SPECIJALNO IZDANJE

ŠKOLA GAJENJA JAGODE
Prof. dr Nebojša Momirović

GAJENJE SORTIMENT ISHRANA ZA{TITA
Cena: 200 dinara • 7,40 KM • 3,20 EUR • 22 Kn • 220 denara

Sve na jednom mestu za podizanje zasada jagodastog voća

Zeleni hit d.o.o. Tošin Bunar 188a/39 Veleprodaja i ogledno polje Naselje 13. maj, Batajnički drum bb, Zemun Tel: 011/2604-347 • Fax: 011/2604-353 Mob: 063/617-681

Najboljom ishranom do vrhunskog kvaliteta i prinosa

Dođite da uradimo hemijske analize zemljišta i vode za navodnjavanje i da Vam preporučimo program ishrane Vaših zasada

Pioniri u NUTRIGACIJI®

Sadržaj
Robna proizvodnja jagode ...................................... 4 Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća ............................... 6 Dragi čitaoci, Neprestano osluškujući Vaše potrebe i povratne reakcije, primetili smo da je proizvodnja voća, a naročito proizvodnja jagodastog voća u fokusu Vašeg interesovanja. Nastavljajući praksu izdavanja specijalizovanih izdanja Poljoprivrednog lista, došao je red i na Školu gajenja jagode, koja je pred Vama. Nakon izdanja Škola gajenja povrća, koje je ostvarilo veliki uspeh, isti autor, prof. dr Nebojša Momirović, prenosi Vam svoje bogato iskustvo i iz praktične proizvodnje i primene najsavremnijih tehnologija gajenja jagode u zaštićenom i na otvorenom prostoru. Zahvaljujemo se prof. dr Nebojši Momiroviću na uloženom trudu i nadamo se da ćete bez obzira da li ste profesionalni proizvođač jagode ili ne, među brojnim tekstovima pronaći teme koje Vas interesuju. Korišćenje savremenih tehnoloških dostignuća u kontroli mikroklimatskih uslova u gajenju jagode ......................................................... 8 Osnovni elementi kvaliteta i tržišnosti jagode i sitnog voća i kako ih ostvariti ............ 10 ODABIR SORTIMENTA ............................................ 11 Nabavka kvalitetnog sadnog materijala ......... 22 Hranljiva vrednost jagode ..................................... 24 ODABIR NAČINA PROIZVODNJE ..................... 25 Tehnologija gajenja jagode u zaštićenom prostoru ........................................... 26 Izvozna šansa u proizvodnji jagode na otvorenom polju ............................................... 32
Svi prilozi i saveti u ovom izdanju su plod znanja i iskustva ekipe stručnjaka Zelenog hita i prof. dr Nebojše Momirovića, nastali kao rezultat višegodišnjeg eksperimentalnog rada i bavljenja proizvodnjom jagoda na vlastitom oglednom polju. Za preporučenu tehnologiju gajenja na bazi opreme i repromaterijala u vlastitoj ponudi ZELENI HIT u potpunosti odgovara. Glavni urednik: Violeta Margetić, dipl. ing. Direktor: Nebojša Margetić, dipl. ing. Tehničko uređenje i grafički dizajn: Prepress studio AGROTOP Štampa: Modriani, Golubinačka 54, 22310 Šimanovci Adresa redakcije: Vodovodska I deo 53, 11147 Beograd, Računovodstvo i pretplata: 011/ 23-987-43, Redakcija: 011/239-2039, Tekući račun: 165-14119-77 Publikacija je upisana u registar sredstava javnog informisanja Republike Srbije pod brojem 3362 CIP katalogizacija: ISSN 1820-2179 COBISS.SR-ID181610247 E- mail adrese: Urednik: urednik@poljoprivrednilist.co.rs, Direktor: direktor@poljoprivrednilist.co.rs Marketing: marketing@poljoprivrednilist.co.rs, Novinari: press@poljoprivrednilist.co.rs Knjigovodstvo: knjigovodstvo@poljoprivrednilist.co.rs Design i priprema: prepress@poljoprivrednilist.co.rs Pretplata: pretplata-prodaja@poljoprivrednilist.co.rs Redakcija: redakcija@poljoprivrednilist.co.rs www.poljoprivrednilist.co.yu

ISHRANA I NAVODNJAVANJE USEVA JAGODE ....................................................... 42 ZAŠTITA USEVA JAGODE ..................................... 50 Recepti ....................................................................... 60

ŠKOLA GAJENJA JAGODE

3

kao i do promena u potrošačkim navikama i u specifičnim vidovima tražnje za industrijsku preradu. S druge strane. ali politička i vojna sukobljavanja oko kontrole strateških energetskih i sirovinskih izvora ukazuju na jednu sasvim novu ulogu poljoprivredne proizvodnje. sjajna. Naročito jagodasto voće koje sadrži visoke količine antioksidativnih materija sve više postaje predmet prometa. Brojne su nedoumice oko opravdanosti ovakvih tendencija. U početku je s obzirom na relativno malu tražnju zbog slabije kupovne moći građana. U Evropskim okvirima doneti su strateški planovi razvoja koji podrazumevaju supstituciju oko 20 % energije iz nafte i gasa. Prošla godina je obeležena velikim strukturnim promenama u svetskoj poljoprivredi i možemo slobodno reći da predstavlja svojevrsnu prekretnicu u globalnim kretanjima ove veoma važne privredne delatnosti. U prometu jagode tokom sezone neće dolaziti do značajnijih poremećaja i velikih oscilacija cena. promenio u potpunosti standarde u pogledu navika i potreba domaćeg tržišta. a u poslednjoj izvesno značajan po obimu i svojoj vrednosti. ali i u Sloveniju. uvoz većih količina bio skopčan sa vrlo visokim troškovima transporta. dok se kod nas. potrošnja voća i povrća ima stalni trend rasta jer su ljudi veoma zabrinuti za svoje zdravlje. Kada se govori o vansezonskoj proizvodnji.TRŽIŠTE Robna proizvodnja jagode i sitnog voća u svetlu novih tržišnih zahteva i globalnih promena u svetskoj ekonomiji i poljoprivredi Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća oslednjih par sezona promet jagode i sitnog voća obeležile su nove tendencije i kretanja uslovljena. Uvozom vansezonske jagode su dakle nametnuti novi standardi u pogledu tržišnosti. ali i u ovoj sezoni zabeleženi su i prvi primeri izvoza jagode. Takođe je došlo i do laganog pomeranja u načinu prometa. maline i trešnje na strana tržišta. manipulacje i čuvanja. Veoma je značajno istaći neke komparativne prednosti koje u Srbiji imamo u odnosu na druge zemlje. onda Mediteranske zemlje sve do sredine aprila imaju nenadoknadivu prednost u odnosu na naše proizvođače. te je bilo opravdano njeno gajenje uz relativno visoke troškove dopunskog grejanja. čije se dalje širenje može sa sigurnošću očekivati. prvenstveno u Rusiju i bivše sovjetske republike. onom iz obnovljivih izvora. U bližoj budućnosti. posebno u Kanadi i Sad značajan deo proizvodnje žitarica i uljane repice se troši za dobijanje bioetanola i biodizela. Italija i Grčka). visoke temperature kod njih ne dozvoljavaju uspešnu proizvodnju. vansezonski uvoz neće biti ograničen prvenstveno na velike lance hipermarketa. U prethodne dve. dobro obojena) jagoda ne može proizvesti na tradicionalni način. u prvom redu povećanja cena mineralnih đubriva i svih drugih inputa u poljoprivredi od kojih u najvećoj meri zavisi cena koštanja poljoprivrednih proizvoda. često i na vrlo velike udaljenosti. Zato je domaća jagoda iz zaštićenog prostora imala vrlo visoku cenu. 4 P uključujući i primarnu poljoprivrednu proizvodnju i sekundarne proizvode. Najpre. prvenstveno jer se kvalitetna (čitaj krupna. Češku druge okolne zemlje i zemlje članice Evropske Unije. što omogućuje i naše pojavljivanje sa tržnim viškovima u ponudi zemljama prvenstveno u našem okruženju (CEFTA) ali i na udaljenijim tržištima. došlo je do velikog skoka rasta potrošnje i cena energije fosilnih goriva. ali i drugih sirovina. Španija. dok proizvođači kod novopodignutih savremenih zasada još uvek ne vladaju u potpunosti adekvatnom tehnologijom gajenja jagode. prvenstveno otvaranjem tržišta. povremenim uvozom i velikom i raznovrsnom ponudom na domaćem i na okolnim tržištima. u prvim godinama vrlo ograničenog obima. U svetu. sa neizvesnm plasmanom. načina pakovanja i niza pratećih elemenata u distribuciji i prodaji. Kasnije. osim gajenjem jagode u ravničarskim ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Jednodušna ocena svih proizvođača i prometnika svakako jeste da je vansezonski uvoz sveže jagode iz nekih zemalja Mediterana (Izrael.

te prednost imaju oni krajevi u Srbiji koji već imaju izgrađenu infrastrukturu. uz napomenu da su kod njih zimske temperature mnogo blaže u odnosu na kontinentalnu klimu u Srbiji.2 EUR za kilogram. U Hrvatskoj i Sloveniji asocijacije proizvođača jagode su ove godine izvozile za 1. prirodni uslovi treba da pogoduju gajenju ove vrlo zahtevne vrste.200 ha. potom Emilia-romanja 362 ha i Pijemont 158 ha. 270 ha Kalabrija i Basilikata 486 ha. obezbeđuje doradu. a na otvorenom polju se gaji samo na 710 ha.000 hektara. u kontinuitetu tokom ugovorenog perioda plasmana. U zaštićenom prostoru najviše se gaji u regionu Veneto. U toku juna i jula jagoda je skuplja. cena branja ulazi sa vrlo visokim procentom. te da naša gazdinstva za kvalitetnu jagodu mogu planirati cenu oko 100 din u otkupu. rashladiti do propisane temperature i utovariti na hladnjaču.predelima.600 ha.000 ha. Turskoj 14. zatim u SAD 21. jer se vrlo mali deo proizvodnje nalazi u zaštićenom prostoru i obnavlja iz frigo živića svakog leta. Nemačkoj 14. Pri tom treba imati na umu da transport do otkupnog mesta u kome će se upakovana roba složiti za transport.4 EUR/kg. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 5 . pakovanje i plasman. pri čemu kooperativa (zadruga) obezbeđuje materijal za pako- vanje. Dakle ako uzmemo da kooperative zadrže oko 30% za zajedničke troškove. Španiji 7.7 EUR za kilogram. te se u tom smislu zahvaljujući nižim troškovima radne snage. pa se u Italiji Elsanta iz regiona Trentino i Alto Adiđe prodaje za 3. obučene ljude i koncentrisanu proizvodnju. 320 ha Sicilija.400 ha i Italiji 3755 ha. Uz to.000 ha. kao i kod drugog jagodastog voća. može ostvariti puna profitabilnost većih projekata. ili malih proizvođača povezanih u zadruge. Ove godine su cene koje su dobijali farmeri u Evropi bile oko 1. Sobzirom da je najveći broj sorata koje se gaje u Srbiji poreklom iz Italije uputno je analizom kretanja proizvodnje po regionima ove evropske zemlje otkriti moguće trendove u pogledu kretanja proizvodnje jagode u svetu. Najpre treba znati da je ukupna proizvodnja povećana za 4%. Obim proizvodnje kod većih robnih proizvođača. onda možemo reći da je to manje više ujednačena i stabilna cena. U ceni koštanja jagodastog voća uopšte. a približne su cene i u Sloveniji. mora biti što brži i efikasniji. a od ukupne proizvodnje 80 % je pod plastikom. Kod nas se u toku jeseni cena jagode kretala oko 4 EUR/kg što je značajno više nego u Italiji i Evropi. U ravničarskom kontinentalnom delu jagode ima najviše u regionu Veneto 704 ha. Najpribližniji našim uslovima su regioni Veneto i Emilija-romanja. izmeštanjem proizvodnje na veće nadmorske visine može obezbediti kontinuirano snabdevanje većim delom godine. ili veće asocijacije treba da obezbedi svakodnevni izvoz punog vozila. Jagoda se u svetu u ovoj godini gaji na oko 260. Letnja proizvodnja organizuje se u Trentinu i Alto Adiđe na površini od 231 ha. od čega u Evropi najviše u Poljskoj 55. Na jugu Italije dispergovan je dobar deo proizvodnje: 826 ha Kampanija. kooperative.

Pocerski . ali niske temperature tokom 6 S Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća zime i veliki broj dana sa maglom povećavaju rizik u proizvodnji. Drugi regioni sa povoljnim zemljišnim i klimatskim uslovima su Mačvansko. nikako preterano fina. U pojedinim reonima. Osobine klime Optimalne dnevne temperature za porast i razviće useva jagode su 1822°C. Dakle osobine kao što su brzina infiltracije. jer se u protivnom zbog prevlaženosti korenovog sistema povećava osetljivost useva na oboljenja uvenuća i plamenjače. jer jagodasto voće ne podnosi slabo ocedna zemljišta. reljefa i zemljišta svrstavaju Srbiju u red onih proizvodnih reona koji mogu da obezbede kontinuirano snabevanje Evropskog tržišta kvalitetnom robom tokom čitave sezone. a najpoželjnija je veličina agregata od 1-10 mm. Biološki mnimum za jagodu je 6 °C. ali dobro humoznim i propusnim zemljištima. proizvodnja u Srbiji treba da počevši od maja meseca. Jagoda preferira neutralna do slabo kisela zemljišta sa pH vrednošću 5. Subotički i Podunavski sa brojnim mikrolokacijama izuzetne pogodnosti za gajenje jagode. Struktura mora da bude vrlo izražena. Dubinom profila ne sme da se javi nepropusni glinoviti sloj. koja pripadaju seriji peskovitih ilovača sa manjim sadržajem gline od 30%. Zahvaljujućí vertikalnom termičkom gradijentu i obilju proizvodnih površina sa povoljnim prirodnim uslovima za gajenje na različitim nadmorskim visinama. te njihove asocijacije i stručnu službu. smanjuje se akumulacija šećera u plodovima. posebno tokom toplih noći.0. GAJENJE JAGODE ŠKOLA GAJENJA JAGODE . kao i sadržaja vitamina C u plodovima. ukusa i arome jagode. osim prirodnih uslova. Visoka osunčanost tokom dana i relativno sveže noći. karakteristike klime. presudne su za postizanje dobrog kvaliteta. jagoda i ostalo sitno voće se može proizvoditi tokom čitave sezone. već imamo obezbeđenu i infrastrukturu.rbija ima izuzetne prirodne preduslove za proizvodnju jagodastog i sitnog voća uopšte. kome gravitiraju i veći proizvođači podno Jastrepca i oko Aleksinca.5 do 7. a one adaptibilne i otporne na bolesti korenovog sistema mogu sa pretežnim uspehom da se gaje na nešto težim. Pri tom treba imati na umu da na zemljištima sa sadržajem aktivnog kreča preko 6% jagodu ne treba gajiti. dostupnost vode za navodnjavanje. kao što je npr. Osetljivost prema agrohemijskim karakteristikama zemljišta je i sortna specifičnost. Zato u brdsko planinskom području jagoda može imati izvanredan kvalitet i može na tržište pristići u vreme kada je tražnja veoma velika. Tako se najosetljivije. Humusno akumulativni sloj treba da je moćan. pri čemu. Jasno je da usevu jagode odgovaraju proleća sa manjim oscilacijama u dnevnm i noćnim temperaturama. Na taj način zemljište će imati vrlo visoku poroznost i veoma dobre vodno-vazdušne osobine. i praktično usev treba započeti sa forsiranjem u proleće kada se noćne temperature ustale oko ove vrednosti. iskusne proizvođače. Mnoge kotline u Srbiji sa lakim aluvijalnim zemljištima pogoduju gajenju jagode. niti na jako zaslanjenim zemljištima koja imaju vrednost EC saturacione paste preko 2 mS/cm. Drugi regioni u kojima imamo relativnu visoku koncentraciju proizvodnje jagode su Moravski sa proizvodnjom u pobrđu od Varvarina prema Velikoj Drenovi. po pravilu i vrlo ukusne i kvalitetne sorte gaje na lakim i dobro dreniranim zemljištima. Za razliku od zemalja sa južne hemisfere i onih u Mediteranu koje snabdevaju svetsko tržište u hladnijem delu godine. Ivanjica. laka zemljišta kisele hemijske reakcije i prohladna klima bez magle sa velikim brojem sunčanih dana. Živići izmrzavaju kada je temperatura unutar bokora ispod -12 °C. pa sve do pojave prvih jesenjih mrazeva sredinom oktobra omogući dovoljno kvalitetne robe za sve veću tražnju uslovljenu značajem koji visok sadržaj antioksidanasa u jagodastom voću ima u zaštiti zdravlja potrošača. Geografska širina. poželjno oko 20%. brzina filtracije odnosno kvalitet drenaže mora da budu izrazito preovlađujuće. kao kod pseudoglejnih zemljišta. Sa visokim intenzitetom respiracije. Javor i Sjenička visoravan. U plodonošenju visoke temperature u opsegu od 25-35 °C uslovljavaju niz problema u fiziologiji useva. a ozbiljne štete u proizvodnji u vreme cvetanja nastaju na temperaturama od -2°C. mogu se postići veoma dobri rezultati. Arilje. a optimalne noćne temperature su 12-13°C. Osobine zemljišta Za gajenje jagodastog voća najboja su zemljišta lakog mehaničkog sastava. dubine preko 50 cm i vrlo rastresit.

yu Vodeni topovi .co. 011/31-32-128 www.agrogas.SISTEMI ZA NAVODNJAVANJE PROJEKTOVANJE I MONTAŽA Aqua Parcijalno kružni rasprskivači Udarni rasprskivači 11070 Novi Beograd Milutina Milankovića 120a tel: 011/21-39-493.

GAJENJE JAGODE

Korišćenje savremenih tehnoloških dostignuća u kontroli mikroklimatslih uslova za gajenje jagodastog voća u gajenju jagode

Prirodni uslovi

ako integrisati pravilno sve tehnološke operacije gajenja, koje osim visokih prinosa treba da omoguće i vrhunski kvalitet jagode? Odgovor na ovo pitanje podrazumeva potrebu sveobuhvatne analize osnovnih činilaca neophodnih za nesmetano odvijanje osetljivih fizioloških procesa tokom pojedinih fenofaza porasta i razvića gajenih biljaka, zatim pravilan izbor i poznavanje neophodnih repromaterijala i na kraju, ne sa najmanjim značajem, obezbeđivanje tehničko-tehnoloških sistema za proizvodnju sa visokim stepenom sigurnosti. Regulacija temperature, relativne vlažnosti vazduha i količine svetlosti, te pravilno navodnjavanje i

K

ishrana, predstavljaju osnovne elemente ostvarivanja visoke tržišnosti, kako za gajenje jagode u zaštićenom prostoru, tako i za proizvodnju na otvorenom polju. Poželjno je da u godini zasnivanja useva, nakon jesenje berbe u toku
Regulacija temperature

zimskih meseci temperature vazduha u plasteniku bude oko 1-2 °C u trajanju od najmanje 5 sedmica, ili se pak pribegava dopunskom osvetljavanju useva jagode kako bi se inicirao nov period zametanja jagode., U proizvodnji na otvorenom polju praktikuje se primena lutrasila, agrila ili sličnih flis termozaštitnih tkanina, kako temperature unutar bokora ne bi padala ispod - 4 do -7°C. Zbog toga što većina sorti jagode ozbiljno izmrzava na konstatnim temperaturama ispod -12 °C neophodno je, naročito osetljivije rane i srednje rane sorte (Clery, Alba, Elsanta) prekriti debljom flis navlakom (Lutrasil 23 g/m2), i na taj način obezbediti dobro prezimljavanje bez obzira na pojavu eventualnih golomrazica

8

ŠKOLA GAJENJA JAGODE

bez snega. U uslovima visokih temperatura tokom leta i obilnog navodnjavanja i ishrane azotom, često dolazi do kašnjenja ili čak izostajnja formiranja plodova. Uz to jaka osunčanost dovodi do pojave oštećenja plodova. Zbog toga je u letnjim mesecima kod nas neophodno koristiti mreže, ili neki drugi oblik zasene koji će redukovati intenzitet insolacije za 25 do 35% i mistere kako bi se uz smanjenje temperature povećala i relativna vlažnost vazduha. U objektima zaštićenog prostora, pravilan menadžment svetlosti predstavlja veoma važan element, gde se osim intenzitetom i odnosom direktne i difuzne svetlosti, može upravljati i kvalitetom, odnosno spektralnim sastavom svetlosti. Fotoselektivne folije omogućuju bolju zaštitu od fizioloških nedostataka, odnosno od oštećenja usled pojave patogena i štetočina. Tzv. antivirusne folije smanjuju napad vaši,
Količina svetlosti

bele mušice, te tripsa, grinja i minera, ali i pojavu sive truleži, što umnogome doprinosi boljem finansijskom rezultatu. U vansezonskoj proizvodnji jagode u Srbiji, količina svetla ne omogućuje gajenje jagode u gustinama većim od 10 živića/m2, za razliku od Italije gde se u zavisnosti od tehničke savršenosti sistema broj penje i do 14 živića/m2, a u Izraelu i do 20 živića/m2. Uloga malč folije ili PP tkanih agrotekstilnih podloga je još značajnija sa aspekta tržišnosti. U reflektovanoj difuznoj svetlosti spektralni sastav može biti takav da posebno pogoduje intenzitetu boje i sjaja plodova, ali i u smanjenju osetljivosti na najvažnije bolesti i štetočina. U vansezonskoj proizvodnji sa grejanjem koristi se belo-crna folija ili beli agrotekstil kao podloga, ne samo zbog veće količine svetla, već i zbog manje pojave plamenjače u odnosu na crnu ili srebrno-braon foliju. U proizvodnji na otvorenom polju i srebrno braon i crna malč folija daju odlične rezultate, posebno one najkvalitetnije

koje idealno prianjaju uz površinu zemljišta, jer su relativno male debljine 25-30 mikrona, ali izuzetnog kvaliteta i postojanosti što im obezbeđuje pouzdano trogodišnje trajanje, nakon čega se u potpunosti uklanjaju sa parcele. Pravilno navodnjavanje je veoma važno sa stanovišta održavanja režima vlažnosti, ali i sa aspekta eventualne korekcije mikroklime, u prvom redu korekcije visokih temperatura zemljišta i prizemnog sloja atmosfere, posebno u noćnim časovima za vreme toplih noći u periodu plodonošenja i berbe. Na otvorenom polju kod zasnivanja useva na visokim letnjim temperaturama poželjno je u početku koristiti sistem za mikroorošavanje bez obzira na sistem kap po kap koji služi za fertigaciju. Visoka vlažnost vazduha i rashlađivanje folija i sadnica doprinosi ujednačenijem i bržem porastu i povećava procenat prijema frigo živića.
Navodnjavanje

ŠKOLA GAJENJA JAGODE

9

GAJENJE JAGODE

Osnovni elementi kvaliteta
i tržišnosti jagode i sitnog voća i
valitet i tržišnost su osobine koji se međusobno veoma prepliću, trebalo bi da se podrazumevaju, ali u mnogome zavise od standarda i sistema kontrole. Pod kvalitetom jagodastog voća podrazumevamo obično standardima ili zakonom propisane vrednosti sadržaja

K

kako ih ostvariti?
suve materije (vrednost briksa), šećera, organskih kiselina, minerala, vitamina, zaštitnih, bojenih, ili nekih drugih korisnih materija, odnosno minimalno tolerantne vrednosti sadržaja nitrata, nitrita, drugih makro i mikroelemenata ili, češće, teških metala, rezidua pesticida ili nekih drugih štetnih materija. Osim u kvalitetu, tržišnost se ogleda u nizu drugih osobina kao što su: pravilnost tj. uniformnost oblika i veličine, boja, njen intenzitet i sjaj, čvrstina, transportabilnost, dužina čuvanja i konačno organoleptičke osobine, koje su vrlo često veoma diskutabilne i veoma mnogo zavise od navika u potrošnji stanovništva određenog područja. Ipak, kod jagode izbalansiranost šećera i kiselina,

atraktivan ukus i miris, predstavljaju nezamenljive osobine, bez obzira što u veletrgovini, čak i na zelenim pijacama čvrstina ploda, intenzitet boje i sjaja, oblik i uniformnost ploda imaju često presudnu ulogu. Tržišna jagoda kod domaćeg potrošača podrazumeva jarko crvenu boju, visok sjaj, pravilnost oblika i veličine, ali nadasve važnim se smatra krupnoća, koja kod ekstra klase ide preko 30 g. Takođe, osobina koja postaje sve bitnija jeste čvrstina ploda, odnosno transportabilnost i dužina čuvanja. Osim što je uslovljena sortimentom, čvrstina puno zavisi i od pravilnog navodnjavanja i izbalanirane ishrane, sa visokim učešćem kalijuma i kalcijuma.

