SPECIJALNO IZDANJE

ŠKOLA GAJENJA JAGODE
Prof. dr Nebojša Momirović

GAJENJE SORTIMENT ISHRANA ZA{TITA
Cena: 200 dinara • 7,40 KM • 3,20 EUR • 22 Kn • 220 denara

Sve na jednom mestu za podizanje zasada jagodastog voća

Zeleni hit d.o.o. Tošin Bunar 188a/39 Veleprodaja i ogledno polje Naselje 13. maj, Batajnički drum bb, Zemun Tel: 011/2604-347 • Fax: 011/2604-353 Mob: 063/617-681

Najboljom ishranom do vrhunskog kvaliteta i prinosa

Dođite da uradimo hemijske analize zemljišta i vode za navodnjavanje i da Vam preporučimo program ishrane Vaših zasada

Pioniri u NUTRIGACIJI®

Sadržaj
Robna proizvodnja jagode ...................................... 4 Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća ............................... 6 Dragi čitaoci, Neprestano osluškujući Vaše potrebe i povratne reakcije, primetili smo da je proizvodnja voća, a naročito proizvodnja jagodastog voća u fokusu Vašeg interesovanja. Nastavljajući praksu izdavanja specijalizovanih izdanja Poljoprivrednog lista, došao je red i na Školu gajenja jagode, koja je pred Vama. Nakon izdanja Škola gajenja povrća, koje je ostvarilo veliki uspeh, isti autor, prof. dr Nebojša Momirović, prenosi Vam svoje bogato iskustvo i iz praktične proizvodnje i primene najsavremnijih tehnologija gajenja jagode u zaštićenom i na otvorenom prostoru. Zahvaljujemo se prof. dr Nebojši Momiroviću na uloženom trudu i nadamo se da ćete bez obzira da li ste profesionalni proizvođač jagode ili ne, među brojnim tekstovima pronaći teme koje Vas interesuju. Korišćenje savremenih tehnoloških dostignuća u kontroli mikroklimatskih uslova u gajenju jagode ......................................................... 8 Osnovni elementi kvaliteta i tržišnosti jagode i sitnog voća i kako ih ostvariti ............ 10 ODABIR SORTIMENTA ............................................ 11 Nabavka kvalitetnog sadnog materijala ......... 22 Hranljiva vrednost jagode ..................................... 24 ODABIR NAČINA PROIZVODNJE ..................... 25 Tehnologija gajenja jagode u zaštićenom prostoru ........................................... 26 Izvozna šansa u proizvodnji jagode na otvorenom polju ............................................... 32
Svi prilozi i saveti u ovom izdanju su plod znanja i iskustva ekipe stručnjaka Zelenog hita i prof. dr Nebojše Momirovića, nastali kao rezultat višegodišnjeg eksperimentalnog rada i bavljenja proizvodnjom jagoda na vlastitom oglednom polju. Za preporučenu tehnologiju gajenja na bazi opreme i repromaterijala u vlastitoj ponudi ZELENI HIT u potpunosti odgovara. Glavni urednik: Violeta Margetić, dipl. ing. Direktor: Nebojša Margetić, dipl. ing. Tehničko uređenje i grafički dizajn: Prepress studio AGROTOP Štampa: Modriani, Golubinačka 54, 22310 Šimanovci Adresa redakcije: Vodovodska I deo 53, 11147 Beograd, Računovodstvo i pretplata: 011/ 23-987-43, Redakcija: 011/239-2039, Tekući račun: 165-14119-77 Publikacija je upisana u registar sredstava javnog informisanja Republike Srbije pod brojem 3362 CIP katalogizacija: ISSN 1820-2179 COBISS.SR-ID181610247 E- mail adrese: Urednik: urednik@poljoprivrednilist.co.rs, Direktor: direktor@poljoprivrednilist.co.rs Marketing: marketing@poljoprivrednilist.co.rs, Novinari: press@poljoprivrednilist.co.rs Knjigovodstvo: knjigovodstvo@poljoprivrednilist.co.rs Design i priprema: prepress@poljoprivrednilist.co.rs Pretplata: pretplata-prodaja@poljoprivrednilist.co.rs Redakcija: redakcija@poljoprivrednilist.co.rs www.poljoprivrednilist.co.yu

ISHRANA I NAVODNJAVANJE USEVA JAGODE ....................................................... 42 ZAŠTITA USEVA JAGODE ..................................... 50 Recepti ....................................................................... 60

ŠKOLA GAJENJA JAGODE

3

u prvim godinama vrlo ograničenog obima. dobro obojena) jagoda ne može proizvesti na tradicionalni način. dok se kod nas. Španija. prvenstveno otvaranjem tržišta. ali i drugih sirovina. često i na vrlo velike udaljenosti. Kasnije. osim gajenjem jagode u ravničarskim ŠKOLA GAJENJA JAGODE . sjajna. Najpre. povremenim uvozom i velikom i raznovrsnom ponudom na domaćem i na okolnim tržištima. Brojne su nedoumice oko opravdanosti ovakvih tendencija. U Evropskim okvirima doneti su strateški planovi razvoja koji podrazumevaju supstituciju oko 20 % energije iz nafte i gasa. potrošnja voća i povrća ima stalni trend rasta jer su ljudi veoma zabrinuti za svoje zdravlje. došlo je do velikog skoka rasta potrošnje i cena energije fosilnih goriva.TRŽIŠTE Robna proizvodnja jagode i sitnog voća u svetlu novih tržišnih zahteva i globalnih promena u svetskoj ekonomiji i poljoprivredi Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća oslednjih par sezona promet jagode i sitnog voća obeležile su nove tendencije i kretanja uslovljena. Uvozom vansezonske jagode su dakle nametnuti novi standardi u pogledu tržišnosti. Jednodušna ocena svih proizvođača i prometnika svakako jeste da je vansezonski uvoz sveže jagode iz nekih zemalja Mediterana (Izrael. Češku druge okolne zemlje i zemlje članice Evropske Unije. načina pakovanja i niza pratećih elemenata u distribuciji i prodaji. čije se dalje širenje može sa sigurnošću očekivati. Prošla godina je obeležena velikim strukturnim promenama u svetskoj poljoprivredi i možemo slobodno reći da predstavlja svojevrsnu prekretnicu u globalnim kretanjima ove veoma važne privredne delatnosti. prvenstveno jer se kvalitetna (čitaj krupna. u prvom redu povećanja cena mineralnih đubriva i svih drugih inputa u poljoprivredi od kojih u najvećoj meri zavisi cena koštanja poljoprivrednih proizvoda. 4 P uključujući i primarnu poljoprivrednu proizvodnju i sekundarne proizvode. kao i do promena u potrošačkim navikama i u specifičnim vidovima tražnje za industrijsku preradu. sa neizvesnm plasmanom. ali i u Sloveniju. Naročito jagodasto voće koje sadrži visoke količine antioksidativnih materija sve više postaje predmet prometa. U prethodne dve. što omogućuje i naše pojavljivanje sa tržnim viškovima u ponudi zemljama prvenstveno u našem okruženju (CEFTA) ali i na udaljenijim tržištima. manipulacje i čuvanja. visoke temperature kod njih ne dozvoljavaju uspešnu proizvodnju. onda Mediteranske zemlje sve do sredine aprila imaju nenadoknadivu prednost u odnosu na naše proizvođače. Veoma je značajno istaći neke komparativne prednosti koje u Srbiji imamo u odnosu na druge zemlje. vansezonski uvoz neće biti ograničen prvenstveno na velike lance hipermarketa. maline i trešnje na strana tržišta. U bližoj budućnosti. prvenstveno u Rusiju i bivše sovjetske republike. posebno u Kanadi i Sad značajan deo proizvodnje žitarica i uljane repice se troši za dobijanje bioetanola i biodizela. dok proizvođači kod novopodignutih savremenih zasada još uvek ne vladaju u potpunosti adekvatnom tehnologijom gajenja jagode. te je bilo opravdano njeno gajenje uz relativno visoke troškove dopunskog grejanja. a u poslednjoj izvesno značajan po obimu i svojoj vrednosti. U početku je s obzirom na relativno malu tražnju zbog slabije kupovne moći građana. U prometu jagode tokom sezone neće dolaziti do značajnijih poremećaja i velikih oscilacija cena. onom iz obnovljivih izvora. uvoz većih količina bio skopčan sa vrlo visokim troškovima transporta. S druge strane. promenio u potpunosti standarde u pogledu navika i potreba domaćeg tržišta. ali politička i vojna sukobljavanja oko kontrole strateških energetskih i sirovinskih izvora ukazuju na jednu sasvim novu ulogu poljoprivredne proizvodnje. Zato je domaća jagoda iz zaštićenog prostora imala vrlo visoku cenu. Kada se govori o vansezonskoj proizvodnji. Takođe je došlo i do laganog pomeranja u načinu prometa. U svetu. ali i u ovoj sezoni zabeleženi su i prvi primeri izvoza jagode. Italija i Grčka).

Najpribližniji našim uslovima su regioni Veneto i Emilija-romanja. U toku juna i jula jagoda je skuplja. Sobzirom da je najveći broj sorata koje se gaje u Srbiji poreklom iz Italije uputno je analizom kretanja proizvodnje po regionima ove evropske zemlje otkriti moguće trendove u pogledu kretanja proizvodnje jagode u svetu. U ceni koštanja jagodastog voća uopšte. a od ukupne proizvodnje 80 % je pod plastikom. može ostvariti puna profitabilnost većih projekata.000 ha.4 EUR/kg.400 ha i Italiji 3755 ha. Kod nas se u toku jeseni cena jagode kretala oko 4 EUR/kg što je značajno više nego u Italiji i Evropi. kooperative. Letnja proizvodnja organizuje se u Trentinu i Alto Adiđe na površini od 231 ha. Najpre treba znati da je ukupna proizvodnja povećana za 4%. Ove godine su cene koje su dobijali farmeri u Evropi bile oko 1. te prednost imaju oni krajevi u Srbiji koji već imaju izgrađenu infrastrukturu. Uz to. izmeštanjem proizvodnje na veće nadmorske visine može obezbediti kontinuirano snabdevanje većim delom godine. ili malih proizvođača povezanih u zadruge. u kontinuitetu tokom ugovorenog perioda plasmana. Nemačkoj 14. U Hrvatskoj i Sloveniji asocijacije proizvođača jagode su ove godine izvozile za 1. Na jugu Italije dispergovan je dobar deo proizvodnje: 826 ha Kampanija. Pri tom treba imati na umu da transport do otkupnog mesta u kome će se upakovana roba složiti za transport.2 EUR za kilogram. rashladiti do propisane temperature i utovariti na hladnjaču. uz napomenu da su kod njih zimske temperature mnogo blaže u odnosu na kontinentalnu klimu u Srbiji. jer se vrlo mali deo proizvodnje nalazi u zaštićenom prostoru i obnavlja iz frigo živića svakog leta.predelima. Španiji 7. pakovanje i plasman. onda možemo reći da je to manje više ujednačena i stabilna cena. 270 ha Kalabrija i Basilikata 486 ha. kao i kod drugog jagodastog voća. Obim proizvodnje kod većih robnih proizvođača. ili veće asocijacije treba da obezbedi svakodnevni izvoz punog vozila. mora biti što brži i efikasniji. pri čemu kooperativa (zadruga) obezbeđuje materijal za pako- vanje. a približne su cene i u Sloveniji. Dakle ako uzmemo da kooperative zadrže oko 30% za zajedničke troškove. U ravničarskom kontinentalnom delu jagode ima najviše u regionu Veneto 704 ha.600 ha. od čega u Evropi najviše u Poljskoj 55. pa se u Italiji Elsanta iz regiona Trentino i Alto Adiđe prodaje za 3.000 ha. te se u tom smislu zahvaljujući nižim troškovima radne snage. obučene ljude i koncentrisanu proizvodnju. 320 ha Sicilija. cena branja ulazi sa vrlo visokim procentom. a na otvorenom polju se gaji samo na 710 ha. Jagoda se u svetu u ovoj godini gaji na oko 260. prirodni uslovi treba da pogoduju gajenju ove vrlo zahtevne vrste. Turskoj 14. obezbeđuje doradu. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 5 .7 EUR za kilogram.000 hektara. U zaštićenom prostoru najviše se gaji u regionu Veneto. zatim u SAD 21.200 ha. te da naša gazdinstva za kvalitetnu jagodu mogu planirati cenu oko 100 din u otkupu. potom Emilia-romanja 362 ha i Pijemont 158 ha.

presudne su za postizanje dobrog kvaliteta. Subotički i Podunavski sa brojnim mikrolokacijama izuzetne pogodnosti za gajenje jagode. ali dobro humoznim i propusnim zemljištima. reljefa i zemljišta svrstavaju Srbiju u red onih proizvodnih reona koji mogu da obezbede kontinuirano snabevanje Evropskog tržišta kvalitetnom robom tokom čitave sezone. Drugi regioni u kojima imamo relativnu visoku koncentraciju proizvodnje jagode su Moravski sa proizvodnjom u pobrđu od Varvarina prema Velikoj Drenovi.rbija ima izuzetne prirodne preduslove za proizvodnju jagodastog i sitnog voća uopšte. kome gravitiraju i veći proizvođači podno Jastrepca i oko Aleksinca. te njihove asocijacije i stručnu službu. Zato u brdsko planinskom području jagoda može imati izvanredan kvalitet i može na tržište pristići u vreme kada je tražnja veoma velika. Geografska širina. Struktura mora da bude vrlo izražena.5 do 7. Živići izmrzavaju kada je temperatura unutar bokora ispod -12 °C. karakteristike klime. i praktično usev treba započeti sa forsiranjem u proleće kada se noćne temperature ustale oko ove vrednosti. Osetljivost prema agrohemijskim karakteristikama zemljišta je i sortna specifičnost. dostupnost vode za navodnjavanje. a one adaptibilne i otporne na bolesti korenovog sistema mogu sa pretežnim uspehom da se gaje na nešto težim. pri čemu. Osobine zemljišta Za gajenje jagodastog voća najboja su zemljišta lakog mehaničkog sastava. kao što je npr. smanjuje se akumulacija šećera u plodovima. Dubinom profila ne sme da se javi nepropusni glinoviti sloj. pa sve do pojave prvih jesenjih mrazeva sredinom oktobra omogući dovoljno kvalitetne robe za sve veću tražnju uslovljenu značajem koji visok sadržaj antioksidanasa u jagodastom voću ima u zaštiti zdravlja potrošača. Humusno akumulativni sloj treba da je moćan. jer se u protivnom zbog prevlaženosti korenovog sistema povećava osetljivost useva na oboljenja uvenuća i plamenjače. jer jagodasto voće ne podnosi slabo ocedna zemljišta. Sa visokim intenzitetom respiracije. brzina filtracije odnosno kvalitet drenaže mora da budu izrazito preovlađujuće. a optimalne noćne temperature su 12-13°C. iskusne proizvođače. Osobine klime Optimalne dnevne temperature za porast i razviće useva jagode su 1822°C. Javor i Sjenička visoravan. Jasno je da usevu jagode odgovaraju proleća sa manjim oscilacijama u dnevnm i noćnim temperaturama. U plodonošenju visoke temperature u opsegu od 25-35 °C uslovljavaju niz problema u fiziologiji useva. Zahvaljujućí vertikalnom termičkom gradijentu i obilju proizvodnih površina sa povoljnim prirodnim uslovima za gajenje na različitim nadmorskim visinama. poželjno oko 20%. kao kod pseudoglejnih zemljišta. a ozbiljne štete u proizvodnji u vreme cvetanja nastaju na temperaturama od -2°C. U pojedinim reonima. posebno tokom toplih noći. već imamo obezbeđenu i infrastrukturu. niti na jako zaslanjenim zemljištima koja imaju vrednost EC saturacione paste preko 2 mS/cm. Dakle osobine kao što su brzina infiltracije. po pravilu i vrlo ukusne i kvalitetne sorte gaje na lakim i dobro dreniranim zemljištima. kao i sadržaja vitamina C u plodovima. Arilje. Na taj način zemljište će imati vrlo visoku poroznost i veoma dobre vodno-vazdušne osobine. nikako preterano fina. Za razliku od zemalja sa južne hemisfere i onih u Mediteranu koje snabdevaju svetsko tržište u hladnijem delu godine.Pocerski . proizvodnja u Srbiji treba da počevši od maja meseca. a najpoželjnija je veličina agregata od 1-10 mm. jagoda i ostalo sitno voće se može proizvoditi tokom čitave sezone. Drugi regioni sa povoljnim zemljišnim i klimatskim uslovima su Mačvansko. osim prirodnih uslova. Biološki mnimum za jagodu je 6 °C. Mnoge kotline u Srbiji sa lakim aluvijalnim zemljištima pogoduju gajenju jagode. Tako se najosetljivije. Jagoda preferira neutralna do slabo kisela zemljišta sa pH vrednošću 5. Pri tom treba imati na umu da na zemljištima sa sadržajem aktivnog kreča preko 6% jagodu ne treba gajiti. ali niske temperature tokom 6 S Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća zime i veliki broj dana sa maglom povećavaju rizik u proizvodnji. Ivanjica. dubine preko 50 cm i vrlo rastresit.0. Visoka osunčanost tokom dana i relativno sveže noći. GAJENJE JAGODE ŠKOLA GAJENJA JAGODE . koja pripadaju seriji peskovitih ilovača sa manjim sadržajem gline od 30%. laka zemljišta kisele hemijske reakcije i prohladna klima bez magle sa velikim brojem sunčanih dana. ukusa i arome jagode. mogu se postići veoma dobri rezultati.

011/31-32-128 www.yu Vodeni topovi .agrogas.SISTEMI ZA NAVODNJAVANJE PROJEKTOVANJE I MONTAŽA Aqua Parcijalno kružni rasprskivači Udarni rasprskivači 11070 Novi Beograd Milutina Milankovića 120a tel: 011/21-39-493.co.

GAJENJE JAGODE

Korišćenje savremenih tehnoloških dostignuća u kontroli mikroklimatslih uslova za gajenje jagodastog voća u gajenju jagode

Prirodni uslovi

ako integrisati pravilno sve tehnološke operacije gajenja, koje osim visokih prinosa treba da omoguće i vrhunski kvalitet jagode? Odgovor na ovo pitanje podrazumeva potrebu sveobuhvatne analize osnovnih činilaca neophodnih za nesmetano odvijanje osetljivih fizioloških procesa tokom pojedinih fenofaza porasta i razvića gajenih biljaka, zatim pravilan izbor i poznavanje neophodnih repromaterijala i na kraju, ne sa najmanjim značajem, obezbeđivanje tehničko-tehnoloških sistema za proizvodnju sa visokim stepenom sigurnosti. Regulacija temperature, relativne vlažnosti vazduha i količine svetlosti, te pravilno navodnjavanje i

K

ishrana, predstavljaju osnovne elemente ostvarivanja visoke tržišnosti, kako za gajenje jagode u zaštićenom prostoru, tako i za proizvodnju na otvorenom polju. Poželjno je da u godini zasnivanja useva, nakon jesenje berbe u toku
Regulacija temperature

zimskih meseci temperature vazduha u plasteniku bude oko 1-2 °C u trajanju od najmanje 5 sedmica, ili se pak pribegava dopunskom osvetljavanju useva jagode kako bi se inicirao nov period zametanja jagode., U proizvodnji na otvorenom polju praktikuje se primena lutrasila, agrila ili sličnih flis termozaštitnih tkanina, kako temperature unutar bokora ne bi padala ispod - 4 do -7°C. Zbog toga što većina sorti jagode ozbiljno izmrzava na konstatnim temperaturama ispod -12 °C neophodno je, naročito osetljivije rane i srednje rane sorte (Clery, Alba, Elsanta) prekriti debljom flis navlakom (Lutrasil 23 g/m2), i na taj način obezbediti dobro prezimljavanje bez obzira na pojavu eventualnih golomrazica

8

ŠKOLA GAJENJA JAGODE

bez snega. U uslovima visokih temperatura tokom leta i obilnog navodnjavanja i ishrane azotom, često dolazi do kašnjenja ili čak izostajnja formiranja plodova. Uz to jaka osunčanost dovodi do pojave oštećenja plodova. Zbog toga je u letnjim mesecima kod nas neophodno koristiti mreže, ili neki drugi oblik zasene koji će redukovati intenzitet insolacije za 25 do 35% i mistere kako bi se uz smanjenje temperature povećala i relativna vlažnost vazduha. U objektima zaštićenog prostora, pravilan menadžment svetlosti predstavlja veoma važan element, gde se osim intenzitetom i odnosom direktne i difuzne svetlosti, može upravljati i kvalitetom, odnosno spektralnim sastavom svetlosti. Fotoselektivne folije omogućuju bolju zaštitu od fizioloških nedostataka, odnosno od oštećenja usled pojave patogena i štetočina. Tzv. antivirusne folije smanjuju napad vaši,
Količina svetlosti

bele mušice, te tripsa, grinja i minera, ali i pojavu sive truleži, što umnogome doprinosi boljem finansijskom rezultatu. U vansezonskoj proizvodnji jagode u Srbiji, količina svetla ne omogućuje gajenje jagode u gustinama većim od 10 živića/m2, za razliku od Italije gde se u zavisnosti od tehničke savršenosti sistema broj penje i do 14 živića/m2, a u Izraelu i do 20 živića/m2. Uloga malč folije ili PP tkanih agrotekstilnih podloga je još značajnija sa aspekta tržišnosti. U reflektovanoj difuznoj svetlosti spektralni sastav može biti takav da posebno pogoduje intenzitetu boje i sjaja plodova, ali i u smanjenju osetljivosti na najvažnije bolesti i štetočina. U vansezonskoj proizvodnji sa grejanjem koristi se belo-crna folija ili beli agrotekstil kao podloga, ne samo zbog veće količine svetla, već i zbog manje pojave plamenjače u odnosu na crnu ili srebrno-braon foliju. U proizvodnji na otvorenom polju i srebrno braon i crna malč folija daju odlične rezultate, posebno one najkvalitetnije

koje idealno prianjaju uz površinu zemljišta, jer su relativno male debljine 25-30 mikrona, ali izuzetnog kvaliteta i postojanosti što im obezbeđuje pouzdano trogodišnje trajanje, nakon čega se u potpunosti uklanjaju sa parcele. Pravilno navodnjavanje je veoma važno sa stanovišta održavanja režima vlažnosti, ali i sa aspekta eventualne korekcije mikroklime, u prvom redu korekcije visokih temperatura zemljišta i prizemnog sloja atmosfere, posebno u noćnim časovima za vreme toplih noći u periodu plodonošenja i berbe. Na otvorenom polju kod zasnivanja useva na visokim letnjim temperaturama poželjno je u početku koristiti sistem za mikroorošavanje bez obzira na sistem kap po kap koji služi za fertigaciju. Visoka vlažnost vazduha i rashlađivanje folija i sadnica doprinosi ujednačenijem i bržem porastu i povećava procenat prijema frigo živića.
Navodnjavanje

ŠKOLA GAJENJA JAGODE

9

GAJENJE JAGODE

Osnovni elementi kvaliteta
i tržišnosti jagode i sitnog voća i
valitet i tržišnost su osobine koji se međusobno veoma prepliću, trebalo bi da se podrazumevaju, ali u mnogome zavise od standarda i sistema kontrole. Pod kvalitetom jagodastog voća podrazumevamo obično standardima ili zakonom propisane vrednosti sadržaja

K

kako ih ostvariti?
suve materije (vrednost briksa), šećera, organskih kiselina, minerala, vitamina, zaštitnih, bojenih, ili nekih drugih korisnih materija, odnosno minimalno tolerantne vrednosti sadržaja nitrata, nitrita, drugih makro i mikroelemenata ili, češće, teških metala, rezidua pesticida ili nekih drugih štetnih materija. Osim u kvalitetu, tržišnost se ogleda u nizu drugih osobina kao što su: pravilnost tj. uniformnost oblika i veličine, boja, njen intenzitet i sjaj, čvrstina, transportabilnost, dužina čuvanja i konačno organoleptičke osobine, koje su vrlo često veoma diskutabilne i veoma mnogo zavise od navika u potrošnji stanovništva određenog područja. Ipak, kod jagode izbalansiranost šećera i kiselina,

atraktivan ukus i miris, predstavljaju nezamenljive osobine, bez obzira što u veletrgovini, čak i na zelenim pijacama čvrstina ploda, intenzitet boje i sjaja, oblik i uniformnost ploda imaju često presudnu ulogu. Tržišna jagoda kod domaćeg potrošača podrazumeva jarko crvenu boju, visok sjaj, pravilnost oblika i veličine, ali nadasve važnim se smatra krupnoća, koja kod ekstra klase ide preko 30 g. Takođe, osobina koja postaje sve bitnija jeste čvrstina ploda, odnosno transportabilnost i dužina čuvanja. Osim što je uslovljena sortimentom, čvrstina puno zavisi i od pravilnog navodnjavanja i izbalanirane ishrane, sa visokim učešćem kalijuma i kalcijuma.

TV emisija Svet poljoprivrede
i mreži lokalnih tv stanica
TV GALAKSIJA 32 – ČAČAK Četvrtak RTV BATOČINA Utorak TV TOP 3 – PROKUPLJE Subota TV LESKOVAC Nedelja TV BOR Subota JP TV PIROT Nedelja TV AS – KREPOLJIN Subota TV 2000 – LOZNICA Subota STV – NEGOTIN Subota RTV VK – KIKINDA Petak RTV PATRIJA – K23 – SUBOTICA Subota TV KANAL 9 – KRAGUJEVAC Subota RTV LASTAVICA – KRUŠEVAC Nedelja TISA INFO KANAL – NOVI BEČEJ Utorak TV AS – ŠABAC Nedelja TV JAGODINA Subota TV JASENICE - SM. PALANKA Nedelja TV JEDINSTVO - NOVI PAZAR Nedelja TV JERINA - SMEDEREVO Nedelja TV KOPERNIKUS - NIŠ Subota TV KRONIK - VALJEVO Nedelja TV LAV - VRŠAC Subota TV SAT - POŽAREVAC Subota TV SPEKTAR - SOMBOR Četvrtak TV POŽEGA Nedelja TV RESAVA - SVILAJNAC Sreda RTV PRIMA - BAJINA BAŠTA Nedelja RTV STRELA - VELIKI POPOVIĆ Nedelja TV VALJEVO Subota 10.15 Petak 12.15 20.00 Subota 20.00 10.30 Nedelja 10.30 11.00 Ponedeljak 13.00 15.00 Nedelja 07.00 12.00 16.00 Nedelja 11.00 12.00 Nedelja 11.00 16.00 Ponedeljak 16.00 20.00 Subota 12.00 11.00 Nedelja i sreda 11.00 11.00 10.00 Ponedeljak 11.00 20.00 Subota 17.00 15.00 19.00 Nedelja 10.30 10.00 13.00 12.00 07.45 13.00 16.30 Utorak 16.30 09.00 Petak 13.00 10.30 i 15.30 Subota 09.30 12.45 20.30 Četvrtak 15.00 16.00 20.00 Ponedeljak 18.00 10.00

na televiziji

ENTER

subota u 10 h, nedelja u 8 h i sreda u 6 h
Urednik i voditelj Dejan Jovanović Produkcija Rainbow Beograd

10

ŠKOLA GAJENJA JAGODE

Agrotop marketing • 011 239 80 39 marketing@poljoprivrednilist.co.yu

Diverzifikacija proizvodnje jagode predstavlja veoma važan preduslov za stabilnu proizvodnju. Iako se na Evropskoj i Američkoj sortnoj listi nalazi veliki broj kultivara. do sorti za duboko zamrzavanje i industrijsku preradu. do vrlo kasnih sorata za otvoreno polje. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 11 .Odabir sortimenta a oglednom polju preduzeća Zeleni hit traje ispitivanje većeg broja sorata od strane Ministarstva za poljoprivredu Republike Srbije. na osnovu čega možemo preporučiti veći broj sorti iz uvoza za različite sezone i namene gajenja. U tom smislu je neophodno uvesti u proizvodnju što veći broj sorata različite namene. pa do najsevernijih područja Srbije. od krajnjeg juga. a takođe i onim koje su obeležile prethodne decenije i sve se manje gaje. gajenjem sorata različite dužine vegetacije u regionima sa različitim toplotnim sumama tokom vegetacione N sezone i sa vertikalnim temperaturnim gradijentom. od najranijih. ili najviše gajene. odnosno dužini dana. ili sa onim koje se gaje u specifičnim klimatskim uslovima. Naime. kao i najperspektivnije za 2008 godinu. od onih za svežu potrošnju. opredelili smo se da Vas upoznamo sa onim sortama koje se smatraju standardnim ili perspektivnim i relativno su novijeg datuma. sezona berbe se maksimalno produžuje i time smanjuje pritisak na tržište i variranje cene. Podebljanim slovima označene su sorte koje na italijanskoj A listi (zvanična sortnaj lista) važe za najkomercijalnije. Proširiti njihovo gajenje od nizijskih područja do brdsko planinskih krajeva.

Nakon hladnijih zima prinos je vrlo ograničen i obično se svodi na 0.8 do 1 kg. porast plodova i zrenje su vrlo koncentrisani. vrlo uniformnih. ali je u početku berba mnogo bolja. U dobrim uslovima prosečni prinos po živiću je od 0. Plodovi su vrlo čvrsti sa otporom penetracije 3538 g. Prosečna masa ploda je 27-30 g. ali ima nešto viši sadržaj kiselina u plodu. ali puno i vrlo krupnih plodova i preko 50 g. ali je sklona u određenim uslovima tamnjenju i matiranju. Relativno dugo plodonosi. sa malim čašičnim listićima i veoma lepim vizuelnim utiskom. Ova sorta nema izraziti potencijal rodnosti i u dobrim uslovima daje prinos retko veći od 0. Berba ne traje duže od desetak do petnaest dana.6 kg po živiću. čak i padanjem rasada. 12 ŠKOLA GAJENJA JAGODE .Rane sorte nosu na Clery i Miss kasni sa zrenjem samo dan ili dva. Osetljiva na sivu trulež u plastenicima. konusnih plodova. Boja je zadovoljavajuća. vrlo pravilnih. Alba je vrlo rana sorta koja u od- Clery je odlična rana sorta vrlo dobrog ukusa i arome. Ima konusno-okruglaste plodove. jarko crvenih i sjajnih plodova. osim na jako lakim i humoznim i plodnim zemljištima. Ova sorta je jako osetljiva na bolesti korena i uvenuće prouzrokovano. tako da izuzetno podnosi transport i manipulaciju. To je vrlo krupna sorta. bilo plamenjačom bilo fuzarioznim ili verticilioznim uvenućem. visoke otpornosti i adaptibilnosti. dobrog ukusa i arome. pa se može upešno gajiti i na težim i nešto alaklnijim zemljištima. konusnih. Kvalitet plodova je dobar i veoma postojan. sa vrlo ujednačenim kvalitetom od početka do kraja. Kod ove sorte zametanje. Odlične je adaptibilnosti i otpornosti na bolesti. solidne čvrstine i šelf lajfa. a plodovi krupniji. Ima visok sadržaj kiselina u plodovima i dobru postojanost u manipulaciji. Dobrim programom navodnjavanja i ishrane može se izazvati remontantnost kod gajenja na supstratima.5 do 0. Potencijal rodnosti nije izrazit. sjajniji i ukusniji. Briks je na nivou sorte Clery.3 kg po živiću. nešto svetlije boje. Miss je vrlo rana sorta.

čvrstine i uniformnosti. uniformne plodove konusnog oblika. crvene boje mesa i dobrog ukusa. Vrlo pogodna za gajenje na siromašnijim i zamorenim zemljištima. Plodovi su srednje krupni. gde ne raspolažemo dovoljnim količinama vode. habitus i produkciju velikog broja korenovih vratova. Prosečan prinos po biljci u dobrim uslovima je 0. Na taj način se Antea je srednje rana sorta koja stiže 5 dana nakon sorte Clery. Asia Darselect je ranija francuska sorta koja spada među najukusnije i veoma gajene posebno u Nemačkoj i u Austriji. Plodovi su krupni konusni. gotovo peskovitim i blago kiselim zemljištima. Treba je gajiti samo u prohladnoj klimi na većim nadmorskim visinama i na lakim. pa u uslovima obilne ishrane azotom oplodnja često nije dobra. izuzetne jarko crvene boje i sjaja. sa vrlo atraktivnm čašičnim listićima Zahvaljujući visokom sadržaju šećera. Plodovi su solidne krupnoće. Sorta je veoma osetljiva na nepovoljne uslove sredine. Srednje rana sorta. kupasti.1 kg. Biljke su bujne otporne na bolesti korena i na pepelnicu. vrlo uniformni. jer je izuzetno osetljiva na bolesti korena. koja obilno zameće. Plodovi se beru na početku zrelosti. Dobro se transportuje i čuva do prodaje. Prosečna masa ploda. koja zrenjem u odnosu na Clery i Albu kasni 3 dana. srednje krupni do krupni. Sorta dobrog ukusa i intenzivne crvene boje koja brzo tamni i prelazi u karmin crvenu. lekcionisana u Vageningenu koja u severnoj i centralnoj Evropi predstavlja standardnu sortu. Cvasti su visoko u bokoru. dugo mogu čuvati u transportu i prodaji. U plastenicima u ranoj proizvodnji nema dovoljno polena pa su prvi plodovi malo deformisani.Srednje rane sorte je srednje rana sorta. Odlične je transportabilnosti. Plodovi imaju osrednju uniformnost i krupnoću. Kasni u odnosu na Clery 4 dana u berbi. Pogodna za siromašnija zemljišta. čak i na povišenoj temperaturi. vrlo blizu ukusu Elsante. Osetljiva je na antraknozu. U Italiji se gaji na većim nadmorskim visinama. par dana ranija od Marmolade. odlične čvrstine. Eva je novija sorta pogodna za gajenje na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru. posebno za pijačnu prodaju. Plodovi su solidne čvrstine i nisu skloni površinskim povredama u čuvanju i manipulacijama. ali osim rustičnog izgleda i tamnije boje. svetlije boje i mada nemaju izuzetnu čvrstinu. Plodovi su krupni. odlikuje ih i veoma dobar ukus i aroma. i izbalansiranom odnosu kiselina ukus je izuzetno dobar. Plodovi su ujednačeni. Lako se odvaja plod. Konzistencija plodova nije adekvatna za udaljena tržišta. jer već tada ih odlikuje visok briks. Sklona je brzoj promeni boje u karmin crvenu na visokoj temperaturi. posebno u kooperativama koje jagodu plasiraju van glavne sezone. karakteriše ih izvanredan šelf lajf. pa se troši manje radne snage u berbi. Ima vrlo kupne. Odlična je i na otvorenom polju i u plastenicima i hidroponskoj proizvodnji. Jedna od najinteresantnijih novoselekcionisanih sorata. Stiže 4 dana pre Marmolade. ostale osobine prvenstveno fantastično izbalansiran odnos kiselina i šećera i odličan ukus. Ako se izuzme visoka zahtevnost ove sorte u pogledu tehnologije gajenja.9 do 1. još uvek izdvajaju ovu sortu kao vrlo atraktivnu. Elsanta je holandska sorta se- Madalleine ima vrlo bujni Patty je sorta koja se u Italiji još uvek puno gaji u Veronskim plasteniciŠKOLA GAJENJA JAGODE 13 . izduženi i krupni jarko crvene boje sa naranžastom nijansom. 26 do 30 grama. izduženo konusnog oblika. a otpor penetraciji 30 do 35 grama. Maya ima biljke bujnog habitusa koje su otporne na većinu bolesti jagode.

kruške. jabuke.PROPLANT .NEW FRUITS .GEOPLANT .Budimpešta Sadni materijal vrhunskog kvaliteta odabranih sorata jagodastog voća. šljive. breskve.. kajsije.RAGGI-VIVAI .Ravena .HABERLI .Ćezena . nektarine. . trešnje.

krupa.Alba Rana. blistava. obilna jesenja berba Tuchampion Prinosna i ukusna sorta Thutop Izuzetno rodna i slatka krupna sorta Loch Ness Krupna i slatka kupina za svežu potrošnju Standard za plasman u svežem stanju Tulameen . sjajna i čvrsta Asia Krupna. vrlo ukusna Elsanta Standard u proizvodnji na supstratu Roxana Vrlo rodna.

Cveta veoma rano. Odlikuje je odličan ukus i aroma. ova sorta može poprimiti tamniju boju. Za berbu stiže par dana ranije od Marmolade. ali su plodovi znatno mekši. u većoj meri konusnog oblika. pa se preporučuje za terene na kojima se ponovo zasniva jagoda. Spada u srednje rane sorte koje su vrlo atraktivne za gajenje i prodaju. dobra uniformnost i čvrstina plodova. iako izuzetnog sjaja. koja je par dana kasnija od Albe.. Plodovi su konusno okruglasti. kako bi se dovoljno razvila do zime. Odlične konzistencije i odličnog ukusa i mirisa. a prethodno se ne vrši dezinfekcija. Sonata je nova holandska sorta sa ambicioznim planovima da zameni Elsantu. Sugar Lia je nova talijanska sorta koju je selkcionisao profesor Faedi. Zahteva nova zemljišta sa malim pritiskom inokuluma i vrlo ranu setvu. za razliku od prolećnog perioda kada nije u toj meri rentabilna. Ima krupnije plodove. Queen Elisa je odlična sorta Srednje kasne i kasne sorte Arosa je dan ili dva kasnija od Marmolade. visok sjaj i lepa boja. Trpi veliku gustinu s obzirom na uspravan bokor i srednju bujnost. Biljke su bujne odlične adaptibilnosti na peplnicu i antraknozu. 16 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . tamnije crvene boje. Mada ima lep sjaj.Srednje rane sorte ma i u jesenjem periodu daje jako lepe i uniformne plodove i visok prinos. Odlične je otpornosti na pepelnicu i na bolesti korena. Srednje bujnog habitusa i osrednjeg potencijala rodnosti. Za branje stiže 2 do 3 dana nakon Albe. dobrog ukusa i arome. ali odličnog ukusa i mirisa. ali još uvek rustičnog izgleda i nešto niže unformnosti. a u našim uslovima plodonosi nešto iza najranijih sorti. čvrsti. Po svojim organoleptičkim osobinama Sonata ni približno ne ispunjava standarde sorte Elsanta.

Srednje kasne i kasne sorte se odlikuje visokim prinosom i gotovo istovremenim sazrevanjem sa Marmoladom.7. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . sa ukusom koji nije izuzetan. srednje konzistencije. ali ne tako visokog potencijala rodnosti. 17 Onda je vrlo krupna sorta i vrlo prinosna koja se dosta gaji u Italiji. sa briksom koji ne prelazi 5. čak i u lošim uslovima navodnjavanja i ishrane. vrlo krupnih atraktivnih plodova. sa krupnim čašičnim listićima. Gajiti je na devičanskom terenima za jagodu ili uz prethodnu dezinfekciju zemljišta. Plodovi su vrlo krupni. ali ne kao kod Albe. Dora je sorta novijeg datuma koja Roxanna ima veoma bujnu biljku. Saint Pierre je nova sorta izuzetnog ukusa. i tolerancije na Oidium fragariae i Xantomonas fragariae. Krupnih i čvrsti plodova. ali još uvek vrlo adaptibilna i dobra. Prosečan prinos po živiću u dobrim uslovima je 1 do 1. čak i vrlo osetljiva na bolesti korena. uniformne. dobrog ukusa i visoke komercijalne vrednosti. Vrlo je prinosna u jesenjoj proizvodnji i u hidroponskoj proizvodnji u vrećama. Solidne je otpornosti na gljivična oboljenja. a otpor penetraciji visok 30-33 g/cm2. delom i na Collectotrichum acutatum. konusnog oblika. jarko crvene boje. Cveta kasnije u odnosu na Marmoladu ali za berbu stiže otprilike u isto vreme. visoke otpornosti na bolesti korena. a ukusom Saint Pierre gotovo da prevazilazi sve ostale sorte. mada ukus a naročito miris ne predstavlja najaču stranu ove sorte. ali dosta osetljiva na bakterioze. Za razliku od Onde imaju odličan ukus. ali posle izvesnog vremena gubi na značaju. Boja u mnogome podseća na Elsantu. atraktivne plodove. Asiom 8 dana i 11 do 12 dana za Albom. Berba kasni za Marmoladom 2 dana. Ima veoma krupne. izduženo-kupastog izgleda. ali nikad u potpunostii ne nestaje iz proizvodnje. Ima izvanredan potencijal rodnosti. koji se meri sa sortom Onda. tamnije crvene boje i sjajni. Marmolada je sorta sa kojom obično započinje intenzifikacija proizvodnje.2 kg. Karakterišu je vrlo krupni kupasti plodovi svetlije boje. Prosečna masa ploda je 26-28 grama.

uz ograničenu agrotehniku i zaštitu od koletotrihuma. Vrlo je slična po svojm osobinama sorti Record. a plodovi su krupni od početka do kraja berbe. Što se tiče šelf lajfa ova sorta spada u veoma prihvatljive u pogledu mogućnosti izvoza. vrlo slatkih plodova. Record je sorta koja po svojim osobinama odgovara organskim sistemima zemljoradnje. solidne otpornosti na uvenuće i 18 Raurica je jako kasna sorta sa uspravnim položajem listova. Stiže 5 dana nakon Marmolade. odličnog ukusa i mirisa. Thuchampion Thutop je kasna sorta krupnih. konusne plodove. izraženog sjaja i ne tako čvrste. ne tako bujna. Adria je jako kasna sorta koja za Marmoladom kasni oko 6 dana. Ima krupne.Jako kasne sorte je švajcarska sorta. čak i na visokim temperaturama. Može se gajiti uspešno na slabim zemljištima. zbog visokog kvaliteta. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . čiji je jedan od roditelja sorta Marmolada. Sorta je pogodna i za svežu potrošnju i za industrijsku preradu. koji u uslovima visokih temperatura često gube na kvalitetu i tržišnosti. Ima veoma visok potencijal rodnosti jer obilno zameće. lepo obojene i sjajne plodove. Obavezno treba očistiti da ne bude više od 2 korenova vrata po živiću u jesenoj nezi zasada. pepelnice i bolesti korena. Ima krupne plodove osrednje konzistencije. Ima kupaste. a u brdsko-planinskom području čak 10 dana nakon Elsante. ali sa briksom preko 7. nešto svetlije boje. sa malim sadržajem kiselina. Jako kasne sorte Idea je jako kasna sorta izuzetnog kvaliteta koja se u Italiji uglavnom gaji u plastenicima. Sadržaj vitamina C u plodovima je vrlo visok. Stalnorađajuće sorte Albion je američka sorta iz Kalifornije. Zameće veliki broj cvetnih grana i plodova. odličnog ukusa i mirisa.

odličnog ukusa i vrlo atraktivni. Organoleptička ocena sa zadnje degustacije u Brežicama. Kod dobre agrotehnike prinosnija je od sorte Dijamante. navodimo sa napomenom da ih prethodno treba proveriti u našim agroekološkim uslovima Camarosa. Seescape je američka stalnorađajuća sorta koja se odlikuje veoma ujednačenim osobinama. Ima lepe krupne plodove sa dobro izbalansiranim odnosom šećera i kiselina. Candonga i Ventana za gajenje u kontinentalnim uslovima.Stalno rađajuće sorte visoko otporna na plamenjaču i na koletotrihum. maj 2008. ova sorta je osetljiva na pepelnicu i antraknozu. Slovenija Diamante je američka sorta stalnorađajuće jagode. koja se u Sloveniji plaća i do 7 Eur za kilogram preko leta. regiona Basilicata na jugu Italije. dobre uniformnosti. sjajne crvene boje. konusnog oblika. Prezentovane ocene su rezultat ocene kvaliteta i tržišnosti na skupu u Brežicama. sa namenom udaljenog transporta. Plodovi su krupni. slabija produktivnost ne omogućuje visoku profitabilnost u modernim sistemima gajenja Sorte za područje Mediterana Mada se ove sorte vrlo retko gaje van Sicilije. Paros. naučni radnici iz Slovenije i jugoistočne Evrope sa ciljem odabira sortimenta i trasiranja glavnih pravaca razvoja u narednih nekoliko sezona. Ima nešto tamniju crvenu boju plodova od sorte Dijamante. 19 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . stručno osoblje savetodavne službe. Ima visok briks i solidan ukus. Pajaro. Selva je U Sloveniji je proizvodnja jagodastog voća u velikom usponu. Thetis. Ventana. Ima krupne konusne plodove. Intenzitet obojenosti i aromatičnosti preporučuje ovu sortu i hladnjačari rado otkupljuju ovu sortu. odlične čvrstine. Pogodna za brdskoplaninska područja stalnorađajuća sorta iz Kalifornije koja se odlikuje visokom produktivnošću. Stajanjem jako gubi na masi. Irma je talijanska sorta veoma visoke produktivnosti u oba termina i u proleće i tokom leta. Nažalost. Nema bojazni da će sačuvati kvalitet i kada potpuno sazru na biljci. ali izuzetnog ukusa. nisu skloni tamnjenju na visokim temperaturama. pomisli na sortu Zenga Zengana. ipak ih taksativno Industrijske sorte I danas kada pomenemo otkup jagode za potrebe smrzavanja svako prvo Syria je novosekcionisana industrijska sorta sa briksom preko 8. pogotovo na jugu Srbije u Leskovačkom i Prokupačkom kraju. Osim sklonosti kaliranju. ali daleko ujednačenije plodove po obliku i po veličini. te u Španiji. Novi cilj selekcije u Italiji jeste čvrstina i transportabilnost kao kod sorte Camorosa. sa jakom orijentacijom na izvoz na susedna tržišta u Evropskoj uniji. maj 2008. Plodovi su vrlo krupni. kome je osim najviđenijih proizvođača jagodastog voća prisustvovali prometnici. izraženog sjaja. Sorta se nalazi u velikom usponu. Ocena tržišnosti u Brežicama. svetle boje. Osetljiva je na antraknozu. Tudla. intenzivne crvene boje i vrlo je pogodna za smrzavanje i industrijsku potrošnju. Candonga. sa veoma dobrim ukusom. Slovenija Mara de Bois je francuska stalnorađajuća sorta jagode. Turskoj na Kipru i na grčkim ostrvima. koja se i danas uspešno gaji. sitnih i neubedljivih plodova. odlične čvrstine. vrlo bujnog habitusa i odlične produktivnosti. slatke i sa finim kiselinama. sa ujednačenijim branjem krupnih plodova prve klase. Takođe ima solidnu otpornost na grinje. Ima konusne plodove.

Ove sorte osim čvrstine ploda odlikuje i odlična adaptibilnost i otpornost na bolesti. odnosno specifičnom ishranom i navodnjavanjem može naknadno da rodi i do 200 gr po živiću. prvenstveno na sorte. plodovi su vrlo lepe boje i sjaja. dobrim ukusom i 2 dana je ranija od ostalih. zbog visoke adaptibilnosti. ishrana kalijumom mora biti znatno bogatija u odnosu na ishranu azotom. ali izuzetno dugo plodonosi. U odnosu na Marmoladu. Svojim izduženo kupastim plodovima visokog sjaja. Ova sorta se dosta gaji u kontinentalnoj klimi i na otvorenom polju. mada se znalačkim navodnjaplamenjaču i uvenuće. pravilnošću. poput sorte Alba. Inače su odličnog ukusa. Važan element u odabiru sortimenta je bolji ukus.SORTIMENT i smanjenog pritiska inokuluma. prvenstveno uvođenjem sorte Elsanta. obojen i čvrst plod. može dati odlične rezultate. imaju niz prednosti. zbog nižeg potencijala rodnosti ima više alternativa. Mada nije izuzetno prinosna. Vrlo perspektivne sorte jagode u poslednje vreme dolaze iz selekcionog centra New Fruits u Ćezeni. dok je Asia. podjednako se sa usprve. koja je danas manje više severnoevropski standard. Izuzetno rana i dobra sorta Clary. gde u uslovima nižih temperatura 20 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . jer su stvorene ukrštanjem sorte Marmolada i jedne autohtone švajcarske sorte. Nova sorta Lia (Sugar Lia) profesora Faedija takođe ima vrlo impresivan početak introdukcije. ne samo u pogledu variranja uslova proizvodnje. jarke crvene boje koja ne tamni. već i eventualnih grešaka u tehnologiji gajenja. Ima izuzetno krupan. Sorta poseduje izuzetan ukus i aromu. ali je i mnogo veće bujnosti. sorta Saint Pierre po svojim osobinama tržišnosti i po izuzetom ukusu takođe zaslužuje veliku pažnju. Ova sorta se odlikuje velikim učešćem u ukupnom rodu krupnih. vrlo rana sorta Miss nije ocenjena kod prolećnih sorti koje nisu remonperspektivnom. pošto su cvasti visoko postavljene u bokoru. a verujemo da će sa razvojem gajenja jagode u zaštićenom prostoru na supstratima u letnjoj proizvodnji zauzeti i kvalitetne fotoneutralne. koje berba otprilike 2 meseca nakon one su veoma rodne. sve se više uviđa da srednje rane sorte velikog potencijala rodnosti i odličnog kvaliteta i ukusa. Lia. sazreva par dana pre od ove sorte i ima mnogo Alba Komentar više Intenzifikacija proizvodnje obično započinje širenjem sorte Marmolada. Sve rane sorte osetljivije su u hladnijim zimama na niske temperature i pogotovu onda daju slabiji rod. Kada je reč o zaštićenom prostoru. vrlo visok prinos i odličnu čvrstinu i sjaj. ima karmin crvene plodove. jer imaju visok briks Roxana i uz to izuzetnu boju i aromatičnost. kupastih plodova. došli su do faze visokog učešća na proizvodnim površinama u glavnim proizvodnim reonima severne Italije sorte Alba i Roxanna. Najrodnija među njima je sorta Alba. sitnim semenom. krupnoćom i izuAsia zetnom čvrstinom Alba konkuriše za lidersko mesto u izvozu na udaljenea tržišta. pravilnih. svetlije crvene boje sa prosvetljenjem na vrhu ploda.. tantne još jedno solidno zametanje i Niz novih švajcarskih sorata. Sorta Thuchampion oblikom ploda izuzetno podseća na Marmoladu. i drugih srednje ranih sorata Asia. Posebno je preporučujemo za brdsko planinski region i laka humozna zeljišta. Formira veliki broj cvasti i u osnovi i u kruni bokora. dok se sorta Clery izdvaja velikom otpornošću na bolesti. ujednačenošću. čvrstih i kupastih plodova. odnosno stalnorađajuće i osetljivost na bolesti. Elsanta u plastenicima uz pažljivu tehnologiju gajenja ima delimičnu remontantnost. što u uslovima obilne ishrane azotom obično dovodi do slabije oplodnje. koja je u postupku introdukcije jedna od svakako najperspektivnijih sorata. sjaja. ali treba imati na umu da kod svih bujnih sorti. Ova sorta stiže ranije. za razliku od početnog trenda gajenja što ranijih sorata. pehom mogu gajiti i za svežu konzumnu potrošnju. Sorta Thutop je malo kasnija. Najviše se gaji na području Mačve i već je veoma poznat ukus i aroma ove sorte. ali i za preradu. zbog čega recivanjem i ishranom može indukovati i mo. Od početnih uspeha sa sortom Maja i Gemma. Queen Elisa. Sorta Antea prema vodećim stručnjacima predstavlja takođe vrlo perspektivnu sortu. Izuzetno prinosna sorta. sorta Madalleinne je introdukcijom došla nešto kasnije.

ŠKOLA GAJENJA JAGODE 21 .

maline ili borovnice. posebno god podizanja višegodišnjih zasada.1000 Fri A. neznatan rizik u pogledu zdravstvenog stanja sadnog materijala. Na tržištiKategorija Dijametar sadnica Fri A. dezobarijerama i komorama sa duplim vratima na ulazu obezbeđena potpuna zdravstvena bezbednost. bilo da se vrši mikropropagacija za klasično gajenje frigo sadnica ili za dobijanje bezvirusnih zelenih živića. jasno je da sadni materijal mora da obezbedi visoku produktivnost.5 EUR za rolend dobrog kvaliteta. Broj sadnica po paleti 40000 32000 28000-31500 24000 20000 16000 14000 10000-12500 10000-12500 3375 3375 3375 5005 5005 Okvirna cena 12-13 din 13-14 din 15-16 din 16-17 din 17-18 din 16-17 dn 20-22 din 20-22 din 22-25 din 60-65 din 65-70 din 70-80 din 25-30 din 25-26 din Stoga je nabavka sertifikovanog. te ukrasnog bilja i dendro materijala koji se predominantno razmnožava vegetativnim putem. sa Novog Zelanda i ko zna odakle. a često dođe i do velikih poremećaja. Roba koja u kontinentalne zemlje Evrope dolazi iz Mediterana ili iz Čilea. Kako se proizvodi ovaj sadni materjal? Matične biljke se uvek dobijaju iz kulture tkiva i to je tzv bazni materijal koji služi za umnožavanje sertifikovanog sadnog materijala. uključujući i gajenje sa visoki stepenom zaštite od nepovoljnih spoljnh činilaca i kontrolom osnovnih elemenata mikroklime. moderni tunelski objekti. Matične ili majčinske biljke gaje se u mrežarnicama ili u plastenicima u kojima je insekt proof mrežama. bezvirusnog sadnog materijala ili pak pouzdanog i vrlo kvalitetnog standardnog materijala od suštinskog značaja. Da bi uspeli da ostvarimo profitabilnost sa ovako visokim troškovima amortizacije moderne opreme i tehnologije. Najskuplje su A++ trej sadnice. sa dijametrom korenovog vrata od preko 18 mm. visoke cene jagode i drugog sitnog voća opravdavaju vrlo visoke troškove vansezonske proizvodnje. Od toga u mnogome zavisi i potencijal rodnosti. 22 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Osim protivgradnih mreža. Broj sadnica po gajbi/ kontejneru Sporije formiranje 1000 Sporije formiranje 800 Otovreno polje 700 Otvoreno polje 600 Otvoreno polje 500 Za plastenike 400 Za plastenike 350 Za plastenike 250 Za plastenike 250 Za staklenike 75 Za staklenike 75 Waiting bad 75 Zeleni živić otv.5 x 5 cm Napomena Z ma sa probirljivim kupcima. zdravstveno stanje sadnog materijala predstavlja važan preduslov uspeha u proizvodnji.polje 60-68 Prezimeli živić otv.SADNI MATERIJAL Nabavka kvalitetnog sadnog materijala a sve vrste voća. tripsa i drugih štetočina) znači potpuno odsustvo virusnih oboljenja na tkivima iz vršnih meristema ili iz stolona. povrća i cveća. ali i pravi multibrodni plastenici i staklenici. smrznute sa pripadajućim supstratom na korenovom sistemu. sa ili bez pripadajućeg supstrata. često nije ukusa na koju su potrošači navikli. pa čak smrznuta malina ove zime i proleća vredi čitavo bogatstvo od 3. sve više su u upotrebi kvalitetni mrežarnici. Od momenta uvođenja klonske selekcije i kulture meristema u masovnu proizvodnju sadnog materijala. polje 60 U uslovima umereno-kontinentalnog pojasa jagoda se razmnožava iz različitih kategorija frigo živića. grinja. ili pak veoma visoke troškove transporta sa južne hemisfere. proizvodnja jagodastog i drugog sitnog voća dobila je sasvim nove dimenzije i vidove.800 Fri A 700 Fri A 600 Fri A 500 Frii A+400 Fri A+ 350 Fri A+300 Fri AA+250 Tray A Tray A+ Tray AA+ Gp 29-34 Gp OW 6-7 mm 7-9 mm 7-10 mm 8-12 mm 10-12 mm 12-14 mm 14-16mm 16-18 mm > 18 mm 12-16 mm 16-18 mm > 18 mm 4. jagode.5 x 5 cm 4. jer odsustvo vektora (vaši. nadstrešnice od polietilenske folije.

P R A V E S A D N I C E .

koji štiti zube. a ovo voće. deluje i kao diuretik. Čaj od lista jagoda pripravlja se tako što se 1 gram usitnjenog lista prelije šoljicom kipuće vode. Stoji 10 minuta. PP (0. potreban je oprez naročito kod odojčadi koja počinju da se dohranjuju. značajno je pomenuti da u jagodi ima fluora (24 mikrograma).5 grama vode u 100 grama. joda. Ona podstiče apetit. blagotvorno delujući na bubrege. srce i kardiovaskularni sistem. treba izbaciti iz jelovnika. na žalost. posebno fenolima. a čak doprinose i smanjenju holesterola. Ipak. vitamin E (0. maligna oboljenja. uz malu količinu saharoze. podstiče mokrenje. Jagode su nezamenljive za osobe izložene sekundarnom pušenju. bitoin (4). ima i kalcijuma.06).054). pojačava antioksidantnu snagu tog voća. potrebno je javiti se lekaru. odnosno uvode se u ishranu između 12 meseci do navršene druge godine. Za bolji rad jetre preporučuje se da se jagode jedu tri puta dnevno. a ako su roditelji alergični na ovu voćku. jagode ne treba davati pre 12. Za beljenje zuba i lica Listovi jagode sadrže dosta tanina koji se uspešno upotrebljava za lečenje proliva. Sami fenoli daju jagodama antikancerogena svojstva. pa se preporučuje da se jede pre glavnog obroka.031). jagoda gasi žeđ. 24 J Upotreba lista Listovi jagode sadrže dosta tanina koji se uspešno upotrebljava za lečenje proliva. ako se uzimaju velike količine. folna kiselina (0. i. što povećava karakteristiku spomenutog voća da neutrališe „destruktivne” molekule poznate kao slobodni radikali. Naravno. pre svih. a potom se procedi. Upotrebljava se protiv spoljašnjih hemoroida. kao i za ispiranje usta protiv lošeg zadaha. B2 (0. a da. fosfora. koji pate od nesanice treba da je jedu pre spavanja. magnezijuma. kao i za ispiranje usta protiv lošeg zadaha. jer sadrži 89. uz to. odnosno 137 kJ (u 100 grama). Prisutnost cinka. kalijuma (147 miligrama) koji pomaže u čišćenju organizma od otrova. koji sprečavaju ili pomažu u lečenju teških i hroničnih bolesti kao što su dijabetes. ili postoji veća sklonost pojavi alergija. B6 (0.Hranljiva vrednost jagode agode ne sadrže mnogo kalorija – 33 kcal. čir na želucu. Među njima su: beta-karotin (49 mikrograma u 100 grama). jer elagična kiselina u njima neutralizuje kancerogenu supstancu PAH iz dima cigareta.016 mikrograma). podstiče mokrenje. što uz mleko podrazumeva postupno uvođenje novih namirnica. deluje i kao diuretik. ima i biljnih vlakana koja poboljšavaju varenje hrane. a ima i broma pa oni Kako se jagode ubrajaju u grupu nutritivnih alergena. koga ima čak 64 miligrama. Uz sve to. Od minerala. meseca. koji oštećuju DNK i ćelijsku membranu. Ako dođe do alergijske reakcije na jagode. odnosno od šestog do desetog meseca života. gvožđa (pa je dobra u borbi protiv anemije). unesu u sebe mnoge neophodne vitamine i minerale. Alergen ŠKOLA GAJENJA JAGODE . a istraživanja su pokazala i da usporavaju starenje. vitamin C. Upotrebljava se protiv spoljašnjih hemoroida. Čaj od lista jagoda pripravlja se tako što se 1 gram usitnjenog lista prelije šoljicom kipuće vode. kardiovaskularni problemi. tj. Jagode i alkohol Utvrđeno je da manja količina alkohola pomešana s jagodama ili kupinama. To znači da se jagode u njihovoj ishrani ne preporučuju pre šestog. Stoji 10 minuta. ali i hroma. čini je dostupnom i dijabetičarima.51). konzmiranje jagoda s alkoholom ima i negativna svojstva. tj. B1 (0. a potom se procedi. Obiluju antioksidansima i fitonutrijentima. K (13). Sadrže 0 % holesterola i 0 % masti.12 miligrama). što ih preporučuje svima koji žele da smršaju. pa se zato preporučuje umerenost u ispijanju koktela.

proizvodnju u lakim i jeftinim jagodnim plastenicima.Odabir načina proizvodnje obezbeđivanju što duže sezone prodaje jagode i radi iznalaženja optimalne tehnologije gajenja najbolje je odlučiti se za kombinaciju nekoliko mogućih opcija. gde će on za berbu pristizati od sredine juna. proizvodnju u niskim tunelima. proizvodnju uz zaštitu agrotekstilom ili proizvodnju na otvorenom polju. pa se pravilnim odabirom sortimenta u Srbiji može obezbediti kontinuirano snabdevanje tržišta od kraja marta-početka aprila. pa sve do novogodišnjih praznika. U cilju kontinuiranog nastupa na određenim tržištima veliku ulogu treba da ima i gajenje jagode u brdsko planinskom području. uključujući proizvodnju u plastenicima U i staklenicima sa ili bez grejanja. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 25 . odnosno tehnika i sezona gajenja.

ređe A700. U sadnji je veoma važno da korenove žilice u zemljištu imaju potpuno vertikalni položaj i da ne dođe do njihovog povijanja u stranu ili na gore ka površini zemljišta. i nekog insekticida npr. koja su prvenstveno vezana za klimatske karakteristike regiona.73 15. Dvostruka folija Mreža za zasenu Supstrat Živici Agrotekstil Mulch folija Navodnjavanje Cena po m2 (EUR) Broj živića po m2 Prinos po m2 Jednostavna proizvodnja na zemljištu  Plastenički objekat Plastenički objekat 5. Rhisoctonie. Pošto jagoda predstavlja atraktivnu vrstu sa kojom se zbog relativno visoke vansezonske cene dosta trguje na udaljenim tržištima (cena trpi skup transport) onda krajnje domete u proizvodnji u zaštićenom prostoru treba sagledavati u odnosu na konkurenciju iz zemalja Mediterana. ali se obično svodi na sam početak avgusta. P Tehnologija gajenja jagode u zaštićenom prostoru Kada obaviti sadnju jagode? Za sadnju treba koristiti deklarisane frigo živiće. daleko prevazilaze živiće koje možemo koristiti za sadnju na otvorenom polju. sa ili bez supstrata. a potom njenu dezinfekciju u fungicidu i insekticidu. najčešće A 500.model A Plastenički objekat . a za sadnju u plasteni- Zasnivanje useva   Vrsta objekta     Pocinkovana konstrukcija Farbana konstrukcija Jednostruka folija Dvostruka folija duv. Prestige i dobro se ispere. 350 ili 400 i poslednji rok setve zavisi od dužine vegetacije određene sorte. sadnja se obavlja krajem avgusta.model B 26 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Gajenje jagode u plastenicima sa dopunskim grejanjem na organskim ili organo-mineralnim supstratima podrazumeva kategoriju A+ najčešće A+300. Pogrešno je verovanje da se pravilnim rasporedom sadnica u vertikalnom uzgoju. jer će to usloviti propadanje živića. Pre nego što se potopi u rastvor nekog fungicida na bazi metalaksila (Ridomil Gold) sa sistemičnim delovanjem protiv Phytophtora fragariae ili Allieta protiv Fusariuma. neophodno je koren skratiti na dužinu od desetak centimetara.0m x 30m (180m2) Model A + + + + + + + + + + + + 10.33 4 3 kg Model B + + + + + + + + + + + + 12. huminskim kiselinama ili nekim drugim biokativatorima ili regulatorima rasta. dopunskim osvetljenjem i punim grejanjem.6 13. Priprema sadnice za sadnju podrazumeva lagano otapanje sadnice i aklimatizaciju na sobnoj temperaturi. koji se proizvode kulturom meristema i po svom potencijalu u prinosu. onda se koristi A kategorija živića. odnosno početkom septembra korišćenjem kontejnerskih frigo živića A. A+ i AA+ koji su u stanju da daju prinos 150-300 g do zime i da odmah nakon prekida dormancije produžavanjem dužine dana nastave sa cvetanjem i produkcijom. U staklenicima sa velikom količinom svetlosti. Živići se razlikuju i po dijametru korenovog vrata i po tome nose različite oznake. ili eventualni tretman u aminokiselinama. Kada se sadnja obavlja na zemljištu.44 5 4 kg cima se iskljućivo koriste više kategorije frigo sadnica.3m x 30m (159m2) 6. ili na bilo koji drugi način hidroponskog gajenja može neograničeno povećavati gustina useva jagode. u poslednjoj dekadi jula.GAJENJE JAGODE roizvodnja jagode u zaštićenom prostoru ima niz ograničenja u našoj zemlji. Brojnim ogledima je U kojoj gustini zasnivati usev? Plastenički objekat . Phytiuma. u heksagonalnom rasporedu na piramidalnom uzgoju.

ali i za manipulaciju i berbu. Odizanje vreća je veoma značajno zbog bolje drenaže i manje opasnosti od sive truleži. odnosno ujednačeni mikroklimatski uslovi i razmena gasova u fotosintezi odnosno disanju. u kontnentalnoj Italiji 12 biljaka/m2.  Vrsta objekta     Pocinkovana konstrukcija Farbana konstrukcija Jednostruka folija Dvostruka folija duv. nepravlne distribucije svetlosti.58 18.83 32.88 8 8 10 5-6 kg 7-8 kg 9-12 kg Proizvodnja na leji dokazano da broj sadnica po jedinici površine zavisi od tehnike gajenja (na supstratima ili na zemljištu). To je dobar sistem koji omogu27 ŠKOLA GAJENJA JAGODE .82 31.1 20. Dvostruka folija Mreža za zasenu Supstrat Živici Agrotekstil Mulch folija Navodnjavanje Cena po m2 (EUR) Broj živića po m2 Prinos po m2 Hidroponska proizvodnja na supstratima Plastenički objekat 8. dok se na geografsoj širini Beograda ne preporučuju gustine veće od 10 biljaka/m2.87 29.0m x 50m (400m2) Proizvodnja u vrećama + + Plastenički objekat 8. Pa ipak. Osim neadekvatne gustine. Živići nemaju prostora za formiranje dovoljnog broja korenovih vratova i na taj način se rod smanjuje i obično ne prelazi 4 do 5 kg/ m2.63 16.12 24. što onda nikako ne opravdava povećana ulaganja.11 23.0m x 50m (400m2) Proizvodnja na leji + + Plastenički objekat 8. vrlo veliko ograničenje je i nemogućnost ujednačenog navodnjavanja iishrane na koloni visine skoro dva metra. Na ovoj gustini je dovoljno svetlosti za zametanje i produkciju. Kod vertikalnog uzgoja se značajno uvećavaju troškovi proizvodnje. čak i u uslovima Izraela se u zimskoj proizvodnji sa obiljem svetla ne preporučuje gustina veća od 20 biljaka/m2. smanjuje se i gustina useva.0m x 50m (400m2) Proizvodnja na binorima + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + 15. na Siciliji 14 biljaka/m2.16 21. odnosno od količine svetlosti u fazi formiranja plodova.17 28. pogotovo kod sorata sa dužim cvetanjem i plodonošenjem. Kada se jagoda gaji na visokoj leji i na supstratu onda je maksimalna gustina 6 sadnica po kvadratu površine plastenika. Ovaj broj živića se bez obzira na vrstu medijuma bez problema može rasporediti u jednoj horizontalnoj ravni i na taj način omogućiti pri gajenju Proizvodnja u vrećama jagode na supstratu pravilna distribucija svetlosti. vode i hraniva. Proizvodnja na binorima Sa nesavršenijim sistemom ishrane i posebno smanjenom efikasnošću drenaže. Kada se jagoda gaji u vrećama odignutim od površine u plasteniku onda je maksimalna gustina 8 sadnica/m2.08 19.

Treba imati na umu da jesenji rod iscrpljuje sadnicu i da kasna setva po pravilu znači kašnjenje zametanja narednog proleća i smanjenje potencijalnog prinosa. onda usev pre prvih jačih zahlađenja treba pokriti agrotekstilom. kod ranih i srednje ranih sorata. onda u zavisnosti od kvaliteta plastenika treba praktikovati gustinu 4 do 5 živića po kvadratu. Stolone koje se javljaju treba redovno uklanjati kako ne bi neproduktivno trošili stvorene asimilate. poveća viskozitet u ćeliji i smanji sadržaj vode u intercelularnom prostoru. brzu promenu sadnog materijala i intenzivnu proizvodnju sa smanjenim rizikom u slučajevima nedovoljnog vladanja znanjem u oblasti fertigacije useva. berba obično započinje 6 do 8 nedelja nakon sadnje. povećava se otpornost korena i smanjuje opasnost od propadanja usled infekcije nekim gljivičnim oboljenjem. Ukoliko je mlada biljka previše generativna onda treba pristupiti uklanjanju suvišnih cvetova 28 Negovanje useva do jesenje berbe ili čitavih cvetnih grana. poželjno je održati temperaturu od 25 do 28°C i na taj način dovoljno vegetativno razviti sadnicu do momenta cvetanja. zasušivanje.GAJENJE JAGODE ćuje veću fleksibilnost. Septembar je mesec u kome postoje povoljni uslovi za nesmetano zrenje i u godinama kada miholjska jesen ima nešto duže trajanje obično se može produžiti do prve dekade oktobra. U stanju dormancije zasad provodi narednih nekoliko meseci. Ishrana potom dobija novu dimenziju i fertigacijom i folijarnim putem primenjuje se kalijum nitrat sa ciljem da se u biljci formira što više plastič- Na prekid dormantnost i na incijaciju formiranja cvetnih pupoljaka u najvećoj meri utiču temperature. zametanju i berbi. Ukoliko se jagoda u staklenicima sa punim grejanjem gaji u hidroponskoj proizvodnji iz kontejnerske sadnice kategorije A++ sa sadnjom početkom septembra. koje još uvek zbog svog visokog toplotnog kapaciteta doprinosi bržem kretanju useva u proleće. Termozaštitne barijere od lakog netkanog tekstila. onda je neophodno da se dopunsko osvetljenje praktikuje do 22 sati u toku večeri. U zavisnosti od vremena sadnje i ranostasnosti sorte. Od prve dekade oktobra do početka no- vembra koristi se u potpunosti asimilacioni potencijal za što veću organsku produkciju i akumulaciju rezervi i formiranje rodnog potencijala za narednu godinu. polovinom jula najkasnije u poslednjoj dekadi jula. onda u plastenicima obezbeđujemo dovoljno dugu sezonu da možemo isforsirati usev da posle jesenje berbe. Prekid dormantnosti i inicijacija cvetanja Nakon berbe i uklanjanja zaostalih cvetova usev se vegetativno forsira korišćenjem vodorastvorljivih formulacija u ishrani sa odnosom NPK 1-1-1. Kombinacijom dobrog provetravanja. Treba napomenuti da jagoda stiže uvek ranije ukoliko su vreće tokom kasne jeseni i zime na površini zemljišta. omogućuju idealno prezimljavanje i brzo kretanje u proleće. usloviti preobilno zametanje. onda ih laganim kidanjem treba ukloniti. Na ovaj način su biljke optimalno pripremljene za prezimljavanje. dovoljno razvije vegetativnu masu i formira rodni potencijal za sledeće proleće i da ne kasni u cvetanju. sitnije plodove. Regulacija mikroklimatskih uslova je takođe veoma značajna u pravilnom zasnivanju useva. dužina dana i u letnjem periodu nakon prolećne berbe. a dnevne 21 °C. zasenjivanja i orošavanja. Ukoliko zasadu u jednostavnijim plastenicima prete vrlo niske temperature. Relativnim zasušivanjem zasada od kraja oktobra do početka decembra i prvih jačih zahlađenja i ledenih dana. pa sve do 300 g kod srednje kasnih sorti visokih kategorija žiivća A+ ili A++. kako bi jagoda nakon 6 nedelja od završetka prvog ciklusa berbe nastavila normalno sa cvetanjem. odnosno tri ne- ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Kada se jagoda gaji na zemljištu. Ukoliko se zasad zasniva na vreme. nekad i desetak. odnosno dužina dana 14 do 16 sati. Po sadnici je veća količina supstrata pa je i puferna sposobnost daleko viša. Zasenjivanje mrežama sa 30 % zasene ditrektno smanjuje temperaturu kao i uporeba mistera. te kategorije živića. Nakon svake pauze neophodno je detaljno pranje ruku ili opreme koja se koristi u plasteniku. Zato pravovremena sadnja u dobrim i potpuno kontrolisanim uslovima ima esencijalni značaj za uspeh u proizvodnji. jer će u protivnom na proleće veliki broj korenovih vratova. sa čitavom cvasti. te greške nisu katastrofalnog karaktera. niti da se smanjuje prinos u nekom većem procentu. U takvoj tehnologiji gajenja neophodno je održavati noćne temperature u opsegu 13 do 18 °C. Obavezno je nošenje rukavica i njihova redovna zamena pri prelasku iz objekta u objekat. U ovakvom režimu tek posađene sadnice razviju dovoljan potencijal da iznesu u narednih 6 nedelja do 2 meseca od sadnje od 50 do 100 grama po živiću. Drugi način jeste snižavanje temperatura u plasteniku na nivo niži od 7 °C u trajanju od 500 sati. Tako se povećanom otpornošću biljke pripremaju za bolje prezimljavanje i manje štete od mrazeva. što smatramo krajnjim momentom da se uklone svi preostali zeleni i nerazvijeni plodovi. Negovanje useva do zimskog mirovanja nih materija. koji neće imati dovoljno tržišnosti. Ukoliko se bez obzira na opterećenost jesenjim rodom u bokoru formira više od 2 do 3 korenova vrata. Voditi računa o higijeni i fitosanitarnim pravilima. povećava se relativna vlažnost vazduha i ubrzava ukorenjavanje.

iako je regeneracija bila nešto brža. Mada se tehnici berbe posvećuje relativno slaba pažnja. Prezrela jagoda gubi na tržišnosti. Ukoliko košnice unesemo ranije od početka masovnog cvetanja. podrazumeva preciznu metodologiju zasušivanja i kontrole ishrane i vrednosti EC. naročito kod nekih sorti je količina polena Polinacija izvodnji i prodaji. listovi sa deficitom fosfora se uklanjaju i iznose iz plastenika. Staro sasušeno lišće. Posebno je to bez značaja ukoliko se ima u vidu da hemijska zaštita onda može u potpunosti uništiti inokolum i prekinuti ciklus zaraze. Polagano zasušiti usev u trajanju 3 do 4 sedmice. Pavilno otkidanje. Prezrela jagoda na visokim temperaturama povećava respiraciju tkivima. ishrane i zaštite zasada jagode. Aktivnost većine polinatora je optimalna na temperaturama 16 do 18 °C. imaju veoma veliki značaj u postizanju dobre cene i privlačenju kupaca. u izvesnoj meri je moguće inicirati i drugo zametanje.5 do 2 °C u trajanju od 5 nedelja. a potom 2:1:3. Kada se noćne temperarure u plasteniku bez grejanja ustale na 5-6 °C započinje se sa čišćenjem zasada jagode i njegovim prolećnim forsiranjem. U protivnom treba pratiti sledeću tehniku. Zatim se pristupa uklanjanu nadzemne mase na visini 3 do 4 cm iznad korenovog vrata. Nakon kalusiranja ostataka lisnih drški pristupa se primeni bakarnih preparata u koncentraciji 0. Osim redovnog navodnjavanja. fosetil aluminijuma i fosfitne forme fosfora u folijarnom tretiranju i kroz sistem kap po kap. treba napomenuti da je ovo vrlo osetljiva operacija. dok su bumbari aktivni već od 8 °C. od koje u velikoj meri zavisi ukupan uspeh u proBerba i pakovanje jagoda jagoda. a da se dnevne temperature do cvetanja održavaju na 16 do 18°C. Relatvna vlažnost vazduha ne bi trebalo da prelazi 55%. dok se kod sorata dugog dana (većina sorti koje se gaje u kontinetalnom klimatu) praktikuje temperatura 1. Takođe je od presudnog značaja pravilno normiranje veličine društava prema broju sadnica. Naime. U uslovima nižih temperatura u plasteniku i veće relativne vlažnosti. za samo par dana u plodu se drastično menja sadržaj šećera i kiselina. uredno slaganje i kalibracija u PET posudice i kasnije u gajbe. uz obavezno unošenje magnezijum sulfata i mikroelemenata 29 Negovanje useva posle prolećne berbe i obnavljanje zasada ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Naša iskustva ukazuju da su to sorte Clery i Elsanta. a boja često dobija vrlo tamnu nijansu. matira sjaj. bez jakog pritiska na plodove. preko primene Ridomila i nekog akaricida. do faze cvetanja kada se posebna pažnja posvećuje zaštiti od sive truleži. Odmah potom se pristupa zaštiti useva primenom bakarnih preparata. mere nege obuhvataju i redovno uklanjanje stolona i po potrebi uklanjanja viška cvetnih grana kod jako generativnih sorata. najpre u odnosu NPK 1:1:1. kada su ose i pčele u prirodi malobrojne. brzo rashlađivanje pre otpreme. tzv. šelf lajf. Usev se normalno hrani sa ciljem ujednačenog vegetativnog razvoja. Posebno je značajno korišćenje bumbara u polinaciji u vrlo ranoj proizvodnji jagode u zaštićenom prostoru.4%. ali ovakva tehnika zahteva dosta znanja. a plastenici većim delom dana zatvoreni. Preliminarno ispitivanje nije ukazalo na značajnije preimućstvo u vegetativnom obnavljanju ukoliko se na svakoj biljci ostavi 2 do 3 najmlađih listova kao vodilice. ali i tržišnost ubranih Kod nekih sorata dugog dana. velika aktivnost može dovesti do oštećenja plodova. Polinacija je veoma značajan aspekt gajenja jagode u zaštićenom prostoru. Da bi se u polinaciji bumbarima postigli dobri rezultati neophodno je pravilno odrediti momenat unošenja košnice.delje za fotoneutralne sorte. od čega presudno zavisi ukus i kvalitet. smanjuje se konzistencija. a potom kod olistavanja primeni metalaksila. pa se u velikoj meri smanjuje postojanost u trgovinama. U zavisnosti od načina i tehnologije gajenja za te namene se koriste različite vrste solitarnih insekata. ali u poslednje vreme košnice sa bumbarima imaju najčešću primenu. donji listovi koji dodiruju malč foliju. sa većim brojem bumbara od optimalnog. promrzli i li ljubičasti Negovanje useva do berbe nedovoljna za pravilnu oplodnju pa dolazi do različitih deformacija plodova. Prema našim iskustvima najbolje je da se noćne temperature u zaštićenom prostoru sa dogrevanjem održavaju na 12 do 13 °C.

širokog polja uzgajanja. srednjeg sjaja. sjajno crvene boje. intenzivno crveno – narandžaste boje. Plod vrlo velik. lepog. pravilan. Plod velik i ujednačen. Daje odlične rezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju. A i A-. A+. Ćezena. Berba je laka zahvaljujući ujednačenom zrenju i lakom ubiranju plodova. Srednje bujna biljka. Živić se razvija iz adventivnog pupoljka na nodusu (članak) stolona. Otporna na antraknoze i glavne bolesti. otporne i suve površine. Italija. crveno – blago narandžaste boje. izuzetno otporan. Daje odlične rezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju. oštrog ili duplog vrha. renomiranih italijanskih proizvođača.o firme AGRO-FertiCrop Subotica u 2008 god. koničnog ili okruglo – koničnog oblika. Bujna biljka. Italija. duguljastog izgleda. odličnog ukusa i mirisa. ujednačene i vrlo sjajne. srednje ujednačen. U plasteničkoj proizvodnji takođe daje dobar prinos. crvene boje. Frigo živići su živići koji se čuvaju u hladnjačama gde one miruju i na taj način se čuvaju i do 10 meseci. Srednje rana sorta. ONDA – srednje rana sorta IRMA – srednje rana sorta DORA – srednje rana sorta 30 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Daje odlične rezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju. Izuzetno dobar jesenji prinos u plastenicima. visoke produktivnosti. Izuzetno bujna biljka. Firma Agro-FertiCrop od ove godine na našem tržištu nudi sertifikovani sadni materijal-sadnice jagoda. Pogodna za gajenje na otvorenom polju i u plastenicima.srednje rana sorta ALBA – izuzetno rana sorta frigoživića jagoda ROXANA – srednje kasna sorta Ponuda sorti Ćezena. odličnog ukusa i mirisa. izduženo – koničnog oblika. Srednje bujna biljka visokog prinosa. pravilnog. duguljastog izgleda. najkorišćeniji oblik sadnog materijala za vegetativno razmnožavanje jagoda. Verona. Plod velik i ujednačen. vrlo ujednačen. lepog. Plod velikih dimenzija. visokog sjaja. Postoji nekoliko vrsta sadnica jagoda: zeleni. Bujna biljka. visoke produktivnosti. sa okruglim ili duplim vrhom. lepog. Ne podnosi preterano azotna đubriva. Italija. čekajući. Takođe. sjajno crvene boje. Odlična kvalitativna i kvantitativna produktivnost plodova u jesenjoj proizvodnji i kod uzgajanja u visećim sistemima. lične posete proizvođačima kao i davanjem stručnih saveta. Verona. tolerantna na bolesti. frigo i kontejnerski. izuzetno otporan. izuzetno otporan. veoma slatkog ukusa. duguljastog izgleda. Berba je vrlo produktivna zahvaljujući ujednačenosti zrenja i veličine plodova. Plod velik. ujednačen. U plasteničkoj proizvodnji daje izuzetno dobar jesenji prinos. srednje do visoke produktivnosti. Srednje rana sorta. Vrlo rana sorta. MAYA . tolerantna na bolesti. vrlo sjajno crvene boje. Srednje rana sorta. visoke produktivnosti. to jest. Italija. ali je osetljiva na bakterije. Firma Agro-FertiCrop nudi frigo živiće A+ (1218 mm) i A (8-11 mm) klase i to sledeće sorte: Ćezena. pogodna za gajenje na otvorenom polju. frigo živiće. Ćezena. agronomska stručna služba firme Agro-FertiCrop pruža na terenu kompletnu pomoć proizvođačima jagoda u vidu davanja tehnologije proizvodnje. srednje slatkog ukusa. Izuzetno izraženo srce. odličnog ukusa i mirisa. Frigo ili ohlađeni živići na osnovu prečnika korena dele na četiri klase: A++. Italija. Berba je vrlo produktivna zahvaljujući ujednačenosti zrenja i veličine plodova Srednje kasna sorta. izuzetno otporan. Vrlo bujna biljka visoke produktivnosti. slatko – kiselkastog ukusa. kao i predhodnih godina. Živić predstavlja sadnicu jagode. Italija. Kasno cveta. tolerantna na bolesti. pogodna za gajenje na otvorenom polju. čvrste peteljke. Plod izuzetno velik i ujednačen. izduženog oblika.

ing. Parcelu navlažiti dan pre sadnje. do kraja vegetacije Dva do tri tretmana AGRO-FertiCrop. Vuk Vujasinović 063/ 442-240 dipl.5 pospešivanje rasta tokom razvoja rozete FOLICARE 19-11-24 Zn rom Ferticare 15-30-15 u koncentraciji od 0. prema potrebi Pred zrenje i tokom berbe FERTICARE 10-5-26 40-60 Uvoznik za Srbiju: u podeljenim dozama FERTICARE 24-8-16 20-30 Nakon berbe. Ovakvim uzgojem uz primenu prave tehnologije proizvodnje (koju ćete dobiti za proleće) jagode pripremamo da u proleće daju pun i pravi prinos (1kg/živiću). www. primena sistemom kap po kap Osnovno đubrenje na srednje teškim zemljištima .5 l) po živiću.Frigo živiće 2 dana pre rasađivanja staviti u šupu. sa mnogo u zavisnosti od obezbeđenosti hranivima izraženo u kg/ha Obezbeđenost zemljišta hranljivim elementima tečnosti.3-0. U prvoj polovini vegetacije PHOSFIK 3-27-18 0. po kap tretirati rastvorom Ferticare 15-30-15. pomaže biljci da prebrodi nepovoljne periode.jesenji tretman: 10-15 l/ha sa mnogo tečnosti. CROPCARE 5-14-28 ili 5-10 350 300 150 CROPCARE 10-10-20 CROPCARE 5-14-28 ili 10-15 400 350 200 CROPCARE 10-10-20 CROPCARE 5-14-28 ili 15 i više 600 400 250 CROPCARE 10-10-20 Za sva pitanja. na otvorenom i u zaštićenom prostoru. Rovocid ili Foxim 1 kg/100m2).rs e-mail: office@agro-ferticrop.7 – 0. ing. Malina Petrović 063/ 444-662 Period Vrsta đubriva Kg/ha Napomena dipl. Zato se predlaže primena folijarnih đubriva svakih 7-10 dana. ukoliko Nakon sadnje i FERTICARE 14-11-25 ili se radi o manjoj površini ručno zaliti rastvo0. SadniRazvojni stadijum Vrsta đubriva Koncentracija % Cilj tretmana cu dobro pritisnuti.3%).yara.umakanje korena u rastvor koncentracije 0. Tehnologija proizvodnje U zemljište.1%) radi zaštite živića od truleži. ing Boban Stanković 063/ 544-928 FERTICARE 15-30-15 50 Ukorenjavanje (jesen-proleće) Jedan tretman Ca-nitrat 15-30 Intenzivan porast (jesen) FERTICARE 14-11-25 40-60 Nedeljno Do zametanja prvih plodova(proleće) Ca-nitrat 30 FERTICARE 10-5-26 ili 30-50 Intenzivan rast plodova Nedeljno KALIUM NITRAT 30-50 Nedeljno.2% rastvor dipl.yu .yu ŠKOLA GAJENJA JAGODE 31 . uneti mineralno đubrivo Cropcare (5-14-28) 200-400 kg/ha. pre rasađivanja. Trake za navodnjavanje postaviti ispod folije. ing. pomaže i poboljšava efikasnost sredstava za zaštitu. organsko đubrivo Fertor ili Siforga (750 – 1500 kg/ha) kao i neki insekticid (Galation.0 FOLICARE 19-11-24 Zn u sledećoj godini kom prvog navodnjavanja preko sistema kap kondicioniranje. Navodnjavati svaki dan u 2 navrata (pre i posle podne) od po Tretman jagoda: 1–2 sata. Milutin Karas 063/ 554-132 gajenje na zemljištu sa primenjenim osnovnim đubrenjem dipl. Folijarna prihrana Subotica.5-1. Posle rasađivanja. zajedno sa sredstvima za zaštitu bilja. ing. višom dozom vode kada se jagode prime i isprave. Prilikom rasađivanja živić staviti u rupu Folijarna prihrana jagode tako da 3-4 zelena lista budu van folije. dipl.co. KALIUM NITRAT 5-8 ma/m2/nedeljno. 2-3 puta za vreme sezone počevši Prinos t/ha Vrsta đubriva slabo srednje dobro pre cvetanja.3% (20-30 grama na 10 litara vode) i to razvoj ploda FOLICARE 17-9-33 B zametanja pola litre (0. Hranljive materije primenjene direktno na listove pomažu brži oporavak od nedostatka pojedinih elemenata. Radenko Nikolić 063/ 544-195 Sadnja. Aleksandar Lazar 063/ 544-795 dipl. ili neko drugo tamno i pokriveno mesto da bi se prilagodio uslovima spoljne sredine. rupe za sadnju (6 – 8 cm) bušiti preko folije. U ovaj rastvor dodati i Previcur Energy (0. Voditi računa o zdravstvenom stanju useva i prilagoditi zaštitu. kao i eventualne probleme obratiti se našoj stručnoj službi Nedeljne doze đubriva u tehnologiji fertigacije. ali u slučaju dobre snabdevenosti popravlja se kondicija biljke i njena otpornost. Pap Pala 17. zaliti FERTICARE 15-30-15 25-40 0. Dejstvo folijarnog đubrenja je brzo.4-0. tel/fax: 024/622-119 www.2 Od početka cvetanja. Veće površine priliFERTICARE 14-11-25 ili kondicioniranje za prinos Nakon berbe 0.2 – 0. Đubri. PHOSFIK 3-27-18 je đubrivo specijalnog stimulativnog dejstva.6 prevencija 2-3 puta 30-35 kg/ha. Posle. a tretmani primenjeni pre cvetanja povoljno utiču na količinu i kvalitet ploda.co. ima veliki značaj u regeneraciji biljaka. ići sa Ferticare 14-11-25 10-15gra. ing.5-0.tretman u vegetaciji 10 l/ha. putem sistema kap po kap sa 15 grama/m2/nedeljno (ili ručno koncentracija 0. FERTICARE 5-10-26 ili poboljšanje kvaliteta i 0.folijarna prihrana 2.agro-ferticrop.3% pre sadnje vom Ferticare 15-30-15 nastaviti prihranu 3–4 dana po sadnji i to .5-3 l/ha. odnosno do normalne vlažnosti (80 – 85% PVK).

pa ih setvospremačem sakupiti i ukoloniti sa parcele. pšenica).GAJENJE JAGODE Izvozna šansa u proizvodnji jagode na otvorenom polju Proizvodnja jagode na otvorenom polju i pod nastrešnicama ima veliku perspektivu u bliskoj budućnosti. kukuruz. a potom površinu izuzeti iz rotacije i gajiti jagodu 2-4 godine u zavisnosti od produkcije i zdravstvenog stanja zasada. Kod ponovnog zasnivanja zasada najpre treba ukloniti sve nadzemne biljne ostatke. Proizvodnja jagode na lakim. Ukoliko se ne može praktiko32 Odabir parcele i poštovanje plodoreda vati pun plodored onda treba primeniti četvoropoljnu rotaciju (šećerna repa. do parcela pogodnih za gajenje jagode nije lako doći. druge vrste jagodastog voća. onda sistem kap po kap ne obezbeđuje samo neophodnu vodu za porast i razviće useva. U dolinama reka i kotlinama. a potom izvršiti dezinfekciju basamid granulatom i hlorpikrinom ili nekim drugim preparatima. Naše komšije u Sloveniji i Hrvatskoj već uveliko izvoze jagodu u Austriju i Nemačku i postižu veoma dobre cene. u prvom redu krompir. ali i neke druge povrtarske useve. soja. jako vezanih zemljišta koja imaju viši sadržaj gline. Potom treba obaviti intenzivno podrivanje i rahljenje zemljišta na dubini 50 do 60 cm. najpre iz ravničarskih. zaštićeni od jakog vetra i sa adekvatnim osobinama zemljišta. Za sigurnu proizvodnju treba znati da se usev jagode na istu parcelu ne vraća za 6-7 godina. Treba izbegavati preduseve koji su osetljivi na istu grupu gljivičnih oboljenja. ne treba sumnjati da će se ovaj trend povećanja izvoza dalje nastaviti. Jagoda je izuzetno osetljiva na bolesti korena te se poštovanju plodoreda posvećuje veoma velika pažnja. nakon unošenja dobro zgorelog stajnjaka ima velike šanse za uspeh. U pribrežju je veći problem pronaći laka. Unošenje 40 60 t/ha dobro zgorelog stajnjaka je veoma značajno kod zemljišta koja nisu idealna za gajenje jagode. gde za to postoje dobri preduslovi. Laka zemljišta koja nisu sklona stvaranju plužnog đona dovoljno je orati na Agrotehnika zasnivanja zasada jagode dubinu 35 do 40 cm. U Italiji se jagode i na otvorenom polju i u lakim plastenicima gaje samo jednu jesen i jedno proleće. gde je voda za navodnjavanje relativno lako dostupna i imamo laka i humozna zemljišta. Najvažniji preduslov u modernoj proizvodnji jagode na otvorenom polju jeste mogućnost navodnjavanja. a potom i planinskih područja čak do 1000 m nadmorske visine. uz kasnije poštovanje osnovnih agrotehničkih principa. česta je pojava magle i poznih prolećnih mrazeva. koja se za sadnju pripremaju intenzivnom osnovnom obradom. peskovita zemljišta i dostupan izvor vode za navodnjavanje. koja bi omogućila da izborom odgovarajućeg sortimenta obezbedimo kontinuirano snabdevanje domaćeg i stranog tržišta kvalitetnom robom čitave sezone. a nakon skidanja folije i uklanjanja traka nije loše razrivanjem banka na površinu izbaciti i ostatke korena. već na taj način primenjujemo i sva potrebna hraniva. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Za gajenje jagode biraju se ocediti tereni sa izrazitom osunčanošću. Pošto se jagoda gaji na foliji. nađubriti zemljište zgorelim stajnjakom. Sa otkupom jagode za izvoz u Rusiju započelo se pre par godina. a potom se uz dezinfekciju pristupa zasnivanju novog zasada u četvoropoljnom ili tropoljnom plodoredu. Stoga. dok je za teža i loše drenirana zemljišta poželjno obaviti podrivanje. Tu pre svega jako važnim smatramo pravilnu reonizaciju. slabu organizaciju i vrlo često nekorektnosti u pakovanju i otpremi. Kod zasnivanja zasada neophodno je blagovremeno i u potpunosti inkorporirati sve žetvene ostatke preduseva. ukoliko se ostvare neke neophodne pretpostavke. paradajz i papriku. humoznim zemljištima. Bez obzira na početno nesnalaženje. kao i neka hemijska zaštitna sredstva u kontroli bolesti i štetočina jagode.

pa se odmah nakon pripreme leja. obojeniji i čisti. magnezijum ali i neophodne mikroelemente. Od polovine oktobra do polovine novembra. Plodovi su krupniji. grčica. daleko prevazilaze klasičan način umnožavanja jagode. koja sadrže i huminske kiseline. Kod julske sadnje i visokih letnjih temperatura. Prestige. Ukoliko zasadu prete jake golomrazice. A+ i AA+. pošto se zemljište brže zagreva. Treba voditi računa da obilnim i čestim navodnjavanjem sistemom kap po kap ne izazovemo slab prijem. tako da imaju daleko veću tržišnu vrednost. Živići A++ tzv. Orošavanjem se smanjuju temperature i povećava relativna vlažnost vazduha što izuzetno pogoduje porastu i razviću jagode. rovaca i drugih zemljišnih štetočina. (waiting bad) mogu prolećnom sadnjom dati pristojan rod već u godini zasnivanja na otvorenom polju. Pre sadnje treba pravilno obaviti zalivanje. a usev u proleće ranije prispeva. pedantno i redovno uklanjati stolone i cvasti. čime je aktivnost korena optimalna. ili potpuno saturisanom zemljištu prosto skuvaju mlade živiće. jer još uvek ima vremena za njihov vegetativni razvoj i formiranje roda u narednoj godini. Preporučujemo unošenje 400-600. Dopunska obrada ne sme da podrazumeva puno prohoda teškom mehanizacijom. Tokom izvođenja dopunske obrade. onda usev pre 33 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . U umereno kontinentalnom pojasu se sadnja viših kategorija frigo živića obavlja od kraja maja do kraja jula. kako visoke temperature ne bi usporile ukorenjavanje i prijem živića. snage živića i uslova i tehnike gajenja. narednog proleća imaćemo kašnjenje cvetanja. diamonijum fosfata i kalijum nitrata. kao i sadnica iz kontejnera koja je u zelenom stanju prezimela u zaštićenom prostoru. U septembru i u oktobru trudimo se da živić fertigacijom i folijarnom ishranom pripremimo za nastupajuću zimu. pažljivo rasađuje u zemljište tako da se koren slučajno ne povije vrhovima uvis. Živići se razlikuju i po kategoriji i dijametru korenovog vrata i po tome nose različite oznake A-. da se zemljište Comp Base đubriva. najkasnije do kraja jula početka avgusta. koji se proizvode kulturom meristema i po svom potencijalu u prinosu. Unošenje 8 kg/ha preparata Force često nije dovoljno. U našim kontinentalnim uslovima klime najbolje je sadnju obaviti polovinom jula. Zato ishrana kaljum nitratom ima veoma veliki značaj. pri čemu se kod iskusnih proizvođača i u dobrim uslovima proizvodnje može očekivati inicijalni rod po živiću od 50 do 300 g u zavisnosti od sorte. ili tokom samog formiranja bankova. Napominjemo da je vrlo važno među redovnim merama nege. Poželjno je da se po svakom živiću formira najmanje 2-3 korenova vrata. kako bi se usev dovoljno vegetativno razvio i dovoljno izbokorio do nastupanja jesenjih mrazeva. što onemogućava pouzdan prijem. pošto ne dolazi do prevlaživanja. Ovo đubrivo je formulisano od najkvalitetnijih potpuno vodorastvorljivih komponenti. ali samo ako raspolažete sadnicom dijametra preko 10 mm. često se u prvih 2 do 3 nedelje od sadnje praktikuje redovno orošavanje mikrorasprskivačima koji se nakon dve do tri nedelje uklanjaju kada se frigo živići pravilno ukorene i počnu vegetativno da razvijaju.5 l/ha Talstara. naročito nakon razoravanja travno-leguminoznih smeša. pa čak i 800 kg/ha Multi Za sadnju treba koristiti deklarisane frigo živiće. najbolje što kvalitetnijih vodorastvorljivih. ne bi previše sabilo pre podizanja leja sa folijom i sistemom kap po kap. Visoke temperature pod malč folijom na jako vlažnom. već se što pre nakon iznošenja iz vlažnog i tamnog prostora. unosi se inkorporacijom potrebna količina zemljišnih insekticida radi kontrole žičnjaka. a sve u zavisnosti od plodnosti zemljišta. Ukoliko slabije razvijen bokor opteretimo rodom već u jesen. suvi vetrovi i zaleđivanje banka ispod folije na težim zemljištima koja nisu najbolje drenirana. ili nakon razoravanja lucerke. Jagoda se gaji na visokoj leji pokrivenoj polietilenskom folijom. Pre sadnje izvrši se skraćivanje korena na 9-10 cm i dezinfekcija živića u rastvoru Ridomila i nekog insekticida npr. postavljanja folije i traka za navodnjavanje pristupa navodnjavanju pre sadnje i tom prilikom primenjuje 1 do 1. Frigo živići se sade nakon prethodnog laganog odmrzavanja na sobnoj temperaturi u trajanju 2 do 3 dana. odakle će se nakon zime jagoda ponovo razbokoriti i zemetnuti plodove. Krajem avgusta do polovine septembra jagoda se zasniva iz bezvirusnih zelenih živića. Tada se unosi i potrebna količina mineralnih đubriva. smanjujemo zalivanje i ishranu i usev pripremamo za prezimljavanje. plodonošenja i mali rod. truljenje i propadanje živića. malo humoznih zemljišta. pri čemu su u postupku granulisanja upotrebljene huminske kiseline iz laverdita i inhibitori nitrifikacije (nitrapirin) i niz drugih komponenti koje mu daju izuzetnu upotrebnu vrednost.ili pak kod peskovitih. Kada obaviti sadnju jagode? U samoj sadnji živić ne sme dugo da bude na visokoj temperaturi. bez bojazni od infekcije patogenima.

naročito one veće debljine 23 g/m2 omogućuju idealno prezimljavanje i u uslovima golomrazica (nekoliko dana oko i ispod -10 °C) i na negativnim temperaturama blizu 0 °C (visoka zasićenost vlagom). kako se za vreme padavina plodovi u zrenju ne bi prljali ili primili zarazu. nakon čega se primenjuju i Ridomil tri godine i u slučaju prosečnih meteoroloških uslova. Nadalje ishrana putem sistema kap po kap prati okvirni program ishrane. a u folijarnom đubrenju i aminokiseline i fosfitna đubriva. moguće je postići prinose od 20 t/ha za rane. bez elementarnih nepogoda. Prinosi u Španiji i Italiji. kao i starije donje listove koji leže na foliji. gde se zemljište detaljno dezinfikuje i gde se primenjuje vrlo napredna tehnologija gajenja. a najkasnije od polovine decembra kod ranih i osetljivih sorata vrši se prekrivanje jagode lutrasilom u cilju zaštite od izmrzavanja. Termozaštitne barijere od lakog netkanog agrotekstila. a od početka oktobra se usev zasušuje. Nakon završetka berbe usev se jedno vreme održava vegetativno. nakon čega ponovo sledi program zaštite. Polovinom septembra se proređuje broj korenovih vratova na 2 do 4 u zavisnosti od bujnosti sorte. Rano prolećni tretman podrazumeva obaveznu primenu bakarnih preparata. uz dosledno poštovanje preporučene tehnologije. naporan rad. Usev se obično gaji prvih jačih zahlađenja treba pokriti agrotekstilom. gde se svake godine obnavlja zasad i koristi samo jednu godinu. ishrane i navodnjavanja. naročito kod težih tipova zemljišta nastiranje slamom između bankova. Od polovine novembra. a najkasnije do polovine jula izvrši se potpuno uklanjanje nadzemne mase košenjem. uklanjamo sve promrzle i oštećene listove. istrajnost. Kada se u proleće stabilizuju noćne temperature na oko 5-6 °C. 34 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . dostignuti su prinosi od 45 t/ha. Mere nege u gajenju jagode na otvorenom polju podrazumevaju u velikom broju slučajeva. pa čak i do 35 t/ha za visokorodne kasne sorte.GAJENJE JAGODE i Alliette u narednim tretmanima. a berači mogli svoj posao da obavljaju nesmetano i odmah posle kiše.

.

R = 5 cm 40 x 30 cm Đubriva MultiCopmBase 14:13:20+2MgO Živići jagode A Navodnjavanje Kap po kap T tape 508-20-500 Priključna spojnica sa ventilom Layflat 50mm PE 50 Obujmica 50 x ¾” Spojnica M ¾” x 25 Lakat spojnica 25 x 25 Muf ¾” x ¾” Mix Rite fertilizaciona pumpa ¾” PE 25mm/3.40 10.05 m 9720 m2 0.15 3.00 0. Podsticajna sredstva od strane Ministarstva za poljoprivredu u 2008 godini iznose 600.60 587. dok je u marginalnim područjima povraćaj i veći.2 Ventil M/F 1 1/2” Spojnica M 1 1/2” x 50 Spojnica F 2” x 50 Filter 2” mrežni inox Filter 2” disk Teflon traka UKUPNO Opcija: rana proizvodnja LUTRASIL ene su date sa uključenim PDV-om koji za frigo sadnice i đubrivo iznosi 8 %.54€ 10.00 0. Cena (€) Cena (€) Specifikacija Cena po j.00 766.00€ 50 kg vreća 12 52.10 1. j.00 2.25 14.360.15 16.GAJENJE JAGODE Predračun repromaterijala za zasnivanje 1 ha jagode odnosi se na parcelu 33 x 300m = 1 ha ukupno Vrsta repromaterijala Malč folija Srebrna o.m.360.000 dinara/ha.00 624.25 1.411.40 3.00 3.25 14.80€ 36 ŠKOLA GAJENJA JAGODE .60 0.000.80 10.00 766.00 48.4.80 0.00 3.2mx1000mx25mic rolna 6 127.25 0.40 4. a za opremu za navodnjavanje.76 0.20 1. Najvažnije pretpostavke za uspešan nastup na stranim tržištima jesu.00 43.00 624. dobra organizacija posla i efikasan sistem prenosa savremene tehnologije u neposrednu proizvodnju.021. a povraćaj za folije i agrotekstil 15%. kontinuitet u snabdevanju kvalitetnom robom.80 1.35 19.30 1.50 235.25 235.04 32.00€ Dijametar 10-12 mm Kom 40000 0.35 19. kom C Naša ocena je da proizvodnja jagode i drugih vrsta jagodastog voća za svežu konzumnu potrošnju i za izvoz ima veoma dobru perspektivu i da predstavlja značajnu razvojnu šansu Srbije u bliskoj budućnosti.54€ 23 g/m2 .00 8.20 1.m.80 1.20 8.000. folije i lutrasil iznosi 18%. dok za sistem za navodnjavanje kap po kap čitavih 50% od fakturne vrednosti umanjene za vrednost PDV-a.00€ 3050 m kolut Kom Kom M Kom Kom Kom Kom Kom M Kom Kom Kom Kom Kom Kom 4 40 40 33 2 4 2 2 1 2 1 1 5 1 1 3 146. odgovarajući obim proizvodnje. (€) 1.14 1.80 1.

.

Vodovodska I deo 53.yu 38 ŠKOLA GAJENJA JAGODE NARUDŽBINE IZ SRBIJE: . ili pišite na: Poljoprivredni list. M.Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća T ekst. 11147 Beograd Pozovite na: 011 23 980 39 prodaja-pretplata@poljoprivrednilist.V.co.

predstavništvo. Pilanska bb (Banjalučki velesajam) Banja Luka p_list@blic.NARUDŽBINE IZ BIH: Pozovite na: 051 310 315 065 705 534 ili pišite na: Poljoprivredni list .net 39 ŠKOLA GAJENJA JAGODE .

kvalitetnija i efikasnija. Početnici će u Surčinu moći da vide kako G-din Bata uspešno proizvodi jagode u namenskom. PLANTAŽA MILETIĆ je u Holandiji kupila licence za njihovu dominantnu sortu ELSANTA i za industrijsku sortu SENGA SENGANA. G-din Bata je već prošao dva proizvodna ciklusa u tehnologiji vertikalnog uzgoja jagoda. godine u Srbiji registrovan je PRVI RASADNIK ZELENIH SERTIFIKOVANIH KONTEJNERSKIH SADNICA JAGODA. Pored zelenih. proizvodnju i promet sadnica. mašine za izradu bankova i postavljanje folije i kvalitetnih sistema navodnjavanja otpornih na zapušavanje čak i kada u vodi ima dosta gvožđa i kamenca. tehnologiji VERTIKALNOG UZGOJA JAGODA od ove godine za nove proizvođače uvodi se obavezna obuka. zatim đubriva. landskih i italijanskih sorti jagoda. To podrazumeva vrhunski sadni materijal širokog sortimenta. Uvezen je bazni sadni materijal i formiran je rasadnik na površini od 1 ha. Sve za jagode na jednom mestu U U aprilu 2008. Od ove godine firme ATP IRRIGATION i PLANTAŽA MILETIĆ u ponudi imaju kompletnu opremu i tehnologiju za uzgoj jagoda na otvorenom. sredstva za zaštitu i ambalažu. Pokazao je veliku zainteresovanost za ovaj vid uzgoja jagoda. kontejnerskih. Ovo je početni korak u proizvodnji sadnica a za narednu godinu proširuje se asortiman sa još nekoliko najnovijih ho- ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Kada je prvi put posadio jagodu nije imao nikakva predznanja ni o plasteničkoj proizvodnji ni o uzgoju jagoda u plastenicima. a proizvođači koji su već u poslu dalje konsultacije će moći da rade samo kada savladaju upustva iz brošure i vode dnevnik radova. Cilj obuke je da se eliminišu početničke greške i da proizvodnja bude lakša. kvalitetne folije. Praksa je pokazala da je obuka neophodna. vrhunske frigo sadnice i ambalažu za pakovanje. krenuće i proizvodnja frigo TRAY PLANT sadnica. najnovije supstrate. Sklopljeni su svi neophodni ugovori sa nadzornim službama pod čijom kontrolom se na PLANTAŽI MILETIĆ odvija poizvodnja sadnica a u cilju dobijanja sertifikovanih. Za stare i nove proizvođače urađena je i brošura sa upustvima za gajenje. Brošura i filmovi na CD-u će za nove proizvođače biti sastavni deo opreme. 40 Novo je to što će se vršiti ugovaranje proizvodnje i otkup industrijskih i svežih. bezvirusnih sadnica. Po dobijanju svih neophodnih dozvola za uvoz baznog materijala. U 2008. konzumnih i klasiranih jagoda.Po pitanju savremenog uzgoja jagoda firme ATP IRRIGATION iz Beograda i PLANTAŽA MILETIĆ iz Subotice nastavljaju svoju saradnju započetu pre 4 godine. da se investicije brže otplate i da počnu brže da donose prihod. lokaciji. potpuno je ovladao tehnologijom i početnicima može biti od velike pomoći njegovo iskustvo. tako da po kvalitetu tla. Novim proizvođačima isporučujemo NAMENSKE konstrukcije plastenika sa kompletnom unutrašnjom opremom za navodnjavanje i orošavanje. Obuka će se izvoditi u Surčinu kod G-dina Bate Miloševića. hobi plasteniku i da nauče sve od sadnje jagoda do tehnike navodnjavanja i prihrane vodotopivim đubrivima. neophodnim zonama izlocaije i svim drugim parametrima rasadnik ispunjava sve neophodne kriterijume za uspešnu proizvodnju sadnog materijla. godini uveden je niz novina. Lokacija za rasadnik je izabrana u saradnji sa stručnim službama.

Ako se frigo sadnica sadi na otvorenom. 024/550 131. a prema tome za isti rad dobija se i značajno veći prihod.2kg/sadnici primenom savremene tehnologije od pripreme zemljišta preko izrade bankova propisane visine.co. Preko ProCredit Bank obezbeđeni su povoljni krediti. da li saditi frigo ili zelenu kontejnersku sadnicu. Zelena kontejnerska sadnica se sadi u drugoj polovini jula. Sadnjom zelene kontejnerske sadnice postiže se prinos koji je duplo veći u odnosu na frigo sadnicu. 063/80 37 132 SUBOTICA PLANTAŽA MILETIĆ.yu. ali je prolećni rod u zavisnosti od sorte na nivou od 1kg i više. Praktično nisu zabeleženi prinosi ispod 25 t/ha. U zavisnosti od sorte prolećni rod je na nivou 400-700 g/sadnici. Proizvođači mora da se prvo opredele u kom periodu godine žele da imaju berbu i u kojoj količini i da osnovu toga se opredele za tip sadnice. 266 18 57. Tehnologija po kojoj će se proizvoditi jagode obezbeđuje prinose od 30-40 t/ha a stručna služba će kontrolisati primenu tehnologije. POSTOJI OPASNOST DA U PROLEĆE JAGODA NEĆE CVETATI ILI ĆE DATI KASNO SAMO 1-2 CVETNE GRANE!!! Pravilo je da se sitnije frigo sadnice (veći broj u gajbi – 700 do 800 kom) sade ranije (početak jula. Prinosi na nivou 30-40t/ha postižu se sa zelenim. rok ugovaranja je 4 godine. Zainteresovani proizvođači će moći da dobiju upitnike za prijavljivanje za jedan od savremenih vidova proizvodnje jagode ili da ih skinu sa sajtova www. Sadnjom u optimalnim rokovima sadnica na kraju jeseni već ima po 6-7 vratova iz kojih u proleće izbija 10 i više cvetnih grana sa po 7-8 do 10 cvetova. Za sadnice kategorije 500 kom u gajbi optimalno vreme sadnje je u drugoj polovini jula. 063/563 405. ostvario je na svojoj plantaži Gdin Živko Guljan iz Surduka. odnosno na nivou 20 t/ha. Svetski značajan rezultat u proizvodnji jagoda od preko 1. po pravilu se uklanjaju cvetovi i ne dozvoljava se jesenji rod.rs ili www. ali proizvođači MORAJU ZNATI da jesenji rod nosi RIZIK. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 41 . ne daje jesenji rod. frigo sadnica se sadi u zatvorenom prostoru i plodovi se beru već posle 6 nedelja. prihrane i zaštite. Generalno. Samo NAJKVALITETNIJA frigo sadnica (250300kom/gajbi) posađena u tehnološkom roku i na otvorenom može u jesen doneti mali rod. pravilnog postavljanja sistema navodnjavanja. Na taj način tokom godine sezona branja može trajati 6-10 meseci. čak i kraj juna) u odnosu na krupnije sadnice (manji broj komada u gajbi 250 do 500 kom).Min. AKO SE FRIGO SADNICA SADI KASNO ILI AKO SE OSTAVI VELIKI JESENJI ROD I BERE DO KASNO U JESEN.5ha i min. BEOGRAD ATP IRRIGATION 011/26 666 62.mileticdoo. kontejnerskim sadnicama. To su rezultati koje su u našem klimatskom podneblju potvrdili proizvođači širom Srbije. površina za ugovaranje je 0. Savremeni uzgoj jagoda zahteva da se tehnologija ispoštuje 100% i u takvojvarijanti biznis je profitabilan. odnosno dva ciklusa sadnje. Proizvođači koji žele da se bave savremenim uzgojem jagoda često su u dilemi koja sadnica je najbolja. Tržište traži izuzetno velike količine i konzumne i industrijske jagode i ATP IRRIGATION i PLANTAŽA MILETIĆ su spremni da ispune očekivanja i proizvođača i domaćih i ino kupaca jagoda.atpdoo.

. a padavine od oktobra do februara iznad 300 mm.za 20 kg/ha u slučajevima ekstremno visokih temperatura i padavina. Dobar pokazatelj pristupačnosti fosfora je njegov Uticaj forme azota na pH zemljišta 42 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . čime se otvaraju putevi infekcije fitopatogenima.za 20 kg/ha u slučaju da u zasnivanju zasada primenjujemo stajnjak ili huminske kiseline. zbog jakog ispiranja. Ishrana kalcijumom je takođe veoma bitna za čvrstinu plodova i njihovu dobru ispunjenost. zbog brze mineralizacije i ispiranja. na lakim zemljištima u fazi zasnivanja zasada. Pristupačnost fosfora u zavisnosti od hemijske reakcije zemljišta Potrebe zasada jagoda za kalijumom Zasad jagoda se u zavi-К snosti od obezbeđenosti kalijumom i njegove pristupačnosti đubri sa 90-270 kg/ha K2O.za 20 kg/ha ukoliko je zemljište veoma bogato organskom materijom i ima povoljnu mikrobiološku aktivnost i brzu mineralizaciju. K Potrebe zasada jagode za azotom -N Generalno možemo reći da su za vrlo visoke prinose jagode . Zasad jagode je veoma osetljiv na Pristupačnost kalijuma i njegovo usvajanje Potrebe zasada jagoda za fosforom -P Za visoke prinose zasad jagode treba prema generalnoj preporuci ishraniti sa 50-150 kg/ha P2O5.i do 35-40 t/ha. sjaj.za 15 kg/ha ukoliko smo za predusev imali jednogodišnje mahunarke ili pak razorali višegodišnje travno-leguminozne smeše. od jagodastog voća kalijum čini čak 60% ukupnog sadržaja suve materije ploda i praktično je nemoguće u fazi porasta i zrenja plodova jagode izvan odnosa NPK 2:1:3 do 2:1:4 dobiti odgovarajuću boju.za 20 kg/ha ukoliko su zime tople. . Ukupni razmenljivi fosfor u zemljištu često nije podatak koji nam može dati pravu sliku o njegovoj pristupačnosti. Na zemljištima bogatim krečom. potrebne količine azota od 120 kg/ha. ili umanjuju od zadate vrednosti za 20 kg/ha. . Predozirana ishrana azotom u odnosu na kalijum. Đubrenje azotom uvećavamo u odnosu na generalnu preporuku u sledećim slučajevima: . .ISHRANA JAGODE Ishrana i navodnjavanje useva jagode Dobro izbalansirana ishrana predstavlja.za 20 kg/ha u slučajevima ekstremno visokih prinosa iznad 40t/ha. slabi imunološki sistem biljke. . sa niskim sadržajem humusa. ipak. odnosno umanjuju za istu količinu kod ranih i manje prinosnih sorata. Minimalno potrebnim za visoke prinose jagode smatra se sadržaj od 18-22 ppm. Posebno treba istaći potrebu da u odnosu na kalijum i kalcijum.za 20 kg/ha na posnim. sadržaj u zemljišnom rastvoru. magnezijum ima izbalansiran odnos u ishrani.za 30 kg/ha ukoliko se zasad zasniva na strništu u istoj sezoni radi mikrobiološkog razlaganja žetvenih ostataka. . siromašnim zemljištima. sadržaj šećera i dobar ukus. u zavisnosti od obezbeđenosti zemljištem i pristupačnosti fosfora. Na lakim zemljištima je neophodno u ishrani primeniti gornje vrednosti kalijuma koje se dopunski uvećavaju za 35 kg/ha u slučaju ekstremno visokih prinosa. Magnezijum je veoma značajan jer ulazi u sastav hlorofila. naročito bolestima uvenuća i pojačava intenzitet napada i brojnost populacije štetnih insekata. potrebne količine fosfora uvećavaju se. Od ove količine azotnih hraniva vršimo umanjenje u sledećim slučajevima: . . najznačajnije oruđe u postizanju visokih prinosa i dobrog kvaliteta i tržišnosti jagode. U zavisnosti od planiranog sortimenta i prinosa jagoda.za 20 kg/ha u slučaju da gajimo manje prinosne sorte (25-30 t/ha). sa alkalnom hemijskom reakcijom ili na jako kiselim zemljištima dolazi do imobilizacije fosfora i stvaranja sekundarnih i tercijarnih jedinjenja koja su teško rastvorljiva.

Na takvim vrednostima u grodanu je nemoguće ostvariti boju i visok briks a time i sadržaj šećera. oplemenjene. u slučajevima kada se supstratna smeša priprema za duže proizvodne cikluse i ne želi se brza mineralizacija. ili su prihvatljive samo određene sorte. Obično se hloroze javljaju u momentu intenzivnog porasta plodova. posebno u uslovima prevlaživanja i alkalne hemijske reakcije zemljišta. optimalno 6. Za uspešnu proizvodnju jagodastog voća neophodno je da sadržaj Ca u zemljištu bude iznad 500 mg/100 g.2. što je optimum za jagodu. praktično je veoma teško izvodljivo u istom proizvodnom ciklusu doći do kvalitetnih pomaka. ali kasnije u proleće. a naročito u drugoj godini nailaze problemi vezani za relativno brzu mineralizaciju i kompakciju supstratne smeše.5 mS/cm. Preporuke za hidroponsku ishranu i navodnjavanje jagode gajene na supstratima koji je gotovo nemoguće postići bez adekvatne mikrobiološke i fermentne aktivnosti u zemljištu ili supstratnoj smeši. čak i ako ga ima dovoljno u zemljištu. najbolje u formi EDDHA u jednokratnom zalivanju. kada obično dolazi do njegove precipitacije i stvaranje nerastvornih jedinjenja. Obično se javlja na najmlađem lišću iz centra bokora. a gotovo nikad na inertnim smešama poput kamene vune ili poliuretanskim penama.2. a sadržaj magnezijuma za lakše tipove zemljišta iznad 55 mg/100 g zemljišta. Najčešće se koriste različite vrste treseta. U tim uslovima se smanjuje aerisanost medijuma. Razlog za to je ukus i miris. da bi pH zemljišta spustili na 6. dok ograničena zapremina supstrata u kojoj se formira korenov sistem sadnice podrazumeva komjuterizovan i vrlo precizan sistem fertigacije. kalijum nitrat sa cinkom i azotnu kiselinu. tzv ŠKOLA GAJENJA JAGODE 43 . Što se tiče mogućih grešaka u pravilnom doziranju vode i hraniva. Tada je navodnjavanje intenzivno i najčešće nakon naglog prelaska iz oblačnog i hladnijeg vremena u sunčani i topli period dolazi do prosvetljenja vršnih listova. Drugi veliki problem je nedostatak cinka. a u samom zrenju 1. Ona se kreće od 1-2 l pa do 4-5 l po živiću u zavisnosti od načina i tehnike gajenja i od sastava supstratne smeše. Na alkalnim zemljištima bogatim krečom (iznad 6%) ne preporučuje se gajenje jagode. Najčešći problem u ishrani je obezbeđenost gvožđa i njegova pristupačnost u alkalnoj Pristupačnost makro i mikro hraniva u zavisnosti od pH zemljišta drenčing. sa pH vrednošću oko 5. Koji su to organski materijali koji se koriste za pripremu supstrata? sredini. Tada treba primenjivati helatno gvožđe. Ukoliko se hloroza javi relativno rano. Ukoliko se fertigacijom i folijarnom primenom ne uspe. Kod zamene supstrata i živića svake proizvodne sezone većim učešćem crnog treseta omogućuje se brži vegetativni porast neposredno nakon sadnje i veći rod u jesenjoj proizvodnji. Veoma dobar materijal su i kokosova vlakna koja su u stanju da vežu prilično visoke količine soli i na taj način smanje rizik od eventualnih grešaka u ishrani.5 do pH 7 . onda treba primeniti veliku količinu helatnog gvožđa. Istakli smo više puta da se jagoda gaji na zemljištima koja su blago kisele hemijske reakcije. Kada usled obilnog navodnjavanje uz prisustvo ugljene kiseline u zemljišnom rastvoru dođe do rastvaranja previsokih vrednosti Ca2+ onda se smanji usvajanje magnezijuma. onda je moguće rešenje izvesna koli- Jak deficit u ishrani gvožđem se manifestuje kao jaka hloroza celih liski koje su slabo razvijene. grube strukture ima prednost nad crnim tresetom.poremećaje u usvajanju hraniva. onda nakon uklanjanja starih listova i obnavljanja zasada tokom leta treba ispraviti deficit i narednu sezonu dočekati sa izbalansiranom akumulacijom svih makro i mikroelemenata u živiću. kojim su naša zemljišta inače veoma slabo obezbeđena. Beli treset. Normalno je da veća zapremina supstrata i veća puferna sposobnost i vododržljivost omogućuju jednostavnije sisteme za fertigaciju. Ukoliko dođe do poremećaja ravnoteže. pa se u anaerobnm uslovima usled prevlaženosti podiže pH rastvora i dolazi do precipitacije gvožđa i cinka i pojave njihovog deficita. a sadržaj antioksidanasa i polifenola je takođe značajno manji. Jagoda slabo uspeva na EC vrednosti zemljišnog rastvora višim od 1. od pH 5. magnezijum sulfat sa izrazito kiselom hemijskom reakcijom.7 mS/cm. Najpre treba istaći da se jagode gaje samo na organo-mineralnim smešama. Kada se javljaju i kako se manifestuju pojedine hloroze? Preciznost ishrane i navodnjavanja zasada jagode determinisana je prvenstveno količinom supstrata po jednoj sadnici.

koji se obično koristi u letnjoj proizvodnji stalnorađajućih jagoda. Perlit je hladan mineral. ovakav način rada podrazumeva moguću precipitacijutaloženje pojedinih soli nerastvorenih 44 nom sistemu već je ishrana bazirana na građenju vrednosti konačnog EC iz vrednosti pojedinačnih matičnih rastvora i same vode za navodnjavanje. Šema fertigacije useva jagode kombinacijom dozer pumpi čina bentonita. U hidroponskom gajenju jagode na supstratima.ISHRANA JAGODE jedinjenja usled dužeg stajanja do upotrebe. dok je vermikulit izuzetnih termičkih osobina i odličan je u zimskoj kojih je postavljena dozer pumpa koja u vodu za navodnjavanje unosi potrebnu količinu kiseline. koji su najčešće zapremine 1000 l preko male elektro pumpe. 70 do 85 ppm P2O5 . Od minerala se za pripremu supstratnih smeša koriste ekspandirani perlit ili vermikulit u zavisnosti od sezone gajenja jagode. 265 do 420 ppm K2O. Treći sistem je primena miksera i komjutera. niske adsorpcione sposobnosti. a mane su veoma brojne. Drugi sistem je primena dozer pupi koje su redno ili paralelno vezane i obično ih ima dve ili tri. odnosno proizvodnji. čestu potrebu mešanja više različitih formulacija đubriva i velika angažovanost obučenih ljudi na poslovima fertigacije. Prednosti ovog metoda fertigacije jeste niska cena za sistem navodnjavanja i ishrane. Visina drenaže. vrlo složenih fertigacionih jedinica. odnosno količina hran- ŠKOLA GAJENJA JAGODE . a određuje se na bazi kumulativne radijacije i iznosi obično 5 do 30%. koje ne rade na proporcional- ljivog rastvora koja se ocedi iz vreća sa supstratom zavisi od visine zalivnih normi i učestalosti navodnjavanja. pri čemu je u stanju da adsorbuje i određenu količinu magnezijuma. Najpre. Ovaj sistem je prihvatljiv u hobi gajenju i na malim proizvodnim površinama. Najčešći sistem koji se primenjuje od samog početka jeste doziranje konačnog rastvora iz tankova. čak 240 ppm CaO zimi. Organizujemo ih obično kao tank A i tank B između Shema 1. specijalne vrste gline koja ima relativno visoku koloidnu moć i vododržljivost. koje se nakon izvesnog vremena slabije ispiraju u odnosu na druge organo mineralne supstratne smeše. ali sa druge strane akumulira velike količine soli. najčešće prihvaćen standard jeste receptura 165 do 185 ppm N.

u ishrani treba uneti 18 ppm NH4+ . 719 ppm NO3-. kao P2O5: -Sadržaj K. sadržaj sledećih katjona: H+. a kasnije u ishrani preovlađuje nitratni azot. koji nije podložan precipitaciji u baznoj sredini. te brojni problemi sa pojavom deficita mikroelemenata. kalcijum nitrata. 215 ppm K+. Mikroelemnti mogu da se dodaju i u izbalansiranom kompleksu u helatnom obliku.165 ppm CaO leti i 40 do 70 ppm MgO. u prvom redu gvožđa i cinka.6 mS/cm.3% 5. Ukoliko se vrednost elektroprovodljivosti poveća.67 Tvrdoća o nem 23. u zrenju jagode. Prvi koncept podrazumeva primenu složenih NPK đubriva za hidroponsku proizvodnju. Drugi sistem je kombinacija prostih soli: monamonijum fosfata. ali i po preciznosti. od- Mg2+.5 mS/cm. Nakon upoznavanja sa sastavom vode za navodnjavanje vrši se balansiranje potrebnih hraniva i formiranje matičnih rastvora. Dakle. Ovim izbalansiranim formulacijama se još po potrebi dodaju azotna kiselina.0% 11. Ukoliko je vrednost pH visoka. i anjona HPO4-. Postoje tri osnovna koncepta fertigacije. onda je pojedinačna norma mala. SO42-.5-6 i EC 1. 175 g 68 g 194 g 2. K+. koji se razlikuju po složenosti. uz pH vode za navodnjavanje 5.i 7 ppm H+. Redovna kontrola drenaže odnosno oceda pokazuje u kojoj meri je količina rastvora prilagođena potrebama biljaka. magnezijum sulfata. koja u svom sastavu ne sadrže amidnu formu azota ili ureu. Ako se uzme u obzir EC vrednost konačnog rastvora prostih soli makro i mikro elemenata. odnosno 1. kalijum sulfat.. pH 7.8 g Tank B Monokalijum fosfat Kalijum sulfat Magnezijum sulfat Azotna kiselina Odnos amonijačne i nitratne forme je usklađen tako da uz dodatak kalcijum nitrata i magnezijum sulfata možemo imati sve potrebne makro i mikroelemente.6 Soli g/l 626 Ca++ 85 Mg++ 41 K+ 7 NH4+ Na+ 39 NO3H2PO4-4 SO4-97 HCO3524 Cl13 Fe 0. onda pristupamo ispiranju u trajanju jedan do dva dana u zavinosti od količine i sastava supstrata. a učestalost navodnjavanja velika.0% 2. Na+. magnezijum sulfat i amonijum nitrat da bi se postigao željeni odnos makrohraniva. Po pravilu vrednost pH i EC ne bi trebalo da se razlikuje od dozirane vrednosti više od 10-20%. lako se da zaključiti da voda za navodnjavanje ne sme biti opterećena viškom rastvorenih katjona i anjona. dok se eventualna korekcija gvožđa može postići unošenjem EDHHA helatnog gvožđa. Ca2+. Tank A Kalcijum nitrat Amonijum nitrat Kalijum nitrat Kompleks mikroelemenata Količina đubriva na 1000 l vode. u pogledu odnosa katjona i anjona u rastvoru za fertigaciju. kalijum nitrata i kalijum sulfata.HCO3-+. Podaci o hemijskom sastavu vode za navodnjavanje odnosi se na bušeni bunar dubine 86 m. 50 ppm SO4-. kalcijum nitrat.0% 33. tako da konačni sadržaj kalcijuma i magnezijuma recimo uključuje i one vrednosti sadržane u samoj vodi za navodnjavanje. kao MgO: 17-10-27+me 11.7 mS/cm. Analiza vode za navodnjavanje mora da obuhvata osim vrednosti pH i EC. U hidroponskoj ishrani u prvom delu vegetacionog ciklusa se koristi formulacija sa više amonijačnog azota.3 EC mS/cm 0. 134 g 228g 617 ml nosno EC vrednost ne bi trebalo da prelazi 0.0% -Sadržaj mikroelemenata Fe 1000ppm Mn 500ppm B 200ppm Zn 150ppm Cu 110ppm Mo 70ppm ŠKOLA GAJENJA JAGODE 45 . Formulacija vodorastvorljivih đubriva za ishranu jagode na supstratima Polyfeed -Sadržaj N(NO3): -Sadržaj N(NH4) -Sadržaj N(Ukupno): -Sadržaj P. kao K2O: -Sadržaj Mg.0% 11.5-0. pa dolazi do prevlaživanja korena. uz dodatak fosforne kiseline.NO3. U sva tri koncepta konačan rastvor mora biti neutralan. 32 ppm Ca++. Dati primer odnosi se na ishranu jagode gajene na supstratu u uslovima okoline Beograda. onda zaista uviđamo svu kompleksnost ove problematike. najbolje je da se za ishranu zasada jagode na supstratima u nesavršenim uslovima koriste specijalna kristalna vodorastvorljiva đubriva za hidroponiku koja ne sadrže amidnu formu azota i imaju visok sadržaj mikroelemenata. te helatnog gvožđa i drugih mikroelemenata. NH4+.0% 2. Treći sistem je baziran na monokalijum fosfatu i na azotnoj kiselini i uz ostale proste soli i mikroelemente ovo je svakako najviše korišćen sistem u hidroponskom načinu israne u Srbiji. obzirom na sve navedeno.7% 17% 10% 27% 11-11-33+2MgO+me 9.014 Na osnovu proračuna. Kada se tome dodaju sortne specifičnosti u zahtevima za hranivima. 93 ppm H2PO4-.

Intenzivan porast lista Polyfeed 20-20-20 + ME 1.5 kg 46 ŠKOLA GAJENJA JAGODE .2 puta zavisno od potrebe odnosno opterećenosti biljke plodovima Intenzivan rast plodova 1-1.5 kg 4. Na početku vegetacije iza čišćenja (šišanja) jagoda od starog i promrzlog lišća Intenzivan rast lista jagode 10-15 dana nakon prve prihrane Formiranje novog korena i cvetova Polyfeed 11-44-11+1MgO +ME 1-1.5 kg 2-2.5 kg 2-2.5 kg 2 kg 2.5 kg 2 kg + 0.ISHRANA JAGODE Program ishrane jagoda vodorastvorljivim đubrivima Haifa Chemicals (Planirani prinos 25-30 tona /ha) by Prof.5 kg + 0. dr Nebojša Momirović REDNI BROJ PRIHRANE FENOFAZA U KOJOJ PRIHRANJUJEMO OPTIMALNO VREME PRIHRANE CILJ PRIHRANE NAZIV ĐUBRIVA PREPORUČENA KOLIČINA ZA 1000 SADNICA JEDNOGODIŠNJE DVOGODIŠNJE 1.5 kg 6.5 kg 3. Intenzivan rast plodova 1-1. Zametanje i rast plodova Intenzivan rast plodova Polyfeed 20-20-20 + Mikro ili Polyfeed 16-8-32 + Mikro Polyfeed 17-10-27 ili Polyfeed 16-832+2MgO+ME Polyfeed 11-11-33+2MgO ili Polyfeed 16-8-32+2MgO+ ME 1-1.5-2 kg 2-2.5 kg 2 kg 5. Pred početak berbe s ovom prihranom može se dodati Multimicro FE ukoliko je potrebno U berbi jagoda 1 . Na početku cvetanja Rast lista i pravilno formiranje plodova Ca nitrat + Mg Nitrat / Sulfat 1-1.

pogodni za rad u baštama. Nudimo Vam i proizvode sledećih firmi: Ul. SA I BEZ UČEŠĆA Voćarski traktori japanskog proizvođača Kubota B serije od 14-30KS sa pogonom na sva četiri točka.5 g/sadnici Folijarno Multi Micro Bor feed 100 ml /10 l vode Folijarno Polyamin + Multi ProteK 20 ml + 30 g /10 l vode Đubrivo se primenjuje navodnjavanjem u intenzivnom porastu plodova NEDOSTATAK BORA .HLOROZA ( ŽUĆENJE ) LISTA -Zn Količina za jednu sadnicu Multi KZn Na alkalnim zemljištima primenjuje se 1-1.HLOROZA ( ŽUĆENJE ) LISTA Prvi tretman nakon čišćenja jagoda od starog lišća 10g /10 l vode (na početku vegetacije.OPADANJE CVETOVA I DEFORMISANOST PLODOVA Cvetanje Đubrivo se dodaje zajedno s navodnjavnjem ili folijarno OPŠTE ZAOSTAJANJE U PORASTU-PROBLEMI SA BOLESTIMA U svim fenofazama na 10 do 15 dana Đubrivo se primenjuje folijarno -B KREDIT I LIZING OD 5-7 GODINA KAMATA 3-7%.5-1 g/po s navodnjavnjem ili folijarno sadnici NEDOSTATAK CINKA .com • milurko@sezampro. Bez kabine i sa komfornim kabinama sa klima uređajima. 3 GODINE GARANCIJA. svojim gabaritima prilagođena voćnacima i vinogradima.zalivanje Magnisal / Bittermag 100 g/10 l vode 3-5 g/m2 jednokratnim zalivanjem Folijarno. Mulčeri za usitnjavanje biljnih ostataka. Specijalna NOVA M SERIJA voćarskih traktora od 60-95KS. Lake freze i mulčeri hrvatskog proizvođača GRAMIP DUBRAVA. zaobljenim staklima radi veće preglednosti i karbonskim filterima. idealni za potrebe voćarstva i vinogradarstva za usitnjavanje granja debljine 2.milurovickomerc.10cm.5.5.NEKROTIRANJE STARIJIH LISTOVA -Mg Nakon uočavanja simptoma (pri naglom prelasku iz hladnog i oblačnog u toplo i vrlo sunčano vreme) NEDOSTATAK GVOŽA . atomizera i prskalica u iznosu od 50%.85 do 2m. dubine kopanja do 15 cm. Fiksni i bočno pomerljivi (hidrauličnim ili mehaničkim putem) kompjuterski balansirani rotori. Traktorske freze zahata 0.zalivanje Prvi tretman kod inicijalnog formiranja plodova NEDOSTATAK MAGNEZIJUMA . voćnacima i vinogradima.yu . nošeni i vučeni AGROMEHANIKA KRANJ Cisterne CREINA od 1200 do 20000l Podsticajna sredstva MPŠV za kupovinu cisterni. zaobljeno kućište (bolji protok materijala).KOVRDŽANJE TERMINALNIH LISTOVA -Ca Folijarno Poly Ca-LSA 15% CaO 50ml /10 l vode Folijarno.NEDOSTATAK KALCIJUMA . Prskalice i atomizeri.com office@milurovic. a kasnije po potrebi) Multi Micro Fe EDu zalivanju kod jakog -Fe Đubrivo se dodaje zajedno DHA 6% deficita dodaje se 0. Pored toga veliki izbor poljoprivrednih i komunalnih traktora do 128 KS. Obezbeđeni servis i delovi u garantnom i vangarantnom roku. Beogradska 32 • 11277 Ugrinovci tel: 011/8409-528 • 011/8409-810 • fax: 011/8409-809 www.

začinskog i aromatičnog bilja.o. Ova sušara je patentno zaštićena i plod je srpske pameti. Ova tehnološka novina na Novosadskom poljoprivrednom sajmu je izazvala veliko interesovanje potencijalnih korisnika zato što daje produkte sušenja u premijum kvalitetu.Suncem do premijum kvaliteta Prednosti sušare? • raznovrsnost • ekonomska nezavisnost • ujednačen kvalitet • kontrola procesa • isključen uticaj čoveka • definisano vođenje procesa • određivanje vršne temperature sušenja i određivanje završne vlage • CE standard • HACCP standardi • štedi energiju • PREMIJUM kvalitet SUŠARA NA SUNČEVU I ELEKTRIČNU ENERGIJU NTIM tehnologi iz Beograda je na tržište izneo izuzetno energetski ekonomičnu sušaru koja pre svega koristi sunčevu energiju za procese sušenja: lekovitog.rs .o. +381 11 3561958 office@ntim. koja se može dalje prerađivati. gljiva.ntim. Patrijarha Dimitrija 24 11090 Beograd Tel.rs www./Fax. NTIM d. a pored osušene materije daje i poluproizvod u obliku sakupljene isparene tečnosti. voća i povrća.

Pap Pala 17. tel/fax: 024/622-119 e-mail: office@agro-ferticrop.YARA .yu www.budući izgled starih proizvoda FERTICARE 15-30-15 FERTICARE 14-11-25 FERTICARE 24-8-16 FERTICARE 10-5-26 FERTICARE HYDRO 6-14-30 FOLICARE 17-9-33 B FOLICARE 19-11-24 Cu FOLICARE 19-11-24 Zn YaraMila Cropcare 11-11-21 YaraMila Cropcare 5-14-28 Yara Mila Multicare 5-10-25 Yara Mila 8-20-30 CALCINIT / TROPICOTE / NITRABOR KRISTA K KRISTA SOP .yu .prah i granul.agro-ferticrop.rs • www.bivši proizvodi. YARA . PROIZVODNJA GORE NAVEDENIH PROIZVODA JE U BIVŠIM KEMIRINIM FABRIKAMA! I dalje jedini zastupnik za Srbiju: AGRO-FertiCrop. Subotica.co.yara. još uvek na tržištu FERTICARE 15-30-15 FERTICARE 14-11-25 FERTICARE 24-8-16 FERTICARE 10-5-26 FERTICARE 6-14-30 FOLICARE 17-9-33 B FOLICARE 19-11-24 Cu FOLICARE 19-11-24 Zn CROPCARE 10-10-20 CROPCARE STANDARD 5-14-28 MULTICARE 5-10-25 POWER 8-20-30 KALCIJUM NITRAT KALIJUM NITRAT KALIJUM SULFAT . novi džakovi NAPOMENA: NE MEŠAJTE KRISTALONE SA NOVIM YARINIM A STARIM KEMIRINIM PROIZVODIMA.co.prah i granul.novo ime kompanije Kemira GrowHow o stari džakovi KEMIRA .

Za dezinfekciju se može koristiti i metam sodijum i hlorpikrin. kompaktan. Hemijsko suzbijanje je moguće primenom sistemičnih fungicida poput fosetil aluminijuma (Alliete) ili fosfita. Oboljenje je kompleksna kombinacija gljivičnih prouzrokovača. Fusarium sp. Manifestuje se crvenkastim. Pyrenochaeta sp. a donji listovi žute. U preventivnom pogledu je veoma važno izbeći teška zemljišta i zasušivanje korena u fazi prijema frigo živića. treba izbegavati i druge vrste jagodastog voća. Simptomi su gubljenje svežine i bele boje korenovih žilica.ZAŠTITA JAGODE Zaštita useva jagode Zeleno uvenuće Prouzrokovač: Verticillium dahliae i V. fragariae Gljivično oboljenje koje se javlja posebno na težim. Ne treba zasnivati jagode na zemljištu na kome se javljala crna trulež korena. U plodored treba uključiti travno leguminozne smeše i poštovati u potpunosti ograničenje u prekidu gajenja jagode. prevlaženim i loše dreniranim zemljištima. naročito na težim zemljištima. kasnije mrko braon truleži korenovog vrata koji na kraju pocrni i zadeblja poput pacovskog repa. ogršticu za zelenišno đubrenje ili gajiti recimo brokoli ili kelj pupčar. metam sodijum odnosno vapam te hlorpikrin. albo-atrum Javlja se na pojedinačnim biljkama ili u oazama. a stariji listovi nekrotiraju i dobijaju oranž. Gajiti otporne sorte. Hemijsko suzbijanje podrazumeva detaljnu dezinfekciju zemljišta. Proizvodi toksine u ksilemu čime smanjuje usvajanje vode i smanjuje turgor zaraženih biljaka. Stariji listovi se uvijaju duž centralnog nerva. nerazvijen. koristi se najviše dazomet (basamid granulat). Zaražava sprovodna tkiva micelijom i produkcijom konidija. povrtarske vrste iz familije pomoćnica: pradajz. Neposredno pred pripremu zemljišta jako je dobro inkorporitati ozimu 50 važno obezbediti dobru drenažu podizanjem visokog banka 15-25 cm. Za prevenciju plamenjače veoma je prolećnog kretanja useva i nakon letnjeg uklanjanja nadzemne lisne mase (košenja). Kada se bolest pojavi treba ukloniti zaražene biljke iz zasada i ne popunjavati zaražena mesta. Hainesia lythri. obavezan kod podizanja matičnjaka. U novije vreme solidne rezultate ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Crna trulež korena jagode Prouzrokovač: Rhizoctonia fragariae. što je ujedno i period odmora zemljišta. Coniothyrium fuckelii. Dezinfikovati oruđa i opremu ukoliko prelazite sa parcele na parcelu. kod peraturama iznad 30°C. te celokupnu masu žetvenih ostataka inkorporirati u zemljište. u hladnijem delu godine. a potiče iz zemljišta u kome se održava godinama. Biljka zaostaje u porastu. Pythium spp. Otkako je metil bromid izbačen iz upotrebe i zabranjen. a najbolje je zemljište zauzeti višegodišnjim travno leguminoznim smešama. Gajiti otporne sorte jagode. Živić je slab. Tretirati frigo sadnice prilikom sadnje.. Cylindrocarpon spp. crvenu ili žućkastu boju. Plamenjača jagode Prouzrokovač: Phytophthora fragariae var. njihovo parcijalno ili potpuno odumiranje. i na kraju pocrneo i sasušen izgled. Inokulum dugo ostaje u zemljištu. U hemijskom suzbijanju dezinfekcija basamid granulatom daje odlične rezultate.. Na korenovom vratu ili u osnovi lisne drške na preseku se primećuje jasno izražen mrki prsten. Tokom prekida u gajenju jagode. a kod hobista i čitavih 35 cm. Idriella lunata. Mlađi listovi iz centra rozete ostaju zeleni i uspravni iako je biljka delimično zakržljala. Podriti na dubinu od 40 do 50 cm u jesen međuredni prostor. papriku i plavi patlidžan. potom metalaksila (Ridomil Gold). ali je ne treba praktikovati na tem- Tamo gde se javlja ovo oboljenje poželjno je da rotacija traje najmanje 7 do 8 godina. Ramularia spp. Naročito se ispoljava kod mlađih useva. često praćena i napadom nematoda.

razvijaju se u krupne pege u obliku latiničnog slova »V«. koje se formiraju duž glavnih nera- plodovima. Na plodovima se razvijaju beličaste vodenaste pege koje poprimaju mrku do tamno mrku boju. Simptomi na tkivima su crne. korenove vratove i plodove. Usled toga nastaje slabljenje biljaka i smanjenje prinosa u narednoj godini. dijametra oko 3 mm.spoljna zona je purpurno cvene ili žućkaste boje. Iprodion. Duž većih nerava pege su eliptične. Vetar ne raznosi konidije. ali ih može biti i desetak. Spore prezimljavaju na biljnim ostacima. U nekim se područjima smatra va. ali i nakon obnavljanja useva u leto. ima solidan efekat i na lisnu pegavost. sa sivim ili skoro belim oreolom. Na lezijama se za vreme toplog i vlažnog vremena razvijaju narandžasto. neophodno je kod obnavljanja useva spustiti visinu reza na 0. i Colletotrichum gloesporoides. a unutrašnja zona pega je tamno mrka. Kod nas je značajna samo na nekim sortama. obscurans parazitira koju izaziva Colletotrichum acutatum. te je preventivna primena fungicida izuzetno važna. Tačke su smeđe do crne. Palež lista jagode Prouzrokovač: Dendorophoma obscurens (Phomopsis obscurans) Javlja se širom sveta gde god se jagoda gaji. hlortalonil u matičnjaku i to samo ukoliko se ne primenjuje Omite u kontroli grinja. U centru pega se formiraju piknidi čiji se vratovi probijaju kroz epidermis. Iz njih se na mrtvim listovima u proleće razvijaju konidije i obično kišom šire na mlade i zdrave listove. Starije pege. Glavne štete od ove bolesti nastaju u drugoj polovini leta u vidu paleži starijih listova. Gljiva se održava tokom zime u formi micelije ili piknida u okviru pega na izumrlim starim listovima jagode koji ostaju pričvršćeni za biljku. naročito u fazi zrenja. Najdestruktivnija je trulež korenovih vratova koju izaziva Colletotrichum fragariae i trulež plodova zasadu. P. U prevenciji oboljenja vrlo je važno maksimalno izbegavati navodnjavanje rasprskivačima i precizno uklanjanje zaraženih delova i inokuluma. Colletotrichum fragariae.5 cm iznad korenovih vratova. obscurans prouzrokuje trulež plodova. U našoj zemlji nema podataka o njenoj pojavi na plodovima. koji jedino i mogu biti inficirani u slučaju da su najmanje 1 sat potpuno prevlaženi. Ozbiljno gljivično oboljenje koje napada liske. mada na većini komercijalnih sorti za sada ne predstavlja veću opasnost. U začetku pege imaju sivkasti centar.crvene spore. dok je u nekim manje značajna. Čak 90 % plodova može biti zaraženo za manje od nedelju dana. Obično se javlja za vreme jako toplog vremena. stolone. naročito uz optimalnu temperaturu od 25-30 °C. Jako ozbiljnom bolešću. U nekim zemljama D. Zaraza se intenzivno širi ukoliko je lišće vlažno. bilo sasušenom lišću ili na mumifikovanim vlažno vreme i temperature iznad 10 °C favorizuju lisnu pegavost u proleće. Antraknoza jagode Prouzrokovač: Colletotrichum acutatum. koja se vremenom menja u zelenu. bolest počinje da se ispoljava u vidu nekoliko (5-6) manjih.daje primena fosetil aluminijuma (Allieta) i fosfitnih đubriva. dijametra do 3 mm uvećavajući svoje dimenzije. kao što je Multi Protek. tvrde i ne razvija se vlažna trulež. a kasnije se mogu uočiti tri zone u okviru pege . koje kasnije izbele u sredini. pa izgledom u velikoj meri podsećaju na one koje prouzrokuje Mycosphaerella fragariae. Ako se na listu formira veći broj krupnih pega. crveno purpurnih pegica na listu. srednja zona je svetlo mrka. bakar hidroksid ili bakarsulfat. Antraknozu je teško zaustaviti nakon što se pojavi u daju odlične rezultate bakar oksihlorid. Inficirani korenovi vratovi otvrdnu i poprimaju mrko-crvenu ili crnu boju. 51 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . kružnih. Bakarni preparati samo biljke iz roda Fragaria. Uopšte posmatrano. tada dolazi do njegove paleži i sušenja. odakle se kišom ili mehanički prenose. Primarne infekcije se ostvaruju početkom vegetacije konidijama koje raznose kišne kapi. Bolest napada i plodove i često se manifestuje sa jednom ili dve mrke pege. Listovi dobijaju prvo tamno crvene ili ljubičaste pege. U slučaju da su biljke inficirane u proleće. izdužene lezije koje izazivaju venjenje i propast celih biljaka. lisne drške. Pegavost lista Prouzrokovač: Mycosphaerella fragariae bespolna Ramularia brunnea Gljivično oboljenje koje prezimljava u obliku sklerocija na inficiranim listovima. koji se koristi u suzbijanju sive truleži. Na ulegnućima se pojavljuju narandžaste ili crvenkaste spore.

Napada kod orošavanja kišenjem čak i plodove. Hemijsku zaštitu treba započeti na početku cvetanja i ponavljati je u regularnim intervalima. Česta berba neophodna je ukoliko vreme pogoduje sivoj truleži (česte kiše). Treba odabrati otporne sorte. Preparati poput vinklozolina (Ronilana). Za ovu bolest nisu razrađene posebne mere suzbijanja. azoksistrobina i kvinoksifena. heksakonazola (Anvil) u težim slučajevima. Voditi računa da su dva tretiranja obično dovoljna i ne upotrebljavti ga više od 2 puta u sezoni. U hemijskoj kontroli se mogu koristiti svi botricidi. Takođe se može dosta uspešno koristiti i fenheksamid (Teldor). prosimidona (Sumileksa) i iprodiona se danas retko koriste u hemijskom suzbijanju. ređe latice. sa dosta kalijuma. ulje semena jojobe itd. Pepelnica jagode Prouzrokovač: Podosphaera aphanis rec. Hemijsko suzbijanje podrazumeva 52 i deformišu često plod. Bela prevlaka na naličju listova sačinjena je od konidija i od spora. U ranu jesen su mnoge sorte koje su fotoperiodski relativno neutralne vrlo osetljive na pepelnicu. sp. Fragariae. te primenu sumpornih preparata poput kumulusa ili kvašljivog sumpora. Siva trulež Prouzrokovač: Botrytis cinerea Prezimljava u obliku sklerocija ili micelije na starim listovima. Obnavljanje useva vrši se 2 do 4 nedelje nakon završetka berbe. obično na starom sasušenom lišću. azoxistrobin (Quadris) samo jednom i do 3 tretmana kvinoksxifenom(Crystal). lisnim drškama zrenja a njihovo rashlađivanje brzo. povećava se i opasnost od sive truleži. koja kasnije poprimi ljubičastu ili crvenkastu boju. U uslovima jake infekcije siva trulež je vidljiva na većini plodova. Sa povećanjem gustine zasada. Takođe treba voditi računa da obično preparate na bazi propikonazola. Postoji izražena razlika u osetljivosti sorti jagode prema ovoj bolesti. Konidije inficiraju cvetne drške. a naličje prekriva beličasto-sivkastom navlakom. cvetnu ložu. nepotrebna i neefektivna. kalcijumа i magnezijuma u odnosu na azot. Neophodna je pravilno izbalansirana ishrana. U kontroli ove bolesti veoma je važno uništavanje i uklanjanje kompletne nadzemne lisne mase košenjem na visini 3 do 4 cm iznad korenovog vrata prilikom redovnog obnavljanja useva nakon prolećne berbe. a lezije na zelenom ili već beličastom plodu razvijaju se polako u preparatu Switch vrlo efikasan. Cvetna drška postaje polako braon boje. Oidium fragarie Gljivično oboljenje koje prezimljava na inficiranom biljnom tkivu u uslovima visoke vlažnosti tokom zime. dok su najosetljiviji prašnici i kasnije formirani plodovi. Azoksistrobin (Quadris) se prime- pepelnicu prati i napad grinja. U područjima u kojima je bolest značajna. ili triadimefona (Bajletona). U integralnoj zaštiti preporučuje se soda bikarbona (85% rastvor). Treba izbegavati preobilnu ishranu azotom u slučaju česte pojave ovog oboljenja. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . naročito kod kišovitog vremena. koji je često isprovociran i određenim preparatima koji se primenjuju. Kada započne zrenje i berba hemijska zaštita je zakasnela. Siptomi su vrlo jasni i pre nego što siva prevlaka na naličju postane jasno uočljiva. Sphaerotheca macularis f. mogu se primenjivati fungicidi u periodu posle berbe. kalijumov sapun (kaligrin) odnosno kalijum bikarbonat. čak i ukoliko je to neophodno. U proleće se vrši i čišćenje od mrtvih sasušenih listova koji leže na foliji. Uklanjanje cvetova врши се u godini zasnivanja zasada na otvorenom polju iz frigo živića. pa do kraja vagetacije. ali je kombinacija Ciprodinil + Fluodioksonil ili mumifikovanim plodovima. Berba plodova treba da je na početku njuje u najviše 2 tretmana tokom sezone. liske se uvijaju i kovrdžaju. U suzbijanju penkonazolom (Topas) ne treba primenjivati više od 2 tretmana godišnje. Konidije počinju da klijaju nakon 6 sati i završavaju ciklus nakon 24 sata nezavisno od temperature.ZAŠTITA JAGODE Sakupljanje i uništavanje zaraženih listova posle berbe je korisno zbog smanjenja izvora zaraze.

ali je izuzetnu zaštitu pružio i abastate u kombinaciji sa okvašivačem Silvet. Vaši Chaetosiphon fragaefolii. na temperaturi 23 do 30°C i relativnoj vlažnosti manjoj od 50 %. iako daje dobre rezultate i deluje osim na vaši i na grinje i na leptirastu. kukuruzu. Stolone su kraće a plodovi sitni i deformisani. ne treba primenjivati u usevu jagode jer izuzetno toksično deluje na pčele i ose i smanjuje polinaciju. Što se duže jagoda gaji dolazi do većeg broja virusnih oboljenja usled čega se prinos smanjuje. Odlične rezultate i veću perzistentnost postići ćemo sa preparatom Force. Grinje Tetranichus urticae Izuzetno polifagna štetočina koja napada preko 200 vrsta kulturnih biljaka. Populacija grinja izaziva Najvažnije štetočine useva jagode i njihovo suzbijanja Zemljišne štetočine Zasad jagoda trpi velike štete od larvi žičnjaka. Lisne nematode Opasne štetočine koje se razvijaju i na begonijama i u povoljnim uslovima generacija se razvija za samo 15 dana. Osetljivi su na sušu i masovno se javljaju samo kada je relativna vlaga 40-80% i temperatura 5-20°C. odakle lisne nematode migriraju na mlade listove. Istraživanjima je utvrđeno da jedan zasad jagode za tri godine može biti zaražen virozama sa preko 90%. Moguće je da jedna biljka bude istovremeno zaražena sa više virusnih bolesti. u prvom redu Vertimec i Armade. Brzo se razmnožava u povoljnim uslovima. Tioneksa) praktikuje se samo u težim slučajevima. najčešće tokom jula. Od akaricida najčešće primenjujem dikofol ili insekticide sa akaricidnim delovanjem. Najviše se upotrebljava fenitrotion + izazivajući od kraja leta do narednnog proleća velike štete. Jagoda se vegetativno razmnožava pa se viroze prenose sa majčinske biljke na živiće. Sadnjom zdravih živića u zdravo zemljište stvaraju se preduslovi za kvalitetan i visok prinos jagode. kržljavi. Prvi pregled obično vršimo pred cvetanje. Mladi zalisci iz centra bokora su uvijeni.Viroze jagode Viroze jagode su veoma značajne bolesti. najćeše se javljaju u mrkvi. te ima relativno kratku karencu od 7 dana. prezimljava na korovima. deformisani i imaju crvenkastu nijansu. 53 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . duvanu. izbegava se zaraza biljaka sa više viroza a time i smanjenje prinosa. Gajenjem jagode kao jednogodišnjeg useva. Više viroza nanose veće štete. repici. nakon obnavljanja useva mogu se primenjivati i klofentezin (Apolo). čim se temperatrure ustale na 5-6 stepeni i zasad započne porast i razviće. suncokretu. Suzbijanju se pristupa kada se na liski uoči prisustvo do 2 jedinke. U proleće se razvijaju bespolne generacije. Njime se mogu preneti viroze ali i druge bolesti i štetočine što diretno utiče na smanjenje prinosa. Tiodan. Sitemičnog su karaktera. salati. a u plastenicima tokom aprila i maja. Puževi golaći Deroceras reticulatum Iako su izrazito polifagni i hrane se repom. prvi put 1-2 dana pre cvetanja i drugi tretman 10-14 dana posle prvog. a to znači da je svaka ćelija zhvaćena bolešću. Iza- zivaju zaostajanje u porastu i propadanje biljaka. Kako se boriti protiv viroza? Osnovna mera borbe protiv virusnih ali i drugih bolesti jagode je proizvodnja i sadnja zdravog sadnog materijala. odnosno na 5-7 dana u leto. kada se nova generacija razvije za samo 7 do 10 dana. propargite (Omite) i fenazakvin (Demitan). paradajzu i jagodi sna oboljenja jagode virus ivičnog žutila jagode SYEV. Primena endosulfana (Tiocida. Populacija se veoma brzo razvija. krompiru. Zato se za podizanje zasada nikada ne sme koristiti sopstveni sadni materijal. da bi tokom leta imala 6-7 generacija. Vaši prenose opasna viru- malation (Galation G-5) koji za uspešno delovanje treba da se po celoj površini primeni u dozi 40 kg/ha. grčica i podgrizajućih sovica. virus uvijenosti jagode SCV i virus kovrdžavosti SMV Bifenetrin (Talstar). Zato je veoma važno u zasnivanju useva primeniti zemljišne insekticide i kasnije po potrebi intervenisati putem sistema kap po kap. Zato mnogi proizvođači jagodu gaje kao jednogodšnji ili eventualno kao dvogodišnji usev. uz uslov da se za sadnju koristi zdrav sadni materijal. neposredno promenu boje na listovima i zaostajanje u porastu plodova. a u zasadu se uočavaju jasne sivo-crne trake. Mlađi listovi su umanjeni. U letnjem periodu. Vaši korena Aphis forbesi Beskrilne forme prezimljavaju na biljnom materijalu. Ima više vrsta viroznih oboljenja jagode. na žitima. pred podizanje bankova. Odlično su se u preventivnoj primeni neposredno pred cvetanje pokazali preparati na bazi abamektina. Najbolje su se pokazala 2 tretmana na 7-10 dana u proleće.

Tonus). Larva je 3 do 3. jer ova štetočina razvija samo jednu generaciju godišnje. Nanosi velike štete i tripsa. a na kraju i otpada. Ženka polaže jaja u cvetni pupoljak. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . preventivno delujemo i protiv grinja i protiv bele mušice. Suzbija se u delujemo i protiv grinja i leptiraste. najčešće u kombinaciji sa mineralnim uljem. Odmah pošto na lepljivim pločama uočimo prve jedinke treba pristupiti hemijskoj zaštiti primenom buprofezina (Elisa) i acetamiprida (Mospilan. a kasnije se može intervenisati i pirimofos metilom (Aktelik). dok cvetni pupoljak vene i otpada. konstatujete makar jednu odraslu jedinku. Suzbija se obično nekim kombinovanim insekticidom. Potrebno je često nadgledati zasad i pratiti pojavu ove štetočine. Korisno je suzbijanje okolnih divljih biljaka u blizini zasada jagoda. ovalnog oblika. Jaja jagodinog cvetojeda su bela. Odrasli oblik je 2 do 4 mm dugačak. Laser) vrlo efikasno i početku obično nekim kombinovanim insekticidom. mogu znatno da umanje prinose. prekriven finim sivim dlačicama. bele boje s crnom glavom. glatka i sjajna. Ujedno uništi i dršku cveta tako da se cvet obesi.5 mm duga. Jagodin cvetojed (Anthonomus rubi) Ovi insekti odsecaju cvetne pupoljke u proleće. tretiranjem neposredno pred cvetanje. čime osim vaši i tripsa. na deset dužnih metara. Prag štetnosti je kada u redu. Ženka rilom buši rupu u pupoljku cveta i tamo odlaže jaje. a zatim dolazi do kopulacije i do odlaganja jaja. Ima jednu generaciju godišnje. Nanosi velike štete i prenosi opasne viruse. a potom pravi zarez na cvetnoj dršci koja se lomi. akaricidom kao što je abamektin (Vertimec) i kasnije imdaklopridom (Confidor). 54 J Pri hemijskom suzbijanju vreme tretiranja je od primarnog značaja. Franckiniella occidentalis Javlja se u proizvodnji jagode u zaštićenom prostoru. Takav pupoljak se ne razvija. kao što je abastate (Vertimec) tretiranjem neposredno pred cvetanje. čime osim malo toksično jedinjenje ili se leti prska danitolom. iako napada i malinu i druge vrste iz porodice Rosaceae. Ukoliko dođe do jačeg napada neophodno je primeniti spinosad (Spintor.ZAŠTITA JAGODE Trips Thryps tabaci. Za suzbijanje se najčešće koriste piretroidi i preparati na bazi endosulfana i fosalona. agodin cvetojed spada u red Coleoptera. crveno-smeđe boje. porodicu Curculionidae. Glavni domaćin ove štetočine je jagoda. Odrasli oblici se javljaju u proleće. Bela mušica Trialeurodes vaporarioum Javlja se u proizvodnji jagode u zaštićenom prostoru. već suši. preventivno prenosi opasna virusna oboljenja. Kratko vreme se hrane mladim lišćem i cvetovima. kao i uklanjanje zaraženih pupoljaka i cvetova. po čemu su štete koje pravi ova štetočina lako prepoznatljive. i ako su zastupljeni u većem stepenu. Prezime odrasli oblici ispod starog lišća i drugih biljnih otpadaka.

ŠKOLA GAJENJA JAGODE 55 .

030% 0.08 . Vrlo je važno kvalitetno oprskati jagode jer od toga zavisi učinak preparata.50 lit. pepelnica antraknoza.10 gr Siva pegavost lista Pepelnica Trulež korena .40% 4 kg/ha 0. savijači.1% 0.3 mil 10 mil 2. Na početku vegetacije iza čišćenja (šišanja) jagoda od starog i promrzlog lišća Intezivan rast lista jagode 10-15 dana nakon prvog prskanja Na početku cvatnje 10-12 dana iza drugog prskanja Pratiti štetočine na starom listu s donje strane (prag štetnosti je dva pauka po listu). trips pegavost lista.grinje. vaši.25% 0. 3.0. pegavost lista.0% 100 ml u 10 l vode NAPOMENA: Ovo je orjentacioni program zaštite jagoda. Ovo je zadnji termin za insekticide Pred početak berbe (paziti na karencu) Gljivična i bakterjska oboljenja Bakarni preparti 0. NAPOMENA: Obavezno koristiti štitnik na prskalici i ne prskati po vetrovitom vremenu Reglone forte 1. Neke promene su moguće što zavisi od godine i uslova za razvoj bolesti i štetočina.05% 0. lisne vaši pauci . Switch 62.35 .5 mil 2 .Botritis Antraknoza Lisna vaš Jagodin cvetojed Pauk .3. pepelnica jagodin cvjetojed. 5.025 .0 mil 8 mil + 25 mil 10 mil 8 .5 . Kasniji tretman je otežan. U gore navedenom programu gde se koriste dva preparata u jednom prskanju treba ih odvojeno rastvoriti u vodi pa tek onda dodati u prskalicu. Sve do trećeg prskanja (zavisno od tipa i kvalitete prskalice ) utrošak vode treba biti 40 .08% + 0.Orjentacioni program zaštite jagoda REDNI BROJ PRSKANJA FENOFAZA U KOJOJ PRSKAMO OPTIMALNO VREME TRETIRANJA BOLEST ILI ŠTETOČINA NA KOJU CILJAMO NAZIV PREPARATA PREPORUČENA KONCENTRACIJA SREDSTVA KOLIČINA SREDSTVA ZA 10 lit VODE 1.5 WG 0.30-0.10 gr Trulež korena (Fitoftora) RIDOMIL GOLD PLUS preventivno (prskanje) ili koristimo folijarno tretiranje RIDOMIL GOLD PLUS a kurativno zalivanje (zalivanje) pegavost lista. U plastenicima se javlja ranije Zametanje i rast plodova Oprez: vrlo važno tretiranje.45 gr cca 0.08% 8 . učinak lošiji.030% 0.70% 0.025-0. a veća opasnost da sredstvo dospe na list jagode. cvjetojed. pipe.5 WG 2.0. zatim dobro promešati i potrošiti u roku od 1 sat. Proveriti ima li lisnih vašiju.025-0.08 .0.1 gr po sadnici i 1 dcl vode 2 .1% 0.08% 30-70 g 40 .Fitoftora Trulež ploda .0. siva trulež. pepelnica jagodin savijač.grinja Suzbijanje korova Jedan do dva tretmana u toku vegetacije kad korovi izniknu i dostignu veličinu 4-5 cm. 56 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . a kasnije minimalno 80 lit na 1000 m2 (cca 4500 sadnica). siva trulež Topas 100 EC Karate Zeon Quadris 25 SC Karate Zeon Vertimec 018 EC + Mineralno ulje Quadris 25 SC Switch 62. Prskanje po potrebi na temelju praćenja štetočina 4. pipe antraknoza. siva trulež antraknoza.

Mo.2-0. Folijarnu prihranu obavljati po tihom vremenu. Mešanje pesticida i tečnih dubriva se može obaviti osim preparata na bazi sumpora. Zn. S tečnim đubrivom FLORAVIT Super Kalijum (K) deluje na bolje formiranje cvetnih pupoljaka.1 %. Nizak rast i gust sklop fiziološki aktivnog lišća jagode omogućava laku apsorpciju i asimilaciju hraniva što je posebno značajno u proizvodnji pod polietilenskom folijom i u početnom razvoju biljke dok je koren još nedovoljno razvijen. zametanje plodova. namenjeno prihrani voća. boju mesa i pokožice. sadržaj šećera. suše. čvrstoću i kvalitet plodova jagode Vreme i način primene: Kod jagoda u rasađivanju početi folijarnu prihranu četiri nedelje nakon rasađivanja ili u fazi pravog lišća. bakra i alkalnih mešavinih kreča i to sledećim redosledom: voda -FLORAVIT super -pesticid. Mn. Cu.Folijarna prihrana jagoda avremena intenzivna proizvodnja jagode podrazumeva uvođenje novih tehnologija i usavršavanje postojećih. već utiče na krupnoću. izvode se tri do četiri tretmana u razmaku od dvadeset dana. Oštećene biljke od insekata. povrća i ratarskih kultura. Azot (N) utiče na bujnost lisne mase. popodne ili po oblačnom danu. Utiče na povećanje krupnoće i kvaliteta plodova. bez hlora i teških metala. KALIJUM (K2O ) 8% Mikroelementi: Fe. grada ili mraza prilikom primerne pesticida obavezno prihraniti tečnim đubrivom koje će pospešiti oporavak biljke. FLORAVIT super je kompleksno NPK tečno djubrivo sa dodatkom gvožđa i ostalih mikroelemenata u helatnom obliku. inž. Značajno povećava prinos gajene kulture. FLORAVIT super obezbeđuje pravilan razvoj jagode tokom celog vegetacionog perioda. Co. Prihrana FLORAVIT super-om ima veoma važnu ulogu ne samo u formiranju bokora. FOSFOR (P2O5 ) 7%. Optimalni uslovi proizvodnje podrazumevaju dobar program ishrane uz obaveznu primenu folijarnih đubriva. ali uvek pod jakim pritiskom da bi se list što bolje nakvasio.3 %. Sva FLORAVIT tečna đubriva se potpuno rastvaraju u vodi i ne kristališu. a samim tim se mogu nesmetano koristiti u sistemima za navodnjavanje (kap-po-kap) i to u koncetraciji 0. Folijarna ishrana je značajan postupak kojim se da se predupređuje nedostatak hraniva i povećava kvalitet proizvoda. zaštite bilja Svjetlana Aleksić . sve u cilju postizanja veće rodnosti i kvaliteta proizvoda. a period sazrevanja se skraćuje za 8 – 14 dana. ubrzava njihovo sazrevanje. dipl. FLORAVIT tečna đubriva spadaju u visokokvalitetna tečna đubriva izbalansiranog sadržaja NPK hraniva u kombinaciji sa mikroelementima. povećava sadržaj šećera u plodovima i intenzivira boju mesa i pokožice. Kod već formiranih zasada može se tretirati već po pojavi prvih pupoljaka tri do četiri puta u razmaku od deset dana Koncentracija primene je u od 0. Fosfor (P) obezbeđuje brže sazrevanje plodova. SASTAV: AZOT (N) 7%. razvoj korenovog sistema i stabla. kao i njihov kvalitet. te omogućava iskorišćavanje potencijala rodnosti sorte i ostvarivanje planiranih prinosa.

instruktažu. ALPINASTAR D.ki venac 104D Tel: 011 / 23 22 167 Niš. Jugovićeva 41.obuku rukovaoca . nudi kompletan asortiman profesionalnih mašina za vodoprivredu.tehničke savete stručnjaka u pravilnom izboru mašine .co. godine.ALPINASTAR D. A LPINASTAR D. Beograd.co. 018 / 528 810 www. povrtarstvo. svojim kupcima pruža mnogo više: . održavanje zelenih površina (fudbalski stadioni. je ekskluzivni distributer sitne mehanizacije za područje Srbije.O.O. parkovi) na velikom broju distributivnih mesta širom Srbije.uredno snabdevanje potrošnim materijalom i rezervnim delovima.com office@milurovic.alpinastar.servisne usluge. zasniva svoj rad na bogatom trgovačkom iskustvu i tradiciji koja datira još od 1931. Ul. U našoj ponudi nalazi se kompletan asortiman vodećih evropskih proizvođača sitne mehanizacije ALPINA i BENASSI. u garanciji i van garancije Danas u svojoj ponudi ALPINASTAR D.kako na terenu.O.yu • e mail: info@alpinastar.O.com • milurko@sezampro. tako i u našem servisu u predstavništvu firme . voćarstvo. Za razliku od kupovine kod drugih.O.yu Srbija.yu . šumarstvo. Vidikova. Beogradska 32 • 11277 Ugrinovci tel: 011/8409-528 • 011/8409-810 • fax: 011/8409-809 www.O.O.O.milurovickomerc.

.

Želatin namočiti desetak minuta u hladnoj vodi. 2 kašike sitno narendisane čokolade. 500 g jagoda Za fil potrebno: Za glazuru: 1/2 litra mleka. Za kremu: malo likera 500 grama jagoda. Umutiti maslac i šećer u prahu. Stavite u zamrzivač na 2-3 sata odnosno dok se ne naprave kristalići leda. Za fil odvojiti jedan deo mleka i razmutiti puding. Umutiti slatku pavlaku sa šećerom i dodati oceđeni želatin. 2 pudinga od vanile. Za ukras: 3 decilitra slatke pavlake. 5 decilitara slatke pavlake. Na biskvit staviti krem i prekriti drugom korom. 250 grama prah šećera. 8–10 sitnih jagoda. Pre posluživanja sorbetu dodajte votku i šampanjac. omazati tortu i ukrasiti jagodama i narendisanom čokoladom. Kremom slepiti listove torte i staviti u frižider da se dobro stegne. 6 kašika brašna. U prokuvano mleko sipati razmućen puding i skuvati ga. 3 listića crvenog želatina. Ostatak mleka i šećer staviti da prokuva. zatim ohladite i izmešajte sa prethodno izmiksovanim jagodama i sokom od limuna.5 decilitra od narandže. Umutiti šlag i njime premazati stranice torte. dodati brašno i peći. šlag pena. 1 kesica voćnog želatina. 6 jaja. Na kraju umešati sitno naseckane jagode. 0. Drugu koru premazati filom. pa na njega složiti isečene jagode. 6 kašika šećera. pa mu dodati ohlađen krem.RECEPTI Torta sa jagodama Pripremiti: 3 biskvitna lista za tortu. Pre posluživanja umutiti slatku pavlaku sa šećerom u šlag. Ohlađeni biskvit iseći na pola. 250 grama maslaca. Za biskvit umutiti penasto jaja i šećer. Biskvitno testo poprskati malo razvodnjenim likerom. 5 listića belog želatina. 50 grama šećera. 60 Vodu i šećer prokuvajte. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Krem ostaviti da se ohladi. Sorbet od jagoda Sastojci: 60 gr šećera 1 dl vode 120 gr jagoda 2 kašike soka od limuna Voćni šnit Za biskvit potrebno: 100 grama šećera. Voćni želatin razmutiti u 3 decilitra vode i preliti tortu i jagode.

Preostale jagode prepoloviti i naređati preko korice. Marmelada Sastojci: 500 g jagoda 500 g šećera pola limuna (sok) 4 lista želatina (beli) Jagode oprati. zalijemo sa 2 kašike vrele vode i stavimo da se zagreje. Podeliti na tri dela. limunov sok i staviti da se kuva. (za 6 tegli od 250 ml) Potrebno je: 1 kg jagoda. Sipati džem u tegle i odmah zatvoriti. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 61 . šljiva. 8–10 sitnih jagoda. sipati u tegle s hermetičkim zatvaračima. tako vruću masu. Prilikom kuvanja sud treba protresati. da u njoj stoje. priprema se i marmelada od malina. Voće i šećer pomešati u velikoj i dubokoj činiji i ostaviti da stoji pokriveno oko 3-4 sata. Sipati u šerpu. Uz neprestano mešanje početi sa kuvanjem voćne mase. Ohlađeno slatko pakovati u tegle i pokriti celofanom. staviti u emajlirani sud i pošećeriti. krčkati oko 4 minuta uz mešanje.Umutiti čvrst sneg od belanca a zatim dodati limunov sok i postepeno šećer u prahu. na prethodno namazanom i brašnom posutom papiru. a zatim nakapati sokom od limuna. Želatin izlomiti u posudi i preliti sa malo hladne vode. dobro promešati. za tri korice. očistiti ih i iseći na komadiće. Za to vreme. ostavite da se ohladi. Onda dodati isitnjenu koru od pomorandže. Pred kraj kuvanja dodati sok od limuna. Izvadimo želatin. Ostaviti jagode da prenoće da bi očvrsle. Rernu treba zagrejati na 125 stepeni a kada se ubaci korica smanjiti na 100 stepeni i sušiti sat vremena. Ostaviti u hladnjaku najmanje 12 sati. Kad sok sa kašike kaplje u gustim kapima znak je da je slatko kuvano. koji se prethodno rastvori u vodi. a penu skidati kašikom. 2 kašike sitno narendisane čokolade. Kuvati oko 8 min. mešajući dok se sav ne rastopi. očistiti i mikserom ih malo izmiksirati (kao kada se rukom izgnječe). listove želatina koje smo prethodno potopili hladnom vodom i ostavili 5 min. sipati u kipuće mleko i na laganoj vatri neprekidno mešati dok se ne zgusne. Ponoviti sve sa drugom koricom i preklopiti sa trećom. Kore ne treba dirati dok se skroz ne rashlade. 6 žumanaca umuti penasto sa preostalih 6 kašika šećera. 5 kašika likera od pomorandže po ukusu Džem od jagoda Slatko od jagoda Potrebni sastojci: 1 kg jagoda 1/5 kg šećera sok od limuna Za slatko odabrati jagode najboljeg kvaliteta i arome. Kad posvetli dodati gustin. dodati šećer. a onda ponovo kuvajte džem još 4 minuta. Skinuti sa šporeta i dodati želatin. pomorandža. borovnica. Dobro promešati i odmah. Sklonite sa šporeta. 6 kašika šećera i vaniliju dodati u mleko i staviti da se kuva. Pri zagrevanju želatina paziti da ne provri. Desetak jagoda ostaviti u hladnjaku. Peći u plehu. jabuka. a kada provri. Umuti šlag i poređati prestale jagode. Sutradan sud sa jagodama staviti na vatru i kuvati. iscedimo ga (rukom) i dodamo gotovoj marmeladi. Oprati jagode. Beze torta s jagodama Pripremiti: beze kore: 6 belanaca 300 g šećera u prahu sok od 1 limuna krem: 6 žumanaca 12 kašika šećera 70 g gustina 7 dl mleka vanilija 3 listića želatina dodatno: 1 kg jagoda šlag Za ukras: 3 dl slatke pavlake. odstraniti peteljke. Oprati ih. 1 kg šećera. Na isti način. poklopite. Po ukusu dodati liker od pomorandže. pa premazati polovinom krema (i u krem ubaciti malo jagoda). Dobro oprati pomorandžu vrelom vodom i oguliti koru.

net SPECIJALNA IZDANJA Ukoričeno meki povez KOMPLET IZDANJA Ruže i VRT Brojevi od 1-6 ukoričeno meki povez po ceni od 300 RSD možete poručiti natelefon O11/23-980-39 pretplata-prodaja@poljoprivrednilist. Banja Luka E-mail: p_list@blic.co. 11000 Beograd ili fax: 011 23 987 43 Narudžbe i pretplata za čitaoce iz BiH Tel/fax: 051 310 315 GSM: 065 233 111 Pilanska bb (Banjalučki velesajam).yu Pretplatnik Poljoprivrednog lista možete postati tako što ćete iznos od 1200 RSD uplatiti na naš račun i uplatnicu poslati na našu adresu: Vodovodska I deo 53.Jedan časopis za sve poljoprivrednike GODIŠNJACI U prodaji su kompleti .co.yu .co. 25 do 36.yu 300 RSD možete poručiti natelefon O11/23-980-39 pretplata-prodaja@poljoprivrednilist. 13 do 24 .GODIŠNJACI časopisa Poljoprivredni list od broja 1 do 12. 37 do 48 i 51 do 63 MEKI POVEZ po ceni 600 RSD možete poručiti na O11/23-980-39 pretplata-prodaja@poljoprivrednilist.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful