SPECIJALNO IZDANJE

ŠKOLA GAJENJA JAGODE
Prof. dr Nebojša Momirović

GAJENJE SORTIMENT ISHRANA ZA{TITA
Cena: 200 dinara • 7,40 KM • 3,20 EUR • 22 Kn • 220 denara

Sve na jednom mestu za podizanje zasada jagodastog voća

Zeleni hit d.o.o. Tošin Bunar 188a/39 Veleprodaja i ogledno polje Naselje 13. maj, Batajnički drum bb, Zemun Tel: 011/2604-347 • Fax: 011/2604-353 Mob: 063/617-681

Najboljom ishranom do vrhunskog kvaliteta i prinosa

Dođite da uradimo hemijske analize zemljišta i vode za navodnjavanje i da Vam preporučimo program ishrane Vaših zasada

Pioniri u NUTRIGACIJI®

Sadržaj
Robna proizvodnja jagode ...................................... 4 Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća ............................... 6 Dragi čitaoci, Neprestano osluškujući Vaše potrebe i povratne reakcije, primetili smo da je proizvodnja voća, a naročito proizvodnja jagodastog voća u fokusu Vašeg interesovanja. Nastavljajući praksu izdavanja specijalizovanih izdanja Poljoprivrednog lista, došao je red i na Školu gajenja jagode, koja je pred Vama. Nakon izdanja Škola gajenja povrća, koje je ostvarilo veliki uspeh, isti autor, prof. dr Nebojša Momirović, prenosi Vam svoje bogato iskustvo i iz praktične proizvodnje i primene najsavremnijih tehnologija gajenja jagode u zaštićenom i na otvorenom prostoru. Zahvaljujemo se prof. dr Nebojši Momiroviću na uloženom trudu i nadamo se da ćete bez obzira da li ste profesionalni proizvođač jagode ili ne, među brojnim tekstovima pronaći teme koje Vas interesuju. Korišćenje savremenih tehnoloških dostignuća u kontroli mikroklimatskih uslova u gajenju jagode ......................................................... 8 Osnovni elementi kvaliteta i tržišnosti jagode i sitnog voća i kako ih ostvariti ............ 10 ODABIR SORTIMENTA ............................................ 11 Nabavka kvalitetnog sadnog materijala ......... 22 Hranljiva vrednost jagode ..................................... 24 ODABIR NAČINA PROIZVODNJE ..................... 25 Tehnologija gajenja jagode u zaštićenom prostoru ........................................... 26 Izvozna šansa u proizvodnji jagode na otvorenom polju ............................................... 32
Svi prilozi i saveti u ovom izdanju su plod znanja i iskustva ekipe stručnjaka Zelenog hita i prof. dr Nebojše Momirovića, nastali kao rezultat višegodišnjeg eksperimentalnog rada i bavljenja proizvodnjom jagoda na vlastitom oglednom polju. Za preporučenu tehnologiju gajenja na bazi opreme i repromaterijala u vlastitoj ponudi ZELENI HIT u potpunosti odgovara. Glavni urednik: Violeta Margetić, dipl. ing. Direktor: Nebojša Margetić, dipl. ing. Tehničko uređenje i grafički dizajn: Prepress studio AGROTOP Štampa: Modriani, Golubinačka 54, 22310 Šimanovci Adresa redakcije: Vodovodska I deo 53, 11147 Beograd, Računovodstvo i pretplata: 011/ 23-987-43, Redakcija: 011/239-2039, Tekući račun: 165-14119-77 Publikacija je upisana u registar sredstava javnog informisanja Republike Srbije pod brojem 3362 CIP katalogizacija: ISSN 1820-2179 COBISS.SR-ID181610247 E- mail adrese: Urednik: urednik@poljoprivrednilist.co.rs, Direktor: direktor@poljoprivrednilist.co.rs Marketing: marketing@poljoprivrednilist.co.rs, Novinari: press@poljoprivrednilist.co.rs Knjigovodstvo: knjigovodstvo@poljoprivrednilist.co.rs Design i priprema: prepress@poljoprivrednilist.co.rs Pretplata: pretplata-prodaja@poljoprivrednilist.co.rs Redakcija: redakcija@poljoprivrednilist.co.rs www.poljoprivrednilist.co.yu

ISHRANA I NAVODNJAVANJE USEVA JAGODE ....................................................... 42 ZAŠTITA USEVA JAGODE ..................................... 50 Recepti ....................................................................... 60

ŠKOLA GAJENJA JAGODE

3

U prometu jagode tokom sezone neće dolaziti do značajnijih poremećaja i velikih oscilacija cena. visoke temperature kod njih ne dozvoljavaju uspešnu proizvodnju. maline i trešnje na strana tržišta. Španija. 4 P uključujući i primarnu poljoprivrednu proizvodnju i sekundarne proizvode. sa neizvesnm plasmanom. prvenstveno otvaranjem tržišta. Češku druge okolne zemlje i zemlje članice Evropske Unije. došlo je do velikog skoka rasta potrošnje i cena energije fosilnih goriva. ali politička i vojna sukobljavanja oko kontrole strateških energetskih i sirovinskih izvora ukazuju na jednu sasvim novu ulogu poljoprivredne proizvodnje. dok se kod nas. Zato je domaća jagoda iz zaštićenog prostora imala vrlo visoku cenu. U početku je s obzirom na relativno malu tražnju zbog slabije kupovne moći građana. u prvim godinama vrlo ograničenog obima. dok proizvođači kod novopodignutih savremenih zasada još uvek ne vladaju u potpunosti adekvatnom tehnologijom gajenja jagode. a u poslednjoj izvesno značajan po obimu i svojoj vrednosti. posebno u Kanadi i Sad značajan deo proizvodnje žitarica i uljane repice se troši za dobijanje bioetanola i biodizela. S druge strane. manipulacje i čuvanja. kao i do promena u potrošačkim navikama i u specifičnim vidovima tražnje za industrijsku preradu. Najpre. Prošla godina je obeležena velikim strukturnim promenama u svetskoj poljoprivredi i možemo slobodno reći da predstavlja svojevrsnu prekretnicu u globalnim kretanjima ove veoma važne privredne delatnosti. dobro obojena) jagoda ne može proizvesti na tradicionalni način. ali i u ovoj sezoni zabeleženi su i prvi primeri izvoza jagode. povremenim uvozom i velikom i raznovrsnom ponudom na domaćem i na okolnim tržištima. Kada se govori o vansezonskoj proizvodnji. ali i drugih sirovina. potrošnja voća i povrća ima stalni trend rasta jer su ljudi veoma zabrinuti za svoje zdravlje. što omogućuje i naše pojavljivanje sa tržnim viškovima u ponudi zemljama prvenstveno u našem okruženju (CEFTA) ali i na udaljenijim tržištima. U Evropskim okvirima doneti su strateški planovi razvoja koji podrazumevaju supstituciju oko 20 % energije iz nafte i gasa. prvenstveno jer se kvalitetna (čitaj krupna. Italija i Grčka). Kasnije.TRŽIŠTE Robna proizvodnja jagode i sitnog voća u svetlu novih tržišnih zahteva i globalnih promena u svetskoj ekonomiji i poljoprivredi Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća oslednjih par sezona promet jagode i sitnog voća obeležile su nove tendencije i kretanja uslovljena. načina pakovanja i niza pratećih elemenata u distribuciji i prodaji. promenio u potpunosti standarde u pogledu navika i potreba domaćeg tržišta. vansezonski uvoz neće biti ograničen prvenstveno na velike lance hipermarketa. uvoz većih količina bio skopčan sa vrlo visokim troškovima transporta. U prethodne dve. te je bilo opravdano njeno gajenje uz relativno visoke troškove dopunskog grejanja. u prvom redu povećanja cena mineralnih đubriva i svih drugih inputa u poljoprivredi od kojih u najvećoj meri zavisi cena koštanja poljoprivrednih proizvoda. Naročito jagodasto voće koje sadrži visoke količine antioksidativnih materija sve više postaje predmet prometa. ali i u Sloveniju. onda Mediteranske zemlje sve do sredine aprila imaju nenadoknadivu prednost u odnosu na naše proizvođače. Veoma je značajno istaći neke komparativne prednosti koje u Srbiji imamo u odnosu na druge zemlje. sjajna. osim gajenjem jagode u ravničarskim ŠKOLA GAJENJA JAGODE . U svetu. prvenstveno u Rusiju i bivše sovjetske republike. čije se dalje širenje može sa sigurnošću očekivati. Brojne su nedoumice oko opravdanosti ovakvih tendencija. Takođe je došlo i do laganog pomeranja u načinu prometa. Jednodušna ocena svih proizvođača i prometnika svakako jeste da je vansezonski uvoz sveže jagode iz nekih zemalja Mediterana (Izrael. onom iz obnovljivih izvora. U bližoj budućnosti. Uvozom vansezonske jagode su dakle nametnuti novi standardi u pogledu tržišnosti. često i na vrlo velike udaljenosti.

320 ha Sicilija. Najpribližniji našim uslovima su regioni Veneto i Emilija-romanja. zatim u SAD 21. Uz to. U zaštićenom prostoru najviše se gaji u regionu Veneto. Jagoda se u svetu u ovoj godini gaji na oko 260. a približne su cene i u Sloveniji. u kontinuitetu tokom ugovorenog perioda plasmana. Pri tom treba imati na umu da transport do otkupnog mesta u kome će se upakovana roba složiti za transport.600 ha.7 EUR za kilogram. Na jugu Italije dispergovan je dobar deo proizvodnje: 826 ha Kampanija.2 EUR za kilogram. prirodni uslovi treba da pogoduju gajenju ove vrlo zahtevne vrste. a na otvorenom polju se gaji samo na 710 ha. kooperative. Sobzirom da je najveći broj sorata koje se gaje u Srbiji poreklom iz Italije uputno je analizom kretanja proizvodnje po regionima ove evropske zemlje otkriti moguće trendove u pogledu kretanja proizvodnje jagode u svetu. Dakle ako uzmemo da kooperative zadrže oko 30% za zajedničke troškove. cena branja ulazi sa vrlo visokim procentom. uz napomenu da su kod njih zimske temperature mnogo blaže u odnosu na kontinentalnu klimu u Srbiji. Letnja proizvodnja organizuje se u Trentinu i Alto Adiđe na površini od 231 ha. Turskoj 14. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 5 . U ravničarskom kontinentalnom delu jagode ima najviše u regionu Veneto 704 ha.4 EUR/kg.predelima. može ostvariti puna profitabilnost većih projekata. ili malih proizvođača povezanih u zadruge.000 hektara. rashladiti do propisane temperature i utovariti na hladnjaču. Obim proizvodnje kod većih robnih proizvođača. a od ukupne proizvodnje 80 % je pod plastikom. ili veće asocijacije treba da obezbedi svakodnevni izvoz punog vozila. Najpre treba znati da je ukupna proizvodnja povećana za 4%.200 ha. te prednost imaju oni krajevi u Srbiji koji već imaju izgrađenu infrastrukturu. kao i kod drugog jagodastog voća. pa se u Italiji Elsanta iz regiona Trentino i Alto Adiđe prodaje za 3. Kod nas se u toku jeseni cena jagode kretala oko 4 EUR/kg što je značajno više nego u Italiji i Evropi.000 ha. te se u tom smislu zahvaljujući nižim troškovima radne snage. mora biti što brži i efikasniji. od čega u Evropi najviše u Poljskoj 55.400 ha i Italiji 3755 ha. U ceni koštanja jagodastog voća uopšte. pakovanje i plasman. U Hrvatskoj i Sloveniji asocijacije proizvođača jagode su ove godine izvozile za 1. Ove godine su cene koje su dobijali farmeri u Evropi bile oko 1.000 ha. pri čemu kooperativa (zadruga) obezbeđuje materijal za pako- vanje. Španiji 7. jer se vrlo mali deo proizvodnje nalazi u zaštićenom prostoru i obnavlja iz frigo živića svakog leta. 270 ha Kalabrija i Basilikata 486 ha. U toku juna i jula jagoda je skuplja. izmeštanjem proizvodnje na veće nadmorske visine može obezbediti kontinuirano snabdevanje većim delom godine. te da naša gazdinstva za kvalitetnu jagodu mogu planirati cenu oko 100 din u otkupu. potom Emilia-romanja 362 ha i Pijemont 158 ha. obučene ljude i koncentrisanu proizvodnju. obezbeđuje doradu. onda možemo reći da je to manje više ujednačena i stabilna cena. Nemačkoj 14.

0. GAJENJE JAGODE ŠKOLA GAJENJA JAGODE . dostupnost vode za navodnjavanje. osim prirodnih uslova. reljefa i zemljišta svrstavaju Srbiju u red onih proizvodnih reona koji mogu da obezbede kontinuirano snabevanje Evropskog tržišta kvalitetnom robom tokom čitave sezone. Na taj način zemljište će imati vrlo visoku poroznost i veoma dobre vodno-vazdušne osobine. Tako se najosetljivije. posebno tokom toplih noći. dubine preko 50 cm i vrlo rastresit.5 do 7. mogu se postići veoma dobri rezultati. Visoka osunčanost tokom dana i relativno sveže noći. po pravilu i vrlo ukusne i kvalitetne sorte gaje na lakim i dobro dreniranim zemljištima. Struktura mora da bude vrlo izražena. presudne su za postizanje dobrog kvaliteta. pri čemu. Ivanjica. Biološki mnimum za jagodu je 6 °C. Geografska širina. niti na jako zaslanjenim zemljištima koja imaju vrednost EC saturacione paste preko 2 mS/cm. kao što je npr. Drugi regioni u kojima imamo relativnu visoku koncentraciju proizvodnje jagode su Moravski sa proizvodnjom u pobrđu od Varvarina prema Velikoj Drenovi. laka zemljišta kisele hemijske reakcije i prohladna klima bez magle sa velikim brojem sunčanih dana. Osobine zemljišta Za gajenje jagodastog voća najboja su zemljišta lakog mehaničkog sastava. Humusno akumulativni sloj treba da je moćan. Sa visokim intenzitetom respiracije.rbija ima izuzetne prirodne preduslove za proizvodnju jagodastog i sitnog voća uopšte. Dubinom profila ne sme da se javi nepropusni glinoviti sloj. Zato u brdsko planinskom području jagoda može imati izvanredan kvalitet i može na tržište pristići u vreme kada je tražnja veoma velika. Jagoda preferira neutralna do slabo kisela zemljišta sa pH vrednošću 5. a one adaptibilne i otporne na bolesti korenovog sistema mogu sa pretežnim uspehom da se gaje na nešto težim. koja pripadaju seriji peskovitih ilovača sa manjim sadržajem gline od 30%. Javor i Sjenička visoravan. ukusa i arome jagode. ali dobro humoznim i propusnim zemljištima. ali niske temperature tokom 6 S Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća zime i veliki broj dana sa maglom povećavaju rizik u proizvodnji. jagoda i ostalo sitno voće se može proizvoditi tokom čitave sezone. kao i sadržaja vitamina C u plodovima. U pojedinim reonima. smanjuje se akumulacija šećera u plodovima. pa sve do pojave prvih jesenjih mrazeva sredinom oktobra omogući dovoljno kvalitetne robe za sve veću tražnju uslovljenu značajem koji visok sadržaj antioksidanasa u jagodastom voću ima u zaštiti zdravlja potrošača. i praktično usev treba započeti sa forsiranjem u proleće kada se noćne temperature ustale oko ove vrednosti. Mnoge kotline u Srbiji sa lakim aluvijalnim zemljištima pogoduju gajenju jagode.Pocerski . Dakle osobine kao što su brzina infiltracije. Zahvaljujućí vertikalnom termičkom gradijentu i obilju proizvodnih površina sa povoljnim prirodnim uslovima za gajenje na različitim nadmorskim visinama. proizvodnja u Srbiji treba da počevši od maja meseca. brzina filtracije odnosno kvalitet drenaže mora da budu izrazito preovlađujuće. Arilje. Osobine klime Optimalne dnevne temperature za porast i razviće useva jagode su 1822°C. Subotički i Podunavski sa brojnim mikrolokacijama izuzetne pogodnosti za gajenje jagode. karakteristike klime. kome gravitiraju i veći proizvođači podno Jastrepca i oko Aleksinca. Drugi regioni sa povoljnim zemljišnim i klimatskim uslovima su Mačvansko. Osetljivost prema agrohemijskim karakteristikama zemljišta je i sortna specifičnost. Jasno je da usevu jagode odgovaraju proleća sa manjim oscilacijama u dnevnm i noćnim temperaturama. iskusne proizvođače. Za razliku od zemalja sa južne hemisfere i onih u Mediteranu koje snabdevaju svetsko tržište u hladnijem delu godine. Živići izmrzavaju kada je temperatura unutar bokora ispod -12 °C. te njihove asocijacije i stručnu službu. već imamo obezbeđenu i infrastrukturu. jer se u protivnom zbog prevlaženosti korenovog sistema povećava osetljivost useva na oboljenja uvenuća i plamenjače. U plodonošenju visoke temperature u opsegu od 25-35 °C uslovljavaju niz problema u fiziologiji useva. poželjno oko 20%. jer jagodasto voće ne podnosi slabo ocedna zemljišta. kao kod pseudoglejnih zemljišta. Pri tom treba imati na umu da na zemljištima sa sadržajem aktivnog kreča preko 6% jagodu ne treba gajiti. nikako preterano fina. a ozbiljne štete u proizvodnji u vreme cvetanja nastaju na temperaturama od -2°C. a optimalne noćne temperature su 12-13°C. a najpoželjnija je veličina agregata od 1-10 mm.

agrogas. 011/31-32-128 www.yu Vodeni topovi .co.SISTEMI ZA NAVODNJAVANJE PROJEKTOVANJE I MONTAŽA Aqua Parcijalno kružni rasprskivači Udarni rasprskivači 11070 Novi Beograd Milutina Milankovića 120a tel: 011/21-39-493.

GAJENJE JAGODE

Korišćenje savremenih tehnoloških dostignuća u kontroli mikroklimatslih uslova za gajenje jagodastog voća u gajenju jagode

Prirodni uslovi

ako integrisati pravilno sve tehnološke operacije gajenja, koje osim visokih prinosa treba da omoguće i vrhunski kvalitet jagode? Odgovor na ovo pitanje podrazumeva potrebu sveobuhvatne analize osnovnih činilaca neophodnih za nesmetano odvijanje osetljivih fizioloških procesa tokom pojedinih fenofaza porasta i razvića gajenih biljaka, zatim pravilan izbor i poznavanje neophodnih repromaterijala i na kraju, ne sa najmanjim značajem, obezbeđivanje tehničko-tehnoloških sistema za proizvodnju sa visokim stepenom sigurnosti. Regulacija temperature, relativne vlažnosti vazduha i količine svetlosti, te pravilno navodnjavanje i

K

ishrana, predstavljaju osnovne elemente ostvarivanja visoke tržišnosti, kako za gajenje jagode u zaštićenom prostoru, tako i za proizvodnju na otvorenom polju. Poželjno je da u godini zasnivanja useva, nakon jesenje berbe u toku
Regulacija temperature

zimskih meseci temperature vazduha u plasteniku bude oko 1-2 °C u trajanju od najmanje 5 sedmica, ili se pak pribegava dopunskom osvetljavanju useva jagode kako bi se inicirao nov period zametanja jagode., U proizvodnji na otvorenom polju praktikuje se primena lutrasila, agrila ili sličnih flis termozaštitnih tkanina, kako temperature unutar bokora ne bi padala ispod - 4 do -7°C. Zbog toga što većina sorti jagode ozbiljno izmrzava na konstatnim temperaturama ispod -12 °C neophodno je, naročito osetljivije rane i srednje rane sorte (Clery, Alba, Elsanta) prekriti debljom flis navlakom (Lutrasil 23 g/m2), i na taj način obezbediti dobro prezimljavanje bez obzira na pojavu eventualnih golomrazica

8

ŠKOLA GAJENJA JAGODE

bez snega. U uslovima visokih temperatura tokom leta i obilnog navodnjavanja i ishrane azotom, često dolazi do kašnjenja ili čak izostajnja formiranja plodova. Uz to jaka osunčanost dovodi do pojave oštećenja plodova. Zbog toga je u letnjim mesecima kod nas neophodno koristiti mreže, ili neki drugi oblik zasene koji će redukovati intenzitet insolacije za 25 do 35% i mistere kako bi se uz smanjenje temperature povećala i relativna vlažnost vazduha. U objektima zaštićenog prostora, pravilan menadžment svetlosti predstavlja veoma važan element, gde se osim intenzitetom i odnosom direktne i difuzne svetlosti, može upravljati i kvalitetom, odnosno spektralnim sastavom svetlosti. Fotoselektivne folije omogućuju bolju zaštitu od fizioloških nedostataka, odnosno od oštećenja usled pojave patogena i štetočina. Tzv. antivirusne folije smanjuju napad vaši,
Količina svetlosti

bele mušice, te tripsa, grinja i minera, ali i pojavu sive truleži, što umnogome doprinosi boljem finansijskom rezultatu. U vansezonskoj proizvodnji jagode u Srbiji, količina svetla ne omogućuje gajenje jagode u gustinama većim od 10 živića/m2, za razliku od Italije gde se u zavisnosti od tehničke savršenosti sistema broj penje i do 14 živića/m2, a u Izraelu i do 20 živića/m2. Uloga malč folije ili PP tkanih agrotekstilnih podloga je još značajnija sa aspekta tržišnosti. U reflektovanoj difuznoj svetlosti spektralni sastav može biti takav da posebno pogoduje intenzitetu boje i sjaja plodova, ali i u smanjenju osetljivosti na najvažnije bolesti i štetočina. U vansezonskoj proizvodnji sa grejanjem koristi se belo-crna folija ili beli agrotekstil kao podloga, ne samo zbog veće količine svetla, već i zbog manje pojave plamenjače u odnosu na crnu ili srebrno-braon foliju. U proizvodnji na otvorenom polju i srebrno braon i crna malč folija daju odlične rezultate, posebno one najkvalitetnije

koje idealno prianjaju uz površinu zemljišta, jer su relativno male debljine 25-30 mikrona, ali izuzetnog kvaliteta i postojanosti što im obezbeđuje pouzdano trogodišnje trajanje, nakon čega se u potpunosti uklanjaju sa parcele. Pravilno navodnjavanje je veoma važno sa stanovišta održavanja režima vlažnosti, ali i sa aspekta eventualne korekcije mikroklime, u prvom redu korekcije visokih temperatura zemljišta i prizemnog sloja atmosfere, posebno u noćnim časovima za vreme toplih noći u periodu plodonošenja i berbe. Na otvorenom polju kod zasnivanja useva na visokim letnjim temperaturama poželjno je u početku koristiti sistem za mikroorošavanje bez obzira na sistem kap po kap koji služi za fertigaciju. Visoka vlažnost vazduha i rashlađivanje folija i sadnica doprinosi ujednačenijem i bržem porastu i povećava procenat prijema frigo živića.
Navodnjavanje

ŠKOLA GAJENJA JAGODE

9

GAJENJE JAGODE

Osnovni elementi kvaliteta
i tržišnosti jagode i sitnog voća i
valitet i tržišnost su osobine koji se međusobno veoma prepliću, trebalo bi da se podrazumevaju, ali u mnogome zavise od standarda i sistema kontrole. Pod kvalitetom jagodastog voća podrazumevamo obično standardima ili zakonom propisane vrednosti sadržaja

K

kako ih ostvariti?
suve materije (vrednost briksa), šećera, organskih kiselina, minerala, vitamina, zaštitnih, bojenih, ili nekih drugih korisnih materija, odnosno minimalno tolerantne vrednosti sadržaja nitrata, nitrita, drugih makro i mikroelemenata ili, češće, teških metala, rezidua pesticida ili nekih drugih štetnih materija. Osim u kvalitetu, tržišnost se ogleda u nizu drugih osobina kao što su: pravilnost tj. uniformnost oblika i veličine, boja, njen intenzitet i sjaj, čvrstina, transportabilnost, dužina čuvanja i konačno organoleptičke osobine, koje su vrlo često veoma diskutabilne i veoma mnogo zavise od navika u potrošnji stanovništva određenog područja. Ipak, kod jagode izbalansiranost šećera i kiselina,

atraktivan ukus i miris, predstavljaju nezamenljive osobine, bez obzira što u veletrgovini, čak i na zelenim pijacama čvrstina ploda, intenzitet boje i sjaja, oblik i uniformnost ploda imaju često presudnu ulogu. Tržišna jagoda kod domaćeg potrošača podrazumeva jarko crvenu boju, visok sjaj, pravilnost oblika i veličine, ali nadasve važnim se smatra krupnoća, koja kod ekstra klase ide preko 30 g. Takođe, osobina koja postaje sve bitnija jeste čvrstina ploda, odnosno transportabilnost i dužina čuvanja. Osim što je uslovljena sortimentom, čvrstina puno zavisi i od pravilnog navodnjavanja i izbalanirane ishrane, sa visokim učešćem kalijuma i kalcijuma.

TV emisija Svet poljoprivrede
i mreži lokalnih tv stanica
TV GALAKSIJA 32 – ČAČAK Četvrtak RTV BATOČINA Utorak TV TOP 3 – PROKUPLJE Subota TV LESKOVAC Nedelja TV BOR Subota JP TV PIROT Nedelja TV AS – KREPOLJIN Subota TV 2000 – LOZNICA Subota STV – NEGOTIN Subota RTV VK – KIKINDA Petak RTV PATRIJA – K23 – SUBOTICA Subota TV KANAL 9 – KRAGUJEVAC Subota RTV LASTAVICA – KRUŠEVAC Nedelja TISA INFO KANAL – NOVI BEČEJ Utorak TV AS – ŠABAC Nedelja TV JAGODINA Subota TV JASENICE - SM. PALANKA Nedelja TV JEDINSTVO - NOVI PAZAR Nedelja TV JERINA - SMEDEREVO Nedelja TV KOPERNIKUS - NIŠ Subota TV KRONIK - VALJEVO Nedelja TV LAV - VRŠAC Subota TV SAT - POŽAREVAC Subota TV SPEKTAR - SOMBOR Četvrtak TV POŽEGA Nedelja TV RESAVA - SVILAJNAC Sreda RTV PRIMA - BAJINA BAŠTA Nedelja RTV STRELA - VELIKI POPOVIĆ Nedelja TV VALJEVO Subota 10.15 Petak 12.15 20.00 Subota 20.00 10.30 Nedelja 10.30 11.00 Ponedeljak 13.00 15.00 Nedelja 07.00 12.00 16.00 Nedelja 11.00 12.00 Nedelja 11.00 16.00 Ponedeljak 16.00 20.00 Subota 12.00 11.00 Nedelja i sreda 11.00 11.00 10.00 Ponedeljak 11.00 20.00 Subota 17.00 15.00 19.00 Nedelja 10.30 10.00 13.00 12.00 07.45 13.00 16.30 Utorak 16.30 09.00 Petak 13.00 10.30 i 15.30 Subota 09.30 12.45 20.30 Četvrtak 15.00 16.00 20.00 Ponedeljak 18.00 10.00

na televiziji

ENTER

subota u 10 h, nedelja u 8 h i sreda u 6 h
Urednik i voditelj Dejan Jovanović Produkcija Rainbow Beograd

10

ŠKOLA GAJENJA JAGODE

Agrotop marketing • 011 239 80 39 marketing@poljoprivrednilist.co.yu

Podebljanim slovima označene su sorte koje na italijanskoj A listi (zvanična sortnaj lista) važe za najkomercijalnije. kao i najperspektivnije za 2008 godinu.Odabir sortimenta a oglednom polju preduzeća Zeleni hit traje ispitivanje većeg broja sorata od strane Ministarstva za poljoprivredu Republike Srbije. od najranijih. Proširiti njihovo gajenje od nizijskih područja do brdsko planinskih krajeva. U tom smislu je neophodno uvesti u proizvodnju što veći broj sorata različite namene. Diverzifikacija proizvodnje jagode predstavlja veoma važan preduslov za stabilnu proizvodnju. od krajnjeg juga. sezona berbe se maksimalno produžuje i time smanjuje pritisak na tržište i variranje cene. odnosno dužini dana. ili sa onim koje se gaje u specifičnim klimatskim uslovima. od onih za svežu potrošnju. opredelili smo se da Vas upoznamo sa onim sortama koje se smatraju standardnim ili perspektivnim i relativno su novijeg datuma. na osnovu čega možemo preporučiti veći broj sorti iz uvoza za različite sezone i namene gajenja. Iako se na Evropskoj i Američkoj sortnoj listi nalazi veliki broj kultivara. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 11 . do sorti za duboko zamrzavanje i industrijsku preradu. gajenjem sorata različite dužine vegetacije u regionima sa različitim toplotnim sumama tokom vegetacione N sezone i sa vertikalnim temperaturnim gradijentom. pa do najsevernijih područja Srbije. do vrlo kasnih sorata za otvoreno polje. a takođe i onim koje su obeležile prethodne decenije i sve se manje gaje. Naime. ili najviše gajene.

Ima visok sadržaj kiselina u plodovima i dobru postojanost u manipulaciji. ali puno i vrlo krupnih plodova i preko 50 g. sjajniji i ukusniji. Potencijal rodnosti nije izrazit. osim na jako lakim i humoznim i plodnim zemljištima. vrlo uniformnih. Ova sorta nema izraziti potencijal rodnosti i u dobrim uslovima daje prinos retko veći od 0. visoke otpornosti i adaptibilnosti. U dobrim uslovima prosečni prinos po živiću je od 0. Berba ne traje duže od desetak do petnaest dana. Ima konusno-okruglaste plodove. Relativno dugo plodonosi. 12 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . ali je sklona u određenim uslovima tamnjenju i matiranju.Rane sorte nosu na Clery i Miss kasni sa zrenjem samo dan ili dva. Osetljiva na sivu trulež u plastenicima. Kod ove sorte zametanje. To je vrlo krupna sorta. Ova sorta je jako osetljiva na bolesti korena i uvenuće prouzrokovano. konusnih plodova.5 do 0.6 kg po živiću. nešto svetlije boje. Prosečna masa ploda je 27-30 g. čak i padanjem rasada. solidne čvrstine i šelf lajfa. Kvalitet plodova je dobar i veoma postojan. ali ima nešto viši sadržaj kiselina u plodu. Briks je na nivou sorte Clery. vrlo pravilnih. jarko crvenih i sjajnih plodova.3 kg po živiću. porast plodova i zrenje su vrlo koncentrisani. a plodovi krupniji. tako da izuzetno podnosi transport i manipulaciju. Dobrim programom navodnjavanja i ishrane može se izazvati remontantnost kod gajenja na supstratima. Nakon hladnijih zima prinos je vrlo ograničen i obično se svodi na 0.8 do 1 kg. sa vrlo ujednačenim kvalitetom od početka do kraja. bilo plamenjačom bilo fuzarioznim ili verticilioznim uvenućem. konusnih. Miss je vrlo rana sorta. ali je u početku berba mnogo bolja. Boja je zadovoljavajuća. dobrog ukusa i arome. Odlične je adaptibilnosti i otpornosti na bolesti. Alba je vrlo rana sorta koja u od- Clery je odlična rana sorta vrlo dobrog ukusa i arome. pa se može upešno gajiti i na težim i nešto alaklnijim zemljištima. Plodovi su vrlo čvrsti sa otporom penetracije 3538 g. sa malim čašičnim listićima i veoma lepim vizuelnim utiskom.

izuzetne jarko crvene boje i sjaja. Plodovi su ujednačeni. gde ne raspolažemo dovoljnim količinama vode. Sklona je brzoj promeni boje u karmin crvenu na visokoj temperaturi. izduženo konusnog oblika. 26 do 30 grama. koja obilno zameće. vrlo uniformni. ostale osobine prvenstveno fantastično izbalansiran odnos kiselina i šećera i odličan ukus. Srednje rana sorta. Sorta dobrog ukusa i intenzivne crvene boje koja brzo tamni i prelazi u karmin crvenu. par dana ranija od Marmolade. posebno u kooperativama koje jagodu plasiraju van glavne sezone. Eva je novija sorta pogodna za gajenje na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru. Pogodna za siromašnija zemljišta. i izbalansiranom odnosu kiselina ukus je izuzetno dobar. Asia Darselect je ranija francuska sorta koja spada među najukusnije i veoma gajene posebno u Nemačkoj i u Austriji. još uvek izdvajaju ovu sortu kao vrlo atraktivnu. Ima vrlo kupne. vrlo blizu ukusu Elsante. Jedna od najinteresantnijih novoselekcionisanih sorata. lekcionisana u Vageningenu koja u severnoj i centralnoj Evropi predstavlja standardnu sortu. Cvasti su visoko u bokoru. Prosečan prinos po biljci u dobrim uslovima je 0. pa u uslovima obilne ishrane azotom oplodnja često nije dobra. kupasti. Plodovi imaju osrednju uniformnost i krupnoću. Vrlo pogodna za gajenje na siromašnijim i zamorenim zemljištima. Plodovi su krupni konusni.Srednje rane sorte je srednje rana sorta. srednje krupni do krupni. Odlične je transportabilnosti. Elsanta je holandska sorta se- Madalleine ima vrlo bujni Patty je sorta koja se u Italiji još uvek puno gaji u Veronskim plasteniciŠKOLA GAJENJA JAGODE 13 . Na taj način se Antea je srednje rana sorta koja stiže 5 dana nakon sorte Clery. U plastenicima u ranoj proizvodnji nema dovoljno polena pa su prvi plodovi malo deformisani. U Italiji se gaji na većim nadmorskim visinama. Dobro se transportuje i čuva do prodaje. Konzistencija plodova nije adekvatna za udaljena tržišta. Prosečna masa ploda. uniformne plodove konusnog oblika. Plodovi su srednje krupni. Plodovi se beru na početku zrelosti. sa vrlo atraktivnm čašičnim listićima Zahvaljujući visokom sadržaju šećera. izduženi i krupni jarko crvene boje sa naranžastom nijansom.1 kg.9 do 1. Odlična je i na otvorenom polju i u plastenicima i hidroponskoj proizvodnji. Ako se izuzme visoka zahtevnost ove sorte u pogledu tehnologije gajenja. habitus i produkciju velikog broja korenovih vratova. crvene boje mesa i dobrog ukusa. dugo mogu čuvati u transportu i prodaji. Plodovi su solidne krupnoće. posebno za pijačnu prodaju. odlične čvrstine. Biljke su bujne otporne na bolesti korena i na pepelnicu. pa se troši manje radne snage u berbi. a otpor penetraciji 30 do 35 grama. Lako se odvaja plod. gotovo peskovitim i blago kiselim zemljištima. ali osim rustičnog izgleda i tamnije boje. svetlije boje i mada nemaju izuzetnu čvrstinu. Plodovi su solidne čvrstine i nisu skloni površinskim povredama u čuvanju i manipulacijama. čak i na povišenoj temperaturi. Maya ima biljke bujnog habitusa koje su otporne na većinu bolesti jagode. čvrstine i uniformnosti. Stiže 4 dana pre Marmolade. Kasni u odnosu na Clery 4 dana u berbi. Osetljiva je na antraknozu. Plodovi su krupni. odlikuje ih i veoma dobar ukus i aroma. karakteriše ih izvanredan šelf lajf. koja zrenjem u odnosu na Clery i Albu kasni 3 dana. jer već tada ih odlikuje visok briks. Treba je gajiti samo u prohladnoj klimi na većim nadmorskim visinama i na lakim. jer je izuzetno osetljiva na bolesti korena. Sorta je veoma osetljiva na nepovoljne uslove sredine.

GEOPLANT . kruške.HABERLI . trešnje.Ravena . breskve. kajsije. nektarine. šljive. .NEW FRUITS .RAGGI-VIVAI . jabuke.Ćezena ..PROPLANT .Budimpešta Sadni materijal vrhunskog kvaliteta odabranih sorata jagodastog voća.

obilna jesenja berba Tuchampion Prinosna i ukusna sorta Thutop Izuzetno rodna i slatka krupna sorta Loch Ness Krupna i slatka kupina za svežu potrošnju Standard za plasman u svežem stanju Tulameen .Alba Rana. blistava. sjajna i čvrsta Asia Krupna. krupa. vrlo ukusna Elsanta Standard u proizvodnji na supstratu Roxana Vrlo rodna.

Srednje rane sorte ma i u jesenjem periodu daje jako lepe i uniformne plodove i visok prinos. tamnije crvene boje. čvrsti. a prethodno se ne vrši dezinfekcija. Zahteva nova zemljišta sa malim pritiskom inokuluma i vrlo ranu setvu. Ima krupnije plodove. pa se preporučuje za terene na kojima se ponovo zasniva jagoda. Trpi veliku gustinu s obzirom na uspravan bokor i srednju bujnost. kako bi se dovoljno razvila do zime. Sugar Lia je nova talijanska sorta koju je selkcionisao profesor Faedi. Za berbu stiže par dana ranije od Marmolade. Odlične je otpornosti na pepelnicu i na bolesti korena. Biljke su bujne odlične adaptibilnosti na peplnicu i antraknozu. Mada ima lep sjaj. Odlične konzistencije i odličnog ukusa i mirisa. u većoj meri konusnog oblika. ali su plodovi znatno mekši. dobrog ukusa i arome. Za branje stiže 2 do 3 dana nakon Albe. Queen Elisa je odlična sorta Srednje kasne i kasne sorte Arosa je dan ili dva kasnija od Marmolade. iako izuzetnog sjaja. 16 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . a u našim uslovima plodonosi nešto iza najranijih sorti. koja je par dana kasnija od Albe. dobra uniformnost i čvrstina plodova. Srednje bujnog habitusa i osrednjeg potencijala rodnosti. za razliku od prolećnog perioda kada nije u toj meri rentabilna. Plodovi su konusno okruglasti. Spada u srednje rane sorte koje su vrlo atraktivne za gajenje i prodaju. Odlikuje je odličan ukus i aroma. ali još uvek rustičnog izgleda i nešto niže unformnosti. ova sorta može poprimiti tamniju boju. Sonata je nova holandska sorta sa ambicioznim planovima da zameni Elsantu. ali odličnog ukusa i mirisa.. visok sjaj i lepa boja. Cveta veoma rano. Po svojim organoleptičkim osobinama Sonata ni približno ne ispunjava standarde sorte Elsanta.

izduženo-kupastog izgleda. ali dosta osetljiva na bakterioze. Za razliku od Onde imaju odličan ukus. Plodovi su vrlo krupni. sa ukusom koji nije izuzetan. Solidne je otpornosti na gljivična oboljenja. ali posle izvesnog vremena gubi na značaju. Berba kasni za Marmoladom 2 dana. vrlo krupnih atraktivnih plodova. jarko crvene boje. koji se meri sa sortom Onda. mada ukus a naročito miris ne predstavlja najaču stranu ove sorte. ali još uvek vrlo adaptibilna i dobra. Prosečna masa ploda je 26-28 grama. dobrog ukusa i visoke komercijalne vrednosti. tamnije crvene boje i sjajni. Boja u mnogome podseća na Elsantu. Vrlo je prinosna u jesenjoj proizvodnji i u hidroponskoj proizvodnji u vrećama. Marmolada je sorta sa kojom obično započinje intenzifikacija proizvodnje. sa briksom koji ne prelazi 5. atraktivne plodove. Dora je sorta novijeg datuma koja Roxanna ima veoma bujnu biljku. sa krupnim čašičnim listićima. srednje konzistencije. Saint Pierre je nova sorta izuzetnog ukusa.7. ali nikad u potpunostii ne nestaje iz proizvodnje. konusnog oblika. Ima veoma krupne. Cveta kasnije u odnosu na Marmoladu ali za berbu stiže otprilike u isto vreme.2 kg. a otpor penetraciji visok 30-33 g/cm2. Asiom 8 dana i 11 do 12 dana za Albom. visoke otpornosti na bolesti korena. Krupnih i čvrsti plodova. čak i u lošim uslovima navodnjavanja i ishrane. a ukusom Saint Pierre gotovo da prevazilazi sve ostale sorte. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . uniformne. Gajiti je na devičanskom terenima za jagodu ili uz prethodnu dezinfekciju zemljišta. ali ne tako visokog potencijala rodnosti. Ima izvanredan potencijal rodnosti. Karakterišu je vrlo krupni kupasti plodovi svetlije boje.Srednje kasne i kasne sorte se odlikuje visokim prinosom i gotovo istovremenim sazrevanjem sa Marmoladom. 17 Onda je vrlo krupna sorta i vrlo prinosna koja se dosta gaji u Italiji. i tolerancije na Oidium fragariae i Xantomonas fragariae. Prosečan prinos po živiću u dobrim uslovima je 1 do 1. ali ne kao kod Albe. čak i vrlo osetljiva na bolesti korena. delom i na Collectotrichum acutatum.

Ima kupaste. odličnog ukusa i mirisa. Što se tiče šelf lajfa ova sorta spada u veoma prihvatljive u pogledu mogućnosti izvoza. Vrlo je slična po svojm osobinama sorti Record.Jako kasne sorte je švajcarska sorta. Sorta je pogodna i za svežu potrošnju i za industrijsku preradu. konusne plodove. Obavezno treba očistiti da ne bude više od 2 korenova vrata po živiću u jesenoj nezi zasada. čak i na visokim temperaturama. ali sa briksom preko 7. Ima krupne. a u brdsko-planinskom području čak 10 dana nakon Elsante. nešto svetlije boje. pepelnice i bolesti korena. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . vrlo slatkih plodova. koji u uslovima visokih temperatura često gube na kvalitetu i tržišnosti. Ima veoma visok potencijal rodnosti jer obilno zameće. odličnog ukusa i mirisa. lepo obojene i sjajne plodove. Jako kasne sorte Idea je jako kasna sorta izuzetnog kvaliteta koja se u Italiji uglavnom gaji u plastenicima. a plodovi su krupni od početka do kraja berbe. Adria je jako kasna sorta koja za Marmoladom kasni oko 6 dana. Ima krupne plodove osrednje konzistencije. ne tako bujna. Zameće veliki broj cvetnih grana i plodova. Stiže 5 dana nakon Marmolade. izraženog sjaja i ne tako čvrste. Sadržaj vitamina C u plodovima je vrlo visok. čiji je jedan od roditelja sorta Marmolada. Može se gajiti uspešno na slabim zemljištima. solidne otpornosti na uvenuće i 18 Raurica je jako kasna sorta sa uspravnim položajem listova. uz ograničenu agrotehniku i zaštitu od koletotrihuma. sa malim sadržajem kiselina. Record je sorta koja po svojim osobinama odgovara organskim sistemima zemljoradnje. Stalnorađajuće sorte Albion je američka sorta iz Kalifornije. zbog visokog kvaliteta. Thuchampion Thutop je kasna sorta krupnih.

te u Španiji. dobre uniformnosti. maj 2008. odlične čvrstine. koja se i danas uspešno gaji. odlične čvrstine. stručno osoblje savetodavne službe. Novi cilj selekcije u Italiji jeste čvrstina i transportabilnost kao kod sorte Camorosa. Ima lepe krupne plodove sa dobro izbalansiranim odnosom šećera i kiselina. pogotovo na jugu Srbije u Leskovačkom i Prokupačkom kraju. Slovenija Diamante je američka sorta stalnorađajuće jagode. Stajanjem jako gubi na masi. Tudla. pomisli na sortu Zenga Zengana. vrlo bujnog habitusa i odlične produktivnosti. Prezentovane ocene su rezultat ocene kvaliteta i tržišnosti na skupu u Brežicama. Plodovi su krupni. izraženog sjaja. Paros. Thetis. intenzivne crvene boje i vrlo je pogodna za smrzavanje i industrijsku potrošnju. sitnih i neubedljivih plodova. kome je osim najviđenijih proizvođača jagodastog voća prisustvovali prometnici. Osim sklonosti kaliranju. 19 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . maj 2008. Irma je talijanska sorta veoma visoke produktivnosti u oba termina i u proleće i tokom leta. navodimo sa napomenom da ih prethodno treba proveriti u našim agroekološkim uslovima Camarosa. Sorta se nalazi u velikom usponu. nisu skloni tamnjenju na visokim temperaturama. odličnog ukusa i vrlo atraktivni. Seescape je američka stalnorađajuća sorta koja se odlikuje veoma ujednačenim osobinama. Ima nešto tamniju crvenu boju plodova od sorte Dijamante. konusnog oblika. Takođe ima solidnu otpornost na grinje. Kod dobre agrotehnike prinosnija je od sorte Dijamante. Selva je U Sloveniji je proizvodnja jagodastog voća u velikom usponu. slabija produktivnost ne omogućuje visoku profitabilnost u modernim sistemima gajenja Sorte za područje Mediterana Mada se ove sorte vrlo retko gaje van Sicilije. naučni radnici iz Slovenije i jugoistočne Evrope sa ciljem odabira sortimenta i trasiranja glavnih pravaca razvoja u narednih nekoliko sezona. regiona Basilicata na jugu Italije. Candonga. Ima visok briks i solidan ukus. ali izuzetnog ukusa. sa veoma dobrim ukusom. ali daleko ujednačenije plodove po obliku i po veličini. ova sorta je osetljiva na pepelnicu i antraknozu. sjajne crvene boje. Ocena tržišnosti u Brežicama. Slovenija Mara de Bois je francuska stalnorađajuća sorta jagode. Ima krupne konusne plodove. koja se u Sloveniji plaća i do 7 Eur za kilogram preko leta. Candonga i Ventana za gajenje u kontinentalnim uslovima. sa jakom orijentacijom na izvoz na susedna tržišta u Evropskoj uniji. Plodovi su vrlo krupni. svetle boje. Ventana. Pajaro.Stalno rađajuće sorte visoko otporna na plamenjaču i na koletotrihum. sa namenom udaljenog transporta. sa ujednačenijim branjem krupnih plodova prve klase. slatke i sa finim kiselinama. Turskoj na Kipru i na grčkim ostrvima. Nema bojazni da će sačuvati kvalitet i kada potpuno sazru na biljci. Pogodna za brdskoplaninska područja stalnorađajuća sorta iz Kalifornije koja se odlikuje visokom produktivnošću. Intenzitet obojenosti i aromatičnosti preporučuje ovu sortu i hladnjačari rado otkupljuju ovu sortu. Ima konusne plodove. ipak ih taksativno Industrijske sorte I danas kada pomenemo otkup jagode za potrebe smrzavanja svako prvo Syria je novosekcionisana industrijska sorta sa briksom preko 8. Organoleptička ocena sa zadnje degustacije u Brežicama. Osetljiva je na antraknozu. Nažalost.

koja je danas manje više severnoevropski standard. Formira veliki broj cvasti i u osnovi i u kruni bokora. odnosno specifičnom ishranom i navodnjavanjem može naknadno da rodi i do 200 gr po živiću. Nova sorta Lia (Sugar Lia) profesora Faedija takođe ima vrlo impresivan početak introdukcije. a verujemo da će sa razvojem gajenja jagode u zaštićenom prostoru na supstratima u letnjoj proizvodnji zauzeti i kvalitetne fotoneutralne. dobrim ukusom i 2 dana je ranija od ostalih. Najrodnija među njima je sorta Alba. sorta Saint Pierre po svojim osobinama tržišnosti i po izuzetom ukusu takođe zaslužuje veliku pažnju. Ova sorta se dosta gaji u kontinentalnoj klimi i na otvorenom polju. sorta Madalleinne je introdukcijom došla nešto kasnije. pošto su cvasti visoko postavljene u bokoru. Svojim izduženo kupastim plodovima visokog sjaja. ima karmin crvene plodove. dok je Asia. Mada nije izuzetno prinosna. zbog čega recivanjem i ishranom može indukovati i mo. Ima izuzetno krupan. U odnosu na Marmoladu. već i eventualnih grešaka u tehnologiji gajenja. Kada je reč o zaštićenom prostoru. Ova sorta stiže ranije. čvrstih i kupastih plodova. ali i za preradu. sjaja. Elsanta u plastenicima uz pažljivu tehnologiju gajenja ima delimičnu remontantnost.. Najviše se gaji na području Mačve i već je veoma poznat ukus i aroma ove sorte. Ove sorte osim čvrstine ploda odlikuje i odlična adaptibilnost i otpornost na bolesti. Izuzetno rana i dobra sorta Clary. prvenstveno uvođenjem sorte Elsanta. Od početnih uspeha sa sortom Maja i Gemma. sve se više uviđa da srednje rane sorte velikog potencijala rodnosti i odličnog kvaliteta i ukusa. krupnoćom i izuAsia zetnom čvrstinom Alba konkuriše za lidersko mesto u izvozu na udaljenea tržišta. pravilnih. ali treba imati na umu da kod svih bujnih sorti. Lia. i drugih srednje ranih sorata Asia. Sorta poseduje izuzetan ukus i aromu. dok se sorta Clery izdvaja velikom otpornošću na bolesti. obojen i čvrst plod. Queen Elisa. ne samo u pogledu variranja uslova proizvodnje.SORTIMENT i smanjenog pritiska inokuluma. Važan element u odabiru sortimenta je bolji ukus. ali je i mnogo veće bujnosti. došli su do faze visokog učešća na proizvodnim površinama u glavnim proizvodnim reonima severne Italije sorte Alba i Roxanna. imaju niz prednosti. Izuzetno prinosna sorta. koja je u postupku introdukcije jedna od svakako najperspektivnijih sorata. jarke crvene boje koja ne tamni. jer imaju visok briks Roxana i uz to izuzetnu boju i aromatičnost. jer su stvorene ukrštanjem sorte Marmolada i jedne autohtone švajcarske sorte. vrlo rana sorta Miss nije ocenjena kod prolećnih sorti koje nisu remonperspektivnom. Sve rane sorte osetljivije su u hladnijim zimama na niske temperature i pogotovu onda daju slabiji rod. za razliku od početnog trenda gajenja što ranijih sorata. Sorta Thutop je malo kasnija. ujednačenošću. kupastih plodova. Sorta Thuchampion oblikom ploda izuzetno podseća na Marmoladu. prvenstveno na sorte. Vrlo perspektivne sorte jagode u poslednje vreme dolaze iz selekcionog centra New Fruits u Ćezeni. vrlo visok prinos i odličnu čvrstinu i sjaj. podjednako se sa usprve. svetlije crvene boje sa prosvetljenjem na vrhu ploda. koje berba otprilike 2 meseca nakon one su veoma rodne. što u uslovima obilne ishrane azotom obično dovodi do slabije oplodnje. Sorta Antea prema vodećim stručnjacima predstavlja takođe vrlo perspektivnu sortu. Ova sorta se odlikuje velikim učešćem u ukupnom rodu krupnih. sitnim semenom. Inače su odličnog ukusa. ali izuzetno dugo plodonosi. može dati odlične rezultate. mada se znalačkim navodnjaplamenjaču i uvenuće. pravilnošću. plodovi su vrlo lepe boje i sjaja. ishrana kalijumom mora biti znatno bogatija u odnosu na ishranu azotom. zbog nižeg potencijala rodnosti ima više alternativa. odnosno stalnorađajuće i osetljivost na bolesti. tantne još jedno solidno zametanje i Niz novih švajcarskih sorata. sazreva par dana pre od ove sorte i ima mnogo Alba Komentar više Intenzifikacija proizvodnje obično započinje širenjem sorte Marmolada. pehom mogu gajiti i za svežu konzumnu potrošnju. poput sorte Alba. Posebno je preporučujemo za brdsko planinski region i laka humozna zeljišta. gde u uslovima nižih temperatura 20 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . zbog visoke adaptibilnosti.

ŠKOLA GAJENJA JAGODE 21 .

polje 60 U uslovima umereno-kontinentalnog pojasa jagoda se razmnožava iz različitih kategorija frigo živića. smrznute sa pripadajućim supstratom na korenovom sistemu. bezvirusnog sadnog materijala ili pak pouzdanog i vrlo kvalitetnog standardnog materijala od suštinskog značaja. jagode. jasno je da sadni materijal mora da obezbedi visoku produktivnost. ili pak veoma visoke troškove transporta sa južne hemisfere. povrća i cveća. Najskuplje su A++ trej sadnice. Broj sadnica po paleti 40000 32000 28000-31500 24000 20000 16000 14000 10000-12500 10000-12500 3375 3375 3375 5005 5005 Okvirna cena 12-13 din 13-14 din 15-16 din 16-17 din 17-18 din 16-17 dn 20-22 din 20-22 din 22-25 din 60-65 din 65-70 din 70-80 din 25-30 din 25-26 din Stoga je nabavka sertifikovanog.1000 Fri A. Matične ili majčinske biljke gaje se u mrežarnicama ili u plastenicima u kojima je insekt proof mrežama. Da bi uspeli da ostvarimo profitabilnost sa ovako visokim troškovima amortizacije moderne opreme i tehnologije. jer odsustvo vektora (vaši.5 x 5 cm 4. Roba koja u kontinentalne zemlje Evrope dolazi iz Mediterana ili iz Čilea. proizvodnja jagodastog i drugog sitnog voća dobila je sasvim nove dimenzije i vidove. Kako se proizvodi ovaj sadni materjal? Matične biljke se uvek dobijaju iz kulture tkiva i to je tzv bazni materijal koji služi za umnožavanje sertifikovanog sadnog materijala. te ukrasnog bilja i dendro materijala koji se predominantno razmnožava vegetativnim putem.5 EUR za rolend dobrog kvaliteta. sve više su u upotrebi kvalitetni mrežarnici. posebno god podizanja višegodišnjih zasada. maline ili borovnice. moderni tunelski objekti. grinja. 22 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Osim protivgradnih mreža. a često dođe i do velikih poremećaja. bilo da se vrši mikropropagacija za klasično gajenje frigo sadnica ili za dobijanje bezvirusnih zelenih živića. neznatan rizik u pogledu zdravstvenog stanja sadnog materijala. Od momenta uvođenja klonske selekcije i kulture meristema u masovnu proizvodnju sadnog materijala. sa Novog Zelanda i ko zna odakle. uključujući i gajenje sa visoki stepenom zaštite od nepovoljnih spoljnh činilaca i kontrolom osnovnih elemenata mikroklime.polje 60-68 Prezimeli živić otv. dezobarijerama i komorama sa duplim vratima na ulazu obezbeđena potpuna zdravstvena bezbednost. ali i pravi multibrodni plastenici i staklenici. sa ili bez pripadajućeg supstrata. nadstrešnice od polietilenske folije.SADNI MATERIJAL Nabavka kvalitetnog sadnog materijala a sve vrste voća. Broj sadnica po gajbi/ kontejneru Sporije formiranje 1000 Sporije formiranje 800 Otovreno polje 700 Otvoreno polje 600 Otvoreno polje 500 Za plastenike 400 Za plastenike 350 Za plastenike 250 Za plastenike 250 Za staklenike 75 Za staklenike 75 Waiting bad 75 Zeleni živić otv. tripsa i drugih štetočina) znači potpuno odsustvo virusnih oboljenja na tkivima iz vršnih meristema ili iz stolona. zdravstveno stanje sadnog materijala predstavlja važan preduslov uspeha u proizvodnji. Na tržištiKategorija Dijametar sadnica Fri A. visoke cene jagode i drugog sitnog voća opravdavaju vrlo visoke troškove vansezonske proizvodnje.800 Fri A 700 Fri A 600 Fri A 500 Frii A+400 Fri A+ 350 Fri A+300 Fri AA+250 Tray A Tray A+ Tray AA+ Gp 29-34 Gp OW 6-7 mm 7-9 mm 7-10 mm 8-12 mm 10-12 mm 12-14 mm 14-16mm 16-18 mm > 18 mm 12-16 mm 16-18 mm > 18 mm 4.5 x 5 cm Napomena Z ma sa probirljivim kupcima. Od toga u mnogome zavisi i potencijal rodnosti. često nije ukusa na koju su potrošači navikli. pa čak smrznuta malina ove zime i proleća vredi čitavo bogatstvo od 3. sa dijametrom korenovog vrata od preko 18 mm.

P R A V E S A D N I C E .

magnezijuma. čir na želucu.12 miligrama). Naravno. Čaj od lista jagoda pripravlja se tako što se 1 gram usitnjenog lista prelije šoljicom kipuće vode. uz malu količinu saharoze. značajno je pomenuti da u jagodi ima fluora (24 mikrograma).51). bitoin (4). vitamin C. što ih preporučuje svima koji žele da smršaju. To znači da se jagode u njihovoj ishrani ne preporučuju pre šestog. Ako dođe do alergijske reakcije na jagode.031). što povećava karakteristiku spomenutog voća da neutrališe „destruktivne” molekule poznate kao slobodni radikali. podstiče mokrenje. Upotrebljava se protiv spoljašnjih hemoroida. odnosno 137 kJ (u 100 grama). a potom se procedi. Čaj od lista jagoda pripravlja se tako što se 1 gram usitnjenog lista prelije šoljicom kipuće vode.016 mikrograma). a čak doprinose i smanjenju holesterola. a ima i broma pa oni Kako se jagode ubrajaju u grupu nutritivnih alergena. a ovo voće. joda. uz to. Među njima su: beta-karotin (49 mikrograma u 100 grama). ima i biljnih vlakana koja poboljšavaju varenje hrane.5 grama vode u 100 grama. što uz mleko podrazumeva postupno uvođenje novih namirnica. Jagode su nezamenljive za osobe izložene sekundarnom pušenju. Obiluju antioksidansima i fitonutrijentima. Jagode i alkohol Utvrđeno je da manja količina alkohola pomešana s jagodama ili kupinama.054). a istraživanja su pokazala i da usporavaju starenje. potrebno je javiti se lekaru. konzmiranje jagoda s alkoholom ima i negativna svojstva. Uz sve to. čini je dostupnom i dijabetičarima. Za beljenje zuba i lica Listovi jagode sadrže dosta tanina koji se uspešno upotrebljava za lečenje proliva. fosfora. a potom se procedi. Upotrebljava se protiv spoljašnjih hemoroida. koji sprečavaju ili pomažu u lečenju teških i hroničnih bolesti kao što su dijabetes. Stoji 10 minuta. kao i za ispiranje usta protiv lošeg zadaha. potreban je oprez naročito kod odojčadi koja počinju da se dohranjuju. gvožđa (pa je dobra u borbi protiv anemije). Od minerala.06). vitamin E (0. tj. deluje i kao diuretik. kao i za ispiranje usta protiv lošeg zadaha. Sami fenoli daju jagodama antikancerogena svojstva. koga ima čak 64 miligrama. posebno fenolima. i. ali i hroma. jer sadrži 89. ima i kalcijuma. deluje i kao diuretik. podstiče mokrenje. jagode ne treba davati pre 12. ako se uzimaju velike količine. koji pate od nesanice treba da je jedu pre spavanja. tj. kardiovaskularni problemi. pa se zato preporučuje umerenost u ispijanju koktela. 24 J Upotreba lista Listovi jagode sadrže dosta tanina koji se uspešno upotrebljava za lečenje proliva. pa se preporučuje da se jede pre glavnog obroka. Prisutnost cinka. ili postoji veća sklonost pojavi alergija. Za bolji rad jetre preporučuje se da se jagode jedu tri puta dnevno. odnosno od šestog do desetog meseca života. K (13). B6 (0. B2 (0. B1 (0. pre svih. pojačava antioksidantnu snagu tog voća. Ipak. folna kiselina (0. a ako su roditelji alergični na ovu voćku. unesu u sebe mnoge neophodne vitamine i minerale. odnosno uvode se u ishranu između 12 meseci do navršene druge godine. koji štiti zube. treba izbaciti iz jelovnika. kalijuma (147 miligrama) koji pomaže u čišćenju organizma od otrova. Alergen ŠKOLA GAJENJA JAGODE . jagoda gasi žeđ. maligna oboljenja. srce i kardiovaskularni sistem. meseca. blagotvorno delujući na bubrege. Sadrže 0 % holesterola i 0 % masti. a da. Stoji 10 minuta. na žalost. koji oštećuju DNK i ćelijsku membranu.Hranljiva vrednost jagode agode ne sadrže mnogo kalorija – 33 kcal. jer elagična kiselina u njima neutralizuje kancerogenu supstancu PAH iz dima cigareta. PP (0. Ona podstiče apetit.

Odabir načina proizvodnje obezbeđivanju što duže sezone prodaje jagode i radi iznalaženja optimalne tehnologije gajenja najbolje je odlučiti se za kombinaciju nekoliko mogućih opcija. proizvodnju u niskim tunelima. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 25 . gde će on za berbu pristizati od sredine juna. proizvodnju uz zaštitu agrotekstilom ili proizvodnju na otvorenom polju. proizvodnju u lakim i jeftinim jagodnim plastenicima. pa sve do novogodišnjih praznika. U cilju kontinuiranog nastupa na određenim tržištima veliku ulogu treba da ima i gajenje jagode u brdsko planinskom području. pa se pravilnim odabirom sortimenta u Srbiji može obezbediti kontinuirano snabdevanje tržišta od kraja marta-početka aprila. odnosno tehnika i sezona gajenja. uključujući proizvodnju u plastenicima U i staklenicima sa ili bez grejanja.

jer će to usloviti propadanje živića. daleko prevazilaze živiće koje možemo koristiti za sadnju na otvorenom polju. dopunskim osvetljenjem i punim grejanjem. i nekog insekticida npr. onda se koristi A kategorija živića. U staklenicima sa velikom količinom svetlosti.model B 26 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . neophodno je koren skratiti na dužinu od desetak centimetara. Živići se razlikuju i po dijametru korenovog vrata i po tome nose različite oznake. ali se obično svodi na sam početak avgusta. ili na bilo koji drugi način hidroponskog gajenja može neograničeno povećavati gustina useva jagode.model A Plastenički objekat . 350 ili 400 i poslednji rok setve zavisi od dužine vegetacije određene sorte. A+ i AA+ koji su u stanju da daju prinos 150-300 g do zime i da odmah nakon prekida dormancije produžavanjem dužine dana nastave sa cvetanjem i produkcijom. a potom njenu dezinfekciju u fungicidu i insekticidu. Pošto jagoda predstavlja atraktivnu vrstu sa kojom se zbog relativno visoke vansezonske cene dosta trguje na udaljenim tržištima (cena trpi skup transport) onda krajnje domete u proizvodnji u zaštićenom prostoru treba sagledavati u odnosu na konkurenciju iz zemalja Mediterana. U sadnji je veoma važno da korenove žilice u zemljištu imaju potpuno vertikalni položaj i da ne dođe do njihovog povijanja u stranu ili na gore ka površini zemljišta. u poslednjoj dekadi jula. ili eventualni tretman u aminokiselinama. u heksagonalnom rasporedu na piramidalnom uzgoju.44 5 4 kg cima se iskljućivo koriste više kategorije frigo sadnica. a za sadnju u plasteni- Zasnivanje useva   Vrsta objekta     Pocinkovana konstrukcija Farbana konstrukcija Jednostruka folija Dvostruka folija duv.6 13. P Tehnologija gajenja jagode u zaštićenom prostoru Kada obaviti sadnju jagode? Za sadnju treba koristiti deklarisane frigo živiće. ređe A700. huminskim kiselinama ili nekim drugim biokativatorima ili regulatorima rasta. Priprema sadnice za sadnju podrazumeva lagano otapanje sadnice i aklimatizaciju na sobnoj temperaturi. Pogrešno je verovanje da se pravilnim rasporedom sadnica u vertikalnom uzgoju. Gajenje jagode u plastenicima sa dopunskim grejanjem na organskim ili organo-mineralnim supstratima podrazumeva kategoriju A+ najčešće A+300. Brojnim ogledima je U kojoj gustini zasnivati usev? Plastenički objekat .33 4 3 kg Model B + + + + + + + + + + + + 12. koja su prvenstveno vezana za klimatske karakteristike regiona. sadnja se obavlja krajem avgusta. najčešće A 500. Phytiuma. sa ili bez supstrata.GAJENJE JAGODE roizvodnja jagode u zaštićenom prostoru ima niz ograničenja u našoj zemlji. Pre nego što se potopi u rastvor nekog fungicida na bazi metalaksila (Ridomil Gold) sa sistemičnim delovanjem protiv Phytophtora fragariae ili Allieta protiv Fusariuma. Kada se sadnja obavlja na zemljištu.0m x 30m (180m2) Model A + + + + + + + + + + + + 10.73 15. Dvostruka folija Mreža za zasenu Supstrat Živici Agrotekstil Mulch folija Navodnjavanje Cena po m2 (EUR) Broj živića po m2 Prinos po m2 Jednostavna proizvodnja na zemljištu  Plastenički objekat Plastenički objekat 5. koji se proizvode kulturom meristema i po svom potencijalu u prinosu. Rhisoctonie. Prestige i dobro se ispere.3m x 30m (159m2) 6. odnosno početkom septembra korišćenjem kontejnerskih frigo živića A.

16 21. što onda nikako ne opravdava povećana ulaganja. vode i hraniva.83 32. čak i u uslovima Izraela se u zimskoj proizvodnji sa obiljem svetla ne preporučuje gustina veća od 20 biljaka/m2.08 19.63 16.1 20. dok se na geografsoj širini Beograda ne preporučuju gustine veće od 10 biljaka/m2. Proizvodnja na binorima Sa nesavršenijim sistemom ishrane i posebno smanjenom efikasnošću drenaže.58 18. nepravlne distribucije svetlosti. ali i za manipulaciju i berbu.0m x 50m (400m2) Proizvodnja na binorima + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + 15. Dvostruka folija Mreža za zasenu Supstrat Živici Agrotekstil Mulch folija Navodnjavanje Cena po m2 (EUR) Broj živića po m2 Prinos po m2 Hidroponska proizvodnja na supstratima Plastenički objekat 8.  Vrsta objekta     Pocinkovana konstrukcija Farbana konstrukcija Jednostruka folija Dvostruka folija duv.0m x 50m (400m2) Proizvodnja na leji + + Plastenički objekat 8. To je dobar sistem koji omogu27 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Živići nemaju prostora za formiranje dovoljnog broja korenovih vratova i na taj način se rod smanjuje i obično ne prelazi 4 do 5 kg/ m2. Kada se jagoda gaji u vrećama odignutim od površine u plasteniku onda je maksimalna gustina 8 sadnica/m2. Odizanje vreća je veoma značajno zbog bolje drenaže i manje opasnosti od sive truleži.12 24. vrlo veliko ograničenje je i nemogućnost ujednačenog navodnjavanja iishrane na koloni visine skoro dva metra. Kada se jagoda gaji na visokoj leji i na supstratu onda je maksimalna gustina 6 sadnica po kvadratu površine plastenika. Pa ipak.17 28.0m x 50m (400m2) Proizvodnja u vrećama + + Plastenički objekat 8. Na ovoj gustini je dovoljno svetlosti za zametanje i produkciju. pogotovo kod sorata sa dužim cvetanjem i plodonošenjem.11 23.88 8 8 10 5-6 kg 7-8 kg 9-12 kg Proizvodnja na leji dokazano da broj sadnica po jedinici površine zavisi od tehnike gajenja (na supstratima ili na zemljištu).87 29. u kontnentalnoj Italiji 12 biljaka/m2.82 31. Kod vertikalnog uzgoja se značajno uvećavaju troškovi proizvodnje. na Siciliji 14 biljaka/m2. Osim neadekvatne gustine. Ovaj broj živića se bez obzira na vrstu medijuma bez problema može rasporediti u jednoj horizontalnoj ravni i na taj način omogućiti pri gajenju Proizvodnja u vrećama jagode na supstratu pravilna distribucija svetlosti. smanjuje se i gustina useva. odnosno od količine svetlosti u fazi formiranja plodova. odnosno ujednačeni mikroklimatski uslovi i razmena gasova u fotosintezi odnosno disanju.

Na ovaj način su biljke optimalno pripremljene za prezimljavanje. niti da se smanjuje prinos u nekom većem procentu. onda ih laganim kidanjem treba ukloniti. kako bi jagoda nakon 6 nedelja od završetka prvog ciklusa berbe nastavila normalno sa cvetanjem. pa sve do 300 g kod srednje kasnih sorti visokih kategorija žiivća A+ ili A++. onda u zavisnosti od kvaliteta plastenika treba praktikovati gustinu 4 do 5 živića po kvadratu. Stolone koje se javljaju treba redovno uklanjati kako ne bi neproduktivno trošili stvorene asimilate. U takvoj tehnologiji gajenja neophodno je održavati noćne temperature u opsegu 13 do 18 °C. Relativnim zasušivanjem zasada od kraja oktobra do početka decembra i prvih jačih zahlađenja i ledenih dana. usloviti preobilno zametanje. sa čitavom cvasti. Ukoliko zasadu u jednostavnijim plastenicima prete vrlo niske temperature. sitnije plodove. nekad i desetak. a dnevne 21 °C.GAJENJE JAGODE ćuje veću fleksibilnost. Po sadnici je veća količina supstrata pa je i puferna sposobnost daleko viša. onda usev pre prvih jačih zahlađenja treba pokriti agrotekstilom. polovinom jula najkasnije u poslednjoj dekadi jula. Negovanje useva do zimskog mirovanja nih materija. zasušivanje. poželjno je održati temperaturu od 25 do 28°C i na taj način dovoljno vegetativno razviti sadnicu do momenta cvetanja. koji neće imati dovoljno tržišnosti. povećava se otpornost korena i smanjuje opasnost od propadanja usled infekcije nekim gljivičnim oboljenjem. te kategorije živića. kod ranih i srednje ranih sorata. U zavisnosti od vremena sadnje i ranostasnosti sorte. Regulacija mikroklimatskih uslova je takođe veoma značajna u pravilnom zasnivanju useva. zametanju i berbi. te greške nisu katastrofalnog karaktera. Drugi način jeste snižavanje temperatura u plasteniku na nivo niži od 7 °C u trajanju od 500 sati. Prekid dormantnosti i inicijacija cvetanja Nakon berbe i uklanjanja zaostalih cvetova usev se vegetativno forsira korišćenjem vodorastvorljivih formulacija u ishrani sa odnosom NPK 1-1-1. Zato pravovremena sadnja u dobrim i potpuno kontrolisanim uslovima ima esencijalni značaj za uspeh u proizvodnji. Zasenjivanje mrežama sa 30 % zasene ditrektno smanjuje temperaturu kao i uporeba mistera. koje još uvek zbog svog visokog toplotnog kapaciteta doprinosi bržem kretanju useva u proleće. U ovakvom režimu tek posađene sadnice razviju dovoljan potencijal da iznesu u narednih 6 nedelja do 2 meseca od sadnje od 50 do 100 grama po živiću. odnosno tri ne- ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Septembar je mesec u kome postoje povoljni uslovi za nesmetano zrenje i u godinama kada miholjska jesen ima nešto duže trajanje obično se može produžiti do prve dekade oktobra. Tako se povećanom otpornošću biljke pripremaju za bolje prezimljavanje i manje štete od mrazeva. Voditi računa o higijeni i fitosanitarnim pravilima. dovoljno razvije vegetativnu masu i formira rodni potencijal za sledeće proleće i da ne kasni u cvetanju. dužina dana i u letnjem periodu nakon prolećne berbe. Kombinacijom dobrog provetravanja. Ukoliko je mlada biljka previše generativna onda treba pristupiti uklanjanju suvišnih cvetova 28 Negovanje useva do jesenje berbe ili čitavih cvetnih grana. onda u plastenicima obezbeđujemo dovoljno dugu sezonu da možemo isforsirati usev da posle jesenje berbe. Ukoliko se jagoda u staklenicima sa punim grejanjem gaji u hidroponskoj proizvodnji iz kontejnerske sadnice kategorije A++ sa sadnjom početkom septembra. Ishrana potom dobija novu dimenziju i fertigacijom i folijarnim putem primenjuje se kalijum nitrat sa ciljem da se u biljci formira što više plastič- Na prekid dormantnost i na incijaciju formiranja cvetnih pupoljaka u najvećoj meri utiču temperature. poveća viskozitet u ćeliji i smanji sadržaj vode u intercelularnom prostoru. Ukoliko se zasad zasniva na vreme. Treba imati na umu da jesenji rod iscrpljuje sadnicu i da kasna setva po pravilu znači kašnjenje zametanja narednog proleća i smanjenje potencijalnog prinosa. povećava se relativna vlažnost vazduha i ubrzava ukorenjavanje. Kada se jagoda gaji na zemljištu. Obavezno je nošenje rukavica i njihova redovna zamena pri prelasku iz objekta u objekat. što smatramo krajnjim momentom da se uklone svi preostali zeleni i nerazvijeni plodovi. odnosno dužina dana 14 do 16 sati. omogućuju idealno prezimljavanje i brzo kretanje u proleće. brzu promenu sadnog materijala i intenzivnu proizvodnju sa smanjenim rizikom u slučajevima nedovoljnog vladanja znanjem u oblasti fertigacije useva. Od prve dekade oktobra do početka no- vembra koristi se u potpunosti asimilacioni potencijal za što veću organsku produkciju i akumulaciju rezervi i formiranje rodnog potencijala za narednu godinu. jer će u protivnom na proleće veliki broj korenovih vratova. zasenjivanja i orošavanja. onda je neophodno da se dopunsko osvetljenje praktikuje do 22 sati u toku večeri. Treba napomenuti da jagoda stiže uvek ranije ukoliko su vreće tokom kasne jeseni i zime na površini zemljišta. Termozaštitne barijere od lakog netkanog tekstila. Nakon svake pauze neophodno je detaljno pranje ruku ili opreme koja se koristi u plasteniku. berba obično započinje 6 do 8 nedelja nakon sadnje. Ukoliko se bez obzira na opterećenost jesenjim rodom u bokoru formira više od 2 do 3 korenova vrata. U stanju dormancije zasad provodi narednih nekoliko meseci.

Preliminarno ispitivanje nije ukazalo na značajnije preimućstvo u vegetativnom obnavljanju ukoliko se na svakoj biljci ostavi 2 do 3 najmlađih listova kao vodilice. ali ovakva tehnika zahteva dosta znanja. uredno slaganje i kalibracija u PET posudice i kasnije u gajbe. pa se u velikoj meri smanjuje postojanost u trgovinama.4%. u izvesnoj meri je moguće inicirati i drugo zametanje. Mada se tehnici berbe posvećuje relativno slaba pažnja. za samo par dana u plodu se drastično menja sadržaj šećera i kiselina. ali u poslednje vreme košnice sa bumbarima imaju najčešću primenu.5 do 2 °C u trajanju od 5 nedelja. Ukoliko košnice unesemo ranije od početka masovnog cvetanja. Polagano zasušiti usev u trajanju 3 do 4 sedmice. ali i tržišnost ubranih Kod nekih sorata dugog dana. Da bi se u polinaciji bumbarima postigli dobri rezultati neophodno je pravilno odrediti momenat unošenja košnice. kada su ose i pčele u prirodi malobrojne. Prezrela jagoda na visokim temperaturama povećava respiraciju tkivima. ishrane i zaštite zasada jagode. uz obavezno unošenje magnezijum sulfata i mikroelemenata 29 Negovanje useva posle prolećne berbe i obnavljanje zasada ŠKOLA GAJENJA JAGODE . smanjuje se konzistencija. Odmah potom se pristupa zaštiti useva primenom bakarnih preparata. Takođe je od presudnog značaja pravilno normiranje veličine društava prema broju sadnica. Aktivnost većine polinatora je optimalna na temperaturama 16 do 18 °C. a boja često dobija vrlo tamnu nijansu. a da se dnevne temperature do cvetanja održavaju na 16 do 18°C. šelf lajf. Naime. Prezrela jagoda gubi na tržišnosti. a potom kod olistavanja primeni metalaksila. tzv. Staro sasušeno lišće.delje za fotoneutralne sorte. brzo rashlađivanje pre otpreme. Naša iskustva ukazuju da su to sorte Clery i Elsanta. U zavisnosti od načina i tehnologije gajenja za te namene se koriste različite vrste solitarnih insekata. Posebno je to bez značaja ukoliko se ima u vidu da hemijska zaštita onda može u potpunosti uništiti inokolum i prekinuti ciklus zaraze. sa većim brojem bumbara od optimalnog. Usev se normalno hrani sa ciljem ujednačenog vegetativnog razvoja. a potom 2:1:3. naročito kod nekih sorti je količina polena Polinacija izvodnji i prodaji. Kada se noćne temperarure u plasteniku bez grejanja ustale na 5-6 °C započinje se sa čišćenjem zasada jagode i njegovim prolećnim forsiranjem. iako je regeneracija bila nešto brža. U protivnom treba pratiti sledeću tehniku. dok se kod sorata dugog dana (većina sorti koje se gaje u kontinetalnom klimatu) praktikuje temperatura 1. Polinacija je veoma značajan aspekt gajenja jagode u zaštićenom prostoru. Osim redovnog navodnjavanja. listovi sa deficitom fosfora se uklanjaju i iznose iz plastenika. a plastenici većim delom dana zatvoreni. Nakon kalusiranja ostataka lisnih drški pristupa se primeni bakarnih preparata u koncentraciji 0. od čega presudno zavisi ukus i kvalitet. mere nege obuhvataju i redovno uklanjanje stolona i po potrebi uklanjanja viška cvetnih grana kod jako generativnih sorata. fosetil aluminijuma i fosfitne forme fosfora u folijarnom tretiranju i kroz sistem kap po kap. do faze cvetanja kada se posebna pažnja posvećuje zaštiti od sive truleži. velika aktivnost može dovesti do oštećenja plodova. podrazumeva preciznu metodologiju zasušivanja i kontrole ishrane i vrednosti EC. preko primene Ridomila i nekog akaricida. imaju veoma veliki značaj u postizanju dobre cene i privlačenju kupaca. bez jakog pritiska na plodove. donji listovi koji dodiruju malč foliju. treba napomenuti da je ovo vrlo osetljiva operacija. matira sjaj. Pavilno otkidanje. Prema našim iskustvima najbolje je da se noćne temperature u zaštićenom prostoru sa dogrevanjem održavaju na 12 do 13 °C. Zatim se pristupa uklanjanu nadzemne mase na visini 3 do 4 cm iznad korenovog vrata. promrzli i li ljubičasti Negovanje useva do berbe nedovoljna za pravilnu oplodnju pa dolazi do različitih deformacija plodova. Posebno je značajno korišćenje bumbara u polinaciji u vrlo ranoj proizvodnji jagode u zaštićenom prostoru. dok su bumbari aktivni već od 8 °C. najpre u odnosu NPK 1:1:1. Relatvna vlažnost vazduha ne bi trebalo da prelazi 55%. U uslovima nižih temperatura u plasteniku i veće relativne vlažnosti. od koje u velikoj meri zavisi ukupan uspeh u proBerba i pakovanje jagoda jagoda.

Vrlo bujna biljka visoke produktivnosti. Vrlo rana sorta. izuzetno otporan. koničnog ili okruglo – koničnog oblika. lične posete proizvođačima kao i davanjem stručnih saveta. visoke produktivnosti. duguljastog izgleda. Plod velik i ujednačen. širokog polja uzgajanja. Kasno cveta. Takođe. odličnog ukusa i mirisa. Srednje rana sorta. otporne i suve površine. Plod izuzetno velik i ujednačen. Frigo živići su živići koji se čuvaju u hladnjačama gde one miruju i na taj način se čuvaju i do 10 meseci. duguljastog izgleda. pogodna za gajenje na otvorenom polju. Srednje bujna biljka. sjajno crvene boje. tolerantna na bolesti. vrlo sjajno crvene boje. izduženo – koničnog oblika. vrlo ujednačen. lepog. Daje odlične rezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju. Izuzetno bujna biljka. U plasteničkoj proizvodnji takođe daje dobar prinos. čekajući. Italija. Odlična kvalitativna i kvantitativna produktivnost plodova u jesenjoj proizvodnji i kod uzgajanja u visećim sistemima. Pogodna za gajenje na otvorenom polju i u plastenicima. frigo živiće. sjajno crvene boje. lepog. sa okruglim ili duplim vrhom. visokog sjaja. visoke produktivnosti. Plod velik. crveno – blago narandžaste boje. to jest. pravilnog. Živić se razvija iz adventivnog pupoljka na nodusu (članak) stolona. odličnog ukusa i mirisa. Srednje bujna biljka visokog prinosa. crvene boje. Izuzetno izraženo srce. veoma slatkog ukusa. Postoji nekoliko vrsta sadnica jagoda: zeleni. Verona. Berba je vrlo produktivna zahvaljujući ujednačenosti zrenja i veličine plodova Srednje kasna sorta. agronomska stručna služba firme Agro-FertiCrop pruža na terenu kompletnu pomoć proizvođačima jagoda u vidu davanja tehnologije proizvodnje. ujednačen. frigo i kontejnerski. Izuzetno dobar jesenji prinos u plastenicima. Otporna na antraknoze i glavne bolesti. Bujna biljka. Srednje rana sorta. A+. Italija. renomiranih italijanskih proizvođača. Italija. najkorišćeniji oblik sadnog materijala za vegetativno razmnožavanje jagoda. tolerantna na bolesti. oštrog ili duplog vrha. Italija. Plod velik i ujednačen. čvrste peteljke. pravilan. srednjeg sjaja. Ćezena. MAYA . kao i predhodnih godina. U plasteničkoj proizvodnji daje izuzetno dobar jesenji prinos. A i A-. Italija. Ćezena. Srednje rana sorta. tolerantna na bolesti. srednje slatkog ukusa. Firma Agro-FertiCrop od ove godine na našem tržištu nudi sertifikovani sadni materijal-sadnice jagoda. izuzetno otporan. Ne podnosi preterano azotna đubriva. Daje odlične rezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju. izduženog oblika. Plod velikih dimenzija. odličnog ukusa i mirisa. visoke produktivnosti. izuzetno otporan. Italija. srednje do visoke produktivnosti. duguljastog izgleda. ONDA – srednje rana sorta IRMA – srednje rana sorta DORA – srednje rana sorta 30 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Firma Agro-FertiCrop nudi frigo živiće A+ (1218 mm) i A (8-11 mm) klase i to sledeće sorte: Ćezena. Živić predstavlja sadnicu jagode. ujednačene i vrlo sjajne. Berba je vrlo produktivna zahvaljujući ujednačenosti zrenja i veličine plodova. Berba je laka zahvaljujući ujednačenom zrenju i lakom ubiranju plodova.srednje rana sorta ALBA – izuzetno rana sorta frigoživića jagoda ROXANA – srednje kasna sorta Ponuda sorti Ćezena. srednje ujednačen. pogodna za gajenje na otvorenom polju. ali je osetljiva na bakterije. Plod vrlo velik. intenzivno crveno – narandžaste boje. Daje odlične rezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju. Bujna biljka. slatko – kiselkastog ukusa. Frigo ili ohlađeni živići na osnovu prečnika korena dele na četiri klase: A++. izuzetno otporan. lepog.o firme AGRO-FertiCrop Subotica u 2008 god. Verona.

rupe za sadnju (6 – 8 cm) bušiti preko folije. zajedno sa sredstvima za zaštitu bilja.1%) radi zaštite živića od truleži. Đubri. Hranljive materije primenjene direktno na listove pomažu brži oporavak od nedostatka pojedinih elemenata. Ovakvim uzgojem uz primenu prave tehnologije proizvodnje (koju ćete dobiti za proleće) jagode pripremamo da u proleće daju pun i pravi prinos (1kg/živiću).3-0. Veće površine priliFERTICARE 14-11-25 ili kondicioniranje za prinos Nakon berbe 0. Milutin Karas 063/ 554-132 gajenje na zemljištu sa primenjenim osnovnim đubrenjem dipl.5 l) po živiću.5 pospešivanje rasta tokom razvoja rozete FOLICARE 19-11-24 Zn rom Ferticare 15-30-15 u koncentraciji od 0. pre rasađivanja. Zato se predlaže primena folijarnih đubriva svakih 7-10 dana. 2-3 puta za vreme sezone počevši Prinos t/ha Vrsta đubriva slabo srednje dobro pre cvetanja.umakanje korena u rastvor koncentracije 0. ukoliko Nakon sadnje i FERTICARE 14-11-25 ili se radi o manjoj površini ručno zaliti rastvo0. ing. Tehnologija proizvodnje U zemljište. CROPCARE 5-14-28 ili 5-10 350 300 150 CROPCARE 10-10-20 CROPCARE 5-14-28 ili 10-15 400 350 200 CROPCARE 10-10-20 CROPCARE 5-14-28 ili 15 i više 600 400 250 CROPCARE 10-10-20 Za sva pitanja.4-0. odnosno do normalne vlažnosti (80 – 85% PVK). Trake za navodnjavanje postaviti ispod folije. putem sistema kap po kap sa 15 grama/m2/nedeljno (ili ručno koncentracija 0.3%). sa mnogo u zavisnosti od obezbeđenosti hranivima izraženo u kg/ha Obezbeđenost zemljišta hranljivim elementima tečnosti. Vuk Vujasinović 063/ 442-240 dipl.tretman u vegetaciji 10 l/ha. Parcelu navlažiti dan pre sadnje.jesenji tretman: 10-15 l/ha sa mnogo tečnosti.2 Od početka cvetanja. kao i eventualne probleme obratiti se našoj stručnoj službi Nedeljne doze đubriva u tehnologiji fertigacije. PHOSFIK 3-27-18 je đubrivo specijalnog stimulativnog dejstva. U prvoj polovini vegetacije PHOSFIK 3-27-18 0. Posle rasađivanja. ing Boban Stanković 063/ 544-928 FERTICARE 15-30-15 50 Ukorenjavanje (jesen-proleće) Jedan tretman Ca-nitrat 15-30 Intenzivan porast (jesen) FERTICARE 14-11-25 40-60 Nedeljno Do zametanja prvih plodova(proleće) Ca-nitrat 30 FERTICARE 10-5-26 ili 30-50 Intenzivan rast plodova Nedeljno KALIUM NITRAT 30-50 Nedeljno.2 – 0. ići sa Ferticare 14-11-25 10-15gra.6 prevencija 2-3 puta 30-35 kg/ha. Pap Pala 17. na otvorenom i u zaštićenom prostoru.agro-ferticrop. Aleksandar Lazar 063/ 544-795 dipl. pomaže i poboljšava efikasnost sredstava za zaštitu. ali u slučaju dobre snabdevenosti popravlja se kondicija biljke i njena otpornost.0 FOLICARE 19-11-24 Zn u sledećoj godini kom prvog navodnjavanja preko sistema kap kondicioniranje. primena sistemom kap po kap Osnovno đubrenje na srednje teškim zemljištima . ing.folijarna prihrana 2. ili neko drugo tamno i pokriveno mesto da bi se prilagodio uslovima spoljne sredine. tel/fax: 024/622-119 www. Folijarna prihrana Subotica. pomaže biljci da prebrodi nepovoljne periode. Navodnjavati svaki dan u 2 navrata (pre i posle podne) od po Tretman jagoda: 1–2 sata. U ovaj rastvor dodati i Previcur Energy (0. dipl. www. prema potrebi Pred zrenje i tokom berbe FERTICARE 10-5-26 40-60 Uvoznik za Srbiju: u podeljenim dozama FERTICARE 24-8-16 20-30 Nakon berbe.yu . Prilikom rasađivanja živić staviti u rupu Folijarna prihrana jagode tako da 3-4 zelena lista budu van folije.5-3 l/ha.Frigo živiće 2 dana pre rasađivanja staviti u šupu.2% rastvor dipl.rs e-mail: office@agro-ferticrop.7 – 0. ima veliki značaj u regeneraciji biljaka. Rovocid ili Foxim 1 kg/100m2).5-1. Malina Petrović 063/ 444-662 Period Vrsta đubriva Kg/ha Napomena dipl. višom dozom vode kada se jagode prime i isprave.5-0. Radenko Nikolić 063/ 544-195 Sadnja. a tretmani primenjeni pre cvetanja povoljno utiču na količinu i kvalitet ploda. Voditi računa o zdravstvenom stanju useva i prilagoditi zaštitu. zaliti FERTICARE 15-30-15 25-40 0. Dejstvo folijarnog đubrenja je brzo.3% (20-30 grama na 10 litara vode) i to razvoj ploda FOLICARE 17-9-33 B zametanja pola litre (0.yu ŠKOLA GAJENJA JAGODE 31 . do kraja vegetacije Dva do tri tretmana AGRO-FertiCrop. uneti mineralno đubrivo Cropcare (5-14-28) 200-400 kg/ha. SadniRazvojni stadijum Vrsta đubriva Koncentracija % Cilj tretmana cu dobro pritisnuti.3% pre sadnje vom Ferticare 15-30-15 nastaviti prihranu 3–4 dana po sadnji i to . po kap tretirati rastvorom Ferticare 15-30-15. KALIUM NITRAT 5-8 ma/m2/nedeljno. Posle. organsko đubrivo Fertor ili Siforga (750 – 1500 kg/ha) kao i neki insekticid (Galation. ing. ing.ing.co.co.yara. FERTICARE 5-10-26 ili poboljšanje kvaliteta i 0.

a potom se uz dezinfekciju pristupa zasnivanju novog zasada u četvoropoljnom ili tropoljnom plodoredu. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . uz kasnije poštovanje osnovnih agrotehničkih principa. Laka zemljišta koja nisu sklona stvaranju plužnog đona dovoljno je orati na Agrotehnika zasnivanja zasada jagode dubinu 35 do 40 cm. Jagoda je izuzetno osetljiva na bolesti korena te se poštovanju plodoreda posvećuje veoma velika pažnja. Tu pre svega jako važnim smatramo pravilnu reonizaciju. Unošenje 40 60 t/ha dobro zgorelog stajnjaka je veoma značajno kod zemljišta koja nisu idealna za gajenje jagode. Bez obzira na početno nesnalaženje. nađubriti zemljište zgorelim stajnjakom. u prvom redu krompir. česta je pojava magle i poznih prolećnih mrazeva. Pošto se jagoda gaji na foliji. Stoga. a potom površinu izuzeti iz rotacije i gajiti jagodu 2-4 godine u zavisnosti od produkcije i zdravstvenog stanja zasada. Za sigurnu proizvodnju treba znati da se usev jagode na istu parcelu ne vraća za 6-7 godina. Za gajenje jagode biraju se ocediti tereni sa izrazitom osunčanošću. Potom treba obaviti intenzivno podrivanje i rahljenje zemljišta na dubini 50 do 60 cm. U pribrežju je veći problem pronaći laka. Kod zasnivanja zasada neophodno je blagovremeno i u potpunosti inkorporirati sve žetvene ostatke preduseva. ne treba sumnjati da će se ovaj trend povećanja izvoza dalje nastaviti. slabu organizaciju i vrlo često nekorektnosti u pakovanju i otpremi. gde je voda za navodnjavanje relativno lako dostupna i imamo laka i humozna zemljišta. a nakon skidanja folije i uklanjanja traka nije loše razrivanjem banka na površinu izbaciti i ostatke korena. a potom i planinskih područja čak do 1000 m nadmorske visine. Treba izbegavati preduseve koji su osetljivi na istu grupu gljivičnih oboljenja. zaštićeni od jakog vetra i sa adekvatnim osobinama zemljišta. pšenica). kao i neka hemijska zaštitna sredstva u kontroli bolesti i štetočina jagode. ukoliko se ostvare neke neophodne pretpostavke. dok je za teža i loše drenirana zemljišta poželjno obaviti podrivanje. Kod ponovnog zasnivanja zasada najpre treba ukloniti sve nadzemne biljne ostatke. jako vezanih zemljišta koja imaju viši sadržaj gline. ali i neke druge povrtarske useve. druge vrste jagodastog voća. koja se za sadnju pripremaju intenzivnom osnovnom obradom. pa ih setvospremačem sakupiti i ukoloniti sa parcele. Ukoliko se ne može praktiko32 Odabir parcele i poštovanje plodoreda vati pun plodored onda treba primeniti četvoropoljnu rotaciju (šećerna repa. nakon unošenja dobro zgorelog stajnjaka ima velike šanse za uspeh. Proizvodnja jagode na lakim. do parcela pogodnih za gajenje jagode nije lako doći. Naše komšije u Sloveniji i Hrvatskoj već uveliko izvoze jagodu u Austriju i Nemačku i postižu veoma dobre cene. paradajz i papriku. U dolinama reka i kotlinama. kukuruz. soja.GAJENJE JAGODE Izvozna šansa u proizvodnji jagode na otvorenom polju Proizvodnja jagode na otvorenom polju i pod nastrešnicama ima veliku perspektivu u bliskoj budućnosti. gde za to postoje dobri preduslovi. Sa otkupom jagode za izvoz u Rusiju započelo se pre par godina. U Italiji se jagode i na otvorenom polju i u lakim plastenicima gaje samo jednu jesen i jedno proleće. koja bi omogućila da izborom odgovarajućeg sortimenta obezbedimo kontinuirano snabdevanje domaćeg i stranog tržišta kvalitetnom robom čitave sezone. humoznim zemljištima. onda sistem kap po kap ne obezbeđuje samo neophodnu vodu za porast i razviće useva. već na taj način primenjujemo i sva potrebna hraniva. a potom izvršiti dezinfekciju basamid granulatom i hlorpikrinom ili nekim drugim preparatima. najpre iz ravničarskih. peskovita zemljišta i dostupan izvor vode za navodnjavanje. Najvažniji preduslov u modernoj proizvodnji jagode na otvorenom polju jeste mogućnost navodnjavanja.

kao i sadnica iz kontejnera koja je u zelenom stanju prezimela u zaštićenom prostoru. Kod julske sadnje i visokih letnjih temperatura. truljenje i propadanje živića. Tokom izvođenja dopunske obrade. Treba voditi računa da obilnim i čestim navodnjavanjem sistemom kap po kap ne izazovemo slab prijem. ili tokom samog formiranja bankova. ne bi previše sabilo pre podizanja leja sa folijom i sistemom kap po kap. već se što pre nakon iznošenja iz vlažnog i tamnog prostora. koja sadrže i huminske kiseline. unosi se inkorporacijom potrebna količina zemljišnih insekticida radi kontrole žičnjaka. U septembru i u oktobru trudimo se da živić fertigacijom i folijarnom ishranom pripremimo za nastupajuću zimu. plodonošenja i mali rod.5 l/ha Talstara. naročito nakon razoravanja travno-leguminoznih smeša. Živići A++ tzv. narednog proleća imaćemo kašnjenje cvetanja. a usev u proleće ranije prispeva. Kada obaviti sadnju jagode? U samoj sadnji živić ne sme dugo da bude na visokoj temperaturi. A+ i AA+. Plodovi su krupniji. koji se proizvode kulturom meristema i po svom potencijalu u prinosu. Jagoda se gaji na visokoj leji pokrivenoj polietilenskom folijom. (waiting bad) mogu prolećnom sadnjom dati pristojan rod već u godini zasnivanja na otvorenom polju. pošto ne dolazi do prevlaživanja. pošto se zemljište brže zagreva. Ukoliko zasadu prete jake golomrazice. Živići se razlikuju i po kategoriji i dijametru korenovog vrata i po tome nose različite oznake A-. Unošenje 8 kg/ha preparata Force često nije dovoljno. Poželjno je da se po svakom živiću formira najmanje 2-3 korenova vrata. kako bi se usev dovoljno vegetativno razvio i dovoljno izbokorio do nastupanja jesenjih mrazeva. Ukoliko slabije razvijen bokor opteretimo rodom već u jesen. pri čemu su u postupku granulisanja upotrebljene huminske kiseline iz laverdita i inhibitori nitrifikacije (nitrapirin) i niz drugih komponenti koje mu daju izuzetnu upotrebnu vrednost. odakle će se nakon zime jagoda ponovo razbokoriti i zemetnuti plodove. Ovo đubrivo je formulisano od najkvalitetnijih potpuno vodorastvorljivih komponenti. magnezijum ali i neophodne mikroelemente. kako visoke temperature ne bi usporile ukorenjavanje i prijem živića. ali samo ako raspolažete sadnicom dijametra preko 10 mm. da se zemljište Comp Base đubriva. pa se odmah nakon pripreme leja. Orošavanjem se smanjuju temperature i povećava relativna vlažnost vazduha što izuzetno pogoduje porastu i razviću jagode. najbolje što kvalitetnijih vodorastvorljivih. jer još uvek ima vremena za njihov vegetativni razvoj i formiranje roda u narednoj godini. daleko prevazilaze klasičan način umnožavanja jagode. pri čemu se kod iskusnih proizvođača i u dobrim uslovima proizvodnje može očekivati inicijalni rod po živiću od 50 do 300 g u zavisnosti od sorte. onda usev pre 33 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . U umereno kontinentalnom pojasu se sadnja viših kategorija frigo živića obavlja od kraja maja do kraja jula. Tada se unosi i potrebna količina mineralnih đubriva. Od polovine oktobra do polovine novembra.ili pak kod peskovitih. snage živića i uslova i tehnike gajenja. U našim kontinentalnim uslovima klime najbolje je sadnju obaviti polovinom jula. čime je aktivnost korena optimalna. tako da imaju daleko veću tržišnu vrednost. Preporučujemo unošenje 400-600. Frigo živići se sade nakon prethodnog laganog odmrzavanja na sobnoj temperaturi u trajanju 2 do 3 dana. što onemogućava pouzdan prijem. a sve u zavisnosti od plodnosti zemljišta. pedantno i redovno uklanjati stolone i cvasti. Pre sadnje treba pravilno obaviti zalivanje. suvi vetrovi i zaleđivanje banka ispod folije na težim zemljištima koja nisu najbolje drenirana. Krajem avgusta do polovine septembra jagoda se zasniva iz bezvirusnih zelenih živića. najkasnije do kraja jula početka avgusta. diamonijum fosfata i kalijum nitrata. bez bojazni od infekcije patogenima. ili nakon razoravanja lucerke. rovaca i drugih zemljišnih štetočina. Zato ishrana kaljum nitratom ima veoma veliki značaj. pa čak i 800 kg/ha Multi Za sadnju treba koristiti deklarisane frigo živiće. grčica. često se u prvih 2 do 3 nedelje od sadnje praktikuje redovno orošavanje mikrorasprskivačima koji se nakon dve do tri nedelje uklanjaju kada se frigo živići pravilno ukorene i počnu vegetativno da razvijaju. Dopunska obrada ne sme da podrazumeva puno prohoda teškom mehanizacijom. smanjujemo zalivanje i ishranu i usev pripremamo za prezimljavanje. Napominjemo da je vrlo važno među redovnim merama nege. ili potpuno saturisanom zemljištu prosto skuvaju mlade živiće. Pre sadnje izvrši se skraćivanje korena na 9-10 cm i dezinfekcija živića u rastvoru Ridomila i nekog insekticida npr. malo humoznih zemljišta. pažljivo rasađuje u zemljište tako da se koren slučajno ne povije vrhovima uvis. Visoke temperature pod malč folijom na jako vlažnom. Prestige. postavljanja folije i traka za navodnjavanje pristupa navodnjavanju pre sadnje i tom prilikom primenjuje 1 do 1. obojeniji i čisti.

naporan rad. uklanjamo sve promrzle i oštećene listove. a od početka oktobra se usev zasušuje. Usev se obično gaji prvih jačih zahlađenja treba pokriti agrotekstilom. a u folijarnom đubrenju i aminokiseline i fosfitna đubriva. kao i starije donje listove koji leže na foliji. nakon čega se primenjuju i Ridomil tri godine i u slučaju prosečnih meteoroloških uslova. Termozaštitne barijere od lakog netkanog agrotekstila. Polovinom septembra se proređuje broj korenovih vratova na 2 do 4 u zavisnosti od bujnosti sorte. a najkasnije do polovine jula izvrši se potpuno uklanjanje nadzemne mase košenjem. pa čak i do 35 t/ha za visokorodne kasne sorte. 34 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . bez elementarnih nepogoda. Prinosi u Španiji i Italiji. gde se zemljište detaljno dezinfikuje i gde se primenjuje vrlo napredna tehnologija gajenja. Nadalje ishrana putem sistema kap po kap prati okvirni program ishrane.GAJENJE JAGODE i Alliette u narednim tretmanima. gde se svake godine obnavlja zasad i koristi samo jednu godinu. uz dosledno poštovanje preporučene tehnologije. Rano prolećni tretman podrazumeva obaveznu primenu bakarnih preparata. moguće je postići prinose od 20 t/ha za rane. Kada se u proleće stabilizuju noćne temperature na oko 5-6 °C. naročito kod težih tipova zemljišta nastiranje slamom između bankova. Od polovine novembra. nakon čega ponovo sledi program zaštite. a najkasnije od polovine decembra kod ranih i osetljivih sorata vrši se prekrivanje jagode lutrasilom u cilju zaštite od izmrzavanja. dostignuti su prinosi od 45 t/ha. Mere nege u gajenju jagode na otvorenom polju podrazumevaju u velikom broju slučajeva. istrajnost. naročito one veće debljine 23 g/m2 omogućuju idealno prezimljavanje i u uslovima golomrazica (nekoliko dana oko i ispod -10 °C) i na negativnim temperaturama blizu 0 °C (visoka zasićenost vlagom). Nakon završetka berbe usev se jedno vreme održava vegetativno. ishrane i navodnjavanja. a berači mogli svoj posao da obavljaju nesmetano i odmah posle kiše. kako se za vreme padavina plodovi u zrenju ne bi prljali ili primili zarazu.

.

000.GAJENJE JAGODE Predračun repromaterijala za zasnivanje 1 ha jagode odnosi se na parcelu 33 x 300m = 1 ha ukupno Vrsta repromaterijala Malč folija Srebrna o.00€ 3050 m kolut Kom Kom M Kom Kom Kom Kom Kom M Kom Kom Kom Kom Kom Kom 4 40 40 33 2 4 2 2 1 2 1 1 5 1 1 3 146. j.00 766.00 624. kontinuitet u snabdevanju kvalitetnom robom.80 10.021.35 19. dok za sistem za navodnjavanje kap po kap čitavih 50% od fakturne vrednosti umanjene za vrednost PDV-a. (€) 1.25 235. odgovarajući obim proizvodnje.54€ 10.40 10.20 1.00 43.m. a povraćaj za folije i agrotekstil 15%. R = 5 cm 40 x 30 cm Đubriva MultiCopmBase 14:13:20+2MgO Živići jagode A Navodnjavanje Kap po kap T tape 508-20-500 Priključna spojnica sa ventilom Layflat 50mm PE 50 Obujmica 50 x ¾” Spojnica M ¾” x 25 Lakat spojnica 25 x 25 Muf ¾” x ¾” Mix Rite fertilizaciona pumpa ¾” PE 25mm/3.360.00 624.4.00 2.360.000 dinara/ha.00 3. folije i lutrasil iznosi 18%.25 1.40 3. Cena (€) Cena (€) Specifikacija Cena po j.00 766.80 0.m.00 0.25 0.00 48.14 1.30 1.35 19.00 0. Najvažnije pretpostavke za uspešan nastup na stranim tržištima jesu.20 1.60 0.00€ Dijametar 10-12 mm Kom 40000 0.000.80 1.25 14.80€ 36 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Podsticajna sredstva od strane Ministarstva za poljoprivredu u 2008 godini iznose 600.20 8.25 14.15 3. dok je u marginalnim područjima povraćaj i veći.04 32.2mx1000mx25mic rolna 6 127.76 0.60 587.54€ 23 g/m2 .00 8.50 235. dobra organizacija posla i efikasan sistem prenosa savremene tehnologije u neposrednu proizvodnju.80 1.411.00 3. a za opremu za navodnjavanje.2 Ventil M/F 1 1/2” Spojnica M 1 1/2” x 50 Spojnica F 2” x 50 Filter 2” mrežni inox Filter 2” disk Teflon traka UKUPNO Opcija: rana proizvodnja LUTRASIL ene su date sa uključenim PDV-om koji za frigo sadnice i đubrivo iznosi 8 %.80 1.10 1.00€ 50 kg vreća 12 52.15 16. kom C Naša ocena je da proizvodnja jagode i drugih vrsta jagodastog voća za svežu konzumnu potrošnju i za izvoz ima veoma dobru perspektivu i da predstavlja značajnu razvojnu šansu Srbije u bliskoj budućnosti.40 4.05 m 9720 m2 0.

.

Vodovodska I deo 53.Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća T ekst. 11147 Beograd Pozovite na: 011 23 980 39 prodaja-pretplata@poljoprivrednilist.V. M.co. ili pišite na: Poljoprivredni list.yu 38 ŠKOLA GAJENJA JAGODE NARUDŽBINE IZ SRBIJE: .

Pilanska bb (Banjalučki velesajam) Banja Luka p_list@blic.predstavništvo.net 39 ŠKOLA GAJENJA JAGODE .NARUDŽBINE IZ BIH: Pozovite na: 051 310 315 065 705 534 ili pišite na: Poljoprivredni list .

tehnologiji VERTIKALNOG UZGOJA JAGODA od ove godine za nove proizvođače uvodi se obavezna obuka. Početnici će u Surčinu moći da vide kako G-din Bata uspešno proizvodi jagode u namenskom. Kada je prvi put posadio jagodu nije imao nikakva predznanja ni o plasteničkoj proizvodnji ni o uzgoju jagoda u plastenicima. Sve za jagode na jednom mestu U U aprilu 2008. kvalitetne folije. zatim đubriva. da se investicije brže otplate i da počnu brže da donose prihod. G-din Bata je već prošao dva proizvodna ciklusa u tehnologiji vertikalnog uzgoja jagoda. Ovo je početni korak u proizvodnji sadnica a za narednu godinu proširuje se asortiman sa još nekoliko najnovijih ho- ŠKOLA GAJENJA JAGODE . sredstva za zaštitu i ambalažu. kvalitetnija i efikasnija. Od ove godine firme ATP IRRIGATION i PLANTAŽA MILETIĆ u ponudi imaju kompletnu opremu i tehnologiju za uzgoj jagoda na otvorenom. vrhunske frigo sadnice i ambalažu za pakovanje. Novim proizvođačima isporučujemo NAMENSKE konstrukcije plastenika sa kompletnom unutrašnjom opremom za navodnjavanje i orošavanje. godine u Srbiji registrovan je PRVI RASADNIK ZELENIH SERTIFIKOVANIH KONTEJNERSKIH SADNICA JAGODA. proizvodnju i promet sadnica. 40 Novo je to što će se vršiti ugovaranje proizvodnje i otkup industrijskih i svežih. kontejnerskih. najnovije supstrate. Brošura i filmovi na CD-u će za nove proizvođače biti sastavni deo opreme. tako da po kvalitetu tla. Pokazao je veliku zainteresovanost za ovaj vid uzgoja jagoda. PLANTAŽA MILETIĆ je u Holandiji kupila licence za njihovu dominantnu sortu ELSANTA i za industrijsku sortu SENGA SENGANA. U 2008. Pored zelenih. konzumnih i klasiranih jagoda. bezvirusnih sadnica. neophodnim zonama izlocaije i svim drugim parametrima rasadnik ispunjava sve neophodne kriterijume za uspešnu proizvodnju sadnog materijla. Praksa je pokazala da je obuka neophodna. Uvezen je bazni sadni materijal i formiran je rasadnik na površini od 1 ha. Cilj obuke je da se eliminišu početničke greške i da proizvodnja bude lakša. mašine za izradu bankova i postavljanje folije i kvalitetnih sistema navodnjavanja otpornih na zapušavanje čak i kada u vodi ima dosta gvožđa i kamenca. godini uveden je niz novina. a proizvođači koji su već u poslu dalje konsultacije će moći da rade samo kada savladaju upustva iz brošure i vode dnevnik radova. hobi plasteniku i da nauče sve od sadnje jagoda do tehnike navodnjavanja i prihrane vodotopivim đubrivima. Po dobijanju svih neophodnih dozvola za uvoz baznog materijala. To podrazumeva vrhunski sadni materijal širokog sortimenta. Lokacija za rasadnik je izabrana u saradnji sa stručnim službama. Sklopljeni su svi neophodni ugovori sa nadzornim službama pod čijom kontrolom se na PLANTAŽI MILETIĆ odvija poizvodnja sadnica a u cilju dobijanja sertifikovanih. potpuno je ovladao tehnologijom i početnicima može biti od velike pomoći njegovo iskustvo. krenuće i proizvodnja frigo TRAY PLANT sadnica. Za stare i nove proizvođače urađena je i brošura sa upustvima za gajenje. Obuka će se izvoditi u Surčinu kod G-dina Bate Miloševića.Po pitanju savremenog uzgoja jagoda firme ATP IRRIGATION iz Beograda i PLANTAŽA MILETIĆ iz Subotice nastavljaju svoju saradnju započetu pre 4 godine. lokaciji. landskih i italijanskih sorti jagoda.

ŠKOLA GAJENJA JAGODE 41 .co. Svetski značajan rezultat u proizvodnji jagoda od preko 1. Proizvođači mora da se prvo opredele u kom periodu godine žele da imaju berbu i u kojoj količini i da osnovu toga se opredele za tip sadnice.Min. Proizvođači koji žele da se bave savremenim uzgojem jagoda često su u dilemi koja sadnica je najbolja. Sadnjom zelene kontejnerske sadnice postiže se prinos koji je duplo veći u odnosu na frigo sadnicu. Na taj način tokom godine sezona branja može trajati 6-10 meseci. Sadnjom u optimalnim rokovima sadnica na kraju jeseni već ima po 6-7 vratova iz kojih u proleće izbija 10 i više cvetnih grana sa po 7-8 do 10 cvetova. Generalno. ali proizvođači MORAJU ZNATI da jesenji rod nosi RIZIK. 024/550 131. pravilnog postavljanja sistema navodnjavanja.rs ili www. Praktično nisu zabeleženi prinosi ispod 25 t/ha. 266 18 57. Samo NAJKVALITETNIJA frigo sadnica (250300kom/gajbi) posađena u tehnološkom roku i na otvorenom može u jesen doneti mali rod. da li saditi frigo ili zelenu kontejnersku sadnicu. To su rezultati koje su u našem klimatskom podneblju potvrdili proizvođači širom Srbije. po pravilu se uklanjaju cvetovi i ne dozvoljava se jesenji rod. rok ugovaranja je 4 godine.5ha i min. odnosno dva ciklusa sadnje. površina za ugovaranje je 0. POSTOJI OPASNOST DA U PROLEĆE JAGODA NEĆE CVETATI ILI ĆE DATI KASNO SAMO 1-2 CVETNE GRANE!!! Pravilo je da se sitnije frigo sadnice (veći broj u gajbi – 700 do 800 kom) sade ranije (početak jula. Tržište traži izuzetno velike količine i konzumne i industrijske jagode i ATP IRRIGATION i PLANTAŽA MILETIĆ su spremni da ispune očekivanja i proizvođača i domaćih i ino kupaca jagoda.atpdoo.yu. Zainteresovani proizvođači će moći da dobiju upitnike za prijavljivanje za jedan od savremenih vidova proizvodnje jagode ili da ih skinu sa sajtova www. ali je prolećni rod u zavisnosti od sorte na nivou od 1kg i više. ne daje jesenji rod. 063/563 405. a prema tome za isti rad dobija se i značajno veći prihod. Tehnologija po kojoj će se proizvoditi jagode obezbeđuje prinose od 30-40 t/ha a stručna služba će kontrolisati primenu tehnologije.mileticdoo. prihrane i zaštite. čak i kraj juna) u odnosu na krupnije sadnice (manji broj komada u gajbi 250 do 500 kom). U zavisnosti od sorte prolećni rod je na nivou 400-700 g/sadnici. AKO SE FRIGO SADNICA SADI KASNO ILI AKO SE OSTAVI VELIKI JESENJI ROD I BERE DO KASNO U JESEN. Savremeni uzgoj jagoda zahteva da se tehnologija ispoštuje 100% i u takvojvarijanti biznis je profitabilan. BEOGRAD ATP IRRIGATION 011/26 666 62. Prinosi na nivou 30-40t/ha postižu se sa zelenim. 063/80 37 132 SUBOTICA PLANTAŽA MILETIĆ. Ako se frigo sadnica sadi na otvorenom. odnosno na nivou 20 t/ha. frigo sadnica se sadi u zatvorenom prostoru i plodovi se beru već posle 6 nedelja. kontejnerskim sadnicama. Zelena kontejnerska sadnica se sadi u drugoj polovini jula.2kg/sadnici primenom savremene tehnologije od pripreme zemljišta preko izrade bankova propisane visine. Preko ProCredit Bank obezbeđeni su povoljni krediti. ostvario je na svojoj plantaži Gdin Živko Guljan iz Surduka. Za sadnice kategorije 500 kom u gajbi optimalno vreme sadnje je u drugoj polovini jula.

od jagodastog voća kalijum čini čak 60% ukupnog sadržaja suve materije ploda i praktično je nemoguće u fazi porasta i zrenja plodova jagode izvan odnosa NPK 2:1:3 do 2:1:4 dobiti odgovarajuću boju. slabi imunološki sistem biljke.za 20 kg/ha u slučaju da gajimo manje prinosne sorte (25-30 t/ha). odnosno umanjuju za istu količinu kod ranih i manje prinosnih sorata. Đubrenje azotom uvećavamo u odnosu na generalnu preporuku u sledećim slučajevima: .za 20 kg/ha na posnim.za 20 kg/ha ukoliko je zemljište veoma bogato organskom materijom i ima povoljnu mikrobiološku aktivnost i brzu mineralizaciju. Dobar pokazatelj pristupačnosti fosfora je njegov Uticaj forme azota na pH zemljišta 42 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Pristupačnost fosfora u zavisnosti od hemijske reakcije zemljišta Potrebe zasada jagoda za kalijumom Zasad jagoda se u zavi-К snosti od obezbeđenosti kalijumom i njegove pristupačnosti đubri sa 90-270 kg/ha K2O. .za 30 kg/ha ukoliko se zasad zasniva na strništu u istoj sezoni radi mikrobiološkog razlaganja žetvenih ostataka. sjaj.za 15 kg/ha ukoliko smo za predusev imali jednogodišnje mahunarke ili pak razorali višegodišnje travno-leguminozne smeše. najznačajnije oruđe u postizanju visokih prinosa i dobrog kvaliteta i tržišnosti jagode.za 20 kg/ha u slučajevima ekstremno visokih temperatura i padavina. naročito bolestima uvenuća i pojačava intenzitet napada i brojnost populacije štetnih insekata. U zavisnosti od planiranog sortimenta i prinosa jagoda.za 20 kg/ha ukoliko su zime tople. Od ove količine azotnih hraniva vršimo umanjenje u sledećim slučajevima: . . Na zemljištima bogatim krečom. a padavine od oktobra do februara iznad 300 mm. Minimalno potrebnim za visoke prinose jagode smatra se sadržaj od 18-22 ppm.za 20 kg/ha u slučajevima ekstremno visokih prinosa iznad 40t/ha. Predozirana ishrana azotom u odnosu na kalijum. zbog brze mineralizacije i ispiranja.ISHRANA JAGODE Ishrana i navodnjavanje useva jagode Dobro izbalansirana ishrana predstavlja. K Potrebe zasada jagode za azotom -N Generalno možemo reći da su za vrlo visoke prinose jagode . Ishrana kalcijumom je takođe veoma bitna za čvrstinu plodova i njihovu dobru ispunjenost. .i do 35-40 t/ha. u zavisnosti od obezbeđenosti zemljištem i pristupačnosti fosfora. . čime se otvaraju putevi infekcije fitopatogenima. . Zasad jagode je veoma osetljiv na Pristupačnost kalijuma i njegovo usvajanje Potrebe zasada jagoda za fosforom -P Za visoke prinose zasad jagode treba prema generalnoj preporuci ishraniti sa 50-150 kg/ha P2O5. . sa niskim sadržajem humusa.za 20 kg/ha u slučaju da u zasnivanju zasada primenjujemo stajnjak ili huminske kiseline. ipak. zbog jakog ispiranja. Magnezijum je veoma značajan jer ulazi u sastav hlorofila. Ukupni razmenljivi fosfor u zemljištu često nije podatak koji nam može dati pravu sliku o njegovoj pristupačnosti. sadržaj šećera i dobar ukus. Posebno treba istaći potrebu da u odnosu na kalijum i kalcijum. sadržaj u zemljišnom rastvoru. Na lakim zemljištima je neophodno u ishrani primeniti gornje vrednosti kalijuma koje se dopunski uvećavaju za 35 kg/ha u slučaju ekstremno visokih prinosa. potrebne količine azota od 120 kg/ha. sa alkalnom hemijskom reakcijom ili na jako kiselim zemljištima dolazi do imobilizacije fosfora i stvaranja sekundarnih i tercijarnih jedinjenja koja su teško rastvorljiva. siromašnim zemljištima. ili umanjuju od zadate vrednosti za 20 kg/ha. magnezijum ima izbalansiran odnos u ishrani. na lakim zemljištima u fazi zasnivanja zasada. potrebne količine fosfora uvećavaju se. .

Jagoda slabo uspeva na EC vrednosti zemljišnog rastvora višim od 1. Ona se kreće od 1-2 l pa do 4-5 l po živiću u zavisnosti od načina i tehnike gajenja i od sastava supstratne smeše. praktično je veoma teško izvodljivo u istom proizvodnom ciklusu doći do kvalitetnih pomaka. onda treba primeniti veliku količinu helatnog gvožđa. posebno u uslovima prevlaživanja i alkalne hemijske reakcije zemljišta. Beli treset. Kada se javljaju i kako se manifestuju pojedine hloroze? Preciznost ishrane i navodnjavanja zasada jagode determinisana je prvenstveno količinom supstrata po jednoj sadnici. Na alkalnim zemljištima bogatim krečom (iznad 6%) ne preporučuje se gajenje jagode. Koji su to organski materijali koji se koriste za pripremu supstrata? sredini. čak i ako ga ima dovoljno u zemljištu. Najpre treba istaći da se jagode gaje samo na organo-mineralnim smešama. grube strukture ima prednost nad crnim tresetom. u slučajevima kada se supstratna smeša priprema za duže proizvodne cikluse i ne želi se brza mineralizacija. ili su prihvatljive samo određene sorte. dok ograničena zapremina supstrata u kojoj se formira korenov sistem sadnice podrazumeva komjuterizovan i vrlo precizan sistem fertigacije. Obično se javlja na najmlađem lišću iz centra bokora. Ukoliko se fertigacijom i folijarnom primenom ne uspe. Tada je navodnjavanje intenzivno i najčešće nakon naglog prelaska iz oblačnog i hladnijeg vremena u sunčani i topli period dolazi do prosvetljenja vršnih listova. kalijum nitrat sa cinkom i azotnu kiselinu. a gotovo nikad na inertnim smešama poput kamene vune ili poliuretanskim penama. Istakli smo više puta da se jagoda gaji na zemljištima koja su blago kisele hemijske reakcije. a sadržaj magnezijuma za lakše tipove zemljišta iznad 55 mg/100 g zemljišta. pa se u anaerobnm uslovima usled prevlaženosti podiže pH rastvora i dolazi do precipitacije gvožđa i cinka i pojave njihovog deficita. optimalno 6. Na takvim vrednostima u grodanu je nemoguće ostvariti boju i visok briks a time i sadržaj šećera. Tada treba primenjivati helatno gvožđe. najbolje u formi EDDHA u jednokratnom zalivanju.5 mS/cm. onda nakon uklanjanja starih listova i obnavljanja zasada tokom leta treba ispraviti deficit i narednu sezonu dočekati sa izbalansiranom akumulacijom svih makro i mikroelemenata u živiću. Razlog za to je ukus i miris. što je optimum za jagodu. Što se tiče mogućih grešaka u pravilnom doziranju vode i hraniva. a u samom zrenju 1. Preporuke za hidroponsku ishranu i navodnjavanje jagode gajene na supstratima koji je gotovo nemoguće postići bez adekvatne mikrobiološke i fermentne aktivnosti u zemljištu ili supstratnoj smeši. a naročito u drugoj godini nailaze problemi vezani za relativno brzu mineralizaciju i kompakciju supstratne smeše. Ukoliko dođe do poremećaja ravnoteže.2. oplemenjene. tzv ŠKOLA GAJENJA JAGODE 43 . Za uspešnu proizvodnju jagodastog voća neophodno je da sadržaj Ca u zemljištu bude iznad 500 mg/100 g. Kod zamene supstrata i živića svake proizvodne sezone većim učešćem crnog treseta omogućuje se brži vegetativni porast neposredno nakon sadnje i veći rod u jesenjoj proizvodnji.5 do pH 7 .2. Veoma dobar materijal su i kokosova vlakna koja su u stanju da vežu prilično visoke količine soli i na taj način smanje rizik od eventualnih grešaka u ishrani. Kada usled obilnog navodnjavanje uz prisustvo ugljene kiseline u zemljišnom rastvoru dođe do rastvaranja previsokih vrednosti Ca2+ onda se smanji usvajanje magnezijuma.poremećaje u usvajanju hraniva. kada obično dolazi do njegove precipitacije i stvaranje nerastvornih jedinjenja. Drugi veliki problem je nedostatak cinka. magnezijum sulfat sa izrazito kiselom hemijskom reakcijom. Normalno je da veća zapremina supstrata i veća puferna sposobnost i vododržljivost omogućuju jednostavnije sisteme za fertigaciju. Obično se hloroze javljaju u momentu intenzivnog porasta plodova. Ukoliko se hloroza javi relativno rano. Najčešće se koriste različite vrste treseta.7 mS/cm. sa pH vrednošću oko 5. kojim su naša zemljišta inače veoma slabo obezbeđena. U tim uslovima se smanjuje aerisanost medijuma. Najčešći problem u ishrani je obezbeđenost gvožđa i njegova pristupačnost u alkalnoj Pristupačnost makro i mikro hraniva u zavisnosti od pH zemljišta drenčing. od pH 5. a sadržaj antioksidanasa i polifenola je takođe značajno manji. ali kasnije u proleće. onda je moguće rešenje izvesna koli- Jak deficit u ishrani gvožđem se manifestuje kao jaka hloroza celih liski koje su slabo razvijene. da bi pH zemljišta spustili na 6.

Perlit je hladan mineral. ovakav način rada podrazumeva moguću precipitacijutaloženje pojedinih soli nerastvorenih 44 nom sistemu već je ishrana bazirana na građenju vrednosti konačnog EC iz vrednosti pojedinačnih matičnih rastvora i same vode za navodnjavanje. čestu potrebu mešanja više različitih formulacija đubriva i velika angažovanost obučenih ljudi na poslovima fertigacije. niske adsorpcione sposobnosti. koje se nakon izvesnog vremena slabije ispiraju u odnosu na druge organo mineralne supstratne smeše. koji se obično koristi u letnjoj proizvodnji stalnorađajućih jagoda. čak 240 ppm CaO zimi. najčešće prihvaćen standard jeste receptura 165 do 185 ppm N. Ovaj sistem je prihvatljiv u hobi gajenju i na malim proizvodnim površinama. U hidroponskom gajenju jagode na supstratima. odnosno količina hran- ŠKOLA GAJENJA JAGODE . koje ne rade na proporcional- ljivog rastvora koja se ocedi iz vreća sa supstratom zavisi od visine zalivnih normi i učestalosti navodnjavanja. Treći sistem je primena miksera i komjutera. Prednosti ovog metoda fertigacije jeste niska cena za sistem navodnjavanja i ishrane. vrlo složenih fertigacionih jedinica. pri čemu je u stanju da adsorbuje i određenu količinu magnezijuma. 265 do 420 ppm K2O. Visina drenaže. Šema fertigacije useva jagode kombinacijom dozer pumpi čina bentonita. koji su najčešće zapremine 1000 l preko male elektro pumpe.ISHRANA JAGODE jedinjenja usled dužeg stajanja do upotrebe. a određuje se na bazi kumulativne radijacije i iznosi obično 5 do 30%. 70 do 85 ppm P2O5 . odnosno proizvodnji. dok je vermikulit izuzetnih termičkih osobina i odličan je u zimskoj kojih je postavljena dozer pumpa koja u vodu za navodnjavanje unosi potrebnu količinu kiseline. Organizujemo ih obično kao tank A i tank B između Shema 1. ali sa druge strane akumulira velike količine soli. a mane su veoma brojne. Drugi sistem je primena dozer pupi koje su redno ili paralelno vezane i obično ih ima dve ili tri. Najpre. specijalne vrste gline koja ima relativno visoku koloidnu moć i vododržljivost. Najčešći sistem koji se primenjuje od samog početka jeste doziranje konačnog rastvora iz tankova. Od minerala se za pripremu supstratnih smeša koriste ekspandirani perlit ili vermikulit u zavisnosti od sezone gajenja jagode.

Ca2+.i 7 ppm H+. te helatnog gvožđa i drugih mikroelemenata. Analiza vode za navodnjavanje mora da obuhvata osim vrednosti pH i EC. Redovna kontrola drenaže odnosno oceda pokazuje u kojoj meri je količina rastvora prilagođena potrebama biljaka. Ukoliko se vrednost elektroprovodljivosti poveća. Kada se tome dodaju sortne specifičnosti u zahtevima za hranivima. Tank A Kalcijum nitrat Amonijum nitrat Kalijum nitrat Kompleks mikroelemenata Količina đubriva na 1000 l vode. magnezijum sulfata. kao K2O: -Sadržaj Mg.8 g Tank B Monokalijum fosfat Kalijum sulfat Magnezijum sulfat Azotna kiselina Odnos amonijačne i nitratne forme je usklađen tako da uz dodatak kalcijum nitrata i magnezijum sulfata možemo imati sve potrebne makro i mikroelemente. Ako se uzme u obzir EC vrednost konačnog rastvora prostih soli makro i mikro elemenata. ali i po preciznosti.. te brojni problemi sa pojavom deficita mikroelemenata.7 mS/cm.5-6 i EC 1.5-0. kalcijum nitrata. koji se razlikuju po složenosti. kalcijum nitrat. Nakon upoznavanja sa sastavom vode za navodnjavanje vrši se balansiranje potrebnih hraniva i formiranje matičnih rastvora.0% 2. U sva tri koncepta konačan rastvor mora biti neutralan. pa dolazi do prevlaživanja korena. 50 ppm SO4-.NO3.5 mS/cm. 134 g 228g 617 ml nosno EC vrednost ne bi trebalo da prelazi 0. U hidroponskoj ishrani u prvom delu vegetacionog ciklusa se koristi formulacija sa više amonijačnog azota. koja u svom sastavu ne sadrže amidnu formu azota ili ureu. pH 7.HCO3-+.7% 17% 10% 27% 11-11-33+2MgO+me 9. Podaci o hemijskom sastavu vode za navodnjavanje odnosi se na bušeni bunar dubine 86 m. 93 ppm H2PO4-. kalijum sulfat. Prvi koncept podrazumeva primenu složenih NPK đubriva za hidroponsku proizvodnju. 175 g 68 g 194 g 2. Na+. a kasnije u ishrani preovlađuje nitratni azot. Ukoliko je vrednost pH visoka.6 Soli g/l 626 Ca++ 85 Mg++ 41 K+ 7 NH4+ Na+ 39 NO3H2PO4-4 SO4-97 HCO3524 Cl13 Fe 0. u zrenju jagode. Dati primer odnosi se na ishranu jagode gajene na supstratu u uslovima okoline Beograda. lako se da zaključiti da voda za navodnjavanje ne sme biti opterećena viškom rastvorenih katjona i anjona. Formulacija vodorastvorljivih đubriva za ishranu jagode na supstratima Polyfeed -Sadržaj N(NO3): -Sadržaj N(NH4) -Sadržaj N(Ukupno): -Sadržaj P. 215 ppm K+.165 ppm CaO leti i 40 do 70 ppm MgO. i anjona HPO4-. Mikroelemnti mogu da se dodaju i u izbalansiranom kompleksu u helatnom obliku.6 mS/cm.0% 2. kao MgO: 17-10-27+me 11.67 Tvrdoća o nem 23. koji nije podložan precipitaciji u baznoj sredini. uz pH vode za navodnjavanje 5.3 EC mS/cm 0. 719 ppm NO3-. magnezijum sulfat i amonijum nitrat da bi se postigao željeni odnos makrohraniva. kao P2O5: -Sadržaj K. 32 ppm Ca++.0% 11. Po pravilu vrednost pH i EC ne bi trebalo da se razlikuje od dozirane vrednosti više od 10-20%. od- Mg2+. a učestalost navodnjavanja velika. onda pristupamo ispiranju u trajanju jedan do dva dana u zavinosti od količine i sastava supstrata.0% 11. obzirom na sve navedeno. onda zaista uviđamo svu kompleksnost ove problematike. kalijum nitrata i kalijum sulfata. u prvom redu gvožđa i cinka. dok se eventualna korekcija gvožđa može postići unošenjem EDHHA helatnog gvožđa. sadržaj sledećih katjona: H+. SO42-. Ovim izbalansiranim formulacijama se još po potrebi dodaju azotna kiselina.014 Na osnovu proračuna. tako da konačni sadržaj kalcijuma i magnezijuma recimo uključuje i one vrednosti sadržane u samoj vodi za navodnjavanje. u pogledu odnosa katjona i anjona u rastvoru za fertigaciju.0% 33. u ishrani treba uneti 18 ppm NH4+ . K+. Postoje tri osnovna koncepta fertigacije. Drugi sistem je kombinacija prostih soli: monamonijum fosfata.0% -Sadržaj mikroelemenata Fe 1000ppm Mn 500ppm B 200ppm Zn 150ppm Cu 110ppm Mo 70ppm ŠKOLA GAJENJA JAGODE 45 . odnosno 1. uz dodatak fosforne kiseline. NH4+.3% 5. najbolje je da se za ishranu zasada jagode na supstratima u nesavršenim uslovima koriste specijalna kristalna vodorastvorljiva đubriva za hidroponiku koja ne sadrže amidnu formu azota i imaju visok sadržaj mikroelemenata. Dakle. Treći sistem je baziran na monokalijum fosfatu i na azotnoj kiselini i uz ostale proste soli i mikroelemente ovo je svakako najviše korišćen sistem u hidroponskom načinu israne u Srbiji. onda je pojedinačna norma mala.

5 kg 3.5 kg 6.5-2 kg 2-2. Na početku cvetanja Rast lista i pravilno formiranje plodova Ca nitrat + Mg Nitrat / Sulfat 1-1.5 kg 4. Pred početak berbe s ovom prihranom može se dodati Multimicro FE ukoliko je potrebno U berbi jagoda 1 . Zametanje i rast plodova Intenzivan rast plodova Polyfeed 20-20-20 + Mikro ili Polyfeed 16-8-32 + Mikro Polyfeed 17-10-27 ili Polyfeed 16-832+2MgO+ME Polyfeed 11-11-33+2MgO ili Polyfeed 16-8-32+2MgO+ ME 1-1.5 kg 2-2.5 kg 2 kg 5.5 kg 2-2. Na početku vegetacije iza čišćenja (šišanja) jagoda od starog i promrzlog lišća Intenzivan rast lista jagode 10-15 dana nakon prve prihrane Formiranje novog korena i cvetova Polyfeed 11-44-11+1MgO +ME 1-1.5 kg 2 kg + 0.ISHRANA JAGODE Program ishrane jagoda vodorastvorljivim đubrivima Haifa Chemicals (Planirani prinos 25-30 tona /ha) by Prof. Intenzivan rast plodova 1-1. dr Nebojša Momirović REDNI BROJ PRIHRANE FENOFAZA U KOJOJ PRIHRANJUJEMO OPTIMALNO VREME PRIHRANE CILJ PRIHRANE NAZIV ĐUBRIVA PREPORUČENA KOLIČINA ZA 1000 SADNICA JEDNOGODIŠNJE DVOGODIŠNJE 1.2 puta zavisno od potrebe odnosno opterećenosti biljke plodovima Intenzivan rast plodova 1-1. Intenzivan porast lista Polyfeed 20-20-20 + ME 1.5 kg 46 ŠKOLA GAJENJA JAGODE .5 kg + 0.5 kg 2 kg 2.

HLOROZA ( ŽUĆENJE ) LISTA Prvi tretman nakon čišćenja jagoda od starog lišća 10g /10 l vode (na početku vegetacije.yu .10cm. pogodni za rad u baštama.milurovickomerc. Beogradska 32 • 11277 Ugrinovci tel: 011/8409-528 • 011/8409-810 • fax: 011/8409-809 www.5.5. Bez kabine i sa komfornim kabinama sa klima uređajima.zalivanje Magnisal / Bittermag 100 g/10 l vode 3-5 g/m2 jednokratnim zalivanjem Folijarno.5 g/sadnici Folijarno Multi Micro Bor feed 100 ml /10 l vode Folijarno Polyamin + Multi ProteK 20 ml + 30 g /10 l vode Đubrivo se primenjuje navodnjavanjem u intenzivnom porastu plodova NEDOSTATAK BORA .com • milurko@sezampro. voćnacima i vinogradima. Obezbeđeni servis i delovi u garantnom i vangarantnom roku. 3 GODINE GARANCIJA. zaobljenim staklima radi veće preglednosti i karbonskim filterima. Pored toga veliki izbor poljoprivrednih i komunalnih traktora do 128 KS. idealni za potrebe voćarstva i vinogradarstva za usitnjavanje granja debljine 2.OPADANJE CVETOVA I DEFORMISANOST PLODOVA Cvetanje Đubrivo se dodaje zajedno s navodnjavnjem ili folijarno OPŠTE ZAOSTAJANJE U PORASTU-PROBLEMI SA BOLESTIMA U svim fenofazama na 10 do 15 dana Đubrivo se primenjuje folijarno -B KREDIT I LIZING OD 5-7 GODINA KAMATA 3-7%.HLOROZA ( ŽUĆENJE ) LISTA -Zn Količina za jednu sadnicu Multi KZn Na alkalnim zemljištima primenjuje se 1-1. Mulčeri za usitnjavanje biljnih ostataka. a kasnije po potrebi) Multi Micro Fe EDu zalivanju kod jakog -Fe Đubrivo se dodaje zajedno DHA 6% deficita dodaje se 0. Fiksni i bočno pomerljivi (hidrauličnim ili mehaničkim putem) kompjuterski balansirani rotori. Specijalna NOVA M SERIJA voćarskih traktora od 60-95KS.5-1 g/po s navodnjavnjem ili folijarno sadnici NEDOSTATAK CINKA .com office@milurovic. svojim gabaritima prilagođena voćnacima i vinogradima. Traktorske freze zahata 0.85 do 2m. Lake freze i mulčeri hrvatskog proizvođača GRAMIP DUBRAVA. zaobljeno kućište (bolji protok materijala). Prskalice i atomizeri.KOVRDŽANJE TERMINALNIH LISTOVA -Ca Folijarno Poly Ca-LSA 15% CaO 50ml /10 l vode Folijarno. Nudimo Vam i proizvode sledećih firmi: Ul. dubine kopanja do 15 cm.NEKROTIRANJE STARIJIH LISTOVA -Mg Nakon uočavanja simptoma (pri naglom prelasku iz hladnog i oblačnog u toplo i vrlo sunčano vreme) NEDOSTATAK GVOŽA .NEDOSTATAK KALCIJUMA .zalivanje Prvi tretman kod inicijalnog formiranja plodova NEDOSTATAK MAGNEZIJUMA . atomizera i prskalica u iznosu od 50%. SA I BEZ UČEŠĆA Voćarski traktori japanskog proizvođača Kubota B serije od 14-30KS sa pogonom na sva četiri točka. nošeni i vučeni AGROMEHANIKA KRANJ Cisterne CREINA od 1200 do 20000l Podsticajna sredstva MPŠV za kupovinu cisterni.

ntim.rs www.o. a pored osušene materije daje i poluproizvod u obliku sakupljene isparene tečnosti.Suncem do premijum kvaliteta Prednosti sušare? • raznovrsnost • ekonomska nezavisnost • ujednačen kvalitet • kontrola procesa • isključen uticaj čoveka • definisano vođenje procesa • određivanje vršne temperature sušenja i određivanje završne vlage • CE standard • HACCP standardi • štedi energiju • PREMIJUM kvalitet SUŠARA NA SUNČEVU I ELEKTRIČNU ENERGIJU NTIM tehnologi iz Beograda je na tržište izneo izuzetno energetski ekonomičnu sušaru koja pre svega koristi sunčevu energiju za procese sušenja: lekovitog./Fax.o. Ova sušara je patentno zaštićena i plod je srpske pameti. NTIM d. začinskog i aromatičnog bilja. gljiva. Ova tehnološka novina na Novosadskom poljoprivrednom sajmu je izazvala veliko interesovanje potencijalnih korisnika zato što daje produkte sušenja u premijum kvalitetu.rs . Patrijarha Dimitrija 24 11090 Beograd Tel. +381 11 3561958 office@ntim. voća i povrća. koja se može dalje prerađivati.

co. PROIZVODNJA GORE NAVEDENIH PROIZVODA JE U BIVŠIM KEMIRINIM FABRIKAMA! I dalje jedini zastupnik za Srbiju: AGRO-FertiCrop.yara.co. Subotica. još uvek na tržištu FERTICARE 15-30-15 FERTICARE 14-11-25 FERTICARE 24-8-16 FERTICARE 10-5-26 FERTICARE 6-14-30 FOLICARE 17-9-33 B FOLICARE 19-11-24 Cu FOLICARE 19-11-24 Zn CROPCARE 10-10-20 CROPCARE STANDARD 5-14-28 MULTICARE 5-10-25 POWER 8-20-30 KALCIJUM NITRAT KALIJUM NITRAT KALIJUM SULFAT .prah i granul.bivši proizvodi. tel/fax: 024/622-119 e-mail: office@agro-ferticrop. YARA .budući izgled starih proizvoda FERTICARE 15-30-15 FERTICARE 14-11-25 FERTICARE 24-8-16 FERTICARE 10-5-26 FERTICARE HYDRO 6-14-30 FOLICARE 17-9-33 B FOLICARE 19-11-24 Cu FOLICARE 19-11-24 Zn YaraMila Cropcare 11-11-21 YaraMila Cropcare 5-14-28 Yara Mila Multicare 5-10-25 Yara Mila 8-20-30 CALCINIT / TROPICOTE / NITRABOR KRISTA K KRISTA SOP .novo ime kompanije Kemira GrowHow o stari džakovi KEMIRA .yu .YARA . Pap Pala 17.prah i granul.yu www.rs • www. novi džakovi NAPOMENA: NE MEŠAJTE KRISTALONE SA NOVIM YARINIM A STARIM KEMIRINIM PROIZVODIMA.agro-ferticrop.

U plodored treba uključiti travno leguminozne smeše i poštovati u potpunosti ograničenje u prekidu gajenja jagode. obavezan kod podizanja matičnjaka. Ramularia spp. albo-atrum Javlja se na pojedinačnim biljkama ili u oazama.ZAŠTITA JAGODE Zaštita useva jagode Zeleno uvenuće Prouzrokovač: Verticillium dahliae i V. Tokom prekida u gajenju jagode. Manifestuje se crvenkastim. Simptomi su gubljenje svežine i bele boje korenovih žilica. crvenu ili žućkastu boju. Stariji listovi se uvijaju duž centralnog nerva. povrtarske vrste iz familije pomoćnica: pradajz. te celokupnu masu žetvenih ostataka inkorporirati u zemljište. U preventivnom pogledu je veoma važno izbeći teška zemljišta i zasušivanje korena u fazi prijema frigo živića. a donji listovi žute. Za prevenciju plamenjače veoma je prolećnog kretanja useva i nakon letnjeg uklanjanja nadzemne lisne mase (košenja). kasnije mrko braon truleži korenovog vrata koji na kraju pocrni i zadeblja poput pacovskog repa. Gajiti otporne sorte jagode. Proizvodi toksine u ksilemu čime smanjuje usvajanje vode i smanjuje turgor zaraženih biljaka. ali je ne treba praktikovati na tem- Tamo gde se javlja ovo oboljenje poželjno je da rotacija traje najmanje 7 do 8 godina. često praćena i napadom nematoda. Pyrenochaeta sp. Hemijsko suzbijanje podrazumeva detaljnu dezinfekciju zemljišta. Zaražava sprovodna tkiva micelijom i produkcijom konidija. Podriti na dubinu od 40 do 50 cm u jesen međuredni prostor. Cylindrocarpon spp. a stariji listovi nekrotiraju i dobijaju oranž. Gajiti otporne sorte. Hemijsko suzbijanje je moguće primenom sistemičnih fungicida poput fosetil aluminijuma (Alliete) ili fosfita. Tretirati frigo sadnice prilikom sadnje. Za dezinfekciju se može koristiti i metam sodijum i hlorpikrin. nerazvijen. metam sodijum odnosno vapam te hlorpikrin. Na korenovom vratu ili u osnovi lisne drške na preseku se primećuje jasno izražen mrki prsten. i na kraju pocrneo i sasušen izgled. Pythium spp. koristi se najviše dazomet (basamid granulat). treba izbegavati i druge vrste jagodastog voća. Otkako je metil bromid izbačen iz upotrebe i zabranjen. a najbolje je zemljište zauzeti višegodišnjim travno leguminoznim smešama. Fusarium sp. Crna trulež korena jagode Prouzrokovač: Rhizoctonia fragariae.. prevlaženim i loše dreniranim zemljištima. Idriella lunata. kompaktan. Dezinfikovati oruđa i opremu ukoliko prelazite sa parcele na parcelu. kod peraturama iznad 30°C. Ne treba zasnivati jagode na zemljištu na kome se javljala crna trulež korena. Hainesia lythri.. Inokulum dugo ostaje u zemljištu. fragariae Gljivično oboljenje koje se javlja posebno na težim. Živić je slab. a kod hobista i čitavih 35 cm. ogršticu za zelenišno đubrenje ili gajiti recimo brokoli ili kelj pupčar. Neposredno pred pripremu zemljišta jako je dobro inkorporitati ozimu 50 važno obezbediti dobru drenažu podizanjem visokog banka 15-25 cm. u hladnijem delu godine. Kada se bolest pojavi treba ukloniti zaražene biljke iz zasada i ne popunjavati zaražena mesta. U hemijskom suzbijanju dezinfekcija basamid granulatom daje odlične rezultate. naročito na težim zemljištima. Coniothyrium fuckelii. Oboljenje je kompleksna kombinacija gljivičnih prouzrokovača. Biljka zaostaje u porastu. Naročito se ispoljava kod mlađih useva. a potiče iz zemljišta u kome se održava godinama. što je ujedno i period odmora zemljišta. papriku i plavi patlidžan. Mlađi listovi iz centra rozete ostaju zeleni i uspravni iako je biljka delimično zakržljala. njihovo parcijalno ili potpuno odumiranje. Plamenjača jagode Prouzrokovač: Phytophthora fragariae var. U novije vreme solidne rezultate ŠKOLA GAJENJA JAGODE . potom metalaksila (Ridomil Gold).

te je preventivna primena fungicida izuzetno važna. U prevenciji oboljenja vrlo je važno maksimalno izbegavati navodnjavanje rasprskivačima i precizno uklanjanje zaraženih delova i inokuluma. Zaraza se intenzivno širi ukoliko je lišće vlažno. Simptomi na tkivima su crne. Kod nas je značajna samo na nekim sortama. Tačke su smeđe do crne. Ozbiljno gljivično oboljenje koje napada liske. bakar hidroksid ili bakarsulfat. izdužene lezije koje izazivaju venjenje i propast celih biljaka. obscurans parazitira koju izaziva Colletotrichum acutatum. U našoj zemlji nema podataka o njenoj pojavi na plodovima. a unutrašnja zona pega je tamno mrka. Pegavost lista Prouzrokovač: Mycosphaerella fragariae bespolna Ramularia brunnea Gljivično oboljenje koje prezimljava u obliku sklerocija na inficiranim listovima. kao što je Multi Protek. Obično se javlja za vreme jako toplog vremena. U slučaju da su biljke inficirane u proleće. Palež lista jagode Prouzrokovač: Dendorophoma obscurens (Phomopsis obscurans) Javlja se širom sveta gde god se jagoda gaji. Starije pege. Uopšte posmatrano. Ako se na listu formira veći broj krupnih pega. U začetku pege imaju sivkasti centar. Iz njih se na mrtvim listovima u proleće razvijaju konidije i obično kišom šire na mlade i zdrave listove. sa sivim ili skoro belim oreolom. 51 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Na lezijama se za vreme toplog i vlažnog vremena razvijaju narandžasto. Colletotrichum fragariae. pa izgledom u velikoj meri podsećaju na one koje prouzrokuje Mycosphaerella fragariae. Listovi dobijaju prvo tamno crvene ili ljubičaste pege. Čak 90 % plodova može biti zaraženo za manje od nedelju dana. Na ulegnućima se pojavljuju narandžaste ili crvenkaste spore. Bakarni preparati samo biljke iz roda Fragaria.daje primena fosetil aluminijuma (Allieta) i fosfitnih đubriva.crvene spore. naročito u fazi zrenja. Antraknozu je teško zaustaviti nakon što se pojavi u daju odlične rezultate bakar oksihlorid. obscurans prouzrokuje trulež plodova. tvrde i ne razvija se vlažna trulež. crveno purpurnih pegica na listu. Jako ozbiljnom bolešću. i Colletotrichum gloesporoides. koji se koristi u suzbijanju sive truleži. naročito uz optimalnu temperaturu od 25-30 °C. neophodno je kod obnavljanja useva spustiti visinu reza na 0. mada na većini komercijalnih sorti za sada ne predstavlja veću opasnost.spoljna zona je purpurno cvene ili žućkaste boje. stolone. Duž većih nerava pege su eliptične. koja se vremenom menja u zelenu. a kasnije se mogu uočiti tri zone u okviru pege . Usled toga nastaje slabljenje biljaka i smanjenje prinosa u narednoj godini. dijametra do 3 mm uvećavajući svoje dimenzije. ima solidan efekat i na lisnu pegavost. razvijaju se u krupne pege u obliku latiničnog slova »V«. ali i nakon obnavljanja useva u leto. Na plodovima se razvijaju beličaste vodenaste pege koje poprimaju mrku do tamno mrku boju. koji jedino i mogu biti inficirani u slučaju da su najmanje 1 sat potpuno prevlaženi. dijametra oko 3 mm. koje se formiraju duž glavnih nera- plodovima. Antraknoza jagode Prouzrokovač: Colletotrichum acutatum. Bolest napada i plodove i često se manifestuje sa jednom ili dve mrke pege. bolest počinje da se ispoljava u vidu nekoliko (5-6) manjih. Primarne infekcije se ostvaruju početkom vegetacije konidijama koje raznose kišne kapi. Iprodion. Vetar ne raznosi konidije. U nekim zemljama D. Spore prezimljavaju na biljnim ostacima. U centru pega se formiraju piknidi čiji se vratovi probijaju kroz epidermis. koje kasnije izbele u sredini. kružnih. Glavne štete od ove bolesti nastaju u drugoj polovini leta u vidu paleži starijih listova. Najdestruktivnija je trulež korenovih vratova koju izaziva Colletotrichum fragariae i trulež plodova zasadu. U nekim se područjima smatra va. srednja zona je svetlo mrka. lisne drške.5 cm iznad korenovih vratova. odakle se kišom ili mehanički prenose. P. hlortalonil u matičnjaku i to samo ukoliko se ne primenjuje Omite u kontroli grinja. korenove vratove i plodove. dok je u nekim manje značajna. ali ih može biti i desetak. Inficirani korenovi vratovi otvrdnu i poprimaju mrko-crvenu ili crnu boju. Gljiva se održava tokom zime u formi micelije ili piknida u okviru pega na izumrlim starim listovima jagode koji ostaju pričvršćeni za biljku. tada dolazi do njegove paleži i sušenja. bilo sasušenom lišću ili na mumifikovanim vlažno vreme i temperature iznad 10 °C favorizuju lisnu pegavost u proleće.

U uslovima jake infekcije siva trulež je vidljiva na većini plodova. čak i ukoliko je to neophodno. Za ovu bolest nisu razrađene posebne mere suzbijanja. sa dosta kalijuma. Česta berba neophodna je ukoliko vreme pogoduje sivoj truleži (česte kiše). Hemijsko suzbijanje podrazumeva 52 i deformišu često plod. Takođe se može dosta uspešno koristiti i fenheksamid (Teldor). Cvetna drška postaje polako braon boje. kalcijumа i magnezijuma u odnosu na azot. Siptomi su vrlo jasni i pre nego što siva prevlaka na naličju postane jasno uočljiva. pa do kraja vagetacije. Siva trulež Prouzrokovač: Botrytis cinerea Prezimljava u obliku sklerocija ili micelije na starim listovima. Konidije počinju da klijaju nakon 6 sati i završavaju ciklus nakon 24 sata nezavisno od temperature. te primenu sumpornih preparata poput kumulusa ili kvašljivog sumpora. Neophodna je pravilno izbalansirana ishrana. azoxistrobin (Quadris) samo jednom i do 3 tretmana kvinoksxifenom(Crystal). Postoji izražena razlika u osetljivosti sorti jagode prema ovoj bolesti. mogu se primenjivati fungicidi u periodu posle berbe. Fragariae. Kada započne zrenje i berba hemijska zaštita je zakasnela. U ranu jesen su mnoge sorte koje su fotoperiodski relativno neutralne vrlo osetljive na pepelnicu. ili triadimefona (Bajletona). nepotrebna i neefektivna. Azoksistrobin (Quadris) se prime- pepelnicu prati i napad grinja. liske se uvijaju i kovrdžaju. azoksistrobina i kvinoksifena. Napada kod orošavanja kišenjem čak i plodove. a lezije na zelenom ili već beličastom plodu razvijaju se polako u preparatu Switch vrlo efikasan. Sa povećanjem gustine zasada. Obnavljanje useva vrši se 2 do 4 nedelje nakon završetka berbe. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . dok su najosetljiviji prašnici i kasnije formirani plodovi. Berba plodova treba da je na početku njuje u najviše 2 tretmana tokom sezone. U suzbijanju penkonazolom (Topas) ne treba primenjivati više od 2 tretmana godišnje. U integralnoj zaštiti preporučuje se soda bikarbona (85% rastvor). ređe latice. heksakonazola (Anvil) u težim slučajevima. Oidium fragarie Gljivično oboljenje koje prezimljava na inficiranom biljnom tkivu u uslovima visoke vlažnosti tokom zime. Treba izbegavati preobilnu ishranu azotom u slučaju česte pojave ovog oboljenja. obično na starom sasušenom lišću. Hemijsku zaštitu treba započeti na početku cvetanja i ponavljati je u regularnim intervalima. sp. Treba odabrati otporne sorte. koja kasnije poprimi ljubičastu ili crvenkastu boju. koji je često isprovociran i određenim preparatima koji se primenjuju. U proleće se vrši i čišćenje od mrtvih sasušenih listova koji leže na foliji. U kontroli ove bolesti veoma je važno uništavanje i uklanjanje kompletne nadzemne lisne mase košenjem na visini 3 do 4 cm iznad korenovog vrata prilikom redovnog obnavljanja useva nakon prolećne berbe. Sphaerotheca macularis f. Preparati poput vinklozolina (Ronilana). cvetnu ložu. kalijumov sapun (kaligrin) odnosno kalijum bikarbonat. U područjima u kojima je bolest značajna. a naličje prekriva beličasto-sivkastom navlakom. Pepelnica jagode Prouzrokovač: Podosphaera aphanis rec. ali je kombinacija Ciprodinil + Fluodioksonil ili mumifikovanim plodovima. prosimidona (Sumileksa) i iprodiona se danas retko koriste u hemijskom suzbijanju. Uklanjanje cvetova врши се u godini zasnivanja zasada na otvorenom polju iz frigo živića. naročito kod kišovitog vremena. Voditi računa da su dva tretiranja obično dovoljna i ne upotrebljavti ga više od 2 puta u sezoni.ZAŠTITA JAGODE Sakupljanje i uništavanje zaraženih listova posle berbe je korisno zbog smanjenja izvora zaraze. ulje semena jojobe itd. U hemijskoj kontroli se mogu koristiti svi botricidi. Takođe treba voditi računa da obično preparate na bazi propikonazola. Bela prevlaka na naličju listova sačinjena je od konidija i od spora. lisnim drškama zrenja a njihovo rashlađivanje brzo. Konidije inficiraju cvetne drške. povećava se i opasnost od sive truleži.

Gajenjem jagode kao jednogodišnjeg useva. krompiru. 53 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Iza- zivaju zaostajanje u porastu i propadanje biljaka. čim se temperatrure ustale na 5-6 stepeni i zasad započne porast i razviće. najčešće tokom jula. na temperaturi 23 do 30°C i relativnoj vlažnosti manjoj od 50 %. odakle lisne nematode migriraju na mlade listove. iako daje dobre rezultate i deluje osim na vaši i na grinje i na leptirastu. kukuruzu. Populacija grinja izaziva Najvažnije štetočine useva jagode i njihovo suzbijanja Zemljišne štetočine Zasad jagoda trpi velike štete od larvi žičnjaka. Lisne nematode Opasne štetočine koje se razvijaju i na begonijama i u povoljnim uslovima generacija se razvija za samo 15 dana. repici. Brzo se razmnožava u povoljnim uslovima.Viroze jagode Viroze jagode su veoma značajne bolesti. grčica i podgrizajućih sovica. ali je izuzetnu zaštitu pružio i abastate u kombinaciji sa okvašivačem Silvet. Sadnjom zdravih živića u zdravo zemljište stvaraju se preduslovi za kvalitetan i visok prinos jagode. Najbolje su se pokazala 2 tretmana na 7-10 dana u proleće. Više viroza nanose veće štete. izbegava se zaraza biljaka sa više viroza a time i smanjenje prinosa. ne treba primenjivati u usevu jagode jer izuzetno toksično deluje na pčele i ose i smanjuje polinaciju. Suzbijanju se pristupa kada se na liski uoči prisustvo do 2 jedinke. Ima više vrsta viroznih oboljenja jagode. Grinje Tetranichus urticae Izuzetno polifagna štetočina koja napada preko 200 vrsta kulturnih biljaka. na žitima. Zato je veoma važno u zasnivanju useva primeniti zemljišne insekticide i kasnije po potrebi intervenisati putem sistema kap po kap. duvanu. Vaši Chaetosiphon fragaefolii. Osetljivi su na sušu i masovno se javljaju samo kada je relativna vlaga 40-80% i temperatura 5-20°C. Tioneksa) praktikuje se samo u težim slučajevima. Od akaricida najčešće primenjujem dikofol ili insekticide sa akaricidnim delovanjem. prezimljava na korovima. a u zasadu se uočavaju jasne sivo-crne trake. Prvi pregled obično vršimo pred cvetanje. U proleće se razvijaju bespolne generacije. Mlađi listovi su umanjeni. Puževi golaći Deroceras reticulatum Iako su izrazito polifagni i hrane se repom. paradajzu i jagodi sna oboljenja jagode virus ivičnog žutila jagode SYEV. Što se duže jagoda gaji dolazi do većeg broja virusnih oboljenja usled čega se prinos smanjuje. Njime se mogu preneti viroze ali i druge bolesti i štetočine što diretno utiče na smanjenje prinosa. Odlične rezultate i veću perzistentnost postići ćemo sa preparatom Force. a to znači da je svaka ćelija zhvaćena bolešću. pred podizanje bankova. nakon obnavljanja useva mogu se primenjivati i klofentezin (Apolo). propargite (Omite) i fenazakvin (Demitan). prvi put 1-2 dana pre cvetanja i drugi tretman 10-14 dana posle prvog. Moguće je da jedna biljka bude istovremeno zaražena sa više virusnih bolesti. virus uvijenosti jagode SCV i virus kovrdžavosti SMV Bifenetrin (Talstar). neposredno promenu boje na listovima i zaostajanje u porastu plodova. Istraživanjima je utvrđeno da jedan zasad jagode za tri godine može biti zaražen virozama sa preko 90%. da bi tokom leta imala 6-7 generacija. salati. Zato mnogi proizvođači jagodu gaje kao jednogodšnji ili eventualno kao dvogodišnji usev. Najviše se upotrebljava fenitrotion + izazivajući od kraja leta do narednnog proleća velike štete. te ima relativno kratku karencu od 7 dana. odnosno na 5-7 dana u leto. Tiodan. u prvom redu Vertimec i Armade. Mladi zalisci iz centra bokora su uvijeni. a u plastenicima tokom aprila i maja. Kako se boriti protiv viroza? Osnovna mera borbe protiv virusnih ali i drugih bolesti jagode je proizvodnja i sadnja zdravog sadnog materijala. Jagoda se vegetativno razmnožava pa se viroze prenose sa majčinske biljke na živiće. Primena endosulfana (Tiocida. Vaši korena Aphis forbesi Beskrilne forme prezimljavaju na biljnom materijalu. Odlično su se u preventivnoj primeni neposredno pred cvetanje pokazali preparati na bazi abamektina. Stolone su kraće a plodovi sitni i deformisani. Populacija se veoma brzo razvija. U letnjem periodu. Vaši prenose opasna viru- malation (Galation G-5) koji za uspešno delovanje treba da se po celoj površini primeni u dozi 40 kg/ha. uz uslov da se za sadnju koristi zdrav sadni materijal. najćeše se javljaju u mrkvi. Zato se za podizanje zasada nikada ne sme koristiti sopstveni sadni materijal. kržljavi. Sitemičnog su karaktera. deformisani i imaju crvenkastu nijansu. kada se nova generacija razvije za samo 7 do 10 dana. suncokretu.

a potom pravi zarez na cvetnoj dršci koja se lomi. Odrasli oblici se javljaju u proleće. a zatim dolazi do kopulacije i do odlaganja jaja. po čemu su štete koje pravi ova štetočina lako prepoznatljive. Ženka polaže jaja u cvetni pupoljak. akaricidom kao što je abamektin (Vertimec) i kasnije imdaklopridom (Confidor). prekriven finim sivim dlačicama. tretiranjem neposredno pred cvetanje. bele boje s crnom glavom. Odrasli oblik je 2 do 4 mm dugačak. kao što je abastate (Vertimec) tretiranjem neposredno pred cvetanje. preventivno prenosi opasna virusna oboljenja. agodin cvetojed spada u red Coleoptera. Suzbija se u delujemo i protiv grinja i leptiraste. Jagodin cvetojed (Anthonomus rubi) Ovi insekti odsecaju cvetne pupoljke u proleće. Ukoliko dođe do jačeg napada neophodno je primeniti spinosad (Spintor. Odmah pošto na lepljivim pločama uočimo prve jedinke treba pristupiti hemijskoj zaštiti primenom buprofezina (Elisa) i acetamiprida (Mospilan. Za suzbijanje se najčešće koriste piretroidi i preparati na bazi endosulfana i fosalona. Korisno je suzbijanje okolnih divljih biljaka u blizini zasada jagoda. Jaja jagodinog cvetojeda su bela. Bela mušica Trialeurodes vaporarioum Javlja se u proizvodnji jagode u zaštićenom prostoru. mogu znatno da umanje prinose. i ako su zastupljeni u većem stepenu. Larva je 3 do 3. najčešće u kombinaciji sa mineralnim uljem. Prezime odrasli oblici ispod starog lišća i drugih biljnih otpadaka. Nanosi velike štete i prenosi opasne viruse. na deset dužnih metara. već suši.ZAŠTITA JAGODE Trips Thryps tabaci. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Ženka rilom buši rupu u pupoljku cveta i tamo odlaže jaje. preventivno delujemo i protiv grinja i protiv bele mušice. ovalnog oblika.5 mm duga. jer ova štetočina razvija samo jednu generaciju godišnje. Franckiniella occidentalis Javlja se u proizvodnji jagode u zaštićenom prostoru. dok cvetni pupoljak vene i otpada. Ujedno uništi i dršku cveta tako da se cvet obesi. Tonus). glatka i sjajna. crveno-smeđe boje. iako napada i malinu i druge vrste iz porodice Rosaceae. Ima jednu generaciju godišnje. Nanosi velike štete i tripsa. Glavni domaćin ove štetočine je jagoda. Takav pupoljak se ne razvija. porodicu Curculionidae. Kratko vreme se hrane mladim lišćem i cvetovima. kao i uklanjanje zaraženih pupoljaka i cvetova. Suzbija se obično nekim kombinovanim insekticidom. čime osim vaši i tripsa. Prag štetnosti je kada u redu. Laser) vrlo efikasno i početku obično nekim kombinovanim insekticidom. a na kraju i otpada. čime osim malo toksično jedinjenje ili se leti prska danitolom. 54 J Pri hemijskom suzbijanju vreme tretiranja je od primarnog značaja. Potrebno je često nadgledati zasad i pratiti pojavu ove štetočine. konstatujete makar jednu odraslu jedinku. a kasnije se može intervenisati i pirimofos metilom (Aktelik).

ŠKOLA GAJENJA JAGODE 55 .

siva trulež antraknoza.025-0. zatim dobro promešati i potrošiti u roku od 1 sat.0. NAPOMENA: Obavezno koristiti štitnik na prskalici i ne prskati po vetrovitom vremenu Reglone forte 1. pipe antraknoza.0.5 mil 2 . 5.08% 30-70 g 40 . a veća opasnost da sredstvo dospe na list jagode. pepelnica jagodin savijač. siva trulež Topas 100 EC Karate Zeon Quadris 25 SC Karate Zeon Vertimec 018 EC + Mineralno ulje Quadris 25 SC Switch 62. Sve do trećeg prskanja (zavisno od tipa i kvalitete prskalice ) utrošak vode treba biti 40 . a kasnije minimalno 80 lit na 1000 m2 (cca 4500 sadnica).5 . Proveriti ima li lisnih vašiju.45 gr cca 0. Na početku vegetacije iza čišćenja (šišanja) jagoda od starog i promrzlog lišća Intezivan rast lista jagode 10-15 dana nakon prvog prskanja Na početku cvatnje 10-12 dana iza drugog prskanja Pratiti štetočine na starom listu s donje strane (prag štetnosti je dva pauka po listu). siva trulež. Ovo je zadnji termin za insekticide Pred početak berbe (paziti na karencu) Gljivična i bakterjska oboljenja Bakarni preparti 0.08% + 0. lisne vaši pauci .0% 100 ml u 10 l vode NAPOMENA: Ovo je orjentacioni program zaštite jagoda. vaši.3.Orjentacioni program zaštite jagoda REDNI BROJ PRSKANJA FENOFAZA U KOJOJ PRSKAMO OPTIMALNO VREME TRETIRANJA BOLEST ILI ŠTETOČINA NA KOJU CILJAMO NAZIV PREPARATA PREPORUČENA KONCENTRACIJA SREDSTVA KOLIČINA SREDSTVA ZA 10 lit VODE 1. Neke promene su moguće što zavisi od godine i uslova za razvoj bolesti i štetočina.0.1 gr po sadnici i 1 dcl vode 2 . pegavost lista. cvjetojed.3 mil 10 mil 2.030% 0. 56 ŠKOLA GAJENJA JAGODE .Botritis Antraknoza Lisna vaš Jagodin cvetojed Pauk .Fitoftora Trulež ploda . pipe.grinje.05% 0. pepelnica antraknoza. U plastenicima se javlja ranije Zametanje i rast plodova Oprez: vrlo važno tretiranje.10 gr Siva pegavost lista Pepelnica Trulež korena . učinak lošiji.grinja Suzbijanje korova Jedan do dva tretmana u toku vegetacije kad korovi izniknu i dostignu veličinu 4-5 cm. Kasniji tretman je otežan. 3.5 WG 2.0 mil 8 mil + 25 mil 10 mil 8 .08% 8 . savijači. Switch 62.25% 0. trips pegavost lista.025 .10 gr Trulež korena (Fitoftora) RIDOMIL GOLD PLUS preventivno (prskanje) ili koristimo folijarno tretiranje RIDOMIL GOLD PLUS a kurativno zalivanje (zalivanje) pegavost lista.1% 0.30-0.70% 0.1% 0. pepelnica jagodin cvjetojed.35 .025-0.40% 4 kg/ha 0.08 .030% 0.08 . U gore navedenom programu gde se koriste dva preparata u jednom prskanju treba ih odvojeno rastvoriti u vodi pa tek onda dodati u prskalicu. Prskanje po potrebi na temelju praćenja štetočina 4.0.5 WG 0. Vrlo je važno kvalitetno oprskati jagode jer od toga zavisi učinak preparata.50 lit.

popodne ili po oblačnom danu. Folijarna ishrana je značajan postupak kojim se da se predupređuje nedostatak hraniva i povećava kvalitet proizvoda. Cu. S tečnim đubrivom FLORAVIT Super Kalijum (K) deluje na bolje formiranje cvetnih pupoljaka. Mo. Folijarnu prihranu obavljati po tihom vremenu. Značajno povećava prinos gajene kulture. Kod već formiranih zasada može se tretirati već po pojavi prvih pupoljaka tri do četiri puta u razmaku od deset dana Koncentracija primene je u od 0. Mn. bez hlora i teških metala. čvrstoću i kvalitet plodova jagode Vreme i način primene: Kod jagoda u rasađivanju početi folijarnu prihranu četiri nedelje nakon rasađivanja ili u fazi pravog lišća. grada ili mraza prilikom primerne pesticida obavezno prihraniti tečnim đubrivom koje će pospešiti oporavak biljke. Co. razvoj korenovog sistema i stabla. ali uvek pod jakim pritiskom da bi se list što bolje nakvasio. suše. Azot (N) utiče na bujnost lisne mase. te omogućava iskorišćavanje potencijala rodnosti sorte i ostvarivanje planiranih prinosa. boju mesa i pokožice.2-0. Prihrana FLORAVIT super-om ima veoma važnu ulogu ne samo u formiranju bokora. FLORAVIT super je kompleksno NPK tečno djubrivo sa dodatkom gvožđa i ostalih mikroelemenata u helatnom obliku. FLORAVIT tečna đubriva spadaju u visokokvalitetna tečna đubriva izbalansiranog sadržaja NPK hraniva u kombinaciji sa mikroelementima. povrća i ratarskih kultura. već utiče na krupnoću.1 %. Nizak rast i gust sklop fiziološki aktivnog lišća jagode omogućava laku apsorpciju i asimilaciju hraniva što je posebno značajno u proizvodnji pod polietilenskom folijom i u početnom razvoju biljke dok je koren još nedovoljno razvijen.3 %. Sva FLORAVIT tečna đubriva se potpuno rastvaraju u vodi i ne kristališu. a period sazrevanja se skraćuje za 8 – 14 dana. inž. FLORAVIT super obezbeđuje pravilan razvoj jagode tokom celog vegetacionog perioda. Mešanje pesticida i tečnih dubriva se može obaviti osim preparata na bazi sumpora. dipl. sadržaj šećera.Folijarna prihrana jagoda avremena intenzivna proizvodnja jagode podrazumeva uvođenje novih tehnologija i usavršavanje postojećih. izvode se tri do četiri tretmana u razmaku od dvadeset dana. zaštite bilja Svjetlana Aleksić . FOSFOR (P2O5 ) 7%. ubrzava njihovo sazrevanje. SASTAV: AZOT (N) 7%. zametanje plodova. bakra i alkalnih mešavinih kreča i to sledećim redosledom: voda -FLORAVIT super -pesticid. Zn. KALIJUM (K2O ) 8% Mikroelementi: Fe. a samim tim se mogu nesmetano koristiti u sistemima za navodnjavanje (kap-po-kap) i to u koncetraciji 0. namenjeno prihrani voća. povećava sadržaj šećera u plodovima i intenzivira boju mesa i pokožice. kao i njihov kvalitet. Utiče na povećanje krupnoće i kvaliteta plodova. Optimalni uslovi proizvodnje podrazumevaju dobar program ishrane uz obaveznu primenu folijarnih đubriva. Oštećene biljke od insekata. sve u cilju postizanja veće rodnosti i kvaliteta proizvoda. Fosfor (P) obezbeđuje brže sazrevanje plodova.

Ul. šumarstvo. U našoj ponudi nalazi se kompletan asortiman vodećih evropskih proizvođača sitne mehanizacije ALPINA i BENASSI. parkovi) na velikom broju distributivnih mesta širom Srbije.com • milurko@sezampro.yu • e mail: info@alpinastar. 018 / 528 810 www.tehničke savete stručnjaka u pravilnom izboru mašine . Beograd.instruktažu.kako na terenu.ALPINASTAR D.O. zasniva svoj rad na bogatom trgovačkom iskustvu i tradiciji koja datira još od 1931.O.O.com office@milurovic.alpinastar. tako i u našem servisu u predstavništvu firme . ALPINASTAR D.co.O.servisne usluge. Beogradska 32 • 11277 Ugrinovci tel: 011/8409-528 • 011/8409-810 • fax: 011/8409-809 www. povrtarstvo.O. A LPINASTAR D. je ekskluzivni distributer sitne mehanizacije za područje Srbije. nudi kompletan asortiman profesionalnih mašina za vodoprivredu.O. svojim kupcima pruža mnogo više: .milurovickomerc. u garanciji i van garancije Danas u svojoj ponudi ALPINASTAR D.uredno snabdevanje potrošnim materijalom i rezervnim delovima.yu Srbija.O. održavanje zelenih površina (fudbalski stadioni. Za razliku od kupovine kod drugih. Vidikova. Jugovićeva 41.co.O. voćarstvo. godine.yu .obuku rukovaoca .ki venac 104D Tel: 011 / 23 22 167 Niš.

.

5 decilitra od narandže. šlag pena. 0. Ohlađeni biskvit iseći na pola. pa mu dodati ohlađen krem. 6 kašika brašna. 60 Vodu i šećer prokuvajte. 3 listića crvenog želatina. Stavite u zamrzivač na 2-3 sata odnosno dok se ne naprave kristalići leda. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Pre posluživanja umutiti slatku pavlaku sa šećerom u šlag. 250 grama maslaca. Kremom slepiti listove torte i staviti u frižider da se dobro stegne. 2 pudinga od vanile. Sorbet od jagoda Sastojci: 60 gr šećera 1 dl vode 120 gr jagoda 2 kašike soka od limuna Voćni šnit Za biskvit potrebno: 100 grama šećera. Za fil odvojiti jedan deo mleka i razmutiti puding. Na biskvit staviti krem i prekriti drugom korom. Na kraju umešati sitno naseckane jagode.RECEPTI Torta sa jagodama Pripremiti: 3 biskvitna lista za tortu. Umutiti šlag i njime premazati stranice torte. omazati tortu i ukrasiti jagodama i narendisanom čokoladom. U prokuvano mleko sipati razmućen puding i skuvati ga. Drugu koru premazati filom. Umutiti slatku pavlaku sa šećerom i dodati oceđeni želatin. Za biskvit umutiti penasto jaja i šećer. 6 kašika šećera. 50 grama šećera. Pre posluživanja sorbetu dodajte votku i šampanjac. Za kremu: malo likera 500 grama jagoda. Želatin namočiti desetak minuta u hladnoj vodi. Ostatak mleka i šećer staviti da prokuva. Voćni želatin razmutiti u 3 decilitra vode i preliti tortu i jagode. 2 kašike sitno narendisane čokolade. dodati brašno i peći. 8–10 sitnih jagoda. 1 kesica voćnog želatina. Krem ostaviti da se ohladi. Za ukras: 3 decilitra slatke pavlake. 6 jaja. pa na njega složiti isečene jagode. 250 grama prah šećera. Biskvitno testo poprskati malo razvodnjenim likerom. 500 g jagoda Za fil potrebno: Za glazuru: 1/2 litra mleka. zatim ohladite i izmešajte sa prethodno izmiksovanim jagodama i sokom od limuna. 5 listića belog želatina. Umutiti maslac i šećer u prahu. 5 decilitara slatke pavlake.

dodati šećer. mešajući dok se sav ne rastopi. pomorandža. ostavite da se ohladi. 5 kašika likera od pomorandže po ukusu Džem od jagoda Slatko od jagoda Potrebni sastojci: 1 kg jagoda 1/5 kg šećera sok od limuna Za slatko odabrati jagode najboljeg kvaliteta i arome. Oprati ih. Ohlađeno slatko pakovati u tegle i pokriti celofanom. Sklonite sa šporeta. limunov sok i staviti da se kuva. Želatin izlomiti u posudi i preliti sa malo hladne vode. krčkati oko 4 minuta uz mešanje. očistiti i mikserom ih malo izmiksirati (kao kada se rukom izgnječe). ŠKOLA GAJENJA JAGODE 61 . Rernu treba zagrejati na 125 stepeni a kada se ubaci korica smanjiti na 100 stepeni i sušiti sat vremena. Desetak jagoda ostaviti u hladnjaku. dobro promešati. 6 kašika šećera i vaniliju dodati u mleko i staviti da se kuva. Na isti način. priprema se i marmelada od malina. Voće i šećer pomešati u velikoj i dubokoj činiji i ostaviti da stoji pokriveno oko 3-4 sata. a onda ponovo kuvajte džem još 4 minuta. Onda dodati isitnjenu koru od pomorandže. Pred kraj kuvanja dodati sok od limuna. odstraniti peteljke. poklopite. koji se prethodno rastvori u vodi.Umutiti čvrst sneg od belanca a zatim dodati limunov sok i postepeno šećer u prahu. 8–10 sitnih jagoda. Preostale jagode prepoloviti i naređati preko korice. Peći u plehu. Ostaviti u hladnjaku najmanje 12 sati. Pri zagrevanju želatina paziti da ne provri. Ostaviti jagode da prenoće da bi očvrsle. Po ukusu dodati liker od pomorandže. borovnica. Beze torta s jagodama Pripremiti: beze kore: 6 belanaca 300 g šećera u prahu sok od 1 limuna krem: 6 žumanaca 12 kašika šećera 70 g gustina 7 dl mleka vanilija 3 listića želatina dodatno: 1 kg jagoda šlag Za ukras: 3 dl slatke pavlake. Marmelada Sastojci: 500 g jagoda 500 g šećera pola limuna (sok) 4 lista želatina (beli) Jagode oprati. zalijemo sa 2 kašike vrele vode i stavimo da se zagreje. tako vruću masu. Uz neprestano mešanje početi sa kuvanjem voćne mase. Oprati jagode. pa premazati polovinom krema (i u krem ubaciti malo jagoda). šljiva. Sipati džem u tegle i odmah zatvoriti. a kada provri. Kore ne treba dirati dok se skroz ne rashlade. sipati u tegle s hermetičkim zatvaračima. a penu skidati kašikom. za tri korice. Kad sok sa kašike kaplje u gustim kapima znak je da je slatko kuvano. da u njoj stoje. 6 žumanaca umuti penasto sa preostalih 6 kašika šećera. Ponoviti sve sa drugom koricom i preklopiti sa trećom. sipati u kipuće mleko i na laganoj vatri neprekidno mešati dok se ne zgusne. Sipati u šerpu. na prethodno namazanom i brašnom posutom papiru. Dobro oprati pomorandžu vrelom vodom i oguliti koru. listove želatina koje smo prethodno potopili hladnom vodom i ostavili 5 min. očistiti ih i iseći na komadiće. Sutradan sud sa jagodama staviti na vatru i kuvati. iscedimo ga (rukom) i dodamo gotovoj marmeladi. Prilikom kuvanja sud treba protresati. Kuvati oko 8 min. 2 kašike sitno narendisane čokolade. Dobro promešati i odmah. Umuti šlag i poređati prestale jagode. Skinuti sa šporeta i dodati želatin. Kad posvetli dodati gustin. 1 kg šećera. Za to vreme. Izvadimo želatin. staviti u emajlirani sud i pošećeriti. Podeliti na tri dela. (za 6 tegli od 250 ml) Potrebno je: 1 kg jagoda. jabuka. a zatim nakapati sokom od limuna.

25 do 36.co. 37 do 48 i 51 do 63 MEKI POVEZ po ceni 600 RSD možete poručiti na O11/23-980-39 pretplata-prodaja@poljoprivrednilist.yu .co.Jedan časopis za sve poljoprivrednike GODIŠNJACI U prodaji su kompleti .GODIŠNJACI časopisa Poljoprivredni list od broja 1 do 12.co. 13 do 24 . Banja Luka E-mail: p_list@blic. 11000 Beograd ili fax: 011 23 987 43 Narudžbe i pretplata za čitaoce iz BiH Tel/fax: 051 310 315 GSM: 065 233 111 Pilanska bb (Banjalučki velesajam).yu Pretplatnik Poljoprivrednog lista možete postati tako što ćete iznos od 1200 RSD uplatiti na naš račun i uplatnicu poslati na našu adresu: Vodovodska I deo 53.yu 300 RSD možete poručiti natelefon O11/23-980-39 pretplata-prodaja@poljoprivrednilist.net SPECIJALNA IZDANJA Ukoričeno meki povez KOMPLET IZDANJA Ruže i VRT Brojevi od 1-6 ukoričeno meki povez po ceni od 300 RSD možete poručiti natelefon O11/23-980-39 pretplata-prodaja@poljoprivrednilist.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful