). maligna oboljenja. podstiče mokrenje. srce i kardiovaskularni sistem. joda. Stoji 10 minuta. a istraživanja su pokazala i da usporavaju starenje. što ih preporučuje svima koji žele da smršaju. koga ima čak 64 miligrama. Uz sve to.06). koji pate od nesanice treba da je jedu pre spavanja. i. Jagode su nezamenljive za osobe izložene sekundarnom pušenju.031). podstiče mokrenje. ako se uzimaju velike količine. a ima i broma pa oni Kako se jagode ubrajaju u grupu nutritivnih alergena. Među njima su: beta-karotin (49 mikrograma u 100 grama).054). B2 (0. gvožđa (pa je dobra u borbi protiv anemije). vitamin E (0. a ovo voće. potreban je oprez naročito kod odojčadi koja počinju da se dohranjuju. a da. Čaj od lista jagoda pripravlja se tako što se 1 gram usitnjenog lista prelije šoljicom kipuće vode. B6 (0. pre svih. Upotrebljava se protiv spoljašnjih hemoroida. kardiovaskularni problemi. pojačava antioksidantnu snagu tog voća. treba izbaciti iz jelovnika. jer elagična kiselina u njima neutralizuje kancerogenu supstancu PAH iz dima cigareta. uz to. tj. K (13). B1 (0. koji štiti zube. unesu u sebe mnoge neophodne vitamine i minerale. jagode ne treba davati pre 12. Stoji 10 minuta. a ako su roditelji alergični na ovu voćku. što povećava karakteristiku spomenutog voća da neutrališe „destruktivne” molekule poznate kao slobodni radikali. Ipak. Od minerala. Ona podstiče apetit. konzmiranje jagoda s alkoholom ima i negativna svojstva. tj. koji oštećuju DNK i ćelijsku membranu. ima i biljnih vlakana koja poboljšavaju varenje hrane. kao i za ispiranje usta protiv lošeg zadaha. deluje i kao diuretik. jer sadrži 89. Čaj od lista jagoda pripravlja se tako što se 1 gram usitnjenog lista prelije šoljicom kipuće vode.

odnosno tehnika i sezona gajenja. proizvodnju uz zaštitu agrotekstilom ili proizvodnju na otvorenom polju. uključujući proizvodnju u plastenicima U i staklenicima sa ili bez grejanja. proizvodnju u niskim tunelima. gde će on za berbu pristizati od sredine juna. U cilju kontinuiranog nastupa na određenim tržištima veliku ulogu treba da ima i gajenje jagode u brdsko planinskom području. pa se pravilnim odabirom sortimenta u Srbiji može obezbediti kontinuirano snabdevanje tržišta od kraja marta-početka aprila. proizvodnju u lakim i jeftinim jagodnim plastenicima. pa sve do novogodišnjih praznika. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 25 .Odabir načina proizvodnje obezbeđivanju što duže sezone prodaje jagode i radi iznalaženja optimalne tehnologije gajenja najbolje je odlučiti se za kombinaciju nekoliko mogućih opcija.

sadnja se obavlja krajem avgusta.0m x 30m (180m2) Model A + + + + + + + + + + + + 10. u poslednjoj dekadi jula. Gajenje jagode u plastenicima sa dopunskim grejanjem na organskim ili organo-mineralnim supstratima podrazumeva kategoriju A+ najčešće A+300. Kada se sadnja obavlja na zemljištu. ili na bilo koji drugi način hidroponskog gajenja može neograničeno povećavati gustina useva jagode. 350 ili 400 i poslednji rok setve zavisi od dužine vegetacije određene sorte. Pošto jagoda predstavlja atraktivnu vrstu sa kojom se zbog relativno visoke vansezonske cene dosta trguje na udaljenim tržištima (cena trpi skup transport) onda krajnje domete u proizvodnji u zaštićenom prostoru treba sagledavati u odnosu na konkurenciju iz zemalja Mediterana. Pogrešno je verovanje da se pravilnim rasporedom sadnica u vertikalnom uzgoju.6 13. najčešće A 500. Brojnim ogledima je U kojoj gustini zasnivati usev? Plastenički objekat . ali se obično svodi na sam početak avgusta. a za sadnju u plasteni- Zasnivanje useva   Vrsta objekta     Pocinkovana konstrukcija Farbana konstrukcija Jednostruka folija Dvostruka folija duv. Phytiuma. U staklenicima sa velikom količinom svetlosti. huminskim kiselinama ili nekim drugim biokativatorima ili regulatorima rasta. ili eventualni tretman u aminokiselinama. Dvostruka folija Mreža za zasenu Supstrat Živici Agrotekstil Mulch folija Navodnjavanje Cena po m2 (EUR) Broj živića po m2 Prinos po m2 Jednostavna proizvodnja na zemljištu  Plastenički objekat Plastenički objekat 5.model B 26 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . u heksagonalnom rasporedu na piramidalnom uzgoju.model A Plastenički objekat . Rhisoctonie. Živići se razlikuju i po dijametru korenovog vrata i po tome nose različite oznake. odnosno početkom septembra korišćenjem kontejnerskih frigo živića A. i nekog insekticida npr. Priprema sadnice za sadnju podrazumeva lagano otapanje sadnice i aklimatizaciju na sobnoj temperaturi. A+ i AA+ koji su u stanju da daju prinos 150-300 g do zime i da odmah nakon prekida dormancije produžavanjem dužine dana nastave sa cvetanjem i produkcijom.33 4 3 kg Model B + + + + + + + + + + + + 12. neophodno je koren skratiti na dužinu od desetak centimetara. dopunskim osvetljenjem i punim grejanjem. koja su prvenstveno vezana za klimatske karakteristike regiona. jer će to usloviti propadanje živića. onda se koristi A kategorija živića. Prestige i dobro se ispere. a potom njenu dezinfekciju u fungicidu i insekticidu. sa ili bez supstrata. ređe A700. U sadnji je veoma važno da korenove žilice u zemljištu imaju potpuno vertikalni položaj i da ne dođe do njihovog povijanja u stranu ili na gore ka površini zemljišta. Pre nego što se potopi u rastvor nekog fungicida na bazi metalaksila (Ridomil Gold) sa sistemičnim delovanjem protiv Phytophtora fragariae ili Allieta protiv Fusariuma.44 5 4 kg cima se iskljućivo koriste više kategorije frigo sadnica. P Tehnologija gajenja jagode u zaštićenom prostoru Kada obaviti sadnju jagode? Za sadnju treba koristiti deklarisane frigo živiće. koji se proizvode kulturom meristema i po svom potencijalu u prinosu. daleko prevazilaze živiće koje možemo koristiti za sadnju na otvorenom polju.GAJENJE JAGODE roizvodnja jagode u zaštićenom prostoru ima niz ograničenja u našoj zemlji.3m x 30m (159m2) 6.73 15.

Odizanje vreća je veoma značajno zbog bolje drenaže i manje opasnosti od sive truleži. Kada se jagoda gaji na visokoj leji i na supstratu onda je maksimalna gustina 6 sadnica po kvadratu površine plastenika. Pa ipak. Kada se jagoda gaji u vrećama odignutim od površine u plasteniku onda je maksimalna gustina 8 sadnica/m2. Dvostruka folija Mreža za zasenu Supstrat Živici Agrotekstil Mulch folija Navodnjavanje Cena po m2 (EUR) Broj živića po m2 Prinos po m2 Hidroponska proizvodnja na supstratima Plastenički objekat 8. nepravlne distribucije svetlosti. dok se na geografsoj širini Beograda ne preporučuju gustine veće od 10 biljaka/m2. u kontnentalnoj Italiji 12 biljaka/m2. Proizvodnja na binorima Sa nesavršenijim sistemom ishrane i posebno smanjenom efikasnošću drenaže. odnosno ujednačeni mikroklimatski uslovi i razmena gasova u fotosintezi odnosno disanju.17 28. Osim neadekvatne gustine.58 18. Kod vertikalnog uzgoja se značajno uvećavaju troškovi proizvodnje. što onda nikako ne opravdava povećana ulaganja.0m x 50m (400m2) Proizvodnja na binorima + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + 15.83 32.0m x 50m (400m2) Proizvodnja u vrećama + + Plastenički objekat 8. odnosno od količine svetlosti u fazi formiranja plodova. smanjuje se i gustina useva. ali i za manipulaciju i berbu.  Vrsta objekta     Pocinkovana konstrukcija Farbana konstrukcija Jednostruka folija Dvostruka folija duv. Na ovoj gustini je dovoljno svetlosti za zametanje i produkciju. vrlo veliko ograničenje je i nemogućnost ujednačenog navodnjavanja iishrane na koloni visine skoro dva metra.12 24. čak i u uslovima Izraela se u zimskoj proizvodnji sa obiljem svetla ne preporučuje gustina veća od 20 biljaka/m2.88 8 8 10 5-6 kg 7-8 kg 9-12 kg Proizvodnja na leji dokazano da broj sadnica po jedinici površine zavisi od tehnike gajenja (na supstratima ili na zemljištu). na Siciliji 14 biljaka/m2.11 23. Ovaj broj živića se bez obzira na vrstu medijuma bez problema može rasporediti u jednoj horizontalnoj ravni i na taj način omogućiti pri gajenju Proizvodnja u vrećama jagode na supstratu pravilna distribucija svetlosti.08 19.63 16. vode i hraniva.0m x 50m (400m2) Proizvodnja na leji + + Plastenički objekat 8. pogotovo kod sorata sa dužim cvetanjem i plodonošenjem.16 21.1 20. Živići nemaju prostora za formiranje dovoljnog broja korenovih vratova i na taj način se rod smanjuje i obično ne prelazi 4 do 5 kg/ m2. To je dobar sistem koji omogu27 ŠKOLA GAJENJA JAGODE .82 31.87 29.

berba obično započinje 6 do 8 nedelja nakon sadnje. poželjno je održati temperaturu od 25 do 28°C i na taj način dovoljno vegetativno razviti sadnicu do momenta cvetanja. sitnije plodove. odnosno dužina dana 14 do 16 sati. Ishrana potom dobija novu dimenziju i fertigacijom i folijarnim putem primenjuje se kalijum nitrat sa ciljem da se u biljci formira što više plastič- Na prekid dormantnost i na incijaciju formiranja cvetnih pupoljaka u najvećoj meri utiču temperature. pa sve do 300 g kod srednje kasnih sorti visokih kategorija žiivća A+ ili A++. Relativnim zasušivanjem zasada od kraja oktobra do početka decembra i prvih jačih zahlađenja i ledenih dana. Negovanje useva do zimskog mirovanja nih materija. kako bi jagoda nakon 6 nedelja od završetka prvog ciklusa berbe nastavila normalno sa cvetanjem. Zato pravovremena sadnja u dobrim i potpuno kontrolisanim uslovima ima esencijalni značaj za uspeh u proizvodnji. jer će u protivnom na proleće veliki broj korenovih vratova. Ukoliko se bez obzira na opterećenost jesenjim rodom u bokoru formira više od 2 do 3 korenova vrata. što smatramo krajnjim momentom da se uklone svi preostali zeleni i nerazvijeni plodovi.GAJENJE JAGODE ćuje veću fleksibilnost. sa čitavom cvasti. niti da se smanjuje prinos u nekom većem procentu. a dnevne 21 °C. dužina dana i u letnjem periodu nakon prolećne berbe. dovoljno razvije vegetativnu masu i formira rodni potencijal za sledeće proleće i da ne kasni u cvetanju. onda je neophodno da se dopunsko osvetljenje praktikuje do 22 sati u toku večeri. Nakon svake pauze neophodno je detaljno pranje ruku ili opreme koja se koristi u plasteniku. polovinom jula najkasnije u poslednjoj dekadi jula. Ukoliko se jagoda u staklenicima sa punim grejanjem gaji u hidroponskoj proizvodnji iz kontejnerske sadnice kategorije A++ sa sadnjom početkom septembra. onda u zavisnosti od kvaliteta plastenika treba praktikovati gustinu 4 do 5 živića po kvadratu. omogućuju idealno prezimljavanje i brzo kretanje u proleće. Obavezno je nošenje rukavica i njihova redovna zamena pri prelasku iz objekta u objekat. Od prve dekade oktobra do početka no- vembra koristi se u potpunosti asimilacioni potencijal za što veću organsku produkciju i akumulaciju rezervi i formiranje rodnog potencijala za narednu godinu. povećava se otpornost korena i smanjuje opasnost od propadanja usled infekcije nekim gljivičnim oboljenjem. onda usev pre prvih jačih zahlađenja treba pokriti agrotekstilom. Stolone koje se javljaju treba redovno uklanjati kako ne bi neproduktivno trošili stvorene asimilate. Na ovaj način su biljke optimalno pripremljene za prezimljavanje. Septembar je mesec u kome postoje povoljni uslovi za nesmetano zrenje i u godinama kada miholjska jesen ima nešto duže trajanje obično se može produžiti do prve dekade oktobra. U takvoj tehnologiji gajenja neophodno je održavati noćne temperature u opsegu 13 do 18 °C. Voditi računa o higijeni i fitosanitarnim pravilima. te greške nisu katastrofalnog karaktera. kod ranih i srednje ranih sorata. Treba imati na umu da jesenji rod iscrpljuje sadnicu i da kasna setva po pravilu znači kašnjenje zametanja narednog proleća i smanjenje potencijalnog prinosa. Zasenjivanje mrežama sa 30 % zasene ditrektno smanjuje temperaturu kao i uporeba mistera. Termozaštitne barijere od lakog netkanog tekstila. Prekid dormantnosti i inicijacija cvetanja Nakon berbe i uklanjanja zaostalih cvetova usev se vegetativno forsira korišćenjem vodorastvorljivih formulacija u ishrani sa odnosom NPK 1-1-1. U zavisnosti od vremena sadnje i ranostasnosti sorte. Tako se povećanom otpornošću biljke pripremaju za bolje prezimljavanje i manje štete od mrazeva. onda ih laganim kidanjem treba ukloniti. onda u plastenicima obezbeđujemo dovoljno dugu sezonu da možemo isforsirati usev da posle jesenje berbe. Ukoliko zasadu u jednostavnijim plastenicima prete vrlo niske temperature. koje još uvek zbog svog visokog toplotnog kapaciteta doprinosi bržem kretanju useva u proleće. Ukoliko je mlada biljka previše generativna onda treba pristupiti uklanjanju suvišnih cvetova 28 Negovanje useva do jesenje berbe ili čitavih cvetnih grana. te kategorije živića. Regulacija mikroklimatskih uslova je takođe veoma značajna u pravilnom zasnivanju useva. zasušivanje. nekad i desetak. Po sadnici je veća količina supstrata pa je i puferna sposobnost daleko viša. Kombinacijom dobrog provetravanja. poveća viskozitet u ćeliji i smanji sadržaj vode u intercelularnom prostoru. Treba napomenuti da jagoda stiže uvek ranije ukoliko su vreće tokom kasne jeseni i zime na površini zemljišta. Ukoliko se zasad zasniva na vreme. usloviti preobilno zametanje. Kada se jagoda gaji na zemljištu. Drugi način jeste snižavanje temperatura u plasteniku na nivo niži od 7 °C u trajanju od 500 sati. U stanju dormancije zasad provodi narednih nekoliko meseci. koji neće imati dovoljno tržišnosti. U ovakvom režimu tek posađene sadnice razviju dovoljan potencijal da iznesu u narednih 6 nedelja do 2 meseca od sadnje od 50 do 100 grama po živiću. povećava se relativna vlažnost vazduha i ubrzava ukorenjavanje. odnosno tri ne- ŠKOLA GAJENJA JAGODE . zametanju i berbi. zasenjivanja i orošavanja. brzu promenu sadnog materijala i intenzivnu proizvodnju sa smanjenim rizikom u slučajevima nedovoljnog vladanja znanjem u oblasti fertigacije useva.

Polinacija je veoma značajan aspekt gajenja jagode u zaštićenom prostoru. Kada se noćne temperarure u plasteniku bez grejanja ustale na 5-6 °C započinje se sa čišćenjem zasada jagode i njegovim prolećnim forsiranjem. treba napomenuti da je ovo vrlo osetljiva operacija. Prezrela jagoda gubi na tržišnosti. za samo par dana u plodu se drastično menja sadržaj šećera i kiselina. Takođe je od presudnog značaja pravilno normiranje veličine društava prema broju sadnica. iako je regeneracija bila nešto brža. a potom kod olistavanja primeni metalaksila. uredno slaganje i kalibracija u PET posudice i kasnije u gajbe. dok se kod sorata dugog dana (većina sorti koje se gaje u kontinetalnom klimatu) praktikuje temperatura 1. Aktivnost većine polinatora je optimalna na temperaturama 16 do 18 °C. a boja često dobija vrlo tamnu nijansu. od koje u velikoj meri zavisi ukupan uspeh u proBerba i pakovanje jagoda jagoda. najpre u odnosu NPK 1:1:1. Zatim se pristupa uklanjanu nadzemne mase na visini 3 do 4 cm iznad korenovog vrata. u izvesnoj meri je moguće inicirati i drugo zametanje. od čega presudno zavisi ukus i kvalitet. pa se u velikoj meri smanjuje postojanost u trgovinama. kada su ose i pčele u prirodi malobrojne. fosetil aluminijuma i fosfitne forme fosfora u folijarnom tretiranju i kroz sistem kap po kap. velika aktivnost može dovesti do oštećenja plodova. Naša iskustva ukazuju da su to sorte Clery i Elsanta. Posebno je značajno korišćenje bumbara u polinaciji u vrlo ranoj proizvodnji jagode u zaštićenom prostoru. dok su bumbari aktivni već od 8 °C. Naime. brzo rashlađivanje pre otpreme. do faze cvetanja kada se posebna pažnja posvećuje zaštiti od sive truleži. Usev se normalno hrani sa ciljem ujednačenog vegetativnog razvoja. ali ovakva tehnika zahteva dosta znanja. sa većim brojem bumbara od optimalnog. Mada se tehnici berbe posvećuje relativno slaba pažnja. listovi sa deficitom fosfora se uklanjaju i iznose iz plastenika. imaju veoma veliki značaj u postizanju dobre cene i privlačenju kupaca. podrazumeva preciznu metodologiju zasušivanja i kontrole ishrane i vrednosti EC. Posebno je to bez značaja ukoliko se ima u vidu da hemijska zaštita onda može u potpunosti uništiti inokolum i prekinuti ciklus zaraze. U protivnom treba pratiti sledeću tehniku. a potom 2:1:3. Ukoliko košnice unesemo ranije od početka masovnog cvetanja. promrzli i li ljubičasti Negovanje useva do berbe nedovoljna za pravilnu oplodnju pa dolazi do različitih deformacija plodova. donji listovi koji dodiruju malč foliju. Relatvna vlažnost vazduha ne bi trebalo da prelazi 55%. bez jakog pritiska na plodove.delje za fotoneutralne sorte. tzv. Prema našim iskustvima najbolje je da se noćne temperature u zaštićenom prostoru sa dogrevanjem održavaju na 12 do 13 °C. smanjuje se konzistencija. Da bi se u polinaciji bumbarima postigli dobri rezultati neophodno je pravilno odrediti momenat unošenja košnice. U zavisnosti od načina i tehnologije gajenja za te namene se koriste različite vrste solitarnih insekata. Odmah potom se pristupa zaštiti useva primenom bakarnih preparata.5 do 2 °C u trajanju od 5 nedelja. ali i tržišnost ubranih Kod nekih sorata dugog dana. Osim redovnog navodnjavanja. Staro sasušeno lišće. naročito kod nekih sorti je količina polena Polinacija izvodnji i prodaji. Prezrela jagoda na visokim temperaturama povećava respiraciju tkivima. preko primene Ridomila i nekog akaricida. šelf lajf. a da se dnevne temperature do cvetanja održavaju na 16 do 18°C. Pavilno otkidanje. ali u poslednje vreme košnice sa bumbarima imaju najčešću primenu. a plastenici većim delom dana zatvoreni. Nakon kalusiranja ostataka lisnih drški pristupa se primeni bakarnih preparata u koncentraciji 0. Preliminarno ispitivanje nije ukazalo na značajnije preimućstvo u vegetativnom obnavljanju ukoliko se na svakoj biljci ostavi 2 do 3 najmlađih listova kao vodilice. Polagano zasušiti usev u trajanju 3 do 4 sedmice. mere nege obuhvataju i redovno uklanjanje stolona i po potrebi uklanjanja viška cvetnih grana kod jako generativnih sorata.4%. matira sjaj. uz obavezno unošenje magnezijum sulfata i mikroelemenata 29 Negovanje useva posle prolećne berbe i obnavljanje zasada ŠKOLA GAJENJA JAGODE . U uslovima nižih temperatura u plasteniku i veće relativne vlažnosti. ishrane i zaštite zasada jagode.

Italija. izduženo – koničnog oblika. Firma Agro-FertiCrop nudi frigo živiće A+ (1218 mm) i A (8-11 mm) klase i to sledeće sorte: Ćezena. Srednje bujna biljka. ujednačen. A+. Italija. visoke produktivnosti. vrlo sjajno crvene boje. Otporna na antraknoze i glavne bolesti. pravilan. Srednje rana sorta. izuzetno otporan. Odlična kvalitativna i kvantitativna produktivnost plodova u jesenjoj proizvodnji i kod uzgajanja u visećim sistemima. Vrlo rana sorta. pravilnog. Izuzetno bujna biljka. A i A-. U plasteničkoj proizvodnji takođe daje dobar prinos.srednje rana sorta ALBA – izuzetno rana sorta frigoživića jagoda ROXANA – srednje kasna sorta Ponuda sorti Ćezena. Ćezena. izduženog oblika. Srednje rana sorta. Plod velikih dimenzija. širokog polja uzgajanja. slatko – kiselkastog ukusa.o firme AGRO-FertiCrop Subotica u 2008 god. Daje odlične rezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju. Živić se razvija iz adventivnog pupoljka na nodusu (članak) stolona. kao i predhodnih godina. veoma slatkog ukusa. Berba je vrlo produktivna zahvaljujući ujednačenosti zrenja i veličine plodova Srednje kasna sorta. Daje odlične rezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju. sjajno crvene boje. to jest. MAYA . Daje odlične rezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju. frigo i kontejnerski. srednje do visoke produktivnosti. čekajući. pogodna za gajenje na otvorenom polju. Ćezena. Firma Agro-FertiCrop od ove godine na našem tržištu nudi sertifikovani sadni materijal-sadnice jagoda. U plasteničkoj proizvodnji daje izuzetno dobar jesenji prinos. lepog. Berba je laka zahvaljujući ujednačenom zrenju i lakom ubiranju plodova. srednje ujednačen. tolerantna na bolesti. tolerantna na bolesti. vrlo ujednačen. crveno – blago narandžaste boje. izuzetno otporan. Takođe. Plod izuzetno velik i ujednačen. duguljastog izgleda. Bujna biljka. Plod velik. izuzetno otporan. renomiranih italijanskih proizvođača. visokog sjaja. Italija. Verona. najkorišćeniji oblik sadnog materijala za vegetativno razmnožavanje jagoda. tolerantna na bolesti. Verona. sa okruglim ili duplim vrhom. Srednje bujna biljka visokog prinosa. Pogodna za gajenje na otvorenom polju i u plastenicima. Frigo živići su živići koji se čuvaju u hladnjačama gde one miruju i na taj način se čuvaju i do 10 meseci. lične posete proizvođačima kao i davanjem stručnih saveta. Izuzetno izraženo srce. duguljastog izgleda. Vrlo bujna biljka visoke produktivnosti. Postoji nekoliko vrsta sadnica jagoda: zeleni. ujednačene i vrlo sjajne. Živić predstavlja sadnicu jagode. izuzetno otporan. čvrste peteljke. Bujna biljka. intenzivno crveno – narandžaste boje. pogodna za gajenje na otvorenom polju. srednje slatkog ukusa. odličnog ukusa i mirisa. oštrog ili duplog vrha. ONDA – srednje rana sorta IRMA – srednje rana sorta DORA – srednje rana sorta 30 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . koničnog ili okruglo – koničnog oblika. Italija. Ne podnosi preterano azotna đubriva. Berba je vrlo produktivna zahvaljujući ujednačenosti zrenja i veličine plodova. ali je osetljiva na bakterije. lepog. lepog. visoke produktivnosti. agronomska stručna služba firme Agro-FertiCrop pruža na terenu kompletnu pomoć proizvođačima jagoda u vidu davanja tehnologije proizvodnje. otporne i suve površine. Srednje rana sorta. odličnog ukusa i mirisa. visoke produktivnosti. Izuzetno dobar jesenji prinos u plastenicima. srednjeg sjaja. duguljastog izgleda. crvene boje. Frigo ili ohlađeni živići na osnovu prečnika korena dele na četiri klase: A++. sjajno crvene boje. odličnog ukusa i mirisa. Italija. Plod vrlo velik. Kasno cveta. Italija. Plod velik i ujednačen. frigo živiće. Plod velik i ujednačen.

dipl.yara.5-3 l/ha. Trake za navodnjavanje postaviti ispod folije.jesenji tretman: 10-15 l/ha sa mnogo tečnosti.3% (20-30 grama na 10 litara vode) i to razvoj ploda FOLICARE 17-9-33 B zametanja pola litre (0.4-0. ukoliko Nakon sadnje i FERTICARE 14-11-25 ili se radi o manjoj površini ručno zaliti rastvo0. ing.6 prevencija 2-3 puta 30-35 kg/ha.7 – 0. Posle.agro-ferticrop. Pap Pala 17. pomaže biljci da prebrodi nepovoljne periode.5 l) po živiću. Đubri. na otvorenom i u zaštićenom prostoru. organsko đubrivo Fertor ili Siforga (750 – 1500 kg/ha) kao i neki insekticid (Galation. Hranljive materije primenjene direktno na listove pomažu brži oporavak od nedostatka pojedinih elemenata. prema potrebi Pred zrenje i tokom berbe FERTICARE 10-5-26 40-60 Uvoznik za Srbiju: u podeljenim dozama FERTICARE 24-8-16 20-30 Nakon berbe. ali u slučaju dobre snabdevenosti popravlja se kondicija biljke i njena otpornost. Prilikom rasađivanja živić staviti u rupu Folijarna prihrana jagode tako da 3-4 zelena lista budu van folije. KALIUM NITRAT 5-8 ma/m2/nedeljno. ili neko drugo tamno i pokriveno mesto da bi se prilagodio uslovima spoljne sredine. putem sistema kap po kap sa 15 grama/m2/nedeljno (ili ručno koncentracija 0. Radenko Nikolić 063/ 544-195 Sadnja. ing.ing. do kraja vegetacije Dva do tri tretmana AGRO-FertiCrop. Veće površine priliFERTICARE 14-11-25 ili kondicioniranje za prinos Nakon berbe 0. zaliti FERTICARE 15-30-15 25-40 0. ing.co.3%). Aleksandar Lazar 063/ 544-795 dipl. sa mnogo u zavisnosti od obezbeđenosti hranivima izraženo u kg/ha Obezbeđenost zemljišta hranljivim elementima tečnosti. Navodnjavati svaki dan u 2 navrata (pre i posle podne) od po Tretman jagoda: 1–2 sata. U ovaj rastvor dodati i Previcur Energy (0.folijarna prihrana 2.3-0. ima veliki značaj u regeneraciji biljaka. višom dozom vode kada se jagode prime i isprave.rs e-mail: office@agro-ferticrop. a tretmani primenjeni pre cvetanja povoljno utiču na količinu i kvalitet ploda.co. Folijarna prihrana Subotica. rupe za sadnju (6 – 8 cm) bušiti preko folije. po kap tretirati rastvorom Ferticare 15-30-15. pre rasađivanja. Parcelu navlažiti dan pre sadnje. primena sistemom kap po kap Osnovno đubrenje na srednje teškim zemljištima .2 Od početka cvetanja.yu . Zato se predlaže primena folijarnih đubriva svakih 7-10 dana. Voditi računa o zdravstvenom stanju useva i prilagoditi zaštitu. Milutin Karas 063/ 554-132 gajenje na zemljištu sa primenjenim osnovnim đubrenjem dipl. 2-3 puta za vreme sezone počevši Prinos t/ha Vrsta đubriva slabo srednje dobro pre cvetanja. zajedno sa sredstvima za zaštitu bilja.2% rastvor dipl. SadniRazvojni stadijum Vrsta đubriva Koncentracija % Cilj tretmana cu dobro pritisnuti. Rovocid ili Foxim 1 kg/100m2). tel/fax: 024/622-119 www. Malina Petrović 063/ 444-662 Period Vrsta đubriva Kg/ha Napomena dipl.5-0.tretman u vegetaciji 10 l/ha. odnosno do normalne vlažnosti (80 – 85% PVK).5-1.1%) radi zaštite živića od truleži. FERTICARE 5-10-26 ili poboljšanje kvaliteta i 0. pomaže i poboljšava efikasnost sredstava za zaštitu. uneti mineralno đubrivo Cropcare (5-14-28) 200-400 kg/ha.0 FOLICARE 19-11-24 Zn u sledećoj godini kom prvog navodnjavanja preko sistema kap kondicioniranje. ing Boban Stanković 063/ 544-928 FERTICARE 15-30-15 50 Ukorenjavanje (jesen-proleće) Jedan tretman Ca-nitrat 15-30 Intenzivan porast (jesen) FERTICARE 14-11-25 40-60 Nedeljno Do zametanja prvih plodova(proleće) Ca-nitrat 30 FERTICARE 10-5-26 ili 30-50 Intenzivan rast plodova Nedeljno KALIUM NITRAT 30-50 Nedeljno. Posle rasađivanja. ing.Frigo živiće 2 dana pre rasađivanja staviti u šupu.3% pre sadnje vom Ferticare 15-30-15 nastaviti prihranu 3–4 dana po sadnji i to . U prvoj polovini vegetacije PHOSFIK 3-27-18 0. kao i eventualne probleme obratiti se našoj stručnoj službi Nedeljne doze đubriva u tehnologiji fertigacije. Vuk Vujasinović 063/ 442-240 dipl. Dejstvo folijarnog đubrenja je brzo.2 – 0. www. Ovakvim uzgojem uz primenu prave tehnologije proizvodnje (koju ćete dobiti za proleće) jagode pripremamo da u proleće daju pun i pravi prinos (1kg/živiću).5 pospešivanje rasta tokom razvoja rozete FOLICARE 19-11-24 Zn rom Ferticare 15-30-15 u koncentraciji od 0. PHOSFIK 3-27-18 je đubrivo specijalnog stimulativnog dejstva. Tehnologija proizvodnje U zemljište.umakanje korena u rastvor koncentracije 0. ići sa Ferticare 14-11-25 10-15gra.yu ŠKOLA GAJENJA JAGODE 31 . CROPCARE 5-14-28 ili 5-10 350 300 150 CROPCARE 10-10-20 CROPCARE 5-14-28 ili 10-15 400 350 200 CROPCARE 10-10-20 CROPCARE 5-14-28 ili 15 i više 600 400 250 CROPCARE 10-10-20 Za sva pitanja.

ukoliko se ostvare neke neophodne pretpostavke. Jagoda je izuzetno osetljiva na bolesti korena te se poštovanju plodoreda posvećuje veoma velika pažnja. U dolinama reka i kotlinama. Sa otkupom jagode za izvoz u Rusiju započelo se pre par godina. u prvom redu krompir. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . gde je voda za navodnjavanje relativno lako dostupna i imamo laka i humozna zemljišta. Naše komšije u Sloveniji i Hrvatskoj već uveliko izvoze jagodu u Austriju i Nemačku i postižu veoma dobre cene. a potom površinu izuzeti iz rotacije i gajiti jagodu 2-4 godine u zavisnosti od produkcije i zdravstvenog stanja zasada. paradajz i papriku. kao i neka hemijska zaštitna sredstva u kontroli bolesti i štetočina jagode. Pošto se jagoda gaji na foliji. Kod zasnivanja zasada neophodno je blagovremeno i u potpunosti inkorporirati sve žetvene ostatke preduseva. ali i neke druge povrtarske useve. Kod ponovnog zasnivanja zasada najpre treba ukloniti sve nadzemne biljne ostatke. česta je pojava magle i poznih prolećnih mrazeva. soja. uz kasnije poštovanje osnovnih agrotehničkih principa. ne treba sumnjati da će se ovaj trend povećanja izvoza dalje nastaviti. a potom i planinskih područja čak do 1000 m nadmorske visine. peskovita zemljišta i dostupan izvor vode za navodnjavanje. Potom treba obaviti intenzivno podrivanje i rahljenje zemljišta na dubini 50 do 60 cm. nakon unošenja dobro zgorelog stajnjaka ima velike šanse za uspeh. dok je za teža i loše drenirana zemljišta poželjno obaviti podrivanje. Stoga. Laka zemljišta koja nisu sklona stvaranju plužnog đona dovoljno je orati na Agrotehnika zasnivanja zasada jagode dubinu 35 do 40 cm. Unošenje 40 60 t/ha dobro zgorelog stajnjaka je veoma značajno kod zemljišta koja nisu idealna za gajenje jagode. pa ih setvospremačem sakupiti i ukoloniti sa parcele. pšenica). Ukoliko se ne može praktiko32 Odabir parcele i poštovanje plodoreda vati pun plodored onda treba primeniti četvoropoljnu rotaciju (šećerna repa. U pribrežju je veći problem pronaći laka. zaštićeni od jakog vetra i sa adekvatnim osobinama zemljišta. do parcela pogodnih za gajenje jagode nije lako doći. Proizvodnja jagode na lakim. Najvažniji preduslov u modernoj proizvodnji jagode na otvorenom polju jeste mogućnost navodnjavanja. nađubriti zemljište zgorelim stajnjakom. najpre iz ravničarskih. slabu organizaciju i vrlo često nekorektnosti u pakovanju i otpremi. U Italiji se jagode i na otvorenom polju i u lakim plastenicima gaje samo jednu jesen i jedno proleće. a potom izvršiti dezinfekciju basamid granulatom i hlorpikrinom ili nekim drugim preparatima. gde za to postoje dobri preduslovi. koja bi omogućila da izborom odgovarajućeg sortimenta obezbedimo kontinuirano snabdevanje domaćeg i stranog tržišta kvalitetnom robom čitave sezone. a nakon skidanja folije i uklanjanja traka nije loše razrivanjem banka na površinu izbaciti i ostatke korena. Za gajenje jagode biraju se ocediti tereni sa izrazitom osunčanošću. Tu pre svega jako važnim smatramo pravilnu reonizaciju. kukuruz.GAJENJE JAGODE Izvozna šansa u proizvodnji jagode na otvorenom polju Proizvodnja jagode na otvorenom polju i pod nastrešnicama ima veliku perspektivu u bliskoj budućnosti. onda sistem kap po kap ne obezbeđuje samo neophodnu vodu za porast i razviće useva. Za sigurnu proizvodnju treba znati da se usev jagode na istu parcelu ne vraća za 6-7 godina. Treba izbegavati preduseve koji su osetljivi na istu grupu gljivičnih oboljenja. jako vezanih zemljišta koja imaju viši sadržaj gline. Bez obzira na početno nesnalaženje. a potom se uz dezinfekciju pristupa zasnivanju novog zasada u četvoropoljnom ili tropoljnom plodoredu. humoznim zemljištima. koja se za sadnju pripremaju intenzivnom osnovnom obradom. druge vrste jagodastog voća. već na taj način primenjujemo i sva potrebna hraniva.

unosi se inkorporacijom potrebna količina zemljišnih insekticida radi kontrole žičnjaka. već se što pre nakon iznošenja iz vlažnog i tamnog prostora. truljenje i propadanje živića. naročito nakon razoravanja travno-leguminoznih smeša. što onemogućava pouzdan prijem. rovaca i drugih zemljišnih štetočina. često se u prvih 2 do 3 nedelje od sadnje praktikuje redovno orošavanje mikrorasprskivačima koji se nakon dve do tri nedelje uklanjaju kada se frigo živići pravilno ukorene i počnu vegetativno da razvijaju. pošto ne dolazi do prevlaživanja. suvi vetrovi i zaleđivanje banka ispod folije na težim zemljištima koja nisu najbolje drenirana. Kada obaviti sadnju jagode? U samoj sadnji živić ne sme dugo da bude na visokoj temperaturi. Kod julske sadnje i visokih letnjih temperatura. pa čak i 800 kg/ha Multi Za sadnju treba koristiti deklarisane frigo živiće. Poželjno je da se po svakom živiću formira najmanje 2-3 korenova vrata. Zato ishrana kaljum nitratom ima veoma veliki značaj. ne bi previše sabilo pre podizanja leja sa folijom i sistemom kap po kap.ili pak kod peskovitih. snage živića i uslova i tehnike gajenja. Od polovine oktobra do polovine novembra. pri čemu su u postupku granulisanja upotrebljene huminske kiseline iz laverdita i inhibitori nitrifikacije (nitrapirin) i niz drugih komponenti koje mu daju izuzetnu upotrebnu vrednost. Krajem avgusta do polovine septembra jagoda se zasniva iz bezvirusnih zelenih živića. koji se proizvode kulturom meristema i po svom potencijalu u prinosu. ili nakon razoravanja lucerke. U septembru i u oktobru trudimo se da živić fertigacijom i folijarnom ishranom pripremimo za nastupajuću zimu. tako da imaju daleko veću tržišnu vrednost. U našim kontinentalnim uslovima klime najbolje je sadnju obaviti polovinom jula. Pre sadnje izvrši se skraćivanje korena na 9-10 cm i dezinfekcija živića u rastvoru Ridomila i nekog insekticida npr. A+ i AA+. pošto se zemljište brže zagreva. čime je aktivnost korena optimalna. malo humoznih zemljišta. najbolje što kvalitetnijih vodorastvorljivih.5 l/ha Talstara. magnezijum ali i neophodne mikroelemente. Ukoliko zasadu prete jake golomrazice. grčica. a usev u proleće ranije prispeva. pažljivo rasađuje u zemljište tako da se koren slučajno ne povije vrhovima uvis. ili potpuno saturisanom zemljištu prosto skuvaju mlade živiće. daleko prevazilaze klasičan način umnožavanja jagode. najkasnije do kraja jula početka avgusta. koja sadrže i huminske kiseline. Plodovi su krupniji. diamonijum fosfata i kalijum nitrata. jer još uvek ima vremena za njihov vegetativni razvoj i formiranje roda u narednoj godini. smanjujemo zalivanje i ishranu i usev pripremamo za prezimljavanje. da se zemljište Comp Base đubriva. plodonošenja i mali rod. ili tokom samog formiranja bankova. Ovo đubrivo je formulisano od najkvalitetnijih potpuno vodorastvorljivih komponenti. Treba voditi računa da obilnim i čestim navodnjavanjem sistemom kap po kap ne izazovemo slab prijem. narednog proleća imaćemo kašnjenje cvetanja. Jagoda se gaji na visokoj leji pokrivenoj polietilenskom folijom. Ukoliko slabije razvijen bokor opteretimo rodom već u jesen. Živići se razlikuju i po kategoriji i dijametru korenovog vrata i po tome nose različite oznake A-. U umereno kontinentalnom pojasu se sadnja viših kategorija frigo živića obavlja od kraja maja do kraja jula. kako bi se usev dovoljno vegetativno razvio i dovoljno izbokorio do nastupanja jesenjih mrazeva. (waiting bad) mogu prolećnom sadnjom dati pristojan rod već u godini zasnivanja na otvorenom polju. odakle će se nakon zime jagoda ponovo razbokoriti i zemetnuti plodove. pa se odmah nakon pripreme leja. onda usev pre 33 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Tokom izvođenja dopunske obrade. Živići A++ tzv. obojeniji i čisti. Orošavanjem se smanjuju temperature i povećava relativna vlažnost vazduha što izuzetno pogoduje porastu i razviću jagode. Napominjemo da je vrlo važno među redovnim merama nege. Preporučujemo unošenje 400-600. Visoke temperature pod malč folijom na jako vlažnom. Tada se unosi i potrebna količina mineralnih đubriva. pedantno i redovno uklanjati stolone i cvasti. kao i sadnica iz kontejnera koja je u zelenom stanju prezimela u zaštićenom prostoru. kako visoke temperature ne bi usporile ukorenjavanje i prijem živića. ali samo ako raspolažete sadnicom dijametra preko 10 mm. a sve u zavisnosti od plodnosti zemljišta. Prestige. pri čemu se kod iskusnih proizvođača i u dobrim uslovima proizvodnje može očekivati inicijalni rod po živiću od 50 do 300 g u zavisnosti od sorte. Dopunska obrada ne sme da podrazumeva puno prohoda teškom mehanizacijom. Frigo živići se sade nakon prethodnog laganog odmrzavanja na sobnoj temperaturi u trajanju 2 do 3 dana. Pre sadnje treba pravilno obaviti zalivanje. postavljanja folije i traka za navodnjavanje pristupa navodnjavanju pre sadnje i tom prilikom primenjuje 1 do 1. bez bojazni od infekcije patogenima. Unošenje 8 kg/ha preparata Force često nije dovoljno.

uklanjamo sve promrzle i oštećene listove. a najkasnije do polovine jula izvrši se potpuno uklanjanje nadzemne mase košenjem. bez elementarnih nepogoda. Kada se u proleće stabilizuju noćne temperature na oko 5-6 °C. kako se za vreme padavina plodovi u zrenju ne bi prljali ili primili zarazu. Prinosi u Španiji i Italiji. gde se svake godine obnavlja zasad i koristi samo jednu godinu. dostignuti su prinosi od 45 t/ha. a najkasnije od polovine decembra kod ranih i osetljivih sorata vrši se prekrivanje jagode lutrasilom u cilju zaštite od izmrzavanja. uz dosledno poštovanje preporučene tehnologije. Nakon završetka berbe usev se jedno vreme održava vegetativno. a u folijarnom đubrenju i aminokiseline i fosfitna đubriva. istrajnost. kao i starije donje listove koji leže na foliji. pa čak i do 35 t/ha za visokorodne kasne sorte. 34 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Nadalje ishrana putem sistema kap po kap prati okvirni program ishrane. a od početka oktobra se usev zasušuje. Mere nege u gajenju jagode na otvorenom polju podrazumevaju u velikom broju slučajeva. nakon čega se primenjuju i Ridomil tri godine i u slučaju prosečnih meteoroloških uslova. Rano prolećni tretman podrazumeva obaveznu primenu bakarnih preparata. ishrane i navodnjavanja. nakon čega ponovo sledi program zaštite. naročito one veće debljine 23 g/m2 omogućuju idealno prezimljavanje i u uslovima golomrazica (nekoliko dana oko i ispod -10 °C) i na negativnim temperaturama blizu 0 °C (visoka zasićenost vlagom). Polovinom septembra se proređuje broj korenovih vratova na 2 do 4 u zavisnosti od bujnosti sorte. naročito kod težih tipova zemljišta nastiranje slamom između bankova. Termozaštitne barijere od lakog netkanog agrotekstila. a berači mogli svoj posao da obavljaju nesmetano i odmah posle kiše. naporan rad. Usev se obično gaji prvih jačih zahlađenja treba pokriti agrotekstilom. moguće je postići prinose od 20 t/ha za rane. gde se zemljište detaljno dezinfikuje i gde se primenjuje vrlo napredna tehnologija gajenja.GAJENJE JAGODE i Alliette u narednim tretmanima. Od polovine novembra.

.

80 10.20 1. R = 5 cm 40 x 30 cm Đubriva MultiCopmBase 14:13:20+2MgO Živići jagode A Navodnjavanje Kap po kap T tape 508-20-500 Priključna spojnica sa ventilom Layflat 50mm PE 50 Obujmica 50 x ¾” Spojnica M ¾” x 25 Lakat spojnica 25 x 25 Muf ¾” x ¾” Mix Rite fertilizaciona pumpa ¾” PE 25mm/3. kom C Naša ocena je da proizvodnja jagode i drugih vrsta jagodastog voća za svežu konzumnu potrošnju i za izvoz ima veoma dobru perspektivu i da predstavlja značajnu razvojnu šansu Srbije u bliskoj budućnosti.000.00 766.54€ 10.35 19.76 0.80 1. folije i lutrasil iznosi 18%.25 14.00€ 3050 m kolut Kom Kom M Kom Kom Kom Kom Kom M Kom Kom Kom Kom Kom Kom 4 40 40 33 2 4 2 2 1 2 1 1 5 1 1 3 146.00 8. a povraćaj za folije i agrotekstil 15%. odgovarajući obim proizvodnje.25 235.40 3.00 3.2mx1000mx25mic rolna 6 127.20 1.30 1.00 766.40 10.80 0.360. Najvažnije pretpostavke za uspešan nastup na stranim tržištima jesu.000 dinara/ha.25 14.00 3.00€ 50 kg vreća 12 52.05 m 9720 m2 0.25 0.2 Ventil M/F 1 1/2” Spojnica M 1 1/2” x 50 Spojnica F 2” x 50 Filter 2” mrežni inox Filter 2” disk Teflon traka UKUPNO Opcija: rana proizvodnja LUTRASIL ene su date sa uključenim PDV-om koji za frigo sadnice i đubrivo iznosi 8 %.m.m. (€) 1.20 8.15 16.60 587.40 4.00 0.00 2. dobra organizacija posla i efikasan sistem prenosa savremene tehnologije u neposrednu proizvodnju.50 235. kontinuitet u snabdevanju kvalitetnom robom.80 1.54€ 23 g/m2 .00 43.60 0.00 624.00 624.35 19.10 1.00 0.360.14 1.15 3. Cena (€) Cena (€) Specifikacija Cena po j. j.80€ 36 ŠKOLA GAJENJA JAGODE .00 48.04 32.4.411. dok za sistem za navodnjavanje kap po kap čitavih 50% od fakturne vrednosti umanjene za vrednost PDV-a. Podsticajna sredstva od strane Ministarstva za poljoprivredu u 2008 godini iznose 600.80 1. a za opremu za navodnjavanje. dok je u marginalnim područjima povraćaj i veći.GAJENJE JAGODE Predračun repromaterijala za zasnivanje 1 ha jagode odnosi se na parcelu 33 x 300m = 1 ha ukupno Vrsta repromaterijala Malč folija Srebrna o.00€ Dijametar 10-12 mm Kom 40000 0.021.000.25 1.

.

11147 Beograd Pozovite na: 011 23 980 39 prodaja-pretplata@poljoprivrednilist. ili pišite na: Poljoprivredni list.Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća T ekst.co. Vodovodska I deo 53. M.yu 38 ŠKOLA GAJENJA JAGODE NARUDŽBINE IZ SRBIJE: .V.

Pilanska bb (Banjalučki velesajam) Banja Luka p_list@blic.predstavništvo.NARUDŽBINE IZ BIH: Pozovite na: 051 310 315 065 705 534 ili pišite na: Poljoprivredni list .net 39 ŠKOLA GAJENJA JAGODE .

Po dobijanju svih neophodnih dozvola za uvoz baznog materijala. landskih i italijanskih sorti jagoda. zatim đubriva. krenuće i proizvodnja frigo TRAY PLANT sadnica. kvalitetnija i efikasnija. G-din Bata je već prošao dva proizvodna ciklusa u tehnologiji vertikalnog uzgoja jagoda. bezvirusnih sadnica. U 2008. PLANTAŽA MILETIĆ je u Holandiji kupila licence za njihovu dominantnu sortu ELSANTA i za industrijsku sortu SENGA SENGANA. potpuno je ovladao tehnologijom i početnicima može biti od velike pomoći njegovo iskustvo. neophodnim zonama izlocaije i svim drugim parametrima rasadnik ispunjava sve neophodne kriterijume za uspešnu proizvodnju sadnog materijla. Pored zelenih. najnovije supstrate. hobi plasteniku i da nauče sve od sadnje jagoda do tehnike navodnjavanja i prihrane vodotopivim đubrivima. tehnologiji VERTIKALNOG UZGOJA JAGODA od ove godine za nove proizvođače uvodi se obavezna obuka. mašine za izradu bankova i postavljanje folije i kvalitetnih sistema navodnjavanja otpornih na zapušavanje čak i kada u vodi ima dosta gvožđa i kamenca. sredstva za zaštitu i ambalažu. Početnici će u Surčinu moći da vide kako G-din Bata uspešno proizvodi jagode u namenskom. kontejnerskih. Sve za jagode na jednom mestu U U aprilu 2008. konzumnih i klasiranih jagoda. Praksa je pokazala da je obuka neophodna. godine u Srbiji registrovan je PRVI RASADNIK ZELENIH SERTIFIKOVANIH KONTEJNERSKIH SADNICA JAGODA. Brošura i filmovi na CD-u će za nove proizvođače biti sastavni deo opreme. 40 Novo je to što će se vršiti ugovaranje proizvodnje i otkup industrijskih i svežih. vrhunske frigo sadnice i ambalažu za pakovanje. Novim proizvođačima isporučujemo NAMENSKE konstrukcije plastenika sa kompletnom unutrašnjom opremom za navodnjavanje i orošavanje. da se investicije brže otplate i da počnu brže da donose prihod. Od ove godine firme ATP IRRIGATION i PLANTAŽA MILETIĆ u ponudi imaju kompletnu opremu i tehnologiju za uzgoj jagoda na otvorenom. godini uveden je niz novina. Sklopljeni su svi neophodni ugovori sa nadzornim službama pod čijom kontrolom se na PLANTAŽI MILETIĆ odvija poizvodnja sadnica a u cilju dobijanja sertifikovanih. Pokazao je veliku zainteresovanost za ovaj vid uzgoja jagoda.Po pitanju savremenog uzgoja jagoda firme ATP IRRIGATION iz Beograda i PLANTAŽA MILETIĆ iz Subotice nastavljaju svoju saradnju započetu pre 4 godine. lokaciji. Za stare i nove proizvođače urađena je i brošura sa upustvima za gajenje. Uvezen je bazni sadni materijal i formiran je rasadnik na površini od 1 ha. kvalitetne folije. Kada je prvi put posadio jagodu nije imao nikakva predznanja ni o plasteničkoj proizvodnji ni o uzgoju jagoda u plastenicima. Lokacija za rasadnik je izabrana u saradnji sa stručnim službama. a proizvođači koji su već u poslu dalje konsultacije će moći da rade samo kada savladaju upustva iz brošure i vode dnevnik radova. Ovo je početni korak u proizvodnji sadnica a za narednu godinu proširuje se asortiman sa još nekoliko najnovijih ho- ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Obuka će se izvoditi u Surčinu kod G-dina Bate Miloševića. Cilj obuke je da se eliminišu početničke greške i da proizvodnja bude lakša. To podrazumeva vrhunski sadni materijal širokog sortimenta. tako da po kvalitetu tla. proizvodnju i promet sadnica.

ali je prolećni rod u zavisnosti od sorte na nivou od 1kg i više. To su rezultati koje su u našem klimatskom podneblju potvrdili proizvođači širom Srbije.co. 063/563 405.yu. Za sadnice kategorije 500 kom u gajbi optimalno vreme sadnje je u drugoj polovini jula. po pravilu se uklanjaju cvetovi i ne dozvoljava se jesenji rod. Na taj način tokom godine sezona branja može trajati 6-10 meseci. Sadnjom zelene kontejnerske sadnice postiže se prinos koji je duplo veći u odnosu na frigo sadnicu. 063/80 37 132 SUBOTICA PLANTAŽA MILETIĆ.rs ili www. AKO SE FRIGO SADNICA SADI KASNO ILI AKO SE OSTAVI VELIKI JESENJI ROD I BERE DO KASNO U JESEN.atpdoo. Praktično nisu zabeleženi prinosi ispod 25 t/ha. Tržište traži izuzetno velike količine i konzumne i industrijske jagode i ATP IRRIGATION i PLANTAŽA MILETIĆ su spremni da ispune očekivanja i proizvođača i domaćih i ino kupaca jagoda.Min. Zelena kontejnerska sadnica se sadi u drugoj polovini jula. kontejnerskim sadnicama. Prinosi na nivou 30-40t/ha postižu se sa zelenim. Samo NAJKVALITETNIJA frigo sadnica (250300kom/gajbi) posađena u tehnološkom roku i na otvorenom može u jesen doneti mali rod. U zavisnosti od sorte prolećni rod je na nivou 400-700 g/sadnici. 024/550 131. frigo sadnica se sadi u zatvorenom prostoru i plodovi se beru već posle 6 nedelja. Ako se frigo sadnica sadi na otvorenom. Tehnologija po kojoj će se proizvoditi jagode obezbeđuje prinose od 30-40 t/ha a stručna služba će kontrolisati primenu tehnologije. odnosno na nivou 20 t/ha. Svetski značajan rezultat u proizvodnji jagoda od preko 1. Zainteresovani proizvođači će moći da dobiju upitnike za prijavljivanje za jedan od savremenih vidova proizvodnje jagode ili da ih skinu sa sajtova www. da li saditi frigo ili zelenu kontejnersku sadnicu. površina za ugovaranje je 0. 266 18 57. Savremeni uzgoj jagoda zahteva da se tehnologija ispoštuje 100% i u takvojvarijanti biznis je profitabilan. čak i kraj juna) u odnosu na krupnije sadnice (manji broj komada u gajbi 250 do 500 kom). prihrane i zaštite. rok ugovaranja je 4 godine. pravilnog postavljanja sistema navodnjavanja. Preko ProCredit Bank obezbeđeni su povoljni krediti. Proizvođači koji žele da se bave savremenim uzgojem jagoda često su u dilemi koja sadnica je najbolja.5ha i min. a prema tome za isti rad dobija se i značajno veći prihod.2kg/sadnici primenom savremene tehnologije od pripreme zemljišta preko izrade bankova propisane visine. odnosno dva ciklusa sadnje. ali proizvođači MORAJU ZNATI da jesenji rod nosi RIZIK. BEOGRAD ATP IRRIGATION 011/26 666 62. ostvario je na svojoj plantaži Gdin Živko Guljan iz Surduka. POSTOJI OPASNOST DA U PROLEĆE JAGODA NEĆE CVETATI ILI ĆE DATI KASNO SAMO 1-2 CVETNE GRANE!!! Pravilo je da se sitnije frigo sadnice (veći broj u gajbi – 700 do 800 kom) sade ranije (početak jula.mileticdoo. Generalno. ne daje jesenji rod. Proizvođači mora da se prvo opredele u kom periodu godine žele da imaju berbu i u kojoj količini i da osnovu toga se opredele za tip sadnice. Sadnjom u optimalnim rokovima sadnica na kraju jeseni već ima po 6-7 vratova iz kojih u proleće izbija 10 i više cvetnih grana sa po 7-8 do 10 cvetova. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 41 .

Đubrenje azotom uvećavamo u odnosu na generalnu preporuku u sledećim slučajevima: . Od ove količine azotnih hraniva vršimo umanjenje u sledećim slučajevima: . . Na lakim zemljištima je neophodno u ishrani primeniti gornje vrednosti kalijuma koje se dopunski uvećavaju za 35 kg/ha u slučaju ekstremno visokih prinosa.za 20 kg/ha u slučajevima ekstremno visokih prinosa iznad 40t/ha. ipak. Pristupačnost fosfora u zavisnosti od hemijske reakcije zemljišta Potrebe zasada jagoda za kalijumom Zasad jagoda se u zavi-К snosti od obezbeđenosti kalijumom i njegove pristupačnosti đubri sa 90-270 kg/ha K2O. sa alkalnom hemijskom reakcijom ili na jako kiselim zemljištima dolazi do imobilizacije fosfora i stvaranja sekundarnih i tercijarnih jedinjenja koja su teško rastvorljiva. Magnezijum je veoma značajan jer ulazi u sastav hlorofila. na lakim zemljištima u fazi zasnivanja zasada.za 30 kg/ha ukoliko se zasad zasniva na strništu u istoj sezoni radi mikrobiološkog razlaganja žetvenih ostataka. . Zasad jagode je veoma osetljiv na Pristupačnost kalijuma i njegovo usvajanje Potrebe zasada jagoda za fosforom -P Za visoke prinose zasad jagode treba prema generalnoj preporuci ishraniti sa 50-150 kg/ha P2O5. u zavisnosti od obezbeđenosti zemljištem i pristupačnosti fosfora. zbog jakog ispiranja. naročito bolestima uvenuća i pojačava intenzitet napada i brojnost populacije štetnih insekata. od jagodastog voća kalijum čini čak 60% ukupnog sadržaja suve materije ploda i praktično je nemoguće u fazi porasta i zrenja plodova jagode izvan odnosa NPK 2:1:3 do 2:1:4 dobiti odgovarajuću boju. . . . magnezijum ima izbalansiran odnos u ishrani. čime se otvaraju putevi infekcije fitopatogenima. najznačajnije oruđe u postizanju visokih prinosa i dobrog kvaliteta i tržišnosti jagode. . Ukupni razmenljivi fosfor u zemljištu često nije podatak koji nam može dati pravu sliku o njegovoj pristupačnosti.za 20 kg/ha u slučaju da gajimo manje prinosne sorte (25-30 t/ha). ili umanjuju od zadate vrednosti za 20 kg/ha. a padavine od oktobra do februara iznad 300 mm. Predozirana ishrana azotom u odnosu na kalijum. zbog brze mineralizacije i ispiranja.za 20 kg/ha ukoliko je zemljište veoma bogato organskom materijom i ima povoljnu mikrobiološku aktivnost i brzu mineralizaciju. U zavisnosti od planiranog sortimenta i prinosa jagoda. sadržaj šećera i dobar ukus. Ishrana kalcijumom je takođe veoma bitna za čvrstinu plodova i njihovu dobru ispunjenost. potrebne količine azota od 120 kg/ha. siromašnim zemljištima. Minimalno potrebnim za visoke prinose jagode smatra se sadržaj od 18-22 ppm.za 20 kg/ha u slučajevima ekstremno visokih temperatura i padavina. sa niskim sadržajem humusa.za 20 kg/ha na posnim. Dobar pokazatelj pristupačnosti fosfora je njegov Uticaj forme azota na pH zemljišta 42 ŠKOLA GAJENJA JAGODE .za 20 kg/ha ukoliko su zime tople. . Posebno treba istaći potrebu da u odnosu na kalijum i kalcijum.ISHRANA JAGODE Ishrana i navodnjavanje useva jagode Dobro izbalansirana ishrana predstavlja.za 15 kg/ha ukoliko smo za predusev imali jednogodišnje mahunarke ili pak razorali višegodišnje travno-leguminozne smeše. slabi imunološki sistem biljke. potrebne količine fosfora uvećavaju se. odnosno umanjuju za istu količinu kod ranih i manje prinosnih sorata. sjaj.za 20 kg/ha u slučaju da u zasnivanju zasada primenjujemo stajnjak ili huminske kiseline. K Potrebe zasada jagode za azotom -N Generalno možemo reći da su za vrlo visoke prinose jagode . Na zemljištima bogatim krečom.i do 35-40 t/ha. sadržaj u zemljišnom rastvoru.

onda je moguće rešenje izvesna koli- Jak deficit u ishrani gvožđem se manifestuje kao jaka hloroza celih liski koje su slabo razvijene. Na takvim vrednostima u grodanu je nemoguće ostvariti boju i visok briks a time i sadržaj šećera. najbolje u formi EDDHA u jednokratnom zalivanju. Ukoliko dođe do poremećaja ravnoteže. dok ograničena zapremina supstrata u kojoj se formira korenov sistem sadnice podrazumeva komjuterizovan i vrlo precizan sistem fertigacije.5 mS/cm. grube strukture ima prednost nad crnim tresetom. Za uspešnu proizvodnju jagodastog voća neophodno je da sadržaj Ca u zemljištu bude iznad 500 mg/100 g. Tada treba primenjivati helatno gvožđe. Ukoliko se hloroza javi relativno rano. praktično je veoma teško izvodljivo u istom proizvodnom ciklusu doći do kvalitetnih pomaka. posebno u uslovima prevlaživanja i alkalne hemijske reakcije zemljišta. Obično se javlja na najmlađem lišću iz centra bokora. Obično se hloroze javljaju u momentu intenzivnog porasta plodova. a gotovo nikad na inertnim smešama poput kamene vune ili poliuretanskim penama. U tim uslovima se smanjuje aerisanost medijuma. Preporuke za hidroponsku ishranu i navodnjavanje jagode gajene na supstratima koji je gotovo nemoguće postići bez adekvatne mikrobiološke i fermentne aktivnosti u zemljištu ili supstratnoj smeši. kalijum nitrat sa cinkom i azotnu kiselinu. Najpre treba istaći da se jagode gaje samo na organo-mineralnim smešama. Istakli smo više puta da se jagoda gaji na zemljištima koja su blago kisele hemijske reakcije. Tada je navodnjavanje intenzivno i najčešće nakon naglog prelaska iz oblačnog i hladnijeg vremena u sunčani i topli period dolazi do prosvetljenja vršnih listova. onda treba primeniti veliku količinu helatnog gvožđa. optimalno 6. ili su prihvatljive samo određene sorte. Veoma dobar materijal su i kokosova vlakna koja su u stanju da vežu prilično visoke količine soli i na taj način smanje rizik od eventualnih grešaka u ishrani.2. kada obično dolazi do njegove precipitacije i stvaranje nerastvornih jedinjenja. Kada se javljaju i kako se manifestuju pojedine hloroze? Preciznost ishrane i navodnjavanja zasada jagode determinisana je prvenstveno količinom supstrata po jednoj sadnici. kojim su naša zemljišta inače veoma slabo obezbeđena.2. Normalno je da veća zapremina supstrata i veća puferna sposobnost i vododržljivost omogućuju jednostavnije sisteme za fertigaciju.poremećaje u usvajanju hraniva. u slučajevima kada se supstratna smeša priprema za duže proizvodne cikluse i ne želi se brza mineralizacija. magnezijum sulfat sa izrazito kiselom hemijskom reakcijom. Jagoda slabo uspeva na EC vrednosti zemljišnog rastvora višim od 1. a sadržaj antioksidanasa i polifenola je takođe značajno manji. Najčešće se koriste različite vrste treseta. Ona se kreće od 1-2 l pa do 4-5 l po živiću u zavisnosti od načina i tehnike gajenja i od sastava supstratne smeše. od pH 5. Razlog za to je ukus i miris. što je optimum za jagodu. oplemenjene. tzv ŠKOLA GAJENJA JAGODE 43 . Najčešći problem u ishrani je obezbeđenost gvožđa i njegova pristupačnost u alkalnoj Pristupačnost makro i mikro hraniva u zavisnosti od pH zemljišta drenčing. sa pH vrednošću oko 5. Koji su to organski materijali koji se koriste za pripremu supstrata? sredini. onda nakon uklanjanja starih listova i obnavljanja zasada tokom leta treba ispraviti deficit i narednu sezonu dočekati sa izbalansiranom akumulacijom svih makro i mikroelemenata u živiću. a u samom zrenju 1. a naročito u drugoj godini nailaze problemi vezani za relativno brzu mineralizaciju i kompakciju supstratne smeše. da bi pH zemljišta spustili na 6. Ukoliko se fertigacijom i folijarnom primenom ne uspe. ali kasnije u proleće. Kod zamene supstrata i živića svake proizvodne sezone većim učešćem crnog treseta omogućuje se brži vegetativni porast neposredno nakon sadnje i veći rod u jesenjoj proizvodnji. pa se u anaerobnm uslovima usled prevlaženosti podiže pH rastvora i dolazi do precipitacije gvožđa i cinka i pojave njihovog deficita. Beli treset.7 mS/cm. Drugi veliki problem je nedostatak cinka. Kada usled obilnog navodnjavanje uz prisustvo ugljene kiseline u zemljišnom rastvoru dođe do rastvaranja previsokih vrednosti Ca2+ onda se smanji usvajanje magnezijuma.5 do pH 7 . a sadržaj magnezijuma za lakše tipove zemljišta iznad 55 mg/100 g zemljišta. čak i ako ga ima dovoljno u zemljištu. Na alkalnim zemljištima bogatim krečom (iznad 6%) ne preporučuje se gajenje jagode. Što se tiče mogućih grešaka u pravilnom doziranju vode i hraniva.

niske adsorpcione sposobnosti. a određuje se na bazi kumulativne radijacije i iznosi obično 5 do 30%. koje se nakon izvesnog vremena slabije ispiraju u odnosu na druge organo mineralne supstratne smeše. pri čemu je u stanju da adsorbuje i određenu količinu magnezijuma. koji se obično koristi u letnjoj proizvodnji stalnorađajućih jagoda. Najpre. specijalne vrste gline koja ima relativno visoku koloidnu moć i vododržljivost. vrlo složenih fertigacionih jedinica. Drugi sistem je primena dozer pupi koje su redno ili paralelno vezane i obično ih ima dve ili tri. Treći sistem je primena miksera i komjutera. a mane su veoma brojne. ali sa druge strane akumulira velike količine soli. Visina drenaže. odnosno količina hran- ŠKOLA GAJENJA JAGODE . najčešće prihvaćen standard jeste receptura 165 do 185 ppm N. koji su najčešće zapremine 1000 l preko male elektro pumpe. koje ne rade na proporcional- ljivog rastvora koja se ocedi iz vreća sa supstratom zavisi od visine zalivnih normi i učestalosti navodnjavanja. Prednosti ovog metoda fertigacije jeste niska cena za sistem navodnjavanja i ishrane. čestu potrebu mešanja više različitih formulacija đubriva i velika angažovanost obučenih ljudi na poslovima fertigacije. U hidroponskom gajenju jagode na supstratima. Perlit je hladan mineral. Ovaj sistem je prihvatljiv u hobi gajenju i na malim proizvodnim površinama. odnosno proizvodnji. 265 do 420 ppm K2O. Najčešći sistem koji se primenjuje od samog početka jeste doziranje konačnog rastvora iz tankova. 70 do 85 ppm P2O5 . Od minerala se za pripremu supstratnih smeša koriste ekspandirani perlit ili vermikulit u zavisnosti od sezone gajenja jagode.ISHRANA JAGODE jedinjenja usled dužeg stajanja do upotrebe. dok je vermikulit izuzetnih termičkih osobina i odličan je u zimskoj kojih je postavljena dozer pumpa koja u vodu za navodnjavanje unosi potrebnu količinu kiseline. Šema fertigacije useva jagode kombinacijom dozer pumpi čina bentonita. čak 240 ppm CaO zimi. Organizujemo ih obično kao tank A i tank B između Shema 1. ovakav način rada podrazumeva moguću precipitacijutaloženje pojedinih soli nerastvorenih 44 nom sistemu već je ishrana bazirana na građenju vrednosti konačnog EC iz vrednosti pojedinačnih matičnih rastvora i same vode za navodnjavanje.

pa dolazi do prevlaživanja korena. te brojni problemi sa pojavom deficita mikroelemenata.0% 11. Dati primer odnosi se na ishranu jagode gajene na supstratu u uslovima okoline Beograda. K+.6 mS/cm. kao P2O5: -Sadržaj K.i 7 ppm H+.5 mS/cm. Ukoliko je vrednost pH visoka.HCO3-+.5-0.7 mS/cm.NO3. najbolje je da se za ishranu zasada jagode na supstratima u nesavršenim uslovima koriste specijalna kristalna vodorastvorljiva đubriva za hidroponiku koja ne sadrže amidnu formu azota i imaju visok sadržaj mikroelemenata. magnezijum sulfata.6 Soli g/l 626 Ca++ 85 Mg++ 41 K+ 7 NH4+ Na+ 39 NO3H2PO4-4 SO4-97 HCO3524 Cl13 Fe 0. 175 g 68 g 194 g 2. Analiza vode za navodnjavanje mora da obuhvata osim vrednosti pH i EC..0% -Sadržaj mikroelemenata Fe 1000ppm Mn 500ppm B 200ppm Zn 150ppm Cu 110ppm Mo 70ppm ŠKOLA GAJENJA JAGODE 45 . 215 ppm K+. kao MgO: 17-10-27+me 11. kao K2O: -Sadržaj Mg. koji se razlikuju po složenosti. sadržaj sledećih katjona: H+. te helatnog gvožđa i drugih mikroelemenata. kalijum nitrata i kalijum sulfata. NH4+.8 g Tank B Monokalijum fosfat Kalijum sulfat Magnezijum sulfat Azotna kiselina Odnos amonijačne i nitratne forme je usklađen tako da uz dodatak kalcijum nitrata i magnezijum sulfata možemo imati sve potrebne makro i mikroelemente. Podaci o hemijskom sastavu vode za navodnjavanje odnosi se na bušeni bunar dubine 86 m. koji nije podložan precipitaciji u baznoj sredini. U hidroponskoj ishrani u prvom delu vegetacionog ciklusa se koristi formulacija sa više amonijačnog azota. Nakon upoznavanja sa sastavom vode za navodnjavanje vrši se balansiranje potrebnih hraniva i formiranje matičnih rastvora. u pogledu odnosa katjona i anjona u rastvoru za fertigaciju. koja u svom sastavu ne sadrže amidnu formu azota ili ureu. lako se da zaključiti da voda za navodnjavanje ne sme biti opterećena viškom rastvorenih katjona i anjona. 93 ppm H2PO4-. Tank A Kalcijum nitrat Amonijum nitrat Kalijum nitrat Kompleks mikroelemenata Količina đubriva na 1000 l vode. Treći sistem je baziran na monokalijum fosfatu i na azotnoj kiselini i uz ostale proste soli i mikroelemente ovo je svakako najviše korišćen sistem u hidroponskom načinu israne u Srbiji. kalcijum nitrat. Kada se tome dodaju sortne specifičnosti u zahtevima za hranivima. U sva tri koncepta konačan rastvor mora biti neutralan. 32 ppm Ca++.0% 33. Redovna kontrola drenaže odnosno oceda pokazuje u kojoj meri je količina rastvora prilagođena potrebama biljaka. u ishrani treba uneti 18 ppm NH4+ .014 Na osnovu proračuna. u prvom redu gvožđa i cinka. onda zaista uviđamo svu kompleksnost ove problematike. Postoje tri osnovna koncepta fertigacije. pH 7.67 Tvrdoća o nem 23. Prvi koncept podrazumeva primenu složenih NPK đubriva za hidroponsku proizvodnju. Drugi sistem je kombinacija prostih soli: monamonijum fosfata. Po pravilu vrednost pH i EC ne bi trebalo da se razlikuje od dozirane vrednosti više od 10-20%. uz dodatak fosforne kiseline. tako da konačni sadržaj kalcijuma i magnezijuma recimo uključuje i one vrednosti sadržane u samoj vodi za navodnjavanje. a kasnije u ishrani preovlađuje nitratni azot.0% 2. i anjona HPO4-. magnezijum sulfat i amonijum nitrat da bi se postigao željeni odnos makrohraniva. 134 g 228g 617 ml nosno EC vrednost ne bi trebalo da prelazi 0. Mikroelemnti mogu da se dodaju i u izbalansiranom kompleksu u helatnom obliku. 50 ppm SO4-.0% 11. onda pristupamo ispiranju u trajanju jedan do dva dana u zavinosti od količine i sastava supstrata. od- Mg2+. SO42-. kalcijum nitrata.165 ppm CaO leti i 40 do 70 ppm MgO. Ako se uzme u obzir EC vrednost konačnog rastvora prostih soli makro i mikro elemenata. kalijum sulfat. 719 ppm NO3-.0% 2. u zrenju jagode.5-6 i EC 1. Ukoliko se vrednost elektroprovodljivosti poveća.3 EC mS/cm 0. uz pH vode za navodnjavanje 5. odnosno 1. Ca2+. dok se eventualna korekcija gvožđa može postići unošenjem EDHHA helatnog gvožđa. ali i po preciznosti. Na+. Formulacija vodorastvorljivih đubriva za ishranu jagode na supstratima Polyfeed -Sadržaj N(NO3): -Sadržaj N(NH4) -Sadržaj N(Ukupno): -Sadržaj P. Dakle.7% 17% 10% 27% 11-11-33+2MgO+me 9. obzirom na sve navedeno. a učestalost navodnjavanja velika.3% 5. onda je pojedinačna norma mala. Ovim izbalansiranim formulacijama se još po potrebi dodaju azotna kiselina.

5 kg 3.5 kg 4. dr Nebojša Momirović REDNI BROJ PRIHRANE FENOFAZA U KOJOJ PRIHRANJUJEMO OPTIMALNO VREME PRIHRANE CILJ PRIHRANE NAZIV ĐUBRIVA PREPORUČENA KOLIČINA ZA 1000 SADNICA JEDNOGODIŠNJE DVOGODIŠNJE 1.5 kg 2 kg + 0. Intenzivan rast plodova 1-1.5-2 kg 2-2.5 kg 2 kg 5.5 kg 2 kg 2.2 puta zavisno od potrebe odnosno opterećenosti biljke plodovima Intenzivan rast plodova 1-1. Zametanje i rast plodova Intenzivan rast plodova Polyfeed 20-20-20 + Mikro ili Polyfeed 16-8-32 + Mikro Polyfeed 17-10-27 ili Polyfeed 16-832+2MgO+ME Polyfeed 11-11-33+2MgO ili Polyfeed 16-8-32+2MgO+ ME 1-1.5 kg 6. Na početku cvetanja Rast lista i pravilno formiranje plodova Ca nitrat + Mg Nitrat / Sulfat 1-1. Pred početak berbe s ovom prihranom može se dodati Multimicro FE ukoliko je potrebno U berbi jagoda 1 .5 kg 46 ŠKOLA GAJENJA JAGODE .5 kg 2-2.ISHRANA JAGODE Program ishrane jagoda vodorastvorljivim đubrivima Haifa Chemicals (Planirani prinos 25-30 tona /ha) by Prof. Na početku vegetacije iza čišćenja (šišanja) jagoda od starog i promrzlog lišća Intenzivan rast lista jagode 10-15 dana nakon prve prihrane Formiranje novog korena i cvetova Polyfeed 11-44-11+1MgO +ME 1-1.5 kg + 0.5 kg 2-2. Intenzivan porast lista Polyfeed 20-20-20 + ME 1.

dubine kopanja do 15 cm. a kasnije po potrebi) Multi Micro Fe EDu zalivanju kod jakog -Fe Đubrivo se dodaje zajedno DHA 6% deficita dodaje se 0. zaobljenim staklima radi veće preglednosti i karbonskim filterima. pogodni za rad u baštama. zaobljeno kućište (bolji protok materijala).yu .NEKROTIRANJE STARIJIH LISTOVA -Mg Nakon uočavanja simptoma (pri naglom prelasku iz hladnog i oblačnog u toplo i vrlo sunčano vreme) NEDOSTATAK GVOŽA .NEDOSTATAK KALCIJUMA .KOVRDŽANJE TERMINALNIH LISTOVA -Ca Folijarno Poly Ca-LSA 15% CaO 50ml /10 l vode Folijarno.85 do 2m.zalivanje Prvi tretman kod inicijalnog formiranja plodova NEDOSTATAK MAGNEZIJUMA .5.HLOROZA ( ŽUĆENJE ) LISTA -Zn Količina za jednu sadnicu Multi KZn Na alkalnim zemljištima primenjuje se 1-1.5. Specijalna NOVA M SERIJA voćarskih traktora od 60-95KS. idealni za potrebe voćarstva i vinogradarstva za usitnjavanje granja debljine 2. Obezbeđeni servis i delovi u garantnom i vangarantnom roku.HLOROZA ( ŽUĆENJE ) LISTA Prvi tretman nakon čišćenja jagoda od starog lišća 10g /10 l vode (na početku vegetacije.5-1 g/po s navodnjavnjem ili folijarno sadnici NEDOSTATAK CINKA .milurovickomerc. Prskalice i atomizeri. Lake freze i mulčeri hrvatskog proizvođača GRAMIP DUBRAVA.10cm.OPADANJE CVETOVA I DEFORMISANOST PLODOVA Cvetanje Đubrivo se dodaje zajedno s navodnjavnjem ili folijarno OPŠTE ZAOSTAJANJE U PORASTU-PROBLEMI SA BOLESTIMA U svim fenofazama na 10 do 15 dana Đubrivo se primenjuje folijarno -B KREDIT I LIZING OD 5-7 GODINA KAMATA 3-7%.com • milurko@sezampro. atomizera i prskalica u iznosu od 50%. Bez kabine i sa komfornim kabinama sa klima uređajima. SA I BEZ UČEŠĆA Voćarski traktori japanskog proizvođača Kubota B serije od 14-30KS sa pogonom na sva četiri točka. Pored toga veliki izbor poljoprivrednih i komunalnih traktora do 128 KS.com office@milurovic. Fiksni i bočno pomerljivi (hidrauličnim ili mehaničkim putem) kompjuterski balansirani rotori. Traktorske freze zahata 0.5 g/sadnici Folijarno Multi Micro Bor feed 100 ml /10 l vode Folijarno Polyamin + Multi ProteK 20 ml + 30 g /10 l vode Đubrivo se primenjuje navodnjavanjem u intenzivnom porastu plodova NEDOSTATAK BORA . Mulčeri za usitnjavanje biljnih ostataka. 3 GODINE GARANCIJA. nošeni i vučeni AGROMEHANIKA KRANJ Cisterne CREINA od 1200 do 20000l Podsticajna sredstva MPŠV za kupovinu cisterni.zalivanje Magnisal / Bittermag 100 g/10 l vode 3-5 g/m2 jednokratnim zalivanjem Folijarno. svojim gabaritima prilagođena voćnacima i vinogradima. Nudimo Vam i proizvode sledećih firmi: Ul. Beogradska 32 • 11277 Ugrinovci tel: 011/8409-528 • 011/8409-810 • fax: 011/8409-809 www. voćnacima i vinogradima.

o. a pored osušene materije daje i poluproizvod u obliku sakupljene isparene tečnosti.o. Ova sušara je patentno zaštićena i plod je srpske pameti. koja se može dalje prerađivati. +381 11 3561958 office@ntim.ntim. Ova tehnološka novina na Novosadskom poljoprivrednom sajmu je izazvala veliko interesovanje potencijalnih korisnika zato što daje produkte sušenja u premijum kvalitetu.rs www. voća i povrća. Patrijarha Dimitrija 24 11090 Beograd Tel.Suncem do premijum kvaliteta Prednosti sušare? • raznovrsnost • ekonomska nezavisnost • ujednačen kvalitet • kontrola procesa • isključen uticaj čoveka • definisano vođenje procesa • određivanje vršne temperature sušenja i određivanje završne vlage • CE standard • HACCP standardi • štedi energiju • PREMIJUM kvalitet SUŠARA NA SUNČEVU I ELEKTRIČNU ENERGIJU NTIM tehnologi iz Beograda je na tržište izneo izuzetno energetski ekonomičnu sušaru koja pre svega koristi sunčevu energiju za procese sušenja: lekovitog.rs . gljiva. začinskog i aromatičnog bilja. NTIM d./Fax.

rs • www. Pap Pala 17.prah i granul.YARA .budući izgled starih proizvoda FERTICARE 15-30-15 FERTICARE 14-11-25 FERTICARE 24-8-16 FERTICARE 10-5-26 FERTICARE HYDRO 6-14-30 FOLICARE 17-9-33 B FOLICARE 19-11-24 Cu FOLICARE 19-11-24 Zn YaraMila Cropcare 11-11-21 YaraMila Cropcare 5-14-28 Yara Mila Multicare 5-10-25 Yara Mila 8-20-30 CALCINIT / TROPICOTE / NITRABOR KRISTA K KRISTA SOP . tel/fax: 024/622-119 e-mail: office@agro-ferticrop.yara.yu .co.co. Subotica. PROIZVODNJA GORE NAVEDENIH PROIZVODA JE U BIVŠIM KEMIRINIM FABRIKAMA! I dalje jedini zastupnik za Srbiju: AGRO-FertiCrop.prah i granul.bivši proizvodi.yu www.novo ime kompanije Kemira GrowHow o stari džakovi KEMIRA . novi džakovi NAPOMENA: NE MEŠAJTE KRISTALONE SA NOVIM YARINIM A STARIM KEMIRINIM PROIZVODIMA. još uvek na tržištu FERTICARE 15-30-15 FERTICARE 14-11-25 FERTICARE 24-8-16 FERTICARE 10-5-26 FERTICARE 6-14-30 FOLICARE 17-9-33 B FOLICARE 19-11-24 Cu FOLICARE 19-11-24 Zn CROPCARE 10-10-20 CROPCARE STANDARD 5-14-28 MULTICARE 5-10-25 POWER 8-20-30 KALCIJUM NITRAT KALIJUM NITRAT KALIJUM SULFAT . YARA .agro-ferticrop.

Za prevenciju plamenjače veoma je prolećnog kretanja useva i nakon letnjeg uklanjanja nadzemne lisne mase (košenja). Tokom prekida u gajenju jagode. a kod hobista i čitavih 35 cm. Mlađi listovi iz centra rozete ostaju zeleni i uspravni iako je biljka delimično zakržljala. Na korenovom vratu ili u osnovi lisne drške na preseku se primećuje jasno izražen mrki prsten. ali je ne treba praktikovati na tem- Tamo gde se javlja ovo oboljenje poželjno je da rotacija traje najmanje 7 do 8 godina. povrtarske vrste iz familije pomoćnica: pradajz. Coniothyrium fuckelii. albo-atrum Javlja se na pojedinačnim biljkama ili u oazama. U hemijskom suzbijanju dezinfekcija basamid granulatom daje odlične rezultate. Živić je slab. papriku i plavi patlidžan. Hemijsko suzbijanje podrazumeva detaljnu dezinfekciju zemljišta. a stariji listovi nekrotiraju i dobijaju oranž. u hladnijem delu godine. Hainesia lythri. a najbolje je zemljište zauzeti višegodišnjim travno leguminoznim smešama. Proizvodi toksine u ksilemu čime smanjuje usvajanje vode i smanjuje turgor zaraženih biljaka. Za dezinfekciju se može koristiti i metam sodijum i hlorpikrin. crvenu ili žućkastu boju. Manifestuje se crvenkastim. Simptomi su gubljenje svežine i bele boje korenovih žilica. Stariji listovi se uvijaju duž centralnog nerva. kod peraturama iznad 30°C.ZAŠTITA JAGODE Zaštita useva jagode Zeleno uvenuće Prouzrokovač: Verticillium dahliae i V. a donji listovi žute. Idriella lunata. Oboljenje je kompleksna kombinacija gljivičnih prouzrokovača. ogršticu za zelenišno đubrenje ili gajiti recimo brokoli ili kelj pupčar. nerazvijen. koristi se najviše dazomet (basamid granulat). Otkako je metil bromid izbačen iz upotrebe i zabranjen. U plodored treba uključiti travno leguminozne smeše i poštovati u potpunosti ograničenje u prekidu gajenja jagode. obavezan kod podizanja matičnjaka. Inokulum dugo ostaje u zemljištu. fragariae Gljivično oboljenje koje se javlja posebno na težim. Kada se bolest pojavi treba ukloniti zaražene biljke iz zasada i ne popunjavati zaražena mesta. Hemijsko suzbijanje je moguće primenom sistemičnih fungicida poput fosetil aluminijuma (Alliete) ili fosfita. Zaražava sprovodna tkiva micelijom i produkcijom konidija. metam sodijum odnosno vapam te hlorpikrin. potom metalaksila (Ridomil Gold). Ramularia spp. te celokupnu masu žetvenih ostataka inkorporirati u zemljište. Pythium spp. Plamenjača jagode Prouzrokovač: Phytophthora fragariae var. prevlaženim i loše dreniranim zemljištima. i na kraju pocrneo i sasušen izgled. Tretirati frigo sadnice prilikom sadnje. Gajiti otporne sorte jagode. Biljka zaostaje u porastu. Fusarium sp. Pyrenochaeta sp. često praćena i napadom nematoda. kompaktan. a potiče iz zemljišta u kome se održava godinama.. Ne treba zasnivati jagode na zemljištu na kome se javljala crna trulež korena. Crna trulež korena jagode Prouzrokovač: Rhizoctonia fragariae. U preventivnom pogledu je veoma važno izbeći teška zemljišta i zasušivanje korena u fazi prijema frigo živića. Cylindrocarpon spp.. naročito na težim zemljištima. Podriti na dubinu od 40 do 50 cm u jesen međuredni prostor. njihovo parcijalno ili potpuno odumiranje. Neposredno pred pripremu zemljišta jako je dobro inkorporitati ozimu 50 važno obezbediti dobru drenažu podizanjem visokog banka 15-25 cm. kasnije mrko braon truleži korenovog vrata koji na kraju pocrni i zadeblja poput pacovskog repa. U novije vreme solidne rezultate ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Naročito se ispoljava kod mlađih useva. Dezinfikovati oruđa i opremu ukoliko prelazite sa parcele na parcelu. što je ujedno i period odmora zemljišta. Gajiti otporne sorte. treba izbegavati i druge vrste jagodastog voća.

Listovi dobijaju prvo tamno crvene ili ljubičaste pege. obscurans parazitira koju izaziva Colletotrichum acutatum. Usled toga nastaje slabljenje biljaka i smanjenje prinosa u narednoj godini.crvene spore. obscurans prouzrokuje trulež plodova. ali i nakon obnavljanja useva u leto. a kasnije se mogu uočiti tri zone u okviru pege . U prevenciji oboljenja vrlo je važno maksimalno izbegavati navodnjavanje rasprskivačima i precizno uklanjanje zaraženih delova i inokuluma. Starije pege.spoljna zona je purpurno cvene ili žućkaste boje. kružnih. odakle se kišom ili mehanički prenose. a unutrašnja zona pega je tamno mrka. Bakarni preparati samo biljke iz roda Fragaria. Vetar ne raznosi konidije. ima solidan efekat i na lisnu pegavost. U slučaju da su biljke inficirane u proleće. Duž većih nerava pege su eliptične. U nekim zemljama D. Obično se javlja za vreme jako toplog vremena. koji jedino i mogu biti inficirani u slučaju da su najmanje 1 sat potpuno prevlaženi. Inficirani korenovi vratovi otvrdnu i poprimaju mrko-crvenu ili crnu boju. razvijaju se u krupne pege u obliku latiničnog slova »V«. Na ulegnućima se pojavljuju narandžaste ili crvenkaste spore. bolest počinje da se ispoljava u vidu nekoliko (5-6) manjih. tvrde i ne razvija se vlažna trulež. koji se koristi u suzbijanju sive truleži. stolone. koja se vremenom menja u zelenu. Na lezijama se za vreme toplog i vlažnog vremena razvijaju narandžasto. U našoj zemlji nema podataka o njenoj pojavi na plodovima. tada dolazi do njegove paleži i sušenja. te je preventivna primena fungicida izuzetno važna. Čak 90 % plodova može biti zaraženo za manje od nedelju dana. Ako se na listu formira veći broj krupnih pega. naročito u fazi zrenja. Uopšte posmatrano. Ozbiljno gljivično oboljenje koje napada liske. Colletotrichum fragariae. Iz njih se na mrtvim listovima u proleće razvijaju konidije i obično kišom šire na mlade i zdrave listove. sa sivim ili skoro belim oreolom. Najdestruktivnija je trulež korenovih vratova koju izaziva Colletotrichum fragariae i trulež plodova zasadu. Na plodovima se razvijaju beličaste vodenaste pege koje poprimaju mrku do tamno mrku boju. korenove vratove i plodove. Pegavost lista Prouzrokovač: Mycosphaerella fragariae bespolna Ramularia brunnea Gljivično oboljenje koje prezimljava u obliku sklerocija na inficiranim listovima. Palež lista jagode Prouzrokovač: Dendorophoma obscurens (Phomopsis obscurans) Javlja se širom sveta gde god se jagoda gaji. Antraknoza jagode Prouzrokovač: Colletotrichum acutatum. Glavne štete od ove bolesti nastaju u drugoj polovini leta u vidu paleži starijih listova. U začetku pege imaju sivkasti centar. dok je u nekim manje značajna. koje kasnije izbele u sredini. U nekim se područjima smatra va. Iprodion. bakar hidroksid ili bakarsulfat. koje se formiraju duž glavnih nera- plodovima. i Colletotrichum gloesporoides. izdužene lezije koje izazivaju venjenje i propast celih biljaka. srednja zona je svetlo mrka. ali ih može biti i desetak. Tačke su smeđe do crne. Antraknozu je teško zaustaviti nakon što se pojavi u daju odlične rezultate bakar oksihlorid. pa izgledom u velikoj meri podsećaju na one koje prouzrokuje Mycosphaerella fragariae. Zaraza se intenzivno širi ukoliko je lišće vlažno.5 cm iznad korenovih vratova. dijametra oko 3 mm. Kod nas je značajna samo na nekim sortama. crveno purpurnih pegica na listu. bilo sasušenom lišću ili na mumifikovanim vlažno vreme i temperature iznad 10 °C favorizuju lisnu pegavost u proleće. mada na većini komercijalnih sorti za sada ne predstavlja veću opasnost.daje primena fosetil aluminijuma (Allieta) i fosfitnih đubriva. neophodno je kod obnavljanja useva spustiti visinu reza na 0. lisne drške. P. U centru pega se formiraju piknidi čiji se vratovi probijaju kroz epidermis. Simptomi na tkivima su crne. kao što je Multi Protek. dijametra do 3 mm uvećavajući svoje dimenzije. Primarne infekcije se ostvaruju početkom vegetacije konidijama koje raznose kišne kapi. Bolest napada i plodove i često se manifestuje sa jednom ili dve mrke pege. Jako ozbiljnom bolešću. 51 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . hlortalonil u matičnjaku i to samo ukoliko se ne primenjuje Omite u kontroli grinja. Gljiva se održava tokom zime u formi micelije ili piknida u okviru pega na izumrlim starim listovima jagode koji ostaju pričvršćeni za biljku. naročito uz optimalnu temperaturu od 25-30 °C. Spore prezimljavaju na biljnim ostacima.

Azoksistrobin (Quadris) se prime- pepelnicu prati i napad grinja. U hemijskoj kontroli se mogu koristiti svi botricidi. U proleće se vrši i čišćenje od mrtvih sasušenih listova koji leže na foliji. te primenu sumpornih preparata poput kumulusa ili kvašljivog sumpora. ređe latice. dok su najosetljiviji prašnici i kasnije formirani plodovi. Cvetna drška postaje polako braon boje. a naličje prekriva beličasto-sivkastom navlakom. prosimidona (Sumileksa) i iprodiona se danas retko koriste u hemijskom suzbijanju. azoxistrobin (Quadris) samo jednom i do 3 tretmana kvinoksxifenom(Crystal). Pepelnica jagode Prouzrokovač: Podosphaera aphanis rec. Kada započne zrenje i berba hemijska zaštita je zakasnela. kalcijumа i magnezijuma u odnosu na azot. U kontroli ove bolesti veoma je važno uništavanje i uklanjanje kompletne nadzemne lisne mase košenjem na visini 3 do 4 cm iznad korenovog vrata prilikom redovnog obnavljanja useva nakon prolećne berbe. povećava se i opasnost od sive truleži. Treba odabrati otporne sorte. Bela prevlaka na naličju listova sačinjena je od konidija i od spora. Obnavljanje useva vrši se 2 do 4 nedelje nakon završetka berbe. Napada kod orošavanja kišenjem čak i plodove. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . ili triadimefona (Bajletona). Hemijsku zaštitu treba započeti na početku cvetanja i ponavljati je u regularnim intervalima. čak i ukoliko je to neophodno. cvetnu ložu. Takođe se može dosta uspešno koristiti i fenheksamid (Teldor). Preparati poput vinklozolina (Ronilana). U uslovima jake infekcije siva trulež je vidljiva na većini plodova.ZAŠTITA JAGODE Sakupljanje i uništavanje zaraženih listova posle berbe je korisno zbog smanjenja izvora zaraze. heksakonazola (Anvil) u težim slučajevima. Siva trulež Prouzrokovač: Botrytis cinerea Prezimljava u obliku sklerocija ili micelije na starim listovima. Hemijsko suzbijanje podrazumeva 52 i deformišu često plod. Česta berba neophodna je ukoliko vreme pogoduje sivoj truleži (česte kiše). Takođe treba voditi računa da obično preparate na bazi propikonazola. obično na starom sasušenom lišću. U integralnoj zaštiti preporučuje se soda bikarbona (85% rastvor). Sphaerotheca macularis f. mogu se primenjivati fungicidi u periodu posle berbe. U područjima u kojima je bolest značajna. lisnim drškama zrenja a njihovo rashlađivanje brzo. Voditi računa da su dva tretiranja obično dovoljna i ne upotrebljavti ga više od 2 puta u sezoni. U suzbijanju penkonazolom (Topas) ne treba primenjivati više od 2 tretmana godišnje. Konidije počinju da klijaju nakon 6 sati i završavaju ciklus nakon 24 sata nezavisno od temperature. Neophodna je pravilno izbalansirana ishrana. Za ovu bolest nisu razrađene posebne mere suzbijanja. Konidije inficiraju cvetne drške. nepotrebna i neefektivna. liske se uvijaju i kovrdžaju. sa dosta kalijuma. Berba plodova treba da je na početku njuje u najviše 2 tretmana tokom sezone. ali je kombinacija Ciprodinil + Fluodioksonil ili mumifikovanim plodovima. Oidium fragarie Gljivično oboljenje koje prezimljava na inficiranom biljnom tkivu u uslovima visoke vlažnosti tokom zime. koji je često isprovociran i određenim preparatima koji se primenjuju. Sa povećanjem gustine zasada. U ranu jesen su mnoge sorte koje su fotoperiodski relativno neutralne vrlo osetljive na pepelnicu. a lezije na zelenom ili već beličastom plodu razvijaju se polako u preparatu Switch vrlo efikasan. Siptomi su vrlo jasni i pre nego što siva prevlaka na naličju postane jasno uočljiva. koja kasnije poprimi ljubičastu ili crvenkastu boju. Postoji izražena razlika u osetljivosti sorti jagode prema ovoj bolesti. Treba izbegavati preobilnu ishranu azotom u slučaju česte pojave ovog oboljenja. ulje semena jojobe itd. Fragariae. azoksistrobina i kvinoksifena. sp. naročito kod kišovitog vremena. pa do kraja vagetacije. kalijumov sapun (kaligrin) odnosno kalijum bikarbonat. Uklanjanje cvetova врши се u godini zasnivanja zasada na otvorenom polju iz frigo živića.

Iza- zivaju zaostajanje u porastu i propadanje biljaka. Lisne nematode Opasne štetočine koje se razvijaju i na begonijama i u povoljnim uslovima generacija se razvija za samo 15 dana. Odlične rezultate i veću perzistentnost postići ćemo sa preparatom Force. grčica i podgrizajućih sovica. ali je izuzetnu zaštitu pružio i abastate u kombinaciji sa okvašivačem Silvet. Odlično su se u preventivnoj primeni neposredno pred cvetanje pokazali preparati na bazi abamektina. Njime se mogu preneti viroze ali i druge bolesti i štetočine što diretno utiče na smanjenje prinosa. Suzbijanju se pristupa kada se na liski uoči prisustvo do 2 jedinke. Tioneksa) praktikuje se samo u težim slučajevima. U letnjem periodu. da bi tokom leta imala 6-7 generacija. Brzo se razmnožava u povoljnim uslovima. virus uvijenosti jagode SCV i virus kovrdžavosti SMV Bifenetrin (Talstar). te ima relativno kratku karencu od 7 dana. ne treba primenjivati u usevu jagode jer izuzetno toksično deluje na pčele i ose i smanjuje polinaciju. Jagoda se vegetativno razmnožava pa se viroze prenose sa majčinske biljke na živiće.Viroze jagode Viroze jagode su veoma značajne bolesti. U proleće se razvijaju bespolne generacije. Vaši korena Aphis forbesi Beskrilne forme prezimljavaju na biljnom materijalu. Vaši prenose opasna viru- malation (Galation G-5) koji za uspešno delovanje treba da se po celoj površini primeni u dozi 40 kg/ha. krompiru. kada se nova generacija razvije za samo 7 do 10 dana. Kako se boriti protiv viroza? Osnovna mera borbe protiv virusnih ali i drugih bolesti jagode je proizvodnja i sadnja zdravog sadnog materijala. najćeše se javljaju u mrkvi. Primena endosulfana (Tiocida. iako daje dobre rezultate i deluje osim na vaši i na grinje i na leptirastu. Više viroza nanose veće štete. suncokretu. a to znači da je svaka ćelija zhvaćena bolešću. prvi put 1-2 dana pre cvetanja i drugi tretman 10-14 dana posle prvog. 53 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Ima više vrsta viroznih oboljenja jagode. najčešće tokom jula. Najbolje su se pokazala 2 tretmana na 7-10 dana u proleće. Prvi pregled obično vršimo pred cvetanje. Populacija se veoma brzo razvija. salati. na žitima. Sitemičnog su karaktera. Tiodan. neposredno promenu boje na listovima i zaostajanje u porastu plodova. čim se temperatrure ustale na 5-6 stepeni i zasad započne porast i razviće. na temperaturi 23 do 30°C i relativnoj vlažnosti manjoj od 50 %. duvanu. odakle lisne nematode migriraju na mlade listove. nakon obnavljanja useva mogu se primenjivati i klofentezin (Apolo). Što se duže jagoda gaji dolazi do većeg broja virusnih oboljenja usled čega se prinos smanjuje. u prvom redu Vertimec i Armade. uz uslov da se za sadnju koristi zdrav sadni materijal. repici. Populacija grinja izaziva Najvažnije štetočine useva jagode i njihovo suzbijanja Zemljišne štetočine Zasad jagoda trpi velike štete od larvi žičnjaka. Zato mnogi proizvođači jagodu gaje kao jednogodšnji ili eventualno kao dvogodišnji usev. Puževi golaći Deroceras reticulatum Iako su izrazito polifagni i hrane se repom. a u zasadu se uočavaju jasne sivo-crne trake. propargite (Omite) i fenazakvin (Demitan). paradajzu i jagodi sna oboljenja jagode virus ivičnog žutila jagode SYEV. Osetljivi su na sušu i masovno se javljaju samo kada je relativna vlaga 40-80% i temperatura 5-20°C. pred podizanje bankova. Mlađi listovi su umanjeni. Zato se za podizanje zasada nikada ne sme koristiti sopstveni sadni materijal. Od akaricida najčešće primenjujem dikofol ili insekticide sa akaricidnim delovanjem. kukuruzu. kržljavi. Gajenjem jagode kao jednogodišnjeg useva. Vaši Chaetosiphon fragaefolii. Sadnjom zdravih živića u zdravo zemljište stvaraju se preduslovi za kvalitetan i visok prinos jagode. Grinje Tetranichus urticae Izuzetno polifagna štetočina koja napada preko 200 vrsta kulturnih biljaka. prezimljava na korovima. Najviše se upotrebljava fenitrotion + izazivajući od kraja leta do narednnog proleća velike štete. Mladi zalisci iz centra bokora su uvijeni. Istraživanjima je utvrđeno da jedan zasad jagode za tri godine može biti zaražen virozama sa preko 90%. Stolone su kraće a plodovi sitni i deformisani. Moguće je da jedna biljka bude istovremeno zaražena sa više virusnih bolesti. odnosno na 5-7 dana u leto. a u plastenicima tokom aprila i maja. deformisani i imaju crvenkastu nijansu. Zato je veoma važno u zasnivanju useva primeniti zemljišne insekticide i kasnije po potrebi intervenisati putem sistema kap po kap. izbegava se zaraza biljaka sa više viroza a time i smanjenje prinosa.

bele boje s crnom glavom. agodin cvetojed spada u red Coleoptera. Odmah pošto na lepljivim pločama uočimo prve jedinke treba pristupiti hemijskoj zaštiti primenom buprofezina (Elisa) i acetamiprida (Mospilan. prekriven finim sivim dlačicama. Larva je 3 do 3. glatka i sjajna. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Tonus). kao što je abastate (Vertimec) tretiranjem neposredno pred cvetanje. Franckiniella occidentalis Javlja se u proizvodnji jagode u zaštićenom prostoru. po čemu su štete koje pravi ova štetočina lako prepoznatljive. Ima jednu generaciju godišnje. Za suzbijanje se najčešće koriste piretroidi i preparati na bazi endosulfana i fosalona. Jaja jagodinog cvetojeda su bela. Odrasli oblici se javljaju u proleće. Kratko vreme se hrane mladim lišćem i cvetovima. Jagodin cvetojed (Anthonomus rubi) Ovi insekti odsecaju cvetne pupoljke u proleće. Prag štetnosti je kada u redu. Prezime odrasli oblici ispod starog lišća i drugih biljnih otpadaka. a zatim dolazi do kopulacije i do odlaganja jaja. Nanosi velike štete i tripsa. ovalnog oblika. Ukoliko dođe do jačeg napada neophodno je primeniti spinosad (Spintor. iako napada i malinu i druge vrste iz porodice Rosaceae. preventivno prenosi opasna virusna oboljenja. i ako su zastupljeni u većem stepenu. Potrebno je često nadgledati zasad i pratiti pojavu ove štetočine. Odrasli oblik je 2 do 4 mm dugačak. tretiranjem neposredno pred cvetanje. Korisno je suzbijanje okolnih divljih biljaka u blizini zasada jagoda. Ujedno uništi i dršku cveta tako da se cvet obesi. a na kraju i otpada.ZAŠTITA JAGODE Trips Thryps tabaci. akaricidom kao što je abamektin (Vertimec) i kasnije imdaklopridom (Confidor). kao i uklanjanje zaraženih pupoljaka i cvetova. dok cvetni pupoljak vene i otpada. Glavni domaćin ove štetočine je jagoda. Nanosi velike štete i prenosi opasne viruse. Bela mušica Trialeurodes vaporarioum Javlja se u proizvodnji jagode u zaštićenom prostoru. na deset dužnih metara. čime osim malo toksično jedinjenje ili se leti prska danitolom. preventivno delujemo i protiv grinja i protiv bele mušice. Ženka polaže jaja u cvetni pupoljak. a kasnije se može intervenisati i pirimofos metilom (Aktelik). a potom pravi zarez na cvetnoj dršci koja se lomi. Takav pupoljak se ne razvija. već suši. crveno-smeđe boje. porodicu Curculionidae. najčešće u kombinaciji sa mineralnim uljem. čime osim vaši i tripsa. Suzbija se u delujemo i protiv grinja i leptiraste. Laser) vrlo efikasno i početku obično nekim kombinovanim insekticidom.5 mm duga. Suzbija se obično nekim kombinovanim insekticidom. 54 J Pri hemijskom suzbijanju vreme tretiranja je od primarnog značaja. konstatujete makar jednu odraslu jedinku. mogu znatno da umanje prinose. Ženka rilom buši rupu u pupoljku cveta i tamo odlaže jaje. jer ova štetočina razvija samo jednu generaciju godišnje.

ŠKOLA GAJENJA JAGODE 55 .

Vrlo je važno kvalitetno oprskati jagode jer od toga zavisi učinak preparata.5 WG 0.08% + 0. trips pegavost lista.0. U plastenicima se javlja ranije Zametanje i rast plodova Oprez: vrlo važno tretiranje. pipe antraknoza. 56 ŠKOLA GAJENJA JAGODE .08 . lisne vaši pauci .50 lit. a kasnije minimalno 80 lit na 1000 m2 (cca 4500 sadnica).35 . vaši.5 .025-0.1% 0.grinja Suzbijanje korova Jedan do dva tretmana u toku vegetacije kad korovi izniknu i dostignu veličinu 4-5 cm. učinak lošiji. savijači.3. Proveriti ima li lisnih vašiju. 3. Neke promene su moguće što zavisi od godine i uslova za razvoj bolesti i štetočina.5 mil 2 . Kasniji tretman je otežan. pepelnica jagodin savijač. pepelnica jagodin cvjetojed. siva trulež Topas 100 EC Karate Zeon Quadris 25 SC Karate Zeon Vertimec 018 EC + Mineralno ulje Quadris 25 SC Switch 62. NAPOMENA: Obavezno koristiti štitnik na prskalici i ne prskati po vetrovitom vremenu Reglone forte 1. Ovo je zadnji termin za insekticide Pred početak berbe (paziti na karencu) Gljivična i bakterjska oboljenja Bakarni preparti 0.0. zatim dobro promešati i potrošiti u roku od 1 sat. Na početku vegetacije iza čišćenja (šišanja) jagoda od starog i promrzlog lišća Intezivan rast lista jagode 10-15 dana nakon prvog prskanja Na početku cvatnje 10-12 dana iza drugog prskanja Pratiti štetočine na starom listu s donje strane (prag štetnosti je dva pauka po listu).10 gr Siva pegavost lista Pepelnica Trulež korena . pepelnica antraknoza.Fitoftora Trulež ploda .Orjentacioni program zaštite jagoda REDNI BROJ PRSKANJA FENOFAZA U KOJOJ PRSKAMO OPTIMALNO VREME TRETIRANJA BOLEST ILI ŠTETOČINA NA KOJU CILJAMO NAZIV PREPARATA PREPORUČENA KONCENTRACIJA SREDSTVA KOLIČINA SREDSTVA ZA 10 lit VODE 1.0% 100 ml u 10 l vode NAPOMENA: Ovo je orjentacioni program zaštite jagoda. Prskanje po potrebi na temelju praćenja štetočina 4.030% 0.1% 0.45 gr cca 0. siva trulež. a veća opasnost da sredstvo dospe na list jagode.08% 30-70 g 40 .0.10 gr Trulež korena (Fitoftora) RIDOMIL GOLD PLUS preventivno (prskanje) ili koristimo folijarno tretiranje RIDOMIL GOLD PLUS a kurativno zalivanje (zalivanje) pegavost lista.30-0. cvjetojed.05% 0.Botritis Antraknoza Lisna vaš Jagodin cvetojed Pauk .3 mil 10 mil 2.70% 0.40% 4 kg/ha 0.0.5 WG 2. Switch 62. siva trulež antraknoza. Sve do trećeg prskanja (zavisno od tipa i kvalitete prskalice ) utrošak vode treba biti 40 .025 . U gore navedenom programu gde se koriste dva preparata u jednom prskanju treba ih odvojeno rastvoriti u vodi pa tek onda dodati u prskalicu.grinje. pegavost lista. 5.08% 8 .025-0.25% 0.030% 0.0 mil 8 mil + 25 mil 10 mil 8 .08 . pipe.1 gr po sadnici i 1 dcl vode 2 .

izvode se tri do četiri tretmana u razmaku od dvadeset dana. Mešanje pesticida i tečnih dubriva se može obaviti osim preparata na bazi sumpora. bez hlora i teških metala. FLORAVIT super je kompleksno NPK tečno djubrivo sa dodatkom gvožđa i ostalih mikroelemenata u helatnom obliku. inž. a samim tim se mogu nesmetano koristiti u sistemima za navodnjavanje (kap-po-kap) i to u koncetraciji 0. Oštećene biljke od insekata. ali uvek pod jakim pritiskom da bi se list što bolje nakvasio. a period sazrevanja se skraćuje za 8 – 14 dana. te omogućava iskorišćavanje potencijala rodnosti sorte i ostvarivanje planiranih prinosa. već utiče na krupnoću.3 %. povrća i ratarskih kultura. S tečnim đubrivom FLORAVIT Super Kalijum (K) deluje na bolje formiranje cvetnih pupoljaka. Značajno povećava prinos gajene kulture. Co. Utiče na povećanje krupnoće i kvaliteta plodova. SASTAV: AZOT (N) 7%. Optimalni uslovi proizvodnje podrazumevaju dobar program ishrane uz obaveznu primenu folijarnih đubriva. Mo. Folijarnu prihranu obavljati po tihom vremenu. FLORAVIT tečna đubriva spadaju u visokokvalitetna tečna đubriva izbalansiranog sadržaja NPK hraniva u kombinaciji sa mikroelementima. Zn. zaštite bilja Svjetlana Aleksić .Folijarna prihrana jagoda avremena intenzivna proizvodnja jagode podrazumeva uvođenje novih tehnologija i usavršavanje postojećih. Nizak rast i gust sklop fiziološki aktivnog lišća jagode omogućava laku apsorpciju i asimilaciju hraniva što je posebno značajno u proizvodnji pod polietilenskom folijom i u početnom razvoju biljke dok je koren još nedovoljno razvijen. povećava sadržaj šećera u plodovima i intenzivira boju mesa i pokožice. FLORAVIT super obezbeđuje pravilan razvoj jagode tokom celog vegetacionog perioda. Fosfor (P) obezbeđuje brže sazrevanje plodova. grada ili mraza prilikom primerne pesticida obavezno prihraniti tečnim đubrivom koje će pospešiti oporavak biljke. ubrzava njihovo sazrevanje. kao i njihov kvalitet. dipl. boju mesa i pokožice. Kod već formiranih zasada može se tretirati već po pojavi prvih pupoljaka tri do četiri puta u razmaku od deset dana Koncentracija primene je u od 0. sve u cilju postizanja veće rodnosti i kvaliteta proizvoda. čvrstoću i kvalitet plodova jagode Vreme i način primene: Kod jagoda u rasađivanju početi folijarnu prihranu četiri nedelje nakon rasađivanja ili u fazi pravog lišća. popodne ili po oblačnom danu. zametanje plodova. Sva FLORAVIT tečna đubriva se potpuno rastvaraju u vodi i ne kristališu. razvoj korenovog sistema i stabla. suše. Azot (N) utiče na bujnost lisne mase. Folijarna ishrana je značajan postupak kojim se da se predupređuje nedostatak hraniva i povećava kvalitet proizvoda. Prihrana FLORAVIT super-om ima veoma važnu ulogu ne samo u formiranju bokora. sadržaj šećera. KALIJUM (K2O ) 8% Mikroelementi: Fe. namenjeno prihrani voća. Mn. Cu.2-0.1 %. FOSFOR (P2O5 ) 7%. bakra i alkalnih mešavinih kreča i to sledećim redosledom: voda -FLORAVIT super -pesticid.

yu • e mail: info@alpinastar.O. nudi kompletan asortiman profesionalnih mašina za vodoprivredu.ki venac 104D Tel: 011 / 23 22 167 Niš. je ekskluzivni distributer sitne mehanizacije za područje Srbije.O.tehničke savete stručnjaka u pravilnom izboru mašine . Beograd. U našoj ponudi nalazi se kompletan asortiman vodećih evropskih proizvođača sitne mehanizacije ALPINA i BENASSI.co. parkovi) na velikom broju distributivnih mesta širom Srbije.O.milurovickomerc. održavanje zelenih površina (fudbalski stadioni.O. voćarstvo.alpinastar. u garanciji i van garancije Danas u svojoj ponudi ALPINASTAR D. Beogradska 32 • 11277 Ugrinovci tel: 011/8409-528 • 011/8409-810 • fax: 011/8409-809 www. Za razliku od kupovine kod drugih. 018 / 528 810 www. svojim kupcima pruža mnogo više: . povrtarstvo.kako na terenu.ALPINASTAR D. A LPINASTAR D. godine. Jugovićeva 41. tako i u našem servisu u predstavništvu firme .uredno snabdevanje potrošnim materijalom i rezervnim delovima.obuku rukovaoca .co.O. Vidikova.O.com office@milurovic.yu . šumarstvo.O.yu Srbija. ALPINASTAR D. zasniva svoj rad na bogatom trgovačkom iskustvu i tradiciji koja datira još od 1931.com • milurko@sezampro.servisne usluge.instruktažu.O. Ul.

.

60 Vodu i šećer prokuvajte. Voćni želatin razmutiti u 3 decilitra vode i preliti tortu i jagode. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Ostatak mleka i šećer staviti da prokuva. 6 kašika šećera. 500 g jagoda Za fil potrebno: Za glazuru: 1/2 litra mleka. zatim ohladite i izmešajte sa prethodno izmiksovanim jagodama i sokom od limuna. dodati brašno i peći. Umutiti maslac i šećer u prahu. Na kraju umešati sitno naseckane jagode. 5 decilitara slatke pavlake. Umutiti slatku pavlaku sa šećerom i dodati oceđeni želatin. 6 kašika brašna. 1 kesica voćnog želatina. pa na njega složiti isečene jagode. Za kremu: malo likera 500 grama jagoda. šlag pena. Krem ostaviti da se ohladi. Pre posluživanja sorbetu dodajte votku i šampanjac. Ohlađeni biskvit iseći na pola. pa mu dodati ohlađen krem. Na biskvit staviti krem i prekriti drugom korom. Za fil odvojiti jedan deo mleka i razmutiti puding. Drugu koru premazati filom. U prokuvano mleko sipati razmućen puding i skuvati ga. 8–10 sitnih jagoda. Stavite u zamrzivač na 2-3 sata odnosno dok se ne naprave kristalići leda. Za biskvit umutiti penasto jaja i šećer. 2 kašike sitno narendisane čokolade. Pre posluživanja umutiti slatku pavlaku sa šećerom u šlag. 50 grama šećera. 5 listića belog želatina. Želatin namočiti desetak minuta u hladnoj vodi. Kremom slepiti listove torte i staviti u frižider da se dobro stegne. 0. 6 jaja.5 decilitra od narandže. omazati tortu i ukrasiti jagodama i narendisanom čokoladom. Za ukras: 3 decilitra slatke pavlake. 250 grama prah šećera. 250 grama maslaca.RECEPTI Torta sa jagodama Pripremiti: 3 biskvitna lista za tortu. Biskvitno testo poprskati malo razvodnjenim likerom. Sorbet od jagoda Sastojci: 60 gr šećera 1 dl vode 120 gr jagoda 2 kašike soka od limuna Voćni šnit Za biskvit potrebno: 100 grama šećera. Umutiti šlag i njime premazati stranice torte. 3 listića crvenog želatina. 2 pudinga od vanile.

na prethodno namazanom i brašnom posutom papiru. pa premazati polovinom krema (i u krem ubaciti malo jagoda). staviti u emajlirani sud i pošećeriti. Sklonite sa šporeta. očistiti ih i iseći na komadiće. 2 kašike sitno narendisane čokolade. Kad sok sa kašike kaplje u gustim kapima znak je da je slatko kuvano. šljiva. Prilikom kuvanja sud treba protresati. dobro promešati. Za to vreme. Sipati džem u tegle i odmah zatvoriti. Ostaviti u hladnjaku najmanje 12 sati. Podeliti na tri dela. da u njoj stoje. koji se prethodno rastvori u vodi. ostavite da se ohladi. Sutradan sud sa jagodama staviti na vatru i kuvati. a kada provri. 8–10 sitnih jagoda. Voće i šećer pomešati u velikoj i dubokoj činiji i ostaviti da stoji pokriveno oko 3-4 sata. Pred kraj kuvanja dodati sok od limuna. očistiti i mikserom ih malo izmiksirati (kao kada se rukom izgnječe). a penu skidati kašikom. 6 kašika šećera i vaniliju dodati u mleko i staviti da se kuva. Ohlađeno slatko pakovati u tegle i pokriti celofanom. Oprati jagode. Marmelada Sastojci: 500 g jagoda 500 g šećera pola limuna (sok) 4 lista želatina (beli) Jagode oprati. zalijemo sa 2 kašike vrele vode i stavimo da se zagreje. Izvadimo želatin. Na isti način. (za 6 tegli od 250 ml) Potrebno je: 1 kg jagoda. krčkati oko 4 minuta uz mešanje. Desetak jagoda ostaviti u hladnjaku. a zatim nakapati sokom od limuna. Dobro promešati i odmah. tako vruću masu. listove želatina koje smo prethodno potopili hladnom vodom i ostavili 5 min. Dobro oprati pomorandžu vrelom vodom i oguliti koru. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 61 . sipati u tegle s hermetičkim zatvaračima. Kad posvetli dodati gustin. limunov sok i staviti da se kuva. Sipati u šerpu. mešajući dok se sav ne rastopi. Skinuti sa šporeta i dodati želatin. Po ukusu dodati liker od pomorandže. pomorandža. Preostale jagode prepoloviti i naređati preko korice. Kore ne treba dirati dok se skroz ne rashlade. 1 kg šećera. Onda dodati isitnjenu koru od pomorandže. 6 žumanaca umuti penasto sa preostalih 6 kašika šećera. Umuti šlag i poređati prestale jagode. Uz neprestano mešanje početi sa kuvanjem voćne mase. iscedimo ga (rukom) i dodamo gotovoj marmeladi. Beze torta s jagodama Pripremiti: beze kore: 6 belanaca 300 g šećera u prahu sok od 1 limuna krem: 6 žumanaca 12 kašika šećera 70 g gustina 7 dl mleka vanilija 3 listića želatina dodatno: 1 kg jagoda šlag Za ukras: 3 dl slatke pavlake. Pri zagrevanju želatina paziti da ne provri. Ostaviti jagode da prenoće da bi očvrsle. borovnica. Oprati ih. za tri korice. priprema se i marmelada od malina. a onda ponovo kuvajte džem još 4 minuta.Umutiti čvrst sneg od belanca a zatim dodati limunov sok i postepeno šećer u prahu. sipati u kipuće mleko i na laganoj vatri neprekidno mešati dok se ne zgusne. jabuka. 5 kašika likera od pomorandže po ukusu Džem od jagoda Slatko od jagoda Potrebni sastojci: 1 kg jagoda 1/5 kg šećera sok od limuna Za slatko odabrati jagode najboljeg kvaliteta i arome. odstraniti peteljke. Rernu treba zagrejati na 125 stepeni a kada se ubaci korica smanjiti na 100 stepeni i sušiti sat vremena. Želatin izlomiti u posudi i preliti sa malo hladne vode. Peći u plehu. Kuvati oko 8 min. dodati šećer. Ponoviti sve sa drugom koricom i preklopiti sa trećom. poklopite.

Banja Luka E-mail: p_list@blic. 25 do 36. 11000 Beograd ili fax: 011 23 987 43 Narudžbe i pretplata za čitaoce iz BiH Tel/fax: 051 310 315 GSM: 065 233 111 Pilanska bb (Banjalučki velesajam).yu .co. 37 do 48 i 51 do 63 MEKI POVEZ po ceni 600 RSD možete poručiti na O11/23-980-39 pretplata-prodaja@poljoprivrednilist.yu 300 RSD možete poručiti natelefon O11/23-980-39 pretplata-prodaja@poljoprivrednilist.Jedan časopis za sve poljoprivrednike GODIŠNJACI U prodaji su kompleti .co. 13 do 24 .yu Pretplatnik Poljoprivrednog lista možete postati tako što ćete iznos od 1200 RSD uplatiti na naš račun i uplatnicu poslati na našu adresu: Vodovodska I deo 53.co.net SPECIJALNA IZDANJA Ukoričeno meki povez KOMPLET IZDANJA Ruže i VRT Brojevi od 1-6 ukoričeno meki povez po ceni od 300 RSD možete poručiti natelefon O11/23-980-39 pretplata-prodaja@poljoprivrednilist.GODIŠNJACI časopisa Poljoprivredni list od broja 1 do 12.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->