TV emisija Svet poljoprivrede
i mreži lokalnih tv stanica
TV GALAKSIJA 32 – ČAČAK Četvrtak RTV BATOČINA Utorak TV TOP 3 – PROKUPLJE Subota TV LESKOVAC Nedelja TV BOR Subota JP TV PIROT Nedelja TV AS – KREPOLJIN Subota TV 2000 – LOZNICA Subota STV – NEGOTIN Subota RTV VK – KIKINDA Petak RTV PATRIJA – K23 – SUBOTICA Subota TV KANAL 9 – KRAGUJEVAC Subota RTV LASTAVICA – KRUŠEVAC Nedelja TISA INFO KANAL – NOVI BEČEJ Utorak TV AS – ŠABAC Nedelja TV JAGODINA Subota TV JASENICE - SM. PALANKA Nedelja TV JEDINSTVO - NOVI PAZAR Nedelja TV JERINA - SMEDEREVO Nedelja TV KOPERNIKUS - NIŠ Subota TV KRONIK - VALJEVO Nedelja TV LAV - VRŠAC Subota TV SAT - POŽAREVAC Subota TV SPEKTAR - SOMBOR Četvrtak TV POŽEGA Nedelja TV RESAVA - SVILAJNAC Sreda RTV PRIMA - BAJINA BAŠTA Nedelja RTV STRELA - VELIKI POPOVIĆ Nedelja TV VALJEVO Subota 10.15 Petak 12.15 20.00 Subota 20.00 10.30 Nedelja 10.30 11.00 Ponedeljak 13.00 15.00 Nedelja 07.00 12.00 16.00 Nedelja 11.00 12.00 Nedelja 11.00 16.00 Ponedeljak 16.00 20.00 Subota 12.00 11.00 Nedelja i sreda 11.00 11.00 10.00 Ponedeljak 11.00 20.00 Subota 17.00 15.00 19.00 Nedelja 10.30 10.00 13.00 12.00 07.45 13.00 16.30 Utorak 16.30 09.00 Petak 13.00 10.30 i 15.30 Subota 09.30 12.45 20.30 Četvrtak 15.00 16.00 20.00 Ponedeljak 18.00 10.00

na televiziji

ENTER

subota u 10 h, nedelja u 8 h i sreda u 6 h
Urednik i voditelj Dejan Jovanović Produkcija Rainbow Beograd

10

ŠKOLA GAJENJA JAGODE

Agrotop marketing • 011 239 80 39 marketing@poljoprivrednilist.co.yu

pa do najsevernijih područja Srbije. U tom smislu je neophodno uvesti u proizvodnju što veći broj sorata različite namene. odnosno dužini dana. Naime. Iako se na Evropskoj i Američkoj sortnoj listi nalazi veliki broj kultivara. kao i najperspektivnije za 2008 godinu. sezona berbe se maksimalno produžuje i time smanjuje pritisak na tržište i variranje cene. od najranijih. opredelili smo se da Vas upoznamo sa onim sortama koje se smatraju standardnim ili perspektivnim i relativno su novijeg datuma. do vrlo kasnih sorata za otvoreno polje. na osnovu čega možemo preporučiti veći broj sorti iz uvoza za različite sezone i namene gajenja. gajenjem sorata različite dužine vegetacije u regionima sa različitim toplotnim sumama tokom vegetacione N sezone i sa vertikalnim temperaturnim gradijentom. ili najviše gajene. Diverzifikacija proizvodnje jagode predstavlja veoma važan preduslov za stabilnu proizvodnju. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 11 . od onih za svežu potrošnju. Podebljanim slovima označene su sorte koje na italijanskoj A listi (zvanična sortnaj lista) važe za najkomercijalnije. a takođe i onim koje su obeležile prethodne decenije i sve se manje gaje.Odabir sortimenta a oglednom polju preduzeća Zeleni hit traje ispitivanje većeg broja sorata od strane Ministarstva za poljoprivredu Republike Srbije. do sorti za duboko zamrzavanje i industrijsku preradu. ili sa onim koje se gaje u specifičnim klimatskim uslovima. Proširiti njihovo gajenje od nizijskih područja do brdsko planinskih krajeva. od krajnjeg juga.

sjajniji i ukusniji. Briks je na nivou sorte Clery. Berba ne traje duže od desetak do petnaest dana. Nakon hladnijih zima prinos je vrlo ograničen i obično se svodi na 0. Osetljiva na sivu trulež u plastenicima. pa se može upešno gajiti i na težim i nešto alaklnijim zemljištima. Dobrim programom navodnjavanja i ishrane može se izazvati remontantnost kod gajenja na supstratima.3 kg po živiću. sa malim čašičnim listićima i veoma lepim vizuelnim utiskom. ali puno i vrlo krupnih plodova i preko 50 g. a plodovi krupniji. Plodovi su vrlo čvrsti sa otporom penetracije 3538 g.5 do 0. Ima konusno-okruglaste plodove. Odlične je adaptibilnosti i otpornosti na bolesti. Ova sorta nema izraziti potencijal rodnosti i u dobrim uslovima daje prinos retko veći od 0. konusnih. dobrog ukusa i arome. nešto svetlije boje. Potencijal rodnosti nije izrazit.6 kg po živiću. visoke otpornosti i adaptibilnosti. sa vrlo ujednačenim kvalitetom od početka do kraja. osim na jako lakim i humoznim i plodnim zemljištima.8 do 1 kg. vrlo pravilnih. Miss je vrlo rana sorta. bilo plamenjačom bilo fuzarioznim ili verticilioznim uvenućem. Ova sorta je jako osetljiva na bolesti korena i uvenuće prouzrokovano. čak i padanjem rasada. Kod ove sorte zametanje. vrlo uniformnih. jarko crvenih i sjajnih plodova. Boja je zadovoljavajuća. ali je sklona u određenim uslovima tamnjenju i matiranju. tako da izuzetno podnosi transport i manipulaciju. Prosečna masa ploda je 27-30 g. ali ima nešto viši sadržaj kiselina u plodu. solidne čvrstine i šelf lajfa. porast plodova i zrenje su vrlo koncentrisani.Rane sorte nosu na Clery i Miss kasni sa zrenjem samo dan ili dva. Kvalitet plodova je dobar i veoma postojan. To je vrlo krupna sorta. ali je u početku berba mnogo bolja. Alba je vrlo rana sorta koja u od- Clery je odlična rana sorta vrlo dobrog ukusa i arome. Ima visok sadržaj kiselina u plodovima i dobru postojanost u manipulaciji. 12 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . U dobrim uslovima prosečni prinos po živiću je od 0. Relativno dugo plodonosi. konusnih plodova.

1 kg. 26 do 30 grama. Treba je gajiti samo u prohladnoj klimi na većim nadmorskim visinama i na lakim. habitus i produkciju velikog broja korenovih vratova. čak i na povišenoj temperaturi. uniformne plodove konusnog oblika. Plodovi su krupni. izuzetne jarko crvene boje i sjaja. vrlo uniformni. crvene boje mesa i dobrog ukusa. ostale osobine prvenstveno fantastično izbalansiran odnos kiselina i šećera i odličan ukus. dugo mogu čuvati u transportu i prodaji. još uvek izdvajaju ovu sortu kao vrlo atraktivnu. Plodovi imaju osrednju uniformnost i krupnoću. Prosečna masa ploda. Asia Darselect je ranija francuska sorta koja spada među najukusnije i veoma gajene posebno u Nemačkoj i u Austriji. izduženi i krupni jarko crvene boje sa naranžastom nijansom. Sklona je brzoj promeni boje u karmin crvenu na visokoj temperaturi. jer već tada ih odlikuje visok briks. Plodovi su solidne krupnoće. Osetljiva je na antraknozu. odlične čvrstine. Konzistencija plodova nije adekvatna za udaljena tržišta. posebno za pijačnu prodaju. lekcionisana u Vageningenu koja u severnoj i centralnoj Evropi predstavlja standardnu sortu. izduženo konusnog oblika. Plodovi su solidne čvrstine i nisu skloni površinskim povredama u čuvanju i manipulacijama. Ako se izuzme visoka zahtevnost ove sorte u pogledu tehnologije gajenja. Sorta je veoma osetljiva na nepovoljne uslove sredine. Plodovi su krupni konusni. pa u uslovima obilne ishrane azotom oplodnja često nije dobra. kupasti. a otpor penetraciji 30 do 35 grama. Stiže 4 dana pre Marmolade. Prosečan prinos po biljci u dobrim uslovima je 0. srednje krupni do krupni. Odlične je transportabilnosti. Eva je novija sorta pogodna za gajenje na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru. Odlična je i na otvorenom polju i u plastenicima i hidroponskoj proizvodnji. U plastenicima u ranoj proizvodnji nema dovoljno polena pa su prvi plodovi malo deformisani. gotovo peskovitim i blago kiselim zemljištima. Plodovi su ujednačeni. svetlije boje i mada nemaju izuzetnu čvrstinu. Vrlo pogodna za gajenje na siromašnijim i zamorenim zemljištima. jer je izuzetno osetljiva na bolesti korena. Na taj način se Antea je srednje rana sorta koja stiže 5 dana nakon sorte Clery. Sorta dobrog ukusa i intenzivne crvene boje koja brzo tamni i prelazi u karmin crvenu.Srednje rane sorte je srednje rana sorta. Dobro se transportuje i čuva do prodaje. Plodovi su srednje krupni. Kasni u odnosu na Clery 4 dana u berbi. i izbalansiranom odnosu kiselina ukus je izuzetno dobar. Maya ima biljke bujnog habitusa koje su otporne na većinu bolesti jagode. karakteriše ih izvanredan šelf lajf. pa se troši manje radne snage u berbi. čvrstine i uniformnosti. sa vrlo atraktivnm čašičnim listićima Zahvaljujući visokom sadržaju šećera. par dana ranija od Marmolade. Srednje rana sorta.9 do 1. Pogodna za siromašnija zemljišta. koja obilno zameće. Elsanta je holandska sorta se- Madalleine ima vrlo bujni Patty je sorta koja se u Italiji još uvek puno gaji u Veronskim plasteniciŠKOLA GAJENJA JAGODE 13 . koja zrenjem u odnosu na Clery i Albu kasni 3 dana. U Italiji se gaji na većim nadmorskim visinama. Lako se odvaja plod. Biljke su bujne otporne na bolesti korena i na pepelnicu. Ima vrlo kupne. gde ne raspolažemo dovoljnim količinama vode. Jedna od najinteresantnijih novoselekcionisanih sorata. Plodovi se beru na početku zrelosti. Cvasti su visoko u bokoru. odlikuje ih i veoma dobar ukus i aroma. vrlo blizu ukusu Elsante. ali osim rustičnog izgleda i tamnije boje. posebno u kooperativama koje jagodu plasiraju van glavne sezone.

NEW FRUITS . trešnje. jabuke.GEOPLANT .RAGGI-VIVAI .HABERLI .Budimpešta Sadni materijal vrhunskog kvaliteta odabranih sorata jagodastog voća.PROPLANT . kruške. šljive. breskve. .Ravena .Ćezena .. kajsije. nektarine.

blistava. vrlo ukusna Elsanta Standard u proizvodnji na supstratu Roxana Vrlo rodna. sjajna i čvrsta Asia Krupna. krupa. obilna jesenja berba Tuchampion Prinosna i ukusna sorta Thutop Izuzetno rodna i slatka krupna sorta Loch Ness Krupna i slatka kupina za svežu potrošnju Standard za plasman u svežem stanju Tulameen .Alba Rana.

ali su plodovi znatno mekši. dobra uniformnost i čvrstina plodova. pa se preporučuje za terene na kojima se ponovo zasniva jagoda. Mada ima lep sjaj. Po svojim organoleptičkim osobinama Sonata ni približno ne ispunjava standarde sorte Elsanta. Trpi veliku gustinu s obzirom na uspravan bokor i srednju bujnost. Spada u srednje rane sorte koje su vrlo atraktivne za gajenje i prodaju. tamnije crvene boje. a u našim uslovima plodonosi nešto iza najranijih sorti. koja je par dana kasnija od Albe. Zahteva nova zemljišta sa malim pritiskom inokuluma i vrlo ranu setvu. Sonata je nova holandska sorta sa ambicioznim planovima da zameni Elsantu.. ali odličnog ukusa i mirisa. kako bi se dovoljno razvila do zime.Srednje rane sorte ma i u jesenjem periodu daje jako lepe i uniformne plodove i visok prinos. u većoj meri konusnog oblika. Biljke su bujne odlične adaptibilnosti na peplnicu i antraknozu. ova sorta može poprimiti tamniju boju. Cveta veoma rano. Odlikuje je odličan ukus i aroma. dobrog ukusa i arome. Za berbu stiže par dana ranije od Marmolade. Odlične konzistencije i odličnog ukusa i mirisa. 16 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Srednje bujnog habitusa i osrednjeg potencijala rodnosti. a prethodno se ne vrši dezinfekcija. Queen Elisa je odlična sorta Srednje kasne i kasne sorte Arosa je dan ili dva kasnija od Marmolade. visok sjaj i lepa boja. čvrsti. iako izuzetnog sjaja. Plodovi su konusno okruglasti. Sugar Lia je nova talijanska sorta koju je selkcionisao profesor Faedi. Odlične je otpornosti na pepelnicu i na bolesti korena. Za branje stiže 2 do 3 dana nakon Albe. za razliku od prolećnog perioda kada nije u toj meri rentabilna. Ima krupnije plodove. ali još uvek rustičnog izgleda i nešto niže unformnosti.

Srednje kasne i kasne sorte se odlikuje visokim prinosom i gotovo istovremenim sazrevanjem sa Marmoladom. Solidne je otpornosti na gljivična oboljenja. čak i u lošim uslovima navodnjavanja i ishrane. Prosečan prinos po živiću u dobrim uslovima je 1 do 1. srednje konzistencije. konusnog oblika. Za razliku od Onde imaju odličan ukus. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Marmolada je sorta sa kojom obično započinje intenzifikacija proizvodnje. Asiom 8 dana i 11 do 12 dana za Albom. Boja u mnogome podseća na Elsantu. Ima veoma krupne. vrlo krupnih atraktivnih plodova. a otpor penetraciji visok 30-33 g/cm2. ali ne tako visokog potencijala rodnosti. mada ukus a naročito miris ne predstavlja najaču stranu ove sorte. ali dosta osetljiva na bakterioze.7. ali nikad u potpunostii ne nestaje iz proizvodnje. 17 Onda je vrlo krupna sorta i vrlo prinosna koja se dosta gaji u Italiji. atraktivne plodove. Gajiti je na devičanskom terenima za jagodu ili uz prethodnu dezinfekciju zemljišta. ali još uvek vrlo adaptibilna i dobra. Prosečna masa ploda je 26-28 grama. Berba kasni za Marmoladom 2 dana. ali posle izvesnog vremena gubi na značaju. sa ukusom koji nije izuzetan. Saint Pierre je nova sorta izuzetnog ukusa. a ukusom Saint Pierre gotovo da prevazilazi sve ostale sorte. jarko crvene boje.2 kg. delom i na Collectotrichum acutatum. Karakterišu je vrlo krupni kupasti plodovi svetlije boje. Ima izvanredan potencijal rodnosti. sa krupnim čašičnim listićima. čak i vrlo osetljiva na bolesti korena. Vrlo je prinosna u jesenjoj proizvodnji i u hidroponskoj proizvodnji u vrećama. Plodovi su vrlo krupni. izduženo-kupastog izgleda. ali ne kao kod Albe. Cveta kasnije u odnosu na Marmoladu ali za berbu stiže otprilike u isto vreme. sa briksom koji ne prelazi 5. tamnije crvene boje i sjajni. i tolerancije na Oidium fragariae i Xantomonas fragariae. uniformne. Dora je sorta novijeg datuma koja Roxanna ima veoma bujnu biljku. visoke otpornosti na bolesti korena. Krupnih i čvrsti plodova. dobrog ukusa i visoke komercijalne vrednosti. koji se meri sa sortom Onda.

čak i na visokim temperaturama. Vrlo je slična po svojm osobinama sorti Record. solidne otpornosti na uvenuće i 18 Raurica je jako kasna sorta sa uspravnim položajem listova. Jako kasne sorte Idea je jako kasna sorta izuzetnog kvaliteta koja se u Italiji uglavnom gaji u plastenicima. ne tako bujna. sa malim sadržajem kiselina. Može se gajiti uspešno na slabim zemljištima. a u brdsko-planinskom području čak 10 dana nakon Elsante. odličnog ukusa i mirisa.Jako kasne sorte je švajcarska sorta. zbog visokog kvaliteta. Sadržaj vitamina C u plodovima je vrlo visok. Zameće veliki broj cvetnih grana i plodova. Stiže 5 dana nakon Marmolade. nešto svetlije boje. odličnog ukusa i mirisa. Ima krupne. konusne plodove. Record je sorta koja po svojim osobinama odgovara organskim sistemima zemljoradnje. lepo obojene i sjajne plodove. Ima krupne plodove osrednje konzistencije. Stalnorađajuće sorte Albion je američka sorta iz Kalifornije. uz ograničenu agrotehniku i zaštitu od koletotrihuma. Sorta je pogodna i za svežu potrošnju i za industrijsku preradu. izraženog sjaja i ne tako čvrste. Ima veoma visok potencijal rodnosti jer obilno zameće. Obavezno treba očistiti da ne bude više od 2 korenova vrata po živiću u jesenoj nezi zasada. pepelnice i bolesti korena. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . čiji je jedan od roditelja sorta Marmolada. a plodovi su krupni od početka do kraja berbe. vrlo slatkih plodova. Ima kupaste. ali sa briksom preko 7. Što se tiče šelf lajfa ova sorta spada u veoma prihvatljive u pogledu mogućnosti izvoza. koji u uslovima visokih temperatura često gube na kvalitetu i tržišnosti. Adria je jako kasna sorta koja za Marmoladom kasni oko 6 dana. Thuchampion Thutop je kasna sorta krupnih.

Organoleptička ocena sa zadnje degustacije u Brežicama. koja se i danas uspešno gaji. Turskoj na Kipru i na grčkim ostrvima. Prezentovane ocene su rezultat ocene kvaliteta i tržišnosti na skupu u Brežicama. Osim sklonosti kaliranju. sa veoma dobrim ukusom. slatke i sa finim kiselinama. odlične čvrstine. sitnih i neubedljivih plodova. koja se u Sloveniji plaća i do 7 Eur za kilogram preko leta.Stalno rađajuće sorte visoko otporna na plamenjaču i na koletotrihum. Ima konusne plodove. Ima lepe krupne plodove sa dobro izbalansiranim odnosom šećera i kiselina. sa ujednačenijim branjem krupnih plodova prve klase. odlične čvrstine. ali daleko ujednačenije plodove po obliku i po veličini. regiona Basilicata na jugu Italije. maj 2008. stručno osoblje savetodavne službe. Seescape je američka stalnorađajuća sorta koja se odlikuje veoma ujednačenim osobinama. konusnog oblika. Thetis. Slovenija Mara de Bois je francuska stalnorađajuća sorta jagode. Candonga. sjajne crvene boje. sa jakom orijentacijom na izvoz na susedna tržišta u Evropskoj uniji. intenzivne crvene boje i vrlo je pogodna za smrzavanje i industrijsku potrošnju. nisu skloni tamnjenju na visokim temperaturama. ipak ih taksativno Industrijske sorte I danas kada pomenemo otkup jagode za potrebe smrzavanja svako prvo Syria je novosekcionisana industrijska sorta sa briksom preko 8. Sorta se nalazi u velikom usponu. Candonga i Ventana za gajenje u kontinentalnim uslovima. Ima visok briks i solidan ukus. Osetljiva je na antraknozu. maj 2008. Pogodna za brdskoplaninska područja stalnorađajuća sorta iz Kalifornije koja se odlikuje visokom produktivnošću. Intenzitet obojenosti i aromatičnosti preporučuje ovu sortu i hladnjačari rado otkupljuju ovu sortu. odličnog ukusa i vrlo atraktivni. Takođe ima solidnu otpornost na grinje. Selva je U Sloveniji je proizvodnja jagodastog voća u velikom usponu. vrlo bujnog habitusa i odlične produktivnosti. Plodovi su vrlo krupni. pomisli na sortu Zenga Zengana. navodimo sa napomenom da ih prethodno treba proveriti u našim agroekološkim uslovima Camarosa. 19 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Pajaro. Paros. dobre uniformnosti. Ima krupne konusne plodove. te u Španiji. Plodovi su krupni. Nažalost. ali izuzetnog ukusa. Ventana. Stajanjem jako gubi na masi. ova sorta je osetljiva na pepelnicu i antraknozu. Kod dobre agrotehnike prinosnija je od sorte Dijamante. svetle boje. Ocena tržišnosti u Brežicama. sa namenom udaljenog transporta. Nema bojazni da će sačuvati kvalitet i kada potpuno sazru na biljci. izraženog sjaja. pogotovo na jugu Srbije u Leskovačkom i Prokupačkom kraju. Irma je talijanska sorta veoma visoke produktivnosti u oba termina i u proleće i tokom leta. slabija produktivnost ne omogućuje visoku profitabilnost u modernim sistemima gajenja Sorte za područje Mediterana Mada se ove sorte vrlo retko gaje van Sicilije. Tudla. Slovenija Diamante je američka sorta stalnorađajuće jagode. Novi cilj selekcije u Italiji jeste čvrstina i transportabilnost kao kod sorte Camorosa. Ima nešto tamniju crvenu boju plodova od sorte Dijamante. naučni radnici iz Slovenije i jugoistočne Evrope sa ciljem odabira sortimenta i trasiranja glavnih pravaca razvoja u narednih nekoliko sezona. kome je osim najviđenijih proizvođača jagodastog voća prisustvovali prometnici.

sorta Madalleinne je introdukcijom došla nešto kasnije. Ova sorta se odlikuje velikim učešćem u ukupnom rodu krupnih. krupnoćom i izuAsia zetnom čvrstinom Alba konkuriše za lidersko mesto u izvozu na udaljenea tržišta. zbog čega recivanjem i ishranom može indukovati i mo. ali izuzetno dugo plodonosi. Inače su odličnog ukusa. dok se sorta Clery izdvaja velikom otpornošću na bolesti. gde u uslovima nižih temperatura 20 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . ali je i mnogo veće bujnosti. pehom mogu gajiti i za svežu konzumnu potrošnju.. odnosno specifičnom ishranom i navodnjavanjem može naknadno da rodi i do 200 gr po živiću. koja je danas manje više severnoevropski standard. podjednako se sa usprve. Sorta poseduje izuzetan ukus i aromu. pravilnih. vrlo visok prinos i odličnu čvrstinu i sjaj. Vrlo perspektivne sorte jagode u poslednje vreme dolaze iz selekcionog centra New Fruits u Ćezeni. vrlo rana sorta Miss nije ocenjena kod prolećnih sorti koje nisu remonperspektivnom. sjaja. pošto su cvasti visoko postavljene u bokoru. dobrim ukusom i 2 dana je ranija od ostalih. ima karmin crvene plodove. a verujemo da će sa razvojem gajenja jagode u zaštićenom prostoru na supstratima u letnjoj proizvodnji zauzeti i kvalitetne fotoneutralne. Izuzetno prinosna sorta. Važan element u odabiru sortimenta je bolji ukus. jer su stvorene ukrštanjem sorte Marmolada i jedne autohtone švajcarske sorte. prvenstveno uvođenjem sorte Elsanta. ali treba imati na umu da kod svih bujnih sorti. jer imaju visok briks Roxana i uz to izuzetnu boju i aromatičnost. Sorta Antea prema vodećim stručnjacima predstavlja takođe vrlo perspektivnu sortu. može dati odlične rezultate.SORTIMENT i smanjenog pritiska inokuluma. ujednačenošću. Sorta Thutop je malo kasnija. svetlije crvene boje sa prosvetljenjem na vrhu ploda. mada se znalačkim navodnjaplamenjaču i uvenuće. Izuzetno rana i dobra sorta Clary. Najrodnija među njima je sorta Alba. Elsanta u plastenicima uz pažljivu tehnologiju gajenja ima delimičnu remontantnost. Ova sorta se dosta gaji u kontinentalnoj klimi i na otvorenom polju. koja je u postupku introdukcije jedna od svakako najperspektivnijih sorata. imaju niz prednosti. ishrana kalijumom mora biti znatno bogatija u odnosu na ishranu azotom. Kada je reč o zaštićenom prostoru. Queen Elisa. obojen i čvrst plod. koje berba otprilike 2 meseca nakon one su veoma rodne. Ova sorta stiže ranije. Posebno je preporučujemo za brdsko planinski region i laka humozna zeljišta. zbog visoke adaptibilnosti. U odnosu na Marmoladu. što u uslovima obilne ishrane azotom obično dovodi do slabije oplodnje. Svojim izduženo kupastim plodovima visokog sjaja. sorta Saint Pierre po svojim osobinama tržišnosti i po izuzetom ukusu takođe zaslužuje veliku pažnju. sazreva par dana pre od ove sorte i ima mnogo Alba Komentar više Intenzifikacija proizvodnje obično započinje širenjem sorte Marmolada. tantne još jedno solidno zametanje i Niz novih švajcarskih sorata. pravilnošću. Ima izuzetno krupan. sve se više uviđa da srednje rane sorte velikog potencijala rodnosti i odličnog kvaliteta i ukusa. čvrstih i kupastih plodova. ne samo u pogledu variranja uslova proizvodnje. Nova sorta Lia (Sugar Lia) profesora Faedija takođe ima vrlo impresivan početak introdukcije. poput sorte Alba. Mada nije izuzetno prinosna. Formira veliki broj cvasti i u osnovi i u kruni bokora. Najviše se gaji na području Mačve i već je veoma poznat ukus i aroma ove sorte. Sve rane sorte osetljivije su u hladnijim zimama na niske temperature i pogotovu onda daju slabiji rod. plodovi su vrlo lepe boje i sjaja. Od početnih uspeha sa sortom Maja i Gemma. došli su do faze visokog učešća na proizvodnim površinama u glavnim proizvodnim reonima severne Italije sorte Alba i Roxanna. zbog nižeg potencijala rodnosti ima više alternativa. već i eventualnih grešaka u tehnologiji gajenja. odnosno stalnorađajuće i osetljivost na bolesti. dok je Asia. Ove sorte osim čvrstine ploda odlikuje i odlična adaptibilnost i otpornost na bolesti. Lia. Sorta Thuchampion oblikom ploda izuzetno podseća na Marmoladu. sitnim semenom. prvenstveno na sorte. i drugih srednje ranih sorata Asia. kupastih plodova. za razliku od početnog trenda gajenja što ranijih sorata. jarke crvene boje koja ne tamni. ali i za preradu.

ŠKOLA GAJENJA JAGODE 21 .

Broj sadnica po paleti 40000 32000 28000-31500 24000 20000 16000 14000 10000-12500 10000-12500 3375 3375 3375 5005 5005 Okvirna cena 12-13 din 13-14 din 15-16 din 16-17 din 17-18 din 16-17 dn 20-22 din 20-22 din 22-25 din 60-65 din 65-70 din 70-80 din 25-30 din 25-26 din Stoga je nabavka sertifikovanog. sve više su u upotrebi kvalitetni mrežarnici. 22 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . sa dijametrom korenovog vrata od preko 18 mm.5 x 5 cm Napomena Z ma sa probirljivim kupcima. smrznute sa pripadajućim supstratom na korenovom sistemu. a često dođe i do velikih poremećaja. Od toga u mnogome zavisi i potencijal rodnosti. Osim protivgradnih mreža.800 Fri A 700 Fri A 600 Fri A 500 Frii A+400 Fri A+ 350 Fri A+300 Fri AA+250 Tray A Tray A+ Tray AA+ Gp 29-34 Gp OW 6-7 mm 7-9 mm 7-10 mm 8-12 mm 10-12 mm 12-14 mm 14-16mm 16-18 mm > 18 mm 12-16 mm 16-18 mm > 18 mm 4. visoke cene jagode i drugog sitnog voća opravdavaju vrlo visoke troškove vansezonske proizvodnje. te ukrasnog bilja i dendro materijala koji se predominantno razmnožava vegetativnim putem. Roba koja u kontinentalne zemlje Evrope dolazi iz Mediterana ili iz Čilea. sa Novog Zelanda i ko zna odakle. Najskuplje su A++ trej sadnice. bilo da se vrši mikropropagacija za klasično gajenje frigo sadnica ili za dobijanje bezvirusnih zelenih živića. Kako se proizvodi ovaj sadni materjal? Matične biljke se uvek dobijaju iz kulture tkiva i to je tzv bazni materijal koji služi za umnožavanje sertifikovanog sadnog materijala. pa čak smrznuta malina ove zime i proleća vredi čitavo bogatstvo od 3. ili pak veoma visoke troškove transporta sa južne hemisfere.5 EUR za rolend dobrog kvaliteta. neznatan rizik u pogledu zdravstvenog stanja sadnog materijala.5 x 5 cm 4. dezobarijerama i komorama sa duplim vratima na ulazu obezbeđena potpuna zdravstvena bezbednost. jagode. Na tržištiKategorija Dijametar sadnica Fri A. Od momenta uvođenja klonske selekcije i kulture meristema u masovnu proizvodnju sadnog materijala. posebno god podizanja višegodišnjih zasada. moderni tunelski objekti. polje 60 U uslovima umereno-kontinentalnog pojasa jagoda se razmnožava iz različitih kategorija frigo živića. često nije ukusa na koju su potrošači navikli. povrća i cveća. jasno je da sadni materijal mora da obezbedi visoku produktivnost.1000 Fri A. grinja. zdravstveno stanje sadnog materijala predstavlja važan preduslov uspeha u proizvodnji.polje 60-68 Prezimeli živić otv. jer odsustvo vektora (vaši. proizvodnja jagodastog i drugog sitnog voća dobila je sasvim nove dimenzije i vidove. nadstrešnice od polietilenske folije. sa ili bez pripadajućeg supstrata. tripsa i drugih štetočina) znači potpuno odsustvo virusnih oboljenja na tkivima iz vršnih meristema ili iz stolona.SADNI MATERIJAL Nabavka kvalitetnog sadnog materijala a sve vrste voća. maline ili borovnice. Matične ili majčinske biljke gaje se u mrežarnicama ili u plastenicima u kojima je insekt proof mrežama. uključujući i gajenje sa visoki stepenom zaštite od nepovoljnih spoljnh činilaca i kontrolom osnovnih elemenata mikroklime. Da bi uspeli da ostvarimo profitabilnost sa ovako visokim troškovima amortizacije moderne opreme i tehnologije. bezvirusnog sadnog materijala ili pak pouzdanog i vrlo kvalitetnog standardnog materijala od suštinskog značaja. Broj sadnica po gajbi/ kontejneru Sporije formiranje 1000 Sporije formiranje 800 Otovreno polje 700 Otvoreno polje 600 Otvoreno polje 500 Za plastenike 400 Za plastenike 350 Za plastenike 250 Za plastenike 250 Za staklenike 75 Za staklenike 75 Waiting bad 75 Zeleni živić otv. ali i pravi multibrodni plastenici i staklenici.

P R A V E S A D N I C E .

kalijuma (147 miligrama) koji pomaže u čišćenju organizma od otrova.51). a ima i broma pa oni Kako se jagode ubrajaju u grupu nutritivnih alergena. jer elagična kiselina u njima neutralizuje kancerogenu supstancu PAH iz dima cigareta. PP (0. što ih preporučuje svima koji žele da smršaju.016 mikrograma). a da. što povećava karakteristiku spomenutog voća da neutrališe „destruktivne” molekule poznate kao slobodni radikali. Ipak. odnosno uvode se u ishranu između 12 meseci do navršene druge godine. a ako su roditelji alergični na ovu voćku. srce i kardiovaskularni sistem. K (13). meseca. pojačava antioksidantnu snagu tog voća. koji štiti zube. maligna oboljenja. deluje i kao diuretik. 24 J Upotreba lista Listovi jagode sadrže dosta tanina koji se uspešno upotrebljava za lečenje proliva. posebno fenolima. Ako dođe do alergijske reakcije na jagode. značajno je pomenuti da u jagodi ima fluora (24 mikrograma). Naravno. Među njima su: beta-karotin (49 mikrograma u 100 grama). koji oštećuju DNK i ćelijsku membranu. Čaj od lista jagoda pripravlja se tako što se 1 gram usitnjenog lista prelije šoljicom kipuće vode. vitamin E (0. Čaj od lista jagoda pripravlja se tako što se 1 gram usitnjenog lista prelije šoljicom kipuće vode. podstiče mokrenje. treba izbaciti iz jelovnika. koji pate od nesanice treba da je jedu pre spavanja.031). Stoji 10 minuta. pre svih. Uz sve to. B2 (0. potreban je oprez naročito kod odojčadi koja počinju da se dohranjuju. jagoda gasi žeđ. Za beljenje zuba i lica Listovi jagode sadrže dosta tanina koji se uspešno upotrebljava za lečenje proliva. jer sadrži 89. uz malu količinu saharoze. uz to. deluje i kao diuretik. folna kiselina (0. kardiovaskularni problemi. ako se uzimaju velike količine. Za bolji rad jetre preporučuje se da se jagode jedu tri puta dnevno. Od minerala. podstiče mokrenje. gvožđa (pa je dobra u borbi protiv anemije). unesu u sebe mnoge neophodne vitamine i minerale. bitoin (4). čir na želucu. a istraživanja su pokazala i da usporavaju starenje. pa se preporučuje da se jede pre glavnog obroka. ili postoji veća sklonost pojavi alergija. i. a potom se procedi. Prisutnost cinka. jagode ne treba davati pre 12. ali i hroma. a potom se procedi. Obiluju antioksidansima i fitonutrijentima. vitamin C. koji sprečavaju ili pomažu u lečenju teških i hroničnih bolesti kao što su dijabetes. ima i biljnih vlakana koja poboljšavaju varenje hrane. odnosno 137 kJ (u 100 grama). a čak doprinose i smanjenju holesterola. Alergen ŠKOLA GAJENJA JAGODE . tj. a ovo voće. Stoji 10 minuta. konzmiranje jagoda s alkoholom ima i negativna svojstva. što uz mleko podrazumeva postupno uvođenje novih namirnica. fosfora. Sami fenoli daju jagodama antikancerogena svojstva. Ona podstiče apetit.12 miligrama). kao i za ispiranje usta protiv lošeg zadaha. odnosno od šestog do desetog meseca života.Hranljiva vrednost jagode agode ne sadrže mnogo kalorija – 33 kcal.054). blagotvorno delujući na bubrege. na žalost. Upotrebljava se protiv spoljašnjih hemoroida. magnezijuma. koga ima čak 64 miligrama. B1 (0. Jagode i alkohol Utvrđeno je da manja količina alkohola pomešana s jagodama ili kupinama. joda. potrebno je javiti se lekaru. kao i za ispiranje usta protiv lošeg zadaha. B6 (0. čini je dostupnom i dijabetičarima. pa se zato preporučuje umerenost u ispijanju koktela.06). Jagode su nezamenljive za osobe izložene sekundarnom pušenju. tj.5 grama vode u 100 grama. ima i kalcijuma. Upotrebljava se protiv spoljašnjih hemoroida. Sadrže 0 % holesterola i 0 % masti. To znači da se jagode u njihovoj ishrani ne preporučuju pre šestog.

odnosno tehnika i sezona gajenja. U cilju kontinuiranog nastupa na određenim tržištima veliku ulogu treba da ima i gajenje jagode u brdsko planinskom području. proizvodnju u niskim tunelima. proizvodnju uz zaštitu agrotekstilom ili proizvodnju na otvorenom polju. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 25 . pa sve do novogodišnjih praznika.Odabir načina proizvodnje obezbeđivanju što duže sezone prodaje jagode i radi iznalaženja optimalne tehnologije gajenja najbolje je odlučiti se za kombinaciju nekoliko mogućih opcija. pa se pravilnim odabirom sortimenta u Srbiji može obezbediti kontinuirano snabdevanje tržišta od kraja marta-početka aprila. proizvodnju u lakim i jeftinim jagodnim plastenicima. uključujući proizvodnju u plastenicima U i staklenicima sa ili bez grejanja. gde će on za berbu pristizati od sredine juna.

ali se obično svodi na sam početak avgusta. Priprema sadnice za sadnju podrazumeva lagano otapanje sadnice i aklimatizaciju na sobnoj temperaturi. i nekog insekticida npr. Rhisoctonie. 350 ili 400 i poslednji rok setve zavisi od dužine vegetacije određene sorte. Pre nego što se potopi u rastvor nekog fungicida na bazi metalaksila (Ridomil Gold) sa sistemičnim delovanjem protiv Phytophtora fragariae ili Allieta protiv Fusariuma. onda se koristi A kategorija živića. ili eventualni tretman u aminokiselinama. Gajenje jagode u plastenicima sa dopunskim grejanjem na organskim ili organo-mineralnim supstratima podrazumeva kategoriju A+ najčešće A+300. u poslednjoj dekadi jula.0m x 30m (180m2) Model A + + + + + + + + + + + + 10. koja su prvenstveno vezana za klimatske karakteristike regiona.model B 26 ŠKOLA GAJENJA JAGODE .73 15. koji se proizvode kulturom meristema i po svom potencijalu u prinosu. Kada se sadnja obavlja na zemljištu. odnosno početkom septembra korišćenjem kontejnerskih frigo živića A. Brojnim ogledima je U kojoj gustini zasnivati usev? Plastenički objekat . sa ili bez supstrata. Živići se razlikuju i po dijametru korenovog vrata i po tome nose različite oznake. Pogrešno je verovanje da se pravilnim rasporedom sadnica u vertikalnom uzgoju.model A Plastenički objekat .33 4 3 kg Model B + + + + + + + + + + + + 12. Prestige i dobro se ispere. Phytiuma.44 5 4 kg cima se iskljućivo koriste više kategorije frigo sadnica.GAJENJE JAGODE roizvodnja jagode u zaštićenom prostoru ima niz ograničenja u našoj zemlji. jer će to usloviti propadanje živića. ređe A700. P Tehnologija gajenja jagode u zaštićenom prostoru Kada obaviti sadnju jagode? Za sadnju treba koristiti deklarisane frigo živiće. a potom njenu dezinfekciju u fungicidu i insekticidu. a za sadnju u plasteni- Zasnivanje useva   Vrsta objekta     Pocinkovana konstrukcija Farbana konstrukcija Jednostruka folija Dvostruka folija duv. daleko prevazilaze živiće koje možemo koristiti za sadnju na otvorenom polju. neophodno je koren skratiti na dužinu od desetak centimetara.3m x 30m (159m2) 6. huminskim kiselinama ili nekim drugim biokativatorima ili regulatorima rasta. U sadnji je veoma važno da korenove žilice u zemljištu imaju potpuno vertikalni položaj i da ne dođe do njihovog povijanja u stranu ili na gore ka površini zemljišta. u heksagonalnom rasporedu na piramidalnom uzgoju. najčešće A 500. Pošto jagoda predstavlja atraktivnu vrstu sa kojom se zbog relativno visoke vansezonske cene dosta trguje na udaljenim tržištima (cena trpi skup transport) onda krajnje domete u proizvodnji u zaštićenom prostoru treba sagledavati u odnosu na konkurenciju iz zemalja Mediterana. A+ i AA+ koji su u stanju da daju prinos 150-300 g do zime i da odmah nakon prekida dormancije produžavanjem dužine dana nastave sa cvetanjem i produkcijom. Dvostruka folija Mreža za zasenu Supstrat Živici Agrotekstil Mulch folija Navodnjavanje Cena po m2 (EUR) Broj živića po m2 Prinos po m2 Jednostavna proizvodnja na zemljištu  Plastenički objekat Plastenički objekat 5. ili na bilo koji drugi način hidroponskog gajenja može neograničeno povećavati gustina useva jagode.6 13. sadnja se obavlja krajem avgusta. U staklenicima sa velikom količinom svetlosti. dopunskim osvetljenjem i punim grejanjem.

88 8 8 10 5-6 kg 7-8 kg 9-12 kg Proizvodnja na leji dokazano da broj sadnica po jedinici površine zavisi od tehnike gajenja (na supstratima ili na zemljištu).0m x 50m (400m2) Proizvodnja na binorima + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + 15.87 29. Pa ipak. Kada se jagoda gaji na visokoj leji i na supstratu onda je maksimalna gustina 6 sadnica po kvadratu površine plastenika. pogotovo kod sorata sa dužim cvetanjem i plodonošenjem. Na ovoj gustini je dovoljno svetlosti za zametanje i produkciju. ali i za manipulaciju i berbu. Odizanje vreća je veoma značajno zbog bolje drenaže i manje opasnosti od sive truleži. Osim neadekvatne gustine. vrlo veliko ograničenje je i nemogućnost ujednačenog navodnjavanja iishrane na koloni visine skoro dva metra. Kada se jagoda gaji u vrećama odignutim od površine u plasteniku onda je maksimalna gustina 8 sadnica/m2. nepravlne distribucije svetlosti.0m x 50m (400m2) Proizvodnja na leji + + Plastenički objekat 8.  Vrsta objekta     Pocinkovana konstrukcija Farbana konstrukcija Jednostruka folija Dvostruka folija duv.16 21. odnosno od količine svetlosti u fazi formiranja plodova. u kontnentalnoj Italiji 12 biljaka/m2. vode i hraniva. smanjuje se i gustina useva. čak i u uslovima Izraela se u zimskoj proizvodnji sa obiljem svetla ne preporučuje gustina veća od 20 biljaka/m2.63 16.0m x 50m (400m2) Proizvodnja u vrećama + + Plastenički objekat 8. Dvostruka folija Mreža za zasenu Supstrat Živici Agrotekstil Mulch folija Navodnjavanje Cena po m2 (EUR) Broj živića po m2 Prinos po m2 Hidroponska proizvodnja na supstratima Plastenički objekat 8.83 32. Ovaj broj živića se bez obzira na vrstu medijuma bez problema može rasporediti u jednoj horizontalnoj ravni i na taj način omogućiti pri gajenju Proizvodnja u vrećama jagode na supstratu pravilna distribucija svetlosti. dok se na geografsoj širini Beograda ne preporučuju gustine veće od 10 biljaka/m2.82 31.1 20.12 24. odnosno ujednačeni mikroklimatski uslovi i razmena gasova u fotosintezi odnosno disanju. Živići nemaju prostora za formiranje dovoljnog broja korenovih vratova i na taj način se rod smanjuje i obično ne prelazi 4 do 5 kg/ m2.08 19.58 18. Proizvodnja na binorima Sa nesavršenijim sistemom ishrane i posebno smanjenom efikasnošću drenaže. To je dobar sistem koji omogu27 ŠKOLA GAJENJA JAGODE .11 23. što onda nikako ne opravdava povećana ulaganja. Kod vertikalnog uzgoja se značajno uvećavaju troškovi proizvodnje.17 28. na Siciliji 14 biljaka/m2.

berba obično započinje 6 do 8 nedelja nakon sadnje. Prekid dormantnosti i inicijacija cvetanja Nakon berbe i uklanjanja zaostalih cvetova usev se vegetativno forsira korišćenjem vodorastvorljivih formulacija u ishrani sa odnosom NPK 1-1-1. poveća viskozitet u ćeliji i smanji sadržaj vode u intercelularnom prostoru. onda u plastenicima obezbeđujemo dovoljno dugu sezonu da možemo isforsirati usev da posle jesenje berbe. zasušivanje. kako bi jagoda nakon 6 nedelja od završetka prvog ciklusa berbe nastavila normalno sa cvetanjem. Ukoliko se zasad zasniva na vreme. Relativnim zasušivanjem zasada od kraja oktobra do početka decembra i prvih jačih zahlađenja i ledenih dana. Termozaštitne barijere od lakog netkanog tekstila. onda je neophodno da se dopunsko osvetljenje praktikuje do 22 sati u toku večeri. koje još uvek zbog svog visokog toplotnog kapaciteta doprinosi bržem kretanju useva u proleće. Obavezno je nošenje rukavica i njihova redovna zamena pri prelasku iz objekta u objekat. Po sadnici je veća količina supstrata pa je i puferna sposobnost daleko viša. U takvoj tehnologiji gajenja neophodno je održavati noćne temperature u opsegu 13 do 18 °C. Regulacija mikroklimatskih uslova je takođe veoma značajna u pravilnom zasnivanju useva. povećava se otpornost korena i smanjuje opasnost od propadanja usled infekcije nekim gljivičnim oboljenjem. kod ranih i srednje ranih sorata. onda ih laganim kidanjem treba ukloniti. Ukoliko zasadu u jednostavnijim plastenicima prete vrlo niske temperature. onda u zavisnosti od kvaliteta plastenika treba praktikovati gustinu 4 do 5 živića po kvadratu. Ishrana potom dobija novu dimenziju i fertigacijom i folijarnim putem primenjuje se kalijum nitrat sa ciljem da se u biljci formira što više plastič- Na prekid dormantnost i na incijaciju formiranja cvetnih pupoljaka u najvećoj meri utiču temperature. Zato pravovremena sadnja u dobrim i potpuno kontrolisanim uslovima ima esencijalni značaj za uspeh u proizvodnji. Nakon svake pauze neophodno je detaljno pranje ruku ili opreme koja se koristi u plasteniku. nekad i desetak. jer će u protivnom na proleće veliki broj korenovih vratova. odnosno tri ne- ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Ukoliko je mlada biljka previše generativna onda treba pristupiti uklanjanju suvišnih cvetova 28 Negovanje useva do jesenje berbe ili čitavih cvetnih grana.GAJENJE JAGODE ćuje veću fleksibilnost. zasenjivanja i orošavanja. dužina dana i u letnjem periodu nakon prolećne berbe. Tako se povećanom otpornošću biljke pripremaju za bolje prezimljavanje i manje štete od mrazeva. Na ovaj način su biljke optimalno pripremljene za prezimljavanje. te kategorije živića. Od prve dekade oktobra do početka no- vembra koristi se u potpunosti asimilacioni potencijal za što veću organsku produkciju i akumulaciju rezervi i formiranje rodnog potencijala za narednu godinu. Kada se jagoda gaji na zemljištu. Negovanje useva do zimskog mirovanja nih materija. Voditi računa o higijeni i fitosanitarnim pravilima. Ukoliko se bez obzira na opterećenost jesenjim rodom u bokoru formira više od 2 do 3 korenova vrata. pa sve do 300 g kod srednje kasnih sorti visokih kategorija žiivća A+ ili A++. sitnije plodove. odnosno dužina dana 14 do 16 sati. onda usev pre prvih jačih zahlađenja treba pokriti agrotekstilom. Stolone koje se javljaju treba redovno uklanjati kako ne bi neproduktivno trošili stvorene asimilate. što smatramo krajnjim momentom da se uklone svi preostali zeleni i nerazvijeni plodovi. brzu promenu sadnog materijala i intenzivnu proizvodnju sa smanjenim rizikom u slučajevima nedovoljnog vladanja znanjem u oblasti fertigacije useva. koji neće imati dovoljno tržišnosti. polovinom jula najkasnije u poslednjoj dekadi jula. U ovakvom režimu tek posađene sadnice razviju dovoljan potencijal da iznesu u narednih 6 nedelja do 2 meseca od sadnje od 50 do 100 grama po živiću. te greške nisu katastrofalnog karaktera. Ukoliko se jagoda u staklenicima sa punim grejanjem gaji u hidroponskoj proizvodnji iz kontejnerske sadnice kategorije A++ sa sadnjom početkom septembra. Kombinacijom dobrog provetravanja. povećava se relativna vlažnost vazduha i ubrzava ukorenjavanje. niti da se smanjuje prinos u nekom većem procentu. U zavisnosti od vremena sadnje i ranostasnosti sorte. dovoljno razvije vegetativnu masu i formira rodni potencijal za sledeće proleće i da ne kasni u cvetanju. U stanju dormancije zasad provodi narednih nekoliko meseci. poželjno je održati temperaturu od 25 do 28°C i na taj način dovoljno vegetativno razviti sadnicu do momenta cvetanja. Treba napomenuti da jagoda stiže uvek ranije ukoliko su vreće tokom kasne jeseni i zime na površini zemljišta. omogućuju idealno prezimljavanje i brzo kretanje u proleće. Septembar je mesec u kome postoje povoljni uslovi za nesmetano zrenje i u godinama kada miholjska jesen ima nešto duže trajanje obično se može produžiti do prve dekade oktobra. a dnevne 21 °C. usloviti preobilno zametanje. Treba imati na umu da jesenji rod iscrpljuje sadnicu i da kasna setva po pravilu znači kašnjenje zametanja narednog proleća i smanjenje potencijalnog prinosa. Zasenjivanje mrežama sa 30 % zasene ditrektno smanjuje temperaturu kao i uporeba mistera. sa čitavom cvasti. zametanju i berbi. Drugi način jeste snižavanje temperatura u plasteniku na nivo niži od 7 °C u trajanju od 500 sati.

preko primene Ridomila i nekog akaricida.4%. Usev se normalno hrani sa ciljem ujednačenog vegetativnog razvoja. tzv. Prezrela jagoda gubi na tržišnosti. uz obavezno unošenje magnezijum sulfata i mikroelemenata 29 Negovanje useva posle prolećne berbe i obnavljanje zasada ŠKOLA GAJENJA JAGODE . U uslovima nižih temperatura u plasteniku i veće relativne vlažnosti. šelf lajf. promrzli i li ljubičasti Negovanje useva do berbe nedovoljna za pravilnu oplodnju pa dolazi do različitih deformacija plodova. imaju veoma veliki značaj u postizanju dobre cene i privlačenju kupaca. Polagano zasušiti usev u trajanju 3 do 4 sedmice. ali i tržišnost ubranih Kod nekih sorata dugog dana. najpre u odnosu NPK 1:1:1. U protivnom treba pratiti sledeću tehniku. U zavisnosti od načina i tehnologije gajenja za te namene se koriste različite vrste solitarnih insekata. fosetil aluminijuma i fosfitne forme fosfora u folijarnom tretiranju i kroz sistem kap po kap.delje za fotoneutralne sorte. ishrane i zaštite zasada jagode. Naime. Naša iskustva ukazuju da su to sorte Clery i Elsanta. dok se kod sorata dugog dana (većina sorti koje se gaje u kontinetalnom klimatu) praktikuje temperatura 1. Zatim se pristupa uklanjanu nadzemne mase na visini 3 do 4 cm iznad korenovog vrata. velika aktivnost može dovesti do oštećenja plodova. dok su bumbari aktivni već od 8 °C. a plastenici većim delom dana zatvoreni. Osim redovnog navodnjavanja. Preliminarno ispitivanje nije ukazalo na značajnije preimućstvo u vegetativnom obnavljanju ukoliko se na svakoj biljci ostavi 2 do 3 najmlađih listova kao vodilice. pa se u velikoj meri smanjuje postojanost u trgovinama. Nakon kalusiranja ostataka lisnih drški pristupa se primeni bakarnih preparata u koncentraciji 0. Staro sasušeno lišće. kada su ose i pčele u prirodi malobrojne. mere nege obuhvataju i redovno uklanjanje stolona i po potrebi uklanjanja viška cvetnih grana kod jako generativnih sorata. Posebno je to bez značaja ukoliko se ima u vidu da hemijska zaštita onda može u potpunosti uništiti inokolum i prekinuti ciklus zaraze. ali ovakva tehnika zahteva dosta znanja. Da bi se u polinaciji bumbarima postigli dobri rezultati neophodno je pravilno odrediti momenat unošenja košnice. smanjuje se konzistencija. a boja često dobija vrlo tamnu nijansu. a da se dnevne temperature do cvetanja održavaju na 16 do 18°C. Prema našim iskustvima najbolje je da se noćne temperature u zaštićenom prostoru sa dogrevanjem održavaju na 12 do 13 °C. Posebno je značajno korišćenje bumbara u polinaciji u vrlo ranoj proizvodnji jagode u zaštićenom prostoru. iako je regeneracija bila nešto brža. Aktivnost većine polinatora je optimalna na temperaturama 16 do 18 °C. naročito kod nekih sorti je količina polena Polinacija izvodnji i prodaji. do faze cvetanja kada se posebna pažnja posvećuje zaštiti od sive truleži. Ukoliko košnice unesemo ranije od početka masovnog cvetanja. uredno slaganje i kalibracija u PET posudice i kasnije u gajbe. brzo rashlađivanje pre otpreme. Mada se tehnici berbe posvećuje relativno slaba pažnja. a potom kod olistavanja primeni metalaksila. Relatvna vlažnost vazduha ne bi trebalo da prelazi 55%. podrazumeva preciznu metodologiju zasušivanja i kontrole ishrane i vrednosti EC. donji listovi koji dodiruju malč foliju. u izvesnoj meri je moguće inicirati i drugo zametanje. treba napomenuti da je ovo vrlo osetljiva operacija. Takođe je od presudnog značaja pravilno normiranje veličine društava prema broju sadnica. Kada se noćne temperarure u plasteniku bez grejanja ustale na 5-6 °C započinje se sa čišćenjem zasada jagode i njegovim prolećnim forsiranjem. Prezrela jagoda na visokim temperaturama povećava respiraciju tkivima. od koje u velikoj meri zavisi ukupan uspeh u proBerba i pakovanje jagoda jagoda. sa većim brojem bumbara od optimalnog. matira sjaj. za samo par dana u plodu se drastično menja sadržaj šećera i kiselina. listovi sa deficitom fosfora se uklanjaju i iznose iz plastenika. Odmah potom se pristupa zaštiti useva primenom bakarnih preparata. od čega presudno zavisi ukus i kvalitet. Polinacija je veoma značajan aspekt gajenja jagode u zaštićenom prostoru. a potom 2:1:3. Pavilno otkidanje. bez jakog pritiska na plodove.5 do 2 °C u trajanju od 5 nedelja. ali u poslednje vreme košnice sa bumbarima imaju najčešću primenu.

ujednačen. Takođe. oštrog ili duplog vrha. lepog. Italija. čvrste peteljke. A+. Plod vrlo velik. sa okruglim ili duplim vrhom. U plasteničkoj proizvodnji daje izuzetno dobar jesenji prinos. srednje ujednačen. pogodna za gajenje na otvorenom polju. veoma slatkog ukusa. U plasteničkoj proizvodnji takođe daje dobar prinos. Ćezena. srednje slatkog ukusa. slatko – kiselkastog ukusa.srednje rana sorta ALBA – izuzetno rana sorta frigoživića jagoda ROXANA – srednje kasna sorta Ponuda sorti Ćezena. Bujna biljka. širokog polja uzgajanja. lepog. Firma Agro-FertiCrop nudi frigo živiće A+ (1218 mm) i A (8-11 mm) klase i to sledeće sorte: Ćezena. Daje odlične rezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju. Verona. Srednje rana sorta. renomiranih italijanskih proizvođača. visoke produktivnosti. visoke produktivnosti. Daje odlične rezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju. pravilnog. Plod izuzetno velik i ujednačen. intenzivno crveno – narandžaste boje. Frigo ili ohlađeni živići na osnovu prečnika korena dele na četiri klase: A++. odličnog ukusa i mirisa. izduženo – koničnog oblika. Italija. Ćezena. A i A-. crvene boje. Pogodna za gajenje na otvorenom polju i u plastenicima. vrlo sjajno crvene boje. Srednje rana sorta. Plod velik. frigo i kontejnerski. Plod velik i ujednačen. Vrlo rana sorta. Srednje bujna biljka. ONDA – srednje rana sorta IRMA – srednje rana sorta DORA – srednje rana sorta 30 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . ali je osetljiva na bakterije. tolerantna na bolesti. ujednačene i vrlo sjajne. izuzetno otporan. tolerantna na bolesti. koničnog ili okruglo – koničnog oblika. visoke produktivnosti. Živić predstavlja sadnicu jagode.o firme AGRO-FertiCrop Subotica u 2008 god. Berba je laka zahvaljujući ujednačenom zrenju i lakom ubiranju plodova. sjajno crvene boje. Daje odlične rezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju. agronomska stručna služba firme Agro-FertiCrop pruža na terenu kompletnu pomoć proizvođačima jagoda u vidu davanja tehnologije proizvodnje. kao i predhodnih godina. čekajući. Otporna na antraknoze i glavne bolesti. Srednje rana sorta. srednjeg sjaja. Italija. Vrlo bujna biljka visoke produktivnosti. odličnog ukusa i mirisa. Izuzetno izraženo srce. crveno – blago narandžaste boje. Frigo živići su živići koji se čuvaju u hladnjačama gde one miruju i na taj način se čuvaju i do 10 meseci. Izuzetno dobar jesenji prinos u plastenicima. Plod velik i ujednačen. MAYA . Izuzetno bujna biljka. vrlo ujednačen. Firma Agro-FertiCrop od ove godine na našem tržištu nudi sertifikovani sadni materijal-sadnice jagoda. otporne i suve površine. Ne podnosi preterano azotna đubriva. Odlična kvalitativna i kvantitativna produktivnost plodova u jesenjoj proizvodnji i kod uzgajanja u visećim sistemima. Italija. izuzetno otporan. najkorišćeniji oblik sadnog materijala za vegetativno razmnožavanje jagoda. lepog. Berba je vrlo produktivna zahvaljujući ujednačenosti zrenja i veličine plodova. Italija. izduženog oblika. Berba je vrlo produktivna zahvaljujući ujednačenosti zrenja i veličine plodova Srednje kasna sorta. duguljastog izgleda. lične posete proizvođačima kao i davanjem stručnih saveta. odličnog ukusa i mirisa. Italija. sjajno crvene boje. Postoji nekoliko vrsta sadnica jagoda: zeleni. pogodna za gajenje na otvorenom polju. srednje do visoke produktivnosti. visokog sjaja. Živić se razvija iz adventivnog pupoljka na nodusu (članak) stolona. Bujna biljka. duguljastog izgleda. to jest. izuzetno otporan. duguljastog izgleda. pravilan. Srednje bujna biljka visokog prinosa. izuzetno otporan. Plod velikih dimenzija. Kasno cveta. frigo živiće. Verona. tolerantna na bolesti.

tretman u vegetaciji 10 l/ha. Voditi računa o zdravstvenom stanju useva i prilagoditi zaštitu. na otvorenom i u zaštićenom prostoru. putem sistema kap po kap sa 15 grama/m2/nedeljno (ili ručno koncentracija 0.0 FOLICARE 19-11-24 Zn u sledećoj godini kom prvog navodnjavanja preko sistema kap kondicioniranje. do kraja vegetacije Dva do tri tretmana AGRO-FertiCrop. višom dozom vode kada se jagode prime i isprave. Milutin Karas 063/ 554-132 gajenje na zemljištu sa primenjenim osnovnim đubrenjem dipl. ići sa Ferticare 14-11-25 10-15gra. ima veliki značaj u regeneraciji biljaka. ili neko drugo tamno i pokriveno mesto da bi se prilagodio uslovima spoljne sredine.folijarna prihrana 2. Malina Petrović 063/ 444-662 Period Vrsta đubriva Kg/ha Napomena dipl.2% rastvor dipl. Dejstvo folijarnog đubrenja je brzo. tel/fax: 024/622-119 www.5 pospešivanje rasta tokom razvoja rozete FOLICARE 19-11-24 Zn rom Ferticare 15-30-15 u koncentraciji od 0. ing. ing.3% (20-30 grama na 10 litara vode) i to razvoj ploda FOLICARE 17-9-33 B zametanja pola litre (0. Rovocid ili Foxim 1 kg/100m2). Folijarna prihrana Subotica. sa mnogo u zavisnosti od obezbeđenosti hranivima izraženo u kg/ha Obezbeđenost zemljišta hranljivim elementima tečnosti.5-3 l/ha. pomaže biljci da prebrodi nepovoljne periode. Vuk Vujasinović 063/ 442-240 dipl.co. Parcelu navlažiti dan pre sadnje. Ovakvim uzgojem uz primenu prave tehnologije proizvodnje (koju ćete dobiti za proleće) jagode pripremamo da u proleće daju pun i pravi prinos (1kg/živiću).6 prevencija 2-3 puta 30-35 kg/ha. CROPCARE 5-14-28 ili 5-10 350 300 150 CROPCARE 10-10-20 CROPCARE 5-14-28 ili 10-15 400 350 200 CROPCARE 10-10-20 CROPCARE 5-14-28 ili 15 i više 600 400 250 CROPCARE 10-10-20 Za sva pitanja. Tehnologija proizvodnje U zemljište. www. pre rasađivanja. Posle rasađivanja. Đubri. ukoliko Nakon sadnje i FERTICARE 14-11-25 ili se radi o manjoj površini ručno zaliti rastvo0.yu ŠKOLA GAJENJA JAGODE 31 . 2-3 puta za vreme sezone počevši Prinos t/ha Vrsta đubriva slabo srednje dobro pre cvetanja.yu . a tretmani primenjeni pre cvetanja povoljno utiču na količinu i kvalitet ploda. Veće površine priliFERTICARE 14-11-25 ili kondicioniranje za prinos Nakon berbe 0. rupe za sadnju (6 – 8 cm) bušiti preko folije. kao i eventualne probleme obratiti se našoj stručnoj službi Nedeljne doze đubriva u tehnologiji fertigacije. zajedno sa sredstvima za zaštitu bilja. Trake za navodnjavanje postaviti ispod folije.ing.3%).3-0. ing.umakanje korena u rastvor koncentracije 0.agro-ferticrop. KALIUM NITRAT 5-8 ma/m2/nedeljno. Prilikom rasađivanja živić staviti u rupu Folijarna prihrana jagode tako da 3-4 zelena lista budu van folije.Frigo živiće 2 dana pre rasađivanja staviti u šupu. zaliti FERTICARE 15-30-15 25-40 0. FERTICARE 5-10-26 ili poboljšanje kvaliteta i 0. pomaže i poboljšava efikasnost sredstava za zaštitu.yara. SadniRazvojni stadijum Vrsta đubriva Koncentracija % Cilj tretmana cu dobro pritisnuti. dipl. uneti mineralno đubrivo Cropcare (5-14-28) 200-400 kg/ha. Zato se predlaže primena folijarnih đubriva svakih 7-10 dana. prema potrebi Pred zrenje i tokom berbe FERTICARE 10-5-26 40-60 Uvoznik za Srbiju: u podeljenim dozama FERTICARE 24-8-16 20-30 Nakon berbe. po kap tretirati rastvorom Ferticare 15-30-15.5-1. Posle.rs e-mail: office@agro-ferticrop. ing Boban Stanković 063/ 544-928 FERTICARE 15-30-15 50 Ukorenjavanje (jesen-proleće) Jedan tretman Ca-nitrat 15-30 Intenzivan porast (jesen) FERTICARE 14-11-25 40-60 Nedeljno Do zametanja prvih plodova(proleće) Ca-nitrat 30 FERTICARE 10-5-26 ili 30-50 Intenzivan rast plodova Nedeljno KALIUM NITRAT 30-50 Nedeljno.jesenji tretman: 10-15 l/ha sa mnogo tečnosti. U ovaj rastvor dodati i Previcur Energy (0. ali u slučaju dobre snabdevenosti popravlja se kondicija biljke i njena otpornost.3% pre sadnje vom Ferticare 15-30-15 nastaviti prihranu 3–4 dana po sadnji i to .2 Od početka cvetanja. Pap Pala 17. ing. Radenko Nikolić 063/ 544-195 Sadnja. organsko đubrivo Fertor ili Siforga (750 – 1500 kg/ha) kao i neki insekticid (Galation.co.5 l) po živiću. Navodnjavati svaki dan u 2 navrata (pre i posle podne) od po Tretman jagoda: 1–2 sata. U prvoj polovini vegetacije PHOSFIK 3-27-18 0. Hranljive materije primenjene direktno na listove pomažu brži oporavak od nedostatka pojedinih elemenata. primena sistemom kap po kap Osnovno đubrenje na srednje teškim zemljištima . PHOSFIK 3-27-18 je đubrivo specijalnog stimulativnog dejstva.7 – 0.5-0.2 – 0.4-0. odnosno do normalne vlažnosti (80 – 85% PVK).1%) radi zaštite živića od truleži. Aleksandar Lazar 063/ 544-795 dipl.

gde za to postoje dobri preduslovi. Za sigurnu proizvodnju treba znati da se usev jagode na istu parcelu ne vraća za 6-7 godina. onda sistem kap po kap ne obezbeđuje samo neophodnu vodu za porast i razviće useva. ukoliko se ostvare neke neophodne pretpostavke. Sa otkupom jagode za izvoz u Rusiju započelo se pre par godina. kao i neka hemijska zaštitna sredstva u kontroli bolesti i štetočina jagode. gde je voda za navodnjavanje relativno lako dostupna i imamo laka i humozna zemljišta. Proizvodnja jagode na lakim. nakon unošenja dobro zgorelog stajnjaka ima velike šanse za uspeh. uz kasnije poštovanje osnovnih agrotehničkih principa. Kod zasnivanja zasada neophodno je blagovremeno i u potpunosti inkorporirati sve žetvene ostatke preduseva. pa ih setvospremačem sakupiti i ukoloniti sa parcele. peskovita zemljišta i dostupan izvor vode za navodnjavanje. pšenica). U pribrežju je veći problem pronaći laka. dok je za teža i loše drenirana zemljišta poželjno obaviti podrivanje. Unošenje 40 60 t/ha dobro zgorelog stajnjaka je veoma značajno kod zemljišta koja nisu idealna za gajenje jagode. Bez obzira na početno nesnalaženje. Kod ponovnog zasnivanja zasada najpre treba ukloniti sve nadzemne biljne ostatke. koja se za sadnju pripremaju intenzivnom osnovnom obradom. Jagoda je izuzetno osetljiva na bolesti korena te se poštovanju plodoreda posvećuje veoma velika pažnja. Za gajenje jagode biraju se ocediti tereni sa izrazitom osunčanošću. slabu organizaciju i vrlo često nekorektnosti u pakovanju i otpremi. a potom površinu izuzeti iz rotacije i gajiti jagodu 2-4 godine u zavisnosti od produkcije i zdravstvenog stanja zasada. Treba izbegavati preduseve koji su osetljivi na istu grupu gljivičnih oboljenja. a potom izvršiti dezinfekciju basamid granulatom i hlorpikrinom ili nekim drugim preparatima. druge vrste jagodastog voća. Potom treba obaviti intenzivno podrivanje i rahljenje zemljišta na dubini 50 do 60 cm. Naše komšije u Sloveniji i Hrvatskoj već uveliko izvoze jagodu u Austriju i Nemačku i postižu veoma dobre cene. Ukoliko se ne može praktiko32 Odabir parcele i poštovanje plodoreda vati pun plodored onda treba primeniti četvoropoljnu rotaciju (šećerna repa. Pošto se jagoda gaji na foliji.GAJENJE JAGODE Izvozna šansa u proizvodnji jagode na otvorenom polju Proizvodnja jagode na otvorenom polju i pod nastrešnicama ima veliku perspektivu u bliskoj budućnosti. a potom se uz dezinfekciju pristupa zasnivanju novog zasada u četvoropoljnom ili tropoljnom plodoredu. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . ali i neke druge povrtarske useve. najpre iz ravničarskih. do parcela pogodnih za gajenje jagode nije lako doći. U dolinama reka i kotlinama. zaštićeni od jakog vetra i sa adekvatnim osobinama zemljišta. Stoga. Najvažniji preduslov u modernoj proizvodnji jagode na otvorenom polju jeste mogućnost navodnjavanja. a potom i planinskih područja čak do 1000 m nadmorske visine. nađubriti zemljište zgorelim stajnjakom. u prvom redu krompir. U Italiji se jagode i na otvorenom polju i u lakim plastenicima gaje samo jednu jesen i jedno proleće. česta je pojava magle i poznih prolećnih mrazeva. Tu pre svega jako važnim smatramo pravilnu reonizaciju. humoznim zemljištima. paradajz i papriku. jako vezanih zemljišta koja imaju viši sadržaj gline. već na taj način primenjujemo i sva potrebna hraniva. kukuruz. soja. Laka zemljišta koja nisu sklona stvaranju plužnog đona dovoljno je orati na Agrotehnika zasnivanja zasada jagode dubinu 35 do 40 cm. ne treba sumnjati da će se ovaj trend povećanja izvoza dalje nastaviti. koja bi omogućila da izborom odgovarajućeg sortimenta obezbedimo kontinuirano snabdevanje domaćeg i stranog tržišta kvalitetnom robom čitave sezone. a nakon skidanja folije i uklanjanja traka nije loše razrivanjem banka na površinu izbaciti i ostatke korena.

pri čemu se kod iskusnih proizvođača i u dobrim uslovima proizvodnje može očekivati inicijalni rod po živiću od 50 do 300 g u zavisnosti od sorte. unosi se inkorporacijom potrebna količina zemljišnih insekticida radi kontrole žičnjaka. jer još uvek ima vremena za njihov vegetativni razvoj i formiranje roda u narednoj godini. daleko prevazilaze klasičan način umnožavanja jagode. bez bojazni od infekcije patogenima. Prestige. Ukoliko zasadu prete jake golomrazice. naročito nakon razoravanja travno-leguminoznih smeša. malo humoznih zemljišta. čime je aktivnost korena optimalna. Pre sadnje izvrši se skraćivanje korena na 9-10 cm i dezinfekcija živića u rastvoru Ridomila i nekog insekticida npr.5 l/ha Talstara. pedantno i redovno uklanjati stolone i cvasti. ali samo ako raspolažete sadnicom dijametra preko 10 mm. Ovo đubrivo je formulisano od najkvalitetnijih potpuno vodorastvorljivih komponenti. Živići se razlikuju i po kategoriji i dijametru korenovog vrata i po tome nose različite oznake A-. koji se proizvode kulturom meristema i po svom potencijalu u prinosu. U septembru i u oktobru trudimo se da živić fertigacijom i folijarnom ishranom pripremimo za nastupajuću zimu. ili tokom samog formiranja bankova. što onemogućava pouzdan prijem. Jagoda se gaji na visokoj leji pokrivenoj polietilenskom folijom. Kod julske sadnje i visokih letnjih temperatura. kako visoke temperature ne bi usporile ukorenjavanje i prijem živića. kako bi se usev dovoljno vegetativno razvio i dovoljno izbokorio do nastupanja jesenjih mrazeva. smanjujemo zalivanje i ishranu i usev pripremamo za prezimljavanje. da se zemljište Comp Base đubriva. narednog proleća imaćemo kašnjenje cvetanja. Pre sadnje treba pravilno obaviti zalivanje. Preporučujemo unošenje 400-600. pa se odmah nakon pripreme leja. onda usev pre 33 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Napominjemo da je vrlo važno među redovnim merama nege. Od polovine oktobra do polovine novembra. (waiting bad) mogu prolećnom sadnjom dati pristojan rod već u godini zasnivanja na otvorenom polju. truljenje i propadanje živića. U umereno kontinentalnom pojasu se sadnja viših kategorija frigo živića obavlja od kraja maja do kraja jula. a usev u proleće ranije prispeva. a sve u zavisnosti od plodnosti zemljišta. ili nakon razoravanja lucerke. kao i sadnica iz kontejnera koja je u zelenom stanju prezimela u zaštićenom prostoru. Živići A++ tzv. A+ i AA+. tako da imaju daleko veću tržišnu vrednost. već se što pre nakon iznošenja iz vlažnog i tamnog prostora. obojeniji i čisti. pošto se zemljište brže zagreva. Krajem avgusta do polovine septembra jagoda se zasniva iz bezvirusnih zelenih živića. Tokom izvođenja dopunske obrade. Poželjno je da se po svakom živiću formira najmanje 2-3 korenova vrata. najbolje što kvalitetnijih vodorastvorljivih. često se u prvih 2 do 3 nedelje od sadnje praktikuje redovno orošavanje mikrorasprskivačima koji se nakon dve do tri nedelje uklanjaju kada se frigo živići pravilno ukorene i počnu vegetativno da razvijaju. Tada se unosi i potrebna količina mineralnih đubriva. pa čak i 800 kg/ha Multi Za sadnju treba koristiti deklarisane frigo živiće. pri čemu su u postupku granulisanja upotrebljene huminske kiseline iz laverdita i inhibitori nitrifikacije (nitrapirin) i niz drugih komponenti koje mu daju izuzetnu upotrebnu vrednost. Orošavanjem se smanjuju temperature i povećava relativna vlažnost vazduha što izuzetno pogoduje porastu i razviću jagode. rovaca i drugih zemljišnih štetočina. Kada obaviti sadnju jagode? U samoj sadnji živić ne sme dugo da bude na visokoj temperaturi. Ukoliko slabije razvijen bokor opteretimo rodom već u jesen. Frigo živići se sade nakon prethodnog laganog odmrzavanja na sobnoj temperaturi u trajanju 2 do 3 dana. grčica. Dopunska obrada ne sme da podrazumeva puno prohoda teškom mehanizacijom. magnezijum ali i neophodne mikroelemente. ili potpuno saturisanom zemljištu prosto skuvaju mlade živiće. plodonošenja i mali rod. Plodovi su krupniji. Treba voditi računa da obilnim i čestim navodnjavanjem sistemom kap po kap ne izazovemo slab prijem. Zato ishrana kaljum nitratom ima veoma veliki značaj.ili pak kod peskovitih. U našim kontinentalnim uslovima klime najbolje je sadnju obaviti polovinom jula. pažljivo rasađuje u zemljište tako da se koren slučajno ne povije vrhovima uvis. Unošenje 8 kg/ha preparata Force često nije dovoljno. suvi vetrovi i zaleđivanje banka ispod folije na težim zemljištima koja nisu najbolje drenirana. ne bi previše sabilo pre podizanja leja sa folijom i sistemom kap po kap. Visoke temperature pod malč folijom na jako vlažnom. pošto ne dolazi do prevlaživanja. snage živića i uslova i tehnike gajenja. diamonijum fosfata i kalijum nitrata. najkasnije do kraja jula početka avgusta. odakle će se nakon zime jagoda ponovo razbokoriti i zemetnuti plodove. postavljanja folije i traka za navodnjavanje pristupa navodnjavanju pre sadnje i tom prilikom primenjuje 1 do 1. koja sadrže i huminske kiseline.

Termozaštitne barijere od lakog netkanog agrotekstila. a berači mogli svoj posao da obavljaju nesmetano i odmah posle kiše. ishrane i navodnjavanja. Prinosi u Španiji i Italiji. Kada se u proleće stabilizuju noćne temperature na oko 5-6 °C. kao i starije donje listove koji leže na foliji. a u folijarnom đubrenju i aminokiseline i fosfitna đubriva. dostignuti su prinosi od 45 t/ha. naporan rad. bez elementarnih nepogoda. gde se zemljište detaljno dezinfikuje i gde se primenjuje vrlo napredna tehnologija gajenja. naročito one veće debljine 23 g/m2 omogućuju idealno prezimljavanje i u uslovima golomrazica (nekoliko dana oko i ispod -10 °C) i na negativnim temperaturama blizu 0 °C (visoka zasićenost vlagom). a najkasnije od polovine decembra kod ranih i osetljivih sorata vrši se prekrivanje jagode lutrasilom u cilju zaštite od izmrzavanja. istrajnost. a od početka oktobra se usev zasušuje. nakon čega ponovo sledi program zaštite. Usev se obično gaji prvih jačih zahlađenja treba pokriti agrotekstilom. kako se za vreme padavina plodovi u zrenju ne bi prljali ili primili zarazu. gde se svake godine obnavlja zasad i koristi samo jednu godinu. Nakon završetka berbe usev se jedno vreme održava vegetativno. Nadalje ishrana putem sistema kap po kap prati okvirni program ishrane. naročito kod težih tipova zemljišta nastiranje slamom između bankova. Mere nege u gajenju jagode na otvorenom polju podrazumevaju u velikom broju slučajeva. a najkasnije do polovine jula izvrši se potpuno uklanjanje nadzemne mase košenjem. uklanjamo sve promrzle i oštećene listove. Od polovine novembra. nakon čega se primenjuju i Ridomil tri godine i u slučaju prosečnih meteoroloških uslova. pa čak i do 35 t/ha za visokorodne kasne sorte.GAJENJE JAGODE i Alliette u narednim tretmanima. uz dosledno poštovanje preporučene tehnologije. moguće je postići prinose od 20 t/ha za rane. 34 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Rano prolećni tretman podrazumeva obaveznu primenu bakarnih preparata. Polovinom septembra se proređuje broj korenovih vratova na 2 do 4 u zavisnosti od bujnosti sorte.

.

dok je u marginalnim područjima povraćaj i veći.60 587.10 1.00 766.00 3.14 1.GAJENJE JAGODE Predračun repromaterijala za zasnivanje 1 ha jagode odnosi se na parcelu 33 x 300m = 1 ha ukupno Vrsta repromaterijala Malč folija Srebrna o.25 14.00€ Dijametar 10-12 mm Kom 40000 0.80 0.000 dinara/ha. a povraćaj za folije i agrotekstil 15%.00 2.40 10.80 1. R = 5 cm 40 x 30 cm Đubriva MultiCopmBase 14:13:20+2MgO Živići jagode A Navodnjavanje Kap po kap T tape 508-20-500 Priključna spojnica sa ventilom Layflat 50mm PE 50 Obujmica 50 x ¾” Spojnica M ¾” x 25 Lakat spojnica 25 x 25 Muf ¾” x ¾” Mix Rite fertilizaciona pumpa ¾” PE 25mm/3.25 1. folije i lutrasil iznosi 18%.25 235.76 0.20 1.360.35 19.00 624.021.80 1. kom C Naša ocena je da proizvodnja jagode i drugih vrsta jagodastog voća za svežu konzumnu potrošnju i za izvoz ima veoma dobru perspektivu i da predstavlja značajnu razvojnu šansu Srbije u bliskoj budućnosti.15 3. Najvažnije pretpostavke za uspešan nastup na stranim tržištima jesu.50 235.15 16.2mx1000mx25mic rolna 6 127.00 624.05 m 9720 m2 0.360.25 0.80 1.00 48. (€) 1.80€ 36 ŠKOLA GAJENJA JAGODE .80 10.2 Ventil M/F 1 1/2” Spojnica M 1 1/2” x 50 Spojnica F 2” x 50 Filter 2” mrežni inox Filter 2” disk Teflon traka UKUPNO Opcija: rana proizvodnja LUTRASIL ene su date sa uključenim PDV-om koji za frigo sadnice i đubrivo iznosi 8 %.35 19. Cena (€) Cena (€) Specifikacija Cena po j.40 3.411.00 3.60 0. j. Podsticajna sredstva od strane Ministarstva za poljoprivredu u 2008 godini iznose 600.20 1.30 1.00 0.4.00€ 50 kg vreća 12 52.00 0.00 766.25 14. dobra organizacija posla i efikasan sistem prenosa savremene tehnologije u neposrednu proizvodnju. odgovarajući obim proizvodnje. dok za sistem za navodnjavanje kap po kap čitavih 50% od fakturne vrednosti umanjene za vrednost PDV-a.40 4.20 8.54€ 10.00 43.m. kontinuitet u snabdevanju kvalitetnom robom.00 8.000.m.04 32.54€ 23 g/m2 .00€ 3050 m kolut Kom Kom M Kom Kom Kom Kom Kom M Kom Kom Kom Kom Kom Kom 4 40 40 33 2 4 2 2 1 2 1 1 5 1 1 3 146. a za opremu za navodnjavanje.000.

.

V. ili pišite na: Poljoprivredni list. 11147 Beograd Pozovite na: 011 23 980 39 prodaja-pretplata@poljoprivrednilist.co. Vodovodska I deo 53.yu 38 ŠKOLA GAJENJA JAGODE NARUDŽBINE IZ SRBIJE: .Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća T ekst. M.

Pilanska bb (Banjalučki velesajam) Banja Luka p_list@blic.predstavništvo.net 39 ŠKOLA GAJENJA JAGODE .NARUDŽBINE IZ BIH: Pozovite na: 051 310 315 065 705 534 ili pišite na: Poljoprivredni list .

Novim proizvođačima isporučujemo NAMENSKE konstrukcije plastenika sa kompletnom unutrašnjom opremom za navodnjavanje i orošavanje. PLANTAŽA MILETIĆ je u Holandiji kupila licence za njihovu dominantnu sortu ELSANTA i za industrijsku sortu SENGA SENGANA. bezvirusnih sadnica. vrhunske frigo sadnice i ambalažu za pakovanje. godini uveden je niz novina. godine u Srbiji registrovan je PRVI RASADNIK ZELENIH SERTIFIKOVANIH KONTEJNERSKIH SADNICA JAGODA. U 2008. zatim đubriva. Početnici će u Surčinu moći da vide kako G-din Bata uspešno proizvodi jagode u namenskom. 40 Novo je to što će se vršiti ugovaranje proizvodnje i otkup industrijskih i svežih. Pored zelenih. Kada je prvi put posadio jagodu nije imao nikakva predznanja ni o plasteničkoj proizvodnji ni o uzgoju jagoda u plastenicima. G-din Bata je već prošao dva proizvodna ciklusa u tehnologiji vertikalnog uzgoja jagoda. Brošura i filmovi na CD-u će za nove proizvođače biti sastavni deo opreme. potpuno je ovladao tehnologijom i početnicima može biti od velike pomoći njegovo iskustvo. kvalitetnija i efikasnija. Praksa je pokazala da je obuka neophodna. Lokacija za rasadnik je izabrana u saradnji sa stručnim službama. tako da po kvalitetu tla. Sve za jagode na jednom mestu U U aprilu 2008. Ovo je početni korak u proizvodnji sadnica a za narednu godinu proširuje se asortiman sa još nekoliko najnovijih ho- ŠKOLA GAJENJA JAGODE . kontejnerskih. Uvezen je bazni sadni materijal i formiran je rasadnik na površini od 1 ha. Obuka će se izvoditi u Surčinu kod G-dina Bate Miloševića. Za stare i nove proizvođače urađena je i brošura sa upustvima za gajenje. Od ove godine firme ATP IRRIGATION i PLANTAŽA MILETIĆ u ponudi imaju kompletnu opremu i tehnologiju za uzgoj jagoda na otvorenom. krenuće i proizvodnja frigo TRAY PLANT sadnica. najnovije supstrate. neophodnim zonama izlocaije i svim drugim parametrima rasadnik ispunjava sve neophodne kriterijume za uspešnu proizvodnju sadnog materijla. sredstva za zaštitu i ambalažu. mašine za izradu bankova i postavljanje folije i kvalitetnih sistema navodnjavanja otpornih na zapušavanje čak i kada u vodi ima dosta gvožđa i kamenca. To podrazumeva vrhunski sadni materijal širokog sortimenta. tehnologiji VERTIKALNOG UZGOJA JAGODA od ove godine za nove proizvođače uvodi se obavezna obuka. proizvodnju i promet sadnica.Po pitanju savremenog uzgoja jagoda firme ATP IRRIGATION iz Beograda i PLANTAŽA MILETIĆ iz Subotice nastavljaju svoju saradnju započetu pre 4 godine. Sklopljeni su svi neophodni ugovori sa nadzornim službama pod čijom kontrolom se na PLANTAŽI MILETIĆ odvija poizvodnja sadnica a u cilju dobijanja sertifikovanih. a proizvođači koji su već u poslu dalje konsultacije će moći da rade samo kada savladaju upustva iz brošure i vode dnevnik radova. lokaciji. Cilj obuke je da se eliminišu početničke greške i da proizvodnja bude lakša. landskih i italijanskih sorti jagoda. hobi plasteniku i da nauče sve od sadnje jagoda do tehnike navodnjavanja i prihrane vodotopivim đubrivima. Po dobijanju svih neophodnih dozvola za uvoz baznog materijala. kvalitetne folije. konzumnih i klasiranih jagoda. Pokazao je veliku zainteresovanost za ovaj vid uzgoja jagoda. da se investicije brže otplate i da počnu brže da donose prihod.

063/80 37 132 SUBOTICA PLANTAŽA MILETIĆ.2kg/sadnici primenom savremene tehnologije od pripreme zemljišta preko izrade bankova propisane visine. ostvario je na svojoj plantaži Gdin Živko Guljan iz Surduka. Generalno.mileticdoo. Zelena kontejnerska sadnica se sadi u drugoj polovini jula. da li saditi frigo ili zelenu kontejnersku sadnicu.atpdoo.Min. odnosno na nivou 20 t/ha. rok ugovaranja je 4 godine.yu. a prema tome za isti rad dobija se i značajno veći prihod. frigo sadnica se sadi u zatvorenom prostoru i plodovi se beru već posle 6 nedelja. Ako se frigo sadnica sadi na otvorenom. AKO SE FRIGO SADNICA SADI KASNO ILI AKO SE OSTAVI VELIKI JESENJI ROD I BERE DO KASNO U JESEN. Samo NAJKVALITETNIJA frigo sadnica (250300kom/gajbi) posađena u tehnološkom roku i na otvorenom može u jesen doneti mali rod. 266 18 57. kontejnerskim sadnicama. U zavisnosti od sorte prolećni rod je na nivou 400-700 g/sadnici. Preko ProCredit Bank obezbeđeni su povoljni krediti. To su rezultati koje su u našem klimatskom podneblju potvrdili proizvođači širom Srbije. površina za ugovaranje je 0. po pravilu se uklanjaju cvetovi i ne dozvoljava se jesenji rod. ali je prolećni rod u zavisnosti od sorte na nivou od 1kg i više. 024/550 131. Svetski značajan rezultat u proizvodnji jagoda od preko 1.5ha i min. ali proizvođači MORAJU ZNATI da jesenji rod nosi RIZIK. Praktično nisu zabeleženi prinosi ispod 25 t/ha. Na taj način tokom godine sezona branja može trajati 6-10 meseci. pravilnog postavljanja sistema navodnjavanja. Tržište traži izuzetno velike količine i konzumne i industrijske jagode i ATP IRRIGATION i PLANTAŽA MILETIĆ su spremni da ispune očekivanja i proizvođača i domaćih i ino kupaca jagoda. čak i kraj juna) u odnosu na krupnije sadnice (manji broj komada u gajbi 250 do 500 kom). Tehnologija po kojoj će se proizvoditi jagode obezbeđuje prinose od 30-40 t/ha a stručna služba će kontrolisati primenu tehnologije. prihrane i zaštite. POSTOJI OPASNOST DA U PROLEĆE JAGODA NEĆE CVETATI ILI ĆE DATI KASNO SAMO 1-2 CVETNE GRANE!!! Pravilo je da se sitnije frigo sadnice (veći broj u gajbi – 700 do 800 kom) sade ranije (početak jula. Prinosi na nivou 30-40t/ha postižu se sa zelenim. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 41 . Sadnjom zelene kontejnerske sadnice postiže se prinos koji je duplo veći u odnosu na frigo sadnicu.co. Proizvođači mora da se prvo opredele u kom periodu godine žele da imaju berbu i u kojoj količini i da osnovu toga se opredele za tip sadnice. ne daje jesenji rod. Savremeni uzgoj jagoda zahteva da se tehnologija ispoštuje 100% i u takvojvarijanti biznis je profitabilan. BEOGRAD ATP IRRIGATION 011/26 666 62.rs ili www. Sadnjom u optimalnim rokovima sadnica na kraju jeseni već ima po 6-7 vratova iz kojih u proleće izbija 10 i više cvetnih grana sa po 7-8 do 10 cvetova. Za sadnice kategorije 500 kom u gajbi optimalno vreme sadnje je u drugoj polovini jula. Zainteresovani proizvođači će moći da dobiju upitnike za prijavljivanje za jedan od savremenih vidova proizvodnje jagode ili da ih skinu sa sajtova www. odnosno dva ciklusa sadnje. Proizvođači koji žele da se bave savremenim uzgojem jagoda često su u dilemi koja sadnica je najbolja. 063/563 405.

ISHRANA JAGODE Ishrana i navodnjavanje useva jagode Dobro izbalansirana ishrana predstavlja.za 15 kg/ha ukoliko smo za predusev imali jednogodišnje mahunarke ili pak razorali višegodišnje travno-leguminozne smeše.za 20 kg/ha u slučaju da gajimo manje prinosne sorte (25-30 t/ha). slabi imunološki sistem biljke. Predozirana ishrana azotom u odnosu na kalijum. siromašnim zemljištima. na lakim zemljištima u fazi zasnivanja zasada. Posebno treba istaći potrebu da u odnosu na kalijum i kalcijum. zbog jakog ispiranja. odnosno umanjuju za istu količinu kod ranih i manje prinosnih sorata. ili umanjuju od zadate vrednosti za 20 kg/ha. K Potrebe zasada jagode za azotom -N Generalno možemo reći da su za vrlo visoke prinose jagode .za 20 kg/ha ukoliko je zemljište veoma bogato organskom materijom i ima povoljnu mikrobiološku aktivnost i brzu mineralizaciju. Minimalno potrebnim za visoke prinose jagode smatra se sadržaj od 18-22 ppm. Od ove količine azotnih hraniva vršimo umanjenje u sledećim slučajevima: . a padavine od oktobra do februara iznad 300 mm. ipak. sa niskim sadržajem humusa.za 20 kg/ha u slučaju da u zasnivanju zasada primenjujemo stajnjak ili huminske kiseline. magnezijum ima izbalansiran odnos u ishrani. U zavisnosti od planiranog sortimenta i prinosa jagoda. zbog brze mineralizacije i ispiranja.za 20 kg/ha na posnim. naročito bolestima uvenuća i pojačava intenzitet napada i brojnost populacije štetnih insekata. . Magnezijum je veoma značajan jer ulazi u sastav hlorofila.za 20 kg/ha ukoliko su zime tople. od jagodastog voća kalijum čini čak 60% ukupnog sadržaja suve materije ploda i praktično je nemoguće u fazi porasta i zrenja plodova jagode izvan odnosa NPK 2:1:3 do 2:1:4 dobiti odgovarajuću boju. Dobar pokazatelj pristupačnosti fosfora je njegov Uticaj forme azota na pH zemljišta 42 ŠKOLA GAJENJA JAGODE .za 20 kg/ha u slučajevima ekstremno visokih temperatura i padavina. najznačajnije oruđe u postizanju visokih prinosa i dobrog kvaliteta i tržišnosti jagode. Đubrenje azotom uvećavamo u odnosu na generalnu preporuku u sledećim slučajevima: . Zasad jagode je veoma osetljiv na Pristupačnost kalijuma i njegovo usvajanje Potrebe zasada jagoda za fosforom -P Za visoke prinose zasad jagode treba prema generalnoj preporuci ishraniti sa 50-150 kg/ha P2O5. Na zemljištima bogatim krečom. Ukupni razmenljivi fosfor u zemljištu često nije podatak koji nam može dati pravu sliku o njegovoj pristupačnosti.za 20 kg/ha u slučajevima ekstremno visokih prinosa iznad 40t/ha. sadržaj šećera i dobar ukus. Na lakim zemljištima je neophodno u ishrani primeniti gornje vrednosti kalijuma koje se dopunski uvećavaju za 35 kg/ha u slučaju ekstremno visokih prinosa. potrebne količine azota od 120 kg/ha. . .za 30 kg/ha ukoliko se zasad zasniva na strništu u istoj sezoni radi mikrobiološkog razlaganja žetvenih ostataka. Ishrana kalcijumom je takođe veoma bitna za čvrstinu plodova i njihovu dobru ispunjenost. . sa alkalnom hemijskom reakcijom ili na jako kiselim zemljištima dolazi do imobilizacije fosfora i stvaranja sekundarnih i tercijarnih jedinjenja koja su teško rastvorljiva. u zavisnosti od obezbeđenosti zemljištem i pristupačnosti fosfora. čime se otvaraju putevi infekcije fitopatogenima. sjaj. . potrebne količine fosfora uvećavaju se. Pristupačnost fosfora u zavisnosti od hemijske reakcije zemljišta Potrebe zasada jagoda za kalijumom Zasad jagoda se u zavi-К snosti od obezbeđenosti kalijumom i njegove pristupačnosti đubri sa 90-270 kg/ha K2O. . sadržaj u zemljišnom rastvoru.i do 35-40 t/ha. .

pa se u anaerobnm uslovima usled prevlaženosti podiže pH rastvora i dolazi do precipitacije gvožđa i cinka i pojave njihovog deficita. u slučajevima kada se supstratna smeša priprema za duže proizvodne cikluse i ne želi se brza mineralizacija. Jagoda slabo uspeva na EC vrednosti zemljišnog rastvora višim od 1. dok ograničena zapremina supstrata u kojoj se formira korenov sistem sadnice podrazumeva komjuterizovan i vrlo precizan sistem fertigacije. a naročito u drugoj godini nailaze problemi vezani za relativno brzu mineralizaciju i kompakciju supstratne smeše. čak i ako ga ima dovoljno u zemljištu. Ona se kreće od 1-2 l pa do 4-5 l po živiću u zavisnosti od načina i tehnike gajenja i od sastava supstratne smeše. Na alkalnim zemljištima bogatim krečom (iznad 6%) ne preporučuje se gajenje jagode. najbolje u formi EDDHA u jednokratnom zalivanju. a u samom zrenju 1. kalijum nitrat sa cinkom i azotnu kiselinu. onda je moguće rešenje izvesna koli- Jak deficit u ishrani gvožđem se manifestuje kao jaka hloroza celih liski koje su slabo razvijene. a gotovo nikad na inertnim smešama poput kamene vune ili poliuretanskim penama. Ukoliko se fertigacijom i folijarnom primenom ne uspe. Normalno je da veća zapremina supstrata i veća puferna sposobnost i vododržljivost omogućuju jednostavnije sisteme za fertigaciju. onda treba primeniti veliku količinu helatnog gvožđa. Što se tiče mogućih grešaka u pravilnom doziranju vode i hraniva. praktično je veoma teško izvodljivo u istom proizvodnom ciklusu doći do kvalitetnih pomaka. Veoma dobar materijal su i kokosova vlakna koja su u stanju da vežu prilično visoke količine soli i na taj način smanje rizik od eventualnih grešaka u ishrani.poremećaje u usvajanju hraniva. kada obično dolazi do njegove precipitacije i stvaranje nerastvornih jedinjenja. Obično se javlja na najmlađem lišću iz centra bokora. Najčešće se koriste različite vrste treseta. Kod zamene supstrata i živića svake proizvodne sezone većim učešćem crnog treseta omogućuje se brži vegetativni porast neposredno nakon sadnje i veći rod u jesenjoj proizvodnji. Razlog za to je ukus i miris. ili su prihvatljive samo određene sorte. što je optimum za jagodu. tzv ŠKOLA GAJENJA JAGODE 43 . Koji su to organski materijali koji se koriste za pripremu supstrata? sredini.2.2.5 mS/cm.5 do pH 7 . Za uspešnu proizvodnju jagodastog voća neophodno je da sadržaj Ca u zemljištu bude iznad 500 mg/100 g. kojim su naša zemljišta inače veoma slabo obezbeđena. a sadržaj magnezijuma za lakše tipove zemljišta iznad 55 mg/100 g zemljišta. od pH 5. U tim uslovima se smanjuje aerisanost medijuma. Kada usled obilnog navodnjavanje uz prisustvo ugljene kiseline u zemljišnom rastvoru dođe do rastvaranja previsokih vrednosti Ca2+ onda se smanji usvajanje magnezijuma.7 mS/cm. onda nakon uklanjanja starih listova i obnavljanja zasada tokom leta treba ispraviti deficit i narednu sezonu dočekati sa izbalansiranom akumulacijom svih makro i mikroelemenata u živiću. Preporuke za hidroponsku ishranu i navodnjavanje jagode gajene na supstratima koji je gotovo nemoguće postići bez adekvatne mikrobiološke i fermentne aktivnosti u zemljištu ili supstratnoj smeši. Istakli smo više puta da se jagoda gaji na zemljištima koja su blago kisele hemijske reakcije. Obično se hloroze javljaju u momentu intenzivnog porasta plodova. ali kasnije u proleće. Na takvim vrednostima u grodanu je nemoguće ostvariti boju i visok briks a time i sadržaj šećera. Najčešći problem u ishrani je obezbeđenost gvožđa i njegova pristupačnost u alkalnoj Pristupačnost makro i mikro hraniva u zavisnosti od pH zemljišta drenčing. sa pH vrednošću oko 5. a sadržaj antioksidanasa i polifenola je takođe značajno manji. Ukoliko dođe do poremećaja ravnoteže. Najpre treba istaći da se jagode gaje samo na organo-mineralnim smešama. oplemenjene. grube strukture ima prednost nad crnim tresetom. Tada je navodnjavanje intenzivno i najčešće nakon naglog prelaska iz oblačnog i hladnijeg vremena u sunčani i topli period dolazi do prosvetljenja vršnih listova. optimalno 6. Beli treset. Kada se javljaju i kako se manifestuju pojedine hloroze? Preciznost ishrane i navodnjavanja zasada jagode determinisana je prvenstveno količinom supstrata po jednoj sadnici. posebno u uslovima prevlaživanja i alkalne hemijske reakcije zemljišta. da bi pH zemljišta spustili na 6. Ukoliko se hloroza javi relativno rano. Tada treba primenjivati helatno gvožđe. Drugi veliki problem je nedostatak cinka. magnezijum sulfat sa izrazito kiselom hemijskom reakcijom.

Perlit je hladan mineral. niske adsorpcione sposobnosti. a određuje se na bazi kumulativne radijacije i iznosi obično 5 do 30%. koji se obično koristi u letnjoj proizvodnji stalnorađajućih jagoda. Visina drenaže. dok je vermikulit izuzetnih termičkih osobina i odličan je u zimskoj kojih je postavljena dozer pumpa koja u vodu za navodnjavanje unosi potrebnu količinu kiseline. Organizujemo ih obično kao tank A i tank B između Shema 1. čak 240 ppm CaO zimi. a mane su veoma brojne. koje se nakon izvesnog vremena slabije ispiraju u odnosu na druge organo mineralne supstratne smeše. Treći sistem je primena miksera i komjutera. Najčešći sistem koji se primenjuje od samog početka jeste doziranje konačnog rastvora iz tankova. ovakav način rada podrazumeva moguću precipitacijutaloženje pojedinih soli nerastvorenih 44 nom sistemu već je ishrana bazirana na građenju vrednosti konačnog EC iz vrednosti pojedinačnih matičnih rastvora i same vode za navodnjavanje. vrlo složenih fertigacionih jedinica. odnosno proizvodnji. 70 do 85 ppm P2O5 .ISHRANA JAGODE jedinjenja usled dužeg stajanja do upotrebe. čestu potrebu mešanja više različitih formulacija đubriva i velika angažovanost obučenih ljudi na poslovima fertigacije. Od minerala se za pripremu supstratnih smeša koriste ekspandirani perlit ili vermikulit u zavisnosti od sezone gajenja jagode. pri čemu je u stanju da adsorbuje i određenu količinu magnezijuma. 265 do 420 ppm K2O. U hidroponskom gajenju jagode na supstratima. koji su najčešće zapremine 1000 l preko male elektro pumpe. Drugi sistem je primena dozer pupi koje su redno ili paralelno vezane i obično ih ima dve ili tri. Šema fertigacije useva jagode kombinacijom dozer pumpi čina bentonita. najčešće prihvaćen standard jeste receptura 165 do 185 ppm N. odnosno količina hran- ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Ovaj sistem je prihvatljiv u hobi gajenju i na malim proizvodnim površinama. Prednosti ovog metoda fertigacije jeste niska cena za sistem navodnjavanja i ishrane. ali sa druge strane akumulira velike količine soli. Najpre. specijalne vrste gline koja ima relativno visoku koloidnu moć i vododržljivost. koje ne rade na proporcional- ljivog rastvora koja se ocedi iz vreća sa supstratom zavisi od visine zalivnih normi i učestalosti navodnjavanja.

onda pristupamo ispiranju u trajanju jedan do dva dana u zavinosti od količine i sastava supstrata.3% 5. Redovna kontrola drenaže odnosno oceda pokazuje u kojoj meri je količina rastvora prilagođena potrebama biljaka. 134 g 228g 617 ml nosno EC vrednost ne bi trebalo da prelazi 0. kalijum nitrata i kalijum sulfata. Formulacija vodorastvorljivih đubriva za ishranu jagode na supstratima Polyfeed -Sadržaj N(NO3): -Sadržaj N(NH4) -Sadržaj N(Ukupno): -Sadržaj P. kalcijum nitrat. dok se eventualna korekcija gvožđa može postići unošenjem EDHHA helatnog gvožđa.8 g Tank B Monokalijum fosfat Kalijum sulfat Magnezijum sulfat Azotna kiselina Odnos amonijačne i nitratne forme je usklađen tako da uz dodatak kalcijum nitrata i magnezijum sulfata možemo imati sve potrebne makro i mikroelemente. tako da konačni sadržaj kalcijuma i magnezijuma recimo uključuje i one vrednosti sadržane u samoj vodi za navodnjavanje. U hidroponskoj ishrani u prvom delu vegetacionog ciklusa se koristi formulacija sa više amonijačnog azota. 93 ppm H2PO4-. Ovim izbalansiranim formulacijama se još po potrebi dodaju azotna kiselina.0% 33. kalijum sulfat. uz dodatak fosforne kiseline. 32 ppm Ca++.0% 2. Ukoliko se vrednost elektroprovodljivosti poveća. Dakle. 215 ppm K+. Ako se uzme u obzir EC vrednost konačnog rastvora prostih soli makro i mikro elemenata.0% 11.7% 17% 10% 27% 11-11-33+2MgO+me 9. magnezijum sulfata. magnezijum sulfat i amonijum nitrat da bi se postigao željeni odnos makrohraniva. Kada se tome dodaju sortne specifičnosti u zahtevima za hranivima.5-0. Podaci o hemijskom sastavu vode za navodnjavanje odnosi se na bušeni bunar dubine 86 m.5-6 i EC 1. Prvi koncept podrazumeva primenu složenih NPK đubriva za hidroponsku proizvodnju.67 Tvrdoća o nem 23. Ukoliko je vrednost pH visoka. kao K2O: -Sadržaj Mg.0% -Sadržaj mikroelemenata Fe 1000ppm Mn 500ppm B 200ppm Zn 150ppm Cu 110ppm Mo 70ppm ŠKOLA GAJENJA JAGODE 45 . 719 ppm NO3-.HCO3-+. sadržaj sledećih katjona: H+. 175 g 68 g 194 g 2. pH 7. Po pravilu vrednost pH i EC ne bi trebalo da se razlikuje od dozirane vrednosti više od 10-20%. koji se razlikuju po složenosti. u ishrani treba uneti 18 ppm NH4+ .5 mS/cm. Ca2+. onda zaista uviđamo svu kompleksnost ove problematike. od- Mg2+. K+. kao P2O5: -Sadržaj K. Mikroelemnti mogu da se dodaju i u izbalansiranom kompleksu u helatnom obliku. SO42-.6 Soli g/l 626 Ca++ 85 Mg++ 41 K+ 7 NH4+ Na+ 39 NO3H2PO4-4 SO4-97 HCO3524 Cl13 Fe 0. najbolje je da se za ishranu zasada jagode na supstratima u nesavršenim uslovima koriste specijalna kristalna vodorastvorljiva đubriva za hidroponiku koja ne sadrže amidnu formu azota i imaju visok sadržaj mikroelemenata. Nakon upoznavanja sa sastavom vode za navodnjavanje vrši se balansiranje potrebnih hraniva i formiranje matičnih rastvora. te brojni problemi sa pojavom deficita mikroelemenata.0% 2. u prvom redu gvožđa i cinka. Tank A Kalcijum nitrat Amonijum nitrat Kalijum nitrat Kompleks mikroelemenata Količina đubriva na 1000 l vode. 50 ppm SO4-.0% 11.7 mS/cm. lako se da zaključiti da voda za navodnjavanje ne sme biti opterećena viškom rastvorenih katjona i anjona. kao MgO: 17-10-27+me 11. NH4+. Dati primer odnosi se na ishranu jagode gajene na supstratu u uslovima okoline Beograda.3 EC mS/cm 0. obzirom na sve navedeno.165 ppm CaO leti i 40 do 70 ppm MgO. Postoje tri osnovna koncepta fertigacije. onda je pojedinačna norma mala. u zrenju jagode. odnosno 1.6 mS/cm. a učestalost navodnjavanja velika. Treći sistem je baziran na monokalijum fosfatu i na azotnoj kiselini i uz ostale proste soli i mikroelemente ovo je svakako najviše korišćen sistem u hidroponskom načinu israne u Srbiji. kalcijum nitrata. te helatnog gvožđa i drugih mikroelemenata. Analiza vode za navodnjavanje mora da obuhvata osim vrednosti pH i EC. u pogledu odnosa katjona i anjona u rastvoru za fertigaciju. koja u svom sastavu ne sadrže amidnu formu azota ili ureu. ali i po preciznosti. a kasnije u ishrani preovlađuje nitratni azot. Na+.014 Na osnovu proračuna. U sva tri koncepta konačan rastvor mora biti neutralan. koji nije podložan precipitaciji u baznoj sredini.i 7 ppm H+.NO3.. uz pH vode za navodnjavanje 5. i anjona HPO4-. pa dolazi do prevlaživanja korena. Drugi sistem je kombinacija prostih soli: monamonijum fosfata.

5 kg 2 kg + 0. Pred početak berbe s ovom prihranom može se dodati Multimicro FE ukoliko je potrebno U berbi jagoda 1 .5 kg 2 kg 5.5 kg + 0.5 kg 2-2. Intenzivan rast plodova 1-1.5 kg 6.5 kg 4.2 puta zavisno od potrebe odnosno opterećenosti biljke plodovima Intenzivan rast plodova 1-1.5 kg 2-2.ISHRANA JAGODE Program ishrane jagoda vodorastvorljivim đubrivima Haifa Chemicals (Planirani prinos 25-30 tona /ha) by Prof. Intenzivan porast lista Polyfeed 20-20-20 + ME 1. Na početku vegetacije iza čišćenja (šišanja) jagoda od starog i promrzlog lišća Intenzivan rast lista jagode 10-15 dana nakon prve prihrane Formiranje novog korena i cvetova Polyfeed 11-44-11+1MgO +ME 1-1. Zametanje i rast plodova Intenzivan rast plodova Polyfeed 20-20-20 + Mikro ili Polyfeed 16-8-32 + Mikro Polyfeed 17-10-27 ili Polyfeed 16-832+2MgO+ME Polyfeed 11-11-33+2MgO ili Polyfeed 16-8-32+2MgO+ ME 1-1.5-2 kg 2-2.5 kg 2 kg 2. dr Nebojša Momirović REDNI BROJ PRIHRANE FENOFAZA U KOJOJ PRIHRANJUJEMO OPTIMALNO VREME PRIHRANE CILJ PRIHRANE NAZIV ĐUBRIVA PREPORUČENA KOLIČINA ZA 1000 SADNICA JEDNOGODIŠNJE DVOGODIŠNJE 1. Na početku cvetanja Rast lista i pravilno formiranje plodova Ca nitrat + Mg Nitrat / Sulfat 1-1.5 kg 46 ŠKOLA GAJENJA JAGODE .5 kg 3.

Bez kabine i sa komfornim kabinama sa klima uređajima.com • milurko@sezampro.zalivanje Magnisal / Bittermag 100 g/10 l vode 3-5 g/m2 jednokratnim zalivanjem Folijarno.OPADANJE CVETOVA I DEFORMISANOST PLODOVA Cvetanje Đubrivo se dodaje zajedno s navodnjavnjem ili folijarno OPŠTE ZAOSTAJANJE U PORASTU-PROBLEMI SA BOLESTIMA U svim fenofazama na 10 do 15 dana Đubrivo se primenjuje folijarno -B KREDIT I LIZING OD 5-7 GODINA KAMATA 3-7%. SA I BEZ UČEŠĆA Voćarski traktori japanskog proizvođača Kubota B serije od 14-30KS sa pogonom na sva četiri točka. a kasnije po potrebi) Multi Micro Fe EDu zalivanju kod jakog -Fe Đubrivo se dodaje zajedno DHA 6% deficita dodaje se 0. zaobljenim staklima radi veće preglednosti i karbonskim filterima. Pored toga veliki izbor poljoprivrednih i komunalnih traktora do 128 KS. pogodni za rad u baštama.com office@milurovic. Obezbeđeni servis i delovi u garantnom i vangarantnom roku.NEKROTIRANJE STARIJIH LISTOVA -Mg Nakon uočavanja simptoma (pri naglom prelasku iz hladnog i oblačnog u toplo i vrlo sunčano vreme) NEDOSTATAK GVOŽA . 3 GODINE GARANCIJA.5-1 g/po s navodnjavnjem ili folijarno sadnici NEDOSTATAK CINKA .85 do 2m. Fiksni i bočno pomerljivi (hidrauličnim ili mehaničkim putem) kompjuterski balansirani rotori.10cm. nošeni i vučeni AGROMEHANIKA KRANJ Cisterne CREINA od 1200 do 20000l Podsticajna sredstva MPŠV za kupovinu cisterni. atomizera i prskalica u iznosu od 50%. dubine kopanja do 15 cm. Mulčeri za usitnjavanje biljnih ostataka. Prskalice i atomizeri. voćnacima i vinogradima.KOVRDŽANJE TERMINALNIH LISTOVA -Ca Folijarno Poly Ca-LSA 15% CaO 50ml /10 l vode Folijarno.5 g/sadnici Folijarno Multi Micro Bor feed 100 ml /10 l vode Folijarno Polyamin + Multi ProteK 20 ml + 30 g /10 l vode Đubrivo se primenjuje navodnjavanjem u intenzivnom porastu plodova NEDOSTATAK BORA . Beogradska 32 • 11277 Ugrinovci tel: 011/8409-528 • 011/8409-810 • fax: 011/8409-809 www.milurovickomerc. svojim gabaritima prilagođena voćnacima i vinogradima. Lake freze i mulčeri hrvatskog proizvođača GRAMIP DUBRAVA.NEDOSTATAK KALCIJUMA .HLOROZA ( ŽUĆENJE ) LISTA Prvi tretman nakon čišćenja jagoda od starog lišća 10g /10 l vode (na početku vegetacije.HLOROZA ( ŽUĆENJE ) LISTA -Zn Količina za jednu sadnicu Multi KZn Na alkalnim zemljištima primenjuje se 1-1.5. Specijalna NOVA M SERIJA voćarskih traktora od 60-95KS. zaobljeno kućište (bolji protok materijala). Nudimo Vam i proizvode sledećih firmi: Ul. Traktorske freze zahata 0. idealni za potrebe voćarstva i vinogradarstva za usitnjavanje granja debljine 2.zalivanje Prvi tretman kod inicijalnog formiranja plodova NEDOSTATAK MAGNEZIJUMA .5.yu .

Suncem do premijum kvaliteta Prednosti sušare? • raznovrsnost • ekonomska nezavisnost • ujednačen kvalitet • kontrola procesa • isključen uticaj čoveka • definisano vođenje procesa • određivanje vršne temperature sušenja i određivanje završne vlage • CE standard • HACCP standardi • štedi energiju • PREMIJUM kvalitet SUŠARA NA SUNČEVU I ELEKTRIČNU ENERGIJU NTIM tehnologi iz Beograda je na tržište izneo izuzetno energetski ekonomičnu sušaru koja pre svega koristi sunčevu energiju za procese sušenja: lekovitog. +381 11 3561958 office@ntim. koja se može dalje prerađivati. Ova sušara je patentno zaštićena i plod je srpske pameti. voća i povrća. Patrijarha Dimitrija 24 11090 Beograd Tel./Fax.rs .o. gljiva.o. a pored osušene materije daje i poluproizvod u obliku sakupljene isparene tečnosti. začinskog i aromatičnog bilja.rs www. NTIM d.ntim. Ova tehnološka novina na Novosadskom poljoprivrednom sajmu je izazvala veliko interesovanje potencijalnih korisnika zato što daje produkte sušenja u premijum kvalitetu.

yu www. novi džakovi NAPOMENA: NE MEŠAJTE KRISTALONE SA NOVIM YARINIM A STARIM KEMIRINIM PROIZVODIMA. Pap Pala 17. tel/fax: 024/622-119 e-mail: office@agro-ferticrop. Subotica.prah i granul.agro-ferticrop.YARA . još uvek na tržištu FERTICARE 15-30-15 FERTICARE 14-11-25 FERTICARE 24-8-16 FERTICARE 10-5-26 FERTICARE 6-14-30 FOLICARE 17-9-33 B FOLICARE 19-11-24 Cu FOLICARE 19-11-24 Zn CROPCARE 10-10-20 CROPCARE STANDARD 5-14-28 MULTICARE 5-10-25 POWER 8-20-30 KALCIJUM NITRAT KALIJUM NITRAT KALIJUM SULFAT .budući izgled starih proizvoda FERTICARE 15-30-15 FERTICARE 14-11-25 FERTICARE 24-8-16 FERTICARE 10-5-26 FERTICARE HYDRO 6-14-30 FOLICARE 17-9-33 B FOLICARE 19-11-24 Cu FOLICARE 19-11-24 Zn YaraMila Cropcare 11-11-21 YaraMila Cropcare 5-14-28 Yara Mila Multicare 5-10-25 Yara Mila 8-20-30 CALCINIT / TROPICOTE / NITRABOR KRISTA K KRISTA SOP .co.yu . YARA .yara.co.novo ime kompanije Kemira GrowHow o stari džakovi KEMIRA .prah i granul.rs • www.bivši proizvodi. PROIZVODNJA GORE NAVEDENIH PROIZVODA JE U BIVŠIM KEMIRINIM FABRIKAMA! I dalje jedini zastupnik za Srbiju: AGRO-FertiCrop.

. Gajiti otporne sorte. U plodored treba uključiti travno leguminozne smeše i poštovati u potpunosti ograničenje u prekidu gajenja jagode. treba izbegavati i druge vrste jagodastog voća. U novije vreme solidne rezultate ŠKOLA GAJENJA JAGODE . U preventivnom pogledu je veoma važno izbeći teška zemljišta i zasušivanje korena u fazi prijema frigo živića. obavezan kod podizanja matičnjaka. Oboljenje je kompleksna kombinacija gljivičnih prouzrokovača. Zaražava sprovodna tkiva micelijom i produkcijom konidija. Coniothyrium fuckelii. Podriti na dubinu od 40 do 50 cm u jesen međuredni prostor. Crna trulež korena jagode Prouzrokovač: Rhizoctonia fragariae. u hladnijem delu godine. nerazvijen. Tretirati frigo sadnice prilikom sadnje. Živić je slab. crvenu ili žućkastu boju. potom metalaksila (Ridomil Gold). Hemijsko suzbijanje podrazumeva detaljnu dezinfekciju zemljišta. Hemijsko suzbijanje je moguće primenom sistemičnih fungicida poput fosetil aluminijuma (Alliete) ili fosfita. Cylindrocarpon spp. Pythium spp. Stariji listovi se uvijaju duž centralnog nerva. Plamenjača jagode Prouzrokovač: Phytophthora fragariae var. metam sodijum odnosno vapam te hlorpikrin. kompaktan. Proizvodi toksine u ksilemu čime smanjuje usvajanje vode i smanjuje turgor zaraženih biljaka.. papriku i plavi patlidžan. Mlađi listovi iz centra rozete ostaju zeleni i uspravni iako je biljka delimično zakržljala. Dezinfikovati oruđa i opremu ukoliko prelazite sa parcele na parcelu. kasnije mrko braon truleži korenovog vrata koji na kraju pocrni i zadeblja poput pacovskog repa. Inokulum dugo ostaje u zemljištu. Idriella lunata. Gajiti otporne sorte jagode. ali je ne treba praktikovati na tem- Tamo gde se javlja ovo oboljenje poželjno je da rotacija traje najmanje 7 do 8 godina. Ramularia spp. Neposredno pred pripremu zemljišta jako je dobro inkorporitati ozimu 50 važno obezbediti dobru drenažu podizanjem visokog banka 15-25 cm. i na kraju pocrneo i sasušen izgled. Pyrenochaeta sp. U hemijskom suzbijanju dezinfekcija basamid granulatom daje odlične rezultate. a donji listovi žute.ZAŠTITA JAGODE Zaštita useva jagode Zeleno uvenuće Prouzrokovač: Verticillium dahliae i V. a kod hobista i čitavih 35 cm. Simptomi su gubljenje svežine i bele boje korenovih žilica. Naročito se ispoljava kod mlađih useva. njihovo parcijalno ili potpuno odumiranje. Biljka zaostaje u porastu. Tokom prekida u gajenju jagode. Na korenovom vratu ili u osnovi lisne drške na preseku se primećuje jasno izražen mrki prsten. Ne treba zasnivati jagode na zemljištu na kome se javljala crna trulež korena. a najbolje je zemljište zauzeti višegodišnjim travno leguminoznim smešama. Za prevenciju plamenjače veoma je prolećnog kretanja useva i nakon letnjeg uklanjanja nadzemne lisne mase (košenja). prevlaženim i loše dreniranim zemljištima. a potiče iz zemljišta u kome se održava godinama. naročito na težim zemljištima. što je ujedno i period odmora zemljišta. albo-atrum Javlja se na pojedinačnim biljkama ili u oazama. koristi se najviše dazomet (basamid granulat). Hainesia lythri. a stariji listovi nekrotiraju i dobijaju oranž. kod peraturama iznad 30°C. često praćena i napadom nematoda. fragariae Gljivično oboljenje koje se javlja posebno na težim. Za dezinfekciju se može koristiti i metam sodijum i hlorpikrin. Manifestuje se crvenkastim. Fusarium sp. Otkako je metil bromid izbačen iz upotrebe i zabranjen. povrtarske vrste iz familije pomoćnica: pradajz. Kada se bolest pojavi treba ukloniti zaražene biljke iz zasada i ne popunjavati zaražena mesta. ogršticu za zelenišno đubrenje ili gajiti recimo brokoli ili kelj pupčar. te celokupnu masu žetvenih ostataka inkorporirati u zemljište.

Colletotrichum fragariae.daje primena fosetil aluminijuma (Allieta) i fosfitnih đubriva. Listovi dobijaju prvo tamno crvene ili ljubičaste pege. naročito uz optimalnu temperaturu od 25-30 °C. razvijaju se u krupne pege u obliku latiničnog slova »V«. bilo sasušenom lišću ili na mumifikovanim vlažno vreme i temperature iznad 10 °C favorizuju lisnu pegavost u proleće. ima solidan efekat i na lisnu pegavost. a kasnije se mogu uočiti tri zone u okviru pege . srednja zona je svetlo mrka. Antraknozu je teško zaustaviti nakon što se pojavi u daju odlične rezultate bakar oksihlorid.crvene spore.spoljna zona je purpurno cvene ili žućkaste boje. U našoj zemlji nema podataka o njenoj pojavi na plodovima. U centru pega se formiraju piknidi čiji se vratovi probijaju kroz epidermis. dok je u nekim manje značajna. U nekim se područjima smatra va. izdužene lezije koje izazivaju venjenje i propast celih biljaka. koje se formiraju duž glavnih nera- plodovima. te je preventivna primena fungicida izuzetno važna. Obično se javlja za vreme jako toplog vremena. dijametra do 3 mm uvećavajući svoje dimenzije. ali i nakon obnavljanja useva u leto. Zaraza se intenzivno širi ukoliko je lišće vlažno. Iz njih se na mrtvim listovima u proleće razvijaju konidije i obično kišom šire na mlade i zdrave listove. naročito u fazi zrenja. crveno purpurnih pegica na listu. Jako ozbiljnom bolešću. Duž većih nerava pege su eliptične. tada dolazi do njegove paleži i sušenja. a unutrašnja zona pega je tamno mrka. obscurans parazitira koju izaziva Colletotrichum acutatum. korenove vratove i plodove. lisne drške. koja se vremenom menja u zelenu. dijametra oko 3 mm. odakle se kišom ili mehanički prenose. obscurans prouzrokuje trulež plodova. Kod nas je značajna samo na nekim sortama. Bolest napada i plodove i često se manifestuje sa jednom ili dve mrke pege. Palež lista jagode Prouzrokovač: Dendorophoma obscurens (Phomopsis obscurans) Javlja se širom sveta gde god se jagoda gaji.5 cm iznad korenovih vratova. pa izgledom u velikoj meri podsećaju na one koje prouzrokuje Mycosphaerella fragariae. neophodno je kod obnavljanja useva spustiti visinu reza na 0. Ako se na listu formira veći broj krupnih pega. U nekim zemljama D. koje kasnije izbele u sredini. Spore prezimljavaju na biljnim ostacima. Na ulegnućima se pojavljuju narandžaste ili crvenkaste spore. Uopšte posmatrano. 51 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Čak 90 % plodova može biti zaraženo za manje od nedelju dana. P. U začetku pege imaju sivkasti centar. Tačke su smeđe do crne. U slučaju da su biljke inficirane u proleće. Starije pege. Gljiva se održava tokom zime u formi micelije ili piknida u okviru pega na izumrlim starim listovima jagode koji ostaju pričvršćeni za biljku. hlortalonil u matičnjaku i to samo ukoliko se ne primenjuje Omite u kontroli grinja. ali ih može biti i desetak. mada na većini komercijalnih sorti za sada ne predstavlja veću opasnost. U prevenciji oboljenja vrlo je važno maksimalno izbegavati navodnjavanje rasprskivačima i precizno uklanjanje zaraženih delova i inokuluma. Usled toga nastaje slabljenje biljaka i smanjenje prinosa u narednoj godini. Ozbiljno gljivično oboljenje koje napada liske. Antraknoza jagode Prouzrokovač: Colletotrichum acutatum. Primarne infekcije se ostvaruju početkom vegetacije konidijama koje raznose kišne kapi. Na lezijama se za vreme toplog i vlažnog vremena razvijaju narandžasto. koji se koristi u suzbijanju sive truleži. Iprodion. Bakarni preparati samo biljke iz roda Fragaria. Na plodovima se razvijaju beličaste vodenaste pege koje poprimaju mrku do tamno mrku boju. sa sivim ili skoro belim oreolom. Inficirani korenovi vratovi otvrdnu i poprimaju mrko-crvenu ili crnu boju. Pegavost lista Prouzrokovač: Mycosphaerella fragariae bespolna Ramularia brunnea Gljivično oboljenje koje prezimljava u obliku sklerocija na inficiranim listovima. koji jedino i mogu biti inficirani u slučaju da su najmanje 1 sat potpuno prevlaženi. Najdestruktivnija je trulež korenovih vratova koju izaziva Colletotrichum fragariae i trulež plodova zasadu. stolone. tvrde i ne razvija se vlažna trulež. Vetar ne raznosi konidije. Glavne štete od ove bolesti nastaju u drugoj polovini leta u vidu paleži starijih listova. kao što je Multi Protek. bakar hidroksid ili bakarsulfat. bolest počinje da se ispoljava u vidu nekoliko (5-6) manjih. i Colletotrichum gloesporoides. kružnih. Simptomi na tkivima su crne.

Azoksistrobin (Quadris) se prime- pepelnicu prati i napad grinja. mogu se primenjivati fungicidi u periodu posle berbe. Sphaerotheca macularis f. Voditi računa da su dva tretiranja obično dovoljna i ne upotrebljavti ga više od 2 puta u sezoni. Takođe treba voditi računa da obično preparate na bazi propikonazola. azoksistrobina i kvinoksifena. ali je kombinacija Ciprodinil + Fluodioksonil ili mumifikovanim plodovima. Bela prevlaka na naličju listova sačinjena je od konidija i od spora. Konidije inficiraju cvetne drške. azoxistrobin (Quadris) samo jednom i do 3 tretmana kvinoksxifenom(Crystal). Berba plodova treba da je na početku njuje u najviše 2 tretmana tokom sezone. Takođe se može dosta uspešno koristiti i fenheksamid (Teldor). ređe latice. a naličje prekriva beličasto-sivkastom navlakom. prosimidona (Sumileksa) i iprodiona se danas retko koriste u hemijskom suzbijanju. nepotrebna i neefektivna. Treba odabrati otporne sorte. Česta berba neophodna je ukoliko vreme pogoduje sivoj truleži (česte kiše). Napada kod orošavanja kišenjem čak i plodove. kalijumov sapun (kaligrin) odnosno kalijum bikarbonat. U hemijskoj kontroli se mogu koristiti svi botricidi. Siva trulež Prouzrokovač: Botrytis cinerea Prezimljava u obliku sklerocija ili micelije na starim listovima. U kontroli ove bolesti veoma je važno uništavanje i uklanjanje kompletne nadzemne lisne mase košenjem na visini 3 do 4 cm iznad korenovog vrata prilikom redovnog obnavljanja useva nakon prolećne berbe. Treba izbegavati preobilnu ishranu azotom u slučaju česte pojave ovog oboljenja. Obnavljanje useva vrši se 2 do 4 nedelje nakon završetka berbe. sa dosta kalijuma. Oidium fragarie Gljivično oboljenje koje prezimljava na inficiranom biljnom tkivu u uslovima visoke vlažnosti tokom zime. Pepelnica jagode Prouzrokovač: Podosphaera aphanis rec. naročito kod kišovitog vremena. ili triadimefona (Bajletona). lisnim drškama zrenja a njihovo rashlađivanje brzo. Preparati poput vinklozolina (Ronilana). koji je često isprovociran i određenim preparatima koji se primenjuju. povećava se i opasnost od sive truleži. pa do kraja vagetacije. obično na starom sasušenom lišću. U proleće se vrši i čišćenje od mrtvih sasušenih listova koji leže na foliji. a lezije na zelenom ili već beličastom plodu razvijaju se polako u preparatu Switch vrlo efikasan. U ranu jesen su mnoge sorte koje su fotoperiodski relativno neutralne vrlo osetljive na pepelnicu. Sa povećanjem gustine zasada. Hemijsko suzbijanje podrazumeva 52 i deformišu često plod. U integralnoj zaštiti preporučuje se soda bikarbona (85% rastvor). U uslovima jake infekcije siva trulež je vidljiva na većini plodova. te primenu sumpornih preparata poput kumulusa ili kvašljivog sumpora. čak i ukoliko je to neophodno. ulje semena jojobe itd. Kada započne zrenje i berba hemijska zaštita je zakasnela. heksakonazola (Anvil) u težim slučajevima. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Neophodna je pravilno izbalansirana ishrana. Postoji izražena razlika u osetljivosti sorti jagode prema ovoj bolesti. Konidije počinju da klijaju nakon 6 sati i završavaju ciklus nakon 24 sata nezavisno od temperature. U suzbijanju penkonazolom (Topas) ne treba primenjivati više od 2 tretmana godišnje. sp. Siptomi su vrlo jasni i pre nego što siva prevlaka na naličju postane jasno uočljiva. Fragariae. Hemijsku zaštitu treba započeti na početku cvetanja i ponavljati je u regularnim intervalima. Cvetna drška postaje polako braon boje. Uklanjanje cvetova врши се u godini zasnivanja zasada na otvorenom polju iz frigo živića. dok su najosetljiviji prašnici i kasnije formirani plodovi. liske se uvijaju i kovrdžaju. kalcijumа i magnezijuma u odnosu na azot. cvetnu ložu. Za ovu bolest nisu razrađene posebne mere suzbijanja. koja kasnije poprimi ljubičastu ili crvenkastu boju.ZAŠTITA JAGODE Sakupljanje i uništavanje zaraženih listova posle berbe je korisno zbog smanjenja izvora zaraze. U područjima u kojima je bolest značajna.

odnosno na 5-7 dana u leto. neposredno promenu boje na listovima i zaostajanje u porastu plodova. a to znači da je svaka ćelija zhvaćena bolešću. Kako se boriti protiv viroza? Osnovna mera borbe protiv virusnih ali i drugih bolesti jagode je proizvodnja i sadnja zdravog sadnog materijala. suncokretu. 53 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Njime se mogu preneti viroze ali i druge bolesti i štetočine što diretno utiče na smanjenje prinosa. iako daje dobre rezultate i deluje osim na vaši i na grinje i na leptirastu. ali je izuzetnu zaštitu pružio i abastate u kombinaciji sa okvašivačem Silvet. Odlične rezultate i veću perzistentnost postići ćemo sa preparatom Force. Tioneksa) praktikuje se samo u težim slučajevima. kukuruzu. Mladi zalisci iz centra bokora su uvijeni. Od akaricida najčešće primenjujem dikofol ili insekticide sa akaricidnim delovanjem. nakon obnavljanja useva mogu se primenjivati i klofentezin (Apolo). Moguće je da jedna biljka bude istovremeno zaražena sa više virusnih bolesti. duvanu. Ima više vrsta viroznih oboljenja jagode. a u zasadu se uočavaju jasne sivo-crne trake. Sitemičnog su karaktera. na žitima. a u plastenicima tokom aprila i maja. Odlično su se u preventivnoj primeni neposredno pred cvetanje pokazali preparati na bazi abamektina. Sadnjom zdravih živića u zdravo zemljište stvaraju se preduslovi za kvalitetan i visok prinos jagode. Najviše se upotrebljava fenitrotion + izazivajući od kraja leta do narednnog proleća velike štete. U letnjem periodu. Što se duže jagoda gaji dolazi do većeg broja virusnih oboljenja usled čega se prinos smanjuje. najčešće tokom jula. Grinje Tetranichus urticae Izuzetno polifagna štetočina koja napada preko 200 vrsta kulturnih biljaka. Vaši prenose opasna viru- malation (Galation G-5) koji za uspešno delovanje treba da se po celoj površini primeni u dozi 40 kg/ha. deformisani i imaju crvenkastu nijansu. prezimljava na korovima. salati. Populacija se veoma brzo razvija. Lisne nematode Opasne štetočine koje se razvijaju i na begonijama i u povoljnim uslovima generacija se razvija za samo 15 dana. grčica i podgrizajućih sovica. uz uslov da se za sadnju koristi zdrav sadni materijal. da bi tokom leta imala 6-7 generacija. u prvom redu Vertimec i Armade. Vaši korena Aphis forbesi Beskrilne forme prezimljavaju na biljnom materijalu. Zato je veoma važno u zasnivanju useva primeniti zemljišne insekticide i kasnije po potrebi intervenisati putem sistema kap po kap. izbegava se zaraza biljaka sa više viroza a time i smanjenje prinosa. U proleće se razvijaju bespolne generacije. kada se nova generacija razvije za samo 7 do 10 dana. Vaši Chaetosiphon fragaefolii. Brzo se razmnožava u povoljnim uslovima. Istraživanjima je utvrđeno da jedan zasad jagode za tri godine može biti zaražen virozama sa preko 90%. Osetljivi su na sušu i masovno se javljaju samo kada je relativna vlaga 40-80% i temperatura 5-20°C. Tiodan. Mlađi listovi su umanjeni. Populacija grinja izaziva Najvažnije štetočine useva jagode i njihovo suzbijanja Zemljišne štetočine Zasad jagoda trpi velike štete od larvi žičnjaka. krompiru. Gajenjem jagode kao jednogodišnjeg useva. Najbolje su se pokazala 2 tretmana na 7-10 dana u proleće. Suzbijanju se pristupa kada se na liski uoči prisustvo do 2 jedinke. Više viroza nanose veće štete. propargite (Omite) i fenazakvin (Demitan). Jagoda se vegetativno razmnožava pa se viroze prenose sa majčinske biljke na živiće.Viroze jagode Viroze jagode su veoma značajne bolesti. prvi put 1-2 dana pre cvetanja i drugi tretman 10-14 dana posle prvog. Zato mnogi proizvođači jagodu gaje kao jednogodšnji ili eventualno kao dvogodišnji usev. Puževi golaći Deroceras reticulatum Iako su izrazito polifagni i hrane se repom. pred podizanje bankova. Stolone su kraće a plodovi sitni i deformisani. paradajzu i jagodi sna oboljenja jagode virus ivičnog žutila jagode SYEV. odakle lisne nematode migriraju na mlade listove. Primena endosulfana (Tiocida. najćeše se javljaju u mrkvi. repici. Prvi pregled obično vršimo pred cvetanje. kržljavi. na temperaturi 23 do 30°C i relativnoj vlažnosti manjoj od 50 %. Iza- zivaju zaostajanje u porastu i propadanje biljaka. ne treba primenjivati u usevu jagode jer izuzetno toksično deluje na pčele i ose i smanjuje polinaciju. Zato se za podizanje zasada nikada ne sme koristiti sopstveni sadni materijal. te ima relativno kratku karencu od 7 dana. virus uvijenosti jagode SCV i virus kovrdžavosti SMV Bifenetrin (Talstar). čim se temperatrure ustale na 5-6 stepeni i zasad započne porast i razviće.

Jagodin cvetojed (Anthonomus rubi) Ovi insekti odsecaju cvetne pupoljke u proleće. dok cvetni pupoljak vene i otpada. 54 J Pri hemijskom suzbijanju vreme tretiranja je od primarnog značaja. konstatujete makar jednu odraslu jedinku. ovalnog oblika.ZAŠTITA JAGODE Trips Thryps tabaci. Za suzbijanje se najčešće koriste piretroidi i preparati na bazi endosulfana i fosalona. Ženka polaže jaja u cvetni pupoljak. porodicu Curculionidae. agodin cvetojed spada u red Coleoptera. tretiranjem neposredno pred cvetanje. Bela mušica Trialeurodes vaporarioum Javlja se u proizvodnji jagode u zaštićenom prostoru. Nanosi velike štete i prenosi opasne viruse. i ako su zastupljeni u većem stepenu. Suzbija se obično nekim kombinovanim insekticidom. Suzbija se u delujemo i protiv grinja i leptiraste. glatka i sjajna. a kasnije se može intervenisati i pirimofos metilom (Aktelik). jer ova štetočina razvija samo jednu generaciju godišnje. Potrebno je često nadgledati zasad i pratiti pojavu ove štetočine. Jaja jagodinog cvetojeda su bela.5 mm duga. Laser) vrlo efikasno i početku obično nekim kombinovanim insekticidom. najčešće u kombinaciji sa mineralnim uljem. preventivno delujemo i protiv grinja i protiv bele mušice. mogu znatno da umanje prinose. a zatim dolazi do kopulacije i do odlaganja jaja. već suši. Korisno je suzbijanje okolnih divljih biljaka u blizini zasada jagoda. čime osim vaši i tripsa. akaricidom kao što je abamektin (Vertimec) i kasnije imdaklopridom (Confidor). Ženka rilom buši rupu u pupoljku cveta i tamo odlaže jaje. Ukoliko dođe do jačeg napada neophodno je primeniti spinosad (Spintor. Odrasli oblici se javljaju u proleće. Nanosi velike štete i tripsa. čime osim malo toksično jedinjenje ili se leti prska danitolom. Glavni domaćin ove štetočine je jagoda. Kratko vreme se hrane mladim lišćem i cvetovima. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Prezime odrasli oblici ispod starog lišća i drugih biljnih otpadaka. prekriven finim sivim dlačicama. Larva je 3 do 3. po čemu su štete koje pravi ova štetočina lako prepoznatljive. kao što je abastate (Vertimec) tretiranjem neposredno pred cvetanje. crveno-smeđe boje. Prag štetnosti je kada u redu. kao i uklanjanje zaraženih pupoljaka i cvetova. Odrasli oblik je 2 do 4 mm dugačak. Ujedno uništi i dršku cveta tako da se cvet obesi. Odmah pošto na lepljivim pločama uočimo prve jedinke treba pristupiti hemijskoj zaštiti primenom buprofezina (Elisa) i acetamiprida (Mospilan. a na kraju i otpada. Ima jednu generaciju godišnje. Takav pupoljak se ne razvija. a potom pravi zarez na cvetnoj dršci koja se lomi. bele boje s crnom glavom. preventivno prenosi opasna virusna oboljenja. na deset dužnih metara. iako napada i malinu i druge vrste iz porodice Rosaceae. Tonus). Franckiniella occidentalis Javlja se u proizvodnji jagode u zaštićenom prostoru.

ŠKOLA GAJENJA JAGODE 55 .

3 mil 10 mil 2.50 lit.grinje. U plastenicima se javlja ranije Zametanje i rast plodova Oprez: vrlo važno tretiranje.1% 0.45 gr cca 0. Vrlo je važno kvalitetno oprskati jagode jer od toga zavisi učinak preparata.025-0. siva trulež antraknoza.10 gr Trulež korena (Fitoftora) RIDOMIL GOLD PLUS preventivno (prskanje) ili koristimo folijarno tretiranje RIDOMIL GOLD PLUS a kurativno zalivanje (zalivanje) pegavost lista. 56 ŠKOLA GAJENJA JAGODE .35 .08 .025 . pepelnica jagodin savijač.08% + 0.5 WG 0.0. Ovo je zadnji termin za insekticide Pred početak berbe (paziti na karencu) Gljivična i bakterjska oboljenja Bakarni preparti 0.Botritis Antraknoza Lisna vaš Jagodin cvetojed Pauk . cvjetojed. 5. pegavost lista.5 .030% 0. pipe antraknoza.1% 0. vaši.Orjentacioni program zaštite jagoda REDNI BROJ PRSKANJA FENOFAZA U KOJOJ PRSKAMO OPTIMALNO VREME TRETIRANJA BOLEST ILI ŠTETOČINA NA KOJU CILJAMO NAZIV PREPARATA PREPORUČENA KONCENTRACIJA SREDSTVA KOLIČINA SREDSTVA ZA 10 lit VODE 1.0. učinak lošiji. Na početku vegetacije iza čišćenja (šišanja) jagoda od starog i promrzlog lišća Intezivan rast lista jagode 10-15 dana nakon prvog prskanja Na početku cvatnje 10-12 dana iza drugog prskanja Pratiti štetočine na starom listu s donje strane (prag štetnosti je dva pauka po listu). U gore navedenom programu gde se koriste dva preparata u jednom prskanju treba ih odvojeno rastvoriti u vodi pa tek onda dodati u prskalicu.0. siva trulež.10 gr Siva pegavost lista Pepelnica Trulež korena . savijači. 3.70% 0.40% 4 kg/ha 0. a kasnije minimalno 80 lit na 1000 m2 (cca 4500 sadnica).08% 30-70 g 40 .08 .0. trips pegavost lista.30-0.08% 8 .25% 0. zatim dobro promešati i potrošiti u roku od 1 sat. a veća opasnost da sredstvo dospe na list jagode.025-0. Neke promene su moguće što zavisi od godine i uslova za razvoj bolesti i štetočina. Proveriti ima li lisnih vašiju. pepelnica jagodin cvjetojed. pepelnica antraknoza.0 mil 8 mil + 25 mil 10 mil 8 . NAPOMENA: Obavezno koristiti štitnik na prskalici i ne prskati po vetrovitom vremenu Reglone forte 1.grinja Suzbijanje korova Jedan do dva tretmana u toku vegetacije kad korovi izniknu i dostignu veličinu 4-5 cm.Fitoftora Trulež ploda . Sve do trećeg prskanja (zavisno od tipa i kvalitete prskalice ) utrošak vode treba biti 40 . Kasniji tretman je otežan. pipe.5 mil 2 . lisne vaši pauci .3.030% 0.05% 0. Switch 62. Prskanje po potrebi na temelju praćenja štetočina 4.1 gr po sadnici i 1 dcl vode 2 .5 WG 2.0% 100 ml u 10 l vode NAPOMENA: Ovo je orjentacioni program zaštite jagoda. siva trulež Topas 100 EC Karate Zeon Quadris 25 SC Karate Zeon Vertimec 018 EC + Mineralno ulje Quadris 25 SC Switch 62.

FOSFOR (P2O5 ) 7%. KALIJUM (K2O ) 8% Mikroelementi: Fe. Folijarna ishrana je značajan postupak kojim se da se predupređuje nedostatak hraniva i povećava kvalitet proizvoda. sadržaj šećera. popodne ili po oblačnom danu. zametanje plodova. FLORAVIT super obezbeđuje pravilan razvoj jagode tokom celog vegetacionog perioda. bakra i alkalnih mešavinih kreča i to sledećim redosledom: voda -FLORAVIT super -pesticid. Nizak rast i gust sklop fiziološki aktivnog lišća jagode omogućava laku apsorpciju i asimilaciju hraniva što je posebno značajno u proizvodnji pod polietilenskom folijom i u početnom razvoju biljke dok je koren još nedovoljno razvijen. suše. Utiče na povećanje krupnoće i kvaliteta plodova. Sva FLORAVIT tečna đubriva se potpuno rastvaraju u vodi i ne kristališu. Co. razvoj korenovog sistema i stabla.Folijarna prihrana jagoda avremena intenzivna proizvodnja jagode podrazumeva uvođenje novih tehnologija i usavršavanje postojećih. čvrstoću i kvalitet plodova jagode Vreme i način primene: Kod jagoda u rasađivanju početi folijarnu prihranu četiri nedelje nakon rasađivanja ili u fazi pravog lišća. sve u cilju postizanja veće rodnosti i kvaliteta proizvoda. Azot (N) utiče na bujnost lisne mase. izvode se tri do četiri tretmana u razmaku od dvadeset dana. SASTAV: AZOT (N) 7%. zaštite bilja Svjetlana Aleksić . Mo. Mešanje pesticida i tečnih dubriva se može obaviti osim preparata na bazi sumpora. a period sazrevanja se skraćuje za 8 – 14 dana. grada ili mraza prilikom primerne pesticida obavezno prihraniti tečnim đubrivom koje će pospešiti oporavak biljke. Folijarnu prihranu obavljati po tihom vremenu. te omogućava iskorišćavanje potencijala rodnosti sorte i ostvarivanje planiranih prinosa. dipl. namenjeno prihrani voća. kao i njihov kvalitet.1 %. bez hlora i teških metala. Optimalni uslovi proizvodnje podrazumevaju dobar program ishrane uz obaveznu primenu folijarnih đubriva. inž. FLORAVIT tečna đubriva spadaju u visokokvalitetna tečna đubriva izbalansiranog sadržaja NPK hraniva u kombinaciji sa mikroelementima.3 %. boju mesa i pokožice. Prihrana FLORAVIT super-om ima veoma važnu ulogu ne samo u formiranju bokora. Kod već formiranih zasada može se tretirati već po pojavi prvih pupoljaka tri do četiri puta u razmaku od deset dana Koncentracija primene je u od 0. a samim tim se mogu nesmetano koristiti u sistemima za navodnjavanje (kap-po-kap) i to u koncetraciji 0. povrća i ratarskih kultura. Mn.2-0. S tečnim đubrivom FLORAVIT Super Kalijum (K) deluje na bolje formiranje cvetnih pupoljaka. Zn. Značajno povećava prinos gajene kulture. Oštećene biljke od insekata. povećava sadržaj šećera u plodovima i intenzivira boju mesa i pokožice. Cu. Fosfor (P) obezbeđuje brže sazrevanje plodova. ali uvek pod jakim pritiskom da bi se list što bolje nakvasio. FLORAVIT super je kompleksno NPK tečno djubrivo sa dodatkom gvožđa i ostalih mikroelemenata u helatnom obliku. ubrzava njihovo sazrevanje. već utiče na krupnoću.

tehničke savete stručnjaka u pravilnom izboru mašine .co. voćarstvo.ALPINASTAR D.yu • e mail: info@alpinastar. povrtarstvo.O. Vidikova.O.co.O.instruktažu.O.ki venac 104D Tel: 011 / 23 22 167 Niš.servisne usluge. parkovi) na velikom broju distributivnih mesta širom Srbije. A LPINASTAR D.yu Srbija. zasniva svoj rad na bogatom trgovačkom iskustvu i tradiciji koja datira još od 1931. održavanje zelenih površina (fudbalski stadioni. U našoj ponudi nalazi se kompletan asortiman vodećih evropskih proizvođača sitne mehanizacije ALPINA i BENASSI. tako i u našem servisu u predstavništvu firme . nudi kompletan asortiman profesionalnih mašina za vodoprivredu.com • milurko@sezampro. 018 / 528 810 www.obuku rukovaoca . svojim kupcima pruža mnogo više: .O. šumarstvo.com office@milurovic. Jugovićeva 41.O. Za razliku od kupovine kod drugih. ALPINASTAR D. Ul. u garanciji i van garancije Danas u svojoj ponudi ALPINASTAR D.milurovickomerc.alpinastar. Beograd.yu .kako na terenu.O. godine. Beogradska 32 • 11277 Ugrinovci tel: 011/8409-528 • 011/8409-810 • fax: 011/8409-809 www. je ekskluzivni distributer sitne mehanizacije za područje Srbije.uredno snabdevanje potrošnim materijalom i rezervnim delovima.O.

.

60 Vodu i šećer prokuvajte. 2 kašike sitno narendisane čokolade. 3 listića crvenog želatina. Kremom slepiti listove torte i staviti u frižider da se dobro stegne. pa na njega složiti isečene jagode. Na biskvit staviti krem i prekriti drugom korom. Za fil odvojiti jedan deo mleka i razmutiti puding. pa mu dodati ohlađen krem. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Za biskvit umutiti penasto jaja i šećer. Stavite u zamrzivač na 2-3 sata odnosno dok se ne naprave kristalići leda. 8–10 sitnih jagoda. dodati brašno i peći. Pre posluživanja umutiti slatku pavlaku sa šećerom u šlag. 500 g jagoda Za fil potrebno: Za glazuru: 1/2 litra mleka. 5 listića belog želatina. Umutiti šlag i njime premazati stranice torte. Pre posluživanja sorbetu dodajte votku i šampanjac. 250 grama maslaca. Za ukras: 3 decilitra slatke pavlake. U prokuvano mleko sipati razmućen puding i skuvati ga. Drugu koru premazati filom. Ostatak mleka i šećer staviti da prokuva. Za kremu: malo likera 500 grama jagoda. Na kraju umešati sitno naseckane jagode. 5 decilitara slatke pavlake. omazati tortu i ukrasiti jagodama i narendisanom čokoladom. 0. Voćni želatin razmutiti u 3 decilitra vode i preliti tortu i jagode. Krem ostaviti da se ohladi. Umutiti slatku pavlaku sa šećerom i dodati oceđeni želatin. 6 jaja. 50 grama šećera.5 decilitra od narandže. 1 kesica voćnog želatina. 6 kašika šećera.RECEPTI Torta sa jagodama Pripremiti: 3 biskvitna lista za tortu. Želatin namočiti desetak minuta u hladnoj vodi. šlag pena. 6 kašika brašna. Biskvitno testo poprskati malo razvodnjenim likerom. 2 pudinga od vanile. Sorbet od jagoda Sastojci: 60 gr šećera 1 dl vode 120 gr jagoda 2 kašike soka od limuna Voćni šnit Za biskvit potrebno: 100 grama šećera. 250 grama prah šećera. Ohlađeni biskvit iseći na pola. Umutiti maslac i šećer u prahu. zatim ohladite i izmešajte sa prethodno izmiksovanim jagodama i sokom od limuna.

Sipati džem u tegle i odmah zatvoriti. Onda dodati isitnjenu koru od pomorandže. šljiva. 5 kašika likera od pomorandže po ukusu Džem od jagoda Slatko od jagoda Potrebni sastojci: 1 kg jagoda 1/5 kg šećera sok od limuna Za slatko odabrati jagode najboljeg kvaliteta i arome. Ostaviti jagode da prenoće da bi očvrsle. pa premazati polovinom krema (i u krem ubaciti malo jagoda). pomorandža. Dobro oprati pomorandžu vrelom vodom i oguliti koru. a zatim nakapati sokom od limuna. Pri zagrevanju želatina paziti da ne provri. Umuti šlag i poređati prestale jagode. Ostaviti u hladnjaku najmanje 12 sati. Podeliti na tri dela. Preostale jagode prepoloviti i naređati preko korice. 6 žumanaca umuti penasto sa preostalih 6 kašika šećera. na prethodno namazanom i brašnom posutom papiru. tako vruću masu. Po ukusu dodati liker od pomorandže. Prilikom kuvanja sud treba protresati. Oprati jagode. Dobro promešati i odmah. 8–10 sitnih jagoda. 1 kg šećera. a penu skidati kašikom. jabuka. dodati šećer. očistiti i mikserom ih malo izmiksirati (kao kada se rukom izgnječe). a onda ponovo kuvajte džem još 4 minuta. Izvadimo želatin. Kad sok sa kašike kaplje u gustim kapima znak je da je slatko kuvano. priprema se i marmelada od malina. Voće i šećer pomešati u velikoj i dubokoj činiji i ostaviti da stoji pokriveno oko 3-4 sata. borovnica. Kuvati oko 8 min. zalijemo sa 2 kašike vrele vode i stavimo da se zagreje. poklopite. Želatin izlomiti u posudi i preliti sa malo hladne vode. očistiti ih i iseći na komadiće. Uz neprestano mešanje početi sa kuvanjem voćne mase. a kada provri. za tri korice. staviti u emajlirani sud i pošećeriti. Peći u plehu. Skinuti sa šporeta i dodati želatin. limunov sok i staviti da se kuva. sipati u kipuće mleko i na laganoj vatri neprekidno mešati dok se ne zgusne. Sipati u šerpu. Oprati ih. sipati u tegle s hermetičkim zatvaračima. Desetak jagoda ostaviti u hladnjaku. listove želatina koje smo prethodno potopili hladnom vodom i ostavili 5 min. iscedimo ga (rukom) i dodamo gotovoj marmeladi. Sutradan sud sa jagodama staviti na vatru i kuvati. Marmelada Sastojci: 500 g jagoda 500 g šećera pola limuna (sok) 4 lista želatina (beli) Jagode oprati. (za 6 tegli od 250 ml) Potrebno je: 1 kg jagoda. odstraniti peteljke. mešajući dok se sav ne rastopi. Kad posvetli dodati gustin. krčkati oko 4 minuta uz mešanje. Beze torta s jagodama Pripremiti: beze kore: 6 belanaca 300 g šećera u prahu sok od 1 limuna krem: 6 žumanaca 12 kašika šećera 70 g gustina 7 dl mleka vanilija 3 listića želatina dodatno: 1 kg jagoda šlag Za ukras: 3 dl slatke pavlake. da u njoj stoje.Umutiti čvrst sneg od belanca a zatim dodati limunov sok i postepeno šećer u prahu. koji se prethodno rastvori u vodi. 6 kašika šećera i vaniliju dodati u mleko i staviti da se kuva. ostavite da se ohladi. Kore ne treba dirati dok se skroz ne rashlade. Ponoviti sve sa drugom koricom i preklopiti sa trećom. Ohlađeno slatko pakovati u tegle i pokriti celofanom. dobro promešati. 2 kašike sitno narendisane čokolade. Rernu treba zagrejati na 125 stepeni a kada se ubaci korica smanjiti na 100 stepeni i sušiti sat vremena. Na isti način. Za to vreme. Pred kraj kuvanja dodati sok od limuna. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 61 . Sklonite sa šporeta.

yu 300 RSD možete poručiti natelefon O11/23-980-39 pretplata-prodaja@poljoprivrednilist.Jedan časopis za sve poljoprivrednike GODIŠNJACI U prodaji su kompleti . 25 do 36. Banja Luka E-mail: p_list@blic.yu Pretplatnik Poljoprivrednog lista možete postati tako što ćete iznos od 1200 RSD uplatiti na naš račun i uplatnicu poslati na našu adresu: Vodovodska I deo 53.co.co. 11000 Beograd ili fax: 011 23 987 43 Narudžbe i pretplata za čitaoce iz BiH Tel/fax: 051 310 315 GSM: 065 233 111 Pilanska bb (Banjalučki velesajam). 37 do 48 i 51 do 63 MEKI POVEZ po ceni 600 RSD možete poručiti na O11/23-980-39 pretplata-prodaja@poljoprivrednilist.yu . 13 do 24 .co.GODIŠNJACI časopisa Poljoprivredni list od broja 1 do 12.net SPECIJALNA IZDANJA Ukoričeno meki povez KOMPLET IZDANJA Ruže i VRT Brojevi od 1-6 ukoričeno meki povez po ceni od 300 RSD možete poručiti natelefon O11/23-980-39 pretplata-prodaja@poljoprivrednilist.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful