P. 1
Projektovanje Postrojenja Za Centralno Grijanje

Projektovanje Postrojenja Za Centralno Grijanje

|Views: 3,290|Likes:
Published by aleksandar_djordjic
projektovanje instalacija centralnog grejanja
projektovanje instalacija centralnog grejanja

More info:

Published by: aleksandar_djordjic on Aug 16, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/28/2015

pdf

text

original

UN I V E RZITET

U

BEOGRADU

Branislav Todorovic

PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE

MAS INSK I FAKU I.TET

Ikograd . ~ O(l '1 .

} I..

~

,. v' ,

Dr Branislav Todorov ic
PROJEKTOV ANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE X izdanje

Recenzellti Zivoj in Peri sic, dip!' info Mr Radmilo Savie, dip!. in!.

h davoc M ASINSKI FAKULTET UNIVERZITET A U BEOGRADU Kralj icc Marij c 16, Beograd 11 120 Tel. 0 11 3370-350, 3302-384 F.ks 0 11 3370-364
www. ma s. hg .:1 C.yu

I.,'

l :tllI \ 'a ~'fI

P!u( dr lvl ito; Nf...'J I.: ljJ,,\ I\ Ie. dd;m

l

I ~', Ii II I..

! )~

\1.:1,': 111( 1:11 () hr.ld'l\il . \ PI'II"
"\Hll h 'l ~ /:I I.l d:.l\ :I ( \"U .. k Jal lhl-.l

1 ",'J",:dnlk

tl! 'II" 1 .1 ... 1. 11111'11 >, III !t,. 'I I

! kJ".111: 1

,':f:",h! "11:'201;'::'

' , hIL ~

....

, ;'

.

/,l\"j /. 1 :.! J.llh."U klllll"li

t .In''!,''kll 1lIL'l. llt11,\·" l. . kUl1 l' l
t.. . lllIl·~ll.,;\ . 1 ~I . Ikll;': I .ld

/ .<1 In II "I'
'1:.1 ,'1"111<1

I/ O / 11 "\ IIIIIIIJIl I 111/ ; ('

i t;Jlilk" "iltlll /;
1 1111/111'

:atir::'<I)'lIl11 1=.Ja nn~

PREDGOVOR X IZDANJU
Od prvog izdanja ove knji ge proslo jc 40 godina. Bi lo jc to izdanje sa osnovni m upustvima i neophodnim poda cima za izradu projckta iz nastavnog progr ama tadasnjcg pred meta G rcjanje i provctrava nje. koji je predavao profesor Milo rad UroScvic. Svako novo izdanje je bila dopu njava no i prilagodavano akt uelnostima u te hnici grejanja, pa jc tako knj iga od tridcsctak u prvom izda nju, u prethodnom dcvc tolll izda nju iz 2000 godi nc bila mnogostruko obi lllnija. Ovo najnovijc, X izdanjc, obuhvata eak 500 strana. Ono jo dopunjcno poglavljc m 0 da lj inskol11 grejanj u, koje je
na p isao P c; tar V<l s ilj cvic. d ipio lll irani 1ll <I ~ in s ki inzc nj cr iz prcduzcca Bc o gr ad s kc d c klTa ll c , sa viscgudi; llji lll iskuSIV OIll ii'. prohl cJ1l :lt ikc daljinskih s iste ma . Kao s tuLl e nl

M:I; ins\.:.()g laku h c ta II lk: ()~r: ldll . . ' icll} it.: piTa I n:Ulj:1 il. jcdllog o J Ilajr:l nijih il'.lJ:inj a . <I ~1V()g:1 p il la sc pri hvat in Ja knji i' i iz kojt.: JC Il c k<ttb ul: io da svoj do p rillOs ()pi s i v allj~ 111 I k(lll1~ n {: lr i s allj C Jll gr:ld :-. kih cC lI lrli l.o\', lll ill :-. i:-.tL rna grc jallja . M e ll i, k:to po krc: la2u live k nji gc i nSll llV[1olll : llI \ orU jL lilllL ]ltini " \\:I iko zat!o\'l ll j:.IVo :1 huduCim kori snil.:i lll :1
k nl i ~t,; l ,IlI0t- lI c in

ua Se 1I lll 1i' n aj u S: I si, klllO llJ g. rLj :l nj: 1 ko ji pn.: ll! oUl1il izdanj:1 Il isli

. . ;II..!Ji:L v: il :l. T 'lkll S~ kok t-:t 1\ : [:l r V: \ ~i l iL\'i( plidru i.ill \'Lcoj gru pi r :ullii li slu J":ll aw i

I1lO lih IlL k :u.l asnjih ~a raLlllika , koji su dav:t! i s\'oj d opr inos o voj knj izi. Nj illl;[ S:lll1 St,; I;dl v;il i t) II :! pllll HlC i I I p rLd f,t lvn r illl<t V II i V III izd :lIl j:\, koj:1 Sli i 1I OVI)111 j1l1ll ovije n:l na
~tr: t!J : 111 1 :1 kOle

sle d ..:.
0\'11

':'t: l! lIJlll tI n:H .h d:\ l:L klljig:1 obkS: ttt 11 :\SL!\'ll il'i m :t ~pn}\"( Hk[Jit.: 1I:l s1:lv llng prll. !..! r :II 11 ;\ il pr t.:dll1L I :I kn ii k l1li ~; ! ol lr:td tl j..: . d:\ (\,: sl ud e ll l i lll:l pnllltlci ~; \ v l:tdi v: llli L ;.! ra J i\'< \. :1 PI\lld:t:ill(JlI1:1 hi l i II vLk p ri ruei d a :-.1.: IH..:6..·f. pUb LIC. 1 I I;I(J U P( \ll:t t <t k n t,;( lpIH l b ll /; \ l ,rtljl.:k:11 11,1 ]." tll ile lad e i d(li li j u p \) Ile ku 1l(IVlI
II

P n..:d :t 1'.,: II I

i/d anit,;

Jil l I ll'rll :tl 'i II!.

"-nll/llu ~I.: , )hi:L vi Lt i drut-;I J1o;,!lavli a klli:! /.a Ilvn 1/lI. Llli c Il I'-i U h il a dtl kl :IJ .1 1:IVI'l:Il:1. ,I U ldlti ,b ~": kn lt;,!; \ ulI ;\ prl·Ji. i\ lo lllll l·il;t( )l'1..' i I..;t II IS ll i k,.' t lV t I).!. i/U:Ulj :\ d: l 11 1--: \ /(1 Il :L~:I L' .... h.t· ill JlJ t lPIl ~ It,; . k, 'lL Ili iL'lI:1I1 :LlItu r. p t 1!!11[1 1\ tI
Aktl hu ue p nlre h l..' /,; \ ;\ 1 1 /.d.! ll jl,:
tl

U n h LI:.ti I.;hlll ke , lie

Jl l\) / l'

d :1 II pt) I PIlIl ()~1! IIhl';,!lll.:.

lJ Ik ograu ll .
111:11:\ 2( 0) :!t1dlll ":

II

B. Todorovic PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE

PREDGOVOR VIII IZDANJU
U prethodnom izdanju iz 1993. godinc, slozeni tckst nisam imao priliku da rcdigujcm,
zbog mojc odsutnosti iz Beograda, pa se potkralo vise stamparskih grciiaka. Tchnicki kvalitct stampe kao i hartijc koja je u tadasnjim teskim ekonomskim prilikama u zemJji mogla da sc nabavi, nisu bili na nivou mojih zelja. Za ova izdanje grcSke su ispravljcnc, hartija je kvalitetna. pa s obzirom i na mod..:rniju tchniku stampe, slikc i tabc\e su ovoga putajasnije, a tckst razgovetniji. Ova izdanje je ixlgalijc za poglavljc a lcrmofizickim osobinama gradevinskih objckata, u kojcm je posebna paznja ukazana difuziji rare kroz zidove. U ovom lckslu su korisccni ra cuns ki primcri i slike iz diploms kog ra da Momira Vuloviea, sa odredcnim korckcijama i r r il:lgoda\"an jim a. P0f: I:1\'ljc 0 p:mclno ll1 ~rej;lI1jll , (:iji j..: <lu llJr k:t kn 1I p n.: th mJIlom , t:lk o i 1I 'M H11 izd :ln ju . koi<.: pl :\ i<.:k~ :lI1d : lr S lcl"a nm ·iC. I n:ll no je (\opllnje no . Med litilll . png l:wljc 0 pri m c ni ~n \;trn c cIlcrg ij..: je iz()s tav ljc no , jc r r;,s po ln /.ivi prostor nije dnzvnlj av:lo d a sc O\'a tcm: lli k:t iz lnl.i U nC<1 p ll< KIIlOIll IlhilllU . Ka k(1 <'\ a knji g:1 dospcv: 1 u ,Te ln c k:td :1 se dom <lca induSirija u ohb~ li g l"<': jan j:1 i kli mati zaei je p< 1I1 0V() hudi , 1I kllji zi Sli illform :lcijc i pnrukc Illnogih proizvodac:t, upu cc nL' projc kt aIllima. izvod aCi m:l r:ldova i inves titorim a. U doda t ku k.11ji gc s u pril ozenc nove !allc le sa pod ac ima za dimcn7.iollisanj,· ecvnc Illrc zc postIojc nj a za CC Illra lnn grcj :mj c. Osilll t:lllelc za cclicIlC ec vi. dod a ta jc i t:lbcl a za cC\'i od h:lf:ra. POIIU )C 1I for lllir:lllj ll 1:lhcl:t i i/.r:ld l lI() vi h Ull c liiJ e n d .:I, prll z iii s u m i s: tr:ldni ci k:l tcd rc 1.1 tc r1110 tcilllikll i\1:t;i lbkl lg fr :lkli lt c l:I. M aj:t R ;ldoj kuvic i Atil a Novosc b c, diploIl1ir:ti11 m:ls ills ki in/.c lljc l i. R CCCIl/.i.jll Il()viil dc lova kni igc "pe t je i /vr~ io i .iv, Ijin Pc ri ~i ' , dip!. masins ki in/.elljer, isku SIl i prnjc kta ll t iz "Fne rgoprnje kt ;I". <In ;lkn ~;IV<,:S Il O i strUl'IlU k:to Sin jc to lIcini<l i /~1 p rc t hodlh I IId: lI1j C. S t:lI11parija T c lln<ll' l'k,,!.: Llkli ll ct: 1 je Jl<l k:i7: ti ;1 \'e liku strp1 lc nj c tukom rawill i/m CII:J knjc S:1I1l 11lUO i p"~ 1c Jll cd:qe Ic k~ t: 1 II ; 1:11111"1. N;I l< lI lI C illl sc I~k re n u z;tlwaljllje m . 0\"(1 J/J,ll1 jc jc I1 :JSt:ti<l J1<l~1c t:le n(l .,0 ~IIJ ll t : 1 "d Jl rV(l ~. k" jc jc bilo prcl cC:t ,we klliigc. J'1~,l n<1 je s:t ic ll<1111 d: 1 ~; I lI e il1j e lllIll i' pr;I\'k:i ma i dO PUIl:II11;1 pru:i.i nje nllll k,lri,nI Cll1 l.1 Il< Hrehn c Jl, )~btk e. II PUh l\':t i 1 1h j: I.~ IIJ <.: ni: 1.

:; 1.1\ .111%.

PREDGOVOR

III

PREDGOVOR VI IZDANJU
Proslo je desct godina od prethodnog, VI izdanja knjige "Projektovanje postrojenja centralnog grejanja", koje je odavno rasprodato. Zelja je bila da se novo izdanje znatno dopuni i postane pregled ne sarno najvainijih prirnera proracuna, vee i teorijskih osnova koji se predaju u okviru predrneta Grejanje i provetravanje na Masinskorn fakultetu u Beogradu. Medutim, ta narnera nije u potpunosti ostvarena. Za pisanje teksta knjige nephodno je poklanjanje pune painje sarno tom poslu, sto podrazumeva oslobadanje od rnnogih obaveza. I pored ogrornne zelje, podstaknute kako potrebom studenata, tako i svescu 0 neophodnosti ispunjenja nastavnickc duznosti, svoj zadatak sam sarno delimicno izvriiio. Vrerne u korne jc knjiga pisana verovatno je najmanjc pogodno za to. T dke prilikc u Kojima se nas la Srbija i Ilcvoljc kojc su iz njih pro izisle nisu o ozvo lile OJ sc knji zi pOlpuno posvclilll. Obccanj c oalo studclllima da CC lc ks l sva ka ko hili sprcrnan 7.a slampu prvih dana januara 1993. godillc ispunjavalll, odricuci sc zbog loga nc kih poglavlja u cclini, a nc kih Jclilllicllo. Tako jc izoslao leksl 0 n::guli sanju grcjnih ins lalaeija , n;vnilll vodovim<I i ccvlloj annalUri i oco pogla vlja u panclnllill grej:lI1ju. Mcuulim , knji ga jc doncla Illnogo novih infnnnacij :\, kojc s licnJ izuanja nc sao 6:c u Ill c ri u kojoj jc In o voc pllsli g nUllJ. To sc udnosi nJ iSlo rij ski ra zvoj grejanja n ~\ IlJSCIll llu, uslovc lI goonosli i IlJ IXL'gled lIli c \j :\ s po ljnc klilll c na g rcjno poslrojcnjc. Prorac un pOlrcbnc koli cinc loplolC po najnovijilll nC lllack.im no rmarn a jc uk.lju ccn u lcks l sa S\'jlll nco phodnim podac illl<l . n co knji!,:c posvcec n jc i prilllcni cirkui;teionih pUlllpi , bo i r:h podc li pritis:lka u !,:rcjllilll sis lc milll a. J Cd IH)CCv ni sistc illi s u dCI:ti.jnn r:l zlll :lt r:lll i, J lIk lj ucc n jc i tI vo d u pr inl c nll s un l:CVC cnc r::ijc . i'OSC hllilll pof!lavljclll sc t ilai;tc lI v\ )tli 1I p' lslc.:di cc k' lj c prni /.iLt zc i/. p rd.itl:1 ::rcj<lnj<1. \:( 'VllS I u lldll(\SlI na s li e n:\ izdanja jc i J Cll kn ji ~c OdllllSi n :1 kOll nvc Ill a lilt kap:l ciI C[;1. U ;;.<..:Iji da sc knj iga slo prc prcd:1 u S l ~\mpll S\ 'C~ IH) Sli z:ld6.ani w i prilllcri pwr:lclIn :\ if. prc ll Hldnof! i7 .o :l1lja, lako d ;1 ni s u i zvr ~<.: n <.: pOlr<.:hnc il'lll<.: nc , k:)(\ n:1 pri mc r ohclcZav:lIljc c<': \'i nazj\'llilll prcc ni cilll a 1I mill. J7J11 Cdu osu l,,:.!. III ()Slaj c oh:lvcz:1 a ul o r:1 I.a slcdc cc i/d: lIljc . S: lrao ll l:\ sa h i \ ·.~ i nl sudc nlim :l. knri ~c<.: nl c 1ll:l i<.: l lj: tia k".Ic ~ 1I s:lkllp ill I" kn lll il.l: 'L k ';\( 'Iill tl iplol11 Skill r:lt!ova - II cc nlll S: II11 Ih. 1I !l1:,nl"1 iii \'CL:"j mc ri. v( )di" - Pl l'dSl:t\'lj:lj ll :\ lI l, lrU p o~ch ll () z;IJll\·n lj slvo . T n nscC:tIl.lc du;:ul<': ln n:ljmLlti(\j ~c ll c r : l L' ij i ~\( lj ii1 s lud c lI :\1:1. / ,,(\r; ll li ]'(\PUVil·. N;)I: I ~ i Niklllic i i) J: ':::IIlU Kn\: \Cl'\, icli . kllji ~ 1I p".;k S\ ' ( I ~ dip h lllli r: l111 :1 n:ls l:I \'ili sa IllIHlIll o :t ~ :t raJ uju . ( in lc ni <.:a J: , 1-: p ,,~ I :t v lj c "Tcrm( )tl/.i k:i I~r: ldc " , (i ii jc k, wi\(\ r N: i\ :ls:t ~jk' l li c . u p()slc dll jL'1ll Ir-:Il Ulk li i/.()<;[ :I\·II CIIlI i/o~ 1 :l lIl pC. Il Cll lll:lI1jll lc nj cll Ildc" II pllp l <.: lll i ,wc kllti :.:,..:. N;I p re·J ln:.! IL c"C n/C Il I:l In l)lI:.:,l;tdl c· <.:<.: i hili I'"SC hlll l

' IY

B.TodOlTlVii: PROJEKTOI'ANJE POSTROJENJA ZA C£NTRALNO GR£JANJ£
S

Stampaoo,

obzirom da predstavlja problcmaliku za. koju su zainteresovane i druge
0

strukc.. Midw Komatina je knjizi doprineo svojim diplomskim radom

k1imatskim i metcoroloSkim uticajima na zahteve grejanja, a sa Batom Vermezoviecm, koji je diplomirao pre svih pomeoutih, ~io sam kootakL 'bl dco 0 jednoccvnim sistemima koristio sam tekst iz njegovog diplomskiog rada, lIZ ubcdcnjc da ncCc zameriti sto nisam bio u moguenosti cia ga 0 tome obavcsIim pre neg<> Sto 0Ya knjiga dodc u njegove ruke. 'bldo\'Oljstvo mi jc i 510 sam uspco da ubcdim A1eksandra Stefanoviea, dip\. ing., svog dugogodiSnjeg kolegu, izvrsnog projcktanta i odlicnog poZl1avaoca nauke 0 toploti, da napi:Se pogIavJje 0 panelnom grejanju_ Dco koji obuhvata teorijske osnove ukljueen je u knjigu, lIZ oi"ekivanje da Cc i OV'O pogIavlje bili upotpunjeno u sledeecm izdanju, sto mi je ini. St.efanoviC Cvrsto obcCao. U pripremi slika pomogli 50 mi Dragan Jakovljcvic, apsolvent MaSinskog fakulteta, tehnii"ar MiCa Nejkov, kao i najmlada saradnica Katcdre za Termotehniku - DuSanka Adna<k.--vit, dipliog..maS.. Zabvaljujcm sc na trudu prilikom priprcmc tcksta na raeunaru, doskora.<injem studentu, Vladimiru M Petrovieu i njeg(M>.j 50pruzi A1eksandri. Uz pominjanjc svih onih koji 50 uCcslVovali u reaJizaciji ove knjigc, nc zaboravljam d :t ona u vC\ikom svom dclu ohuhvala a::olcksl ranijih izu,lDja, n;\ knmc jc lako prcdano r.ldiv a"i<;tcnt Br,mislav 7j\'kovic, magi.slaT Tdmickih nauka , llIoj najbli7.i saradnik. T cksl jc prcglcdao uvaicni kokga 7jyojin I\:risic, koji jc izvrsio n:o.:l1ZIju knjigc, p..:JanUlO. sa puna "oljc, na ecmu mu sc zalwaljujcm. Korisnlkc knjigc, Sludcntc, a poschno projcktanlc, llIoiim da mi ukaZu na grdkc, ali i da <hju idejc za dopunu slcdciXg iY.danja, uz poziv da - mo7..oa i oni s,uni - opisolll ncko!,: problema koji su prouCiIi i rcSil~ daju s ~ doprlnos unaprcdcnju ove knjigc. ~c idim da propustim da sc w<inim i zahvaiim svojoj porodici za strpljcnjc i razllm,,"vanjc za Casovc mojc usJ"cdsrcdcnosti na pisanje (lve knjigc, roschno Inkom 7..avrsnog rada na njcnom dcfinitivnom uoblieavanju za slampll .

. Bcoo,pdu
31. d..'CCmbra 1992.

J\ulor

SADRZAJ
1.UVOD 1.1. NACrNI GREJANJA 1.2. ISTORIJSKI RAZVOJ GREJANJA U USLOVIMA DOMACrH PRIllKA 2. KLIMA I NJEN UTICAl NA GREJANJE 2.1 . UVOD 2.2.Kl1MA 23. VLAi:NOST SPOLJNJEG VAZDUHA 2.4. SUNCEVO ZRACENJE 2.5. VETAR 3. TERMI CKI USlOVI UGODNOSTI 3. 1. UVOD 3.2. PRIJE M TOPlOTNlI 1 NI\DRAZAlA 3.3. METAI30UZAM 3A. TERMI CKI PARAMETRI SREDINE 3.5. VAlONOV (V,'YON) DIJAGRAM 4.TERMOIlZICKE OSOBINE GRADEVlNSKlH MATERIJALA 4. 1. OMOTAC ZGRADE -1 .2. PRENOS TOPlOTE KROZ ZJDOVE -1 .3. TERM! CKJ\. IZOLACIJA ZIDOVA 4A . DIFUZIJA VODENE PARE KROZ G RAD EVINSKE KONS·mUKCIJE ~ . 5 . PRITISO VOD ENE PAR E U GRAD EV!NSKOJ KONSTRUKCIJ I 4.6. DIFUZIJA VODENE PARE PRI KOND ENZACIJ I U ZONI I RAVNI ZIDA 4.7. MERE ZASTITE 00 KONDENZAOJE s . POTR E I3NA KOU CINA TOPlOTE ZA GREJANJE 5. 1. KOEIlOJEN PROLAZA TOPlOTE - k 5.2. rOVRSINA KROZ KOJU PROLAZI TOPlOTA - F 5.3. UNUTRASNJA PROJE KTNA TEMP E RATURA - I. SA. TEMP ERATURE NEGREJAN1H PROSTORIJA 5.5. SPOUNJA PROJEKTNA TE MPERATURA 5.6. DODATAK ZBOG PREKIDA U ZAGR EVANJU - Z. 5.7. DODATAK NA UTICAl ZRACENJA 5.8. DODATAK NA STRANE SVETA - Z. 5.9. ZAGREVANJE VAZDUIIA KOJI PROOIRE U PROSTORIJU 5. 1 0. DOOATAK NA un CAl VI.:TRJ\ - Z, 5. 1I. J)ODATAK A UTI CAl I FILTRACIJ E VA7J)UI IA - 0 ,
4
21 21 21

24

26
31

35 35

36
3(i

-1 0

-1 5 55 55 55
5<)
(i<)

75
S-I

87
lJ )

96 9S
((XI
Ill]

10-1

JO'S
IUS

Jllli

1!J7

VI

B.Todorovic PROJ£KTO VA NJ£ POSTROJ £NJA ZA C£NTRALNO GREJANJ£

5.12. KARAKTERISTIKA PROSTORlJE - R 5.13. KARAKTERISTIKA ZGRADE - H 5.14. DODATAKNA VISlNU PROSTORIJA - z" 5.15. SPECIFICNA POTREBNA KOUCINA TOPLOTE - q 5.1 6. UPUTSTVA I PRIMER! PRORACUNA 5. 17. UNAPREDENJA U PRORACUNU POPTREBNE KOLIClNE TOPLOTE 6. G REJANJE SA DNEVNJM I NEDELJNIM PREKIDJMA 6.1. USLOVI UZ GREVANJA 6.2. OPTIMALAN TRENUTAK UKLJUCIVANJA UZGREVANJA 7. G REJNATELA 7.1. VRSTE GREm lH TELA 7.2. RASPORED GREJNIH TELA U PROSTORIJI 7.3. ODAV ANJE TOPLOTE PRJ RAZU CJTIM USLOVIMA 7.4. PRORACUN GREINIH TELA 7.5. OBE LE:l.A V ANJE GREJNIH TELA S. KOTLOVI X.!. UVOD R.2. KOTLOVI ZA RAZNE VRSTE GORIVA S.:l. PRIM ENJENI MATERIJALI I KOTLO VSKE KO NSTRUKClJ E
so!. KONST I{U K C IJ E K O TLOV r\
S

lOB
109
110 110

111
118 139

142 143 145 146
150

S. SP I T I

nc-

'OST I K O T I.OYS K III K ONST F,U K C IJ ;\

" , .. I npl.on-<o O I 'TLR E ( I;NJ I · K O I I.() VS k lll ( j l{ U N III I'()VR SI , J\

152 154 161 165 165 166 167 17() 17-1 177
17X

~.. -.l ;O I) ISN.l I: O PT I · . R I I I:N .l 1' ( ;I { UNOC SIS 11:.\1 /\

SS. SIC;U IZ 'OSN I U IZLD/\J I ~ 'J. . \ I{ i\ 1. \ ru \{;\ YO I) LN III K ( YI 1.0\,,\ S.ili. OS IGU R,\ N J E I ' /\ R N III K ( }\ I .OV .. \ ".1 1. .\ I{!\L\ rU l z/\ I';\I ZN III K O T I.U\ ·,\
1 ',J) 11 ..,\Ri" ICI:

17'1
I S2 I X')

" . 1 KO n ... \I {N IC I: (' I'. ' 1IV \.\. ()( j ( i\ Z I :.I , \ ~ J , \ "-: ( j( ,' ; .
,I : 'I <;

IK:=i 201 2(11
20S 2 111 2111

II{I()~ I (' I

I) I \I~ J .. \K

I' I{ ( )I{. \(L IN "'\ 1' . \( '11 I:I ,\ K() 11_\
I/. I)( )\{ K()

11 ,\

211
2 12

'I c, K ( ) II., \I {N I(,,\ 1. ..\ I I ' (N() (i( I I{ I\ ,() '1 .- ( ;() I) I SNJ/\ I'O TI{()SNJ.t\ I () I'I.{) I L 'I ' I'I) I R()S . J,\ ( j () I{IV\ q., RF 1. 1·" \ '( ). \1 \1 / .. \ 1'1 ;(. '0 C UR l V( )
I.' ')" '( 1\ ''' 1 1 \ 1 ,(lN I S li n 'J . \ NJ .. \ ill I l'\'()1) !(I: 1I1)~()I) I :-' I I · N/ II :--.K( JI

2 13
2 1I} 22 1

225
S I ·\( · I (I~ . \I';\()SI I U

J.. \ f\! .1 I · .

III; S I l{l 1 .1 '\ '>.11' 1I C1 ', \, I i\ I A III.":. PIZO I{ ,\ c"U . 1':\1)'\ PR I T I:--' K . \ " S l '/l. U .I ,\ i'!.ll ; U ('I:V I IVI ,\ II I.:' U 11(',\.1 1.( II';: ,\I .N III ( ) 11 '( )\{ ,\ 1' 1 III.{•. PR ( )/{ ,\('UN /'/\1) / \ I'R III SK .\ II 1)\(ICI \',,\I'( ISI I,() 1I "< 1.\(; I{\\ 'II .\( ·I(I;\()( j (jl{l ·J .. \ N.I ,\ . , • \ '( 11 )

,r __ I
210

~2 7

SADRJ -A

VII

11.2. TEMPERATURE RAZVODNE I POVRATNE VODE 113. UPUTSTV A ZA PRORACUN 11.4. POSTROJENJA SA HLADENJEM VODE U CEVNOJ MREZI 12. JEDNOCEVNI SISTEMI CENTRALNOG GREJANJA , 12.1. UVOD 12.2. NACINI POST AVUANJA CEVNE MREZE 123. SA VREMENI JEDNOCEVNI SISTEMI 12.4. DIMENZIONISANJE GREJNIH TELA 12.5 DIMENZIONISANJE CEVNE MREZE GRA VITACIONIH SISTEMA 12.6. ODREDIVANJE GRAVITACIONOG NAPORA 12.7. VENTTLZAJEDNOCEVNO GREJANJE 12.8. UPOREBENJE JEDNOCEVNIH I DVOCEVNIH SISTEMA 12.9. PRIMERI I UPUTSTV A ZA PRORACUN 12.10. POSTROJENJA SA HLADENJEM VODE U CEVNOJ MREZI 13. PUMPE U SISTEMIMA CENTRALNOG GREJANJA 13.1. OPSTE 0 PUMPAMA 13.2. CENTRIFUGALNE PUMPE U POGONU 133. SNAGA PUMPE 13.4. RADNA TACKA PUMPE I KARAKTERISTlKE CEVOVODA 13.5. RAD PUMPI U REDNOJ I PARA!. E LNOJ VEZI 13.6. RACV ANJ E CEVN E MIU-:Z !: 14. ISTE MI GRAJJ\NJA SA PRI NU D NOM C IR KUU\ C IJOM 14 .1. PRORAC UN E VN E MREZ I: 14.2. UPUTSTVO Z A PR O R ,'\CUN 14.3. J EDNO C EV NA POSTR O J ENJ A 15. PRITISC I U SIST E MIMA VO D!: 'OC G R UANJA 15. 1. UVOD 15.2. OPSTJ PO JMO\lI 15.3. STATI C KI PRITI SAI( U . TANJ U \1IR OVA NJAI PRI PRIRODNOM STRUJANJ U VO DE 15.4. RA SI'OD E LA I'RITISKA U SIST r::\ l L S/\ !'R INU !) , OM CIRK U I.AC IJOM 15.5. POI.OZAJ E KS I',\ ' /.. IONO(; S\ ; [) ·\ IR.·\ S I'OI)IJ .!\ 1'1{1 n S KJ\ IS.Il. rOM IO Rt\ 'J E IN lJ L I'[{III S I'-·\ l ' \ llI U ) I R/\I) U 15.7. UT I AJ RE U US /\ NJ/\ I'I{O I OK ,\ ~ ,\ R,\ SI'ODEL U I'RITI. ·KJ\ 16. PANE L 0 "~ EJ AN JI ~ IIl.1. PIU,TE(; E!)A ASNJI:G I' , \ i': l:l .. .( )(; (; [{I ::'I,\ NJ/\ 16.2. I'R E 'OS TO I'I.O TI : / J{ ,\ ( ·I·.K I1 ' \1 16.3. R AZ1VI E / \ TO 1'1.0 I I: /J{ ,\ (· I·.'- II .\ 1 lu.4. I'A U . ' 0 C~ RI 'J .. \ 1" J I· IIl.5. PA N El. K.'\ O G RI 'J NO rEl .o I ~J I (;( )\ . I'R()IZ;\( N 16.1l. I'R E D1"O S·111 1.. \ N I: 1' '\!\! I · I. ~()(; (;I {I' J ·\ N.I !\ I G.7. IZVO I) [N JI: I'AN I:I.N()(; ( ;(U ' 1 ,\", I \ I Il.~. PA , IOU SA U .I: K n,I C>il i' l C; I, 1 J \ ( '1\1.·\ : 1.1 Iii.'). I'OSEIl i\: 1 1',\ 1\ 1 17. PARNU C;R I:.IA '.11 ' N I S~; () ( ; I'I{ I II :-'''. \

245 246 259 277 277 278 283 286 290 294 296 298 299
309 32.5

325 326 329 329
333

336
33<)

33lJ
3--l 1
.~47

35 l ) :;()2

:;65 3(.,
."'(,S
:t(, I)

. \(1
~j

~

II

1 1~. )

SISlEM SA GORNJIM RAZVOOOM 17. gS i SO "C i tcmpcra tura l1la u sibzno m kra ku oct 95 do SO°C T ABELA I V Gmja nj c to plu m vudom: to pio tni proto k TA13ELA V Gn:j anjc to p 1 0 m v<ldu m: mascni protok TABELA V I a) Kocfieijc nt i Illc snih o tpora.6. 8. 1."ouena para T A13 I:::Ij \ V I i Grcjanjl: parom nisk"" pritiska TABELA V I i I Grcja njc toplo m vO<lll l11 5. PREDAJNE STANICE-POTROSACI 18. OGRANICENJA GODISNJE POTROSNJE 19.4. IZBOR TEMPERATURNOG REZIMA RADA TOPLANE 18. I. UPUTS1VAI PRIMERI PRORACuNA 18. TOPLOVODNA MREZA 18.7. b) G ub it ak pr i l i.vod a SO "C. UPRA VLJANJE RADOM TOPLANA 18.3.1 h"b rno l11 u:vnlll11 mrcZolll: lop illtn i protok . UVOD 17.5.2. sadri. UVOD 19.3 PRORAC:UN POTREBNE KORlSNE ENERGIJE :W.~ka .Todorov.3. SISTEM DAUlNSKOG GREJANJA 18.1. DALIINSKO GREJANJE 18. c) G ub itak pri tiska .POVRATAKKONDENZATAU KOTAO 17. lJO.aj vode) TA13ELA II G ustina vo(k 0<1 40 UO 100 °C TABEU\ III Na po r u Pa pri t<:m pcra tu ra ma voue u uspo nsko m kraku <xl l)S. tcZina . ZASTlT A OD KOROZIJE I KOTLOVSKOG KAMENCA 19.VIII B. KOMBINOVANA PROIZVODNJA TOPLOTNE I ELEKTRlCNE ENERGIJE 18. UVOD 18.PRINOP RADA 17.5.2.4.c PROJ£ KTO VANJE POSTROJENJA ZA C£NTRALNO GREJANJ£ 17. LITERA TURA 409 410 413 414 416 425 425 429 435 436 437 447 457 458 461 461 463 465 41i7 DODATAK 46'J T ABELA I (:<: Iic nc cevi (d ill1t: nzijc. OGRANICENJE POTROSNJE ENERGIJE ZA GREJANJE 19.2.

do kojih se transportuje pomo6i nekog posrednika. a tro~i na v~e razliCitih mesta.matranja uslova lIgod nos ti ljudi.c nja koji mogu biti od odluclIjllceg lIticaja na ugodnos t. Od njihovc prilagode nosti ovim uslovima zavisi pogodnost uredaja za prime nu. vlaznosti i stmjanja vazduha. 1. predstavljaju postrojenja centralnog grejanja.L Na osnovll ra/. Zadovoljavajuca vrednmt i raspodel<l te mperatura. Elementi centralnog postrojenja preko kojih se vcli odavanje toplote okolini nazivaju se grejna tela. Zagrevni uredaji Svi zagrevni uredaji koji se danas koriste za grejanje prostorija dele se na dYe osnovne grope: na Iokalne uredaje i postrojenja centralnog grejanja. es te tske i c k o no m~k e za ht eve kao i odredcne us love bezbednosti.1. od nos no da tempcratllrna po lja u ho rizont a lnim i vertikalnim presecima budu sto uniformnija. odaj u toplo tll zracc njem i konvekcijom. od nosno odri. raspolozivi energetski izvori itd . UVOD 1. Uredaji kod kojih se toplota razvija na jednom centraL10m mestu. zavisi prve nstveno od vrst e uredaja i grejnog tela a zatim i od mesta postavljanj.. Loka lni zagrevni IIrcdaji kao i grejna tda svih vrs t" . Mozda je od w ih te rmickih IIslova najteZl: ispuniti zahtev povoljnih tcmpeat llfa oko lnih povrsina i prostornog ugl<l zra \'.1. Lokaini uredaji su oni kod kojih se topiota i proizvodi i odaje u prostoriji koja se greje. kao sto su name na prostorija koje se greju. raspo loziva finans ijska sredstva.avanje temepe ratura. Pri tome je najvaznije da prosto rija bude stn ravnnmernije zagreja na. Vainost pojedinih uslova biee u raznim slueajevima i razlicitog znaeaja. kao i odgova rajllCih te mpera tura okolnih povrs in<l i prostornog ugla zTace nji!. a rhite ktonska koncepcija obje kta. vlal. Prvi medu njima predstavlja obezbcdenje karakteristika sredine iI granicama zone ugodnosti. moze se post iCi naj povoljnijim izboro m vrstc lok a lnih lIredaja odnnsno grejn ih tela i pravilnim izboro m mesta na kome se postavljaju. najpovo ljnije da sc toplot a predaje o ko lini IImen. Isto vazi i za raspode lu brlinc i re lativnc vlainost i. NaCin na koji Cc okolini biti pred ata veta koliCina toplo te. NACINI GREJANJA 1. Tehnicki uslovi SII diktira ni zahtevima oseeaja ugodnosti ljudi koji borave II grejanim prostorijama.nosti i brlinc strll janja vazd llha II prostoriji kao i neutralisa nje neugod nog dejstva rashladnih povrsina..:- . To ee zavisiti od niza Ci nilaca. Svi zagrevni uredaji tre ba d a zadovolje te hnicke.1.

i!nog grejil nja. sto sc opet odrafaYa na zagadenje vazduha naselja i gradova U procenjivanju i uporedivanju vrednosti pojedinih zagrevnih uredaja neosporan znaeaj imaju i estctski zaht~ koji se odnose kako na gradevinski objekat.. Isto tako je potrcbno proocniti obczbcdenost od izlivanj.ava nj a pojcdinih dclova postrojenja.ni koja od osohina trd)" da prevag.d'lji. kako loka lni tako i ccntr. dohij« sc njihova vrcdnost i [l<. dok se lroskovi korisecnjil post rojenja ud reduju slozenijom ana lizom Pri tome treba obllhvatiti potrosnjll goriva . !'rella to me ~'Vi 7. I odn.tlni ([l<lscbno ovi dmgi).). "ko se ostali IItiC.agrcvnih uredaja S obzirom na uslovc bczbcdnosti.. treba vtxliti raclina (l mogucnosti izbijanja pozara. lIslovljavaj ll iii eli minisu od rcde nc sisteme grejanja. cc ntra lnog grej. vdicina prozora. onda sc problem ~'V()di nil iznalilzenje niljpovoljnijeg ud nosa izmedll inves ticio nih i eksploiltacionih t roskova.1 grl'ja- .l kao puslcdicl' ~ mr/. tako i na sam zagrevni uredaj. TodoroviC PROJEKrOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREIANJE nim Zl"aeeojem i koovekcijom kojom se ocre prekomerno zagrevati vazduh iii uticati da raspodela temperature po prostoriji bude neravnomerna. koji dospevaju do sluzo. cc ntralno grcja njc se nc moze primcn il i. Sve ove opasnosli rctko dolazc do izra:i. Jos se rclillivno U:.lvanj. da budu skladnog oblika i da se uklapaju u unutrasnju arhitektum. Odrcdlljllci koliko ~'Vaka vrsta zadovo ljav. 0 zastia:nnsti od cksplozije ko tlova. da se negativno odrazi na sastav vazduha a time i na uslove disanja Zbog toga zagrevni uredaj IOOra hiti takav da ~to manje utiee na pogoclanjc kvaliteta vazduha u prostoriji i ccloj zgrad~ koje se !OOZe proSiriti i na bLiZu okolinu zgrade. koie disajnih organa i nadrafuju je.lcnust II i/. brJ:inu zagrevanja is!. Tako na prime r.1 vode i d c ktrii::nog lIdaril. Uko liko nc ma mcsla za kotlarniw .rl'vnih ltrl:daja a poscbno kOO pn~trojc nja u:ntr. sto se pravilnim projck tovanjem i dubrom montaZom mozc potpuno izbcCi. II gotovim iii sarno grllho ozidanim ohje ktim.ah'Tcvni lIn. prodiranja stctnih gasova 1I prostorije zgrildil. postignllta vrio vd ika t. rri u: mll rrojl' klanl I rl'ha da prou.lnja iii sa mih grej nih te la.. podobnos t reglllileionih sistema i primenjeni ste pen regulacije. Na loS utisak zagrevni uredaji utifu veliCinom i izgledom dirnnjaka kao i dirnnim gasovirna i njihovim sastojcirna koji prljaju fasadu zgrade i menjaju joj prvobitnu boju.dohnost Z.lg. LJ tom poglcdu je lakll izvriiiti izbo r koji povlaci manje invcslicije.~ t o dcSaVil i izliv'lTlje vodc II postrojenjima voti c nog gre janj.nc (pri likom rl's. pa uredaje treba birati tako da ne budu vcliki.vodcnjll .l. ugljendioksida. Vrlo Ccsto od lllCujuCi cinilac \l izbom zagrevnog uredaja. a sarna konstfllkeija zgrade. Osim ovog naana stvaranja nepovoljnog kvaliteta vazduha u prostorij~ uticaj pojedinib zagrevnih uredaja more odavanjem ugljenmonoksida.aja jer je kud svi h zag. za ht evi arhitekte i sl. U proccni z.rl' vnih lIredaja . Taj oseeaj je posledica sagorevanja i ugljeoisanja deliCa pmme. Osim navede nih.:(il'ni sluc.lji zanemare i zahteva sa rno najeko no micnije grejanje. u pojcdinim ~ l uCajevima mogu se javiti i pose bni uslovi kllji ponc kad imaju primarni znacaj.2 B. imajll ekonomski razlozi. Neki IokaIni uredaji a poseboo grejna tela ccntraInih postrojenja koja irnaju vrlo visoku teIqJt:taturu izazivaju ose6Ij suvore vazduha.. Cadi itd. Na unutralinji izgled uticaj je dalcko veti. oTfilnsL-ih prin:¥:sa u vazduhu i dr. trajnost uredaja itd.lj. mpril jll sc [l<xlvrCi analizi s oiJzimm nil nilvetkne llslove. rezim e ksploa tacije (prekide loicnja. okolnos ti gradevinske prirodc mogll da iskljll U: primCI111 nckih z. Zagrevni uredaji ne smeju da bare ni spolj~nji ni unutrasnji izgled zgrade.1 ow uslove.

1 prnc"njiv. za reprezentativne zgrade to su -estetske osobine.lli od s illcaja do sillcajil jcr I. uprosee niji jt: rad ok n ('. Tra nsporl loplolnc e ne rgije od kotla. c1emcnlima koji od aju toplOIU i tilko zilgrevaju sredinu u kojnj sc n<l lazc.avis i od urn i.1. vilzdlls na pOSI rnjl·nja .lnjl' oni Sll izdvojl'ni i/. ..1 . kod kojih sc top Iota razvija na jcdnorn centralnorn mestu i odatlc razvodi preko tzv. Poslroje nja 1. g ntpe po · stroje nj.. cc nlralno pOSlrtljc nje posmalrallo pre ma pe6ma u kojima ~a go ­ revil i:-v rslo gori vo.. Izuzetno.lvii nja (kondenzilcijl').usiovi strogog odd.1 svoj radni ciklu s.1 . Ishlvrc me ll() je i/. prl'd nos li n.vnll mrd.·.binuju sc sa pornocnirn urcdajirna koji sarno dopunjuju postrojenja utieuCi na njegov pravilniji.11. ekonornicniji i bezbedniji rad.dull iii vazd llh 1I ko mbin aciji sa vodom iii pilrtlm.a provc lnlv. Yod e na pa ra sc U grcjnim Iclima kOll(knzuj e oshl\1i1daju ci svoju lo plo lu ispar. Z a grej a nje u sklopu indllslrijskih objckata vrlo jc ckonomicno koristili o lpadnll loplotll razlicilih pro izvodnih proccsa.miva . Osim toga.1 l'e nl r.lvlja nil safllo jed nom meslu.l<I lo kalnilllllrn l.avanja ugodnosti itd.1 cc nlra lno . Kao e1ementi za proizvodnju toplote najeesCe se primcnjuju kotlovi koji uglavnom iskoriscujll hernijsku cnergiju goriva i sagorevanjcm je transforrnisu u toplotnu. nazivaju se sistemirna za centralno grejanje..lko d. medusobno spojenih u celinu. povoljni lIslovi. lIskd loga Slo sc sagorcvanjc ob. Pos lO se nvi un.za komfoma postrojenja . Kao nos inci 10· plote ko risl e sc prve nsl vcno voda iii vode na pilra i prcko ovih f1uida loplnla se II polrebnoj koli cini dopre ma do prostorija koje sc zilgrcvajlL Samo zagrevanje se obavlja grejnim tdimil Ij.tricnog grejilCa iii rilzmcnjivaca loplol c o bavlj il ~c kroz cevovode koji obrilzujll Izv. po~to objedinjavaju vise elemenata razlicitih osnovnih funkcija. nosioca toplote do elemenata za odavanje toplote koji se nalaze na vik razlicitih rnesta u zgradi.l/i vmla. T ako na prima .1 1I e le mCl1<l1 /. kontrolni i sigumosni uredaji.1 sa kOj im sc lIpornluje. Uredaji centralnog grejanja su ustvari encrgctska postrojenja.2.1/'.lino greja njl' imaju ni/. rcjanja ohj.' /. U novije vreme javlja se i prime na 10plo lm.II'. transportuju i odaju toplotu na mestima gdc je to potrebno a korn.agreva dil hi opel hi Iii nsposoblje na Zit pn:noscnje loplnle. pumpe . lJ svim ovim sillcajevima neposredni izvori loplole za postrujenje ce nIr(l lnog grejanja SII razmenjivaci loplote.: daji ohicno koris1l' i I.1 prn izvodnju lo plol e sla illo do l.agrevanje m ispilrav.kl.ldc. T o plil voda se u njimil hhldi i zalim vrilCa do izvora loplote gde se pnnnvo I. Postrojenja centralnog grejanja Postrojenja za grejanje. prcds lavljaju Izv.1 i IImanjujc St' opasnosl 0<1 pnj. kada postoje narocito.::rejanjc 1I II/e m smishl.ljim. c1d.1. omogllcujc holjll kOlllrolu proccsa s. toplota se dobija iz elektricne encrgijc koriseenjem e1cktricnih zagrcjaea .). 1. primcnu u postrojenjima centralnog gTejanja nitlazc i prirodni izvori topic vodc u obliku r<lznih toplotnih vrela.lVl' poi.1 ce nlalno grcjanje koja kao nosioce loplo1l' knrisl c iskljucivo va/.1 i skupljilnjc pe pda na vise mesla cd.ll poslroje nja . (A.lii vred nosl ()vill pre dnosli Ire l>.lj. Poslroje nj. kilo i slIn CcV (l e ne rgija .hcgllul o i raznllsc nje gori v.tgoreva nja a lime i Vl'ee iskorisccnje f.g r.t i po· nav lj. 1. UVOD 3 nja bolnice primarni su higijemld uslovi. koja /. Ovi elemcnti proizvodc. U ove pomoene uredaje spadaju regulacioni.

. Preimll ~s lva pos laju j()~ iz· rill. Centralno grejanje obezbeduje zagrevanje i sporcdnih odeljcnja.. investicioni troskovi poslaju scl.1 priprcm:1 h~a ne..O:I:I stvaranj:. blokova zgrada i slambenih nasclja . unmi je II pct'inc gde se ona stalno odrbva. pee zahteva viSe korisnog prostora prostorije. NilgDvcSlaji rTKxkrnih sistema j:l\'ljali su se j() ~ 1I davnim vrl: l1lcnima. ISTORUSKI RAZVOJ CREJANJA U USLOVIMA OOMACIH PRILlKA 1. i (~I.tvu.. Isto tako.ilija kada sc rddi 0 vdim postrojenJimii.lt!"a SL: i danas wa - . lto ~cduje povoljoije uslove ugOOnosti.mjc jL:r pn.1 izlnzi6<: sc iSlllrijski pre· 'kd r.: vi. karakteristika srcdine..i covek kori.. kada sc grcjc gotovo neprck idno prcko cdc zimc...PBOTEKI'OYANlEPOSTROIENlA ZA CENI'RALNO GREJANJE Osim toga.lre. U slueaju L:ada sc radi 0 vclikoj godisnjoj potro~nji goriva.:n lril lnog poslrojc njil pulpuno demini!iu OSla:c urcdaje. zagrL:vanje vdikih zgradil . pa se poslrojenja cenlralnog gn. I'ra istorijs\. I'ronalaza k Vilt rc prcd::t. Pri 10m ~ sc da l i i (lsvrt nil ~. o. Kada ee sc primcoiti ccntralno grcj?nje a u kom slubju drugi uredaji. OOreduje se pre svega prcma eL:onomienosti u eL:Sploataciji kao i prikbdnosti s obzirom na poslufivanjc.'t: rdc\o'an lne liS love koji su Zil razvoj em:rgd ik c i grcjanja hili od IIliUtja.: i grcjanja kao :~il'nt. Ukoliko biIo l:oji 00 0Yih us10va oije dovoljno strueno i savrcmeno L'ipunjen.1. prcciznost i "valitct. Nasuprot tome. 1.mjc.ga II nasnj s rcdini .:lno grcj. NaCini ~. ~to oije dobro rcienje S obzirom oa I3VIIOmcmu rasporlelu. sllli:cCi :1'.a~vanja od pr. gotovo sve dobre stranc rentraloog zagrcvanj:1 mogu dOCi u pi:anje ako poslrojcnje oije uradeno kako treba tj.:undami a clsploalacioni odlucuj!!Ci. dakle 0 velikoj polrcbnoj koliCini toplote za grcjanje i loze~ju bez dugih prckida. To zntlci da za svaki stan sa vi!ic prostorija iIi za slambcnu zgradu Cal: i sa malljim brojc m slanova. Medutim.. grane..w·~ tlj : lvil njc i n Jgrevanjt:. postrojenje IDOt.ada Sli Ijudi korist iIi Suncc Iii su~e nje k07£ I~hjjenih ii nlli~Jj a pravec..dJ10Sli u..Jistorijc dn XVII vcka Korist-e njc encrgctslih iZVOr:i pocinjL: 1I pril istorijskllm dobu.1 pristup. sebi o::lc<:'U i postclju.TocboHil . a grejna tela zauzimaju mesta toja oajIRmje mogn da poslure drugoj nameoi. ' Ekonomifuost ocnIIaIoih sistCICI grcjanja naroCito do1azi do izrafaja kod onih postrojenja 1:00 1:ojih je predvidcoo i ost\--:lrcoo boljc rcgulis.2. dobro proraeunato iii pravilno i valjano izvedeno.bilk Sll d<l SC o~"ojc rnnogc tehnologijc i manja da bi grcjanjc dobilo danasnji i/' gln l. sve 10kalne pea se povczuju sa dimnjacima koji su u unutrunjim zidovima. \. Dug jc bio put u istoriji Covceanstva do!: sc doslo do danasnjih sistema grejanja i klimilti/ilcijc. t od cen~ grejanja je omogueeoo postavljanje grejnih tela i uz spoljne rashladne ~ioI. ~to too grcjanja peCima oijc shJtaj.2.B.janja gol\lVO isk ljllcivo primcnjujll /.tvljao jc revoit:cion:lrni tl()~ildilj u iSloriji Ijudskllg roda .c. Da bi se silgkdilO taj dugi n ~lpur prcthndnih ge ncracij. svojom veliCinom DO i potrebnim sIo~oim prostorom Z. dobzi u ohzir s<Jmo ccnlr. a li tn.lZvllja e nergc ti k. v . pre s\'(.e lako da postaoc po'JOd OCZ2dmulj. ako rdenje nije najboljc odabmno.

kada su Ijudi ziveli u plemenskim zajednicama Stanovalo sc u zemunicama i plelerima . sa stalnom opasnoSCu ncpotpllnog sagorevanja i rrtzvijanja ugljenmonoksida. a imale su uvek dvostru ki broj istih prostorija. ali se na pronalazak dimnjaka i':ckalo jos veoma dugo.agrcvanje prostorija je bilo hipokaustima. gradene od kamcna koji je bio dovoZcn iz predela danasnjeg Tasmajdana i Topl-idera. Prcma Rimskim izvorima.tcrmc. sto bi lrcbalo da znaCi oaselje iii utvrdenje. tumaci sc. Pojavom Rimljana. 85.<iki fukulus) je u stvari prva pee 1I istoriji tehnike zagrevanja. N~a zemlja spada u grupu onih koje so u razvoju. . u kojoj se raspaljivao eumur u lankom sloju. Mangal je postavljan u sredinu proslorije. izgradena su ulvrdenja dui gf"dnica Rimske pokrdjine Mezije. Iskustva su ubrm taha da se tczi uzarenom drvetu. koji je.e. pre [Le. pune svetla. Zagrevanje domova bilo je pomoeu mangala i mangal (Ialin.~to su mu. sve do dolaska Kelta i Rimljana. Cijim sc zraecnjem :t. Vizantijaca. . dol. odnosno refleksija mnogih politiBcih interesa koji so owL: ootro pogadati n~a podruqa. U ojcmll su bile podignute mnoge jayne zgradc.kolibama od isprep1etanog pruea oblepljenog blatom Kao izvor toplote i svetlosti koristilo se otvoreno ognjiSte sa slobodnim plamcnom. Odvodcnje dima van prostorijc poeinje ostavljanjcm otvora na krovu. najslarija nasclja datiraju od 2000 godine pre D. bliska zajednica u kojoj sc znanje i iskustvo brzo prenosilo.. Kuee su bile velikc i lepe. ali je praktifua primena dobijeoe loplole lokom wkova dobila gcr . od starih Kclta. Turaka. i reci "dounon· iIi ·duidi". Ugara. Austrijanaca. Tako na podrucju tadilSnjeg Singidunuma prvo raste jato utvrdenje a zatim sc razvija samoupravni rimski grad. Razvitak grejanja pratire sc Irroz istoriju Bcograda u kojoj so se preplitali Irultumi uticaji i name raznih naroda. prijem informacija i manja nije owk dovoljan da se osvoji tehnolo~i postupak proizvodnje. u stilu tadasnje rimske arhilekturc.. a uveliko sc koristi i rurnur. m1adeg kameDOg doba.: su za ostalo stanovoiSlvo podiz. ne obczbcdujuCi uvek i dobre higijenske uslove. Termc su bile znaeajne i kao mcsta okupljanja.Singaja iii Siogi. Zalo sc pronallWlk vatre oznabva kao pol:etak svesne proizvodnje toplote i prvim korakom u pro~ljenom korucenju encrgije. ~to sc d~va i danas.CJmD 5 kodnevno koristi. l:emu je doprineo tok istorijskih dogadaja.~karci i zene bili strogo izdvojeni.ana javna kupatila. izveden od imcna kellskog plcmcna kojc se tu naselilo . po. Rim1jana i svega onoga ~to so doncli Sioveni. bar ~lo sc til:e tehnike. Medutim. preko German a . iz tog vremcna potiee i naziv naseobine Singidunum. i da su tu osnovali vea: nascljc. Pri tome su se dimni gasovi sirili po prostoriji. grevala okolina. iz vremena neolita.a.:upatila . Na podruCju dafla!njeg Bcograda i njegove ~ire okolinc (Lcpenski vir). do trenutka kada je svet poslao.• zahvaljujuCi stalnom ncprijatcljstvu plemcna na Ievoj obali Dunava. Sa prvim svesno izgradenim zakIonima od h1adoore i nevremena poanje i njihovo zagrevanje. lovo neogranil:ene razmere. To mao staIno gubljenje korab za tehnikom onih najnaprednijih. /'. hramovi i kupalila. U predelu usea Save u Dunav smatrd sc da su sc Kelti pojavili poCclkom 111 v. pa danas posloje podele na razvijenc zemlje i one koje su u razvoju. g. Hilo ih jc viSe u gradll. za koji sc prel~tavlja da sc prosLrirdo do danilSnjeg Zcleznika. Uogate kuee su imale woja I.ane posudicc sa nozicama. Sastojao sc od bron:r.1.

Iz log vrc. O ni su tu dosli poectko m VI ve ka i nasclili padinu pre ma f)un avu . ali najveCi primc rci hipob usta se nal aze u S re m~ k oj Mitrovici. sa krovom o d slamc. na primer. uko pa ne ddimicl1n 1I 7. nijc m vidu ko risec nja lo plo Lne e nergije.pnpremanje kafe. kraj Beograd a. tc rmama zilgreva njc pomoclI hipo kil llsta u stvari je bila pn:tei:a ce ntra lnog grejanja.me na nad e n je os tatak kuCc ciji je pod bio oel nahoja glinc a ognjiste od peCe ne ze mlje. Takvi rnangali su irnali poklopac za lof~ni dec (stika 1. obrazovil nc spccija lnim o blicima cigli. o brilz.e mlju. Ku Cc su im bile male i primitivne. Prod ukli sago reva nja su odvode ni kroz mcduproslo r ispa d pod a zagrevanih pro sln rija iii baze nil . J Izglcd mal/gala LJ ri mskim kupa tilima . kroz vekove i engleski parIarnent je. Ostaci rim~kih tc rmi i hi poka usta nadc ni su u Bcogradu na meslu d a nas nje Fra ncuskc a mbasad c i u pa rku na Studc nl sko m trgu. Slika 1. lako da sc prime na hipo kausta maze s matra ti i pOl:e tko m podnog i zidnog pa ne lnog grej'lnja . kroz zielovc te rmi jc bilo s lu eajeva propusta nja dimnih gas ova kroz kanille.1Va li podnl cje na uscu Save u Dunav.uiu ci zi dove i o bli go rnj i IIc() .M~gaIi su se oddavali ~w. Uvoele ni su i u sa me pros to rije kroz poscbne otvo re u pa dll iii odvodeni U il lmos fe ru (videl i poglavlje 15). Loziste se na lazila izva n zgrilde i 1I njc mu su sc lozila drva . bio .sina ma spre cila ko nd cnzacij il . 2). Vcknv i su pros li do prvih daljih iz mc na u tc hnici zagrevanja kao najraspros lra njc . kadil.1). Da bi sc na kriticnim pa vr. Starije generacije ih parote i prieaju da su kod nas 0 bili mangiili od bakra iii mesinga i da sri u bogatijim kuearna sluiili kao ukras i za. T c izmc nc veza ne su za pe riod kadil su Slove ni nasdj.van mangalima S\'e do kraja xvm veka. ne kadas nje m Sirmijumu (s lika 1. Dru ga nalilzis ta iz kas nijeg pe riod" o lkrivaill pcci mtprilvljc nc s lobod nim n:danje m kilmc na.

Zgnllk su . Stika 1. Prc lposlavlj" sc da su sc zagrL:vak ug i<wnom man · ga li ma i pc c im a Sil nlvnrcnim Inz islilll. zidovi su bili od mlboja zL:mljc a krovov i od lako I.2 Os/aci hipokll/l. di. Nadeni su ostaci i jedne peei ~iji je gornji deo u oblik-u kupole od perene gline a loziste od redane opeke. pod ii.:.: IllnugL: mWL: kuc<. A. .avil njc vdlackL: kiilllc.:b jc do ba p ro<-va la Ikograda pod Turc ima .amijc i amami.u s<. Od j·ur.:zja . ~to navodi na zakljutak 0 svesnom usmeravanju veeeg odavanja toplote ka najhladnijem delu ku6e. U li cc sc ka ldrlllislI. menjaju se vlastodrSei od kojih svako donosi neSto od svoje kulture i obitaja. gn d . I'o'~'()j ak.1. (irati jc pus lao vaJ.."i2 1. To je vee period X veka kada se u Evropi pojavljuju karnini i peei sa potpunim ozidivanjem lozista.ln il koj i su i najv isc Irgovali po proslran o m lurskom Qlrslvll .1. ruseei prethodno podignuto.. s rpski se uglav no lll nas ilno iscljava a Illllslilllansko :.."i()() god .· .\·/ll iz Il C klldll. DL:spol S Ido n jc dobio l3eograd ad Ugara na doz ivo ln o upravlja nj c i za vrc mc njcgovc vladavine o d 1-103.Icvn. ali SL: prvo urcduj<. a ovaj naziv grada se prvi put pojavljuje u pisanim dolmmentima 878 god. Tlire i pOlpuno Ill<. po novo s<.: vr<.: ruk l'.lallOVnis lvo do lazi u g rad .:b no u L: lni ckum sas lavll slanuvnislo. Dnlga Pt) lavi na XV I v<. poscd ujll samo 62 ku Cc.1. Cve lala je Irgovina i zanalsl vo. a pos<. grad sc zllalno pros irio.l vojni h i Irgovilckih pUl cva. pos lo j.A!o nard n da V in ci ok" l.ja i Du brov "."iOOOn s tanovnik . U tadasnjem Beogradu. I'n. cijc jc crlL:zL: iz ra · dio l.: .os la li Srbi 152R god .ida nL: na IL:m c: ljima od lo mljL: lmg kamena.apaljivc IrskL:.: tv rdava . Uga rs ki ziva lj na plls la I kogril d . Bilo jt: 37(l() du e.l-lljCg Sinllijlll/l{/ Prncva l Ikognlda kao g rad s kog nasL: lj a pod S rbima zabelczL:ll je 1I pc riodu d L:s po la Sie fana Laza reviea..su sl :II:'1C kolonijc ( irk<! .lio jL: Irgova cko i ra ln o pris lanis ic: a g rad je imao prL:ko . Po dignulL: su mnogc j.: izgraduj<. . ira d Irpi vc lik L: prollle nL: u brujll.:lllc jy kojeg pOliCe plv i plan jcdnc mas inc za udri.lVne gra d L:v in c. god . 10 j<.: njajll lik i karakl c r grada koji prima iSlocnjacka obcl<. Posit) jc bio mnogo razruik n prilik o m osvajanja.na raskrsnit:.1-127 god . po cinj L: opsada Turaka i 1. UVOD LoZi~ta 7 su jo~ uvek otvorena a okrenuta su prerna ulazu u dom. i3eograd pad a 1I njihov<. bolnicL: i crkvc.

gou . To su po konslrukciji bile jed noslavne gradevine sa vi~e odeljenja: eekaonice sa ~edrvanoml. Vojvoele Milcnka i Silrajcvske uli cc . koje se pojavilo cim su preslala da se koriste otvore. rezervoar za hladnu vodu i kupatila .: ma popisll od 1733/34.Medresa Mehmeda Sokoloviea. kod koga se jasno uoCava lozi~le i odzak. u kojoj je vla. sa obaveznom ). sa bazenom kru:t. 9 hr~kih i jevrejskih crkava. Vodnsko k iii Ccsma. srednjih i bogoslovskih n:ola kao i muslimanski univerzitet . Au . . prcuscdnika srpske administracijc od 1720-1733. imala 95 ku 0t sa ROO slanovnikil . pa je zbog svega toga Beograd bio izuzetno bogat grad.. TreCi je u ulici Adrnirala Geprata.: mlx:rskog. ukaz 0 izgradnji Brt:ograda i dve novo potii)!nlli e zgrade narocilo su se iSlicalc svojom monumcnlalnosclI. a In. U loku illIslrijske vladavine razvijajll sc Iri varosi. 11 nnvim kllCama Srpskc varosi za zag rcVitnjc ~II. Ik ol:!rad dohija 1I rclalivno k n llkom vrcmenskom razuohljll plltpuno nov izgkd . ()va. Amami su gradeni uglavnom od kamena.jedno za hladno.~I. Sil svim uprilvnim i adminislr<l1ivnim zgn luilmil il llslrijsk ' vlasli.\ 8 B.na ognjisla . lacnije od I GRR. II kojll su se doscl ili mnllg i kolonisli Ncmci posle odlaska lurskog slanovnislvil .XIX veka U jc:el nom paiodu XVII vcb. sa oko 100000 stanovnika i brojnom vojskom U gradu je bilo preko 7000 amama i njih su Turci gradili po uzoru na rirnske terrne. god . dri:ala Tur~b lAIreVinil knja je II 10 vrc:me bilil nil vrhum:u moei.:01 yaros. To je bila palata prinlAl Ald. obicl1o oblik a I Sit vise hda . i Illkllm XVIII veka. bo i u ccloj Srbiji i na 13alkanskom poluoslrvu.:ve. Beograd poslajc ZrlVil auslrijskn . god..1739 .lI1as nje IIliu: Ca ra J)lIsanil bila poru!icna zbog rcgulaeije. drugo za toplo kupanje. rezervoarom za vodu i lozionicom koja se zvala "Culhan". Narod no g rronla.:V. prvi pul po principima cvropskog nacina grad njc. Beograd je bio izuzelno lepa. prostorijama za kupanje. Sve do XVII veka osvetljavanjc domova bilo je porn<>6. Bogate kure su irnale sopstvcne a za ostalo stanovni~tvo su podizani javni amarni. cmacka Yaros je u delll d. osnovnih. Deo yaro~i uz Dunav je bio centar trgovine i zanatstva. kao i rezervoar za toplu vodu sa pulouoblim svodom od opeke. pored n.iuanim pl'c ima . Energetika Beograda u periodu od XVII .:dclll Dorco Iii .I luCa od borovine.: lkih oblcpljenih peei i d a lje korisecni bakarni mangali. Srpska vilros se nillazila II kraju nko dilnilsnjc Saborm: erkvc. lrijski lAIr Karko VI pOlpislije 1724.2. Kupanje je bilo obavezno pre i posle molitve. niZe od Vaznesenske crJ. Z gradc Sll bilc OU opcke i mallera. pa je to period u komc jc izgratleno novih R5 kuca.'upo10m koja je bila pokrivena olovom Najdufe su se saeuvala tri: jedan uz konak kneginje Ljubice. drugi u donjem delu Kalemegdanske tvrdave. izuzetiio od cigala.nog iii visL'ugaonol:! .lI1i1s njih IIlic l Srpsk ih vladaril. je pn. Nova Ikllgradska VilroS. Dunilvskil II pn. sa visokim tavanicama. I. . 1cdu lim. Dobi lil je naziv Karlslal iii Nemilcb Yaros. Todorovic PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREIANJE na. bogal:l i vclibt islocnja ckil VilrllS. kojil sc razvijillil va n saneil na silvskoj padini nbuhVillilla je kose d. 1. god.sanuril Vil <.2. krajem XVII veb. 7 Carlija. vclikim pro/llrima i allslrijskim I. 217 dfamija.lurskih ralova sa prvim periodom allslrijske vlasli oel 171 7.

i ne zna se da Ii. sto govori 0 masivnosti zgrade. Na os novll egipalks ih rresaka i. Ova lampa je ko ristila ka o goriv() mas t iii ulje a svellos l jc dilvao plamc ni ziza k uei plil lnil ii i ku 6ine. cinila je tepu i skladnu celinu. a vod a se uzimala sa Ccsmi koje su bile rctko rasporctic nc pll varosi. uli ce Sli bile bel: osve tljcnja. oko koga Sll sc sakuplj. vee su najecsCc oble plje ni hartijo m iii zjape otvore ni" Kuga koj<t se pojavila d ala jc gradu avc linjski izg!ed. do nosc "Iukijcrnu " . 1)0 ovih Ccs mi voda sc dovod il<t starim vodov ima sa Bulbll klcra i iz M. koj i su imali svojll kllill nij u na /)orcolu. koja jc ima la oblik. Od svih objekata iz tog pe rioda preostala je sarno kuea u Graeanickoj ulici broj JO.tillg Mllkrng l . koj. .to j1itckc.t jc' glav nll i cc ntralnll sllbu sa otvOfcn im llgnjistcm u sredini . ulvroc no je da sc u 10 . koji su unistitvali cit ave dclove grada. Za osvctljava nje domova sve dll XV II vcka slu. BeogrmJ jc u 10 vreme bio bez ikakvih kn munalnih ureli a ja. Nije bio zavden do 1737.":il iw ih lavirinitt a i smd taj nih pros torija u zemlji 00 pre 5(KK) god ina. god.. i koja se nalazila u ulici Cara Du ~a na . prve nstve no ulovlje ne divljaci.t!.l. M<t lo koja ku ea im<t prozorc s<t s taklo m.t se pe nju uz sle pcnicc.!evka pos lavljc nog n. J-irana jc smcS tana i u hlaone peCi ne. prljava. velikim zidanim petima prelqivenim ukrasnim plocicama.: jc covek gradio titkodc Zit cuvit nj.: hranc. Bile su grejane.. Z bog ovakvog naeina grcja nja. kao i malim potre bama u e ne rgiji za zagrevanjc. Krov je visok sa visokim pros to rom tavana.e . Posle kratkog pe riod a naglog razvoja pod austrijskom vladavinom.ug. it poslojc nalazi c. iskljucivo Zit udr/. Ikograd o ll1 su vrlo Ccsto hara li poza ri. Zauzirnala je veliki prostor u krugu dana~njih ulica Knez Mihajlove.avit njc hranc. Srpska ku ca s kraja XV III vc ka im.tzi do ponovnog mtscljavit nja grad<t i pove ea nja broja hrisea nskog stanov nistv<t . lJ XVII Vc' ku . :lO(}O golii ne pre n. Druga velika zgrada podignuta u tom periodu bila je A1eksandrova iii Vitembergova kasarna. je gradnja uop~te privedena kraju za vreme austrijske uprave.lampu.I.tni. medutim podataka 0 njegovom zavclenju nema.i. prema uzorima becke arhitektuIe toga vremena. eetiri velika ulaza i 312 prozora Oba 'objekta projektovali su i gradili Austrijanci. god. Gornjc spratove objekata podignutih pod austrijancima Turd su na merno rusili posto nisu ze lc li i volc li d. Te k pos led njih dcccnija XV II vcka doi. OSlalo jc za pisa no da: " Sarna ya ros ima za lostan izgled voj niekih pusto!ic nja . Dok je zahvaljujuei va lri covek veslacki proil:vlloio loplo lu ud najranijih pra islorijsk ih dana. '. bez ijedne velike gradevine. Krajem log vc ka I3cograd ima oko 25000 s tanovnik a.tj cenl ra ln i izvo r Illplll le bio je jed ini u ku ei.io jc: Ill e od borovinc. velikoj mogucnosti akumulaeije toplote.. hladc njc se du go svod ilo na prime llu pri rod nng !edit. D ubrovea ni. O bnavlja se pOfll se na varos Ui' malu pll mllc drl. Nad vatro m jc bill obeSe n vcliki kol . Varos je u razruk nom stanju. Ov. Peti su se nalazile u uglovima prostorija kroz koje su prolazili dimnjaci celom visinom zgrade. po novo osvajaju Turci. skim manastirom i ~kolo m. kao i slicne Becke palate.av ne vlas ti. U srpskom delu varo~i najveee zdanje je trebalo da bude Mitropolitski dvor.tO II kO lne sc kuva lo za Celli Pllrod icu. Zidana je od cigle velicine 33 em a unutra oblozena slojem kamena i maItera. Ova ogromna kasama imala je prizemJje i dva sprata.ti i ukuc.1. Zmaj lovine i Obilieevog venca. gOO. snega iii hlaol1\: vode planinskih potoka . UVOD 9 Zajedno sa zgradom g1avne str~e. jezuit. ali je dozidivanjem dobita formu tirilicnog slova G. Njena osnova je oblika pravougaonika. Beograd 1739.

prc ~'Vega lurskih obieaja i navikil .fevrcji zidaju svojll o~ novnu skolu i obnavljajll sinilgogll. Islovre mcno . Vlvrdeno je da su Turci 10 ~inili 1553.od d. Ku ee su bile Zitst rvenc cilimima. poskpe no sc lIklil paju II grad .'.10 B. Na prostonJ d anas njc pijacc na Z e kno m ve nc\l bila jc ve lika bar. Iz lih da nil. pa sc m mil le prime nc 1I za natslVlI . v. kada sc u skromnim r. je kllCa u uliei Kralja I'e lra brtlj r. a na padini iznad ulice Gavrila Principa nalazilo se selo Savamala..rana "Kod znabl pitanja"). pOliCe \)osilcjev Ii · ccj iIi Visoka sko la.1.m as njc 1I1icc C ara Dusana prcma J)unaVlJ. cncrge tske plllrc hc se svod c iskljuCivo nil grcia nje i kuvanjc .re· va nje bila.. oko danas njcg Savskog pristanisla. podignul 1l IRO K god. a dllseci za s pava njc . Vz Srbc.mcramil poeinjil lo Sil grildnjo m. sve do prnpas ti uslankil.o varosi izvan kapija i sanreva. a li u nllvijim ku ea ma pllcinje i uvodl: nje pcCi . nalazi 1I nJk a ma Srba -lIs la nika i razvija se pod njihovo m upravom. Nova arhitektura Srbije u XIX veku Devetnaesli vek po~inje I srpskim uSlankom i razvijanjem naeionalne svesli 0 ponovnom stvaranju srpske driave.3. Prvi zapis 0 kori~eenju led a u najblaoj okolini Beograda potire iz 1721. u Ik ogradll i. a omall e risa na krcenim mall e fOm. k:to porodi('. kada je prirodni led vaden iz Tami~a i Dunava za potrebe panreva&e pivare. 7. ( iradc na ie od opd. na ku6 1 trgovCil Nil\lma leka (d aml. dok je krov fXlkrive n ecramido m. da bi ga u loplim danima korislili za rashaldivanje hrane i verovalno za pravljenjc sladoleda. rl:vanja prcovladuju milnga li. dok su se oko Skitd a rsk e ulicc i Z denog vc nea nalazile dve cigansk e male. kvrejc i Turkc. Srpski deo Bcograd a sc od Ig06 god. Izvan sanca.ivc krmc ni.los nve k sc kUVil nil olvorenoj viltri.2.'. 18 13. Ilcogritd i dilljl: ne ma ku cnog vod ovod a.!. Beograd ima lvrdavu sa gornjim i donjim gradom. Turc::i su zive li unlll a r zidin a i II sa moj Ivrd avi . 1. a onda u XV1 veku. II kojoj su danas smcsle ni Vukov i \)osilejev mu/l'j. do k Sll Jcv reji. a prema Dunavu linijpm Skadarskc ulicc.. varos opkoljenu sancem i de. Na krovu se 7 .lde na jc prva veCa zgrad a od Ivrdog rrutt l:rijala i tn je zgrada dan . Ova zgradil je najslilrija k1l6 1 u danasnje m Ik ogrildu.~ nj a b . Todorovic PROIEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE vreme znalo da Wadenje naslaje i kao posledica isparavanja vode. V l'e i Vraea r i C rve ni krsl. U naeinu zil /. grad skog sao braeaja i owc tljc nja. kojih je bilo dosta u ladas nje m Beograd II . Liniju tadasnjeg sanca d e limi~no ozna~va pravae koji bi danas vodio od Obilieevog prema Topli~inom i Kosan~ieevom vencu.l/. nc samo Pa lilulil i Silvil m. Na jednoj frcski se vidi rob koji lepezom izaziva strujanje vazduha iznad eupova. C inca ri i 1 ~ lI gil ­ ri o O ku lna sclil . skladi~lili led u loku zime. (iodinl: 182-1. god . silgr.gradem.<llim kU Ca m3 ~'VC vise korisle i kao ukras. Nema nikakvih dokaza i dokumenala koji bi govorili 0 praktienim prime nama blade nja na leriloriji Beograda.L~ njc dlL\eV nC bolniCl:.:c sa spoljnim zid ovima ckhc lim 7-1 em. god. ako ne ranije. god.ivc li u jcvrcjskoj mahali . lspod Tasmajdana prostiralo se selo Palilula. To jc dolla . koji sc u bo· f.t! a. mind c rluci su sc kurisl iii za Sl' de njc. Alba nei. it grad je po stilu zivo la jos lIvck pod ulicajc m ISlok a .apazajll dva dimnaka slo ukazuje da je za/. ( irei. ali je verovalno da su Beogradani. fXl ~'Voj prilici limcnim pccima uz dodalno zitgn:va nje manga lima.vama i drugim voeem. . S rhi u gl1lvnom na savskoj padini. IJkllpno jc bilo nk o 25000 do 30()OO sta novnik a. (iodine Ig2. bila je Savska va'ros.. proizvodeCi sladoled meSanjem leda i snega sa smok. 11 fXxlignul il jc po jos uvek lipie110 11Irskoj ko nccpciji grade nja.

lako sa zaostatkom.\Cc ne ka ljevc peci Sa lozc njc m if.I .) Beograd lako dobija lIs lovc: za dm gll ve liku raw svoje il.8-1. I'rvo pozo rislc po liCe iz 184 1. kada je Srbija dobila veCu slobodu i kada je porela da se izgraduje srpska ddava.. a 2() n)!k do te mc lja.1. ). a voj nil sko la i gimnaz ijil od 1839. U (lim. slo z nac i i dn hi janjc prvog reenog sanb racilja na parni pllgo n. sagraden je od izuzetno rnasivnih zidova. god . Grad menja izgled od 1830. Konak Kneginje Ljubice. godine incide nl o m na (:u kllr Ce' smi.l. Debljina spol!nih zidovaje 94 cm. iz l3cogrilda od laze poslcd nji dc lovi Ill rskih Irupa prv im srpskim P i ) robrodom. prva pivil ra iz 1850.t Cvetka Rajevi ca (bivsa Rca lna gimnaz ija).IX78. god.a V 'I. kao sedi~te i srpske i turske uprave. god. a li ..tS njllj lizlln M irkovoj uli ci br..nava nje d rzav nc nCf. U pc riod1l1 117(.) klinik a u III. slo jc poscbno znacajno.0 W/m .). god . Ovu izgradnjll jilvnih objckil la i ZilCel<lk indllslrijc pril ti zid il nj e mnoslva sla mbe nih kuca. ~to ukazuje na koeficijent prolaza toplote od oko 0. Srbij a vodi cl va rala sa Tursko m posle koji h skdi pri. Beograd se razvija u novim privrednim i d~tveno-politi ~­ kim uslovima. po~to je postao presto nica Srpske knefevine. Sla mparij a.nic!.1870. log pe ri oda pOlice i bo lnie ) II Vid inskoj uli ci (clos koras njil ocn. il isle god inc I:milija n . 18·m god.. a grejanje je bilo kaljevim i limenim peCima.~ nja Skupslina grada) i zelc. II cijoj jc blizini U islo vrc mc izgrade na i zgr. Vrhlln ac za lcgnulih od nosa o bc kzc n jc 1862. Beograd po~inje da se priblifava evropskoj civilizaciji. god. P.god. ope t u Engleskoj. Beograd dozivljava najveci skok u svom dotad ~ nje m razvitku.. restaurisan. Do lilzi du o nJza nog slik oba izmedll Srba i Tliraka. ko ji l1l se IIsvaja o rt ogo na ln i siSICIll IIlica i hlokova. . l'odizlI sc: Narodn n pOf. Godinc 1867. U to vreme je izvedena prva ventilacija kao i hJadenje vazduha pomotu led a. od austrijske opeke sa kamenim poja~njima . U lice sc prvi pUI osvclljavajll fc njerima. Razvnj Beograda iJi iJill i veeih raz me ra dil nije bilo nape le a lmosi'c re kao poslcdi cc du a liz ma izmed ll Srhije i Turske 1I oblas li pn lilicko . i izgntd nja silvskog prislil nis la.oristc:. UVOD /1 kada je l ames Wa tt u E ngleskoj vee ko nstruisao prvo pamo grejanje (1750. "S rpska kruna". I)zorcli.) i kada je Evropa bila na pragu vre lovodnog zagrevnog siste ma (Perkins u E ngleskoj 1831.aviSnos li. sta nie t.ckonmm kih i sncija lnih od nosa.. Iz tog perioda safuvani su Ko nak Kneginje Ljubice kod Sabome crkve i Konak Kneza Milo~a u To¢ideru. biblinteka i ml1Zcj od 1842. god. Zgrada ima niz dirnnjaka. god.Ios imnvic prav i regul acio ni plan Ikogracl.l. 1. Zidaju se zgrade od tvrdog materijala za ddavne potrebe i stambene lruee od slabijeg materijala. Danas se u ovoj zgradi nalazi uvede no centralno grejanje.td.t prvi ho te l. Dolazi do prirnetnih urbanisti~ko­ gradevinskih promena i od poluorije ntalne varo~i Beograd dobija izgled varo~kogase ­ lja evropskog tipa.~ in glon a) . Cetrdesetih godina XIX veka. U 10 vrc me se zid . Slovak F ranc Janke pravi prvi regul acio ni plan novog I3cograda na pros toru Vraea ra i dajc pla n r~ k o n s lruk cij c Te razija.. a sla novnistvo broji nko 12000 Ijll di... II. dvor ( cl aml.. koji je u toku 1979. pos le ccga sc Turei pOVl ill:e 1I gradskll tvrda vu i visc btsova bo mba rcllljll Ilcograd kada oS lceujll 157 kll ea. a god ine 1863. god.gTadnjc. \ J njoj ' ll /a grei:t njc' boles nick ih sllbil kori.. pod ignlll jc prvi pa rni mlin. . vojna fabrika iz pc rioda 1850. pos ta i apo lc ka vce Sll pos lojil li od 1833 -34. hodn ik.

~ lXX4 . koje dobijaju ohlik renjna .lI1c' swc.~ r . loja..lll je ohi lat(l lav. () uvodenju g raLiskog ckktricnog osvctljl:nja je bilo prvih dngovora JX~4. pa o lk i na sa moj rllzornil:i. Liohio ckktricno lIswt ljcnjl".ll11re na pGtroicj iii "gas". Ka s nijl: ula.\"c/ih godill{l dcvc/II{lc. s.1 grcjana kOll1hiIH)V.svec.1 hecki d vo r.ln ll.I. gml.ljolike. za kojl: jL ' hi lll 7 14 ml:sta za sl:tknjl: i 6() stajanja. gml.tije vc' pl:ci s u hilt: 1I kitllcc larijal11a i cekallilieallla pry.. jt: evilil:ntirano (d I op. 1.rL'da a litllL"llc rl:c i u o ~ lalilll te k . dvora il1lala jl: po slihama i hmlnil:ima hllgato ukras.\·/og I'ck{l .lrtlL" 111.12 B.: prl'ma Kojima Sli Sl: pllsk prnls l.rad jc I x'n .' tin~kih i 2~S Jl1t:handzijs kih knjera ... Lkklri c na eL"l1tr. gakrij i i gll:dalistu. p<l ~ u zanill1ljivl: rriu.' iL" .ija" .: lagrev~lo Il1nogobrojnim gvozdo:nim po:cim<l kojl: su hile r.In>dnll rO/uris t!.:ce otl c istllg guvedeg. gu d . .1 kW . ltltlicall1 . 1' .: uvlac ilt: praljl' il slisedstva da bi tal1lo susilt: nlbljl:. s laro£. pll u/. i 1lL-()f. u h"ug ralbkoj van>si jt: hilo :l(.\inc ukupnc' ~ n" gc 4.vij.tia Iri P. k.agro:v.\'" II pOl<lrisno: lavan. /.e u pril11l: nu I../. /.:nj uiu t/V.tia it' illl.: no: kalj"w Pl'Cj (1( 1 11l... (iodilll' I ~) . Torao vazduh III I hrlljnih peci i glt:dalal:i'.rr.lI. u basti Karam: "!(od skupstinl:". TodorTJI'. \(ilzvojel1l pcdar~t v a vlls l.d . r. l ~ro ­ rl'.)!.a il'd a n kWh n'nll:!\. ciji je sops lvenik llilhavio lokomnhilu i gcnaator.. . dok jl: zcil:/nitkit s tani l:. prva sijalie~ jc zasvl: tkl a I XX!).k lll' po hnillvima. ~L·dutim.c PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GRFJANJE Slikf1 1.vor SVL" tlosti i na prvim prL'dstaval11a 1I pO/oristll . Swce su i/.tiic vill1 i lill1c' llim !1c·cima . Kr~je l11 X IX vl:LI Ik llgra d jt: In: bao da dohije gasno osvl:tljenjl'. lI1sk i proSlor pll/o rista .1 1.)It)\"in()tll X IX veLI \I Ikogradu je jako ra/. kll ii s u rrlli/vodili w. god . K.oru n.!. g(ld ..3 KO/wk Kllcgillje Ijllhicc zidllll/ridc. lojanil:c' i u bogatijim kucal11a Sl: korisll: c ira l:i i lustni sa vL"l: im hrojcl1l sVL"ca .·n csnar "l1lumdi.2 knjaa.. ovCijl:g iii kO/ijq. ali Sc' ipak "~ Ial" na knjnil11a i pl:lrokju . Tl:l1lciji prve L'kktri cnl: l:Cn trak su pos litvljcni I X')I.: zam.

I I ~ Iarijilll na . god.l n. a rashaldna postrojenja se proizvode tek od sredine XIX veka.~ r. kao i 1'. vodovod ulazi u beogradske kuee.1 !.d . oznaeava poeetak vestackog pravljenja leda.1j1. Hladnjaca je ima la dva amonija cna kompn:s<lfa k. Razvoj ~rcjall.1 le mpe ralUrc II njimil oJ + 2 d n +(. gmli nl' vccilla slalllhl' nih . a II skrollllli jim .lllli. I jl'l lll n m ."Cohe".lpacit c ta od o ko 250 kW. .t.8 kg sleskog uglja.'. ldo v il1l .1 i rildillniGI. Tramvaj na elektricni pogon se pusta u saobraeaj 1894. ( io din l' 11)0 1 IIl'l lgl.lk ill I\ frikll.I..ilo i 1.I. god.lnim.l.1 ankl' li II. kada pocinju da nestaju tramvaji sa konjskorn vueorn a elektricnorn energijom se kasoije snabdevaju i gradski vodovod i zanatstvo. ima nl'dos l.:/(il' nu jc I')(HI.1 Cl' nl r. koja svoj poeetak belezi 1845.4."C.'. I' rl'm. a nesto ranije fabrika tekstila .1 :'rl'j. 20 "izote rmicnih" vagona za transport mesa.a i 1-1l) konjll s ni ea.ln j:1 ~l' \ ·.!. od ko jih jl' _(l'lX hilo nd l\' rLi . I'JX<J dli ca ll.) i II njillliljl' i.l. Srbija ima 1896.!... 1'0 Il govoill ~ .I fit'lll lllll "I'" hllll:lnn .vodnj ll 201 kda dncvno.. LJ 10 vrc mc jt' r ns " .. Godina 1755. a 1898.ldli i. I\ uslrijll . god .ldli . sa mO" lI cnnSCt I o(\rzava nj. dn.1 pl1ll1 da dohij" prVIll'l'll traln ll grcj. cL· nlr <tlI HI .a grl·vanja ". lvr~ i o XIX vck sa 550()() s lanovni\. UVOD 13 trosila 2. kada je trgovac Franjo Sozen osnovao 1I Beogradll pogon za proizvodnju i preradu mesa.' i paviljoll" ( Jp\ lL' dr2avnal' ho lnicl' 1). pa c. Prvi amonijacni kompresor u Beogradu ugraden je 1895..1 lIl vnkn ll jl' da "52.: grade .: I\. Nekako u to vreme je izgradena i fabrika seeera. postojalo sarno desetak tal'Vih proizvodaea. avo ras hladno pos lro jl'lljc jc slll /..1.knL' pn :i. god inl' /hog Il'\k"b 11 I'l'ali/:t l' iji ovo" podltlwa l.1 pl'llil.i h dl' I. u duiini od 5 km. god inl' II Ikop. a predvidena je bila ugradnja 3000 . .ia 1I XX vcku do II S\'ctsko~ rata.l(\ jl' z..lIl1lvllik a.i\·i ()-I . n IHHll l(':". sa odeljenjima za kupanje u toploj vodi. god . II IlC )VCl/ id .1 izvol.. di la lag l'c·vanj l'. god.lv.\'o/.lm~ " il IllldilllpL·sll'.dllli pn lrns njll II gr.. Ikngr.1.tljin. a 1892. Prvo je bilo 70 lucnih lampi od po 1000 sve6! 11 glavnim ulicama i 1000 sijalica od po 16 sveea. 1. rL'~L' n jL'11l . PI' 'ma popisll IW )l).ldlil' 1:\'I'I'j1l' 1 1 Dr.\ kdl ili in..' 111 . l·lo vi iie' od j1nIna':·c.. jl' i' P'1l1 hi gij" n.!r:.1 .lIljl·. I:r.dj:I\·l· pl'I.mellskll .. U svetu je 1875.~ . l'ijil1la \L' jos kn ri siL' Illall . Siano i Sll hili 1I"l a\' ll <Hll ~. Vl'C I'J() I.' i i k.)ni c. hl adc nim V.~. U to vreme Beograd ima 21 industrijsko preduzeee.1. goliillL' II kljll l'L' IHI 11 rad plY'l d..5000 sijalica u domaCinstvima.-'. Od w ih popisanih slanov. Kao posledicu razvijene industrije mesa. u pivari Borda Vajferta . il ra s hlalkllo meso sc kuris lilo 1. 2 17 ma gal'.1 lok .ilkl' II .r.1 \'1'. ILi jc n.1 10-10 m sa I1kllpnll II ' ).~mi s hl I. se pusta u rad i prva hladnjaea u klanici Srpskog klanicnog dm~tva 11 Beogradu . j1l' ri.. rallt\\'i '11 p rl'kinlll i i . na liniji Terazije ..!.l'ad . Godine 1889.7'. grad dobija i kupatila na Savi.c:rl· j:lllja 1I kllh injl· . god ...: SI. IlIadcnjc jc bilo sla no m vodom i n ls . Pilrn. jalo 3 17 gos iio nica i kafi.1899. la ll<lv im. '·I :llk\'ill. kng mi nimlll1l. 1I I:ngkskll.2. u Beogradu se pocinje sa kopanjem 5 velikih bunara na Makisu.!. ko ~rl' jalljl' sa cc\'ovodolll 1. I-I (I ~ 1 : 1I1 'l\ nika . koji Sli ~ I il novali II 5-1-1 X kll ca . 1')(17.lmini.. a II kl a niei jc hilo pCI hladioni ea korisllL' povrsim: od XXii mo. \'n ' 1"0"..· u\'d ikol1\·Olk 1'<1 .ll' dllh n m.l. 1 .iV lov in. god .1 ). To je bio proizvod tipa "Linde". pOt'l' lo ~ l' sa lIvolil'njelll r a mo ).... kapaciteta 52 kW.Topcider.

a Vilsingloll. a odeljenje prosekture je ubareno u plan izrade grejanja.lj za poljllprivrL:clnll Srbiju .!cdml od lak vih kll b l jc o na sa zcknim plocicilmn na fa sildi. preduzimac Vasa Tesic dobija koncesiju za izradu masinske hale za kotlove. po ceni od 87. i I')D .s pos lo ji na 1I f'.l mllska gilllnill. godinl'. za koji je zakljureno da nije bio dobar.000 kliCa. LJ pc riotill oel pUCc lka XX V Cbl do I SVL:lsko!. Ku CL: su vcCinom hile pri/. jedllo na vo(klli. Bila je to prva beogradska skola sa centralnim parnim grejanjem. nn IIglli Kra ljit Pclra i LJzlln Mirk ovc uli CL:. koji jc dobio Ic rmoL: kklranll 1')01. 'I'll su Iml L: li "I l rislol". jc r posk Ilalkitnskih ritlova I1J1 2.n. Tranwaji Sll hili najvcCi polrosilci sa 499 MWh. dolazi do ponovnog odlaganja radova. Postrojenje je pusteno urad tek 5.14 B. SkdcCe godine zavmen je hotel "Moskva". NL:kitko u IOIll pe riodu ec je l' kklrificiran i ZL:mun. Iste 1906.ljna ccn.:janjl' sa clc mc nlima proizwticnim II Madarskoj. U In vrl'mc Beograd jL: vee bio razvijen u indu~ lrij~kom pogkdu i 190R. koja ima poscban znac. pa je jo~ u toku godine obnovljen ugovor sa istom firmom za nastavak radova. Ovo je dovelo do razmimoilaZenja u stavovima u samom ministarstvu.odinc iznosila O •. Ccnlralno grcjanjc U slambc nim zgritdama iz log vremcna jc rclkosl. koja jl' im.-1 MWh. Podaci 0 pOlrosnji d c klricnL: cTll:rgije Zit 1') 13. kilTll:d a rijc i lok a li ]] 5 MWh. . Ccnlritlml !.-iju jilvnih zgrnda. I') 12. nije bio izraden ni do kraja januara 1904.Todorul'it PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZIt CENTRALNO GREJANJE prcllo se na izradu plana za lokalno grejanje modernim peCima. Srbija sc zalazc za il. rillil. godine.1. LJ Ilcogrndll Sl' pokre ce indllslrijsk. koja je podignuta iSlovremcnu sa hOlclom "Moskva".65 tadasnjih dinara u zlatu. 24..tlk it nskih rit lova. godine. I J pniodu do Il.radnjll ci lavog siSll'l1lil hladnjit l:a i profcsor Dordc SI . Novi projekat. godine.a :):). i 10 u vrelllc kada jc Ikograd pocco brm da sc razvij a i nadoknaelujc propuslc nll.. godine. S millra sc da jc prva sl illnhcna I-"rada .ijit i d r.l 1 kWh Il' !.11I ulicc 1) lIrc l)anicica i I)zord /.lvnom privill'!. troskovi rastu na 200. L)omilcinslva Sli pOlnlsila ·1211 MWh.-I'JIX. februara 1905.grada sa ccnlritlnim grl·jitnjc m. MWh.!..OO() slanovni · kit i ok n 19. Na licitaciji Ministarstva gradevinskih dela. maja 1904. Trec. kao prvi hotel u Beogradu sa ccntralnim parnim grejanjem. godinL: jl' imall 22 pn:duzeC<1sa masinama n. l'c nlralno gn. supe za ugalj i cevnog razvoda. l'roccnjL: no jL: cia jc prosccna protl. To nije dovoljno da se radovi nastave bez teSkoCa. lcdara. pa kako su se pojavili i dodatni tro~kovi za izgradnju masinske hale i sistema razvoda.-rcjanjit sc svc vise lI gracluju. !. rvkdulim. kada jc bilo oko IJO. uz izmenu prvobitnog plana. godin \.tnojcvi( i'izicar i prvi rL: klor Ikograd - .l. Dogovoreno je da postrojenje bude zavmeno u novembm 1903. godine u Beogradu je otvorena nova osnovna skola u ulici Kralja Petra vise SaOOme crl.. avgusta 1906. a svi mu lori i aparali svc!. ali predslavljaju ug!. I'JI-I. godine (prema podacima i dokumentima Arhiva Srbije). rnedutim. Ikograd do hija jl)S ndlllik\ ) javnih I. cija sondaZa prethodno nije obavljena.'i~ dinilfa . ZOOg nepovoljnog zemljista. hilit kllb knja i (I.<:mnc .:.439. godine.:ve.odinll pokilWjU da jc ilcograd II 10 vrcmc Ilil lllil:no osv<:lljc njc lllro ~ io ] 1(. prl'ovladujl' lokalno grljanjc soba . godine. nailazc opc l godinc Id kih ra zaranj.000 dinara. a -10 ml p..!.. II kojoj Sli sc pmslorijc zil grcvilk "irskim" pccima lipa "Nc ufang". Isti sislem grejanja je ugraaen u zgradu Bcogradskc zadruge u Karadordevoj ulici. vlaznc i sa spralnom visinoI1l ispod 2 ml'l ra . dolazi I svc lski ril l. Sledi forrniranje kornisije za nadzor 24.a ~dx: proizvodilll paru u ~llps l w nim kollarnio lm.1.lrni ()(I k\ )jih jl' Wilko I.1 ntl:ni pogon.

. kOlla sa po 2iiO ml l.7 MW. .a iz 13azcia koje sc pojavljuju bto kon cesionari...:n". s'" gc nn".2 MW..mit se delllonslririlni LlsisivaCi Zit prasinu i dntgi itP. SID se zhog spnril sa konees ionarim<l oslv".5 t leda na dan. godine vee 288. 1'0 kll c. I.agrevm: povrSine. godine. kapaciteta 93 kW. O na dobija jns dv". UVOD /5 -skog univerziteta. pomocLi kojih je moglo godisnjc dit se proizvcdc 2.:i SLi f.£lLlf. Beograd je kraj I svetskog rata doeekao sa manje od 50. bez nbzir'" na ovu leskoclI.5 miJionit kWh cleklricne cncrgije. maja 1908. Zit pogon same slrugare bila je dovoljnit jed nit Irecina ovih otp". koja je pod naslovom "Industrija h1adnOCc" objavljena na naSem i 'francuskomjeziku 1909. ilii se nije posligao i..kode lada ugr". Bio je 'T3Zoren bombardovanjem teske artiljerije i ponovo je morae intenzivno da se gradi. Godine 1918.imali . koja je na kraju rata imala ut. godine ugraduje se i p~ta urad amonijacno rasbladno postrojenje u pivari Bajloni. zagn. od cije proizvodnje su oSI<ljali drveni olpaci.000.le jns Iri parn". vet 1900.. Opstimt je prcko biroa .000 stanovnika. Opslinski odoor Ikogr<lda jc odlllCio da prellzme poslnve ce nlrale. . koja je bila vlasIilltvo Paje Jovanoviea. kao i 9 kullova sa pu 200 m povrSine. koja je I". godine imao 320. a 1933. koja naglo raste. priliskit 13 at mosrera. godine u Beogradu je osnovan i komitet Srbije za Industriju h1adenja. TLI jc prvo izgrildenll preduzcCc "Slrugara MiIkiS".215. U toku 1910. lad<lsnj. godine. kau i jedna parmI lurbina sniigc 1000 kW..:vne povrSine od po 390 m'~ i 11Irbim.1. od 13 atmosreril. zajma lI gr"'dlljc u lozionielJ cenlr".1 propa~itndll e leklric:n<. godine p~taju se urad jos dva kompresorska rashladna postrojenja.d<lkit. 100 kW.cljcni erek<l!' Trcei clektro-energetski izvor nil podrucju Bcograda je podignut ml meslLl da · naSnjcg Drvnog kombinalil "Beograd". godine nOV<l clcklrana "Snaga i svellosl" prcllzim<l napaj<lnje beogrildskl' clckl · ricnc mrcZe.1 nap<ljenje kOllova vodom.: energije nudilit silvn:mene cleklro-Ierlllicl. a dYe hladionice povrSinu od 230 m2• Postrojenje je proizvodil() i 2. koll". gndine iz sredslav". upfi1Va vecl922. CentraJa je za proizvodnju toplotne energije za dobijanje rnehanicke pogonske snage imala 5 parnih kotJova 2 2 sa po 120m zagrevne povrSine.1 opslinsk". Krajem 1932.r.. koji su radili sa pritiskom ud 9 almosrna. itli je 193X. a n<. uz dve klipne pllmpe 1. Celiri godine kasnije dodaju se jos dva parmi kOlla od po 39() m2 pnvrSine i prilisk".000 stanovnika.. pa se poj. Hrvata i Slovenaca.c aparalc. godine Ikogradska cleklricmt cenlrala smanjuje proizvudnjll.5 MW. Po zavrletl.d<. godinl' poveean na 31. U programu obnove posle I svetskog rata usIa je i Beogradska elektricna ccntrala. Ce ntralll je izgradila grup<l banit!. Godine 1919. u njemu zivi 111. prvi takav komitet u Evropi.Hilli Zit dOlllacinstva. InaCe. da hi 1940.:upni kapaeitel od oko 3. On pik i prvu domaeu lcnjigu jz ove oblasti.5 do 3.1929.:nlrille u razdnbljll doll svt:!skog rala IIskdilo jc 192K god ine. odnosno Jugoslavije sa Beogradom kao prestonicom.wio problem iskorisCcnja viska encrgije.rlljc lek 1926. cimc jc omoguecnn napa janje parne turbine sa gcncrillorom snilge 1350 kW. Poslcdnje prosin:njc prvc beogradske eleklricne c. Jedno je u fabrici salame u Mladenovcu.:u rata dolazi do formiranja Kraljevine Srba.I<)rom snage 5. urestvuje 1903. Kapacilct (lve nove clcklricne eenlrale j<.:iskorisC<:ni otpa<. godine u osnivanju Medunarodnog instituta za bladenje kao intemacionaIne meduvladine organizacije. Dana 19. AmonijaCni kompresor je imao kapacitet 52 kW..: hio 19. No.

gmlin t. godine je potpisan ugovor izmedu strugare i Beogradske op~tine 0 elektrifikaciji 16 vodovodnih crpki i tako je stvorena osnova za novu elektranu iz koje se prvo elektrificiraju Topcidersko brdo.:.t s rr.eni koh.: lIgradlljll ..<l grt..t!". ShvatajuCi da je za Jugoslaviju. neophodno stalno povcCanje kapacilcla magacinskog proslora i hladnjaca. Z hog ra la nva j rliln jt.: lo pl a r () l ro~ ll a votia .: vc( t.. Nalazeci re~enje u korist jednih i drugih.: i Trilov lja . () d m l' d ll~ pr il la ka \ ' i ~ i l11 s pra lllviIlla lI gra lkll ll jl' greja nje Vlldol11 <)(}170 "(" koja se f. iz strugare se izdvaja preduzeec "Elektro. U ti 1<):1 I.: su prt. Resav. S is lt. Svaka pumpa imala je svoj pose ban pogon sa lokomobilama koje su opsillfivale vi~e ekipa ma~inista i lofata.vmlnj.c munu .: tllll gradevinll ... .' bill lI ve tkn 1I lu k.:dviut.:s tu d. kao poljoprivrednu zemlju sa razvijenim stoearstvom.: "l\Jbanija " sa 7 l10rmalnih spralova.: os lan ncoslva rcn . Sin sc lil:c grt.t~ r ozo rislc "130s ko Buha".: njc za vc nl ilacijll .. smenjujuCi se u tri smene. il t.t Vanjl· i prva kli malinlCija .: r" 1I gradu koji. ud kojc Sl' na kn:tti l1o lllilisialo.:v.: kafiln.:cnlralno grcjanjc.: dohio jetinll iZUZ<.·ml jll i pm lll nim p n l~ l or ij a l11a na ml· du ~ pr.: su uwtk no ccnl ra lno grt:ja nje.grati t.:. iz Z rt. I u ovoj zgradi jc bilo prcdvid c no klimatizovanjc kal1t.Mak~" a.Ill' mil ch ' r ro i/. 1924. Pripremni radovi SlI zapoCc li i hlaunjact. u Z L"lt.:r SL' sDlalrillo d .·. a lros io sc uga lj if. u blizini slmgare.lIlO parno i votl c nn gn:janj. godine sc osniva u Beogradu Privilegovano akcionarsko druslvo. koji Sll lui.: oJ1ct naknadno OtillSta lo.t u pril. To.: f.:v.trnug gr"j a nja j.rccvog nar!l(lnll" uni vc rf.tnj a.:111 p.: bilo predvitie llo t.t rni t. Beograd. Svc un I rid t.tlima para -vlld .grati c na 1< jos 1I prvo j dt.: kojt.so m.grada Skllrs tint: jc if. na desetak bunara bile su postavljene pumpe za vodu koja se iz dubinskih slojeva pumpala u glavni rezervoar na Belim vodarna. Bila je opremljena kompresorskim rashladnim postrojenjem i imala jednu prostoriju za zamrzavanje i hladenje do -20°C kapaciteta za 2 vagona roba i ville komora za hladenje do oko 0 °C.t! iI 1I rro li \'slrlljnil11 ap a r.Todorovit PROJEKTOVANJEPOSfROJENJA ZA CENTRALNOGREJANJE ogromnu povrlinu i bili stalna opasnost od pofara.:janja .d.:sc i ih god ina ugrad iva ni Sli kO lluvi ncmackt. u rrvo m rcdu parno ..: la jc hila juln<l oti r rvi h sa Ilvi l11 naCi no m zagrt.:i ow zgrade .: njaninskl· fabrik e .: la riskih rros torija.tnja .:stu start.: prvi "oblakodt. ti iIll.t Skll pslina kli nc radi o ll gradc ni kOllovi Sli hili tl oma( e rrnizvotinjt.l. I I posei> no m apa ra tll prip rema na jt.vou nj l' i i ~ k Ijlli::ivo sc I ro ~ i o uga Ij.tl il. kllja jc tl V .1.:z niku i :I. Dedinje i Beograd do Mostara. Ucograd jt.ld a slaiIlo koris(enog rarno£.: proi. I(o l. 1I kojo j jl' da ll . ni ~ ko g priI i~ka . il na njima kula od 4 sprata. l'ro jc klima jt. hil a s u S m c~ ll"Il a -l pam" ko lla "Na lill ll . sa lIkurnom visinom mJ SCI mclilfil .:ccniji ovog vc ka .: st. J1nlvt.:ne na mt. Xlii. Istovremeno. nd ecga s.16 B. g rl-j. l<. To je bilo 1928.. 1938. svt. I J kOII. iako Sli prvi radovi na njoj zapol:cli :I.ic podignlll na mt. s i~ k l11i ~a 10 r io m votl o m.o mbin uv.:g hipodroma.mjas njt. Godine 1930.ll.: 1<)3)( glllJint.grilli . godine. rored do 1. :I. godillc .: su obnovljene iii podignule u pniotiu iz· me du dva ra ta ima il.t pod ICl11ljo l11. hilo jt: poslro j<.it. Ono je imalo u planu izgradnju silosa. koje se usmerava na snabdevanje Srbije elektricnom energijom Izrnedu dva svetska rata Beograd dobija sarno jednu hladnjaeu.: lr. <I 1I bioskll pskoj sali .: je rrime n jc l1 n u pa la li "ls lra " na T rgll Re pllbli kc. kada je osnovana Javna komunalna klanica u kojoj su privatni mesari klali stoku. podruma za alkoholna piCa i sislcm lanaca hladnjaea . jt.

1. vidi se da se u to vre. god inc. U hotelu "M~estik " prvo klirnatizaciono postroje nje je ugradeno u hotelskom baru. koji je proje ktovao i prvu laboratoriju za grejanje i prove travanje u starom de lu zgrade dan~nj eg M~inskog fakuiteta. koje je uradio inZenjer F.tvojc s ma njeno Zit GO. Prvo panelno grejanje u Beogradu je ugradeno u zgradi Francuskog poslanstva.d. ciji je glavni stm i':njak bio inZe nje r Muhin. jer D rel. inZe njera Pe tra Ristiea. godi ne .I . koja dobila ovaj proje kat na izradu preko.ta" V ilija Friea. Bioskop je svei':a no o tvo re n juna 19-10.ruclnjoj Francuskoj ambasadi u Pariskoj ulici. Prvi domaCi sis tern panelnog grejanja je primenjen na Univerzitetskoj decjoj klinici. Projektant je bio inZenjer Volohov. a ko me nt a ri su bili d a je atmos fe ra bil i! jako svei':a na id a je klimatizaeija Vi!zd uh a "funk cio nisali! Ix:spreko rno". Iz prepiske nadzornog organa.()OQ zgrad a .: SilV . a Covek zaduic n za rad pos troje nja s ta novao je na ma nsa rdi iste zgrade. Klimatizacija bioskopske sale je uradila evropska filijala ame ricke firme "Carrie r" iz Frankfurta.: sta ra i a mortizova na po slroje nja za proizvod nju e lc ktrii::ne e ne rgije i uvc d u turbine sa p ro ti vpritisko m i o du zimanje m pa re. it sta novni1.me iafunalo sa periodom grejanja od 180 dana. poznato je da je vodena diskusija oko ekonomicnosti projektovanog reSenja. Bcogmdska cnt~rg-etika od II s"ctsko~ rata U pc ri odu od 1941.1 novom gc nL'fa lnol1l u rhiin isti(:kom pla llll. Tavanice su konstrukciono izvede ne od cevi malih pre cnika koje su istovremeno bile i grejne povrSine.ue n jc imao svoj d a lj inski siste m od 1900. u da.UVOD 17 U vezi sa izradom postrojenja za grejanje u zgradi "Albanija". po ko II i D u nav. Kne~ek. i rc k<.1Sl' n. tra mvajske mrde 8W~r. Visina ul aga nja nijc bi la ma la. Postrojenje za klirnatizaciju se prvi put ugraduje pred II svetski rat To je bilo u zgradi hotela "M~estik" i u sa Ii bioskopa "Beograd" na Terazijama. do 1944.. Beogra d su bo mba rdova li Ncmci i sa vcz niei ukupno 11 put a.sa ntno je d a se tridese tih gad ina pojav iJa id cja 0 p rvo m d a ljinsko m gr cja nju u !3eogradu. I'. Os teec no je iii pOnlsl'no sknrn I] .5. po ugledu na mnoge evro pskc grauove. I ta ko sa prvim klimatizacija ma i id cja ma 0 toplifik acio no m sist e mu nil ilazi II sve tski ra t." iz Celja. R azvod vazd llha je bio zidnanim ka na lima . Cirad me ~e Ikograd siri u svim pravcima i lada p rvi put prclal. bilo da se greje toplom vodom iii parom niskog napona" . u to vre me. go dine. da instalacija ne korodira.: ra ta zasniv. Za ovo pos troje nj c se zn a dil je kori stilo freo n 12. najpoznatije g p red uzcCa za projc ktova nje grcjanja i prove trava nja "ADEM P". Lc njingrad otl 192-t goLi ine ~J Z jos 7S0 s iste ma po raz nim gradovima e vro pskog ko ntine nt a.clja je hi la da se ko ris t<. a li Sll rad ovi bili izvede ni dobra i na vremc.2. i da je raeunato da se 20-30 dana godi§nje lou punim kapacitetom Takode je pronade no pismo fabrici "A Veste n d. d a hi o pe t we poi::inja lo go toV() ispoi::c tk a. Tr~e no je da ova grejna tela "izdde bez ikakvog defekta 30 (tridese t) godina. 2 ko mpreso ra itd . film o m "O pe n. vodovoua i ka na lizacije IX% . pa rne ko tlove "S tre be l". kojim su porueeni radijatori.OOO Ijud i. pa jc spro veo vew sa ko ma ndno m tablo m uo svag sta na i oda tle mogao da upravlja pos troje nje m. I ova ideja jc p ro pa la zbog neeko no mii::nos ti eclog pod uhva ta. Beograd sc raza ra po ]9. put u svojoj istoriji i po novo gubi mnogo o nog sto jc uradc no i izgrade no. I/ grad njil posh. I nt e n.

godine je sarno 9. pa je usvojeno direktno prikljuCivanje. koji su jos uvek bili zagrevani pojedinacnim pecima na evrsto gorivo. godini Beograd je dobio preko 150. Osim Novog Beograda. a energetske potrebe grada se povecavaju srazmerno sa brojem stanovnika.000 stanovnika. Duk su prvi daljinski sistemi snabdevali pOlrosaCe iskljueivo energijom za zagrevanje. merni instmmcnti ne pokazuju dovoljnu tecnosl. TodortJ l'. Prvi objekti koje jc trebalo napajati toplotnom energijom iz ovih toplana bili su zgrada Saveznog izvrsnog veea. godine. u poslednjim sistemima se vrSi snabdevanje i za pripremll topic potrosne vode (naselja "8anjiea". Studentski grad i stambeno naselje "Tosin bunar". "Galenika". ukupni kapaeitet svih ovih kotlarnica je oko 580 MW. godine po stanovniku bilo 13. . Proizvodnja toplotne energije se ne meri u najvecem broju kotlarnica. ocenjcno je da Ce pritisak u kucnim postroje njima biti niZi od dozvolje nog za livene radijatorc. bez obzira na grejna te la u njima. a tamo i gde se meri.5m2. Temperatura razvodne vode u daljinskom sistemu je 140 °C. sa preko 5 miliona kvadratnih metara stambene povrsine. U istom pcriodu kapacitet gradskog vodovoda je za 600% veti prcma stanju od 1944." PNOJElI. U zgradama u kojima su ugradivani konvektori.000 stanovnika.18 8. Svi kasnije gradeni objekti su ovaku prikljueivani. godine prevoze 350 miliona pulnika godisnje. uz koji se podiZe Novi Beograd. svi ovi objekti su dobili svojc posebne kotlarnice. stambe na naseljtl se podau i na desnim obaltlma Save i Dunava na kojima se stari d ~o Beograda siri. Medutim. a ustale na teeno gorivo.000 stanova. a vozila gradskog saobrtlcaja 1970. Sarno u 1947. isla se na indirektno prikljueivanje. i dok je 1939. tako da Beograd stalno oskudeva 1I sttlmbcnom prostom. Toplana na Novom Beogradu je podignuta tek 1965. tI od rtlttl do tog mome nt a podignuto je 100. Sarno u opsinama Slari grad. sto sa toplanom na Novom 8 eogradu daje kapaeitc. Godine 1970. 1953. a oko 500 na teena goriva. godine na uzoj teritoriji grada jc bilo oko 1200 individualnih kotlamiea.-:t oko 1160 MW. Pustanjem urad toplane na Novom Beogradu pocinje rea lizaeija daljinskog snabdevanja Beograda toplotnom energijom. Ktlnarevo brdo. Miljakovae. a kapacitet toplane je 580 MW 1I de lll proizvodnje toplotne energije i 105 MW 1I proizvodnji elektriene energije. Vraear i Savski venae nalazilo se 727 kotlarnica. Ttlko su izgradcna naselja Ktlraburma. kao jeftinije rde nje. Od 1978. OVtl orgtlnizacija kontrolise rad jos 71 kotlarniea. od kojih oko 700 na evrsta. Banovo brdo. "Cerak"). godine u okvim radne organizacije "Beogradske cIektrane" nalaze se skoro sve veee kotlarnice u 8eogradu. Sumice i dr. godine. U zagrevanju Beograda prvi put se javlja daljinsko grejanje. S obzirom na pomenute temperature razvodne i povratne vode i ravan leren. pre sve ga kao stambeno ntlsclje. "Braca Jerkovic". od kojih su 6 na ugalj. godine bilo predvideno da se izgrade dYe toplane uglavnom za to podmcje grada. Osim top lane na Novom Beogradu koja trolii teena goriva. O no se izgraduje na Novom Beogradu. Kako je realizacija ovog plana odlozena.9 m2 stambene povrsine. hotela "Jugoslavija". Krajem 1971. iako je jos 1948. Beogrtld prelazi 800. ali ne i paralelno sa prvim stambenim objektima. sem naselja "Tosin bunar".TOVANJ£ POSTROJ£NJA ZA CENTRALNO GREJANJE se spaja sa Ze mllnom. Broj sttlnovnika u gradu bao rtlste.

Automobilski saobracaj u Beogradu dozivljava pravu ekspanziju oko 1965. radi toplje nja snega. pa velika hladnjaea "Centroproma" u Surcinu . gde je U okviru tadasnje vojne ekonomije bila i klanica i postrojenje za preradu inIeka. . "Beogradanka". ini. Beogradski sajam sa svojim ogromoim zapreminama bio je poseban izazov za zagreva nje i prove travanje.50. je pocela izgradnja petospratne hladnjace na Vilinim vodama. sa skladisnim prostorom za 2. na kome su radili najbolji slrucnjaci toga period a. na Celu sa prof. zgrada ima klimatizaciju u nizu veCih i manjih sala i predstavIja izuzetno ostvarenje u tchnici grejanja i klimatizacije.Wyss". Proje ktant je bio dipt. I aerodromska zgrada u Surcinu je klimatizovana. rasla je i beogradska industrija. "Vozdovac". Zgrada bivseg Centalnog komiteta je sezdesetih godina prva kompletno klimatizovana i predstavlja prvu prime nu klimatizacionog postroje nja visokog pritiska u ovom delu Evrope. imaju klimatizovane pogone. a kasnije je u blizini ove podignuta hladnjaca Beograd. zagrevane su vazdusnim pute m. Hotel "Jugoslavija"je prvi hotelsko-ugostiteljski objekat koji se klimatizuje ventilator-konvektorima. Godine 1954. ZavrSena je 1957. "Merkator" na Novom Beogradu). prema Dunavu.0 t robe. ali i vlastitu kotlovsku centralu snage preko 2. Mladenom Popovicem. VeCina bioskopskih dvorana je klimaizovana. UVOD 19 Prvi objek ti koji su izgradeni posle II svetskog rat a i poseduju klimatizaciju su zgrade Doma sindikata i Saveznog izvrsnog veca i to sarno u salama. Inace. Prime na klimatizacije povlaci ugradnju velikog broja rashladnih postrojenja. Robne kuee su u prodajnom prostoru takod e klimatizovane iii zagrevane vazduhom. a na ulazima se pos tavljaju vazdusne zavese (robna kuca "Beograd" na Terazijama. pOlrosnja goriva za mlazne moto re postaje vidna u ukupnoj potrosnji Beograda. godine i grad trosi ogromne kolicine benzina i dizel goriva . Ugraduju se kompresorska rashladna postrojenja sa freonima kao rashladnim sredstvirna. Hote l ima podstanicu za prikljuee nje na daljinski toplovodni siste rn. a automatska regulacija je sa elementima fabrike "Saute r".1. kapacite ta 1972 MW. oprema je firme "Carrier". Kada je pusten u javni saobracaj i ukljucen u veliki medunarodni promel aerodrom u Surcinu. Parale lno sa slambenim i javnim zgradama. a i u mooge postojeee se lIvodi klimatizacija. "Pinki" i dr. Postepeno se svi novi veCi obje kti opste namene klimatizuju. PaneLi su ugradeni i na parkingu ispred glavnih ulaza. Ugraden je trocevni sistem. hala "Pionir". godine. Primenjeni su panelni siste mi kombinovani sa vazdusnim zavesarna pod prozorima. Prva hladnjaea posle rata sagradena je 1948. U kotlarnici su 4 kotla "Steam block". Fabrike. Ladislav Vicek. Ponudu i predlog je dala firma "Escher . prvo ovak"Vo grejanje posle rata je ugrade no u zgradi Saveznog izvrSnog veca. Posle hotela "MaZestik" koji je klimatizvovan pred rat i u kome je ugrade no po sobama pa ne lno grejanje. Tu je prvi put razmatrano 0 primeni toplotne pumpe Zit koriseenje toplotne energije reke Save. Niz sportskih dvorana.0 MW. Panelni su grejali i hladili. godine u Batajniei. kao "Galenika". a objekat ima 25000 m2 povrsine. a kao energetski potrosaci javljaju se i velike hladnjace. a vazduh koji se ubacivao u prostorije imao je cilj da zimi sprecava neprijatan uticaj hladnih prozorskih povrSina ida ne dozvoli pojavu kond enzacije.

T()(iorol'ic PROJEKTOVANJEPOSTROJENJA ZA CENTRALNOGREIANJE Na le riloriji Bcograda obavlja se i proizvodnja elektricne energije.20 B. posloje velike le rmoeleklrane. hoteH Interkontinental i Hajat. zgrada Energoprojekta. nova zgrada Ateljea 212 itd. Beograd je i steciste stalnih skupova jugoslovenskih strucnjaka iz oblasti grejanja. Beograd se spusta i pod zemlju tako da stanica podzemne ieleznice kod spomenika Vuku Karadiicu dobija najmode rniji ventilacioni sistem . Pored pomenule loplanc na Nuvom Beogradu. sa skoro 1000 uCesnika. osnovano je u Beogradu druslvo za grejanje. godine pokreee prvi strucni Casopis iz ove oblasti energetike i pocinje sa praeenjem primene sunCeve e ne rgije u oblasti grejanja. godine. Godine 1970. godine sve znacajnije jayne i drustvene zgrade u Srbiji. hladenje i klimalizaciju (KGH) pri Savezu masinskih i eleklrolehnickih inienjera i tehnicara Srbije. Klinicki centar. koja danas radi vise kao rezervna. sa prvim predsednikom profesorom Miloradom Urosevieem. "Nikola Tesla" u Obrenovcu. godine u Centru "Sava". koja je pustena urad 1970. Od 1970. Deseti jubilarni seminar odrian je 1979. staro Narodno pozoriste koje je modernizovano i prosireno. posebno u Beogradu. Drustvo 1972. hladenja i klimatizacije. npr. Na seminaru su podeljene prve plakete za iivolno dele u oblasti KGH. imaju ugradene sisteme klimatizacije: Vojno Medicinska Akademija na Banjici.

vlai nosl. Za razliku od grejanja. suneevo zrace nje. medlltim. Za lo klima predstavlja uticaj koji projektant mora da poznaje da bi mogao da ga obllhvati 1I proracunima i dime nzionisanju klimalizaeio nog poslrojenja.2. od svih klimalskih i me le roloskih elemen. UVOD Pa rame lri unulras nje sred ine koje Ireba da obezbeduju klimatizaeioni sistemi odred uju se pre ma za htevima komfo ra ljudi iii lehnoloskog procesa koji ce se u njoj ostvariva li. kod projektovanja vazdusnih poslrojenja (klimalizacija. posmatra no u toku kraceg iii duzeg pe rioda. da bi se klima nekog mesta upozna la. 2. a prilikom projekt ovanja klimalizacionih postrojenja obracunava se i efekat suneevog zraeenja. uzimaju se u obzir tempera lura i ve tar. ve tar. pa 1I tom ciljll slede osnovni pojmovi klimatologije. vazdusno grejanje) obuhvala se i uticaj relalivne vlainosli spoljneg vazduha. provetravanje. KLIMA Ci lav niz me lcreoloskih e lemenata karakle rise slanje spoljne almosfe re.ala. Ovi e lementi su tempera tura. podrazllmeva prosecno stanje vremena u nekom mestu iii siroj oblasti. Od znacaja su za de Cinisa nje karaklerislika e lemenata klimalizacionih poslroje nja. ali ne 1I meri kao spoljni klimatski uslovi od kojih direktno zavise eksploa tacioni i inves ticioni troskovi celog pos lrojenja. Pojam klime . dok se uticaj sunecvog zraee nja uopslava i obuhvata korekturnim fa kt orima.1. vrsi se stalno praee nje i stalisticko obradivanje podalaka svih meteoroloskih eiemenala. poznato pod pojmo m vreme. Zbog toga. KLIMA I NJEN UTICAJ NA GREJANJE 2. Svojim zajcdnii:kim uticajima obrazuju slanje spoljne almosfe re.2. vazdllsni pritisak. 21 . o blacnost i padavine. U le hnici grejanja.

.22 B. kao i pod uti caje m pad avin il.1) t •4tDC) 2 0 . us led o brta nja i kre ta nja Ze mlje. S obziro m na promenu uslova zra ee nj a Sunea.0 PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE 2. Pos to je ovakav naein skup i kompli kova n. Slieno tome .2. to se sred nj a dnevna vrednos t ees to izracunava na os novu registrovanih te mpera tura u 7. srednje mesccne. pose bno se me re iii iz racunavaju srednje dnevne tGmpe rature.f! -4 1948-1962 JA/II. Maksimalna i minimalna te mperatura u toku .JAR ' . struj anjll i meSa njll vllZdusnih m asa rllZ licitih te mpe ratura. Ova pro me na moze bitno da varira us led promcne o blacnosti atmos[e re . Srednja d nev na tempe ra tura do bija se kao aritme ticka sredina te mpe ra turnih vrednos ti iz me renih svako g sa ta u toku 24 Casa.7OOo. srednja godisnj a te mperatura se izracunava kao srednja vrednost srednjih mesecnih te mperatura.1 Prom ella dllcvllc l empcraJllre II Bcogradll za vedar (I J) i oblacafl dall (Iz) IIjallllUrtt.1. i 21 cas a po o brascu: (2. " 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 Stika 2. U meteoroloskim os matrilnjima i pro ucavanju klime. vrednos ti te mpe rature vazduha pe riodicno se me njaju u toku da na i godine.14. Temperatura Spo ljni vazd uh zagreva e nergija suneevog zrace nja indire ktno preko povrs inskih slojcva ze mJje. srGdnje godisnje i maksimalne odnosno minima Inc godisnje te mperll turG.0\'. maksima lne i minimalJ:le dnevne te mpera tu re. Nlljvisa i najniZa dnevna tempe ratura predstavljaju maksimalnu odnosno minimalnu vrednost tempe rature u toku dana. Srcdnj a mcsecna temperatura predstavljaa sre dnju vrednost srednjih dnevnih te mpe ratura. Ovakvo proracunata srednj a dnevna vrednost zane ma rljivo malo odstupa od sn:d nje dnevne te mperature dobije ne premll casovnim te mperatura ma.

Suprotno tome. Upo rede nje m krive II i t2 uocava se primetn a raz lika u samom toku casovnih vrednosti. odnosno posle tre nutk a u ko me suncevi zraci dospevaju na ze mlju pod najvecim uglom. Na slici 2. Ma ksima lne te mpe ra ture se go tovo uvek javljaju neko liko casova posle pod neva. upo rede nj a radi. konstruisana na osnovu prosecnih srednjih mesecnih te mpe ratura. . koji se odnosi na vedre da ne. pa je te mpe raturna oseilaeija u ovakvim danima upadljivo bl. 1 prikazan je tok tempe rat ure vazd uha u Beogradu za vedre da ne meseca januara. takode ima svojll oscilaeijll koja je u ovom slueaju sa periodom od 12 meseei.2 GodiSlrji tok temperalllre II Bcogradll pre". na osnovu Casovnih vred nos ti iz men:.nih u pe riodu od 1948. godi ne (II)' Na istoj slici . Na slici 2. Z a sta tisticku analizu tempera turnih poda taka ko riste se d0.lza. ucrta na je i prosecna dnevna pro me na te mperatu ra za oblacne dane (t2) istog meseca . Cak i pe riod i od vise dese tina godina. slicno dnevnoj prome ni. U prvom slu caju.1888-1962. Ova pojava je poslediea cinje ni ce da Zemlj a tokom vedrog vre mc na danju prima vecu kolicinu e ne rgije suncevih zrakova.2 prikazana je godisnj a prome na te mpe rature u Beogradu (pe riod obuhvaec nih tempe raturnih podataka .a podacima za period 1988-1985.javljaju se obicno jula meseea. 24 22 · 20 18 aU 16 S 14 I' 12 E 10 B B 6 4 2 0 ~ 8- 1 2 3 4 5 8 7 8 8 10 .i pe riod i vre me na. a da se noeu inte nzivnije hl adi. Maksimalne te mpe rature na severnoj he misfe ri Z emJje. oblacno vre me stili ze mljinu povrsinll i od primanj a i od odavanja toplo te zraee nje m. Obe krive imaju izraz it!J te nd e nciju periodicne oseilaeije sa pe riodo m od 24 Casa i sa minima lnim vrednos tima te mpe rature u ra nim juta rnjim casovima pred izlaza k Sunea. 11 12 Slika 2. do 1962. T ok godiSnjih te mperatura. dnevni sko k te mpe rature je izraz itiji m:go u slu caju oblacnih dana. KLIl>lA I NJ£N UTICAJ NA G REfANJE 23 godi ne su najvisa odnosno najniia vred nost te mpe ra ture koje su se pojavile u tohl posmalrane ka le ndarske god ine.2. kada se od SlInca prima i najveea kolicina toplotne e ne rgije. godine).

VLAZNOST SPOLJNJEG VAZDUHA S<lcl riaj vlage u spoljnjem vazduhu neprckidno varira pre ma kolicini vocle ne pare koju ispar<lva zc mJjin <l povrsin a i vcge t<lcija. Prema tome grejni period obuhvala pe ri od c. u smes i vazduhpara i pritisk a zasicenja pz za odgovarajucu temperaturu vazduha: cp = P'l' pz (2.2. kod kojih su te raz li ke blaie . kao i tok srednje relativnc vlai- . a na slici 2. sadriaj vlage u vazduhu pos taje veci p<l pa rcijalni pritisak vodc ne pare u vazduhu ras te. D nevni prosecni tok re lativne vlainosti u Bcogradu. Pre ma tome. Ova te mpe ratura u daljinskim sisle mima grejanja kod nas iznosi 12 °C. Medutim. 2. pritisak pare u vazduhu u toku dan a se mt: nja sa p ro me nom temperature vazduha. a time i na eksploa tacione troskove. sto nije slucaj kod primorskih gradova. 14 i 21 Cas.c PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJA NJE Mcsta u pod ru cjima ko ntine ntalne klime imaju veeu raz li ku maks ima lnih i minim<l lnih dnevnih te mpera tura. period uzgrevanja) morati ne sarno da snabdeva zgradu veeom koliCinom toplote zato sto sc ona u toku noei ohladil a. Prema tome.!. Naravno da je u tom poglcd u i vege tacija kont ine nt alnih predcla od zn acaja. na i to izdvojeno za 7.2. G ranice pc rioda greja nja odredene su ono m srednjom dnevnom te mpc ratu ro m pri kojoj tre ba poce ti odnos no prekinuti sa greja nje m. vee i sto se pe riod uz grevanja poklapa sa najniiim spoljnim dnevnim tempe ratur<l ma. T o znaci da Ce postroje nje u tim tre nucima (tzv.3.3. javljaju u ranim jutarnjim Casovima. Uticaj spoljne temperature na postrojenja centralnog greJanJa D nevni tok temperature se prime tno odraiava na trenutno potrebno odava nje toplo te postroje nja za greja nje. najniie rela tivne vlainosti se javljaju u toku letnjih dana. kako je vee pome nu to. koji je ogra niccn da nima sa srednjim lempe raturama niiim od 12 D 2. Minimalne dnevne te mperature se. maksimalno ispare nje ze mJjc nije prace no i najveeim vrednostima rc lativne vlaznosti cp. Ko licina ze mJjinog is paravanja se menja u zavisnosti od te mpe rature vazduha. Ekstre mnc te mpe rature uticu na insta lisa ni toplo tni kapacitet postrojenja a zajedno sa duz inom perioda grejanja i na godiSnju utrosenu kolicinu toplo te. odnosno broj d ana rada postrojenja.Todorov. Pri visim te mpe mturama ze mJjina povrsin<l intc nzivnije isparava . za mesece juli i decembar.4 je prikazana njena godisnja promt. prema podadma iz pe riod a 1951 -1 980 dat je na slid 2. sto je posle dica duleg zagrevanja i hladenja mora nego ko pna. Godisnja prome na te mpe rature odreduje duiinu grejnog pe rioda.2) Posto sa po ras to m te mperature pritisak zasicenja raste izraz itije nego pritisak vode ne pare. u popodnevnim casovima.2-1 B. to visim tempe raturama odgovaraju nize relativne vlainosti. koja je odnos parcijalnnog pritiska vode ne pare p. kada se obicno i ukljueuju postrojenja u rad.

J J j ~ 70 IJ.3 DlleYlli tok reiaJivllc y/ai. Na slici 2. kao i tok srednje d"evne Yredllosti prema podacima iz perioda 1851-1980.5 je prikazana kriva prolile ne parcija lnog priliska u 10ku god ine (svi podaci na pomenutim slikama po lieu iz period a 1951-1980.4 Godisllja varijacija rewtivlle vlai.2.llosti yodene pare 1/ 7. 50 1 2 3 4 5 B Ii 7 :I B 9 10 11 12 Slika 2.J o 2 4 B 8 10 12 14 18 dobe .tlosti 1/ Bcogradll prellla podacillla iz perioda 1951-1987. 14 i 21 cas. godine). god. ~ IJ. . 100 90 ~ eo 7h 70 ) I f • Z\h ~ 60 14h ... KLIMA I NJ£N UTIC1J NA GRElANJ£ 25 nosti za svi h 24 casa. tIII 18 20 22 24 Slika 2.... za decelllbar ijl/li. 1Cll 90 dec:erTlt.

ukoIiko je veca kolicina spoljnjeg vazduha. . 2. Uticaj vlaznosti spoljnjeg vazduha na uslove u prostorijama Kod svih vrsta parnog i vodenog centralnog grejanja spoljni . Jee. usled nezaptivenosti grejanih prostorija s jedne strane i male sadriiue vodene pare u spoljnjem vazduhu u toku niskih zimskih tempe ratura. s druge strane.3.4.. vazduh u prostoriji bi trebalo ovlaiivati lokalnim aparatima za vlaienje... 8 6 4 2 0 1 2 3 4 5 B 7 B 8 10 11 12 ~ Slilw 2. azduh uti&: na vlainost vazduha u grejnom prostoru u smislu smanjenja relativne vlainosti. Ovo je poslediea razmene unutrasnjeg i spoljasnjeg vazduha.. godine.26 8. Todoro. SUNCEVO ZRACENJE Sunce zraci energiju kao erno telo cija je temperatura povrline 6000 °C. prema teorijskim proraeunima. prema podacima iz 1951-1980. utoliko su unutraSnji izvori vlage u manjem stepenu u mogucnosti da relativnu vlainost prostorije podignu na potrebnu vrednost. Ukoliko je bolja zaptivenost prostorije iii ako unutrasnji izvori ne daju dovOljnu koliCinu vlage. "E 10 · -e 8. uticaj malog sadriaja vlage spoljnjeg vazduha je itekako znacajan za uslove u grejanim sredinama. Ovakva klima u prostoriji stvara neprijatan oseeaj suvoCe a poboljsava se zahvaljujuCi odavanju vlage Ijudi iii drugih unutrasnjih izvora.5 Godisllja promelle parcijablOg priJislw yodelle pare II yazdllhll. irna temperaturu red a 40·106oC. a centae unutrasnjosti Sunca.1. 2. kod kojih se spoljni vazduh prinudno ubacuje u znatnim kolicinama u prostorije. Kod raznih vrsta klimatizl\cionih postrojenja iii provetravanja. Zbog toga se vazduh u ovakvim slueajevima uz zagrevanje i obavezno vlaii u toku procesa njegove pripreme za grejanje.c PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE 16 i <: 14 12 t :i.

I nil taj nilcin izvesna kolicina zracenja ipak stigne do povrsine ze mlje . I. tzv. koje Zemlja prima ne posrednim prosliranje m zrakova. Intenzite l zrace nj a koje Ze mlja prima zavisi od fizicki h osobina atmosfere . azOtil. u vidu tzv. 2(XD HIll 0 1 . Bas zOOg loga inle nzite t slIncevog zrace nj a koje prima ne ko mes to na Zc mlji ima svoju dn vnu i godisnju pcriodicnost slO se od raiava na pe riodicnoj varijaciji dnevnih i godis njih te mpe ra ~l:Ira . KLIMA I NJEN UTlCAJ NA GREJANJE 27 Suneevo zraee nje koje dospeva na spoljnu ivicu zemljine almosfere. u me teo rologiji se naziva globalno zracenje. ckstraleres trijsko zraee nje.Jkupno sunecvo zraecnje koje dospeva na horizonlalnll ravan na ze mljinoj povrsini. 6OCO I i 5(XIJ 4£DJ :IDJ . odnosno od doba god ine i da na. od kojih se refle ktuje iii bivil apsorbovan pa zatim emitovan. dok je na slici .rje dnevne slime dijllZllog zracenja u Beogradll Na slici 2. sola rnu konst antu. Nakon prolaza kroz a tmos [eru sunecvi zraci padaju na ze mljinu povrsinu. m:ml 9GOO 8(XIJ . B 9 ~ 7 B . drugim recima zavisi od polozaja ~unca i ZemIje II od rede no m tre nulku. izraienim u k1 po jednom kvadratnom metru. Jacina ovog zra ee nja koje dospeva na povrsinu poslavlje nu no rmalno pre ma ~ravcu prosliranja zrakova pri sred njoj udaljenosti Sunce-Zemlja iz nosi oko l 350 W/m . Ova vred nos t predstilvlja tzv. dec direklnih suncevih zrakova II prolazu kroz atmosferu nailazi na mole kule kiseonik a. Medulim. koli cina c nergije koju prima Ze mlja za visi i od ugla pod kojim suneevi zraci na ilaze.6 Sred. SIO se odriava u slablje nju jacine zraee nj a. Intenzilel ovog zraecnja na vertikalne ravni nil zc mljinoj povrsini zilvisi od njihove orijentacije prema strilnama sveta. vod e ne pare i de liee prasine. rasutog odnosno difuznog zraeenja.E 7I:XXJ "~ . kilO nepos red noj pos ledici zagrevanja Ze mlje sllncevim zraeenjem. Suneevo zraecnjc koje dospeva na zemljinll povrsinll deli se prema nacinu proSliranja na direklno i difllzno. 5 .6 predstavljena je kriva srednjih dnevnih suma difuznog zraeenja za period 1961-1980.-:I 10 11 12 Slika 2. menja se propo rcionalno kvadratu odslojanja Zemlje od Sunca. 2 3 4 .. Zbir direklnog i difuznog zraccnja predstavlja ukllpno sllneevo zraeenje koje prima neko mes to na zemljinoj povrsini.. godine. difl1Zno je indire ktno i posledica fizickih osobina atmosfereo Nairne.2.. Za razliku od direktnog..

-~-~--r--------r---. doba godine i oblacnosli.-----. re ljefa zemljisla.ionalni uglu pod kojim dospcvaju Suncevi zraci. Todorovic PROJEKTOVANJE POSTROJE 'fA ZA CENTRALNO GREJANJE 2. R e lalivno Irajanje Sunccvog sjaja predslavlja odnos izmedu slva rnog i moguceg trajanja sijanja Sunca. -_r 10 678 9 2 3 4 5 -.II casovno trajanje sijanja kao srednje vrednosti iz perioda osmatranja 1925-1960.£ c: C ~ c il "'20 10 ..28 lJ. -. Duzina trajanja Suncevog sijanja zavisi od geografske sirinc mesta..4.1. period od njegovog izlaska do zalaska. 0 -'--.---r--- 11 12 Slika 2... tj. nadmorske visine. I dille su vrednosti relalivnog sijanja Sunca u Beogradu a u tabeli 2. kada je i period mogueeg sijanja najveCi s obzirom na . a obrnuto proporcionalni s te penu oblacnosti. godine. Moguce (potencijalno) trajanje Suneevog sjaja predstavlja ukupan broj cas ova u kojima se Sunce u toku dana nalazi iznad horizonta. predst<lvlja pe riod u toku koga je intenzi te t dirc ktnog suncevog zraeenja veCi od 140 W/m2 pri kojcm predmeti obasjani Suncevom sve tloscu bacaju ostre senke. U labe li 2. Tabela 2.7 .7 data promena global nog zraeenja ali svedenog na 1 cm 2 (obe krive su dobije ne Ijubaz no~cu Hidrometeoroloskog zavoda Srbije).--.1 vidi se da je prosecno relativno sijanje Sunca najveCc u vedrim lelnjih mesecima. 00 70 60 50 <II " ~ !'l 5 40· 30 . Trajanje Suncevog zracenja Trajanje suncevog zraecnja iii kako se u meteo rologiji naziva sijanje Sunca.""redllje mcscclIe slime glohalllog zracellja II Beogradll 2.1 Rclalivno sijanjc Sunca u neogradu ('Yo) Mesec Rclat. Na jednom islom mestu jacina i Irajanje Suncevog sjaja su propon. sijanje 1 26 11 III 41 IV 48 V 52 VI 58 VlI 66 VlII 66 IX 6t X 49 Xl 30 XII 23 33 Prema podacima iz tabele 2.

2 3 . 350 . KL1 M4.S 250 · 200 150 I I!: :> • c 100 50 0 1 . 17. I I IJE UT IG U tVA GREJAtVJE 20 duiinu dana. Oblacnost se procenjuje vizuelno i iskazuje u desetinama nebeskog svoda prekrivenog oblil cima. Ovo je znaCajan dodatak. .2. Oblacnost Inlenzitet suneevog zraeenja zavisi od oblacnosti neba i broja vedrih dana. godine 2. 14 i 21 Cas pri ecmu sc srcdnja dnevna oblacnost izrai:"Unava prema: N nJ .1 Cas. titbcle 2.2.2) Prilikom prome ne oblacnosti ne uzima se u obzir da Ii je Sunce 1I momentu osmalranja prekrive no oblacima iii je nezaklonjeno.11 vidi se da prosccno traja nje sunecvog zraec nja u junu i julu iznosi 10.8 MeseCtlU proseclla trajallja sijanja Slmca /1 Beogradu.=N7+Nll+N 21 3 (2. 4 5 6 7 8 9 10 11 12 ~ SLikn 2. u 7. 11 Prosccno lrajanjc doevnog s ijanja S unca (h) Na slici 2.8 prikaza ne su prosecne mesecne sume trajanja sijanja Sunca. vee se nebo promatra u svojoj celini. Tabcla 2.---.4. I ona se posmatra najma njc tri puta u toku dana. prema posmaJranjima iz perioda od 1926-1986. posebno pri korisee nju suneeve energije u snhe grejanja. iz kojih se vidi oa je period sija nja najdui i u junu i iznosi neS to vise od 280 sati. za razliku od dccembra kad a je pe riod sija nja svega 60 Casova .

Prostorije sa takvim orijcntacijama treba snabdevali neSto veco m kolicinom toplot e. Medulim. Najma nj a prosecna oblacnost je tokom jllna meseca i iz nosi oko 2 desetine ncba.3. Todorovic PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA C£NTRr1LNO G REJANJ£ Na slici 2. Medut.9 Ob/atl/os/ II Beogradll 2. suncevo zraee nje direklnim prodorom u prostorije kroz prozorc golovo trenutno i u vrlo velikoj meri smanjuje potreban kapacitel grejanja.4. zbog rna log upadnog ugla suncevih zrakova prcma horizonlu. kratkog lrajanja zraeenja u toku dana i slabije propustljivosli almosfere zbog ceste oblacnosti. U iznelom pregledu dal je osvrt na ulicaj suncevog zraccnja pri minimalnim dnevnim te mperalurama. god ine. Posledica ovoga je da prostorije okrenutc prema jllgu zahtevaju manju policinu toplote za grcjanje i pri najnizim te mpe raturama. a regulacioni urcdaj i .9 prika7. Kako se ove temperature javljaju iIi pre izlaska Sunea iIi posle njcgovog zalaska.30 B.8.g j 1 2 3 4 5 6 7 B 9 10 11 12 S/ika 2.l1 na je prosecna oblacnos t neba iz nad Beograda. Uticaj suncevog zracenja na uslove u prostoriji Posto maksima lni kapacitet pos trojenja za grejanje treba da bude takav t1a zadovolji i najt eZe uslove. zagreva zidove zgrada i u njima se delimicno akllmulise. s to se poklapa sa najvecim brojcm casova sija nj a SunC:I pre ma dijagramu na slici 2. pa time i zahlevi za grejanjem bIaZi. 10 suncevo zracenje ne mCl dire ktnog uticl1ja pri e ksln::mnim spoljnjim lempe mturnim us lovima i u lim lre nucima sc ne odrazava na kapacile t grejanja. Mesta na zemljinoj povrsini primaju zimi manju kolicinll sunceve e ne rgije nego le ti. posebno u loku vedrih dana.im i ova smanjena kolicina (opIOle.!1 ~ u 5 4 3· 2· .1970. kada su spoljne le mpe rature vise. to su minimalne te mperature merodavne za dime nzionisanjc postrojenja i njegove investieione trosk ove.avoda iz pe ri odil ad 1946. u loku dana. nego naprime r severna orijcntisane sobe. U takvim periodima tre ba greja ti manjim intenzitetom. prema os ma tranjima H idrometcoroloskog 7. 10 9 B _ 7 a ~ " ~ 6 .

za zimski (Ievo). Pravac i ba ina velrova odreelllju se i me re iSlovre me no sa ostalim me teoroloskim ele mc ntima. WE-1i---Z ! I 50'1 . mi. J ve lar. lelllji (dcsllo) i celogododislrji period (dole) sa srednjim bninama velrova po pravcll dllvallja . Hladnije mase vazdu ha brie strujc. a go rnji hladniji na nile. kada je vazdllh najvise zagrejan.10 Rllze velrova za Beograd. visinski ve ta r. sred nja brlina vetra je veca zimi nego le li zbog pojava izrazitih razlika pritiska u pojedinim oblasti rna. koji predslavlja mcteorolos ki c1eme nat definisan pravccm slruja nja.2. U toku godine. sto lIzrokllje njihovo pomc ranje u svim pravcima . \ mJ$ 1001. Podaci 0 pravcu daju sc na os novu visegodisnjih os malra nja i predstavIj ajll sc grafick i 1I obl iku tzv.5. ruze vctrova. VETAR U a lmosfe ri. 100 ' . " _~ / /' 8 /' ~ ~/ 2 N '--~-+---:':----< 8 6 ~~ N E S W N E W/~-l \ / 50'_ I S LETO W N 1001. U takvom gra fiku prava c je predslavljen pomoeu e1l1zi koje su u sraz meri sa uCeslanoseu dllvanja 1I procentima oel ukupnc e1uzine posmatranog pe riod a i imaju odgova rajlll:i pravac prema stranama sveta. pa je kao poslcd ica toga vetar uz ze mljinu povrsinu vea: baine nego Izv. 1501. 2. ima svoje dnevne i godisnje karakteristicne prome ne . liS led nejednakog zagrcvanja ze mljine povrsine dolazi do lempe raturnih razlika kao i raz lik a u pritiscima 1I slIsed nim vazdusnim masama. 150'_ I fl~~ N ! E S W N Stika 2. Strujanje vazduha u pribliZno horizo nt a lnom pravell nazin se ve tar. KUMA I N}EN UTICA} NA GlmAN}E JI drugi prateCi apa rati treba da omogua: da se postrojenje bao podesava prema trenutnim i Ces to vrlo kra lk o trajnim promcnama za ht eva grcjanja . jacino m i bainom. U 1 dana topliji donji slojevi vazduha kreeu se nav ise. kao i veCina me teorolosk ih e/e mena la . Dnevno strujanje vazdusnih mas a je poslcdica sunCevog zracenja 0 m pe riodu i najjace je u po pod nevnim casovima.

fllja IIceslulo.LNOGREJANJE U loku god ine .5.10 pribza ne su nIze velrov(l za Beograd.l1 prikazana je godisnja prnsecnil IICcs talost Zl1 l3eograd. U cenlralnom kru· gu upis(ln je podalak 0 lrajanju Izv. Ijaju se graficki u obliku Izv. Uz sV(lki dijagram dal je i preglcd srednjih brl. a brzine su ujednace ne na svim orijenlaeijama. nIze velrova . Osim loga. Iz nIze velrnva Zil zimu . Podaei 0 pravcu daju se na os novu visegodisnjih os malranja i predslav.\'1 hrzi/lu velrovu II Beogradll premu podacimu iz periodu /955 -1959.1. godine i 10 izdvojeno Z(l zimski..Todull'Jl'ic I'ROJEKrOVANJE POSTROJENJA 24 CENTR4. srednja brlina ve lra je veta zimi nego le li zbog pojava izrazilih raz lika pril iska u pojcdinim obi as I ima. godille. Vreme bez velril je zimi II Irajanjll od 216 promila.1/ I'rosecllu godi. 2.in(l se ocilava posebno. o I I 10 I 20 I 30 40 I Slika 2. U loku leta najCesCe ullvanje velra je iz pra vea zapada.32 B. zapravo 0 periodu bez vetra. 41) - tio 1500m 30 · 20 - ~ 5500m 3000m 10 - mi. na osnovu me renja iz period(l od 1888-1962. Zil raz lii':ile visinc iznad povrsine 1111 . pod dejstvom velra spoljni hladan vazduh prod ire kroz sve ne - . Uticaj vetra na uslove u prostoriji Pri vcCim brzinama stnIjanja vazdllha raste konve ktivna predaja loplote svih spoljnih povrsina zgrade pa je poveean i ukupiln prolaz toplole kroz spoljne zidove i prozore. ali pojilvll pojedinih brl. RlIz(I vetroVil daje pod(ll(lk 0 IICcslanosti duvanja iz pojedinih prilvilcil. tisine. Pravac i brzina velrova odrcduju se i mere iSlovre me no sa oslalim me leoroloskim e lcmcnlima. Na slid 2. odnosno II prosecnom godisnjcm Irajanjll od GOO blsova.) CaS(lVil godis njeg pe riodil.ina ve lra za razlicil e pravce. Na samom till. moze se l1slanoviti dil u periodu od 150 promila ukl1pnog zimskog periodil dllva velilr iz praveil severo-islok prosecnom brzinom od cilk do 6 mls. U lakvom grafiku pravilc jc predslavljen pomocu duz i kojt: su u srazmeri S(l uCcsl(lnoscu duvanja u proee nlima od ukllpnc du o zine posm<llranog pe riod a i imaju odgovar(ljuei prav(lc prema slranama svela. N(l sliei 2. brzinll od J0 m/s javlja se u oko 7Q . le lnji i ec logodisnji pe riod .

.2. pa se njegov uticaj mora predvide ti prilikom odredivanja toplotnog ucinka postrojenja. sto je posebno izraieno u dclu zgrade koja je pod udarom vetra. i sniZava tempe raturu grejanog prostora. To se postiZe dobrom zastitom zgrada drveeem. Na taj nacin. To znaci da se poveeanje potrebnc kolicine toplote ne menja u istom odnosu u svim prostorijama zgrade. tako da vetar zbog toga ima gotovo najnepovoljnije dejstvo na postrojenje. precizne regulacione uredaje i dr. KLIMA I NJEN UTICAJ NA GREJANJE 33 zaptivene de love zgrade. a to su uglavnom procepi prozora i vrata. Na taj nacin su uslovi ugodnosti ozbiljno ugrozeni i ostaje da se nepovoljan uticaj vetra sprecava i sto viSe neutralise. jer zahteva podelu postrojenja na zone. Posto su sarno jedna iii dye fasade zgrade istovremeno izlozene dejstvu vetra. Osim na povecanje potrebne kolicine toplote za grcjanje. Otklanjanje ove posledice vctra povlaci veee investicije. Vazduh koji prod ire kroz procepe spoljnih povrsina. sto otdava ravnomemo zagrcvanje i postizanje potrebnih temperatura u svim delovima zgrade. boljim zaptivanjem procepa i poslavIjanjem grejnih tela ispod prozora i u blizini vrata. i pored mesanja sa unutrasnjim zagrejnim vazduhom ima relativno nisku temperaturu. vetar utiee i na raspodelu te mperature po prostorijama. preko oba ova efekta. ciji nepovoljan uticaj na ugodnost Ijudi dolazi do veceg izraiaja usled brzine strujanja vazduha koja je posebno izraiena u slojevima pri podu prostorije. to su povecani zahtevi za grejanjem zapaieni prvenstveno u onim prostorijama koje se nalaze u delu zgrade kome pripadaju ove fasade. vetar povecava potrebnu kolicinu toplote za grejanjc.

sto o tcZava posao inZe nje ra ciji projekti tre ba dil omoguee stvaranje llslova koji ee biti prihvatljivi i zad ovoljavajuCi za veti broj Ijudi. UVOD Kli matski uslovi na Zemlji su oduvck utica li na ceo zivi svet. tzv. i pored uspostavljene termicke ravnotcZe covek sc ne oseca llgodno. je ostvarivanjc termickc ugodn osti Ijudi II prosto rima u kojima zive i rade. Oa bi prcZiveo o n se sklanja u peCinu. TERMICKI USLOVI UGODNOSTI 3. pocinje d a menja i prilagodava svoJu zivotnu oko linu. hlade nje i klimatizaciju) termicki lIslovi lIgodnosti odrede ne osobe su definisani kao "ono stanje svesti koje izrazava zadovoljstvo termickim stanjcm okoline". Prc ma ASI-IR AE (Americka asocijacija za grejanje. Ostva rivanje m ovih klimatskih uslova. neophodno je upoznati procese prenosa toplote koji se odvijaju izmedu Coveka i okoline. pa tako ina evo luciju Coveka.3. Pods taknut urode nim nago no m za prcZivljavanje. Napre tkom te hnike . koji ce za njega biti najprijatniji . 35 . kao procese unutar covekovog te la prouzrokovane termickim dejstvom okoline. Jasno je da svaki'covek ima sllbjektivnu proccnu llgodnosti za razlicite nivoc aktivnosti. neand e rtalac "ho mo e rectus". covek danasnjicc jc 11 mogucnosti da ostvari klimatskc uslove u prostrorima u kojima zivi i radi. a vatra koju otkriva postaje osnovno orud e u bo rbi za zivo!.1. Obzirom da je osnovni cilj grejanja i klimatizacije postizanje termicke ravnoteze tela u oblasti ugodnosti. sa svojstvom oddavanja pri bliZ no konstantnc tcles ne te mpe rature pri razlicitim tc rmickim uslovima okoline kil O i pri razlicitim aktivnostima. Me hanizmom prcnosa toplote izmedu coveka i okolinc uspostavlja se termicka fCwno teza te la. b o i ce lokllpne indus trijc koja se time bavi. odnosno njegova te rmicka ugodnos !. prekriva te lo zivotinjskom kozom. Zasto je Ijlldima ncophodno da o bezbede termickll ugodnost? Covek je toplokrvno biec. termi ckih lIslova ugodnosti. Osnovni raz log pos tojanja grejne i klimatizacione te hnike. ispllnice se os novni krite rijum za prijatan bo ravak Covcka 1I odrede no m prostoru . Opseg tcrmickih parametara okoline pri kojima se covek najprijatnijc oseca u datom proston! predstavlja oblas t termicke ugodnos ti. Van ove oblasti.

. lZV. . vrstom aktivnosti kojom se osoba lrenutno bavi itd. prcdslavlja lZV. cenlru u mozgu koji osim sto predslavlja osnovni rcgulator telcsne temperature reguliSe i osceaj g1adi. ODa moie bili posledica kratkotrajDc iii dugotrajne adaptacije orgaDizma na odredcni Dadra7-<1j. Covckov Culm sistcm vrii izbor nddraiaja. Obradenc informacijc prosleduju sc hipotalamusu. OITLirom da koza prcdstavlja jcdinstve n omolac Covckovc organske unutrasnjosti.3. Nadraiaj primaju senzorni receptori koji se nalazc u koii i koji se mogo podelili na mchano-receptore i termo-reccptorc. pri remu mvo metabotizma koji se odrLava u mirovanju. te se moze reCi da sc metabotizam odvija neprekidno Citavog zivota. METABOUZAM Metabotizam je Daziv za proccs dobijaDja eDergije iz uncle hrdne. i zedi. za funkcionisanje razlicitih unul- . rcakcija organizma odrcdena jc i psiholoiikom p. prima isli prcko receplora koji ga Irans[ormiSu od ulaznog signala (toplota) u seriju nervru. Ncrvni sistcm prima nadraiaj. lJ Ieiceem polozaju. i podciava aktivnost hipof1ZC.z rrokcije organivrw fUlloploine luuJraiPje 3. tao i povralnim dc-istvom istih R. Osim sto se slvara.. opet pulc m mrezc ne urona. javlja se odgovor na nadraiaj okoline u vidu odgovarajuCc rcal. energija sc ovim proccsom i ·skladiSti" u tdu. da bi odrcdcni spoljni nadraiaj u vidu termicke promcne staDja u okolini uOpStc stizali do mozga ncophodno je da dcjstvuje na kozu. bazalni metabotizam Dco energijc dobijcn metabotizmom koristi se za obavljanje flZickih aktivnosti.h impulsa koji se prenose kroz nervni sistem Kada sligne do mozga. kao i rad drugih zlezda. Povralna komponenta mje uvek m:ophodna za odredivanje reakcije organizrna.fLI\·O GREJANJ£ 3.. predhod· nih isl-ustava sa odrcdcnim nadraiajem. Pored flZioloske komponenlc r. rcgistrujuCi odgovarajucu Vr5lu fiziCl:og nadraiaja.J6 B Todorol'ii: PROJEIG'OI·:·fNJ£ POSTROJENJA Z4 CENTR. aklimalizacije. F. koja zavisi od stepeDa aktivnosti individuc. Nakon obrade informacija. biva obraden. naJaze se i onc kojc potazuju L.i5eTTUJ1ski priJw. P R SL 3. PRljEM TOPLOTNIH NADRAZAJA Mcdu obiljem poruka koje neprckidno pristiZu u mozak.:cije. prcnosi ga do mozga i dovodi do rcakcijc. kao svojevrsna ulazna informacija 0 nadraiaju. PsiholoSka kompone nta formira se na osnovu mentalnog stanja osube.2. On se vrii oksidacijom hrane.1. ncrvni impuls koji ima svojstva elcklrienog impuL~a.-vati tativDC promene termickog stanja Covckove okotinc.

U slucaju visokih tempe ratura u prostoru u kom se nalazi Covek. a deo se Iransfromik u loplolu. odavanje toplote okolini jt( otezano. re lativnc vlaznosti ild. Reakcija me tabolizma na odrede ne tople iii hlad ne LI Slove oko hne mamfest uJe se opst im porastom iii sniZenjem nivoa me taho lizma u odnosu na o naj koji ima u o. Usled toga je i nih te mpe ratura koze. koja se javlja kada je odavanjc toplo te up rkos svodenja na najmanju mogucu me ru. odrZava nje kons ta nlne telesne lempe ra ture mo ra se regulisa ti kako u od nosu na termii:ke pro me ne okoline tako i u odnosu na te rmi cke me tabolicke prome ne. kojim se covekova llnutrasnjost prilagodava te rmickim promenama II okolini predstavlja teles nu termoregulaciju. vasokontrakcijom. odW. Reakcije organizma uslovljene termickim prome nama stanja okoline i nivoom fizicke aktivnosti nisu podednake na sve uticajc. . TERMICKI USLO VI UGODNOSTI 37 rasnjih organa i sl. protok krvi je veCi a rast e i temperatura povrsine koze. a time i regulisanje odavanja toplote za razlicite stepene aktivnosti. te rmorcgulacione rea kcije na takve na draiaje mogu biti fizioloskc i culne (osetne). a samim tim je smanjeno i odavanje toplote sa tela.. umanjuje sc protok krvi prema potkoznim slojevima. prome na u te mpcraturi kOle i teles nog jczgra kao i regul acija nivoa znojenja. odnosno skupljanjern krvnih sudova. 3. Da bi se ono obezbedilo dolazi do sirenja potkoznih krvnih sudova. 3. Za hl adne uslove okoline karakl e risticna je poja~a sek un? arne ~ea~cIJe v~­ soko frekve ntne misicne kontrakcije u vidu drhtaja. Regulacija nivoa srcanih otkucaja Nivo srcanih olkucaja je jedan od osnovnih fizioloskih kontrolnih mehanizama koji omogucava regulaciju snabdevanja organizma kiseonikom. jos uvek vece od te lesne produkcije loplote.3. G lavne fizioloske rea kcije Sll: cirkulaciona reglllacija (vasomotorna regulacija) i regulacija srcanih olkucaja. vasomotomu regulaciju. G lavne culne reakcijc su te mickc senzacije (osecaj tolote iii niskih te mpe ra tura) i osecaj vlainosti kOle pri znojenju. Ispod povriiine koze nalazi se rnrda finih krvnih sudova a protok krvi.vo ova unu~ra~nj~ . Obzirom da covecje te lo pute m me tabo lizma stvara toplo tnll e ne rgiju. jllci lelesnu temperaturu konslant nom.1. sto sve omogucava da se prenese toplota iz jezgra tela prema povrSini koze i okolini na nivou potrebnom za uspostavljanje toplolne ravnotele. . Kada je telo izlozeno niZim temperaturama okoline. posebno ekstre mite ta. Sirup me hanizma. obzirom da je sastavljena prctdno od vode. neke na promene te mperature okoline. termicke uslove sredine i kvalite te .~l as ~i llgodnosti .prod~kci­ ja loplole treba da je uvek u lermickoj ravnoleli sa okoh no m stabtllZUJu Ct I odrzava. sto jc i cilj u hladnim sredinama. Cirkulaciona (vasomotorna) regulacija Krv.3.2. Ncke sc javljaju us led vecc ose tljivos ti na promene u me tabolizmu.:uje se visokim toplotnim kapacitetom i velikom toplotnom provodljivoseu. odnosno prcneta toplota kozi se podesava velicinom samih sudova koji se sire iii skupljaju 510 predstavlja tzv. ReakcIJa drhlaJ a (akltvmJa OkS ldacija) i misicna tenzija dopunjuju pOlrebu za lo plolo m. Obzirom na nivo i kvalit e t spoljasnjih i metabolick ih te rmickih prome na .3. Upra.

3. Intenzivna ak tivnost l lezd a za us love mirovanja i lake odevenos ti. Obzirom da se ovaj proees kao i proces disa nja odvija neprekidno.azi na neprijatan subjektivan osecaj. Gubit ak vode iz pluca me hanizmo m disa nja zavisi od me tabo lickog nivoa u telu i potrebe za kiseonikom. Ove varijaeije na pojedinim de lovima te la najizraZe nije su u uslovima hladne okoline kad a mogu da dostignu vrednost i do 10 dc. GlIbita k vode sa povrSine kOle je difuzioni proccs uzrokovan razlikom parcijalnog pritiska zasieenja vodene pare na kozi i parcijalnog pritiska pare \I okolnom vazd uhu . ali diktira i kolicinu isparavanja vode ne pare sa tela pod odredenim uslovima pritisaka vodene pare i strujanja vazduha oko tela. pocinje vee pri te mpera tura ma vazduha od oko 2S d c. Znojenje Karak te risticna termoregu lae iona reakcija na visoke te mpe ra ture okoline kao i liS love povccane fizicke aktivnosti je rashladivanje tela me hanizmom isparavanja vla ge. Sa porastom temperature okoline. treba naglasiti da ne spadaju u termoregulacione reakcije. Opseg u kojem varira tempe ratura koze na pojedinim mestima kreec . U mirovanju covek ovim procesom izgubi oko 40 g!h vode. Ukup ni gubitak toplot e isparavanjem vlage sa kOle i pluea naziva se "Iate ntno odava nje toplo te".v B. Z nojne l lezde koje Ide duboko u koli se aktivirajll na pojaca no luce nje porastom te mpe ra ture hipo talamusa. Srednja temperatura koze Temperatura kOle utiee na odavanje toplote oko lini koje se odvija zraccnjem. razliciti delovi tela i kOle se nejednako zagrevaju. odnos no oko 12 W/m2. Poveca n protok krvi refle ktuje se briim srca nim otku caj ima i obratnn. kao i niz dru gih re akcija sto se ovde neee razmatrati. a pojaca no znojenje se neee ni osc titi. U slucaju da je kapacitet isparavnja vlage dovoljno visok. tako da je telu na te mperaturi vazduha od oko 32°C temperatura kOle gotovo ujednaee na. Temperatura kOle na ccloj povrSini tela nije jednaka.3. konvekcijom i kondukeijom.4NJE I'OSTROJENJA ZIt CENTRALNO G REJA NJ£ odevenos ti . U ovakvim us lovima. Ona se ncprekidno vrSi u pluCima toko m disanja i sa povrSine koze. a tempe raturske razlike izmedu teles nog jezgra i povrSine kOle variraju.3. a da se to ne od. Todorm·ic PROJEKTOV. 3. lako je nivo srca nih otkllcaja oset ljiv na c mo tivno stanj e individue. obzirom da bi se gubile ve like kolicine mine ralnih sastojaka koje se mo raju nadoknaditi kao s to se mora nadoknaditi i izgubljena voda. sto je poskdiea boravka u toplim sredi na ma iii viseg stepena fizicke aktivnosti. pa znoj ispa rava direktno iz pora u kozi. ispara nje vlage tela moze dostiCi i veoma visoke nivoe. Z noje nje koje kontrolise covekov termoreglilacioni siste m poci nje kada od ava njc top lote te la ko nvekeijo m i zrai:cnje m uz late ntno odava nje toplo te padne ispod nivoi! neop hodnog za odriavanje toplo tne ravno teze. Prekome rno aktivno znojenje moze imati i nega tivan efekat na covekovo zdravlje. a po potrebi i pri pojacanom vlaienju tela luee njem znojnih zlezdi.4. kOla ostaje suva.J.3. Z noj je solucija od preko 99% vod e uz mineralne sastojke od kojih je najvai:niji NaCI. promene u broju srca nih otk ucaja desavaju se usled promena u toplotnom optereeenjll iz okoline iii promenom nivoa metabolizma.

5. No r· malna telesna te mpe ratura u mirovanju i za ugod ne uslove o ko line je relativno konsl · O va te mpe ra tura koja za· antn a.1 DC do 37.2 )0.0 1J.6. Termicke senzacijc (Ioplo·hladno) policll od nadraZivanja specija lnih nervnih krRjevatermoreceplora.2 JO.3. 3. Za razlil'll od termickih scnzacija.4 visi od metabolizma i vee navede nih uticaja. oselno zpojenje je reakcija primenljiva sa- .le rmickim senzacijama i ose tnom znoje nju . varira to kom dana. Termoreceplori za senzacije viSih tempe ratura razlikuju se od receptora za oseeanje hladnog. 3. koje se mogu objektivno izmcriti. 3.3. dostiZuci minimum u ranim jllI arnjim casovima. Teles na te mpe ratura jc odrcde na nivoo m toplo tne meta bolic· ke prod ukcije i pre noso m toplote od telesnog jezgra ka kozi i sa koze u o ko linu. 8 Slika. Uko lik o se ove razlikc oddavaju u dllze m vrcmc nskom periodll. a mogu blli razlicile i kod isl e osobe u zavisnosli od vre mena dogadanja. odred ivanje subjektivnih rulnih reakeija nisu ide nticne za sve Ijude. TERMfCKJ USLOVf UGOD NOSTI 30 se od 1 5D C do 42 "C. Unutrasnja telesna temperatura Unulras nj a le les na te mpe ratura pre dstavlja reakeiju te la na loplo tno o pte reee nj e mctabolickog pore kl a.2. Subjeklivne proccne te rmickog sla nja oko· line sadIiane su u dYe osnovne culne rea kcije . a maksimllm u kasnim veeernjim casovima.2 )2 . koje postojc i u hladnim i u toplim uslovima okoline. 0 c. Raspodela temperatllre Ila predlljoj stralli covecjeg tela pri temperatllrama okolille od 20 DC (levu) do 30 DC (desllo). U oblasti zone ugodnosti njihova aktivnost je minimalna da bi se van ove zone pod odredenim nadraiajima aktivirali. ~. i kreee se u uskim granicama od 36.0 36. Culne (osetne) reakcije Za razliku od fizioloskih rc akcija.4 35.8 111 . dolaz i do stc tnih poslcdica.3.

brzina stmjanja vazduha Uz ove spoljne faktore na uspostavljanje termicke ravnoteze i osccaj termicke ugodnosti uticu i neki licni faktori kao slo su: stepen odevenosti. brzinc stmjanja vazduha i metaboliCkog nivoa.relativna vlaznost vazduha .1) . kada se poveca nivo znojenja iii vlainost vazduha. telesna grad a. TERMICKI PARAMETRI SREDINE Promena u termickom stanju okoline dovodi do namsavanja termicke ravnoteze coveka. zdravslveno i mentalno stanje. uslovljeri promenljivim tcrmic"im parametrima okolinc. koji definisu termii:ke uslove sredine. delom se pretvara u mehanicku energiju W. vrsta hrane.1. Pri analizi termicke ugodnosti coveka od licnih faktora uglavnom se razmatraju stepen aktivnosti i stepen odevenosti . manifeslovace se razlicite reakcije a njihov obim. Faktori ugodnosti. I aka covek ne reaguje podednako na sve faktore ugodnosti treba imati u vidu da je nemoguce posmatrati uticaj samo jcdnog. Pod ovim uslovirna. Pokre nuce se termoregulacioni mehanizam. Todorovic PROJEII. delom ostajc kao toplota tela H: M=H+W (3. sloj V3Zduha ako tela se zasicuje vlagom te moguenost isparavanja postaje minimalna.4. Medutim. Osetno znojenje zavisi od brLine stmjanja vazduha jer uvek nova masa vazduha dolazi u kontakt sa porvsinom tela. Ukoliko toga nema. pa Ce se toplota isparavanja uzimati iz vazduha cime ee se smanjiti rashladni efekat znojenja. vlaina oblast koze je minimalna. vlainosti. 3. 3. znoj isparava jos iz pora koze i sa njene povrSine. isparavanje znoja se smanjuje pa ce se kapljice znoja sirili izmedu pora na povrsini kote i koza postaje vlaina.temperatura vazduha po suvom termometm . ne obrazujuCi tecni sloj. vee da se mora posmatrati istovremeni ulicaj vise faktora na ugodnost coveka.4. a cijom promenom se namsava termicka ravnoteza su: . Kada je vazduh takvog stanja da moze da primi vecu kolicinu vodene pare.srednja lemperatura zraccnja povrsina koje okruZuju coveka . relativne vlainosti i brzine stmjanja vazduha biee izvedene prema dominaciji uticaja odrcdenog faktora u datoj sredini.40 B. odrediec ve licinu i nacin prcnosa toplote izmedu coveka i okoline.TOVANJ£ POSTROJENJA ZA C£NTRALNO G REJANJ£ mo na uslove u top lim sredinama a pod odredenim kombinacijama temperature. stepen fizicke aktivnosti. Fangerov model odavanja toplote Energija koja se stvara oksidacionim procesom u telu. dnevni radni ritam i de. a potrebna toplola isparavanja oduzela je iz te la . pol. starost. Daljim porastom intenziteta znojenja koza Ce biti prckrivena debljim tecnim slojem sto dovodi do veeeg otpora prenosu toplote iz telesnog jezgra i sa povrsine isparavanja. metabolicka energija M. Obzirom na ovo analiza uticaja pojcdinih faktora ugodnosti-temperature.

2) (3. koja pretstavlja telesni omotac."Iatentna" toplota odata isparavanjem u pluCima pri disanju L . Za zdravu musku osobu od 20 godina.6) U gomjem iznosu ADu predstavlja spoJjnu povrlinu telesnog omotaca. Fanger polazi od toga da ee sva generisana top Iota H bit~ odata u ok?linu.toplota odata difuzijom vodene pare kroz kozu Es."suva" toplota odata disanjem K .toplota odata zraeenjem sa spoljne povdine odeee C .metabolicka energija Ako se uvede pojam spoljne mehanicke efikasnosti " = W/M sledi: H=M(l-. odnosno povdinu koze nagog tela preko koje se odaje toplota u okolinu.toplota preneta sa koze na spoljnu povdinu odeee (kondukcija kroz odecu R . da vasoregulacija ne reagujc Ie da telesno jezgro i koza predstavljaju jedinstvenu oblast.3.8 m2 Metabolicka energija po jedinici Dubois-ove povrline M/ADu pretstavlja se jedini~m ~met·..4) gde su pojed ine oznake: H .5) Kako se unutrasnja toplota tela odaje u okolinu kroz kozu. maksimalni kapaci- . Smatrajuci da je te lo koje se nalazi u blizini termicke neutralnostl bez drhtanJa. TERMICKI USLOVI UGODNOSTI 41 PredpostavljajuCi da se za telo u termickoj ravnotezi moze za nemariti skladiSte nje toplote. jednacinu toplotnog bilansa je izrazio na sledeCi nacin: H =M-W (W) (3.) (W) (3.. Ova jedinica je definisaoa kao metabolicki nivo osobe koja mimo sedi i !ZOOSl 1 met = 58.3) K=R+C (3.toplota odata isparavanjem znoja sa povdine koze Ere .toplota odata konvekcijom sa spoljne strane povdine odeee M .2 W/m .7) Za Coveka prosecne visine h= 1. ova vrednost iznosi ADu=1.proizvedena toplota u telu Ed . . unutrasnja toplota po jedinici telesne povdine se moze izraziti sa: (3. i koja po Dubois-u iznosi: (3.73 m i tezine m=70 kg.

Obzirom da je i ovo oblik rcspiralivnog gubitk a toplo te to i za taj slucaj vaie cinje nice a zavisnos ti slanja izdahnutog vazduha. Ie se L moze predstavili u funk eiji pa rame lra: L= f(m"l cx. U pluCima. dok za oso bu od 70 godin a ova vrednosl pad" na M= 7 mel. izd a hnut vazduh je i lopliji i vlaz niji od ud a hnulog vazduh a. Pre lposlavlja se da se ispa rava nje ddava sa iii ispod povrsine koze. Izdisa nje m.-12 B. 11) gde su: lex . pa je: (3 . vazduh se zagreva skoro do unulras njc le lcs ne tempe ralure i o bogacuje se vode nom pa rom.3) predslavlja deo lale ntnog odava nja toplo te isparava njem koji ne spada u lermo regulacio ni proces. Ie se raz lika u sadriaju vlage izda hnulog i ud ahnlllog vazduha pos le niza aproksimacij. usled eega se dec toplo le delirnicno vraca le lll. kao i 0 zavisnosti venlilaeionog masenog proloka od nivoa me tabolizrna. na uda hnul vazdub. Maksimalni kapacile ti za ze ne su za 30% niZi. i konduktivni transporl kroz odc- . E". Kako plucni ve ntilacio ni maseni pro lo k zavisi od nivoa mela bolizma 10 vaii: E rc = f(M. ta) (3. je (unkcija plllcnog "ve nlilacionog" mase nog proloka m.) (3. I. a od rede na kolicina vode ko nd e nzuje na zidovima respira\ivnog tra kl a. p.0) Ere i L zajcdno cine ukupnu loplolnu odalu dis anje llL Ova toplo lno odava nje nd nas i se na pre nos toplo le i vode ne pa re sa sluzokozc.1 moze predslaviti u (unkciji od parcijalnog pritiska vode ne pare udahnutog vazduha.te mpe ratura izdahnulog vazduha ts . I pored toga SIO se izvesna kolicina toplole i vlage vra tila le lu . p. u oko lnom vazduhu : Ed = f(ps .10) Osetljiva iii tzv_ suva lo plola odata disanjem L javlja se kao posledica razlike II le mpe ra turi iz medu izdahnutog i udahnll tog vazduha. Ovaj loplolni gll bil ak propo rciona lan je razliei iz medu pritiska zasice nja vode ne pa re Ps na te mpe ra turi koze Is i pareijalnog priliska vode ne pare p.Todorovic PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO G REJANJE le I me labo licke e nergije je M = 12 mel. koja oblaZe respiralo rni trnkl . ) = f(M . Odala loplola di fuzijo m vode ne pare kroz kozu Ed Uednacina 3. vazdu sna masa slruji kroz respiralorni Irakt u suprotnom sme ru.) Pri lisa k zasice nja vodene pare zavisi od te mpe ratu re koze i njegove vrednos ti u o psegu ad 27 °C do 37 °C mogu se aproksima tivno predstaviti linea rnm zavisnscll <lei le mpe ralure Is. i raz like u sad riaju vlage izdahnulog Wex i ud a hnlllog vazduha Wo' Sta nje izda hnlllog vazduh a u izvesnoj me ri zavisi od sta nja ud a hnutog vazduh a.te mpe ratura ud a hnutog vazduha Mehanizam pre nosa "suve" loplote K sa koze na spoljnu povrSinu odete je komp likovan i sad rii u sebi ~va lri nacina pre nosa loplote: unutrasnje procese zraee nja i ko nvekcije u vazdusnom sloju izmedu koze i odece.

155 m e/W.R.'vffCKf USLOVf UGODNOSTf -/3 C U.D 1.3-1. Carapc i cipcle) TipiCno poslovno odelo sa lakSim kaput om TeSka vunena odeCa (polarnal I" 0 0.1 1. osim ako odeca nije potpuno mokra. Obzirom na velicinu [d. lake pamucne Carape i sandale) Laka cadna odeCa (Iak pamuCni donji Yes. pantalone.5 3-4 Odavanje toplote zraeenjem sa spoljne povdine odece moze se predstaviti StefanBolcmanovim zakonom: (3.6 1.05 0.D I. Za lakse definisanje ovog nacina odavanja toplote te la. usled promena vlainosti vazduha. uvedena je bezdimenzio- nalna velicina lei.5 I.1 Vrcdnosti loplotnog olpora odcce Vrsta odeee Naga osoba Sorts TipiCna tcopska odcCa (sorts.12) Toplotni otpor odredenog kompleta odeee zavisi od debljine i poroznosti svakog pojedinacnog sloja odeee.koeficijent ernisije zraeenja spoljne povrsine odece (J . K se moze predslaviti u funkciji Id i razlike izmedu srednje temperature koze ts i srednje temperature povdine odeee td' (3. keavala. ledinica ove velicine je clo stirn sto je 1 clo = 0. lake vunene Carape i lake cipcle) TipiCno poslovno odelo (pamuCni donji Yes.13) Velicine u gomjoj jednacini su: t. TF.6697' 10-8 (W/m J<") T d .keatak rukav.. U tabUci 3. Promene u sadriaju vlage u odeCi.3.D 1. sto je vrednost koja odgovara najpovoljnijoj odeCi za temperaturu 2o okoline od 20°C.srednja temperatura spoljne povdine odeee (K) Tr . u zavisnosti od propustIjivosti materijala odeee.1 0.15 1. radna pamUCna kosu lja.laka kosulja . Za slucaj siroke odeee moguCa je i pojava strujanja vazduha kroz odecu.Stefan-Bolcmanova konstanta 2 (J = 5. malo uticu na koduktivni otpor.srednja temperatura zraeenja (K) Aerr . Pored otpora provodenju toplote materijala od kojeg je odeca.155 m2 °C/W. sako. Ova velicina predslavlja odnos ukupnog olpora prolazu top lote od povrsine koze do spoljne povrSine odevenog te la pre ma toplotnom Olporu odece od 0.efektivna povrSina zraeenja Aerr = fej(fd 'ADJ felT . kosulja.4 f" I.3-0. cadne pantalone. na ukupni otpor odece izvestan utica imaju i vazdusni slojevi koji se nalaze izmedu tekstilnih slojeva.15 1.efektivni faklor zraeenja povrSine koji pretstavlja odnos izmedu efektivne povrSine zraeenja odeee i ukupne spoljne povrSine odeee_ Vrednost fakto- .1 prikazane su neke vrednosti Id za pojedine komplete odeee: Tabcla 3.

larrunarni iii turbulentni rdim strujanja).4) jedine dYe fizioloske ve liCine koje figurisu su temperatura koze ts i toplota odata isparavanjem znoja sa povriiine koze E"". Za odredenu kombi naciju velicina ts i E.696. dok za veee brzine strujanja a c zavisi od same brzine strujanja vazduha... Todorovic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE ra fef[ dobijena je eks perime ntalno i izno$i: za sedeCi polozaj fefr =O. Velicina E. pri umerenim tempera turama vazduha i normalnoj aktivnosti znojnih zlezda say izluceni znoj ispari. ).odnos povrSine odevenog te la prema povriiini nagog tela. fd=Aci/Anu U tabeli 3.faklor povecanja povrsine odavanja toplote usled odeee .14) Gde je a c koeficijent pre·nosa toplote konvekcijom.t. jednacina toplotne ravnotde biee zadovoljena. visine.. zavisi od stepena aktivnosti.1 uz vrednost za Id (clo) date su i vrednosti fd za pojedine komple te odeee. Pretpostavlja se da kod osoba koje se na laze u oblasti terrrucke ugodnosti.3) i (3. U slucaju prirodnog strujanja vazduha. tezine. Pre nos toplote konve kcijom sa spoljne povrSine odece predstavljen je jednacino m: (3..3 Zavisnost temperaJllre kOle ad flivoa a/ctivflosti Slika 3. vrednosti Anu i te lesne konstrukcije. odnosno malih brzina strujanja vazduha. odnosno unutrasnje produkcije toplote H: Esw = f( -) A Du H (3.4 Zavisnost adaJe toplote isparavanjem Z/loja od flivoa a/ctivnosti . fd .15) Zamenom navedenih ve licina toplotnih gubitaka u jednacinama (3. t 5 (oc) E 3S 333 32 31 30 29 28 27 Asw (met) du 2 -A . Faktor fef[ je nezavisan od pola. cija velicina zavisi od vrste strujanja i rezima konvektivnog prenosa toplote (prinudna iii prirodna konvekcija.44 B. a za poloZaj stajanja fef[=O.(met) du H _ "_ (met) Adu 2 2 3 - 3 4 Slika 3.725. a c zavisi od razlike (td .

termicki parametri okoline KoristeCi jednacinu termicke ugodnosti (3. Svaka odredena prostorija ima svoju namenu prema odgovarajueoj aktivnosti koja se u njoj obavlja. kancelariji. u stacionarnim uslovima.16) ld' fd . odnosno oseeaj tennicke ugodnosti.1. U slueaju prostora za stanovanje. Obzirom da je jednacina termicke ugodnosti obrazovana na osnovu niza pretpostavki treba naglasiti da se njena tacnost dovodi u pitanje za ekstremne vrednosti promenjljivih velicina koje u istoj figurisu.w od stepena aktivnosti M/ADJ· PretpostavljajuCi da je poznata vrsta i rezim konvektivnog strujanja aD kao i mogucnost izracunavanja vrednosti td Fangerova jednacina termicke ugodnosti bi6e u funkciji sledeCih promenljivih velicina: (3. od analize termickih uslova okoline do projektovanja grejnih i klimalizacionih postrojenja. l:esto imaju prioritet nad uslovima ugodnosti. Ovaj dodatni uslov. NajveCi dec svog zivota Covek prpvede u zatvorenom prostoru: dnevnoj sobi za boravak u slobodnom vremenu. ReSenja jednacina (3 .4 prikazana je zavisnost srednje temperature koze ts i toplote odate isparavanje m znoja sa povrSine koze E. zahtevani tennicki uslovi u cilju maksimalne eftkasnosti odredene aktivnosti ili procesa (narocito u industriji).5. t. V .6 i 3.15) mogu6e je za odredenu vrstu odece i nivo aktivnosti izracunati kombinacije parametara okoline.velicine koje zavise od stepena aktivnosti ta. TERMICKI USLOVl UGODNOSTI -15 Na dijagramu slike 3. Dijagrami ugodnosti na slikama 3.15) data su u vidu dijagrama na kojima krive predstavljaju linije ugodnosti i cije tacke odgovaraju optimalnim kombinacijama promenljivih termickih parametara okoline za odredeni stepen aktivnosti i odevenosti.) tennicki parametri osim sto moraju da obezbede ugodan boravak. kako mentalne tako i ftzicke prirode. neophodno je da obezbede i neometano obavljanje aktivnosti liZ maksimalnu eftkasnosl.3 i 3.5.5. Uvod Pored uticaja na tennicku ravnoteru Coveka. Neka dosadaSnja ispitivanja pokazalu su da se pojedine aktivnosti (naroeito one u kojima je . spavaeoj sobi.1Ihinji. odredeni tennicki parametri okoline treba da zadovolje zahtev ugodnosti i tako obezbede prijatan boravak u istim U radnim prostorima (fabricka hala. Pa. temperaturska promena okoline se odraZava i na neke druge aspekte u zivotu Coveka. Fanger-ova jednacina termicke ugodnosti i rezultati do kojih je dosao imaju siroku oblast primene. kancelarija itd. 1. 3. fabrickoj hali. koje 6e odgovarati optimalnoj termickoj ugodnosti osobe.7 dati su za us love srednjeg stepena aktivnosti i odevenosti.3. uCionici itd. ucionica. VAJONOV (wyON) DIJAGRAM 3. v .ve licine koje zavise od vrste odece M/ADJ' 1'].. 3.

neo phod no je bilo ispitati. ka o i kombinaciji lakog rada u sedeeem poloh ju i srednjoj odevenosti l. muskog pola i bele boje koze pale su sa 34°C (pri temperaturi prostora od 24°C). Prava zavisnost brzine i . Todorovii PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE me ntalna angaZovanost svedena na minimum) najefikasnije obavljaju na temperaturama koje ne spadaju u oblast ugodnih temperatura.-16 8. Skala A odgova ra ko mbinaciji lakog rada i lake odevenosti od l. Automatski opada srednja te mperatura koze.2. kao primarni te rmo-regulacioni proces javlja se vasokontrakcija. srca. kvaliteta rada i me ntalnih i fizickih mogucnos ti coveka moze se sagledati u studiju D.mentalne mogucnosti Ijudi". stepe na aktivnosti i odevanja nije lako predvide ti cak ni pribliZnu temperaturu prstiju. uticaj te rmickih uslova prostora na Ijude. Osetljivost vrhova prstiju i brlina njihovih pokre ta veoma je zavisna od te mpe rature prstiju. Da bi se ovakvi rizici izbegli iii bare m sveli na minimum. U studijll Lewis-a (1983. usled eega se razvija toplo tni gradijent duZ ekstre mite ta . U slucajll da Ijudi stoje iii hodaju u toku svoje aktivnosti oni ee nesvesno koristiti svoje misiee za stvaranje dodatne toplote. sto neec biti moguce u slucaju kada se aktivnost obavlja u sedeeem polohju.:t=1 cIo. Rezultati ispitivanja u hladnim uslovima prostora Ulaskom u oblast hladnije strane opsega ugodnosti. pluca. sigurno da utiee na po ras t iii smanje nje frekvence kojom se navede ni dogadaji (bolest iii nes ret ni slucaj na radnom mes tu) desavaju. odnosno stepenu aktivnosti. je tre itd.. u odeCi koja je o bezbedivala te rmo-neutralnost na 19 °C. bolja izolovanost usled prekrivenosti odeeom i obucom). niZe ravnoteine temperature ekstremiteta. Pod potpuno istim uslovima tempe ratura prstiju radnika erne boje koze pala je sa 34 °C pri 24 °C prostora.P. medutim postavilo se pitanje da li je ovo merodavno i pri duiem vremenskom periodu. Tri prikazane te mpe raturske skale prilagode ne su odredenim stepe nima odeve nosti i metabolickoj produkciji toplote.5 prikazan je pojed nostavlje ni grafik. Vre me u kojem se dostigne te rmicka ravnoteia iznosi 10 -15 minuta. Za odredenu kombinaeiju sobne te mpe rature. Skala B se odnosi na rad u sedeeem polozaju od 60 W/m2 uz laku odevenost 0. na 20°C (pri te mpe raturi prostora od 10 °C).6 cIo. Radna ak tivnost se izvodila stojeCi. 3. Klima radnih prosto ra. u kojima Ijudi borave treCi nu dana.5. a eks tre mite ti gube prioritet nad metabo licko m (unutrasnjom) toplotom u korist unutras njih vitalnih organa-mozga.0 clo). godina) tempe ratura prstiju radnika u fabriei.6 cIo. Wyona "Efekat klime zatvore nih prostora na produktivnost i fizicko .:t= 0. "gmblji" kvalite t koze u odnosu na ruke. dok je za noge po tre bno i po ne koliko sat i obzirom na njihovu vecu toplotnu otpornost (bolja cirkulacija. odnosno skupljanje krvnih sudova. a skala C za laki rad od 80 W/m2 i srednju odevenost (1. na 20°C pri te mperaturi prostora od 16 °C. Smanje nje produktivnosti u uslovima normalnog toka privred ivanja najcesee je izazvano izostankom sa posla usled bolesti iii nesre tnim slucajem na radnom mestu . dobijen na os novu sumiranih rezulta ta veeeg broja ispitivanja. u trajanju od po 6 sati. Na proce ntu alnoj ska li moze se procitati procentu alno smanjenje « 100% ) iIi povecanje (> 100%) posmatrane karakte ristike. Na slici 3. Velicina i znaeaj uticaja tempe ratu rsk ih prome na na spregu ugodnos ti. Ovo dovod i do ubrlanog postizanja nove.

5. Za vre me traj anja ovog procesa toplotna produkeija se znaeajno smanjuje. a li sarno u umere no hladnim uslovima . Pad produktivnosti se po kazao i kroz broj ne ispravni h varova koji se lItrostmcio smanje nje m tempe rature prostora sa 18 °C na 6 O bziro m da Oloza k spada u o rgane sa visokim toplotnim prioritetom 1I hladnim uslovima. koji odgovaraju toploj strani optimalne zone ugodnosti. eak i pri te mpe rill llri prost o ra od 18 °C. U pre thodno spomenutim e kspe rime ntim(l primccena je te nd e neija ka brie m ritmu rada i veeoj opreznosti. godine ispi tivao od red. a ekstre mite ti de luju kao ras hladna povrsina kalo bi se postigla ista te mpe ratura koze kao i na os talim de lovima te la . sto je donj a gran icil oplimalnih ugodnih tempe ra turil.3. logicno je da se ne mogu oee kiva ti znacajniji efekti hlad nih uslova od redenog pros tora na Ole nt alne sposll bnos ti . za citav niz indllslrijskih operacija. a li nije naiSao na znacajno sma nje nje istih. Kada u toku niskog ste pe na aktivnosti (rad u sedecem po lozaju des na strana te mpe raturske skale A) te mpe ratura koze dostigne vrednost od 34 °C. Rezultati ispitivanja u toplim uslovima prostora Inieijativni te rmo regu laeio ni proces koji se javlja dejstvom toplih te rmi ckih uslova. ritam rada je bio izuzetno spor. Langkilde je 1973. automatski se povecava srednja tempe ra tura koze. pokazuje sma nje nje ave karakler islike prsliju za 50%.25 "e. Naved e ni rezultati fizick ih i me nt alnih karakteristika ukilzllju da toplot na neugod nosl uzrokovana hlad nim uslovima prost ora predstavlja znacajan pore mecajni faktor. nesvesno se zauzima ugodniji i re laksirajuCi polozaj . 0 c. Osim naved nih.gubitak tecnosti. a otkloniee se i pra!eCi proble mi ovog procesa . higije nski problem mirisa te la i dr. Sasvim je r3ZlImna pre tpostavka d a je smanjena manu e lna spre tnost u Ve rno novim e kspe rime ntima uzrok porasta fabrickih nes reca. U te rmoregulaeio nom smislu. eak ni pri tempe raturama koje Sll bile za 4 °C ispod individualnih optimalnih te mperatura . Ako se postigne zadovoljavajuCi nivo smanjenja toplotne produkeije gubi se potre ba za aktivnim znojenjem. poslizanje adekvatnog isparavanja kroz odccu. glldine pokazala su poras t od 30% fabrickih nes reca pri padu te mperature prostora sa 20°C na 12 °C (prava 1 u odnosu na te mperatursku skalu A).:: nc:: aspekte mentalnih karakteristika za koje je poznato da su ose tljive na toplo tu. ak livnos ti i odevenos li. Oa bi se odala sto veea to plota o ko lini. obzirom da ljudi smatrajll ugodnim te mpe rature prstiju iznad 30 °C. Ve rno n-ova ispitivanja iz 1936. sto je dovoIjan raz log za ogra nice no smanjenjc te mpe rature prostora u kojima Ijudi rad e i zive. za temperatum prstiju od oko 15 0 . nago n ka smanjenju toplotne produkeije moze biti izuzetno jak te se nesvesno uspo rava rit am rad a. Problem koji se jav lja pri radu u toplim te rmickim uslovima je relativno suzena mogucnost prilagodavanja poveca noj toplotnoj produkciji. 3. me re ni su i neki drll gi aspek ti ma nu e lnih karak te rislika kod kojih je registrovano smanje nje od oko 20% za isti opseg prome na temperature prostora. aktivira se termoregulacio ni proces aktivnog znojenja. TERMICKI USLOVI UGODNOSTI -17 osetljivost prslijll kod odredene kombinacije le mpe ralure prostora. Registrovana je i smanjena manualna pokretljivost i spre tnos t kod o be gmpe rad ni kil. na te mpe ralliri pros lo ra od 6 °C (odnosi se na te mpe ratursku skalu A).3. Pri jako niskim tc::mpe raturama. je sirenje krvnih sudova. Temperatura prstiju pri reduk ovanoj ma nu elnoj spre tnosl i kre tala se u opsegll od 30 .

150 ° C zOJ 10 k r od(~O W/m2) uJnor molnol odec i{1.O CLO) 25 30 °C A 90 \ \y-.Mentol n e \ \ \ \ \ \ '--l-- osobine 80 70 Ugo~o. Ovc nesvcsDC rcakcije mogu da budu izuzetno e fiL:asne u smanjcnju produkcijc toplole..0J C L O) 10 14 0 15 20 25 30 0 C C 13 0 120 11 0 2" ~(iene) 10 0 l o k r od (0.. \ \ \3 60 o secoJ Tempo rodo 50 5 4\ B \ °C zo rod U sedecem polozoju(60Wfm2) u lokoj odeci(o.n \ .6 CLO) J J J J J 10 15 2025 30°C Slika 35 Uticoj lonpaahua otoIUre " rutInoj D"aIini .sedenja iii Cak gubi motivacija za rad.6 CLO) 10 15 Rod u sedecem polozoju(l.

pri odgovarajueoj kombinaciji stepena odevcnosti i aktivnosti. Ovo predstavlja indirektan rezultat teznje ka smanjenju me tabolieke toplotne produkcije i postizanja te rrnicke ravnotezc bez ueesea aktivnog znoje nja .itanja i razumevanje te ksta) pri temperaturi od 30°C. TERM/CKJ USLOV/ UGODNOSTI 49 Vee spomcnuti Vemon-ov eksperimc nt obuhvatio je ispitiva nje lICcstalosti fa briekih nesreca 1I uslovima povceanc tcmperature prostora. Prava 4 pukazuje zavisnost ritma rada od povecanja temperature Obzirom da je za kancclarijsko osoblje registovan pad u koncentraciji. dok je poveeanjc za ispitanike zenskog pola (2") bilo oko 10% . Praee n je e fekat temperature na brzinu Citanja i sposobnosti razumevanja procitanog teksta. temperaturska skala A). odnosno da se za 30 do 50% umanjila mentalna sposobnost pri te mperaturama koje odgovaraju granici poeetka aktivnog znojenja (25 QC). odnosno temperaturski opseg ugodan. te mentalna sposobnost postaje stroga funkcija te mperature u odredenom vre menu. Tako ce se za kombinaciju na tcmperaturskoj skali A 80% ispitanika izjasniti ·ugodno· za tempe raturski opseg ad 19-23 °C. pri temperaturi prostora od 27°C registrovano je poveeanje od 30% fabrick ih nesreea kod isp it anika muskog pola (prava 2'. Prva grupa dece bila je izloze na te mperaturama od 20 °C. Niska efikasnost radnika u vidu pojavc nezgoda moze se objasniti smanjenjcm pilZnje i opreza usled uticaja tople srcdine. Mentalne sposobnosti ljudi testirane Sll i u funkciji dinamickih tempcraturskih promena u pe riodima od 60 rninuta. od kojih je posebno i. karakteristike industrijskog rada dostigle su vrhunac za te mpe raturu od 32 °C.'vencom fabriekih nCSrCc. Za prvu grupu dece tempe ra tura od 27 °C je takode proizve la efekat znacajnog pada u posmatranoj karakteristici ali je on bio nesto manji nego pri te mperaturi od 30 °C. lzlomljcna linija 5 pokazuje procenat Ijudi koji su se izjasnili da im je odredena temperatura prostora. pod nadzorom njihovih ucite lja. ali su izazvale terrnicku neugodnost..J. odnosno odmoru. U po rede nju sa freJ. Efeka t povecanja te mpe rature na smanjenje mentalnih mogucnosti Ijudi potvden je od niza autora. Na osnovu dobijenih rezultata (koji nisu prikazani na slici) zakljueeno je da je subjektivna tolcrancija tempe raturskih promena veca pri radu nego pri rnirovanju. a isti procenat ·ugodnih" odgovora na skali B odgovara temperaturskom opsegu od .l na 20 °C. te rrnoreglllacija zauzima stacionaran rdi m regulisanja. za razliku od temperature od 20 °C koja je potvrde na kao optimalna i za koju su posmatrane me ntalne sposobnosti imale svoj maksimum (prava 3 desna strana tempe raturske skale A). U obe grupe bitno su smanjene obe sposobnosti (brL:ina i. sasvim jc jasno da ec se ritam rada bitnu usporiti obzirom na teZnju smanje nja metabolicke produkcije toplote. Ve Like temperaturske promene (razlika rninimuma i maksimuma do 8 °C.. Za period duze od 60 minuta. a druga temperaturama od 20°C i 30°C. 27 °C i 30°C. u pe riodu ad 32 minuta) povecale su nivo aktivnosti. aktivno znojenje je prihvaecno kao neizbezno ali lIZ niiu te mperaturu za poeetak reagovanja aktivnim znoje nje m pa su i karakteristike industrijskog rada bile bolje na 26°C nego na 20 °C. Deca su ispitivana standardnim testovima u okviru normalnog skolskog easa. Obzirom na klimll tog geografskog pojasa. da bi na tempe raturi od 38 °C znaeajno opale. U Africi gde su Ijudi svih rasa aklimatizovani na tople uslove sredine. te resantan ekspcriment Wyon-a i Ryd-a sa skolskom decom od 9 do 11 godina..

Medulim za If' = 50% na lemperaturi od 50°C odgovarajuCi pritisak zasieenja vodene pare bice oko 62 mbar slo je pribliZna vrednost i za prilisak pare za kozu. lermicka ravnoteza lela je u lakvim uslovima zavisnija od isparavanja Ie se moze oeekivati da ee na tim lemperalurama vrednost relativne vlainosti biti kriticnija. te da ee ista biti zadovoljavajuca za potrebc temperaturske ugodnosti Ijudi. Ovo jc sasvim razumljivo obzirom da vlainost vazduha ne utiee direktno na toplolno oplereeenje tela vee odreduje kapacitet isparavanja koje prima vazduh. pri prelasku iz jedne u drugu. brzina strujanja vazduha) kao i redosled vainosti tih faklora moze bili bitno razlicit u zavisnosti od gcografsko klimalskih uslova podrucja za koji se projektuje izabrani sistem grejanja iii klimatizacije. a relalivna vlainosl istog se smanjuje omogucavajuei proces isparavanja. rclalivna vlaZnost. sa fizioloske tacke gledista parcijalni prilisak zasieenja vodene pare daje dovoljno lacan i korislan opis uslova vlainosli vazduha. Ulicaj priliska zasieenja vodene pare za odredeno slanje vazduha povecan . Na primer. dok je u letnje m periodu spoljasnja temperatura visa od unutrasnje za koju se projektuje klim<llizacioni sistem. To<iofTJv. Pareijalni prilisak zasieenja vodene pare za kozu zavisi od temperature koze i kreec se od 50 do 62 mbar slo odgovara temperatura rna koze od 33 °C (oblast ugodnosti) do 37°C (znacajno loplolno optereeenje). Na osnovu izloze nog moze c. Pod ovakvim uslovima proces isparavanja sa koze je nemogue. Vlazoost vazduha Ulieaj vlainosti vazduha na ugodnost coveka nijc tako delaljno proucavana kao sto je to slucaj sa temperaturom.4. usvojene projektne vrednosli za lerrnicke paramelre prostora (Iempe ratura. obzirom da se direktno odnosi na potencijal isparavanja sa lela. Moguea kolicina isparavanja znoja odredena je razlikom izmcdu parcijalnog priliska zasiecnja vode ne pare na lemperaluri koze i parcijalnog priliska pare u okolnom vazduhu. Opis vlainosli vazduha velicinom relalivne vlainosti moze veoma eesto da zavara i navede na pogresne zakljucke. Ove varijacije u "ugodnoj" temperaturi prostora mogu se zadovaljavajuee objasniti i promenom u spoljasnjoj lemperatll rio U zirnskom periodu spoljasnja te mperatura je nih od unutrasnje koja se odr2av<l izabranim sistemom grejanja.5. da se zakljuci da se oplimalna ugodna le mperalurska zona krece u rasponu u 4 0 lako su ideje i postavljeni mode Ii koji obr<lzuju osnovu koncepla ugodnosti univerl alni. Pri usnjanju vrednosli projektnih parametara unutrasnjih prostora treba voditi racuna da se osim ispunjenja krite rijuma ugodnosti obezbedi sto manjc "Ioplotnih sokova" koji se desavaju usled velikih razlika u termickim uslovima spoljne i unutrasnje sredine. Na osnovu navednih fizioloskih i psihofizickih zahteva u ovom poglavlju moze da se zakljuci da se neutralna-ugodna lemperatura prostora moze predvidcti u zavisnosti od spoljasnjih te mperaturnih uslova. relativnoj vlaznosti od If'=100% na temperaturi vazduha od 25 °C odgovara parcijalni pritisak zasieenja pare koze oko 50 mbar za temperaturu koze od 33 °C. Za lople i vlaine uslove okoline. 3. Vazduh u kontaktu sa kozorn se zagreva do temperature od 31 do 32 °C. na skali C temperalurskom opsegu od 16-20 0 c. a time i rashladnu efikasnost znojenja.50 B.t: PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO G REJA NJE 22-26 °C. Obzirom da jc te rmorcgulacioni proces znojenja karakterislican za vise lemperature.

x 0 '" '.i ~ 4 3 2 1 0 10 20 30 40 5060 70 80 90 100 a. rclalivna vlainosl lre bll da se kreCe do maksima lnih 50%.. temperatura koze i nivo znoje nja. Dok jc koza suva nivo znojenja i isparava nja zavisi sarno od me labo lieke loplolne produkcije i "suvog" odavanja loplole. Prihvalljivo upulstvo za odredivanje projeklnih granienih vrednosl i dao je Ewert. Kada re lativna vlllznosl padne znatno ispod vrednosli od 40% . Upravo ove dlaeice sprecavaju lldahnulu prasinu da se za le pi za sluzokozu. prolok se usporava... 2 oX " '" 0 6 5 ~ 1 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 0) <P 1"/0) bl <P I"Io) Slilea 3.s . E E N _10 E 9 B 7 6 .3. Do odredene vlainosli vazduha isparavanjc se ddava sa same povrsine koze a rasWadna efikasnosl je maksimalna . da bi sc izbcgao rizik od kondenzaeije. sluz se zalepi za s luzokozu i kre ta nje dlaeica se usporava.. Pos iedicil ovoga je da bllklerije i virusi nai lllze nil povoljne us love za razmnozavanje. lako da su prome ne re lalivne vlainosli od 30% do 85 % skoro neprimelne..6)... Na unulrasnju le les nu tempera tunJ i broj sreanih olkucaja. Na osnovu ove sludije. nivo vlaz nosli ne ma llticaja na fiziolosk e eulne rea kcije.. Ewe rl je olkrio da velieina proloka sluzi zavis i uglavnom od relalivne vlaznosli llda hnulog vazduha (sl. -10 c . Za le mpera lure iznad 25 "C ulicaj vlainosli vazd u ha je sve oeigledniji.6 Nivo protolea slllzi II zavisllosti od relativlle vlablOsti /Idahlltog vazdllha . promene u vlainosli vazduha utieu pri nesto visim lempe ralurama i pritiscima zas iCenja vodene pare. pove cani su vlainosl koze. pa eak i sup ljikave celije-alveo le pre krive ne su Slllzokozom koja poseduje dlacice koje SlI II konslantnom njihanjll. U cilju razumevanja rezullala do koji h je dosllo polrebno je upoznali se sa ne kim fizio loskim od likama respiralivnog lrakta. TERMIC/(J USLOVI UGODNOSTI 51 je sa oseeajem vlainosli koze (videli "eulne reakeije"). E PU5ACI 9 E 8 E 7 N N E PU5AC I " 0 . Pre laskom odredene graniec vlaznosli vazduha.3.. moze da se zakljuei da lermickoj ugodnosli odgovara opseg relalivne vlainosli izmedu 40% i 60% . Pri le mpe ralurllma vazdllha od 20-25 °C.. respiralorni pulevi.. Unulrasnji zidovi nosa. Porast u brLini strujanja vazduha ponislava ulicaj vlaz nosl i (povecana konveklivna loplolna razme na) Ie se granice fizioloskih i eulnih reakcija na poveca nu vlainosl vazduha pome raju ka visim vrednoslima. pluea. ~ 4 3 0 a. isparavanje se i dalje dcSava ali je lImilnje na pa se javlja ne prija lan osecaj usled poveCa ne vlainosli koze.. ZII unlllrasnje lempe ralure u zimskom periodll.

u o . Pad tempe rature vazduha ispod temperature koze prollzrokuje da ova dva efekta dejstvuju u istom smeru. m/s Stika 3.2 0.3 0. a sa druge strane poveci\ee kapaeitet isparavanja odnosno rashladnu efikasnost. jer ce u dodir sa kozorn nailaziti nove vazdllsne mase ciji je pareijalni pritisak vadene pare manji .5 Brzina vazduha. S jedne strane. ::l "tJ N r:i 24r-----~~~~ > o 22 o "- Z 20 o "- a. Strujanje vazduha u zatvorenom prostoru prouzrokovano je prirodnim konvektivnim strujama i infiltracijom.52 B. efek ti Cc dejstvovati u suprotnom smeru.1 0.c. Uvodenjem odgovarajueeg ventilaeionog iii klimatizaeionog sistema u takav prostor moguce je obezbediti zeljenu velicinu brline vazduha. Strujanje vazduha Strujanje vazduha utiee na postizanje termicke ravnotde dvojllko. intenzivnije vazdusno strujanje ce izazva ti poveca nu konvek tivnu razme nu toplote i zagrevanje tela. odnosno rashladna efikasnost znojenja.. Od brline strujanja zavisi velicina konvektivne razmenc toplote kao i kapaeitet isparavanja vazdllha. Vece strujanje vazduha uvek proizvodi rashladni efekat.Todorovic PROJEKT OVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNOGREJANJE 3.5. kada je temperatura vazduha visa ad temperature kaze. Ovo sarno po sebi cesto nije dovoljno da se obezbedi zadovoljavajuCe vazdllsno strujanje cije je prisustvo neophodno radi stvaranja ugodnih te rmickih uslova odredenog prostora. obzirom na ostale termicke parametre.5. koji se povecava sa sniZavanjem te mperature vazduha. Medutim.7 Opseg termitke IIgodnosti: brzi"e strojanja i temperatllre vazdllha . tV r- ~ 18~~~~--~~--~----~----~ 0. Suvise veliko vazdusno strujanje u smislu ve like brzine i protoka vazduha prollZrokuje promaju koja se moze definisati kao pore mecaj termickih uslova koze rashladujuCim efektom strujanja vazduha .4 0.

treba da je ogranicena na vrcdnost od 0. za Ijude prosccno odevene. prikazan je na slici 3.7. lzuzctna osctljivost na promaju pokazuju potiljak i nozni zglobovi. koji odgovara oblasti tcrmicke ugodnosti. Ljudi koji obavljaju fizicki rad (visok stepen aklivnosli) mogu da tole risu brzinc i do 0. Ako je vazdusna stmja usme rena prema vratu iii noznim zglobovima. aktivnosl koja Ce se obavljali. promaja se dozivJjava kao ne ugodna. te se javljaju zahtevi za visim temperalurama prostora iii za zauslavIjanjem ve ntilacionog sistema. u sedeeem polozaju. Dati dijagram formiran je na osnovu mere nja u zatvorenom prosloru.1 m/s bila neugodna . sa delovanjem vazdusnog stmjanja na pred njoj strani tela. kao i 0 drugim uticajima kao sto su broj osoba koje ee boraviti u odredenom prostom. tako i od vrste i stepena aktivnosti povrSine lela koja je izlozena vazdusnom stmjanjll i karakte m vazdusnog kretanja (konlinualno-diskontinualno). Prcpomeeni opseg brzina stmjanja vazduha. VerovatnoCa da ee Ijudi osetiti promaju u datom prostom zavisi kako od brzine i tempe rature vazduha.15 rn/s. licni uticaj i oslalo. . Pri odredivanju projeklnog opsega brzine slmjanja vazduha treba yoditi racuna 0 oslalim te rmickim paramelrima. TERMICKI USLOVr UGODNOSTf 53 Kada ovaj rashladlljuCi efekat prede odredenu vrednost.5 rn/s dok bi za fizicki neaklivne Ijude cak i vrednosl od 0.3.

lIZ sve svoje predoosti. s ubzirom na zahteve zgrade za energijom za zagrcvanje zjmi i hlatlcnje !eti. Zalo se u uslovima grejanja. OMOTAC ZGRADE Pod o mo tacc m zgradt: podrazumevaju se svi granicni ele menti koji odvajaju gradevinski objcka t od spoljne okolinc i zelT'ljista na kome je podignut: fasadni zidovi sa vratima i prozorima. velr-a. kada sc unutrasnje temper-ature odriavaju na odredcnoj VTCdnosti lrampart toplote . smanjuje se njegov 01por provode nju toplote. narocito u spoljnim zidovima. Prilikom projcktovanja zgraelc mora se naei optimalan oelnos izrnedu samih zidava i prozorskih pOYrsina.og stanovista preelstavljajll najslabije elemcnte svake fasade.i1. usled tratkog trajanja sunccvog zr-aCcnja i velike obla~-nosti zirni. proveravaJu otpori provodenju toplote kao i prodiranjc vodenc pare. Zalo se prilikom projektovanja zgrade racunski kontrolislI njena termoflZicka svojstva.2.1. kmvna konstrukcija kao i osnova zgrade na kojoj ona Ie"Li na tlu.:ada je to nedovoljno. Ali i da istovremeno o rnogueava pristup prirodne svetIostj u IInutrasnjost zgrade kao i vizue lni kont akt Ijudima II njoj sa okolnom prirodom. PRENOS TOPLOTE KROZ ZIDOVE Prilikom proraeunavanja potrebne kolicine toplote za grejanje usvaja se da je spoljna temperatura konstantna. pa se mora voditi racuna {1 prodiranju vlage u konslrukcione clemente zgradc. onda se povcCava otpor prolazll toplote kroz zidove boljim izolacijarna. poscduju mnogo manji otpor provodenju toplote 1I odnosll na zidove.:a. a !. Osim svojih me hanickih funkcija . lalm da proscca n otpor prolazu toplote kroz fasadll bude uveean. TERMORIZICKE OSOBINE GRADEVINSKIH MATERIJALA 4... 4. Ova sloga sto u zimskom periodu varijacija spoljne temperature u toku 24 Casa oko srednjc dnevne temperature nile vel. omotac ima zadalak da stili unutraSnjj prosto(" od uticaja spoljnih v!sokih iii niskih temperatura. Ta njihova ncpovoljna osobina sc ublazava ugradivanjem halitetnijih konstrukcija pnYLora. Sa poveea njem sadriaja vlage u gradevinskom materijalu. buke i drugih spoljnih ncpovo ljnos ti. Ova jc potre bno jer staklene povriiim.4. od padavina. pa sa energetsl.

cime se proracuni u znatnoj me ri uprosCavaju. Rllk - ] ukupni toplotni otpor vi~eslojnog zida prolazu topiote. pre laz a to plote sa unutrasnjeg vazduha na zid kao i sa dmge strane zida na spoljni vazduh. cija je vrednost zbir pojedinacnih otpora svakog sloja: 1 " o· 2:-' + A. prolaz toplote se prakticnn odvija u jed nom pravell.5) J 2:-.1 ) odnosno. A.= 1 Rut =- au + (4. Transport toplote kroz zid je kombinacija provode nja toplote kroz masu zida.3) U gornjim izrazima su koriseene sledeee ozna. pri stacinnarnim uslovima. a" . U tom slueaju.4) k . Todoro l·ic PROJEKI'OIiANJE POSTROJENJA ZA CENTR4LNO GREIANJE kroz zidove i krovne konstrukeije prakticno odvija u stacionarnim uslovima.specificni toplotni protok [ . pri cemu se vrii i prenos toplote zrace nje m. S obzirom na relaciju (4.koeficijcnt prolaza toplote [ W m ·K 2 ] k - 1 1 + " 0 + 'a .K ] .ke: q .2) (4. au 1 (4. normalnom na povrsinu zida. Z a eleme nte gradevinskih konstruk cija cijc su debljinc daleko manjih dime nzija od njihovih povriina.Icoeficijent prelaza toplota sa valduha u prostoriji na unutrasnju spoIjnu povrsmu ZI'd a [ y' m 2W .-'6 B. . prolaz toplote se racuna po poznatom obrascu: (4.

Ruj f . toplotni protok do sloja cija se temperatura izracunava: q= - 1 all ~~ .. koji je definisan jednacinom (4.4.3).6) se izjednacuje sa protokom kroz celu debljinu zida..' . u te---. odakle je: (4.. _--tu t us 'Id.koeficijcnt pre laza toplot e sa spoljas ne povrS inc zida na spoljni vazduh _ I ~ A· I _ toplotni otpo r I-tog sloJa zid a ' " . (4.t .7) .koe ficije nt provode nja toplot e sloja "in [-VV-2=-' _m_] m ·K <1 .=1 A.rlojflom zidll Da bi se odredila temperatura u nekom sloju zida iii zidnih povrsina.. + .l Ru Ii [m] S/ika... TERMORlZ1CNE OSOBINE GRADEHNSKlH OBiEKA TA 57 a. .4.. 2 ' K] m [ VV ~.t .6 .. TemperaJllrtlo polje II vise.1.dcbljina sloja "in [m) A . ...

(bez sloja "iz") sa lIcrtanim rasporedo m te mpe ratura za ne ku od rede nll spoljnu i lInlitrasnju te mpc ratlinI.b i c prikazana Sll po lja tempe ratura kada je izolacioni sloj sa unutrasnje strane zida i za slueaj kad a je pos tavlje n 1I njegovoj sredini.511 B. cime se sp recava pojava na prslin<l u zidovim<l. sto je i cilj izolaeionog sloja. Izolacio na masa se moze ugraditi sa spoljne iii unutrasnje stra ne zid a. od nosno izmedll lInlltrasnjeg vazd uha i odgova rajuce pov rsinc zida iii. merodavne karakl e rislike poje dinih mate rijil la i koefici jenti prolaza. U tako postavljenoj izolaciji glavna mas a zida je ko nce ntrisana pre ma lInlllrasnjem prostoru . iii kao s loj 1I njegovoj unulrasnjos ti.2 prikaza na je ko nstrukcija jednog jednoslojnog zid a bez izolacije. ocinos no loplola nap reza nja konstruktivnih ciemenata. Temperatumo po lje se me nja i u takvim uslovima manje su raz like te mpe ratura izmedu spoljnjeg vazdllha i spoljne povrsine zida. Ako je izolacija pos tavlje na na spoljnoj stra ni zida. s to je pn:dnos t ovakvog postav ljanja izolacije koja do lazi do izrazaja po prekidu grejanja.8) Analogno prethodnom.] ['C l (4.4.l - I [1 15. Ako se doda izolacija. koji su potrebni za primenu jednacina 4. U poglavlju 0 po trebnoj kolicini toplot e za grejanje na laze se tabe le sa te rmofizickim karakteristikama razlicitih mate rijala i merodavnim koefieijentima pre nosa toplote. sto doprinos i manjoj po tre bnoj koliCini toplo te za grejanje. o nd a su te mpe ra ture mase zida nae.= 1 i I e.I e' -+ 2:" "-R A uk au . .9) Za prai-ticnc-proracune.1 . pa sc po prekidu grejanja akllmlilisann to plo ta 1I njoj post epe nn oslobada i pre nosi 1I prostoriju. T ime se umanjujll dilal acije e leme nata fasade.Todorovic PROJEKlOI-'ANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREIANJE Tempe ratura unutrasoje povrsinc zid a moze da se izracuna prema izrazu : (4. TERMICKA IZOLACIJA ZIDOVA lzolacioni slojevi povecavaju otpor provode nju toplole kroz zidove pa sc smanjlljl: pro laz to plote kroz njihovu konstrukcijll. 4. tempera tura spoljasnje povrsine zida je od rede na pre mil : I" . Na slici 4.2.9. lInlltras nja povrSina zida ce imati visu a spoljna na u te mpe ratu ru u slucaju pos toja nj a izolacije.3. te se dllze odrLavajll zad ovo ljavajuce tempe ra ture unu la r zgrade. pre laza i provode nja to plote dati su tl tabe lama sledeceg poglavlja . olpor prolazu toplote bi se povecao pa Sl: kroz zid transportovati manja ko licina toplote. Na slikama 4. Masa zida prema prostoriji ima vise te mpe rature. drugim recima.

ani tde da se krecll iz sredine veceg pareijalnog pritiska vodcnc pare ka sredini niZeg pritiska. pojavu neprijatnih mirisa. posebno kroz zidovc zgrada II Kojima xc zimi odriava visa temperatura od spoljne. kada Sll dve sredine u kontaktu. On je definisao i faktor otpora difuziji P. a kao njena posJedica dolazi do prodora vlagc u zidove zgrada. razaranjc materijala. TERMORIZICNE OSOBINE GRAflEVINSKlH OBJEKATA i z. nje nog kondenzovanja II slojcvima konstrukcijc. Ovaj proccs Iranspo rta vodenc pare sa tendcn cijo m izjednacavanja vla. Zato projektna dokumentaeija gradevinskih objekata mora da sadRi ideo koji se odnosi na difuziju vodene pare. difLU. od najveeeg lltieaja je difLU. nehigijenske llslove.4. Pri tome. U lIslovima ravnoteZe broj molekula koji prelazi iz jedne u drugu sredinu se izjcdnacava pa se llslaljena vla. IllJ 4. kao i II IIjegovoj IIIIIlJraSlljosti (c). iz . O na ~e odvija ill materijalima koji Sll nehigroskopni i ncsposob ni za kapilarnu llsisava njl: vlage . kao odnos protoka vodene pare kroz sloj mirnog vazduha i f1uksa kroz sloj iste debljine odrede- . ItIlIltraslljoj stralli <ida (b).Znosl ne menja. dakle iz vlainije ka suvlj oj sredini. pa cak i na njihovim unutrasnjim stranama. To povlaci mnoge nepovoljne poslcdiee: vecc gubitke toplote objekata. 4. DIFUZIJA VODENE PARE KROZ GRADEVINSKE KONSTRUKCIJE Od svi h mogllcih nacina Iransporta vlage kroz gradevinskt: ko nstrllkeije (absorpcija.ija vod e ne pare. Mo lck uli vodenl: pare Ide da se ravnome rno raspodcle u prostoru II wim pravl:irna. Kriseher je postavio model na osnovu koga se difuzija tretira kao kretanje vodene pare u mirnom vazduhu.4.ija). sve dok se ne llspostavi ravnotda. i z. tv 1.-"'-1 0) Slika 4.4. Tempera/lima polja II zidu bez iz~lacije (plllle !illijc) i sa izolacioT/im slojem spoljT/oj (a) . tv I.2.1 Proracun difuzije vodene pare Oifuzija vodene pare se odvija kroz vilZduh koji cini ispunu skeleta gradevinskog materijala.Znosti naziva sc difuzija vodene pare. Zbog svega toga se prilikom projektovanja zgrade mora izvrsiti i provera mogllcnosti kondenzaeijc vlage koja prod ire difuzijom i raspolozivim tehnickim sredstvima spreCiti njena pojava. kapilarni cfekat .

Zbog m alih pritisaka pa ra se smalra idealnim gas om. Spccificni p ro lok vodc ne pa re.spe cificna za pre mina vode ne pare [m3] kg R . 12) gde je .koeficije nt difuzije vode ne pare kroz odrede ni malc rij al [m 2 C .ko nce ntracija vod ene pare [kg / m 3 ] .parcija lni pritisak vode ne pare [Pa] . T()(!om.10 uvedc izraz 4. Ako se u jedn acinu 4. / s] ..(obra titi painju da je za otpor propustljivos li pare korisce na oznaka R pa je zato gasna konstanta oznace na zvezdicom) p .60 B. x . pri svim jedn ak im re leva nlnim usJovima. T . Fick-ov zakon dobija obJik: ( 4. 10) gde je: D . koja prod ire kroz ne ki ma lerijal difuz ijo m. pa je : ( 4.ic' PROJEII.11) su prime njene sledeee oznake: v . prc ma zako nu F ick-a defi nisa n je izrazo m: (4.prava c di(uzije vod e ne pare [m] .NJA ZA CENTRA L NO GREfA NJE nog malcrija la.TOVANJE POSTROf F.te mpe ratura vode ne pare [K] . -gas na konSlanla za vode nu paru [ kg·K J ] .11) U iz razu (4. Na taj nacin je omoguce no da se svi z ako ni d ifuzijc vodene pare kroz vazdllh prime ne na po rozne -gradevinske malc rija lc .11.

od nos no u praveu smanjenja pritiska.IfORl7. Krisherov faktor otpo ra difuziji p. It gde je _ Rill R.pa] . to je Po-(Po . otpor d'f I UZIJ! ' roz mateflJal ' [m 2 2 .p) pa zakon Steffan-a prelazi u Fick-ov: g =-1l' - iJp at' ( 4. s.ICNE OSOBIN£ GRAD£VINSKlH 08J£K4TA 1l 61 = D R. iJp [ kg ] Po-P at' m 2 ·s ( 4.15) Rill = -a 1l 1ll .a otpor d'r'" I UZIJI vo dene pare k 'roz vazduh 1lv [m pa] ~ ..S. vo d e ne pare k ...'T -k' oe f'" ICIJe nt propustljivosti vod e ne pare od rede nog materijala kg ] [ m's' Pa Speeificni prot o k vodene p<lre u proeesu difuzije definisan je i zakonom Steffan-a: g' __ D - Po . kg Rv 1l m - = .s. moze se smatrati da je f1uks vodene pare difuzijom kroz gradcvinskc demcnte dcfinisan Fiek-ovim zako nom pa se ovaj primenjllje u praksi. T£R. koji se koristi 1I proracunima difuzije vodene pare dcfinisan je kao odnos otpora difllziji nckog odredenog materijala Rm pre ma otporu vazdusnog sloja Rv iste debljine i pri istim relcvantnim uslovima . koeficije nt propustljivosti materijala kroz koji prolazi para difuzijom u toku Is kroz kocku ivica 1m.o (4. S obzirom na vdicinc pritisaka vodene pare. .14) Negativan predznak ozna&wa da se difuzija uvek odvija u pravcu smanjenja grad ije nta k0ncentradje.13) Kako je p< < PH. pri razlici pritisaka na nasprarnnim stranama od IPa kg· m ] [ m 2 ·s· Pa 1l v-koeficijent propustljivosti pare u vazduhu [ kg ] m·s·Pa ..

.cement ploce: .9 100 5-30 1.0 11.2 30 4-8 6. - .62 B.krecni ." 7.17·1. vlage " 15%" " 30% " 50% " " Sperploca Termoizolaciooi materijali Ploce od plute: .poduzni eemenlni Azbesl . ~ 8 10 15 21. Tabcla 4.5 23.3-10 37·43 3.lapaju i kojc sc korisle za izraeunavanjc propuslljivosti Te.nepresovane . 8% Crvena bukva 10% tel. beton Beton sa sljunkom Armirani beton Laki beton Z id od opeke Crep Gas i peno belon • Gips Vrste maltera: .8 2.1. lZabrane su vrednosti kojc se kod vceine autora pok. G radcvinski matcrUal PeUar.0 12.Ekspandirana pluta -' Zasrnoljena pluta Stiropor " " " 230 160 110 70 11 2 1.5 15·50 40-100 80-210 130-370 1.0 37 51 .8 9.Tooorov.c PROJ£KT'O ~ :A.0 10.5-14 5..5 5. 1£ POSTROJ£NJA ZA CENTRALNOGREJANJF.5 6.. Z a gradevinskc materijale faktor Olpora jc dat 11 tabeli 4.5-5. .presovane Drvo: Smreka 4% tei. ktor otporn diruziji vodcnc pore. " .2-9.27 40-60 00 Staklena i mineralna vuna Poliuretan Peno staklo . vlage "6% . .1 F.' 16.2 9..

8 200-400 7. 15) u kome je: . izrazom. prema zo m Bitumcn po ellg!.8 mm Vrstc premaza Diofan: jednoslru ki 0.8 4.5 3.5 em 2. tUlkalom. krecom/ 1.7111111 Fli lul11c llska spccijalna ha rlija "SOO" Krovna harlija. sa obc stralle bitum izimna 2 mm Tcr i bilumc nska krovna hartija sa predim l'regnir.108000 600 J 500 10000-25 000 10 000 80000 30000 65 000 700 000 6400 3 500 12000 200000 2U0-6OO0 670-5200 210-6250 70000-1 JO 000 25000-50000 13 000 20 000-27 000 9800-24000 180-2 15 .05 111111 Vapo rex: sa bilume nom 0.04 111111 c. (4.Ocm 10 em PV C .1 [parka Ploce od lIlekog Iesanila 1. TERMORIZ ICNE 050111. a ulo rima l3itum cn-papir 0.8 mOl no rmalan 0.f. 15 mOl l3itu I11CIl-ka rlOIl 0.0 mm Vezivnc bojc Dcsperzione i em u Izione boje: l3ez ulja Sa uljem Lakovi: hlor. Fo lije: PVC . 4.. 1-0.4.pena Znpth'n i matcrijali Mo ll op rell Asfall Krovna lepc nka Flirumc ilska cmulzija sa vrucim bilum .2 mm A1umin ij umska fo lija 0.2 Transport vodene pare u stacionarnim uslovima Po f ick-ovo m zakonu protok vodene pare kroz neki zid se odreduje anaiogno jed- nodimenzio nainom lransportu topiote.fo lija 0.111£ (.5 em S.Ivostruk i 1.RAD£VIN5K1H 08J£KA7:'1 6.kaucuk lak polivinilhlo rid la k poliuretan lak ulja ni lak ulja ne boje Propustljivi premazi: /sa minera lima.7 II 6.0 85 3500 55 000-138 000 85000.

3 Koeficijent prolaza vodene pare difuzijom Za di(uziju vodene pare (4. KD . odnosno spo ljnjc m i lInlltrasnje m vazdllhll kada je 1I 1I pitanjll spoljni zid [Pa J r ._.1 +6 {Ju i 1tj f3e ( 4.4.otpor provo d enJu ' vo dene pare dl'fuz" ' Zl'd a =IJom "roz SI oJ nj [m2 . ]_ R di OJ . zid iii membranu de finisan je koe ficije nt prolaza vodene pare KD • analogno prolazu toplote..-it PROJEKfOVANJE POSTROJENJA Zr1 CENTRALNO GREIANJE G .16) 4. f3e .1 .16) kroz neku pregradu.parcijalni pritisci vodene pare sa obe stra ne pregrade. Todaro. sledeCim izrazorn: 1 " 0' + .s. m ·s·Pa F ./ B.[kg] F ·r m 2 ·s kao : (4.koeficijent pro laza vodene pare [ 2 kg ]. odnosno sa spoljasnje povrSine pregrade na spoljasnji vazduh [ m2 kg ·s· Pa • I.pa] .vre me odvijanja difuzije vode ne pare [s 1 Pri tome mozc' se de finisati i specificni protok vodene pare.ukupna ko licina vodene pare pre nete difuzijom [kg]. kg .6.povrsina date p~egrade [m 2 ] . p.15 i 4. Pu . s obzirom na G g= .koeficijent prelaza vode ne pare sa unutrasnje g vazduha na unutrasnju povrsinu pregrade..17) u kome je: f3.

dcbljina sloja Iml . .18) se dobija slede- gil = {3. sa unulrasnjeg vazdllha na lInlllrasnju povrsinll.s . uvodi se konvektivna difuzija. -kodicije nl pa roprovodljivoS li datog sloja [ kg ] . Predslavlja st: jednaCinom: gIl 2 .CII.17) prolaz vodcne pare difllzijom kroz zid se . Osnovni uzrok konveklivne difuzije je rl1zlika koncentraeija vodne pare u vazduhll i u granicnom sloju zida. analogno prolazu tnpln tc.'T Pu Pu.koncenlracija vodl:l'le pllre u vazduhu daleko od zida i u granicnom SIOjll . ( _ ) _ 1 .4 Prelaz vodene pare . 4.koeficijent pre laza mase [ ~l ] C.19) gde je: (111 . Uz koriseenje jednacine stanja idealnog gasa C = Ci izraz: Rd·T f' iz (4.. . m · s·Pa Kao slo Sl: vidi iz izraza (4. Cu. ' '(C" .koeficijent prelaza vodene pare sa uftulrasnjeg vazduha na unutrasnju povrSinu zida [ 1..konvektivna difuzija Pri difllZiji vo ~ lcne pnrc kroz zid.( _ ) [ kg ] R.. s] = (1. ..' [kg] zida mJ .4.. b) provodenja vodcnc pare kroz slojeve pregradc. po analngiji sa prelazom loplole.J m 2 . 1l. sasloji iz I ri osnovne pojave: a) prclaza vodenc pan. TF:RMORIZICNE OSOIllNE GR4EJEVINSKlH OBJ£ KA TA 6J 0.2· s kg Pa ]. c) prclaza vodene pare sa spoljasnje povrsine pregrade na spoljasnji vazdllh sa dmge sl rane zida .. O na SL' javlja kao pre 'HZ mase vodene pare iz vazduha na povrsinll zida odnosno sa povrsine zida na vazdllh.~ -Iu p" PU.S) [kg / m (4.18) u kojoj je: flIt' .s (4.4.

20) gde jc: Pc .tocficijcnl prel37.oc . p"" ...21 ) n tome jc: a .pan:ijalni priLisal.l. =~ .: vodeoc pare u unutraSnjem vazdubu na udaljenju od zida i u granienom sloju 7jda IPa 1· Analogno sc definiSc i prelaz vodcoc pare sa spoljasnje povrliine pregrade na spoIjaSnji vazdub: (4.kocficijcnl difuzije vodcne pare u vazrluhu [ ~2] L.3 loplote (bc--L zral:cnja) pn postojanju prelaza mase A ..JIVOSIl - [m2] s . Odavde sc maZe dobiti izraz Z3 izraConavanje fJ tao: ....tocficijent difuzijc vodenc pare u vazdubu [ W ] m·K D r ... p·Cp . ficj' ___ 11_ • !)Cnl lop10toe pn .tocficijcnt prelaza vodcoc pare sa spoljasnjc povrSine na spoljasnji vazduh Prilitom izraeunavanja tocfJcijcnta prelaza vodenc pare moie sc tonslili NusseltLewis-ova leorija 0 relaciji prenosa loplote i vlage toje je definisana izrazom: a A (..u .p~ .Lcwis-ov broj toji Dr sc primenjuje za boo Imji slueaj islovremenog pre- nosa toplote i rnase. a= 1 .

. P <. . .6 Koeficijenti provodenja vodene pare Keo[icijent provodc nja vode ne pare nekog materijala.. M edlltim.parcija lni pritisci vodcne pare u vazduhu sa obc stram: zid a [Pal. .. .-I.. i C pr.. -P.. zav isi i od o tpornos ti mate rijala na prnpuslanjc vlage.. .7" tI e .koe fi eijc nl loplol ne provodljivosli.KATA 61 pa sc dobija 1 al'. 4. P. = R' .4. slo je vee o buhvace no izrilzo m Zit prolaz vlage (4..22) "... Provode nje vlage kroz viseslojni mal e rijal. ne llzimaju u o bzir pri proracunll f1uk sa vodene pare kao velicina vrlo niskog reda .olpor dlhlZl)l vodenc pa re kroz 510 ) "I" lr i s· Pa [m' 2kg ] ].. po a nalogiji sa zav is nos~ll lop lo lnog fluksa od toplo tne p rovod ljivos ti malerija la. ' . T£RMORI Z /CW/o' OSOIJINE GRADEVINSKIII OBJF. ·0" Ov ( 4. ..4.... 11 proracunima koji slcde u ovo m poglavlju o ni su o buhv a~c ni ... .. . Trebil na pomenuli dil sc koe fi eije nti pre lazn vode ne pilre {Jc od nos no fl . 16 i 4.II A. R~ gils na ko n~ lan l a za vodenu paru . lr. CP.5 Provodenje vodene pare ..12 kao: .. - koe[icije nt provode nja pare "i" sloja [ m ' s· Pa kg 4. . c5 .. .. koji odgovara koeficije ntu provodenja kod pre nosa toplote. . 11 ).c: fl•...24) u kojoj je : P. 17) je ddinisano jednacinom: g= P.1 ( A. IRdi i ( 4. sa jedne i sa dru ge stranc zida.. Rdi = ' ...konduktivna difuzija Fluks vod e ne pare kroz pregradu osim od raz like parcijalnih pritisaka vode ne pare II vazollhll .. definisan je u jednacini 4..11 {Jr . gllsti na i speeificna toplOlil gde Sll A vazdllha nil ilpsolutnim le mpe rillurama Tc i 7.

te mpe ra tura pri kojoj se odvij<l difuzija [K] . Odnos o lpora provode nj<l vode nc pa re ne kog ma te rij<lla pre m<l provodc nju vazdllha jc pozna la ve licina pre ko odnosa fakt ora otpora difuziji It. kao merodavna temperatura T u jednacinalTh1 (4./ . R..gas n<l ko nsta nl a za vode nu pa ru oznace n<l zvezdicom) J ] Uos jed no m se skreec p<Iinja da je i za o lpo r pro puslljivosti pa re korisce na ozna ka sa R. Pri difuziji vodene pare kroz zid koji razdvaja prostore razlicitih te mperatura.kodicije nt difllz ije v~dene pare kroz mate rija l [ ~ [ kg·K 2 ]. R. pa je gasna ko nstanta T .. "c!" se odnosi na vodenu paru a "1''' na vazduh.25) postaje lC 1/1 = --R-"-'-T}l' d' D" (4.25) i (4. 12): It=-- D. pa izraz (4. Todoro1'ic PROJ£ KTO VANJE POSTROJ5NJA' ZA C£NTRALNO G REJA NJ£ 7C ".:::::r:::lC m o sledi iz (4. = D R.68 B. D". It = R". . a kako je R".26) usvaja se srednja vrednost temperature sa abe strane zida: .25) gde je: Dm .26) U gomjim izrazima indeksi "mn oznaeavaju materijal kroz koji se vcli difuzija vodene pare. T III (4.

27) II kome jl: PH-hilro metilrski prilisak vazduha l Pa J.I 7:·1 (.17) za difllZijll vodenc pare kao i (4.3).'-'---'. 26) ko ris ti sc vise obrilzacil od koji b se najcdicc prime njuju Schrime r-ov.Pi . kao karaktcrislicnc ckmente za difllzijll vodene pare. . ~ i5 j ] l ' -{J + L. sledi (4. od slrane zida u koju ulazi vlaga do nekc ravni ''j'' u Snrftllj konstrllkciji zida (slika 4.V/:: OSOIJI I: G R4D£VINSKIII OB! F.2-1) za provodcnje. vodcna para prodirc od lilcaka sa vi!i im pre mn tackama sa ni~ im parcijalnim pritiscimil vodene pilre.28) Pil i+1 - _ p" .16) i (4.1 . koji jc merodavan za IIspostavljnnjc vclicinil parcijalnih pritisab vod e ne pare u matcrijalu . 1I llblikll: ??6 .+ 2:-' + fi" i= 1 7t i f3u p" . na prime r. U 1I5poslavijenom polju pritisilkil 1I zidll.() O a hi Sl: odrcdi o kocfi cijt: nt provode nja pa re prc ma jedn ill:ini (4.P-. {3" j= l 7C j "0 · 1 -~ + 2:!i {J" j = l:n j i .29) .f.27) gde je gU t.28) _---'I'-'~. prethodnll izrilcllnavaju vre dnllsti tcmpcrailira i oba pritiska .P."' v PH 273 )UI [~ 2 ] s ( 4. ZiltO se za spllljne zidove .5 PRITISCI VODENE PARE U GRADEVINSKOJ KONSTRUKCIJI Oiruzija vodl:nl: pare kroz ncki grildevinski clement zavisi od otpora miltnijala prolazu vlage.=1 . (4. Korisleci izmz (4. prolok vlage kroz cclu debljinu zida a gu j kroz bilo koji sloj. 4. TI-:R.+ {J" odaklc se dobijil: 1 2: -' +-.""ORI Z l r . U gornjim izrazima parcijalni pritisci vlldene pare 1I llnlltrasnjcm i spoljnem vazduhu se izraclInavajll iz njihovih relativnih vlainosti i pritiska z<tsieenja vodene pare na odgovarajuCim temperatura rna: . Pri lome cc doCi do ko nd e nzacije u slojcvima II Kojima jc p<trcijalni pritisilk vlldcne pare vcCi od priliska zasicl:nja na lc peraluri koja je u islom 510ju lIspostavljcna. Proraclini Sll bazirani na konstanlnim te mpcralurama odnosno priliscima sa obc stranc gradevinskog c leme nta iz ccga proizilazi dil je ukllpni prnlnz vodcnc pare kroz cl"lu konstrukciju jcdnak protoku kroz svaki od njeni h slojeva: (4. "_ _ _ p" . (7' D =~ ./(.:n 0 u [1 (-1. /I 15 ..

. To se moze uciniti i zavisno od otpora difuziji.aj vlage razlieit e su re lativne vlaZnosti pri razlieitim temperaturarna (za taeke 1.4).rI'RALNOGREfANJE f ' . relativne vlaznosti su 60% i 40%).TO I~-1NJF POSTROJ£NJr1 2. Zato se preponlcnjl' graficko prikazivanje promene pritisaka 1I konstrukciji u zavisnosti od otpora difllziji. X[g/kg] . h[ kJlkg I t [OC ] 60 t:=s~~r. i 2. Z a isti sad rl. stirn sto je sadIiaj pare od znaeaja za vrednost relativnl: vlaznos li. U takvom predstavljanju je i promena pritiska . pritisak zasieenja nije lineamo zavisna fllnkcija dcbljine sloja vee je parabolicna funkcija (slika 4. relativnc i apolutnc vlalnosti cp i x i pritisaka vode ne pare 1I vazdllhll. 4..30 ) Na slici 4.70 nTnduIYJl'ic' f'f?OJD<. obicno od spoljne strane zida. a pritisak zasicenja vazduha ra slc od PI na P2. onda se u dijagramu moze zapaziti da zavisi od s'lclrhja vlage (taeke I i 2). Sa porastom temperature ad tacke 1 na 2.=\==:7\==::=:=:~ 125 h = 1'((0 kJlkg 10 60 o -10 10 20 30 40 pritiaak vodene pare Po 40 20 0 u[mbar] "'x. Kada je 1I pitanjll parcija lr.3 Molijcrov II-x dijagram za VILzZWI vazdl/II Grafieko predstavljanje pareijalnog pritiska se vrsi slicno temperaturskom poljn. koji dajl: zavis nost tl:mpl:ra'd re. kada su otpori difuziji vodene pare veliki.-1 C£I'. entalpije II. i prilisak vodene pare u vilZduhll. pomocu dijagrama Glassa (slika 4.3 prikazan je dijagram za vlazan vazduh. sadIiaj vod cnc pare Xli stanju zas iec nja sc poveolVa (taeke I" i 2"). prema udaljenju uoeenog sloja. Pritisci z<lsiccnja se mogu oeitavati direk tno sa dijagrama iii koristiti podaci dati 1I Tabcli 4.adrbj vlagc Sl. i u oba slucaja promena pritiska je lineama hmkcija. tzv.5). Medutim. Molijerov dijagram.1T za visno od tempe rature vazd uha.

p" [Pa l Pu " Pe" 5 [m] Sf. pa se u ovakvim slueajcvima na apcisli.$" Pc" 1/13.5 Glasser-ov dijagram pritiska ZQ. ako u sastavu gradevinske konstrukcije egzislira parna barijera.ricellja vodelle pare /I gradevillSkoj kOllstmkciji Treba napomcnuti da GJasser-ovi dijagrami postaju nepogodni za prikazivanje difuzije vodene pare.j 71 zasicc nja vodcne pare kroz sloj odrcdenog malcrijala prava linijil. umcsto Rdi .4. 4. Sf. nanose debljine tih sJojeva o.. koja ima otpore difuziji vodene pare dalcko vete od drugih slojcva. Sloga ih je ne mogute zajedno prikazati na apcisi. .4 Dijagram pritiska zasiccllja vodcllc parc visesfojllc grudcvillskc komtmkcijc p [PaJ P. slO uprosclIJe a nalizu. Pu . T£RAfORIZltN£ OSOBIN£ GR4DEVI.\'SKJII 08J£KAT. 4. dozvo ljavajuCi da se racun sprovodi sil mo za granicnc povrs im: izmedu sloJcva .

019 .J~4 /.7 2.823 .1 2. 1(..11 .10X 5.527 3 .925 I 1.1.6('1 0.320 5.111 2.R03 4.772 1.7Q9 0.871> 5.1 5.:!7 2•. .872 0.OH7 4.1 55 2.2(1 2.oJ(.595 2.14.44 1 2.901 0. 3.Q22 0.$O2 21 20 19 18 17 110 15 14 2..'16 1 0 .458 1.3~9 5.DO 2.(o4M 2(0 ~$ J.O37 0 .5:!6 1.782 1.r. .ms I.930 2.965 2.3'.5J 5 .54.301 .785 0.4JO 1.650 1.1') 5.72 13.262 ).2(.1).9)(.075 .06) 1. K 2._ ---- I 0.5R(.916 0..49:1 5.676 I. 4.1 1 30 29 28 27 4.692 5.6 I I 2.1HO J.J93 1.1)7'1 2.1.74 1 0.1.1.21 \(.518 4.622 4.1~~ 2.O~5 24 2.727 5.7(. 129 2.I 17 1.477 I.808 O.517 2 .854 0.\ 5. 3.440 4.15 4.73 4.mm 1.1.357 1.710.OJ I 4.227 1..140 1.104 1.)6(.340 4.7JX 1.M77 2.877 1.7 O.8-ll.15 34 ).4 0 . 0..170 3.1.488 J.908 5.'! 2J I J.1.844 5.205 3.2 0.94 J 1.IlS6 /.179 2.18 2.'132 3.455 2 •.:Y. IO '.~ 5.H26 .(I.201 4.681 0.11.7% 0.(1 :!f) 1.M6H :::(:: I 3.277 1..768 0.'odcnc pare r I Temper" I Ufa Prili ~ ak l.894 1.Q48 O.008 0.065 0.8 18 0.OJJ J.1 2 .7 JoI 3.194 ).1)59 3.1.XI7 1.5 1.579 .577 1.lJX 1. 0.1 1}5 2.~ 8 7 I.760 1.H 0.988 1.70 !.169 ::!.170 5.17 1. 17~ 4.97.420 ~ •.410 2. 149 2.0~9 2.311 1.478 5.Todorol'ic PHOJEKTO I·:.09J 2.(.8(>0 0..758 .(.72(.1 .412 1.85'1 2.313 2.146 J.2J.1.R84 1.981 0.S'" 1.780 0.Oryry J.836 0.974 0.4'17 1.%R 1.109 2.140 3.1 0. 1.897 0.7 I (.050 0.1 ..0')4 1.050 ! 1.294 1.11 (' u klJa 0.151 2.147 1.92~ 9 /.848 0. O.210 2.!IS'I 2.6 0.21} I 0. 50.672 1.R7R 0.9901 0. 1.212 1.667 0. I R(.775 2.S'JR 1.701 .7'18 5.909 0..5).935 0.164 1.044 0.7:12 0.671 .X90 0.595 1.'1. JI)6 2.568 .374 1.1 4 ..40 1.912 J.7<)4 I .075 2 .I 1557 1..(.5 17 1.0.774 0.') IJ 1.022 0.75 2.2S:! 1.588 1.73 I ·1.1 4.029 0.016 0.(·07 4.5. 2)6 1.415 4.tNJI:.17 I.755 4.753 2.136 0 .502 5.659 :!.115 J .1'1 1. 1.440 1.9 (DC) 0.463 1. 5.8 1.'I.657 - 1.UQ ~.. ' . I.001 :!.177 .194 1.1 I 3.17R 1.074 2.66 1 I IJ J2 II - 1..742 2.2('.12.75~ 2 0.J90 4. .09'1 1.70') !.1'}4'J 1.289 5.24.806 1.565 .MU .3(.901 1.R4:! 2 . 122 3.23 I 4.716 0.001 0.) 0.2M3 3. I I 1.220 1.2(00 4.'117 4 .790 0.HOO ).9 10 /.721 0.82') 1. I'rilisak zasicenju .6% .4X(1 4..14 .115 4. POSTROJENJA ZA CENTR4LNO GIlliIANJE Tubela 4.055 2.4:\ ~ .02R 5.7.758 1).\..244 1.947 2.1 ~2 3.15(.006 .8(06 0.072 1. I .74(. 2.590 5.142 1.725 1.'!i 4.(. 1.')3(.685 un 1. 14) 3:! .705 0.057 4 .690 . 1.058 0.830 0.8 I. ('~4 5 .(.C. (.52<) 5.361> 4.6 2.1 .400 ).700 4.726 I.8(.'171 2.1 2.811 5. I R{~ J.96 I 1/)99 2.704 I.XJ5 4 •.O 3.0 5.5(.40.42 1 I. 3.1 1(.69(. 102 1.ui~cl1ja vIJ~cm: 1' ..1) I I 3.1J7 2.780 5.1 .841 0. 79 I 3 .780 .54) 4.5·17 2.121 3.5 1.54(.:1 4.85J 1.I<I'J 1.267 4.913 2.102 1.7)5 4.·. 5 4 3 0.1 UI2 1. 0 .5 (1.4.001 4.0 0.251 2.98.932 3. 17~ 1.202 1..81.(.Jjo 1.64 7 4.294 2.286 1.05 I ).1 5 ..'154 0.03'.!IjJ 3.499 5.71 II I.1 0.6 1.(.825 0 . I X 1.80') 2.890 3.

643 0.2 -. 1 Uporedivanje toka parcijalnog pritiska i pritiska zasicenja Kada sc u dijagramu za neku gradcvinsku konstrukciju ucrtaju tokovi parcijalnog pritiska i pritiska zasicenja vodene pare (slika 4..nl O.157 0.492 0.1 0.2'1? -9 .273 0 .240 O.175 0 . 10& 0.lH I 0.255 0. 152 O.(.173 0.1 0. 0. I9M O.IM 0.)17 0.J2J 0. 10.11 (.227 0.356 0..21)(\ 0.7 0 .00 0.25 I 0.099 O.10 .169 0 .20 O.1) I 0 . 1().184 o .128 0.217 O. 101 0 .1l5 0 .115 0. onda mo~e nastupiti kondenzovanje vodene pare u jednoj ravni.225 0.1 12 0.In -I~ 0.2D O.5 '1~ O.(. 137 0.13 O . D.425 0.1.II U.I I O.)61 0. I '/'-) 0.4.115 0.105 O. 10 0. S~ 0.329 0. 114 0 .136 0.1 O." 0.1(.OS 0.320 0 .(01 0 0. I ~.I(') 0. tzv ravni kondenzacije iii citavoj zoni konstrukcije .391 0.(.1.129 0.U96 0.on 4. nece doCi do kondenzacije vlage jer je u svim slojevima parcijalni pritisak ispod pritiska zasieenja.107 0.H5 OA.S 16 O.)(. re.288 0']88 0.11 6 0.5.4(10 0.429 0.1'1 (.1.)(.1 0.141' 0 .1 " 0 .I .252 0.177 O.)I} 0 .404 0. 144 0.zoni kondenzacije(slike 4.205 O .2 ~3 U.O~N 0 .1 0. Ako bi bilo obmuto. 114 0.15 .111 0..(04 7 0. 0.21J 0.175 O.5 0 . I ~I 0.<11.11 .209 O.\ 0.65 2 OJ(.141 0 .11 1' 0.267 0.5 Q. 171 0..4oJ4 0.1 1.117 0.]') 5 0.397 0.248 0. O. 119 0 .6 .408 0. 207 0 .230 0. onda u uslovima za koje je vrsena provcra.412 0.105 O .5% OJ.484 O. . 241 0 .5 0.572 U_125 0 .44U 0.3 7(.15 1 0.0 0 .\ 0.1(· 0. 1).0'15 0.)71 Or l40 0..~().18.6) i konstatuje da sc linije njihove promcne nigde ne seku.:40 0. 200 0. S~7 0.1~8 I 0.) 0:1 96 ().n O.332 OJ04 O.7 -12 -13 (.lll.271 0 .511 O.17 0 .54R O.105(1 O.7 i 4.215 0. 12 1 0.17 O.2H O .15 0. 155 0.12 5 0 .561 0.)77 O.448 U. 189 0.4KO .5 08 0.~ 56 -4 .W 0 .500 0.1. 2(01 0.352 0.I .1 <i5 0.17(.1f.101 0.1.28.5 1.12 0.112 0 .1 0.291 0 .1 .IM) 1).1 0.211 O . O~5 .1 :!7 -17 . SR I 0 5 35 0.10'1 O.557 0 .147 0 .145 0. 153 -14 .307 0.6.221 U :~O 0.8).4RR 0.) 8 1 0 .452 0. 120 0..235 0 .20 o.5 -6 -7 -8 0.).'11.2(1 0 0.8 0.101 0.401 0.115 0. TERMORIZ/(:NE OSOBINE G RADEJ'TNSKlH OBi EK4TA 73 .4(04 0. 148 0.J47 0.I.8 0.185 0. IKI O.384 0 .(.359 0 .237 0.472 0.127 0.8 0.176 I).415 0.17 O"l()<) 0.34Y 0.1 0.23 I 0.244 O.I 0.1(.209 0.3.5 5'] 0.1 00 0.h24 0.1 23 0.53Y o.5 0.1 0.17~ I 'U.4 1~ U. 285 0. 0.)44 0 . 14.1C.

. ' -- K p... ".4NJE POSfROJENJA 2. ' \' \ . SI.6 Polje priliska vodellc pare gradevillske kOlLumkcijc bez kO/ldcllzacije vodef/c pare 1. r I R d.-- ---.- .--'" prili sa k v o denc pare r' .--------------- 1_1_~_ • .-. loj 2 .• luj prili s ak z as icc nj a ········ 1 ·· I ". 4. I p.--~~---R-.--------------..------------. SI.1 CENTRA LNO G REJANJE I .8.. 4.------------.7 Polje priJiska vodene ptJFe u swfuju kondenzacije II ravlli .s loj --.---------' - r .• loj 3 . pare ija Irli"" .--------------. . Todoro"ii: PROJEKroV.s loj 2 .. ----p.• 1oj 3 .--------------..2----~-----R-d~ 1 --~~~I~/P.yr_----R-.

--.. -.-.----------------. 1 KI o.s loj 2..4./ R tiki PIt . Kolicina vlage koja je kondenzovana 1I zidu izraclInava se kao njihova razlika ...---..---._.-.- .-- -. Na jednu stranu zida dospeva vodena para u kolicini: _ PIt .s]oj -.- K1 ~ K2 -..-r--------------. TERMORlZI(NE 05081 E GRAFJEVINSKlII OBIEKATA 75 t l .\·ka vodelle pare sa kOlldellzacijom II "zolli" 4..PKI +2:-' Pu i= I 7C . SI 4.. _ - .----. onda postoji kondenzaeija u zidu izmedu ravni Kojima pripadaju pomcnllte tacke.. Kada linija pritiska zasieenja preseea liniju parcijalnog pritiska vodene pa re. Zbog pojave kondenzacije.8. protok votlene pare koji se na jednoj strani prenosi na zid a na drugoj iz njega na vazdllh.__ ______ __ _ " Pc .8 Polje priti.PKl g..-....1 Rd 3 .-.---. nije medllsobno jednak. i I I Pc Rd.31 ) Sa druge strane zid napuSta: .. Pu - P k1 - ------- ----.-. -- .-. kg ] [ m 2 ·s (4... kitll u tackama K1 i K2 na sliei 4.s 10 j 3.6 DIFUZIJA VODENE PARE PRI KONDENZACIJI U ZONI I RA VNI ZIDA.-----------.

opeke. pa u jednacinama 4. ReZlllta te predstaviti zavisno od olpora difuziji u Glasserovom dijagramu.z. polje parcijalnih pritisaka i pritisaka zasieenja za spoljni zid koji se sastoji od slojeva krecnog maltera.pritisak zas ice nj a vodene P<1[C na ravni koja de li unlltrasnji slIvi deo zidil od zone kond e nzacije [Pal . =gkoll. onaj koji se odnosi na tu ravan. ( 4. suvog dela zida [Pal. s· pa] [ kg . plute i cementnog maltera. kg Kolicina kond e nzovane vodene pare koja ostaje lInutar zida data je izrazom: kg ] [ m 2 ·s Ukupna kolicina kondenzovane vode ne pare u toku jednog dana je: gkoll .31 i 4.32 treba izvrSiti korekciju: PKi pIQ =PK Primer 1. I?tik l - otpor difuz iji vod e ne pa re slojeva zida izmedu unutrasnjeg vazdllha i ravni pojave konde nzeije Kl m2 .32) U go rnjim izrazima su ko risce nc sledeCc ozna ke : P "k l .33) ·24·d (4. pa] .ukupno trajanje pojave difllzije vodene pare u danima. SPll- P" Kl - pritisak zasicenja vode ne pare na ravni koja deli zonu kondenzacije od Ijasnjeg. I?dk2 - otpor difuziji vod c ne pare slojeva gradevinske konstntkcije izmedu krajnje ravni kond e nzacije K2 i spoljne strane zida m2 [ .76 B. Merodavni pritisak zasieenja je sa "obe strane" ravni isti. U slucaju kond e nzaeije u ravni zida.s .34) gdc je d . proracun kondenzovane vodene pare se vrsi na isti nacin stirn sto se umesto sloja-zone kondcnzacije ovde javlja sarno jedna ravan. Tm/orrJ"ic PROJ EKrO I ~·1 NJ E POSTROJENJA ZA CENTRALNO GRFJA NJE kg ] [ m 2 ·s ( 4. Deblji- . za posmatrano vremensko razdoblje. Izracunati temperaturno polje.

.57 O. ravan dodira krecnog malte ra i eigle.20• C 1 . top lola [J/kgKI Koefi..02 f"klor olpora dU'uziji vod ..0 6.0244 Gasna konstanta za vodenu paru je: R.4 9.= 1005 C.22 za koji su bili neophodni poqaci 0 fizickim osobinama vazduha koji Sli navcde ni lItabe li 4.0259 A.26): ..1. a na osnovu njih su odredeni i pritisei zasiee nja vodene pare pre ma Tabcli 4.+2: .7): Temperature kao i pritisci izracunavani su za unlltrasnju stranu zida.=OOC Gustina Iks:/m31 Pu.. I 1 a.'+ Ai Tempe rature u karakteristicnim slojevima Sll racunate pre ma obraseu (4. u slojevima plut e na dodirnim povrsinama sa susednim slojevima.5 [zraclInavanje te mperaturskog polja je bazirano na toplotnom fluk su kroz eelu debljinu zida a prt: ma obraseu (4.=l. ukljllcujuCi i otpor prolazu toplote uz koe fiei je nte za pre laz to plo te pre ma Tabeli 5..70 qllk = 1 a ll 4 () . T£RlvfORlZICN£ OS081N£ G RAD£VINSKlH OBJEKATA 77 ne slojeva su dat e u Tabcli 4.1.=O.+. IOpl. II (druga kolona u Tabeli 4.+.02 plula CCll1c nll1i maltcr 0. Tahcla 4. provod.205 p.0 16.51 0. it spoljni i unlltrasnji uslovi SlI: te mpe rature 0 °C i 20°C a rehllivne vlainosti 80% od nos no 60%.~ 25 12.111..8 10.02 1 . kao i u ravnima gde su dcbljint:: plllt e lcm i 2em.81 0.. A rW/mK] 0.). =1005 [W/mKl A.04 0.V) Z a odrcdivanje ve!iCina pareijalnog pritiska vodenc pare u ovom primeru su racllnati koefieijcnti konveklivnog prenosa vlage iako se ovi mogu u prakticnim proracllnima zanemariti.11 F izickc osobine zadlltog z ida Malc rijal krceni mailer opeka dcbljina «5 [mJ koeficijCI11 IOpl..1: 20-0 1 0. provo C o.111 Osohinc "lIz!lllha Tcmpera lura f°C] lu.=O.Il.4. lzracunate temperature su prikazane u Tabeli 4.04 0. Koeficijent prelaza mase vlage sa unutrasnjeg vazduha na povrsinu zida je izraclinat prema izrazu 4..293 Specif. za slojeve na svakih 8 em u masi zida od eiglt:.+.042 1. = 462 J I kg' K . [~] .24 0.24 0.81 0. pa je kocficijent difuzije vodene pare u vazduhu prema izrazll ( ~. pa rc fI 0.O~2 I. V u prvoj koloni.+ .Q2 0.+ 8 0. TubelH 4..

1005.1V Koeficijcoti diCnzije 1C Materijal Krecni malter Oznaka [kg/msPa J 2. Otpon difuziji vodenc pare kroz slojeve zida se izraclInavaju analogno otporirna provodenju toplote. 10. 10. 10.pa] kg 2 Tabela 4.( 0.02M 5 . [rn .10 6 fl. Todorovic PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA CENTR4LNO GREJANJE D.11 1.412 .205 .l o.55 . 11 1.412. 11 2. 1005 .0259 5 . • = 2.=I 1C . Ovi otpori se ne mogu prikazati u Glasser-ovorn dijagramll jer se radi 0 velicinarna mnogo niZeg reda prema otporirna konduktivne difuzije vodene pare. 10.26) i dati u Tabeli 4.8441 . 10. Iz jednacine (4. Koeficijenti difuzione propustljivosti vodene pare za zadati zid su izraclInati prerna (4.712 .10" -162·293 0.( 0.412.0259 ) 3 =52 .0244 1.81 =2.73 B. 2.118 .s . 10.+T" m 2 Od ~ vd e 293 + 273 2 283 [K] se dobija: 1 (3 = 8 .26 ( Tm ) 1.412. 2. 2:j 1 .8 5 1.2. 10' [ kg ] rrt ·s· p-" 2.5 [rn2] 1. ( 283 )1 .293.105 1 8 O tpori prelazll vodene pare na unlltrasnjll povrsinu i sa spoljasnje povrsine zida iznose : 1 7 Rdu =-=189'10 (3 .1V. m2 ' 5' pa] [ " kg R ile = _1_ = 5.28) sledi izraz: 1 Rdj =-+ f31.412.10 )3=18.105 273 s gde je: T=T. 11 1C Opeka Pluta Cementni malter .81 = P/j 273 2.10O.049 .26 .

26 06=0.488..a · ju fluks vlagc je: gllk = PII . Prema istoj tabe li ukupni otpor jc : m2 [ kriljnjoj kolo- .1Y.41 67C).726 3..2 p" fle=rpc Pc =0..:'17 i)07..XO .VTcmpcmtnrc.9). s.~. 30 n .29 '~s = 0.() 9.p.3808· 10 +10 U grafickom prikazivanju pritisaka vodenc pan. knriscenL' 511 dvL' apsci'L': jl'dlHl sa olporima difuziji i druga apcisa sa odstojanjim'l slojcva otl unutrasnjc stranc zitla (sl.28 01=0.18 05=0. 1 1477. 1 16. 1() ... IlS.= l1. 111 10 10 I.V.543 12.8 Pa Parcijalni pritisci u pojedinim slojcvima su racunati prema izrazu (4.38 1 1 " 1. 4.U~).1O 0. 322 14.707 0. otpori difuziji i parcijalnii prilisci za zid iz primcra I.3S!l15 ' 10 DSOS· In 10 Jl ll'a! 1·102.28): PII .3 1655 .:1.0 Ud[mL's'Palkg! 1.8 1.O C)1') ·IO IO lu 1.~ 5 9R2.2 .02 oJ= O.'J+lS · I()" 6.201 36. cije su vrt'dnos ti date ni T abe le 4.1.=0. 5 633 Git l.V. R'fllk Pi = PII - .:1:2 'I'"lja 18.51l ·189. Tabcla 4.R 6.8')' Itl' 9.2" 6. 6.4 18.) 0 fJ [pa! 2337 2115 .9 796. s loj zid. 1. U tom ~Iu'. te da u zadatom zidu neee doei dn knntlenzacijc (slika .20 1.7 n.pa] kg a pa rcijalni pritisci vodenc pare sa obc strane zida 511: PII=rpll PII =0. 12 750.60 · 2337=1402.] [m! unulra fl oC[ ~O 0 1=0 O 2 =0.ijalnih pritisaka i pritisilka zasiccnja vidi sc dil su parcija lni uvck manji. Uporcdivanjem pan. IIi R ( 4. U dllk 1402. 7 13 ·I O 1. pritisci zasiccnja.p. 6 .11'J"69· Itl" '). T£RAfORfZ1CN£ OSOB1N£ GRAf)£V1NSKIff OBJ£KATA 79 II na osnovu kog~ su izracllnati parcija lni priti5ci..28) i dati u Tabe li 4.1l""54· to" I.80' 6 11 =488.C)" ') · lO S 3.0 2075 1855.

- 5 -- o 0 .. .. .flO .. 2 em . I t.-o I I I 50 100 140 R.." = 2337 . '" 488.Tor/mw'.(NsIkgx1lJ') ~ 10 18 262830 /l l) (em) Stika 4.2 1000 \ \ \ \ \ \ \ P: =610 SOO 2 em ...... . .kreau malter 4em-pluta 24 em. .. I I I . .. j ZA CI::NTr&1LNOGR£JANJE t ~ = 20 15 . .. .c PNOJl=:J<..cementni malter . I I I .-. .TO I·:' I NJ£ POST ROJ£NJ. . ISOO P.9 Raspodela temperaJllre i pritisaka :zidll iz primera J.8 0 0 I 02 50 100 I I 140 I 32 R.. p (Fa) P. I .. . .. .mplja opeta P.SO IJ. \ \ = 1402.. 2000 . .

T£RMORf ZfCN£ OSOBfN£ G RAIJI. i 30 em kilO i za spoljnll povrsinu zida.m. KoristeCi lll. polje pritisaka.31: . plula.10+ 9 + 2. kao i parcijalni pril isei vodenc pa re u vazduhu sa obe st ranc zida.~I Primer 2. S obzirom na ncizmenjene tempe rilturske us love. Koefieijenli prclaza. Temperillu rc su racunate prcma obrasclI ~.10.wni u knjoj pocinje kondcnzaeija (Iacka K1 na slici 4. 23. I~. i i7nosi Zbog dmgacijeg redosledil slojeva.6 vrcdnosti mcrodavnih otpora Sll: R.10+ 9 KoliCina vodene pare koja prodire u zid je prema jednacini 4. loplolni nuks je isti kilO i u rr imcm J. koeficijcnt i difuzije vodenc pare za materijale II zidu.26 '10+ 9 = 2.lkl = Rdu + Rdkgraf = 0. su isti kao u prelhodnom primeru. Vrednosli su dale u prvoj ko loni 'fabele 4. kako priliska zasieenja tak o i parcijalnih prilisilka CC 5C izme nili u odnosu na primer I.10: Jl ~2 = 666 Pa Za izracunavanjc difuzije vode nc pare u zid i iz njcga trcbil odredili olporc difuziji za sloj"vc do r. slojevi zida su: maller.2789 . 7 Zil unutras nju stranu zida. odrcdeni Sll prilisci zasieenja.doslcda slojeva.VI. tempcriltursko polje jc izmenjeno.1'1>1 . polje p.6) kao i od krajnje ravni zone kondenzacije (tilcka K2) do spoljnjeg vazduha.VSKIfl 081£1(. ali sa izmenjcnim redoslcdom pojcdinih slojcva. PrimcnjujllCi izloze ni poslupak pomocu koga SII izracllnavane relevantnc velicine II primeru I. odl'osno otpori prelazu mase vod e ne pare. suplja opeka i cemc ntni millter. Izracunati lemperalurnll poljc u vikslojnom zidu. 7.-I. olpori diruziji i parcijalni pritisci i prcdslavlje ni u Tabcli ~ .ijalnih prilisaka i pri lisaka zasicl'nja vodene pare za spoljni zid koji sc sasloji od islih matcrijala kao zid II primcnl I.:I·'l. RacllnajuCi od IInulras njc slranc zida. rtilnc velicinc na slici 4.. 5. Debljine slojeva kao i paramc lri spoljnjeg i unutrasjcg vazduha su isli ka o u primenl J. Posto jc te mpe ratursko poljc u zidu promenjcno zbog n. VI i prikazanc gra(icki na slid 4. slojevc na rastojilnjimil od 2. Sa slikc se vidi da sc Iinije prilisaka sekll II lackama K1 i K2 II Kojima su vrednosli pritiskil ucitane sa slikc 4.0189 .

5 0 p (Pal <5=0 <5=2 <5=6 0=7 <5=8 0=16 0=24 0=30 0=32 2337 2115.1139·W9 9.5 488..15 633 610 R (ml's'PaJ1'l.1 12. Tabcla 4.:·tNl£POSTROJ£NI..] 1.10+ 9 Razlil:a gornjib vrcdnosti prcdslavlja L. '107 9.109 26218.20136'10 1.0 4.109 6.1641.1 lil C£lvTR..9498' Hf 20795.Todomt'..89 . = 1.\02 1l.6 1228.38025.. VI Vred~ u.3808IlI·101O p (pal 1402.6 6Q7.8 .12-12 2.0 ?J75 1.745. alpord diruziji i parcijalnih pritisaka "lMkoc pare z.2789.c I'R01F.rid iz prima'a 2- sloi .4LNOGRElANI£ U02.a spoljoi vazduh (jednacina 4.2 74 0.7 0.82 B. 10 10 R.7 11929 997.oja prclazi sa zida n..oliooa L.a .mprnolura.8 2.oja sc u zidu kondcnzovala.t2 935 813 725 6.KrOI.2 1336.°6 20 18.109 3.7 802.32) iznosi: 665-488." 18. )0+ 9 a L.2 .olicinu vlagc L. prilisaka zasittoja.4 1264.0 6.0 9.06377 ·111 10 1.

....::::::::: . = 1402.cementni maller 2115 .(Nslkgdoj I 30 32 678 16 24 5 (an) 51._.--1r- 2 em ....t.... 2337 ...." . . .. P: = 610 soo ..luplja opeka P.pluta 24 an .... 4... ..10 Tempera/limo polje j polje prilisaka za primer 2. .8 rf-- o o I I 02 III 50 100 I 140 R. 438....2 1000 ..· . .":. ~::...:::::: -:::::::::::::: .. .... .. I 2000 I I r p' 1500 p. TERMORlZlt..kr~ malter 4 em .. EOSOBINE GRADEVINSKlH 08JEKATA 83 to = 20 5 o p(pa) p.. o 50 100 140 2 em .. .. .: ::.

-"'.ristike su JI = 3500: .- ) '" ':: '. a smanjuju iza barijere u pravcu sni.-r P".'cr. ----'-- -.I.'ilmkciji i na Djcnoj pon'.{ T' -. u svakom sloju kanslrukeije parcijalni pritisak vodenc pare budc manji od prilisk a /dsi<-'coja_ p[l'''1 (I] (1) [3 ) (I) (1) (3 ) [4J [4] [5) '.' 'I i milh:rijal vclikog olpord diruziji vodcne pare. ~ ___PL li(mJ Sl4.. \ K I ' :..araklc..:oll. . --.. -. -been i m aile r -m asiv n i zid · PB'p"ma barije a -l c nno izo lac ij a (5] -kreco i m a h e r --. _..Za bilumensku IepcnL::u ave L:.~. -- . sa ciljc m .11 PoIje priIida . -'- - - '- ~ .'ocficijcnl propusllJivosli vodenc pare JIa/ = 2. . -~:.' proliv pojavc kondcnzovanja v<>dcDC pare u samoj J. -.'. ' K2 .1lB_L .ojivana mcra jc poslavljanjc pame barijere L:oja prcdslavlja zapl.p.. NajCci<.i... 1 j I I • (u PH) p. P ( hez PB) -.il'i.~.~ -.. 1. ..' " {tyro-s. bet.7 MERE ZASTITE OD KONDENZACljE Da bi sc ncpoicljni cfckal prisllstva vlage II zidll sprecio. .Dthfte pare Il ~j ~ SII .---- . vodene pare sc povcCavaju isprcd.'e prill1o..10=:> 1-1 [ kg ] m·s-Pa Uvodcnjcm parne barijcre parcijalni pril&..i malcrijali_ Tako. prcduzimaju s ~' me j.-.lali gradevinsL:. znatno veecg od onih kojc poscduj u .cnja lemperature i prilista zasiecnja.~ . -. parne barijue .Pal.... " -.. na primer aluminijumsL:a folija ima fak tor difu/ !nnog alpora l ' = 700 000.79.. --' --:~ .:.- -._-_ ... a \'.. - - ~. -.4.

Ugmdnjom parne barijere (sloj 3) polje priliska u zidu se menja i dolazi do pOVec. Ie se tako i crta. poslavljanje vise parnih barijera (sa obe strane i izmedu slojeva termoizolacije) moze d<l ima za posledicu pojavu kondenzacije. t<lko da su izbegnuti uslovi za kondcnzaciju.1nja parcijalnih prilisak<l u delu zida ispred b<lrijere. [sto taka. U delu zida iza barijere parcijalni prilisci vodene pare poslaju znalno nizi. sto se ne sme dopustiti. .-I. jer mat e rijal koji se nanosi kao barijera imil ve liki koe ficij e nt provodenja toplote A i debljinu od ne koliko milimetara. Ulicaj barijere prikilza n je na slici 4.10 na primeru jedne konslrukcije zida od cetiri sloja: krecni mail e r na jednoj strani zida. Poljc prilisaka je takvo da se izmedu ravni Kl i K2 javljaju uslovi za pojavu kond c nzacije vodene pare. termoizolacija i krecni malter na drugoj strani zida. javila bi se nepovoljna raspod e la parcijalnih prilisaka vodene pare i nilstupila bi kondenzacija unutar same izolacije. ako bi se posl<lviia parmI b<lrijera sa hladnije slrane zida iii ugradile dye parne b<lrije re (sa obe slrane termoizolacije). opeka. tako da je otpor provodenju toplote zanemarljiv. ali ne iznad pritisak<l zasicenja. Medutim. Uslcd toga praklicno ne dolazi do temperaturskog pada kroz parnu barijem pa kriva prilisaka zasicenja zadriava svoj oblik kao u SIUCiljU bez parne barijcre. T£RMORIZ ICN£ OSOBIN£ GJ<r1EJ£VI NSKlH OBJ£K4 TA 85 Parna barije ra ne predstavlja toplotni otpor.

'U zgrade i SIULI kao osnov za proraeun postrojenja za grejanje. dodacima.NemaCke Donne za industriju. tavanice) kroz koju prolazi toplota (m2) .5. 1959 i 1983 godine. transmisionih gubitaka Qr i ventilacione Qv kolicine toplote: Transmisioni gubici toplote Qo nastaju u odredenoj prostoriji prolazom (transmisijom) toplote kroz povdine koje omeduju i razdvajaju prosloriju od prostora koji imaju drugu vrednost temperature.. Zato se za proraclln gubitaka toplole koriste zakoni za prenos toplote u stacionamim uslovirna.F.povclina (zida. ako povrsina F razdvaja dYe prostorije (0C). vrata.=t. cja posJednja tri izdanja potiw iz 1944.koeficijent prolaza toplote kroz povdinu "i" (WIm K) Fj . Izracunava se kao zbir tzv. Pri proracunu polazi se od prelposlavke da se proslorija za koju se vdi proraeun. nalazi u stacionarnom stanju. Oni se odreduju preko obrasca za jednodimenzionalan prolaz toplote. POTREBNA KOLICINA TOPLOTE ZAGREJANJE Potrebna kolicina toplote za grejanje jednc zgrac1e QH predstavlja karakteristil. vra ta.spoljna projektna temperatura (t.'(lu-lj) . 1 87 . kako bi se uzeli u obzir poveeani zahtevi za Deutsche Industrie Normen . tavanica) (W) 2 kj .1) gde je: Q" .) ako posmatrana povrsina razdvaja prostoriju od spoljne sredine iii temperatura susedne prostorije.=1 " (5. prozori. pod. transmisioni gubici toplote se obavezno koriguju tzv.unutraSnja projektna temperatura (0C) Ij . poda. Doma61 procedura proraruoa je bazirana na DIN iz 1959 godine.kolicina toplote koju prostorija transmisijom gubi kroz odredenu povrSinu (zidovi. 1 Prema NemaCkom normativu DIN 4701 iz 1959 godine. odnosno da su sve merodavne velicine uSlaljene. prozora. za svalm povrsinu posebno: Qo = Lkj. I" .

toplotom i izvrsile druge dopune koje zavise od specificnost i grejanog prosto ra. o .dodatak za zagreva nje prostorija pos le prekida u grejanju Zu. bo i za podovc i lavanice ori orelazu 10 0101. Zs . onda nema sarno provodenja toplote kao kod evrstog sloja. U obrasclI l!A predstavlja otpor prolazu toplo te kroz vazdus ni sloj (m 2KJW) (tabe la 5.2) Zo .1 Koclicijenl prclaza loplole (W/m 2 K) Za zidovc i unulrasnjc prozorc. lo plule a.SS !I.. de bljina jednog sloja zida "i" (m) Ai .+2: . Spoljlli kocficijclII prela7.Y}A Z ·' C1::ATrv· 1 I.. (W/m2K) .koeficijent prelaza toplote ~a unutrasnje strane posmatrane povrsine ( ta · be la 5. II) I U.'I'mlarm ·.doda tak-korcktura za uticaj orijentacije prostorije pre ma stranama sveta .. KOEFICIJENT PROLAZA TOPLOTE . . tako i konvekcijom i zracenje m.NO 1iI<tJ. kao i 7.1.'+ . Racllna se preko opsteg izraza: 1 k= 1 () .ako se jedan od slojeva u zidu s a~toji od vazduha. 1: Qr-Qo( I + Zo+ Zs) gde je: (W) (5.1).3 ravan krov 8 6 12 Umllrasnji koeficijcnl prela7 .k Koeficijent prolaza toplote treba da je poznat za svaki gradevin~ki element kroz koji postoji raz mena toplote..+ a ll Ai A a j (5.·ll"-J /. Tabcla 5. odozdo naRore Za padovc i lava nice pei prelazu loplote odozgo lIadole Za sool inc orozore Kocfieijcnt prclaza loplote pri srednjoj brzini velra Za slueai dodalnih viseCih fasada.' I' RO} ":KrO I ~· 1 NJ[ roSTflO} E. kao i za neutralisanje uticaja hlad nih spo ljnih zidova (Za) :Zd=Zu+ Zo· Prema aktu e lnom DIN stand ardu ZlI je izos tavlje no. 1 I .koeficijcnt pre laza toplote sa spoljne strane posmatrane povrsine (W/m2K) (tabela 5. Za lo se po tre bna kolicina to plole za nadoknad iva nje transmisionih gubitaka QT razlikujc od gubit aka izracunalih po obraseu 5. 5. posto se u vazdusnom sloju toplo ta pre no~ i kak o provocle nje m.1). lopl ole a.J IT) as ..3) a" . 25 (( .koeficijent prLlvode nja [oplote za posmatrani sloj zida "i" (W/m2 K/m) (labe la 5.

1 6 0.33 1.1400 1200 1200.64 0.3-3.046 2.52 0.52 0.22 0.92 0.79-1. (OI.84 0.92 0.84 0.47-0. bcl ono zid ad kamena bel ons kc blo kele sa slIpljilloma 1I 3 rcda (ukJjlletJ jllCi i su pl jille) krceni malt e r p rodllzni krcelli molter ccmcnlni maher ~ipsan i i krcerlo .51-2.1.180 1200-1400 800 1900 1300.92 0.Y.1600 600-800 1600-2000 2000 1600 mallcri 1600 1700-1900 2100 1500 1000 600 1000 1200 prirodoi klImcD izcmlja 2600-2800 2650·2850 2600 1500-2000 1500·2000 malcriia1 z.09 0.·1 / () /'LOTr.96 1.92 0.05 0.I KO I.84 0.84 0.05 0.84 0.84 0.47-0.84 0.47 0.81 0. ZA Ci!WJA Nlh' Tabel .11 Fizickc osohinc gradcvin ski h ma ter lja la Malen ja l Gusti na P (kg/m' ) Specifi eD.04 0.09 0.92 0.88 0. /'0 7"I<loIIN.92 0.16.74 0.74 1.47-0.1 0.92 0.56 1.92 0.05 1.5 2.1 0.74 0.58 0. uplja opeka (uk!jui:uju Ci i supljine) pozolil lermoblokovi od S1ja ke (uk!jui:u juCi i supljine) blokovi ad pcnohelona puni blokovi od lakop.l1.84 2.84 .92 0.27-0.1 6-1 . iSpUDII 1800 1700 800 50 100 400 250 50 1700 KoefidjeDI provode nja lopl ole ).15% ) sll plja opeka (uk! jucujuCi i supl jine ) porozna opcka k1 inker opcka (pll lla i sa sll pljina ma) blo kovi od c1eklrofilt e rskog pepel a sil ikalna p Ulla opcka silikalna .05 0.05 0.58 3.92 0.8 1.92 1.92 0.5 1. (W /m K) 4 0.84 0..92 0.35 0.52-0.99 1. nasul kc ramzil .47 0.52-0.81 0.74 1.92 0. hum us pesuk (suvi ) sljunak (5uvi) drobl jena opoka d robljella pluta perl il . amorrlli krccnja k pesak i siln i S1 jurla k obradiva zemlja. nasul 51rURol ina mincralna i stakJcna vuna lie (vlamo) 2 zidovi 1200.7 0.1 9 0..ILl.4 1 0.76 0.85-0.5.4 0. 5.05 1.92 0.92 0.92 0.61 0.lola c ( kJfkgK) 3 I puna llpcko (s uplikovoSI0.91 0.1500 1600-2000 1 !00.ipsani mallc r laki Ripsani ma ltcr Icrmo izolaeioni molter gipsan i malt cr na Irsci Aipsani maile r na rabie mrcii granil dolomil i mra mor pcSCa r.

tvrda -meka .kTOV4NJEPOSTROJENJA ZA CENTR-ILNOG R£J.081 0052 0.67 1.88 0.21 0.1 ik linoleum uma rcdfabrikoV'Jlli betonski e'ementi .21 0. 0 .'i'u<iorTJI'.000 or keramicki moz.j betoni O<J kamen 093-233 0.88 0.09 .'1.099 0 0.84 0.92 0.do 18 mm 096 0.58 014-029 0.093 0. za oulanan 'b iznulra S r. 400 ' .47 2.88 0..I.r " ~.10<:0 iverica .058 0.081 0.*·:II1\'' (JO ' .96 . 1I.35 041 0.7 0.84 0. laki betollski clementi armidlno sta .26 ' t.09 1.96 I 1.13 0.H .21 0. I ' .35 1.47 .79 1.96 0. stakJ.47-0.33 0.14 0.09-2 1 2.88 1.£ene 20 35 \ .08 0.29-0.96 0.0.047 1000-1400 600-800 1900 1800 2000 1900 2300 1200 1000 2400-2500 1200 2600-2850 .'''~I''.88 2.92 0..C PRO F.48 0. .05 0. .eni moz.. .09 2.09 " i.44 044 0.84 0.fl"..' I I 1\ L!' ."fI\ :'.04-2.21 .14 012 0047-0.29-0.88 0.7 0.debrine 25 mm 1.1NJE 2 belool 1800-2500 800-1400 400-800 1200-1600 1200-1600 lace 3 0.099 0..33 081 0. 2.1 .19 0. ik .84 0.84 1.16 2.76 0.2500 2600 1100 700-800 500-600 620 400 550-600 1000 200-400 -600 ' 550 500' 450 .47 0..96 0. I}.""'·'''.05 0. SU I'i stakleni blokovi d r'll) " 2.oQ.88 0.99 0..67 1... ~ ·oJ' '" '.23 0. -0" ~. . a ira ~nlislir£!.05 0.lake.47-076 1800 2100 850 900 .88 1.84 0.

mekana bitumensk~ traka sa ulo!kom od '1luminiiumske foliie krovna lepenka vi!esloina bitumenslca hidroi20laciia PIB (voIirzobutilen) trw CR (hlorpren kaublk) trw CSM (hlorsulfidna oolietilenslca) trw EPDM (etilen . POTREBNA KOUtINA TOPWTE ZA GREJANfP.59-169 1 096 126 138 1 .nofilen vinil-azhestne plcXe tepih doske za pod hrostov parke tvide drvno-vlakn".5 46.mole PVMD i PVC picXe poiistirolske picXe (u bloko. 0035 0041 004 0. vi!esloinOR poliestera picXe od wilne . oIcwo cink 7800 7200 2700 9000 11S00 7100 . I' .19 01 9 026 0. 1 oOil} . 203 380 35 110 0041 0056 0041-0044 0046 0098 012-013 019-023 019 021 1 bitumen bitumensica lepenica ".23 03 03 099 29 035 5.8.homOReoo ..prapilen .574-0683 999 7-958 4 1275-0932 o0243-0 0314 . 039 084 084 '167 126 147 167 1. \ : 30-200 145 120-160 800 350 400-600 1400-1500 1180 1400 .vima) oOIiuretanske p1cXe izrezane iz blokova . 2. "--''' 1 . i staldena vuna staldena pena pluta (ekspanzivna imprelUlirana) plcXe odQlo!ivene trske plote·odjlresovane slame (strami\) . .5 .' "f' 1A 5.pIca: od sintetillih materijala.cementne plcXe ~Iik 2 DCMIae oblOlle 3 1500 1100 1900-2100 1400 olOS 167 I 05 096 096 096 123-146 167 167 1.67 125 096 1 46 1146 146 096 1 1 104 088 082 096 046 05 088 800 950 250-300 ·520 700 ' 900 ' 1000 1~00 900-1000 kroVDI pokrtvDI mlterill " 1100 1100-1200 1600 1300 1500 1200 1900 2800 1800 meWI Iiveno lIVOMe aluminijum bakar .te plcXe oolietilenske foliie PVC foliia. .' . prskani azbest .volt PVC . 9/ 4 017 019 07 023 012 016 007-009 0.kaublk) traka crep plcXe od !kriliaca azbest . ~ t .14 0·21 019 019 (\ 19 019 0. 15-30 3O-4C 50 15 osla\o . PVC p1cXe urea p1cXe voda (10-100 "C) vazduh (0-100 "C) . ..6 126 4191 -422 1006-1012 termoliolatorl mineraln.

. vazdusnI sloJ ) em.IV .15 0.81 0. debljina uctona 5 em arillirano-hero llski kr ovovi sa izo lacijom od 35 mm lerase sa izolaeiiom oel 35 rnm k(W/m'Kl 11.14 0. Kada se koefieijenl prolaza loplote izraeunava onda se to eini prema obrasell broj 5. puna opeka gustine 1800 kglm.=25 W/m K 2 a u =8 W/m K I .15 0.1) sled:~g S~s!<tv<r: spolJnt krcenl mail e r 2 em._/ .~ k =_1_=164 06 ' . +--+ ..21 0.3..2 1.lll OtPOf prolazlI toplotc vazdllsnih slojcva DcbljioR \'82""5DOI: sloja (eml veri ikalni sloievi horizonl~lni slo jcvi pri prolnzu loplo le odozelo nnvisc horizoll la illi slojcvijJrijJrolazliloplole odozgo lIalliZe 11A.21 0.76 0.3 J. (m 2 KJW) 1 Z 3 4 5 0.1 krov.16 0.8 5..12 016 0.16 0.. 3-5 mm. . bez izolaeije.16 0. 2 1 k= 1 -.17 0.18 0. bez zaplivallja crep no lelvama s:o 7.111 0. Tabc la S.aptivcllim spoinicamn staklo jednost. kilo i da za zid od istih materijala nije jednak koefieije nl prolaza lo plote ako je laj zid spoljni iii unutrasnji.6 5. Prilikom korisCe nja tilbe lil 1re bil vooili rilenna Oil koo horizontalnih povrsina koeficijent prolaza toplole zavisi od smeril loplotnog lokil. a..8 4.93 0.21 Zit gritdevinske ele mente uobieajenih materijala i standardnih debljina.+-.+.. ~"..a\110.ILNO GJ<UAME T"hcl" 5.OJ£NJA Z-1 CENT/'.81 .+-. koefieijc mi prolaza toplote izraeunati su i dati u tabelama 5. W/m2K 0.'I!"< 8.25 0. unutrasnji krceni mil Iter 1 em.IV Koclicijcnt prolaza toplotc k za krm'ovc (W/m1K) Moteri).plivcl1i spoj arrnirallo-belonski krovovi pokriveni ler p"pirorn.02 0.+ . ~:: .()2 Il. Slika 5. 8 em.1 Primer 1 Izr:lcunnli koefieijent prolaza top lote kr?z spoljni zid }slika 5. zbog razlieitih koefieije nala prelazil lo plole. 12 em../.16 0.5_VII.Ol ~i . -\ .KrOI~·1NJE POS71.. 3 belo n od kil menog agregata gustine 1800 kglm .1 Spoljlli lid .08 ' o.Torioml 'ii: PfWJF.14 0. ere I' iii lalasasli lim na lelvama.16 0.

jednostruko zastaldien drveni jednostruk prozor.0 1.3 2.3 5..5 .5 5.6 2. I 20 k.3 5.l:eliena balkonska vrata. dvostruko zas'akljen.5 5.' .5 3. dvostruk staldeni blok.) VaZll za vclt. 3.0 mm drven. dvostruka unutrasnia vrata SDoliol pnnori drveni iednostruk prozor. orozori u betonskom dkviru Drozor od ~uol iih staldenih blokova UDDlrasDji pnnori orema soarednoi orostoriii iednostrulc prozor prema sporednoi prostoriii.5 2..3 5.9 3.8 4. .2 3.8 4."jF .5~ . . .1 5.8 4.9 2. odstojanje izmedu staid a 120 mm eclieni"sooieni Drozor eclieni dvostruki prozor nadsvetlo.8 3. odstojanje izm~du stalda 6.1 GREJANJ£ 03 Tabcla S. 30 5. dvostruko zastakljen.8 2. dvostruJ(O zastakljen. odstojanje izmedu stakla 12 mm drvcni sooieni orozor drveni dvostruld orozor l:elieni iednostruk Drozor.0. POTREBNA KOLle /NA TOPLOT£ 2.1 1. iedncit'ruk termoluks.3 2. ~uoal i stakleni blotL pun Pnnor u staldenicim» (F .9 3.Bee mateflJaJe ") VaZi i za ostaJc metale .8 4.6 3. dvostruk prozor Socci \aIDO zaslakljivaDjc 'crmooan staldo.. iednostruko zastaklien eclieni jednostruk prozor.V Kocficijcnt prolaza loplotc k za prozore I vrata (W/rn'K) I Vrala soolina vrata .5 31-3. .7 2. drvena sa staldom iednostruka balkonska vrata. jednostruk prozor. odstojanje izmedu stalda 6. triputa vazdu~ni sloj cudo staldo (orema debt iini stalda) termoluks. iednostruko u l:elienom ramu nadsvctl o dvostruko u l:elienom ramu veliki izlozi. ) 1 1.5.8 4.3 33 2.8 3. 3.2 . drvena sa staidom. icdan outa vazdusni sloj termooan staldo dva puta vazdu!ni sloj termopan stakloi. dvostruko lastakljen.2 3.5 . 2. .devena') ) sool ina vrata .0 mm eclieni jednostruk prowr..

I 6. lCraco"" hel onskoj podlozi 1.'J.) k= 1.VI Koclicijcnt prollila topl ote k ZII POdOl'C i tavnnice (W/m'K) Crici . vun.87 plota od drv."elie ')( I -. Drvene grede sa up"slenim po dom./ IJ 1"r/unJl'l ' I'IWJ/:.34 Primcdb. plob od drv.e (donja prosl orija ima ni1.28 3. hladni pod (belon.~.5 iii k=1... parkel na slcpo m podll. a vccc za peolaz (oplole odozdo naviSc (gornja proslorija imn nizulcmpcrnturu).20 1. Armirono bel onska masivna plOCa sa vlaknalicom 20 mm i parkelom 1I asfaUli 1. 0. ~nn""'~'iic "r. moze sc raeunati sa slcdeCim prosl.7 em."'7 rrmmrrT rrm ~ V"J 4.. siinorcbrasI3 konst rukcija. Vrsl.'l:- . Belonska plob.34 iii k= 1. nasip ad Sljake 1.4 . POSTROJENJA ZA ENTR·I LNOGREJ. vune 8 em.20 i 2. I eSca" i Icp i " r ~ r:11 . :s<' V I .~ m lr "/. leraco) k=I . RaVili kIov.'. I 5.40 bClonskoj pod lozi . trseani Icp 1. Manje vrednosli vaie za slubj bda je smer prolaza topl ole odozgo nani.22.I\TO I ·:'I J\~/.linolcum na bel onskoj podlozi.-.1 tcmperaluru).i· .. Silno rcbrosla konslrukcija sa vtaknalicom 12 mm.. konslrukcija I k v. bClonska plOCa na pcsku..16 Pod na zemlii (/////////.Iopao pod (parkel i sl. Monta sa vlakIJ31icom 12 mm.:.: kada mcduspralna konslrllkcija uijc Itleno nim vrcdnoslima: dcrillis ~m:l. . ksiloli( na 1.1.·IA'j1:: Tllbcla S.

prozor na hilo PO .38 1.13 2.prozor dvostruki PDZ .1.87 1.00 Srakobcton 1.12 1. u visinu zida ulaz i i debljina med uspratne konstrukcije.97 2.65 I 1. Pri proracunu potrebne kolicine toplote.49 2.48 I 0.86 2.69 - -- 100 1.83 2.5.24 3.vra ta spoljna VB . za pojedine povrsine koriste se sledece oznake: PJ .J clrvcllc vunc Koclicijcnl k za dcbliin" zida (em 64 38 51 25 1.66 2.17 0.07 1.vrata balkonska ZU .1200 I U .tavanica P .87 0.23 0.7.44 2.tltt cosn ii zid I 2. POTRF:IJNA KOU CINA TO /I.1600 Kamen Porozllip -2600 Tvrdi p =2600 Bclon M!3< 100 5polilli zid I 5 - Unulrasnii zid Mil < 16051001ini zid Unu tcosllii zid Soolini zidp =1000 Unu tr asnii zid I I 2.57 2.57 1.13 2.83 0.22 1.svetlarnik dvostruki VU .29 1.02 1.79 2.34 Spoljni zidp .81 2.64 3.13 1.63 2.57 40 30 50 60 70 80 2.78 15 1.86 2.prozor dvostruko zastakljen 5J . Za visinu zidova ne uzima se unutrasnja visina prostorije (odstojanjc od poda do tavanicc).28 2.99 I 0.63 2.zid unutrasnji Z5 .37 1.98 2.12 2.70 2.35 1. vee odstojanje od poda do sledceeg poda.91 5. .97 3.17 1.F Povrsina kroz koju se vriii razmena toplot e.64 2.pod.8 1 2.08 5 6 7.5 10 7 12 77 0.zid spoljni T . p .97 1.15 1.vrata unutrasnja VS .50 1.94 1.09 2. rabie Sliako bct onskc nlocc Plocc oc. POVRSINA KROZ KOJU PROLAZI TOPLOTA . tj.prozor jednostruk PI< . izracunava se na osnovu unutrasnjih mera duzine i sirine prostorije. Vrednost povriiinc moZe se u racunu zaokruziti na prvu decimalu.5 12.57 0.35 L1ki bctoll .23 1.05 1.00 2.29 2. Z~ 0RJ:JrlNlh V5 Tabe la 5.27 1.35 1.42 2.42 2.43 1.VII Koelicljenl prohlZII loplole k zn zidove (W/m'K) MalcriJal Opcka Spoljlli zid p.04 50 1.66 0.77 0.58 T:lnki lJllulfilsnji zidovi G ipsallc plaCe.21 2.17 0.58 1.60 0.08 0.45 10 15 40 220 25 30 2.4 1 1.1 1.0 I 1.OTl.1800 Unurr:l ~ nii zid Spol ill i zid P -I 400 Ullllirasnii zid 5 tri rcd a p-1400 SIIPI iin.47 2.92 I Sur Iii blukovi 1.65 2.79 - 2.2.02 1.48 2.94 1.71 Supl ia opcb 1.svetlarnik jednostruki SO .41 1.36 1.44 1.

we. sobc za uzima· IIje probe i llzo ra ka. lIkoliko narucilac ne zahl c va druge vrednosli. sobe za budellje. Tor/om ••i'. UNUTRASNJA PROJEKTNA TEMPERATURA . komandne sale DORonskih uredaia O peraciolla i akllSc rska sal:" sal a za neuollosead. I<UA. pros lo rije 2. r. 5. biblio lekc. Kuhinja . slcpcnista. 1 gipsovanje.. ambula nlc) Naziv proslorije <::ekaonice. sobc lekara.\ sterili.vJ I. maAacini Ma!pcini 1I sldopu loka la Holovi i Rarderobe Proslorije za ATC i lelegraf. Z . prosl orije 7_1 razne spccijalislicke preglede. POjaCivacke sian icc. umivaoniei.1ic Prostorije 2:' personal koji radi sa ru cllim lekrnllskim cclltralama Ga raze 20 12 10 16 20 20 5 Zdravstvcnc ustanovc (bolnicc. zraCcllje. kupa lil. gimnaslicki kabincli. laboraloriie O nlinacijc. loplolna podslanic. kabilleli za snimallje. sa le 7_1 rad sa klijenlima. dio med.1 dijagnostiku i inlervel1cije.1ci jll. dej\azman.loka li KOllfercncijske sale. Irpeza rije i dnevn i bora· ya k bolesnika. klin ikc . Napomena: Ireba uoci li da prvo slovo oznacava 0 kojoj se vrsli povrSine radi (P prozo r. a lelici.a Slepenisle. lerapiju i masaiu. biroi.VIII Unlltrasnje projektnc temperature SIam b cnc zgra d c Naziv proslorije DneVl13 soba.. bolesnicke sobe. kallcclariic. tchnicka poslro ienja.tu Temperature koje Ireba oddavali 1I pojedinim proslorijama zavise od namen\: prostorije i Ireba ih usvajali pre ma donjim preporukama.1 i oslava 10 18 ne j\rcill se p os ovnc proslOrtJc Naziv Ilfosloriie Kabineli. PI?QJ EKrO I'~1NJ r:: POSTROJ ENJA Zrl CENI 'R-1 LNO (. odelell ja za odmor bolesllika Operacione sale za hill1e slueajeve. trpczarije. hoi radiollice Magacini ('istog rublja i sanilelskog malerijala. a ostala slova bliZe odreduju vrslu povrsine.DOseball Kupal ilo (posebno i sa we· a m) $usionica veSa bez provelravanja SlIsionica vda sa provelrnvall jem Hidroforsko poslroielljc ·C 20 15 22 20 16 Prirucna radionic. sale za Rii dijagnosli. sale za Icrapiju blatom. pripremne prosl orije. kancelarije. predsobl je. biroi Arhiva .3. Cckaonicc. boksovi i poluboksovi za deCll.. Tabela S.. unulrasnja slepenisla i hodnici.zid) . spavac. sale 2. sobe 7.a ·C 20 18 vozacc. hodnici.vrala. umivaollicc Arhiva . gmderobe. obdukcione sa le. ku. . kll hinja we . ·C 20 22 24 25 18 15 7 5 16 . sale za itidroleraoiiu Proslorije . V . pcrionice SldadiSl a krvi MaRaeini prljavog rublj.11. soba.

hmalila i svlationicc Z1 d. POTREBNA KOLlClNA TOPLOTE ZA GREJANJE 97 Apotekc Nazlv nro. scene i garderobe. kelnersko odel enie Kuhinie. spavaonice. Sob. eerionic. a:kaonice. Sale za potro~at. reslerani.rnice sladolednice sudooere Mao. WC za dccu i urnivaonici Th ~ evi. internati . DOvrCa lur~i i~ naoit aka Hodnici WC Tulevi umivaonici svl a~ion ice ·C 16 16 6 15 22 ObdaniSta i iaslice Nul v oroslorilc Sale za znimanje. odeljenje za sme~laj uredaia kabine kinoooeralera Slufbene erestariie Umivaonice We. frizcrski saloni holovi hodnici Uoonicc Sebe u demu slaraca Umivaonici WC_oerienicc rnaaacini astOil rublia Kuoalila i lillevi Kuhinie . sobe Z1 dojilc i a:kaonicc. Izdavan ie lekova i a:kaonicc Priorem anie lekova i orirufui maaacini Prostoriie za rovan ie Rotovih lekova Prostori ie za rovanie mineralnih voda i lako zaoal iivih maleriiala ·C 18 20 10 8 Gaslronomskl obiekti N.5. domovi Nazlv oroslorll. kancelarije.cu WC za ""rsonal i umivaoni. Kuhin ia ·C 18 20 15 16 Hotcli co.lorU. perionic. lurU.: svih vrsta gastronomskih proizvoda. DOslastic.rublia. unul ra~n i a ste pcni~la troezari ie Sale u jaslicama. ·C 20 18 22 15 25 16 . unutralnja s lepeni~la . scpare. za slanovanje.zlv oro.rad U obdan i!tu.cini s1lhomesnat ih oroizvoda. birei i pillion icc.lcafane. sale.:> Kuhinia ·C 20 22 25 16 15 16 Pozori ta i bloskooi Nazlv uroslorUe Sale za predstave sa garderobom. i boksovi. zaslakljene lerase.:i MaRacin ~isto.

:c..1 pli""njc T lIscvi i kUpolil" Porno kupolila T a pia vozdllsna knpa' ila Vrela kllpali la· saline Sklodislc sporiske opremc KlIhioje l.ehnoloskoA procesa racla 5. s<llc Z.'I Nl H Za tvorcni bazcni Naziv IJrostorijc Ho lovi.. hodnid i ·C 20 18 we koji pripallaju ovim proslorijama Hale sa bazcnima Z. ove temperature se mogu izracunati na osnovu toplnl ' nag bilansa od redcne ncgrejanc prosto rije.4. PIISiol lit.os IJ Tor/on)!'.1urikc.TOI':·1Nl I. vrl ova i drugih grnllevinskih objckala sa spccijalnom nnmenom odrcdllju sc tI zavisnosli (XI .-1) " gde je: s 2: s u (k' F)s . sale za ollm or posle kupanja.mla rndi o· lIi c~.suma proizvoda kF za povrSine koje negrejanu prostoriju odvajaju od spoljnjeg vazduha 2: (k ' F)u - suma proizvoda kF za povrSine koje negrejanu prostoriju odvaj<ljll od unulrasnji prostorija .lA ZA rESTR·1LNO G I?U. uifci. prol. POSTROl l ::\. [. knllcclilrijc. unutrnsnja Slcpc llis ta . kafanc.J. frizcrski salOiI Rcslorani. cekaonicc. TEMPERATURE NEGREJANIH PROSTORIJA Za izraclll1avanje pOlrebne kolici ne toplote potrebno je poznavati te mperalurl' 1I prostorijam<l koje nisu predvidene za grej<lnje (suleren. lavan i sl. Temperatura se izracunava po obrascu : (5. ostava.1 odmor DOsie kt lpnnjn G imnmilickc salc.). periOllicc 22 15 22·211 25 40 50 60·80 10 15 I 11 d us I" rIJs k C pros OrIJc NMziv)Jrostorijc ·C - Temperatura i vlnzllosl vazduha 1I pojedillim proslorij.ckarski knbincti. svalaCionicc.' PIIOJl-. Za stacionama toplotno sta nje zgr<lde."i. skladi51a.

22 KoristeCi obrazac za te mperatllru negrejane prostorije (5....5 .5 ·3 -1·1.66-168 =9.4 + 1·1. Pod u prostoriji je teraco. moze se nje na vrednost usvojiti na osnovu podataka iz tabele 5JX.5·2.3 + (1.0.5 ·3 -1·1.-3_ = _0.1'.. 1. nr-JA NJE I" - () Q te mpera tura u susednoj prosloriji spoljna projeklna te mpe ratura temperatura negrejane prostorije Is - Ix - U svim slucajevima kada za proraclln nije neophodno poznavati tai':nu vrednost temperature negrejane prostorije.8·2) .2_2_ · _18_ ' 0..GTI:: ZA C.53 ·3 . 2· 1.8' 2·3 + (1..5·2·1..48 vrata pod tavanica 2.:--.59 + 8..5.5_·_2_ · 1..3 1. Primer 2 [zracunati tempe raturu negrejanc prostorije prikazane na slici 5.4--:8_·2_0_+_1..48 + 2· 2·3 · 1.22 1.4·5+ 1' 1.5) ·1..4 1.. Spoljna projektna te mpe ratura je -20°C.:.3· (-20) +(1. PO TREBNA KOLlC:INA TOI'I.3-::-'1--::5_+-. .-'(. .8_'-::-2. a na spratu iznad je parke t...:-)·--::1.4 .65 -c' I x = 561.3 1..48 + 1.5·2 · 1. :.2.65 1.-:-5 3:-:-0. .:.4) dobija se: I x 5 _+_2_'2_'--.5·2.:.:. Koeficijenti prolaza toplote k (W/m2K) imaju sledece vrcdnosti za pojedine gradevinske elemente: prozor spoljni zid unlltrasnji zid 2.4 "C 33.5) ' 1.--48--::·_1c::' 1.--8_·2_'_2.65( -20) 1. Visina prostorije ukljuclljuCi i meduspratnu konstrukciju iznosi 3 'm..

ol.:r 0-.11.:=2. llpr. .lari a ·C MOVsa 1.·I CT.NOGRrJA . jer bi retio radilo punim kapacitetom.3-5.8 I!."oi lemoe. obzirom na temperalllrn ol.J>"(}JI-:KrO I ~ ISJ r: I'OSTROJJ:.8 POIi.001 in i zid sa centralnim I!fcianicm Suscdoc ~adc sa peCima KOIlafIJicc -9 -12 -15 -18 -21 -2-1 a -3 ·6 ·3 -6 ·9 ·6 -9 -12 -9 -12 -15 -12 -15 -18 -12 -15 -18 oceniti. pa bi postrojenje projcktova no na osnovlI nje bila neekonamicna.. prostoriic 11c LIZ .rcjanirn proslo rijama spoljnim vazdllhom bez Suscduc praslorijc .:oc spol jnim vazdllbom sa spolj_ vratima.100 n Tor/ann 'ii.poIjnih Hata i !.: > 5. jer tal-va temperatura traje vrJo kratko i javlja se retko. prolazlli hodnici .1 jc: KIov 5.@ Slika 5.5.:<2.:ojc: su prel cino oodrumskc orosto riic ol.3 KIov sa 1.1X Temperature ncgrejanih prostorija i lIa (0C) Pri o.\ J.2 Osnovu negrejulle prostorije iz primera 2 Tabela 5.:cuz..\JF: . • lcocniSta ispod pod.:oInih prostorija +9 +6 +6 +3 +3 a -6 +3 a +6 0 -3 -3 a +15 +10 +15 rlo +20 +3 -3 5. Zato se ba spoljna proje ktna te mpe ratura usvaja vrednost znatno visa od apsolutne minimalne temperature. SPOWNA PROJEKTNA TEMPERATURA Za spoljou projektnu tempcraturu se D e uzima najniZa temperatura koja se javiJa u odredeoom rncs!u.·I Z.VTI?A I .

koji iznosi 2160 ~asova projektna temperatura moze dostiCi iIi biti iznad nje u 97.18 -20 -16 -18 -18 -18 -18 -18 Cuprija CaCa!.x. godine uveo nov naCin njenag odredivanja.X Spoljnc projektnc tcmcpcrature (za mesta Jugoslavije) SRBIJA Ada AJeksandroYae (Zupski) AJeksioac AJibunar Apalin Arandelovae Arilje Baclea Palanlea Balli Topol. Odnos ucesta ave dye temperature dat je sledeCim izrazom: IJ =0. Merodavne vrednosti Casovnih temperatura uzimaju se kao prosecne iz najmanje pet uzastopnih godina.61"'in Na osnovu gomje jednacine vrednost spoljne projektne temperature za veCi hroj mesta je dat u tabeli S. Raniji Nematki normativ 4701 je spoljnu projektnu temperaturu definisao kao srednju vrednost apsolutnih lninimuma iz ~to duieg niza godina.: Coka Despolovae Dimilrovgrad -20 -20 -18 -18 -18 -18 -18 -15 -18 -19 -18 Divcibarc Draga! Elakovica Golubae Gornji Milanovae Indija lvanjica Jasa Tomi': Jo!anicka Banja Katanik Kikinda Knja~cvae -20 -18 -18 -20 -18 -18 -20 -19 -15 -18 -15 -20 -20 -20 -20 -20 -18 -20 -18 -18 Kokin Brod Kostolae Kostolae Kovilja~ -20 -18 -18 -17 -18 Kovin . koji bi trebao da je najaktuelniji.5% iii 99% ukupnog broja ~ova. Izbor spoljnih projektnih temperatura za nase klimatske us love su prilagodcni raspolozivim podaeima. Tabcla S. koja je u poslednjih 20 god ina dostignuta iii hila is pod nje 10 puta. +O. spoljna projektna temperatura se odreduje na osnovu ~sovnih vrednosti spoljnih temperatura koje se javljaju u decembru.41". POTREBtVA KOLle l tVA TOPLOTE Z4 GRElA tVJE 101 Prema Ameritkim propisima. a prema umerenijem u 54 slucajeva. da bi u danas vaZeCern normativu iz 1983. U njoj se na primem Beograda i Zemuna moze UOCili uticaj velikog gradskogjczgra na poveca'1jc tempera lure. januaru i februaru. To prakti~no zna~i da ce prema prvom kriterijumu spoljna temperatura imati niZu vrednost u svega 22 casa.5. Usvojeno jc da se ona odreduje zavisno od srednjc temperature najhladnijeg meseca u periodu od 10 godina (1m) i apsolutnog rninimuma (lnoin) iz istog perioda. Kriterijum je postavljen tako da se u ovom periodu. Ba&o Pelrovo sclo Bajina BaSla Bajmok Banja Koviljaca Batoeina Bceej Bcla Crleva Beograd Boljevac Bar Bosiljgrad Bujanovac Crvenlea . Kao projektna usvaja se srednja dvodnevna temperatura.

.3ci Palie PanCcvo ParaCin Pazova Pee Pirot PoiarCY3C Pod ujevo Prclevo Priboj (n" Limll) Prijepolje Prist ina . Kn devac Novi Paza r Novi Sad Od~. Todoro...JJka Bileec Br~ko Brad Doboj Gacko G radilka -20 · 16 -18 -18 ·20 -2 1 · 18 Kozarska Dubica Prijedor Sokolae Sruinjc Trebinje Visegrad ·20 -20 -18 -16 -6 -17 .. PI<OJ EkTO I·:·1NJ E I'OSTROJ ENJ.ld -20 -18 -18 -17 -17 -18 -1 6 -18 -18 -18 -20 -17 · 17 ·18 · 15 -16 · 18 -19 · 18 -18 -18 -16 -18 ·16 ·15 -18 -18 -20 -15 ·20 -20 · 17 Prizrcn Prokuplje Ribarska Ba nja Scnta Smcdcrcvo Soko Banja Srbobran Srcmska Kamcnica Sremski Karlovci Surdulica SvctozarcYQ Svilajnac Sid Tcmcrin Topola Trslenik Tutin Uiicc U zicka Poieg" Uroscvac Valjevo Varvarin Vladii:in Han Vlasina Vlasolince Vranje Vrbas Vrnjacka Banja Vdac Zajec.:u Zcmun Z iatibor Zrcnjanin -15 -17 -20 -19 -18 -18 -18 -18 -16 -18 -18 ·le · 18 ·18 -15 ·20 · 20 · 18 -18 -18 -19 ·20 ·18 -18 -18 · 15 -19 -18 -22 -18 ·17 -17 -18 CRNAGORA Bar J3ijc1oPolje Budvd Cel injc Danilovgrad Hercegnovi lvangrad Kolasin Kotor Milol:cr Mojkovac ·2 ·17 -1 -13 -12 -1 -18 ·20 ·6 Mralinje Nildic Pljev1ja Padgorica Risan SUlomorc -18 ·12 -19 -5 -6 -4 ·4 ·6 -4 -6 ·4 ·18 SveliStcfan Tivat Ulcinj Virpa?ar REPUBLIKA SRPSKA Ballja l.\ rmA LNO G Ilf-. ·I ZA C E.JANJE Krngujcvac Kraljevo Krll!evae KuCcvo Kula Kur!lImlija Lapovo UtZ arcv:ll: Leskovae Loznica Majdanpck Mataru!ka J3anja Mitrovica Mladenovac Negotin Nil Ni!ka J3anja NoV.102 8.

preko povecanih grejnih tc la..0 11 f- "' ~ 2 . pod i plafon.. nep rekid an rad sa kra lko lrajnim ogra nicava njc m zagrevanja nocu 2...:J ~ t'.3 Zavi.0 kD S tika 5. pre kid u zagreva nju od 12-1 6 casova dnevno Na slici 5.fi/le od ko .6. 10 1 '" .Is veca...Zn U termickom pogledu vaina karak leristika proslorije je sred nja vred nosl koeficijenla prolaza top lole.. -- r---... svi unulraspj i zidovi sa vralima. raz likllju se sledeCi sillcajevi: 1.~ 0 K ~£J(..· JSJC /0 . ~..l'llos/ doda/aka /la prekid greja/lja i /la hlad/le povr. . Ova vred nosl se izracu nava preko obrasca : (5... k' ~ ::::--...razlika izmed u unut ras nje i spo ljne projeklne tempe rature (DC) U zavisnosti od vrednosli ko uz ima se dodatak za prekid loze nja.. bae zagrejat i pros loriju na ze lje nu lempe raluru. r. pre kid 1I zagreva nju od 9-12 cas ova dnevno 3.... DODATAK ZBOG PREKIDA U ZAGREVANJU .1 5.... P07R£8NA KOLlC /tVA TOPLOTF... je r je zadrzava nje loplo le u pros loriji kraCe uko liko je razlika I" .5.Sa slike se vidi da se za manje vrednosli ko daju veCi dod aci. '" Ic>~ ~ .gubilak top lOle proslorije lra nsmisijom (W) F ... ce lokupni o motac pros to rije).-Is .. ~ . od nos no kada ko ima manju vrednos t..uku pna unulras nja povrsina pros torije: zbir svih spo ljnih zidova sa prozorima. lu ovo m slucaju se kao visina zidova uz ima odslojanje 2 od poda do pod a (m ) I.. kako bi posle prekid a 1I zagrevanju bi lo mogu ce inl e nzivnijim dovode nje m top lo le .. 1.5) gde je: Qo ... koje ne zahleva nik akve do datke...... Po red neprekid nog rada posl roje nj a. bez obzi ra da Ii kroz nekll od ovi h povriiina ne ma razme ne toplo te (drugim recima. r--.. Z·1 0 I?FJ.3 pri kaza na je zavisnosl dodalka Z" od duZi ne traja nje prekida loze nja i vrednosli ko. 10"1..

25 0....7.07 0.] dnevno . iako je prosto rij a zagrcjana na potrebnu te mperaturu zbog veceg odavanja toplote te la zrace njem.0 ox /. <0.8 .xII) . pre tre nlltka kada 1I prostonl treba da budu pos tignute projektne temperature. Posto oba dodatk a../0-/ B. T a bcla S..f/. DODATAK NA UTICAJ ZRACENJA .15 2.Q7 0.3)..20 > ..20 0. K """ ~ ' b. iz 1983 godine. zavise od vrcdnosti k[). Pre kid rada 12.. .1 5 0. pa se nje na vrednost ogled a u vrednos ti k[). Ne prekidan rad sa ogranicenjc m 7~ 11lrcvanja 1l0CU z. pa o tp ada 2 1/" Smatra se da je danas rcglliacio na tehnika 1I grejanju svuda aut omatska i da je moguee programirati ukljuce nje rada grejnog postroje nja u odredeno vreme .75 0. lUI- .0. Zbog (oga se moze des iti da se covek ne oseea prijatno u p rostorija ma sa ve likim p rozo rirn a i spoljnim zid ovima koji nisu dovo ljno termicki zas tice ni... Oseeaj ugodnosti Ijudi koji borave u nekoj prosto riji ne zavisi isklju civo od te mpera ture koja vlada u pros to riji.4 i tabe la 5.Zato i dodaci Z a zavise od vrednosti kD (s lika 5.~ 2U" .35 ..75 0.] dncvno 3.1..ZII.TOtforovic PROJE K r O VA NJE POSTIW JENJ"'I l A CENTRAL NO G REJA NJE 5.4 Zajed/licki dodalak ZDza vimo od k D 5. X ll Dodatak Zo ku (W/m-K) 1.8 0. Prekid rada 9-12 CasoY.16 CasOY. spajaju u racunu u jedan dodatak ZD (slika 5. ne uzima 1I obzir prekid grejanja. kako Z" tak o i Za. o --~kD -? ~ 2. ~ I!>. 1.30 0.. vee i od srednje te mperature granicnih povrs ina.15 0. Srednj a te mpe ratura granicnih povrsina prostorije zavisi od koefi cije nta prolaza toplo te k.07 0. Za to su pros torije na uglovirna zgrada nepovoljnije od prosto rij a sa jednirn spo ljnirn zido m.0 Slika 5.07 0.1.35 0.7.1 5 0. oni se i pored toga sto imaju po tpuno raz licit a fiz icka znace nja. Izmene Aktlle lni Ne macki normativ za proraclln potrebne kolicinc toplo te (DIN 4701 ).

S. 5. upucuju na odrl:divanje zapremine vazduha koja prodire u prostoriju i izracunavanje kolicine loplote Qv koja jc potrebna za zagrevanje vazduha sa spoljne na unutrasnju temperaturu . Za polozaj jl:dne prostorije merodavna je orijentacija spoljnjeg zida.1.27.05 I I z 0 I I SZ +0. racunati sarno sa dod a tkom Za sa vrednos tima iz tabele 5. Vrednosti dodatka LS date su u tabe li 5..05 5.05 SI +0.05 S +0. godine. DODATAK NA STRANE SVETA .05 I 0 J1 -0.32 0.19 1.OS 1. U pugledu nacina odredivanja dodalka usled uticaja ve tra svako novo izdanje DIN normi lInnsi nove de taljc i preciznos ti. ZAGREVANJE VAZDUHA KOJI PRODIRE U PROSTORIJU Pod uticajem udara ve tra. Da bi sc neutralisao uticaj hladnog vazduha koji prodire u prostoriju.0.77.16 Kada se postroje nje za grejanje predvida sa potpunom automatskom regulacijom.05 dodalak .0. POTRE8 .10 0. XIV Dodalak Zs I I Siraol:li svcta. _I I\OU t:INA TOPLOTt: Z-1 G lU::JA NJE 10 .60 0.06.91 0. Tabela 5.9.0.70.0.02 0. koji su orijentisani pre ma pojedinim stranama sveta. uzima se maksimalni dodatak.8.JZ -0. treba predvid e ti kolicinu toplote koja je po trebna da ovaj vazduh zagreje na temperaturu prostorije.76 0. Medutim.1. Za prostorije sa dva spoljna zida vaina je orijentacija ugla prostorije . J -0. XI V. za lakve sluCajeve treba umes to sa dodatk om: ZD =Z" +Z. I takav naein proracuna nije zadovoljio prakticne zahteve i .0.92-1.XIlI ku (W/m'K) Z. Norme iz 1959.5.04 od 0. 0. u prostoriju prodire vazduh usled nezaptivenosti prozora i vrata.14 0. medutim. Tabel .08 0. a ako ima tri iIi ee tiri spoljna zida. Po najstarijim normama dodatna kolieina toplot e se odreduje pre ma vrednosti transmisionih gubitaka. kod prostorija sa jednim spoljnim zidum. u nasim uslovima grejanja dodatak ZD jos uvek treba da se uzima u obzir.26 0.06 0.44.43 0.12 0.xIlI.6 1.Zs Ovaj dodatak jc lIveden je zbog uticaja razlicitih intenzit e ta suncevog zraeenja na zidove prostorije .

35 IV 0. EG .pros lo rija na uglu . T abcla 5. XV Oodalak Zv Normilhli prcdcl i Vrshl Iroslorijc 7 . odnos no koje su pros to rije u jednoj zgradi zaklonje nc od ve lra.lOr.1 5 0.27 0. o nd a sa rno pros torije o rije ntisa nc pre ma seV n1 . Zaklonjc nc pros to rije najcesce sc na lazl: II zgrad a ma u gradovima.prostorija sa spoljnim otvorima u naspramnim zidovima . U. DODATAK NA UTICAJ VET RA .10.14 0. V rlo visokc zgradc sp adaju u zgrade izloze ne ve tru.1 9 0. V rcdnlls li su predslavljc ne zavis no od tra nsmisio nih gubil a ka pros lorije. Os im toga. Ko rek lurni dod a lak p re ma najs la rijim no rma livima moze se ko ristiti II pre thudnim ra cunsk im ana lizama. godinc. koji je prihvace n i lJ novo m JUS M. Za svc gl. Z bog mogucnos ti prime nc u idej nim p ro racllnima.NJA 2.1 kujc izlozc nc njcgovo m udaru.prosLOrija na uglu .22 0.09 0. sa spolj nilll olvo rilll<1 u oba zida IV .4 rE.07 0. Za klo njc n po lozaj ima pros to rija koju s lili zaklon koji nadvisujc p ros lo rijll ba r ~. INJF.Zv Z a odrediva nje doda tk a Ireba zna ti II kakvo m je prede lu zgrad a i pri lo me razli kova li no rma lni i vC lrovili prcdeo.1 1 0. . t 2 0.24 0.c PROJEI\I O I·:.13 0. .40 II 0..NO Cj IIFJ A NJ r: po trcb nu laenost pro r~ clln a i bio je izloze n k rilici. Tnbcla 5. 5. sevcro islo ku i istoku do bijaju dod atak kao pros to rije sa o tvo re nim po lozajc m.20 0.prostorija sa jed nim spoljnim zidom II .j Olvorcn poloz.\ rn lA I . "/ (}(lnf'<II'.OIO. sa spoljnilll olvo rima u jed nom zidu III .28 III 0.20 gde je: I . utvrdujc se d a Ii je zgrad a za klo njc n. godi ne. zbog ccga se 1I ovo m poglavlju i po minjll..no rmi 4701 iz 1959.'\k" Ljt: zgrada o tvore na na svc ce ti ri strane. pa cuk i p ro r acunim~ za idejne projekle. POSTROJF. XV dajc vrcdnosti dod a taka za nClltralisa nje niske te mpe ra ture v<1zdu hit koj i p rod ire infiltracijo m. a pre ma najstarijc m ne mackom sla ndardu DIN 470 I iz 19-U. godinc . u da lje m lekslu ce biti izne l i nacin proracuna po mocu ko rc kturnog do datk a pre ma s laro m D IN-u . a d alje II poglavlju ce se opisa ti i naja ktll e lniji nacin p ro racllna pre ma pos lcdnjc m izda nju D IN-il iz J 983. .w m: proje kte trcba ko ris lili nacin D IN .klo lljell poloz. i mogu sc ko ris titi sa rno u pro racLlnima inves ticio nih i id ejnih p rojekat a.iI 2f3 odsloja nj a iz mcdll za klo na i prosto rije. Sva ka proslo rija sa spo ljnim z ido m do bija ba r dod a!ak za zakljo nje n polozaj.l iii iz loze na vc lru . i VClrovili prcdcl i Z:lkl o nicn poloia i 01voren poloia i I 0. lako da je u pos led nje m izda njll D IN no rmi une ta nova metoda pro racuna .

I\. Ovaj uticaj se uzima u obz ir preko karakt cristikc zgrade If. D mgi uti<. kad a jos nisu dcfinisane ko n~t · mkcije i tipovi p row ra i vrata . koja zavisi od polozaja zgrade (zaklonjcn ili o tvo re n po lozaj) i vr.2. god ine daleko prcciznije odrcdllje po trebnll kolicinll topla te Z<I zil brev:lIljl' vazdll hil koji prod ire infilt racijom Polazi se od kolicine vazd llha koja dospevil 1I prosto rijll zOOg razlikc pri tisaka izmcdll spoljnc oko line i prostorije. XVII.(11"1).te gradnjc (pojedinacna gradnjil iIi II blo ku).vi T:" 10 7 5.Qv Nem<lck i nom lativ iz 1959.:bne doda tne kolicine toplo te za zagrcva nje vazduha koji prodire pod dejstvo m ve tra. tako i od razlike pritisilka sa obc strane prostorije. . uz imilju se u obzir p rozo ri sa veeo m propustljivoscu. Z£ . Za pribliZnc proracune.ka rakt c ristika zgradc (Wh Pa2/·'/m~K) . spo ljna vrat a se racunaju kao i prozo ri. O na zavis i k<lko od Vl" 1i ~ i ne proCCpil proZorii i vril lil. U svim dru gim slllcajcvima Z/i= I 2:. XVI. Propustljivos t prozo ra i vra ta jc d a ta u tabdi 5. 10 su osobc nosli prostorije koje sc uzimaju II obzir preko karakte· rist ik e pros torijc R. a - . DODATAK NA UTICAJ INFILTRACIJE VAZD UHA . Uko lik o su prozori u dva suscdna zida. onda se o ba prozora o buhvataju proracuno m.O TT:" 7A ( ilI FJ.?'-) llznacava ko lici nu vazduha na cas kojil prod ire kroz proo::p duz ine 1 Ill.Ja..6) gde jc: propustljivost proccpa u (mJ/mh p. U slueaju da se prozori nalazc u naspramnim zid ovima.dodatak za prozorc koji sc nalazc na uglu dva spo ljna zid a Z/i=1.! . II . pri razlici pritisaka 01. U .. mogu sc ko ristiti podaci iz labcle 5.ka ril kt c ristika pros torije.·1 KnL .:<lj na ko licinu vazd llha koji prod ire 1I rros to riju je jaci na vetra. pre ma vrsti prozo ra i vrata. vrS i se prc ma obrascu: (5. " re mil tome. kao i zaptive nost ovih proccpa.predstavlja zbir pro izvoda duZ ine svih procc.uuzin a procc pa ( m). nil ko licinll vazdllha kojil dospcvil 1I prosto riju ima uticiljil ve licina proccpa nil strani koja je pod lIdarom velril. I z ril ~lIna va nj c potn.1 1 Pa. I . u kojoj je za raznc visine prozo ra i vrata navcde n proscean odnos duZine procepa pre ma povrsini vra ta odnos no prozora (w =1/F).1 I'O T IU' I/N.11. IC 1\'·1 TOI 'I .9. koji sc uzimaju u obzir i njihnvih propustljivost i.7 do 0. velicina procepa nil zak lonje noj strani . cije sc '/rcdnos ti na laze u opscgu 0. po me tru ' duz ine procepa.

50 2. Ove vrednos ti se u norma lnim slueajevima krecli izmedu 1 i 0.50 V r. Za vecinll slambenih zgrad a uobieajcnog nacina gradnje prozo ra .9 4.8 iii u granicama od 0.12.7) 2)a · f).Tudoml·ii: I'ROJEKTOVAN1/:: POSTR01ENJA Z ·f D \TR.0 3.5 4.i1 plivenosCu ne7. pa se II tabe li 5. XVII Odnos duiin c proccpa prcma povrsini prozora (vrala) Vrst. XVI l'ropusUjivosl proccpa a (m' /mh Pa Vrs ta prozora llJ ) Drvcni i ad vcitackih m 3 lc r ija l ~ Cclicni i mCl alni U nulras nja vrala T i PI' nYl 0 ra jc cinosl ru ki spojc ni dvos lrll ki jcdl10struki sa garafll ovallom za plivcnoSCu jcdlloslruki spoicni civostruki jcdnoslruki sa ga ranl ovanom 7.6. pa se ka d cilava g niza slicnih zgrad a raeun a sa is tim brojnim vrednostima R.00 4. pa se o na ne mo ra uvek ra ellna li.3 2.:lpl ivc na 0.3 0.00 1.4 0.3 • 0. 7 3.50 0.t 3.6 d vokrilna jc dno krilna 2.75 0. (5. ka rakte ristika R se II vecini slucajeva a dreduje u grubim gra nica ma.7 3. prozora oonos no vr81a (m) w-l iF 0. kr il a 7.l OS H. 1 3.3 1.-1 NJI:.88 Prozori nezavisno ad broj. KARAKTERlSTlKA PROSTORlJE .+I 2) (/ 1 '1) .63 0. S obzirom na laenosl proraeuna potre bne ko lieinc toplo te. za vazduh koji prodire u p ros lo riju ( izraze no sa I «(I'I)s) i propuslljivosli prozo ra i vrala kroz l': ije procepe vazd uh s lruji iz proslo rije (iz raien sa I (a-I)II))' R se izracunava pre ko o brasca: R= ~-.7 0. prozora (.R Karakl e rislika R zavisi od propIIslljivosli prozora i vra la. .7 i 0. XVIII daju srednje vrednos t i 0.. fLNO G RD.3 2.25 I"SO 2.8 do 0.'rata) Visin. Med ulim.2 5.6 0.i1 pl ivena 7.' Tabela S.2 6.9.3 T abcla S. karakle rislika R se u pojedinim proslorijama bilno ne razlikuje .:l Ia i prozori 1I vr atim.3 8.10 5.

lpt i'~lLa .5.-clla ~1~J"1:Oa ncz'l---'p j\..JASJI:. shi5aonict" itd.-3 Yetrovila podruCja i slobodan poloiaj. XVIU Karaklcrislib prostorijc • R Pnuori Drvclli prozori i prnrori l'i •• lns.. <15 <6 <25 OOJOO9 (x115OOJ od fOO20 0025006 R Q~ 'I oJ vcitaooll materij. kao i za zgradu u zal.:. u nascljima i zgrade f3.iina demenat . severo .O.) R se mora izraeunavali po obrasm (5. vn: indirektno pomoclI odnosa povP. slueaj kOO svih pmstorija ~a jcdnim spoljnim 7. U slueajcvima kada je sarno jcdoa fitsada sa slobodnim poI07. Vrcdnosli L:araL:lcrislike zgrade H (tabcla 5. Za proslorijc bcz unutrunjih zidova (sale. hale i dr. NajCciCc vazduh napusta prostoriju kroz proccpc unulrasnjih vra la.ima sc da je propustljivosl lJ{J'i)s bcskonaeno velika.lCra i mora. odoosno za normalno i vctrovito podmeje. prema duijni proccpa unulrasnjih vrata (ateljct..) i clemenata kroz koje vazduh slmji iz prostorije (f". ..1erislikom zgrade II.). sale.'5<J IF. . tao i 703 vclrovilo podruCjc i 7. kao i objekli na visoravnima.1C u normalnom podrueju i sa iz. tada sc povc6ma vrcdnost /-I odreduje za prostorijc orijcntisane prcma sevem. Prilikom kori.ja vraf.£l1.. Pojedinaenc zgrade na obalama sirokib rcka. odnosno d a jc R=I.-u.aj.duh stmji u prosloriju (P.'i' poredenc po sircm proslranslvu.isloL.a proslorijc koje pripadaju loj fasadi odrcduje karaktcristiL:a H prcma slobodnom po. KARAKTERISTlKA ZGRADE .7).aj imaju zgrade u ccntrirna gradova kojc suscdnc objc1:h: izrazilo ne nadvisuju..H IzlozcnOSI prcrna vclm. a to j. lozaju.a objcL.13. XVIll.aj.ra7jto slobodnim poloZajcm. ~pI i\1::Uil :Glpl in:na Ocz.a normalna podmcja i zaklonjen poIo7. Ijaju objekle iz.: prcko du'ljnc pmccpa.S6:nj<l tabck: 5. ooda sc 7.F. raeunato je. L. sa brLinom vctra od 8 mJS. kao i 7..aStiCen poI07. vetrovitost predela u korne j. Zaklonjcni po107. obuhyaecni su karaL. 5. kroz Cije proccpc Va7.la Celifui i mClalni pr"lOfi j l31"~'" 'NZl~.razilo slobodnog poloiaja. kao i Zit svc visoke objckle u gradovima koji su primel no viSi od okolnih gradevina. R se nc odrt:duj.\'.:lonjcnom. I'OTII.'Cua l3~""na Q7 Za prostorije kojc imaju wlo vclikc duline proccpa prozora i cvcnlualno spoljnih Yrata. 703 saslankc. Za oslakproslorije se smalra da su u 7. XIX) odredenc su prcma blZini 'YCtra od 4 rn/s 7.aL:lonjenom poloZilju. prcdstav. Ako su dye iii tri fasadc u slobodnom polozaju. Celie-ni prOllxi i mClalni pruzori Drvcll i prozori i prowr i 00 vcitaCklll materij. jc-.I. kao i tip gradnjc. A TOP/.ajcm.) U7..: zgrdda.-u i isloL.OTE i'A (jEI. poscbno ako jc obala bcz vegetaeije. slobodnom iii izrazito slobodnom polozaju. Tabcla 5. Vrednosli karaklcrislikc H daju se za dye jacine vetra.idom iii kod proslorija na ugl!1 zgradc. Slobodan poJozaj se usvaja za zgrade.·1 KOUC/.

~ I epe ni s t a 70.28 2.I. ..r:lzi I O 0 1vor c n bluko\. SPECIFICNA POTREBNA KOLICINA TOPLOTE .40 W /m 3.: t ra ud 10 m/s. I'OSTlI{)) eN).. 18 3.. T abela S. XIX Ka raktcri sllG.. Pri to me u grupni tip gradnjc spad aju i zgradl' sa vrlo mnU!.1 9 4.za klo nje ne prns lorije . U ualje m leks\ll da te su proseene vrednos ti za speeifienu lo plo tu prosto rija ko jc imaju dvos lrukc prozore i unutras nju te mpe raturu preko 20 °C. i "d"..nezaklo nje ne pros to rije . = 0.\'J/.s kHgrHdnjH Ilojctlin Hcnc l~ rH d l' ".81 3.. t9 2.30 W /m J . treba prc th ucl no od rediti s mc r vc tra . d o d aj ~ se s l ~d ec i dodat a k: 2 - .36 1. 18 3..ll s ta nova. Norma lno . iz racun a te Zit hrz inu vo.14.47 3.47 6.Zh Uko liko su p ros torije vise od 4 m.kloll icn 0 1vo r ell iL. imaju ka r akte ri s t i~ ..80 W /mJ 45 .maks imalni do dalak na visinu.·1LNO (i l' I:1. 1N) /:.20 . nje na vrellnos l ll a nas iznos i 25 .q O va vrednosl d o bija sc kao ko lienik po tre bno.: u pojcdi nacnnj i gru p noj (b lok(lvskoj) gradnji .60 W /m3 35. ·. 5. DODATA K NA VISINU PROSTORIJA .: ko licine lo plo le i za pre mine p ros t:>flJ ~: q= V Q (S .·1 7. JO 11.\zit o ol vo rclI 1.01 U pojed in ilcnim slu cajcv ima . ~) 2.. I'IIIJJ/' f.. kilO i zbog vece infiltracije vazduha.09 4 .. 5.45 W /m3 17..TO I·.. . Zgrauc \I vc trov il om p rcuc lu S<1 izraz ito slobod nim po lozaje m.1 n ·::\ "IR...X) Spec ifi cna po lrebna ko liein a tuplo te sluzi za ko ntrulu i oee nu lo plo tnih gubit aka ..oor .09 4. zbog povcca nih to plo tnih gubil aka u go rnj"m de/u prosto rije.. Prili ko m o drc ui va nj ~ vrcd nos ti ka rakte ristika H treba raz lik ova ti zgra do..proslo rije na uglu .po svako m me tru visine izn ad 4 m.15.. dil bi se de fini sao po lozaj zgrild e.klo nicn Ve l fo vil i predel i 0 1\for ell iZT. zgradc II (Wh PlIWlmJK) II Prctl co Norlll fli ni prcdd i Pnlui Hj zeraclc ".

Proracl.'va lite t grad nje) moze se. Priliko m obeleZava nja pros toriJa i upisivanj a tempe ra tura uobicaje no je d a se to cini sa raz lomkom: brojilac preds tavlja broj pros torijc a imenilac nje nu tempe raturu. bez obzira da Ii se pros to rij a grcjc iii ne. vrata i astale elemc nte u zgradi kroz koje pro lazi loplo ta. . .25 W/m3 1 Za prosto rije grejane na 12 °C go mje vrednos ti treba umanjiti za 20%. XX Vrcd nosli spccin~n c loplole q (\V/m' ) Yrst. uciniti sledcee: . t. .sale. godine (oblik i ve licina zgrada.zgrade do oko 2000 m .35 W /m3 17. za globa lna sagledavanj a i pribliZne proracune. koja jc oznaee na broje m 17.zgrade do oko 20.60 W IT". XX. radi bile orije nl acije. Za zgrade danasnje grad nje ove vrednosti treba umanjiti za 25 %.000' m3 .In potrebne kolicine toplole se izvodi labe lamo.up isati strane sve ta.obe ld iti prostorije red nim brojevi ma i upisati u svaku prostoriju njenu lempe ratu ru. prema tabeli 5.nacava sprat. 16. . a os tale .broj prostorije. Za beogradsku klimatsku zo nu (spo ljna projektna tempe ratura -15 °C) i naCi n gradnje do 1980. potrebno jc na crtd ima osnovc i svih spra tova zgrade za koju se projek tuje grejanje. hale 3 35. mbenc ZRrndc u bloko vima stambcne zgrade u nizll porod il:llc lruee ad ministrativne lj!rade 'kole r. upo trebljavani mate rijali i k .5. Kod visespratnih zgrada. Na prime r. POTREBNA KOLICINA TOPLOTE Z4 G IU::JANJE III . raeunati sa p ro~ec­ nim vrednostima specificne po trebne kolicine toplote za grejanje q (W1 m3) bruto zapremine u zavisnos ti od namene grejanog objekta. UPUTSTVA I PRIMERI PRORACUNA Pre pre laska na sa m proracun. moze se prostorija obeld iti trocifrenim broje m. objckta . i odrediti pros ta riju za kotl amicu .'. . Tabela S.uzc ti od arhi tekl e poda tke za vrs tc prozo ra .kul teti storacki domovi i dcti jc ustanovc restor ani robne kuee industr ijs ki obiekti 45 40 50 50 45 50 53 55 20 · 40 5. a 604 pros torija broj 4 na seslom sp ratu . u kome prva cifra o7. Za pros torije sa jednos trukim prozo rima vrednos ti specificne toplote uvecavaju se za oko 30%. ·· 17. 017 bi bila pros torija \l prizc mlju. slicno prikazanom primeru.

Todorovic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE Primer 3 Izracunati potrebnu kolicinu toplote za grejanje prostorije be.02 je od parketa .1/ 2 B. nil velar odrcd cn kao procentllalna vrednosl.5 Ostali podaci: . Pri tome je dodala!. a ove prostorije imaju otvorcn lozaj.svi zidovi su od opeke . 01 i 02 koje se nala. . r"- Pro racun je sprovcden tabelarno po uohicajenom [ormlliaru. zc u prize mlju zgrade cija jc os nova data na slid 5. dvostmki .zgrada je u normalno velrovitom predclu.te mperatura kotlarnicc u suterenu ispod prostorije 02 1= +20 °C .spoljna projektna temperatura .temperatura .l kolicini vazduha prikazan jc u primem br. prozori su drvcni. Nacin odredivanja ovog dodalka prCnl.pod u sobi tJr.01 je betonski .unutrasnja projektna . XXI).pod u sobi br.temperatura prostorije u suterenu ispod prostorije 01 .prekid grejanja je 10 Casova .te mperatura prostorije na visem spratu 1= + 6 °C . 4 (tabcla 5.

5 OsrlOva proslorija koje treba grejali . @)'~ Ol'. I t~ l- 0 <l .'~ ~ I @~ o '" 'f 0( os" Og' &. $8 '0 10 ".5.-' --on ""'1 --0"1 @ ~ 0( '" :l I.... @ .. o---- r : --.'.. '~---.. 2 on 0.0 -< a. I '" .i Stika 5. @ n :x: :l J ::> :It .. POTREBNA KOLlCINA TOPLOn : ZA 011fJANJE JJ J VI ~. 'Z 58D ". ll) :~ :p I -1I !I OJ..-. 0.-1 O..

V • 1.0 ~ '" 99.8_ = 103.8 '" 58 <.' 2.<> 960 20 200 .8 -4.9 2.' O.6 '10 250 690 A. " " " 5 5 .8 rrf2 ko _ zu ZU 12 12 .5 1.8. PRORAtUN POTREDNE KOUCINE TOPLOTE 7 I • od· bil:. r:.38 1..7 "..7 2..· naka lOvel" duiina ~i rln3 /Vis ina ..81(3.0 6. 1 1 1.' 1.7 ·c w /m2 w rn J • • 01 Kuh inja.5 + 2 " 8.6 1 1 1 1 1 1.2 2...1 + 2.5 2..m". 1 _ 20°C.3 1.2 2.< 2.7 ·2 q = 34.l ubitak Zu+Za .7 S 1.' '. A.7 20 27 5 1.3 2.' 20 1.k 9 I 10 1 11 I 121 k W/m~ K 13 PRORACUN GUBITAKA TDPLOTE 0..B .2 3.5 '.5 2. zida < 5 PRORACUN POVH~!NE I .' '.' 3..7 15. P PO .7)( 4. .. l'rI .4 15.72 10 2200 1S q .7 I( 2.lun .8 16.103.330 5.' 3. % I \51 16 1 17 OOOAC! 16 POIrebna kopno ko~i¢ina k ·o. I pCVI~ .7 + 2 ·1 4."0 1370 .30 2.. I _ 20 °c.0 " 19.' 3. .. om m m m' 20."." _Z.} 3 Oebtj. 0. IWOla loplolo Z. 1.85 . Z.8 3. 1 2 Sir. Z.35 4.' 18.6 1.7 14.5 000 kO _ ~ _O.2 I 1 1 1 2.0 60 11 .41( 2.5 11 .' 92 60 11. _ 2 ' 2 1. V _ 5. Z 1+% W m' m' 20.2 2.3 1. 15.7 18.2 3.1 3.2 · 20.1 15.B5 1.7 I 11 .39 3170 02 Spava~a soba.52 I 1370 208<> . 60 mJ PO ZS VU S S 1.7 19 5 1.3 1.". 2.7 0.7 2.5 38 5.8 " '" 5 5 .6 11 .8 11.6rn~ 92 GO ZS ZS VU ZU S Z I 38 38 '. 572 2200 • 3.11.2 .8 + 2. sIr. ~.1 3.' 1..

XIX): .4 ' 0. potrebne kolicine toplote za grejanje proslorije iz primera. kao sto je slucaj u zadatom primeru. tako spavacu sobu i iznosi: -=-=1) I za F. t Odnos povrSine prozora prema povrliini vrata isti je kako za kuhinju.9· 3. karakteristika prostorija 01 5. treba obracunati i treCi vertikalni proeep po kome nalezu levo i desno prozorsko krilo.4. XVI. prcma tabe li 5. prema tabeli R=09 . a = 0. Ako se prozor otvara po sredini. POTREBNA KOLTClN·l 70PLOTE ZA GRFJANJE 115 Primer 4 Izvrliiti prorat un dodataka na vetar za prostorije iz prime ra 3 preko kolitine vazduha. svaki duiine koja odgovara sirini prozora.15 0. F" 2. iznosi: 02.4·0. Prema tome. XXII).09 (20+ 20)·1 = 370 W Po ovom nacinu odredivanja dod atka na velar.J =2·15+3·18=84m . obe prostorije imaju karakteristiku zgrade(prema tabeli 5.5.8 _ ' Za sluCaj nezaptivcnih vrata. duZina procepa u prozoru sastoji se od dva horizo ntalna procepa.dodatak Zs 2280W 0. (tabela 5.05 . Dodatak na vetar je isti za obe prostorije i iznosi: Qv = 8. duzina procepa je: I.7 1. Rdenjc: Za drve ne dvostruke prozore. kao i od dva vertikalna procepa tijc su duZine jednake visini prozora.gubici (opIate .dodatak ZD . odredile bi se po dole prikazanom proracunu. . 01 Kuhinja . Za normalno vetrovite predele i otvoren pol02aj. XVIII.

pulrebna kolicina toplote 02 Spavaca soba .dodatak n:\ vetar Zw .116 B.dodatak Zs .gubici toplote .dodatak ZD .dodatak Zw .20 0.potrebna koli~ina toplote 370W 1370'1.Todnrol'ic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTR4LNO GRFJANJ£ .25+370= 1370W 0.05 370W 3110 W .2+370= 3110W 1370'1.

.8 0.\ 3.7 2.3 1. I _ 2()°C.6 I PD I \.0 6.8 11. V _ 5..' 19. PAOAAtUN POTREBNE KOWCINE TOPlOTE 4 I 5 PRORA¢UN POVRSINE I ' I ""'~.7 11.8 \.8 '" 58 m \ .5 \.. 7 8 .7 x 2. 0 Z ~ . P PO m 4.. DebtJ.Tloh.2 2.0 ..3 2.8 _ 60 S S = 2 ' 21.1 + 2 · '5.2 I 2.72 ZU a36 ·60 1370 20 5 1.8 18.8 \ .2 3.8 '.40 '" 0.9 ·3.8) ·0.8 '.7 x4 .\XlI \ 2 SIr. Z.5 \.2 \. V '" 4.85 \.8) 0.5 \. I 3110 '" 02 Spavata soba.6 11..4 5 5 \.6 "0 2SO 690 As .8 ' . % Sir. .7 2.6 + 2 · \1 .09 ·(20 + 20) 1 _ " q_53.36 _ 103. 1 .7 W l 01 Kuhinja.' i 40 40 I 92 60 11 . 1 12 1 Z.6 m ZS ZS VU ZU S S Z \.\ 3. 103..572 \ .' m' 20.IH S.7 0.85' \. svela . Z 1+% .6 I \ I \ \ I 2.4 2.5 I m) 2SO 96D I I A.7 + 2 · 14.~~0 \5 5 \.· naka zida om du!ina tilina N\sina broj od· bitak k w/m~K .7 14.5 + 3· 1.4x 2.8 2280 O.2 a7 2. ra~un PRORACUN GUBITAKA TQPlOTE " W 14 1 15 1 OODACI " kupno " Potrebna koll¢ina top lote 0.8 x 3.7 15.09·{20 + 20) · 1 = 37D 2080 .5 2.7 \ \ 11 . · (2· 1.9 I 2.8 " ZS VU " 12 12 5.0 40 92 60 60 11..4 4.2 3. 1 .8 16.5 2. =Zo % ".8 1370 zu 5. ·c U k· l>.1 15.2 2740 0.8 m 2 \.7 m 4 ..8 -4.7 18.5 + 3·1..25 1710 o '" 0. . \ \ \ \ \ \ m' m' 20.5 " " " I I 4. t • 20 °C. 99 .4 15. 2 · 20.. 0.t W/m2 ubitak Zu+ z.8 3.8.330 q e 34.4 ·(2 · ' ..8 5 5 ·2 20 200 k 0 ".2 2.6 \.5 + 2 · '8.9 · 3.8 \.35 40 40 900 20 ko = 9~.

9 ) gdc je: Is . ali se za njego 1 prime llu 1I nas im IIslovima mo raju dobro proveriti dale proraeunskc vreunosti.. Ij. I.. cia se 1I jed no m perio du ra cun a pre ma starim i novim normativima i izvrSe uporcd ' nja. Is .merodavna spoljna projeklna temperatura I. I. = 4 "C Masa se odrcduje na laj nacin ~to se iznalazi najnepovoljnija prostorija. = 2 "C ll.'. a prema donjem izrazu: . cun potrcb ne koli cine toplote. Z a konstrukeiju vece rnase.: spoljna tempera lura ' s se koriguje na vise vrednosti za to. Standarn il lemperatura se odreduje.Ne mllckoj dl)ncl je 1983. zbog njenog izraie nijcg akumlllacionog svojstva.UNAPREDENJA U PRORACUNU POTREBNE KOLICINE TOPLOTE Da nas vazeci lIor maliv u .. a podari k< " se kori~(e prilagodeni Sll praksi a li i speeificnostimil i uslovima klime u Ncmack u Z bog loga se oVilj poslupak moze pri!.\ no u odeljku koji se od nosi nil spoljne projcklne lemperature. lJ ovom r oglavljll sc objas njavilju izv ~ikne izmene a pravi pllt za primenu bi bi. ona toja daje najniZu jedinicnu masu. U nasoj zemlji proraclIJ1 ~c sprovodi prt:ma ncmackim normalivima .valiti po svojoj metodologiji.-1N1E S.I. Ova vrednosl 5e korisli u proraeunima potrebne ko li · cine loplote proslorijit kojc pripadaju zgradama lake konslrukcije. lioako je vee opis. = 0 ll.17.standardna spoljna temperatura .11 8 I.17.: lemperalure koja je u periodu od 20 godina dostignut a iIbi la i~p od lc vr~d n ost i 10 puta. koia je osnov za definitivnll u1vrdivanjc mcrodavnc projeklne temperature za pror. Merodavna spoljna temperatura U novo rn postllpkll proraclIna lIvedc n je pojam 'standardru"l spoljna lempcratur. slim slo se uzimaju \l obzir prostorije S DajviSe dva spoljna zida.TmlnrQvit l'IiOJEJ(TO I~'I Nn POSf'IIOlHNJA ZA CENTRALNO GREJ.mcnjcnih detalj" novih pod atak il prema pre thodnom izdanju . standardn. Is prema: (5.1. 5. sred njc vrcdnoSli ~poljlll. sa nimm iz. to. U cilju uobija nja sto reil illijih vred nos ti pro racun jt: postao slozeniji. kao najnife dvodncvn. Vrsla konstruicijt" sc ddiniSc odnosllm gradevinskt: mase M i ~ume svih spoljnih pomina prostorije.korekcija Korcktura se odreduje prema slcdeCim odnosima: Za malu gradevinsku masu Za veliku masu Za vrlo veliku masu M F < 600 kglm 600 < M f'£ F< 1400 M F < 1400 rz rz 2 ll.

nazvana "standardni" koeficijent prolaza toplote: k. (W/m'K) 0. umesto ranijcg dodatka na stranu ~'Veta.2.85 korektura iznosi: 6ks =-0..15 0 I I 1.5. + 6 k. zato se u proraCunu potrebne kolicine toplote uvodi i korektura 6k. sa korigovanjem za vcCe masc zgrada _9 °C i _7°C.E Jl9 (5.5 0. XXIII Korektura koelicijcnala prolnza loplole spoijnih zidoV8 KoeficiJeDU prota •• loptol. Korekture koeficijenata prolaza topJotc Osi m ispravke spoIjne projcktne temperature.3. ~to je ad Llticaja na us love ugodnosti u prostoriji. XXlII).:u zimskih dana.masa ostalih gradevinskih dclova II .11) U gornjem izrazu Ma se odnosti na pavecanjc koeficijenta prolaza toplote kako bi se dobila dodatna kolicina toplote Ll ci Iju ublaiavanja niskih temperatura hladnih spoljnih zidova.1 I 2.unutrasnje povrsine s . POTREBNA KOUCINA TOPLOT£ ZA G R.6 . Za najee~cu propustljivost • = 0.6·2.17. Ovom korekturom zamenjuje sc dodatak "na izjednacavanje hladnih povdina" iz ranijih normativa DIN 4701 (tabela 5.3 Vrednost srednjc temperature ZTaeenja povrlina prostorije zavisi· i od suneevog zral:enja hoz prozore. = k + 6 k. jer se smlltrll da se ona moze odrcditi dovoljno tacno i na os nOVll iskustva iz prakse. spoljnib lldov. Ona obuhvata iskIjucivo dejstvo difuznog zraeenja Sunca koje se javlja u tol. In t - 5. uvek je negativna i ista je za sve orijentacije prowra : 6k. Zavisi sarno ad vrste prozorskih stakala S obzirom na njcgovu propustljivosl sunecvog zraeenja. Na osnovu ovog kriterijuma standardna spoljna projcktna temperatura za I3cograd bi bila -11 °C.masa gradevinskih delova od drve ta Ino . Tabcla 5. "l.10) gde je: masa dela zidova od eelika Ind . koja uzima u obzir i OVllj uticaj.IDe 61<.5 0. pO\'r.spaljne povrs ine Nemacki no rmativ ne zahteva da proraclin kojim se izracunava vrcdnost akumulacione mase bude priloze n. Na taj nacin se dobija merodavna vrednost za proracun. =-035·'( .3 . (W/m'K) Koreklure'8 spol]o.'. (5.3 I I 0.l:JA .tLlelna procedura proracuna predvida i korekturu stvarne vrednosti koeficijenata prolaza toplote.2 32.

kalla j. na spoljlli vilzd uh Q". kao i ud <1 ljc llos t r odze mne va de.•' /.. 1-+) gornJlIll Izrazl mil .><101 "ii' I'RuJ F}"TOV.170 IU. 1'1) iI rrcm<l vilzd llhu kL' rislcci obrazae: (5. av ~ njc gllbil <lka topl utc prc ma podze mnoj vodi sc vriii prem:l izraw : . ..i a loplote kroz zc mJjll clo spo ljnjc g vil zdllhil a d lIticaja jo. ( ).. Gradcvinske povrsine koje se graniee sa zemJjom Posehan slucl..l tempe rature se d c fini ~(' p rcma prostoriji (.·1.lc: r .:dstavlja prolaz 10piolC kro~ gratlcvinskc povrS in..: kojc SII u uirc ktnom dodiru Sil lc mljom. + n:.iji st: gllhici iz racunavaju i srednjoj tempcraturi podzemne vode."" . GlI bit ak top ln te ka podzc rnn oj vadi racuna sc kao da je prenos u jednllrn pravclI . nc rilCUn <1 st: sa stilndilrno m ~ p o li n() m p mjcktm:m te mperaturom vee sa sred· Il.. ~ s./"i<:ijc nl pro laza to plote se odn:dujL: lIzimajuCi II ohzir pre laz to p lOlL: na povrsil1l1 i spnw()dc njL: kroz.kl~cfi cije lll prolazil tll plotc kroz zemljll clo podzcmne vode k"" k" .17.ie 7. JUZL'g vf(.fWrlNJE 5.:ri odil.e nil : (5. . k I rn = H" + Rij.:ma : 1I . le mpera tura podzc mne vuLi e Kot:i'icije nli pro laz3 loplolL: sc ril l:lInaju rr.12) Pri lo me. .. Me rodavna raz likl. (5.1&) .Ij 1I izracnnavilllju gubitilkil loplotc pn. zbog velike incrcijc 7. I k = I?" + R. I z ra cu r. povrsina pOll a s lltc re n i~ iii zid(l v:1 u dudi rll sa zcmljom .. toplo.. zidnvc. :1 koC. til Qs iz s llt e~ens k c pros turije sc prl' nos i kmz I.c mljll na podzemnu vodll Q"."'J1: I'OSTRUJCNJ.ium spoljnom lc mrcralurom iz duzeg zimslwg p. iz nad povr!)inc zc mlji~ 1a kujim jc· zgrada okrw.3. Na kudieijcnl provodcn. . kodicijl'nt pro lozil toplote kroz ze mljll do spoljnjcg vazduh a I" • klTlpt: ratlira slltert: n.. .. .'l l no na povrSi nti knja Iezi na ze mlji. koja .ie njeg vazduh il koja preds tilvlja srcdnju vrednos t ij..: ve li(. i kro7..1 r EN l'I? ALNO('.ina pnv rS inc pod ? zgradl' i njc n odnos straml.+ R. kc proslorijl' I.' + R. slojL:vL: do vud <.e mlje..niltno visa.. tt: mpCr<l lura spo l. a to su pod su lc rc na i zidovi koji su u cclini iii delimic!lo lI ko pani II zc mljll .: rcc 0 pre nosu toplo te na spo ljni vazdllh.me nskog periuda Ip. n u~ m . r kroz pod.

koeficijent prolaza toplote od prostorije ka podzemnoj vodi Rib . (5 .as prema spoljnjem vazduhu vrSi se uvek prema cclokupnoj povdini zgrade koja Idi na zemlji.Olpor provodenju loplote gradevimkog elementa R.koeficijent prolaz a toplote od prostorijc ka spoljnjem vazduhu kpv .2 gdc je Is spoljna projektna temperatura. a nc celog pooruma ili spojenih zgrada.0. s tim da jedna strana odgovara najvecoj duzini osnove."=1. Ekvivalentni otpor se ne mo~e tacno ocitati sa slike 5. =0.24 ' [Apd .0. I) as . POTREBNA KO LlC1NA TOPLOT£ ZA GRElANJ£ 121 T R.5) R. . Merodavna dubina do podzemnc vode.:c p'rostorije grejane.<zs .17) z gde vaZe sledeee oznake : k".36 r s . + 15 ·C I pv = + 10 ·C W/mK ). Ako je spojeno vise zgrada kao merodavna povr~ina poda se uzima zbirna podna povrsina svih zgrada./.ekvivalentni olpor provodenju loplole kroz sloj zemlje ka spoljnjem vazduhu (prema slici 5.N . .6.kocficijent prclazil tuplote na spoljni vazduh a s = 1/ I?s (labela 5_ I) )'Z . Ukoliko su podnc povr~inc tennil:ki izolovane a vertikaIrii zidovi nisu. U ~Iueaju da su sarno neke sulercns\. = "-' ).koeficijent provodljivosti toplole zemlje T . onda pri odredivanju 0[pora provodcnju toplole kroz zernlju prcma spoljnjcm vazduhu merodavnc su sarno dimenzije lib te grejane prostorijc.= I. Nemacki normativ daje posebno objasnjcnje kada os nova spojenih podrumskih prostorija nije pravougaona.J.6 pa se daje i obrazac za njegovo izracunavanje u obliku: R)"". U lorn slueaju lreoa formirati pravougaonik isle povrSine kao SIO je osnova prostorije. bez obzira da Ii 5e racunaju gubici kroz pod iii zid koji je u dodiru sa zemljom.( 1/ b).dubina do podzemne vode (slika 5.koeficijenl prelaza loplote sa unutrilsnje strane a u =1/ Nu (Iabela 5. T. mogu sc koristiti sledece brojne vrcd nosli: Im .6) Prema preporuci iz ne mal:kog normativa.44 u kome je povrSina poda oznacena sa ~. Odreclivanje ekvivalcnlnog olpora provodcnju toplote hoz zemlju R.otpor provodcnju toplote kroz sloj zcmlje ka podzemnoj vodi au . je odstojanje od poda do vode. onda se za zidovc uzima u obracun 50% od vclibne otpora RIL" prema slici 5.

Q.6 Ekvivaletlltli otpor provodetljlliopiote sa tta na spoljni yazduh Rkl .'" / '" U'\ II _1.: N \ ~ ~r'..- ~ III III I C> C) C> C> ~ l- ~ t'.0 \I III C N III E c '" W> " '\ ~ « -0 '" 0 > ~ q l'.1.. a '" \\\\\ \\~ ~\ / ~~ \ .0 lVV ~ ~ - o C> \\ ~\ ~IY \ \\ 11\ a: . 0 " '- Q. I II III Q. un '" \I E ~ ... ~ t'\ a E "- 0 '-1 r. o > ~~ c '" .:x III V> III III II = ~~ / _ III LQ.'\ \ ~- ~ ~ ~ f\.I -'" > 0 C ~ ill III C> C> " F"'" ~ . C> C> ~\ 1\ " o '" N C) C> - -.. ~ 4 r-.o C> Slika 5...III "> 0 ..

25 W Im'K Za proraclin gubitaka prema spoljnom vazduhu merodavne su dimenzije celog SlIterena.8 + 2.8 (m KJW) . pa je: Rzs = 3. PO TREBNA KOI.166 + 1. kod koga je I =16. s:nenomn u (5.1) je Rs =1/25 = 0.0 = 3. a b =12. odnosno lib =1. PovrSina celog poda je 2 A =192 m .966 k pv =0.Unlltrasnj a projektna temperatura " .2 W /mK pa je za duzinll T = 2.Spoljnja projek tna temperat ura I = 20 DC .7) koji nas taju usled pre nosa toplole kroz pod i zidove koji Sll u dodiru sa tlom.04. Za gllbitke prema vodi izracllnava se koeficijent prolaza toplote na osnovu otpora provode nju Ued.4 (m K/W) . 5.EJ.5.ICINA TOPLO TE Z·1 G f'.4 m Gubici toplote kroz pod se racunajll prema podze mnoj vodi i prema spo ljno m vazdllhll.15): . Z idovi nisu termick i izolovani.16): k1 pv = 0.') .4 =20 zv 1.Dime nzije sut ere na date na sliei dubina podzemne vode is pod poda slIterena T = 2.33.4 m: R = 2. 5.O tpo r provode nju toplote kroz pod 2 R")b = 1.5 otpor prelazu toplote na spoljni vazduh (tabela 5.0 smenom u (5.· INJ£ 12J Primer 5 [zracllnati gllbitke toplote 01 II sutere nll zgrade (sl. I je: 1 1 R =-=-=0166 " a" 6' U normativu je naznaceno da je koeficijent provodenja toplote kroz zemlju (5. Zadate Sll sledece ve licine: 2 R')b = 1. Prema tabeli 4. Za ove vrednosti.16). prema slici 5.18) Az = 1.O tpor provodenju toplote kroz zidove Is = -1 6 DC .

12. +O.0' 3.13) i (5.v =0 .04 = 5 k. Tudoltw.166 + 1.8=276.28(20 -10) + 0.5' [0.8 ' 0.25(20-10) +6.v k".9+164.5+RJ =O.4 Q=Qpv+Qsz =111.8 + 3./ 1J.166+1.2(20 -16 + 15) = 111.0) '1. =O.4 + 2.0' 3.04=3.0 = 3. + R!v = 0.4+0.12).8·0.7 W W .c PI?OJEkTO I'>INJt: f'OS'lROJI.0 + 0.O+O.32(20 -16 + 15) J = 168.8 + 6.32 W Im 2K Toplotni gubici kroz po QPD su prema (5.166 + 1.NJA 7A C ENTRAI. otpor provodenjll toplote kroz zemlju se umanjllje za 50% jer zid nije toplotno izolovan.14): Q m = 6.8 + 3. pa se dobija: -=R" +RiJ. (5.NOGIU:JA NJE _1_ = 0.106 kJV k.56 k pv Pri izracunavanju otpora prolazu toplote prema spoljnjem vazduhu.9 1 W A gllbici kroz zidove Qsz: Qsz = (3.5'J.20 W/m'K O tpor prolazu toplote kroz zidove koji se dodiruju sa zemljom prema podzemnoj vodi iznosi: _1_ = R" + RlJ.

- 01 ru v E .84 T -.125 - 02 03 M 8 _0 . -'----- 6.7 OSlIova i poprcclli prcsek . .m/crclla .- Slika 5.00 6.

J. se de li pre rna : (5 .17.) (5.126 /J.5.Hh"v\'.spoljna te mperatura U gornjem izrazu nepoznala je kolicina vazduha koja prodire u prostorije zgrade kroz procepc gradevinskih clernenata i koja se sa dovoljnom laenOOCu moze izracllnati preko: .duh a o nd a se pOlrebna loplola iz racunava pre rna: Q =V 'C ' P ' (I .gustina vazduha I" . 1<)) gde Qlmill predstavlja ko licinll toplo te pOlre bnu za zagrevanje minirnalne zaprc rni ne vazduha koja se mora obezbediti 1I proslo riji.17. rna us led prodora vazd llha sa svirn rclcva ntnirn podacirna za proracun.·IS JI. Kada je poznata kolicina va/. .pOlreb na kolicina to plo te za prove travanje pri prirodnoj ve ntila ciji Qu.ko liCina vazduha C . Uz napo rne nll da ovaj den prnracuna prc rna 0 1N 4701 nije jos prihvaecn u nasoj praksi sa obziro lll da trc ba prove riti rne rodavnos t poda taka u do rnaCi rn uslovima gradnje i klirna tskim p rili ka rna.specificna toplo ta vazdllha P ..unutrasnja temperatura I>l>l> Is ."/\10 1:'1. 5. 5. Potrebna koliCina toplote za prirodno provetravanje U zgrade lIvek prod ire spoljni vazdllh za koji Ire ba predvideli kolicinll to plOle po trc bnll da zagrcje vazdllh na tc rnpc ra tllru prostorije. IX) gde je : QI'r .20) gd e je : V .. Potrebna koliCina toplote za provetravanje Ko licini toplo te koja tre ba da po krije gllbitke lIsled ve nlilacije u pos lcdnje rn sta n· d ard ll DIN 470 1 pok lonje na je poscbna paznj a i priloze no je mnogo de la lja i novih poda laka. Z bog toga ce se II ovo rn poglavljll prene ti leksl slandard a posveee n gllbici.\ ']" POSTIW JENJA 7.ko licin a toplole za kolicinu vazdllha koja se d6vodi ve ntilaeio nirn uredajirna Kada ne postoje posebni ve ntilacio ni uredaji onda je: (5.'1 C EN f'f?rlLNO GJ<l::J. -I. Po trebml toplola za zagreva nje vazduha koji 1I proslo rijll ulazi zbog prove lrava nj.c 1'1101/:.4.

17 i 5.p) J (5. oblika zgrade i uslova duvanja.linacne zgrade): 1 3 (5.22) Razlika pritisaka moze nastati usled silt: vetra i uzgona. iii prcovladujc unutrasnji termicki potpritisak.L{n·l). kroz sve fasade hladan spoljni vazdllh ulazi u donjem delu.·1"IE . napadnutih prema propustljivosti I( a I)u nenapadnutih Casada.RFJ. Od brzine vetra zavisi da Ii ce na napadnutoj strani neke visoke zgrade vazduh u gornjem delu ulaziti us led spoljnjeg natpriliska vetra. u vertikalnim sahtovima viso kih zgrada (na primer prostorima za liftove. i to na svim fasadama u sillcaju kada nema uticaja vetra. Tako se uopste ne moze reci da Ii iz unutrasnjeg dela neke visoke zgradc.no ravnomernom rasporedu nezaptivenosti po visini zimi u donjem delu zgrade vlada u odnosu na spoljm: us love potpritisak. koje su propo rcionalne visini sa hrova i razlici gustina vazdllha . odnosno pojedinacnim zgradama iii zgradama u nizu (slika 5. Glavni parametar za produvavanje je ipak sarno odnos propustljivosti I( a I). dok kroz oslale s trane izlazi kao zagrejani unlltrasni Vazdllh. na stranama koje vetar ne napada. a u gornjem delu izlazi kao zagrejani lInutrasnji vazduh.-/J Q=V.c-p · (t. ra uslcd toga i tu. iii Ce tll izlaziti usled unutrasnjeg termickog narpritiska.. koji zavise od brzine vetra. ulazi spoljni vazduh.EnNA 1\0 1ICIS. a na nen apa dnut oj potpritisci.. Potrebna toplota za zagrevanje hladnog vazduha se javlja sarno u donjem delu zgrade. Zbog toga se pravi razlika izmedu zgrada sahtnug (bez unutrasnje podele) i spratnoga tipa (slika 5..·1 r.razlika pritisaka sa spoljne i ulllltrasnje strane (Pi!) KombinujuCi jedn:lcinc 5.kodicijent propllstiljivosti prozora (vrata) (m)/mhPa llJ ) 1 . a ne sarno na fasadama napadnutim vetrom. Preko ovog odnosa sc lako odreduje da Ii zgrada po svojoj osnovi pripada grupi I i II.(t.21) / l7 gdc je: n .. pri pribli7. Za niske zgrac. Us led razlike gustina izmedll hladnog spo ljasnjeg i toplog unutrasnjeg vazduha. vazduh izlazi zbog spoljnjeg potpritiska usled vetra.----(5..8 desno). stepenistu) nastaju razlike pritisaka 1I odn0511 na spoljni vazduh. a u gornjem delu natpritisak.5. Prema tome.le (visine do 10 m) uzgonske sile se zanemamju. Bez uticaja vetra.8 levo) (sa meduspratnim povrsinama koje ne propustaju vazduh).18 sledi: '" 2/3 ·c · p·(t.duiina procep" (m) 6p .·1 TOI' LOTF: 7. Sa visinom iznad ria povecavilju se i hrlina verra i odgovarajllci pritisci vetra . Zbog nale ta vetra na napad nuloj [asadi nas taju natpritisci.. Kriterijumi su: Za obJik osnove grupa I (pojec.-t )= .23) . Zgrade sahtnog tipa izlozene su istovremenom dejstvu vetra i uzgona. bez uticaja uzgo na ulazi sarno kroz napadnur e strane i izaziva potrehu za toplotom za provetrava nje. Prema tome spoljni vazdllh. POTR.

.grada obl. m I?A LSO GJI£JANJ/:.kE I (pojedinOCna !tuea) 8) TIP KI.irolTl lIa illjillracijll Pros lo rije 1I donjem de lu zgrada sa htnog tipa uvek su 1I najncpovoljnijem slucajll i imaju najvece potrcbe za zagrcva njc m infillrovanog vazd uha. t izlozcnc S li sa rno uticajima vetra..1 2.. T(}(loroVic PRO} E:KrOl '~' N} I': I'OSTI?01t:.korekcioni faktor za uticaje vetra i uzgona na visini h .~ II. Sa m proracu n koristi slcdecu jed nakos t: gde je: H" H E" .8 Podela l. Zgrade spralnog I ip.. .aj vetra na visini od 10 m ./ Z /' I. O ne zbog toga imaju 1I gornje m delu uvek vecu p il i · re bll za loploto m za prove lrava njc od zgrade sa hlnog lipa i tll im se pojavljuje najtH povoljniji slu caj.karakte ristika zgrade na visini h .:2-l ) T1P KI... Z it oblik os novc grllpa II (zgrad c 1I I((/' I).lE U fi Uaa (kuCaunim) d) 8} b) ~=¢ f) u u aplt:tb Ii tip h) Slika 5.standardna karaktcristika zgrade za uti<. nizu): "V L-(a'l)" l (S ..

26) Z a zgra de spra lnog li pa mc rodavo a jc jednacin a: "(a ·l) J · J-/ · R · (I Il . Karakteristika zgrade . a vrednosti se znalno razlikllju od pre thodnih (Iabe la 5.za proslo rijc na Uglll zgrade.za pros torije sa suprolno pos lavlje nim spo ljnim zid ovima. za sa hlne zgracl c uzim a se za napadnlliu slranu na jvcca propuslljivos l.(l/'I)s za jcdna cinll 5.5. a za nc napadnulc slrane nc ka dru ga vredoos l.17. L U go rnjim izraz ima vale oznake iz prc lhodnih iz raza kao i: (5. vralima.le za zagre~a nje vaz?uha koji prod ire pri rodnim pTOvelrava nje m za zgrade sa hlnog Ilp a odreduJe pre ma IZ r3ZU: Qpll =[E: . XXV. narocilo na prc lfabrikova nim gradevinskim c1c me nlima.I' . ka o i II procepima izmedu prozo rskih o kvira i ko nslrukcije zid a odnos no izmedu pojedinih e le me nala spo ljnjcg zido.U j · J-/·R ·( I II -I . E - 5.24 i llkllpne propustljivos li na fasad a ma pod lld a ro m vc lra i fasa da ma kroz cije proce pe izlazi iz zgrade. pre ma ra nije m standa rdu proracllna po tre bne kolicine to p1 01 e.H Ka ralte ris tika zgrade H je de finisana II izne lo m pOS lupku proracllna u pre lhodnom de lll ovog poglavlja.27) ko re kcio ni koe ficij c nl za visinu R . Ako 10 nije slu caj mo ra sc sprovcs li pro racun i usvojili ne povoljniji rezult a l. ~ '>:' (a · l) . a za modc rnije konslrukcije koje se navode II aklue lno m slandardll.spra lni (clazni ) tip zgrade . Vrednos l L.spo ljna ve lrom napadnul a fasa da II . XVII).'JJ .22 i 5.6. naziv je izme nje n II "sta ndardna" karakle ristika zgrade.sa hlni lip zgrad e e . sa ll najvcco m propustlj ivOSC .IJ ) Q pn! = r. bez proracuna lltvrdili koja od dYe me rodavnc jcdna cinc dajc vecu vreclnos l po lrcbnc to plo le . Pre ma aktlle lno m ne macko m standardll.w slra nll sa najvcco m pro pllstljivoSCll . II spra lnim zgrad a rna . Xl V.ka rakl c rislika proslo rijc J .nc napa dnula slrana zgrade Polrc bna kolicin a lo plole za prirodno provc lrava nje se usvaja iz rezulla la do bije nih za sa hlni i spra lni lip zgradc uzimajuci za dalji proracun vccu vrcdnos t. .J )] (5. P roPlls lIjivos l vazduha se javlja II proce pima prozor<t koji se o lv<t raju. . II labe li 5. za o be spoljne povrsinc koje za klapajll ugao. POTREDNA KOLle l NA TOI'LOT£ ZA GREJA NJ£ 129 pa se polre bna kolicina IOplo. Pro pustljivos l procepa dala jc II labe li 5.

UDC 1I""."slljivosl IlrO. 4. pa je za pre mina vazduha koji pro lazi.. KGef. na dcjsLva . c. (2-lIVorell) · - T abcla 5. 4 7 II .) 0. Uspostav lja se odgov~ rajllCi. 3 9 izmcdu pref:l brikov~1I1 ill c1cm Cllilla Tesl10 za ptivcnil (so sa"'ntoVilll o m ncpro p. Otwlrajuci PeUl. S lolni vc nlilal O.op. . XXV Karaktcris lika zgraclc II prcma aktuc lnom DIN 4701 Pudmcjc Sa s lo bim vclrovima Sa jakim vcl r ovrna PoloiHj l1t.82 3. manja. I.130 n.. Sil '/J m /mhP:I0. II te kstu aktll clnog nema e:· kug standarda sc na pominjc njihovo razlici lu punasil njc prcma prodiranju spoljnje!\ vazduha .8).ll.3 1 2. iii kuca otvorena sa tri stranc (kuCe na uglu niza). Standard uzi ma u obzir puveca nje brzine velra sa visinom i termicka pril is. H . llnutrasnji pritisak.J o. 10.or 2.VJ/: PO.ike k"Hlileia l'rol.XX1V I'rop" s tljil'oS I pr(lc"pa grade.T() I .m a ill " .13 slo bod oll lIorm alall s l ohotl~11l 0.11:'111 YC Onlil z:lpt ivC I1 . visi.' () '_ '1 _I_ U_.8b i 5.I" "II'. L I · · - 7":lplivcnim obimn im OSlollccm 5.IIDe lIaD.occpa I.5c). h."'/m· K PoicuinJCllC kllCC Kuee 1I niZll IJni OM l'cln m/s 0.o nusll iivosl i Normnlll <l I - 0.c I'I?(}J/:J.' 11I0 Jl:'Sl.\11':' iI.. sarno jed· na povrsina za izlaz vazd uha .24 2 4 4 6 S obzirom n ~ podelu zgra da na pojcdinacnc i II nizu.1. od nosno de lovi zgrade (slike 5. 3.) Yearn:1 z:. Dd G .H! jj". VralO s poljna O u ell "l i ku lima 6._ I_ . in ski h elemenal" prcma . Rolc llI C i spo ljlle ial uzill c Mellilnizam prisluooean snol in Dez gar. 1 0 .J Hll ra Normaln. 1 1. Neol vara il u':i V. 7. p. Kod zgrada u nizu na raspolaganju je.Il'S · .n rusclll:! Vea'a unutmsnj:1 ProlaZl li pcoccpi E lcm cllii spoljnjes zid a Normol na so p .6 D.2 ~ Mchanizam prisI!lOa c.loti vcl1a No . Uroj Nltz i\' f' lu.eza llia r\ N or 111 .lr m :tku l III1Wb l'.ezall la n. Zgradama tipa I (pojedinacne kuce) smal· raju se o nc iz kojih vazdu h moze da izlazi sa dye iIi viSe spoljnih povrSina..' _ l_ l :_ _ _ __ Tabcla 5 .h:rh.3 0.72 1. a~om iii d (lll io m zaOlivno mlcl vom N ormalll:l NOfm alll il Z ao li ve ll o so p. " I ~.'C I'.82 1..lII1 0 VilnC p. Primer za tip I: zasebna kuca otvorena sa svih strana (slika 5. pod is tim lIsluvima n apada ve tra.aRom Normalrw . bez ProA" · 2 2U 30 · ..52 U l 1..1 9.

·' KOu r lN.4 I 1. slobodne kuce.17.8e ) .8 (sa htni iii sprat ni tip zgrade). XX IV i 5. Tabcla S.7. 5.8 .5 I 2.8d) . bez pro racuna utvrd iti koja od dve mc ro davne jcd nacine d ajl' vecli vrednost po tre bn c to plo te.2-l ). kao i tip a os nove (ti p pojedin acne kuCc I.6 I 1.2 I 24 I 2. tip a zgrade prc ma s lici 5.·1 101'1 IJ7 /.8 f) -sa svih strana iii sa tri stra m.5 T 1.0 Preglcd ko rekturnih koe ficij e nata dat je u ta bc lama 5. Uz ima u o bzir poveea nje brL ine ve tra sa vis ino m i te rmicka pritisna dejstva.8g i 5. Za izbo r vre dnos ti tre ba napo me nuti da kao visinu zgrade tre ba ko ris titi zbir visin a svih spra tova iz nao nivoa ze mljista. Ako to nije sill caj po tre bno je sproves ti po novni pro raclln Uednacine 5. Z bog toga za zgrad e d o 10 m visine vill i: f IS = GfJ = 1.7 I 2. 5.9 I 2./.D 1 1. Korekciooi faktor Z3 visiou . I"OTlU':IlN. tip kuce u nizu II ) i ukupne p ro pllstljivosti na fasa d a ma pod uda ro m vc tra i fasa dama kroz cije proce pe izlaz i iz zgradc.izgrade nc kll cc u nizlI os lu nje nc na sused nc zgradc (s lik a 5. sa odnosom strana veCi m ud 5 (sliK a 5.VJ£ I 'I Z grad e tipa os nove II (k uce u nizu) sma trajll se om.. Prime ri za tip II : . taka da vazd uh moze lI glav no m da iz laz i sa rno kroz jed nu spo lj nu povrSinll. XXIII. O ni zavise ud visine pos ma tra ne p ros to rije iz nad ze mlje. I.1 (i NU . koje Sll p regraonim zidu m pode lje ne .0 1 I. Visina od 10 m se maze ko ristiti za sve zgrad e s a najvise ce tiri greja na sprata iznad tl a. Za zgradc visine do 10 m nc uz imaju se u o bzir uticaji uzgo na.D 1 1.zasebnc kuCc sa svih stra na a tvorem.[..izgradc ni sta navi II sta mbe nim blo kov ima (s lik a 5. XXVI Korcklllrni koclicijcnt c" za visinn za pojcdinacnc zgradc i zgradc Visinu iZDlul lcrcna 11 m 5 I 10 I 15 I 20 I 25 I 30 I . s tirn sto h oz dY e povd ine ne ma zn acajnih propusta nj a (s lik e 5. Takud e se u ovo m o psegu visine pre tpos tavlja ko nsta ntna br Lin a ve tra.8h).2 1 1.--------------------- 5.1 0 I 40 I 50 I 60 I 70 I 80 I II niw 90 I 100 I. XXV .23 i S.0 I 2.

2 2.7 1.6 2.6 6.5 7.0 0 60 C!u cb 00 Clu 40 cIs c!u 20 rls <Iu 10 Cis clu B) Olvoren.4 3.4 4.9 1.1 6.9 2.5 7.4 1.6 3.6 4.9 2.9 0 1.0 3.4 1.5 1.9 2.9 3.9 3.4 2.2 3.5 1.· I Cr-:.6 0 0 0 0 0 0 0 2.0 1.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 riu 80 CIs Clu 1--60 cis Clu 40 <Is Clu 2.VT~ II.7 1.4 1. H = 1.7 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 50 1.2 0 0 0 0 0 2. II = 0.7 1. umeren vetar.n 5.6 3 .12 /1.3 4.4 2.\1 I: l'OSTkOJ EN} ·I Z.1 1.7 2. XXVII Korckdoni koeficijcnlza "isinn £ za pojcdinacnc zgrade A) Normaliln pol oiaj.6 2.5 2.9 0.3 0 0 0 0 0 0 0 1.3 0 0 0 0 0 0 0 0 0 45 2.4 4.6 2.2 7.4 5.7 1.6 0 1.4 0.9 0.9 1.7 0.1.1 0 0 0 0 0 0 0 2.3 0.0 0 10 6.0 1.3 0 0. N(J G RfClA NJI.6 0 20 Cis c~u 10 cis tlu 1.6 2.3 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 100 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 9.()J/-. Tabclll S.5 3.6 1.7 1.0 0 3.3 0.7 4.0 0 1.0 0 15 7.0 2.9 0 0 0 0 0 2.7 3.5 5.1 5.5 3 .4 1.9 0 1. 1 7.1 1.6 2.4 4.1 0. p%iaj.0 0 0 0 0 0 0 0 0 40 3.7 0 0.2 4.1 0.2 5.1 2.72 Vlslna zgrade fm) 100 Vlalna Iznad zernl)e u rn C 0 Cis <Iu <1$ 5 6.I.5 2.6 6.7 1.0 0 0 0 0 0 0 .5 0.5 0 0 0 0 0 2.4 1.0 3.3 1.0 6.0 5.1 6.T(} I : 1.6 0 0.5 3.4 2.9 0.4 2.7 1.3 0 0 0 0 0 0 30 5.3 2.4 3.0 1.5 1.4 2.3 1.6 0 0 0 0 20 6."/ " t/uw\'/(' I '/.8 6.4 1.3 4.5 3. IImcrcni velar.9 2.6 1.5 3.9 2.2 2.4 9.4 0 0.6 0.6 6.8 100 Cis 3.5 2.1 1.5 1.2 1.2 2.1 0 0 0 0 0 25 6.7 2.6 6.5 7.9 0 1.7 6.2 0 0 0 0 0 0 0 35 4.

6 2.7 0 1.0 2.OTE Z~I G I?FJANJ£ 1J3 Tabela S.8 25 2.0 1.9 3.3 0.9 0 0 0 2.6 1.7 0 1.1 0.2 3.8 2.0 1.3 0 0.8 0 1.5 1.0 0 1. H 100 tss tsu = 3.8 2.6 0.0 0 0 0 0 0 0 0 1. 4 2.7 0.2 1.4 2 . p%iaj.3 0 1.3 50 1.7 0.5. jak vetar.2 1.9 40 2.9 0 1.9 1.7 1 .5 0 1.4 2.2 0 0 0 0 0 D) Otvoren.0 0 10 3.1 1.Ir l .9 1. ESU a 0 0 0 10 f SS ESU a 2.9 1.6 1.3 1.4 0 35 2.1 0 0 0 0 0 1.7 1.7 1.0 2.4 1.6 45 2.9 2.8 0 1.3 1.3 0. j ak velar.9 2.4 0 1.6 2.1 1. 4 3.8 0.0 1.3 0 0.9 0.3 1.5 0 1.4 1.9 0.9 1. H =1.4 1.9 1.2 2.5 2.5 1.2 1.5 1.1 0 0 0 0 0 1.0 0 80 t!s tsu a 1.2 2.s 0 0 0 0 0 a a 0 0 0 0 0 a a 0 a 0 0 0 0 0 0 a a a 0 0 0 0 0 0 a a a 0 0 0 0 0 0 0 20 ES.1 1.9 2.8 1.6 0.2 1.9 2.3 1.1 1.5 1.0 0 1.4 1.6 2.1 0.3 2.2 1.0 0 0 0 2.5 0.4 0.9 1.4 1.1 1.4 1.2 0 0 0 2.2 0 0 0 0 0 100 3 .0 100 0 0 Vis Ins zgrade (m) Vlslna Imad zemlJe u m < 0 f!s < 3U 5 3. XXVII Nastavnk C) Norma la n po loiaj .7 1.4 1.4 1.6 3.9 0 1.8 60 t ss <~ u 40 t ss t su a.3 0 0 0 0 0 0 0 1.7 0 0 0 0 0 0 30 2.9 0.\ >1 TOPI.4 0 1.7 1.5 0.0 0 15 3.2 2. £Su .6 0 1.8 0 1.9 0 1.0 0 2.0 0 1.9 1.1 2.1 0.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 2.9 2.0 0 1.6 0 1.1 2.8 1.7 0 1.2 0 0 0 0 0 80 t ss Csu 60 t ss tsu 40 Ess t su 2D tss Esu a 0 0 10 £S.4 2.1 1.3 0.0 0.3 1.5 0. POTI?EI1NA 1\() l.6 0 0 0 20 3.1 0.1 a 0.

8 0..2 7.6 0 1.2 1.4 4.7 0.9 2.3 3.6 0 1.2 2.4 0 0 0 2.7 9.1 8.5 a a 0 a a 0 B) S/obodan poloiaj.8 0.0 0 0 0 0 25 8.(Jl/.0 10 <4s tS Il a 5.9 2.3 2.9 1.0 4.6 2. slah .9 0 0.2 1.3 1.1 2.7 0 0 80 C4s <su a 1.8 4.3 0 0 3.\")1: 1'()S rI.0 0 0 2.1 1. II = 0.0 0 a 4.9 12.5 4. Tabcla 5. H = 1.1 3.'isinll l.0 0.0 5 12.8 1.6 2.1 3.3 6.()j/:XT(} I :'1.8 3.5 1.1 1. za .1 6.5 0 0 0 0 0 0 0 a 0 0 a 0 0 a a 0 60 <Is <4u a 1.0 10. slab vetar.9 0 0. a 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 80 <4s <~u a 0 0 0 0 0 a 0 0 0 0 0 0 0 0 60 <4s '4u 40 <~ <Iu 20 <ss <4u a 1.1 1.0 0 a 3.7 6.2 9.4 7.2 0.2 2.3 1.2 0 0 100 0 .6 3.9 0 1.8 2.3 0 a 0 40 <fs Cfu a 0 0 0 0 a a 0 0 0 0 a 0 0 20 <ss <fu 10 Cf.8 7.2 7.9 15 10.2 9.\T/{· II .7 4.0 10 11.8 0 0 0 0 0 0 0 0 40 4.7 2. /WI.0 5.0 4.2 1.9 5.2 45 3.0 3.8 2.7 7.0 11 .7 4.4 2.7 3./ .5 5.2 1.3 8.2 7.\ (j (..3 a a 3.dar.6 9.7 0 0.0 0 0 0 0 0 0 30 7.0 4.2 10.6 3.3 3.7 3.8 1.5 3.5 2. IN)I.~radc II nilll A) Normalan polozaj. XXVIII Korckdoni knclicijcnt r.6 1.7 0 0.6 10.7 3.' I 'f.5 1.2 0 0 0 0 0 35 6.2 6.3 100 <45 <su 4.6 1. Iznad zemlje u m < <4s <4u Vlslna zgrade (m) 100 a 12.0 2.2 2.9 0 0 0 0 20 9.52 Vlsln.0 3.4 3.2 4.5 11 .2 1.5 8.1-1 /I /'Hlonm.2 50 1.1 3.7 8.0 1.1 4.3 0 1.2 8.8 3.0 6.2 6. <su a a a a a a 0 a 0 0 0 a a 0 0 a a a a 0 a .0 0 a 4.\'JcI Z ·I n :.0 4.1 2.3 3.0 0.5 3.5 1.1 0 1.8 0 3.

2 2.3 0 0 0 20 3.1 1.3 1.1 60 <Is <su a 1.1 1. XXVIII Nastam k C) Normalan poloiaj.4 4.6 1.3 2.·1 I.4 3.1 0 1.9 1. Karakteristika prostorije .1 3.2 a 1.2 a 1.0 1.0 0 a 1.6 0 1.4 0 0.5 0 0 0 0 0 0 0 35 3.7 0.3 3.2 2.6 2.9 a 1.3 <Iu a 2.0 0. H = 2.7 0 0.0 2.5 1.6 0 1.3 0 1.9 a 1.2 1.3 0 1.9 0 0.6 2.3 a a a 0 60 <ss Esu a 1. II = 1.5 a 1.1 1.7 4.7 3..9 0 1.6 a 1.2 1.R Karaklerislika pros lorije /? je definis ana kao red ukcioni faktor koji uzima U obzir smanje njc produvavanja kroz zgradu usled unlllrasnjih olpora (unllirasnji zidovi sa vralima).7 0 0.3 a 0.5 1.0 a 1. I'OTl{U l.6 2.3 2.6 2.3 a 1.0 0 0 0 0 0 0 0 40 2.5 0 1.2 2.6 1.(a'/ )s posmatrane prostorije.2 100 Css 2.17.0 0.4 0.7 0.6 1.1 40 Ess Csu a 1.6 2.1 0 1.6 1.\If E I I.0 0.2 2.1 3.OU ( INA TOPUn t Z. jak vetar.4 2.5 2.6 2.7 0 1.1 1. od odnosa propllstljivosli vetcom napad nUlih spoljnih povrsina I.1 4.0 10 £Is <su a a a a a a a a 0 a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a 0 a a a a 5.3 2.1 2.3 1.7 a 1.9 0.0 2.7 2.0 0.4 1.3 0 0 0 0 0 25 3.3 Vlslna Iznad zemlJe u m C Vlslna zgrade (m) 0 CIs Clu 5 4.0 0 10 4.3 3. jak ve lar.6 a 1.6 3.6 1.0 0 60 CI s C lu 60 Cis Clu 40 CIs Elu 20 CAs Clu 10 <ss EAu 0) s/obodan p%laj.I ( i1{/'J.3 2.5 1.6 3 .5.5 2.1 2.9 0 0.0 3. Tnbcla 5.6 a 1.8.7 1.6 0.9 2.9 0 20 C5S £Iu a 1.6 a 1. prema propustljivosti .6 2.0 1.6 1.0 0 15 4.3 2.9 a 0.2 2. kao i karakl c rislika zgradc.9 0. O na zavisi.9 a 0.5' 0 1.2 1.6 0 0 0 0 0 30 3.6 2.0 3.0 4.2 2.1 0.9 2.V.7 0 0 0 0 0 0 0 0 0 100 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 100 5.3 0 0 0 0 0 0 0 0 0 50 1.4 0 0 0 0 0 0 0 45 2.0 a 1.6 2.6 1.5 3.3 0. I .

Za prostorije bez lInulras njih vrata izmedu vet rom napadnute i nenapadnll te s trane (na pr. za uslove da .·INJ{' unutrasnjih vrata i . sale. XXIX Sli one koje u proracunu odn:dene: Za spratni tip zgrade L(a·f) = L(wi)s gde je sa s oznacena napadnuta strana vetrom a za sahhtni tip zgrade villi: (5. Potrebna koliCina toplote za eelu zgradu Sabiranjern transmisionih gubitaka toplote za svaku grejanu prostoriju jedne zgrade. ·. Z(l najccsci slucaj. Vrednosti L(a·f) kojc se koristc 1I tabe li 5. uloliko je i k(lrakl erisl ika proslorij.9 0. Ako se uporede tabe lc 5.ic' .0. na strani zgrade koja nije napadnul(l vclrnm L(a" )" kroz koje vazduh moze da izlazi. to nije slucaj. (fl' I)m' l(hPa) y.. velike kancelarije ) R = 1.7 0.7 0.9. dale su karakteristike prostorije R u zavisnosli od broja i kvalileta unlll rasnjih vrala.9 0. proslorijc R <30 >30 ~60 2 3 I >60 ~90 >90 <10 > 10 ~20 DihllljuCn sa prasom 2 3 >20 <30 >30 0.7 0. i velicine L(wf).9 0.136 1I.A CE. dobija se ukupru gubitak toplote gradevinskog objekta za ovaj dec potrebne koli· cine toplote.'\ TIiAl. Nairne . Medutirn. XXIX). Ka raklerisli k.17.ev..2R) Zit es. =O (5.. dovoljnu je da se karakteristika prostorijc grubo odredi . za dec koji se odnosi na vazduh koji prodire usled infiltr(lcijc.9 0. kada vazduh izlazi same kroz unulrasnja vra!a (labela 5.7' }(/om. Zbog velikog variranja prnpustljivoSli. XXIX Karaklcristika proslorijc R UOlllrasnja vrala Kvalilel Broj I Normalll" bcz pras" I'ropuslljivosl rasad.c PROJ///CrOI''r1NJI: I'OSTlWJIoN J.vO( mr:J.7 odnosno R = 0.7 0.29) Tabcla S.: ma n]a . 1 i'.9 0.:: nlualno prozora. prerna broju unlll rasnjih vrala i propustljivosti [asade.9 0.7 5. prodor vazduha je racun(ll za svaku prostoriju. XIX vidi se da u sustini nerna razlike u vrednoslirna karakteristike proslorije se rn slo je izbor dat preciznije.7 0. koje su pOlrebne za proraclin (R = 0. XVII[ i 5.9). Ukoliko je propustljivosl izlaznih procepa 1I odnosu na pro pustljivost ulaznih procepa manja.

normalan polow j Svi oslali SIUc.5 0.5 . 08 l\!rade II <10m 0.1 jcvi Vis. XXX) Tabela 5_ XXX Istovrcmeni lIdco lIticaja inliltracijc ~ Izloieoosl velru Podrucje slabih vclrova.30) gde vaie oznake: Oz ..5 >lOm 0. POTRE8NA KOU C[NA TOPLOTE ~I G RFJA NJE I 17 napad vetra na odgovarajucu fasa du kojoj pripada tre tirana prostorija . tak'Vi uslovi se ne mogu istovremeno javili u svim pros to rijama svih Casada vee sarno u de lu zgrade. Zbog toga se me rodavna potre bna kolicina toplote za zgrad u u ce lini racuna prema: (5.transmisioni gubici prostorije "i" Ow . 0.7 .J.potrebna kolicina top lote usled inrilt racije za prostoriju "i" ~ .faktor istovremenosti utieaja infiltracije (tabe la 5. G ledano za ceo objekat.merodavna kolicina toplote zgrade Or .

sisterni za grejanje ukljuce ni su tokom pet radnih dana. Od petka u 20 cas ova prekid se produzava na celu subotu i nedelju. U trenutku A je iskljuecno grejanje. dolazi do hlade nja vazdllha u prostorijama . odriava se te mperiltura vazduha kOjil je. sledeecg dana. a kada . kada pocinje njeno sledece koriseenje. pre tpostavlja se da je u sedmodnevnom pe riodu spoljna temperatura stalna i jednaka spoljnoj proj~ktnoj temperaturi oZa takav slucaj.1.) i subotom. vee imaju pre kid e u radu 1I toku noei. pos troje nje ee se ukljucivati pre svakog sledeeeg ko riscenja zgrad e. Uspostavlja se razlika temperature zidova i vazduha u prostoriji pa se i zidovi hlade. U zavisnosti od samog objekta i ugrad e nog sistema. U trenutku B se ukljllcuje izvor toplote i pocinje zagrevanja zgrade tako da unutrasnja te mperatura raste sve dok ne dostigne svoju proje ktnu vrednost od 20°C sto 130 . Aka se pode od uobicajenih uslova koriseenj<l poslovnih objekata. Hladenje zgrade 1I celini bice br.6. trajanja perioda grejanja i duZine prekida. da bi sistem za grejanje bio ukljuce n u odredeno vre me kako bi se zgrada zagrejala do ponedcljka II 7 casova. Za lakse razumevanje problematike uzgrevanja. zavisno od njenih te rmickih osobina. ~akle odvijace se 1I kraeem iii duze m vre mensko m periodu .ie rec a objektima opste name ne. usled pre kida se u manjoj iii vecoj me ri umanjuje potrosnja energije. sa nocnim pre kidima. treba da dostigne te mperilturu koja osigurava uslove kornfora i koja treba da je jednaka te mpe raturi prostorije. Pri tome i srednja te mpe ratura zracc nja povrsina kojc okruZuju grejanll prostoriju.lc iii sporije. promena unutrasnje temperature kao i potrosene energije grejnog sistema imace tokove prema slici 6. GREJANJE SA DNEVNIM I NEDELJNIM PREKlDlMA Postrojenja Zit grejanje najcesce nisu stalno ukljuce na. tako da se do mome nta ulaska Ijudi dostignu potrebni te rmicki parametri. nede ljo m kao i 0 praznicima. Dolazi do uspost avljanja te mperaturske razlike izmedu zidova i vazduha pa gradevinska maS<l odaje toplotu akumulisanu tokom pe ri oda grejanja. od 20 casova do 7 sati izjutra.B'). zgrada se hladi i temperatura vazduha u grejanom prostoru se sniZava tokom perioda prekida A-B. (poslovne zgrade. U prosto ru koji se greje. Posto se u tokll prekida grejanja gubici toplotc ne nadoknaduju. skole itd. U takvim slueajevima. pri ecmu je temperatura zidova visa od tempe rature vazduha(A . najcesce 20 °C.

J. Od C grcjanje m sc nad()knaduju gllbici toplot c . __ ~ HI -\-_ UTORAK 'r-. koji jc uvek veci od toplutnil> gubit aka zgrade za spo ljne projcktne uslove. [zvo r toplot e radi svojim milksimalnim kapacitetom. Zit pre lpostavljc nll stalnll spoljntl te mperalll rt! . rad ijato rs ku.io' lIwk veci a d proje ktnih. zgrade i velicine ins la lisil nog kapaciteta toplo tnog izvo ra .1 OUll\Isi se na kapilcite t koji je za 70% veCi od vre dnosti potrebne ko licinc toplot e koji ougovaril proje ktnim uslovima (100% ). Prema tome. PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTJ?ALNO GREJANJE se poddava da se ostvari u trc nutku poec tka nje nog korisce nj a. Dijagram na sl. W ~ Z w Stika 6. dolaz i do brie g iii sporijeg za ~­ revanj a prostorije. U toku IIzgrevilnjil.: raturil vazduha je dostigla proje ktnll vrednost od 20 0 ( : j II grad e na alltomatska konlrob ~ l1lanjujc odava nje toplole izvora.F hI % 170 F dI J I DI 1ml--~ . a kada nje na te mperatura postane visa od te mpe rature povrsinL' zidova (tacka B') poci nje pre nos toplot e sa vaz duha na zid ove.I E I W . koji Sll .--~----~~~--- <i --. cije se zagrevanje de· sava sa odrede nim za ka s njc nje m.fcllc cllcrgijc II lokll sedmodllevllog p crioda grejallja sa lIobicajcllim prekidima lokom dalla i IIcdelje.: i okolne povrs ine sto Ce se dogoditi te k u momellill D.1 je do trc nutka 7'0. ako je 1 ~ vrcme poec tka koriscc nja zgradc.Todarol'i.:mpl..~ I() dol njegovog pregrevanja . t[ DC SREDA CElVRTAK PETAK SUBOTA NEa:WA PONED.: bi d().I·lIje temperatllrc i potro.i ~ Srednj ~· Z P J nril<ttllrijB ~~'-"""I'=----. kako nl. za pune uslove ko mflll'il Ce se cekati do Ta- U tre nutku T" ll.. dakle u 7 casovil ujutru.. ko nvc kt o rsko grejanje).: koristi za zagrcvanje masc zgradc. zilvisno od vrst e grejnug sisk'ma (vazdusno.. jcr sc lko loplutl.IIZ prelposlavkll kOlistall/ lll: spoljlle temperaillre. 6. stu Ir. Duzina pe riod a uzgrcva nja i tok prome ne temp e rature prostorije zavisi od rna. U trcllutku C te mpe ralura vazduha je dostigla PCllje ktnu vrcdnost od 20 uC ali m.1 Promella 1I/11/lra.Od tog mm''lL' nta.fO B.

H.. Proces hlade nja takvog visekompone ntnog sislema je pokaza n na slici 6. tj F' . Pri to me se moze desiti da se tempe ratura povrsi ne zidova od 20 °C postigne te k u ut orak iii cak i kas nije.2. . koja kod sloze nih siste ma obuhva ta konstante svake od ko mponenata.G .F i E . odnos no po E .G' .at4E~ h Stika 6. Tabcla 6. Tempe ratura vazduh a i zidova opada po linija ma A .P.2. a krajnji dec krive je hlade nje subotom i nede ljo m (51 6. pa duie isk ljuCenje cini da se zgrada hladi na nilu te mpe raturu nego radnih d ana. Tako nastupa prekid u sledeca dva dana. te ec sle deee uzgrevanje trajati duie. ako je greja nje isk ljuceno u petak uveCe. Vrcmc hladenja u zavisnosti od mase zgrade elementi ".B i A .1). na kojoj prvi dec pad a te mpe rature karakte rise sobni vazduh i sam grejni siste m.B'.6. tabcla 6. U trenutku E korisec nje zgrade je zavrSeno i siste m za greja nje s\'! iskljucuje pa ponovo nastaje period hl ade nja. av~r ostaje na stalno m kapacite tu (100%) jednako m projekt nim gubicima toplo te.2 It 2 -8 8 . namcsta i hl adenie mase zl!.( ulicaja ns vremensku konstHntu hlatldenjc vaZdU:'3 i ArejnOl: sistema sadrZa i prostori ic.rJde laka 30 min . a te mpe rature vazduha i zidova dobijaju tokove F . Te rmicka reakcija mase zgrade iskazuje se vre me nskom konstanto m. Z illo uzgreva nje po nede ljko m pocinje ranije nego ostalih radnih dana. ako je rec 0 radnim danima. :J ~ • 10 100 '.12 mH. sto zavisi od mase zgrade. srednji se odnos i na hlade nje gradevinske mase kod nocnih prekida u toku radnih dan a. GRElA NJ£ SA DNEFNLM I N£D£ U N IM PREKIMA 141 jednakoj spo ljnoj p rojekt noj.H.2 Dijagram /emperalllrl'kih razlika vazt/llha II pros/oriji i zidova kojije okmzllj/lll zavisllosli od vremenQ hladenja . l. S!I t eska do 10 h 40 h 120 h 15r------------------------.

JA NJE Vreme nska ko nstanta hlad e nja zav isi od svih uticaja na prenos toplote iz zagrcja. toplo te u projektnim uslovi ma (6. ne prostorije u siru okolinu: spolj ne te mperature. 6.3 Tok temperatllre II zgradi za vereme prekida grejallja i II periodll IIzgrevallja Z<I razliCite illstalisallc silage izvora toplote PI<P2<PJ T kraj korlscenja pocetak korlscenja D 12 Slika 6.1. prl'. janje prekida grejanja na mece kraci period uzgrevanja.Todorol'ic PROJEKIOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNOGRr. nosa toplote sa unut rasnjih povrsina na vazdu h koji je poslcdica infiltracije itd . :! D ts_ ____________________________L-__-L____L Slika 6.--"-----~. pri ce mu duZl::' Ira .f"'_'iI pocetak korlscenja zgrade kraj T3 "'!.1) T2 ~ >--. koja se definise od nosOIll : p= insta lisana snaga po trebna kol.4 Tok temperature II zgradi za l'lllcaj vete gradevinske mase . u takvim uslovima Ce morati da sc koristi izvo r top lote vece instalisane snage. Medutim.1-12 B. infi ltracije spoljnjeg vazduha. \(. USLOVI UZGREVANJA U toku hlad e nja zgrade te mpera tura pos taje svc bliZa spo ljnjoj.

G REJANJE SA DNEVNIM I NEDEU N IM PREKIMA f. Ako su kapaeit eti izvo ra toplo te PI < P2 < 1'3. Kriva hladenja ee imati tok prema spoljnim lIslovima od kojih su najznacajniji brzina vetra i spoljna temperatura./] manje.1 ] i 1:. pa su linije prome ne tempe ra ture AB]. Na slici 6. Za slueajeve duieg hlad enja zgrade.1). u odnosli na objekat ma nje mase. ukJ~ TP1 Tp2 A C '0. teska). AB2 i AB) kao i B IC. 6. Slika 6. OPTlMALAN TRENUTAK UKLjUCIVANjA UZGREVANjA Kada je dimenzionisan izvor toplote za odrede nu zgradu dcfinisan je odnos P (6. srednjl). tempe rature u prosto riji (tacke B2 i 8 3) postilju ni ze.5 Uobicajella varijacija osnovnog optima/nog pocetka IIzgrevanja .5 pokazuje linije hladenja i uzgrevanja liZ pre tpostavke da je spoljna temperatura konstantna i da je u jed nom slucajll niZa (lSI) a u drugom visa (ls1).JJ Na slici 6.3. tako da se uzgrevanje zavrsi u trenutku kada pocinje koriscenje prostorije. ada su optimalni trenuci ukljucenja kotla u BI odnosno u B2. Naravno. B 2C i B3C znatno blaze. dat je to k tempe rature vazd uh a i mase grejane prosto rije u pe riodu izmedu dva ko risec nja zgrad e. a srednje te mpe raturske raz lik t: 1:. ~ti2 82 81 ti1 A~ At2 ts2 ts1 Stika 6. dakle u vre me nu kada je izvo r toplo te isklju een i u toku uzgreva nja pros to rije radi pos tiza nja po tre bnih uslova za nje no sledece ko risce nje. ukljucivanje grejanja ce pOCe ti u nekom optimalnom momentu. a zaht evani period lIzgrevanja za odrede ni dan varirace zavisno od srednje spoljne tempe rature u periodu uzgrevanja. Hlade nje se. isldj. spo rije odvija. o nd a ce pri kraee m pre kidu grejanja tempe ratura u pros to riji opas ti do tacke BI kada se ukljucuje uzgrevanje koje ec tntjati T].4 prikazana je prome na te mpe ratura u obje ktu veee gradevinske mase . Na osnovlI dimenzionisanog izvora toplote P i karakteristika zgrade (Iaka. uz srednju te mpe ratu rs ku raz liku iz medu pros to rije i s po ljne o ko line 61 1.6. ponasanje toka hladenja ce se menjati od sobe do sobc.2.

dostiZe najniZu vrednost (51 6. uldj.lnja objekta za svaki prognozira ni tok dnevne temperature. C' A c """I-s=-------:::::-O-+. pa ee isti izvor toplote zagrejati objekat za kraee vreme Tp b sto znilli kasnije ukljucenje izvora u trenutku 8 2. vee varira tako sto u ranim jll ' tarnjim casovima kada pocinje uzgrevanje.6). nego sto bi bio slucaj da je u pe riodu uzgrevanja spoljna temperatll ra osta la neprome nje na (lS=t S8)' U takvom slucaju ukljueenje grejanja moze poccti kasnije.t sc SliIw 6. Krivil promene unutrasnje temperature ima neilto dmgaciji tok (puna linija na slici 6. os taje visa i unutrasnjil temperatura. Todorovic PROJEJ<. u kojoj poCinje \Izgrc· vanje koje ee trajati TpJ casova. moze se odrediti tre nutak koji daje optimalno uzgrevanje. . Pri visoj spoljnoj temperaturi.IN B.TOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE isldj. Proizilazi zakljucak da se na os novu prace nja rad a grejnog sistema i ponas. U stvarnosti spoljna temperatura nije konst antna. jL'r spoljna tempe ratura postepe no raste.6).6 Utica} spoljlle temperature U prvom slucaju prostor u zgradi Ce se o hlilditi do tacke B}. pa se pot rebna unutrasnja tempe ratura dost izL' ranije (tacka C').

Od njih se tral. kao i indirektno. temperature njcgove povrsine. Pri tome dobija manju gustinu i kao laksi struji na vise a u dodir sa grejnom povrSinom dolazi nova. ne zagrejana mas a sobnog vazdllha. kao i termickih uslova u samoj prostOrl]1. Vaina karakteristika je njihova cena i lako ugradivanje. Svojim oblikom i izgledom treba da se lIklapaju u enterijer. ali postojana na visokim temperaturama. da se Iliko ciste kako se po njimll ne bi talozila pra~ina koja bi bila pone ta stmjom vazduha i knlzila prostorijom. gubicima toplote u projektnim uslovima. da su male td ine. sto znaci i visoku efikasnost ali da su kompaktna i zauzimaju mali pros to r. pa se po njima i vrSi poredenje razlicitih konstmkcija. a njegov maksimalni kapacitet. Zagrevaju se apsorpcijom.trukcije tela.7. Dmgi deo se nadoknaduje razmcnom toplote zracenjem izmedu grejnog tela sa povrSinama koje ga okruzuju i koje su niZe tempera. tako i po dubini prostorije. a absorbov. da su otporni na visoke pritiske i na ko rol-iju. Tako se ostvarujc neprekidna cirkulaeija sobnog vazduha oko grejnog tela i njegovo zagrevanje a time i nadoknadivanje dela gubitaka toplote prostorije. To je u stvari razmenjivac toplot e izmedu zagrevnog fluida kojim se prenosi toplo ta od tuplotnog izvora kroz cevovode do grejnog tela i prostorije koja se zagreva. zavisi od ko~. zrace njcm.ture.i da ostvaruju ujednacenu raspode lu temperature kako po visini. grejno telo predstavlja element postrojenja pre ko koga se zagreva odredena prost o rija. Grejna tela treba da ispune citav niz zahteva. Odata toplota od strane grejnog tela treba da odgovara trenutnim gubicima toplot e prostorije. Konvekcijom se ostvamje u dodiru vazduha sa povrsinom grejnog tela koja je vise tempe raltlre te se vazduh zagreva. Prenos toplote sa grejnog tela na sobni vazduh je direktnim putem. GREJNA TELA U siste mu centralnog grejanja. Odnos prenosa toplote direktnim i indirektnim putem. odnosno predaja toplote konvekcijom i zracenjem u ukupnom odavanju toplote nekog grejnog tela. /45 . konvekcijom. Tre ba da imaju veliku povrsinu preko koje se prenosi toplo ta.ma toplota sc provodi u masu kojoj povrsine pripadaju ali i prenosi konve kcijom na sobni vazduh.

. 30% . VRSTE GREJNIH TELA 7. koji su dobili naz iv pogres no smal· rajllCi da najveci deo top lo le odaju zracc nje m (radijacijom). tora je u najvceoj meri konvektivnim putem 70 .1). sa unutrasnjc stra nc ove savijenc povrs in.TOVA NJE POSTROJENJA ZIt CENTRALNO GRElr1NJE 7. clankas ta grejna te la od ce li cnog lima iii livenog gvozdil.c PIWJEI<.1. o tporniji na koroziju i izddljiviji na visoke pritisk Spaja nje m pojedinacnih cla naka dobija se sva ka zc ljena povrsina grejnog te la. Istovreme no. razmllk izmedu priklju caka E. taka i Zbllg zatvaranja o tvora ce pov ima u kojima mogu hiti i ventili za odvodenje vazduha. U seriji clanaka jednog radija tora pro vi i poslcdnji cla nak sc razlikllju kaka zbog prikljllciva nja na cevnu rnrclu. sirin a C i duzina clanka D. · nc dimenzije rad ij alo ra su visina cla nka B. Sa povecanjem sirinc clanaka vcti dec povrsine radija lo ra je okr. Radijatori grej na tela su radijatori.·· nut jedan pre ma drugom.I 0 oJ ~ D Sliku 7. . Prenos top lo te sa radija.146 /3 TodolVo '.: formiraju kanale za struja nje nos ioca loplo te. vode iii pare (slika 7. skuplji . C lilnci su ta lasas tih povrSina kako bi se povceala povrsina razmene top lo te sa vazdu hom 1I rcla tivno malom p roSlo ru . Ka rakte ris lii'. drugi tcli.1.1 hgled rudijutoru i popreclli presekjedllog CIaIlIaJ Spajanjc pojcdinih cla naka je pomocu nazuvica koje imaju cilindricnu iii konusnll . Radijatori su tzv. 85 % a zraeenjem svega 15 . Prvi ~ u laks i i jev tiniji. pa ud co odavanja toplote zrace nje m opad a. Najraspros tr ~ nj en ij a c 40 D CX::) ~ I. levu i desnu zavojni cu i koje metalno za ptivaju. .I I Ii I .1. I .

tako s 10 izmedu ril dija to ril i zid a mo ra d il je od stojanjc naj manje 40 mm a pre ma podu 70 rnm..2 Elem ellti za spajallje C/w/aka i IlCvr. . • Stika 7.:: 15 ~'I" .J t u .. O bicno se ko ristt: po dye konzo le i dva driaca na grejna te la do 12 cla naka.J o .8 "·" . a nil svakih sledeCi h 6 Clanaka po jedn a konzola vise.\:civallje radijatora Ce licni rad ija to ri SlI lIpOlll laksi od live nih. o . Njihovi cia nci sc fo rmiraju zava riva njcm i po prav illl sc ko rislc isk ljucivo ll ko se radi 0 greja njll vod o m.. G rejna te la sc pos lavljaju uz zid. C . ndnosno broja clanaka..3 Mere otlsillpa.7.. Broj ko nzo la i ddaca zavisi od ukllpne dllzinc ra dij a to ra.rjll maskirallilr rat/ijatora . U REfNA TELA 1-1 7 Nazuvica c ______ -------:c DrZac Konzola Slika 7. kao i drLaci koji priC-vrSl-ujll radijal o r po visini. <.rja za Ilgrad. I <. kako bi se o bezbedila cirkulacij a dovoljne ko licine vazdllha i pos tigao e fik asan pre nos 10plo te. Ugradnja radija to ra se vrsi po mocll speeij alnih e le me nata koje sva ki pro izvodac izraduje Zil svoja grejna te la. T o su konzo le koje se iii ugradllju u zid iii su u vidu nofica.

3) koje su od drveta iJi lima. I .2. ---__ t_ I - • I I hl I II ~y .I ___ So iJr- It-- 4-T i . I . Cl . ~h.odstojanje gOmje i dotrje revi. -. t . Cl I .virina. cJ . acini da je pomina grejnog tela glatka sto je povoljnije za oddavanje njegove cistOCc.. a sa zadnje koja je okrenuta prerna ridu. DliZine mogu biti i nekoliko metara. U tal. a kasnijc i lakom koji sc uskladuje sa enterijerom. U ciJju povecanja grejne po· mine.' ". .' 1 .I --.2). SJiJ:a 7. t . Todorovic PROJEKTOVAll/JE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE Radijatori sc pre mazuju osnovnim pre mazom u cilju zastite od korozije . '"/77.zduha kvji se zagreva iskljuCivo konvekcijom. jedinstvenu celinu koja sc odlikuje glatkom prednjom pominom i vrlo maJom dubinom Odavanje toplote sa glatke prednje pomine je u najveeem delu zraeenjem. +j i ! . .Iirina tela. ' .odstojanje od zida. 800 rnm i vecc. za razliku od clankastih. U tal. Za veee kapacilete grade se iz dYe iii tri pa". s . zavaruje se lim u obliku koji obrazuje vertikalne kana1e. kao i 600.-vom slucaju iznad radijatora mora postojati prazan prostor visine najrnanje 65 rom Mnogi smatraju radijatore minim delom enterije-ra pa ib sakrivaju ispod tzv. To umanjuje odavanje toplote radijatora jer je spreeeno njegovo zraeenje sa predDje strane.. a odstojanje na koje sc postavljaju od zida je 50 mm.dll]jna. Uglavnom se postavljaju liZ ridove. s -flC.-vim slueajevima pri dimenzionisanju treba povecati povciinu radijatora za najrnanje 20% da bi se osigurao veti prenos toplote konvekci· jom Sarna Ill3ska mora da je tako konstruisana da dozvoljava cirkulaciju dovoljne kolicine vazduha oko radijatora (slika 7.. '. na strani pre rna zidu iii u prostoru izmedu dYe ploCe.. hl . 7.:.. t~~· r ' . Proizvode sc od eelicnog lima koji je nesto deblji iz razJoga stabilnosti i izdrLavanja veCih prilisaka. jer zahvaljujuCi dubinj od nekoliko santimelara ne zauzimaju mnogo prostora.4) predstavljaju.4 PloCasto grejNJ tela (hI . maski (stika 7.z .leIne plaCe sa medusobnim odstojaDjirna radi formiranja kanaJa za slrujanje v?. konvekcijom.1. izradene prikladno names· taju u prostoriji.Sirina oS7UJvnog elementa) Visina ovih grejnih tela su 100 mm do 300 rom.z. Ploeasta grejna tela Ploeasta grejDa tela (stika 7.firilla prole. Radijalori se najeesee postavljaju u prozorske nise kada sa gomje strane imaju prekJop koji shere struju zagrejanog vazduha pre rna prosloriji.1-18 B. ./': . . .

na koje su navare ne limene lame le.kOllvekJorsko te/o.trane. Putpunim zatvaranjem otvora prestaje cirkulaclja vazduha 1 njegovo zagrevanJe. Stika 7.odavanje toplote zavisi kako od broja osnovnih ~Vl tako 1 VIS me kuCtsta. Kontakt lame la i ccvi jc vazan zbog dobrog provodenja toplot e sa ce vi kroz koje struji para iii voda.kueiite) ~fikas~o~t.kalla/ Zfl strujallje vazduha i Ilspostavljallje efekJa "di11lIljaka". dobar kontakt izmedll eevi i lamele se pos tilc sirenjem cevi pod pritiskom. lako da jc dobije n razmcnjivac loplo le sa velikom dodirnom povrsinom preko . Prvo se ostvamje regulacionim ventilom a dmgo zaluzinama koje se na~~e na IZlaz. Ako je konvektor od bakarnih cevi pri ce mll Sll obicno lamele od aillminijuma. odnosno razmak donjeg i gnrnjeg otvora direktno utice na silu uzgo na koja 05tvamje cirklilacijll vazduh a.1. okmglog iii ovalnog oblika . Razmcnjiva c se nalaz i u ku c i . a da bi se dobila glatka povrSina grejaca i dobar ko ntakt lamela i cevi. Lamele mogu hiti Oimizane na jednll iii viSe cevi. Podesavanje odavanja se moZe vrstiti kako sa "vodene" tako 1 'vazdusne" s. b . po remu su ova grejna tela i dobila ime.l9 7. konve~tora. odnosno.5 KOllvekJor (a . Cevi Sli najcesce cclicnc.m otvom konve~tora.5). KODvektori Konveklori predslavljaju grcjna le la koja sc sas lojc od cevi na koje su nanizane lame lc. Visina kuCisla. konvektori Sli po pravilu pocinkovani.3. GRONA TEL-1 f. na povrsine lamcl. kojc slmji vazdllh. bez menjanja protoka vode kroz konvektor ci• . Zagrevallje vazduha jc skoro u potpunosti konvekt:ijom..~ lll II kome je olvor za lliaz vazduha pri podu a za izlaz zagrcjanog vazdllha 1I najvise m delu kucisla (slika 7.no. c . koje imaju VCCli zagrevnll povrs inll od samih cev\.7.

Regista r je grejno telo u kome Sll ncko liko para lelnih cevi spojena sa svojim zavrsnim krajevima sa spojnom cevi koja o mogucava paralelno strujanje kroz sve cevi (slika 7.6 Cevna grejna lela: a) cevna vnija i b) cevni regislar b) 7. U cilju povreme nog cisce nja preporu cuje se da kllCiste i maske konvekto ra budu demont aine.I NJE POSTROfENJ.5). RASPORED GREJNIH TELA U PROSTORIJI Kada se govori 0 rasporedu grejnih tela u prostoriji. ugraduju se cevni registri iIi tzv. Umesto d a se pos tave radijatori od nekoliko clanaka iii ca k sarno jednog. Izmedu lame la koje su na ma1 0m medllsobnom odstojanjll do laz i do lalozenja prasine. a) Slika 7.Todoro".4. Sve to lIpucuje na to da ko nvekto re nc treba ugradivati 1I pros to rima koji se ne odlikujll cistocom (sko lski hodnici. Prcdnosti ko nvek lora 1I od nosu na radijato re nije sa me u cinjc niei da se regulisilnje moze vrsiti bez utica nja na hidraulick i rd im cevne rnrde. u kombinaciji sa namcS tajem itd. t 2. prvenstveno se misli na radijatore.1 CENTRALNO GREJANJE me sc ne utice na hitl ra ulicki rd illlll cevovodu . cevne zmije. 1I kanalu u podu . male su masc i sadr1. (slika 7. 1. kojll u toku zagrevanj a nos i vazdusna masa 1I grejani prosto r.2. Cevna grejua tela U prostorijama sa malim toplotnim gllbicima. obdanista ).. Za cevne zmije i registre je . od cevi. posebno u toku perioda kada se ne greje. 1I raznim pomocnim odajama male kvadrature.avaju visokc pritiskc. pro mcnolll pro toka nj ihovilll prit va rcnjem iii o tva ranje lll. lIZ zidovc. izdr 1. pa tek onda na ploCasta grejna tela i konvektore. G lavni nedos tatak je otela no cisCc nje konvekt ora. Jcvtiniji su ali ne pri svakoj vrsti kuCista. To nije slu Caj kada se regulisa njc OS I va ruje ve ntilima. a precnici cevi koje se koriste za ovakva grejna tela su do 100 mm. vrlo Cesto se primenjujll grejna tela od cevi. PUOJ£I<TOV . Tsa rno kuCis te je pogodno mes to za taloze nje pras ine.150 B. Ko nvekt ori su ma lih dimcnzija pa su mogucnos ti ugradivanj a vdike u nisi is pod prozora. Ako je grejno telo formirano savijanjem cevi tako da grejni fluid ulaz i u jednom nje no m krajll.'. a napusta je na drugo m. onda se radi 0 "cevnoj zmiji". s obziro m da su 1I os novi.e male kolicinc zagrevnog fl uid a pa nisu ine rtni. koje je najCcsce od lima ali moze biti i od drvcta iii dru gih pogodnih mate rijala. pro lazi) kao ni u pros torija ma sa naglasenim zahtevima za Cistocom (bolnice. 6). Konvekto ri. Merndavna povrsina od avanja toplote je spoljna povrsina cevi. 7.

U slucajevima gde se radijator mo- .7 Ievo) . Os novni zahtcvi koji treba da SII ispunje ni prilikom izbora mesla su mogll cnos t prilaska zOOg cisec nja.. Temperature vazduha po visini prostorije je izrazito neujednaee na_ Postavljanje grejnih tela viSe iznad poda. ncsmelana cirku laeija vazdllha. koja je ujedno i zona boravka Ijudi.7). [z grejnog tela zagrejan vazduh je znatno vise te mpe rature nego u slucaju grejnih tela ispod prozora. mciia se sa vazduhom koji prodirc kro7 procepe prozora infiltracijom i stmji prema tavanici.. sa hladnim vazduhom (slika 7. To je obicno prostor is pod prozora sto j(' povoljno i S obziro m na raspodclu tempe rature u prostoriji (s lik il 7. Z agrcjani vazduh od slrane grej nog te la is pod prozora izd:ze se liZ prozorsko staklo na vise.ma grejnog le la. pa se smestaju lamo gde ima raspo lozivog mcsln. Ako bi se grejno telo postavilo uz zid naspram prozora. Top la masa vazduha kojil sc usposlilvlja zahvaljlljuci grcjno m te lll is pod prozora stmji prema tavaniei i kmzi pre ma slIprntnom ziehl nel proZOril. blisko tavanici. rovrsinil rad ij atora svojim zra ccnjem prema prostoriji ne utralise lIticaj hl aelnih povrsina prozora i spo ljnjcg zidil i dcluje povo ljno na osecaj ugodnosti Ijudi u prostoriji.7.1A 151 vee pomenuto da se oni primcnjujll u malim i sporcdnim prostorijama. • Stika 7. sc hl adi posle peno nado knadujllCi gubitkc loplote proslorijc i sp usla prc ma pndll 01 polom daljo m eirkulaeijom po novo nailazi na grejno ldo (s lika 7. Dn m.1Nil TI:.7 Cirklllacija vazdlllltl zavi. G 1//. O n. prema spoljnom zidu. infiltrirani spoljni vazeluh kao i ras hlaelcoi koji je bio uz sam prozo r. lltice da se izrazito izdvoji gomja zona sa pobudenim strujanjem vazduha i donja. spustali bi se prcma pod ll i slvara li IItisa k promajc fo rmirajuCi hladnu zonu u donjcm delu pros lnrijc. hladan vazduh koji se spusta niz prozor i spoljni zid struji po podu prema grejnom tclu. pa struje lIZ samu tava nicu. tako da je u donjim slojevima prostorije vrlo niska temperatura koja izaziva osecaj hladnoce na nogama Ijudi.rno od mesta Ilgradl/je grejllog te/a . slobodan pros tor za odavilnjc loplote uilCc njem i koriseenje mcsla koja nisll pogodna Zil postavljanje dclova nameslaja .7 sredina).

III -/ II )=A·k·!lt (7.7 m 2 (. Raspodda te mpera ture po visini treba da je sto ujedn aeenija o ko unutras nje p rojektne vrednos ti.1) gde je: . te mpe ra ture pri podu mogu biti i 4 °C nize a uz tnva ni cu i 2 "C iznad proje ktne . ab /' 2.5 m iznad pod a. G rcja njc radij a tn rima.152 8. b) plafollsko grejallje.7 m 2 ~. 2. lIiska hladn n zona se moze izbeCi ugradnjo m ploCe za [o rmi ranje ka na la za eirkulaeiju vazuu hil iz naj niZ ih slojeva u prosto riji (s lika 7. ako S li ispot\ prozo ra dajl: odstupa nje ad proje ktne te mpe rature od ± ] 0 c. Kad a su radij ato ri pos tav lje ni uz unutrasnji zid . c) radijalor liZ spoljlli zid.R).-rOi ~1 NJ £ POSTROJ£NJA Zrl CENT RA L NO G REIA NJE ra postavit i visnkn. Naj ravnomc rniji pro filt e mpe ra tu ra ima pa dno grejanje (s li kil 7.. IIspostavlje ne u sredini prosto rij e na 1. ODAVANJE TOPLOTE PRJ RAZLICITIM USLOVIMA Kolicina toplote koju odaje neko grejno telo zavisi od njegove konstmkeije i velicine povrsine preko koje se zagreva vazduh prostorije. kao i od temperaturske razlike izmedu zagrevnog fluida i sobnog vazduha: Q =A·k·(1 . d) radijllior liZ IIIll1lrastrji zid 7.3. TodofVl ·ii: J'ROJFf.7 des no). (( 16 18 ~~ 20 Slika 7.8 Verlikailla raspodela lempe/'llillre kod razliCilih vrsla grejwrja i lokacije grejllih lela: a) podllo.

7.9) ispod prave (m = 1) i dil je eksponcnl m> 1. a post.3) 6'" pa se In dobija iz prave nagiba 13A Kod konvektora je prosecna vrednost e kspo ne nta m= 1.povrs ina grejnog tela (m 2) Kada se korisli para kao zagrevn i fluid onda se ne radi 0 sred njoj te mpera turi vee 0 te mpe raluri zas ice nc pare odgllva rajuceg pritiska .ena eksponeneijalnom funkcijom: 'm k - 'm.25 do 1.33 za sve vrste ecvnih lela m=1. ) 20 °C. 6 I. Zbog utvrdene eksponcncijalne zitvisnosti odavanja toplote lIZ razlicite eksponente za pojedina grejna tela. Ako bi se rezultati ispilivanja predslavili u dvostrukom logaritarnskom koordina tno m sistemu ondil jc: log.4. = '" (7. onda jc srednja vrcdnost te mpera lura vode na ulazu i izlazu grejnog te lit. GREINA TEl. prosecnil vreunost je m =1. pra klicno o ne koji odgovilrflju normnim. . Zalo se izbegava ugradnja razlicitih grejnih tela u istu mreZu. Razliciti eksponenti lIkazuju da raznorodna grejna teli! ne treba lIgradivati u isti grejni sistem odnosno u isto eirkulaeiono ko lo . Pre ma tome. pa je ovaj koefieije nt zitvisan od razlikit te mpe r<llura sa jedne i dmge strane grejnih tdit.) je u prestoriji GO "C. La radijilt o rc . Sva grejna te la SlI dime nzionisana za projek tne liS love i 1I takvim ona zadovoljavaju.. Ispi tivanjit SlI pokazala da kriva zav isnosti promena Q lcii (slika 7. U tahom slucaju regulisanje odavanja pri niskim te mpe raturama vode nere zadovolji ti.25 a kod konvektord ekspllnenl zavisi od konstrukeije i kllCista pa je m= 1. .= Q" Q In ·Iog-- 6' (7. Kada je voda nosioe toplote .25 za radijatore i plocasta grejna tela m= 1. ne moze se sa istom te mperaturom razvodne vode postiCi potrebno odavanje [oplote kod grejnih te la razlicitih konstrukcija.0. odavanje toplote grejnih tela neel: biti propo reionalno razlici te mpe ratura vee ee ta zavisnos t biti izr?J.33.top lotni ueinak grcjnllg tela (W) .. Radijalori.:bno grejna te la sa lamelama i dmgim vrstama orebre nj a to sva kako nisu.koefieije nt prolaza loplote (W/m2K) srednja temperatura ·/ agrevnog f1uida (K) I.2) U gornjem izrazu Q je odavanje lo plote pri raz liei le mperatura 6' a indeksi II se odnose na ne ke poznal e uslove.45. 'm 5" = (:.te mperatur<I prostorijt: (K) A .A ' 5J Q . Medutim sa porastom spoljne te mperature zahtevi za grejanjem ee se smanjivati proporcionalno razlici izmedu unlltrasnje i spoljne tempe rature. Za primc nll 1I grejilnju toplom vodom to su le mper<l lurc od 90 "C i 70 "C a ak. posebno kada je ekponent In> 1. Koefieijent prolaza toplote k ncznatno zavisi od te mpe raturskih us lova samo kod ravnih povrsina .:. pa Ce se regulaeioni m siste mo m umanjivati razvodna te mpe ratura vode.

U po me nut tlj tabe li su. V rednosli k su navede ne za pil rno greja nje niskog pritiska i vu(k · no greja nje. po nov ijim no rmama DI N. V red nos ti za koefi cije nl pro laza toplo te II tabe li 7.Yn . 1 . medutim.-I 7..t n l og . proizvodac je duza n da II pros pe ktll naznaei ucinke svojih grejnih le la po jed no m i vise clanaka. Pos lo se danas na Irzistu mogu naci grejna le la sasvim razlicilih ko nstru k· cij a i oblika. T /IAL NO G II£J..r grejna te la.) - Q k ·f..srednj a te mpera tu ra grej nog fluid a u grejno m te lu (OC) lu .. U tabe li 7. A B m • tgy o li t t. PRORACUN GREJNIH TELA Zagrcvna povrs in a grej nih tcl a.154 IJ r"I"".-I . Fa brik a je publikova la ucinke svih lipnva ovih radija to ra za sve brojeve clanak a koji dolaze u obz ir za prime nu.- li t II I n S/ika 7. Q k .koeficije nl pro laza loplOle za llsvoje no grejno le lo (W /m2K) 1m .po trc bna ko li cina lo plo te za greja nje p ros torije u (W) . II da li su podaci za livene radijatore tipa "TERMI K" koje pro izvndi fa brika kOllova i radijato ra u Z re njaninu. bez obz ira na vrslu . d ali prosecni ucinci po jedno m clanku.. I'IWnXrO I : ' !vl£ I'OSTROJH J. 7.le mpe ra tura pros lo rije (OC) Kocficije nti pro laza lo plo te za live ne i ce licnc radij a lo re d ali su u labc li. racuna sc po o pste m o brasl:u: A gdc je: Q k'( /". Ovi podaci treba da budu pro w re ni u nadleZnnim instilutima koji za ispil a na grejna le la izd aju a teste .·1 0 . -I. IV.9 Pr omcl/a odllvlIllja l op/ol c gr e jllih Ie/a pri r az/icitimlcmperall/rskim ILf /ovillltl 7. I vaie za klas icna clank asl . I a ~ : I ccvi u la be li 7.4...

6 10. m=4(3 .4 8..~in·lIn 100 mm G rci. Tabela 7.8 8.4 . a sa vrcdnoslima ekspo nc nla m : . Uko liko su projeklni us lovi za koje se dime nz i o ni~e rad ija tor dm gaciji.0 8. Ireba izvrsili ko rekciju p re ma obrascu : q = q".5 8.3 8. 1 9. 1. ( 60 t!.8 . I . onda sc pre rilcumwa nje loplo lnog ucinka za nove us love izracuna va prema go rnje m ob rascu.6 8.3 9.3 9. 9. u labe li 7. 1 9.5 9.1 Koeficijcnti prolaza toplote za radijlllore Vrs la rHclijalora vodcno . 9.. G RElNA TELA 155 Podaci 0 toplo lnim ucincima 1I ovim tabe lama vazc za lop lu vod u te mpe ra tu re 90nO °C i te mpera tu m prostorijc 20 °C.4 9. Ukoliko se radi 0 dmgim vrslama grejnih te la.njc parno 10.3 7.5 .25 m=1 . III i 7.2 10.45 . II dale Sll proracun ale vrednosli ko re klurnih koefi cijenala za raz licile srednje le mpe ra lurske raz like vode II grejno m lelu i pros to rije t!.9 7.2 8.17 7.3 9. I)m Vec je rereno da je za clankas la grejna le la.0 8. 1 8.8 7.8 8. prcma vrednos ti raz like od 60 K za koje vaze labcle 7. IV.7.35.8 8.konveklori zavisno prema vrs li milske Za l ak~e preracunavanje IOplo lnih ucinaka radijalora.5 9.cevna grejna le la (pribliZ no i sa ore bre nje m) m = 1.7 Razm ak Olvora 300 mm RaZIll ak Olvora 500 mm Razmak Olvora 600 mm Razma k olvora l 000 mm Siri"a 150 111m Razm ak olvora 300 mm Razma k o lvora 500 mm Razmak Olvora 600 mm Razma k o lvora 1000 mm Sirina 200 mill Ra zm ak olvora 300 mm Razm ak olvo ra 500 mm Razmak olvor" 600 mOl Razmak ol vo r" 1000 mm Shinn 250 111m Razmak olvora 300 mm Razmak Olvora 500 mOl Razmak olvo ra 600 mm Razm ak o lvora 1000 mm 9.2 9.clank as la i plocasla grejnil lela m =4(3 .0 8.8 10.

92 9 0.61 1.59 1.213 m2 . k = 8. pa je na osnovu tabck 7.23 1./ 56 B.89 I .83 1.213 ' Usvaja se broj clanaka n = 24.96 1.34 1.25 1.69 1.58 0.56 1.11 Korektll r e za 6 1 raz li Cito od 60 K /:.KO 1.84 6 0.78 1. 18 1.04 1.74 2 0.11= 2600 = 509m 2 8. pa je grejna povdina radijatora: A = 2~ ' 0.07 1. I. / 40 50 60 70 80 90 0 0.66 0. lIsvaja se visina radijatora 680 mm lz poda taka za live ne radija to re "Te rmik" moze se vide ti da sa ovom visinom postoje ra d io jatori raznih sirina.76 0.09 1.16 1. Radija tnr smes titi ispod prozo ra ciji je parape t 0.81 7 0.72 0.76 3 0.30 U4 1.98 1.112 m 2 .74 0.00 1. POSTROJ£ NJA ZA CENTRALNO GREIANJE Tabcla 7. Todorovic PROJ£KfO l·'ANlc.47 1. to srednj il te mpe ratura vode u radij a toru iznos i: 90+70 /1/1 = 2 80 T Tempe raturska razlika 1m .37 1.93 1.213 = 5. Za tros tubni fi ldijato r sirina je 110 mm.79 0.22 = 58 ·C Za visinu parape ta ispod prozo ra 0. ima povdinu 0. Posto je te mpe ra tura vode na ul azu u radija to r 90 °C.8 ·58 ' Jed an cla na k radijato ra Te rmik Ill.13 1.6~ 4 0.64 1. a na izlazu 70 °C.49 1.02 1.42 1.9 1 1.66 1.89 8 0.39 1.95 Prime r 1 D ime nzio nisa ti live ni radija to r koji tre ba da odaje 2600 W.9 m.32 1.ll 1.09 =23 9 0. ako se zna da je grejn i nllid to pla voda 90nO °C i da t e mp~ratura u prosto riji tre ba da bude 22°C. visine 680 mm.44 1.9 m.I" iznlls i: 11/1 .62 0.82 5 068 0.x5 1.20 1.27 151 1. .87 1.70 0..7 1 1 0.III = 80 .8 W/m2K. pa jl' po tre ban broj cla naka: /I = 5.60 O .

213 0.44 W Potreban broj clanaka je: = 2600 1/ 109.3 7. kkr rHU alon (lIun ) Jobll • • k 0'\'0'-:' Slrll1 l1 {\lUll t I lJu tln.304 0.inak jednog ('.80 1.96 = 109.1 88 0. (W) n t: c 110 11 0 11 0 160 IliO 160 IG O 250 Sa 3 slllbo Sa 4 slubJ 580 680 880 430 580 680 SUO 600 SOO 350 500 600 800 200 MBa Sa 6 slubo v.j"' p o n~ln li Od'~ nJr (111111 ) \odr (I) topJolt (I n! .1 45 6.lanka Il-t W."Fahrikll RADI.2 14. [zabnmo grcjno telo jc visinc 6XO mm i ~ irinl: 110 mm. Prema tabcli 7.-W 23. [II korckturni kocficijenl iznosi 0.15 1. pa jc stvarni lI(.9 13.111 Li veni radijatori TERMIK 2.2 . Tabcla 7_1V <1-33. pre ma tabeli proizvodaca.r. 280 60 60 60 60 60 60 60 0. inak jcdnog ('.76 Usvaja sc broj clanaka 11 = 2-t . POSIO ovaj plldalak vazi za srcdnjll tempcratumll rilzlikll: /".0 13.0 11 2 12.88 0.398 0.0 7. ( Ian a ka (kn) (.185 q8 114 143 100 134 152 193 95 60 1.04 0. pa je prcma tabcli 7./" =60 "C a grejno te lo trebil da rildi 1I lIsloviln<1 slvarne razlike od 58 °C (videti prclhodni primer). 10 treba izvrsili korckcijll podatka iz tabe le.4 5. l lanl klll (1111 11 ) \) SlKJr b J Ma.JATOR .0 9.7 Za pam olskog prilis'" pojcdinaenc cevi vi~c cevi Za loplu vodu POicdiJlaenc cevi viSeccvi I 11--18.Zrcnjanln" \ b ln . .1 11.3 II-51.278 0.8 10. .S 14.3 12.92 Primer 2 Z a podalke iz priml:ra I dimctrl.".lanka: q = 11-t'0. illnisali liwni rmJijal o r lipil 'Tl: rmik".30 150 4. GRF J NA TElA 157 Tabeln 7..7 12.21 0. K.90 1. 185 0. [II lI(.96.7 5.0 14.3 13.7.258 0.

74.174 7 51: 4.."~: S O..~':: . .dij~lor proizvodnjc fabrike radijaloril ..97 ' 217 .5 : . 75< 4. .50 2 . ~9 ' ... 7"" 6 .964 '''''S zn: 3.::". ... .<.==+-''':~=.' S 300 .< . ako jc pOlrdma kolicina loplole za grcianjc proslorijc 1200 \Y...' 122 W ".920 2m I 2'21 .La ISo Y. 2.oja TERMAL iz Loparil.~I " ' 2. ' !Yo .. 48 108.708 3()04 :>S'P' 6 .· 2"'.S6S 1?6l1 =>1 7." 2 .2..5 rn. .4" Primer ~ LJsvojil/ plo':asli r.U9 9 " 6 n. ..6 5 .85 16..3./.. " 5.. 1.:~·4~2"'. ."If .929 103' 3..4 " '44: 'In. ..02< . 74 14 . 85ft III 2.4~'':':':.::::-'7=of.74 ( 'UI(J '520 5 "'1 am 7 .2" 500 ".Y91 4\j()7 n: 17..n! 2....09T.776 1 .. Prema labdi 7.966 ._". . a raspoloziva sirinil za ugradnju 1." " : ."". vis ina proslora ispod prozora 800 mm. r' 'r-~Q).. u __ """ 36: 0 . ~n() i 1040 mm.984 17.3'3 1(. L2...036 '492 2. ' 7.~".774 ..r.. duline IO... V sa podacirna ploCaSlih radijilloril fabrikc T E RMAL zbog ogranieenja proslora / .!!) mill I UCinkil IlOG W.768 14 29 2..75 ' 1. ... . 11-°": '. " 21U3 6.5 rn dulaze u obzir sarno radijalori QlJzina 560.20..2<>: "'" 1.'lI ..925 671 616 . • W w- 600 ! ~'.vlF: Tabcla 7. n : 2.o.()JJ.-1 %. visinc 600 rnm. 462 3 00 . 750 1.:. 0 47: «. ~..0 ugradnju oJ 1..96 000 K~' ' . .:W I 6"0 RO<' 300 .36.VJ..646 92..1 CF:NTI<ALNO GI<FJA." 4.793 23. Ucinak Za N=20 0('. 4.5711 ..'00 69< 7Y8 L 2.. To(/oro. 206 2 .TO I · ~ ISll-.43' 11 61 1.64< 475 0.: 3..44r. 60U ~ . '0.9-'-' ·~"""''''9..'" SO 6. '~" ('.~''' '3'''t-.. II . 300 400 .2n " " . ".26' 2 .' I'nOl/::I<. najvc6t ¥isina kllja dnla : zi u obzir jc 600 mm.·:--'("':'. soo . >7. TV " . Za raspo loiivll visinu ud 800 mm proslora is pod prozora.05 0 02' .33Y 2280 5.1 rill '4'9 . \N ~~-. 11 : 66 t: 9.534 404 0 .901 2.42' 109< 1.59 I .J 0 . ' " " .2" 2. .4K'" 3. $on v.·10 I 6.'~37f.78.RS< 7 ..% 22 .64'< 2776 ' ."" .737 oro<> MOO '" ".105 88' 1. ... lcnnickih urcd.9'0 3906 10.808 13.656 1= '03' :-' 1. R3<J .975 1778 .. <~ 2" 'UBI 31H) 400 4 .76: 703 2.86 %4 ...' ISO: 2 .'is II. 5'" 0..34C ~'"' 47 5 0 . POSTR011::...~f---'' S3!".. '" I..870 3005 8. LJsvajil Sl.: rildij~lor lipil 1 PI<...S: ..32:1 2StIO >4.V I'locasli radijatori r"brike 'Termal" • Lopar~. " '.""" • .'44 2.0 000 9: .05: 5 710 " . :)I • !t .530 2 11 2446 26. 0.

. .~ . 'ro "'I'" "" '" "" "" '" . In m.. . "" '"J .Tabela 7.. "" . .'" . "" I:" lJl$ u" "" 11..~ . . . Jll ". "' on ..... H """ ..w ~.. . .~ mo . IU' ':!>OJ . '" ~ ~ n "00 w . "m 1!'16 1<11 .~ ''''' m IIU "' ~ ~ . "" ..." .<I 1311 :.w w» l~l U" w. I" . .... . U '" Illl 101. ~ ~ 111...\ ! am lIll "" ).. •• ".1 l""J . .......@ '" .. .m . '''.. ... .l lol < J'Il. ".. .01.1 "' "" .~ .m .~ . ma 1<. '" "'1 m m .. . ~ ~~ . .~ 1126 1611 . .. ...e.. .. . .." ~ \llll ~. " ' ue liZ u" ".. "" .-. ..~ 'M )'nl 'Om Jill IJl6 ~. . "'" ".. "" ..."" . ~. .111 •• 71 .~ .1 mlO ....w 1111 !I:lli oJl. ...m .. "' '" '" ".." "" .. • .. . m 0.".. ". '" '" '" "' . "00 .10 ~....!. = .m . .w 'w 11J1 ml Ill' \17. "." . . "'" ".. ." .9." "" .w. .m '"' 1. .~ . "" . .. .... . .1 '" " " . •• .." -.m 'w "~I' I:" .. .~ .. .." ~. " .." ". '" m J!' ~ "" "" w . .~ ..". T"o!' 1611 .... .m 1JI< Jill ~.-. ..... "..Gnj ilane.~ ~. ..""' . "" . ". lit li~ no m '" " •• m m •• '" '" w ... "" ..~ 7611 }. • •• ." ". 'i' ~.. 11. g . .. ... . . m' "n !1J? . ".Ill 1110 "n 1<'1 'M lUI •.. '" "....m ' . '" .. .~ Ill' '"' "n "" 1'n0 ..~ .. "" .n. 101 ' lUI HI>? 1m l' l ' m.. ~.0 .... ".... lD:l~ '"' " "n 'M >111 . ...9 .W ! IS) ~ "'I I!ll . . ••• ...~ ~. . 12 n .c 'M IU lH " ll" JI.. .~ SOM/IAI? 0. .. ~."'" "..>... 0':9 ~ l >I' 1.. "...m II " '10J !In :'16 '"' !IOO 1119 .m 'M . . . " .. .. I>obljlllO ..W ~ ~!I a .. .. ..1>1.w Ill. ... . . 11 .m ." .. .. ". .. .\11 :1-116 1111 •• "" .1$' ~ '1 " .. . . Toplotni kapaci tet II W...u lI'I. ll<ll "" 190J "" JJl.m . '"" ". '" . l!JJ !I~ ". tE!*XW 0.~ oro ~ ~ ~ 1171 ... .W 1111 . •• w m "...4 1<11 I'll mo !tr. " '" - ..1 ~.m ~ MJ '11' .... :7. 1I1l @ --gg 0... ..~ ...VI P locllsti rndijatori J UGOT ERM . l11' ~ . . •• w . ~. . .u n" .9.1 "" . ..~ 1111 lUI 1671 . ." . .W J.~ .. ..... on lI:J . lIll J101 ~. "" "" 16.~ IIll 1' : ' n~1 1116 1>61 ~. ". 1611 11:1 I£"J HI< lllJ . w. .. . 11 " u...1>1..~ !'" '"~ ~ .\.~ ..~ 161' 1!).. '" . .. "" ..~)~ ~.~ U. 11" 12.~ lUI 111 .... '0 m m .. m ~ ~ ..

kao u prethodnom primeru.8 600 600 600 600 900 900 900 900 900 900 900 540 640 800 920 815 845 1225 1505 1215 1440 345 410 512 589 522 605 784 963 778 922 1710 2040 1094 1306 -=- "I 1 :c ~ B ~ 1) o - N Primer 4 Za kupatilo sa potrebnom kolicinom toplote islom. (1200 W) predvideti cevasto grejno telo koje bi se koristilo i za susenje peskira.4 30.7 45 .4 300 15.JUGOTERM .5 17..0 11.8 31.0 26. a sirina 800 mm.1 22.5 38.8 9.A CENTRALNO GRF JANJ£ Tabcla 7. Ras · po loziva visina za smestanje grejnog tela je 1. VII C C"<ls la grcjna tela rabrikc .4 13. . Gnjilanc Visina mm Sirinl rom Tetina ko Zaprernina L B1ekttifui "".'it' PROJE/(TOI'~1 NJE l'OSTI?OJENJA 7 . Todoro.1 73 6.8 25.4 20 .2 103 10..8 4.5 5.3 19.5 m.8 7.2 6.ak 9O!70rlO 70155f11l wan wan 800 800 800 800 1220 1220 1220 1220 1780 1780 1780 1780 535 635 735 835 535 635 735 835 535 635 735 835 123 14. Usvojiti grejno It:10 za tophi vodu 90nO °C i temperaturu prostorije 20 °C.ia~ Wall TOI>Jotni u ~n.160 11.

VII) visine 1220 mm. 7. kocfieije nl prolaza lopio le jl' (prema la bcli 7.) . Vis iml proslorije jc 2. onda njegova visina zavisi od visine p a rape la. Treba IcZiti da se iz jedne verlikillne cevi (usponskog vada) snabdcvaju grejnim f1uid om dva grejnil lela.'+. IV) Pol rebnil povrsinil grejnog le la iznosi: A 280 =0235 m 2 14. ako jc grcjni rIuid para niskog priliska. dil bi S0 dobia najmanji broj usponskih vodova. a h. Aka S0 rad ijator pOSlilV~1I ispod prozora. mpcra lura proslorije 15 "c.S mm. ucinka 1225 w. Primer 5 Dim nzionisa li ccvni rcgislar.0· 85 . koji I reba cia odajc 28ll W.235 = 1.l TEiJl 16 1 Z it vodu kao zgrcvni fluid prcdvida sc ccvasli radijCllor (Iabela 7. Ovo islo grcjno lelo isporuccno kao clcklricni grejac ima lo bi ucinak 900 W. GREJN. Radija lori koji nisu ispad prozora Ireba cia blldll maksimalne pOSlojeee visinc kako bi najmanji deo zida bio zauzet (izllZ0V ako naru cilac projckla nl' zahleva drugacije). OBELEZAVANJE GREJNIH TELA Prilikom usvajitnja visine radijalora treba voditi ra cuna 0 mcslu gdc t:c sc posla viii radijator. POlrcbnil duzina cevi: L 0.R m. sirinc 735 mm. Srcd nja tempera lura grejnog fluida je: 1/11 = 100 ·C pa je srednja temperatllrska razlika: 1/11 -I" = 100 -15 = 85 · C Ako usvojimo registar od gialkl' eevi spo Ijncg precnikil 51.16IR Usvaja 50 jed noecvni rcgistar duz ine 1.5.5 m. povrsi nc 2 0.7. 1618 m /m.1 -? ---''--_ m 0. .

1 i A.16 8 .EG. .precnik povra tnog prikljucka LJ . s tim sto treba ko ristiti naein pre ma to plo tnim ueincima. li Z pre tpostavkll da su prikljllcei 318. o be ldava nje hi bilo: 1:\1 .l 2.51 . . .a ccvni regista r iz prime m 5.' 3 /~ .05 1 nil sledcCi naei n: /I X "I / " RI +R2(D) gde je: broj cla nakil II . od nos no dime nzio nisa nje grejnih te la izvodi se tabelarno po prilny.raz mak prikljucnih otVNil u mm b .preenik razvodnog prikljlleka R. .:Za grej no tclo iz prime ra 1. kao i prcenici oba prikljllcka .5 .9 3 / 8":x3/S" Pro raeun. sva ko grejno te lo treba da bud e oz naccno prc ma .NO G RNAN1E LJ crtc7. de bljina ccvi. i slu caj da Sll oba prikljlleka sa cevima naz ivne mer.s ir)na cla nka (de bljina grejnog te la) u nun R. d liLina ccvi ( m). spo ljni prcenik ( mm). . pa u tom silleaj ll ne tre ba po pllnjavati mbrike za k ' C. . T".lI sa rasporedo m grej nih tcia .5 / 2. o bclcza va nje t re ba d a bud e : /I - 24 x680 /1 10 3 / 4"x 3 / 4" Priliko m obe lcZava nj a cevnng regist ra.I US M..<: no m ro rmula ru .1 CENTRA I . I . koja se d opislije a ko su pri kljlleci dijago nalno pos tavlje ni .TO I·:·I N1E I'OSTIIOfEN1.llznak a za dijago na lno pos tavlje ne prikljueke.lornl'if: PROJEk. tre ba na crtezlI d a bud e oznacen broj c(' vi .

m m' - . Broj Naziv proslorijB PRORAtUN GAE JNIH TELA V q Wfm3 k ·6 t Q A AadijalOrl lanaka pow! . lanaka povr!. I -- . Pr~ nik Q W ·c m' Wfm2 w m' "... b.

Od ko tlova koji se koris te u siste mima ee ntralnog greja nja i klima tizaeije za ht eva se sigu rnos t u rad u. . mo de rna ko tlogradnja je uslovljena. 165 .1. Radni fluid je uglav nom voda iii vode na para.prilagode nos l smeli ta nju na krovovima zgrada sto diktira sku Ce ni i skup i ko risni pros lor u zgradama ve li kih gradova posebno u gradskim eentrima. .poveca nje ste pe na ko risnos ti raz nim ko nstrukcio nim unaprede njima koji se prvens tve no od nose na isko risce ne toplote iz laznih gas ova i na rad sa pre nos iocima toplo te sa pro me nljivim te mpe ra turama. male dime nzije i viso k s tepe n ko risnos li. jednostavnos t u ru kova nju .sagoreva nje goriva u fluid izova no m sloju. kako e ne rge tskom krizom tako i zastit o m zivo tne o ko line. kada se pos tiZe po tpunije sago reva nje a time vece isko risce nje ali i ma nje zaga de nje spo ljne oko line produktima sago reva nja.poveca nje ste pena ko risnos ti ko tlova koji se istov re me no ko riste za pripre mll toplote potros ne vode prime no m prio ril e tnog zagreva nja po tros ne vode II odrede nim vreme nsk im inte rvalima. . a moze bit i i vazd uh. pa su ka ra tkeristike da nas njih ko tlovskih ko nst rukcija sledecc: . U njima se razv ije na toplo ta predaje radnom fIui du koji sluz i kao pre nos ilae toplote do mes ta nje nog koriscenj a.usavrsava njc kOllova za korisce nje tecnog i gasovitog goriva koji su zbog relalivno niske ee ne i jed nos tavnos li u ruk ova nju imali vecu po trainju na'td istu od ko tlova za Cvrsto go rivo.8. .proizvodnja specijalnih ko tlova prilagode nih odrede noj vrs ti goriva cime je o moguce no dostiza nje visokih efek tivnost i. sto je zahtev koji se pre svega otlnos i na vece ko tlove. . Uz stalnu teZnju da se snize tros kovi proizvodnje a time i ee na ko tlova. KOTLOVI 8. UVOD Ko tlovi preds lavljaju uredaje u K ojima se vrsi sago reva nje m go riva pre tva ranje hemijske e nergije go riva u to plo tnu e ne rgiju.

pos tii. Oa bi ~l' e lckl ricna e ne rgija koris til a u lok u da na rav no me rno. ko tao se za krile. POSTROJ£NJA ZA CI::NTRALNO G FlEJANJ£ 8. koj i se dovodi iz nad salll<Jg sloja sago revajuceg go riva koje olllogli cava pu tpllnije sago revanje .:: 'c' vcCi stepe n a ut o ma lskog regulisa nja i p rogramira nog lIprav lj anj a. pi! se raz likuju ko tlovi za evrs to (s li ka 8. Za o na koja su boga la ispa rljivim ma te rijama. kao slo su do maci ligni l i iii mrk i lI ga lj . McCl lll im.cijo m to plo tne c ne rgije pro izvede ne 1I pe ri odu ma njc po tros njc s to se bc neficira 111 zo m tar iro m. zn a tno ma nje je zaga de nje o ku line.C PI?OJ£Kro VA NJ/. ma le dimcnz ije. prcciz no evid e ntirilnj. S /ilw 8. 1).' po tros nje. Ako sc kor i ~ 1 i uga lj sa Illanjim lId c lo m ispa rljivih supslanci (ko ks. ant raeil . Kod tccnog i gasovi tog go riva lakse sc os tva rujc po tpllno sago reva nje. ka me ni lI ga lj).7ixloml·. lak a mo nt aza.. U siste mima kll cnih ce nlralnih greja nja prime njlljll se i kOllovi na c le ktri cnll e nCl'giju nc lIz imajllCi u obz ir ce nu e le klri cne e ne rgije sv i os tali po kaza te lji idll 1I p rilllg koriscc nja ovih ko tlova: jcd nos tavnos t ruk ova nj a i odrZilva nja .' vre me dovod i 1I rad pu d pllnim o pte rece nje m a mogll Ci Sll i ces ti prekid i pllg()nil. nezagaCl iva njc zivo tne o ko line . sva ka ko nstmkcij a ima i svoje osobenos ti u zavisnos ti od he mijskog sas tava od relil' nog go riva . J Livelli kolao za evrslo gorivo sa presekolll izmcdll dva (pO/II) Clallka . iz rad ujll se ko tlovi sa akumul .166 8 . ncophod no je prisustvo se kund arnog vazd uh a.3). teeno i gasov it o go rivo (s lik ll 8.1 'c' kumpk lno sago rcva njc obavlj a 1I lIza re no m slojll go riva ..2. KOTLOVl ZA RAZNE VRSTE GORIVA Svaki ko lao je svojo m ko nSlruk cijo m prilagotle n vrs ti goriva kojoj jc na mc njc n. o nd .

-1-. Svi cIa nci su isti .- - Slika 8. do dos tiza nja potrebnc zagrevnc povrsine. tzv. odnos no fzv.2). kao i o tvo r za izvlace nje pe pe la i dovodenje vazd uha za sago re va nje..3. odnos no vode kojo m Sll ispunje ni . je pos ledica pre nosa toplo te goriva kojc sago reva. odeljak ko tla za skuplja nje pe pe la (ako se radi 0 ko tlu za uga lj). Z a ko tlove veCih dime nz ija i ka pacite ta ko ris te se cIa nci iz dva de la. od nos no traie nog to plo tnog ka pacite ta (slika 8. proizvode se za ka paeite te do GOO kW. Svak i cla nak predstavlja supa lj e le me nt koji je tako o blikova n da se s p aj a nj ~}]J fo rmira jedinstven i pros tor koji se ispunjava vodom. Fo rmiraju se spaja njem odrede nog broja os novnih e le me na ta. se m pre dnjeg i zadnjeg. po lu clanci. U to m slu caju umesto prednjih vrata nalazi se o tvor za gorionik koji ubrizgava gorivo a cIanci su tako oblikovani da obrazuju loziste kao jedinstve nu po- . Live ni ko tlov i za ce nt ra lna grejanja.---------'.3).1). a spo ljni delovi C1a naka uobli cavaju komom za sago reva nje goriva.lIazl/viea. Na zadnje m.1).. vanja koji stmje oko clanaka u pravcu pro teza nja dimnog kanala (slika 8. nalaz i se priklju ca k za dimni kana!. kada se izrad uju od sivog liva. ka nale za st mja nje prod uk a ta sagoreva nja i eve ntu alno bunk e r za punje nje gorivom..Ipaja/ljelll ClIlI/aka a) pritez/la poll/ga b) zavrla/lj za zateza/lje e) sredllji cUlI/ak d) krajrrji Cla/lak e) kOlllls/la spojlliea . KOn OVI 167 8. Sa prilagode nom ko nstmkcijom.~. a b I I c e d 4 . Spaja njc cla naka se vrsi po mocu ko nicnih nazuvica suprotnih navoja a za teza nje u ce linu pomocu posebnog a nke ra (s lika 8. U prvo m se nalaze vrat a za punje nje go rivo m. koji preds tavlja zavrs ni clanak ko tlovske jed inice. PRIMENJENI MATERIJALI I KOTLOVSKE KONSTRUKCIJE pn::ma vrst i ma te rija la ko tlov i mogu biti live ni . 2 Obrazova/lje ~l}t1ovskejedi/liee . cla naka. Zagreva nje clanaka. zraeenje m pla me na i ko nvekcijo m preko produka ta sagore.. clankasti ko tlovi mogu biti i za te cno iii gasovito gorivo (slika 8. iIi celicni.

:. lilko sc tnm spnrtuju i skl ilPilj ll . ima ju vc liko spcci ri cno lop lo lno o ptc recc njL:.: kapacil e le. dakle r:lcio nalizileiju ko risce nja c ncrgije .3 Clallka.1 nedos la lak vode i do pll njilV. U prv im pr ime nama ee nt m lnih sislema greja nja nislI sc koris tili ce licni kOllovi knj i su S(. Izdr7.: c\:l icni kOllov i (s lika 8. Slika 8. ose tljivi su na ko roz iju . POSIO kael prim.5 prikaza n je jed an i::di '::ni kOI. M Ogll sc poveeavil li II Slll bljll prosirc nj a grcj nog postroje n ja.tnj a. a li i d1l7. a pruzaju i vece mogucnos l i ob likova nja p ros llIra Zil sagorevil njc.l'li livelli koillo Zll (celio gorivo C la nkast i kll llov i ~c pro izvotk 1I w liki m sc rija m<l . Izra d uju se i kllllovi sa vise p ros t o ra Zil sago rcvil nje poclek ni tako da se u is toj jedinici mogu lIpo tre bljava ti raz licite vrs tc gori v<1 bel. nc Iccnog i gil ~lI ­ vil<lg goriva m: ma pe pdil . lil ksi su od live nih a kapaci teti kOl lovskih jcd inica mugll bit i i 15 MW. Elt::mc nli su v':.: ni za koriscenje u ku c nim grej nim ins lil lacija mil . To o mogll cava povt)ca njl' s tcpc nil ko ri5nos ti. s lo z naci dil Sl' ncS lo sporije zagrcvilj u.4) p ril agodl.e hlilde pri pres la nku loze nja.]o koj i u do nj e m ddu ima lozis te za lI ga lj sa rde tko m koja se hladi vo do m. U slu caju p rska nja moguce Sll o p ravke zilva riva nje m. U ciljll e liminisa nj a pojave korozije pri s nizava njll te mpe ra ture iz laz nih gasova is· pod tackc rose prime njlljll sc plcme niti i e maj lira ni celici . Medll tim. I' ri vrhll ko tl a jc druga ko mo ra za sagorcva njl' 1I 1 ja iIi gasil.ljivi su na visokim tcmpe ratura ma i pril iseimil.:. sl ra nc samo ln im plocama. o lpo rni s u na knroz ijll i sigurn i SlI 1I pogo nll.vrsinll oblozcnll sa elonj. C cl icni ko llllVi s u ncosL: lljivi n. Kils nij im iz mc na ma \I ko nslrtlkcij i is poru civa li SlI 51. izrad iva li sa mn za ve likl. Na sli ci 8. s to sp ad il u grupu p rima rnih za hl cVil da nas njc c ne rgc likc . kompl ikova niji Sll za tra ns por t i ugradnju. . prep ravki i prilagodavil nja sa me ko ns truk cijc. ne moze im se povecilva ti kapaci lci dograd njom novi h cle mc na ta.CL: mase s obziro m ela SlI oel li va .

:l ~ ilg.lIl"l'v anic mogu imati posebne iIi zajednicke grejne povrsine.I'ufjorevllllje evr.5 KOtilO .~ i !lamil dostiZu veci stepen korisnosti jer se prak!icno radi 0 dvema celin aillil. . :.lf't' . IL r plldd il:nil odredenoj vrsti goriva.-1 (\ /ielli kotao Z(l tcello goriv() Slika 8.. teCllog iii gllsovitog goriva Kotlovi sa vise komo ri! /.I'll d rc' /. FI.\.UfJl. Kon0 1'1 l o(} . Kotlovi sa pOSCh 1l i11i p<lYr.ftog.Ir .rl 8.8.

ali se pune vodorn sarno do odrcdene visine kako bi osla.tnjc m goriva i prcnos<: je dOllj<: do Illesla ncpos n:dnc pOlrosnje. Taka\' kOI<1o je poveza n sa eks pan .·IX1F: 8. para niskog i vis"k.) . Voda zagn..iv"ju sc toplovoll nilll.\7Rt L YOGREl.i' I'"OJl.5 bar). Slika 8. Kotlovi sc nazivaju vrelovodnim.. I vode ni i pami kotlovi mogu bili Cclicni i Iiveni. Kollovi za toplll vod ll imaju ceo svoj unutrasnji proslur ispunjen vodom koja s. ciJTh: sc osiguravil kolao oll n.6 Livelli kolao sa izdvojCllil1l dohosastitn :mJol1l lJl pant .:j'lIla do J 10 °C predsl..niskog do 0. kog prilisk<1 (nad prilisa k veci od 0.).' I. Vrela vodil ima le mpe ralum prcko 110 °e. K7'() I·:·INll: POSTI?()jEXl t Z I rE.wlja lophl vollu..4. ko risle sc lopla i "n:liI voda.'lgrcva do le mp e ra lure ncS lo nize od kljueanja. KONSTRUKCIJE KOTLOVA Kao flllidi koji prilllajll toplolll rilzvijcnu silgorev.". · p reza nja i evc nlualnog prskanja .170 IJ. zio nilll slido m kuji prima dilill ac iju vode pri njcnom zagrc"a nju od tempe rature kojll illla pri pllnjc njll do le mpe rature krajnjeg zagrcvanja.5 bar nadpritiska) i vis.! priliska i vazd llh. Vod e na para ritZvrslava kotlove nil pame . i u kotlovima jc usled tuga veCi tlmll · rasnji prilisak .Todo". a kolllVi koji je koristc n:v.prr:dnja i l/ultrja strona Para niskog priliska se dobija u kotlovima koji prcdslavljaju prilagodcne konst · nlkeije vodenih kotlova.

T.an.] u pa rn im kOllo vima bi la kaje pos lojecc ko nSlru keijc.. '.! ispunjava vazduha rn.ti no ispunjc na vodo m.uy~=== ' ~""'-?" " :~ AI r--E:'::':.:._ _ _ _ _ J -' . ~ . 7 Odri. Pa ra viso kog priliska proizvod i se kao svcl. :::.:::":::':6+'.::- t SR SV -. Vre lll VOd ll se pripre ma u vo de nim kOllovima koji su poveza ni sa za lvo re nim e kspanzio nim sud o m radi odriava nja z nalno ve6ih prilisa ka o d a lmos(e rskog. .OI ..-: -. pil jc ose llj ivil i skupa povrS in a ko ll.. j ~ II ~J' "'' . b) g a\"Ol/l pod priliskOITl.-:-: •...avanjc visih prili5akil ."::.. S obz iro m d a sc po prekidu rad a deo kOllovskog prosla r.- [] I I I '.s....a PM.. '~.avallje priliska II kot/II: a) PO I/lOCII sops/velie pare II ehpallziollom slIdll.. ~ ... naizrne nicna s me na pare i vilLd uha dovodi do korozije. 8.-------- :::::~:...: §l..?~j [] + I L----. /t . i1 sa rno izd vojc ni sud i dclim ic no pa rom (51. a li sa os igura nje m za izd ri.___ ~ ________ J I Stika 8.. Za la se II d il nas njoj kO llograd nji izdvaja pil rni pros lo r II poscbil n doboSllSli sud.:... To moze bili po moclI sopslve nc pa re (s lika ..6)../ 171 slobod a n pros lor za forrniranje pare.l sl.=--=-::~ -= =~ -----...~:::. ~ __ "' __ \!_u_ . D ila laoija vod e se amo rtizuje na razlicite nacine. =-:.. ...

pro maje . zista. u c ksp<lnz io nom SUdll voda i g<lS su ra zdvoje ni cl<lsticnom membra nom. Te mpe ratura izlaznih gasova mora cia se odriava visokom zbog veceg efe kt a pri rodne promajc.'c' us lov cia se ova kvi ko tlovi proizvoclc iskljucivo u viclll ve rtikalnih konstrukcija . Sagorevanje tccnog i gasovitog go riva je uve k 1I mlazu mdavil1l: gasa iii loz \llja . . a troskovi clektricne e nergijc /. Mc clutim. S obzirom da se u ko t lovima koristi topla i vrcla voda . ciji se pritisak odriava iii pomocu boce u kojoj jc gil\ pod pritiskom (slika R.1 nil je na 51. med utim.NJA v i C£NTUA I . ako je 1I pitanju cv rstn gnri vo. ). s to proizi laL. s le di podda kotlova i po radnom pritisku .1('.NO GUEJANJE 8.! n. nil gasnoj str<1ni gn:jni ll pllvrsina i \I samom dimnjakll se javlja nje gov prirastaj. Postojc i dru ga reScnja koj a se od nose nil kot love velikih ka pacite t<l. Vl'l l ka prednost ovakvih kot lova je u Ddfzavanjl1 uvck stalne visine uzarenog sloja lI <!Ij. 8.-u pa produkti sagorevanja p n llaze kroz celu uzare nu mnsu gorivil pre ma gornjcm sloju koji jc u plamenu (slika R. Kotlovi visokog pritiska n<llaZL' pri menu kod daljinskih sistema. pri ce mu se gasovi vod e kroz kanalc koji Sl1 postilvljeni iznad ovih loz ista . Todnmv. sa obe strane !.8. s to clovodi do umanje nja stepcna korisnosti kotla . Z a potrebe kucnih grcjanj. Prirodna promaja sc primenjuje kocl ko tlova manjih toplotnih kapacit e ta a ravno me rni clovocl vazcluha u komom za sagorevanjc obezbedlljc se blagim poclpril i ~ ­ kom u komori."i pocetka pa d o kraja c1imnja ka. Ce!ice sc II tu svrhu ko risti nc ki inc rtni gas. 1 pogon vcnlilatora iz nose svcga 1-2% o d ccne goriva. Kod priro dne promajc ralli ~l ' l1 gl<1v no m 0 podprilisku." I vazd uhnm koji se lIbClCUjU \I lozisni deo kotla.'.1 ri me se omogl1cava postizanje ravnomernog kapaciteta i vrlo male oscilacijc stL' pl' n. slo nam( ' . Sago reva nje je 11 donjim slojcvima goriva.ke promaje podprilisak vlada Silmo u dclu . ' korisnosti (slika 8. odnosno o d tzv.i if na ci nil os tvCiriv<l nja cirkulacije Vilzduha i produkat<l sagorevanja.7-dolc) iii r<ld o m kompresora . iskljucivo kollovi niskog pritiska . odnosno para visokog i nis kog pritiska. o nda se kotlovi dele n:1 llne sa donjim i gornjim sagorcvanjem.1 prime njujll s/.c PUOJr:lGOI :·INJE f'OSTUOJl:. 7-gorc) knja 5C naiaz i II pros tllfll e kspanzionog suda izn<ld nivoa vo de. mrki lIgalj) i izradlljl1 sc Zil srcdnjL' i vece to plllt nc kapacit e tc . Brzina strujanja produkala \ . nije slucaj kod kotlova koji su konstmisani za vecc toplotne kilpa citc te kocf koj ih se os tv:1ruj e prinudna promaja nadpritiskom pomocl1 ventilatoril" ".1)./ 72 8... Zbog niskog stepenil promajc plame n mora iCi na gore. Kod go rnjcg sagorevanja vazduh struji kroz rese tk.t1 . Kada se koristc OV<lkva rciil: nj a. «ot lovi sc razlikllju i prem<l pritiscim<l u prostOnI za sagllrevanje. a kot! vdtil'. Time sc smilnjujl1 dimenzije prese ka kan.1 goreva njil jt" i do pet puta vcca u o dn()su na ko tlove sa prirodnom prnmajol11 pCl je in te nzi vniji prc nos tllpiL)tc ko nve kcijom.(lI . a u lozistu. Prvi 5\1 prilagmkn i gorivimn bogatim isparljivim mate rijama (Iignit. Pos toji pad pritiska u gorioniku. kroz kojc strujc gasovi kil O i l1kupni gabariti kotla .in postize ve6 stcpcn korisnos ti. Raspodcla inlenzitcta promaje i pritiska kod prirodne i vcStackc promaje prikaf ..1 nji h se na ta. To.

lpodcla prifi. 5. I kolao sa lIadpriliskolll.- S tika 8. dodaille grcjlle povr. goriollik. t-~ . II kolao sa prirotillo/TI proll/ajolll.HJI'a . pllfa sfmjallja vazdllha i ga.lIPp ~ lI PO smer gasova lI PO ..'fille.OVI 173 P 1 2 3 4 5 6 1\ I~ + I lIPN 0 It.. 6.fka dill.mgorevlllljcm) .9 Kolao sa prolTlajolll kroz II/lIS/l goriva (.-.m lIadprifi. L1 p /J dejslvo dil1llljaka.- . Stika 8.. L1 PI' pad priliska II kot/II sa podpriliskolll.l'lIgorcvallja pl .8. 3.mgorcvallje. elimillalor bllkc.fkolll.. KOTf. L1 PN pad prili~'ka od [oi ma do hla.I'll "gomjim" .2.-~ -- -.dillllljaca.-. 4. komorll za . dillllljak.8 Ra.l·ka gllsom iz kot/a .

sto povlaci i nes tabilnos t Slepena korisnosti. . lipicni primer speeificnih osobina je automatski kotao za evrsto gorivo. bo lje konlrole i podeSavilnjil radil. Po svojoj efikasnosti pOlpuno je upored ljiv sa kotlovima za gas i lozno ulje. koje se postepeno dozira na rdetku. Konstrllkcija ovakvih koUova je sp'':cificna po rdenju pllnjenja gorivom.5. SPECIFICNOSTI KOTLOVSKIH KONSTRUKCIJA U ciljll boljeg iskoriscenja goriva.10 Kotao za tCCIlO gorivo sa skretalljcllI ptalllclla Premil svojil11 o50bc noslima u pogledu regulisanja i opsluiivanja. Kotao se zagrev a u relalivno kratkom vremenskom pcriodu a kao gorivo korisli se koks.a re nost i. 510 omogllcava lakse punjenje loiista.c P"OJ [J<.17-J 1 ). Kotlovi sa go rnjim silgo reva njcm Sll manjih kapacileta koji znalno varira zavisno od inte nzile ta 1I1. 8. ravnome rniju raspodclu na rdelki kao i stabilan rad i pri niskim toplotnim oplerecenjima.10) se izradujll u kuCistu dohro izolovanom minc ralno m vunom.11). Tadom".TO I~. Veza izmed u prostora za sagorevanje i dimnih cevi je izvedena skre lnim ko mo rama . Kod veCih bpacite ta to se postiie posebnim trasportnil11 mehanizl110m (slika 8. Takvi kotlovi (slika 8. Ove konstrukcije su nastale usavrsavanjem kotlova sa skrelanjem plamena. Gorivo jt' prethodno droblje no. VeCi stepen ko risnos ti ko tla se postize pomocu veceg broja "promajil". tako sto su kanali za strujanjc gnsova pos lavlje ni oko komore za sagorevanje a brzina strujanja je vcb nego kod ostalih tipova kotlova. e fikasnijeg prenosa toplote.' Top lo la kOjil se razvija sagorevn nje m gor iva pre nosi se na kOllovskc povrsine oku loz ista zrace nj e m it iznad go riva SlI grejne povrsine koje primajll loplolu i zraee njem i ko nvekcijo m.r Nfl-: POSTROl ENlA ZA CENTRA LNO G R/:JA Nll. anlracir iIi kilme ni ugalj. I==~===~~ Stika 8.. go tovo sva ka konslrukcija ima neku posebnos t 1'<l ko posloje i kon51 rukcij e sa skre lanjem plilme na koje o mogucavajll bolje iskorisce nje toplote dimnih gllsova. O ne su tako profilisane da se ostvaruje turbule no slrujanje vrelih gasova koji poSti7.1I intenz ivniji pre nos toplol e. sto se poslize Yodenjem produkitta sagorevanja preko dodatnih grejnih povrsina .

ie verliblne promaje sa visknm vazduha do. . 13 jc prikaza n presek live nog clankastag ka lla u ka me svaki cla nak imll svaj grejac uVl1 ee n u pase bnu eev o lpoenu n<l koroziju.. Kod veCih ko tlovil is pod nad o lc su na livc ni rukavci kroz kajc slruji voda a ka ka ma re za sagarcvanje uma njujuci laka odavanje laplol e zrace nje m pre ma poslOlju kolla sto je a d znacaja kada se kOllavs ka cenlrala nalazi na krovu zgrade. Tehnicki padaci nekih e lektricnih kOllava domace proizvodnje dati su na paslednjim slranicama ovaga poglavlja.:. KOnOn 175 • •• .:--: .". . Na slici 8.:-.' ... • 0 ~ . Koso pastavIje ni ka llovski e le me nti a mogll c. Stika 8. E leklricni kallavi sva kilko spadaju u pose bnu ka ns lntkciju. O ni mogu bili sa e1ektroolpoenim zagrevanjem vode iii pa macu e lcklroda. U kalaa Sli lI gradeni (.wajll da vada dabra "ispira" grcj nll povrsi nll slo je ad karisti za e[jk<lsa n pre nns loplo le .. . Gilsni gorio nik (bez vcnlilalara) karakle rise bcSumni rad uz pn~tizan.. poseduju magucnosl ste pe naslog regulisa nja kilpacite la a magu se korislili dire kl nim prikljueenjem u grcjni sislcm iii pavezivanjem sa akumulatorom loplo te radi korisee nj il e leklricne slntje iz pe riadil nae la ri fe pri ce mu se kao akumulacianil maSil najcesee koristi vada. 1" . .. Kad njih pas to ji nil dllnjoj strani poslaji alvar Zil ulaz vazd uha ncophodnng sa sllgorcvanjc.. . . E lektricni ka tlovi su kompaktni. . .8. Za hva ljujuci njima j pored slabc promaje i rna lag inlenzil c la slrujanja prodllkilla sagarcvanja slvara se lurbulencija i visaki speci[ic ni pre nos to plol e.. 30%. .11 ...l<l nci koji imilju na svojim grcj nim povrs inama na live nc cvorovc.:. dak SlI ve1 iki kallavi pUlpuna a ut omalizovani.i/ltolllatski kotao Z(I evrslo gorivo Ka tlovi na gllsnvi to gorivo bez ventilillara tilkade predstilvljajll spl:ci fi cno reSc-nje.. . Iznad clanil ka na lazi se skupljac produkata sagoreva nja sa os iguranjem slrujanja sa rna u pravcu dimnjaka.. Kallavi Zit manjc kapaci lc lc Sli poillalllllmalski i rcgulisli se prema tcmpe ra luri u kOllu.

176

8. '{",Iorrwi': P{IOJE!<.TO I':'INJI' l'OSl'IWJENJ, 1 7.11 C/',VTRrl I.NO GREJANJE

U e le ktri cnim kllliov imil sa II gratk nim e.lck troda mil (s lika 8. (4) vodil lIzim<1 1I1o" 1I o tpo rnik a i zagn;vil sc din:ktnim proru ~ tilnjcm e le ktri cne s truje. Velicina o tpora /'iIvisi ad vrstc i kll lic im; so li 1I vod i, koja sc kll ris ti kilo ckk tro lit , ka o i a d te mpera ture vode. I<a pa c it e t kotlova se ourc'd llje polllzajcm nllite e lek trod e iii izo la c io nog zasli lnika pre m a fa 7. nim e ld troclam;1. Voda koja sc n,tl ilz i u kotlll , mor<1 sc raz me nji v; ll:imil lop lo le razdvoj iti Del vod e koj 'l c irkulise kro7. grejilil te la . Ka d a Sll II pitilnjll p,lrni ko tl ov i o nda se kapacil c i po ddiav,l izdiza njc m clck lro da iii spus ta njcm nivoa V!!lle(s lik a R.iS).

Slika 8.12 Kolao za ga.v bez vell/ila/ora.1'll "a/mo4er.\·kim" loti.l:lcm

10
0
4

1)

fr

'fr

0
0

0

u

u

0

Slika 8.13 !;ema/.vki prikaz cleklricll og livcl/og prolobrag kot/a spoljl/i poglcd i prc.\·ck

8. KU T LO ""

177

I
\~

1

Slikn 8.14 Spuljlli iz.~lcd kol/a .m c1ekJrodul/lu

Sliku tU 5 l'opreclli presek k1'lll cleklrodc i izvllcelli IIIll el{lk .m clektrodt/l/lt/ 1. ft/ Zll e c1ektrOl'e; 2. Nt/lta e/cklroda 3. izu laciolle plo!':e

Vod a koja se na lazi u ko lill mora se razmc njiva cima IOpl() l..: raz d vojil i u d v()d e koja cirkulise k roz g rejna Ida. Pod aci 0 od n:d c nim kOllovima ne kih d o m a~ ih proizvod ilca (" I:a bri \.;a ratiij a lo ra i kOllova ' - Z re nj a n.in. ~np o' - I'k ograd. 'Zavarival:' - Vra nj c . "Ju go icrm" - li njil a nl') prilozeni Sli na krajll ovog poglavlja.

8.6. TOPLOTNO OPTERECENJE KOTLOVSKIH GREJNIH POVRSINA
Pod lo plo lnim upt e rccc njc m ko lla, po drazumeva se d e kli vll ll pr..:da la lo plola radno m Ouidu koji sloji na raspo la ga nju za Ira ns po rl prc ma pOlrosacima . O na sc izraiava 1I vidu srcdnje vrcdnos li svcd e nc na jcdinicII zagrcvne pov rs ine \.; () ll a. Z ahva ljujuCi c(e klu zraecnja pla me na najvece o plcre~c nj e imaju pllvrsinc 1I ko mori za sagoreva nje. Po napllslanju loz isla dimni gasov i. c ija te mpe ra lura o pad a. pre nose lo plo tu iskuljuCivo konve kcijom pa lo plo lno o pl e recc nje o r ad a tll \.;o m s lnljanja gasova pre ma izlaskll iz kOllil. Sva kilko da turblile nino s lrujanjc o mogllCava ve ci

cfd;a l prc nosn lop lo le i dnprinnsi vc.:ce m slepenu kuris nosti kn tl a pa sc konslrukl i\. nim rde njima Id i vc':e m slc penu lurbu lencijc. loz i s t e dodat n e povrs i ne
1\

----,~
~

3

N

E

-.
120
c------

\
- - t--

Q)

c
'VI '-

0

>

100

-

.-

0-

Q)

.
80

~-

...,
C
Q)

'01

4 ~ -- 1\

.Q) ..,
Q)

c

60 -

'U
Q)

'Q)

'-' 0-

0

40

., V I\; ./ I, f,2)
i',

• ~ r '

I

-

~-

----

_ . - - f---

prosecno
..-

opterecenje
m

:.
I

, "-

.
........ ' ,I

20

t--

l\. ......
o
20

- - -+"-.e "

'

-

,( 3

- - - 35
W

....

kW 2

.0) ~ ~
40

-,

.-

- -80

--

-

i- 22

m

kW 2

""""
100

8

kW

0

2 m

60

grejn a povr s ina kotla u

%

S lika 8.16 Pro.\'CblO /oplo/,/O op/crcccllje IIrcjllih povr,l:illa II livCIlOIII kot/II J. livelli ko/a o rilJliji!l kO/l.\'lrukcija 2. livelli ko/ao lIlodemih kOllslmkhja sa prirodllOIll prolllajulIl 3. livelli ko/ao mudemi!. kO/l.\'lmkcija sa lladpri/iskol1l

Na slici fU6 prikazan je 10k lop lo tnog op lercec nja po vrsi nn u live no m ko tlu i I" za kOllnve sta rijih i mode rnih ko ns trukcija uz prirndnu promaju i nadpritisak. R aspll dela op lercec nia lI l':c lil': nim kOllovima jc slicna . ali sa vccirn vrednostima u prvo m dc lu grcjnih pnvrsina. a nizim u krajnjcm.

8.7. GODISNJE OPTERECENJE GREJNOG SISTEMA
Kapacilcl kUlla jcd nug grejnog sisle ma odred uje se spoljnim proje ktnim uslovirnil, c1;lkk za vrlo niskc spn ljne te mpe rature koje su ekslrernne i javljaju se retko. sarnu 1I

8. KOTI.OVI

179

nckoJiko dana iii cal-. u pe riodu (lei ncko likn cilsllva. '1(1 praklicnn .r.naci (hi kolao II loku najvceeg elela grcjnog period a radi pod tl e limi cnim (lplcr~6cnjl' m od llkn GO% svog !;ap.aeil e la pa se kod modernih kOllnvskih knnstrukcija razlika kllrisli za zagrevanje top ic pO lros ne voelt'. Nil slici R. 17 prikazann je opten;ce nj.: ko tl a lokom gn:jm: sezon.: otl 2:10 d imil sa najnizo m spoljnom tc mperalurom od - 15 " ..

- 15 - 10 -5

gou
Q

;ft.

lOa

__ ._._0_.

maksimalno opterec e nj c

.--- .---.--_.--- .--

Q)

3 kC' t 1a u pogonu

-0

80

g

~ 90
0

u .,
~

" '"
~

'"
~

0 5

70 <=
0

.

:; 80
-" 7Q
.~ 60 <= Q) ' U 50
Q)

0

2 kO l I a u

-0

60 ~

'"
~ ~ ~

,
.@
I I I

I I I
I I

, , , ,
I I I

pogonu

~ 10
Q)

50 '"

~
Q)

40

E
~

" 40 ~
Q)

~ 30
0

.~

'<= "
0
~

15

. ....L-.r!-.~ . - . --1(1) , '0 'I I I I

~

1 kotao u

30 ~
Q)
~

, ,
I

I I

I
I I

,
I
I

I

(i)

0.

20

20
Sep /.

OKT.

NOV.

DEC.

JAN.
'V

FEB.
230 dana

HART.

APR .

HA.!

grejni per i ad

Slika 8. 1 7 Godi.\·lIje optcreeclljc gmpc od tri kotla 1. - 2W/o optercf:cllje ( 35 dall a); 2. - 40'10 optcrcecllje (50 dalla ); 3. - 60% opterecellje (1 10 da lla ); 4. - 80% opterccclljc (25 dalla); 5. -100'10 optcrcccllje ( /0 da lla)

=

Da ko tao ne bi II vecc m ele lu grejnog pe rioel a rael io ela le ko ispud wog nomi na lnog optcrece nja i uslcd loga bio neeko no mi ca n II radu . vt:l icin a lo plo tnog ka paeil e la izabm nng ko tla se IIsvaja ispoel izracllnatog. pa ce se II pe riotlll na jnizi h spo ljnih le mpe ra tu ra ko tao ko ris liti sa preopt e rcce nje m. Uko liko se rad i 0 vcCi m pos lroje njima . cko no mica n m d kotla rnicc se pos tiZe ugradnjo m vist: ko tlova a op tc rcce n je raspmt: duje pca leci klimatskc lIslovt: pod ne blj a. Mo ko tlarnica ima dva ko tl a. u nd a obicnu jetl an pokriva 60% maksima lnih po treba a tlru gi 40% i ukljncuje se sa mo u pcrioclima najniZ ih te mpe ra tu ra. U slui:aju kada ko tl a rnica ima tri kOlla. moze da st' lIsv0ji da syaka jctl ini cil zadovolj ava treCi nu maksima lnog kapacite ta grejoog siste ma. 05nov no op tereeenjc prihvata jeda n, dok se lIklju civa nje os ta lih ko t1ovskih jed inica vrsi prc ma tre nutnim to plo tnim po treba ma s to se najc fik asnije ci ni prace njem spo ljne tempe ra ture.

8.8. SIGURNOSNI UREDAJI
Sve kOllovske jedinice se obezbedllju sigurnos nim uredajima koji su pril agou eni rad nom flu idll ka tla. pa se razlikuju uredaji za vode ne i parne ko tla ve. Za prve to Sli e kspanzion i slldovi. a za druge sigurnosni ve ntil i iii adusne cevi.

I so

n.Todaro";" PRO} l'Xro l ·~I.v} E POSTRO} EN}.'! ZIt CENTR·1 '-NO G RDA NJ E

8.8.1. Otvoreni ekspanzioni sud
Kotlovi koji rad e sa loplom vodom osiguravaju se od poveca nja pritisb koji naslaje zagreva nje m vade. Os iguranjc jl: pomoclI olvorenog ekspanzionog ~lIda koj i prima povecanje zapremine vode koja ispunjava kOlao i ceo grejni sistem. Voda ima najmanju zapreminu nil lemperaturi od 4 °C, a pri lOO "C poveca njc v()lume na je za 4.3 % . Pre ma tome, velicina ekspanzionog suda se izracunava prema lIkupnoj zapn: mini vode u kOllu. grejnim te lima i cevovodima celog grejnog sistema:

v = 0,045 . ~'()([c

(Iilaril)

gde je V,t>k' zapremina vode u celom poslroje nju . Medulim, tilkilV na cin dimcnzionisilnja Irazi odredivanje zapre mine vode ne sarno II kotlu i grejnim tt'lima vec ill svakoj cl:vi i cevnom prikljucku, slo je zamasan pOSilO. pa je prorilcun suda podesen loplotnom kilpacitclu kotla Q(W) i vrsti grejanja: Rildijalorsko grcjilnje Padno grejanje G rl:janje konvckt o rima

v = 1.2 -1,5' Q. ]0- 3
V=l ,5 -2 ·Q· 1O- 3 V = 0,5 -O,8'Q' 10- 3

(I) (1)
(I)

Ekspanzioni sudovi malih zapremina su najceSce cilindricnog oblika (slika S.lg) i pos lavljaju se u horizonlalnom dok se veci ugraduju u vertikalnom polozaju. Uslcd stalne promene nivoa vode u sudll i naizmenicnog kvase nja de la slIda vodom a polom dola7.enjcm u dadir sa vazduhom, postoji pojava korozije, pil se sud pocinkuje. E kspanzioni sud se prikljucuje sa dye sigurnosne cevi razvodne i povralne a snilhdeve n je i prc livnom i "odzracnom" cevi koja sluzi za odvodenje vazdllha koje Sll najccScc na jed nom isto m prikljllckll . One osiguravaju da se ne ispuni ceo sud vodllm \;;to i odriavanje almos(crskog priliska u sudu. Mora postojali i poklopae za revizijll kao i kra lka veza izmedll razvodnog i povratnog sigllrnosnog voda radi obezbedivanja stalne cirklilacije vod e kroz ove cevi, 510 je od znacaja pri niskim spoljnim Icmperalllrama, kilda bi 1I mirnoj vodi moglo doci do njenog smrzavanja (sUka 9.18). Izmedll kotla i ekspanzionog slida nesme poslojati nikakav zaporni organ da bi se osiguraln dil vode ni pros tor kotla llvek bllde II vezi sa sudom. Zatvoreni ekpilnzi o ni sudovi se koriste kod vrelovodnih kotlova. U njima je ugra de na e1asticna membrana koja rilzdvaja vodeni prostor od de la suda II kojem se prolivpritisak odriava nekim inertnim gilSOm. Postavljaju se neposredno uz kotao pa su im kratki sigurnosni vodovi. Olaksana mll je ugradnja i jednostavniji su za kontrolu, sto je llcinilo da se d imas primenjuju i kod toplovodnih kotlova. Za lvore ni e kspanzioni slldovi osiguravaju veec pritiske pri Kojima ne dolazi do kljucanja vode a li vrlo visoki pritisci ogranicavaju njihovu primenu. Zbog povisenih te mpera tura mora se vodili racllna 0 izbom membrane kako ne bi doslo do nekog osteee nja. Sud je obezbeden i sigmnosnim ve ntilom za slucaj pr~koracenja pritiska it

8. KOnO!?1

181

polozaj me mbrane je obavez no horizont alan u cilju njc nog ravno me rnog optcreee nja (slika 8. 19) i lIsled toga duzeg trajanja.

7

6

5
Slika 8.18 Otvorctli ckfpanziotli .\"IId (1. slui; 2. izoiacija ; J . iziaz vuzd;t/ut ; 4. prcliv; 5. sigllrlloslla puvrailla CCI'; 6. prigll.l'C/ljc; 7. cirklliaciullu CCY; 8. sigllrllo.m a razvodlla cCY

M.mb"n.~ . 3
A.zolnl JlSluk .

o
Slika 8.19 ZalYorclli ehpullziolli s/ldoYi

Kao gas koji odriava ravnotdu pritisku radnog f1uida najcesce se koristi azol. Kod manjih instalacija sa toplom vodom gas je pod stalnim pritiskom. Kod vecih kao i kod vrelovodnih sistema pritisak sc odriava i regulise pomocu kompresora a zavisno od temperature vode. Ovi sudovi se ne koriste za kotlove sa evrstim gorivom jer u slucaju porasta pritiska i temperature u sudu iznad dozvoljenih vrednosti i kvara sigumosnog ventila, rad ovih kotlova se ne moze tre nutno obustaviti. Zatvoreni sud je delimicno ispunjcn vo-

182

13. Tor/orol';'; paOJ/o'I \TO.:-INJF. POSTROJENJ,I 2.4 CI"NTRrIl., 0 GRDANJE

dom a zap re mi na Vs s udn mo ril prilwilliti povecanje vo lu me nn od nekih mi ni maln ih (Pm.1) do maksimn lnog (PIli"") pritiska. Vs se izraclInava po mo cll formu le :

Vs = V . _--,P,-,llC lI '"" X _

_ ([)

(H. I )

Pili" - Pmin
1I

kojoj je sa V oznai::e na lI kupn a ko li i::inil vod e u ce lom gn:jno m sistemu .

8.8.2. Sigurnosn i vodovi i povezivanj e ekspanzionog sud a
Sigllrnosni vodovi kojimil je obezbecle na veZil iz me du kot lil i ekspa nzio nog sud a mo raju bit i lako lIgrade ni dil se veza ni ka kvlm greska mil iii s me tnj ama ne moz..: prL' kinu t i. Kod insta laeija sa go rnj im rilzvodom razvo dni vod je istovre me no i gl'lvna u ~­ po nska verti kil la grejnog siste ma. Ovaj vod iz laz i iz najviSc taeke ko tlovskog pros lo ril do k se povrat ni vt:zlIje II niljnize m njegovom deill . Pri tome treba obezbediti ko tall dil pri powca nju priliska ne os lane bez vllcle. D ime nz ije cevi mo ra jll da o moguce nes me t,tllO struj il nje f1u ida tako dil II kU lllI Ill' dode do povec<l nja prit iska rild nog [Il1id il izna d dozvo ljenog. Najmanji pre6nil; ovih eL'vi je 25 mm a d imc nzio nisil nje se vrsi prc m<l n.: lacij <l mil koje lIkljll i::Ujll kap aCil l'1 ko llova Q(W) : Razvodni votl Pov r<l tni votl

DR

=

15 + t,5~Q kOll" / 1000

Dp =1 5 + 0,91 ~Qkolb /1000

U kn likll Sl: jetl a n pil r sigllrnos nih voclova koristi 1I pos troje njll sa vise kOllova ko li i::ina to plOIl.: Q prl.:dstav ljil zhi r kapa c.:it e ta w ih kOllo va. LJ sl1l6ajll Ll tvo re nih siste ma greja nja cirkulacio na pumpa moze se lI gradili is[m '" sa lTIog ku tl a iii Ollma h iza njega, pri ccmll se rilspodcla pritiska pril kti6no m: ml.:nja. Povo ljnije je d i'! se s obz iro m nil trajnos t pllmpe d a sc o na ugradi II vod ni7.c le mpc rillure. dak le isprccl ko tla II povra lni ccvovod. Pre pllr1l611je se da visina o lvo re nog sud ;, iznad najv is..:g grcjnog tcla ocl gova ra napo ru pumpe ka ko nl:: bi tl os lo tl o s lmja njil S; Imo u kra tkoj vezi ko lao - ekspil nzioni sutl us led milnjl.:g otp o ra u njoj. Ina6e Sil m Plllo7.aj ekspa nzio nog sud a ad presud nog jc uticaja na ras podc lu priliska 1I sistl.: mll g.rc·janja pa se 0 lo me mo ra votlili racllna (vidc li pogla vlje 14).

8.9. ARMATURA VODENIH KOTLOVA
Porctl sigllrnos nog uredilja. vlldcni ko tlovi S li s nabdeveni i odretleno m o prCm()nl iIi lzv. armatu ro m koja o moguc;lVa priprc mu ko lla za pogo n i pracc nje njegovog rilda. U il rma luru spatl aju sla vinc za punje njc i praz njenje. hidromc lar, tc rmo me lar " kod kotlova na ugil lj i regul ato r sagorcvanjil. Siav ina Zel ispuslanje votl e je u najn iZcm dclll ko tla a kod dvocle lnih ko tlova mdaZl.: se i dve oVil kve slavine. Uko liko cevi grejne instal<lcijc ima ju nae po lozajc od 1; 01 -

Ii. KOnO I'"

',V3

lovskc slav ine. mora se poscbno obez bedi ti pra7.njcnjc tog dela ecvne mrcze. Punjcnjc kotla i ec lag grejnog sis tema se vrs i s lav inom koja jc u hlizini kotla i koja sc nesmc otvara ti kada jc u to ku pogon , dll 0.; b i doslo dLl ko ntakta hladn c vodt: sa vrclim grejn im povdinama kotla i mogll cnos ti njih ovog prsk anja usll:d kr'11ickih napreza n]a . Zit kontrolll pllnjcnjil instalacije vodom koristi sc hi drometar a zagn ;va njc vode se prati pnmocli tc rmo mctra. knji sc ugrad uje 1I ra zvlllini ccvovod . Kori sno jL' pre:: dvi cl c ti i jcdan tcrmo ml:l a r 1I povratnnm vodu kako bi sc p ra til a raz lib razvoclo.; i pov riltne tt:mpcrat1lrc vocle. Pri silgo rcva nju cvrs tog goriva na jt dc jc rcgu lisanj c temperature vOlk; 1I sis tcmu, zbog otczanog doz iranja ko lici nc lI glj a za sagorcva nje, s to Ilije S III caj sa tecnim iii ga sovitim go rivo m. Za to sc primcnjujll rcgulat o ri promajc koji direktno lIti cu na int c nzitc t sagorevanja u loz is tll promenom ko li cinc val.clll ha prilvaranje m iii n tvilranjt:m vrat a na o tvOni loz i!;ta.

Slika 8,20 Regulator .I'agorcvallja vodcllog kot/a (1. opmga; 2; pOlllgll; 3, lermo.ftat 4. lallae za koji .I'll zakacclla vratll loi.i:fla)

1114

8. T",lo",I';( PROJEKTO I'ANJE POSTlIOJF.NJA Zrl CENTHALNO G I<EfA NJE

Rcgulillor jl·. II slva ri . lermostalska cev kllja jc pnl op ljen a II vodu koja ispunj ava Kolao. Pri pO \:Canjll le mpe ralure izdiz<: se dcs ni krak njcnc polugc pri cc mu se SPll ~­ la levi. 0 koji.ie zakacl: n lanile veZil n za vra lil loz istil . Lanile se SPll SIil. vra Ia za IVi I raj u. a kolicin;1 vazd u ha za sago rcva nje se sma njlljl" Reglliisa nje pro maje moze bili i plllk ~ av;lI1jL'm vdic im; o lvora na dimno m kanaill .

8.10. OSIGURANJE PARNIH KOTLOVA
l'il rni knll11vi se lls iguravaju od prckoraccn.ia prilisa ka. Kod parnih knllov;1 vis!) kog p ri liska. (na llprilisci iZIlild 0.5 bar). obezbcdc njc se oS lva rujc pomocll venlila si gurnos li koji sc o lvara na o urcde noj ve licini priliska i propusla parll II almosfcrll Osiguranjc piHnih kOllllV:l niskllg pritiska sc ll glavno m v rsi po mocll odllsne ccv i (s lika 8.2 1 ). l'iji .ic kraCi krak "a' powzil n sa pa rnim proslomm kOlla i kllj a ne ma nikak av za lvaracki orgiln II svOjllj \ocz i sa kOllo m. D llZi krak "b" je poveza n Sil z;l.~ tiln a m PllSll lIom kOjil .~p rccava gllbilak volle pri prodoru pare iz ka tla ka da se II nje mll prckoril l'i prilisilk . .

ffi

II

P

I
.-

lI Pk

liP k

~--------=- ~~
~--

t--------- - - - - - --

c

b

--

a

-

- - -- - --

II

-

-

-

j- -- - --Sli ka ,'1.2 1 Odll.rlla cev

Ce v je is punje na vodllm. a visi nska rilzlika vlldenih slilbova llllgovara prilisku 1I kllliu i odr/.ilva pro liv lezll pari. Uz dllZi krak "b" o liu s ne ccvi nalazi sc i eev 'c' m ~ njcg prct:nika k(lja j t! priktjucc na nil nd lO vccoj visini negn ccv "b". Kadn kotilO n(' [il

.11. Kaa spccificni c le me nti u gr~dllju sc vodokaznn 5taklo.. sigllrtlo.:JI ' ' \ \ Slika 8.. taka i parni imaju svoju oprcmu l':iji su ncki ck mcnti spccificn i i rrilagadcni osobina m~ vode nc p~rc. Pri veeim pritiseima kada j. poillga .. o nda ce ni vn vode 1I ccvi "a" da opada i dalje. -'.'15 di u ~v.: tri cc i voda je na istoj visini clak pri pngonll kotl~ uspllstavlja razlika nivoil D. .njc i prilinjcnje kotla vadom llbl:zbcduje sc dvcma shIVinama b~s k~o i U slllCaju ko tlova za vnuu. 8..22 RC~/lialor slIgorcvlIllja pamil! kot/ova (1 . Sl. 4.o I '/ 1. sli ti u nd ll sn ll cev.22 desnn).. Uknliko ovo probijilllje pare nije bilo dovoljnn cia sc s nizi pritisak na pntr"bnu meru . Osigllranjc kotlovil niskng pritiska tak otie mni. mano mctar. vralll kot/a. .ina vceeg kraka ad us nc ccvi je ouredcnil rilclnim pritisko m kotla. t\ko pritisak pnraste iznad uozvoljenog. 2. Jl knja ndgovilril nadpri tiskll p<ln: .. ARMATURA PARNIH KOTLOVA Kao i kotlavi za VOdll. regllialor slIgorcvallja. pa ee doei do procli ranja parl' i kroL glavn u cev cillZcg kraka "b" oci lls ne cevi.: nje n" visina takvil da se ne mozc smcstiti 1I !"otlarniclI primcnjuju se cl:vi iz vise kfilkovil . Precnik odusnih ccvi se u5vaja prema kapilc~tctu kotla .m i vClllil.I l':csto i LVllcna sign alizacija za lIkazivanje na ViSllk pritisak iii nizilk v(}(lostaj. I\OTI . ~ \~~:. J.fa lallccm) DlI/.e biti pomocli s igllrnosnog ventila (slika 8.S.1. PlInjl. spllsta se nivo vodc II krakll "a" i pri prdasku ispod spoja kraka "c" panl .: prostrujati prcma zastit nllm sud II i pritisak ec se sniz iti a voda koja je dospcla II sk uplj al': ronnvo '.

i <1" prs nll ca..x/or(JI'ic PROl E/au I :4 NJE POSTROlENlA Z ·1 CENTR·1LNO GRE/. Ka d a ko tan izgubi lo lik n cl e da nivo o padnc ispod najnizcg dllzvo lje nog. n:dukujc ko licina vazduha 1I loz isnom pros lo rll i smanjlljl' inl c nzil el s~go revllllj a . Z vu cna signalizacij a lI bzujc na e kstremne priliske a ma no me ta r se ugradllj. Da lje gublje njc vode se mora sprecili je r mozr cloci do prskanj" grcjnih povrs ina koje sc prt'grevajll . pa ra prodirc II pista Uku i lI o lazi d" zvucnng s ignal".. njujc int e nzil ci promnje . Zvucna signa lizacija s(' nS lva ruje pista ljaka ma knje su ugrad e ne nc pos redno ispod najnizeg dmvo ljc nog nivo a vntk i iz nad visine vode nog stu ba koj i odgova ra prilisku ko tl a. sc poddava ko nlra lego m.: b ko bi mogao u sva knm Irc nuLkli da sc ocil ava pritisa k..rnim pros to ro m k() lla..- . sa e kklrit· nim se rvo motoro m i d rll gi. s lo se kod kn llov. na i::vrs to go rivo os tva rujc regulisa nje m ko liCi nc vazdllha koja 1Iiaz i 11 pros tor za sa g" rcva njc. Rcglliator i sagnreva nja mogu bili razli cilih ko nstrukcij a: sa plovko m.f Nl fi Vodo kaz no siak io spaja vodc ni i pami prosto r ko lla i pokazuje Irc nulni nivu vode . v..18n 8 . Pri povratku ko ncl e nzilta iz odusn" eev i ii i p ri dllpllnjavanju sVcZo m vodo m lermicka na preza nj a su lakva da do lil/. kod parnih se to cini pre ma pritiskll pare . Nn me mb m null suclu os lonjc na jc po luga koja sc pri pOVl'ca njll pritiska izdizc i p ritvara vrata ko tla splistajuCi ih po mocu la nea nil nae.. Inte nzit cl sagorcvanja Ireba ti n prali tre nllinu potrosnju pare. ca k i us ijavajll. R egulisa n jc sc vrsi po mocu ured aja koji preds lavlja poslIdli poveza nu sa p. T. Spojc nll je sa kot lo m prcko dye probnc s lavine . koj. Z a to se u lakvim slu cajevim obus tavlj a pogo n kOlla kako bi se o hl adio. Regul ator sagorcva nja ima isli za da lak koji ovi imaju kod vode nih kotlova . Tako Sl: lIm. a li link kod vode nih reagujll na po ras t te mpe rature. Zvucna signa lizacija za viso k pritisak se pos tize povez iva nje m pista ljke sa p" rnim pros to ro m ko tl a tako d " pis la ljk a reagllje na odrede nu ve li cinll pritiskil pare.

Q 'l(rc Kolno iz oye scrijc j t: dinmocc l'ni kol. dozvolieni pritiS:lk slepcn korisnosti OSNOVNE DlMENZlJE KOTLA 3 Il8 1200 500 1880 1300 525 A [mm] B C D E I I 1400 555 750 1600 625 tiOO 2020 1700 670 1800 720 "'f-. lop/ole radi do bi.f41 rciill10m f<Jd:J WI70 C." KOTU JI-'I iS7 1- . predvideni Z. 200 r...\ .~1njn topic: potrail1c vode.'· 1 .rruisilfl ZJ sllgorcv:mjc: lccl1ih i g nsDvi(i/J gon'i'.m/(: wai e se ugr.! m oei' ud 41 (}(X) U /kg oc1Jrosno 35{)(}() U tni.1rni k0(.uci k:l0 do duln i izvDrc:nc:rgijc Uz od.' do nje (vp/o/m. milksim:Ul1c tt:!l1perolUre i mdl10g pn'tii k n do J bar. Nt ' poscb. Grsc Ad.. Kmjac • • ul.1n Zllhttl' Illogu S I! uSJ .'I yci lIJje man/ih poslo vnih j s(~1I11bem11 ploslonj:..ovor.1O kvm..OGRADNJA 11210 Beograd.1j·uCc WIIellt! kama so izriJdujc kilO p.10 mdJlOg po'lisk.> TIP 0 KOTI.5 b:lI: U abc: "urij. MAG r. telll1it kc komktcristike MAG kW bar % MAG r.. MAG MAG <'6 25U tQQ!otni kapacitct <'1 50 75 100 150 .'.dili izmcnjil'1'1(... ? MAG r.ijaflovic!a 27 pp 13 . K otlovi i'z :«"'njc /YfA G -G s u lop/Dvadni koliovi .diti clekllu gn.1 do 0.

2560 L!§O IL"O 'p TIP 0 KOTLOGRADNJA 11210 Beograd.'\kL~ri s l i k e fo.7k~Jne tc:znfVr.\"() /.l rcziflwIII m da do 90!ifJ "C lu. ti l'ock'l1ol11 prostol1J.. iz senj"c: NfAG-R !iu top/ovodll.'l do J bar.1: drvT1I71 ipoljopn"'~rcdllih ofpad. ~I.000 2L~ 3200 C D E F I :mo I 960 ~ ""':... Ko/:IO iz ov:. R1:JASJI: 1 -.. Todof(J\'I"( PROJEI\TO I':-1NJE I'OSTROJI. S.:.v. 1 i'A CEN"! 1{ ·I1.1 s/1.\G I ¢ hl\ i~ kc k ar.·\G R~ top/olni k:lp. '!:l pp J3 . kat/oil..lgO[r. b<X nxib izmcnR u /oiJ. f ad. Kmja~a.\ -- .Jw:~ {If) ..f:mjc: /lwlyib isrcdnjiiJ poslovnih iSlaa!OeaHt prDtSJor:ij:l. IAG R~ I\.7.: gorivil jt: fI.gorc:vnnjc evrs{og goril7l- upIj donjc tOP/o(11" lJul(..t':'G R6 MAG R7 ~I.0 CJO 1110 1040 640 ()()() 740 900 1900 IlOO l360 I-.?k.1n Z.iC i f'adllog pn'tisk.volje ni pritis:lk s tep!! 11 kori snos ti bar % 76 1350 1250 600 A OSNOVNE D IlvlENZIJE KOTLA [nnn) B 1420 1330 700 1J1O 2200 1770 860 1560 2600 :.188 lJ. dobji1JlJ~1 (ople pouosnc arodt:.7D k otJstruis.vl. uL Grge Adrijaopo::.)fll S.I nc:pokrelnoj r:evnoj rm 'nvj hMdclloj FcS(" rk£ /\~'I pOSeb'111 z:JhfeV Dlog u se ugradili c!c:k lro grcj:'/{!i low dud:ltni izvor cnergljc FIJi Qmc"jivac trJpio(c:.lf1jr. scnj"e je dinmoccvni kO/. prcdvidcni ZiJ gn.\ Topl ovodni kotao MAG-R " ollvl'.:i ad 16(J(}()-~(XJOO kJ/kg gr:mu/:lcijc ortlh-}'."Icite t kW 50 75 100 150 3 :ltl I 350 /iOO :-Su d07 .L·\(j R L R3 MAG R4 MA G It ) .ock.

lD Z:l svoj F:ld koristi e/~klIicllu cIJ.'Jtulc I/O i mon08 pI ia's}(.: m:I1IJi71. To JUU h J" J~U 'IX ':.!1M) V"':I' T5 '..O IIJU 'I')(J Y4U I: . ul. T7 ~IJU \iAT T~ "T\' bUU ~:~I: SIXI 15u )lJ(} vA... pn: dvitfcni ZIt l.! ( 1)( 1 )()41 ~ Y311 )hU YJU ~ /oIU b~" (HI] oW 1)11 X) II ~ llJ.'O/. .. II tl vAT T2 IIX' V": I' 1' 3 VI~~I' '." ~ hU U~U y ~(I 1lI'!!1 I :'XII II 'AI I I lKK) IIUU X)" 1) TIP 0 KOTLOGRADNJlI 11210 Beograd.1..rni""jc. _ .) 9OI7U -c.·rgi j u.l do (.! IJU /)0 mu lI.nlll:lpOII k\l: ba r V 'Y. ~c Ichnickc kamktel istikl! "-(\' btl topltltnl bpaCllc t dozvoll COI pnttsak P11k l llU.oI'/ 1. A. Grgc "<h ij:lI\ovic'o '27 PI' 13 . 1l111J.- 1--1 a • (.g KOTl.d. 'J' I I IlKK) S ICPCI1 Imnsnosll ((uU ON ) " jO )i') OSNOVNE DINIENZIJE KOTLA llnmj I c SI D t: J' &'<(1 . Krnjac. srcdl1Ji'" i ved/J poslovlJih i s/flmbenih prns/m ij.lU :.IU . 1 --- -- h Kor/o\'!' iz senft: \lA T~ T SlI fop/()\Iodni kvlkwj "':I rdimom md.'\ ... {):tr ...'.simIllIlC I Clllpc:r.:'u vA .

\ ."..ni"c it.0' S. Jrt l)C11 kOrlSllosli bar % A 6 90 1YlXI R50 ICHO 9511 SS 200() 9!XI 1700 ItXXI 87 ::!.J/ur'. tdllllcke ka r:lkt .UO IJOO dOi:voljcl1 i ptitiSilk. ru" 70 cC.'ilJljc..1donie rup/(J /fI(: nJOci od . kOJ1slruis:w 7. m..lmbr. t K su lop/ol'Odni kotlovi 5.. __ .'ufljilJ pus/vl"nill i ~1..--- .'ldllOy p(i'/~'k:J du 6 b.. i.\'" I Il AK ~ II A~ :.7 sl(.: -"crilL' H.1 dl'c prnm. i s/ c .: m:m./f:. ." cihi.350 1350 21:)1) 14511 ~50 uSNuVNE DIMEKZlJE KOTlA [mOl'] B C D E IJ50 ~30 15511 IjflO - I 7f)f' 1050 :250 ] i I I ~ TIP 0 KOTLOGRADNJA 11210 Beograd.-.O/. .1Xsim. p. /I.i7..IO iz on!' sc. ItA"''' kW :!Ot ) olKJ (.:l'isl ik.llnc lcmpc:r:llun: JJ(J' e i 1..1 rcti... K O(.70 S.1fOI t:VlIl1jC tC(:lIog ilili J. .1. K rnj:l¢..mom r:Jd'. ul.::J:>'{1\ gmi" .: l oplCl ini k:'p:1CltCl 11 . -" -. ". c:d"iuc'niz. Grgc Adrij~lH)\\ica 27 Pi> IJ .100 1- . " _ _ ___ Kntlm'i i. ':: I 'ode:.JI(}(XJ kJlkg odlloSl/v JS(X)(} J.. c __.'Ir.IUh proj'{onj:'l.drict1. ' . " ..

~ ' (c!" ._-. . '" . 0plala Oznaka peei Broj tlanaka Kapaeileti (kW) Cvrsto gorivo ouiina kolla L rnm MR·6 MR·7 MR-8 MR·9 MR· l 0 MR· 11 6 23 . 7GO 84b 920 ....u bateriju taka da prema potrebi rade pajedinacna iii grupna ... Vrala pepeljare 2..---. Vrala ubaeivanja 5.~e'" 6 7 ~ 0 ]9 6 l5! 1..-.izraduju se i sa bojlerom za taplu patrosnu vadu sa oznakam MRS.kotlovi rade kao toplavodni.- 680 --.4 35.za potrebe ve6ih kapaciteta ad datih u tabeli. 4 1-. .ZRENJANIN 560 ..520 7 8 9 10 11 600 _.N KOTI .. Prikljucak za regu la tor promaje R 3/4 4.--.~---. .OI"I 191 LlVENI CLANKASTI KOTAO ZA ETAZNO GREJANJE ZA CVRSTO GORIVO "MR" FABRIKA "RADIJATOR" . Prikljutak za razvodni vad Rl 1/2 8.. -"" '/ 8 ~~ h. . Prik ljutak za poyra lni vod Rl 1/2 7 . S iavina za punje nje i prainjenje kotla A 3/4 3 .3 3 t ... r' '" '< '" ( <:) x: .-.5 43 .. katlavi se mogu vez·ati ." J ~ j 2 o W 0 ~ . Dimnjaca 6. statickog pritiska do 4 bar .kapaciteti se odnose na ugalj sa Hd = 17000 kJ/kg .-.6 _ . .5 39.3 27.

9 230.'/ilSTA ~ OP.2 424.0 347.kapaciteti se odnose na ugalj sa Hd = 17000 kJ/kg. ako se loze kvalitetnijim ugljem kapaciteti se srazmerno kaloricnoj moci goriva uvecavaju . ..t-..6 315.kollovi mogu raditi kao parni niskog pritiska do 0.•.7 243. . r I I I .625 1.7 210.' -r I I ~:It.6 48. .2 394.5 koks 182. I " I 1 . ..7 300. ' ..1 276. -. 1 I I I . L _ _ _ _ :: il6Z .4 25..1 259.9 39. I.4 235.~ .250 1.8 276.3 316. .375 1.3 259.875 2.-L .3 240. : /I I ..za staticke pritiske vece od 3.1 34. .-I.3 205.3 370. 'I' 1 .8 Para mrki ugalj 127.9 164.kollovi se mogu vezati u bateriju tako da mogu da rade pojedinacno iii grupno do 12 komada kapaciteta od = 4000 kW .LIVEN I CLAN KASTl KOTAO "NEO VULKAN NV3" ZA .... .2 mrki ugalj 145.-J.5 bar iii kao toplovodni do pritiska 4 bar .000 2.6 371. .•. .125 .3 289. 'I I I ..6 202.voda. 1 I I I I I I I I I I I I I I I I 'I " .x. _ L • .5 bar a za toplovodne instalacije centralnog grejanja potrebno je ugraditi izmenjivace toplote: para .8 183.4 262.2 160.125 1.__ Kapacitet kotla (kw) I I J .2 193.1 '··( ! I i iiI I i ~i( - .8 42. .500 1.2 451..3 324.8 296.voda iii voda ..ZRENJANI N a :~I rm . I I I I : I j" 1' ..I i : ~ last.7 45.5 mm 1. " " I I I " " . ·:· . ~.0 36.3 343. .2 31.750 1.0 277.IVA FABRIKA "RADIJATOR" . Duzina (L) Voda koks 208.3 28.3 Grejna povrsina m' 22.0 253.4 221.2 226.2 397 . It · I I .7 144.7 177. r =-=. .000 1.

9 407.7 285. TEGNO I GASOVITO GORIVO FABRIKA "RADIJATOR" .5 242.kollovi mogu raditi kao parni nlskog priliska do 0.3 50.2 375.0 328.3 69.8 678.0 289.1 m' 27 ..8 220.2 37 1. 222 .3 324.1 3 4.4 642.~ . .7 360.7 506.5 415.6 177 ..4 593.kotlovi se mogu vezali u bateriju tako da mogu da rade pojedlna~no iii grupno do 12 komada kapaciteta od 5700 .4 536. 1\(17LU I··/ / QJ SPECIJALNI LlVENI GLANKASTI KOTAO ''VULKAN SUPER· VS" ZA GVRSTO._- '''0 kapacilel (kW) voda lecno i ga • . polrebno je ugraditi izmenjiva~8 topiote: para .0 sadriaj vorJe grejna (I) povrs in a ____________ .voda iii voda . _______ .8 438.0 501.1 mrki "galj 177 . gor..8100 kW. ZRENJAN IN ~ ______ ~ '~ Il.9 301.. za stati~k8 pritiske vece od 3 bar.2 198.5 562. 1 284.0 395.7 425 .7 572.2 253.6 227..9 393 .7 466.1 276.5 bar .5 46.3 307.9 57.:. 1 72.0 345.3 252. gor.8 202.~------- mrtsa para l ecno i gas..9 voda 640 710 780 850 920 990 1060 1130 1200 1270 1340 1410 1480 para 380 420 460 500 540 580 620 660 700 74 0 780 820 860 kolla cca (kg) 3660 4020 4380 4 740 5100 5460 5820 6180 6540 6900 7260 7620 71180 duiina kolla L (mOl) 983 1108 1233 1358 1483 1608 1733 1858 1983 2108 2233 2358 2483 .vOda.4 mrki ugalj 155 .7 42.1 263. 254.5 450. 1 3 15.5 65.6 350.5 bar iii toplovodni do priliska 3.za toplovodne instalacije centralnog grejanja.9 400 . 1 607.2 475.S.6 326.9 376.kapaciteti S8 odnose: na ugalj sa Hd = 17000 kJ/k~ na tetna goriva sa Hd = 41000 kJ/kg i gasovila sa Hd = 35500 kJ/Nm .7 6 1.3 31.9 38.0 53 1.7 469. u zavisnostl od goriva (~o iii te~no) .4 351.3 430. 1 53.

" PIIO//:'i<TO I :tS/1' POSTnOJl'..15 T -17 T-19 3 4 5 7 9 17 .ZRENJANIN ~) J----rt-r iiI I' .\T/I.TCH/om". ~ QI I r---- . . kotlovi se mogu vezati u bateriju tako da. rade pojedinal':no iii grupno .31 32-38 39 -49 50-60 400 500 600 800 000 125 125 125 125 153 . I -' .. L -' Oznaka kotla Broj clanaka Kapacitet KW L (mm) 0 (mm) T-13 T-14 T .I LNO anD. prema potrebi.·IN/1-" LIVEN 1 GLANKASTI KOTAO ZA ETAZNO GREJANJE NA LAKO TEGNO 1 GASOVITO GORIVO "TERMIK 1" FABRIKA "RADIJATOR" .kotlovi rade kao toplovodni./0-1 B.. statil':kog pritiska do 4 bar.za potrebe vecih kapaciteta od datih u tabeli.24 25 .--' V) V) . J :2 . .-0 ~~~ I .\~A tc 1 CE..J L . .kapaciteti se odnose: na laka tel':na goriva sa Hd = 41000 kJ/kg i gasovita sa 3 Hd = 35500 kJ/Nm .. L. ~ o I .

0 988.34 1.vada ill voda .70 1.608 0.88 1.0 872.944 0 .902 0 .5 bar.0 1047.0 bar .0 1163.0 1279. .kaUavi sa magu vazali u balariju laka da rada pajadinaCna iii grupna do 8 Kam kapacilala ad 10230 kW . KOTLOVJ 195 L1VENI tLANKASTI KOTAO ZA TEtNO I GASOVITO GORIVO "GH-7SR" FAB RI KA "RAD IJATO R" .0 930.860 0.15 0.vada.79 1. na le~na gariva sa Hd = 41000 kJ/kg i gasavita sa Hd = 35500 kJ/Nm3 .650 0 .za laplavadne instaJacije centralnag grejanja.5 bar.kallavl magu raditi kaa parni niskag priliska do 0. broi clanaka n .986 1. za stali ~ke prltlske vece od 2.0 698.112 3 200 34 30 3660 3890 4120 4350 4580 4810 5040 5 270 5500 5730 5960 - .0 640.16 1.07 1.028 1.06 2.25 1. iii kaa laplavadni do priliska do 3. 8 18 0.0 756.43 1.ZRE NJANIN HlS nomina In .0 814 .52 1.0 1200 1290 1380 14 70 1560 1650 1740 1830 1920 2010 2100 2190 2280 masa sa dubina sadri in a sadriina ambalavoda pro stora gasa zom (m ») (m») t (mm ) oko (kg) 940 1030 1120 1210 1300 1390 1480 1570 1660 1750 1840 1930 2020 1.0 1221 .0 1105.070 1.7 34 0.61 1. 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 kapacitet dubina kotla kotla (kW) T (mm) 581.kapacileti se adnase. patrebna je ugraditi izmenjiva~e loplale: para .692 0.8.776 0.97 2.

0 132.2 230. 8. 11 . 12. 3.--. 22. 13. 1B.lOr. 1 l.0 187.:ha elektrieni grejac bojlera sonda termostata bojlera izlaz tople vode iz bojlera ulaz vode u boiler iz mreze TIP KOTlA L. I /.2 187._ I I '" LJ'--j:::J==A~='i rt" ij .2 151. 7. loziste dimni kanal cev za odvod dima izlazni vod (topla voda) povratni vod (rashlladena voda) oplata sa izolacijom prikljueak za regulator promaje prostor za pepeo resetka hladena vodom zamenljiva vrata vrata za loienje KAPACITET ZA UGALJ KAPACITET ZA ULJE I PUN KAP . 2.2 kW 35 40 45 52 64 MJIh 126. II.. mm 1115 1152 1205 1285 1152 H2 mm 801 801 801 964 934 H3 H4 H ZTK 27 32 kW 27 32 37 42 52 MJIh 97.2 108.• . rrm 580 580 580 670 800 H. 9.0 144... 14.. 17.. 16. or/orr"". L=L 2 usmeravajuci poklopac sigurnosni izlazni vod regulator promaje rueica za usmeravajuci poklopac prikljueak za punjenje i praznjenje kotla bojler za sanitarnu toplu vodu prikljucak za odvodenje vazdt.. 4.0 Vh 600 750 750 800 800 mm 637 757 757 822 897 mm 504 519 519 530 697 mm 500 494 494 450 450 mm 1720 1760 1760 1500 2050 37 42 52 . 5. 10. 19. 15.NTR f U. mm 860 960 960 1085 1100 A=A. 6.. 20.-'T. 80JL. .O G I?f:JA NJ J:: r TOPLOVODNI KOTLOVI NA GVRSTA GORIVA ULJE I PLiN SA BOJLEROM ZA TOPLU VODU AI --~ ' --l ZTK @ @ @ 4 13 @ 15 @'rr'iiiXt-n (Qr . 21.-! 1..' PRO} £ I\TO I-: I NJ/:' I'OS rHOJ IoN}.0 162.·I·.

6.j -' I 1 I F 4 j .-{- I --l---r--+t==~ B =::=-~ 7'J'[~ A __ \ Z o I 1. 4. 3. NP 6 prirubnica za ekspanzionu posudu 14 x d 100/d34 cev za odvod dima prikljucak za dovod hladne vode DN 80. .S.! 1 ) . . 5..--_ ~ _ _. 660 185 680 90 25 35 45 100 2SO 3SO 45 95 110 175 362 600 53? 3£5 540 650 650 ti20 714 750 470 505 2JC 250 300 . I\OTLOJ. 4 I \ . 70 758 71ry E 300 395 F mm G ~2 H 0 570 596 675 690 990 1100 kW I mm 145 145 160 217 217 217 mm 107 107 107 110 125 140 mm mm mm mm mm 575 140 635 912 789 ' 900 900 102(\ 1380 1189 1900 1375 mm mm mm 120 140 ICO 140 160 570 13:.~ 0 'I o I I :: _ . \. prirubnica za gorionik otvur za posmatranje vrata kotla prikljucak za odvod tople vode DN 80.. 7. NP 6 TOPLOTNI KAPACITET KOlJONA VODe T1P KOTlA ZSK 25 35 45 100 2SO 3SO OlVOR DIIiNOG PRIKUUCKA OlVOR 2A GORIOHIK A 822 946 910 1042 1640 2150 B C 0 ._ 1--11_ __ I r I ·f _ 6 .."f 107 TOPLOVODNI KOTLOVI NA ULJE I PLiN ZSK E E \ . 2..~ .

TOPLOVODNI KOTLOVI.... regulator izlazne temperature prekidac za pustanje kotla urad 10..2 64. 2.vO G IIr-JA. 3..vJ F. I / o m . 16+ lxl6 L 25 35 50 63 63 mm 700' 550 ..550. izlazni vod precnika 5/4" 8. 4 5.vJE POSTIiOJnil. 5. :F .780' 190 kg 30 31 32 44 45 I 12 12 12 18 18 . 190 700..780 ' 190 700.../' _I 700 -+ 230 h-: ~I r ...8 86. 10 4: .6 PRIKLJUCNI VOO rrvn 2 O~GURAt OltAENZlJE lEiINA ZAPR.:o----. ulazni vod precnika 5/4" 7...... T".190 700 ' 550.. v' -.1 CE.y uvodnica kabla cirkulacione pumpe uvodnica kabla sobnog termostata osigurac dugme za reaktiviranje termostata KAPACITEl ZEK 12 18 24 30 36 kW 12 18 24 30 36 MJIh 43..l OS /3. KOlLA 5. . 470 ---_..TO I·:·I.0 129.ELEKTRICNI ZEK N . odzracni ventil 9. 1 2.. ' CD J. 00 .""--"----l Jl NO _ M ~r' N M ~ ww "'''' N • N 0 N MM 1O . 6 5. 4. L..~ _ M _ M NO _ ~ W W NN o • N N "'''' '-. . TIP KOTLA f=. 6.! ~ oo ~~ . ! uvodnica prikljucnog voda pp.J.~ .\'TR·I/..-. 6 5 ..1 ' "~ _I II ' I <- 5 ( ~'r'~--~--~$~~ ~'~ 1.4 108.lnrOl'ic 1' lm JEJ.'~-' ... - ..190 700.

... ~ll " ..J!i05 . " .. A .6 5 ."" 'w " ... M ..-<1. ~ 9.. " "'.....9 .. 6noga opt.~ . 9 :b5O . .. 11) J<).---""'" .clsuw. ~ " . ~." ...... .... .. .~. ..... " .. 6 HS -Wl . ~ w~ I' :"" $ .". ''''0 ... ' O"glJ~ . •• nJol' ..."00 KJ}h KW mn" A kg -...100 .nla Grejatl N apalnl - -A grupe 1(\'1 . 12~ ." " 172800 8 . ' ~ 11 2 ....ntc.0"""".. 14 5 ..8 KonOVI 199 TOPLOVODNI ELEKTRICNI KOTAO "VEK" - r~:~ no n"" ..~"(iI)tI 2"5'''$6Jr ]OO " . .- ~. '''' .. ........ ... ". • _n. ..00 .-.... ('YL7Tl? •• ~ : n 2"s. .5 'J <J '0 ' ·. 100 .. 2~ ... :N!J... ~ JUGQIBtM Fabrlka radl)a19r8 I klima uredaJa GnlUane . CK~tl00 -KW .' 0'6'G !h9 . .. ' '''S.. 7('() 18 ' ~H~ SIt Ul J....... .. .JS(b. ? .... . 2' . .

///. !O · Slika 9.' ma .. lako rukovitnje. popravke i dmge inlervencije../'/ / /~ ~ ~. .1 Polotaj kot/a /I kallamici (B-. /..1) . L-dllZillll kilt/a) 201 . lako da njihova pn:dnja slrilna bude dob ro vidljiva a wi inslmme nti llocljivi.. O ni sc postavljaju na [undamente koji su odvoje ni od zidova ka ko se ne bi prenos ila bub od oscilacija i same (lscilacije pokre tnih ele me nala 11 slmkluru zgrad e..lkva da jc obezhcd c n nes me lani rad i opsluzivanje wa ke jediniee. Dimenzije ko tlarnice lreba da o mogu Cc nes mclanu monl aiu ko llova..i·irilla kat/a. Kotlovi se pos tilvljaju prcma osvclljenju iIi prnzofll .L + 100 . KOTLARNICE 9. Zbog loga su propisanit minima Ina ras lojanja od susednih zidova. sve zavisno od sirine kOlla 13 i njegove duline L (slika 9. //// ./ / '---L- ·L+6. kod praznjenja si~I.1. KOTLARNICE CENTRALNOG GREJANJA Pod kOll a rnico m se podrazumcvn pose bna prosl o rija u koju sc smdla jedan iIi vi se kotlova koji sluie Zil ce nlralno zagreva njc grejnog sislema. Kadil se ugraduje vise kotlovil ond a su odslojanja izmedu njih l. Fund a menli S\1 vcCih dimenzija od same osnove ko llova i izdignuli su oLl poda i SlllZC ne sarno kao evrsla llsnova za kolao i za prigusenje oscilacija vee i zastilu od prodnra topIc vode.9.

IlV .l cluha Zil silgOf(..reglliaciollll kllll'fI" : 9 . 19 . 5.Va nje.odll...elektriclli kabl. dimn i.re:crvoar Zll gll'-.l:lla ccv. u ocinosu na ho rizo nt a lni razvod ecv l1 e m rczc. .1- .mjc m ko t larniet: se obczlll.1 \ '0 GRElA Nll: 9.fllaZlla vratll. _ 1'0 Ill "~ • .!.sigflmo.razvodfli vod.i.zaWila ad prcpIIllja vllfljlf : 16 .zlLvlitllll kadll) l'rove tra v.. " " . 21.povrailli vod tccuo.)circci iva nju plllozaja ko tl a rniec i illlilj U rm·d"" drugim kao s tn je duzin :.ko da bude s to kr~'. 1. U llci noSll Il a dimnj ak. 6 . 1 O vi II SILlVi SII prin~: .: iii polozaj e kspa nzio nog sud.:dujc po tre bna kolieina sVeZcg vazdllita '" lilldc koj i rad c u kOllarniei a za ko t[oVt: sa pri rou nom pfllrn~j()111 i d ovo ljna kllli. 1I cilju bo[jih tcrmickih u.IIsis..." ko t larn iea sc pos t avlj n U ":l' nt ra Inom delu zgrad c kako bi ko tao imilo s rL ·d i ~ 11 1 11.. aj II zgradi treba dn j.gorioflik.: t"ka v da sc moi. rn i II . !. O tvo r za dovou v~zduhil ima najrnimjll povrs inu od 0. 11..202 II "/".· gor iv. . I' I d ll ka da od go rnjc iviec kotl.razvndlli vod tccllog lIoriva.'·": 20 ..Vi. 1" _ Inzllj na krovu.·.kotao. iJ' i reglllatora. 12 . gllri .1 CE. 14 . do tavitn ie. 1. 1 '01. sme b it i II dircktnnj vczi s" prostl)rijam~ lJ kojima boraw Ijlldi " nj en polol. 10 .: illla ['5 ...\J I.3 rn2 i sn1l"~Ll " .111' vod. i. O tvor z~ pwv. I'OST NOl 1. I. 1.rcgltlatori temperatllre kollll. I 1'.'. V isi na sa me kotlarniec Irchit (I.: oncmogll cc no. lTV Il C mr.::i n.c llbezbed iti ncs ml' ta no dOpr' llld nj. . 1' f{Ol EkTO / : I.I/IWWmelllr.: 13 .1. .lI .: dcfinisa n poscb nirn pmpis ima . -I ..Ii':I · ranj. 8 .WI rczcrvoarolll II zr:radi (Il J( • 1'1 .\'. 18 .·.\ 7 R ·11. ".Ioll"'. Za ko tlove vc [ikih k a p ac itct~. 21 11 Filler 10 Slika 9_ 2 l'odrtllllska kolillmicll 1111 tcello gnrivo .1 pravea./... .. wcZ vilzd uh s.sillflmosflll cev.owctljclljc. travil nje treba pod es iti lako da jc njL'guv" I .! Sill" dimnj ak trcba da illla Stll mimjL: p Wlllcn. po lllzaj klltla sc bira t.-z. 17 .mi vClllil.Z(llVllraeki vClltil. kilo ida za uzi mit pravil .prd.: dovodi iza ko t[a gdc se predgrcva tako da je llsobljc zasticcJ1(} "d It bd nog vazduha .1...2 rn s lobodnog pros toril . 3 . Podrumske kotlarnice Knl larnil:<' 111. 15 .prikljllcak Zll PlllljClljC. " la miec je ina e. 7 . 2 .

o tvo ri za ve nli laciju mor. 20J blizc pa uli . Najmanja povrS ina o tvu r~ za odvud vazu ll hil jc 0.klldll ZCl II(je i vodl/. 2 9.aps(Jrber bl/kc kot/lI .9.po vrall/i .vClllil za prailljclljc.siglll'llo.2 m a pns tilvlj<t se Sill blizc tavanici cimc sc n mogllCav<t najbo lji c fcl. 11.oristi gaso vitu go rivu . (. ~O T'-· l n. Krovne kotIarn ice 4 5 6 I I I 19 I I : I ! ~ to=::?E": - 18 17 16 .ljll bil i na spo lj n je m zidll . 4 .2. 14 11 10 Slika 9. 9 .'od ZlI I/ljc.~ radnoj zap rc mini I. al prnvc lravanja.vClllil za IIlldprili."ivokaz) .mk.dll cvlli rczervoar. 19 . 16 . 5 . 10 .kolao. 3 .Roriollik .fill er Zll I/lje.o t la. o llil rni cc II I. ljll cc njc m odvo d a vode na kanil lizacionll fnfcZlI iii sc II graclllj c poscb na jama cija jc zaprl' mina po praviIn veea ii i j e dn a l.rczcrvollr ZlI I/ljc. . E li mi nisanjc vode iz I.J8 . 2 . 7 . J 4 .siglla illi IIrcdaj.V /C F. I J .3 Krovlla kot/amica (1.I/ivo krova.m a cay. 17 -Ia.ZVl/clla sigllaliZllcijll.razvodlli voti w IIlje. 15 .zulvaracki vClllil.o ll arnicc pri prilz nje njll sistema sc postiLe pr il.fill cr za IIIjC.flcr zu iskljl/civalljc. 12 . 8 .1.pl/lIIPll za I/ljc. Za I. 20 . o jima 5C I.

pa je prosfor I ii smdtaj kOllova do kr<ljnosti ograniecn. Uko liko se koriste kot lovi na gasovi fo go rivo sa prirodnom prornajom koji su osc tljivi na dejslvll vetra kojc jc na krovovima ja kog infc nzifeta treba obezbcdili kol larniClI od prel e ranog prouiranj<J spoljnog vazd llha. . prigusellje buke (dcsllo). Ira nsporl go rivil. kil o i vclii":ine i po lozaja rasprs ivaea.\lJ£ f'OSTROJEVJA %'-1 CF.. Rczerv. le mpc raturil izlaznih gasova moze bili znatno nii. To svc upu cuje na posfavljanjc kOflova u cc ntrak Sll1cSt e nc na krov\I i u 10m silleaj u koriste se iskljllcivo feena i gasovita goriva.fllim pulem i kroz nwJerijai (slilm levo).\ u kojill1a se skllplja cve nill il ino iSkklo go rivo . C irkulaeio nc pUll1pC mogu predslavljati izvor buke kada rade u kavitaeionom rl' zimu iii lISleU dugotrajnog racla kada do laz i do llstccenja Idajcva_ Prilikom slarlllVil nja kolla sUll10vi Sll poslc di ca n<1 glog porasla prilisk<1 i temperature_ Stika 9. pogo lovll slO se podzemni delovi zgrilde sve cd6~ korist c kilO ga ra l. !.:vuk .. znalno vel:i sigurnos ni za hl cvi naroeit o ako sc koristi leeno gorivll.Todoml. Prl'd nosli krovnih kotlarnica SlI: ncpos toja nje dimnjaka eime se postize lIs leda u prLlstnrll i troskovill1a oddava nja .\ ccvovoua pre kinc dovod goriva. pOlrc b<l za dllbrom izo lac ijoll1 od hllke_ 9.! jc r ne pos lllji pol re ba za uzgonskim cfekloll1 Zit slrujanje produkala sagorcvanja .la r za gorivo se nalazi 1I podrtl Il1l1 iii ca k va n zgrilue pa se ono pllmpall1(1 transporlllje dirc klno do gorionika iii do dn evnog rczc rvoOlra smeS te nog u krovnoj ko[l a rnici . Ukllliko Sll gorion ici opremljcni vcntilalOrimit njih llV rad prl'dSlavlja poscban izvor buke l:iji inlcnz il e l u lozislu zavisi od saslava goriV" s mdc.:dvidajll poscb ne PllSlIlit: is pod kOlla. Ccvi Kojima se sprovodi gori vll su povezit nc sa sabirno m poslIcl o ll1 kO .20-1 II.STR-I LVO GREJANJI'. potrcba za dodatnim vodovima / .ic pos lcdica intcnzivnc turbllie ncije go rive smcilc kao i promcne priliska a lozis ill prilikoll1 sagoreva nja . Nlodos taci SlI: oleZana montaza i ocl rZ<lva nje pos lroje nja 1I kollamiei. gorionika i ccvnih vodov.4 Pre/lOs buke iz knllamice vazdll. 1'J10JEkTO I :-I.1. ni pros tor.i(.ia je obezbeckn a lako da sc u slueaju prskanj. Zvucna izolacija kot)ova Kou kO llova nil tceno i g<1sov il o go rivo glilvni izvo [ sumova predstavlja sarno loz is Ie .3. Raspnlozivi prostor u grad sk im Hcdin<lma je we skuplji i sui.en. Kou kOlloVil koji kor isle leena gnr ivil pOlrcbno je n(troeilll painju posvefifi problc mu ClI re nj il gnr iva p<l sc pn.

snim plocamil iii e lils licnim os la nj a njem kntla i a. 9. I Slika 9. Strl.m korilolll i cevillla 4a odvod/ljava/lje Reze rvua ri se najccSce ukopavajn II ze miju. Obicno se sils toje od ce li cnog kutistil 1I knme se nalazi porozni matcrijal.Q. Svi podzcmni reze rvoari moraju se pc ri odicno ispili - . zavisi velicina pros to ra koji sc moze izdvojiti za smdtaj goriva. Podzemni sintelicki reze rvoari proizvode sc od policsl e r smolc sa armaturom od staklenih vlakana ..4.5 do najvise 2 m i po moguestvu gorivo se lageruje u viiie izdvojcnih odeljaka.~Ce stilklena vuna.wovocl a . Struktumi til lilS ima isti Cizicki srnisao kau i vihrildjc samo jc dmgc frekvencijl'.5 Rezervoar za lec/lo gorivo sa za. cevnim vodovima i prcko grejnog Iclil .: jn sc izdaei nadoknaduju time ~ t o se preko le ta mogu nilbavili godis nje koli cil1l' slIvug i znatno jeftinijeg uglja. Pr igus iva njc strukturnog zvuka vrii i se lI gradnjo m " plivajllCeg" be lonskog funclil me nta . Nasiagil u skiadislu za ugalj je visine 1. najCc.lkturni tala:. ZVllCni 1<1 las naslajc emitova njem stnlklurnog zvub nil grnnicnim povi"Sinama (s likil 9. Ina Ce minimalnil zaprcmina rCZl: fVll il ra Ireba da obczbcdi har zillihu goriva od mesec dana. Od vrstc zgrade. poda. KOTIARNICt: 205 Zvtlk se prenosi 1I vidll stmklurnog i :(. p rcnusi se fllndamcntorn preko zid a. a narocito od tOgil ecmu svc podrum trchil da ~llIzi. Ovi dmgi su skuplji ali su znalno laksi i ne korndirnjll . U veCim postrojenjima ubacivanje lI gIja je 'ia gnrnj e sl rane pa je pri tome pod skladisla obicno \1 visini gomjc ivice koHa. kmz zidoVl' tiimnjakn. O bicno se tdi <la najmllnji kapil citet sklad i5 ta bude dovoljno vetiki za tromesecnu zillihu. Tecnn go rivo se smeS ta u reze rvoa re cija ve licina zavisi od vise cie me nata . sa prigl.4).'ftit/l.rgijil lIsled trcnja pretvara u toplOIU . Smdtaj goriva Dimenzijc p ros tora za evT slo go rivo tre bil du su sIn je mogu ee vee. uga lj se nal az i nil istoj visini sa kotlarnicom. Najpovoljniji 5U reze rvoari koji mogu da prime celu godisnju pntrns nju go riva a 10 SII oni koji se ko riste za poslrojcnja millih kapacileta . Svakako da ti ma le rija li Ireba da 5U nczapaljivi.Vucnog laiasil. Ak o sn cclicni unda sc ugraduju u be lonsko korito. Z vu cni lal ilsi se prigusuju a pso rpcionim prigusivacima 1I Kojima sc zvtlcna em.1. Kod malih kotlova \1 koje se gorivo ubaellje sa pTednje stTane. Rezcrvoari mugu bit i cdicni i sinte tick i.

vil li 11~ 7.:s lil i 1I ob likll su pravougaonibl. eel'lI.. vad. 4 . 8 . Sinkli'::ki ro .. 7 .podll.l ri mogu i rn a I i 7.." 9.(J) i pns lav ljaju sc u bah:: rijt: nd m:: ko liko komada .6 NadzclJllli rezervoari 7 9 1 L ___ _ _ _ _ _ _ _ _ r- .izoladja: 6 clckl riclli grej ac.: rnll i rCI. (:<:Ii~ni Ilad/.pndgrejae.:rvllari imajll 7. 9 . I I I .: iz raduju zavil ri vil lljc m na li t'u rn<. grejac.minll do 2000 I (~Iil.lIljl'slilb ilnos li .l' rvo. 3 . C:C licni rClcrvoari vclikih z"p rl' o l11in a s<. i spustan j e vazduha Pun j en j e I I Usi s ni vad \ I ~ . 1.-' / S tika 9.kOlldellVI. S . 2 .1I plivcl1o..grejoe fW I/I0 1l1rLl'isavmrja /llja iz rezervollra) 0 .vodovi Z{l /llje.c1ektrib ri grejaCi.7 Zagrevllllje leJkog Illjll II cevovodll za IralLlporlovallje oil rczovoara do goriollilw (1.r<lzvod pare.JI 1 Ii i I -1 I 4 5 6 2 Stilw 9.a pn.'1pre-mi IlU do 10000 I sa ugnldcnim eclicnim profilima Z'I povcc.

Ovo slnga. s tim s to IIs is ni vod trcba dn je najmanje . iii ka tod no m z<ls titom.7).5 m -- 5 I L ___ .Ia z nicl:: gnrionika . sto jc II razvodll IIvc k vcea kolicina gnriva od ncopho dnc.'i cm iznad dna rezcrvo aril z hug t. nja go riva.kOlllrollli stap.200 °C koja <'nlOgllcuje njcgovo ra sprs iva nje II go ri o nikll . R ezcrvoa ri sc pr. to 5C pll javljuje.: i rezcrvoar ima o tvor za pllnje njc gorivom.ilva s tnlan kvalil el ras pr:iivanja . Tdiko loz IIljc ( mawt ) se koris ti II vclikim sistemimil ccntraln()g grcja nj.8 Dvocevlli sistcm za trallsport lakog tcblOg goriva od rczervoara do goriollika (1. i:.. Zil duzc CCVOV()dc. klljom SL' mlrLava s talan prilisa k II go rio nikll.l cnzllcijc.J I Slika 9.:v ni i prs tc nas ti.dozcnja YOlk . ce v za o dvo denje prodllbt a iSP.cev za vazdl/II.lvc sa tllP lot nom izo la cijn m a na njihovo m dnll nal az i se g rcja c II oblikll podnc z mije . l'rvi sc ko rislc ko d malih ins talacija kod knjih st' viiia k gnriva nl.: poscbni cevovocli. us im izo la cijc vrii i sc i grejanjc sa mih vodova (slika 9.: primc njuju dV(lccvni sisll. Z it tra ns port tcenog gnr iva iz medll rcze rvoara i go rio nika primc njujll Sl.lra vanja i "disa nja" rczc rvoa ril II slu cajll viso kih te mpe ra tura kada d o lilzi d() isparava .\'/C /: 20 7 (:c licni rczcrvoari Sli po dloz ni koroziji koja jc obieno IIz rok ova na vudom kOj.goriollik. Kod vccih Sl. 5 _}ilter) . drugi jc pllvralni i vraca visa k goriva II rczcrvnar. Na Sil mtl m mcs tll uzi manjil gnr iva nalilz i se clndiltni preclg rcjac kojim sc zagrcva go rivn na tc mpc ra tllTli 100. Nil lI obli caje nim tc mpcnllllrilma vco ma jc glls to i nc povo ljno za trans p() rt pa jc pntrcbno dil SL' uljc zagre va cimc pos taje tccljivijc. 2 .1. Z ils tita o d korozijc se vrsi prc m az ima i 10 pu dnll rezt'rvoara. Ugraci lljll sc sigurnosni IIledaji ko ji s lit e od prc Plinja va nja rczervoa ra (s lika 9. ci vllcl. jccinoccvni. KOTLrlil. VI. dodavanjcm aditiva koji V Ct lljll VOd ll . a ka ko se pntrcbni g rej ni ueinak mcnja .:C se rcglliisa njc klllicinL' gllriva v r. kod knjih je jcdan vod razvocini i vezlIjl:: rezcrvnar sa gorionikom.1I1jc kolicine go riva vrsi sc promeno m preseka rn.liiha lilja.l jc poslcdica ko m.ime 'c J d. 3 .:mi.: vra ea na IIsis pllmpe za gorivn .. 4 . Sv. Prila godav.R) .li. Provcra za pt ivc nosti se vrii i po mocli dllplug zid a Sil ko nt ro lno m tccnoscli kojil u s ill cajll prod o ra goriva d a je zvu cni signa l.9.. od nosno mc ra e z. gde jc koroz ija i niljkritie nija . 4 2 3 -----.ccv za plllljelljc.. /. KondcllZil t je tczi nd gnrivil pa sc s kllplja na dnll rClcrvoa ril . I I max. ccv i za transpo rt goriva do gorionika i me rni stap. visak koji povralnim vodom cirkulise nalrag pre ma rczervlla ru . 4 .~i promc nll m rd ima rada pumpc. Da bi SC' obczbccl ila potrcb na visknz nos t mawta pogodna za njegov transpo rt .

Stvarilnje sagorivc smck jc iii II samum gurioniku iii U loziiitll. Mcdlltim.I('.a silgo rcva njc deli sc na primarni koji ras prsujc gorivo i sc kundarni koji je ncophocla n za prnn:s S.liku otl sago reva njil evrstih i lccnih goriva. Kod procesa isparavanja toplo t.2. Kud alll1ost'cfski h gorionika vazdllh se injcklorskim dcjstvnm uVllui II go rionik (slika 9. rotacijom i Ubilcivilnjc m pod pritiskom.it: ho mogc n. koji obezbcd uje gorionik a posebno mlilznieu za rasprSiva nje od zaeeplje nj .2-0. Svaka kOllarniea na gasov ito gorivo lre ba da imil regul ato r priliska koji odJ1~vil ko nsta nt il n pritisa k gasa. Oil bi silgo"rcva njc bilo s to efikasnijc pll l rcbno jc gnri vo rasprsiti na sto sitnije bpljice i o moguciti njegovo intc nzivno ml· ~iI ­ njc sa vazduhom. Obavcza n je i ve nlil za prekid a nje dOloka gasa u slucaju opasnosti van sClmog postroje nja . TodofUl ·ic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJA NJE Sam transport goriva se ostvaruje pumpom. Gorionici za tecDa goriva Sagon. Pod dejslvo m ccntrifugalnih sila gorivo se lalozi po bOl'nilll ivicama i biva o dba ce no 1I loziste. ali se u praksi ne prevazilazi visina od 4. U ovim ccvovodima ugraduje sc filler za gorivo. I· ra smeSlI za silgo reva nje. Za ve like visinc i du zi ne ccvovodil koristi se jednil medu-pumpa . Gorionici za gasovita goriva Gorio nici za gasovito gorivo mogll bili a tmnsrerski iii sa nadpritiskom iI Z.:vilnjc tecnog go ri va je vcoma sloze n heterog.1 ima m .208 8. U gorionicima sa ra sprsivanjc m..iji jc \'rh okrcllul prcma lozis tll .4 m/s.:klapajll. 9.1. uljc se pod pritiskom dovod i do ml az llin' kllj. Ona je visokog pritiska. Osim toga se lI gradujc kontrolnik pritiska gasa koj i iskljll l"lIjl· gorio nik 1I s illcajll sma nje nog protoka gasa koj i moze bili uzrokova n njc gov im iSlicanJem.a sc dovod i go rivu koje isparava i na (aj na cin .Ilrcva nja (s lika 9. Rasprsivanje i mesa nje go riva sa vazduhom se moze plls tiCi njcg" vim isparava nje m. 9.1.J r.e ni proces koji 5C sastoji iz nl· koliko fill. usisava gorivo iz rezervoa ra pri cemu visina usisilvanja mo~e bit i 8.i1 koje se vremenski pn. LJ siste mima ccntrillnog grcjanja go tovo iskljucivo sc korist c ova kvi go ri ll l1iri. ra sprsivanjc gorivil mozc se uspd ntl izvrstili i lIkoliko sc vaztluh dO\'\J( li pod vccim pritiskom btla 1I1je im n mali pritisak .2.5 m.2. koja je za viskozna ulja zllpcastog ti pa.9).IV.1 /. Brzina sl ruj a nja ulja je 0. sar:1 pruCC5 silgorcvanja gasa. . najeesCe u zajednickom kuCistll sa pumpom.2.10). Vazdllh potre bnn I. GORIONICI 9. Kod rotacionih gorio nik a gorivo sc dovodi u konu snu rotirajllcu posudu (.Jle nlvorc kroz koje pro t icc gnrivo i rasprsbvil sc na niljfinije bpljice p"(1ul magic.10 m. sigurnos ni uredaj za zalvaranje koji dopu sla p ro lo k gasa ~a­ mo pri besprekornom funkcionisanju siste ma ka o i ventil za ispustanje gasa II sillcajll kvara na poslrojenjll.

Y •• 0 '0 • 0 •• o 0 c °0 a C. KOTLARNICE 209 Sliko 9. 12 .p/amella cev. 14 . 3 . ' o a.mlaZllice za I/lje. 9 .cev za raspode/II gasa. 4 . 3 .maglle/lli veil/iii za mlaZllice. svecica.razvodlli IIljni vod.9. 11.glavlla mlavlica.osigurallje m%ra. 22 . .mdavilla gasa i vazdl/ha.povra/lli IIljlli vod.. 0.10 Injektorski atmosjerski gorionik 0.o ·p r.zaus/avlla ploca.prekidac. 5 .kobl za svecice.9 Gorionik sa rasprSivalljem goriva vazdllhom (1.elek/roda. 2 . 4 .s~kll1ldami vazdl/fr) .kOIl/ro/t1O s/aklo.pri/islli vod za IIlje) 2 4 I II 'U ' I' u~Btt~~r'" o O:~~o".osigllranje od IIvlacellja plamella. 10 .plamen. 23 . 13 .m%r za podesavallje koliane vazduha. 5 . •. 18 . 17 .prikljllc:ak za s/rujll.jlallsa za poddavallje. 2 .plllllpa za IIlje. 21. 19 .klaplla za vazdllh.motor. 15 . 8 .primami vazduh.o o •ofd· °. 6. 6 Stika 9. 20 ./rallsjorma/or za svet':ice. 7 . 6 .sigllrlloslli IIredaj.kolo vell/ila/ora.16 .

sagorevanja sprovede u atmosfe m. Visina dimnjaka zavisi od visinc zgradc . brzinll stmjanja gasov<t njihovu prosecnll temperaturll ild _ 9. Duiina dimnjacl' pri prirodno m odvodc nju gasova ne sme bili duza od I !3 visine dimnjaka. pad priliska i odgovarajuce karaktcristike kolla.4. a kod kot lova sa prirodnom promajom i da svojim uzgonsk im efe ktom uvede u loziste dovoljn u kolicinll vazd llha za sago revanjc.kapacite t kotlova prikljuee nih na dimnjak (W) . PRORACUN KAPACITETA KOTLA Kao osnov za dimenz ionisanje kotla sluzi lIkupna kolicina toplote koju odaju sV<t grejna te la . 9.A CEWrRALNO GREJANJ£ V~/ _ Natprilisni go rio nici imaju dovnd vazduha ve nlilatorom a po tre bna ko licina du ha za sagoreva nje se ta cno doz ira. njegov presek i hrap avos t unutras nje povrsin c: kao i broj i ostrina prome na pravca strujil nj il. Presek dimnjace se uzima 10 . Zil precizno i kore ktno odredivanje prcse ka dimnjaka treba poznavati ko nstmkcione de laljl· dimnjaka. n = 0. {/ = 0.yJ Di mnj ak ima zada tak da produkte. takn da dimnjaci mogu imati manji presek.: . Todorovic PROJEKfOJlANJE POSTROJENJA 7. za raz liku od ko tlova sa nad pritisko m gde go rio nik savlad uje olpore ko tla.026 za koks. Ova kolicina loplote se povccava za toplot ne gllbitke kotla i cevne mrl'z. pove':a nje se dodaje proccntualno od kolicinl· IOplote koju odajll grejna te la.210 B. Potrebni kapacit e l kOlin odreduje se po obrascu: . {/ = 0.17 za teeno gorivo.visina dimnjaka od rciie tke u lozistu kotla (m).20% ve':i od preseka dimnjaka. Kolicina ovih prod ukata ko ju data promaja mOle da izvu ce.. Kod postroje nja za grcj ~ nje zgrada. I'n: sck dimnjaka moze sc gru bo odrediti pre ma obrascu: gde je: Q . St ruja njc produkata sagoreva nja kroz dimnjnk naslaje li S led promaje koja sc stva ra za hva ljllju6i razlici izmedll specificne gustine top lih gasova i hladnog vazduha . DIMNJAK . zavisi od svih otpora na ce loj duzini slrujanja iI na koju utice os im duz ine dimnjaka . a u zavisnosti od nacina vode nja i vrst e loplo tne zasli te cevne mreze. II .034 za mrke ugljeve. Promilj a dimnjaka je dakle u loliko veca llkoliko jc dimnjak visi i llko liko jc ve':a raz li b izme du tempera ture prodllkala sagoreva nja i okolnog vazdllha. Z a kollove sa prirodnom p ro majo m moraju se savlad a ti i otpori u sa mo m knt III .3. a prcsck od koli cine dimnih gasova.

. siroko r<lzgra nati .9.za poslrojenja ciji su vodovi po lozeni.kolicina top lote ko ju odaju grejna te la (W) . 15 . To se ci ni na os novu k<tpaeil e l<l koje proizvodac da je za svaki lip i velicinll koll<l . pre lazi se na izbor kolla .2) gde je: 2 A .tln<t mreza izolova n<l i pos(. (f = 0.Zil greja njc vndom b = 0. ho rizo nt. lIkoliko posloji vcrov.10 9. kan i kada projeklan t navedcne kapacitete zc li da proveri. Priliko m izbora ko ll a Ireba ima li 1I vidll da je proizvodac naveo poda lke prema ispiliva njima 1I labo ra lo rijskim lIslovima id a je pri lome ko risce no gorivo visokog kva lile la.1.Jlnoca da ce se Itslov i pri kor isce nju knlla raz likova li o d o nih Zil koje je p roizvoclac naven podalke. ko lao sc bira prema po trcbno j grejnoj pov. . 211 Qk =Q ·( 1 + (/ + b) (W) Qk Q {/ Ii (9. IZBOR KOTLA Pos lO se prema obrascll (9. na hladnom tavanu.grejna povrsi na ko tla (m ) Qk . uspo nsk i voclovi u zljebovima spo ljnih zid ova.kapaeitet kot la (W) . Srcdnje vroclnosti za K d a le Sit 1I tabeli 9. 10 -za postrojenja cij i su vodovi s labo zas lice ni .po tre bni to plo tni kapacite t ko tla (W) K . 1) . a po obrasclI: (9. Ovu c inje niclI proje klanl mo ra cia uzme u obzir.dod<llak na brl.sini. KOT/ARN leF. U svim sillcajevima kada se ne ras polaze podacima 0 kapaeilclll. 1) udn: cli ko licina lo plole Qk koja lreba da sc proizvodi u kOllu. uspo nski vodovi na spo ljnim zid ovima.20 . konslmkeije ko tla i zagrevnog [Ill ida kao nosiocil to plo te za sistcm grcja nja .c z<tgrevanje vode i mase postrojenja (%) Dodaei iz nose: (f = 0. Doda lak b Ireba dodavali sa rno u slucaju kad a se predvida svakod nevni pn::k id u loze nju i pri najveCi m hladnoca ma i iz nos i: .no rma lno op te rece njc ko lla (W/m2) Norma lno o pt ereee nje ko tl a K zavisi od vrste goriva. s to se pra kticno moze dognditi sa rno kod ko llova nn L-vrslo gorivo.5.dod<llak za toplotne gubilk e kotla i vodova (% ) .wlje m. ho rizo nt a lna mreza izolovana i postavljena na hladno m lavanu.za greja nje paro m b = 0.

212

/I. T adorVl·it PROf EJ<..TOVA Nf E POSTROJ ENfA ZA CEN1'Rr1 LNO G REfA Nf E

Tabcla 9.[
Mali kotl ovi • VRSTA vnu~ GOR IVA pa ra Mrki IIgljevi veee 9300 8100 l oplolne moCi Mrki lIslj evi O1 nnje 7000 5800 l oplolne O1oCi Gradski gas LI 600 10500 Teeno Rori vlI 10500 lI GOO , 0) KOl lovi povrs illc do oko 5 111•• ) KOll ovi povrsine do oko 20 01' " ' ) Koll ovi povrsinc do oko 20 · 7501' Srcdnii kotlovi" v()(la parn Veliki korl ovi'"
vod~
p~rn

9300 7000 9300 9300

8100
5800

9300
7000

8[00 5800 8100 8100

8100 8100

9300
9300

9.6. KOTLARNICA ZA TECNO GORIVO
Ko tl nrnicL: sn kOllovima koji ko rislc IcenO gorivo zahtcvaju mnnje prosto ra S obzi · rom d a i ~ prcd kOll it nijL: potre bitl1 pros tor za dzaranjc i eiseenje. Isto lako, 1I ovum silleaju.it: ne po treb na proslorija za smdlaj goriva, jer se avo ellva 1I specijalnim rc:ze r· voarima, koji SlI obieno van zgrade i ukop a ni 1I zemljll . S obzirom na specificne uredaj e kod kotlarnica sa lakim leenim gorivom treba . osi m kolla, dimenzio nisali rcze rvoar i cevovod za teeno gorivo (lllje) od reze rvoar~ do gorio nika, i odredili tip i kapacit e t gorionika. Go rionik se dime nzionise pre ma maksimalnoj casovnoj pOlrosnji goriva. Slieno jL: i Sit cevovodima za gorivo, kod kojih se obicno raellna Sit brzinom llija od 0,3 m/s. Cevi Sll b<lkarne iii cclicne sa pre{;nicim<l 3/8 " - 1 n. O dredivitnjc ve Ueine rczcrvoara za gorivo, sc vr!ii pre m<l proseenoj godiSnjoj potrosnji goriva. Potrcbna o~jasnjenja i podaci dati su liZ primer 9.3. Primer 9.1 Usvojiti ko lao za ccntralno grcjilnjc: loplom vodom ako sva grejna tela Ireba cia odaju 42.S00W. Horizonlalna cevna mrda je izolovana, vodena kroz suteren, a vcrti· bini vodovi su veGi nom \lZ spoljne zidove , vidno poslavljeni i neizolovanL K<lo gorivo se predvida mrki ugalj manje toplotne moGi. Rc!icnje Dodaci:

((=0,10

b=O
No rmalno opterece njc kotla K = 7000 W/m2 Potrebnn gn:jna povriiina KOlla:

9. KOTURNICE

213

9.7. GOpISNJA POTROSNJA TOPLOTE
Potrebna kolicina toplote za grejanje jednog objekta je racunski podatak koji je merodavan za dimenzionisanje postrojenja. Ona se razlikuje od stvamo potrebne, odnosno stvarno utrosene kolicine toplote, koja je osnov za izraclInavanje eksploatacionih troskova a odreduje se merenjem utrosene encgije. Proscena potrosnja toplotne energije mo~e se dosta tacno i predvideti, i nju projektant obavezno treba da proracuna, bez obzira da Ii se radi 0 postrojenjll ccntralnog grejanja sa sopstvenom kotlamicom ili sistemom prikljucenim na rnrezu daljinskog grejanja. Jer to je podatak na osnovu koga sc izracunava potrebna kolicilla goriva i odreduje velicina prostora za smdtaj goriva, a od nje zavise i prosecni -cksp loatacioni troskoyi od cije visine cesto zavisi i definitivna odluka investitora 0 ugradnji ccntralnog grejanja. Zbog valnosti ovih podataka za svako mesto postoje merodavne velicine za izracunavanje proseene godisnje potrosnje toplotne en<.:rgije, i tn one koje zavise iskljueivo od ktimatskih prilika.

9.7.1. Racunska i stvarno potrebna koliCina toplote
Racunska kolicina toplote sastoji se od gubitaka liS led prolaza tc plote kroz sve gradevinske clemente koji ogranieavaju grejane prostorije. Ona se izraclInava prema toplo tno-fizickim karakteristikama objekala i spo ljnoj projektnoj lcmperaturi. GlIbici toplote se zatim, kao sto je vee objasnjeno, uveeavaju u cilju obuhvCltanja infiltraeije spoljnjeg vazdllha i izuzctno nepovoljnih slucajeva koji doprinose povecanju gllbitaka toplote. Ovako korigovani gllbici predstavljajll racunsku potrebnu kolieinu toplote, koja se koristi kao osnovni podatak pri projektovanju poslrojenja. Kako spoljna temperatura varira i II toku jednog dana kao i tokom godine, spoljna i projektna temperatura se mcdusobno retko podudaraju. Osim toga. nepovoljni slucajevi koji su proracunom obuhvaceni dodacima ne deluju jednovremeno i 1I svim prostorijama. A to sve znaci da je postrojenje dimenzionisano za izuzetno nepovoljne uslove koji bi mogli da deluju na grupu prostorija, a nikako na celu zgradu, te da je racunska kolicina toplote za grejanje jednog objekta uvek veca od stvarno potrebne. Medutim, oni obuhvataju i rezervu za sva odstupanja gradevinskog o'bjekta u odnosu na projekat koji je bio osnov za proraeun grejnog sistema. Prilikom izracunavanja stvarno potrebne kolicine toplote povremeni i detirnieni uticaj nepovoljnih uslova (vetar, dmi prekid grejanja i dr.) se uzima u obzir preko korekcionih koeficijenata, koji predstavljaju opste podatke i koji su poznati u struenoj literaturi. Medutim, uticaj spoljnih temperatura je specifican za svako mesto i oeenjuje se preko tzv. s t e pen - dan ft, koji se izracunavaju na osnovu statistieke anaIize temperatumih promena u datommestu,.

21-1

II Tot/orm';f PROJI:.-;;fOV4.SJE POSTROJt:NJA Zrf CENTR4LNO GREJANJE

9.7.2. Stepen - dani
Ako se sa q oz naci kolicina loplole koja je neophod na za greja nje jednog pri razlici u nulras nje (I,,) i spo ljne temperalure (I,) ravnoj jedan Slepen:
I" - I,
llbjl- ~I"

=1

nnda sc slvarno pOlrebna kolicina toplote (Q.) po pojedinim d anima moil- iUM_ ili sledrcim jedna cinamil: - za prvi dan QI = q -( /,, - l sI )-24 - za drugi d a n Q2 = q -(I" - Is7)-24 - za n-li dan Q" = q -(I" -1",)-24 1I kojima su sa 1 " . I s-z, __ _,19 " oz nnCcne srednje dnevne te mperalure odgovarajuce g dil nil .

Sabirajuci ?olreban broj dnevnih kolieina loplote Uednacine annlogne gornjim ) izraeunava se stvarna kolicina loplOle Qg za ceo grejni period od Z dana:

z
Qg =24-q- 2:(1"-1,,,)
II :;::: I

(W-h/god)

(t)_ 3)

iii S obzirom da je lInutrasnja te mpe ra lura I" kooslanlna velicina lokom rad;, gr"I""" poslrojenja , sledi:

Q~ =24- q -(Z -I,,-

,,= 1

Il

s ,,)

(W-h/god)

( L).

_ II

lzraz (9.4) se mo:k transformisa li nil laj naein slo se suma srednjih Jnt'vni h 1, 111 pnatura (drugi clan izraza u zagradi) zamenjuje srednjom tempe ralllrom gr"jnog 1" rioda (Is):

2:15' = Z/~
11 =

Z

I

pa se dobija:
Qg

=24-q-Z-(/" - l g )

(W-h/god)

(CI_ I> )

U nawdenim izrazima koriseena jt: jediniena vrednost Casovne pOln; bne koli'- II1l' loplole. odnosno ona kolicina loplole koja se dobija pri razlici od jednog Slc Pl-lI.1 i/medu spoljne i unutrasnje lempcralurc_ Ova vc!icina (q) se moze lako odrt:J lli r "llh'~1I raclIoske kolicinc loplole QI. proraeunate za projektnu lempe raltJrskli rd i l, " I" - 1.,,_ lun Zit izraclinavanje vrednosli q .ie:

9. KOTLAUNICE

215

q=

Q"
11l- / Jp

(WfK)

(9.7)

u kome je sa I", oz nacc na spo ljna proje ktna It; mpc ralura za dato mes to. Pomocu re ladjc (9.7) i uvo dc njc m ko rckcio nih kocficije nat a. go di~ nja ko licin a IOplo te poslrojenja koja rad e pri razlicitim rdimima .e'kspo loa tacije. mo/.e se izracll nat i preko opsteg obrasea:
Q~ = 2-1 . Q" . Z· "
I - I

K. 'I/ - I ,tp

y' e

(W· h/god)

(9.R)

U go rnjoj jednacini koeficijcnt e obuhvata sill cajcve kada post roje nja ne r<lde sv ih 24 casa u to ku da na i kada postojc i drugi prekidi grejanja (s lI bota . ned e lja, praz nie i). Fak to r y je uslva ri kocficije nl jednovre mc nosti de lova nj a posebno ne povo lj nih lItiCilja, koj i se proracllno m lI zimajll 1I obzir a nikad ne dellljll is tov rc me no 1I svim pros torijama. U jed nacini (9.3) izmz koj i je pod sumo m odnosi se na spo ljne te mpe rature i broj dana grejnog pe rioda koji je funk eija bas tih spo ljnih te mpe rat ura. Pos to su to c leme nti koji ne zavise od samog objekt a, vee isk lju civo od klime koja vlada u posmatranom mes lU, pomenlltim iz razo m se dcfinise pojam "stepe n-dan" koj i je uved e n za ocenjwanje klimatski h 1Ilieaja na s tva rno pOlrebnu ko li cinu to plo te za greja nje :

z
SD =

2:(1" -Is,,)
n::: 1

(9.9)

Stepen-dani (SD) se mogu izrazili i pomocu srcdnje te mpe rature pe rioda grejanja od Z dana, a prema jCdnaCini:

5D=2' (I,, - lg)
Po sme njiva njll (9. 10) potrebne ko licine to plo le:
1I

(9.10)

(9.8) dobija se krajnji oblik jed nacine za iz racunavanjc

Q = 24· Q" . SD · y' e
g

1,,-t,1'

(W· h/god)

(9. 11 )

9.7.3. Prakticno odredivanje step en - dana
Posto u izrazu za s tepe n-dane (9.10) treba pret hodno poznavati sred nju te mpera Il1ru grejnog pe riod a koja se izracunava pomot u srednjih te mpe ra tura svih dana koji pripadaju grejnom periodu, to se za prakticnu primenu koristi je dnacina (9.9) u transformisanom obliku:

2/ 6

R. To(/(}frJl'lc PIW f E kTm -:-I, I E POSTROf ENfA Z-j CENTR-1LNOG /?EJANfF.

11= 1

u ko me .ie: 2 - broj d1t na grejnog pe ri od a, I" - unutras nja prosecna tc m p e ra tu r~ grl' jnng obje kta , 'IE - te mpera tura koj a ogranicava pocetak i kraj greja nja. ' "" - srcd l1j,1 te mperatm a svakog pojed inog da na u to ku pe rioda grejanj iL Posto se eclokupa n p ros to r u jed no m obje ktu ne grejc n a istu te mp e ra turu , I p " kao lInut as nj a te mpera tura me rod av na za iz racun ava nje st.c pe n-<l a na uzima sn:dnja vre d nost te mperatura svih greja nih pros torija, a koja se izracun ava po obrasclI :

('i. 13)
ko me su Vi za pre mine pros to rija, a Ii odova rajuce te mpera ture. Medutim, unllll ~'­ nj e te mp e ra ture po pros to rija ma va rirajll u granica ma od 15 - 22 °C. A pos to Sl ' II prosecnim o bje ktima najveCi broj p ros to rija greje na 20 °C i vise je o nih cija je te mpl'ra tma ispod ove vrednos ti (ho dniei, po mocne pros to rije) nego iznad (kupa til a i s!.) i to se b o srednj a te mp e ra tura adminis tra tivnih. sta mbe nih i dmgih zgrad a slie/1 c 11 ;, me ne moze usvojiti te mpe ra tma od 1 9 °C. G ra ni cna te mpe ra tura grej nog pe riod a 'IE' koja jc pot rebna za ko risce nje jCtlili'l'ine (9. 12) , p redstav lja po d a tak koji moze da se razlikuje od slucaja do sluCaja i l <i vi,i prve nstve no od n a me ne o bjc kt a (Iabo ra torij e. bo lnice. sko le itd .) . U d os a d < I ~ I II " .i pra ks i za najveci broj s lucajeva , pose bno za gradskc to pl1t ne, vaz in je krit e rijum d ., ~l' pocinjc i zav rsava sa grejanje m o oda kada je p rvi, odnoson pos lednji put u sezon l l ime i prelaz nim meseeima srednj1t te mp e ratura tri uz as to pna dana iznosila 1 2 °C: ii i hi la niza o d nje_ Ovaj kritc rijum je bin u d ire ktnoj vez i sa prime no m kotla rni ca sa cvrs tim gnri \ ..'11. kod kojih nijc tako jednos tavno pusta nje pos troje nja 1I rad i p re kid a nja lozcnja. 1,1" SIO je to slucaj kod ve likog broja da nas njih kOlla rni ca koje ko riste gasovit n iii I" " gorivo i imajll po tplIn o allto ma tizova n pngo n. Kod postroje nj a prik ljllee nih na L:' , ko t la rni ec, poce tak i zavrse tak grej nog perioda sc po mL: ra prcma visim spllljni m : pera turama. eime. sc povecava uuzina traj,l nj<l grejnog peri oda a li sc i puho l.is .. uslovi lI god nos ti Ijudi. koji p ri niz im gr<t oicoim tL: mpe ra turnm<l nislI bil i Z<idOvllli, ' dnn ima pre d poce tak i pos le zavrSctka grejanj a. Za Ju go. lavijl1 511 stepe n- d a ni racllna ti za gra nicnu lL: mpc ra turu od 1.2 0(' prosecoa te mpe ra tura grej nih pros torija usvoje na jc vred nns t 1 9°C , pa ~;c S1l' , nvih ve li Ci na II jcd nac inu (9. 12) do bija il.f<lz za ste pe n- d ane u ko mL: kall nq1" /.I' , ostaju sa rno sred nje dncvne te mpe rature i broj da na grejnllg pe riod n:
1I

SD = 2(19 - 12) + 2)12- 1 ,,, )
11 = 1

z

J e d naeina (9. 14) jL: graricki prikazana na s lika ma 9.1 1 i 9. 12 pre ma te mpC l"" kim poci ;lci ma za Beograd i Podgnriell. kao prcds tavni cima kll ntine nt a lnc i I11l "

9 I\OTLARNICE

2 17

klime. Na slici 9. 11 jc dat proseca n tok spoljnih tcmpcrat uril Zit II ogr;]d , it n<: slici 9.12. za Podgo ricu. pre ma me teoroillskom osmatranju u toku pc ri da 1925 19-10 i 1949 -1968 god inc. Tacke 1\ i B na krivoj promene tc mperatur od f,ovariljll vrednosti od 1 2 °C i 117:nacavilju pocctni i krajnji dan sezom; grejanja . ;, r"zm"k iJ.medu ovih tacilka duzintl grejnog pcrioda 1I danima. Prvi Clan jednacinc (9.14) odgovara pnvrsini 11 1, koja jc ndrcde na iwtcrmam<1 2 °C). a drugi unutrasnjc (I" = 19 °C) i gra nicnc tc mp era turc perioda grcja nj a (/18 = 1 clan povrsini 11 7• ciji S lI okviri dcfi nisa ni izo termi1ma grani cnc i krivoil1 proITIcnc spoljnc temperature. Z bir povrisinil /11 i /1 2 odgova ra rdc nju jcdnacim; (9. 14) i pn:cIstavlja broj stcpen- dilna .

r~nske

9.7.4. Tabela stepen -dana za .lugoslaviju
Na 05n0\l11 utvd e nih kriterijuma i metod a izracunati su slepen- dani (SJ) za ndn.:dena mcs ta koji 5C nalaze u tabc li 9.11. U istoj labeli su dati i dt;zina grejnog perioc!;1 (2) II danima. kilO i srcdnja lempcrilluril grcjnog prioda tllll (0C). Ukolik o se 1I neko m slucajll utvrdi da je srednja lemperalllra grcjnog objdta ra 7.lici la oel lIsvojcne vrcdnosl i oel I<J °e, moze se izvrsili korcktllf:l stepcn- cl ;tna. Oil osnovu jcdnacine (9. 12). mcnjajllci podiltak za tll i utvrduju ci razlikll sarno prvog Clan;!.
Z·PER tCD GREJANJA U DANI ,',\A,

. REJAN JA U DAN I MA Z PEx 100 G

gl ':

1 7V, f-i7Ib ,/ 7/-n ,7 / ,/ 7,/, '71;,""7: /./n-7 ,/. 7/*, V -,, +-+-H / ,///,,//// / / ' / / V// /.

~I :
• 1-.
,
"
B

,

-

/./1V/////./' 'lv / / /

/. '//. / / / 7/./////./ /.//- '///

/.::Y/

.

'I t·

'V, (///;// /. V/ ' / / //V//////1 ' / / / / / J ' / ' / / / / / / / // / ' '//, I
/./1)'////./ / / //. ., // '

A \'(

"

\. " """', A~ ~",,'\.'\.V

~ ....... :-.." "''', ". ~ ' :.......,,".......y
','\........\ . . . . . "., ......." ....... V

""""" """,,",,'.
~'\.'\.:Y

B

.

-

,

'\."''''''-'S'\YI ~'\."'\........" y
,

,

o
XI XII IY
DANI


1/
II(

,
X
KI
XI/

I

/I

••
-

IV

DANI

Slika 9.11 Grajicki prikaz stepclI - dalla za Beograd

Stika 9.12 Grajicki prikaz stCPCII za PodgoriclI

dalla

21S

13. T(}(lorOl'ii: PROf EK{'() I·:·INJ E l' OSTROl ENf A

z.t CENTRA LNO G REJA Nf E

Tabela 9, \I

Srbij;t
McslO Alcksill:1c Backi Pel cavae

Bela 'rk"" Beograd Bei:ej 130r Bosiljgrad l3uj:l IIUvac l3ukovicb Banja Valjevo Veliko Gra nisle
V ladimirci

Vlasin;l
Vr~lIljc

Veuas Vrcoc;

Vrnjacka Ba llj a
V rsac Gomj i Mibnov;lc D im il rovge.,( I DivcibaTc Dilkoyic.1

SD 2492 2778 2593 2520 2797 3090 2968 27 16 27-13 2782 2708 2612 40-14 2674 2847 26 19 2784 2560 3076 2826 384 1
2691

Z

Zaguhi<.::l ZJjCC:lf Zcmun (siari ae rodrom) Z ial iuor Zrcnjanin Jarmcnovci Kik itld;1 Knj:l'zcvac Kllviljac.1 Kovi ll Kokin Brad
Kopnollik

3085

2BXB
2468 37 19 2746 2797 2762 2862 2613 2590 3590 5337 2848 2620 2635 2662 11 67 3132 11 42 1800 3093 3698 2774 2265 2761 2801

176 186 179 175 184 200 196 187 189 192 185 175 257 182 188 IS4 194 180 208 193 243 195 202 192 177 239 182 193 183 194 181 179 229 311 194 180 180 183 124 216 121 155 209 244 188 180 190 190

',m

Mcsln

4,7 4, 1 4.4
4,6

Kli rsumlija
Lcskovac

3.8
3,5

3,9

.. .5 4,4 4.5 4,4 4,1 3,3 4,3

Ljuuiccvo- POz.1 r CV3C Mit covac n 3 T:l ci Ml a(il.:novac Negalin Nis Novi Kncievac Noyi P:lzar Novi Sad
Palic

P:mccvo
Pel rovae na MI:wi

Pee
Pifot Prcdcjanc Prdicvo

3,B
4,8 4,7 4,8 4,2 4,3 3,2 5,2 3,8 4,0 5,0 3.4 3,9 4.5 3,9 4,2 4,6 4.5 3,3 1,8 4,3 4,5 4,4 4.5 9,6 4.5 9,6 7,4 4,2 3,8
4,2 6,4 4.5 4,1

Prist illil Pr izrcn Prokll pljc Rekovac SCill a Sjcnicl Smcdcn..:vo Smcdcrcvska Palanka

SD 2892 26 18 2592 4484 2866 2845 2613 274 1 3100 2680 2830 2720 2640 2634 2670 2626 2643 2915 2397 2606 2726 2822 4133 2641 2632

Z

198 181 181 272 193 183 179 183 203 181 188 182 181 186 180 189 190 195 190 186 188 187 251 180 182 194 190 177 185 178 180 201 200 190 163 ISI 184

I,. 4,4 4,5 4.7
1 -.)

4,1 3.6
4,4

4,0 3,7 4,2 4,0 4.1 4) 4,9 4.5 5, 1 5,1 4, 1 6,-1
5,0

4.5 3,9 25
.1 5

45
4,2

Kosovska Mil rovica. Kr:1gujcvac Kraljcvo Kru5cWlc

SokolJalljo Somuor Srcmski Kilrlovci Srcmska Milrovic.1 Svcto7.arcvo Topola Uziec Uroscvae Coe:.k C:uprija Sabac Sid

2875 2865 249& 2740 2606 2475 3036 3044 2752 2647 2586 2685

4,0
4.Q 4.2

4,4 5,3 4,0 3.8

45
4,-1 4,7
4,4

Crna Cora
BtU

Bijclo Poljc BlIdva Virpazar lvangrad Kolasin

NikSic Pljcvlja Podgori<='1 Ulcinj Herceg Novi Cetinjc Prijcdor Sarajevo Srpsko Srebrcnic.1 Trcuilljc

2717 3323 1618 l301 1113 2830 2919 3077 2950 18n

197 219 142 129 120 205 201 21l 206 164

).-

- 1

3,8 7,6 8,9 9,7 5,2 4.5 4,4 4,7 7,7

Rcpublika Srpska
Banja Luka BileCa Visegrad Douoj

9. KOTURNICE

219

9.8. POTROSNJA GORIVA
Godi~nja potrosnja teenog odnosno evrstog goriva predstavlja polazni podatak za odredivanje proseene godi~nje cene grejanja, za dimen2ionis anje rezcrvoara za teeno

gorivo, iii potreboe vt:!ieine prostorije za smestaj Cvrstog goriva. Koristi se obrazac koji sadrii godiSnju kolicinll potrebne toplote:

B= 24·3,6·e'y·SD·Q

(I" -I,)H" '17

(kg/god)

e = e,'eb - predstavlja koeficijent ograni~nja i sastoji sc od koeficijenta tempera turnog (e,) i eksploatacionog (eb) ogranieenja. Prvi obllhvata dnevne prekide lozenja usled kojih je srednja dnevna temperatura grejnih prostorija nua od unutrasnjih projcktnih temperatura. Koeficijent itb uzima u obzir slueajcve kod kojih ulllltrasnji uslovi grejanja nisu svakog dana isti jer se grejanje obustavlja iIi prime tno smanjuje subolOrn i ned eljo m, za vreme praznik a i raspusta (skole is!. ), Koeficijent temperaturskog ogranieenja se izracunava po obrascu:

e, =

tum - / Jm

lu -Ism

gde je sa I,,", oznaeena srednja unutrasnja temperatura zgrade u toku 24 easa, sa I" unutrasnja projektna temperatura, a sa Ism srednja spoljna temperatura u toku grejnog perioda. Vrednost za lum zavisi od dnevnog grejnog period a i moguenosti hladenja zgrade u toku noei. Ako se ne raspola1:e sa potrebnim tempcraturnim podacima, mogu se koristiti pribliZne vrednosti za e, prema tabeli 9,III , Koeficijent eksploatacionog ogranieenja je predviden same za objekte u Kojima se u tokl! pojedinih dana obustavlja iii smanjuje grejanje, sto zavisi od namene zgrade. U taJ..:virn slueajevima se smanjuje iii broj dana grejanja iIi efekat grejanja, sto se odraZava na godisnju potrosnju goriva
Tabela 9, III - KoencUent tcmperaturnog ogrRnl~enJ8 e,
Vrsta zerade Bolnice i wade slime namene 5tambene wade sa weianiem svih prostoriia 5tambene >grade sa izrazitim noenim ograniunjem u grejanju: administrativne >grade, robne I(lICe i drugi sliooi objehi velikih akumulacionih sposobnosti u podru~jima urnerene Idime ~kole sa veurniim kursevimh Administrativne zgrade itd. pri manjoj akumulacionoj ~sobnosti i u podru~ju o~tre klime Ikole sa dYe smene Skole sa jednom smenom nastavo.,i akum\ll~Qm
~obnolfu

" 100
095 0,90

0,85 0,80 0,75

Skole sa jednom smenom nastave i malom alrumulacionom
~obnolfu

220

!1.TOflorm·;r IWOJU<.T O I :'INJE POSTI?OJJ::NJA 7.,.1 CENTR.-1L,\'O G RUA NJF.

Vrcd nost i 7.a e" lI~vajajll sc pre ma labeli C).IV. I<o rc kturni kodicijcnt y U o brascll 7.a od rcdivanje potrosnjc gllriva od n o~i ~ l' 11 " cinjcniclI da je pntrc hna ko licina toplote rilClIna ta prema 17.v. lr<msmis io nim guhi l'i l11" koji su pOVC'Cn ni 7.a clocliltk c na rrc kid lozc nja. uti caj vc tra i elr. Pos to sc us lovi Iho!:! koj ih SU ovi elodaci preclvidcni ne javljaju uwk i istovrc me no. clolil7.i sc clo I.ak ljl lil" da jc vre clnos l ~tv<lrno pOlreb ne toplOlc za grcja nje 1I prosek u ispod racuno m ot!I\'lk . ne . cilk iil ko bi spoljnc tc mpcr<l turc bile bliske projektnoj vrcdnosti. Kodicije nt y iznlis i: - 7.il normalno vetrovitc prcd e lc i za klo nje n po lozaj y = 0,63 - za norma lno ve trov ite predek: i olvo re n po lozaj y = 0.60 - ve trovi ti predcii i zil klo nje n po lozaj y = 0,58 - ve troviii predeli i o tvoren poloz<1j y = 0,55 Oslall: owake 1I obraseu za potros nju goriva su: SD - broj slepen-da na I" - lInulrasnja le mperatura proslo r" koji se greje ("C), I, - spo ljna projektna temperatura ("C). Q - po trcb na koli cinil toplo te za grejanje (W), H" - donja lOp lo t n<l moe go riva (kJ/kg) 'I - s t c pl~ n isko ri see nja postroje nja koji sc sasloji od slepe n<l ko risnos li kill I;, (Ilk). s tepe na korisnosti eevne mrde ('le') i ste pe na ko ris nost i reglll ;l c i o l1 11 ~ siste ma ('7,) sa lIzajamno m vezom 'I = 1 /k" l e"T
Tabcla 9.1Y Koclidjcnti cksploalacionog ograniccnja
Cb
c~
i

r-------------------~~----~--------------------_r--------------___,

VrSla zgnulc Slollio grcjani ohjckli ( slam belle zgode.ooilliec i 51) ZA rade sa ogr;lIIii:c llirn grcjanjc l1l slioolom, Ilcclcljom i 0 pro zni· cima.(Ka liccla rijc i "dmillislralivll e zgradc.oollke ro lme kllcc i sl. )

1,0 0,90 0.75

Sknlc

Primer 9.2 IzraclInati godisnju proseenll pOlros nju mrk og uglja (fill = 17000 k.T/kg) i I;,kll~ loi-ulja (fI" = 42000 kJ/kg) za ma njll s tambe nu zgradu u Beogradu, za koiu je i/.racl! na ta po trebna ko licina loplo te od Q = 30000 W. Zgrad a imil olvorcn polozaj. Prekid loze nja je 10 easova. Kotao je (lei li \'<.: n{)~ gvoida. U aba slueaja rcgul acija postroje nja je automatska, cevna mrda dobro il.oll!va na i izvedena sa do njim razvoelom. Rcscnjc Ste pe n isko risce nj<l se bira na osnovu tabele 9.V. Za evrslo gorivo iznosi:
']k= 0,68, 1"/c = 0,98, ,,,

= 0,95, 1"/ = 0,63

Za !eeno gorivo iznosi:

-vi rezervoa ri SlI velikih zapre mina i izisl. T al.: nja jc.llacijo m spcci ia lni ko tl o vi do 175000 W(mehanicko do bro reguliS:lIIje) pre ko 17500 W (mch ll nic ko dobro reAulisallie) Live ni ko tl o vi sa lIal<lIl1<1no uArade nim A o rioniko m Spccijalni koll ovi do 175000 W Spccijailli ko tl ovi preko l75000W 2. Z a no rmalno ve lmv il c predc. Cvrslo gor ivo 0. prema ta hc li za sle pe n.0 bez podcJ e na zone obiena ruclln sa staJllom kon lrolom fU m. Regulacionl sistcm vrsla regul acije autom ntska sa podcJom na zone 1. REZERVOARI ZA TEeNO GORIVO Priliko m odrediva nja ve licine rezervoa ra za tel::no gorivo najbolje bi bilo prc.0.}.98 3. vrsli izulacijc j lIill:inu rilzvod a (donii iii A orni i) i iznos i : 0.IV) e" = 1. KoU o\'i Livelli kOll ovi bez reglJlisallja do 60000 W sa o biclIom rU Coom regulacijom preko 60000 W sa boljom rucllo m regl.78 O .75 Teeno i gaso vilo gorivo lUX O.98.9. a kOl:fi l:i. o. koji sc liS led toga pllne dva iii vise pula 1I lokll sezone gTejnnja. '7 = 0.l.-+ 15 · = 3)30 .75.0 ' 0.4 · 0. . O. 2520 30000 _ 8 = 86 4· 0 9· 10 · 06 · .63 a teenog go riva: 9686 kg god. . KOTiJ. .jc nl eksp loa t a~io nog ogranicc.7 Tabcla 9.da ne SO = 2520 a s po ljn a p rnjcklna kmpcrat ura je _15°C.9.M kg got! .X O 0.V Stcpcn korisnosti 1.72 0.60.. '7e = 0.'10 n. = 0. Z ato se obicno predvidnjll reze rvoari za man!" kolicine goriva.n 9.<J5 U.0.XO Vrcdnost stcpcnOl korisllosti sc ccni prcma vclicini postrojcnja. ]9 42000· 0. .: ( Iahela 39.:dvideti ga Zit ceo pe riod grcja nja. '7.:le i olvo re n po lozaj y = 0.6 '1 9 +1 5 17000'0. Z a Beograd.lju odgovarajllci pros· lor za smes taj. CcvDa mrc7.95.65 0. a i ce na im je visoka. Na os noYU ov ih pod a laka prosecna godisnj <l po tros nja mrk og uglj<i: 2520 30000 8 = 86.68 0.1lI ) e{ = 0.90.n 0..95 .95 .9 · 1.1RN IC£ 22 1 'lk= 0.70 Koeficije nl le mpc r<l turnog ogra ni ce nja jc (ta be la 9.

broj dana Zit knji sc obezblldllje rczc rva goriva.lpn:l llin:l (J II ) J ~oriYO I 3 1.60 7 1.96 290 l l!':lI pn.22 5 1. Z ..: (1(111) 1.26 5 500 1800 6.26 5 500 1500 1 .VI Re1.GO 6. 1:1 ! .86 kgIL.96 0.-10 7 60 2.'10 7 ~o II)() 1.57 0. 1 ~ _$.110 ( \J) 16 I.:~) 525 2750 3300 4200 5 100 I. to je zaprcmina tromescCne potroSnjc goriva: . (111111) 5 500 265 5 500 6 600 2300 8 600 I)()()() I.1 2 0.J2 6 600 1275 I' Q S 0 . ~ 3500 .J 2 8. p .50 8. tiufi ll:l I (III) Vis lII:l cI .: el var:! 2U( I1I1I1 ) 600 600 600 6100 61_' 11000 j\ las:l Sil il.7 1 0. Prdnil.32 6 600 0.N}A 2.26 5 500 1200 8. . I S I. .5·1 10. '' '"Ioml'l'' PRO} 1':KIO I'~1N1" I'OSTUO} f. ako sc koristi lakn loz-ulje specificne gust ine 0.-1 C£lIlTRA LNO GRElANJ£ Vc li'::i na n:zcrvoara sc nd n. - ~ r.5 0 10.9(J I Spolini prd nll.00 25 2 00 30 200 .a leono Z .80 OAO 7 50 2.2i 27 1 0. Posto je mesecna potrosnja 800 kg.10 2..~ .guslina go riva (kg/m:') Tahclll 9.8 0.ol3ri jolll (I.50 128 0.222 /I.lsclI : U lo ku cclog grcjnog Pl'- 13" .c n 'oa r 1.26 5 500 700 5.GO 20 2.26 5 500 RE5 10 1.00 )5 1 O.H2 0. pri mesecnoj potrosnji ad 800 kg. r- - - I • - I .III C':l " 2.15 ~t f 11\ ) Dcbljill a lillln 0. • - - - \} h In I Slika 9_ 13 Rezervoar za (cello gorivo J h Primer 9_3 O dredili dimcnzije reze rvoara za lro mesecni pe riod grejanja.35 0.60 3. prosccna d ncvna pOlrosnja go riva (kg/dan).:dlljc prcma pOlrosnji gnriva rinda a pO llbr.I I L 2R .

Prema tabeli 9.9.ukupna duiina I = 2740 mm .·3=2800L=28 m 3 086 ' . KOTLARNlCE 223 800 V = .VI usvaja se rezervoar zapremine 3 m3 sa dimenzijama: . = 1250 mm .spoljni pretnik d.

10.-/ //// ' 7 //////////// / / o SlilU11 0..1. cvrsle povrs inc i 10 u ne ko m odrede no m tre nul kll vrcmena.lumolekularnih sila Ouida i ploce i f1uid a medu sobu m. sli ka 10. zapazice se da na ploei flu id miruj.1 Prom ella brzille slrujallja Na os novu toga pro me na br. OSNOVNI ZAKONI STRUJANJA 10. Med ulim. Z bog ovih sila prisustvo evrstih povrsina IIve k se ispoljava kao koenica kre tanju. gu stine f1uida i dubine do koje prodiru molekuli uspo re nih delica. To sc moze vid e ti pos ma lranje m slmjanja f1l1i da iz nad raYne.1. Velicina tog o tpo ra zavisi od prome ne brzine. Me re njc m brz ine II pravcu osc koja jc no rmalna na slojeve f1l1id a.1) 225 . a da sa uda ljava nje m od nj e brzina pos te pe no ras le. Uzrok toga je stu se de lici medusobno la nl i slo jc sila koja se lime pro izvodi raz li eita. ovo svojs lvo nc majll svi de lici f1ui da u isloj mc ri. 7 I v(y ) / / / 7 / .dne se o bjasnjava delovanje m me!./ . Sila koja koei kre ta njc f1uid a predst avlja o lpor tre nja. UVOD Proll cava njc m slruja nja de liea f1ui da 1I1vrdc no jc da SII o ni vrlo pok re lljivi lako d a jc i naj ma nja sila dovo ljna da izazove kl iza nje jed nih dclica po d ru gima. Koeno deJovanje evrste povrsinc f1uid a i f1uida medu soborn izraz io je Newto n sledecim odnoso m: ( 10.:.

Me::dutim.. Upravo su te vre me nske prome ne IIzrok teskoca pri \'c() rijsko m i e kspe riment alnom prollcavanju turbulencijc pos to kre ta njc oije us taljc nll. O bc vrs te strujanja mogu se poj aviti i u cevima i II ka nalima pri ce mu lamina rno m struja nju odgova rajll obicno male lm~ ine. P" f-:: . Na prelaz od lamina rnog na tllrbule ntno stmja nje:: uti&: tre nje fIuid a koji struji () zid cevovoda.2 Lamillamo i il/rbl/tellino simjalljc Pro fil brzina kod turbule ntnog strujanja je spljoste n.1O..85)wnrrr · Kod la mina rnog struj anja profil brzina jc pa ra bo lica n pri CC ITlI I srcdnja brzina iznos i oko 50% od maksimalne brzine u os i struje (sl. .0... cestice se krecu u sllljevi ma.. Kod jednug se primecujc oJ rl' de na prav ilnos t..TOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE gdc je : . pokaza lo sc da brLine II jednoj tacki osciluju o ko ne ke srednje vrednos li l ine u odrc d ~­ tzv. ' - rurbult/l t. Ovaj uti caj pokazao se kao do min ant a n na pojedine fiz icke ve licine cije promCnt: proui'..tange ncij alni napo n .. ces tice flllid a izvode oscil ato rnll kre tanje u vise pravaca.di na micka viskoznos t . mls - SliIw 10. .).1 koji Sll poveza ni Reynolds-ovim broje m: JIId Re = II (10.. tako da je pravac struja nja sa rno u njegovoj srcd ini pravolinijski. ava grana (izike koja se od nos i na po lja fizickih ve lici na.226 8. ._ . Drugu struj a nje izgleda hao ticno.Todof'C)I'ic PROJEI<. ni u jednoj tacki brzina ne os taje kons ta ntna ni po pravcu ni po vc licini i mc nja se to ko m vre me na.. ne mesaju se_Takvo st ruja nje fIuid a n../ - '- ~.ziva se la mina rno.-. ~ "\ II \"-./ - W. a tu rbule nt nom vc like.- . Prusecna brzina predslavlja ne kll vrstu srednje br no m vre me nsko m razdobljll . Posmat ra njcm strllj . Kod tllrbuh:nt · no g slruja nja. a s rednj a brLina stmjc jc W m = (0. prosecne brzine.nja rcalnih E luida. Ta kva vrs ta slruja nj a naz iva se turbule nlno strujanje::. laminar.rclativna prome na brz ine po normali nil s lojeve fIuida.. uoce no jt: da pos toje:: dva strujanj a.2.. prome na brzine i precnika cevovoda kao i kine matski viskozit c t tllli li.21 gde je II - kine ma tski viskozite t (m2/s) ./ ... mesaju se.8 .

ta promena temperature je dovo ljno mala da ne dovodi do znacajnih prome na drugih fizickih velicina. lz islih raz loga iskljucuje se ulicaj pro me ne pritiska na promenu gustine. T u se prve nstveno misli na pro me nu gustine kao jed nog od cinilaca u hidraulicko m pro ra cunu mreZe. Medutim. nalme . Gustina fluid a je funkeija te mpe rature i priLiska. OV<l prome na te mpe rature zav isi od vrste rad nog fluida . nije uvek moguee fo rmirati presek cevi tako da o n bude pribliZno ortogonalan . o nd a se proble m moze smatrati ka o da je stacionaran.10. nacina vodc nj<l i izolacije mrde. Tipii::an prime r jednodimenzijskog strujanja pred stavlj<l stmjanje kuoz s trujno vl<lkno. U wkvom slucaju se prome ne pojedinih fizickih '!cliCi na koje o pisuju slill1je fluida po preseku mogu za ne ma rili. postoje i takvi primeri nes tacio na rnog strujanja na koje je moguce prime niti ove jednacine. prava gra nica pOCcLka turbulentnog strujanja je dermisan" sa Re >3000. a s druge slrane. U odredenim s licajevima. duz inc mrde.3. Kako jc u d ime nz io nisanju cevovoda ec ntra lnog greja nja jedan od zad<l tak<l opisiva nje stnljanj<l u mrd i siste m<l . a Re>2320 na turbukntno. Bez obzira koji je sistem u pitanju . jedno dimenz ijsko struja nj e je takvo slruj<l nje kod kojeg fizi cke velicine koje dcfinisu stanje fluida zavise sa rno do jcdne proslornc. 10. kao sto je to slucaj kod vode nog gravitacionog greja nja sa go rnji m razvodo m. JEDNODIMENZIJSKO I STACIONARNO STRUJANJE U primenjenoj me hanici fluida ces to se srecu takva strujanja kod kojih su pro me ne brzine u jed no m pravcu mnogo vece od prome na u os tala dva pravea. dolazi se do jednostavnih algcbarskih oblika osnovnih jednacina strujanja samo ako jc s trujanje stacio na rno. brzine sLrujanja fluid a .na. Medutim. i::iji je presek infinitezimala n. Ovakva slmj<l nj a se nazivaju jednodimcnzijskim strujnim tokovima. 10. Ako je period posmatranja struja nja znatno duzi od period a po navljanja pe riodicnih prome na visoke ll ccs ta nos ti . sigurno pos toji od rede na prome na temperature rad nog fluid a na putu od pumpe do grej nog te la. pa ce se smatrat i da sc o ne me njaj ll sa mo dui vla!. OSNOVNI ZAKONI STRUJA NJA 227 Vrednost i Re <2320 od nose se na l<l min amo st ruj anje. neophodno je uvesti pre tpostavku kojom se iz daljeg razmatra nja isk ljucuju prome ne te mpe raturskog polja. jer se s jed nc s tmne ne mogll zanemariti promene pojedinih fizickih ve licina po preseku cevi .2. Uz imajuCi II obzir uops tava nja koja su izvrse na. Promen<l te mpe raturskog stanja povlaci pro mcnu gustine de lica fluid a i izaz iv<l njihuvo kretanje uz p rome nu pritiska . velicine i ub lika poprecnog prese ka ccvi i niza drugih cinilaca. korekcija u proracunu je nuz na jer su te mpera turska odstup:ll1ja zna tna. STRUJANJE U CEVIMA Slmj<l nje kroz stmjnu cev je u opste m slu caju ve isedime nzijsko. Jcdan od prime r~ prcdstavlja slucaj struj anja kada sc izmedu pos ma trani h preseka nalazi ncka strujna masina. pravo linijske iii krivo linijske koo rdinate usme re ne u pmvcu st ruja nj a. Dakle. Na srecu. sma tra se da jc fluid ncs tisljiv.

~ avanjil jnl.). I II jed no m i II drugo m slucaju mOlt' d: . l ' silicaju kada se izmcdu pos matranih preseka nalaze oblasti sa nil ruse nim jed nod i· me nzijskim karaklerom stnljanja . ll slruino vlakno. Z a proucavanje slrujanja i prome na njegovih fizickih velicina. ['re ma jednilcini ko ntinuite ta je: (W3) gdt: Stl A" .. podrazumeva sc <I" je pre osred njavanja po presekll vee ra nije izvrseno osrcd njavanje brzine struja njil flO vreme nu u pojedi nim tackama prese ka.-_. ~ Slika JO. Uvode nje m sre dnjih vrednosli cini se otl redcn.11 2 . nodimcnzijskog karaktera slnljanja dol azi i usled promt: ne preseka. a "'20 "'3 brzine stnljanja II tim presecimil . bez unutrasnjeg tre nja i neprome nljiVl' gusline.NTR4 evo GREJANJF. ko risli 5e jednacina ko ntinuit eta i za ko n 0 odria nju e ne rgije.inl· i priliska.----'. M edutim..tnja fluida ad granicne pov rsi i formiranja makrovrtloga. jam idea lnog Ouid il. ---. d<tkle vrc me nski srednju brzi nu tj. zava nja stva rnim uslovima u cevovodu i lakseg razumt:vanja slrujanja.] 1I cevi odnosno kanalu.112 "'2 AI "'2 A" I -=1V3 .3.. Na os novll nap red recc nog. Jcdnodimenzijski karakler sl rlljanja se u praksi veoma cesto narusava... njihov lIlicaj ce se u osnovnim jednacinama din.o grdkll.228 8.. Aj pres~c i cevovoda.ka prt:dstavlja prosec nu.. uvotl e nje m srednjih vrednosli.da slnljanjc nijc jcdnodimenzijsko ali ima jednodimcnzijski karakt e r. mogu so. 1O. os novne jetlnacinc di · namik e jed nod imenzijskog strujanja._ 2 c . odn05 no z<ipreminc koja ostaje ko nstanlna bez obzira na prome nc u pre~"k u ccvovodil.--.o .. sred njc tj. U slucajll OVilkvog slrujanja mogll se na pogodan nacin uves ti lzv. -.1. prime nili i u sillcajll strujanj a kroz eev.1Cl:. dodc do pojave odvaj. Todorovic PROJEKTOFANJE POSTROJ£ fA 2. ( lw pojave znatno ko mplikujll proracun s obzi rom na poslojanje vise projekdj a brl. na sl nljnicama .voljnuj lac"i preso.onja iii promene prolok. jer se 1I opstem slu caju polja fizickih vc1icina me njaju ad tacke do lacke . _. _____ ___ .. koje strogo llzcvs i ValC za slucaj strujanja kr.. U slu caju turbule nlnog slrujanja brzi na u proi7. -. Islo se moze lI radili i sa drugim fizickilll vl·li· cinama koje de finislI sta nje flu id a.3 Promelle precllika ccvi i brzillc stmjallja .-.o · mike jcd notlime nzijskih slrujanja lIzimati u o bzir koriscenjem raznih e kspc rin1l'nl :oi nih i drugih poda taka. T" se najbolje vidi na primcru brzinskog po lja .in..112 ( 1(1. pre svega brl. L.-1) 2 r::.. pravca pru z. Do naru . uved e n jl' p". To je neviskoz ni Ouid. O davde sledi da se pro me na brzine me nja obrnuto propo rcio nalnll odnosll IH I · gova rajuci h prescka: w" "'I = . U cilju prihli.=-===~ ~ ..~ . konstantne vred noSI i poil·· tlinih fizickih vc li cina.l og moze da bude prislistvo ne ke st rujne mas ine b o sio je pllmpa. postojc i takvi slucajevi za kojc je 10 mogu Ce ucinil i.. Ral.

~ . . ... · .• . . . . ·11----< I' ..l l · .. .1 i j1..·1 Prc ma I3crnlllij<:vllj j<: dn. . 2 "'~r) IV~P dinamic~c.. .. pa jcdnacina (\nbijil obliJ.. . / _~"I o • I:: :. · . . . .() iz ~u ga slctli cia /. .2 prct\slil vljaju slalic~l! prilis~c 1I prcsC'cima II .. . ...K) U gornjC' m i z r~zu jJ.alvun': l1l: ~ruznl! Cl'vllvm k : ( 111.bir Slalic~lJg i (\inamil:~og priliska (lS liljl: lzv. ukllp an prilisil k...\ 2 -.cJ.10 ()S. :.::=::::-:-:T! } . . ..5) iIi : (10. . . . . 1 1 - • --' I.vUl :V1 Z·IKO. • 0 ---_ 0--_ • IV ] . .'. ." .:: (IO. . l s /. : '::. --r ) ::::::.....::-: . ') . .:: '+ ' ...":'ini za l. . . -r ' ····A . ' • I .. ... : '':':':'' :.7) (IO..-----< .' • i "1 • I"·... t l Slikll lOA Stmjllllje idellillogflllida kroz ccvOIlod prolllclllJivog precllikll .. . 2. ~(ln S lanlan 2 prc·t\slavljajuci . ·f-I--. . I" · f-I--11 .2 2 2 2 (10... t-I I" . · " .... .VI s n . 1.. ' " .... . : : . "'.(» oc\nosnn /1 d "'2P "'1/) -I) ._ .--::1 . .

kil i atmosfcrskug_ Na slid 1O.T"durrJl ·.230 IJ. ni (. ~l'=lr '" Stika IIi. a nda se radi 0 viskoznom fluidu kad kogil postnji unutra snje tre njc. a) <I -w. Nil sliL:i 10jc. 10..ok jc i nnaj prilis. koja ima odvoje n spoljni i lInlltras nji deo i pavcza na sa tri U eevi me ri sva tri pritiska II i'luiull kaji struji . pos tavi o tvo r Pit u-cevi (P itot ) 1I struju nuida (slika 10. narocito tre njc a zidove cevovad a.nos t iz sta nja Illirnva nja t1 0vcde do hrzinL: kojolll f'iuid struji. PRORACUN PADA PRITISKA Kada jc 1I pitanju rea la n fluid . .·-t . 10. 01) na dcsnnj slr.-1 e El rRALNO GREJA NJf: Sta ticki pritisak . prikazano jc mL: re njc statickog.5. PS I p• .6.4. .5 Mercllje statif:kog i dill(llllit kog prili. pa dijil gra m promcnc pritiska za primer cevovoda sa 5 1. kaji bi bio potreba n da Sl' tn..nj. pOkil!.4. na knjoj SL: vidi ci a sa pOvccillljl' m br£inl: sledi poras t dinami i::kag pritiska kaji odgovara smanjc nju stati ckog pritiska i ob rnlil a . dinamickog i lIkupnog pritiska sa Pito-covi. Dinamicki pritisa k iii za llstavni pritisak je pritisa k kaji sc II stmji fluid " jav lja ispred s redis ta ne kc prl'prekL'. Sta lick i prilis. G rafieki prikaz prol1ll'nc din alllickog i stati l': kog pritiska dat jl: na slici LOA. U takvom slucaju ukupni pritisa k se s manjujc us led gllbitka stati ckog pritiska na racun savladiv3nja trenja.lL " P I! PS I '.ok koji na zid ccvovod" vrsi f'illici s t rlljcci para kln .i I'/{OJEI\TO I':-INJf: POSTI?OJENJA 7.c definisl' kao unlltras nji pritisilk f1uitla koji stmji pravo linijski. I\ko s(. dabija izgled predstavljcn Oil sl. 10.l'ka Na os novll ddinicija s tati l': kog i dinamickog pritiska s ledi i nacin njiha vog Ilwr. P I Po J.""!.5b.) zidll .cvi isb zujc se razlika ukupnog priti. aravan jl' o nom pritisk u. daklc pritisa k koji hi pokazao l1lL: rni instrumc nt koj i lJ i sc II struji f1l1id a kre tan zajCdnu sa njilllL: istllm brzinnm.' Sll razlikc statickug i atmosfcrskog pritiska mc renog pomacu Pito-ccvi sa bocnim 01vornm iii Sil U ccvi ciji jc jedil n kraj povcza n sa a tvo ra m 1I zidll cevi.1.

dw. Stika 10..1. 10.~ .4. Iz gomje jednai':inc ukupni pad priliska u dco nici duzint: I jc : A. Prilikom ddinisa nja mal c malii::ko!. Izracunnvnnjc pada priliska se vrsi za waki den ecvovoda ncprnme nje nih brakl c rislika IV._ 2P R . pad priliska iii razlika priliska na Ulazll i izlazu iz ccvovod~.ina cevi. OS. t R .) L¥' . Taj gubilak priliska . kuji se odnosi na Irenjc fluida (l z idtlve eevovoda: (10. dconicu posebno. m .jcdinicni pad pritiska usled trcnja . l<lko i od hrapavosl i zidova C('vovoda.vOVN I Z"f{ONI S TlWJ. = t ".VJ.\. Pa . jcr ul~zi kan velii': in <l za dimcnl:io nisanjc napord pllmpe.pad pritiska usled tre nja. zavisi kako od brl:ine slrujanja. a Bernulijcv~ jcdnat'ina bi imala ohlik: (10.12) Obzimm da u gornjoj jednacini prci':nik d ima ncposrcdnn ulica). dip.:0. iz raza za gubil ak priliska. promcnc pn:scka i dodalnih olpora ka o i od duzinl' ccvovoda .iedinicnog r ada rritiska: 6{J = R / (':') ( 10.6 Prollll!lW priliwka pri stmjwrjll rl!l1uwg flllidu kroz cevovod prikazJ1IIIIU .· 1 23 1 p AP Pd3 .t= ).10) gdc je 6pp guhil~k ukupnug pritiska lIs lcd sav laclivanja (J lpn r" Irc' nja i c'vcnlualno drugih otrora. odnosno za svaku av. _ I ? ( - (10. prccnik<l ccvi i koc ficijcnta .11) U slueaju horizonlalnog ccvovoda o vaj pad priliska z~visi (1(1 dinamickog pritiskil. Palm ./. Za prav\) to je pritisak koji sa mor. ll w d" n jc rojam .13) gdc je: IIp. prora i::umll i. izdvoje no .

hi za o clre cliva nj. kg/m· - brzina stmjanja. bczdimc n7 .l.:ynnld s-llvllg broja i re lalivm: hrapavos ti .: ut v rd e no d a ccvi mogu cia sc ponasaju ka o hidnlllli cki gl. Z ato sc u slucaju tllrbule nlnog stmjanja ncpotpuni leorijski rezullali moraju do· puniti e kspcrimc ntalnim pOtlacima . Z a Rc<2320 prava Ii· nija na clijagramu je nilcrlana rrcma formuli A=Re 64 . hidraulicki hrapilVl: A = A(Rc.I~) O vaj obrazile prc dsta vlja jedan od rc lkih obrazac. m 1 .!. m/s D aklc. I/\'J F: A d p III .13) mogla cia sc u svako m konkre lno m s lu caju upo lrc.ovim jcdnacinama i dobijalljc zavisnc)s ti ).7.t tn. Mnogobrojni ckspc rimenti potvrdili 5 11 ispravnlls t i nvog llbrasca . cl obijanje la cne zavisnnsli A = A(Re. E ksp. Rczullati koje je clobio omoguCili su o dredivanjc unive rz .\ T R. = A(Re) i A = A(k).lV<I tck r os ln Reyno lds-I" broj dosli gn. pa se iZIl ne ra vlli· na rroizvodc vrllOl.KfOl':' 1SJF: /'OSTNOJE. vns ti.k) i hiclraulicki pOlpuno hr<lrave A= A(k).: rime ntima j. E kspe rimenlima te vrst'e prvi se sistematski ba · vin Ni~urad ze . U slucaju la millarnog slrujanja pri kome se cevi ponas aju kao hidraulicki g lat~c' . gust ina fluid . ko eficije nl trc nj a dobija se iz odgovllrajueeg lai::nog reSe nja Navier-Slokes-ovih jn l· nacina: A=Re 64 (IO.I': i· na.: nc ku odrcdenll vrcdnost. I :b · pc rime nlima sa tzv. da pos toji uti eaj i visk oznos ti i hra p.r /'UOfl.A).vl.1 za izra cunavanje kodicijc'lll . Z alim.: pacla pritiska pOlre bnll j.!cnik.k) nijc moguce je r se ne raspolaze tacnim reSt:lljcm Reynolds -ovih jcclll.kodicijc ll l trc nj a. komericijalnim cevima bavio se Colebrook.1= A( Re ). a da nakon toga dominira uticaj h raravos ti .l tkc . hiclraulicki hrapava iii hidraulicki potpuno hrapava. a na osnovu njcgovi il n:zullala Moody je konstmi sao clijagram koji ima ve liki znacaj za prorai::un ccvovnda u kojima pad pritiska lIslcd trenia dalazi do izrazaja . If.hidra uli cki pro.io nalan . U slucaju tllrbuknlnog slmjanja.: raspo lagali pOllz cl a nim pocl:lcima 0 zavis. A = A( Rc· .lJ2 n 1' )(/r>m l'. Na os novu is pitivanja je utvnl e no dOl se lIlieaj hra pavosti isro lj .:v Q U RD. d a bi rormula ( 10. slib 10.: nja koji Sc mnzc do biti lcorctskim putem.i ciji je otror mnogo veci m:go otpor usl e d viskoznosti Ouida . bez obzira ci a Ii sc ec v po nasa kao bidraulii: ki g"'tka. Dnminanlan u ticaj hrilravos ti pre · ovlacluje kada lamina rni granicni sloj ne pokriva neravnine n a zidu .·1 Z ·I CIO. nos ti ko c fi cijcnt a lrcnja od R.t1nih kom· lanti u R e ynold s.

fi.fi. 1 1) + 2. Z it Re~4000 strujanjc je lurbule ntno i cev moze da sc ponasa kao hid raulick i glatka.(Rc. I . =:. O l o~ (k - A= 5.0 1 Apsolutna z3visnosti pojcd inih matcrijala a d kojih SII cevovodi dil ta jc na slici 10.vosl 0.'urblllcnI I IO NCfXlll7.< Rc < k k 5 ~O Prcl:IZlIll lam .0 log 2.. -. OSNO V. Krive koje daju vrednosti koeficije nta tre nj a za A =A( Re) definisa ne Sll u tabeli 10. ~ U.1 za raz lici tc uslDve struj anja.IH I....m Tabcl a lO.f .1 5 .1 Empirij ski ohra sci za i1..VI 7A KONI ST IIW.I1 Apsoluln a hra pa"os li razlieilih vrsla ccvi Vrs lH('cvi Pncin knvanc ccvi Cclil:l1c cc vi Ccvi nd livc ll og gvozda C cvi od livC lloc.- --=. nvuzda z.k) ). Za 2320<Rc<4000 v r~ i sc prc lazak iz lamina rnog strlljanja II turblllcntno . Navcde ni ob razci za izracunava nje koeficijc nt a tre nja u tabe li 10.14 . precnik a cevi i jedinicnog pad a pritiska us led t re nj a..Po mls:l lljc A ntOl Vrsl:1 S lrllJ"" ja Llmi ll ~rn o Hidr. rewltati koji su dobijcni mcre nje m nepouzda ni S II i O VII oblas t na svak i nacin treba izbegava ti. ).lr rn . 0.0 3.. = 64 Re I. ncki od njih moraju d a se radc ite rativnim pos tupkum sto dodatno otdavil pro racun. I ..l lldi l 2. 1slicCIlC billil il om I've ..\11<011l1n8 hrftll.5 1 Il iJrau lii:k i glal'ka -. 2.ntcnnam nj c koc li cij cn la Ircnja l Red. hidraulicki hrapava i hiuraulicki pot pun" hrapava. ooor :"I p .D 0. Obl"sl primene l<es2320 .1 su dos ta glomazni i nezgodni za praktica n pro raclln.7.( 2/ 1 Tabcla 10. J .2 .fi.·l llru.\'1.10.14 r \<e>k T llfbulcill no K. Rc.J] 2320<l<c< 4000 4ooo <l<c< 10' 23 560 .5 fi Tllrhl UC111110 Il idr"u lii:ki !trapav:! Colchro. I..1HiJraulii:ki polpuliO IImpav" 10g~ + 1. St:-uj anjc II O yoj oblas ti je vco ma neslabilno." licki ~I " I k:I Zajccllko Pr.71 Rc . (2.1 25 0. (.1 5 0.dnllo 3. = .6 0. U ovoj oblas ti pad pritiska liSled tre nja je linca rn a funk cija brz ine strujanja. Za racunanje u praksi izrade nc su tabde i dijagrami koji daju fun kcionalnu z3visnost izmedu protoka odnosno Im licine toplo te i br Line strujanja. .

~/ I.'l.. II n T I II I I "" ~ "0. " I <0.>v. .: za R e=6 ' i..0' Rejnoldsov broj .. k:O .f'. " ._ 0. • I ~. .. I II ~I .. ' 1' ..r t .....{ "v.. ~. ..>".200 I '~-rrT I 1 I I I 1 I 1 I I III .P I I ~Jl I I 'I I I O..1 (5 1111 1 .:"'' 3>/. .:: ..' ::.> co.---1 d= Sam. '" ~ l....'l2' . ! • ~ ~ "" ~.0 20 0:::' ". . 'V DUD I .. -~ " ~ 0..1" .00C 6 810J :~ III TI .. Prime."'~ .03 I "I" 0..>. t. i i'lr I '~CO. 0.-" 6 B 10 ' o :..OB \ Ji "II I I r...U i l 1 11 11.I ! I 1 . ! ... I 1 1 2001 J 2- ~ -." .. \ .>".I c>"'" ~ t1\ ~. -1 i. 0.~ J ""'". 0..... Q~tf: :-.::: ".- ~ OOOB~' 8 T O· ' II J I I I I CI:b.. st~~' -1S I I .I I II I )..' .. q/~::--..---1 'aS.' ~ 'IJ I 1II TO '>. ... " '.o". ' I IU O"~'- I 3 r:.? :" I ~ . ~ I~ 1 I II I . .-.5mm ~ t..05 mm d • IOmm - oM V'! ~ 00 ' .l. ' ..~ I r-.010 I 11 I ml I I I I 2- ~ ' 1 II turbulentno strujanje 1 I III I 2 3 4 6 B 10 s ' 1 \I .Re ! "O .~ "'-~~/ l'.L I 1-: I 20 000: 1000 mm . :\ K.> r~~</... :. I 1 I I I dl< ' 101 ~ OJ 'c:- I I ~b ' ~~... .r l .I J I I I I IU I q...OS.1 7' .i .016 t II i I 2 'I \ ?:: J...> I I 0. ~~ I ~ I II . i): :) .000! 1I 1 1 0001 50mm ~ 0.~ I SOOm"..' I I I I 0.. ! I 1f-5~~. '>.1 rrlllll~~ ~ 2 3 4 6 T rn ITfTl II I rTr~I !. ~ II I J I 'I I1 ' I 500'- I .' soDOD .. c.0473 ~t"-. "0. ) • 0e i ':"-::-:.0276 R •• ".... 10 '\ I I 1 iI. " ' '" I ~I j .~~ 1 I I . ! I I .- II I 1 :-:: '" 2.06 I 'It I ~ c: I' \ I. <"'3. I .. ) d .\I ""-~' ~ r-- I~.~ ..J-. 02 .1 5000 250 mm I ~ .~ 0. " " "O . '0' _ re!a tivn a hrapa vos t d / k= 1000 d ". . -I ~ l TT 1 0..o.." /g 11.\ Ii I" %-r r--:: ' .-. 1 ~ d...: 2 3': 6 BIO I 2 0.. . .l ' I . I 1 /q/'d 1 Wave '''' /g _I 1~ ~ 1 I ' I I (R .012 lamlnamo strujanje 0. 9/. 'OOrl . I I I I I'I ' b.' 1 I II .---1 "0 .v.-.05 0. ~ ~ ::) '.... '.. ' ::1 '" " 1 1 1' .

·1 231 lO. Kao ilustra cija napn. delici nuida koji se krecu u ne pos rednoj blizini zida tUe cevi. to se pre svega od nos i na 13e rnoulli-jevu jednaCinu . koja se naziva mrtvom zanom.8 Ulicaj proll/cllc prcscka lIa karakJer . naru se n iii nc. DeliCi koji se u mrtvoj za ni nalaze u blizini granicne linijc bivaju us led tre nja . ne mogu da slede naglo povcca njc preseka ccvi. Ti me je prime na os novnih jednaeina struj. Ut i. ocigkuno je da se ce la oblas t strujanja moze u ovom sluCaju podeliti na dve zone. prome na preseb i pro m" n~ pravlAl pruzanja ccvi.. nego se odvajaju od zida i pOnovo "Iepe" za zid te k na neko m rastojanju od mesta promcne prese ka. na zo nll izmedu granicnih linija.5.lnj a dovede na u pil anje.:aj viscdi mc nz ijskog kara kt era slrujanja na prome ne pojedinih fizickih vc li eina uz ima se u obz ir uvoue njcm dopunskih elanova u jcdnacinama eiji oblik zav isi ou toga da Ii jc jcdnodimenzijski k~raklcr strujanja izmedu posmatranih presck. gra n. c 11 1 G N C\I Stika 10. U prOlocnoj zoni izmed u preseka 1-1 i B-B se srednja brzina smanjuje a pritisak pove-Cava. usled ine reije kojom raspolaZu.VJ.8. kroz koju se vdi proticanje fluid a i koja se naziva protocnom Zonom i zonu izmedu granicnih linija i z id~ cevi.10 OS. Njihova pUlanja ima pribliz no oblik krive linije /\B koja sc naziva granicnom linijom.VO I··.UTICAJ LOKALNIH OTPORA PRI STRUJANJ U V CEVIMA U lIvod no m de lll je rcee n!) d~ prislI stvo strujne mas ine .mj c i spajilllje narus~v~ju jcdnod ime nzijski karaklcr slruja nja u (xv inln.flntjallja .d rcce nog mOle pos lul iti primer nil slici 10. Bez obz ira da Ii je strujanje laminarno iii turbulentno i koliki je Reyno lds-ov broj.\ ·I ZA KONI S'I'RWA .

p2 gdcje ~ 2 IV Z ~ ...vrscnu lokalizaeijll gubitaka cncrgijc na odredcn presck. bczdimcnzionalan . Nakon llvoga.\il k manji . lokalnug o lpora eliminisan... gdl' !::. '· dusobno razlikll.2 _ P"'z PI + _ _ 1 = Pz + -. ~Z 0 '1 P 2 P 2 gd c: sc: pod t::. 10 jc kocficijcnl olpora nezavistan llli stanjil strujilnj. 1(» 2 2. lI11 na i/.E1 podrazumeva dl'o .tJ 1 pili 2 2 ( 111..1j.. lzuzimajllCi ove sllli::ajcvc kocfieijenl lltporil jl' 1'1Inkcij" nc kc gCllmctrijske karaktcristikc prcseka na kome jc narusen karaktcr jcdnlllli l11u l I.t l'osmalrajllCi rigorozno to ipak nijc sluc. ali sc prilvda i objasnjava potdkocn m d" Sc' gllbici lIslcd lrcnja la~n(} odrcde i izoillju_ Ovo sc najvisc oscca pri pmml-ni pnll 'c'" pnlzanja ccvi odnosno kanala.+!::.'nil ne pnsloji ( Z 1 =zJ . Pa ..236 /I.pad pritiska prouzrokovan lokalnim olporom.2.1nja tilngeneijalnog naponil na I. rn/s 3 P IV .tJI pn:dslavlja promcnu dinamii:kllg pritiska na krilkteristicnom prcsl'kll . pnvui':l:ni ka la cki 11.kocficijent lokalnog olpOnt za prtsck sa narusenim jcdnodimcnzijskill l karakterom stmjanja.'ncrgijc potreban za rormiranje makro vrt loga II rclat ivno kratkoj mrtvoj zuni i Silmo onaj deo energije makro-vrtloga koji se krccil i/ mcdll prcse ka B-I3 i 2-2 koji dovodc do pOVec. i(ol'i'ieije nt proporcionalnosti pomocu kojeg se izracunava promena dinamickog pril i\k" nazivil se kodicijenl mesnog (lokillnog) olpora koji se odrccill.brLina stmjanja.2 1 .I njc' k"ko postaviti 13crnolllli-jevujl'dnai:inli za prcsckc I-I i 2. Ovim se gubitak encrgije lokalizujc: nil odreden karakteristicni pn. Stnlktura nv ih vrtloga Sc' 111.YJ I~ I'OSTROJ ENJA 7. lIslcd toga dolaz i do Cormiranja IlliIkro-Vrlloga.. " ~ I-. S OIYL i.. __ 1 2 + . T'KlofTw.1 CEK{J<-I L NO G {"' . S obzirom da je udeo trcnja 1I odnosu na lIkllpan gllbilak priliska na I11l"11.l ml' stll gd e jc prit i.sl'k I Jpravo zbog loga sc ovakav gubitak nazivil mcsnim iii lokalnim glli>ilkom. gde sc javlja dodalni 1Ilicaj trcnja liS led dl'jstva cl'1l1 riI'ligainc sill' na delice Illiida . I ' sillcajll turblllcntnog slmjanja makro -vrtlozi koji nastajll 1I mrt vuj zu ni pro tiiru II pill toi:nll zunll gti c se raspildaju nil niz strujnih vrtloga.jc u zavisnosti od toga da Ii jc stnljanje laminarno iii tllrblll c nJn o.1+.ijskog slrlljanja i stflljnih paramelaril: Z . pos tavlji1 sc pi .id ll II llvoj nblasti.t ('Ra J I :K f'O J ·:·1.fA SJ I.jc l'kspcrimcili a inilll putcm. kg/m .Z+.=I. dobija se : ".gllstina. Zaustavljaju se pre tacke 13 i krc cu k.. ali ne mngu d~ dospeju u nYU tai:ku je r ne ra s po iazli duvo ljlHl ll1 kinctickum energijom. visinska razlika pnlk li. Za turblile ntnn slru ja ll jl nl'stisljivllg lluidil vazi sledc:&:: PI+ ._+Aj.

b'lina f1uida nije pozna~a alt sc ~ na ?rot~k u svakoj deo ni ci. Pad pritiska za savlad iva nje o tpora koji sa javlja pri strujanju fluida u ne ko m cevovodu se izra ellnava prema : t. Iz izraza za protok: (k~g ) dobija sc brzina u fUnkciji proto ka i precnika: (10. Za ta se LI Z jedna':inu u kojoj pad pritiska zaVISI a d brzllle I precllIka cevnvoda. Pri tome.RI + 2.den pada pritiska usled tre nja fluid a u pravo linijskom delu cevne mrcze (Pa) 2. 2 gde je t.p = 2. dok je uticaj od gustine.20) sledi da je pad pritiska u deonici: . pre':nik cevovoda me nja od deo nice do dean ice.6. priliko m proraclina u praksi. OSNO VNI ZrIKONI STRUJA NJA 237 Koeficijcnt lokalnog otpora zavisi od oblika ele me nta koji proizvodi olpor.pad pritiska II cevovodu (Pa) 2. 2 -dec pada pritiska lIsled lok a lnih otpora . Zavis nos ti koeficijenta atpora od oblika i drugih spcciricnosti ad zna o lja za pad pritiska date su u tabelama uz primcre proracuna koji su ko riseeni u ovoj knjizi i tabeli VT u prilogu knjige. zavisnost moze izraziti i II odnosu na protok i preenik.21 ) pa iz (10.rp ( 10. pa se z<l ne maruje. brzine i viskoznosti neznatan. PRORACUN PADA PRlTISKA Pri strujanju rea lnog f1uid a h oz cevovod lre nje dovodi do gubitka s tati ckog pritiska. II !zraz za pad pritska se moze predstaviti istog preenika: funkciji brLine i preenika kroz cevovod ( 10.{J (lO.20) IV 4Q d 2. prora':un se sp rovo di za svaku deollicli posebno. 10.19) Posta st!.RI .11l) . dok se dinamicki pritisak menja usled bilo kakve primene preseka.10. pravca struja nja iii protoka duz strujnog puta.

=RI +LZ=A-+ ( d L ~ d 42 7C P I ) 8Q2 (Pa) (1 ()22) Nnvedene jcdnacinc (10. dru g.22) predstavljaju osnov razlicitih postup~k a I ..lIljc' 1 . prot ncima od nos no Im:in"llliI struja nj a sto je isto. ' razvoda pare kod pamog greja nja. pa za to i nepOl:nal ih prccnika. Uz poznate sve e lement e kao II prct hodnoj ta cki. Liska kroz delovc cevovoda koja je fakticki jos nede[inisa na ..-1 CEtvTRALNO GRElANJE tvJ.. vrstc i broja loka lni h <.! zeit-I" d" 5e u islom vod u dobijc povceanjc protoka za 20% pritisak bi porastao za 44 %..tvJ) 3. I brline stmja nja. prl'clli .22) pojavljujc se sa dmgim stepe no m.VI c lill tim.:! ~ ) 1''' precnikll je nemoguce.d pritiska treba pril agod iti precniku ccvovovda tako da pad pritiska odgovara 011 " 111 koji stoji na raspo laga nju . broje m i vrstom pojedinacnih o tpora . TOl/OrOl ·ic PROJEKrOVA II~E POSTROJENlA 2." sis le ma kod kojih sc pad pritiska pril agodava vee postojecoj pllmpi i kod svih Si. To jc slu caj kod gravitacionog grejanja toplom vodolll. wlzi se izracllnavanjc: k". duiina deonica cevovoda. IIkup . Ako bi SI.19) iii (JO. " javlja sc kada cevovod postoji. Trazi sc dimenzionisanje cevnc mrde i odrediv..Z. Trazi se izracunavanjc pad a pritiska: 2.. ".. cima cevovoda. s lo je za datak kod svi h grejnih pumpnih sist e ma. posto o lpor trc nj a zavisi i od precnika koji se odrcdujc i . llticaj precnika jc sa pctim stepe nom. p" d pritiska i protok. Na os novlI pravca cevovoda . proracunavanjc cevnc mrcZe. a li sc vrsi rckonstrukcija zbog pro mcnje nih za ll le''''' 1 :1 grejanjc m i usled toga nov ih prot oka i brlina strujanja. I · pora i protoka. I 150 mrn ugradila ccv prccnika 125 mrn.23S B.. duzin ama svih pravih delova. Prva povezlljc pad pritiska i brzinu struja nja .II' I. brzina i kocficije nata tre njll . ..21) i (10. Za korisce nje pome nutih jed nacina razl'ijl·II' Sll dye metodc proracllna: metoda smanjc nja brline i me toda konstantnog pad a 1'1 i· tiska..." prccnika cevovoda tako i gubitka pritiska: Prvi slu caj se lako rdava po jed nom od dva oblika jednacina (10. naravno za od rede ni precrtik cevovoda. I drugi i treci slueaj su komplikova ni.2 2 I.1:1 pritiska. Pri proracunavanju cevne mreze u praksi sc javljaju tri razlicita silicaja: I. ako bi 5e umcsto prc6nib .. Iz tog raz loga mora sc prvo usvojiti neka vrednost brzinc iii pad 1'1j. I za to. i za zada ti pad pritiska treha odrcditi precnikc cevnc mreze: d = J( Q. lc lll. Trcti slllcaj je najceSci. jc r rdava nje jcdnacine (10.19) i ( 10. Protok u jcdnacini (10. . Kada su poznatc svc karnkteristike cevovoda se m njcgovog precnika .. Poznata je cevna mrcZa sa svi m detaljima. sma njc nje precnik a bi iznosi lo 17% a P"["" pada pritiska bcz uz ima nja u obzi r pojed inacnih o tpora ca k 251 %.

o nd a se izdvaja deo napora " a" za loka lnc o tpo re. a dimenzionisanje mreZe se vrsi sa osta tko m napo ra (I-a).23) a deo koje se od nosi na rayne dclove deoniea: {. . ukupna uuzina cevovllda do od reuc nog grcj nog tc la i natrag do ko tln.1. U me todi konstantnog pad a pritiska. prime nje nog za svaku deo nicu pos<::bno: ' ( 10. proraelln sc deli na prethodni i naknadni.26). Kod cevovoda koji ods tupaju od prosccnih. izracllnavil 5e prosecni jedinicni pad pritiska R za ce lo cirkul acio no kolo: (10. OSNO VNI 7. Na osnovu reccnug sledi da je " rezervisa n" deo napo ra za loka lne o lpo re: ( 10.imajuci u obzir we loka lne otporc za deonicu prccni ka od rcde nog pre t hodnim postupkom. od nos no zadat im padom pritiska 6/1.z p L R{ = ( l-a )6p = L A-'. dok je u kucnim insta lacija ma to plovod nog grcjanja a = 33 %. ovaj ud eo se nc moz<:: precizno proceniti.24) Pre thodno od reuivanjc precnika se vrsi jednacinom (10.24).25) pa sc za poznati prol ok deo nicc prethodno od red uju prt'cnici d<::o nica od recl e nog cirkula cio nog kola (ccvovocla) pre ma (10.10. Kada sc proracun bazira na pozna tom raspolozivllm naporu (grav il acio no grejanjc . II kojoj se pod sllmarna podrazllmevaju zb irovi pad ova pritiska u svim deonicama cirklliacionog kruga koji se uimenz io nise.26) gde je Li. Podela na prethodni i naknadni proracun Bez obzira po kojem se od dva pomenuta naei na vrsi dimenzionisanje cevne mreie.24).. kada sc raspo laie sa raspolozivim naporom. pllmpno II silleajll da je zada ta pumpa). sto slcd i iz izraza (10.. a { duzina odredc ne deonice. ud eo loka lnih o tpora je ma nji i iznosi a = 10-20%. j<::r Sll prclhodno usvojeni pn:cnici manji iii neil to veCi od IzraClina tih.6. l\.' (-{2-'- ( 10. Ovaj naknaclni proraclin se vrsi . Kod proracuna daljinskih vodova. Sa prethodno odredenim prccnikom sc radi naknauni proraclln w. zbog skokova vrednos ti stamlardnih prccnika ccvovoda. A KONI STRUJA N}'( 239 10. smatrajuci da je pad priliska posledica iskljueivo Irenja fluida 0 zid ovc cevovllda. U prcthodnom proraeunu vrsi se dimenzionisanje cevovoda.

. slo odgova ra slucaju najcesce prililV ' njiva nih te mpe ratura raz.: Sc J. Kod vcli kih i srcdnjih cevovoda brzinc su: grcjni fluid . Me tod sma nje njil brzinc svotl i se na usvilja nje brz ine s tmj a nja 1I deo ni cam.240 B.t !'C). vod a i nje ne specificnos ti.vode na pa ra 20-70 m/s grcjni fluid .vodne i povra tne vode 90n O0c.to pla iii vre la vo da 0. Zavisnosl izmedu je dinicnog pad a pritisk a i proto ka o dnos no brzine strujan j.. PROJElI. za gustinu vode od 80 °e.~' lavlja koja se odnosc na pojedine siste me.. koja va rira 1I zavisnos ti od ko nfiguracijc trase QVI) .22) odnos no (10. 26) d ata jc u la be lama koj<.. i precnik a pre ma je dnacina ma (10.5-3 m/s Najbo lje je napraviti upored e nje proracun avajuCi pad pritiska za tri razlicit e Im i· ne slmja nj a i l1svojiti o ptimalno rese nje uz ima nje m U obzir troilkova male rijala i Cl1l·· rgije po trebne za pogo n insta lacije.. pa ce bliZa uputstva i prime ri lIslediti li Z r ". ccvs i od o ne koja jc prikljucc na na ko tao.II· risle 1I proracunima.TOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE Ve licina lo kalnih o lpo ra se lakode mo ra p rove rili pos to je 11 pre lhodno m pr' lI d · C l1nll proce nje na vrcdnosclI "a". U sva koj s ledecoj deo nici ce se umanji vali brzina do najma nje brzine u deo nici koja spaja grejno te lo sa cevovo do m. P rora clln zavisi nd s iste ma grejanja.Todoro.

kako ovih tako i pumpnih siste ma greja nja. pad a pritiska i raspo lozivog priliska sto jc preduslnv za uspeS no projektovanje . U ovo m poglavlju i izlaze teorija i prineipi gravita eio nog grejanja . Cirkulacij a vode kroz ccvnu mrd u moze se os tva ril i pod ulicaje m ze mljine leZe zahvaljujuCi raz li cilim gustina ma vode u razvodnom i povralno m de lu cevovoda. Kod lo piovodnog grejanja najvisa radna tc mpe ra tura vode je ispod te mpe ra ture isparavanja pri atmos fe rsko m prilisku. brzine struj anja vode. moze ima li r<l zli cil e lemp e ra lure a li za grejno pos troje nje je vaz no da Ii je pro je klna radn a le mpe ratura vocl e iznad iii is pnd 100 U prvo m slu caju rec jc 0 tzv.11. Yod a. UVOD Kod dvoccv nih grejnih sislema sva ko grej no le lo je spoje no sa cev no m mreZo m pomocu dva prikljucka : jed an je rilzvod ni iii dovndni i k roz njega slnIji voda u grejno lelo. Na taj nac in grejna le la. Bez o bzira da Ii se radi 0 dvocevno m pumpno m iii gravitacionom greja nju. lada se ko risli naziv . Zbog toga se ovi s isle mi mogu izvoditi nlvoreni prema almosferi. u Kojima 5C vod a hl adi odaju6 to plo [u o ko lini koja se zagreva . cevlla mreza moze biti izvede na sa do njim iii go rnjim razvod o m. DVOCEVNA POSTROJENJA GRAVITACIONOG GREJANJA 11. predslavljaju vezu izmeclu razvodne i povratnc cevne mrde. po mocu drugog je veza no sa pnvra lnim cevovodo m kroz koji voda iz grejnog le la slnIji nalrag pn: ma izvo m [o plo le. a ve licinu priliska u njima diklira le mpe ratura vade. U lakvom slu eaju se radi 0 gravilacio no m grejanju. cijim proucavanjem se vrlo de laljno moze upoznati zavisnos t dimenz ija cevovoda .1.ie u cevovo d' uklju ce na pumpa koja po buduje slruja nje . Ako . Ovi sisle mi grejanjo se zal o nazivaju i sisle mima visokog priliska . Kada je lempera lura vode iznad la cke ispa ravanja na atmosfe rskom pritisku. 2. 0 c. kako bi se u cevnoj mrd i od navao visi pritisa k od a lmosfe rskog i lako s precilo ispa rava nje. vre loj.JI . kilo zagrevni fluid .pumpno grejanje. u dru g()m slucaju 0 lo ploj vodi . grejni s is le m mo ra da je "zatvo re n". sli cno k<tn slo izvo r loplo le poveZllje pov ra lni i rilzvodni cevovod .

uz upro~Cenje da je zagrevilnje vode u ko tlu i hJade nje u grejnom teln koncentrisano u taekama K i R. i pp. Prirodna cirkulacija Na slici 11. Temperature razvodne i povra tne vode su I. Pritisal P. i Ip a gustine p. lackarr/Q K i R. i posmatra pri zaustavljenoj cirkulaciji vode. pritisilk u njoj se moze odrediti od taeke Au smeru strujanja vode prema tacld B. kao i od ta eke A suprotno smeru strujanja vode.2) Uporedivanjem ove dYe vrednosti proizlazi da u tacki B postoji razlika pritisaka koja je definisana sledeCim izrazom: . 1/ Voda zagrejana u kotlu struji kroz ra2vodni dec cevovoda definisanirn tackama KAR. U taeki A uspostavlja se statiCki pritisak Pa koji je jednak zbiru atmosferskog pritiska koji deluje na nivo vode u ekspanzionom sudu E i visine stuba vode iznad taeke A. dok je povratni cevovod oznaeenS1i RECK.1) (11. pri remu velieinu pritiska vodenog stuba definisu temperatura. je konstantan bez obzira na us love cirkulacije vode u cevnoj mrezi. F A E R Pp Pr B h hb C K . pa sledi: (11. odnosno specifiena gustina vade.1. do grejnog tela R.2-12 B.1 prika2ana je ~e mil grejnog sistema.Stika 11.1. Ako se uoei neka proizvoljna tacka B.Todorovic PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GRElANlE 11.1 !jema grejnog sislem~ sa Ulgrevanjem i hladenjem vade koncenJrisanim .

J)FOC I::VN. do bijajll se sledcCc vrednosli (sL 11.2): .adriati ~'Vojc radne paramctrc..n.~ka koji nastaje usled gravilaciooc sile. 11.grevaDje vode i njeno hladeojc dciava u tai±i U .-I I'OSTROJE.. sc do bija Zit bilo kojll t<lekll pa prcma tome postoji nc kao prilisaL: taae .uliL:a priliska ncslaje eim se lIsposlavi cirkulacija vode <:iji jc smcr strujanja u pr.::::.. Pritisak L:oOSlalm'3o izra7 . .I I . f U J ( IU) pos le srcdiva nja go mje jed Dai':ine do bija sc vrcdnost ove r:vliL:e : ( IIA) Gomji izraz je do bije n pre tpastavljajuCi da jc u u:'Vovodu u1:oecna cid.4).1-' hb #4 "& Stika J 1.-----..u .om (11. "'cc kao rilspolozivi pritisak cclog cirkulilcionog krug<l. V OJ. hd - B hk .ode po risiJri btIa i tela. Gravitacioni oapor U dosad asnjcm rilZmatranju vclieinc prili.'CU pada priliska koji je prouzrokovan savladivanjcm olpor<l strujanju. smalralo se da sc .1. Pod lahum prclpos1avkom dobije no je da postojc dva razlieita pritiska u jedooj istoj lai±i Ta r.- he R hr ha h D tpjJp -- .2. -uJacija ida Cc bar 1I jed no m Ire nutku posle zaustavljanja kruienja vode te mperalun:: u 1'3Z\\'Odnom i povra tno m cevovodu 7. Mo sc prclpostavi da sc tempcrillllre i gusline 1I njima menjajll linc<lrno. .sIVamosli ODO se ostvaruje po ccloj visini kotla oonosno grejnog tcla.::= -IrjJr A -.iWA GRA I·TTACIOXOG GRFJ. i ponovi izcaeuoavanjc prilisL:a sa abc strane laekc B.2 Serna grejnog sistema sa VlgrtPanjDfl i hlatJDrjem .

o nu a bi tacna fo rmul a za iz racun ava nje raspo lozivog pritiska bila sloze nija.1 1J vod GKAB pripad a svim kru govima.3. dtk jed naki. Za ne ma ruju ci hlade nje vode u cevovod ima i zadrzavajuCi isti te mpcraturn i pad II svim grej nim tclima iz se me sa slik a 11. Tn v:li i i za princip st ruja nja vode . ras po lozivi pritisci grejnih tela su raz lil' il i i iz nusc: coer -- B - C D -- Rl R2 --< A R1 R2 hI r h2 i h3 K G F E K Slika J 1. pa su jed nake te mpe ra lure i gllst ine vode.d. Ova Kav sloze ni siste m se moze izd vaja ti II tri nezavisna (s lik a 11. 11.1 C£NTRALNO GREJANJfO ( 11.1.fe cirklliaciollilz kmgova . 3. t.3. sis tc mi ce ntralnog greja nja se sastoje iz vise eirkulaeio nih kmgovil koji imaju II jed no m d e lu zajednicke vodove. Uko liko pro me na nije linea rna nego krivo linijska. Cevovod sa vise cirkulacionih krugova U pra ksi. Za gTejna te la RI> R2 i R3 na se mi na sJ.6) U llvo m slucaju raz lika pritiska u tacki B jc: ( 1 I. ) s lim sto " oznacava vis insku raz liku izmedu srcdina ko tla i grejnog te la. a vodovi Be i FG o nima u kojima su tackc (Ida· Vil m : top loto m R2 i R. . pri Ce mll Ce plljedine d eo nice b ili zajednicke za sva tri o U njima Ct· 11 \ · lovi struj ilnjil Zit sve bili jed naki.. koje li Z pre t· pos tavku linea rne pro me ne te mpe rature po visini ko tla i grejnog te la preds tav ljaill taeke zagreva nj a i hl ade nja.2-1-1 1l7'ot/orcm"i PROJEkTOI'~ 1 'JE POSTROJENJA Z.3 Grejlli sis/em sa vi.des no) -:i rkll ' Iilcio na km ga. a vod sa mo kru gll koji se odnosi na tacku R3. slo znaci da su i priras laj i odnos no gubici pritiska.

p. T() prakticno zn ati da ee de lovi ccvovoda koji pripacl aju svim kru govima biti pocldc ni onom najne povoljnijcm (vid e ti lIputstvo za c1 ime nzionisanje cevne mrek). srednja te mpe ratura vod e u grejnim te lima je u prose ku dosta niia je r su srednje spoljne tempe rature u grejnom periodu znatno iznad projektne vrednosti (za klimu Beograda ona iznosi od 3-5 0c). ImajuCi sve ovo u vidu doslo se do korisee nja te mpe ratura 90nO "C u tzv. nd nos no brzine struja nja. ~ t () za hteva pose bne me re obezbecle nja i tzv. Temperaturska raz lika 61= I.sava nje m prescka cevovoda.-1 NJ. sto ima za posledicll manjll grejnu povrsinu . Tempe ra tura rilZvod ne vade iz nad 100 °c Cini da je siste m visokog pritisk.8) Ovi pntisci ostva mju cirklllaciju vode s tim sto wei ras po lozivi pritisak imaj u knlgovi sa visim grej nim tclima u odnosu na izvor toplo te. pri (. =g"1(P p -p.I" uticc na povrSinu ocl nos no vclicinu grejnog tela. Srednja tempe ra tura vode l! grejnom te ll! je 80°C sto nije povoljno za us love ugodnosti. 11. 2. Kod gravitacionog grejanja raspolozivi otpor je veCi pri v. Temperatura razvodne vode od 90 nc je najvisa moguCa ispod temperatura koje Sl! bliske te mpe raturi kljucanja.1I. Veliku 61 znaci smanjeni pro tok vod e kroz cevovod i gTejna te la.·j 2-15 I'll. =g"l (pl' -p. . 4. pa je njegov oseeaj ugodnosti znacaj no po rc meCen. ) ( 11. pa tako kru g grejnog tela R3 ima vcCi pritisak nd kmga grej nog tela Rz. ) P II ) = g"3(p" . projc ktnim uslovima . Za to se mora pad pritiska 1I svakom kru gll prilagod iti raspolozivom. sto sc cini pode. Prakticno. V I·VCFYNA POSTROJf:NJA G /?-1 VITA C IONOG G RFJ. Medutim. 6. sto ope t znaci niZu srednju tempe ratum grejnog tela. TEMPERATURE RAZVODNE I POVRATNE VODE Izbor tempe ratura razvoclnc I. Pri visim temperatllrama od 80 "C do lazi do uglje nisanja ces tica prasine na grejnom telu . ) I'll. 3. Vise !t:mpcrature razvodne i povratnc vad e cine cia je srednja tempe ratura grejnog te la visoka. Medlltim. i povratne I" vade je ustva ri o ptimisa nje uzimaju ei II obzir sledece posleclicc ovih te mpe ratura: 1. napro tiv prima. a time i na njegovu cenu. pa se dobijaju cevovod i malih precnikil i jeftinija cevna mreZa.2. . kmg tela R3 je duzi pa voua prelazi duzi put struj anja.Cim razlikama razvodne i povratnc temperature vade. i da covek koji ~e nalazi u njegovoj blizini ne moze da odaje zraccnjem ncophodan deo svoje telcs ne to plo te vee je . visa srednja te mpe ra tura je od uticaja na veclI te mpe raturnu razliku izmedu grejnog te la i okoline. one se povlace strujanjem vazduha i covek ih udise..t.e mu se nadrazuje: sluzokoza disajnih organa. zatvoren siste m. ali to su vrednosti koje se postiZu samo pri spoljnim proje ktnim uslovima koji su re tki. 5. pa je izrilZe niji e (ckat prenos a toplote.

.4. Ukupan napor se rnoie predstaviti kao: (11. na cije savladivanje se tro~i dec napora.jedinicni napor za savladivanje otpora pri prolazu vode kroz pray dec cevi dcline 1 m. Napor se tro~i na savladivanje otpora koji nastaju pri strujanju vode kroz pr~ve delove cevne mreze kao i na savladivanje mesnih otpo. uzirnajuci da se 33% od raspoloiivog napora tro~i na pojedinacne otpore. proracunom treba najbriirn putem doci do velicina precnika cevi. Ustaljemicirkulacija biee od trenutka kada se uspos tavi IJrzina slmjanja pri kojoj je potreban ·napor za takvo strujanje jednak raspolozivom.3.ra. (Pa) iii (N/m2) h .visinska razlika izmedu sredine radijatora i sredine kotla (m) 3 Pp . 9) H .dec napora koji se tro~i za savladivanje otpora u pravirn delovima rnrde (Pa) ili (N/rnl) Da bi se znao napor potreban za savladivanje pojeidinacnih otpora neophodno je poznavati pribhlan precnik eevi. kroz ventile.2-16 B.10) gde je: 2:z R I . slavine.f CENTRALNO GREJANJE 11. Z a grejno tela na slici 11. pa tek onda sprovesti precizan i konacan proracun cevne rnreze. jedinicni pad pritiska (Palm) .(raspolozivi napor H) dolazi do stmjanja vod e kroz cevnu mrdu.Todorovit PROJEKTOVANJ£ POSTROJENJA Z.1. raspolozivi pritisak za cirkulaciju vode iznosio bi: H = hg(p p - Pr ) (Pa) (11.. tzv. Prema tome.razlika gustina povralne (P) i razvodne vode (r) (kg/m ) (tabela 11. iIi tabele u dodatku) Us led razlike gustine povratne i razvodne vode . Zato se proracun deli na prethodni i naknadni. lokalni otpori javljaju se pri prolazu vode kroz krive delove cevi. Mesni iii tzv.duZina cevi (m) .raspolozivi pritisak (napor).dec napora koji se tro~i za saviadivanie svih mesnih otpora (Pa) LRI . UPUSTVA ZA PRORACUN Kod vodenog gravitacionog grejanja sila pomocu koje se obavlja cirkulacija vod e kroz postrojenje javlja se usled razlike gustina vodenih stubova u povratnim i razvodnim ce ·ima.Pr. grejna tela. 1I mestima gde se cevna mreza raeva iii spaja itd. U prethodnom proraeunu raeuna se sarno sa naporom za trenje u pravimm delovirna cevne rnreie.

6 110 315. r I .3 58.7 90.8 85 143.-<>-- Pd I I I Pr -C I . jc: L2 =0. 4 Raspoloiivi trapor kod gravitaciOllOg gre}tlog sistema Tubela ILl Napor u Pa (N/m2) kod gravilaciollog grcjanja po 1m vcrlikalnc ccvi Povraln:l Temperatura f:lzvodnc vodc voda Q C 60 65 70 75 80 85 90 95 100 80 111.9 72. Za slrujno kola gn:jnog tela ciji jc raspolozivi napor I-l.3311 I-l = 0.8 90 175.1 65.67H L[ (11.4 ORA JlI TA CIONOO O UElA NJA 147 _ .5 198.8 86.2 161.=-_-1 .2 116.11) U ovom racunu poslo se od prelposlavke da je jedinicni pad pritiska R konstantan za celu cevnu mreZu posmalranog grcjnog lela.7 137.0 67.7 190.7 IDS 279.4 155.1 63.3 262.7 100 243.0 70.4 204.6 Kao osnov la dimenzionisanje ccvne mrczc sluzi jedinicni pad pritiska R.0 226.7 95 208.1 167. DJlOC EYNA I'OSTROJ£NJ.II .8 131 ..2 217.6 140.33I-l + L [R (Pa / m) R= 0.5 254.0 173.8 234.5 97..-' -1- I - J Slikn 11.~c prccnik cevi.9 183.8 290. .1 122. koji indirckIno dcfjni.2 60.9 127.3 104.0 149.3 94 .2 106.4 101.

Tabele za proracun cevne mreze U pri logu knjigc SlI labe le za proracun cevnc mrcZe. 'l" il i t. Todorovic PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZII CE/lrrRAL NO G REIA NJE ~ 1. ako je ona deo postroje nj a vode nog grc'ja nj:t u ko me je te mpe ra tura razvodne vode 90 °C. ne ma mesnih o tpo ra .Jll"ti ko licinll to plo le od 32500 W.re ba pn. Tabe le (I V i V) prime njuju 5 C i za gravitaeio no i za pumpno grejimje. Resenjc Pos to jc cev prava. pa se say raspo lozivi napdl' ttosi nil I rc nje II pravim de lovima cevi. 12) (11. le sadrl. Pos tn '. Jcdinicni raspolozivi pad pritiska iznosi: R=-= 4 16 64 Pa m Ko licini to plo te od 32500 W odgova ra maseni proto k (pre ma 11.4): m=32500 · 0 86 =1397 kg /h 20 . 1. Kroz cev t.= 4.1 tGmpe ril tllra razvodne i pavra tne vade: (1 1.3. 11 ka d gravitacio nog greja nja manje vrednas ti jedinicnog pada pritiska R.1 -1) ko me je Q II (W) . od 20 K i l K. . P rimer 1 D ime nzio nisa ti pravll cev du gu 16 m.1' B.2-/.1 :1 ) Proto k vode kroz ecv se za te mpe raluru vode 90nO °C i specificnu to plo tu C!. a povratne 70 nc.c podat ke a top lot no m i mase no m pro lo kll vode za raz lik u razvodil villi. V rednos t mase nog p ro toka moze se izracllnati iz kolicine to plo te kada sc In. Raspo lozivi na por je 64 Pa. brzine struja njil i jcdinicni napo n pr iti s ~ka R (Pa lm ). Z~ celi cne i ba karne ccvi. 186 (k1/kg K) racuna pre ma izrazu: Vllt! L' 111= lL · 0 86 (khg ) 20 ' II (11. to se kod prll raCllna ovog grejanja vise ko riste strane sa niZ im R.

7 i 64. Izv. oznaci se svaki njen dco. usvoje na jc prva cev veceg precnika.3.:dvida se i na T<1zvodnom. lrazi se najbliZa vrednosl proloka od 1397 kglh. ako je ' . biti potreban stvarni napor H=16x3. zhog evcn lualnog iskljucenja vcrtik ale iz rada postroje nja . R = 4 Palm tre balo bi da postoji cev nekog precnika izmedu 56. odredujll se prethodni precniei i zal im sprovodi n<tkn adni dec proraclIIla.2 nun traii se najbliia vrednost sLvarome protoku i nalazi se da je L o 1420. za precnik 6-1. U tom c1elll proraclina mo raju sc odredili koeficije nli mcsnih otpora. Uspo nski vodovi se crlaju redom prcma brojevima Kojima S\l obeldeni \I t:rteZirna horizonlalne mrcZc u Kojima ih trc ha lakodc \lcrtati kilo i u osnovama svih spralova.2. 1I ko loni z~ precnik lInlltrasnjcg otvora od 64. Nil Semi lIsponskih vodova obeldavaju sc deonice. knja prcdstilvlja ccv jednog datog precnika kroz koji prolilZi konsLanl a n protok grejnog f1uida . odgovarajuCi protoci torlOk.2 nun i duzine 16 m.7 nun i 1580 kglh.vcdc no kilo sistem sa donjim rilzvodom. Crtezi i seme za proracuD Poslo se prvo lIcrtajll horizontalna razvodna i povratna mreZa. Oa bi se uslanov io laca n jedinicni pad priliska. grejnil L e la. Nil usponsk im vod ovima pn. Osim crteza horizontalne t:evne mrde. tabela VI 1I prilogu. kao i brzina stmjanja vode kroz cev.8 Pa S LO je milnje ad raspolozivog napora koji iznosi 64 Pa. kao i kolao. deonica. a obuhvil\a i grejna tela. kao i prikilz mreze za odvodcnje vazduha iz postrojcnja pomocll cevi precnika 3/8". Posto takve ccvi nema.3 Palm Oa bi jedinicni pad priliska bio kao sto je prethodno izracunato. T o SlI vrcdnost i 11 50. Zbog toga ce pri stmjanju vode 90nO °C kroz U5vojenu ccv precnika 64. kao i nil povratnom kraku zasun . visinsk<:. DVO EV II POSTROJENJA GR:A VITACIONOG GREJANJA 2. ./9 U I~bc li V za R = 4 Palm. Ova serna se t:rla u razmeri sarno po visini. U odnosu na usponski vod. kojoj odgova ra unllLrasnji precnik 56.II . postroje nje i7.13 mls i stva rni jcdinicni pad priLiska R=3. rilzlik e izmedll sredine kotla i sredine svakog pojedinog tipa rildijatora za svilki sprat.2 mm. Ovoj vrednosti odgovara brzina strujanja 0. 11. veea dime nzija. potrebno je nacrlati i semu lIsponskih vodova . Prcthoelni proracun sc sllstoji od izracunavanja jedinicnog pilela pritiska za strujno kolo svakog grejnog lcla. Usvaja se ova dmga. Se rna obllhvala i vezIJ kotla sa ekspanzionim sudom. grejna tela se lIcrtavaju tako kako se vide kada se posmatraju iz proslorije u kojoj se nalazc.2 nun.3=52. PomoclI lako dobijenih vrednosli za R.

-.: 1li1 dru gc lIspo nske vodove .8.poCinjc sa izracunavanje m jedinicnog pada priliska Zit s lruj no kolo najnepovo ljnijeg grejnog te la. kao i vre dnosl otpora zavisno <lei br/.a krake b (deonicc manjih protoka).ine slrujanja grejnog flu ida.t/. no m ccv i za celo poslrojenje.3.6. a ne Zil krak a (dconi c" zbirnog prolo ka) .c r(ik a le). Te mpe ralura vod e II razvodnoj mrezi iznosi 90 °C. kod ra('. 11. b b a b a b Slilm ] 1. opel sc pocinje a d najncpovol j. po<::injuCi o pel sa najnepovoljnijim le lo m nil (o j vcrlikali i lako redo m. [-l(l r iZO nt a lna i ve rlikalna cevna mreza date su na crteZima 11. pre lazi S<. a 1I povratnoj 70 "C. koja je vee proracunala 1I okvirll prve strane siSl<:mi' II kolu najnepovo ljnijeg gr. nijcg grcjnog tela za lu granu. nije od kOll a.4.j".7'x/oml·j" PROll:XroVANJE I'OS TF<OJENJA Z4 C£NTRALNO GR£JANJE 11. . Kada sc zalim izra!': u!1i1 R i za os lala grejna le la na isloj verlikali.250 lJ.3.slika j 1.j nog le la celog pos troje nja . Ako sc kod kOlla cevna mrcZa raev3 II dye granc. a koje je visinski i najniie u poslroje nju. Prilikom odredivanja koeficije nala mcsnih otpora. Tabela za odredivanje mesnih otpora U labe li VI dali su kooe ficij e nli mesnih olpora.{v.5. slo tesl!) hi · Vii U praksi kad a se prede na proracun druge sirane.5 T . me· sni o tpori se uzimaju <. Ne lreba izgllbili iz vida da iz kolla po<::inje razvod jed . To je najcesce grejno lela horizontalno najud .raeve cev/le mreie Primer 2 D imenzionis a Li cevnu mreZu poslrojenja za centralno grejanje sa donjim razv. Postrojenja sa donjim razvodom Prclhodni prnraclln . i 11.3.) dom.vanja cevne mrcze.

1 --_ .. __.6 Horizonlalnu cevlla mreia lJSI"a{SI(I VOD GREJNO TELO f------..··----·····----···....7 I'rikljllcci grejllih Ida .. : -_.J ....... _.. I : '" I 18 : I ~ om 9 . f.. • 0 Slika 11.. . : 8 i8 om m ..·······. ···········-··0 D I @ ~ ...1.. D VOCH 'NA I'OS-rJ?OJCNJr l G RAI·n >l ClONOG G I?£lA I JA 25 1 8 ~ @ !E) ic..0 ·' 1 1(22) :. Slika 11. : ® 14 150 21950 1 • __ .. ...-•••••• ! I C ::) 5050 5050 ~ 1T' _ .. :\ e) - 0) .----0 GREJNO TELO USFaJSKI VO 0 ...I I ..

. 006t' g ..- :} I v i/ / v or-o . .-__r . -. N U) o o '-- o ." r .." r ..~ ® . Todorovic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO OREJANJE _ ." . N 2 L-- L..: .252 B.... " -.. I~ "" Sliluz 11... ... I .8 Serna /lspoTlskih yodova ZJl primer 2 ... Q -- f ..

2.8=491.8 Po 1= 8.4 m prclhodno je vee ulro!eno Za Irenje U dconicama. II .4 1.6 lcdinieni pad priliska H=2. 8 ukupne dui inc 7. 3-6 preoslaje Duzine deonica 3 .0 3.8 Po 0.2 1.4 7.lI Prcglcd dnzina dconica Broj deonica 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Duzina (m ) Droj dconic.D 1.3= 733.1) Za trcnjc II prvim dclovima oS I<tjc Ukupn.0 = 9.6 x I22.8 Po .19 = 68 Pa 145.2 1.0 1. 14.8 m R = 296.6 10 11 12 13 14 1.0 6.Ox122.6 Pa 21.2 3.7.8 I. 7.14.II . 8 Ras poloiivi prilisak (Iabel a 11.6.0 x 122.3 = 318 p" O.1 1= 23.4 1. dulilla deonica 1.8 lcdinicni pad pril isb b)"olo grejnog lela 103 deonice 1.0 6. 8 ukupne dllzille 21.6 x 31B = 213.9.19 = 194.0 5.3= 318Po 0.10.0 6.2 m Po R = 213.8 Raspoloiivi prilisak H = 6.1 m prel hod no je vee ul rosello Za Irenje u deollieamo 15.18 ledillicni pad pririsb VC l1iknln III H = 2.14.67 x 733.Om R = 145.0 1.11. 7.4 7.73 Palm c) Kolo grcjnog lela 04 deonice 1-8 RaspolOiivi prilisak Za Irenjc u pomcnulim deonicama U deonicama 1.2x9. 11 · 14.1 Pa 7. 15-1 8.8 = 33.1 : 15. DVOCEVNA POSTROJE ~A GRAVITACIONOGGREJA NJA 253 Tobcill ll.1 Po 1=15.2 = 9.2.67 Palm eI) Kolo grejnog lela 104 .2 3.67 x 318=213.4 1.0 1.0 1.6 x 122.2 Prcthodni proracun Vel1iknln 1/ a)Slrujno kolo grejlloglela 03 (Ilajnepovoljllijc) ·deonicc I.2.0 1. 2.7.dconice 1.11 .4 5.0 3.4x9.1 : 23.7.2 6.3 = 733.1 15 16 17 1H 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 Dui inn (m) 20 1. 2.8 : 8.4 3. R Raspoloiivi pril isak Za I rcnjc u pomcflut im dconicam:l U deonicama 1.3.19 Palm H = 6.

25-1 B. Koe ficije nli mcs nih o tpo ra.8m I? = 297.1ma 9 i 10 D uzin3 dco nica 9 i 10 Jcdinicni pad prilisk.8= 27.08 1.23· 26.2 : 8. Prcgled koeficijcDatB mcsoih olpora: deo oica l ·kolao · Iuk. R Rnspolozivi pril isak 5 x 9. 1 I'a 1 = 15..67= 125.581'a/m VCl1ikn ln I c) Kolo s rejnos lela 0 1 .4 x9. 19.7I'a 297.1ma Preillod no je vce IIlrokno II dcolli""m" I. 8 dllzine 7.9 Pa I = 10.4= 10.3= 318 Pa O. sa opisom olpo ra. 26 Jcd in iLlli pad pril is.1 0.001 U kupno je ul roscllo rrcest'lje 1.= 300.67 x733." .1 : 15. 2.Ox9.85= 145.1 CENTRALVO GREJANJE Za I rcnjc 11 pomCntll im dconic.6 x I 22.4 m) .8 = 34. tleonice I. T rai:va suprolan smer odvajanjc Wo/W= I .0 x 122.6 Pa (I = 5 m) tlcolli"" m" I i 8 (I = 5 m) dconi"" ma 19 i 22 (I = 13.3 = 733.4 m U dconi mma 3 i 6.1ma Prc th odno vee ulroscno u dconicclOl<1 I i 8 ukupnc J-J = 2. U ovo m pre me ru proracunaCe se de taljno ko la grejnih tela 01 .4 P.4X IO .4 01 R= 167.1mn Prcth odno jc vee lI(rosena /I = 6.8 m R = 300. Preoslaje za I rCllje II dcoll immo 23· 26 Dui ina dconica 23 . Tod()ro!'it PROJEKTOVANJE POSTROJENJA 2.l 3.1 Po dlli inc 5 m Prcnsl:ljc loa Irenjc u dconicama 19-22 Dllzin.8: 491 "0 7. 11 Palm Na knadni proracun Na knadni pro racun se sprovodi pO formlllarima_ Dco formlllara se pupunjava po· tl acima iz pla na cevnc mreze.ukupno ut rOSena 5. dui inc 13. koji SlI izracun<lti u pre thodnom proracunu.] dcollica 19-22 Jccl ill icn i pri lisJ k f) Kolo grejllog Icla 102 . dati su u pose bno m preglcdu po deonica ma. 03.5 Q.9:10.. 102 i 103. 22.21'" 8.1 9= 46 Pa 13.4 Pa 46 + 145.7 = 193. 19· 22. r/d=1 <leoniea 2 2.3 Irenjc 1I ciconic. 19= 461'" 167.7 Po 68+ 125.4 = 19 1.8= 49 1.67 x733. os talo se proracunava polazcCi od jedinicnih paduvil pritisa ka. 7. dClInice I .85 Palm Z:l Irenjc II pomcnu tim dconic.0 . 8 Raspoloi ivi pril isak Za I rcnjc u pomcllLII im dcollic.Ox9.8 Pa 0.67 x 318= 213.3 . 19 = 68 Po 13.

6 d eooir.T ra&a suprolan smer.-B c1.5 (l.5 1.88 .5 1.8 3.2 1uka .77 .IlIk dconicft 11 0.una krsno salJi ranjc.T meva snuimnjc HlJ/""' :::: 0. odvajanjc WuIW=O .6 1.2 IlI ka . pro laz 2 0.64 d. prolaz W.IcI=O.J 3.2 1l1ka .2 1l1 ka .1d =O.21 uka .5 0.zasun Q.prol.}.prolazni ven lil <!.W=O.79 .0 d co nic.64 .!V=054 tioid=0..7.T raev3 suproto ll smcr... sabiranjc 1 -. odvnjanjc Hlu !w= O.67 dc onica 18 .izvueen ko mad (za o lJilaza k deonicc 12) .0 . sClbiranjc VJII =0. 1 dconica 17 .T ra&.0 Qd 3.6 . odvajallje Wo/lV=O. IS 0.'Y.0 d.0 wu1w = 1.1d = 1 35 dconica H .II .6 bQ 3. 1 1..T rat.6 !l.una krsno oovaj:mjc.'tzni ventil .4 2. ouvajanjc 0.2 1ub 3.5 1. DVOCEVNA POSTROJENJA G RAVITA CIONOG GRElANJA dconi cs 7 ~ 255 T ra~ slIprotnn smcr.T rac"V.!(rcjno telo dco nirH 13 fd 11..79 dcooi .1SU II .2 luka .Q 9.lI nakrsno salJiranjc I-.3 dcooica 20 .2 1.0 4..unakrsno odvnjanjc Wu/1V=O .l suprolan smcr.9 1.0 1. 16 .6 .0 U 2.Z. 1S UIi 2.0 1.0 .5 1'..54 dold=O.0 dcooica 19 .lW= I.5 1.0 dcnnit-n 1-1 .8 2./t1 = 0.3 1.0 w"lw=O. 12 .5 .W=O..

.3 1.5 l.0 0.0 U 8.0 2.0 4.0 10..67 1.8 U 12. oovajanjc W.5 <leonia 22 • zaSUll · 2 luka 0.IW = 2.lV = 0.l. .0 U 9.izvijcni komad (za obila7.9 deonia 23 · T raeva pIOIa7.3 1.ld = 0. sabiranjc ~.ak deonicc 23) · T raeva suprolan smer.prolazlli vent if .l! 3.T ral:va silprotan smCf. sabiranjc V.Q 2.k dconicc 19) .3 l.0 0.3 . Todorovic PROJEKJ'OVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE .T raeva sabiranjc tV. = 0. U ovom pregledu paraleino su dati koeficijenti mesnih otpora i za promenjen precnik../V = 0.35 d..IMI=2.2 o Napomena: .5 11 .54 d.4 <lroniao 21 .ld = 0.T raeva prolaz.grcjno Iclo 0 =1 1.5 1.2 1uka .256 B. sabiranjc tV.5 4.zvijen xomad (za o bilaz.ica 25 ..6 1.2 <lconiCll 24 · T raeva supro 13n smer odvajallje Mlu/tV -2 luka .1 <lconia 26 .0 dcon.. Ukoliko je u naknadnom proracunu za cevnu rnrefu menjan preCnik neke deoniCC.grejno lelo 4.0 11.2 luka .0 4.0 ""u/Ml =0.0 4.prolami vcnlil .

11 15 15 3.0 1.17 " " " 22 " . 136. Utro~eno d • 1 \{4 I 9 h 318Pa .' '" 1. 9.0 5.13 • .0 5.2 + 47.111' Prelh.0 36. Duiina cevi d eonica prOiok prolok ~~ICO (k g/h) I(m) (mm) ~~ IZ "'LANA MREte NAKNADNIPRORAtUN SA PRElHODNIM PRECNIKOM SA PROMENJENIM PRECNIKOM CEVI AAZUKA w (m/s) R (Palm) ' ·R (Pa) h 2. 391 9d 9d " 91111l 2100 2100 9100 14150 21950 " " 12 22 26..0 5.5 1315./'1) (POI) Z (p.' 11. 7 < 7.KoIo grojnoo lola 01. 1/1 IZ PLANA MAE1:E Prelh.19 Palm 60 0. 1 1/4 '.4 + 35.4 0.3 '.2 1. Raspolo!ivi prilisak H u deonicama 1.0 3. S " " 280 32SO 32SO 6OSO 25 140 '" ".S 0.0 Z (Pa) d (mm) w (m.6 0.3 +7.5 < 733.11 Palm Utr0$9no u deonicama I .4 26 280 ". Aaspololivi H _ 733.8 127.11 0.2 14.4 I .5 11 .0 131 . 9" d 2.' I pI~isak I 0.4 +47.' 1.07 0.5 9.' 55 + 11 .2 '.0 39.4 16.5 7.8 336 LI·R+'L Z Sa izmentenom deonicom 20 + I 31< 259.6 1/2 0.R (Pa) 0 H 0 Z (Pa) ' ·R (n _/'I) (Pa) • 19 20 .8 Pa Jedinitni pad !Xitislca R .8 20 267 'LI'R+'LZ- 359.' 0. .3 3.1 Sa I2menjenom deonlcom 24 I I I I .19 Palm 9.5 7. 14.22 256. D (POI) I • I 2 .22 0.8 Pa u deonicama I.0 Z (p. ".6 60.8 Prigu~il:i 100 Pa Tabels 11 . 626.' 21 22 I7SO 7800 ".0 3.0 1.S 50 'L"R+'LZ Sa IzmenJenom deonicom 8 + - 0.13 0.0 6.5 I Ulro~eno I 210 105 1.3 11. p q Jedinitni pad pritiska R _ 9.Tabe18 71 .6 28. pretnlk Mesenl Top/.8 +37.5 126. IS 0. B Jedinitn! pad prillska A _ 33.1 0 11 11 12 70.9 74.7 + = 832. 1/2 O .14 0.15 I 22 I 153.2 I J 6OSO I I 3. 7 21.11 so SO 33 so SO 112..10 7800 1750 336 7S 7S 7.ls) R (Palm) m .9 1.5 3.6 3.ls) R (Palm) m '.10 3.7 I < 318Pa 1<010 grejnog lela 103.( I 3.5 2.' 3. 9" '. pfe~nik NAKNAONIPROAACUN SA PAElHODNIM PRECNIKOM SA PAOMENJENIM PRECNIKOM CEVI RAZUKA conica Top!.0 2.2 0 I 107.17 0. I 'I.4 1+59. 1 75.2 7.0 13.I 'R+'L Z " "". 34.5 i 24.3 112. 3.4 13 " 7 391 • I 15 16 17 60.8 I 118.07 0.0 1.2 b .0 1.l3JI -- -.9 I Jedini~ni p q VERnKALA I.1 130 '0 3.0 1.7 + 59.73 Palm ." I . Raspolotivi prilisak H _ 733.9 74.14 0.05 I 3.5 + .9 17 51 0. 2. .0 • 50 t 114 I 9 '.' < 318Pa Kolo grelnog lela 102.~ - 656..0 3.5 +1 4.3 9. 19.1 15 19 '.. 7.8 pad pritiska A .0 1.' . II.' 1.2 31< 1 1/4 5. RaspoiolM plilisak H '" 318 Pa 21950 14150 0. Masonl Duzlna cevl d protok p rolok oonice (kg/ll) I(m) (Wj (mm) b w (m/s) R (Palm) I·R {Pal H Z (Pa) d (mm) k w (m.22 0. 11 0.5 33.5 '. 112 1/2 0 207 73 0 387. ·R (Pal 0 H 0 Z (POI) '·R (n .1 1.0 1. D (POI) I I 36. .2 3. KOIO greJnog lela OJ.900 0. 175.5 5.3/4 I 0.0 0. 22.4 306.3 11.' 24SO "'0 '900 1/2 " 21 0 ".22 0 33 I 120.0 19.5 5.6 VERnKALA II.' 2.6 .0 9.3 55.5 7..5 31.6 ' .

lI iz kutl.MA GR. a dodatni napor zavisi ad hll- rizontalnllg udaljenja usponskog voda koji se proracunava od glavnog usponskog razvodnog vuua. posto se j.1.9. raspolnzivi napor bi iznosio: Da hi mogli da sc mlrede toplotni gubici u pojedinim deonicilma. kao i ccla horizontalna povratna mrdil se ne hladc . Usled tog<l je veea razlika gustine vode u glavnoj vertiblnoj razvodnoj cevi i II ostalim dclovima strujnog kola 1I0ecnng grejn)g tela.gornja razvodna meda jc izolovana . sto jc n:alna pretpnstavka. Zato se za prelhodni proracun raspolozivi napor odredujc isto ka o i Z<l do nji razvud.temperatura razvodnc vade I. Pri tome se smatra da u glavnom vodu FB. dodajuCi dopunski pritisak /)J I: Razlika J:(p p - p.II .4.1. kao i lJ horizontalnom povr<ltnom ccvovodu EF nema gubitaka toplote.9 objasniec sc izraclInavilnje m stvarnog napora.\'JA 259 11. Ovo zanemarivanje toplotnih gllbitakil u ccvovodll gotovo uvek je opravuano knu sis te ma sa uonjim razvodom.lVljajll nize tempe rature voue i u vertikalnim vodovima. Vrcdnosti dodatnog napora date su II tabclama ILIV i I LV. kau i izolacijc ostalih vertikala . prema semi na slici 11. a time i stvarni rilSpOI07 . U ()st illim dclovima prikazanog strujnug kola cevi se hlade. Postrojenje sa gornjim razvodom LJ uu sada imdim prorilcunima ccvne mreZl: nije uzeto II obzir hladenjc ccvovoda.ivi nap~ r. La knln grcjnog tela 1\.4.) dobija sc dircktno iz tabcle 11. POSTROJENJA SA HLADENJEM VODE U CEVNOJ MREZI v 11.te mperatura lavana oo e.glavni IIspon. posto je ovaj deo ccvovnda dllbro izolovan i nalazi 5C u prostoru vise temperil ture.~ki . Podaci vazc liZ skdeec pret postavkc: . Z<l kolo grejnog tela koje je prikazano na sliei 11.temperaturni pad u grejnim telima je 61=20 K .1. = 90 °C . O bzirom na izloze nn. tako lIa Sll toplotni gllbici II mrezi vcCi i ne mogll sc zanemariti. za najbliZi i n<ljdalji vcrtikalni vod . je r se s matnlln da je voda na ulazlI u grejno telo iste temperature kilO i voda nil izlal. Mcuutim.visina spratova je 3 m .-1 FrJ:~ CIONOG G RFJA . sobne temperature 20 °C . kao i 1I povratnoj horizontalnoj mrcZi.razvodni vod. OJ '0 EVNA POSTROJ/. pa se kod ovakvog postrujenja javlja i veei raspo lozivi napnr. kod gornjeg rilZVoda horizontal na razvouna mre?a najCcsee prolazi kruz prostorije niZih tempcrilturil (hladan tavan). koje 115tvari te k treba prorilcunati. potrebno je osim protoka puzoilvati i precnike ccvi.

.---Ps I --- J E F• -l() .r. Poveea nje sc vrsi proce nllla lno..k aJe a d gJavnllg lIspll nskog voda.. ncgo sa mo jed no .9 Cevlli sis/em sa gomjim razvodom Vr dno~li za ve rl ika le izmedll najblize i najudalje nije.A CENTRALNO G REJANJE .na sva ko m spra lu iz jed nc ve rlikalc snabdevaju sc top tom vodo m dVii gn':. Z bog loga SIO je usted hJade nja cevi le mpe ra ture vode na utazu u radijator i izl.260 IJ. Korekture za p ro toke vode kroz grej na teta koji se raz likujll ()(I 50 kg/h. . ite ko tii:ine vode tn·lla rai:ul1a li sa prosci:no m vrednoscu svih grejnih te la na pOS ma lrilnoj ve rlikati. VreLi nosli iz tabele 1 1. prc ma tabcti 11. merod . . VII. Medutim. pre ma kojima je grej no telo i dime nzio nis ano.r. U tabe li se proec nlualno poveca njc navoeli za n. B ~ P2 p.r.I I :P 4 I '<t .. pod a tkc u tabe ti l1.1Zl1 iz njega nae ad predvide nih. najdaJjc vc rl ikale do 30 m i pre ko 30 m. odnos no zavisno od udaljenja pos ma trane w rti.wna je po lovina slva rnog pro toka vode. U sllll:aju L1 a se na spra tu ne nataze dva grejn.- J Slika 11.- P3 (") . u prime tno razlii'.TodofV"i i PROJEKfOVANJE POSTROJENJA 7 . grejn. r A ~ .l te la.in. trc ba korigovali lIkoliko je te mpe ralllrni pad raz lii'.r. / /// /////"0// -. . izracunavaju se Jinea rnonl in le rpo Jaeijo m. N .tjblizu i najda J ju vc rt ika lu za ud a ljenj.V vaic za izolova ne cevi 1I ztjebovirna 1I zidu i 10 i za L1 rllgl" tc mpe ra lurne padove u grcjnim tctima.r. povrsine se povecavajll. VI. svaki ko ti i:ino m vode od 50 kg/h. il oel 20 « knd ieije ntima iz tabd c II. Uko likll kroz pojedina grejna tda prntii'.!V koji Sll d<l ti za ne izoJovanc cevi. Ida. uvode se pre ko multiptikacio nog koeficije nta .iz Iabcle 11 .Vlllu kojoi su podaei dat i p rc ma dc ktll hJ aele nja.

. 31 ' '55 382 .. 3" 275 '" . 50 "".0 '" 50' . <13' 392 343 '" 314 213 preko3 38' . .... '12 . '" 373 333 . '0' 353 44' " ... ... .22 ' 65 ".. 255 .I ". 579 539 . . (' pralova) zgrade """' Qralno leto na nlvou Horlzontalno _prufanlc postrojenla 1m) 10 pIYa' 20 .\8 " posl. 00' 363 333 "..· " '57 ". .0 300 • Odnos/ sa na najblif u i najuda/jenlju vertikalu .. 265 '51 2<l6 ' 37 '16 18.N Dodstni napor u Pa za dvocevno gra vifaciono gr8ianje (vertikale neiz%vsne i pored zids) B ..." • 31 177 275 3" 29. ' \8 '96 '" 333 300 " '86 '05 ' 35 353 preko2 . 382 510 01' <13' 588 559 520 392 353 31' .Tabels 11 .." . 00' 50' 510 46' ". pelko 1 • 5 prako 1 . 177 pN' . 373 520 48' '" 382 53' .. posl.02 ". .. ' 37 226 " ' 07 . '" 255 265 '05 . <13." . . 3 ... pNO 78 " ... 314 '16 " '27 206 '57 226 on 333 373 3<3 300 '51 '" '" 3" '" 392 '" . pNO "". .I pN' post pNO posl.. 00' 383 42' '" . 01' 22' 3" 255 m 373 500 '" '55 '18 '" '" ".

15 90·C 1.ka (tai:ka 13 n<l slici 11.nal je i prnlnk volle kroz svakll d<:oniclI.49 0.NJA i'. (. VI Koreklllrll lahele 11.I . POSTR0 1l. h.11 ovog del" proraL'lInrr.. 11 A. prl·thollnom prl:cnicima .'IiHI""JI'Ir 1'1I0 1l:Kf() 1 '. \.vk<! C l.27 1.1Q 20 5q (W 30 S8 40 98 lOll 49 69 7X 1)8 .0() 1.V za <In'ge lempcralllmc pa<lm'e T'': .00 1. vode kWl gn..00 1.017 grcjnim lelim" Tabela Il.VII Korcklllra labclell. 2 Il.73 0.7X i'oda ci II labd i II.'oJ I 'fJ!r:Hl c NHjllllltljcnijtl n!r1ikal. pO/.:.: lUX.. kao i prci:nik deoniCit.jlollj" \'crIHa. Za odstllpanja stvilrnc kolii:ine vodc do pomcnute vrcdnosli.. jno tdo :'0 !~g!h .62 056 052 OA9 ~ i I 0. Po zavrsct\. Kalla jl' .lV i Il.1"'" ..1 kWh Nnjhlii.A CEN r/(·I i AO G RU.. Provera stvarnog raspolozivog napora Postn je odrcllcn "prethollni" r<lspoloz ivi pritisak (napor).'0 I DO ·C 1.) isp. Za dmge temperatllrne padovc II grejnim Iclima pol reb!" 1j.\·odnc n)(le 10 20 .1 7 98 11 8 137 157 177 127 147 177 196 50 IIR 127 147 177 196 216 60 137 11 7 - 177 1% 216 H5 Tllbela II. hnvima) llruj ni. IInrl"l. V nodalni nnpor II PH za dvoccvo gra"ilaciono grcjanjc <l'crtikalc izo hn'anc i II i.65 1.-13 IJ 0.9 1 0. nl7.15 O..om d.oo. nob:: iz tal". ma labcJi 11.:njl· vode u sva koj deonici i izrai:unava sc s rednja vrednost gustine vode .9) ravna lc mpL' ralliri volle na izlazu iz kotla.70 O.loo pnriAnjc .2.76 1.l NJI-: Tabcla (l.si sc dimcnziunisanjL' ccvne mrde sa tzv.'6 59 69 IIX li S 127 1.5x 053 0.0 1.77 0.75 OJ.>oslrojcnjo 10 3') I 2 3 ~ 20 .2K 80 "C 0.t .X.) XX lOR r-.:.6K 0...·1 6 0.a 10 40 (.12 XO 0.lV la prolokc kojc sc razlikujll od SO kglh Prnluk Vcrti11oI. r:. N.alnog ralvOt! · nog kr:.0 rist c .JIIcntlII I'"ni Inul Tempe".ljc.t jc prolo\. Pri ovom ra clInli smatra sc da jc te mper<llura volle na izlaZll iz verti\. I najdalj. .S Ion 120 140 160 180 21XI O .8C) 1. v.VIII izrai:unali Sli pod prCl r-oslav\. pa se raclina hlall.

lj.\ 4 5 6 6 13 8 5 17 10 7 5 Iii II 9 6 4 21 13 10 8 17 9 7 18 II X najll.jeh'ljH vcrlik"h. "crtik"IH 20 18 II IQ 12 Q 20 15 8 5 3 13 9 7 5 J 17 10 R 6 4 " 6 10 7 20 15 'I 22 16 II 9 6 7 5 Z2 16 II :. 10 6 4 12 2 I 2 J ~ 5 (.1 gllstina vode u svak oj dconici. Tahel a I 1.14 O.87 n.42 80 IOU I lO 14{J 160 180 200 .60 0.96 1.42 0. :. I 2 3 4 I 2 .1 X Korekillra lahele l1. 44 R r.39 0. prizemlje bi prc' d~lavljillo spral I..70 0.1 1. Tubcta Il.18 0. mogli Cc je tacno IItvrditi rilzlik c gus timl vodc nih s tllbova II svakoj d 00 nic i i glavno m uspo ns ko m kraku .65 058 0. Prilikom pro ra i:un a hlalil:njil vode u poje Liinim dconicilma [re ha vod iti ra cun a dil jc nilgib ho rizo nt il lnih vodova 0.45 0.77 1.. Is to tak ll tre ha znati kojc Sli d co nicc izo lo vane .46 0.VIII I'roccnlualno povccanje povesinc grcjnih lela kod u\'Occvnog gravilacionog grejanja Ilroj Sl'ntlm'lt Si'l'll I NHjfhtljM vcrlikHhl flo 30 m NAjllAljA vcrllk.gnulc najhlii H \'crlikHIIt m.74 0.1 7 0. apclmena: U spratllvc Ifcba racunati svaki nivo zgrade iznad kotla.'I 4 5 I 2 .005 rn/m.8Q 0. grcjnog tela l. kakvo m vrs lo m izolacije i koje dcb ljim.1 26 .II .53 0.36 ""i""1 in ( kl!lh) 20 .53 0. /JI izra i:un~ta VCL1 '''~'1 I'OSTlIOJ£NJA (i UA VITA CIONOG G REJrl NJ.VlII za prol ok koji sc razlilmjc od 50 kljh Proluk VcrlikHl. 23 IS 12 10 X (. " " ibl i1.IA tlrcko 30 m najbli:h. vc rtikHht I 2 3 I I 10 II 15 15 X 7 8 :.10 60 1.

izlazna kmpt' rntura vodc iz deonicc (0C) uzima se Icmperatura vode na ulazu u deo nicll.(j.specificna toplota vad e (Wh/kg K) c = 4186 . .koci"icijenl prolaza to plo te kroz izolova ne ccvi.1/kg I< = 4186 Ws/kg K =1..80 1. prvo se racuna hlad e nje vade dcanici po obr.. Todom . b) 35 °C za iznhwanc cevi kojc Sll postavljcne 1I zatvorcnim zljebovim<l zilla.1 7) Z a tcmperaillru o koline koristc se sledece vrednosti: a) temperalura proslnrijc ako SII ccvi alvarcna izvcdcne . N 7.tcmpcrillura oko line ("(:) (. 0.t .'c I. a lIci nje na greska zanemarijiviL Uprosccn obrazac glasi: (0C) (11.1 6 Wh/kg K U pre thodnoj jeunacini IImcsto srednjc Icmpe ratllrc vode kaja se izracunava pre ko izraz<l : u ko me je: 'I -ulazna tc mpe ralura vod c u deonicu ("C) [·kn(tt -'0) (. Xl.VIII TClDl)CrJllllrni (lIHI.duzina u eo nice (m) k n .prol a k vOlk h oz deLl nicll (kg/h) (' .XI (W/mK) 1m .srcdnja le mpe ratura vode II deonici ("C) I" . (lcilava se iz tabc k II.lsell: II svako j ill .t PROlFXrOVANJE POSTROJ£NJA ZA CENTR.J IJ.·. svcdcn na L m dllzinc.00 I 15 II grcj nim lclima 10 20 30 Pri prove ri slvarno raspolozivog napora .I LNO GRElANJ£ Tllbclll Il..>1 dnlgc lcmpcralllrnc plldm'c Korcklll . Vrednosl raspolozivog napora mozc se izrauunati kada je poznata srcdnja tempe:ratura vade za svaku u. cime jc ra cun znatno uprosccn.'onicu: .X Korckillra tahclc II. c) 45 "C za ncizo lovane cevi poslavljene u zalvo rcnim zljebovima zida Koc(icijenti prolaza toplole kJ/ za izolovanc i gole cevi uate su u labdi 1 I.hlauenjc vode (0C) I .

1R) (11.vis ina deonice (m) Pili .raspolozivi napor 1I odnosu na dconicll /z ' .Pr) moze sc dobiti direktno iz tabele III II dodatku.srednja gustin a vode u de.1 9) (11.tc mperatu rski pad IIsled hlade nja (0C) J-I .mici.11.5 I ttl = I. II - . koja odgovara te mpe raturi vode 1m (kg/m3) Vrcdnost razlika (Pm . DVOC£VNA POSTROJ£NJA GRAVrTA CIONOG GREIANJA 2(. 2 (D C) (11.izlazna te mperatura vode iz deonice (D C) 1m . +/. 20) gde su: ulazna te mpe ratura va de u deo nicu (D C) Il .srednja te mpe ra tura vode u deo nici (DC) 61 .

902 0.431 0.38< 1.658 0.081 0.<30 0.305 0.XI Koeficijent prolaztl toplote k'R (W/mK) za izolovane Prot.14 3.186 " >S 20 2S 0.238 0.134 0.702 0. 1.Tabela 11.'191 0.612 0.98 " 50 .93 1.352 0.765 0.701 0.28 1.609 .939 0.2 12 0.23< .701 0.529 0.763 0. cevl CCVI u zgradama: k'R = 1.) • • :0' • C • • c :5' ~ 11 " .56 2.28 25 0.851 " eo 0.948 0.698 1.12 3.72 2.118 0.893 0.327 0.E E " 1 1/':" 0.498 0.1 5 kR mm 20 30 '0 50 3/8' 0.378 I 0.419 0.329 c .449 0.949 0.688 0.595 0.469 0.3 13 0.856 • ~ .5 13 om podvueene vrednosti oznaeavaju d ebljine izolacije keje se preporueuju ked r8Zvedne mre!e vodenog grejanja Koefi cijent prolaza toplote za gole cevi k (W/mK) Procnik HOrUontalna cev >S 20 1.556 1.177 0.1 4 "0 3.52 1 0. 09 2.345 0.434 0.594 0. 441 0.251 0.933 0.566 0.725 0.56 Vertikalna cev ._ 0.533 1.454 1. 51 .'" 0.609 0.53 1.811 0.300 0 . 419 0.2 1 " 60 6S 2.929 0.565 0. 487 0.54\2 0.632 0.618 0.872 0.253 '" 1.366 0.67 eo 3.618 0.05 1.86 " 1.364 0.6<11 0. "' 27 0.2501 0.148 0.545 0. .278 0.683 ' .516 0.335 0.8 19 0.2"' 9 0.291 0.512 1.015 0.535 " 0.209 3/" 0.154 0.858 0.301 0.395 1.2 1 2.437 0..50< 1.269 0.)l I 60 '0 20 0.971 0.451 0.080 0.640 0.43 1 0..67 2.0<3 0.154 0.065 0.219 1.201 0..651 200 1.562 0.839 0.489 1.529 0..314 0.285 0.805 0.360 --- '0 50 60 6S eo 90 '00 0.365 0.741 0.74 1.025 0.938 0.498 0.376 0.578 0.585 E £1 JO 0.655 0.465 0.632 1.928 0.264 '/2' 0.349 0.335 0.321 0.551 0 .399 0.814 0.526 0.267 I 0 .423 ' . 189 ~I 50 60 0.402 0. .319 0.363 0.557 0.298 0.605 >So '" 1.451 1. 490 0.451 0.661 0.679 0.05 1. 4 15 0.745 0.09 2.208 0.240 0.637 0..642 2.369 0.628 1.733 1.

a 12 n<l iz lazu. Kod prora clloa cevne mreZe sa go rnjim razvodo m.J I.VIII.n c ray ne tlllzini tlc untce.(J. a t>T te mpcr<lt urski pad 11 grcjnim te lima .).g jc raspo lozivi napor pO I m vis int: deo niee . pri naknadno m prora clInli o bicnll se usta novi tl a se za pojedine cleonice do bija veca vrednost R od pre thotlno o tlrccle ne. a k 'R koe fi eije nl pro laza to plo le izo lova nc cevi iIi kocficije nt za go lu eev (tabL:l a J UV i ll. prema Kojima se vrsi proracun hladenja i izracunilvanje stvarnog napo ra . f 267 11. Raspo lozivi napor 1I pre lhodnom proracunll izracllnava se kao j kod do njeg razvuda . kao i kntl proraclIna eevnih mrd il svih vrsti grejanja.RG . Ako se to cini .4. Proracun hladcnja Prilikom proracllna gornjeg razvoda zbog hladenja vode povccava se povrsina grejni h fe la prema poclaeima iz tabell. gcle je Q kulicina !Oplole koju ce predati voda. D a bi se ubrzilo p ro racun i izbegao veCi naknadni proraclIn. t>T Q (kg/ h) . =-·O. Vrednost I I od nosi se na lempe rafllfu votl e na ul azu u deo niell. koja pro laz. ) (P~ /m) ii ' (0C) (Ill ) N ( Pa) I 2 3 4 6 to tt t2 l3 t4 U gornjem furmularu G" prctlslavlja casovni protok vode koji se dobija iz: (J/ .i kcoz deo nieu. V) . poveC<lvajll Ci tako dobije nll vrednost prema tabe lama ILlV i 1l. . Prnraclin hladc nja moze se izvrsili tabeJarno pomocu formulara sa s ledecim podClcima: Proraclin slvarnng napora Gil d ( mOl ) (kg/h) I (01) S k'!< (m) :) (W /m· 'K) " (or) 7 ("e) '" II 6J (Ue) 9 ("C) '1 I. a 1m srctlnja vred nost te mpera ture vatic u deon ici .p. Raz lika (Jim .3. tre ba lIsvaja ti za deonice najveceg precnika. ' lJje tempe ratura okol ine.f POSTROJ EN}A (j R4 Vn :4ClONOti GRE/A N}.V. tre ba imati u vidu da je pre lhodno odrede ni jedinicni pad pritiska R.u g(Pm . do k S li za vc rtik a lnc deo nice v i ~. o nd a tah o povecanje R 1I odnoslI na pre thodnu o dre deno. Sa ovim na porom odredllju sc pre thudn i precnici. U fabe li za k 'R d ate su vece vrcd nos ti (k'l< = L 15 k R) uzi m<ljuci u obz ir d riacc za CCV l. Na knadni proracnn sc izvocli isto kao i kod do njeg razvocla . Pr iliku m odrecliva nja visina ho rizo nt alnih dconicil . a za ne ke manja. prosccna vrednos t za je tlno strujno ko lo.I'N.005 m/m). treba vocl iti raclln a 0 pred vidc no m nagibu eevi (0. J l. Dl 'O('[. h ' vis ina dcu niee ( ne duzina) i [J raspolozivi napo r deo nice . Z alo. U ovom [ormul a ru s je dcb lji nil izn lileijc. moze se jos II pre thodnom racunll iCi na otlredivanje precnik a i pre ko veCih vrednos ti za R.

cijaje le mpe ra tura vode na ulaZll/"ra.:io nog grcjanja. te mpe ra tu ra meSavine vo d e odre duje sc pre ma o brilst. P.'! .U 2. Uspo nski vodovi Sll vode ni u zlje bovimo spo ljnih zid ova . a ve rlik a lil I najblizom u pos lroje nju .SIll s': na sva kll m nivou nalazi sa rno po je dno grejno le lt).VIlL V c rlikilla III sma tril se najdaljo m. ~ju Ci 5e sa vodo m kojo do laz i iz ve rlikala bliZih ko llu ..4 1. Kod mesa njil vode pri spaja njll dve iii viSe de o n ica. T e mpe ra tura lavana je 0 Q C. jcr jc dobro ilo lova n. Ko re ktllru tre ba izvrsiti ako se p ro lok razlikllje od 50 kglh po grejnom tclu.4 8 9 du7. povrs ina grejnih te lo se povecava dodatko m pre ma tabd i II. Sve ce vi sc m radijalors kih prikljuca ka.0 Povccanjc grcjnih tcla O bz iro m na niZu te mpe ra turu vode (posle dica hlad e nj a vod e) o d o ne za knju ~ll p ro raclln a la grejna te la .. G rcjno lclo 04 Dod a lak za najdalju vertikalu i prvu e taiu zgrade sa dva nivoa iznosi 15%.11 i 11. a L G. zbir ko licine vode iz d eonica koje se spajaju . I. je r ko liko 5e vo da hl adi u ovim cevima. za s iste m koji se na la z i na slikama I U O. odnosn o kll li cin a vad e pos ma tra nc d co ni ce.268 B. RU. l'rcgtcd du:i. Priliko m p ro ra cun a hlad c nja horizo nlalne povra lne mreZe sma Ira 51:: d a u njoj oslaje te mpera tura vo de ravnil le mpe raluri vo de na izl aw iz najud a lje nije ve rlikale . a pad te mpc: ra turc u gn:jnim tclim a 20 K. a labela l1.VJ F Kao te mpe raluril vod e n a kraju usp o nskog kraka usvaja 5e le mpe ra tura voll e n~ iz lazll iz kOll a ( najeesce 90 "C). sa gor· njim razvodo m.VIII je rade na pod . a u koj ima je voda ma nje rashlad e na.in a 5.ina dconica: bIO i deDllica t 2 duzilla 1m) t2 brai decni"" 7 3 5 6 1. to lik o sc i zagreje mc :.f: PROJ £ KTOVANJ £ f>OSTROJ £NJ.2 7A 4. 11.2 10 II 3. Te mpera tura vo dc na iz lazu iz kOll a jc 90 "C.0 5.:lI : gde je G. koli cina vade 1I de onici koja se spaja. Trx loro". izo lova ne Sll kizelgu rom. Primci' 3 Proraclln a li cevnu mreZll za pos troje nje vod e nog gravilat. a kroz grejno te lo 104 na sprillu 140 kg/h. Pw· to k kroz g rejno te lo 04 je 77 kglh. 12. Ti me se go t ova ne cini nik a kva grd ka.1 ZA C£NTI<A LNO C.4 1. le mpe ra lura vod e na iz lazlI iz dco ni- ca koje se spaja ju . JlI adenje u uspo nsko m kraku sc za ne ma rlljc.

prol ok: Ukupno poveea llcj: 140 kg (120) 84 kgil' 6% 0. ond a je mcrodavna vrednosl protoka za III vcrtik alu: C= 77+ 140 4 =54 kg/h 17.96 = 14. .68 7. Povceanjc gn:jnog tc la iz nos i 15 xO.Ii sc raCun. 04 (najllc povoljnijc) dea n icc 1·3.o povcCan je: Ko reklur..96 7.)SI rujno kola grejnog Icl.slojanje III vcrlikale od g1avnog usponskog voda jc do 10 m. ne uzimajuCi u obzir lo plolne gubilke ccvi Dopunski napor prema labeli II . 'fA 269 prctpostavkom da sc na svako m nivou nalazc dva grcjna tela. za prolok: Ukupno povceanjc: Vertikal. pa se zancmamjc f/' =2. Ko reklura za prol ok 54>50 jc neznatna.vni prolo k: Osno".o povceanje: Koreklur.! X i nusi 0.NJA GR·jvrrAClONOG GREIA . 5·9.V(za najdalju ""rlwlu): R.6 x 367=245 Pa • 6H = 49 Pa H = H' + 6H = 318 + 49 = 367 Pa .5'}b Grajna tela 101 i 102 !'rolok: Merod. pa jc merodavan proia" 54 kg/h.' . [e1a ove verlikalc iznosi 108 kglb. 11 % 0.4 % Grejoo lelo l~ Prolok: Merodavni prolok: Osno".68 4.II .vlli prolok: Osnovno povec-.spolozivi prilisak. R.nje: Koreklur. za prolok: Ukupno povcea njc: 140 kg/h 54 kgil1 8% 0.l.1 kgil. D VOCH ' A POSTROlJ.1 % Prclhodni proracun Verlile.7% 75 kgil' 8.96. ?.:. III . I Grcjoo telo 01 !'rolok: Merod. "rosceni prolok kroz grcjn. Korck tura za protok ott 54 kglh dobija sc interpolacijom prc ma tabe li II. Sa polovinom prolo k" jer je labela cadena za dva grejna Icla na jed no m nivou.

u pravim delovima ocvi DuVna deonica 1-3.8Pa H =H'+I!. .Todorol-it PROJEKTOVANJEPOSTROJENJA ZA CENTRALNOOREIANJE Prelhodno usvojeni raspoloVvi napol za Irenjc.91 =208.5Pa 0.» . • r .8 Po 1 = 7.67x367 = 245 Pa 1= 35.6 m R = 245...i pod priliska u deonicama 10 i 11 Slicni m postupkom dobijaju se vrednosti za jedinicne pad ovc prtiska i za strujna kola osta lih grcjnih tela...2 x 6.. '~.H = =733.. ~ :. . ' -.9 : 35. 11. " .:.. ::':.. .3 i>~ . ~~.~.-• ~ F '.91 Pa H '=6... :~l.67 x 782.":J-.. ?"_'.."f ~::~~~~C 1.8+49 =782. ~.-: ~=: ::< '> .6 = 6..! ~ .' ~'.if:.3= 733.: :' .7 Pa 315.8 = 524.: ~~ .Oxl22..:~. .4 = 42.?~~ r.7 Pa Prel hodni caspoloVvi prilisak za Irenje u pravim delovimo m rc ~e Prelhodno lIl roleno u deonicama 1-3.8: 7. " • .5 Po 30. ~.. vn f. 8 '" . '.~: ~ .' :':: :~~":': l .?!.'.:~:..270 B.:...: . I... Slika 11_10 HorizonJalna razvodna mrda . 7-9 (d uVna 30. 10. (\: ..2 m) Za Irenje u deonicam a 10 i 11 preostaje du1ina deonica 10 i 11 Jedinia. I~ "1! " . 5-9 Jedinifui pad priliska b) Slrujno kolo grejnog lela 104 deonice 1-3.7-9 Raspol o~ivi prilisak Dopunski raspoloVvi pritisak 0.4 m R= 315.

r. DFOCE VNA POSTROJENJA G1 M VlTA CIONOGGRElA NfA 271 . • 0 I" 1 i~ I@ 0 Slika 11.II .11 I/orizolliailla povrailla mreia . mI § I CD I I ! I ! I (~ 14150 I· ! I I 21950 I = . .

_ . 1-lD l . 3250. N I ~. 1 ~ . J I I I I I to.I " 0 • • d -" { 1 750 I I I "' '" ~ N ' G 1 2100 .. __ . -._.- I . 2450 1 ".. 1 16O>J "..W--l .I 0 ._ . _ . "' "' 0 2450 1 rl.. J . 1 I I I I I@ G II I 1800 I l ~ J . ~ --. .I 2800 . I . I 2100 .. I 0 . Q 0 0 " "' ..--...--- ~ ~ -- ." --t r J'" I I I l .. 0 0 0 1 325 0 ~I ".

d""janje tvu / tv = 1.-xlva ialljc.~l -k .5 d Cf'lli l-:l " T raCva prnla.64 0.65 IlIk 7:1 1111 o 0.0 4.9 -\cnllici 7 . /tv = 0.. /JFOCI.3 2.T raeva prola7 .II.prolazni vent il .0 1.9 dcollica 9 ..0 Q.T r:leva 5UprOI:111 smcr.Cva. sabiranjc W jW = I 1.T ".Q 8.3 dco nic.21uko .: n1 i mcsnih u (pora: dCOI lic.2 1.b ironjc prolO? lV.1luko .flV = 2 .ll'l o ni koji su izracunati IIzi majuCi II obz ir hladt" nje vode II CCV ' ) " J mn.0 .1 Naknadni plrOracun Naknadni r'" o ra ::un ~e ~pr' lVod i n:1 i~ ti naein aka i u prikazano m prime ru za cl o nji razvocl.5 dconic.5 t.ak dconicc 5) .0 cleonic< 2 T me-va supror"n smcr.ldavOi IF'r.) 3 " ra M .1 obila7. K(wfj" ij. 16 . prola1' Jl i velll il dcolli.grcjn" lela .-.5 0.rI'L' dL'n tabc larn c' .7.7 0. ".5 0.5 dconica 10 raoo odvajanjc lV.1 I . ProritC\I!1 jc i.5 1.05 1.2 IlIk il . sabiranjc I-:/ F 'dJ d = 0.0 U 8.:zi.5 2.3 luka .flV = 0.5 Qd 3. aSUIl . <.luk = 0.izvijcn komad (7..gn::jllo tclo -T 1.. Y NA f'OSTROJENJA GR·1 VITA CIONOG GI?EJA:VJA 27.."nino luk 2. prilla' /-V. sa mo sh S" mnl. llcl v:'janje tvj lV = Oe'5 .5 JL 2. II .5 !U 0. a kocficijenti mcs nih o lpo ra d ill i SII II posebno m prcglcdu .

1l prc ma pn. Illaelc nj c vode i stvarni napor SII proracunali pO labe li kaja je vee opisana .1Vf E I'rovcra s lvarno raspolozivOI( napora I'''s lo jc zavrse n prelhodni i nakn ~ dni proracun ccvne mreZe prcm~ prelhodnn odreele nom napo m .OS + 42.66 Pa " 2 + " JII ' ' -q Zit ovako izraclinal c raspoluzivc napo re vrsi se ako sc znacajno ra:tlikujll od pn.\1 ' + " GT + "II + = =-0.67 Pa." PROf EKI O I '~1.knih koreklllra n.07+ 17.07 + 17 . shodllo Illvrd c na m ril cllnskom pos tllpkll.lhoelno odredc llo m raspo lozivom napo n! ( I.VJ/ :. I'OSTROfENfA 7. treba zadrl.Xll). Z a grcjllo Ic lo 04 izracunal jc raspolozivi napor prema prc lhoelno odrcdenim prcclli<.. kao i kolicinc .ima ooel :.2 + 440. je r jc slvarnn r~spoloz ivi napor za grcjno tcla O·k 1I = "2+"311 + hw +"5 + "G T + "1-Q = =0.12 Pit Stvarno raspo loz ivi Ilapor za kolo grcjllog tel a 104 iZllos i: H= + 11.56 + 277.LNO .proloci vode kroz svaku deonicu.l· hod no oel re<.. poznali SII pn:cnici svih dennic..274 /l r"doIT"'. lakn je 0 11 veci oel pribliZllo odreelenog raspo lozivog napora.71 +46. koji je sprovccil.:£1. mogucc jc sproves l i pro· ral:t1O hladelenja voele II ccvnoj mrdi i lacno proral:unali slvarno ra spo lozivi napor.t.tbela 1I.ali izra cunale prccnike ccvi. Tek kada sc raspolazc ovim podacima. .08+ 37.7 =379.61 + 277.tklladnog proracuna ceVlle mrcZL'.1 CENTK-.7 = 777 . .

0 14.< .24 I 2.0 16.92 I 89.71 °c 129.7 78. '.7 0.430 \ 89.' 1.0 SOSO 1000 1000 < 5.6 0. .9 67.8 Pa Lhrohno u deonlcama 1.2 7.18 88.08 0. (mm) L' 0 Z (P a) ' ·R (n· h) (Pa) Z (p-D (Pa) 9 h I 24. SO I 1/4 .9 <.0 1.56 greJoo 181004 - - 87.1 SOSO 141SO 21950 .5 1 1(4 1. Kola grejnog \ela 04.457 35 35 0.. RaspeloJ:iv1 pritlsak H .' " ".' " 723.11 0 2. .17 ' .8 9.11 + KoIo grejnog lela 104.09 17. I m p q .< 37.47 I 68.024 I 2.0 7" 12.6 0 0.0 ".<3 " 0.8 0.6 0.<3 608 217 77 77 .0 ". 7-9 226. 10 608 '" 5.5 2.2 3.2 46.66 " h' PRORAtUN STVARNOG NAPORA Oeonlca I (k~) 609 d . I 68.0 7.32 6.34 77.1 < 777.<30 89.0 ' .T!lbe/a 1l .0 VERTIKALA 111.91 Palm 0.0 14.59 I 3.5 <. 1/2 0.0 14.9 32" 3250 "0 100 2.71 Povratni venikalni vod III " I 20 I 0. 762.13 0. 68.7 77.006 I I 0.6 3.I .26 1.' 1.94 I 0.0 1.0 0.92 68.7 120.I .61 Iz deonice 11 pr~i(:e 140 kg/1'1 vade sa 12 .9 70. 2. 497 0.4 48. pretnik Topt MaSliI1i l oUiina Cevl d p eonlca protok protok eonlce I(m) fIV) (kg/ h) (mm) 12 PlANA MREiE NAKNAONIPRORACUN SA PRETHOONIM PREtNIKOM RAZUKA R (Palm) w (mJs) R (Palm) '·R (Pa) l: . k SA PAOMENJENIM PRECNIl<OM CEVI w (m/s) .71 _ 68.0 +7 .I .22 :k"R+:E Z" 0.44 I .11 '" 12. I '" I 5 77 '" 140 < I I <. ·R (Po) • 1 2 3 5 8 7 8 b .02 88.0 246.7 gfe)no tela 104 - .92 87.22 SO " 22 270 518.92 I I 0. 68.4 55.5 '0 55.XII Prelh.55 'm I .08 '" I <" '.4 L"R+LZ= + 204.47 ° c Iz grejnog tela 04 pritil:e 71 kWh vOOe sa 12 Tempe rature me~avine 140 .06 0.' I 5.6 14.11 0.06 0..2 I 132.6 42.0 40.5 < 379.I . I .4 3.2°C "Ul +"17 Horizontalna povratna mreta 7 -' I . (Cj • (e) 89.' 8.8 0.' 8.95 89. (VI'/ mK) (C) " 90 " (C) o o (C) .4 \ 440. z (Pa) .Pill (Palm) H (Pa) (m) HOfizontalna razvodna mreia 2 3 I . Raspalolivl naper H = 367 Pa " Jedinl<!ni pad pritlska R a 6. I I g '{pm .' 14.3 12. I .399 I 35 \ 0.70 I 57.74 I 89.3 37. 1 1 1/4 0.0 .I .12 Pa Jeaini<!ni pad ptillska R • 42. 21950 141SO I 0.3.7 Palm 10 1..45 ! 68.9 - 20 20 68. .47 + 71 .1 \ 2n.S 17.2 + 3.17 0.I Hladenje u grejnim lelima .8 ".7 .2 4..0 5.8 • 366. 67.07 Razvodni vlln ikalnl vod III 1 2. 1m) Imm) 11/4 • (mml I I 30 30 30 20 k.92 .' ' .4 I 88. 17 12. . 88.18 0.0 1.57 11.21 89.

kod koga su r. pri ce mu sc II razvodno lll ce vovodll precnik lImanjlljc. Pos ta jc srednjil tc mpc raluril prvih grcjnih le la visa u odnosu nil tela dvocevnih sist ema. I sis tclll na dva ve rti ka lna voela. Vuda koja prodc kroz j<. Cevna mrda ima rrolllc nljiv rrese k. To zna ci d a je sVil ko grejno te lo povezano Z. Povra tna voda se skuplja nczavis nilll l·<.: ma id a srednja le mpc ril lura vode 1I grejnim lclima o pa d~ 1I smc m s t mja nj ~ vode. Tilk va ccv na mrda za ht eva vi!ic r os l ~ oko mo nt ilzc.1sva k.12. a o nih pri kraju ve rli ka le niza. preciza n prcdme r ma le rij a la i vodenje dye cevi kroz zgradll . bcz nbz ira na bmj prikljuce nih grejnih lela. 100ko da se njihova povrsina povecilva.: dno grejno le lo dospcva \I d ru go . a siste ma sa prinudno m cirkulacijo m u poglavljll X IV. iii pri nud na pomoclI pumpc. sve do k ne izadc iz pns lednjeg gr cjnog le la sa tL' lll pc ra lll ro m kOjll odgovara le mpe ra illri povralnc vod e cclog sisle m01. tako el a svako grcj nn tc ln clubija vodll iste te mpe ra ture.1.1 1I povra tno m pnvecilva II sllle ru strlljanj<l vodc. Iz loga proiz ila/. Pos tavk a cev nc nlrdc jc u o ba slu caja i s t ~. ima isIi pro tok i ko nslOi nla ll prccni k. Kod jed noccvnog r01zvod.1 vcrlika la. U ovo m poglavlju iziazli se nacini pos tav lj anjil cevnc mrczc jc elntlcevnih 5is tt' ma. koji se grcjc.: UlilZ i ~ a niZo lll Ic mpe ril turom. JEDNOCEVNI SISTEMI CENTRALNOG GREJANJA 12. \I kojima eirkulacija vmle mozc biIi pr irod n(l. stn jt: pose bno u lda nn kad a se grcj anje nll kn adno uvodi.lzvod nOl i pllv ril lna mreza jed instvc n ccvovoel .:vovOelOIll i vra ca prcma izvo m to plo te .lzava go rnjc ne povll ljnc d e kl e dvoccvnih siste mil rrime njllje sc jed nocev ni sisl e m. Kao rdenje koje II bl. da jc hilldc nje vmlc 1I svakoj ve rlik a li c kvivalt: nlnn padu lempe ralure 1I grejnim le lima dvoeevnih sisl<. UVOD Dvocevni sistcmi (x nt ral nog greja nj a to plo m vmJ o m imilju p oscb~ n ccvovod za razvod vode. u lIkUpnl1m zbiru grejne povrS inc 5\1 jcdnakc 'kod jCd noccvnih i dvocev nih pus trojc nja.i d a je pad le mpc m ture u w ll ko m grcjno m tclu ma nji nego IJ slucaju dvocevnih sis te ma. Dime nzio nis anje gravitacio nih siste ma jc izlozc no u ovom poo lilvlju. sarno sto su kod gravilacionog grejanj a precnici ccvi vcci. . koja se pros tirll visino m objc kta. 0 277 . pri l:c mll u wilk o skdec<. uslcd graVil (lcije. i sistcm jc bez pumpc.

. 7 5 a a S /ikll 12. U s lu caju grejanja Illa njih s la llliJcn ih zgraJa. Kml oba na '::ina ntzvoda. 3.1) !. ccvi kOjl' vracajll oh lade nu vodll do kOl la. 7. 1.1 Jedlloeevlli sislem lop/ovodllog grcjallja sa gumjim razvodol1l (I. NACINI POSTAVLJANJA CEVNE MREZE 12. grcjni km g m: mora P() ccti sa vcrlikak.' I'II01f.1. mad " mugu r<td iti i sa prirmJnom cirkul<t cijom vode:. Kot! vL'rlikalnih siste ma ga mjcg razvnda hnrizo nl a lni deo ccvovodil Zit rilzvod tllJl k vmk Sc: plls lav lja iznad najvisih grcj nih tc:i. Ide ispod na j. Takvih g rcjnih kru gnva Illnzc bili vise. 1 Z.18 U. kralka vc::a. sn ' : s(. eevovod se grana (lacka "a" na sI. prclivlla ecv. 5. Kada Sll u istoj lack i vezana dva radij atora .11A prikazani Sli jcdnoccvni s ist(. 11. kOlao. Kot! donjeg razvoda cevi pro lilze ispod najn i. 2. l\ ni lIspo ns ki vod.. /'''!'''''' 'i. raspode ljujuci se nil pu jcdi ne vatika le . ekspallziolli Slid. lO. cirkll/adolla ecv.:t.·I CEN TR I L I\'O G liFJ.VJ/:' 12.2.l slall()va zgr:: dc: . razvodlli vud. 8.2. U zavis nosli od bro. siglla/lla eev.'KI OV/f.pllmpa.h:dnocl'vni sislc llli cc nlralnog grcjanja su sa prinudnom.12. grcjllo le/o. a iz njega 1I razvodni ho rizontalni eevovod.tlni cevni sistemi ('cvn" mn. rcgu/aciolli vCllli/. 9.in a .VJ/': /'OSTI<1)jf':Vl.tvnim razvod nim vcrt ikalallla na kojc su priklju l. l iglavno lll sc radi 0 "wrtik a lnim" instalacijama sa go rnjim i donjim razvoli n1l1 i () s istc lllillla sa g l. vee se m OZ l ' vmlil i d irckl no sa razde lnika 1I kotlarniei i z"vr~ iti U S" . Vcrtik. 6. Razvod na voda stmji odozgo nadole iz jednog grejnog le la 1I drllgo .lIn llg grejanja moZe sc pns tav iti na vis. j.. ko da eke) vade od lazi 1I radijatore. niz ih g rejnih tc la. . !wrizollia/Ili povrallli vod.i h g rcjnih lela. kroz podrum.c ni horizo nl aln i g rcjn i kru gov i. Kod ovakvog sislema YOGa iz ko tla s lmji kroz gl. nad podo m naj niZc c taze iii kroz plldzL'm nc kan a· k .: nai'.1 .mi sa gnmjim razvodo m. birn iku u salllnj kotlarnici ..I. 4.12.a jcdnoccv nih sis te ma cc nlr. a den kralk om vezolTl n3s tav lja d a slrllji kroz \ CI . glavlli IIspoIIski vud) a slik a ma 11. na cina povezivanja grejnih Ida.

.lpOIl. . 4.m pomerellim kratkim vezama (J. reglllaciolli veil til. kratke VCZC. Ova se rna je islove lna sa semom sa pome re nim kratkim vezama.\'po/jlla cirklllaciO/U/ cev ek. s tn cini da je montaza ovih sis tc mH51 0icnij<l i iziskujc ve6 broj fazonskih de lova.12.3. vo da st ruji kroz sve radijato re jed ne ve rlikale. ko d koga SL' ne vrsi regula eija protoka kroz radija tore. bez posredstva kratkih veza. .. J3.L ______ J Il -II '--!!-=":-=:J"""''. 7. O hlad e na V OdH iz verlkale skuplja se u ho rizo nlHlnoj povralnoj cevnoj mrdi.2 prika za n<l je se rna jednocevnog razvod H sa pre kinulim ve rlikalama i pome re nim kralkim vezama u slra nu grejnih le la.I·ki vod. sa pome re no m kratkom vezo m i trokrakim ve nlilom.2 . koji omogueavaju podesavanje odavanja toplOl e svakog rad ijalo ra.Ure same razvodne vod e moze uti cati na o davanje to plote radijatora . kolao) Serna pumpnog jednocevnog prot ocnog siste ma sa go mjim razvod o m. iii se sva voda moze odvesli kratkom vezom i radijator iskljllciti iz pogona. prikazana je na slici 12. r-'---] [i"" ' I ~--~I'------r---~6--==------~---------o~7 I I I 9 8 10 -.\'pallziollog . pllmpa. 2. 12. 6. Mogucnost pojedinacnog regulisanja odavanja toplote grejnih te la ne pos loji. 8.ZdlltU/. glavlli 1I.ie snabdeve na lrokrakim ventililna.lVTR' ILNOG GREIANJA 279 likHlu . 5. din:ktno slmji kroz sled eCi radijator gde se dalje hladi. Kod ud alje nih ve rLika la mogu se u najvisoj la cki ugradili skuplj aci vilzduh a r<ldi njcgovog lakseg ispuslanja iz sistema i sprecavanja prekidanja cirkul acijc. 9. JEDNOCEVNI SISTEMI CI. 3.ie kratka veza iskljuCe na.J Stika J2.\'/Ida.4 d ala je serna jednoeevnog pumpnog prolocno-regulisuceg sislema sa go mjim razvodo m. svako ovakvo poddava nje dire klno ulice na odavanje loplote sledeeeg radijalora. Medutim. Sarno se prome nom lemperal. sarno slo . povralni vod. Obc prik azH ne se me pogod ne SII za pri me nu u vikspratnim zgrada ma .mbimik v(/. do ne kle ohladena u jednom iii dva grejna te la kod paralclne veze. Pomeranje kralkih veza je izvrsc no u ci lju povo ljnijegs trujanj<l vode u rad ija to rc. i tako redom. Na sli ci 12. Na slici 12. Kod ovog sis te ma . I I I 5 I I I I I f I I I r ___ -L _________ I I) . prelivlla. razvodlli vod. radijll10r 11.Wld. slmjeCi pre ma kOLIn u ko me se zagrcva. Trokraki venti 1 moze svu kolicinu vode llputili kroz radijalor i tada . JO./edllocevlli sistemi . sigllallla. . ehpallzolli . do poslednjeg grejnog te la na vcrtik ali. Z naci. razvodna voda.

tllI cevi 3.G I' .--L. SpOjlUl cevi 5. radijalor. 9. razvodll.ado Slika 12. 10 1. jednocevni sist. 4. ___ I 1 I 1 1 I _ _ _ _ _ _ . cirk/llaciol/ll cev ehpal/ziollog .-.Or Slika 12. 6. 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 LJ. 9 ___ JI _ __ !---+-- 1.adavodo 10 f--<>-. 5.Todom'·/C PI?OJEKfOJlANU : POSTROJ£ JA Z-1 CENTRA LNO G REJANJf..IO. koji je dobio primenu u indus trij.. ehpallziolli slld. radijalor 9.5 jl. sabimik vazdllha.I2. prclivlla.L . spojlla cirkillaciolla cev ekfpanziollog .. kOlao) Je d noce vni ve rtik a lni sis tc mi sa donjim razvo do m. sigl/all/a cevi 4. 8. _. Kod ov ih vcrtikala ra dijato r svakc sobe deli Sf: 11 <1 .· .3 J et/llocevlli sislem bez reglllacije proloka (1. 11. vod.J. povratlli cevovod. razvodlli vod: 7. 6.. 10. siRllallla.5 dcsno je prcdstavljen "IT' sistem. prelil. 7. 2. pOl'railli vod.. takozvanc 'TI" vcrtikalc (pre ma cirilicno m slovu P). poee li su se primenjivati sa pojavo m zgrada bez tavan a.5 predstavljcnc 5\1 najvise upo trcbljive semc zgrade do tri sprill ii . ehpal/ziol/a poslldll. 3. J 1.em sa "obicnim" radijatorskim ventilima I po me rcnim kratkim vezama.4 Jedllocevll. kOlllO. l(utl sistcm~ na sl ici 12.\'/It/a. pllmpa.:i 12.2110 Il. trokmki vCl/lil) Na slici 12.1J iz vodo.\'/Ida. Se ma na sli. sislellli sa Irokrakim vCl/lilima (1. 8.J 1 I /I I 1 __ ~ ___ ~_~ _____ ~ I 1 • _. plllnpa. 2. 6- I I 1 I 1 1 I I /I -- .koj modularnoj izgrad nji slimova. sabimik vazduha.

Pogodan jc za primenll kod ravnih visespralnjca sa 3-7 spratova . Svaka grana zagreva po dec stambenog objckla na jed nom spratu. dovodllo cev. 9. . 12. JEDNOCEVNI SI.6'h-r-f-:lI I I 9 I 1 L-_______ -. 8. ~<ao ~ IO jc rc~ no .:. Vcrtikale za horizontalne grane poslavljaju se u pomoenim prostorijama zgrildc..pro locni.\ T UA LNOG G REh1NJrI 281 dva dd a .. a horizontalne grane hatkim vezama se vode do zavrSoog dela poda.5 Jedllocevlli sil·tem sa tzv. . tako i horizontalnog dela grana koje povezuju ve rtikale. TEMI CF. pllmpa. o~aJ SC slslcm korisli 1I vc likoj mo nlaz noj izgradnji sla nova. ekspanziolla po. u porcdenju sa sislemirna sa vcrlikalama. obrazujuei horizonlalne cirkulacione granc. Horizontalni razvodni krugovi Rasproslranjenosl horizonlalnih sislema grejanja IIslovljena jc povccanjcm dlliina zgrada . vazdl/slli ilpust. Jn . Na n ajv i ~c m spra tll pOSloji mogllcnost . prelivlla.12. U ovakvom sisle mu sa horizonlalnim cirkulacionim granama skracuje sc.I'pojlla cc:v ehpallziollog suda. 11.mja po pOCelku unulras njih pcw rsinskih radova.2. 3.. dm gi (sa dcs na) nucguli sli ci . I )1 I. primenom dugackih prozora ild.spra lno lIkljllciva njc grcj..mda. kako duiina verlikalnog. lIvodenjcm monlaznih panelnih konslnlkcija. 6. Grejna le la sc horizonlalno naizmcnicno vezlIju.! I Slika J2.p:d~l s nog rcglliisa nja od avanja lo plo te protocnog ra dijat o~ a . cirklliaciolla. odvodna cev. 2 I I I 5 I I I '... vee se "rastczlI" pored zaslakljcnih povrSin<1. 7. kO((lo) 12. U lakvim zgradama odsulnosl meduprozorskih stubaca oleZava razmeslanjc vcrtikal<1. vellJi/ za reglllifwrje. pa se grejna lel<1 nc grupi~u . 5. 4. grrjllo tew. sisle m dozvo ljav<1 i poslcpc no . Inace.jeda n (sa leva) sa kva nlila livnim n:gulisa njem odava nja lo plo lC.2. smanjlljllCi loplolni diskomIor proslorijc. PrJ prJmcnJ be lo n~ klh grcJnJh pa ncla. siwra/Ila. kroz sahtne prolaze u blizinj slepenisla i mokrih Cvorova. 2. "I r vertilwlama (I. lako da ih na istom nivou moze bili visc.

vO Jcm. Na istoj hon w nt a li. kotaojJ3. iii sa mo na krajnje m radij ato ru pri pos tojanju spojne "V<ll uus ne " cev i 1I go rnje m de lu grupe radijat o ra .. cirklll. 4. Ije nc su vazdllsne s lavine. Ka ko se sa sli kc vidi . vellt. insta lacija na ovnm spralu lI mes to kao grejna gra na mo · ze bi ti i7.·i. i sta lno je drukcija.. dovodlla CCVjlD.os tvaruje se 11. vez a ho rizont a lc i ho rizo nla lnog dela (kra lke veze) is pod radijato ra. ekspallziolli slIdj 2. spojlla cev ekspa/lziollog s/ld aj 6.N TR4 L NOGREJANJI' Na sli <.6 Sema razlil:itih cirklliacionih krlllJOva (1. dllzin a kratk e veze u prik ilz .: irkulacio nih grana u sis leml.3. fq rP .282 R 'l 'o<loml'ii PI?OJ EKTO J~~ NJ l': POSTROJf:NJA Z. pllmpa j 12. za rcglliisalljcj 9. Na svako m radija to ru za iSpUSl vazduha pOSI. odvodlla cevjll .- II - Slika 12. pos to se glavna ho rizu ntaln a ccv pos tavlja iznad fina lizira nog pod". Razvodna ve rtika la na kojoj grcjll i krug pocinjc i povr. ~ f-1 . Da bi se dob ili dobro izvedeni vc rtika lni prik ljucci na grcjnim le li· ma. prj j<. kOllveklor) . Na prvo m sprat u je prik azana p ro locna se ma slruj an ja vode kroz reull a veza na grejna lela. SlI u tom slucaju postavlje ne jedn . kako bi se o bczbedi o pOlre ba n pro · to k krnz radij ato r. grcja nja I ros pra lne zgrad e.cvrsti OS IOI1<IC kim vcza ma pod g rejnim tdima. SIO bi poveca lo o tpo r slrtljanju vode ..vede na i u o bliku cirkul acin nog kru ga. o ni se mogu pripre mili i mo nlira ti na deo glavne ho rizonta lnc ce vi i u rad io ni . Meclutim.ttn a na kojo i sc zavrsava. trokratki vClltil. ko el pus kdnjeg grejnog lela. prik aza na je kra lka veza s landa rdne duzine . vazdlLflli isplIst j 7.·. Kod ove se me neo phodno je o bral ili paznju na ko mpe nzaciju to plo tnc di la tacije cevi. grcjllo telo. do druge . U to m slucaju.JI ___________ -.5 prclivl/{/. pos ta sc sva ki vezan i radija to r jav lj d .para le lno. sigllailla. Na s red njc m spralu predstavlje na je grana sa kral · kao nepo krc tni . r I~ } 1 J 5 I II I 9 12 0- Gt r 7 8 6 r: )~ liJ / r-..·I Cf.: i 12. 88' .6 da te su razlicil e se me horizo ntalnih <..j I I I I 10 _ _ _ -. Kratk a veza se moze izves ti sa sma njen i1l1 precnik o m.II1" fJ rv<l uva s lu caja odrede na je duzino m grcjnog te la.: cl nus lra no m spaja nju grejnog te la sa eevi.

l su lI grade na dva konveklora jeda n iznad drugog. lJ horizo nl a lnc jcdnoccvne grane Ccs lo se ukljucuju ko iwektori. VeZl! grcjnih lela i ccvi mozc bili sa slra nc iIi o dozdo. U nbjck lll sa ho riw nlalnim cevnim kru gov ima p rovlaci se ne ko lik o verlikala. koja nijc dobila vel iku primenll usled lest.vfRAL NOG GR£JANJ.lO li Z drll gi (s lika 12. radi regulisa nj a odava nja lop lole. 12. Slika J 2. a i za "p ro dllvavanje" go rnjeg u s lu caju skupljanja vazduha pule m poviSc nja brzine slruj a nja vode. Na krajll gra ne je pri kaza n prolocni neregu lislICi ko nveklor. 1I kojima su s meii leni razdc1nici i sabirnici za pojcdinc cirklilacionc kru gove. 1I zavisnosli od lipa ven lila.lne gradcvins ke ka nalc 1I blizini s l e peni~la i mokrih cvorova. U jcdnoj kUliji moze bili prikljuCak za jcdan iIi vise slanova (slika 12. Na c irk lllacio nc kru gov<. koji Sll jcd . savreme ni jcd noccv ni sislemi sc sas lojc od horizonl a lnih kru gova koj i poc injll na razvodnom. 8). S obziro m na mogll c nos\ izdvajanja sva kog s lana 1I poseb nc eirklilacionc kru govc.IG i J2.. 17). o nda se Ces lo ispred donjeg poslav lj a ve ntil ( iii slavina). l 5.7). 12. IF. SA VREMENI JEDNOCEVNI SISTEMI . Iz kulijl' do razd e lnika vuu e se cirkulacioni krugovi najcesce od bakarnih ccv i. 12.-oCa pri poslavlja nju i upo lrebi lrokralkih venlila . kao i kra lkll obil az nll veZll (sl. Sva ko grcjno te lo j l: o pre mlje no venlilom za aulomalsko is pll s lanjc vazdu ha koji jc poslavljcn na najvisoj laeci grcjnog le la. U s ill cajll kad.12. 1I z3vis nos li ou vt:l ici nc objc kl a i 10 lI glavnom kroz vc rliki. posl av ljajll se grcjna le la k()j a se specijalnim venlilima vczuju z" cev i. koji sadrie 1I seb i razvodni i povralni prikljllCa k. " zavrsavajll se n:l povra lno m lI spo nsko m VOdll.3.I ed nOl:cvni sislcmi Sli danas lInapredc ni speeij a lnim ko nslrukcija m a venlila.DNOCHiVl SlSTEM1CF. koje SlI prccnik a.7 Horizontailli cevlli JerI/go vi II stambel/im objektima ..1 283 Na Irece m spra tll je prikazana prolocna serna sa lrokra lkim ve nlilima. Na vcrlikalc po spralovima Sll priklju ce nc klllijc malih uimenz ija .

PoKTJt" j ~d Ulponsk . M':' .. : I i¥!1 ~! c i~~ c c ~I .:- IaftlTILO ~ I I =-=-= II .. f..nC' c~ Ir od. ~ r. Jer bakar ima vcJiku otpomost na koroziju sto obezbeduje cevnoj Olft'/i .. II I :=J " II II II II II II Dir.. C~I ._J ~ ~ c rC - r: XUPAflLO k lYain/~nJr I I - - ..: u spratu ispod f+ I ~- C C I -- ~~. pa su cevi od bakra nas le ve li hll primenu 1I postrojenjima centralnog grejanja.. . Todaro"ic I'ROJEKTOIlANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREfANJE I RazYOdni ermaic 50 x 50 em u istom spratu .28~ I B.8 Nacill prikljllcellja horizol1talllilz cirklllaciollih kmgova na Ilspol1ske vodOl'e 12. ... " C [.3.1 Primena bakarnih cevi Baka rne cevi imaju niz prednosti nad eelicnim._ ~-:-~ ""..ktni prikljucci be: rozvodnog crmariea .".. sto je posebno izraieno kod jednocc v nih sistema.ad w { a. Razvodri armari. 12...

i za cevovode sistema grejallja iz asor1imallafahrike Majdallpek Hrapavosl bakarnih cevi je oko 30 pula manj a nego eelicnih slo prakticno znaci da je niii koe fi cije nl trcnja pri struja nju vode . 2 12.9 Bakami spojlli elementi . nema tit iOgil ad mu ija kao posicd icc korozlJc pi! n1Je po trebno J?ovre me no 15piranje cevovoda.12 JEDNOCEV 1SISTf:M1 CEN fHr1l. koji su i je ftiniji. Sa povecanje m duzine eevovod a . je r su. T o o mogu cavil ko risec nje veCih brzina strujanj a vode i kao posledicu toga ugradnjll cevi manjih precnika nego 1I slucaju cclicnih eevi.jitilll. za isti pad pritiska u cevnoj mTd i.NOG (jRElrlNJA 285 dug vek Iraja nja i niic izdalkc Zit od riavilnje . nt: po l ~~bne za mc ne delova cev ~~ rnreZc . Na cevi manjih precnika se ugraduju manji ve nl iii kao i druga armalura.

Q.evi Sli tank oz idnc a osim toga i manjih precnika od ee licni h. I'ojava tzv. U n" 5e lakk obIikuju od bakarnih.pravljc ne od hladno valjanih ce licnih lraka. Temperature razvodnc I . Vr10 Sll praklicne kod nak naunog ugradivanja grejanja 1I zgrade. ali moze bili i razlicil. Za izracunavanjc povrsine radijatora treba poznavati luJ i liz.t i jednaka 1/2· (I'd + liz).po trebna kolicina toplo te za grejanje pros torije(W) koc fi cije nt prolaza topIote za usvoje no grejno telo(W/m . 12. rek tnog dodira sa be lonom ako Sl: lIgradliju 1I po dove pri izvodenjll podnog grejanja . a li im je vck lrajanja kraci. [ spaja nje bakarnih ccvi je brLo i re lalivno lako. _ te mperatura vod e na lliazu 1I radijator liz _ te mperatura vode na izlazu iz radijatora Kod dvocevnih sistema srednja te mperatura vode u svim grejnim telima je is(.k(I". Ispo rucuju se i babi rnc ccvi presvuCcne plas tikom. jer bakarnc' {. To Sli {. racunajuci matcrija l.d .) -.c lika. I3aka rn c ccvi se lako sav ijajll pri cc mu se ne slvaraju nabo ri na cevnom omolacu . Zit jednake protokc. I ) u kojoj je: Q .I Q ( 12.ev i m.Tc Klo"JI·ir J>ROJ£/(/. -I. povo ljnije nad ec licnim za mreZc pn:.10.e nlrisana o ptcrece nj~ . S li cnc osub ine bakarnim imajll i cevi od mek og Ce lika. Zbog ve likc clas t icnnst i nislI ase t Ijive na razna slega nja i ve lika povrsinska knn {.nika ccvi ad 80 do 100 mm.tempera tura pros torije(°C) 1m = 1/2· (I. ali su nedovoljno 01 _ po rn e na spo ljnc ud arc. kao sto je slucaj i sa padom temperature: k 2 ill = I.OVANJ£ J>OSTROJENJA ZA C£NTRALNO GREfANJ£ masa mitterijala ccvi sc smanjuje u odnosu na ccv i od c.. sa vrlu niskim slepeno m necist oca . sto vai i i za dvacevne sislcme. ( 12. K) I" . a sto jc pose bna prcd nos t kilt! jednoccvnih sisle ma kod kojih su celc vc rtik a le istog precnika. mekih cevJ koje se ispo nl cujll u ko turovima dllzine i do 50 m omogucuie jednoslavno polaganje eevnvoua u jcdnoj cc lini.liz = consi. koja je svojevrsna zastila ccvi od spo ljnih ud a ra iIi di .srednja temperatura vode u grejnom telu I".4. isporui:\" ne t! c lovc za grejni s isle m kao i cc nu monlaze. tempe rature vode na uIazu i izlazu pojedinih grejnih tcla SlI razlicite.2) Kod jednoccvnih sistema. Vrsi se k~pi ­ larnim Ic mIjenjem spojev3 koji se izraduju u vrlo veIikom aso rtimanu (slika 121)) I\naliza cc n~ jc pokazilla da Sll cevnc mrezc od bakra.2S6 u grad c n~ 13. dok je pad temperature obicno u svim grejnim telima isti.. DIMENZIONISANJE GREJNIH TELA O dredivanje zagrevne povrsin" grejnih tel a vrsi se po istoj jed nacini kao kilt! <I v" cev nih sist e ma: /1.d + lil ) . Odredivanje pome: nutih te mperatura objasniee se pomocu seme na slid 12.k/:!.

i de la koji je prosao kroz haIku vezu..: se ova te mperatura: . JEDNOCEVNI SISTEMI CENTR4LNOG GREJANJA 287 pov rlltne vode II siste mu LIi" = I.t luI2 II tir} tSM2 r ~ / lull I lIZ I @ Slika J2. QII i QfII.do 13' (l2 .3: /. Sa ovimje od redena i kolicina lop lo te koja sc transportuje vertika lo m do grejnih te la QA = QI + QII +QIIl' PolazeCi od ovih vrednosli odrede n je protok vod e kroz verlikalu A .3) ~ tr .0 / tUIJ m / .0 / lizJ tSMJ .12. [zjednacavajuCi prethodm: jednacine lltircciuj.IV Kolicine toplo le koje lreba da odaju radija lllri su oznace ne na iic mi i iznose: QI... Prolok vode kroz vertikalu moze se odrediti i po lazeCi od toga do je voda. . prosavii i kroz radij ato r gornjeg sprata snizila svoju te mperatum od t. J0 Temperatttre vode merodavlle za dimellziollisanj e grejnih leu. ( 12.J ) Temperatura I ] predstavlja te mpera tum smde vode koja je prosla kroz radijator.

:alu Za odrcdivanjc povrlinc grejnih te la neophodno jc joS znati tempcraturu vode ko · ja izla7j iz grejnog tc la. smeStc nib isprcd tacke mcSanja za L. n·li po redu radijator odozgo. Todoroo~ PROJEJaOFA . VJE ([2.WE POSTROJ£ VJA L I CF.ul-upno odavanjc toplotc svih radijatora vczanib za ve rtil.1: se odrcditi te mperatura u rna kojoj deonici \"\: rtil..5 ) T emperatura 13 jc pOCctna tempera tura sudivanju slcdi slcdcea jcdnaCina: radija tor II. QII ( 12.9) gdc jc: .) pri razliCitim srcdnjim lemperaturama vode lin .) II X (12.-I. ~ Q I (.6 ) ZamcnjujuCi u ovoj jcdnaCini nadc nu vrcdnost te mpe rature 13 dobija sc: Q. = ronsL) pri I3ZliCitim padovima tcmperature u radijalorima.-oju sc odredujc tc mperatura .-(61 roOSl.ul.-t I r .I.3 ( 12. Ova te mperatura sc nalazi u zavisnosti od uslova koji su odrc· de ni za dati SistCIIL Ti oslovi mogu hili slcdcCi: L U svim radijatorima (grejnim tclima) jcdnake su srednje temperature vode (I.4 L I n ( 12.:ak:.4LYOGRElr1 . 2 Pad te mperalufC vode u svim grejnim tclima po spralovima jc jcdnaL. j =1 r Q ..\7R.. dobiec se opSti izraz za Ic mpcraluru smc:Sc vode za radijator: ( I -I ) n ' 1' ..Jc slcdi: (Q + Q IlI . Q-£naeavajuCi sa n. Analogno pre thod nom ra · 7.-u pna odata toplota svib grejnih tela... 83 B.8) Q: 1 PostupajuCi daljc na ovaj naan 1D07. 7) odaj.

manj a ko li cina va de stmji kroz kratku vew ve rtik aIe. tako i u pogledu ccvi.1 Q _a__ C R ( 12./ . vr. Ako se kod proracu na prime ni me toda konstantnog pada te mpera ture II kmgu iii vertikali.1 2SQ Srednja te mpera tura vode 1m i pad te mpera ture vode u grejnim te lima 6J imaju razlicite vred nos ti. povccanja srcd nje tempe ra ture vode u gTcj nom te lu i smanje nja povrsine te la../ .!!-/ I-=- c ( lui - a Q) R c ·/ c·C v . povrSine svih sledecih Ce se poveeava ti. proizil a~ i da Ce se dobiti ista sumama grejna povrSina kao i kod ekvivale ntnih sistema dvocevnog grejanja.12. dok Ce se kod ostalih ona povecavati. /II = 1. javlja se sve ni za srednj a te mpe ratura vode u svakom sledeecm grejno m te ill. 12) Sa ovim jc od rede na srednja te mperatura vade u radija torima. 1/1"' pa je: ( 12. 1st i je slueaj i kod grejnih te la koja su povcza na u eirkulacione kmgove. Utvrde no je da su najeko nomiciniji siste mi o ni kod kojih su i srednje te mpe rature i pad te mperature vode u grejnim telima po spratovima razlicit i.. poCev od prvih grejnih te la u smem stmjanja vode. a veca kroz grej no te lo .1 0) Ako se go rnji od nos oz naci sa a = G. Z bog toga..iGRslcdi : G R = C . . A ko se sa C v oznaci p ro tok kroz vertika lu u kg/h. a sa C R protok kroz rad ija torc. Srcd nja te mpe ratura vode u grejnim te lima i pad te mpe ra tura zavise od odnosit iz medu ko licinc vodc koja pro tiCe kroz ve rtik alu i kolicine koja prode kroz grejno tc 1 0. 13) v S obziro m na sniienje te mperature vode pri izlasku iz grejnih te la..I':J. Prvi cc imati manju grejnu povrsinu.sina radija tora. Rukovodeci se gore navede nim uslovima. II ) Ka ko je s dru ge stram: I':J. utv rd c no je d<l su najeko no micniji siste mi. - 7 (12. A= QR _ _ --= Q .. To dovodi do smanje nja pada tempe rature vodc. JEDNOCEVNI SISTEMI CENrRALNOG G RFJA NJ. kako u pc gledu grejnih te la. a sa njo m i zagrevna pov.lil' to je liz = 1. I <. Sto je taj od nos blizi jcdini ci.ie na su ispitivanja da bi sc odrcdilo koji daju naje ko mo nicnije siste me.. o ni kod kojih je : 3. <I Ii i do povc ea nj<l precnika eevi ko jima se gTcjna te lit vezuju Zil vert ikalu.~ lJ R v.ia Pad tempera ture vade u radijatoru je o nd a: ( 12.

16) analogno: (12.. Kako se hlade nje vodc u jed nocev no m sislemu vrsi i prc ko radijatora i pre ko ccvi. odrcdcn jc prc ma slici 12. DIMENZIONISANJE CEVNE MREZE GRAVITACIONIH SISTEMA Kod gn.5. 14 ) Pritisak usled hlade nj a vod c 11 grej nim telima .+QII/ = IQR C· P(/r -I. 17) u opstem slueaju: .ldcnc povra tne i topic razvodne vode. kod protocnih sistema sa gornjim razvodo m.. (12..vi ta cion ih sis tc m<l vode nog grejanja prirodnu cirkulaciju vodc izaziv<l r i U lik a gustina o hl.12. to sc ras polozivi napor mo)k sma trati kao suma priliska koji nastaje uslcd hlad e nja vad e u grejnim te lima Ppr~' i . Vc licina neophodna za njcgovo odredivanje je protok vode kroz vcrtikalu 11 (kglh) i pri zadanoj top lolnoj snazi radijalora i le mpcraturi vod e on iznos i G = QI+ Q..-1 CENTRA '-NO 0 REfA NJ E 12.I S) 10 - cp- ruv- sumarna top lot nil snaga grejnih lela (toplotno OpICrcec njc vcrlikalc tcmperatura razvodm: vode sistema iii cirku lacionog kntga tc mperatura povratne vode sistema iii cirkulaeionog kruga specificm! toplota vodc guslina vodc lc mpe raturski pad vode u vertikali Tempe ratura vodc 11 svakoj dconici zavisi ad velicine hlade nja vode u radijatori rna. Qv c· p·IlI.200 8..< (12. Na deoniei izmcdu radijatora lreceg i dntgog sprata ona iznosi: (12. "/<xIOfUl'''' "ROJ UcrOl ~4 NJ" POST/W JENJA 2.' priliska koji nils laje uslcd hl ade nja vode u ccvima Ppr.) c · p·IlI.

P2 + "1 PI)' Hidros taticki pritisa k 1I glavnoj vertikali pri tc mpe ratllrivode lr iznosi: g (" JP. Prirodni cirkulacioni pritisak 1I ovom sistcmu sad a ima vrednost: (12. Q. odreduju se po formula rna kao kod prethodne seme. uz imajllCi da je odava nje to plo te u sredini grcjnog te la a ne postupno po vis ini . - L Qi1J h11/ hjJ Stika 12. +" l Pr + hI Pr) . 12> II i I. Protok vode kroz ve rtikalu i temperature vode na svakoj deo nici ve rtikale.12. sto ne lInos i greskLl. = 1. a temperatura I] na visini hz.. lz ovo- .nosi g (1r3 P3 + 1r 7. .19) gde su: P3 .ll srafirane povcline rad ija to ra preds tavljaju delove 1I kojima je temperatura vode 13. PI . Proraeunska serna sa svim potrebnim podaeima za proracun data je na slici 12.- IQi ( / 2.lilVil 1I vcrtik a li nil vis ini h).12. To zn<li':i dil se moze smatra ti da se tempe ratura vode IJ Odr. ) EDr \"OCE'''Vl SISTEMI CENTRAL NOG ORBAN)'! 291 / I. s matraju ~i da se voda 1I ccvovodll nc hladi. Odredivanjc prirodnog napora kod sistema sa kratkim vezama vcli se na sliean nacin kao i kod protocnog sistema. J I IzraCtltlava1lje gravitacionog napora kod jed1locev/log sistema Hidrostatii':ki pritisak u vertikali pri njenoj visini /t1+/t 2+/tJ iz. 18) c ·G lIkllpna loplo tna snilga svih grejnih te la na ve rtik ali do posmatrane deonice (brojeCi 1I s me ru struja njil vode) Na slici n. gustine vode pri tc mperaturama I]. p. P2 .

21 ) gde su: . PROJeXro":4NJf: POSTROJENJA Z-1 CENf'RALNO GREJANJE ga proizilaz i da pri jed nakim to plo tnim op te rece njima grej nih tela i istim poectnim te mpe raturama. vee i u tilcka ma vcrtikalc (erne tacke na slici) gde se meSa voda kOj.i. [pil ~ u ovo m siste mu te mpe raturil i gustin a vati c ~c me nj aju ne sa rno II grejnim telima (uslovnim ce ntrima hl ilde nj a).292 8. to bi bile deo nicc a. koje obrazuju doyodni prikljucak. c.5 hR..2(1) Posto je hl>1I 1' za 0.20). Vertikale sa kratkim vezama imaju lokalna cirkulaciona kola kod svakog grejnog te la. odyodni prikljueak i kratka ve · za... T<HIor. Njegoya vclii:.19) i (12. d.12 (u srariranom delu radijatora voda ima temperaturu I" a ukratkoj vezi lui) iznosi: (12. b. protok i te mpe ratura vade nil deonieama kod obe k me SII istc. to se u m1l 1 0 m cirkulacionom kolu javlja sopstveni prirodni cirkulacioni pritisak.l pro te kne kroz rild ija tor i ~roz kratku vezu. U slucaju sa sLike.5 hR to je ujedno i razlika u vclicinama koje odreduju (0 rmu It· (12.i na odredena prema slici 12. sam radijator. a. Kako se nivoi ce ntara hlade nja 11 radijatorirna i odgovarajuCi centri hladcnjil u vcrtikali razlikuju za 0. Prirodni pritisak u ovom sistc mu iz nos i: ( 12.

Ova reze rva se ostavlja za slucaj da se u proracunu izosta- .=lrh Ijz < IJ). . pos to su grejna tela u rednoj vezi. koris ti se za savlad ivanje o tpora usled tre nja 1I eevima s is te ma i za savladivanje mes nih o tpo ra. u malo m cirkulacionom kolu.5 sto znaci da se uz ima Silmo 50% gravitacio nog napora.22) gde je Pl. a PSR srednja vrednost gusti ne u radijatoru. mora biti zadovoljen usl ov: (12. Vc lici na koefieijenta je /3=0. kod grav it aeionih sistema grejanja. PostojeCi prirodni eirkulaeioni pritisak . Hidraulicnim proracuno m glavnog eirkulaeionog kola odreduju se precniei njegovih pojedinih de onica. Kod ho rizontalnog jedn oeevnog siste ma greja nja. kod pumpnog greja nj a raspo lozivi napo r bi iznosio u o pste m slucajll: (12. Napor u sistemu os tvare n pumpom je konstantan. Prirodni cirkulacioni pritisak. I ovaj napor ce se utrositi za savladivanje o tporil strujanja vod e u mrezi. Svaka ve rtikala je istovre me no i razvodni i povratani eevovod svih grejnih tela iste vertikale." gustina vode u kratkoj vezi.24) gde su: 1'" Pm f3 napor koji ostva ruje pumpa prirodni eirkulaeio ni pritisa k nastao usled rilz lika gustine u razvod noj i povra tnoj eev noj mrd i koeficije nt. radijato ri su veza ni na red i prome na te mpe rature i gustine po horizo nt a li. Pri proracunu bira se eirkulacio no ko lo koje je najnepovoljnije u hidrauUl': nom pogledu. moze se odrediti kan razlika hid ros talickog pritiska visine radijatora i kratk e veze: ( 12. koj i uzima u obzir deo prirodnog . Pre ma tome. i liz (za radija tor treccg sp ra ta l". dok se prirodni eirkulaeio ni pritisa k nc pre kidn o menja us led pro me na tempera tura vode.napo r. Prema tome. ft:DNOCEVNl SISTEMl CENTRALNOG GRFJANfA 293 Pu' i Pi! o dgovil raju ce gustine vod e pri tc mpe raturama I". obzirom da su u najvece m de lu grejne sezone tempe ra ture vod e u siste mu nile od proje ktnih Oso bc nost jednoeevnih siste ma je til sto svaka vertika la predstavlja jedinstvenu strujno kolo.gravitaeionog pritiskil u periodu odrzavanja projeklnog hidraulil':nog rezima u sis te mu .12. tako da zbir gubitaka pritiska u kolu L (Rl + Z) bude jednak j(j za 5 .23) Kod pumpnih s iste ma gn:janja raspo lozivi napo r sas toji se iz napo ra pumpe i gravitaeionog. a to je ono kod kogCl je raspolozivi cirkulaeioni pritisak po jediniei duzine ccvi najmanji.10% manji od velicine racunskog pritiska. zbog hlade nja vode u radij a torima ne od rilZava se na velil':inu prirodnog eirkul aeio nog pritiska.

8. G. P r + hill · P ". Proracunato gl. 7.g ( ) "0Pr+Pp 2 + "( .- f- gmn:. 2. a li i kroz grejna te la: . To z naci da treba dil su p07.13 lzgled cirkllinciollog kola Pritisak kroz cirklilaciono kolo (A BCD E A) iznosi: Pv = g ( "II .3. 13 o dre diec se raspo loz ivi pritisak po ko lll kroz ve rtiblll i P" kolll kro7. pritisak levog vodenog stllba. g rejna tela. doh drugi.1 hidrillilicku lIsk lade nost svih os ta lih kola s is te ma.6.vertik'lle. C irklilacio ni pritisak kroz is tu vertikalu.ie imati go tov\l semll s i\ te ma grcja nja.4. Dil bi se maglo pristllpi ti prorilclInli cevovod a po trebno.204 R..·ic PROJEK1'() I'l1 M E POSTROJENJA Z4 CE rR4LNOGRI::lA NJE ve n ek~kv i hidrauli cni otpori sto se moze desiti u nedovo ljno ddinisanim planovi l1l.. P r (12.5.( +" w . gpi 8..t l1l:kog gr~d ev in skog objckta. prikazana Sll i mal i! cirklil ac ion a ko l<1:l.2:i ) Prvi clan ove jed nacin e predstavlja pritisak d es nog vodenog stuba . 1 i s. pro toci kroz nji h i mcs ni o tpor i. Na istoj se mi ..tlje m proraclInli kilo os nova / ..-. ODREDIVANJE GRAVITACIONOG NAPORA Za se mu na s li ci 12.Toooro. 12.wno ci rkulaciono ko lo uzimil sc 1I d. • B 1 C gr 1 2 hll h2 h3 hI ~r 4 t A 9ml 5 ~gl 3 9m:r II 6 hm h4 h5 7 h0 . gil h1V • E ~-------------' . P mil ) . D Slilw 12. nate dllz ine deo nica. pored po mc nut a dva ko la.

"IP. 2. I. . ne moze usposlavili. Usled razlike u guslinama vode.-ulaeionim kolima I. napor u kolu vertikale. i za malo cirlmlaciono L:olo 1.g·"O + ( 2 Moze se zapazili da je Ppr. 3. p. U grejnom lelu i kralkoj vezi. koja bi. Posto su ta&e 1 i 4 zajcdni&e . 14 malog eirkulacionog kola lal.1 I + g . Gubitak napora na kralkoj vezj 1-4 jc L(RJ +Z)..26) p.::a za L:olo vcrtible. h".laciollo /colo grejnog tela Ako se prctpostavi da je dimenzionisanjc izvcieIlO po L:olu ABC 0 E A Znaci. manji od napora u kolu kojc protazi krol grejno Ielo 7. 8. P no!· 1 . "'g I 3 Stika J 1. a samim lim i leZinama (vcta jc u grcjoom tclu).napor.12. Kako se vidi iz jcdnacine.a napor koji sc javlja usled razlikc Idina vodenih stubova kola 'malc' cirkulacije. 5. koji se javlja u malom cirkulaeionom kelu. 1 • 2 "" Sr gr-t gI 2 f 4 . jer opsla eirkulacija po vertikali savladuje oyu cirJmlaeiju. kad bi se usposlavila. 3.+pp) + g. JEDNOCElr:v1 SlST£~(f CENTRALVQG GR£lAN JA 295 Jl p. Ova konslalaeija pOlvrdujc sc jednacinom (12.:oj vezi. Ali ipak. odozdo navise.-vo kretanje st. Na slici 12.14 Lokalno drla.GT i uzimajuCi daje "11=" 2+"3 i "11="-'+"5 posle sredivanja se dobija: (12. I I) ( p. zaustavila krelanje vode odozgo nanae po kral\. lao i padovi pritisL:a kroz njib.bYZ.27) Ove vclicine izraZavaju naporc koji se javljaju u malim cirJ. G.. I"z + g. poznati su nam preCnici deonica toga kola.g. a suprolnog je smera od napora u kratkoj vczi..GT > Pv Oduzimajuc::i Jlv od Pv. eirkulaeioni prilisal.. Pri lome je deonica )-4 zajedniCJ. J i 5. koci cirkulaciju vodc po vertikali.26). 4. 10 se u malom eirkulaeionom kolu Iczi usposlavljanju kretanja vode..GT = g . (Pml 2 +PII) + (11. 2.PmJl .: . 7. usmercno cd slrane grejnog Icla u haiku vew. II. 4. 2 +PI) + g.

pri da tim precnieima ogran aka.II .7. . u malum ko lu se javlja dopunski napur koji za radija tor [ iznosi fJl I'.( Rl + Z) I" + p ' . SIO ventil bude vise zatv()re n. odnosno pre ma ras po[oz ivo m napo ru u to rn ko lu P"r. sto je veci o tpor kratke veze. U koliko je dime nzio nisa nje eirkulacionog kol a izvedeno po kolu kroz rad ija lo rl'. T""orm'it PROfl:'l<.16). plus proizvociu visi nt: radijalora i raz like guslina vode u radijat o ru i u kriltk oj vezL lz pre thod nog slecii da. to ce biti i otpor kratke veze veti.( pos tav i ventil.:d utim.I i . kako su uve te mpe rature r. koja se moze koristiti kod jed nocevnih sistema. tak o i za kolo male cirku lacije. a time cc i vise vode proCi kroz radija tu r.1' g ' ( fJ .I/..lpor koj i posluji medu lim tackama de llije i u slnlnu ogran(lka grej na le la. tzv. jcci nak jc o lPOrtl kralke veze. ve ntilska spojnica.) (12.GT.2') ) iii u o ps le m s lu cajll : (12. o nlla bi precnik e ogranak il mogli odredili prcma naporu 'L(Rl +Z)kRVZ' M.n. precnike kratkih veza twba od re diti polazeCi od mogllceg gubitka napora: 'i.v. biti lIpo treb lje n za savlacl iva njc o lpo ril eirkulaciji vod e u ogra nl. pritisak . Medutim.:iu i u kralk oj vezi b ile isle. ima ka radijatortl I i u sa mo m raclijal o ru iznosi: (12.30) Na taj ntlcin. a sa jednim dodatkom i kod dvocevnih. U ispravnos l ovog zakljllcka moze se lIver il i aku se na kralkoj vez i izmedu taca ka . postoji i je dno univerza lno resenje.g ' 'II (P..15 i 12.TO I'ANJE POSTROJENJA & 1 CENTRALNO GREJr1NJE kako za kolo verlika le . Akn bi lemperatura vode 1I grejno m t.2H) i koj i pOlpoma7.. to cirkulaeioni prilisak .2Q6 8. 12. .Pkr. 1I radij(ltor o tici vode. VENTIL ZA JEDNOCEVNO GREJANJE Za raz liku od dvocevnih sistema centralnog grejanja funkeionisanje horizont a lnih jednoeevnih sistema sa grejnim krugovim..e cirk ul (lc iju vode kroz rad ija tor. napor koji moze biti isko risce n za s(lvlaciivanje o tpo ra u radijatOl"lI i u ograncima kit nje mu. 12.napo r koji mozl.li cit e . veza no je za pos toja nje ve ntila pose bne konstrukcije_ Konstmktivna rese nja ovih ve ntila omogucujll d a se o ni postavljajll sa strane radijato ra i odozdo (51. Taj dodatak omogucujc 100% uvode nja vod e koje je potre bno kod dvocevnih sistema.+ 2 ( [ 2.. Pre ma lo me. koji se danas najvise koriste.31 ) Ova jed nacina dobijcna je iz pre thodne jcdnaCinc.. tim ce viSe.

JED OCEVNI SISTEMI CF. 16 Vel/til sa prikljllcko/ll za posla vljal/je ispod grc itwg tela Na pop re'::no m prcsekll ve nti la prik az ani Sli razliciti lokovi vode.pOl.12. de taljno ra cllnanje viska napo ra i ba la ns ira nje vc rti ka la nijc po trcbno. Za to je proble m reglllacije ovog siste ma svede n na broj stanova. gde o brazlljll razvo dnll vodu za slcd cce grejno telo. za .. Veza radij a to ra i vc ntila os tvare na je prc ko teflo nskog priklj ucka . G rejni kru govi se mogll n:gllES<lli na viSe na'::ina. 2 i zavisno od ko ns lnlkcijc . a ne na sva ku ve rtik a lll i svako grejno t. S o bzirom na nacin odvajanja grejnih krugova od ve rtik a la (moze se vrsiti direktno i prikljuccima). 15. deli se na dva pravca: jcda n jc ka grejno m te lll . R azvodni vod pozicija 1. Kos im vc ntilima sa prikljtl ckom za di fe re ncija lni ma no me ta r Irajno se resava pit a njc pro ta ka vade. Kod ve ntila sa prikljllcko m sa stra ne (s lika 12.poz. Kada se posma tra ko ncepcija ho rizontalnog jednocevnog ce ntra lnog greja nj a vidi se d a je o na zas nova mi na ho rizo nt a lnim grejnim krugovima razved e nim po s tanovirna. Kod ve ntila pos tav lje nih ispod radijato ra kroz hoIc nde r se vraca o hl ade na voda iz radijato ra. 4. D ru gi je obilaz ni vot! (bajpas) . 15 Velllil zajcdll ocevll o grejalljc za pnslavljallje sa simile S lika / 2. na slici 12. 17 . Povrat na voda iz grejnog te la os tva ruje svoj tok kroz lI rn nSkll cev . a koji je lIsmere n ka razvodno m vodu sledeceg grejnog tela. 5. Na slici 12.NTRALNOG GREJA NJA 297 Na slici 12. koja je 1I njega dospe la pre ko "lI ronje ne" cevi.poz.lIvck najbliZi grej no m te lll . S lika 12. i spaja 5l' iza obilaz nog vod a sa razvodno m vodo m . [zrade n je od kova nog mes inga i hro miran. To se vidi n a slici 12. 16) kroz ovaj ho le ndcr ul az i razvodna vod a u grejno telo.15 predslavlje n je jedan lakav ve ntiI. 15 prikaza n je ce tvoro kraki ve ntil sa ho rizo nt a lnim prikljllcko m.poz.e lo ka o ko d dvoccvnih sis te ma.ho le nd e ra.kroz njega p ro laz i maks ima lno 50% iii 35% od opticajnc ko licinc vode. a ne na ve rtikalama kao kod dvocevnih siste ma. 3 1I kome voda ne od aje toplotu.

17 Pres ek velllila Kod ovih tipova ve ntila moze se pos tici fino rueno propo rcio na lno regulisa nic odava nja toplote. Ovo bi se na rocito ose tilo uko Liko bi se grejno te lo po tpuno iskljucilo it grejnog krugil.17) i na taj nacin smanjiti iii poveca ti do to k vode u radija to r.o nd a ce u sledece odlaziti voda vise temperature. i sami ventili za jednocevne sis teme dozvoljavaju individualno podesava nje svakog grejnog te la._ " . '.--J I I ~""" ~ --3 ir1 I I ~~ 2 i ~ '. 1) ..8. slika 12. pose bno kod horizontalanog razvod a jednocevnih sistema . ali se utice nil top lo tno odavanje radijatora iza podesavanog. Ako se na primer smanji dotok vod e u podesavani radija to r (pritvaranjem ventila)._ IH to./' ~1\ H _ II II ~ "'. Medutim. . Ko liei na vode moze se dozirati obrta nje m rucice za ru eno regulisanje koja pokrece ve ntil (pozicija 14..umesto u radijator voda bi neprome nje ne te mpe rature otiSla ponovo u krug ka sledeeem grejnom te lu. Ovakvim zatvaranjem hidraulicki rezim se ne bi poreme tio u mrdi jer je samo skn:nut tok vode . _ .. UPOREDENJE JEDNOCEVNIH I DVOCEVNIH SISTEMA Razlike u jed nocevnom i dvocevnom sistemu su pre svega u ukupnoj duiini cevi koja je ma nja i povrliini grejnih tela koja je kod jednocevllih veea.Todorovif PROJEKTOI'ANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNOG R£JA NJE jeda n stan. Ve ntil se tako moze podesiti na bilo koju zeljenu kolicinu vod.! ~ .ve ntilima (strani proizvodae) u razvodnom ormaricu odnosno na poee tku grejnih krugova. pa ee i u tim prostorijama porasti te mpe raturil prostorije.<: I 4 I t 1 Slika 12. Z a dva grej na kruga od nos no 2 sta na podeSava nje se moze izvrsiti i posebnim STK ._ . OVilkvim podesavanje m ne reme ti se pritisak u cirkulacionom krugu. 12. Ostale dobrc stra ne ovog sistema su: manji broj vertika la. To je mogucc izvrSiti po mocu za tvarajueeg e le me nta oznacenog kao "vre teno N" na slici 12. ~ / \ -'-..298 8 .

Sema jedl/ocevl/og postrojcl/ja vodel/og gravitaciol/og grcjal/ja . jer su grej na te la u rcdnoj vez i. '-' 1 01 '- Slika 12. s lo o laksava pllpravke. (J) CI III - . pa je svaka ve rli kala istovre me no i razvod ni i povra tni cevovod sv ih grejni h tc la ist e ve ri ikale. tr h4 CD 1 I A CD II CD hs h6 h7 ® B ® . JEDNOCEVNI SISTEMI ENTRALNOG G REJANJA 299 prethodna karakleristika povlati sma nje nje probijanja gradevinske kons1rukcije zgrade siste m je prikladan za mo tainu izgradnjll mo ntala je prostija i bria i moZe se pri lagodi li izgradnji zgrade svaka slambe na jedinica ima vlaslili i gO IOvo nezavis ni krug greja nja./8 . . PRIMER! I UPUTSTVA ZA PRORACUN Pri li kom promeuna jednoccvnih sistema ras plllllziv i napor sc izracu nava na iSli nacin kao i kod dvocevnih.12. sa raz li kom 510 klld jednocc vnih sis te ma svaka vertika la predslavlja jedinstve no strujno kolo . ko nt rolll odriava nj a i mere nje pOlrosnje lako sc naknad no lI grad uje u gO love o bjek te Kao mana ovih siste ma uglav no m se javlja: neS lo komplikovanije projeklovanje zbog proraclIna te mpe ra ture vode kod mda nja lo kova koji prolaze kroz grejno te lo i o bilazni vod poveca nje povrs ine grejnih le la 1I pros to rijama kod kojih se tela nalaze pri kraju vertik a la. '-' ha _ _ _ _ _ _ _ _ ~ =t~_J .

POSTROJENJA BEZ HLADENJA VODE U CEVNOJ MREZI Na slici 12. potrebno je poznavati kolicinc [oplote koje odaju grejna tela I. sa vodom koja se u grejno m te lu ras hJ ad ila(tacka A na slici).32) odnos no. kot! koga celokupna voda jed ne ve rtik ale ne prolazi kroz grejna tela. za OVU se mu i slucaju kome se sma Ira da ne ma hlade nj a vode II cevovodu. b) kada cevna rnrd a prolazi kroz prostor relativno niskih te mpe ratura i kad il se hladenje vode u cevovodu uz ima 1I obzir pri proraclinu. II i Ill . vee postoje deonice koje predstavljaju tzv. temperatura vode pos taje nih (14 < IJ). Do istog rezlllt ata za tempcraluru vode moze se doCi ako se problem upros ti i smalra da u tack i A ukupan protok gubi kolicinu loplo te ravnu onoj koju odaje grejno te lo. te mperatura vade ostaje neprome njena od kolla do prve tacke u kojoj sc meSa voda razvodne temperature I. Veza izmedu te mpe rature i odale toplo te data jc relacijom: (12. kratku vezu pomoCu koje dec ukupnog protoka zaobilazi grejno te lo. t. B i C.18 prikazana je serna najcdee primenjivanog jednocevnog sis tema.33) gde je: G ukupan prolok vode u verlikali (u ovom primeru i ukupan protok vode u celom sistemu) u (kglh) protoci vode kroz pojed ina grejna le la u (kglh) pad temperature vode u grejnim telima . = t 1 = t2 = 13 U tacki A. usled pome nutog mesa nja. Oa lje sniZavanje tempe rature vade je u tack ama B i C. uz zadatu tempe raturu razvodne vode. Todorovic PROJEf\fOVANJE POSTROJENJA Zr1 CENTRALNO G REJANJE I kod jednocevnih siste ma proracun rnre:z. tj. 'odnosno tacke A.e se razlikllje za slucajeve: a) kada je hlade nje vode u cevima zanemarljivo i kada se ne uzima u obzir.300 8. pa 5 11 te mpe ra ture pojedinih deonica : 14 = 15 16 = h Is = 10 Za tacno izracunavanje tempe rature vode u pojedinim deonicama . (12. Prema tome.

35) [s tim pos tupko m mogu se odrediti te mpe ra ture vo de i u os til lim de lovima eevne mrcZe.67· H oee njuje kao dec na po ril koji ce se ut ros iti na o t. grejno te lo i povra tni prikljllcak). sma trajuCi d a se 1I ovim tacka ma odvodi toplo til koju in ace odaju grejml te la. zbogjednostavnos ti mo ntaze tre ba teziti da precnici s~ih deo nica jedne ve rtik ale budu isti.sarno o ne deonice ve rtikale koje predstavljaju kra tke veze.12. Sarno 1I tom sillcajll ee kroz grejno te lo struja ti kolicina vod e koja omoguclIje odava nje potre bne kolicine topiote . 36) UPUTSTVO ZA PRORACU N P riliko m pristup a nja proracunu. koji sluii za pro racun i definitivno dime nzi o nisa nje cevne mreze. a osta tak na lZv. prvo se odreduje ra spo lozivi na po r Zit s tmjno ko1 0 sva ke ve rtik ale i po mocu ta ko iz racuna tih na po ra vrsi se pre thodni pro racun. mes ne o tpo re. o dnosno pojedinih ve rtika la. pil su ta ko pozna te i gustine vo de u pojedinim deo ni ea ma. D ime nzio nisa nje cevne mrde zavdava se odredivanje m prikljueaka grejnih te la i pri tome mora pad pritiska u kratkoj vezi da bude veti nego u cevovodll grejnog te la (razvodni prikljllCak. Z bog odvajanja vode pre ma grejnim telima. to ee ovi vodovi ima ti i isti precnik. . Na knadni proracun se sprovodi pre ma ide nti cnim fo rmularima kao i kod dvocevnog siste ma. Medutim. JEDNOCEVNI SISTF:MI CENTRALNOG GREfA NJA 301 T e mpe rll tu rska raz li ka I I .IS predstavlja raz lik u razvod ne i povra tne vode sis te ma i o na ima u tieaja kako na padovc te mpe ra ture vode u g rejnim te li ma. Ako su te mpe ra turski pil dovi u svi m grej nim te lima is t i. Pos to se pro tok kroz glavne deo nice jedne ve rtikil le ne me nja. Ovim pute m se za tim do lazi do jedini cnog pil d a pritiska R . Tako se iz e ne rge tskog bila nsa za tacku A dob ija: (12.po re usled tre nja pri stmja nju vode kroz prave de love cevne mreze. iI to je najccSci slu caj. propustaju ma nje protoke i njihov precnik moze da bude manji nego kod glavnih deonica. Zato tre ba izvditi proveru gubita ka u kratkoj vezi i cevovoduodgova rajueeg grejnog tela liZ usiov: . na isti nacin kao i kod s tmjnih ko la od gova rajuceg dvocevnog siste ma. A to znaci da sc pocinje o d najne povo ljnije ve rtika le i da sc 0.1 C (12. Na os no vu toga od red uje se raspo lozivi napo r: ( 12.34) Te mpe ra tura vo de u tacka ma A. ova zilvis nost je d ilta n: lacijo m: 6. tako i na pro take kroz grejna te lil. B i C moze se iz rilcuna ti iz e nerge tskog bi la nsa.

'.gustina vode u grejno m te lu za srednjll te mperalliru grejnog lela . a prerna tabelama II i III 1I dodatku.c PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA C£NTRALNOGREJANJ£ (123 7) K CT It PGT PK . Posto una nisu jednaka u svim grejnim te lima.1 9) u kojoj cevovod pa novo postaje jedinstve n. U tom slucaju se pad pritiska smanjujc usled poveea nog ll apora zbog veceg efekt a hladenja vade. U tom slucaju precniei horizontalne eevne mrde birajll se za vred nosti R koje SlI iznad prosecnog jedinicnog pada pritiska. Da bi se dobili re lat ivno manji precni<. ond a tre ba prccnik prikljucaka grejnog te la povcca ti iii smanjiti precni k kratke veze. Ako navedeni uslov nije ispunjen.:i prikljucnih veza. a racuna se prema tacki mesa nja A (slika 12.: lhodnim proracllnom.302 8. Pad pritiska u eevovodll grejnog tela moze se ublai iti izbo rom veceg tempe raturnog pada u grejnom telu.19 KratkLl veza Gustina vode odreduje se pre ma srednjoj temperaturi vode 1I grejno m telll. treba ve rtikale dimenz innisali sa neS to veeim jedinicnim padom pritiska od onog prosecnog. Osim toga. kao stu je to slueaj kod dvocevnih siste ma. K A SlikLl 12. Todoro . Z bog vee pomenute prednosti 1I mo ntaii kada je ee la vertikala is tog precnika. odredenog pr.gllstina vode 1I kratkoj vez i U gorojaj jedn acini poslednji Clan preds tavlj a napo r usled hlade nja vode pri oda - va nju toplo te grej nog te la. Za na jvisi sprat temperature razvodne vade sistema i vertikale je isla kao i vode koja ulaz i 1I .oznaka za cevovod grejnog tela .visina grej nog tela .oznaka za kralku vew . treba iCi na prvo reSe nje. G rejna lela se dimenzia nislI prema srednjoj temperaturi vode 1I njima. Ovaj napo r uslvari smanjuje ukupan gubi ta k pritiska \I (Xvovod u grcjnag tcla. to st: mo ra pristupiti njena m proracllnu za svaki sprat i za svaku ve rtikalu pose bno. pa je i kroz sa me prikljucke manji gubilak pritiska. veCi temperaturoi pad smanjujl' pUlreba n pro tok vode.

12. Jr-DNOCEVN I SISTElvIl CENTR,1LNOG GRr:JANJA

30J

gn;jna te la. Uz pozna t pad te mpe ra tu re u grej no m te lu , iz racu nava se njegova sred njcl tempe ratu ra:

(12.38)
l't;mpe ra tll ra vode koja ul az i u grejno te la sledeeeg spra ta ima nii u vrednos t usled mcS anja vOlle iz kratke veze i povra tnog prikljucka grejnog te la. Te mpe ra tura rncS <lvinc je lljecln o i te mpe ratura razvodne vode grcjnog te la na niZe m spratu , a izraelln ava sc po obrascu:
1 = 1
'i
r

_ll.L c. c

( 12.39)

gde jc: - ko li cin a toplo te koju odaje (iii ocl aju) greJno te lo na najvise m spratu - ukupni protok vode u ve rtika li c - te mpe ra tura razvodnc vodc Zit grejno te la pre lhodnog sprata I, - specificna toplo ta vode c Tako se moze odred iti sred nja te mpe ra tura vode grejnog te la na niZe m spratu :

QI

I
1111/

=1
rl1

_ _1 _ 1

ill 2

( 12.40)

Odrccl iva njc povrs ine grejnih te la kocl za ne ma riva nja hlade nj a vode moze se izvrsiti i pre dime nzionisa nja cevne mrcie.
Prim er 1

Dime nzi onisa ti strujno kolo najud alje nije ve rtikale jednoccvnog siste ma vode nog grejanj a cij a je se rna prikazana na slici 12.20. Tempe ra tura razvodne vode iz kotla Te mpe ra turni pad u grejnim te Lima Tempera tllfni pad u ve rtikali Te mpe ratura prostorija Visine deo niea

',= 90 /';. I = 20 °C I, -1 = 10 °C
0

20 °C hB =2,8m h l =hf[=h m =l ,Om h6= 2,lm

I. =

ODREDIVANJE RASPOLOZIVOG NAPORA Pro tok kroz ve rtikalu

c=

12560 1,163 · 10

1080 kg
h

8. ToJormii PROJ£Jr..TOV.4;W £ POITROJ£NIA Z-1 C£'ffR.·ILSO GR£JA ;oo<.J£

Odrcdivaoje ICmpcntture vodc u pojcdinim dcooicama:

'1 = 90 °C ,
1-

, 2- -•)-- ,.\ - ," 5-90 °C - ,5 - ,. 5-

61" 1'6= 1 . 6 = 90- 20 = mo e Temperatura vode u dconici 6. poslc mcianja vode iz dconica 6'.6" i 5:
1"6 = 1"5 -

"5= ,..S -61[

90
Pro\>-cra lempcralun: vode u dcooici 8:

3720 + 3260
J.I63-I~

----=80°C
1.163-1~

5580

Zbog istih

tempera'~rnih

padova u svim vcrtil;.alama:

1:;= 19= 110=

'n = 80 OC

Temperatura vode u povratnoj dconici 8 vcrtil;.alc II odgovara zadalom padu tcmperatun: uvcrtil.-:ali od 111=10 Raspolozivi oapor iznosi:

0c.

Pn:ma tabcJi II

za ra.;&)iI;:c

gust ina:

H = 2,8-9.81-6,49+3.1-9,81-3.71=291.1 Pa
Pregkd du:f.ina deooica
broi dconicc
1

duDnaCm)

broi daJnia:

75
4_6 62

2 3
.J

6 7 11
CJO 10 II

duZina (m) 2,.5

to
0,5

25
10 15

5 :;

57 36
H

Primedbo: dcooicc 3 i

"su, ustvari, jcdna dcooica, ali iz prnkt.itnih razloga podc-

Ijcoa je aa horizoolalni i vcrtil;.alni deo_

12. JEDNOCEVNI SISTEMI CENTIVI LNOG 0 R£JANJA

305

PRETHOONI PRORACUN PADA PRITrSKA Raspo lozivi napor Za Ire njc u prav im dc lovima ccvi Ukupna duz ina dco ni ca 1-1 1 lcdin icni pad pril iska Proloci kroz rojcdi ne deo nicc(u kg/h) G} = 2956 G ] = 1740
JI=29 1,1 Pa

0, 67·291,1 = 195,04 Pa
II=38,5 m R= 195,04:38,5 = 5,07 Palm

G 5 = 1080-( 140 + 160)

G3 = 1080 G4 = 1080 G 1 = 160 Gil = 140 - 780

G 6 = 1080 G[IJ = 240 240 = 840 G B = 1080 G 9 = 1080 GIO = 1740 Gil = 2956

DIMENZION ISAN,JE VERTIKALNE CEVNE MR EZE D imcnzio nisa njc cevne rnrdc izv rse no jc prc ma uobicajc nim ro rmul arimil .

14140

20240

I
1256 0
0 d:J

11

0
0 d:J
~

CD
3720

.... '"
E
In

CD
® ®
3260

'" ....,.,
.c:

I

CD
® ® ® ®

II - _ .= .... fci

~-

CD

"

I
I
I

N

0>
",-

55BO

(f) _ __ - - f- _-.-® I ® __ J _ _ _ f--------@
.s::

" <

III- f..- . -

In

f- ~CIO_
N

0-

-

. - 1-.-+-._
f--)

._

.

.

.

._-.

_ .__ .

.s::

~

S/ilm 12.20 Primer 1.

306

H Todoro,,;c PROJ£ KfOVA NJ£ POSTROJENJA Z4 CEfVfR4LNO GRElANJE

DIMENZIONISAN J E HO RIZONTALNE CEVNE MREZE Pos to jc ve rtlka ln a ee vna mrcia dime nzi o nisa na ta ko da ima pad prilis ka 77,S P~ . to za ho rizo nt alnu ccvnu mreZu preos taje raz lik a iz medu raspolozivog napo ra i na pora ul rose nog u ve rtik,1 1i II: .

H,, = 29 I,l-77,5=2 13,6
U ovo m delu mreZc deo
n~ po ra

P~

po tre ba n za tre njc u ravnim deonicama iznos i:

0,67 ·1-1,,=0,67 ·213,6 =143, 11 Pa
Dui ina dco ni ca 1-3 i 9-11 je: 1= 31,0 m, pa jc jedinicni pad pritiska za ho rizo nt;dnu mre7.u

R= 141,37:31,0 =4,62 Palm
NAKNADNI PR O RAC lJN I-IORIZONTALNE CEVNE MREZE P re ma prosecno m l?= 4,62 Palm, pro raclIn horizo ntalne mrcie jc sprovede n na isto m (or mul a ru na ka me je dat i pro ra clIn ve rtik ale . Pre ma proraclInu gubilak pritisbl II ve rti ka li II iznos i 77,5 Pa, a II horizo nt a lnoj mrez i 209,3 Pa, sto cini ukupno 286.X Pa. Ova vrednos l se minim alno razlikuje od raspoloz ivo g napo ra 29 1,1 Pit. P regled mes nih o tpo ra
deonica I:
-kotao

·2 luka dc onic" 2: -T raevn. sli prolan smcr. odvaja njc WofW =0.8 cle onic<l 3: -T racva, prol"~, oclvajalljc W / W =0,92 -7...1sun deonica 4:
-kolcno

2,5 LQ 3,5
1,8

o
Q.J 0,3
1,0

deonica 5: -odvajanje. prolaz d/ d= 1 V. N =O,72 dconica 6: deonica 7: -odvajanjc, prolaz dj d= 1 V.N=O,72 deonic.18 -kolena

1,7

o
1,0

1,0

12. JEDNOC£VNI SIST£MI CENfRAL NOG GREIANJA

307

dconiCl 9
-7.aSUfl

0.,3

-T

ra~-va.

sabiranjc.prol:u, II'jW =0,92

Q.J
0,6

dcooiCl 10:

·T moo, s"prolan smcr, s.,biranjc d,!d= O ,8 ";W= O ,6
deon ica II -2111ka

Prm'era pad. priliska

D

ce,'ovodo &",jaib lei.

G rejno Ielo , Ul"Upni kocficijenl mcsnih oIpo'" imosi ~ =5,0 - prola21li vcntil . grejno Ielo

4,0

25

UsvajajuCi da brzina u deonicama 5' i 6' "ude manja nego u deonici 5, iz tabelc IV sc ocitava: precnik 0 = 1, brLina IV = 0,08 m/s i jcd inicni pad pritiska ~,5 Palm., pa gubiLak pritiska pri dllzini prikljllCaka od 2x 1.5=3,0 m iznosi:

(lR + Z)G7j - hGT, . g(pso - P'IO) = (3 · 4,5 + 35.7) -1.0·9,8 1' (971.83 - 965,34) =
=-H,47 Pa

IZ PlANA MRE2:E

,""",

To,..

Prelh. prefnik Muenilou.tina cOvi d
prolok

NAKNADNIPAOAAtUN SA. PRETHOONIM PRECNIKOM SA PRQMENJENIM PRE¢NIKOM CEVl

RAZUKA R
(Palm)

'''''''' IY"l
b

eonica
I (m)
d

(kg/h)

(mm)

(m/3)


I

A
(Palm)

I ·R
(Pa)
h

L I;
;

Z
(Pa)

d

,
540 540 36 540


SO SO

,
6 6

(mm)
k

(m/I) I

I ·A
(Pa)
n

LI;
0

Z
(p. )

I ·A
(n · h) (Pa)
q

Z
(P'D
(Pa)

i
10,9

m

p

,

VERTIKA.L.A II

R • 5.07 Palm
0.15 0, 11 0,15 0 ,11 0.15

,

, 6 ,

0

12560 00'0
12560

2.5 1,0 2,5 1,0 0,5

'"

3,3

I I

3,3

"

1,0
",

9,9

SO SO
SO

9nO
12560

3,6 6

3,6 3,0
39,9

"

0 1,0 1,0

0 5,'
10,9 31,6

L'·R+ LZ ",

+

-

17,5 Pa

HorizonlaJna mrafa
I I

03,6
14.6

A • 4.6Z Palm

"360
""<0 12560
12560

1478

',5 0,6 6,2 5,' 3,6 3,'

60

0. 16 0 .1 3 0,1 2

3,6 3 3,6 3,6 3 3,6

870 540 540 870
1418

, "
"

3

202<0
3<360

" " " 65
80

13,8

"

3,5 1,6 0,3 0,6 3,0 1,0

22,3 20,S
10,8

2,S 5,0
24 ,6 Il'

0.12 0.13
0, 16

12.2
106.6

L'·R+Ll ;

+

102.1

-

209,3

p,

12. JEDNOC£vNI SIST£!IIf/ C£NTRALNOG GRElANJA

)09

Ka ko jl: U deo nici 5 pad pritiska 3,2. to je za dovo lje n uslov d a je pad pritiska kroz kralkll vezu veei od gubitk a pritiska u cevovodu grejnog te la je r je 13,2 > -1 4,·17. Na isti nacin sc prove ra vrS i i za ostal a grejna tcla.
DIMENZIONISANJE GREJNlIl T ELA

Z a d ime nz io nisa nje grej nih te la tre ba iz racuna ti srednje te mpe ratu re va de. Na osnoVll dati h ab razaca u ran ije m teks tu od redujll se prvo te mpe ra ture razvad nc vode za SVilko grej no tclo: G rejna te la 1 i II 1,= 14= 15= 90 °C Ip= 90 - 20=70 0 c: I m = 80 "C G rej no tela III 90
II'

3720+3260 = 84 4 °C 1,163 ·1080

= 84,4 - 20= 64,4 D C
1m

= 74,4 "C

Povril tna tc mpe filtura vode iz vertik alc iz nosi:
I
fJ

=I.=
8

I - -.!il...
6

5580 = 84 4 C.G ' 1, 163 · 1080

Q

80 0 C

sto odgovil ra zada tim uslovi ma. Poslo su izraclinate i provc rene srednje te mpe rature vode u grejnim te lima. pre lil zi se nil iz raclinava njc grejnih povrsina.

12.10 POSTROJENJA SA HLADENJEM VODE U CEVNOJ MREZI
IZ RACUN AVAN.JE NAPORA U vee opisa nim jednocevnim sistemima smil lrano je d a je rilsp olozivi napor isklju civo posled ica hlade nja vode u grejni m te lima. Medutim, ako se voda hl adi i u to kl.l struj anja kroz cevnu rnrezl.l , o nda ee i ovo snii e nje tempe rature vode lItica ti na ras poloziv i napor sistema. Na slici 12.21 prikaza na je se rna sistema II ko me se napo r stva ra i usled po me nu tih gubi taka toplo te iz eevovoda u okolinu. Ras po lozivi napor se raclina kao i 1I pre thodnim slllcajevima, a li mes ta u rnreii u kojima se sniiava tempe ratura vode nisu vise sa rno tacke A i S, nego i deoniee koje od ilju toplotu . Pre ma to me, imaju6i u vidu ranija o bjas nje nja i navede ne izraze za napo r, ukupno raspoloz ivi napo r za strujno kolo ve rtika le (slika 12.21) bi bio:

310

B. Todorovic PROJ£KTOVANJ£ POSTROJE 'JA ZA C£NTRA L NO GREJANJE

H

= HGT +

He

H = liB ·g(P7 - PJ ) +h6 ' g(P6 - PI )+h5 'g(P5 - PI) +h4 ·g(P4 - PI)+

+"3 'g(P3 - P I)+"2 ·g(P2 - PI)
gdc jc: H
H CiT

Ile

- ukllpno rasp.oIozivi napo r u (Pa) - napo r lIsled hl ade nja vode odava njem toplo te grejnih le la - dodatni napor usled hladenja vode u cevnoj mrd i
~2J

-

.s:

N

.

I<D
A

,

.s:

C"l

8
®

.s:

.....

(f)

.s:

.,., .
'<l

B

®

.s:

-

.

f- -

____ -1

kv

.r
-

<0

Stika 12.21

Prvi deo napora HGT ne daje odmah tacnu vrednost. jer se gustina vod e odredlljc' pre ma srcdnjoj vrednosti te mperature u verlikali. uz pretpostavku da u vodovima ncrna hlade nja vodc. Pre ma tome, tacan racun zahteva izracunavanje temperaturnih padova u svakoj deonici. a to jc moguce tck posto se dimenzioniSe cevna mreza i pm.naje napor. Dodatni deo napora takode moze tacno da se izracuna sarno ako je w .' dime nzionisana cevna mreZa, odnosno poznat ukupan napor. Zbog toga se pocinje Sd tzv. pre thodnim proracunom, kojim se ukupni napor pribllino odreduje cime se omogucava dimenzionisanje cevovoda. Naknadnim proracunom definitivno se izracllnava napor i vrse kurckture precnika cevovoda. Za izracllnavanje pribliZne vrednosti deltl napora usled hlad enja vode u grejnim telima, sve potrebne ve licine su zadatc. pa S l ' ovaj lako odreduje. Medutim.:..pribliZno ocenjivanje dodatnog napora se ne izvodi we 5e odrcdllje prema iskustvenim-podacima koji su dati u tabe li 12.1.

12. 11m.V()C/,·F.Yl SISTE,\/1 Ct::ivTRAL NOG GRUA N}.·I

.Ill

T~hd"

12.[ Oodalni m'por " Pa
cc,'ovod ll

Zil

j cdn oce,'no gra vl lacion o grcjanjc sa hladcnjcm vode "
lIorizo nlJ.lnu l.miR nj c l)Os lrlJjcnjH (m)

Broj spr;lI o,,;,
(nivo:J) zAradc

10
pry" li S
pos!.
prva

20
DOS!.
orv-J

30
I

40
PO'!.
prV:1

50
POs!.

60
prva
DOS!.

prv:t

pos!.

2
3

4 5
6

7
S

157 1% 235 275 324 373

157 196 235 275 324 373 422

108 137 177 216 255 294 343

177 206 245 29-1 JH 382 44 1

98 127 167 206 245 2X4 32"

186 226 265 304 35.\ 402 45 1

98 127 157 196 235 275 314

196 235 275 324 363 412 46 1

8M 11 8 147 186 216 2>5 294

206 245 294 333 382 43 1 48 1

49 li B 147 177 216 255 284

216 255 304 343
391

44 1 490

Podaci u labc li 12.1 su srcdc ni 1I za vis nos li prema izo laciji ve rlikala, broju ni vaa zgrade i horizonta lno m lId a lje njll pus ma tra ne verlikale od glavne - razvodne . Svc vrcdnosti vaze za slllcaj dva grcjna te la n'l jednoj vcrtikali po spratll. Zit protok ud 50 kglh kroz sva ko grejno telo i za te mpe raturne padovc od 20 °C. kako 1I grejnim te lima laka i II celoj ve rtik a li. Os talc pretpos lavke prcma koj ima Sll navcdc ni podaci II tabcli 12.1 Sll isle Zit labe lll 12.10 . Korc kture vred nos ti iz tobe lc 12.1 obovez ne Sli lIvek kada se protok kroz grejna lela razlikllje od 50 kg/h i lIko liko sc tcmc ra tllrni padovi, kako 1I grcjnim tclima. lako ill vcrtika li. rilzliklljll od 20°C. Koreklure za razli cil C prot o ke dale SlI II tabe li 12.1a II vidll kocficijc nl a sa kojima lreb" mnozi li vrcdnost doda tnog napo ra . Ako sc stvarni proto k nalaz i izmcd ll vrednosli proloka 1I labe li, Ireba izvrsi ti lin ea rnu intc rpolaciju . Isto se primenjllje i pri od rediva njll koreklure za nekll vertikalll izmedll najbliZe najlld illjcnijc. je r se II tabe li nalaze nllme ricki podaei sarno za ove dve vertikale.
Tabcla 12.!a KorcktllrR labelc 12.lla protokc koji sc razlikllj" od 50 kglh
Prolok
(kAII I) Vcrtikala

nnibli;,1

naidal ia

20 40 60
80

100 120 140 160 180 200

1.76 1.15 0.89 0.75 0.65 0.58 0.53 0,49 0.46 0.43

1.65 1,l2 0.91 0.77 0.68 -0.62 056 0.52 0,49 0,47

Vrednosti dodatnog napo ra morajll d a se koriglljll i kada temperatllrni pad vertikale iIi grejnih lela nije 20°C. Nume ricke vrednosti korektllre Sll II ta~li 12.1b za razlicite pad ove tempe rature, a pri tempe raluri razvodne vode: 100 DC, 90°C i 80°C.

J J2

IJ.TOfJ orrJIk

I'J?OJEJ..701~-I NJJ'

POSTlWJJ:.NJA Z I CENTR/fLNOG R£lA NJf:

THbcla 12.Ib Korcktu ra tabclc 11.1 za dmgc lcmpcralnrnc padovc
Tc m pcr s lllrni grcjna lela vert ika la

1'""

Korcktu fa ZN

'I.
80·, 0.73 0.48 0,38 I 35 0,76 0,62 2.00 1.00 0,78

10

20

10 20 30 10 20 30

30

to 20
30

IOO·C 1,25 0,80 0.62 2.25 1,27 1,00 350 1.68 1,28

90·C
1,00 0.63 0.50 1,75 1.00 0,75 2.50 1.30 1.00

Poz navaj uci te mpe ra turne padove vo de II grej nim telima, a posle naknadnog p roracuna eevne mrde i vre dnos ti te mpe ra tura II kratkim veza ma i povra lnim prikljllccirna grejnih te la, jedn acinama koje su d ate II IIplitstvima za p ro racun. tacno se izraclI nav(ljll tempe rature vode u tack(lma mesa nja . Na taj nPlcin Sll odrede ne s rednje te mpe rature vode po deo nie(lma, a time i gllstina vode, pa se moze iz racun(l ti d eo napora 1Ir. led odava nj a toplote kroz grej na tda:

l-JGT

= 2.,/1;" .g(fJ;" I

"

PI)

Pa

Ukllpno raspo lozivi napor koji se do bija kao zbir H=f-fc +HGT mt:rodavan je La dimc nzio nisa njc cevne mrde. Uk oliko se minimalno raz!ikllje od napo ra odredc nll).!, u pre thodno m pos tupku proracuna. nik akve kore kture nisll po tre bne. Ako raz like postoje. mora se 1I naknadno m d e lu pro racuna izme niti precnik u delu mreze. Os ta li tok pro racuna cevovod a u sve mll je isti kao i kod jednoeevnih siste ma bez hl ade nja vode u cevovodu , pa se prove ra raz like napo ra II kra tkoj vezi i stntjno m koIII grejnog te la vrsi pre ma pos tupkll koji je ra nije izloze n.

12.10.1 Dimenzionisanje cevne mreze
Sa pre thodno odrede nim IIkllpnim naporo m vrsi se dime nzio nis anje eevne mreZL ' pocevs i od strlljnog ko la najne povo ljoije ve rtika le. Posto je eevna mreza proracllnat a prema pre thodno m i pribliZno odrede no m napo m , prclazi se na naknadni proraClll1. O vaj se sas toji u izracunavanju efe kta hlade nja u svim deo nieama pojedinacno, taku da se do lazi do te mperatura vode i odgovarajuce gustine vod e u svakoj ve rtik ali. Tako se raspo lilZe podaeima po trebnim za iz racun avanje de la napora hlade nj a vode II cevnoj mrezi (He)'

12.10.2 Povecanje grejnih tela
Ko rekeija povrsine grejnih te la vrsi se pre ma stvarnoj sre dnjoj tempe ra turi vode. koja je naa kod sis te ma sa hlade nje m vode 1I cevovodu. Povecanje povrs ine vrsi 51.!

J 2. JEDNOCEYN J SISTEMJ CENTRAl.NOG G REJANJA

.1 1.1

proccntu alnim doda tko m koji SI.! na laz i u labc li 12. ll , koji Sli srcdc ni prt:mll hrojll ni voa zgrllde, sp ratu na ko mc je grejno le la i prc ma ho rizo nl alnom pruza nju posl rojcnj a. PoslO su i ovdl.! navede ni nu me ri i:ki podaei Sll mo Zll nlljb liZu i najuda ljcniju ve ri ikalu. mcdllpod aci sc odredllju linca rno m inlc rpo laeijo m.
Tubela 12.11 l'rocclllllalll o povccallj c pm'rsill fl grcj nih tcl a kod j cdn occvnog gravi taci onog grcj a nja
Ilroj cl.ia (spralov_) zgradc I
2

S JlrHl grcjnog Icl. I
I

N_jd.lj. vcrlik.l" do 30 DI llaibliz. 1 Ilaid' ''ia vcrtikala vc nibl "

Najd.lj_ vcrUk.l. "rcko 30 III 11 0 iLialia ""ibl ii.il vc rl ika l;, vcrlikala

8 4 10

12

7 3 8

14 X

2
I

6
13

15
10 6

3

2
:I I

6
3 II S

8
4 13

5 2
9

15
II

2
4 3 4 I 2 3

3 2
12

9 6
3

5

9 6
4 2

14 10
8

6 4 2 9
7

8

5
I (,

12
9
7

5
3

4
5
I

5
3

2
10

6

2 3 4 5

13 10
8 6
4

14
II 9

4 16
13

8

6
4 3 I II 9 7 5

10
8

6 4
3

6
I 2

2 13
II

7

3 4 5 6 7

9
7

14 12 10
8 6

6 4 16 14
II 9 7

6
5 2

5

5
2
1I

4
I

7 4

Korekture za druge protoke date su razlicile od 20 °C u tabeli 12.IIb.

tabeli 12.lla. a za tcmpe raturne padove

311
B.Todoro ,·;c PROJ EICTOI·~1NJE POSTROJENJA Zr1 CENfR4l .NOG REJA NJE

Tabcla 12.lIa Koreklllra labclc 12.11 za proloke koji sc razliklljll od SOkgfh
Prolok (kg/h )

Verlikal" ""iuli", 1.76 1.15 0.S9 0,75 0.65 0,58 053 0.49 0.46 0.43 naidal ia 1,65 1.12 0,91 0,77 0.68 0.62 0.56 0.52 0.49 O.H

20 40 60 SO 100 120 140 160 180 200

Tabela .I2.l1h Korcklllnl lahelc' 12. 11 za c1rngc Icmperalllrnc paclo"c TeOlper"lurni I'ad
vcrl ik;'ll ;1

Tern )craillra ra1.vodnc vode

grcjno tell)

10

20

10 20 30 10 20 30
10

30

20
30

100'C 0.75 0.53 0.47 1.35 0.95 0.85 2.00 1.45 1.35

90'C 0.75 0.55 0.50 1,35 1.00 0,93 2. 10 1.55 1.60

80 'C 0.75 0.58 0.55 1.35 1.10 1.10
250

I

1.70 2.00

UPUTSTVO ZA PRORACUN

Dime nzionisa nje cevne mrezc pocinje se sa tzv. pn.: thodnim proracunom. Na l1" noYU zadal.e te mperature razvodne vad e (I,) i tempe raturnog pada vod e u grejnim Ie· lima, izracunava se te mp e ratura vode u deonicama vertikale za cijc strujno ko lo Sl vrsi proracun, ne uzimajllci u obzir hlade nje cevne mrcZe. Pocinjc se, kao i kod ~vi h siste ma grejanja, sa najnepovoljnijom vertikalom. Za odredene vrednosti temperatu · ra ocitavajll 5C u tabe li II u dodatku, odgovarajucc gustine vode. Posto Sli ostali POel ;lei poznati iz proracuna potrebne kolicine toplote Zit grejanje i iz plana zgrade. oonnsno seme sistema. prvi deo napora 5e izracunava prema obrasclI:

H GT =

" .g(Pn - PI) III"

(Pa)

( 12.4 I)

Za dodatni napor He lIsled hladenja cevne mreie koristi se tabela 12.1, sa eventu · alnim korckturama za druge temperaturne padove iii pro toke kroz grejna tela. Pri tome se za protok hoz jcdno grejno telo racuna sa srcdnjom vrednosti svih grejnih tda na vertikali, uzimajuCi u obzir dil korekturni koeficijenti u tabeli 12.Ib vaie za slucaj da su za istu vertikalu vezana na svakom spratu dva grejna tela.

12. JED OCEVNI S IST EMI CENTRrlLNOG G RElA Nl.4

315

Uko li ko sc umes to dva na laz i jed no grejno te lo, po lovina s tva rnog pro loka se o bracunava da snabd eva i d rugo fik livno grejno te lo. Pre thod no od rede ni raspo loz ivi napo r se odred uje kao zbir:
ll =Hc;r + l fc

(Pa)

(12.42)

a jed inicni pad priliska R, me rod ava n za dime nzi onisa nje cevne mreze izracunava se na isti nacinkao i kod svi h vod e nih sisle ma:

R= O ,67' H

"2)

( 12.43)

gd e je 2:.1 - duzina st rujnog kola pos mal ra ne vertik ale. Oa lji to k pre thodnog de la pro racuna je isti kao kod jednocevnog siste ma bez hlade nja vode: prvo se pre lazi na dime nzio nisanje sa me ve rtik ale sa nes lo vecim jedinicnim pado m pritiska i tez njo m da ce la ve rlik ala bude iSlog precnika. Za lim se pre lazi na ho rizo nta lnu cevnu rnreiu. Kad a su svi precnici odrede ni , sa pre thodnog se pre laz i na na knadni proracun. Napo r us led hlade nja cevne rnreze (He) izracunava se u sve mu is to kao i kod dvocevnog siste ma. T ako se tacno odrede te mpe ra ture na poCe tku i na kraju svake deonice. Te mpera ture u lacka ma mesa nja se izracunavaju na taj naCin sto se kao te mperatura vode na ulazu u grejno te lo usvaja on a vrednost koja je do bije na na kraju deonice iz koje se odvaja prikljuca k grejnog le la, je r se hlade nje vode u prikljuecima za ne ma ruje. Na osnovu zada tog pad a te mpe rature u grejno m le lu (tJ c;r), izracunava se te mpe ralura vode u pov ralno m prikljucku :

Pos to se iz pro racuna ve rtik ale poznaje kako proto k, tako i le mpe ratura vode na kraju kra tke veze, pomocu jednacine bilans a loplo le odreduje se vrednos t le mpe rature vode u tackama meSa nja:

(0C)
gde su:

(12.44)

- te mpera ture i kolicina vode posle mesanja - te mpe rature i kolicine pojedinih struja vode koje uCestvuju u meSanju T e mpe ratura meS avine moze da se odredi i pre ko obrasca:
1,., =l k -

Qcr
G M 'c

(12.45)

316

8. Todoro!'ic

I'R01EKrO I'~1 Nlf:

I'OSTR01EN1/i Z·1 CEJ'.rrRA LNO GRElAN1F.

gde jc:
I.

QuI'
C

te mpe ratura vode u ve rtikali ispred tacke meSa nja - kolicina toplote koju odaj\l sva grejna te la ciji se povratni vodovi spajaju u ta cki mcilanja sa vcrlikalom - speeificna to plota vode c = 1,163 (Wh/kg' K)
-

Na t<lj nilcin poz nat e su II svakoj deoniei srednj e te mpe ra lure vode, pa se uz ollgo Vilri1juce vrcdnosti gustine izracunava napor usled hladenja eevne mrcZe:

He =

" "2A, 'g(p" -PI)
1

( 12.46)

Z a deo nilporil koji police od odavanja toplot e u grejnim te lima sada postojt t acni poda<:i 0 te mpe raturama vode, pa se moze preeizno odrediti njegova vre dnost. Zbir Hc+l!ul'=H odgova ra stvarnom raspo lozivom naporll. Zato, ako ukupni napor po pre thndnom proracunu odstupa od stvarnog, lreba izvrsiti korekture u precnieima cevovoda. Provera pada pritiska u strujnim kolima grejniil te la ide nticna je kao kod je dnocevnih siste ma bez hJade nja cevne mreze. Povecanje grejnih tela se sastoji u odredivanju potrebne povrsine prcma stvarnoj srednjoj temperatllri vode u lclima (/":G() . O na se izracunava po obraseu:
I

mGr

= 1r

/::"1

2

gdc je:
I,

ill
Primer 2

temperatura vode u dovodnom prikljucku, koja je jednaka te mperatll ri vode na kraju vertikalne deoniee iz koje se odvajil prikljucak za grejno lelo. - tempe raturni pad vod e 1I grejnom te lu
-

Dimenzionisati cevnu mrezu i odrediti povrsine grejnih tela za jednoeevni sislem vod e nog grejanja, Cija je sema data na slici 12.22. PriLikom proracuna uzeti u obzir hladenje vode u eevovodu. Ostali podaci: temperatura razvodne vode iz kotla I , = 90 °C temperaturni pad u grejnim telima !!J = 20°C temperalurni pad u vertikalama pri zanemarenom hladenju vode nema hladenja vode u glavnoj usponskoj vertikali izo\acija horizonlalne cevne mrde na tavanu izvedena JC staklenom vunom

8 °C 19 =79.163 90-1O. PRETHODNIPRORACUN Protok vode kroz vertikalu G = Q/ +Q/I +QII/ +Q/V +Qv = 13300 (1.8-9.8.2450+2450 457·1163 .6=65 °C .163 457 kg h Odredivanje te mperatura vode u pojedinim deo nicama. 3000 457. ne Ul.2=79.8 °C I' 8=1"8 = 59.-lp)C 25'1.22.Q/ + Q/I = .6 °C 1 =70611 ' 70.imajuCi u obzir hladenje vode u cevovodu: 17 = 16 - _ _ 2700 + 2700 . Proracun ce se prikazati sarno za najnepovoljniju vertikalu .6-5. 79.2=70. JEDNOCEVNl S ISTEMl CENTRALNOG GREJANJA J17 Os tali podaci dati su na slici 12.90 G·c 457·1.1163 .12.

. <> -c"" <> .. ~ I@) ®@1) ® ® 2700 II ~ ~ 0 0 .r / 82450 • e .. sto odgovara zad ato m padu te mpe" rature od ill = 25°C Srednje te mpe ra ture grejnih te la su: 1/=11/=80 DC Im=I /V=69.... iznos i: II o bzir hlade nje vode 1I ._. 3000 ~. N . ne uzimajuCi pojed inim deoniea ma.. I I III 'ff) ~@')L IV <Vy~ I I I '" ..II..8 °C Iv= 60. _1 42 1 00 . '" ~ ~ @.6 DC Raspolozivi napor u strujnom kolu vertikale. of'0 0332 5 0 o 13300 2700 I ®I . Todorovic PROJ EJ(TOVA NJ E I'OSTNOI ENJA ZA CENTRA L OG I?EJA NI r:.. 2450 ®-.L@"13300-. 22 J Prim er 2 Te mpe ratura vode na kraju ve rtik a le je 65°C.~ 1 3. • I l I~ uIJ I '" I r~3 i250 -. 0-- - - JH '" .. __ .. Slika 12.

7 Pa MI= 166.15 Pn:mil tome.1. pa je: H=2. 163 95. Pri tome treba imati u vidu da su podaci dit ti za slu caj da se na sva ko m spratu nal azc dva grejna tcla spojena is tom vertik a lo m.3 kg h Prema titbe li 12.I5=1 66.4 Pa [=51.12. 1= 15. Posta podaci iz tabe le podrazumevaju protok kroz grejna tela od 50 kglh. njenih glavnih dconica i kratkih veza izvrilen je 1I SVcmll pre ma formularu koji se koristi pri proracunimit cevnc rnrde svih sistema vodenog grejanja.1a za protok od 95. [-[' =998. to tre ba izvrs it i korek turu ako jc stvarni protok veci iii manji.duzin a deo niea I -14 .86 + 3.ukupni napor .Zil tre njc u ccvima uzima sc .7 Pa Dodat ni napor se od redllje pre ma tabcli 12. JEDNOCEVNl S1STEM1CENTRALNOG GREfANJA 3 19 Napor llslt:d raz like glls tina dire ktno se ocitava II tabe li I II II dodalkll. pos to se fiktivno podrazumeva i drugo grejno telo.67·[-[=780. 4: 5 1.jedinicni pad pritiska Dimenzionisanjc vcrlikHlc Pre thodni proritClln vertikale.5·149.8 Pa 0. 1 Pit Odredivanje jeuinicnog pada pritiska R: . srednji protok je: c = m 13300 20'6-1 . 3 Palm .4'64.lb: 1. pre thouno odrede ni dodatni napor lIslc d hlade nja vode 1I cevima iznas I: LVI=20G·O. o nda je za jedno grejno telo me rodavna polovina pro toka.4' 118.92 = 998. Uko liko to nijc slucaj.na po r bez hlad e nja cevi . korcktura iznosi O.1 Pit [-[= 1164.3 kglh.dodatni nilpor .701 -1. Zit zgradll sa lri nivoa i ne izolova nc ve rtikalne vodove pri ho rizontalnom lldalje njll ve rtikalc od 13 m.1 m R = 780. dodatni napor za pos lednju (najdalju) vcrtikalu u rnrd i iznosi 206 Pit.55 + 3.70L Korektura za te mpe ritturni pitd u vertikali od 25°C dobija se interpolacijom podataka iz titbe le 12. Podritzumevajuci 6 grejnih te la.

TodorrJI. Z a tre njc u ravnim de lovima ovag dela mreie izdvaja se 67% ad 1 H.67u 809.9 Pa Po proracunu cevne mreie.7 4 4 8 8 9 10 11 12 13 14 Na osnovu pre thodnog proraclina vertikale odreden je gubilak napora kroz SVl" nje ne deonice.3555..0 0.u vertikali 753 Pa 355.5=542.7 deonica 7 duiina (m) 2.5 Pa Uk upna duiina deo nica za horizontalnu mrdu i vertikalu (deonice 1-4 i 12-14) iz-1'1: nos i 40.3 Pa Ukupno iskoriseeno: 1108.=0. za zbirne koefici jcnte mes nih otpora koji su odredeni procenom.7 0. 7 0VANJE POSTROJENJA ZA CENTRA LNO GR£fANJE Preglcd duiina den nica deo nica 1 2 3 4 5 5' 6' 6 duiina (m) 11.3 Palm Prethodni proraclIn horizontalne cevne mreze i glavnog usponskog voda prilozc lI jc u nastavku forrnulara sa proracunom najnepovo ljnije vertikale.7 5 4 4 2. lako da je za horizont alnu mrezu i glavnu verlikalu preoslala razlik~ do prelhodno raspolozivog napo ra: I-h=1164.. 7=13.ic PROJEf.8 .3 Pa Zbog neznatnc razlike nije potrebna ispravka u dimenzionisanoj cevnoj mrdL . 1.7 0. iskoriseeno je: . pokazao je da slvarni napar iznosi : H=11l7.4/40.3=809.7 0.2 10 .7 2.J20 8. NAKNADNIPRORACUN Naknadni proraclln koji je izveden tabelarno.u horizonlalnoj cevnoj mreii .4 Pa Merodavan proseca n jedinicni pad pritiska je: R=542. 7m.

pad priliska u kratkoj vezi IR+ 2 = 41. Za ovaj precni k.grejno le lo Ukllpni koe fi cije nt iznosi 17.39 . odnos no d =3/4". koja je niZa tlsled hlad enja u cevovodu.7 ·9. a prikljllcne cevi SII dobro dime nzio nis ane. JEDNOCEVNI SISTEM I CENTRA LN00 G REJA NJA 321 D imenzio nisa njc prikljueaka gre jnih te la: G rejno te lo I Z a prikljucke se tlsvaja cev precnika manjeg od ve rtik a le.77 Pa .25 dJ d=O.dodatni napor u grejnom lelu za srednju lemperaturu 1m = 79. w=O.09 rn/s . sledi d a je: 41. koeficije nti mesnih o tpora su: . .81{972.p ro laz ni ve ntil 4. nego u slucajevima kada je hlade nje zane ma rIjivo.95 ) = 0.61 = 40.PS8.pad pritiska u prikljuecima je . g (P79.09 °C H = ". IIkljucujuci i dobil ak napo ra u grejno m te lu. iz la bcle IV je: R= 8 Palm.12.16 Pa sto znaci da jc uslov da u kratkoj vezi bude veti pad pritiska ispunje n. .43 .77 11.3 Pa IR+ 2 =83.5 . Za cev 3/4" i Q = 2700W.90 .0 2. [stirn postupkom se prove ravaju prikljucci ostalih grejnih te la.razvod ni i povra tni p riklju eci VoN = 0.966.2 .0) = 43.3 > 83. D imenzio nisa nje gre jnih tela G rejna te la se moraju dimcnzio nisa ti pre ma stvarnoj srednjoj te mpe raturi vode.77 .7.61 Pa Provero m gubilk a napo ra u kratkoj vezi i prikljuccima.

27 0 .09 78.02 0.90 . 02 0.44 m 457 1144 1448 12 1.09 0.4 " • 8 SO SO 0.24 3.' 8.12 0.7 0.49 0.9 5 78. 57 22.7 2.09 88.4 5 0.85 62. 19 66.07 68.7 0.3 P.83 3.7 0. .67 " rC) II I.36 162. I· . {Pal h H I z {Pal d 1 ""'1 k w (m/s) I (Palm) • I ·.0 2:/· R + LZ ..88 0. 32.6 0. 15.. 19 9 10 II 1 I I 130 11SO.36 62. 11 .01 0.00 2.81 78.7 0.61 62. 2 0.78 89.7 0.0 1.86 68.43 0.7 0.09 61 .5 1 • 6 7 8 • • • 2.2 1 4 . m 2" 30 • " 81 1 6.28 0.5 1 1. 12 . (mml PRORACUN STVARNOG NAPORA ('/'I/m K) Iml 2 1448 11 44 4S7 3 SO .31 0.7 0..7 2.31 88.0 I I I I I I • S • 30 30 20 " 6 f C) 7 90 89 .1 3 0.16 0.58 78.. '''' <57 HOrlzomalna mreb.1 0.20 0.0 13300 10301) 13300 m 328 <57 30 30 10 II 1 1 " 11 .59 " 4 4 8 195.23 61 .366 0.26 2.02 2.h) i m " p (P'I q II' -D (Pa) . S 2B ° 12 13 m 1144 1448 22. 57 2" <57 328 ° ° 0.3 74.7 2.8 2 3 4 33250 13300 13300 332SO 42 100 " .pd) (Palm) h' Iml 13 0.4Jl 0.0 O.52 89.te Pr9lh.02 0. 03 91 11 2.15 '64.84 " . rC) 10 89 . 9 62.376 1. rC) 9 0.7 0.3 S.71 4.24 0.14 0. S 58.18 10 10 24 117 SO 3. 14 0.16 128.92 72." II rei 8 I.09 1.88 89.8 61.025 0.49 13 14 SO SO 2.69 66. (Pa) B 0 z {Pal I • Z (n .20 80 609 1. Maseni Owlna cevi d prolok (kg/h) SA PROMENJENIM PRECNIKO M CEVI RAZ UKA ""':""' I(m) d 1 ""'1 (m/s) I (palm) • .51 1.52 89. g · (pm .2 1 51 .24 0.28 0.1 62.8 ° ° ° " ° • 355.8 O. 94 89.24 0.69 OZ.2 19.51 1.4 2 ' .2 1 165.IZ PLANA MRE.91 347.7 0.1 2.7 0.2 0.3 9.8J 89.28 298.27 68.3 Palm • 7 • • 9 13300 7900 13300 .7 0.35 78. pretnl~ NAKNAONI PRORAt UN SA PRETHOONIM PREC NIKOM w 000" pn.7 2." (W) b Top<. + ".7 R _ 13 .S 10 120 120 26 " 1. Oeonica I 0 (kg/h) d (mm) I .62 82.51 1.35 69.85 62.8 1117.2 0.8 • • 4 4 30 30 6.05 10.20 0.5 1 62. 36 0.O 10 '.24 30 22. • 753 P.55 G2.3 Palm SO SO +0 I I 0.65 89.51 1.24 0.86 89. 02 H {Pal 12 0" " \7 2 3 O . .78 89..5 ° ° ° ° + ° 3. 24 0.8 78.7 ° 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 89.51 1. <57 Najnepovoljnija vertikala • I I I I I • . 42 100 42100 ".7 2.2 21 " IJ R+ IZ " I 273 . R .54 6.

09 -10=79.35 °C 2 G rejno telo V t In =1 9 --=6869-10=5869°C ' . .1 CENTRALNO GREIANJE Srednje tempe rature vode u grejnim telima su: G rejna tela I i I I I". 20 2 . =15 . Todorovic PROJEKl'OVANJE POSTROJENJA Z.09 °C 2 20 G rejna tela III i IV 1m = 20 '7-= 78.35-10=68..324 B.= 89.

o~ ~os nn .. Pumpa pOliskllje lei:nos l okrclanjcm obnnog kola kojc dobijil c nc rgiju preko vratll il pl~rnpc. Slika 13. PUMPE U SISTEMIMA CENTRALNOG GREJANJA 13. [(od pos troje nja Sfl prinudno m cirkulacijom uklju eujc sc pump a. !'rema broJlI obrlnlh ko la. Obrlno ko la. OPSTE 0 PUMPAMA U sis tc mima greja nj a struj a njc vode kroz cevovod os tva rujc sc pri rod nim iii prinudnim pllt e m. J Cell/riJl/galllc pl/mpe za xis/em grcjallja vodom Pumpc mogll bili jcd nos trlljn c i ~voslrujne. za hva lajll teenos t I dcluJu na nJu povccavilJlIcl JO J pnllsa k I brl. pllmpc Sll j cd no. Pririlstaj c ne rgijc priliska potice LlU J25 .1.lnu. lz crpnog ccvovoda lcenos t se lIsisava u pumpu kroz 1I1az no grlo. koja pre nosi e ne rgiju na tcenos t koja kroz nju p ro laz i eime se os tvaruje nje no sl ruja nje.13. oda kle duspcva 1I kolo iz koga sc po tisklljc kroz izlazno grlo 1I razvodni dec ccvovoda. .I~pa li~c . o. U prvo m s lueaju gravilacioni napor je laj koji izaziva to k vode da slruji od izvora toplo le d o grcjnih lela i nat rag.~ l c p e n c iii viscstcpcne. zavisno od toga da Ii crpe vodu sa jcd nc !II dve slril nc.d kojih sc ko lo sils loji.

Pri izboru vrs tc obrt nih kola od znacaja je ne sa rno prolok i n ap~ r .·I NJE POSTROJENJ/I Zr1 CENTRALNO GREIANJE ddova nj a ecnlrifugalnc si le. i u manjoj meri od e nergije dobijene usporavanjcm IL·. Ova k"Va kriva . onda se gO lovo uvek pogon oSlvarujc prcko cleklromolora. naz ivaj u se karak le risticnim krivama. napor Hi broj obrla n . . nisu za vel ikc protokl· . 13. ali POSIO imaju uske ka nale u kolu .I~6 8. pozna ta je kao karakteristika pumpe. Todof'( )\. Izmcd u ov ih ekslremnih osobi na.' sa najveeim s te pe no m korisnosti. CENTRlFUGALNE PUMPE U POGONU Krive kojc predstavljaju odnose izmedu napora. proizvode mali napo r.e zadll voljili u radu u okviru ccvovoda u koji jc ugrad e na. ako napor J-[ odgova ra slvarno po lrcbno m naporu. speeificni broj obrlaja bi prcdstavljao broj obrtaja pumpe napo n. a na o rdinali odgova rajuCi napor. Kada su pilanju pumpe koje sc korisle u ccnlralnom grcjanjll . a os tvaruju vcliki pro 10 k. Rad ija lna kola . snage. Sarno u 10m slu caju ce se usposlavili potrebna brlina s trllja nj a I tralcni protok.·· nos li koja prolazi kroz kolo relalivnom brLinom. Pri svakoj prome ni tih uslova me nja se s te pe n korisnos ti koji postaje losijl. nalazi se opseg ce nlri fugal nih pumpi. 1) i ima jcd naku brojnu vred nosl kod obrtnih kola razlicitih velicina koja su gco mc trij. pri remu se stepe n korisnosti u obe varijante umanjuje.2. Na islo m grafickom prikazu moze da se uerlil i kriva pogonske snage P i stepe na korisnosti '7. pumpa '. Napor pumpe prcdslavlja ko licinu encrgijc koju jedinicna masa leenosli primi pri pro lask u kroz pumpu. Kod povecanja protoka o pad n napor i obrnuto. Velicina pro to ka i napora koji treba da os lvari pumpa uticu na ob li k obrl nog kll la. Promena protoka pri stalnom broju ob r· taja postiZe se prigu sivanje m iIi vecim otvaranjem ventila kroz koji prolazi teenos!. pa sc ova vrsla pumpi naziva i cenlrifugal nim pumpama.2. koja se odnosi na napor i protok za od rede ni broj obrt aja./': PROJEKrOv. Na apscisi su vrednosti prntoka. s obzirom na vcliki utieaj ee ntrifuga lnih s ila u proizvodnji pritisb . Za odrcde ni protok Q. Ove tri karakteristike Sll meduso bno zavisne vclicine i beskonaean je broj njihovih kombinacija.. Za tacku Ana kara kte risticnoj kriv(Jj pumpe je najvcei stepe n korisnosti pa ona definise us love za koje je pumpa ko nstrui sa na i treba tezi ti da se pumpa u takvim uslovirna prime njuje. ki sli i::na. pa je uveden pojam "speeifieni broj obrt aja" kao karaklerisIik " koja dozvoljava da sc za trale ni prolo k. izabere i primeni pump.. 3 od H=! m (9. os tvaruju ve likc napore. Speeificni broj obrl aja jc definisan sa: ( 13. napo r i broj obrt aja.8 kPa) lIZ protok od ! m /s. dok pogonska snaga uve k ras te sa poveca nje m protoka. stepe na ko risnosti i prnt llka. Kod propclerni h -(aksija ln.ih) je obrnut o. Pri to me. Karak te ristika neke pllmpc je prik aza na na slici 13. vee i broj obrtaja kola 11.

[ 2 Q -=-2 II (L3. f'UAlf'£ U SISTFMIAI.- HI Q Stika J3.1. Promena obrta se resto koristi II praksi kada treba II nekom cevovodll smHnjiti protok. a da se pri tome zadr:li najveci mogllci stepe n korisnosti.. Qj.4) gde su H[. napor) . Ovo se postize ako je zadovo lje n uslov da novi protok i broj obrtaja zadovo!javajll sledeee odnose: HI .kriva snage Ako se promeni broj obrtaja pumpe.3) (L3.2 KarakJerislicllc krivc cClIlrijllgatllilz pumpi Q. 1/1 velicine za koje je pumpa konstruisana.. .kriva stepena korisnosti .I LNOG G REJANJA J2 7 H p '7 QH . jer sc protok i napor menjajll ne sarno prigusivanjem.J CI.karakteristika pumpe (protok.-_..2) H " (13.WTR..1. vee i promenom broja obrtaja.. If " P . dobijaju se drugi tokovi zavisnosti protoka i napora...

POSTROf H. 0. \ Qo Q Slika 13.. J =n~ /I . pa je utrosak snage vcci pri radu pumpe sa brojcm obrtaja veCim od onog za koji je konstruisana: PI = p(~r 217 I Il (13..)3 ~ n ( D . tj ..97] ""0.128 13.c PROf EI\TOI':'I NJ l'.NO G RFJrI Nf F: H H2~====~~~~~A2 .7'7 '\ O .ftikc pllmpe pri razliCitim brojevima obrta Za prome nu pogonskc snagc pri promt:ni broja ob r!aja vaii rclacija: P.rll'. PI P =p(. H~ ~~====~2+ H Hl~----------~--~· H2~--------~--~ n nl Ql Q Q Slika 13.I..8'7 . Tod".6) H nIl nI no n1 Ho n2 n3 h4 0.4 Karaklcristike pllmpi i krive stepell4 korisllOsti .3 Karakleri.&.Vfrl ZA C ENrRA I.) ) Ste pen koris nost i se menja pri promeni broja ob rta.

6-0. 11.ilnjuic se snaga P. dija gra ma na 51.stepen karisnasti pumpe. .4. PIIMPI': 1I SfSTF.MIMA e E. I3A vidi se da se pri svak aj pramc Oi napo ra ill prol o ka sma njuje i s te pe n ko risnosti. .protak vade kaji se izracunilva iz veli cine ukupne patreblll: kolicinc toplot e i tempe raturskc razlikc razvodnc i povr<ttnc vade 6J (mJ/s) . s ~.13.NOG URfJA.6.S) gu e je: Q J-l P 1/ .} l1m. SNAGA PUMPE lzra cunavanjc primarnc snage pumpe sc vr~ i prc ko a brasea: Q . RADNA TACKA PUMPE I KARAKTERISTlKA CEVOVODA Napor pumpe kaja se ugraduje u eevavod prcustavlja zbir napora patre bnng 1.9) G ubici u cevovodu proisticu ad otpora u pravolinijskom uelu cevovada i tzv.specificna gustina tecnasti (kglm ) .75.pael pritiska kroz eevavad u (Pa) 13. " 2 itd .<1 podizanje lecna sti na neku visinu i za savladivanje atpora koj i se javljaju pri slruj"nju tecnosti kroz ccvovod he: "8 H=" 8 +h c (13 ./-/..7) (D.75-0.85. Inkalnih gubitaka koji se javljaju pri izmeni praveil strujanja te cnosti i u ugradenim ele- .licit e brojeve obrtaja.lOje njem broja obrtajil sa lin. p 'I P= odnosna pre ka : (W) (Nm/s) (1 3.patreban napar pumpe kaji je jednak ukupnim gubic ima prilikam strujanjil vade kroz cevavad grejnog siste ma (Pa) 3 . na 11 . fR·1I. 13. Pri broju obrtaj a 11 0 pumpa ima maksimalni s te pe n koris nos ti '/n11l" llZ ndredc ni p ro to k Qo i napa r fl.4 suuc rt<tnc ka ra ktcris tike pumpi z<t ra7.3.\'J. ~0. kau srednjih ad 0. uz is ti p ro to k. a kod onih najveCih kap<lciteta od 0. kaji se krece kad m<lnjih pumpi ad O ..1 J2Q Na sliCi 13. uz napame nu eI <l su to vrcdnosti Z<l uslove za koje je pumpa konstruisana .

11 ) gde je : A I d ~ p - koeIidje nl Irenja t1l1zina ccvovoda precnik cevovoda koe ficije nt mcsnog olpora brzina strujanja tecnosti gustina tccnosti U zatvo re nom kruznom cevovodll gcodetska vis ina nema znacaja jer je II 10m pogIedu ovakav cevovod lIravnotde n.5).1 0) (13. Todom!'. nadoknadllje delovanjem gravilacije u povralnom voclu.330 B. Proizvod ove konslanle i proloka zove se krakleristika cevovoda i predstavlja parabolu. pa jt:: (13.line slrujanj a Il:\:nosli IV: he= " pra'<llinijski + h lok:lJni (13.16) pri cemu je sa In oznacena kon5tanta cevovoda koji je 1I pitanjll. clemcnata koji 511 uzrocnici dodatnog pada pritiska i precnika. Ovi gllbici se iz r·afavajll srazmerno kvadra lll br. Pri svakoj promeni trase cevovoda.13) posto je 2 dn Q=IV-- w=-2 tin 4Q (13. 12) udnosno ( 13. kao zavisnost napora od protoka.15) he =m·Q 2 (13. II cevovodima za grejanje se rad ulrosen na diz<l nj e 1I polisnom.t Pf?OJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRA L NO GREJANJ£ me nlima cevovod a. Nairne. . karakteristika cevovoda Sl' me nja (51 13.1-1) 4 10 jc ( 13.

kakll pumpe tako i eevovoda.5 Karakleristike cevovoda za razlicitc proloke.NOG Onr-.·j JJ I Slika 13. ka rakt cris lika ecvovoda se Cormira za ncki ekviva le ntni precnik celog sis tema.JrlNJ. U dijagrilmll 1I kome Sll lIerlane obe karaklcristike. PUMP£ U SISTEMIMA CENTIIAI. H H2 Q2 Stika 13. olpore i prebrike Ako sa ccvovod sasloji iz vise dconica razlii::i tih prci::nik a. radna tai::ka sistema nil laz i se 1I njihovom prcsekll .6 PromelUl radlle tacke pri ivnmi protoka Q . koji d aje istll prumenll napo ra kao i stvarni eevovod .13.

NO G REfA N] E Prema slici 13. pri kome pump" nc ma sposobnosl da prenese potre bnu e nergiju na radni fluid. sa stalnim iskljucivanjem i ukljuciva njcm naziva se "Iabilan pogan". Daljim prigusivanjcm na protok Q2 napor .13.332 B. cemu tre ba teziti. Kao posledica. u kojoj pumpa radi u "prazno". napo r ras te i radna tacka postaje D. kada se protok Q (radna tacka E) prigusuje. na por pumpe H3 poslaje manji od neophod nog. H A I I I HI I IH I I I I I Q Q2 QI Stika 13. . a kako pumpa proizvodi napor HA dolazi do naglog usisava nja tecnosti i siste m ponovo dobija protok i napor prema radnoj tacki D.6 to je tatka A.Aka je traZe ni protok H B. deSav. s obzirom d a je HA=H D.7 Nes{abiul/I rad pllmpe Ne ke pllmpe imajll karakt e ristiku u vidll parabole sa pomerenim te me nom u smc ru povecanja protoka (tacka C na sI. Posto je strujanjc prekinuto. a clo toga dolazi usled umanje nog protoka. U tom slu caju me nja se karaktcristika cevovoda i nova tacka je B. pa se potre ban napor pOYl: cava od H I na H2 za tJ1 c. me nja se karakte ristik a cevovoci a.7) pa u domenu A-C imaju nes labilan rile! Nai rne. onda se vrsi prigusivanje ventilom.1 sc da tecnost tezi da slruji u suprotnom smeru pa se tok koci i radna tacka pre me!i ta od C do tacke A. Olpnri u cevnoj rnrd i nestaju. koju definise protok QI i napor HI' Ako je potrehno da se smanjuje protok sa QI na Q2. Svakako da bi bilo najbo lje da se radne tacke II vek nalaze u OpSCgll najvcCi h ste pena korisnost i pumpi. Takav pogon pumpe. TooofYJvic PRO]EKTOVA N] E POSTRO] EN]A ZA CENTRA l. Ako se protok i dalje smanjuje. dolazi opet do prigusivanja i pome ranja protoka i napora pre ma A.ie: /h a rad na tacka jc II C.

slO jc 1I vezi sa promenama grcjnog kapa cite la . Za cevovod karakleristike d radna lacka obe pllmpe u zajednickom pogonu je 1I C. H HA=HB He QA Qe QB Q Slika 13. U paralelnom radu obe pllmpe. zajedni cka karakl e ristik a se dllbi ja sabiranjcm protoka svakc od pumpi. svaka predslavlje na krivom a. 13. U sIucajll povezivanja vise pllmpi razlicilih karakterislika nije uvek moguCe da se takva veza u svakom cevovodu ostvari.8 Parale/lla veza dve pllInpe istih karakieristika Ako se obe pumpe ukljllre. itd. Na s1.8 prikazana je karakl c rislika dve jednake pllmpe.13 13. parale lnll vew. bda SlI pojcdinacno lIkljuccne u pogo n. jedna QA" a druga . radna lacka sistema je 1I lacki B.9 su prikazane karakteristike a i b dveju razlicilih pumpi. Na slici 13. Svaka od pumpi radi sa naporom He. a ako rade obe. koje imajll zajednicku karakteristiku predslavljen:J krivom e. u ccvnll mrezlI ce nlralnih grejnih sisle ma ugraclllje se vise plImpi . nezavis nim ukljllciva njc m pojedinih zo na 1I pogon.1.13. zajednicka karaklerislika je predslavljena krivom b. koji je manji od proloka Qe sa kojim bi radila jedna izdvojcna pumpa. Paralalna veza dve pumpe Ako sc dYe pllmpe ugrade 1I Iz v.5. ukljuclIjuCi i krivu a do tacke O.5. radna lacka je C. a oSlvarujll razlicite protoke. Kada radi jedna ad pumpi. kada bi radna tacka za dati cevovod bila 1I C. protok je QB. svaka sa naporom HB i prolokom QA = 1/2 QB. Veza je moguca sarno ako karakleristika cevovoda sere zajednicku karakterisliku paralelno povezanih pumpi. PUM I'£ U SIST&lfltllA C£NTRA LNOG GREJA NJA 3. Pumpe se mogll povezali sa ccvna m mrcZo m redno i paralcIno. RAD PUMPI U REDNOJ I PARALELNOJ VEZI Iz cislO praklicnih razloga.13.

lIZ odnos: .<I obe pllmpe je ista kao radnil tacka kad radi stlmo pumpa karakteristike {/. dolazi do toka u suprotnom smeru.'kTO I . pri cemu svaka purnpa ostvaruje napor H A . pa se zajednicka karakteristika pumpi dobija kao zbir ordinata karakteristika pojl:di. pumpa karakteristike b ne bi davala nikakav pozitivan efekat zbog toga sto je njen maksimalni napor ispod potrebnog. radna tacka sistema je u presekll oznacenom na Semi sa A Pumpe rade. Pri to me pro to k u I.10). svaka sa protokom QA. pa je lIS111V za ovakvo povezivanje da je svaka od pllmpi predvidena za istu vrednost protoka. zajednic· ka karakteristika je predstavljene krivom b. Za slucaj veze dveju pumpi jednakih karakteristika {/ (sl. Za cevovod karakteristike c. Jer.rlika Ukoliko bi karakteristika cevovoda bila clefinisana krivom c.I.2. To pokazujl: da veza pllmpi karaktcristika {/ i b nije ostvarljiva.TodmfJl'. nih pllmpi. 13.i. Pri 10' me. sa lIkllpnim naporom H A. jcdna radi sa protoko m QA i napnfClm II A' dru ga sa OR ill s.. kroz svaku pumpu prolazi jednaka kolicina tecnosti.c I'ROil:..9 Parakfllll veza dye pllfnpe raz/ici/ilt karakleri.ajcdni ckom ritdll je manji ocl zbira pro l () ~ a Zit slucaj cia S li pllmpe pnjl:dinacno uklju l:e nl:: H QC o HC HS HA 0rQs' Qs Qc Q Slika J3. 13.1 'IF. ukupan napor je jednak zbiru pojedinacnih napora svake od pumpi 1I rednoj vai. radna tacka pogona .NO GRE/ANi£' Oli' Uko liko su pllmpc pojl:dina cno lIKljuce ne.I'OSTROiENJA 211 CENTRA I .5.J 8. pa umesto da tecnost bucle potiskivana. Redna veza dYe pumpe U rednoj vezi.

JJ PUMI'£ U SISTI' JII. .1 Ako S' jcd na od pumpi iskljll':i. Za ccvovod karakteristike c veza je moguCa i radna tacka jc 1I A. to jc podrucjc.·1.NOG G REJ. na zajednickoj karaktcristicnoj krivoj c. onda pumpa manjcg opscga protoka definisc podrucje u komc je redna vcza moguCcI. ogranice no maksimalnim prolokom pllmpc cija karaktcristika predstavljemt krivom n.IIA Ci:.11). Pre nut tome radna veza za ccvovod karakteristike d je neostvarljiva.y}.\ T R·lI .10 Red/la veza dve p/lmpe i. U tom sillcitjll svaka od pumpi ostvamje svoj dec napora HI odnosno /-h pri cemll je: Ako bi pllmpe bile pojedinacno lIkljllCcnc radila bi jcdna sa protokom Qc i naporom//c. tlm ga ce rild ili sa pro to ko m Qc i napmo m Il r · /I b a a • He Ho Qe Orr Q Stika 13.11.\·[cc kllrak[cris[ike Uk o liko se povezuju pumpe razlicitih karakt c ristika (a i b na sl. 13. druga sa QB i HR. odnosno u takvoj vezi bi postojao samo efekat pllmpc karakleristike b. Na prime nJ datom na 51 13.

1 I Redlla veza dve plllllpe razliCitih karakteristika 13. RACVANJE CEVNE MREZE 13.6. na lazi sc u 13Cki A. ~-I----<ct)-QA-" Q C QB QA Q Slika / 3.1.: P . Raspolozivi napor pumpe u oba krllga cevne mreze je jednak i iznosi: HA =H8=Hc dok su pojedinacni protoci Qc i Q8. npr. slime sto je: QA = Q8 + Qc Ako bi se iz sistema iskljllcio jedan cevovod.6.TcxlofYJl'ic PROJEKTOVA NJE I'OSTROJEi\'Jr1 ZA CE/vTRAL 0 GREIANJE H c a b . 13. Ako sc cevovod rilCVa u dva paralelna loka pumpa pOliskujc Lcenost odred e nim naporom i ukupni protok pumpc sc deli na ova dcla (sl. pa bi pllmpa postigla napor Ho i protok QD . onaj cija je karakteristika n.12). 13. ' 1. 12).1' kay slueaj je moguc sarno ako sislcm ne bi imao povralni cevovod. praklicno ne postoji. U okviru lakve mrde red no povezivanje.I ' rale lnih krugova. zajcdnie"a karakt e ristika je dala zbirnom krivom c njihovih protoka . Ra d na tacka sistema la spregu sa pllmpom cija je karakle ristika d.336 B. rau· na tatka sistema bi bila D. Paralelno raevanje cevne mreze Cevna mreza grejnih sislema jc vrlo razgranala i sastoji se prvc nslvcno o d vis. iii ukoliko sc radi o nekim pomocnim sislemima grejnog poslrojenja . Ako se povezuju dva parelclna ccvovoda karakte rislika nib (sl.

Zajedllicka karaktcristika c je dobijena sabiranjem ordinata pojedinacnih k<lraklcristika paralelno vezanog cevovoda.onlalnoj ravni i da nema poclizanja tecnosti na vilii nivo.6.C sa ~. karakteristike redno pavezanog ccvovoda SII a i b na sl.2. 13.Aka bi se zatvorio protok u ogrank'u D. na kojoj je A radna tacka sistema sa pumpom karakteristike d. PUMPE U S ISTEMIMA CENTRALNOG GREJANJA . . gde sc protok deli prema C i D.137 H Qc d ~':~ I : QB c HA QC QD Q Slika 13. i sistem radi sa poveeanim protokom QB i srnanjenim naporomHB.12 Paralellla veza dva cevovoda 13. Redno raevanje cevne mreze Pumpa koja je postavljcna u de lu zajednickog cevovoda sa radnom lackom A. a napor pumpe H A· Protoci kroz izdvojene redno vezane deonice cevovoda su Qc i Qo.vojom karakterislikom b. ostaje u pogonu cevovod B. 13.vanja E. uz odnos: Uz pretpostavku da je cevni sistem u isloj horiz. Radna tacka postaje B. potiskuje vodu prcma tacki ra('./J. Protok u sistemu je QA.

333 B.13 Redna VezIJ cevovoda .c PROJEKTO"~1NJEPOSTROJE1VJA Zr1 C£NTRALNOGREJANJr: H c Qo Qc QA QB Stika 13.Todo.m'.

14. one bi nedovoljno zagrevalo pri visim spoljnim temperatura rna. Prema tome. Medutim. preporucuje se da se kod visokih zgrada. za vodu 90{lO DC.1. Cirklllacija vode ostvaruje se pumpom. u projeklnim uslovima za stmjno kolo pomenutog grejnog tela stV'Han raspolozivi napor iznosio bi 12500 Pa. jer je mali 1I odnosu na napor pumpe.:janjc primenjuje se kod ccvnih mrda kod kojih gravitacioni napor nijc u stanju da silvlada otpore i obczbedi cirkulaciju vode 1I sistemu (mrde u kojimil je najniie i najdalje grejno telo horizontalno udalje no oJ kotla 40 m). gravitacioni napor uzima u racu n sa 50% od svoje maksimalne vrednosti. PRORACUN CEVNE MREZE Proracun cevne mreze treba sprovesti tako da se dobije najekonomicnije postrojenje. Takav proracun bi trebalo raditi u vise varijanti. SISTEMI GREJANJA SA PRINUDNOM CIRKULACUOM Pumpno gn. Stvarni raspolozivi prilisak kod ovakvil ' postrojenja jc: G ravitacioni napor moze se zancmariti kod postrojenja za grejanje niiih zgrada. Ako bi se pak gravitacioni napor zanemarivao za sva grcjna tela. Ako bi 5C kolo ovog grcjnog tel a dimenzionisalo za tu vrednosl napora. gde je gravitacioni napor zanemarljiv. Na niiim spratovirna. kako bi se dobila mreia sa cevi3JY . 14. gravitaeioni napor iznosi oko 2500 Pa. Primera radi. onda bi gomji spratovi pri projektnim uslovima bili pregrejani. Oa bi odavanje toplote svih grejnih tela bilo sto ujednaeenije 'tokom vereg dela pe rioda grejanja. Usled toga je manji gravitacioni a time i unutarnji napor od onog za koje je grejno telo dimenzionisano pa je i prilisak kroz grejno telo lakode smanjen. jer su 1I tim uslovima nize temperature vode u sislcmu. grejna tela i pri ovim uslovima imaju praktieno konstanlan napor . pri napom pumpe od 10000 Pa za grejno lelo na visini 20 mod kOlla. Posledica ovoga je da se pri visim spoljnim ternperaturama prostorije na gornjim spratovima nedovoljno greju.napor pumpe. kod visokih zgrada vrednost gravitacionog napora mora da se obuhvali 1I proracunu.

napor pumpe (Pa) '7 .1.iI postrojc nja za grejanje zg r<1da prorilcllnava se.015 U.stepen korisnosti pumpe .040 0.J. Ovo slog<1. Tahcla I. TIH/""JI". onela Llv. Ccvna mre7. Da bi ccvna mrda bil<1 dimenzionisana tako dil strujna kol<1 svih grejnih tcla blltiu ujednaccna u odnosu na raspolozivi nap~r.060 II ho rizontalnoj cevnoj mrdi . Napor pumpe je obicno oko 10000-20000 Pa. bnina voele trcbalo bi cia jc maksimalna.maksimalni protok vode (m3/s) H .vJ I:: rna razlicilih prccnika i pOlrcbnih napora.. bnina strujanja vode ne sme biti milllja od 0. <1 kav proracun jc dllg i ncprak lic<1n.1. I \'rcporuccnc hrlinc "ode Prccl1ik ccvi (mOl) tI mrcii Brzinc (0115) maksim<:l ll1:l do t5 15 20 25 32 40 5G \Ieee od 50 0. bez obzira na precnik eevi.30 0.30 0. sto jcvtinija cev na mrda zaht cva pllmpu vccc smlgc i obrnlllCl.80 1.Q30 0.00 150 1. koji se moze iskoristiti i 11 kolima grejnih tela na najbliZim vcrtikalama. nom cirkulacijom vode.ina elal ih II tabcli 14.:ullha iz postrojenja. Snilga pumpe moze se izraclInali prema obrascu: p= G·H 1] (W) gde je: G . U glavnim vodovima koji prolilzc kroz slam· bene i radne prostorijc. pos tavlje noj bez nagiba koji bi treba lo da obe/.050 . Sam proracun cevne mrde ne razlikuje se od proracl1na postrojcnja sa prirml.50 1. NajccScc se racuna prema br. preporucuje se dil se niZe vre elnosli br/.lj trcba cia sc krccc oko 100·200 Palm za kolo najnepovoljnijeg grejnog tela.-:inu struj<1nja vodc kroz mrd u iii na bazi vrednosli jedini\'.0.j C F:NTRA LNO G Rr:JA.UI8 0.1 l1zimaju za manja postrojcnja. Nil taj nacin clobija se manii mlp"r pl1mpe. bazirajllci se na is· kllstvcnim podacima za br. Prepofllcujl1 se vrcclnos li i7 tabc lc 14. od koiih bi sc odabrala najckonomicnija varijanla . Ako se proracun cevnc mrdc racuna premil jedinicnom padu pritiska.013 0.01 · 0.-:inama slrujanja vode.b"d i prirodno odvoelcnjc va:.(: PROJ EKT O 1 '~1 NJ E POSTROJ ENJA Z.020 0.25 mis.65 0. nog pau a prit iska.50 minim:lilltl 0. OV ell:.013 0. pa sc primenjlljc prvcnslvcno Z<1 ualck ovo.0 II.

o bzirom na vCCc vrednos li je dinicnog pad a pritiska R .14.3) H = 12612 -1040 = 11572 Pa Os lale karakte ristike pumpe: . UPUTSTVO ZA PRORACUN U zav is no~ li od ve li cine postroje nj a usvilja se brz ina u glavnim vodovimil . shod no pre po ruce nim vred nos timil. 1 i 14.ja nj a . pos to je odre diva nje koefieije n a lll prikaza no u ranijim prime rima. Najnepovo ljnijc grejno lclo jc o no koje je najud a lje nije od kOlla.1-1.5 (17 ' 122. 0c. ako se ne uzima u o bzir gravi{aeio ni na po r. Po treba n na po r se de li na napo r za Ire nje 1I pravim d e lovima ccvi i napor za savladiv<l nje mes nih o tpo ra. Cevna mrcia je o bic no o d cclicnih ccvi. Pro raG un se sp rovod i lako da brz in a o p ada p re ma grejno m te lu. Pro racun se sp rovodi po [ormul ar ima koj i se ne raz likuju od fo rmulara gravitaeio nog gn . p OIreba n napor pumpe iznosi: H=12612 Pa Ako se uzima u~ieaj gravitacije. a li mogu se ko risl iii i bak a rne kod manjih siste ma ko d kojih su pre cnici uglavno m ma nji o d 3" (vide ti ko me ntar dat u o pisu jc dnoccvnih sisl e ma).Rf-JA fA SA PRItVUD. SISTEMI (. Kod d o njeg rllZYod a.2. s 10 m raz lik o m SIO se ko lo ne 1.0. Cesce sc ko risti d eo ta be la IV. onda napor pumpe iznosi: H = 12612 . Kod pumpnog grcja nja. Pregled koe fi cije na ta mesnih otpora nijc dal. P rimer 1 Pro racuna li po treba n napo r pumpe i dimc nzio nis a li eevnu mrd u za pos troje nje ciji su pod aei d a ti na s lik a ma . racun ajuci duz inu ecv ne mreie s lrujnog ko la grejnih te la.<1 "p ro mc njcni precnik " ZlI strujna ko la najne povo ljnijih grejnih lel a ne ko risle. Resenjc Pro racun je sprove d e n tabe larno (tabela 14 II) . kao i ko d gravitaeio nog greja nja. prcma to me . koje je ho rizo nt a lno najll da lje nije o d kola. V i vrn sa veCim R. najne povo ljnije grejno te la je na najvise m spralu. Duiine deonica su upisa ne u fo rmula r. Pos lrojc nje radi Sll to plo m vod o m 90nO Pro racun izves ti za vcrli ka le I i VIr. Na os noYU sproved e nog racun a.2.VOM CIRKUIA CIlOM 3-11 14.

OOO £Z i I 6) I- 0 0 0 M N ~~~ o! 01 l i OOOH 1 1 1 1 1 . C = 7200 I/h = 0...TOVA I IE POSTROJEIVJA ZA C ENTRrI LNO GRE/ANJI'. ------S o OOO(e ®-i~ ~ :. PROJEI<. -f _ _ . raspolozivi prilisak za dimenzionisanjc cevne mrde ravan je napo ru pumpe H =11572 Pa. IQ- I~ Slika 14. n' : ::: l' I 0-----·... _~ 0 0 0 M N __ ~.._ _ _ _ ir:.1.002 m3/s = JJ W P = (0.002 11572):0.l I OOOTS I " I 1 1 1 0008(.7 Napomcmt: prilikom dimcnzionisanja ko la grejnih lela na niiim spra lovima.1 Sema razllodlle i pOllraJlle mreie .TO(/Oml'if.J-I2 n.

...I II GRU.....A('fJO. ---f. I 81 I "' " I r.I 28000 I J 2450'0 Stika 14.---J..I I 3-13 29 00 :r III 2900 2 900 --T @) 290 0 B ---T ._I 0 I 0 I.. --I .....I 2900 co Lf) @ A Qt co Lf) 0 0 1---+ _....\ D II C1R}':U......D .D I .14. SISTE. 2400 0 0 I I 0 0 N N N 1150 r---t.. 2900 ®1 @1 f @ 2900 2900 ~ I I 0 0 2900 I o o I... . . ®l ._. '@ 2900 2900 2900 _...2 Sema uspolIskiIJ lIodo)!a ..... I 0 0 I 2400 ®1 N M N i@ 2400 1150 -...\:JA SA PRIXUD. I 0 0 I "' r" 2900 I 2900 2400 /: I® . I.

' _.0' f--.~...0 1244 3 4 120000 97<XlO N<XlO 5 1<XlO 51 60 4111 55 SO SO 390 420 • • o • 0 o .14 0.S 2<1 5 16.0 " 1. '· R +}": l ." '. 0. -. ~2· '--I-C ~ C-·. " :n ..' '. .. '.O :__rc '~ 1/ ~ 4~_~ '~ '~ ~r-' ~ 5~rc3~ IS O-I-"~ " 0-r-~ =c-t____t-__-t____t-__-t____+_---1----.5 3 ..5 6. +_~ 3~ .lab. ~.0 6.0 1.'''''''' ~ . 22 0. 33 0 .5 0.0 1660 585 4. .. 30 -.42 0.5 " 70 32 ~ 17 23200 3. ~ - .' . 0 0.7 0.5 '1'00 11000 - f'rothoono LArobno u d eOnic. 9 5 3182 200 422.onlca Top<.' I.•.5 0..' ' .S 11 5. . 2<0 0 .5 .. ..5 --120 ." "" ' 50 " """ '" """ 250.' I 0 .".150 840 "' . ~15 (mm) w (mle) R (pwm) ' ·R (PI) h ~~ Z (Pa) ) d (mm) k w (mle) R (P.40 0.+_~3= '~ 5 -t-'~.48 120 90 65 70 . 0 0 I. 2 0. Dulin_ co. -'".5 I 0.. ' lIm nl Duiina cwi 0 protok pr utnk eonlce (WJ ( kR/h ) I (m) d (mm) RAZUKA I ·A (n -h) (Pal SA PREniODN1M PAE¢NIKOM SA PROMENJENIM PRE¢NIKOM CE'v'I Vi w (rn's) R (palm) I ·R (Pa) h L~ Z (P a) (l R (Palm) I A (Pa) Lt Z {Pal Z (mm) k (m/51 (P-D (Pa) . ~ " '" 70 2< " " ° 115 ...5 '.0 '.+_~. .. .5 3. . eo 0.. . 20 0 ".-~ IM "'...36 70 33 33 40 40 33 33 70 2<1 5 lIS.' '" . 0 . " + 3380 171 0 ...----2·1500 :10 34 . 70 420 1<1..."I 19 5 1000 2 193 6.~ 20 __..5 I 1 1/2 0.. 11000 000 9!.0 2... 0 1." ".....24 0. '. --- . .' + . " = . .4a 65 I 40 1 _2 _ 00 I 3~ -'~} ~= 205~~~t i~____+ '~____+ L____+ L____+ L____+ L____~ L____-l' ____-j ~ NAK NAON1P AOAAeUH RAZUKA I 422.' 50 '._. 1 9. .-.0 1/2 1/2 3/4 0." '" Vlrtlkllla Vii.5 3. 7202 6 149 .. ~15 10154 ~ 1· R +~I .-.1 . Prllllh. • 0. 0.." 11 15.0 . .' 0. ~ -'- 31 35 22200 .m) m ._33..1 0 .= 3' ~__ 4=5..28 30 105 1.." 1 '.22 ..' 1.S lI S.5 3. 3/.<00 . b l~ (I ~__-T'Z ~P ~UW~~A~M ~R~Ei=.2 0 2193 1204 1 1/2 65 ___ 7.0 r-~ ' ·C-C2~' =900 ~t-'= 204~t-~ 7 '=0-t_'~'~ ~ -t_0 ~.0 . ... 1 4.' .0 1/2 ' ..19 0.2 ~ ---...'-- • 12117 p.' 0 ..Ec-__~ prmh.22 3 .24 0. 0 .0 " '. 22 rNI b pruluk ~nk:' (kAfll ) I(ml 97"'" -. 111 125 0.. d ' 20000 1 157~OO bl eo .' --.5 3. 55 55 9 m Vertikala I.4 PRE¢NIKOM C EVl "".3 ~t-~ '2'-t----+--' '''+----+----+----i----+_----t----l L. 200' --+I 1215\2 p. 30 0 " ° ./2 0.. ~ 0.19 0.. 1 2 b .-.2 13 10 11 12 13 14 11600 5800 2900 2900 S600 499 250 12 5 125 250 I 3. . .5 0.-74 ~OOO -.0 --• .0 5.' ..- 0 140 7:>02 -'.~--~ r-~. Kola grejnog l ela A 167500 143000 ° p q ' <1 .--.' 1" 1330 ' . 55 0.2 0.. .5~-"~1/~ 4 +_~ •. '" . (p ~ Z .. 411 1 . 70 3..1 9 .. .--3 C'!~J_~~J _ _~~_?:"2 _ _IZ ~~~~~E M N ~. r--C~c==c==~:==c~= N~ AK ~ N= AT D~ N~ 'P ~R ~O =R ~A=C= U~ N~~~==~~~:=~__~ pril¢nlk Top!. "' ~ "'" . " 0 2< O . SA PRETHOON1 M PREeNIKO M SA PROMENJ ENIJ.2-1--0 '-1C---~----r----t----t----t----t----t----~ ~ ~ 2~ 17400 749 • 3..' 0 . I.· R (Pe) H z (p') p C n· h) (p. --.--'" --..- J!' J!' .2 6." '" '. .t2~ 120 _ ..0 6.) ' ·R q (p ..~. kol e groJnog lela e .110 0 . 3 .' 3/.5 15 16 11600 17400 499 749 998 I I I 114 2.' 0.C_+" 23~200 ~+-~ ~ ~ .' --".!>O 0... '''' 20 ' 20 0 0.36 40 40 lIS. ml 1 12<1 24500 105~ ..' }.22 33 3 .."..

1 .3 Horizollta/lla cevlla mreta i "ertika/a IX sa lIajll epovoljllijim grejllim te/om A ."1 (J) . koja se od nosi na pad pritiska u bakarnim cevima.I I L.\'J £ Primer 2 Dimenzionisat i cevn u mrezlI od bakarnih cevi za sis tem cije je naj nepovo lj nij e kolo grejnog tela (sli ka 14. Za dimcnzionisanje cevne mreze kor iscena je tabe la VIII u prilogu knji ge.20 .. Odrediti ukupan pad pritiska kroz c.3) na najvisem spratu vert ikale IX. Sistem je dvocevni sa donj im razvodom..I I I I@ 1 0-- - I CD _-. . Vrednosti vaze kako za celi cne.111.---~ I I @ I I 1216 W I@ I L. deonicc 1...3.J ___ I -.I'O GREJA.. . Pad pritiska u deonicama 1... tako i za bakarne cevi ...0 I I @ I L __ n 1064 W I --"'1 @ I J. toplotni i maseni protok dati su u tabeli 14. Koefic ijenti mesnih otpo ra su dati u tabe li VI u pril ogu.r f® I Stika 14.b.20 iznosi 10. VI ( 9 I I I IV 0'":~ ~ V I 1-0 _ _ :.0 VII I I --"'1 ® J...J ® r -<> IX A 1368 W IX .. Temperatura vode je 90/70 d Rdcnje Duzine deoni ca.bt--_ I I I I I ® ® I I I I ~---o VIII 1216 W @) l I@ I I --J I I I ..../6 8 Todorowc PROJEKTO I :4SJE POSTROJESJA ZA CE.3 kPa .\ T RA L...I .

0 .30 0.6 1. :.0 2.0 1.2 1 024 024 0.5 I 702 1203 1277 2260 2776 4877 18x I 1 I Ilx I 15x I 12x I 12> 1 1511 I Sx 1 18x 1 2S~ 1. .75 .8 3 . Usvajajuci preporucene brzine strujanja vode(tabela 14.8 10. l54 196 296 296 .>j I 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 113412 6-156-l 5 2564 29700 27972 ! 16326 4864 3800 2584 1368 1368 2584 3800 4864 16326 27972 29700 52564 6-1564 11 3412 4877 1.0 42 2 .' ~ . To je obiffi<l kolo najudaIjcnije vertikale.7 5 .REJ..43 004 1 0.~ . ! .. " jednocevnim grav ilacionim postrojenjima. 680 4':'<:1} I = 10306 Pt 14.] [Palmi i [hI 1 1 110 352 255 154 fhl .m:-e cevi.1 ]A 0 .67 0 .75 0 .5 351 1.5 35x 1. Kod ovih sistema pretcmo se kuriste bak.1 UJI OJI U Rk CLlCIJO II T.5 2776 7 260 1277 12tB 702 209 163 I 11 58 58 I II 163 209 32 3. zbog ranije napomcnutih prednosli.45 054 0 . ! 1 '].v 12 . 1:- : :6 2bS ~9 ! 1 196 154 I ! .5 42~ 1.4 1.6 .8 2 .5 L~ m 456 464 .1 54 x2 ~2x 1. vodeci racuna 0 specificnostima kojc su nag!ilSene u pog lav L }.2 5.8 2 .30 02 4 v.1) iIi jedinieni pad pfltPsh .41 0 . III IZ PLANA MRUE I Usvoj< ni preCrrik D un na [)conica KoI iCi na KotiCina lkooice j ""vi toplote vodc -1-d[m] [1Dll] [W] II'IlIb] H VERTIKALA !X ' I:OlO GREJNOG TELA 42 1 1 i PRORAOJN PADA PRrIlSKA r W R I·R LJ:. 0.67 0 . JEDNOCEVNA POSTROJENJA Nacin prorac una pumpnog grejanja jcdnocevnih posrrojenja principijelno je isti lo·~· : kod dvoccv nih s islema.3.5 2. I I 7-4 22 1 :22 155 2.5 3511. 403 480 1.1 5412 0 .5 28~1. Dimcnzionisanje vertikalc treba tako izvrliti da se ten cia cda vertikala..5 ! 3 .5 0.45 0.8 5. Kod odredivanja pmnib kratkc vcze i kola grejnog tela (oba prikljucka i sarno grejno teIo) mora da se proven us. 100 110 75 70 65 80 i i ! i ! I :. .3 2.T? dimenzionisanj e cevne mreze pocinjc sa najncpovoIjnijim strujnim kolom.43 0.5 I.4 6.4 1.7 3.5 ~ 2-') 1'.5~ . 110 5403 : .·/ S / PRf.4 22 42 5 .U S /. bela 1-'. H Z [mI.~o\ : .5 3511.4 1.1 6 .8 2 .5 1.5 42x1. I m 147 255 374 . 25 L 80 1 55 70 80 80 70 55 80 80 65 70 75 110 100 I'R+L Z = .6 1.7 2.4 <-!. 1 5! :. I\:J.\TU// ( .2 l J) 68. I 42x 1.24 02 1 0. . sa pripadajucim kratkim vczama bude is!og precnika.

5 °C 1<) = Is - O ._) = 86. . sprovesti prorac un za najnepovoljnij e strujno ko lo./f POSTROJ E. U proraclInlllllesni otpori svih deonica odred iva ni su prellla tabeli VI (u dodatkll). Ulicaj n10g hladenja se ne zanemaruje sarno kod izrazito horizontalno razvucenih postrojenja.163 . I'oslednj i clan na des noj strani jed nac ine predstav lj a dodatni napor zbog hladenja YOlk 1I grejnom te lu i moze se zanemariti kod pump nog grejanja sa malim temperatllrnlill padov ima u grej nim teli ma..I ) = 16 o 35 00 = 903. Povrsina grej nih tela se racuna ne uzimaj llci u obzir hladenje cevovoda./A ZA CE"'TRALNO GR£JANJE tj . ko lo verti ka le III . Ako je temperaturni pad 1I grejnim te lima i vertikalama 10 °C. Osta li podac i dati su na slici 14.) C 860 · 1 . Prim er 3 Dimenzionisati postrojenj e jednocevnog pllm pnog grejanja sa temperaturo m razl'odnl vode od 90°C. da pad pritiska u kra tkoj vezi bude vec i iii jednak pad u pritiska u ko lu grej nog tela.5 m/s. pro rac lIn cevne mreze izvedell jc I'" formlli aru .\ '.163 19 = I JO = ( 10 =83 °C III = 110 - 3000 =83-3=80 0 C 860 ·1 . Todor ol'lc PROJ £KTO I 'AX.) J C 860 · 1.163 h = 18 = ( 8 =86.163 h . Te mperatura vade u deo nicama: c= 10000 = 860 10 1. rli kovo deCi se da brzin a 1I deo ni cama naj veceg protoka bude oko 0.3-18 8.=8" 3500 = 8653 . RcSe nj e: Za naj nepovo ljnije strlljno ko lo. uz zanemari vanj e lliaoenj a vode u cevovodim a.4.

a pad pritiska u prikljucc ima (prema proracunu prec nika cevovoda) 79 Pa .25 °C. .\'0.JA.I ~ SIS rt.4 Cevlla mreia iz prim era 3 Za grejno telo I srednj a temperatura vode j e t= 88. III > 67.\JA SA PRIS( '0.5 Pa .I II GRF.11C1RKI 'I_ ICUO I 3~9 PROVERA PRECNIKA PRIKLJUCAKA GREJNIH TELA I II I II 0 30000 0 2 0000 (£) 10000 ® ® 3500 ® CD 1 0 ® ® @) @ 20000 ® 3500 2 @ 3000 3 ~ ~ ® 10000 Slika 14.

89 Pa ) sa temperaturom vode u deonici 10.58 m 3/h=0.87 Pa) : 138 > 78.=86.81·1. p = 970.5 0( .kolicina vade .67). 111 >79 .350 B.7 W .6 -1·9.1·9. Todorowe' PROJEf: TO l ilNJE POSTROJENJA ZA CE.13=68 .WRALSO GREJANJE Za grej no telo II srednja temperatura vode je 84.8). to se u ovom slucaju nece uzimati u obzir dadatni grav itaciani napar. a u kratkoj vc zi (deonica 8) 1". 1 =83 O ( (p = 969.6 Pumpa Posto je visina zgrade (postrojenja) mala.000n m'/s H = 5786Pa p= o. Karakteristike pumpe su : .5 O( (p = 967.8 1'1.02 = 68. I za grejno telo III (t=8 1.ooon· 5786 = 6 0.napor pUlllpe .snaga pumpe 2.75 O( (p = 968.

d (mm) w (nv'I) I A (P._.3 eo 110 0 DO 27D -I:. ) (P .i10' -'~ "/2 00 ~ 3000 --.13 0.' " 0 0 "'" 2. -o·.tOO 3. ... 0..42 D.. 200 '. III 0. -. ... P q .' m '" --. 10 10 . . DO .75 12.0 :. Mn~~' n l """ok (W) Dutln_ prnlnk oonlco (klt/'h ) I(m) d "...0 .-411 0. 2 3 " 30000 .-3m .0 1 1/-4 ~.8 D 50 DO -~ . -. . ..IZ PLANA MREtE IIOOlca Preth.0 70. UOO 12"" 3OUOO 20000 -.00 0.0 . . 14. ..0 " 100<>0 7 "'" .~ - f-- + 11 .56 DO DO '.11 .00 0. Slrujno kolo lIenlkal. .. . .. . '. ...10 _ .02 0.. ' .m) • I '· A (PI) L' 0 '· A (n·h) (p. . "' " 270 .0 " 0 " 270 " '.) Z (P ' D (p~ I k m . • '0000 ~~~ .." 0. .". 0. I· .-~ - -on ''''' '00 '211 . Prlkl/lltol grtJnlh 1111.75 12211 • 51 .la 0. (PI) ' ·A . >DO 4:1n 3.o -. ' '" 0..~ z .~~ "" 0 0 -." 0 M . ..55 ..42 0. ..0 .0 • 10000 '''''' -. " .' kl 'H :.$$ -• -:j. .42 0.h L' (PZI) -. ..ID " 12 'OODO 20000 :lOOOO _ ._ ."' .0 - • 1 1/2 .0 8.. o. Pf~n!k NAKNADNIPRORAeUH SA PRETHOONIM PRECNIKOM SA PROMENJENIM PRECNIKOM CEVI d (mm) RAZU"" Z (P-) TO!'..0 ' ..'" . 'W<1 7000 . 10 "" ..'" .m) • .0." 2BD ' .0 '.--I A (lTV..." ~...11 . 11.0 ' . .0 11/2 1 1/4 0 . .42 eo 0.

odnosno njcne gustine. potrebno je sagledati jos 1I ranom periodu rrojektovanja.2. Posto su najvece promene hidraulickog pritiska pri spo ljnim projektnim lIslovima. prema Bemulijevoj jednacini sastoj i se od: (15. sto sve predstavlja opasnost po okolinu i cini da postrojenje ne moze da ispuni svoj zadatak.15. Moguce neZeljen~ po led ice kod grejanja toplom vodom su prodiranje vazduha u cevovod.1. Na taj nacin mogu da se blagovremeno sprece nepovoljne posledice vezane za pojavu visokih iii niskih pri: isaka korekturom trase cevovoda iii izmenom lokacije pojedinih elemenata odnosno naknadnim izbor011l kva litetnijeg materijala. U toku ovakvog dinamickog procesa promene prit iska najvece njegove varijacijc sc javljajll 1I reiimllmaksimalnog protoka vode koji se ostvarllje pri spoljnilll projektnilll temperaturama il i nj illla blisk im. OPSTI POJMOVI Ukupan pritisak tecnosti koja cirkulise kroz cevovod. to se velicine pritisaka proveravaju za ove uslove. Velicinll pritisaka u pojed inim delovillla sistema za grejanjc. UVOD Hidraulicki pritisak u svakoj tack i zatvorenog grejnog sistema ima razl icilll vrednost koja tokom grejanja podleze i stalnoj promeni. umanjeno odavanje toplote pojedinih grejnih tela i curenje vode. kao i opseg njegovih mOgucih promena . Javlja se i kondenzacija tako nastale pare i njenog udamog dejstva. v 15. Ova varijacija pri! isk:! jc posledica promene temperature vode. Kod postrojenja sa vrelom vodom specificna pojava je isparavanje vode pri umanjenju pritiska i stvaranje vazdusnih cepova koji obustavljaju strujanje vode. poremecaj cirkulacije vode. kada su u sistemu najvise temperature vode.1) dinamickog Pdm i statickog Pm pri cemu su svi ovi pritisci definisani sledecim izrazima: 353 . kao i razlicitih protoka vode pri kolicinskoj regulaciji efekla grejnog postrojenja. PRITISCI U SISTEMIMA VODENOG GREJANJA 15.

. ( 15 .\ 'JE Pdlll w-p = . = pgh + P (15 .2- . je konstantan. Pritisak vode u zatvorenom sistemu.£. u postroj enju centralnog grejanja sa vodom." I/ + PJm' odnosno: =P<I! + P"m} + 6.2 ) P. P oznacen gubitak lIsled strujanja tecnosti. + --. pritisak u posmatranoj tacki se menja kao posledica pada pritiska us led savladivanja otpora strujanja sa jedne strane. + pgh. sto je obuhvaceno sledecim oblikom Bemulijeve jednacine: P. Prema tom e.I 7."". + pgh.\ TRALSOG R£JA. kakvo je postrojenje za grejanje. i prirastaja kineticke energije od strane pumpe. + --' = p . 2 ( 15. Njegove ekstremne vrednosti dovode do poremecaja 1I koriscenjll postrojenja.354 13 Todoro vic I'ROJE }.. sa druge strane.3) Puk w-p =--+pgh+p 2 .6) gde je sa 6. Kada se uspostave temperaturske razlike. iii kada se ukljuci pumpa. 1I svakoj njegovoj tacki sc formira odredeni pritisak koji zavisi od visine vodenog stllba iznad te tacke.. kao sto je stalan i dinal1licki pritisak u cevovodu odredenog precnika u kome se ne menja brzina strlljanja. ( 15 .+ t"p 2 2 plV 1 PIV. i predstavlja staticki pritisak u stanju mirovanja. Ovaj pritisak im3 svojll stalnu vrednost sve dok je fluid u stanju mirovanja. . P ( 15. Pod takvim uslovima se u tehnici grejanja analizira samo promena hidrostatickog pritiska koji se sastoji od geodetskog pritiska pgh i koji izaziva strujanje vode 1I sistemima sa prirodnom cirkulacijom.1 .4) gde je: \II - p h g p - brzina strujanja f1l1ida (m/s) specificna gustina f1l1ida (kg/m' ) visina neke tacke sistema prema mernoj ravni (m) lIbrzanje Zemljine tde (m/s2) pritisak f1uida u sistemll (Pa) (N/I1l~) Zbir priti saka sal1log f1uida u sistel1lu i geodetskog pritiska (energija polozaja) predstavlja staticki pritisak koji je od iZllzetnog znacaja za postrojenje.TO ' AA'JE POSTROJEi\'J.5) p. a varijacije ovog pritiska su posledica brzine strlljanja i gllbitaka koji se javljajll pri strujanju.

:mll na lilzi voela bez dej51va pllmpe.:ue no j ta ck i..ekspallziolli SlId) U gornjoj horizontalnoj ccvi.1 SCilla hidroslalickog priliska za odredelli sIlica} staliCkog reiil1lCL (ES ..1.I S. Za slu caj da se 1I cevovod sa slike 15. o ndl! se 1I delll cevne mreze ABC nalazi voda vik lempe- . koji mOl-e bili zalvorcn iii olvoren. postavlje n jc 1I nnjvisoj tacki pos trnjenja ..- hI C \ ha \ / / a -. a 1I lacki C ponor (grejno te lo) . ES / I / / / -t--.o. Ako 58 1I sisl<.1 . naziva se radni pritisak. Ako sc kao geode tski pritisak s ma tnt pritisa k sl ubn tec nos ti iznad dillc tack<. "..: II odnosll na nivo vode u ekspanzionom slIdll II za visno od visine voel e nog s tllba iz nil d svilkc tacke cevne mreze... !\ko jc olvorcn.._. I'RITISCI U SfS'nMfMA I·'O DENOG G Rr-:JANJ..155 S taticki pritisilk t111dr<.. vrednost s latickog pritiska 1I karakl c risli cnim ta ckama sislema prikilzana jc nil slid 15. Zbog toga se hidros ta ti cki prilisilk II grt'jno m s istc mll od n:e111j<. I \ hZ .-/ Slika /5. Najmanji prilisak je u gornjem..1 1I lacki A lIkljllCi izvor toplole (kolao). od nosno sla ti cki pritisak II radII .. precbtavlja vezu sist c ma sa almosrcrom i mozc sc smalrati da jc nivo vod e 1I njemll nc prome nljiv.cvovoda U ravni a . --I- \ \ .:. Zbog lIP rosccnja uob icaj c no j. all !ackama vc rlikalnog c.t. STATICKI PRITISAK U STANJU MIROVANJA I PRI PRIRODNOM STRUJANJU VODE Prilisak 1I ccvovod ll grcj nog pos lrojcnja de fini sc c kspanzi o ni sud. it najveci u donje m horizonlalnom cevovodll i kons!anlan je dllz ovih delova cevne ITIreZe. koji SL' lI~pusta v i II uslovima rad a grcjnog sistema . a \ f / \ \ \ A \ \ I ". u donjoj " lPg... mozc sc i radni prilisnk OZOilc iti uu gova rajll co m gcodc tsko m visinom. 15.a iznosi "" pg.. hidrostalicki prilisak je " lPg...3..--.:prome nje no m guslinom. / / I / .. sa n<.--.: da sc w i prilisci oz nilcilvaj u kil o nadpri ti sci prc ma ntmosfe rsk o m prilis kll.

2 Raspodcla lzidrostati1:kog priti. Za takve statickc./ _/ Slika 15. Ll pg . i pored raz lieit ih te mpe ratura i guslina.. vcci 1I dcsnoj vcrtikali C .D ncga 1I Icvoj A-B.A CI:'N'IR1LNO GREJANJI. 2).d koga dolazi do cirkulacije vlldc kroz cevavod..356 11. ovaj pritisak znaeajno zavisi od temperatura vo· de u dva veri ikalna eevovoda . to jc hielroslatil::ki pritisak 1I vertikalnim d e lovima ccvovoda.. / --hJ ------ . \ \ A \ ).:evovoda COli.- c: II kome je vada vise temperalure iz- (15.NJA 7. .razlika priti. O vakvn st rujanjc sc naziva prirodnim iii gravitacionim. Ta I'ilzlika gllst ina nstvarllje pritisak loslc.it: P">P.izvo/'Ioplote.-------- r)pg .' rature sa gustinom P" a u tklu -. odnosno od gllstina vode u njima.1'"dom. ali veCc gusti ne (slikil 15. [z izraza za I:J. voela nize tempe ratlln:. II stanjll mirovanja . vee iskljlleivo od vertikalnog odstojanja taeaka zagrevanja i hlad e nj a.avlja cirklllacija vode.\'ka II cevovodll sa izvorom i pOllorOIll toplole (/ 1 .'KfO I 'ANJI..A i iznosi: (i5.: lIslovc. Ph hZK PlhJg "plg(h2+hl) -- / L I / ---. Osim loga. raspodela priliska je prikazana na slici 15. p proizilazi da pritisak koji izaziva cirkulaciju vode nc zavisi od lIkupne visine vod c nog stuba II sistemu..m ka) [lidrostatil::k i pritisak se odredllje liZ prC'lpostavkll dil je voda II sistemu.S) Posto. il \. Za takav silleaj niljvcCi pritisak jc 1I ddll cevovoela D .9) gde jc " zvisinsko rastojanje izmedu tai':aka zagrevilnja i hladenja vade A i C. za rilzliku (lei prinmlnog iii pumpnllg. 1I lldslIslvll cirklllacijc.pallor loplole.·ic' PIIOJI:. C .2. POSTROJ/:.7) Ilidros lalicki prilisak nos l: 1I delu ce vovaela 11. pri eemu je uzgonski pritisak: ( 15. Q \ \ ( I I B C Ph 112 D I f f \ \ PI \ \ Q. S nbzirom na razlikll hidrostatiekih pritisaka u vertikalnim delovima ccvne mrcZc u sistcmll se lIsposl.

\ . nivo vode u ckspanzionom slldu se ner:c menjati u odnosu na rdim u kome pumpa nc radi.10) Hidrostaticki pritisak u tacki spajanjn ckspanzionog suda sa cevnom mrt:zom iznosiprghl i pri uspostavljenom stmjanju ostajc nepromenje n.ivi pritisak L'1 pg je uvek jcdnak ukupnom otpom stmjanja L'1 Po: L'1 Pg = L'1 Po (15 .=.\· lav!jlllljll cevovodll i IIllslovilllll prirodlle cirkllillcijc Vrednosti pritiska 1I dYe vertikalne deoniee AB i CD imaju mcdusobnn razlicitc na gibc. pumpa ne ma utieaj na hidrostatieki pritisak u tacki spoja ekspanzionog sud a sa cevnom rnrezom (tae:.-:--= :-:. . Z ato se ta lacka 0 (slika 15. Aka se pretpostavi da se otpori pravolinijskog strujnnja i mesni otpori rav nomcrno me njaju duz cevovodn. I \ \ !i I .:.\ I .~~\ - --- Slikll 15. o na slici 15. .3) ntlZiva taekom slalnog pritiska iii neutralnom lackom sistema.. a u delu te taeke smanjio. \ I .talnim protokom. _. i -'~j. I . INJA 357 U uspostavljenom rdimu stmjanja.. Prema tome . je r u pravcll stmjanja vode.. RASPODELA PRITSKA U SISTEMU SA PRINUDNOM CIRKULACIJOM U sistemu u kome se cirkulacija vade ostvaruje prinudnim putem.. 15.3 Rllspodelll priliskll II Sllllic/lolII pred. rnspolo7. a u desnoj niZi od pritiska u slatiekom rezimu ._ .4) u kojoj je pritisak pumpc uvek jednak nuli.1. aa /' . To znaci da ne utraln" tae- . za dinamicki rezim pri prirodnoj cirkulaeiji vod e. na porast hidrostatickog pritiska 1I desnnj vertikaIi i na opadanjc pritiska u levoj.. Nn njoj se zapaza da sc ispred taeke spoja ekspanzionog suda sa ccvovodom hidrostatieki pritisa k povccao u odnosu na statieki rdim. I J I A \ \ \ .3.4.-- J. U levoj vertikali pritisak je veti._ I I .. U svim os talim tackama pritisak se u uslovima cirkulaeije menja ..~ .=.5. ' ".. J I o c . PRITISCI U SISTEMIMA VODhNOG GREf. dobice se raspode la pritiska prikazana semom na slici 15. po mocll pumpc koja radi ravnome rno i sa s.=-~. --.- . utiec pad pritiska uslcd otpora strujanjll .-. .

a na potisnuill nadpritis.Le pod nadpritiskom.fJI' = 6 Pgflb .~isl c mu.6 Pc""" (L5.. u svakoj tacki veti za velicinu pritiska koji sc . " pni raspoloz ivi prilisak uve k je jednak gubicima usled slrujetnja : ( 15...13 ) pet je pol re betn netpo r pll mpe 6 fJp = 6 Puk _. 1/ 1 Na usisnom prikljucku pllmpe vletda o drc dc ni podprilisak 6 fllls .\ \ I f . -/ . Iz slike 15..kit ill lIslovima prinuunc cirklll<1cijc vode prc dslilvlja mcs to koje razgrilnicavCl nadp rit is a k i podprit is ak 1I . 6 p..izvor topiotej C . + 6 PI" UI-.+ .pllmpa) Nil slici 1 5 . dul az i do r<1 spodelc pritiska .pOllor lopiotcj P . l/)Ppr Siika 15.lpodeill priliskll II SiS/CIIIII sa prill/uillolll cirkllillcijom i IIticlljCIII gravilacijc (A . u sl. pa je lIkupni raspolozivi prilisa k: ( 15.1~ ) s lO znaci det II savladivanjll olpora strujanjll uceslvujt i napor pllmpe gravitacioni napo r. ali za sillcaj da lilcke A i C predslilvljajll izvor i pono r loplot e .4 sledi det je pritisak 1I sistemu sa cirkulacijom 1I odnosu na staticki rezim.4 Ra. __ 6pp . \\ \ \ \ \ \ \ \ \ f¥Jhs " f¥Jg '.II" pa Sl.• vel i pritiska pumpe 6p" .1 2) (15.mjll mi rovilllja vOlk.-. knji jt: pod ulic<1je m ne sarno gravilacionog prilisb 6J}g.~ jc ucrliln hidroslillicki prilisa k u kruznom cevnom kolu. f f / / -A J P D \ . ----I --.. 1I de Ju mn.1._ ...tk 6 /l. l<1ku da se pojavljllje razlib prilisa ka 6 P'1' Ako se lIkljuci pump" i usposlavi cirkulacija. / \ / .' - I --- U . I f f '\ B [ I 0 h2 hJ C I I ..: napor pumpc moze izr<1zili kao zbir ova dva: 6 fJp = 6 p.

15. lzmcdu taca'ka BiD prilisak moze bili ispod almosfe rskog i u poslrojcnjima koja rade sa le mpe ralurama vod e iznad 100 °C lada bi doslo do isparavanja vode iii do usisavanja vazduha iz spoljne okolinc. +-~ --I.6POB = 0 (15.. a 6jJ pad pritiska u cevovodu izmcdu ovih lacaka i ne utralnc ta ckc. P (R... GREIANJA 359 tros i od posmatranc ne utralne ta ckc... -/ ® / A o B Stika] 5. ukoliko cevovod i armalura nisu dobro zapti- . PRlTlSCI U SISTEMIMA VODENO('. L8) U delu cevovoda od laekc C prilisak rasl e zbog porasta vodcnog stuba od visinc II do h" 1I lacki D.5.17) 1I pa je lIkupan prilisak jednak almosfcrskom pritisku koji delujc na povrs ini vode spanzionom slldll . POLOZAJ EKSPANZIONOG SUDA I RASPODELA PRITISKA Na slic i 15. odnosno opel je nadpritisak ravan nuli.. c k- OpA -U ~ . pa jc 1I lacki 0 lIkllpni prilisak po novo izjednace n sa almosfcrskim. .I od nivoa vodc II ckspanzinnom sudu . ta cke 0 do lackc /3 pritisa k opada IIslcd lltpora strujanjllll lacki B i ima vrednos l: PI! = pgh ..C) (15 ...5 prikltza na jc raspocl c la pril iska u clt:lu ccvne mrdc od lacke 0 do D 1I zo ni pod priliska i u delu nadpriliskil od A do O. ..15..' = pgh i + 6 I'.. Matcmaticki to se moZe prcds tavili iuazima: PII"".. Od nc utralm. Tu je lIkupni prilisak: Pc = P ' d + pgh .5 PojGl'a prilisaka niiil! od atmosJerskog U cevovodu od laeke 13 do C dolazi do daljeg pad a priliska : podprilisak raslc i najvece snizcnje je u tacki C u des nom ve rlika lnom de lu cevovoda..:" ' ~ ..6 P rO-C) = jJfII - t3. U de lll sa podpril iskom pritisak jc 1I sva koj tacki manji za o no liko koliko iznosi pad pritiska u cevovod ll od ne lliraine do posmatril ne ta ckc. 0 ( 15. 16) gde SlI hi i hi visinska odstojanja uocc nih taca ka I i . 15) ( 15..

VJE ve ni. u usisno m dc lu cevne mreZc.6) kroz koju VOd il slruji odozgo na nile.P no. O vakvo pos tavljanje e kspanzio nog suda je ko ris nll sarno kad a se mreZii grana nil jednu slra ml od glavne lIspu nske vc rtika le.360 B. Oa bi se ova mogucnos t izbcgla. Ako je gra na nje na o be s tra ne. slo os igurava pritisa k ilnad a lmos(c rskog u svim lacka ma ccvovoda. u odnosu n.7 ccvovod se racva u lacki A na dYe s l:fa ne. = POI =Pa (15. prilisilk opada u odnosu na PIP til ko da u nekoj lacki O 2 postajc jednak atmos(e rskom: Po.a r.f1l lackll de. 10 moze da sprcci cirkul aciju vode.5 tre ba ekspanzio ni sud post aviti na vecu visinu.Todorov. .t pumpu .lh o d a lmosfc rskog u kriticno m delu pos trojl:nj a iz medu taea ka B iD na slici 15. To se ne moze pos ti ci ako grauevinski o bjekat ne ma za to polreba n pros tllr pa je PLlvo ljno rese nje po me ra njc ekspa nzio nog sud a u najvisu tacku des ne ve rlik a le (s l. 6 Po. Tilcka ko nsta ntnog priliska je u 0 1 gde se spajil ekspanzio ni sud s a ccvno m mrdo m grejnag s iste ma.. d.2 1 ) gde je IJ.flle verliknle kroz kojll voda slmji IIulliie Da bi se izbcg'tl pojava pritis.\·lav!jll1rje ehpallziollog slIda II IIajvi. I.22) ..20) _ _ _ _ _ c:: _''___ o \ \ \ ®'\ \ \ c \ Slika 15. =P n -IJ. U takvo m slucaju u celoj ve rlika li vlilda poz itiva n hiJ ros tat icki pritisa k. obavezna mo ra da je zaoovolje n us lov: (15.19) ( 15. O J tacke A prilisak opada zbog savladivanj<\ o lpora \I deo nica ma AB i 80 1. 15. U lacki B prilisak je : (1 5. Za slucaj preds tavlje n na slici 15. Pri dcjslvu plImpe hid ros lalicki pritisak ras le i najvcci jc 1I tacki A ho ri zo nl a lnog gn rnjcg cevovoda. P AfI pad priliskil u deo nici AIl O d lackc 8 kroz ve rtik alu If.c PROJEkTOVA NJE POSTROJENJrI ZA CENTRALNO G1 W . u bilo kojoj lacki "i" hidros la licki pritisak mora da je uve k ve Ci 00 a tmos(e rskog: Pi > p" od nos no.

sto bi sprcCilo cirkulaciju vode u cevovodu. . blizu same pumpe . T o navocli na povezivanje ckspanzionog suda sa donjom povratnom cevi. I 11 o III IV SliIuz J 5. PRlTlSCI U SISTEMIAL-1 VODENOG GR£lA NJA 361 tako da postoji jos jedna tacka sa sta lnim pritiskom: (15.23) u kojoj jc pritisak pllmpe nllia. U takvoj vczi e kspanzionog suda. tako da se lacka sla 1nog pritiska javlja u do nje m horizonlalnom de lu cevovodit. tacki O~.IS. i II svim kri lienim tackama u Kojima je poslojala opasnost pojave kljucanja vode je osiguran pri- . npr.26) U ovako izmenjcnim uslovima moze se dogoditi da je pritisak Po niii od neo phodnog i cak ispod atmos[erskog.D kaku bi bio zadovoljcn uslov: (15. spojno mes to cevne rnreZe i c kspanzionog sud a postaje A. zatvaranjem ventila u dconici II . zona cevovocla pod pritiskom jc PABCDO. Za slueaj da u lacki 0 treba os igura ti odrcdeni nadp ritisak Po. U takvim uslovima pritisak II taeki 0: ( 15.0. pot reb no je da sc kontrolisc pad pritiska II de III cevovuda 0 4 .i Za dcsni dec mreze od razvudne taekc A. pa se tacka nep rome nje nog pritiska premcsta iz 0 1 i O 2 II A i sve ranije pos toj ec~ taeke ko nstantnog pritiska u levom de lu cevne rnreze se spajaju u jednu.7 Nell/raille /a cke II razgralla/oj cevlloj mrei.24) Zavis no od pada pritiska u pojedinim deonicama nulta ta cka se moze javiti i II horizontalnom cevovodtlll. za koje vazi od nos : (15. javicc sc po jedna t<lcb nepro me nje nog pritiska.25) Ukoliko dode do izmene uslova u eksploataciji. u svakoj ad ve rtika la sa s trujanje m vade naruzc.

....362 n.. 1I rad u. Stika 15. POMERANJE LINIJE PRITISKA U MIRU I RADU U horizonlalnom cevovod u sa grejnog siste ma koji je prikaziln na slici l5 . ispred pllmpe II 15. grcjno telo R.'nog Slllbil de [inise prilisa k u mim.I -.b od hid roslalickog..8. Visina vad\.' e B R A B K R B K p S tika15.8 Raspode/a pritiska II cevlloj mreii kadaje vela sa ehpallziollim slldolll lIajlliiem de/II cevnvoda.9.: prilisa k ni. cijll velicinll dikliril nivo vode 1I ekspa nzionom slldu. C A ~ p 0 ---- D . Rodni prilisok Pritisok u miru .. b::~ ffi B r--. ali i nelilril lnu tackll pritska. pllmpa P i ko tao K. Zo na usisavanja je svedena na mali deo cevovoda (OP) ..6. prikIjuce n je e kspanzioni sud e ll tack i A. 1I ko me je hidroslalicki prilisak 1I mirova njll veliki i pad priliska 1I nje mll ne moze doves li do snize nja ispod almosfersko g. dal je na slici l5.9 Radlli pritisak xa grejlli IlOrizolltallli sistem . Raspod e la priliska za Iil kvu vezu e kspanzio nog suda i za zil ne mare ni uli caj grilvilacije . pri ce mu je sa znakom minus oznace n den eevovoda u ko me jo. TodorrJl'ic PROl EkTOVANlE POSTROlJ::iVlA &1 CENTRALNO GRFJANl" lisa k veci od a lmosfcrskog.

9 podigla visina ekspanzio nog sud a sa h i na h2 iIi llmcslo o tvo rc nog ugradio za lvo re ni e kspanzio ni sud . Uzrok tome je nova lokaeija neutra Lnc tacke koja nije vise u lacki A. s obziro m na raz licit c o lpore. '-r-' I i I . vee 1I tacki C (sl.s:: . pa bi se do bila raspode la pre ma liniji L2 llmeslo pre ma L I . Ako bi se II s isle mu prikaza no m na slici 15. Ali. je r nivo vode II sudu nije me nja n. dos lo bi do povcea nja apsollllne vrednosli priliska II svakoj lacki ins ta laeije.- c E Ai K p C R I I Stika 15. IO Povef:allje pritiska zbog primelle zatvoreTlOg iii promelle visille otvoreTlog ekspaflzioflog slIda Pre baeiva nje m mes la prikljucka ekspanzio nog slld a iz lacke A u tacku C prilisak u mini ostaje isti. 15. i i I i ru .15. Poveeanje priliska u eevovodu prollzrokllj e i pro mc na mesla p rikljuce nja e kspa nzio nog sllda.U A! Stika 15. j L2 -'''1 . 15.iollog sllda . lakodc u tacki A (s l. prilisa k u radu postaje visi pa o pe l do laz i do pome ranj a linije pritiska paralclno navise.11). PRFfISCI U SISTEMIMA VODENOG G REIANJA 363 Uk ljllcc nje m pll mpe do lazi do ci rkul acij~ vode i lIsposlavljanj a odred e ne raspodeIe pri liska. ----ei----. pri ce mll su u cevovodu blaz i pad ovi priliska nego II radijato nl i ko llu.11 ~ p '-"'---'L-_R __--'I--- PromeTla vetieiTle pritiska II sistemllltfted promeTle mesta prikljlleka ekspaTl7.r:.10).

h: (15.28) ( 15.29) odnosno. Iz ovog sledi da jc: (15. Pad pritiska uslcd strujanja vode je nepromenjen.fi. a povecanje zapremine vode u jed nom jednako je smanjenju u drugom. neutralna tacka Ce se ustaliti za· vis no ad oblika ekspanzionih sudova i pritisaka u njima. Pri tome. polozaj ove tacke je definisan sa odnosom: (15.364 D.h 1 ·el = tJ.Todorovic PROJEKfOVANJE POITROJENJA Lt CENTRALNO GREJANJE N 1----11 /I A1 p Slika 15. Sa jednim ekspanzionim sudom Cl (slika 15. ali se izmenila vrednost pritiska u svakom delu cevovoda. ukljucujuCi i duiinska rastojanja neutralne tacke od ekspanzionih sudova 11 i1 2.27) Promena zaprernine vode \I sudovima proporcionalna je njihovim presecima PI i P2. Dodatkom suda i na mestu A 2. V= tJ. Razlika nivoa vode (pritisaka u Al i A 2) iznosi tJ. neutralna tacka ce se nalaziti na spoju izmedu oba suda.n2P2 u kojoj jc sa V oznacena zaprernina. a sa P prcseci sudova. slO je dato rclacijom: tJ.12 Promel/a radl/og priliska sillcaju .rlema sa dva ekspallzlolla sllda Promena radnog pritiska sledi i ugradnjom dodatnog ekspanzionog suda.12) prikljucenim II Alo pritisak II radII je prika· zan linijom L 1.30) .

U dLlu ccvovoda u. PRIT1SCf U SISTEM1H ·1 VODE/VOG G R£J/I . i1. UTICAJ REGULISANJA PROTOKA NA RASPODELU PRITlSKA Promena vrcdnosli pritiska 1I grcjnom sistcmll mozc bili i poslcdica promcnc protoka. Na slici 15.. izvorom toplote K i ekspanzionim slIdom priklju ce nim iza pllmpe. Ugradivanjem ventila i njegovim pod esavanjem 7. /3 priKazan jc uproSCcn ccvovod I3AB. II lacki I\. daje [adnu la(1:u R i neL:i protok koji je vcCi od traicnog.7.3 zadali protok Q](mo menja se brakterislika ccvovoda i dobija se raclna laa:a R I_ Pad pritiska u sistemu porastao je 1I odnoslI na ta1:ku R i sada napon oclgo- .H . sa cirklll<1cionom pumpllm P..a kOlla ugraden je ventil za podeiiava nje pro :' ' .. slo sc dciava kod rcgulisanja grcjnih cfl.'kala prigllsiva njL'm. H neutralna linija r 8 B Slilca 15_/3 A G p B POIYetallje pada pri(iska IIgradlljolll regl/laciollog velllila i IIjegovim pri(varalljelll Karakleristitc pumpe i cevovoda 1I kome ne ma reglllacionog cnlila. grcjnim Ie/om G.VJA 365 15.

u ecvovodu lc jc linija priliska blaza nego pri punom proloku vodc. _od regulisanja protoka prigllsivanjem pomoell venlila smanjc nje proloka prali veCi lad pritiska 1I sistemu. Na slici 15. UnCljivo jc da sc karakterislika cevovodil mc nj a ugrad njom vcntila i poslaje . U takvom sluCajll linija priliska za dclimicni prolok je iznad linije priliska koja odgova ra projcklno m proloku za puni grejni kapacit c l. prel i opas nosl od usisava nja vazdllha 1I sislem. 13 5e moze oce nili da je la r<tzlika prilisaka toliko ma la. da kod nile postavljenih e kpanzio nih sudova pritisak moze bili i nili od a lmosfe rskog.. iznllsi oko 50% od pad a pri puno m prolokll.NO O RE/A NJF. Protok je zallstavljcn pa gubici u cevovodu ne pos loje. a napor pllmpe 1'1 50 . vara lrazenom protokll HJ(X)%' Ako 5C prilvaranjcm vc ntila umanji prolo k na po la Q 5IY"Ir . Nagib i visin<l linije pritiska najuocljivijc se me njajll kada je rcgulacioni ve ntil potpuno za lvo rc n.mu je i pad priliska.KTO J ·>JNJ E POSTUOJE.Icvo). U takvim slueajcvima. takodc smanjc n (slika 15. H . pojave kavil acije (formiranje pare) . Prilisa k od ventila. pa 5e lIs led s manjc nj a brzine strujanja s manjio i pad pri l is!. daje ve like usle de 1I energiji u po~on u grejnog sislema jer se lImanje ni protok dobija niiim brojem obrtaja pumpe pri . da pad priliska u samom ecvovodll.. na prime r.14 .o o 1/211. tacke B i ulaza u pumpu biee za napor pumpe pri ukllpn o m prol o ku !-I o nili od pritiska u minI.des. .3M II. veCi potre ban napor pllmpe i skuplji pogon (slika 15.. Zillo 5C i prcporll cuje da e kspanzio na posllda trc ba da je najmanje za visinu Ho iznad najvik lacke cevovo da.\"U/lj/l protoka prome/lom broja obrtaja pllmpe (des/lo) pritvarll/rjem ventila (Ievo) Regulisa nje proloka prome nom obrtaja pumpe . odnosno napor pumpc. Pri lo me prilisak u cevovod u od lacke A do ventila je jednak priliskll u miru koji diktira vis ina ekspanzionllg sllda.VJA 7A CENTRAI.. a c1aljim za lvara nje m na Q 50% ka ra kl cristika cevovo d a je C2. J. a li sc islovrcme no o lpor kroz prilvore n vcnlil poveeao Zi' M f 5fYlo' ~to povlaCi i ve ci ukllpno polrebni napoL Radna tack. brt~ina s lrllji1l1ja vode cc se smanjiti. o :I: '" Q so '/. Q Slika 15.10). Za paza se.': f'/?OJI:. kao i da se za savladiva nje olpora lroli i samo 40% od napora koji jc za lu d conicu neop hodan pri punom protoku.14 Li/lija pritiska i rad/le tacke pri reg/lli.14 . kako jc vee reee no. ·lfHI" rr".! je \{ 2. pri polovini od proje ktnog prolo ka.

na ne ma cko m: "S tril hlungshe izllng". sa vceim iIi manjim ucdce m jcclnog. Pre ma dm goj dcEi niciji ova vrsta grcj <t nj a naz ivil se "grcja nje zr ace njc m".lOih povrs inil. obicno integ risa nih u gradevinske e le me nt e Sil me p ros torije: tilva nicu. l\Ii ako se ima u vielu ci a 5e 1I prosto riji sa pa ne lnim grcja njc m na lilzi re lativno ve lik a zagrejana povrs inil knj a razme njuje to plo tu Zfilce nje m Sil prisutnim oso b. [s tini za vo lju ni prva cle[inicija nije bes pre ko rna. Zbog tllgil se ccs ta ova vrstil gre jil nja nilziva jos i " povrsinskim grcjilOje m" iIi : "grcja njc inl egrisilnim greJOlm po vrSlO itma . pocl iIi plafo n) o bieno imaju nd to visu te mpe raturu ne go kod clrugih vrs ta gre janja (npr. I 36 7 . Os im toga ko d panc lnog grcjanja i ncgrejil ne povrsine pros torijt:: (os tali z ielovi . LogiC-no bi bilo pre tpos lilviti da prihvatanje nve definic ije po drazumeva dil je rce o takvo m grcjanju ko d kojeg sc pre d aja to plo te o bavlja pre td no zra cc nje m. T ak o se. o dn.0. o clnos no dru gog.t mil. pa ne lno gre ja nje u litc ra turi na e nglesko m jeziku nil lazi isklju civo pod na zivo m: " rildi a nt heil ting" . zid ovc. M e dutim cinje ni ca je cl il se ko d svih vrs ta pa ne lnog greja nja pre nos toplo te o bavlja ko mbi novil no i ko nve kcijll m i z ril ce njc m. na prime r. pa i o ne na o dred e n nacin 0k zrace nje m sa prisutnim oso ba ma. T akve su nil prime r zracecc ploeG (. il li se ne mogu po kriti prvo m d c fini cijo m. Na irne post oje ne ke pose bne vrste grejilOja koje po svojoj ko nstruk ciji iIi nilCi nu funkcio nisanj il spadaju u pa nele . Sve to na izvcs ta n nil nces tvujn u raz me ni to p 1 cin claje za pravo o nima koji ovu vrs tu grejanja naz ivaju "grcja nje zraee njcm" .16. diplo mirani m as inski inZe nje r iz Beograd a. • • y . ru sko m: "JIY'II!CTOC OTOTIJIClllle" . " A ulo r ovog poglavlja jc Ale ksilnd a r S te fa novic. po d. UVOD Pod pa ne lnim gTeja nje m po d razumeva sc takav sis te m grcjanj a ko cl koga se ocl a vanje to plo te u pros to riji vrsi po mocu zagrej.it·dn a Pllse bna vrs ta grejnih te la koja iskljueivo zrace nje m o bczbe cluju ko mfo rnc us love 1I odred e no m p ros tOfll) iIi pa ne li za to plje nje snega. PANELNO GREJANJEl 16. a ces to visu i od te mpe ra ture vilzduha u pros toriji. itd . raclijat o rskog iIi vazdu snog). o nela to cl iljc oelred e n peca t osecanju ugodn os ti tih osoba.

\C'E POSTROJENJA ZA CEIIrr'RALNO GREJANJE 16.e (pradllrnillm) je bilo a lvu n. 3. produkti sagoreva nj a Sll PH':.16. Dimni gasovi.duha.368 B. 51.1.1. 4. . U odflj. nje . V re li gi. ko madi drvc la iii drv·~ ni ugalj. Levi I. knji je SlllZio za st ruja nje p mdukata sagoreva nja. LoiiJte. 2. kreeuti se prema ve rtikalnim otvo rim a u uglovimil grej ane p w " r ije (s lika 16. Prvo u istoriji pOlTla to cen. 1). 5. n .duha. odrZflvaJuci povrsine zidova na viSoj tempcra i. kau stas == l.!! sprccavajuCi time kondcllzovanje pare .J.'! zio se pros\o r vis inc a ko 1 Ill .) gr . Dovod sveteg va:r.preciznije: pUdn. koji jc predslflv lj ao grejnu povr§inu.1sovi su st ruj a li is pad p ad a i ako st u bovil r.· Ii kroz ziclave ael sllplji h opeka.ma na menjenim . a u njemu su sa go!'.:: . Ventiiacioni faht. .ilpa ijen). Koris tili SlI ga slari Rimlja ni .4 .:patila.:a kl. PUETECE DANASNJEG PANELNOG GREJANJ A. Todorovic PROJEKTOV. Ispod poda." je se os ).lra lno grejanje bilo je panelno .: no pre ma spoljnoj okoli ni .mj al) po d. a pozna to je pod nazivom " hipokaust" (grcki : ) " = ispod. Skicajed1lOg hipokausta 1. Dovod topwg va:r.

kao i od kilsnijih lIticaja pod Kojima se zraccnje odvija. na primer. llZ kllrisce nje umc rc nih tcmper. pustilO spoljasnji vaz.vrstih tela obicno mogll zanemariti) i najzad od zraka ciji se izvor mtlazi 1I samom teill. vee prema kar. prethodno 1. Moze se smatrati da panelno grejanje 1I danasnjcm smislll ima svoj pocctak ]f)U7. same S10 sc pretezni deo e nergije prenosi talasnim duzinama 1I okviru navcdenog podrucja. Pri nekom zraeenjll 1I prineipu moze lIcestvovati ceo spcktar talasnih duiina od A= 0 do ). zidovc. do sire primenL: paneinllg grejanja savremcnog tipa do lazi tek pncc tkom trid csctih gollina (prva instalacija u Evropi izvan ~ngleske izgrildena jc 1929. otvore za dim. prvn Ii istoriji. a kroz koje je prolazila para . 16.1): OVil IIslovna podela ne znaci da.-INJE Stubovi u prostoru ispoel poda su se zagrevali i akumulisali deo toplote vn:lih gilsoya.ttllra topic vode. Macla su ubrlo izgrad e ne prve instalacije ove vrstL:. PRENOS TOPLOTE ZRACENJEM Posto zl<lecnje toplote ima znatnog llticaja kod panelnng grejanj. . Wkll.t pocctku biti dal kratak osvrt na problemc prc nosa i rilzme ne toplot e zraccnjcll1. umes to da prola1. po1.earu. a mozda i Americi. I kod tog zracenja sc mogll pojaviti ·zraei i drugih talasnih duiina (na primer svetlosni zraci).apaelnoj Evropi .nato je ela je primenjivano sporaelicno II ne kim objektima bo sto su erkvc iii bolnice. koju tre ba grejati. taka da se prostarija mogl il zagrevati i na taj naein sto bi se pos le gaSc nja viltn:. (boja). Istini za volju ovakvo resenje nije IIze lo veceg ma ha. bo jedna varijanta novopronade nog parnog grejanja.16 PANELNO GI?FJ. goci ine II Oecijoj klinid na Vra. a c mitovana cnergija razvrstacc se. C itavo polje talasnih duzin.imo pociatkom da Sll prw instalacije pancinog grejanja .t. plafone). toplotno zracenje sadai s<lmo talasnc dllzine A od 0.tkteru zrilcenja.tn vazduh. skoro nikakvu moguenost regllladjc i da je pri ostrijim hladno ca ma vernvatno bilo i nezadovo ljavajuee.II [kngradu II grildenc I !)J~. to ce ovdc n. Sledeci korak u razvoju panclnog (opet podnag) grejanja dcs io se u 19. a godinll dana kasnije II am:ksu hotcla "M azcs tik ".t najcesCe se deli 1I sledeea podrucja (tabela 16. godine kada je u E ngleskoj patentirana instalaeija sa eevima lIgralicnim II grad evinske clement e (podnve.duh kro1.i [0 pla[onskog .i kro1.ilgrejani med uprostor ispod poda. odnosno leWista i to u 1. Na taj nacin dobijala se ncka ko mbinacija podnog i vazdusnog gn:janja. Prcnos encrgije zracenjem ostvarllje sc e le kt romagnctskim lalasima razlicit i h dllzina). Sve to ce zavisiti (ld prilika II kojjma nastaje zraccnjc.2.8 do 400 pm. i to II Englcskoj. neravnomerno na rilzne talasne duzinc. zatim od zraka koje je to telll mnz~la propIIstilo (ovi se kod ('. gociinc 1I Am~terdamll). O vaj kratki pogled na istorijat panelnog grejanja zilvr!. Nama je dilnas jasno da je ovo. Po toj varijanti II pOel ll pros tllrijc . Zraeenje koje dolazi od nckog tela II principu se silstoji: od zrakil koji Sli sc odbili (rel1ektovali) od njegove povrsine. centralno gn:ja nje imalo vrlo malll . usmerava direktno II gTejani prostar. ali ce po pravilu jedan dijilpazon A biti glavni preno~ilac energije. ostavljeni Sll zatvoreni kanali u koje su sloboelnll poloze ne celicnl' eevi. PoslOjala je i varijanta cla se taka zagrej. = co.

zrllce njll zvezd a i td . jcdan dec ee se odbi ti od povrsine .) koja nislI jed noz nacnu odred e na tc mpc ra tu rom.koeficijc nl re fl eksije o .[ Pod ru cjc ta las ne d llzine A Kracc od 5· LO-Y II m 5· 10-' do I· LO" II m 1' 10-0 do 2· 10 ' Il m 2· LQ-L d o 0. O d e ne rgije koju nos i ne ko z ra ce nje i koja dospeva d o povrs inc ne kog evrslog Icla. zavis i jus jcdino o d nje ne te mpe rature. [-e no me n zraee nja (posebno tcmpe ra turskog) poveza n je iskljll civo sa transfo rma eijo m e ne rgijc.8llm 0. T o znaci da sa mo ma te rija moze d a e mituje i apsorbllje zrace nje. jedan dec ee se apsorbovali pri prolazlI krOI. .N TRALNO GREJANJE Tabcla 16. Prime r (e ) pre dst avlja hipo le licnu povrSinu. a u pos led nje m rcdu (f) je po vrs ina koja o dgova ra crno m tc lu (0 crno m lciu biee reci nes lo b s nijc).To(/OfVl'ic PIW JEKrOVA NJE POSTROJENJA ZA Cl:.J70 IJ. a nika ko geo me trijskc povrsine. 1) r+o+d=l gd e je : r . Kod veeine cvrs lih te la dec to plo lnog zracc nja koji se nije reflektovao apso rbujt' se vee 1I dllbini od neko liko mikrona. Ta kvo zracc nje naz iva sc te mpe ratllrnim zracc njc m. d o k ec os ta tak proei kroz te lo. U tom silicaju telo je prakticRo neprozrntno (d = 0) i u d alje m raz ma lra njll ee se smalra ti da svaka evrsta povrsina u potpuJWSli apso rbuje o naj deo d ozraeene toplo tne e ne rgije koji se nijc od nje rcfJek\oVao.8 do 400 ll m 400 p m do x km T ip zrace nj a visinsko zraec nje y-zraci rc nd ge nski z raoi ultraljllbicasti zraci sve tlos ni zraci top lo tni ( in fracrvc ni) zraci rll din tll lllS i. u dru go m red ll (c i d ) su po tpuno sve lle ( bcle) povrs ine koje svu doz ra ec nll cne rgiju refk ktlljU. te ln i poveea ti njegovll unutras nll c ne rgiju . 2 prikaza ne SII mogllcnosti apsorbova nja i re fl c ktova nja loplo tnih zra ka od povrsina raz licilih svo jstava . i ko je je to m tempe rlll uro m jcd nnz nacno odred e nn.4 /1m 0.koefi cije nt prozracnos ti (dijate rmnosli) pos ma tra nog le la. Skice 1I prvo m redll (a i b) o dnosl' se na te hni cke povrsine kojc jeda n dec zrace nja apso rbuju . osim od prirode ma te rije koja z raci. na gra ni ci dva te la razlicite gustine (tacnijc : rIIz licitih svojslava zrace nja) dcsava se d a zraci pro me ne smc r i inle nzile t u tako ta nko m s loju d a moze rno govo riti 0 geo me lrijskoj povrs ini. Me dutim. Na s lici 16. Za oblas t kojll se ovd c raz matra inte rcsa ntno je jedino o no zrllce nje koje. Ski ee na levoj s trani slike prikazuju gla tkc povrsine koje reflcklujll zra ce nje b o ogledalo. dok su na des no j s trani ra pave pov rsine koje re fle klujll difuz no. a jed a n deo re fie killju .koefi eije nt a pso rpeije d . za raz li kll o d d ru gih vrsta zrace nja (radi oa ktivno. pri ee mu jc a na logija sa svc llosnim zracc nje m ocigledna. zrace njc a nte ne radi opre dajnika i dr. Pri to me ee biti: (16.4 do O.

tj. Svojslva povr. nie ne te mpe ra ture i talasne duline. a = 0). uglje n-dio ksid i sumpor-di oksid. PANEL NO G REJ. iI ne zavisi od intenziteta dOZfil civania. apso rbujll i naknadno e mitlljll lo plo tno zracenje.2) gde je C c konstant a zracenja emog lela koja iznosi: Cc = 5.' / el f1 SI.16. Telo. pa je za prirodna te la {( < 1.667 [ WI] m (100 K)' 2 (16.2. Valja za pamtiti da koe fieij e nt apsorpeije {/ cvrste povrsine zavisi od prirode (stanja) povrsine. Pre rna Stefan-Bokmanovom zakonu e milovano zrilcenje cmog te la po je dini ci povrsine zavisi od Ce tvrtog stepcna apsollitne te mpe rature i ddinisano je izrazom: T ]~ Eo = Cc [ 100 [~] (16.3) Prema Kirhovljevom zilkonu za svako evrsto telo vali uslov da je koeficije nt zracenja (koeficijent e misije ) jednak koeficije nlll apsorpcijc. Nairne. odnosno evrsta povrsina koja potpuno apsorbuje sve vrst e tuplotnog zracenja. do k neki viSca tomni gasovi kao vodena para.vifla s obzirolll fla zraceflje Sa gasovima je stvar ndto druk cija. Kod njega je {/ = 1.: . naziva se emim tclom. Apsolutno emog te la u prirodi ne ma (najpribliZniji mu je mali o tvor iza koga se nal az i ve lika zatvorena supljina). suv vazdllh i e1e mentami gasovi Sli pot pllno propllstljivi za toplotno zrace nje (Ij. U o psegll odredenih talas nih dllzina. a time i r = 0 (vee je reee no da je kod evrstog te la cL = 0). J 6. I NJF: J71 01 bl c1 dl .

iz razen u W /m J .. 16. Na s liL:i 16. "La ernu tdo SII f c = 1 i (f c = I. '1. I 7.-- St. T t {AT .3.V n POST RO] F. Todorol'.lvisi od prirodL: povrs ine kajil zraci kil() i ad te mpe rature.. \ o 1 2 : 3 . i d r pre dslavlja illtcnzitl'l e llergijc ernog z ra ce nja te mperature T i ta lasoe du zi· ne A.~~~~~-r-+~ ~~~-+--4-~ -.racenje crnng te la raspnrcde no po ta las nim dlll. 1 CI:. ~.3 se vidi kaka je te mpe ratllrsk n I.. R ece no jc da lc mpe ra tursko zracc njc z.372 8 .~\~~~r ~~ ~ I p.i · na ma . Temperalllrsko zracenje cmog lela (prema M .NTIVI L NO G Rr-JA NJ £ F = {f ( 16A ) gde je f kodi e ije nl cmisijc. to znilci cia je te mpcratursk o z ra ce nje ernog L e la jL:d nozllacno odrcclenu sarno te mperaturom. a isprckida na linija povezujL: maksimllme illLe nzi le ta. Plankll) . Kak a je priroda pov rs ille ernog tela dcfinisa na./: PRO] EKrO I :' I. 4- 5 6 7 8 9)1m J.mg~-+4-~~.

= 0.. /6. Z" md"lm..98 za rilpave. Jedino zraecnjt: crnog le la posliie nvc inl enzitc lc na svim talasnim duiinama. a prc ma me re njima Smila (E. za sivo te lo vrcdi re lacija f =-- E Ec (16.D GIV::JANJE J7J Ako se na slici ]6. Zavisnost ' 'I' od ugla prcma normali prikazana je na slici 16.95 Zil glalkc povrsine i fI. Pada u oci cia vrednost f . la kriva predstavlja gornju gntniCll intenzil e!a tcmperaturskog zraecnja doficne ta lasne dll zine na zad aloj lc mpcraluri. SI. PANELII.! se takvo tdo koje na svim talasnim dlliinama zraci intenzite tom smanjenim 1I istoj razmcri : l sim = f ·lc (16 . koja odgovara jed no. Nasuprot crnom telu uvedcn je pojam sivog te la .6) Ocig1edno je da ta relaeija vah za ceo opseg lalilsnih duiina prcko kojih sc zratTnje obavlja.2.3 posmatra sarno jedna kriva. Schmidt) i Ekcrla ( E.! sc jos i koeficijcntom emisije. a f. Slogil se uzima da je l. odredenoj te mpcraturi .16. kocficijcnl t1kupnog zraccnja po ~vim pravclma. Medutim treba naglasili da cmisioni koeficijcnt evrstih tela zavisi i ocl ugla 'P koji toplotni zraci zaklapaju sa normalom na povrSinu koja zraci. pak povdine odgovarao bi odnos: rh:1I = .5 u po larnim kllordinatama za nckoliko razlicitih materijala.a "izolalore" rlr n= 0. Emisioni odnos € naziv.svc do llglil od GO° do 65°. Eckert).5) Uporedenje crnog i sivog zraecnja za odredenll IcmperalunJ dato je na slid 16A. Ne posl oji telo kojc bi pri (oj temp~:­ raluri ria hila kojoj talasnoj duzini moglo inlenzivnije zracili." za ncmetalnc povrsine (nazovimll ih " izolatorima ") je najvc Cim clclom ne promenljiva . Sa drllgc stran~' kod mclalnih povrsina se r'r osclno menja sa uglom zraccnja i najmanji jt: za zraccnje lIpravno na povrSioll .4. Sivo i enlo zrucenjej A = je</lIobojIlO (mollolrromul. Kao sto sc vidi. Pod sivim lelom podrazumcv. Drugim recima Ick kocl jako "i5kOSenog" zraccnja Ef' pocinje naglo da opada. U ovim izrazima t' " jc koeficije nt zraccnja lIpravnog na povriiinu.fko) zraf:ellje .\.

Smitll i Ekertll) U tabe li 16..61 O. poliran Bakar. live no Gvotde. /a1. 0 100 0.93 0. CI6 Q7 48 Q9 (0 t- r SI.94 0. Tabcla 16. (Prema E.93 . c p ' a) led.Q3 0. .anj b) drvoj c) slakloj e) bakarni oksidj f) bizmlllj g) allimillijll11lska broT/l.03 0. 16..aj /z) gyotdej i) hrom jj) alumiT/ijum. glatko Papir Porculan Opeka neomalterisana Malter Emajl Minijumski premaz tOe En - 23 20 130 20 100 20' 20 0 0 20 20 20 20 20 20 . valjano Gvozde.2.·it PROJEKTOVA ".8+0. oksidiran GvoMe.E POSTROJENJA ZA CENfRALNOOREJANJ£ D' I' V' IJQ' o ~~JJ90' Qr 42 /l3 QI a.II.8+0.Todoro.374 B. voda Ledena kora sirova Staklo. zardalo Zlato. polirano Led gladak.85+0.98 0.5.76 0. .052 0.92 0.9 0.9 0.93 0.77 0. II d ate su vre dnosti koeficijenta zraeenja za neke materijale .OhO. Emisiolli koeficijenl. poliran Bakar.96 0. Vrednostl kocncUcnta zra~enja Matcrijal • poYr§ioa Aluminijum.95 0. glatko Drvo.80 0.

du le mpcra lurskog zrace nja ka o siva le lo.02 4. Za te hni cke svrhe znacajno jc se lektivno zrace nje vodene pare. je r nc vrcde za sve prilike (apsorpcillni . J6.36 . sa gasov ima jc silllacija dnlgllcija .LNO anEJANJF. 3.50 2.6) . J Sf.50 12. kiseo nik i aZOI) rotpuno dijat er ma n za tempera tursko zrace nje za dcbljine slojeva u Kojima se 1I nas im Ic hni ckim problemima sreee.01.. selektivn a apsorpcija (slika 16. Tab cia 16..80 12. 4...80 . uglj c n-di o ksida i jos nc kih viscalo mnih gasova. zavisi . 6...ina apsorbnva l i 1I potpunos ti iii delimicno. . . gasa) . pojasevi nisu bas ostro ocrtani 'I njihova sirina i od d ebljine sloja < ( . 16. . 25 .l'Ova U labeli 16.24 . Ako se deblji sloj nckog gasa prozrilci crnim zrace nj e m. gas cc za Ill:ka p ocln l ~j a lalas nih dllzina bili prozracan. . I'ANE. Smatra se da je suv vazduh (tj. 3. dok Ce zrakc nekih drugih lalasnih duJ. Gas Vgljen dioksid Pojas Vode na para I II III I 1I III Sirina pojasa od AI do A2 u Jim 2.: mo ponasa 1I pag/(.)sov i apsorbllju i e milujll samo 1I ne kim pojasevima spcklril koji SlI za tilj gas ka rakl e ri sl icni.11 I Pojasevi zraccnja gasova ..50..3 prikazani su pojascvi zraCcnjallglje n-dioksida i vodene pare.175 Dok se veCina cvrst ih malcrijaJa sa Kojima Sl: 1I le hnici susrcc.27 -l. 8. Seleklivllo zracellje ga.... To je lZv. (i. Trcba imati u vidu da su prikaza nc brojkc sa mo ilustrativm::..16.

J6. odnosno Ez. TodorrJl'. Te mpe ra lure na povrsini zidova SlI Tl i Tz. suvim va zcluhom). Med utim ako clva te la raz li cit e te mpe ra lure s tojc u ne ko m medII · sobno m odnosu u pros toru dncice do zracc nj a e ne rgije 1I o ba s me ra .\']E I'OSTROJENJA ZA CF:NTRA l .<' I'ROJEKl OVA .7) z rac~ nj e m po jediniei povrsine ova dva te la dat a . Paralelne ravne povrsine Dva pa ra le lm.7. 1 2 Sl.NO G llf-J.'. M a te millicki mode l ovakve ra zme ne e ne rgije zra ce nje m d ao je Nuselt (N usse lt ) za neko liko ka rakt cristicnih silicajeva i 0 lome je 1I da lje m lekslU rec. Svaka od ovih povrsi na e mitllje po jediniei povrsine e ne rgiju E j. RAZMENA TOPLOTE ZRACENJEM Do sad je bilo pos ma trann zrace nje topln tne e ne rgije nc kog te la ne osvrcll ci se nil oko linu tog te la.1.3.ie izrilzom: . 16.i tako d il lje . Paralellll: ravlle povrJ-ille Razmak izmeclll ovih zid o'!a mali je 1I odnosu n a druge dve dimenzije obe povrsine. razdvojena su neko m dija le rmnom ma le rijom ( napr. I i 2 (s lika 16.7). a dru gim dclo m re fl e kt ovana . ravna zid a. a kocficijenli zrace nja <. Pri tome dozrilce nfl c ne rgija od prvog [L'la na dru go te lo biva jednim dc lom a pso rbova na .3. odnos no rel'le ksije . Poto m deo tc re fl c kt ova ne e nc rgije clopire natrag do prvog le la gd e ope l d o laz i do de limicne apso rpeije . odnos no do razmene toplo le iz mcclu la dva te la zra ce nje m. pa je : f. i <z. M edlltim ceo ovaj p roees do bija stacio na rni vid .·INJE 16. = a e nc rgija raz mcnje nil " ICe [ T 1O~ ]4 i E 2 = £2 ee[l~O T ]" (16. uko liko Sll te mpe ra ture te la koja t1 ces tvujll u zra ce nju definisanc kao nepro me nljive .376 11.

• ( 16.+ . CII2 T)".R) C 1/2 = 1 . C I /2 Cc 1 1 CI 1 C2 1 (1 6.+.9) . SlI dva lela od kojih je lelo J sa svih slraml obuhvacc no le- 2 SI. 16.-'1:-----:1:----:["--..12) .11) F2 izraz za razmenjenu energiju zraccnjem izmedu ova dva lela glasiee: QII2 = j.(T I~O )"] [( Ido (16.-1 t: 1 t:2 Cc 1 .CI C2 Cc odnosno : --=-+---. ( 16. slo znaci da povrsina tela 1 mo ra da bude svuda konveksna iii ravna (znaci nikako i nigde konkavna). F a njihov odnos relaeijom: " F. slO znaci d" tela 2 ne ma dubljih dzepova.8 prikazana 10m2. ObeleZoviljllci povIsine lela I i 2 sa F" odn. S":Ialramo lakode da je lelo 2 lakvog oblikil da se iz bilo kojL: lacke B vidi eela kontura Ida 1. _ I = (JJ (16. bo ni veCih izbocina. Tela obllltvacetlo drtlgim Ie/om Uzmimo da je telo 1 lakvog oblika da svi zraei koji polaze iz bilo kojc lacke 1\ na njcgovoj povrsini dopiru do povrsinc lela 2.3. Telo obuhvaceno drugim telom Na sliei 16.j .2.8. 10) 16.16. PA N£LNOG REJANJ£ :177 T2 ( 100 gde je : 1 )4] .

(p lafo n.-. lj. S1. dF 1 i dFz.cenjem u tom slucaju merod avne jedino osobine le la 1 (lj.9. £ I).378 8.0 pa jc: (16. To je recimo slucaj kada se u nekoj veeoj prostoriji nalazi up aIje na s ijalica.9.l. smestene proizvoljna u prostoru (slika 16. Proizvoljno orijentisane rayne povrsine Pasmatrajmo dye elementarne rayne povrsine.3.1) OJ (6.10).15) a takode sa povrSine dF2 vidi se dF I pod prostornirn uglom: .3.l. Todomvic PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GR£fANJE gdc jC: C .13) £1 £2 Zanimljivo je vide li slucaj kada su povrSine FI i F2 medu sobom veoma razlicite. tj. kada jc FI < < F 2.14) !l lO znaci ci a su Zil razme nu toplo tc zr:. pod iii jeda n od zidova) ugrade n grcjni pane l.16. a sa normalama na pomine zaklapa uglove <PI i <P2' Sa povrsine dF1 vidi se povrsina dF2 pod nekim prostornirn uglorn Ciji je otvor: dQ 1 = dF2 cos <P2 r2 (16. iii grejno te lo u fa brickoj hali. + ('-." . U tom slucaju bice 0)". Pod ovaj primer moze da se podvede prostorija 1I ciju je je dnu granicnu povrs inu . Telo oblllzvaceno drugim lelom 16. Razmak njihovih tezista r je konacna velicina (sto znaci da jc znatna veti od dimenzija posmatranih povrSina). suplji pravougli pa ralelopiped cija jcd na stra na ima te mpe ra turu Tlo a ostalih pet zajednicku te mpe ra turu T 2. . U ovaj slucaj moze se lIvrsliti i primer dal na slici 16.

pa je = a z • F(I -1 2)"" J F. Ocig1edno je da je po menuti izraz neprimenljiv za prakticna racunanja. 16.16) {f1!2 gde jc: = C1/2[(1~Or U~n !£.~S . a mogll se naei i pomocni nomogrami.~rJ.10.4. 2 - COS r U gornjim izrazima dF cos 'I' prcdstavljaju projekcije eleme ntarnih povrSina na ravan koja je upravna na pravac r . 16. U lileraluri su obradeni mate maticki izrazi za nckc posc bnc slucajcve koji sc sreeu II irnenje rskoj praksi.dF. (16. takodc za odreden broj pose bnih sillcajeva./6. odo.(.17) (16.17 tacan sarno u sluc<ljevim<l kada su prostorni uglovi dQ mali.COS~~~~'Pl dF.3. ProizYoljllo orijelltisalle poydilli! Napome nimo jos da je izr<lz 16.1 8) SI. Koeficijent prelaza toplote zraceiljem Za tehnicku praksu veoma je pogodno proracun razmenjcne toplote zraeenjem prilagoditi proracunu prenosa toplote konvekcijom. dF2 (16.19) .CJ/2[(. PANELNO GREfANJ£ 379 dQ . Za ovaj slucaj razme nje na toplota zracenje m data je izrazom: 2 'PI (16. provodenjem To se moze postiCi uvodenjem pojma "koeficijenta prelaza toplote zr<leenjem a z " nil sledeei nacin: Q.

ali nije zanemarljivo ni kod podnog grejanja.:njc nc loplol e zril (. 16.ukllpni koeficije nt prelaza toplot e . predslavlja grejno telo. - Kako jc kod veCine Ic hni ckih problemil Zril Cl' nje samo jcdan oel viduya razme nc c ne rgije.4. Kod plafonskog gn::janja plilfon prostorije. i T 2.kodicijent pre laza loplole ko nvekcijom. To znacajno utire na nacin razmcnc toplot e Covekovog tela sa okolinom. NiljecsCe prime njivana panelna grejanja prostorija su plafon~ko i pod no grcjilnje. Kocl ovog tipa pancla oko 90 % totoplote predaje se prostoriji zrarenjern. a sve to zahvaljllj1l6i watnom ucescu zrarenja u razmcni toplote.povoljnija nego kod drugih vrsta grejanja (na prime r radijatorskog). J 'KJ V"ll'.20) l Ovakav nacin mat c mali (. konvekcijom Kod podnog grejanja najcesee se ceo pod prostorije koristi kao grejno telo.. lzvcs nu teskocn moglo bi jedino da predstavlj a brojno izracunilvanje vrcdnosti (3. iii jedan njegov deo.ino rn. 1 CENTRA LNO G RNA NJ E a = C 1l2 (l~or .:janja takode veoma povoljna . a uresee zrilrenja iznosi oko 55 %. odn . Raspoclela tempe rature vazdllha po visini prostorije kod poclnog grejanja sasvim je pribliZna takozvanoj idealnoj raspodeli (sa gledista komfora).22) u ce mu su: Q 1f2 a" ak llkupno razmenjena lo plo ta konve keijom i zracenjem . odnosno zi dovi prostorije dovedeni Sll na tempe raturn visu od oko lnog vazduha i oni odaju toplo ln na okolinll ko nvek cijom i zra(. Poznato je da na primer hladnc . Medutim u literatllri se mogn naci dijagrami .8. odnosno temperatllm lInutrasnjih povrs ina visu nego kod dmgih vrsla grejanja. pollove iii zidove. ukoliko ne ma veCih komada namestaja koji bi neadd:vatnim rasporedom ometali zrarenje.kog prcllslavljanja razm\..cnjem i konvdcijum pisl' : (I G . podovi.21) gde jc: ( I G. a samo oko 10 (.: zra(.r. podno grejanje i grejitnje zidnim pa nl'limil . la be le koje daju gotove vrednosti {J za razlicite te mperature T. pri cemu uslovi ugodnosti u velikom stepenll zavise ad udela odavanja toplote zracenjem.Nl A 7.380 B. Jedna od znacajnih karakt eristika panelnog grejanja je da skoro sve unlltrasnjc povrsine prost o rije imaju visu te mperatufll od okolnog vazduha.c njcm omogucava da se u s lu(.C PJ?Ol T:KJV I : INl r: POSTROlJ:. vidi sliku 7. to se gore prikaza nim na(.c'~Or T-T 1 = ('112 ·(3 ( 16.aju kumbinovanog prcnosa loplo t\.cnje m. Plafoni . Prema tome imamo: pla[onsko grejanje. clok je kod pla[onskog gn. Ovo je najvise izrazeno kod plafonskog grejanja. ra zmatranjc mnogi h slucajeva Iransporl. PANELNO GREJANJE Kod pane lnog grejanja grejnil tela ugrad e na SlI II gradcvinske clemente: plafo ne. toplo te znatno pojednostavljujc.

odnos no obczbede njil pOl reb nl: Icmpe ra lurl: vazd llh a 1I pros lo riji. a odnos ovo g uglil pre ma puno m pros to rno m lI glu .lcc njc m".1 in ai::c jc najb liZa za grejano m p la ro nll ) . Na is lraz iva njll ovog fc nomc na radili su mnogi istraz iv.)ci i pri 10 llle SC dos lo do izVt's nih rezu lta l.1 s lvarajll nscc:aj hl ~ dnoC:e. Toplol/la e/lergija dozra cc/la l'a plaJo/l.)nc la sa o ko lino m.pa/lel zal/zima polovillli povr.) p rime nlj iv ih u pra ks i. a SIO lakllcle ima uli c.lj lI god nos li nc p ro mc ni .)nj.1 S pravo m mozl: eI.mje ko nve kcijo m.pallel zal/vma celli POyriilll1 plaJo/la.11.lcaj no III icc na osccaj ugodnosti. a lakoele i /.12). cijil Ic m pc ra tura zlxJg loga rash.lzd llh a nl:s lo ni i.J va njl: Inpin lc covc k<l zraiX: nje m. ROI z lngjc pozn a l: sa povccanom srcd njom ll: m pc ra lllnJm llko lnih pnvrs ina s manjllje sc n d. Uos lalo m sm a Ira sc d a jc ni!.l...1 za cove kil.a II slnvc ugocinosl i.lS I povrs inc prozora i s po ljas nj ih zidov.il il z i el a sc lempe ra lura vazd llha 1I p ros lo rija ma ko je Sl: grcjll p.Vi:LNO U I?I·J.i'i/lc plllfolla P osm <l trajroo me dusobni oclnos jedne e lc me nl arne povrs ine tlF. a pre svcga na njl: nll glavu ( koja jc lIglavno m nezils lic:cna . povik na Ic mpera lura o ko lnih p ()v r~ in a d ilje oscbj ugodnos li i o nda k<l(1. 16.lja nil lI slovc lI godnos li . " p rcjako" z race njc top lo \(: sa pl a ro ns kog pane la dl'l uje Vl:o m a ne u godnll n a oso bu koj a sc na lazi II to j p ros lm ij i. 16.1 le mpcr. I ~ log.10. Na iSli naci n. p<l Sl: prc ma lome moze 1I od govar.::a 16. Prostorni lIgao sa le mc no m u dF I koji obuhva la ko nturll p ovdine F2 ne J.\"kog palle/a Ila zitlovc i p otl.lIlLlom V '. PA .ne J.) lura V. Z raCe nje p la fo na na Ijlldskn lcio 1I pros lnrij i grcja nn j p la ro nski m p. Pla fon ski paneli O va vrs la p<l nc lnog grcj. INJI.1 p ro i/.lju C:llj mcri pnvcCali od av. Ta cinjcni ea jl: o d z nacajil pre svcga Zil mc haniz am po kriva njil lo pl o lnih gll bilil k. A .1. i njoj p ara lrlnc p ovrSine F2 (sliJ.O I1l .1 nos i nilziv "gn:ja njc zr. <I d n sc ukllpni o scc.a. O si lll togil zna ta n deo to pill tnl: c nc rgijc dozril clIjc SL' sa pl a fon skog panda na z id ove i pod prus lo rijc (vidi s libl I().lnl' limii mozc s niz ili .::a budc : .4.1 jc Ic mpl'r<l lur. II ). 25°C 33°C b B A I' SI. bez s lcl L ' po ugocl nos l. lIprk lJS povo lj nu j IL' m pl:ral u ri o ko lnog vazd ll ha. .1 V.lzdll ha riziu los ki pnvo lj n ij. B .n azoviroo ga "ugaoni odnos" .::a bude w . Cie nc ra lno rece nt>. pOSIO zracc nje clo mini ra u razmL ' ni lop lo le p.1 z n.

I hi I ~ SI. Nije tdko uociti da u nvim pri· me rima pnvrsina 1-'2 moze prcdstavljati plafonsk i pane ~ a elemenat elF. Nije tesko uslil novili cia se de finisanjem tempe rature 1m limitira kapa eitct plafonskng p!l ncia. glovu neke osobe kojn .23 ) Ovaj ugao ni odnns prcdstnvlja bezdimcnzionalnu vclicinu prnstornog ugl" frI ( II odnosu na pun ugno) . razlika izmedu temperature plafonil i te mpera ture vazdllha II prosto riji mote biti u najveeem pe riodll grejne sezone za 40 % veeil od one dobije nc iz dijagrama.ic graficki jedno m krivom linijo m u odgovarajueem dijagramu.1. Vn:dnos t ovog ugaonog odnosa za dati primer data je jcdnim slotenim izrazolTI koji neec mo ovde eitirati.·1 CEN'{UALNOGREJANiF. Prema kriterijumll Krenka (Chre nko).12. Za ne ke dmge polozilj. Na slici 16. koji se bavio ovim istrilZ ivanjima. ZracC/ljc eicmcllta dF. s obzirom na mali broj javlja nja najnilih spo lj nih te mpe ra I ura: (16. S obzirom na kriterijume ugodnosti. lIa para/e/1I1l POl'rSill1l F z Da bi se graniee kap aeite ta plafonskog panela malo prosirile pribeglo se izvesnoj korekciji dOLvoljenc srednje te mpe ra ture pla(ona.ViE I'OSTUOi£NiA /. ra 1m je o nil sn:dnja te mperatura povrsine plafona.13..ic izluze na zrace nju pane la. .. Temperiltll . usta · novlje na jc zJvis nos t iZlTIcclu ugaonog odnosa 'P i maksimalne sn:dnje te mpe ralun: povrs im: plafo nskog panci a.24) 'e gde J Im ' temperatllra plafona • J ' pomenutom Krenkovom kriterijumu. a i b moze procilati <p. kojoj mogu neoga rni ec no vreme dn budu izlozene osobe (odnosno njihove gJave) bez ne prijatnih iii ste tnih posledie. vrecli ncka druga re lacija data dmkcijirn dijagramom iz kogo se o pe l maze procitati vrcdnost <p za poznatc os ta le ve licine.· e lem e nl a dF. posto se u litera turi mogu naei dij!l gromi iz kojih se Z!l od rcdenc vrcclnosti II . 16. Ta zavisnos t dat il .': Pl?OiEKTO I 'A . Istraz ivanjima.J li2 n Tada lr". kojim tre ba da budu po kriveni loplotni gubiei prostorije. koja smo gore pomc nuli. (J) <p = - 4n ( 16. dat a SII clva dijagramil : lev i koji daje vrednost <p za razne dirnenzije i visinu pla fo nskog pancla i dcs ni sa krivo m maksimalne dozvoljene srednje temperature panela 1m.

.. a svi ostali zidovi i pod. pa bi za konstantu zracenja plafonskog pilnela mogao da se primeni izraz 16..4 r7 . a drugo. _ :0 .c -- . u korne £t predstavlja koeficijent zracenja povrsine plafona. a mak 'f' vrednosli pl. U prostoriji grt:janoj plafonskim pilnclnm povrsina plafona razmenjllje zrace njcm loplolll sa ostalim granicnim povrsinama te proslorije.. SledeCi oznake iz poglavlja 16.. t--. . DOplIJtCl/ll temperatllra poyriil/e plujima pri sobl/o) temperatllri 200 (prCIIUI Kolmum) e Z a sillcaj prikazan nil slici 16. temperatlln: 'rt . Dalje mozemo smatrati da je povrsina panela F t znatno manja od svih ostalih granicnih povr-sina prostorije F2.2.0 I.. 1/ f~~1 o . G~O ~ ~.X dc.. I. Temperature lih oSlalih povrsina mogu bili vrlo razlicile.. Stoga se mora pribeCi odredivanju neke srednje te mperature tih povrsina.9...3.. srednje (zajednii::ke) temperature T2.25) = 0.\JL· .. a pogotovll spoljnih zidova i prozoril.8 . 'P = 0. I (i.1 0. Najzad ako koristimo izraze 16. ..~- L/ 1. I J.. velikc vrednusli odnosa 'P pripadajll vccim povrsinilma koje zrace loplolll sa tilvanice... 7 In I " OJ . vrsine lavimicc je 26..VO (i IW-J.8 O. II 24 - I] 1.. Ij. h..75. povrsina grcjne tilvilnice bila bi Ft." ~ JO..3.G 0.5 \ 1\ 1\ alb. 1~'1 NEI_ .4 0... '" ~ ~ ~ "\ 1'\ ~ \ 1. Od silicajeva razmene loplote zrilCcnjcm koji Sll matemalicki obradeni.f-.-.2 Odnash/. Toplota koju plilfonski panel odaje prostoriji Zf<lcenjem bila bi definisana izrazom 16. 1m \I °C Sf.. je zatvoreni sklop svih ostalih povrsina prostorije (vicli sliku 16. r.'i d UopSle. iz cega pruizilazi daje: t.13.. .13. Prvo.- 0 .0 " " t. tj.. 5' F:::: " t.I o "\ 0 0 ..19 i 16.9 .: u . a najveca duzvoljena le mperalma poc. obllhvaceno telo je plafonski panel.2.C c '{3(t l -t 2 ) (16.povr~... - t.)..2 1. f' ~ f-. gornji primer niljbolje odgovara sillcajll iz tacke 16. cinili bi povrsinu F 2..9 " 'c II I 28 32 3G 40 4·1 48 52 SG GO Srednja temp... 2 0 [\\ t\ \ ~ 3 / '-' . telo koje ubllhvata.20 dobicemo da je sa jedinice povrsine plafonskog panela na ostale povr-sine prostorije predata zraeenjem kolicina toplote: q.93 dobieemo vrednost konstante zracenja: .1~O.IS] ~ - - F:: .I 0. -.-.14. I 0.0 0.I r. I' valli~ne gr. 5 0 .lnelimil koji zilllzimajll manji njen den i kada je visina proslorije veta.lelo obllhvaceno drugim te lom.~O .[.- 1\ \ In ..'.5·. 4 / / /' 17 II ~ ..1\ \ 0 .. Sa £1 =£!. 20 OJ ~0 .

9 W/m~K za svc llobi cajcl1c . kilko se danas sve vise paznje poklilnja stednji ~' nL'r­ gije. . ((.f Pllmenimo da Sli i kod pudnog grcjanja.4. 'I .2. u kmpc:rallirLI [lovrsinL' panda II = 25 °C:: Cl l = 5. odnosno kroz kuje sc: sam ' prolazi Slicno plafonskim panelima.8-1 WIm. lllI ' lIgo linosti.l11.jcd : 2R °C u slambcnim i kance larijskim prostorijama 3D °C 1I izlozbcnim i slicnim halailla 32°C 1I kllpatilima i oko plivili::kih bazena 35°C 11 prostorijama u Kojima se halko borilvi.-1 1 W/111 'I" ook hi za Icmpc:ra luru I I = -10 0('.'du 25 °C i -IS °C.a uurcdivilnjc [lrc laza 10p lnlL' sa grejm: lavanicl' ko nvckcijom U [lrincipli bi " mogli kl1rislili p'JLIlali iUilz i za Uk Zil h. tcmpnal llra vazclllha 11 proslClriji grcjanoj pudnim gn::janjcm mo7.h .:recli sc: il. kuel'ieijcnl prclaza 10piolC 7raccl1 iL' 11l I. sa pro pi " nom Inplolnom zils lilom i 1I klima lskom podmt:jll slii::nom nasem) jc 10 ud 3() 0( ' .j". zbog ogranii::enja tempcrillurc povriiinc poda. :IS . Med lilim. 16.1.. .e bili nesto nila negll 1I sli t'Ill '1 pros toriji grejanoj npr. tako da nije pogodan za objekte s velikim spl'l: iri ~' nim gubicima toplo tc.odnijih vrslil grejanja.l. kapa c ilei ovakvog grejanja je limiliran. n prmlurije.H zdravs tvc ni p rob lemi kud osulJa koje pos le du7." olinosc sc na prosillrijc ullbieajenc unlilrasnje visine do :I Ill.It.cg burilvka u prostoriji Sil ViSll koll lcmpenltllfllll1 poda izadll na hlad a n z imski dan.!tl) Primcra riloi UZmil1111 da jc: sn:onj<l h:mpc:ralufil oslalih povrs ina = 19 0('.K. cajevc pla[unskog grcja nj. Imajl1Ci u vidu obe cinjenicc. 'l 0 c.0. O no je sasvim prihvatljvu i za nase klimatske us!ove.l fiwnlalnll povrs inll .'. ovakvo grejanje nalazi sve veeu priml'ntl.. za sve one ubjekle u Kojima ~11 [lostova ni savre illeni propisi 0 toplotnoj Zilslili zgrada. zahvaljujllci zr<1a:nju podnog pancia.(I(.lime lI stannvlj e nu je cia se pojavljlljll ogn:d" . radijatorima. pl ai'o ll : n ko lnc pov rs ine na ncstn visoj Icmpc:raluri. Sli milk silllainc l-: mpe r<ilurL' poda za pudno grejanje i date kilko sIcdi: 25 °C u radnilll prusiorijailla 11 Kojima 5C boravi duze vreme uglavnum sl". Na OsnOVll tih iskustava lillli l ir. pa Sll i zgradc bolje lop lotnCl izolovane. Uob ii::aje ne Il:m[le rillllrc povrs ine plaronil kod pl. Tcmperatura povrsim: POd il diktirana je higijcnskim u510vima. mc:dutim zanil11lji \il) I' diljC i u proslnrijama zn a tno \ieee unulras nje visinc (na primer u crkvamil) mc: rl' nj':fl1 l1 slanovljena slicna povuljna raspodela temperature vilzdllha kod podnog grl'jdl1 i. = 5. [l" l'l mn dobili oa jl' Zil nd. jc:r nbezbl' dujc: skorn idcillnll raspodclli lempera tllrc vilzdl1ha po .:og gn:janja \. i'. Podni paneli Plldnn grcjanjc s pada 1I red niljpog. lj.ll'ons\. KriIlISC) jc me rnjc m d os ao On rczull<11 :I: (1 k = 0. a da osecaj ugudnusli ne bude namsen. D ij agrami raspodelc IClllperalure vazduha po visini prikazani na sli. Mcdlllim Knili/ ' (I.. lIslovima la~li ll' nugll od prc lcranog zagrcvanja.:od prnslorija "normalnc" visinc od oko 3 m. .2 -. bda Sll u pitanju 1I . NajeeSce (\. N.

.3.yJ/o.obicnll nctc hni ckc priroclc zbog kojih sc ta druga vrs ta grcjanj a nl: moze prilllc niti (jcdan o d prime ra j c grt jnnje zil tvor. lj sa pla fonskim i po dnim pa ne lilll<l.·' . pa ni tcmrcrnturn njihovc povrsine nijt: slrogo limitir..0 W/m"K.. Odaval/je loplole zidl/og paneta . Nczamcn ljivi SlI 1I r rnstn rima ()kn p li vat:k ih bazena.4. U kratk o njihova primc nil Ilijc prois tl:k la iz za hlcva Z<1 povcea njc tn ud o bnos ti .n .. vec iz ne kih dru g ih r<1z loga . 1I principu jc povo ljnijc plafonsko grcja njc o d podnog.. 1n pi tanja ko mfora . u kn jima ima dust.ti grcj<tnja ( npr.1 krupnog n aml's taja i tcp iha. Ovi pilne li niljccSec zil uz imil. . Zidni paneli Z idni r a ne li najccScc St koris le b o zallle n<t nckoj drugnj vr!.tza torlole zraccnjem na lazi 1I gra nicama od ~ .jll muzcjima . riltli jatorsko m greja nju ).trilpCI). bez names tajil. R az log leZ i u cinjc ni ci s to jc izvod t nj c po dnog grcja nja jed nos tavnije i jeftinije od pla fo nskog. 400 W m2 300 ~ -'" to: ~ xn . pa jc glavni za ht ('v d<1 pokriju toplllin c guhilkc pros to rijc. zbog toga s In namcS taj rcml·ti zraccnjc pod a prc ma zid ov ima i p\. os im il ko za III nc pos tojc neki drugi ra z loz i izv. kad a posloje ncki rilzlozi .. 16.8 W/mLI( knd uo bicaje nih komfornih instalaci ja. PANELNO r. zna cajno Zit oseca njc ugod nos li.1ronll . Ie sc mnogi invl:s ti tori o dlu cuju za jet'tinijll varijanlu .2 dn 4. a s to jt:. a wo ma ndgnvaril.a rrostorije 1I Kojima je Cl'() pod s lnbod nn.ju Illanji den nc kog zida ( rtl:imo prnzors ki r. Mcdlltim svcd oci smo d a sc i u takv im obj e ktima Vl:ll llla ccs to lIgraduju po dni panl: li . !>O to: '-' to: '" > C':l 0C -0 0 100 ~ !- - 030 40 50 60 70 80 DC 90 Srednja temperatura grejne vade tH SI. ~ > o 0 00 ~ ~ 011) 200 '0' . rnsc bno rrav()s lnv nim. 16.14. pa i uz izvcslan us lrb kOIll [oru. dok St kod iSlih tnkvih ins\<t lncija knl:ficijc nl prL'l. 5 do 10.m il ka o !ito jc In s !ttl'. bko jc vee o hjas njc no.\ kih cc lij<t).185 Konvl:kc ij a kod podno g grcja nja jc z natna . s ta ni cnim i s li cnim h()lov im a i crkv(l ma. /(ocficijcnt konvcklivnog prdilza IOr lo le krcec sc u gra nicamn ad :1. U rosillv nim proslOrij1lma i s tanov ima. Podni pa nc li niljrogodniji su /.mCl.

nju te mpe ra tum grejnog sreds tva (vode 11 cevima). D ijagra m se od nosi na zidni pane l od cevi precnik a ]/2".~. U be to nsku ploell lIkupne debljine ( '1 + d + /J I ugradene su ecvi spnljasnic t: precnika d. ra 5poljasnje povrsine ube toniranih cevi izno5i I f f. sa ubl'1 o niranim l·l·' virna.386 B.. va is pad cevi kad pod nog pane!.f I'JlOJf:JCll) 1~ I NJ r:.ne.1 iznosi /J. it z iclje od o peke debljinc 36 em.1i . a unutrasnja 20 D C.1 / . C3.5. "I.me!. iii itiso n. a moze se II Qcili da Sli i osla la obe leZavanja <lnalogn<l o nim. a toplotna izo[acija prema potrebi ( tj. karakteristika izolaeije MJ.·I CENTf{.~ Ll Ll " SI. Treba uocili obcJdavanja za ICI11 . Na slici 16."2 .1 111 ' greje ( na primer ilko je gClf!': lavan). Ukupna dcbljinil svi h slojeva iznad n 'vi kod pl d fo nskog pa nela je b. I .NU G /iEJ. [spod grejne ploee pod nog pandl obavezno se na lazi hidroizo lacija . iii pa r. pribtzan je prcse k jednog tipicnog podnog pane la Sit ubt: to ninlni lll eevima. a sasloji se iz slojeva ild .15. PANEL KAO GREJNO TELO I NJEGOV PRORACUN Na sl ici 16. ako se do nj" prostorija ne greje) i sve to Id i na belonskoj konstmkciji. podni paneL Na t(lj na cin mozemo da ko rislimo iste matematicke izraze za prora ('ull i jed nih i drugih panela. Ukupna debljina svih slojc. ket. TodotrJ".-. (zn ad grcjm: plo<\: plafonskog pa ne!.' r . 16.75 m 21 0w.a odrediv<lnil' kapitciteta . 1~ ..~.&. Sa gorlljl 51rane belonske pillee pod nog pane la nalaze se pokrivaei: kcraillicke plocice. data jc sk ica jed nog zid nog pa nela sa dijagramom 7. Presek kroz tipski podlli pallel . debljine ('2.15 DC. koeficijcnle preJaza loplole na njima. 16.= 0. I'OS7ROJh\JA Z. sto se iSlovre meno smatra i Z1I srl'l l.1 moZe dn se nade sloj lo plolne izolilcije ako Sl' go rnja proslorij. ako je spo li<l~ ni" te mpefiltura .\'JE Na sli ci 1 6 .. 16. iii lino lcum. Tcmpenlili . prikazan je presek kroz jedan plafonski r. tp u . Sa do nje slrane obicno se na[az i sloj ma lte ra dcbljine C2. na mcdusobnom osnam rastojanju I. 15. kao i lempl" ra lme vazd uha 1I go rnjoj i cl o njoj prosto riji. itd. Ova pilleil sa ugrade nilll CCVillld predstavlja u najuzem smislu reei grcjno te lo inst il lacije pane lnng grejanja. ild .J. pe rature go rnje i donje povrsi.___ tH .

I NJF: 387 Ta aniea SI. O va pOlk zilv isi od toplo tnih i ko nst ruktivnih osobina samog p a neia (raclInajuci ce lu mcu uspra tnu ko ns trll kcij u).17. Prcsek kroz tipski plafollski pallel Oa bi se odredila ko licina toplo te koju od ilje jeua n pil Ot:1 mo ra se poznava ti te mpe riltura povrsinc pa nela . za povrsinu tava nicc i I" za povrsinu pod a. Na slici 16. od nosno plafo na. Kriva temperatllre povrSinc pal/eta . 16. R azu mljivo je d a sc u praktienc pro raeune ne moze uvoditi ova ko komplikova na raspode la te mpe ra ture povrSine pane lil.D SI. . 16..1 6. tl' mpcm tll rc grcjne vode i uslova prelaza to plo te na pov rsinama pod a. J as no je da zbog samc konstrukcijc pil l1l:la (ube to niranc ccvi kao lo ka lni izvori to plot e u rc lativno ta nkoj be to nskoj ploei) te mpe ra tura pov rs inc ne moze biti uniformna po cciom pa ne lu. prikaza n je ka rakt e risti can raspon::d te mp e rature povrsine pilne la . pa se pribegava til kozvanoj sre dnjoj te mpe ra turi povrsinc : I. Pod 1--Platon u I . t 7.16 PA I\'£IAO G NFJ.

~taplI .konv.2'») te I ~ef . Na ime. a na jcdnn m njegnvo m kraju d ovodi mu se koli cina lo plo te q. te mpera ture t L ko li t-inu to plOlC q ko w LI Z koeficije nt prdaza lo plo le a .il mnogo je dnns lav n ije pri merc p rovodc nj a to plo te tesko na laze ma te mat icka reSl'njil poglld na za lc hni cku prakslI. s to se rczu lta ti proraclIna lIglavnnm do bro slazu sa pra kso m.Todoro . o. Provodclljc lop/ol. Poz na to je da se i I.\ F q. a najvaznija muje osn bina. ne mc nja duz cevi).=l t + IgII (mil ) ( mil 'W-' t ) ( J6. Na ovn m mes tu izlozice mo rezlIlt a lc jednog me tod a. Po laz na ta cka ovog me lod a je mode l jednog stapa (otud a naz iv " Ieo rij a sta pil ") kome se 11<1 je d no m krajll dovodi to plo ta (s lika L 6. ounos no grcjne vodc .PROJEKfO JlA NJE POSTlWnNJA ZA CENTRAL NOG REJANJI.c ' i I \ It L . 18. Pre ko d rll gog kraja sta pa odla zi nc b ko licina toplo le qe' Toplo lna provod ljivos t sta pa je A. zbog slozc nosti samog pa nela . to i d a lje os taje tivnd imcnz io na lni p roble m p ros tiranja lo plo le sa singllia rnim prsle nas lilll izvo rima to plo te (a bin bi i tro dimc nz io na lni .' P rak licno od rcuiva nje ca k i srednje te mp cra lu n : pov rs inc pa nela os taje i d a ljl' sloze no .. 2~) a s rednjl1 tc mpcnlllll<t s ili pa d nta jl: izrazo m: 1". Ovaj me tod sc vee vise dccenija ko risti za praktica n m Clin. S loga se u lile ra luri mngu naCi po ku saji mnngih aul onl koji S\I SC. prese b F i obima U. sa manje iii vise srecc.? II .2 7) = ~ au AF ( I G . UI. ). uz sva logic na plljeunos lavlje nj a. kad a ne bismo lIsvojili p rc tpos lavku dil se te mpe ra tur a ccvi . vredi iz raz za ko licinu loplo te koja se o d aje sa povrs ine st a pil os o lin i: Q = J. Z'I <lvaj s lll ('a j. Ko llma r).i{. Sa svoje bocne povrs ine stap od aje o ko lno m V<l Zdlli1l1. F m (t wgde jc: 111 IJ IgII (m II ) ( 16. lrlldili d a pronadu jedn osla va n. kada jc q" = 0. a koji je za prakticnu prime nu raz rad io Ko L nli lr (A. Sla p je dllz inc II . oel loplo lnog izvo ra cija je te mpe rat ura Iw. a dovo lj no tacil il me tod p ror:lclIna pa nela . Cl :.a SI. poznatog 1I litc ra turi pod nil· z ivo m "te orij il stapa" (S labtheorie). 16.388 B.

) + u cemu su: 17 = IgII -2- (m-/) mi 2 (16. oel nos no kc . U ko lik o zamislimo (posmatrajuCi sliku J6.27.35) . za koji jc takoele vn:de izrazi 16..) (J 6.: se hipnbo lil:ka funk cija. ka ko je vee rece no.)] (16.)] (1 6. pa umes lo a figurisu koefi cije nti prolaza to plote kh .. ) . u skl<tdu sa ozn<tkama na slibma 16.33) (16. il Alii i A d odgovariljuei kodicije nti toplo tne provo tlljivos ti materijala .. oclnosno C.z<t srednju te mpc raturu plafo na ispocl podnog panc lil: I.2R i 16. i 16.)+ K c (1 -1/) (I" -I.I R.-1. Osnov na ieleja za primcnu mat..+2:-' A all J 1 h.16 PA N lol . pogntovu danas. b. a sledcci n<t pred n<tvcdcnu itlcju 0 fiktivnom re bru iz medu ube lonira nih cevi t1 0bijaju se sledece rel<tcijc: .ma ti l:k i poz nalog slu caja s tapa .'7) (I. od nos no reb ra . 16.30) gde su b.15. odnos no dru goj povrsini. p rolazcCi pre thodno kroz slojevc cvrstog m<tlerijala. 1 ( 16.29. Imislj e nog rebra u panelu smal ra se cia loplota sa njegovc riktivne povrs inc prdazi na vazduh ispoel. nil proral:u n srcd njc te mpera ture povrsine panela s<ts toj i sc u tome da se u betonskoj ploci izmedu e1ve suseel ne cevi zamisli jed<tn par rcb<tra c!t'bljinc d koji se jednim svojim kraje m oslanjaju na toplotni izvor . K c (1-'7) (I" -I. Polazeci od poznatih rc laeija za stap.32) . odnosno rcbro.. a drugim se mctlllsobno slI l:e lj ava ju (s rafirana povrsina na slici 16.).) da Sll dimenzije stapa u pravcu upravno m na ravan crt da zmllno Yeee u odnosu na njegovll debljinu imaec mo slul:<tj rcbra . = I" + k" a" [17 (lfl -1... ne moze sma trati slIvise komplikovanim. odnos no izn<td me dusprillne ploce.za srcdnju tc mpcraturu povrsi nc podnog panc\a: k Ip = I.) k(. slim sto jc sada f' = /0 i {} =:: 21. 15.+_ c ac [1/ (I" -I.(l-I/) (/. 16. Ind e ksi b i C Ollnosc sc na slojevc prema jcdnoj.grejnu cev.34) . Koeficijenti su de finisa ni pozn<tlim izrilzima : I..I. otlnos no e1ebljina rebr(t . Kod Z..3 1) . . Duzina rc bra jc za polovinll prccnika ccvi m<tnja od po lovine os nog rastoj<tnja ccvi. ali tn S~' . 16.)-K.za odavanje toplote plil[onil is pod podnog p<tnc la po jedinici povrs ine: Cfl = kb 17 (Iff -I.kc K" (1.NO G Uf:JA NfJ:: U ovom iz raZll pojavljuj. i 16. Ovi koeficijc nli obuhvalaju prol<tz toplole od fiktivne povrsine rcbra do o kolnog v<tzduha is pod pl<tfona. \ 8. to plo ta s<t povrs ine rcb ra prc laz i na okolni vazduh li Z koefieijent pre laza lo plo te a .za odavilnjc toplot e podnog panc\a po jedinici povrsine q I' = kc '/ (I" . .. Prcma slici 16. oelnosno iznad pod <t.. 17. dcb ljinc sllljeva II skladll sa oznaka ma na s likama '16. KII = . gele sui i c) sirin a.I.

16.TO I ~4 Jlo · I'OSTROlr:. Stoga se 1I litenlturi .. bice I.lk('. a i 1I rllblikacijamn nckih proizvudaca (na primer pruizvodai::n bakarnih iIi policlilcnskih cevi za panl'lnu grejilnjl") mogu naci dijagrami pomocll kojih ~l' moze hr/.02 m" K/W. it d. lzrazi 16. ~ I" .:17) Sva o~ti1la obe lc7..oj strani definisc pokrivac pancla (keramickc plocice. 1 'r::STK Il V() G RFJA N1/-. Rilwmljivo da jcdan takav dijagram mozc vaziti sarno za jcdan odrnkn tip panela .. (16.: t.iji. a odnusi se na podni panel cije Sll ka raklerislikl. odgovanl pllkrivacu: leraco dcblji ne 20 mm. Prl"cnik cl'vi i osoo rastojanje cevi za koje tlijagram vazi dati Sll 1I potplSlI.]6) m= k" + kr AIJ d ( 16. U izrazu 16. " is pod bctllnskc ploce jt: tUpkl! na izolacija 30 do 50 mm i betonska konst mkcija tIl'bIjinc :: 150 mm. od potrebnog specificoog optcrecenja panela (koie sc razumljivll ndrcdlljc nil osnovu toplutnih gubitakn prostorijc) . Familija kosih pravih na desr. I. pil bi lrebalo imati pri ruci i takav dijagram.34 vllze za slllciljevc kada SlI templ'fatllrc vazdllhil 1I proslorija rna iznad i ispod panda razlicit e. Ncposredno koriscenje gornjih izraza za proraclInavanje panelnog grejilnja.31 do 16. 19. Tn:ba jllS naglasiti da je u go rnjim izrazima koriscello jns jedno pojedllllstavljenje: duz illa fiktivnog rebra umesto (I-{f)fl.ll doci do trah' nih vrednusli. Zil danasnja slwillilnja ipak je slIvise zametno.V1A . . Ovaj dijagram je rauen nil lls novll napn:d opisanih maternal ickih relacija. TudOlYJI'ic' I'ROlr::J. lj. Prcsek sa prvom kusom prilvom uaje vrednosti sretlnje lempe ralure poda. Ustvari lreba ras polagali jedi1im komple tom oval-:vih dijagrama d ~ bi se oni mogli u punoj meri koristili za izradu projekla. Ukoliko SlI ove te mpera lure jednakc.I" = O. op e t u zJvisnosti od tempe rature vazdllha u prosloriji. parh. s to mcd lllim nema nck i bi!all lIticaj na laellus l n:zultilta .·.) i 10 prckll vred nosli loplotnog . Primer jeunog takvog dijagrama dat je na slici 16. pa se gornji izraz i znat 00 pojed nostavljlljll. .15. kojc sc citilju 1I gornjcm tl e ll! tlijagramil (date za nekoliko stantlddnih lemperatura vazdllha u prostoriji).300 II. racunata je [fl. olpllra pllkrivilca. na primer prilikom izradc projekta. uz kori. Tako na primer pra va za vrcdnnst toplot nllg ulpllra R = 0. To zllaci elil jc 1I millematil:kom muddu grejna cev red ukovana nil tanku (bez c1imenzija) ver tikalnu ploclI visilll: d. l'olazi sc otl leve oruinatt:.CiViinja prema slid 16.. Za neke drukcije brakterislikc ovog panela (na primer dmgi precnik i dmgo osno rastojanjc cevi) dij :>gram 6:: bili nes to drl. bakarne cevi SlI ugradeoc na ullbini ud 30 mm (rilclInatu do gornje iviec cevi). Isti uvi izrazi mugu sc prime niti i za pruraclIn pla[onskog grcjanja.: i dimenzije osnovoih vc!icina ucfinisanc: bctomkil ploCa je debljim: 70 mm.: bnu lempe rall! ru grejne vode. tj. Presek sa lldgovilrajucom pravom iz ovog snopa daje potn.:17 A s preustavlja klleficijl'nt provodljivosri materijala izmed u ubetoniraoih ccvi .~Cclljl· odgova raju cih oznaka prema slid 16.

. :' ~ r ~ ..+ I· '+ . :1": - ~ > 0 }O ~ .o ss :. Iv Qo .. }7 :. ~ c " I .' " IT'-:"!' IXL I ' .A TURA VODE I.:.:.<: . '.rJ 19 I I I I J JO)5 19 I JO I 10 JI I JJ J5 J1 I I I . . .I Ir 11 11 19 1 JO JI JJJJ I I I 1 I IS 15 I ) 7 19 " I ! ! I 16 1_ so H 60 '.. ' .. ''. H JS I t 40 fIJ . i+ ~ .. '" "" ~ . -.. II..: <: . I I 1J )( J1 ) 9 I I 16 11 14 19 Xl J I I/).. . .. 0 z r-' ~.>- ~ f--. i+ .. ! < 15 JJ }S 11 IS . 't -or ::. . c... . - }O <:> :.... l '.I ! I . I t :. rl' :1 -' ¢. • . '-+--I- R:O...J..' I" f I I J[ -~ . \ L: • --- II 0 0 fO ~ :-:-: 1.~ I < ~.~ O c: I I jll I ~.' H":' " -C' -" . . -5 :i . is a " . ?.. I I -~ a I " . " 7 _· H· ! . ..::.· ("C) }.~ JI 10 I lCMPERA TIJRA PODA I.. I"C) 11 JJ 1l 15 loS I I I I 11 1 JD 11 U r I c iTi 3: ?O m "'''' 0 . t !} ~ (). I .<)'" '0 I I f1 " ~ H t ~~ SO H 60 U I I Ii J)}( =15 I I I 15 U." SO Iv "t 8 t- ~ m .. i ' 1 -1 "" . n I )0 ! ~~ I )5 I ! 18 t I I ! I I I 1/ I 11 I ' 5 I so H I ~:i '" = Ii 0 c: 18 20 I 6S I "':xl :::> 2} ~ . ~~ . 'C .oa -." '" 0 _ .'' f+ t . -~ ..O] ~ -0 R:OOS R=O. ..' rl...s .. " I I ~ L .. ' .c: rrl SREDNJA TEMPER. J.07 ' 0 ' ~ i 2.. . ~ > .. f '0 ~ . . r-+ -j.- U' J -z: ~ -+ . · R= 0. . . :l: ~ ._.(. • •v.. t- 5. I . It .1 _ I ' _[ 1 . .. 4..: ~ . " . lj"..... 11 .10 •• ..: -... mIX .-~ _ 4=F . I )5.: ... r' . 1 l' 1 . ' I.. . 1 .~ · ::::rr~ ' I '. tTl rr (0 R:QOO R:O." 90 C) ~ . ·L II t: }' " .c H r-. ... . r l l l l l.. 'l:! "' .:s ! 20 I I --L ! L u 10 !S t [ I I I [ so ss t.

\ .1 inercija. kao sto jt. U nedostatke panelnog grejanja ubrajamo i einjenicu da se ova instalacija tn Ll r . ukoL· ko su te promene brze." strane prisutnih osoba je manje. prosecne te mperature okolnih povrsina. pa i zidove moze se u Ietnjem p. Os im toga aka su paneli rasporedeni po celom plafonu. sa panelnim grcja nje m nije mogucno adek.c PROJEKTOVA . vode ka smanjenjll ukupnih troskova izvodenja. c' smetaju" . To znaci da jc Il'. Inace Sll troskovi izvodenja panelnog grejanja visi ncgo Z:I druge instalacije (recimo radijatorskog) grejanja. PREDNOSTI I MANE PANELNOG GREJANJA Vee je receno d a je kod najecsCe primenjivanih pane lnih grejanja .I.\ rl t bliska idea lnoj.6. a " ~vako m slucaju gubici toplo te su neS to manji. drugim rccimn . Zahvaljujuci niskim temperaturama grejnih povrsina (niZim nego na grejnim t. kao sto su topl\'\ e pumpe.:.392 B..t cesto izvoditi sinhronizovano sa gradevinskim radovima. r me rati zidne pregrade. odrZavanje cistoce je Iakse. odnosno p'" mogucno je u zgrad ama kanr:ela riskog iii slienog tipa. na primer radijatorima). riodll propust. kroz cevi ugradene u plafo ne.(If. pa i geotermalna energija. Kako panelno grejanjc radi sa relativno niskim temperaturama. Zbog toga je mogucno sniziti te mpera tu! vazduha u prostoriji. bez potre be da se interve nik na instalaciji grejanja.Todorov.. 'I'J£POSTROJ£NJA ZA C£NTRALNOGRElANJ£ 16. vrsta grejanja u higijenskom poglcdu veoma povoljna : vazduh za disanje je Ci. Preciznije re eeno. " rna druge vrste. sto pruia zn 1l'~ . podnog .raspode la tempe rature vazduha po visini prostorije veoma povoljna . . to je i tempera lll ra grejne vode nih nego kod drugi h vrs ta grejanja i najccSce iznosi oko 40 do :. 1"'. Ni. slubodu urede nju e nterije ra: grejna tela ne zauzimaju prostor. na njima nema intenzivne konvekcije. koja smanjuje mogucnost regulisanja. primena polietilenskih i polipropilenskih cevi u podnom grejanju. podove. tempe ratura vazd uh a II prostoriji smatra se povoljnijom 1I higijenskom poglcdu . so la rn a. sto u nekim slueajevima mo· ze da pOSkllpi izvodenje. tako j zbog "l'. G lavna za merk a koja se moze dati p ~lne lnom grejanju je dosla velika topI. Takode dobrim uskladivanjem ma~jnskih j arhitektonsko-gradevinskih projekata mogu se postiCi znatna pojeftinjenja. kako zbog zracenja samog p anela. R 1 zlImljivo da se 1I takvim slucajevima mora paziti da temperatura povrSine plafop 1 poda iIi zid a nigde ne side ispod taeke rose za us love koji vladaju u prostoriji. od nosno povecati odava nje toplote od ljudi konvckcijom.plafo ns}. ukoEko se ukaZe potreba. Neke nove tehnologije.-valno pratiti promene spoljaSnjih i unutra~njjh uslova. pa mok mo govoriti 0 izves noj II ~l~' dl energlJe.iti ras hlade na voda i time omoguCiti i Ietnje hJadenje prostorijc. . Prostorije grejane panelnim grejanjem nemaju vidna grejna tela. SIO je znacajna prednost u odnosu na neke druge VISle grejanja.0 O( To pruZa mogucnost koriseenja alternativnih izvora energijc. lil1. nema ni intenzivnijeg pokretanja ni kruzenja prasine po ptostoriji. Najzad . U pogledll lIsiova ugodnos ti kod panelnog grejanja odava nje toplo te zraecnjcm .

Zalim se cela konslrukcija. zmijc sa prikljlli:cima i na kraju gradcvinci daju konai:ni oblik pane lu . Drugi nacin posl3vljanja pla fonskog pane".21. Na objcktll sc 1I principll prvo uracli grad evinska pod loga za pa nel.7. Jcdan o d na i::i na poslav ljanja plaro nskog pane la je prikazan na s lici 16.wvano sa .20. a zavrsava sc na gradilis tu objckta. Izvodenje plafonskih panela Konslrukcija plilronskllg pa ne/a mora bili prosludiranil i prccLZ lrana . Prilikom nabaeivanja malte ra od pnsehnog jc znacaja da mailer pr:one dobra lIZ Ct:vi sa svih strana.iulanog tkiva..16 1~4 /VELNO GNFJANJE 303 16. ispravnml lIJ1l1lrasnjeg swt log profila) . ~J----l k-L. 1I je d no m pOleZll ..20. Medlilim.t. izo la cija. Pre posled':jl'g sloja mallt:rll paslavljll se rabie mreza (6).7. masinskc i gra tl evinsk e. Maller je od kre ca i cemenla sa dodalkom . Tom prilikom se izvrse i pOlre bnc prove re (hladni vodeni prilisak. IZVOf)ENJE PANELNOG GREJANJA Posln jc pilnc l simbillZil masinskih i g radcvi nskih c le me n"la. Ukllpna debljina malle ra (J ) z<ljedno sa cevima ob. Prnjcklom mora bili tlcfi nisa na graelcvinskii ko nslruk cija 11 koju cc biti lI grad e n panel. pos tojc i slllcajevi bela sc i graclcvinski i masinski radllvi obavljajll sinhronizovann. zali m d o lazc masinci koji pos lav ljaju ccvm. 10 je i njcgovo izvodcnjc bidisciplinarno.los pri projcklovanju.a. S obzirom na spccificne probk:me ves anja cev nih ·I.mija . prikazan je na ~liLi 16. koja proizilaz i iz loplolnog prorai:una. Posle toga oclozdo se nabacuje maher I ' vise slojc . poi:injc pri izratli projc kala . kao i ko nfigura cija cevovoda. koja jc najceS'. O"de se meduspratna konstrukcija (sa ugrad e mm slIpiJim blokovima) izvodi sinhron.c od profilnog gvol. f'lliJollski pallel ispod medllspralllc kOllslmkcije Na noseeu konslrllkcijll (5)... za 10 vee predvide nih vesa ljki. monlira se cev na zmija (4) pre ma masinskom projLklU. Koordinacija iz mcd u dve s truk c .no iznosi oko 70 mm. dimc nzijc panda .1.~ 2 3 ~il~~=i 3 Sf. 16.. zajcdno sa ccvima podi gnL' (uz prethodno pos tavljanje izoladje (2) na mesl o) i prievrsti za medllspralnu konslrllLiju pomoclI. dok je jos na po du . 16. Meduspralna bClonska rellrasta konslruk cija (I) je lIradcna pre lhodno i na njoj Sli obczbcclcne vdaljkc za vcSani e konstmkcijc koja nos i CCVl1l1 zmijll.da.

Noseca kOllstrukeija ad projilllog gvaida 6.21.L.. . 2.WI pl~ronskim n. . na postavljanju arma ture od bctollskog gvnzda i bctoni[(lnjc mo r<lju izvuti ili si ni1ronizovano.mlllllllcdllspralllli kOll.22.Grejlla cev. Lamelasli plaJolIski pallei 1.. J.S lojcvi poda. 5. .VJ J: I'OS TT~OJ E.I 'lmkcijll I.\'ki pallcl illiegri. Na Il\lrizo ntalnu donju llpla tll pl " l"o n<l Pllst"vlja sc neuphnli nd mrc7. 2..Vdaljkc ad projilllog gvozda 7 I 1----- I '----"-'.A/lllllillijlllllSka lamela. hidmiwl'lcija.a. 6.YJ. II. trukriju.Medllspratl lll kolt.: naknad'll )._~ _ . 1'laJol/. Ovaj Ililcin obczlx:tiujc idcalnu intcgraciju plafonskog pancla u I11ctluspr~tnu klll1 \ . slojevi poda i maltcrisanjc plafona ratle Sl.tiijc bdullOI11. 7. 7 . 4.JIla jzo lacija. 16. Tot/ore ". 5.J________________ =----"-'f'+JL-----' 5 51. .1 : 11'. \·tmkeija .Rabie mrel.. . .Maltcl'. dovl'sav. 16.da i bc tollira preos ta la meduspratna kUllstrukcijn .CCl'Ila ZlIIija. poSIO Sl. . . l11atura oel bc tllllskug gVll/.: Jo nskog gvozda. . 10.a lld 11l..MalLer.I1idroizolaeija . a li za ht cva dnblll nrga nizaciju rada na gradilistu . I 7_1 C/·:. . L C SI.Rejlck1l1jllf:a ailllllillijlllllskaJo/ija. l11ija (uz we obavcznc PrtlVl: re ).Top/oilla izolaeija.·I · YJ I:: pandom. . J I .: radnvi na U:Vllll j zllliji. .. 9.' I'I?OJ£KI O J ·~ I. 4.YT/( 1LNO G RI::I. 3.4'I"-'L.I'a rabic IIIrezolll . Posle toga postavljaju sc suplji blokuvi. Toph . pa Sl ' sve to /.Beloll. 11(1 kuju se mo nt ira cev n<l I.. ..

PANELNO GREJ! INJ£ Jf)5 Lamclas ti plafo nsk i pane l jc varij.mta pla[onskog grejanja koja ima Zil cilj d a u iz vcsnoj mcri smanji to plo tnu inercija ove vrst e greja nja.25.i ...e:. prikaza n na slici 16. 000 0 0 c c=-. . Lam.lSI 0r. Oblik same lame le mozt: ':: . prikazano je jed no rde nje lar. Na sli ci 16. pla fonskog pa ncia. Na sli ci 16.24.Grejlla 3_ . .. koja sa donje strane ima toplotnu izola- .-:. 16. ~. ~ i u kojoj meri je lvakvim rese njima smanje na top lo tna inercija ? Ia[ons!./6. slika 16.l pla(on.I na cinll vezivanja sa mal1 ero m. Grejne cevi (4) okace ne Sll na medllspra tnll kon~tmkciju (I).7 .22. SI. Mode li ovih lamc!astih pla[onskih pane la uglavno m SII definisani patenlima pnjcdi nih proizvodaca. prikazano jc nckolikn ka rak tcris ticnih oblika lamc la. obicno ad aIUJlI111ijum~ kog li ma. . Lamclasli plaJolIski pallel bez maliera 1.Allllnillijlllnska lame/a_ 2.::1c mogu da budu ra ll ne iii talasas le.. ccvi prievrste lamcle.. koje brl. \.:li jc neosporno cia je ras pocle la te mpera ture pia ro na ravnomc rnija. sa slobodnim grejnim cevi ma u prostom dllplog plafo na.- 60cm ~ I 3 CCV. . '.Izolacija. a °0 0 °0 0 °0° °0° °0° °0° 00 0 ° ° : 0°0 .n:!~ l e~a sa do njc stram:. °0° 0 '0 0 0°8 1°°° °0° 00 0 0° 000 °0° 0 0 0 ' °0° ° 00° 00 b ° 00 0 o~o .:.1 bude raz li cil.23. lzgled trekih palclIlirallih lame/a Postojc i re~L [ :j. takode pate nt irani. a izmedu scoe se razlikuju II naci nu pricvrsciva nja lamelc za lXV i Z.1 c: 1 '1 d e a ~Ii 2 ~ • "I. panela.O odvode toplotu od ccvi. . Princip je da se na grej m. :'vrnenimo jos jedan tip plafonskog grejanja. . 0°0 000 000 00 0°0 0°0 0°0 a 0 0 . u vclicini i ob liku iame la.. :n.2·t Ne maze se sa sigmnoscu r .

..15. . . . ...) ugraduje armaturna mreza od betonskog gvozda i to pri vrhu tog sloja. . ... Zatim se nanosi prvi sloj betona u de bljini b l (vidi sliku 16.\: :. iii pare niskog pritiskil ... ". :... . vodeCi racuna da ccvi budu dobro obllhvaeene sa svih strana. ... .. . Ta ploca us[v<lri prc ts[avlja g n~jni plafan .... : : : :::\~~. . .. .2.... 0'.: : : < ~ ..:.":"~' .. '.. .. · · .. ...~.. 1 4 5 ..' . '" ....15... .-: .... " ... . .' :: ...... a mogucno jc ko riscenje grcjnL' vode te mpe rature <J()!70 °C.'. posla se panel p051nvlja sa gornje strane meduspratne konstrukcije. ' . '..~."':' .. . Neki put se u sloj betona b l (slika 16... .. Na betonsku plocu (meduspratnu konst rukciju) postavlja se toplotna izolacijil (prema masinskom projektu...~. lIZ samu grejnu zmiju. .. Montaza ovakvog sist e ma je jed nostavnij <l nego panda sa ube toniranim ecvim<l. . ' .::~ '. . ... '. Ovakvo reSenje je neophodno ako se grejna zmija pravi od cevi od polipropilena ili polietilena (pa i onda kada Sll upotrebljenc meke bilkarne cevi). . .. To<irm)l'ii PIIOJEkT O I :·1ME I'OSTROJC. plaslike iIi me tala . ....~:"":"' ... '. a preko nje polivinilska folija koja ima za cilj da zastili izolaciju od prodiranja vlage prilikom nanosenja prvog sloja belona.. ... ...... Sl... . '... :.. '. " .. ' '. . ' '..396 ll. ... odnosno na mnovu toplotnog proracllna). . " . Najzad 5e ccvna zmija zaliva betonom sve do projeklovane debljinc grejne plocc...... . '..: ~ .. ...:.':'\:~ . .. .. ..... Izvodenje podnih panela Ugradnja pod nih panela jednostavnija je od plafonskih..<.. ~'.. . .. . '. .1 cve nill alnc nakn adne int c rve ncijc iii rckonstruk cijc Sli la ko izvadlj ive..vJA ZA CENTR-JLNO G J?EJANJE ciju (2) prcsvu ee nu rdkkluju cllm a luminijum'iko m rnlijo m (3). . '.. ' .::\ . '.. . ... :. po laZe se cevna zmija. ... . " . : . .._- '.. " . .).' ' ..~-. ': ..'. . ..: . .. '.. . J 6.. " .. T o plo tn il ine reija je znil tno s manje na .. ..... . ... . ..~ . jer se te cevi moraju fiksirati vezivanjem za ar- .. Plq[onski panel sa slobodllim grejnim cevima 16. Kada beton tek toliko oevrsne da sc po njemu moze hodati.. ' . ..: : : ... il lorlola sc na nill sa gi'cjnih ccvi prennsi sk orn isklju civo zra l:e njc m. . . ..... ispituje i povezuje sa razvodnom i povratnom cevnom mrezom.... . -' " ' " . ..-. najeescc <l lllminijllm<l ...... .~ ~ .. '.~ '...7.. ....25.. Ploce (5) kojimct se Sil do nje stranc zat V<l r<l pros to r dllplog pla fu na mogu biti od gipsa..

\ :.iI nil koj u Sl' po lazu i vczuju CCVIll. I :-IN·F. . il ko d kojih se topa o vazduh za uba"ivanje u p rosto riju vo cli bt:tanskim kanal ima ne pos rc dno ispod pod a.\ . Cevi i cevovodi Prilikom izbora cevi za pane Ie mora se zadovoljiti uslov cia o ne tre ba da butiu izvanre dno trajne.. \. .20 .. \ \ " '\. \ \ " '. z mijc.NO (~ /U'"JANJE 3()7 Illil lurnll mreZlI. . ' " ! " \ '. .: ne bi prilik o m be to ni ra nja po me ril !. ~ \ ..1 . .I . Z a ra z liku lJd prvog o pisan()g naCi na mo nt az<: . a li su nL'\..3. \ \\ '-\ '. opisan u poglavlju 16.:: \. Po~ lllp ak je l" kHV Uil st' prl' ko pn livi nilsk e fo lijc slav lj a ar mal urtl a mrcl. . .•• \ . . b ko ~. cak i posle niza godi- .26. '\ ' . Ne sme se dozvoliti da ube tonirana cev..\ " . .ia ha cc (lei pla st ikc koji sc nal ie ll na a rm alurnu mrcZu. Na taj nacin Lie u loplntne e nc rgije koju nas i vazduh precl aje sc u tim kanalima podu. ~ 't - \ . O vakvo rdc njc maze se naCj u nc kim crkva ma. z a tim kali brisil nc r ncimcl acc za pus lavijilllje a rmalurl' na po lrcb nu vis inu i s!. .\. Ci mc sc mo nt aza pa nd a ml pl a ~li l: nih ct'vi p ojl~ dn() S l a vljujc i ubrLava.. slika 16. 16.. •• . -. Rec je 0 obje klim il koji imilju vilzdus nn grejanjc. pos le r os lil vIj a nja i isp itiva n ja cevnl' zmije . Po/agal/}e cevl/C zmijc podl/og gre}al/}a Po me nimo najzad cia poslojc i pa cini pa ne li koji o po nasaju istorijski rimski hipoka ust. . \.:. ' \'. \. 4 \ • . 16.. a Ko jima ~e jccl nost av nn fik s iraju ccv i u zc ljc nn m r o lolaju . \ . vide ~l' cev nc z mijc po loze nc prc ko arm a lurne mrczt' pre bc to niril nj a. Ccvnc z mijl' se n aj cc ~ ce za a rmalurtlU mrczu vczuju z ico m... \' \ \ SI.. '. \ < \ \ .7. \ '. ovd c sc na li va njc lx:to nn m o bav lj a u jcclnn m r o lez u. ... Na [o tl)gra fiji. . 1 ' \ \ \ ' \ . cime se elo bija i poclno grejanjc .16. " . . .. . i p ro izvoclaCi ns mislili p ri gnda n pribor: . ..

odnosno po lip ropile na.1I1" ccvi jc isklju cc nn. na kalc movc dllzine od 50 i viiic me ta ra .slo lI os ta lo m vilzi Iii \\. . uk o liku su cc vi nc p re ki d no ispllnje nc vo d o m. 1 nju obilvcZllo pro pus ta ka li brisilnil mc til lna ku gli cil kil ko bi sc provc rio svc tli p n '~. tako d a jL' broj na stilvljanja ccvi u j. Ciji proi/' v('eli se u veeoj iIi manjoj me ri raz likuju u rece pturi os novnog ma te rija la. I · gil ccvne zmijc sc nil gradilistll pravc od pravih cevi i fa bri cki izrad e nih cevnih hl ~ !l\ . Os im toga ba karn e cevi se nas lilvljaju lemJje nje m. a njih ovo o tkl a nj a njc ko mplikova no i skup o .5 put a veee od celi cnih.Vf I': />()S'f'/?Of l':.V rK I L NO Ci Rf-J.·1 /. bria i jeftinija .. Med ll tim. kao i po llip rip re mJj e n ma terija l za k i ll lj e njc. Pose bno se Z<l ht l'V. Pa nc li izrad c ni od ce li cnih c(. To za ht eva vcIiki broj zavilri va nj a... duze ncgo Sil bil brnim iii plas ticnim cevima." .'Vf I': na .l icit e to plo tne p rovodljivos ti celi ka i ilc tOTI<1 mo ra se vo<ii tl I. 1. dOl bct o ll '" '" s po ljne stra nc dobra nfl lcgnc nil ccv ka ko se nc bi fo rmira lc supljinc uz s po ljni zid (T· vi. mo ra se 0 tome voditi racuna jos pri proje klova nju. T L! mpc ra tursb dil a ta L!ij<l cL' licnih ce vi II d obroj mcri jL' s.l/ i po lie tile na .. it prakticno nisu po tlloznc ko roziji .. prvo II zgrev<l nje novougrade nog pa nel a bude pos tllpn o .d ()stcc(.k · dutim. Dil ka rne cevi su skuplj e od ce li cnih.ic ~ 1. Sve to cini d a se na mont az i moze nad o knacliti <>II" sto se izgu bilo na skuplj e m mat c rijalu.. i to zbog toga sto je mo nt ilZ ii pancIa otl bakarnih cevi jednos l. nj ll (rl'l:imn od koro1. Z bog toga je ce na mont aze p a ne la od celicnih cevi rc hltivll li visoka i t rajc du go.''' ' no j grejnoj zmiji vrlo mali. rcd c od bak<l rnih. uko liko su i1.I.. Zajedni ('kll im je dil se cevi jednos lavno i brzo pakuju 1I pane le (isporu cuju se u koturovima vc likc u~l z in e . Ova osobina ce licnih cevi cini ih vrIo pogodnim Z<I izradll pl il [o nskih pa nch Celi cne cevi nijc mo gll eno kva lifikova no savij a t i na Sil mo m gradilis tll . S t" te knjc t<l kvim silicaje vima mll'!l1 d n nas t<l nll su vd ikc . savij aju se na gradilistu bez a la la. o bicno prime njuju na luksuznijim zda njima. f'. gde se lrazi neogranicc na trajnos t.usl(.1 zavilr ivaci mo raju ima ti (HI govilfajucll kva lifikacijll . ta ko taj posao moze d a o bavi i radnik sa manjim I--valifikacijama od onih k"ic' Sll po lre bne jed no m zava rivacll .1 I II ll pc raciju pos tllje prigodni jccl nos tav ni il lati . lako d <l ne pos toji o pas nost da II to ku mo nt aze dodc do iz mc ne ko nri guraeije.1 nijl sili caj.. · cun a da pro me ne te mpe ratun.vf. 11. baka rne cevi sc mogu isporuciti na01l) ' tillll. P. Bitno j(.·~ ccvi na svim dc lo vima) . . . Post oji ve ei broj proizvo daca ovih ccvi. sto je n<l p rak ti cnim prime rima i provc re no .lO bril1.' PROf I':}""I'O I '. !ito sa ba karnim i plas ti cnim ccvim. i. ('I':.vcdc ni ko rc ktno po p roceduri . Pre ne pune dve cl ece nije na triistu su se pojavile plaslicne ccvi izmde ne na h. od rc cl c nog radiju sa.1 d. I<a ko je Iinearno te mpe ra tursko izduze njc baka rnih ce vi pod islim uslovima () k. grcjne vode ne budu nagk .vi. na elililt <1 ciji ". m""11 cia bud u d ugllvd': ni . zbog r<l/. Na mcs tima ta kvih su plj infl vrc mc no m do laz i do kornzije na spo ljo oj stran i (c·. Olin" . · no tre ba izbegava ti vdike duzine pravih cevi u panelnoj zmiji.i\ · nij a. ' III n<l ..ijc) p ro wri .rn ih ccvi. Urcjne zmije ocl ce li cnih cevi su dovo ljno krule . sa lIile lo nira nim cevima. tog r.lIl. I<oroz ija sa IInutras nj.l cdicnih (.' pa ne k.1.: ~ 1 r. D alj e . I'rvi pa nd i rackn i su m. sto u kr<ljnjcl11 slu caju dovod i cl o pojilve p rocurivanja. jc r sc ne SOle dozvo liti da sc uslc cl loscg zavariva nja s\c'lli prt:sc k ccvi ose tno s manji ( iz tog razloga se po zav rse tkll s kl a pa nja cevne zmi. a za nastavljanje ccvi proizvodaci su kr.lOS /I. ukupnil ce na pil ne la izrade nih od bakil rnih ce vi moze ci a ko nkurise o nima il rad e nim od celicnih. Ba ka rne cevi se mogll bez tcSkoca savija li na sa mo m graclil i\ 11I prc ma po tre bi i jcdnns tavnim alalo m.! \C.1 1. Tor/oml'. . bel o bzira na ma terija l ce vi.

Kako sc ova vrsla s lare nj" mil le r ij a la zasada ne maze simuli ra li ni ka kvim skracen im proccwm. liZ doda tna kons truktivn a reSe nja (s lik a I G. Neke varijallte s/agallja cevi II vidll serpent ilia . Pns lll ovi ma le rija li imajll osobi nll da im 5e posle nc kog (ug la vnomjako dugog) vrcmc na dc limicno mc nja siruk ili ra Illo·lt:klll a . Ova raz lik a se moze isko rislili.))7))7)777)))))). pOSIO nijecla ll o cl pro izvo d acil ov ih ce vi nije po nueli o nek ll prihv.a) ii i u viclll PUZil (s lik a 16.b i 16.b)..·IN I: LNO G I?U. Slagallje cevi II vidll serpclltilla (a) i ll vidll pllza (b) ~ obzirom cia le mpe ra tura grejne vo cl c pri pro liea nju kroz grejnu z mijll opacl a. f I '-' '-- ( . J6. "ubrlillli m slarc njelll" .u . Z bog nj ihoVL' cktslic nosti mo raju SL' pr i mon lai i pa ne la vez ivali za ne ki i:v rs l ros lilj.c) ci a se p ojaca grej a nje reeimo liZ spo lj <ci nji zid i ii p rozo r.labora lorij i (rec je 0 s ta re njll ma lc rija la lIzrok ovanog nail.~ ~ I a b SI.·INJI:· 3QQ irali prigodan. os la jc da se vid i da Ii le pro me nc imaju nek og 1I1icaja na izdri ljivoSl i Iraj nos l pa nela izrade nih od lih ccvi.menicnim promcnama pr it isktl 1 IcmpcC<llurc ) pnlVcrc na d ll go lriljnost i da Sli je fl ine.. ~Af////(I//////((//// ~/ /ltll/////////(/ /// ))77?777J?717 17)))))))))/ .. pojavice se izves na raz lika u le mpera luri grejne povrii ine na jeclno m i dru go m kraju pa neia.ic be ln nil) . CD SLlli.16.26. da im . biee pol reb llo mn ogo god in a ci a bi ovi mil lc rij a li clo kaza li svoju ko nac nll va lj.28. Cevi SC· u'jc{l no m pa ne lu mogll u prine ipu slagil li na clva nacin a: u vicl ll serpe nl ina (s likil 16. el a imajll prihva lljive Ic rmic ke oso binc (di l al~jc ccvi n<: od ~ tupaju mllo go o el di la laci. P.- I ~ l _____ J I l.:iiJJ. po li propi lc nsk ih cevi rade sarno pocln i pancli. Zasad se o d po li c lile nsk ih.27.-) '-' '-- . od n.. r r" r r" r r------"\ .7)7//.27.ll lj ivu ko nslru kcijll za plarn nskc pane le .27.ie Izv. pouzelan i praklicilil ri ling). kil ko . /J/7/71J//7/Jlll))))7/)71.28. ako jc pane l.most za pa ne lno g rejanjc.staga n II vid ll se rpe nlin a.ic pr ikazaoo n8 slici 16.

eifl .ie Ic mpcrillura povrsine pane la manjc-visc ujcdnacenil. J6.lIljCJ11 mol". r---------~ I I ~~L ______ ~ St. pa.ema pnvez. lOra) V CClI koliCinu loplol ' . jer su uvek jedna pored drugc hlillll1lj .: r na s lici 1I'i. viuel i prinu. MeLiulinl I ' I oVilkvim pakov.. t 6. ---> ___ I I I I (~----~ vic/II puza Prikljucak nil povrilt ni vou / / ('evna zmi ja Prikljucak 11 2 dovodni vod sa vcntilum u urmaricu St.i-vallja ptaJoIIskog pallcta lIa ceVlIl1 mr.29.Uko liko su ccvi ~ I ozcne 1I vidll puza. ncma osel ne razl ikc 1I le mpaaluri gn:jllc' p. I loplija cev. /.2V. 30. so:: obczbeuil i dil panel odajc loka lno (recimo pornl P II .. Stagallje cevi II i : I r----.. vrsiflc na jL.dnom i drug.m krajll panda.

Prikljueak na dovodnu cev. prikaza n je jedan komplel razde lnika i sabirnika za vise sused nih grejnih zmija o d plasticnih ccvi (istovet na resenja vaze i za podne pane le od ce licnih iii bakitrnih cevi). ako cevnil vertikala ne ide dalje). cevna zmija treba da bude izvede na korektno u horizo nt a lnoj ravni. PANELNOGREJANJE 401 Povezivanje pa ne la sa razvodnom i povratnom cevnom mIeZo m mora da zadovolji po trebe ured nog odvode nj a vazduha iz vode. zajedno sa rcgulacionim ve ntilom. pre betoniranja cevi i pre ugradnje ormaricil.30. koji bi omogucio pravilnu raspodelu grejne vode na sve pane1e.32. Na sabirniku (donji elemenat) se za svaku zmiju nalazi po jedan regulacioni navijak i takode automatski venti! za ispusta nje vazduha. Tu su takode i slavin a za punje nje i prainjenje. g1avni regu!acioni ve ntil i automatski ventil za ispustanje vazduha. U prime m na prilozenoj fotogra- . a prikljllcci moraju da omoguce kre ta nje vazduha prema najvisoj tacki prikljucne mreZe.31. U praksi Ces to se u jedan ormaric smes taju prikljucci za vise susednih grcjnih z mija. prikaza no je se matski poveziva nje plafonskog pane la na mrd u (ovaj problem je naroci to osetljiv kod plafonskih panela) . VezivG/rje podlliil palleia sa sabimikom i razdetllikom Na slici 16. stirn sto se na najvisoj ta cki nal az i sud za sakupljanjc vazduha . Na slici 16. Obicno sc oba prikljucka smestaju u zajed ni cki ormaric smes te n na pogodnom mes lu u zid u. veza nih na zajednicki razde lnik. Na slici 16. Ako jc u pitanju podni iii plafonski pa ne l. pos to se prikljucci i nil dovodnu i na odvodnu cev po pnlvilu na laze visinski iznad grejne zmije. Uko liko se radi 0 pane lu na najvisoj c ta zi (tj. od nos no sabirnik. povr?tni prikljuCclk se mora izvesti analugno prikazanom. te rmome tri (na dovodnoj i odvodnoj cevi). a trebalo bi da na prikljucku svake grejne zmije bude i merac proloka. Povezivanje pod nih pa nela sa mrdom je manje kriticno. 16. obicno je smd ten u posebnom ormaricu postavljenom na pogodnom mes tu u zidu. prikazani su isti razdelnik i sabirnik u kmpnije m planu. Flltografija jc nilpravlje na u fazi mllntazc. St.31.16. Na razdelniku (na slici gornji ele me nat) nalazi se po jedan regulacio ni ve ntil za svaku zmiju.

zmijc bili 1l'7.33.. Veza radijatorskog i pallclllog grcjallja sa meSalljcm Ako se 1I jeclnoj zgra di po re d pa ne lnllg greja nja na lazi i ra dij a lo rsko iii ne ko drll go grcja nje. '..! NlI:' fiji...l: i ma njl' prcclzno. rwclj U. koji moze bili ko tao iii po dsta nica d a ljinskog greja nja.j nc vocl c za pojecii n. 1 7_ 1 ( '/:"STRA I .32. Pod razumeva se d a taj izvo r ima regulisa nu te mpe ra turu vo de (II zavis nosti od spo ljne te mpe ra ture) na bazi siste m a 90nO 0c. k I SI. / 6. i 16. razvoclnc ffifde je dnog i dnlgog grcja nja mo raju na ad e kva la n na cin bili razdvllje nc .402 /I ·". Na slik a ma 16..d".. mccllllim..34.. . U o ba prime ra pilne lno (1) i radij a to rsko (2) grejanje sna bdevaju se lo plo lo m lz is log izvo m (3). Sabimik i rtlzdc/llik ZlL podll c pallele Ekspanziona posudo 2 5 1 I 3 L S I.33.F). / 6.T() I :·I SJ I·: l'OS7'I.\J. \ (.OJ F . p<l Cc ba l iln~ ir:1 njl' ko licinc gn.NO G [. . d a li Sli 1I prineipu prime ri me dusobnog povezi · vanja pa nel nog i ril dijillo rskog grejanja. nc ma mCril cii pro lllkil .

) tako ndto prakticno ne moze da se dogodi . medlltim u ovakvom reilenjll postoji opasnost da usled eventllalnog kvara na sistemll regulaeije u pane le nepredvide no dospe grejna voda nedozvoljeno visoke te mpe rature. ~.34. sto bi moglo da izazoye neocekiva na napreza nja 1I betonskom delu pancla. dok sc za panclno grajanje grejna voda doblJ<l md anJcm II lrokrakom vc ntilu (6) vode iz toplotnog izvora i povratnc vodc iz paneia . umesto ubetoniranih cevi SII grejnom vodom. podu iii zidu nalaze lIbetonirani elektricno-otporni grejaei.8. 1I plafonu. Cirkulaeiona pumpa (5) pokrece grejnu vodu iz toplo tnog izvora kroz radijatorsku mreiu i kroz primarni deo razmenjivaca toplote (8). mrezc panclnog i radijatorskog grcja nja imaju. s tim sto se za radijatorskll mreZ\I ko risti ncp?s rcdno g~cJnH vmhl iz toplotnog izvoril. Mreza panelnog grejanja dobija grejnu vodu iz sekundarnog de la razme njivaca toplote lIZ uCesce posebne eirkulcione pumpe (4). posuda 2 5 3 6 Sf.f03 Na primeru Sit slike 16. Rec je. Potrebnu tcmpcratllru vod e konlrnlisc te mpcraturski sc nzor (7) koji upravljil motornim trokrakim venti lom (6).odvoj ene pumpc (4) i (5). Sa drugim reSenje m (slika 16.34. kod koga se. 16. pa i osteeenja. Veza radijatorskog i palle/nog grejallja sa razmelljivacem toplote Na prime ru sa s like 16. PANELNOGRFJANJE . Temperaturski senzor (7) kontrolise temperaturu grejne vode i lIpravlja prolaznim motornim ventilom (6) na primarnom krugu razme njivaca .33. 0 elektricnim grejacims posebno prilagodenim ZII . PANELI SA ELEKTRICNIM GREJACIMA U prakticnoj ptimeni je jos jedna vrsta panelnog grejanja.) je jednostavniji i jeftiniji (ima manje lIgradc ne opreme). mrde radiJat orskog i pa nel nog grejanja potpuno su razdvojene. 16.""".16. Prvi primer (slika 16.33 .34.:-I Ekspanziona poluda Ekspanziona .

razlicite snagc po jcdinici povrsine .. pilnclni grcjac ccsto isklju civali i ponllvno ukljllcivati.NJA 7.jaca podcSava St. Os novna pak mana im je nc mogllcnost konlin\l a lnog regulisa nj il .35. po principu lIkljuce no/iskljuccno. Sl.wlje n za lI gradnju 1I panel. Medlltim.lnog rad a. vodt. p<l cc i Ic mpe r<ltura poda biti promenljiva . knje sc moze desili i posle vise godina nes me t. odnosno lIkoliko se nc ko risti pe riod dnevne minimalne potrosnje .1 CENTRA I . odnos nn malte ru.nn ne kim lc mpCralllrskim sc nzoro m.<: P1WJE"TO I ~ I NJE rOS1'RO}f. predst avlja zlollpotrebu nacionalnih c nergc lskih resursa. lIko liko bi skokovi temperature uslcd diskontinuilt. cinjenic(l je dil svaki e leklricni grcj(lc nosi sa sobom pot e ncij(llnll mogucnost pregorevanja. iZllzcv u slucajevima kada nc postoji tehno-eko no rnski prihvatljiva altcrnat iva.9. POSEBNI PANELI Postoje grejni uredaji koji donckle odstupaju od klasicne definicije panela (grejna te la integrisana u gradevinske povrsine).NO GREIANJE lIgrlldnj\l \I beto n. Elektricni grejac za pane/liD grejallje G lavnil osobina ovih clcktri cnih panda jc jednostavna u gradnja i niska uknpna ce na.. Ovde ce biti pomenula dva taha uredaja: viseci zraeeci grejaci i paneli za topljenje snega. l'rnizvll(la ci ovih grcjaca obicno imaju 1I svo m programll greja Co. Trcnutn(l s naga ()vih grt. sto bi tre bolo da bude znak izllzetnog kvalile ta). a i jednnstavJ1 0 rukova njc: dovoljno je sarno okrcmlli prekidac i cvcntualnll podesiti lermos lat. Elcktri cni grcjaci za ponelno grejonjc. prcm<l potrcbama grcja nj (l. 16. 16.404 8 1'01101'01'. lako da sc mo gu formirali paneli sa razli ci tim toplotnim oplcrcccnjem. visim od projcktn e. To znilci cia cc se pri spll ijas njim te mpe ratllrama . prikazan je jcdan t"kav c le ktricni grejac prip r.la bili zna tni. Nil slici 1().35. . (I mnglo bi da dod e i do dopunskog naprcza nja u bc to nu. Recimo na kraj\l JDS i lO da ncposredno koriscenje e lektricne energije Zil grejanjl: prostorija putem clektro olpo rnih grejoca. pogo tovu ako se ele ktroprivreda zemljc bazira preteZno na tc rmoe le ktranama. koji sc danas mogu naei na lriislu vrlo Sll kV(llitetni i dugotrajni (mnogi proizvodaci dajll Z(I ove proizvodc vrc menski neograni ee nu garancijll . ali se ipak mogll svrstati u panele.

a te mpe ratura grejne vode je 90nO °e. r I~ ~ 1= . sportske dvorane i sl. koje odajc toplo tu nanize.36 prikaz01no jc jedno rdenje viscccg zrilceceg grejllc.1. Li me ni pillst (1) t e~n() je poveza n sa grejnim ccvima (2) zava rivanjc m iii nck im dntgim odgovnriljuCim nacino m i precls tnvlj il z racece grej no tela. Ugodnost se posti. 17. kao sto su fabrickc hale. 16. ViseCi zraceCi grejaCi Na slid 16. taKo da gubiei toplote kroz krov i gornje de love zidova nisu preterano ve liki. . ? . odnosno onih objekata kod kojih zbog velike unutrasnje visine dolazi do osetne n1zlike u tempe raturi vazduha po visini.NO GRFJANJ£ ·/0:. Prikazjedllog viscceg zraceceg grcjaCil G rejaci se obicno rade u vise metara dugackim trakamn.9. c Pogled odozdo 3 B=170cm Presek 51. Zahva :jujuCi pozna tom efektu panelnog grejanja. temperatura vazduha po visini prilicno je ujeelnaeena . a bocnc oborene straniee (4) sputavaju intcnzivniju konvckciju sa do njc stra ne.16.0 lacija (3) sprccava osc tnije odavanje toplote nilviiic. dok je te mpe ratura vazduha relativno niska: od 15 do 18 °C.f 6 PANfof .. ~ c . pa i vise. .] u izglcd u nelozdo i u preseku . Grejaci se obicno postavljaju ispoel samog plafona. Primenjuju se za grejanje ve likih i visokoih prostorija.Ze zracenjem toplote na mesta gde se Ijudi kreeu (a uglavnomje rec 0 prostorijama u Kojima su osobe stalno u pokretu).36.

Izvanred na mogucnost jednos tavnog i brLog.1LNO GREfANJE u sva ko m ~ llI cajll manji ncgo k. ali mt'd ifikovani na oogovarajuci nacin.37. izazvalo pomeranje i otkazivanje brojnih letova.' I S l.30 do l6. Na slici 16. J 6.le m.if. lI mcs to prccnik a cevi d pojav icc se dc bljina limenog p las ta. I i I I 1 :I I' I __ -=-=:. godine potresla svet. nave la je mnoge da ove instalacijc lIgnldlljll. do!. cije bi zatvaranje zbog sneznih padavina.cija jl: uloga da sa slobodnih povrSina topi napadali sneg. I . Za proracun ovi h grcjaUI mozc sc koristiti metoo prikaz:ln u poglavlju 16. koja jc 1973. prikazan je braktcristiea n ra spo rcd viseCih zraeecih grejaca u jed noj proizvod noj h.VJA ZA CJ::NTR. Takav objekat je.2. Energetska kriza..lli./06 R. TodorrJI. ali i parkiralis ta. = 1u .lli Cl. ti. cak i u kracem vreme nskom inte rvalu.17. 6:: tc mp cralllrc vazo uh a sa go rnjc i donje ~lra n e biti medu sobo mjed nakc.. dovela je do saznanja da ovakav nacin uklanjanja sncgu prcdstavlja rasipnistvo.. takoreCi tre nutnog uklanjanja snega. PaneIi za topJjcnjc snega Pre vise dcce nija pos ta la je popularna jedna insta lacija . -.. sto bi pogodilo veliki broj putnika. pa ca k i u trotoare ispred izloga prodavnica i robnih kuca. kocficijent provodljivosti .9.5.vcga u frekve ntne saobracajnice i sletnopo lc tne staze vclikih aerodroma. recimo poletnosletmt staza ne kog frekve ntnog aerodroma.. pre !'. jesu fudbalski tereni na velikim sports- ..ld a bi sc isli prosto r grl"iao radijatorima iii vazd usni m grcJa n.. PROJEKroVANJE 1'()SrROJF. los jed an primer primene panela za topljenje snega. koji je danas dosta popularan. a ima i svoju realnu finasijsku racunicu.a ma. Tako c.:. odnos no izrazi 00 16. 1 8 odnosicc se na m3te rij al lime nog plas ta .kopija podnih panela za grejanje prosto rija .' umcs to koeficijenta kc figuri s. a prevoznicima nanelo finasiske gllbitke (uostalom mehanicko lIklanjanje snega sa iste povrsine takode zahteva znatan utrosak cnergije. zatim u prilaze privatnim gara'l.ejaca II I proizvod/l oj "ali 16. pa sc paneli za topljcnje snega danas uglavnom koriste tamo gde za to postoje ekonom~ko-finansiski razlozi. Ra. posto se na ovak'vim objektima u tu svrhu po pravilu koristi brojna i mocna mehanizacija ).37..l"porecl visef:ih zrai::ei:ih g.

pri melcoroloskim lIslovima koji. iznad koga se nalaz i he to nska ko ns trukeija ko lovoza.vladaju 1I na se m podneblju. "ko je u trenutku kacla je sneg poceo da pad a panel vee bio zagrejan. I'AN"LNO G /?F J A NfH -10 7 kim stadi o nima . Pomcnimo ovcl\: ua bi.avanj\: sportskih prircdbi praklicno po svako m vrcm\: nu . Kori~~cnj\: panela za top lje nje sncga na llvakvim objc klima o mogu cava odrl. Neposredno iznad povrsine panela Cormirace se supljina ispunjena zagrejanim vazduhom pome. 16. ako sneg pocne cia pada na hladnu povrsinu panela.Ij. a tll leli vee pom\:nllti finansijski e rekal. Kapacitet pane la uglavnom m. (i rcjne eevi (1 ) ugradc nc 5U u slnj mrs. tak a da se spreci rormi ranje sncZnog pokrivaca. a kako je sneg do bar loplotni izolator. Sa donje s lrane nala zi se sloj sljllnka iii lomlj e nog kamena (4).38. docice u prvom Irenutku do [ormiranja sneZnog . za vreme snez ne padavin\: . predstavlja i ne kll to plo tnll izolacijll prema tlu (5) . Ukoliko panel slartuje tek kada sneg pocne ua pada. Sta ce se dalje cleSavati: da Ii ce se sneZni svoclovi obrusavati pa ponovn 0 c. Konslmkeija panela za lopljc nje sncga j\: ko pija pudnog panela pos lavlje nog na tlu .lVog betona (3).~anjm sa voclenom parom. srednja I\:mperalura povr~ ine panda iznosila 2 do 3 n c:. daje presc k kroz jeuan tipiea n pa ne l za lo pljcnjc snega postavljcn u javnu saob ra~aj ni cl l. Slika l6. pored oS lalog. Tn z naci cia sc za vr\:me sndne padavine na povrsini panela rarmira mc!iavina voue i s ncZ nih pahllijica lemperalure 0 U 10m rcZimli . tj. smisla samo ako je temperatursko poIje u p"nelu staeionarno.\'ck kroz jedan panel za /op(jcl!ic . tj. zasvoclena vee oformljenim sndnim pokrivaee m. I'rc.toplo tna energija prcdata na gllrnjoj povrsini panela mora da nadoknadi 1I principll. 2 t S= 5cm 3 4 b= 75cm L 5 St. pokrivaea. Pri lome Ire ba raellnati sa relativno vi sokom vrednos~lI koericijenta prelaza toplo te a sa povrsim: panela na mesa vinu vode i snega.38.16. jos: to plotu pOl rebnu cia sc sneg za grejc do tacke lo plje nja . toplotu kojn se sa gornje strane mesavinc snega i vod e odaje okolnom vazdllhll i lo plotu isparavanja onog dela vouenog rilma koji ispari u tokll procesa toplj\:nja snega. docicc clo stvaranja (zv.:ee biti dovoljan cia brzo otopi nastali sneZni pokrivac. medutim. po red loplol e loplje nja napadalog sncga.m ega G lavni zadatak panela za lopljcnj\: snega je da obezbeui pre laza k sn6nih pahuljica 1I teeno stanje u sklauu sa inlc nzil c to m sndn\: paclavine . . tunelskog efekla. koj i. Gornji konce pt proracuna imaee.

zatim maksimalni inle nzitet koji se pojavljllje jednom II 50 godina. vetar moze da se pojaca (cime se povcca va koeficije nt prelaza to plote). Iz tog raz loga obit no sc panel plls ti u pogo n i pre poeetk a p ada nj il snega.:<1 topljenje s nt. na osnovll me teoroloske prognoze. (povrsina pane lil je suva. llslovi na njegovoj povrsini Sll drukciji ncgo u (azi akt ivnog toplje nja snega. treba da pokrije i gubitke toplote pre ma tlu. NajzCld postoji i treCi sillcaj za koji p ane l mo ra biti pripravljen.ga u tom sillcajll nije odgovo ri o zada tku da od rede na kolovozna povrsin a bude U SVilkom tre nutkll bez snd nog po kriva ca . Tada se na povrsini nalazi film vode. neosporno je da pane l J. Tako postoji mClksimalni desetogodisnji intenzite t. zadriavaju Ci sneg na koIovozu . moze da dod e do razvedrClva nja i time do povcca nj a zraeenja povrsine .lVina i int e nzite t padanja snegao O vaj drugi pod ata k sc obicno u meteoroloskoj sluZbi vodi u zavisnosti od duzi nc posmatranog pe rioda. {(ontrolni proracun pa nela mora se urClditi i za ovakav slucaj. te mpera tura vazduha je najceSce razli ci ta od O°C. koju od ponud e nih vrednosti treba uzet i.. Najvainiji me teoroloski podaei za dime nzionisa nje panela za toplje nje snega Sll: te mpe rature vazdllha pri kojima dolaz i do sneZnih pad. zavisi od mnogo [aktora . a koefieije nt pre laza to plote je znatno manji) pa je i odavCl nje to plote drukcije. a to je lre nut ak kada pad avine pres lanu . jcr uk o liko panel nije u stanjll da pokrije toplolne gllbitke u ova!:voj sitllaciji moze doci do formiranja leda . s to je isto tako nepoze ljno kao i forminmje sneZnog pokrivaea. pri lome temperalufil v<lzduhCl moze izne nCld Cl znat no da o padne. Korisnik instalaeijc j projekta nt Ce se o prede liti. Najzad llkupni ka paeit e l pa neia. u zavisnosti od znacaja povrsine kojll tre ba stititi.-IDS B. . R eeimo radi informacije da sm::g 1I Beogradu n<ljcesce pada pri temperaturama od -2 °C do +2 °C. I\ko se panel prcthod no uzgreva pre pocetka pad avina . Medutim.Todomvir PRO} EKTOV4 IV} £ POSTRO} EIV}A lA rENTR4 LNO GREJA IV} E [ormirati. iIi Ce se posle izvesnog vre mena s ne g ipak otopiti. itd . da bi se saviada ia poce tna top lo tn a ine reija . sa maksimainim desetogodisnjim 2 intenzitetom od 4 kglm h. uglavnom manje od nomin Cl lnog kapae it ela pa nela.

ata . s tim s to se nadp ritisak o d 0. razliklljll se greja nje paro m niskog i visokog pritiska . ne dos ta laka koji su slIzili du me n. obzirom na te mperature kako pare lako i ko nd c nzala. P rednos ti parnog grejanja Sli u njcgovoj ma loj ine rciji i lls led toga II brzo m post iza njll odrede nih le mpe ra tura u greja no m pros torll .a m rzava nja je r cevovod l! pre kidima rad a nije ispunjc n vodo m.. jc r se na tako vi~ o­ kim le mpe ratllrama n a povrsinama grejnih tcla javlja sago n.05 ba r ko d manjih grcjnih pos lroje nja. od o ko 100 "C.1 bar se jav ljajll 1I silicajevima kad a se pa ro m snabdevajll pored grejnog s iste ma i drll gi po lrosaci. do najvise 0.17. O brazova ni ko nd e nza l se vraca povrat nim-ko nd e nznim cevovodo m II ko lno.1 bar nac/priliska II s illcajevima kada su krajnja lIdalje nj a ecvne mrc:Ze c/ o 500 m. vode na pa ril kojn je na viik rn priliskll o d a lmns fe rskog struji kroz cevnvod dn grejnih te la. Losiji SIl i higije nski IIslovi. keto na prime r kuhinja i vese rnica. Slo bilno pogo rsava te rmicki ko mIor.1 za grcja nje krccII se od 0. Tro. UVOD Parno grejanjc pripad a vrs li grej nih sis le ma kod klljih se kao nosilac 10 rio te kori sli vod e na pa ra.skovi pos troje nja Sll niski .5 bar smntra gornjo m gra ni co m niskog p ritiska. V rednos li niskog p ritisk<lll prakti cnoj p rime ni 1I siste mim.-1 i 0. Svakako najvaz nij e je teSko prilagod avanje grcjnog kapacil c la tre nlllnim pUlreba ma. prime nc ovog nacina greja nja. Kac/a je II p ilanjl! ovaj c/ rugi sillcaj. a pa m o grcja nje visokog priliskn jc o no kod kngn vodc na pa ra ima nadpril is kc o d 2 do . PARNO GREJANJE NISKOG PRITISKA 17.1 . pri ct: mu sc os lobadil to plo ta isparava nja i pre nosi 1I pros to r koji se zagrcva .lk mora redllkova li .1 bilL Siste mi pa mug greja nj a niskog pri liska. Zavis no od pritiska pa re. Pri visokim te mpe ra lurama pre nos nog f1l1 icl a veci su i gubici to plo te . Zbug toga do laz i do pregrevanja p ros to rija p ri visi m spo ljnim tc mpe ratllrama sto sc odraiava ill veCim troskovima pogo na . o nda se pre korisce nj a pare za grejanje prilis. Ne povo ljna je i visoka te mpe ratu ra radij a to ra. Kud njih ne ma o pas nost i od 1. U n jimn se para kondenzlljc. mogll bili sa do njim iIi go rnjim razvn dom pa re i sa nisko iIi viso ko po lnze nim vndovima za pov ra tak ko nckn1. Nadp ritisci od 0. Iz pam ag kOlla .1. medutim pos toji nil.vanje cest ica pras ine koje vazduh nosi u svojoj cirkulaciji po pros toriji slo je nd IIlicaja na sluzokozlI disajnih organa. Vode na para se proizvodi II kOllovima niskng iii viso kog priliska .

au razvodnim vodovirna pritisak pa re koji je iznad almosferskog.~oko ­ polozcna iii SUVil i niskopoloze na iii mokra. Kondenzal koji sc obrazuje u grejnim telima prirodnim padom otia: kroz kondt:nznu mrdu eij i su prccnici manji od razvodnog pamog dcla ecvovoda.1 . U cevovodu za kond c nzil t vladil atmosCcrski. kilda su cevovod i hlilclni.. tiska pa kroz ve lrcnu cev' ulilZi vazduh koji ispunjava celo postrojcnjc.je~) lJlrc7.mosrcrom.0 Ii cina p<lrc koja se moze u nje mu konde nzovati. Kondenzill se obrazllje i II parnim vodovima. Puslanjcm urad kolla. Naslaje nagomilavanje kondenzata i u momcntima kada se naL:upi u kolicini da svojom masom savlada o lpor pare.f' . Tada u sislemu dolazi do IImanje nja pri . IIvek kbdi izmld vilzdllsnog sloja nc mdajuCi se su njime. 1I njegil prodire veca iii manja kolicina pare sto je i u vezi sa Irc nulnom vel icinll I11 ()Ivora rcgul acio nog rilclijatorskog ventila. kOlao je clelimicno ispunje n vodom lznad nivoa vode.4 /0 n . ali i pored toga jc JDS uvek tezi od p<lr~' i uvek je .: tacno ona ~. para pTOdire II razvodne vodove i grejna tela. narocilo u poi:etnom periodu rada siste ma.a ka kotlu. je r se cevovod i grejna tela u svaL:om prekjdll grejanja praz ne pil ovlazc nc pllvrsine dolaze u dodir sa vazduhom. . Zo na iltmcsrerskog priliska poeinje na izlaznom prikljll cku grejnih lcla i oblllw<lt a celu kondcnznu mrefu. Da hi v. U zavisnosti od pritiska koji ima p<lri! Ilil ulazll 1I grcj no le lo. Za lo prilisak p<lre isp red grcjnog tela treba da je podden tako da prod. 17. Osim svega navedeoog nedoslalak su i povo ljni U SlllVi za koroziju.1()(/orrJl'i c I'IW JEkT0 1 ':'1NJE /'OS7ROJENJA Z-1 CEf>lTRr1L\'OGR£JAl'U E u ccvovocl u stll dircklno smil njujc e[ikasnost sistcma. U projcktnim lIslovima u grejno telo treba da prodre ona koliCina p"r(' \::0. -_ .: mreZe. proizvodi se para ciji pril isak rasle do pOI rebne vrednosti . dolazi do probijanja kondenzata lIZ prasaL:. Kada su u pitanju horizontaJni delovi pam. s obzirom na rilzlikll u guslini p<lrc i vode. U sluc.2. Vcrtikalc kondenzne mrek direktno vode u horizontalnu kondcnznll ccv kTOZ koju se kondcnzat sli. tako cia se izbegne da para dospe u kondenzni .ata koji sprecava prodor pilre 1I konc! c 'lznll mreZlI . + ( ~ d nje.. II cevimil i grcj nim tdima nalazi se vazduh. Para potiskujc vilzdu h prema gre nim telimil II Kojima zbog svoje manjc gustine. Zbog toga se mora voditi raeuna 0 njcgovom oticanjll i oclvode njll kroz kondc nzni cevovod. Vazduh u dodim sa parop:! co bija pribliZno njenll temperatunJ. Kondenzat se sliva u jed nom pravcu i para koja irna znaIDo veeu brzinu ga zaustavlja.1ju ve rlikalnih usponskih vodova ne moze se izbeCi da kondcnzat lea: suprotno SlrujanJu pare.. pr<l kticno je nemoguCe u svaL:om lrenutku podcia\'ali ve nl il pa se Ilil izlilZlI iz grej nog telil stavlja odvajac kondenz.1 ce sc u nje mll koncl enzovilti. postrojc nje mor" da ima II delll :.o nd clll. Prcma polozajll kondcnzne ffifde razluk-l. S obzirom da gubil:i top lo le 1I prostoriji varirajll.nc mrde vew sa al. U rdimu kada sc islJjlll:uje md kOlla i kada prest<lnc slrujilnje p<lre . PIUNCIP RADA P re ukljueenjil u pogo n.. zilosla la para se ko nd c nzuje. sto jc po praviJu na prikljlll:nlli kOlld c nz t~oj mrez i prema kOllu.. Oeo ccvovoda kojim sc ostvarujc spoj sa spoljnom sl'edinoll1 naz ivil se vclrena cev.wl llh mogao cia sc pot isne iz eevne mreZc i grcjnih tela.. o ni se postavljaju pod nagibom od oko 5% 0 u pravcu slrujanja pare.Iju se vi.

povratlli cevovod za kOlldellzat) -. Kod izvodenja ovog spoja jedan krak je veza n Zit parnu. Kada je ovaj rilzvod poslavljen is pod grej nih lela. ccvi su u blagom nagibu (oko 5%0) i kad a se rael i 0 veCi m duzinilma . da nje m razvodu o U tom slubju ccvovod je ispod lava nicc sute re na il iznad ko lla. I Iorizo nlalm. .. radi se i 0 Izv. Nagibom se obezbedllje o tica nje ko nd e nza ta koji se moze pojaviti 1I odrede nim lIslovima pogo na.vetrella ceVj A .17. Pri sko kovitom vodenjll ho rizo ntalnog ko nd e nznog cevovoda do laz i do skllplj a nja ko mJ enzilla u tackama cevovoda u kaj ima se izvodi skok na visi nivo (tacka Ana slici 17. a 1I cevi je voda . nivo vade ce 1I krahl pre ma ko n.1 Sistem sa dOlijim razvodom i visoko polozellom kOlldellZl101II mrei. . 2) .olll (a . tako da ce pos lojati razli citi nivo i vode . :: b a a. Slika 17.J b I r I I I c Slika 17.. izvod e se skokovilll (slika 17. PARNO G RElAN1F. dmgi za ko nd eznll cev.>< .1) .razvodlla puma mrezuj b . posto 1I parnom delu vlad a naci pritisak. a razlika OdgOVilra ve licini nildpritisk a pa re Pk (slika 17. 1 ). T o sc poslizc spajanje m sa kond e nznim cevovodom po moclI U . pa se i nil tom mestu mo ra osigurali njegovo odvode nje .horizolltailli razvodj b .skok /lOrizolltalllog cevovoda) Iz horizo nt a lnog razvodnog cevovoda para prod ire u grcjnil te la kroz uspo nskc vodove. N IS KOG PI'JTlSKA 411 r-L--.cevi ( a .vcrtikalej c ..2 Odvodellje kOlldellzata pomocll U ..de nznoj rnrdi bili po mere n na viiic.cevi. U toku rada siste ma.vertikaillc cevi za kOlldellzatj d .

na prime r zbog podvla0enja ispod vrMa. Veza sa atmosfcrom je ostvarena u horizontalnuj kond cnznoj mrez i. Pri ovakvllm ra zv.. vrs i sc spajanjem sa mreZom za vetrenje (slika 17.::: it d ""'. c .Ilivo vode u kolin za vreme pogona. po cemu je i dat o ime ovakvoj konfiguraeiji cevovoda. horizontallni kond e nzni ccvovod jc SHV. preko vetrene cevi ciji je o tvor izdignllt za 20-30 em iznad horizontalne kondenzne eevi. 1I slucaju da jc horizontalna kondenznit mreza ugradcna pri podu iii cak is pod njvoa pod a. _. ... I kod ovog razvoda. Para pOliskuje vazdllh iz grejnih te la i cevovoda pa se poslavlja poseboa mreza za odvo d vazduha u atmosfcru (slika 17. r T rI I I I rI I I c=--1-___ 1.3)..3 f). k<Jko bi strujanje vazduha bilo osigurano. obezbedivanje odvoda vazduha pri pllnje nju kotla vodom..". Ona se nalazi iznad nivoa kondenzata II spojnim cevima. jer u svim spojnim vertikalnim prikljuCcima nivo vode diklira visina vod e u kotlu . blizu kotla. b . Isti cevovod sluii i za ulazak vazduha u mreiu po pre kidu rada sistema. da kle iznad vodenog stuba koji odgovara nadpritisku kotla. d ..-i---e b ~ -- c . onda se radi u niskopo lozc noj. . za velicinu nadpritiska u kollu Pk.oj mreZi (stika] 7.nivo kOlwenzala) .-412 n. u kanalima.cevovod za vazduh.3 d).. odnosnu mokroj kondenZl'. u njenoj najniloj tacki se os igllrava odvod kondenzala spajanjem sa kondenznim cevovodom (slika 17.3 b). e .velrella cev. Uko liko se deo horizontalnog kondenznog cevovoda spusta nil nili nivo. ____I.~ .veza sPIlStenog dela kOlldellZlle mreze sa vauiusllom..3 Scma sistellla sa lIisko po[ozcllom(suvom) kOlldenvlOtn mretom: ( a . it 1I toku rad a sa rno jedan nje n deo mokar.". Stika 17. Medutim.1dll . " . ukoliko horizonlalna parna mreza ima skokove. tako da para ne moze da prodre u kondenzni deo eevovoda (slika 17. U njcmu je nivo kondenza lil uve k iznad nivl)a vode 1I kotlu.""""""". .. po isklju ce nju sistema iz pogona..... Kod ovako poslavljc nog glavnog ko nd e nznog cevovoda ne ma potre be za specjalnim elementima za izdvajanje de la mreze pod pritiskom. odnosno nadprilisak pare u kotlu.3 c). ___ I . Todorovic PROJ J>KTOV/ INJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE llo rizo ntalni konu e nzn i cevovod je pod nagibom pre ma kotlu sa kojim jc u vezi pre ko vcrtikalnog priklj1l0ka 1I koji sc sliva kondenzat.

- .OIfl --.. Kroz glavnll ve rtikalnll cev dovodi se para i spusta kroz pojedine ve rtik a le prema grejnim te lima . . .L------~-----:1 -' I I __ I ". pC! o tlld a i naz iv ovakvog razvo da .. narocito u poce tkll zagrevanja kada su cevi hladne u radijaton: vis ih spra t(wa se sp recava ul az knnclenzil ta postavljanje m radijatorskog prikljucka 1I blagom uspo nll.4 Sistem parnog grejtlllja lIiskog pritiska l·a . Kod najniZih grej nih tc lR ce lokup ni kond enza t iz razvodnog ver lika lnog ccvovoda mora n bi cia prode kroz radi ja tor. T T ---- ---. S obzirom da kroz vertikale o ti ce kondenzat sa st rujom pilre. I t .:..- rI I I I I I ! I I I I I I I .. """"""""""""". Oil bi se to sprecilo razvod ni radij atorsk i prikljuc<lk jc 1I (lv.fIIyom kOlldellzltom IItrllZ.cevi (s lika 17. u svim os talim ve rlika la ma pa ra i konuL:nzat slrllje u istom smeru te je uma nje na mogucnost poremecaja toka pare odnos no slivanja kond enza ta (slika 17. Odvod ko nd enzata bi sc u to m slucajll o moguCio na kraj evima horizonta lne mre:le. Slika 17.'m s illcajll post avIje n sa lIspono m.:=.L I i o_~ -..:.-- .. ta ve rt ikala bi se punila ko nd e nza tom. SISTEM SA GORNJIM RAZVODOM Kod siste ma sa gornjim razvodom pare ho rizo ntalni razvod je iz nad najvis ih grejnih te la.. Ukoliko bi gn:jno te lo bilo iz bilo kojeg razloga ·~a tvore n o .17.4). Pri ponovnom pusta nju pare javili bi se ne prijatni sumovi. pomocu U . is pod tavaniee posled njeg spra ta iii pri pod ll tavana .1 Horizo nt a lna kond enz na mre:la je stalno ispunjena vodom. tako da se sp re(:i ot ieanje ko nd e nz:lta kroz ve rtikalu sa grejnim telima.. ZC!to jc bolje rese nje ako se izdvajanje ver likctla iz ho rizo nt al ne razvodne mrc zc izvede odozgo savijanjem cevi.. 17.4) i pose bnom ve rtik a lom.mokra kondcnzna mreza.3. Sa izuzc tko m glavne razvodne . PARNOGREIANJENISKOG PRITISKA -11.

c I I I I --v-f=" b t: I I _~-. I 1I ovum sillcajll se vrsi odvod njavanje horizonla lne pa rne mrdc spajanje m krilja horizonlalnog razvounog ccvovoda sa kond enz nim. Ako se iz nekih razlogil usvoji viiii radni prilisak pare.vetrel/a rev.- '1 I~ I 1 1 t1 ! : I I I I 0 1=--- ~I I I I Slika 17_5 SCilla pamog grejallja sa gomjilll razvodom i lIisko p%zellom kOlldellZllolll mrezom: (a . c . U sillcajevima kada SII grejna tela postavljena dovoljno visoko lako da se ne nalaze II zoni pritiska kotla./ /.T . To se dogada kada kOllovi rade sa niZim pritiseimil (O. Tako se ...../ 8. grejna tela mogll bili u zoni pritiska pa Ce bili ispunjcni vodom (u praksi se koristi naziv "polopljeni")...:ana Serna go rnjcg razvoda ali sa nisko polozenom . kondenzat ce se slivati direktno 1I kOllove bez ikakvog posrcdnika... POVRATAK KONDENZATA U KOTAO Najpollzdanija rdc nja za vracanjc kondc:.4. Sliviinje kondcnzala II pojedinc vcrlikale se izbegava prikljuckom vertikalc iz gornjcg dela razvodnih cevi II vidll luka.. b .TOf/orrJl'..c PRO} E1CIOV·1 N} Ii POS7RO} EN}A 7.c ne horizo nl a lnc mrele ..4 CENn~>1 LNO G RElA N} /~.. .6). Slicnn kilo kod donjeg razvodil.2 bar) a grejna lela SlI visoko iznad nivoa vode 1I kotlovima.. kond e nzni verlikalni vodovi sc splislajll do nisko polo7. pa neee dobijali pam. pri Ccmll je nivo kondenzala u njima iz nad vis ine vod e II kollll. vee prelhodno 1I skllpljac D kondenzala u vidu rezervoara (slika 17..zata II kotao Sll ona u kojima kond e nzal olice prirodnim padom..l0.} .mokrom kondcnznom mrcZom. Zil dovod i izl'lz vazdllh'l iz poslrojenja prcdvid e na jc velrena ccv sa otvorom za vezu sa ill mosferom. za visinll slllba vade koji odgovara niltlpriliskll pare..otvor..5 je prika-.veza vertikalc odozgo) 17. Ovakvi slucajevi se resavajll na taj nacin sio se kondenzat ne vodi direklno u kOIlove.. Nil slici J 7.

7). koji predavao predmci G rejanje i provelravanjc od 1962-1979 godine.). Stika 17. Pe tlj a elc luje kao vodeni zatvarac.17. razme njivaei toplo te. ko rist e. O vako vrabnjc kond cnza la je bolje rc sc nje od dircklnog prcbacivanja kondcnzata iz prvog rezervoara jc r jc punjc njc kolla ravnomcrnijc pa su oscilacije nivoa vode u kotlu male l .\'rcdslvom rezervoam Povra lak ko nd enza la iz rezc rvoa ra u kOllovc vrs i sc pomocu pllmpe. profesors masinskog fakultet a. pa i nize od njcga. vee i u kondenz nom vodu i u pa rnom vlada a lmosferski prilisak. Naravno da laj meclll-rezervoar mom bili loliko iznad nivoa vode u kotlu da raspolozivi hidros lalicki prilisak budc dovoljan da savlada nadprilisak II kOl lu i olpo rc u vcznom ccvovodu .a nije u vezi sa a lmosferom pa nema razlike priliska. vee prvo u jedan visoko polozc ni rezcrvoar S. pa ee nivo vod e u ko ndenznoj cevi bili skoro isli I Prema lekslu prcdavanja Milorada Uroseviea. se uSlavljaci pare a jos ccSCc ccvnc pet lje (slika 17. grejaci za vazduh ild . oda kle kond enza l prirlldnim padom o lice II kOllove. Ukoliko se aparali koji korisle paru na laze blizu kotlova mogu se poveza ti dire klno sa ko llom i radiee bez smelnji iako su u zon i pritiska. i nc propusla vazduh. Oa bi se omogueio izlaz vazeluha na ko nd c nznoj ecvi se poslavlja automalski ventil za ispuslanje vazduha koji propusta vazduh a zatvara se pri nailasku pare . i to najeesce ne dircklno. U 10m slucaju kond e nzna mrez. PA l va GREJANJ£ NlSKOG PRlTlSKA -1 15 dobija kond cnz na mrda koja nijc 1I dirck lnoj vcz i sa kollom pa neci bil i " po lopljena" i grcj na Icla mogu bili na isloj visini kao i kol lovi.6 Vracallje kOlldellzala /I kolao pO. ----. Ukljucivanje pumpe je po pravilu aUlomatsko po moeu ko ntakta sa plovko m koji se llsposlavlja eim nivo vode u glavnom sa birniku ko nd cnza la doslignc odrede ni nivo. Za povralak kond e nzala iz veCih pOlrosaca pare (bojlcri za pripre mu lo ple po trosne vode. .

5 ba r nadpritiska. r --.do 100 m 0.1 bar -100 -200 m 0. SUku 17. '-- .g voda : .ruclIju se sledeci pritisci pare nil izlazll iz ko tla. Po iskustve nim podacima pre po. Todom"ic I'UOJ EKIO I :'INJ E POSTROJ ENJA Z·1 C ENTRA Lt.05 do 0.0.3 bar . 1-----::: x- l!.-- a..7 a. u zavisnosti od duzine najduzeg parno.0. .Q G R£JA NJE ka o i u kotlu . .. ". -.-------1- ----..faca pare i kotfa 17.f------- '-- --.2 .2 bar ...200 -300 m 0. 1I zavisnosti od duiine vodova od kotla do.'"""""""""""""""" L.8). UPUTSTVA I PRIMERI PRORACUNA Pritisak pare 1I postroje njima za grejanje parom nisk og pritiska krece sc u granicarna od 0.05 . Stika J 7..5.1 .8 Direkllla veza polro..·116 I]. Mil ia raz lika POlil:c od pada priliskil koji posloji u rilzvodu pare (s lika 17. najudil Ijc nijcg grejnog tela.0.

P2) .duZina pamih vodova { (m) .1'2) I Naknadni proraeun treba cia da slvami potre ban napor.1.jcdinii':ni pad pritiska R = O.:nti mes nih olpora ocIreduju se islo kao i kod vodenog grejanja.ra<.005 m/m 17.5.:cim vrednostima za R. a sovjetske norme maksimalne brzine strujanja pare (tabela 17. Prema tome. raspolozivi napor sc lrosi za Ire nic u pravim delovima ccvi i za savladivanje mesnih olpora. vrednosl za R ne treba da prede 100 Palm. Pri vl. veee su brzine strujanja pare. lako i kod pamog grejanja.1'2 .1).17.02 bar. odnosno 0. Poslrojenja parnog grejanja izvoele se sa gomjim i donjim razvoelom. PAlmo GREJANJE NISKOG PRn'ISK~ -117 Da bi para prosla hoz ventil grejnog tela i usia u samo te lo. koel parnog grejanja napor se trosi zakljucno sa grejnim lelllm.002 m/m. Dok je kod vodenog grejanja 'napor bio polreban za strujanje vode kroz razvoelnu i povralnu mrezu. Proracun parne cevne mreze Ako jc poznal pritisak pare na izlazu iz kOlla. Prilikom proraclIna treba voditi raeuna da 1I lIsponskim voelovima u Kojima para i kondenzat imaju suprotan tok. Horizonlalna pama mreia polaie se sa nagibom koji ne sme d a je milnji od 0. Povralak konele nzala u kOla o 051varuje se silom tde iii pomoeu pumpe. Koeficijl. a s obzirom na suprotan smer olieanja kondenzata.67(p 1 . KocI cevi koje imiljll nagib slIprotan loku konelenzata .67(Pl . .potreban pritisak ispred venlila grejnog tela . Koel oba sislema razvoda.1I).za trenje 1I ravnim delovima mreie O.2000 (Pa) Kao i kod vodenog. lz istog razloga nemacke norme daju granicne precnike za pojedine kolicinc toplote koju nosi para (tabcla 17. moze dolazili do sumova 1I postrojenju i hidralllicnih lldara. U prelhodnom proracunu uzima se ela sc 67% oel raspolozivog napora lrosi na lrenje II pravim elelovima revile mreic.ie oel proracuna prikazanih za vodcno grejanje. potreba n je napor ad oko 2000 Pa. kao raspoloziv napor za dimenzionisilnje cevne mreie od kotJa do venlila grejnih lela prcoslaje: H = P .pritisak kotla . pa se na osnovu loga odredllje jeelinii':ni pael prilisak R za kolo najnepovoljnijeg (najlldaIjenijeg) grejnog lela: . maksimalill1 nagib iznosi 0. povratak kond enzala priroelnim pule m moze bili kroz visoko poloze nu (suvu) iii nisko polozenll (mokru) kondenznu mreill. prorai':lIn cevne mrdc se ne razliku.plozivi prilisak PI .

Todoro .Il Maksimalnc brlinc pare Prcl"nik ("cri ~'2" ~/I " \I zllvisnosli od prccnika ccvi MHksimallUt IJrliOlt . koeficije nti mcs nor o tpOr<l odred ujll se tak ode prc ma tabcli VI 1I dodatkll. ..I Prccnici cevi za parnc vodove Prcrnik CC\'j Il nrizonl nlni vodnvi Vc rti kJ lni vodovi 1I 7. prorilclIn vodova najne povoljnijcg grej nog tcl a se nes to razlikllje.-1CENTR·1 l. 17...5 nun 56990 78730 11 3 88 IloriZOIl13lni vodovi Vcrtikaln i vodovi 603600 825730 102340 140720 137 76S740 1052500 129100 177930 150 978 100 . prelazi se na t'drcdivanjc pre thodnih prccnika pomoeu labelc VII. Z" taka dimenzionisanu cevnll mrcZu iz racllna se potrcban napor na osnovu kog<l sc usvaja prilisak u kotlu. Ako lreba izvr~i li proraclIn ccvnc mrczc za pos trojc nje za kojc nije zadat pritis<lk pare.5.. koji se tak odc ne nlzlikuje od proracunil vodenog g lT janja.NO GRFJANJE Tabc la 17. (" II I " Prccnik ccvi Horizontalni vodovi Vcrlibill i vodovi Prccnik rl!vi 1/2" 2320 3250 57 75000 103390 (25 3W 5230 7320 (. Proracun precnika cevi Postll se pre thodnim proracunom dobije jedinicni p ad pritiska R. 279 1200 .! 1011 0 13950 70 21510 29070 82. Kod parnih vodovCl grejnih telil.3.ore ( m/s) j. pos to sc precnici cevi nc mogu smanjivati ispod od rcdene g ranice.5 mm 27900 38840 1110. Dimenzionisanje kondenznih vodova Cevi kroz koje se odvodi kond enza t ne proracunavaju se.' PROJEkTOVrlNJE I'OSTROJCNlrI 2.ie poznat pritisak ko tla pi! proracun bazira na jedini cno m padu priliska. Nairne. cev na mrda sc dime nzionis e.1I!. 3721600 - Tabela L 7. preostajace neis.5 5 1.'! " 50mm vcCi od 50 mm 30 30 15 17 20 20 U nak nildn om proracunu . pa Sl' visak priliska prigusuje prethodnim doterivanjem o rga na za reglllisanje.avis nos li od kolicinc toplole (W).ll . koji se na laze blizu kOlla.l osmcrnll ok 14 II! 0k suprolan 1 10 12 14 I" 1'/~ " 22 23 25 I '.koris· cc ni pritisa k.[ i l7..fI8 B. l'l i ' 31400 43500 39.2..5. vee se njihov precnik usvaja na osnovu paciataka iz tabele 17. k'iko nedostaje podata k (1 ras po lozivo m pritisk u. Pri lome treba voditi racuna cia jt: izracunato R ustvari srednja vrednos t jed inicnog pada pritiska i d a treba precni kc odrcci ivati u glavnim deonicama (onim koje su bliZe kotlu) prema veeoj vrednos ti N. 2384 10 326800 204 338430 465200 235 46 1710 63 150(J 2SI) 2198 100 . Za pro racun vodovll za SVll dru g" grcjna te la sad a . 200000 275630 IBO 1575900 . 17. vod eci ra clln a 0 podaci ma iz tabe la 17. jer tek treba odrediti pritisa k pare II k(ll lu .S .

950 250.750 1.279.750 1. a zbir koefidjcnata mesni h otpora iznosi 3.265 436.750 2.'anje kondenza t. na apscisi se nalazi me rodavita vertikala za zasicenu paru ciji je pritisak 1.300 17.150 581. Kod go rnjeg razvoda moze sc predvideli ci a se vertikalni voclovi izclvajaju iz horizo nl a lnc cevi odozgo.745 120.700 1.275 1.744.950 1.500 872.093.345 366.500 1.550 697.300 2.010 98.050 3.326. s= Primer 1 Ocl recliti po treba n napo r za strujanje pa re kroz cev precnika 3/4.850 72 1.275 581.453.918.526 IXO.046.1 bar.300 3 14. Prema tabe li VII.300 1. U isto m po lju nalaz i se podatak za brl.500 872.075 81.453. Pritisak pare je 10000 Pa. 160 366.950 51 1.1 bar.750 988.046.505 494.045 755 . Proracun cevne mrdc postrojcnja kod koga nijc poznat pritisak pa re u ko tlu . Uz kolicine toplote dllla jc za svaki precnik i brlina strujanjil pllre.560 872.5.855 203.550 4.060 738.930 9. .pre ma ma njim R. Duiina cevi je 20 m. Za pritisak pa re od 10000 Pa odnosno 0. Na orclinati se clobija vreclnost Z = 47 Pa.6 16.250 1. 125 290.750 1.300 3.046.570.950 1.151.345 546. U krajnje le voj iii clesnoj kolonr dobija se podatak za jedinicni pad pritiska R = 80 Palm.79 1. ba zira na iskustve nim poclacima i prikazan je u prime ru broj 1. takod c u tabeli VI. Tabcla 17.070. 15 1. 7.081. (W) 4650 6980 32.445 52.744. U tabe li VII dat jc precnik cevi i jcd inicni pad pritiska u zavisnosti od koli cine top lo te koju nosi para . PARNO GRElANJE N ISKOG PRlTISlV1 .520 32"<.590 48.400 1. II Zil koeficijenl mesnog o tp o ra l.800 697.750 133.500 2.250 1.250 2. To je put dll se dobije eko nimicna i ujednare na cevna rnreza.279.800 1.1 bar.bog loga se na kra jlt horizo nl alne mreic mo ra preclvicle ti oclvodenje ko nd enza ta.200 Koe ficijcnti mes nih o lpOra odreduju sc prc ma tllbcli vr.040 46.080 116.4 10 25. apsolutni pritisak je 1.221. u kolo ni za precnike 3/4 traii se polje sa kolicinom toplote 6490 W.560 20.f19 dok za os ta li deo mrde .700 1.453.17. a vrednosti za Z dal e Slt u zavisnos ti od pritiskll i brzine slrujanja pare.453.375 93.550 494.850 145. Na lazi se kosa prava koja oznacava brzinu strujanja od 12 mls.500 2.700 2.000 1.111 Prccnici kondcnznih vodova kod parnog grcjanja Prei'nik d (mm) Visoko poloieni vodovi Verlikalni Horizonta ln i 13 20 25 32 40 50 (57) 60 70 (76) 80 (8S) 90 100 Nisko Iloloieni vodoyi Horizonlalni iii verlikal ni 1 :s 50 m 50-100 m I> 100 m Kotieina 101110le odDlela od pare Z8 obrozo. kolicina loplote kojlt nosi para jc Q = 6490 W.610 1.720 250. Na dijagramu za gubitak pritiska Z.045 372.1 04.302.335 29.605 . kako bi sc izclvojila para iz kond enzil la. 60 79.inu strujanja pare v = 12 mls.

76 .8 LQ 2.0 deonica 5 ..7 0.zasun !U 2. proia? 0.2 kolena .0 .8 deollica 3 . odvajanje suprolan smer WuIW=O.5 WJW = 0.420 Po~to B.0 deonica 2 -T raeva. ako se postrojenje zagreva parom niskog pritiska..unakrsno odvajanje. Postrojenje je izvedeno sa donjim razvodom i suvom kondenznom mrezom Prcglcd mesnih otpora: deonica I .izvijeni komad 0. suprolan smer odvajanje Wo/W=O.dva luka deonica 15 -T caeva.l 3.T raeva.Odvajanjc prolaz wplw=O.2 0.5 =1764.T raeva.4 0.=O.una!usno odvajanje.8 1. odvajanje suprolan smer w"lw=O.5 Pa Ukupan napor za zadatu deonicu treba da iznosi: H = 20 x 80 + 164.78 -Iuk .koleno 1.5 Pa Primer 2 Odrediti pritisak pare u koOu i dimenzionisali cevnu rnrezu strujnih kola grejnih tela x i y.8 wplw=1 deonica 7 -T raeva. prolaz dold= 1 wpl. Horizontalna i vertkaIna cevna rnreza dale su na crtezu sa svim pOlrebnim podacirna.kOlao (sarno izl az) . za koeficijenl mesnog otpora 1.5 = 164.0 Q. odvajanje.1 1.Todorovic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRA LNO GREIANJE je Z = 47 Pa. slvarni napor za savladivanje mesnih otpora iznosi: Z = 47 x 3. Duiine deonica upisane su u formular za proracun cevne rnreze.3 .16 .T raeva.9 dconic.64 deonica 6 .5 3. odvajanjc prolaz wolw = I deonica 4 . prolazdold=O..5 1.8 o 0.

6 ."". i -.W =0. prolaz duld = 1 W". .85 0.. I SlikiJ 17_9 Sema uspoIIskih vodova .Q 2.. suprolan smer odvajanje worw -2 luka 0.3 l. ! I .q0 0 -~ ~~ 1'<1' --Q0 0 2900'.(#0 2900 01 ~0 T I rl T -(#- 2900 - 1150 ®~ T I I@ I I I T 1150 I -<#-+ I 0L ------- 18600 --~ ~- 11500 --.-. PARNO GREfANJE NISKOG PRIT ISKA 421 1..75 1 WulW = 0.TraM. .17.unakrsno odvajanje.75 deonica 19 ..T 2900 2300 1T I ®2300 I r>. prolaz d.3 3500 T o T 3500 X 2300 Y 1 I .0 Q.kolcllo .J 1.-.2 deonica 18 unakrsno odvajanje.6 =I 1. 01 g0 T I I I j r-. zaSlI lI deonica 17 .td = 0. 2300 ~T .

usvaJa se pritisak pare u kotlu 1.raspoloiivi prit isak · prethodno utroscni pritisak u deon ici I · preostaje Z. \!V SHim 17.05 bar.67 x 2194= 1470 Pa {=2 1 m R = 1470:2 1 = 70 Palm Kondenzna mreia Broj deonicc KoliCina topl ote oduzeta od pare 3500 7000 12800 18600 35000 52000 81000 2300 4600 9200 11500 29000 prcenik eevi (m) 13 13 20 8 9 10 1I 12 13 14 20 21 22 23 24 25 32 32 13 13 20 20 20 25 . Prethodni proraclIn vodova grejnog tela Y: .:x. TodOf"CJI'ic PROJEKTOVrtNJE POSTROJENJA ZIt CENTRALNO GREJANJE o r 1 o --..--I I <0 0 r I I I I I 18600 1.-122 8.::_ .10 Horizolltailla cevlla mreia Na osnovu proracuna vodova najnepovoljnijeg grejnog tela x.1 dcoollicc 15-19 · za trenjc u ravnim del ovima · dui ina deonica 15· 19 .jedinieni pad pritisb 5000·2000=3000 Pa 806 Pa 2194 Po 0.

_ • 811)00 2 52000 35000 S 12800 7000 3500 .2 0. 5.' " '" 0.0 57 SO 70 350 .5 1. 2000 4651 Parr"\l vodovi grelnog lela Y AaspoloIM napor UlfO~no 2000 350 u deonicl 1 " " " 11 29000 7~ 1 1/4 100 70 SO 700 '20 1. . Parnl vodovlgrejnog tela X • I 22.0 3.0 10. 10S 26 ~ I·R+ LZ - .h) ~. 3 .S 1. 1 2.8 0 Z (Pa) d w (mJ.0 7. 1/2 1 12 9 9 115 "8 60 9 " 60 56 " ~ I'R+~Z- "" + 812 2575 p.0 7. 11 SOD 9200 4600 2300 6.~~~ - .D (p.6 2. pnK:nik cavi d NAKNADNI PAORA¢UN SA PAETHOONIM PAE¢NIKOM SA PAOMENJENIM PAE¢NIKOM CEVl RAZUKA (mm) w (mJs) A (palm) I ·A (Pa) ~~ I 3. . S 3. ~ •••nl protok protok f'i) (kg/h) ~: I(m) d Preth. Napor ZI grejno lelo . .6 0. .90 70 3.) I A (Palm) m I· A (Pa) (mm) k ~~ 0 Z (Pa) p I· A (n.) • b . 20 14 "" sooo + 803 " - 2651 p.IZPlANA MAm Top!.0 1.S • h ) " q . p. 56 I1S 0 10 3 11/2 1 1/ 4 1 1/4 " " " 9 9 7 SO 350 .8 6 7 1 30 ".0 " '50 77 22 26 0.0 1 " ". . 3000 p. p.3 182 94 .S 1.) Z (p .5 3.

manjim zagadenjima iIi bar zagadcnjima koja sc mogu znatno smanjiti povoljnom lokaeijom kotlarniec.18. Efikasnost pojeuinaenih korl ava koji su uvek re:lalivno malih kapaciteta jt: uvek manja od onih vcCih snaga. toplotnih preuajnih staniea (tzv.. Autor poglavlja Daljinsko grcjanjc jc diplomirani masinski mzc njer Petar Vasiljevic iz . Medutim. DALJINSKO GREJANJE 18. uglja ounosno ulja za lozenje iIi Illazula. koriscenje: so psl vc nog dimnjaka i izdvojeni prostor za sljaku aka je kotao na cvrsto gorivo. centralizov<lno.1. U nasdjillla sa vcCim brnjem objekala. tako i uslccl dnpremanja goriva i kasnijeg oclvozenja sljake ako se koristi uga lj. moguenosti preciseavanja otpadnih gasova prc napllstanja dimnjaka i doprcmanju goriva na jedno mesto koje jc obieno udaljeno od zgrada u naselju. ve liki su izvori zagade nj a okolnje:g spoljnjeg prostora. Sistem daljinskog grejanja so:: sastoji od toplotnog izvora. prednoS li daljinskog sistema grcjanja su u veeem stcpenu korisnosti u proizvodnji toplote na jednolll zajcdnickom mcst ll. Uvod Pojedinacno zagrcvanje: ohjckata sa sopstvcnim centralnim grcjanjcm paurazumcva da svaka zgrada illla samosta lni izvor lOplolC. invcstieiona ulaganja su velika. sa zajedniekim izvorolll toplOle i njenilll razvodjenjcm uo svakog potrosaca. A to povlaci izdvajanje pros lora za lage rovanjc goriva. Prema lome. kako zbog dima i ostlih produkata sagarcvanja. a sve to uz manju opasnost od pOZara.6eogradskih elcktrana" 425 . boljoj kontroli sagorcvanja. u moguenosti koriscenja jeftinijeg goriva. reolla i gradova u cclini. veeu sigllrnosti u radu i laksc i strueuno odriavanje.1. pojcdi nacn<1 grejna postrojcllja sa svojilll kotlolll i dimnjakom. pa je svc to uovclo do snabdevanja toplotnom cncrgijom naselja. u okviru daljinskih sistcma grejanja. ku cnc podstaniee) i grejnog postrojenja sa svojim eevovouom i grejnim telima u samoj zgradi. eevovoda za razvod toplotnc cnegijc.

G ranicno mes to primarn e i se kunda rne cevne mrcie su p ods ta nicc. o nd a se kori sti na ziv "gradsko" daljins ko grcJa nJ e. iii parn a da ljinska gn:ja nj a. r . Ako se vrii i same proi zvoJnj a toplo tn e e ne rgij c. . U svim po me nutim slucajevim a poveziva nje sa sis te mo m J a ljinskog tra nspo rt a toplo tne e nc rgije se izvodi dire ktnim (ne posrednim) i indire ktnim (posrcdnim ) spajanjcm sa daljinskom mreio m.lop lani. nukle ra na c nc rgij a . uve k prt:ma osnovn im ka rakte risti ka ma odrcde nog sistc ma. I'IWJE. o nda sc radi 0 tcrm oelektranam3 (TE-TO). Od tog hroja jeJna cctvrtina iivi u ze mlj a ma Ev ropske Unij e ( EU) it tri celvrt ine u cc nlra lno/ istocnim ze mlj a ma (CIE).NJA ZIt C£NTRAL" 'O GREJA NJ£ 18. u kojima sc prima rni nos il ac to plo te tra nsformise pre ma po tre bi pojedinih po trosaca da bi sc odatle razvodi o kroz sekund arni ccvovod. daljin sko grejanjl: jc vi sc u prime ni u ccntralnil11 i scvt: rnim delovim<l ko ntine nta ncgo u juznim. a kao toplo tni izvor se ko risi gas.3. prcdstavlja se kunda rnu cevnu mreiu.2. uglavn o m zbog grcja nj a i pripre me tople po tros nc vode.TOI ~·I 'JI: I'O~ TROJr.1. radijato ra iii bojle ra za to plu vodu . 18. Kad a se na istom mestu pro izvode toplo tna i cle ktri c na cncrgije.1. Podela daljinskih sistema grejanja Podcla da lj inskih greja nja sc mo zc izvrsiti na vist: naCi na . Industrijski da ljinski sis te mi podmiruju po tre be za odvijanj e tc hno los kih procesa u pro izvodnji a uz to i za greja nj a fa bricki h sta nbcnbc nih nase lja koji se uvek gr ade u najblizoj o ko lini ind ustrijsk ih objeka ta. Cevna nUcZa toplovoda kojo m se pre nosi fluid do obje kta koji je prikJjuce n na da ljinski siste m prcdstavlja prim arnu mrcZu a cevovod od podsta ni ce do krajnjih po trosaca. blokovske siste me sa izvoro m to piote u jcdno m izdvoje no m o bje ktu .!. Daljinsko grejanje u Evropi Tc rmi cku ugodnost u SVllfll i ivOlno m prostoru putem d aljinskog grejanj a danas kuristi u Evropi preko 100 milio na Ijudi.:nos loplo te.1. Us led razlicitih klim a tskih fa ktora . ugalj .!. em:rgija vode ali da nas i gcote rm alna i sunccva energij a. mazut.4. Izvori toplote T o plo tn a cnc rgij a se proi zvodi u topl a na ma iii u te rm oelcktra nam a. Pre ma vrsti po trosaca i njihovoj lokaciji de le se na greja nj t: naselj a iii IZV. biogas i tolotnc pumpe. Prema nos iocu to plo te mogu bili sa to plo m iii vrc lo m vodo m. 18. Kada se snabdcvaju to plo tn o m e ne rgij o m gradovi u celini iii bar njih ovi veci dc lovi . o nd a je rcc 0 to pla na ma (TO). bez obzira da Ii sa vodo m iii pa rom kao primarnim fluidim a za pn.-116 Il.x/oral'. na industrijskc i grads ke siste me.

godinc u Subotici i KragujcvClI .. preko 40% ' u knrisnici daljillskog ~re j:lI1j a.ic 11:>74.lr"jcnja d:dj im:ko. Naj. Ovaj sistcrn jr nas lao prVC nslYCnO Wog jaYne bczhcdnoSli i srn a nj enja 10k.:lasku vckova. Pf\.: EU najvisc korisle xao gor ivo ugalj 34'lr i prirodni gas :. Na taj naei n climinisa na su loka ln a lozis la iz bol ni ckih prosIOrija pa jc malno podignul nivo hig ijcne..r ira i7111e tILI I '. god inc.. 18.:'. U zcmljama elE uccsce daljinskog grcjanja sc kn..j a njro u Novom Sadu.l i povccavanjc broja potrosarn. sislcmi su puslcni urad 196 1.~log . Najvece p ros ircnjc <ld 7.Jl nog zagaucnja.:!":! ra zvo j sis lem.c1n'1 po.. snabckvalo same clcktricl10m cnt:rgijom iz iSIng p05lrnj c nja .~ko grcjanjc jt: najzas luplje nijc u Boru sa 5() ty" i O brcno\'cLl sa 80% prik!ju":cn ih SiamOCilih objebla lih gracinva.. Od manjih m<. glld inc u I3c ograd u i Novom S2UU a 1961. Da nas se 52 grJua u Srbiji grejc daljinskim sislcmlma grcjanja.:ni II lo ku . a 5vakako i da hi se pDStigao vt:Q slcp.1 '. Dri:Jn. Na pn.4 % godisnjt: wbddeno jc u Austriji.1. gooi nc prckn 21)0 pO. Nisu 35 <.\ snahdcva nj c lopotnom energijom gralhkc bolnice u Bonu.18.'. r. kog ratil j os 5 vc'likih gradova slcdilo jc ovaj primc r.llg rat" . a snahuevan a je novo iz~ra ucnJ bolnica.no jc na sistcm daljinskog gr.5.. Tokom ohna\·ljanja gradova ko ji su porus<. Zasloj u ral:Yoju sislema jc bio 10k o m r ve lsko:. ).k og grcjanj" 1904.'i "hjekala 51. Prvi siSICJl) gradskog daljinskog grejanja pocco je sa rauom 1900.JI :l. 1 BudimpcSla prati trc nd i uobija prvi sislt: m daljin. nastilje i daljins ko greja njc 1I grauu Fn:dcrick.. ..'cka. dok II zc mlj a ma CTE uga lj 6ni 48" ~ udela II celoh pn oj pOITosnji. a li SLI za.. gouinc u Drczd. vim Zt' :~11jil lll . "Vog poslrojenja . Do prvog sVcl.~berg (Danska) pri ccmu jc bo gori\'o korisecn gradski olpad. sa izuzelko m Isla nda sa f1(icl. 41 7 Prvo poslToje nj. uuco dosriic i ')()'/. gr." u 1·.: cc 00 12'k LI Hrvalskoj do 71!'?r u krajni i Lcloniji.. C zapadnoj E"fOpi ucescc ualjinskl1g gn:pa ia \':. UzimajuCi U obzir ukupno slanovnislvo. Daljinsko grejanje u Srbiji Primcna daJjinskog grejanja u Srbiji dalira tck od pocclka ~l:zdcsetih gouin a pro.:sla d:iljiTl. a jos 1.lllpIjcpj i obno\'lji\'i izvori sa 11 9(·.' ~\. I. pojcdinim urbanim ZO ll a llla (lvog regiona. pnrodni gas 33 9C a obnovljivi izvori svcga 1% . goclinc u Ncmackoj u "idu hlokovskog sis lcm a i korisccno jc z.1(lc:ni SLI novi iii proSirivani p()~lOjeCi sislcmi daljinskog grejanja. D/ lUINShO GRJ:L I IJI.Inijom leh· nologijom.:n iskoriSccnja ova J.: j1l.t bi polom do 1930.11 SVI'I ..-anasct viscspralnica 5C snabueva lo IOp lo ln o m cncrg ij orn iz kombinO\'anog poslrojcnja za proizvodnju lopl o lm. U ~k:or" .. naraV110 sa nap r.! gr"janj a I"Jdi lo siron' Enop<!..: daljinskog gn.: i c lcklricnc e nc rgije.ik porrosaea prilJjuc.:nlL o.gles kol un 5USi u Fin5koj.! L1d(.!\.:janja 1I Evrup i izg raucno.. cak 6(lc ( SllJmOCnog fonda. i 11<. lc nj ega ci:.~ i Kragujc\ LI 20%. u Beograuu 45%.

Ukupna prikljuena snaga potrosaea u Srbiji Kapacitet toplotnih izvora Ukupan broj kotlova u toplanama Duzi na vrelovodne mrdc Broj potrosaea . 3. km teg GWh/a Od ukupne prikljuene snage potrosaca od 6 000 MW. 5. . 6. bolnicc. Nisu i 8eogradu revi talizacija jc zapoecta 2001.000. 7. (tablcla 18. 70% (4200 MW) se odnosi na stambeni prostor a 30% (1800 MW) na poslovni prostor i jayne objekte (skole . U Novom Sadu.) Akcija prikljuccnja novih potrosaca na sisteme daljinskog grcjanja u Srbiji jc zadnjihi godina veoma intenzivna. obdanista.000 180.1. Todorol'lc PROJEKTOVANJE POSTROJENJrI Z4 CENTRA L NO GR£JANJE Kao gorivo u toplanam a u Srb iji najvise se koristi gas (56% ).ns II.180. Statisticki prcgled daljinskih sistema u Srbuji (podaci su iz 2000. godinc) Ukupan broj sta nova u Srbiji Stanovi sa grejanjem ne cl.000 970. Tabcla 18. domovi zdravlja i sl. godine.000 industrijske 100% 31 % 23 % 40% 6% 670.II). e ne rgiju Stanovi prikljuee ni na daljinske gradske sistemc St anovi sa grejanjem na drvo ugalj i slieno Stanovi sa industrijskim pogonima sa grejanjem na gas I 3. Karakteristike daljillskih sistema Srbije l.000 1. U to ku je izrada dokumentacije za Valjevo a sprema se i modernizacija sistema u Kragujevcu. 4.podstanica Potrosnja goriva Proizvedena energija MW MW 6000 6600 732 1600 11600 550000 6200 2.II.000 Tabela 18. tcena go riva (23 %) i lIgalj (21 %).

.G.2. dna .Basta .18. dimnjakom i memo regulacionom opremom. Jag dina .toplOloi izvor sa kOllovima.U.' -12<) PozarevOlC MC'tj~anpek o.2.lA NJI. poslrojenjcm za pripremu vode i odrZavanjc pritiska. GrodQvi u Srbiji sa daljinskim sistemima .. Novi Paz • Les ovac • ~ ~itrovica Pristina • Slilw /8.vlja Prijepolje '.1.c • Kraguit vac _ _ ~ . .i:icc C a c a k . ~ ZiJJ" e CUtl • ~ Plu.. fJ. grejanja 18. rezervoarima goriva. IIJINSI(O ( a l!.Milanovac ~ KosJen. cirkulacionim pumpama.1 Opisi sistema Osnovni delovi sistema daljinskog grejanja su: . SISTEM DALJINSKOG GREJANJA (DG) 18. • Kr Priboj • H~a Varos K"ja~ev Nis •• Kruseville • . 8a Negotin Bor .. .

ecv na mrda kojo m sc e ne rgija u ohli ku VTe le iii to pic vode razvod i do po trosaea . Sabimil.wp lovodi .2.YJI: f'OSTROlENJI1 ZA CENTRALNO C f<l:JANJE . 6 5 1. . n laksan o nu rz<i \'a l1jl' i pro tivpo7. Uproscena sema sistema daljinskog grejanja Pre do nose nja odluke 0 priklj uee nju na s iste m da ljinskog grejanja analizira se eko no mi enost sis tem a a ona najviSc zavi si od gustine toplo tnog opterece nja koje se izrazava pre ko snage po trosaea p o sta mbe noj povrsini (MW/ km 2) iii s nagom potrosaca po duzini to plovoda (MW/km ).<J rn a si~ lI rnlls t jc:r sc struenn llsoblje na lazi 11 :1 icd l1 <'1ll I11c . CcYo..: (i.t. uimnjaka i rezcrvo ara za go nvo. usll: Li a prostllra u zgrad a1ll 3 jcr nl:ma kOllarnice. vcea pognnska sigllrn os t upo trc: bo lll vise knll ova na jeclnom mcs tll. Poh'osaci :'i. Kotao 2. razvodi to plo tu ka grejnim te lima iii spre mniku potros nc to pic vode (se kunuarni deo d aljinskog razvoda ).kucno grejno pos troje nje. Prcdnosli daljinskih sislcma grcjanja: • • • • • nc ma po tre be za transpo rtom i doprc manjem gonva clo pojcuinaenih zg rad a. Analizira sc i maksim alno to plo tno opterece njc u to ku jcdne grejn c sczo nc ka o i god isnjc iskorisce njc proizvodnih kapaeite te izrazcno u casovim a rad a Cevovod nc mrde se pos tavlj aju bez ka nala sa nadze mnim vode nj e m iii se polazu dirc ktn o 1I ze mlju .·no fl. Razdclnik 7 J 4 3 2 3. sto jc od posebnog znaeaj a u graclovima. . Cirkulacionc JlUI11Jlc 7.zgrad a. / adoI'O I·it /' /WJEKrOVA. . koja toplo tnu e ne rgiju iz toplovo d a (primarni deo razvoda) prcdaje kucno m grcjno m pos trojc njll . fzbm param c ta ra u si stc mu grcj anj a zavisi pd temperature razvodne i povratne vod a.-od . od nos no u bc to nskc ka nale pod zc mlj o m. njihove tc mpe raturske razlike i pritiska. EksJlanzioni sud Stika 18.to plotna preuaj na sta ni ca. lu. lll 11gll cnost koriscc nja jdtinijih e nc rgcna la (mazu ta i uglja).

Za c ko no mi can rael to plana i ko mbin ovanih proccsa pro izvodnj c to plo tnc i e lc ktri cnc e ne rgij c po tre bn o je ci a gllstina toplo tnog o plc rcecnj a bude: • koel novo izgradenih nase lj a 2U-30 MW/ km z • za nasclj a sa po rodi cnim kuea ma 15-20 MW/ km z o na se kreee oel 50 .1500 h. preko 110 °C kao i pa ra ni skog od nos no visokog pritiska 18. elos ti za n broj sati godisnje g trajanj a je 1250. cak .. D obar po kaza telj e ko no mi cnos ti rad H to plo tnog izvora je . skJ adiste evrstog iIi tecnog goriva kao i postrojc nja za hc misku i tc nnicku pri prc mll YOlk .100 Najvecu gus tinu o pte rcce nj a imaj u graclski centri M W/km 2 a u ncki m g radovim a ca ki i 200 MW/kmz.:1 eirku lac ijll vode i deo sa me rn o m o pre mo m i rcglll acio nim lIre:d a jima od a kJ e sc upravlj a rado m 10pla l1(:.tlJplana. radi oni ce: za odrzava nj c op rcme: . KO G /I1'-1 1 1 \'1r-.: ziVOlll ': srccl ine (p(l~ wji sam o jed a n c1imnj a k. prus to rija za osoblje.2.: m a u S<1m oj to plani . izgradnj c vi sok ih d imnja ka (clo 150 m ) i sl.2.: ma ru zi vCl rova 11 izgradcn je kau i to plan a va n sla mbc nog del a grad.proizvodnja toplote Pos troje njc za pro izvodnju lop lotnc e: ncrgij e . snabd cvanj a svdo m vodol11. • • poslOji mogucnos t spa ljiva nj a gradskog sJll cCa kao izvo ra toplo le i kao i korisee nje ob novljivih izvora top lo le.Ig.. manj e zaga dc nj. ela nas slucaj u Srbiji . cle po nova nja pe pc la. lokacija (op la ne: lrcba d a bude 1I b lizini po trosaea. Osim toga topla ne im aj u e le ktroc nc rgt:ts ko poslrojc nj a iz koj e:g se na pajaju d c klri c ni urcd aj i u nj oj. IJ/lU I N. Nosioc toplo le u siste mu da lji nskog grcja nja mogu bit i topl a voda te mpe rature do 110 °C 1I razvodn o l1l vod u. mn oge: oko lnost i na l11 ceu po trcbu za uda lj ava njcm to plana 1I od nosu na gra dska jczcra. jc r su tad a tros kovi izradc ccvne mrde najnizi. u pojcd inil11 slucaje vil11 a i do 15 km .. Toplotni izvori .]) . O sil11 toga na pc rifc riji su obicno grad e induslris ki pogo ni pa postoji mogue nos t za njih ovo snabdcva nje paro l11 za tc hn o los ke potre bc i to plo to m za grcja nj e. SIO jc. vr.: I.b roj sati traja nja o ptc re: ec nja " (ko licnik ukupno proizveelc ne godi snjc to plo tnc cne rglJc I zbirnog ka pacitc ta to plo tnih izvora ) koji sc izrazava u casovim a. U savn:: me nim sistcmima d a ljins kog grcja nj a sa malim ude lo m pripre me po trosne topI c vod e ( PTV) . izabra n i locira n pn. sa~!Ojl . u ko mbin ova noll1 procesli proi zvod njc loplo lne i c h: ktr icnc c ne rgije pos lize sc najbu lje iskur iscenosl gnr iva. -131 • • moguenos t c. Maks im aln a razda lj ina po trosaea je do 10 km. dovo ljnc jc visine. siSle ma pll !llpi 7. na roCi to zhog doprc l11 a nja goriva. U Beogradu i clrugim gracl ov im a Srhijc broj sa ti lraj a nj a o pte rcee nja.] vo da lempcra lu n.:ntralnog rcgulisa nja (C log S i ~ l . l z eko no msk ih razloga . e nd kOl lova koji po te nc ij a lllll e ncrgiju gori va prelVaraju 1I lorlOln ll. Medllt im.

'I ako na f'rill1 ~ r u NIl '1 1111 '. Si~ttr IlLlS lI ! 'llabJcv:lljd . WI kOlllo illo llol/im goriol/ikoill go. 1I1:'LlIt.hnrll llcha obra lili p:lznj u na ce nt'.: ga.lIlll.000 MW god isnj c.)I. kO I i'.\'I : nerg~nli ~ \ )ji IJIfI:/I/.lja ll S~li1Idc .li 100' ( 1I d:t!j ijskill1 SislclI1l1l1a.11 I : ln~IS SV. U rhiJ i sc II lCl pl .2) i prosccnol11 proizvndnjom topl Olne c ne rgije od 6.nji sist~1l1 grejanja u Srhiji sa instalisanl)1l1 snago m 1I izvor im a ad 6600 MW (Tabcla 18..l' ll jC i uga lj.! I . 6..' 1I ] ' rag L lfcvc'I . CI Il II!.:" i p()r~d ugradcni h ('Ic klrnlill T a ) . to jc ova ci rra v. 1'lIlIlifa/urom i kOl/la/ldllim fi li I/om sc kor is te u tnpla ll am a su: gas .'(lli l .: L1V ~lk" vc likl' koil . . poic li ll .5 IY£W ( 10 I pare na cas ). )\kll-zdr . p" ~r.: v":c': l""la n~ lIpm rcbljavOlju gas kan USIlOV IllJ g'lrivo. " <IS i lTI <lZ UI.lcnt! iii kOll1 nin.i.lVdll! ': PIOlllll"W\ ~ ~ lgn r c vanj .:raliu . .200. Ln l ~"\l\'t.cli h gndi n<l P' ll.. ()..<:':la jc .i u onLiina lll a kaua j~ I roi zvodnja toplote bila najvc ca . Slika 18.. i ~Ii'~ nn . 1\. ulje za 11 .I.'.!\' ~I\ ':l\i prnhkll1 LO I o! 1)li 'lli . 11.I': lI:-I.tdu s.I'1 1_ It 1'101 11. tls l.) ''': lranspo r 101 1l1l1gUC''1 11\li s kla d is [ ~ nj a. n~ pn:lazi J OOOsati . 11 Bc:"c.1 ivi VIr. inv cst i cij~ U proizvod nju top lote su boljc i s kori sc~ n c . ve lo govo ri cia j~ aci:Ji.3.ZIl<1 ' ~ k Ui\ < I( 111'1 1.'.III<llll a Ilajv i ~c kori slL.1 [l1L'C· i~l.I:t k(l r i~l1 Is klIU t'IV(1 F.log v~ka I'I'C t(. r llvcci POIl'lIS. pred t ~l\ Ilit t:l:c ". Mille/rJl' pami blok ko/rw T 109. Pri nj i' hll\om i7.l~. prcdill1cnzionisa n i ncd ovoljno iskori sccn. a nd grc!ilc .:Ca.ann.l.[){)(J lnlla gl)cihllJC S ~lg()[C\ ani'. 111[1 lana u 'is u.: 2fJOJ/tJ-I \ ciiL.

gorionik koji zavis no od ko ri sce nog gor iva moze biti uljni . Kada sc lo plola proizvodi u p a rmm kOllovim a ( kOllovi sa pl a me ni m cev ima ii i SlTTTlO<XVIli koLlovi) proizvede na ~ a r a se u p rotiv-s lr uj nim apa ra tim a ko ri s li za zagrev-anje vode. lo plovodni iIi w elo od ni. Slika.U8ANJE -133 Osnovni cle me nt u p roizvod nji lo piclln c e nL:rgij c jG kOlao koj i m oZe bili rar m . LZV. kada se vre la vod a iz ko tl a vod i d o pro tiv-s trujn og a pa rata razmenjivaea toplote. ./B... u ka m e se vrs i zag re va nj e vade sek u ncla rn ag c ir kulacionog kruga . pa su kruzn i £o k pa re i kruz ni tok grGj ne vo dL: pO lpun o udvojc ni.3. 18. Da bi sc obczbcdilo potpuno sagurevanj e lozivog ulj a u ko tlovim a za g repnJ e 1I gorioniku sc izvrSi fino rasprsi vanjc i isp a ravo nj c go ri va a po tom inte nzivno m c sa nj e sa vaz. Ta ko dobij e nCl s mesa sc pOlpa lj uj e i sagorGva u lo z is ill kOll a. O/ IU INSKO C. Gorionici U proccsu proizvodnje to plotc ko tl ov i l1a teena i gasovito gor ivo im aj u lozni uredaj.duhom za sagorc\·a njc. u kome vre la vod a iz ko tla cirkulise kroz sekund a rnu di stri b utiv· nu mrefu uz prc thodnu rcdukciju tc mpc ra turc i priliska.2.1 SA). • gonomci sa IsparavanJcm • gorionici sa rasprsivanjcm . (51.18. Kada sc loplola proizvodi u vre lovodnim ko tl o vim a postoje dva m og uc' l s is te m a: • • dircklan.4. gasnl kombinovani gorionik za gas i m awt. . indircklan. lzgled plamella g01'iollika Prcma nacinu koj im se ovi puslupci ostva ruju . post oj i vise vrsta gori o ni ka it o : .

ll-'lEH="':-=j-":":"--Ulje Tcrcijalni \"azduh Primami n.-1 CI....c n.t1a zi ull lltar oLlrt:de nih vrccinnsli. Sematski prikaz rolaciollog goriollika Za sagorcvanje gasa ko riste sc gori oni ci razli Ci tih lipova cija jc ko nstrukcija LJ pri ll ciru slicna.101I. kako bi se izht: ga tl \it:Ci visa k vazduha II cilju pos ti za nj a boljeg sagorevanje. ali se dctalji razlikuju..NO G NFJA Ni l.. 1.f . zavisno od proizvodaca. gorio nika.-1 1... IllO :!lk( ... U rraksi sc susreCLJ dva os novna li r a gasnih gorionika : . Kombinovani gorionik gas-mazut c Wr+--+--. Ukoli ko je ilrzina iSlicanj a isuvi iic mala. 18.. LVi I·.1I11l''..gorio ni ci sa prcdhodnim mesa njem kada sc gas i vazduh I11cSaju unutar S.zduh ' ." l 'I<OlOJO I .5.·N1.5) ...gorio nici sa udvoje nim uvodcnjem vazduha i gasa u lozisni prostor .~l~ Ii ·I otlo..Sekundarni varouh (SAACKE) Vazduh Sf. • rntac illni goriuni ci (. a potom uvode u lozisni proSlor U go ri () niku Illora da se izvrsi stu h olje I11cSanie vazduha i gasa . l '005.:.. "-ada 5e oclredujc vc li Ci na gas nog go ri onika 1110ra cia sc obrati r aznja na brzillu kll" jom sc pr0stire I'la l11 <': 11 g'IS1I .. 8rzina ubri zgavanj a vaztluh a i gasa iz gorionika Illora d ~t .·N TlUII...1 ~...

U tom slucaju in aJ a gn. Tc mpt. SIO izaziva Ille tnj c u radu . Uohi cajcn i tctl1pe raturski rd imi \1 n:l silll torl anama ~ 1I !50/7\ 1. 18.Inc vodL: ad IlO·1 50 0(' za projc kl nc uslavc.IO Ill iz povra tnog eevu\'od:1 c. TO ( SAACKE ) jug~- NI. i povratn c vLlde.I.ol lovskc tCIll[lc ra lUrc volic su do 190 °e) mesa sc sa VOc.J0/70. 130/70.ic protoh ma nj i a po jedinici ma.jl1c nUcZe je jd ti nija a u tdku . KODlpald gorlonlci 2 x SKVG-A-82 no kotlu 18MW. O na prilicno varira sa le mpcraturolll . Vrcl a \'oda na izlazu iz kotl a (i7la zl1c h. I s uvi ~c veli ka brzina istiea nja moze izazva ti oduvava nje (o lkida nj e) pla mc na ocl gorio ni ka.t bi s.: kspillat<lcijc ni zi su troskovi e ne rgijc po tr.l UINSKO G IU:.i e pla me na u kOllloru za sagorcva nj c.1 (ori Ole .6.: iJnL: Zil rad cir kub cion ih pUl1Jpi jcr.ic llhezhL:ciili SID vce Ll razli ku tL:l11pcrature razvod m.S Slika /8.J35 je vraea n.3.: p os ti g l ~l zc lj 'n<l te mperatura razvoc. Kombinovalli goriOllik gas. 11 0/70 °(' I sli enl>. /). Ovako visnke tCll1 pc l<t ture 1I r: 1 7V( 1(lIlI\I1 1 voLil1 ~<. c vodc rre nusi sc veca ko licin.18. sa vrsto m gas a i obli ko m gorio ni ka odn os no nj egove mlazn iee-dizne.:ra tura ptlvra tne vode treba cia jc stu je l110gucc It iza OdnOSIt Ll pUl n: bnn.JANJE .maZllf jirme SAACKE. IZBOR TEMPERATURNOG REZIMA RADA TOPLANE U SiSICllli lll Cl daljinskog grejanj a koristi se vrc la voda razvod nc tem pe ra ture clo 150 0 c. Brzina kojo m se plallle n proslire nije kon ·tanln a.: 1I ZL: IllIj :II11<l zapad- .

T"dorol'i<' l 'rWJf. 18. UPRAVLJANJE RADOM TOPLANA Proceso m pro izvoclnje i predaje lo plo tn e e ncrgije dis tribu tivno m sistc mu upr avlja sc iz ko ma ndn og ce ntra topl a ne. . U ccntru se pos tavljaju pOlrc hni para me tri rad a nudc: te mpe ra tura razvod nc va de. veCina siste ma d a ljinskog gej a nj a u ze mljallla E U p roje kt ova na je za pro me nljiv pro rok i ko ns ta ntnu tc mpe raturu u razvodnom vodu (kvantitativna rcgulaeij a). Z a grad Beograd su najnovij a istraz ivanj a po kaza la da se ona povecala sa -18 D C na -1 2 D C. U nj c mu je implem e ntiran .4. Sa druge strane spo ljne proje ktne te mpe ra ture u gotovo svil11 Evrops killl gradovima su redukovane i za gradove slienog klim a tskog po dru cja Beogradu . iznosc' oko -12 DC.1va sigurn o. pro to k i pr itisci po magistrala ll1a.YJA LA C ENTlU ILNO GRO/ INJ F. ne evrope d a nas ma nj e kor istc. Pro to k sc odred uj e i podesava u podsta ni ci rado m lo kalne all tol11a tike. oda kle se mogu prikazi\':rli .. D o mac i sistc mi daljinskog geja nj a lI gIJvno m Sli proje ktovani sa ko ns ta ntn ill1 pro to ko m i pro me nljivo lll te lllpe ra turo m razvodn e i p ovra lne vode u funk ciji spoljnc te mpe ratu re (kvalita tivna reg\llacija) i sa noc nilll pre kid o m greja nj a."KTOVA NJE /'OSTrWJE. efika sno i la ko upravlj a nje sisle mo m claljinskog greja nj a.r i specij alnih so ftvc rskih pakc. "Scada" sistem olllog uc. T a me ra ce uz pre laza k na celodn evno grej a njc bez nocnog pre kid a o moguCi ti sma nj e nj e stva rnog kapaciteta grej anja kod po trosaea . Ovaj naein rada je orije ntisan ka po trosacu i uz na pl a tu greja nj a pre ma iZl11e rcn oj po tros nji to plo tne e ne rgije rezul tira sma nje nj e l11 po tros nje za 20-30% . Slicna je situacij a u Srbij i i na os novu izvrse nih i objavljc nih s tru enih ispitiva nj a i mere nja moze se oce kivati povcca nje spoljane proje ktne te mpe ratura za vecinu grad ova. a u zavis nosti OU mctc reo los kih usl<l\'.436 B. :1 o ko 25 % .1 u svim to pl a nalll a sc vrse mocle rni zacije uprav ljan j:1 rado m pos troje nj a i to primc nolll najsavrem e nij c te hno logijc po mocu mikroproccsor. pre l11a po tre bnoj koli eini to plo te koja se me nj a prc ma spo ljnoj tc mpc ra luri ali i pre ma za htevima po trosaea za sma nj e nj e po trosnje energij e. a i vcc ina to pl a na u ce nl ra lno is toc nim ze ma lj a je u poslcdnjih 10 god in a znat no spuslil a lcmpe ra llirski ni vo razvodne i povra lne vode . mrd nih cirkul acio nih pumpi i drugim . go ri o nika.Sva Illc renj. U posled njih nc ko li ko godin . Osil11 toga siste mi grcja nj a rade bez nocnog pre kida. prace nje i akvizieiju radnih para me tara . O da tle se lIpravlja rado m ko tl ovskih jedi ni c<1.(Scad a).r (s poljn a te mpe ratura i brzina vetra). prime no m te rl11 0sta ts kih ventila na radij a to rim a. Mcdjutim.knn\\'how" tchno loga i pogonskih inzc nj e ra u nas to janju da se upravljanje to pla no m sto vise aut o ma ti zuj e i taka smanji moguc nost grd kc izazva nc Ijuclskim raktoro m.1 i raclni para mc tri sislc ma se mc mo risu u bazi podala ka. ta. Razvodn a te mpe ra tura za spoljnu projektnu tempra turu od -12 D C hil a hi 11 0 DC sa povra tno l11 te mpera turom od o ko 60 D C. ko tl ovs kih pumpi .

KOlllanc!"i celllar top/ane N. 18. Para je nekada vise hila u primeni a danas se lIglavnOIl1 koris ti za tehnoloske potrehe inclustr iskih ohjek:lla . Za.Beograd. Stika. lJ danas njilll sistcrnillla claljillskng grejanja nosioc toplote jc uglav nolll vocla.1 Konliguracija ccvne mreze Kak(l je vee pOIl1Cnllt o nnsinci loplo te u sistcmu daljinskog greja nja su voda iii para. optimi zaciju . J 8. prcdvid anjc potro ' njc i proizvodnjc topkl till': c nc rgijc i slic no. Zavisnn m1 vrstc i poloz:lj a potrnsaca primc:njuju sc ra zni ob lici razvoclnih i povratnih cc:vnih nHcZa: .. TOPLOVODNA MREZA 18.37 labdam a i dijagramiI1l a.5. OVO o l:l ksava ana lizu rada toplanc.· INJI:: .Primenjella SimellsOI'a Ilajllovija tellll ologija upral1 ljallja . IUI NSKO GnU . Slika 18.18.7.5.l'lare/e illslrumellte sa komal1dl1ih tabli (II pozadilli gomjih slika) :a III ell ila je raCtll/arska tellll%gija.S. 0 .

Primenjuje sc tame gde se oCckuje prosirenje sistema i broja potrosaea ....- ' . sa konstantnom temperaturom a slun za rad u lelnjim mcsccima.' vrsnc topl ane.u kojoj su svi pOlrosaCi ukljuecni na vod koji polazi od loplanc .poslavlja se u vclikim sistcmima i tame gde obicno pos loj. Todomd c PIW 1EKTOV. 3) Trocevnc mrez.·N1A 7A CENTRALNO C REJAN1£ I) Zrakasta .lO.). {R.'-- .a sa vodom kao nosiocem toplote kada su razvodni i povratni vod iSlih dimenzija. . (51..9.. ostaje privremeno bez grcjanja. Troskovi mrez. U s{ueaju havarijc iii J. Trecu cev cini zajcdnicki povratni vod. S1-I8_9_ RazgranaJa mreia Ccvovodi mogu da se grade kao: 1) l ednocevna mrci.' . . Pouzdaniji jc rad. Pogodne su za manje siSleme (~ 1. ~ .c su mali ali su gubici toplote i vode vclikL 2) Dvocevna mrci.).:vara jedne toplanc snabdcvanje potrosaca toplotnom energijom obczbeduje se iz druge topl ane 3) Razgrdnata mrcia .e kod kojih se jcdan razvodni vod koristi za grejanje sa centralnom regulaoijom temperature." .a sa vodcnom parom kao nosioccm toplote bez vracanja kondenzata. I ntervc ncije i popravkc prilikom pucanja ccvi su OlcZane jer se prekida lransporl toplOIne c nergijc za skoro svc potrosaee u iSIO vremc.J3S 8...: loplana u radu.-I N1£ f'OSTlWll:. koji se grcje sa tog dcla tolovoda.. 2) Prstcnasta mrcia pogodna je za vcce sislcme a posebno kada postojc dvc iii vis. drugi za pripremu potrosne topic vode (PTV). U slucaju havarijc toplovoda vrsi sc pregradivanjc ostecenog dela toplovoda i sa nlD mali broj potrosaca.1 8....

18. ~ /.18.11. ras krsnica. Nacin postavljanja toplovoda Postavljanje cevne mreie toplovoda zavisi od zada tka snabdeva nj a i od lokalnih uslova (stania podzemnih voda. postoje- . SUB. dva povratna voda za ~ \ . D/lUI NSKO GREJANJE 439 4) Ce tvorocevni sis tern se sastoj i od po dva razvodna grejanjc i za potrebe snabdevanja industriskih potrosaca.5.11.-\ .2. prikaza na jc toplovodn a mrda ucnana na gcodetskim podlogama a na des nom delu slike je toplovodna mreia ucrta na na aero snimeima gradske cetvrti. povr~ in s k c vode.:ama Na levoj strani slike 18. Nove lelmolog(je prikaza toplovodlle mrei e lIa aero podlo. ulicnog pokrivaca. ' " .~ " ~. -- -. Zrakasla mreia Stika IB. 'r .10.

kao i o d propisa zas titc o ko linc. U". U pod ru cj ima sa visokim nivoo lll podze mnih iii povrsinskih voda. U pojcdi nim sillcajcvima povrsinska zas ti ta sc radi sa lilllc nim o illo ta ccill od a llllll inijull1a iii p ocinkovanog celicilog lima.ka na li i to od vOdo ne pro pusnog arillira nog beton a. Ovaj vid p os tavlj a nj a se ko risti na tcrc nilll a sa indust rij skilll objcktima i za to ploo a lc kovod e ve likih du zina. " OSnWJE. cevnc mos tove iii bcto nska po to lj a.NJIi 2.. Po vr lam a ccvi toplovodi mogu hiti : • • sa prccl izo lnvan im ecvima i d irc ktnim po laga nj c ll1 sa cclicnill1 ccvima za po laga njc u bc to nske ka na lc II ze m lj u. Be tonski kanali u koje sc po lazu cevi mogu biti pro hodni i ne pro hodni.. odvod nj ava njc . t c l cfo n ~ kih linij a ..·UO 1J. Pored ka nalnog vodc nj a. Povrsinska zas tit a se izvodi b ituill ini zirnno ill hartij o m sa t raka ill a o d ne rd ajuccg Illa te rij a la (slika 18. d c ncrgija. I _f~ \ .). Prohodn i kana li se r ad e ispod vita lnih ras krsni ca. I'odolO\·ic' I'ROJt::KTO I /lNJ/:. vou a . . Naravno oa uz svc to sigllrllos t rad a s istc ma p re d stavlja nc izbci ni fa kto r. Stika 18.11 Cevi u prohodnolll kanalu . izrauuju se ova lni ..1 CE 'TR/ IL NO G'NEJA 'iF..11 ). cih insta lac ija i orugi h postrojcnja za sna bdcva njc (gas. . puteva iii tra lllvajskih sina . .. Kod nas su sc do pocetka 90 god ina uglav no lll ugrad ivale ce licne ccvi koj c su polaga nc u bcto nske ka na lc uz prc thodn u izolaciju ll1inera ln o m vu no m. drveca i vcge ta cio nih povrsina. topl ovodi mogu da se postavlj aju iznad zCllllje na stu bove.

/2 Cevi /I Ileprohodllom kallalll Slika /8. prikazan je nad ze mni toplovod . uuzine 6. sa kojm se grcje Lazarevac iz tnplanc koja sc nalazi u Vreocima i pripaua rudarskom komplcksu Ko lubara. Na slici 18. duzine 7 km .-1-1 / S1. ./3.Poiarevac Na slikama 18. prccnika 600 mm.13 prikaza n jc toplodaJckovou.5 km sa kojim se Pozarcvac snabdcva toplotnol11 cncrgijom iz terl110eJcktrane Kostolac. Toplovou jc uradcn od cclicnih (xvi izo lovan stakknOI11 vunom a spoljasnja zastita je od policstcra .14.I8. Nadzemlli toplOl'od TE Kostolac. precnika 400 I1lI1l .

koja posle odredenog vremena oslabi rev do te mere da ona pod pritikoIll procun . pOIDeSana sa solju prolazi preko poklopaca komora i kroz saslave na betonskim poklopcima kanala./1 Clo NTf0LNO C Il t:J/lNJE Slika 18. Nadzemni toplovod II LazarevCll zasticen aluminijllmskim omotacem NajveCi problem kod kanalnog polaganja celicnih cevi predstavlja prodor vod e u kanale. Taj rastvor vade i soli natapa izolaciju (mineralna vuna) i na toplim cevima dolazi do intenzivm: korozije. f'OSTl iOJE J/ l /.·U2 B.:rOIII1NJI. (odowI ·if I '1IOJO.14. U zimskom periodu voda sa saobracajnica. .

. Primeri dotrajalih cevi usled prodora vode so ulice Pn. proizvcdene Sli prvi put seda mdcse tih gndina proslog veka.tca na gore navcdcne probleme . ' .~ . •t .I ii. a znacajnija ugrad nj a u ze mlj a ma EU zapocc ta je osamdesctih godin a.~ . Ove cevi. Slika J8. cine "sistell1 pred izo lova nih cevi".:dizoluvanc ccvi S li odgovor proizvod:. .lih godina i pocinjc kori su.. ..-. U nasoj ze mlji 90.· IU I . ·U3 ~ < ~.\:. S}\(I (aU-J A N}I...~ · i • . koje sa alarll1nill1 sis temom za detckcijll clirenja. n . Pocelkom novog veka svi veCi inves li cioni proj ekli za izgradnjll iii za me nu do trajalih delova sistem a daljinskog grejanja se ustvarllj ll sa prcd izo lova nim cevima...1 5.: nj e prctlizolovanih cevovoda.' .

. Olpornc Sli na te mpe rature do 150°C i rad ni prit isak d o 25 bar. veil/i/o i vodeCih os/ollaca 11(1 {opll'odil7la slarosli / 5 god.'OJ!. !'rilller ZGmene aksija{.. 12111 i 16111. Predizolovana cev sa uredajem sa registrovanjrm pojave curenja . /6.:l/.oJ. 1<1:. 1I duzin a l11 a od 6 111.!Uf'lI. zbog prurlura "ode sa IIlice.17. /I 'I ". Rok traj anja iz nosi 30 godina bakarne zice polie tile nska zastitn a cev po liureta n .wg WI'Tlf)'(!Tl .\ ' I I< 1/ NO r. R I (I Vr l SJ I: /'f) \ II..tvrda pe na (PU celicna ce v SI. u zavisnosti o d prcc ni ka.Irmn'" I'!<O I/..1/1 NJ r: S lika / 8. Isporllcujll se.18.\ 'j 1 / 'I ( 1. Prt:!dizo lova ne cevi sc izraduju d o nnl11in a ln og prdnika ON 1000 sa s tandard nnn1 iii pojaca nOI11 [Jo liurc ta nsko l11 izo lacijom .

ova nijc Ii asc u grad skim podru ej ima uz kra tko vrc me mOlllaic . U slucaju puca nj a ecliene ccvi iii spo ljn c plas tiene ccvi d o lazi do prodo ra viage u pur pc nu . pa se Ill cri o tpo r iZllled u peno lll obla zc nih bakarnih zica i ecliene cevi . 17).. Ugradllja prediz%vallih cel1 ijirme ls0p/IIS direktllo zemlju ispod mosta Gazeta /I Beogradu. du g vc k traja nj a (30 god ina ).J/ INJI. Upo tc rb o m razlieitih spo ljnih e lc me na ta ( fitin ga) ko mpe nzacianih d c lova. F izieka osob ina opada nja o tpora kod pojavc vlage iskoriscc na jc za a lar mni SiSlClll .2% ko ntro lisa nc dliZinc. II . a ccvi poseduju sistem za ko ntrolu os teCcnj a sva kog de la cevovod·a.. P.· 4-15 U r o li urc ta llsku . osigur avaju sigurn ost.pe no m (bez freo na ) i evrsti spo ljni o motoe sprceavaju velike to plotn e gub ilkc. Za razli ku ad celicnc ccvi koje prvo za htcvaju gradnju be to nskih kan a la.18.18a. f).. moguce je prcrizno izvcsti najkompi). Pojava vlagc sc locira a larlllnim sistc mo m sa prcciznoscu od 0. predi zoicl\"ane cevi se dire kl no po lazu u zC llllju uz pre tho dno nasipanj c pcs ko m. is<Vplus Slika 18.'ednos ti predilolovanih cevi: l zo lacij a sa pu r ·. p ur'· p<: IlU pO l"eloj njenoj du zini sc ugraduj u dve baka rn e zice (51.'IUINSKO G /W.18.

ic vai na njihova uloga prilikom otklanj :l !. a poscbno . L' d~uir.i Jinne lsop/us II nad~el1llll1 deollic lI-pr(/11.:od Gener Iwfe lIa . Prcdgradnom armalurom vfiii sc mchaniscko prcgradi" .ISb_ Ugradnja prediw/ol"OJlih eel.v_Beograd" 18_5. prelwaulopuJa l.3 Armatura toplovoda siSlemu I)()f~d cevl .utiYT1om Stika 18_19_ Vel/lili .Slika IS.'atnu ulogu ima afnlalura koja mote " ? ~"graJn3 i f1:gulaciona . h3 varijc.JI p<))cJinih <IconiC! loplovoda.

18.) .Beograd Lcptirasti zalva rac i. Mogu biti sa rucnim i sa moto rnim pogono m. povezuju se na sistem daljinskog grejanja preko predajne stanice tzv.ldc nih dc lova. Cilindricne slavinc ostvaruju pouzdano zatvaranj e i pregradivanje sistem a ali imaju vcliku tdinu i znatno vece me re za ugradnju u udnosu na leptiraste zatvaracc. Osnovna funkcija predajne stanice jeste snizenj e temperature i pritiska iz toplovoda. LJA UINSKO C r<UANJE ·N 7 P regraullu arlll~lllr u cine: vc nlili . i njih ova ugradnj a je znatno lak. zasuni . Leptirasti zatvarac firme Adnms sa motornim pogol/om N" 700 I/a polaZIl magistrale II toplani N. do 40°C kada je spoljna 12°C.1.) sc saslo jc o d ku cis ta i ugT. Projektne temperature u razvodnom primarnom cevovodu iznose i do 150°C a pritisak do 25 bar. Ic pliras ri zav rl aci i cilindri cnc slav inc (s I.L8.20. imaju m ale mere ugradnje.20. PREDAjNE STANICE-POTROSACI 18.6. Vc nlili (s I. . 19. U kucnoj instalaciji temperatura razvodne vode radijatorskog grejanja se menja od 90°C pri spoljnoj projektnoj tempcraturi. Zasulli imaju kucislC i svo jc ugradnc d e lovc: vre tc na sa ru cnim toc ko m i klin as tim iii pravim zasun om i zapli vaccm .18.27).l S. vre te na i ru cnog locka. kupc i sedi sta . Najvisi pritisak II ovim sistemima je do 6 bar.~~ u odnosu na vcnlil c i zasulle . Stika /S. pods tan ice. 19. Zaptivanje izmedu cilindra i tcla slavine postize se specijalnim mastima. a nal cganj e leptirice na telo se ostvaruj e preko zaptivnih e lemenata iii kao metaln a me tal. b o i zapti vaca.6. Predajne stanice Potrosaci . sl I S.stambeni iii poslovni. prcgTadni iii rc gula cio ni . (Slika 1S.

l8.inu i znatno vece mere za ugradnju u udnosu na leptiraste zatvaracc. Leptirasti zatvarac firme Adams sa motornim pogollom N" 700 lIa polazu magistrale II toplalli N. . illlaju male mere ugradnj e. ICJ1liraSli zavrtaci i ci lindri cnc slavinc (51.19. pregrauni iii rc gulaci o ni. povezuju se na sistem daljinskog grejanja preko predajne stanice tzv. U kucnoj instalaciji temperatura razvodne vode radijatorskog grejanja se menja od 90 DC pri spoljnoj projektnoj temperaturi.Beograd Leptirasti za tvaraci. (Slika 18. i njih ova ugradnj a jc znatno la ksa u odnosu na ventilc i zas ullc . Stika 18. a naleganj e Ieptirice na te lo se ostvaruje pre ko zaptivnih elemenata iii kao metal na metal. vrcte na i rucnog locka . Zas uili imaju kuciste i svoje uoradnc delavc: vretcna sa rucnim tocko m i klin asti m iii pravim zas unom i zaptivace m. Vcnlili (51.) sc sas to jc od kuCista i ugTadcnih dclova. podstanice.19. kupc i sedista.6. do 40 DC kada je spoljna 12°C.20. Osnovna funkcija predajne stanice jeste snizenje temperature i pritiska iz toplovoda. PREDAjNE STANICE-POTROSACI 18.18. Najvisi pritisak u ()vim sistemima jc do 6 bar.27). kao i zapti vaca.20. zasuni . Mogu biti sa rucnim i sa motornim pogono m. sl 18.6.stambeni iii poslovni. 18. Cilindricne slavinc ostvaruju pouzda no zatvaranje i prcgradivanje sistema ali imaju vcliku tez. Pcedajne stanice PotrosaCi .18. f)/ lUINSKO C FIUANJ E ·/</ 7 Prcgraullu annaluru cinc: vcntili .).1. Projektne temperature u razvodnom primarnom cevovodu iznose i do 150°C a pritisak do 25 bar. Zaptivanje izmedu cilindra i tela slavine postize se specijalnim mastima.

.-:.JI I I L_-:..tempe ratura vode u povratno m vodu primarnog d e la PS MM3 .proce nat o tvorcnosti ele ktro illo tornog ve ntila (po teneioilletar) MM6 .-------' ..-:. Prva eetiri ulaza regulator prihvata iz raeunske jediniee merila toplotne energijc pre ko komunikaeionog prikljueka.te mpera tura vod e u ra zvodnolll vodu primarnog dela MM2 .2 1 i 18.{)NU ~ 1-+J. 18. tn ih prcdajnih sta ni ca te mperatura se redukuje mesa nje m povra tne vode iz kucnc instalaciie i pOlisne vode iz lo pluvod a (u odnosu na prime r 2/3 : 1/3) a pritisak Sl...pritisak vode na izlazu iz PS I Ij R I I iI III <.. Na slici 18.l1ll8 . I I I L_ "'1115 SI...21 i 22.pritisak vode iza regula tora pritiska MM9 ... Kod d ircJ.utrosak toplotne energije.protok vade u PS (koristi se za regulaciju) MM4 . T(xlcmll'ic f'HOJEI>TOVANJE POS7 1 W J ENJA 2A C ioNTRALNO G IU£ JANJ£ Pred ajn e stanice (PS) mogu hiti dirc ktlll: iii illlJirc ktnc s l. U to plotno-predajnim stanieallla su ugradeni i cleme nti za merenje pritisaka: MM8 .temperatura spoljnjeg vazduha (koristi se za n:gulaciju). toplo tna snaga.·::::.-:. Prikaz ana lognih merenja i signa la l1 a dire ktnim i indirektnim podstanica ma 1I sistcmu daljinskog grejanja Beog raJ a prc dstavljcn jc na s likama 18. Kod indire ktnih podsla ni ea ugraduje se izmcl1ji. II III .18.! redllkuje putcm regulatora pritiska.. vae toplote i kucna il1stalacija je po tpllno razdvoj e na.temperatura vode regulaciju) 1I razvodno m vodu sekundarnog de la PS (koristi se za MM7 .2 1 je prkaza n sistcm sa analognim mcrenjem pri ec mu su: MMI ..-:. maksimalna toplotna snaga MM5 .22.21 Sema indirektne podstanice za grejanje ....us 13. I II II II II "I II. .pritisak vode na ulazu uPS MMlO . I I "'1.-:.. pa se pritisak odrzava nezavisl1o...-.A6 ...J __ . :: : Ll .

-(7r""" . direktne.reglilacijolll pritiska i protoka. .J. f)..:. __ .J9 SS V-regul ator pritiska SOV-prcs truj ni ve ntil VFL-rcgul a tor proto ka MM3-me rac pro toka R II' "I R-rcgul a tor-kon tro lc r SONU. Izgled nove. MM7 I __ .22.. __-_ -_ -_-_-_-.da lj insk i nadzo r RJ-racunska jed inica II I I SONU II: III III • I I I I I . ~-----~M~~ SSV I : I I r .~ -..-_-' J I MMS Slika.J I : ~L.. U grejllOlII sislelllu Beograda.-.lIlNJ/~· .::.18. podslanice sa l1Ierenjel1l ellergije. 18.::-. SOY r . I I II _ _ _ -"I r~ I MM4 I I L~ I I (. leva seklilldami (kliclla illstalacija) .·IUINSKO G/lr:.23..Desllo je primami deo.:-_-~ =:.. Sel1la direklne podslanice za grejanje Slika 18.

iI iZilad dll l.·1 . .5 bara prekl) zada lc vrcdllos ti . kojim IIpravlja Simeflsov kOfllroler slneSlen II kom. Svi clementi smes teni su u jedno ku cis te i zajcd nicki sacinjavaj u intcgralni regulacioni ventil. rad nu i rezclv nu .J50 /3 / .\'0 (:/(/:. • Slika J8.l'INJI-. 1'()\'7 nOJl. Regulator protoka Samson sa molornim pogol/om. Kod kvantita tivne regulacije u regulatoru protoka smcSte n je i ventil za regulaciju temperature u napojnom vodu se kund a rnog dcla predajne st:mice. Regulacija pritis ka slu zi za oclriava njc konstantnog pritiska u napojnom voclu prilll a rnog del a pocls tani ce sa c1ire ktnim prikljucenje m porrosaca.24. SasLOji sc od regulatura diferen cijalnog pritis ka i venti la sa e lektro motarnim pogonom. p(1desava sc na vrccinost za U. Kod kvalita tivne regulacijc protok se odrzava konstantnim.\ I • m'EJ -. Pres trlljn i \'l:l1 lil (SOV) SlllLi da n.""'''' It" 1'/(011. . 18. . (SI. Venlil jc pn knn strllkeiji Ill c ha ni c ki . iza venti la za regu laeijll te lllfJera tu re i pro toka.\'11.: od 0. ll11 a dve membran e. venti l se otva ra i visa k vode sc pres lrllj av<l pravo 1I povratni vod ." tO I ..27). 1 /A CIONTI<AI . Zadata te mpera tura vode u napojnco lll delu sekundarnog dela predajne s tani ce mcnja sc zav isno od pro ll1ene te mperature spoljasnjeg vazduha..V(1 ljc ne (zada tc vredn US li )..' dOLVoli parast priti ~ k a iza regul .5 bar vecu od priliska koju udrz:1va n:gll iahlr priliska. Prs kanje radne membrane se detcktllJl' eurcnjem vo Ie 11<1 ispustu ugracicnom izmedll m em bra na. U slu caiu prska lll <l radne runkcijll prc li zi ma rezcrv na me mbran a. orman R egulator prutoka se koris ti da og ranici protok \I primarnom delu podstanice. sa o pruga illa i Illembra nam a i spada 1I regu lalore bel fJomoc lll: e ncrgij e. Kacl a prilisak iza regu la tora po ras tc vis.'\}.ltora prili ~l.

1 E lementi za poveziva nje 3. Poklopac opruge 10.Pokrel. 3.aC( ak/ualor) Regul ator rritisk a u kombinaciji sa pres trujnim iIi sigurnosnim ventilom obezbeduj e kucnu instalaciju od previso kog pritiska .26.0pruga. Opruga 9. 7. Pobudivac 6. ~ P2 .l. 8.Sedis/e vell/ila. 2 3 ~ 7 6 Slika 18. Opruga pccurke 6. ($""'<p=~---l Slika 18. 6.2. Pecurka 4.0sovina peClIrke.2 .451 PI .Sigurnos na membrana 7. Tela ven/ila.25. Indikator pucanja membrane 6. Prsten za podesava nje 12. '. 2. 4. Osovina pecurke 5.Nal·rlka za podesavallje.Radna membrana 6.PeclIrka venlila. Osovina pubudivaca 8. Regula/or pri/iska Samson (1.1 1. Pres/rlljni velltil I. . Te lo ventila 1.

~. jcdnog pa ra te mpe ra tllrskih senzo ra i jedini ce za izracu nava nj e. Mc:rilo obavlj a s1eJC.'.16 . Simensov ullral. 1 'I 1 . qm: l1l inu teenosti .'T'Wl/· \I 1 / ·1 ( hV. pro te klu zaprem inu vode. to pl o tni koeficie nt i ... Me rae to plo tn e c ne rgije je ll red aj koji m sc 11\~' ri loplo tna e negrija koju oslobodi nosilac to plo te u sistc rnu..28. S/ika 18. 1LNO C.J+f-R .....18 -. tempe ra tu re -+-+ -i.(\: ru nkcijc: Illcri te mpcra tllrsku razlikll vod e u na pojno m i povratn o m vodu i prote kl u 1.. -.I - I "" 18 16 1<! 12 10 d 6 ~ 2 0 4 .-. mn ozi te mperatursku razliku..fj ·8 ...c l'IW l l::" T O 1 ·.:lm prom ene l:If I ~ltP.-152 8..·INJf' PO..7 "dO/v. 0 Te mp eratura slJ oljasnjc!] yudu h(l {OCJ S/ika 18. Naved e ni mern i urcdaj sastoji se iz meraea p ro toka..10 .intcgrali" po vremc nll. . /lU/ INl E Dijag r... .I:' lJ .vlIcni merae toplote .27.

../1. . Oni 5e de le prcma radl101l1 IllcLiij lllllu (voLia ...voda i para . " """ -""'-'..v()(Ja) a prema kOIlstrukciji na dobosas tc (ccvas tc) i plncaste Dobosas ti ra zmclljivac sa prav im . -. Kt-.... U " iii sp ir:dnim cevil11a su se kod nus. odnosno pre lazi na regulacijll protoka kad iZl11c rena vn:dnost proLO ka postanc jednaka zadatoj ... . .'. f) ·II . ". vescstrllko SlI laksi... . U grej noj tchniri razlllenjivaci toplote su apa rati 1I kujim a se vrsi razmena topl ote izmedu pare. kacla je c1oslo do omasovljava nja primellc ploCastih razmenjivaca toplo te .6. Plocasti razmenjivaca toplate 1I odnosu na ecvastc imaju VCC LI toplotnll cfikasnost (do 97%). masovno koristili do pocctka devedcse tih godina pros log vcb...I: .II.- . . manji gabarit (plocasti razmcnjivaCi z<luzim aju 15-30% prostora koji zahtcva cevasti).·INJ!. u grejn oj tehnici. .."... .I nadrcdcnill1 cc nlrOIll sllll:Stcnill1 1I distriblltivnom ccntru toplane i drugi koji slllzi za kom llni kacij ll sa ra cunarsko l1ljcdinicolll lIgradcnog meril a IOplotne ene rgijc.-' .----Slika J8. 29a.. jeftin iji suo ---. Illinimalno se prlj aju i nijc illl komplikovano odrzavanjc... Reglilaeion i kr ug R2 obezbcduje i ogran iccnje l1laksi lll alnog dozvolje llog protoka... . LPM..mINN""". Plocasti Izmenjivaci S~· ~.. _______ "/.. 18.. -153 Mikroprncesnrski rC £III '1[or (knntrnkr) POSC dUjl' dva kUlllun ikaciona prikljucka: jedan za ko mun ibciju S.2 RazmenjivaCi toplote U sircl11 Sl11islu reCi razl11 cnivaci Sli apara ti u Kojima sc toplota prcnosi sa jecl nog medijuma na drugi..'Ptlv~jjl... . ".. Mikroproccsorski regula tor lIgrackn u podstani cu o lllogllcuje rca lizaciju sledecih regll iacionih krugova: krug R I za rcgll iisanjc temperature vOlk 1I se kund arnoj mrezi i R2 za reguli s~ nje pro toka vodc u prilll arnnl11 dell! ccvllog razvoda. Plocasti izmelljivaci .vSf(O G IU·:J..p pfDC...18.:.~"e ' .... vode iii vre le vocle. ..-~ ~5 ' ...

Pri po rastu te mpe ra ture u pros to riji ras te (cak i za hva ljuju ci ne ko m unutras njL 'IlI izvo ru to plo t. s tednj a k.guli sa njc tempe ra ture u prOSJ. U primcni su i elcktro nski razde lni ci sa radi o vezo ll1 koji u mogucavaju <tu tolll :JlS ki pre nos podataka bez potrt:bc za ula zc nje u stan potmsaca radi ocitava nja.29b. 1 \..1' de . itd. 18.NO GW:. "cle lite lj a " topl o te na sve radij a to rc u o kviru jedne 7 ~ 1 . U gradnj o m razclelnika tzv./5.. To su " in tdi gcntni " uredaji koji raziikuju topl o tu prilllije nu o d rali ijat')· ra i o nu iz drug ih izvo ra (sun ce. reg istruj e se po tros nj a cne rg ij e na svako lll raclijator u lldn osno u svako m s ta nu ..~ .· J NJI:'. TRACO Plo~as ll IZmenJlvaci loplotc LPM LemlJenl placa9tlizmonJIvaei toplate HS . radijato r.... Todnr(lv. o braduje i mc mo ri se podatke.1 te mpe ra tura pros to ra.tNT/v ll. T ermostatski r adij a to rski ve ntili ~lIn og u c uj u n. ptocasti iZllIenjivaCi Plocasti izme njivaci mogu biti le mljeni i sa za ptivaCi ma.·J i'A (. .: slll anjuj c i oclrzava sc odab rall.. koji rcg istruju tros kove greja nj a po mocu st:nlCII':! te mpe ra tu re ." I 0 .. p roto k top ic vode kroz radijator s.J.3 Sistem raspodeJe troskova grejanja po stanovima. • lIosul I - ---- I/Hllltl lI II ~' (/ I Stika 18. Po de sava nj e m po lozaja tc:rm os tats ke glave nj e nim o brtanje m postizc se vi sa iii ni b te mpe ra tura pros tora o rva ra njelll iii pritva ranjcm prntoka kf(l /.mjl koja se zagreva.:) ...· s toje i elektro nski de litc lj i to pl o te.. ] ./ B.) i im a ju ugracle n mikro proccsor k(lj l reg is truj e. poclescna na te rm os ta tsko j glavi ve ntil a.6.C P/W lIi K'/ O J'ANJ /:: rOSUWJ/' NI.

Delilelji toplote jirllle Zenller 3.vSf.lC I • Slika 18. elklrollski so radio modemom Uko liko su na radijaloru ugradcni tcrm ostatski vcnti li dolazicc do smanjenj a poveca nj a protoka u kucnom ra zvoclnom postrojc nju . isparivi 2. t e mp era tllr ~ i o mogucav::t ve - 11 I I . od nos no pumpa ce obczbediti optima lnu radnu tacku LI Z minimalnu porrosnju c le ktri cne c ne rgij c .30.30.. To su " pamc tnc" pumpe sa promcno l11 brzin-: u sistcll1u grcjanj a. U to m slucaju preporucuje 5e ugradnja kucnih pumpi sa promenljivim protoko m. '."/. Termoslalski vellliljirme Hen. eleklrollski Stika 18. I/v.I . .() ( . n IU/ . Termostatski ventil brzo rcagujc na smanj c nj c sob ne t i pro tok kroz r::tdijator. Bil o kakva pro me na us lcd potrcbe grcjanja (orvaranjc iii zatvaranjc vcntila) cc uzrokovati da pumpa tre nutno rcg uli se protok u sklad u sa potrcbom..U.

ckklricnc clll:r.5(.N I Ii 1I. 1"..:". I:.I-. ljc .1 ..\'r) (: lIr-JANiE ". I !.\ lll rJjl· Vi." .i ~ i " ..'. l 'I\U..W. 1 ( I .l111.II: A/r JI I ·./ilill UU/. pumpl sa promenljivim prolo k'lIl! ..1<11.. (·. . dc lilc lja lurloH..lJ1. Grund/o ' PI/ IIl/lL' I P I: 'a promellljivim protokom i daljinskim podda vanjel1l UpOln " 11[1 1 It! rmllslats kih venl" ". p o~t i ic st! uSiccia od 20-30% toplotnc c ll crgi.. . kllCllilll gn::jnilll iIlSI.f..

.2.7. prikljuee na na obliznje pos trojenj e za p ro izvudnju e le klricnc e ne rgije .. U ko mhi nova noj proizvodnji gubi ci su svega desc tak proce na ta.ko nde nzacio nim sistemima pos tize se stepen ko risnog dejstva oel 35 % . bi oma~a i gradski olpad. Kombinovana proizvodnja u daljniskom grejanju Visok ste pe n korisnos ti koge ncracijskih postrojenj a omoguCio jc u pns lcdnj e dvc deee nije njihovu ekspanziju u primc ni. dizel iIi gasni mo tori. Kao gur ivo ko ri ste prirodn i gas i sas toje se od jednc iIi vise gas nih turbi na. npr.: na u ne koliko grllpa : 1. kogc neracija. a li jeda n deo pare moze biti izdvojen iz turbinc i iskoriscc n za stvaranj e tople iIi vrele vuele.Kondenzna poslruj ellja sa izdvajanjem su name nj ena za proizvod nju sa mo e1ektriene e ne rgije. ali i u industrijskim procesima..uz guhit ke oel 65 % . ko tla za iskori scc nj e toplo te produkala sagorevanj a i parne tu rbine koju pokrece para ge neri san a u kotlu. U H amburgu je 1893.7. izgrade na zgraJ a koja jc za po trebe grejanja.1 Opsti deo Ko mhinovana proizvud nja elekl rienc i toploln c cnc rgij e iI i lzv. je proces istovre me ne proizvod nj c e le klricnc i lopl ntne e ncrgijc u isto m proecs u. Toplotna c ncrgija dobijena na ovaj nac in moze se korislili za po tre be dalj ins kog greja nja. Ova pos tro je nj a su uglavno m manjih snaga. Kao go ri vo na jcesce se koristi prirodni gas iIi maw t. pri roda n iIi Jcpo ni ski gas. Proees ko mbinova ne pro izvodnj e sprovodi se u parn o j iIi gas noj turbini i mo torim a za unutrasnj e sagoreva nj e. iza ko jih sc pos tav lja ko ran.7..Pnslroj enja sa klipnim masinllllla koristc mo ture sa unutra~ njim sagorcva nj e m umes to gasnih turbin a. Stepc n korisnos ti kogcne rat ivnih pos troje nja je znaeajnfl vcCi ncgo koel odvoje m: proizvodnj c .Poslroj enja sa iskoriScenjel11 loplole gaso\la 1I kOllu SlI poslrojenja koja im aj ll gasnu turbinu. 18. Pos trojenj a za ko mbinovanu pro izvodnj u mogu hiti poddj. U m:kim prime nama se moze ge ncrisa ti para za po kre lanje parne tu rbine. konSlruisa no pe l goelin a ra ni je. Prcdn osti su vi~e sturkc . KOMBINOVANA PROIZVODNJA TOPLOTN E I ELEKTRICNE ENERGIJE 18. D!l UINSKO G III:JANJE 457 18.Kombinovana knlzna poslrojenja su J a nas u siroj primc ni . 2. Izvor pri ma rne cncrgije (gor ivu) moze hili razli Cit : cvrsta i teen a fos ilna go riva. 4. a prni zvc dena kori sna to plo tn a i elek tri cna e nergija cini 90 %.. 3. l z turbine vreli prndukti sagorevanja prolaze kroz korao gde se gc ncrisc toplotn a e nergij a.~. Ovo se smalra poce tko m kumhin ovane proi zvoelnje u Evropi.Pri pro izvod nj i e lc klri ene e nc rgij e u ko nve ncionalnim .. iIi njihova kombin acija. Poreel oellva nj a pri- .

I'OS'! IW }I' N}. Pod korozijom se pourazumeva rcakeija mc tala sa svojom okolinom koja prouz· rokuje mcrljivu proll1cnu strukturc materija la i moZe da dovede do ojegovog ost. ko ~~ uporcd c dva slicna postrojc nja . (CeSka i Hrvatska). zv. smanjujl: prolaz topl ot\. t. U zc mljama EU ueeSec toplotne e ncrgije dobijcnc u postrojenjima za kombino\·a· nu proizvodnju u ukupnoj kolicini top lo tne e nergije je veliko. U pcoscku ono izno. Kurozija sc u ccvovodima i apa ra tima ustanovljava na osnovu slabljcnja zitlo\ ' odnosno nastajanj a rupa . za is te ko li cinc toplotn e i e lcklri cne c nc rgij e.8. prouzrokujc toplotn.1" . prvcnstvcno je sadriaj soli u vodi . znacajni su c koloski ci'ckti. a tim c imaju i manjc stctnih emisija u okolinll.: · ce nj a.VJ/·. ka m Cllea .: usled smanje nja koefi cie nt a provodenja toplote. Rumuniji i Slo\'aekoi je za pazcna tende ncija izgrad njc l1lanjih gasnih postrojenja 18. U Holaniji. II IOku pllgona sprovotli sc hcmisjka i t0rmicka priprcma vode koja podrazli . Dcjstvo korozije sc ubrzava sa povisenjcm temperaturc priliska vodc iii pare pri daljinskom transpo rtu top lotnc energije.-158 /J Tod".: trzistu. 94% toplotne cncrgijc daljinskog grcjanja je iz kom· binova nih proecsa. l11arnih rczcr" i fosiln ih g(lriva. Pri zagrevanju vode u postrojcnjima daljinskog sistema grejaoja na grcjnim povrsi· nama kotla i ccvovoda do lazi tlo izdvajanja ka me nea koji suZava prcscke. tvrda voda. Uzrok tome. Sirova voda i voda koj u daju vodovodne staniee sadric uvek vceu iii ll1 anju koliCinu rastvorcnih soli koje ul icli na pojavu korozije i stva ranj e kamcn ca. a za toliko jc smanjcna i ukupna emisij a i ko li ci na CO 2 . ZASTITA OD KOROZUE I KOTLOVSKOG KAMENCA Kako jc vise pUla vee nagcaseno osnovni nosioe toplote u sistemu daljinsk\l1! greja nj a je voda."I'/(' I'I?O}I: KTO I ~-I . vcoma lIticajnog jcdinj enj a na efcka t staklene baStc. In ln o za grcvanjc. ovo drugo trosi za oko 30% manjc gI l riva. U zcm ljama centraln c i istocnc Evrope koliCi na toplotne encrgije iz kombino an ih rroccsa jc ni za ncgo u ze mlj al1la EU i krcee se od 35% (Letonija i litvanija) do 69 r .-I 2-1 C IONTRAL '0 CRE'AN/I. u Nem ackoj 81 %. odoosoo 1. Nova postrojenja kombinovane proizvodnje ~1I 1I izgrad nji iii su ugovorena u mn ogi l1l zem ljama a u Madarskoj.1 naprezanja sa puklltinama na kotlovskim cevima. Za lw<J ljlljllCi vi snko l11 stcpc nu ko nvcrzije kombioOV"dllil proizvoJ nl<l zahlcva l11 anjll ko liCinu go riva . A psulutn o cista voda u prirodi ne postoji. Svcdska je poseban slueaj jcc se u velikoj men koristi ot r ad na top Iota. DOl bi sc sill anj ila os teec nj a prouzrokovana korozijom i stvaranjem kotlovskog. jcdno za odvojen u i drugo za spregnutu proizvodnju. U vcCi ni zema lj a E U sc poscbno stim uli sc izgratlnja i rad kogenerativnih postrojc nja pre ko smanjcnja da zbina pri izgradnj i do povlasecnih cena po ponudi cncrgi i. j<!r jc smanjcno za adCI:lc kao i c lllisija CO!. I o ko 67% .. tj 52% u proscku. na primer.

Izgled unlltrasT/justi cevi magistralllog cevovoda kada priprema vode lIije bila odgnvarajllca Pored tradi cio nalnih . Hydro . J. LViI.ov laclavaj u roslllpci za dodalni tre lm an vode koji su viSe fi zicke prirode ncgo hcmi skc. Usmeravanjcm dela povralnc vode (5-15%) n a fi lt ere oelsl ranjuju sc mulj i gvozdenc ces licc (lJpiljci). koji rruza kompklnu za~ lilu od ko rozije i kamcnca uz obezbedenje efibsnog i bezbcd nog raslvaranja vee stvorcnog kamcnea.IS. Uz ovaj pO~lupak sprovoeli se i fillriranje vod e u ~is lcmll . 18.32. . iz me nji vaci ma .:.. 18.O ( d iU. s l.:janja. rosturak i naziv proizvoda za lrctma n kollovsk~ i vode u siste mima el a ljinskog gn. ccv im 3. li. it' _ \ )"' .! o dvaja llj <: ~a~O \· ~1 i Iljih\WII n<:lItra li za<:iJII. .X jt. -159 Olev. flJI I SF.h e mi ~k ih trelmana kotlovske i vode za sis lcme daljinskog grcjanja u primeni pn. oll l<:ksava nj <: odc i tioLiavanj<: inhihilOra pro tiv kOl"Ozije. Filleri delimicnog loka se prikljucuju paralclno sa glavnim povral nim vouom. 'I Slika.on linll a lnu srna nje nj e mulj a i op ilj aka reuukuj e lal oze nj e 1I kotlovim a . raciijal o rim a i venlilima pa sc oeldava visok ni vo c fibsnosli u prcnosli lu pl o le .33. Jii .

TO I : It\H:.o.vi . Madem a poslraj ellje za dodailli Ire/mall vode jirme Hydro-X ugradell o 2002.ITIiOH .1 Ci:'NTlU II.3]. /'(I..// D i lNi E Stika.'\/() (.I 8. . god. Tod" . II TO BarCa plltem dO llacije isloim f.II.·I /..'llc jirmt'. ie' I'liOi U.

Pri tome. gra ni cna maksimalna vrednos t potrosnj e koja bi se dozvoljava la. pod ignutim u neko liko zadnjih godin a. sto bi mogla da bude dan as gornja. ond a bi se pokaza lo da se u toplolne svrh e u gradevinski m obj ektim a trosi gotovo polovina uku pnc energije n a~c zemlje. U njim a je ona ispod 100 kWh/m z. da le ko najveci dec to plo lne energije se odnosi na greja nj e u gradevinskim obje ktim a i prvcnstve no zavisi od sa me zgrade. R azlog ve likc potros nj e u nasim zgradama je u cinjeni ci d a d aleko najveCi deo stanbenog fo nda u gradovim a Srbije predstavlj aju gradevine podignute u vre me kada energe tska kri za nij e jos bila ni na pomolu iii te k sagledavana.19. vrste prozora i njih ove ve licinc. "LOpiotne" svrh e (za grejanj e. nj egove geo me trij e ali pre svcga od ve licine i ka ra kte ristik a transparc ntnih c le mc nata u fasa tlama. kao i od ob ima infiltraeij e spo ljnj eg vazduh a sto je takodc odraz kvalitcta grad nj e.1. kao i !etnje hl ade nj e. Ako hi se ob ulwa til i i ka nee la rij ski i sta mbe n i obje kti koji se nalaze u okviru industrijskih ko mple ksa i evide ntiraju izdvoje no kao pot rosnj a e nergije industrij e. Uz po trosnju u lopl a tn e svrh e. UVOD An alizc i studij c enc rge tike 1I gradovima Srbijc [1 9] pokaza le su da se u nasoj sredin i oko 40% ukupnc po treb ne e nergije kori sti u stambe nim i javnim zgrada ma u Izv. OGRANICENJE POTROSNJE ENERGUE ZA GREJANJE 19. zapravo od ma terij ala zidova. prilazi stroiije s obzirom na porast cena c nc rge nata i tros kova grejanj a. To danas nij e slucaj i najnovije zgra de su p rojektovane u e ne rge tskom poglcdu dale ko kvalitctnije jer se potrebama za grejanje. 46 1 . ve ntil aeijll. Ali LO je bi o i pe riod kada je u nasoj ze mlj i vl adala kri za stanova pa jc prim aran zadatak bio omoguCiti smestaj Ijudima a ne trositi investicije na ene rge tski efikasne zgr ade. o bj ekti koris te e lek tricnu encrgiju i za osvc tle nj e. sto kod nas nij e bilo ozbiljno shvace no. nj ene lokacije. God isnj a potros nj a energije u najvece m broju pos tojeCih zgrada u Srbiji je u proscku 2-3 puta veca nego u najnovijim. cesto i u dnevnim pe ri odima. ope t zavisno od samog grade \'inskog obje kta. klim a tizaeiju i pri pre mu tople potros ne vo de). od termi ckih osohin a nj enog omotaca.

sistemi za grejanje.5 izmena ako su oni lIgradeni. raspored i karakteristike gradevinske mase. hotelski kompleksi. Todorol"ic I'R OJ"KT()I ~ 4I\'J" f'OSm O. Na spoljnim zidovillla i krovu sc 1I takvim slllCajevima dudaje izolacija a na prozorima sc vrsi za me na sta bla iIi ce lokllpnog prowra.NO GREJ. osvetlenje. provcren jc na izabranim objektim a prikljuce nilll na Beogradsk o d ~djin s k(1 grcja nj e. Nove objekte treba projektovati po savremenim metodama integral no obuhvataju6i sve clemente od lIticaja na odrziv razvoj do onih koji se odraiavaju na energetske zahteve. programa kontrole optmalnog rada svih cnergetskih sistema i regulisanja njihovih efekata. Prvc su u veCi ni i prcdstvljaju naj manjc 80'1(> ukupnllg gradcvinskog fonda u gradoiv im a Srbije. Au individulnim kotlarnica ma treba slediti primer Ncmacke. njihovim prikljuCivanjc m na ce ntralizovane daljinskc siste me grcjanj a.] sat ako zgrada nc:ma nikakvc vcntilaci(1ne uredaj e a 1. INJE Za lo. Zaptiv<lnje zgradc treba cia bllde fa!. a da novo lIgradeni kotlovi ispunjavajll odredeni stepcn korisnosti.) da ' c pri ra zlici unutrasnj cg i spoljnjeg pritiska a d 50 Pa oSlvaruju 3 izmc nc: vazduh n. spo rtske dvorane i drugi.-162 8. po trosnja e ne rgijc samo za greja nje mogla da se um anji za 20-40% . .). Upore dcnja potrosnje 1I zgradallla sa naplatllm prema iZlllcrcnoj stva rno j po tros nji sa sta novima sa placanjcm prcma kvad raturi .lENJA Z/I CENT/v II. simulacije ponasanja zgrada u uslovima koriscenja. ventilacija. G rubim an laliza ma sc pokazalo da bi intcrvencijama na poslojccim o bje klima. dosadsnja praksa naplaCiva nj a utrokne e ncrgij e iz sistema daljinskog grejanja koja se obraclln ava prcma kvadraturi kori scc nog pros to ra. A da bi se to ~ve ostvarilo znacajno bi bilo da se prethodno lIspostave za konski normativi. liftovi. potrosnja tokom . provere izvedenog stanja. Naravno da pri revitalizaciji grac1evinskih objekata pre svega to treba lICiniti kod velikih potrosaca (bolnicki ccntri. da se kotl ovskc jedinice lI grade nc pre trideset godin a u predviden OI1l rokll za mcne. Uz to mora da se predvidi i definise remo nt i podesavanje svih elemenata sistema za grcjanje. klimatizacija. nc stimulise na raci o nalno ko risccnjc i stednjll . Sve to LI Z savremene programe optimizacijc.. Da bi sc po trosnja e ncrgije 1I zgradam a iz ranij cg pcrioda grad njc svc la na n:tjmanjll 1ll0gllClI meru . mora sc izvrsiti njih ova cne rgc tska rchahilitcija naknadnim gradcvinskim radovima. Pri to me i u ve likim sta nhcnim i poslovnim objcktim sa vise korisnika. Ovab'c nakn adn c mere za po bolj ~a nj e encrgctske c rika snos ti zgrada mora Ja obuhvate i novo izo lova nje cevne mrde ako je 1I zgracli inst. standardi i druga obavezujuca akta. Tenclencija je da svaka zgrada ima svoj zvanican atest potrosnje cnergije koji bi na vidnom mestu u zgradi bio postavljen. Poboljsa nje izolacije sc radi i na zidovim a prcma negreja nim proslorijama. osobine i velicine fasadnih elemenata a pre svega prozorskih povrsiona. njih ovo m e nerge tskom revitalizacijom i nakn adnim prilagod ava nj e m novim l:ne rgetski m kritcrijiumima. itd. kad a jc rec 0 cne rge tskoj efikas nosli zgraua trcba razlikova ti pos tojccc zgrade ou onih kojc su zidanc zad njih ucsc t god ina iIi se tek projcktuju i predvid aj u za gradnju.]lisan o cc ntralno grejanje. odgovarajuCi gradevinski materijali.''''. Utvrujeno je da je 1I slllcajll naplate prema izme ren oj stvarnoj polrosnji ona bila manj a za prc ko 10% nego u odgova rajllcim stanovima sa naplatom prcllla njih ovoj povrsini . A to su bioklimatski faktori. pa Se lIvode mcraCi i sistc m naplate prema stvarnoj potrosnji .

J \. ~ -1~ 'C J ~ .Janca" obuhvata transformaciju primarnog ohlika e nergije.:.19.". ·>v . 19.. oo . 19.. OGRANICENJA GODISNJE POTROSNJE 19. Nova zgrada bi dohija la uputebnu dozvolu ako bi potro ' nja bila ispod dozvoljene gra ni cc.:n3 provcravana a dok:umcnt s vrcmcna na vreme korigovan.~'7~L~a~ cl~Ja ~ Q ' dv t. za pravo izvornog cnerge nta u pogodan ohlik i nj egov transport do k0risnika.: dozvoljene potrosnje .' - I' --"'It ' .:_.. ······ ·····~~~ l 1( ~~~ i L I ~-'c _ _ __ __ a_ 7 (. -~h . "\ _--_. c Prima~a energlJa ~L _ _. ~ . Spoljni deo ..1. nego i o ni u spoljnem delu " Ianca " prenosa cnergije. Ene rgija koj a dospeva do krajnjeg po trosaca (zgrada koja se grcj e) predstavlja fin alnu cne rgija i ona jc manja ad primarn c zbog guhitak a u spoljnj. r Q ' '.__. ~ ~ ----- Qv ~ .. . To znac i.~. Namera je da se vee u pocetnoj fazi projektovanja nove zgrade iii rcn oviranj a postojeee. Evropski propisi sadrie opsti deo i smerniee a svaka zcmlja ih dopunjava prema svoj im specilicnim potrebama.t . . vee u vidu kolicne primarne energije .. one koja se trosi u zgrad i da bi se ostv:l ri o krajnji ze ljeni efekat. DistribuciJ'a I " 'I Kotao . Evropska inicijativa energetske efikasnosti U cilju ogran icavanj a potrcba za e ncrgijo m u gradcvinskim objc ktim a Evropska Un ij a jc done la propise 0 maksim alnoj dozvoljenoj potrosnji energije za grejanje. n ..2.._... " i J . \ Konsn a energlJa A1cumu· .2 . OGRANICENJE POTlWSNJE ENU?GIJE ZA GREJANJE -163 vrcm.:m lancu koji su dcfinisani odgovarajeim stepCnllI11 korisnosti. Finaln~ energija SI.. U n ekim zem lj ama sc cak insistira na izrazava nju e nerge tskih potreba. saglcdaju njih ove godis nj e potrebc i ako je potrebno izvrse blagovremenc korckeije i us aglasava nj c sa propisanim vrednostim a. .1 Skica energetskog lanca dd primame do korislIl! energije.. ne u koliCini fin alne energije.. i·:·····················.:. . nc sarno da se obuhvataj u guhiei u samoj zgradi (od fin a lne do korisne energije). .u n ._-_. Ogranice nj a sc daju u vidu maksimaln.. i i : : Q C' 1····I·~CJ>r.-d ~ ~-. . lokalnim interesirna i e ncrge tskim prilikama.

Doneta su pravila za cnergetsk.:: pos tiiu odgovarajucom izolacijom.).2.29 A/Ve kWh/m2 (19. Dozvoljene maksimalne potrebe energije Prcma standardima i preporukama Evropske zajednicc. projektovanjem omotaca zgrade rJ a sc zimi koriste dobici toplote sunccvog zracenja za smanjenje gubitaka toplote.94 + 75. Ijudi i raznih elektricnih aparata (Oi).oj su prihvacene preporuke i standardi Evropske Unije i urade ne detaljni ie razrade.]) Ako se topla sanitarna voda priprema pretcino koriscenjcm elektricne energije. primenjuje se formula: O~od = 72. ogranicenje se daje po jedinici povrsine omotaca zgrade.2) . maksimalna kolicina primarne energije se odreduje se prcrna lzrazu: O~od = 50. Mcdutim javljaju sc povremcno dobici od suncevog zracenja (Os) i unutraSnji dobici od osvetlcnja. Ako se koristi akumulacija toplote onda se i tu javljaju odrcdeni gubici (0. ugradnjom sistema grejanja i urcdaja za pripre mu tople vode visokih stepena korisnosti. uredjaja za povratno koriscenje otpadne toplote kao i primena obnvvljivih izvora. a postoje i gubici u samoj prcdaji toplote grcjanom prostoru (Q". pa je je korisna koliCina energije CQh) u tom slucaju manja od potrebne za nc utralisanje ventilacionih (Q.2.29 A/Ve + 2600/(100 + An) kWh/m2 (19.korisne encrgijc (Qh) kojom se postii c krajnji cfckat grejanj a. ogranicenja potrcbe '~ oe rg ije sc za nove stanbcne zgrade definisu prema godisnjoj potrosnji svedeno na !t: dinicu povrsine starnbcnog proslora (kWh/m~). dobrom gradr. Za objekte koji nisu namenjcni sta110vnju.94 + 75. koriscenjem kvalitctne regulacione opreme. ns mi sljenim postavljaojem cevne nUeZe i njene izolacije. Prcma tom pravilniku za nove stambenc zgrade koje se greju na tempcraluru ] 9 DC i iznad. 19.464 B.) i cventualno pripremi tople potrosne vode QM ali je zbog gubitaka u samoj zgradi veca od stvarno po trebne .. u distribuciji toplote do grcjnjih tela CQd) iii do zagrejaca ventilacionog vazduha.. Faktor oblika predstavlja oJnos povrsine omotaca Ao (m2) i zaprcmine grejanog prostora Ve (mJ) a korisna povrsina na grejani deo zgrade.). dozvoljcnc maksimalne vrcdnosti primarne cncregije se odreduju z3\'isno od faktora oblika zgrade i korisne povrsine zgradc . Zahtevane vrednosti s.-u zastitu zgrada i enerctski racionalna poslrojcnja.'''ITI koja podrazumeva i potrebni nivo zaptivanja. climinisanjcm toplotnih mostova. Ako se topla potrosna voda zagreva iz istog izvora koji snabdeva i sis tern grejanja.).).1) je namenjen a grcjanju (Q. Todorovic PROJEKTOVA NJE POS7ROJENJA ZA CENTRALNO G HEJANJE Finalna energija (sI. U Nemack. Sistem grcjaIlja ima gubitke u transformaciji ent:rgijc u toplotnu u kotlu (Q~).) i transmisionih gubitaka toplote (Q.19. vcntilaciji (Q.

vrata i krovnih prozora. Uz gubitke toplote usled transmisije i iofiltracije.Inica najnizc claze! nalazi iznad pO\Tsine zemljisla ond a ad gomjc ivicc plafona do gomjc i\'icc ta\'anicL najvis..Jja)1l Illl ulraSllji prostor od spoljne srcd inc kan i pOHsinc zidova u ncizolovanom polkro 'Ijl!. Medutim. Ako ne ma preciznijih podataka ona se izracunava prema izrazu: (19. uzimaju sc u obzir i gubici us led toplotnih mostova. Sa donje stranc zg-rade kao den omotaca treba ukljuCi ti povrsinu OS nove zgradc. Llzimaju se kao den om< ' laea svc povrsine prowra.: gc mjih izraza potrebno jc prethodno odrediti faklOr obli ka zgrade.9 + 24.3. staklenih vTata. obracunavaju se i dobici usled suncevog zraeenja kao i ad unutraSnjih toplotnih Izvora. odnosno ventilacije. aka sc ia\i. odnosno do gomje iviee efektivne izolaeije zgTade.3) Za koriscenj.4) a za ostale zgrade: Ve = 0.fXJE -165 Za ostale zgrade najvcte vrcdnosti dozvoljcnc potrosnje primame cnerglJe se izracunvaju prema jcdnaCini: Q roo = 9.: nivoa zemljista iii.80 V (m 3 ) (19. ukoliko razgra niCa\'aju grcjani prostor (xl spoljnc sredine.5) Za oderedivanje maksimalno dozvoljene potrosnje merodavna jc i neto povrsina AN. onda i podne povrsine tak-vog sprata koje su sa donje strane u dodiru sa spoljnim vazrluhom. koja se odnosi na koristan prostor zgrade a za visine spratova do 2. jc uvek manja od ukupnog volumcna zgrade Vi u proscku za zgrade do tri sprata iznosi: Ve = 0. OGR4NICENJE POTROSNJE ENERGIJE ZA GREJ.::g spra ta.1 NYc kWhim! (19. .6) 19. Zapremina grejanog pros lOra V.. Godisnja potrosnja se racuna prema meteoroloskoj godini mesta u korne se nalazi zgrada uz koriscenje raeunarskih programa.76 V (m 3 ) (19..19.6 m. U tu svrh u SL I'n 'o izracunava iX'\Tsina omotaea zgradc koja obuhval. ISIO tako se obraeunava u o molac j povr ~i n a kr(wa prema spoljnoj srcdini.I ~'<': g-ra menc zido\'c koji oov. Raeuna sc od gomjc ivic.. predstavljaju deo omotaca. PRORACUN POTREBNE KORISNE ENERGUE. Ona obuhvata Casovne podatke svih klimatskih parametara za svaki dan u godini. zapravo povTsi na poda koja len na zemlji iii podrumska tava nica ako se podrum (suteren) ne zagreva_ Ukoliko se zgrada siri na nekoj svojoj visini i pre\'azil azi osnovu nile etaie.

Beograd 1961 . Tehnicka knjiga. W.:rgamo n Pn::s. 1983. Kongrcsa KGH . LuCi stoe otopleni e. Liese. P. 25. 1967..~a M. April 200 I :. VOl . Marjanovi c. B. Mos kva. Beograd. M . Lj ilja na D . Beograd. 20. lng Malic Dragomir. 1990. :!.Tasc henbuch fur den Maschinenbau. 34. TodorOl'ic PROJEKI "(W/I/I. 11 deo. MaSinski faku ltet. Dubbe! .11 CENTRAL N O GR£I. Kra ft G unth e r.Ve riag. C. Ol 470 1. 33 . 30. Strahlung Heizung. Klimatechnik. Oldenburg Vo!riag. Be rlin .Metoda proracuna difuzije vodene pare u zgrddama . T. ~. 520 . Rakoczv. 1990. Bottcher. n . M a. Air Co nditionin g a nd Ventilati o n o f Buildings. Bos nj nkovic.Beograd. Magistarski rad. V EB Verlag fur Gallwcscll. Silj ak.l. 2. 1985. 1991 . Mackassy A. Jo nes .S . 1976. Stroiz dat. Laasko. 32. Beograd. Uti caj izolac ij e na poj avu tran spo rta vlage i formiranj e modifikovane atmos fe re u rashladnim komorama sa osvrtom na osobine do maCih izo lacionih materijala. Bra ni s lav E>akov ic. Tehnicar mas in ski prirucnik. Springer Ve rl ag. Hand ubllch de r Techni schen Gebaudeausmstung. F.U. N a t a. Zbomik 2 1. H. . Kolmar. 195 7. J5 . G eb nudenll s rus tlln g . Beograd . N ikolic. Termofizika zglade.8 8.1. Edv vard s Arn o ld Publis hers. Country by Country. 28.M .P . 1978. 1976. Pri log istrazivanju uticaja lo kacij e grejnog tcb na toplotni bi lans prostorije. JUS . Doktorska disertacija.l/:.~ inski fakultet. 1985. Regein n lr die Bc rechnung des Wam lebedarfs von Gebaude n. Rob e rt s . C roo me. DJ . Great Britain. 26. Maj 2000 36. Nauka 0 toplini. Matematicko-fi zicko modeliranje procesa adsorpcije i desorpcije lako-isparijivih organskih komponennta u klimatizovanilll prostnrijallla. POSTRO. 31.·"'·JA 7.'JF. District Heat in Europe. 27. 1992. EUROH EAT& Power . Dr. Banhidi L. Obradovic Nikol a i Curcic Vojislav ing. Zbomik radova: Savetovanje toplana TOP YU 2000 Nis. 1980. ll andubu c h fur Tc chni sc hc n .-/(.!3mssels.5. Air Conditioni g Eng inee rin g. Diplolllski rad .4NJJ:' "I. MaSinski fakultet . Zagreb.

DODATAK .

c PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNOGREIANJE ..Todaro.470 B.

2.31 ! . 225 3/8 1/2 3/4 I I 1/4 I 1/ 2 2 Naz ivni 10 15 20 25 32 40 50 Spol j ni preenik IT'" 17. 3 Uobicajena debljina z ida nm 2 . . i 50 i 12.22 1.213 1.8 51.9 3.852 1 .845' 1.95 3. .9 2. 13 I 0 . 65 2. . 683 1 0 .3 76. I I I 2.9 33.3 25 26.m DehlJ ina z ida rM1 Unutra s nj i precnik mm (DIN 2440) Hasa kg/m : Sadrzaj vad e 11m Srcdnj e teske na vq jne cevi po JU S C.3 60 . i .4 48. .333 2.9 30 31 .22 1 .638 0.1 B 8 8.36 4.28 6.3 26.346 0.6 2 .2 20 21. 2.3 21 2Z .5 16 .10 Hasa ce v i 0.2 21.01 2.962 ! .9 2.6 I .235 0. TEZINA. 890 .3 63.237 3. 0 .25 3.29 2.S 70 76.6 2.9 2.V"dMflk .58 2.372 2. 17.2 i I I I 13 .65 3.548 I .S 57.83 5. Ii i .8 48. 53.7 . 8 2 2 2 2. 20 ! 0.2 35.647 1.65.206 Sadr za j vad e precnik mm deb lji na zida nTn kg/m ' I /m I 2 3 4 JUS C. 4.65 Ha~sima l na 12·.9 41 .1 45.14 4.6 2.57 .615 3.0 12 1.5 5 5 6. I . I I i i I I .9 i .7 42.32 3.391 C.123 0.88 2.366 0.5 14.0 21. I i . 65 I I I I I I I .B5 . 1 .459 1.882 4.5 20 22.4 40 44.6 2.581 1 ./71 TABELA I CELICNE CEVI (DIMENZIJE.8 .8 26.14 3.7 64. 3 51 54 57 60 .6 2. 087 1 .61 5.25 3.8 37.44 3.S 48 . . I 82.2 54. .7 38 42. .77 1 .5 32. 5 (DIN 2448) 6 7 Ce I i cne cevi bez sava .9 2'.4 I .3 7 . SADRZAJ VODE) Nazivna me ra Naz i vni precnik Im1 Spoljn! pre c ni k 1T'.6 2 .5 12.25 3. .2 I I I .2 16 16 16 17.3 24.6 28.6 16 17.5 I I .2 39.2 14.3 2.0 Unu tra snj i preen i'k rM1 0.6 27.8 33.6 2.3 43. 0.059 2.87 2.8 10 11 i . 145 C.48) 0 . 12 i 3.556 0 . I I I 1. l 4.2 70 .201 0.6 2. 35 2.

8 107.4 150 156 .6B5 33.4 10 I 6 3 3.5 12.6 3.5 2. " 55.4 686.114 26.6.9 6 .3 6. 1 168.8 lB2.931 2.5 4.725 125.256 63.346 6.4 419 457.5 94.036 150.4 185.6 368 406.5 2.62. 1 159.B B31 .c PfW1EKTOVA NJF. 12.33 249 333 386 491 194.6 3..671 19.44.33 9.5 16.9 101 . 5 16 17.151 .5 25 25 2.9 12.81 8.3 303 309 .2 762. I I 19 .9 355.8 584.3 167.149 607.151 17.604 4B7 .091 369 .6 352 388.-l72 8_ TodorOl -.5 5 5..5 25 25 25 25 I 5 82.NTRAL NO G REJAN1£ TABELA I (NASTAVAK) 1 80 100 2 88.2 50B 521 55B.331 90. 12. 1 I 7 .5 12.2 737 787.6 108 I I4.2.7 339.1 40. I9 .3 177 .98.314 118.4 159 165.5 131 .5 25 2.5 2.6 914. PUSTR01£N1A ZA CF." 2. • 5 12.4 I7.84. .237 50.B 193.7 143. 3 127 133 139.6 4 I .122 125 150 I 12. B21 42.5 267 273 2.31.B 85.009 11.5 2.2 25 25 25 25 25 2.9 101 7 5.4 6 5. 1 2.3 16.751 42.6 635.481 72.5 25 25 25 25 25 25 25 25 2.4 976 6 6. B12.273 32..5 4.9 254.415 317.98 9.3 6.383 748.5 2.2.4 100.6 4 4 4 4.8 399 437 .5 2.B3 53.6B.4 260 .3 2.5 12.6 6B.6 879.3 7.9 204 207.2.5 4.793 2.107 7S.8 609.B 13.138 19.999 7.8 B63.12. 1 7.5 7 •1 8 8 8/8 10 10 I1 1 I •5 12 .3 25 31 • 1 31 37. .72 13.4 711 . 5 12 . 441 543.3 70.76 9.5 31B 323.782 223.6 51•1 57.8 18 • I 21 .7 216 2.7 152.5 20 4 22.~08 200 250 300 I I 350 400 I 500 550 600 650 700 750 Boo B50 900 1000 11 0 135 144 170 lB5 201 217 2.5 25 25 25 25 25 2.579 97.6 660.2 486 498 533 .2 3.

235 0.693 5.890 0. 8 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2. 3 21 22 .50 4.1 95.3 168 .1 168.7 210. I 160.8 33.9 23.3 51 57 60.379 26.948 4.203 9.9 101 . 3 2.6 2. 908 1• 158 I .48 1 . 5 134.4 159 165.8 12.9 2.7" 46.1 144.4 16 16.1 45 0.8 132 .35 4.7 219.3 25 26.437 2. 3 83.3 6.3 177 .3 2. 6.8 67.6 125 .7 58.2 12. 1 125 150 4. I 7.8 184.6 2.7 I 0. 9 30 31.6 3.3 152.3 2.63 2. 691 2.9 4. 15.5 .2 20.7 .79 2.3 19.9 120.423 12.9 77 .83 9.531 0. 48.669 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5.2 3 . I 7.57 1 . 9 2 .61 3.962 I .2 20 21 .6 16 17 . 1 82.124 16. I 7.6 108 114.7 38 42.9 3.6 2.39 1 .6 4 4 4 4 4. B5.424 7.4 40 .8 70.208 8.57 8.5 200 4.11 2.5 1. 5 70 73 1.2 3.8 102.182 22.693 0.8 29 .3 63.5 43.429 13.01 2.2 107.78 3. I 44 11.608 0.4 52.346 0.1 0.607 0.84 I I .9 64.55 4.157 2.5 5 5 13.6 6.6 12. 7 34 38.789 14.75 5.725 3. 3.7 141 .6 2.13 3.Z4 0 17 .9 26 27.3 14.5 Z.412 0. I 8 8 8 8 8 8 8.5 80 100 88 .8 193.4 151 157.4 40 50 44.3 2. 13 1 .201 0. 298 3.377 17.793 34.3 127 133 139. 31 3.f)ndnlak TABELA I (NASTAVAK) ~ 1 2 3 5 6 7 ee l i cne ce vi sa sa vom JUS C.2 7 • 11 7.5 76 .5 4.5.384 20.3 Z.24 1 .3 7. 288 1 . 16 6.9 2.4 55.908 19.

Tot/OIOI-i'. .249 )92.797 93 .3 I I j I 12 .6 1491.6 5.2 597 646.8 406 . 2114 . B 10 10 11 12 .4 996 1098 1195 1295 1391. 6 1 195 . 2 7 43 .4 44 4 .3 6.2 508 558 .5 14 .1 94.409 1980. 4 41 9 457. 157 99.798 129 .8 79 /121. .8 333.962 381..8 86 3.6 660. 717 155.4 546.5 12 . I I I I I B. • I 49 .5 12 .2 80. 3 6.-1 7-1 B.5 32 .. 9 62.963 1747.3 7.3 78 . 087 498 .6 1588 6 29.7 344. 6 914 .2 762 812. PI<OJf:'f.2 16 .'1 C/:NT~ ILNO GREJANJE TABELA I (NASTAVAK) 1 250 300 350 400 500 550 600 650 70a 750 800 850 900 1000 11 00 12 00 1)00 140 0 1500 160 0 I .1 7. 986 12 1.4 71 1.28 779.1 /15 124 148 158 185 223 248 301 372 403 492 527 633 I i I . 875 54.5 12 .5 12.75 3 234 . 8 48.8 609 .5 12 .5 17. 1 8 8 I I ! i ! . 55 3 ·437 .31 1 279.4 356 .5 12 . 5 267 27-) 323.0 1320 14 20 1520 1620 5 5 5 5.573 . 5 12 . 6 5.132 1520. 6 . 9 355. 5 257 263 ) 12.1 28 946. 6 368 406 .2 14 .325 76 .12 2 628. 3 33 43. 5 20 20 20 2a 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 I .4 1016 11 20 122.568 1'317. TO I'ANlI: I'OSTlW JENJA 7.3 6.3 6. 2 697 746 796 . 5 12.1 89 51.8 846 894 . 2 3 4 5 234 .4 64. 3 70. 923 32 7. 5 12 . 6 6.642 562.

2 54 .6 43.5 41. 33 990 . 1 44. 10 987.74 990 .28 98 7. 87 985.2 55 . 4 50 .87 988.57 987 . 7 52 . a 44 . 24 992.9 '< g/m 3 Tem p.S 52. 97 990 . I 50.84 987.86 989. 3 1 986 .6 55.05 992 . 35 991 . 51 991 .48 989 . 1 53.97 991 . 51 1 990 . 78 985. 2 4 1. 53 989 .9 54.2 49.7 55.9 46 .62 99 0 .90 99 1. 52 987. 83 986 . 6 54. 5 42. 48.02 985 .8 40 . 7 50.8 43 . 47 988.7 48 . 7 51 . 47 991 .75 987. 5 47. 8 51 .33 987.74 989. 9 kg/m 3 992 .78 991 .2 47.0 47. 8 53.8 42 .5 5 I . 19 991 • 15 991 • 11 991. 39 991 .82 99 1.9 55. 7 45.09 989 .21 986.5 45 .27 991 .0 45 .00 988. 16 986.9 53 .4 46. 56 988 . 70 991 . 27 989 . 59 986 .07 991 .1 6 990 .31 989. 52 .4 53.9 47. 62 987. 58 99 0. I -55. 4 41.9 49.74 99 1.57 989. 55 986.48 98 7.2 5I .7 47.3 53. 8 41.03 989 .0 43.66 987. 0 53.7 0 988. 25 988 . 6 41. S 48. 0 42 . 44 . 92 986 . I 42. 3 40. 36 989.6 3 985. 17 992. 3 49.8 49 . 35 986 .25 990 . 4 42 .3 45 . 87 986 .6 51 .3 50.2 42.89 987. 12 99 0. 5 49 .8 54. I 1 988 .4 45 . 1 52. 38 988.35 98 5.9 7 985.4 54 . I 54. 70 Tem p.43 987.95 989 .66 990.7 41.2 50. 9 42 .Doda /llk -175 TABELA II GUSTINA VaDE 00 40 DO 100°C .8 47 .59 985. S 55. 5 50 . 5 43.9 50.2 43 .39 98 5. 65 989.2 40 . 4 5I . 4 44 . 64 986 .7 46. I 49. 55 99 1. 22 989 . 2 52 . 7 53 .43 988 .4 43 . 99 989 . 74 988. 44 985. 3 55 . 92 985.6 1 989 .7 54. 0 52 .82 990. 13 992.44 989 .8 3 988 . 46 990 .2 48 .20 988. 6 11 8.4 3 99 1. 45 986.8 45 . 68 985.86 990.91 1 991 . 06 98 7. 40 986 .7 43. 3 48 .9 43.2 9 990 .6 2 991 . a 51 • I 51 . 07 986 .9 45 .18 389.1 1 986 .23 991 . 1 40. 2 45. 1 43.90 990.6 53. 0 49 . 01 986 . 2 53 .30 .3 54 . 4 55 .07 99 0.6 50 .4 47 . 3 52. 5 54 . 6 42 . 07 988 .4 40 .6 1 14. 7 42.71 987.0 48. 26 986. 6 46. 9 I< g 1m 3 Tem p. 1 45. 50 990.0 40.6 49.86 99 1.21 99 0.74 986 . 9 kg / n 3 987.3 46 . 79 986 .6 47.9 51 .7 40.90 989 . 0 50.94 990.49 985 .4 49. 29 988. 3 41. 5 53.3 47.0 55.1 47. 38 990 . 0 54 .3 42. 7 49.80 987.8 48 . 15 987.9 7 987.5 0 986 . 52 388 . 14 989. 5 40. 69 986. 92 987 . 02 98 7. I 46.92 988 .20 992.8 52. 58 99 1. 3 44 .0 46 . 19 986 .78 990. 78 988.6 40. 03 990. 3 43. 82 989. 2 46 .2 44 .4 2 990 . 01 991. 5 44 . 54 985. 05 989. 40. 8 1 14 . 61 988 . Tem p.38 987. 96 988 .6 52.4 52 .7 44 .0 4 1• 1 41. 3 51 . 73 985 . 9 41. 6 45. 34 988.5 46.8 3 985 .65 988 .78 989.23 987.8 50 .31 991 . 1 48.4 48 .66 991 . 09 992.40 989.99 990. 16 988.69 989 .8 46.8 55 .

88 982.29 62.9 kg/m 3 978.27 69.77 979 .75 953 .9 5 2 .0 I 60 . 58 .62 982 .52 977.02 980.4 68. ] 2 977 •a7 977.66 978.95 983 .S 60. 1 kg/m 3 983.1 58 .46 981 . NTIt-lLNO GRI:JANJE TABELA II (NASTAVAK) Temp.08 98 j.0 .6 67.88 978.8 4. 978.7 68. .8 977.6 65.61 978.95 976. I 61.01 976.40 981.28 979.7 59. 16 69.57 98] .53 980.0 70.46 977 • 40 977 .64 977 •58 977 .20 984 .2 7] . .2 978.3 67.6 61 . 6 62.75 984.6 63.93 979 .81 980.95 98 1.6 59.05 985.7 61.60 984 .32 69.4 57. 68.48 980.3 60.07 981 .8 58.65 980. 84.8 56.S 56.3 71 .82 978. J 6 2 !J • 62 .7 57.60 983.9 63.8 71.3 59.8 68.7 65 .29 981 .03 982.7 0 983.3 0 984.4 67.8 65.36 )82. 90 98 3.84 976 ~~8 976.0 64. /\'}A 7.8 5 963 .55 983.0 65.5 61.S 65.8 64. 14 983 . ] 59.0 71 • ] 71.0 57.0 61 .29 977. OC .1 62 .O ) Temp.9 61 . r"dorm 'i(' P'WJ':KIOI ~'INJr:: POSTlWJI.6 60.0 983.4 70.8 57.83 98 1.55 978.45 983. IS 985. 13 981.0 kg/m 3 98 I .4 60. 15 .3 978.2 5 <.83 982 .65 984.S 68..8 67.90 976.7 62. 85 984.2 59.72 982 .16 979.7 64.99 979.9 66.80 984.9 98 3. 3 66 . 2 58 . 05 98 1. 0 58 .8 60. i Temp .41 982.21 69.87 70.9 . 26 982 .37 980.-1 C1. I 64.7 70.8 62.35 977.3 56.97 980.7 58.9 67.3 63.S 59.3 57.31 9S2 .9 57. I 56. 94 :18 1.6 68..30 983 . 10 985.3 64.0 67 .4 56.0 62 . ] 8 66 . 11 979.45 984.2 60.6 71 .4 59.7 67.3 5 984 .93 582.S 67.24 983. 5 66.7 63.04 69. 95 58 ] . 64.50 984.0 59.3 68.S 978. 90 984 .70 977.3 S~.86 980.5 63. 1.9 55 .98 982. 2 I 5 66.06 979.5 5 984.2 70.0 68.6 64.56 979.5 70. 72 98 1.50 978.78 98 ] . 60. I 65. 19 983.6 66.20 985.51 982 . ] 0 '} 8 ~.7 977 •98 69.9 65.71 980./7(1 /J.4 65.9 9S2 .8 59.6 70. 10 982 .2 64. I 67. I 68.94 978.S 58 .2 0 ~ 32 .6 978.93 69.71 978. 56.00 984. 89 98 1.7 71 .35 981.51 981.57 982. S 62 .50 983.70 984.05 979 .4 63.39 979.8 63. 1 57.2 6&.S 59.4 66 .67 979 .4 61 .0 56.22 979.44 979. 2 58.S 64. 981 .23 977.26 980.6 56. ] 63.87 979. I 978.2 65.42 980. 1 60.72 979.10 98 G.44 69.77 978.17 977.8 66..65 983.46 932.76 980.2 68.67 982. 67 .2 67.00 Temp.2 61 .91 980.40 984 .4 64.6 57.2 56.77 982.62 98] .5 57.7 60.4 71 .33 979. 4 kg/m 3 985.21 980.38 69.9 977 . ] 70.25 985.50 979.59 980.9 7] .32 980 . 81 977 .82 979. 6 98 1.75 977.61 979.7 56.0 63 .7 66. 8 70.3 65.3 70..9 977.5 71.24 981 .3 61 . 10 69.8 61 .34 963.4 978.2 63.16 980.2 57.

51. 23 374 .56 969.5 79 . 33 972 . 08 971. 969 .4 75.4 83. 19 973 .70 972 .1.5 81 . 93 967 . 1 78 .5 82.7 974 .9 97 1.9 976 .6 84. 86 973 .4 73. 7 75 . 29 1 97 '.S 80 . 63 970.7 87. 55 973 .6 5 974. 9 83. 86. I 80 .5 75.95 975. 4 85. 88 97 2.1 0 974 . 968 .7 79.58 968 .66 '3 76 .68 969. 9 86.0 73 . 1. 7 83.3 83.8 87. 39 968 . 1 967.5 76 . 51 972.35 76 .65 97 1.1.5 71. 0 78. I 75 .2 75. 7 86.94 969.83 970.7 85.6 87. I J 976.8 75 . 4 81 . 2 73. 1.7 78 .59 974 .77 968 . 8 86 . 21.0 81 .89 975 .0 72 . 32 970. 38 970 .77 97 5. 07 973.80 973 .9 81.. Q2 971 .. 1.28 96 7. 9 77 .62 969. 33 968 .8 I 966 .1 79. 13 975.8 975 . 5 73.06 970 . 973 .. 25 976 . 976.70 970. 7 73 . J 73. 1.0 81. 1 82 .76 972. 975. k g/m 3 Temp.8 83. 971 . 5 85. 82 972.9 79 . 3 85 .6 73 .7 81 . 21.4 87.0 79 . 5 83. 49 973.6 72.9 65 . 0 76 . 42 975.6 77. 40 971 . 41 974. 65 968. 6 71.4 72.71 974.1.57 970 . 5 77 . 80 96 7.0 8 96 7. 2 86 .6 83 . 9 973 . 1 86 .87 969. 92 973 . 43 973. 75 969 . 95 972 . 3 e 1.0 77 1 1 97 1 t . 53 974 . .1. 83 971. . 91 96e .2 81 . 75 77. 0 75. 2 82. 05 968 . 2. I 83.6 968 .. 2 969 .. 2 . 85 . 8 78 .01 971.7 80.27 968. 4 79 . 68 973 . 78 . 77 974. 71.13 970.77 970. 8 976 . 95 974. kg/m 3 72. 9 78. 63 972.89 970.0 82. 2 80 . . 1 I 969 . 20 972. 36 976 . 14 963.20 968 .71 971 . .6 8 1. 54 96 7.45 972 . 25 970. kg/m 3 Temp .0 85 . 3 80 . 82.0 1 972 .71 958 .7 81.83 975. 61 96 7. 18 975 .8 79.4 2 976.6 0 975. 1 81 .8 81 . 14 972 .6 79 .5 78.2 77 .07 975. 95 966.60 976 . 0 80 . 51. 3 72. 80 . I 74.8 82 . 02 970.30 969. 4 76 . 57 972 .7 7Z . 3 76 .96 971 . 0 87 .46 97 1. 18 969. .6 75 . 98 968 ..36 975. 00 969. 37 81.66 97 5.81 969.2 I 967.9 71.00 967 . 14 96 7. . 1 73 .86 967 .1 9 970.2 74 . . 3 83.5 87. 9 87 .1 3 973 .6 82. 975 . 80 .3 71. 98 973 . 07 976. 11. 6 78 .7 76 .25 973.43 969. 01. 88 966 .01 966 . 62 973.8 80.8 77.96 970.8 1. 5 72.1 6 97 1 .1.2 79 .·50 969.3 87.1.4 8 967. 33 97 1. 1 76 .77 971. 67 96 7.0 74 .07 968 .1. . 34 967 .0 83. 8 76 . 4 71.7 1 975.3 78 . 8 7Z .9 75 .5 0 970 .8 85 . 970. 31 973. 19 976 . 3 77 ..6 85 .1 971. 87.1.9 . 6 86 . 26 972. 3 86 . 3 84 . 3 79. 6 76. .2 83.0 86 .89 971.7 82 . 6 80. 2 81.39 972 .4 77 .11. 2 76 .3 75.27 971 . 37 373 .83 971. 30 976.3 0 975. 9 82. .8 81. 2 78. 5 81 .7 77 . 58 97 i . kg/m 3 Temp . 8 73. •8 71. 52 968 . . I 72.89 85 .0 1 975. 96 7.9 73. 5 86 .52 97 1.f)nda("A -/ 77 TABELA II (NASTAVAK) Temp. 1 87. 84. 2 72. •7 71. 08 972 . 1 8l .

·I.4 90. 15 961.88 959.6 94.65 9b 3.51 96 0. I 96 .7 8 96 3.71 961 .60 958.29 96. 0 92. 99 96 3 . kg/m 3 Te mp .7 92.81 964. 02 959.5 99.61 964.0 95.9 90.8 98.5 11 96 2.37 960 .S 89.3 92 .95 958.1 99.34 96 2. 61 962.7 88 .3 91.3 96.5 96 .4 98.64. 35 966 .S 95.7 95.51 96 3.8 93. kg /m 3 Temp. 8 88 . 1 91.4 94.3 99. kg/m 3 88 .7 94.74 958.02 958. I.85 961 .32 959. 3 89 .48 965.0 89 .67 959.60 959 .10 963. I 8'3 .41 966 .24 959. 14 966 .8 90.30 960 .:TOI · I JI: i 'O S mOl!:Nl -I Z.3 97. 92.5 5 966 .61 965.9 96 3.52 958.0 37 .57 961.2 99.6 88 .5 97.~ 966. 03 966 .64 961 . 7 91. 01 960.2 96 .6 B9. 75 962. 3 91 1.54 965. 74 959. 9 51.94 964.6 98. 16 963 . G 93 .09 959.8 97. 89 962.3 93 .7 98.8 96 . 4 89.74 964.2 97 .4 7 962.2 92.4 91.~5 97. 28 966 .-I CENT/UL N O C I?l:JANl£ TABELA II (NASTAVAK) Te mp .1 98.67 95B.80 960 .2 91.6 93.4 88 .3 4 965. 9Z 963 .68 965. 30 963 .87 960 .0 I 958. 23 960 .07 961 .6 90.0 9" .8 94 .9 98.~3 961 .88 964.7 90.08 965.3 98.9 'I 96 1.0 88 .46 959.0 96 . 19 <.8 89.50 961 .6 91 .40 962.81 958. 17 959.08 961.21 966.68 962 .3 95.8 92 .S 90 . 1 90. 71 963.0 90.40 964.48 966..9 100.7 96 .6 99. 01 965.5 9 960 .9 99.78 961. 15 965 . 9 89 .4 99.41 96 5. B 91 .36 961 .5 93 .96 962 .9 5 959. 9 93 .0 91.9 94 .13 964.0 98. 53 959. 6e 966 .44 960.1 93. 23 963.0 99.6 95.13 962.66 960 . 3 SB .2 90.82 962 .5 98. 1 97.38 . 5 92..0 9 96 0.9 95.2 93 .8 95.26 964.3 90 .27 962.-1 78 IJ. ·/"" dom". 85 963.47 964.67 964.2 98.4 97.6 92.94 960 . 22 961.73 960 .88 965. 963 .21 965 .92 961 .' I'I<OJI.88 958.7 97.. 7 89.06 92 .1 94.01 964..2 95.5 91.82 965. 58 963 .2 86 .20 96 2.99 961.S 94.75 965.39 959.11 95.2 91 . 7 93 .95 965.8 99.4 93 .41.7 99.1 6 96 0.62 966.6 96 .33 964. 37 963.28 965. 03 962 .5 88 . I 88.& 97. 96.1 95.54 964.81 959. 1 92 . 2 89 .

37 1.01 25 .0 3 29.23 34.5 94.5) 14.75 ).0 91.19 ]6.8 7 )7.8 8 9. 7 89.4 90.4 89.71 5.2 91 .0 - - 22.54 3 4.30 30.14 8.4 94 .89 11 .51 10.2 89. 6 90 .56 ]8.7 92.95 23.6 93 .3 91 .0 93.6 5 7.0 89.]0 5.25 ]8.99 ) 1 .1 92.9 94 .4 92.30 20.77 7. 5 9) .7 0.61 20.) 9) .16 12 .5 91.8 92. (.67 22.98 6. 8 9).91 35.) 89.8) 9.9 89 .96 2.08 6.Dodalak -179 TABELA 11/ NAPOR U Pa PRI TEMPERATURAMA VODE U USPONSKOM KRAKU 1m VERTIKALNE CEVI) 0095.1 90 .02 4.68 3 2.) 90 . 7 94 .24 18.22 14. 8 90.69 1. 69 26. 5 89.0 27.28 16.9 6 2. S 90. 2 90. )9 6.8) 39. 12 - - - 4.6 92.1 - - - 0.71 5.57 - - - - - - .62 30 .) 94. - 91.5 92.65 3. 65 180°C I TEMPERATURAMA U SllAZNOM KRAKU 00 95 DO 500C (SVEDENO NA Uzgo n u P.99 21.8 5 13.63 24 .33 4.8 91.1 9 L .26 32 .34 29.7 90 .nom kraku od I U ~go n 11 Pa pr t le mpcralu ri u uspo nskom kraku od 95 ~ 90 3 85 4 80 5 95 2 90 3 85 4 5 94. 2 9) .59 16.4 9 1. 0 92 .2 92.)7 1 .7 9 ).) 92.20 10.50 36.8 9 4.57 12. 9 90 .1 94 .69 1.t prl l empc rnturi u sfla7.32 25.6 89 .9 9) . 9 92. 95 33.2 94.38 26.9 91.1 9) .45 8.1 89.90.55 18.4) 4.97 17. 6 94.52 40 / 11 - - - .9) 19.91 15.97 - - - - - - - 90 .26 - I - - - 9 1 .4 9).8.

59 67 .42 20.56 43.0 82.3 8 7.84 54.\TIWII.3 86 . 4 81. 0 9 12.79 11.7 84 .60 ) 1 .3 8 8.97 37. J\ 61. 20 5.78 72. 10. 87 46 .4 9 H. 18 1 5 . ° 85 .83 - - - - ° - - 73. 8 86 .7 82.19 31 .88 5 2. 5 81. 7 J 25. 8 83 .5 84 .7 2 11 . 5 82. 97 17 '.92 9 .9 81 . 1 85. 39 5 7.4 8 5 .66 38. II 55.84 44.8 84. 9 2 75 .40 2 6 . 7 83 .vO C IiEJA NJE TABELA III 1 (N AS TAVAK) 2 3 4 5' I 2 J 1 0 .84 5 4 . 0 83.~ 66 .0 60.56 5 3.24 79. 80 H .3 8 5.77 32.11 . 38 87.07 5 7 .24 89.00 26 .4 83. 66 58 . 60 51.6 5 74.9 2 50 .24 23.79 16 .29 56.24 5 88.5 8 5 . 8 81 .9 85.2 83.97 - - I 3. H 45.29 - 86 .9 88 .2 82 .34 19. 0 86 .79 6.6 88 .83 42. 8 8 5.64 49.83 80.83 14 .7 9 21.65 8. 1 86.14 84. ' P/iOJEKFO I :·INJI: PO. II 55.38 '11.51 5 .B5 8. 26 22.. 26 - - - - 84. 8 6 68 .38 2 1. 37 47 . 1 81. 09 40 .55 3 . 42 86.15 53 .27 62 .9 83 .51 81.1 87 .7 86 .02 1 9.38 17.80 41.5 87 . 6 8 13. 7 81 . 7. 1O 1 5.25 38 . 2 85 . 52 5 5 .43 55.1 0 51.3 84.46 28 .2 8 8 .37 I 33. 6 B1 . 4 4 9 .05 )) .42 9 1. 65 79. 86 63. 51 15.14 6 (.88 52.95 48. 51.38 82. 7 6 43 . 1 84 .6 5 18.1 0 10. 55 4 6 .06 73.10 2 0.42 45 .56 53. J 8 67 . 9 7 22. 1 2 24 . 24 13.84 49.06 17.0 - - - - - 82. 6 83. 10 86.5 8) . 22 42 . 8 88 . 6 86 . 55 84.83 24 .3 81. 60 51.-l CFI"TFV If .37 7.45 6 4 . 6 82.38 16. 9 0 44. I 1 40.34 8.3 J 74 .38 3 6 .6 8 5. T"dorU\ '. I 83.4 86. 83 39. 23 69 .10 81 .14 4 7 .18 1 .4 6 - - 81. 57 2 2 .70 56.32 35. 4 8 7 . 0 8 5 . 1 82 .06 7. 30 20 .79 87 .5 6 48.83 14 .7 85. 77 27.65 . 8 5 23.5 1 76. 5 4 24 . )) 4 9 .25 53 .3 83. 2 0 71.64 34.96 83 . 80 56 . 14 18. 1 5 48.2 84 .73 2 9 .97 88.31 66.II 50. 4 84.8 82. 59 1. 05 28.52 40. 55 69 . OJ 10.-180 IJ.83 90. 5 88. 32 29.1 8 8 . 25 58.29 46.0 8 7. 07 7.6 87. 9 2 70 51 71 .57 19.2 81 . 69 82. 10 76.72 65 .3 82.9 67.70 46. 6 84.9 84.55 18.5 7 62. 9 1 3 0. 40 1 1 .97 47.4 2 25 . 37 77. 8 87 . 42 15.92 4. 8 9.65 I 3 .88 57.64 23 .94 59 .69 16.96 78' .01 35.5 3 9.N J'l l .7 8 8 .38 11.9 82. S 8 6 .00 61.2 86 .61 20 .10 15.70 36.25 4 3 .43 SO . 7 87 .96 12.86 2.62 13.3 3 42 .4 8 8.79 77 . 2 87 . 99 21 .1 9 51.

39 76 .0 5 ! 2 3 4 49 . 2 1 13 1. 38 95 . 1 9 0.7 74 .96 8) . 8 7 5.28 92 .1 4 84. 50 11 7 .04 1 30 . 49 1 23 . II 45.H 10.2) )9 . 9 1 1 16 . 92 8 0. 85 8 . 55 130. 6 80 . 63 65. 61 6 1 . 5 77 .4.9 7 9 . 4 7 5.8 9 107 . 65 64 . 7 78 . 89 26. 6 7 5.58 ° . 81 35 .34 109. 76 1 09.7 75 . 85 99 . 26 7 . 56 94 . 46 33 .45 3 . 08 6 .7 8 128. )2 19 . 7 76 . 5 73. 98 67 . 1 5 28 .91 96 .1 6 68 . 55 84 . I 75. 46 4 8. 4 6 104. 69 26 . 50 21. 72 121 .15 134 . 27 5 2 .2 76 . 2 80 . 97 93 . 46 99. 20 81 . 1 77. 9 75 . 50 9 7 . 19 31.3 1 40 . 0 ) 5 9 1 . 80 132 .8 5 23 .77 88 . 54 24 . 0 78 . 97 37 . 73 95 . 47 63 . 60 I 27 .4 80 . 8 5 33 . 2 75 . 0 73.3 75 . 07 27 .09 1 17 .0) 105 . 1 4 69.8 76 .69 102 . 28 26.4 73 . 8 78 .8 2 1 3 6. 44 39 . 19 61. 83 29 .0 7 9. 7 73 . 66 124 . 5 38 . 25 58 .22 75 .79 37 . 5 74.09 102 . 59 1.64 105. 72 55 .3 77.18 7 2. 89 41 .8 7 11 3 . 46 42.68 37 / 27 - - 76 . 49 87. 34 7 9 . 95 89.97 27 .37 128 . 20 10 1.4 . 42 30 . 62 35 . 9 76. 02 60 . 68_ 52 .1 4 94 . 30 91 .9 6 63 . 0 0 13 7 . 81 76 .33 72 . 63 4 . 6 77 . 7) 29 .43 126 . 86 2. 7 7 32 . 0 5 99. 07 93 .8 7 9. 8 4 1 25. 5 7 1 34 . 43 60 . 2 73 .76 43 . 5 76 . 3 1 55 . 27 67 .29 11 2. 9 77 . 1 4 ° ° 1 00 .0 77. 7 79 .48 27 . 1 79 .01 96.18 8 7. 60 Jl .21 65 . 6 7 8 . 99 41.64 34 . 23 ) 6 .08 2 1. 68 118 .05 4 8.3 I 1 21 . 4 6 114. 26 22 . 77 98. 45 54 . 67 9 1.0 74. 92 50 .33 7 . 1 2 90.90 71. 24 91 . 56 28.63 75.7 4 69 . 40 102.78 62 .73 70. 22 100 . 0 5 114. 36 88 . 86 5 8 .1 0 66 .4 11 5 .)2 85. 72 40 . 35 73.69 92. 4 76 .1 78.85 1 04. ~4 J 6 1 . 30 25 .7J 85. 90 56 .51 81. 39 13 2 . 65 . 1 5 58. 71 25 . 23 3 4 . 05 3) .1 6 7 8.7 6 82 . 18 97 . 69 16. 2 77. 51 66 .43 60 . 89 92 .28 102.87 10 ). 48 1 08 . 26 98 .. 75 1 3. 55 18. 7 80 . 0 1 30 .7 9 12 . 80 74 . 8 73 . 9 73.57 68. I 1 5 .8 8 47. 06 63. 17 108 . 07 57. 3 74 . 44 1 20 . 00 7 2 .52 11 1.8 6 119 . 66 58 . 69 67 . ) 76. 4 77. 11 111. 81 3 9 . 68 10) . 6 4 3 9 .8 74. ) 10.Dod{/wk 48 1 TABELA III (NASTAVAK) Z 3 1 1 8 0. 8 77.5 78 . 35 43. 2 3 135 . 86 5 ). 70 11 2 . 2 79 . 5 6 38. 19 127 . 0 3 120 . 98 7 7 .41 137. 53 · 9 .00 13 8. 09 5 1.74 115. 90 1 22.53 90. 92 6 5.6 74 . 7 5 7 9 . 96 129 . 72 106 . 30 1 06. 9 80 . 55 69. 3 79 .12 24. 3 4 1 3.5 75 . 49 57.52 4 5 . 44 ) 4 . 0 7 5.4 79 . 23 64 . 25 1 24 .74 59.3 78 . 04 64 . 9 78 . . 98 13 ) . 6 7 9.7 77.1 73. 40 36 . 9 1 20 .3 8 3 6. 67 98 .31 7 0.74 135. 50 5 1.98 11. 02 60. 26 J2 . 1 62.) 80 . 8 2 7 0. 77 7) . 65 28 . 37 105.9 3 14 . 27 I .5 7 78 .60 97. 57 12 . 26 1 03. 84 59 . 17 42.4 7 8.9) 44. 84 10 1. 04 3 . 67 22 .88 62 .90 5. 1 76 . 24 28 . 02 126 .77 31. 0 ) 10 0 . 87 17. 42 95. 5 80. 39 66 . 23 69 .49 6 . 09 36. 6 73 . 12 9.6 1 18. 48 93 .~4 58. 2 78 .1 8 138. 5 1 15 .91 86 .9 25 .17 32 . 42 96.1 6 ° 7 4. 29 46 .93 11 0.5 79.81 4 0. 22 4. 6 76 . 07 1 23 . 4 1 71 . 9 74.64 1 00 . 2 i . 45 64 . 2 1 ) 5 .19 61. 27 11 8 .09 97 . 18 72 . 64 UI . 42 )0 . 65 94 . 74 49 .70 4 6 . 03 34 . 4 6 103. 28 1 6 . 1 8 0. 8 8 0.71 54 .3 73. 60 31 . )8 82.94 74. 85 38 . 62 101.0 0 71. 0) 39 . 01 30 . 7) 1 9 .

7 68.65 99. 68 81 . 59 1 6 3. 6 1 14 2.0 9 80 . 2 67. 03 17 6 .9 9 173 . 2 72. 29 1 27. 13 125 . 42 45 .08 ( 4) . 06 73 . 19 4 6 . 0 1 45 . 40 106. 4 67. 14 11 2 . 49 14 3 . 44 114. 4 72 . 70 137. 60 9 7.6 1 76 . 95 4 8.3 6 80.9 3 181.0 66 .6 !l0 .2 3 17 5. 31 60 .20 1 4 2 . 62 17 7. 81 76.9 69. 5) 14 1. 57 58 . 96 78 . 98 1 53 .27 13 8.6 5 165 .58 1 03 . 29 11 2. 48 108 .0 8 1 63 .4 0 1 72. 24 155 . 88 7 2 . 94 140 .6 65 .06 68. 8 68 . 62 55 . 79. 5"1 8 e . 90 6 1.88 148 . 2 66.8 67 . 1 3 54 . )4 94 .5 72 .6 68 . 0 69 . 62 1 31 .27 1I 8 . 54 68 . 98 67 .11 1 31. 42 65. 9 68 . 66 17 0 . 8 8 77.2 1 12 1.5 7 1 49 .3 4 160. 7) 11 2 .37 4 7. 99 10 7. 3 67. 07 169 . 8 65. 7 67.0 . 06 58 . I 4 117. 23 59 . 73 7 0 . 02 1 41. 98 87 . 83 1 56 . 55 1 45. 54 1 25 . 40 11 4 . 57 1 54. 1 ~6. 86 7 8. 08 62 . Todoro l'l'c !'[WJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO C RElII N}E TABELA III (NASTAVAK) I 72 .07 174. 47 68. 86 1 19 . )7 5 2.42 91. 58 1 69. 3 66 . 1 96 . 42 93 . 9 72 .37 13 3. ~0 155 .75 84 . 31 7tl.1 9 79 . )5 7}.54 176 .2 71 . 55 11 6. 47 73 . 69 82 . 44 81.40 86 . 88 12 3. 94 14 0 . 6 71.JS2 B. 1 6 154. 67 144 .73 171. S 7 1 . ()0 1 57. 21 55 . 02 7 5. 24 89. 75 145 . 3 9 51 . 2 68. 26 54 .96 53 .7 8 1 3 3 . 5 0 1 83. 07 108 . 96 1 44 . 79 77.56 109 . 88 86.49 65. 98 82 .8 3 11 0. 54 11 0. 57 63. ) 71. 82 60.24 170.6 66 . 6 67. 7 72. 1 70 . 29 122 .12 136 .0) 110 . )2 15 1.4 2 11 1.72 50 . 06 149 . 8 72 .9 65 .3 2 85 .40 152 . 42 56.8 8 52. 91 1 5 7 . S 67 . S 65 . 47 148.60 84 .7 2 3 4 5 I 2 3 4 9'6 . 0 7 1.3 2 105 . 2 69. 42 11 6 . 5 68 .50 92.83 1 6 1.5 0 117 .07 10 3. 96 1 4 9 . 9~ 42 . 93 11 5 . 79 17R .1 9 117. 08 158 .9. 8 66. 9 71. 60 7 9 .1 65 . 99 107 . 06 1 2 9 .38 76 . 04 13 5 . 62 111.32 1 66 .H2 65 . 78 4 7.90 66. 7 66. 17 42 . 22 7 5 .5 7 11 5 . 82 146. 0 ll l .63 75 . 24 16 5. 49 62 .26 8 3 . 55 ° 64.. 8 71. 83 95 .09 168 .73 1 66 . 3 2 1 46. 5 70. 50 1 02 . 5 0 1 68 .01 " 8) .7 0 122 .)7 151 .88 84 . 60 46 . 4 66 . 44 1 80. 20 13 7 . 67 98. 41 65. 66 10 4 . 67 159. 05 1 09 .) 70. 1 4 74. 75 94 .67 8). 73 1 00. 14 150. 8 7 179 . 13 4 9 . 0 6 7.1 6 88. 42 1 8 2 . 7 4 105 . S) 7 5 . 4 68.09 5 13 9 . 3 65.56 175 / 05 1 28.2 65. 1 68 . 48 17 4. 75 160 .52 8) . 85 . 9 1 101 . 9 8 1 48.67 93 . S 69.61 8 1. 78 14 3 . 90 71. DO 1 42 . 80 1 27. 1 67. 64 59 . 32 1 46 .75 105 . 84 44 . 55 1 3 0 .40 106 .90 11) .90 14 7. 32 8 5.26 15 9 .24 99 .8 69. 96 124 . 53 14 1. 81 152. 2 1 111. 13 130. S 66 . 02 80. 66 1 09 . 98 57 .7 3 146 .7 1 58 . 09 9 7. 44 120 . 80 51.4 69 . 0 ) 11 5. 1 4 1 4 5.32 10 0. 78 118.01 1 82 . 24 104. 9 70 .83 85 . 72 126 . 1 72 .3 2 171.3 72 . 86 11 4 . 4 65 . 8 70 .3 5 13 9 .87 113. 25 109 . 20 76 .3 6 1 13 . 6 72. 21 126 . 36 -78 .15 6 3. 9 67 .1 0 8 1. 81 106. 09 1 02. 0 1 1 62 . 47 123 .7 0 132. 37 7 7 .55 74.1 69 . 55 150 .49 66 .) 9 1 47.7 69. 45 139 . 6 7 164. 0 1 7) . 81 1 06 .5 4 49.0 71.55 69.21 177 .7 6 74 . 1 7 1 .8 3 9 0. 3 6 8.01 91. 7 70. 3 69 .5 5 13 5 .0 1 62 . 39 14 7 . 5 3 13 6. 5 5 4) . 14 69 .6 69 . 21 50 . 7 8 1 38.37 143 . 80 1 1 2 . 8 1 172. 1 6 98. 6) 121. 3 2 11 3 . 51 14 2. 03 1 20 .4 71.86 139 .06 116.0 7 106.90 14 7. 65 64.4 ~ 0. 18 82. 35 4) . 9 66 . 7 8 8 0. 36 1 79.75 89 .85 1 80 .39 56 . 73 85 .91 1 6 7.47 129 .19 1 32 . 02 141 . 24 8 4 .39 7 1.08 92. 33 1 45 . 26 144 .0 70 .6 1 3 4. 16 1 64.37 77 . 2S 1 78 .2 70 . 48 1 08 . 0 1 11 6 .

51 218.40 111.2 62.55 14 0 . 28 92 .fi8 I 18 .85 94 .8 2 121. 9) 156.01 1 82 . 05 18 0 . 97 184. 9 59 .94 135.76 185. 96 134.82 1 21.90 1J2.82 197. 9 57 .97 169.8 58. 55 2 1 6.00 218.92 222.06 215. 79 16).95 190.86 119.4 2 166. 20 101.84 196.50 1.6 62 .29 1 22.98 150. 5 9 148.89 112 .06 111. 95 185 . 04 89 .70 2!4 . 50 172.43 2 01.S 61 . 98 15).25 195.14 1 50 . 9) 186. 7 62.6 204.8 8 189. 46 173.28 107 .44 114. 5 60.54 176.0<1 1 40 .41 222.0) 191. ·\0 11 6 .28 1 5) .51 208. 5 63 . II 127 . 9) 166. 0 62 . 9 7 174. 69 92 .61 147 .25 124. 77 9).01 96.39 1) 2 .0 59 . 59 209. 19 1 27 . 22 161 .46 1 8 4. 69 15).4 60 . 57 215.1 64 .42 116.9 64 .4 59.s 107.8 61.39 188. 65 21 1 . 44 18 5 .1 4 16 0.91 157.07 J 8 0 . 5) 21 7.9 2 ~ 1 5 1 60 .60 190.0 63.4 58. S 64 .55 89 .74 1 20 .6 60 .42 186.85 1 65 .25 1 29 .61 91 .28 16).68 194. 34 10 9 .11 177.)5 119.96 200 .00 20). 95 155.91 223.06 205.54 12 5 . 57 1 49.80 122. 49 158.02 141 .23 125.81 106. )9 11 7. 14 145 .88 12).99 97.08 189. 7 3 151. 87 164.52 177.82 131 .0 8 87. 57 1 59. B3 110 .08 1 58 .51 2 03. 9 1 167.2 64.1 57.77 60 .40 167.1 61.JS3 TABELA III (NASTAVAK) 1 64.2 0 91 .) 58.04 2 16.j 8 168.0 57 .7 6) . 08 214 . H 186.0) 125. 77 1 54.0) 17 6. 0 ·\ I SO .4 62·.8 6).9) 1 15.76 129. 9) 156.80 lI8.46 18 9 .47 15).28 10 2 . 57 2 10 .5 59.71 101.3 59. 68 I 28 .08 209 .4 61. 06 88.8 0 188.3 6 9).94 20 1.49 203.9 1 142. 74 125.)9 188.0 6 148 . 42 156.9) 171.31 1 21.40 22) .6) 90. 44 155.92 202.82 187 .) 61. 6) 146.1 6) .4 9 87. 59 170.26 103. 95 114. 27 1 2 ).90 188.30 106.65 99.47 13 9 . ) 62 .7 61.75 104.2 57.55 1 5 0 .48 18) . 0 58.1 62 .S 57.00 1)7. 7 60.4 2 157. 0 8 143.2 5 119.00 157.62 126 .) 60 .25 185.45 134.)9 122.)3 130. 51 15 2. 10 109 .07 98. 09 16 7 .45 200.64 10 9. 22 151. 8 6 2.22 100.)5 6 1 . 17 128.6 59. 5 3 141.9 6 2.)4 155. 87 108.6 61.5 58 .79 57.19 19).41 1) 1 .96 1 24.59 14) . S) 151.45 22 0.85 155. 76 195. 8 2 3 '1 . 3 64. 7 59.90 198. 1 2 90. 10 208 .2 63 .6 9 102.7 64 .21 1 26 . 76 119.74 1 05. 1 59 .43 135.31 121.47 12 3. 02 2 17.52 172.82. ~9 173.2 58.» 196.6 58. 2) 1 20 .54 138.6) 161. 40 157.7 58.99 18).S 62 . 06 13 9 . 24 104.12 14 6 .91 187.27 184.72 1 26 .57 88 .41 187. 84 1)0.76 124.47 205.47 19 9 . I 60.60 1 -1 8 .02 151. 0 6 149. 8 59. 80 12 2.98 86.5) 207.65 1 60 .51 137. 65 14 5 .04 20 6 .7 57. )8 II 2 . J4 165.)7 118.4 57.00 15 2.4) 221.26 154. 6 6) .0 10). 4 64 . 9 0 117.4 1 197.0 154.58 179.47 2 1 9 . 14 2 11. g 60 .96 220.02 207. 8 64 .52 182. 98 2 1 9 . 4 6).58 98.05 175.44 117.39 198.3 57. 62 192 .92 136. 93 96.47 1 J) . 5 1 1 4 2 .96 181 ·. 2 60 .89 14 4 .55 206.49 152 .1 58.0 61 .23 186.8J 183.)6 lO8. 88 13). 32 110.» 120 .49 2 18 .71 152.54 191. 6) 2 12 .27 118 .2 61.8 9 168.84 12 0 .01 172 . 06 210 .95 170.4 6 113.9 6).20 1 52 .Doda!o" . 6 64 . 7 7 1 2 3.) 6 164.88 1 99 .31 1 87 . 44 94 . 11 1 9 ) .57 14~.56 175.71 16 2.9 58 .15 99. 3 2 1 0 5.1 2 2 12 .37 189.46 169. 94 22 1.1( 1 9 4.45 154.8 57 . 03 18: . 87 113. 89 .50 96.49 137.68 184. 61 213 .)0 1 62.

88 14 3 . 54: 14') .~~ ~ .. 6 238 .. 66 160 . .7 2 40.42 2 4 2.8 5 3. '\ "1 I " 14 " 1b . 0 54 . 6 56 . 2 1 2 . r" '.L -- ' i J 5 3. 78 1 94 .88 109.1 8 2 3 9 . 29 236. 81 22 8.. 1:. I t 50 . "2 'j 5 ( 4 .I._ I H . .59 132 . 204.l l ~ 16. b I 2 t3 .8 5 ::.82! .' 8 It. 9 '0. 3 5 3.3 3 19 1.1 6 2 0 5..38 1 2 7 . 5 55.0 23 3.\ ·U G{?U.l7 ') " " '" '1" 5 '_ " 1 251. 85 226 . 5 8 1 98 .1 2 1 66 '. 1 4 178.~4 1 ~ ! 8 .! l :. 20 .__ J____ ..]7 17 2 .1 . 2' ! I"'" I 1"'. 36 20 1 . 7 56 . 9 3 242. . 80 l3 7 .'.33 13 5 . ' ''. I 1 224. 5 2 1 6 7.).. 4 7 1 99 .' ~ 55.3 5l . 68 2 50 . 111 2<' 8 .c PROJl. 6 9 1 3 8 . 4 5 20 0.73 . 83 12 9. I i" P I .. f _ •. 17 238 .1" 1 59.00 2 08.] 52.6 1 ~.-.1 6 230 .0 9 1 98 .5 9 2 40. 00 14 2 .20 1 6 ) .16 13 9 .3 1 51 .-.0 14 2 .Nhl 7.2 81 15 1 .J'1 I.66 251 ~ 5 2S I ~1 4 .31 2. 8 55 . ~ lJ .i r . 5 0 1 95 . 0 50 .'1 5 1 . J -. 20 136 . 29 13 7. [.1 5 5.2 54 .. 27 194 .-. 'It. 63 1 66 .4 5 134. 5 41 2 46. 6 7 1 27 . ~ .02 20 7 . I" 'J:. . 0::-' " j ." .·) ~. 4 56 . I · I . I).--.91 205 .83 237 . '39 11 46 . 6 317 9 . 7 -.1 5 1 .'52 . 9 52. 98 13 3 ..1 5 3 . 8 1 1 30..0 5 0. J 7 ! ~~~. 1 . 63 232 ..l9 "4" . (. 9 54. .l . 29 193 .1 5 1 6 0 .1 9 15 8 .62 1 62. 0 1 233 . 99 1 68 .2 52. 2 .'. t ') l r.7 53. 22 203 . 4 51 . 85 1 28 .28 229 .37 143. 23 196 .1 3 1 6 1.87 2 0 1 .79 1 90 . 71 204 . 3 3\ 2J5 .. ] 56.. 87 225 . ] 5 G.). 6 .:· ~ 4 7 ~~i2~.. 68 2 3 7 ..1 0 13 2.. fi l.e6 I 2 13 : 0::. 62 1 97 .O~_ 12I~~.. -.\ ' • 4: . 79 13 1 . 52 23 3 . 2 2 :' ·..5 53. n ".' V .> 2 l0.. c :. 58 174.93 116.3 9 14 2 . 76 1 95..3 9 208. . 9 8 1 99 . IlP. l q ~. . 85 1 70.' 7 ' tIL. 2 5 3 . . 31. ~ 5 1. :.. I . 4 54 . 1 229.4 55.H 1 1 5 \ . 9 4 234. 1 24 . 1. S 56 . '~~_l~~')_' ' ~! ' 1<+.5 6 175. jJ . 89 2. 5] 141 . 4 53 . 7 1 1 72 .34 1 70 . ':: . .4 4 . 1 2 ~ l 7 .66 L4 S . 3 0 1 13 1. .1 1-_ _ _ 5) .3 6 1 28 . '\~ . 74 196 .60 1 98 .4 7 133 .42 176.6( / 1 5 3. 8 J . . 96 134. G 3 L : . 6 51 . 2 55 . 0 5 '~ H .1:: •. '/ . 53 2 07.9 55 . 21 20\ 8 .6 14 0 .2 1 17 9 .' . 82 13 6 . 3 1 1 92 . 17 250.~ u.2 G . ••. 7 (J 24 9 .1 . 5 oJ" 2 .~ 1 ~_Bl . 34 1 29 . ~.~ __ I 2 1) ':1 . 65 206 . l rJ 2 1 1 .3 ~ 56 .7 226 .:J. ~~J \2 6 • i~_f~5 '1 '-?~~.'J7 i 1 '3 ':-! • '1 tJ r- " . 2 . 84 1 91 . 25 J I 1 i ~ 8. eO.7 1 52 .3 0 228. 32 130 .. e:) 75 f~ . 98 U 5 . 17 14 7 " : " i ? 12 . 09 5J.i _J" .9 56 .6 6 144.' i 1 ~!iJ.8 2 1 92 . 6 5 2 lJ. 2)5. .. 77 230 .5 4 175.' '. ~ i5'. 5 3111 7. 113 0 ... l .07 174. 04 1 40 .2 5 ~.-. 36 1 69 . .~c.2 5 158 .9 9 200.5 6 2 41.. 247 .-1 CIoN /'/\. 6 6 1 1 '1 5 .. 19 17 3.l 7 24 5 . O~ 21:.S 52.05 2 41. _' t " "7 2 S:. 0 4 206 . . -j -_ j 56. "" ~~ ~ c: -~ I 54. 7 1 2 1G .I\TO VANJE POSTROJl:./8-/ B. 2 5 1.. '.7 54 .2. 02 I~ :~ J .14 2 31 .. 0 . 6 54 . SO 1 93 . 8 7 1 69 .11 1 9 7 . 70 1 7 3. l" '.~ I I l iS :" . 6 5 1 65 .U7: r S0 I \ Sc.91 141. 8(-. 1 ~0 .01 1 6 7. 8 56. 177 . 68 159 .1 J... L" !. 48 1 68 . 28 2 4 4. 4':: 2::) 0 •• . 8 3 1 7 1. l I I ~ 1 I ~ i' i r) " • f :..7 5 1 45. 1 1IjH. 7 50 . l :' 1. ~ 1 ----~-. 67 139.9 '.-J: ~ j I ' " 4 'I i "" 1 1 ' 1 .6 55 .' I . u-. . J" l17 .1 5 177 . 83 22 7. I L.24 1 45.." I . ~' . .1 6 1 64 . 6 G 24 6.85 1 6.1 2 232 .1 8 13 8 .. 77 1 64 . .. 50 132 . e8 3. 8 2 202 .51 18 0. 65 252.1 4 16 5 .5 4 24 1 .8 54. 96 16 3 . 22 1 7 1. ) . ·\ 0 2 4 3 .3 54.05 24 6 . .J I "J ~ .8 52.93 1 2!:1 4 .. 69 2 3 9 . ' I ll '--f " . ' : IB ·. 7 5 1. 3 8 2 24. 5 ~ ~ c· . :. 202 .51 206. 7 01 1 7 0 . :0 6 50 .Q '1 2 11. 0 J · . 5 54 .' /l'iJC TAB ELA III 1 (NASTAVAK) 2 ~ ·1 5 I----+-. ') ~ 1:) 4 .) "~ .. 3ry .. 8 51 . Todoru".6~ 1 61 . :1:1 14 .::. ' 1) 1 :~ l :' LiS t DJ ... ] 5 5. ~. Ov l .3 6 225 . n . 30 20) . 3 2 227 .66 1 6 7. 0 5 175.48 234. 3 5 144. 0 55.4 52 . 7 . '-13 Il'l 'l.. ll 1 62 . 6 52.

You're Reading a Free Preview

Download