UN I V E RZITET

BEOGRADU

Branislav Todorovic

PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE

MAS INSK I FAKU I.TET

Ikograd . ~ O(l '1 .

} I..

,. v' ,

Dr Branislav Todorov ic
PROJEKTOV ANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE X izdanje

Recenzellti Zivoj in Peri sic, dip!' info Mr Radmilo Savie, dip!. in!.

h davoc M ASINSKI FAKULTET UNIVERZITET A U BEOGRADU Kralj icc Marij c 16, Beograd 11 120 Tel. 0 11 3370-350, 3302-384 F.ks 0 11 3370-364
www. ma s. hg .:1 C.yu

I.,'

l :tllI \ 'a ~'fI

P!u( dr lvl ito; Nf...'J I.: ljJ,,\ I\ Ie. dd;m

I ~', Ii II I..

! )~

\1.:1,': 111( 1:11 () hr.ld'l\il . \ PI'II"

"\Hll h 'l ~ /:I I.l d:.l\ :I ( \"U .. k Jal lhl-.l

1 ",'J",:dnlk

tl! 'II" 1 .1 ... 1. 11111'11 >, III !t,. 'I I

! kJ".111: 1

,':f:",h! "11:'201;'::'

' , hIL ~

....

, ;'

/,l\"j /. 1 :.! J.llh."U klllll"li

t .In''!,''kll 1lIL'l. llt11,\" l. . kUl1 l' l

t.. . lllIl~ll.,;\ . 1 ~I . Ikll;': I .ld

/ .<1 In II "I'
'1:.1 ,'1"111<1

I/ O / 11 "\ IIIIIIIJIl I 111/ ; ('

i t;Jlilk" "iltlll /;
1 1111/111'

:atir::'<I)'lIl11 1=.Ja nn~

PREDGOVOR X IZDANJU
Od prvog izdanja ove knji ge proslo jc 40 godina. Bi lo jc to izdanje sa osnovni m upustvima i neophodnim poda cima za izradu projckta iz nastavnog progr ama tadasnjcg pred meta G rcjanje i provctrava nje. koji je predavao profesor Milo rad UroScvic. Svako novo izdanje je bila dopu njava no i prilagodavano akt uelnostima u te hnici grejanja, pa jc tako knj iga od tridcsctak u prvom izda nju, u prethodnom dcvc tolll izda nju iz 2000 godi nc bila mnogostruko obi lllnija. Ovo najnovijc, X izdanjc, obuhvata eak 500 strana. Ono jo dopunjcno poglavljc m 0 da lj inskol11 grejanj u, koje je
na p isao P c; tar V<l s ilj cvic. d ipio lll irani 1ll <I ~ in s ki inzc nj cr iz prcduzcca Bc o gr ad s kc d c klTa ll c , sa viscgudi; llji lll iskuSIV OIll ii'. prohl cJ1l :lt ikc daljinskih s iste ma . Kao s tuLl e nl

M:I; ins\.:.()g laku h c ta II lk: ()~r: ldll . . ' icll} it.: piTa I n:Ulj:1 il. jcdllog o J Ilajr:l nijih il'.lJ:inj a . <I ~1V()g:1 p il la sc pri hvat in Ja knji i' i iz kojt.: JC Il c k<ttb ul: io da svoj do p rillOs ()pi s i v allj~ 111 I k(lll1~ n {: lr i s allj C Jll gr:ld :-. kih cC lI lrli l.o\', lll ill :-. i:-.tL rna grc jallja . M e ll i, k:to po krc: la2u live k nji gc i nSll llV[1olll : llI \ orU jL lilllL ]ltini " \\:I iko zat!o\'l ll j:.IVo :1 huduCim kori snil.:i lll :1
k nl i ~t,; l ,IlI0t- lI c in

ua Se 1I lll 1i' n aj u S: I si, klllO llJ g. rLj :l nj: 1 ko ji pn.: ll! oUl1il izdanj:1 Il isli

. . ;II..!Ji:L v: il :l. T 'lkll S~ kok t-:t 1\ : [:l r V: \ ~i l iL\'i( plidru i.ill \'Lcoj gru pi r :ullii li slu J":ll aw i

I1lO lih IlL k :u.l asnjih ~a raLlllika , koji su dav:t! i s\'oj d opr inos o voj knj izi. Nj illl;[ S:lll1 St,; I;dl v;il i t) II :! pllll HlC i I I p rLd f,t lvn r illl<t V II i V III izd :lIl j:\, koj:1 Sli i 1I OVI)111 j1l1ll ovije n:l na
~tr: t!J : 111 1 :1 kOle

sle d ..:.
0\'11

':'t: l! lIJlll tI n:H .h d:\ l:L klljig:1 obkS: ttt 11 :\SL!\'ll il'i m :t ~pn}\"( Hk[Jit.: 1I:l s1:lv llng prll. !..! r :II 11 ;\ il pr t.:dll1L I :I kn ii k l1li ~; ! ol lr:td tl j..: . d:\ (\,: sl ud e ll l i lll:l pnllltlci ~; \ v l:tdi v: llli L ;.! ra J i\'< \. :1 PI\lld:t:ill(JlI1:1 hi l i II vLk p ri ruei d a :-.1.: IH..:6..f. pUb LIC. 1 I I;I(J U P( \ll:t t <t k n t,;( lpIH l b ll /; \ l ,rtljl.:k:11 11,1 ]." tll ile lad e i d(li li j u p \) Ile ku 1l(IVlI
II

P n..:d :t 1'.,: II I

i/d anit,;

Jil l I ll'rll :tl 'i II!.

"-nll/llu ~I.: , )hi:L vi Lt i drut-;I J1o;,!lavli a klli:! /.a Ilvn 1/lI. Llli c Il I'-i U h il a dtl kl :IJ .1 1:IVI'l:Il:1. ,I U ldlti ,b ~": kn lt;,!; \ ulI ;\ prlJi. i\ lo lllll lil;t( )l'1..' i I..;t II IS ll i k,.' t lV t I).!. i/U:Ulj :\ d: l 11 1--: \ /(1 Il :L~:I L' .... h.t ill JlJ t lPIl ~ It,; . k, 'lL Ili iL'lI:1I1 :LlItu r. p t 1!!11[1 1\ tI
Aktl hu ue p nlre h l..' /,; \ ;\ 1 1 /.d.! ll jl,:
tl

U n h LI:.ti I.;hlll ke , lie

Jl l\) / l'

d :1 II pt) I PIlIl ()~1! IIhl';,!lll.:.

lJ Ik ograu ll .
111:11:\ 2( 0) :!t1dlll ":

II

B. Todorovic PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE

PREDGOVOR VIII IZDANJU

U prethodnom izdanju iz 1993. godinc, slozeni tckst nisam imao priliku da rcdigujcm,
zbog mojc odsutnosti iz Beograda, pa se potkralo vise stamparskih grciiaka. Tchnicki kvalitct stampe kao i hartijc koja je u tadasnjim teskim ekonomskim prilikama u zemJji mogla da sc nabavi, nisu bili na nivou mojih zelja. Za ova izdanje grcSke su ispravljcnc, hartija je kvalitetna. pa s obzirom i na mod..:rniju tchniku stampe, slikc i tabc\e su ovoga putajasnije, a tckst razgovetniji. Ova izdanje je ixlgalijc za poglavljc a lcrmofizickim osobinama gradevinskih objckata, u kojcm je posebna paznja ukazana difuziji rare kroz zidove. U ovom lckslu su korisccni ra cuns ki primcri i slike iz diploms kog ra da Momira Vuloviea, sa odredcnim korckcijama i r r il:lgoda\"an jim a. P0f: I:1\'ljc 0 p:mclno ll1 ~rej;lI1jll , (:iji j..: <lu llJr k:t kn 1I p n.: th mJIlom , t:lk o i 1I 'M H11 izd :ln ju . koi<.: pl :\ i<.:k~ :lI1d : lr S lcl"a nm iC. I n:ll no je (\opllnje no . Med litilll . png l:wljc 0 pri m c ni ~n \;trn c cIlcrg ij..: je iz()s tav ljc no , jc r r;,s po ln /.ivi prostor nije dnzvnlj av:lo d a sc O\'a tcm: lli k:t iz lnl.i U nC<1 p ll< KIIlOIll IlhilllU . Ka k(1 <'\ a knji g:1 dospcv: 1 u ,Te ln c k:td :1 se dom <lca induSirija u ohb~ li g l"<': jan j:1 i kli mati zaei je p< 1I1 0V() hudi , 1I kllji zi Sli illform :lcijc i pnrukc Illnogih proizvodac:t, upu cc nL' projc kt aIllima. izvod aCi m:l r:ldova i inves titorim a. U doda t ku k.11ji gc s u pril ozenc nove !allc le sa pod ac ima za dimcn7.iollisanj, ecvnc Illrc zc postIojc nj a za CC Illra lnn grcj :mj c. Osilll t:lllelc za cclicIlC ec vi. dod a ta jc i t:lbcl a za cC\'i od h:lf:ra. POIIU )C 1I for lllir:lllj ll 1:lhcl:t i i/.r:ld l lI() vi h Ull c liiJ e n d .:I, prll z iii s u m i s: tr:ldni ci k:l tcd rc 1.1 tc r1110 tcilllikll i\1:t;i lbkl lg fr :lkli lt c l:I. M aj:t R ;ldoj kuvic i Atil a Novosc b c, diploIl1ir:ti11 m:ls ills ki in/.c lljc l i. R CCCIl/.i.jll Il()viil dc lova kni igc "pe t je i /vr~ io i .iv, Ijin Pc ri ~i ' , dip!. masins ki in/.elljer, isku SIl i prnjc kta ll t iz "Fne rgoprnje kt ;I". <In ;lkn ~;IV<,:S Il O i strUl'IlU k:to Sin jc to lIcini<l i /~1 p rc t hodlh I IId: lI1j C. S t:lI11parija T c lln<ll' l'k,,!.: Llkli ll ct: 1 je Jl<l k:i7: ti ;1 \'e liku strp1 lc nj c tukom rawill i/m CII:J knjc S:1I1l 11lUO i p"~ 1c Jll cd:qe Ic k~ t: 1 II ; 1:11111"1. N;I l< lI lI C illl sc I~k re n u z;tlwaljllje m . 0\"(1 J/J,ll1 jc jc I1 :JSt:ti<l J1<l~1c t:le n(l .,0 ~IIJ ll t : 1 "d Jl rV(l ~. k" jc jc bilo prcl cC:t ,we klliigc. J'1~,l n<1 je s:t ic ll<1111 d: 1 ~; I lI e il1j e lllIll i' pr;I\'k:i ma i dO PUIl:II11;1 pru:i.i nje nllll k,lri,nI Cll1 l.1 Il< Hrehn c Jl, )~btk e. II PUh l\':t i 1 1h j: I.~ IIJ <.: ni: 1.

:; 1.1\ .111%.

PREDGOVOR

III

PREDGOVOR VI IZDANJU
Proslo je desct godina od prethodnog, VI izdanja knjige "Projektovanje postrojenja centralnog grejanja", koje je odavno rasprodato. Zelja je bila da se novo izdanje znatno dopuni i postane pregled ne sarno najvainijih prirnera proracuna, vee i teorijskih osnova koji se predaju u okviru predrneta Grejanje i provetravanje na Masinskorn fakultetu u Beogradu. Medutim, ta narnera nije u potpunosti ostvarena. Za pisanje teksta knjige nephodno je poklanjanje pune painje sarno tom poslu, sto podrazumeva oslobadanje od rnnogih obaveza. I pored ogrornne zelje, podstaknute kako potrebom studenata, tako i svescu 0 neophodnosti ispunjenja nastavnickc duznosti, svoj zadatak sam sarno delimicno izvriiio. Vrerne u korne jc knjiga pisana verovatno je najmanjc pogodno za to. T dke prilikc u Kojima se nas la Srbija i Ilcvoljc kojc su iz njih pro izisle nisu o ozvo lile OJ sc knji zi pOlpuno posvclilll. Obccanj c oalo studclllima da CC lc ks l sva ka ko hili sprcrnan 7.a slampu prvih dana januara 1993. godillc ispunjavalll, odricuci sc zbog loga nc kih poglavlja u cclini, a nc kih Jclilllicllo. Tako jc izoslao leksl 0 n::guli sanju grcjnih ins lalaeija , n;vnilll vodovim<I i ccvlloj annalUri i oco pogla vlja u panclnllill grej:lI1ju. Mcuulim , knji ga jc doncla Illnogo novih infnnnacij :\, kojc s licnJ izuanja nc sao 6:c u Ill c ri u kojoj jc In o voc pllsli g nUllJ. To sc udnosi nJ iSlo rij ski ra zvoj grejanja n ~\ IlJSCIll llu, uslovc lI goonosli i IlJ IXL'gled lIli c \j :\ s po ljnc klilll c na g rcjno poslrojcnjc. Prorac un pOlrcbnc koli cinc loplolC po najnovijilll nC lllack.im no rmarn a jc uk.lju ccn u lcks l sa S\'jlll nco phodnim podac illl<l . n co knji!,:c posvcec n jc i prilllcni cirkui;teionih pUlllpi , bo i r:h podc li pritis:lka u !,:rcjllilll sis lc milll a. J Cd IH)CCv ni sistc illi s u dCI:ti.jnn r:l zlll :lt r:lll i, J lIk lj ucc n jc i tI vo d u pr inl c nll s un l:CVC cnc r::ijc . i'OSC hllilll pof!lavljclll sc t ilai;tc lI v\ )tli 1I p' lslc.:di cc k' lj c prni /.iLt zc i/. p rd.itl:1 ::rcj<lnj<1. \:( 'VllS I u lldll(\SlI na s li e n:\ izdanja jc i J Cll kn ji ~c OdllllSi n :1 kOll nvc Ill a lilt kap:l ciI C[;1. U ;;.<..:Iji da sc knj iga slo prc prcd:1 u S l ~\mpll S\ 'C~ IH) Sli z:ld6.ani w i prilllcri pwr:lclIn :\ if. prc ll Hldnof! i7 .o :l1lja, lako d ;1 ni s u i zvr ~<.: n <.: pOlr<.:hnc il'lll<.: nc , k:)(\ n:1 pri mc r ohclcZav:lIljc c<': \'i nazj\'llilll prcc ni cilll a 1I mill. J7J11 Cdu osu l,,:.!. III ()Slaj c oh:lvcz:1 a ul o r:1 I.a slcdc cc i/d: lIljc . S: lrao ll l:\ sa h i \ .~ i nl sudc nlim :l. knri ~c<.: nl c 1ll:l i<.: l lj: tia k".Ic ~ 1I s:lkllp ill I" kn lll il.l: 'L k ';\( 'Iill tl iplol11 Skill r:lt!ova - II cc nlll S: II11 Ih. 1I !l1:,nl"1 iii \'CL:"j mc ri. v( )di" - Pl l'dSl:t\'lj:lj ll :\ lI l, lrU p o~ch ll () z;IJll\n lj slvo . T n nscC:tIl.lc du;:ul<': ln n:ljmLlti(\j ~c ll c r : l L' ij i ~\( lj ii1 s lud c lI :\1:1. / ,,(\r; ll li ]'(\PUVil. N;)I: I ~ i Niklllic i i) J: ':::IIlU Kn\: \Cl'\, icli . kllji ~ 1I p".;k S\ ' ( I ~ dip h lllli r: l111 :1 n:ls l:I \'ili sa IllIHlIll o :t ~ :t raJ uju . ( in lc ni <.:a J: , 1-: p ,,~ I :t v lj c "Tcrm( )tl/.i k:i I~r: ldc " , (i ii jc k, wi\(\ r N: i\ :ls:t ~jk' l li c . u p()slc dll jL'1ll Ir-:Il Ulk li i/.()<;[ :I\II CIIlI i/o~ 1 :l lIl pC. Il Cll lll:lI1jll lc nj cll Ildc" II pllp l <.: lll i ,wc kllti :.:,..:. N;I p reJ ln:.! IL c"C n/C Il I:l In l)lI:.:,l;tdl c <.:<.: i hili I'"SC hlll l

' IY

B.TodOlTlVii: PROJEKTOI'ANJE POSTROJENJA ZA CNTRALNO GRJANJ

S

Stampaoo,

obzirom da predstavlja problcmaliku za. koju su zainteresovane i druge

0

strukc.. Midw Komatina je knjizi doprineo svojim diplomskim radom

k1imatskim i metcoroloSkim uticajima na zahteve grejanja, a sa Batom Vermezoviecm, koji je diplomirao pre svih pomeoutih, ~io sam kootakL 'bl dco 0 jednoccvnim sistemima koristio sam tekst iz njegovog diplomskiog rada, lIZ ubcdcnjc da ncCc zameriti sto nisam bio u moguenosti cia ga 0 tome obavcsIim pre neg<> Sto 0Ya knjiga dodc u njegove ruke. 'bldo\'Oljstvo mi jc i 510 sam uspco da ubcdim A1eksandra Stefanoviea, dip\. ing., svog dugogodiSnjeg kolegu, izvrsnog projcktanta i odlicnog poZl1avaoca nauke 0 toploti, da napi:Se pogIavJje 0 panelnom grejanju_ Dco koji obuhvata teorijske osnove ukljueen je u knjigu, lIZ oi"ekivanje da Cc i OV'O pogIavlje bili upotpunjeno u sledeecm izdanju, sto mi je ini. St.efanoviC Cvrsto obcCao. U pripremi slika pomogli 50 mi Dragan Jakovljcvic, apsolvent MaSinskog fakulteta, tehnii"ar MiCa Nejkov, kao i najmlada saradnica Katcdre za Termotehniku - DuSanka Adna<k.--vit, dipliog..maS.. Zabvaljujcm sc na trudu prilikom priprcmc tcksta na raeunaru, doskora.<injem studentu, Vladimiru M Petrovieu i njeg(M>.j 50pruzi A1eksandri. Uz pominjanjc svih onih koji 50 uCcslVovali u reaJizaciji ove knjigc, nc zaboravljam d :t ona u vC\ikom svom dclu ohuhvala a::olcksl ranijih izu,lDja, n;\ knmc jc lako prcdano r.ldiv a"i<;tcnt Br,mislav 7j\'kovic, magi.slaT Tdmickih nauka , llIoj najbli7.i saradnik. T cksl jc prcglcdao uvaicni kokga 7jyojin I\:risic, koji jc izvrsio n:o.:l1ZIju knjigc, p..:JanUlO. sa puna "oljc, na ecmu mu sc zalwaljujcm. Korisnlkc knjigc, Sludcntc, a poschno projcktanlc, llIoiim da mi ukaZu na grdkc, ali i da <hju idejc za dopunu slcdciXg iY.danja, uz poziv da - mo7..oa i oni s,uni - opisolll ncko!,: problema koji su prouCiIi i rcSil~ daju s ~ doprlnos unaprcdcnju ove knjigc. ~c idim da propustim da sc w<inim i zahvaiim svojoj porodici za strpljcnjc i razllm,,"vanjc za Casovc mojc usJ"cdsrcdcnosti na pisanje (lve knjigc, roschno Inkom 7..avrsnog rada na njcnom dcfinitivnom uoblieavanju za slampll .

. Bcoo,pdu
31. d..'CCmbra 1992.

J\ulor

SADRZAJ
1.UVOD 1.1. NACrNI GREJANJA 1.2. ISTORIJSKI RAZVOJ GREJANJA U USLOVIMA DOMACrH PRIllKA 2. KLIMA I NJEN UTICAl NA GREJANJE 2.1 . UVOD 2.2.Kl1MA 23. VLAi:NOST SPOLJNJEG VAZDUHA 2.4. SUNCEVO ZRACENJE 2.5. VETAR 3. TERMI CKI USlOVI UGODNOSTI 3. 1. UVOD 3.2. PRIJE M TOPlOTNlI 1 NI\DRAZAlA 3.3. METAI30UZAM 3A. TERMI CKI PARAMETRI SREDINE 3.5. VAlONOV (V,'YON) DIJAGRAM 4.TERMOIlZICKE OSOBINE GRADEVlNSKlH MATERIJALA 4. 1. OMOTAC ZGRADE -1 .2. PRENOS TOPlOTE KROZ ZJDOVE -1 .3. TERM! CKJ\. IZOLACIJA ZIDOVA 4A . DIFUZIJA VODENE PARE KROZ G RAD EVINSKE KONSmUKCIJE ~ . 5 . PRITISO VOD ENE PAR E U GRAD EV!NSKOJ KONSTRUKCIJ I 4.6. DIFUZIJA VODENE PARE PRI KOND ENZACIJ I U ZONI I RAVNI ZIDA 4.7. MERE ZASTITE 00 KONDENZAOJE s . POTR E I3NA KOU CINA TOPlOTE ZA GREJANJE 5. 1. KOEIlOJEN PROLAZA TOPlOTE - k 5.2. rOVRSINA KROZ KOJU PROLAZI TOPlOTA - F 5.3. UNUTRASNJA PROJE KTNA TEMP E RATURA - I. SA. TEMP ERATURE NEGREJAN1H PROSTORIJA 5.5. SPOUNJA PROJEKTNA TE MPERATURA 5.6. DODATAK ZBOG PREKIDA U ZAGR EVANJU - Z. 5.7. DODATAK NA UTICAl ZRACENJA 5.8. DODATAK NA STRANE SVETA - Z. 5.9. ZAGREVANJE VAZDUIIA KOJI PROOIRE U PROSTORIJU 5. 1 0. DOOATAK NA un CAl VI.:TRJ\ - Z, 5. 1I. J)ODATAK A UTI CAl I FILTRACIJ E VA7J)UI IA - 0 ,
4
21 21 21

24

26
31

35 35

36
3(i

-1 0

-1 5 55 55 55
5<)
(i<)

75
S-I

87
lJ )

96 9S
((XI
Ill]

10-1

JO'S
IUS

Jllli

1!J7

VI

B.Todorovic PROJKTO VA NJ POSTROJ NJA ZA CNTRALNO GREJANJ

5.12. KARAKTERISTIKA PROSTORlJE - R 5.13. KARAKTERISTIKA ZGRADE - H 5.14. DODATAKNA VISlNU PROSTORIJA - z" 5.15. SPECIFICNA POTREBNA KOUCINA TOPLOTE - q 5.1 6. UPUTSTVA I PRIMER! PRORACUNA 5. 17. UNAPREDENJA U PRORACUNU POPTREBNE KOLIClNE TOPLOTE 6. G REJANJE SA DNEVNJM I NEDELJNIM PREKIDJMA 6.1. USLOVI UZ GREVANJA 6.2. OPTIMALAN TRENUTAK UKLJUCIVANJA UZGREVANJA 7. G REJNATELA 7.1. VRSTE GREm lH TELA 7.2. RASPORED GREJNIH TELA U PROSTORIJI 7.3. ODAV ANJE TOPLOTE PRJ RAZU CJTIM USLOVIMA 7.4. PRORACUN GREINIH TELA 7.5. OBE LE:l.A V ANJE GREJNIH TELA S. KOTLOVI X.!. UVOD R.2. KOTLOVI ZA RAZNE VRSTE GORIVA S.:l. PRIM ENJENI MATERIJALI I KOTLO VSKE KO NSTRUKClJ E
so!. KONST I{U K C IJ E K O TLOV r\
S

lOB
109
110 110

111
118 139

142 143 145 146

150

S. SP I T I

nc-

'OST I K O T I.OYS K III K ONST F,U K C IJ ;\

" , .. I npl.on-<o O I 'TLR E ( I;NJ I K O I I.() VS k lll ( j l{ U N III I'()VR SI , J\

152 154 161 165 165 166 167 17() 17-1 177
17X

~.. -.l ;O I) ISN.l I: O PT I . R I I I:N .l 1' ( ;I { UNOC SIS 11:.\1 /\

SS. SIC;U IZ 'OSN I U IZLD/\J I ~ 'J. . \ I{ i\ 1. \ ru \{;\ YO I) LN III K ( YI 1.0\,,\ S.ili. OS IGU R,\ N J E I ' /\ R N III K ( }\ I .OV .. \ ".1 1. .\ I{!\L\ rU l z/\ I';\I ZN III K O T I.U\ ,\
1 ',J) 11 ..,\Ri" ICI:

17'1
I S2 I X')

" . 1 KO n ... \I {N IC I: (' I'. ' 1IV \.\. ()( j ( i\ Z I :.I , \ ~ J , \ "-: ( j( ,' ; .
,I : 'I <;

IK:=i 201 2(11

20S 2 111 2111

II{I()~ I (' I

I) I \I~ J .. \K

I' I{ ( )I{. \(L IN "'\ 1' . \( '11 I:I ,\ K() 11_\

I/. I)( )\{ K()

11 ,\

211
2 12

'I c, K ( ) II., \I {N I(,,\ 1. ..\ I I ' (N() (i( I I{ I\ ,() '1 .- ( ;() I) I SNJ/\ I'O TI{()SNJ.t\ I () I'I.{) I L 'I ' I'I) I R()S . J,\ ( j () I{IV\ q., RF 1. 1" \ '( ). \1 \1 / .. \ 1'1 ;(. '0 C UR l V( )
I.' ')" '( 1\ ''' 1 1 \ 1 ,(lN I S li n 'J . \ NJ .. \ ill I l'\'()1) !(I: 1I1)~()I) I :-' I I N/ II :--.K( JI

2 13
2 1I} 22 1

225
S I \( I (I~ . \I';\()SI I U

J.. \ f\! .1 I .

III; S I l{l 1 .1 '\ '>.11' 1I C1 ', \, I i\ I A III.":. PIZO I{ ,\ c"U . 1':\1)'\ PR I T I:--' K . \ " S l '/l. U .I ,\ i'!.ll ; U ('I:V I IVI ,\ II I.:' U 11(',\.1 1.( II';: ,\I .N III ( ) 11 '( )\{ ,\ 1' 1 III.{. PR ( )/{ ,\('UN /'/\1) / \ I'R III SK .\ II 1)\(ICI \',,\I'( ISI I,() 1I "< 1.\(; I{\\ 'II .\( I(I;\()( j (jl{l J .. \ N.I ,\ . , \ '( 11 )

,r __ I
210

~2 7

SADRJ -A

VII

11.2. TEMPERATURE RAZVODNE I POVRATNE VODE 113. UPUTSTV A ZA PRORACUN 11.4. POSTROJENJA SA HLADENJEM VODE U CEVNOJ MREZI 12. JEDNOCEVNI SISTEMI CENTRALNOG GREJANJA , 12.1. UVOD 12.2. NACINI POST AVUANJA CEVNE MREZE 123. SA VREMENI JEDNOCEVNI SISTEMI 12.4. DIMENZIONISANJE GREJNIH TELA 12.5 DIMENZIONISANJE CEVNE MREZE GRA VITACIONIH SISTEMA 12.6. ODREDIVANJE GRAVITACIONOG NAPORA 12.7. VENTTLZAJEDNOCEVNO GREJANJE 12.8. UPOREBENJE JEDNOCEVNIH I DVOCEVNIH SISTEMA 12.9. PRIMERI I UPUTSTV A ZA PRORACUN 12.10. POSTROJENJA SA HLADENJEM VODE U CEVNOJ MREZI 13. PUMPE U SISTEMIMA CENTRALNOG GREJANJA 13.1. OPSTE 0 PUMPAMA 13.2. CENTRIFUGALNE PUMPE U POGONU 133. SNAGA PUMPE 13.4. RADNA TACKA PUMPE I KARAKTERISTlKE CEVOVODA 13.5. RAD PUMPI U REDNOJ I PARA!. E LNOJ VEZI 13.6. RACV ANJ E CEVN E MIU-:Z !: 14. ISTE MI GRAJJ\NJA SA PRI NU D NOM C IR KUU\ C IJOM 14 .1. PRORAC UN E VN E MREZ I: 14.2. UPUTSTVO Z A PR O R ,'\CUN 14.3. J EDNO C EV NA POSTR O J ENJ A 15. PRITISC I U SIST E MIMA VO D!: 'OC G R UANJA 15. 1. UVOD 15.2. OPSTJ PO JMO\lI 15.3. STATI C KI PRITI SAI( U . TANJ U \1IR OVA NJAI PRI PRIRODNOM STRUJANJ U VO DE 15.4. RA SI'OD E LA I'RITISKA U SIST r::\ l L S/\ !'R INU !) , OM CIRK U I.AC IJOM 15.5. POI.OZAJ E KS I',\ ' /.. IONO(; S\ ; [) \ IR.\ S I'OI)IJ .!\ 1'1{1 n S KJ\ IS.Il. rOM IO Rt\ 'J E IN lJ L I'[{III S I'-\ l ' \ llI U ) I R/\I) U 15.7. UT I AJ RE U US /\ NJ/\ I'I{O I OK ,\ ~ ,\ R,\ SI'ODEL U I'RITI. KJ\ 16. PANE L 0 "~ EJ AN JI ~ IIl.1. PIU,TE(; E!)A ASNJI:G I' , \ i': l:l .. .( )(; (; [{I ::'I,\ NJ/\ 16.2. I'R E 'OS TO I'I.O TI : / J{ ,\ ( I.K I1 ' \1 16.3. R AZ1VI E / \ TO 1'1.0 I I: /J{ ,\ ( I.'- II .\ 1 lu.4. I'A U . ' 0 C~ RI 'J .. \ 1" J I IIl.5. PA N El. K.'\ O G RI 'J NO rEl .o I ~J I (;( )\ . I'R()IZ;\( N 16.1l. I'R E D1"O S111 1.. \ N I: 1' '\!\! I I. ~()(; (;I {I' J \ N.I !\ I G.7. IZVO I) [N JI: I'AN I:I.N()(; ( ;(U ' 1 ,\", I \ I Il.~. PA , IOU SA U .I: K n,I C>il i' l C; I, 1 J \ ( '1\1.\ : 1.1 Iii.'). I'OSEIl i\: 1 1',\ 1\ 1 17. PARNU C;R I:.IA '.11 ' N I S~; () ( ; I'I{ I II :-'''. \

245 246 259 277 277 278 283 286 290 294 296 298 299
309 32.5

325 326 329 329

333

336
33<)

33lJ
3--l 1
.~47

35 l ) :;()2

:;65 3(.,
."'(,S
:t(, I)

. \(1
~j

II

1 1~. )

VIII

B.Todorov;c PROJ KTO VANJE POSTROJENJA ZA CNTRALNO GREJANJ

17.1. UVOD 17.2.PRINOP RADA 17.3. SISlEM SA GORNJIM RAZVOOOM 17.4.POVRATAKKONDENZATAU KOTAO 17.5. UPUTS1VAI PRIMERI PRORACuNA 18. DALIINSKO GREJANJE 18. 1. UVOD 18.2. SISTEM DAUlNSKOG GREJANJA 18.3. IZBOR TEMPERATURNOG REZIMA RADA TOPLANE 18.4. UPRA VLJANJE RADOM TOPLANA 18.5. TOPLOVODNA MREZA 18.6. PREDAJNE STANICE-POTROSACI 18.7. KOMBINOVANA PROIZVODNJA TOPLOTNE I ELEKTRlCNE ENERGIJE 18. 8. ZASTlT A OD KOROZIJE I KOTLOVSKOG KAMENCA 19. OGRANICENJE POTROSNJE ENERGIJE ZA GREJANJE 19. I. UVOD 19.2. OGRANICENJA GODISNJE POTROSNJE 19.3 PRORAC:UN POTREBNE KORlSNE ENERGIJE :W. LITERA TURA

409 410 413 414 416 425 425 429 435 436 437 447 457 458 461 461 463 465
41i7

DODATAK 46'J T ABELA I (:<: Iic nc cevi (d ill1t: nzijc, tcZina , sadri.aj vode) TA13ELA II G ustina vo(k 0<1 40 UO 100 C TABEU\ III Na po r u Pa pri t<:m pcra tu ra ma voue u uspo nsko m kraku <xl l)S, lJO, gS i SO "C i tcmpcra tura l1la u sibzno m kra ku oct 95 do SOC T ABELA I V Gmja nj c to plu m vudom: to pio tni proto k TA13ELA V Gn:j anjc to p 1 0 m v<ldu m: mascni protok TABELA V I a) Kocfieijc nt i Illc snih o tpora; b) G ub it ak pr i l i.~ka - vod a SO "C; c) G ub itak pri tiska - "ouena para T A13 I:::Ij \ V I i Grcjanjl: parom nisk"" pritiska TABELA V I i I Grcja njc toplo m vO<lll l11 5.1 h"b rno l11 u:vnlll11 mrcZolll: lop illtn i protok

,.

1. UVOD
1.1. NACINI GREJANJA
1.1.1. Zagrevni uredaji
Svi zagrevni uredaji koji se danas koriste za grejanje prostorija dele se na dYe osnovne grope: na Iokalne uredaje i postrojenja centralnog grejanja. Lokaini uredaji su oni kod kojih se topiota i proizvodi i odaje u prostoriji koja se greje. Uredaji kod kojih se toplota razvija na jednom centraL10m mestu, a tro~i na v~e razliCitih mesta, do kojih se transportuje pomo6i nekog posrednika, predstavljaju postrojenja centralnog grejanja. Elementi centralnog postrojenja preko kojih se vcli odavanje toplote okolini nazivaju se grejna tela. Svi zagrevni uredaji tre ba d a zadovolje te hnicke. es te tske i c k o no m~k e za ht eve kao i odredcne us love bezbednosti. Od njihovc prilagode nosti ovim uslovima zavisi pogodnost uredaja za prime nu. Vainost pojedinih uslova biee u raznim slueajevima i razlicitog znaeaja. To ee zavisiti od niza Ci nilaca, kao sto su name na prostorija koje se greju. raspo loziva finans ijska sredstva. a rhite ktonska koncepcija obje kta, raspolozivi energetski izvori itd . Tehnicki uslovi SII diktira ni zahtevima oseeaja ugodnosti ljudi koji borave II grejanim prostorijama. Prvi medu njima predstavlja obezbcdenje karakteristika sredine iI granicama zone ugodnosti, od nosno odri.avanje temepe ratura, vlaznosti i stmjanja vazduha, kao i odgova rajllCih te mpera tura okolnih povrs in<l i prostornog ugla zTace nji!. Pri tome je najvaznije da prosto rija bude stn ravnnmernije zagreja na, od nos no da tempcratllrna po lja u ho rizont a lnim i vertikalnim presecima budu sto uniformnija. Isto vazi i za raspode lu brlinc i re lativnc vlainost i. Mozda je od w ih te rmickih IIslova najteZl: ispuniti zahtev povoljnih tcmpeat llfa oko lnih povrsina i prostornog ugl<l zra \';c nja koji mogu biti od odluclIjllceg lIticaja na ugodnos t. Zadovoljavajuca vrednmt i raspodel<l te mperatura. vlal.nosti i brlinc strll janja vazd llha II prostoriji kao i neutralisa nje neugod nog dejstva rashladnih povrsina. moze se post iCi naj povoljnijim izboro m vrstc lok a lnih lIredaja odnnsno grejn ih tela i pravilnim izboro m mesta na kome se postavljaju. Loka lni zagrevni IIrcdaji kao i grejna tda svih vrs t" . odaj u toplo tll zracc njem i konvekcijom. NaCin na koji Cc okolini biti pred ata veta koliCina toplo te. zavisi prve nstveno od vrst e uredaja i grejnog tela a zatim i od mesta postavljanj;L Na osnovll ra/.matranja uslova lIgod nos ti ljudi, najpovo ljnije da sc toplot a predaje o ko lini IImen.:-

B. TodoroviC PROJEKrOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREIANJE

nim Zl"aeeojem i koovekcijom kojom se ocre prekomerno zagrevati vazduh iii uticati da raspodela temperature po prostoriji bude neravnomerna. Neki IokaIni uredaji a poseboo grejna tela ccntraInih postrojenja koja irnaju vrlo visoku teIqJt:taturu izazivaju ose6Ij suvore vazduha. Taj oseeaj je posledica sagorevanja i ugljeoisanja deliCa pmme, oTfilnsL-ih prin::sa u vazduhu i dr., koji dospevaju do sluzo.. koie disajnih organa i nadrafuju je. Osim ovog naana stvaranja nepovoljnog kvaliteta vazduha u prostorij~ uticaj pojedinib zagrevnih uredaja more odavanjem ugljenmonoksida, ugljendioksida, Cadi itd, da se negativno odrazi na sastav vazduha a time i na uslove disanja Zbog toga zagrevni uredaj IOOra hiti takav da ~to manje utiee na pogoclanjc kvaliteta vazduha u prostoriji i ccloj zgrad~ koje se !OOZe proSiriti i na bLiZu okolinu zgrade, sto sc opet odrafaYa na zagadenje vazduha naselja i gradova U procenjivanju i uporedivanju vrednosti pojedinih zagrevnih uredaja neosporan znaeaj imaju i estctski zaht~ koji se odnose kako na gradevinski objekat, tako i na sam zagrevni uredaj. Zagrevni uredaji ne smeju da bare ni spolj~nji ni unutrasnji izgled zgrade. Na loS utisak zagrevni uredaji utifu veliCinom i izgledom dirnnjaka kao i dirnnim gasovirna i njihovim sastojcirna koji prljaju fasadu zgrade i menjaju joj prvobitnu boju. Na unutralinji izgled uticaj je dalcko veti, pa uredaje treba birati tako da ne budu vcliki, da budu skladnog oblika i da se uklapaju u unutrasnju arhitektum. Vrlo Ccsto od lllCujuCi cinilac \l izbom zagrevnog uredaja. cc ntra lnog grej;lnja iii sa mih grej nih te la, imajll ekonomski razlozi. "ko se ostali IItiC;lji zanemare i zahteva sa rno najeko no micnije grejanje, onda sc problem ~'V()di nil iznalilzenje niljpovoljnijeg ud nosa izmedll inves ticio nih i eksploiltacionih t roskova. LJ tom poglcdu je lakll izvriiiti izbo r koji povlaci manje invcslicije, dok se lroskovi korisecnjil post rojenja ud reduju slozenijom ana lizom Pri tome treba obllhvatiti potrosnjll goriva . rezim e ksploa tacije (prekide loicnja, brJ:inu zagrevanja is!.), podobnos t reglllileionih sistema i primenjeni ste pen regulacije, trajnost uredaja itd. U proccni z.agrcvnih uredaja S obzirom na uslovc bczbcdnosti, treba vtxliti raclina (l mogucnosti izbijanja pozara, prodiranja stctnih gasova 1I prostorije zgrildil, 0 zastia:nnsti od cksplozije ko tlova. Isto tako je potrcbno proocniti obczbcdenost od izlivanj;1 vode i d c ktrii::nog lIdaril. Sve ove opasnosli rctko dolazc do izra:i..aja jer je kud svi h zag,rl'vnih ltrl:daja a poscbno kOO pn~trojc nja u:ntr.i!nog grejil nja, postignllta vrio vd ika t;lcnust II i/.vodcnjll . Jos se rclillivno U:.~ t o dcSaVil i izliv'lTlje vodc II postrojenjima voti c nog gre janj,l kao puslcdicl' ~ mr/.ava nj a pojcdinih dclova postrojenja, sto se pravilnim projck tovanjem i dubrom montaZom mozc potpuno izbcCi. Osim navede nih, u pojcdinim ~ l uCajevima mogu se javiti i pose bni uslovi kllji ponc kad imaju primarni znacaj. Tako na prime r, II gotovim iii sarno grllho ozidanim ohje ktim;l, okolnos ti gradevinske prirodc mogll da iskljll U: primCI111 nckih z;lg,rl' vnih lIredaja . Uko liko nc ma mcsla za kotlarniw , cc ntralno grcja njc se nc moze primcn il i. a sarna konstfllkeija zgrade, vdicina prozora, za ht evi arhitekte i sl. lIslovljavaj ll iii eli minisu od rcde nc sisteme grejanja. !'rella to me ~'Vi 7.ah'Tcvni lIn.;d'lji, kako loka lni tako i ccntr;tlni ([l<lscbno ovi dmgi). mpril jll sc [l<xlvrCi analizi s oiJzimm nil nilvetkne llslove. Odrcdlljllci koliko ~'Vaka vrsta zadovo ljav;1 ow uslove. dohij sc njihova vrcdnost i [l<,dohnost Z; I odn.:(il'ni sluc;lj. rri u: mll rrojl' klanl I rl'ha da prou;ni koja od osohina trd)" da prevag,nc (pri likom rl's;lvanj;1 grl'ja-

1. UVOD

nja bolnice primarni su higijemld uslovi, za reprezentativne zgrade to su -estetske osobine, .za komfoma postrojenja - usiovi strogog odd.avanja ugodnosti itd.).

1.1.2. Postrojenja centralnog grejanja

Postrojenja za grejanje, kod kojih sc top Iota razvija na jcdnorn centralnorn mestu i odatlc razvodi preko tzv. nosioca toplote do elemenata za odavanje toplote koji se nalaze na vik razlicitih rnesta u zgradi, nazivaju se sistemirna za centralno grejanje. Uredaji centralnog grejanja su ustvari encrgctska postrojenja, po~to objedinjavaju vise elemenata razlicitih osnovnih funkcija, medusobno spojenih u celinu. Ovi elemcnti proizvodc, transportuju i odaju toplotu na mestima gdc je to potrebno a korn.binuju sc sa pornocnirn urcdajirna koji sarno dopunjuju postrojenja utieuCi na njegov pravilniji, ekonornicniji i bezbedniji rad. U ove pomoene uredaje spadaju regulacioni, kontrolni i sigumosni uredaji. Kao e1ementi za proizvodnju toplote najeesCe se primcnjuju kotlovi koji uglavnom iskoriscujll hernijsku cnergiju goriva i sagorevanjcm je transforrnisu u toplotnu. Izuzetno, kada postoje narocito. povoljni lIslovi, toplota se dobija iz elektricne encrgijc koriseenjem e1cktricnih zagrcjaea . Osim toga, primcnu u postrojenjima centralnog gTejanja nitlazc i prirodni izvori topic vodc u obliku r<lznih toplotnih vrela, kilo i slIn CcV (l e ne rgija . Z a grej a nje u sklopu indllslrijskih objckata vrlo jc ckonomicno koristili o lpadnll loplotll razlicilih pro izvodnih proccsa. U novije vreme javlja se i prime na 10plo lm; pumpe . lJ svim ovim sillcajevima neposredni izvori loplole za postrujenje ce nIr(l lnog grejanja SII razmenjivaci loplote. Tra nsporl loplolnc e ne rgije od kotla, c1d,tricnog grejilCa iii rilzmcnjivaca loplol c o bavlj il ~c kroz cevovode koji obrilzujll Izv. (A;vnll mrd.ll poslroje nja . Kao nos inci 10 plote ko risl e sc prve nsl vcno voda iii vode na pilra i prcko ovih f1uida loplnla se II polrebnoj koli cini dopre ma do prostorija koje sc zilgrcvajlL Samo zagrevanje se obavlja grejnim tdimil Ij. c1emcnlima koji od aju toplOIU i tilko zilgrevaju sredinu u kojnj sc n<l lazc. T o plil voda se u njimil hhldi i zalim vrilCa do izvora loplote gde se pnnnvo I.agreva dil hi opel hi Iii nsposoblje na Zit pn:noscnje loplnle. Yod e na pa ra sc U grcjnim Iclima kOll(knzuj e oshl\1i1daju ci svoju lo plo lu ispar;lvii nja (kondenzilcijl'), 1;lko d;1 1I e le mCl1<l1 /.;1 prn izvodnju lo plol e sla illo do l;l/i vmla. koja /.agrevanje m ispilrav;t i po nav lj;1 svoj radni ciklu s. Poslroje nj;1/';1 ce nlalno grcjanje koja kao nosioce loplo1l' knrisl c iskljucivo va/.dull iii vazd llh 1I ko mbin aciji sa vodom iii pilrtlm, prcds lavljaju Izv. vilzdlls na pOSI rnjlnja . Pos lO se nvi un.: daji ohicno koris1l' i I.a provc lnlv;lnjl' oni Sll izdvojl'ni i/. g ntpe po stroje nj;11.;1 cc nlra lno ,::rejanjc 1I II/e m smishl. Poslroje nja 1.;1 l'e nl r;lino greja njl' imaju ni/. prl'd nos li n;l<I lo kalnilllllrn l;ljim;1 ;lii vred nosl ()vill pre dnosli Ire l>;1 prnc"njiv;lli od s illcaja do sillcajil jcr I.avis i od urn i;lj;1 sa kOj im sc lIpornluje. T ako na prima , cc nlralno pOSlrtljc nje posmalrallo pre ma pe6ma u kojima ~a go revil i:-v rslo gori vo, lIskd loga Slo sc sagorcvanjc ob;lvlja nil safllo jed nom meslu. omogllcujc holjll kOlllrolu proccsa s;tgoreva nja a lime i Vl'ee iskorisccnje f,miva . Ishlvrc me ll() je i/.hcgllul o i raznllsc nje gori v;1 i skupljilnjc pe pda na vise mesla cd,' /.g r;ldc, uprosee niji jt: rad ok n (', rcjanja ohj,.kl;1 i IImanjujc St' opasnosl 0<1 pnj;lVl' poi.;II';1

B.TocboHil ,PBOTEKI'OYANlEPOSTROIENlA ZA CENI'RALNO GREJANJE

Osim toga, t od cen~ grejanja je omogueeoo postavljanje grejnih tela i uz spoljne rashladne ~ioI;. lto ~cduje povoljoije uslove ugOOnosti. a grejna tela zauzimaju mesta toja oajIRmje mogn da poslure drugoj nameoi. Nasuprot tome, sve 10kalne pea se povczuju sa dimnjacima koji su u unutrunjim zidovima, ~to oije dobro rcienje S obzirom oa I3VIIOmcmu rasporlelu, karakteristika srcdine. Isto tako, svojom veliCinom DO i potrebnim sIo~oim prostorom Z,1 pristup, pee zahteva viSe korisnog prostora prostorije. ' Ekonomifuost ocnIIaIoih sistCICI grcjanja naroCito do1azi do izrafaja kod onih postrojenja 1:00 1:ojih je predvidcoo i ost\--:lrcoo boljc rcgulis.mjc. Centralno grejanje obezbeduje zagrevanje i sporcdnih odeljcnja. ~to too grcjanja peCima oijc shJtaj. Medutim, gotovo sve dobre stranc rentraloog zagrcvanj:1 mogu dOCi u pi:anje ako poslrojcnje oije uradeno kako treba tj. ako rdenje nije najboljc odabmno, dobro proraeunato iii pravilno i valjano izvedeno. Ukoliko biIo l:oji 00 0Yih us10va oije dovoljno strueno i savrcmeno L'ipunjen, postrojenje IDOt.e lako da postaoc po'JOd OCZ2dmulj.c;tvu. Kada ee sc primcoiti ccntralno grcj?nje a u kom slubju drugi uredaji, OOreduje se pre svega prcma eL:onomienosti u eL:Sploataciji kao i prikbdnosti s obzirom na poslufivanjc. U slueaju L:ada sc radi 0 vclikoj godisnjoj potro~nji goriva, dakle 0 velikoj polrcbnoj koliCini toplote za grcjanje i loze~ju bez dugih prckida, investicioni troskovi poslaju scl.:undami a clsploalacioni odlucuj!!Ci. To zntlci da za svaki stan sa vi!ic prostorija iIi za slambcnu zgradu Cal: i sa malljim brojc m slanova, kada sc grcjc gotovo neprck idno prcko cdc zimc. dobzi u ohzir s<Jmo ccnlr,:lno grcj,mjc jL:r pn;dJ10Sli u.:n lril lnog poslrojc njil pulpuno demini!iu OSla:c urcdaje. Preimll ~s lva pos laju j()~ iz rill.ilija kada sc rddi 0 vdim postrojenJimii. pa se poslrojenja cenlralnog gn;janja gol\lVO isk ljllcivo primcnjujll /.;, zagrL:vanje vdikih zgradil , blokova zgrada i slambenih nasclja . Dug jc bio put u istoriji Covceanstva do!: sc doslo do danasnjih sistema grejanja i klimilti/ilcijc. NilgDvcSlaji rTKxkrnih sistema j:l\'ljali su se j() ~ 1I davnim vrl: l1lcnima. a li tn.- bilk Sll d<l SC o~"ojc rnnogc tehnologijc i manja da bi grcjanjc dobilo danasnji i/' gln l. prcciznost i "valitct. Da bi se silgkdilO taj dugi n ~lpur prcthndnih ge ncracij;1 izlnzi6<: sc iSlllrijski pre 'kd r;lZvllja e nergc ti k..: i grcjanja kao :~il'nt; grane. pre s\'(;ga II nasnj s rcdini , Pri 10m ~ sc da l i i (lsvrt nil ~,'t: rdc\o'an lne liS love koji su Zil razvoj em:rgd ik c i grcjanja hili od IIliUtja.

1.2. ISTORUSKI RAZVOJ CREJANJA U USLOVIMA OOMACIH PRILlKA

1.2.1. NaCini
~..a~vanja

od pr.Jistorijc dn XVII vcka

Korist-e njc encrgctslih iZVOr:i pocinjL: 1I pril istorijskllm dobu, \.;ada Sli Ijudi korist iIi Suncc Iii su~e nje k07 I~hjjenih ii nlli~Jj a pravec; sebi o::lc<:'U i postclju. I'ronalaza k Vilt rc prcd::t;tvljao jc revoit:cion:lrni tl()~ildilj u iSloriji Ijudskllg roda , I'ra istorijs\..i covek kori.... i (~I..O:I:I stvaranj:.: vi,lre. unmi je II pct'inc gde se ona stalno odrbva. sllli:cCi :1';1 priprcm:1 h~a ne. o.w~ tlj : lvil njc i n Jgrevanjt:. v ;lt!"a SL: i danas wa -

1.CJmD

kodnevno koristi. ali je praktifua primena dobijeoe loplole lokom wkova dobila gcr . lovo neogranil:ene razmere. Zalo sc pronallWlk vatre oznabva kao pol:etak svesne proizvodnje toplote i prvim korakom u pro~ljenom korucenju encrgije. . Razvitak grejanja pratire sc Irroz istoriju Bcograda u kojoj so se preplitali Irultumi uticaji i name raznih naroda. od starih Kclta. Rim1jana i svega onoga ~to so doncli Sioveni, preko German a , Ugara, Vizantijaca, Turaka, Austrijanaca, do trenutka kada je svet poslao, bar ~lo sc til:e tehnike, bliska zajednica u kojoj sc znanje i iskustvo brzo prenosilo. Medutim, prijem informacija i manja nije owk dovoljan da se osvoji tehnolo~i postupak proizvodnje, pa danas posloje podele na razvijenc zemlje i one koje su u razvoju. N~a zemlja spada u grupu onih koje so u razvoju, l:emu je doprineo tok istorijskih dogadaja. odnosno refleksija mnogih politiBcih interesa koji so owL: ootro pogadati n~a podruqa, ~to sc d~va i danas. To mao staIno gubljenje korab za tehnikom onih najnaprednijih. Sa prvim svesno izgradenim zakIonima od h1adoore i nevremena poanje i njihovo zagrevanje. Na podruCju dafla!njeg Bcograda i njegove ~ire okolinc (Lcpenski vir), najslarija nasclja datiraju od 2000 godine pre D.e., iz vremena neolita. m1adeg kameDOg doba, kada su Ijudi ziveli u plemenskim zajednicama Stanovalo sc u zemunicama i plelerima - kolibama od isprep1etanog pruea oblepljenog blatom Kao izvor toplote i svetlosti koristilo se otvoreno ognjiSte sa slobodnim plamcnom. Iskustva su ubrm taha da se tczi uzarenom drvetu, a uveliko sc koristi i rurnur, Cijim sc zraecnjem :t.a. grevala okolina. Pri tome su se dimni gasovi sirili po prostoriji, ne obczbcdujuCi uvek i dobre higijenske uslove. Odvodcnje dima van prostorijc poeinje ostavljanjcm otvora na krovu. ali se na pronalazak dimnjaka i':ckalo jos veoma dugo, sve do dolaska Kelta i Rimljana. U predelu usea Save u Dunav smatrd sc da su sc Kelti pojavili poCclkom 111 v. pre [Le. i da su tu osnovali vea: nascljc. Prcma Rimskim izvorima. iz tog vremcna potiee i naziv naseobine Singidunum, koji je, tumaci sc, izveden od imcna kellskog plcmcna kojc se tu naselilo - Singaja iii Siogi, i reci "dounon iIi duidi", sto bi lrcbalo da znaCi oaselje iii utvrdenje. Pojavom Rimljana, 85. g. zahvaljujuCi stalnom ncprijatcljstvu plemcna na Ievoj obali Dunava, izgradena su ulvrdenja dui gf"dnica Rimske pokrdjine Mezije. Tako na podrucju tadilSnjeg Singidunuma prvo raste jato utvrdenje a zatim sc razvija samoupravni rimski grad, za koji sc prel~tavlja da sc prosLrirdo do danilSnjeg Zcleznika. U ojcmll su bile podignute mnoge jayne zgradc, hramovi i kupalila. Kuee su bile velikc i lepe, u stilu tadasnje rimske arhilekturc, pune svetla. gradene od kamcna koji je bio dovoZcn iz predela danasnjeg Tasmajdana i Topl-idera. Uogate kuee su imale woja I,:upatila - tcrmc, dol.: su za ostalo stanovoiSlvo podiz.ana javna kupatila. Hilo ih jc viSe u gradll. Termc su bile znaeajne i kao mcsta okupljanja, a imale su uvek dvostru ki broj istih prostorija, po.~to su mu.~karci i zene bili strogo izdvojeni. /'..agrcvanje prostorija je bilo hipokaustima. Zagrevanje domova bilo je pomoeu mangala i mangal (Ialin.<iki fukulus) je u stvari prva pee 1I istoriji tehnike zagrevanja. Sastojao sc od bron:r.ane posudicc sa nozicama, u kojoj se raspaljivao eumur u lankom sloju. Mangal je postavljan u sredinu proslorije, sa stalnom opasnoSCu ncpotpllnog sagorevanja i rrtzvijanja ugljenmonoksida.

M~gaIi su se oddavali

~w.van mangalima S\'e

do kraja xvm veka. Starije generacije ih parote i prieaju da su kod nas 0 bili mangiili od bakra iii mesinga i da sri u bogatijim kuearna sluiili kao ukras i za.pnpremanje kafe. Takvi rnangali su irnali poklopac za lof~ni dec (stika 1.1).

kroz vekove i engleski parIarnent je, na primer, bio

Slika 1. J Izglcd mal/gala

LJ ri mskim kupa tilima . tc rmama zilgreva njc pomoclI hipo kil llsta u stvari je bila pn:tei:a ce ntra lnog grejanja. Loziste se na lazila izva n zgrilde i 1I njc mu su sc lozila drva . Prod ukli sago reva nja su odvode ni kroz mcduproslo r ispa d pod a zagrevanih pro sln rija iii baze nil . kadil. Uvoele ni su i u sa me pros to rije kroz poscbne otvo re u pa dll iii odvodeni U il lmos fe ru (videl i poglavlje 15). Da bi sc na kriticnim pa vr.sina ma spre cila ko nd cnzacij il . kroz zielovc te rmi jc bilo s lu eajeva propusta nja dimnih gas ova kroz kanille. obrazovil nc spccija lnim o blicima cigli. lako da sc prime na hipo kausta maze s matra ti i pOl:e tko m podnog i zidnog pa ne lnog grej'lnja . Ostaci rim~kih tc rmi i hi poka usta nadc ni su u Bcogradu na meslu d a nas nje Fra ncuskc a mbasad c i u pa rku na Studc nl sko m trgu. ali najveCi primc rci hipob usta se nal aze u S re m~ k oj Mitrovici. kraj Beograd a, ne kadas nje m Sirmijumu (s lika 1. 2). Vcknv i su pros li do prvih daljih iz mc na u tc hnici zagrevanja kao najraspros lra njc . nijc m vidu ko risec nja lo plo Lne e nergije. T c izmc nc veza ne su za pe riod kadil su Slove ni nasdj;1Va li podnl cje na uscu Save u Dunav. O ni su tu dosli poectko m VI ve ka i nasclili padinu pre ma f)un avu . Ku Cc su im bile male i primitivne, uko pa ne ddimicl1n 1I 7.e mlju. sa krovom o d slamc. Iz log vrc,me na nad e n je os tatak kuCc ciji je pod bio oel nahoja glinc a ognjiste od peCe ne ze mlje. Dru ga nalilzis ta iz kas nijeg pe riod" o lkrivaill pcci mtprilvljc nc s lobod nim n:danje m kilmc na. o brilz;uiu ci zi dove i o bli go rnj i IIc()

1. UVOD
LoZi~ta

su jo~ uvek otvorena a okrenuta su prerna ulazu u dom, ~to navodi na zakljutak 0 svesnom usmeravanju veeeg odavanja toplote ka najhladnijem delu ku6e. Nadeni su ostaci i jedne peei ~iji je gornji deo u oblik-u kupole od perene gline a loziste od redane opeke. To je vee period X veka kada se u Evropi pojavljuju karnini i peei sa potpunim ozidivanjem lozista. U tadasnjem Beogradu, a ovaj naziv grada se prvi put pojavljuje u pisanim dolmmentima 878 god., menjaju se vlastodrSei od kojih svako donosi neSto od svoje kulture i obitaja, ruseei prethodno podignuto. .

Stika 1.2 Os/aci hipokll/l.\/ll iz Il C klldll.l-lljCg Sinllijlll/l{/

Prncva l Ikognlda kao g rad s kog nasL: lj a pod S rbima zabelczL:ll je 1I pc riodu d L:s po la Sie fana Laza reviea. DL:spol S Ido n jc dobio l3eograd ad Ugara na doz ivo ln o upravlja nj c i za vrc mc njcgovc vladavine o d 1-103- 1-127 god . grad sc zllalno pros irio. Po dignulL: su mnogc j;lVne gra d L:v in c. bolnicL: i crkvc. Cve lala je Irgovina i zanalsl vo. pos lo j;lio jL: Irgova cko i ra ln o pris lanis ic: a g rad je imao prL:ko ."iOOOn s tanovnik ;1. Zgnllk su ,.ida nL: na IL:m c: ljima od lo mljL: lmg kamena. zidovi su bili od mlboja zL:mljc a krovov i od lako I.apaljivc IrskL:. Prc lposlavlj" sc da su sc zagrL:vak ug i<wnom man ga li ma i pc c im a Sil nlvnrcnim Inz islilll;1. Od jur, gn d . po cinj L: opsada Turaka i 1."i2 1. god . i3eograd pad a 1I njihov<.: ruk l'. ira d Irpi vc lik L: prollle nL: u brujll, a pos<.:b no u L: lni ckum sas lavll slanuvnislo. Uga rs ki ziva lj na plls la I kogril d , s rpski se uglav no lll nas ilno iscljava a Illllslilllansko :;lallOVnis lvo do lazi u g rad . I'n.;os la li Srbi 152R god . poscd ujll samo 62 ku Cc. A. 10 j<.: vr<.:lllc jy kojeg pOliCe plv i plan jcdnc mas inc za udri.avil njc vdlackL: kiilllc. cijc jc crlL:zL: iz ra dio l.A!o nard n da V in ci ok" l."i()() god . Tlire i pOlpuno Ill<.: njajll lik i karakl c r grada koji prima iSlocnjacka obcl<.:zja . Posit) jc bio mnogo razruik n prilik o m osvajanja. po novo s<.: izgraduj<.: , ali SL: prvo urcduj<.: tv rdava . U li cc sc ka ldrlllislI, pod ii.u s<.: IllnugL: mWL: kuc<.:, di.amijc i amami. Dnlga Pt) lavi na XV I v<.:b jc do ba p ro<-va la Ikograda pod Turc ima . (irati jc pus lao vaJ,na raskrsnit:;l vojni h i Irgovilckih pUl cva. I'o'~'()j ak- su sl :II:'1C kolonijc ( irk<! . .Icvn;ja i Du brov ",ln il koj i su i najv isc Irgovali po proslran o m lurskom Qlrslvll . Bilo jt: 37(l() du e,,

B. Todorovic PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREIANJE

na, 7 Carlija, 217 dfamija, 9 hr~kih i jevrejskih crkava, osnovnih, srednjih i bogoslovskih n:ola kao i muslimanski univerzitet - Medresa Mehmeda Sokoloviea. Deo yaro~i uz Dunav je bio centar trgovine i zanatstva, pa je zbog svega toga Beograd bio izuzetno bogat grad, sa oko 100000 stanovnika i brojnom vojskom U gradu je bilo preko 7000 amama i njih su Turci gradili po uzoru na rirnske terrne. Kupanje je bilo obavezno pre i posle molitve. Bogate kure su irnale sopstvcne a za ostalo stanovni~tvo su podizani javni amarni. To su po konslrukciji bile jed noslavne gradevine sa vi~e odeljenja: eekaonice sa ~edrvanoml, prostorijama za kupanje, rezervoarom za vodu i lozionicom koja se zvala "Culhan". Amami su gradeni uglavnom od kamena, izuzetiio od cigala, sa obaveznom )..'upo10m koja je bila pokrivena olovom Najdufe su se saeuvala tri: jedan uz konak kneginje Ljubice, drugi u donjem delu Kalemegdanske tvrdave, kod koga se jasno uoCava lozi~le i odzak, kao i rezervoar za toplu vodu sa pulouoblim svodom od opeke, rezervoar za hladnu vodu i kupatila - jedno za hladno, drugo za toplo kupanje. TreCi je u ulici Adrnirala Geprata, niZe od Vaznesenske crJ..:ve. Sve do XVII veka osvetljavanjc domova bilo je porn<>6.I luCa od borovine, koje se pojavilo cim su preslala da se koriste otvore.na ognjisla .

1.2.2. Energetika Beograda u periodu od XVII - XIX veka

U jc:el nom paiodu XVII vcb, Beograd je bio izuzelno lepa, bogal:l i vclibt islocnja ckil VilrllS. u kojoj je vla.~I. bo i u ccloj Srbiji i na 13alkanskom poluoslrvu. dri:ala Tur~b lAIreVinil knja je II 10 vrc:me bilil nil vrhum:u moei. 1cdu lim. krajem XVII veb. lacnije od I GRR. god. i Illkllm XVIII veka. Beograd poslajc ZrlVil auslrijskn - lurskih ralova sa prvim periodom allslrijske vlasli oel 171 7.1739 . god . U loku illIslrijske vladavine razvijajll sc Iri varosi. Dunilvskil II pn.:dclll Dorco Iii , II kojll su se doscl ili mnllg i kolonisli Ncmci posle odlaska lurskog slanovnislvil . Dobi lil je naziv Karlslal iii Nemilcb Yaros, Sil svim uprilvnim i adminislr<l1ivnim zgn luilmil il llslrijsk ' vlasli. Srpska vilros se nillazila II kraju nko dilnilsnjc Saborm: erkvc. a In.:01 yaros. kojil sc razvijillil va n saneil na silvskoj padini nbuhVillilla je kose d,lI1i1s njih IIlic l Srpsk ih vladaril, Narod no g rronla. Vojvoele Milcnka i Silrajcvske uli cc . ()va. I;:V. Nova Ikllgradska VilroS, je pn.: ma popisll od 1733/34. god. imala 95 ku 0t sa ROO slanovnikil . cmacka Yaros je u delll d,lI1as nje IIliu: Ca ra J)lIsanil bila poru!icna zbog rcgulaeije. pa je to period u komc jc izgratleno novih R5 kuca. prvi pul po principima cvropskog nacina grad njc. Z gradc Sll bilc OU opcke i mallera. sa visokim tavanicama. vclikim pro/llrima i allslrijskim I.iuanim pl'c ima . 11 nnvim kllCama Srpskc varosi za zag rcVitnjc ~II. pored n.: lkih oblcpljenih peei i d a lje korisecni bakarni mangali. Ik ol:!rad dohija 1I rclalivno k n llkom vrcmenskom razuohljll plltpuno nov izgkd . Au . . lrijski lAIr Karko VI pOlpislije 1724. gou . ukaz 0 izgradnji Brt:ograda i dve novo potii)!nlli e zgrade narocilo su se iSlicalc svojom monumcnlalnosclI. To je bila palata prinlAl Ald.sanuril Vil <.: mlx:rskog, prcuscdnika srpske administracijc od 1720-1733.
Vodnsko k iii Ccsma. obicl1o oblik a
I

Sit

vise hda . sa bazenom kru:t.nog iii visL'ugaonol:!

I. UVOD

Zajedno sa zgradom g1avne str~e, jezuit. skim manastirom i ~kolo m, cinila je tepu i skladnu celinu. Druga velika zgrada podignuta u tom periodu bila je A1eksandrova iii Vitembergova kasarna. Zauzirnala je veliki prostor u krugu dana~njih ulica Knez Mihajlove. Zmaj lovine i Obilieevog venca. Ova ogromna kasama imala je prizemJje i dva sprata, eetiri velika ulaza i 312 prozora Oba 'objekta projektovali su i gradili Austrijanci, prema uzorima becke arhitektuIe toga vremena. Bile su grejane, kao i slicne Becke palate, velikim zidanim petima prelqivenim ukrasnim plocicama. Peti su se nalazile u uglovima prostorija kroz koje su prolazili dimnjaci celom visinom zgrade. U srpskom delu varo~i najveee zdanje je trebalo da bude Mitropolitski dvor, medutim podataka 0 njegovom zavclenju nema. Nije bio zavden do 1737. god. i ne zna se da Ii. je gradnja uop~te privedena kraju za vreme austrijske uprave. '. Od svih objekata iz tog pe rioda preostala je sarno kuea u Graeanickoj ulici broj JO. Njena osnova je oblika pravougaonika. ali je dozidivanjem dobita formu tirilicnog slova G. Krov je visok sa visokim pros to rom tavana. Zidana je od cigle velicine 33 em a unutra oblozena slojem kamena i maItera, sto govori 0 masivnosti zgrade, velikoj mogucnosti akumulaeije toplote, kao i malim potre bama u e ne rgiji za zagrevanjc. Posle kratkog pe riod a naglog razvoja pod austrijskom vladavinom, Beograd 1739. god. po novo osvajaju Turci. Varos je u razruk nom stanju, prljava. bez ijedne velike gradevine. Gornjc spratove objekata podignutih pod austrijancima Turd su na merno rusili posto nisu ze lc li i volc li d;t se pe nju uz sle pcnicc. OSlalo jc za pisa no da: " Sarna ya ros ima za lostan izgled voj niekih pusto!ic nja ... M<t lo koja ku ea im<t prozorc s<t s taklo m. vee su najecsCc oble plje ni hartijo m iii zjape otvore ni" Kuga koj<t se pojavila d ala jc gradu avc linjski izg!ed. Te k pos led njih dcccnija XV II vcka doi;tzi do ponovnog mtscljavit nja grad<t i pove ea nja broja hrisea nskog stanov nistv<t . Krajem log vc ka I3cograd ima oko 25000 s tanovnik a. O bnavlja se pOfll se na varos Ui' malu pll mllc drl.av ne vlas ti. BeogrmJ jc u 10 vreme bio bez ikakvih kn munalnih ureli a ja, uli ce Sli bile bel: osve tljcnja, a vod a se uzimala sa Ccsmi koje su bile rctko rasporctic nc pll varosi. 1)0 ovih Ccs mi voda sc dovod il<t starim vodov ima sa Bulbll klcra i iz M,tillg Mllkrng l .ug;1. Srpska ku ca s kraja XV III vc ka im;t!;t jc' glav nll i cc ntralnll sllbu sa otvOfcn im llgnjistcm u sredini . oko koga Sll sc sakuplj,ti i ukuc;tni. Ov.tj cenl ra ln i izvo r Illplll le bio je jed ini u ku ei. Nad vatro m jc bill obeSe n vcliki kol .tO II kO lne sc kuva lo za Celli Pllrod icu. Z bog ovakvog naeina grcja nja. Ikograd o ll1 su vrlo Ccsto hara li poza ri. koji su unistitvali cit ave dclove grada. Za osvctljava nje domova sve dll XV II vcka slu.i.io jc: Ill e od borovinc. lJ XVII Vc' ku . D ubrovea ni. koj i su imali svojll kllill nij u na /)orcolu. do nosc "Iukijcrnu " - lampu. koja jc ima la oblik- !evka pos lavljc nog n;to j1itckc. Ova lampa je ko ristila ka o goriv() mas t iii ulje a svellos l jc dilvao plamc ni ziza k uei plil lnil ii i ku 6ine. Dok je zahvaljujuei va lri covek veslacki proil:vlloio loplo lu ud najranijih pra islorijsk ih dana, hladc njc se du go svod ilo na prime llu pri rod nng !edit, snega iii hlaol1\: vode planinskih potoka . iskljucivo Zit udr/.avit njc hranc. prve nstve no ulovlje ne divljaci. J-irana jc smcS tana i u hlaone peCi ne. it poslojc nalazi c.":il iw ih lavirinitt a i smd taj nih pros torija u zemlji 00 pre 5(KK) god ina. koj.: jc covek gradio titkodc Zit cuvit nj.: hranc. Na os novll egipalks ih rresaka i.l. :lO(}O golii ne pre n.e .. ulvroc no je da sc u 10

. gOO. i koja se nalazila u ulici Cara

Du ~a na .

10

B. Todorovic PROIEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE

vreme znalo da Wadenje naslaje i kao posledica isparavanja vode. Na jednoj frcski se vidi rob koji lepezom izaziva strujanje vazduha iznad eupova. Nema nikakvih dokaza i dokumenala koji bi govorili 0 praktienim prime nama blade nja na leriloriji Beograda, ali je verovalno da su Beogradani, ako ne ranije, a onda u XV1 veku, skladi~lili led u loku zime, da bi ga u loplim danima korislili za rashaldivanje hrane i verovalno za pravljenjc sladoleda. Vlvrdeno je da su Turci 10 ~inili 1553. god., proizvodeCi sladoled meSanjem leda i snega sa smok..vama i drugim voeem. Prvi zapis 0 kori~eenju led a u najblaoj okolini Beograda potire iz 1721. god., kada je prirodni led vaden iz Tami~a i Dunava za potrebe panreva&e pivare.

1.2.3. Nova arhitektura Srbije u XIX veku

Devetnaesli vek po~inje I srpskim uSlankom i razvijanjem naeionalne svesli 0 ponovnom stvaranju srpske driave. Beograd ima lvrdavu sa gornjim i donjim gradom, varos opkoljenu sancem i de.o varosi izvan kapija i sanreva. Liniju tadasnjeg sanca d e limi~no ozna~va pravae koji bi danas vodio od Obilieevog prema Topli~inom i Kosan~ieevom vencu, a prema Dunavu linijpm Skadarskc ulicc. Izvan sanca, oko danas njcg Savskog pristanisla, bila je Savska va'ros, a na padini iznad ulice Gavrila Principa nalazilo se selo Savamala. lspod Tasmajdana prostiralo se selo Palilula, dok su se oko Skitd a rsk e ulicc i Z denog vc nea nalazile dve cigansk e male. Na prostonJ d anas njc pijacc na Z e kno m ve nc\l bila jc ve lika bar;!. IJkllpno jc bilo nk o 25000 do 30()OO sta novnik a. Turc::i su zive li unlll a r zidin a i II sa moj Ivrd avi , S rhi u gl1lvnom na savskoj padini, do k Sll Jcv reji, kojih je bilo dosta u ladas nje m Beograd II , 7.ivc li u jcvrcjskoj mahali - od d;m as njc 1I1icc C ara Dusana prcma J)unaVlJ. Srpski deo Bcograd a sc od Ig06 god. nalazi 1I nJk a ma Srba -lIs la nika i razvija se pod njihovo m upravom, sve do prnpas ti uslankil, 18 13. god . Iz lih da nil, kada sc u skromnim r;l/.mcramil poeinjil lo Sil grildnjo m. pOliCe \)osilcjev Ii ccj iIi Visoka sko la, podignul 1l IRO K god. II kojoj su danas smcsle ni Vukov i \)osilejev mu/l'j. Ova zgradil je najslilrija k1l6 1 u danasnje m Ik ogrildu. 11 fXxlignul il jc po jos uvek lipie110 11Irskoj ko nccpciji grade nja. (iodine Ig2.1. v.gradem. je kllCa u uliei Kralja I'e lra brtlj r., k:to porodi('; na ku6 1 trgovCil Nil\lma leka (d aml.~ nj a b .rana "Kod znabl pitanja"). ( iradc na ie od opd.:c sa spoljnim zid ovima ckhc lim 7-1 em, a omall e risa na krcenim mall e fOm, dok je krov fXlkrive n ecramido m. Na krovu se 7 .apazajll dva dimnaka slo ukazuje da je za/;',re va nje bila, fXl ~'Voj prilici limcnim pccima uz dodalno zitgn:va nje manga lima, koji sc u bo f.<llim kU Ca m3 ~'VC vise korisle i kao ukras. (iodinl: 182-1. silgr.lde na jc prva veCa zgrad a od Ivrdog rrutt l:rijala i tn je zgrada dan ;L~ njc dlL\eV nC bolniCl:. Islovre mcno .fevrcji zidaju svojll o~ novnu skolu i obnavljajll sinilgogll. Vz Srbc, kvrejc i Turkc, u Ik ogradll i.ivc krmc ni, Alba nei, ( irei, C inca ri i 1 ~ lI gil ri o O ku lna sclil , nc samo Pa lilulil i Silvil m;t! a, V l'e i Vraea r i C rve ni krsl. poskpe no sc lIklil paju II grad , it grad je po stilu zivo la jos lIvck pod ulicajc m ISlok a , prc ~'Vega lurskih obieaja i navikil . Ku ee su bile Zitst rvenc cilimima. mind c rluci su sc kurisl iii za Sl' de njc. a dllseci za s pava njc . .los nve k sc kUVil nil olvorenoj viltri. U naeinu zil /;', rl:vanja prcovladuju milnga li. a li u nllvijim ku ea ma pllcinje i uvodl: nje pcCi . Ilcogritd i dilljl: ne ma ku cnog vod ovod a, grad skog sao braeaja i owc tljc nja, pa sc m mil le prime nc 1I za natslVlI , cncrge tske plllrc hc se svod c iskljuCivo nil grcia nje i kuvanjc . To jc dolla

I . UVOD

/1

kada je l ames Wa tt u E ngleskoj vee ko nstruisao prvo pamo grejanje (1750. god .) i kada je Evropa bila na pragu vre lovodnog zagrevnog siste ma (Perkins u E ngleskoj 1831. god.). U to vreme je izvedena prva ventilacija kao i hJadenje vazduha pomotu led a, ope t u Engleskoj. lako sa zaostatkom, Beograd po~inje da se priblifava evropskoj civilizaciji. Grad menja izgled od 1830. god., kada je Srbija dobila veCu slobodu i kada je porela da se izgraduje srpska ddava. Beograd se razvija u novim privrednim i d~tveno-politi ~ kim uslovima, kao sedi~te i srpske i turske uprave. Dolazi do prirnetnih urbanisti~ko gradevinskih promena i od poluorije ntalne varo~i Beograd dobija izgled varo~kogase lja evropskog tipa. Zidaju se zgrade od tvrdog materijala za ddavne potrebe i stambene lruee od slabijeg materijala. Iz tog perioda safuvani su Ko nak Kneginje Ljubice kod Sabome crkve i Konak Kneza Milo~a u Toideru. . Konak Kneginje Ljubice, koji je u toku 1979. god. restaurisan, sagraden je od izuzetno rnasivnih zidova, od austrijske opeke sa kamenim poja~njima . Debljina spol!nih zidovaje 94 cm, ~to ukazuje na koeficijent prolaza toplote od oko 0,8-1,0 W/m . Zgrada ima niz dirnnjaka, a grejanje je bilo kaljevim i limenim peCima. Danas se u ovoj zgradi nalazi uvede no centralno grejanje. Cetrdesetih godina XIX veka, po~to je postao presto nica Srpske knefevine, Beograd dozivljava najveci skok u svom dotad ~ nje m razvitku. Slovak F ranc Janke pravi prvi regul acio ni plan novog I3cograda na pros toru Vraea ra i dajc pla n r~ k o n s lruk cij c Te razija. U lice sc prvi pUI osvclljavajll fc njerima, a sla novnistvo broji nko 12000 Ijll di. U 10 vrc me se zid ;t prvi ho te l. "S rpska kruna", 18m god., U (lim;tS njllj lizlln M irkovoj uli ci br. 1, II cijoj jc blizini U islo vrc mc izgrade na i zgr;td;t Cvetka Rajevi ca (bivsa Rca lna gimnaz ija). Sla mparij a, pos ta i apo lc ka vce Sll pos lojil li od 1833 -34. god., a voj nil sko la i gimnaz ijil od 1839.god. I'rvo pozo rislc po liCe iz 184 1. god ., biblinteka i ml1Zcj od 1842. god., vojna fabrika iz pc rioda 1850- 1870. god., prva pivil ra iz 1850., a god ine 1863. pod ignlll jc prvi pa rni mlin. Ovu izgradnjll jilvnih objckil la i ZilCel<lk indllslrijc pril ti zid il nj e mnoslva sla mbe nih kuca, a li . slo jc poscbno znacajno. i izgntd nja silvskog prislil nis la, slo z nac i i dn hi janjc prvog reenog sanb racilja na parni pllgo n. Razvnj Beograda iJi iJill i veeih raz me ra dil nije bilo nape le a lmosi'c re kao poslcdi cc du a liz ma izmed ll Srhije i Turske 1I oblas li pn lilicko - ckonmm kih i sncija lnih od nosa. Vrhlln ac za lcgnulih od nosa o bc kzc n jc 1862. godine incide nl o m na (:u kllr Ce' smi. Do lilzi du o nJza nog slik oba izmedll Srba i Tliraka. pos le ccga sc Turei pOVl ill:e 1I gradskll tvrda vu i visc btsova bo mba rcllljll Ilcograd kada oS lceujll 157 kll ea, a 2() n)!k do te mc lja. Godinc 1867. iz l3cogrilda od laze poslcd nji dc lovi Ill rskih Irupa prv im srpskim P i ) robrodom, il isle god inc I:milija n .Ios imnvic prav i regul acio ni plan Ikogracl; ), ko ji l1l se IIsvaja o rt ogo na ln i siSICIll IIlica i hlokova. II. log pe ri oda pOlice i bo lnie ) II Vid inskoj uli ci (clos koras njil ocn,) klinik a u III. I)zorcli.a V 'I.~ in glon a) . \ J njoj ' ll /a grei:t njc' boles nick ih sllbil kori.\Cc ne ka ljevc peci Sa lozc njc m if. hodn ik;1. U pc riod1l1 117(,.- IX78. Srbij a vodi cl va rala sa Tursko m posle koji h skdi pri.l.nava nje d rzav nc nCf.aviSnos li, P,) Beograd lako dobija lIs lovc: za dm gll ve liku raw svoje il.gTadnjc. l'odizlI sc: Narodn n pOf.oristc:, dvor ( cl aml.~ nja Skupslina grada) i zelc.l.nic!;;, sta nie t.

12

B. TodorTJI';c PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GRFJANJE

Slikf1 1.3 KO/wk Kllcgillje Ijllhicc zidllll/ridc.\"c/ih godill{l dcvc/II{lc.\/og I'ck{l

;In>dnll rO/uris t!.; s..: lagrev~lo Il1nogobrojnim gvozdo:nim po:cim<l kojl: su hile r; l ~ro rl',k lll' po hnillvima, gakrij i i gll:dalistu, pa o lk i na sa moj rllzornil:i. Torao vazduh III I hrlljnih peci i glt:dalal:i'. za kojl: jL ' hi lll 7 14 ml:sta za sl:tknjl: i 6() stajanja./.agro:v;lll je ohi lat(l lav; lI1sk i proSlor pll/o rista , p<l ~ u zanill1ljivl: rriu.: prl'ma Kojima Sli Sl: pllsk prnls l;,\'" II pOl<lrisno: lavan..: uvlac ilt: praljl' il slisedstva da bi tal1lo susilt: nlbljl:. /.~ r ; ,d ; , s laro, dvora il1lala jl: po slihama i hmlnil:ima hllgato ukras..: no: kalj"w Pl'Cj (1( 1 11l;ljolike. pll u/.oru n;1 hecki d vo r. dok jl: zcil:/nitkit s tani l:;1 grcjana kOll1hiIH)V;ln ll. k;tiic vill1 i lill1c' llim !1ccima . K;tije vc' pl:ci s u hilt: 1I kitllcc larijal11a i cekallilieallla pry,)!;!. r;lI.rL'da a litllL"llc rl:c i u o ~ lalilll te k ; ltltlicall1 ; 1. 1' ,)It)\"in()tll X IX veLI \I Ikogradu je jako ra/.vij,n csnar "l1lumdi.ija" - svec;rr;I. kll ii s u rrlli/vodili w..:ce otl c istllg guvedeg, ovCijl:g iii kO/ijq; loja. \(ilzvojel1l pcdar~t v a vlls l;lI1c' swc..: zam..:nj uiu t/V. lojanil:c' i u bogatijim kucal11a Sl: korisll: c ira l:i i lustni sa vL"l: im hrojcl1l sVL"ca . Swce su i/.vor SVL" tlosti i na prvim prL'dstaval11a 1I pO/oristll . Ka s nijl: ula;.e u pril11l: nu I;ll11re na pGtroicj iii "gas", koje dobijaju ohlik renjna . (iodilll' I ~) . u h"ug ralbkoj van>si jt: hilo :l(,2 knjaa. ~ lXX4 . gu d . jt: evilil:ntirano (d I op;' tin~kih i 2~S Jl1t:handzijs kih knjera . Kr~je l11 X IX vl:LI Ik llgra d jt: In: bao da dohije gasno osvl:tljenjl', ali Sc' ipak "~ Ial" na knjnil11a i pl:lrokju . () uvodenju g raLiskog ckktricnog osvctljl:nja je bilo prvih dngovora JX~4. g(ld . ~Ldutim. prva sijalie~ jc zasvl: tkl a I XX!). god . u basti Karam: "!(od skupstinl:". ciji je sops lvenik llilhavio lokomnhilu i gcnaator. Tl:l1lciji prve L'kktri cnl: l:Cn trak su pos litvljcni I X')I. gml. i 1lL-()f,rad jc I x'n . gml. Liohio ckktricno lIswt ljcnjl". Lkklri c na eL"l1tr;tia it' illl,tia Iri P;lrtlL" 111,,\inc ukupnc' ~ n" gc 4.1 1.1 kW . /.a il'd a n kWh n'nll:!\;' iL"

1. UVOD

13

trosila 2,8 kg sleskog uglja. Prvo je bilo 70 lucnih lampi od po 1000 sve6! 11 glavnim ulicama i 1000 sijalica od po 16 sveea, a predvidena je bila ugradnja 3000 - 5000 sijalica u domaCinstvima. Tramvaj na elektricni pogon se pusta u saobraeaj 1894. god ., na liniji Terazije - Topcider, u duiini od 5 km, kada pocinju da nestaju tramvaji sa konjskorn vueorn a elektricnorn energijom se kasoije snabdevaju i gradski vodovod i zanatstvo. U to vreme Beograd ima 21 industrijsko preduzeee. Godine 1889. u Beogradu se pocinje sa kopanjem 5 velikih bunara na Makisu, a 1892. god. vodovod ulazi u beogradske kuee.1899. grad dobija i kupatila na Savi, sa odeljenjima za kupanje u toploj vodi. Nekako u to vreme je izgradena i fabrika seeera, a nesto ranije fabrika tekstila - "Cohe". Godina 1755. oznaeava poeetak vestackog pravljenja leda, a rashaldna postrojenja se proizvode tek od sredine XIX veka. U svetu je 1875. god. postojalo sarno desetak tal'Vih proizvodaea. Prvi amonijacni kompresor u Beogradu ugraden je 1895. god. u pivari Borda Vajferta . To je bio proizvod tipa "Linde", kapaciteta 52 kW. Kao posledicu razvijene industrije mesa, koja svoj poeetak belezi 1845. god .. kada je trgovac Franjo Sozen osnovao 1I Beogradll pogon za proizvodnju i preradu mesa. Srbija ima 1896. god . 20 "izote rmicnih" vagona za transport mesa, a 1898. se pusta u rad i prva hladnjaea u klanici Srpskog klanicnog dm~tva 11 Beogradu . Hladnjaca je ima la dva amonija cna kompn:s<lfa k;lpacit c ta od o ko 250 kW. IlIadcnjc jc bilo sla no m vodom i n ls ., hl adc nim V;ll' dllh n m. a II kl a niei jc hilo pCI hladioni ea korisllL' povrsim: od XXii mo.. sa mO" lI cnnSCt I o(\rzava nj;1 le mpe ralUrc II njimil oJ + 2 d n +(,"C, avo ras hladno pos lro jl'lljc jc slll /.ilo i 1.;1 pl'llil.vodnj ll 201 kda dncvno. il ra s hlalkllo meso sc kuris lilo 1.;1 lok ;dllli pn lrns njll II gr;ldli . kao i 1';1 izvol. 1I I:ngkskll. I:r;mellskll . I\ uslrijll . pa c;lk ill I\ frikll. PI' 'ma popisll IW )l). god . Ikngr;l(\ jl' z; lvr~ i o XIX vck sa 550()() s lanovni\;;t. koji Sli ~ I il novali II 5-1-1 X kll ca . od ko jih jl' _(l'lX hilo nd l\' rLi ..: grade . LJ 10 vrc mc jt' r ns " ; jalo 3 17 gos iio nica i kafi.l n;I. I'JX<J dli ca ll;1 i rildillniGI. 2 17 ma gal'.a i 1-1l) konjll s ni ea. Od w ih popisanih slanov;1 lIl vnkn ll jl' da "52.7'; ima nl'dos l;ilkl' II .~mi s hl I.a grlvanja ". llo vi iie' od j1nIna':c. Siano i Sll hili 1I"l a\' ll <Hll ~; I jl'l lll n m ., n IHHll l(':";) i II njillliljl' i.iV lov in..: SI;lIl1lvllik a.

1.2.4. Razvoj

~rcjall.ia

1I

XX vcku do II

S\'ctsko~

rata.

Vl'C I'J() I. god inl' II Ikop.r;ldli i.i\i ()-I . I-I (I ~ 1 : 1I1 'l\ nika . I' rl'm;1 ankl' li II. 1')(17. gmli nl' vccilla slalllhl' nih ,.!;!r:,d ;. jl' i' P'1l1 hi gij" n, kng mi nimlll1l;l. I I ~ Iarijilll na , l'ijil1la \L' jos kn ri siL' Illall .~; di la lag l'cvanj l'. II IlC )VCl/ id ;lnim;1 !.. ;dj:I\l pl'I.' i i k;lmini. a II skrollllli jim , la ll<lv im;1 );!,\'o/,knL' pn :i. Pilrn;1 Cl' nl r; dn;1 :'rl'j;ln j:1 ~l' \ , ... u\'d ikol1\Olk 1'<1 .~ r; ldo v il1l ; 1 ;;1j1;ldlil' 1:\'I'I'j1l' 1 1 Dr..:/(il' nu jc I')(HI. goliillL' II kljll l'L' IHI 11 rad plY'l d.tljin, ko ~rl' jalljl' sa cc\'ovodolll 1,,1 10-10 m sa I1kllpnll II ' );!,l'ad ;1. ( io din l' 11)0 1 IIl'l lgl; ILi jc n;1 pl1ll1 da dohij" prVIll'l'll traln ll grcj;lIljl. 1'0 Il govoill ~ ;I fit'lll lllll "I'" hllll:lnn .1.: I\.lm~ " il IllldilllpLsll'. pOt'l' lo ~ l' sa lIvolil'njelll r a mo ).'. cL nlr <tlI HI .~ .c:rl j:lllja 1I kllh injl . j1l' ri,)ni c,' i paviljoll" ( Jp\ lL' dr2avnal' ho lnicl' 1);1 \'1';1 ,';' 111 ,\ kdl ili in. \'n ' 1"0"; god inl' /hog Il'\k"b 11 I'l'ali/:t l' iji ovo" podltlwa l;l. rL'~L' n jL'11l ;-',lllli,l..I,lv;, 'I :llk\'ill,!..i h dl' I... rallt\\'i '11 p rl'kinlll i i

14

B,Todorul'it PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZIt CENTRALNO GREJANJE

prcllo se na izradu plana za lokalno grejanje modernim peCima. Ovo je dovelo do razmimoilaZenja u stavovima u samom ministarstvu, pa je jo~ u toku godine obnovljen ugovor sa istom firmom za nastavak radova, a odeljenje prosekture je ubareno u plan izrade grejanja. Dogovoreno je da postrojenje bude zavmeno u novembm 1903. godine, po ceni od 87.439,65 tadasnjih dinara u zlatu, uz izmenu prvobitnog plana, za koji je zakljureno da nije bio dobar. Novi projekat, rnedutim, nije bio izraden ni do kraja januara 1904. godine, pa kako su se pojavili i dodatni tro~kovi za izgradnju masinske hale i sistema razvoda, dolazi do ponovnog odlaganja radova. Na licitaciji Ministarstva gradevinskih dela, 24. maja 1904. godine, preduzimac Vasa Tesic dobija koncesiju za izradu masinske hale za kotlove, supe za ugalj i cevnog razvoda. To nije dovoljno da se radovi nastave bez teSkoCa. ZOOg nepovoljnog zemljista, cija sondaZa prethodno nije obavljena, troskovi rastu na 200.000 dinara. Sledi forrniranje kornisije za nadzor 24. februara 1905. godine. Postrojenje je pusteno urad tek 5. avgusta 1906. godine (prema podacima i dokumentima Arhiva Srbije). Iste 1906. godine u Beogradu je otvorena nova osnovna skola u ulici Kralja Petra vise SaOOme crl.:ve. Bila je to prva beogradska skola sa centralnim parnim grejanjem. SkdcCe godine zavmen je hotel "Moskva", kao prvi hotel u Beogradu sa ccntralnim parnim grejanjem. Isti sislem grejanja je ugraaen u zgradu Bcogradskc zadruge u Karadordevoj ulici, koja je podignuta iSlovremcnu sa hOlclom "Moskva". U In vrl'mc Beograd jL: vee bio razvijen u indu~ lrij~kom pogkdu i 190R. godinL: jl' imall 22 pn:duzeC<1sa masinama n;1 ntl:ni pogon. jedllo na vo(klli. a -10 ml p;lrni ()(I k\ )jih jl' Wilko I.a ~dx: proizvodilll paru u ~llps l w nim kollarnio lm;1. NL:kitko u IOIll pe riodu ec je l' kklrificiran i ZL:mun. koji jc dobio Ic rmoL: kklranll 1')01. godinl'. LJ Ilcogrndll Sl' pokre ce indllslrijsk;, lcdara. koja ima poscban znac..lj za poljllprivrL:clnll Srbiju . Ccnlritlml !,-rcjanjit sc svc vise lI gracluju. ali predslavljaju ug!;lvnom privill'!,-iju jilvnih zgrnda, Ccnlralno grcjanjc U slambc nim zgritdama iz log vremcna jc rclkosl. prl'ovladujl' lokalno grljanjc soba . .!cdml od lak vih kll b l jc o na sa zcknim plocicilmn na fa sildi. nn IIglli Kra ljit Pclra i LJzlln Mirk ovc uli CL:. II kojoj Sli sc pmslorijc zil grcvilk "irskim" pccima lipa "Nc ufang". S millra sc da jc prva sl illnhcna I-"rada . koja jl' im,,!;, l'c nlralno gn.:janjl' sa clc mc nlima proizwticnim II Madarskoj, hilit kllb knja i (I;,n;,s pos lo ji na 1I f'.11I ulicc 1) lIrc l)anicica i I)zord /.a Vilsingloll;1. I J pniodu do Il;tlk it nskih rit lova. I') 12. godin \.:, Ikograd do hija jl)S ndlllik\ ) javnih I.grada sa ccnlritlnim grljitnjc m. 'I'll su Iml L: li "I l rislol", Trec,l mllska gilllnill,ijit i d r. rvkdulim. nailazc opc l godinc Id kih ra zaranj;l, jc r posk Ilalkitnskih ritlova I1J1 2. i I')D . godine. dolazi I svc lski ril l, I'JI-I.-I'JIX. godine, i 10 u vrelllc kada jc Ikograd pocco brm da sc razvij a i nadoknaelujc propuslc nll, kada jc bilo oko IJO.OO() slanovni kit i ok n 19.000 kliCa. Ku CL: su vcCinom hile pri/.<:mnc , vlaznc i sa spralnom visinoI1l ispod 2 ml'l ra . Podaci 0 pOlrosnji d c klricnL: cTll:rgije Zit 1') 13. !;odinll pokilWjU da jc ilcograd II 10 vrcmc Ilil lllil:no osv<:lljc njc lllro ~ io ] 1(, MWh. L)omilcinslva Sli pOlnlsila 1211 MWh. kilTll:d a rijc i lok a li ]] 5 MWh, a svi mu lori i aparali svc!;a :):),-1 MWh. Tranwaji Sll hili najvcCi polrosilci sa 499 MWh. l'roccnjL: no jL: cia jc prosccna protl;ljna ccn;l 1 kWh Il' !;odinc iznosila O .'i~ dinilfa . LJ pc riotill oel pUCc lka XX V Cbl do I SVL:lsko!; rillil, Srbija sc zalazc za il.!;radnjll ci lavog siSll'l1lil hladnjit l:a i profcsor Dordc SI ;tnojcvi( i'izicar i prvi rL: klor Ikograd -

1. UVOD

/5

-skog univerziteta, urestvuje 1903. godine u osnivanju Medunarodnog instituta za bladenje kao intemacionaIne meduvladine organizacije. On pik i prvu domaeu lcnjigu jz ove oblasti, koja je pod naslovom "Industrija h1adnOCc" objavljena na naSem i 'francuskomjeziku 1909. godine. Dana 19. maja 1908. godine u Beogradu je osnovan i komitet Srbije za Industriju h1adenja, prvi takav komitet u Evropi. vet 1900. godine ugraduje se i p~ta urad amonijacno rasbladno postrojenje u pivari Bajloni, kapaciteta 93 kW. . U toku 1910. godine p~taju se urad jos dva kompresorska rashladna postrojenja. Jedno je u fabrici salame u Mladenovcu, koja je bila vlasIilltvo Paje Jovanoviea. AmonijaCni kompresor je imao kapacitet 52 kW, a dYe hladionice povrSinu od 230 m2 Postrojenje je proizvodil() i 2,5 t leda na dan. I. Beograd je kraj I svetskog rata doeekao sa manje od 50.000 stanovnika. Bio je 'T3Zoren bombardovanjem teske artiljerije i ponovo je morae intenzivno da se gradi. Po zavrletl.:u rata dolazi do formiranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno Jugoslavije sa Beogradom kao prestonicom, koja naglo raste. Godine 1919. u njemu zivi 111.000,1929. godine vee 288.215, da hi 1940. godine imao 320.000 stanovnika. U programu obnove posle I svetskog rata usIa je i Beogradska elektricna ccntrala, koja je na kraju rata imala ut..:upni kapaeitel od oko 3,5 MW. CentraJa je za proizvodnju toplotne energije za dobijanje rnehanicke pogonske snage imala 5 parnih kotJova 2 2 sa po 120m zagrevne povrSine, kao i 9 kullova sa pu 200 m povrSine, koji su radili sa pritiskom ud 9 almosrna. Godine 1918. Opslinski odoor Ikogr<lda jc odlllCio da prellzme poslnve ce nlrale. SID se zhog spnril sa konees ionarim<l oslv",rlljc lek 1926. godine. No, bez nbzir'" na ovu leskoclI. lad<lsnj;1 opslinsk", upfi1Va vecl922. gndine iz sredslav", zajma lI gr"'dlljc u lozionielJ cenlr",le jns Iri parn", kOlla sa po 2iiO ml l.agrevm: povrSine, priliskit 13 at mosrera, uz dve klipne pllmpe 1.,1 nap<ljenje kOllova vodom, cimc jc omoguecnn napa janje parne turbine sa gcncrillorom snilge 1350 kW, koja je I",kode lada ugr",d<.:n", . Celiri godine kasnije dodaju se jos dva parmi kOlla od po 39() m2 pnvrSine i prilisk", od 13 atmosreril. kau i jedna parmI lurbina sniigc 1000 kW. Poslcdnje prosin:njc prvc beogradske eleklricne c..:nlrille u razdnbljll doll svt:!skog rala IIskdilo jc 192K god ine. O na dobija jns dv", koll", zagn.:vne povrSine od po 390 m'~ i 11Irbim; s'" gc nn",I<)rom snage 5. 100 kW. Krajem 1932. godine Ikogradska cleklricmt cenlrala smanjuje proizvudnjll. a 1933. godine nOV<l clcklrana "Snaga i svellosl" prcllzim<l napaj<lnje beogrildskl' clckl ricnc mrcZe. Ce ntralll je izgradila grup<l banit!;a iz 13azcia koje sc pojavljuju bto kon cesionari. Kapacilct (lve nove clcklricne eenlrale j<..: hio 19,2 MW, itli je 193X, godinl' poveean na 31.7 MW, pa se poj,wio problem iskorisCcnja viska encrgije. Opstimt je prcko biroa ;r,,1 propa~itndll e leklric:n<..: energije nudilit silvn:mene cleklro-Ierlllicl..c aparalc. 1'0 kll c;,mit se delllonslririlni LlsisivaCi Zit prasinu i dntgi itP,Hilli Zit dOlllacinstva, ilii se nije posligao i.cljcni erek<l!' Trcei clektro-energetski izvor nil podrucju Bcograda je podignut ml meslLl da naSnjcg Drvnog kombinalil "Beograd". TLI jc prvo izgrildenll preduzcCc "Slrugara MiIkiS", od cije proizvodnje su oSI<ljali drveni olpaci. pomocLi kojih je moglo godisnjc dit se proizvcdc 2,5 do 3.5 miJionit kWh cleklricne cncrgije. InaCe, Zit pogon same slrugare bila je dovoljnit jed nit Irecina ovih otp",d<lkit. a n<..:iskorisC<:ni otpa<..:i SLi f.lLlf.imali

16

B.Todorovit PROJEKTOVANJEPOSfROJENJA ZA CENTRALNOGREJANJE

ogromnu povrlinu i bili stalna opasnost od pofara. Istovremeno, u blizini slmgare, na desetak bunara bile su postavljene pumpe za vodu koja se iz dubinskih slojeva pumpala u glavni rezervoar na Belim vodarna. Svaka pumpa imala je svoj pose ban pogon sa lokomobilama koje su opsillfivale vi~e ekipa ma~inista i lofata, smenjujuCi se u tri smene. Nalazeci re~enje u korist jednih i drugih, 1924. godine je potpisan ugovor izmedu strugare i Beogradske op~tine 0 elektrifikaciji 16 vodovodnih crpki i tako je stvorena osnova za novu elektranu iz koje se prvo elektrificiraju Topcidersko brdo, Dedinje i Beograd do Mostara. Godine 1930. iz strugare se izdvaja preduzeec "Elektro- Mak~" a.d. Beograd, koje se usmerava na snabdevanje Srbije elektricnom energijom Izrnedu dva svetska rata Beograd dobija sarno jednu hladnjaeu. To je bilo 1928. godine, kada je osnovana Javna komunalna klanica u kojoj su privatni mesari klali stoku. Bila je opremljena kompresorskim rashladnim postrojenjem i imala jednu prostoriju za zamrzavanje i hladenje do -20C kapaciteta za 2 vagona roba i ville komora za hladenje do oko 0 C. ShvatajuCi da je za Jugoslaviju, kao poljoprivrednu zemlju sa razvijenim stoearstvom, neophodno stalno povcCanje kapacilcla magacinskog proslora i hladnjaca, 1938. godine sc osniva u Beogradu Privilegovano akcionarsko druslvo. Ono je imalo u planu izgradnju silosa, podruma za alkoholna piCa i sislcm lanaca hladnjaea . Pripremni radovi SlI zapoCc li i hlaunjact.: su prt.:dviut.:ne na mt.:s tu d;mjas njt.:g hipodroma. u Z L"lt.:z niku i :I.c munu . Z hog ra la nva j rliln jt.: os lan ncoslva rcn . Sin sc lil:c grt.:janja , svt.: vc( t.: f.grati t.: kojt.: su obnovljene iii podignule u pniotiu iz me du dva ra ta ima il.: su uwtk no ccnl ra lno grt:ja nje. u rrvo m rcdu parno . ni ~ ko g priI i~ka . Svc un I rid t.:sc i ih god ina ugrad iva ni Sli kO lluvi ncmackt.: proi.l.vou nj l' i i ~ k Ijlli::ivo sc I ro ~ i o uga Ij. U ti 1<):1 I. gmlin t.: st.: lIgradlljll . rored do 1;ld a slaiIlo koris(enog rarno. g rl-j;tnja . s i~ k l11i ~a 10 r io m votl o m. :I.grilli ;, I(o l;,rccvog nar!l(lnll" uni vc rf. il t.: la jc hila juln<l oti r rvi h sa Ilvi l11 naCi no m zagrt.:v;tnj a. l<.o mbin uv;lIlO parno i votl c nn gn:janj..: je rrime n jc l1 n u pa la li "ls lra " na T rgll Re pllbli kc. I J kOII;t rni t.:i ow zgrade . kllja jc tl V ;t s rr;ll;t pod ICl11ljo l11. hil a s u S m c~ ll"Il a -l pam" ko lla "Na lill ll ;t!"- Ill' mil ch ' r ro i/.vmlnj,. koji Sll lui.eni koh.so m. S is lt.:111 p;trnug gr"j a nja j,' bill lI ve tkn 1I lu k; ti iIll;t u pril.,ml jll i pm lll nim p n l~ l or ij a l11a na ml du ~ pr;tl il. () d m l' d ll~ pr il la ka \ ' i ~ i l11 s pra lllviIlla lI gra lkll ll jl' greja nje Vlldol11 <)(}170 "(" koja se f.<l grt.:v;t! iI 1I rro li \'slrlljnil11 ap a r;tlima para -vlld ;1. I I posei> no m apa ra tll prip rema na jt.: lo pl a r () l ro~ ll a votia . <I 1I bioskll pskoj sali . 1I kojo j jl' da ll ;t~ r ozo rislc "130s ko Buha". hilo jt: poslro j<.: njc za vc nl ilacijll . Xlii. godillc . iako Sli prvi radovi na njoj zapol:cli :I.grada Skllrs tint: jc if.grati c na 1< jos 1I prvo j dt.:ccniji ovog vc ka . l'ro jc klima jt.: bilo predvitie llo t.:cnlralno grcjanjc. J1nlvt.: lr;t Vanjl i prva kli malinlCija , ud kojc Sl' na kn:tti l1o lllilisialo, jt.:r SL' sDlalrillo d ;t Skll pslina kli nc radi o ll gradc ni kOllovi Sli hili tl oma( e rrnizvotinjt.:, iz Z rt.: njaninskl fabrik e . a lros io sc uga lj if. Resav..: i Trilov lja . Ucograd jt.: 1<)3)( glllJint.: dohio jetinll iZUZ<.: tllll gradevinll . To.it.: prvi "oblakodt.: r" 1I gradu koji.ic podignlll na mt.:stu start.: kafiln..: "l\Jbanija " sa 7 l10rmalnih spralova, il na njima kula od 4 sprata, sa lIkurnom visinom mJ SCI mclilfil . I u ovoj zgradi jc bilo prcdvid c no klimatizovanjc kal1t.:..: la riskih rros torija. nd ecga s..: oJ1ct naknadno OtillSta lo.

I .UVOD

17

U vezi sa izradom postrojenja za grejanje u zgradi "Albanija", poznato je da je vodena diskusija oko ekonomicnosti projektovanog reSenja, koje je uradio inZenjer F. Kne~ek. Iz prepiske nadzornog organa, inZe njera Pe tra Ristiea, vidi se da se u to vre.me iafunalo sa periodom grejanja od 180 dana, i da je raeunato da se 20-30 dana godinje lou punim kapacitetom Takode je pronade no pismo fabrici "A Veste n d.d." iz Celja, kojim su porueeni radijatori. Tr~e no je da ova grejna tela "izdde bez ikakvog defekta 30 (tridese t) godina, da instalacija ne korodira, bilo da se greje toplom vodom iii parom niskog napona" .. Prvo panelno grejanje u Beogradu je ugradeno u zgradi Francuskog poslanstva, u da.ruclnjoj Francuskoj ambasadi u Pariskoj ulici. Tavanice su konstrukciono izvede ne od cevi malih pre cnika koje su istovremeno bile i grejne povrSine. Prvi domaCi sis tern panelnog grejanja je primenjen na Univerzitetskoj decjoj klinici. Postrojenje za klirnatizaciju se prvi put ugraduje pred II svetski rat To je bilo u zgradi hotela "M~estik" i u sa Ii bioskopa "Beograd" na Terazijama. U hotelu "M~estik " prvo klirnatizaciono postroje nje je ugradeno u hotelskom baru. Projektant je bio inZenjer Volohov, koji je proje ktovao i prvu laboratoriju za grejanje i prove travanje u starom de lu zgrade dan~nj eg M~inskog fakuiteta. Klimatizacija bioskopske sale je uradila evropska filijala ame ricke firme "Carrie r" iz Frankfurta, koja dobila ovaj proje kat na izradu preko, u to vre me, najpoznatije g p red uzcCa za projc ktova nje grcjanja i prove trava nja "ADEM P", ciji je glavni stm i':njak bio inZe nje r Muhin. Visina ul aga nja nijc bi la ma la, a li Sll rad ovi bili izvede ni dobra i na vremc. Bioskop je svei':a no o tvo re n juna 19-10. go dine. film o m "O pe n;ta" V ilija Friea, a ko me nt a ri su bili d a je atmos fe ra bil i! jako svei':a na id a je klimatizaeija Vi!zd uh a "funk cio nisali! Ix:spreko rno". Za ovo pos troje nj c se zn a dil je kori stilo freo n 12, pa rne ko tlove "S tre be l", 2 ko mpreso ra itd . R azvod vazd llha je bio zidnanim ka na lima , a Covek zaduic n za rad pos troje nja s ta novao je na ma nsa rdi iste zgrade. pa jc spro veo vew sa ko ma ndno m tablo m uo svag sta na i oda tle mogao da upravlja pos troje nje m. I nt e n;sa ntno je d a se tridese tih gad ina pojav iJa id cja 0 p rvo m d a ljinsko m gr cja nju u !3eogradu, po ugledu na mnoge evro pskc grauove, jer D rel.ue n jc imao svoj d a lj inski siste m od 1900. god inc, Lc njingrad otl 192-t goLi ine ~J Z jos 7S0 s iste ma po raz nim gradovima e vro pskog ko ntine nt a. I'.clja je hi la da se ko ris t<.: sta ra i a mortizova na po slroje nja za proizvod nju e lc ktrii::ne e ne rgije i uvc d u turbine sa p ro ti vpritisko m i o du zimanje m pa re. I ova ideja jc p ro pa la zbog neeko no mii::nos ti eclog pod uhva ta. I ta ko sa prvim klimatizacija ma i id cja ma 0 toplifik acio no m sist e mu nil ilazi II sve tski ra t. Beograd sc raza ra po ]9. put u svojoj istoriji i po novo gubi mnogo o nog sto jc uradc no i izgrade no, d a hi o pe t we poi::inja lo go toV() ispoi::c tk a.

1.2.5. Bcogmdska cnt~rg-etika od II s"ctsko~ rata

U pc ri odu od 1941. do 1944. godi ne , Beogra d su bo mba rdova li Ncmci i sa vcz niei ukupno 11 put a. Os teec no je iii pOnlsl'no sknrn I] .()OQ zgrad a , tra mvajske mrde 8W~r, vodovoua i ka na lizacije IX% . it sta novni1;tvojc s ma njeno Zit GO.OOO Ijud i. I/ grad njil posh.: ra ta zasniv;1Sl' n;1 novom gc nL'fa lnol1l u rhiin isti(:kom pla llll, po ko II i D u nav. Cirad me ~e Ikograd siri u svim pravcima i lada p rvi put prclal. i rc k<.: SilV

18

8. TodortJ l';" PNOJElI.TOVANJ POSTROJNJA ZA CENTRALNO GREJANJE

se spaja sa Ze mllnom, uz koji se podiZe Novi Beograd, pre sve ga kao stambeno ntlsclje. Broj sttlnovnika u gradu bao rtlste, tako da Beograd stalno oskudeva 1I sttlmbcnom prostom, a energetske potrebe grada se povecavaju srazmerno sa brojem stanovnika. Sarno u 1947. godini Beograd je dobio preko 150.000 stanovnika, i dok je 1939. godine po stanovniku bilo 13,9 m2 stambene povrsine, 1953. godine je sarno 9,5m2. Godine 1970. Beogrtld prelazi 800.000 stanovnika, tI od rtlttl do tog mome nt a podignuto je 100.000 stanova, sa preko 5 miliona kvadratnih metara stambene povrsine. U istom pcriodu kapacitet gradskog vodovoda je za 600% veti prcma stanju od 1944. godine, a vozila gradskog saobrtlcaja 1970. godine prevoze 350 miliona pulnika godisnje. U zagrevanju Beograda prvi put se javlja daljinsko grejanje. O no se izgraduje na Novom Beogradu, ali ne i paralelno sa prvim stambenim objektima, koji su jos uvek bili zagrevani pojedinacnim pecima na evrsto gorivo. Toplana na Novom Beogradu je podignuta tek 1965. godine, iako je jos 1948. godine bilo predvideno da se izgrade dYe toplane uglavnom za to podmcje grada. Prvi objekti koje jc trebalo napajati toplotnom energijom iz ovih toplana bili su zgrada Saveznog izvrsnog veea, hotela "Jugoslavija", Studentski grad i stambeno naselje "Tosin bunar". Kako je realizacija ovog plana odlozena, svi ovi objekti su dobili svojc posebne kotlarnice, sem naselja "Tosin bunar". Pustanjem urad toplane na Novom Beogradu pocinje rea lizaeija daljinskog snabdevanja Beograda toplotnom energijom. Temperatura razvodne vode u daljinskom sistemu je 140 C, a kapacitet toplane je 580 MW 1I de lll proizvodnje toplotne energije i 105 MW 1I proizvodnji elektriene energije. S obzirom na pomenute temperature razvodne i povratne vode i ravan leren, ocenjcno je da Ce pritisak u kucnim postroje njima biti niZi od dozvolje nog za livene radijatorc, pa je usvojeno direktno prikljuCivanje, kao jeftinije rde nje. U zgradama u kojima su ugradivani konvektori, isla se na indirektno prikljueivanje. Svi kasnije gradeni objekti su ovaku prikljueivani, bez obzira na grejna te la u njima. Osim Novog Beograda, stambe na naseljtl se podau i na desnim obaltlma Save i Dunava na kojima se stari d ~o Beograda siri. Ttlko su izgradcna naselja Ktlraburma, Banovo brdo, Ktlnarevo brdo, Miljakovae, Sumice i dr. Krajem 1971. godine na uzoj teritoriji grada jc bilo oko 1200 individualnih kotlamiea, od kojih oko 700 na evrsta, a oko 500 na teena goriva. Sarno u opsinama Slari grad, Vraear i Savski venae nalazilo se 727 kotlarnica. Od 1978. godine u okvim radne organizacije "Beogradske cIektrane" nalaze se skoro sve veee kotlarnice u 8eogradu. Osim top lane na Novom Beogradu koja trolii teena goriva, OVtl orgtlnizacija kontrolise rad jos 71 kotlarniea, od kojih su 6 na ugalj, a ustale na teeno gorivo. Proizvodnja toplotne energije se ne meri u najvecem broju kotlarnica, a tamo i gde se meri, merni instmmcnti ne pokazuju dovoljnu tecnosl. Medutim, ukupni kapaeitet svih ovih kotlarnica je oko 580 MW, sto sa toplanom na Novom 8 eogradu daje kapaeitc.-:t oko 1160 MW. Duk su prvi daljinski sistemi snabdevali pOlrosaCe iskljueivo energijom za zagrevanje, u poslednjim sistemima se vrSi snabdevanje i za pripremll topic potrosne vode (naselja "8anjiea", "Braca Jerkovic", "Galenika", "Cerak").

1. UVOD

19

Prvi objek ti koji su izgradeni posle II svetskog rat a i poseduju klimatizaciju su zgrade Doma sindikata i Saveznog izvrsnog veca i to sarno u salama. Zgrada bivseg Centalnog komiteta je sezdesetih godina prva kompletno klimatizovana i predstavlja prvu prime nu klimatizacionog postroje nja visokog pritiska u ovom delu Evrope. Ugraden je trocevni sistem, oprema je firme "Carrier", a automatska regulacija je sa elementima fabrike "Saute r". U kotlarnici su 4 kotla "Steam block", kapacite ta 1972 MW, a objekat ima 25000 m2 povrsine. Proje ktant je bio dipt. ini. Ladislav Vicek. Posle hotela "MaZestik" koji je klimatizvovan pred rat i u kome je ugrade no po sobama pa ne lno grejanje, prvo ovak"Vo grejanje posle rata je ugrade no u zgradi Saveznog izvrSnog veca. Primenjeni su panelni siste mi kombinovani sa vazdusnim zavesarna pod prozorima. Panelni su grejali i hladili, a vazduh koji se ubacivao u prostorije imao je cilj da zimi sprecava neprijatan uticaj hladnih prozorskih povrSina ida ne dozvoli pojavu kond enzacije. PaneLi su ugradeni i na parkingu ispred glavnih ulaza, radi toplje nja snega. Inace, zgrada ima klimatizaciju u nizu veCih i manjih sala i predstavIja izuzetno ostvarenje u tchnici grejanja i klimatizacije, na kome su radili najbolji slrucnjaci toga period a, na Celu sa prof. Mladenom Popovicem. Hotel "Jugoslavija"je prvi hotelsko-ugostiteljski objekat koji se klimatizuje ventilator-konvektorima. Hote l ima podstanicu za prikljuee nje na daljinski toplovodni siste rn, ali i vlastitu kotlovsku centralu snage preko 2,0 MW. Postepeno se svi novi veCi obje kti opste namene klimatizuju, a i u mooge postojeee se lIvodi klimatizacija. VeCina bioskopskih dvorana je klimaizovana. Robne kuee su u prodajnom prostoru takod e klimatizovane iii zagrevane vazduhom, a na ulazima se pos tavljaju vazdusne zavese (robna kuca "Beograd" na Terazijama, "Beogradanka". "Merkator" na Novom Beogradu). Beogradski sajam sa svojim ogromoim zapreminama bio je poseban izazov za zagreva nje i prove travanje. Tu je prvi put razmatrano 0 primeni toplotne pumpe Zit koriseenje toplotne energije reke Save. Ponudu i predlog je dala firma "Escher - Wyss". Niz sportskih dvorana, hala "Pionir", "Vozdovac", "Pinki" i dr. zagrevane su vazdusnim pute m. I aerodromska zgrada u Surcinu je klimatizovana. Prime na klimatizacije povlaci ugradnju velikog broja rashladnih postrojenja. Ugraduju se kompresorska rashladna postrojenja sa freonima kao rashladnim sredstvirna. Parale lno sa slambenim i javnim zgradama, rasla je i beogradska industrija. Fabrike, kao "Galenika", imaju klimatizovane pogone, a kao energetski potrosaci javljaju se i velike hladnjace. Prva hladnjaea posle rata sagradena je 1948. godine u Batajniei, gde je U okviru tadasnje vojne ekonomije bila i klanica i postrojenje za preradu inIeka. Godine 1954. je pocela izgradnja petospratne hladnjace na Vilinim vodama, prema Dunavu, sa skladisnim prostorom za 2.50.0 t robe. ZavrSena je 1957. godine, a kasnije je u blizini ove podignuta hladnjaca Beograd, pa velika hladnjaea "Centroproma" u Surcinu . Automobilski saobracaj u Beogradu dozivljava pravu ekspanziju oko 1965. godine i grad trosi ogromne kolicine benzina i dizel goriva . Kada je pusten u javni saobracaj i ukljucen u veliki medunarodni promel aerodrom u Surcinu, pOlrosnja goriva za mlazne moto re postaje vidna u ukupnoj potrosnji Beograda.

20

B.T()(iorol'ic PROJEKTOVANJEPOSTROJENJA ZA CENTRALNOGREIANJE

Na le riloriji Bcograda obavlja se i proizvodnja elektricne energije. Pored pomenule loplanc na Nuvom Beogradu, koja danas radi vise kao rezervna, posloje velike le rmoeleklrane, npr. "Nikola Tesla" u Obrenovcu, koja je pustena urad 1970. godine. Godine 1970. osnovano je u Beogradu druslvo za grejanje, hladenje i klimalizaciju (KGH) pri Savezu masinskih i eleklrolehnickih inienjera i tehnicara Srbije, sa prvim predsednikom profesorom Miloradom Urosevieem. Drustvo 1972. godine pokreee prvi strucni Casopis iz ove oblasti energetike i pocinje sa praeenjem primene sunCeve e ne rgije u oblasti grejanja. Beograd je i steciste stalnih skupova jugoslovenskih strucnjaka iz oblasti grejanja, hladenja i klimatizacije. Deseti jubilarni seminar odrian je 1979. godine u Centru "Sava", sa skoro 1000 uCesnika. Na seminaru su podeljene prve plakete za iivolno dele u oblasti KGH. Od 1970. godine sve znacajnije jayne i drustvene zgrade u Srbiji, posebno u Beogradu, imaju ugradene sisteme klimatizacije: Vojno Medicinska Akademija na Banjici, Klinicki centar, zgrada Energoprojekta, hoteH Interkontinental i Hajat, staro Narodno pozoriste koje je modernizovano i prosireno, nova zgrada Ateljea 212 itd. Beograd se spusta i pod zemlju tako da stanica podzemne ieleznice kod spomenika Vuku Karadiicu dobija najmode rniji ventilacioni sistem

2. KLIMA I NJEN UTICAJ NA GREJANJE

2.1. UVOD
Pa rame lri unulras nje sred ine koje Ireba da obezbeduju klimatizaeioni sistemi odred uju se pre ma za htevima komfo ra ljudi iii lehnoloskog procesa koji ce se u njoj ostvariva li. Od znacaja su za de Cinisa nje karaklerislika e lemenata klimalizacionih poslroje nja, ali ne 1I meri kao spoljni klimatski uslovi od kojih direktno zavise eksploa tacioni i inves ticioni troskovi celog pos lrojenja. Za lo klima predstavlja uticaj koji projektant mora da poznaje da bi mogao da ga obllhvati 1I proracunima i dime nzionisanju klimalizaeio nog poslrojenja, pa 1I tom ciljll slede osnovni pojmovi klimatologije.

2.2. KLIMA
Ci lav niz me lcreoloskih e lemenata karakle rise slanje spoljne almosfe re. Ovi e lementi su tempera tura, vlai nosl, ve tar, vazdllsni pritisak, suneevo zrace nje, o blacnost i padavine. Svojim zajcdnii:kim uticajima obrazuju slanje spoljne almosfe re, poznato pod pojmo m vreme. Pojam klime , medlltim, podrazllmeva prosecno stanje vremena u nekom mestu iii siroj oblasti, posmatra no u toku kraceg iii duzeg pe rioda. Zbog toga, da bi se klima nekog mesta upozna la, vrsi se stalno praee nje i stalisticko obradivanje podalaka svih meteoroloskih eiemenala. U le hnici grejanja, od svih klimalskih i me le roloskih elemen,ala, uzimaju se u obzir tempera lura i ve tar, dok se uticaj sunecvog zraee nja uopslava i obuhvata korekturnim fa kt orima. Za razliku od grejanja, kod projektovanja vazdusnih poslrojenja (klimalizacija, provetravanje, vazdusno grejanje) obuhvala se i uticaj relalivne vlainosli spoljneg vazduha, a prilikom projekt ovanja klimalizacionih postrojenja obracunava se i efekat suneevog zraeenja.

21

22

B.7OOo,0\';0 PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE

2.2.1. Temperatura
Spo ljni vazd uh zagreva e nergija suneevog zrace nja indire ktno preko povrs inskih slojcva ze mJje. S obziro m na promenu uslova zra ee nj a Sunea, us led o brta nja i kre ta nja Ze mlje, vrednos ti te mpe rature vazduha pe riodicno se me njaju u toku da na i godine. Ova pro me na moze bitno da varira us led promcne o blacnosti atmos[e re , struj anjll i meSa njll vllZdusnih m asa rllZ licitih te mpe ratura, kao i pod uti caje m pad avin il. U meteoroloskim os matrilnjima i pro ucavanju klime, pose bno se me re iii iz racunavaju srednje dnevne tGmpe rature, maksima lne i minimalJ:le dnevne te mpera tu re, srednje mesccne, srGdnje godisnje i maksimalne odnosno minima Inc godisnje te mperll turG. Srednja d nev na tempe ra tura do bija se kao aritme ticka sredina te mpe ra turnih vrednos ti iz me renih svako g sa ta u toku 24 Casa. Pos to je ovakav naein skup i kompli kova n, to se sred nj a dnevna vrednos t ees to izracunava na os novu registrovanih te mpera tura u 7.14, i 21 cas a po o brascu: (2.1)

4tDC)
2
0 .f!
-4

1948-1962
JA/II..JAR

'

"

10

12

14

16

18

20

22

24

Stika 2.1 Prom ella dllcvllc l empcraJllre II Bcogradll za vedar (I J)

i oblacafl dall (Iz) IIjallllUrtt.

Ovakvo proracunata srednj a dnevna vrednost zane ma rljivo malo odstupa od sn:d nje dnevne te mperature dobije ne premll casovnim te mperatura ma. Srcdnj a mcsecna temperatura predstavljaa sre dnju vrednost srednjih dnevnih te mpe ratura. Slieno tome , srednja godisnj a te mperatura se izracunava kao srednja vrednost srednjih mesecnih te mperatura. Nlljvisa i najniZa dnevna tempe ratura predstavljaju maksimalnu odnosno minimalnu vrednost tempe rature u toku dana. Maksimalna i minimalna te mperatura u toku

2. KLIl>lA I NJN UTICAJ NA G REfANJE

23

godi ne su najvisa odnosno najniia vred nost te mpe ra ture koje su se pojavile u tohl posmalrane ka le ndarske god ine. Z a sta tisticku analizu tempera turnih poda taka ko riste se d0.i pe riod i vre me na, Cak i pe riod i od vise dese tina godina. Na slici 2. 1 prikazan je tok tempe rat ure vazd uha u Beogradu za vedre da ne meseca januara, na osnovu Casovnih vred nos ti iz men:;nih u pe riodu od 1948. do 1962. godi ne (II)' Na istoj slici , upo rede nj a radi, ucrta na je i prosecna dnevna pro me na te mperatu ra za oblacne dane (t2) istog meseca . Obe krive imaju izraz it!J te nd e nciju periodicne oseilaeije sa pe riodo m od 24 Casa i sa minima lnim vrednos tima te mpe rature u ra nim juta rnjim casovima pred izlaza k Sunea. Ma ksima lne te mpe ra ture se go tovo uvek javljaju neko liko casova posle pod neva, odnosno posle tre nutk a u ko me suncevi zraci dospevaju na ze mlju pod najvecim uglom. Upo rede nje m krive II i t2 uocava se primetn a raz lika u samom toku casovnih vrednosti. U prvom slu caju, koji se odnosi na vedre da ne, dnevni sko k te mpe rature je izraz itiji m:go u slu caju oblacnih dana. Ova pojava je poslediea cinje ni ce da Zemlj a tokom vedrog vre mc na danju prima vecu kolicinu e ne rgije suncevih zrakova, a da se noeu inte nzivnije hl adi. Suprotno tome, oblacno vre me stili ze mljinu povrsinll i od primanj a i od odavanja toplo te zraee nje m, pa je te mpe raturna oseilaeija u ovakvim danima upadljivo bl;lza.
24 22 20 18
aU

16

S 14
I' 12
E 10 B B 6 4 2 0
~

8-

10

, 11

12

Slika 2.2 GodiSlrji tok temperalllre II Bcogradll pre",a podacima za period 1988-1985. T ok godiSnjih te mperatura, slicno dnevnoj prome ni, takode ima svojll oscilaeijll koja je u ovom slueaju sa periodom od 12 meseei. Maksimalne te mpe rature na severnoj he misfe ri Z emJje.javljaju se obicno jula meseea, kada se od SlInca prima i najveea kolicina toplotne e ne rgije. Na slici 2.2 prikazana je godisnj a prome na te mpe rature u Beogradu (pe riod obuhvaec nih tempe raturnih podataka ,1888-1962. godine), konstruisana na osnovu prosecnih srednjih mesecnih te mpe ratura.

2-1

B.Todorov;c PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJA NJE

Mcsta u pod ru cjima ko ntine ntalne klime imaju veeu raz li ku maks ima lnih i minim<l lnih dnevnih te mpera tura, sto nije slucaj kod primorskih gradova, kod kojih su te raz li ke blaie . sto je posle dica duleg zagrevanja i hladenja mora nego ko pna. Naravno da je u tom poglcd u i vege tacija kont ine nt alnih predcla od zn acaja.

2.2.2. Uticaj spoljne temperature na postrojenja centralnog greJanJa

D nevni tok temperature se prime tno odraiava na trenutno potrebno odava nje toplo te postroje nja za greja nje. Minimalne dnevne te mperature se, kako je vee pome nu to, javljaju u ranim jutarnjim Casovima. kada se obicno i ukljueuju postrojenja u rad. T o znaci da Ce postroje nje u tim tre nucima (tzv. period uzgrevanja) morati ne sarno da snabdeva zgradu veeom koliCinom toplote zato sto sc ona u toku noei ohladil a, vee i sto se pe riod uz grevanja poklapa sa najniiim spoljnim dnevnim tempe ratur<l ma. Godisnja prome na te mpe rature odreduje duiinu grejnog pe rioda, odnosno broj d ana rada postrojenja. Ekstre mnc te mpe rature uticu na insta lisa ni toplo tni kapacitet postrojenja a zajedno sa duz inom perioda grejanja i na godiSnju utrosenu kolicinu toplo te, a time i na eksploa tacione troskove. G ranice pc rioda greja nja odredene su ono m srednjom dnevnom te mpc ratu ro m pri kojoj tre ba poce ti odnos no prekinuti sa greja nje m. Ova te mpe ratura u daljinskim sisle mima grejanja kod nas iznosi 12 C. Prema tome grejni period obuhvala pe ri od c. koji je ogra niccn da nima sa srednjim lempe raturama niiim od 12 D

2.3.VLAZNOST SPOLJNJEG VAZDUHA

S<lcl riaj vlage u spoljnjem vazduhu neprckidno varira pre ma kolicini vocle ne pare koju ispar<lva zc mJjin <l povrsin a i vcge t<lcija. Ko licina ze mJjinog is paravanja se menja u zavisnosti od te mpe rature vazduha. Pri visim te mpe mturama ze mJjina povrsin<l intc nzivnije isparava , sadriaj vlage u vazduhu pos taje veci p<l pa rcijalni pritisak vodc ne pare u vazduhu ras te. Pre ma tome, pritisak pare u vazduhu u toku dan a se mt: nja sa p ro me nom temperature vazduha. Medutim, maksimalno ispare nje ze mJjc nije prace no i najveeim vrednostima rc lativne vlaznosti cp, koja je odnos parcijalnnog pritiska vode ne pare p,!, u smes i vazduhpara i pritisk a zasicenja pz za odgovarajucu temperaturu vazduha:

cp = P'l' pz

(2.2)

Posto sa po ras to m te mperature pritisak zasicenja raste izraz itije nego pritisak vode ne pare, to visim tempe raturama odgovaraju nize relativne vlainosti. Prema tome, najniie rela tivne vlainosti se javljaju u toku letnjih dana, u popodnevnim casovima. D nevni prosecni tok re lativne vlainosti u Bcogradu, prema podadma iz pe riod a 1951 -1 980 dat je na slid 2.3, za mesece juli i decembar, a na slici 2.4 je prikazana njena godisnja promt; na i to izdvojeno za 7, 14 i 21 Cas, kao i tok srednje relativnc vlai-

2. KLIMA I NJN UTIC1J NA GRElANJ

25

nosti za svi h 24 casa. Na slici 2.5 je prikazana kriva prolile ne parcija lnog priliska u 10ku god ine (svi podaci na pomenutim slikama po lieu iz period a 1951-1980. godine).
1Cll

90

dec:erTlt.

IJ.J

J
j
~

70

IJ.J

10

12 14 18 dobe ...... tIII

18

20

22

24

Slika 2.3 DlleYlli tok reiaJivllc y/ai.tlosti 1/ Bcogradll prellla podacillla iz perioda 1951-1987, za decelllbar ijl/li.

100

90

eo
7h
70

)
I f

Z\h

~
60
14h

. 50

B
Ii

7
:I

10

11

12

Slika 2.4 Godisllja varijacija rewtivlle vlai.llosti yodene pare 1/ 7, 14 i 21 cas, kao i tok srednje d"evne Yredllosti prema podacima iz perioda 1851-1980. god.

26

8. Todoro,,;c PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE

16

<:
14 12

t
:i.

"E 10

-e

8.

8 6
4 2 0 1 2 3 4 5 B 7 B 8 10 11 12
~

Slilw 2.5 Godisllja promelle parcijablOg priJislw yodelle pare II yazdllhll, prema podacima

iz 1951-1980. godine.

2.3.1. Uticaj vlaznosti spoljnjeg vazduha na uslove u prostorijama

Kod svih vrsta parnog i vodenog centralnog grejanja spoljni ... azduh uti&: na vlainost vazduha u grejnom prostoru u smislu smanjenja relativne vlainosti. Ovo je poslediea razmene unutrasnjeg i spoljasnjeg vazduha, usled nezaptivenosti grejanih prostorija s jedne strane i male sadriiue vodene pare u spoljnjem vazduhu u toku niskih zimskih tempe ratura, s druge strane. Ovakva klima u prostoriji stvara neprijatan oseeaj suvoCe a poboljsava se zahvaljujuCi odavanju vlage Ijudi iii drugih unutrasnjih izvora. Ukoliko je bolja zaptivenost prostorije iii ako unutrasnji izvori ne daju dovOljnu koliCinu vlage, vazduh u prostoriji bi trebalo ovlaiivati lokalnim aparatima za vlaienje. Kod raznih vrsta klimatizl\cionih postrojenja iii provetravanja, kod kojih se spoljni vazduh prinudno ubacuje u znatnim kolicinama u prostorije, uticaj malog sadriaja vlage spoljnjeg vazduha je itekako znacajan za uslove u grejanim sredinama. Jee, ukoIiko je veca kolicina spoljnjeg vazduha, utoliko su unutraSnji izvori vlage u manjem stepenu u mogucnosti da relativnu vlainost prostorije podignu na potrebnu vrednost. Zbog toga se vazduh u ovakvim slueajevima uz zagrevanje i obavezno vlaii u toku procesa njegove pripreme za grejanje.

2.4. SUNCEVO ZRACENJE

Sunce zraci energiju kao erno telo cija je temperatura povrline 6000 C, a centae unutrasnjosti Sunca, prema teorijskim proraeunima, irna temperaturu red a 40106oC.

2. KLIMA I NJEN UTlCAJ NA GREJANJE

27

Suneevo zraee nje koje dospeva na spoljnu ivicu zemljine almosfere, tzv. ckstraleres trijsko zraee nje, menja se propo rcionalno kvadratu odslojanja Zemlje od Sunca. Jacina ovog zra ee nja koje dospeva na povrsinu poslavlje nu no rmalno pre ma ~ravcu prosliranja zrakova pri sred njoj udaljenosti Sunce-Zemlja iz nosi oko l 350 W/m . Ova vred nos t predstilvlja tzv. sola rnu konst antu. Nakon prolaza kroz a tmos [eru sunecvi zraci padaju na ze mljinu povrsinu. Intenzite l zrace nj a koje Ze mlja prima zavisi od fizicki h osobina atmosfere , SIO se odriava u slablje nju jacine zraee nj a. Medulim, koli cina c nergije koju prima Ze mlja za visi i od ugla pod kojim suneevi zraci na ilaze, drugim recima zavisi od polozaja ~unca i ZemIje II od rede no m tre nulku, odnosno od doba god ine i da na. Bas zOOg loga inle nzite t slIncevog zrace nj a koje prima ne ko mes to na Zc mlji ima svoju dn vnu i godisnju pcriodicnost slO se od raiava na pe riodicnoj varijaciji dnevnih i godis njih te mpe ra ~l:Ira , kilO nepos red noj pos ledici zagrevanja Ze mlje sllncevim zraeenjem. Suneevo zraecnjc koje dospeva na zemljinll povrsinll deli se prema nacinu proSliranja na direklno i difllzno. Za razliku od direktnog, koje Zemlja prima ne posrednim prosliranje m zrakova, difl1Zno je indire ktno i posledica fizickih osobina atmosfereo Nairne. dec direklnih suncevih zrakova II prolazu kroz atmosferu nailazi na mole kule kiseonik a, azOtil, vod e ne pare i de liee prasine, od kojih se refle ktuje iii bivil apsorbovan pa zatim emitovan. I nil taj nilcin izvesna kolicina zracenja ipak stigne do povrsine ze mlje . u vidu tzv. rasutog odnosno difuznog zraeenja. Zbir direklnog i difuznog zraccnja predstavlja ukllpno sllneevo zraeenje koje prima neko mes to na zemljinoj povrsini. Intenzilel ovog zraecnja na vertikalne ravni nil zc mljinoj povrsini zilvisi od njihove orijentacije prema strilnama sveta. I.Jkupno sunecvo zraecnje koje dospeva na horizonlalnll ravan na ze mljinoj povrsini, u me teo rologiji se naziva globalno zracenje.

m:ml
9GOO
8(XIJ

.;;E

7I:XXJ

"~ ., 6OCO

I i

5(XIJ

4DJ

:IDJ .
2(XD

HIll
0 1

,
2
3
4

,
5

,
B
9

7 B ..-:I

10

11

12

Slika 2.6 Sred,rje dnevne slime dijllZllog zracenja u Beogradll

Na slici 2.6 predstavljena je kriva srednjih dnevnih suma difuznog zraeenja za period 1961-1980. godine, izraienim u k1 po jednom kvadratnom metru, dok je na slici

28

lJ. Todorovic PROJEKTOVANJE POSTROJE 'fA ZA CENTRALNO GREJANJE

2.7 data promena global nog zraeenja ali svedenog na 1 cm 2 (obe krive su dobije ne Ijubaz no~cu Hidrometeoroloskog zavoda Srbije).
00
70
60 50

<II

" ~
!'l

5
40 30

. c:

C
~
c il

"'20
10
, 0 -'--,.-----.--.,.-~-~--r--------r---. -- , -_r 10 678 9 2 3 4 5

-,---r---

11

12

Slika 2.7 ,""redllje mcscclIe slime glohalllog zracellja

II

Beogradll

2.4.1. Trajanje Suncevog zracenja

Trajanje suncevog zraecnja iii kako se u meteo rologiji naziva sijanje Sunca, predst<lvlja pe riod u toku koga je intenzi te t dirc ktnog suncevog zraeenja veCi od 140 W/m2 pri kojcm predmeti obasjani Suncevom sve tloscu bacaju ostre senke. Duzina trajanja Suncevog sijanja zavisi od geografske sirinc mesta, nadmorske visine, re ljefa zemljisla, doba godine i oblacnosli. Na jednom islom mestu jacina i Irajanje Suncevog sjaja su propon;ionalni uglu pod kojim dospcvaju Suncevi zraci, a obrnuto proporcionalni s te penu oblacnosti. R e lalivno Irajanje Sunccvog sjaja predslavlja odnos izmedu slva rnog i moguceg trajanja sijanja Sunca. Moguce (potencijalno) trajanje Suneevog sjaja predstavlja ukupan broj cas ova u kojima se Sunce u toku dana nalazi iznad horizonta, tj. period od njegovog izlaska do zalaska. U labe li 2. I dille su vrednosti relalivnog sijanja Sunca u Beogradu a u tabeli 2.II casovno trajanje sijanja kao srednje vrednosti iz perioda osmatranja 1925-1960. godine.
Tabela 2.1 Rclalivno sijanjc Sunca u neogradu ('Yo)
Mesec Rclat. sijanje

1 26

11

III
41

IV
48

V
52

VI
58

VlI
66

VlII
66

IX
6t

X
49

Xl
30

XII
23

33

Prema podacima iz tabele 2.1 vidi se da je prosecno relativno sijanje Sunca najveCc u vedrim lelnjih mesecima, kada je i period mogueeg sijanja najveCi s obzirom na

2. KL1 M4. I I IJE

UT IG U tVA GREJAtVJE

20

duiinu dana. 17. titbcle 2.11 vidi se da prosccno traja nje sunecvog zraec nja u junu i julu iznosi 10,1 Cas.
Tabcla 2. 11 Prosccno lrajanjc doevnog s ijanja S unca (h)

Na slici 2.8 prikaza ne su prosecne mesecne sume trajanja sijanja Sunca, iz kojih se vidi oa je period sija nja najdui i u junu i iznosi neS to vise od 280 sati, za razliku od dccembra kad a je pe riod sija nja svega 60 Casova .
350

;S

250
200 150

I
I!:
:>

100

50 0
1

.---.
2
3

, 4

10

11

12

SLikn 2.8 MeseCtlU proseclla trajallja sijanja Slmca /1 Beogradu, prema posmaJranjima iz perioda od 1926-1986. godine

2.4.2. Oblacnost
Inlenzitet suneevog zraeenja zavisi od oblacnosti neba i broja vedrih dana. Ovo je znaCajan dodatak, posebno pri korisee nju suneeve energije u snhe grejanja. Oblacnost se procenjuje vizuelno i iskazuje u desetinama nebeskog svoda prekrivenog oblil cima. I ona se posmatra najma njc tri puta u toku dana, u 7, 14 i 21 Cas pri ecmu sc srcdnja dnevna oblacnost izrai:"Unava prema: N
nJ

,=N7+Nll+N 21 3

(2.2)

Prilikom prome ne oblacnosti ne uzima se u obzir da Ii je Sunce 1I momentu osmalranja prekrive no oblacima iii je nezaklonjeno, vee se nebo promatra u svojoj celini.

30

B. Todorovic PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA CNTRr1LNO G REJANJ

Na slici 2.9 prika7.l1 na je prosecna oblacnos t neba iz nad Beograda. prema os ma tranjima H idrometcoroloskog 7.avoda iz pe ri odil ad 1946- 1970. god ine. Najma nj a prosecna oblacnost je tokom jllna meseca i iz nosi oko 2 desetine ncba, s to se poklapa sa najvecim brojcm casova sija nj a SunC:I pre ma dijagramu na slici 2.8.
10 9

B
_ 7

" ~ 6
.!1

~ u

5
4 3 2

.g

j
1

10

11

12

S/ika 2.9 Ob/atl/os/

II

Beogradll

2.4.3. Uticaj suncevog zracenja na uslove u prostoriji

Posto maksima lni kapacitet pos trojenja za grejanje treba da bude takav t1a zadovolji i najt eZe uslove. to su minimalne te mperature merodavne za dime nzionisanjc postrojenja i njegove investieione trosk ove. Kako se ove temperature javljaju iIi pre izlaska Sunea iIi posle njcgovog zalaska, 10 suncevo zracenje ne mCl dire ktnog uticl1ja pri e ksln::mnim spoljnjim lempe mturnim us lovima i u lim lre nucima sc ne odrazava na kapacile t grejanja. Mesta na zemljinoj povrsini primaju zimi manju kolicinll sunceve e ne rgije nego le ti, zbog rna log upadnog ugla suncevih zrakova prcma horizonlu. kratkog lrajanja zraeenja u toku dana i slabije propustljivosli almosfere zbog ceste oblacnosti. Medut.im i ova smanjena kolicina (opIOle, posebno u loku vedrih dana. zagreva zidove zgrada i u njima se delimicno akllmulise. Posledica ovoga je da prostorije okrenutc prema jllgu zahtevaju manju policinu toplote za grcjanje i pri najnizim te mpe raturama. nego naprime r severna orijcntisane sobe. Prostorije sa takvim orijcntacijama treba snabdevali neSto veco m kolicinom toplot e. U iznelom pregledu dal je osvrt na ulicaj suncevog zraccnja pri minimalnim dnevnim te mperalurama. Medulim, u loku dana, kada su spoljne le mpe rature vise. pa time i zahlevi za grejanjem bIaZi, suncevo zraee nje direklnim prodorom u prostorije kroz prozorc golovo trenutno i u vrlo velikoj meri smanjuje potreban kapacitel grejanja. U takvim periodima tre ba greja ti manjim intenzitetom, a regulacioni urcdaj i

2. KUMA I N}EN UTICA} NA GlmAN}E

JI

drugi prateCi apa rati treba da omogua: da se postrojenje bao podesava prema trenutnim i Ces to vrlo kra lk o trajnim promcnama za ht eva grcjanja .

2.5. VETAR
U a lmosfe ri, liS led nejednakog zagrcvanja ze mljine povrsine dolazi do lempe raturnih razlika kao i raz lik a u pritiscima 1I slIsed nim vazdusnim masama, sto lIzrokllje njihovo pomc ranje u svim pravcima . Strujanje vazduha u pribliZno horizo nt a lnom pravell nazin se ve tar, koji predslavlja mcteorolos ki c1eme nat definisan pravccm slruja nja, jacino m i bainom. J ve lar, kao i veCina me teorolosk ih e/e mena la , ima svoje dnevne i godisnje karakteristicne prome ne . Dnevno strujanje vazdusnih mas a je poslcdica sunCevog zracenja 0 m pe riodu i najjace je u po pod nevnim casovima, kada je vazdllh najvise zagrejan. U 1 dana topliji donji slojevi vazduha kreeu se nav ise, a go rnji hladniji na nile. Hladnije mase vazdu ha brie strujc, pa je kao poslcd ica toga vetar uz ze mljinu povrsinu vea: baine nego Izv. visinski ve ta r. U toku godine, sred nja brlina vetra je veca zimi nego le li zbog pojava izrazitih razlika pritiska u pojedinim oblasti rna. Pravac i ba ina velrova odreelllju se i me re iSlovre me no sa ostalim me teoroloskim ele mc ntima. Podaci 0 pravcu daju sc na os novu visegodisnjih os malra nja i predstavIj ajll sc grafick i 1I obl iku tzv. ruze vctrova. U takvom gra fiku prava c je predslavljen pomoeu e1l1zi koje su u sraz meri sa uCeslanoseu dllvanja 1I procentima oel ukupnc e1uzine posmatranog pe riod a i imaju odgova rajlll:i pravac prema stranama sveta.

WE-1i---Z

! I

50'1 . 100 ' . 1501.

mi.

\
mJ$

1001. " _~

/
/'

/'

~ ~/
2
N
'--~-+---:':----<

8 6

~~
N

W/~-l
\

50'_ I

S LETO

1001.

150'_

fl~~
N

Stika 2.10 Rllze velrova za Beograd, za zimski (Ievo), lelllji (dcsllo) i celogododislrji period (dole) sa srednjim bninama velrova po pravcll dllvallja

32

B.Todull'Jl'ic I'ROJEKrOVANJE POSTROJENJA 24 CENTR4.LNOGREJANJE

U loku god ine . srednja brlina ve lra je veta zimi nego le li zbog pojava izrazilih raz lika pril iska u pojcdinim obi as I ima. Pravac i brzina velrova odrcduju se i mere iSlovre me no sa oslalim me leoroloskim e lcmcnlima. Podaei 0 pravcu daju se na os novu visegodisnjih os malranja i predslav. Ijaju se graficki u obliku Izv. nIze velrova . U lakvom grafiku pravilc jc predslavljen pomocu duz i kojt: su u srazmeri S(l uCcsl(lnoscu duvanja u proee nlima od ukllpnc du o zine posm<llranog pe riod a i imaju odgovar(ljuei prav(lc prema slranama svela. N(l sliei 2.10 pribza ne su nIze velrov(l za Beograd, na osnovu me renja iz period(l od 1888-1962. godine i 10 izdvojeno Z(l zimski, le lnji i ec logodisnji pe riod . Uz sV(lki dijagram dal je i preglcd srednjih brl.ina ve lra za razlicil e pravce. U cenlralnom kru gu upis(ln je podalak 0 lrajanju Izv. tisine, zapravo 0 periodu bez vetra. Iz nIze velrnva Zil zimu . moze se l1slanoviti dil u periodu od 150 promila ukl1pnog zimskog periodil dllva velilr iz praveil severo-islok prosecnom brzinom od cilk do 6 mls. Vreme bez velril je zimi II Irajanjll od 216 promila. U loku leta najCesCe ullvanje velra je iz pra vea zapada, a brzine su ujednace ne na svim orijenlaeijama. RlIz(I vetroVil daje pod(ll(lk 0 IICcslanosti duvanja iz pojedinih prilvilcil, ali pojilvll pojedinih brl.in(l se ocilava posebno. Na slid 2.l1 prikazana je godisnja prnsecnil IICcs talost Zl1 l3eograd, Zil raz lii':ile visinc iznad povrsine 1111 . Na samom till, brzinll od J0 m/s javlja se u oko 7Q ,;) CaS(lVil godis njeg pe riodil, odnosno II prosecnom godisnjcm Irajanjll od GOO blsova.

41) -

tio

1500m
30

20 -

~ 5500m

3000m

10 -

mi.

I
10

I
20

I
30

40

Slika 2.1/ I'rosecllu godi.fllja IIceslulo,\'1 hrzi/lu velrovu II Beogradll premu podacimu iz periodu /955 -1959. godille,

2.5.1. Uticaj vetra na uslove u prostoriji

Pri vcCim brzinama stnIjanja vazdllha raste konve ktivna predaja loplote svih spoljnih povrsina zgrade pa je poveean i ukupiln prolaz toplole kroz spoljne zidove i prozore, Osim loga, pod dejstvom velra spoljni hladan vazduh prod ire kroz sve ne -

2. KLIMA I NJEN UTICAJ NA GREJANJE

33

zaptivene de love zgrade, a to su uglavnom procepi prozora i vrata, i sniZava tempe raturu grejanog prostora. Na taj nacin, preko oba ova efekta, vetar povecava potrebnu kolicinu toplote za grejanjc, pa se njegov uticaj mora predvide ti prilikom odredivanja toplotnog ucinka postrojenja. Osim na povecanje potrebne kolicine toplote za grcjanje, vetar utiee i na raspodelu te mperature po prostorijama, sto je posebno izraieno u dclu zgrade koja je pod udarom vetra. Vazduh koji prod ire kroz procepe spoljnih povrsina, i pored mesanja sa unutrasnjim zagrejnim vazduhom ima relativno nisku temperaturu, ciji nepovoljan uticaj na ugodnost Ijudi dolazi do veceg izraiaja usled brzine strujanja vazduha koja je posebno izraiena u slojevima pri podu prostorije. Na taj nacin su uslovi ugodnosti ozbiljno ugrozeni i ostaje da se nepovoljan uticaj vetra sprecava i sto viSe neutralise. To se postiZe dobrom zastitom zgrada drveeem, boljim zaptivanjem procepa i poslavIjanjem grejnih tela ispod prozora i u blizini vrata. Posto su sarno jedna iii dye fasade zgrade istovremeno izlozene dejstvu vetra, to su povecani zahtevi za grejanjem zapaieni prvenstveno u onim prostorijama koje se nalaze u delu zgrade kome pripadaju ove fasade. To znaci da se poveeanje potrebnc kolicine toplote ne menja u istom odnosu u svim prostorijama zgrade, sto otdava ravnomemo zagrcvanje i postizanje potrebnih temperatura u svim delovima zgrade, tako da vetar zbog toga ima gotovo najnepovoljnije dejstvo na postrojenje. Otklanjanje ove posledice vctra povlaci veee investicije, jer zahteva podelu postrojenja na zone, precizne regulacione uredaje i dr.

3. TERMICKI USLOVI UGODNOSTI

3.1. UVOD
Kli matski uslovi na Zemlji su oduvck utica li na ceo zivi svet, pa tako ina evo luciju Coveka. Pods taknut urode nim nago no m za prcZivljavanje, neand e rtalac "ho mo e rectus", pocinje d a menja i prilagodava svoJu zivotnu oko linu. Oa bi prcZiveo o n se sklanja u peCinu, prekriva te lo zivotinjskom kozom, a vatra koju otkriva postaje osnovno orud e u bo rbi za zivo!. Napre tkom te hnike , covek danasnjicc jc 11 mogucnosti da ostvari klimatskc uslove u prostrorima u kojima zivi i radi, koji ce za njega biti najprijatniji . Ostva rivanje m ovih klimatskih uslova. tzv. termi ckih lIslova ugodnosti, ispllnice se os novni krite rijum za prijatan bo ravak Covcka 1I odrede no m prostoru , odnosno njegova te rmicka ugodnos !. Osnovni raz log pos tojanja grejne i klimatizacione te hnike, b o i ce lokllpne indus trijc koja se time bavi, je ostvarivanjc termickc ugodn osti Ijudi II prosto rima u kojima zive i rade. Zasto je Ijlldima ncophodno da o bezbede termickll ugodnost? Covek je toplokrvno biec, sa svojstvom oddavanja pri bliZ no konstantnc tcles ne te mpe rature pri razlicitim tc rmickim uslovima okoline kil O i pri razlicitim aktivnostima. Me hanizmom prcnosa toplote izmedu coveka i okolinc uspostavlja se termicka fCwno teza te la. Opseg tcrmickih parametara okoline pri kojima se covek najprijatnijc oseca u datom proston! predstavlja oblas t termicke ugodnos ti. Van ove oblasti, i pored uspostavljene termicke ravnotcZe covek sc ne oseca llgodno. Prc ma ASI-IR AE (Americka asocijacija za grejanje, hlade nje i klimatizaciju) termicki lIslovi lIgodnosti odrede ne osobe su definisani kao "ono stanje svesti koje izrazava zadovoljstvo termickim stanjcm okoline". Jasno je da svaki'covek ima sllbjektivnu proccnu llgodnosti za razlicite nivoc aktivnosti, sto o tcZava posao inZe nje ra ciji projekti tre ba dil omoguee stvaranje llslova koji ee biti prihvatljivi i zad ovoljavajuCi za veti broj Ijudi. Obzirom da je osnovni cilj grejanja i klimatizacije postizanje termicke ravnoteze tela u oblasti ugodnosti, neophodno je upoznati procese prenosa toplote koji se odvijaju izmedu Coveka i okoline, kao procese unutar covekovog te la prouzrokovane termickim dejstvom okoline.
35

.J6

B Todorol'ii: PROJEIG'OI:fNJ POSTROJENJA Z4 CENTR..fLI\O GREJANJ

3.2. PRljEM TOPLOTNIH NADRAZAJA

Mcdu obiljem poruka koje neprckidno pristiZu u mozak. naJaze se i onc kojc potazuju L.-vati tativDC promene termickog stanja Covckove okotinc. OITLirom da koza prcdstavlja jcdinstve n omolac Covckovc organske unutrasnjosti. da bi odrcdcni spoljni nadraiaj u vidu termicke promcne staDja u okolini uOpStc stizali do mozga ncophodno je da dcjstvuje na kozu. Ncrvni sistcm prima nadraiaj, prcnosi ga do mozga i dovodi do rcakcijc. Nadraiaj primaju senzorni receptori koji se nalazc u koii i koji se mogo podelili na mchano-receptore i termo-reccptorc. rcgistrujuCi odgovarajucu Vr5lu fiziCl:og nadraiaja. Covckov Culm sistcm vrii izbor nddraiaja, prima isli prcko receplora koji ga Irans[ormiSu od ulaznog signala (toplota) u seriju nervru.h impulsa koji se prenose kroz nervni sistem Kada sligne do mozga. ncrvni impuls koji ima svojstva elcklrienog impuL~a. kao svojevrsna ulazna informacija 0 nadraiaju. biva obraden. Obradenc informacijc prosleduju sc hipotalamusu. cenlru u mozgu koji osim sto predslavlja osnovni rcgulator telcsne temperature reguliSe i osceaj g1adi. i zedi. i podciava aktivnost hipof1ZC. kao i rad drugih zlezda. Nakon obrade informacija, opet pulc m mrezc ne urona. javlja se odgovor na nadraiaj okoline u vidu odgovarajuCc rcal.:cije. Pored flZioloske komponenlc r. rcakcija organizma odrcdena jc i psiholoiikom p. tao i povralnim dc-istvom istih R. PsiholoSka kompone nta formira se na osnovu mentalnog stanja osube. predhod nih isl-ustava sa odrcdcnim nadraiajem, vrstom aktivnosti kojom se osoba lrenutno bavi itd. Povralna komponenta mje uvek m:ophodna za odredivanje reakcije organizrna.. ODa moie bili posledica kratkotrajDc iii dugotrajne adaptacije orgaDizma na odredcni Dadra7-<1j, lZV. aklimalizacije.

F. P
R
SL 3.1. ,i5eTTUJ1ski priJw.z rrokcije organivrw fUlloploine luuJraiPje

3.3. METABOUZAM
Metabotizam je Daziv za proccs dobijaDja eDergije iz uncle hrdne. On se vrii oksidacijom hrane, koja zavisi od stepeDa aktivnosti individuc. Osim sto se slvara, energija sc ovim proccsom i skladiSti" u tdu, te se moze reCi da sc metabotizam odvija neprekidno Citavog zivota, pri remu mvo metabotizma koji se odrLava u mirovanju. lJ Ieiceem polozaju. prcdslavlja lZV. bazalni metabotizam Dco energijc dobijcn metabotizmom koristi se za obavljanje flZickih aktivnosti. za funkcionisanje razlicitih unul-

3. TERMICKI USLO VI UGODNOSTI

37

rasnjih organa i sl.. a deo se Iransfromik u loplolu. Upra.vo ova unu~ra~nj~ .prod~kci ja loplole treba da je uvek u lermickoj ravnoleli sa okoh no m stabtllZUJu Ct I odrzava. . . jllci lelesnu temperaturu konslant nom. Reakcija me tabolizma na odrede ne tople iii hlad ne LI Slove oko hne mamfest uJe se opst im porastom iii sniZenjem nivoa me taho lizma u odnosu na o naj koji ima u o.~l as ~i llgodnosti . Za hl adne uslove okoline karakl e risticna je poja~a sek un? arne ~ea~cIJe v~ soko frekve ntne misicne kontrakcije u vidu drhtaja. ReakcIJa drhlaJ a (akltvmJa OkS ldacija) i misicna tenzija dopunjuju pOlrebu za lo plolo m, koja se javlja kada je odavanjc toplo te up rkos svodenja na najmanju mogucu me ru, jos uvek vece od te lesne produkcije loplote. Obzirom da covecje te lo pute m me tabo lizma stvara toplo tnll e ne rgiju, odrZava nje kons ta nlne telesne lempe ra ture mo ra se regulisa ti kako u od nosu na termii:ke pro me ne okoline tako i u odnosu na te rmi cke me tabolicke prome ne. Reakcije organizma uslovljene termickim prome nama stanja okoline i nivoom fizicke aktivnosti nisu podednake na sve uticajc. Ncke sc javljaju us led vecc ose tljivos ti na promene u me tabolizmu, neke na promene te mperature okoline, re lativnc vlaznosti ild. Sirup me hanizma, kojim se covekova llnutrasnjost prilagodava te rmickim promenama II okolini predstavlja teles nu termoregulaciju. Obzirom na nivo i kvalit e t spoljasnjih i metabolick ih te rmickih prome na , te rmorcgulacione rea kcije na takve na draiaje mogu biti fizioloskc i culne (osetne). G lavne fizioloske rea kcije Sll: cirkulaciona reglllacija (vasomotorna regulacija) i regulacija srcanih olkucaja, prome na u te mpcraturi kOle i teles nog jczgra kao i regul acija nivoa znojenja. G lavne culne reakcijc su te mickc senzacije (osecaj tolote iii niskih te mpe ra tura) i osecaj vlainosti kOle pri znojenju.

3.3.1. Cirkulaciona (vasomotorna) regulacija

Krv, obzirom da je sastavljena prctdno od vode, odW,:uje se visokim toplotnim kapacitetom i velikom toplotnom provodljivoseu. Ispod povriiine koze nalazi se rnrda finih krvnih sudova a protok krvi, odnosno prcneta toplota kozi se podesava velicinom samih sudova koji se sire iii skupljaju 510 predstavlja tzv. vasomotomu regulaciju. Kada je telo izlozeno niZim temperaturama okoline, vasokontrakcijom, odnosno skupljanjern krvnih sudova, umanjuje sc protok krvi prema potkoznim slojevima. Usled toga je i nih te mpe ratura koze, posebno ekstre mite ta, a samim tim je smanjeno i odavanje toplote sa tela, sto jc i cilj u hladnim sredinama. U slucaju visokih tempe ratura u prostoru u kom se nalazi Covek, odavanje toplote okolini jt( otezano. Da bi se ono obezbedilo dolazi do sirenja potkoznih krvnih sudova, protok krvi je veCi a rast e i temperatura povrsine koze, sto sve omogucava da se prenese toplota iz jezgra tela prema povrSini koze i okolini na nivou potrebnom za uspostavljanje toplolne ravnotele.

3.3.2. Regulacija nivoa srcanih otkucaja

Nivo srcanih olkucaja je jedan od osnovnih fizioloskih kontrolnih mehanizama koji omogucava regulaciju snabdevanja organizma kiseonikom, a time i regulisanje odavanja toplote za razlicite stepene aktivnosti, termicke uslove sredine i kvalite te

J.v

B. Todormic PROJEKTOV.4NJE I'OSTROJENJA ZIt CENTRALNO G REJA NJ

odevenos ti . Poveca n protok krvi refle ktuje se briim srca nim otku caj ima i obratnn. lako je nivo srca nih otkllcaja oset ljiv na c mo tivno stanj e individue, kao i niz dru gih re akcija sto se ovde neee razmatrati. promene u broju srca nih otk ucaja desavaju se usled promena u toplotnom optereeenjll iz okoline iii promenom nivoa metabolizma.

3.3.3. Znojenje
Karak te risticna termoregu lae iona reakcija na visoke te mpe ra ture okoline kao i liS love povccane fizicke aktivnosti je rashladivanje tela me hanizmom isparavanja vla ge. Ona se ncprekidno vrSi u pluCima toko m disanja i sa povrSine koze, a po potrebi i pri pojacanom vlaienju tela luee njem znojnih zlezdi. GlIbita k vode sa povrSine kOle je difuzioni proccs uzrokovan razlikom parcijalnog pritiska zasieenja vodene pare na kozi i parcijalnog pritiska pare \I okolnom vazd uhu . Obzirom da se ovaj proees kao i proces disa nja odvija neprekidno, treba naglasiti da ne spadaju u termoregulacione reakcije. Gubit ak vode iz pluca me hanizmo m disa nja zavisi od me tabo lickog nivoa u telu i potrebe za kiseonikom. Ukup ni gubitak toplot e isparavanjem vlage sa kOle i pluea naziva se "Iate ntno odava nje toplo te". U mirovanju covek ovim procesom izgubi oko 40 g!h vode, odnos no oko 12 W/m2. Z noje nje koje kontrolise covekov termoreglilacioni siste m poci nje kada od ava njc top lote te la ko nvekeijo m i zrai:cnje m uz late ntno odava nje toplo te padne ispod nivoi! neop hodnog za odriavanje toplo tne ravno teze. Z nojne l lezde koje Ide duboko u koli se aktivirajll na pojaca no luce nje porastom te mpe ra ture hipo talamusa. sto je poskdiea boravka u toplim sredi na ma iii viseg stepena fizicke aktivnosti. Intenzivna ak tivnost l lezd a za us love mirovanja i lake odevenos ti. pocinje vee pri te mpera tura ma vazduha od oko 2S d c. U slucaju da je kapacitet isparavnja vlage dovoljno visok, pa znoj ispa rava direktno iz pora u kozi, kOla ostaje suva, a pojaca no znojenje se neee ni osc titi. U ovakvim us lovima, ispara nje vlage tela moze dostiCi i veoma visoke nivoe. a da se to ne od.azi na neprijatan subjektivan osecaj. Z noj je solucija od preko 99% vod e uz mineralne sastojke od kojih je najvai:niji NaCI. Prekome rno aktivno znojenje moze imati i nega tivan efekat na covekovo zdravlje. obzirom da bi se gubile ve like kolicine mine ralnih sastojaka koje se mo raju nadoknaditi kao s to se mora nadoknaditi i izgubljena voda.

3.3.4. Srednja temperatura koze

Temperatura kOle utiee na odavanje toplote oko lini koje se odvija zraccnjem. konvekcijom i kondukeijom. ali diktira i kolicinu isparavanja vode ne pare sa tela pod odredenim uslovima pritisaka vodene pare i strujanja vazduha oko tela. Temperatura kOle na ccloj povrSini tela nije jednaka, a tempe raturske razlike izmedu teles nog jezgra i povrSine kOle variraju. Ove varijaeije na pojedinim de lovima te la najizraZe nije su u uslovima hladne okoline kad a mogu da dostignu vrednost i do 10 dc. Sa porastom temperature okoline, razliciti delovi tela i kOle se nejednako zagrevaju, tako da je telu na te mperaturi vazduha od oko 32C temperatura kOle gotovo ujednaee na. Opseg u kojem varira tempe ratura koze na pojedinim mestima kreec

3. TERMfCKJ USLOVf UGOD NOSTI

30

se od 1 5D C do 42 "C. Uko lik o se ove razlikc oddavaju u dllze m vrcmc nskom periodll, dolaz i do stc tnih poslcdica.

~,2

)2 ,0

1J,2

JO,4

35,2

)0,0 36,8
111 , 8

Slika. 3.2. Raspodela temperatllre Ila predlljoj stralli covecjeg tela pri temperatllrama okolille od 20 DC (levu) do 30 DC (desllo).

3.3.5. Unutrasnja telesna temperatura

Unulras nj a le les na te mpe ratura pre dstavlja reakeiju te la na loplo tno o pte reee nj e mctabolickog pore kl a. Teles na te mpe ratura jc odrcde na nivoo m toplo tne meta bolic ke prod ukcije i pre noso m toplote od telesnog jezgra ka kozi i sa koze u o ko linu. No r malna telesna te mpe ratura u mirovanju i za ugod ne uslove o ko line je relativno konsl O va te mpe ra tura koja za antn a, i kreee se u uskim granicama od 36,1 DC do 37,4 visi od metabolizma i vee navede nih uticaja, varira to kom dana, dostiZuci minimum u ranim jllI arnjim casovima, a maksimllm u kasnim veeernjim casovima.

0 c.

3.3.6. Culne (osetne) reakcije

Za razliku od fizioloskih rc akcija, koje se mogu objektivno izmcriti, odred ivanje subjektivnih rulnih reakeija nisu ide nticne za sve Ijude, a mogu blli razlicile i kod isl e osobe u zavisnosli od vre mena dogadanja. Subjeklivne proccne te rmickog sla nja oko line sadIiane su u dYe osnovne culne rea kcije - le rmickim senzacijama i ose tnom znoje nju . Termicke senzacijc (Ioplohladno) policll od nadraZivanja specija lnih nervnih krRjevatermoreceplora. Termoreceplori za senzacije viSih tempe ratura razlikuju se od receptora za oseeanje hladnog. U oblasti zone ugodnosti njihova aktivnost je minimalna da bi se van ove zone pod odredenim nadraiajima aktivirali. Za razlil'll od termickih scnzacija, koje postojc i u hladnim i u toplim uslovima okoline, oselno zpojenje je reakcija primenljiva sa-

40

B. Todorovic PROJEII.TOVANJ POSTROJENJA ZA CNTRALNO G REJANJ

mo na uslove u top lim sredinama a pod odredenim kombinacijama temperature, vlainosti, brzinc stmjanja vazduha i metaboliCkog nivoa. Kada je vazduh takvog stanja da moze da primi vecu kolicinu vodene pare, znoj isparava jos iz pora koze i sa njene povrSine, ne obrazujuCi tecni sloj. Pod ovim uslovirna. vlaina oblast koze je minimalna, a potrebna toplola isparavanja oduzela je iz te la . Medutim, kada se poveca nivo znojenja iii vlainost vazduha, isparavanje znoja se smanjuje pa ce se kapljice znoja sirili izmedu pora na povrsini kote i koza postaje vlaina. Daljim porastom intenziteta znojenja koza Ce biti prckrivena debljim tecnim slojem sto dovodi do veeeg otpora prenosu toplote iz telesnog jezgra i sa povrsine isparavanja, pa Ce se toplota isparavanja uzimati iz vazduha cime ee se smanjiti rashladni efekat znojenja. Osetno znojenje zavisi od brLine stmjanja vazduha jer uvek nova masa vazduha dolazi u kontakt sa porvsinom tela. Ukoliko toga nema, sloj V3Zduha ako tela se zasicuje vlagom te moguenost isparavanja postaje minimalna.

3.4. TERMICKI PARAMETRI SREDINE

Promena u termickom stanju okoline dovodi do namsavanja termicke ravnoteze coveka. Pokre nuce se termoregulacioni mehanizam, manifeslovace se razlicite reakcije a njihov obim, uslovljeri promenljivim tcrmic"im parametrima okolinc, odrediec ve licinu i nacin prcnosa toplote izmedu coveka i okoline. Faktori ugodnosti, koji definisu termii:ke uslove sredine, a cijom promenom se namsava termicka ravnoteza su: - temperatura vazduha po suvom termometm - srednja lemperatura zraccnja povrsina koje okruZuju coveka - relativna vlaznost vazduha - brzina stmjanja vazduha Uz ove spoljne faktore na uspostavljanje termicke ravnoteze i osccaj termicke ugodnosti uticu i neki licni faktori kao slo su: stepen odevenosti, pol, starost, zdravslveno i mentalno stanje, stepen fizicke aktivnosti, telesna grad a, vrsta hrane, dnevni radni ritam i de. Pri analizi termicke ugodnosti coveka od licnih faktora uglavnom se razmatraju stepen aktivnosti i stepen odevenosti . I aka covek ne reaguje podednako na sve faktore ugodnosti treba imati u vidu da je nemoguce posmatrati uticaj samo jcdnog, vee da se mora posmatrati istovremeni ulicaj vise faktora na ugodnost coveka. Obzirom na ovo analiza uticaja pojcdinih faktora ugodnosti-temperature, relativne vlainosti i brzine stmjanja vazduha biee izvedene prema dominaciji uticaja odrcdenog faktora u datoj sredini.

3.4.1. Fangerov model odavanja toplote

Energija koja se stvara oksidacionim procesom u telu, metabolicka energija M, delom se pretvara u mehanicku energiju W, delom ostajc kao toplota tela H:

M=H+W

(3.1)

3. TERMICKI USLOVI UGODNOSTI

41

PredpostavljajuCi da se za telo u termickoj ravnotezi moze za nemariti skladiSte nje toplote, Fanger polazi od toga da ee sva generisana top Iota H bit~ odata u ok?linu. Smatrajuci da je te lo koje se nalazi u blizini termicke neutralnostl bez drhtanJa, da vasoregulacija ne reagujc Ie da telesno jezgro i koza predstavljaju jedinstvenu oblast, jednacinu toplotnog bilansa je izrazio na sledeCi nacin: H =M-W (W) (3.2) (3.3) K=R+C
(3.4)

gde su pojed ine oznake: H - proizvedena toplota u telu Ed - toplota odata difuzijom vodene pare kroz kozu Es.. - toplota odata isparavanjem znoja sa povdine koze Ere - "Iatentna" toplota odata isparavanjem u pluCima pri disanju L - "suva" toplota odata disanjem K - toplota preneta sa koze na spoljnu povdinu odeee (kondukcija kroz odecu R - toplota odata zraeenjem sa spoljne povdine odeee C - toplota odata konvekcijom sa spoljne strane povdine odeee M - metabolicka energija Ako se uvede pojam spoljne mehanicke efikasnosti " = W/M sledi: H=M(l-,,) (W)
(3.5)

Kako se unutrasnja toplota tela odaje u okolinu kroz kozu, koja pretstavlja telesni omotac, unutrasnja toplota po jedinici telesne povdine se moze izraziti sa:
(3.6)
U gomjem iznosu ADu predstavlja spoJjnu povrlinu telesnog omotaca, odnosno

povdinu koze nagog tela preko koje se odaje toplota u okolinu. i koja po Dubois-u iznosi: (3.7) Za Coveka prosecne visine h= 1,73 m i tezine m=70 kg, ova vrednost iznosi ADu=1.8 m2 Metabolicka energija po jedinici Dubois-ove povrline M/ADu pretstavlja se jedini~m ~met. Ova jedinica je definisaoa kao metabolicki nivo osobe koja mimo sedi i !ZOOSl 1 met = 58,2 W/m . Za zdravu musku osobu od 20 godina, maksimalni kapaci-

-12

B.Todorovic PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO G REJANJE

le I me labo licke e nergije je M = 12 mel, dok za oso bu od 70 godin a ova vrednosl pad" na M= 7 mel. Maksimalni kapacile ti za ze ne su za 30% niZi. Odala loplola di fuzijo m vode ne pare kroz kozu Ed Uednacina 3.3) predslavlja deo lale ntnog odava nja toplo te isparava njem koji ne spada u lermo regulacio ni proces. Pre lposlavlja se da se ispa rava nje ddava sa iii ispod povrsine koze. Ovaj loplolni gll bil ak propo rciona lan je razliei iz medu pritiska zasice nja vode ne pa re Ps na te mpe ra turi koze Is i pareijalnog priliska vode ne pare p, u oko lnom vazduhu :
Ed = f(ps , p,)

Pri lisa k zasice nja vodene pare zavisi od te mpe ratu re koze i njegove vrednos ti u o psegu ad 27 C do 37 C mogu se aproksima tivno predstaviti linea rnm zavisnscll <lei le mpe ralure Is, pa je:
(3 .0)

Ere i L zajcdno cine ukupnu loplolnu odalu dis anje llL Ova toplo lno odava nje nd nas i se na pre nos toplo le i vode ne pa re sa sluzokozc, koja oblaZe respiralo rni trnkl . na uda hnul vazdub. U pluCima, vazduh se zagreva skoro do unulras njc le lcs ne tempe ralure i o bogacuje se vode nom pa rom. Izdisa nje m. vazdu sna masa slruji kroz respiralorni Irakt u suprotnom sme ru, usled eega se dec toplo le delirnicno vraca le lll, a od rede na kolicina vode ko nd e nzuje na zidovima respira\ivnog tra kl a. I pored toga SIO se izvesna kolicina toplole i vlage vra tila le lu , izd a hnut vazduh je i lopliji i vlaz niji od ud a hnulog vazduh a. E", je (unkcija plllcnog "ve nlilacionog" mase nog proloka m, i raz like u sad riaju vlage izdahnulog Wex i ud a hnlllog vazduha Wo' Sta nje izda hnlllog vazduh a u izvesnoj me ri zavisi od sta nja ud a hnutog vazduh a, Ie se raz lika u sadriaju vlage izda hnulog i ud ahnlllog vazduha pos le niza aproksimacij;1 moze predslaviti u (unkciji od parcijalnog pritiska vode ne pare udahnutog vazduha. Kako plucni ve ntilacio ni maseni pro lo k zavisi od nivoa mela bolizma 10 vaii: E rc = f(M, p,) (3.10)

Osetljiva iii tzv_ suva lo plola odata disanjem L javlja se kao posledica razlike II le mpe ra turi iz medu izdahnutog i udahnll tog vazduha. Obzirom da je i ovo oblik rcspiralivnog gubitk a toplo te to i za taj slucaj vaie cinje nice a zavisnos ti slanja izdahnutog vazduha, kao i 0 zavisnosti venlilaeionog masenog proloka od nivoa me tabolizrna, Ie se L moze predstavili u funk eiji pa rame lra: L= f(m"l cx, I, ) = f(M . ta)

(3. 11)

gde su: lex - te mpe ratura izdahnulog vazduha ts - te mpe ratura ud a hnutog vazduha Mehanizam pre nosa "suve" loplote K sa koze na spoljnu povrSinu odete je komp likovan i sad rii u sebi ~va lri nacina pre nosa loplote: unutrasnje procese zraee nja i ko nvekcije u vazdusnom sloju izmedu koze i odece. i konduktivni transporl kroz odc-

3. TF.R.'vffCKf USLOVf UGODNOSTf

-/3

C U. Za lakse definisanje ovog nacina odavanja toplote te la, uvedena je bezdimenzio-

nalna velicina lei. Ova velicina predslavlja odnos ukupnog olpora prolazu top lote od povrsine koze do spoljne povrSine odevenog te la pre ma toplotnom Olporu odece od 0,155 m2 C/W, sto je vrednost koja odgovara najpovoljnijoj odeCi za temperaturu 2o okoline od 20C. ledinica ove velicine je clo stirn sto je 1 clo = 0,155 m e/W. Obzirom na velicinu [d, K se moze predslaviti u funkciji Id i razlike izmedu srednje temperature koze ts i srednje temperature povdine odeee td' (3.12) Toplotni otpor odredenog kompleta odeee zavisi od debljine i poroznosti svakog pojedinacnog sloja odeee. Promene u sadriaju vlage u odeCi, usled promena vlainosti vazduha, malo uticu na koduktivni otpor, osim ako odeca nije potpuno mokra. Pored otpora provodenju toplote materijala od kojeg je odeca, na ukupni otpor odece izvestan utica imaju i vazdusni slojevi koji se nalaze izmedu tekstilnih slojeva. Za slucaj siroke odeee moguCa je i pojava strujanja vazduha kroz odecu, u zavisnosti od propustIjivosti materijala odeee. U tabUci 3.1 prikazane su neke vrednosti Id za pojedine komplete odeee:
Tabcla 3.1 Vrcdnosti loplotnog olpora odcce
Vrsta odeee
Naga osoba Sorts TipiCna tcopska odcCa (sorts,laka kosulja - keatak rukav, lake pamucne Carape i sandale) Laka cadna odeCa (Iak pamuCni donji Yes, cadne pantalone, radna pamUCna kosu lja, lake vunene Carape i lake cipcle) TipiCno poslovno odelo (pamuCni donji Yes, kosulja, pantalone, sako, keavala, Carapc i cipcle) TipiCno poslovno odelo sa lakSim kaput om TeSka vunena odeCa (polarnal

I"
0 0,1 0,3-0,4

f"

I,D I,D
1,05

0,6

1,1 1,15 1,15 1,3-1,5

I,D
1,5 3-4

Odavanje toplote zraeenjem sa spoljne povdine odece moze se predstaviti StefanBolcmanovim zakonom:

(3.13)
Velicine u gomjoj jednacini su: t;- koeficijent ernisije zraeenja spoljne povrsine odece (J - Stefan-Bolcmanova konstanta 2 (J = 5,6697' 10-8 (W/m J<") T d - srednja temperatura spoljne povdine odeee (K) Tr - srednja temperatura zraeenja (K) Aerr - efektivna povrSina zraeenja Aerr = fej(fd 'ADJ felT - efektivni faklor zraeenja povrSine koji pretstavlja odnos izmedu efektivne povrSine zraeenja odeee i ukupne spoljne povrSine odeee_ Vrednost fakto-

44

B. Todorovic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE

ra fef[ dobijena je eks perime ntalno i izno$i: za sedeCi polozaj fefr =O,696, a za poloZaj stajanja fef[=O,725. Faktor fef[ je nezavisan od pola, tezine, visine, vrednosti Anu i te lesne konstrukcije. fd - faklor povecanja povrsine odavanja toplote usled odeee - odnos povrSine odevenog te la prema povriiini nagog tela. fd=Aci/Anu U tabeli 3.1 uz vrednost za Id (clo) date su i vrednosti fd za pojedine komple te odeee. Pre nos toplote konve kcijom sa spoljne povrSine odece predstavljen je jednacino m: (3.14) Gde je a c koeficijent prenosa toplote konvekcijom, cija velicina zavisi od vrste strujanja i rezima konvektivnog prenosa toplote (prinudna iii prirodna konvekcija, larrunarni iii turbulentni rdim strujanja). U slucaju prirodnog strujanja vazduha, odnosno malih brzina strujanja vazduha, a c zavisi od razlike (td - t. ), dok za veee brzine strujanja a c zavisi od same brzine strujanja vazduha. Pretpostavlja se da kod osoba koje se na laze u oblasti terrrucke ugodnosti, pri umerenim tempera turama vazduha i normalnoj aktivnosti znojnih zlezda say izluceni znoj ispari. Velicina E,.. zavisi od stepena aktivnosti, odnosno unutrasnje produkcije toplote H:

Esw

= f( -) A
Du

(3.15)

Zamenom navedenih ve licina toplotnih gubitaka u jednacinama (3.3) i (3.4) jedine dYe fizioloske ve liCine koje figurisu su temperatura koze ts i toplota odata isparavanjem znoja sa povriiine koze E"". Za odredenu kombi naciju velicina ts i E,.. jednacina toplotne ravnotde biee zadovoljena.
t
5

(oc)

3S 333 32 31 30 29
28 27

Asw

(met)

du
2

-A - (met)
du

_ "_

(met)

Adu
2

Slika 3.3 Zavisnost temperaJllre kOle ad flivoa a/ctivflosti

Slika 3.4 Zavisnost adaJe toplote isparavanjem Z/loja od flivoa a/ctivnosti

3. TERMICKI USLOVl UGODNOSTI

-15

Na dijagramu slike 3.3 i 3.4 prikazana je zavisnost srednje temperature koze ts i toplote odate isparavanje m znoja sa povrSine koze E.w od stepena aktivnosti M/ADJ PretpostavljajuCi da je poznata vrsta i rezim konvektivnog strujanja aD kao i mogucnost izracunavanja vrednosti td Fangerova jednacina termicke ugodnosti bi6e u funkciji sledeCih promenljivih velicina: (3.16) ld' fd - ve licine koje zavise od vrste odece M/ADJ' 1'], V - velicine koje zavise od stepena aktivnosti ta, Pa, t, v - termicki parametri okoline KoristeCi jednacinu termicke ugodnosti (3.15) mogu6e je za odredenu vrstu odece i nivo aktivnosti izracunati kombinacije parametara okoline, koje 6e odgovarati optimalnoj termickoj ugodnosti osobe, u stacionarnim uslovima. Obzirom da je jednacina termicke ugodnosti obrazovana na osnovu niza pretpostavki treba naglasiti da se njena tacnost dovodi u pitanje za ekstremne vrednosti promenjljivih velicina koje u istoj figurisu. ReSenja jednacina (3 .15) data su u vidu dijagrama na kojima krive predstavljaju linije ugodnosti i cije tacke odgovaraju optimalnim kombinacijama promenljivih termickih parametara okoline za odredeni stepen aktivnosti i odevenosti. Dijagrami ugodnosti na slikama 3.5, 3.6 i 3.7 dati su za us love srednjeg stepena aktivnosti i odevenosti. Fanger-ova jednacina termicke ugodnosti i rezultati do kojih je dosao imaju siroku oblast primene, od analize termickih uslova okoline do projektovanja grejnih i klimalizacionih postrojenja.

3.5. VAJONOV (wyON) DIJAGRAM

3.5.1. Uvod
Pored uticaja na tennicku ravnoteru Coveka, odnosno oseeaj tennicke ugodnosti, temperaturska promena okoline se odraZava i na neke druge aspekte u zivotu Coveka, kako mentalne tako i ftzicke prirode. NajveCi dec svog zivota Covek prpvede u zatvorenom prostoru: dnevnoj sobi za boravak u slobodnom vremenu, spavaeoj sobi, 1..1Ihinji, kancelariji, fabrickoj hali, uCionici itd. Svaka odredena prostorija ima svoju namenu prema odgovarajueoj aktivnosti koja se u njoj obavlja. U slueaju prostora za stanovanje, odredeni tennicki parametri okoline treba da zadovolje zahtev ugodnosti i tako obezbede prijatan boravak u istim U radnim prostorima (fabricka hala, ucionica, kancelarija itd.) tennicki parametri osim sto moraju da obezbede ugodan boravak, neophodno je da obezbede i neometano obavljanje aktivnosti liZ maksimalnu eftkasnosl. Ovaj dodatni uslov, zahtevani tennicki uslovi u cilju maksimalne eftkasnosti odredene aktivnosti ili procesa (narocito u industriji), l:esto imaju prioritet nad uslovima ugodnosti. Neka dosadaSnja ispitivanja pokazalu su da se pojedine aktivnosti (naroeito one u kojima je

-16

8. Todorovii PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE

me ntalna angaZovanost svedena na minimum) najefikasnije obavljaju na temperaturama koje ne spadaju u oblast ugodnih temperatura, medutim postavilo se pitanje da li je ovo merodavno i pri duiem vremenskom periodu. Velicina i znaeaj uticaja tempe ratu rsk ih prome na na spregu ugodnos ti, kvaliteta rada i me ntalnih i fizickih mogucnos ti coveka moze se sagledati u studiju D.P. Wyona "Efekat klime zatvore nih prostora na produktivnost i fizicko - mentalne mogucnosti Ijudi". Smanje nje produktivnosti u uslovima normalnog toka privred ivanja najcesee je izazvano izostankom sa posla usled bolesti iii nesre tnim slucajem na radnom mestu . Klima radnih prosto ra, u kojima Ijudi borave treCi nu dana, sigurno da utiee na po ras t iii smanje nje frekvence kojom se navede ni dogadaji (bolest iii nes ret ni slucaj na radnom mes tu) desavaju. Da bi se ovakvi rizici izbegli iii bare m sveli na minimum, neo phod no je bilo ispitati. uticaj te rmickih uslova prostora na Ijude. Na slici 3.5 prikazan je pojed nostavlje ni grafik, dobijen na os novu sumiranih rezulta ta veeeg broja ispitivanja. Na proce ntu alnoj ska li moze se procitati procentu alno smanjenje 100% ) iIi povecanje (> 100%) posmatrane karakte ristike. Tri prikazane te mpe raturske skale prilagode ne su odredenim stepe nima odeve nosti i metabolickoj produkciji toplote, odnosno stepenu aktivnosti. Skala A odgova ra ko mbinaciji lakog rada i lake odevenosti od l.:t= 0,6 cIo, ka o i kombinaciji lakog rada u sedeeem poloh ju i srednjoj odevenosti l.:t=1 cIo. Skala B se odnosi na rad u sedeeem polozaju od 60 W/m2 uz laku odevenost 0,6 cIo, a skala C za laki rad od 80 W/m2 i srednju odevenost (1,0 clo).

3.5.2. Rezultati ispitivanja u hladnim uslovima prostora

Ulaskom u oblast hladnije strane opsega ugodnosti, kao primarni te rmo-regulacioni proces javlja se vasokontrakcija, odnosno skupljanje krvnih sudova. Automatski opada srednja te mperatura koze, a eks tre mite ti gube prioritet nad metabo licko m (unutrasnjom) toplotom u korist unutras njih vitalnih organa-mozga, srca, pluca, je tre itd., usled eega se razvija toplo tni gradijent duZ ekstre mite ta . Ovo dovod i do ubrlanog postizanja nove, niZe ravnoteine temperature ekstremiteta. Vre me u kojem se dostigne te rmicka ravnoteia iznosi 10 -15 minuta, dok je za noge po tre bno i po ne koliko sat i obzirom na njihovu vecu toplotnu otpornost (bolja cirkulacija, "gmblji" kvalite t koze u odnosu na ruke, bolja izolovanost usled prekrivenosti odeeom i obucom). U slucajll da Ijudi stoje iii hodaju u toku svoje aktivnosti oni ee nesvesno koristiti svoje misiee za stvaranje dodatne toplote, sto neec biti moguce u slucaju kada se aktivnost obavlja u sedeeem polohju. Za odredenu kombinaeiju sobne te mpe rature, stepe na aktivnosti i odevanja nije lako predvide ti cak ni pribliZnu temperaturu prstiju. U studijll Lewis-a (1983. godina) tempe ratura prstiju radnika u fabriei, muskog pola i bele boje koze pale su sa 34C (pri temperaturi prostora od 24C), na 20C (pri te mpe raturi prostora od 10 C). Radna ak tivnost se izvodila stojeCi, u odeCi koja je o bezbedivala te rmo-neutralnost na 19 C, u trajanju od po 6 sati. Pod potpuno istim uslovima tempe ratura prstiju radnika erne boje koze pala je sa 34 C pri 24 C prostora, na 20C pri te mperaturi prostora od 16 C. Osetljivost vrhova prstiju i brlina njihovih pokre ta veoma je zavisna od te mpe rature prstiju. Prava zavisnost brzine i

3. TERMICKI USLOVI UGODNOSTI

-17

osetljivost prslijll kod odredene kombinacije le mpe ralure prostora, ak livnos ti i odevenos li, pokazuje sma nje nje ave karakler islike prsliju za 50%, za temperatum prstiju od oko 15 0 , na te mpe ralliri pros lo ra od 6 C (odnosi se na te mpe ratursku skalu A). Registrovana je i smanjena manualna pokretljivost i spre tnos t kod o be gmpe rad ni kil, za citav niz indllslrijskih operacija. Temperatura prstiju pri reduk ovanoj ma nu elnoj spre tnosl i kre tala se u opsegll od 30 - 25 "e, eak i pri te mpe rill llri prost o ra od 18 C, sto je donj a gran icil oplimalnih ugodnih tempe ra turil. Osim naved nih, me re ni su i neki drll gi aspek ti ma nu e lnih karak te rislika kod kojih je registrovano smanje nje od oko 20% za isti opseg prome na temperature prostora. Pad produktivnosti se po kazao i kroz broj ne ispravni h varova koji se lItrostmcio smanje nje m tempe rature prostora sa 18 C na 6 O bziro m da Oloza k spada u o rgane sa visokim toplotnim prioritetom 1I hladnim uslovima, logicno je da se ne mogu oee kiva ti znacajniji efekti hlad nih uslova od redenog pros tora na Ole nt alne sposll bnos ti . U pre thodno spomenutim e kspe rime ntim(l primccena je te nd e neija ka brie m ritmu rada i veeoj opreznosti, a li sarno u umere no hladnim uslovima . Pri jako niskim tc::mpe raturama, ritam rada je bio izuzetno spor. Langkilde je 1973. godine ispi tivao od red.:: nc:: aspekte mentalnih karakteristika za koje je poznato da su ose tljive na toplo tu, a li nije naiSao na znacajno sma nje nje istih, eak ni pri tempe raturama koje Sll bile za 4 C ispod individualnih optimalnih te mperatura . Ve rno n-ova ispitivanja iz 1936. glldine pokazala su poras t od 30% fabrickih nes reca pri padu te mperature prostora sa 20C na 12 C (prava 1 u odnosu na te mperatursku skalu A). Sasvim je r3ZlImna pre tpostavka d a je smanjena manu e lna spre tnost u Ve rno novim e kspe rime ntima uzrok porasta fabrickih nes reca. Naved e ni rezultati fizick ih i me nt alnih karakteristika ukilzllju da toplot na neugod nosl uzrokovana hlad nim uslovima prost ora predstavlja znacajan pore mecajni faktor, sto je dovoIjan raz log za ogra nice no smanjenjc te mpe rature prostora u kojima Ijudi rad e i zive.

0 c.

3.5.3. Rezultati ispitivanja u toplim uslovima prostora

Inieijativni te rmo regu laeio ni proces koji se javlja dejstvom toplih te rmi ckih uslova, koji odgovaraju toploj strani optimalne zone ugodnosti, je sirenje krvnih sudova. Oa bi se odala sto veea to plota o ko lini, automatski se povecava srednja tempe ra tura koze, a ekstre mite ti de luju kao ras hladna povrsina kalo bi se postigla ista te mpe ratura koze kao i na os talim de lovima te la . Problem koji se jav lja pri radu u toplim te rmickim uslovima je relativno suzena mogucnost prilagodavanja poveca noj toplotnoj produkciji, obzirom da ljudi smatrajll ugodnim te mpe rature prstiju iznad 30 C. Kada u toku niskog ste pe na aktivnosti (rad u sedecem po lozaju des na strana te mpe raturske skale A) te mpe ratura koze dostigne vrednost od 34 C, aktivira se termoregulacio ni proces aktivnog znojenja. Za vre me traj anja ovog procesa toplotna produkeija se znaeajno smanjuje. Ako se postigne zadovoljavajuCi nivo smanjenja toplotne produkeije gubi se potre ba za aktivnim znojenjem, a otkloniee se i pra!eCi proble mi ovog procesa - gubitak tecnosti, poslizanje adekvatnog isparavanja kroz odccu, higije nski problem mirisa te la i dr. U te rmoregulaeio nom smislu, nago n ka smanjenju toplotne produkeije moze biti izuzetno jak te se nesvesno uspo rava rit am rad a, nesvesno se zauzima ugodniji i re laksirajuCi polozaj

sedenja iii Cak gubi motivacija za rad. Ovc nesvcsDC rcakcije mogu da budu izuzetno e fiL:asne u smanjcnju produkcijc toplole.
150 C zOJ 10 k r od(~O W/m2) uJnor molnol odec i{1.0J C L O) 10 14 0 15 20 25 30
0

13 0

120

11 0

2" ~(iene)

10 0

l o k r od (0,6 CLO)
10
15

Rod u sedecem polozoju(l,O CLO)

25 30 C

90

\y-- Mentol n e
\
\
\
\
\
\
'--l--

osobine

80

70

Ugo~o.n \

.,.

\3

60

o secoJ

Tempo rodo

50

4\
B

C zo rod U sedecem polozoju(60Wfm2) u lokoj odeci(o.6 CLO) J J J J J 10 15 2025 30C

Slika 35 Uticoj lonpaahua otoIUre " rutInoj D"aIini

J. TERM/CKJ USLOV/ UGODNOSTI

49

Vee spomcnuti Vemon-ov eksperimc nt obuhvatio je ispitiva nje lICcstalosti fa briekih nesreca 1I uslovima povceanc tcmperature prostora. U po rede nju sa freJ,.'vencom fabriekih nCSrCc,l na 20 C, pri temperaturi prostora od 27C registrovano je poveeanje od 30% fabrick ih nesreea kod isp it anika muskog pola (prava 2'; temperaturska skala A), dok je poveeanjc za ispitanike zenskog pola (2") bilo oko 10% . Niska efikasnost radnika u vidu pojavc nezgoda moze se objasniti smanjenjcm pilZnje i opreza usled uticaja tople srcdine. Ovo predstavlja indirektan rezultat teznje ka smanjenju me tabolieke toplotne produkcije i postizanja te rrnicke ravnotezc bez ueesea aktivnog znoje nja . U Africi gde su Ijudi svih rasa aklimatizovani na tople uslove sredine, aktivno znojenje je prihvaecno kao neizbezno ali lIZ niiu te mperaturu za poeetak reagovanja aktivnim znoje nje m pa su i karakteristike industrijskog rada bile bolje na 26C nego na 20 C. Obzirom na klimll tog geografskog pojasa, karakteristike industrijskog rada dostigle su vrhunac za te mpe raturu od 32 C, da bi na tempe raturi od 38 C znaeajno opale. Efeka t povecanja te mpe rature na smanjenje mentalnih mogucnosti Ijudi potvden je od niza autora, od kojih je posebno i... te resantan ekspcriment Wyon-a i Ryd-a sa skolskom decom od 9 do 11 godina. Prva grupa dece bila je izloze na te mperaturama od 20 C, 27 C i 30C, a druga temperaturama od 20C i 30C. Deca su ispitivana standardnim testovima u okviru normalnog skolskog easa, pod nadzorom njihovih ucite lja. Praee n je e fekat temperature na brzinu Citanja i sposobnosti razumevanja procitanog teksta. U obe grupe bitno su smanjene obe sposobnosti (brL:ina i;itanja i razumevanje te ksta) pri temperaturi od 30C, za razliku od temperature od 20 C koja je potvrde na kao optimalna i za koju su posmatrane me ntalne sposobnosti imale svoj maksimum (prava 3 desna strana tempe raturske skale A). Za prvu grupu dece tempe ra tura od 27 C je takode proizve la efekat znacajnog pada u posmatranoj karakteristici ali je on bio nesto manji nego pri te mperaturi od 30 C. Prava 4 pukazuje zavisnost ritma rada od povecanja temperature Obzirom da je za kancclarijsko osoblje registovan pad u koncentraciji, odnosno da se za 30 do 50% umanjila mentalna sposobnost pri te mperaturama koje odgovaraju granici poeetka aktivnog znojenja (25 QC), sasvim jc jasno da ec se ritam rada bitnu usporiti obzirom na teZnju smanje nja metabolicke produkcije toplote. Mentalne sposobnosti ljudi testirane Sll i u funkciji dinamickih tempcraturskih promena u pe riodima od 60 rninuta. Na osnovu dobijenih rezultata (koji nisu prikazani na slici) zakljueeno je da je subjektivna tolcrancija tempe raturskih promena veca pri radu nego pri rnirovanju, odnosno odmoru. Ve Like temperaturske promene (razlika rninimuma i maksimuma do 8 C, u pe riodu ad 32 minuta) povecale su nivo aktivnosti, ali su izazvale terrnicku neugodnost. Za period duze od 60 minuta, te rrnoreglllacija zauzima stacionaran rdi m regulisanja, te mentalna sposobnost postaje stroga funkcija te mperature u odredenom vre menu. lzlomljcna linija 5 pokazuje procenat Ijudi koji su se izjasnili da im je odredena temperatura prostora, odnosno temperaturski opseg ugodan, pri odgovarajueoj kombinaciji stepena odevcnosti i aktivnosti. Tako ce se za kombinaciju na tcmperaturskoj skali A 80% ispitanika izjasniti ugodno za tempe raturski opseg ad 19-23 C, a isti procenat ugodnih" odgovora na skali B odgovara temperaturskom opsegu od

50

B. To<iofTJv;t: PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO G REJA NJE

22-26 C. na skali C temperalurskom opsegu od 16-20 0 c. Na osnovu izloze nog moze c. da se zakljuci da se oplimalna ugodna le mperalurska zona krece u rasponu u 4 0 lako su ideje i postavljeni mode Ii koji obr<lzuju osnovu koncepla ugodnosti univerl alni, usvojene projektne vrednosli za lerrnicke paramelre prostora (Iempe ratura. rclalivna vlaZnost, brzina strujanja vazduha) kao i redosled vainosti tih faklora moze bili bitno razlicit u zavisnosti od gcografsko klimalskih uslova podrucja za koji se projektuje izabrani sistem grejanja iii klimatizacije. Ove varijacije u "ugodnoj" temperaturi prostora mogu se zadovaljavajuee objasniti i promenom u spoljasnjoj lemperatll rio U zirnskom periodu spoljasnja te mperatura je nih od unutrasnje koja se odr2av<l izabranim sistemom grejanja, dok je u letnje m periodu spoljasnja temperatura visa od unutrasnje za koju se projektuje klim<llizacioni sistem. Pri usnjanju vrednosli projektnih parametara unutrasnjih prostora treba voditi racuna da se osim ispunjenja krite rijuma ugodnosti obezbedi sto manjc "Ioplotnih sokova" koji se desavaju usled velikih razlika u termickim uslovima spoljne i unutrasnje sredine. pri prelasku iz jedne u drugu. Na osnovu navednih fizioloskih i psihofizickih zahteva u ovom poglavlju moze da se zakljuci da se neutralna-ugodna lemperatura prostora moze predvidcti u zavisnosti od spoljasnjih te mperaturnih uslova, te da ee ista biti zadovoljavajuca za potrebc temperaturske ugodnosti Ijudi.

3.5.4. Vlazoost vazduha

Ulieaj vlainosti vazduha na ugodnost coveka nijc tako delaljno proucavana kao sto je to slucaj sa temperaturom. Ovo jc sasvim razumljivo obzirom da vlainost vazduha ne utiee direktno na toplolno oplereeenje tela vee odreduje kapacitet isparavanja koje prima vazduh, a time i rashladnu efikasnost znojenja. Obzirom da jc te rmorcgulacioni proces znojenja karakterislican za vise lemperature, lermicka ravnoteza lela je u lakvim uslovima zavisnija od isparavanja Ie se moze oeekivati da ee na tim lemperalurama vrednost relativne vlainosti biti kriticnija. Moguea kolicina isparavanja znoja odredena je razlikom izmcdu parcijalnog priliska zasiecnja vode ne pare na lemperaluri koze i parcijalnog priliska pare u okolnom vazduhu. Pareijalni prilisak zasieenja vodene pare za kozu zavisi od temperature koze i kreec se od 50 do 62 mbar slo odgovara temperatura rna koze od 33 C (oblast ugodnosti) do 37C (znacajno loplolno optereeenje). Za lople i vlaine uslove okoline, sa fizioloske tacke gledista parcijalni prilisak zasieenja vodene pare daje dovoljno lacan i korislan opis uslova vlainosli vazduha, obzirom da se direktno odnosi na potencijal isparavanja sa lela. Opis vlainosli vazduha velicinom relalivne vlainosti moze veoma eesto da zavara i navede na pogresne zakljucke. Na primer. relativnoj vlaznosti od If'=100% na temperaturi vazduha od 25 C odgovara parcijalni pritisak zasieenja pare koze oko 50 mbar za temperaturu koze od 33 C. Vazduh u kontaktu sa kozorn se zagreva do temperature od 31 do 32 C, a relalivna vlainosl istog se smanjuje omogucavajuei proces isparavanja. Medulim za If' = 50% na lemperaturi od 50C odgovarajuCi pritisak zasieenja vodene pare bice oko 62 mbar slo je pribliZna vrednost i za prilisak pare za kozu. Pod ovakvim uslovima proces isparavanja sa koze je nemogue. Ulicaj priliska zasieenja vodene pare za odredeno slanje vazduha povecan

3. TERMIC/(J USLOVI UGODNOSTI

51

je sa oseeajem vlainosli koze (videli "eulne reakeije"). Dok jc koza suva nivo znojenja i isparava nja zavisi sarno od me labo lieke loplolne produkcije i "suvog" odavanja loplole. Do odredene vlainosli vazduha isparavanjc se ddava sa same povrsine koze a rasWadna efikasnosl je maksimalna . Pre laskom odredene graniec vlaznosli vazduha, isparavanje se i dalje dcSava ali je lImilnje na pa se javlja ne prija lan osecaj usled poveCa ne vlainosli koze. Pri le mpe ralurllma vazdllha od 20-25 C, nivo vlaz nosli ne ma llticaja na fiziolosk e eulne rea kcije, lako da su prome ne re lalivne vlainosli od 30% do 85 % skoro neprimelne. Za le mpera lure iznad 25 "C ulicaj vlainosli vazd u ha je sve oeigledniji, pove cani su vlainosl koze. temperatura koze i nivo znoje nja. Na unulrasnju le les nu tempera tunJ i broj sreanih olkucaja, promene u vlainosli vazduha utieu pri nesto visim lempe ralurama i pritiscima zas iCenja vodene pare. Porast u brLini strujanja vazduha ponislava ulicaj vlaz nosl i (povecana konveklivna loplolna razme na) Ie se granice fizioloskih i eulnih reakcija na poveca nu vlainosl vazduha pome raju ka visim vrednoslima. Prihvalljivo upulstvo za odredivanje projeklnih granienih vrednosl i dao je Ewert. U cilju razumevanja rezullala do koji h je dosllo polrebno je upoznali se sa ne kim fizio loskim od likama respiralivnog lrakta. Unulrasnji zidovi nosa, respiralorni pulevi, pluea, pa eak i sup ljikave celije-alveo le pre krive ne su Slllzokozom koja poseduje dlacice koje SlI II konslantnom njihanjll. Upravo ove dlaeice sprecavaju lldahnulu prasinu da se za le pi za sluzokozu. Ewe rl je olkrio da velieina proloka sluzi zavis i uglavnom od relalivne vlaznosli llda hnulog vazduha (sl.3.6). Kada re lativna vlllznosl padne znatno ispod vrednosli od 40% , prolok se usporava, sluz se zalepi za s luzokozu i kre ta nje dlaeica se usporava. Pos iedicil ovoga je da bllklerije i virusi nai lllze nil povoljne us love za razmnozavanje. Na osnovu ove sludije, moze da se zakljuei da lermickoj ugodnosli odgovara opseg relalivne vlainosli izmedu 40% i 60% . ZII unlllrasnje lempe ralure u zimskom periodll, rclalivna vlainosl lre bll da se kreCe do maksima lnih 50%, da bi sc izbcgao rizik od kondenzaeije.
-10 c
......
E E
N

_10

9 B 7 6

.s
......
E

PU5ACI

9 E 8 E 7
N

N E PU5AC I

"
0

.x
0

'"

'.i

4
3 2 1 0 10 20 30 40 5060 70 80 90 100

a..

4 3 0 a.. 2
oX

" '"
0

6 5

1 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100

0)

<P 1"/0)

bl

<P I"Io)

Slilea 3.6 Nivo protolea slllzi II zavisllosti od relativlle vlablOsti /Idahlltog vazdllha

52

B.Todorovic PROJEKT OVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNOGREJANJE

3.5.5. Strujanje vazduha

Strujanje vazduha utiee na postizanje termicke ravnotde dvojllko. Od brline strujanja zavisi velicina konvektivne razmenc toplote kao i kapaeitet isparavanja vazdllha, odnosno rashladna efikasnost znojenja. Pad tempe rature vazduha ispod temperature koze prollzrokuje da ova dva efekta dejstvuju u istom smeru. Vece strujanje vazduha uvek proizvodi rashladni efekat, koji se povecava sa sniZavanjem te mperature vazduha. Medutim, kada je temperatura vazduha visa ad temperature kaze, efek ti Cc dejstvovati u suprotnom smeru. S jedne strane, intenzivnije vazdusno strujanje ce izazva ti poveca nu konvek tivnu razme nu toplote i zagrevanje tela, a sa druge strane poveci\ee kapaeitet isparavanja odnosno rashladnu efikasnost, jer ce u dodir sa kozorn nailaziti nove vazdllsne mase ciji je pareijalni pritisak vadene pare manji . Strujanje vazduha u zatvorenom prostoru prouzrokovano je prirodnim konvektivnim strujama i infiltracijom. Ovo sarno po sebi cesto nije dovoljno da se obezbedi zadovoljavajuCe vazdllsno strujanje cije je prisustvo neophodno radi stvaranja ugodnih te rmickih uslova odredenog prostora. Uvodenjem odgovarajueeg ventilaeionog iii klimatizaeionog sistema u takav prostor moguce je obezbediti zeljenu velicinu brline vazduha, obzirom na ostale termicke parametre. Suvise veliko vazdusno strujanje u smislu ve like brzine i protoka vazduha prollZrokuje promaju koja se moze definisati kao pore mecaj termickih uslova koze rashladujuCim efektom strujanja vazduha .

u
o
..c.
::l "tJ
N

r:i

24r-----~~~~

>

o 22
o

"-

Z 20 o
"-

a.

tV

r-

~ 18~~~~--~~--~----~----~

0,1

0,2

0,3

0,4

0,5

Brzina vazduha, m/s

Stika 3.7 Opseg termitke IIgodnosti: brzi"e strojanja i temperatllre vazdllha

3. TERMICKI USLOVr UGODNOSTf

53

Kada ovaj rashladlljuCi efekat prede odredenu vrednost, promaja se dozivJjava kao ne ugodna, te se javljaju zahtevi za visim temperalurama prostora iii za zauslavIjanjem ve ntilacionog sistema. VerovatnoCa da ee Ijudi osetiti promaju u datom prostom zavisi kako od brzine i tempe rature vazduha, tako i od vrste i stepena aktivnosti povrSine lela koja je izlozena vazdusnom stmjanjll i karakte m vazdusnog kretanja (konlinualno-diskontinualno). lzuzctna osctljivost na promaju pokazuju potiljak i nozni zglobovi. Prcpomeeni opseg brzina stmjanja vazduha, koji odgovara oblasti tcrmicke ugodnosti, prikazan je na slici 3.7. Dati dijagram formiran je na osnovu mere nja u zatvorenom prosloru, za Ijude prosccno odevene, u sedeeem polozaju, sa delovanjem vazdusnog stmjanja na pred njoj strani tela. Ako je vazdusna stmja usme rena prema vratu iii noznim zglobovima, treba da je ogranicena na vrcdnost od 0,15 rn/s. Ljudi koji obavljaju fizicki rad (visok stepen aklivnosli) mogu da tole risu brzinc i do 0,5 rn/s dok bi za fizicki neaklivne Ijude cak i vrednosl od 0,1 m/s bila neugodna . Pri odredivanju projeklnog opsega brzine slmjanja vazduha treba yoditi racuna 0 oslalim te rmickim paramelrima, kao i 0 drugim uticajima kao sto su broj osoba koje ee boraviti u odredenom prostom, aktivnosl koja Ce se obavljali, licni uticaj i oslalo.

4. TERMORIZICKE OSOBINE GRADEVINSKIH MATERIJALA

4.1. OMOTAC ZGRADE
Pod o mo tacc m zgradt: podrazumevaju se svi granicni ele menti koji odvajaju gradevinski objcka t od spoljne okolinc i zelT'ljista na kome je podignut: fasadni zidovi sa vratima i prozorima. kmvna konstrukcija kao i osnova zgrade na kojoj ona Ie"Li na tlu. Osim svojih me hanickih funkcija , omotac ima zadalak da stili unutraSnjj prosto(" od uticaja spoljnih v!sokih iii niskih temperatura, od padavina, velr-a, buke i drugih spoljnih ncpovo ljnos ti. Ali i da istovremeno o rnogueava pristup prirodne svetIostj u IInutrasnjost zgrade kao i vizue lni kont akt Ijudima II njoj sa okolnom prirodom. Prilikom projcktovanja zgraelc mora se naei optimalan oelnos izrnedu samih zidava i prozorskih pOYrsina. s ubzirom na zahteve zgrade za energijom za zagrcvanje zjmi i hlatlcnje !eti. Ova jc potre bno jer staklene povriiim; lIZ sve svoje predoosti,. poscduju mnogo manji otpor provodenju toplote 1I odnosll na zidove, pa sa energetsl.;og stanovista preelstavljajll najslabije elemcnte svake fasade. Ta njihova ncpovoljna osobina sc ublazava ugradivanjem halitetnijih konstrukcija pnYLora, a !.:ada je to nedovoljno. onda se povcCava otpor prolazll toplote kroz zidove boljim izolacijarna. lalm da proscca n otpor prolazu toplote kroz fasadll bude uveean. Sa poveea njem sadriaja vlage u gradevinskom materijalu, smanjuje se njegov 01por provode nju toplote. pa se mora voditi racuna {1 prodiranju vlage u konslrukcione clemente zgradc. narocito u spoljnim zidovima. Zalo se prilikom projektovanja zgrade racunski kontrolislI njena termoflZicka svojstva, proveravaJu otpori provodenju toplote kao i prodiranjc vodenc pare.

4.2. PRENOS TOPLOTE KROZ ZIDOVE

Prilikom proraeunavanja potrebne kolicine toplote za grejanje usvaja se da je spoljna temperatura konstantna. Ova sloga sto u zimskom periodu varijacija spoljne temperature u toku 24 Casa oko srednjc dnevne temperature nile vel.i1;:a. usled tratkog trajanja sunccvog zr-aCcnja i velike obla~-nosti zirni. Zalo se u uslovima grejanja. kada sc unutrasnje temper-ature odriavaju na odredcnoj VTCdnosti lrampart toplote

-'6

B. Todoro lic PROJEKI'OIiANJE POSTROJENJA ZA CENTR4LNO GREIANJE

kroz zidove i krovne konstrukeije prakticno odvija u stacionarnim uslovima, cime se proracuni u znatnoj me ri uprosCavaju. Transport toplote kroz zid je kombinacija provode nja toplote kroz masu zida, pre laz a to plote sa unutrasnjeg vazduha na zid kao i sa dmge strane zida na spoljni vazduh, pri cemu se vrii i prenos toplote zrace nje m. Z a eleme nte gradevinskih konstruk cija cijc su debljinc daleko manjih dime nzija od njihovih povriina, prolaz toplote se prakticnn odvija u jed nom pravell, normalnom na povrsinu zida. U tom slueaju, pri stacinnarnim uslovima, prolaz toplote se racuna po poznatom obrascu: (4.1 ) odnosno,
S

obzirom na relaciju

(4.2)

(4.3)
U gornjim izrazima su koriseene sledeee ozna.ke:

q - specificni toplotni protok [ ;

Rllk -

ukupni toplotni otpor vi~eslojnog zida prolazu topiote, cija je vrednost zbir pojedinacnih otpora svakog sloja:
1 " o 2:-' + A;
;= 1

Rut

=-

au

(4.4)

k - koeficijcnt prolaza toplote [

m K

k -

1
1 + " 0 + 'a ; A; au 1

(4.5)
J

2:-;

a" - Icoeficijent prelaza toplota sa valduha u prostoriji na unutrasnju spoIjnu povrsmu ZI'd a [
y'

2W

,K

4. TERMORlZ1CNE OSOBINE GRADEHNSKlH OBiEKA TA

57

a. - koeficijcnt pre laza toplot e sa spoljas ne povrS inc zida na spoljni vazduh

_ I

A I

toplotni otpo r I-tog sloJa zid a

'

"

. 2 ' K] m [

VV

~;

- dcbljina sloja "in [m)

A - koe ficije nt provode nja toplot e sloja "in [-VV-2=-' _m_] m K

<1

_--tu

t us

'Id. u

te---,

Ruj

f - - - - - t - - - - t - - - - l Ru
Ii [m]

S/ika.4.1. TemperaJllrtlo polje II vise.rlojflom zidll

Da bi se odredila temperatura u nekom sloju zida iii zidnih povrsina, toplotni protok do sloja cija se temperatura izracunava:

q=

all

~~ . + .6 - ' ;=1 A;

(4.6)

se izjednacuje sa protokom kroz celu debljinu zida, koji je definisan jednacinom (4.3), odakle je:

(4.7)

511

B.Todorovic PROJEKlOI-'ANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREIANJE

Tempe ratura unutrasoje povrsinc zid a moze da se izracuna prema izrazu :

(4.8) Analogno prethodnom, tempera tura spoljasnje povrsine zida je od rede na pre mil :
I" - I e' -+ 2:" "-R A uk au ;= 1 i

e.l

[1

15;] ['C l

(4.9)

Za prai-ticnc-proracune, merodavne karakl e rislike poje dinih mate rijil la i koefici jenti prolaza, pre laza i provode nja to plote dati su tl tabe lama sledeceg poglavlja .

4.3. TERMICKA IZOLACIJA ZIDOVA

lzolacioni slojevi povecavaju otpor provode nju toplole kroz zidove pa sc smanjlljl: pro laz to plote kroz njihovu konstrukcijll, sto doprinos i manjoj po tre bnoj koliCini toplo te za grejanje. Izolacio na masa se moze ugraditi sa spoljne iii unutrasnje stra ne zid a, iii kao s loj 1I njegovoj unulrasnjos ti. Ako je izolacija pos tavlje na na spoljnoj stra ni zida. o nd a su te mpe ra ture mase zida nae. T ime se umanjujll dilal acije e leme nata fasade, ocinos no loplola nap reza nja konstruktivnih ciemenata, cime se sp recava pojava na prslin<l u zidovim<l. U tako postavljenoj izolaciji glavna mas a zida je ko nce ntrisana pre ma lInlllrasnjem prostoru , pa sc po prekidu grejanja akllmlilisann to plo ta 1I njoj post epe nn oslobada i pre nosi 1I prostoriju, te se dllze odrLavajll zad ovo ljavajuce tempe ra ture unu la r zgrade. Na slici 4.2 prikaza na je ko nstrukcija jednog jednoslojnog zid a bez izolacije, (bez sloja "iz") sa lIcrtanim rasporedo m te mpe ratura za ne ku od rede nll spoljnu i lInlitrasnju te mpc ratlinI. Ako se doda izolacija, olpor prolazu toplote bi se povecao pa Sl: kroz zid transportovati manja ko licina toplote, sto je i cilj izolaeionog sloja. Temperatumo po lje se me nja i u takvim uslovima manje su raz like te mpe ratura izmedu spoljnjeg vazdllha i spoljne povrsine zida, od nosno izmedll lInlltrasnjeg vazd uha i odgova rajuce pov rsinc zida iii, drugim recima, lInlltras nja povrSina zida ce imati visu a spoljna na u te mpe ratu ru u slucaju pos toja nj a izolacije. Masa zida prema prostoriji ima vise te mpe rature, s to je pn:dnos t ovakvog postav ljanja izolacije koja do lazi do izrazaja po prekidu grejanja. Na slikama 4.2.b i c prikazana Sll po lja tempe ratura kada je izolacioni sloj sa unutrasnje strane zida i za slueaj kad a je pos tavlje n 1I njegovoj sredini. U poglavlju 0 po trebnoj kolicini toplot e za grejanje na laze se tabe le sa te rmofizickim karakteristikama razlicitih mate rijala i merodavnim koefieijentima pre nosa toplote, koji su potrebni za primenu jednacina 4.1 - 4.9.

4. TERMORIZICNE OSOBINE GRAflEVINSKlH OBJEKATA

i z.
i z.

iz .
tv
I.

tv

1.-"'-1

0)

Slika 4.2. Tempera/lima polja II zidu bez iz~lacije (plllle !illijc) i sa izolacioT/im slojem spoljT/oj (a) , ItIlIltraslljoj stralli <ida (b), kao i II IIjegovoj IIIIIlJraSlljosti (c).

IllJ

4.4. DIFUZIJA VODENE PARE KROZ GRADEVINSKE KONSTRUKCIJE

Od svi h mogllcih nacina Iransporta vlage kroz gradevinskt: ko nstrllkeije (absorpcija, kapilarni cfekat , difLU.ija), posebno kroz zidovc zgrada II Kojima xc zimi odriava visa temperatura od spoljne, od najveeeg lltieaja je difLU.ija vod e ne pare. O na ~e odvija ill materijalima koji Sll nehigroskopni i ncsposob ni za kapilarnu llsisava njl: vlage . Mo lck uli vodenl: pare Ide da se ravnome rno raspodcle u prostoru II wim pravl:irna. Pri tome, kada Sll dve sredine u kontaktu, ani tde da se krecll iz sredine veceg pareijalnog pritiska vodcnc pare ka sredini niZeg pritiska. dakle iz vlainije ka suvlj oj sredini, sve dok se ne llspostavi ravnotda. U lIslovima ravnoteZe broj molekula koji prelazi iz jedne u drugu sredinu se izjcdnacava pa se llslaljena vla.Znosl ne menja. Ovaj proccs Iranspo rta vodenc pare sa tendcn cijo m izjednacavanja vla.Znosti naziva sc difuzija vodene pare, a kao njena posJedica dolazi do prodora vlagc u zidove zgrada, nje nog kondenzovanja II slojcvima konstrukcijc, pa cak i na njihovim unutrasnjim stranama. To povlaci mnoge nepovoljne poslcdiee: vecc gubitke toplote objekata, razaranjc materijala, pojavu neprijatnih mirisa, nehigijenske llslove. Zbog svega toga se prilikom projektovanja zgrade mora izvrsiti i provera mogllcnosti kondenzaeijc vlage koja prod ire difuzijom i raspolozivim tehnickim sredstvima spreCiti njena pojava. Zato projektna dokumentaeija gradevinskih objekata mora da sadRi ideo koji se odnosi na difuziju vodene pare.

4.4.1 Proracun difuzije vodene pare

Oifuzija vodene pare se odvija kroz vilZduh koji cini ispunu skeleta gradevinskog materijala. Kriseher je postavio model na osnovu koga se difuzija tretira kao kretanje vodene pare u mirnom vazduhu. On je definisao i faktor otpora difuziji P. kao odnos protoka vodene pare kroz sloj mirnog vazduha i f1uksa kroz sloj iste debljine odrede-

60

B. T()(!om,.ic' PROJEII.TOVANJE POSTROf F.NJA ZA CENTRA L NO GREfA NJE

nog malcrija la. pri svim jedn ak im re leva nlnim usJovima. Na taj nacin je omoguce no da se svi z ako ni d ifuzijc vodene pare kroz vazdllh prime ne na po rozne -gradevinske malc rija lc . Spccificni p ro lok vodc ne pa re. koja prod ire kroz ne ki ma lerijal difuz ijo m. prc ma zako nu F ick-a defi nisa n je izrazo m: (4. 10) gde je: D - koeficije nt difuzije vode ne pare kroz odrede ni malc rij al [m 2
C - ko nce ntracija vod ene pare [kg / m
3 ] ;

s] ;

Zbog m alih pritisaka pa ra se smalra idealnim gas om, pa je : ( 4.11) U iz razu (4.11) su prime njene sledeee oznake:

v - spe cificna za pre mina vode ne pare [m3] kg

R ; -gas na konSlanla za vode nu paru [ kgK J ] ;(obra titi painju da je za otpor propustljivos li pare korisce na oznaka R pa je zato gasna konstanta oznace na zvezdicom)
p - parcija lni pritisak vode ne pare [Pa] ;

T - te mpe ratura vode ne pare [K] ;

x - prava c di(uzije vod e ne pare [m] .

Ako se u jedn acinu 4.10 uvedc izraz 4.11. Fick-ov zakon dobija obJik: ( 4. 12) gde je

.s. TR.IfORl7.ICNE OSOBIN GRADVINSKlH 08JK4TA

1l

61

R;'T

-k' oe f'" ICIJe nt

propustljivosti

vod e ne

pare

od rede nog

materijala

kg ] [ m's' Pa Speeificni prot o k vodene p<lre u proeesu difuzije definisan je i zakonom Steffan-a:
g' __ D

Po . iJp [ kg ] Po-P at' m 2 s

( 4.13)

Kako je p< < PH. to je Po-(Po - p) pa zakon Steffan-a prelazi u Fick-ov:

g =-1l' -

iJp

at'

( 4.14)

Negativan predznak ozna&wa da se difuzija uvek odvija u pravcu smanjenja grad ije nta k0ncentradje. od nos no u praveu smanjenja pritiska. S obzirom na vdicinc pritisaka vodene pare, moze se smatrati da je f1uks vodene pare difuzijom kroz gradcvinskc demcnte dcfinisan Fiek-ovim zako nom pa se ovaj primenjllje u praksi. Krisherov faktor otpo ra difuziji p. koji se koristi 1I proracunima difuzije vodene pare dcfinisan je kao odnos otpora difllziji nckog odredenog materijala Rm pre ma otporu vazdusnog sloja Rv iste debljine i pri istim relcvantnim uslovima . It gde je

_ Rill

R,o

(4.15)

Rill =

-a
1l 1ll

... vo d e ne pare k .. otpor d'f I UZIJ! ' roz mateflJal

'

[m
2

, s,pa] ; kg

Rv
1l m -

= - a otpor d'r'" I UZIJI vo dene pare k 'roz vazduh

1lv

[m

pa] ~ ,
.S.

koeficije nt propustljivosti materijala kroz koji prolazi para difuzijom u toku Is kroz kocku ivica 1m, pri razlici pritisaka na nasprarnnim stranama od IPa kg m ] [ m 2 s Pa

1l v-koeficijent

propustljivosti pare u vazduhu [

kg ] msPa

62

B.Tooorov;c PROJKT'O ~ :A. . 1 POSTROJNJA ZA CENTRALNOGREJANJF.

Z a gradevinskc materijale faktor Olpora jc dat 11 tabeli 4.1. lZabrane su vrednosti kojc se kod vceine autora pok.lapaju i kojc sc korisle za izraeunavanjc propuslljivosti Te.
Tabcla 4.1 F.. ktor otporn diruziji vodcnc pore,. G radcvinski matcrUal PeUar, beton

Beton sa sljunkom Armirani beton Laki beton Z id od opeke Crep Gas i peno belon Gips Vrste maltera: - krecni - poduzni eemenlni Azbesl - cement ploce: - nepresovane - presovane Drvo: Smreka 4% tei. vlage
"6%

.
-

..

8 10 15 21,2 30 4-8 6,8 9,3-10 3743 3,5-5,5 5," 7,5 6,2 9,0 12,0 10,0 11,' 16,5 23,0 37 51

.
"

..

8% Crvena bukva 10% tel. vlage " 15%" " 30% " 50% " " Sperploca Termoizolaciooi materijali Ploce od plute: - Ekspandirana pluta -' Zasrnoljena pluta Stiropor

"

" "

230 160 110 70 11 2 1,9 100 5-30 1,5-14 5,2-9,8 2,5 1550 40-100 80-210 130-370 1,171,27 40-60
00

Staklena i mineralna vuna Poliuretan Peno staklo

.f. TERMORIZ ICNE 050111,111 (;RADVIN5K1H 08JKA7:'1

6.1

[parka Ploce od lIlekog Iesanila 1.5 em 2.5 em S.Ocm 10 em PV C - pena Znpth'n i matcrijali Mo ll op rell Asfall Krovna lepc nka Flirumc ilska cmulzija sa vrucim bilum . prema zo m Bitumcn po ellg!. a ulo rima l3itum cn-papir 0, 15 mOl l3itu I11CIl-ka rlOIl 0,7111111 Fli lul11c llska spccijalna ha rlija "SOO" Krovna harlija, sa obc stralle bitum izimna 2 mm Tcr i bilumc nska krovna hartija sa predim l'regnir. Fo lije: PVC - fo lija 0, 1-0,2 mm A1umin ij umska fo lija 0,05 111111 Vapo rex: sa bilume nom 0,8 mOl no rmalan 0,8 mm Vrstc premaza Diofan: jednoslru ki 0,04 111111 c.Ivostruk i 1,0 mm Vezivnc bojc Dcsperzione i em u Izione boje: l3ez ulja Sa uljem Lakovi: hlor- kaucuk lak polivinilhlo rid la k poliuretan lak ulja ni lak ulja ne boje Propustljivi premazi: /sa minera lima, tUlkalom, krecom/

1,7 II 6,8 4,5 3,8 200-400 7,0 85 3500 55 000-138 000 85000- 108000 600 J 500 10000-25 000 10 000 80000 30000 65 000 700 000 6400 3 500

12000
200000 2U0-6OO0 670-5200 210-6250 70000-1 JO 000 25000-50000 13 000 20 000-27 000 9800-24000 180-2 15 ,

4.4.2 Transport vodene pare u stacionarnim uslovima

Po f ick-ovo m zakonu protok vodene pare kroz neki zid se odreduje anaiogno jed-

nodimenzio nainom lransportu topiote, izrazom; (4. 15) u kome je:

6./

B. Todaro,-it PROJEKfOVANJE POSTROJENJA Zr1 CENTRALNO GREIANJE

G - ukupna ko licina vodene pare pre nete difuzijom [kg]; KD - koeficijent pro laza vodene pare [
2 kg ]; m sPa

F - povrsina date p~egrade [m 2 ]

p,_. Pu - parcijalni pritisci vodene pare sa obe stra ne pregrade. odnosno

spo ljnjc m i lInlltrasnje m vazdllhll kada je
1I

1I

pitanjll spoljni zid [Pa J

r - vre me odvijanja difuzije vode ne pare [s 1

Pri tome mozc' se de finisati i specificni protok vodene pare, s obzirom na

G g= - [kg] F r m 2 s
kao :

(4.16)

4.4.3 Koeficijent prolaza vodene pare difuzijom

Za di(uziju vodene pare (4.15 i 4.16) kroz neku pregradu, zid iii membranu de finisan je koe ficije nt prolaza vodene pare KD analogno prolazu toplote. sledeCim izrazorn:

1 " 0' + - 1 - 1 +6 {Ju i 1tj f3e

( 4.17)

u kome je: f3,., f3e - koeficijent prelaza vode ne pare sa unutrasnje g vazduha na unutrasnju povrsinu pregrade, odnosno sa spoljasnje povrSine pregrade na spoljasnji vazduh [
m2

kg

s Pa
I,

]_

R di

OJ - otpor provo d enJu ' vo dene pare dl'fuz" ' Zl'd a =IJom "roz SI oJ
nj

[m2 ,s,pa] ;
kg

4. TF:RMORIZICNE OSOIllNE GR4EJEVINSKlH OBJ KA TA

6J

0, - dcbljina sloja Iml ;

1l; -kodicije nl pa roprovodljivoS li datog sloja [

kg ] . m sPa

Kao slo Sl: vidi iz izraza (4.17) prolaz vodcne pare difllzijom kroz zid se , analogno prolazu tnpln tc, sasloji iz I ri osnovne pojave: a) prclaza vodenc pan; sa unulrasnjeg vazdllha na lInlllrasnju povrsinll, b) provodenja vodcnc pare kroz slojeve pregradc, c) prclaza vodene pare sa spoljasnje povrsine pregrade na spoljasnji vazdllh sa dmge sl rane zida .

4.4.4 Prelaz vodene pare - konvektivna difuzija

Pri difllZiji vo ~ lcne pnrc kroz zid, po analngiji sa prelazom loplole. uvodi se konvektivna difuzija. O na SL' javlja kao pre 'HZ mase vodene pare iz vazduha na povrsinll zida odnosno sa povrsine zida na vazdllh. Osnovni uzrok konveklivne difuzije je rl1zlika koncentraeija vodne pare u vazduhll i u granicnom sloju zida. Predslavlja st: jednaCinom:
gIl
2 . s] = (1,, ' '(C" - CII,S) [kg / m

(4.18)

u kojoj je:

flIt' - koeficijent pre laza mase [ ~l ]

C,,; Cu,s - koncenlracija vodl:l'le pllre u vazduhu daleko od zida i u granicnom SIOjll
.' [kg] zida mJ . Uz koriseenje jednacine stanja idealnog gasa C =
Ci izraz:

RdT

f'

iz (4.18) se dobija slede-

gil

{3;, . ( _ ) _ 1 .( _ ) [ kg ] R;'T Pu Pu.~ -Iu p" PU..J m 2 .s

(4.19)

gde je: (111 - koeficijent prelaza vodene pare sa uftulrasnjeg vazduha na unutrasnju povrSinu zida [

1,,2 s

kg

Pa

];

p~ ,

p"" - pan:ijalni priLisal.: vodeoc pare u unutraSnjem vazdubu na udaljenju od zida i u granienom sloju 7jda IPa 1

Analogno sc definiSc i prelaz vodcoc pare sa spoljasnje povrliine pregrade na spoIjaSnji vazdub:

(4.20)
gde jc:

Pc - tocficijcnt

prelaza vodcoc pare sa spoljasnjc povrSine na spoljasnji vazduh

Prilitom izraeunavanja tocfJcijcnta prelaza vodenc pare moie sc tonslili NusseltLewis-ova leorija 0 relaciji prenosa loplote i vlage toje je definisana izrazom:
a

(.l.21 )

n tome jc:

a - tocficijcnl prel37.3 loplote (bc--L zral:cnja) pn postojanju prelaza mase

A - tocficijent difuzijc vodenc pare u vazdubu [ W ]

mK

D r - kocficijcnl difuzije vodcne pare u vazrluhu [

~2]

L,. =~ - Lcwis-ov broj toji Dr

sc primenjuje za boo Imji slueaj islovremenog pre-

nosa toplote i rnase.

a=

1 . pCp

- ...oc

..

ficj'

___ 11_ !)Cnl lop10toe pn ..u ....JIVOSIl -

[m2] s

Odavde sc maZe dobiti izraz Z3 izraConavanje fJ tao:

-I. TRMORI Z /CW/o' OSOIJINE GRADEVINSKIII OBJF.KATA

61

pa sc dobija
1
al'.11

{Jr ... = R' .7"

tI

e ,II

A,. . 11 ).1 ( A.... P <... . CP.... 0"

Ov

( 4.22)

",.; P,;.. i C pr... - koe fi eijc nl loplol ne provodljivosli. gllsti na i speeificna toplOlil gde Sll A
vazdllha nil ilpsolutnim le mpe rillurama Tc i 7;,. R~ gils na ko n~ lan l a za vodenu paru . Trebil na pomenuli dil sc koe fi eije nti pre lazn vode ne pilre {Jc od nos no fl .. ne llzimaju u o bzir pri proracunll f1uk sa vodene pare kao velicina vrlo niskog reda . M edlltim. 11 proracunima koji slcde u ovo m poglavlju o ni su o buhv a~c ni .

4.4.5 Provodenje vodene pare - konduktivna difuzija

Fluks vod e ne pare kroz pregradu osim od raz like parcijalnih pritisaka vode ne pare II vazollhll . sa jedne i sa dru ge stranc zida. zav isi i od o tpornos ti mate rijala na prnpuslanjc vlage. po a nalogiji sa zav is nos~ll lop lo lnog fluksa od toplo tne p rovod ljivos ti malerija la. Provode nje vlage kroz viseslojni mal e rijal. slo je vee o buhvace no izrilzo m Zit prolaz vlage (4. 16 i 4. 17) je ddinisano jednacinom:
g=

P, .. -P, . ' . IRdi

i

( 4.24)

u kojoj je :

P,.c: fl.,. - parcija lni pritisci vodcne pare u vazduhu sa obc stram: zid a [Pal;
.. ... .. c5 . Rdi = ' - olpor dlhlZl)l vodenc pa re kroz 510 ) "I"
lr i

s Pa [m' 2kg ] ].

lr, -

koe[icije nt provode nja pare "i" sloja [

m ' s Pa

kg

4.4.6 Koeficijenti provodenja vodene pare

Keo[icijent provodc nja vode ne pare nekog materijala. koji odgovara koeficije ntu provodenja kod pre nosa toplote, definisan je u jednacini 4.12 kao:

68

B. Todoro1'ic PROJ KTO VANJE POSTROJ5NJA' ZA CNTRALNO G REJA NJ

7C

",

= D

R; . T

III

(4.25)

gde je:

Dm - kodicije nt difllz ije

v~dene pare kroz mate rija l [ ~

[ kgK

2 ];

R,/ - gas n<l ko nsta nl a za vode nu pa ru

oznace n<l zvezdicom)

Uos jed no m se skreec

p<Iinja da je

i za o lpo r pro puslljivosti pa re korisce na ozna ka sa R, pa je gasna ko nstanta

T - te mpe ra tura pri kojoj se odvij<l difuzija [K] .

Odnos o lpora provode nj<l vode nc pa re ne kog ma te rij<lla pre m<l provodc nju vazdllha jc pozna la ve licina pre ko odnosa fakt ora otpora difuziji It.
It = R",

R,.
a kako je R",:::::r:::lC m

sledi iz (4. 12):

It=--

D,.

D",

pa izraz (4.25) postaje

lC 1/1

= --R-"-'-T}l'
d'

D"

(4.26)

U gomjim izrazima indeksi "mn oznaeavaju materijal kroz koji se vcli difuzija vodene pare, "c!" se odnosi na vodenu paru a "1''' na vazduh. Pri difuziji vodene pare kroz zid koji razdvaja prostore razlicitih te mperatura, kao merodavna temperatura T u jednacinalTh1 (4.25) i (4.26) usvaja se srednja vrednost temperature sa abe strane zida:

.f. TI-:R.""ORI Z l r .V/:: OSOIJI

I: G R4DVINSKIII OB! F./(,I 7:1

(,()

O a hi Sl: odrcdi o kocfi cijt: nt provode nja pa re prc ma jedn ill:ini (4. 26) ko ris ti sc vise obrilzacil od koji b se najcdicc prime njuju Schrime r-ov, 1I llblikll:

??6 . (7' D =~ - "' v PH 273

)UI [~ 2 ]
s

( 4.27)

II kome jl: PH-hilro metilrski prilisak vazduha l Pa J.

4.5 PRITISCI VODENE PARE U GRADEVINSKOJ KONSTRUKCIJI

Oiruzija vodl:nl: pare kroz ncki grildevinski clement zavisi od otpora miltnijala prolazu vlage, koji jc merodavan za IIspostavljnnjc vclicinil parcijalnih pritisab vod e ne pare u matcrijalu . U 1I5poslavijenom polju pritisilkil 1I zidll, vodcna para prodirc od lilcaka sa vi!i im pre mn tackama sa ni~ im parcijalnim pritiscimil vodene pilre. Pri lome cc doCi do ko nd e nzacije u slojcvima II Kojima jc p<trcijalni pritisilk vlldcne pare vcCi od priliska zasicl:nja na lc peraluri koja je u islom 510ju lIspostavljcna. ZiltO se za spllljne zidove , kao karaktcrislicnc ckmente za difllzijll vodene pare, prethodnll izrilcllnavaju vre dnllsti tcmpcrailira i oba pritiska . Proraclini Sll bazirani na konstanlnim te mpcralurama odnosno priliscima sa obc stranc gradevinskog c leme nta iz ccga proizilazi dil je ukllpni prnlnz vodcnc pare kroz cl"lu konstrukciju jcdnak protoku kroz svaki od njeni h slojeva: (4.27) gde je gU t. prolok vlage kroz cclu debljinu zida a gu j kroz bilo koji sloj, na prime r, od slrane zida u koju ulazi vlaga do nekc ravni ''j'' u Snrftllj konstrllkciji zida (slika 4.3). Korisleci izmz (4.16) i (4.17) za difllZijll vodenc pare kao i (4.2-1) za provodcnje, sledi (4.28)
_---'I'-'~,'-'---'.P-, "_ _ _

p" - Pi

- +
{J"
odaklc se dobijil:

2: -' +-. {3"

j= l 7C j

"0

-~ + 2:!i
{J"
j = l:n j

(4.28)

Pil i+1 -

p" - 1

- + 2:-' + fi" i= 1 7t i f3u

p" - P. /I 15 .

~ i5 j ] l ' -{J + L- :n 0
u

[1

(-1.29)

,=1 ,

. U gornjim izrazima parcijalni pritisci vlldene pare 1I llnlltrasnjcm i spoljnem vazduhu se izraclInavajll iz njihovih relativnih vlainosti i pritiska z<tsieenja vodene pare na odgovarajuCim temperatura rna:

70

nTnduIYJl'ic' f'f?OJD<.TO I~-1NJF POSTROJNJr1 2.-1 CI'..rI'RALNOGREfANJE

' .30 )

Na slici 4.3 prikazan je dijagram za vlazan vazduh, koji dajl: zavis nost tl:mpl:ra'd re, entalpije II, relativnc i apolutnc vlalnosti cp i x i pritisaka vode ne pare 1I vazdllhll. tzv. Molijerov dijagram, Sa porastom temperature ad tacke 1 na 2, sadIiaj vod cnc pare Xli stanju zas iec nja sc poveolVa (taeke I" i 2"), a pritisak zasicenja vazduha ra slc od PI na P2. Pritisci z<lsiccnja se mogu oeitavati direk tno sa dijagrama iii koristiti podaci dati 1I Tabcli 4.1T za visno od tempe rature vazd uha. Kada je 1I pitanjll parcija lr. i prilisak vodene pare u vilZduhll, onda se u dijagramu moze zapaziti da zavisi od s'lclrhja vlage (taeke I i 2), stirn sto je sadIiaj pare od znaeaja za vrednost relativnl: vlaznos li. Z a isti sad rl.aj vlage razlieit e su re lativne vlaZnosti pri razlieitim temperaturarna (za taeke 1. i 2. relativne vlaznosti su 60% i 40%).

h[ kJlkg I
t [OC ] 60

t:=s~~r;.=\==:7\==::=:=:~

125

h = 1'((0 kJlkg 10 60

o
-10 10 20 30 40

pritiaak vodene
pare Po

40 20 0

u[mbar]

"'x,

X[g/kg] .adrbj vlagc

Sl. 4.3 Molijcrov II-x dijagram za VILzZWI vazdl/II

Grafieko predstavljanje pareijalnog pritiska se vrsi slicno temperaturskom poljn. prema udaljenju uoeenog sloja, obicno od spoljne strane zida. To se moze uciniti i zavisno od otpora difuziji, i u oba slucaja promena pritiska je lineama hmkcija. Medutim, kada su otpori difuziji vodene pare veliki, pritisak zasieenja nije lineamo zavisna fllnkcija dcbljine sloja vee je parabolicna funkcija (slika 4.4). Zato se preponlcnjl' graficko prikazivanje promene pritisaka 1I konstrukciji u zavisnosti od otpora difllziji. pomocu dijagrama Glassa (slika 4.5). U takvom predstavljanju je i promena pritiska

4. TRAfORIZltN OSOBIN GR4DEVI.\'SKJII 08JKAT,j

71

zasicc nja vodcne pare kroz sloj odrcdenog malcrijala prava linijil. slO uprosclIJe a nalizu. dozvo ljavajuCi da se racun sprovodi sil mo za granicnc povrs im: izmedu sloJcva .
p"

[Pa l

Pu "

Pe"

5 [m]

Sf. 4.4 Dijagram pritiska zasiccllja vodcllc parc visesfojllc grudcvillskc komtmkcijc

[PaJ P..
Pu ,$"

Pc"

1/13.
Sf. 4.5 Glasser-ov dijagram pritiska ZQ.ricellja vodelle pare /I gradevillSkoj kOllstmkciji

Treba napomcnuti da GJasser-ovi dijagrami postaju nepogodni za prikazivanje difuzije vodene pare, ako u sastavu gradevinske konstrukcije egzislira parna barijera, koja ima otpore difuziji vodene pare dalcko vete od drugih slojcva. Sloga ih je ne mogute zajedno prikazati na apcisi, pa se u ovakvim slueajcvima na apcisli. umcsto Rdi , nanose debljine tih sJojeva o.

72

13.Todorol'ic PHOJEKTO I:,tNJI:; POSTROJENJA ZA CENTR4LNO GIlliIANJE

Tubela 4.11. I'rilisak zasicenju ,'odcnc pare

r
I

Temper" I Ufa

Prili ~ ak l.;ui~cl1ja vIJ~cm: 1' ;11 ('

u klJa
0.6 0,7 O,H 0,9

(DC)

0.0

0.1

0.1 5 , ('~4 5 . .177 .1,OH7 4,R03 4.54)

4,21} I

0.)

0.4

0 ,.1

.15 34 ).1

5,(,21

\(,5J 5 ..14 ,~ 5,057 4 .73 I 1,518 4.267 4,02R

5,7 I (, 5,10X 5,115 4,XJ5 4 .170

5,7'18

5,780 5,478 5, 17~

4.3~9

5,811
5,499 5,201 4,'117 4 ,64 7 4.J90 4,146 J.912
J,692

5,844 5,52<) 5.23 I 4.1),15 4.(,73 4,415 4,170 3,9)(, 3.7 JoI 3.502

5,871> 5,5(,0
5,2(00
4,97.\

5,908 5,590 5.289 5.001 4,727

5,320 5,OJ I 4.755

4,49:1

5,4.1')
5, 14)

3:!
.1 1 30 29 28 27

4.81,:1

4,595 1.340

4.622 4,361> 4. 122 3.890 3.671 .1 .oJ(.O 3.262 ),074 2,894 1,725
1,5 (1.1

4 ,700 4,440 4.194 ),1)59

3.7)5

4.24.1 4.006 .1.780 .1.565 .1 ,3'; I .1, 1(,7 2.98.1 2,80')

2.(,4:\
~ .4X(1

4..1 1(,
4.075
.1,8-ll,
3,(I.'!i

4.05 I ),823
.1 .(07

4,Oryry
J,M6H

:::(:: I
3.932
3.758

.\,HOO
).5R(,

.1,(o4M

2(0
~$

J,.1HO
J, I R{~

J.400 ),205 3,019

.1,420
~ .'! 2J

I J.'I, IO
', ,!IjJ

3,'132 3.2M3 3.09J 2.913 2.742 2,579

, 3.527
3 ..121 3,DO 2.947 2.775 2.6 I I 2.455 2 .109 2.169
::!,O37

0 ,54.1

3.301 .1.111 2.930 2.753 2.595 2.44 1 2.294 2,1 55

2,O~5

24 2.1
~2

3,001
:!.H26

.1,0.18
2,85'1
2.(,1) I

3,.140 3. 149 2.965

2. 79 I

3 .055

2.R4:!
2 ,(,75

2.M77 2.70') !.517

2.659 :!.$O2

21 20 19 18 17 110 15 14

2.517
2 ,)6(,

2.5).1
2 ..UQ
~.2J. K

2.C,:!7

2.1J7
2. JI)6
2,06)

1,,151 2.210
2,075

2 ..1 1}5
2,251

2,410
2.2(,6
2. 129

2,.2(1
2.179 2.142

1.'171 2.313
2.1~~

2,12.1
2,0~9

2.102
1,1)7'1

2.115
J .')3(,

I
I

1,'1.17 I,XI7 1.704

I.S'JR

1,1'}4'J

1,96 I

1/)99

2,OJJ
J,!IS'I

2,050 ! 1.925 I 1.806 1.69(, 1,588 1.488 J.J93

1.82') 1,71 II I.ms

I.S'" 1,726
I.r. I X

1,85J 1,7JX
1,(1 :!f)

1,8(,5

1.877 1,760 1,650

1.54(,
I,.I<I'J

1.901 1.782 1,672

1,') IJ 1.7<)4
I ,MU

1,7,1'1 1,(,40

1.772
1,66 1

IJ
J2
II

1,4'17 1,40.1 UI2 1,227 1,147 1.072 1,001 0,935 0,872 0.8 1.1 0,758 1),705 0.657

1, 50.6 1,412 1,311

1. 2)6

1.5 17 1.42 1 I,Jjo 1,244 1.164 1,IlS6 /,016 0,Q48

O,R84

1,5:!6

1.5.17
1,440 1..14.8
I.:Y,I

1557 1,458 1,3(;5 1.277 1,194

1,4JO 1,.lJX
1.2S:!
1, 17~

1.568 , 1,463
1.374
1,286

1.577 1,477
I,J~4

/.357
1,2(';9

10

/,294 1,212

1..104
1.220 1,140 1.065 0,9901
0.92~

/,15(,

1,17R 1. 102 1,029 0.'16 1 0 ,897 0,836 0,780 0,72(, 0 ,676

I, I R(, 1,09'1 1,03';

O.%R

1.202
1.11 .~

8
7

I,mm
1,008 0,94 J

1,0')4 1.022 0,'154 0,X90 0.830 0.774 0.721 0.(,70

!.I 17
1,044 0,974 0,909 0.848 0,790 0.136 0 ,685

un
1.058 0,988

1.050 0,981 0,916 0,854 0,7% 0,74 1 0,690

(,

5 4 3

0,R7R
0.,8 18 0.7(,2 0.710. 0.6('1

0,901 0,841
0,785 0,7:12 0,681

0.Q22
0.,8(>0
0,7Q9

0.,825 0 ,768 0,716 0,667

0.8(06

0.808
O.75~

0,74(, 0,6%

._ ----

0.701
,, '

4, TERMORIZ/(:NE OSOBINE G RADEJ'TNSKlH OBi EK4TA

73

.0 0 - I - 2
-.1

0,(, 10 0,(01 0 0,561

0,<11.5

0,(,20

O,h24
0,5%

OJ.2H
O , S~

0,6.13
O , S~7

0,6 ,17 O, SR I 0 5 35 0.492 0.452 0,415 0,) 8 1 0 ,34Y 0,320

0 ,2 ~3

U,643

0,(04 7 0,572 U_125 0 ,484

O,4oJ4

0,65 2 OJ(.7 0 ,511 O,4KO , O,44U 0,404 0,)71 Or l40 0,.1 12 0, 285 0, 2(01 0,240

O,(.OS 0,557 0 ,5 1.1 0.472 0,1 ,1.\ 0,397 0,)(.5 0 ,3.15 0,307

0,(.00 0,5 5'] 0,5 08 0,1(,8 0,429 0,]') 5 0,)61 0,332 OJ04
O.17~

'U.3 7(.

0,54R
O,5 Q.1 0.4(04 0,425 0,391 0.359 0 ,329 0..101 0,17(. 0,252 0,23 I 0,211
O , I ~.1

O,5 '1~

O,53Y

o,nl
O,4RR
0,448 U,412 0,)77 O,J47 0,)17 0,291 0 ,267 0,244 O,2D
O,~().I

O,S 16
O,H5 OA.1( 0,401 0,)(,8 0,).17 O"l()<) 0,28.1
1.1,2(1 0

0,500
0,4(10
0.'11.)

0:1 96
(),~

56

-4 - 5 -6 -7 -8

0,4 1~

U,408 0.175 0 ,)44 0 ,.115 0,288

0']88 0,356 0.127

0,384 0 ,352 0,J2J 0.21)(\ 0,271 0 ,248 0,227 0, 207 0 , 189 0,173 0,1.17 0 , 144 0,1) I 0 , 119 0 , 10& 0,099

O,2'1?

-9
- 10
- II

U,lH I 0,157
0,235 0 ,215
0.1'1 (, D. I '/'-)

0,273

0 ,209 0,145

0.1(,"
0, 241 0 ,221
U :~O

0,255

0,25 I 0,230

0,237 0,217 O, I9M O, IKI O,1C,5 0,15 1 0, 137 0,12 5 0 , 114 0 , 10,1

0,1.n
O,21J 0,1 <i5 0,177
O,lll.\

0,225

0.11 1'
0. 200 0,18.1
0,1f,7

-12 -13

(,.209
O, I ~I

0,205
O ,1~8

0,185
0.169

0 ,184 o , re.8 0, 153

-14
- 15
- I(')

0,176
I),IM)

1),175
O,I.,)I}

0 , 171
0,105(1

O,IM
0.141'

0 , 155 0,141

0 , 152
O,I .W

0 , 148 0,1l5 0 ,1 23 0,111 0,101

0,147 0 , 1).1 0, 12 1 0,1 " 0 ,1 00

0,11 ,1 0,1.12 0, 120

0,10'1
O.O~N

0 , 14.1 0,129 0,117 0,107

0.:40
0,1 :!7

-17
- In
-I~

0,136 0, 114 0,112 0 , 101

0 ,128
0,11 6 0,105 O,U96

0,115 0,115 0, 1().I 0,0'15

0,11 (, 0,105
O , O~5

- .20

o,on

4.5. 1 Uporedivanje toka parcijalnog pritiska i pritiska zasicenja

Kada sc u dijagramu za neku gradcvinsku konstrukciju ucrtaju tokovi parcijalnog pritiska i pritiska zasicenja vodene pare (slika 4,6) i konstatuje da sc linije njihove promcne nigde ne seku. onda u uslovima za koje je vrsena provcra. nece doCi do kondenzacije vlage jer je u svim slojevima parcijalni pritisak ispod pritiska zasieenja, Ako bi bilo obmuto. onda mo~e nastupiti kondenzovanje vodene pare u jednoj ravni. tzv ravni kondenzacije iii citavoj zoni konstrukcije - zoni kondenzacije(slike 4,7 i 4,8),

8. Todoro"ii: PROJEKroV.4NJE POSfROJENJA 2,.1 CENTRA LNO G REJANJE

I .s loj

2 . loj

3 . luj

prili s ak

z as icc nj a

".
' \' \ .....
".

pare ija Irli"" .--'" prili sa k v o denc pare

r'
,
I

p,

r I

R d,

SI. 4.6 Polje priliska vodellc pare gradevillske kOlLumkcijc bez kO/ldcllzacije vodef/c pare

1. . loj

2 . 1oj

3 .s loj

--- ------------- --------------- ------------- --

---- -

.---------' -

r .. '

--

p,

----p,

- --------------- --------------- ---------------

1_1_~_ .yr_----R-.-,--~~---R-,2----~-----R-d~ 1 --~~~I~/P,

SI. 4.7 Polje priJiska vodene ptJFe u swfuju kondenzacije

II

ravlli

4. TERMORlZI(NE 05081 E GRAFJEVINSKlII OBIEKATA

75

l .s loj

2.s 10 j

3.s]oj

-- ----------------, -- ------------ -r--------------- --

-- -- -

Pu

P k1

-------

----- -

K1

K2

-- -- __ ______ __ _ " Pc .

--

- - - ---- -- --- ----- -- ---- ---- -- _.. _ -

- - - -- - - - - - - - - - - 1

Rd 3

i
I
I

Pc

Rd.

SI 4.8 Polje priti.\ka vodelle pare sa kOlldellzacijom II "zolli"

4.6 DIFUZIJA VODENE PARE PRI KONDENZACIJI U ZONI I RA VNI ZIDA.

Kada linija pritiska zasieenja preseea liniju parcijalnog pritiska vodene pa re. kitll u tackama K1 i K2 na sliei 4.8. onda postoji kondenzaeija u zidu izmedu ravni Kojima pripadaju pomcnllte tacke. Zbog pojave kondenzacije. protok votlene pare koji se na jednoj strani prenosi na zid a na drugoj iz njega na vazdllh, nije medllsobno jednak. Kolicina vlage koja je kondenzovana 1I zidu izraclInava se kao njihova razlika . Na jednu stranu zida dospeva vodena para u kolicini:

_ PIt - PKl g,,/ R

tiki

PIt - PKI

+2:-' Pu
i= I 7C ;

KI

o.

kg ] [ m 2 s

(4.31 )

Sa druge strane zid napuSta:

76

B. Tm/orrJ"ic PROJ EKrO I ~1 NJ E POSTROJENJA ZA CENTRALNO GRFJA NJE

kg ] [ m 2 s

( 4.32)

U go rnjim izrazima su ko risce nc sledeCc ozna ke : P "k l - pritisak zas ice nj a vodene P<1[C na ravni koja de li unlltrasnji slIvi deo zidil od

zone kond e nzacije [Pal ;

I?tik l -

otpor difuz iji vod e ne pa re slojeva zida izmedu unutrasnjeg vazdllha i ravni pojave konde nzeije Kl

m2 . s pa] [
kg

.
SPll-

P" Kl -

pritisak zasicenja vode ne pare na ravni koja deli zonu kondenzacije od Ijasnjeg, suvog dela zida [Pal;

I?dk2 -

otpor difuziji vod c ne pare slojeva gradevinske konstntkcije izmedu krajnje ravni kond e nzacije K2 i spoljne strane zida
m2 [

,s , pa] . kg

Kolicina kond e nzovane vodene pare koja ostaje lInutar zida data je izrazom: kg ] [ m 2 s Ukupna kolicina kondenzovane vode ne pare u toku jednog dana je:
gkoll .z. =gkoll.

( 4.33)

24d

(4.34)

gdc je d - ukupno trajanje pojave difllzije vodene pare u danima, za posmatrano vremensko razdoblje. U slucaju kond e nzaeije u ravni zida, proracun kondenzovane vodene pare se vrsi na isti nacin stirn sto se umesto sloja-zone kondcnzacije ovde javlja sarno jedna ravan. Merodavni pritisak zasieenja je sa "obe strane" ravni isti, onaj koji se odnosi na tu ravan, pa u jednacinama 4.31 i 4.32 treba izvrSiti korekciju:

PKi

pIQ =PK

Primer 1. Izracunati temperaturno polje, polje parcijalnih pritisaka i pritisaka zasieenja za spoljni zid koji se sastoji od slojeva krecnog maltera, opeke, plute i cementnog maltera. ReZlllta te predstaviti zavisno od olpora difuziji u Glasserovom dijagramu. Deblji-

4. TRlvfORlZICN OS081N G RADVINSKlH OBJEKATA

77

ne slojeva su dat e u Tabcli 4.Il, it spoljni i unlltrasnji uslovi SlI: te mpe rature 0 C i 20C a rehllivne vlainosti 80% od nos no 60%.
TubelH 4.11 F izickc osobine zadlltog z ida

Malc rijal
krceni mailer opeka

dcbljina 5 [mJ

koeficijCI11 IOpl.

provod. A rW/mK]
0.02

f"klor olpora dU'uziji vod . pa rc fI

0.24
0.04 0.02

plula
CCll1c nll1i maltcr

0.81 0.51 0.042 1.4

9.0
6.8 10.0 16.5

[zraclInavanje te mperaturskog polja je bazirano na toplotnom fluk su kroz eelu debljinu zida a prt: ma obraseu (4.1.), ukljllcujuCi i otpor prolazu toplote uz koe fiei je nte za pre laz to plo te pre ma Tabeli 5.1: 20-0 1 0,Q2 0,24 0,04 0,02 1 - + - - +- - +- - +- - + 8 0,81 0,57 O,O~2 I,~ 25 12,70

qllk =

1
a ll

4 () .
I

1
a.

[~]

- +2: - '+ Ai

Tempe rature u karakteristicnim slojevima Sll racunate pre ma obraseu (4.7):

Temperature kao i pritisci izracunavani su za unlltrasnju stranu zida, ravan dodira krecnog malte ra i eigle, za slojeve na svakih 8 em u masi zida od eiglt:. u slojevima plut e na dodirnim povrsinama sa susednim slojevima, kao i u ravnima gde su dcbljint:: plllt e lcm i 2em. lzracunate temperature su prikazane u Tabeli 4. V u prvoj koloni. a na osnovu njih su odredeni i pritisei zasiee nja vodene pare pre ma Tabcli 4. II (druga kolona u Tabeli 4.V) Z a odrcdivanje ve!iCina pareijalnog pritiska vodenc pare u ovom primeru su racllnati koefieijcnti konveklivnog prenosa vlage iako se ovi mogu u prakticnim proracllnima zanemariti. Koeficijent prelaza mase vlage sa unutrasnjeg vazduha na povrsinu zida je izraclinat prema izrazu 4.22 za koji su bili neophodni poqaci 0 fizickim osobinama vazduha koji Sli navcde ni lItabe li 4.111.
Tahcla 4.111 Osohinc "lIz!lllha

Tcmpera lura fC] lu- 20 C 1 ,=OOC

Gustina

Iks:/m31
Pu- 1,205 p,=l,293

Specif. top lola

[J/kgKI

Koefi. IOpl. provo

C o.,,= 1005 C..... =1005

[W/mKl A,,=O,0259
A.=O,0244

Gasna konstanta za vodenu paru je: R; = 462 J I kg' K , pa je kocficijent difuzije vodene pare u vazduhu prema izrazll ( ~.26):

73

B. Todorovic PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA CENTR4LNO GREJANJE

D.

= 2,26 ( Tm ) 1.81 =
P/j

273

2,26 . ( 283 )1 .81 =2,412. 10- 5 [rn2] 1.105 273 s

gde je:
T=T.+T" m 2
Od ~ vd e

293 + 273

283 [K]

se dobija:
1

(3 = 8 . 2,412.10" -162293 0,0259

5 .(

0,0259 ) 3 =52 . 10- 8 5 1,205 . 1005 . 2,412 . 10'

kg

rrt s p-"

2,412.10O,02M

5 .(

0,0244 1.293.1005.2,412.10

)3=18.105

O tpori prelazll vodene pare na unlltrasnjll povrsinu i sa spoljasnje povrsine zida iznose :
1 7 Rdu =-=189'10 (3 ,

m2 ' 5' pa] [

"

kg

R ile

= _1_ = 5,55 .10 6

fl.

Ovi otpori se ne mogu prikazati u Glasser-ovorn dijagramll jer se radi 0 velicinarna mnogo niZeg reda prema otporirna konduktivne difuzije vodene pare. Koeficijenti difuzione propustljivosti vodene pare za zadati zid su izraclInati prerna (4.26) i dati u Tabeli 4.1V. Otpon difuziji vodenc pare kroz slojeve zida se izraclInavaju analogno otporirna provodenju toplote. Iz jednacine (4.28) sledi izraz:
1 Rdj =-+
f31.l

o. 2:j
1

;=I 1C ;

[rn ,s ,pa] kg

Tabela 4.1V Koeficijcoti diCnzije 1C Materijal Krecni malter Oznaka [kg/msPa J 2,049 . 10. 11 2,712 . 10.11 1,8441 . 10. 11 1,118 . 10. 11
1C

Opeka
Pluta Cementni malter

~. TRAfORfZ1CN OSOB1N GRAf)V1NSKIff OBJKATA

79
II

na osnovu kog~ su izracllnati parcija lni priti5ci. cije su vrt'dnos ti date ni T abe le 4.V. Prema istoj tabe li ukupni otpor jc :
m2 [

kriljnjoj kolo-

, s,pa] kg

a pa rcijalni pritisci vodenc pare sa obc strane zida 511:

PII=rpll PII =0.60 2337=1402.2 p" fle=rpc Pc =0,80' 6 11 =488.8 Pa

Parcijalni pritisci u pojedinim slojcvima su racunati prema izrazu (4.28):

PII - p, R'fllk

Pi = PII -

. IIi

( 4.28)

i dati u Tabe li 4.V. Uporcdivanjem pan;ijalnih pritisaka i pritisilka zasiccnja vidi sc dil su parcija lni uvck manji, te da u zadatom zidu neee doei dn knntlenzacijc (slika .U~). U tom ~Iu';a ju fluks vlagc je:

gllk

PII - p, U
dllk

1402.2 - 488.8 1,3808 10 +10

U grafickom prikazivanju pritisaka vodenc pan; knriscenL' 511 dvL' apsci'L': jl'dlHl sa olporima difuziji i druga apcisa sa odstojanjim'l slojcva otl unutrasnjc stranc zitla (sl. 4.9).
Tabcla 4.VTcmpcmtnrc, pritisci zasiccnja, otpori difuziji i parcijalnii prilisci za zid iz primcra I.
s loj zid;] [m!
unulra

fl oC[
~O

0 1=0

O 2 =0.02
oJ= O.1O

0,,=0.18 05=0.26
06=0.28

01=0.29
'~s = 0. 30

n ,= l1.:1:2
'I'"lja

18.4 18. 1 16. 322 14.543 12.R 6.726 3.707 0.7 n.) 0

fJ [pa! 2337 2115 .0 2075 1855.3 1655 . 1 1477.0

Ud[mL's'Palkg!
1.8')' Itl' 9.C)" ') lO S 3.'J+lS I()" 6.11'J"69 Itl" ').1l""54 to" I.O C)1') IO IO lu 1. 1.. 7 13 I O 1.201 36. 111 10 10 I.3S!l15 ' 10 DSOS In 10

Jl ll'a!

1102.20 1.1Y,.38
1 1 " 1.~ 5

9R2.9
796.1. 6 .. 5 633

Git l.()

9.. 6. 12 750.41 67C).2" 6..:1.:'17 i)07.51l 189. 1() .. IlS.XO

SO

IJ.Tor/mw';c PNOJl=:J<.TO I:' I NJ POST ROJNJ, j ZA CI::NTr&1LNOGRJANJE

= 20
15 - flO - -

5 --

o
0

,
I I I

,
I I I

,
I

,
I

t,-o
I
I I

50

100

140

R..

p (Fa)
P." = 2337

- -- ,
....

2 em - cementni malter
.... .... .... .... , ,

2000

, , , ,

ISOO
P.

, ,
\
\

= 1402.2
1000

\
\

\ \
\ \ \

P:

=610

SOO

2 em - kreau malter 4em-pluta 24 em. - mplja opeta

P. '" 488.8

0 I
02

50

100
I I

140
I 32

R.(NsIkgx1lJ')
~

10

18

262830
/l

l)

(em)

Stika 4.9 Raspodela temperaJllre i pritisaka

:zidll iz primera J.

-I. TRMORf ZfCN OSOBfN G RAIJI,:I'l.VSKIfl 0811(,1'1>1

,~I

Primer 2. Izracunati lemperalurnll poljc u vikslojnom zidu, polje p;m;ijalnih prilisaka i pri lisaka zasicl'nja vodene pare za spoljni zid koji sc sasloji od islih matcrijala kao zid II primcnl I. ali sa izmenjcnim redoslcdom pojcdinih slojcva. RacllnajuCi od IInulras njc slranc zida, slojevi zida su: maller, plula, suplja opeka i cemc ntni millter. Debljine slojeva kao i paramc lri spoljnjeg i unutrasjcg vazduha su isli ka o u primenl J. S obzirom na ncizmenjene tempe rilturske us love, loplolni nuks je isti kilO i u rr imcm J. i i7nosi

Zbog dmgacijeg redosledil slojeva, tempcriltursko polje jc izmenjeno. Temperillu rc su racunate prcma obrasclI ~. 7 Zil unutras nju stranu zida, slojevc na rastojilnjimil od 2, 5, 7, I~, 23, i 30 em kilO i za spoljnll povrsinu zida. Vrednosli su dale u prvoj ko loni 'fabele 4.VI. Koefieijenli prclaza, odl'osno otpori prelazu mase vod e ne pare, koeficijcnt i difuzije vodenc pare za materijale II zidu, kao i parcijalni pril isei vodenc pa re u vazduhu sa obe st ranc zida, su isti kao u prelhodnom primeru. Posto jc te mpe ratursko poljc u zidu promenjcno zbog n;doslcda slojeva, polje pritisaka, kako priliska zasieenja tak o i parcijalnih prilisilka CC 5C izme nili u odnosu na primer I. PrimcnjujllCi izloze ni poslupak pomocu koga SII izracllnavane relevantnc velicine II primeru I. odrcdeni Sll prilisci zasieenja, olpori diruziji i parcijalni pritisci i prcdslavlje ni u Tabcli ~ . VI i prikazanc gra(icki na slid 4.10. Sa slikc se vidi da sc Iinije prilisaka sekll II lackama K1 i K2 II Kojima su vrednosli pritiskil ucitane sa slikc 4.10:

Jl ~2 = 666 Pa

Za izracunavanjc difuzije vode nc pare u zid i iz njcga trcbil odredili olporc difuziji za sloj"vc do r;wni u knjoj pocinje kondcnzaeija (Iacka K1 na slici 4.6) kao i od krajnje ravni zone kondenzacije (tilcka K2) do spoljnjeg vazduha. KoristeCi lll.. rtilnc velicinc na slici 4.6 vrcdnosti mcrodavnih otpora Sll:

R,lkl

= Rdu + Rdkgraf = 0,0189 .10+ 9 + 2,26 '10+ 9 = 2,2789 .10+ 9

KoliCina vodene pare koja prodire u zid je prema jednacini 4.31:

82

B.Todomt';c I'R01F.KrOI,:tNlPOSTROJNI,1 lil ClvTR.4LNOGRElANI

U02.,2 - 12-12

2.2789. )0+ 9
a L;oliooa L;oja prclazi sa zida n.a spoljoi vazduh (jednacina 4.32) iznosi:

665-488,8 2,745,10+ 9
Razlil:a gornjib vrcdnosti prcdslavlja L;olicinu vlagc L;oja sc u zidu kondcnzovala;

Tabcla 4.. VI Vred~ u,mprnolura, prilisaka zasittoja, alpord diruziji i parcijalnih pritisaka "lMkoc pare z.a ;rid iz prima'a 2-

sloi

;,6
20 18." 18.1 12..0 9.0 6.0 4.2 74 0.7 0.5 0

p (Pal

<5=0 <5=2 <5=6 0=7 <5=8 0=16 0=24 0=30 0=32

2337 2115.0 ?J75 1.\02 1l.t2 935 813

725 6.15

633 610

R (ml's'PaJ1'l;] 1.89 , '107 9.9498' Hf 20795.109 26218.109 3.1641,109 6.1139W9 9.06377 111 10 1.20136'10 1.38025. 10 10 R... = 1.3808IlI101O

p (pal

1402.2 1336.4 1264.6 1228.7 11929 997.7 802.6 6Q7.5 488.8

.t. TERMORlZlt, EOSOBINE GRADEVINSKlH 08JEKATA

83

to = 20

o
p(pa)
p." .. 2337
....

50

100

140

2 em - cementni maller

2115
,

...
I

2000
I

I r

p'

1500
p. = 1402.2

1000
- ":..;,: ::.::::::

-:::::::::::::: - _... ...

...... ~::.::::::::: .. . .............. .
...

P:

= 610

soo .

..--1r-

2 em - kr~ malter
4 em - pluta
24 an - luplja opeka

P... 438.8

rf--

o
o
I I 02
III
50

100
I

140

R.(Nslkgdoj

I
30 32

678

16

24

5 (an)

51. 4.10 Tempera/limo polje j polje prilisaka za primer 2.

4.7 MERE ZASTITE OD KONDENZACljE

Da bi sc ncpoicljni cfckal prisllstva vlage II zidll sprecio, prcduzimaju s ~' me j,' proliv pojavc kondcnzovanja v<>dcDC pare u samoj J.:oll.'ilmkciji i na Djcnoj pon',il'i, NajCci<.'e prill1o;;ojivana mcra jc poslavljanjc pame barijere L:oja prcdslavlja zapl;' 'I i milh:rijal vclikog olpord diruziji vodcne pare. znatno veecg od onih kojc poscduj u ,',lali gradevinsL:.i malcrijali_ Tako. na primer aluminijumsL:a folija ima fak tor difu/ !nnog alpora l ' = 700 000, a \';'ocficijcnl propusllJivosli vodenc pare JIa/ = 2.:;79, 1.' " {tyro-s- Pal- Za bilumensku IepcnL::u ave L:.araklc.ristike su
JI = 3500: ,

;1lB_L

- - 10=:>

1-1

kg ] ms-Pa

Uvodcnjcm parne barijcre parcijalni pril&.; vodene pare sc povcCavaju isprcd, a smanjuju iza barijere u pravcu sni.i.cnja lemperature i prilista zasiecnja. sa ciljc m ,I,. u svakom sloju kanslrukeije parcijalni pritisak vodenc pare budc manji od prilisk a /dsi<-'coja_
p[l'''1

(I]

(1)

[3 )
(I) (1) (3 ) [4J

[4]

[5)

'- -r

P",{ T'

-.

-been i m aile r -m asiv n i zid PB'p"ma barije a -l c nno izo lac ij a (5] -kreco i m a h e r

--,

-'-

'-

--. -- .

1
j I
I

(u PH) p,,,

----'--

-.
"

-. -. --

- -- -

-- ----

P ( hez PB)

-. -

~.

,,

., \ K I

' :,

-.~

-.~

...

--' --:~

..

-~:;~..
'

K2 ..~...

-"',,-

) '" ':: '.p;'cr. -. _._-_ ...

~

___PL

li(mJ

Sl4.11 PoIje priIida ..Dthfte pare Il ~j ~ SII ; bet. parne barijue

-I. TRMORIZ ICN OSOBIN GJ<r1EJVI NSKlH OBJK4 TA

85

Parna barije ra ne predstavlja toplotni otpor. jer mat e rijal koji se nanosi kao barijera imil ve liki koe ficij e nt provodenja toplote A i debljinu od ne koliko milimetara, tako da je otpor provodenju toplote zanemarljiv. Uslcd toga praklicno ne dolazi do temperaturskog pada kroz parnu barijem pa kriva prilisaka zasicenja zadriava svoj oblik kao u SIUCiljU bez parne barijcre. Ie se tako i crta. Ulicaj barijere prikilza n je na slici 4.10 na primeru jedne konslrukcije zida od cetiri sloja: krecni mail e r na jednoj strani zida, opeka, termoizolacija i krecni malter na drugoj strani zida. Poljc prilisaka je takvo da se izmedu ravni Kl i K2 javljaju uslovi za pojavu kond c nzacije vodene pare. Ugmdnjom parne barijere (sloj 3) polje priliska u zidu se menja i dolazi do pOVec.1nja parcijalnih prilisak<l u delu zida ispred b<lrijere, ali ne iznad pritisak<l zasicenja. U delu zida iza barijere parcijalni prilisci vodene pare poslaju znalno nizi. t<lko da su izbegnuti uslovi za kondcnzaciju. Medutim. ako bi se posl<lviia parmI b<lrijera sa hladnije slrane zida iii ugradile dye parne b<lrije re (sa obe slrane termoizolacije). javila bi se nepovoljna raspod e la parcijalnih prilisaka vodene pare i nilstupila bi kondenzacija unutar same izolacije, sto se ne sme dopustiti. [sto taka, poslavljanje vise parnih barijera (sa obe strane i izmedu slojeva termoizolacije) moze d<l ima za posledicu pojavu kondenzacije.

5. POTREBNA KOLICINA TOPLOTE ZAGREJANJE

Potrebna kolicina toplote za grejanje jednc zgrac1e QH predstavlja karakteristil..'U zgrade i SIULI kao osnov za proraeun postrojenja za grejanje. Izracunava se kao zbir tzv. transmisionih gubitaka Qr i ventilacione Qv kolicine toplote:

Transmisioni gubici toplote Qo nastaju u odredenoj prostoriji prolazom (transmisijom) toplote kroz povdine koje omeduju i razdvajaju prosloriju od prostora koji imaju drugu vrednost temperature. Pri proracunu polazi se od prelposlavke da se proslorija za koju se vdi proraeun, nalazi u stacionarnom stanju, odnosno da su sve merodavne velicine uSlaljene. Zato se za proraclln gubitaka toplole koriste zakoni za prenos toplote u stacionamim uslovirna. Oni se odreduju preko obrasca za jednodimenzionalan prolaz toplote, za svalm povrsinu posebno:
Qo = Lkj.F;'(lu-lj)
;=1

"

(5.1)

gde je:
Q" - kolicina toplote koju prostorija transmisijom gubi kroz odredenu povrSinu

(zidovi, prozori, vra ta, pod, tavanica) (W) 2 kj - koeficijent prolaza toplote kroz povdinu "i" (WIm K) Fj - povclina (zida, prozora, vrata, poda, tavanice) kroz koju prolazi toplota (m2) , I" - unutraSnja projektna temperatura (0C) Ij - spoljna projektna temperatura (t;=t.) ako posmatrana povrsina razdvaja prostoriju od spoljne sredine iii temperatura susedne prostorije, ako povrsina F razdvaja dYe prostorije (0C). 1 Prema NemaCkom normativu DIN 4701 iz 1959 godine, transmisioni gubici toplote se obavezno koriguju tzv. dodacima, kako bi se uzeli u obzir poveeani zahtevi za
Deutsche Industrie Normen - NemaCke Donne za industriju, cja posJednja tri izdanja potiw iz 1944, 1959 i 1983 godine. Doma61 procedura proraruoa je bazirana na DIN iz 1959 godine.

87

SS

!I.'I'mlarm ;.' I' RO} ":KrO I ~ 1 NJ[ roSTflO} E.Y}A Z ' C1::ATrv 1 I.NO 1iI<tJ.ll"-J /;;

toplotom i izvrsile druge dopune koje zavise od specificnost i grejanog prosto ra. Za lo se po tre bna kolicina to plole za nadoknad iva nje transmisionih gubitaka QT razlikujc od gubit aka izracunalih po obraseu 5. 1:

Qr-Qo( I + Zo+ Zs)

gde je:

(W)

(5.2)

Zo - dodatak za zagreva nje prostorija pos le prekida u grejanju Zu, kao i za neutralisanje uticaja hlad nih spo ljnih zidova (Za) :Zd=Zu+ Zo Prema aktu e lnom DIN stand ardu ZlI je izos tavlje no. Zs - doda tak-korcktura za uticaj orijentacije prostorije pre ma stranama sveta .

5.1. KOEFICIJENT PROLAZA TOPLOTE - k

Koeficijent prolaza toplote treba da je poznat za svaki gradevin~ki element kroz koji postoji raz mena toplote. Racllna se preko opsteg izraza:
1 k= 1 () . 1 I - +2: - '+ - + a ll Ai A a
j

(5.3)

a" - koeficijent prelaza toplote ~a unutrasnje strane posmatrane povrsine ( ta

be la 5.1), (W/m2K) . de bljina jednog sloja zida "i" (m) Ai - koeficijent prLlvode nja [oplote za posmatrani sloj zida "i" (W/m2 K/m) (labe la 5. II) I U. - ako se jedan od slojeva u zidu s a~toji od vazduha, onda nema sarno provodenja toplote kao kod evrstog sloja, posto se u vazdusnom sloju toplo ta pre no~ i kak o provocle nje m, tako i konvekcijom i zracenje m. U obrasclI l!A predstavlja otpor prolazu toplo te kroz vazdus ni sloj (m 2KJW) (tabe la 5.J IT) as - koeficijcnt pre laza toplote sa spoljne strane posmatrane povrsine (W/m2K) (tabela 5.1).

o .

Tabcla 5.1 Koclicijenl prclaza loplole (W/m 2 K)

Za zidovc i unulrasnjc prozorc. bo i za podovc i lavanice ori orelazu 10 0101. odozdo naRore Za padovc i lava nice pei prelazu loplote odozgo lIadole Za sool inc orozore Kocfieijcnt prclaza loplote pri srednjoj brzini velra Za slueai dodalnih viseCih fasada. kao i 7.3 ravan krov 8 6 12

Umllrasnji koeficijcnl prela7 ... lo plule a, Spoljlli kocficijclII prela7., lopl ole a.

25
((

5. /'0 7"I<loIIN..I KO I.ILl.Y.1 / () /'LOTr. ZA Ci!WJA Nlh'

Tabel .. 5.11 Fizickc osohinc gradcvin ski h ma ter lja la

Malen ja l
Gusti na P (kg/m' )

Specifi eD. (OI,lola c ( kJfkgK) 3

I puna llpcko (s uplikovoSI0- 15% ) sll plja opeka (uk! jucujuCi i supl jine ) porozna opcka k1 inker opcka (pll lla i sa sll pljina ma) blo kovi od c1eklrofilt e rskog pepel a sil ikalna p Ulla opcka silikalna , uplja opeka (uk!jui:uju Ci i supljine) pozolil lermoblokovi od S1ja ke (uk!jui:u juCi i supljine) blokovi ad pcnohelona puni blokovi od lakop, bcl ono zid ad kamena bel ons kc blo kele sa slIpljilloma 1I 3 rcda (ukJjlletJ jllCi i su pl jille) krceni malt e r p rodllzni krcelli molter ccmcnlni maher ~ipsan i i krcerlo - l1.ipsani mallc r laki Ripsani ma ltcr Icrmo izolaeioni molter gipsan i malt cr na Irsci Aipsani maile r na rabie mrcii granil dolomil i mra mor pcSCa r, amorrlli krccnja k pesak i siln i S1 jurla k obradiva zemlja, hum us pesuk (suvi ) sljunak (5uvi) drobl jena opoka d robljella pluta perl il . nasul kc ramzil . nasul 51rURol ina mincralna i stakJcna vuna lie (vlamo)

2 zidovi 1200- 180 1200-1400 800 1900 1300- 1500 1600-2000 1 !00- 1400 1200 1200- 1600 600-800 1600-2000 2000 1600 mallcri 1600 1700-1900 2100 1500 1000 600 1000 1200 prirodoi klImcD izcmlja 2600-2800 26502850 2600 1500-2000 15002000 malcriia1 z. iSpUDII 1800 1700 800 50 100 400 250 50 1700

KoefidjeDI provode nja lopl ole ). (W /m K) 4

0,92 0,92 0.92 0,88 0.92

0,47-0,76 0,52-0,61 0.33 1,05 0.47-0.58 0,79-1.1 0.52 0.52 0,52-0,64 0,27-0.35 0.47-0.8 1.1 6 0.74 0.81 0.85-0.99 1,4 0.7 0,47 0.1 9 0,47 0,58 3,5 2.3-3.5 1,74 1.16- 1,74 1.51-2.56 1.1 6-1 .74 0.81 0,4 1 0,04 0.05 0.22 0,09 0,046 2,1

0.91
0.92 0.92 0.92 1.05 0.84 0.92 0,96 1,05 1.05 1.05 0.92 0,92 0.92 0.92 0,92 0.92 0.92 0,92 0.84 0.84 0,84 0,84 0,92 0.84 0,84 0,84 2,09 0,84 0.84

"fI\ :',r " ~.""''''.I,'''~I'',*:II1\''

(JO '

.. I},.,fl",' I I 1\ L!' .. .. ., . I ' , ~ oJ' '" ', . 1I,'i'u<iorTJI';C PRO F.kTOV4NJEPOSTROJENJA ZA CENTR-ILNOG RJ,1NJE
2 belool 1800-2500 800-1400 400-800 1200-1600 1200-1600
lace

3 0,96 I 1,05 0,92 0,96

.j

betoni O<J kamen

093-233 0,29-0,58 014-029 0,47-0,76 0,47-076

1800 2100 850 900

- do 18 mm

096 0,96 0,96 0,48 0,84 0,84 0,88 0.88 0,88 0,88 0,84 1,88 1,47 0,96 0,92 0.88 0.84 0,84 0.84

0,35 041 0.21 0,21 0.23 0.47 ,0,7 0,29-0,35 1,05 0,79 1.05 0,99 0,7 0,19 0,16 2,04-2,33 0,47 2,33 081 0,44 044 0.21 0,14 0,13 0,08 0,14 012 0047-0,058 0.099 0 0,099 0,093 0,081 0.081 0052 0,047

1000-1400 600-800 1900 1800 2000 1900 2300 1200 1000 2400-2500 1200 2600-2850 ,2500 2600 1100 700-800 500-600 620 400 550-600 1000 200-400 -600 ' 550 500' 450 , 400 ' - '1;000
or

keramicki moz., ik , stakJ.eni moz.1 ik linoleum

uma

rcdfabrikoV'Jlli betonski e'ementi , laki betollski clementi

armidlno sta . 0
. SU I'i stakleni blokovi d r'll)

"

2,09-2 1
2,09
"

i,oQ.
2,09 1,88 2,09 2,09

- lake, za oulanan 'b iznulra S r- 10<:0 iverica - tvrda

-meka

- debrine 25 mm

1.67 1,67 1,88 1,21 ,H ,26

'

t.1
, -0"
~,;

a ira
~nlislir!..ene

20 35

' ,'

"f' 1A 5. POTREBNA KOUtINA TOPWTE ZA GREJANfP.

. I' .

t . "--''' 1

..

9/ 4 017 019 07 023 012 016 007-009 0,14 021 019 019 (\ 19 019 0,19 01 9 026 0,23 03 03 099 29 035 5.8,5 46,5 . 203 380 35 110 0041 0056 0041-0044 0046 0098 012-013 019-023 019 021

1
bitumen bitumensica lepenica ",volt PVC - homOReoo - nofilen vinil-azhestne plcXe tepih doske za pod hrostov parke tvide drvno-vlakn",te plcXe oolietilenske foliie PVC foliia. mekana bitumensk~ traka sa ulo!kom od '1luminiiumske foliie krovna lepenka vi!esloina bitumenslca hidroi20laciia PIB (voIirzobutilen) trw CR (hlorpren kaublk) trw CSM (hlorsulfidna oolietilenslca) trw EPDM (etilen - prapilen - kaublk) traka crep plcXe od !kriliaca azbest - cementne plcXe
~Iik

2
DCMIae oblOlle

1500 1100 1900-2100 1400

olOS
167 I 05 096 096 096 123-146 167 167 1.67 125 096 1 46 1146 146 096 1 1 104 088 082 096 046 05 088

800
950 250-300 520 700

' 900 '

1000
1~00

900-1000
kroVDI pokrtvDI mlterill "

1100 1100-1200 1600 1300 1500 1200 1900 2800 1800

meWI

Iiveno lIVOMe aluminijum bakar

. oIcwo
cink

7800 7200 2700 9000 11S00 7100 ,

..

039 084 084 '167 126 147 167 1.59-169 1 096 126 138 1 . 2.6 126 4191 -422 1006-1012

termoliolatorl mineraln. i staldena vuna staldena pena pluta (ekspanzivna imprelUlirana) plcXe odQlo!ivene trske ploteodjlresovane slame (strami\) . prskani azbest .pIca: od sintetillih materijala, vi!esloinOR poliestera picXe od wilne .mole PVMD i PVC picXe poiistirolske picXe (u bloko,vima) oOIiuretanske p1cXe izrezane iz blokova , PVC p1cXe urea p1cXe voda (10-100 "C) vazduh (0-100 "C)

,
\

30-200 145 120-160 800 350 400-600 1400-1500 1180 1400 , 15-30 3O-4C 50 15
osla\o

oOil}

0035 0041 004 0,574-0683

999 7-958 4 1275-0932

o0243-0 0314

()2

Il.Torioml 'ii: PfWJF.KrOI~1NJE POS71,OJNJA Z-1 CENT/'..ILNO GJ<UAME

T"hcl" 5,lll OtPOf prolazlI toplotc vazdllsnih slojcva DcbljioR \'82""5DOI: sloja (eml veri ikalni sloievi horizonl~lni slo jcvi pri prolnzu loplo le odozelo nnvisc horizoll la illi slojcvijJrijJrolazliloplole odozgo lIalliZe

11A. (m 2 KJW)
1

0,14 0,14 0,15

0,16 0,15 0,18

0,111 0,16 0,21

0,17 0,16 0,21

0.16 0,16 0,21

Zit gritdevinske ele mente uobieajenih materijala i standardnih debljina, koefieijc mi prolaza toplote izraeunati su i dati u tabelama 5.IV - 5_VII. Prilikom korisCe nja tilbe lil 1re bil vooili rilenna Oil koo horizontalnih povrsina koeficijent prolaza toplole zavisi od smeril loplotnog lokil, kilo i da za zid od istih materijala nije jednak koefieije nl prolaza lo plote ako je laj zid spoljni iii unutrasnji, zbog razlieitih koefieije nala prelazil lo plole. Kada se koefieijenl prolaza loplote izraeunava onda se to eini prema obrasell broj 5.3.
Tabc la S.IV Koclicijcnt prolaza toplotc k za krm'ovc (W/m1K)
Moteri).1 krov. ere I' iii lalasasli lim na lelvama, bez zaplivallja crep no lelvama s:o 7.aptivcllim spoinicamn staklo jednost.a\110, 3-5 mm, ~",plivcl1i spoj arrnirallo-belonski krovovi pokriveni ler p"pirorn, bez izolaeije, debljina uctona 5 em arillirano-hero llski kr ovovi sa izo lacijom od 35 mm lerase sa izolaeiiom oel 35 rnm

k(W/m'Kl 11,6 5,8 5.8

4,3

J.2
1.1

Primer 1 Izr:lcunnli koefieijent prolaza top lote kr?z spoljni zid }slika 5.1) sled:~g S~s!<tv<r: spolJnt krcenl mail e r 2 em, puna opeka gustine 1800 kglm- , 12 em, vazdusnI sloJ ) em, 3 belo n od kil menog agregata gustine 1800 kglm , 8 em, unutrasnji krceni mil Iter 1 em.

a;.=25 W/m K

a u =8 W/m K
I

1
k= 1

-- +-- +-- + . +--+ - - +,25 0.81 0.76 0,93 0,81 .,,.'I!"< 8._/ . ,,
W/m2K

0.02

0,12

016

0.08 '

o;Ol ~i

- /...

~::

-\

,~

k =_1_=164 06 ' ,
Slika 5.1 Spoljlli lid

5, POTREBNA KOLle /NA TOPLOT 2.,1 GREJANJ

03

Tabcla S.V Kocficijcnt prolaza loplotc k za prozore I vrata (W/rn'K)

I
Vrala soolina vrata - devena') ) sool ina vrata - l:eliena balkonska vrata. drvena sa staldom iednostruka balkonska vrata. drvena sa staidom, dvostruka unutrasnia vrata SDoliol pnnori drveni iednostruk prozor. jednostruko zastaldien drveni jednostruk prozor, dvostruJ(O zastakljen, odstojanje izm~du stalda 6,0 mm drven; jednostruk prozor, dvostruko zastakljen. odstojanje izmedu stakla 12 mm drvcni sooieni orozor drveni dvostruld orozor l:elieni iednostruk Drozor. iednostruko zastaklien eclieni jednostruk prozor. dvostruko zas'akljen. odstojanje izmedu stalda 6.0 mm eclieni jednostruk prowr. dvostruko lastakljen, odstojanje izmedu staid a 120 mm eclieni"sooieni Drozor eclieni dvostruki prozor nadsvetlo. iednostruko u l:elienom ramu nadsvctl o dvostruko u l:elienom ramu veliki izlozi. orozori u betonskom dkviru Drozor od ~uol iih staldenih blokova UDDlrasDji pnnori orema soarednoi orostoriii iednostrulc prozor prema sporednoi prostoriii, dvostruk prozor Socci \aIDO zaslakljivaDjc 'crmooan staldo, icdan outa vazdusni sloj termooan staldo dva puta vazdu!ni sloj termopan stakloi. triputa vazdu~ni sloj cudo staldo (orema debt iini stalda) termoluks, iedncit'ruk termoluks. dvostruk staldeni blok, ~uoal i stakleni blotL pun Pnnor u staldenicim (F ."jF . , ) 1 1,5 . , I 20

k,

3,5 5.8 4,7 2,3 2.3 5.2 3.3 2.9 2,6 2.3 5.8 4,0, 3.6 3,5 3.3 5,8 3,5 5,8 2.9 3.5 2.3 33

2,1
1.5 31-3,8 4.0 1.9 3.1 5.2

.'

2.5~

..

.. .) VaZll za vclt.Bee mateflJaJe

") VaZi i za ostaJc metale

..

30

5,8 4.8 4.2 3.8 3,5

'J./

IJ 1"r/unJl'l '

I'IWJ/:.I\TO I :'I J\~/,

POSTROJENJA ZA

ENTRI LNOGREJ.IA'j1::

Tllbcla S.VI Koclicijcnt prollila topl ote k ZII POdOl'C i tavnnice (W/m'K)

Crici

,"elie
')(

-.

Vrsl.

~nn""'~'iic

"r;;:;-,~;;;i , konslrukcija

v... :s<'

I . Armirono bel onska masivna plOCa sa vlaknalicom 20 mm i parkelom 1I asfaUli 1.20

1,20

2. Silno rcbrosla konslrukcija sa vtaknalicom 12 mm,linolcum na bel onskoj podlozi, trseani Icp

1.28

3. Monta sa vlakIJ31icom 12 mm, ksiloli( na

1,40

bClonskoj pod lozi

.~

m lr

"/."'7

rrmmrrT rrm
~
V"J

4. RaVili kIov, siinorcbrasI3 konst rukcija,

0.87

plota od drv. vun.7 em. bClonska plOCa na pcsku. I eSca" i Icp

"
r

~ r:11 ,'.
I

5. Drvene grede sa up"slenim po dom. parkel na slcpo m podll, nasip ad Sljake

1,16

Pod na zemlii

(/////////,
I

6. Belonska plob, plob od drv. vune 8 em, lCraco"" hel onskoj podlozi

1.34

Primcdb.:

kada mcduspralna konslrllkcija uijc Itleno

nim vrcdnoslima:

dcrillis ~m:l.

moze sc raeunati sa slcdeCim prosl,.'l:-

, hladni pod (belon, leraco) k=I ,5 iii k=1.4 ,Iopao pod (parkel i sl.) k= 1,34 iii k= 1.22. Manje vrednosli vaie za slubj bda je smer prolaza topl ole odozgo nani;e (donja prosl orija ima ni1.1.1 tcmperaluru). a vccc za peolaz (oplole odozdo naviSc (gornja proslorija imn nizulcmpcrnturu).

5. POTRF:IJNA KOU CINA TO /I.OTl, Z~ 0RJ:JrlNlh

V5

Tabe la 5.VII Koelicljenl prohlZII loplole k zn zidove (W/m'K)

MalcriJal Opcka Spoljlli zid p- 1800
Unurr:l ~ nii

zid

Spol ill i zid P -I 400

Ullllirasnii zid
5 tri rcd a p-1400 SIIPI iin, p - 1600 Kamen Porozllip -2600 Tvrdi p =2600 Bclon M!3< 100 5polilli zid

Unulrasnii zid
Mil < 16051001ini zid Unu tcosllii zid Soolini zidp =1000 Unu tr asnii zid

I
I

2.34

Spoljni zidp - 1200 I U .tltt cosn ii zid I 2.58 T:lnki lJllulfilsnji zidovi G ipsallc plaCe. rabie Sliako bct onskc nlocc
Plocc oc.J clrvcllc vunc

Koclicijcnl k za dcbliin" zida (em 64 38 51 25 1,0 I 1,97 1,50 1,21 2.97 2,36 1,35 1.12 1.71 Supl ia opcb 1,65 I 1,23 0,99 I 0,8 1 2,13 1,13 2,38 1.48 I 0.92 I Sur Iii blukovi 1,43 1,05 1,23 1.57 40 30 50 60 70 80 2,98 2,65 2,37 1,81 2,15 1.97 3,42 2,64 3.12 2,86 2,29 2.45 10 15 40 220 25 30 2,47 2.70 2,13 2,63 2,09 2.42 2.24 3,00 2,79 2.44 2,83 2,64 2,49 2.35 L1ki bctoll .1,57 0,7.1 1.29 1,08 0,94 1,4 1 1.77 0,87 1.17 1.00 Srakobcton 1.57 1,35 1.17 0.94 1,66 2.02 1.41 1.22 1.08 5 6 7,5 12,5 10 7 12

77 0,87

0,69

--

100 1.57 2,04 50 1,86

2,17

0,60

0.78

15 1.66 0.79

2.58 1.63

2.44 1,48

2.27 1.28

2.02 1.07

1.83 0.91

5.2. POVRSINA KROZ KOJU PROLAZI TOPLOTA - F

Povrsina kroz koju se vriii razmena toplot e, izracunava se na osnovu unutrasnjih mera duzine i sirine prostorije. Za visinu zidova ne uzima se unutrasnja visina prostorije (odstojanjc od poda do tavanicc), vee odstojanje od poda do sledceeg poda. tj. u visinu zida ulaz i i debljina med uspratne konstrukcije. Vrednost povriiinc moZe se u racunu zaokruziti na prvu decimalu. Pri proracunu potrebne kolicine toplote. za pojedine povrsine koriste se sledece oznake: PJ - prozor jednostruk PI< - prozor na hilo PO - prozor dvostruki PDZ - prozor dvostruko zastakljen 5J - svetlarnik jednostruki SO - svetlarnik dvostruki VU - vrata unutrasnja VS - vra ta spoljna VB - vrata balkonska ZU - zid unutrasnji Z5 - zid spoljni T - tavanica P - pod.

11. Tor/om i'; PI?QJ EKrO I'~1NJ r:: POSTROJ ENJA Zrl CENI 'R-1 LNO (; I<UA,vJ I,

Napomena: Ireba uoci li da prvo slovo oznacava 0 kojoj se vrsli povrSine radi (P prozo r, V - vrala, Z - zid) , a ostala slova bliZe odreduju vrslu povrsine.

5.3. UNUTRASNJA PROJEKTNA TEMPERATURA - tu

Temperature koje Ireba oddavali 1I pojedinim proslorijama zavise od namen\: prostorije i Ireba ih usvajali pre ma donjim preporukama, lIkoliko narucilac ne zahl c va druge vrednosli.
Tabela S.VIII Unlltrasnje projektnc temperature

SIam b cnc zgra d c

Naziv proslorije DneVl13 soba. spavac., soba, predsobl je. dej\azman. kll hinja we - DOseball Kupal ilo (posebno i sa we a m) $usionica veSa bez provelravanja SlIsionica vda sa provelrnvall jem Hidroforsko poslroielljc

C 20
15

22 20
16

Prirucna radionic.a
Slepenisle, loplolna podslanic.1 i oslava

10 18
ne j\rcill se

p os ovnc proslOrtJc
Naziv Ilfosloriie Kabineli, biroi, kallcclariic. biblio lekc. a lelici.loka li KOllfercncijske sale. sa le 7_1 rad sa klijenlima, trpczarije, sobe 7.a C

20
18

vozacc. hodnici. Cckaonicc. slcpcnista. umivaollicc Arhiva . biroi Arhiva . maAacini Ma!pcini 1I sldopu loka la Holovi i Rarderobe Proslorije za ATC i lelegraf. POjaCivacke sian icc. r.. dio med,1ic Prostorije 2:' personal koji radi sa ru cllim lekrnllskim cclltralama Ga raze

20 12
10 16

20 20
5

Zdravstvcnc ustanovc (bolnicc, klin ikc , ambula nlc)

Naziv proslorije <::ekaonice, kancelarije. sobc lekara. laboraloriie O nlinacijc. bolesnicke sobe, boksovi i poluboksovi za deCll. Irpeza rije i dnevn i bora ya k bolesnika. unulrasnja slepenisla i hodnici, gmderobe, umivaoniei, sobc za uzima IIje probe i llzo ra ka, prosl orije 7_1 razne spccijalislicke preglede, sale za Rii dijagnosli. ku. pros lo rije 2. 1 gipsovanje. kabilleli za snimallje, zraCcllje, lerapiju i masaiu, sale za Icrapiju blatom, odelell ja za odmor bolesllika Operacione sale za hill1e slueajeve, sale 2.1 dijagnostiku i inlervel1cije, pripremne prosl orije, sobe za budellje, komandne sale DORonskih uredaia O peraciolla i akllSc rska sal:" sal a za neuollosead. kupa lil. , sale za itidroleraoiiu Proslorije ,.\ sterili,.1ci jll, obdukcione sa le. gimnaslicki kabincli, we, hoi radiollice Magacini ('istog rublja i sanilelskog malerijala. tchnicka poslro ienja, pcrionice SldadiSl a krvi MaRaeini prljavog rublj. Kuhinja
.

C 20
22 24
25
18 15 7

5
16

5. POTREBNA KOLlClNA TOPLOTE ZA GREJANJE

97

Apotekc
Nazlv nro,lorU. Izdavan ie lekova i a:kaonicc Priorem anie lekova i orirufui maaacini Prostoriie za rovan ie Rotovih lekova Prostori ie za rovanie mineralnih voda i lako zaoal iivih maleriiala

C
18

20 10
8

Gaslronomskl obiekti
N.zlv oro, lurU. Sale za potro~at.: svih vrsta gastronomskih proizvoda, kelnersko odel enie Kuhinie. DOslastic.rnice sladolednice sudooere Mao.cini s1lhomesnat ih oroizvoda. DOvrCa lur~i i~ naoit aka Hodnici WC Tulevi umivaonici svl a~ion ice C 16 16 6 15

22

ObdaniSta i iaslice
Nul v oroslorilc Sale za znimanje- rad U obdan i!tu, spavaonice, zaslakljene lerase, unul ra~n i a ste pcni~la troezari ie Sale u jaslicama. scpare; i boksovi, sobe Z1 dojilc i a:kaonicc, WC za dccu i urnivaonici Th ~ evi, hmalila i svlationicc Z1 d.cu WC za ""rsonal i umivaoni;:i MaRacin ~isto;rublia, perionic.:> Kuhinia C

20 22 25 16 15 16

Pozori ta i bloskooi
Nazlv uroslorUe Sale za predstave sa garderobom, a:kaonice, scene i garderobe, birei i pillion icc, unutralnja s lepeni~la . odeljenje za sme~laj uredaia kabine kinoooeralera Slufbene erestariie Umivaonice We. eerionic. Kuhin ia

C
18
20 15
16

Hotcli co. internati , domovi

Nazlv oroslorll. Sob. za slanovanje. kancelarije, sale, reslerani,lcafane, frizcrski saloni holovi hodnici Uoonicc Sebe u demu slaraca Umivaonici WC_oerienicc rnaaacini astOil rublia Kuoalila i lillevi Kuhinie , C

20
18

22 15
25
16

os

IJ Tor/on)!';,' PIIOJl-;J;.TOI':1Nl I, POSTROl l ::\,lA ZA rESTR1LNO G I?U.'I Nl H

Za tvorcni bazcni
Naziv IJrostorijc Ho lovi, cekaonicc, prol."i, sale za ollm or posle kupanja.
knllcclilrijc, frizcrski salOiI Rcslorani. kafanc, uifci. PIISiol lit.:c, unutrnsnja Slcpc llis ta , hodnid i

C
20 18

we koji pripallaju ovim proslorijama

Hale sa bazcnima Z,1 pli""njc T lIscvi i kUpolil" Porno kupolila T a pia vozdllsna knpa' ila Vrela kllpali la saline Sklodislc sporiske opremc KlIhioje

l.ckarski knbincti, svalaCionicc. s<llc Z.1 odmor DOsie kt lpnnjn G imnmilickc salc, periOllicc

22
15 22211

25 40
50 6080 10

15

I 11 d us I" rIJs k C pros OrIJc

NMziv)Jrostorijc

C
-

Temperatura i vlnzllosl vazduha 1I pojedillim proslorij.mla rndi o lIi c~. [;1urikc. skladi51a, vrl ova i drugih grnllevinskih objckala sa spccijalnom nnmenom odrcdllju sc tI zavisnosli (XI

,ehnoloskoA procesa racla

5.4. TEMPERATURE NEGREJANIH PROSTORIJA

Za izraclll1avanje pOlrebne kolici ne toplote potrebno je poznavati te mperalurl' 1I prostorijam<l koje nisu predvidene za grej<lnje (suleren. ostava, lavan i sl.), Za stacionama toplotno sta nje zgr<lde. ove temperature se mogu izracunati na osnovu toplnl ' nag bilansa od redcne ncgrejanc prosto rije, Temperatura se izracunava po obrascu :

(5,-1)

"
gde je:

2:
s u

(k' F)s - suma proizvoda kF za povrSine koje negrejanu prostoriju odvajaju od spoljnjeg vazduha

2: (k ' F)u -

suma proizvoda kF za povrSine koje negrejanu prostoriju odvaj<ljll od unulrasnji prostorija

5. PO TREBNA KOLlC:INA TOI'I.GTI:: ZA C; nr-JA NJE I" -

() Q

te mpera tura u susednoj prosloriji spoljna projeklna te mpe ratura temperatura negrejane prostorije

Is -

Ix -

U svim slucajevima kada za proraclln nije neophodno poznavati tai':nu vrednost temperature negrejane prostorije. moze se nje na vrednost usvojiti na osnovu podataka iz tabele 5JX.
Primer 2

[zracunati tempe raturu negrejanc prostorije prikazane na slici 5.2. Spoljna projektna te mpe ratura je -20C. Pod u prostoriji je teraco. a na spratu iznad je parke t. Visina prostorije ukljuclljuCi i meduspratnu konstrukciju iznosi 3 'm. Koeficijenti prolaza toplote k (W/m2K) imaju sledece vrcdnosti za pojedine gradevinske elemente: prozor spoljni zid unlltrasnji zid

2.3 1.65

1.48

vrata pod tavanica

2.3

1.4
1,22

KoristeCi obrazac za te mperatllru negrejane prostorije (5.4) dobija se:

I x

5 _+_2_'2_'--,-3_ = _0,,--8_2_'_2,:--.3-::-'1--::5_+-,-'(. :. .1',-:-5 3:-:-0,..:..8_'-::-2,:-)--::1. ,--48--::_1c::' 1..:....4--:8_2_0_+_1..:....5__2_ 1..:....2_2_ _18_ ' 0,8' 23 + (1.53 3 - 0.82) . 1.48 + 2 23 1,48 + 1,5 . 2 1.22 1.52 1.45+ 1' 1,52.3 (-20) +(1,5 3 -11,5) ' 1.65( -20) 1.521,4 + 11.52.3 + (1,5 3 -11,5) 1.65
-c'

I x

= 561.66-168 =9.4 "C 33.59 + 8,4 .

100

n Tor/ann 'ii- J>"(}JI-:KrO I ~ ISJ r: I'OSTROJJ:.\ J.I Z.I CT.VTI?A I .NOGRrJA .\JF:

.@

Slika 5.2 Osnovu negrejulle prostorije iz primera 2

Tabela 5.1X Temperature ncgrejanih prostorija i lIa (0C)

Pri o.ol;"oi lemoe.,.lari a C MOVsa 1.:<2.3 KIov sa 1.:=2,3-5.8 POIi.:r 0-.1 jc: KIov 5.11.: > 5.8 I!.rcjanirn proslo rijama spoljnim vazdllhom bez Suscduc praslorijc .poIjnih Hata i !.:ojc: su prel cino oodrumskc orosto riic ol.:cuz.:oc spol jnim vazdllbom sa spolj_ vratima. llpr. prolazlli hodnici . lcocniSta ispod pod, prostoriic 11c LIZ .001 in i zid sa centralnim I!fcianicm Suscdoc ~adc sa peCima KOIlafIJicc
-9

-12

-15

-18

-21

-2-1

a
-3 6

3
-6

6 -9 -12

-9 -12 -15

-12 -15 -18

-12 -15 -18

oceniti. obzirom na temperalllrn ol.:oInih prostorija

+9

+6

+6

+3

+3

a
-6

+3

a
+6

-3

-3

a
+15 +10 +15 rlo +20

+3 -3

5.5. SPOWNA PROJEKTNA TEMPERATURA

Za spoljou projektnu tempcraturu se D e uzima najniZa temperatura koja se javiJa u odredeoom rncs!u, jer tal-va temperatura traje vrJo kratko i javlja se retko, pa bi postrojenje projcktova no na osnovlI nje bila neekonamicna, jer bi retio radilo punim kapacitetom. Zato se ba spoljna proje ktna te mpe ratura usvaja vrednost znatno visa od apsolutne minimalne temperature.

5. POTREBtVA KOLle l tVA TOPLOTE Z4 GRElA tVJE

101

Prema Ameritkim propisima. spoljna projektna temperatura se odreduje na osnovu ~sovnih vrednosti spoljnih temperatura koje se javljaju u decembru. januaru i februaru. Kriterijum je postavljen tako da se u ovom periodu, koji iznosi 2160 ~asova projektna temperatura moze dostiCi iIi biti iznad nje u 97,5% iii 99% ukupnog broja ~ova. To prakti~no zna~i da ce prema prvom kriterijumu spoljna temperatura imati niZu vrednost u svega 22 casa, a prema umerenijem u 54 slucajeva. Merodavne vrednosti Casovnih temperatura uzimaju se kao prosecne iz najmanje pet uzastopnih godina. Raniji Nematki normativ 4701 je spoljnu projektnu temperaturu definisao kao srednju vrednost apsolutnih lninimuma iz ~to duieg niza godina, da bi u danas vaZeCern normativu iz 1983. godine uveo nov naCin njenag odredivanja. Kao projektna usvaja se srednja dvodnevna temperatura, koja je u poslednjih 20 god ina dostignuta iii hila is pod nje 10 puta. Izbor spoljnih projektnih temperatura za nase klimatske us love su prilagodcni raspolozivim podaeima. Usvojeno jc da se ona odreduje zavisno od srednjc temperature najhladnijeg meseca u periodu od 10 godina (1m) i apsolutnog rninimuma (lnoin) iz istog perioda. koji bi trebao da je najaktuelniji. Odnos ucesta ave dye temperature dat je sledeCim izrazom:
IJ =0,41",

+O,61"'in

Na osnovu gomje jednacine vrednost spoljne projektne temperature za veCi hroj mesta je dat u tabeli S.x. U njoj se na primem Beograda i Zemuna moze UOCili uticaj velikog gradskogjczgra na poveca'1jc tempera lure.
Tabcla S.X Spoljnc projektnc tcmcpcrature (za mesta Jugoslavije)

SRBIJA
Ada AJeksandroYae (Zupski) AJeksioac AJibunar Apalin Arandelovae Arilje Baclea Palanlea Balli Topol. Ba&o Pelrovo sclo Bajina BaSla Bajmok Banja Koviljaca Batoeina Bceej Bcla Crleva Beograd Boljevac Bar Bosiljgrad Bujanovac Crvenlea - 18

-20
-16 -18 -18 -18 -18 -18

Cuprija CaCa!.: Coka Despolovae Dimilrovgrad

-20 -20
-18 -18 -18 -18 -18 -15 -18 -19 -18

Divcibarc
Draga! Elakovica Golubae Gornji Milanovae Indija lvanjica Jasa Tomi': Jo!anicka Banja Katanik Kikinda
Knja~cvae

-20
-18 -18

-20
-18 -18

-20
-19 -15 -18 -15

-20 -20 -20 -20 -20

-18

-20
-18 -18

Kokin Brod Kostolae Kostolae

Kovilja~

-20
-18 -18 -17 -18

Kovin

102

8. Todoro,,;,; PI<OJ EkTO I:1NJ E I'OSTROJ ENJ. I ZA C E,\ rmA LNO G Ilf-.JANJE

Krngujcvac Kraljevo Krll!evae KuCcvo Kula Kur!lImlija Lapovo UtZ arcv:ll: Leskovae

Loznica
Majdanpck Mataru!ka J3anja Mitrovica Mladenovac Negotin Nil Ni!ka J3anja NoV; Kn devac Novi Paza r Novi Sad
Od~.3ci

Palie PanCcvo

ParaCin
Pazova

Pee Pirot
PoiarCY3C

Pod ujevo Prclevo Priboj (n" Limll) Prijepolje Prist ina

- ld -20 -18 -18 -17 -17 -18 -1 6 -18 -18 -18 -20 -17 17 18 15 -16 18 -19 18 -18 -18 -16 -18 16 15 -18 -18 -20 -15 20 -20 17

Prizrcn

Prokuplje Ribarska Ba nja Scnta Smcdcrcvo Soko Banja Srbobran Srcmska Kamcnica Sremski Karlovci Surdulica
SvctozarcYQ

Svilajnac Sid Tcmcrin Topola Trslenik Tutin Uiicc U zicka Poieg" Uroscvac Valjevo

Varvarin
Vladii:in Han Vlasina Vlasolince Vranje Vrbas Vrnjacka Banja Vdac Zajec.:u
Zcmun Z iatibor

Zrcnjanin

-15 -17 -20 -19 -18 -18 -18 -18 -16 -18 -18 le 18 18 -15 20 20 18 -18 -18 -19 20 18 -18 -18 15 -19 -18 -22 -18 17 -17 -18

CRNAGORA
Bar J3ijc1oPolje Budvd Cel injc Danilovgrad Hercegnovi lvangrad Kolasin Kotor Milol:cr Mojkovac

2
17 -1 -13 -12 -1 -18 20 6

Mralinje Nildic Pljev1ja Padgorica Risan

SUlomorc

-18 12 -19

-5
-6 -4 4 6 -4 -6

4
18

SveliStcfan Tivat Ulcinj Virpa?ar

REPUBLIKA SRPSKA
Ballja l.JJka Bileec
Br~ko

Brad Doboj Gacko G radilka

-20 16 -18 -18 20 -2 1 18

Kozarska Dubica Prijedor Sokolae Sruinjc Trebinje Visegrad

20 -20 -18 -16 -6 -17

5. P07R8NA KOLlC /tVA TOPLOTF; Z1 0 I?FJ. JSJC

/0 .1

5.6. DODATAK ZBOG PREKIDA U ZAGREVANJU - Zn

U termickom pogledu vaina karak leristika proslorije je sred nja vred nosl koeficijenla prolaza top lole. Ova vred nosl se izracu nava preko obrasca :
(5.5)

gde je: Qo - gubilak top lOle proslorije lra nsmisijom (W) F - uku pna unulras nja povrsina pros torije: zbir svih spo ljnih zidova sa prozorima, svi unulraspj i zidovi sa vralima, pod i plafon, bez obzi ra da Ii kroz nekll od ovi h povriiina ne ma razme ne toplo te (drugim recima, ce lokupni o motac pros to rije). lu ovo m slucaju se kao visina zidova uz ima odslojanje 2 od poda do pod a (m ) I,,-Is - razlika izmed u unut ras nje i spo ljne projeklne tempe rature (DC) U zavisnosti od vrednosli ko uz ima se dodatak za prekid loze nja, kako bi posle prekid a 1I zagrevanju bi lo mogu ce inl e nzivnijim dovode nje m top lo le , preko povecanih grejnih tc la, bae zagrejat i pros loriju na ze lje nu lempe raluru. Po red neprekid nog rada posl roje nj a, koje ne zahleva nik akve do datke, raz likllju se sledeCi sillcajevi:
1. nep rekid an rad sa kra lko lrajnim ogra nicava njc m zagrevanja nocu 2. pre kid 1I zagreva nju od 9-12 cas ova dnevno 3. pre kid u zagreva nju od 12-1 6 casova dnevno Na slici 5.3 pri kaza na je zavisnosl dodalka Z" od duZi ne traja nje prekida loze nja i vrednosli ko- Sa slike se vidi da se za manje vrednosli ko daju veCi dod aci, je r je zadrzava nje loplo le u pros loriji kraCe uko liko je razlika I" - Is veca, od nos no kada ko ima manju vrednos t.

...........

'"

Ic>~

~ .:J
~

t'...... ~.

10"1.

r- ~
0

~J(. 10 1

'"

........
--

r---.....

r--.... .....,.. k' ~

::::--...
1.0

11

f-

"' ~
2 .0

kD

S tika 5.3 Zavi.l'llos/ doda/aka /la prekid greja/lja i /la hlad/le povr.fi/le od ko

/0-/

B.TOtforovic PROJE K r O VA NJE POSTIW JENJ"'I l A CENTRAL NO G REJA NJE

5.7. DODATAK NA UTICAJ ZRACENJA - ZII.

Oseeaj ugodnosti Ijudi koji borave u nekoj prosto riji ne zavisi isklju civo od te mpera ture koja vlada u pros to riji, vee i od srednje te mperature granicnih povrs ina. Zbog (oga se moze des iti da se covek ne oseea prijatno u p rostorija ma sa ve likim p rozo rirn a i spoljnim zid ovima koji nisu dovo ljno termicki zas tice ni, iako je prosto rij a zagrcjana na potrebnu te mperaturu zbog veceg odavanja toplote te la zrace njem. Za to su pros torije na uglovirna zgrada nepovoljnije od prosto rij a sa jednirn spo ljnirn zido m. Srednj a te mpe ratura granicnih povrsina prostorije zavisi od koefi cije nta prolaza toplo te k, pa se nje na vrednost ogled a u vrednos ti k[)- Zato i dodaci Z a zavise od vrednosti kD (s lika 5.3). Posto oba dodatk a, kako Z" tak o i Za, zavise od vrcdnosti k[), oni se i pored toga sto imaju po tpuno raz licit a fiz icka znace nja, spajaju u racunu u jedan dodatak ZD (slika 5.4 i tabe la 5.xII) .

.~
2U" ............

~ I!>..f/,.
K

""" ~
' b,

lUI-

.
o
--~kD

-?

2.0

ox

/.0

Slika 5.4 Zajed/licki dodalak ZDza vimo od k D

5.7. 1. Izmene
Aktlle lni Ne macki normativ za proraclln potrebne kolicinc toplo te (DIN 4701 ), iz 1983 godine, ne uzima 1I obzir prekid grejanja, pa o tp ada 2 1/" Smatra se da je danas rcglliacio na tehnika 1I grejanju svuda aut omatska i da je moguee programirati ukljuce nje rada grejnog postroje nja u odredeno vreme , pre tre nlltka kada 1I prostonl treba da budu pos tignute projektne temperature.
T a bcla S. X ll Dodatak Zo ku (W/m-K) 1. Ne prekidan rad sa ogranicenjc m
7~ 11lrcvanja 1l0CU

z.

<0,35 0,07 0,20 0,30

0,35 - 0,8 0,Q7 0,1 5 0,25

0,8 - 1,75 0,07 0.15 0,20

> .1,75 0,07 0.1 5 0,15

2. Prekid rada 9-12 CasoY;] dncvno 3. Pre kid rada 12- 16 CasOY;] dnevno

5. POTRE8 , _I I\OU t:INA TOPLOTt: Z-1 G lU::JA NJE

10 ,

Tabela 5.XIlI
ku (W/m'K)

Z.
0,02 0,04

od 0- 0,26 0,27- 0,43 0,44- 0.60 0,6 1- 0.76

0.06
0.08

0,77- 0,91 0.92-1,OS 1.06- 1,19 1,70- 1.32

0,10
0,12 0,14 0,16

Kada se postroje nje za grejanje predvida sa potpunom automatskom regulacijom, za lakve sluCajeve treba umes to sa dodatk om:

ZD =Z" +Z.
racunati sarno sa dod a tkom Za sa vrednos tima iz tabele 5.xIlI. Medutim, u nasim uslovima grejanja dodatak ZD jos uvek treba da se uzima u obzir.

5.8. DODATAK NA STRANE SVETA - Zs

Ovaj dodatak jc lIveden je zbog uticaja razlicitih intenzit e ta suncevog zraeenja na zidove prostorije , koji su orijentisani pre ma pojedinim stranama sveta. Vrednosti dodatka LS date su u tabe li 5. XI V. Za polozaj jl:dne prostorije merodavna je orijentacija spoljnjeg zida, kod prostorija sa jednim spoljnim zidum. Za prostorije sa dva spoljna zida vaina je orijentacija ugla prostorije , a ako ima tri iIi ee tiri spoljna zida, uzima se maksimalni dodatak.
Tabel .. S. XIV Dodalak Zs

Siraol:li svcta.

J
-0.05

dodalak

.JZ -0,05

I I

z
0

I I

SZ +0,05

S +0,05

SI +0,05

I 0

J1
-0.05

5.9. ZAGREVANJE VAZDUHA KOJI PRODIRE U PROSTORIJU

Pod uticajem udara ve tra, u prostoriju prodire vazduh usled nezaptivenosti prozora i vrata. Da bi sc neutralisao uticaj hladnog vazduha koji prodire u prostoriju, treba predvid e ti kolicinu toplote koja je po trebna da ovaj vazduh zagreje na temperaturu prostorije. U pugledu nacina odredivanja dodalka usled uticaja ve tra svako novo izdanje DIN normi lInnsi nove de taljc i preciznos ti. Po najstarijim normama dodatna kolieina toplot e se odreduje pre ma vrednosti transmisionih gubitaka. Norme iz 1959. godine, medutim, upucuju na odrl:divanje zapremine vazduha koja prodire u prostoriju i izracunavanje kolicine loplote Qv koja jc potrebna za zagrevanje vazduha sa spoljne na unutrasnju temperaturu . I takav naein proracuna nije zadovoljio prakticne zahteve i

lOr,

U. "/ (}(lnf'<II';c PROJEI\I O I:. INJF. POSTROJF.NJA 2.4 rE,\ rn lA I .NO Cj IIFJ A NJ r:

po trcb nu laenost pro r~ clln a i bio je izloze n k rilici, lako da je u pos led nje m izda njll D IN no rmi une ta nova metoda pro racuna . Ko rek lurni dod a lak p re ma najs la rijim no rma livima moze se ko ristiti II pre thudnim ra cunsk im ana lizama, pa cuk i p ro r acunim~ za idejne projekle. Za svc gl;w m: proje kte trcba ko ris lili nacin D IN - no rmi 4701 iz 1959. godinc, koji je prihvace n i lJ novo m JUS M. EG .OIO. Z bog mogucnos ti prime nc u idej nim p ro racllnima, u da lje m lekslu ce biti izne l i nacin proracuna po mocu ko rc kturnog do datk a pre ma s laro m D IN-u , a d alje II poglavlju ce se opisa ti i naja ktll e lniji nacin p ro racllna pre ma pos lcdnjc m izda nju D IN-il iz J 983. godi ne.

5.10. DODATAK NA UTICAJ VET RA - Zv

Z a odrediva nje doda tk a Ireba zna ti II kakvo m je prede lu zgrad a i pri lo me razli kova li no rma lni i vC lrovili prcdeo. Os im toga, utvrdujc se d a Ii je zgrad a za klo njc n,l iii iz loze na vc lru , odnos no koje su pros to rije u jednoj zgradi zaklonje nc od ve lra, ;1 kujc izlozc nc njcgovo m udaru. Za klo njc n po lozaj ima pros to rija koju s lili zaklon koji nadvisujc p ros lo rijll ba r ~.iI 2f3 odsloja nj a iz mcdll za klo na i prosto rije. Zaklonjc nc pros to rije najcesce sc na lazl: II zgrad a ma u gradovima. Sva ka proslo rija sa spo ljnim z ido m do bija ba r dod a!ak za zakljo nje n polozaj. ;'\k" Ljt: zgrada o tvore na na svc ce ti ri strane, o nd a sa rno pros torije o rije ntisa nc pre ma seV n1 , sevcro islo ku i istoku do bijaju dod atak kao pros to rije sa o tvo re nim po lozajc m. V rlo visokc zgradc sp adaju u zgrade izloze ne ve tru. T abcla 5. XV dajc vrcdnosti dod a taka za nClltralisa nje niske te mpe ra ture v<1zdu hit koj i p rod ire infiltracijo m, a pre ma najstarijc m ne mackom sla ndardu DIN 470 I iz 19-U. godinc . V rcdnlls li su predslavljc ne zavis no od tra nsmisio nih gubil a ka pros lorije, i mogu sc ko ris titi sa rno u pro racLlnima inves ticio nih i id ejnih p rojekat a, zbog ccga se 1I ovo m poglavlju i po minjll.
Tnbcla 5. XV Oodalak Zv
Normilhli prcdcl i

Vrshl Iroslorijc 7 .,klo lljell poloz. ,j Olvorcn poloz., i VClrovili prcdcl i Z:lkl o nicn poloia i 01voren poloia i

I 0.13 0.27 0,22 0.40

II 0.09 0.1 9 0.1 5 0.28

III 0. t 2 0.24 0.20 0.35

IV 0,07 0.14 0,1 1 0.20

gde je: I - prostorija sa jed nim spoljnim zidom II - prosLOrija na uglu , sa spoljnilll olvo rima u jed nom zidu III - pros lo rija na uglu , sa spolj nilll olvo rilll<1 u oba zida IV - prostorija sa spoljnim otvorima u naspramnim zidovima

1 I'O T IU' I/N.1 KnL . IC 1\'1 TOI 'I .O TT:" 7A ( ilI FJ..! ,vi T:"

10 7

5.11. DODATAK NA UTICAJ INFILTRACIJE VAZD UHA - Qv

Nem<lck i nom lativ iz 1959. god ine daleko prcciznije odrcdllje po trebnll kolicinll topla te Z<I zil brev:lIljl' vazdll hil koji prod ire infilt racijom Polazi se od kolicine vazd llha koja dospevil 1I prosto rijll zOOg razlikc pri tisaka izmcdll spoljnc oko line i prostorije. O na zavis i k<lko od Vl" 1i ~ i ne proCCpil proZorii i vril lil. tako i od razlike pritisilka sa obc strane prostorije. " re mil tome, nil ko licinll vazdllha kojil dospcvil 1I prosto riju ima uticiljil ve licina proccpa nil strani koja je pod lIdarom velril. velicina procepa nil zak lonje noj strani , kao i zaptive nost ovih proccpa. I\. 10 su osobc nosli prostorije koje sc uzimaju II obzir preko karakte rist ik e pros torijc R, cije sc '/rcdnos ti na laze u opscgu 0,7 do 0,9. D mgi uti<.:<lj na ko licinu vazd llha koji prod ire 1I rros to riju je jaci na vetra, koja zavisi od polozaja zgrade (zaklonjcn ili o tvo re n po lozaj) i vr.;te gradnjc (pojedinacna gradnjil iIi II blo ku). Ovaj uticaj se uzima u obz ir preko karakt cristikc zgrade If. I z ril ~lIna va nj c potn;:bne doda tne kolicine toplo te za zagrcva nje vazduha koji prodire pod dejstvo m ve tra, vrS i se prc ma obrascu:

(5.6)
gde jc: propustljivost proccpa u (mJ/mh p;?'-) llznacava ko lici nu vazduha na cas kojil prod ire kroz proo::p duz ine 1 Ill. pri razlici pritisaka 01.1 1 Pa, I - uuzin a procc pa ( m). U - ka ril kt c ristika pros torije, II - ka rakt c ristika zgradc (Wh Pa2/'/m~K) . Z - dodatak za prozorc koji sc nalazc na uglu dva spo ljna zid a Z/i=1.2. U svim dru gim slllcajcvima Z/i= I 2:,(11"1), - predstavlja zbir pro izvoda duZ ine svih procc;Ja. koji sc uzimaju u obzir i njihnvih propustljivost i. U slueaju da se prozori nalazc u naspramnim zid ovima. uz imilju se u obzir p rozo ri sa veeo m propustljivoscu. Uko lik o su prozori u dva suscdna zida. onda se o ba prozora o buhvataju proracuno m; spo ljna vrat a se racunaju kao i prozo ri. Propustljivos t prozo ra i vra ta jc d a ta u tabdi 5. XVI. po me tru ' duz ine procepa, pre ma vrsti prozo ra i vrata. Za pribliZnc proracune. kad a jos nisu dcfinisane ko n~t mkcije i tipovi p row ra i vrata , mogu sc ko ristiti podaci iz labcle 5. XVII. u kojoj je za raznc visine prozo ra i vrata navcde n proscean odnos duZine procepa pre ma povrsini vra ta odnos no prozora (w =1/F).
a -

l OS

H.Tudomlii: I'ROJEKTOVAN1/:: POSTR01ENJA Z f

D \TR, fLNO G RD.-1 NJI:.'

Tabela S. XVI l'ropusUjivosl proccpa a (m' /mh Pa

Vrs ta prozora

llJ

Drvcni i ad vcitackih

m 3 lc r ija l ~

Cclicni i mCl alni

U nulras nja vrala

T i PI' nYl 0 ra jc cinosl ru ki spojc ni dvos lrll ki jcdl10struki sa garafll ovallom za plivcnoSCu jcdlloslruki spoicni civostruki jcdnoslruki sa ga ranl ovanom 7.i1 plivenosCu ne7.i1 pl ivena 7.:lpl ivc na

0.7 0,6
0.4 0.3

0.3
0,3

8. 7 3.3

T abcla S. XVII Odnos duiin c proccpa prcma povrsini prozora (vrala)

Vrst. prozora (,'rata) Visin. prozora oonos no vr81a (m)

w-l iF

0,50 0,63 0,75 0,88

Prozori nezavisno ad broj. kr il a

7,2 6,2
5,3

1.00 1,25 I"SO 2,00

4,9 4.5 4, 1

3.7
3,3

2.50
V r;:l Ia i prozori 1I vr atim;t

3,0 3,3 2.6

d vokrilna jc dno krilna

2.50 2,10

5.12. KARAKTERlSTlKA PROSTORlJE - R

Karakl e rislika R zavisi od propIIslljivosli prozora i vra la, za vazduh koji prodire u p ros lo riju ( izraze no sa I (I'I)s) i propuslljivosli prozo ra i vrala kroz l': ije procepe vazd uh s lruji iz proslo rije (iz raien sa I (a-I)II))' R se izracunava pre ko o brasca:

R=

~-- +I

2) (/

1 '1) ,

(5.7)

2)a f),.

Za vecinll slambenih zgrad a uobieajcnog nacina gradnje prozo ra , karakle rislika R se u pojedinim proslorijama bilno ne razlikuje . pa se o na ne mo ra uvek ra ellna li. Med ulim, S obzirom na laenosl proraeuna potre bne ko lieinc toplo te, ka rakte ristika R se II vecini slucajeva a dreduje u grubim gra nica ma, pa se ka d cilava g niza slicnih zgrad a raeun a sa is tim brojnim vrednostima R. Ove vrednos ti se u norma lnim slueajevima krecli izmedu 1 i 0,8 iii u granicama od 0,8 do 0,6, pa se II tabe li 5. XVIII daju srednje vrednos t i 0,7 i 0,9.

5. I'OTII.l1.\'.1 KOUC/. A TOP/.OTE i'A (jEI.F.JASJI:.

Prilikom kori.S6:nj<l tabck: 5. XVIll. R se nc odrt:duj.: prcko du'ljnc pmccpa. vn: indirektno pomoclI odnosa povP.iina demenat .. kroz Cije proccpc Va7.duh stmji u prosloriju (P,) i clemenata kroz koje vazduh slmji iz prostorije (f",,). NajCciCc vazduh napusta prostoriju kroz proccpc unulrasnjih vra la. a to j.:. slueaj kOO svih pmstorija ~a jcdnim spoljnim 7.idom iii kod proslorija na ugl!1 zgradc.
Tabcla 5. XVIU Karaklcrislib prostorijc R
Pnuori
Drvclli prozori i prnrori l'i lns.ja vraf. ~pI i\1::Uil :Glpl in:na
Ocz;lpt i'~lLa

.'5<J IF.
<15 <6 <25 OOJOO9 (x115OOJ od fOO20 0025006

R
Q~

'I

oJ vcitaooll materij.,I. Celie-ni prOllxi i mClalni pruzori Drvcll i prozori i prowr i 00 vcitaCklll materij.,la Celifui i mClalni pr"lOfi

l31"~'"
'NZl~,-clla

~1~J"1:Oa ncz'l---'p j\;'Cua

l3~""na

Q7

Za prostorije kojc imaju wlo vclikc duline proccpa prozora i cvcnlualno spoljnih Yrata. prema duijni proccpa unulrasnjih vrata (ateljct. sale; 703 saslankc. shi5aonict" itd.) R se mora izraeunavali po obrasm (5.7). Za proslorijc bcz unutrunjih zidova (sale. hale i dr.) U7.ima sc da je propustljivosl lJ{J'i)s bcskonaeno velika, odnosno d a jc R=I,O.

5.13. KARAKTERISTlKA ZGRADE - H

IzlozcnOSI prcrna vclm. vetrovitost predela u korne j.: zgrdda, kao i tip gradnjc. obuhyaecni su karaL.1erislikom zgrade II. Vrednosli karaklcrislikc H daju se za dye jacine vetra. odoosno za normalno i vctrovito podmeje. kao i za zgradu u zal.:lonjcnom. slobodnom iii izrazito slobodnom polozaju. Zaklonjcni po107.aj imaju zgrade u ccntrirna gradova kojc suscdnc objc1:h: izrazilo ne nadvisuju. Slobodan poJozaj se usvaja za zgrade; u nascljima i zgrade f3.'i' poredenc po sircm proslranslvu. kao i Zit svc visoke objckle u gradovima koji su primel no viSi od okolnih gradevina. Pojedinaenc zgrade na obalama sirokib rcka. jc-.lCra i mora, poscbno ako jc obala bcz vegetaeije, kao i objekli na visoravnima. prcdstav. Ijaju objekle iz.razilo slobodnog poloiaja. , U slueajcvima kada je sarno jcdoa fitsada sa slobodnim poI07..ajcm, ooda sc 7.a proslorijc koje pripadaju loj fasadi odrcduje karaktcristiL:a H prcma slobodnom po. lozaju. Ako su dye iii tri fasadc u slobodnom polozaju, tada sc povc6ma vrcdnost /-I odreduje za prostorijc orijcntisane prcma sevem, severo - isloL.-u i isloL.-u. Za oslakproslorije se smalra da su u 7.aL:lonjenom poloZilju. Vrcdnosli L:araL:lcrislike zgrade H (tabcla 5. XIX) odredenc su prcma blZini 'YCtra od 4 rn/s 7.a normalna podmcja i zaklonjen poIo7.aj, tao i 703 vclrovilo podruCjc i 7..aStiCen poI07..aj. L.a objcL.1C u normalnom podrueju i sa iz.ra7jto slobodnim poloZajcm. kao i 7.-3 Yetrovila podruCja i slobodan poloiaj, raeunato je. sa brLinom vctra od 8 mJS..

, JO

11. i "d",,,, ,,. I'IIIJJ/' f,.TO I; 1N) /:; I'OSTlI{)) eN).1 7...1 n ::\ "IR.1LNO (i l' I:1.- I.\'J/;

Zgrauc \I vc trov il om p rcuc lu S<1 izraz ito slobod nim po lozaje m. imaju ka r akte ri s t i~ , iz racun a te Zit hrz inu vo.: t ra ud 10 m/s.
T abela S. XIX Ka raktcri sllG. zgradc II (Wh PlIWlmJK)
II
Prctl co
Norlll fli ni prcdd i

Pnlui Hj zeraclc ",kloll icn

0 1vo r ell
iL.r:lzi I O 0 1vor c n

bluko\,s kHgrHdnjH

Ilojctlin Hcnc l~ rH d l'

",klo nicn
Ve l fo vil i predel i
0 1\for ell

iZT;\zit o ol vo rclI

1.28 2. 18 3. t9 2. 18 3.1 9 4.36

1.81 3.09
4.47

3.09
4 .47

6.01

U pojed in ilcnim slu cajcv ima . dil bi se de fini sao po lozaj zgrild e. treba prc th ucl no od rediti s mc r vc tra . Prili ko m o drc ui va nj ~ vrcd nos ti ka rakte ristika H treba raz lik ova ti zgra do.: u pojcdi nacnnj i gru p noj (b lok(lvskoj) gradnji . Pri to me u grupni tip gradnjc spad aju i zgradl' sa vrlo mnU!;ll s ta nova.

5.14. DODATA K NA VISINU PROSTORIJA - Zh

Uko liko su p ros torije vise od 4 m. zbog povcca nih to plo tnih gubil aka u go rnj"m de/u prosto rije. kilO i zbog vece infiltracije vazduha, d o d aj ~ se s l ~d ec i dodat a k:

2 -

,,- oor ,
~)

2,,,,,,..

= 0.20

- po svako m me tru visine izn ad 4 m, - maks imalni do dalak na visinu.

5.15. SPECIFICNA POTREBNA KOLICINA TOPLOTE - q

O va vrednosl d o bija sc kao ko lienik po tre bno.: ko licine lo plo le i za pre mine p ros t:>flJ ~:

q= V

(S .X)

Spec ifi cna po lrebna ko liein a tuplo te sluzi za ko ntrulu i oee nu lo plo tnih gubit aka . Norma lno , nje na vrellnos l ll a nas iznos i 25 - 40 W /m 3. U ualje m leks\ll da te su proseene vrednos ti za speeifienu lo plo tu prosto rija ko jc imaju dvos lrukc prozore i unutras nju te mpe raturu preko 20 C. - proslo rije na uglu - nezaklo nje ne pros to rije - za klo nje ne prns lorije - ~ I epe ni s t a

70- 80 W /mJ 45 - 60 W /m3 35- 45 W /m3 17- 30 W /m J

5. POTREBNA KOLICINA TOPLOTE Z4 G IU::JANJE

III

- zgrade do oko 2000 m - zgrade do oko 20.000' m3 - sale, hale

35- 60 W IT";'. 17- 35 W /m3 17- 25 W/m3

Za prosto rije grejane na 12 C go mje vrednos ti treba umanjiti za 20%. Za pros torije sa jednos trukim prozo rima vrednos ti specificne toplote uvecavaju se za oko 30%. Za beogradsku klimatsku zo nu (spo ljna projektna tempe ratura -15 C) i naCi n gradnje do 1980. godine (oblik i ve licina zgrada, upo trebljavani mate rijali i k .'va lite t grad nje) moze se, za globa lna sagledavanj a i pribliZne proracune, raeunati sa p ro~ec nim vrednostima specificne po trebne kolicine toplote za grejanje q (W1 m3) bruto zapremine u zavisnos ti od namene grejanog objekta, prema tabeli 5. XX. Za zgrade danasnje grad nje ove vrednosti treba umanjiti za 25 %. Tabela S. XX Vrcd nosli
spccin~n c

loplole
q (\V/m' )

Yrst. objckta , t, mbenc ZRrndc u bloko vima

stambcne zgrade u nizll

porod il:llc lruee ad ministrativne lj!rade 'kole r,kul teti storacki domovi i dcti jc ustanovc

restor ani
robne kuee industr ijs ki obiekti

45 40 50 50 45 50 53 55 20 40

5. 16. UPUTSTVA I PRIMERI PRORACUNA

Pre pre laska na sa m proracun, potrebno jc na crtd ima osnovc i svih spra tova zgrade za koju se projek tuje grejanje, uciniti sledcee: - up isati strane sve ta, - obe ld iti prostorije red nim brojevi ma i upisati u svaku prostoriju njenu lempe ratu ru, bez obzira da Ii se pros to rij a grcjc iii ne, - uzc ti od arhi tekl e poda tke za vrs tc prozo ra , vrata i astale elemc nte u zgradi kroz koje pro lazi loplo ta, i odrediti pros ta riju za kotl amicu .

Priliko m obeleZava nja pros toriJa i upisivanj a tempe ra tura uobicaje no je d a se to cini sa raz lomkom: brojilac preds tavlja broj pros torijc a imenilac nje nu tempe raturu. Kod visespratnih zgrada, radi bile orije nl acije, moze se prostorija obeld iti trocifrenim broje m, u kome prva cifra o7.nacava sprat, a os tale - broj prostorije. Na prime r, 017 bi bila pros torija \l prizc mlju, koja jc oznaee na broje m 17, a 604 pros torija broj 4 na seslom sp ratu . . Proracl.In potrebne kolicine toplole se izvodi labe lamo, slicno prikazanom primeru.

1/ 2

B.Todorovic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE

Primer 3

Izracunati potrebnu kolicinu toplote za grejanje prostorije be. 01 i 02 koje se nala. zc u prize mlju zgrade cija jc os nova data na slid 5.5 Ostali podaci: - spoljna projektna temperatura - unutrasnja projektna .temperatura - te mperatura prostorije na visem spratu 1= + 6 C - temperatura prostorije u suterenu ispod prostorije 01 - te mperatura kotlarnicc u suterenu ispod prostorije 02 1= +20 C - pod u sobi br.01 je betonski - pod u sobi tJr.02 je od parketa . prozori su drvcni, dvostmki - svi zidovi su od opeke - prekid grejanja je 10 Casova - zgrada je u normalno velrovitom predclu, a ove prostorije imaju otvorcn lozaj.

r"-

Pro racun je sprovcden tabelarno po uohicajenom [ormlliaru. Pri tome je dodala!; nil velar odrcd cn kao procentllalna vrednosl. Nacin odredivanja ovog dodalka prCnl;l kolicini vazduha prikazan jc u primem br. 4 (tabcla 5. XXI).

5. POTREBNA KOLlCINA TOPLOn : ZA 011fJANJE

JJ J

VI

~. o----

r : --- - -' --on

""'1

--0"1

@
~
0(

'" :l I;;

$8 '0

10

",-.

0..-1

O, 'Z

58D
",, '~---,

I
t~
l-

0
<l

,.;

on

0.',

@)'~
Ol',

@
..,0

-< a.
ll)

:~

:p
I

-1I

!I
OJ.'~

I
@~ o '"
'f

0(

os"
Og' &.

:x:

:l

::> :It

., I '" ,i

Stika 5,5 OsrlOva proslorija koje treba grejali

....
1 2
Sir.

l'rI ..",}

3
Oebtj.
zida

<

PRORACUN POVH~!NE

I , I
pCVI~ .

PRORAtUN POTREDNE KOUCINE TOPLOTE

od
bil:..k

I 10 1 11 I 121
k W/m~ K

13

PRORACUN GUBITAKA TDPLOTE

0,
naka

lOvel"

duiina

~i rln3

/Vis ina

.
P PO

om

m'
20.7

".
.

Z,
r:..lun

.,
" "
"
5 5

,"
_Z,
%

I \51 16 1 17
OOOAC!

16

POIrebna
kopno
ko~iina

k o.l

ubitak Zu+Za

,m",
Z.

sIr.
IWOla

loplolo

Z.

Z
1+%
W

m'

m'
20.7 2.7

w /m2

w
rn J

01 Kuh inja, I _ 20

c. V
1.< 2.3 1.5 1.5 2.3
1,35

4.7)( 4,41( 2,8 '" 58

<.7 S 1.5

'.'
'.8 3.2 3.2 2.1 3.2

1 1 1

2.7
14,1 15,0

"

19,6

'10
250
690

A. - 2 20,7 + 2 1 4.1 + 2, 15.0

~ '" 99,6rn~

92
GO

ZS ZS VU ZU

S
Z

I 38
38

'.'
'.7
0,85

2.7

I 11 .4
15,0

60
11 ,5

000

kO

_ ~ _O, 572

2200

3.

1.' 3.2

. 1
1 1.'

1.' 1.'

20

1.0

6.'
92
60
11,5 11 ,8 -4,72

10
2200
1S

q .. ~,7
19 5
1,39 3170

02 Spava~a soba, 1 _ 20C, V _ 5,81(3,7 I( 2,B .. 60 mJ

PO

ZS
VU

S S

1.5 38 5.'
O,B5

1.' 3.2 2.1 3.2 3.2

2.7
18,6

1 1 1 1 1 1.' 2.7

2.7
15,9

2.3 1.5 2.3 2.30 2.38

1.'
18,6
11 ,6

1.8
16,8
11,8

" '"
5
5

,,<>
960 20
200
.",

A.. _ 2 ' 2 1,5 + 2 " 8,8 + 2,11.8_ = 103,8 rrf2

ko _

zu
ZU

12 12

- 103,8,"0

1370

.. 0.330

5.'

3.7

q = 34,7
20 27
5
1,52

1370

208<>

5. POTREBNA KOLTClNl 70PLOTE ZA GRFJANJE

115

Primer 4

Izvrliiti prorat un dodataka na vetar za prostorije iz prime ra 3 preko kolitine vazduha. Rdenjc: Za drve ne dvostruke prozore, prcma tabe li 5. XVI, a = 0,4, duZina procepa u prozoru sastoji se od dva horizo ntalna procepa, svaki duiine koja odgovara sirini prozora, kao i od dva vertikalna procepa tijc su duZine jednake visini prozora. Ako se prozor otvara po sredini, kao sto je slucaj u zadatom primeru, treba obracunati i treCi vertikalni proeep po kome nalezu levo i desno prozorsko krilo. Prema tome, duzina procepa je:
I.J =215+318=84m , ,
t

Odnos povrSine prozora prema povrliini vrata isti je kako za kuhinju, tako spavacu sobu i iznosi:
-=-=1)

za

F,

F"

2,7 1,8

'

Za sluCaj nezaptivcnih vrata, karakteristika prostorija 01 5. XVIII, iznosi:

02, prema tabeli

R=09 ,
Za normalno vetrovite predele i otvoren pol02aj, obe prostorije imaju karakteristiku zgrade(prema tabeli 5. XIX):

Dodatak na vetar je isti za obe prostorije i iznosi: Qv = 8,40,4 ' 0,9 3,09 (20+ 20)1 = 370 W Po ovom nacinu odredivanja dod atka na velar, potrebne kolicine toplote za grejanje proslorije iz primera, odredile bi se po dole prikazanom proracunu, (tabela 5. XXII). 01 Kuhinja - gubici (opIate - dodatak ZD - dodatak Zs 2280W 0,15 0,05

116

B.Todnrol'ic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTR4LNO GRFJANJ

- dodatak n:\ vetar Zw - pulrebna kolicina toplote 02 Spavaca soba - gubici toplote - dodatak ZD - dodatak Zs - dodatak Zw - potrebna koli~ina toplote

370W

1370'1,2+370=

3110W

1370'1,25+370=

1370W 0,20 0,05 370W 3110 W

Tloh.IH S. .\XlI

2
SIr. svela

,
DebtJ.

PAOAAtUN POTREBNE KOWCINE TOPlOTE

PRORAUN POVRSINE

I ' I
""'~.

, 1 ,, 1 ,, 1 12 1
Z,
ra~un

PRORACUN GUBITAKA TQPlOTE

"
W

14

1 15 1
OODACI

"
kupno

"
Potrebna kollina top lote

0,
naka

zida
om

du!ina

tilina N\sina

broj

od
bitak

k
w/m~K

.,
c
U

k l>.t
W/m2

ubitak Zu+ z..

=Zo
%

"., Z.
%

Sir.

Z
1+%

.
P PO

m
4,7

m
4 ,'

m'
20,7 2,7
14,1 15.0

.
\
\ \ \ \ \

m'

m'
20,7

l 01 Kuhinja, t 20 C, V '" 4.7 x4 ,4x 2,8 '" 58 m

\ ,4 2,'

19,6

"0
2SO
690

As .. 2 20.7 + 2 14.1 + 2 '5, 0

Z ~ ., 99 ,6 m

ZS ZS
VU ZU

S S
Z

\,5

\.8
' ,2 3.2 2,\ 3,2

a7 2,7
11,4 15.0

40

92 60 60
11.5

" " "

I I

4,4 4,7
0,85

\,5 \,5
2.3
1,35

40 40

900 20

ko = 9~,~~0 \5 5
\,2
2740

0,572

\ ,8
'.2

\,8 \ ,8
\,4

5 5

\,0

6,8

2280
O. ... 0.... (2 1,5 + 31,8) 0.9 3,09 (20 + 20) 1 _

"

q_53.6

I
PD

I
\,5 \,8
',2 2,\ 3,2 3,2

I
2,7
18,6

I
\

I
\
\

I
2,7 2,7
15,9

I
2,'

i
40
40

I
92 60
11 ,5

I
m)
2SO
96D

I
A.

3110

'"

02 Spavata soba, I _ 2()C, V _ 5,8 x 3,7 x 2,8 _ 60

S S

= 2 ' 21,5 + 2 '8,6 + 2 \1 ,8 "

ZS
VU

"
12
12

5,8
0,85'

\,5
2,3
2.36

_ 103,8 m 2

\,8
18,6
11.6

\,8 \,8
16,8 11,8

5 5
2

20 200

0 ", 103,8.40 '" 0,330 q e 34,8

1370

zu

5,8
3,7

\
\

11 .8
-4.72

ZU

a36

60
1370

20

1,25

1710

o '" 0.4 (2 ' ,5 + 3 1,8) 0,9 3,09{20 + 20) 1 =

37D
2080

11 8

I;.TmlnrQvit l'IiOJEJ(TO I~'I Nn POSf'IIOlHNJA ZA CENTRALNO GREJ.-1N1E

S.17.UNAPREDENJA U PRORACUNU POTREBNE

KOLICINE TOPLOTE
Da nas vazeci lIor maliv u .Ne mllckoj dl)ncl je 1983. sa nimm iz.mcnjcnih detalj" novih pod atak il prema pre thodnom izdanju . U cilju uobija nja sto reil illijih vred nos ti pro racun jt: postao slozeniji. a podari k< " se kori~(e prilagodeni Sll praksi a li i speeificnostimil i uslovima klime u Ncmack u Z bog loga se oVilj poslupak moze pri!;valiti po svojoj metodologiji. ali se za njego 1 prime llu 1I nas im IIslovima mo raju dobro proveriti dale proraeunskc vreunosti. lJ ovom r oglavljll sc objas njavilju izv ~ikne izmene a pravi pllt za primenu bi bi. cia se 1I jed no m perio du ra cun a pre ma starim i novim normativima i izvrSe uporcd ' nja. U nasoj zemlji proraclIJ1 ~c sprovodi prt:ma ncmackim normalivima .

5.17.1. Merodavna spoljna temperatura

U novo rn postllpkll proraclIna lIvedc n je pojam 'standardru"l spoljna lempcratur;'. koia je osnov za definitivnll u1vrdivanjc mcrodavnc projeklne temperature za pror., cun potrcb ne koli cine toplote. Standarn il lemperatura se odreduje. lioako je vee opis,\ no u odeljku koji se od nosi nil spoljne projcklne lemperature, kao najnife dvodncvn, sred njc vrcdnoSli ~poljlll.: lemperalure koja je u periodu od 20 godina dostignut a iIbi la i~p od lc vr~d n ost i 10 puta. Ova vrednosl 5e korisli u proraeunima potrebne ko li cine loplote proslorijit kojc pripadaju zgradama lake konslrukcije. Vrsla konstruicijt" sc ddiniSc odnosllm gradevinskt: mase M i ~ume svih spoljnih pomina prostorije. Z a konstrukeiju vece rnase, zbog njenog izraie nijcg akumlllacionog svojstva., standardn,: spoljna tempera lura ' s se koriguje na vise vrednosti za to. Is prema:

(5.9 ) gdc je:

Is - merodavna spoljna projeklna temperatura

I;
to. Is

- standardna spoljna temperatura

- korekcija

Korcktura se odreduje prema slcdeCim odnosima: Za malu gradevinsku masu Za veliku masu Za vrlo veliku masu

M F < 600 kglm 600 < M f' F< 1400 M F < 1400

rz rz

ll.I. = 0 ll. I. = 2 "C ll. I. = 4 "C

Masa se odrcduje na laj nacin ~to se iznalazi najnepovoljnija prostorija. Ij. ona toja daje najniZu jedinicnu masu, slim slo se uzimaju \l obzir prostorije S DajviSe dva spoljna zida, a prema donjem izrazu:

5. POTREBNA KOUCINA TOPLOT ZA G R.l:JA ,,';E

Jl9

(5.10)
gde je: masa dela zidova od eelika Ind - masa gradevinskih delova od drve ta Ino - masa ostalih gradevinskih dclova II - unutrasnje povrsine s - spaljne povrs ine Nemacki no rmativ ne zahteva da proraclin kojim se izracunava vrcdnost akumulacione mase bude priloze n, jer se smlltrll da se ona moze odrcditi dovoljno tacno i na os nOVll iskustva iz prakse. Na osnovu ovog kriterijuma standardna spoljna projcktna temperatura za I3cograd bi bila -11 C, sa korigovanjem za vcCe masc zgrada _9 C i _7C.
In t -

5.17.2. Korekture koeficijenata prolaza topJotc

Osi m ispravke spoIjne projcktne temperature, "l;tLlelna procedura proracuna predvida i korekturu stvarne vrednosti koeficijenata prolaza toplote. Na taj nacin se dobija merodavna vrednost za proracun, nazvana "standardni" koeficijent prolaza toplote:

k, = k + 6 k. + 6 k,

(5.11)

U gornjem izrazu Ma se odnosti na pavecanjc koeficijenta prolaza toplote kako bi se dobila dodatna kolicina toplote Ll ci Iju ublaiavanja niskih temperatura hladnih spoljnih zidova, ~to je ad Llticaja na us love ugodnosti u prostoriji. Ovom korekturom zamenjuje sc dodatak "na izjednacavanje hladnih povdina" iz ranijih normativa DIN 4701 (tabela 5. XXlII).
Tabcla 5. XXIII Korektura koelicijcnala prolnza loplole spoijnih zidoV8
KoeficiJeDU prota loptol. spoljnib lldov. (W/m'K) Koreklure'8 spol]o. pO\'r,IDe 61<, (W/m'K)

0- 15 0

I I

1,62,5 0,1

I 2,6 - 3 I

0,2

32- 3,5 0,3

Vrednost srednjc temperature ZTaeenja povrlina prostorije zavisi i od suneevog zral:enja hoz prozore, zato se u proraCunu potrebne kolicine toplote uvodi i korektura 6k, koja uzima u obzir i OVllj uticaj, umesto ranijcg dodatka na stranu ~'Veta. Ona obuhvata iskIjucivo dejstvo difuznog zraeenja Sunca koje se javlja u tol.:u zimskih dana. Zavisi sarno ad vrste prozorskih stakala S obzirom na njcgovu propustljivosl sunecvog zraeenja, uvek je negativna i ista je za sve orijentacije prowra :

6k, =-035'( ,
Za
najee~cu

propustljivost = 0,85 korektura iznosi:

6ks =-0,3

170

IU,><101 "ii' I'RuJ F}"TOV.1."'J1: I'OSTRUJCNJ.' /..1 r EN l'I? ALNO(';fWrlNJE

5.17.3. Gradcvinske povrsine koje se graniee sa zemJjom

Posehan slucl.Ij 1I izracnnavilllju gubitilkil loplotc pn.:dstavlja prolaz 10piolC kro~ gratlcvinskc povrS in..: kojc SII u uirc ktnom dodiru Sil lc mljom, a to su pod su lc rc na i zidovi koji su u cclini iii delimic!lo lI ko pani II zc mljll . r kroz pod, i kro7. zidnvc, toplo. til Qs iz s llt e~ens k c pros turije sc prl' nos i kmz I.c mljll na podzemnu vodll Q",. , na spoljlli vilzd uh Q". iz nad povr!)inc zc mlji~ 1a kujim jc zgrada okrw.e nil :
(5.12)

Pri lo me. kalla j..: rcc 0 pre nosu toplo te na spo ljni vazdllh. zbog velike incrcijc 7.e mlje, nc rilCUn <1 st: sa stilndilrno m ~ p o li n() m p mjcktm:m te mperaturom vee sa sred Il,ium spoljnom lc mrcralurom iz duzeg zimslwg p..:ri odil, koja .ie 7.niltno visa. Na kudieijcnl provodcn,i a loplote kroz zc mJjll clo spo ljnjc g vil zdllhil a d lIticaja jo.: ve li(;ina pnv rS inc pod ? zgradl' i njc n odnos straml, kao i ud <1 ljc llos t r odze mne va de. GlI bit ak top ln te ka podzc rnn oj vadi racuna sc kao da je prenos u jednllrn pravclI . n u~ m ;'l l no na povrSi nti knja Iezi na ze mlji. Me rodavna raz likl.l tempe rature se d c fini ~(' p rcma prostoriji (;iji st: gllhici iz racunavaju i srednjoj tempcraturi podzemne vode, :1 koC;/"i<:ijc nl pro laza to plote se odn:dujL: lIzimajuCi II ohzir pre laz to p lOlL: na povrsil1l1 i spnw()dc njL: kroz. slojL:vL: do vud <;. I z ra cu r. av ~ njc gllbil <lka topl utc prc ma podze mnoj vodi sc vriii prem:l izraw :

. ( )- . 1'1)
iI

rrcm<l vilzd llhu kL' rislcci obrazae:

(5. 1-+)
gornJlIll Izrazl mil ,lc: r . povrsina pOll a s lltc re n i~ iii zid(l v:1 u dudi rll sa zcmljom - kl~cfi cije lll prolazil tll plotc kroz zemljll clo podzcmne vode k"" k" . kodicijl'nt pro lozil toplote kroz ze mljll do spoljnjcg vazduh a I" klTlpt: ratlira slltert: n. kc proslorijl' I."" . tt: mpCr<l lura spo l.ie njeg vazduh il koja preds tilvlja srcdnju vrednos t ij. JUZL'g vf(;me nskog periuda Ip.. . le mpera tura podzc mne vuLi e Kot:i'icije nli pro laz3 loplolL: sc ril l:lInaju rr..:ma :
1I
... . .

I k = I?" + R;,. ~
s,'

+ R., - + R, .

rn

= H" + Rij, +

n:,.

(5.1&)

J. POTREBNA KO LlC1NA TOPLOT ZA GRElANJ

121

T R. = "-'

).

(5 .17)

gde vaZe sledeee oznake : k", - koeficijent prolaz a toplote od prostorijc ka spoljnjem vazduhu kpv - koeficijent prolaza toplote od prostorije ka podzemnoj vodi Rib - Olpor provodenju loplote gradevimkog elementa R.<zs - ekvivalentni olpor provodenju loplole kroz sloj zemlje ka spoljnjem vazduhu (prema slici 5.5) R./.N - otpor provodcnju toplote kroz sloj zcmlje ka podzemnoj vodi au - koeficijenl prelaza loplote sa unutrilsnje strane a u =1/ Nu (Iabela 5. I) as - kocficijent prclazil tuplote na spoljni vazduh a s = 1/ I?s (labela 5_ I) )'Z - koeficijent provodljivosti toplole zemlje T - dubina do podzemne vode (slika 5.6) Prema preporuci iz ne mal:kog normativa. mogu sc koristiti sledece brojne vrcd nosli:
Im

,= I, + 15

I pv =

+ 10 C
W/mK

)."=1.2

gdc je Is spoljna projektna temperatura. Odreclivanje ekvivalcnlnog olpora provodcnju toplote hoz zemlju R.as prema spoljnjem vazduhu vrSi se uvek prema cclokupnoj povdini zgrade koja Idi na zemlji. Ako je spojeno vise zgrada kao merodavna povr~ina poda se uzima zbirna podna povrsina svih zgrada. Merodavna dubina do podzemnc vode. bez obzira da Ii 5e racunaju gubici kroz pod iii zid koji je u dodiru sa zemljom, je odstojanje od poda do vode. Ukoliko su podnc povr~inc tennil:ki izolovane a vertikaIrii zidovi nisu. onda se za zidovc uzima u obracun 50% od vclibne otpora RIL" prema slici 5.6. U ~Iueaju da su sarno neke sulercns\.:c p'rostorije grejane, onda pri odredivanju 0[pora provodcnju toplole kroz zernlju prcma spoljnjcm vazduhu merodavnc su sarno dimenzije lib te grejane prostorijc, a nc celog pooruma ili spojenih zgrada. Nemacki normativ daje posebno objasnjcnje kada os nova spojenih podrumskih prostorija nije pravougaona. U lorn slueaju lreoa formirati pravougaonik isle povrSine kao SIO je osnova prostorije, s tim da jedna strana odgovara najvecoj duzini osnove. Ekvivalentni otpor se ne mo~e tacno ocitati sa slike 5.6 pa se daje i obrazac za njegovo izracunavanje u obliku:

R)"". =0,24 ' [Apd . T- 0.44

u kome je povrSina poda oznacena sa
~.

.(

1/ b)- 0.36

III

">
0

.0

\I

III
C
N

III

c '"
W>

" '\
~

-0

'" 0
>

~
q l',.,

0 "

'-

Q..

Q.

~ 4
r-.

I II III

Q..

>

~~

c '" .-

III III
I

C>
C)

C> C>

~
l-

~
t'.

un

'" \I

,1.'\
\

~-

~ ~ ~ f\.

~ t'\

"-

'-1

r.I

-'" >
0
C

ill III
C> C>

"

F"'" ~
.:x
III
V>

III

III II
=

~~
/
_

III
LQ..

'"

\\\\\ \\~ ~\
/

~~ \ - '"
/
'" U'\

II

_1.0

lVV ~
~

C>

\\ ~\

~IY

\ \\

11\

a:

....:

~ ~r'.
C> C>

~\ 1\

"

'"
N

C)

C>

-- o
C>

Slika 5.6 Ekvivaletlltli otpor provodetljlliopiote sa tta na spoljni yazduh Rkl

5. PO TREBNA KOI.ICINA TOPLO TE Z1 G f'.EJ. INJ

12J

Primer 5

[zracllnati gllbitke toplote 01 II sutere nll zgrade (sl. 5.7) koji nas taju usled pre nosa toplole kroz pod i zidove koji Sll u dodiru sa tlom. Z idovi nisu termick i izolovani. Zadate Sll sledece ve licine:
2 R')b = 1,8 (m KJW) - O tpo r provode nju toplote kroz pod 2 R")b = 1,4 (m K/W) - O tpor provodenju toplote kroz zidove Is = -1 6 DC - Spoljnja projek tna temperat ura I = 20 DC - Unlltrasnj a projektna temperatura " - Dime nzije sut ere na date na sliei dubina podzemne vode is pod poda slIterena T = 2,4 m Gubici toplote kroz pod se racunajll prema podze mnoj vodi i prema spo ljno m vazdllhll. Za gllbitke prema vodi izracllnava se koeficijent prolaza toplote na osnovu otpora provode nju Ued. 5.16).

Prema tabeli 4. I je:

1 1 R =-=-=0166
"

a"

6'

U normativu je naznaceno da je koeficijent provodenja toplote kroz zemlju (5.18) Az = 1,2 W /mK pa je za duzinll T = 2,4 m:

R = 2,4 =20
zv

1,')

s:nenomn u (5.16):

k1
pv

= 0,166 + 1,8 + 2,0 = 3,966

k pv =0,25

W Im'K

Za proraclin gubitaka prema spoljnom vazduhu merodavne su dimenzije celog SlIterena, kod koga je I =16, a b =12, odnosno lib =1,33. PovrSina celog poda je 2 A =192 m . Za ove vrednosti, prema slici 5.5 otpor prelazu toplote na spoljni vazduh (tabela 5.1) je Rs =1/25 = 0,04, pa je:

Rzs = 3,0
smenom u (5.15):

12./

1J. Tudoltw;c PI?OJEkTO I'>INJt: f'OS'lROJI,NJA 7A C ENTRAI.NOGIU:JA NJE

_1_ = 0,166 + 1,8 + 3,0 + 0,04 = 5

k,v

k". =O,20

W/m'K

O tpor prolazu toplote kroz zidove koji se dodiruju sa zemljom prema podzemnoj vodi iznosi:

_1_ = R" + RlJ, + R!v = 0,166 + 1,4 + 2,0 = 3,56

k pv

Pri izracunavanju otpora prolazu toplote prema spoljnjem vazduhu, otpor provodenjll toplote kroz zemlju se umanjllje za 50% jer zid nije toplotno izolovan, pa se dobija:

-=R" +RiJ, +O,5+RJ =O,166+1,4+0,5'J,O+O,04=3,106 kJV

k,v =0 ,32 W Im 2K
Toplotni gubici kroz po QPD su prema (5.12), (5.13) i (5.14):
Q m = 6,0' 3,8 ' 0,25(20-10) +6,0' 3,80,2(20 -16 + 15) = 111,9

A gllbici kroz zidove Qsz:

Qsz = (3,8 + 3,8 + 6,0) '1,5' [0,28(20 -10) + 0,32(20 -16 + 15) J = 168,4 Q=Qpv+Qsz =111,9+164,8=276,7
W

125

02

03

_0

.-

01

ru

E . -'-----

6.00 6.84

-. - -

Slika 5.7 OSlIova i poprcclli prcsek .m/crclla

126

/J. J,Hh"v\',c 1'1101/:,"/\10 1:'1,\ ']" POSTIW JENJA 7.'1 C EN f'f?rlLNO GJ<l::J.IS JI,

5.17.4. Potrebna koliCina toplote za provetravanje

Ko licini toplo te koja tre ba da po krije gllbitke lIsled ve nlilacije u pos lcdnje rn sta n d ard ll DIN 470 1 pok lonje na je poscbna paznj a i priloze no je mnogo de la lja i novih poda laka. Z bog toga ce se II ovo rn poglavljll prene ti leksl slandard a posveee n gllbici. rna us led prodora vazd llha sa svirn rclcva ntnirn podacirna za proracun. Uz napo rne nll da ovaj den prnracuna prc rna 0 1N 4701 nije jos prihvaecn u nasoj praksi sa obziro lll da trc ba prove riti rne rodavnos t poda taka u do rnaCi rn uslovima gradnje i klirna tskim p rili ka rna. Po trebml toplola za zagreva nje vazduha koji 1I proslo rijll ulazi zbog prove lrava nj;, se de li pre rna :
(5 . IX)

gde je : QI'r

- pOlreb na kolicina to plo te za prove travanje pri prirodnoj ve ntila ciji Qu, - ko licin a toplole za kolicinu vazdllha koja se d6vodi ve ntilaeio nirn uredajirna Kada ne postoje posebni ve ntilacio ni uredaji onda je:
(5. 1<))

gde Qlmill predstavlja ko licinll toplo te pOlre bnu za zagrevanje minirnalne zaprc rni ne vazduha koja se mora obezbediti 1I proslo riji.

5.17.5. Potrebna koliCina toplote za prirodno provetravanje

U zgrade lIvek prod ire spoljni vazdllh za koji Ire ba predvideli kolicinll to plOle po trc bnll da zagrcje vazdllh na tc rnpc ra tllru prostorije. Kada je poznata kolicina va/.duh a o nd a se pOlrebna loplola iz racunava pre rna:
Q =V 'C ' P ' (I ,, -I,)

(5.20)

gd e je : V - ko liCina vazduha C - specificna toplo ta vazdllha P - gustina vazduha I" - unutrasnja temperatura I>l>l> Is - spoljna te mperatura U gornjem izrazu nepoznala je kolicina vazduha koja prodire u prostorije zgrade kroz procepc gradevinskih clernenata i koja se sa dovoljnom laenOOCu moze izracllnati preko:

5. POTR.EnNA 1\0 1ICIS.1 TOI' LOTF: 7.1 r;RFJ.1"IE

- - - ----(5.21)

/ l7

gdc je:

- kodicijent propllstiljivosti prozora (vrata) (m)/mhPa llJ )

1 - duiina procep" (m) 6p - razlika pritisaka sa spoljne i ulllltrasnje strane (Pi!) KombinujuCi jedn:lcinc 5.17 i 5.18 sledi:
'" 2/3 c p(t,,-/J Q=V.c-p (t,,-t )= .L{nl).(t.p)
J

(5.22)

Razlika pritisaka moze nastati usled silt: vetra i uzgona. Za niske zgrac..le (visine do 10 m) uzgonske sile se zanemamju. Zbog nale ta vetra na napad nuloj [asadi nas taju natpritisci. a na nen apa dnut oj potpritisci, koji zavise od brzine vetra, oblika zgrade i uslova duvanja. Prema tome spoljni vazdllh, bez uticaja uzgo na ulazi sarno kroz napadnur e strane i izaziva potrehu za toplotom za provetrava nje. dok kroz oslale s trane izlazi kao zagrejani unlltrasni Vazdllh. Sa visinom iznad ria povecavilju se i hrlina verra i odgovarajllci pritisci vetra . Us led razlike gustina izmedll hladnog spo ljasnjeg i toplog unutrasnjeg vazduha, u vertikalnim sahtovima viso kih zgrada (na primer prostorima za liftove, stepenistu) nastaju razlike pritisaka 1I odn0511 na spoljni vazduh, koje su propo rcionalne visini sa hrova i razlici gustina vazdllha . Bez uticaja vetra, pri pribli7.no ravnomernom rasporedu nezaptivenosti po visini zimi u donjem delu zgrade vlada u odnosu na spoljm: us love potpritisak, a u gornjem delu natpritisak. Prema tome. kroz sve fasade hladan spoljni vazdllh ulazi u donjem delu, a u gornjem delu izlazi kao zagrejani lInutrasnji vazduh. Potrebna toplota za zagrevanje hladnog vazduha se javlja sarno u donjem delu zgrade, i to na svim fasadama u sillcaju kada nema uticaja vetra. Od brzine vetra zavisi da Ii ce na napadnutoj strani neke visoke zgrade vazduh u gornjem delu ulaziti us led spoljnjeg natpriliska vetra, iii Ce tll izlaziti usled unutrasnjeg termickog narpritiska. Tako se uopste ne moze reci da Ii iz unutrasnjeg dela neke visoke zgradc, na stranama koje vetar ne napada, vazduh izlazi zbog spoljnjeg potpritiska usled vetra. iii prcovladujc unutrasnji termicki potpritisak. ra uslcd toga i tu, a ne sarno na fasadama napadnutim vetrom, ulazi spoljni vazduh. Zbog toga se pravi razlika izmedu zgrada sahtnug (bez unutrasnje podele) i spratnoga tipa (slika 5.8 levo) (sa meduspratnim povrsinama koje ne propustaju vazduh). Zgrade sahtnog tipa izlozene su istovremenom dejstvu vetra i uzgona. Glavni parametar za produvavanje je ipak sarno odnos propustljivosti I( a I), napadnutih prema propustljivosti I( a I)u nenapadnutih Casada. Preko ovog odnosa sc lako odreduje da Ii zgrada po svojoj osnovi pripada grupi I i II, odnosno pojedinacnim zgradama iii zgradama u nizu (slika 5.8 desno). Kriterijumi su: Za obJik osnove grupa I (pojec..linacne zgrade):

1
3

(5.23)

1 2.~

II. T(}(loroVic PRO} E:KrOl '~' N} I': I'OSTI?01t:. ,,./ Z /'

I, m I?A LSO GJIJANJ/:;

Z it oblik os novc grllpa II (zgrad c

1I

I((/' I), nizu): "V L-(a'l)"

(S .:2-l )

T1P KI...kE I
(pojedinOCna !tuea)
8)

TIP KI...lE U

fi
Uaa

(kuCaunim)
d)

8}
b)

~=

f)

u u
aplt:tb Ii tip
h)

Slika 5.8 Podela l.grada obl.irolTl lIa illjillracijll

Pros lo rije 1I donjem de lu zgrada sa htnog tipa uvek su 1I najncpovoljnijem slucajll i imaju najvece potrcbe za zagrcva njc m infillrovanog vazd uha. Zgrade spralnog I ip; t izlozcnc S li sa rno uticajima vetra. O ne zbog toga imaju 1I gornje m delu uvek vecu p il i re bll za loploto m za prove lrava njc od zgrade sa hlnog lipa i tll im se pojavljuje najtH povoljniji slu caj. Sa m proracu n koristi slcdecu jed nakos t:

gde je:

H" H E"

- karakte ristika zgrade na visini h - standardna karaktcristika zgrade za uti<.;aj vetra na visini od 10 m - korekcioni faktor za uticaje vetra i uzgona na visini h

5. POTREDNA KOLle l NA TOI'LOT ZA GREJA NJ

129

pa se polre bna kolicina IOplo.le za zagre~a nje vaz?uha koji prod ire pri rodnim pTOvelrava nje m za zgrade sa hlnog Ilp a odreduJe pre ma IZ r3ZU:

Qpll

=[E: . ~ '>:' (a l)
.U

J-/R ( I II -I .J )]

(5.26)

Z a zgra de spra lnog li pa mc rodavo a jc jednacin a:

"(a l) J J-/ R (I Il - IJ ) Q pn! = r.'JJ . L

U go rnjim izraz ima vale oznake iz prc lhodnih iz raza kao i:

(5.27)

ko re kcio ni koe ficij c nl za visinu R - ka rakl c rislika proslo rijc J - sa hlni lip zgrad e e - spra lni (clazni ) tip zgrade .I' - spo ljna ve lrom napadnul a fasa da II - nc napa dnula slrana zgrade Polrc bna kolicin a lo plole za prirodno provc lrava nje se usvaja iz rezulla la do bije nih za sa hlni i spra lni lip zgradc uzimajuci za dalji proracun vccu vrcdnos t. P roPlls lIjivos l vazduha se javlja II proce pima prozor<t koji se o lv<t raju, vralima, ka o i II procepima izmedu prozo rskih o kvira i ko nslrukcije zid a odnos no izmedu pojedinih e le me nala spo ljnjcg zido, narocilo na prc lfabrikova nim gradevinskim c1c me nlima. Vrednos l L.(l/'I)s za jcdna cinll 5.22 i 5.24 i llkllpne propustljivos li na fasad a ma pod lld a ro m vc lra i fasa da ma kroz cije proce pe izlazi iz zgrade, bez proracuna lltvrdili koja od dYe me rodavnc jcdna cinc dajc vecu vreclnos l po lrcbnc to plo le . Ako 10 nije slu caj mo ra sc sprovcs li pro racun i usvojili ne povoljniji rezult a l. - za proslo rijc na Uglll zgrade, za o be spoljne povrsinc koje za klapajll ugao, sa ll najvcco m propustlj ivOSC - za pros torije sa suprolno pos lavlje nim spo ljnim zid ovima, II spra lnim zgrad a rna .w slra nll sa najvcco m pro pllstljivoSCll ; za sa hlne zgracl c uzim a se za napadnlliu slranu na jvcca propuslljivos l, a za nc napadnulc slrane nc ka dru ga vredoos l. Pro pustljivos l procepa dala jc II labe li 5. Xl V, a za modc rnije konslrukcije koje se navode II aklue lno m slandardll. II labe li 5. XXV.
E -

5.17.6. Karakteristika zgrade - H

Ka ralte ris tika zgrade H je de finisana II izne lo m pOS lupku proracllna u pre lhodnom de lll ovog poglavlja, pre ma ra nije m standa rdu proracllna po tre bne kolicine to p1 01 e. Pre ma aktlle lno m ne macko m standardll, naziv je izme nje n II "sta ndardna" karakle ristika zgrade, a vrednosti se znalno razlikllju od pre thodnih (Iabe la 5. XVII).

130

n.J o,I" "II';c

I'I?(}J/:J..T() I . I.VJ/: PO.' 11I0 Jl:'Sl, 1 1.. 1 0 ,.\11':' iI.,' () '_ '1 _I_ U_._ I_ ,' _ l_ l :_ _ _ __

Tabcla 5 .XX1V I'rop" s tljil'oS I pr(lc"pa grade, in ski h elemenal" prcma .Il'S .,
Uroj

Nltz i\'

f' lu.ll...h:rh,ike k"Hlileia

l'rol,"slljivosl IlrO,'C I'. KGef. p.op. " I

~.occpa

I.

Otwlrajuci
PeUl.or

2.

3.
4.

Neol vara il u':i

V.UDC 1I"".ezall la n. c. Dd G .IIDe lIaD.eza llia r\ N or 111 ;11:'111

YC Onlil z:lpt ivC I1 ;1. Sil

'/J m /mhP:I0,3

0,6
D, L
I

7":lplivcnim obimn im
OSlollccm

5.

VralO s poljna

O u ell "l i ku lima

6. 7.
H .

h.n rusclll:!

Vea'a unutmsnj:1
ProlaZl li pcoccpi
E lcm cllii spoljnjes zid a

Normol na so p . a~om iii d (lll io m zaOlivno mlcl vom N ormalll:l NOfm alll il Z ao li ve ll o so p.aRom Normalrw , bez ProA"

2 2U 30

3
9

izmcdu
pref:l brikov~1I1 ill
c1cm Cllilla

Tesl10 za ptivcnil
(so sa"'ntoVilll o m ncpro p.)

0.1

9.

10.

Rolc llI C i spo ljlle ial uzill c

Mellilnizam prisluooean snol in

Dez gar,lII1 0 VilnC p.o nusll iivosl i Normnlll <l

I -

0,2
~

Mchanizam prisI!lOa c.H! jj".J Hll ra

Normaln;)
Yearn:1 z:.loti vcl1a No .m a ill "

.
4
7

II .

S lolni vc nlilal O. (2-lIVorell)

T abcla 5, XXV Karaktcris lika zgraclc II prcma aktuc lnom DIN 4701
Pudmcjc
Sa s lo bim vclrovima Sa jakim
vcl r ovrna

PoloiHj
l1t.lr m :tku l

III1Wb l'."'/m K PoicuinJCllC kllCC Kuee 1I niZll

IJni OM l'cln m/s

0,72
1.82 1.82 3,13

slo bod oll

lIorm alall
s l ohotl~11l

0.52 U l
1,3 1

2,24

2 4 4 6

S obzirom n ~ podelu zgra da na pojcdinacnc i II nizu, II te kstu aktll clnog nema e: kug standarda sc na pominjc njihovo razlici lu punasil njc prcma prodiranju spoljnje!\ vazduha . Standard uzi ma u obzir puveca nje brzine velra sa visinom i termicka pril is, na dcjsLva , Kod zgrada u nizu na raspolaganju je, pod is tim lIsluvima n apada ve tra, sarno jed na povrsina za izlaz vazd uha , Uspostav lja se odgov~ rajllCi, visi, llnutrasnji pritisak, pa je za pre mina vazduha koji pro lazi, manja, Zgradama tipa I (pojedinacne kuce) smal raju se o nc iz kojih vazdu h moze da izlazi sa dye iIi viSe spoljnih povrSina, Primer za tip I: zasebna kuca otvorena sa svih strana (slika 5.8), iii kuca otvorena sa tri stranc (kuCe na uglu niza), od nosno de lovi zgrade (slike 5,8b i 5,5c).

---------------------

5. I"OTlU':IlN.' KOu r lN.1 101'1 IJ7 /- /..1 (i NU .. I.VJ

I 'I

Z grad e tipa os nove II (k uce u nizu) sma trajll se om; koje Sll p regraonim zidu m pode lje ne , taka da vazd uh moze lI glav no m da iz laz i sa rno kroz jed nu spo lj nu povrSinll. Prime ri za tip II : - izgrade nc kll cc u nizlI os lu nje nc na sused nc zgradc (s lik a 5.8d) - izgradc ni sta navi II sta mbe nim blo kov ima (s lik a 5.8e ) - zasebnc kuCc sa svih stra na a tvorem; sa odnosom strana veCi m ud 5 (sliK a 5.8 f) -sa svih strana iii sa tri stra m; slobodne kuce, s tirn sto h oz dY e povd ine ne ma zn acajnih propusta nj a (s lik e 5.8g i 5.8h).

5,17.7. Korekciooi faktor

Z3

visiou - [;

Uz ima u o bzir poveea nje brL ine ve tra sa vis ino m i te rmicka pritisna dejstva. O ni zavise ud visine pos ma tra ne p ros to rije iz nad ze mlje, tip a zgrade prc ma s lici 5.8 (sa htni iii sprat ni tip zgrade), kao i tip a os nove (ti p pojedin acne kuCc I, tip kuce u nizu II ) i ukupne p ro pllstljivosti na fasa d a ma pod uda ro m vc tra i fasa dama kroz cije proce pe izlaz i iz zgradc, bez pro racuna utvrd iti koja od dve mc ro davne jcd nacine d ajl' vecli vrednost po tre bn c to plo te. Ako to nije sill caj po tre bno je sproves ti po novni pro raclln Uednacine 5.23 i S.2-l ). Za zgradc visine do 10 m nc uz imaju se u o bzir uticaji uzgo na. Takud e se u ovo m o psegu visine pre tpos tavlja ko nsta ntna br Lin a ve tra. Z bog toga za zgrad e d o 10 m visine vill i:
f
IS

= GfJ = 1,0

Preglcd ko rekturnih koe ficij e nata dat je u ta bc lama 5. XXIII. 5. XX IV i 5. XXV . Za izbo r vre dnos ti tre ba napo me nuti da kao visinu zgrade tre ba ko ris titi zbir visin a svih spra tova iz nao nivoa ze mljista. Visina od 10 m se maze ko ristiti za sve zgrad e s a najvise ce tiri greja na sprata iznad tl a.
Tabcla S. XXVI Korcklllrni koclicijcnt c" za visinn za pojcdinacnc zgradc i zgradc
Visinu iZDlul lcrcna 11 m
5 I 10 I 15 I 20 I 25 I 30 I .1 0 I 40 I 50 I 60 I 70 I 80 I
II

niw
90
I 100

I,D

1.0

I,D

1 1.2 1

1,4

1.5

1,6

I 1,9 I 2,0 I 2,2 I 24 I 2,5 I 2,7 I 2,8

1.12

/1."/ " t/uw\'/(' I '/;()J/-.I,T(} I : 1.\1 I: l'OSTkOJ EN} I Z. I Cr-:.VT~ II. N(J G RfClA NJI,

Tabclll S. XXVII Korckdoni koeficijcnlza "isinn za pojcdinacnc zgrade A) Normaliln pol oiaj, IImcrcni velar, II = 0,72

Vlslna zgrade fm)

100

Vlalna Iznad zernl)e u rn

C

0
Cis <Iu
<1$

5 6,6 6,5 7,5 7,1 6,0 5,7 4,4 4,0 2,4 1,6 1,0 0

10 6, 1 7,8 6,7 6,4 5,2 4,6 3,4 2,9 0,9 0 1,0 0

15 7,5 7,0 6,n 5,6 4,4 3,6 2,4 1,6 0 0 0 0

20 6,6 6,2 5,3 4,7 3,5 2,7 1,1 0 0 0 0 0

25 6,1 5,4 4,5 3 ,7 2,5 1,3 0 0 0 0 0 0

30 5,4 4,5 3,6 2,5 1,2 0 0 0 0 0 0 0

35 4,5 3,5 2,6 1,0 0 0 0 0 0 0 0 0

40 3,7 2,4 1,3 0 0 0 0 0 0 0 0 0

45 2,6 0,7 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

50 1,3 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

100 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

9,4 9,1 6,2 7,6 6,6 6,5 5,3 4,9 3,5 3,0 1,0 0

60
C!u
cb

00

Clu

40

cIs c!u

20

rls <Iu

10

Cis clu

B) Olvoren; p%iaj, umeren vetar, H = 1,8 100

Cis

3,9 3,4 3,4 2,9 2,9 2,4 2,4 1,7 1,7 1,0 1,0 0

3,6 3 ,2 3,2 2,6 2,6 2,0

3,4 2,9 2,9 2,3 2,3 1,7 1,7 0,9 0,9 0 1,0

3,2 2,5 2,7 1,9 2,1 1,2 1,5

3,1 2,2 2,5 1,5 1,9 0,7 1,2 0 0 0 0 0

2,9 1,6 2,3 1,1 1,7 0 0,9 0 0 0 0 0

2,7 1,4 2,1 0,4 1,4 0 0,5 0 0 0 0 0

2,5 0,9 1,9 0 1,1 0 0 0 0 0 0 0

2,3 0,1 1,6 0 0,6 0 0 0 0 0 0 0

2,0 0 1,3 0 0,3 0 0 0 0 0 0 0

1,6 0 1,0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

riu

80

CIs Clu

1--60

cis Clu

40

<Is Clu

2,0
1,4 1,3 0,4

0,1
0,6 0

20

Cis
c~u

10

cis tlu

1,0

0
0

0 0

5. POTI?EI1NA 1\() l.Ir l ,\ >1 TOPI.OTE Z~I G I?FJANJ

1J3

Tabela S. XXVII Nastavnk C) Norma la n po loiaj , j ak velar, H

=1,8
25 2,9 1,8 2,3 1,1 1,7 0 0 0 0 0 0 30 2,7 1,4 2,1 0,4 1,4 0 35 2.5 0.9 1,9 40 2,3 0,1 1,6 45 2,0 0 1,3 0 0,3 50 1,8 0 1,0 100 0 0

Vis Ins zgrade (m)

Vlslna Imad zemlJe u m

<

0
f!s
< 3U

5 3,6 3,2 3,2 2,6 2,6 2,0 2.0 1,4 1,3 0,4 1,0 0

10 3,4 2,9 2,9 2,3 2,3 1,7 1,7 0,9 0,9 0 1,0 0

15 3,2 2,5 2,7 1,9 2,1 1,2 1,5 0,1 0,6 0 0 0

20 3,1 2,2 2,5 1,5 1,9 0,7 1,2 0 0 0 0 0

100

3 ,9 3, 4 3, 4 2,9 2,9 2,4 2 ,4 1,7 1 ,7 0 1,0 0

80

t!s tsu

a
1,1

a
0,8

60

t ss
<~ u

40

t ss t su

a,s
0 0 0 0 0

a a
0 0 0 0 0

a a
0

a
0 0 0 0 0 0

a a a
0 0 0 0 0 0

a a a
0 0 0 0 0 0 0

20

ES. ESU

a
0 0 0

10

f SS ESU

a
2,1 0,6 1,8 0 1,5 0 1,2 0 0 0 0 0

D) Otvoren; p%iaj, jak vetar, H

100
tss tsu

= 3,1
2,0 0 1,7 0 1,4 0 1,1 0 0 0 0 0 1,9 0 1,7 0 1,4 0 1,1 0 0 0 0 0 1,9 0 1,6 0 1,3 0 0 0 0 0 0 0 1,0 0 1,0 0 1,0 0 0 0 0 0 0 0 1,0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

2,4 1,8 2,2 1,5 1,9 1,2 1,7 0,9 1,4 0,4 1,0 0

2,3 1,6 2,0 1,3 1,8 1,0 1,5 0,6 1,2 0 0 0

2,1 1,4 1,9 1,1 1,6 0,8 1,3 0,3 1,0

2,1 1,2 1,9 0,9 1,6 0,4 1,3 0 1,0 0 0 0

2,1 0,9 1,8 0,5 1,6 0 1,3 0 0,9 0 0 0

2,0 0,2 1,8 0 1,5 0 1,2 0 0 0 0 0

80

t ss
Csu

60

t ss tsu

40

Ess t su

2D

tss Esu

a
0 0

10

S. Su

/ .1-1

/I /'Hlonm,' I 'f;()j/:XT(} I :'1.\")1: 1'()S rI,(Jl/,,\'JcI Z I n :.\T/{ II ,,\ (j (; /WI, IN)I,

Tabcla 5, XXVIII Korckdoni knclicijcnt r. za ,'isinll l.~radc II nilll A) Normalan polozaj, slah ,dar, II = 0,52
Vlsln. Iznad zemlje u m
<
<4s <4u

Vlslna zgrade (m)

100

a
12,9 12,5 11 ,2 10,7 9,3 8,8 7,2 6,7 4,8 4,1 1,0

5 12,0 11 ,6 10,2 9,7 8,2 7,7 6,0 5,3 3,1 2,2 1,0

10 11,0 10,6 9,1 8,7 7,0 6,5 4,6 3,8 0,9

15 10,2 9,5 8,2 7,5 5,9 5,1 3,1 1,9 0 0 0 0

20 9,2 8,4 7,1 6,2 4,7 3,5 1,0 0 0 0 0

25 8,2 7,3 6,0 4,8 3,2 1,0 0 0 0 0 0 0

30 7,2 6,0 4,7 3,2 1,2 0 0 0 0 0

35 6,0 4,5 3,2 0,8 0 0 0 0 0 0 0 0

40 4,7 2,8 1,2

45 3,2

50 1,2 0 0

100 0
,

a
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

0 0 0 0 0 0 0 0

80

<4s
<~u

a
0 0 0 0 0

a
0 0 0 0 0 0 0 0

60

<4s '4u

40

<~

<Iu

20

<ss <4u

a
1,0

10

<4s
tS Il

a
5,1 4,4 4,4 3,7 3,8 3,0 3,0 2,1 2,2 1,0 1,0 0

a
4,7 4,0 4,0 3,3 3,3 2,5 2,5 1,5 1,6 0 1,0 0

a
4,3 3,6 3,6 2,8 2,9 1,9 2,0 0,7 0,9 0 1,0 0

a
3,8 2,5 3,1 1,6 2,3

a a
3,3 1,2 2,5

a a
0

a a
0

B) S/obodan poloiaj, slab vetar, H = 1,3

100
<45
<su

4,1 3,1 3,4 2,2 2,6 1,2 1,7 0 0,3 0 0

3,6 1,9 2,8 0,8 1,9 0 0,8 0

3,0 0,2 2,1 0 1,0 0 0

2,6 0 1,7 0 0,4 0 0 0

2,3 0 1,3

1,9 0 0,7

0 0

80

C4s <su

a
1,5 0 0 0 0 0 0 0

a
0 0

a
0 0

a a
0

60

<Is <4u

a
1,3 0

a
0

40

<fs
Cfu

a
0 0 0 0

a a
0 0 0 0

a
0 0

20

<ss

<fu

10

Cf.
<su

a a a a

a
0

a
0 0 0

a a
0 0

a a

a a
0

5. I'OTl{U l.V.1 I,OU ( INA TOPUn t Z..I ( i1{/'J, I ,\If E

I I;

Tnbcla 5. XXVIII Nastam k C) Normalan poloiaj, jak ve lar, II = 1,3

Vlslna Iznad zemlJe u m
C

Vlslna zgrade (m)

0
CIs Clu

5
4,7 4,0 4,0 3,3 3,3 2,5 2,5 1,5 1,6 0 1,0 0

10 4,3 3,6 3,6 2,6 2,9 1,9 2,0 0,7 0,9 0 1,0 0

15 4,1 3,1 3,4 2,2 2,6 1,2 1,7 0 0,3 0 0 0

20 3,6 2,5 3,1 1,6 2,3 0 1,3 0 0 0 0 0

25 3,6 1,9 2,6 0,6 1,9 0 0,6 0 0 0 0 0

30 3,3 1,2 2,5 0 1,5 0 0 0 0 0 0 0

35 3,0 0,2 2,1 0 1,0 0 0 0 0 0 0 0

40 2,6 0 1,7 0 0,4 0 0 0 0 0 0 0

45 2,3 0 1,3 0 0 0 0 0 0 0 0 0

50 1,9 0 0,7 0 0 0 0 0 0 0 0 0

100 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

100

5,1 4,4 4,4 3,7 3,6 3 ,0 3,0 2,1 2,2 1,0 1,0 0

60

CI s C lu

60

Cis Clu

40

CIs Elu

20

CAs Clu

10

<ss EAu

0) s/obodan p%laj, jak vetar, H = 2,2

100

Css

2,6 1,6 2,5 1,5 2.2 1,1 1,9 0,6 1,6

2,6 1,6 2,3 1,2 2,0 0,7 1,6

2,4 1,3 2,1 0,6 1,7 0,1 1,3

2,4 0,6 2,0 0,1 1,7 0 1,3

2,3 0,1 2,0

2,3

2,2

2,2

2,1 0
1,7

2,0

1,9

0,3

<Iu

a
2,0

a
1,9

a
1,6

a
1,6

a
1,5' 0 1,1

60

<Is <su

a
1,7

a
1,6

a
1,6

a
1,5

a
1,4 0 0,9

a
1,3

a a a
0

60

<ss Esu

a
1,3

a
1,2

a
1,2

a
1,1

40

Ess
Csu

a
1,3

a
0,9

a
0,9

a
0,9 0

20

C5S Iu

a
1,0

a
1,0 0

a
1,0

10

Is <su

a a a

a a a
0

a a

a a a a a

a a a a a

a a a a a

a a a a a a a

a a a a a a a

a a
0

a a a a

5.17.8. Karakteristika prostorije - R

Karaklerislika pros lorije /? je definis ana kao red ukcioni faktor koji uzima U obzir smanje njc produvavanja kroz zgradu usled unlllrasnjih olpora (unllirasnji zidovi sa vralima). O na zavisi, kao i karakl c rislika zgradc, od odnosa propllstljivosli vetcom napad nUlih spoljnih povrsina I,(a'/ )s posmatrane prostorije, prema propustljivosti

136

1I.7' }(/om, ;c PROJ///CrOI''r1NJI: I'OSTlWJIoN J. 1 i'.A CE.'\ TIiAl.,vO( mr:J.INJ{'

unutrasnjih vrata i ,ev.:: nlualno prozora, na strani zgrade koja nije napadnul(l vclrnm L(a" )" kroz koje vazduh moze da izlazi. Ukoliko je propustljivosl izlaznih procepa 1I odnosu na pro pustljivost ulaznih procepa manja, uloliko je i k(lrakl erisl ika proslorij.: ma n]a . Zbog velikog variranja prnpustljivoSli, dovoljnu je da se karakteristika prostorijc grubo odredi . Z(l najccsci slucaj, kada vazduh izlazi same kroz unulrasnja vra!a (labela 5. XXIX), dale su karakteristike prostorije R u zavisnosli od broja i kvalileta unlll rasnjih vrala, i velicine L(wf)., koje su pOlrebne za proraclin (R = 0,7 odnosno R = 0,9). Za prostorije bez lInulras njih vrata izmedu vet rom napadnute i nenapadnll te s trane (na pr. sale, velike kancelarije ) R = 1,0. Ako se uporede tabe lc 5. XVII[ i 5. XIX vidi se da u sustini nerna razlike u vrednoslirna karakteristike proslorije se rn slo je izbor dat preciznije, prerna broju unlll rasnjih vrala i propustljivosti [asade. Vrednosti L(af) kojc se koristc 1I tabe li 5. XXIX Sli one koje u proracunu odn:dene: Za spratni tip zgrade L(af) = L(wi)s gde je sa s oznacena napadnuta strana vetrom a za sahhtni tip zgrade villi:

(5.2R)

Zit

es,, =O

(5.29)

Tabcla S. XXIX Karaklcristika proslorijc R

UOlllrasnja vrala Kvalilel Broj
I
Normalll" bcz pras"

I'ropuslljivosl rasad. (fl' I)m' l(hPa)

y.

Ka raklerisli k. proslorijc R

<30 >30
~60

2 3
I

>60
~90

>90 <10 > 10

~20

DihllljuCn sa prasom
2

>20 <30 >30

0,9 0,7 0,9 0,7 0,9 0,7 0,9 0,7 0,9 0,7 0,9 0,7

5.17.9. Potrebna koliCina toplote za eelu zgradu

Sabiranjern transmisionih gubitaka toplote za svaku grejanu prostoriju jedne zgrade, dobija se ukupru gubitak toplote gradevinskog objekta za ovaj dec potrebne koli cine toplote. Medutirn, za dec koji se odnosi na vazduh koji prodire usled infiltr(lcijc. to nije slucaj. Nairne , prodor vazduha je racun(ll za svaku prostoriju, za uslove da .ic'

J. POTRE8NA KOU C[NA TOPLOTE ~I G RFJA NJE

I 17

napad vetra na odgovarajucu fasa du kojoj pripada tre tirana prostorija . G ledano za ceo objekat. tak'Vi uslovi se ne mogu istovremeno javili u svim pros to rijama svih Casada vee sarno u de lu zgrade. Zbog toga se me rodavna potre bna kolicina toplote za zgrad u u ce lini racuna prema: (5.30) gde vaie oznake: Oz - merodavna kolicina toplote zgrade Or - transmisioni gubici prostorije "i" Ow - potrebna kolicina top lote usled inrilt racije za prostoriju "i" ~ - faktor istovremenosti utieaja infiltracije (tabe la 5. XXX)
Tabela 5_ XXX Istovrcmeni lIdco lIticaja inliltracijc
~

Izloieoosl velru Podrucje slabih vclrova; normalan polow j Svi oslali SIUc..1 jcvi

Vis; 08 l\!rade II

<10m 0,5 0,5

>lOm 0,7 . 0.5

6. GREJANJE SA DNEVNIM I NEDELJNIM PREKlDlMA

Postrojenja Zit grejanje najcesce nisu stalno ukljuce na, vee imaju pre kid e u radu 1I toku noei, a kada .ie rec a objektima opste name ne, (poslovne zgrade, skole itd.) i subotom, nede ljo m kao i 0 praznicima. U takvim slueajevima, pos troje nje ee se ukljucivati pre svakog sledeeeg ko riscenja zgrad e, tako da se do mome nta ulaska Ijudi dostignu potrebni te rmicki parametri. U zavisnosti od samog objekta i ugrad e nog sistema, usled pre kida se u manjoj iii vecoj me ri umanjuje potrosnja energije. U prosto ru koji se greje, odriava se te mperiltura vazduha kOjil je, najcesce 20 C. Pri tome i srednja te mpe ratura zracc nja povrsina kojc okruZuju grejanll prostoriju, treba da dostigne te mperilturu koja osigurava uslove kornfora i koja treba da je jednaka te mpe raturi prostorije. Posto se u tokll prekida grejanja gubici toplotc ne nadoknaduju, dolazi do hlade nja vazdllha u prostorijama . Dolazi do uspost avljanja te mperaturske razlike izmedu zidova i vazduha pa gradevinska maS<l odaje toplotu akumulisanu tokom pe ri oda grejanja. Hladenje zgrade 1I celini bice br.lc iii sporije, ~akle odvijace se 1I kraeem iii duze m vre mensko m periodu , zavisno od njenih te rmickih osobina, trajanja perioda grejanja i duZine prekida. Aka se pode od uobicajenih uslova koriseenj<l poslovnih objekata, sisterni za grejanje ukljuce ni su tokom pet radnih dana, sa nocnim pre kidima, od 20 casova do 7 sati izjutra, sledeecg dana. Od petka u 20 cas ova prekid se produzava na celu subotu i nedelju, da bi sistem za grejanje bio ukljuce n u odredeno vre me kako bi se zgrada zagrejala do ponedcljka II 7 casova, kada pocinje njeno sledece koriseenje. Za lakse razumevanje problematike uzgrevanja, pre tpostavlja se da je u sedmodnevnom pe riodu spoljna temperatura stalna i jednaka spoljnoj proj~ktnoj temperaturi oZa takav slucaj, promena unutrasnje temperature kao i potrosene energije grejnog sistema imace tokove prema slici 6.1. U trenutku A je iskljuecno grejanje, zgrada se hladi i temperatura vazduha u grejanom prostoru se sniZava tokom perioda prekida A-B. Uspostavlja se razlika temperature zidova i vazduha u prostoriji pa se i zidovi hlade, pri ecmu je temperatura zidova visa od tempe rature vazduha(A - B'). U trenutku B se ukljllcuje izvor toplote i pocinje zagrevanja zgrade tako da unutrasnja te mperatura raste sve dok ne dostigne svoju proje ktnu vrednost od 20C sto
130

J.fO

B.Todarol'i,; PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTJ?ALNO GREJANJE

se poddava da se ostvari u trc nutku poec tka nje nog korisce nj a, dakle u 7 casovil ujutru.
t[ DC

SREDA

CElVRTAK

PETAK

SUBOTA

NEa:WA

PONED.
__ ~ HI -\-_

UTORAK
'r-- - i

Srednj ~ Z
P
J

nril<ttllrijB

~~'-"""I'=----- F

hI

170

dI

DI
1ml--~

,I
E

W
- --~----~~~---

<i --,
W

Stika 6.1 Promella 1I/11/lra.IlIje temperatllrc i potro.fcllc cllcrgijc II lokll sedmodllevllog p crioda grejallja sa lIobicajcllim prekidima lokom dalla i IIcdelje,IIZ prelposlavkll kOlistall/ lll: spoljlle temperaillre.

[zvo r toplot e radi svojim milksimalnim kapacitetom, koji jc uvek veci od toplutnil> gubit aka zgrade za spo ljne projcktne uslove. Duzina pe riod a uzgrcva nja i tok prome ne temp e rature prostorije zavisi od rna,,, zgrade i velicine ins la lisil nog kapaciteta toplo tnog izvo ra . Dijagram na sl. 6.1 OUll\Isi se na kapilcite t koji je za 70% veCi od vre dnosti potrebne ko licinc toplot e koji ougovaril proje ktnim uslovima (100% ). U toku IIzgrevilnjil, zilvisno od vrst e grejnug sisk'ma (vazdusno, rad ijato rs ku, ko nvc kt o rsko grejanje), dolaz i do brie g iii sporijeg za ~ revanj a prostorije, a kada nje na te mperatura postane visa od te mpe rature povrsinL' zidova (tacka B') poci nje pre nos toplot e sa vaz duha na zid ove, cije se zagrevanje de sava sa odrede nim za ka s njc nje m. U trcllutku C te mpe ralura vazduha je dostigla PCllje ktnu vrcdnost od 20 uC ali m.: i okolne povrs ine sto Ce se dogoditi te k u momellill D. Prema tome, ako je 1 ~ vrcme poec tka koriscc nja zgradc, za pune uslove ko mflll'il Ce se cekati do Ta-

U tre nutku T" ll.:mpl.: raturil vazduha je dostigla proje ktnll vrednost od 20 0 ( : j II grad e na alltomatska konlrob ~ l1lanjujc odava nje toplole izvora, kako nl.: bi d().~ I() dol njegovog pregrevanja . Od C grcjanje m sc nad()knaduju gllbici toplot c , koji Sll ,io' lIwk veci a d proje ktnih, jcr sc lko loplutl.: koristi za zagrcvanje masc zgradc. stu Ir.1 je do trc nutka 7'0- Od tog mm''lL' nta, Zit pre lpostavljc nll stalnll spoljntl te mperalll rt!

6. GRElA NJ SA DNEFNLM I ND U N IM PREKIMA

141

jednakoj spo ljnoj p rojekt noj, av~r ostaje na stalno m kapacite tu (100%) jednako m projekt nim gubicima toplo te. U trenutku E korisec nje zgrade je zavrSeno i siste m za greja nje s\'! iskljucuje pa ponovo nastaje period hl ade nja. Tempe ratura vazduh a i zidova opada po linija ma A - B i A - B', ako je rec 0 radnim danima, odnos no po E - F i E - P, ako je greja nje isk ljuceno u petak uveCe. Tako nastupa prekid u sledeca dva dana, pa duie isk ljuCenje cini da se zgrada hladi na nilu te mpe raturu nego radnih d ana, te ec sle deee uzgrevanje trajati duie. Z illo uzgreva nje po nede ljko m pocinje ranije nego ostalih radnih dana, a te mpe rature vazduha i zidova dobijaju tokove F - G - H, tj F' - G' - H. Pri to me se moze desiti da se tempe ratura povrsi ne zidova od 20 C postigne te k u ut orak iii cak i kas nije, sto zavisi od mase zgrade. Te rmicka reakcija mase zgrade iskazuje se vre me nskom konstanto m, koja kod sloze nih siste ma obuhva ta konstante svake od ko mponenata. Proces hlade nja takvog visekompone ntnog sislema je pokaza n na slici 6.2, na kojoj prvi dec pad a te mpe rature karakte rise sobni vazduh i sam grejni siste m, srednji se odnos i na hlade nje gradevinske mase kod nocnih prekida u toku radnih dan a, a krajnji dec krive je hlade nje subotom i nede ljo m (51 6.2, tabcla 6.1).
Tabcla 6. l. Vrcmc hladenja u zavisnosti od mase zgrade
elementi ",( ulicaja ns vremensku konstHntu hlatldenjc vaZdU:'3 i ArejnOl: sistema sadrZa i prostori ic, namcsta i hl adenie mase zl!.rJde laka 30 min . - 2 It 2 -8 8 - 12
mH. S!I

t eska do 10 h 40 h

120 h

15r------------------------,

:J
~

10

100
'.,at4E~

Stika 6.2 Dijagram /emperalllrl'kih razlika vazt/llha II pros/oriji i zidova kojije okmzllj/lll zavisllosli od vremenQ hladenja

1-12

B.Todorol'ic PROJEKIOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNOGRr,JA NJE

Vreme nska ko nstanta hlad e nja zav isi od svih uticaja na prenos toplote iz zagrcja. ne prostorije u siru okolinu: spolj ne te mperature, infi ltracije spoljnjeg vazduha, prl'. nosa toplote sa unut rasnjih povrsina na vazdu h koji je poslcdica infiltracije itd .

6.1. USLOVI UZGREVANJA

U toku hlad e nja zgrade te mpera tura pos taje svc bliZa spo ljnjoj, pri ce mu duZl::' Ira . janje prekida grejanja na mece kraci period uzgrevanja. Medutim, u takvim uslovima Ce morati da sc koristi izvo r top lote vece instalisane snage, koja se definise od nosOIll : p= insta lisana snaga po trebna kol. toplo te u projektnim uslovi ma

(6.1)

T2 ~ >--.--"-----~,f"'_'iI pocetak korlscenja zgrade

kraj

T3

"'!;

\(; :!

ts_ ____________________________L-__-L____L
Slika 6.3 Tok temperatllre II zgradi za vereme prekida grejallja i II periodll IIzgrevallja Z<I razliCite illstalisallc silage izvora toplote PI<P2<PJ

T
kraj korlscenja pocetak korlscenja
D

12

Slika 6,4 Tok temperature II zgradi za l'lllcaj vete gradevinske mase

6. G REJANJE SA DNEVNIM I NEDEU N IM PREKIMA

f.JJ

Na slici 6.3. dat je to k tempe rature vazd uh a i mase grejane prosto rije u pe riodu izmedu dva ko risec nja zgrad e, dakle u vre me nu kada je izvo r toplo te isklju een i u toku uzgreva nja pros to rije radi pos tiza nja po tre bnih uslova za nje no sledece ko risce nje. Ako su kapaeit eti izvo ra toplo te PI < P2 < 1'3, o nd a ce pri kraee m pre kidu grejanja tempe ratura u pros to riji opas ti do tacke BI kada se ukljucuje uzgrevanje koje ec tntjati T], uz srednju te mpe ratu rs ku raz liku iz medu pros to rije i s po ljne o ko line 61 1, Za slueajeve duieg hlad enja zgrade, tempe rature u prosto riji (tacke B2 i 8 3) postilju ni ze, a srednje te mpe raturske raz lik t: 1:.1 ] i 1:./] manje. Na slici 6.4 prikazana je prome na te mpe ratura u obje ktu veee gradevinske mase . Hlade nje se. u odnosli na objekat ma nje mase. spo rije odvija, pa su linije prome ne tempe ra ture AB], AB2 i AB) kao i B IC, B 2C i B3C znatno blaze.

6.2. OPTlMALAN TRENUTAK UKLjUCIVANjA UZGREVANjA

Kada je dimenzionisan izvor toplote za odrede nu zgradu dcfinisan je odnos P (6.1), a zaht evani period lIzgrevanja za odrede ni dan varirace zavisno od srednje spoljne tempe rature u periodu uzgrevanja. Kriva hladenja ee imati tok prema spoljnim lIslovima od kojih su najznacajniji brzina vetra i spoljna temperatura. Naravno, ponasanje toka hladenja ce se menjati od sobe do sobc. Na osnovlI dimenzionisanog izvora toplote P i karakteristika zgrade (Iaka, srednjl), teska), ukljucivanje grejanja ce pOCe ti u nekom optimalnom momentu, tako da se uzgrevanje zavrsi u trenutku kada pocinje koriscenje prostorije. Slika 6.5 pokazuje linije hladenja i uzgrevanja liZ pre tpostavke da je spoljna temperatura konstantna i da je u jed nom slucajll niZa (lSI) a u drugom visa (ls1), ada su optimalni trenuci ukljucenja kotla u BI odnosno u B2.
isldj.
ukJ~

TP1 Tp2

'0.

~ti2
82 81

ti1

A~

At2

ts2 ts1

Stika 6.5 Uobicajella varijacija osnovnog optima/nog pocetka IIzgrevanja

IN

B. Todorovic PROJEJ<.TOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE

isldj.

uldj.
C'

"""I-s=-------:::::-O-+- t sc

SliIw 6.6 Utica} spoljlle temperature

U prvom slucaju prostor u zgradi Ce se o hlilditi do tacke B}, u kojoj poCinje \Izgrc vanje koje ee trajati TpJ casova. Pri visoj spoljnoj temperaturi, os taje visa i unutrasnjil temperatura, pa ee isti izvor toplote zagrejati objekat za kraee vreme Tp b sto znilli kasnije ukljucenje izvora u trenutku 8 2, U stvarnosti spoljna temperatura nije konst antna, vee varira tako sto u ranim jll ' tarnjim casovima kada pocinje uzgrevanje, dostiZe najniZu vrednost (51 6.6). Krivil promene unutrasnje temperature ima neilto dmgaciji tok (puna linija na slici 6.6), jL'r spoljna tempe ratura postepe no raste, pa se pot rebna unutrasnja tempe ratura dost izL' ranije (tacka C'), nego sto bi bio slucaj da je u pe riodu uzgrevanja spoljna temperatll ra osta la neprome nje na (lS=t S8)' U takvom slucaju ukljueenje grejanja moze poccti kasnije. Proizilazi zakljucak da se na os novu prace nja rad a grejnog sistema i ponas,lnja objekta za svaki prognozira ni tok dnevne temperature, moze se odrediti tre nutak koji daje optimalno uzgrevanje.

7. GREJNA TELA
U siste mu centralnog grejanja, grejno telo predstavlja element postrojenja pre ko koga se zagreva odredena prost o rija. To je u stvari razmenjivac toplot e izmedu zagrevnog fluida kojim se prenosi toplo ta od tuplotnog izvora kroz cevovode do grejnog tela i prostorije koja se zagreva. Odata toplota od strane grejnog tela treba da odgovara trenutnim gubicima toplot e prostorije, a njegov maksimalni kapacitet, gubicima toplote u projektnim uslovima. Grejna tela treba da ispune citav niz zahteva, pa se po njima i vrSi poredenje razlicitih konstmkcija. Od njih se tral.i da ostvaruju ujednacenu raspode lu temperature kako po visini, tako i po dubini prostorije; da se Iliko ciste kako se po njimll ne bi talozila pra~ina koja bi bila pone ta stmjom vazduha i knlzila prostorijom. Tre ba da imaju veliku povrsinu preko koje se prenosi toplo ta, sto znaci i visoku efikasnost ali da su kompaktna i zauzimaju mali pros to r. Svojim oblikom i izgledom treba da se lIklapaju u enterijer, da su male td ine, ali postojana na visokim temperaturama, da su otporni na visoke pritiske i na ko rol-iju. Vaina karakteristika je njihova cena i lako ugradivanje. Prenos toplote sa grejnog tela na sobni vazduh je direktnim putem, konvekcijom, kao i indirektno, zrace njcm. Konvekcijom se ostvamje u dodiru vazduha sa povrsinom grejnog tela koja je vise tempe raltlre te se vazduh zagreva. Pri tome dobija manju gustinu i kao laksi struji na vise a u dodir sa grejnom povrSinom dolazi nova, ne zagrejana mas a sobnog vazdllha. Tako se ostvarujc neprekidna cirkulaeija sobnog vazduha oko grejnog tela i njegovo zagrevanje a time i nadoknadivanje dela gubitaka toplote prostorije. Dmgi deo se nadoknaduje razmcnom toplote zracenjem izmedu grejnog tela sa povrSinama koje ga okruzuju i koje su niZe tempera,ture. Zagrevaju se apsorpcijom, a absorbov;ma toplota sc provodi u masu kojoj povrsine pripadaju ali i prenosi konve kcijom na sobni vazduh. Odnos prenosa toplote direktnim i indirektnim putem, odnosno predaja toplote konvekcijom i zracenjem u ukupnom odavanju toplote nekog grejnog tela, zavisi od ko~.trukcije tela, temperature njcgove povrsine, kao i termickih uslova u samoj prostOrl]1.

/45

146

/3 TodolVo ';c PIWJEI<.TOVA NJE POSTROJENJA ZIt CENTRALNO GRElr1NJE

7.1. VRSTE GREJNIH TELA 7.1.1. Radijatori

grej na tela su radijatori, koji su dobili naz iv pogres no smal rajllCi da najveci deo top lo le odaju zracc nje m (radijacijom). Prenos top lo te sa radija. tora je u najvceoj meri konvektivnim putem 70 . 85 % a zraeenjem svega 15 . 30% . Radijatori su tzv. clankas ta grejna te la od ce li cnog lima iii livenog gvozdil. Prvi ~ u laks i i jev tiniji, drugi tcli, skuplji , o tporniji na koroziju i izddljiviji na visoke pritisk Spaja nje m pojedinacnih cla naka dobija se sva ka zc ljena povrsina grejnog te la. C lilnci su ta lasas tih povrSina kako bi se povceala povrsina razmene top lo te sa vazdu hom 1I rcla tivno malom p roSlo ru . Istovreme no, sa unutrasnjc stra nc ove savijenc povrs in.: formiraju kanale za struja nje nos ioca loplo te, vode iii pare (slika 7.1). Ka rakte ris lii'; nc dimenzije rad ij alo ra su visina cla nka B. razmllk izmedu priklju caka E. sirin a C i duzina clanka D. Sa povecanjem sirinc clanaka vcti dec povrsine radija lo ra je okr, nut jedan pre ma drugom, pa ud co odavanja toplote zrace nje m opad a.
Najraspros tr ~ nj en ij a

40

CX::)

I. I .I I Ii

I , ,

.I

0 oJ

Sliku 7.1 hgled rudijutoru i popreclli presekjedllog CIaIlIaJ

Spajanjc pojcdinih cla naka je pomocu nazuvica koje imaju cilindricnu iii konusnll , levu i desnu zavojni cu i koje metalno za ptivaju. U seriji clanaka jednog radija tora pro vi i poslcdnji cla nak sc razlikllju kaka zbog prikljllciva nja na cevnu rnrclu, taka i Zbllg zatvaranja o tvora ce pov ima u kojima mogu hiti i ventili za odvodenje vazduha.

7. U REfNA TELA

1-1 7

Nazuvica

c ______

-------:c

DrZac

Konzola

Slika 7.2 Elem ellti za spajallje C/w/aka i IlCvr.\:civallje radijatora

Ce licni rad ija to ri SlI lIpOlll laksi od live nih. Njihovi cia nci sc fo rmiraju zava riva njcm i po prav illl sc ko rislc isk ljucivo ll ko se radi 0 greja njll vod o m. G rejna te la sc pos lavljaju uz zid, tako s 10 izmedu ril dija to ril i zid a mo ra d il je od stojanjc naj manje 40 mm a pre ma podu 70 rnm, kako bi se o bezbedila cirkulacij a dovoljne ko licine vazdllha i pos tigao e fik asan pre nos 10plo te. Ugradnja radija to ra se vrsi po mocll speeij alnih e le me nata koje sva ki pro izvodac izraduje Zil svoja grejna te la. T o su konzo le koje se iii ugradllju u zid iii su u vidu nofica, kao i drLaci koji priC-vrSl-ujll radijal o r po visini. Broj ko nzo la i ddaca zavisi od ukllpne dllzinc ra dij a to ra, ndnosno broja clanaka. O bicno se ko ristt: po dye konzo le i dva driaca na grejna te la do 12 cla naka, a nil svakih sledeCi h 6 Clanaka po jedn a konzola vise.

... C

,
<..J

,
I
<..J

t
u

o
..:: 15
~'I"

- 8 ""

,
Stika 7.3 Mere otlsillpa,rja za Ilgrad,rjll maskirallilr rat/ijatora

1-18

B, Todorovic PROJEKTOVAll/JE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE

Radijatori sc pre mazuju osnovnim pre mazom u cilju zastite od korozije , a kasnijc i lakom koji sc uskladuje sa enterijerom, acini da je pomina grejnog tela glatka sto je povoljnije za oddavanje njegove cistOCc, Radijalori se najeesee postavljaju u prozorske nise kada sa gomje strane imaju prekJop koji shere struju zagrejanog vazduha pre rna prosloriji. U tal.-vom slucaju iznad radijatora mora postojati prazan prostor visine najrnanje 65 rom Mnogi smatraju radijatore minim delom enterije-ra pa ib sakrivaju ispod tzv. maski (stika 7.3) koje su od drveta iJi lima, izradene prikladno names taju u prostoriji. To umanjuje odavanje toplote radijatora jer je spreeeno njegovo zraeenje sa predDje strane. U tal.-vim slueajevima pri dimenzionisanju treba povecati povciinu radijatora za najrnanje 20% da bi se osigurao veti prenos toplote konvekci jom Sarna Ill3ska mora da je tako konstruisana da dozvoljava cirkulaciju dovoljne kolicine vazduha oko radijatora (slika 7.2).

7.1.2. Ploeasta grejna tela

Ploeasta grejDa tela (stika 7.4) predstavljaju, za razliku od clankastih, jedinstvenu celinu koja sc odlikuje glatkom prednjom pominom i vrlo maJom dubinom Odavanje toplote sa glatke prednje pomine je u najveeem delu zraeenjem, a sa zadnje koja je okrenuta prerna ridu, konvekcijom.. Proizvode sc od eelicnog lima koji je nesto deblji iz razJoga stabilnosti i izdrLavanja veCih prilisaka. Za veee kapacilete grade se iz dYe iii tri pa",leIne plaCe sa medusobnim odstojaDjirna radi formiranja kanaJa za slrujanje v?.zduha kvji se zagreva iskljuCivo konvekcijom. U ciJju povecanja grejne po mine, na strani pre rna zidu iii u prostoru izmedu dYe ploCe, zavaruje se lim u obliku koji obrazuje vertikalne kana1e.
s -flC;I
--.I ___

So

iJr-

It--

4-T

i ,

t~~ r ' , ,
I ; ~h. Cl I
,

---__ t_

I -

I
hl

II

~y ,z .z. '"/77, -,/': .;:,' ". ..

.,.
' ,'

1
.

+j

! . ,

t
, ',

SJiJ:a 7.4 PloCasto grejNJ tela (hI - odstojanje gOmje i dotrje revi; hl - virina; I - dll]jna; cJ - Iirina tela; Cl - firilla prole; s - odstojanje od zida; t - Sirina oS7UJvnog elementa)
Visina ovih grejnih tela su 100 mm do 300 rom, kao i 600, 800 rnm i vecc, DliZine mogu biti i nekoliko metara. Uglavnom se postavljaju liZ ridove, jer zahvaljujuCi dubinj od nekoliko santimelara ne zauzimaju mnogo prostora, a odstojanje na koje sc postavljaju od zida je 50 mm.

7. GRONA TEL-1

f.l9

7.1.3. KODvektori
Konveklori predslavljaju grcjna le la koja sc sas lojc od cevi na koje su nanizane lame lc. lako da jc dobije n razmcnjivac loplo le sa velikom dodirnom povrsinom preko . kojc slmji vazdllh. Razmcnjiva c se nalaz i u ku c i .~ lll II kome je olvor za lliaz vazduha pri podu a za izlaz zagrcjanog vazdllha 1I najvise m delu kucisla (slika 7.5). Visina kuCisla, odnosno razmak donjeg i gnrnjeg otvora direktno utice na silu uzgo na koja 05tvamje cirklilacijll vazduh a. Zagrevallje vazduha jc skoro u potpunosti konvekt:ijom, po remu su ova grejna tela i dobila ime. Cevi Sli najcesce cclicnc. okmglog iii ovalnog oblika , na koje su navare ne limene lame le. Lamele mogu hiti Oimizane na jednll iii viSe cevi, a da bi se dobila glatka povrSina grejaca i dobar ko ntakt lamela i cevi, konvektori Sli po pravilu pocinkovani. Ako je konvektor od bakarnih cevi pri ce mll Sll obicno lamele od aillminijuma, dobar kontakt izmedll eevi i lamele se pos tilc sirenjem cevi pod pritiskom. Kontakt lame la i ccvi jc vazan zbog dobrog provodenja toplot e sa ce vi kroz koje struji para iii voda. na povrsine lamcl;, koje imaju VCCli zagrevnll povrs inll od samih cev\.

Stika 7.5 KOllvekJor (a - kalla/ Zfl strujallje vazduha i Ilspostavljallje efekJa "di11lIljaka", b - kOllvekJorsko te/o, c - kueiite)

~fikas~o~t. konve~tora, odnosno.odavanje toplote zavisi kako od broja osnovnih ~Vl tako 1 VIS me kuCtsta. Podesavanje odavanja se moZe vrstiti kako sa "vodene" tako 1 'vazdusne" s.trane. Prvo se ostvamje regulacionim ventilom a dmgo zaluzinama koje se na~~e na IZlaz.no.m otvom konve~tora. Putpunim zatvaranjem otvora prestaje cirkulaclja vazduha 1 njegovo zagrevanJe. bez menjanja protoka vode kroz konvektor ci

150

B.Todoro";'; PUOJI<TOV ..I NJE POSTROfENJ. t 2;1 CENTRALNO GREJANJE

me sc ne utice na hitl ra ulicki rd illlll cevovodu . To nije slu Caj kada se regulisa njc OS I va ruje ve ntilima. pro mcnolll pro toka nj ihovilll prit va rcnjem iii o tva ranje lll. Prcdnosti ko nvek lora 1I od nosu na radijato re nije sa me u cinjc niei da se regulisilnje moze vrsiti bez utica nja na hidraulick i rd im cevne rnrde. Konvekto ri. s obziro m da su 1I os novi. od cevi, izdr 1.avaju visokc pritiskc, male su masc i sadr1.e male kolicinc zagrevnog fl uid a pa nisu ine rtni. Jcvtiniji su ali ne pri svakoj vrsti kuCista, koje je najCcsce od lima ali moze biti i od drvcta iii dru gih pogodnih mate rijala. Ko nvekt ori su ma lih dimcnzija pa su mogucnos ti ugradivanj a vdike u nisi is pod prozora, lIZ zidovc. 1I kanalu u podu , u kombinaciji sa namcS tajem itd. (slika 7.5). G lavni nedos tatak je otela no cisCc nje konvekt ora. Izmedu lame la koje su na ma1 0m medllsobnom odstojanjll do laz i do lalozenja prasine. kojll u toku zagrevanj a nos i vazdusna masa 1I grejani prosto r. Tsa rno kuCis te je pogodno mes to za taloze nje pras ine, posebno u toku perioda kada se ne greje. Sve to lIpucuje na to da ko nvekto re nc treba ugradivati 1I pros to rima koji se ne odlikujll cistocom (sko lski hodnici, pro lazi) kao ni u pros torija ma sa naglasenim zahtevima za Cistocom (bolnice, obdanista ). U cilju povreme nog cisce nja preporu cuje se da kllCiste i maske konvekto ra budu demont aine.

7. 1.4. Cevna grejua tela

U prostorijama sa malim toplotnim gllbicima, 1I raznim pomocnim odajama male kvadrature, vrlo Cesto se primenjujll grejna tela od cevi. Umesto d a se pos tave radijatori od nekoliko clanaka iii ca k sarno jednog, ugraduju se cevni registri iIi tzv. cevne zmije. Regista r je grejno telo u kome Sll ncko liko para lelnih cevi spojena sa svojim zavrsnim krajevima sa spojnom cevi koja o mogucava paralelno strujanje kroz sve cevi (slika 7. 6). Ako je grejno telo formirano savijanjem cevi tako da grejni fluid ulaz i u jednom nje no m krajll, a napusta je na drugo m, onda se radi 0 "cevnoj zmiji". Merndavna povrsina od avanja toplote je spoljna povrsina cevi, a precnici cevi koje se koriste za ovakva grejna tela su do 100 mm.

a)
Slika 7.6 Cevna grejna lela: a) cevna vnija i b) cevni regislar

b)

7.2. RASPORED GREJNIH TELA U PROSTORIJI

Kada se govori 0 rasporedu grejnih tela u prostoriji, prvenstveno se misli na radijatore, pa tek onda na ploCasta grejna tela i konvektore. Za cevne zmije i registre je

7. G 1//;;1Nil TI:.1A

151

vee pomenuto da se oni primcnjujll u malim i sporcdnim prostorijama, pa se smestaju lamo gde ima raspo lozivog mcsln. Os novni zahtcvi koji treba da SII ispunje ni prilikom izbora mesla su mogll cnos t prilaska zOOg cisec nja, ncsmelana cirku laeija vazdllha. slobodan pros tor za odavilnjc loplote uilCc njem i koriseenje mcsla koja nisll pogodna Zil postavljanje dclova nameslaja . To je obicno prostor is pod prozora sto j(' povoljno i S obziro m na raspodclu tempe rature u prostoriji (s lik il 7.7). rovrsinil rad ij atora svojim zra ccnjem prema prostoriji ne utralise lIticaj hl aelnih povrsina prozora i spo ljnjcg zidil i dcluje povo ljno na osecaj ugodnosti Ijudi u prostoriji. Z agrcjani vazduh od slrane grej nog te la is pod prozora izd:ze se liZ prozorsko staklo na vise, mciia se sa vazduhom koji prodirc kro7 procepe prozora infiltracijom i stmji prema tavanici. Dn m;ma grejnog le la, infiltrirani spoljni vazeluh kao i ras hlaelcoi koji je bio uz sam prozo r, spustali bi se prcma pod ll i slvara li IItisa k promajc fo rmirajuCi hladnu zonu u donjcm delu pros lnrijc. Top la masa vazduha kojil sc usposlilvlja zahvaljlljuci grcjno m te lll is pod prozora stmji prema tavaniei i kmzi pre ma slIprntnom ziehl nel proZOril. O n;. sc hl adi posle peno nado knadujllCi gubitkc loplote proslorijc i sp usla prc ma pndll 01 polom daljo m eirkulaeijom po novo nailazi na grejno ldo (s lika 7.7 Ievo) .

Stika 7.7 Cirklllacija vazdlllltl zavi.rno od mesta Ilgradl/je grejllog te/a

,

Ako bi se grejno telo postavilo uz zid naspram prozora. hladan vazduh koji se spusta niz prozor i spoljni zid struji po podu prema grejnom tclu, tako da je u donjim slojevima prostorije vrlo niska temperatura koja izaziva osecaj hladnoce na nogama Ijudi. [z grejnog tela zagrejan vazduh je znatno vise te mpe rature nego u slucaju grejnih tela ispod prozora, pa struje lIZ samu tava nicu, prema spoljnom zidu. Temperature vazduha po visini prostorije je izrazito neujednaee na_ Postavljanje grejnih tela viSe iznad poda, blisko tavanici, lltice da se izrazito izdvoji gomja zona sa pobudenim strujanjem vazduha i donja, koja je ujedno i zona boravka Ijudi, sa hladnim vazduhom (slika 7.7 sredina). U slucajevima gde se radijator mo-

152

8. TodofVl ii: J'ROJFf..-rOi ~1 NJ POSTROJNJA Zrl CENT RA L NO G REIA NJE

ra postavit i visnkn, lIiska hladn n zona se moze izbeCi ugradnjo m ploCe za [o rmi ranje ka na la za eirkulaeiju vazuu hil iz naj niZ ih slojeva u prosto riji (s lika 7.7 des no). Raspodda te mpera ture po visini treba da je sto ujedn aeenija o ko unutras nje p rojektne vrednos ti. Naj ravnomc rniji pro filt e mpe ra tu ra ima pa dno grejanje (s li kil 7.R). G rcja njc radij a tn rima. ako S li ispot\ prozo ra dajl: odstupa nje ad proje ktne te mpe rature od ] 0 c. Kad a su radij ato ri pos tav lje ni uz unutrasnji zid , te mpe ra ture pri podu mogu biti i 4 C nize a uz tnva ni cu i 2 "C iznad proje ktne , IIspostavlje ne u sredini prosto rij e na 1,5 m iznad pod a.

2.7
m
2

(;
ab

/'

2.7
m 2

~. ((
16 18

~~
20

Slika 7.8 Verlikailla raspodela lempe/'llillre kod razliCilih vrsla grejwrja i lokacije grejllih lela: a) podllo; b) plafollsko grejallje; c) radijalor liZ spoljlli zid; d) radijllior liZ IIIll1lrastrji zid

7.3. ODAVANJE TOPLOTE PRJ RAZLICITIM USLOVIMA

Kolicina toplote koju odaje neko grejno telo zavisi od njegove konstmkeije i velicine povrsine preko koje se zagreva vazduh prostorije, kao i od temperaturske razlike izmedu zagrevnog fluida i sobnog vazduha:
Q =Ak(1 . III -/ II )=Ak!lt

(7.1)

gde je:

7. GREINA TEl.A

' 5J

- top lotni ueinak grcjnllg tela (W)

- koefieije nt prolaza loplote (W/m2K) srednja temperatura / agrevnog f1uida (K) I,. - te mperatur<I prostorijt: (K) A - povrs ina grejnog tela (m 2) Kada se korisli para kao zagrevn i fluid onda se ne radi 0 sred njoj te mpera turi vee 0 te mpe raluri zas ice nc pare odgllva rajuceg pritiska . Kada je voda nosioe toplote , onda jc srednja vrcdnost te mpera lura vode na ulazu i izlazu grejnog te lit. Koefieijent prolaza toplote k ncznatno zavisi od te mpe raturskih us lova samo kod ravnih povrsina . Radijalori. a post.:bno grejna te la sa lamelama i dmgim vrstama orebre nj a to sva kako nisu. pa je ovaj koefieije nt zitvisan od razlikit te mpe r<llura sa jedne i dmge strane grejnih tdit. Pre ma tome, odavanje toplote grejnih tela neel: biti propo reionalno razlici te mpe ratura vee ee ta zavisnos t biti izr?J.ena eksponeneijalnom funkcijom:

'm

'm,

'm

5" = (:,:, )
20 C. 6
I,. =

'"

(7.2)

U gornjem izrazu Q je odavanje lo plote pri raz liei le mperatura 6' a indeksi II se odnose na ne ke poznal e uslove, pra klicno o ne koji odgovilrflju normnim. Za primc nll 1I grejilnju toplom vodom to su le mper<l lurc od 90 "C i 70 "C a ak;) je u prestoriji

GO "C.

Ispi tivanjit SlI pokazala da kriva zav isnosti promena Q lcii (slika 7.9) ispod prave (m = 1) i dil je eksponcnl m> 1.0. La radijilt o rc . prosecnil vreunost je m =1.33. Ako bi se rezultati ispilivanja predslavili u dvostrukom logaritarnskom koordina tno m sistemu ondil jc: log- = Q"

In

Iog--

6'

(7.3)

6'"

pa se In dobija iz prave nagiba 13A Kod konvektora je prosecna vrednost e kspo ne nta m= 1,25 za radijatore i plocasta grejna tela m= 1,33 za sve vrste ecvnih lela m=1.25 a kod konvektord ekspllnenl zavisi od konstrukeije i kllCista pa je m= 1,25 do 1.45. Razliciti eksponenti lIkazuju da raznorodna grejna teli! ne treba lIgradivati u isti grejni sistem odnosno u isto eirkulaeiono ko lo . Sva grejna te la SlI dime nzionisana za projek tne liS love i 1I takvim ona zadovoljavaju. Medutim sa porastom spoljne te mperature zahtevi za grejanjem ee se smanjivati proporcionalno razlici izmedu unlltrasnje i spoljne tempe rature. pa Ce se regulaeioni m siste mo m umanjivati razvodna te mpe ratura vode. Zbog utvrdene eksponcncijalne zitvisnosti odavanja toplote lIZ razlicite eksponente za pojedina grejna tela, ne moze se sa istom te mperaturom razvodne vode postiCi potrebno odavanje [oplote kod grejnih te la razlicitih konstrukcija. Zalo se izbegava ugradnja razlicitih grejnih tela u istu mreZu, posebno kada je ekponent In> 1,4. U tahom slucaju regulisanje odavanja pri niskim te mpe raturama vode nere zadovolji ti.

154

IJ r"I"",,.,; I'IWnXrO I : ' !vl I'OSTROJH J.-I 7..1 0 ; T /IAL NO G IIJ.-I ,Yn ;

tgy

li t

t;t
n

l og - -

li t

II I n

S/ika 7.9 Pr omcl/a odllvlIllja l op/ol c gr e jllih Ie/a pri r az/icitimlcmperall/rskim ILf /ovillltl

7.4. PRORACUN GREJNIH TELA

Zagrcvna povrs in a grej nih tcl a. bez obz ira na vrslu , racuna sc po o pste m o brasl:u:

A
gdc je:

Q
k'( /",

-I,,)

Q
k f,. 1

- po trc bna ko li cina lo plo te za greja nje p ros torije u (W) - koeficije nl pro laza loplOle za llsvoje no grejno le lo (W /m2K) 1m - srednj a te mpera tu ra grej nog fluid a u grejno m te lu (OC) lu - le mpe ra tura pros lo rije (OC) Kocficije nti pro laza lo plo te za live ne i ce licnc radij a lo re d ali su u labc li, 7. I a ~ : I ccvi u la be li 7. IV. V rednosli k su navede ne za pil rno greja nje niskog pritiska i vu(k no greja nje. V red nos ti za koefi cije nl pro laza toplo te II tabe li 7. I vaie za klas icna clank asl ;r grejna te la. Pos lo se danas na Irzistu mogu naci grejna le la sasvim razlicilih ko nstru k cij a i oblika, po nov ijim no rmama DI N, proizvodac je duza n da II pros pe ktll naznaei ucinke svojih grejnih le la po jed no m i vise clanaka. Ovi podaci treba da budu pro w re ni u nadleZnnim instilutima koji za ispil a na grejna le la izd aju a teste . U tabe li 7. II da li su podaci za livene radijatore tipa "TERMI K" koje pro izvndi fa brika kOllova i radijato ra u Z re njaninu. Fa brik a je publikova la ucinke svih lipnva ovih radija to ra za sve brojeve clanak a koji dolaze u obz ir za prime nu. U po me nut tlj tabe li su, medutim, d ali prosecni ucinci po jedno m clanku. Q k

7. G RElNA TELA

155

Podaci 0 toplo lnim ucincima 1I ovim tabe lama vazc za lop lu vod u te mpe ra tu re 90nO C i te mpera tu m prostorijc 20 C. Uko liko su projeklni us lovi za koje se dime nz i o ni~e rad ija tor dm gaciji, Ireba izvrsili ko rekciju p re ma obrascu :

q = q". ( 60

t!. I)m

Vec je rereno da je za clankas la grejna le la, m=4(3 . Ukoliko se radi 0 dmgim vrslama grejnih te la, onda sc pre rilcumwa nje loplo lnog ucinka za nove us love izracuna va prema go rnje m ob rascu, a sa vrcdnoslima ekspo nc nla m : - clank as la i plocasla grejnil lela m =4(3 - cevna grejna le la (pribliZ no i sa ore bre nje m) m = 1,25 m=1 ,35... 1,45 - konveklori zavisno prema vrs li milske Za l ak~e preracunavanje IOplo lnih ucinaka radijalora, u labe li 7. II dale Sll proracun ale vrednosli ko re klurnih koefi cijenala za raz licile srednje le mpe ra lurske raz like vode II grejno m lelu i pros to rije t!. I , prcma vrednos ti raz like od 60 K za koje vaze labcle 7. III i 7. IV.
Tabela 7.1 Koeficijcnti prolaza toplote za radijlllore
Vrs la rHclijalora vodcno
.~inlIn 100 mm

G rci.njc parno 10,6 10,2 10, 1 9.8 10, 1 9,5 9.4 9,2 9,7

Razm ak Olvora 300 mm RaZIll ak Olvora 500 mm Razmak Olvora 600 mm Razma k olvora l 000 mm Siri"a 150 111m Razm ak olvora 300 mm Razma k o lvora 500 mm Razmak Olvora 600 mm Razma k o lvora 1000 mm Sirina 200 mill Ra zm ak olvora 300 mm Razm ak olvo ra 500 mm Razmak olvor" 600 mOl Razmak ol vo r" 1000 mm Shinn 250 111m Razmak olvora 300 mm Razmak Olvora 500 mOl Razmak olvo ra 600 mm Razm ak o lvora 1000 mm

9,3 9,0 8.8 8,5 9,0 8.5 8,4 8, 1 8,6 8,3 8,17 7,8 8,3 7,9 7.8 7,4

9.3
9,2 8,8

, 9,3
9,0 8,8 8,5

/ 56

B. Todorovic PROJKfO l'ANlc. POSTROJ NJA ZA CENTRALNO GREIANJE

Tabcla 7.11 Korektll r e za 6 1 raz li Cito od 60 K

/:;. /

40

50
60 70 80 90

0 0,58 0,78 1,00 1.23 1.47 1,7 1

1 0,60 O .KO 1,02 1.25 1,49 1,74

2
0,62 0.83 1,04 1.27 151 1,76

3
0.6~

0.x5 1.07 1.30

U4
1.79

0.66 0,87 1.09 1.32 1.56 1.82

5 068 0,89
I ,ll

1.34 1,59 1.84

6 0,70 0,9 1 1,13 1.37 1,61 1.81

7 0,72 0,93 1,16 1,39 1,64 1.89

8 0,74 0,96 1, 18 1,42 1,66 1,92

9 0.76 0.98

1.20
1.44 1.69 1,95

Prime r 1

D ime nzio nisa ti live ni radija to r koji tre ba da odaje 2600 W, ako se zna da je grejn i nllid to pla voda 90nO C i da t e mp~ratura u prosto riji tre ba da bude 22C. Radija tnr smes titi ispod prozo ra ciji je parape t 0,9 m. Posto je te mpe ra tura vode na ul azu u radija to r 90 C, a na izlazu 70 C, to srednj il te mpe ratura vode u radij a toru iznos i:

90+70
/1/1 =

80 T

Tempe raturska razlika 1m - I" iznlls i:

11/1 - III =

80 - 22 = 58 C

Za visinu parape ta ispod prozo ra 0,9 m, lIsvaja se visina radijatora 680 mm lz poda taka za live ne radija to re "Te rmik" moze se vide ti da sa ovom visinom postoje ra d io jatori raznih sirina. Za tros tubni fi ldijato r sirina je 110 mm, pa je na osnovu tabck

7. I, k = 8,8 W/m2K.

.11= 2600 = 509m 2 8,8 58 '

Jed an cla na k radijato ra Te rmik Ill, visine 680 mm, ima povdinu 0,213 m2 , pa jl' po tre ban broj cla naka:
/I

= 5,09 =23 9

0,213

'

Usvaja se broj clanaka n = 24, pa je grejna povdina radijatora:

A = 2~ ' 0,213 = 5,112 m 2

7. GRF J NA TElA

157

Tabeln 7.111 Li veni radijatori TERMIK 2- "Fahrikll RADI.JATOR - Zrcnjanln"

\ b ln .
K.r. kkr rHU alon
(lIun )

Jobll k
0'\'0'-:'

Slrll1 l1
{\lUll t

lJu tln.
l lanl klll (1111 11 )
\)

SlKJr b J

Ma. ..
( Ian a ka (kn)

(.",j"'
p o n~ln li

Od'~ nJr

(111111 )

\odr (I)

topJolt

(I n! ,

(W)

t:

c
110 11 0 11 0 160 IliO 160 IG O
250

Sa 3 slllbo Sa 4 slubJ

580 680 880 430 580 680

SUO
600

SOO
350

500
600 800 200

MBa
Sa 6 slubo v,
280

60 60 60 60 60 60 60

0.88 0,90 1.21 0,80 1,15 1.30 150

4.4

5,3
7.1 45 6.0 7.0 9.7 5.04

0. 185 0,213 0.278 0.1 88 0.258 0.304 0.398 0.185

q8 114 143 100 134 152 193 95

60

1.92

Primer 2 Z a podalke iz priml:ra I dimctrl. illnisali liwni rmJijal o r lipil 'Tl: rmik", pre ma tabeli proizvodaca. [zabnmo grcjno telo jc visinc 6XO mm i ~ irinl: 110 mm, pa je prcma tabcli 7. [II lI(;inak jednog (';lanka Il-t W. POSIO ovaj plldalak vazi za srcdnjll tempcratumll rilzlikll: /", - /" =60 "C a grejno te lo trebil da rildi 1I lIsloviln<1 slvarne razlike od 58 C (videti prclhodni primer). 10 treba izvrsili korckcijll podatka iz tabe le. Prema tabcli 7. [II korckturni kocficijenl iznosi 0,96, pa jc stvarni lI(; inak jcdnog (';lanka:

q = 11-t'0,96 = 109,44 W
Potreban broj clanaka je:
=

2600

1/

109,-W

23,76

Usvaja sc broj clanaka 11 = 2-t .

Tabcla 7_1V
<1-33,7

Za pam olskog prilis'"

pojcdinaenc cevi vi~c cevi Za loplu vodu POicdiJlaenc cevi viSeccvi

11--18,3

II-51,S

14.9 13.3 13.7 12.2

14,3 12.0 13.1 11,0

14.0 11 2 12.8 10,2

/.'is

II. To(/oro,.,.'

I'nOl/::I<.TO I ~ ISll-;

POSTR011::,VJ.-1 %..1 CF:NTI<ALNO GI<FJA.vlF:

Tabcla 7,V I'locasli radijatori r"brike 'Termal" Lopar~, Ucinak Za N=20 0('.

TV "

,.,
300
400

, u __

""" 36:
0 ,5711

..... 0
47: ,74 (

'UI(J

'520

5 "'1

am
7 ;59
I , ' !Yo

, .()JJ,
1.42' 109< 1.75 ' 1.26' 2 ,'00

69<

7Y8 L 2.S:

..,""
."""

.U9

" 6

n,

$on

v.J

0 ,534 404 0 ,64<

475 0.74,

5'"
0,925 671

616 ,09T. 750 1,2<>:

"'"

1.646

92;
, 48 108.< ,768 14 29 2.34C

~'"'

47 5
0 ,774
,02<

,,
11-":

',105

88' 1,43'
11 61 1,901

2.036 '492

2..3'3
1(,96

000

K~'
' . 462

3 00

,6 5 .

.,.

2..,,:
3,2"

2.76:

703 2,776
1 ,964

'''''S

zn:
3,656 1=

'03'

:-' 1. :)I

!t
, ~,

"

'.%
22 ,
.<."~:

S O..
...0 000

9:

. 206
2 .966

,4K'"
3,.5 :

, 75< 4,33Y
2280 5,920

2m I

2'21
.708
3()04

:>S'P'
6 ." "
: ... <~

2"

'UBI
31H) 400

4 ,.86
%4 . R3<J
.50
2 ,10 I

6,RS<

7 , 7""

6 . '0,

r'

'r-~Q),

,'44 2; n :
2,85

16."
2 ..... ~9

' .2n
" " ,2"

500
",'

122
W
",'

ISO:
2 ,975 1778

.78.
.3,530 2 11
2446

26."
4,64'< 2776 ' .:W I

6"0 RO<' 300

, 85ft III

2,4 " '44:

'In.,
",20. '
" " .

\N

~~-,, 2"';;,~':: ,:~4~2"';;,::::-'7=of.9-'-' ~"""''''9.,44r.==+-''':~=;,~''' '3'''t-. ,_",4~'':':':;,r;;~f---'' S3!",;.~",'~37f.:--'("':';'lI ;::",~I " '
2,05 0
02'

.n!

2.929
103'

3,"".

4,."If .... "

5.S6S
1?6l1 =>1

7,32:1
2StIO

>4,

......
soo
.737

oro<>
MOO

'" ",
. ,;,
'~"

(',2.' S 300

,La
ISo

Y,97 '
217 ,

II , '"

I.
, ..

' 7, 0.:;
>7- 1
rill

'4'9

,
60U

.o.
W

w-

600 !

~'.

" 21U3 6.'"

SO
6.870 3005 8.9'0 3906 10,Y91 4\j()7

n:
17.174 7 51:

4.808

13.05: 5 710

"

. 11 : 66 t:

9..36,

L2, 74

14 .984

17.793

23.4"

Primer ~

LJsvojil/ plo':asli r;,dij~lor proizvodnjc fabrike radijaloril , lcnnickih urcd;oja TERMAL iz Loparil, ako jc pOlrdma kolicina loplole za grcianjc proslorijc 1200 \Y, vis ina proslora ispod prozora 800 mm, a raspoloziva sirinil za ugradnju 1,5 rn. Prema labdi 7. V sa podacirna ploCaSlih radijilloril fabrikc T E RMAL zbog ogranieenja proslora / .;0 ugradnju oJ 1,5 rn dulaze u obzir sarno radijalori QlJzina 560, ~n() i 1040 mm, Za raspo loiivll visinu ud 800 mm proslora is pod prozora, najvc6t isina kllja dnla : zi u obzir jc 600 mm. LJsvajil Sl.: rildij~lor lipil 1 PI<, visinc 600 rnm, duline IO.!!) mill I UCinkil IlOG W.

Tabela 7.VI P locllsti rndijatori J UGOT ERM - Gnj ilane. Toplotni kapaci tet

II

W.

'i'
~.

I>obljlllO ., ....

"00

... '"" ". .. " '"

,. '" ., .. ... "'" ". "" ., ,., ,... ,.. ,"'" ". "" ., ". "" ,., "" ,.. "'" ". ". ". .. "" .... .
,

.. ... ..
""

""
16.

,..
lit

li~

no
m

'" "

m m '" '" w ., w ., , w. '"

m
J!'
~

"" "" w

,.
'0

m m

..
.~

SOM/IAI?
0.01, .. H """

,., ,..

"' '" '" ". '" "'1

m
m

... .,
Jll

". '"
~ ~

"00

,~

1111
lUI

1671

,~

'''''

IIU

"'
~
~

,.,
,,~

Ill'

'"' "n "" 1'n0 ,W

1111

,m 'w

"~I'

I:"
,~

,W ! IS)
~

"'I
I!ll

,~

lUI

111 .

l11'

,~

IIll

1' : '

n~1

1116

1>61
~,

lD:l~

'"' "

"n
'M

>111

,.,

11"

12.1

'"

"

" ,., .-, ". ." ... ... ". "" ,., '" .. . , ,". ... ,m ." - "" .,. ." "" .. ". .. " . - ,,- -..,,,., ". ... ... "" . ... .. " ,""' ." .. , .., ,e, "" .." ".. ,., ." "" . ... "" ... .. ." -... . '" .. ... ." ". . .
g

.. .. .. ., ., ... ...
1I1l

@ --gg
0.1>1, ... In m...

tE!*XW
0.1>1, ... 11 ... ~
~~
,~
,~

,@

'" , ''', "' on ,

11.\.1

""

,.,
m
~

,Ill

1110

"n

1<'1

'M
lUI

. ., ".
w

". ". ". ,m .. 'ro "'I'" "" '" "" "" '" ., ,. '" '" '" "' ,m ,.. '" ", ,," ., ,- ". ".
m

0...,...

12
n
,~ ,~

oro

1171

.. ..
I" ......

'"

Illl

101.

111.

on

lI:J

,~

161'

1!).4 1<11

I'll

mo

!tr..

,,<I

1311

:,"
~,

"m

1!'16

1<11

,~

1126

1611

,w

'w

11J1

ml

Ill'

\17.

1611

11:1 I"J
HI<

lllJ

,~

.,

101 '

lUI

HI>?

1m l' l '

m.

,W
J.m

'"' 1;" ,w
~.'"
;>.\11

:1-116

1111

"" ,m ,
l!JJ
!I~

". , ,., , m'

"n
!1J?
,~

..

IU' ':!>OJ
,~

,~

,m

1JI<
Jill

~,

,w

w
l~l

U"
w,

:7.10

~,

~.

,m

II "

'10J !In :'16

'"'

!IOO

1119

,W
~ ~!I a

.w
Ill.

"" '"J
.1$'

'1 "

,~

~.

lIll

J101

~,

,m

'M

,~

'M

)'nl

'Om

Jill

IJl6
~,

~.
~,

0':9

l >I' 1,.1

l""J

,n,
11 "

u.
,~)~

~.

ll<ll

"" 190J ""

JJl..l

lol <
J'Il.

""
I:"

lJl$

u"

""
11.9

.m

' .,1
~,

~.

.~

,.,

.m .w

1111

!I:lli

oJl, T"o!'

1611

,~

mo
,~

!'"

'"~
~

,~

,m
.~

7611

}.\ !

am

lIll

""
),111

71

,~

,~

,m
~

MJ '11'

,~

~,

ma

1<.0

.u n"

,."
~

\llll

~.

,c

'M

IU

lH

"

ll"

JI.!.

, "

'

ue
liZ

u" ".

.~

U. .9.1

"'

""
.9.1

mlO

.u

lI'I,w;

160

11. Todoro,'it'

PROJE/(TOI'~1 NJE

l'OSTI?OJENJA 7 ..A CENTRALNO GRF JANJ

Tabcla 7, VII C C"<ls la grcjna tela rabrikc .JUGOTERM .. Gnjilanc

Visina mm

Sirinl
rom

Tetina
ko

Zaprernina
L

B1ekttifui
"",ia~

Wall

TOI>Jotni u ~n.ak 9O!70rlO 70155f11l wan wan

800 800 800 800 1220 1220 1220 1220 1780 1780 1780 1780

535 635 735 835 535 635 735 835 535 635 735 835

123 14.5 17.4 20 .3 19.1 22.0 26.4 30.8 25.8 31.5 38.7 45 .8

4.5 5.2 6.1 73 6.8 7.8 9.2 103 10.0 11.4

13.4

300

15.8

600 600 600 600 900 900 900 900 900 900 900

540 640 800

920

815 845 1225

1505

1215
1440

345 410 512 589 522 605 784 963 778

922

1710
2040

1094

1306

-=-

"I

:c

~
B

1)
o

Primer 4 Za kupatilo sa potrebnom kolicinom toplote islom, kao u prethodnom primeru. (1200 W) predvideti cevasto grejno telo koje bi se koristilo i za susenje peskira. Ras po loziva visina za smestanje grejnog tela je 1,5 m, a sirina 800 mm. Usvojiti grejno It:10 za tophi vodu 90nO C i temperaturu prostorije 20 C.

7. GREJN,l TEiJl

16 1

Z it vodu kao zgrcvni fluid prcdvida sc ccvasli radijCllor (Iabela 7. VII) visine 1220 mm, sirinc 735 mm, ucinka 1225 w. Ovo islo grcjno lelo isporuccno kao clcklricni grejac ima lo bi ucinak 900 W.

Primer 5
Dim nzionisa li ccvni rcgislar. koji I reba cia odajc 28ll W. ako jc grcjni rIuid para niskog priliska. Vis iml proslorije jc 2.R m. a h; mpcra lura proslorije 15 "c. Srcd nja tempera lura grejnog fluida je:
1/11 =

100 C

pa je srednja temperatllrska razlika:

1/11 -I" = 100 -15 = 85 C

Ako usvojimo registar od gialkl' eevi spo Ijncg precnikil 51,S mm, povrsi nc 2 0, 1618 m /m. kocfieije nl prolaza lopio le jl' (prema la bcli 7. IV)

Pol rebnil povrsinil grejnog le la iznosi:

A

280 =0235 m 2 14.0 85 .

POlrcbnil duzina cevi:

0,235 = 1,'+;) .1 -? ---''--_ m 0,16IR

Usvaja 50 jed noecvni rcgistar duz ine 1,5 m.

7.5. OBELEZAVANJE GREJNIH TELA

Prilikom usvajitnja visine radijalora treba voditi ra cuna 0 mcslu gdc t:c sc posla viii radijator. Aka S0 rad ijator pOSlilV~1I ispod prozora, onda njegova visina zavisi od visine p a rape la. Radija lori koji nisu ispad prozora Ireba cia blldll maksimalne pOSlojeee visinc kako bi najmanji deo zida bio zauzet (izllZ0V ako naru cilac projckla nl' zahleva drugacije). Treba IcZiti da se iz jedne verlikillne cevi (usponskog vada) snabdcvaju grejnim f1uid om dva grejnil lela, dil bi S0 dobia najmanji broj usponskih vodova.

16

8 , T",lornl'if: PROJEk.TO I:I N1E I'OSTIIOfEN1..l 2,1 CENTRA I .NO G RNAN1E

LJ crtc7.lI sa rasporedo m grej nih tcia , sva ko grejno te lo treba da bud e oz naccno prc ma .I US M.EG.05 1 nil sledcCi naei n:
/I X "I / "

RI +R2(D)

gde je: broj cla nakil II , - raz mak prikljucnih otVNil u mm b - s ir)na cla nka (de bljina grejnog te la) u nun R, - preenik razvodnog prikljlleka R, - precnik povra tnog prikljucka LJ - llznak a za dijago na lno pos tavlje ne prikljueke, koja se d opislije a ko su pri kljlleci dijago nalno pos tavlje ni . .:Za grej no tclo iz prime ra 1. i slu caj da Sll oba prikljlleka sa cevima naz ivne mer,' 3 /~ . o bclcza va nje t re ba d a bud e :
/I -

24 x680 /1 10 3 / 4"x 3 / 4"

Priliko m obe lcZava nj a cevnng regist ra, tre ba na crtezlI d a bud e oznacen broj c(' vi , d liLina ccvi ( m), spo ljni prcenik ( mm), de bljina ccvi, kao i prcenici oba prikljllcka . I .a ccvni regista r iz prime m 5. , li Z pre tpostavkll da su prikljllcei 318, o be ldava nje hi bilo:
1:\1 .5 - 51 ,5 / 2,9

3 / 8":x3/S"
Pro raeun, od nos no dime nzio nisa nje grejnih te la izvodi se tabelarno po prilny.<: no m ro rmula ru , s tim sto treba ko ristiti naein pre ma to plo tnim ueincima, pa u tom silleaj ll ne tre ba po pllnjavati mbrike za k ' C,1 i A.

,
Broj Naziv proslorijB

PRORAtUN GAE JNIH TELA

V

q Wfm3

k 6 t

AadijalOrl lanaka pow! .

Pr~ nik

Q
W

m'

Wfm2

m'

".

b,. lanaka povr!.

m'

--

8. KOTLOVI
8.1. UVOD
Ko tlovi preds lavljaju uredaje u K ojima se vrsi sago reva nje m go riva pre tva ranje hemijske e nergije go riva u to plo tnu e ne rgiju. U njima se razv ije na toplo ta predaje radnom fIui du koji sluz i kao pre nos ilae toplote do mes ta nje nog koriscenj a. Radni fluid je uglav nom voda iii vode na para, a moze bit i i vazd uh. Od ko tlova koji se koris te u siste mima ee ntralnog greja nja i klima tizaeije za ht eva se sigu rnos t u rad u, jednostavnos t u ru kova nju , male dime nzije i viso k s tepe n ko risnos li. Uz stalnu teZnju da se snize tros kovi proizvodnje a time i ee na ko tlova, mo de rna ko tlogradnja je uslovljena, kako e ne rge tskom krizom tako i zastit o m zivo tne o ko line, pa su ka ra tkeristike da nas njih ko tlovskih ko nst rukcija sledecc: - poveca nje ste pe na ko risnos ti raz nim ko nstrukcio nim unaprede njima koji se prvens tve no od nose na isko risce ne toplote iz laznih gas ova i na rad sa pre nos iocima toplo te sa pro me nljivim te mpe ra turama; - proizvodnja specijalnih ko tlova prilagode nih odrede noj vrs ti goriva cime je o moguce no dostiza nje visokih efek tivnost i; - poveca nje ste pena ko risnos ti ko tlova koji se istov re me no ko riste za pripre mll toplote potros ne vode prime no m prio ril e tnog zagreva nja po tros ne vode II odrede nim vreme nsk im inte rvalima; - prilagode nos l smeli ta nju na krovovima zgrada sto diktira sku Ce ni i skup i ko risni pros lor u zgradama ve li kih gradova posebno u gradskim eentrima; - usavrsava njc kOllova za korisce nje tecnog i gasovitog goriva koji su zbog relalivno niske ee ne i jed nos tavnos li u ruk ova nju imali vecu po trainju na'td istu od ko tlova za Cvrsto go rivo; - sagoreva nje goriva u fluid izova no m sloju, kada se pos tiZe po tpunije sago reva nje a time vece isko risce nje ali i ma nje zaga de nje spo ljne oko line produktima sago reva nja, sto je zahtev koji se pre svega otlnos i na vece ko tlove.

165

166

8 .7ixloml;C PI?OJKro VA NJ/; POSTROJNJA ZA CI::NTRALNO G FlEJANJ

8.2. KOTLOVl ZA RAZNE VRSTE GORIVA

Svaki ko lao je svojo m ko nSlruk cijo m prilagotle n vrs ti goriva kojoj jc na mc njc n. pi! se raz likuju ko tlovi za evrs to (s li ka 8. 1), teeno i gasov it o go rivo (s lik ll 8.3). McCl lll im. sva ka ko nstmkcij a ima i svoje osobenos ti u zavisnos ti od he mijskog sas tava od relil' nog go riva . Za o na koja su boga la ispa rljivim ma te rijama, kao slo su do maci ligni l i iii mrk i lI ga lj , ncophod no je prisustvo se kund arnog vazd uh a, koj i se dovodi iz nad salll<Jg sloja sago revajuceg go riva koje olllogli cava pu tpllnije sago revanje . Ako sc kor i ~ 1 i uga lj sa Illanjim lId c lo m ispa rljivih supslanci (ko ks. ant raeil , ka me ni lI ga lj). o nd ;1 'c' kumpk lno sago rcva njc obavlj a 1I lIza re no m slojll go riva . Kod tccnog i gasovi tog go riva lakse sc os tva rujc po tpllno sago reva nje. pos tii.,:: 'c' vcCi stepe n a ut o ma lskog regulisa nja i p rogramira nog lIprav lj anj a, ko tao se za krile,' vre me dovod i 1I rad pu d pllnim o pte rece nje m a mogll Ci Sll i ces ti prekid i pllg()nil. zn a tno ma nje je zaga de nje o ku line. U siste mima kll cnih ce nlralnih greja nja prime njlljll se i kOllovi na c le ktri cnll e nCl'giju nc lIz imajllCi u obz ir ce nu e le klri cne e ne rgije sv i os tali po kaza te lji idll 1I p rilllg koriscc nja ovih ko tlova: jcd nos tavnos t ruk ova nj a i odrZilva nja . prcciz no evid e ntirilnj,' po tros nje. nezagaCl iva njc zivo tne o ko line . lak a mo nt aza, ma le dimcnz ije. Oa bi ~l' e lckl ricna e ne rgija koris til a u lok u da na rav no me rno, iz rad ujll se ko tlovi sa akumul ,,cijo m to plo tne c ne rgije pro izvede ne 1I pe ri odu ma njc po tros njc s to se bc neficira 111 zo m tar iro m.

S /ilw 8. J Livelli kolao za evrslo gorivo sa presekolll izmcdll dva (pO/II) Clallka

,~.

KOn OVI

167

8.3. PRIMENJENI MATERIJALI I KOTLOVSKE KONSTRUKCIJE

pn::ma vrst i ma te rija la ko tlov i mogu biti live ni , kada se izrad uju od sivog liva, iIi celicni. Live ni ko tlov i za ce nt ra lna grejanja, proizvode se za ka paeite te do GOO kW. Fo rmiraju se spaja njem odrede nog broja os novnih e le me na ta, tzv. cla naka, do dos tiza nja potrebnc zagrevnc povrsine, od nos no traie nog to plo tnog ka pacite ta (slika 8.1). Svak i cla nak predstavlja supa lj e le me nt koji je tako o blikova n da se s p aj a nj ~}]J fo rmira jedinstven i pros tor koji se ispunjava vodom, a spo ljni delovi C1a naka uobli cavaju komom za sago reva nje goriva, odeljak ko tla za skuplja nje pe pe la (ako se radi 0 ko tlu za uga lj). ka nale za st mja nje prod uk a ta sagoreva nja i eve ntu alno bunk e r za punje nje gorivom. Spaja njc cla naka se vrsi po mocu ko nicnih nazuvica suprotnih navoja a za teza nje u ce linu pomocu posebnog a nke ra (s lika 8.2). Svi cIa nci su isti , se m pre dnjeg i zadnjeg. U prvo m se nalaze vrat a za punje nje go rivo m, kao i o tvo r za izvlace nje pe pe la i dovodenje vazd uha za sago re va nje. Na zadnje m, koji preds tavlja zavrs ni clanak ko tlovske jed inice, nalaz i se priklju ca k za dimni kana!. Z a ko tlove veCih dime nz ija i ka pacite ta ko ris te se cIa nci iz dva de la, odnos no fzv. po lu clanci.

I
I
c

4 - .---------'- .-1-- -

Slika 8. 2 Obrazova/lje ~l}t1ovskejedi/liee .Ipaja/ljelll ClIlI/aka a) pritez/la poll/ga b) zavrla/lj za zateza/lje e) sredllji cUlI/ak d) krajrrji Cla/lak e) kOlllls/la spojlliea - lIazl/viea.

Zagreva nje clanaka. odnos no vode kojo m Sll ispunje ni , je pos ledica pre nosa toplo te goriva kojc sago reva, zraeenje m pla me na i ko nvekcijo m preko produka ta sagore- . vanja koji stmje oko clanaka u pravcu pro teza nja dimnog kanala (slika 8.1). Sa prilagode nom ko nstmkcijom, clankasti ko tlovi mogu biti i za te cno iii gasovito gorivo (slika 8.3). U to m slu caju umesto prednjih vrata nalazi se o tvor za gorionik koji ubrizgava gorivo a cIanci su tako oblikovani da obrazuju loziste kao jedinstve nu po-

vrsinll oblozcnll sa elonj.:; sl ra nc samo ln im plocama, POSIO kael prim.:; nc Iccnog i gil ~lI vil<lg goriva m: ma pe pdil .

Slika 8.3 Clallka.l'li livelli koillo Zll (celio gorivo C la nkast i kll llov i ~c pro izvotk 1I w liki m sc rija m<l . M Ogll sc poveeavil li II Slll bljll prosirc nj a grcj nog postroje n ja, lilko sc tnm spnrtuju i skl ilPilj ll , o lpo rni s u na knroz ijll i sigurn i SlI 1I pogo nll. Elt::mc nli su v':;CL: mase s obziro m ela SlI oel li va , s lo z naci dil Sl' ncS lo sporije zagrcvilj u, a li i d1l7.e hlilde pri pres la nku loze nja. U prv im pr ime nama ee nt m lnih sislema greja nja nislI sc koris tili ce licni kOllovi knj i su S(; izrad iva li sa mn za ve likl.: kapacil e le. Kils nij im iz mc na ma \I ko nslrtlkcij i is poru civa li SlI 51.: c\:l icni kOllov i (s lika 8.4) p ril agodl.: ni za koriscenje u ku c nim grej nim ins lil lacija mil . C cl icni ko llllVi s u ncosL: lljivi n;1 nedos la lak vode i do pll njilV;tnj a, ima ju vc liko spcci ri cno lop lo lno o ptc recc njL:, lil ksi su od live nih a kapaci teti kOl lovskih jcd inica mugll bit i i 15 MW. Izdr7.ljivi su na visokim tcmpe ratura ma i pril iseimil. U slu caju p rska nja moguce Sll o p ravke zilva riva nje m, a pruzaju i vece mogucnos l i ob likova nja p ros llIra Zil sagorevil njc. Medll tim, ose tljivi su na ko roz iju , ne moze im se povecilva ti kapaci lci dograd njom novi h cle mc na ta, kompl ikova niji Sll za tra ns por t i ugradnju. U ciljll e liminisa nj a pojave korozije pri s nizava njll te mpe ra ture iz laz nih gasova is pod tackc rose prime njlljll sc plcme niti i e maj lira ni celici . To o mogll cava povt)ca njl' s tcpc nil ko ri5nos ti. dakle r:lcio nalizileiju ko risce nja c ncrgije , s to sp ad il u grupu p rima rnih za hl cVil da nas njc c ne rgc likc . Izra d uju se i kllllovi sa vise p ros t o ra Zil sago rcvil nje poclek ni tako da se u is toj jedinici mogu lIpo tre bljava ti raz licite vrs tc gori v<1 bel. prep ravki i prilagodavil nja sa me ko ns truk cijc. Na sli ci 8.5 prikaza n je jed an i::di '::ni kOI;]o koj i u do nj e m ddu ima lozis te za lI ga lj sa rde tko m koja se hladi vo do m. I' ri vrhll ko tl a jc druga ko mo ra za sagorcva njl' 1I 1 ja iIi gasil.

8. Kon0 1'1

l o(}

, FI.rl

8.-1 (\ /ielli kotao

Z(l

tcello goriv()

Slika 8.5 KOtilO .I'll d rc' /..UfJl,lf't'

,Ir

.I'ufjorevllllje evr,ftog, teCllog iii gllsovitog goriva

Kotlovi sa vise komo ri! /.:l ~ ilg,lIl"l'v anic mogu imati posebne iIi zajednicke grejne povrsine. Kotlovi sa pOSCh 1l i11i p<lYr.~ i !lamil dostiZu veci stepen korisnosti jer se prak!icno radi 0 dvema celin aillil, :,\, IL r plldd il:nil odredenoj vrsti goriva.

170

IJ.Todo".",i' I'"OJl, K7'() I:INll: POSTI?()jEXl t Z I rE..\7Rt L YOGREl.IX1F:

8.4. KONSTRUKCIJE KOTLOVA

Kao flllidi koji prilllajll toplolll rilzvijcnu silgorev;tnjc m goriva i prcnos<: je dOllj<: do Illesla ncpos n:dnc pOlrosnje. ko risle sc lopla i "n:liI voda, para niskog i vis"k,,;! priliska i vazd llh. Voda zagn.:j'lIla do J 10 C predsl,wlja lophl vollu. a kolllVi koji je koristc n:v.iv"ju sc toplovoll nilll. Vrela vodil ima le mpe ralum prcko 110 e, i u kotlovima jc usled tuga veCi tlmll rasnji prilisak . Kotlovi sc nazivaju vrelovodnim. Vod e na para ritZvrslava kotlove nil pame - niskog do 0.5 bar nadpritiska) i vis,). kog prilisk<1 (nad prilisa k veci od 0,5 bar). I vode ni i pami kotlovi mogu bili Cclicni i Iiveni. Kollovi za toplll vod ll imaju ceo svoj unutrasnji proslur ispunjen vodom koja s,' I.'lgrcva do le mp e ra lure ncS lo nize od kljueanja. Taka\' kOI<1o je poveza n sa eks pan . zio nilll slido m kuji prima dilill ac iju vode pri njcnom zagrc"a nju od tempe rature kojll illla pri pllnjc njll do le mpe rature krajnjeg zagrcvanja. ciJTh: sc osiguravil kolao oll n,, p reza nja i evc nlualnog prskanja .

Slika 8.6 Livelli kolao sa izdvojCllil1l dohosastitn :mJol1l

lJl

pant - prr:dnja i l/ultrja strona

Para niskog priliska se dobija u kotlovima koji prcdslavljaju prilagodcne konst nlkeije vodenih kotlova. ali se pune vodorn sarno do odrcdene visine kako bi osla.)

s. ,;an.OI ./

171

slobod a n pros lor za forrniranje pare. S obz iro m d a sc po prekidu rad a deo kOllovskog prosla r;! ispunjava vazduha rn. naizrne nicna s me na pare i vilLd uha dovodi do korozije. Za la se II d il nas njoj kO llograd nji izdvaja pil rni pros lo r II poscbil n doboSllSli sud, pil jc ose llj ivil i skupa povrS in a ko ll,l sl;ti no ispunjc na vodo m, i1 sa rno izd vojc ni sud i dclim ic no pa rom (51. 8.6). Pa ra viso kog priliska proizvod i se kao svcl.a PM;] u pa rn im kOllo vima bi la kaje pos lojecc ko nSlru keijc, a li sa os igura nje m za izd ri.avanjc visih prili5akil .

/t

- =--=-::~ -= =~ ------ -:
-- ::-

SR

SV

-- - - -

[]
I I I '- _ _ _ _ _ J

-' ...T...... ~ ..... ~ .... ';:::":::':6+';:

l.uy~=== ' ~""'-?" " :~

AI r--E:'::':;"::;,.-:-:
.. j

II

~J' "''

...

__ "' __ \!_u_ ... . :::. '~.

=-:...--------

:::::~:.~:::.:.:.?~j

[]
+
I

L----- ___ ~ ________ J

Stika 8. 7 Odri.avallje priliska II kot/II: a) PO I/lOCII sops/velie pare II ehpallziollom slIdll; b) g a\"Ol/l pod priliskOITl;

Vre lll VOd ll se pripre ma u vo de nim kOllovima koji su poveza ni sa za lvo re nim e kspanzio nim sud o m radi odriava nja z nalno ve6ih prilisa ka o d a lmos(e rskog. D ila laoija vod e se amo rtizuje na razlicite nacine. To moze bili po moclI sopslve nc pa re (s lika

/ 72

8, Todnmv;c PUOJr:lGOI :INJE f'OSTUOJl:.NJA

v i CNTUA I .NO GUEJANJE

8. 7-gorc) knja 5C naiaz i II pros tllfll e kspanzionog suda izn<ld nivoa vo de, Ce!ice sc II tu svrhu ko risti nc ki inc rtni gas, ciji se pritisak odriava iii pomocu boce u kojoj jc gil\ pod pritiskom (slika R.7-dolc) iii r<ld o m kompresora , Kada se koristc OV<lkva rciil: nj a, u c ksp<lnz io nom SUdll voda i g<lS su ra zdvoje ni cl<lsticnom membra nom. Postojc i dru ga reScnja koj a se od nose nil kot love velikih ka pacite t<l. S obzirom da se u ko t lovima koristi topla i vrcla voda , odnosno para visokog i nis kog pritiska, s le di podda kotlova i po radnom pritisku , Z a potrebe kucnih grcjanj;1 prime njujll s/.'. iskljucivo kollovi niskog pritiska . Kotlovi visokog pritiska n<llaZL' pri menu kod daljinskih sistema. ot lovi sc razlikllju i prem<l pritiscim<l u prostOnI za sagllrevanje, s to proizi laL,i if na ci nil os tvCiriv<l nja cirkulacije Vilzduha i produkat<l sagorevanja, odnosno o d tzv, pro maje , Prirodna promaja sc primenjuje kocl ko tlova manjih toplotnih kapacit e ta a ravno me rni clovocl vazcluha u komom za sagorevanjc obezbedlljc se blagim poclpril i ~ kom u komori, Zbog niskog stepenil promajc plame n mora iCi na gore. slo nam( ' ..'c' us lov cia se ova kvi ko tlovi proizvoclc iskljucivo u viclll ve rtikalnih konstrukcija . Te mpe ratura izlaznih gasova mora cia se odriava visokom zbog veceg efe kt a pri rodne promajc, s to clovodi do umanje nja stepcna korisnosti kotla , To. med utim, nije slucaj kod kotlova koji su konstmisani za vecc toplotne kilpa citc te kocf koj ih se os tv:1ruj e prinudna promaja nadpritiskom pomocl1 ventilatoril" ". ).1 nji h se na ta.! n;1(';in postize ve6 stcpcn korisnos ti, a troskovi clektricne e nergijc /; 1 pogon vcnlilatora iz nose svcga 1-2% o d ccne goriva, Brzina strujanja produkala \ ;1 goreva njil jt" i do pet puta vcca u o dn()su na ko tlove sa prirodnom prnmajol11 pCl je in te nzi vniji prc nos tllpiL)tc ko nve kcijom. Time sc smilnjujl1 dimenzije prese ka kan;t1 .. kroz kojc strujc gasovi kil O i l1kupni gabariti kotla . Raspodcla inlenzitcta promaje i pritiska kod prirodne i vcStackc promaje prikaf ;1 nil je na 51. 8.8, Pos toji pad pritiska u gorioniku, a u lozistu, nil gasnoj str<1ni gn:jni ll pllvrsina i \I samom dimnjakll se javlja nje gov prirastaj. Kod priro dne promajc ralli ~l ' l1 gl<1v no m 0 podprilisku, a kot! vdtil';ke promaje podprilisak vlada Silmo u dclu ."i pocetka pa d o kraja c1imnja ka. Sagorevanje tccnog i gasovitog go riva je uve k 1I mlazu mdavil1l: gasa iii loz \llja ," I vazd uhnm koji se lIbClCUjU \I lozisni deo kotla, Mc clutim, ako je 1I pitanju cv rstn gnri vo. o nda se kotlovi dele n:1 llne sa donjim i gornjim sagorcvanjem. Prvi 5\1 prilagmkn i gorivimn bogatim isparljivim mate rijama (Iignit, mrki lIgalj) i izradlljl1 sc Zil srcdnjL' i vece to plllt nc kapacit e tc , Sago reva nje je 11 donjim slojcvima goriva. sa obe strane !.. zista, pri ce mu se gasovi vod e kroz kanalc koji Sl1 postilvljeni iznad ovih loz ista , Vl'l l ka prednost ovakvih kot lova je u Ddfzavanjl1 uvck stalne visine uzarenog sloja lI <!Ij,1 ri me se omogl1cava postizanje ravnomernog kapaciteta i vrlo male oscilacijc stL' pl' n; ' korisnosti (slika 8,1), Kod go rnjcg sagorevanja vazduh struji kroz rese tk.-u pa produkti sagorevanja p n llaze kroz celu uzare nu mnsu gorivil pre ma gornjcm sloju koji jc u plamenu (slika R,(lI ,

8. KOTf.OVI

173

1\
I~
+

lIPN

It,
t-~

.-~ --

-- -- - - lIPp

lI PO

smer gasova

lI PO

- -

- -- - - -

S tika 8.8 Ra.lpodcla prifi.fka dill. pllfa sfmjallja vazdllha i ga.HJI'a .l'lIgorcvallja pl . goriollik;2. komorll za .mgorcvallje; 3. dodaille grcjlle povr.'fille; 4. elimillalor bllkc; 5.dillllljaca; 6. dillllljak; I kolao sa lIadpriliskolll; II kolao sa prirotillo/TI proll/ajolll; L1 PN pad prili~'ka od [oi ma do hla.lka gllsom iz kot/a .m lIadprifi.fkolll; L1 PI' pad priliska II kot/II sa podpriliskolll; L1 p /J dejslvo dil1llljaka.

Stika 8.9 Kolao sa prolTlajolll kroz

II/lIS/l

goriva (.I'll "gomjim" .mgorevlllljcm)

17-J

1 ). Tadom";c P"OJ [J<.TO I~..r Nfl-: POSTROl ENlA ZA CENTRA LNO G R/:JA Nll;'

Top lo la kOjil se razvija sagorevn nje m gor iva pre nosi se na kOllovskc povrsine oku loz ista zrace nj e m it iznad go riva SlI grejne povrsine koje primajll loplolu i zraee njem i ko nvekcijo m. Kotlovi sa go rnjim silgo reva njcm Sll manjih kapacileta koji znalno varira zavisno od inte nzile ta 1I1.a re nost i, sto povlaci i nes tabilnos t Slepena korisnosti. Kotao se zagrev a u relalivno kratkom vremenskom pcriodu a kao gorivo korisli se koks. anlracir iIi kilme ni ugalj.

8.5. SPECIFICNOSTI KOTLOVSKIH KONSTRUKCIJA

U ciljll boljeg iskoriscenja goriva, e fikasnijeg prenosa toplote, bo lje konlrole i podeSavilnjil radil, go tovo sva ka konslrukcija ima neku posebnos t 1'<l ko posloje i kon51 rukcij e sa skre lanjem plilme na koje o mogucavajll bolje iskorisce nje toplote dimnih gllsova, sto se poslize Yodenjem produkitta sagorevanja preko dodatnih grejnih povrsina . O ne su tako profilisane da se ostvaruje turbule no slrujanje vrelih gasova koji poSti7.1I intenz ivniji pre nos toplol e. VeCi stepen ko risnos ti ko tla se postize pomocu veceg broja "promajil". Ove konstrukcije su nastale usavrsavanjem kotlova sa skrelanjem plamena, tako sto su kanali za strujanjc gnsova pos lavlje ni oko komore za sagorevanje a brzina strujanja je vcb nego kod ostalih tipova kotlova. Veza izmed u prostora za sagorevanje i dimnih cevi je izvedena skre lnim ko mo rama . Takvi kotlovi (slika 8.10) se izradujll u kuCistu dohro izolovanom minc ralno m vunom.

I==~===~~

Stika 8.10 Kotao za tCCIlO gorivo sa skretalljcllI ptalllclla

Premil svojil11 o50bc noslima u pogledu regulisanja i opsluiivanja, lipicni primer speeificnih osobina je automatski kotao za evrsto gorivo. Po svojoj efikasnosti pOlpuno je upored ljiv sa kotlovima za gas i lozno ulje. Konstrllkcija ovakvih koUova je sp'':cificna po rdenju pllnjenja gorivom, koje se postepeno dozira na rdetku. Kod veCih bpacite ta to se postiie posebnim trasportnil11 mehanizl110m (slika 8.11). Gorivo jt' prethodno droblje no, 510 omogllcava lakse punjenje loiista, ravnome rniju raspodclu na rdelki kao i stabilan rad i pri niskim toplotnim oplerecenjima.

8. KOnOn

175

. ,". ... .' .... ... .

0 ~

1"

.:;;,:-,:,.:--: ..
. . . ..

Stika 8.11 ;i/ltolllatski kotao Z(I evrslo gorivo Ka tlovi na gllsnvi to gorivo bez ventilillara tilkade predstilvljajll spl:ci fi cno reSc-nje. Kad njih pas to ji nil dllnjoj strani poslaji alvar Zil ulaz vazd uha ncophodnng sa sllgorcvanjc. Gilsni gorio nik (bez vcnlilalara) karakle rise bcSumni rad uz pn~tizan.ie verliblne promaje sa visknm vazduha do. 30%. Kallavi Zit manjc kapaci lc lc Sli poillalllllmalski i rcgulisli se prema tcmpe ra luri u kOllu. dak SlI ve1 iki kallavi pUlpuna a ut omalizovani. U kalaa Sli lI gradeni (;l<l nci koji imilju na svojim grcj nim povrs inama na live nc cvorovc. Za hva ljujuci njima j pored slabc promaje i rna lag inlenzil c la slrujanja prodllkilla sagarcvanja slvara se lurbulencija i visaki speci[ic ni pre nos to plol e. Koso pastavIje ni ka llovski e le me nti a mogll c;wajll da vada dabra "ispira" grcj nll povrsi nll slo je ad karisti za e[jk<lsa n pre nns loplo le . Kod veCih ko tlovil is pod nad o lc su na livc ni rukavci kroz kajc slruji voda a ka ka ma re za sagarcvanje uma njujuci laka odavanje laplol e zrace nje m pre ma poslOlju kolla sto je a d znacaja kada se kOllavs ka cenlrala nalazi na krovu zgrade. Iznad clanil ka na lazi se skupljac produkata sagoreva nja sa os iguranjem slrujanja sa rna u pravcu dimnjaka. E leklricni kallavi sva kilko spadaju u pose bnu ka ns lntkciju. O ni mogu bili sa e1ektroolpoenim zagrevanjem vode iii pa macu e lcklroda. Na slici 8. 13 jc prikaza n presek live nog clankastag ka lla u ka me svaki cla nak imll svaj grejac uVl1 ee n u pase bnu eev o lpoenu n<l koroziju. E lektricni ka tlovi su kompaktni, poseduju magucnosl ste pe naslog regulisa nja kilpacite la a magu se korislili dire kl nim prikljueenjem u grcjni sislcm iii pavezivanjem sa akumulatorom loplo te radi korisee nj il e leklricne slntje iz pe riadil nae la ri fe pri ce mu se kao akumulacianil maSil najcesee koristi vada. Tehnicki padaci nekih e lektricnih kOllava domace proizvodnje dati su na paslednjim slranicama ovaga poglavlja.

176

8. '{",Iorrwi': P{IOJE!<.TO I':'INJI' l'OSl'IWJENJ, 1 7.11 C/',VTRrl I.NO GREJANJE

U e le ktri cnim kllliov imil sa II gratk nim e.lck troda mil (s lika 8. (4) vodil lIzim<1 1I1o" 1I o tpo rnik a i zagn;vil sc din:ktnim proru ~ tilnjcm e le ktri cne s truje. Velicina o tpora /'iIvisi ad vrstc i kll lic im; so li 1I vod i, koja sc kll ris ti kilo ckk tro lit , ka o i a d te mpera ture vode. I<a pa c it e t kotlova se ourc'd llje polllzajcm nllite e lek trod e iii izo la c io nog zasli lnika pre m a fa 7. nim e ld troclam;1. Voda koja sc n,tl ilz i u kotlll , mor<1 sc raz me nji v; ll:imil lop lo le razdvoj iti Del vod e koj 'l c irkulise kro7. grejilil te la . Ka d a Sll II pitilnjll p,lrni ko tl ov i o nda se kapacil c i po ddiav,l izdiza njc m clck lro da iii spus ta njcm nivoa V!!lle(s lik a R.iS).

Slika 8.12 Kolao za ga.v bez vell/ila/ora.1'll "a/mo4er.\kim" loti.l:lcm

10
0
4

1)

fr

'fr

0
0

Slika 8.13 !;ema/.vki prikaz cleklricll og livcl/og prolobrag kot/a spoljl/i poglcd i prc.\ck

8. KU T LO ""

177

I
\~

Slikn 8.14 Spuljlli iz.~lcd kol/a .m c1ekJrodul/lu

Sliku tU 5 l'opreclli presek k1'lll cleklrodc i izvllcelli IIIll el{lk .m clektrodt/l/lt/ 1. ft/ Zll e c1ektrOl'e; 2. Nt/lta e/cklroda 3. izu laciolle plo!':e

Vod a koja se na lazi u ko lill mora se razmc njiva cima IOpl() l..: raz d vojil i u d v()d e koja cirkulise k roz g rejna Ida. Pod aci 0 od n:d c nim kOllovima ne kih d o m a~ ih proizvod ilca (" I:a bri \.;a ratiij a lo ra i kOllova ' - Z re nj a n.in. ~np o' - I'k ograd. 'Zavarival:' - Vra nj c . "Ju go icrm" - li njil a nl') prilozeni Sli na krajll ovog poglavlja.

8.6. TOPLOTNO OPTERECENJE KOTLOVSKIH GREJNIH POVRSINA

Pod lo plo lnim upt e rccc njc m ko lla, po drazumeva se d e kli vll ll pr..:da la lo plola radno m Ouidu koji sloji na raspo la ga nju za Ira ns po rl prc ma pOlrosacima . O na sc izraiava 1I vidu srcdnje vrcdnos li svcd e nc na jcdinicII zagrcvne pov rs ine \.; () ll a. Z ahva ljujuCi c(e klu zraecnja pla me na najvece o plcre~c nj e imaju pllvrsinc 1I ko mori za sagoreva nje. Po napllslanju loz isla dimni gasov i. c ija te mpe ra lura o pad a. pre nose lo plo tu iskuljuCivo konve kcijom pa lo plo lno o pl e recc nje o r ad a tll \.;o m s lnljanja gasova pre ma izlaskll iz kOllil. Sva kilko da turblile nino s lrujanjc o mogllCava ve ci

cfd;a l prc nosn lop lo le i dnprinnsi vc.:ce m slepenu kuris nosti kn tl a pa sc konslrukl i\. nim rde njima Id i vc':e m slc penu lurbu lencijc. loz i s t e dodat n e povrs i ne
1\

----,~
~

-.
120
c------

\
- - t--

Q)

c
'VI '-

>

100

.-

0-

Q)

.
80

~-

...,
C
Q)

'01

4 ~ -- 1\

.Q) ..,
Q)

60 -

'U
Q)

'Q)

'-' 0-

40

., V I\; ./ I, f,2)
i',

~ r '

~-

----

_ . - - f---

prosecno
..-

opterecenje
m

:.
I

, "-

.
........ ' ,I

20

t--

l\. ......
o
20

- - -+"-.e "

'

,( 3

- - - 35
W

....

kW 2

.0) ~ ~
40

-,

.-

- -80

--

i- 22

kW 2

""""
100

kW

2 m

60

grejn a povr s ina kotla u

S lika 8.16 Pro.\'CblO /oplo/,/O op/crcccllje IIrcjllih povr,l:illa II livCIlOIII kot/II J. livelli ko/a o rilJliji!l kO/l.\'lrukcija 2. livelli ko/ao lIlodemih kOllslmkhja sa prirodllOIll prolllajulIl 3. livelli ko/ao mudemi!. kO/l.\'lmkcija sa lladpri/iskol1l

Na slici fU6 prikazan je 10k lop lo tnog op lercec nja po vrsi nn u live no m ko tlu i I" za kOllnve sta rijih i mode rnih ko ns trukcija uz prirndnu promaju i nadpritisak. R aspll dela op lercec nia lI l':c lil': nim kOllovima jc slicna . ali sa vccirn vrednostima u prvo m dc lu grcjnih pnvrsina. a nizim u krajnjcm.

8.7. GODISNJE OPTERECENJE GREJNOG SISTEMA

Kapacilcl kUlla jcd nug grejnog sisle ma odred uje se spoljnim proje ktnim uslovirnil, c1;lkk za vrlo niskc spn ljne te mpe rature koje su ekslrernne i javljaju se retko. sarnu 1I

8. KOTI.OVI

179

nckoJiko dana iii cal-. u pe riodu (lei ncko likn cilsllva. '1(1 praklicnn .r.naci (hi kolao II loku najvceeg elela grcjnog period a radi pod tl e limi cnim (lplcr~6cnjl' m od llkn GO% svog !;ap.aeil e la pa se kod modernih kOllnvskih knnstrukcija razlika kllrisli za zagrevanje top ic pO lros ne voelt'. Nil slici R. 17 prikazann je opten;ce nj.: ko tl a lokom gn:jm: sezon.: otl 2:10 d imil sa najnizo m spoljnom tc mperalurom od - 15 " ..

- 15 - 10 -5

gou
Q

;ft.

lOa

__ ._._0_.

maksimalno opterec e nj c

.--- .---.--_.--- .--

Q)

3 kC' t 1a u pogonu

-0

80

~ 90
0

u .,
~

" '"
~

'"
~

0 5

70 <=
0

:; 80
-" 7Q
.~ 60 <= Q) ' U 50
Q)

2 kO l I a u

-0

60 ~

'"
~ ~ ~

,
.@
I I I

I I I
I I

, , , ,
I I I

pogonu

~ 10
Q)

50 '"

~
Q)

40

E
~

" 40 ~
Q)

~ 30
0

.~

'<= "
0
~

15

. ....L-.r!-.~ . - . --1(1) , '0 'I I I I

1 kotao u

30 ~
Q)
~

, ,
I

I I

I
I I

,
I
I

(i)

0.

20

20
Sep /.

OKT.

NOV.

DEC.

JAN.
'V

FEB.
230 dana

HART.

APR .

HA.!

grejni per i ad

Slika 8. 1 7 Godi.\lIje optcreeclljc gmpc od tri kotla 1. - 2W/o optercf:cllje ( 35 dall a); 2. - 40'10 optcrcecllje (50 dalla ); 3. - 60% opterecellje (1 10 da lla ); 4. - 80% opterccclljc (25 dalla); 5. -100'10 optcrcccllje ( /0 da lla)

Da ko tao ne bi II vecc m ele lu grejnog pe rioel a rael io ela le ko ispud wog nomi na lnog optcrece nja i uslcd loga bio neeko no mi ca n II radu . vt:l icin a lo plo tnog ka paeil e la izabm nng ko tla se IIsvaja ispoel izracllnatog. pa ce se II pe riotlll na jnizi h spo ljnih le mpe ra tu ra ko tao ko ris liti sa preopt e rcce nje m. Uko liko se rad i 0 vcCi m pos lroje njima . cko no mica n m d kotla rnicc se pos tiZe ugradnjo m vist: ko tlova a op tc rcce n je raspmt: duje pca leci klimatskc lIslovt: pod ne blj a. Mo ko tlarnica ima dva ko tl a. u nd a obicnu jetl an pokriva 60% maksima lnih po treba a tlru gi 40% i ukljncuje se sa mo u pcrioclima najniZ ih te mpe ra tu ra. U slui:aju kada ko tl a rnica ima tri kOlla. moze da st' lIsv0ji da syaka jctl ini cil zadovolj ava treCi nu maksima lnog kapacite ta grejoog siste ma. 05nov no op tereeenjc prihvata jeda n, dok se lIklju civa nje os ta lih ko t1ovskih jed inica vrsi prc ma tre nutnim to plo tnim po treba ma s to se najc fik asnije ci ni prace njem spo ljne tempe ra ture.

8.8. SIGURNOSNI UREDAJI

Sve kOllovske jedinice se obezbedllju sigurnos nim uredajima koji su pril agou eni rad nom flu idll ka tla. pa se razlikuju uredaji za vode ne i parne ko tla ve. Za prve to Sli e kspanzion i slldovi. a za druge sigurnosni ve ntil i iii adusne cevi.

I so

n.Todaro";" PRO} l'Xro l ~I.v} E POSTRO} EN}.'! ZIt CENTR1 '-NO G RDA NJ E

8.8.1. Otvoreni ekspanzioni sud

Kotlovi koji rad e sa loplom vodom osiguravaju se od poveca nja pritisb koji naslaje zagreva nje m vade. Os iguranjc jl: pomoclI olvorenog ekspanzionog ~lIda koj i prima povecanje zapremine vode koja ispunjava kOlao i ceo grejni sistem. Voda ima najmanju zapreminu nil lemperaturi od 4 C, a pri lOO "C poveca njc v()lume na je za 4.3 % . Pre ma tome, velicina ekspanzionog suda se izracunava prema lIkupnoj zapn: mini vode u kOllu. grejnim te lima i cevovodima celog grejnog sistema:

v = 0,045 . ~'()([c

(Iilaril)

gde je V,t>k' zapremina vode u celom poslroje nju . Medulim, tilkilV na cin dimcnzionisilnja Irazi odredivanje zapre mine vode ne sarno II kotlu i grejnim tt'lima vec ill svakoj cl:vi i cevnom prikljucku, slo je zamasan pOSilO. pa je prorilcun suda podesen loplotnom kilpacitclu kotla Q(W) i vrsti grejanja: Rildijalorsko grcjilnje Padno grejanje G rl:janje konvckt o rima

v = 1.2 -1,5' Q. ]0- 3

V=l ,5 -2 Q 1O- 3 V = 0,5 -O,8'Q' 10- 3

(I) (1)
(I)

Ekspanzioni sudovi malih zapremina su najceSce cilindricnog oblika (slika S.lg) i pos lavljaju se u horizonlalnom dok se veci ugraduju u vertikalnom polozaju. Uslcd stalne promene nivoa vode u sudll i naizmenicnog kvase nja de la slIda vodom a polom dola7.enjcm u dadir sa vazduhom, postoji pojava korozije, pil se sud pocinkuje. E kspanzioni sud se prikljucuje sa dye sigurnosne cevi razvodne i povralne a snilhdeve n je i prc livnom i "odzracnom" cevi koja sluzi za odvodenje vazdllha koje Sll najccScc na jed nom isto m prikljllckll . One osiguravaju da se ne ispuni ceo sud vodllm \;;to i odriavanje almos(crskog priliska u sudu. Mora postojali i poklopae za revizijll kao i kra lka veza izmedll razvodnog i povratnog sigllrnosnog voda radi obezbedivanja stalne cirklilacije vod e kroz ove cevi, 510 je od znacaja pri niskim spoljnim Icmperalllrama, kilda bi 1I mirnoj vodi moglo doci do njenog smrzavanja (sUka 9.18). Izmedll kotla i ekspanzionog slida nesme poslojati nikakav zaporni organ da bi se osiguraln dil vode ni pros tor kotla llvek bllde II vezi sa sudom. Zatvoreni ekpilnzi o ni sudovi se koriste kod vrelovodnih kotlova. U njima je ugra de na e1asticna membrana koja rilzdvaja vodeni prostor od de la suda II kojem se prolivpritisak odriava nekim inertnim gilSOm. Postavljaju se neposredno uz kotao pa su im kratki sigurnosni vodovi. Olaksana mll je ugradnja i jednostavniji su za kontrolu, sto je llcinilo da se d imas primenjuju i kod toplovodnih kotlova. Za lvore ni e kspanzioni slldovi osiguravaju veec pritiske pri Kojima ne dolazi do kljucanja vode a li vrlo visoki pritisci ogranicavaju njihovu primenu. Zbog povisenih te mpera tura mora se vodili racllna 0 izbom membrane kako ne bi doslo do nekog osteee nja. Sud je obezbeden i sigmnosnim ve ntilom za slucaj pr~koracenja pritiska it

8. KOnO!?1

181

polozaj me mbrane je obavez no horizont alan u cilju njc nog ravno me rnog optcreee nja (slika 8. 19) i lIsled toga duzeg trajanja.

5
Slika 8.18 Otvorctli ckfpanziotli .\"IId (1. slui; 2. izoiacija ; J . iziaz vuzd;t/ut ; 4. prcliv; 5. sigllrlloslla puvrailla CCI'; 6. prigll.l'C/ljc; 7. cirklliaciullu CCY; 8. sigllrllo.m a razvodlla cCY

M.mb"n.~ . 3
A.zolnl JlSluk .

o
Slika 8.19 ZalYorclli ehpullziolli s/ldoYi

Kao gas koji odriava ravnotdu pritisku radnog f1uida najcesce se koristi azol. Kod manjih instalacija sa toplom vodom gas je pod stalnim pritiskom. Kod vecih kao i kod vrelovodnih sistema pritisak sc odriava i regulise pomocu kompresora a zavisno od temperature vode. Ovi sudovi se ne koriste za kotlove sa evrstim gorivom jer u slucaju porasta pritiska i temperature u sudu iznad dozvoljenih vrednosti i kvara sigumosnog ventila, rad ovih kotlova se ne moze tre nutno obustaviti. Zatvoreni sud je delimicno ispunjcn vo-

182

13. Tor/orol';'; paOJ/o'I \TO.:-INJF. POSTROJENJ,I 2.4 CI"NTRrIl., 0 GRDANJE

dom a zap re mi na Vs s udn mo ril prilwilliti povecanje vo lu me nn od nekih mi ni maln ih (Pm.1) do maksimn lnog (PIli"") pritiska. Vs se izraclInava po mo cll formu le :

Vs = V . _--,P,-,llC lI '"" X _

_ ([)

(H. I )

Pili" - Pmin
1I

kojoj je sa V oznai::e na lI kupn a ko li i::inil vod e u ce lom gn:jno m sistemu .

8.8.2. Sigurnosn i vodovi i povezivanj e ekspanzionog sud a

Sigllrnosni vodovi kojimil je obezbecle na veZil iz me du kot lil i ekspa nzio nog sud a mo raju bit i lako lIgrade ni dil se veza ni ka kvlm greska mil iii s me tnj ama ne moz..: prL' kinu t i. Kod insta laeija sa go rnj im rilzvodom razvo dni vod je istovre me no i gl'lvna u ~ po nska verti kil la grejnog siste ma. Ovaj vod iz laz i iz najviSc taeke ko tlovskog pros lo ril do k se povrat ni vt:zlIje II niljnize m njegovom deill . Pri tome treba obezbediti ko tall dil pri powca nju priliska ne os lane bez vllcle. D ime nz ije cevi mo ra jll da o moguce nes me t,tllO struj il nje f1u ida tako dil II kU lllI Ill' dode do povec<l nja prit iska rild nog [Il1id il izna d dozvo ljenog. Najmanji pre6nil; ovih eL'vi je 25 mm a d imc nzio nisil nje se vrsi prc m<l n.: lacij <l mil koje lIkljll i::Ujll kap aCil l'1 ko llova Q(W) : Razvodni votl Pov r<l tni votl

DR

15 + t,5~Q kOll" / 1000

Dp =1 5 + 0,91 ~Qkolb /1000

U kn likll Sl: jetl a n pil r sigllrnos nih voclova koristi 1I pos troje njll sa vise kOllova ko li i::ina to plOIl.: Q prl.:dstav ljil zhi r kapa c.:it e ta w ih kOllo va. LJ sl1l6ajll Ll tvo re nih siste ma greja nja cirkulacio na pumpa moze se lI gradili is[m '" sa lTIog ku tl a iii Ollma h iza njega, pri ccmll se rilspodcla pritiska pril kti6no m: ml.:nja. Povo ljnije je d i'! se s obz iro m nil trajnos t pllmpe d a sc o na ugradi II vod ni7.c le mpc rillure. dak le isprccl ko tla II povra lni ccvovod. Pre pllr1l611je se da visina o lvo re nog sud ;, iznad najv is..:g grcjnog tcla ocl gova ra napo ru pumpe ka ko nl:: bi tl os lo tl o s lmja njil S; Imo u kra tkoj vezi ko lao - ekspil nzioni sutl us led milnjl.:g otp o ra u njoj. Ina6e Sil m Plllo7.aj ekspa nzio nog sud a ad presud nog jc uticaja na ras podc lu priliska 1I sistl.: mll g.rcjanja pa se 0 lo me mo ra votlili racllna (vidc li pogla vlje 14).

8.9. ARMATURA VODENIH KOTLOVA

Porctl sigllrnos nog uredilja. vlldcni ko tlovi S li s nabdeveni i odretleno m o prCm()nl iIi lzv. armatu ro m koja o moguc;lVa priprc mu ko lla za pogo n i pracc nje njegovog rilda. U il rma luru spatl aju sla vinc za punje njc i praz njenje. hidromc lar, tc rmo me lar " kod kotlova na ugil lj i regul ato r sagorcvanjil. Siav ina Zel ispuslanje votl e je u najn iZcm dclll ko tla a kod dvocle lnih ko tlova mdaZl.: se i dve oVil kve slavine. Uko liko cevi grejne instal<lcijc ima ju nae po lozajc od 1; 01 -

Ii. KOnO I'"

',V3

lovskc slav ine. mora se poscbno obez bedi ti pra7.njcnjc tog dela ecvne mrcze. Punjcnjc kotla i ec lag grejnog sis tema se vrs i s lav inom koja jc u hlizini kotla i koja sc nesmc otvara ti kada jc u to ku pogon , dll 0.; b i doslo dLl ko ntakta hladn c vodt: sa vrclim grejn im povdinama kotla i mogll cnos ti njih ovog prsk anja usll:d kr'11ickih napreza n]a . Zit kontrolll pllnjcnjil instalacije vodom koristi sc hi drometar a zagn ;va njc vode se prati pnmocli tc rmo mctra. knji sc ugrad uje 1I ra zvlllini ccvovod . Kori sno jL' pre:: dvi cl c ti i jcdan tcrmo ml:l a r 1I povratnnm vodu kako bi sc p ra til a raz lib razvoclo.; i pov riltne tt:mpcrat1lrc vocle. Pri silgo rcva nju cvrs tog goriva na jt dc jc rcgu lisanj c temperature vOlk; 1I sis tcmu, zbog otczanog doz iranja ko lici nc lI glj a za sagorcva nje, s to Ilije S III caj sa tecnim iii ga sovitim go rivo m. Za to sc primcnjujll rcgulat o ri promajc koji direktno lIti cu na int c nzitc t sagorevanja u loz is tll promenom ko li cinc val.clll ha prilvaranje m iii n tvilranjt:m vrat a na o tvOni loz i!;ta.

Slika 8,20 Regulator .I'agorcvallja vodcllog kot/a (1. opmga; 2; pOlllgll; 3, lermo.ftat 4. lallae za koji .I'll zakacclla vratll loi.i:fla)

1114

8. T",lo",I';( PROJEKTO I'ANJE POSTlIOJF.NJA Zrl CENTHALNO G I<EfA NJE

Rcgulillor jl. II slva ri . lermostalska cev kllja jc pnl op ljen a II vodu koja ispunj ava Kolao. Pri pO \:Canjll le mpe ralure izdiz<: se dcs ni krak njcnc polugc pri cc mu se SPll ~ la levi. 0 koji.ie zakacl: n lanile veZil n za vra lil loz istil . Lanile se SPll SIil. vra Ia za IVi I raj u. a kolicin;1 vazd u ha za sago rcva nje se sma njlljl" Reglliisa nje pro maje moze bili i plllk ~ av;lI1jL'm vdic im; o lvora na dimno m kanaill .

8.10. OSIGURANJE PARNIH KOTLOVA

l'il rni knll11vi se lls iguravaju od prckoraccn.ia prilisa ka. Kod parnih knllov;1 vis!) kog p ri liska. (na llprilisci iZIlild 0.5 bar). obezbcdc njc se oS lva rujc pomocll venlila si gurnos li koji sc o lvara na o urcde noj ve licini priliska i propusla parll II almosfcrll Osiguranjc piHnih kOllllV:l niskllg pritiska sc ll glavno m v rsi po mocll odllsne ccv i (s lika 8.2 1 ). l'iji .ic kraCi krak "a' powzil n sa pa rnim proslomm kOlla i kllj a ne ma nikak av za lvaracki orgiln II svOjllj \ocz i sa kOllo m. D llZi krak "b" je poveza n Sil z;l.~ tiln a m PllSll lIom kOjil .~p rccava gllbilak volle pri prodoru pare iz ka tla ka da se II nje mll prckoril l'i prilisilk . .

ffi

II

I
.-

lI Pk

liP k

~--------=- ~~
~--

t--------- - - - - - --

--

- - -- - --

II

j- -- - --Sli ka ,'1.2 1 Odll.rlla cev

Ce v je is punje na vodllm. a visi nska rilzlika vlldenih slilbova llllgovara prilisku 1I kllliu i odr/.ilva pro liv lezll pari. Uz dllZi krak "b" o liu s ne ccvi nalazi sc i eev 'c' m ~ njcg prct:nika k(lja j t! priktjucc na nil nd lO vccoj visini negn ccv "b". Kadn kotilO n(' [il

S. I\OTI .o I '/

1.'15

di u ~v..: tri cc i voda je na istoj visini clak pri pngonll kotl~ uspllstavlja razlika nivoil D. Jl knja ndgovilril nadpri tiskll p<ln: . t\ko pritisak pnraste iznad uozvoljenog, spllsta se nivo vodc II krakll "a" i pri prdasku ispod spoja kraka "c" panl .;.: prostrujati prcma zastit nllm sud II i pritisak ec se sniz iti a voda koja je dospcla II sk uplj al': ronnvo ';1,; Sl,; sli ti u nd ll sn ll cev. Uknliko ovo probijilllje pare nije bilo dovoljnn cia sc s nizi pritisak na pntr"bnu meru , o nda ce ni vn vode 1I ccvi "a" da opada i dalje, pa ee doei do procli ranja parl' i kroL glavn u cev cillZcg kraka "b" oci lls ne cevi. Osigllranjc kotlovil niskng pritiska tak otie mni,e biti pomocli s igllrnosnog ventila (slika 8.22 desnn).

. -'. ~

\~~:;:JI ' '

\
\

Slika 8.22 RC~/lialor slIgorcvlIllja pamil! kot/ova (1 . vralll kot/a; 2. sigllrtlo.m i vClllil; J. regllialor slIgorcvallja; 4. poillga .fa lallccm) DlI/.ina vceeg kraka ad us nc ccvi je ouredcnil rilclnim pritisko m kotla. Pri veeim pritiseima kada j.: nje n" visina takvil da se ne mozc smcstiti 1I !"otlarniclI primcnjuju se cl:vi iz vise kfilkovil . Precnik odusnih ccvi se u5vaja prema kapilc~tctu kotla .

8.11. ARMATURA PARNIH KOTLOVA

Kao i kotlavi za VOdll, taka i parni imaju svoju oprcmu l':iji su ncki ck mcnti spccificn i i rrilagadcni osobina m~ vode nc p~rc. PlInjl,;njc i prilinjcnje kotla vadom llbl:zbcduje sc dvcma shIVinama b~s k~o i U slllCaju ko tlova za vnuu. Kaa spccificni c le me nti u gr~dllju sc vodokaznn 5taklo, mano mctar. ,I l':csto i LVllcna sign alizacija za lIkazivanje na ViSllk pritisak iii nizilk v(}(lostaj.

18n

8 . T,x/or(JI'ic PROl E/au I :4 NJE POSTROlENlA Z 1 CENTR1LNO GRE/,f Nl fi

Vodo kaz no siak io spaja vodc ni i pami prosto r ko lla i pokazuje Irc nulni nivu vode . Spojc nll je sa kot lo m prcko dye probnc s lavine . Zvucna signa lizacija s(' nS lva ruje pista ljaka ma knje su ugrad e ne nc pos redno ispod najnizeg dmvo ljc nog nivo a vntk i iz nad visine vode nog stu ba koj i odgova ra prilisku ko tl a. Ka d a ko tan izgubi lo lik n cl e da nivo o padnc ispod najnizcg dllzvo lje nog. pa ra prodirc II pista Uku i lI o lazi d" zvucnng s ignal". Da lje gublje njc vode se mora sprecili je r mozr cloci do prskanj" grcjnih povrs ina koje sc prt'grevajll , ca k i us ijavajll. Pri povratku ko ncl e nzilta iz odusn" eev i ii i p ri dllpllnjavanju sVcZo m vodo m lermicka na preza nj a su lakva da do lil/.i <1" prs nll ca. Z a to se u lakvim slu cajevim obus tavlj a pogo n kOlla kako bi se o hl adio. Zvucna signa lizacija za viso k pritisak se pos tize povez iva nje m pista ljke sa p" rnim pros to ro m ko tl a tako d " pis la ljk a reagllje na odrede nu ve li cinll pritiskil pare, koj;, sc poddava ko nlra lego m. Z vu cna signalizacij a lI bzujc na e kstremne priliske a ma no me ta r se ugradllj..: b ko bi mogao u sva knm Irc nuLkli da sc ocil ava pritisa k. Regul ator sagorcva nja ima isli za da lak koji ovi imaju kod vode nih kotlova , a li link kod vode nih reagujll na po ras t te mpe rature, kod parnih se to cini pre ma pritiskll pare . Inte nzit cl sagorcvanja Ireba ti n prali tre nllinu potrosnju pare, s lo se kod kn llov;, na i::vrs to go rivo os tva rujc regulisa nje m ko liCi nc vazdllha koja 1Iiaz i 11 pros tor za sa g" rcva njc. R egulisa n jc sc vrsi po mocu ured aja koji preds lavlja poslIdli poveza nu sa p;,rnim pros to ro m k() lla. Nn me mb m null suclu os lonjc na jc po luga koja sc pri pOVl'ca njll pritiska izdizc i p ritvara vrata ko tla splistajuCi ih po mocu la nea nil nae. Tako Sl: lIm;, njujc int e nzil ci promnje . n:dukujc ko licina vazduha 1I loz isnom pros lo rll i smanjlljl' inl c nzil el s~go revllllj a . Rcglliator i sagnreva nja mogu bili razli cilih ko nstrukcij a: sa plovko m, sa e kklrit nim se rvo motoro m i d rll gi.

v,,-

" KOTU JI-'I

iS7

1-

.\

.' 1

,.

K otlovi i'z :"'njc /YfA G -G s u lop/Dvadni koliovi .f41 rciill10m f<Jd:J WI70 C. milksim:Ul1c tt:!l1perolUre i mdl10g pn'tii k n do J bar, predvideni Z.'I yci lIJje man/ih poslo vnih j s(~1I11bem11 ploslonj:,.
Q

'l(rc

Kolno iz oye scrijc j t: dinmocc l'ni kol;1O kvm;rruisilfl ZJ sllgorcv:mjc: lccl1ih i g nsDvi(i/J gon'i',' do nje
(vp/o/m.! m oei' ud 41 (}(X) U /kg oc1Jrosno 35{)(}() U tni.

Nt ' poscb.1n Zllhttl' Illogu S I! uSJ ,',diti clekllu gn;;uci k:l0 do duln i izvDrc:nc:rgijc Uz od;;ovor.1juCc WIIellt! kama so izriJdujc kilO p.1rni k0(;10 mdJlOg po'lisk.1 do 0,5 b:lI: U abc: "urij;m/(: wai e se ugr.,dili izmcnjil'1'1(; lop/ole radi do bi;~1njn topic: potrail1c vode.

telll1it kc komktcristike

MAG
kW bar
%

MAG
r; ?

MAG
r;,

MAG
r;,

MAG

MAG
<'6 25U

tQQ!otni kapacitct

<'1 50

75

100

150

, 200

r;,

dozvolieni pritiS:lk slepcn korisnosti OSNOVNE DlMENZlJE KOTLA

3 Il8
1200 500 1880 1300 525

[mm]

B C D E

I I

1400 555 750

1600

625
tiOO

2020 1700 670

1800

720

"'f-.>

TIP 0

KOTI.OGRADNJA 11210 Beograd. Kmjac ul. Grsc Ad.ijaflovic!a 27 pp 13

188

lJ. Todof(J\'I"( PROJEI\TO I':-1NJE I'OSTROJI,.vl.. 1 i'A CEN"! 1{ I1..\"() /, R1:JASJI:

1 -.\ --

,\

Topl ovodni kotao

MAG-R

" ollvl'; iz senj"c: NfAG-R !iu top/ovodll; kat/oil; S.l rcziflwIII m da do 90!ifJ "C lu.7k~Jne tc:znfVr.Jw:~ {If) .iC i f'adllog pn'tisk.'l do J bar, prcdvidcni ZiJ gn.:.f:mjc: /lwlyib isrcdnjiiJ poslovnih iSlaa!OeaHt prDtSJor:ij:l.
Ko/:IO iz ov:.; scnj"e je dinmoccvni kO/,7D k otJstruis,1n Z.1

s/1,gorc:vnnjc evrs{og

goril7l-

upIj donjc

tOP/o(11"

lJul(.:i ad 16(J(}()-~(XJOO kJ/kg gr:mu/:lcijc ortlh-}';ock,1: drvT1I71 ipoljopn"'~rcdllih ofpad.?k.7. b<X nxib izmcnR u /oiJ..)fll S;lgO[r;;v.lf1jr.: gorivil jt: fI;I nc:pokrelnoj r:evnoj rm 'nvj hMdclloj FcS(" rk
/\~'I

pOSeb'111 z:JhfeV Dlog u se ugradili c!c:k lro grcj:'/{!i low dud:ltni izvor cnergljc FIJi Qmc"jivac trJpio(c:.

ti

l'ock'l1ol11 prostol1J, f ad; dobji1JlJ~1 (ople pouosnc arodt:.

~I,\G

I hl\ i~ kc k ar;'\kL~ri s l i k e

fo. IAG
R~

I\.L\(j

R L

R3

MAG R4

MA G
It )

;.t':'G R6

MAG R7

~I.\G
R~

top/olni k:lp;"Icite t

kW

50

75

100

150
3

:ltl

I 350

/iOO

:-Su

d07 .volje ni pritis:lk

s tep!! 11 kori snos ti

bar
%

76 1350 1250
600

A OSNOVNE D IlvlENZIJE KOTLA [nnn)

B

1420 1330 700

1J1O

2200 1770 860

1560

2600

:;000
2L~

3200

C D E
F

I :mo I 960
~

""':;0 CJO

1110

1040 640
()()()

740

900

1900 IlOO

l360 I-- 2560 L!O IL"O

'p TIP 0 KOTLOGRADNJA 11210 Beograd, Kmja~a, uL Grge Adrijaopo::. '!:l pp

J3

g KOTl.oI'/

1- ,d. _

.,

,-

1--1

(.., 1

---

--

Kor/o\'!' iz senft: \lA T~ T SlI fop/()\Iodni kvlkwj "':I rdimom md;) 9OI7U -c, 1l111J.;simIllIlC I Clllpc:r.'Jtulc I/O i mon08 pI ia's}(.l do (, {):tr ; pn: dvitfcni ZIt l.rni""jc.: m:I1IJi71. srcdl1Ji'" i ved/J poslovlJih i s/flmbenih prns/m ij.,.
A.'O/.lD Z:l svoj F:ld koristi e/~klIicllu cIJ,rgi j u.

~c

Ichnickc kamktel istikl!

"-(\'
btl

topltltnl bpaCllc t
dozvoll COI pnttsak
P11k l llU;nlll:lpOII

k\l: ba r
V
'Y. II
tl

vAT T2 IIX'

V": I' 1' 3

VI~~I'
'.!1M)

V"':I' T5
';:'u

vA , To
JUU h J" J~U
'IX

':.'\ ,
T7
~IJU

\iAT
T~

"T\'
bUU

~:~I:
SIXI

15u

)lJ(}

vA, 'J' I I IlKK)

S ICPCI1 Imnsnosll

((uU
ON )
" jO
)i')

OSNOVNE DINIENZIJE KOTLA llnmj

c
SI D
t: J'

&'<(1

.! ( 1)( 1 )()41 ~ Y311

)hU
YJU
~ /oIU

b~"

(HI]

oW 1)11
X) II

llJ.lU :;..IU

.! IJU /)0 mu lI.';O IIJU 'I')(J Y4U

I: ,"

~ hU U~U

y ~(I

1lI'!!1

I :'XII II 'AI

I I

lKK)

IIUU

X)"

1) TIP 0

KOTLOGRADNJlI 11210 Beograd, Krnjac.1, ul. Grgc "<h ij:lI\ovic'o '27 PI' 13

100

1-

.\

- -;

-" -- ---

..... ' .

", .

c __. __ , " _ _ ___

Kntlm'i i;: -"crilL' H. t K su lop/ol'Odni kotlovi 5.1 rcti.mom r:Jd', ru" 70 cC, m.1Xsim.llnc lcmpc:r:llun: JJ(J' e i 1,'ldllOy p(i'/~'k:J du 6 b,'Ir. p, c:d"iuc'niz.7 sl(..'ilJljc.: m:m;i7, i s/ c .'ufljilJ pus/vl"nill i ~1;lmbr.;IUh proj'{onj:'l.
K O(;IO iz on!' sc.ni"c it.." cihi,drict1; i.;O/.70 S.1 dl'c prnm,",/f:., kOJ1slruis:w 7.0' S.1.1fOI t:VlIl1jC tC(:lIog ilili J.::J:>'{1\ gmi" ;1donie rup/(J /fI(: nJOci od .JI(}(XJ kJlkg odlloSl/v JS(X)(} J,;J/ur'.
/I. '::

I 'ode:.

..
tdllllcke ka r:lkt ,,,:l'isl ik.:
l oplCl ini k:'p:1CltCl

11 ,\'" I

Il AK

II A~

:;

ItA"'''

kW

:!Ot )

olKJ

(,UO

IJOO

dOi:voljcl1 i ptitiSilk.
Jrt l)C11 kOrlSllosli

bar
% A

90
1YlXI R50 ICHO
9511

SS
200()
9!XI 1700 ItXXI

87
::!.350 1350 21:)1)
14511
~50

uSNuVNE
DIMEKZlJE

KOTlA
[mOl']

B C D E

IJ50
~30

15511

IjflO

I 7f)f'

1050

:250

~ TIP 0

KOTLOGRADNJA 11210 Beograd, K rnj:l. " , ul. Grgc

Adrij~lH)\\ica 27 Pi> IJ

N KOTI .OI"I

191

LlVENI CLANKASTI KOTAO ZA ETAZNO GREJANJE ZA CVRSTO GORIVO "MR" FABRIKA "RADIJATOR" - ZRENJANIN
560

;; ~
'

(c!"

1-.

...." J
~

j
2

.... -"" '/

8

~~
h. r'

'"
'<

'"
(
<:)

x: ...

.... '"

- ~e'"
6
7

~
0
]9 6

l5!

1. Vrala pepeljare 2. Vrala ubaeivanja

5. Dimnjaca 6. Prik ljutak za poyra lni vod Rl 1/2

7 . S iavina za punje nje i prainjenje kotla A 3/4

3 . Prikljucak za regu la tor promaje R 3/4 4. Prikljutak za razvodni vad Rl 1/2

8. 0plala

Oznaka peei

Broj tlanaka

Kapaeileti (kW) Cvrsto gorivo

ouiina kolla

L rnm

MR6 MR7 MR-8 MR9 MR l 0 MR 11

23 ,3 27,3 3 t ,4 35,5 39,5 43 ,6

_ . .--.---.-.-- .

.520

7
8 9 10 11

600

_._-- ~---- -

680
--.-.

7GO 84b 920

- za potrebe ve6ih kapaciteta ad datih u tabeli, katlavi se mogu vezati .u bateriju taka da prema potrebi rade pajedinacna iii grupna - kapaciteti se odnose na ugalj sa Hd = 17000 kJ/kg - kotlovi rade kao toplavodni. statickog pritiska do 4 bar - izraduju se i sa bojlerom za taplu patrosnu vadu sa oznakam MRS.

LIVEN I CLAN KASTl KOTAO "NEO VULKAN NV3" ZA ,x.'/ilSTA ~ OP.IVA FABRIKA "RADIJATOR" - ZRENJANI N

a
:~I

rm
, .. , .
,
'

. : . . .1 '( ! I i iiI
I

i ~i( -

..

r
I I
I

- . ~.. ..~ .. ,' -r

I I

~:It.

r =-=- t-- -L - , -- -I- -J.

I I

:
I

j" 1'
,. ,
'I

I I

, . It I
I
,

: /I I , 'I' 1 , I
"
I

1
.

1
I I

, ,
1 I

I I
I

I I

I
I
I I

I
I

I I

'I

" , " "

I I

"
" ,

L _ _ _ _ ::

il6Z .__
Kapacitet kotla (kw)

I I J ... I. _ L ......I

: ~

last,
Duzina
(L)

Voda koks 208,4 235.4 262,3 289,3 316,3 343,3 370,2 397 ,2 424,2 451,2 mrki ugalj 145,9 164,8 183,6 202.4 221,3 240.1 259,0 277,8 296,6 315,5 koks 182,3 205,9 230,0 253,1 276,7 300,3 324,0 347,6 371,2 394,8

Para mrki ugalj 127,7 144,2 160,7 177,2 193.7 210,2 226,7 243,3 259,8 276,3

Grejna povrsina m' 22.4 25,3 28,2 31,1 34,0 36,9 39,8 42,7 45,6 48,5

mm 1.000 1.125 1.250 1.375 1.500 1.625 1.750 1.875 2.000 2.125

- kollovi se mogu vezati u bateriju tako da mogu da rade pojedinacno iii grupno do 12 komada kapaciteta od = 4000 kW - kapaciteti se odnose na ugalj sa Hd = 17000 kJ/kg; ako se loze kvalitetnijim ugljem kapaciteti se srazmerno kaloricnoj moci goriva uvecavaju - kollovi mogu raditi kao parni niskog pritiska do 0,5 bar iii kao toplovodni do pritiska 4 bar - za staticke pritiske vece od 3,5 bar a za toplovodne instalacije centralnog grejanja potrebno je ugraditi izmenjivace toplote: para - voda iii voda - voda.

S. 1\(17LU I/

/ QJ

SPECIJALNI LlVENI GLANKASTI KOTAO ''VULKAN SUPER VS" ZA GVRSTO, TEGNO I GASOVITO GORIVO FABRIKA "RADIJATOR" . ZRENJAN IN
~

______

~ '~ Il.

_______

- ~ ._-

'''0
kapacilel (kW) voda lecno i ga . gor. 254,0 289,3 324,7 360,0 395,3 430,7 466,0 501,4 536,7 572, 1 607,4 642,8 678,1 mrki "galj 177 ,8 202,6 227,3 252,1 276,9 301,6 326,4 351,2 375,9 400 .7 425 ,5 450,2 475,0 sadriaj vorJe grejna (I) povrs in a ____________

...:.....~-------

mrtsa

para l ecno i gas. gor. 222 ,2 253. 1 284, 1 3 15,0 345,9 376,9 407,8 438.7 469,7 506,0 53 1,5 562,4 593,4 mrki ugalj 155 ,6 177 ,2 198,8 220,5 242,1 263,7 285.3 307,0 328,6 350,2 37 1,9 393 .5 415,1

m'
27 ,3 31,1 3 4,9 38,7 42,5 46,3 50, 1 53,9 57,7 6 1,5 65,3 69. 1 72,9

voda 640 710 780 850 920 990 1060 1130 1200 1270 1340 1410 1480

para 380 420 460 500 540 580 620 660 700 74 0 780 820 860

kolla cca (kg) 3660 4020 4380 4 740 5100 5460 5820 6180 6540 6900 7260 7620 71180

duiina kolla L
(mOl)

983 1108 1233 1358 1483 1608 1733 1858 1983 2108 2233 2358 2483

- kotlovi se mogu vezali u bateriju tako da mogu da rade pojedlna~no iii grupno do 12 komada kapaciteta od 5700 - 8100 kW, u zavisnostl od goriva (~o iii te~no) - kapaciteti S8 odnose: na ugalj sa Hd = 17000 kJ/k~ na tetna goriva sa Hd = 41000 kJ/kg i gasovila sa Hd = 35500 kJ/Nm - kollovi mogu raditi kao parni nlskog priliska do 0,5 bar iii toplovodni do priliska 3,5 bar - za toplovodne instalacije centralnog grejanja, za stati~k8 pritiske vece od 3 bar, polrebno je ugraditi izmenjiva~8 topiote: para - voda iii voda - vOda.

/0-1

B.TCH/om";" PIIO//:'i<TO I :tS/1' POSTnOJl',\~A

tc 1 CE,\T/I- I LNO anD.IN/1-"

LIVEN 1 GLANKASTI KOTAO ZA ETAZNO GREJANJE NA LAKO TEGNO 1 GASOVITO GORIVO "TERMIK 1" FABRIKA "RADIJATOR" - ZRENJANIN

~) J----rt-r
iiI

I'

, ,
~ QI I

r----

- -0 ~~~

I ,

J :2 , ~
o
I

-'

.--'

V) V)

...

L....J

L .

-'

Oznaka kotla

Broj clanaka

Kapacitet KW

L (mm)

0 (mm)

T-13 T-14 T - 15 T -17 T-19

3 4 5
7

17 - 24 25 - 31 32-38 39 -49 50-60

400 500 600 800 000

125 125 125 125 153

- za potrebe vecih kapaciteta od datih u tabeli, kotlovi se mogu vezati u bateriju tako da, prema potrebi, rade pojedinal':no iii grupno - kapaciteti se odnose: na laka tel':na goriva sa Hd = 41000 kJ/kg i gasovita sa 3 Hd = 35500 kJ/Nm - kotlovi rade kao toplovodni, statil':kog pritiska do 4 bar.

8, KOTLOVJ

195

L1VENI tLANKASTI KOTAO ZA TEtNO I GASOVITO GORIVO "GH-7SR" FAB RI KA "RAD IJATO R" - ZRE NJANIN

HlS

nomina In ;

broi clanaka n , 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24

kapacitet dubina kotla kotla (kW) T (mm) 581,0 640,0 698,0 756,0 814 ,0 872,0 930,0 988,0 1047,0 1105,0 1163,0 1221 ,0 1279,0 1200 1290 1380 14 70 1560 1650 1740 1830 1920 2010 2100 2190 2280

masa sa dubina sadri in a sadriina ambalavoda pro stora gasa zom (m ) (m) t (mm ) oko (kg) 940 1030 1120 1210 1300 1390 1480 1570 1660 1750 1840 1930 2020 1,07 1,16 1;25 1,34 1,43 1,52 1,61 1,70 1,79 1,88 1,97 2,06
2,15

0,608 0,650 0 ,692 0,7 34 0,776 0, 8 18 0,860 0,902 0 ,944 0 ,986 1,028 1,070 1,112

3 200 34 30 3660 3890 4120 4350 4580 4810 5040 5 270 5500 5730 5960

- kaUavi sa magu vazali u balariju laka da rada pajadinaCna iii grupna do 8 Kam kapacilala ad 10230 kW - kapacileti se adnase; na le~na gariva sa Hd = 41000 kJ/kg i gasavita sa Hd = 35500 kJ/Nm3 - kallavl magu raditi kaa parni niskag priliska do 0,5 bar, iii kaa laplavadni do priliska do 3,0 bar - za laplavadne instaJacije centralnag grejanja, za stali ~ke prltlske vece od 2,5 bar, patrebna je ugraditi izmenjiva~e loplale: para - vada ill voda - vada,

lOr,

II. or/orr"".' PRO} I\TO I-: I NJ/:' I'OS rHOJ IoN}, I /.. 1 l.I.NTR f U;O G I?f:JA NJ J::

TOPLOVODNI KOTLOVI NA GVRSTA GORIVA ULJE I PLiN SA BOJLEROM ZA TOPLU VODU

AI

--~ ' --l

ZTK

@
@ @
4
13

@
15

@'rr'iiiXt-n

(Qr ._
I

'"

LJ'--j:::J==A~='i

rt"

ij ....; .

- - -'T.,--- -!

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11 .

loziste dimni kanal cev za odvod dima izlazni vod (topla voda) povratni vod (rashlladena voda) oplata sa izolacijom prikljueak za regulator promaje prostor za pepeo resetka hladena vodom zamenljiva vrata vrata za loienje
KAPACITET ZA UGALJ KAPACITET ZA ULJE I PUN KAP , 80JL.

12. 13. 14. 15. 16. 17. 1B. 19. 20. 21. 22.
L=L 2

usmeravajuci poklopac sigurnosni izlazni vod regulator promaje rueica za usmeravajuci poklopac prikljueak za punjenje i praznjenje kotla bojler za sanitarnu toplu vodu prikljucak za odvodenje vazdt..:ha elektrieni grejac bojlera sonda termostata bojlera izlaz tople vode iz bojlera ulaz vode u boiler iz mreze

TIP KOTlA

L,
mm
860 960 960 1085 1100

A=A,
rrm
580 580 580 670 800

H,
mm
1115 1152 1205 1285 1152

H2
mm
801 801 801 964 934

H3

H4

ZTK
27 32

kW
27 32 37 42 52

MJIh
97.2 108,0 132,2 151.2 187.2

kW
35 40 45 52 64

MJIh
126.0 144.0 162,0 187.2 230,0

Vh
600 750 750 800 800

mm
637 757 757 822 897

mm
504 519 519 530 697

mm
500 494 494 450 450

mm
1720 1760 1760 1500 2050

37
42 52

S. I\OTLOJ."f

107

TOPLOVODNI KOTLOVI NA ULJE I PLiN

ZSK
E E

\
- j -'
I
1

4
j .... ,

.~ .

\. ,! 1 )

.--_
~

_ _._ 1--11_ __

r I
f

_ 6

,~

0 'I

:: _ .- -{-

--l---r--+t==~ B =::=-~ 7'J'[~

A __ \

I
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. prirubnica za gorionik otvur za posmatranje vrata kotla prikljucak za odvod tople vode DN 80. NP 6 prirubnica za ekspanzionu posudu 14 x d 100/d34 cev za odvod dima prikljucak za dovod hladne vode DN 80. NP 6
TOPLOTNI KAPACITET
KOlJONA VODe

T1P KOTlA

ZSK
25 35 45 100
2SO 3SO

OlVOR DIIiNOG PRIKUUCKA

OlVOR 2A GORIOHIK

A
822 946 910 1042 1640 2150

0
; 70 758
71ry

E
300 395

F
mm

G
~2

0
570 596 675 690 990 1100

kW

mm
145 145 160 217 217 217

mm
107 107 107 110 125 140

mm mm mm mm mm
575 140 635 912 789 ' 900 900 102(\ 1380 1189 1900 1375

mm mm mm
120 140 ICO 140 160 570 13:; 660 185 680 90

25 35 45 100
2SO 3SO

45 95 110 175 362 600

53?

35
540 650 650

ti20 714 750

470 505 2JC 250 300

l OS

/3. T",lnrOl'ic 1' lm JEJ..TO I:I,vJE POSTIiOJnil, 1 2,,1 CE,\'TRI/.,vO G IIr-JA,vJ F.

TOPLOVODNI KOTLOVI,ELEKTRICNI

ZEK
N

, v'
-.~

.;~ _ M
_ M NO

_ ~

W W

NN o N N

"''''
'-.
L.......,;:o----... .- .-.""--"----l

Jl

NO _ M

~r'
N

M ~

ww "''''
N N 0
N

MM 1O ....

00

- J....

I /

o m

. .!

oo
~~

....
'

CD

J../' _I

700

-+

230

h-: ~I r .'~-' . :F
,
-

.1 '

"~ _I II ' I
<-

( ~'r'~--~--~$~~ ~'~

1. 2. 3. 4. 5.

6. ulazni vod precnika 5/4" 7. izlazni vod precnika 5/4" 8. odzracni ventil 9. regulator izlazne temperature prekidac za pustanje kotla urad 10.
TIP KOTLA

f=,

470

---_.

uvodnica prikljucnog voda pp.y uvodnica kabla cirkulacione pumpe uvodnica kabla sobnog termostata osigurac dugme za reaktiviranje termostata

KAPACITEl

ZEK
12 18 24 30
36

kW
12 18 24 30 36

MJIh 43.2 64.8 86.4 108.0 129.6

PRIKLJUCNI VOO rrvn 2

O~GURAt

OltAENZlJE

lEiINA

ZAPR. KOlLA

5, 4 5, 6 5, 6 5 , 10
4: , 16+ lxl6

L 25 35 50 63 63

mm
700' 550 , 190 700,550,190 700 ' 550,190 700,780 ' 190 700,780' 190

kg
30 31 32 44 45

I 12 12 12 18 18

8 KonOVI

199

TOPLOVODNI ELEKTRICNI KOTAO "VEK"

-

r~:~ no
n""
,
14 5 , CK~tl00

-KW

- -- , ,-

~.

6noga opt.ntc.nla Grejatl

N apalnl

-A

grupe
1(\'1

....

'

O"glJ~

- 0"""". _n, M . . .
A

.... ~ll

"

,.
2'

- -<1."00

KJ}h

KW

mn"

kg

-... ~

w~

I'

:"" $ .,,~"(iI)tI

2"5'''$6Jr ]OO

" ,. ....."" 'w " ,---""'" , " ,. .- ,......,. , ...

2~

.... ~ "

..

"

...00

,.. ,..
",.

,,'
0'6'G
!h9

.....

,., '''' ., " "'. ,.,5 'J

<J

'0 '
,,6
5 . 11)

J<),

.~

.,
.,

' '''S. ('YL7Tl?

~ : n

2"s..JS(b, 100

..

12~

6 HS

-Wl

..,
~

9.9 .. 9

:b5O

.,

nJol'

,",~.J!i05 . 7('()

18

' ~H~

SIt Ul

J,"

..,
~,

.....

..

:N!J.clsuw.100

."

"

172800

8 .,

? . ' ~ 11 2

,.,.

''''0

~ JUGQIBtM
Fabrlka radl)a19r8 I

klima uredaJa
GnlUane

9. KOTLARNICE
9.1. KOTLARNICE CENTRALNOG GREJANJA
Pod kOll a rnico m se podrazumcvn pose bna prosl o rija u koju sc smdla jedan iIi vi se kotlova koji sluie Zil ce nlralno zagreva njc grejnog sislema. Dimenzije ko tlarnice lreba da o mogu Cc nes mclanu monl aiu ko llova, lako rukovitnje, popravke i dmge inlervencije. Zbog loga su propisanit minima Ina ras lojanja od susednih zidova, sve zavisno od sirine kOlla 13 i njegove duline L (slika 9.1) . Kadil se ugraduje vise kotlovil ond a su odslojanja izmedu njih l,lkva da jc obezhcd c n nes me lani rad i opsluzivanje wa ke jediniee. Kotlovi se pos tilvljaju prcma osvclljenju iIi prnzofll , lako da njihova pn:dnja slrilna bude dob ro vidljiva a wi inslmme nti llocljivi. O ni sc postavljaju na [undamente koji su odvoje ni od zidova ka ko se ne bi prenos ila bub od oscilacija i same (lscilacije pokre tnih ele me nala 11 slmkluru zgrad e. Fund a menli S\1 vcCih dimenzija od same osnove ko llova i izdignuli su oLl poda i SlllZC ne sarno kao evrsla llsnova za kolao i za prigusenje oscilacija vee i zastilu od prodnra topIc vode, kod praznjenja si~I,' ma .
//// , /. ///,/'/ / /~ ~ ~,
- - - - L + 100 - - /

'---L-

L+6... !O

Slika 9.1 Polotaj kot/a

/I

kallamici (B-.iirilla kat/a; L-dllZillll kilt/a)

201

202

II "/",Ioll"';; 1' f{Ol EkTO / : I.\J I, I'OST NOl 1..Vi. I 1'.,1 CE.\ 7 R 11.1 \ '0 GRElA Nll:

9. 1. 1. Podrumske kotlarnice
Knl larnil:<' 111; sme b it i II dircktnnj vczi s" prostl)rijam~ lJ kojima boraw Ijlldi " nj en polol. aj II zgradi treba dn j.: t"ka v da sc moi.c llbezbed iti ncs ml' ta no dOpr' llld nj, gor iv;1. U llci noSll Il a dimnj ak, po lllzaj klltla sc bira t;,ko da bude s to kr~';; , dimn i; " " ,! Sill" dimnj ak trcba da illla Stll mimjL: p Wlllcn;1 pravea, kilo ida za uzi mit pravil ;lI , 1" _ Inzllj na krovu. ". 1 O vi II SILlVi SII prin~: , rn i II ,)circci iva nju plllozaja ko tl a rniec i illlilj U rmd"" drugim kao s tn je duzin :, lTV Il C mr.-z.: iii polozaj e kspa nzio nog sud,, _ 1'0 Ill "~ . !," ko t larn iea sc pos t avlj n U ":l' nt ra Inom delu zgrad c kako bi ko tao imilo s rL d i ~ 11 1 11; ,i. i,'; u ocinosu na ho rizo nt a lni razvod ecv l1 e m rczc. V isi na sa me kotlarniec Irchit (I;. I' I d ll ka da od go rnjc iviec kotl;, do tavitn ie.: illla ['5 - 2 rn s lobodnog pros toril , 1 '01.,/, , " la miec je ina e.: dcfinisa n poscb nirn pmpis ima .

21

11

Filler

10

Slika 9_ 2 l'odrtllllska kolillmicll 1111 tcello gnrivo .WI rczcrvoarolll II zr:radi (Il J( 1'1 ,,,.;111' vod; IlV - razvodfli vod; 1- fllaZlla vratll; 2 - owctljclljc; 3 - elektriclli kabl; -I - prd. iJ' i reglllatora; 5, 6 - rcgltlatori temperatllre kollll; 7 - kotao; 8 - reglliaciollll kllll'fI" : 9 - gorioflik; 10 - sigflmo.mi vClllil; 11- sillflmosflll cev; 12 - povrailli vod tccuo,!; gllri .. ,,: 13 - razvndlli vod tccllog lIoriva; 14 - Z(llVllraeki vClltil; 15 - zaWila ad prcpIIllja vllfljlf : 16 - I/IWWmelllr; 17 - odll.l:lla ccv; 18 - prikljllcak Zll PlllljClljC; 19 - re:crvoar Zll gll'-;'": 20 - IIsis; 21- zlLvlitllll kadll)

l'rove tra v;mjc m ko t larniet: se obczlll.:dujc po tre bna kolieina sVeZcg vazdllita '" lilldc koj i rad c u kOllarniei a za ko t[oVt: sa pri rou nom pfllrn~j()111 i d ovo ljna kllli.::i n;l cluha Zil silgOf(;Va nje. O tvor z~ pwv,; travil nje treba pod es iti lako da jc njL'guv" I ,Ii':I ranj.: oncmogll cc no. Za ko tlove vc [ikih k a p ac itct~. 1I cilju bo[jih tcrmickih u, I,,\';1. wcZ vilzd uh s.: dovodi iza ko t[a gdc se predgrcva tako da je llsobljc zasticcJ1(} "d It bd nog vazduha . O tvo r za dovou v~zduhil ima najrnimjll povrs inu od 0,3 rn2 i sn1l"~Ll " .

,,,1-

9.

~O T'- l n,V /C F.

20J

blizc pa uli . Najmanja povrS ina o tvu r~ za odvud vazu ll hil jc 0.2 m a pns tilvlj<t se Sill blizc tavanici cimc sc n mogllCav<t najbo lji c fcl; al prnvc lravanja. Za I; o llil rni cc II I; o jima 5C I;oristi gaso vitu go rivu . o tvo ri za ve nli laciju mor;ljll bil i na spo lj n je m zidll . E li mi nisanjc vode iz I;o ll arnicc pri prilz nje njll sistema sc postiLe pr il; ljll cc njc m odvo d a vode na kanil lizacionll fnfcZlI iii sc II graclllj c poscb na jama cija jc zaprl' mina po praviIn veea ii i j e dn a l;~ radnoj zap rc mini I;o t la.

9.1.2. Krovne kotIarn ice

4 5
6
I
I

19

:
I

! ~ to=::?E":
-

18

17

16
.

14

11

10
Slika 9.3 Krovlla kot/amica (1- kolao; 2 - Roriollik ; 3 - fill er Zll I/lje; 4 - klldll ZCl II(je i vodl/; 5 - I/ivo krova; (, - aps(Jrber bl/kc kot/lI ; 7 - po vrall/i ,'od ZlI I/ljc; 8 - razvodlli voti w IIlje; 9 - vClllil za IIlldprili.mk; 10 - rczcrvollr ZlI I/ljc; 11- fill cr za IIIjC; 12 - pl/lIIPll za I/ljc; I J - zulvaracki vClllil; J 4 - vClllil za prailljclljc; 15 - dll cvlli rczervoar; 16 - siglla illi IIrcdaj; 17 -Ia.flcr zu iskljl/civalljc;J8 - ZVl/clla sigllaliZllcijll; 19 - siglll'llo.m a cay; 20 - "ivokaz)

20-1

II.Todoml,i(; 1'J10JEkTO I :-I.\lJ f'OSTROJEVJA %'-1 CF.STR-I LVO GREJANJI';

Raspnlozivi prostor u grad sk im Hcdin<lma je we skuplji i sui.en, pa je prosfor I ii smdtaj kOllova do kr<ljnosti ograniecn, pogo lovll slO se podzemni delovi zgrilde sve cd6~ korist c kilO ga ra l. ni pros tor. To svc upu cuje na posfavljanjc kOflova u cc ntrak Sll1cSt e nc na krov\I i u 10m silleaj u koriste se iskljllcivo feena i gasovita goriva. Kou kOlloVil koji kor isle leena gnr ivil pOlrcbno je n(troeilll painju posvefifi problc mu ClI re nj il gnr iva p<l sc pn.:dvidajll poscb ne PllSlIlit: is pod kOlla, gorionika i ccvnih vodov;\ u kojill1a se skllplja cve nill il ino iSkklo go rivo . Rczerv,la r za gorivo se nalazi 1I podrtl Il1l1 iii ca k va n zgrilue pa se ono pllmpall1(1 transporlllje dirc klno do gorionika iii do dn evnog rczc rvoOlra smeS te nog u krovnoj ko[l a rnici . Ccvi Kojima se sprovodi gori vll su povezit nc sa sabirno m poslIcl o ll1 kO .ia je obezbeckn a lako da sc u slueaju prskanj;\ ccvovoua pre kinc dovod goriva. Uko liko se koriste kot lovi na gasovi fo go rivo sa prirodnom prornajom koji su osc tljivi na dejslvll vetra kojc jc na krovovima ja kog infc nzifeta treba obezbcdili kol larniClI od prel e ranog prouiranj<J spoljnog vazd llha. Prl'd nosli krovnih kotlarnica SlI: ncpos toja nje dimnjaka eime se postize lIs leda u prLlstnrll i troskovill1a oddava nja , le mpc raturil izlaznih gasova moze bili znatno nii.;! jc r ne pos lllji pol re ba za uzgonskim cfekloll1 Zit slrujanje produkala sagorcvanja . Nlodos taci SlI: oleZana montaza i ocl rZ<lva nje pos lroje nja 1I kollamiei, znalno vel:i sigurnos ni za hl cvi naroeit o ako sc koristi leeno gorivll, potrcba za dodatnim vodovima / ;, Ira nsporl go rivil, pOlrc b<l za dllbrom izo lac ijoll1 od hllke_

9.1.3. Zvucna izolacija kot)ova

Kou kO llova nil tceno i g<1sov il o go rivo glilvni izvo [ sumova predstavlja sarno loz is Ie . !.:vuk .ic pos lcdica intcnzivnc turbllie ncije go rive smcilc kao i promcne priliska a lozis ill prilikoll1 sagoreva nja . Ukllliko Sll gorion ici opremljcni vcntilalOrimit njih llV rad prl'dSlavlja poscban izvor buke l:iji inlcnz il e l u lozislu zavisi od saslava goriV" s mdc, kil o i vclii":ine i po lozaja rasprs ivaea. C irkulaeio nc pUll1pC mogu predslavljati izvor buke kada rade u kavitaeionom rl' zimu iii lISleU dugotrajnog racla kada do laz i do llstccenja Idajcva_ Prilikom slarlllVil nja kolla sUll10vi Sll poslc di ca n<1 glog porasla prilisk<1 i temperature_

Stika 9.4 Pre/lOs buke iz knllamice vazdll.fllim pulem i kroz nwJerijai (slilm levo); prigusellje buke (dcsllo).

Q.

KOTIARNICt:

205

Zvtlk se prenosi 1I vidll stmklurnog i :(.Vucnog laiasil. Struktumi til lilS ima isti Cizicki srnisao kau i vihrildjc samo jc dmgc frekvencijl'. Strl.lkturni tala:; p rcnusi se fllndamcntorn preko zid a. poda, kmz zidoVl' tiimnjakn. cevnim vodovima i prcko grejnog Iclil . ZVllCni 1<1 las naslajc emitova njem stnlklurnog zvub nil grnnicnim povi"Sinama (s likil 9.4). Pr igus iva njc strukturnog zvuka vrii i se lI gradnjo m " plivajllCeg" be lonskog funclil me nta , sa prigl;snim plocamil iii e lils licnim os la nj a njem kntla i a.wovocl a . Z vu cni lal ilsi se prigusuju a pso rpcionim prigusivacima 1I Kojima sc zvtlcna em;rgijil lIsled trcnja pretvara u toplOIU . Obicno se sils toje od ce li cnog kutistil 1I knme se nalazi porozni matcrijal, najCc.~Ce stilklena vuna. Svakako da ti ma le rija li Ireba da 5U nczapaljivi.

9.1.4. Smdtaj goriva

Dimenzijc p ros tora za evT slo go rivo tre bil du su sIn je mogu ee vee..: jn sc izdaei nadoknaduju time ~ t o se preko le ta mogu nilbavili godis nje koli cil1l' slIvug i znatno jeftinijeg uglja. Od vrstc zgrade, a narocito od tOgil ecmu svc podrum trchil da ~llIzi. zavisi velicina pros to ra koji sc moze izdvojiti za smdtaj goriva. O bicno se tdi <la najmllnji kapil citet sklad i5 ta bude dovoljno vetiki za tromesecnu zillihu. Nasiagil u skiadislu za ugalj je visine 1,5 do najvise 2 m i po moguestvu gorivo se lageruje u viiie izdvojcnih odeljaka. Kod malih kotlova \1 koje se gorivo ubaellje sa pTednje stTane, uga lj se nal az i nil istoj visini sa kotlarnicom. U veCim postrojenjima ubacivanje lI gIja je 'ia gnrnj e sl rane pa je pri tome pod skladisla obicno \1 visini gomjc ivice koHa. Tecnn go rivo se smeS ta u reze rvoa re cija ve licina zavisi od vise cie me nata . Najpovoljniji 5U reze rvoari koji mogu da prime celu godisnju pntrns nju go riva a 10 SII oni koji se ko riste za poslrojcnja millih kapacileta . Ina Ce minimalnil zaprcmina rCZl: fVll il ra Ireba da obczbcdi har zillihu goriva od mesec dana. Rezcrvoari mugu bit i cdicni i sinte tick i. Ovi dmgi su skuplji ali su znalno laksi i ne korndirnjll .
I

Slika 9.5 Rezervoar za lec/lo gorivo sa za.'ftit/l;m korilolll i cevillla 4a odvod/ljava/lje

Reze rvua ri se najccSce ukopavajn II ze miju. Ak o sn cclicni unda sc ugraduju u be lonsko korito. Podzemni sintelicki reze rvoari proizvode sc od policsl e r smolc sa armaturom od staklenih vlakana . Svi podzcmni reze rvoari moraju se pc ri odicno ispili -

vil li 11~ 7.1I plivcl1o, 1. (:<:Ii~ni Ilad/..: rnll i rCI..:rvllari imajll 7.a pn;minll do 2000 I (~Iil." 9,(J) i pns lav ljaju sc u bah:: rijt: nd m:: ko liko komada . C:C licni rClcrvoari vclikih z"p rl' o l11in a s<.: iz raduju zavil ri vil lljc m na li t'u rn<.:s lil i 1I ob likll su pravougaonibl. Sinkli'::ki ro .l' rvo;l ri mogu i rn a I i 7.'1pre-mi IlU do 10000 I sa ugnldcnim eclicnim profilima Z'I povcc;lIljl'slilb ilnos li . i spustan j e vazduha Pun j en j e

I I
Usi s ni vad
\

,
I

.-'

S tika 9.6 NadzclJllli rezervoari

7
9

1
L ___ _ _ _ _ _ _ _ _

r-

...JI

Ii

I
-1

Stilw 9.7 Zagrevllllje leJkog Illjll II cevovodll za IralLlporlovallje oil rczovoara do goriollilw (1- podll; eel'lI; grejac; 2 - r<lzvod pare; 3 - kOlldellVI; vad; 4 - pndgrejae; S - izoladja: 6 clckl riclli grej ac; 7 - vodovi Z{l /llje; 8 - c1ektrib ri grejaCi; 9 - grejoe fW I/I0 1l1rLl'isavmrja /llja iz rezervollra)
0

9. KOTLrlil.\'/C /:

20 7

(:c licni rczcrvoari Sli po dloz ni koroziji koja jc obieno IIz rok ova na vudom kOj;l jc poslcdica ko m.l cnzllcijc. KondcllZil t je tczi nd gnrivil pa sc s kllplja na dnll rClcrvoa ril , gde jc koroz ija i niljkritie nija . Z ils tita o d korozijc se vrsi prc m az ima i 10 pu dnll rezt'rvoara, dodavanjcm aditiva koji V Ct lljll VOd ll , iii ka tod no m z<ls titom. Provcra za pt ivc nosti se vrii i po mocli dllplug zid a Sil ko nt ro lno m tccnoscli kojil u s ill cajll prod o ra goriva d a je zvu cni signa l. Tdiko loz IIljc ( mawt ) se koris ti II vclikim sistemimil ccntraln()g grcja nj;1. Nil lI obli caje nim tc mpcnllllrilma vco ma jc glls to i nc povo ljno za trans p() rt pa jc pntrcbno dil SL' uljc zagre va cimc pos taje tccljivijc. R ezcrvoa ri sc pr;lvc sa tllP lot nom izo la cijn m a na njihovo m dnll nal az i se g rcja c II oblikll podnc z mije . Na Sil mtl m mcs tll uzi manjil gnr iva nalilz i se clndiltni preclg rcjac kojim sc zagrcva go rivn na tc mpc ra tllTli 100- 200 C koja <'nlOgllcuje njcgovo ra sprs iva nje II go ri o nikll . Da bi SC' obczbccl ila potrcb na visknz nos t mawta pogodna za njegov transpo rt , Zil duzc CCVOV()dc, us im izo la cijc vrii i sc i grejanjc sa mih vodova (slika 9.7). Sv;li..: i rezcrvoar ima o tvor za pllnje njc gorivom. ce v za o dvo denje prodllbt a iSP;lra vanja i "disa nja" rczc rvoa ril II slu cajll viso kih te mpe ra tura kada d o lilzi d() isparava .. nja go riva, ccv i za transpo rt goriva do gorionika i me rni stap, od nosno mc ra e z;liiha lilja, s tim s to IIs is ni vod trcba dn je najmanje .'i cm iznad dna rezcrvo aril z hug t;dozcnja YOlk . Ugraci lljll sc sigurnosni IIledaji ko ji s lit e od prc Plinja va nja rczervoa ra (s lika 9.R) . Z it tra ns port tcenog gnr iva iz medll rcze rvoara i go rio nika primc njujll Sl;: poscbni cevovocli. jccinoccvni. ci vllcl;:v ni i prs tc nas ti. l'rvi sc ko rislc ko d malih ins talacija kod knjih st' viiia k gnriva nl;: vra ea na IIsis pllmpe za gorivn , VI;:C se rcglliisa njc klllicinL' gllriva v r.~i promc nll m rd ima rada pumpc, Kod vccih Sl;: primc njuju dV(lccvni sisll;:mi, kod knjih je jcdan vod razvocini i vezlIjl:: rezcrvnar sa gorionikom. drugi jc pllvralni i vraca visa k goriva II rczcrvnar. Ovo slnga, sto jc II razvodll IIvc k vcea kolicina gnriva od ncopho dnc, klljom SL' mlrLava s talan prilisa k II go rio nikll. a ka ko se pntrcbni g rej ni ueinak mcnja , to 5C pll javljuje. visak koji povralnim vodom cirkulise nalrag pre ma rczervlla ru . Prila godav;1I1jc kolicine go riva vrsi sc promeno m preseka rn.Ia z nicl:: gnrionika , i:;ime 'c J d. /.ilva s tnlan kvalil el ras pr:iivanja .

4
2

-----,
I
I
max. 4 ,5 m

--

L ___ ...J

Slika 9,8 Dvocevlli sistcm za trallsport lakog tcblOg goriva od rczervoara do goriollika (1- cev za vazdl/II; 2 - ccv za plllljelljc; 3 - kOlllrollli stap; 4 - goriollik; 5 _}ilter)

208

8. TodofUl ic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJA NJE

Sam transport goriva se ostvaruje pumpom, koja je za viskozna ulja zllpcastog ti pa. Ona je visokog pritiska, usisava gorivo iz rezervoa ra pri cemu visina usisilvanja mo~e bit i 8- 10 m, ali se u praksi ne prevazilazi visina od 4,5 m. Za ve like visinc i du zi ne ccvovodil koristi se jednil medu-pumpa . Brzina sl ruj a nja ulja je 0,2-0,4 m/s. U ovim ccvovodima ugraduje sc filler za gorivo, najeesCe u zajednickom kuCistll sa pumpom, koji obezbcd uje gorionik a posebno mlilznieu za rasprSiva nje od zaeeplje nj ;1. Svaka kOllarniea na gasov ito gorivo lre ba da imil regul ato r priliska koji odJ1~vil ko nsta nt il n pritisa k gasa, sigurnos ni uredaj za zalvaranje koji dopu sla p ro lo k gasa ~a mo pri besprekornom funkcionisanju siste ma ka o i ventil za ispustanje gasa II sillcajll kvara na poslrojenjll. Osim toga se lI gradujc kontrolnik pritiska gasa koj i iskljll l"lIjl gorio nik 1I s illcajll sma nje nog protoka gasa koj i moze bili uzrokova n njc gov im iSlicanJem. Obavcza n je i ve nlil za prekid a nje dOloka gasa u slucaju opasnosti van sClmog postroje nja .

9.2. GORIONICI
9.2.1. Gorionici za tecDa goriva
Sagon,:vilnjc tecnog go ri va je vcoma sloze n heterog.e ni proces koji 5C sastoji iz nl koliko fill.i1 koje se vremenski pn.:klapajll. Oil bi silgo"rcva njc bilo s to efikasnijc pll l rcbno jc gnri vo rasprsiti na sto sitnije bpljice i o moguciti njegovo intc nzivno ml ~iI njc sa vazduhom. Rasprsivanje i mesa nje go riva sa vazduhom se moze plls tiCi njcg" vim isparava nje m, rotacijom i Ubilcivilnjc m pod pritiskom. Kod procesa isparavanja toplo t.a sc dovod i go rivu koje isparava i na (aj na cin ,IV; I ra smeSlI za silgo reva nje. U gorionicima sa ra sprsivanjc m, uljc se pod pritiskom dovod i do ml az llin' kllj;1 ima m ..Jle nlvorc kroz koje pro t icc gnrivo i rasprsbvil sc na niljfinije bpljice p"(1ul magic, LJ siste mima ccntrillnog grcjanja go tovo iskljucivo sc korist c ova kvi go ri ll l1iri. Mcdlltim, ra sprsivanjc gorivil mozc se uspd ntl izvrstili i lIkoliko sc vaztluh dO\'\J( li pod vccim pritiskom btla 1I1je im n mali pritisak , Vazdllh potre bnn I.a silgo rcva njc deli sc na primarni koji ras prsujc gorivo i sc kundarni koji je ncophocla n za prnn:s S;I('.Ilrcva nja (s lika 9.9). Kod rotacionih gorio nik a gorivo sc dovodi u konu snu rotirajllcu posudu (;iji jc \'rh okrcllul prcma lozis tll . Pod dejslvo m ccntrifugalnih sila gorivo se lalozi po bOl'nilll ivicama i biva o dba ce no 1I loziste.

9.2.2. Gorionici za gasovita goriva

Gorio nici za gasovito gorivo mogll bili a tmnsrerski iii sa nadpritiskom iI Z;J r;1 /.liku otl sago reva njil evrstih i lccnih goriva, sar:1 pruCC5 silgorcvanja gasa.it: ho mogc n. Stvarilnje sagorivc smck jc iii II samum gurioniku iii U loziiitll. Kud alll1ost'cfski h gorionika vazdllh se injcklorskim dcjstvnm uVllui II go rionik (slika 9.10).

9. KOTLARNICE

209

Sliko 9.9 Gorionik sa rasprSivalljem goriva vazdllhom (1- motor; 2 - kolo vell/ila/ora; 3 - sigllrlloslli IIredaj; 4 - kOIl/ro/t1O s/aklo; 5 - osigllranje od IIvlacellja plamella; 6, 7 - maglle/lli veil/iii za mlaZllice; 8 - jlallsa za poddavallje; 9 - elek/roda, svecica; 10 - zaus/avlla ploca; 11- p/amella cev; 12 - mlaZllice za I/lje; 13 - m%r za podesavallje koliane vazduha; 14 - klaplla za vazdllh; 15 - plllllpa za IIlje;16 - povra/lli IIljlli vod; . 17 - razvodlli IIljni vod; 18 - /rallsjorma/or za svet':ice; 19 - prikljllc:ak za s/rujll; 20 - prekidac; 21- osigurallje m%ra; 22 - kobl za svecice; 23 - pri/islli vod za IIlje)

4
I

II 'U ' I' u~Btt~~r'"

O:~~o".o o ofd . 0, '

o a.o p r;; .Y

0 '0 0 o 0

0 a C.

6
Stika 9.10 Injektorski atmosjerski gorionik 0- cev za raspode/II gasa; 2 - glavlla mlavlica; 3 - primami vazduh; 4 - mdavilla gasa i vazdl/ha; 5 - plamen; 6 - s~kll1ldami vazdl/fr)

210

B. Todorovic PROJEKfOJlANJE POSTROJENJA 7.A CEWrRALNO GREJANJ

V~/ _

Natprilisni go rio nici imaju dovnd vazduha ve nlilatorom a po tre bna ko licina du ha za sagoreva nje se ta cno doz ira.

9.3. DIMNJAK

.yJ

Di mnj ak ima zada tak da produkte. sagorevanja sprovede u atmosfe m. a kod kot lova sa prirodnom promajom i da svojim uzgonsk im efe ktom uvede u loziste dovoljn u kolicinll vazd llha za sago revanjc. St ruja njc produkata sagoreva nja kroz dimnjnk naslaje li S led promaje koja sc stva ra za hva ljllju6i razlici izmedll specificne gustine top lih gasova i hladnog vazduha . Promilj a dimnjaka je dakle u loliko veca llkoliko jc dimnjak visi i llko liko jc ve':a raz li b izme du tempera ture prodllkala sagoreva nja i okolnog vazdllha. Kolicina ovih prod ukata ko ju data promaja mOle da izvu ce. zavisi od svih otpora na ce loj duzini slrujanja iI na koju utice os im duz ine dimnjaka , njegov presek i hrap avos t unutras nje povrsin c: kao i broj i ostrina prome na pravca strujil nj il. Z a kollove sa prirodnom p ro majo m moraju se savlad a ti i otpori u sa mo m knt III . za raz liku od ko tlova sa nad pritisko m gde go rio nik savlad uje olpore ko tla, takn da dimnjaci mogu imati manji presek. Visina dimnjaka zavisi od visinc zgradc , a prcsck od koli cine dimnih gasova. I'n: sck dimnjaka moze sc gru bo odrediti pre ma obrascu:

gde je: Q - kapacite t kotlova prikljuee nih na dimnjak (W) , II - visina dimnjaka od rciie tke u lozistu kotla (m). {/ = 0.17 za teeno gorivo. {/ = 0.026 za koks. n = 0.034 za mrke ugljeve. Presek dimnjace se uzima 10 - 20% ve':i od preseka dimnjaka. Duiina dimnjacl' pri prirodno m odvodc nju gasova ne sme bili duza od I !3 visine dimnjaka. Zil precizno i kore ktno odredivanje prcse ka dimnjaka treba poznavati ko nstmkcione de laljl dimnjaka. pad priliska i odgovarajuce karaktcristike kolla, brzinll stmjanja gasov<t njihovu prosecnll temperaturll ild _

9.4. PRORACUN KAPACITETA KOTLA

Kao osnov za dimenz ionisanje kotla sluzi lIkupna kolicina toplote koju odaju sV<t grejna te la . Ova kolicina loplote se povccava za toplot ne gllbitke kotla i cevne mrl'z..: . Kod postroje nja za grcj ~ nje zgrada, pove':a nje se dodaje proccntualno od kolicinl IOplote koju odajll grejna te la. a u zavisnosti od nacina vode nja i vrst e loplo tne zasli te cevne mreze. Potrebni kapacit e l kOlin odreduje se po obrascu:

9. KOT/ARN leF.

211

Qk =Q ( 1 + (/ + b) (W) Qk Q
{/ Ii

(9. 1)

- kapaeitet kot la (W) - kolicina top lote ko ju odaju grejna te la (W)

- dod<llak za toplotne gubilk e kotla i vodova (% ) - dod<llak na brl.c z<tgrevanje vode i mase postrojenja (%)

Dodaei iz nose: (f = 0. 10 -za postrojenja cij i su vodovi s labo zas lice ni , uspo nski vodovi na spo ljnim zid ovima, ho rizo nt;tln<t mreza izolova n<l i pos(;wlje m, na hladnom tavanu; (f = 0, 15 - za poslrojenja ciji su vodovi po lozeni. siroko r<lzgra nati , uspo nsk i voclovi u zljebovima spo ljnih zid ova, ho rizo nt a lna mreza izolovana i postavljena na hladno m lavanu. Doda lak b Ireba dodavali sa rno u slucaju kad a se predvida svakod nevni pn::k id u loze nju i pri najveCi m hladnoca ma i iz nos i: - Zil greja njc vndom b = 0,20 - za greja nje paro m b = 0.10

9.5. IZBOR KOTLA

Pos lO se prema obrascll (9. 1) udn: cli ko licina lo plole Qk koja lreba da sc proizvodi u kOllu, pre lazi se na izbor kolla . To se ci ni na os novu k<tpaeil e l<l koje proizvodac da je za svaki lip i velicinll koll<l . Priliko m izbora ko ll a Ireba ima li 1I vidll da je proizvodac naveo poda lke prema ispiliva njima 1I labo ra lo rijskim lIslovima id a je pri lome ko risce no gorivo visokog kva lile la. Ovu c inje niclI proje klanl mo ra cia uzme u obzir. lIkoliko posloji vcrov;Jlnoca da ce se Itslov i pri kor isce nju knlla raz likova li o d o nih Zil koje je p roizvoclac naven podalke. s to se pra kticno moze dognditi sa rno kod ko llova nn L-vrslo gorivo. U svim sillcajevima kada se ne ras polaze podacima 0 kapaeilclll, kan i kada projeklan t navedcne kapacitete zc li da proveri, ko lao sc bira prema po trcbno j grejnoj pov,.sini, a po obrasclI:

(9.2)
gde je: 2 A - grejna povrsi na ko tla (m ) Qk - po tre bni to plo tni kapacite t ko tla (W) K - no rma lno op te rece njc ko lla (W/m2) Norma lno o pt ereee nje ko tl a K zavisi od vrste goriva, konslmkeije ko tla i zagrevnog [Ill ida kao nosiocil to plo te za sistcm grcja nja . Srcdnje vroclnosti za K d a le Sit 1I tabeli 9.1.

212

/I. T adorVlit PROf EJ<..TOVA Nf E POSTROJ ENfA ZA CEN1'Rr1 LNO G REfA Nf E

Tabcla 9.[
Mali kotl ovi VRSTA vnu~ GOR IVA pa ra Mrki IIgljevi veee 9300 8100 l oplolne moCi Mrki lIslj evi O1 nnje 7000 5800 l oplolne O1oCi Gradski gas LI 600 10500 Teeno Rori vlI 10500 lI GOO , 0) KOl lovi povrs illc do oko 5 111 ) KOll ovi povrsine do oko 20 01' " ' ) Koll ovi povrsinc do oko 20 7501' Srcdnii kotlovi" v()(la parn Veliki korl ovi'"
vod~
p~rn

9300 7000 9300 9300

8100
5800

9300
7000

8[00 5800 8100 8100

8100 8100

9300
9300

9.6. KOTLARNICA ZA TECNO GORIVO

Ko tl nrnicL: sn kOllovima koji ko rislc IcenO gorivo zahtcvaju mnnje prosto ra S obzi rom d a i ~ prcd kOll it nijL: potre bitl1 pros tor za dzaranjc i eiseenje. Isto lako, 1I ovum silleaju.it: ne po treb na proslorija za smdlaj goriva, jer se avo ellva 1I specijalnim rc:ze r voarima, koji SlI obieno van zgrade i ukop a ni 1I zemljll . S obzirom na specificne uredaj e kod kotlarnica sa lakim leenim gorivom treba . osi m kolla, dimenzio nisali rcze rvoar i cevovod za teeno gorivo (lllje) od reze rvoar~ do gorio nika, i odredili tip i kapacit e t gorionika. Go rionik se dime nzionise pre ma maksimalnoj casovnoj pOlrosnji goriva. Slieno jL: i Sit cevovodima za gorivo, kod kojih se obicno raellna Sit brzinom llija od 0,3 m/s. Cevi Sll b<lkarne iii cclicne sa pre{;nicim<l 3/8 " - 1 n. O dredivitnjc ve Ueine rczcrvoara za gorivo, sc vr!ii pre m<l proseenoj godiSnjoj potrosnji goriva. Potrcbna o~jasnjenja i podaci dati su liZ primer 9.3. Primer 9.1 Usvojiti ko lao za ccntralno grcjilnjc: loplom vodom ako sva grejna tela Ireba cia odaju 42.S00W. Horizonlalna cevna mrda je izolovana, vodena kroz suteren, a vcrti bini vodovi su veGi nom \lZ spoljne zidove , vidno poslavljeni i neizolovanL K<lo gorivo se predvida mrki ugalj manje toplotne moGi. Rc!icnje Dodaci:

((=0,10

b=O
No rmalno opterece njc kotla K = 7000 W/m2 Potrebnn gn:jna povriiina KOlla:

9. KOTURNICE

213

9.7. GOpISNJA POTROSNJA TOPLOTE

Potrebna kolicina toplote za grejanje jednog objekta je racunski podatak koji je merodavan za dimenzionisanje postrojenja. Ona se razlikuje od stvamo potrebne, odnosno stvarno utrosene kolicine toplote, koja je osnov za izraclInavanje eksploatacionih troskova a odreduje se merenjem utrosene encgije. Proscena potrosnja toplotne energije mo~e se dosta tacno i predvideti, i nju projektant obavezno treba da proracuna, bez obzira da Ii se radi 0 postrojenjll ccntralnog grejanja sa sopstvenom kotlamicom ili sistemom prikljucenim na rnrezu daljinskog grejanja. Jer to je podatak na osnovu koga sc izracunava potrebna kolicilla goriva i odreduje velicina prostora za smdtaj goriva, a od nje zavise i prosecni -cksp loatacioni troskoyi od cije visine cesto zavisi i definitivna odluka investitora 0 ugradnji ccntralnog grejanja. Zbog valnosti ovih podataka za svako mesto postoje merodavne velicine za izracunavanje proseene godisnje potrosnje toplotne en<.:rgije, i tn one koje zavise iskljueivo od ktimatskih prilika.

9.7.1. Racunska i stvarno potrebna koliCina toplote

Racunska kolicina toplote sastoji se od gubitaka liS led prolaza tc plote kroz sve gradevinske clemente koji ogranieavaju grejane prostorije. Ona se izraclInava prema toplo tno-fizickim karakteristikama objekala i spo ljnoj projektnoj lcmperaturi. GlIbici toplote se zatim, kao sto je vee objasnjeno, uveeavaju u cilju obuhvCltanja infiltraeije spoljnjeg vazdllha i izuzctno nepovoljnih slucajeva koji doprinose povecanju gllbitaka toplote. Ovako korigovani gllbici predstavljajll racunsku potrebnu kolieinu toplote, koja se koristi kao osnovni podatak pri projektovanju poslrojenja. Kako spoljna temperatura varira i II toku jednog dana kao i tokom godine, spoljna i projektna temperatura se mcdusobno retko podudaraju. Osim toga. nepovoljni slucajevi koji su proracunom obuhvaceni dodacima ne deluju jednovremeno i 1I svim prostorijama. A to sve znaci da je postrojenje dimenzionisano za izuzetno nepovoljne uslove koji bi mogli da deluju na grupu prostorija, a nikako na celu zgradu, te da je racunska kolicina toplote za grejanje jednog objekta uvek veca od stvarno potrebne. Medutim, oni obuhvataju i rezervu za sva odstupanja gradevinskog o'bjekta u odnosu na projekat koji je bio osnov za proraeun grejnog sistema. Prilikom izracunavanja stvarno potrebne kolicine toplote povremeni i detirnieni uticaj nepovoljnih uslova (vetar, dmi prekid grejanja i dr.) se uzima u obzir preko korekcionih koeficijenata, koji predstavljaju opste podatke i koji su poznati u struenoj literaturi. Medutim, uticaj spoljnih temperatura je specifican za svako mesto i oeenjuje se preko tzv. s t e pen - dan ft, koji se izracunavaju na osnovu statistieke anaIize temperatumih promena u datommestu,.

21-1

II Tot/orm';f PROJI:.-;;fOV4.SJE POSTROJt:NJA Zrf CENTR4LNO GREJANJE

9.7.2. Stepen - dani

Ako se sa q oz naci kolicina loplole koja je neophod na za greja nje jednog pri razlici u nulras nje (I,,) i spo ljne temperalure (I,) ravnoj jedan Slepen:
I" - I,
llbjl- ~I"

=1

nnda sc slvarno pOlrebna kolicina toplote (Q.) po pojedinim d anima moil- iUM_ ili sledrcim jedna cinamil: - za prvi dan QI = q -( /,, - l sI )-24 - za drugi d a n Q2 = q -(I" - Is7)-24 - za n-li dan Q" = q -(I" -1",)-24 1I kojima su sa 1 " . I s-z, __ _,19 " oz nnCcne srednje dnevne te mperalure odgovarajuce g dil nil .

Sabirajuci ?olreban broj dnevnih kolieina loplote Uednacine annlogne gornjim ) izraeunava se stvarna kolicina loplOle Qg za ceo grejni period od Z dana:

z
Qg =24-q- 2:(1"-1,,,)
II :;::: I

(W-h/god)

(t)_ 3)

iii S obzirom da je lInutrasnja te mpe ra lura I" kooslanlna velicina lokom rad;, gr"I""" poslrojenja , sledi:

Q~ =24- q -(Z -I,,-

,,= 1

Il

s ,,)

(W-h/god)

( L).

_ II

lzraz (9.4) se mo:k transformisa li nil laj naein slo se suma srednjih Jnt'vni h 1, 111 pnatura (drugi clan izraza u zagradi) zamenjuje srednjom tempe ralllrom gr"jnog 1" rioda (Is):

2:15' = Z/~
11 =

pa se dobija:
Qg

=24-q-Z-(/" - l g )

(W-h/god)

(CI_ I> )

U nawdenim izrazima koriseena jt: jediniena vrednost Casovne pOln; bne koli'- II1l' loplole. odnosno ona kolicina loplole koja se dobija pri razlici od jednog Slc Pl-lI.1 i/medu spoljne i unutrasnje lempcralurc_ Ova vc!icina (q) se moze lako odrt:J lli r "llh'~1I raclIoske kolicinc loplole QI. proraeunate za projektnu lempe raltJrskli rd i l, " I" - 1.,,_ lun Zit izraclinavanje vrednosli q .ie:

9. KOTLAUNICE

215

q=

Q"
11l- / Jp

(WfK)

(9.7)

u kome je sa I", oz nacc na spo ljna proje ktna It; mpc ralura za dato mes to. Pomocu re ladjc (9.7) i uvo dc njc m ko rckcio nih kocficije nat a. go di~ nja ko licin a IOplo te poslrojenja koja rad e pri razlicitim rdimima .e'kspo loa tacije. mo/.e se izracll nat i preko opsteg obrasea:
Q~ = 2-1 . Q" . Z "
I - I

K. 'I/ - I ,tp

y' e

(W h/god)

(9.R)

U go rnjoj jednacini koeficijcnt e obuhvata sill cajcve kada post roje nja ne r<lde sv ih 24 casa u to ku da na i kada postojc i drugi prekidi grejanja (s lI bota . ned e lja, praz nie i). Fak to r y je uslva ri kocficije nl jednovre mc nosti de lova nj a posebno ne povo lj nih lItiCilja, koj i se proracllno m lI zimajll 1I obzir a nikad ne dellljll is tov rc me no 1I svim pros torijama. U jed nacini (9.3) izmz koj i je pod sumo m odnosi se na spo ljne te mpe rature i broj dana grejnog pe rioda koji je funk eija bas tih spo ljnih te mpe rat ura. Pos to su to c leme nti koji ne zavise od samog objekt a, vee isk lju civo od klime koja vlada u posmatranom mes lU, pomenlltim iz razo m se dcfinise pojam "stepe n-dan" koj i je uved e n za ocenjwanje klimatski h 1Ilieaja na s tva rno pOlrebnu ko li cinu to plo te za greja nje :

z
SD =

2:(1" -Is,,)
n::: 1

(9.9)

Stepen-dani (SD) se mogu izrazili i pomocu srcdnje te mpe rature pe rioda grejanja od Z dana, a prema jCdnaCini:

5D=2' (I,, - lg)

Po sme njiva njll (9. 10) potrebne ko licine to plo le:
1I

(9.10)

(9.8) dobija se krajnji oblik jed nacine za iz racunavanjc

Q = 24 Q" . SD y' e
g

1,,-t,1'

(W h/god)

(9. 11 )

9.7.3. Prakticno odredivanje step en - dana

Posto u izrazu za s tepe n-dane (9.10) treba pret hodno poznavati sred nju te mpera Il1ru grejnog pe riod a koja se izracunava pomot u srednjih te mpe ra tura svih dana koji pripadaju grejnom periodu, to se za prakticnu primenu koristi je dnacina (9.9) u transformisanom obliku:

2/ 6

R. To(/(}frJl'lc PIW f E kTm -:-I, I E POSTROf ENfA Z-j CENTR-1LNOG /?EJANfF.

11= 1

u ko me .ie: 2 - broj d1t na grejnog pe ri od a, I" - unutras nja prosecna tc m p e ra tu r~ grl' jnng obje kta , 'IE - te mpera tura koj a ogranicava pocetak i kraj greja nja. ' "" - srcd l1j,1 te mperatm a svakog pojed inog da na u to ku pe rioda grejanj iL Posto se eclokupa n p ros to r u jed no m obje ktu ne grejc n a istu te mp e ra turu , I p " kao lInut as nj a te mpera tura me rod av na za iz racun ava nje st.c pe n-<l a na uzima sn:dnja vre d nost te mperatura svih greja nih pros torija, a koja se izracun ava po obrasclI :

('i. 13)
ko me su Vi za pre mine pros to rija, a Ii odova rajuce te mpera ture. Medutim, unllll ~' nj e te mp e ra ture po pros to rija ma va rirajll u granica ma od 15 - 22 C. A pos to Sl ' II prosecnim o bje ktima najveCi broj p ros to rija greje na 20 C i vise je o nih cija je te mpl'ra tma ispod ove vrednos ti (ho dniei, po mocne pros to rije) nego iznad (kupa til a i s!.) i to se b o srednj a te mp e ra tura adminis tra tivnih. sta mbe nih i dmgih zgrad a slie/1 c 11 ;, me ne moze usvojiti te mpe ra tma od 1 9 C. G ra ni cna te mpe ra tura grej nog pe riod a 'IE' koja jc pot rebna za ko risce nje jCtlili'l'ine (9. 12) , p redstav lja po d a tak koji moze da se razlikuje od slucaja do sluCaja i l <i vi,i prve nstve no od n a me ne o bjc kt a (Iabo ra torij e. bo lnice. sko le itd .) . U d os a d < I ~ I II " .i pra ks i za najveci broj s lucajeva , pose bno za gradskc to pl1t ne, vaz in je krit e rijum d ., ~l' pocinjc i zav rsava sa grejanje m o oda kada je p rvi, odnoson pos lednji put u sezon l l ime i prelaz nim meseeima srednj1t te mp e ratura tri uz as to pna dana iznosila 1 2 C: ii i hi la niza o d nje_ Ovaj kritc rijum je bin u d ire ktnoj vez i sa prime no m kotla rni ca sa cvrs tim gnri \ ..'11. kod kojih nijc tako jednos tavno pusta nje pos troje nja 1I rad i p re kid a nja lozcnja. 1,1" SIO je to slucaj kod ve likog broja da nas njih kOlla rni ca koje ko riste gasovit n iii I" " gorivo i imajll po tplIn o allto ma tizova n pngo n. Kod postroje nj a prik ljllee nih na L:' , ko t la rni ec, poce tak i zavrse tak grej nog perioda sc po mL: ra prcma visim spllljni m : pera turama. eime. sc povecava uuzina traj,l nj<l grejnog peri oda a li sc i puho l.is .. uslovi lI god nos ti Ijudi. koji p ri niz im gr<t oicoim tL: mpe ra turnm<l nislI bil i Z<idOvllli, ' dnn ima pre d poce tak i pos le zavrSctka grejanj a. Za Ju go. lavijl1 511 stepe n- d a ni racllna ti za gra nicnu lL: mpc ra turu od 1.2 0(' prosecoa te mpe ra tura grej nih pros torija usvoje na jc vred nns t 1 9C , pa ~;c S1l' , nvih ve li Ci na II jcd nac inu (9. 12) do bija il.f<lz za ste pe n- d ane u ko mL: kall nq1" /.I' , ostaju sa rno sred nje dncvne te mpe rature i broj da na grejnllg pe riod n:
1I

SD = 2(19 - 12) + 2)12- 1 ,,, )

11 = 1

J e d naeina (9. 14) jL: graricki prikazana na s lika ma 9.1 1 i 9. 12 pre ma te mpC l"" kim poci ;lci ma za Beograd i Podgnriell. kao prcds tavni cima kll ntine nt a lnc i I11l "

9 I\OTLARNICE

2 17

klime. Na slici 9. 11 jc dat proseca n tok spoljnih tcmpcrat uril Zit II ogr;]d , it n<: slici 9.12. za Podgo ricu. pre ma me teoroillskom osmatranju u toku pc ri da 1925 19-10 i 1949 -1968 god inc. Tacke 1\ i B na krivoj promene tc mperatur od f,ovariljll vrednosti od 1 2 C i 117:nacavilju pocctni i krajnji dan sezom; grejanja . ;, r"zm"k iJ.medu ovih tacilka duzintl grejnog pcrioda 1I danima. Prvi Clan jednacinc (9.14) odgovara pnvrsini 11 1, koja jc ndrcde na iwtcrmam<1 2 C). a drugi unutrasnjc (I" = 19 C) i gra nicnc tc mp era turc perioda grcja nj a (/18 = 1 clan povrsini 11 7 ciji S lI okviri dcfi nisa ni izo termi1ma grani cnc i krivoil1 proITIcnc spoljnc temperature. Z bir povrisinil /11 i /1 2 odgova ra rdc nju jcdnacim; (9. 14) i pn:cIstavlja broj stcpen- dilna .

r~nske

9.7.4. Tabela stepen -dana za .lugoslaviju

Na 05n0\l11 utvd e nih kriterijuma i metod a izracunati su slepen- dani (SJ) za ndn.:dena mcs ta koji 5C nalaze u tabc li 9.11. U istoj labeli su dati i dt;zina grejnog perioc!;1 (2) II danima. kilO i srcdnja lempcrilluril grcjnog prioda tllll (0C). Ukolik o se 1I neko m slucajll utvrdi da je srednja lemperalllra grcjnog objdta ra 7.lici la oel lIsvojcne vrcdnosl i oel I<J e, moze se izvrsili korcktllf:l stepcn- cl ;tna. Oil osnovu jcdnacine (9. 12). mcnjajllci podiltak za tll i utvrduju ci razlikll sarno prvog Clan;!.
ZPER tCD GREJANJA U DANI ,',\A,

. REJAN JA U DAN I MA Z PEx 100 G

gl ':

1 7V, f-i7Ib ,/ 7/-n ,7 / ,/ 7,/, '71;,""7: /./n-7 ,/. 7/*, V -,, +-+-H / ,///,,//// / / ' / / V// /.

~I :
1-.
,
"
B

/./1V/////./' 'lv / / /

/. '//. / / / 7/./////./ /.//- '///

/.::Y/

'I t

'V, (///;// /. V/ ' / / //V//////1 ' / / / / / J ' / ' / / / / / / / // / ' '//, I

/./1)'////./ / / //. ., // '

A \'(

"

\. " """', A~ ~",,'\.'\.V

~ ....... :-.." "''', ". ~ ' :.......,,".......y

','\........\ . . . . . "., ......." ....... V

""""" """,,",,'.
~'\.'\.:Y

'\."''''''-'S'\YI ~'\."'\........" y
,

o
XI XII IY
DANI

1/
II(

,
X
KI
XI/

/I

IV

DANI

Slika 9.11 Grajicki prikaz stepclI - dalla za Beograd

Stika 9.12 Grajicki prikaz stCPCII za PodgoriclI

dalla

21S

13. T(}(lorOl'ii: PROf EK{'() I:INJ E l' OSTROl ENf A

z.t CENTRA LNO G REJA Nf E

Tabela 9, \I

Srbij;t
McslO Alcksill:1c Backi Pel cavae

Bela 'rk"" Beograd Bei:ej 130r Bosiljgrad l3uj:l IIUvac l3ukovicb Banja Valjevo Veliko Gra nisle
V ladimirci

Vlasin;l
Vr~lIljc

Veuas Vrcoc;

Vrnjacka Ba llj a
V rsac Gomj i Mibnov;lc D im il rovge.,( I DivcibaTc Dilkoyic.1

SD 2492 2778 2593 2520 2797 3090 2968 27 16 27-13 2782 2708 2612 40-14 2674 2847 26 19 2784 2560 3076 2826 384 1
2691

Zaguhi<.::l ZJjCC:lf Zcmun (siari ae rodrom) Z ial iuor Zrcnjanin Jarmcnovci Kik itld;1 Knj:l'zcvac Kllviljac.1 Kovi ll Kokin Brad
Kopnollik

3085

2BXB
2468 37 19 2746 2797 2762 2862 2613 2590 3590 5337 2848 2620 2635 2662 11 67 3132 11 42 1800 3093 3698 2774 2265 2761 2801

176 186 179 175 184 200 196 187 189 192 185 175 257 182 188 IS4 194 180 208 193 243 195 202 192 177 239 182 193 183 194 181 179 229 311 194 180 180 183 124 216 121 155 209 244 188 180 190 190

',m

Mcsln

4,7 4, 1 4.4
4,6

Kli rsumlija
Lcskovac

3.8
3,5

3,9

.. .5 4,4 4.5 4,4 4,1 3,3 4,3

Ljuuiccvo- POz.1 r CV3C Mit covac n 3 T:l ci Ml a(il.:novac Negalin Nis Novi Kncievac Noyi P:lzar Novi Sad
Palic

P:mccvo
Pel rovae na MI:wi

Pee
Pifot Prcdcjanc Prdicvo

3,B
4,8 4,7 4,8 4,2 4,3 3,2 5,2 3,8 4,0 5,0 3.4 3,9 4.5 3,9 4,2 4,6 4.5 3,3 1,8 4,3 4,5 4,4 4.5 9,6 4.5 9,6 7,4 4,2 3,8
4,2 6,4 4.5 4,1

Prist illil Pr izrcn Prokll pljc Rekovac SCill a Sjcnicl Smcdcn..:vo Smcdcrcvska Palanka

SD 2892 26 18 2592 4484 2866 2845 2613 274 1 3100 2680 2830 2720 2640 2634 2670 2626 2643 2915 2397 2606 2726 2822 4133 2641 2632

198 181 181 272 193 183 179 183 203 181 188 182 181 186 180 189 190 195 190 186 188 187 251 180 182 194 190 177 185 178 180 201 200 190 163 ISI 184

I,. 4,4 4,5 4.7

1 -.)

4,1 3.6
4,4

4,0 3,7 4,2 4,0 4.1 4) 4,9 4.5 5, 1 5,1 4, 1 6,-1

5,0

4.5 3,9 25
.1 5

45
4,2

Kosovska Mil rovica. Kr:1gujcvac Kraljcvo Kru5cWlc

SokolJalljo Somuor Srcmski Kilrlovci Srcmska Milrovic.1 Svcto7.arcvo Topola Uziec Uroscvae Coe:.k C:uprija Sabac Sid

2875 2865 249& 2740 2606 2475 3036 3044 2752 2647 2586 2685

4,0
4.Q 4.2

4,4 5,3 4,0 3.8

45
4,-1 4,7
4,4

Crna Cora
BtU

Bijclo Poljc BlIdva Virpazar lvangrad Kolasin

NikSic Pljcvlja Podgori<='1 Ulcinj Herceg Novi Cetinjc Prijcdor Sarajevo Srpsko Srebrcnic.1 Trcuilljc

2717 3323 1618 l301 1113 2830 2919 3077 2950 18n

197 219 142 129 120 205 201 21l 206 164

).-

- 1

3,8 7,6 8,9 9,7 5,2 4.5 4,4 4,7 7,7

Rcpublika Srpska
Banja Luka BileCa Visegrad Douoj

9. KOTURNICE

219

9.8. POTROSNJA GORIVA

Godi~nja potrosnja teenog odnosno evrstog goriva predstavlja polazni podatak za odredivanje proseene godi~nje cene grejanja, za dimen2ionis anje rezcrvoara za teeno

gorivo, iii potreboe vt:!ieine prostorije za smestaj Cvrstog goriva. Koristi se obrazac koji sadrii godiSnju kolicinll potrebne toplote:

B= 243,6e'ySDQ

(I" -I,)H" '17

(kg/god)

e = e,'eb - predstavlja koeficijent ograni~nja i sastoji sc od koeficijenta tempera turnog (e,) i eksploatacionog (eb) ogranieenja. Prvi obllhvata dnevne prekide lozenja usled kojih je srednja dnevna temperatura grejnih prostorija nua od unutrasnjih projcktnih temperatura. Koeficijent itb uzima u obzir slueajcve kod kojih ulllltrasnji uslovi grejanja nisu svakog dana isti jer se grejanje obustavlja iIi prime tno smanjuje subolOrn i ned eljo m, za vreme praznik a i raspusta (skole is!. ), Koeficijent temperaturskog ogranieenja se izracunava po obrascu:

e, =

tum - / Jm

lu -Ism

gde je sa I,,", oznaeena srednja unutrasnja temperatura zgrade u toku 24 easa, sa I" unutrasnja projektna temperatura, a sa Ism srednja spoljna temperatura u toku grejnog perioda. Vrednost za lum zavisi od dnevnog grejnog period a i moguenosti hladenja zgrade u toku noei. Ako se ne raspola1:e sa potrebnim tempcraturnim podacima, mogu se koristiti pribliZne vrednosti za e, prema tabeli 9,III , Koeficijent eksploatacionog ogranieenja je predviden same za objekte u Kojima se u tokl! pojedinih dana obustavlja iii smanjuje grejanje, sto zavisi od namene zgrade. U taJ..:virn slueajevima se smanjuje iii broj dana grejanja iIi efekat grejanja, sto se odraZava na godisnju potrosnju goriva
Tabela 9, III - KoencUent tcmperaturnog ogrRnl~enJ8 e,
Vrsta zerade Bolnice i wade slime namene 5tambene wade sa weianiem svih prostoriia 5tambene >grade sa izrazitim noenim ograniunjem u grejanju: administrativne >grade, robne I(lICe i drugi sliooi objehi velikih akumulacionih sposobnosti u podru~jima urnerene Idime ~kole sa veurniim kursevimh Administrativne zgrade itd. pri manjoj akumulacionoj ~sobnosti i u podru~ju o~tre klime Ikole sa dYe smene Skole sa jednom smenom nastavo.,i akum\ll~Qm
~obnolfu

" 100
095 0,90

0,85 0,80 0,75

Skole sa jednom smenom nastave i malom alrumulacionom

~obnolfu

220

!1.TOflorm;r IWOJU<.T O I :'INJE POSTI?OJJ::NJA 7.,.1 CENTR.-1L,\'O G RUA NJF.

Vrcd nost i 7.a e" lI~vajajll sc pre ma labeli C).IV. I<o rc kturni kodicijcnt y U o brascll 7.a od rcdivanje potrosnjc gllriva od n o~i ~ l' 11 " cinjcniclI da je pntrc hna ko licina toplote rilClIna ta prema 17.v. lr<msmis io nim guhi l'i l11" koji su pOVC'Cn ni 7.a clocliltk c na rrc kid lozc nja. uti caj vc tra i elr. Pos to sc us lovi Iho!:! koj ih SU ovi elodaci preclvidcni ne javljaju uwk i istovrc me no. clolil7.i sc clo I.ak ljl lil" da jc vre clnos l ~tv<lrno pOlreb ne toplOlc za grcja nje 1I prosek u ispod racuno m ot!I\'lk . ne . cilk iil ko bi spoljnc tc mpcr<l turc bile bliske projektnoj vrcdnosti. Kodicije nt y iznlis i: - 7.il normalno vetrovitc prcd e lc i za klo nje n po lozaj y = 0,63 - za norma lno ve trov ite predek: i olvo re n po lozaj y = 0.60 - ve trovi ti predcii i zil klo nje n po lozaj y = 0,58 - ve troviii predeli i o tvoren poloz<1j y = 0,55 Oslall: owake 1I obraseu za potros nju goriva su: SD - broj slepen-da na I" - lInulrasnja le mperatura proslo r" koji se greje ("C), I, - spo ljna projektna temperatura ("C). Q - po trcb na koli cinil toplo te za grejanje (W), H" - donja lOp lo t n<l moe go riva (kJ/kg) 'I - s t c pl~ n isko ri see nja postroje nja koji sc sasloji od slepe n<l ko risnos li kill I;, (Ilk). s tepe na korisnosti eevne mrde ('le') i ste pe na ko ris nost i reglll ;l c i o l1 11 ~ siste ma ('7,) sa lIzajamno m vezom 'I = 1 /k" l e"T
Tabcla 9.1Y Koclidjcnti cksploalacionog ograniccnja
Cb
c~
i

r-------------------~~----~--------------------_r--------------___,

VrSla zgnulc Slollio grcjani ohjckli ( slam belle zgode.ooilliec i 51) ZA rade sa ogr;lIIii:c llirn grcjanjc l1l slioolom, Ilcclcljom i 0 pro zni cima.(Ka liccla rijc i "dmillislralivll e zgradc.oollke ro lme kllcc i sl. )

1,0 0,90 0.75

Sknlc

Primer 9.2 IzraclInati godisnju proseenll pOlros nju mrk og uglja (fill = 17000 k.T/kg) i I;,kll~ loi-ulja (fI" = 42000 kJ/kg) za ma njll s tambe nu zgradu u Beogradu, za koiu je i/.racl! na ta po trebna ko licina loplo te od Q = 30000 W. Zgrad a imil olvorcn polozaj. Prekid loze nja je 10 easova. Kotao je (lei li \'<.: n{)~ gvoida. U aba slueaja rcgul acija postroje nja je automatska, cevna mrda dobro il.oll!va na i izvedena sa do njim razvoelom. Rcscnjc Ste pe n isko risce nj<l se bira na osnovu tabele 9.V. Za evrslo gorivo iznosi:
']k= 0,68, 1"/c = 0,98, ,,,

= 0,95, 1"/ = 0,63

Za !eeno gorivo iznosi:

9. KOTiJ.1RN IC

22 1

'lk= 0,75, '7e = 0,98, '7, = 0,95, '7 = 0,70

Koeficije nl le mpc r<l turnog ogra ni ce nja jc (ta be la 9.1lI ) e{ = 0,90, a kOl:fi l:i.jc nl eksp loa t a~io nog ogranicc.: nja jc.: ( Iahela 39.IV) e" = 1.0. Z a no rmalno ve lmv il c predc.:le i olvo re n po lozaj y = 0,60. Z a Beograd, prema ta hc li za sle pe n- da ne SO = 2520 a s po ljn a p rnjcklna kmpcrat ura je _15C. Na os noYU ov ih pod a laka prosecna godisnj <l po tros nja mrk og uglj<i:

2520 30000 8 = 86,4 0,9 1,0 ' 0,6 '1 9 +1 5 17000'0,63

a teenog go riva:

9686

kg god.

2520 30000 _ 8 = 86 4 0 9 10 06 - -+ 15 = 3)30 , , , , ]9 42000 0,7

Tabcla 9.V Stcpcn korisnosti
1. KoU o\'i Livelli kOll ovi bez reglJlisallja do 60000 W sa o biclIom rU Coom regulacijom preko 60000 W sa boljom rucllo m regl.llacijo m spcci ia lni ko tl o vi do 175000 W(mehanicko do bro reguliS:lIIje) pre ko 17500 W (mch ll nic ko dobro reAulisallie) Live ni ko tl o vi sa lIal<lIl1<1no uArade nim A o rioniko m Spccijalni koll ovi do 175000 W Spccijailli ko tl ovi preko l75000W
2. CcvDa mrc7.M

kg got! .

Cvrslo gor ivo

0.65 0.68 0.72 0,78

O ,X O
0,75

Teeno i gaso vilo gorivo

lUX O.XO

Vrcdnost stcpcnOl korisllosti sc ccni prcma vclicini postrojcnja. vrsli izulacijc j lIill:inu rilzvod a
(donii iii A orni i) i iznos i : 0,95 - 0,98
3. Regulacionl sistcm

vrsla regul acije

autom ntska

sa podcJom na zone 1.0

bez podcJ e na
zone

obiena ruclln
sa staJllom kon lrolom
fU m;},

o.n
0.95

O.<J5 U,'10

n.n

9.9. REZERVOARI ZA TEeNO GORIVO

Priliko m odrediva nja ve licine rezervoa ra za tel::no gorivo najbolje bi bilo prc.:dvideti ga Zit ceo pe riod grcja nja. T al..-vi rezervoa ri SlI velikih zapre mina i izisl..l.lju odgovarajllci pros lor za smes taj. a i ce na im je visoka. Z ato se obicno predvidnjll reze rvoari za man!" kolicine goriva, koji sc liS led toga pllne dva iii vise pula 1I lokll sezone gTejnnja.

222

/I. '' '"Ioml'l'' PRO} 1':KIO I'~1N1" I'OSTUO} f.N}A 2.-1 ClIlTRA LNO GRElANJ

Vc li'::i na n:zcrvoara sc nd n.:dlljc prcma pOlrosnji gnriva rinda a pO llbr;lsclI :

lo ku cclog grcjnog

Pl'-

13" . prosccna d ncvna pOlrosnja go riva (kg/dan),

Z - broj dana Zit knji sc obezblldllje rczc rva goriva, p - guslina go riva (kg/m:')
Tahclll 9.VI Re1.c n 'oa r 1.a leono
Z ;lpn:l llin:l
(J II )
J

~oriYO

3 1.2i 27 1 0.22

5 1.60

7
1.60 3.7 1 0.26 5 500 RE5

10
1.110

( \J)

16
I.GO

20 2.00

25
2 00

30 200

,10 2.50 8.80 OAO 7

50 2.5 0 10.8 0.-10 7

60
2.50 128 0.'10 7

~o

II)()
1.9(J

Spolini prd nll.:

(1(111)

1.00
)5 1
O. I S

I.GO
6,96

290

l l!':lI pn., tiufi ll:l I (III)

Vis lII:l cI ;III C':l "

2.H2
0.26 5 500 700

5.35
0,26 5 500 1200

8.57 0,26 5 500 1800

6.96
0.J 2

8.51 10.1 2 0,32 6 600 0.J2 6 600

1275 I' Q S 0 ..15

~t

f 11\ ) Dcbljill a lillln

0,26 5 500 1500

1 ,

(111111)

5
500 265

5
500

6
600 2300

8
600
I)()()()

I;

Prdnil.: el var:!
2U( I1I1I1 )

600

600

600
6100

61_'
11000

j\ las:l Sil il.ol3ri jolll (I.:~)

525

2750 3300 4200 5 100

I.
~

3500

.I I
L

2R

. 1

_$,
1:1

.~
.

r,
r-

I .

\}
h

In

I
Slika 9_ 13 Rezervoar za (cello gorivo

J
h

Primer 9_3 O dredili dimcnzije reze rvoara za lro mesecni pe riod grejanja, ako sc koristi lakn loz-ulje specificne gust ine 0,86 kgIL. pri mesecnoj potrosnji ad 800 kg. Posto je mesecna potrosnja 800 kg, to je zaprcmina tromescCne potroSnjc goriva:

9. KOTLARNlCE

223

800 V = - 3=2800L=28 m 3 086 ' ,

Prema tabeli 9.VI usvaja se rezervoar zapremine 3 m3 sa dimenzijama: - spoljni pretnik d, = 1250 mm - ukupna duiina I = 2740 mm

10. OSNOVNI ZAKONI STRUJANJA

10.1. UVOD
Proll cava njc m slruja nja de liea f1ui da 1I1vrdc no jc da SII o ni vrlo pok re lljivi lako d a jc i naj ma nja sila dovo ljna da izazove kl iza nje jed nih dclica po d ru gima. Med ulim, ovo svojs lvo nc majll svi de lici f1ui da u isloj mc ri. Uzrok toga je stu se de lici medusobno la nl i slo jc sila koja se lime pro izvodi raz li eita. To sc moze vid e ti pos ma lranje m slmjanja f1l1i da iz nad raYne, cvrsle povrs inc i 10 u ne ko m odrede no m tre nul kll vrcmena. sli ka 10.1. Me re njc m brz ine II pravcu osc koja jc no rmalna na slojeve f1l1id a, zapazice se da na ploei flu id miruj..:, a da sa uda ljava nje m od nj e brzina pos te pe no ras le.

7
I v(y )
/

/
/

7
/

./
,-/
//// ' 7 //////////// / /

SlilU11 0.1 Prom ella brzille slrujallja

Na os novu toga pro me na br.dne se o bjasnjava delovanje m me!;lumolekularnih sila Ouida i ploce i f1uid a medu sobu m. Z bog ovih sila prisustvo evrstih povrsina IIve k se ispoljava kao koenica kre tanju. Sila koja koei kre ta njc f1uid a predst avlja o lpor tre nja. Velicina tog o tpo ra zavisi od prome ne brzine, gu stine f1uida i dubine do koje prodiru molekuli uspo re nih delica. Koeno deJovanje evrste povrsinc f1uid a i f1uida medu soborn izraz io je Newto n sledecim odnoso m:

( 10.1)
225

226

8.Todof'C)I'ic PROJEI<.TOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE

gdc je : - tange ncij alni napo n - di na micka viskoznos t - rclativna prome na brz ine po normali nil s lojeve fIuida. Ovaj uti caj pokazao se kao do min ant a n na pojedine fiz icke ve licine cije promCnt: proui'; ava grana (izike koja se od nos i na po lja fizickih ve lici na. Posmat ra njcm strllj ,,nja rcalnih E luida, uoce no jt: da pos toje:: dva strujanj a. Kod jednug se primecujc oJ rl' de na prav ilnos t, cestice se krecu u sllljevi ma, ne mesaju se_Takvo st ruja nje fIuid a n,,ziva se la mina rno. Drugu struj a nje izgleda hao ticno, ces tice flllid a izvode oscil ato rnll kre tanje u vise pravaca, mesaju se. tako da je pravac struja nja sa rno u njegovoj srcd ini pravolinijski. Ta kva vrs ta slruja nj a naz iva se turbule nlno strujanje::. Kod tllrbuh:nt no g slruja nja, ni u jednoj tacki brzina ne os taje kons ta ntna ni po pravcu ni po vc licini i mc nja se to ko m vre me na. Upravo su te vre me nske prome ne IIzrok teskoca pri \'c() rijsko m i e kspe riment alnom prollcavanju turbulencijc pos to kre ta njc oije us taljc nll. Me::dutim, pokaza lo sc da brLine II jednoj tacki osciluju o ko ne ke srednje vrednos li l ine u odrc d ~ tzv. prosecne brzine. Prusecna brzina predslavlja ne kll vrstu srednje br no m vre me nsko m razdobljll . O bc vrs te strujanja mogu se poj aviti i u cevima i II ka nalima pri ce mu lamina rno m struja nju odgova rajll obicno male lm~ ine. a tu rbule nt nom vc like.
~

"\
II

\"-.

........
laminar.
./

'-

~,-, ' -

rurbult/l t.

._

.- -

./

....., P"
f-::
./

W, mls

SliIw 10.2 Lamillamo i il/rbl/tellino simjalljc

Pro fil brzina kod turbule ntnog strujanja je spljoste n, a s rednj a brLina stmjc jc W m = (0,8 - 0.85)wnrrr Kod la mina rnog struj anja profil brzina jc pa ra bo lica n pri CC ITlI I srcdnja brzina iznos i oko 50% od maksimalne brzine u os i struje (sl.1O.2.). Na prelaz od lamina rnog na tllrbule ntno stmja nje:: uti&: tre nje fIuid a koji struji () zid cevovoda, prome na brzine i precnika cevovoda kao i kine matski viskozit c t tllli li;1 koji Sll poveza ni Reynolds-ovim broje m:
JIId Re = II

(10.21

gde je
II -

kine ma tski viskozite t (m2/s)

10. OSNOVNI ZAKONI STRUJA NJA

227

Vrednost i Re <2320 od nose se na l<l min amo st ruj anje, a Re>2320 na turbukntno. Medutim, prava gra nica pOCcLka turbulentnog strujanja je dermisan" sa Re >3000. Gustina fluid a je funkeija te mpe rature i priLiska. Promen<l te mpe raturskog stanja povlaci pro mcnu gustine de lica fluid a i izaz iv<l njihuvo kretanje uz p rome nu pritiska . Kako jc u d ime nz io nisanju cevovoda ec ntra lnog greja nja jedan od zad<l tak<l opisiva nje stnljanj<l u mrd i siste m<l , neophodno je uvesti pre tpostavku kojom se iz daljeg razmatra nja isk ljucuju prome ne te mpe raturskog polja. Bez obzira koji je sistem u pitanju , sigurno pos toji od rede na prome na temperature rad nog fluid a na putu od pumpe do grej nog te la. OV<l prome na te mpe rature zav isi od vrste rad nog fluida , brzine sLrujanja fluid a , duz inc mrde, nacina vodc nj<l i izolacije mrde, velicine i ub lika poprecnog prese ka ccvi i niza drugih cinilaca. Medutim. ta promena temperature je dovo ljno mala da ne dovodi do znacajnih prome na drugih fizickih velicina. T u se prve nstveno misli na pro me nu gustine kao jed nog od cinilaca u hidraulicko m pro ra cunu mreZe. U odredenim s licajevima. korekcija u proracunu je nuz na jer su te mpera turska odstup:ll1ja zna tna, kao sto je to slucaj kod vode nog gravitacionog greja nja sa go rnji m razvodo m. lz islih raz loga iskljucuje se ulicaj pro me ne pritiska na promenu gustine, nalme , sma tra se da jc fluid ncs tisljiv.

10.2. JEDNODIMENZIJSKO I STACIONARNO STRUJANJE

U primenjenoj me hanici fluida ces to se srecu takva strujanja kod kojih su pro me ne brzine u jed no m pravcu mnogo vece od prome na u os tala dva pravea. Ovakva slmj<l nj a se nazivaju jednodimcnzijskim strujnim tokovima. Dakle, jedno dimenz ijsko struja nj e je takvo slruj<l nje kod kojeg fizi cke velicine koje dcfinisu stanje fluida zavise sa rno do jcdne proslornc, pravo linijske iii krivo linijske koo rdinate usme re ne u pmvcu st ruja nj a. Tipii::an prime r jednodimenzijskog strujanja pred stavlj<l stmjanje kuoz s trujno vl<lkno, i::iji je presek infinitezimala n. U wkvom slucaju se prome ne pojedinih fizickih '!cliCi na koje o pisuju slill1je fluida po preseku mogu za ne ma rili, pa ce se smatrat i da sc o ne me njaj ll sa mo dui vla!;na. Uz imajuCi II obzir uops tava nja koja su izvrse na, dolazi se do jednostavnih algcbarskih oblika osnovnih jednacina strujanja samo ako jc s trujanje stacio na rno. Na srecu, postoje i takvi primeri nes tacio na rnog strujanja na koje je moguce prime niti ove jednacine. Jcdan od prime r~ prcdstavlja slucaj struj anja kada sc izmedu pos ma trani h preseka nalazi ncka strujna masina. Ako je period posmatranja struja nja znatno duzi od period a po navljanja pe riodicnih prome na visoke ll ccs ta nos ti , o nd a se proble m moze smatrati ka o da je stacionaran.

10.3. STRUJANJE U CEVIMA

Slmj<l nje kroz stmjnu cev je u opste m slu caju ve isedime nzijsko, jer se s jed nc s tmne ne mogll zanemariti promene pojedinih fizickih ve licina po preseku cevi , a s druge slrane, nije uvek moguee fo rmirati presek cevi tako da o n bude pribliZno ortogonalan

228

8. Todorovic PROJEKTOFANJE POSTROJ fA 2;1Cl:.NTR4 evo GREJANJF.

na sl nljnicama . M edutim. postojc i takvi slucajevi za kojc je 10 mogu Ce ucinil i. L,da slnljanjc nijc jcdnodimenzijsko ali ima jednodimcnzijski karakt e r. U slucajll OVilkvog slrujanja mogll se na pogodan nacin uves ti lzv. sred njc tj. konstantne vred noSI i poil tlinih fizickih vc li cina. U slu caju turbule nlnog slrujanja brzi na u proi7.voljnuj lac"i preso.;ka prt:dstavlja prosec nu. d<tkle vrc me nski srednju brzi nu tj. podrazumeva sc <I" je pre osred njavanja po presekll vee ra nije izvrseno osrcd njavanje brzine struja njil flO vreme nu u pojedi nim tackama prese ka. Islo se moze lI radili i sa drugim fizickilll vlli cinama koje de finislI sta nje flu id a. Uvode nje m sre dnjih vrednosli cini se otl redcn;o grdkll, jer se 1I opstem slu caju polja fizickih vc1icina me njaju ad tacke do lacke . T" se najbolje vidi na primcru brzinskog po lja . Na os novll nap red recc nog, uvotl e nje m srednjih vrednosli, os novne jetlnacinc di namik e jed nod imenzijskog strujanja, koje strogo llzcvs i ValC za slucaj strujanja kr, ll slruino vlakno. mogu so.; prime nili i u sillcajll strujanj a kroz eev. Jcdnodimenzijski karakler sl rlljanja se u praksi veoma cesto narusava. Ral.l og moze da bude prislistvo ne ke st rujne mas ine b o sio je pllmpa. Do naru .~ avanjil jnl. nodimcnzijskog karaktera slnljanja dol azi i usled promt: ne preseka, pravca pru z;onja iii promene prolok;] 1I cevi odnosno kanalu. I II jed no m i II drugo m slucaju mOlt' d: , dodc do pojave odvaj;tnja fluida ad granicne pov rsi i formiranja makrovrtloga. ( lw pojave znatno ko mplikujll proracun s obzi rom na poslojanje vise projekdj a brl.in;o . l ' silicaju kada se izmcdu pos matranih preseka nalaze oblasti sa nil ruse nim jed nod i me nzijskim karaklerom stnljanja , njihov lIlicaj ce se u osnovnim jednacinama din;o mike jcd notlime nzijskih slrujanja lIzimati u o bzir koriscenjem raznih e kspc rin1l'nl :oi nih i drugih poda taka. Z a proucavanje slrujanja i prome na njegovih fizickih velicina. pre svega brl.inl i priliska, ko risli 5e jednacina ko ntinuit eta i za ko n 0 odria nju e ne rgije. U cilju prihli. zava nja stva rnim uslovima u cevovodu i lakseg razumt:vanja slrujanja, uved e n jl' p". jam idea lnog Ouid il. To je neviskoz ni Ouid. bez unutrasnjeg tre nja i neprome nljiVl' gusline, odn05 no z<ipreminc koja ostaje ko nstanlna bez obzira na prome nc u pre~"k u ccvovodil. ['re ma jednilcini ko ntinuite ta je:
(W3)

gdt: Stl A" .11 2 , Aj pres~c i cevovoda. a "'20 "'3 brzine stnljanja II tim presecimil ,,1. 1O.3.). O davde sledi da se pro me na brzine me nja obrnuto propo rcio nalnll odnosll IH I gova rajuci h prescka:

w"

"'I = .112 "'2

AI

"'2 A" I -=1V3 .112

( 1(1.-1)

2
r::..=-===~

.- -_. -. ---- .--.- ~ .. -. _... _____ ___ ._

2

c - ----',,;;.-.

Slika JO.3 Promelle precllika ccvi i brzillc stmjallja

10 ()S,vUl :V1 ZIKO.VI s n ,cJ. l s /.1

Prc ma I3crnlllij<:vllj j<: dn;":'ini za l.alvun': l1l: ~ruznl! Cl'vllvm k : ( 111.5) iIi :
(10.(

oc\nosnn
/1

"'2P "'1/) -I) .\ 2 -- 2 2

(10.7)

(IO.K)

U gornjC' m i z r~zu jJ,1 i j1,2 prct\slil vljaju slalic~l! prilis~c 1I prcsC'cima II - ."

. ') .

"'~r)

IV~P dinamic~c. pa jcdnacina (\nbijil obliJ.::

(IO.()
iz ~u ga slctli cia /.bir Slalic~lJg i (\inamil:~og priliska (lS liljl: lzv. ukllp an prilisil k.
~(ln S lanlan

prct\slavljajuci

,
I" f-I--11 . . . . . . . . . .
t-I

I" .. - - l l .... " . . . . . : : . "'.~ . . ,

-r '

A ...

--'

I.... '

I .. . . . . . . . . . . : '::.
1.. . . . . . . . /

_~"I
o

I:: :.

2- '

i "1 I", :. : '':':':'' :.:: '+ ' ._ .. ..-----< . --r

) ::::::....... f-I--.., ' " .. 11----< I' . ,

........--::1 ..::-: ..',::=::::-:-:T! }

,...

0 ---_

0--_
IV ]

Slikll lOA Stmjllllje idellillogflllida kroz ccvOIlod prolllclllJivog precllikll

230

IJ.T"durrJl ;i I'/{OJEI\TO I':-INJf: POSTI?OJENJA 7..-1 e El rRALNO GREJA NJf:

Sta ticki pritisak ,c definisl' kao unlltras nji pritisilk f1uitla koji stmji pravo linijski. daklc pritisa k koji hi pokazao l1lL: rni instrumc nt koj i lJ i sc II struji f1l1id a kre tan zajCdnu sa njilllL: istllm brzinnm. Sta lick i prilis;ok jc i nnaj prilis;ok koji na zid ccvovod" vrsi f'illici s t rlljcci para kln ,) zidll . Dinamicki pritisa k iii za llstavni pritisak je pritisa k kaji sc II stmji fluid " jav lja ispred s redis ta ne kc prl'prekL', aravan jl' o nom pritisk u, kaji bi bio potreba n da Sl' tn;nos t iz sta nja Illirnva nja t1 0vcde do hrzinL: kojolll f'iuid struji. G rafieki prikaz prol1ll'nc din alllickog i stati l': kog pritiska dat jl: na slici LOA. na knjoj SL: vidi ci a sa pOvccillljl' m brinl: sledi poras t dinami i::kag pritiska kaji odgovara smanjc nju stati ckog pritiska i ob rnlil a .
a)

<I

-w- -t

,
P

I Po

J.

.lL
" P I! PS I '.

PS I

p .

~l'=lr '"
Stika IIi.5 Mercllje statif:kog i dill(llllit kog prili.l'ka

Na os novll ddinicija s tati l': kog i dinamickog pritiska s ledi i nacin njiha vog Ilwr,nj;1. I\ko s(; pos tavi o tvo r Pit u-cevi (P itot ) 1I struju nuida (slika 10.5. 01) na dcsnnj slr,, ni (;cvi isb zujc se razlika ukupnog priti,kil i atmosfcrskug_ Na slid 1O.5b. pOkil!.""!.' Sll razlikc statickug i atmosfcrskog pritiska mc renog pomacu Pito-ccvi sa bocnim 01vornm iii Sil U ccvi ciji jc jedil n kraj povcza n sa a tvo ra m 1I zidll cevi. Nil sliL:i 10jc. prikazano jc mL: re njc statickog. dinamickog i lIkupnog pritiska sa Pito-covi. koja ima odvoje n spoljni i lInlltras nji deo i pavcza na sa tri U eevi me ri sva tri pritiska II i'luiull kaji struji .

10.4. PRORACUN PADA PRITISKA

Kada jc 1I pitanju rea la n fluid , a nda se radi 0 viskoznom fluidu kad kogil postnji unutra snje tre njc, narocito tre njc a zidove cevovad a. U takvom slucaju ukupni pritisa k se s manjujc us led gllbitka stati ckog pritiska na racun savladiv3nja trenja. pa dijil gra m promcnc pritiska za primer cevovoda sa 5 1. 10.4. dabija izgled predstavljcn Oil sl. 10.6.

:0. OS,vOVN I Z"f{ONI S TlWJ.~ ,VJ. 1

23 1

AP
Pd3 ,

Stika 10.6 Prollll!lW priliwka pri stmjwrjll rl!l1uwg flllidu kroz cevovod prikazJ1IIIIU .\./. 10.4.

Bernulijcv~

jcdnat'ina bi imala ohlik:

(10.10)
gdc je 6pp guhil~k ukupnug pritiska lIs lcd sav laclivanja (J lpn r" Irc' nja i c'vcnlualno drugih otrora. Za prav\) to je pritisak koji sa mor;, prora i::umll i, jcr ul~zi kan velii': in <l za dimcnl:io nisanjc napord pllmpe. Taj gubilak priliska . pad priliska iii razlika priliska na Ulazll i izlazu iz ccvovod~, zavisi kako od brl:ine slrujanja, l<lko i od hrapavosl i zidova C('vovoda, promcnc pn:scka i dodalnih olpora ka o i od duzinl' ccvovoda . Prilikom ddinisa nja mal c malii::ko!; iz raza za gubil ak priliska, ll w d" n jc rojam .iedinicnog r ada rritiska: 6{J = R /

(':')

( 10.11)

U slueaju horizonlalnog ccvovoda o vaj pad priliska z~visi (1(1 dinamickog pritiskil, prccnik<l ccvi i koc ficijcnta ,1, kuji se odnosi na Irenjc fluida (l z idtlve eevovoda:

(10.12)
Obzimm da u gornjoj jednacini prci':nik d ima ncposrcdnn ulica), Izracunnvnnjc pada priliska se vrsi za waki den ecvovoda ncprnme nje nih brakl c rislika IV, dip, izdvoje no , odnosno za svaku av. dconicu posebno. Iz gomje jednai':inc ukupni pad priliska u dco nici duzint: I jc :

A.) L' ,

t ",_ 2P R .t= ). _ I ?
(

(10.13)

gdc je:

IIp,

t
R

- pad pritiska usled tre nja, Pa - dw.ina cevi, m - jcdinicni pad pritiska usled trcnja , Palm

lJ2

n 1' )(/r>m l';r /'UOfl,KfOl':' 1SJF: /'OSTNOJE,vl.1 Z I CIO,\ T R. If.:v Q U RD, I/\'J F:

A d p
III

- kodicijc ll l trc nj a. bczdimc n7 .io nalan - hidra uli cki pro.!cnik. m 1 . gust ina fluid ,l, kg/m
-

brzina stmjanja, m/s D aklc. d a bi rormula ( 10.13) mogla cia sc u svako m konkre lno m s lu caju upo lrc- hi za o clre cliva nj.: pacla pritiska pOlre bnll j.: raspo lagali pOllz cl a nim pocl:lcima 0 zavis. nos ti ko c fi cijcnt a lrcnja od R.:ynnld s-llvllg broja i re lalivm: hrapavos ti , A = A( Rc ,A). E ksp.: rime ntima j.: ut v rd e no d a ccvi mogu cia sc ponasaju ka o hidnlllli cki gl;l tkc ,1= A( Re ), hidraulicki hrapilVl: A = A(Rc,k) i hiclraulicki pOlpuno hr<lrave A= A(k). Na os novu is pitivanja je utvnl e no dOl se lIlieaj hra pavosti isro lj ;lV<I tck r os ln Reyno lds-I" broj dosli gn.: nc ku odrcdenll vrcdnost. Z alim. da pos toji uti eaj i visk oznos ti i hra p;!. vns ti, a da nakon toga dominira uticaj h raravos ti . Dnminanlan u ticaj hrilravos ti pre ovlacluje kada lamina rni granicni sloj ne pokriva neravnine n a zidu , pa se iZIl ne ra vlli na rroizvodc vrllOl,i ciji je otror mnogo veci m:go otpor usl e d viskoznosti Ouida . U slucaju la millarnog slrujanja pri kome se cevi ponas aju kao hidraulicki g lat~c' , ko eficije nl trc nj a dobija se iz odgovllrajueeg lai::nog reSe nja Navier-Slokes-ovih jn l nacina:

A=Re

64

(IO.I~)

O vaj obrazile prc dsta vlja jedan od rc lkih obrazac;1 za izra cunavanje kodicijc'lll ;t tn.: nja koji Sc mnzc do biti lcorctskim putem. Mnogobrojni ckspc rimenti potvrdili 5 11 ispravnlls t i nvog llbrasca . U slucaju tllrbuknlnog slmjanja, bez obzira ci a Ii sc ec v po nasa kao bidraulii: ki g"'tka, hiclraulicki hrapava iii hidraulicki potpuno hrapava, cl obijanje la cne zavisnnsli A = A(Re,k) nijc moguce je r se ne raspolaze tacnim reSt:lljcm Reynolds -ovih jcclll;I': i na. Z ato sc u slucaju tllrbule nlnog stmjanja ncpotpuni leorijski rezullali moraju do puniti e kspcrimc ntalnim pOtlacima . E kspe rimenlima te vrst'e prvi se sistematski ba vin Ni~urad ze . Rczullati koje je clobio omoguCili su o dredivanjc unive rz ;t1nih kom lanti u R e ynold s.ovim jcdnacinama i dobijalljc zavisnc)s ti ), = A(Re) i A = A(k). I :b pc rime nlima sa tzv. komericijalnim cevima bavio se Colebrook, a na osnovu njcgovi il n:zullala Moody je konstmi sao clijagram koji ima ve liki znacaj za prorai::un ccvovnda u kojima pad pritiska lIslcd trenia dalazi do izrazaja , slib 10.7. Z a Rc<2320 prava Ii nija na clijagramu je nilcrlana rrcma formuli

A=Re

64

10. OSNO V.VI 7A KONI ST IIW,f ,\'1..(

2/ 1

Tabcla 10.1 Empirij ski ohra sci za i1.ntcnnam nj c koc li cij cn la Ircnja l

Red.IH
I.

). = ;.(Rc,k) ). = 64 Re
I. =:.,

Obl"sl primene l<es2320

.Po mls:l lljc A ntOl

Vrsl:1

S lrllJ"" ja
Llmi ll ~rn o

Hidr,," licki
~I " I k:I

Zajccllko
Pr;l lldi l

2.
I

, ooor :"I p , (,
~

U,J]

2320<l<c< 4000 4ooo <l<c< 10' 23 560 - < Rc < k k

5 ~O

Prcl:IZlIll lam .l llru.

-,'urblllcnI I IO

NCfXlll7.dnllo

3.
J

.fi. I .fi.

Rc.fi. 2,0 log 2.5 1

Il iJrau lii:k i glal'ka

-- -

--=- 2 , O l o~

(k -

A= 5. (2,0

3,71 Rc ;. 1

1) + 2,5 fi

Tllrhl UC111110

Il idr"u lii:ki !trapav:! Colchro,,1HiJraulii:ki polpuliO IImpav"

10g~ + 1,14

\<e>k

T llfbulcill no

K;lr rn ;m

Tabcl a lO,I1 Apsoluln a hra pa"os li razlieilih vrsla ccvi

Vrs lH('cvi

Pncin knvanc ccvi

Cclil:l1c cc vi

Ccvi nd livc ll og gvozda

C cvi od livC lloc. nvuzda z. 1slicCIlC billil il om

I've

.\11<011l1n8 hrftll.vosl 0,1 5 0.1 5 ... I,D 0,14 ... 0,6 0.1 25 0,0 1

Apsolutna z3visnosti pojcd inih matcrijala a d kojih SII cevovodi dil ta jc na slici 10.7. U ovoj oblas ti pad pritiska liSled tre nja je linca rn a funk cija brz ine strujanja. Za 2320<Rc<4000 v r~ i sc prc lazak iz lamina rnog strlljanja II turblllcntno , St:-uj anjc II O yoj oblas ti je vco ma neslabilno. rewltati koji su dobijcni mcre nje m nepouzda ni S II i O VII oblas t na svak i nacin treba izbegava ti. Z it Re~4000 strujanjc je lurbule ntno i cev moze da sc ponasa kao hid raulick i glatka. hidraulicki hrapava i hiuraulicki pot pun" hrapava. Krive koje daju vrednosti koeficije nta tre nj a za A =A( Re) definisa ne Sll u tabeli 10.1 za raz lici tc uslDve struj anja. Navcde ni ob razci za izracunava nje koeficijc nt a tre nja u tabe li 10.1 su dos ta glomazni i nezgodni za praktica n pro raclln. ncki od njih moraju d a se radc ite rativnim pos tupkum sto dodatno otdavil pro racun. Za racunanje u praksi izrade nc su tabde i dijagrami koji daju fun kcionalnu z3visnost izmedu protoka odnosno Im licine toplo te i br Line strujanja, precnik a cevi i jedinicnog pad a pritiska us led t re nj a.

,~

0, 10

'\

I I
1
iI;P

I I

~Jl I I 'I I I

O,OB

Ji "II I I

r- ,
I 1
/q/'d 1 Wave
'''' /g

_I 1~ ~ 1 I ' I I (R . , ; ) d - 200 I '~-rrT I 1 I I I 1 I 1 I I III - I J I I I I IU I q,o;-.;>".'l;~ , I 1 I I I dl< ' 101

~ OJ 'c:-

I I ~b ' ~~,. "

I
<0;
'OOrl ,

.1" . :. ... ~ I~ 1
I II I

, -~ "

0,06
I
'It I

~ c:

I' \ I;l.., :\ K.f'..

c; '
1' ..
" "

"O ..... 9/. st~~' -1S I I .,~ "'-~~/ l',~/ I, ~~ I ~

I II .{ "v,.' 1 I II

,~
J ""'",

0,05

0,0473 ~t"-,,,,,

II
I
J

I
'I I1 '

I
500'-

I ._
0,05 mm
d
IOmm

oM

V'!

00 '

,"'~ ;:"'' 3>/. ~

~
::)
', '

::1

'" "
1 1
1' .

\ ,I c>"'" ~ t1\ ~.\ Ii I"

%-r r--:: ' .,.~ I r-. '>.,' ,

. <"'3;>
r~~</.;. I I I I I'I ' b.;o", ,.~~ 1 I I . ! I 1f-5~~.;>v. 1
~ d.i . . ,
!

~ ""

~;,\I
""-~' ~ r--

I~, I

1 1 2001 J

2-

~ -.,

-I
~ l TT
1

0,03

"I"

0,0276

R ",-

II I
1

:-:: '"
2.5mm

~
t- r t - 1

(5
1111 1 ,000! 1I 1
1 0001
50mm

0,0 20

0:::' ",'

::.

q/~::--,
" '

'"
I ~I
j . ' ...

I ~, t- r l ; i i'lr
I '~CO... , ! ,v,.

I II
~I

..... '" ~

l;?
:"

~ ..::: ",'
I

I
I
I

0,016

t II i
I
2

'I

?:: J..

i):
:)

,I
I

II

)...>

I I 0,012 lamlnamo strujanje

0.010

I 11

ml I
I I I

2-

'

II

turbulentno strujanje 1 I III

I
2 3 4 6
B 10 s

'

1 \I

.I ! I 1 ,1 5000 250 mm I ~ .;>".'l2' .-.' ~ 'IJ I 1II TO '>. 'V DUD I ." /g 11;>. Q~tf: :-;:: - . " '.~ I SOOm", ! I I , " .,, ';> co..... ~..L I 1-: I 20 000: 1000 mm , I , ) 0e i ':"-::-:- ' soDOD , -1 i.l ' I ......, , ' I IU O"~'-

I
3

r:;;-

OOOB~'
8 T O

'

II

J I I

I I CI:b,U i l 1 11 11,1 7' ;;;-"

6
B 10 '

o
:;:
2 3': 6
BIO I 2

0.

0.00C 6

810J

:~ III TI ;1 rrlllll~~

T rn ITfTl II I rTr~I !. II n T I II I I

"" ~

"0,---1
'aS,

"0,---1

"0 .---1
d= Sam, k:O ,OS.."

,,0'
Rejnoldsov broj - Re

"O ,-.J-, '0' _

re!a tivn a hrapa vos t d / k= 1000
d

".

Prime- : za R e=6 '

i,; 0, 02

10 OS.VO I.\ I ZA KONI S'I'RWA .VJ.1

231

lO.5.UTICAJ LOKALNIH OTPORA PRI STRUJANJ U V CEVIMA

U lIvod no m de lll je rcee n!) d~ prislI stvo strujne mas ine . prome na preseb i pro m" n~ pravlAl pruzanja ccvi. gra n,mj c i spajilllje narus~v~ju jcdnod ime nzijski karaklcr slruja nja u (xv inln. Ti me je prime na os novnih jednaeina struj;lnj a dovede na u pil anje. Ut i.:aj viscdi mc nz ijskog kara kt era slrujanja na prome ne pojedinih fizickih vc li eina uz ima se u obz ir uvoue njcm dopunskih elanova u jcdnacinama eiji oblik zav isi ou toga da Ii jc jcdnodimenzijski k~raklcr strujanja izmedu posmatranih presck.. naru se n iii nc; to se pre svega od nos i na 13e rnoulli-jevu jednaCinu . Kao ilustra cija napn;d rcce nog mOle pos lul iti primer nil slici 10.8.

c
11

G
N
C\I

Stika 10.8 Ulicaj proll/cllc prcscka lIa karakJer .flntjallja ,

Bez obz ira da Ii je strujanje laminarno iii turbulentno i koliki je Reyno lds-ov broj. delici nuida koji se krecu u ne pos rednoj blizini zida tUe cevi, usled ine reije kojom raspolaZu. ne mogu da slede naglo povcca njc preseka ccvi, nego se odvajaju od zida i pOnovo "Iepe" za zid te k na neko m rastojanju od mesta promcne prese ka. Njihova pUlanja ima pribliz no oblik krive linije /\B koja sc naziva granicnom linijom; ocigkuno je da se ce la oblas t strujanja moze u ovom sluCaju podeliti na dve zone, na zo nll izmedu granicnih linija, kroz koju se vdi proticanje fluid a i koja se naziva protocnom Zonom i zonu izmedu granicnih linija i z id~ cevi, koja se naziva mrtvom zanom. U prOlocnoj zoni izmed u preseka 1-1 i B-B se srednja brzina smanjuje a pritisak pove-Cava. DeliCi koji se u mrtvoj za ni nalaze u blizini granicne linijc bivaju us led tre nja

236

/I. T'KlofTw;t ('Ra J I :K f'O J :1.YJ I~ I'OSTROJ ENJA 7...1 CEK{J<-I L NO G {"' .fA SJ I,

pnvui':l:ni ka la cki 11. ali ne mngu d~ dospeju u nYU tai:ku je r ne ra s po iazli duvo ljlHl ll1 kinctickum energijom. Zaustavljaju se pre tacke 13 i krc cu k,l ml' stll gd e jc prit i.\il k manji ; lIslcd toga dolaz i do Cormiranja IlliIkro-Vrlloga. Stnlktura nv ih vrtloga Sc' 111, ' dusobno razlikll.jc u zavisnosti od toga da Ii jc stnljanje laminarno iii tllrblll c nJn o. I ' sillcajll turblllcntnog slmjanja makro -vrtlozi koji nastajll 1I mrt vuj zu ni pro tiiru II pill toi:nll zunll gti c se raspildaju nil niz strujnih vrtloga. Nakon llvoga. pos tavlji1 sc pi ;I njc' k"ko postaviti 13crnolllli-jevujl'dnai:inli za prcsckc I-I i 2- 2. Za turblile ntnn slru ja ll jl nl'stisljivllg lluidil vazi sledc:&::

PI+ - 1+,, __ 1 2 + - Z+,,_+Aj. " ~ I-,, ~Z 0 '1 P 2 P 2

gd c: sc: pod t::.E1 podrazumeva dl'o ,'ncrgijc potreban za rormiranje makro vrt loga II rclat ivno kratkoj mrtvoj zuni i Silmo onaj deo energije makro-vrtloga koji se krccil i/ mcdll prcse ka B-I3 i 2-2 koji dovodc do pOVec,1nja tilngeneijalnog naponil na I.id ll II llvoj nblasti. Ovim se gubitak encrgije lokalizujc: nil odreden karakteristicni pn;sl'k I Jpravo zbog loga sc ovakav gubitak nazivil mcsnim iii lokalnim glli>ilkom. S OIYL i... lI11 na i/,vrscnu lokalizaeijll gubitaka cncrgijc na odredcn presck. visinska razlika pnlk li,'nil ne pnsloji ( Z 1 =zJ . dobija se :

",2

,.,2

P"'z PI + _ _ 1 = Pz + -- +!::.tJ 1
pili

( 111. 1(

2.

gdl' !::.tJI pn:dslavlja promcnu dinamii:kllg pritiska na krilkteristicnom prcsl'kll . i(ol'i'ieije nt proporcionalnosti pomocu kojeg se izracunava promena dinamickog pril i\k" nazivil se kodicijenl mesnog (lokillnog) olpora koji se odrccill.jc l'kspcrimcili a inilll putcm. S obzirom da je udeo trcnja 1I odnosu na lIkllpan gllbilak priliska na I11l"11; lokalnug o lpora eliminisan. 10 jc kocficijcnl olpora nezavistan llli stanjil strujilnj.t l'osmalrajllCi rigorozno to ipak nijc sluc.1j. ali sc prilvda i objasnjava potdkocn m d" Sc' gllbici lIslcd lrcnja la~n(} odrcde i izoillju_ Ovo sc najvisc oscca pri pmml-ni pnll 'c'" pnlzanja ccvi odnosno kanala, gde sc javlja dodalni 1Ilicaj trcnja liS led dl'jstva cl'1l1 riI'ligainc sill' na delice Illiida . lzuzimajllCi ove sllli::ajcvc kocfieijenl lltporil jl' 1'1Inkcij" nc kc gCllmctrijske karaktcristikc prcseka na kome jc narusen karaktcr jcdnlllli l11u l I.ijskog slrlljanja i stflljnih paramelaril:

Z - =I,.p2
gdcje

2
IV

Z
~

- pad pritiska prouzrokovan lokalnim olporom. Pa - kocficijent lokalnog olpOnt za prtsck sa narusenim jcdnodimcnzijskill l karakterom stmjanja. bczdimcnzionalan - gllstina, kg/m - brLina stmjanja. rn/s
3

P
IV

10. OSNO VNI ZrIKONI STRUJA NJA

237

Koeficijcnt lokalnog otpora zavisi od oblika ele me nta koji proizvodi olpor, dok je uticaj od gustine. brzine i viskoznosti neznatan, pa se z<l ne maruje. Zavis nos ti koeficijenta atpora od oblika i drugih spcciricnosti ad zna o lja za pad pritiska date su u tabelama uz primcre proracuna koji su ko riseeni u ovoj knjizi i tabeli VT u prilogu knjige.

10.6. PRORACUN PADA PRlTISKA

Pri strujanju rea lnog f1uid a h oz cevovod lre nje dovodi do gubitka s tati ckog pritiska. dok se dinamicki pritisak menja usled bilo kakve primene preseka, pravca struja nja iii protoka duz strujnog puta. Pad pritiska za savlad iva nje o tpora koji sa javlja pri strujanju fluida u ne ko m cevovodu se izra ellnava prema :

t,p = 2,RI + 2, 2
gde je
t.{J

(lO.11l)

- pad pritiska

II

cevovodu (Pa)

2,RI

- den pada pritiska usled tre nja fluid a u pravo linijskom delu cevne mrcze (Pa)

2, 2

-dec pada pritiska lIsled lok a lnih otpora .

II

!zraz za pad pritska se moze predstaviti istog preenika:

funkciji brLine i preenika kroz cevovod

( 10.19) Posta st!. pre':nik cevovoda me nja od deo nice do dean ice. prora':un se sp rovo di za svaku deollicli posebno. Pri tome, priliko m proraclina u praksi, b'lina f1uida nije pozna~a alt sc ~ na ?rot~k u svakoj deo ni ci. Za ta se LI Z jedna':inu u kojoj pad pritiska zaVISI a d brzllle I precllIka cevnvoda, zavisnost moze izraziti i II odnosu na protok i preenik. Iz izraza za protok:

(k~g )
dobija sc brzina u fUnkciji proto ka i precnika:

(10.20)

IV

4Q d 2;rp

( 10.21 )

pa iz (10.20) sledi da je pad pritiska u deonici:

23S

B. TOl/OrOl ic

PROJEKrOVA II~E

POSTROJENlA 2.-1 CEtvTRALNO GRElANJE

tvJ,,=RI +LZ=A-+ ( d L ~ d 42 7C P

) 8Q2

(Pa)

(1 ()22)

Nnvedene jcdnacinc (10.21) i (10.22) predstavljaju osnov razlicitih postup~k a I ;, proracunavanjc cevnc mrcZe. Prva povezlljc pad pritiska i brzinu struja nja , dru g;, p" d pritiska i protok, naravno za od rede ni precrtik cevovoda. Protok u jcdnacini (10.22) pojavljujc se sa dmgim stepe no m. Ako bi SI;! zeit-I" d" 5e u islom vod u dobijc povceanjc protoka za 20% pritisak bi porastao za 44 %. ;VI c lill tim, llticaj precnika jc sa pctim stepe nom. I za to, ako bi 5e umcsto prc6nib ,,, I 150 mrn ugradila ccv prccnika 125 mrn. sma njc nje precnik a bi iznosi lo 17% a P"["" pada pritiska bcz uz ima nja u obzi r pojed inacnih o tpora ca k 251 %. Pri proracunavanju cevne mreze u praksi sc javljaju tri razlicita silicaja: I. Poznata je cevna mrcZa sa svi m detaljima, duzin ama svih pravih delova, prl'clli . cima cevovoda, broje m i vrstom pojedinacnih o tpora , prot ncima od nos no Im:in"llliI struja nj a sto je isto. Trazi se izracunavanjc pad a pritiska:

2. Na os novlI pravca cevovoda , duiina deonica cevovoda, vrstc i broja loka lni h <, I pora i protoka, i za zada ti pad pritiska treha odrcditi precnikc cevnc mreze:
d = J( Q,Z,tvJ)

3. Uz poznate sve e lement e kao II prct hodnoj ta cki, wlzi se izracllnavanjc: k"," prccnika cevovoda tako i gubitka pritiska:

Prvi slu caj se lako rdava po jed nom od dva oblika jednacina (10.19) i ( 10.2 2 I. " javlja sc kada cevovod postoji, a li sc vrsi rckonstrukcija zbog pro mcnje nih za ll le''''' 1 :1 grejanjc m i usled toga nov ih prot oka i brlina strujanja. Kada su poznatc svc karnkteristike cevovoda se m njcgovog precnika , IIkup ;II' I,,,d pritiska treba pril agod iti precniku ccvovovda tako da pad pritiska odgovara 011 " 111 koji stoji na raspo laga nju . To jc slu caj kod gravitacionog grejanja toplom vodolll. ",." sis le ma kod kojih sc pad pritiska pril agodava vee postojecoj pllmpi i kod svih Si, lc lll; ' razvoda pare kod pamog greja nja. Trcti slllcaj je najceSci. Trazi sc dimenzionisanje cevnc mrde i odrediv;lIljc' 1 ,;,,1:1 pritiska, s lo je za datak kod svi h grejnih pumpnih sist e ma, I drugi i treci slueaj su komplikova ni, jc r rdava nje jcdnacine (10.19) iii (JO.:! ~ ) 1''' precnikll je nemoguce, posto o lpor trc nj a zavisi i od precnika koji se odrcdujc i ,,, I brline stmja nja. Iz tog raz loga mora sc prvo usvojiti neka vrednost brzinc iii pad 1'1j. Liska kroz delovc cevovoda koja je fakticki jos nede[inisa na , pa za to i nepOl:nal ih prccnika, brzina i kocficije nata tre njll . Za korisce nje pome nutih jed nacina razl'ijlII' Sll dye metodc proracllna: metoda smanjc nja brline i me toda konstantnog pad a 1'1 i tiska.

10. OSNO VNI 7. A KONI STRUJA N}'(

239

10.6.1. Podela na prethodni i naknadni proracun

Bez obzira po kojem se od dva pomenuta naei na vrsi dimenzionisanje cevne mreie, proraelln sc deli na prethodni i naknadni. U prcthodnom proraeunu vrsi se dimenzionisanje cevovoda. smatrajuci da je pad priliska posledica iskljueivo Irenja fluida 0 zid ovc cevovllda. Kada sc proracun bazira na pozna tom raspolozivllm naporu (grav il acio no grejanjc , pllmpno II silleajll da je zada ta pumpa), o nd a se izdvaja deo napora " a" za loka lnc o tpo re, a dimenzionisanje mreZe se vrsi sa osta tko m napo ra (I-a). Na osnovu reccnug sledi da je " rezervisa n" deo napo ra za loka lne o lpo re: ( 10.23) a deo koje se od nosi na rayne dclove deoniea:

{. l\,z p L R{ = ( l-a )6p = L A-'..' (-{2-'-

( 10.24)

Pre thodno od reuivanjc precnika se vrsi jednacinom (10.24), II kojoj se pod sllmarna podrazllmevaju zb irovi pad ova pritiska u svim deonicama cirklliacionog kruga koji se uimenz io nise. Kod proracuna daljinskih vodova, ud eo loka lnih o tpora je ma nji i iznosi a = 10-20%. dok je u kucnim insta lacija ma to plovod nog grcjanja a = 33 %. Kod cevovoda koji ods tupaju od prosccnih, ovaj ud eo se nc moz<:: precizno proceniti. U me todi konstantnog pad a pritiska, kada sc raspo laie sa raspolozivim naporom, od nos no zadat im padom pritiska 6/1, izracllnavil 5e prosecni jedinicni pad pritiska R za ce lo cirkul acio no kolo: (10.25) pa sc za poznati prol ok deo nicc prethodno od red uju prt'cnici d<::o nica od recl e nog cirkula cio nog kola (ccvovocla) pre ma (10.26). sto slcd i iz izraza (10.24). prime nje nog za svaku deo nicu pos<::bno: '

( 10.26) gde je Li,; ukupna uuzina cevovllda do od reuc nog grcj nog tc la i natrag do ko tln, a { duzina odredc ne deonice. Sa prethodno odredenim prccnikom sc radi naknauni proraclln w.imajuci u obzir we loka lne otporc za deonicu prccni ka od rcde nog pre t hodnim postupkom. Ovaj naknaclni proraclin se vrsi , j<::r Sll prclhodno usvojeni pn:cnici manji iii neil to veCi od IzraClina tih, zbog skokova vrednos ti stamlardnih prccnika ccvovoda.

240

B.Todoro,.;, PROJElI.TOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE

Ve licina lo kalnih o lpo ra se lakode mo ra p rove rili pos to je 11 pre lhodno m pr' lI d C l1nll proce nje na vrcdnosclI "a", koja va rira 1I zavisnos ti od ko nfiguracijc trase QVI) . vod a i nje ne specificnos ti. Me tod sma nje njil brzinc svotl i se na usvilja nje brz ine s tmj a nja 1I deo ni cam;t !'C). ccvs i od o ne koja jc prikljucc na na ko tao. U sva koj s ledecoj deo nici ce se umanji vali brzina do najma nje brzine u deo nici koja spaja grejno te lo sa cevovo do m. Kod vcli kih i srcdnjih cevovoda brzinc su: grcjni fluid - vode na pa ra 20-70 m/s grcjni fluid - to pla iii vre la vo da 0,5-3 m/s Najbo lje je napraviti upored e nje proracun avajuCi pad pritiska za tri razlicit e Im i ne slmja nj a i l1svojiti o ptimalno rese nje uz ima nje m U obzir troilkova male rijala i Cl1l rgije po trebne za pogo n insta lacije. Zavisnosl izmedu je dinicnog pad a pritisk a i proto ka o dnos no brzine strujan j;, i precnik a pre ma je dnacina ma (10.22) odnos no (10. 26) d ata jc u la be lama koj<.: Sc J,II risle 1I proracunima, za gustinu vode od 80 e, slo odgova ra slucaju najcesce prililV ' njiva nih te mpe ratura raz.vodne i povra tne vode 90n O0c. P rora clln zavisi nd s iste ma grejanja. pa ce bliZa uputstva i prime ri lIslediti li Z r ".~' lavlja koja se odnosc na pojedine siste me.

11. DVOCEVNA POSTROJENJA GRAVITACIONOG GREJANJA

11.1. UVOD
Kod dvoccv nih grejnih sislema sva ko grej no le lo je spoje no sa cev no m mreZo m pomocu dva prikljucka : jed an je rilzvod ni iii dovndni i k roz njega slnIji voda u grejno lelo; po mocu drugog je veza no sa pnvra lnim cevovodo m kroz koji voda iz grejnog le la slnIji nalrag pn: ma izvo m [o plo le. Na taj nac in grejna le la, u Kojima 5C vod a hl adi odaju6 to plo [u o ko lini koja se zagreva , predslavljaju vezu izmeclu razvodne i povratnc cevne mrde, sli cno k<tn slo izvo r loplo le poveZllje pov ra lni i rilzvodni cevovod . Yod a, kilo zagrevni fluid , moze ima li r<l zli cil e lemp e ra lure a li za grejno pos troje nje je vaz no da Ii je pro je klna radn a le mpe ratura vocl e iznad iii is pnd 100 U prvo m slu caju rec jc 0 tzv. vre loj, u dru g()m slucaju 0 lo ploj vodi . Kod lo piovodnog grejanja najvisa radna tc mpe ra tura vode je ispod te mpe ra ture isparavanja pri atmos fe rsko m prilisku. Zbog toga se ovi s isle mi mogu izvoditi nlvoreni prema almosferi. Kada je lempera lura vode iznad la cke ispa ravanja na atmosfe rskom pritisku, grejni s is le m mo ra da je "zatvo re n", kako bi se u cevnoj mrd i od navao visi pritisa k od a lmosfe rskog i lako s precilo ispa rava nje. Ovi sisle mi grejanjo se zal o nazivaju i sisle mima visokog priliska , a ve licinu priliska u njima diklira le mpe ratura vade. Cirkulacij a vode kroz ccvnu mrd u moze se os tva ril i pod ulicaje m ze mljine leZe zahvaljujuCi raz li cilim gustina ma vode u razvodnom i povralno m de lu cevovoda. U lakvom slu eaju se radi 0 gravilacio no m grejanju. Ako .ie u cevovo d' uklju ce na pumpa koja po buduje slruja nje , lada se ko risli naziv - pumpno grejanje. U ovo m poglavlju i izlaze teorija i prineipi gravita eio nog grejanja , cijim proucavanjem se vrlo de laljno moze upoznati zavisnos t dimenz ija cevovoda , brzine struj anja vode, pad a pritiska i raspo lozivog priliska sto jc preduslnv za uspeS no projektovanje . kako ovih tako i pumpnih siste ma greja nja. Bez o bzira da Ii se radi 0 dvocevno m pumpno m iii gravitacionom greja nju, cevlla mreza moze biti izvede na sa do njim iii go rnjim razvod o m.

0 c.

2.JI

2-12

B.Todorovic PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GRElANlE

11.1.1. Prirodna cirkulacija

Na slici 11.1 prika2ana je ~e mil grejnog sistema, uz upro~Cenje da je zagrevilnje vode u ko tlu i hJade nje u grejnom teln koncentrisano u taekama K i R.

F
A

E R

Pp Pr
B
h

hb
C

K
.Stika 11.1 !jema grejnog sislem~ sa Ulgrevanjem i hladenjem vade koncenJrisanim . lackarr/Q K i R.
1/

Voda zagrejana u kotlu struji kroz ra2vodni dec cevovoda definisanirn tackama KAR, do grejnog tela R, dok je povratni cevovod oznaeenS1i RECK. Temperature razvodne i povra tne vode su I, i Ip a gustine p, i pp. U taeki A uspostavlja se statiCki pritisak Pa koji je jednak zbiru atmosferskog pritiska koji deluje na nivo vode u ekspanzionom sudu E i visine stuba vode iznad taeke A, pri remu velieinu pritiska vodenog stuba definisu temperatura, odnosno specifiena gustina vade. Pritisal P. je konstantan bez obzira na us love cirkulacije vode u cevnoj mrezi. Ako se uoei neka proizvoljna tacka B, i posmatra pri zaustavljenoj cirkulaciji vode, pritisilk u njoj se moze odrediti od taeke Au smeru strujanja vode prema tacld B, kao i od ta eke A suprotno smeru strujanja vode, pa sledi:

(11.1)

(11.2)
Uporedivanjem ove dYe vrednosti proizlazi da u tacki B postoji razlika pritisaka koja je definisana sledeCim izrazom:

I I . J)FOC I::VN.-I I'OSTROJE.iWA GRA ITTACIOXOG GRFJ, V OJ... f

U J

( IU)

pos le srcdiva nja go mje jed Dai':ine do bija sc vrcdnost ove r:vliL:e : ( IIA) Gomji izraz je do bije n pre tpastavljajuCi da jc u u:'Vovodu u1:oecna cid. -uJacija ida Cc bar 1I jed no m Ire nutku posle zaustavljanja kruienja vode te mperalun:: u 1'3Z\\'Odnom i povra tno m cevovodu 7.adriati ~'Vojc radne paramctrc. Pod lahum prclpos1avkom dobije no je da postojc dva razlieita pritiska u jedooj istoj laii Ta r.uliL:a priliska ncslaje eim se lIsposlavi cirkulacija vode <:iji jc smcr strujanja u pr.n;'CU pada priliska koji je prouzrokovan savladivanjcm olpor<l strujanju. Pritisak L:oOSlalm'3o izra7 .om (11.4). sc do bija Zit bilo kojll t<lekll pa prcma tome postoji nc kao prilisaL: taae . "'cc kao rilspolozivi pritisak cclog cirkulilcionog krug<l.

11.1.2. Gravitacioni oapor

U dosad asnjcm rilZmatranju vclieinc prili.~ka koji nastaje usled gravilaciooc sile. smalralo se da sc ;u .grevaDje vode i njeno hladeojc dciava u taii U .sIVamosli ODO se ostvaruje po ccloj visini kotla oonosno grejnog tcla. Mo sc prclpostavi da sc tempcrillllre i gusline 1I njima menjajll linc<lrno. i ponovi izcaeuoavanjc prilisL:a sa abc strane laekc B. do bijajll se sledcCc vrednosli (sL 11.2):

.::::.::= -IrjJr

A
-..------ -

he

hr

ha
h

D
tpjJp

--

.
hd
-

hk

- 1-'

hb
#4
"&

Stika J 1.2 Serna grejnog sistema sa VlgrtPanjDfl i hlatJDrjem .,ode po risiJri btIa i tela.

2-1-1

1l7'ot/orcm"i PROJEkTOI'~ 1 'JE POSTROJENJA Z.1 CNTRALNO GREJANJfO

( 11.6)

U llvo m slucaju raz lika pritiska u tacki B jc:

( 1 I.

s lim sto " oznacava vis insku raz liku izmedu srcdina ko tla i grejnog te la. koje li Z pre t pos tavku linea rne pro me ne te mpe rature po visini ko tla i grejnog te la preds tav ljaill taeke zagreva nj a i hl ade nja. Uko liko pro me na nije linea rna nego krivo linijska. o nu a bi tacna fo rmul a za iz racun ava nje raspo lozivog pritiska bila sloze nija.

11.1.3. Cevovod sa vise cirkulacionih krugova

U pra ksi. sis tc mi ce ntralnog greja nja se sastoje iz vise eirkulaeio nih kmgovil koji imaju II jed no m d e lu zajednicke vodove. Za gTejna te la RI> R2 i R3 na se mi na sJ.1 1J vod GKAB pripad a svim kru govima. a vodovi Be i FG o nima u kojima su tackc (Ida Vil m : top loto m R2 i R, . a vod sa mo kru gll koji se odnosi na tacku R3. Ova Kav sloze ni siste m se moze izd vaja ti II tri nezavisna (s lik a 11. 3.- des no) -:i rkll ' Iilcio na km ga. pri Ce mll Ce plljedine d eo nice b ili zajednicke za sva tri o U njima Ct 11 \ lovi struj ilnjil Zit sve bili jed naki. pa su jed nake te mpe ra lure i gllst ine vode. Tn v:li i i za princip st ruja nja vode . slo znaci da su i priras laj i odnos no gubici pritiska. t;d, dtk jed naki. Za ne ma ruju ci hlade nje vode u cevovod ima i zadrzavajuCi isti te mpcraturn i pad II svim grej nim tclima iz se me sa slik a 11.3. ras po lozivi pritisci grejnih tela su raz lil' il i i iz nusc:

coer

--

B
-

--

Rl R2
--<

A
R1 R2

hI

r h2
i

h3

Slika J 1.3 Grejlli sis/em sa vi.fe cirklliaciollilz kmgova

1I. V IVCFYNA POSTROJf:NJA G /?-1 VITA C IONOG G RFJ.-1 NJ.j

2-15

I'll, =g"l (pl' -p, ) I'll, =g"1(P p -p, ) P II ) = g"3(p" - p, )

( 11.8)

Ovi pntisci ostva mju cirklllaciju vode s tim sto wei ras po lozivi pritisak imaj u knlgovi sa visim grej nim tclima u odnosu na izvor toplo te, pa tako kru g grejnog tela R3 ima vcCi pritisak nd kmga grej nog tela Rz. Medutim, kmg tela R3 je duzi pa voua prelazi duzi put struj anja. Za to se mora pad pritiska 1I svakom kru gll prilagod iti raspolozivom, sto sc cini pode.sava nje m prescka cevovoda, nd nos no brzine struja nja. T() prakticno zn ati da ee de lovi ccvovoda koji pripacl aju svim kru govima biti pocldc ni onom najne povoljnijcm (vid e ti lIputstvo za c1 ime nzionisanje cevne mrek).

11.2. TEMPERATURE RAZVODNE I POVRATNE VODE

Izbor tempe ratura razvoclnc I, i povratne I" vade je ustva ri o ptimisa nje uzimaju ei II obzir sledece posleclicc ovih te mpe ratura: 1. Temperaturska raz lika 61= I, - I" uticc na povrSinu ocl nos no vclicinu grejnog tela, a time i na njegovu cenu. 2. Tempe ra tura rilZvod ne vade iz nad 100 c Cini da je siste m visokog pritisk;t, ~ t () za hteva pose bne me re obezbecle nja i tzv. zatvoren siste m. 3. Vise !t:mpcrature razvodne i povratnc vad e cine cia je srednja tempe ratura grejnog te la visoka, i da covek koji ~e nalazi u njegovoj blizini ne moze da odaje zraccnjem ncophodan deo svoje telcs ne to plo te vee je , napro tiv prima, pa je njegov oseeaj ugodnosti znacaj no po rc meCen. Medlltim, visa srednja te mpe ra tura je od uticaja na veclI te mpe raturnu razliku izmedu grejnog te la i okoline, pa je izrilZe niji e (ckat prenos a toplote, sto ima za posledicll manjll grejnu povrsinu . 4. Pri visim temperatllrama od 80 "C do lazi do uglje nisanja ces tica prasine na grejnom telu ; one se povlace strujanjem vazduha i covek ih udise, pri (;e mu se nadrazuje: sluzokoza disajnih organa. 5. Veliku 61 znaci smanjeni pro tok vod e kroz cevovod i gTejna te la, pa se dobijaju cevovod i malih precnikil i jeftinija cevna mreZa. 6. Kod gravitacionog grejanja raspolozivi otpor je veCi pri v.;Cim razlikama razvodne i povratnc temperature vade, sto ope t znaci niZu srednju tempe ratum grejnog tela. ImajuCi sve ovo u vidu doslo se do korisee nja te mpe ratura 90nO "C u tzv. projc ktnim uslovima . Temperatura razvodne vode od 90 nc je najvisa moguCa ispod temperatura koje Sl! bliske te mpe raturi kljucanja. Srednja tempe ra tura vode l! grejnom te ll! je 80C sto nije povoljno za us love ugodnosti, ali to su vrednosti koje se postiZu samo pri spoljnim proje ktnim uslovima koji su re tki. Prakticno, srednja te mpe ratura vod e u grejnim te lima je u prose ku dosta niia je r su srednje spoljne tempe rature u grejnom periodu znatno iznad projektne vrednosti (za klimu Beograda ona iznosi od 3-5 0c).

2-16

B.Todorovit PROJEKTOVANJ POSTROJENJA Z,f CENTRALNO GREJANJE

11.3. UPUSTVA ZA PRORACUN

Kod vodenog gravitacionog grejanja sila pomocu koje se obavlja cirkulacija vod e kroz postrojenje javlja se usled razlike gustina vodenih stubova u povratnim i razvodnim ce ima. Z a grejno tela na slici 11.4, raspolozivi pritisak za cirkulaciju vode iznosio bi:

H = hg(p p

Pr )

(Pa)

(11. 9)

- raspolozivi pritisak (napor), (Pa) iii (N/m2)

h - visinska razlika izmedu sredine radijatora i sredine kotla (m) 3 Pp - Pr- razlika gustina povralne (P) i razvodne vode (r) (kg/m ) (tabela 11.1, iIi tabele u dodatku) Us led razlike gustine povratne i razvodne vode .(raspolozivi napor H) dolazi do stmjanja vod e kroz cevnu mrdu. Ustaljemicirkulacija biee od trenutka kada se uspos tavi IJrzina slmjanja pri kojoj je potreban napor za takvo strujanje jednak raspolozivom. Napor se tro~i na savladivanje otpora koji nastaju pri strujanju vode kroz pr~ve delove cevne mreze kao i na savladivanje mesnih otpo.ra. Mesni iii tzv. lokalni otpori javljaju se pri prolazu vode kroz krive delove cevi, kroz ventile, slavine, grejna tela, 1I mestima gde se cevna mreza raeva iii spaja itd., na cije savladivanje se tro~i dec napora. Ukupan napor se rnoie predstaviti kao:
(11.10) gde je:

2:z
R
I

- dec napora koji se

tro~i

za saviadivanie svih mesnih otpora (Pa)

LRI

- jedinicni napor za savladivanje otpora pri prolazu vode kroz pray dec cevi dcline 1 m, tzv. jedinicni pad pritiska (Palm) - duZina cevi (m) - dec napora koji se tro~i za savladivanje otpora u pravirn delovima rnrde (Pa) ili (N/rnl)

Da bi se znao napor potreban za savladivanje pojeidinacnih otpora neophodno je poznavati pribhlan precnik eevi. Prema tome, proracunom treba najbriirn putem doci do velicina precnika cevi, pa tek onda sprovesti precizan i konacan proracun cevne rnreze. Zato se proracun deli na prethodni i naknadni. U prethodnom proraeunu raeuna se sarno sa naporom za trenje u pravimm delovirna cevne rnreie, uzirnajuci da se 33% od raspoloiivog napora tro~i na pojedinacne otpore.

II . DJlOC EYNA I'OSTROJNJ.4 ORA JlI TA CIONOO O UElA NJA

147

_ .

r I

,=-_-1
- -<>--

Pd

I I Pr

-C

,..-'

-1-

Slikn 11. 4 Raspoloiivi trapor kod gravitaciOllOg gre}tlog sistema

Tubela ILl Napor u Pa (N/m2) kod gravilaciollog grcjanja po 1m vcrlikalnc ccvi

Povraln:l

Temperatura f:lzvodnc vodc

voda Q C 60 65 70 75 80 85 90 95 100

80 111.8 86.3 58,8

85 143.2 116.7 90.2 60.8

90 175,0 149.1 122.3 94 ,1 63,7

95 208,9 183.4 155.9 127,5 97,1 65,7

100 243.2 217,7 190,2 161.8 131 ,4 101,0 67.7

IDS
279.5 254.0 226,5 198.1 167.7 137.3 104,0 70,6

110 315,8 290,3 262,8 234,4 204,0 173.6 140,2 106.9 72.6

Kao osnov la dimenzionisanje ccvne mrczc sluzi jedinicni pad pritiska R, koji indirckIno dcfjni.~c prccnik cevi. Za slrujno kola gn:jnog tela ciji jc raspolozivi napor I-l, jc:

L2 =0,3311
I-l = 0,33I-l +

L [R
(Pa / m)

R= 0,67H

L[

(11.11)

U ovom racunu poslo se od prelposlavke da je jedinicni pad pritiska R konstantan za celu cevnu mreZu posmalranog grcjnog lela.

2-/,1'

B. Todorovic PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZII CE/lrrRAL NO G REIA NJE

1.3. 1. Tabele za proracun cevne mreze

U pri logu knjigc SlI labe le za proracun cevnc mrcZe, Z~ celi cne i ba karne ccvi. 'l" il i t; le sadrl.c podat ke a top lot no m i mase no m pro lo kll vode za raz lik u razvodil villi, od 20 K i l K, brzine struja njil i jcdinicni napo n pr iti s ~ka R (Pa lm ). V rednos t mase nog p ro toka moze se izracllnati iz kolicine to plo te kada sc In;1 tGmpe ril tllra razvodne i pavra tne vade: (1 1. 12)

(11.1 :1 )
Proto k vode kroz ecv se za te mpe raluru vode 90nO C i specificnu to plo tu C!,= 4, 186 (k1/kg K) racuna pre ma izrazu:

Vllt! L'

111= lL 0 86 (khg )
20 '
II

(11.1 -1)

ko me je Q II (W) . Tabe le (I V i V) prime njuju 5 C i za gravitaeio no i za pumpno grejimje. Pos tn ', 11 ka d gravitacio nog greja nja manje vrednas ti jedinicnog pada pritiska R, to se kod prll raCllna ovog grejanja vise ko riste strane sa niZ im R.

P rimer 1
D ime nzio nisa ti pravll cev du gu 16 m, ako je ona deo postroje nj a vode nog grc'ja nj:t u ko me je te mpe ra tura razvodne vode 90 C, a povratne 70 nc. Kroz cev t.re ba pn;Jll"ti ko licinll to plo le od 32500 W. Raspo lozivi na por je 64 Pa. Resenjc Pos to jc cev prava, ne ma mesnih o tpo ra , pa se say raspo lozivi napdl' ttosi nil I rc nje II pravim de lovima cevi. Jcdinicni raspolozivi pad pritiska iznosi:

R=-= 4
16

64

Pa m

Ko licini to plo te od 32500 W odgova ra maseni proto k (pre ma 11.4):

m=32500 0 86 =1397 kg /h
20 .

II . DVO EV II POSTROJENJA GR:A VITACIONOG GREJANJA

2./9

U I~bc li V za R = 4 Palm, lrazi se najbliZa vrednosl proloka od 1397 kglh. T o SlI vrcdnost i 11 50, kojoj odgova ra unllLrasnji precnik 56,7 nun i 1580 kglh, za precnik 6-1.2 mm. Usvaja se ova dmga. veea dime nzija. Oa bi se uslanov io laca n jedinicni pad priliska, kao i brzina stmjanja vode kroz cev, 1I ko loni z~ precnik lInlltrasnjcg otvora od 64,2 nun traii se najbliia vrednost sLvarome protoku i nalazi se da je L o 1420. Ovoj vrednosti odgovara brzina strujanja 0,13 mls i stva rni jcdinicni pad priLiska

R=3,3 Palm
Oa bi jedinicni pad priliska bio kao sto je prethodno izracunato, R = 4 Palm tre balo bi da postoji cev nekog precnika izmedu 56,7 i 64,2 nun. Posto takve ccvi nema. usvoje na jc prva cev veceg precnika. Zbog toga ce pri stmjanju vode 90nO C kroz U5vojenu ccv precnika 64.2 nun i duzine 16 m. biti potreban stvarni napor

H=16x3.3=52,8 Pa
S LO je milnje ad raspolozivog napora koji iznosi 64 Pa.

11.3.2. Crtezi i seme za proracuD

Poslo se prvo lIcrtajll horizontalna razvodna i povratna mreZa, oznaci se svaki njen dco, Izv. deonica, knja prcdstilvlja ccv jednog datog precnika kroz koji prolilZi konsLanl a n protok grejnog f1uida . Osim crteza horizontalne t:evne mrde. potrebno je nacrlati i semu lIsponskih vodova . Ova serna se t:rla u razmeri sarno po visini, a obuhvil\a i grejna tela, kao i kolao. Uspo nski vodovi se crlaju redom prcma brojevima Kojima S\l obeldeni \I t:rteZirna horizonlalne mrcZc u Kojima ih trc ha lakodc \lcrtati kilo i u osnovama svih spralova. U odnosu na usponski vod, grejna tela se lIcrtavaju tako kako se vide kada se posmatraju iz proslorije u kojoj se nalazc. Nil Semi lIsponskih vodova obeldavaju sc deonice, odgovarajuCi protoci torlOk. grejnil L e la, visinsk<:; rilzlik e izmedll sredine kotla i sredine svakog pojedinog tipa rildijatora za svilki sprat. Se rna obllhvala i vezIJ kotla sa ekspanzionim sudom, kao i prikilz mreze za odvodcnje vazduha iz postrojcnja pomocll cevi precnika 3/8". ako je ' . postroje nje i7.vcdc no kilo sistem sa donjim rilzvodom. Nil usponsk im vod ovima pn.:dvida se i na T<1zvodnom. kao i nil povratnom kraku zasun , zhog evcn lualnog iskljucenja vcrtik ale iz rada postroje nja . Prcthoelni proracun sc sllstoji od izracunavanja jedinicnog pilela pritiska za strujno kolo svakog grejnog lcla. PomoclI lako dobijenih vrednosli za R, odredujll se prethodni precniei i zal im sprovodi n<tkn adni dec proraclIIla. U tom c1elll proraclina mo raju sc odredili koeficije nli mcsnih otpora, tabela VI 1I prilogu.

250

lJ.7'x/omlj" PROll:XroVANJE I'OS TF<OJENJA Z4 CNTRALNO GRJANJE

11.3.3. Postrojenja sa donjim razvodom

Prclhodni prnraclln .poCinjc sa izracunavanje m jedinicnog pada priliska Zit s lruj no kolo najnepovo ljnijeg grejnog te la. To je najcesce grejno lela horizontalno najud ,t/.j". nije od kOll a. a koje je visinski i najniie u poslroje nju. Kada sc zalim izra!': u!1i1 R i za os lala grejna le la na isloj verlikali. pre lazi S<.: 1li1 dru gc lIspo nske vodove .{v.c r(ik a le). po<::injuCi o pel sa najnepovoljnijim le lo m nil (o j vcrlikali i lako redo m. Ako sc kod kOlla cevna mrcZa raev3 II dye granc, slo tesl!) hi Vii U praksi kad a se prede na proracun druge sirane, opel sc pocinje a d najncpovol j. nijcg grcjnog tela za lu granu. Ne lreba izgllbili iz vida da iz kolla po<::inje razvod jed . no m ccv i za celo poslrojenje. koja je vee proracunala 1I okvirll prve strane siSl<:mi' II kolu najnepovo ljnijeg gr,-,j nog le la celog pos troje nja .

11.3.4. Tabela za odredivanje mesnih otpora

U labe li VI dali su kooe ficij e nli mesnih olpora, kao i vre dnosl otpora zavisno <lei br/.ine slrujanja grejnog flu ida. Prilikom odredivanja koeficije nala mcsnih otpora, kod ra(';vanja cevne mrcze, me sni o tpori se uzimaju <.a krake b (deonicc manjih protoka), a ne Zil krak a (dconi c" zbirnog prolo ka) - slika j 1.5.

Slilm ] 1.5 T - raeve cev/le mreie

Primer 2

D imenzionis a Li cevnu mreZu poslrojenja za centralno grejanje sa donjim razv.) dom. Te mpe ralura vod e II razvodnoj mrezi iznosi 90 C, a 1I povratnoj 70 "C. [-l(l r iZO nt a lna i ve rlikalna cevna mreza date su na crteZima 11.6. i 11.8.

I I . D VOCH 'NA I'OS-rJ?OJCNJr l G RAIn >l ClONOG G I?lA I JA

25 1

8
~

@ !E) ic.
I :

'"

I 18 :
I
~ om

9 .1 --_ .............

-_...... _.. __. :

8 i8 om m
,...
:

14 150
21950

1
__ ..1.-

!
I

C ::)

5050 5050

1T' _ ... :\ e) -

0) .

f- ..--------.. -0

D I

- 0 '
1

1(22)

:,. . .
0

Slika 11.6 Horizonlalnu cevlla mreia

lJSI"a{SI(I VOD

GREJNO TELO

f------,J

,----0

GREJNO

TELO

USFaJSKI VO 0 ,

Slika 11.7 I'rikljllcci grejllih Ida

252

B. Todorovic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO OREJANJE

_ . - -__r - : - - ; - - -

:}
I

i/

or-o

,.,

--

f
..,

006t'
g

. -- ~

I
- "

r ,"

..,.
N

U)

'--

o .....
N

2
L--

L.,
" -- " r - ,

I~

""
Sliluz 11.8 Serna /lspoTlskih yodova ZJl primer 2

II . DVOCEVNA POSTROJE

~A

GRAVITACIONOGGREJA NJA

253

Tobcill ll.lI Prcglcd dnzina dconica

Broj deonica 1 2 3 4 5 6 7 8
9

Duzina
(m )

Droj dconic.1 15 16 17 1H 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28

Dui inn
(m)

20 1,2 6.8 I,D 1,0 6,2

3.4
1.0 1.0

3.4
7.0 1.0 1.0 6,4 3,4 1,0 1.0 3,4

1.2
3.0 5,4 5,4 7.2 1.0 1.0 6,6

10 11 12 13 14

1.2 1.2

Prcthodni proracun
Vel1iknln 1/

a)Slrujno kolo grejlloglela 03 (Ilajnepovoljllijc) deonicc I. 2. 11 14. 7, 8 Ras poloiivi prilisak (Iabel a 11.1) Za trcnjc II prvim dclovima oS I<tjc Ukupn. dulilla deonica 1, 2,11 - 14, 7,8 lcdinicni pad pril isb b)"olo grejnog lela 103 deonice 1,2, II , 15-1 8, 14.7. R Raspoloiivi pril isak Za I rcnjc u pomcflut im dconicam:l U deonicama 1, 2,11,14.7. 8 ukupne dllzille 21,1 m prel hod no je vee ul rosello Za Irenje u deollieamo 15- 18 ledillicni pad pririsb
VC l1iknln III

H = 2.6 x 122.3 = 318 p"

O,6 x 31B = 213,1 1= 23,2 m

Po

R = 213,1 : 23,2 = 9,19 Palm

H = 6,Ox122,3= 733,8 Po 0,67 x 733,8=491,6 Pa

21,2x9,19 = 194,8 Po 1= 8,8 m R = 296,8 : 8,8 = 33,73 Palm

c) Kolo grcjnog lela 04 deonice 1-8 RaspolOiivi prilisak Za Irenjc u pomcnulim deonicama U deonicama 1.2,7, 8 ukupne dui inc 7,4 m prclhodno je vee ulro!eno Za Irenje U dconicama, 3-6 preoslaje Duzine deonica 3 - 6 lcdinieni pad priliska

H=2,6 x I22,3= 318Po 0.67 x 318=213,1 Pa 7,4x9,19 = 68 Pa 145,1 Po

1=15,Om R = 145,1 : 15,0 = 9,67 Palm

eI) Kolo grejnog lela 104 - dconice 1- 3,9,10.6- 8 Raspoloiivi prilisak

H = 6,0 x 122.3 = 733,8 Po

25-1

B. Tod()ro!'it PROJEKTOVANJE POSTROJENJA 2,1 CENTRALVO GREJANJE

Za I rcnjc 11 pomCntll im dconic..1ma Preillod no je vce IIlrokno II dcolli""m" I. 2. 7, 8 dllzine 7.4 m U dconi mma 3 i 6, dui inc 13,001 U kupno je ul roscllo rrcest'lje 1.3 Irenjc 1I ciconic.1ma 9 i 10 D uzin3 dco nica 9 i 10
Jcdinicni pad prilisk;1

0.67 x733,8: 491

"0

7,4 x9, 19 = 68 Po 13,Ox9,67= 125,7 Po 68+ 125,7 = 193,7I'a 297.9 Pa I = 10.8m I? = 297,9:10.8= 27,581'a/m

VCl1ikn ln I

c) Kolo s rejnos lela 0 1 . dClInice I , 19 22, 8 Raspoloi ivi pril isak Za I rcnjc u pomcllLII im dcollic..1ma
Prc th odno vee ulroscno u dconicclOl<1 I i 8 ukupnc

J-J = 2.6 x I 22,3= 318 Pa O,67 x 318= 213,1 Po

dlli inc 5 m
Prcnsl:ljc loa Irenjc u dconicama 19-22

Dllzin;] dcollica 19-22 Jccl ill icn i pri lisJ k

f) Kolo grejllog Icla 102 . tleonice I, 19.23 26, 22. R Rnspolozivi pril isak

5 x 9, 19= 461'" 167, 1 I'a 1 = 15,4 01 R= 167,1 : 15,4= 10,85 Palm

Z:l Irenjc II pomcnu tim dconic.1mn

Prcth odno jc vee lI(rosena

/I = 6,0 x 122,3 = 733.8 Pa 0,67 x733,8= 49 1,6 Pa (I = 5 m)

tlcolli"" m" I i 8 (I = 5 m) dconi"" ma 19 i 22 (I = 13,4 m)

- ukupno ut rOSena

5,Ox9,1 9= 46 Pa 13,4X IO ,85= 145,4 Pa

46

+ 145,4 = 19 1,4 P.

Preoslaje za I rCllje II dcoll immo 23 26 Dui ina dconica 23 . 26 Jcd in iLlli pad pril is,"

,=

300.21'" 8,8 m R = 300,2 : 8,8 = 34, 11 Palm

Na knadni proracun

Na knadni pro racun se sprovodi pO formlllarima_ Dco formlllara se pupunjava po tl acima iz pla na cevnc mreze, os talo se proracunava polazcCi od jedinicnih paduvil pritisa ka, koji SlI izracun<lti u pre thodnom proracunu. Koe ficije nli mcs nih o tpo ra, sa opisom olpo ra, dati su u pose bno m preglcdu po deonica ma. U ovo m pre me ru proracunaCe se de taljno ko la grejnih tela 01 , 03, 102 i 103.
Prcgled koeficijcDatB mcsoih olpora:

deo oica l

kolao
Iuk, r/d=1
<leoniea 2

2.5

Q.l
3.0

. T rai:va suprolan smer odvajanjc

Wo/W= I ,08
1,3

II . DVOCEVNA POSTROJENJA G RAVITA CIONOG GRElANJA

dconi cs 7
~

255

T ra~ slIprotnn smcr, sClbiranjc VJII =0,64 d,,1d =O,8

2,0

d,1d = 1

35

dconica H - IlIk
dconicft 11

0,5

0,5

- T rac"V;}, odvajallje Wo/lV=O,79 - 21 uka

- 7.... 1S UIi

2,5
1,0

Qd
3,8
3,5 1,0 4,0

d co nic. 12 - unakrsno odvnjanjc Wu/1V=O ,64 - 2 1l1ka - prol;'tzni ventil - !(rcjno telo
dco nirH 13

fd
11,0 1,0

- 2 IlI ka - lI nakrsno salJiranjc I-;W=O,-B

c1,/t1 = 0,6

bQ
3,0

dcnnit-n 1-1
- Z...1SU II

- 2 1l1 ka - T meva snuimnjc HlJ/""' :::: 0,79 dcooi .. IS

0,3 1.0

U
2,6

- una krsno oovaj:mjc. prolaz W.lW= I,54 dold=O,6

d eooir. 16 - T raev3 suproto ll smcr. ouvajanjc

0,5

1,6 1,0

w"lw=O,88
- 2 luka - prolazni ven lil

<!..Q
9, 1

dconica 17

- T rat.'Y.l suprolan smcr, sabiranjc 1 -;W=O,5 (l,IcI=O,67

dc onica 18 - izvueen ko mad (za o lJilaza k deonicc 12) - una krsno salJi ranjc, pro laz

0,5

1'.!V=054

tioid=0,6

!l.2
1,4 2,0 1,0

dcooica 19 - T ra&a suprolan smer, odvnjanjc

Hlu

!w= O,77

- 2 1uka

- zasun

Q.J
3,3

dcooica 20 - T ra&. odvajanjc WuIW=O ,6 - 2 1ub

3,5 1,0

wu1w = 1, 1

1.9 1,0

256

B. Todorovic PROJEKJ'OVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE

- prolami vcnlil - grejno lelo 4,0 4,0

2,5
11 ,0

U
9,4

<lroniao 21 - 2 1uka - .zvijen xomad (za o bilaz..k dconicc 19) - T raeva sabiranjc tV,l.... = 0,6

1,0 0.5

l.Q
2,5

<leonia 22
zaSUll

2 luka

0,3 1,0 10,0 11,3

- T ral:va silprotan smCf. sabiranjc ~;/V = 0,35 d,ld = 0,9

deonia 23 T raeva pIOIa7, oovajanjc W.,IW = 2,2 <lconiCll 24 T raeva supro 13n smer odvajallje Mlu/tV
-2 luka - prolazlli vent if - grcjno Iclo

=1

1,3 1,0 4,0

""u/Ml =0,5

4,5 1,0 4,0

U
8,8

U
12,0

dcon.ica 25 - 2 luka - izvijcni komad (za obila7.ak deonicc 23) T raeva suprolan smer, sabiranjc V.lV = 0,54 d,ld = 0,67

1,0 0,3

l.l!
3,1

<lconia 26 - T raeva prolaz, sabiranjc tV.IMI=2,2

Napomena: . Ukoliko je u naknadnom proracunu za cevnu rnrefu menjan preCnik neke deoniCC, U ovom pregledu paraleino su dati koeficijenti mesnih otpora i za promenjen precnik.

Tabe18 71 .111'

Prelh. pretnlk Mesenl Top/, Duiina cevi d eonica prOiok prolok ~~ICO (k g/h) I(m) (mm) ~~

IZ "'LANA MREte

NAKNADNIPRORAtUN SA PRElHODNIM PRECNIKOM SA PROMENJENIM PRECNIKOM CEVI

AAZUKA

w
(m/s)

R
(Palm)

' R
(Pa)
h

2;(
I
3,0 1,3 3,'
11,0

Z
(Pa)

d (mm)

w
(m,ls)

R
(Palm)
m

, R
(Pal
0

H
0

Z
(POI)

'R
(n ./'1) (POI)

Z (p. D
(POI)
I

I
2 ,2

,
9"

d
2,0 1,2 7,2 1,0 1,0

50
t 114

9
',5 7,5 5,5 5,0 5,0 5,5 7,5 ',5

i
24,6

VERnKALA II, KOIO greJnog lela OJ, RaspoiolM plilisak H '" 318 Pa 21950 14150 0,13 0,14 0,11 0,07 0,07 0, 11 0,14 0,13

Jedinitni pad pritiska R _ 9,19 Palm

9,0 9,0
39,6

60.
391
9d 9d

"

91111l 2100 2100 9100

14150 21950

" "

12

22
26,2

31<
1 1/4

5,0 5,0 36,3 9,0

13,5 126,4

13

" 7

391

I
15 16
17

60.
9"

',' '"
1,2 3,0

3,0 2,' 2,0 0,5

7,1
15

19 ',1 130 '0

3,5

33,3
11,8 +37,5

+1 4,3 +7,7 + 59,S

50

'L"R+'LZ Sa IzmenJenom deonicom 8

0,22
256,4 1+59,5 1315,9

17

51

0,5

I
Ulro~eno

I
210 105
1.05

I
3,' 1,0 1,0 3,'
.3/4

I
0,17 0,15

I
22

I
153,9 74,8

I
118.7

<

318Pa

1<010 grejnog lela 103, Raspolotivi prilisak H _ 733,8 Pa u deonicama I, 2, II, 14, 7, B

Jedinitn! pad prillska A _ 33,73 Palm

.900

0,5 9,1 1,9 1,'

24SO
"'0
'900

1/2

"

21 0

".

1/2

O , IS
0,17

" " "

22

"

....
7
21,9

74,8

20 267

'LI'R+'LZ-

359,5

626,5

<

733,8

Prigu~il:i

100 Pa

Tabels 11 , 1/1
IZ PLANA MAE1:E Prelh.
pfe~nik

NAKNAONIPROAACUN SA PAElHODNIM PRECNIKOM SA PAOMENJENIM PRECNIKOM CEVI

RAZUKA

conica

Top!. Masonl Duzlna cevl d protok p rolok oonice (kg/ll) I(m) (Wj (mm)
b

w
(m/s)

R
(Palm)

IR
{Pal

Z
(Pa)

d (mm)
k

w
(m,ls)

R
(Palm)
m

',R
(Pa)
0

H
0

Z
(Pa)

' R
(n _/'I) (Pa)

19 20

,
Utro~eno

1 \{4

h
318Pa

,
3,3
11,0

Z (p. D (POI)
I

I
36,4 16,0 19,2 14,3 55,0 131 ,9

I
Jedini~ni

VERnKALA I,KoIo grojnoo lola 01, Raspolo!ivi prilisak H u deonicama 1,8

pad pritiska A .. 9,19 Palm

60
0,10

7800
1750

336
7S 7S

7,0 1,0 1,0 6,'

21
22

I7SO
7800

". ".
1 1/4

',5 3,6 3,6 ' ,5

31,S

0,' 0,6
0,10

3,6

1/2

0, 11

15

15

3.6
28.8 127,5

2,5
11 ,3

','

55

+ 11 ,4 + 35,8

336

LIR+'L Z Sa izmentenom deonicom 20

I
31<

259,4 +47,2

+ 47,2

J
6OSO

I
3,' 1,0 1,0 3,'

I
pI~isak

I
0,22 0,22 0,22 0 33

I
120,3 112,2
0

I
107,4

306,'

<

318Pa

Kolo grelnog lela 102, Aaspololivi

H _ 733,8 Pa

Jedinitni pad !Xitislca R .. 34,11 Palm

Utr0$9no u deonicama I , 19, 22, S

" "

280

32SO 32SO 6OSO

25

140

'"

".
112 1/2

0 207 73 0
387,4 0,11

so
SO
33

so
SO
112,2

','
3,1 0

11

11

12

70,6

."
I

. 136,4

26

280

".
,
I

'I,I 'R+'L Z "

"",7

832,1

Sa I2menjenom deonlcom 24

I ,

. 1 75,~

656, 7

<

7.l3JI

--

-,

. 175,4

II . OJ '0 EVNA POSTROJ/;MA GR.-1 FrJ:~ CIONOG G RFJA ,\'JA

259

11.4. POSTROJENJA SA HLADENJEM VODE U CEVNOJ MREZI

v

11.4.1. Postrojenje sa gornjim razvodom

LJ uu sada imdim prorilcunima ccvne mreZl: nije uzeto II obzir hladenjc ccvovoda. je r se s matnlln da je voda na ulazlI u grejno telo iste temperature kilO i voda nil izlal.lI iz kutl;1. Ovo zanemarivanje toplotnih gllbitakil u ccvovodll gotovo uvek je opravuano knu sis te ma sa uonjim razvodom. Mcuutim. kod gornjeg rilZVoda horizontal na razvouna mre?a najCcsee prolazi kruz prostorije niZih tempcrilturil (hladan tavan). tako lIa Sll toplotni gllbici II mrezi vcCi i ne mogll sc zanemariti. posto se j;lVljajll nize tempe rature voue i u vertikalnim vodovima. kao i 1I povratnoj horizontalnoj mrcZi. Usled tog<l je veea razlika gustine vode u glavnoj vertiblnoj razvodnoj cevi i II ostalim dclovima strujnog kola 1I0ecnng grejn)g tela. pa se kod ovakvog postrujenja javlja i veei raspo lozivi napnr. O bzirom na izloze nn. Z<l kolo grejnog tela koje je prikazano na sliei 11.9 objasniec sc izraclInavilnje m stvarnog napora. Pri tome se smatra da u glavnom vodu FB. kao i lJ horizontalnom povr<ltnom ccvovodu EF nema gubitaka toplote. sto jc n:alna pretpnstavka. posto je ovaj deo ccvovnda dllbro izolovan i nalazi 5C u prostoru vise temperil ture. U ()st illim dclovima prikazanog strujnug kola cevi se hlade. La knln grcjnog tela 1\. prema semi na slici 11.9. raspolnzivi napor bi iznosio:

Da hi mogli da sc mlrede toplotni gubici u pojedinim deonicilma, a time i stvarni rilSpOI07 .ivi nap~ r. potrebno je osim protoka puzoilvati i precnike ccvi. koje 115tvari te k treba prorilcunati. Zato se za prelhodni proracun raspolozivi napor odredujc isto ka o i Z<l do nji razvud. dodajuCi dopunski pritisak /)J I:

Razlika J:(p p

p,) dobija sc dircktno iz tabcle 11.1, a dodatni napor zavisi ad hll-

rizontalnllg udaljenja usponskog voda koji se proracunava od glavnog usponskog razvodnog vuua, kau i izolacijc ostalih vertikala . Vrcdnosti dodatnog napora date su II tabclama ILIV i I LV, za najbliZi i n<ljdalji vcrtikalni vod . Podaci vazc liZ skdeec pret postavkc: - glavni IIspon.~ki - razvodni vod. kao i ccla horizontalna povratna mrdil se ne hladc - gornja razvodna meda jc izolovana - visina spratova je 3 m - te mperatura lavana oo e, sobne temperature 20 C - temperatura razvodnc vade I, = 90 C - temperaturni pad u grejnim telima je 61=20 K

260

IJ.TodofV"i i PROJEKfOVANJE POSTROJENJA 7 ..A CENTRALNO G REJANJE

- na sva ko m spra lu iz jed nc ve rlikalc snabdevaju sc top tom vodo m dVii gn':.in;, Ida. svaki ko ti i:ino m vode od 50 kg/h.

~
P2
p.
r
A

.r;

.r;

.-

P3
(")

.r;

,I I

:P 4 I

'<t .r;

,---Ps

---

-l()
.r;

/ /// /////"0//

-- -

J
Slika 11.9 Cevlli sis/em sa gomjim razvodom

Vr dno~li za ve rl ika le izmedll najblize i najudalje nije. izracunavaju se Jinea rnonl in le rpo Jaeijo m. Korekture za p ro toke vode kroz grej na teta koji se raz likujll ()(I 50 kg/h. uvode se pre ko multiptikacio nog koeficije nta - iz Iabcle 11 . VI. Uko likll kroz pojedina grejna tda prntii'; u prime tno razlii'; ite ko tii:ine vode tnlla rai:ul1a li sa prosci:no m vrednoscu svih grejnih te la na pOS ma lrilnoj ve rlikati. U sllll:aju L1 a se na spra tu ne nataze dva grejn;l te la. ncgo sa mo jed no , merod ,wna je po lovina slva rnog pro toka vode. VreLi nosli iz tabele 1 1.V vaic za izolova ne cevi 1I ztjebovirna 1I zidu i 10 i za L1 rllgl" tc mpe ra lurne padove u grcjnim tctima. Medutim, pod a tkc u tabe ti l1.!V koji Sll d<l ti za ne izoJovanc cevi. trc ba korigovali lIkoliko je te mpe ralllrni pad raz lii'; il oel 20 knd ieije ntima iz tabd c II. VII. Z bog loga SIO je usted hJade nja cevi le mpe ra ture vode na utazu u radijator i izl;1Zl1 iz njega nae ad predvide nih, pre ma kojima je grej no telo i dime nzio nis ano, grejn, povrsine se povecavajll. Poveea nje sc vrsi proce nllla lno, prc ma tabcti 11.Vlllu kojoi su podaei dat i p rc ma dc ktll hJ aele nja, odnos no zavisno od udaljenja pos ma trane w rti.k aJe a d gJavnllg lIspll nskog voda. U tabe li se proec nlualno poveca njc navoeli za n;tjblizu i najda J ju vc rt ika lu za ud a ljenj;, najdaJjc vc rl ikale do 30 m i pre ko 30 m.

Tabels 11 .N Dodstni napor u Pa za dvocevno gra vifaciono gr8ianje (vertikale neiz%vsne i pored zids)

B ,.
(' pralova) zgrade

"""'

Qralno leto na nlvou

Horlzontalno _prufanlc postrojenla 1m)

10
pIYa'

20

,
3

pelko 1

prako 1

, '12 , , ,

posl.

" '57
".
3"
275

'" ,
'" 255
265

'05

pNO

"",I
",

pNO
78

"

.,.

50

"",I

pN'

post

pNO

posl.
177

pN'
,\8

"

posl.

' 37 226

"

' 07

00'
363 333

"., ..
.02

". ,
255

,..
265 '51

2<l6

' 37

'16 18.

314

'16

" '27
206

'57
226

on
333

373 3<3 300 '51

'" '"
3"

'" 392
'" ."
31

177
275

3" 29. '0' 353

44'

" ,,,
' \8

'96

'" 333
300

"

'86

'05

' 35

353

preko2

373 520
48'

'" 382
53'

,..
<13' 392
343

'"
314

213
preko3

38'

." ...

00'
383

42'

'" ...

00' 50'
510
46'

". '" 373

333

.., ,.. 01'

22'
3"

255

m
373
500

'" '55
'18

'"

'" ".
.22

' 65

", <13,
579
539

31 '

'55
382

382 510 01' <13'

588

559
520

392

353
31'

."

..0

'"

50'
..0

300

Odnos/ sa na najblif u i najuda/jenlju vertikalu

; (, 2

Il.'IiHI""JI'Ir 1'1I0 1l:Kf() 1 ';1"'"

, POSTR0 1l;;NJA i'.A CEN r/(I i AO G RU.l NJI-:

Tabcla (l. V nodalni nnpor II PH za dvoccvo gra"ilaciono grcjanjc <l'crtikalc izo hn'anc i II i.ljc. hnvima)
llruj
ni,'oJ I
'fJ!r:Hl c

NHjllllltljcnijtl n!r1ikal.

N.jlollj" \'crIHa. h.

IInrl"l.oo,.loo pnriAnjc ,>oslrojcnjo

10
3')

I 2 3
~

20
.1Q

20 5q
(W

30 S8

40 98
lOll

49
69 7X
1)8

.I ,)

XX
lOR

r-- '6

59 69
IIX

li S

127 1.1 7

98 11 8 137 157 177

127 147 177 196

50 IIR 127 147 177 196 216

60 137
11 7

177 1%
216

H5

Tllbela II. VI Koreklllrll lahele 11.lV la prolokc kojc sc razlikujll od SO kglh

Prnluk

Vcrti11oI.

I
najdalj.1

kWh

Nnjhlii.a

10 40
(,0

1.76

1.15
O.8C)

1.65 1.12

XO

0.75
OJ,S

Ion
120 140 160 180 21XI

O .5x 053 0,49 0.1 6 0.-13

IJ

0.9 1 0.77 0.6K 0.62 056 052

OA9

i I

0.017
grcjnim lelim"

Tabela Il.VII Korcklllra labclell.lV i Il.V za <In'ge lempcralllmc pa<lm'e

T'': ,JIIcntlII I'"ni Inul

Tempe",t .. r:, nl7..\odnc n)(le

10 20 .'0

I DO C 1.15

90C
1.00 1.0() 1.00

1.27

1,2K

80 "C 0.73 0.70 O.7X

i'oda ci II labd i II.VIII izrai:unali Sli pod prCl r-oslav\;om d;t jc prolo\; vode kWl gn; jno tdo :'0 !~g!h . Za odstllpanja stvilrnc kolii:ine vodc do pomcnute vrcdnosli. \;0 rist c .. .; nob:: iz tal",:..: lUX. Za dmge temperatllrne padovc II grejnim Iclima pol reb!" 1j.) isp.:.vk<! C l; ma labcJi 11.X.

11 A.2. Provera stvarnog raspolozivog napora

Postn je odrcllcn "prethollni" r<lspoloz ivi pritisak (napor), v..si sc dimcnziunisanjL' ccvne mrde sa tzv. prlthollnom prl:cnicima . Po zavrsct\;11 ovog del" proraL'lInrr. pO/.nal je i prnlnk volle kroz svakll d<:oniclI, kao i prci:nik deoniCit. pa se raclina hlall.:njl vode u sva koj deonici i izrai:unava sc s rednja vrednost gustine vode . Pri ovom ra clInli smatra sc da jc te mper<llura volle na izlaZll iz verti\;alnog ralvOt! nog kr:,ka (tai:ka 13 n<l slici 11.9) ravna lc mpL' ralliri volle na izlazu iz kotla. Kalla jl'

II , /JI
izra i:un~ta

VCL1 '''~'1

I'OSTlIOJNJA (i UA VITA CIONOG G REJrl NJ,1

26 ,1

gllstina vode u svak oj dconici, mogli Cc je tacno IItvrditi rilzlik c gus timl vodc nih s tllbova II svakoj d 00 nic i i glavno m uspo ns ko m kraku , Prilikom pro ra i:un a hlalil:njil vode u poje Liinim dconicilma [re ha vod iti ra cun a dil jc nilgib ho rizo nt il lnih vodova 0,005 rn/m. Is to tak ll tre ha znati kojc Sli d co nicc izo lo vane , kakvo m vrs lo m izolacije i koje dcb ljim;,
Tubcta Il.VIII I'roccnlualno povccanje povesinc grcjnih lela kod u\'Occvnog gravilacionog grejanja
Ilroj
Sl'ntlm'lt

Si'l'll I

NHjfhtljM vcrlikHhl flo 30 m

NAjllAljA vcrllk.IA tlrcko 30 m

najbli:h.

grcjnog
tela

l.gnulc

najhlii H
\'crlikHIIt

m.jeh'ljH

vcrlik"h.

vc rtikHht

I 2
3

I I

10
II

15 15
X

7
8 :; 10 6 4 12

2
I
2

J
~

(,

I 2 3 4 I 2 .'I 4 5 I 2 .\ 4 5 6

6 13 8 5 17 10 7 5 Iii II 9 6 4 21 13 10
8

17

9 7
18 II
X

najll.lj. "crtik"IH 20 18 II IQ 12 Q

20
15

8 5
3 13 9 7 5 J 17 10 R 6 4
"

10 7

20
15
'I

22
16
II 9 6

7 5

Z2
16 II

:;
44

R r, :;

23 IS 12 10
X
(,

apclmena: U spratllvc Ifcba racunati svaki nivo zgrade iznad kotla; prizemlje bi
prc' d~lavljillo

spral I.

Tahel a I 1.1 X Korekillra lahele l1.VlII za prol ok koji sc razlilmjc od 50 kljh

Proluk

VcrlikHl. " " ibl i1.1 1,96 1.1 7 0,87 n,70 0,60 0.53 0.46 0.42 0,39 0,36 ""i""1 in

( kl!lh)

20
,10 60

1.77
1,14 O,8Q 0,74 0,65 058 0.53 0,.18 0.45 0.42

80
IOU I lO 14{J 160 180

200

(j.J

IJ. Todom ,;t PROlFXrOVANJE POSTROJNJA ZA CENTR,I LNO GRElANJ

Tllbclll Il.X Korckillra tahclc II.VIII

TClDl)CrJllllrni (lIHI, N

7.>1

dnlgc lcmpcralllrnc plldm'c

Korcklll .... 0.80 1.00 I 15

II

grcj nim lclima

10

20
30

Pri prove ri slvarno raspolozivog napora . prvo se racuna hlad e nje vade dcanici po obr,lsell:

II

svako j

ill - hlauenjc vode (0C) I - duzina u eo nice (m) k n - koci"icijenl prolaza to plo te kroz izolova ne ccvi, svcdcn na L m dllzinc. (lcilava se iz tabc k II.XI (W/mK) 1m - srcdnja le mpe ratura vode II deonici ("C) I" - tcmpcrillura oko line ("(:) (; - prol a k vOlk h oz deLl nicll (kg/h) (' - specificna toplota vad e (Wh/kg K) c = 4186 .1/kg I< = 4186 Ws/kg K =1,1 6 Wh/kg K U pre thodnoj jeunacini IImcsto srednjc Icmpe ratllrc vode kaja se izracunava pre ko izraz<l :

u ko me je:

'I -ulazna tc mpe ralura vod c u deonicu ("C)

[kn(tt -'0)
(;'c

I,t - izlazna kmpt' rntura vodc iz deonicc (0C) uzima se Icmperatura vode na ulazu u deo nicll. cime jc ra cun znatno uprosccn. a lIci nje na greska zanemarijiviL Uprosccn obrazac glasi:

(0C)

(11.1 7)

Z a tcmperaillru o koline koristc se sledece vrednosti: a) temperalura proslnrijc ako SII ccvi alvarcna izvcdcne . b) 35 C za iznhwanc cevi kojc Sll postavljcne 1I zatvorcnim zljebovim<l zilla. c) 45 "C za ncizo lovane cevi poslavljene u zalvo rcnim zljebovima zida Koc(icijenti prolaza toplole kJ/ za izolovanc i gole cevi uate su u labdi 1 I. Xl. Vrednosl raspolozivog napora mozc se izrauunati kada je poznata srcdnja tempe:ratura vade za svaku u,'onicu:

11. DVOCVNA POSTROJNJA GRAVrTA CIONOG GREIANJA

2(,5

I
ttl

= I, +/,

(D C)

(11. 1R)

(11.1 9)

(11. 20)
gde su: ulazna te mpe ratura va de u deo nicu (D C) Il - izlazna te mperatura vode iz deonice (D C) 1m - srednja te mpe ra tura vode u deo nici (DC) 61 - tc mperatu rski pad IIsled hlade nja (0C) J-I - raspolozivi napor 1I odnosu na dconicll /z ' - vis ina deonice (m) Pili - srednja gustin a vode u de,mici, koja odgovara te mpe raturi vode 1m (kg/m3) Vrcdnost razlika (Pm - Pr) moze sc dobiti direktno iz tabele III II dodatku.
II -

Tabela 11,XI Koeficijent prolaztl toplote k'R (W/mK) za izolovane

Prot. cevl

CCVI

u zgradama: k'R = 1,1 5 kR

mm
20 30 '0 50

3/8'
0,2"' 9 0,2 12 0,186

"

>S

20

2S
0,376 0,305 0,264

'/2'
0,285 0,238 0,209

3/"
0,327 0,269 0,23<

.E
E

"

1 1/':"
0,437 0,352 0,301 0,451 0,366 0,3 13 0,278 0,2501 0,545 0,431 0,364 0,321 0,291 0,637 0,618 0,529 0, 441 0,'" 0,345 0,765 0,594 0, 490 0, "' 27 0,363 0,858 0,658 0,54\2 0,469 0,419 0,360

---

'0

50

60

6S

eo

90

'00
0,902 0,688 0,565 0, 487 0,434 0,395 1.253

'"
1,065 0,805 0,655 0,562 0,498 0.451 1,489 1,134 0,939 0,814 0,725 0,661 0,605

>So

'"
1,454 1,081 0,872 0,741 0.651

200
1,628 1,208 0,_ 0,8 19 0,118 0,642 2,219 1,698

1,240 0,933 0,154 0,6<11 0,566 0,512 1,733 1,314

0,498
0, 4 15 0,365 0,329

c , ;)

:0'

c
:5'
~

11

" ,)l
I

60
'0 20 0,349 0,298 0,267

I 0 ,399
0,335
0,300

0 ,451 0,319 0.335

0,526
0,<30

0,612 0.'191 0.43 1

0,640 0,516 0.449 0,402 0,369

0,763
0,609

0,893 0,701 0,595 0.529 0, 419

0,949 0,745
0,632

1,154 0,839 0,702 0.618 0,556

1,201 0,929 0,177 0,679

0,609

,,,,,
1,251

0,585

E 1

JO

0,971
0,811 0.701 0.632 0,578 0,533

1,535

"

0,378

I 0.52 1
0,465 0,423

' ,080
0,928 0,025 0,148
0,683

' ,38<
1, 189

~I

50 60

0,557
0,50<

1,015 0,948 0,856

,,0<3
0,938 0,851

" eo

0.551 0 ,5 13

om

podvueene vrednosti oznaeavaju d ebljine izolacije keje se preporueuju ked r8Zvedne mre!e vodenog grejanja

Koefi cijent prolaza toplote za gole cevi k (W/mK)

Procnik
HOrUontalna cev
>S

20 1,05 1,28

25

0,93 1,05

1,28 1. 51

, ,53
1,86

"

1,74 1,98

"

50 , 09 2,09

2,2 1 2.2 1

"

60

6S 2.67 2,67

eo
3,14 3,1 4

"0
3,12 3.72

2,56
2,56

Vertikalna cev

J I. Dl 'O('[;I'N,f POSTROJ EN}A (j R4 Vn :4ClONOti GRE/A N}, f

267

11.4.3. Proracun hladcnja

Prilikom proracllna gornjeg razvoda zbog hladenja vode povccava se povrsina grejni h fe la prema poclaeima iz tabell; J l.VIII. Raspo lozivi napor 1I pre lhodnom proracunll izracllnava se kao j kod do njeg razvuda , poveC<lvajll Ci tako dobije nll vrednost prema tabe lama ILlV i 1l.V. Sa ovim na porom odredllju sc pre thudn i precnici, prema Kojima se vrsi proracun hladenja i izracunilvanje stvarnog napo ra . Prnraclin hladc nja moze se izvrsili tabeJarno pomocu formulara sa s ledecim podClcima:
Proraclin slvarnng napora
Gil

d
( mOl )

(kg/h)

I (01)

k'!<

(m)
:)

(W /m 'K)

" (or)
7

("e)

'"
II

6J

(Ue) 9

("C)

'1

I,u

g(Pm - (J, )
(P~ /m)

ii '

(0C)

(Ill )

N ( Pa)

to

tt

t2

l3

t4

U gornjem furmularu G" prctlslavlja casovni protok vode koji se dobija iz:
(J/

=-O,RG , t>T

(kg/ h) ;

gcle je Q kulicina !Oplole koju ce predati voda, koja pro laz.i kcoz deo nieu, a t>T te mpcr<lt urski pad 11 grcjnim te lima . Vrednost I I od nosi se na lempe rafllfu votl e na ul azu u deo niell. a 12 n<l iz lazu, ' lJje tempe ratura okol ine, a 1m srctlnja vred nost te mpera ture vatic u deon ici . Raz lika (Jim - p,).g jc raspo lozivi napor pO I m vis int: deo niee , h ' vis ina dcu niee ( ne duzina) i [J raspolozivi napo r deo nice . U ovom [ormul a ru s je dcb lji nil izn lileijc, a k 'R koe fi eije nl pro laza to plo le izo lova nc cevi iIi kocficije nt za go lu eev (tabL:l a J UV i ll. V) . U fabe li za k 'R d ate su vece vrcd nos ti (k'l< = L 15 k R) uzi m<ljuci u obz ir d riacc za
CCV l.

Pr iliku m odrecliva nja visina ho rizo nt alnih dconicil . treba vocl iti raclln a 0 pred vidc no m nagibu eevi (0,005 m/m), do k S li za vc rtik a lnc deo nice v i ~;n c ray ne tlllzini tlc untce. Na knadni proracnn sc izvocli isto kao i kod do njeg razvocla . Kod prora clloa cevne mreZe sa go rnjim razvodo m, kao i kntl proraclIna eevnih mrd il svih vrsti grejanja, tre ba imati u vidu da je pre lhodno odrede ni jedinicni pad pritiska R. prosccna vrednos t za je tlno strujno ko lo. Z alo, pri naknadno m prora clInli o bicnll se usta novi tl a se za pojedine cleonice do bija veca vrednost R od pre thotlno o tlrccle ne. a za ne ke manja. D a bi se ubrzilo p ro racun i izbegao veCi naknadni proraclIn, moze se jos II pre thodnom racunll iCi na otlredivanje precnik a i pre ko veCih vrednos ti za R. Ako se to cini , o nd a tah o povecanje R 1I odnoslI na pre thodnu o dre deno, tre ba lIsvaja ti za deonice najveceg precnika.

268

B. Trx loro";f: PROJ KTOVANJ f>OSTROJ NJ..1 ZA CNTI<A LNO C; RU.'! .VJ F

Kao te mpe raluril vod e n a kraju usp o nskog kraka usvaja 5e le mpe ra tura voll e n~ iz lazll iz kOll a ( najeesce 90 "C). Kod mesa njil vode pri spaja njll dve iii viSe de o n ica. te mpe ra tu ra meSavine vo d e odre duje sc pre ma o brilst.:lI :

gde je G, koli cina vade

1I

de onici koja se spaja, I; le mpe ra lura vod e na iz lazlI iz dco ni-

ca koje se spaja ju . a L G; zbir ko licine vode iz d eonica koje se spajaju , odnosn o kll li cin a vad e pos ma tra nc d co ni ce, cijaje le mpe ra tura vode na ulaZll/"ra. Priliko m p ro ra cun a hlad c nja horizo nlalne povra lne mreZe sma Ira 51:: d a u njoj oslaje te mpera tura vo de ravnil le mpe raluri vo de na izl aw iz najud a lje nije ve rlikale . Ti me se go t ova ne cini nik a kva grd ka, je r ko liko 5e vo da hl adi u ovim cevima, to lik o sc i zagreje mc :; ~ju Ci 5e sa vodo m kojo do laz i iz ve rlikala bliZih ko llu , a u koj ima je voda ma nje rashlad e na. Primci' 3 Proraclln a li cevnu mreZll za pos troje nje vod e nog gravilat.:io nog grcjanja, sa gor njim razvodo m. za s iste m koji se na la z i na slikama I U O. 11.11 i 11. 12. Te mpera tura vo dc na iz lazu iz kOll a jc 90 "C, a pad te mpc: ra turc u gn:jnim tclim a 20 K. T e mpe ra tura lavana je 0 Q C. JlI adenje u uspo nsko m kraku sc za ne ma rlljc, jcr jc dobro ilo lova n. Sve ce vi sc m radijalors kih prikljuca ka, izo lova ne Sll kizelgu rom. Uspo nski vodovi Sll vode ni u zlje bovimo spo ljnih zid ova . l'rcgtcd du:i.ina dconica:
bIO i deDllica t
2

duzilla 1m) t2

brai decni""
7

3 5 6

1.2 7A
4,4

8
9

du7.in a 5.4 1.2

10
II

3.U 2.0
5,4

1.0

Povccanjc grcjnih tcla O bz iro m na niZu te mpe ra turu vode (posle dica hlad e nj a vod e) o d o ne za knju ~ll p ro raclln a la grejna te la , povrs ina grejnih te lo se povecava dodatko m pre ma tabd i II.VIlL V c rlikilla III sma tril se najdaljo m, a ve rlik a lil I najblizom u pos lroje nju . G rcjno lclo 04 Dod a lak za najdalju vertikalu i prvu e taiu zgrade sa dva nivoa iznosi 15%. Ko re ktllru tre ba izvrsiti ako se p ro lok razlikllje od 50 kglh po grejnom tclu. Pw to k kroz g rejno te lo 04 je 77 kglh. a kroz grejno te lo 104 na sprillu 140 kg/h. P;;SIll s': na sva kll m nivou nalazi sa rno po je dno grejno le lt), a labela l1.VIII je rade na pod

II . D VOCH ' A POSTROlJ,NJA GRjvrrAClONOG GREIA . 'fA

269

prctpostavkom da sc na svako m nivou nalazc dva grcjna tela, ond a je mcrodavna vrednosl protoka za III vcrtik alu:

C=

77+ 140 4

=54 kg/h
17.:.

Korck tura za protok ott 54 kglh dobija sc interpolacijom prc ma tabe li II.! X i nusi 0,96. Povceanjc gn:jnog tc la iz nos i 15 xO,96 = 14,4 %
Grejoo lelo
l~

Prolok: Merodavni prolok: Osno",o povcCan je: Ko reklur. za prolok: Ukupno povceanjc: Vertikal. I Grcjoo telo 01 !'rolok: Merod,vlli prolok: Osnovno povec-,nje: Koreklur. za prolok: Ukupno povcea njc:

140 kg/h 54 kgil1 8% 0,96 7,7%

75 kgil' 8.1 kgil, 11 % 0,68 7,5'}b

Grajna tela 101 i 102

!'rolok: Merod,vni prolo k: Osno",o povceanje: Koreklur. ?,' .prol ok: Ukupno poveea llcj: 140 kg (120) 84 kgil' 6% 0,68 4,1 %

Prclhodni proracun
Verlile.l. III ,)SI rujno kola grejnog Icl. 04 (najllc povoljnijc) dea n icc 13, 59. R,spolozivi prilisak. ne uzimajuCi u obzir lo plolne gubilke ccvi Dopunski napor prema labeli II .V(za najdalju ""rlwlu): R.,slojanje III vcrlikale od g1avnog usponskog voda jc do 10 m. "rosceni prolok kroz grcjn. [e1a ove verlikalc iznosi 108 kglb, ,Ii sc raCun. Sa polovinom prolo k" jer je labela cadena za dva grejna Icla na jed no m nivou, pa jc merodavan proia" 54 kg/h. Ko reklura za prol ok 54>50 jc neznatna, pa se zancmamjc

f/' =2,6 x 367=245 Pa

6H = 49 Pa H = H' + 6H = 318

+ 49 = 367 Pa

270

B.Todorol-it PROJEKTOVANJEPOSTROJENJA ZA CENTRALNOOREIANJE

Prelhodno usvojeni raspoloVvi napol za Irenjc, u pravim delovima ocvi DuVna deonica 1-3, 5-9 Jedinifui pad priliska b) Slrujno kolo grejnog lela 104 deonice 1-3, 10, 11,7-9
Raspol o~ivi prilisak Dopunski raspoloVvi pritisak

0,67x367 = 245 Pa 1= 35,6 m R = 245,9 : 35,6 = 6,91 Pa

H '=6,Oxl22,3= 733,8Pa H =H'+I!.H = =733,8+49 =782,5Pa

0,67 x 782,8 = 524,5 Po 30,2 x 6,91 =208,7 Pa 315,8 Po 1 = 7,4 m R= 315,8: 7,4 = 42,7 Pa

Prel hodni caspoloVvi prilisak za Irenje u pravim delovimo

m rc ~e

Prelhodno lIl roleno u deonicama 1-3, 7-9 (d uVna 30,2 m) Za Irenje u deonicam a 10 i 11 preostaje du1ina deonica 10 i 11 Jedinia,i pod priliska u deonicama 10 i 11

Slicni m postupkom dobijaju se vrednosti za jedinicne pad ovc prtiska i za strujna kola osta lih grcjnih tela.

.:... (\: .. ' -. ,: :' ,3

i>~

. I;; . '~.~.,.-: ~=:

::< '> .... " ; ~~. ::':- :~:;:.":J-;: . :~l. .' ~';.,?~~ r,' :':: :~~":': l ... .. ?"_';"f ~::~~~~C 1.?!.;:~... ~.~: ~
. vn

f;:
~~ ,'. ~.
I~

"1!

"

, ',

8 '"
.., " ,-
~

F ';;
r .. ~

:.! ~

,if:.

Slika 11_10 HorizonJalna razvodna mrda

II . DFOCE VNA POSTROJENJA G1 M VlTA CIONOGGRElA NfA

271

mI

I
CD
I
I

!
I

(~

14150

I
!

I
21950

=
.

.r.

I"
1

i~

I@

0
Slika 11.11 I/orizolliailla povrailla mreia

Q
0 0

"

"'

.
3250,

0 0 1

325 0

~I

",I
2800 ,
1

~ ,

2450
1 ",

"' "'
0

2450 1

rl.,," --t r J'"

I I I

l
- I 0 , I
0 , N I
~,

J
I I I I
I

to,

16O>J

",I

"

d -" {

1 750

I I I

"' '"
~

N '

G
1

2100
.,

2100

,
1

I I I I@ G II I 1800
I

J .,

J .. I ,

--,---

--

- --- - .

__ .-

._ .

-- W--l

. - . _ - _ ._.
1-lD

II. /JFOCI; Y NA f'OSTROJENJA GR1 VITA CIONOG GI?EJA:VJA

27.1

Naknadni plrOracun
Naknadni r'" o ra ::un ~e ~pr' lVod i n:1 i~ ti naein aka i u prikazano m prime ru za cl o nji razvocl, sa mo sh S" mnl.ldavOi IF'r,ll'l o ni koji su izracunati IIzi majuCi II obz ir hladt" nje vode II CCV ' ) " J mn.:zi. ProritC\I!1 jc i;rI'L' dL'n tabc larn c' . a kocficijenti mcs nih o lpo ra d ill i SII II posebno m prcglcdu . K(wfj" ij,: n1 i mcsnih u (pora:
dCOI lic.1

- "nino luk

2,5
Qd 3,0

cleonic< 2 T me-va supror"n smcr, <,d""janje tvu / tv = 1,3

dco nic;) 3

" ra M ,-xlva ialljc. prilla' /-V. /tv = 0.65

IlIk
7:1 1111

o
0,5

!U
0,5 t,5 2,5
1.Q
8,5

d Cf'lli l-:l "

T raCva prnla., llcl v:'janje tvj lV = Oe'5 - .1luko - grcjn" lela

. prola1' Jl i velll il

dcolli..-. 16

- .2 IlIk il
- T ",Cva. ",b ironjc prolO? lV.flV = 0.05

1,0

Q.2
1,9

-\cnllici 7

- ~l -k
- 7. aSUIl

- T r:leva 5UprOI:111 smcr. sabiranjc I-:/ F 'dJ d = 0.9 dcollica 9 - luk

= 0,64

0,5 0,3 2,7

0.5

dconica 10 raoo odvajanjc lV.flV = 2 - 21uko - prolazni vent il - gn::jllo tclo

-T

1,0 1,0 4,0

U
8,5

dconic;, II - 3 luka - izvijcn komad (7.1 obila7.ak dconicc 5) - T raeva prola7 , sabiranjc W jW = I

1,5
0,5

JL
2,0

274

/l

r"doIT"';"

PROf EKI O I '~1.VJ/ :;

I'OSTROfENfA 7.,1 CENTK-;LNO

,; ,:1.,1Vf E

I'rovcra s lvarno raspolozivOI( napora

I'''s lo jc zavrse n prelhodni i nakn ~ dni proracun ccvne mreZe prcm~ prelhodnn odreele nom napo m , poznali SII pn:cnici svih dennic;t, kao i kolicinc - proloci vode kroz svaku deonicu. Tek kada sc raspolazc ovim podacima. mogucc jc sproves l i pro ral:t1O hladelenja voele II ccvnoj mrdi i lacno proral:unali slvarno ra spo lozivi napor. Illaelc nj c vode i stvarni napor SII proracunali pO labe li kaja je vee opisana . shodllo Illvrd c na m ril cllnskom pos tllpkll. Z a grcjllo Ic lo 04 izracunal jc raspolozivi napor prema prc lhoelno odrcdenim prcclli<;ima ooel :;67 Pa. lakn je 0 11 veci oel pribliZllo odreelenog raspo lozivog napora, treba zadrl.ali izra cunale prccnike ccvi, je r jc slvarnn r~spoloz ivi napor za grcjno tcla Ok 1I = "2+"311 + hw +"5 + "G T + "1-Q =

=0,07+ 17,08+ 37,71 +46,56 + 277,7 =379.12 Pit

Stvarno raspo loz ivi Ilapor za kolo grcjllog tel a 104 iZllos i:

H=

+ 11.\1 ' + " GT + "II + = =-0.07 + 17 .OS + 42,2 + 440.61 + 277.7 = 777 ,66 Pa
" 2 + " JII

' ' -q

Zit ovako izraclinal c raspoluzivc napo re vrsi se ako sc znacajno ra:tlikujll od pn;l hod no oel re<.knih koreklllra n;tklladnog proracuna ceVlle mrcZL'. koji je sprovccil;1l prc ma pn;lhoelno odredc llo m raspo lozivom napo n! ( I;tbela 1I.Xll).

T!lbe/a 1l .XII
Prelh. pretnik Topt MaSliI1i l oUiina Cevl d p eonlca protok protok eonlce I(m) fIV) (kg/ h) (mm) 12 PlANA MREiE NAKNAONIPRORACUN SA PRETHOONIM PREtNIKOM

RAZUKA
R
(Palm)

w
(mJs)

R
(Palm)

'R
(Pa)

l: ,
;

z
(Pa)

,
k

SA PAOMENJENIM PRECNIl<OM CEVI

w
(m/s)

, R
(Po)

1 2 3 5 8 7 8

,
,<3
608
217 77 77

,
2,0 1,2 7.<

,
SO
I 1/4

(mm)

L'
0

Z
(P a)

' R
(n h) (Pa)

Z
(p-D
(Pa)

I
24,6 14.0

VERTIKALA 111. Kola grejnog \ela 04. Raspalolivl naper H = 367 Pa

" Jedinl<!ni pad pritlska R a 6,91 Palm

0, 17 12,0 1,44

I , I

21950 141SO

I 0,13
0,17 0,11

'" 12,0
7,' ' ,0 ' ,0 7"
12,0 16.0

",0
14,4 55,S 17,6

3,0 1,0 0,' 8,5 <,9 <,5 2,7 0,5

1 1(4

1,0

14,0

+7 ,2

+ 3,0

SOSO
1000 1000

<

5,0
14,8

". ',' 1,0 ".

1
1 1/4

0,06 0,06
0,11 0,17

' ,0
40,' 14,4 48,0 246,4

3,' 8,3
37,3 12,7 120,1

SOSO
141SO 21950

,
10

608

'"

5,' 1,2 3,0

,<3

"

0,22

:k"R+:E Z"
0.11

KoIo grejnog lela 104, RaspeloJ:iv1 pritlsak H .. 762,8 Pa

Lhrohno u deonlcama 1,3, 7-9 226,8

366,5

<

379,12 Pa

Jeaini<!ni pad ptillska R 42,7 Palm

10 1.9

32"
3250

"0 100

2,0 5,'

"

".

1/2

0,22

SO

"

22 270 518,8

9,5 '0

55,4

L"R+LZ=

204,'

"

723,1

<

777,66

"
h'

PRORAtUN STVARNOG NAPORA

Oeonlca

I (k~)
609

,
1m)

Imm)
11/4

(mml
I I
30
30 30
20

k,
(VI'/ mK)

(C) "
90

" (C)
o o

(C)

..

(Cj

(e)
89.95 89,55

'm

I
,
I I

g '{pm - Pill
(Palm)

H
(Pa)

(m)

HOfizontalna razvodna mreia

, I '" I
5
77

'"
140

<

I I

<,2
4,8

0, 497

0,<30

89,92

I I

0,08 0.74

I 89,92 I 89,18
88,92 87,11

0
2,94

I 0,006 I I 0,024 I
2,6

0
0.07

Razvodni vlln ikalnl vod III

2,6

0,430 \ 89,18 0,457

35 35

0,26 1,21

89.02 88,32

6,57 11.09

17,08

'"
I
<"

','
I
5,4

I 88,92
68,92

,.<

37,71

Povratni venikalni vod III

"

20

I 0.399

35

0,45

68.47

I 68,70 I
57,71 c

129,59

3.4

440,61

Iz deonice 11 pr~i(:e 140 kg/1'1 vade sa 12 .. 68,47 c Iz grejnog tela 04 pritil:e 71 kWh vOOe sa 12 Tempe rature me~avine

140 , 68.47 + 71 , 67,71 _ 68,2C

"Ul +"17

Horizontalna povratna mreta

7 -'

I - I - I
,

I - I - I
,

I - I - I
Hladenje u grejnim lelima

68,2

132,24

2,1

2n,7

gfe)no tela 104

88,9

20 20

68,9 67,7

78,9

70,34 77.6

0,8 0.6

42,2 46.56

greJoo
181004

87,7

77,7

12. JEDNOCEVNI SISTEMI CENTRALNOG GREJANJA

12.1. UVOD
Dvocevni sistcmi (x nt ral nog greja nj a to plo m vmJ o m imilju p oscb~ n ccvovod za razvod vode, tako el a svako grcj nn tc ln clubija vodll iste te mpe ra ture. Povra tna voda se skuplja nczavis nilll l<.:vovOelOIll i vra ca prcma izvo m to plo te . To zna ci d a je sVil ko grejno te lo povezano Z; I sis tclll na dva ve rti ka lna voela, koja se pros tirll visino m objc kta, koji se grcjc. Cevna mrda ima rrolllc nljiv rrese k, pri ce mu sc II razvodno lll ce vovodll precnik lImanjlljc, ;1 1I povra tno m pnvecilva II sllle ru strlljanj<l vodc. Tilk va ccv na mrda za ht eva vi!ic r os l ~ oko mo nt ilzc. preciza n prcdme r ma le rij a la i vodenje dye cevi kroz zgradll , stn jt: pose bno u lda nn kad a se grcj anje nll kn adno uvodi. Kao rdenje koje II bl;lzava go rnjc ne povll ljnc d e kl e dvoccvnih siste mil rrime njllje sc jed nocev ni sisl e m. kod koga su r;lzvod nOl i pllv ril lna mreza jed instvc n ccvovoel . Kod jed noccvnog r01zvod;1sva k;1 vcrlika la. bcz nbz ira na bmj prikljuce nih grejnih lela. ima isIi pro tok i ko nslOi nla ll prccni k. Vuda koja prodc kroz j<.: dno grejno le lo dospcva \I d ru go , pri l:c mll u wilk o skdec<.: UlilZ i ~ a niZo lll Ic mpe ril turom, sve do k ne izadc iz pns lednjeg gr cjnog le la sa tL' lll pc ra lll ro m kOjll odgovara le mpe ra illri povralnc vod e cclog sisle m01. Iz loga proiz ila/.i d a je pad le mpc m ture u w ll ko m grcjno m tclu ma nji nego IJ slucaju dvocevnih sis te ma, da jc hilldc nje vmlc 1I svakoj ve rlik a li c kvivalt: nlnn padu lempe ralure 1I grejnim le lima dvoeevnih sisl<.: ma id a srednja le mpc ril lura vode 1I grejnim lclima o pa d~ 1I smc m s t mja nj ~ vode, 100ko da se njihova povrsina povecilva. Pos ta jc srednjil tc mpc raluril prvih grcjnih le la visa u odnosu nil tela dvocevnih sist ema, a o nih pri kraju ve rli ka le niza. u lIkUpnl1m zbiru grejne povrS inc 5\1 jcdnakc 'kod jCd noccvnih i dvocev nih pus trojc nja. U ovo m poglavlju iziazli se nacini pos tav lj anjil cevnc mrczc jc elntlcevnih 5is tt' ma. \I kojima eirkulacija vmle mozc biIi pr irod n(l, uslcd graVil (lcije, iii pri nud na pomoclI pumpc. Pos tavk a cev nc nlrdc jc u o ba slu caja i s t ~, sarno sto su kod gravilacionog grejanj a precnici ccvi vcci. i sistcm jc bez pumpc. Dime nzio nis anje gravitacio nih siste ma jc izlozc no u ovom poo lilvlju. a siste ma sa prinudno m cirkulacijo m u poglavljll X IV. 0
277

18

U. /'''!'''''' 'i,' I'II01f,'KI OV/f,VJ/': /'OSTI<1)jf':Vl. 1 Z.I CEN TR I L I\'O G liFJ..I.VJ/:'

12.2. NACINI POSTAVLJANJA CEVNE MREZE

12.2. 1. Vcrtik.tlni cevni sistemi
('cvn" mn.:t.a jcdnoccv nih sis te ma cc nlr;lIn llg grejanja moZe sc pns tav iti na vis.: nai';in a . l iglavno lll sc radi 0 "wrtik a lnim" instalacijama sa go rnjim i donjim razvoli n1l1 i () s istc lllillla sa g l;tvnim razvod nim vcrt ikalallla na kojc su priklju l.c ni horizo nl aln i g rcjn i kru gov i. U s lu caju grejanja Illa njih s la llliJcn ih zgraJa. grcjni km g m: mora P() ccti sa vcrlikak, vee se m OZ l ' vmlil i d irckl no sa razde lnika 1I kotlarniei i z"vr~ iti U S" . birn iku u salllnj kotlarnici . Takvih g rcjnih kru gnva Illnzc bili vise, U zavis nosli od bro. j;l slall()va zgr:: dc: . .h:dnocl'vni sislc llli cc nlralnog grcjanja su sa prinudnom, mad " mugu r<td iti i sa prirmJnom cirkul<t cijom vode:. Kot! vL'rlikalnih siste ma ga mjcg razvnda hnrizo nl a lni deo ccvovodil Zit rilzvod tllJl k vmk Sc: plls lav lja iznad najvisih grcj nih tc:i;1. Kot! donjeg razvoda cevi pro lilze ispod najn i;.i h g rcjnih lela. kroz podrum, nad podo m naj niZc c taze iii kroz plldzL'm nc kan a k . Kml oba na '::ina ntzvoda. ccvi kOjl' vracajll oh lade nu vodll do kOl la. Ide ispod na j. niz ih g rejnih tc la.

S /ikll 12.1 Jedlloeevlli sislem lop/ovodllog grcjallja sa gumjim razvodol1l (I. ekspallziolli Slid; 2. prclivlla ecv; 3. cirkll/adolla ecv; 4. siglla/lla eev; 5. grcjllo le/o; 6. rcgu/aciolli vCllli/; 7. razvodlli vud; 8. kralka vc::a; 9. !wrizollia/Ili povrallli vod; lO.pllmpa; 11. kOlao;12. glavlli IIspoIIski vud)
a slik a ma 11.1 - 11A prikazani Sli jcdnoccvni s ist(;mi sa gnmjim razvodo m, sn ' : s(; na cina povezivanja grejnih Ida. Kod ovakvog sislema YOGa iz ko tla s lmji kroz gl; l\ ni lIspo ns ki vod, a iz njega 1I razvodni ho rizontalni eevovod, raspode ljujuci se nil pu jcdi ne vatika le . Razvod na voda stmji odozgo nadole iz jednog grejnog le la 1I drllgo . Kada Sll u istoj lack i vezana dva radij atora . eevovod se grana (lacka "a" na sI.12.1) !.,. ko da eke) vade od lazi 1I radijatore. a den kralk om vezolTl n3s tav lja d a slrllji kroz \ CI

12. JEDNOCEVNI SISTEMI CI,lVTR' ILNOG GREIANJA

279

likHlu . O hlad e na V OdH iz verlkale skuplja se u ho rizo nlHlnoj povralnoj cevnoj mrdi, slmjeCi pre ma kOLIn u ko me se zagrcva. Na sli ci 12.2 prika za n<l je se rna jednocevnog razvod H sa pre kinulim ve rlikalama i pome re nim kralkim vezama u slra nu grejnih le la. Pomeranje kralkih veza je izvrsc no u ci lju povo ljnijegs trujanj<l vode u rad ija to rc, s tn cini da je montaza ovih sis tc mH51 0icnij<l i iziskujc ve6 broj fazonskih de lova. Obc prik azH ne se me pogod ne SII za pri me nu u vikspratnim zgrada ma . Kod ud alje nih ve rLika la mogu se u najvisoj la cki ugradili skuplj aci vilzduh a r<ldi njcgovog lakseg ispuslanja iz sistema i sprecavanja prekidanja cirkul acijc.
r-'---]

[i"" '

~--~I'------r---~6--==------~---------o~7
I
I I
9 8
10

-,

I I
I

I I
I
I

I I I r ___ -L _________ I
I)

...L ______ J

Il

-II

'--!!-=":-=:J"""''- J

Stika J2.2 ./edllocevlli sistemi .m pomerellim kratkim vezama (J. ehpallzolli .Wld; 2, 3, 4. prelivlla, sigllallla, .\'po/jlla cirklllaciO/U/ cev ek.\'pallziollog .\'/Ida; 5. glavlli 1I.lpOIl.Iki vod; 6. razvodlli vod; 7. .mbimik v(/.ZdlltU/; 8. kratke VCZC; 9. reglllaciolli veil til; JO. radijll10r 11. povralni vod; 12. pllmpa; J3. kolao)

Serna pumpnog jednocevnog prot ocnog siste ma sa go mjim razvod o m, ko d koga SL' ne vrsi regula eija protoka kroz radija tore, prikazana je na slici 12.3. Kod ovog sis te ma , vo da st ruji kroz sve radijato re jed ne ve rlikale, bez posredstva kratkih veza. Z naci, razvodna voda, do ne kle ohladena u jednom iii dva grejna te la kod paralclne veze, din:ktno slmji kroz sled eCi radijator gde se dalje hladi, i tako redom, do poslednjeg grejnog te la na vcrtik ali. Mogucnost pojedinacnog regulisanja odavanja toplote grejnih te la ne pos loji. Sarno se prome nom lemperal.Ure same razvodne vod e moze uti cati na o davanje to plote radijatora . Na slici 12.4 d ala je serna jednoeevnog pumpnog prolocno-regulisuceg sislema sa go mjim razvodo m, sa pome re no m kratkom vezo m i trokrakim ve nlilom. Ova se rna je islove lna sa semom sa pome re nim kratkim vezama, sarno slo ,ie snabdeve na lrokrakim ventililna, koji omogueavaju podesavanje odavanja toplOl e svakog rad ijalo ra. Trokraki venti 1 moze svu kolicinu vode llputili kroz radijalor i tada .ie kratka veza iskljuCe na, iii se sva voda moze odvesli kratkom vezom i radijator iskljllciti iz pogona. Medutim, svako ovakvo poddava nje dire klno ulice na odavanje loplote sledeeeg radijalora.

2110

Il.Todom'/C PI?OJEKfOJlANU : POSTROJ JA Z-1 CENTRA LNO G REJANJf.

,
1
1

1 1 1 1 1 1 1

1 LJ.-.--L.J
1
I
/I
I

__ ~ ___ ~_~ _____ ~

_..G

I'
.adavodo

10

f--<>-- Or

Slika 12.3 J et/llocevlli sislem bez reglllacije proloka (1. ehpallziolli slld; 2, 3, 4, 5. prclivlla, siRllallla, spojlla cirkillaciolla cev ekfpanziollog .\'/It/a; 6. razvodll; vod; 7. sabimik vazdllha; 8. radijalor; 9. pOl'railli vod; 10. plllnpa; J 1. kOlao)
Je d noce vni ve rtik a lni sis tc mi sa donjim razvo do m, takozvanc 'TI" vcrtikalc (pre ma cirilicno m slovu P). poee li su se primenjivati sa pojavo m zgrada bez tavan a. l(utl sistcm~ na sl ici 12.5 predstavljcnc 5\1 najvise upo trcbljive semc zgrade do tri sprill ii . Se ma na sli.:i 12.5 jl,; jednocevni sist.em sa "obicnim" radijatorskim ventilima I po me rcnim kratkim vezama.

6-

I I 1 I 1 1

/I

--

..
10

1, ___
I

1 I 1

I _ _ _ _ _ _ .L .J...

9 ___ JI _ __

!---+--

1, _.1J

iz vodo.ado

Slika 12.4 Jedllocevll; sislellli sa Irokrakim vCl/lilima (1. ehpal/ziol/a poslldll; 2. prelil,tllI cevi 3. sigl/all/a cevi 4. SpOjlUl cevi 5. cirk/llaciol/ll cev ehpal/ziollog .\'/Ida; 6. razvodlli vod: 7. sabimik vazduha; 8. radijalor 9. povratlli cevovod;IO. pllmpa; 11. kOlllO;I2. trokmki vCl/lil)
Na slici 12.5 dcsno je prcdstavljen "IT' sistem. koji je dobio primenu u indus trij,koj modularnoj izgrad nji slimova. Kod ov ih vcrtikala ra dijato r svakc sobe deli Sf: 11 <1

12. JEDNOCEVNI SI. TEMI CF..\ T UA LNOG G REh1NJrI

281

dva dd a - jeda n (sa leva) sa kva nlila livnim n:gulisa njem odava nja lo plo lC, dm gi (sa dcs na) nucguli sli ci - pro locni. Na n ajv i ~c m spra tll pOSloji mogllcnost ....;p:d~l s nog rcglliisa nja od avanja lo plo te protocnog ra dijat o~ a . ~<ao ~ IO jc rc~ no , o~aJ SC slslcm korisli 1I vc likoj mo nlaz noj izgradnji sla nova, PrJ prJmcnJ be lo n~ klh grcJnJh pa ncla. Inace, sisle m dozvo ljav<1 i poslcpc no - spra lno lIkljllciva njc grcj,mja po pOCelku unulras njih pcw rsinskih radova. Pogodan jc za primenll kod ravnih visespralnjca sa 3-7 spratova .
I
)1

I.

I
I

I I
I

'.;:;6'h-r-f-:lI

I
9

I 1

L-_______ -.!

Slika J2.5 Jedllocevlli siltem sa tzv. "I r vertilwlama (I. ekspanziolla po.mda; 2, 3, 4, 5. prelivlla, cirklliaciolla, siwra/Ila, .I'pojlla cc:v ehpallziollog suda; 6. vazdl/slli ilpust; 7. grrjllo tew; 8. vellJi/ za reglllifwrje; 9. dovodllo cev; Jn . odvodna cev; 11. pllmpa; 12. kO((lo)

12.2.2. Horizontalni razvodni krugovi

Rasproslranjenosl horizonlalnih sislema grejanja IIslovljena jc povccanjcm dlliina zgrada , lIvodenjcm monlaznih panelnih konslnlkcija, primenom dugackih prozora ild. U lakvim zgradama odsulnosl meduprozorskih stubaca oleZava razmeslanjc vcrtikal<1, pa se grejna lel<1 nc grupi~u , vee se "rastczlI" pored zaslakljcnih povrSin<1. smanjlljllCi loplolni diskomIor proslorijc. Grejna le la sc horizonlalno naizmcnicno vezlIju, obrazujuei horizonlalne cirkulacione granc. Svaka grana zagreva po dec stambenog objckla na jed nom spratu, lako da ih na istom nivou moze bili visc. U ovakvom sisle mu sa horizonlalnim cirkulacionim granama skracuje sc, u porcdenju sa sislemirna sa vcrlikalama, kako duiina verlikalnog, tako i horizontalnog dela grana koje povezuju ve rtikale. Vcrtikale za horizontalne grane poslavljaju se u pomoenim prostorijama zgrildc, kroz sahtne prolaze u blizinj slepenisla i mokrih Cvorova, a horizontalne grane hatkim vezama se vode do zavrSoog dela poda.

282

R 'l 'o<loml'ii

PI?OJ EKTO J~~ NJ l':

POSTROJf:NJA Z.I Cf.N TR4 L NOGREJANJI'

Na sli <.: i 12.6 da te su razlicil e se me horizo ntalnih <.: irkulacio nih grana u sis leml, grcja nja I ros pra lne zgrad e. Na prvo m sprat u je prik azana p ro locna se ma slruj an ja vode kroz reull a veza na grejna lela. Na svako m radija to ru za iSpUSl vazduha pOSI;,,. Ije nc su vazdllsne s lavine, iii sa mo na krajnje m radij ato ru pri pos tojanju spojne "V<ll uus ne " cev i 1I go rnje m de lu grupe radijat o ra . Kod ove se me neo phodno je o bral ili paznju na ko mpe nzaciju to plo tnc di la tacije cevi. pos ta sc sva ki vezan i radija to r jav lj d . Na s red njc m spralu predstavlje na je grana sa kral kao nepo krc tni - cvrsti OS IOI1<IC kim vcza ma pod g rejnim tdima. Ka ko se sa sli kc vidi , dllzin a kratk e veze u prik ilz ;II1" fJ rv<l uva s lu caja odrede na je duzino m grcjnog te la, i sta lno je drukcija. Na istoj hon w nt a li, ko el pus kdnjeg grejnog lela, prik aza na je kra lka veza s landa rdne duzine , prj j<.: cl nus lra no m spaja nju grejnog te la sa eevi. Kratk a veza se moze izves ti sa sma njen i1l1 precnik o m. SIO bi poveca lo o tpo r slrtljanju vode , kako bi se o bczbedi o pOlre ba n pro to k krnz radij ato r. Meclutim, insta lacija na ovnm spralu lI mes to kao grejna gra na mo ze bi ti i7.vede na i u o bliku cirkul acin nog kru ga. Razvodna ve rtika la na kojoj grcjll i krug pocinjc i povr;ttn a na kojo i sc zavrsava, SlI u tom slucaju postavlje ne jedn ;, do druge - para le lno. Da bi se dob ili dobro izvedeni vc rtika lni prik ljucci na grcjnim le li ma, o ni se mogu pripre mili i mo nlira ti na deo glavne ho rizonta lnc ce vi i u rad io ni ,i. U to m slucaju, pos to se glavna ho rizu ntaln a ccv pos tavlja iznad fina lizira nog pod". vez a ho rizont a lc i ho rizo nla lnog dela (kra lke veze) is pod radijato ra- os tvaruje se 11,,vO Jcm.

r
I~

I II
I
9
12
0-

Gt r
7
8

r:

)~

liJ

r-,

~
f-1
.

fq rP .j
I I

I I
10 _ _ _ -.JI ___________

-.-

II

Slika 12.6 Sema razlil:itih cirklliacionih krlllJOva (1. ekspallziolli slIdj 2,3, 4,5 prclivl/{/, cirklll., sigllailla, spojlla cev ekspa/lziollog s/ld aj 6. vazdlLflli isplIst j 7. grcjllo telo; 88' , trokratki vClltil, vellt. za rcglliisalljcj 9. dovodlla CCVjlD. odvodlla cevjll . pllmpa j 12. kotaojJ3. kOllveklor)

12. IF.DNOCHiVl SlSTEM1CF.,vfRAL NOG GRJANJ..1

283

Na Irece m spra tll je prikazana prolocna serna sa lrokra lkim ve nlilima, koja nijc dobila vel iku primenll usled lest.-oCa pri poslavlja nju i upo lrebi lrokralkih venlila . lJ horizo nl a lnc jcdnoccvne grane Ccs lo se ukljucuju ko iwektori. U s ill cajll kad;l su lI grade na dva konveklora jeda n iznad drugog, o nda se Ces lo ispred donjeg poslav lj a ve ntil ( iii slavina), radi regulisa nj a odava nja lop lole, a i za "p ro dllvavanje" go rnjeg u s lu caju skupljanja vazduha pule m poviSc nja brzine slruj a nja vode. Na krajll gra ne je pri kaza n prolocni neregu lislICi ko nveklor.

12.3. SA VREMENI JEDNOCEVNI SISTEMI

.I ed nOl:cvni sislcmi Sli danas lInapredc ni speeij a lnim ko nslrukcija m a venlila. koji sadrie 1I seb i razvodni i povralni prikljllCa k. kao i kra lkll obil az nll veZll (sl. 12. l 5. 12.IG i J2. 17). S obziro m na mogll c nos\ izdvajanja sva kog s lana 1I poseb nc eirklilacionc kru govc. savreme ni jcd noccv ni sislemi sc sas lojc od horizonl a lnih kru gova koj i poc injll na razvodnom. " zavrsavajll se n:l povra lno m lI spo nsko m VOdll, koji Sll jcd ,lO li Z drll gi (s lika 12.7). U nbjck lll sa ho riw nlalnim cevnim kru gov ima p rovlaci se ne ko lik o verlikala. 1I z3vis nos li ou vt:l ici nc objc kl a i 10 lI glavnom kroz vc rliki,lne gradcvins ke ka nalc 1I blizini s l e peni~la i mokrih cvorova. Na vcrlikalc po spralovima Sll priklju ce nc klllijc malih uimenz ija . 1I kojima su s meii leni razdc1nici i sabirnici za pojcdinc cirklilacionc kru gove. U jcdnoj kUliji moze bili prikljuCak za jcdan iIi vise slanova (slika 12. 8). Iz kulijl' do razd e lnika vuu e se cirkulacioni krugovi najcesce od bakarnih ccv i. koje SlI prccnik a. Na c irk lllacio nc kru gov<; posl av ljajll se grcjna le la k()j a se specijalnim venlilima vczuju z" cev i. VeZl! grcjnih lela i ccvi mozc bili sa slra nc iIi o dozdo, 1I zavisnosli od lipa ven lila. Sva ko grcjno te lo j l: o pre mlje no venlilom za aulomalsko is pll s lanjc vazdu ha koji jc poslavljcn na najvisoj laeci grcjnog le la.

Slika J 2.7 Horizontailli cevlli JerI/go vi II stambel/im objektima

28~
I

B. Todaro"ic I'ROJEKTOIlANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREfANJE

RazYOdni

ermaic 50 x 50 em u istom spratu

...,
:
I

i!1 ~! c
i~~

~I
..:-

IaftlTILO

~
I

=-=-=
II

PoKTJt" j
~d

Ulponsk , ...ad
w { a...nC'
c~

Ir

od...

C~I

... ,

Razvodri armari,: u spratu ispod

f+

I
~-

--

~~.

"

[,

II

:=J

" II
II II II II II

Dir.ktni prikljucci be: rozvodnog crmariea

f- _

~-:-~ "",,", M':'

, ~
r- _J

~
~

rC
-

r:

XUPAflLO

k lYain/~nJr I
I

12.8 Nacill prikljllcellja horizol1talllilz cirklllaciollih kmgova na Ilspol1ske vodOl'e

12.3.1 Primena bakarnih cevi

Baka rne cevi imaju niz prednosti nad eelicnim. pa su cevi od bakra nas le ve li hll primenu 1I postrojenjima centralnog grejanja. sto je posebno izraieno kod jednocc v nih sistema. Jer bakar ima vcJiku otpomost na koroziju sto obezbeduje cevnoj Olft'/i

12 JEDNOCEV 1SISTf:M1 CEN fHr1l.NOG (jRElrlNJA

285

dug vek Iraja nja i niic izdalkc Zit od riavilnje , je r su. nt: po l ~~bne za mc ne delova cev ~~ rnreZc , nema tit iOgil ad mu ija kao posicd icc korozlJc pi! n1Je po trebno J?ovre me no 15piranje cevovoda.

12.9 Bakami spojlli elementi - jitilll;i za cevovode sistema grejallja iz asor1imallafahrike Majdallpek

Hrapavosl bakarnih cevi je oko 30 pula manj a nego eelicnih slo prakticno znaci da je niii koe fi cije nl trcnja pri struja nju vode . T o o mogu cavil ko risec nje veCih brzina strujanj a vode i kao posledicu toga ugradnjll cevi manjih precnika nego 1I slucaju cclicnih eevi. za isti pad pritiska u cevnoj mTd i. Na cevi manjih precnika se ugraduju manji ve nl iii kao i druga armalura, koji su i je ftiniji. Sa povecanje m duzine eevovod a

2S6
u grad c n~

13.Tc Klo"JIir J>ROJ/(/,OVANJ J>OSTROJENJA ZA CNTRALNO GREfANJ

masa mitterijala ccvi sc smanjuje u odnosu na ccv i od c.c lika, jer bakarnc' {;evi Sli tank oz idnc a osim toga i manjih precnika od ee licni h, Zit jednake protokc. I'ojava tzv. mekih cevJ koje se ispo nl cujll u ko turovima dllzine i do 50 m omogucuie jednoslavno polaganje eevnvoua u jcdnoj cc lini, a sto jc pose bna prcd nos t kilt! jednoccvnih sisle ma kod kojih su celc vc rtik a le istog precnika. Ispo rucuju se i babi rnc ccvi presvuCcne plas tikom, koja je svojevrsna zastila ccvi od spo ljnih ud a ra iIi di . rek tnog dodira sa be lonom ako Sl: lIgradliju 1I po dove pri izvodenjll podnog grejanja . I3aka rn c ccvi se lako sav ijajll pri cc mu se ne slvaraju nabo ri na cevnom omolacu . Vr10 Sll praklicne kod nak naunog ugradivanja grejanja 1I zgrade, ali su nedovoljno 01 _ po rn e na spo ljnc ud arc. [ spaja nje bakarnih ccvi je brLo i re lalivno lako. Vrsi se k~pi larnim Ic mIjenjem spojev3 koji se izraduju u vrlo veIikom aso rtimanu (slika 121)) I\naliza cc n~ jc pokazilla da Sll cevnc mrezc od bakra, racunajuci matcrija l, isporui:\" ne t! c lovc za grejni s isle m kao i cc nu monlaze, povo ljnije nad ec licnim za mreZc pn:,;nika ccvi ad 80 do 100 mm. sto vai i i za dvacevne sislcme. Zbog ve likc clas t icnnst i nislI ase t Ijive na razna slega nja i ve lika povrsinska knn {;e nlrisana o ptcrece nj~ . S li cnc osub ine bakarnim imajll i cevi od mek og Ce lika. To Sli {;ev i m.pravljc ne od hladno valjanih ce licnih lraka, sa vrlu niskim slepeno m necist oca . U n" 5e lakk obIikuju od bakarnih, a li im je vck lrajanja kraci.

12.4. DIMENZIONISANJE GREJNIH TELA

O dredivanje zagrevne povrsin" grejnih tel a vrsi se po istoj jed nacini kao kilt! <I v" cev nih sist e ma:
/1- k(I",

Q.

-I,,)

-- k/:!;I

( 12. I )

u kojoj je:

Q - po trebna kolicina toplo te za grejanje pros torije(W)

koc fi cije nt prolaza topIote za usvoje no grejno telo(W/m . K) I" - tempera tura pros torije(C) 1m = 1/2 (I,d + lil ) - srednja temperatura vode u grejnom telu I", _ te mperatura vod e na lliazu 1I radijator liz _ te mperatura vode na izlazu iz radijatora Kod dvocevnih sistema srednja te mperatura vode u svim grejnim telima je is(;t i jednaka 1/2 (I'd + liz), kao sto je slucaj i sa padom temperature:
k 2

ill =

I,d - liz

= consi.

( 12.2)

Kod jednoccvnih sistema, tempe rature vode na uIazu i izlazu pojedinih grejnih tcla SlI razlicite, dok je pad temperature obicno u svim grejnim telima isti, ali moze bili i razlicil. Za izracunavanjc povrsine radijatora treba poznavati luJ i liz. Odredivanje pome: nutih te mperatura objasniee se pomocu seme na slid 12.10. Temperature razvodnc I

12. JEDNOCEVNI SISTEMI CENTR4LNOG GREJANJA

287

pov rlltne vode II siste mu LIi" = I, - IV Kolicine toplo le koje lreba da odaju radija lllri su oznace ne na iic mi i iznose: QI. QII i QfII. Sa ovimje od redena i kolicina lop lo te koja sc transportuje vertika lo m do grejnih te la QA = QI + QII +QIIl' PolazeCi od ovih vrednosli odrede n je protok vod e kroz verlikalu A . ( 12.3)

tr
.3:

/.0
/

tUIJ

m
/ .0
/

lizJ

tSMJ
..t luI2

II
tir}
tSM2
r

~
/

lull

I
lIZ I

@
Slika J2. J0 Temperatttre vode merodavlle za dimellziollisanj e grejnih leu,

Prolok vode kroz vertikalu moze se odrediti i po lazeCi od toga do je voda, prosavii i kroz radij ato r gornjeg sprata snizila svoju te mperatum od t,do 13'

(l2 ...J )
Temperatura I ] predstavlja te mpera tum smde vode koja je prosla kroz radijator, i de la koji je prosao kroz haIku vezu. [zjednacavajuCi prethodm: jednacine lltircciuj.: se ova te mperatura:

. 83

B. Todoroo~ PROJEJaOFA .WE POSTROJ VJA L I CF..\7R.4LYOGRElr1 . VJE

([2.5 )
T emperatura 13 jc pOCctna tempera tura sudivanju slcdi slcdcea jcdnaCina: radija tor II. Analogno pre thod nom ra

7..3

( 12.6 )
ZamcnjujuCi u ovoj jcdnaCini nadc nu vrcdnost te mpe rature 13 dobija sc:

Q.-t
I r - I,

QII

( 12. 7)

odaj;Jc slcdi:

(Q + Q

IlI

,,-I,) II X

(12.8)

Q: 1
PostupajuCi daljc na ovaj naan 1D07.1: se odrcditi te mperatura u rna kojoj deonici \"\: rtil.:ak:. Q-naeavajuCi sa n. nli po redu radijator odozgo. dobiec se opSti izraz za Ic mpcraluru smc:Sc vode za radijator:
( I -I ) n ' 1' . ~ Q

(. j

=1 r

.4

L I

( 12.9)

gdc jc:

- ul.-u pna odata toplota svib grejnih tela. smeStc nib isprcd tacke mcSanja za L.-oju sc odredujc tc mperatura - ul-upno odavanjc toplotc svih radijatora vczanib za ve rtil.:alu

Za odrcdivanjc povrlinc grejnih te la neophodno jc joS znati tempcraturu vode ko ja izla7j iz grejnog tc la. Ova te mperatura sc nalazi u zavisnosti od uslova koji su odrc
de ni za dati SistCIIL Ti oslovi mogu hili slcdcCi: L U svim radijatorima (grejnim tclima) jcdnake su srednje temperature vode (I.., = ronsL) pri I3ZliCitim padovima tcmperature u radijalorima. 2 Pad te mperalufC vode u svim grejnim tclima po spralovima jc jcdnaL.-(61 roOSl.) pri razliCitim srcdnjim lemperaturama vode lin

12. JEDNOCEVNI SISTEMI CENrRALNOG G RFJA NJ,1

2SQ

Srednja te mpera tura vode 1m i pad te mpera ture vode u grejnim te lima 6J imaju razlicite vred nos ti. Rukovodeci se gore navede nim uslovima, vr.ie na su ispitivanja da bi sc odrcdilo koji daju naje ko mo nicnije siste me. Utvrde no je da su najeko nomiciniji siste mi o ni kod kojih su i srednje te mpe rature i pad te mperature vode u grejnim telima po spratovima razlicit i. Srcd nja te mpe ratura vode u grejnim te lima i pad te mpe ra tura zavise od odnosit iz medu ko licinc vodc koja pro tiCe kroz ve rtik alu i kolicine koja prode kroz grejno tc 1 0. Sto je taj od nos blizi jcdini ci, manj a ko li cina va de stmji kroz kratku vew ve rtik aIe. a veca kroz grej no te lo . To dovodi do smanje nja pada tempe rature vodc, povccanja srcd nje tempe ra ture vode u gTcj nom te lu i smanje nja povrsine te la, <I Ii i do povc ea nj<l precnika eevi ko jima se gTcjna te lit vezuju Zil vert ikalu. A ko se sa C v oznaci p ro tok kroz vertika lu u kg/h, a sa C R protok kroz rad ija torc. utv rd c no je d<l su najeko no micniji siste mi. kako u pc gledu grejnih te la. tako i u pogledu ccvi, o ni kod kojih je : 3.
I
<,.- ~ lJ R

v,.

(12.1 0)

Ako se go rnji od nos oz naci sa a = G,iGRslcdi : G R = C ,ia Pad tempera ture vade u radijatoru je o nd a: ( 12. II ) Ka ko je s dru ge stram: I':J. /II =
1,,/ - lil'

to je

liz

1,,/ - I':J. 1/1"'

pa je: ( 12. 12)

Sa ovim jc od rede na srednja te mperatura vade u radija torima, a sa njo m i zagrevna pov.sina radija tora.
A=
QR
_ _ --= Q .!!-/ I-=-

lui -

Q)
R

c /

cC v

,,1

Q _a__ C
R

( 12. 13)

S obziro m na sniienje te mperature vode pri izlasku iz grejnih te la, javlja se sve ni za srednj a te mpe ratura vode u svakom sledeecm grejno m te ill. Z bog toga, poCev od prvih grejnih te la u smem stmjanja vode, povrSine svih sledecih Ce se poveeava ti. 1st i je slueaj i kod grejnih te la koja su povcza na u eirkulacione kmgove. Prvi cc imati manju grejnu povrsinu, dok Ce se kod ostalih ona povecavati. Ako se kod proracu na prime ni me toda konstantnog pada te mpera ture II kmgu iii vertikali, proizil a~ i da Ce se dobiti ista sumama grejna povrSina kao i kod ekvivale ntnih sistema dvocevnog grejanja.

200

8. "/<xIOfUl'''' "ROJ UcrOl ~4 NJ" POST/W JENJA 2.-1 CENTRA '-NO 0 REfA NJ E

12.5. DIMENZIONISANJE CEVNE MREZE GRAVITACIONIH SISTEMA

Kod gn,vi ta cion ih sis tc m<l vode nog grejanja prirodnu cirkulaciju vodc izaziv<l r i U lik a gustina o hl;ldcnc povra tne i topic razvodne vode. Kako se hlade nje vodc u jed nocev no m sislemu vrsi i prc ko radijatora i pre ko ccvi. to sc ras polozivi napor mo)k sma trati kao suma priliska koji nastaje uslcd hlad e nja vad e u grejnim te lima Ppr~' i ,,' priliska koji nils laje uslcd hl ade nja vode u ccvima Ppr.<
(12. 14 )

Pritisak usled hlade nj a vod c 11 grej nim telima . kod protocnih sistema sa gornjim razvodo m. odrcdcn jc prc ma slici 12.12. Vc licina neophodna za njcgovo odredivanje je protok vode kroz vcrtikalu 11 (kglh) i pri zadanoj top lolnoj snazi radijalora i le mpcraturi vod e on iznos i

G = QI+ Q,,+QII/ = IQR C P(/r -I,,) c pIlI,.

Qv
c pIlI,.

(12.I S)

10 -

cp-

ruv-

sumarna top lot nil snaga grejnih lela (toplotno OpICrcec njc vcrlikalc tcmperatura razvodm: vode sistema iii cirku lacionog kntga tc mperatura povratne vode sistema iii cirkulaeionog kruga specificm! toplota vodc guslina vodc lc mpe raturski pad vode u vertikali

Tempe ratura vodc 11 svakoj dconici zavisi ad velicine hlade nja vode u radijatori rna. Na deoniei izmcdu radijatora lreceg i dntgog sprata ona iznosi:
(12.16)

analogno:
(12. 17)

u opstem slueaju:

12. ) EDr \"OCE'''Vl SISTEMI CENTRAL NOG ORBAN)'!

291

/ I. = 1, - - -

IQi

( / 2. 18)

c G

lIkllpna loplo tna snilga svih grejnih te la na ve rtik ali do posmatrane deonice (brojeCi 1I s me ru struja njil vode) Na slici n.ll srafirane povcline rad ija to ra preds tavljaju delove 1I kojima je temperatura vode 13. uz imajllCi da je odava nje to plo te u sredini grcjnog te la a ne postupno po vis ini , sto ne lInos i greskLl. To zn<li':i dil se moze smatra ti da se tempe ratura vode IJ Odr.lilVil 1I vcrtik a li nil vis ini h). a temperatura I] na visini hz, s matraju ~i da se voda 1I ccvovodll nc hladi.
Q; -

Qi1J

h11/
hjJ

Stika 12. J I IzraCtltlava1lje gravitacionog napora kod jed1locev/log sistema

Hidrostatii':ki pritisak u vertikali pri njenoj visini /t1+/t 2+/tJ iz.nosi g (1r3 P3 + 1r 7. P2 + "1 PI)' Hidros taticki pritisa k 1I glavnoj vertikali pri tc mpe ratllrivode lr iznosi: g (" JP, +" l Pr + hI Pr) . Prirodni cirkulacioni pritisak 1I ovom sistcmu sad a ima vrednost: (12.19) gde su: P3 , P2 , PI , p, gustine vode pri tc mperaturama I], 12> II i I, Odredivanjc prirodnog napora kod sistema sa kratkim vezama vcli se na sliean nacin kao i kod protocnog sistema. Proraeunska serna sa svim potrebnim podaeima za proracun data je na slici 12.12. Protok vode kroz ve rtikalu i temperature vode na svakoj deo nici ve rtikale, odreduju se po formula rna kao kod prethodne seme. lz ovo-

292

8. T<HIor,,,,i, PROJeXro":4NJf: POSTROJENJA Z-1 CENf'RALNO GREJANJE

ga proizilaz i da pri jed nakim to plo tnim op te rece njima grej nih tela i istim poectnim te mpe raturama, protok i te mpe ratura vade nil deonieama kod obe k me SII istc. [pil ~ u ovo m siste mu te mpe raturil i gustin a vati c ~c me nj aju ne sa rno II grejnim telima (uslovnim ce ntrima hl ilde nj a), vee i u tilcka ma vcrtikalc (erne tacke na slici) gde se meSa voda kOj,l pro te kne kroz rild ija tor i ~roz kratku vezu.

Prirodni pritisak u ovom sistc mu iz nos i:

( 12.2(1)
Posto je hl>1I 1' za 0.5 hR to je ujedno i razlika u vclicinama koje odreduju (0 rmu It (12.19) i (12.20). Vertikale sa kratkim vezama imaju lokalna cirkulaciona kola kod svakog grejnog te la, koje obrazuju doyodni prikljucak, sam radijator, odyodni prikljueak i kratka ve za. U slucaju sa sLike, to bi bile deo nicc a, b, c, d, a. Kako se nivoi ce ntara hlade nja 11 radijatorirna i odgovarajuCi centri hladcnjil u vcrtikali razlikuju za 0,5 hR, to se u m1l 1 0 m cirkulacionom kolu javlja sopstveni prirodni cirkulacioni pritisak. Njegoya vclii:;i na odredena prema slici 12.12 (u srariranom delu radijatora voda ima temperaturu I" a ukratkoj vezi lui) iznosi:

(12.21 )
gde su:

12. ft:DNOCEVNl SISTEMl CENTRALNOG GRFJANfA

293

Pu' i Pi! o dgovil raju ce gustine vod e pri tc mpe raturama I", i

liz

(za radija tor treccg

sp ra ta l",=lrh Ijz < IJ). . Prirodni cirkulacioni pritisak. u malo m cirkulacionom kolu, moze se odrediti kan razlika hid ros talickog pritiska visine radijatora i kratk e veze: ( 12.22) gde je Pl." gustina vode u kratkoj vezi, a PSR srednja vrednost gusti ne u radijatoru. Kod ho rizontalnog jedn oeevnog siste ma greja nja, radijato ri su veza ni na red i prome na te mpe rature i gustine po horizo nt a li, zbog hlade nja vode u radij a torima ne od rilZava se na velil':inu prirodnog eirkul aeio nog pritiska. PostojeCi prirodni eirkulaeioni pritisak - napo r, kod grav it aeionih sistema grejanja, koris ti se za savlad ivanje o tpora usled tre nja 1I eevima s is te ma i za savladivanje mes nih o tpo ra. Pre ma tome, mora biti zadovoljen usl ov: (12.23) Kod pumpnih s iste ma gn:janja raspo lozivi napo r sas toji se iz napo ra pumpe i gravitaeionog. I ovaj napor ce se utrositi za savladivanje o tporil strujanja vod e u mrezi. Napor u sistemu os tvare n pumpom je konstantan, dok se prirodni eirkulaeio ni pritisa k nc pre kidn o menja us led pro me na tempera tura vode. Prema tome, kod pumpnog greja nj a raspo lozivi napo r bi iznosio u o pste m slucajll: (12.24) gde su:

1'"
Pm

f3

napor koji ostva ruje pumpa prirodni eirkulaeio ni pritisa k nastao usled rilz lika gustine u razvod noj i povra tnoj eev noj mrd i koeficije nt, koj i uzima u obzir deo prirodnog - gravitaeionog pritiskil u periodu odrzavanja projeklnog hidraulil':nog rezima u sis te mu . Vc lici na koefieijenta je /3=0,5 sto znaci da se uz ima Silmo 50% gravitacio nog napora, obzirom da su u najvece m de lu grejne sezone tempe ra ture vod e u siste mu nile od proje ktnih

Oso bc nost jednoeevnih siste ma je til sto svaka vertika la predstavlja jedinstvenu strujno kolo, pos to su grejna tela u rednoj vezi. Svaka ve rtikala je istovre me no i razvodni i povratani eevovod svih grejnih tela iste vertikale. Pri proracunu bira se eirkulacio no ko lo koje je najnepovoljnije u hidrauUl': nom pogledu, a to je ono kod kogCl je raspolozivi cirkulaeioni pritisak po jediniei duzine ccvi najmanji. Hidraulicnim proracuno m glavnog eirkulaeionog kola odreduju se precniei njegovih pojedinih de onica, tako da zbir gubitaka pritiska u kolu L (Rl + Z) bude jednak j(j za 5 - 10% manji od velicine racunskog pritiska. Ova reze rva se ostavlja za slucaj da se u proracunu izosta-

204

R.Toooro,ic PROJEK1'() I'l1 M E POSTROJENJA Z4 CE rR4LNOGRI::lA NJE

ve n ek~kv i hidrauli cni otpori sto se moze desiti u nedovo ljno ddinisanim planovi l1l;t l1l:kog gr~d ev in skog objckta. Proracunato gl,wno ci rkulaciono ko lo uzimil sc 1I d;tlje m proraclInli kilo os nova / ;1 hidrillilicku lIsk lade nost svih os ta lih kola s is te ma. Dil bi se maglo pristllpi ti prorilclInli cevovod a po trebno.ie imati go tov\l semll s i\ te ma grcja nja. To z naci da treba dil su p07. nate dllz ine deo nica, pro toci kroz nji h i mcs ni o tpor i.

12.6. ODREDIVANJE GRAVITACIONOG NAPORA

Za se mu na s li ci 12. 13 o dre diec se raspo loz ivi pritisak po ko lll kroz ve rtiblll i P" kolll kro7. g rejna tela. Na istoj se mi , pored po mc nut a dva ko la, prikazana Sll i mal i! cirklil ac ion a ko l<1:l, 2.3,4. 1 i s, G, 7,8,5.

B
1

gr
1

hll

h2 h3

hI

~r

t
A

9ml
5

~gl

9m:r
II

hm h4

h5
7

h0

- .- .- -.-

f-

gmn:; gpi

8, gil

h1V

~-------------' .. D
Slilw 12.13 lzgled cirkllinciollog kola

Pritisak kroz cirklilaciono kolo (A BCD E A) iznosi:

Pv = g (

"II .

P r + hill P ",(

+"

w . P mil ) - g (

) "0Pr+Pp 2 + "( . P r

(12.2:i )

Prvi clan ove jed nacin e predstavlja pritisak d es nog vodenog stuba - vertik'lle. doh drugi, pritisak levog vodenog stllba. C irklilacio ni pritisak kroz is tu vertikalu, a li i kroz grejna te la:

12. JEDNOCElr:v1 SlST~(f CENTRALVQG GRlAN JA

295

Jl p,.GT = g . p,. I"z + g. I I) ( p, 2

+PI) + g. P

no! 1 ,1

I + g . II;

(Pml 2 +PII) +
(11.26)

p,+pp) + g. h",PmJl - g. "IP, - g"O + ( 2

Moze se zapazili da je Ppr.GT > Pv Oduzimajuc::i Jlv od Pv.GT i uzimajuCi daje "11=" 2+"3 i "11="-'+"5 posle sredivanja se dobija:
(12.27)

Ove vclicine izraZavaju naporc koji se javljaju u malim cirJ..-ulaeionim kolima I. 2, 3, 4, J i 5, G, 7, 8, 5. Usled razlike u guslinama vode, U grejnom lelu i kralkoj vezi. a samim lim i leZinama (vcta jc u grcjoom tclu), 10 se u malom eirkulaeionom kolu Iczi usposlavljanju kretanja vode, usmercno cd slrane grejnog Icla u haiku vew, odozdo navise. Na slici 12. 14 malog eirkulacionog kola lal..-vo kretanje st; ne moze usposlavili, jer opsla eirkulacija po vertikali savladuje oyu cirJmlaeiju, koja bi, kad bi se usposlavila, zaustavila krelanje vode odozgo nanae po kral\.:oj vezi. Ali ipak, eirkulaeioni prilisal.: - napor. koji se javlja u malom cirkulaeionom kelu. a suprolnog je smera od napora u kratkoj vczi, koci cirkulaciju vodc po vertikali. Ova konslalaeija pOlvrdujc sc jednacinom (12.26). Kako se vidi iz jcdnacine, napor u kolu vertikale, manji od napora u kolu kojc protazi krol grejno Ielo 7.a napor koji sc javlja usled razlikc Idina vodenih stubova kola 'malc' cirkulacije.

"" Sr

gr-t gI
2

f
4

..
"'g I
3

Stika J 1.14 Lokalno drla,laciollo /colo grejnog tela

Ako se prctpostavi da je dimenzionisanjc izvcieIlO po L:olu ABC 0 E A Znaci. poznati su nam preCnici deonica toga kola, lao i padovi pritisL:a kroz njib. Pri lome je deonica )-4 zajedniCJ.::a za L:olo vcrtible, i za malo cirlmlaciono L:olo 1. 2, 3, 4, I. Gubitak napora na kralkoj vezj 1-4 jc L(RJ +Z).bYZ. Posto su ta&e 1 i 4 zajcdni&e

2Q6

8, T""orm'it PROfl:'l<.TO I'ANJE POSTROJENJA & 1 CENTRALNO GREJr1NJE

kako za kolo verlika le . tak o i za kolo male cirku lacije, to cirkulaeioni prilisak - n,lpor koj i posluji medu lim tackama de llije i u slnlnu ogran(lka grej na le la. Akn bi lemperatura vode 1I grejno m t.:iu i u kralk oj vezi b ile isle, o nlla bi precnik e ogranak il mogli odredili prcma naporu 'L(Rl +Z)kRVZ' M..:d utim, kako su uve te mpe rature r;I/.li cit e . u malum ko lu se javlja dopunski napur koji za radija tor [ iznosi
fJl I'.1' g ' ( fJ ,+ 2

( [ 2,2H)

i koj i pOlpoma7,e cirk ul (lc iju vode kroz rad ija tor. Pre ma lo me, pritisak - napo r koji mozl,; biti lIpo treb lje n za savlacl iva njc o lpo ril eirkulaciji vod e u ogra nl,; ima ka radijatortl I i u sa mo m raclijal o ru iznosi:

(12.2') ) iii u o ps le m s lu cajll : (12.30) Na taj ntlcin, napor koji moze biti isko risce n za s(lvlaciivanje o tpo ra u radijatOl"lI i u ograncima kit nje mu, jcci nak jc o lPOrtl kralke veze, plus proizvociu visi nt: radijalora i raz like guslina vode u radijat o ru i u kriltk oj vezL lz pre thod nog slecii da. sto je veci o tpor kratke veze, tim ce viSe, pri da tim precnieima ogran aka, 1I radij(ltor o tici vode, U ispravnos l ovog zakljllcka moze se lIver il i aku se na kralkoj vez i izmedu taca ka .I i ..( pos tav i ventil. SIO ventil bude vise zatv()re n. to ce biti i otpor kratke veze veti, a time cc i vise vode proCi kroz radija tu r. U koliko je dime nzio nisa nje eirkulacionog kol a izvedeno po kolu kroz rad ija lo rl'. odnosno pre ma ras po[oz ivo m napo ru u to rn ko lu P"r.GT, precnike kratkih veza twba od re diti polazeCi od mogllceg gubitka napora:

'i,( Rl + Z) I" + p ' - g

' 'II

(P.,. ,II - Pkr,v;)

(12.31 )

Ova jed nacina dobijcna je iz pre thodne jcdnaCinc.

12.7. VENTIL ZA JEDNOCEVNO GREJANJE

Za raz liku od dvocevnih sistema centralnog grejanja funkeionisanje horizont a lnih jednoeevnih sistema sa grejnim krugovim, koji se danas najvise koriste, veza no je za pos toja nje ve ntila pose bne konstrukcije_ Konstmktivna rese nja ovih ve ntila omogucujll d a se o ni postavljajll sa strane radijato ra i odozdo (51. 12.15 i 12.16). Medutim. postoji i je dno univerza lno resenje, tzv. ve ntilska spojnica, koja se moze koristiti kod jed nocevnih sistema, a sa jednim dodatkom i kod dvocevnih. Taj dodatak omogucujc 100% uvode nja vod e koje je potre bno kod dvocevnih sistema.

12. JED OCEVNI SISTEMI CF.NTRALNOG GREJA NJA

297

Na slici 12.15 predslavlje n je jedan lakav ve ntiI.

S lika 12. 15 Velllil zajcdll ocevll o grejalljc za pnslavljallje sa simile

S lika / 2. 16 Vel/til sa prikljllcko/ll za posla vljal/je ispod grc itwg tela

Na pop re'::no m prcsekll ve nti la prik az ani Sli razliciti lokovi vode. R azvodni vod pozicija 1. na slici 12. 17 - lIvck najbliZi grej no m te lll , deli se na dva pravca: jcda n jc ka grejno m te lll - poz. 2 i zavisno od ko ns lnlkcijc - kroz njega p ro laz i maks ima lno 50% iii 35% od opticajnc ko licinc vode. D ru gi je obilaz ni vot! (bajpas) - pOl.. 3 1I kome voda ne od aje toplotu, a koji je lIsmere n ka razvodno m vodu sledeceg grejnog tela. Povrat na voda iz grejnog te la os tva ruje svoj tok kroz lI rn nSkll cev - poz. 4, i spaja 5l' iza obilaz nog vod a sa razvodno m vodo m - poz. 5, gde o brazlljll razvo dnll vodu za slcd cce grejno telo. Na slici 12. 15 prikaza n je ce tvoro kraki ve ntil sa ho rizo nt a lnim prikljllcko m. [zrade n je od kova nog mes inga i hro miran. Veza radij a to ra i vc ntila os tvare na je prc ko teflo nskog priklj ucka - ho le nd e ra. Kod ve ntila sa prikljllcko m sa stra ne (s lika 12. 16) kroz ovaj ho le ndcr ul az i razvodna vod a u grejno telo. To se vidi n a slici 12. 15. Kod ve ntila pos tav lje nih ispod radijato ra kroz hoIc nde r se vraca o hl ade na voda iz radijato ra, koja je 1I njega dospe la pre ko "lI ronje ne" cevi. Kada se posma tra ko ncepcija ho rizontalnog jednocevnog ce ntra lnog greja nj a vidi se d a je o na zas nova mi na ho rizo nt a lnim grejnim krugovima razved e nim po s tanovirna, a ne na ve rtikalama kao kod dvocevnih siste ma. Za to je proble m reglllacije ovog siste ma svede n na broj stanova, a ne na sva ku ve rtik a lll i svako grejno t.e lo ka o ko d dvoccvnih sis te ma. S o bzirom na nacin odvajanja grejnih krugova od ve rtik a la (moze se vrsiti direktno i prikljuccima), de taljno ra cllnanje viska napo ra i ba la ns ira nje vc rti ka la nijc po trcbno. G rejni kru govi se mogll n:gllES<lli na viSe na'::ina. Kos im vc ntilima sa prikljtl ckom za di fe re ncija lni ma no me ta r Irajno se resava pit a njc pro ta ka vade. za

298

8 .Todorovif PROJEKTOI'ANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNOG RJA NJE

jeda n stan. Z a dva grej na kruga od nos no 2 sta na podeSava nje se moze izvrsiti i posebnim STK - ve ntilima (strani proizvodae) u razvodnom ormaricu odnosno na poee tku grejnih krugova. Medutim, i sami ventili za jednocevne sis teme dozvoljavaju individualno podesava nje svakog grejnog te la.
~

/
\

-'-..../'

~1\ H _ II II
~

"'. '._ "

._ . _ ._

IH to.!

.--J

I ~""" ~ --3
ir1
I

~~
2

i
~
'.<:

t
1

Slika 12.17 Pres ek velllila

Kod ovih tipova ve ntila moze se pos tici fino rueno propo rcio na lno regulisa nic odava nja toplote. Ko liei na vode moze se dozirati obrta nje m rucice za ru eno regulisanje koja pokrece ve ntil (pozicija 14, slika 12.17) i na taj nacin smanjiti iii poveca ti do to k vode u radija to r. Ve ntil se tako moze podesiti na bilo koju zeljenu kolicinu vod,. OVilkvim podesavanje m ne reme ti se pritisak u cirkulacionom krugu, ali se utice nil top lo tno odavanje radijatora iza podesavanog. Ako se na primer smanji dotok vod e u podesavani radija to r (pritvaranjem ventila), .o nd a ce u sledece odlaziti voda vise temperature, pa ee i u tim prostorijama porasti te mpe raturil prostorije. Ovo bi se na rocito ose tilo uko Liko bi se grejno te lo po tpuno iskljucilo it grejnog krugil. To je mogucc izvrSiti po mocu za tvarajueeg e le me nta oznacenog kao "vre teno N" na slici 12. 1) . Ovakvim zatvaranjem hidraulicki rezim se ne bi poreme tio u mrdi jer je samo skn:nut tok vode - umesto u radijator voda bi neprome nje ne te mpe rature otiSla ponovo u krug ka sledeeem grejnom te lu.

12.8. UPOREDENJE JEDNOCEVNIH I DVOCEVNIH SISTEMA

Razlike u jed nocevnom i dvocevnom sistemu su pre svega u ukupnoj duiini cevi koja je ma nja i povrliini grejnih tela koja je kod jednocevllih veea. Ostale dobrc stra ne ovog sistema su: manji broj vertika la, pose bno kod horizontalanog razvod a jednocevnih sistema

12, JEDNOCEVNI SISTEMI

ENTRALNOG G REJANJA

299

prethodna karakleristika povlati sma nje nje probijanja gradevinske kons1rukcije zgrade siste m je prikladan za mo tainu izgradnjll mo ntala je prostija i bria i moZe se pri lagodi li izgradnji zgrade svaka slambe na jedinica ima vlaslili i gO IOvo nezavis ni krug greja nja, s lo o laksava pllpravke. ko nt rolll odriava nj a i mere nje pOlrosnje lako sc naknad no lI grad uje u gO love o bjek te Kao mana ovih siste ma uglav no m se javlja: neS lo komplikovanije projeklovanje zbog proraclIna te mpe ra ture vode kod mda nja lo kova koji prolaze kroz grejno te lo i o bilazni vod poveca nje povrs ine grejnih le la 1I pros to rijama kod kojih se tela nalaze pri kraju vertik a la,

PRIMER! I UPUTSTVA ZA PRORACUN

Pri li kom promeuna jednoccvnih sistema ras plllllziv i napor sc izracu nava na iSli nacin kao i kod dvocevnih, sa raz li kom 510 klld jednocc vnih sis te ma svaka vertika la predslavlja jedinstve no strujno kolo , jer su grej na te la u rcdnoj vez i, pa je svaka ve rli kala istovre me no i razvod ni i povra tni cevovod sv ih grejni h tc la ist e ve ri ikale.

tr
h4

CD
1

CD
II

CD

hs
h6 h7

(J)
CI

III

.
. '-'

ha

_ _ _ _ _ _ _ _ ~ =t~_J

'-' 1

01

'-

Slika 12./8 .Sema jedl/ocevl/og postrojcl/ja vodel/og gravitaciol/og grcjal/ja

300

8. Todorovic PROJEf\fOVANJE POSTROJENJA Zr1 CENTRALNO G REJANJE

I kod jednocevnih siste ma proracun rnre:z.e se razlikllje za slucajeve: a) kada je hlade nje vode u cevima zanemarljivo i kada se ne uzima u obzir, b) kada cevna rnrd a prolazi kroz prostor relativno niskih te mpe ratura i kad il se hladenje vode u cevovodu uz ima 1I obzir pri proraclinu.

POSTROJENJA BEZ HLADENJA VODE U CEVNOJ MREZI

Na slici 12.18 prikazana je serna najcdee primenjivanog jednocevnog sis tema, kot! koga celokupna voda jed ne ve rtik ale ne prolazi kroz grejna tela, vee postoje deonice koje predstavljaju tzv. kratku vezu pomoCu koje dec ukupnog protoka zaobilazi grejno te lo. Prema tome, za OVU se mu i slucaju kome se sma Ira da ne ma hlade nj a vode II cevovodu, te mperatura vade ostaje neprome njena od kolla do prve tacke u kojoj sc meSa voda razvodne temperature I, sa vodom koja se u grejno m te lu ras hJ ad ila(tacka A na slici), tj. t, = t 1 = t2 = 13 U tacki A, usled pome nutog mesa nja, temperatura vode pos taje nih (14 < IJ). Do istog rezlllt ata za tempcraluru vode moze se doCi ako se problem upros ti i smalra da u tack i A ukupan protok gubi kolicinu loplo te ravnu onoj koju odaje grejno te lo. Oa lje sniZavanje tempe rature vade je u tack ama B i C, pa 5 11 te mpe ra ture pojedinih deonica :
14 = 15

16 =

Is = 10

Za tacno izracunavanje tempe rature vode u pojedinim deonicama , uz zadatu tempe raturu razvodne vode, potrebno je poznavati kolicinc [oplote koje odaju grejna tela I, II i Ill , 'odnosno tacke A, B i C. Veza izmedu te mpe rature i odale toplo te data jc relacijom:
(12.32)

odnos no, (12.33) gde je:

ukupan prolok vode u verlikali (u ovom primeru i ukupan protok vode u celom sistemu) u (kglh) protoci vode kroz pojed ina grejna le la u (kglh) pad temperature vode u grejnim telima

12. JEDNOCEVNI SISTF:MI CENTRALNOG GREfA NJA

301

T e mpe rll tu rska raz li ka I I - IS predstavlja raz lik u razvod ne i povra tne vode sis te ma i o na ima u tieaja kako na padovc te mpe ra ture vode u g rejnim te li ma, tako i na pro take kroz grejna te lil. Ako su te mpe ra turski pil dovi u svi m grej nim te lima is t i, iI to je najccSci slu caj, ova zilvis nost je d ilta n: lacijo m:

6.1

(12.34)

Te mpe ra tura vo de u tacka ma A, B i C moze se iz rilcuna ti iz e nerge tskog bi la nsa, sma trajuCi d a se 1I ovim tacka ma odvodi toplo til koju in ace odaju grejml te la. Tako se iz e ne rge tskog bila nsa za tacku A dob ija: (12.35) [s tim pos tupko m mogu se odrediti te mpe ra ture vo de i u os til lim de lovima eevne mrcZe, pil su ta ko pozna te i gustine vo de u pojedinim deo ni ea ma. Na os no vu toga od red uje se raspo lozivi napo r: ( 12. 36)

UPUTSTVO ZA PRORACU N
P riliko m pristup a nja proracunu, prvo se odreduje ra spo lozivi na po r Zit s tmjno ko1 0 sva ke ve rtik ale i po mocu ta ko iz racuna tih na po ra vrsi se pre thodni pro racun. na isti nacin kao i kod s tmjnih ko la od gova rajuceg dvocevnog siste ma. A to znaci da sc pocinje o d najne povo ljnije ve rtika le i da sc 0.67 H oee njuje kao dec na po ril koji ce se ut ros iti na o t.po re usled tre nja pri stmja nju vode kroz prave de love cevne mreze. a osta tak na lZv. mes ne o tpo re. Ovim pute m se za tim do lazi do jedini cnog pil d a pritiska R , koji sluii za pro racun i definitivno dime nzi o nisa nje cevne mreze, o dnosno pojedinih ve rtika la. Na knadni proracun se sprovodi pre ma ide nti cnim fo rmularima kao i kod dvocevnog siste ma. Pos to se pro tok kroz glavne deo nice jedne ve rtikil le ne me nja, to ee ovi vodovi ima ti i isti precnik. Z bog odvajanja vode pre ma grejnim telima, ,sarno o ne deonice ve rtikale koje predstavljaju kra tke veze, propustaju ma nje protoke i njihov precnik moze da bude manji nego kod glavnih deonica. Medutim, zbogjednostavnos ti mo ntaze tre ba teziti da precnici s~ih deo nica jedne ve rtik ale budu isti. D ime nzio nisa nje cevne mrde zavdava se odredivanje m prikljueaka grejnih te la i pri tome mora pad pritiska u kratkoj vezi da bude veti nego u cevovodll grejnog te la (razvodni prikljllCak, grejno te lo i povra tni prikljllcak). Sarno 1I tom sillcajll ee kroz grejno te lo struja ti kolicina vod e koja omoguclIje odava nje potre bne kolicine topiote . Zato tre ba izvditi proveru gubita ka u kratkoj vezi i cevovoduodgova rajueeg grejnog tela liZ usiov:

302

8. Todoro ,';c PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CNTRALNOGREJANJ

(123 7)

K CT
It PGT PK

- oznaka za kralku vew - oznaka za cevovod grejnog tela

- visina grej nog tela - gustina vode u grejno m te lu za srednjll te mperalliru grejnog lela - gllstina vode 1I kratkoj vez i

U gorojaj jedn acini poslednji Clan preds tavlj a napo r usled hlade nja vode pri oda -

va nju toplo te grej nog te la. Ovaj napo r uslvari smanjuje ukupan gubi ta k pritiska \I (Xvovod u grcjnag tcla, a racuna se prema tacki mesa nja A (slika 12.1 9) u kojoj cevovod pa novo postaje jedinstve n.

SlikLl 12.19 KratkLl veza

Gustina vode odreduje se pre ma srednjoj temperaturi vode 1I grejno m telll, a prerna tabelama II i III 1I dodatku. Ako navedeni uslov nije ispunjen, ond a tre ba prccnik prikljucaka grejnog te la povcca ti iii smanjiti precni k kratke veze. Z bog vee pomenute prednosti 1I mo ntaii kada je ee la vertikala is tog precnika, treba iCi na prvo reSe nje. Pad pritiska u eevovodll grejnog tela moze se ublai iti izbo rom veceg tempe raturnog pada u grejnom telu. U tom slucaju se pad pritiska smanjujc usled poveea nog ll apora zbog veceg efekt a hladenja vade. Osim toga, veCi temperaturoi pad smanjujl' pUlreba n pro tok vode, pa je i kroz sa me prikljucke manji gubilak pritiska. Da bi se dobili re lat ivno manji precni<.:i prikljucnih veza, treba ve rtikale dimenz innisali sa neS to veeim jedinicnim padom pritiska od onog prosecnog, odredenog pr.: lhodnim proracllnom. U tom slucaju precniei horizontalne eevne mrde birajll se za vred nosti R koje SlI iznad prosecnog jedinicnog pada pritiska. G rejna lela se dimenzia nislI prema srednjoj temperaturi vode 1I njima. Posto una nisu jednaka u svim grejnim te lima, kao stu je to slueaj kod dvocevnih siste ma, to st: mo ra pristupiti njena m proracllnu za svaki sprat i za svaku ve rtikalu pose bno. Za na jvisi sprat temperature razvodne vade sistema i vertikale je isla kao i vode koja ulaz i 1I

12. Jr-DNOCEVN I SISTElvIl CENTR,1LNOG GRr:JANJA

30J

gn;jna te la. Uz pozna t pad te mpe ra tu re u grej no m te lu , iz racu nava se njegova sred njcl tempe ratu ra:

(12.38)
l't;mpe ra tll ra vode koja ul az i u grejno te la sledeeeg spra ta ima nii u vrednos t usled mcS anja vOlle iz kratke veze i povra tnog prikljucka grejnog te la. Te mpe ra tura rncS <lvinc je lljecln o i te mpe ratura razvodne vode grcjnog te la na niZe m spratu , a izraelln ava sc po obrascu:
1 = 1
'i
r

_ll.L c. c

( 12.39)

gde jc: - ko li cin a toplo te koju odaje (iii ocl aju) greJno te lo na najvise m spratu - ukupni protok vode u ve rtika li c - te mpe ra tura razvodnc vodc Zit grejno te la pre lhodnog sprata I, - specificna toplo ta vode c Tako se moze odred iti sred nja te mpe ra tura vode grejnog te la na niZe m spratu :

QI

I
1111/

=1
rl1

_ _1 _ 1

ill 2

( 12.40)

Odrccl iva njc povrs ine grejnih te la kocl za ne ma riva nja hlade nj a vode moze se izvrsiti i pre dime nzionisa nja cevne mrcie.
Prim er 1

Dime nzi onisa ti strujno kolo najud alje nije ve rtikale jednoccvnog siste ma vode nog grejanj a cij a je se rna prikazana na slici 12.20. Tempe ra tura razvodne vode iz kotla Te mpe ra turni pad u grejnim te Lima Tempera tllfni pad u ve rtikali Te mpe ratura prostorija Visine deo niea

',= 90 /';. I = 20 C I, -1 = 10 C
0

20 C hB =2,8m h l =hf[=h m =l ,Om h6= 2,lm

I. =

ODREDIVANJE RASPOLOZIVOG NAPORA Pro tok kroz ve rtikalu

c=

12560 1,163 10

1080 kg
h

8. ToJormii PROJJr..TOV.4;W POITROJNIA Z-1 C'ffR.ILSO GRJA ;oo<.J

Odrcdivaoje ICmpcntture vodc u pojcdinim dcooicama:

'1 = 90 C ,
1-

, 2- -)-- ,.\ - ," 5-90 C - ,5 - ,. 5-

61" 1'6= 1 . 6 = 90- 20 = mo e Temperatura vode u dconici 6. poslc mcianja vode iz dconica 6'.6" i 5:
1"6 = 1"5 -

"5= ,..S -61[

90
Pro\>-cra lempcralun: vode u dcooici 8:

3720 + 3260
J.I63-I~

----=80C
1.163-1~

5580

Zbog istih

tempera'~rnih

padova u svim vcrtil;.alama:

1:;= 19= 110=

'n = 80 OC

Temperatura vode u povratnoj dconici 8 vcrtil;.alc II odgovara zadalom padu tcmperatun: uvcrtil.-:ali od 111=10 Raspolozivi oapor iznosi:

0c.

Pn:ma tabcJi II

za ra.;&)iI;:c

gust ina:

H = 2,8-9.81-6,49+3.1-9,81-3.71=291.1 Pa
Pregkd du:f.ina deooica
broi dconicc
1

duDnaCm)

broi daJnia:

75
4_6 62

2 3
.J

6 7 11
CJO 10 II

duZina (m) 2,.5

to
0,5

25
10 15

5 :;

57 36
H

Primedbo: dcooicc 3 i

"su, ustvari, jcdna dcooica, ali iz prnkt.itnih razloga podc-

Ijcoa je aa horizoolalni i vcrtil;.alni deo_

12. JEDNOCEVNI SISTEMI CENTIVI LNOG 0 RJANJA

305

PRETHOONI PRORACUN PADA PRITrSKA Raspo lozivi napor Za Ire njc u prav im dc lovima ccvi Ukupna duz ina dco ni ca 1-1 1 lcdin icni pad pril iska Proloci kroz rojcdi ne deo nicc(u kg/h) G} = 2956 G ] = 1740
JI=29 1,1 Pa

0, 67291,1 = 195,04 Pa
II=38,5 m R= 195,04:38,5 = 5,07 Palm

G 5 = 1080-( 140 + 160)

G3 = 1080 G4 = 1080 G 1 = 160 Gil = 140 - 780

G 6 = 1080 G[IJ = 240 240 = 840 G B = 1080 G 9 = 1080 GIO = 1740 Gil = 2956

DIMENZION ISAN,JE VERTIKALNE CEVNE MR EZE D imcnzio nisa njc cevne rnrdc izv rse no jc prc ma uobicajc nim ro rmul arimil .

14140

20240

I
1256 0
0 d:J

11

0
0 d:J
~

CD
3720

.... '"
E
In

CD

3260

'" ....,.,
.c:

CD

II - _ .= .... fci

~-

CD

"

I
I
I

0>
",-

55BO

(f) _ __ - - f- _-.- I __ J _ _ _ f--------@

.s::

" <

III- f..- . -

In

f- ~CIO_
N

0-

. - 1-.-+-._
f--)

._

._-.

_ .__ .

.s::

S/ilm 12.20 Primer 1.

306

H Todoro,,;c PROJ KfOVA NJ POSTROJENJA Z4 CEfVfR4LNO GRElANJE

DIMENZIONISAN J E HO RIZONTALNE CEVNE MREZE Pos to jc ve rtlka ln a ee vna mrcia dime nzi o nisa na ta ko da ima pad prilis ka 77,S P~ . to za ho rizo nt alnu ccvnu mreZu preos taje raz lik a iz medu raspolozivog napo ra i na pora ul rose nog u ve rtik,1 1i II: .

H,, = 29 I,l-77,5=2 13,6

U ovo m delu mreZc deo
n~ po ra

P~

po tre ba n za tre njc u ravnim deonicama iznos i:

0,67 1-1,,=0,67 213,6 =143, 11 Pa

Dui ina dco ni ca 1-3 i 9-11 je: 1= 31,0 m, pa jc jedinicni pad pritiska za ho rizo nt;dnu mre7.u

R= 141,37:31,0 =4,62 Palm

NAKNADNI PR O RAC lJN I-IORIZONTALNE CEVNE MREZE P re ma prosecno m l?= 4,62 Palm, pro raclIn horizo ntalne mrcie jc sprovede n na isto m (or mul a ru na ka me je dat i pro ra clIn ve rtik ale . Pre ma proraclInu gubilak pritisbl II ve rti ka li II iznos i 77,5 Pa, a II horizo nt a lnoj mrez i 209,3 Pa, sto cini ukupno 286.X Pa. Ova vrednos l se minim alno razlikuje od raspoloz ivo g napo ra 29 1,1 Pit. P regled mes nih o tpo ra
deonica I:
-kotao

2 luka dc onic" 2: -T raevn. sli prolan smcr. odvaja njc WofW =0.8 cle onic<l 3: -T racva, prol"~, oclvajalljc W / W =0,92 -7...1sun deonica 4:
-kolcno

2,5 LQ 3,5
1,8

o
Q.J 0,3
1,0

deonica 5: -odvajanje. prolaz d/ d= 1 V. N =O,72 dconica 6: deonica 7: -odvajanjc, prolaz dj d= 1 V.N=O,72 deonic.18 -kolena

1,7

o
1,0

1,0

12. JEDNOCVNI SISTMI CENfRAL NOG GREIANJA

307

dconiCl 9
-7.aSUfl

0.,3

-T

ra~-va.

sabiranjc.prol:u, II'jW =0,92

Q.J
0,6

dcooiCl 10:

T moo, s"prolan smcr, s.,biranjc d,!d= O ,8 ";W= O ,6

deon ica II -2111ka

Prm'era pad. priliska

ce,'ovodo &",jaib lei.

G rejno Ielo , Ul"Upni kocficijenl mcsnih oIpo'" imosi ~ =5,0 - prola21li vcntil . grejno Ielo

4,0

25

UsvajajuCi da brzina u deonicama 5' i 6' "ude manja nego u deonici 5, iz tabelc IV sc ocitava: precnik 0 = 1, brLina IV = 0,08 m/s i jcd inicni pad pritiska ~,5 Palm., pa gubiLak pritiska pri dllzini prikljllCaka od 2x 1.5=3,0 m iznosi:

(lR + Z)G7j - hGT, . g(pso - P'IO) = (3 4,5 + 35.7) -1.09,8 1' (971.83 - 965,34) =
=-H,47 Pa

IZ PlANA MRE2:E

,""",

To,..

Prelh. prefnik Muenilou.tina cOvi d

prolok

NAKNADNIPAOAAtUN SA. PRETHOONIM PRECNIKOM SA PRQMENJENIM PRENIKOM CEVl

RAZUKA R
(Palm)

'''''''' IY"l
b

eonica
I (m)
d

(kg/h)

(mm)

(m/3)

A
(Palm)

I R
(Pa)
h

L I;
;

Z
(Pa)

,
540 540 36 540

SO SO

,
6 6

(mm)
k

(m/I) I

I A
(Pa)
n

LI;
0

Z
(p. )

I A
(n h) (Pa)
q

Z
(P'D
(Pa)

i
10,9

VERTIKA.L.A II

R 5.07 Palm
0.15 0, 11 0,15 0 ,11 0.15

, 6 ,

12560 00'0
12560

2.5 1,0 2,5 1,0 0,5

'"

3,3

I I

3,3

"

1,0
",

9,9

SO SO
SO

9nO
12560

3,6 6

3,6 3,0
39,9

"

0 1,0 1,0

0 5,'
10,9 31,6

L'R+ LZ ",

17,5 Pa

HorizonlaJna mrafa
I I

03,6
14.6

A 4.6Z Palm

"360
""<0 12560
12560

1478

',5 0,6 6,2 5,' 3,6 3,'

60

0. 16 0 .1 3 0,1 2

3,6 3 3,6 3,6 3 3,6

870 540 540 870

1418

, "
"

202<0
3<360

" " " 65

80

13,8

"

3,5 1,6 0,3 0,6 3,0 1,0

22,3 20,S
10,8

2,S 5,0
24 ,6 Il'

0.12 0.13
0, 16

12.2
106.6

L'R+Ll ;

102.1

209,3

p,

12. JEDNOCvNI SIST!IIf/ CNTRALNOG GRElANJA

)09

Ka ko jl: U deo nici 5 pad pritiska 3,2. to je za dovo lje n uslov d a je pad pritiska kroz kralkll vezu veei od gubitk a pritiska u cevovodu grejnog te la je r je 13,2 > -1 4,17. Na isti nacin sc prove ra vrS i i za ostal a grejna tcla.
DIMENZIONISANJE GREJNlIl T ELA

Z a d ime nz io nisa nje grej nih te la tre ba iz racuna ti srednje te mpe ratu re va de. Na osnoVll dati h ab razaca u ran ije m teks tu od redujll se prvo te mpe ra ture razvad nc vode za SVilko grej no tclo: G rejna te la 1 i II 1,= 14= 15= 90 C Ip= 90 - 20=70 0 c: I m = 80 "C G rej no tela III 90
II'

3720+3260 = 84 4 C 1,163 1080

= 84,4 - 20= 64,4 D C

1m

= 74,4 "C

Povril tna tc mpe filtura vode iz vertik alc iz nosi:

I
fJ

=I.=
8

I - -.!il...
6

5580 = 84 4 C.G ' 1, 163 1080

80 0 C

sto odgovil ra zada tim uslovi ma. Poslo su izraclinate i provc rene srednje te mpe rature vode u grejnim te lima. pre lil zi se nil iz raclinava njc grejnih povrsina.

12.10 POSTROJENJA SA HLADENJEM VODE U CEVNOJ MREZI

IZ RACUN AVAN.JE NAPORA U vee opisa nim jednocevnim sistemima smil lrano je d a je rilsp olozivi napor isklju civo posled ica hlade nja vode u grejni m te lima. Medutim, ako se voda hl adi i u to kl.l struj anja kroz cevnu rnrezl.l , o nda ee i ovo snii e nje tempe rature vode lItica ti na ras poloziv i napor sistema. Na slici 12.21 prikaza na je se rna sistema II ko me se napo r stva ra i usled po me nu tih gubi taka toplo te iz eevovoda u okolinu. Ras po lozivi napor se raclina kao i 1I pre thodnim slllcajevima, a li mes ta u rnreii u kojima se sniiava tempe ratura vode nisu vise sa rno tacke A i S, nego i deoniee koje od ilju toplotu . Pre ma to me, imaju6i u vidu ranija o bjas nje nja i navede ne izraze za napo r, ukupno raspoloz ivi napo r za strujno kolo ve rtika le (slika 12.21) bi bio:

310

B. Todorovic PROJKTOVANJ POSTROJE 'JA ZA CNTRA L NO GREJANJE

= HGT +

He

H = liB g(P7 - PJ ) +h6 ' g(P6 - PI )+h5 'g(P5 - PI) +h4 g(P4 - PI)+

+"3 'g(P3 - P I)+"2 g(P2 - PI)

gdc jc: H
H CiT

Ile

- ukllpno rasp.oIozivi napo r u (Pa) - napo r lIsled hl ade nja vode odava njem toplo te grejnih le la - dodatni napor usled hladenja vode u cevnoj mrd i
~2J

.s:

I<D
A

.s:

C"l

.s:

.....

(f)

.s:

.,., .
'<l

.s:

f- -

____ -1

kv

.r
-

<0

Stika 12.21

Prvi deo napora HGT ne daje odmah tacnu vrednost. jer se gustina vod e odredlljc' pre ma srcdnjoj vrednosti te mperature u verlikali. uz pretpostavku da u vodovima ncrna hlade nja vodc. Pre ma tome, tacan racun zahteva izracunavanje temperaturnih padova u svakoj deonici. a to jc moguce tck posto se dimenzioniSe cevna mreza i pm.naje napor. Dodatni deo napora takode moze tacno da se izracuna sarno ako je w .' dime nzionisana cevna mreZa, odnosno poznat ukupan napor. Zbog toga se pocinje Sd tzv. pre thodnim proracunom, kojim se ukupni napor pribllino odreduje cime se omogucava dimenzionisanje cevovoda. Naknadnim proracunom definitivno se izracllnava napor i vrse kurckture precnika cevovoda. Za izracllnavanje pribliZne vrednosti deltl napora usled hlad enja vode u grejnim telima, sve potrebne ve licine su zadatc. pa S l ' ovaj lako odreduje. Medutim.:..pribliZno ocenjivanje dodatnog napora se ne izvodi we 5e odrcdllje prema iskustvenim-podacima koji su dati u tabe li 12.1.

12. 11m.V()C/,F.Yl SISTE,\/1 Ct::ivTRAL NOG GRUA N}.I

.Ill

T~hd"

12.[ Oodalni m'por " Pa

cc,'ovod ll

Zil

j cdn oce,'no gra vl lacion o grcjanjc sa hladcnjcm vode "

lIorizo nlJ.lnu l.miR nj c l)Os lrlJjcnjH (m)

Broj spr;lI o,,;,

(nivo:J) zAradc

10
pry" li S
pos!.
prva

20
DOS!.
orv-J

30
I

40
PO'!.
prV:1

50
POs!.

60
prva
DOS!.

prv:t

pos!.

2
3

4 5
6

7
S

157 1% 235 275 324 373

157 196 235 275 324 373 422

108 137 177 216 255 294 343

177 206 245 29-1 JH 382 44 1

98 127 167 206 245 2X4 32"

186 226 265 304 35.\ 402 45 1

98 127 157 196 235 275 314

196 235 275 324 363 412 46 1

8M 11 8 147 186 216 2>5 294

206 245 294 333 382 43 1 48 1

49 li B 147 177 216 255 284

216 255 304 343

391

44 1 490

Podaci u labc li 12.1 su srcdc ni 1I za vis nos li prema izo laciji ve rlikala, broju ni vaa zgrade i horizonta lno m lId a lje njll pus ma tra ne verlikale od glavne - razvodne . Svc vrcdnosti vaze za slllcaj dva grcjna te la n'l jednoj vcrtikali po spratll. Zit protok ud 50 kglh kroz sva ko grejno telo i za te mpe raturne padovc od 20 C. kako 1I grejnim te lima laka i II celoj ve rtik a li. Os talc pretpos lavke prcma koj ima Sll navcdc ni podaci II tabcli 12.1 Sll isle Zit labe lll 12.10 . Korc kture vred nos ti iz tobe lc 12.1 obovez ne Sli lIvek kada se protok kroz grejna lela razlikllje od 50 kg/h i lIko liko sc tcmc ra tllrni padovi, kako 1I grcjnim tclima. lako ill vcrtika li. rilzliklljll od 20C. Koreklure za razli cil C prot o ke dale SlI II tabe li 12.1a II vidll kocficijc nl a sa kojima lreb" mnozi li vrcdnost doda tnog napo ra . Ako sc stvarni proto k nalaz i izmcd ll vrednosli proloka 1I labe li, Ireba izvrsi ti lin ea rnu intc rpolaciju . Isto se primenjllje i pri od rediva njll koreklure za nekll vertikalll izmedll najbliZe najlld illjcnijc. je r se II tabe li nalaze nllme ricki podaei sarno za ove dve vertikale.
Tabcla 12.!a KorcktllrR labelc 12.lla protokc koji sc razlikllj" od 50 kglh
Prolok
(kAII I) Vcrtikala

nnibli;,1

naidal ia

20 40 60
80

100 120 140 160 180 200

1.76 1.15 0.89 0.75 0.65 0.58 0.53 0,49 0.46 0.43

1.65 1,l2 0.91 0.77 0.68 -0.62 056 0.52 0,49 0,47

Vrednosti dodatnog napo ra morajll d a se koriglljll i kada temperatllrni pad vertikale iIi grejnih lela nije 20C. Nume ricke vrednosti korektllre Sll II ta~li 12.1b za razlicite pad ove tempe rature, a pri tempe raluri razvodne vode: 100 DC, 90C i 80C.

J J2

IJ.TOfJ orrJIk

I'J?OJEJ..701~-I NJJ'

POSTlWJJ:.NJA Z I CENTR/fLNOG RlA NJf:

THbcla 12.Ib Korcktu ra tabclc 11.1 za dmgc lcmpcralnrnc padovc

Tc m pcr s lllrni grcjna lela vert ika la

1'""

Korcktu fa ZN

'I.
80, 0.73 0.48 0,38 I 35 0,76 0,62 2.00 1.00 0,78

10

20

10 20 30 10 20 30

30

to 20
30

IOOC 1,25 0,80 0.62 2.25 1,27 1,00 350 1.68 1,28

90C
1,00 0.63 0.50 1,75 1.00 0,75 2.50 1.30 1.00

Poz navaj uci te mpe ra turne padove vo de II grej nim telima, a posle naknadnog p roracuna eevne mrde i vre dnos ti te mpe ra tura II kratkim veza ma i povra lnim prikljllccirna grejnih te la, jedn acinama koje su d ate II IIplitstvima za p ro racun. tacno se izraclI nav(ljll tempe rature vode u tack(lma mesa nja . Na taj nPlcin Sll odrede ne s rednje te mpe rature vode po deo nie(lma, a time i gllstina vode, pa se moze iz racun(l ti d eo napora 1Ir. led odava nj a toplote kroz grej na tda:

l-JGT

= 2.,/1;" .g(fJ;" I

"

PI)

Pa

Ukllpno raspo lozivi napor koji se do bija kao zbir H=f-fc +HGT mt:rodavan je La dimc nzio nisa njc cevne mrde. Uk oliko se minimalno raz!ikllje od napo ra odredc nll).!, u pre thodno m pos tupku proracuna. nik akve kore kture nisll po tre bne. Ako raz like postoje. mora se 1I naknadno m d e lu pro racuna izme niti precnik u delu mreze. Os ta li tok pro racuna cevovod a u sve mll je isti kao i kod jednoeevnih siste ma bez hl ade nja vode u cevovodu , pa se prove ra raz like napo ra II kra tkoj vezi i stntjno m koIII grejnog te la vrsi pre ma pos tupkll koji je ra nije izloze n.

12.10.1 Dimenzionisanje cevne mreze

Sa pre thodno odrede nim IIkllpnim naporo m vrsi se dime nzio nis anje eevne mreZL ' pocevs i od strlljnog ko la najne povo ljoije ve rtika le. Posto je eevna mreza proracllnat a prema pre thodno m i pribliZno odrede no m napo m , prclazi se na naknadni proraClll1. O vaj se sas toji u izracunavanju efe kta hlade nja u svim deo nieama pojedinacno, taku da se do lazi do te mperatura vode i odgovarajuce gustine vod e u svakoj ve rtik ali. Tako se raspo lilZe podaeima po trebnim za iz racun avanje de la napora hlade nj a vode II cevnoj mrezi (He)'

12.10.2 Povecanje grejnih tela

Ko rekeija povrsine grejnih te la vrsi se pre ma stvarnoj sre dnjoj tempe ra turi vode. koja je naa kod sis te ma sa hlade nje m vode 1I cevovodu. Povecanje povrs ine vrsi 51.!

J 2. JEDNOCEYN J SISTEMJ CENTRAl.NOG G REJANJA

.1 1.1

proccntu alnim doda tko m koji SI.! na laz i u labc li 12. ll , koji Sli srcdc ni prt:mll hrojll ni voa zgrllde, sp ratu na ko mc je grejno le la i prc ma ho rizo nl alnom pruza nju posl rojcnj a. PoslO su i ovdl.! navede ni nu me ri i:ki podaei Sll mo Zll nlljb liZu i najuda ljcniju ve ri ikalu. mcdllpod aci sc odredllju linca rno m inlc rpo laeijo m.
Tubela 12.11 l'rocclllllalll o povccallj c pm'rsill fl grcj nih tcl a kod j cdn occvnog gravi taci onog grcj a nja
Ilroj cl.ia (spralov_) zgradc I
2

S JlrHl grcjnog Icl. I

I

N_jd.lj. vcrlik.l" do 30 DI llaibliz. 1 Ilaid' ''ia vcrtikala vc nibl "

Najd.lj_ vcrUk.l. "rcko 30 III 11 0 iLialia ""ibl ii.il vc rl ika l;, vcrlikala

8 4 10

12

7 3 8

14 X

2
I

6
13

15
10 6

2
:I I

6
3 II S

8
4 13

5 2
9

15
II

2
4 3 4 I 2 3

3 2
12

9 6
3

9 6
4 2

14 10
8

6 4 2 9
7

5
I (,

12
9
7

5
3

4
5
I

5
3

2
10

2 3 4 5

13 10
8 6
4

14
II 9

4 16
13

6
4 3 I II 9 7 5

10
8

6 4
3

6
I 2

2 13
II

3 4 5 6 7

9
7

14 12 10
8 6

6 4 16 14
II 9 7

6
5 2

5
2
1I

4
I

7 4

Korekture za druge protoke date su razlicile od 20 C u tabeli 12.IIb.

tabeli 12.lla. a za tcmpe raturne padove

311
B.Todoro ,;c PROJ EICTOI~1NJE POSTROJENJA Zr1 CENfR4l .NOG REJA NJE

Tabcla 12.lIa Koreklllra labclc 12.11 za proloke koji sc razliklljll od SOkgfh

Prolok (kg/h )

Verlikal" ""iuli", 1.76 1.15 0.S9 0,75 0.65 0,58 053 0.49 0.46 0.43 naidal ia 1,65 1.12 0,91 0,77 0.68 0.62 0.56 0.52 0.49 O.H

20 40 60 SO 100 120 140 160 180 200

Tabela .I2.l1h Korcklllnl lahelc' 12. 11 za c1rngc Icmperalllrnc paclo"c TeOlper"lurni I'ad
vcrl ik;'ll ;1

Tern )craillra ra1.vodnc vode

grcjno tell)

10

20

10 20 30 10 20 30
10

30

20
30

100'C 0.75 0.53 0.47 1.35 0.95 0.85 2.00 1.45 1.35

90'C 0.75 0.55 0.50 1,35 1.00 0,93 2. 10 1.55 1.60

80 'C 0.75 0.58 0.55 1.35 1.10 1.10

250

1.70 2.00

UPUTSTVO ZA PRORACUN

Dime nzionisa nje cevne mrezc pocinje se sa tzv. pn.: thodnim proracunom. Na l1" noYU zadal.e te mperature razvodne vad e (I,) i tempe raturnog pada vod e u grejnim Ie lima, izracunava se te mp e ratura vode u deonicama vertikale za cijc strujno ko lo Sl vrsi proracun, ne uzimajllci u obzir hlade nje cevne mrcZe. Pocinjc se, kao i kod ~vi h siste ma grejanja, sa najnepovoljnijom vertikalom. Za odredene vrednosti temperatu ra ocitavajll 5C u tabe li II u dodatku, odgovarajucc gustine vode. Posto Sli ostali POel ;lei poznati iz proracuna potrebne kolicine toplote Zit grejanje i iz plana zgrade. oonnsno seme sistema. prvi deo napora 5e izracunava prema obrasclI:

H GT =

" .g(Pn - PI) III"

(Pa)

( 12.4 I)

Za dodatni napor He lIsled hladenja cevne mreie koristi se tabela 12.1, sa eventu alnim korckturama za druge temperaturne padove iii pro toke kroz grejna tela. Pri tome se za protok hoz jcdno grejno telo racuna sa srcdnjom vrednosti svih grejnih tda na vertikali, uzimajuCi u obzir dil korekturni koeficijenti u tabeli 12.Ib vaie za slucaj da su za istu vertikalu vezana na svakom spratu dva grejna tela.

12. JED OCEVNI S IST EMI CENTRrlLNOG G RElA Nl.4

315

Uko li ko sc umes to dva na laz i jed no grejno te lo, po lovina s tva rnog pro loka se o bracunava da snabd eva i d rugo fik livno grejno te lo. Pre thod no od rede ni raspo loz ivi napo r se odred uje kao zbir:
ll =Hc;r + l fc

(Pa)

(12.42)

a jed inicni pad priliska R, me rod ava n za dime nzi onisa nje cevne mreze izracunava se na isti nacinkao i kod svi h vod e nih sisle ma:

R= O ,67' H

"2)

( 12.43)

gd e je 2:.1 - duzina st rujnog kola pos mal ra ne vertik ale. Oa lji to k pre thodnog de la pro racuna je isti kao kod jednocevnog siste ma bez hlade nja vode: prvo se pre lazi na dime nzio nisanje sa me ve rtik ale sa nes lo vecim jedinicnim pado m pritiska i tez njo m da ce la ve rlik ala bude iSlog precnika. Za lim se pre lazi na ho rizo nta lnu cevnu rnreiu. Kad a su svi precnici odrede ni , sa pre thodnog se pre laz i na na knadni proracun. Napo r us led hlade nja cevne rnreze (He) izracunava se u sve mu is to kao i kod dvocevnog siste ma. T ako se tacno odrede te mpe ra ture na poCe tku i na kraju svake deonice. Te mpera ture u lacka ma mesa nja se izracunavaju na taj naCin sto se kao te mperatura vode na ulazu u grejno te lo usvaja on a vrednost koja je do bije na na kraju deonice iz koje se odvaja prikljuca k grejnog le la, je r se hlade nje vode u prikljuecima za ne ma ruje. Na osnovu zada tog pad a te mpe rature u grejno m le lu (tJ c;r), izracunava se te mpe ralura vode u pov ralno m prikljucku :

Pos to se iz pro racuna ve rtik ale poznaje kako proto k, tako i le mpe ratura vode na kraju kra tke veze, pomocu jednacine bilans a loplo le odreduje se vrednos t le mpe rature vode u tackama meSa nja:

(0C)
gde su:

(12.44)

- te mpera ture i kolicina vode posle mesanja - te mpe rature i kolicine pojedinih struja vode koje uCestvuju u meSanju T e mpe ratura meS avine moze da se odredi i pre ko obrasca:
1,., =l k -

Qcr
G M 'c

(12.45)

316

8. Todoro!'ic

I'R01EKrO I'~1 Nlf:

I'OSTR01EN1/i Z1 CEJ'.rrRA LNO GRElAN1F.

gde jc:
I.

QuI'
C

te mpe ratura vode u ve rtikali ispred tacke meSa nja - kolicina toplote koju odaj\l sva grejna te la ciji se povratni vodovi spajaju u ta cki mcilanja sa vcrlikalom - speeificna to plota vode c = 1,163 (Wh/kg' K)
-

Na t<lj nilcin poz nat e su II svakoj deoniei srednj e te mpe ra lure vode, pa se uz ollgo Vilri1juce vrcdnosti gustine izracunava napor usled hladenja eevne mrcZe:

He =

" "2A, 'g(p" -PI)

1

( 12.46)

Z a deo nilporil koji police od odavanja toplot e u grejnim te lima sada postojt t acni poda<:i 0 te mpe raturama vode, pa se moze preeizno odrediti njegova vre dnost. Zbir Hc+l!ul'=H odgova ra stvarnom raspo lozivom naporll. Zato, ako ukupni napor po pre thndnom proracunu odstupa od stvarnog, lreba izvrsiti korekture u precnieima cevovoda. Provera pada pritiska u strujnim kolima grejniil te la ide nticna je kao kod je dnocevnih siste ma bez hJade nja cevne mreze. Povecanje grejnih tela se sastoji u odredivanju potrebne povrsine prcma stvarnoj srednjoj temperatllri vode u lclima (/":G() . O na se izracunava po obraseu:
I

mGr

= 1r

/::"1

gdc je:
I,

ill
Primer 2

temperatura vode u dovodnom prikljucku, koja je jednaka te mperatll ri vode na kraju vertikalne deoniee iz koje se odvajil prikljucak za grejno lelo. - tempe raturni pad vod e 1I grejnom te lu
-

Dimenzionisati cevnu mrezu i odrediti povrsine grejnih tela za jednoeevni sislem vod e nog grejanja, Cija je sema data na slici 12.22. PriLikom proracuna uzeti u obzir hladenje vode u eevovodu. Ostali podaci: temperatura razvodne vode iz kotla I , = 90 C temperaturni pad u grejnim telima !!J = 20C temperalurni pad u vertikalama pri zanemarenom hladenju vode nema hladenja vode u glavnoj usponskoj vertikali izo\acija horizonlalne cevne mrde na tavanu izvedena JC staklenom vunom

12. JEDNOCEVNl S ISTEMl CENTRALNOG GREJANJA

J17

Os tali podaci dati su na slici 12.22. Proracun ce se prikazati sarno za najnepovoljniju vertikalu .

PRETHODNIPRORACUN
Protok vode kroz vertikalu
G = Q/ +Q/I +QII/ +Q/V +Qv = 13300

(1,-lp)C

25'1,163

457 kg h

Odredivanje te mperatura vode u pojedinim deo nicama, ne Ul.imajuCi u obzir hladenje vode u cevovodu:

17

= 16 -

_ 2700 + 2700 - Q/ + Q/I = - 90 Gc 4571,163

90-1O,2=79,8 C

I' 8=1"8 = 59,8 C

19 =79,8- 2450+2450 4571163 ,

3000 457.1163 ,

79,8-9,2=70,6 C

1 =70611 '

70,6-5,6=65 C

,II,~

1 3. Todorovic PROJ EJ(TOVA NJ E I'OSTNOI ENJA ZA CENTRA L OG I?EJA NI r:;

of'0

0332 5 0

13300

2700

I . ~ I@) @1)

2700

II

~
~

0 0

....
N

....

2450

-.r

/ 82450

e
.
I
I

III

'ff) ~@')L IV

<Vy~
I
I
I

'" .;
3000
~.

<>

-c""
<> ...;

I
l

I~
uIJ

'"

r~3 i250 -.L@"13300-.

0--

JH

'"
.

'"

~ @.
_1
42 1 00

__ ._- .
Slika 12. 22

Prim er 2

Te mpe ratura vode na kraju ve rtik a le je 65C, sto odgovara zad ato m padu te mpe" rature od ill = 25C Srednje te mpe ra ture grejnih te la su: 1/=11/=80 DC
Im=I /V=69,8 C Iv= 60,6 DC

Raspolozivi napor u strujnom kolu vertikale, ne uzimajuCi pojed inim deoniea ma, iznos i:

II

o bzir hlade nje vode

1I

12. JEDNOCEVNl S1STEM1CENTRALNOG GREfANJA

3 19

Napor llslt:d raz like glls tina dire ktno se ocitava

II

tabe li I II

II

dodalkll, pa je:

H=2,5149,55 + 3,4' 118,86 + 3,4'64,92 = 998,7 Pa

Dodat ni napor se od redllje pre ma tabcli 12.1. Zit zgradll sa lri nivoa i ne izolova nc ve rtikalne vodove pri ho rizontalnom lldalje njll ve rtikalc od 13 m, dodatni napor za pos lednju (najdalju) vcrtikalu u rnrd i iznosi 206 Pit. Posta podaci iz tabe le podrazumevaju protok kroz grejna tela od 50 kglh, to tre ba izvrs it i korek turu ako jc stvarni protok veci iii manji. Pri tome treba imati u vidu da su podaci dit ti za slu caj da se na sva ko m spratu nal azc dva grejna tcla spojena is tom vertik a lo m. Uko liko to nijc slucaj, o nda je za jedno grejno telo me rodavna polovina pro toka, pos to se fiktivno podrazumeva i drugo grejno telo. Podritzumevajuci 6 grejnih te la, srednji protok je:

c =
m

13300
20'6-1 , 163

95,3

kg
h

Prema titbe li 12.1a za protok od 95,3 kglh, korcktura iznosi O,70L Korektura za te mpe ritturni pitd u vertikali od 25C dobija se interpolacijom podataka iz titbe le 12.lb: 1,15 Pn:mil tome. pre thouno odrede ni dodatni napor lIslc d hlade nja vode 1I cevima iznas I:

LVI=20GO,701 -1,I5=1 66. 1 Pit

Odredivanje jeuinicnog pada pritiska R: - na po r bez hlad e nja cevi - dodatni nilpor - ukupni napor - Zil tre njc u ccvima uzima sc - duzin a deo niea I -14 - jedinicni pad pritiska Dimenzionisanjc vcrlikHlc Pre thodni proritClln vertikale, njenih glavnih dconica i kratkih veza izvrilen je 1I SVcmll pre ma formularu koji se koristi pri proracunimit cevnc rnrde svih sistema vodenog grejanja. [-[' =998. 7 Pa MI= 166,1 Pit [-[= 1164,8 Pa 0,67[-[=780,4 Pa [=51.1 m R = 780, 4: 5 1, 1= 15, 3 Palm

J20

8. TodorrJI,ic PROJEf.. 7 0VANJE POSTROJENJA ZA CENTRA LNO GRfANJE

Preglcd duiina den nica deo nica 1 2 3 4 5 5' 6' 6 duiina (m) 11,7 5 4 4 2,2 10 , 1,0 0,7 deonica 7 duiina (m) 2,7 0,7 2,7 0,7 0,7 4 4 8

8
9 10 11 12 13 14

Na osnovu pre thodnog proraclina vertikale odreden je gubilak napora kroz SVl" nje ne deonice, lako da je za horizont alnu mrezu i glavnu verlikalu preoslala razlik~ do prelhodno raspolozivog napo ra:
I-h=1164,8 - 3555,3=809,5 Pa

Uk upna duiina deo nica za horizontalnu mrdu i vertikalu (deonice 1-4 i 12-14) iz-1'1: nos i 40, 7m. Z a tre njc u ravnim de lovima ovag dela mreie izdvaja se 67% ad 1
H,,=0,67u 809,5=542,4 Pa

Merodavan proseca n jedinicni pad pritiska je:

R=542,4/40, 7=13,3 Palm

Prethodni proraclIn horizontalne cevne mreze i glavnog usponskog voda prilozc lI jc u nastavku forrnulara sa proracunom najnepovo ljnije vertikale, za zbirne koefici jcnte mes nih otpora koji su odredeni procenom.

NAKNADNIPRORACUN
Naknadni proraclln koji je izveden tabelarno, pokazao je da slvarni napar iznosi : H=11l7,9 Pa Po proracunu cevne mreie, iskoriseeno je: - u horizonlalnoj cevnoj mreii - u vertikali
753 Pa 355,3 Pa

Ukupno iskoriseeno: 1108,3 Pa Zbog neznatnc razlike nije potrebna ispravka u dimenzionisanoj cevnoj mrdL

12. JEDNOCEVNI SISTEM I CENTRA LN00 G REJA NJA

321

D imenzio nisa njc prikljueaka gre jnih te la: G rejno te lo I Z a prikljucke se tlsvaja cev precnika manjeg od ve rtik a le, odnos no d =3/4". Za ovaj precni k, koeficije nti mesnih o tpora su: - razvod ni i povra tni p riklju eci VoN = 0,25 dJ d=O,77 11,2 - p ro laz ni ve ntil 4,0 2,5 - grejno le lo Ukllpni koe fi cije nt iznosi 17,7. Za cev 3/4" i Q = 2700W, iz la bcle IV je:

R= 8 Palm, w=O,09 rn/s

- pad priliska u kratkoj vezi IR+ 2 = 41,3 Pa IR+ 2 =83,77 Pa - pad pritiska u prikljuecima je - dodatni napor u grejnom lelu za srednju lemperaturu 1m = 79,09 C H = ", . g (P79,90 - PS8,95 ) = 0,7 9,81{972,39 - 966,0) = 43,61 Pa Provero m gubilk a napo ra u kratkoj vezi i prikljuccima, IIkljucujuci i dobil ak napo ra u grejno m te lu, sledi d a je: 41,3 > 83,77 - 43 ,61 = 40,16 Pa sto znaci da jc uslov da u kratkoj vezi bude veti pad pritiska ispunje n, a prikljllcne cevi SII dobro dime nzio nis ane. [stirn postupkom se prove ravaju prikljucci ostalih grejnih te la. D imenzio nisa nje gre jnih tela G rejna te la se moraju dimcnzio nisa ti pre ma stvarnoj srednjoj te mpe raturi vode, koja je niZa tlsled hlad enja u cevovodu. nego u slucajevima kada je hlade nje zane ma rIjivo.

IZ PLANA MRE.te

Pr9lh.
pretnl~

NAKNAONI PRORAt UN SA PRETHOONIM PREC NIKOM

w

000" pn,,,"
(W)
b

Top<. Maseni Owlna cevi d

prolok
(kg/h)

SA PROMENJENIM PRECNIKO M CEVI

RAZ UKA

""':""' I(m)
d

1 ""'1

(m/s)
I

(palm)

,
<57

Najnepovoljnija vertikala

I I I I I

I .

{Pal
h

H
I

z
{Pal

1 ""'1
k

w (m/s)
I

(Palm)

I .

(Pa)

B
0

z
{Pal

(n - h)

"

(P'I
q

II' -D
(Pa)

R . 15.3 Palm

13300 7900 13300

. .00

2.2 0,7 2,7 0,7 2,7 0,7 0,7

0,24 0,12 0,24 0,1 3 0,24 0. 14 0.24

30

22.

m
2"

30

"
81
1

6,3

S,O

10

',0 1,0

13300 10301) 13300

m
328 <57

30 30

10
II

1 1

"

11 ,2
21

"

IJ R+ IZ "
I

273 ,5

3.

32,8

61.8

"

355,3

P,

42 100 42100

".8

2 3
4

33250 13300 13300 332SO

42 100

"

.. ''''
<57

HOrlzomalna mreb.
11 .7

R _ 13 ,3 Palm

SO SO
+0
I I

0,20 0,20
0,28 0.24 0, 24 0,18

10 10
24

117 SO

3,0
O, S

58,3
9,71 4,8

4
4

30 30 6,S
10

120 120 26

"

1,6 0,8
O, S

2B

12 13

m
1144 1448

22,'
8,2
19,4

"

SO SO

0,20

80
609

1,0

2:/ R + LZ ..

".

753

P.

Oeonica
I

0
(kg/h)

d (mm)

,
(mml

PRORACUN STVARNOG NAPORA

('/'I/m K)

Iml

2 1448 11 44
4S7

3
SO .0
I I I I I I

30 30 20

"
6

f C)
7
90 89 .88 89.78 89,52 89.09 78,8 78,35 69,07 68.69
OZ,"

II

rei
8

I,

rC)
9
0, 12

.,

rC)
10
89 ,86 89.78 89.52 89.09 88,81 78.35 78, 19 66.69 66.55 G2,85 62.36 62,09 61 ,67

"

rC)
II

I.

g (pm - pd)
(Palm)

h'

Iml
13
0,025 0, 02

H {Pal

12 0"
" \7

2 3

O .4Jl
0,366
0.376 1,51 1.51 1.51 1,51 1.51 1,5 1
1,5 1

6 7 8

2, 2 0,7 0,7 2,7 0,7 0,7

20 20 20 20 20 20 20 20 20
20

89. 94 89,8J 89,65 89.31 88,9 5 78,58 78.27 68.86 68,62 82. 9 62.61 62.23 61 ,88

0.01 0.02 0.05 10.2 1

4 ,84

"

. 57 22. . 57
2" <57 328

0,1
0.26

2,31

0,02 2,2 0,7 2,7 0,7 2,7 0,7 0,7

0, 02 0.02

0,43 0,28
0.4 5 0.16 0. 36 0.14 0.09 0,49 0.27 0 .4 2

' ,54
6.92 72.3 74.16 128,59

"
4 4
8

195,2 1 51 ,91 347, 19

9 10
II

1
I I

130
11SO. 03

91
11 2.44

m
457
1144 1448

12

1,5 1

62,85
62,36

162,15 '64,2 1
165,83

3,24 3,28
298,49

13
14

SO
SO

2,1 2,1

62.09

1,8

1117,90

324

B. Todorovic PROJEKl'OVANJE POSTROJENJA Z,1 CENTRALNO GREIANJE

Srednje tempe rature vode u grejnim telima su: G rejna tela I i I I

I",

=15 - - = 89,09 -10=79,09 C 2

20

G rejna tela III i IV

1m

20 '7-= 78,35-10=68,35 C 2

G rejno telo V
t In =1 9 --=6869-10=5869C ' , .

20
2

13. PUMPE U SISTEMIMA CENTRALNOG GREJANJA

13.1. OPSTE 0 PUMPAMA
U sis tc mima greja nj a struj a njc vode kroz cevovod os tva rujc sc pri rod nim iii prinudnim pllt e m. U prvo m s lueaju gravilacioni napor je laj koji izaziva to k vode da slruji od izvora toplo le d o grcjnih lela i nat rag. [(od pos troje nja Sfl prinudno m cirkulacijom uklju eujc sc pump a, koja pre nosi e ne rgiju na tcenos t koja kroz nju p ro laz i eime se os tvaruje nje no sl ruja nje. lz crpnog ccvovoda lcenos t se lIsisava u pumpu kroz 1I1az no grlo, oda kle duspcva 1I kolo iz koga sc po tisklljc kroz izlazno grlo 1I razvodni dec ccvovoda.

Slika 13. J Cell/riJl/galllc pl/mpe za xis/em grcjallja vodom

Pumpc mogll bili jcd nos trlljn c i ~voslrujne, zavisno od toga da Ii crpe vodu sa jcd nc !II dve slril nc. !'rema broJlI obrlnlh ko la. pllmpc Sll j cd no.~ l c p e n c iii viscstcpcne. . Pumpa pOliskllje lei:nos l okrclanjcm obnnog kola kojc dobijil c nc rgiju preko vratll il pl~rnpc. Obrlno ko la,. o~ ~os nn .I~pa li~c , o.d kojih sc ko lo sils loji, za hva lajll teenos t I dcluJu na nJu povccavilJlIcl JO J pnllsa k I brl.lnu. Pririlstaj c ne rgijc priliska potice LlU
J25

.I~6

8. Todof'( )\,/': PROJEKrOv.I NJE POSTROJENJ/I Zr1 CENTRALNO GREIANJE

ddova nj a ecnlrifugalnc si le, i u manjoj meri od e nergije dobijene usporavanjcm IL, nos li koja prolazi kroz kolo relalivnom brLinom, pa sc ova vrsla pumpi naziva i cenlrifugal nim pumpama. Kada su pilanju pumpe koje sc korisle u ccnlralnom grcjanjll . onda se gO lovo uvek pogon oSlvarujc prcko cleklromolora. Napor pumpe prcdslavlja ko licinu encrgijc koju jedinicna masa leenosli primi pri pro lask u kroz pumpu. Za odrcde ni protok Q, napor Hi broj obrla n , pumpa ';e zadll voljili u radu u okviru ccvovoda u koji jc ugrad e na, ako napor J-[ odgova ra slvarno po lrcbno m naporu. Sarno u 10m slu caju ce se usposlavili potrebna brlina s trllja nj a I tralcni protok. Velicina pro to ka i napora koji treba da os lvari pumpa uticu na ob li k obrl nog kll la. Rad ija lna kola , s obzirom na vcliki utieaj ee ntrifuga lnih s ila u proizvodnji pritisb . os tvaruju ve likc napore, ali POSIO imaju uske ka nale u kolu , nisu za vel ikc protokl . Kod propclerni h -(aksija ln.ih) je obrnut o. proizvode mali napo r, a os tvaruju vcliki pro 10 k. Izmcd u ov ih ekslremnih osobi na, nalazi se opseg ce nlri fugal nih pumpi. Pri izboru vrs tc obrt nih kola od znacaja je ne sa rno prolok i n ap~ r . vee i broj obrtaja kola 11. Ove tri karakteristike Sll meduso bno zavisne vclicine i beskonaean je broj njihovih kombinacija, pa je uveden pojam "speeifieni broj obrt aja" kao karaklerisIik " koja dozvoljava da sc za trale ni prolo k, napo r i broj obrt aja. izabere i primeni pump;' sa najveeim s te pe no m korisnosti. Speeificni broj obrl aja jc definisan sa:
( 13. 1)

i ima jcd naku brojnu vred nosl kod obrtnih kola razlicitih velicina koja su gco mc trij,. ki sli i::na. Pri to me, speeificni broj obrlaja bi prcdstavljao broj obrtaja pumpe napo n, 3 od H=! m (9,8 kPa) lIZ protok od ! m /s.

13.2. CENTRlFUGALNE PUMPE U POGONU

Krive kojc predstavljaju odnose izmedu napora, snage, stepe na ko risnosti i prnt llka, naz ivaj u se karak le risticnim krivama. Ova k"Va kriva , koja se odnosi na napor i protok za od rede ni broj obrt aja, pozna ta je kao karakteristika pumpe. Karak te ristika neke pllmpc je prik aza na na slici 13.2. Na apscisi su vrednosti prntoka, a na o rdinali odgova rajuCi napor. Na islo m grafickom prikazu moze da se uerlil i kriva pogonske snage P i stepe na korisnosti '7. Za tacku Ana kara kte risticnoj kriv(Jj pumpe je najvcei stepe n korisnosti pa ona definise us love za koje je pumpa ko nstrui sa na i treba tezi ti da se pumpa u takvim uslovirna prime njuje. Pri svakoj prome ni tih uslova me nja se s te pe n korisnos ti koji postaje losijl. Kod povecanja protoka o pad n napor i obrnuto, pri remu se stepe n korisnosti u obe varijante umanjuje, dok pogonska snaga uve k ras te sa poveca nje m protoka. Promena protoka pri stalnom broju ob r taja postiZe se prigu sivanje m iIi vecim otvaranjem ventila kroz koji prolazi teenos!.

1.1. f'UAlf' U SISTFMIAI..J CI,WTR,I LNOG G REJANJA

J2 7

H p
'7

QH
.-_.- - - - - -

HI

Q
Stika J3.2 KarakJerislicllc krivc cClIlrijllgatllilz pumpi

Q, If " P

- karakteristika pumpe (protok, napor)

- kriva stepena korisnosti - kriva snage

Ako se promeni broj obrtaja pumpe, dobijaju se drugi tokovi zavisnosti protoka i napora, jer sc protok i napor menjajll ne sarno prigusivanjem. vee i promenom broja obrtaja. Promena obrta se resto koristi II praksi kada treba II nekom cevovodll smHnjiti protok. a da se pri tome zadr:li najveci mogllci stepe n korisnosti. Ovo se postize ako je zadovo lje n uslov da novi protok i broj obrtaja zadovo!javajll sledeee odnose:
HI ,,[
2

-=-2
II

(L3.2)

"

(13.3)

(L3.4)
gde su H[, Qj, 1/1 velicine za koje je pumpa konstruisana.

.128

13. Tod",rll';c PROf EI\TOI':'I NJ l'; POSTROf H.Vfrl ZA C ENrRA I.NO G RFJrI Nf F:

H
H2~====~~~~~A2
,

H~ ~~====~2+
H
Hl~----------~--~
H2~--------~--~

n
nl

Ql

Slika 13.3 Karakleri.ftikc pllmpe pri razliCitim brojevima obrta

Za prome nu pogonskc snagc pri promt:ni broja ob r!aja vaii rclacija:

P,
J =n~
/I

- I.

tj . PI

=p(.)3 ~
n

( D .) )

Ste pen koris nost i se menja pri promeni broja ob rta. pa je utrosak snage vcci pri radu pumpe sa brojcm obrtaja veCim od onog za koji je konstruisana:

PI

= p(~r 217 I
Il

(13.6)

nIl

nI no n1 Ho n2 n3 h4

0,97] ""0,8'7 .... 0,7'7

'\

O ,&,

\
Qo
Q
Slika 13.4 Karaklcristike pllmpi i krive stepell4 korisllOsti

13. PIIMPI': 1I SfSTF.MIMA e E, fR1I.NOG URfJA.\'J.1

J2Q

Na sliCi 13.4 suuc rt<tnc ka ra ktcris tike pumpi z<t ra7.licit e brojeve obrtaja. Pri broju obrtaj a 11 0 pumpa ima maksimalni s te pe n koris nos ti '/n11l" llZ ndredc ni p ro to k Qo i napa r fl,} l1m;lOje njem broja obrtajil sa lin. na 11 , . " 2 itd .. ;, uz is ti p ro to k. s ~.ilnjuic se snaga P. 11. dija gra ma na 51. I3A vidi se da se pri svak aj pramc Oi napo ra ill prol o ka sma njuje i s te pe n ko risnosti.

13.3. SNAGA PUMPE

lzra cunavanjc primarnc snage pumpe sc vr~ i prc ko a brasea:
Q ./-/. p
'I

P=
odnosna pre ka :

(W) (Nm/s)

(1 3.7)

(D.S)
gu e je:

Q
J-l
P 1/

- protak vade kaji se izracunilva iz veli cine ukupne patreblll: kolicinc toplot e i tempe raturskc razlikc razvodnc i povr<ttnc vade 6J (mJ/s) - patreban napar pumpe kaji je jednak ukupnim gubic ima prilikam strujanjil vade kroz cevavad grejnog siste ma (Pa) 3 - specificna gustina tecnasti (kglm ) - stepen karisnasti pumpe, kaji se krece kad m<lnjih pumpi ad O , ~0.6, kau srednjih ad 0,6-0.75, a kod onih najveCih kap<lciteta od 0.75-0.85, uz napame nu eI <l su to vrcdnosti Z<l uslove za koje je pumpa konstruisana - pael pritiska kroz eevavad u (Pa)

13.4. RADNA TACKA PUMPE I KARAKTERISTlKA CEVOVODA

Napor pumpe kaja se ugraduje u eevavod prcustavlja zbir napora patre bnng 1.<1 podizanje lecna sti na neku visinu i za savladivanje atpora koj i se javljaju pri slruj"nju tecnosti kroz ccvovod he:

"8

H=" 8 +h c

(13 .9)

G ubici u cevovodu proisticu ad otpora u pravolinijskom uelu cevovada i tzv. Inkalnih gubitaka koji se javljaju pri izmeni praveil strujanja te cnosti i u ugradenim ele-

330

B. Todom!';t Pf?OJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRA L NO GREJANJ

me nlima cevovod a. Ovi gllbici se iz rafavajll srazmerno kvadra lll br.line slrujanj a Il:\:nosli IV:

he=

" pra'<llinijski

+ h lok:lJni

(13.1 0)

(13. 11 )
gde je : A I

d
~
p

koeIidje nl Irenja t1l1zina ccvovoda precnik cevovoda koe ficije nt mcsnog olpora brzina strujanja tecnosti gustina tccnosti

U zatvo re nom kruznom cevovodll gcodetska vis ina nema znacaja jer je II 10m pogIedu ovakav cevovod lIravnotde n. Nairne, II cevovodima za grejanje se rad ulrosen na diz<l nj e 1I polisnom, nadoknadllje delovanjem gravilacije u povralnom voclu, pa jt::

(13. 12)
udnosno ( 13.13) posto je
2 dn Q=IV--

w=-2 tin

4Q

(13.1-1)

10 jc

( 13.15)

he =mQ

(13.16)

pri cemu je sa In oznacena kon5tanta cevovoda koji je 1I pitanjll. Proizvod ove konslanle i proloka zove se krakleristika cevovoda i predstavlja parabolu, kao zavisnost napora od protoka. Pri svakoj promeni trase cevovoda. clemcnata koji 511 uzrocnici dodatnog pada pritiska i precnika. karakteristika cevovoda Sl' me nja (51 13.5).

13. PUMP U SISTEMIMA CENTIIAI.NOG Onr-.JrlNJ.j

JJ I

Slika 13.5 Karakleristike cevovoda za razlicitc proloke, olpore i prebrike

Ako sa ccvovod sasloji iz vise dconica razlii::i tih prci::nik a, ka rakt cris lika ecvovoda se Cormira za ncki ekviva le ntni precnik celog sis tema, koji d aje istll prumenll napo ra kao i stvarni eevovod . U dijagrilmll 1I kome Sll lIerlane obe karaklcristike. kakll pumpe tako i eevovoda. radna tai::ka sistema nil laz i se 1I njihovom prcsekll .

H2

Q2
Stika 13.6 PromelUl radlle tacke pri ivnmi protoka

332

B. TooofYJvic PRO]EKTOVA N] E POSTRO] EN]A ZA CENTRA l.NO G REfA N] E

Prema slici 13.6 to je tatka A. koju definise protok QI i napor HI' Ako je potrehno da se smanjuje protok sa QI na Q2, onda se vrsi prigusivanje ventilom. U tom slu caju me nja se karaktcristika cevovoda i nova tacka je B, pa se potre ban napor pOYl: cava od H I na H2 za tJ1 c. Svakako da bi bilo najbo lje da se radne tacke II vek nalaze u OpSCgll najvcCi h ste pena korisnost i pumpi, cemu tre ba teziti.

I I HI I
IH

I
I

I
I

I
Q

Q2

QI

Stika 13.7 Nes{abiul/I rad pllmpe

Ne ke pllmpe imajll karakt e ristiku u vidll parabole sa pomerenim te me nom u smc ru povecanja protoka (tacka C na sI.13.7) pa u domenu A-C imaju nes labilan rile! Nai rne, kada se protok Q (radna tacka E) prigusuje, me nja se karakte ristik a cevovoci a, napo r ras te i radna tacka postaje D. Daljim prigusivanjcm na protok Q2 napor .ie: /h a rad na tacka jc II C. Ako se protok i dalje smanjuje, na por pumpe H3 poslaje manji od neophod nog, a clo toga dolazi usled umanje nog protoka, pri kome pump" nc ma sposobnosl da prenese potre bnu e nergiju na radni fluid. Kao posledica, deSav;1 sc da tecnost tezi da slruji u suprotnom smeru pa se tok koci i radna tacka pre me!i ta od C do tacke A. u kojoj pumpa radi u "prazno". Posto je strujanjc prekinuto, Olpnri u cevnoj rnrd i nestaju, a kako pumpa proizvodi napor HA dolazi do naglog usisava nja tecnosti i siste m ponovo dobija protok i napor prema radnoj tacki D, s obzirom d a je HA=H D- Aka je traZe ni protok H B, dolazi opet do prigusivanja i pome ranja protoka i napora pre ma A. Takav pogon pumpe, sa stalnim iskljucivanjem i ukljuciva njcm naziva se "Iabilan pogan".

13. PUM I' U SIST&lfltllA CNTRA LNOG GREJA NJA

3.13

13.5. RAD PUMPI U REDNOJ I PARALELNOJ VEZI

Iz cislO praklicnih razloga, u ccvnll mrezlI ce nlralnih grejnih sisle ma ugraclllje se vise plImpi , slO jc 1I vezi sa promenama grcjnog kapa cite la , nezavis nim ukljllciva njc m pojedinih zo na 1I pogon, itd. Pumpe se mogll povezali sa ccvna m mrcZo m redno i paralcIno.

13.5.1. Paralalna veza dve pumpe

Ako sc dYe pllmpe ugrade 1I Iz v. parale lnll vew, zajedni cka karakl e ristik a se dllbi ja sabiranjcm protoka svakc od pumpi. Na s1.13.8 prikazana je karakl c rislika dve jednake pllmpe, svaka predslavlje na krivom a, bda SlI pojcdinacno lIkljuccne u pogo n.

HA=HB

He

QA

Qe

QB

Slika 13.8 Parale/lla veza dve pllInpe istih karakieristika

Ako se obe pumpe ukljllre, zajednicka karaklerislika je predslavljena krivom b. Kada radi jedna ad pumpi, radna lacka je C, a ako rade obe, radna lacka sistema je 1I lacki B. U paralelnom radu obe pllmpe, protok je QB, svaka sa naporom HB i prolokom QA = 1/2 QB, koji je manji od proloka Qe sa kojim bi radila jedna izdvojcna pumpa, kada bi radna tacka za dati cevovod bila 1I C. U sIucajll povezivanja vise pllmpi razlicilih karakterislika nije uvek moguCe da se takva veza u svakom cevovodu ostvari. Veza je moguca sarno ako karakleristika cevovoda sere zajednicku karakterisliku paralelno povezanih pumpi. Na slici 13.9 su prikazane karakteristike a i b dveju razlicilih pumpi, koje imajll zajednicku karakteristiku predslavljen:J krivom e, ukljuclIjuCi i krivu a do tacke O. Za cevovod karakleristike d radna lacka obe pllmpe u zajednickom pogonu je 1I C. Svaka od pumpi radi sa naporom He, a oSlvarujll razlicite protoke, jedna QA" a druga

.i.I.J

8.TodmfJl';c I'ROil:.'kTO I ..1 'IF.I'OSTROiENJA 211 CENTRA I .NO GRE/ANi'

Oli' Uko liko su pllmpc pojl:dina cno lIKljuce ne, jcdna radi sa protoko m QA i napnfClm II A' dru ga sa OR ill s. Pri to me pro to k u I.ajcdni ckom ritdll je manji ocl zbira pro l () ~ a Zit slucaj cia S li pllmpe pnjl:dinacno uklju l:e nl::

H
QC

o
HC
HS

HA

0rQs' Qs

Qc

Slika J3.9 Parakfllll veza dye pllfnpe raz/ici/ilt karakleri.rlika

Ukoliko bi karakteristika cevovoda bila clefinisana krivom c, radna tacka pogona ,<I obe pllmpe je ista kao radnil tacka kad radi stlmo pumpa karakteristike {/. To pokazujl: da veza pllmpi karaktcristika {/ i b nije ostvarljiva. Jer, pumpa karakteristike b ne bi davala nikakav pozitivan efekat zbog toga sto je njen maksimalni napor ispod potrebnog, pa umesto da tecnost bucle potiskivana, dolazi do toka u suprotnom smeru.

13.5.2. Redna veza dYe pumpe

U rednoj vezi, kroz svaku pumpu prolazi jednaka kolicina tecnosti, pa je lIS111V za ovakvo povezivanje da je svaka od pllmpi predvidena za istu vrednost protoka. Pri 10' me, ukupan napor je jednak zbiru pojedinacnih napora svake od pumpi 1I rednoj vai, pa se zajednicka karakteristika pumpi dobija kao zbir ordinata karakteristika pojl:di. nih pllmpi. Za slucaj veze dveju pumpi jednakih karakteristika {/ (sl. 13.10), zajednic ka karakteristika je predstavljene krivom b. Za cevovod karakteristike c, radna tacka sistema je u presekll oznacenom na Semi sa A Pumpe rade, svaka sa protokom QA, sa lIkllpnim naporom H A, pri cemu svaka purnpa ostvaruje napor H A , lIZ odnos:

JJ PUMI' U SISTI' JII.IIA Ci:.\ T RlI .NOG G REJ.1,y},1

Ako

S'

jcd na od pumpi iskljll':i. tlm ga ce rild ili sa pro to ko m Qc i napmo m Il r

/I

He

Ho

Qe Orr

Stika 13.10 Red/la veza dve p/lmpe i.\[cc kllrak[cris[ike

Uk o liko se povezuju pumpe razlicitih karakt c ristika (a i b na sl. 13.11). onda pumpa manjcg opscga protoka definisc podrucje u komc je redna vcza moguCcI. Na prime nJ datom na 51 13.11. to jc podrucjc, na zajednickoj karaktcristicnoj krivoj c. ogranice no maksimalnim prolokom pllmpc cija karaktcristika predstavljemt krivom n. Pre nut tome radna veza za ccvovod karakteristike d je neostvarljiva. odnosno u takvoj vezi bi postojao samo efekat pllmpc karakleristike b. Za ccvovod karakteristike c veza je moguCa i radna tacka jc 1I A. U tom sillcitjll svaka od pumpi ostvamje svoj dec napora HI odnosno /-h pri cemll je:

Ako bi pllmpe bile pojedinacno lIkljllCcnc radila bi jcdna sa protokom Qc i naporom//c. druga sa QB i HR.

336

B.TcxlofYJl'ic PROJEKTOVA NJE I'OSTROJEi\'Jr1 ZA CE/vTRAL 0 GREIANJE

H
c

. ~-I----<ct)-QA-"

Q C QB QA

Slika / 3.1 I Redlla veza dve plllllpe razliCitih karakteristika

13.6. RACVANJE CEVNE MREZE

13.6.1. Paralelno raevanje cevne mreze
Cevna mreza grejnih sislema jc vrlo razgranala i sastoji se prvc nslvcno o d vis.: P ;I ' rale lnih krugova. U okviru lakve mrde red no povezivanje, praklicno ne postoji. ' 1;1' kay slueaj je moguc sarno ako sislcm ne bi imao povralni cevovod, iii ukoliko sc radi o nekim pomocnim sislemima grejnog poslrojenja . Ako sc cevovod rilCVa u dva paralelna loka pumpa pOliskujc Lcenost odred e nim naporom i ukupni protok pumpc sc deli na ova dcla (sl. 13. 12). Ako se povezuju dva parelclna ccvovoda karakte rislika nib (sl. 13.12), zajcdnie"a karakt e ristika je dala zbirnom krivom c njihovih protoka . Ra d na tacka sistema la spregu sa pllmpom cija je karakle ristika d, na lazi sc u 13Cki A. Raspolozivi napor pumpe u oba krllga cevne mreze je jednak i iznosi:

HA =H8=Hc
dok su pojedinacni protoci Qc i Q8, slime sto je:

QA = Q8 + Qc
Ako bi se iz sistema iskljllcio jedan cevovod, npr. onaj cija je karakteristika n, rau na tatka sistema bi bila D, pa bi pllmpa postigla napor Ho i protok QD

/J. PUMPE U S ISTEMIMA CENTRALNOG GREJANJA

.137

Qc
d

~':~ I :
QB
c

HA

QC

QD

Slika 13.12 Paralellla veza dva cevovoda

13.6.2. Redno raevanje cevne mreze

Pumpa koja je postavljcna u de lu zajednickog cevovoda sa radnom lackom A, potiskuje vodu prcma tacki ra(';vanja E, gde sc protok deli prema C i D, uz odnos:

Uz pretpostavku da je cevni sistem u isloj horiz.onlalnoj ravni i da nema poclizanja tecnosti na vilii nivo, karakteristike redno pavezanog ccvovoda SII a i b na sl. 13. 13. Zajedllicka karaktcristika c je dobijena sabiranjem ordinata pojedinacnih k<lraklcristika paralelno vezanog cevovoda, na kojoj je A radna tacka sistema sa pumpom karakteristike d. Protok u sistemu je QA, a napor pumpe H A Protoci kroz izdvojene redno vezane deonice cevovoda su Qc i Qo- Aka bi se zatvorio protok u ogrank'u D, ostaje u pogonu cevovod B- C sa ~;vojom karakterislikom b. Radna tacka postaje B. i sistem radi sa poveeanim protokom QB i srnanjenim naporomHB.

333

B.Todo,m';c

PROJEKTO"~1NJEPOSTROJE1VJA

Zr1 CNTRALNOGREJANJr:

Qo

Qc

QA QB

Stika 13.13 Redna VezIJ cevovoda

14. SISTEMI GREJANJA SA PRINUDNOM CIRKULACUOM

Pumpno gn.:janjc primenjuje se kod ccvnih mrda kod kojih gravitacioni napor nijc u stanju da silvlada otpore i obczbedi cirkulaciju vode 1I sistemu (mrde u kojimil je najniie i najdalje grejno telo horizontalno udalje no oJ kotla 40 m). Cirklllacija vode ostvaruje se pumpom. Stvarni raspolozivi prilisak kod ovakvil ' postrojenja jc:

G ravitacioni napor moze se zancmariti kod postrojenja za grejanje niiih zgrada, jer je mali 1I odnosu na napor pumpe. Medutim. kod visokih zgrada vrednost gravitacionog napora mora da se obuhvali 1I proracunu. Primera radi, pri napom pumpe od 10000 Pa za grejno lelo na visini 20 mod kOlla, za vodu 90{lO DC, gravitaeioni napor iznosi oko 2500 Pa. Prema tome. u projeklnim uslovima za stmjno kolo pomenutog grejnog tela stV'Han raspolozivi napor iznosio bi 12500 Pa. Ako bi 5C kolo ovog grcjnog tel a dimenzionisalo za tu vrednosl napora, one bi nedovoljno zagrevalo pri visim spoljnim temperatura rna, jer su 1I tim uslovima nize temperature vode u sislcmu. Usled toga je manji gravitacioni a time i unutarnji napor od onog za koje je grejno telo dimenzionisano pa je i prilisak kroz grejno telo lakode smanjen. Na niiim spratovirna, gde je gravitacioni napor zanemarljiv, grejna tela i pri ovim uslovima imaju praktieno konstanlan napor - napor pumpe. Posledica ovoga je da se pri visim spoljnim ternperaturama prostorije na gornjim spratovima nedovoljno greju. Ako bi se pak gravitacioni napor zanemarivao za sva grcjna tela, onda bi gomji spratovi pri projektnim uslovima bili pregrejani. Oa bi odavanje toplote svih grejnih tela bilo sto ujednaeenije 'tokom vereg dela pe rioda grejanja, preporucuje se da se kod visokih zgrada, gravitacioni napor uzima u racu n sa 50% od svoje maksimalne vrednosti.

14.1. PRORACUN CEVNE MREZE

Proracun cevne mreze treba sprovesti tako da se dobije najekonomicnije postrojenje. Takav proracun bi trebalo raditi u vise varijanti, kako bi se dobila mreia sa cevi3JY

.1.0

II. TIH/""JI";(: PROJ EKT O 1 '~1 NJ E POSTROJ ENJA Z,j C F:NTRA LNO G Rr:JA.vJ I::

rna razlicilih prccnika i pOlrcbnih napora, od koiih bi sc odabrala najckonomicnija varijanla . Ovo slog<1, sto jcvtinija cev na mrda zaht cva pllmpu vccc smlgc i obrnlllCl. <1 kav proracun jc dllg i ncprak lic<1n, pa sc primenjlljc prvcnslvcno Z<1 ualck ovo. OV ell:. Ccvna mre7.iI postrojc nja za grejanje zg r<1da prorilcllnava se, bazirajllci se na is kllstvcnim podacima za br.-:inu struj<1nja vodc kroz mrd u iii na bazi vrednosli jedini\'. nog pau a prit iska. NajccScc se racuna prema br.-:inama slrujanja vode. Prepofllcujl1 se vrcclnos li i7 tabc lc 14.1.
Tahcla I.J, I \'rcporuccnc hrlinc "ode
Prccl1ik ccvi
(mOl) tI

mrcii
Brzinc
(0115)

maksim<:l ll1:l

do t5

15 20 25 32 40

5G
\Ieee od 50

0.30 0,30 0.65 0.80 1,00 150 1.50 1.50

minim:lilltl 0,01 0,013 0.013 0.015

U,UI8

0,020 0.Q30 0.040 0.050 - 0.060

II ho rizontalnoj cevnoj mrdi , pos tavlje noj bez nagiba koji bi treba lo da obe/.b"d i prirodno odvoelcnjc va:;:ullha iz postrojenja, bnina strujanja vode ne sme biti milllja od 0,25 mis, bez obzira na precnik eevi. U glavnim vodovima koji prolilzc kroz slam bene i radne prostorijc, bnina voele trcbalo bi cia jc maksimalna, Da bi ccvna mrda bil<1 dimenzionisana tako dil strujna kol<1 svih grejnih tcla blltiu ujednaccna u odnosu na raspolozivi nap~r, preporucuje se dil se niZe vre elnosli br/.ina elal ih II tabcli 14.1 l1zimaju za manja postrojcnja. Nil taj nacin clobija se manii mlp"r pl1mpe, koji se moze iskoristiti i 11 kolima grejnih tela na najbliZim vcrtikalama. Ako se proracun cevnc mrdc racuna premil jedinicnom padu pritiska, onela Llv;lj trcba cia sc krccc oko 100200 Palm za kolo najnepovoljnijeg grejnog tela. Sam proracun cevne mrde ne razlikuje se od proracl1na postrojcnja sa prirml. nom cirkulacijom vode. Napor pumpe je obicno oko 10000-20000 Pa. Snilga pumpe moze se izraclInali prema obrascu:
p=

GH
1]

(W)

gde je:

G - maksimalni protok vode (m3/s) H - napor pumpe (Pa)

'7 - stepen korisnosti pumpe

1-1. SISTEMI (;Rf-JA fA SA PRItVUD.VOM CIRKUIA CIlOM

3-11

14.2. UPUTSTVO ZA PRORACUN

U zav is no~ li od ve li cine postroje nj a usvilja se brz ina u glavnim vodovimil . Pro raG un se sp rovod i lako da brz in a o p ada p re ma grejno m te lu, shod no pre po ruce nim vred nos timil. Po treba n na po r se de li na napo r za Ire nje 1I pravim d e lovima ccvi i napor za savladiv<l nje mes nih o tpo ra, kao i ko d gravitaeio nog greja nja. Pro racun se sp rovodi po [ormul ar ima koj i se ne raz likuju od fo rmulara gravitaeio nog gn ;ja nj a , s 10 m raz lik o m SIO se ko lo ne 1.<1 "p ro mc njcni precnik " ZlI strujna ko la najne povo ljnijih grejnih lel a ne ko risle. Najnepovo ljnijc grejno lclo jc o no koje je najud a lje nije od kOlla, racun ajuci duz inu ecv ne mreie s lrujnog ko la grejnih te la. Kod d o njeg rllZYod a, prcma to me , najne povo ljnije grejno te la je na najvise m spralu, koje je ho rizo nt a lno najll da lje nije o d kola. Kod pumpnog grcja nja, o bzirom na vCCc vrednos li je dinicnog pad a pritiska R , Cesce sc ko risti d eo ta be la IV, V i vrn sa veCim R. Cevna mrcia je o bic no o d cclicnih ccvi, a li mogu se ko risl iii i bak a rne kod manjih siste ma ko d kojih su pre cnici uglavno m ma nji o d 3" (vide ti ko me ntar dat u o pisu jc dnoccvnih sisl e ma). P rimer 1 Pro racuna li po treba n napo r pumpe i dimc nzio nis a li eevnu mrd u za pos troje nje ciji su pod aei d a ti na s lik a ma .14. 1 i 14.2. Pos lrojc nje radi Sll to plo m vod o m 90nO Pro racun izves ti za vcrli ka le I i VIr.

0c.

Resenjc Pro racun je sprove d e n tabe larno (tabela 14 II) . Duiine deonica su upisa ne u fo rmula r. Pregled koe fi cije na ta mesnih otpora nijc dal, pos to je odre diva nje koefieije n a lll prikaza no u ranijim prime rima. Na os noYU sproved e nog racun a, ako se ne uzima u o bzir gravi{aeio ni na po r. p OIreba n napor pumpe iznosi:

H=12612 Pa
Ako se uzima u~ieaj gravitacije, onda napor pumpe iznosi:

= 12612 - 0,5 (17 ' 122,3)

H = 12612 -1040 = 11572 Pa

Os lale karakte ristike pumpe:

J-I2

n.TO(/Oml'if. PROJEI<.TOVA I IE POSTROJEIVJA ZA C ENTRrI LNO GRE/ANJI';

= 7200 I/h = 0.002 m3/s = JJ W

P = (0,002 11572):0.7

Napomcmt: prilikom dimcnzionisanja ko la grejnih lela na niiim spra lovima. raspolozivi prilisak za dimenzionisanjc cevne mrde ravan je napo ru pumpe H =11572 Pa.

n'
:

:::

l'
I

0-----,
OOO Z

i
I

6)
I-

0 0 0 M

~~~

o! 01

l
i

OOOH

1 1 1 1 1

.,
_~

0 0 0

M
N

__ ~.....l

OOOTS

I " I

1 1 1

0008(; -f

_ _ .1- _ _ _ _

ir:; ------S
o

OOO(e

-i~
~
:; IQ-

I~

Slika 14.1 Sema razllodlle i pOllraJlle mreie

14. SISTE.I II GRU. I.\:JA SA PRIXUD.\ D II C1R}':U.A('fJO.I I

3-13

29 00

:r

III

2900

2 900
--T

@)

290 0
B

---T - I
2900
co
Lf)

Qt
co
Lf)

0 0

1---+ _._I 0 I 0 I.D I ...... ......

2900

1
@1
f

2900

2900

I I

0 0

2900

o o I.D ...... ......

'@

2900

2900

2900

_.,---J- _. I 0 0 I "' r"

2900

I
2900 2400

/: I
......

---f, --I ,
I
0 0

2400

N M N

i@

2400

1150

-, l
, I

81

I "' " I r......

2400

0 0

0 0 N N N

1150

r---t- - I 28000

2450'0
Stika 14.2 Sema uspolIskiIJ lIodo)!a

lab. b

l~

(I

~__-T'Z ~P ~UW~~A~M ~R~Ei=;Ec-__~ prmh. r--C~c==c==~:==c~= N~ AK ~ N= AT D~ N~ 'P ~R ~O =R ~A=C= U~ N~~~==~~~:=~__~

prilnlk Top!. ' lIm nl Duiina cwi 0 protok pr utnk eonlce
(WJ
( kR/h ) I (m)
d
(mm)

RAZUKA
I A (n -h)
(Pal

SA PREniODN1M PAENIKOM

SA PROMENJENIM PRENIKOM CE'v'I

Vi

w
(rn's)

R
(palm)

I R
(Pa) h

L~

Z
(P a)

(l

R
(Palm)

I A
(Pa)

Lt

Z
{Pal

(mm)
k

(m/51

(P-D
(Pa)

,
1
2

,
7202 6 149

,
55
55

Vertikala I. Kola grejnog l ela A

167500
143000

' <1 ,2 6.5 6,0 6,0 5,0 6,5

'.' ' .7
0.'
0, 55 0,42 0,48

120
90 65 70 .0

1660 585

4,0

1244

3
4

120000 97<XlO N<XlO 5 1<XlO

51 60
4111

55
SO
SO

390
420

,
9

3182

200 422.5

3.2 0

2193
1204

1 1/2

65

___ 7,O :__rc '~ 1/ ~ 4~_~ '~ '~ ~r-' ~ 5~rc3~ IS O-I-"~ " 0-r-~ =c-t____t-__-t____t-__-t____+_---1----.~--~ r-~.C_+" 23~200 ~+-~ ~ ~ . +_~ 3~ .5~-"~1/~ 4 +_~ . ~2 '--I-C ~ C-,-~ IM "'.+_~.~.2-1--0 '-1C---~----r----t----t----t----t----t----~
~ ~ 2~
17400 749

3,5 3,5
3,5

0,36

70 33 33 40 40 33 33 70

2<1 5
lIS,S 11 5,5

0,2
0.2

13

10
11 12 13 14

11600
5800 2900 2900 S600

499
250 12 5 125 250

I
3,14

0,24
0,22

,
2

0, 1 9, 1
4,0 2, 0

1,0
1,0

1/2
1/2 3/4

0,19 0,19
0, 22 0,24 0.36

40
40 lIS,S lI S,S 2<1 5

16.

70

3.5 3,5
3 ,5

15
16

11600
17400

499 749 998

I I I 114

2,5
0,5

" 70
32
~

17

23200

3,5

0.28

30

105

1,0

r-~ ' C-C2~' =900 ~t-'= 204~t-~ 7 '=0-t_'~'~ ~ -t_0 ~.= 3' ~__ 4=5.+_~3= '~ 5 -t-'~.3 ~t-~ '2'-t----+--' '''+----+----+----i----+_----t----l

L..~ 20 __,-74 ~OOO -,-,--,--3 C'!~J_~~J _ _~~_?:"2

_ _IZ ~~~~~E
M N ~,,"I

19

5 1000

2 193

6,5

I 1 1/2

0,4a

65

40

1 _2 _ 00 I 3~ -'~} ~= 205~~~t i~____+ '~____+ L____+ L____+ L____+ L____~ L____-l' ____-j ~
NAK NAON1P AOAAeUH RAZUKA

I 422,5 .

I,onlca Top<.

,...,... Dulin_ co,,,

Prllllh.

SA PRETHOON1 M PREeNIKO M

SA PROMENJ ENIJ.4 PRENIKOM C EVl

"",,0'

f--.2 ~

---, .- -.
22

rNI
b

pruluk ~nk:' (kAfll ) I(ml

97"'" -.
411 1

' 20000
1 157~OO

bl eo

. -'"- '''''''' ~ ..
-.-

0 140 7:>02

-'.0 " '.'

50

'.0

-- ._., ,
eo
0, ~15

(mm)

w
(mle)

R
(pwm)

' R
(PI)
h

~~

Z
(Pa)
)

d
(mm)
k

w
(mle)

R
(P....m)
m

, R
(Pe)

z
(p') p

C n h)
(p.)

' R
q

(p . ,
(p ~

,
0 0.' 0 .' I.'
+

70

420

1<1,0

0 .' 0 .1 0 .'

}; ' R +}": l ...

.~- t2~ 120 _ ..- "

'"

Vlrtlkllla Vii, kol e groJnog lela e

.,"..
~.

...

. ... ,...
30

"

.'--

12117

p,

" = .. " :n .--'" --.. --." "" ' 50 " """ '" """ 250. "' ~ "'" ._33. 11000 000
9!.5
'1'00 11000

f'rothoono LArobno u d eOnic. ml 1 12<1 24500

105~

....

30

-. ~ -'-

31

35 22200 ..----21500 :10

34 . ---

,,<00

..

,. 0," '" '.' , '''' 20 ' 20 0 0." 1 '.' I 0 , 0.1 ." '.' 0." ". 0.' _.". '.' '" ,., 33 0 .22 3 .' .... I.' '.' 1.0 1/2 ' .0 " 1.0 .22 33 3 .' 3/. 0 ,. 3/. .-- - 110 0 .' ,,, 2<0 0 .. .- .' --". , 3 .5 --120 . 20 0 ". '.' 1" 1330 ' .0 '.' --, " +
3380

171 0

.- -

J!'

J!'

,/2

0, 111

125

0,1 9

.. ... .. ..

."

11 15, ~

"
'" 70
2<

" "

115 , ~

0,40

0,150

840

"' .

" 0
2<

O ,!>O
0, ~15

10154

~ 1 R +~I .

'" . 200'

--+I
1215\2 p,

3./6

8 Todorowc PROJEKTO I :4SJE POSTROJESJA ZA CE,\ T RA L.I'O GREJA,\'J

Primer 2 Dimenzionisat i cevn u mrezlI od bakarnih cevi za sis tem cije je naj nepovo lj nij e kolo grejnog tela (sli ka 14.3) na najvisem spratu vert ikale IX. Odrediti ukupan pad pritiska kroz c. Sistem je dvocevni sa donj im razvodom. deonicc 1- 20 . Temperatura vode je 90/70 d
Rdcnje

Duzine deoni ca, toplotni i maseni protok dati su u tabeli 14.111. Za dimcnzionisanje cevne mreze kor iscena je tabe la VIII u prilogu knji ge, koja se od nosi na pad pritiska u bakarnim cevima. Koefic ijenti mesnih otpo ra su dati u tabe li VI u pril ogu. Vrednosti vaze kako za celi cne, tako i za bakarne cevi . Pad pritiska u deonicama 1- 20 iznosi 10,3 kPa .

VI (

9
I I I IV
0'":~

V I 1-0

_ _ :..J

-<> IX

A
1368 W

IX
.... .bt--_

I I

I I

I I

I I

~---o

VIII
1216 W

@) l I@
I

I --J I I I

- - - 1 - - - - 0 VII

I --"'1
J.,- I

.b- I I

L- ---~ I I @
I

I
1216 W

I@
I

L- - - - 0 I I @
I L __

n
1064 W

I --"'1 @
I J.,- I
I I

I@

0--

I CD _-.J ___

-- "1
(J)

.,
.r

f
I

Stika 14.3 Horizollta/lla cevlla mreta i "ertika/a IX sa lIajll epovoljllijim grejllim te/om A

U S /.\TU// ( ;REJ. I\:J./ S / PRf.1 UJI OJI U Rk CLlCIJO II

T. bela

1-'. III
IZ PLANA MRUE

I Usvoj< ni preCrrik D un na [)conica KoI iCi na KotiCina lkooice j ""vi toplote vodc -1-d[m] [1Dll] [W] II'IlIb] H VERTIKALA !X ' I:OlO GREJNOG TELA 42 1 1

PRORAOJN PADA PRrIlSKA

r
W

IR

LJ:,
H

[mI,]

[Palmi i

[hI
1 1 110 352 255 154

fhl

,
0.5 2,4 1.0 2.4 1.6 1.4 6.2 l J)
68.'
~ ;>j

I 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20

113412 6-156-l 5 2564 29700 27972 ! 16326 4864 3800 2584 1368 1368 2584 3800 4864 16326 27972 29700 52564 6-1564 11 3412

4877

1.1

54 x2
~2x 1.5

2776 7 260 1277 12tB 702 209 163 I 11 58 58 I II 163 209

32 3,4 22 42 5 .7 5 .8 2 .8 2 .8 3 .7 3.7 2.8 2 .8 5.1 6 .0 42 2 .1

]A

0 .75 0 .67
0 .5~

; ,
I

42x 1.5 351 1.5 3511.5

28~1.5

702
1203 1277 2260 2776 4877

18x I 1 I Ilx I 15x I 12x I 12> 1 1511 I Sx 1 18x 1 2S~ 1.5 35x 1.5 3511.5 42x1.5
42~ 1.5

3 .4
1.1

5412

0 .45 0.43 004 1 0.30 02 4 v.24 02 1 0.2 1 024 024 0.30 0.41 0 .43 0.45 054 0 .67 0 .75

100 110 75 70 65 80

i i
! i
!
I

:;5
L~

m
456
464 , l54 196 296
296 ,

:.6
; 25

80 1 55 70 80 80 70 55 80 80 65 70 75 110 100 I'R+L Z =

,
, ,
!

,
!
1

']- .;

0 .8
10.v 12 .6 1.4

<-!; 1:-

: :6
2bS
~9

!
1

196 154

I
!
,

403
480

1.2 5.0
1.5
I.~

m
147 255 374 ; 110 5403

: ,
I

7-4 22 1

:22
155

2.5 1.3 2.5 0.5

~

2-')
1'; 1

5! :.

680
4':'<:1}

= 10306 Pt

14.3. JEDNOCEVNA POSTROJENJA

Nacin prorac una pumpnog grejanja jcdnocevnih posrrojenja principijelno je isti lo~ : kod dvoccv nih s islema, vodeci racuna 0 specificnostima kojc su nag!ilSene u pog lav L };. " jednocevnim grav ilacionim postrojenjima. Kod ovih sistema pretcmo se kuriste bak;m:-e cevi, zbog ranije napomcnutih prednosli. Usvajajuci preporucene brzine strujanja vode(tabela 14.1) iIi jedinieni pad pfltPsh .T? dimenzionisanj e cevne mreze pocinjc sa najncpovoIjnijim strujnim kolom. To je obiffi<l kolo najudaIjcnije vertikale. Dimcnzionisanje vertikalc treba tako izvrliti da se ten cia cda vertikala, sa pripadajucim kratkim vczama bude is!og precnika. Kod odredivanja pmnib kratkc vcze i kola grejnog tela (oba prikljucka i sarno grejno teIo) mora da se proven us.~o\ :

3-18

8. Todor ol'lc PROJ KTO I 'AX./f POSTROJ E,\ ',/A ZA CE"'TRALNO GRJANJE

tj . da pad pritiska u kra tkoj vezi bude vec i iii jednak pad u pritiska u ko lu grej nog tela. I'oslednj i clan na des noj strani jed nac ine predstav lj a dodatni napor zbog hladenja YOlk 1I grejnom te lu i moze se zanemariti kod pump nog grejanja sa malim temperatllrnlill padov ima u grej nim teli ma. Povrsina grej nih tela se racuna ne uzimaj llci u obzir hladenje cevovoda. Ulicaj n10g hladenja se ne zanemaruje sarno kod izrazito horizontalno razvucenih postrojenja.
Prim er 3

Dimenzionisati postrojenj e jednocevnog pllm pnog grejanja sa temperaturo m razl'odnl vode od 90C. Ako je temperaturni pad 1I grejnim te lima i vertikalama 10 C, uz zanemari vanj e lliaoenj a vode u cevovodim a, sprovesti prorac un za najnepovoljnij e strujno ko lo. Osta li podac i dati su na slici 14.4.
RcSe nj e:

Za naj nepovo ljnije strlljno ko lo, ko lo verti ka le III , pro rac lIn cevne mreze izvedell jc I'" formlli aru , rli kovo deCi se da brzin a 1I deo ni cama naj veceg protoka bude oko 0,5 m/s. U proraclInlllllesni otpori svih deonica odred iva ni su prellla tabeli VI (u dodatkll). Te mperatura vade u deo nicama:

c=

10000 = 860 10 1,163

,I ) = 16

o 35 00 = 903- _) = 86,) C 860 1 ,163

h = 18 =

( 8

=86,5 C

1<) = Is -

O - =8" 3500 = 8653 , - ,) J C 860 1,163

19 = I JO

= ( 10 =83 C

III

= 110

3000 =83-3=80 0 C 860 1 ,163

I ~ SIS rt. ,I II GRF.JA,\JA SA PRIS( '0,\'0,11C1RKI 'I_ ICUO I

3~9

PROVERA PRECNIKA PRIKLJUCAKA GREJNIH TELA

II

I II

0
30000

0
2 0000

()
10000

3500

CD

0

@)
@
20000

3500

3000

~ ~

10000

Slika 14.4 Cevlla mreia iz prim era 3

Za grejno telo I srednj a temperatura vode j e t= 88,25 C, a pad pritiska u prikljucc ima (prema proracunu prec nika cevovoda) 79 Pa ,

III > 67,5 Pa

350

B. Todorowe' PROJEf: TO l ilNJE POSTROJENJA ZA CE,WRALSO GREJANJE

Za grej no telo II srednja temperatura vode je 84,75 O( (p = 968,8), a u kratkoj vc zi (deonica 8) 1",=86,5 O( (p = 967.67). 111 >79 - 19,8 1'1,13=68 .
I za grejno telo III (t=8 1.5 0( , p = 970,89 Pa ) sa temperaturom vode u deonici 10, 1 =83 O ( (p = 969,87 Pa) :

138 > 78,6 -19,811,02 = 68,6

Pumpa

Posto je visina zgrade (postrojenja) mala, to se u ovom slucaju nece uzimati u obzir dadatni grav itaciani napar. Karakteristike pumpe su : - kolicina vade - napor pUlllpe - snaga pumpe
2,58 m 3/h=0,000n m'/s

H = 5786Pa
p=

o.ooon 5786 = 6
0,7

IZ PLANA MREtE
IIOOlca

Preth.
Pf~n!k

NAKNADNIPRORAeUH
SA PRETHOONIM PRECNIKOM SA PROMENJENIM PRECNIKOM CEVI
d (mm)

RAZU""
Z
(P-)

TO!'.

Mn~~' n l

"""ok (W)

Dutln_ prnlnk oonlco

(klt/'h ) I(m)
d

".d
(mm)

w
(nv'I) I

A
(P....m)

,
2 3

"
30000

,
UOO
12""

3OUOO
20000

-- _ .
14,0

1 1/2

(PI)

' A

.h

L' (PZI) -.- --I

A (lTV. ) (P ....m)

' A
(PI)

L'
0

' A (nh)
(p.)

Z (P ' D
(p~

Slrujno kolo lIenlkal. III

0,56

DO DO

',0 ' ,0

11/2
1 1/4

0 ,$$

- -:j,o -. , '0000 ~~~ , 200 '.0 10000 '''''' -, -- - " 0 M , ."' , '.0 "
100<>0
7

"'" ,"
2BD

' .0

0,"
0,42 0,42

eo

0,00
0,42
D,,",

.
DO

'W<1
7000

- ID

" 12

'OODO
20000
:lOOOO

_ .'" ...
>DO
4:1n

3.0 ' .0 8,0

- -~ -

-on
''''' '00
'211

, , ,

0,42

0,00 0,02
0,-411 0,55

, ,0
:;,0

1 1/-4

~. .. "' " 270 .., - 0 " 0 " 270 " '.' " 0 0 "'" 2,0 '. ' '" 0,3 eo
110 0
DO
27D

-I:.tOO 3,' m '" --,,. - ~~ "" 0 0 -- 0,8

D

50
DO

-~
.

- . -o- -3m

- _..i10'

-'~

"/2

00

~
3000

--, , -, ,
,

- .'

kl 'H :.~ z

..
10 10

.
10

"" .'" ..,

' ,0

. .. .. ,,,
."

~.- ~ -

f--

+
11 ,75

12211

51 ..

Prlkl/lltol grtJnlh 1111.

o,la
0,13
0,11

, ,

.10 _ .

11,75
12,0

70,11

"

15. PRITISCI U SISTEMIMA VODENOG GREJANJA

15.1. UVOD
Hidraulicki pritisak u svakoj tack i zatvorenog grejnog sistema ima razl icilll vrednost koja tokom grejanja podleze i stalnoj promeni. Ova varijacija pri! isk:! jc posledica promene temperature vode, odnosno njcne gustine. kao i razlicitih protoka vode pri kolicinskoj regulaciji efekla grejnog postrojenja. U toku ovakvog dinamickog procesa promene prit iska najvece njegove varijacijc sc javljajll 1I reiimllmaksimalnog protoka vode koji se ostvarllje pri spoljnilll projektnilll temperaturama il i nj illla blisk im. Velicinll pritisaka u pojed inim delovillla sistema za grejanjc, kao i opseg njegovih mOgucih promena , potrebno je sagledati jos 1I ranom periodu rrojektovanja. Na taj nacin mogu da se blagovremeno sprece nepovoljne posledice vezane za pojavu visokih iii niskih pri: isaka korekturom trase cevovoda iii izmenom lokacije pojedinih elemenata odnosno naknadnim izbor011l kva litetnijeg materijala. Moguce neZeljen~ po led ice kod grejanja toplom vodom su prodiranje vazduha u cevovod, poremecaj cirkulacije vode, umanjeno odavanje toplote pojedinih grejnih tela i curenje vode. Kod postrojenja sa vrelom vodom specificna pojava je isparavanje vode pri umanjenju pritiska i stvaranje vazdusnih cepova koji obustavljaju strujanje vode. Javlja se i kondenzacija tako nastale pare i njenog udamog dejstva, sto sve predstavlja opasnost po okolinu i cini da postrojenje ne moze da ispuni svoj zadatak. Posto su najvece promene hidraulickog pritiska pri spo ljnim projektnim lIslovima, kada su u sistemu najvise temperature vode, to se velicine pritisaka proveravaju za ove uslove.
v

15.2. OPSTI POJMOVI

Ukupan pritisak tecnosti koja cirkulise kroz cevovod, prema Bemulijevoj jednacini sastoj i se od:
(15.1)

dinamickog Pdm i statickog Pm pri cemu su svi ovi pritisci definisani sledecim izrazima:

353

354

13 Todoro vic I'ROJE };TO ' AA'JE POSTROJEi\'J..I 7...1 ,,\ TRALSOG RJA.\ 'JE

Pdlll

w-p = - 2-

( 15 .2 )

P."", = pgh + P

(15 .3)

Puk

w-p =--+pgh+p
2

( 15 .4)

gde je:
\II -

p h g p

brzina strujanja f1l1ida (m/s) specificna gustina f1l1ida (kg/m' ) visina neke tacke sistema prema mernoj ravni (m) lIbrzanje Zemljine tde (m/s2) pritisak f1uida u sistemll (Pa) (N/I1l~)

Zbir priti saka sal1log f1uida u sistel1lu i geodetskog pritiska (energija polozaja) predstavlja staticki pritisak koji je od iZllzetnog znacaja za postrojenje. Njegove ekstremne vrednosti dovode do poremecaja 1I koriscenjll postrojenja, a varijacije ovog pritiska su posledica brzine strlljanja i gllbitaka koji se javljajll pri strujanju, sto je obuhvaceno sledecim oblikom Bemulijeve jednacine:

P." I/ + PJm'
odnosno:

=P<I! + P"m} + 6. P

( 15.5)

p,

+ pgh, + --' = p , + pgh, + --- + t"p

2 2

plV

PIV,

( 15.6)

gde je sa 6. P oznacen gubitak lIsled strujanja tecnosti. Pritisak vode u zatvorenom sistemu, kakvo je postrojenje za grejanje, je konstantan. kao sto je stalan i dinal1licki pritisak u cevovodu odredenog precnika u kome se ne menja brzina strlljanja. Pod takvim uslovima se u tehnici grejanja analizira samo promena hidrostatickog pritiska koji se sastoji od geodetskog pritiska pgh i koji izaziva strujanje vode 1I sistemima sa prirodnom cirkulacijom. Prema tom e, u postroj enju centralnog grejanja sa vodom, 1I svakoj njegovoj tacki sc formira odredeni pritisak koji zavisi od visine vodenog stllba iznad te tacke. Ovaj pritisak im3 svojll stalnu vrednost sve dok je fluid u stanju mirovanja. i predstavlja staticki pritisak u stanju mirovanja. Kada se uspostave temperaturske razlike. iii kada se ukljuci pumpa. pritisak u posmatranoj tacki se menja kao posledica pada pritiska us led savladivanja otpora strujanja sa jedne strane, i prirastaja kineticke energije od strane pumpe, sa druge strane.

I S. I'RITISCI U SfS'nMfMA I'O DENOG G Rr-:JANJ.,1

.155

S taticki pritisilk t111dr<.:ue no j ta ck i, koji SL' lI~pusta v i II uslovima rad a grcjnog sistema , naziva se radni pritisak, od nosno sla ti cki pritisak II radII . Ako sc kao geode tski pritisak s ma tnt pritisa k sl ubn tec nos ti iznad dillc tack<.:, mozc sc i radni prilisnk OZOilc iti uu gova rajll co m gcodc tsko m visinom. Zbog lIP rosccnja uob icaj c no j..: da sc w i prilisci oz nilcilvaj u kil o nadpri ti sci prc ma ntmosfe rsk o m prilis kll.

15.3. STATICKI PRITISAK U STANJU MIROVANJA I PRI PRIRODNOM STRUJANJU VODE

Prilisak 1I ccvovod ll grcj nog pos lrojcnja de fini sc c kspanzi o ni sud. koji mOl-e bili zalvorcn iii olvoren. !\ko jc olvorcn, postavlje n jc 1I nnjvisoj tacki pos trnjenja , precbtavlja vezu sist c ma sa almosrcrom i mozc sc smalrati da jc nivo vod e 1I njemll nc prome nljiv. Zbog toga se hidros ta ti cki prilisilk II grt'jno m s istc mll od n:e111j<.: II odnosll na nivo vode u ekspanzionom slIdll II za visno od visine voel e nog s tllba iz nil d svilkc tacke cevne mreze. Ako 58 1I sisl<.:mll na lilzi voela bez dej51va pllmpe. sa n<.:prome nje no m guslinom. vrednost s latickog pritiska 1I karakl c risli cnim ta ckama sislema prikilzana jc nil slid

15.1.
ES

/ I
/
/ /

-t--.o....t- - - - -

hI

C \
ha
\

/
/ a -;._.
I

hZ
.--.--. --I-

\
\

, a
\

/
\ \
\

", "- .......

...-/

Slika /5.1 SCilla hidroslalickog priliska za odredelli sIlica} staliCkog reiil1lCL (ES - ekspallziolli SlId)

U gornjoj horizontalnoj ccvi, hidrostalicki prilisak je " lPg, u donjoj " lPg, all !ackama vc rlikalnog c.cvovoda U ravni a - a iznosi "" pg. Najmanji prilisak je u gornjem, it najveci u donje m horizonlalnom cevovodll i kons!anlan je dllz ovih delova cevne ITIreZe. Za slu caj da se 1I cevovod sa slike 15.1 1I lacki A lIkljllCi izvor toplole (kolao), a 1I lacki C ponor (grejno te lo) . o ndl! se 1I delll cevne mreze ABC nalazi voda vik lempe-

356

11.1'"dom,ic' PIIOJI:.'KfO I 'ANJI, POSTROJ/:.NJA 7.A CI:'N'IR1LNO GREJANJI,'

rature sa gustinom P" a u tklu -.:evovoda COli. voela nize tempe ratlln:, ali veCc gusti ne (slikil 15. 2). Ta I'ilzlika gllst ina nstvarllje pritisak loslc.d koga dolazi do cirkulacije vlldc kroz cevavod. O vakvn st rujanjc sc naziva prirodnim iii gravitacionim, za rilzliku (lei prinmlnog iii pumpnllg.

--hJ

------

.....

Q
\ \

I I

C
Ph 112 D
I

f f

\
\

PI

Q,

il
\.

\
\

\
); Ph hZK

PlhJg

"plg(h2+hl)

--

/
L

---- --------

r)pg

,/
_/

Slika 15.2 Raspodcla lzidrostati1:kog priti.\'ka II cevovodll sa izvorom i pOllorOIll toplole (/ 1 - izvo/'Ioplote; C - pallor loplole; Ll pg - razlika priti.m ka)

[lidrostatil::k i pritisak se odredllje liZ prC'lpostavkll dil je voda II sistemu, i pored raz lieit ih te mpe ratura i guslina, II stanjll mirovanja . Za takav silleaj niljvcCi pritisak jc 1I ddll cevovoela D - A i iznosi:

(i5.7)
Ilidros lalicki prilisak nos l:
1I

delu ce vovaela 11.-

c: II kome je vada vise

temperalure iz-

(15.S) Posto.it: P">P,, to jc hielroslatil::ki pritisak 1I vertikalnim d e lovima ccvovoda, 1I lldslIslvll cirklllacijc. vcci 1I dcsnoj vcrtikali C - D ncga 1I Icvoj A-B. Za takve statickc.: lIslovc, raspodela priliska je prikazana na slici 15.2. S nbzirom na razlikll hidrostatiekih pritisaka u vertikalnim delovima ccvne mrcZc u sistcmll se lIsposl.avlja cirklllacija vode, pri eemu je uzgonski pritisak: ( 15.9) gde jc " zvisinsko rastojanje izmedu tai':aka zagrevilnja i hladenja vade A i C. [z izraza za I:J. p proizilazi da pritisak koji izaziva cirkulaciju vode nc zavisi od lIkupne visine vod c nog stuba II sistemu, vee iskljlleivo od vertikalnog odstojanja taeaka zagrevanja i hlad e nj a. Osim loga, ovaj pritisak znaeajno zavisi od temperatura vo de u dva veri ikalna eevovoda , odnosno od gllstina vode u njima.

1.5. PRITISCI U SISTEMIMA VODhNOG GREf, INJA

357

U uspostavljenom rdimu stmjanja, rnspolo7.ivi pritisak L'1 pg je uvek jcdnak ukupnom otpom stmjanja L'1 Po:

L'1 Pg = L'1 Po

(15 .10)

Hidrostaticki pritisak u tacki spajanjn ckspanzionog suda sa cevnom mrt:zom iznosiprghl i pri uspostavljenom stmjanju ostajc nepromenje n. Z ato se ta lacka 0 (slika 15.3) ntlZiva taekom slalnog pritiska iii neutralnom lackom sistema. U svim os talim tackama pritisak se u uslovima cirkulaeije menja . Aka se pretpostavi da se otpori pravolinijskog strujnnja i mesni otpori rav nomcrno me njaju duz cevovodn, za dinamicki rezim pri prirodnoj cirkulaeiji vod e, dobice se raspode la pritiska prikazana semom na slici 15.3. Nn njoj se zapaza da sc ispred taeke spoja ekspanzionog suda sa ccvovodom hidrostatieki pritisa k povccao u odnosu na statieki rdim, a u delu te taeke smanjio. U levoj vertikali pritisak je veti, a u desnoj niZi od pritiska u slatiekom rezimu .

aa

/'

....-

- -:--= :-:....=- .~

._

._ . --. _- --

J.
J

I .

\ \

!i
I .

, ,\
I

.
\

I .
I

I
A

\ \ \ .

' ". i -'~j.-.=-~.=.~~\

---

Slikll 15.3 Rllspodelll priliskll

II Sllllic/lolII pred.\ lav!jlllljll cevovodll i IIllslovilllll prirodlle cirkllillcijc

Vrednosti pritiska 1I dYe vertikalne deoniee AB i CD imaju mcdusobnn razlicitc na gibc, je r u pravcll stmjanja vode, na porast hidrostatickog pritiska 1I desnnj vertikaIi i na opadanjc pritiska u levoj, utiec pad pritiska uslcd otpora strujanjll . ,

15.4. RASPODELA PRITSKA U SISTEMU SA PRINUDNOM CIRKULACIJOM

U sistemu u kome se cirkulacija vade ostvaruje prinudnim putem, po mocll pumpc koja radi ravnome rno i sa s.talnim protokom, nivo vode u ckspanzionom slldu se ner:c menjati u odnosu na rdim u kome pumpa nc radi. Prema tome , pumpa ne ma utieaj na hidrostatieki pritisak u tacki spoja ekspanzionog sud a sa cevnom rnrezom (tae:.:;, o na slici 15.4) u kojoj je pritisak pumpc uvek jednak nuli. To znaci da ne utraln" tae-

kit ill lIslovima prinuunc cirklll<1cijc vode prc dslilvlja mcs to koje razgrilnicavCl nadp rit is a k i podprit is ak 1I .~isl c mu.

-/ .
I
f f

'\

B
[

0
h2

hJ

,\
\

I
f

,
f

/ /
-A

J
P D

, \\
\ \
\

\
\

\
\

\ fJhs " fJg

'- ' -

---

U ,
/

...... __

6pp ._ .-.1.+ . ----I

--.,

l/)Ppr

Siika 15.4 Ra.lpodeill priliskll II SiS/CIIIII sa prill/uillolll cirkllillcijom i IIticlljCIII gravilacijc (A - izvor topiotej C - pOllor lopiotcj P - pllmpa)

Nil slici 1 5 .~ jc ucrliln hidroslillicki prilisa k u kruznom cevnom kolu, u sl,mjll mi rovilllja vOlk. ali za sillcaj da lilcke A i C predslilvljajll izvor i pono r loplot e . l<1ku da se pojavljllje razlib prilisa ka 6 P'1' Ako se lIkljuci pump" i usposlavi cirkulacija. dul az i do r<1 spodelc pritiska , knji jt: pod ulic<1je m ne sarno gravilacionog prilisb 6J}g. vel i pritiska pumpe 6p" .. pa je lIkupni raspolozivi prilisa k:

( 15. 1/ 1
Na usisnom prikljucku pllmpe vletda o drc dc ni podprilisak 6 fllls , a na potisnuill nadpritis,tk 6 /l,II" pa Sl.: napor pumpc moze izr<1zili kao zbir ova dva:

6 fJp = 6 p,,, + 6 PI"

UI-. " pni raspoloz ivi prilisak uve k je jednak gubicima usled slrujetnja :

( 15.1 2)

(15.13 )
pet je pol re betn netpo r pll mpe

6 fJp = 6

Puk _.

6 p.fJI' = 6 Pgflb - 6 Pc"""

(L5.1~ )

s lO znaci det II savladivanjll olpora strujanjll uceslvujt i napor pllmpe gravitacioni napo r. Iz slike 15.4 sledi det je pritisak 1I sistemu sa cirkulacijom 1I odnosu na staticki rezim, 1I de Ju mn;Le pod nadpritiskom, u svakoj tacki veti za velicinu pritiska koji sc

15. PRlTlSCI U SISTEMIMA VODENO('; GREIANJA

359

tros i od posmatranc ne utralne ta ckc. U de lll sa podpril iskom pritisak jc 1I sva koj tacki manji za o no liko koliko iznosi pad pritiska u cevovod ll od ne lliraine do posmatril ne ta ckc. Matcmaticki to se moZe prcds tavili iuazima:

PII"",,'

= pgh i

+ 6 I', 0

( 15. 15) ( 15. 16)

gde SlI hi i hi visinska odstojanja uocc nih taca ka I i .I od nivoa vodc II ckspanzinnom sudu , a 6jJ pad pritiska u cevovodu izmcdu ovih lacaka i ne utralnc ta ckc.

15.5. POLOZAJ EKSPANZIONOG SUDA I RASPODELA PRITISKA

Na slic i 15.5 prikltza na jc raspocl c la pril iska u clt:lu ccvne mrdc od lacke 0 do D 1I zo ni pod priliska i u delu nadpriliskil od A do O. Od nc utralm; ta cke 0 do lackc /3 pritisa k opada IIslcd lltpora strujanjllll lacki B i ima vrednos l: PI! = pgh - 6POB = 0 (15.17)
1I

pa je lIkupan prilisak jednak almosfcrskom pritisku koji delujc na povrs ini vode spanzionom slldll .

c k-

OpA -U

~ .... ..........
+-~ --I;:" ' ~ .- . - .

-/

Stika] 5.5 PojGl'a prilisaka niiil! od atmosJerskog U cevovodu od laeke 13 do C dolazi do daljeg pad a priliska : podprilisak raslc i najvece snizcnje je u tacki C u des nom ve rlika lnom de lu cevovoda. Tu je lIkupni prilisak:

Pc = P ' d

+ pgh - 6 P rO-C)

= jJfII -

t3. P (R.C)

(15 . L8)

U delu cevovoda od laekc C prilisak rasl e zbog porasta vodcnog stuba od visinc II do h" 1I lacki D, pa jc 1I lacki 0 lIkllpni prilisak po novo izjednace n sa almosfcrskim, odnosno opel je nadpritisak ravan nuli. lzmcdu taca'ka BiD prilisak moze bili ispod almosfe rskog i u poslrojcnjima koja rade sa le mpe ralurama vod e iznad 100 C lada bi doslo do isparavanja vode iii do usisavanja vazduha iz spoljne okolinc, ukoliko cevovod i armalura nisu dobro zapti-

360

B.Todorov;c PROJEkTOVA NJE POSTROJENJrI ZA CENTRALNO G1 W . I.VJE

ve ni. Oa bi se ova mogucnos t izbcgla, u usisno m dc lu cevne mreZc, u odnosu n;t pumpu , u bilo kojoj lacki "i" hidros la licki pritisak mora da je uve k ve Ci 00 a tmos(e rskog:

Pi > p"
od nos no, obavezna mo ra da je zaoovolje n us lov:

(15.19)

( 15.20)

_ _ _ _ _ c:: _''___

o
\

'\
\

Slika 15. 6 Po.\lav!jll1rje ehpallziollog slIda II IIajvi.f1l lackll de.flle verliknle kroz kojll voda slmji IIulliie

Da bi se izbcg'tl pojava pritis;, ,;a r. d.lh o d a lmosfc rskog u kriticno m delu pos trojl:nj a iz medu taea ka B iD na slici 15.5 tre ba ekspanzio ni sud post aviti na vecu visinu. To se ne moze pos ti ci ako grauevinski o bjekat ne ma za to polreba n pros tllr pa je PLlvo ljno rese nje po me ra njc ekspa nzio nog sud a u najvisu tacku des ne ve rlik a le (s l. 15.6) kroz koju VOd il slruji odozgo na nile. U takvo m slucaju u celoj ve rlika li vlilda poz itiva n hiJ ros tat icki pritisa k, slo os igurava pritisa k ilnad a lmos(c rskog u svim lacka ma ccvovoda. O vakvo pos tavljanje e kspanzio nog suda je ko ris nll sarno kad a se mreZii grana nil jednu slra ml od glavne lIspu nske vc rtika le. Ako je gra na nje na o be s tra ne, 10 moze da sprcci cirkul aciju vode. Za slucaj preds tavlje n na slici 15.7 ccvovod se racva u lacki A na dYe s l:fa ne. Tilcka ko nsta ntnog priliska je u 0 1 gde se spajil ekspanzio ni sud s a ccvno m mrdo m grejnag s iste ma. Pri dcjslvu plImpe hid ros lalicki pritisak ras le i najvcci jc 1I tacki A ho ri zo nl a lnog gn rnjcg cevovoda. O J tacke A prilisak opada zbog savladivanj<\ o lpora \I deo nica ma AB i 80 1, U lacki B prilisak je : (1 5.2 1 ) gde je IJ. P AfI pad priliskil u deo nici AIl O d lackc 8 kroz ve rtik alu If. prilisilk opada u odnosu na PIP til ko da u nekoj lacki O 2 postajc jednak atmos(e rskom:
Po, =P n -IJ.P no, = POI =Pa

(15.22)

IS. PRlTlSCI U SISTEMIAL-1 VODENOG GRlA NJA

361

tako da postoji jos jedna tacka sa sta lnim pritiskom:

(15.23)
u kojoj jc pritisak pllmpe nllia.

11

III

IV

SliIuz J 5.7 Nell/raille /a cke II razgralla/oj cevlloj mrei.i

Za dcsni dec mreze od razvudne taekc A, u svakoj ad ve rtika la sa s trujanje m vade naruzc, javicc sc po jedna t<lcb nepro me nje nog pritiska, za koje vazi od nos :

(15.24)
Zavis no od pada pritiska u pojedinim deonicama nulta ta cka se moze javiti i II horizontalnom cevovodtlll, npr. , tacki O~. Za slueaj da u lacki 0 treba os igura ti odrcdeni nadp ritisak Po. pot reb no je da sc kontrolisc pad pritiska II de III cevovuda 0 4 - D kaku bi bio zadovoljcn uslov: (15.25) Ukoliko dode do izmene uslova u eksploataciji, zatvaranjem ventila u dconici II - 0, spojno mes to cevne rnreZe i c kspanzionog sud a postaje A, pa se tacka nep rome nje nog pritiska premcsta iz 0 1 i O 2 II A i sve ranije pos toj ec~ taeke ko nstantnog pritiska u levom de lu cevne rnreze se spajaju u jednu. U takvim uslovima pritisak II taeki 0: ( 15.26) U ovako izmenjcnim uslovima moze se dogoditi da je pritisak Po niii od neo phodnog i cak ispod atmos[erskog, sto bi sprcCilo cirkulaciju vode u cevovodu. T o navocli na povezivanje ckspanzionog suda sa donjom povratnom cevi, tako da se lacka sla 1nog pritiska javlja u do nje m horizonlalnom de lu cevovodit, blizu same pumpe . U takvoj vczi e kspanzionog suda, zona cevovocla pod pritiskom jc PABCDO, i II svim kri lienim tackama u Kojima je poslojala opasnost pojave kljucanja vode je osiguran pri-

362

n. TodorrJl'ic

PROl EkTOVANlE POSTROlJ::iVlA &1 CENTRALNO GRFJANl"

lisa k veci od a lmosfcrskog. Zo na usisavanja je svedena na mali deo cevovoda (OP) . 1I ko me je hidroslalicki prilisak 1I mirova njll veliki i pad priliska 1I nje mll ne moze doves li do snize nja ispod almosfersko g. Raspod e la priliska za Iil kvu vezu e kspanzio nog suda i za zil ne mare ni uli caj grilvilacije . dal je na slici l5.8. pri ce mu je sa znakom minus oznace n den eevovoda u ko me jo.: prilisa k ni.b od hid roslalickog. cijll velicinll dikliril nivo vode 1I ekspa nzionom slldu.
b::~

ffi
B

r--,

----

D
,I

-........
Stika 15.8 Raspode/a pritiska II cevlloj mreii kadaje vela sa ehpallziollim slldolll lIajlliiem de/II cevnvoda, ispred pllmpe
II

15.6. POMERANJE LINIJE PRITISKA U MIRU I RADU

U horizonlalnom cevovod u sa grejnog siste ma koji je prikaziln na slici l5 .9. prikIjuce n je e kspanzioni sud e ll tack i A, grcjno telo R. pllmpa P i ko tao K. Visina vad\.'nog Slllbil de [inise prilisa k u mim. ali i nelilril lnu tackll pritska. 1I rad u.

Rodni prilisok

Pritisok u miru

,,' e

A B
K

R
B

S tika15.9 Radlli pritisak xa grejlli IlOrizolltallli sistem

15. PRFfISCI U SISTEMIMA VODENOG G REIANJA

363

Uk ljllcc nje m pll mpe do lazi do ci rkul acij~ vode i lIsposlavljanj a odred e ne raspodeIe pri liska, pri ce mll su u cevovodu blaz i pad ovi priliska nego II radijato nl i ko llu, s obziro m na raz licit c o lpore. Ako bi se II s isle mu prikaza no m na slici 15.9 podigla visina ekspanzio nog sud a sa h i na h2 iIi llmcslo o tvo rc nog ugradio za lvo re ni e kspanzio ni sud , lakodc u tacki A (s l. 15.10), dos lo bi do povcea nja apsollllne vrednosli priliska II svakoj lacki ins ta laeije, pa bi se do bila raspode la pre ma liniji L2 llmeslo pre ma L I . Poveeanje priliska u eevovodu prollzrokllj e i pro mc na mesla p rikljuce nja e kspa nzio nog sllda.

'-r-'

i
I

L2

-'''1
.s::
.r:.

i
i I
i

ru

.-

c
E

Ai

K
p

Stika 15. IO Povef:allje pritiska zbog primelle zatvoreTlOg iii promelle visille otvoreTlog ekspaflzioflog slIda

Pre baeiva nje m mes la prikljucka ekspanzio nog slld a iz lacke A u tacku C prilisak u mini ostaje isti, je r nivo vode II sudu nije me nja n. Ali, prilisa k u radu postaje visi pa o pe l do laz i do pome ranj a linije pritiska paralclno navise. Uzrok tome je nova lokaeija neutra Lnc tacke koja nije vise u lacki A, vee 1I tacki C (sl. 15.11).

----ei----,U
A!
Stika 15.11

'-"'---'L-_R __--'I---

PromeTla vetieiTle pritiska II sistemllltfted promeTle mesta prikljlleka ekspaTl7.iollog sllda

364

D.Todorovic PROJEKfOVANJE POITROJENJA Lt CENTRALNO GREJANJE

1----11
/I

A1

Slika 15.12 Promel/a radl/og priliska

sillcaju .fi.rlema sa dva ekspallzlolla sllda

Promena radnog pritiska sledi i ugradnjom dodatnog ekspanzionog suda. Sa jednim ekspanzionim sudom Cl (slika 15.12) prikljucenim II Alo pritisak II radII je prika zan linijom L 1. Dodatkom suda i na mestu A 2, neutralna tacka ce se nalaziti na spoju izmedu oba suda. Pad pritiska uslcd strujanja vode je nepromenjen, ali se izmenila vrednost pritiska u svakom delu cevovoda. Pri tome. neutralna tacka Ce se ustaliti za vis no ad oblika ekspanzionih sudova i pritisaka u njima. Razlika nivoa vode (pritisaka u Al i A 2) iznosi tJ. h:
(15.27)

Promena zaprernine vode \I sudovima proporcionalna je njihovim presecima PI i P2. a povecanje zapremine vode u jed nom jednako je smanjenju u drugom, slO je dato rclacijom:

tJ. V= tJ.h 1 el = tJ.n2P2

u kojoj jc sa V oznacena zaprernina, a sa P prcseci sudova. Iz ovog sledi da jc:

(15.28)

( 15.29)

odnosno. ukljucujuCi i duiinska rastojanja neutralne tacke od ekspanzionih sudova 11 i1 2, polozaj ove tacke je definisan sa odnosom:
(15.30)

H . PRIT1SCf U SISTEM1H 1 VODE/VOG G RJ/I .VJA

365

15.7. UTICAJ REGULISANJA PROTOKA NA RASPODELU PRITlSKA

Promena vrcdnosli pritiska 1I grcjnom sistcmll mozc bili i poslcdica promcnc protoka. slo sc dciava kod rcgulisanja grcjnih cfl.'kala prigllsiva njL'm. Na slici 15. /3 priKazan jc uproSCcn ccvovod I3AB, sa cirklll<1cionom pumpllm P, grcjnim Ie/om G, izvorom toplote K i ekspanzionim slIdom priklju ce nim iza pllmpe. II lacki I\. U dLlu ccvovoda u..a kOlla ugraden je ventil za podeiiava nje pro :' ' . i1.
H

neutralna linija

B
Slilca 15_/3

POIYetallje pada pri(iska IIgradlljolll regl/laciollog velllila i IIjegovim pri(varalljelll

Karakleristitc pumpe i cevovoda 1I kome ne ma reglllacionog cnlila, daje [adnu la(1:u R i neL:i protok koji je vcCi od traicnog. Ugradivanjem ventila i njegovim pod esavanjem 7...3 zadali protok Q](mo menja se brakterislika ccvovoda i dobija se raclna laa:a R I_ Pad pritiska u sistemu porastao je 1I odnoslI na ta1:ku R i sada napon oclgo-

3M

II. lfHI" rr".;': f'/?OJI:.KTO J >JNJ E POSTUOJE.VJA 7A CENTRAI.NO O RE/A NJF.

vara lrazenom protokll HJ(X)%' Ako 5C prilvaranjcm vc ntila umanji prolo k na po la Q 5IY"Ir . brt~ina s lrllji1l1ja vode cc se smanjiti, pa 5e lIs led s manjc nj a brzine strujanja s manjio i pad pri l is!.;;, u ecvovodu lc jc linija priliska blaza nego pri punom proloku vodc, a li sc islovrcme no o lpor kroz prilvore n vcnlil poveeao Zi' M f 5fYlo' ~to povlaCi i ve ci ukllpno polrebni napoL Radna tack;! je \{ 2, a napor pllmpe 1'1 50 , UnCljivo jc da sc karakterislika cevovodil mc nj a ugrad njom vcntila i poslaje . J, a c1aljim za lvara nje m na Q 50% ka ra kl cristika cevovo d a je C2. Za paza se, na prime r. da pad priliska u samom ecvovodll, pri polovini od proje ktnog prolo ka. iznllsi oko 50% od pad a pri puno m prolokll, kao i da se za savladiva nje olpora lroli i samo 40% od napora koji jc za lu d conicu neop hodan pri punom protoku. Nagib i visin<l linije pritiska najuocljivijc se me njajll kada je rcgulacioni ve ntil potpuno za lvo rc n. Protok je zallstavljcn pa gubici u cevovodu ne pos loje. Pri lo me prilisak u cevovod u od lacke A do ventila je jednak priliskll u miru koji diktira vis ina ekspanzionllg sllda. Prilisa k od ventila, tacke B i ulaza u pumpu biee za napor pumpe pri ukllpn o m prol o ku !-I o nili od pritiska u minI. Na slici 15. 13 5e moze oce nili da je la r<tzlika prilisaka toliko ma la. da kod nile postavljenih e kpanzio nih sudova pritisak moze bili i nili od a lmosfe rskog. U takvim slueajcvima, kako jc vee reee no. prel i opas nosl od usisava nja vazdllha 1I sislem, pojave kavil acije (formiranje pare) . Zillo 5C i prcporll cuje da e kspanzio na posllda trc ba da je najmanje za visinu Ho iznad najvik lacke cevovo da.

;o o

1/211,
o

:I:

'"
Q so '/,

Slika 15.14 Li/lija pritiska i rad/le tacke pri reg/lli.\"U/lj/l protoka prome/lom broja obrtaja pllmpe (des/lo) pritvarll/rjem ventila (Ievo)

Regulisa nje proloka prome nom obrtaja pumpe , daje ve like usle de 1I energiji u po~on u grejnog sislema jer se lImanje ni protok dobija niiim brojem obrtaja pumpe pri ;mu je i pad priliska, odnosno napor pumpc. takodc smanjc n (slika 15.14 - Icvo). _od regulisanja protoka prigllsivanjem pomoell venlila smanjc nje proloka prali veCi lad pritiska 1I sistemu. veCi potre ban napor pllmpe i skuplji pogon (slika 15.14 - des.10). U takvom sluCajll linija priliska za dclimicni prolok je iznad linije priliska koja odgova ra projcklno m proloku za puni grejni kapacit c l.

16. PANELNO GREJANJEl

16.0. UVOD
Pod pa ne lnim gTeja nje m po d razumeva sc takav sis te m grcjanj a ko cl koga se ocl a vanje to plo te u pros to riji vrsi po mocu zagrej;lOih povrs inil, obicno integ risa nih u gradevinske e le me nt e Sil me p ros torije: tilva nicu, po d, o dn. zid ovc. Zbog tllgil se ccs ta ova vrstil gre jil nja nilziva jos i " povrsinskim grcjilOje m" iIi : "grcja njc inl egrisilnim greJOlm po vrSlO itma . Pre ma dm goj dcEi niciji ova vrsta grcj <t nj a naz ivil se "grcja nje zr ace njc m". T ak o se, na prime r, pa ne lno gre ja nje u litc ra turi na e nglesko m jeziku nil lazi isklju civo pod na zivo m: " rildi a nt heil ting" . na ne ma cko m: "S tril hlungshe izllng". ru sko m: "JIY'II!CTOC OTOTIJIClllle" . itd . LogiC-no bi bilo pre tpos lilviti da prihvatanje nve definic ije po drazumeva dil je rce o takvo m grcjanju ko d kojeg sc pre d aja to plo te o bavlja pre td no zra cc nje m. M e dutim cinje ni ca je cl il se ko d svih vrs ta pa ne lnog greja nja pre nos toplo te o bavlja ko mbi novil no i ko nve kcijll m i z ril ce njc m, sa vceim iIi manjim ucdce m jcclnog. o clnos no dru gog. l\Ii ako se ima u vielu ci a 5e 1I prosto riji sa pa ne lnim grcja njc m na lilzi re lativno ve lik a zagrejana povrs inil knj a razme njuje to plo tu Zfilce nje m Sil prisutnim oso b;t mil, o nela to cl iljc oelred e n peca t osecanju ugodn os ti tih osoba. Os im toga ko d panc lnog grcjanja i ncgrejil ne povrsine pros torijt:: (os tali z ielovi . pocl iIi plafo n) o bieno imaju nd to visu te mpe raturu ne go kod clrugih vrs ta gre janja (npr. raclijat o rskog iIi vazdu snog), a ces to visu i od te mpe ra ture vilzduha u pros toriji, pa i o ne na o dred e n nacin 0k zrace nje m sa prisutnim oso ba ma. Sve to na izvcs ta n nil nces tvujn u raz me ni to p 1 cin claje za pravo o nima koji ovu vrs tu grejanja naz ivaju "grcja nje zraee njcm" . [s tini za vo lju ni prva cle[inicija nije bes pre ko rna. Na irne post oje ne ke pose bne vrste grejilOja koje po svojoj ko nstruk ciji iIi nilCi nu funkcio nisanj il spadaju u pa nele , il li se ne mogu po kriti prvo m d c fini cijo m. T akve su nil prime r zracecc ploeG (.itdn a Pllse bna vrs ta grejnih te la koja iskljueivo zrace nje m o bczbe cluju ko mfo rnc us love 1I odred e no m p ros tOfll) iIi pa ne li za to plje nje snega.
y . "

A ulo r ovog poglavlja jc Ale ksilnd a r S te fa novic, diplo mirani m as inski inZe nje r iz Beograd a.
I

36 7

368

B. Todorovic PROJEKTOV.4 ,\C'E POSTROJENJA ZA CEIIrr'RALNO GREJANJE

16.1. PUETECE DANASNJEG PANELNOG GREJANJ A.

Prvo u istoriji pOlTla to cen.lra lno grejanje bilo je panelno - preciznije: pUdn,) gr . ; nje . Koris tili SlI ga slari Rimlja ni , a pozna to je pod nazivom " hipokaust" (grcki : ) " = ispod, kau stas == l.ilpa ijen). Ispod poda, koji jc predslflv lj ao grejnu povrinu. n ;'! zio se pros\o r vis inc a ko 1 Ill , knji je SlllZio za st ruja nje p mdukata sagoreva nja. Levi I.e (pradllrnillm) je bilo a lvu n.: no pre ma spoljnoj okoli ni , a u njemu su sa go!'.:: , ko madi drvc la iii drv~ ni ugalj. V re li gi.1sovi su st ruj a li is pad p ad a i ako st u bovil r." je se os ),mj al) po d, kreeuti se prema ve rtikalnim otvo rim a u uglovimil grej ane p w " r ije (s lika 16. 1). U odflj;J.ma na menjenim ;:a kl.:patila. produkti sagoreva nj a Sll PH':. Ii kroz ziclave ael sllplji h opeka, odrZflvaJuci povrsine zidova na viSoj tempcra i,!! sprccavajuCi time kondcllzovanje pare .

51.16.1. Skicajed1lOg hipokausta 1. LoiiJte. 2. Dovod sveteg va:r.duha. 3. Dimni gasovi. 4.

Dovod topwg va:r.duha. 5. Ventiiacioni faht.

16 PANELNO GI?FJ.-INJE

Stubovi u prostoru ispoel poda su se zagrevali i akumulisali deo toplote vn:lih gilsoya. taka da se prostarija mogl il zagrevati i na taj naein sto bi se pos le gaSc nja viltn:. pustilO spoljasnji vaz.duh kro1. prethodno 1.ilgrejani med uprostor ispod poda. PoslOjala je i varijanta cla se taka zagrej;tn vazduh, umes to da prola1.i kro1. otvore za dim, usmerava direktno II gTejani prostar. Na taj nacin dobijala se ncka ko mbinacija podnog i vazdusnog gn:janja. Nama je dilnas jasno da je ovo, prvn Ii istoriji, centralno gn:ja nje imalo vrlo malll , skoro nikakvu moguenost regllladjc i da je pri ostrijim hladno ca ma vernvatno bilo i nezadovo ljavajuee. Sledeci korak u razvoju panclnog (opet podnag) grejanja dcs io se u 19. Wkll, bo jedna varijanta novopronade nog parnog grejanja. Po toj varijanti II pOel ll pros tllrijc , koju tre ba grejati, ostavljeni Sll zatvoreni kanali u koje su sloboelnll poloze ne celicnl' eevi, a kroz koje je prolazila para . Istini za volju ovakvo resenje nije IIze lo veceg ma ha; po1.nato je ela je primenjivano sporaelicno II ne kim objektima bo sto su erkvc iii bolnice, odnosno leWista i to u 1.apaelnoj Evropi , a mozda i Americi. Moze se smatrati da panelno grejanje 1I danasnjcm smislll ima svoj pocctak ]f)U7. godine kada je u E ngleskoj patentirana instalaeija sa eevima lIgralicnim II grad evinske clement e (podnve, zidovc. plafone), llZ kllrisce nje umc rc nih tcmper,ttllra topic vode. Macla su ubrlo izgrad e ne prve instalacije ove vrstL:, i to II Englcskoj, do sire primenL: paneinllg grejanja savremcnog tipa do lazi tek pncc tkom trid csctih gollina (prva instalacija u Evropi izvan ~ngleske izgrildena jc 1929. gociinc 1I Am~terdamll). O vaj kratki pogled na istorijat panelnog grejanja zilvr!;imo pociatkom da Sll prw instalacije pancinog grejanja - i [0 pla[onskog - II [kngradu II grildenc I !)J~. goci ine II Oecijoj klinid na Vra.earu, a godinll dana kasnije II am:ksu hotcla "M azcs tik ".

16.2. PRENOS TOPLOTE ZRACENJEM

Posto zl<lecnje toplote ima znatnog llticaja kod panelnng grejanj,t, to ce ovdc n;t pocctku biti dal kratak osvrt na problemc prc nosa i rilzme ne toplot e zraccnjcll1. Prcnos encrgije zracenjem ostvarllje sc e le kt romagnctskim lalasima razlicit i h dllzina), (boja). Pri nekom zraeenjll 1I prineipu moze lIcestvovati ceo spcktar talasnih duiina od A= 0 do ), = co, a c mitovana cnergija razvrstacc se, vee prema kar,tkteru zrilcenja, neravnomerno na rilzne talasne duzinc, ali ce po pravilu jedan dijilpazon A biti glavni preno~ilac energije. Sve to ce zavisiti (ld prilika II kojjma nastaje zraccnjc, kao i od kilsnijih lIticaja pod Kojima se zraccnje odvija. C itavo polje talasnih duzin,t najcesCe se deli 1I sledeea podrucja (tabela 16.1): OVil IIslovna podela ne znaci da, na primer, toplotno zracenje sadai s<lmo talasnc dllzine A od 0,8 do 400 pm. I kod tog zracenja sc mogll pojaviti zraei i drugih talasnih duiina (na primer svetlosni zraci), same S10 sc pretezni deo e nergije prenosi talasnim duzinama 1I okviru navcdenog podrucja. Zraeenje koje dolazi od nckog tela II principu se silstoji: od zrakil koji Sli sc odbili (rel1ektovali) od njegove povrsine, zatim od zraka koje je to telll mnz~la propIIstilo (ovi se kod (';vrstih tela obicno mogll zanemariti) i najzad od zraka ciji se izvor mtlazi 1I samom teill.

J70

IJ.To(/OfVl'ic PIW JEKrOVA NJE POSTROJENJA ZA Cl:.N TRALNO GREJANJE

Tabcla 16,[

Pod ru cjc ta las ne d llzine A Kracc od 5 LO-Y II m 5 10-' do I LO" II m 1' 10-0 do 2 10 ' Il m 2 LQ-L d o 0,4 /1m

0,4 do O,8llm
0,8 do 400 ll m 400 p m do x km

T ip zrace nj a visinsko zraec nje y-zraci rc nd ge nski z raoi ultraljllbicasti zraci sve tlos ni zraci top lo tni ( in fracrvc ni) zraci rll din tll lllS i, zrllce njll zvezd a i td .

Za oblas t kojll se ovd c raz matra inte rcsa ntno je jedino o no zrllce nje koje, osim od prirode ma te rije koja z raci, zavis i jus jcdino o d nje ne te mpe rature, i ko je je to m tempe rlll uro m jcd nnz nacno odred e nn. Ta kvo zracc nje naz iva sc te mpe ratllrnim zracc njc m. za raz li kll o d d ru gih vrsta zrace nja (radi oa ktivno, zrace njc a nte ne radi opre dajnika i dr.) koja nislI jed noz nacnu odred e na tc mpc ra tu rom. [-e no me n zraee nja (posebno tcmpe ra turskog) poveza n je iskljll civo sa transfo rma eijo m e ne rgijc. T o znaci da sa mo ma te rija moze d a e mituje i apsorbllje zrace nje, a nika ko geo me trijskc povrsine. Me dutim, na gra ni ci dva te la razlicite gustine (tacnijc : rIIz licitih svojslava zrace nja) dcsava se d a zraci pro me ne smc r i inle nzile t u tako ta nko m s loju d a moze rno govo riti 0 geo me lrijskoj povrs ini. Na s lici 16. 2 prikaza ne SII mogllcnosti apsorbova nja i re fl c ktova nja loplo tnih zra ka od povrsina raz licilih svo jstava , pri ee mu jc a na logija sa svc llosnim zracc nje m ocigledna. Ski ee na levoj s trani slike prikazuju gla tkc povrsine koje reflcklujll zra ce nje b o ogledalo, dok su na des no j s trani ra pave pov rsine koje re fle klujll difuz no. Skice 1I prvo m redll (a i b) o dnosl' se na te hni cke povrsine kojc jeda n dec zrace nja apso rbuju . a jed a n deo re fie killju ; u dru go m red ll (c i d ) su po tpuno sve lle ( bcle) povrs ine koje svu doz ra ec nll cne rgiju refk ktlljU. a u pos led nje m rcdu (f) je po vrs ina koja o dgova ra crno m tc lu (0 crno m lciu biee reci nes lo b s nijc). Prime r (e ) pre dst avlja hipo le licnu povrSinu. O d e ne rgije koju nos i ne ko z ra ce nje i koja dospeva d o povrs inc ne kog evrslog Icla, jcdan dec ee se odbi ti od povrsine , jedan dec ee se apsorbovali pri prolazlI krOI. te ln i poveea ti njegovll unutras nll c ne rgiju , d o k ec os ta tak proei kroz te lo. Pri to me ee biti: (16. 1) r+o+d=l gd e je : r - koeficijc nl re fl eksije o - koefi eije nt a pso rpeije d - koefi cije nt prozracnos ti (dijate rmnosli) pos ma tra nog le la. Kod veeine cvrs lih te la dec to plo lnog zracc nja koji se nije reflektovao apso rbujt' se vee 1I dllbini od neko liko mikrona. U tom silicaju telo je prakticRo neprozrntno (d = 0) i u d alje m raz ma lra njll ee se smalra ti da svaka evrsta povrsina u potpuJWSli apso rbuje o naj deo d ozraeene toplo tne e ne rgije koji se nijc od nje rcfJek\oVao.

16. PANEL NO G REJ, I NJF:

J71

01

bl

c1

dl

.'

el

f1

SI. J 6.2. Svojslva povr.vifla s obzirolll fla zraceflje

Sa gasovima je stvar ndto druk cija. Nairne, suv vazdllh i e1e mentami gasovi Sli pot pllno propllstljivi za toplotno zrace nje (Ij. a = 0), do k neki viSca tomni gasovi kao vodena para, uglje n-dio ksid i sumpor-di oksid, U o psegll odredenih talas nih dllzina, apso rbujll i naknadno e mitlljll lo plo tno zracenje. Valja za pamtiti da koe fieij e nt apsorpeije {/ cvrste povrsine zavisi od prirode (stanja) povrsine, nie ne te mpe ra ture i talasne duline, iI ne zavisi od intenziteta dOZfil civania. Telo, odnosno evrsta povrsina koja potpuno apsorbuje sve vrst e tuplotnog zracenja. naziva se emim tclom. Kod njega je {/ = 1, a time i r = 0 (vee je reee no da je kod evrstog te la cL = 0). Apsolutno emog te la u prirodi ne ma (najpribliZniji mu je mali o tvor iza koga se nal az i ve lika zatvorena supljina), pa je za prirodna te la {( < 1. Pre rna Stefan-Bokmanovom zakonu e milovano zrilcenje cmog te la po je dini ci povrsine zavisi od Ce tvrtog stepcna apsollitne te mpe rature i ddinisano je izrazom:

T ]~ Eo = Cc [ 100

[~]

(16.2)

gde je C c konstant a zracenja emog lela koja iznosi:

Cc = 5,667

WI] m (100 K)'

2

(16.3)

Prema Kirhovljevom zilkonu za svako evrsto telo vali uslov da je koeficije nt zracenja (koeficijent e misije ) jednak koeficije nlll apsorpcijc, tj.:

372

8 . Todorol';/: PRO] EKrO I :' I.V n POST RO] F. '1. I 7.. 1 CI:.NTIVI L NO G Rr-JA NJ
F

{f

( 16A )

gde je f kodi e ije nl cmisijc. "La ernu tdo SII f c = 1 i (f c = I. R ece no jc da lc mpe ra tursko zracc njc z;lvisi od prirodL: povrs ine kajil zraci kil() i ad te mpe rature. Kak a je priroda pov rs ille ernog tela dcfinisa na. to znilci cia je te mpcratursk o z ra ce nje ernog L e la jL:d nozllacno odrcclenu sarno te mperaturom. Na s liL:i 16.3 se vidi kaka je te mpe ratllrsk n I.racenje crnng te la raspnrcde no po ta las nim dlll.i na ma . i d r pre dslavlja illtcnzitl'l e llergijc ernog z ra ce nja te mperature T i ta lasoe du zi ne A, iz razen u W /m J , a isprckida na linija povezujL: maksimllme illLe nzi le ta.
T

t
{AT

~.mg~-+4-~~;~\~~~r

~~

p.~~~~~-r-+~
~~~-+--4-~

-,

2 : 3 . 4-

9)1m

J...--

St. 16.3. Temperalllrsko zracenje cmog lela (prema M . Plankll)

16. PANELII.D GIV::JANJE

J7J

Ako se na slici ]6.3 posmatra sarno jedna kriva, koja odgovara jed no; odredenoj te mpcraturi , la kriva predstavlja gornju gntniCll intenzil e!a tcmperaturskog zraecnja doficne ta lasne dll zine na zad aloj lc mpcraluri. Ne posl oji telo kojc bi pri (oj temp~: raluri ria hila kojoj talasnoj duzini moglo inlenzivnije zracili. Jedino zraecnjt: crnog le la posliie nvc inl enzitc lc na svim talasnim duiinama. Nasuprot crnom telu uvedcn je pojam sivog te la . Pod sivim lelom podrazumcv;! se takvo tdo koje na svim talasnim dlliinama zraci intenzite tom smanjenim 1I istoj razmcri : l sim = f lc (16 .5) Uporedenje crnog i sivog zraecnja za odredenll IcmperalunJ dato je na slid 16A. Emisioni odnos naziv;! sc jos i koeficijcntom emisije. Kao sto sc vidi, za sivo te lo vrcdi re lacija
f =--

Ec

(16.6)

Ocig1edno je da ta relaeija vah za ceo opseg lalilsnih duiina prcko kojih sc zratTnje obavlja. Medutim treba naglasili da cmisioni koeficijcnt evrstih tela zavisi i ocl ugla 'P koji toplotni zraci zaklapaju sa normalom na povrSinu koja zraci. Zavisnost ' 'I' od ugla prcma normali prikazana je na slici 16.5 u po larnim kllordinatama za nckoliko razlicitih materijala, a prc ma me re njima Smila (E. Schmidt) i Ekcrla ( E. Eckert). Pada u oci cia vrednost f ." za ncmetalnc povrsine (nazovimll ih " izolatorima ") je najvc Cim clclom ne promenljiva - svc do llglil od GO do 65. Drugim recima Ick kocl jako "i5kOSenog" zraccnja Ef' pocinje naglo da opada. Sa drllgc stran~' kod mclalnih povrsina se r'r osclno menja sa uglom zraccnja i najmanji jt: za zraccnje lIpravno na povrSioll . Slogil se uzima da je l.a "izolalore" rlr n= 0,95 Zil glalkc povrsine i fI,,, = 0,98 za rilpave. Z" md"lm; pak povdine odgovarao bi odnos: rh:1I = .\.2. U ovim izrazima t' " jc koeficije nt zraccnja lIpravnog na povriiinu, a f. kocficijcnl t1kupnog zraccnja po ~vim pravclma.

SI. /6.4. Sivo i enlo zrucenjej A = je</lIobojIlO (mollolrromul.fko) zraf:ellje

374

B.Todoro,it PROJEKTOVA ".,E POSTROJENJA ZA CENfRALNOOREJANJ

D'
I'

V'

IJQ'

~~JJ90'
Qr
42
/l3
QI

a;

CI6

Q7

48

Q9

(0

t-

SI. 16.5. Emisiolli koeficijenl. c p ' a) led, .. /a1.anj b) drvoj c) slakloj e) bakarni oksidj f) bizmlllj g) allimillijll11lska broT/l.aj /z) gyotdej i) hrom jj) alumiT/ijum. (Prema E. Smitll i Ekertll)
U tabe li 16. II d ate su vre dnosti koeficijenta zraeenja za neke materijale .
Tabcla 16.II. Vrednostl kocncUcnta
zra~enja

Matcrijal poYrioa Aluminijum, poliran Bakar, poliran Bakar, oksidiran GvoMe, valjano Gvozde, live no Gvotde, zardalo Zlato, polirano Led gladak, voda Ledena kora sirova Staklo, glatko Drvo, glatko Papir Porculan Opeka neomalterisana Malter Emajl Minijumski premaz

tOe

En

23 20 130 20 100 20' 20 0 0 20 20 20 20 20 20 .2. 0 100

0,052 0,Q3 0,76 0,77 0,80 0,61 O,OhO,03 0,96 0,98 0,94 0,8+0,9 0,8+0,9 0,92 0,93 0,93 0,85+0,95 0,93

16. I'ANE.LNO anEJANJF.

.175

Dok se veCina cvrst ih malcrijaJa sa Kojima Sl: 1I le hnici susrcc..: mo ponasa 1I pag/(; du le mpcra lurskog zrace nja ka o siva le lo, sa gasov ima jc silllacija dnlgllcija . (i;)sov i apsorbllju i e milujll samo 1I ne kim pojasevima spcklril koji SlI za tilj gas ka rakl e ri sl icni. Ako se deblji sloj nckog gasa prozrilci crnim zrace nj e m, gas cc za Ill:ka p ocln l ~j a lalas nih dllzina bili prozracan, dok Ce zrakc nekih drugih lalasnih duJ.ina apsorbnva l i 1I potpunos ti iii delimicno. To je lZv. selektivn a apsorpcija (slika 16.6) . Za te hni cke svrhe znacajno jc se lektivno zrace nje vodene pare, uglj c n-di o ksida i jos nc kih viscalo mnih gasova. Smatra se da je suv vazduh (tj. kiseo nik i aZOI) rotpuno dijat er ma n za tempera tursko zrace nje za dcbljine slojeva u Kojima se 1I nas im Ic hni ckim problemima sreee.

Sf. J6. 6. Seleklivllo zracellje ga.l'Ova

U labeli 16.3 prikazani su pojascvi zraCcnjallglje n-dioksida i vodene pare. Trcba imati u vidu da su prikaza nc brojkc sa mo ilustrativm::, je r nc vrcde za sve prilike (apsorpcillni , , , zavisi , gasa) , pojasevi nisu bas ostro ocrtani 'I njihova sirina i od d ebljine sloja <
(

Tab cia 16.11 I Pojasevi zraccnja gasova

Gas Vgljen dioksid

Pojas

Vode na para

I II III I 1I III

Sirina pojasa od AI do A2 u Jim 2,36 ... 3,02 4,01... 4,80 12,50... 16,50 2,24 ... 3,27 -l,80 ... 8,50 12.. . 25

376

11. TodorrJl';<' I'ROJEKl OVA ,\']E I'OSTROJENJA ZA CF:NTRA l .NO G llf-J.INJE

16.3. RAZMENA TOPLOTE ZRACENJEM

Do sad je bilo pos ma trann zrace nje topln tne e ne rgije nc kog te la ne osvrcll ci se nil oko linu tog te la. Med utim ako clva te la raz li cit e te mpe ra lure s tojc u ne ko m medII sobno m odnosu u pros toru dncice do zracc nj a e ne rgije 1I o ba s me ra , odnos no do razmene toplo le iz mcclu la dva te la zra ce nje m. Pri tome dozrilce nfl c ne rgija od prvog [L'la na dru go te lo biva jednim dc lom a pso rbova na . a dru gim dclo m re fl e kt ovana . Poto m deo tc re fl c kt ova ne e nc rgije clopire natrag do prvog le la gd e ope l d o laz i do de limicne apso rpeije , odnos no rel'le ksije - i tako d il lje , M edlltim ceo ovaj p roees do bija stacio na rni vid , uko liko Sll te mpe ra ture te la koja t1 ces tvujll u zra ce nju definisanc kao nepro me nljive . M a te millicki mode l ovakve ra zme ne e ne rgije zra ce nje m d ao je Nuselt (N usse lt ) za neko liko ka rakt cristicnih silicajeva i 0 lome je 1I da lje m lekslU rec.

16.3.1. Paralelne ravne povrsine

Dva pa ra le lm, ravna zid a, I i 2 (s lika 16.7), razdvojena su neko m dija le rmnom ma le rijom ( napr. suvim va zcluhom).

Sl, J6,7. Paralellll: ravlle povrJ-ille

Razmak izmeclll ovih zid o'!a mali je 1I odnosu n a druge dve dimenzije obe povrsine. Te mpe ra lure na povrsini zidova SlI Tl i Tz, a kocficijenli zrace nja <, i <z. Svaka od ovih povrsi na e mitllje po jediniei povrsine e ne rgiju E j, odnosno Ez, pa je :

f.', =
a e nc rgija raz mcnje nil

" ICe [

T 1O~

]4 i E 2 = 2 ee[l~O T ]"

(16.7)

z rac~ nj e m

po jediniei povrsine ova dva te la dat a .ie izrilzom:

16. PA NLNOG REJANJ

:177

T2 ( 100
gde je : 1

)4] .

( 16.R)

1/2

= 1

- + - -1
t: 1 t:2

Cc 1

- -'1:-----:1:----:["---

( 16.9)

- +- - CI C2

Cc

odnosno :

--=-+---.
C I /2 Cc

1 CI

1 C2

(1 6. 10)

16.3.2. Telo obuhvaceno drugim telom

Na sliei 16.8 prikazana 10m2.
SlI

dva lela od kojih je lelo J sa svih slraml obuhvacc no le-

SI. 16.8. Tela obllltvacetlo drtlgim Ie/om

Uzmimo da je telo 1 lakvog oblika da svi zraei koji polaze iz bilo kojc lacke 1\ na njcgovoj povrsini dopiru do povrsinc lela 2, slo znaci da povrsina tela 1 mo ra da bude svuda konveksna iii ravna (znaci nikako i nigde konkavna). S":Ialramo lakode da je lelo 2 lakvog oblikil da se iz bilo kojL: lacke B vidi eela kontura Ida 1. slO znaci d" tela 2 ne ma dubljih dzepova. bo ni veCih izbocina. ObeleZoviljllci povIsine lela I i 2 sa F" odn. F a njihov odnos relaeijom: " F, _ I = (JJ (16.11)

F2

izraz za razmenjenu energiju zraccnjem izmedu ova dva lela glasiee:

QII2

= j.j . CII2

T)"- (T I~O )"] [( Ido

(16.12)

378

8. Todomvic PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GRfANJE

gdc jC:

C ," - -.l. + ('-.l. - 1)

OJ

(6.13)

Zanimljivo je vide li slucaj kada su povrSine FI i F2 medu sobom veoma razlicite. tj. kada jc FI < < F 2. To je recimo slucaj kada se u nekoj veeoj prostoriji nalazi up aIje na s ijalica. iii grejno te lo u fa brickoj hali. U tom slucaju bice 0)",0 pa jc: (16.14) !l lO znaci ci a su Zil razme nu toplo tc zr:.cenjem u tom slucaju merod avne jedino osobine le la 1 (lj. I). U ovaj slucaj moze se lIvrsliti i primer dal na slici 16.9, lj. suplji pravougli pa ralelopiped cija jcd na stra na ima te mpe ra turu Tlo a ostalih pet zajednicku te mpe ra turu T 2. Pod ovaj primer moze da se podvede prostorija 1I ciju je je dnu granicnu povrs inu . (p lafo n. pod iii jeda n od zidova) ugrade n grcjni pane l.

S1- 16.9. Telo oblllzvaceno drugim lelom

16.3.3. Proizvoljno orijentisane rayne povrsine

Pasmatrajmo dye elementarne rayne povrsine, dF 1 i dFz, smestene proizvoljna u prostoru (slika 16.10). Razmak njihovih tezista r je konacna velicina (sto znaci da jc znatna veti od dimenzija posmatranih povrSina), a sa normalama na pomine zaklapa uglove <PI i <P2' Sa povrsine dF1 vidi se povrsina dF2 pod nekim prostornirn uglorn Ciji je otvor:
dQ
1

= dF2 cos <P2

r2

(16.15)

a takode sa povrSine dF2 vidi se dF I pod prostornirn uglom:

/6. PANELNO GREfANJ

379

dQ - dF;
2 -

COS

r U gornjim izrazima dF cos 'I' prcdstavljaju projekcije eleme ntarnih povrSina na ravan koja je upravna na pravac r . Za ovaj slucaj razme nje na toplota zracenje m data je izrazom:

'PI

(16.16)

{f1!2
gde jc:

= C1/2[(1~Or U~n !,COS~~~~'Pl dF; dF2

(16.17)

(16.1 8)

SI. 16.10. ProizYoljllo orijelltisalle poydilli!

Napome nimo jos da je izr<lz 16.17 tacan sarno u sluc<ljevim<l kada su prostorni uglovi dQ mali. Ocig1edno je da je po menuti izraz neprimenljiv za prakticna racunanja. U lileraluri su obradeni mate maticki izrazi za nckc posc bnc slucajcve koji sc sreeu II irnenje rskoj praksi, a mogll se naei i pomocni nomogrami, takodc za odreden broj pose bnih sillcajeva.

16.3.4. Koeficijent prelaza toplote zraceiljem

Za tehnicku praksu veoma je pogodno proracun razmenjcne toplote zraeenjem prilagoditi proracunu prenosa toplote konvekcijom, odo. provodenjem To se moze postiCi uvodenjem pojma "koeficijenta prelaza toplote zr<leenjem a z " nil sledeei nacin:

Q,
pa je

= a z F(I -1 2)""

F.CJ/2[(;~S - (;~rJ.

(16.19)

380

B. J 'KJ V"ll';C PJ?Ol T:KJV I : INl r: POSTROlJ:.Nl A 7.. 1 CENTRA LNO G RNA NJ E

a = C 1l2

(l~or - c'~Or T-T

1

= ('112 (3

( 16.20)

Ovakav nacin mat c mali (;kog prcllslavljanja razm\.:njc nc loplol e zril (;c njcm omogucava da se u s lu(;aju kumbinovanog prcnosa loplo t\.: zra(;cnjem i konvdcijum pisl' :

(I G .21)
gde jc:

( I G.22)
u ce mu su:
Q 1f2

a"
ak

llkupno razmenjena lo plo ta konve keijom i zracenjem - ukllpni koeficije nt prelaza toplot e - kodicijent pre laza loplole ko nvekcijom.
-

Kako jc kod veCine Ic hni ckih problemil Zril Cl' nje samo jcdan oel viduya razme nc c ne rgije, to se gore prikaza nim na(;ino rn, ra zmatranjc mnogi h slucajeva Iransporl;, toplo te znatno pojednostavljujc. lzvcs nu teskocn moglo bi jedino da predstavlj a brojno izracunilvanje vrcdnosti (3. Medutim u literatllri se mogn naci dijagrami , odn . la be le koje daju gotove vrednosti {J za razlicite te mperature T, i T 2.

16.4. PANELNO GREJANJE

Kod pane lnog grejanja grejnil tela ugrad e na SlI II gradcvinske clemente: plafo ne, pollove iii zidove. Plafoni , podovi, odnosno zi dovi prostorije dovedeni Sll na tempe raturn visu od oko lnog vazduha i oni odaju toplo ln na okolinll ko nvek cijom i zra(;cnje m. Prema tome imamo: pla[onsko grejanje, podno grejanje i grejitnje zidnim pa nl'limil . NiljecsCe prime njivana panelna grejanja prostorija su plafon~ko i pod no grcjilnje. Kod plafonskog gn::janja plilfon prostorije, iii jedan njegov deo, predslavlja grejno telo. Kocl ovog tipa pancla oko 90 % totoplote predaje se prostoriji zrarenjern, a samo oko 10 (;r, konvekcijom Kod podnog grejanja najcesee se ceo pod prostorije koristi kao grejno telo, a uresee zrilrenja iznosi oko 55 %, ukoliko ne ma veCih komada namestaja koji bi neadd:vatnim rasporedom ometali zrarenje. Raspoclela tempe rature vazdllha po visini prostorije kod poclnog grejanja sasvim je pribliZna takozvanoj idealnoj raspodeli (sa gledista komfora), clok je kod pla[onskog gn.:janja takode veoma povoljna - povoljnija nego kod drugih vrsta grejanja (na prime r radijatorskog); vidi sliku 7.8. Jedna od znacajnih karakt eristika panelnog grejanja je da skoro sve unlltrasnjc povrsine prost o rije imaju visu te mperatufll od okolnog vazduha, odnosno temperatllm lInutrasnjih povrs ina visu nego kod dmgih vrsla grejanja, a sve to zahvaljllj1l6i watnom ucescu zrarenja u razmcni toplote. Ovo je najvise izrazeno kod plafonskog grejanja, ali nije zanemarljivo ni kod podnog grejanja. To znacajno utire na nacin razmcnc toplot e Covekovog tela sa okolinom, pri cemu uslovi ugodnosti u velikom stepenll zavise ad udela odavanja toplote zracenjem. Poznato je da na primer hladnc

10. PA ,Vi:LNO U I?IJ. INJI,

.lS I

povrs inc prozora i s po ljas nj ih zidov;1 s lvarajll nscc:aj hl ~ dnoC:e. lIprk lJS povo lj nu j IL' m pl:ral u ri o ko lnog vazd ll ha. Na iSli naci n. povik na Ic mpera lura o ko lnih p ()v r~ in a d ilje oscbj ugodnos li i o nda k<l(1;1 jc Ic mpl'r<l lur;1 V;lzd llh a nl:s lo ni i.a. ROI z lngjc pozn a l: sa povccanom srcd njom ll: m pc ra lllnJm llko lnih pnvrs ina s manjllje sc n d;J va njl: Inpin lc covc k<l zraiX: nje m. p<l Sl: prc ma lome moze 1I od govar;lju C:llj mcri pnvcCali od av;mje ko nve kcijo m. <I d n sc ukllpni o scc;lj lI god nos li nc p ro mc ni . I ~ log;1 p ro i/.il il z i el a sc lempe ra lura vazd llha 1I p ros lo rija ma ko je Sl: grcjll p;lnl' limii mozc s niz ili . bez s lcl L ' po ugocl nos l. Uos lalo m sm a Ira sc d a jc ni!.;1 le mpcr;) lura V;lzdll ha riziu los ki pnvo lj n ij;1 za cove kil.

16.4.1. Pla fon ski paneli

O va vrs la p<l nc lnog grcj;)nj;1 S pravo m mozl: eI;1 nos i nilziv "gn:ja njc zr;lcc njc m". pOSIO zracc nje clo mini ra u razmL ' ni lop lo le p;)nc la sa o ko lino m. Ta cinjcni ea jl: o d z nacajil pre svcga Zil mc haniz am po kriva njil lo pl o lnih gll bilil k;l. odnos no obczbede njil pOl reb nl: Icmpe ra lurl: vazd llh a 1I pros lo riji. a lakoele i /.a II slnvc ugocinosl i. Z raCe nje p la fo na na Ijlldskn lcio 1I pros lnrij i grcja nn j p la ro nski m p,lIlLlom V ';O I1l ,1 z n,lcaj no III icc na osccaj ugodnosti. O si lll togil zna ta n deo to pill tnl: c nc rgijc dozril clIjc SL' sa pl a fon skog panda na z id ove i pod prus lo rijc (vidi s libl I(). II ). cijil Ic m pc ra tura zlxJg loga rash;, a SIO lakllcle ima uli c;lja nil lI slovc lI godnos li . Na is lraz iva njll ovog fc nomc na radili su mnogi istraz iv;)ci i pri 10 llle SC dos lo do izVt's nih rezu lta l;) p rime nlj iv ih u pra ks i. Cie nc ra lno rece nt>, " p rcjako" z race njc top lo \(: sa pl a ro ns kog pane la dl'l uje Vl:o m a ne u godnll n a oso bu koj a sc na lazi II to j p ros lm ij i. a pre svcga na njl: nll glavu ( koja jc lIglavno m nezils lic:cna ;1 in ai::c jc najb liZa za grejano m p la ro nll ) ,

25C

33C

b
B

I'
SI. 16.11. Toplol/la e/lergija dozra cc/la l'a plaJo/l.\"kog palle/a Ila zitlovc i p otl. A - pallel zal/vma celli POyriilll1 plaJo/la; B - pa/lel zal/zima polovillli povr,i'i/lc plllfolla

P osm <l trajroo me dusobni oclnos jedne e lc me nl arne povrs ine tlF, i njoj p ara lrlnc p ovrSine F2 (sliJ.::a 16.12). Prostorni lIgao sa le mc no m u dF I koji obuhva la ko nturll p ovdine F2 ne J.::a bude w , a odnos ovo g uglil pre ma puno m pros to rno m lI glu - n azoviroo ga "ugaoni odnos" - ne J.::a budc :

J li2

n Tada lr",;':

Pl?OiEKTO I 'A .ViE I'OSTUOiNiA /..1 CEN'{UALNOGREJANiF.

(J)

<p = -

4n

( 16.23 )

Ovaj ugao ni odnns prcdstnvlja bezdimcnzionalnu vclicinu prnstornog ugl" frI ( II odnosu na pun ugno) . Vn:dnos t ovog ugaonog odnosa za dati primer data je jcdnim slotenim izrazolTI koji neec mo ovde eitirati, posto se u litera turi mogu naei dij!l gromi iz kojih se Z!l od rcdenc vrcclnosti II , a i b moze procilati <p. Za ne ke dmge polozilj, e lem e nl a dF, vrecli ncka druga re lacija data dmkcijirn dijagramom iz kogo se o pe l maze procitati vrcdnost <p za poznatc os ta le ve licine. Nije tdko uociti da u nvim pri me rima pnvrsina 1-'2 moze prcdstavljati plafonsk i pane ~ a elemenat elF, glovu neke osobe kojn ,ic izluze na zrace nju pane la. Istraz ivanjima, koja smo gore pomc nuli. usta novlje na jc zJvis nos t iZlTIcclu ugaonog odnosa 'P i maksimalne sn:dnje te mpe ralun: povrs im: plafo nskog panci a, S obzirom na kriterijume ugodnosti. Ta zavisnos t dat il ,ic graficki jedno m krivom linijo m u odgovarajueem dijagramu. Na slici 16.13. dat a SII clva dijagramil : lev i koji daje vrednost <p za razne dirnenzije i visinu pla fo nskog pancla i dcs ni sa krivo m maksimalne dozvoljene srednje temperature panela 1m. Temperiltll . ra 1m je o nil sn:dnja te mperatura povrsine plafona, kojoj mogu neoga rni ec no vreme dn budu izlozene osobe (odnosno njihove gJave) bez ne prijatnih iii ste tnih posledie;1. Nije tesko uslil novili cia se de finisanjem tempe rature 1m limitira kapa eitct plafonskng p!l ncia, kojim tre ba da budu po kriveni loplotni gubiei prostorije.

I
hi

~
SI. 16.12. ZracC/ljc eicmcllta dF, lIa para/e/1I1l POl'rSill1l F z
Da bi se graniee kap aeite ta plafonskog panela malo prosirile pribeglo se izvesnoj korekciji dOLvoljenc srednje te mpe ra ture pla(ona. Prema kriterijumll Krenka (Chre nko), koji se bavio ovim istrilZ ivanjima, razlika izmedu temperature plafonil i te mpera ture vazdllha II prosto riji mote biti u najveeem pe riodll grejne sezone za 40 % veeil od one dobije nc iz dijagrama. s obzirom na mali broj javlja nja najnilih spo lj nih te mpe ra I ura: (16.24) 'e gde J
Im ' temperatllra plafona J '

pomenutom Krenkovom kriterijumu;

I r,.

1~'1 NEI_ .VO

(i IW-J, I.\JL

.IS]

F:: ..... f' ~ f-... t--- f-... h..

-- -- -- 0 " " t..... 5' F:::: " t...... '" ~ ~ ~

"\ 1'\ ~
\ 1,5 \
1\ 1\
alb- I

o
"\

0 ,I 0, I 0,1 0, 2 0

[\\
t\ \
~

'-'

., ;.;..c

--

.- .-

,[,1\
\

0 , G~O
~

~, 5 0 ,5..,

..

/'
17
II

~ ,',-

1\ \

In ,1~O, 7
In
I

"
OJ

r.

t;:

- ~-

L/
1,4

r7

,~O ,8

...
II
24 -

I]

1,2

1,0

0,8 O,G 0,4 0,2 Odnash/, _

:0 ..., 1/ f~~1 o ,0 I, 20
OJ

~0 ,9 ,9 "

'c

II I
28 32 3G 40 41 48 52 SG GO Srednja temp. I' valli~ne gr.povr~. 1m \I C

Sf. I (i. I J. DOplIJtCl/ll temperatllra poyriil/e plujima pri sobl/o) temperatllri 200 (prCIIUI Kolmum)

Z a sillcaj prikazan nil slici 16.13. 'P = 0.75, a najveca duzvoljena le mperalma poc. iz cega pruizilazi daje: t;" ~ JO,X dc. vrsine lavimicc je 26,.'i d UopSle, velikc vrednusli odnosa 'P pripadajll vccim povrsinilma koje zrace loplolll sa tilvanice, a mak 'f' vrednosli pl.lnelimil koji zilllzimajll manji njen den i kada je visina proslorije veta. U prostoriji grt:janoj plafonskim pilnclnm povrsina plafona razmenjllje zrace njcm loplolll sa ostalim granicnim povrsinama te proslorije. Od silicajeva razmene loplote zrilCcnjcm koji Sll matemalicki obradeni, gornji primer niljbolje odgovara sillcajll iz tacke 16.3.2. - lelo obllhvaceno drugim te lom. Prvo. tj. obllhvaceno telo je plafonski panel, a drugo. Ij. telo koje ubllhvata. je zatvoreni sklop svih ostalih povrsina prostorije (vicli sliku 16.9.). Temperature lih oSlalih povrsina mogu bili vrlo razlicile, a pogotovll spoljnih zidova i prozoril. Stoga se mora pribeCi odredivanju neke srednje te mperature tih povrsina. SledeCi oznake iz poglavlja 16.3.2. povrsina grcjne tilvilnice bila bi Ft. temperatlln: 'rt , a svi ostali zidovi i pod, cinili bi povrsinu F 2, srednje (zajednii::ke) temperature T2. Toplota koju plilfonski panel odaje prostoriji Zf<lcenjem bila bi definisana izrazom 16.13. Dalje mozemo smatrati da je povrsina panela F t znatno manja od svih ostalih granicnih povr-sina prostorije F2, pa bi za konstantu zracenja plafonskog pilnela mogao da se primeni izraz 16.14. u korne t predstavlja koeficijent zracenja povrsine plafona. Najzad ako koristimo izraze 16.19 i 16.20 dobicemo da je sa jedinice povrsine plafonskog panela na ostale povr-sine prostorije predata zraeenjem kolicina toplote:

q,
Sa
1

=!,C c

'{3(t l -t 2 )

(16.25)

= 0,93 dobieemo vrednost konstante zracenja:

(I(,!tl)

Primcra riloi UZmil1111 da jc: sn:onj<l h:mpc:ralufil oslalih povrs ina = 19 0(', [l" l'l mn dobili oa jl' Zil nd; u kmpc:rallirLI [lovrsinL' panda II = 25 C:: Cl l = 5,-1 1 W/111 'I" ook hi za Icmpc:ra luru I I = -10 0(', kuel'ieijcnl prclaza 10piolC 7raccl1 iL' 11l I,j", , ((, = 5,8-1 WIm- K, 'I .a uurcdivilnjc [lrc laza 10p lnlL' sa grejm: lavanicl' ko nvckcijom U [lrincipli bi " mogli kl1rislili p'JLIlali iUilz i za Uk Zil h,l fiwnlalnll povrs inll , Mcdlllim Knili/ ' (I. KriIlISC) jc me rnjc m d os ao On rczull<11 :I: (1 k = 0,2 -;- 0,9 W/m~K za svc llobi cajcl1c ,It; cajevc pla[unskog grcja nj,1. Uob ii::aje ne Il:m[le rillllrc povrs ine plaronil kod pl;ll'ons\.:og gn:janja \.:recli sc: il.l11,'du 25 C i -IS C. NajeeSce (\.:od prnslorija "normalnc" visinc od oko 3 m, sa pro pi " nom Inplolnom zils lilom i 1I klima lskom podmt:jll slii::nom nasem) jc 10 ud 3() 0( ' ,h , :IS
,

'l

0 c.

16.4.2. Podni paneli

Plldnn grcjanjc s pada 1I red niljpog,odnijih vrslil grejanja, bda Sll u pitanju 1I , lllI ' lIgo linosti, jc:r nbezbl' dujc: skorn idcillnll raspodclli lempera tllrc vilzdl1ha po , i'; n prmlurije, D ij agrami raspodelc IClllperalure vazduha po visini prikazani na sli,'; - " olinosc sc na prosillrijc ullbieajenc unlilrasnje visine do :I Ill, mc:dutim zanil11lji \il) I' diljC i u proslnrijama zn a tno \ieee unulras nje visinc (na primer u crkvamil) mc: rl' nj':fl1 l1 slanovljena slicna povuljna raspodela temperature vilzdllha kod podnog grl'jdl1 i,f Pllmenimo da Sli i kod pudnog grcjanja, zahvaljujllci zr<1a:nju podnog pancia, pl ai'o ll : n ko lnc pov rs ine na ncstn visoj Icmpc:raluri. Imajl1Ci u vidu obe cinjenicc, tcmpnal llra vazclllha 11 proslClriji grcjanoj pudnim gn::janjcm mo7.e bili nesto nila negll 1I sli t'Ill '1 pros toriji grejanoj npr. radijatorima, a da osecaj ugudnusli ne bude namsen. Tcmperatura povrsim: POd il diktirana je higijcnskim u510vima, lj. lIslovima la~li ll' nugll od prc lcranog zagrcvanja. N;lime lI stannvlj e nu je cia se pojavljlljll ogn:d" ;H zdravs tvc ni p rob lemi kud osulJa koje pos le du7.cg burilvka u prostoriji Sil ViSll koll lcmpenltllfllll1 poda izadll na hlad a n z imski dan. Na OsnOVll tih iskustava lillli l ir,,;l, Sli milk silllainc l-: mpe r<ilurL' poda za pudno grejanje i date kilko sIcdi: 25 C u radnilll prusiorijailla 11 Kojima 5C boravi duze vreme uglavnum sl".jcd : 2R C u slambcnim i kance larijskim prostorijama 3D C 1I izlozbcnim i slicnim halailla 32C 1I kllpatilima i oko plivili::kih bazena 35C 11 prostorijama u Kojima se halko borilvi. odnosno kroz kuje sc: sam ' prolazi Slicno plafonskim panelima, zbog ogranii::enja tempcrillurc povriiinc poda. kapa c ilei ovakvog grejanja je limiliran, tako da nije pogodan za objekte s velikim spl'l: iri ~' nim gubicima toplo tc. Med lilim, kilko se danas sve vise paznje poklilnja stednji ~' nL'r gije, pa Sll i zgradc bolje lop lotnCl izolovane, ovakvo grejanje nalazi sve veeu priml'ntl. O no je sasvim prihvatljvu i za nase klimatske us!ove, za sve one ubjekle u Kojima ~11 [lostova ni savre illeni propisi 0 toplotnoj Zilslili zgrada,

n . PANELNO r.mCl,' ,yJ/o.

.185

Konvl:kc ij a kod podno g grcja nja jc z natna . /(ocficijcnt konvcklivnog prdilza IOr lo le krcec sc u gra nicamn ad :1.2 dn 4,8 W/mLI( knd uo bicaje nih komfornih instalaci ja. dok St kod iSlih tnkvih ins\<t lncija knl:ficijc nl prL'l;tza torlole zraccnjem na lazi 1I gra nicama od ~ , 5 do 10,0 W/m"K. Podni pa nc li niljrogodniji su /.a rrostorije 1I Kojima je Cl'() pod s lnbod nn. bez names tajil. Nczamcn ljivi SlI 1I r rnstn rima ()kn p li vat:k ih bazena, a wo ma ndgnvaril.jll muzcjima . s ta ni cnim i s li cnim h()lov im a i crkv(l ma. rnsc bno rrav()s lnv nim. U rosillv nim proslOrij1lma i s tanov ima, u kn jima ima dust;1 krupnog n aml's taja i tcp iha. 1I principu jc povo ljnijc plafonsko grcja njc o d podnog, zbog toga s In namcS taj rcmlti zraccnjc pod a prc ma zid ov ima i p\;1ronll , a s to jt:. bko jc vee o hjas njc no, zna cajno Zit oseca njc ugod nos li. Mcdlltim svcd oci smo d a sc i u takv im obj e ktima Vl:ll llla ccs to lIgraduju po dni panl: li . R az log leZ i u cinjc ni ci s to jc izvod t nj c po dnog grcja nja jed nos tavnije i jeftinije od pla fo nskog, Ie sc mnogi invl:s ti tori o dlu cuju za jet'tinijll varijanlu , pa i uz izvcslan us lrb kOIll [oru.

16.4.3. Zidni paneli

Z idni r a ne li najccScc St koris le b o zallle n<t nckoj drugnj vr!,ti grcj<tnja ( npr. riltli jatorsko m greja nju ), kad a posloje ncki rilzlozi - obicnll nctc hni ckc priroclc zbog kojih sc ta druga vrs ta grcjanj a nl: moze prilllc niti (jcdan o d prime ra j c grt jnnje zil tvor.\ kih cc lij<t). Ovi pilne li niljccSec zil uz imil.ju Illanji den nc kog zida ( rtl:imo prnzors ki r;trilpCI), pa ni tcmrcrnturn njihovc povrsine nijt: slrogo limitir;m il ka o !ito jc In s !ttl', lj sa pla fonskim i po dnim pa ne lilll<l, os im il ko za III nc pos tojc neki drugi ra z loz i izv; 1n pi tanja ko mfora . U kratk o njihova primc nil Ilijc prois tl:k la iz za hlcva Z<1 povcea njc tn ud o bnos ti , vec iz ne kih dru g ih r<1z loga , pa jc glavni za ht ('v d<1 pokriju toplllin c guhilkc pros to rijc.

400
W

m2
300
~

-'"
to:
~

xn

....

> o

0 00 ~
~

011)

200

'0' ....
!>O

to:

'-'

to:

'" >
C':l

0C

-0

100

!-

030

40

50 60 70 80 DC 90 Srednja temperatura grejne vade tH

SI. 16.14. Odaval/je loplole zidl/og paneta

386

B. TodotrJ";f I'JlOJf:JCll) 1~ I NJ r:; I'OS7ROJh\JA Z.I CENTf{.1i .NU G /iEJ, I ,\'JE

Na sli ci 1 6 . 1~ . data jc sk ica jed nog zid nog pa nela sa dijagramom 7.a odrediv<lnil' kapitciteta . D ijagra m se od nosi na zidni pane l od cevi precnik a ]/2", ako je spo li<l~ ni" te mpefiltura - 15 DC, a unutrasnja 20 D C, karakteristika izolaeije MJ..= 0,75 m 21 0w. it z iclje od o peke debljinc 36 em.

16.5. PANEL KAO GREJNO TELO I NJEGOV PRORACUN

Na sl ici 16. 15. pribtzan je prcse k jednog tipicnog podnog pane la Sit ubt: to ninlni lll eevima. U be to nsku ploell lIkupne debljine ( '1 + d + /J I ugradene su ecvi spnljasnic t: precnika d, na mcdusobnom osnam rastojanju I. Ova pilleil sa ugrade nilll CCVillld predstavlja u najuzem smislu reei grcjno te lo inst il lacije pane lnng grejanja. Sa gorlljl 51rane belonske pillee pod nog pane la nalaze se pokrivaei: kcraillicke plocice. iii pa r. ket, iii itiso n, iii lino lcum, itd., debljine ('2, C3, ild . [spod grejne ploee pod nog pandl obavezno se na lazi hidroizo lacija , a toplotna izo[acija prema potrebi ( tj. ako se do nj" prostorija ne greje) i sve to Id i na belonskoj konstmkciji. Ukupna debljina svih slojc. va is pad cevi kad pod nog pane!;1 iznosi /J, a sasloji se iz slojeva ild . Tcmpenlili . ra 5poljasnje povrsine ube toniranih cevi izno5i I f f, sto se iSlovre meno smatra i Z1I srl'l l. nju te mpe ra tum grejnog sreds tva (vode 11 cevima). Treba uocili obcJdavanja za ICI11 . pe rature go rnje i donje povrsi.ne, koeficijcnle preJaza loplole na njima, kao i lempl" ra lme vazd uha 1I go rnjoj i cl o njoj prosto riji. Na slici 16. 16. prikazan je presek kroz jedan plafonski r,me!. sa ubl'1 o niranim ll' virna. Sa do nje slrane obicno se na[az i sloj ma lte ra dcbljine C2. (zn ad grcjm: plo<\: plafonskog pa ne!;1 moZe dn se nade sloj lo plolne izolilcije ako Sl' go rnja proslorij;1 111 ' greje ( na primer ilko je gClf!': lavan). Ukupna dcbljinil svi h slojeva iznad n 'vi kod pl d fo nskog pa nela je b. a moze se II Qcili da Sli i osla la obe leZavanja <lnalogn<l o nim;1 / ;, podni paneL Na t(lj na cin mozemo da ko rislimo iste matematicke izraze za prora ('ull i jed nih i drugih panela.

"I,"2 .

tp

;&.___ tH - J.' r .~.-.~.~

Ll Ll

"
SI. 16.15. Presek kroz tipski podlli pallel

16 PA I\'IAO G NFJ..I NJF:

387

Ta aniea
SI. 16.1 6. Prcsek kroz tipski plafollski pallel
Oa bi se odredila ko licina toplo te koju od ilje jeua n pil Ot:1 mo ra se poznava ti te mpe riltura povrsinc pa nela . O va pOlk zilv isi od toplo tnih i ko nst ruktivnih osobina samog p a neia (raclInajuci ce lu mcu uspra tnu ko ns trll kcij u). tl' mpcm tll rc grcjne vode i uslova prelaza to plo te na pov rsinama pod a, od nosno plafo na. J as no je da zbog samc konstrukcijc pil l1l:la (ube to niranc ccvi kao lo ka lni izvori to plot e u rc lativno ta nkoj be to nskoj ploei) te mpe ra tura pov rs inc ne moze biti uniformna po cciom pa ne lu. Na slici 16. t 7. prikaza n je ka rakt e risti can raspon::d te mp e rature povrsine pilne la . R azu mljivo je d a sc u praktienc pro raeune ne moze uvoditi ova ko komplikova na raspode la te mpe ra ture povrSine pane lil, pa se pribegava til kozvanoj sre dnjoj te mpe ra turi povrsinc : I, za povrsinu tava nicc i I" za povrsinu pod a.
Pod

1--Platon
u

I .

.D

SI. 16.17. Kriva temperatllre povrSinc pal/eta

388

B.Todoro ..i{- PROJEKfO JlA NJE POSTlWnNJA ZA CENTRAL NOG REJANJI;'

P rak licno od rcuiva nje ca k i srednje te mp cra lu n : pov rs inc pa nela os taje i d a ljl' sloze no , zbog slozc nosti samog pa nela . Na ime, uz sva logic na plljeunos lavlje nj a. to i d a lje os taje tivnd imcnz io na lni p roble m p ros tiranja lo plo le sa singllia rnim prsle nas lilll izvo rima to plo te (a bin bi i tro dimc nz io na lni , kad a ne bismo lIsvojili p rc tpos lavku dil se te mpe ra tur a ccvi , ounos no grcjne vodc , ne mc nja duz cevi). Poz na to je da se i I.il mnogo je dnns lav n ije pri merc p rovodc nj a to plo te tesko na laze ma te mat icka reSl'njil poglld na za lc hni cku prakslI. S loga se u lile ra luri mngu naCi po ku saji mnngih aul onl koji S\I SC, sa manje iii vise srecc, lrlldili d a pronadu jedn osla va n, a dovo lj no tacil il me tod p ror:lclIna pa nela . Na ovn m mes tu izlozice mo rezlIlt a lc jednog me tod a, poznatog 1I litc ra turi pod nil z ivo m "te orij il stapa" (S labtheorie), a koji je za prakticnu prime nu raz rad io Ko L nli lr (A. Ko llma r). Ovaj me tod sc vee vise dccenija ko risti za praktica n m Clin, a najvaznija muje osn bina, s to se rczu lta ti proraclIna lIglavnnm do bro slazu sa pra kso m. Po laz na ta cka ovog me lod a je mode l jednog stapa (otud a naz iv " Ieo rij a sta pil ") kome se 11<1 je d no m krajll dovodi to plo ta (s lika L 6. 18. ). Sla p je dllz inc II , prese b F i obima U, a na jcdnn m njegnvo m kraju d ovodi mu se koli cina lo plo te q. oel loplo lnog izvo ra cija je te mpe rat ura Iw. Sa svoje bocne povrs ine stap od aje o ko lno m V<l Zdlli1l1. te mpera ture t L ko li t-inu to plOlC q ko w LI Z koeficije nt prdaza lo plo le a . Pre ko d rll gog kraja sta pa odla zi nc b ko licina toplo le qe' Toplo lna provod ljivos t sta pa je A. Z'I <lvaj s lll ('a j, kada jc q" = 0, vredi iz raz za ko licinu loplo te koja se o d aje sa povrs ine st a pil os o lin i:

Q = J. F m (t wgde jc:
111

IJ

IgII (m II )

( 16.2 7)

~ au
AF

( I G . 2~)

a s rednjl1 tc mpcnlllll<t s ili pa d nta jl: izrazo m:

1",=l t

IgII (mil ) ( mil

'W-' t )

( J6.2')

te

I ~ef
.c '

i I

It L
.
o,konv.

Cl

:.\

q,a
SI. 16. UI. Provodclljc lop/ol.? II
.~taplI

16 PA N lol .NO G Uf:JA NfJ::

U ovom iz raZll pojavljuj..: se hipnbo lil:ka funk cija, ali tn S~' , pogntovu danas, ne moze sma trati slIvise komplikovanim. U ko lik o zamislimo (posmatrajuCi sliku J6.I R.) da Sll dimenzije stapa u pravcu upravno m na ravan crt da zmllno Yeee u odnosu na njegovll debljinu imaec mo slul:<tj rcbra , za koji jc takoele vn:de izrazi 16.27, 16.2R i 16.29, slim sto jc sada f' = /0 i {} =:: 21, gele sui i c) sirin a, otlnos no e1ebljina rebr(t . Osnov na ieleja za primcnu mat..;ma ti l:k i poz nalog slu caja s tapa , od nos no reb ra , nil proral:u n srcd njc te mpera ture povrsine panela s<ts toj i sc u tome da se u betonskoj ploci izmedu e1ve suseel ne cevi zamisli jed<tn par rcb<tra c!t'bljinc d koji se jednim svojim kraje m oslanjaju na toplotni izvor - grejnu cev, a drugim se mctlllsobno slI l:e lj ava ju (s rafirana povrsina na slici 16. 17.). Duzina rc bra jc za polovinll prccnika ccvi m<tnja od po lovine os nog rastoj<tnja ccvi. Prcma slici 16. \ 8., ka ko je vee rece no, to plo ta s<t povrs ine rcb ra prc laz i na okolni vazduh li Z koefieijent pre laza lo plo te a . Kod Z; Imislj e nog rebra u panelu smal ra se cia loplota sa njegovc riktivne povrs inc prdazi na vazduh ispoel, odnos no izn<td me dusprillne ploce, p rolazcCi pre thodno kroz slojevc cvrstog m<tlerijala, pa umes lo a figurisu koefi cije nti prolaza to plote kh , oel nos no kc . Ovi koeficijc nli obuhvalaju prol<tz toplole od fiktivne povrsine rcbra do o kolnog v<tzduha is pod pl<tfona, oelnosno iznad pod <t. Ind e ksi b i C Ollnosc sc na slojevc prema jcdnoj, odnos no dru goj povrsini, u skl<tdu sa ozn<tkama na slibma 16.15. i 16. 16. Koeficijenti su de finisa ni pozn<tlim izrilzima :
I.

KII

- +2:-' A
all

h.
b.

.
1

( 16.30)

gde su b;, oclnosno C; dcb ljinc sllljeva II skladll sa oznaka ma na s likama '16. 15. i 16. 16., il Alii i A d odgovariljuei kodicije nti toplo tne provo tlljivos ti materijala . Polazeci od poznatih rc laeija za stap, odnosno rcbro, a sledcci n<t pred n<tvcdcnu itlcju 0 fiktivnom re bru iz medu ube lonira nih cevi t1 0bijaju se sledece rel<tcijc: - za srcdnju tc mpcraturu povrsi nc podnog panc\a:

k Ip = I;+_ c ac

[1/ (I" -I;)-K,,(l-I/) (/;-1,.)]

(1 6.3 1)

- z<t srednju te mpc raturu plafo na ispocl podnog panc lil:

I,

= I" + k"

a"

[17 (lfl -1,,)+ K c (1 -1/) (I" -I;)]

(16.32)

- za odavilnjc toplot e podnog panc\a po jedinici povrsine

q I' = kc '/

(I" - I; ) - kc K" (1- '7) (I; - I,,)

k(, K c (1-'7) (I" -I;)

(J 6.33)
(16.34)

- za odavanje toplote plil[onil is pod podnog p<tnc la po jedinici povrs ine:

Cfl

= kb 17 (Iff -I,,) +

u cemu su:
17 =

IgII -2-

(m-/)
mi
2

(16.35)

300

II. TudOlYJI'ic'

I'ROlr::J..TO I ~4

Jlo I'OSTROlr:.,V1A ,... 1 'r::STK Il V() G RFJA N1/-;

(16.]6)

m=

k" + kr AIJ d

( 16.:17)

Sva o~ti1la obe lc7.CiViinja prema slid 16.15. U izrazu 16.:17 A s preustavlja klleficijl'nt provodljivosri materijala izmed u ubetoniraoih ccvi . Tn:ba jllS naglasiti da je u go rnjim izrazima koriscello jns jedno pojedllllstavljenje: duz illa fiktivnog rebra umesto (I-{f)fl, racunata je [fl. To zllaci elil jc 1I millematil:kom muddu grejna cev red ukovana nil tanku (bez c1imenzija) ver tikalnu ploclI visilll: d, s to mcd lllim nema nck i bi!all lIticaj na laellus l n:zultilta . lzrazi 16.31 do 16.34 vllze za slllciljevc kada SlI templ'fatllrc vazdllhil 1I proslorija rna iznad i ispod panda razlicit e, tj. I; ~ I" . Ukoliko SlI ove te mpera lure jednakc, bice I, - I" = O. pa se gornji izraz i znat 00 pojed nostavljlljll. Isti uvi izrazi mugu sc prime niti i za pruraclIn pla[onskog grcjanja, uz kori.~Cclljl odgova raju cih oznaka prema slid 16.16. Ncposredno koriscenje gornjih izraza za proraclInavanje panelnog grejilnja. na primer prilikom izradc projekta, Zil danasnja slwillilnja ipak je slIvise zametno. Stoga se 1I litenlturi , a i 1I rllblikacijamn nckih proizvudaca (na primer pruizvodai::n bakarnih iIi policlilcnskih cevi za panl'lnu grejilnjl") mogu naci dijagrami pomocll kojih ~l' moze hr/.ll doci do trah' nih vrednusli. Rilwmljivo da jcdan takav dijagram mozc vaziti sarno za jcdan odrnkn tip panela . Primer jeunog takvog dijagrama dat je na slici 16. 19. Ovaj dijagram je rauen nil lls novll napn:d opisanih maternal ickih relacija, a odnusi se na podni panel cije Sll ka raklerislikl.: i dimenzije osnovoih vc!icina ucfinisanc: bctomkil ploCa je debljim: 70 mm, bakarne cevi SlI ugradeoc na ullbini ud 30 mm (rilclInatu do gornje iviec cevi). " is pod bctllnskc ploce jt: tUpkl! na izolacija 30 do 50 mm i betonska konst mkcija tIl'bIjinc :: 150 mm. Prl"cnik cl'vi i osoo rastojanje cevi za koje tlijagram vazi dati Sll 1I potplSlI. l'olazi sc otl leve oruinatt:. lj. od potrebnog specificoog optcrecenja panela (koie sc razumljivll ndrcdlljc nil osnovu toplutnih gubitakn prostorijc) . Prcsek sa prvom kusom prilvom uaje vrednosti sretlnje lempe ralure poda. kojc sc citilju 1I gornjcm tl e ll! tlijagramil (date za nekoliko stantlddnih lemperatura vazdllha u prostoriji). Familija kosih pravih na desr;oj strani definisc pokrivac pancla (keramickc plocice, parh.: t, it d.) i 10 prckll vred nosli loplotnog , olpllra pllkrivilca. Tako na primer pra va za vrcdnnst toplot nllg ulpllra R = 0,02 m" K/W, odgovanl pllkrivacu: leraco dcblji ne 20 mm. Presek sa lldgovilrajucom pravom iz ovog snopa daje potn.: bnu lempe rall! ru grejne vode. op e t u zJvisnosti od tempe rature vazdllha u prosloriji. Za neke drukcije brakterislikc ovog panela (na primer dmgi precnik i dmgo osno rastojanjc cevi) dij :>gram 6:: bili nes to drl.lk(';iji, pil bi lrebalo imati pri ruci i takav dijagram. Ustvari lreba ras polagali jedi1im komple tom oval-:vih dijagrama d ~ bi se oni mogli u punoj meri koristili za izradu projekla.

c: rrl
SREDNJA TEMPER.A TURA VODE I., ("C)
}.
H
JS
I
t 40
fIJ

.,,~
JI 10 I

lCMPERA TIJRA PODA I, I"C)

11 JJ 1l 15 loS I I I I
11 1 JD 11 U r I

c iTi
3:
?O m "'''' 0 ;<:

;<)'"
'0
I I

f1

"

~
H
t

~~
SO H 60 U
I I

Ii
J)}(

=15
I I

I 15 U. 11 ;rJ 19 I I I I J
JO)5

19 I
JO I

10
JI I JJ J5 J1 I I I

.... ?....
n
I
)0
!

~~
I
)5
I
!

18
t
I I
!
I I

1/ I

11 I

' 5 I

so
H I

~:i '" = Ii 0 c:
18
20

6S I

"':xl :::>
2}

~
, !

<
15
JJ
}S

11
IS
, I I

1J

)(
J1 ) 9
I I

16

11 14 19 Xl J I

I/).:s
!

20
I

--L

L u
10
!S
t [
I I I [

so ss t.o ss

:- ~
I

<
~, c;

I
)5,

f
'0

~ .::;.
}7

:,~ O c:
I I
jll I

~.

-~
- I Ir

11

11
19 1
JO JI JJJJ I I I 1

IS
15 I ) 7 19 " I ! !

16 1_

so
H
60

',s

,... ~ c

"

;;

>
;>-

~
f--. -

}O

<:>

:;;

'" "" ~
, :'
~
r
~

;:
<: .,.
t

!} ~

().

r-'

~.

II.

-. is a
"
.:
~

."

90

C)

;:,

:l:

~
..
I

. -5 :i ,.
,
,, 't
-or

::..
I

t
:. \

L:
---

II

0 0

fO

~ :-:-:
1.
mIX

."

SO

Iv

"t

8
t-

~ m
,_.
.:;:

-.
It
, .

tTl

rr

(0

R:QOO R:O.O]

-0 R:OOS R=O,07
' 0 '

2, J. L

II

t: }'

"

,' rl....c H r-, .-~ _

4=F .
'-+--I-

R:O.oa -,
R= 0.10 .

Iv Qo

."

'" 0
_

,..

t-

5. 4.

v.

.... ,...
i+ .. :1":
-

>

}O

~
, I
I

-~

a
I "

,+
I

'+ ,

1 ,-

U'

-z: ~

-+ . r-+
-j- .

'';'' f+ t

..

"

7 _ H

! . I

. . . , r l l l l l,

rl' :1 -'

, lj".. . ,. . . , i+ ~ .: .. ' .. ' ,.I !

I .J. ,

~~ .. "
I I

~ L . l '. i ' 1 -1 "" . r' . 'l:! "' ,' H":' " -C' -" .(.~ ::::rr~ ' I '. ' I. '. " . ,' I" f I I J[ -~ ....' " IT'-:"!' IXL
I '

,1

' _[ 1 . 1

l'
1

.... 'C

392

B.Todorov;c PROJEKTOVA . 'I'JPOSTROJNJA ZA CNTRALNOGRElANJ

16.6. PREDNOSTI I MANE PANELNOG GREJANJA

Vee je receno d a je kod najecsCe primenjivanih pane lnih grejanja - plafo ns}.;(If, , podnog - raspode la tempe rature vazduha po visini prostorije veoma povoljna - \ rl t bliska idea lnoj, SIO je znacajna prednost u odnosu na neke druge VISle grejanja. U pogledll lIsiova ugodnos ti kod panelnog grejanja odava nje toplo te zraecnjcm ," strane prisutnih osoba je manje, kako zbog zracenja samog p anela, tako j zbog "l', prosecne te mperature okolnih povrsina. Zbog toga je mogucno sniziti te mpera tu! vazduha u prostoriji, od nosno povecati odava nje toplote od ljudi konvckcijom. Ni;:;, tempe ratura vazd uh a II prostoriji smatra se povoljnijom 1I higijenskom poglcdu , a " ~vako m slucaju gubici toplo te su neS to manji, pa mok mo govoriti 0 izves noj II ~l~' dl energlJe. Zahvaljujuci niskim temperaturama grejnih povrsina (niZim nego na grejnim t. " rna druge vrste, na primer radijatorima), na njima nema intenzivne konvekcije, 1"', nema ni intenzivnijeg pokretanja ni kruzenja prasine po ptostoriji. To znaci da jc Il', vrsta grejanja u higijenskom poglcdu veoma povoljna : vazduh za disanje je Ci,\ .I, odrZavanje cistoce je Iakse. Kako panelno grejanjc radi sa relativno niskim temperaturama. to je i tempera lll ra grejne vode nih nego kod drugi h vrs ta grejanja i najccSce iznosi oko 40 do :;0 O( To pruZa mogucnost koriseenja alternativnih izvora energijc, kao sto su topl\'\ e pumpe, so la rn a, pa i geotermalna energija. Prostorije grejane panelnim grejanjem nemaju vidna grejna tela, sto pruia zn 1l'~ , slubodu urede nju e nterije ra: grejna tela ne zauzimaju prostor, drugim rccimn . c' smetaju" . Os im toga aka su paneli rasporedeni po celom plafonu, odnosno p'" mogucno je u zgrad ama kanr:ela riskog iii slienog tipa, ukoEko se ukaZe potreba. r me rati zidne pregrade. bez potre be da se interve nik na instalaciji grejanja. Najzad , kroz cevi ugradene u plafo ne, podove, pa i zidove moze se u Ietnjem p, riodll propust.iti ras hlade na voda i time omoguCiti i Ietnje hJadenje prostorijc. R 1 zlImljivo da se 1I takvim slucajevima mora paziti da temperatura povrSine plafop 1 poda iIi zid a nigde ne side ispod taeke rose za us love koji vladaju u prostoriji. G lavna za merk a koja se moze dati p ~lne lnom grejanju je dosla velika topI, lil1;1 inercija, koja smanjuje mogucnost regulisanja. Preciznije re eeno, sa panelnim grcja nje m nije mogucno adek.-valno pratiti promene spoljaSnjih i unutra~njjh uslova. ukoL ko su te promene brze. U nedostatke panelnog grejanja ubrajamo i einjenicu da se ova instalacija tn Ll r ;t cesto izvoditi sinhronizovano sa gradevinskim radovima, sto u nekim slueajevima mo ze da pOSkllpi izvodenje. Inace Sll troskovi izvodenja panelnog grejanja visi ncgo Z:I druge instalacije (recimo radijatorskog) grejanja. Neke nove tehnologije, kao sto jt; primena polietilenskih i polipropilenskih cevi u podnom grejanju, vode ka smanjenjll ukupnih troskova izvodenja. Takode dobrim uskladivanjem ma~jnskih j arhitektonsko-gradevinskih projekata mogu se postiCi znatna pojeftinjenja.

16

1~4 /VELNO

GNFJANJE

303

16.7. IZVOf)ENJE PANELNOG GREJANJA

Posln jc pilnc l simbillZil masinskih i g radcvi nskih c le me n"la. 10 je i njcgovo izvodcnjc bidisciplinarno. Koordinacija iz mcd u dve s truk c . masinskc i gra tl evinsk e, poi:injc pri izratli projc kala , a zavrsava sc na gradilis tu objckta. Prnjcklom mora bili tlcfi nisa na graelcvinskii ko nslruk cija 11 koju cc biti lI grad e n panel, dimc nzijc panda , izo la cija, kao i ko nfigura cija cevovoda, koja proizilaz i iz loplolnog prorai:una. Na objcktll sc 1I principll prvo uracli grad evinska pod loga za pa nel, zali m d o lazc masinci koji pos lav ljaju ccvm; zmijc sa prikljlli:cima i na kraju gradcvinci daju konai:ni oblik pane lu . Medlilim, pos tojc i slllcajevi bela sc i graclcvinski i masinski radllvi obavljajll sinhronizovann. 1I je d no m pOleZll .

16.7.1. Izvodenje plafonskih panela

Konslrukcija plilronskllg pa ne/a mora bili prosludiranil i prccLZ lrana .los pri projcklovanju, S obzirom na spccificne probk:me ves anja cev nih I.mija . Jcdan o d na i::i na poslav ljanja plaro nskog pane la je prikazan na s lici 16.20. Meduspralna bClonska rellrasta konslruk cija (I) je lIradcna pre lhodno i na njoj Sli obczbcclcne vdaljkc za vcSani e konstmkcijc koja nos i CCVl1l1 zmijll.

~J----l k-L...t.~ 2

~il~~=i
3

Sf. 16.20. f'lliJollski pallel ispod medllspralllc kOllslmkcije

Na noseeu konslrllkcijll (5), koja jc najceS';c od profilnog gvol,da, dok je jos na po du , monlira se cev na zmija (4) pre ma masinskom projLklU. Tom prilikom se izvrse i pOlre bnc prove re (hladni vodeni prilisak, ispravnml lIJ1l1lrasnjeg swt log profila) . Zalim se cela konslrukcija, zajcdno sa ccvima podi gnL' (uz prethodno pos tavljanje izoladje (2) na mesl o) i prievrsti za medllspralnu konslrllLiju pomoclI, za 10 vee predvide nih vesa ljki. Posle toga oclozdo se nabacuje maher I ' vise slojc .a. Maller je od kre ca i cemenla sa dodalkom .iulanog tkiva. Pre posled':jl'g sloja mallt:rll paslavljll se rabie mreza (6). Ukllpna debljina malle ra (J ) z<ljedno sa cevima ob;;;no iznosi oko 70 mm. Prilikom nabaeivanja malte ra od pnsehnog jc znacaja da mailer pr:one dobra lIZ Ct:vi sa svih strana. Drugi nacin posl3vljanja pla fonskog pane", prikazan je na ~liLi 16.21. O"de se meduspratna konstrukcija (sa ugrad e mm slIpiJim blokovima) izvodi sinhron;,wvano sa

WI
pl~ronskim

n. Tot/ore ",,;,'

I'I?OJKI O J ~ I.VJ J: I'OS TT~OJ E.YJ. I 7_1 C/:.YT/( 1LNO G RI::I.I YJ I::

pandom. Na Il\lrizo ntalnu donju llpla tll pl " l"o n<l Pllst"vlja sc neuphnli nd mrc7.a lld 11l.: Jo nskog gvozda. 11(1 kuju se mo nt ira cev n<l I. l11ija (uz we obavcznc PrtlVl: re ). pa Sl ' sve to /.,tiijc bdullOI11. Posle toga postavljaju sc suplji blokuvi. dovl'sav;1 : 11'. l11atura oel bc tllllskug gVll/.da i bc tollira preos ta la meduspratna kUllstrukcijn . Toph ,JIla jzo lacija. hidmiwl'lcija. slojevi poda i maltcrisanjc plafona ratle Sl.: naknad'll ). Ovaj Ililcin obczlx:tiujc idcalnu intcgraciju plafonskog pancla u I11ctluspr~tnu klll1 \ . trukriju. a li za ht cva dnblll nrga nizaciju rada na gradilistu . poSIO Sl.: radnvi na U:Vllll j zllliji. na postavljanju arma ture od bctollskog gvnzda i bctoni[(lnjc mo r<lju izvuti ili si ni1ronizovano.
L

SI. 16.21. 1'laJol/.\'ki pallcl illiegri.mlllllllcdllspralllli kOll.I 'lmkcijll I. 2, J. - S lojcvi poda; 4. - I1idroizolaeija ; 5, 7, II. - Beloll; 6. - Top/oilla izolaeija; 9. - CCl'Ila ZlIIija; 10. - Maltcl'.I'a rabic IIIrezolll ; J I . - Vdaljkc ad projilllog gvozda

1-----

'----"-'.L.4'I"-'L.._~ _

....J________________ =----"-'f'+JL-----'

51. 16.22. Lamelasli plaJolIski pallei 1. - Grejlla cev; 2. - A/lllllillijlllllSka lamela; 3. - Rabie mrel.a; 4. - MalLer; 5. - Noseca
kOllstrukeija ad projilllog gvaida 6. - Rejlck1l1jllf:a ailllllillijlllllskaJo/ija; 7 - Medllspratl lll kolt. \tmkeija

/6. PANELNO GREJ! INJ

Jf)5

Lamclas ti plafo nsk i pane l jc varij,mta pla[onskog grejanja koja ima Zil cilj d a u iz vcsnoj mcri smanji to plo tnu inercija ove vrst e greja nja. Princip je da se na grej m; ccvi prievrste lamcle, obicno ad aIUJlI111ijum~ kog li ma, koje brl.O odvode toplotu od ccvi. Mode li ovih lamc!astih pla[onskih pane la uglavno m SII definisani patenlima pnjcdi nih proizvodaca, a izmedu scoe se razlikuju II naci nu pricvrsciva nja lamelc za lXV i Z,l pla(on, u vclicini i ob liku iame la, \.I na cinll vezivanja sa mal1 ero m. Na sli ci 16.22. prikazano je jed no rde nje lar.:,-:.lSI 0r, pla fonskog pa ncia. Oblik same lame le mozt: ':: .1 bude raz li cil. Na sli ci 16.23. prikazano jc nckolikn ka rak tcris ticnih oblika lamc la. Lam.::1c mogu da budu ra ll ne iii talasas le.

a
0 0 0 0 0 0 0 0 00 0 : 00 . 0 0 '0 0 08 1 0 00 0 0 000 0 0 0 0 ' 0 00 00

b
00 0 o~o . 00 000 000 00 00 00 00 a 0 0 , 000 0 0

c
c=-, ';1 c: 1 '1

~Ii

"I. . ;;

:n. lzgled trekih palclIlirallih lame/a

Postojc i re~L [ :j.i . ..7 ,n:!~ l e~a sa do njc stram:, slika 16.2t Ne maze se sa sigmnoscu r ; ~ i u kojoj meri je lvakvim rese njima smanje na top lo tna inercija ? Ia[ons!;e:; panela, .:li jc neosporno cia je ras pocle la te mpera ture pia ro na ravnomc rnija.

~....- -

60cm

I
3
CCV;

SI. 16.24. Lamclasli plaJolIski pallel bez maliera 1. - Grejlla 3_ - Allllnillijlllnska lame/a_

2. - Izolacija;

:'vrnenimo jos jedan tip plafonskog grejanja, takode pate nt irani, sa slobodnim grejnim cevi ma u prostom dllplog plafo na. prikaza n na slici 16.25. Grejne cevi (4) okace ne Sll na medllspra tnll kon~tmkciju (I), koja sa donje strane ima toplotnu izola-

396

ll. To<irm)l'ii PIIOJEkT O I :1ME I'OSTROJC,vJA ZA CENTR-JLNO G J?EJANJE

ciju (2) prcsvu ee nu rdkkluju cllm a luminijum'iko m rnlijo m (3). Ploce (5) kojimct se Sil do nje stranc zat V<l r<l pros to r dllplog pla fu na mogu biti od gipsa, plaslike iIi me tala , najeescc <l lllminijllm<l . Ta ploca us[v<lri prc ts[avlja g n~jni plafan , il lorlola sc na nill sa gi'cjnih ccvi prennsi sk orn isklju civo zra l:e njc m. Montaza ovakvog sist e ma je jed nostavnij <l nego panda sa ube toniranim ecvim<l, ;1 cve nill alnc nakn adne int c rve ncijc iii rckonstruk cijc Sli la ko izvadlj ive. T o plo tn il ine reija je znil tno s manje na , a mogucno jc ko riscenje grcjnL' vode te mpe rature <J()!70 C, iii pare niskog pritiskil .

._-

',' .

.':'\:~ . . . . . .:. :.~ .-.:.::\ .<.\: :.. :. : : : :::\~~.: : : .: : : < ~ .::~ '.
.....~..~..."':' .. . ..
~'.~ ', ....":"~' ...........
"

. .. . . ...... ....
',

"

........ .
"

, '"

,, "

...-: - ~- . " . '. .. ... ..- . ....

',
', ' ', ' ','

'

. .

' , . :..~-.. ... .', ', . . . ". '. " , . ..... ..... . , ' , ' , .... '. ..~:"":"' .... .. . . .. .. . ...... ............ . . . .: ~ .... : - ......................... ........ . -' " ' " .~ ~ ... , ' . . .. . '.

'. ': . ,', ', ', .. 0'. .: .......... .... .... .. ','

::

. .

- . . . . . .. .

Sl. J 6.25. Plq[onski panel sa slobodllim grejnim cevima

16.7.2. Izvodenje podnih panela

Ugradnja pod nih panela jednostavnija je od plafonskih, posla se panel p051nvlja sa gornje strane meduspratne konstrukcije. Na betonsku plocu (meduspratnu konst rukciju) postavlja se toplotna izolacijil (prema masinskom projektu, odnosno na mnovu toplotnog proracllna), a preko nje polivinilska folija koja ima za cilj da zastili izolaciju od prodiranja vlage prilikom nanosenja prvog sloja belona. Zatim se nanosi prvi sloj betona u de bljini b l (vidi sliku 16.15.). Kada beton tek toliko oevrsne da sc po njemu moze hodati, po laZe se cevna zmija, ispituje i povezuje sa razvodnom i povratnom cevnom mrezom. Najzad 5e ccvna zmija zaliva betonom sve do projeklovane debljinc grejne plocc, vodeCi racuna da ccvi budu dobro obllhvaeene sa svih strana. Neki put se u sloj betona b l (slika 16.15.) ugraduje armaturna mreza od betonskog gvozda i to pri vrhu tog sloja, lIZ samu grejnu zmiju. Ovakvo reSenje je neophodno ako se grejna zmija pravi od cevi od polipropilena ili polietilena (pa i onda kada Sll upotrebljenc meke bilkarne cevi). jer se te cevi moraju fiksirati vezivanjem za ar-

16. I :-INF.I .NO

(~ /U'"JANJE

3()7

Illil lurnll mreZlI, b ko ~.: ne bi prilik o m be to ni ra nja po me ril !.:. Po~ lllp ak je l" kHV Uil st' prl' ko pn livi nilsk e fo lijc slav lj a ar mal urtl a mrcl.iI nil koj u Sl' po lazu i vczuju CCVIll; z mijc. Na [o tl)gra fiji, slika 16.20 , vide ~l' cev nc z mijc po loze nc prc ko arm a lurne mrczt' pre bc to niril nj a. Ccvnc z mijl' se n aj cc ~ ce za a rmalurtlU mrczu vczuju z ico m, a li su nL'\., i p ro izvoclaCi ns mislili p ri gnda n pribor: .ia ha cc (lei pla st ikc koji sc nal ie ll na a rm alurnu mrcZu, a Ko jima ~e jccl nost av nn fik s iraju ccv i u zc ljc nn m r o lolaju , z a tim kali brisil nc r ncimcl acc za pus lavijilllje a rmalurl' na po lrcb nu vis inu i s!. . Ci mc sc mo nt aza pa nd a ml pl a ~li l: nih ct'vi p ojl~ dn() S l a vljujc i ubrLava. Z a ra z liku lJd prvog o pisan()g naCi na mo nt az<: . ovd c sc na li va njc lx:to nn m o bav lj a u jcclnn m r o lez u, pos le r os lil vIj a nja i isp itiva n ja cevnl' zmije .

. \, .\... .
~
't -

\ .

, ...
,

.
,

. ~

.\
" ... 4 \ .

. \

,
\,

\ \ " '.,. \ :..\ .:: \. \ . ' \'.. '\ ' . -....

"

\
<

\
.

\.
'.

\
\

"

'\,

\\

'-\ '. \
'. .

'

"
! "

'. .
1 ' \

' \ .. .
\'

SI. 16.26. Po/agal/}e cevl/C zmijc podl/og gre}al/}a

Po me nimo najzad cia poslojc i pa cini pa ne li koji o po nasaju istorijski rimski hipoka ust, opisan u poglavlju 16.1 . Rec je 0 obje klim il koji imilju vilzdus nn grejanjc, il ko d kojih se topa o vazduh za uba"ivanje u p rosto riju vo cli bt:tanskim kanal ima ne pos rc dno ispod pod a. Na taj nacin Lie u loplntne e nc rgije koju nas i vazduh precl aje sc u tim kanalima podu, cime se elo bija i poclno grejanjc . O vakvo rdc njc maze se naCj u nc kim crkva ma.

16.7.3. Cevi i cevovodi

Prilikom izbora cevi za pane Ie mora se zadovoljiti uslov cia o ne tre ba da butiu izvanre dno trajne. Ne sme se dozvoliti da ube tonirana cev, cak i posle niza godi-

.lOS

/I. Tor/oml';,' PROf I':}""I'O I ',I,Vf I': />()S'f'/?Of l':.vf.1 /..., ('I':,V rK I L NO Ci Rf-J,1.'Vf I':

na ,usl(;d ()stcc(; nj ll (rl'l:imn od koro1.ijc) p ro wri . S t" te knjc t<l kvim silicaje vima mll'!l1 d n nas t<l nll su vd ikc , a njih ovo o tkl a nj a njc ko mplikova no i skup o , I'rvi pa nd i rackn i su m.l cdicnih (;rn ih ccvi, rcd c od bak<l rnih. Pa nc li izrad c ni od ce li cnih c(;vi, uko liko su i1.vcdc ni ko rc ktno po p roceduri , m""11 cia bud u d ugllvd': ni , sto je n<l p rak ti cnim prime rima i provc re no . Bitno j(; dOl bct o ll '" '" s po ljne stra nc dobra nfl lcgnc nil ccv ka ko se nc bi fo rmira lc supljinc uz s po ljni zid (T vi. Na mcs tima ta kvih su plj infl vrc mc no m do laz i do kornzije na spo ljo oj stran i (c, i. sto u kr<ljnjcl11 slu caju dovod i cl o pojilve p rocurivanja. I<oroz ija sa IInutras nj.: ~ 1 r.1I1" ccvi jc isklju cc nn. uk o liku su cc vi nc p re ki d no ispllnje nc vo d o m. T L! mpc ra tursb dil a ta L!ij<l cL' licnih ce vi II d obroj mcri jL' s,lO bril1. na elililt <1 ciji ", ' III n<l . Med ll tim. zbog r<l/.l icit e to plo tne p rovodljivos ti celi ka i ilc tOTI<1 mo ra se vo<ii tl I,, cun a da pro me ne te mpe ratun; grcjne vode ne budu nagk - slo lI os ta lo m vilzi Iii \\,' pa ne k; sa lIile lo nira nim cevima. bel o bzira na ma terija l ce vi, Pose bno se Z<l ht l'V;1 d; , prvo II zgrev<l nje novougrade nog pa nel a bude pos tllpn o . Urcjne zmije ocl ce li cnih cevi su dovo ljno krule . lako d <l ne pos toji o pas nost da II to ku mo nt aze dodc do iz mc ne ko nri guraeije, !ito sa ba karnim i plas ti cnim ccvim;1 nijl sili caj. Ova osobina ce licnih cevi cini ih vrIo pogodnim Z<I izradll pl il [o nskih pa nch Celi cne cevi nijc mo gll eno kva lifikova no savij a t i na Sil mo m gradilis tll , 11. tog r;lIl, I gil ccvne zmijc sc nil gradilistll pravc od pravih cevi i fa bri cki izrad e nih cevnih hl ~ !l\ ; , od rc cl c nog radiju sa. To za ht eva vcIiki broj zavilri va nj a. ;1 zavilr ivaci mo raju ima ti (HI govilfajucll kva lifikacijll , jc r sc ne SOle dozvo liti da sc uslc cl loscg zavariva nja s\c'lli prt:sc k ccvi ose tno s manji ( iz tog razloga se po zav rse tkll s kl a pa nja cevne zmi,ic ~ 1.. 1 nju obilvcZllo pro pus ta ka li brisilnil mc til lna ku gli cil kil ko bi sc provc rio svc tli p n '~,~ ccvi na svim dc lo vima) . Z bog toga je ce na mont aze p a ne la od celicnih cevi rc hltivll li visoka i t rajc du go, duze ncgo Sil bil brnim iii plas ticnim cevima, Dil ka rne cevi su skuplj e od ce li cnih, it prakticno nisu po tlloznc ko roziji , P;! \C. o bicno prime njuju na luksuznijim zda njima, gde se lrazi neogranicc na trajnos t. f'.k dutim, ukupnil ce na pil ne la izrade nih od bakil rnih ce vi moze ci a ko nkurise o nima il rad e nim od celicnih, i to zbog toga sto je mo nt ilZ ii pancIa otl bakarnih cevi jednos l.i\ nij a. bria i jeftinija . Ba ka rne cevi se mogll bez tcSkoca savija li na sa mo m graclil i\ 11I prc ma po tre bi i jcdnns tavnim alalo m. D alj e , baka rne cevi sc mogu isporuciti na01l) ' tillll; na kalc movc dllzine od 50 i viiic me ta ra , tako d a jL' broj na stilvljanja ccvi u j,''' ' no j grejnoj zmiji vrlo mali. Os im toga ba karn e cevi se nas lilvljaju lemJje nje m. ;1 1.;1 I II ll pc raciju pos tllje prigodni jccl nos tav ni il lati , kao i po llip rip re mJj e n ma terija l za k i ll lj e njc, ta ko taj posao moze d a o bavi i radnik sa manjim I--valifikacijama od onih k"ic' Sll po lre bne jed no m zava rivacll . Sve to cini d a se na mont az i moze nad o knacliti <>II" sto se izgu bilo na skuplj e m mat c rijalu. I<a ko je Iinearno te mpe ra tursko izduze njc baka rnih ce vi pod islim uslovima () k.. 1.5 put a veee od celi cnih, mo ra se 0 tome voditi racuna jos pri proje klova nju, Olin" , no tre ba izbegava ti vdike duzine pravih cevi u panelnoj zmiji. Pre ne pune dve cl ece nije na triistu su se pojavile plaslicne ccvi izmde ne na h;l/ i po lie tile na . odnosno po lip ropile na. Post oji ve ei broj proizvo daca ovih ccvi, Ciji proi/' v('eli se u veeoj iIi manjoj me ri raz likuju u rece pturi os novnog ma te rija la. Zajedni ('kll im je dil se cevi jednos lavno i brzo pakuju 1I pane le (isporu cuju se u koturovima vc likc u~l z in e , savij aju se na gradilistu bez a la la, a za nastavljanje ccvi proizvodaci su kr,"

16. P.IN I: LNO G I?U.INJI:

3QQ

irali prigodan, pouzelan i praklicilil ri ling), el a imajll prihva lljive Ic rmic ke oso binc (di l al~jc ccvi n<: od ~ tupaju mllo go o el di la laci.ic be ln nil) , da im .ie Izv. "ubrlillli m slarc njelll" .u .labora lorij i (rec je 0 s ta re njll ma lc rija la lIzrok ovanog nail.menicnim promcnama pr it isktl 1 IcmpcC<llurc ) pnlVcrc na d ll go lriljnost i da Sli je fl ine. Z bog nj ihoVL' cktslic nosti mo raju SL' pr i mon lai i pa ne la vez ivali za ne ki i:v rs l ros lilj, kil ko .ic pr ikazaoo n8 slici 16.26. Pns lll ovi ma le rija li imajll osobi nll da im 5e posle nc kog (ug la vnomjako dugog) vrcmc na dc limicno mc nja siruk ili ra Illolt:klll a , os la jc da se vid i da Ii le pro me nc imaju nek og 1I1icaja na izdri ljivoSl i Iraj nos l pa nela izrade nih od lih ccvi. Kako sc ova vrsla s lare nj" mil le r ij a la zasada ne maze simuli ra li ni ka kvim skracen im proccwm, biee pol reb llo mn ogo god in a ci a bi ovi mil lc rij a li clo kaza li svoju ko nac nll va lj.most za pa ne lno g rejanjc. Zasad se o d po li c lile nsk ih, od n. po li propi lc nsk ih cevi rade sarno pocln i pancli, pOSIO nijecla ll o cl pro izvo d acil ov ih ce vi nije po nueli o nek ll prihv;ll lj ivu ko nslru kcijll za plarn nskc pane le . Cevi SC u'jc{l no m pa ne lu mogll u prine ipu slagil li na clva nacin a: u vicl ll serpe nl ina (s likil 16.27.a) ii i u viclll PUZil (s lik a 16.27.b).

r"

r"

r------"\
,

f
I
'-' '--

( - - -)

'-'

'--

.-

I
~

l _____ J

l- ~

SI. J6.27. Slagallje cevi II vidll serpclltilla (a) i ll vidll pllza (b)
~ obzirom cia le mpe ra tura grejne vo cl c pri pro liea nju kroz grejnu z mijll opacl a,

ako jc pane l.staga n II vid ll se rpe nlin a, pojavice se izves na raz lika u le mpera luri grejne povrii ine na jeclno m i dru go m kraju pa neia. Ova raz lik a se moze isko rislili, liZ doda tna kons truktivn a reSe nja (s lik a I G.28.b i 16.28.c) ci a se p ojaca grej a nje reeimo liZ spo lj <ci nji zid i ii p rozo r.
~Af////(I//////((////

~/ /ltll/////////(/ ///

))77?777J?717 17)))))))))/

;;;))7))7)777))))));7)7//.

/J/7/71J//7/Jlll))))7/)71.

CD
SLlli;:iiJJ.. Neke varijallte s/agallja cevi II vidll serpent ilia

Uko liko su ccvi ~ I ozcne 1I vidll puza, ncma osel ne razl ikc 1I le mpaaluri gn:jllc' p, vrsiflc na jL,dnom i drug.,m krajll panda, jer su uvek jedna pored drugc hlillll1lj .. I loplija cev, pa.ie Ic mpcrillura povrsine pane la manjc-visc ujcdnacenil. MeLiulinl I ' I oVilkvim pakov;lIljCJ11 mol", so:: obczbeuil i dil panel odajc loka lno (recimo pornl P II . lOra) V CClI koliCinu loplol ' ; viuel i prinu..: r na s lici 1I'i.29.

r---------~

~~L ______ ~
St. J6.2V. Stagallje cevi
II

i :

r----, --->
___

I
I I

(~----~

vic/II puza

Prikljucak nil povrilt ni vou

/
/

('evna zmi ja

Prikljucak 11 2 dovodni vod sa vcntilum u urmaricu

St.

t 6. 30. /;ema pnvez.i-vallja ptaJoIIskog pallcta lIa ceVlIl1 mr.eifl

16. PANELNOGREJANJE

401

Povezivanje pa ne la sa razvodnom i povratnom cevnom mIeZo m mora da zadovolji po trebe ured nog odvode nj a vazduha iz vode. Ako jc u pitanju podni iii plafonski pa ne l, cevna zmija treba da bude izvede na korektno u horizo nt a lnoj ravni, a prikljllcci moraju da omoguce kre ta nje vazduha prema najvisoj tacki prikljucne mreZe. Na slici 16.30. prikaza no je se matski poveziva nje plafonskog pane la na mrd u (ovaj problem je naroci to osetljiv kod plafonskih panela) . Uko liko se radi 0 pane lu na najvisoj c ta zi (tj. ako cevnil vertikala ne ide dalje), povr?tni prikljuCclk se mora izvesti analugno prikazanom, stirn sto se na najvisoj ta cki nal az i sud za sakupljanjc vazduha . Prikljueak na dovodnu cev, zajedno sa rcgulacionim ve ntilom, obicno je smd ten u posebnom ormaricu postavljenom na pogodnom mes tu u zidu. Povezivanje pod nih pa nela sa mrdom je manje kriticno, pos to se prikljucci i nil dovodnu i na odvodnu cev po pnlvilu na laze visinski iznad grejne zmije. Obicno sc oba prikljucka smestaju u zajed ni cki ormaric smes te n na pogodnom mes lu u zid u. U praksi Ces to se u jedan ormaric smes taju prikljucci za vise susednih grcjnih z mija. veza nih na zajednicki razde lnik, od nos no sabirnik. Na slici 16.31. prikaza n je jedan komplel razde lnika i sabirnika za vise sused nih grejnih zmija o d plasticnih ccvi (istovet na resenja vaze i za podne pane le od ce licnih iii bakitrnih cevi). Flltografija jc nilpravlje na u fazi mllntazc, pre betoniranja cevi i pre ugradnje ormaricil.

St. 16.31. VezivG/rje podlliil palleia sa sabimikom i razdetllikom

Na slici 16.32. prikazani su isti razdelnik i sabirnik u kmpnije m planu. Na razdelniku (na slici gornji ele me nat) nalazi se po jedan regulacio ni ve ntil za svaku zmiju, g1avni regu!acioni ve ntil i automatski ventil za ispustanje vazduha. Na sabirniku (donji elemenat) se za svaku zmiju nalazi po jedan regulacioni navijak i takode automatski venti! za ispusta nje vazduha. Tu su takode i slavin a za punje nje i prainjenje, te rmome tri (na dovodnoj i odvodnoj cevi), a trebalo bi da na prikljucku svake grejne zmije bude i merac proloka, koji bi omogucio pravilnu raspodelu grejne vode na sve pane1e. U prime m na prilozenoj fotogra-

402

/I ",d",.,,,.;;

rwclj U,T() I :I SJ I: l'OS7'I,OJ F ,\J. 1 7_ 1 ( '/:"STRA I .NO G [,F)..! NlI:'

fiji. mccllllim. nc ma mCril cii pro lllkil . p<l Cc ba l iln~ ir:1 njl' ko licinc gn;j nc vocl c za pojecii n, zmijc bili 1l'7.l: i ma njl' prcclzno.

, '.

(;

SI. / 6.32. Sabimik i rtlzdc/llik ZlL podll c pallele

Ekspanziona posudo

S I. / 6.33. Veza radijatorskog i pallclllog grcjallja sa meSalljcm

Ako se 1I jeclnoj zgra di po re d pa ne lnllg greja nja na lazi i ra dij a lo rsko iii ne ko drll go grcja nje, razvoclnc ffifde je dnog i dnlgog grcja nja mo raju na ad e kva la n na cin bili razdvllje nc . Na slik a ma 16.33. i 16.34. d a li Sli 1I prineipu prime ri me dusobnog povezi vanja pa nel nog i ril dijillo rskog grejanja. U o ba prime ra pilne lno (1) i radij a to rsko (2) grejanje sna bdevaju se lo plo lo m lz is log izvo m (3), koji moze bili ko tao iii po dsta nica d a ljinskog greja nja. Pod razumeva se d a taj izvo r ima regulisa nu te mpe ra turu vo de (II zavis nosti od spo ljne te mpe ra ture) na bazi siste m a 90nO

0c.

16. PANELNOGRFJANJE

.f03

Na primeru Sit slike 16.33 . mrezc panclnog i radijatorskog grcja nja imaju.odvoj ene pumpc (4) i (5), s tim sto se za radijatorskll mreZ\I ko risti ncp?s rcdno g~cJnH vmhl iz toplotnog izvoril, dok sc za panclno grajanje grejna voda doblJ<l md anJcm II lrokrakom vc ntilu (6) vode iz toplotnog izvora i povratnc vodc iz paneia . Potrebnu tcmpcratllru vod e konlrnlisc te mpcraturski sc nzor (7) koji upravljil motornim trokrakim venti lom (6).

~,""",:-I Ekspanziona

poluda

Ekspanziona . posuda

5
3

Sf. 16.34. Veza radijatorskog i palle/nog grejallja sa razmelljivacem toplote

Na prime ru sa s like 16.34. mrde radiJat orskog i pa nel nog grejanja potpuno su razdvojene. Cirkulaeiona pumpa (5) pokrece grejnu vodu iz toplo tnog izvora kroz radijatorsku mreiu i kroz primarni deo razmenjivaca toplote (8). Mreza panelnog grejanja dobija grejnu vodu iz sekundarnog de la razme njivaca toplote lIZ uCesce posebne eirkulcione pumpe (4). Temperaturski senzor (7) kontrolise temperaturu grejne vode i lIpravlja prolaznim motornim ventilom (6) na primarnom krugu razme njivaca . Prvi primer (slika 16.33.) je jednostavniji i jeftiniji (ima manje lIgradc ne opreme), medlltim u ovakvom reilenjll postoji opasnost da usled eventllalnog kvara na sistemll regulaeije u pane le nepredvide no dospe grejna voda nedozvoljeno visoke te mpe rature, sto bi moglo da izazoye neocekiva na napreza nja 1I betonskom delu pancla, pa i osteeenja. Sa drugim reSenje m (slika 16.34.) tako ndto prakticno ne moze da se dogodi .

16.8. PANELI SA ELEKTRICNIM GREJACIMA

U prakticnoj ptimeni je jos jedna vrsta panelnog grejanja, kod koga se, umesto ubetoniranih cevi SII grejnom vodom, 1I plafonu, podu iii zidu nalaze lIbetonirani elektricno-otporni grejaei. Rec je. 0 elektricnim grejacims posebno prilagodenim ZII

404

8 1'01101'01';<:

P1WJE"TO I ~ I NJE

rOS1'RO}f,NJA 7..1 CENTRA I ,NO GREIANJE

lIgrlldnj\l \I beto n. Nil slici 1(),35. prikazan je jcdan t"kav c le ktricni grejac prip r,wlje n za lI gradnju 1I panel. l'rnizvll(la ci ovih grcjaca obicno imaju 1I svo m programll greja Co,; razlicite snagc po jcdinici povrsine , lako da sc mo gu formirali paneli sa razli ci tim toplotnim oplcrcccnjem, prcm<l potrcbama grcja nj (l,

Sl, 16.35, Elektricni grejac za pane/liD grejallje

G lavnil osobina ovih clcktri cnih panda jc jednostavna u gradnja i niska uknpna ce na, a i jednnstavJ1 0 rukova njc: dovoljno je sarno okrcmlli prekidac i cvcntualnll podesiti lermos lat. Os novna pak mana im je nc mogllcnost konlin\l a lnog regulisa nj il . Trcnutn(l s naga ()vih grt;jaca podcSava St; po principu lIkljuce no/iskljuccno, vodt;nn ne kim lc mpCralllrskim sc nzoro m, To znilci cia cc se pri spll ijas njim te mpe ratllrama , visim od projcktn e, pilnclni grcjac ccsto isklju civali i ponllvno ukljllcivati, p<l cc i Ic mpe r<ltura poda biti promenljiva , (I mnglo bi da dod e i do dopunskog naprcza nja u bc to nu, odnos nn malte ru, lIko liko bi skokovi temperature uslcd diskontinuilt;la bili zna tni. Elcktri cni grcjaci za ponelno grejonjc, koji sc danas mogu naei na lriislu vrlo Sll kV(llitetni i dugotrajni (mnogi proizvodaci dajll Z(I ove proizvodc vrc menski neograni ee nu garancijll , sto bi tre bolo da bude znak izllzetnog kvalile ta). Medlltim, cinjenic(l je dil svaki e leklricni grcj(lc nosi sa sobom pot e ncij(llnll mogucnost pregorevanja, knje sc moze desili i posle vise godina nes me t,lnog rad a. Recimo na kraj\l JDS i lO da ncposredno koriscenje e lektricne energije Zil grejanjl: prostorija putem clektro olpo rnih grejoca, pogo tovu ako se ele ktroprivreda zemljc bazira preteZno na tc rmoe le ktranama, predst avlja zlollpotrebu nacionalnih c nergc lskih resursa, iZllzcv u slucajevima kada nc postoji tehno-eko no rnski prihvatljiva altcrnat iva, odnosno lIkoliko se nc ko risti pe riod dnevne minimalne potrosnje .

16.9. POSEBNI PANELI

Postoje grejni uredaji koji donckle odstupaju od klasicne definicije panela (grejna te la integrisana u gradevinske povrsine), ali se ipak mogll svrstati u panele, Ovde ce biti pomenula dva taha uredaja: viseci zraeeci grejaci i paneli za topljenje snega.

f 6 PANfof .NO GRFJANJ

/0:;

16.9.1. ViseCi zraceCi grejaCi

Na slid 16.36 prikaz01no jc jedno rdenje viscccg zrilceceg grejllc;] u izglcd u nelozdo i u preseku . Li me ni pillst (1) t e~n() je poveza n sa grejnim ccvima (2) zava rivanjc m iii nck im dntgim odgovnriljuCim nacino m i precls tnvlj il z racece grej no tela. koje odajc toplo tu nanize. 17.0 lacija (3) sprccava osc tnije odavanje toplote nilviiic, a bocnc oborene straniee (4) sputavaju intcnzivniju konvckciju sa do njc stra ne.

I~
~

1=
,
~

, ,

?
,

Pogled odozdo

B=170cm
Presek

51.16.36. Prikazjedllog viscceg zraceceg grcjaCil

G rejaci se obicno rade u vise metara dugackim trakamn. Primenjuju se za grejanje ve likih i visokoih prostorija, kao sto su fabrickc hale, sportske dvorane i sl., odnosno onih objekata kod kojih zbog velike unutrasnje visine dolazi do osetne n1zlike u tempe raturi vazduha po visini. Grejaci se obicno postavljaju ispoel samog plafona, a te mpe ratura grejne vode je 90nO e, pa i vise. Ugodnost se posti.Ze zracenjem toplote na mesta gde se Ijudi kreeu (a uglavnomje rec 0 prostorijama u Kojima su osobe stalno u pokretu), dok je te mpe ratura vazduha relativno niska: od 15 do 18 C. Zahva :jujuCi pozna tom efektu panelnog grejanja, temperatura vazduha po visini prilicno je ujeelnaeena , taKo da gubiei toplote kroz krov i gornje de love zidova nisu preterano ve liki,

./06

R. TodorrJI,if. PROJEKroVANJE 1'()SrROJF.VJA ZA CJ::NTR.1LNO GREfANJE

u sva ko m ~ llI cajll manji ncgo k;ld a bi sc isli prosto r grl"iao radijatorima iii vazd usni m grcJa n.le m. Za proracun ovi h grcjaUI mozc sc koristiti metoo prikaz:ln u poglavlju 16.5., odnos no izrazi 00 16.30 do l6.17. ali mt'd ifikovani na oogovarajuci nacin. Tako c,' umcs to koeficijenta kc figuri s;lli Cl,. lI mcs to prccnik a cevi d pojav icc se dc bljina limenog p las ta, kocficijent provodljivosti . 1 8 odnosicc se na m3te rij al lime nog plas ta , do!.. 6:: tc mp cralllrc vazo uh a sa go rnjc i donje ~lra n e biti medu sobo mjed nakc, ti. I ; = 1u . Na slici 16.37. prikazan je braktcristiea n ra spo rcd viseCih zraeecih grejaca u jed noj proizvod noj h;lli.

-,
I

i
I

I
1

:I
I'
I

__ -=-=:...:- - ' I
S l. J 6.37. Ra.l"porecl visef:ih zrai::ei:ih g,.ejaca
II

proizvod/l oj "ali

16,9.2. PaneIi za topJjcnjc snega

Pre vise dcce nija pos ta la je popularna jedna insta lacija - kopija podnih panela za grejanje prosto rija - cija jl: uloga da sa slobodnih povrSina topi napadali sneg. Izvanred na mogucnost jednos tavnog i brLog, takoreCi tre nutnog uklanjanja snega, nave la je mnoge da ove instalacijc lIgnldlljll, pre !';vcga u frekve ntne saobracajnice i sletnopo lc tne staze vclikih aerodroma, ali i parkiralis ta, zatim u prilaze privatnim gara'l.a ma, pa ca k i u trotoare ispred izloga prodavnica i robnih kuca. Energetska kriza, koja jc 1973. godine potresla svet. dovela je do saznanja da ovakav nacin uklanjanja sncgu prcdstavlja rasipnistvo, pa sc paneli za topljcnje snega danas uglavnom koriste tamo gde za to postoje ekonom~ko-finansiski razlozi. Takav objekat je, recimo poletnosletmt staza ne kog frekve ntnog aerodroma, cije bi zatvaranje zbog sneznih padavina, cak i u kracem vreme nskom inte rvalu, izazvalo pomeranje i otkazivanje brojnih letova, sto bi pogodilo veliki broj putnika, a prevoznicima nanelo finasiske gllbitke (uostalom mehanicko lIklanjanje snega sa iste povrsine takode zahteva znatan utrosak cnergije, posto se na ovak'vim objektima u tu svrhu po pravilu koristi brojna i mocna mehanizacija ). los jed an primer primene panela za topljenje snega, koji je danas dosta popularan, a ima i svoju realnu finasijsku racunicu, jesu fudbalski tereni na velikim sports-

16. I'AN"LNO G /?F J A NfH

-10 7

kim stadi o nima . Kori~~cnj\: panela za top lje nje sncga na llvakvim objc klima o mogu cava odrl.avanj\: sportskih prircdbi praklicno po svako m vrcm\: nu . a tll leli vee pom\:nllti finansijski e rekal. Konslmkeija panela za lopljc nje sncga j\: ko pija pudnog panela pos lavlje nog na tlu . Slika l6.38. daje presc k kroz jeuan tipiea n pa ne l za lo pljcnjc snega postavljcn u javnu saob ra~aj ni cl l. (i rcjne eevi (1 ) ugradc nc 5U u slnj mrs,lVog betona (3). iznad koga se nalaz i he to nska ko ns trukeija ko lovoza. Sa donje s lrane nala zi se sloj sljllnka iii lomlj e nog kamena (4). koj i, pored oS lalog, predstavlja i ne kll to plo tnll izolacijll prema tlu (5) .

t
S=

5cm

3
4

b= 75cm

L
5

St. 16.38. I'rc.\'ck kroz jedan panel za /op(jcl!ic .m ega

G lavni zadatak panela za lopljcnj\: snega je da obezbeui pre laza k sn6nih pahuljica 1I teeno stanje u sklauu sa inlc nzil c to m sndn\: paclavine , tak a da se spreci rormi ranje sncZnog pokrivaca. Tn z naci cia sc za vr\:me sndne padavine na povrsini panela rarmira mc!iavina voue i s ncZ nih pahllijica lemperalure 0 U 10m rcZimli - Ij. za vreme snez ne padavin\: - toplo tna energija prcdata na gllrnjoj povrsini panela mora da nadoknadi 1I principll, po red loplol e loplje nja napadalog sncga. jos: to plotu pOl rebnu cia sc sneg za grejc do tacke lo plje nja , toplotu kojn se sa gornje strane mesavinc snega i vod e odaje okolnom vazdllhll i lo plotu isparavanja onog dela vouenog rilma koji ispari u tokll procesa toplj\:nja snega. Pri lome Ire ba raellnati sa relativno vi sokom vrednos~lI koericijenta prelaza toplo te a sa povrsim: panela na mesa vinu vode i snega. Pomcnimo ovcl\: ua bi. pri melcoroloskim lIslovima koji.vladaju 1I na se m podneblju. srednja I\:mperalura povr~ ine panda iznosila 2 do 3 n c:. Gornji konce pt proracuna imaee, medutim. smisla samo ako je temperatursko poIje u p"nelu staeionarno, tj. "ko je u trenutku kacla je sneg poceo da pad a panel vee bio zagrejan. Ukoliko panel slartuje tek kada sneg pocne ua pada, tj. ako sneg pocne cia pada na hladnu povrsinu panela. docice u prvom Irenutku do [ormiranja sneZnog . pokrivaea. Kapacitet pane la uglavnom m.:ee biti dovoljan cia brzo otopi nastali sneZni pokrivac, a kako je sneg do bar loplotni izolator. docicc clo stvaranja (zv. tunelskog efekla. Neposredno iznad povrsine panela Cormirace se supljina ispunjena zagrejanim vazduhom pome.~anjm sa voclenom parom, zasvoclena vee oformljenim sndnim pokrivaee m. Sta ce se dalje cleSavati: da Ii ce se sneZni svoclovi obrusavati pa ponovn

0 c.

-IDS

B.Todomvir PRO} EKTOV4 IV} POSTRO} EIV}A lA rENTR4 LNO GREJA IV} E

[ormirati, zadriavaju Ci sneg na koIovozu , iIi Ce se posle izvesnog vre mena s ne g ipak otopiti, zavisi od mnogo [aktora . Medutim, neosporno je da pane l J.:<1 topljenje s nt;.ga u tom sillcajll nije odgovo ri o zada tku da od rede na kolovozna povrsin a bude U SVilkom tre nutkll bez snd nog po kriva ca . Iz tog raz loga obit no sc panel plls ti u pogo n i pre poeetk a p ada nj il snega. na osnovll me teoroloske prognoze, da bi se saviada ia poce tna top lo tn a ine reija . I\ko se panel prcthod no uzgreva pre pocetka pad avina , llslovi na njegovoj povrsini Sll drukciji ncgo u (azi akt ivnog toplje nja snega, (povrsina pane lil je suva, te mpera tura vazduha je najceSce razli ci ta od OC, a koefieije nt pre laza to plote je znatno manji) pa je i odavCl nje to plote drukcije, uglavnom manje od nomin Cl lnog kapae it ela pa nela. NajzCld postoji i treCi sillcaj za koji p ane l mo ra biti pripravljen, a to je lre nut ak kada pad avine pres lanu . Tada se na povrsini nalazi film vode; pri lome temperalufil v<lzduhCl moze izne nCld Cl znat no da o padne. vetar moze da se pojaca (cime se povcca va koeficije nt prelaza to plote). moze da dod e do razvedrClva nja i time do povcca nj a zraeenja povrsine . {(ontrolni proracun pa nela mora se urClditi i za ovakav slucaj, jcr uk o liko panel nije u stanjll da pokrije toplolne gllbitke u ova!:voj sitllaciji moze doci do formiranja leda , s to je isto tako nepoze ljno kao i forminmje sneZnog pokrivaea. Najzad llkupni ka paeit e l pa neia, treba da pokrije i gubitke toplote pre ma tlu. Najvainiji me teoroloski podaei za dime nzionisa nje panela za toplje nje snega Sll: te mpe rature vazdllha pri kojima dolaz i do sneZnih pad,lVina i int e nzite t padanja snegao O vaj drugi pod ata k sc obicno u meteoroloskoj sluZbi vodi u zavisnosti od duzi nc posmatranog pe rioda. Tako postoji mClksimalni desetogodisnji intenzite t. zatim maksimalni inle nzitet koji se pojavljllje jednom II 50 godina, itd . Korisnik instalaeijc j projekta nt Ce se o prede liti, u zavisnosti od znacaja povrsine kojll tre ba stititi, koju od ponud e nih vrednosti treba uzet i. R eeimo radi informacije da sm::g 1I Beogradu n<ljcesce pada pri temperaturama od -2 C do +2 C. sa maksimainim desetogodisnjim 2 intenzitetom od 4 kglm h.

17. PARNO GREJANJE NISKOG PRITISKA

17.1. UVOD
Parno grejanjc pripad a vrs li grej nih sis le ma kod klljih se kao nosilac 10 rio te kori sli vod e na pa ra. Iz pam ag kOlla , vode na pa ril kojn je na viik rn priliskll o d a lmns fe rskog struji kroz cevnvod dn grejnih te la. U n jimn se para kondenzlljc, pri ct: mu sc os lobadil to plo ta isparava nja i pre nosi 1I pros to r koji se zagrcva . O brazova ni ko nd e nza l se vraca povrat nim-ko nd e nznim cevovodo m II ko lno. Zavis no od pritiska pa re, razliklljll se greja nje paro m niskog i visokog pritiska , s tim s to se nadp ritisak o d 0,5 bar smntra gornjo m gra ni co m niskog p ritiska, a pa m o grcja nje visokog priliskn jc o no kod kngn vodc na pa ra ima nadpril is kc o d 2 do .1 bilL Siste mi pa mug greja nj a niskog pri liska, mogll bili sa do njim iIi go rnjim razvn dom pa re i sa nisko iIi viso ko po lnze nim vndovima za pov ra tak ko nckn1.ata . Vode na para se proizvodi II kOllovima niskng iii viso kog priliska . Kac/a je II p ilanjl! ovaj c/ rugi sillcaj, o nda se pre korisce nj a pare za grejanje prilis,lk mora redllkova li . V rednos li niskog p ritisk<lll prakti cnoj p rime ni 1I siste mim,1 za grcja nje krccII se od 0,05 ba r ko d manjih grcjnih pos lroje nja. do najvise 0.1 .1 bar nac/priliska II s illcajevima kada su krajnja lIdalje nj a ecvne mrc:Ze c/ o 500 m. Nadp ritisci od 0.-1 i 0,.1 bar se jav ljajll 1I silicajevima kad a se pa ro m snabdevajll pored grejnog s iste ma i drll gi po lrosaci, keto na prime r kuhinja i vese rnica. P rednos ti parnog grejanja Sli u njcgovoj ma loj ine rciji i lls led toga II brzo m post iza njll odrede nih le mpe ra tura u greja no m pros torll . Kud njih ne ma o pas nost i od 1.a m rzava nja je r cevovod l! pre kidima rad a nije ispunjc n vodo m. Tro.skovi pos troje nja Sll niski , medutim pos toji nil. ne dos ta laka koji su slIzili du me n, prime nc ovog nacina greja nja. Svakako najvaz nij e je teSko prilagod avanje grcjnog kapacil c la tre nlllnim pUlreba ma. Zbug toga do laz i do pregrevanja p ros to rija p ri visi m spo ljnim tc mpe ratllrama sto sc odraiava ill veCim troskovima pogo na . Ne povo ljna je i visoka te mpe ratu ra radij a to ra, obzirom na te mperature kako pare lako i ko nd c nzala, od o ko 100 "C, Slo bilno pogo rsava te rmicki ko mIor. Losiji SIl i higije nski IIslovi, jc r se na tako vi~ o kim le mpe ratllrama n a povrsinama grejnih tcla javlja sago n;vanje cest ica pras ine koje vazduh nosi u svojoj cirkulaciji po pros toriji slo je nd IIlicaja na sluzokozlI disajnih organa. Pri visokim te mpe ra lurama pre nos nog f1l1 icl a veci su i gubici to plo te

4 /0

n .1()(/orrJl'i c I'IW JEkT0 1 ':'1NJE /'OS7ROJENJA

Z-1 CEf>lTRr1L\'OGRJAl'U E

u ccvovocl u stll dircklno smil njujc e[ikasnost sistcma. Osim svega navedeoog nedoslalak su i povo ljni U SlllVi za koroziju, je r se cevovod i grejna tela u svaL:om prekjdll grejanja praz ne pil ovlazc nc pllvrsine dolaze u dodir sa vazduhom..

17.2. PIUNCIP RADA

P re ukljueenjil u pogo n, kOlao je clelimicno ispunje n vodom lznad nivoa vode, II cevimil i grcj nim tdima nalazi se vazduh. Puslanjcm urad kolla, proizvodi se para ciji pril isak rasle do pOI rebne vrednosti ; para pTOdire II razvodne vodove i grejna tela. Para potiskujc vilzdu h prema gre nim telimil II Kojima zbog svoje manjc gustine. IIvek kbdi izmld vilzdllsnog sloja nc mdajuCi se su njime. U zavisnosti od pritiska koji ima p<lri! Ilil ulazll 1I grcj no le lo. 1I njegil prodire veca iii manja kolicina pare sto je i u vezi sa Irc nulnom vel icinll I11 ()Ivora rcgul acio nog rilclijatorskog ventila. Vazduh u dodim sa parop:! co bija pribliZno njenll temperatunJ, ali i pored toga jc JDS uvek tezi od p<lr~' i uvek je ; + ( ~ d nje. U projcktnim lIslovima u grejno telo treba da prodre ona koliCina p"r(' \::0.1 .1 ce sc u nje mll koncl enzovilti, tako cia se izbegne da para dospe u kondenzni ;je~) lJlrc7.f' . Za lo prilisak p<lre isp red grcjnog tela treba da je podden tako da prod,,: tacno ona ~;0 Ii cina p<lrc koja se moze u nje mu konde nzovati. S obzirom da gubil:i top lo le 1I prostoriji varirajll, pr<l kticno je nemoguCe u svaL:om lrenutku podcia\'ali ve nl il pa se Ilil izlilZlI iz grej nog telil stavlja odvajac kondenz.ata koji sprecava prodor pilre 1I konc! c 'lznll mreZlI . Da hi v,wl llh mogao cia sc pot isne iz eevne mreZc i grcjnih tela. postrojc nje mor" da ima II delll :,o nd clll.nc mrde vew sa al.mosrcrom, sto jc po praviJu na prikljlll:nlli kOlld c nz t~oj mrez i prema kOllu. Oeo ccvovoda kojim sc ostvarujc spoj sa spoljnom sl'edinoll1 naz ivil se vclrena cev. U rdimu kada sc islJjlll:uje md kOlla i kada prest<lnc slrujilnje p<lre , zilosla la para se ko nd c nzuje. Tada u sislemu dolazi do IImanje nja pri . tiska pa kroz ve lrcnu cev' ulilZi vazduh koji ispunjava celo postrojcnjc. Kondenzal koji sc obrazuje u grejnim telima prirodnim padom otia: kroz kondt:nznu mrdu eij i su prccnici manji od razvodnog pamog dcla ecvovoda. s obzirom na rilzlikll u guslini p<lrc i vode. Prcma polozajll kondcnzne ffifde razluk-l.Iju se vi.~oko polozcna iii SUVil i niskopoloze na iii mokra. U cevovodu za kond c nzil t vladil atmosCcrski. au razvodnim vodovirna pritisak pa re koji je iznad almosferskog. Zo na iltmcsrerskog priliska poeinje na izlaznom prikljll cku grejnih lcla i oblllw<lt a celu kondcnznu mrefu. Vcrtikalc kondenzne mrek direktno vode u horizontalnu kondcnznll ccv kTOZ koju se kondcnzat sli..a ka kotlu. Kondenzill se obrazllje i II parnim vodovima, narocilo u poi:etnom periodu rada siste ma, kilda su cevovod i hlilclni. Zbog toga se mora voditi raeuna 0 njcgovom oticanjll i oclvode njll kroz kondc nzni cevovod. Kada su u pitanju horizontaJni delovi pam.: mreZe, o ni se postavljaju pod nagibom od oko 5% 0 u pravcu slrujanja pare. U sluc,1ju ve rlikalnih usponskih vodova ne moze se izbeCi da kondcnzat lea: suprotno SlrujanJu pare. Kondenzat se sliva u jed nom pravcu i para koja irna znaIDo veeu brzinu ga zaustavlja. Naslaje nagomilavanje kondenzata i u momcntima kada se naL:upi u kolicini da svojom masom savlada o lpor pare, dolazi do probijanja kondenzata lIZ prasaL:.

-_

....

17. PARNO G RElAN1F. N IS KOG PI'JTlSKA

411

r-L--.J

r
I I

I c

Slika 17.1 Sistem sa dOlijim razvodom i visoko polozellom kOlldellZl101II mrei.olll (a - horizolltailli razvodj b - vcrtikalej c - vertikaillc cevi za kOlldellzatj d - vetrella ceVj A - skok /lOrizolltalllog cevovoda)

Iz horizo nt a lnog razvodnog cevovoda para prod ire u grcjnil te la kroz uspo nskc vodove. Kada je ovaj rilzvod poslavljen is pod grej nih lela. radi se i 0 Izv. da nje m razvodu o U tom slubju ccvovod je ispod lava nicc sute re na il iznad ko lla. I Iorizo nlalm; ccvi su u blagom nagibu (oko 5%0) i kad a se rael i 0 veCi m duzinilma . izvod e se skokovilll (slika 17.1) . Nagibom se obezbedllje o tica nje ko nd e nza ta koji se moze pojaviti 1I odrede nim lIslovima pogo na. Pri sko kovitom vodenjll ho rizo ntalnog ko nd e nznog cevovoda do laz i do skllplj a nja ko mJ enzilla u tackama cevovoda u kaj ima se izvodi skok na visi nivo (tacka Ana slici 17. 1 ), pa se i nil tom mestu mo ra osigurali njegovo odvode nje . T o sc poslizc spajanje m sa kond e nznim cevovodom po moclI U - cevi. Kod izvodenja ovog spoja jedan krak je veza n Zit parnu. dmgi za ko nd eznll cev, a 1I cevi je voda . U toku rada siste ma. posto 1I parnom delu vlad a naci pritisak, nivo vade ce 1I krahl pre ma ko n- de nznoj rnrdi bili po mere n na viiic, tako da ce pos lojati razli citi nivo i vode , a razlika OdgOVilra ve licini nildpritisk a pa re Pk (slika 17. 2) .

::
b

a.
.><

...

Slika 17.2 Odvodellje kOlldellzata pomocll U - cevi ( a - razvodlla puma mrezuj b - povratlli cevovod za kOlldellzat)

-...

-412

n. Todorovic

PROJ J>KTOV/ INJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE

llo rizo ntalni konu e nzn i cevovod je pod nagibom pre ma kotlu sa kojim jc u vezi pre ko vcrtikalnog priklj1l0ka 1I koji sc sliva kondenzat. U njcmu je nivo kondenza lil uve k iznad nivl)a vode 1I kotlu, za velicinu nadpritiska u kollu Pk. Veza sa atmosfcrom je ostvarena u horizontalnuj kond cnznoj mrez i, blizu kotla, preko vetrene cevi ciji je o tvor izdignllt za 20-30 em iznad horizontalne kondenzne eevi. Pri ovakvllm ra zv,1dll , po isklju ce nju sistema iz pogona, horizontallni kond e nzni ccvovod jc SHV, it 1I toku rad a sa rno jedan nje n deo mokar, po cemu je i dat o ime ovakvoj konfiguraeiji cevovoda. Medutim, 1I slucaju da jc horizontalna kondenznit mreza ugradcna pri podu iii cak is pod njvoa pod a, u kanalima, onda se radi u niskopo lozc noj, odnosnu mokroj kondenZl'.oj mreZi (stika] 7.3). Kod ovako poslavljc nog glavnog ko nd e nznog cevovoda ne ma potre be za specjalnim elementima za izdvajanje de la mreze pod pritiskom, jer u svim spojnim vertikalnim prikljuCcima nivo vode diklira visina vod e u kotlu , odnosno nadprilisak pare u kotlu, tako da para ne moze da prodre u kondenzni deo eevovoda (slika 17.3 c). I kod ovog razvoda, ukoliko horizonlalna parna mreza ima skokove, u njenoj najniloj tacki se os igllrava odvod kondenzala spajanjem sa kondenznim cevovodom (slika 17.3 f). Para pOliskuje vazdllh iz grejnih te la i cevovoda pa se poslavlja poseboa mreza za odvo d vazduha u atmosfcru (slika 17.3 b). Ona se nalazi iznad nivoa kondenzata II spojnim cevima, da kle iznad vodenog stuba koji odgovara nadpritisku kotla, k<Jko bi strujanje vazduha bilo osigurano. Isti cevovod sluii i za ulazak vazduha u mreiu po pre kidu rada sistema. Uko liko se deo horizontalnog kondenznog cevovoda spusta nil nili nivo, na prime r zbog podvla0enja ispod vrMa, obezbedivanje odvoda vazduha pri pllnje nju kotla vodom, vrs i sc spajanjem sa mreZom za vetrenje (slika 17.3 d).
r
T

rI I
I I

rI I
I

c=--1-___ 1, ____I, _, ___

I - - - - - - - - - - -i---e

--

c .".:::

it

""',.""""""",,~

.. , ,. .", " ,

Stika 17.3 Scma sistellla sa lIisko po[ozcllom(suvom) kOlldenvlOtn mretom: ( a - velrella cev; b - cevovod za vazduh; c - Ilivo vode u kolin za vreme pogona; d - veza sPIlStenog dela
kOlldellZlle mreze sa vauiusllom; e - nivo kOlwenzala)

17. PARNOGREIANJENISKOG PRITISKA

-11.1

Horizo nt a lna kond enz na mre:la je stalno ispunjena vodom, pC! o tlld a i naz iv ovakvog razvo da - mokra kondcnzna mreza.

17.3. SISTEM SA GORNJIM RAZVODOM

Kod siste ma sa gornjim razvodom pare ho rizo ntalni razvod je iz nad najvis ih grejnih te la, is pod tavaniee posled njeg spra ta iii pri pod ll tavana . Kroz glavnll ve rtikalnll cev dovodi se para i spusta kroz pojedine ve rtik a le prema grejnim te lima . Sa izuzc tko m glavne razvodne , u svim os talim ve rlika la ma pa ra i konuL:nzat slrllje u istom smeru te je uma nje na mogucnost poremecaja toka pare odnos no slivanja kond enza ta (slika 17.4). S obzirom da kroz vertikale o ti ce kondenzat sa st rujom pilre, narocito u poce tkll zagrevanja kada su cevi hladne u radijaton: vis ih spra t(wa se sp recava ul az knnclenzil ta postavljanje m radijatorskog prikljucka 1I blagom uspo nll. Kod najniZih grej nih tc lR ce lokup ni kond enza t iz razvodnog ver lika lnog ccvovoda mora n bi cia prode kroz radi ja tor. Oil bi se to sprecilo razvod ni radij atorsk i prikljuc<lk jc 1I (lv,'m s illcajll post avIje n sa lIspono m. Ukoliko bi gn:jno te lo bilo iz bilo kojeg razloga ~a tvore n o . ta ve rt ikala bi se punila ko nd e nza tom. Pri ponovnom pusta nju pare javili bi se ne prijatni sumovi. ZC!to jc bolje rese nje ako se izdvajanje ver likctla iz ho rizo nt al ne razvodne mrc zc izvede odozgo savijanjem cevi, tako da se sp re(:i ot ieanje ko nd e nz:lta kroz ve rtikalu sa grejnim telima. Odvod ko nd enzata bi sc u to m slucajll o moguCio na kraj evima horizonta lne mre:le, pomocu U - cevi (s lika 17.4) i pose bnom ve rtik a lom.

,..
T T

----

---,

I t

.-

.-

rI I I I I

!
I
I
I I
I

I
.L

I i o_~ -..L------~-----:1
-'

__

", .,,; """"""""""""",,,

Slika 17.4 Sistem parnog grejtlllja lIiskog pritiska la .fIIyom kOlldellzltom IItrllZ.OIfl

--..:.:=;:- --

./ /./

8.TOf/orrJl';c PRO} E1CIOV1 N} Ii POS7RO} EN}A 7..4

CENn~>1

LNO G RElA N} /~.

Nil slici J 7.5 je prika-.:ana Serna go rnjcg razvoda ali sa nisko polozenom - mokrom kondcnznom mrcZom. Slicnn kilo kod donjeg razvodil. kond e nzni verlikalni vodovi sc splislajll do nisko polo7.c ne horizo nl a lnc mrele . pri Ccmll je nivo kondenzala u njima iz nad vis ine vod e II kollll. za visinll slllba vade koji odgovara niltlpriliskll pare. Zil dovod i izl'lz vazdllh'l iz poslrojenja prcdvid e na jc velrena ccv sa otvorom za vezu sa ill mosferom. I 1I ovum sillcajll se vrsi odvod njavanje horizonla lne pa rne mrdc spajanje m krilja horizonlalnog razvounog ccvovoda sa kond enz nim. Sliviinje kondcnzala II pojedinc vcrlikale se izbegava prikljuckom vertikalc iz gornjcg dela razvodnih cevi II vidll luka.

I
I

I I

--v-f="

b t: I I _~-- - - } - - - - - - - , - - - - - - - - T - -

'1 I~

1 1 t1

I I I

1=---

~I I

Slika 17_5 SCilla pamog grejallja sa gomjilll razvodom i lIisko p%zellom kOlldellZllolll mrezom: (a - vetrel/a rev; b - otvor; c - veza vertikalc odozgo)

17.4. POVRATAK KONDENZATA U KOTAO

Najpollzdanija rdc nja za vracanjc kondc:,zata II kotao Sll ona u kojima kond e nzal olice prirodnim padom. U sillcajevima kada SII grejna tela postavljena dovoljno visoko lako da se ne nalaze II zoni pritiska kotla. kondenzat ce se slivati direktno 1I kOllove bez ikakvog posrcdnika. To se dogada kada kOllovi rade sa niZim pritiseimil (O.l0,2 bar) a grejna lela SlI visoko iznad nivoa vode 1I kotlovima. Ako se iz nekih razlogil usvoji viiii radni prilisak pare, grejna tela mogll bili u zoni pritiska pa Ce bili ispunjcni vodom (u praksi se koristi naziv "polopljeni"), pa neee dobijali pam. Ovakvi slucajevi se resavajll na taj nacin sio se kondenzat ne vodi direklno u kOIlove, vee prelhodno 1I skllpljac D kondenzala u vidu rezervoara (slika 17.6). Tako se

17. PA l

va GREJANJ NlSKOG PRlTlSKA

-1 15

dobija kond cnz na mrda koja nijc 1I dirck lnoj vcz i sa kollom pa neci bil i " po lopljena" i grcj na Icla mogu bili na isloj visini kao i kol lovi, pa i nize od njcga.

----,

Stika 17.6 Vracallje kOlldellzala

/I

kolao pO.\'rcdslvom rezervoam

Povra lak ko nd enza la iz rezc rvoa ra u kOllovc vrs i sc pomocu pllmpe, i to najeesce ne dircklno, vee prvo u jedan visoko polozc ni rezcrvoar S, oda kle kond enza l prirlldnim padom o lice II kOllove. Naravno da laj meclll-rezervoar mom bili loliko iznad nivoa vode u kotlu da raspolozivi hidros lalicki prilisak budc dovoljan da savlada nadprilisak II kOl lu i olpo rc u vcznom ccvovodu . O vako vrabnjc kond cnza la je bolje rc sc nje od dircklnog prcbacivanja kondcnzata iz prvog rezervoara jc r jc punjc njc kolla ravnomcrnijc pa su oscilacije nivoa vode u kotlu male l . Ukljucivanje pumpe je po pravilu aUlomatsko po moeu ko ntakta sa plovko m koji se llsposlavlja eim nivo vode u glavnom sa birniku ko nd cnza la doslignc odrede ni nivo. Za povralak kond e nzala iz veCih pOlrosaca pare (bojlcri za pripre mu lo ple po trosne vode, razme njivaei toplo te, grejaci za vazduh ild .), ko rist e, se uSlavljaci pare a jos ccSCc ccvnc pet lje (slika 17.7). Pe tlj a elc luje kao vodeni zatvarac, i nc propusla vazduh. Oa bi se omogueio izlaz vazeluha na ko nd c nznoj ecvi se poslavlja automalski ventil za ispuslanje vazduha koji propusta vazduh a zatvara se pri nailasku pare . Ukoliko se aparali koji korisle paru na laze blizu kotlova mogu se poveza ti dire klno sa ko llom i radiee bez smelnji iako su u zon i pritiska. U 10m slucaju kond e nzna mrez.a nije u vezi sa a lmosferom pa nema razlike priliska, vee i u kondenz nom vodu i u pa rnom vlada a lmosferski prilisak, pa ee nivo vod e u ko ndenznoj cevi bili skoro isli

Prema lekslu prcdavanja Milorada Uroseviea, profesors masinskog fakultet a, koji predavao predmci G rejanje i provelravanjc od 1962-1979 godine.

116

I], Todom"ic I'UOJ EKIO I :'INJ E POSTROJ ENJA Z1 C ENTRA Lt,Q G RJA NJE

ka o i u kotlu . Mil ia raz lika POlil:c od pada priliskil koji posloji u rilzvodu pare (s lika

17.8).

--- -------1-

----- f-------

'--

--;,
- ;--

a.
1-----:::

x-

l!.
'--

.. -.... ",'""""""""""""""""
L..

SUku 17.7

a.

Stika J 7.8 Direkllla veza polro.faca pare i kotfa

17.5. UPUTSTVA I PRIMERI PRORACUNA

Pritisak pare 1I postroje njima za grejanje parom nisk og pritiska krece sc u granicarna od 0,05 do 0,5 ba r nadpritiska, 1I zavisnosti od duiine vodova od kotla do. najudil Ijc nijcg grejnog tela. Po iskustve nim podacima pre po.ruclIju se sledeci pritisci pare nil izlazll iz ko tla, u zavisnosti od duzine najduzeg parno.g voda : - do 100 m 0,05 - 0,1 bar -100 -200 m 0,1 - 0,2 bar - 200 -300 m 0,2 - 0,3 bar

17. PAlmo GREJANJE NISKOG

PRn'ISK~

-117

Da bi para prosla hoz ventil grejnog tela i usia u samo te lo, potreba n je napor ad oko 2000 Pa, odnosno 0,02 bar. Prema tome, kao raspoloziv napor za dimenzionisilnje cevne mreie od kotJa do venlila grejnih lela prcoslaje:
H

= P - 2000

(Pa)

Kao i kod vodenog, lako i kod pamog grejanja, raspolozivi napor sc lrosi za Ire nic u pravim delovima ccvi i za savladivanje mesnih olpora. Dok je kod vodenog grejanja 'napor bio polreban za strujanje vode kroz razvoelnu i povralnu mrezu, koel parnog grejanja napor se trosi zakljucno sa grejnim lelllm. Povralak konele nzala u kOla o 051varuje se silom tde iii pomoeu pumpe. Poslrojenja parnog grejanja izvoele se sa gomjim i donjim razvoelom. Koel oba sislema razvoda, povratak kond enzala priroelnim pule m moze bili kroz visoko poloze nu (suvu) iii nisko polozenll (mokru) kondenznu mreill. Horizonlalna pama mreia polaie se sa nagibom koji ne sme d a je milnji od 0,002 m/m. KocI cevi koje imiljll nagib slIprotan loku konelenzata , maksimalill1 nagib iznosi 0,005 m/m

17.5.1. Proracun parne cevne mreze

Ako jc poznal pritisak pare na izlazu iz kOlla. prorai':lIn cevne mrdc se ne razliku.ie oel proracuna prikazanih za vodcno grejanje. U prelhodnom proracunu uzima se ela sc 67% oel raspolozivog napora lrosi na lrenje II pravim elelovima revile mreic. pa se na osnovu loga odredllje jeelinii':ni pael prilisak R za kolo najnepovoljnijeg (najlldaIjenijeg) grejnog lela: - pritisak kotla - potreban pritisak ispred venlila grejnog tela - ra<;plozivi prilisak PI - 1'2 - za trenje 1I ravnim delovima mreie O,67(p 1 - P2) - duZina pamih vodova { (m) - jcdinii':ni pad pritiska
R = O,67(Pl - 1'2) I

Naknadni proraeun treba cia da slvami potre ban napor. Koeficijl.:nti mes nih olpora ocIreduju se islo kao i kod vodenog grejanja. Prilikom proraclIna treba voditi raeuna da 1I lIsponskim voelovima u Kojima para i kondenzat imaju suprotan tok, vrednosl za R ne treba da prede 100 Palm. Pri vl.:cim vrednostima za R, veee su brzine strujanja pare, a s obzirom na suprotan smer olieanja kondenzata, moze dolazili do sumova 1I postrojenju i hidralllicnih lldara. lz istog razloga nemacke norme daju granicne precnike za pojedine kolicinc toplote koju nosi para (tabcla 17.1), a sovjetske norme maksimalne brzine strujanja pare (tabela 17.1I).

.fI8

B. Todoro ..;,' PROJEkTOVrlNJE I'OSTROJCNlrI 2.-1CENTR1 l.NO GRFJANJE

Tabc la 17.I Prccnici cevi za parnc vodove

Prcrnik CC\'j
Il nrizonl nlni vodnvi Vc rti kJ lni vodovi

1I

7.avis nos li od kolicinc toplole (W).

("
II I "

Prccnik ccvi

Horizontalni vodovi Vcrlibill i vodovi

Prccnik rl!vi

1/2" 2320 3250 57 75000 103390

(25

3W 5230 7320
(,.!

1011 0 13950
70

21510 29070
82,S

..

l'l i '

31400
43500

39,5 mm 27900 38840

1110,5

5 1,5 nun

56990 78730
11 3

88

IloriZOIl13lni vodovi
Vcrtikaln i vodovi

603600 825730

102340 140720 137 76S740 1052500

129100 177930 150 978 100

.

200000 275630 IBO 1575900

.

2384 10 326800
204

338430 465200
235

46 1710 63 150(J
2SI)

2198 100
.

279 1200
.

3721600

Tabela L 7.Il Maksimalnc brlinc pare

Prcl"nik ("cri
~'2"
~/I "

\I

zllvisnosli od prccnika ccvi

MHksimallUt IJrliOlt ,ore ( m/s)

j,l osmcrnll ok 14
II!

0k suprolan 1 10 12
14

I"
1'/~ "

22 23
25

I ','! "

50mm
vcCi od 50 mm

30 30

15 17 20
20

U nak nildn om proracunu , koji se tak odc ne nlzlikuje od proracunil vodenog g lT janja, koeficije nti mcs nor o tpOr<l odred ujll se tak ode prc ma tabcli VI 1I dodatkll. Ako lreba izvr~i li proraclIn ccvnc mrczc za pos trojc nje za kojc nije zadat pritis<lk pare, prorilclIn vodova najne povoljnijcg grej nog tcl a se nes to razlikllje. Nairne, k'iko nedostaje podata k (1 ras po lozivo m pritisk u, jer tek treba odrediti pritisa k pare II k(ll lu , cev na mrda sc dime nzionis e, vod eci ra clln a 0 podaci ma iz tabe la 17.[ i l7.ll . Z" taka dimenzionisanu cevnll mrcZu iz racllna se potrcban napor na osnovu kog<l sc usvaja prilisak u kotlu. Za pro racun vodovll za SVll dru g" grcjna te la sad a .ie poznat pritisak ko tla pi! proracun bazira na jedini cno m padu priliska. Kod parnih vodovCl grejnih telil, koji se na laze blizu kOlla, preostajace neis- koris cc ni pritisa k, pos to sc precnici cevi nc mogu smanjivati ispod od rcdene g ranice, pa Sl' visak priliska prigusuje prethodnim doterivanjem o rga na za reglllisanje.

17.5.2. Dimenzionisanje kondenznih vodova

Cevi kroz koje se odvodi kond enza t ne proracunavaju se, vee se njihov precnik usvaja na osnovu paciataka iz tabele 17.1I!. 17.5.3. Proracun precnika cevi Postll se pre thodnim proracunom dobije jedinicni p ad pritiska R, prelazi se na t'drcdivanjc pre thodnih prccnika pomoeu labelc VII. Pri lome treba voditi racuna cia jt: izracunato R ustvari srednja vrednos t jed inicnog pada pritiska i d a treba precni kc odrcci ivati u glavnim deonicama (onim koje su bliZe kotlu) prema veeoj vrednos ti N,

17. PARNO GRElANJE N ISKOG PRlTISlV1

.f19

dok za os ta li deo mrde - pre ma ma njim R. To je put dll se dobije eko nimicna i ujednare na cevna rnreza. U tabe li VII dat jc precnik cevi i jcd inicni pad pritiska u zavisnosti od koli cine top lo te koju nosi para . Uz kolicine toplote dllla jc za svaki precnik i brlina strujanjil pllre.
Tabcla 17.111 Prccnici kondcnznih vodova kod parnog grcjanja
Prei'nik d
(mm)

Visoko poloieni vodovi Verlikalni Horizonta ln i

13
20 25 32 40 50 (57) 60 70 (76) 80 (8S) 90 100

Nisko Iloloieni vodoyi Horizonlalni iii verlikal ni 1 :s 50 m 50-100 m I> 100 m Kotieina 101110le odDlela od pare Z8 obrozo,'anje kondenza t. (W) 4650 6980 32,560 20,930 9,300 17,445 52,335 29,075 81,4 10 25.590 48,850 145,375 93,040 46,520 32"<; 60 79,080 116,300 3 14,010 98,855 203.526 IXO,265 436, 125 290.750 133.745 120.950 250,045 755 ,950 51 1.720 250.045 372. 160 366,345 366.345 546.610 1.1 04.850 72 1.060 738,505 494,275 1.453,750 988,550 494.275 581.500 872,250 1.221,150 581,500 1.744.500 2. 15 1,550 697,800 697,800 1.046,700 1.453,750 1.744.500 872,250 1.302.560 872.250 2.6 16.750 1.570,050 3.081,950 1.046,700 1.046,700 2.093,400 1.918,950 1.279.300 1.279.300 3.605 .300 2.326,000 1.453,750 1.453.750 2.151.550 4.070.500 2.79 1,200

Koe ficijcnti mes nih o lpOra odreduju sc prc ma tllbcli vr, a vrednosti za Z dal e Slt u zavisnos ti od pritiskll i brzine slrujanja pare, II Zil koeficijenl mesnog o tp o ra l, takod c u tabeli VI. Kod go rnjeg razvoda moze sc predvideli ci a se vertikalni voclovi izclvajaju iz horizo nl a lnc cevi odozgo, kako bi sc izclvojila para iz kond enzil la. 7.bog loga se na kra jlt horizo nl alne mreic mo ra preclvicle ti oclvodenje ko nd enza ta. Proracun cevne mrdc postrojcnja kod koga nijc poznat pritisak pa re u ko tlu , ba zira na iskustve nim poclacima i prikazan je u prime ru broj 1.

s=

Primer 1 Ocl recliti po treba n napo r za strujanje pa re kroz cev precnika 3/4. Duiina cevi je 20 m, kolicina loplote kojlt nosi para jc Q = 6490 W. Pritisak pare je 10000 Pa, a zbir koefidjcnata mesni h otpora iznosi 3,5. Prema tabe li VII, u kolo ni za precnike 3/4 traii se polje sa kolicinom toplote 6490 W. U isto m po lju nalaz i se podatak za brl.inu strujanja pare v = 12 mls. U krajnje le voj iii clesnoj kolonr dobija se podatak za jedinicni pad pritiska R = 80 Palm. Za pritisak pa re od 10000 Pa odnosno 0,1 bar, apsolutni pritisak je 1.1 bar. Na dijagramu za gubitak pritiska Z, na apscisi se nalazi me rodavita vertikala za zasicenu paru ciji je pritisak 1,1 bar. Na lazi se kosa prava koja oznacava brzinu strujanja od 12 mls. Na orclinati se clobija vreclnost Z = 47 Pa.

420
Po~to

B.Todorovic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRA LNO GREIANJE

je Z = 47 Pa, za koeficijenl mesnog otpora 1, slvarni napor za savladivanje mesnih otpora iznosi: Z = 47 x 3,5 = 164,5 Pa Ukupan napor za zadatu deonicu treba da iznosi:

H = 20 x 80 + 164,5 =1764,5 Pa
Primer 2 Odrediti pritisak pare u koOu i dimenzionisali cevnu rnrezu strujnih kola grejnih tela x i y, ako se postrojenje zagreva parom niskog pritiska. Horizontalna i vertkaIna cevna rnreza dale su na crtezu sa svim pOlrebnim podacirna. Duiine deonica upisane su u formular za proracun cevne rnreze. Postrojenje je izvedeno sa donjim razvodom i suvom kondenznom mrezom Prcglcd mesnih otpora:
deonica I - kOlao (sarno izl az) - 2 kolena - izvijeni komad

0.5
3,0 Q.l 3,0

deonica 2 -T raeva, odvajanje suprolan smer w"lw=O,8 deollica 3 - T raeva, odvajanjc prolaz wolw = I deonica 4 - T raeva,Odvajanjc prolaz wplw=O,78 -Iuk - koleno

1,8

o
0,2

0,5
1,0

- zasun

!U
2,0

deonica 5 - una!usno odvajanje, prolaz dold= 1 wpl..,=O,64 deonica 6 - unakrsno odvajanje, prolazdold=O,8 wplw=1 deonica 7 -T raeva, suprolan smer odvajanje Wo/W=O,76 - dva luka deonica 15 -T caeva, odvajanje suprolan smer WuIW=O,9 dconic.,16 - T raeva, odvajanje, proia?

0,4
0,1

1,8

LQ 2,8
1,5

WJW = 0,7

0,3

17. PARNO GREfANJE NISKOG PRIT ISKA

421
1.0 Q.J 1,6

- kolcllo
. zaSlI lI

deonica 17 - unakrsno odvajanje, prolaz duld = 1 W",W

=0,85

0,2

deonica 18 unakrsno odvajanje, prolaz d.td = 0,75 1 WulW = 0,75 deonica 19 - TraM, suprolan smer odvajanje worw -2 luka

0,6

=I

1,3

l.Q
2,3

3500

o
T

3500
X

2300
Y

I
,-,.

2300

~T

...q0

-~
~~
1'<1'
--Q0 0

2900';"",
. .

01 g0
T

I
I
j

r-- T

2900

2300

1T

I 2300
I
r>.

! I

,-,. i

-.(#0

2900

01 ~0
T

rl

T
-(#-

2900
-

1150

~
T

I I@
I
I
I
T

1150

I -<#-+
I

0L -------

18600

--~ ~-

11500

--,

SlikiJ 17_9 Sema uspoIIskih vodova

-122

8. TodOf"CJI'ic PROJEKTOVrtNJE POSTROJENJA ZIt CENTRALNO GREJANJE

o
r
1

o
--.:x.--I
I

<0

r
I
I
I

18600 1..::_ .

\!V

SHim 17.10 Horizolltailla cevlla mreia

Na osnovu proracuna vodova najnepovoljnijeg grejnog tela x, usvaJa se pritisak pare u kotlu 1,05 bar. Prethodni proraclIn vodova grejnog tela Y:
- raspoloiivi prit isak prethodno utroscni pritisak u deon ici I preostaje Z.1 dcoollicc 15-19 za trenjc u ravnim del ovima dui ina deonica 15 19 - jedinieni pad pritisb 50002000=3000 Pa 806 Pa 2194 Po 0,67 x 2194= 1470 Pa {=2 1 m R = 1470:2 1 = 70 Palm

Kondenzna mreia
Broj deonicc KoliCina topl ote oduzeta od pare 3500 7000 12800 18600 35000 52000 81000 2300 4600 9200 11500 29000 prcenik eevi (m) 13 13 20

8 9
10 1I 12 13 14 20 21 22 23 24

25
32 32 13 13 20 20 20 25

IZPlANA MAm

Top!. ~ nl protok protok f'i) (kg/h)

~: I(m)
d

Preth. pnK:nik cavi d

NAKNADNI PAORAUN SA PAETHOONIM PAENIKOM SA PAOMENJENIM PAENIKOM CEVl

RAZUKA

(mm)

w
(mJs)

A (palm)

I A
(Pa)

~~
I
3,0 1,8 0

Z
(Pa)

w
(mJ.)
I

A
(Palm)
m

I A
(Pa)

(mm)
k

~~
0

Z
(Pa)
p

I A
(n- h)
~.)

Z
(p - D (p.)

,_
811)00 2 52000 35000 S 12800 7000 3500

Parnl vodovlgrejnog tela X

I
22,S

"

5,0 7,0 7,0

10,0

57
SO

70

350

. 56
I1S 0 10 3

11/2
1 1/ 4 1 1/4

" "
" 9
9 7

SO

350
.90

70

3, S 3,S 1,0

"

'50
77

22 26

0,'

" '"
0, 1 2,8

6 7

30

".
,

10S 26

~ IR+ LZ -

Napor ZI grejno lelo

,
20
14

""
sooo

803

"

2651

p, p, p,

2000
4651

Parr"\l vodovi grelnog lela Y AaspoloIM napor

UlfO~no

2000 350

u deonicl 1

" " "

11

29000

7~

1 1/4

100 70
SO

700
'20

1,S 1,6 0.2 0,6 2,3

182
94

- ~~~
-

3000

p,

11 SOD
9200
4600
2300

6,0 3,5 3,5 1,0

"

".
1/2

12 9 9

115 "8 60

"

60

56

"

~ I'R+~Z-

""

812

2575

p.

18. DALJINSKO GREJANJE

18.1.1. Uvod
Pojedinacno zagrcvanje: ohjckata sa sopstvcnim centralnim grcjanjcm paurazumcva da svaka zgrada illla samosta lni izvor lOplolC. A to povlaci izdvajanje pros lora za lage rovanjc goriva, uglja ounosno ulja za lozenje iIi Illazula, koriscenje: so psl vc nog dimnjaka i izdvojeni prostor za sljaku aka je kotao na cvrsto gorivo. U nasdjillla sa vcCim brnjem objekala, pojcdi nacn<1 grejna postrojcllja sa svojilll kotlolll i dimnjakom, ve liki su izvori zagade nj a okolnje:g spoljnjeg prostora, kako zbog dima i ostlih produkata sagarcvanja, tako i uslccl dnpremanja goriva i kasnijeg oclvozenja sljake ako se koristi uga lj. Efikasnost pojeuinaenih korl ava koji su uvek re:lalivno malih kapaciteta jt: uvek manja od onih vcCih snaga, pa je svc to uovclo do snabdevanja toplotnom cncrgijom naselja, reolla i gradova u cclini, centralizov<lno, u okviru daljinskih sistcma grejanja, sa zajedniekim izvorolll toplOle i njenilll razvodjenjcm uo svakog potrosaca. Prema lome, prednoS li daljinskog sistema grcjanja su u veeem stcpenu korisnosti u proizvodnji toplote na jednolll zajcdnickom mcst ll, u moguenosti koriscenja jeftinijeg goriva, manjim zagadenjima iIi bar zagadcnjima koja sc mogu znatno smanjiti povoljnom lokaeijom kotlarniec, boljoj kontroli sagorcvanja, moguenosti preciseavanja otpadnih gasova prc napllstanja dimnjaka i doprcmanju goriva na jedno mesto koje jc obieno udaljeno od zgrada u naselju, a sve to uz manju opasnost od pOZara, veeu sigllrnosti u radu i laksc i strueuno odriavanje. Medutim, invcstieiona ulaganja su velika. Sistem daljinskog grejanja so:: sastoji od toplotnog izvora, eevovoda za razvod toplotnc cnegijc, toplotnih preuajnih staniea (tzv. ku cnc podstaniee) i grejnog postrojenja sa svojim eevovouom i grejnim telima u samoj zgradi.

Autor poglavlja Daljinsko grcjanjc jc diplomirani masinski mzc njer Petar Vasiljevic iz ,,6eogradskih
elcktrana"

425

-116

Il. r ,x/oral';!,

I'IWJE.!;TOI ~I

'JI:

I'O~ TROJr.NJA

ZIt CNTRAL" 'O GREJA NJ

18.1.2. Podela daljinskih sistema grejanja

Podcla da lj inskih greja nja sc mo zc izvrsiti na vist: naCi na , uve k prt:ma osnovn im ka rakte risti ka ma odrcde nog sistc ma. Prema nos iocu to plo te mogu bili sa to plo m iii vrc lo m vodo m, iii parn a da ljinska gn:ja nj a. Pre ma vrsti po trosaca i njihovoj lokaciji de le se na greja nj t: naselj a iii IZV, blokovske siste me sa izvoro m to piote u jcdno m izdvoje no m o bje ktu - lop lani. na industrijskc i grads ke siste me. Industrijski da ljinski sis te mi podmiruju po tre be za odvijanj e tc hno los kih procesa u pro izvodnji a uz to i za greja nj a fa bricki h sta nbcnbc nih nase lja koji se uvek gr ade u najblizoj o ko lini ind ustrijsk ih objeka ta. Kada se snabdcvaju to plo tn o m e ne rgij o m gradovi u celini iii bar njih ovi veci dc lovi , uglavn o m zbog grcja nj a i pripre me tople po tros nc vode, o nd a se kori sti na ziv "gradsko" daljins ko grcJa nJ e. U svim po me nutim slucajevim a poveziva nje sa sis te mo m J a ljinskog tra nspo rt a toplo tne e nc rgije se izvodi dire ktnim (ne posrednim) i indire ktnim (posrcdnim ) spajanjcm sa daljinskom mreio m. Cevna nUcZa toplovoda kojo m se pre nosi fluid do obje kta koji je prikJjuce n na da ljinski siste m prcdstavlja prim arnu mrcZu a cevovod od podsta ni ce do krajnjih po trosaca, radijato ra iii bojle ra za to plu vodu , prcdstavlja se kunda rnu cevnu mreiu. G ranicno mes to primarn e i se kunda rne cevne mrcie su p ods ta nicc, u kojima sc prima rni nos il ac to plo te tra nsformise pre ma po tre bi pojedinih po trosaca da bi sc odatle razvodi o kroz sekund arni ccvovod.

18.1.3. Izvori toplote

T o plo tn a cnc rgij a se proi zvodi u topl a na ma iii u te rm oelcktra nam a, a kao toplo tni izvor se ko risi gas, ugalj , mazut, nukle ra na c nc rgij a , em:rgija vode ali da nas i gcote rm alna i sunccva energij a, biogas i tolotnc pumpe. Ako se vrii i same proi zvoJnj a toplo tn e e ne rgij c, bez obzira da Ii sa vodo m iii pa rom kao primarnim fluidim a za pn.:nos loplo te, o nd a je rcc 0 to pla na ma (TO). Kad a se na istom mestu pro izvode toplo tna i cle ktri c na cncrgije, o nda sc radi 0 tcrm oelektranam3 (TE-TO).

18.1.4. Daljinsko grejanje u Evropi

Tc rmi cku ugodnost u SVllfll i ivOlno m prostoru putem d aljinskog grejanj a danas kuristi u Evropi preko 100 milio na Ijudi. Od tog hroja jeJna cctvrtina iivi u ze mlj a ma Ev ropske Unij e ( EU) it tri celvrt ine u cc nlra lno/ istocnim ze mlj a ma (CIE). Us led razlicitih klim a tskih fa ktora , daljin sko grejanjl: jc vi sc u prime ni u ccntralnil11 i scvt: rnim delovim<l ko ntine nta ncgo u juznim.

18. D/ lUINShO GRJ:L I IJI;

41 7

Prvo poslToje nj.: daljinskog gn.:janja 1I Evrup i izg raucno.ic 11:>74. goclinc u Ncmackoj u "idu hlokovskog sis lcm a i korisccno jc z,\ snahdcva nj c lopotnom energijom gralhkc bolnice u Bonu. Na taj naei n climinisa na su loka ln a lozis la iz bol ni ckih prosIOrija pa jc malno podignul nivo hig ijcne. Prvi siSICJl) gradskog daljinskog grejanja pocco je sa rauom 1900. gouinc u Drczd.:nlL o..-anasct viscspralnica 5C snabueva lo IOp lo ln o m cncrg ij orn iz kombinO\'anog poslrojcnja za proizvodnju lopl o lm.: i c lcklricnc e nc rgije, a jos 1.'i "hjekala 51; snabckvalo same clcktricl10m cnt:rgijom iz iSIng p05lrnj c nja . Ovaj sistcrn jr nas lao prVC nslYCnO Wog jaYne bczhcdnoSli i srn a nj enja 10k;Jl nog zagaucnja, a 5vakako i da hi se pDStigao vt:Q slcp.:n iskoriSccnja ova J.. "Vog poslrojenja . Do prvog sVcl, kog ratil j os 5 vc'likih gradova slcdilo jc ovaj primc r. Na pn.:lasku vckova, nastilje i daljins ko greja njc 1I grauu Fn:dcrick.~berg (Danska) pri ccmu jc bo gori\'o korisecn gradski olpad, a snahuevan a je novo iz~ra ucnJ bolnica. 1 BudimpcSla prati trc nd i uobija prvi sislt: m daljin,k og grcjanj" 1904. god inc. Zasloj u ral:Yoju sislema jc bio 10k o m r ve lsko:; r,JI :l. i 11<.: j1l,,.!\;c1n'1 po, lc nj ega ci:.t bi polom do 1930. gooi nc prckn 21)0 pO;;lr"jcnja d:dj im:ko,;! gr"janj a I"Jdi lo siron' Enop<!. Tokom ohna\ljanja gradova ko ji su porus<.:ni II lo ku .11 SVI'I ;; ).;llg rat" . gr;1(lc:ni SLI novi iii proSirivani p()~lOjeCi sislcmi daljinskog grejanja, naraV110 sa nap r.:'.Inijom leh nologijom. C zapadnoj E"fOpi ucescc ualjinskl1g gn:pa ia \':,r ira i7111e tILI I ';" u 1. I;gles kol un 5USi u Fin5koj, sa izuzelko m Isla nda sa f1(icl,. U ~k:or" . vim Zt' :~11jil lll ;' ~\..! L1d(- :!":! ra zvo j sis lem;l i povccavanjc broja potrosarn. Najvece p ros ircnjc <ld 7,4 % godisnjt: wbddeno jc u Austriji. U zcmljama elE uccsce daljinskog grcjanja sc kn.: cc 00 12'k LI Hrvalskoj do 71!'?r u krajni i Lcloniji. pojcdinim urbanim ZO ll a llla (lvog regiona, uuco dosriic i ')()'/;'. UzimajuCi U obzir ukupno slanovnislvo, preko 40% ' u knrisnici daljillskog ~re j:lI1j a. Dri:Jn.: EU najvisc korisle xao gor ivo ugalj 34'lr i prirodni gas :;1 ';;, a li SLI za;lllpIjcpj i obno\'lji\'i izvori sa 11 9(, dok II zc mlj a ma CTE uga lj 6ni 48" ~ udela II celoh pn oj pOITosnji. pnrodni gas 33 9C a obnovljivi izvori svcga 1% .

18.1.5. Daljinsko grejanje u Srbiji

Primcna daJjinskog grejanja u Srbiji dalira tck od pocclka ~l:zdcsetih gouin a pro..~log ,'cka. Pf\; sislcmi su puslcni urad 196 1. glld inc u I3c ograd u i Novom S2UU a 1961. godinc u Subotici i KragujcvClI . Da nas se 52 grJua u Srbiji grejc daljinskim sislcmlma grcjanja. Naj,ik porrosaea prilJjuc.;no jc na sistcm daljinskog gr.;j a njro u Novom Sadu. cak 6(lc ( SllJmOCnog fonda, u Beograuu 45%, Nisu 35 <;~ i Kragujc\ LI 20%. Od manjih m<.:sla d:iljiTl.~ko grcjanjc jt: najzas luplje nijc u Boru sa 5() ty" i O brcno\'cLl sa 80% prik!ju":cn ih SiamOCilih objebla lih gracinva.

ns

II. Todorol'lc PROJEKTOVANJE POSTROJENJrI Z4 CENTRA L NO GRJANJE

Kao gorivo u toplanam a u Srb iji najvise se koristi gas (56% ), tcena go riva (23 %) i lIgalj (21 %). (tablcla 18.II).

Tabcla 18.1. Statisticki prcgled daljinskih sistema u Srbuji (podaci su iz 2000. godinc)

Ukupan broj sta nova u Srbiji Stanovi sa grejanjem ne cl. e ne rgiju Stanovi prikljuee ni na daljinske gradske sistemc St anovi sa grejanjem na drvo ugalj i slieno Stanovi sa industrijskim pogonima sa grejanjem na gas
I

3.000.000 970.000
industrijske

100% 31 % 23 % 40% 6%

670.000 1.180.000 180.000

Tabela 18.II. Karakteristike daljillskih sistema Srbije

l.

Ukupna prikljuena snaga potrosaea u Srbiji Kapacitet toplotnih izvora Ukupan broj kotlova u toplanama Duzi na vrelovodne mrdc Broj potrosaea - podstanica Potrosnja goriva Proizvedena energija

MW MW

6000 6600 732 1600 11600 550000 6200

2. 3. 4. 5. 6. 7.

km

teg GWh/a

Od ukupne prikljuene snage potrosaca od 6 000 MW, 70% (4200 MW) se odnosi na stambeni prostor a 30% (1800 MW) na poslovni prostor i jayne objekte (skole , obdanista, bolnicc, domovi zdravlja i sl.) Akcija prikljuccnja novih potrosaca na sisteme daljinskog grcjanja u Srbiji jc zadnjihi godina veoma intenzivna. U to ku je izrada dokumentacije za Valjevo a sprema se i modernizacija sistema u Kragujevcu. U Novom Sadu, Nisu i 8eogradu revi talizacija jc zapoecta 2001. godine.

18. fJ. IIJINSI(O ( a l!,lA NJI,'

-12<)

PozarevOlC
MC'tj~anpek

o.

dna . - G.Milanovac ~ KosJen.c Kraguit vac _ _ ~ .Basta . Jag dina .U.i:icc C a c a k .

8a

Negotin
Bor

,..,

ZiJJ" e CUtl

Plu.vlja Prijepolje

'.

Kr Priboj H~a Varos

K"ja~ev
Nis

Kruseville

Novi Paz

Les ovac

~ ~itrovica
Pristina

Slilw /8.1. GrodQvi u Srbiji sa daljinskim sistemima , grejanja

18.2. SISTEM DALJINSKOG GREJANJA (DG)

18.2.1 Opisi sistema
Osnovni delovi sistema daljinskog grejanja su: - toplOloi izvor sa kOllovima, rezervoarima goriva, cirkulacionim pumpama, poslrojenjcm za pripremu vode i odrZavanjc pritiska, dimnjakom i memo regulacionom opremom;

no

fl. / adoI'O Iit /' /WJEKrOVA.YJI: f'OSTROlENJI1 ZA CENTRALNO C f<l:JANJE

- wp lovodi - ecv na mrda kojo m sc e ne rgija u ohli ku VTe le iii to pic vode razvod i do po trosaea - zgrad a. - to plotna preuaj na sta ni ca, koja toplo tnu e ne rgiju iz toplovo d a (primarni deo razvoda) prcdaje kucno m grcjno m pos trojc njll . - kucno grejno pos troje nje, razvodi to plo tu ka grejnim te lima iii spre mniku potros nc to pic vode (se kunuarni deo d aljinskog razvoda ).

5
1. Kotao

2. Razdclnik

3
2

3. CcYo,-od .t. Poh'osaci :'i. Sabimil.: (i. Cirkulacionc JlUI11Jlc 7. EksJlanzioni sud

Stika 18.2. Uproscena sema sistema daljinskog grejanja Pre do nose nja odluke 0 priklj uee nju na s iste m da ljinskog grejanja analizira se eko no mi enost sis tem a a ona najviSc zavi si od gustine toplo tnog opterece nja koje se izrazava pre ko snage po trosaea p o sta mbe noj povrsini (MW/ km 2) iii s nagom potrosaca po duzini to plovoda (MW/km ). fzbm param c ta ra u si stc mu grcj anj a zavisi pd temperature razvodne i povratne vod a, njihove tc mpe raturske razlike i pritiska. Analizira sc i maksim alno to plo tno opterece njc u to ku jcdne grejn c sczo nc ka o i god isnjc iskorisce njc proizvodnih kapaeite te izrazcno u casovim a rad a Cevovod nc mrde se pos tavlj aju bez ka nala sa nadze mnim vode nj e m iii se polazu dirc ktn o 1I ze mlju , od nos no u bc to nskc ka nale pod zc mlj o m.
Prcdnosli daljinskih sislcma grcjanja: nc ma po tre be za transpo rtom i doprc manjem gonva clo pojcuinaenih zg rad a, sto jc od posebnog znaeaj a u graclovima, lll 11gll cnost koriscc nja jdtinijih e nc rgcna la (mazu ta i uglja), vcea pognnska sigllrn os t upo trc: bo lll vise knll ova na jeclnom mcs tll. usll: Li a prostllra u zgrad a1ll 3 jcr nl:ma kOllarnice, uimnjaka i rezcrvo ara za
go nvo.

n laksan o nu rz<i \'a l1jl' i pro tivpo7.<J rn a si~ lI rnlls t jc:r sc struenn llsoblje na lazi 11 :1 icd l1 <'1ll I11c ,. lu.

Ig. IJ/lU I N. KO G /I1'-1 1 1 \'1r-.

-131

moguenos t c.:ntralnog rcgulisa nja (C log S i ~ l .: m a u S<1m oj to plani . manj e zaga dc nj.: ziVOlll ': srccl ine (p(l~ wji sam o jed a n c1imnj a k, dovo ljnc jc visine, izabra n i locira n pn.: ma ru zi vCl rova 11 izgradcn je kau i to plan a va n sla mbc nog del a grad;]) , u ko mbin ova noll1 procesli proi zvod njc loplo lne i c h: ktr icnc c ne rgije pos lize sc najbu lje iskur iscenosl gnr iva.

poslOji mogucnos t spa ljiva nj a gradskog sJll cCa kao izvo ra toplo le i kao i korisee nje ob novljivih izvora top lo le. Nosioc toplo le u siste mu da lji nskog grcja nja mogu bit i topl a voda te mpe rature do 110 C 1I razvodn o l1l vod u, vr..: I;] vo da lempcra lu n; preko 110 C kao i pa ra ni skog od nos no visokog pritiska

18.2.2. Toplotni izvori - proizvodnja toplote

Pos troje njc za pro izvodnju lop lotnc e: ncrgij e - tlJplana, sa~!Ojl , e nd kOl lova koji po te nc ij a lllll e ncrgiju gori va prelVaraju 1I lorlOln ll, siSle ma pll !llpi 7.:1 eirku lac ijll vode i deo sa me rn o m o pre mo m i rcglll acio nim lIre:d a jima od a kJ e sc upravlj a rado m 10pla l1(:. Osim toga topla ne im aj u e le ktroc nc rgt:ts ko poslrojc nj a iz koj e:g se na pajaju d c klri c ni urcd aj i u nj oj, radi oni ce: za odrzava nj c op rcme: , prus to rija za osoblje, skJ adiste evrstog iIi tecnog goriva kao i postrojc nja za hc misku i tc nnicku pri prc mll YOlk . l z eko no msk ih razloga , lokacija (op la ne: lrcba d a bude 1I b lizini po trosaea, jc r su tad a tros kovi izradc ccvne mrde najnizi. Maks im aln a razda lj ina po trosaea je do 10 km, u pojcd inil11 slucaje vil11 a i do 15 km . Medllt im, mn oge: oko lnost i na l11 ceu po trcbu za uda lj ava njcm to plana 1I od nosu na gra dska jczcra, na roCi to zhog doprc l11 a nja goriva, snabd cvanj a svdo m vodol11, cle po nova nja pe pc la, izgradnj c vi sok ih d imnja ka (clo 150 m ) i sl. O sil11 toga na pc rifc riji su obicno grad e induslris ki pogo ni pa postoji mogue nos t za njih ovo snabdcva nje paro l11 za tc hn o los ke potre bc i to plo to m za grcja nj e. Za c ko no mi can rael to plana i ko mbin ovanih proccsa pro izvodnj c to plo tnc i e lc ktri cnc e ne rgij c po tre bn o je ci a gllstina toplo tnog o plc rcecnj a bude: koel novo izgradenih nase lj a 2U-30 MW/ km z za nasclj a sa po rodi cnim kuea ma 15-20 MW/ km z o na se kreee oel 50 - 100 Najvecu gus tinu o pte rcce nj a imaj u graclski centri M W/km 2 a u ncki m g radovim a ca ki i 200 MW/kmz.

D obar po kaza telj e ko no mi cnos ti rad H to plo tnog izvora je ,.b roj sati traja nja o ptc re: ec nja " (ko licnik ukupno proizveelc ne godi snjc to plo tnc cne rglJc I zbirnog ka pacitc ta to plo tnih izvora ) koji sc izrazava u casovim a. U savn:: me nim sistcmima d a ljins kog grcja nj a sa malim ude lo m pripre me po trosne topI c vod e ( PTV) , SIO jc.; ela nas slucaj u Srbiji , elos ti za n broj sati godisnje g trajanj a je 1250- 1500 h. U Beogradu i clrugim gracl ov im a Srhijc broj sa ti lraj a nj a o pte rcee nja, cak

i u onLiina lll a kaua j~ I roi zvodnja toplote bila najvc ca , n~ pn:lazi J OOOsati . to jc ova ci rra v.:Ca, inv cst i cij~ U proizvod nju top lote su boljc i s kori sc~ n c . ve lo govo ri cia j~ aci:Ji;nji sist~1l1 grejanja u Srhiji sa instalisanl)1l1 snago m 1I izvor im a ad 6600 MW (Tabcla 18.2) i prosccnol11 proizvndnjom topl Olne c ne rgije od 6.200.000 MW god isnj c, prcdill1cnzionisa n i ncd ovoljno iskori sccn.

Slika 18.3. Mille/rJl' pami blok ko/rw T 109, 6.5 IYW ( 10 I pare na cas ), , WI
kOlllo illo llol/im goriol/ikoill go.\'I : nerg~nli ~ \ )ji
IJIfI:/I/,

1'lIlIlifa/urom i kOl/la/ldllim fi li I/om

sc kor is te u tnpla ll am a su: gas , 1I1:'LlIt, ulje za 11 ,i.l' ll jC i uga lj. Pri nj i' hll\om i7.hnrll llcha obra lili p:lznj u na ce nt', Si~ttr IlLlS lI ! 'llabJcv:lljd , tls l,) ''': lranspo r 101 1l1l1gUC''1 11\li s kla d is [ ~ nj a, Ln l ~"\l\'t; i ~Ii'~ nn . U rhiJ i sc II lCl pl ,III<llll a Ilajv i ~c kori slL, poic li ll ,lcnt! iii kOll1 nin,)I, ;lIlll, " <IS i lTI <lZ UI. p" ~r..lja ll S~li1Idc .',cli h gndi n<l P' ll,log v~ka I'I'C t(,ZIl<1 ' ~ k Ui\ < I( 111'1 1.',11 I : ln~IS SV..: v":c': l""la n~ lIpm rcbljavOlju gas kan USIlOV IllJ g'lrivo, 'I ako na f'rill1 ~ r u NIl '1 1111 ';tdu s..: ga, kO I i',li 100' ( 1I d:t!j ijskill1 SislclI1l1l1a, 11 Bc:"c.:raliu ,'(lli l . a nd grc!ilc ,ann..: 2fJOJ/tJ-I \ ciiL. 111[1 lana u 'is u, 1\.1 ivi VIr. 11,,<:':la jc ,I:t k(l r i~l1 Is klIU t'IV(1 F;l~. r llvcci POIl'lIS;I': lI:-I.I'1 1_ It 1'101 11;' 1I ] ' rag L lfcvc'I - I. (),[){)(J lnlla gl)cihllJC S ~lg()[C\ ani',: L1V ~lk" vc likl' koil , CI Il II!,! I .:" i p()r~d ugradcni h ('Ic klrnlill T a ) ;1 [l1L'C i~l.lVdll! ': PIOlllll"W\ ~ ~ lgn r c vanj ;l, pred t ~l\ Ilit t:l:c ", )\kll-zdr ;!\' ~I\ ':l\i prnhkll1 LO I o! 1)li 'lli

18. O/ IU INSKO C;U8ANJE

-133

Osnovni cle me nt u p roizvod nji lo piclln c e nL:rgij c jG kOlao koj i m oZe bili rar m , lo plovodni iIi w elo od ni. Kada sc lo plola proizvodi u p a rmm kOllovim a ( kOllovi sa pl a me ni m cev ima ii i SlTTTlO<XVIli koLlovi) proizvede na ~ a r a se u p rotiv-s lr uj nim apa ra tim a ko ri s li za zagrev-anje vode. pa su kruzn i o k pa re i kruz ni tok grGj ne vo dL: pO lpun o udvojc ni. Kada sc loplola proizvodi u vre lovodnim ko tl o vim a postoje dva m og uc' l s is te m a: dircklan, u kome vre la vod a iz ko tla cirkulise kroz sekund a rnu di stri b utiv nu mrefu uz prc thodnu rcdukciju tc mpc ra turc i priliska, indircklan, kada se vre la vod a iz ko tl a vod i d o pro tiv-s trujn og a pa rata razmenjivaea toplote, u ka m e se vrs i zag re va nj e vade sek u ncla rn ag c ir kulacionog kruga .

18.2.3. Gorionici
U proccsu proizvodnje to plotc ko tl ov i l1a teena i gasovito gor ivo im aj u lozni uredaj, LZV. gorionik koji zavis no od ko ri sce nog gor iva moze biti uljni , gasnl kombinovani gorionik za gas i m awt.
Da bi sc obczbcdilo potpuno sagurevanj e lozivog ulj a u ko tlovim a za g repnJ e 1I gorioniku sc izvrSi fino rasprsi vanjc i isp a ravo nj c go ri va a po tom inte nzivno m c sa nj e sa vaz.duhom za sagorc\a njc. Ta ko dobij e nCl s mesa sc pOlpa lj uj e i sagorGva u lo z is ill kOll a. (51.1 SA).

Slika./B.4. lzgled plamella g01'iollika

Prcma nacinu koj im se ovi puslupci ostva ruju , post oj i vise vrsta gori o ni ka it o : . ... . gonomci sa IsparavanJcm gorionici sa rasprsivanjcm

~l~

Ii I otlo,.,,,,;" l 'I<OlOJO I , LVi I. l '005.,.,101I,N1.-1 1..-1 CI,N TlUII.NO G NFJA Ni l,

rntac illni goriuni ci (, 1.1 ~.5) .

Kombinovani gorionik gas-mazut

c Wr+--+--- :..ll-'lEH="':-=j-":":"--Ulje

Tcrcijalni \"azduh Primami n.zduh

' - - - - f - - - - - - - Sekundarni

varouh

(SAACKE)
Vazduh

Sf. 18.5. Sematski prikaz rolaciollog goriollika

Za sagorcvanje gasa ko riste sc gori oni ci razli Ci tih lipova cija jc ko nstrukcija LJ pri ll ciru slicna, ali se dctalji razlikuju. zavisno od proizvodaca. U rraksi sc susreCLJ dva os novna li r a gasnih gorionika : - gorio nici sa udvoje nim uvodcnjem vazduha i gasa u lozisni prostor - gorio ni ci sa prcdhodnim mesa njem kada sc gas i vazduh I11cSaju unutar S,1I11l''; gorio nika. a potom uvode u lozisni proSlor U go ri () niku Illora da se izvrsi stu h olje I11cSanie vazduha i gasa . kako bi se izht: ga tl \it:Ci visa k vazduha II cilju pos ti za nj a boljeg sagorevanje. "-ada 5e oclredujc vc li Ci na gas nog go ri onika 1110ra cia sc obrati r aznja na brzillu kll" jom sc pr0stire I'la l11 <': 11 g'IS1I . 8rzina ubri zgavanj a vaztluh a i gasa iz gorionika Illora d ~t ,c n;t1a zi ull lltar oLlrt:de nih vrccinnsli. Ukoli ko je ilrzina iSlicanj a isuvi iic mala. IllO :!lk(

18, /);l UINSKO G IU:;JANJE

.J35

je vraea n,i e pla me na u kOllloru za sagorcva nj c. I s uvi ~c veli ka brzina istiea nja moze izazva ti oduvava nje (o lkida nj e) pla mc na ocl gorio ni ka, SIO izaziva Ille tnj c u radu . Brzina kojo m se plallle n proslire nije kon tanln a. O na prilicno varira sa le mpcraturolll , sa vrsto m gas a i obli ko m gorio ni ka odn os no nj egove mlazn iee-dizne.

KODlpald gorlonlci 2 x SKVG-A-82 no kotlu 18MW; TO ( SAACKE )

jug~-

NI.S

Slika /8.6. Kombinovalli goriOllik gas- maZllf jirme SAACKE.

18.3. IZBOR TEMPERATURNOG REZIMA RADA TOPLANE

U SiSICllli lll Cl daljinskog grejanj a koristi se vrc la voda razvod nc tem pe ra ture clo 150 0 c. Vrcl a \'oda na izlazu iz kotl a (i7la zl1c h,ol lovskc tCIll[lc ra lUrc volic su do 190 e) mesa sc sa VOc.IO Ill iz povra tnog eevu\'od:1 c.I.t bi s,: p os ti g l ~l zc lj 'n<l te mperatura razvoc.Inc vodL: ad IlO1 50 0(' za projc kl nc uslavc. Tc mpt.:ra tura ptlvra tne vode treba cia jc stu je l110gucc It iza OdnOSIt Ll pUl n: bnn,ic llhezhL:ciili SID vce Ll razli ku tL:l11pcrature razvod m; i povratn c vLlde. U tom slucaju in aJ a gn;jl1c nUcZe je jd ti nija a u tdku .: kspillat<lcijc ni zi su troskovi e ne rgijc po tr.: iJnL: Zil rad cir kub cion ih pUl1Jpi jcr,ic protoh ma nj i a po jedinici ma, c vodc rre nusi sc veca ko licin,1 (ori Ole . Uohi cajcn i tctl1pe raturski rd imi \1 n:l silll torl anama ~ 1I !50/7\ 1.J0/70, 130/70, 11 0/70 (' I sli enl>. Ovako visnke tCll1 pc l<t ture 1I r: 1 7V( 1(lIlI\I1 1 voLil1 ~<.: 1I ZL: IllIj :II11<l zapad-

436

B. T"dorol'i<' l 'rWJf."KTOVA NJE /'OSTrWJE,YJA LA C ENTlU ILNO GRO/ INJ F.

ne evrope d a nas ma nj e kor istc, a i vcc ina to pl a na u ce nl ra lno is toc nim ze ma lj a je u poslcdnjih 10 god in a znat no spuslil a lcmpe ra llirski ni vo razvodne i povra lne vode . D o mac i sistc mi daljinskog geja nj a lI gIJvno m Sli proje ktovani sa ko ns ta ntn ill1 pro to ko m i pro me nljivo lll te lllpe ra turo m razvodn e i p ovra lne vode u funk ciji spoljnc te mpe ratu re (kvalita tivna reg\llacija) i sa noc nilll pre kid o m greja nj a. Mcdjutim, veCina siste ma d a ljinskog gej a nj a u ze mljallla E U p roje kt ova na je za pro me nljiv pro rok i ko ns ta ntnu tc mpe raturu u razvodnom vodu (kvantitativna rcgulaeij a). Pro to k sc odred uj e i podesava u podsta ni ci rado m lo kalne all tol11a tike, pre l11a po tre bnoj koli eini to plo te koja se me nj a prc ma spo ljnoj tc mpc ra luri ali i pre ma za htevima po trosaea za sma nj e nj e po trosnje energij e, prime no m te rl11 0sta ts kih ventila na radij a to rim a. Osil11 toga siste mi grcja nj a rade bez nocnog pre kida. Ovaj naein rada je orije ntisan ka po trosacu i uz na pl a tu greja nj a pre ma iZl11e rcn oj po tros nji to plo tne e ne rgije rezul tira sma nje nj e l11 po tros nje za 20-30% . Sa druge strane spo ljne proje ktne te mpe ra ture u gotovo svil11 Evrops killl gradovima su redukovane i za gradove slienog klim a tskog po dru cja Beogradu , iznosc' oko -12 DC. Slicna je situacij a u Srbij i i na os novu izvrse nih i objavljc nih s tru enih ispitiva nj a i mere nja moze se oce kivati povcca nje spoljane proje ktne te mpe ratura za vecinu grad ova. Z a grad Beograd su najnovij a istraz ivanj a po kaza la da se ona povecala sa -18 D C na -1 2 D C. T a me ra ce uz pre laza k na celodn evno grej a njc bez nocnog pre kid a o moguCi ti sma nj e nj e stva rnog kapaciteta grej anja kod po trosaea , , :1 o ko 25 % . Razvodn a te mpe ra tura za spoljnu projektnu tempra turu od -12 D C hil a hi 11 0 DC sa povra tno l11 te mpera turom od o ko 60 D C.

18.4. UPRAVLJANJE RADOM TOPLANA

Proceso m pro izvoclnje i predaje lo plo tn e e ncrgije dis tribu tivno m sistc mu upr avlja sc iz ko ma ndn og ce ntra topl a ne. O da tle se lIpravlja rado m ko tl ovskih jedi ni c<1. ko tl ovs kih pumpi , go ri o nika, mrd nih cirkul acio nih pumpi i drugim . U ccntru se pos tavljaju pOlrc hni para me tri rad a nudc: te mpe ra tura razvod nc va de, pro to k i pr itisci po magistrala ll1a, a u zavis nosti OU mctc reo los kih usl<l\';r (s poljn a te mpe ratura i brzina vetra). U posled njih nc ko li ko godin ;1 u svim to pl a nalll a sc vrse mocle rni zacije uprav ljan j:1 rado m pos troje nj a i to primc nolll najsavrem e nij c te hno logijc po mocu mikroproccsor;r i specij alnih so ftvc rskih pakc; ta- (Scad a). "Scada" sistem olllog uc;1va sigurn o, efika sno i la ko upravlj a nje sisle mo m claljinskog greja nj a, prace nje i akvizieiju radnih para me tara . U nj c mu je implem e ntiran .,knn\\'how" tchno loga i pogonskih inzc nj e ra u nas to janju da se upravljanje to pla no m sto vise aut o ma ti zuj e i taka smanji moguc nost grd kc izazva nc Ijuclskim raktoro m.Sva Illc renj.1 i raclni para mc tri sislc ma se mc mo risu u bazi podala ka, oda kle se mogu prikazi\':rli

18. 0 , IUI NSKO GnU . INJI::

..37

labdam a i dijagramiI1l a. OVO o l:l ksava ana lizu rada toplanc, optimi zaciju , prcdvid anjc potro ' njc i proizvodnjc topkl till': c nc rgijc i slic no.

Stika. J 8.7. KOlllanc!"i celllar top/ane N.Beograd.Primenjella SimellsOI'a Ilajllovija tellll ologija upral1 ljallja .

Slika 18.S. Za.l'lare/e illslrumellte sa komal1dl1ih tabli (II pozadilli gomjih slika) :a III ell ila je raCtll/arska tellll%gija.

18.5. TOPLOVODNA MREZA

18.5.1 Konliguracija ccvne mreze
Kak(l je vee pOIl1Cnllt o nnsinci loplo te u sistcmu daljinskog greja nja su voda iii para. Para je nekada vise hila u primeni a danas se lIglavnOIl1 koris ti za tehnoloske potrehe inclustr iskih ohjek:lla . lJ danas njilll sistcrnillla claljillskng grejanja nosioc toplote jc uglav nolll vocla. Zavisnn m1 vrstc i poloz:lj a potrnsaca primc:njuju sc ra zni ob lici razvoclnih i povratnih cc:vnih nHcZa:

.J3S

8. Todomd c PIW 1EKTOV.-I N1 f'OSTlWll:.N1A 7A CENTRALNO C REJAN1

I) Zrakasta - u kojoj su svi pOlrosaCi ukljuecni na vod koji polazi od loplanc . I ntervc ncije i popravkc prilikom pucanja ccvi su OlcZane jer se prekida lransporl toplOIne c nergijc za skoro svc potrosaee u iSIO vremc. Pogodne su za manje siSleme (~ 1. {R.lO.). 2) Prstcnasta mrcia pogodna je za vcce sislcme a posebno kada postojc dvc iii vis..: loplana u radu. Pouzdaniji jc rad. U s{ueaju havarijc iii J..:vara jedne toplanc snabdcvanje potrosaca toplotnom energijom obczbeduje se iz druge topl ane 3) Razgrdnata mrcia - poslavlja se u vclikim sistcmima i tame gde obicno pos loj,' vrsnc topl ane. Primenjuje sc tame gde se oCckuje prosirenje sistema i broja potrosaea . U slucaju havarijc toplovoda vrsi sc pregradivanjc ostecenog dela toplovoda i sa nlD mali broj potrosaca, koji se grcje sa tog dcla tolovoda, ostaje privremeno bez grcjanja. (51.1 8.9.).

.- '--

.-

'

..'

..

."

......

S1-I8_9_ RazgranaJa mreia

Ccvovodi mogu da se grade kao: 1) l ednocevna mrci.a sa vodcnom parom kao nosioccm toplote bez vracanja kondenzata. Troskovi mrez.c su mali ali su gubici toplote i vode vclikL 2) Dvocevna mrci.a sa vodom kao nosiocem toplote kada su razvodni i povratni vod iSlih dimenzija. 3) Trocevnc mrez.e kod kojih se jcdan razvodni vod koristi za grejanje sa centralnom regulaoijom temperature, drugi za pripremu potrosne topic vode (PTV), sa konstantnom temperaturom a slun za rad u lelnjim mcsccima. Trecu cev cini zajcdnicki povratni vod.

18. D/lUI NSKO GREJANJE

439

4) Ce tvorocevni sis tern se sastoj i od po dva razvodna grejanjc i za potrebe snabdevanja industriskih potrosaca.

dva povratna voda za

. ~

/.~

" ~. ' "

- -\ ,

'r

, --

-.

SUB.10. Zrakasla mreia

Stika IB.11. Nove lelmolog(je prikaza toplovodlle mrei e lIa aero podlo;:ama

Na levoj strani slike 18.11. prikaza na jc toplovodn a mrda ucnana na gcodetskim podlogama a na des nom delu slike je toplovodna mreia ucrta na na aero snimeima gradske cetvrti.

18.5.2. Nacin postavljanja toplovoda

Postavljanje cevne mreie toplovoda zavisi od zada tka snabdeva nj a i od lokalnih uslova (stania podzemnih voda, povr~ in s k c vode. ulicnog pokrivaca, ras krsnica, postoje-

UO

1J. I'odolO\ic' I'ROJt::KTO I /lNJ/:; " OSnWJE.NJIi 2..1 CE 'TR/ IL NO G'NEJA 'iF.

cih insta lac ija i orugi h postrojcnja za sna bdcva njc (gas, vou a , odvod nj ava njc , d c ncrgija, t c l cfo n ~ kih linij a .. .), kao i o d propisa zas titc o ko linc, drveca i vcge ta cio nih povrsina. Naravno oa uz svc to sigllrllos t rad a s istc ma p re d stavlja nc izbci ni fa kto r. Po vr lam a ccvi toplovodi mogu hiti : sa prccl izo lnvan im ecvima i d irc ktnim po laga nj c ll1 sa cclicnill1 ccvima za po laga njc u bc to nske ka na lc
II

ze m lj u,

Kod nas su sc do pocetka 90 god ina uglav no lll ugrad ivale ce licne ccvi koj c su polaga nc u bcto nske ka na lc uz prc thodn u izolaciju ll1inera ln o m vu no m. Povrsinska zas tit a se izvodi b ituill ini zirnno ill hartij o m sa t raka ill a o d ne rd ajuccg Illa te rij a la (slika 18.11 ). U pojcdi nim sillcajcvima povrsinska zas ti ta sc radi sa lilllc nim o illo ta ccill od a llllll inijull1a iii p ocinkovanog celicilog lima.

_f~
\

..
Stika 18.11 Cevi u prohodnolll kanalu

..;

Be tonski kanali u koje sc po lazu cevi mogu biti pro hodni i ne pro hodni. Prohodn i kana li se r ad e ispod vita lnih ras krsni ca, puteva iii tra lllvajskih sina . U pod ru cj ima sa visokim nivoo lll podze mnih iii povrsinskih voda, izrauuju se ova lni .. U"- ka na li i to od vOdo ne pro pusnog arillira nog beton a. Pored ka nalnog vodc nj a, topl ovodi mogu da se postavlj aju iznad zCllllje na stu bove, cevnc mos tove iii bcto nska po to lj a. Ovaj vid p os tavlj a nj a se ko risti na tcrc nilll a sa indust rij skilll objcktima i za to ploo a lc kovod e ve likih du zina.

-1-1 /

S1.I8. /2 Cevi

/I

Ileprohodllom kallalll

Slika /8./3. Nadzemlli toplOl'od TE Kostolac- Poiarevac

Na slikama 18.13 prikaza n jc toplodaJckovou, prccnika 600 mm, uuzine 6,5 km sa kojim se Pozarcvac snabdcva toplotnol11 cncrgijom iz terl110eJcktrane Kostolac. Toplovou jc uradcn od cclicnih (xvi izo lovan stakknOI11 vunom a spoljasnja zastita je od policstcra . Na slici 18.14. prikazan je nad ze mni toplovod , precnika 400 I1lI1l , duzine 7 km , sa kojm se grcje Lazarevac iz tnplanc koja sc nalazi u Vreocima i pripaua rudarskom komplcksu Ko lubara.

U2

B. (odowI if I '1IOJO,:rOIII1NJI, f'OSTl iOJE J/ l /./1 Clo NTf0LNO C Il t:J/lNJE

Slika 18.14. Nadzemni toplovod II LazarevCll zasticen aluminijllmskim omotacem

NajveCi problem kod kanalnog polaganja celicnih cevi predstavlja prodor vod e u kanale. U zimskom periodu voda sa saobracajnica, pOIDeSana sa solju prolazi preko poklopaca komora i kroz saslave na betonskim poklopcima kanala. Taj rastvor vade i soli natapa izolaciju (mineralna vuna) i na toplim cevima dolazi do intenzivm: korozije, koja posle odredenog vremena oslabi rev do te mere da ona pod pritikoIll procun .

I ii. n . IU I , S}\(I (aU-J A N}I,

U3

<
~.
.~

.~

.....~
i

.\:..-.

' .,

.' ,

Slika J8.1 5. Primeri dotrajalih cevi usled prodora vode so ulice Pn.:dizoluvanc ccvi S li odgovor proizvod:.tca na gore navcdcne probleme . Ove cevi, koje sa alarll1nill1 sis temom za detckcijll clirenja. cine "sistell1 pred izo lova nih cevi", proizvcdene Sli prvi put seda mdcse tih gndina proslog veka, a znacajnija ugrad nj a u ze mlj a ma EU zapocc ta je osamdesctih godin a. U nasoj ze mlji 90- lih godina i pocinjc kori su.: nj e prctlizolovanih cevovoda. Pocelkom novog veka svi veCi inves li cioni proj ekli za izgradnjll iii za me nu do trajalih delova sistem a daljinskog grejanja se ustvarllj ll sa prcd izo lova nim cevima.

oJ.,.

/I 'I ",Irmn'" I'!<O I/, R I (I Vr l SJ I: /'f) \ II,'OJ!- ,\ 'j 1 / 'I ( 1..\ ' I I< 1/ NO r; 1<1:.1/1 NJ r:

S lika / 8, /6. !'rilller ZGmene aksija{,wg WI'Tlf)'(!Tl ;:l/,!Uf'lI. veil/i/o i vodeCih os/ollaca 11(1 {opll'odil7la slarosli / 5 god. zbog prurlura "ode sa IIlice.

Prt:!dizo lova ne cevi sc izraduju d o nnl11in a ln og prdnika ON 1000 sa s tandard nnn1 iii pojaca nOI11 [Jo liurc ta nsko l11 izo lacijom , Isporllcujll se, u zavisnosti o d prcc ni ka. 1I duzin a l11 a od 6 111, 12111 i 16111. Olpornc Sli na te mpe rature do 150C i rad ni prit isak d o 25 bar. Rok traj anja iz nosi 30 godina bakarne zice polie tile nska zastitn a cev po liureta n - tvrda pe na (PU celicna ce v

SI.18.17. Predizolovana cev sa uredajem sa registrovanjrm pojave curenja

18. f).'IUINSKO G /W.J/ INJI;

4-15

U r o li urc ta llsku - .. p ur' p<: IlU pO l"eloj njenoj du zini sc ugraduj u dve baka rn e zice (51.18. 17). F izieka osob ina opada nja o tpora kod pojavc vlage iskoriscc na jc za a lar mni SiSlClll , pa se Ill cri o tpo r iZllled u peno lll obla zc nih bakarnih zica i ecliene cevi . U slucaju puca nj a ecliene ccvi iii spo ljn c plas tiene ccvi d o lazi do prodo ra viage u pur pc nu . Pojava vlagc sc locira a larlllnim sistc mo m sa prcciznoscu od 0,2% ko ntro lisa nc dliZinc. Za razli ku ad celicnc ccvi koje prvo za htcvaju gradnju be to nskih kan a la, predi zoicl\"ane cevi se dire kl no po lazu u zC llllju uz pre tho dno nasipanj c pcs ko m. P,'ednos ti predilolovanih cevi: l zo lacij a sa pu r - pe no m (bez freo na ) i evrsti spo ljni o motoe sprceavaju velike to plotn e gub ilkc, osigur avaju sigurn ost, du g vc k traja nj a (30 god ina ), a ccvi poseduju sistem za ko ntrolu os teCcnj a sva kog de la cevovoda. Upo tc rb o m razlieitih spo ljnih e lc me na ta ( fitin ga) ko mpe nzacianih d c lova, moguce je prcrizno izvcsti najkompi).;ova nijc Ii asc u grad skim podru ej ima uz kra tko vrc me mOlllaic .

is<Vplus

Slika 18.18a. Ugradllja prediz%vallih cel1 ijirme ls0p/IIS direktllo zemlju ispod mosta Gazeta /I Beogradu.

II

Slika IS.ISb_ Ugradnja prediw/ol"OJlih eel,i Jinne lsop/us II nad~el1llll1 deollic lI-pr(/11. prelwaulopuJa l.:od Gener Iwfe lIa ,v_Beograd"

18_5.3 Armatura toplovoda

siSlemu I)()f~d cevl ,'atnu ulogu ima afnlalura koja mote " ? ~"graJn3 i f1:gulaciona . Prcdgradnom armalurom vfiii sc mchaniscko prcgradi" ,JI p<))cJinih <IconiC! loplovoda, a poscbno , ic vai na njihova uloga prilikom otklanj :l !, h3 varijc. L'
d~uir.utiYT1om

Stika 18_19_ Vel/lili

18. LJA UINSKO C r<UANJE

N 7

P regraullu arlll~lllr u cine: vc nlili , zasuni , Ic pliras ri zav rl aci i cilindri cnc slav inc (s I.L8. 19.) . Vc nlili (s I.l S. 19.) sc saslo jc o d ku cis ta i ugT;ldc nih dc lova, vre te na i ru cnog locka, kupc i sedi sta , b o i zapti vaca. Zasulli imaju kucislC i svo jc ugradnc d e lovc: vre tc na sa ru cnim toc ko m i klin as tim iii pravim zasun om i zapli vaccm .

Stika /S.20. Leptirasti zatvarac firme Adnms sa motornim pogol/om N" 700 I/a polaZIl magistrale II toplani N.Beograd Lcptirasti zalva rac i, sl I S.20. imaju m ale mere ugradnje, i njih ova ugradnj a je znatno lak.~~ u odnosu na vcnlil c i zasulle . Mogu biti sa rucnim i sa moto rnim pogono m, prcgTadni iii rc gula cio ni , a nal cganj e leptirice na telo se ostvaruj e preko zaptivnih e lemenata iii kao metaln a me tal. Cilindricne slavinc ostvaruju pouzdano zatvaranj e i pregradivanje sistem a ali imaju vcliku tdinu i znatno vece me re za ugradnju u udnosu na leptiraste zatvaracc. Zaptivanje izmedu cilindra i tcla slavine postize se specijalnim mastima.

18.6. PREDAjNE STANICE-POTROSACI

18.6.1. Predajne stanice
Potrosaci - stambeni iii poslovni, povezuju se na sistem daljinskog grejanja preko predajne stanice tzv. pods tan ice. Osnovna funkcija predajne stanice jeste snizenj e temperature i pritiska iz toplovoda. Projektne temperature u razvodnom primarnom cevovodu iznose i do 150C a pritisak do 25 bar. U kucnoj instalaciji temperatura razvodne vode radijatorskog grejanja se menja od 90C pri spoljnoj projektnoj tempcraturi, do 40C kada je spoljna 12C. Najvisi pritisak II ovim sistemima je do 6 bar. (Slika 1S.27).

18. f)/ lUINSKO C FIUANJ E

/</ 7

Prcgraullu annaluru cinc: vcntili , zasuni , ICJ1liraSli zavrtaci i ci lindri cnc slavinc

(51.l8.19.).
Vcnlili (51.18.19.) sc sas to jc od kuCista i ugTadcnih dclova, vrcte na i rucnog locka , kupc i sedista, kao i zapti vaca. Zas uili imaju kuciste i svoje uoradnc delavc: vretcna sa rucnim tocko m i klin asti m iii pravim zas unom i zaptivace m.

Stika 18.20. Leptirasti zatvarac firme Adams sa motornim pogollom N" 700 lIa polazu magistrale II toplalli N.Beograd
Leptirasti za tvaraci, sl 18.20. illlaju male mere ugradnj e, i njih ova ugradnj a jc znatno la ksa u odnosu na ventilc i zas ullc . Mogu biti sa rucnim i sa motornim pogono m, pregrauni iii rc gulaci o ni, a naleganj e Ieptirice na te lo se ostvaruje pre ko zaptivnih elemenata iii kao metal na metal. Cilindricne slavinc ostvaruju pouzda no zatvaranje i prcgradivanje sistema ali imaju vcliku tez.inu i znatno vece mere za ugradnju u udnosu na leptiraste zatvaracc. Zaptivanje izmedu cilindra i tela slavine postize se specijalnim mastima.

18.6. PREDAjNE STANICE-POTROSACI 18.6.1. Pcedajne stanice

PotrosaCi - stambeni iii poslovni, povezuju se na sistem daljinskog grejanja preko predajne stanice tzv. podstanice. Osnovna funkcija predajne stanice jeste snizenje temperature i pritiska iz toplovoda. Projektne temperature u razvodnom primarnom cevovodu iznose i do 150C a pritisak do 25 bar. U kucnoj instalaciji temperatura razvodne vode radijatorskog grejanja se menja od 90 DC pri spoljnoj projektnoj temperaturi, do 40 DC kada je spoljna 12C. Najvisi pritisak u ()vim sistemima jc do 6 bar. (Slika 18.27).

.us

13. T(xlcmll'ic f'HOJEI>TOVANJE POS7 1 W J ENJA 2A C ioNTRALNO G IU JANJ

Pred ajn e stanice (PS) mogu hiti dirc ktlll: iii illlJirc ktnc s l. 18.2 1 i 18.22. Kod d ircJ... tn ih prcdajnih sta ni ca te mperatura se redukuje mesa nje m povra tne vode iz kucnc instalaciie i pOlisne vode iz lo pluvod a (u odnosu na prime r 2/3 : 1/3) a pritisak Sl.! redllkuje putcm regulatora pritiska. Kod indire ktnih podsla ni ea ugraduje se izmcl1ji. vae toplote i kucna il1stalacija je po tpllno razdvoj e na, pa se pritisak odrzava nezavisl1o. Prikaz ana lognih merenja i signa la l1 a dire ktnim i indirektnim podstanica ma 1I sistcmu daljinskog grejanja Beog raJ a prc dstavljcn jc na s likama 18.21 i 22. Na slici 18.2 1 je prkaza n sistcm sa analognim mcrenjem pri ec mu su: MMI - te mpera tura vod e u ra zvodnolll vodu primarnog dela MM2 - tempe ratura vode u povratno m vodu primarnog d e la PS MM3 - protok vade u PS (koristi se za regulaciju) MM4 - utrosak toplotne energije, toplo tna snaga, maksimalna toplotna snaga MM5 - proce nat o tvorcnosti ele ktro illo tornog ve ntila (po teneioilletar) MM6 - temperatura vode regulaciju)
1I

razvodno m vodu sekundarnog de la PS (koristi se za

MM7 - temperatura spoljnjeg vazduha (koristi se za n:gulaciju). Prva eetiri ulaza regulator prihvata iz raeunske jediniee merila toplotne energijc pre ko komunikaeionog prikljueka. U to plotno-predajnim stanieallla su ugradeni i cleme nti za merenje pritisaka: MM8 - pritisak vode iza regula tora pritiska MM9 - pritisak vode na ulazu uPS MMlO - pritisak vode na izlazu iz PS

I
Ij

I
I iI III

<;{)NU

~
1-+J..l1ll8
.., ,

II III , I
II II
II

II

"I II,

:: : Ll - - -- - - - - - - - - - - J
__ ...JI
I I

L_-:.-:.-:.::::.-:.-:.-:.,-------'
,
I

I "'1.A6

,
I

I I

L_

"'1115

SI.18.21 Sema indirektne podstanice za grejanje

18. f).IUINSKO

G/lr:.lIlNJ/~

.J.J9

SS V-regul ator pritiska SOV-prcs truj ni ve ntil VFL-rcgul a tor proto ka MM3-me rac pro toka
R
II' "I

R-rcgul a tor-kon tro lc r SONU- da lj insk i nadzo r RJ-racunska jed inica

II
I

I SONU
II: III
III

I
I I
I I

.~ -, MM7
I

__ .J

: ~L..::-.::.:. __-_ -_ -_-_-_-..:-_-~ =:. __ . ,

~-----~M~~
SSV

: I
I

r - - - - - -(7r""" - -,
I I II
_ _ _ -"I

r~ I MM4
I I

L~

I
I

(,

SOY

r - -_-'

MMS

Slika. 18.22. Sel1la direklne podslanice za grejanje

Slika 18.23. Izgled nove, direktne, podslanice sa l1Ierenjel1l ellergije,reglilacijolll pritiska i protoka, U grejllOlII sislelllu Beograda.Desllo je primami deo, leva seklilldami (kliclla illstalacija)

.J50

/3 / ,,""'''' It" 1'/(011; ;" tO I .1 ,\'11, 1'()\'7 nOJl.'\}. 1 /A CIONTI<AI ,\'0 (:/(/:.l'INJI-.

Pres trlljn i \'l:l1 lil (SOV) SlllLi da n,' dOLVoli parast priti ~ k a iza regul ,ltora prili ~l..iI iZilad dll l.V(1 ljc ne (zada tc vredn US li ). p(1desava sc na vrccinost za U.5 bar vecu od priliska koju udrz:1va n:gll iahlr priliska. Kacl a prilisak iza regu la tora po ras tc vis.: od 0.5 bara prekl) zada lc vrcdllos ti , venti l se otva ra i visa k vode sc pres lrllj av<l pravo 1I povratni vod , iza venti la za regu laeijll te lllfJera tu re i pro toka. Venlil jc pn knn strllkeiji Ill c ha ni c ki , sa o pruga illa i Illembra nam a i spada 1I regu lalore bel fJomoc lll: e ncrgij e. ll11 a dve membran e, rad nu i rezclv nu . U slu caiu prska lll <l radne runkcijll prc li zi ma rezcrv na me mbran a. Prs kanje radne membrane se detcktllJl' eurcnjem vo Ie 11<1 ispustu ugracicnom izmedll m em bra na.

.\

m'EJ

-.

Slika J8.24. Regulator protoka Samson sa molornim pogol/om, kojim IIpravlja Simeflsov kOfllroler slneSlen II kom. orman
R egulator prutoka se koris ti da og ranici protok \I primarnom delu podstanice. Kod kvalita tivne regulacijc protok se odrzava konstantnim. SasLOji sc od regulatura diferen cijalnog pritis ka i venti la sa e lektro motarnim pogonom. Svi clementi smes teni su u jedno ku cis te i zajcd nicki sacinjavaj u intcgralni regulacioni ventil. Kod kvantita tivne regulacije u regulatoru protoka smcSte n je i ventil za regulaciju temperature u napojnom vodu se kund a rnog dcla predajne st:mice. Zadata te mpera tura vode u napojnco lll delu sekundarnog dela predajne s tani ce mcnja sc zav isno od pro ll1ene te mperature spoljasnjeg vazduha. (SI. 18.27). Regulacija pritis ka slu zi za oclriava njc konstantnog pritiska u napojnom voclu prilll a rnog del a pocls tani ce sa c1ire ktnim prikljucenje m porrosaca.

451

PI
, .
'.
~

P2

2
3
~

Slika 18.25. Regula/or pri/iska Samson (1. Tela ven/ila, 2.Sedis/e vell/ila, 3.PeclIrka venlila, 4.0sovina peClIrke, 6.Nalrlka za podesavallje, 7.0pruga, 8.Pokrel.aC( ak/ualor) Regul ator rritisk a u kombinaciji sa pres trujnim iIi sigurnosnim ventilom obezbeduj e kucnu instalaciju od previso kog pritiska .
($""'<p=~---l

Slika 18.26. Pres/rlljni velltil

I. Te lo ventila

1.1

1.1 E lementi za poveziva nje 3. Pecurka 4. Osovina pecurke 5. Opruga pccurke 6. Pobudivac 6.l.Radna membrana 6.2.Sigurnos na membrana 7. Osovina pubudivaca 8. Opruga 9. Poklopac opruge 10. Prsten za podesava nje 12. Indikator pucanja membrane

6.2

-152

8.7 "dO/v,';c l'IW l l::" T O 1 ;INJf' PO.'T'Wl/ \I 1 / 1 ( hV.,.,,, 1LNO C; /lU/ INl E

Dijag r.:lm prom ene

l:If I ~ltP.

tempe ra tu re

-+-+ -i..,.J+f-R

,
1 'I

1
..I -

""

18

16

1<!

12

10

.fj

- 10

- I:'

lJ

- 16

- 18

-, 0

Te mp eratura slJ oljasnjc!] yudu h(l {OCJ

S/ika 18.27.
Me rae to plo tn e c ne rgije je ll red aj koji m sc 11\~' ri loplo tna e negrija koju oslobodi nosilac to plo te u sistc rnu. Mc:rilo obavlj a s1eJC;(\: ru nkcijc: Illcri te mpcra tllrsku razlikll vod e u na pojno m i povratn o m vodu i prote kl u 1., qm: l1l inu teenosti , mn ozi te mperatursku razliku, pro te klu zaprem inu vode, to pl o tni koeficie nt i .,intcgrali" po vremc nll. Naved e ni mern i urcdaj sastoji se iz meraea p ro toka, jcdnog pa ra te mpe ra tllrskih senzo ra i jedini ce za izracu nava nj e.

~,

-.-, ...
....

S/ika 18.28. Simensov ullral.vlIcni merae toplote

18. f) II ..II,vSf(O G IU:J.INJ!,

-153

Mikroprncesnrski rC III '1[or (knntrnkr) POSC dUjl' dva kUlllun ikaciona prikljucka: jedan za ko mun ibciju S,I nadrcdcnill1 cc nlrOIll sllll:Stcnill1 1I distriblltivnom ccntru toplane i drugi koji slllzi za kom llni kacij ll sa ra cunarsko l1ljcdinicolll lIgradcnog meril a IOplotne ene rgijc. Mikroproccsorski regula tor lIgrackn u podstani cu o lllogllcuje rca lizaciju sledecih regll iacionih krugova: krug R I za rcgll iisanjc temperature vOlk 1I se kund arnoj mrezi i R2 za reguli s~ nje pro toka vodc u prilll arnnl11 dell! ccvllog razvoda. Reglilaeion i kr ug R2 obezbcduje i ogran iccnje l1laksi lll alnog dozvolje llog protoka, odnosno pre lazi na regulacijll protoka kad iZl11c rena vn:dnost proLO ka postanc jednaka zadatoj .

18.6.2 RazmenjivaCi toplote

U sircl11 Sl11islu reCi razl11 cnivaci Sli apara ti u Kojima sc toplota prcnosi sa jecl nog medijuma na drugi. U grej noj tchniri razlllenjivaci toplote su apa rati 1I kujim a se vrsi razmena topl ote izmedu pare, vode iii vre le vocle.

Oni 5e de le prcma radl101l1 IllcLiij lllllu (voLia - voda i para - v()(Ja) a prema kOIlstrukciji na dobosas tc (ccvas tc) i plncaste Dobosas ti ra zmclljivac sa prav im . ,. U " iii sp ir:dnim cevil11a su se kod nus, u grejn oj tehnici, masovno koristili do pocctka devedcse tih godina pros log vcb, kacla je c1oslo do omasovljava nja primellc ploCastih razmenjivaca toplo te . Plocasti razmenjivaca toplate 1I odnosu na ecvastc imaju VCC LI toplotnll cfikasnost (do 97%), manji gabarit (plocasti razmcnjivaCi z<luzim aju 15-30% prostora koji zahtcva cevasti), vescstrllko SlI laksi. Illinimalno se prlj aju i nijc illl komplikovano odrzavanjc, jeftin iji suo
---.

.............

LPM;

Plocasti Izmenjivaci S~ ~;'Ptlv~jjl;';-~ ~5 '

. .-' .

";mINN""",,,I:

,;~"e ' .......

Kt-.p pfDC,
-.- -

. " """

-""'-'.... .
......

.. .:.

.,

_______ "/,/1.,,,. ",.",----Slika J8. 29a. Plocasti izmelljivaci

./5./

B. Todnr(lv;C P/W lIi K'/ O J'ANJ /:: rOSUWJ/' NI.J i'A (,tNT/v ll.NO GW:.J. J NJI:'.

TRACO
Plo~as ll

IZmenJlvaci loplotc

LPM

LemlJenl placa9tlizmonJIvaei toplate HS .

]
,~

."

0 ......... lIosul

----

I/Hllltl lI II ~' (/ I

Stika 18.29b. ptocasti iZllIenjivaCi

Plocasti izme njivaci mogu biti le mljeni i sa za ptivaCi ma.

18.6.3 Sistem raspodeJe troskova grejanja po stanovima.

T ermostatski r adij a to rski ve ntili ~lIn og u c uj u n;guli sa njc tempe ra ture u prOSJ,mjl koja se zagreva. Po de sava nj e m po lozaja tc:rm os tats ke glave nj e nim o brtanje m postizc se vi sa iii ni b te mpe ra tura pros tora o rva ra njelll iii pritva ranjcm prntoka kf(l /. radijato r. Pri po rastu te mpe ra ture u pros to riji ras te (cak i za hva ljuju ci ne ko m unutras njL 'IlI izvo ru to plo t..:) , p roto k top ic vode kroz radijator s..: slll anjuj c i oclrzava sc odab rall.1 te mpe ra tura pros to ra, poclescna na te rm os ta tsko j glavi ve ntil a. U gradnj o m razclelnika tzv. "cle lite lj a " topl o te na sve radij a to rc u o kviru jedne 7 ~ 1 ;1' de , reg istruj e se po tros nj a cne rg ij e na svako lll raclijator u lldn osno u svako m s ta nu . 1 \, s toje i elektro nski de litc lj i to pl o te, koji rcg istruju tros kove greja nj a po mocu st:nlCII':! te mpe ra tu re . To su " in tdi gcntni " uredaji koji raziikuju topl o tu prilllije nu o d rali ijat') ra i o nu iz drug ih izvo ra (sun ce, s tednj a k. itd.) i im a ju ugracle n mikro proccsor k(lj l reg is truj e, o braduje i mc mo ri se podatke. U primcni su i elcktro nski razde lni ci sa radi o vezo ll1 koji u mogucavaju <tu tolll :JlS ki pre nos podataka bez potrt:bc za ula zc nje u stan potmsaca radi ocitava nja.

I , '.

IU/ ,vSf,,() ( ,"/,U.. I/v.lC

Slika 18.30. Termoslalski vellliljirme Hen.

Termostatski ventil brzo rcagujc na smanj c nj c sob ne t i pro tok kroz r::tdijator.
t e mp era tllr ~

i o mogucav::t ve -

11
I

I . isparivi

2. eleklrollski Stika 18.30. Delilelji toplote jirllle Zenller

3. elklrollski so radio modemom

Uko liko su na radijaloru ugradcni tcrm ostatski vcnti li dolazicc do smanjenj a poveca nj a protoka u kucnom ra zvoclnom postrojc nju . U to m slucaju preporucuje 5e ugradnja kucnih pumpi sa promenljivim protoko m. To su " pamc tnc" pumpe sa promcno l11 brzin-: u sistcll1u grcjanj a. Bil o kakva pro me na us lcd potrcbe grcjanja (orvaranjc iii zatvaranjc vcntila) cc uzrokovati da pumpa tre nutno rcg uli se protok u sklad u sa potrcbom, od nos no pumpa ce obczbediti optima lnu radnu tacku LI Z minimalnu porrosnju c le ktri cne c ne rgij c .

.5(,

I:, 1",:",lJ1;, l 'I\U.II: A/r JI I ,'.,f, (,\ lll rJjl Vi. I !.. 1 ( I .N I Ii 1I. .\'r) (: lIr-JANiE

",

,,,/ilill UU/. Grund/o ' PI/ IIl/lL' I P I: 'a promellljivim protokom i daljinskim podda vanjel1l

UpOln " 11[1 1 It! rmllslats kih venl" ". dc lilc lja lurloH; pumpl sa promenljivim prolo k'lIl! ., kllCllilll gn::jnilll iIlSI." ,1<11.l111.1 . p o~t i ic st! uSiccia od 20-30% toplotnc c ll crgi.i ~ i " ,I-.- W, ckklricnc clll:r;; ljc

,,~.

D!l UINSKO G III:JANJE

457

18.7.

KOMBINOVANA PROIZVODNJA TOPLOTN E I ELEKTRICNE ENERGIJE

18.7.1 Opsti deo

Ko mhinovana proizvud nja elekl rienc i toploln c cnc rgij e iI i lzv. kogc neracija, je proces istovre me ne proizvod nj c e le klricnc i lopl ntne e ncrgijc u isto m proecs u. Toplotna c ncrgija dobijena na ovaj nac in moze se korislili za po tre be dalj ins kog greja nja, ali i u industrijskim procesima. U H amburgu je 1893. izgrade na zgraJ a koja jc za po trebe grejanja, prikljuee na na obliznje pos trojenj e za p ro izvudnju e le klricnc e ne rgije , konSlruisa no pe l goelin a ra ni je. Ovo se smalra poce tko m kumhin ovane proi zvoelnje u Evropi. Proees ko mbinova ne pro izvodnj e sprovodi se u parn o j iIi gas noj turbini i mo torim a za unutrasnj e sagoreva nj e. Izvor pri ma rne cncrgije (gor ivu) moze hili razli Cit : cvrsta i teen a fos ilna go riva, pri roda n iIi Jcpo ni ski gas, bi oma~a i gradski olpad. Stepc n korisnos ti kogcne rat ivnih pos troje nja je znaeajnfl vcCi ncgo koel odvoje m: proizvodnj c .Pri pro izvod nj i e lc klri ene e nc rgij e u ko nve ncionalnim - ko nde nzacio nim sistemima pos tize se stepen ko risnog dejstva oel 35 % ,uz guhit ke oel 65 % . U ko mhi nova noj proizvodnji gubi ci su svega desc tak proce na ta, a prni zvc dena kori sna to plo tn a i elek tri cna e nergija cini 90 %. Pos trojenj a za ko mbinovanu pro izvodnj u mogu hiti poddj.: na u ne koliko grllpa : 1.- Kondenzna poslruj ellja sa izdvajanjem su name nj ena za proizvod nju sa mo e1ektriene e ne rgije, a li jeda n deo pare moze biti izdvojen iz turbinc i iskoriscc n za stvaranj e tople iIi vrele vuele. 2.- Poslroj enja sa iskoriScenjel11 loplole gaso\la 1I kOllu SlI poslrojenja koja im aj ll gasnu turbinu. l z turbine vreli prndukti sagorevanja prolaze kroz korao gde se gc ncrisc toplotn a e nergij a. Kao go ri vo na jcesce se koristi prirodni gas iIi maw t, iIi njihova kombin acija. 3.- Kombinovana knlzna poslrojenja su J a nas u siroj primc ni . Kao gur ivo ko ri ste prirodn i gas i sas toje se od jednc iIi vise gas nih turbi na, ko tla za iskori scc nj e toplo te produkala sagorevanj a i parne tu rbine koju pokrece para ge neri san a u kotlu. 4.- Pnslroj enja sa klipnim masinllllla koristc mo ture sa unutra~ njim sagorcva nj e m umes to gasnih turbin a, npr. dizel iIi gasni mo tori, iza ko jih sc pos tav lja ko ran. U m:kim prime nama se moze ge ncrisa ti para za po kre lanje parne tu rbine. Ova pos tro je nj a su uglavno m manjih snaga.

18.7.2. Kombinovana proizvodnja u daljniskom grejanju

Visok ste pe n korisnos ti koge ncracijskih postrojenj a omoguCio jc u pns lcdnj e dvc deee nije njihovu ekspanziju u primc ni. Prcdn osti su vi~e sturkc . Poreel oellva nj a pri-

-158

/J Tod",."I'/(' I'I?O}I: KTO I ~-I .VJ/; I'OS'! IW }I' N}.-I 2-1 C IONTRAL '0 CRE'AN/I;

l11arnih rczcr" i fosiln ih g(lriva, znacajni su c koloski ci'ckti, j<!r jc smanjcno za adCI:lc kao i c lllisija CO!, vcoma lIticajnog jcdinj enj a na efcka t staklene baStc, odoosoo 1;1" . In ln o za grcvanjc. Za lw<J ljlljllCi vi snko l11 stcpc nu ko nvcrzije kombioOV"dllil proizvoJ nl<l zahlcva l11 anjll ko liCinu go riva , a tim c imaju i manjc stctnih emisija u okolinll. ko ~~ uporcd c dva slicna postrojc nja , jcdno za odvojen u i drugo za spregnutu proizvodnju, za is te ko li cinc toplotn e i e lcklri cne c nc rgij e, ovo drugo trosi za oko 30% manjc gI l riva, a za toliko jc smanjcna i ukupna emisij a i ko li ci na CO 2 , U vcCi ni zema lj a E U sc poscbno stim uli sc izgratlnja i rad kogenerativnih postrojc nja pre ko smanjcnja da zbina pri izgradnj i do povlasecnih cena po ponudi cncrgi i.: trzistu. U zc mljama EU ueeSec toplotne e ncrgije dobijcnc u postrojenjima za kombino\a nu proizvodnju u ukupnoj kolicini top lo tne e nergije je veliko. U pcoscku ono izno. I o ko 67% . U Holaniji, na primer, 94% toplotne cncrgijc daljinskog grcjanja je iz kom binova nih proecsa, u Nem ackoj 81 %. Svcdska je poseban slueaj jcc se u velikoj men koristi ot r ad na top Iota. U zcm ljama centraln c i istocnc Evrope koliCi na toplotne encrgije iz kombino an ih rroccsa jc ni za ncgo u ze mlj al1la EU i krcee se od 35% (Letonija i litvanija) do 69 r , (CeSka i Hrvatska), tj 52% u proscku. Nova postrojenja kombinovane proizvodnje ~1I 1I izgrad nji iii su ugovorena u mn ogi l1l zem ljama a u Madarskoj, Rumuniji i Slo\'aekoi je za pazcna tende ncija izgrad njc l1lanjih gasnih postrojenja

18.8. ZASTITA OD KOROZUE I KOTLOVSKOG KAMENCA

Kako jc vise pUla vee nagcaseno osnovni nosioe toplote u sistemu daljinsk\l1! greja nj a je voda. A psulutn o cista voda u prirodi ne postoji. Sirova voda i voda koj u daju vodovodne staniee sadric uvek vceu iii ll1 anju koliCinu rastvorcnih soli koje ul icli na pojavu korozije i stva ranj e kamcn ca. Pod korozijom se pourazumeva rcakeija mc tala sa svojom okolinom koja prouz rokuje mcrljivu proll1cnu strukturc materija la i moZe da dovede do ojegovog ost.: ce nj a. Kurozija sc u ccvovodima i apa ra tima ustanovljava na osnovu slabljcnja zitlo\ ' odnosno nastajanj a rupa . Dcjstvo korozije sc ubrzava sa povisenjcm temperaturc priliska vodc iii pare pri daljinskom transpo rtu top lotnc energije. Pri zagrevanju vode u postrojcnjima daljinskog sistema grejaoja na grcjnim povrsi nama kotla i ccvovoda do lazi tlo izdvajanja ka me nea koji suZava prcscke, smanjujl: prolaz topl ot\.: usled smanje nja koefi cie nt a provodenja toplote, prouzrokujc toplotn;1 naprezanja sa puklltinama na kotlovskim cevima. Uzrok tome, prvcnstvcno je sadriaj soli u vodi , t. zv. tvrda voda. DOl bi sc sill anj ila os teec nj a prouzrokovana korozijom i stvaranjem kotlovskog. ka m Cllea , II IOku pllgona sprovotli sc hcmisjka i t0rmicka priprcma vode koja podrazli

IS. li. flJI I SF;O ( d iU. LViI.

-159

Olev;! o dvaja llj <: ~a~O \ ~1 i Iljih\WII n<:lItra li za<:iJII. oll l<:ksava nj <: odc i tioLiavanj<: inhihilOra pro tiv kOl"Ozije.

it' _ \
)"'

. . Jii

'I

Slika. 18.32. Izgled unlltrasT/justi cevi magistralllog cevovoda kada priprema vode lIije bila odgnvarajllca

Pored tradi cio nalnih - h e mi ~k ih trelmana kotlovske i vode za sis lcme daljinskog grcjanja u primeni pn;ov laclavaj u roslllpci za dodalni tre lm an vode koji su viSe fi zicke prirode ncgo hcmi skc. Hydro - X jt; rosturak i naziv proizvoda za lrctma n kollovsk~ i vode u siste mima el a ljinskog gn.:janja, koji rruza kompklnu za~ lilu od ko rozije i kamcnca uz obezbedenje efibsnog i bezbcd nog raslvaranja vee stvorcnog kamcnea. Uz ovaj pO~lupak sprovoeli se i fillriranje vod e u ~is lcmll , s l. 18.33. Filleri delimicnog loka se prikljucuju paralclno sa glavnim povral nim vouom. Usmeravanjcm dela povralnc vode (5-15%) n a fi lt ere oelsl ranjuju sc mulj i gvozdenc ces licc (lJpiljci). J..:.on linll a lnu srna nje nj e mulj a i op ilj aka reuukuj e lal oze nj e 1I kotlovim a , iz me nji vaci ma , ccv im 3, raciijal o rim a i venlilima pa sc oeldava visok ni vo c fibsnosli u prcnosli lu pl o le .

II. Tod" ,o, ie' I'liOi U,TO I : It\H:; /'(I.ITIiOH .vi .I /.,,1 Ci:'NTlU II.'\/() (;// D i lNi E

Stika.I 8.3]. Madem a poslraj ellje za dodailli Ire/mall vode jirme Hydro-X ugradell o 2002. god. II TO BarCa plltem dO llacije isloim f.'llc jirmt'.

19. OGRANICENJE POTROSNJE ENERGUE ZA GREJANJE

19.1. UVOD
An alizc i studij c enc rge tike 1I gradovima Srbijc [1 9] pokaza le su da se u nasoj sredin i oko 40% ukupnc po treb ne e nergije kori sti u stambe nim i javnim zgrada ma u Izv. "LOpiotne" svrh e (za grejanj e, ve ntil aeijll, klim a tizaeiju i pri pre mu tople potros ne vo de). Ako hi se ob ulwa til i i ka nee la rij ski i sta mbe n i obje kti koji se nalaze u okviru industrijskih ko mple ksa i evide ntiraju izdvoje no kao pot rosnj a e nergije industrij e, ond a bi se pokaza lo da se u toplolne svrh e u gradevinski m obj ektim a trosi gotovo polovina uku pnc energije n a~c zemlje. Pri tome, da le ko najveci dec to plo lne energije se odnosi na greja nj e u gradevinskim obje ktim a i prvcnstve no zavisi od sa me zgrade, nj ene lokacije, od termi ckih osohin a nj enog omotaca, zapravo od ma terij ala zidova, vrste prozora i njih ove ve licinc, kao i od ob ima infiltraeij e spo ljnj eg vazduh a sto je takodc odraz kvalitcta grad nj e. Uz po trosnju u lopl a tn e svrh e, o bj ekti koris te e lek tricnu encrgiju i za osvc tle nj e, cesto i u dnevnim pe ri odima, ope t zavisno od samog grade \'inskog obje kta, nj egove geo me trij e ali pre svcga od ve licine i ka ra kte ristik a transparc ntnih c le mc nata u fasa tlama. God isnj a potros nj a energije u najvece m broju pos tojeCih zgrada u Srbiji je u proscku 2-3 puta veca nego u najnovijim, pod ignutim u neko liko zadnjih godin a. U njim a je ona ispod 100 kWh/m z, sto bi mogla da bude dan as gornja. gra ni cna maksimalna vrednos t potrosnj e koja bi se dozvoljava la. R azlog ve likc potros nj e u nasim zgradama je u cinjeni ci d a d aleko najveCi deo stanbenog fo nda u gradovim a Srbije predstavlj aju gradevine podignute u vre me kada energe tska kri za nij e jos bila ni na pomolu iii te k sagledavana, sto kod nas nij e bilo ozbiljno shvace no. Ali LO je bi o i pe riod kada je u nasoj ze mlj i vl adala kri za stanova pa jc prim aran zadatak bio omoguCiti smestaj Ijudima a ne trositi investicije na ene rge tski efikasne zgr ade. To danas nij e slucaj i najnovije zgra de su p rojektovane u e ne rge tskom poglcdu dale ko kvalitctnije jer se potrebama za grejanje, kao i !etnje hl ade nj e, prilazi stroiije s obzirom na porast cena c nc rge nata i tros kova grejanj a.

46 1

-162

8. Todorol"ic

I'R OJ"KT()I ~ 4I\'J"

f'OSm O.lENJA Z/I CENT/v II.NO GREJ, INJE

Za lo, kad a jc rec 0 cne rge tskoj efikas nosli zgraua trcba razlikova ti pos tojccc zgrade ou onih kojc su zidanc zad njih ucsc t god ina iIi se tek projcktuju i predvid aj u za gradnju. Prvc su u veCi ni i prcdstvljaju naj manjc 80'1(> ukupnllg gradcvinskog fonda u gradoiv im a Srbije. G rubim an laliza ma sc pokazalo da bi intcrvencijama na poslojccim o bje klima, njih ovo m e nerge tskom revitalizacijom i nakn adnim prilagod ava nj e m novim l:ne rgetski m kritcrijiumima, njihovim prikljuCivanjc m na ce ntralizovane daljinskc siste me grcjanj a, po trosnja e ne rgijc samo za greja nje mogla da se um anji za 20-40% . Pri to me i u ve likim sta nhcnim i poslovnim objcktim sa vise korisnika, dosadsnja praksa naplaCiva nj a utrokne e ncrgij e iz sistema daljinskog grejanja koja se obraclln ava prcma kvadraturi kori scc nog pros to ra, nc stimulise na raci o nalno ko risccnjc i stednjll , pa Se lIvode mcraCi i sistc m naplate prema stvarnoj potrosnji . Upore dcnja potrosnje 1I zgradallla sa naplatllm prema iZlllcrcnoj stva rno j po tros nji sa sta novima sa placanjcm prcma kvad raturi , provcren jc na izabranim objektim a prikljuce nilll na Beogradsk o d ~djin s k(1 grcja nj e. Utvrujeno je da je 1I slllcajll naplate prema izme ren oj stvarnoj polrosnji ona bila manj a za prc ko 10% nego u odgova rajllcim stanovima sa naplatom prcllla njih ovoj povrsini . Da bi sc po trosnja e ncrgije 1I zgradam a iz ranij cg pcrioda grad njc svc la na n:tjmanjll 1ll0gllClI meru , mora sc izvrsiti njih ova cne rgc tska rchahilitcija naknadnim gradcvinskim radovima. Na spoljnim zidovillla i krovu sc 1I takvim slllCajevima dudaje izolacija a na prozorima sc vrsi za me na sta bla iIi ce lokllpnog prowra. Poboljsa nje izolacije sc radi i na zidovim a prcma negreja nim proslorijama. Zaptiv<lnje zgradc treba cia bllde fa!..'''',) da ' c pri ra zlici unutrasnj cg i spoljnjeg pritiska a d 50 Pa oSlvaruju 3 izmc nc: vazduh n;] sat ako zgrada nc:ma nikakvc vcntilaci(1ne uredaj e a 1,5 izmena ako su oni lIgradeni. Ovab'c nakn adn c mere za po bolj ~a nj e encrgctske c rika snos ti zgrada mora Ja obuhvate i novo izo lova nje cevne mrde ako je 1I zgracli inst;]lisan o cc ntralno grejanje. Au individulnim kotlarnica ma treba slediti primer Ncmacke, da se kotl ovskc jedinice lI grade nc pre trideset godin a u predviden OI1l rokll za mcne, a da novo lIgradeni kotlovi ispunjavajll odredeni stepcn korisnosti. Uz to mora da se predvidi i definise remo nt i podesavanje svih elemenata sistema za grcjanje. Naravno da pri revitalizaciji grac1evinskih objekata pre svega to treba lICiniti kod velikih potrosaca (bolnicki ccntri, hotelski kompleksi, spo rtske dvorane i drugi.). A da bi se to ~ve ostvarilo znacajno bi bilo da se prethodno lIspostave za konski normativi, standardi i druga obavezujuca akta. Nove objekte treba projektovati po savremenim metodama integral no obuhvataju6i sve clemente od lIticaja na odrziv razvoj do onih koji se odraiavaju na energetske zahteve. A to su bioklimatski faktori, odgovarajuCi gradevinski materijali, raspored i karakteristike gradevinske mase, sistemi za grejanje, klimatizacija, ventilacija, osvetlenje, liftovi, osobine i velicine fasadnih elemenata a pre svega prozorskih povrsiona, itd. Sve to LI Z savremene programe optimizacijc, simulacije ponasanja zgrada u uslovima koriscenja, . provere izvedenog stanja, programa kontrole optmalnog rada svih cnergetskih sistema i regulisanja njihovih efekata. Tenclencija je da svaka zgrada ima svoj zvanican atest potrosnje cnergije koji bi na vidnom mestu u zgradi bio postavljen, potrosnja tokom

19. OGRANICENJE POTlWSNJE ENU?GIJE ZA GREJANJE

-163

vrcm.:n3 provcravana a dok:umcnt s vrcmcna na vreme korigovan. Nova zgrada bi dohija la uputebnu dozvolu ako bi potro ' nja bila ispod dozvoljene gra ni cc.

19.2. OGRANICENJA GODISNJE POTROSNJE

19.2 .1. Evropska inicijativa energetske efikasnosti
U cilju ogran icavanj a potrcba za e ncrgijo m u gradcvinskim objc ktim a Evropska Un ij a jc done la propise 0 maksim alnoj dozvoljenoj potrosnji energije za grejanje. Namera je da se vee u pocetnoj fazi projektovanja nove zgrade iii rcn oviranj a postojeee, saglcdaju njih ove godis nj e potrebc i ako je potrebno izvrse blagovremenc korckeije i us aglasava nj c sa propisanim vrednostim a. Evropski propisi sadrie opsti deo i smerniee a svaka zcmlja ih dopunjava prema svoj im specilicnim potrebama, lokalnim interesirna i e ncrge tskim prilikama. Ogranice nj a sc daju u vidu maksimaln.: dozvoljene potrosnje . U n ekim zem lj ama sc cak insistira na izrazava nju e nerge tskih potreba, ne u koliCini fin alne energije, one koja se trosi u zgrad i da bi se ostv:l ri o krajnji ze ljeni efekat, vee u vidu kolicne primarne energije . To znac i, nc sarno da se obuhvataj u guhiei u samoj zgradi (od fin a lne do korisne energije), nego i o ni u spoljnem delu " Ianca " prenosa cnergije. Spoljni deo ,.Janca" obuhvata transformaciju primarnog ohlika e nergije, za pravo izvornog cnerge nta u pogodan ohlik i nj egov transport do k0risnika. Ene rgija koj a dospeva do krajnjeg po trosaca (zgrada koja se grcj e) predstavlja fin alnu cne rgija i ona jc manja ad primarn c zbog guhitak a u spoljnj.:m lancu koji su dcfinisani odgovarajeim stepCnllI11 korisnosti.

~
-1~
'C J
~

oo
.

. " i J
.

,:,:_......
"\

_--_.._-_._.__....
~ ~
-----

Qv ~

.t

..-d ~ ~-.
-~h

. \

Konsn a energlJa
A1cumu

.
i i
:

: Q C'

1I~CJ>r. i:.. ~~~ l

1( ~~~
i L

I ~-'c

_ _ __ __ a_

7 (;"- ~'7~L~a~ cl~Ja ~ Q ' dv t. r Q ' ', .

DistribuciJ'a

I "

'I Kotao - ~. ,' -

I'

--"'It ' .:. >v .

n ..u n . c

Prima~a

energlJa

~L _

_.

~ ., J
\.

Finaln~ energija
SI. 19.1 Skica energetskog lanca dd primame do korislIl! energije.

464

B. Todorovic PROJEKTOVA NJE POS7ROJENJA ZA CENTRALNO G HEJANJE

Finalna energija (sI.19.1) je namenjen a grcjanju (Q,), vcntilaciji (Q.) i cventualno pripremi tople potrosne vode QM ali je zbog gubitaka u samoj zgradi veca od stvarno po trebne - korisne encrgijc (Qh) kojom se postii c krajnji cfckat grejanj a. Sistem grcjaIlja ima gubitke u transformaciji ent:rgijc u toplotnu u kotlu (Q~), u distribuciji toplote do grcjnjih tela CQd) iii do zagrejaca ventilacionog vazduha. Ako se koristi akumulacija toplote onda se i tu javljaju odrcdeni gubici (0.), a postoje i gubici u samoj prcdaji toplote grcjanom prostoru (Q",). Mcdutim javljaju sc povremcno dobici od suncevog zracenja (Os) i unutraSnji dobici od osvetlcnja, Ijudi i raznih elektricnih aparata (Oi), pa je je korisna koliCina energije CQh) u tom slucaju manja od potrebne za nc utralisanje ventilacionih (Q,.) i transmisionih gubitaka toplote (Q,).

19.2.2. Dozvoljene maksimalne potrebe energije

Prcma standardima i preporukama Evropske zajednicc, ogranicenja potrcbe '~ oe rg ije sc za nove stanbcne zgrade definisu prema godisnjoj potrosnji svedeno na !t: dinicu povrsine starnbcnog proslora (kWh/m~). Za objekte koji nisu namenjcni sta110vnju, ogranicenje se daje po jedinici povrsine omotaca zgrade. Zahtevane vrednosti s.:: pos tiiu odgovarajucom izolacijom, climinisanjcm toplotnih mostova, dobrom gradr..'''ITI koja podrazumeva i potrebni nivo zaptivanja, projektovanjem omotaca zgrade rJ a sc zimi koriste dobici toplote sunccvog zracenja za smanjenje gubitaka toplote, ugradnjom sistema grejanja i urcdaja za pripre mu tople vode visokih stepena korisnosti, ns mi sljenim postavljaojem cevne nUeZe i njene izolacije, koriscenjem kvalitctne regulacione opreme, uredjaja za povratno koriscenje otpadne toplote kao i primena obnvvljivih izvora. U Nemack.oj su prihvacene preporuke i standardi Evropske Unije i urade ne detaljni ie razrade. Doneta su pravila za cnergetsk.-u zastitu zgrada i enerctski racionalna poslrojcnja. Prcma tom pravilniku za nove stambenc zgrade koje se greju na tempcraluru ] 9 DC i iznad, dozvoljcnc maksimalne vrcdnosti primarne cncregije se odreduju z3\'isno od faktora oblika zgrade i korisne povrsine zgradc . Faktor oblika predstavlja oJnos povrsine omotaca Ao (m2) i zaprcmine grejanog prostora Ve (mJ) a korisna povrsina na grejani deo zgrade. Ako se topla potrosna voda zagreva iz istog izvora koji snabdeva i sis tern grejanja, maksimalna kolicina primarne energije se odreduje se prcrna lzrazu:
O~od = 50,94

+ 75,29 A/Ve + 2600/(100 + An)

kWh/m2

(19.])

Ako se topla sanitarna voda priprema pretcino koriscenjcm elektricne energije, primenjuje se formula:
O~od

= 72,94 + 75,29 A/Ve

kWh/m2

(19.2)

19. OGR4NICENJE POTROSNJE ENERGIJE ZA GREJ.fXJE

-165

Za ostale zgrade najvcte vrcdnosti dozvoljcnc potrosnje primame cnerglJe se izracunvaju prema jcdnaCini: Q roo = 9,9

+ 24.1 NYc kWhim!

(19.3)

Za koriscenj..: gc mjih izraza potrebno jc prethodno odrediti faklOr obli ka zgrade. U

tu svrh u SL I'n 'o izracunava iX'\Tsina omotaea zgradc koja obuhval;.I ~'<': g-ra menc zido\'c koji oov;Jja)1l Illl ulraSllji prostor od spoljne srcd inc kan i pOHsinc zidova u ncizolovanom polkro 'Ijl!. Raeuna sc od gomjc ivic..: nivoa zemljista iii, aka sc ia\i;.Inica najnizc claze! nalazi iznad pO\Tsine zemljisla ond a ad gomjc ivicc plafona do gomjc i\'icc ta\'anicL najvis.::g spra ta, odnosno do gomje iviee efektivne izolaeije zgTade. Llzimaju se kao den om< ' laea svc povrsine prowra. staklenih vTata, vrata i krovnih prozora, ukoliko razgra niCa\'aju grcjani prostor (xl spoljnc sredine. ISIO tako se obraeunava u o molac j povr ~i n a kr(wa prema spoljnoj srcdini. Sa donje stranc zg-rade kao den omotaca treba ukljuCi ti povrsinu OS nove zgradc, zapravo povTsi na poda koja len na zemlji iii podrumska tava nica ako se podrum (suteren) ne zagreva_ Ukoliko se zgrada siri na nekoj svojoj visini i pre\'azil azi osnovu nile etaie, onda i podne povrsine tak-vog sprata koje su sa donje strane u dodiru sa spoljnim vazrluhom, predstavljaju deo omotaca. Zapremina grejanog pros lOra V, jc uvek manja od ukupnog volumcna zgrade Vi u proscku za zgrade do tri sprata iznosi: Ve = 0,76 V (m 3 ) (19.4)

a za ostale zgrade:
Ve = 0,80 V (m 3 )

(19.5)

Za oderedivanje maksimalno dozvoljene potrosnje merodavna jc i neto povrsina AN. koja se odnosi na koristan prostor zgrade a za visine spratova do 2,6 m. Ako ne ma preciznijih podataka ona se izracunava prema izrazu: (19.6)

19.3. PRORACUN POTREBNE KORISNE ENERGUE.

Godisnja potrosnja se racuna prema meteoroloskoj godini mesta u korne se nalazi zgrada uz koriscenje raeunarskih programa. Ona obuhvata Casovne podatke svih klimatskih parametara za svaki dan u godini. Uz gubitke toplote usled transmisije i iofiltracije, odnosno ventilacije, uzimaju sc u obzir i gubici us led toplotnih mostova. Medutim, obracunavaju se i dobici usled suncevog zraeenja kao i ad unutraSnjih toplotnih Izvora.

-/(,8

8. TodorOl'ic PROJEKI "(W/I/I.'JF. POSTRO.l/:,"'JA 7.11 CENTRAL N O GRI.4NJJ:'

"I.

20. Kra ft G unth e r, ll andubu c h fur Tc chni sc hc n , G eb nudenll s rus tlln g , V EB Verlag fur Gallwcscll. Be rlin , 1978. DJ . C roo me. B.M . Rob e rt s , Air Co nditionin g a nd Ventilati o n o f Buildings, P.:rgamo n Pn::s. n . H. Laasko, Hand ubllch de r Techni schen Gebaudeausmstung. VOl - Ve riag. 1976. :!.l. Regein n lr die Bc rechnung des Wam lebedarfs von Gebaude n. Ol 470 1, 1983. 2.1. W.P . Jo nes , Air Conditioni g Eng inee rin g, Edv vard s Arn o ld Publis hers, Great Britain, 1985. 25. F. Bos nj nkovic, Nauka 0 toplini, 11 deo, Tehnicka knjiga. Zagreb, 1976. 26. Kolmar, Liese, Strahlung Heizung, Oldenburg Vo!riag, 195 7. 27. Mackassy A. , Banhidi L., LuCi stoe otopleni e. Stroiz dat. Mos kva. 1985. 28, C. Bottcher. T. Rakoczv, Klimatechnik. Dubbe! - Tasc henbuch fur den Maschinenbau, Springer Ve rl ag, 1990. ~. M .S . Silj ak. Pri log istrazivanju uticaja lo kacij e grejnog tcb na toplotni bi lans prostorije, Zbomik 2 1. Kongrcsa KGH , Beograd , 1990. 30. Bra ni s lav E>akov ic, Uti caj izolac ij e na poj avu tran spo rta vlage i formiranj e modifikovane atmos fe re u rashladnim komorama sa osvrtom na osobine do maCih izo lacionih materijala. Doktorska disertacija, MaSinski fakultet , Beograd, 1967. 31. Lj ilja na D . Marjanovi c, Matematicko-fi zicko modeliranje procesa adsorpcije i desorpcije lako-isparijivih organskih komponennta u klimatizovanilll prostnrijallla, Magistarski rad, MaSinski faku ltet, Beograd, 1991 . 32. JUS - U. J5 . 520 - Metoda proracuna difuzije vodene pare u zgrddama - Beograd, 1980. 33 . N a t a.~a M. N ikolic, Termofizika zglade, Diplolllski rad , M a.~ inski fakultet, Beograd, 1992. 34. District Heat in Europe. Country by Country, EUROH EAT& Power - !3mssels, April 200 I :;5. Zbomik radova: Savetovanje toplana TOP YU 2000 Nis, Maj 2000 36. Tehnicar mas in ski prirucnik, Dr. lng Malic Dragomir, Obradovic Nikol a i Curcic Vojislav ing, Beograd 1961

DODATAK

470

B.Todaro,;c PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNOGREIANJE

V"dMflk

,/71

TABELA I

CELICNE CEVI (DIMENZIJE, TEZINA, SADRZAJ VODE)

Nazivna me ra

Naz i vni

precnik
Im1

Spoljn! pre c ni k
1T',m

DehlJ ina z ida

rM1

Unutra s nj i precnik mm (DIN 2440)

Hasa

kg/m

Sadrzaj vad e
11m

Srcdnj e teske na vq jne cevi po JU S C.65. 225

3/8 1/2 3/4

I I 1/4 I 1/ 2

2
Naz ivni

10 15 20 25 32 40 50
Spol j ni preenik
IT'"

17,2 21,3 26,9 33,7 42,4 48,3 60 , 3

Uobicajena debljina z ida
nm

2 , 35 2, 65 2,65 3,25 3,25 3,25 3,65

Ha~sima l na

12,5 16 ,0 21,6 27,2 35,9 41 ,8 . 53,0

Unu tra snj i preen i'k
rM1

0,852 1 ,22 1,58 2,44 3,14 3,61 5,10

Hasa
ce v i

0,123 0,201 0,366 0,581 1 ,0 12 1,372 2,206

Sadr za j
vad e

precnik
mm

deb lji na zida

nTn

kg/m

' I /m

4
JUS C.B5 ,22 1
,

5 (DIN 2448)

Ce I i cne cevi bez sava ,

17,2 20 21,3 25 26,9 30 31 ,8 33,7 38 42,4 40 44,S 48 , 3 51 54 57 60 ,3 63,S 70 76, I 82,5

I I

I
I I

1, 8 2 2 2 2,3
2,6

,
l

4,5 5 5 6,3 7 ,1
B 8 8,8 10
11

i ,
I
I

2,6 2 ,6 2,6 2,6 2,6 2,6 2 ,6 2,6 2,9 2,9 2,9 2,9 2',9 3,2

I I
I

13 ,6 16 17,3 21 2Z ,3 24,8 26,6 28,5 32,8 37,2 39,3 43,1 45,8 48,8 51,2 54,S 57,7 64,2 70 ,3 76, I

I
i i
I I ,

0 , 683 1 0 , 890 , 0,962 !

; 1 ,4 I , ,

I , 13

0 , 145 C, 20 ! 0,235 0,346 0,391 C,48) 0 ,556 0 ,638 0,845' 1, 087 1 ,213 1,459 1,647 1,87 2,059 2,333 2,615 3,237 3,882 4,548

I ,

,
,
I

i ,

, ,
i

50

12,5 12,5 14,2 14,2 16 16 16 17,5 20 22,2

I
I

I ,77 1 ,88 2,01 2,29 2,57 , 2,95 3, 12 i 3,32 3,9 i , 4,14 4,36 4,83 5.28 6.31

! , 2,7

, Ii

, , ,

65

I I

I I I

-l72

8_ TodorOl -;c PfW1EKTOVA NJF. PUSTR01N1A ZA CF.NTRAL NO G REJAN1

TABELA I

(NASTAVAK)

1 80 100

2 88.9 101 ,6 108 I I4, 3 127 133 139.7 152,4 159 165, 1 168,3 177 ,B 193.7 216 2. I9 . 1 2.44.5 267 273 2.98,5 31B 323.9 355,6 368 406.4 419 457.2 50B 521 55B.8 609.6 660.4 711 .2 762. B12,8 B63.6 914,4 10 I 6

3 3.2 3,6 3,6 3.6 4 4 4 4,5 4,5 4,5 4,5 5 5,4 6 5,9 6 ,3 6,3 6,3 7, 1 7.5 7 1 8 8 8/8 10 10 I1 1 I 5 12 .5 12..5 12. 5 12. , 5 12 ,5 12. , 5 16 17,5 20

4 22.2 25 25 25 25 25 2.5 25 25 25 25 25 25 25 25 2.5 2.5 2.5 25 25 25 25 25 2.5 25 2.5 2.5 25 25 2.5 2.5 2.5 2.5 25 25 25 25
I

5 82.5 94,4 100,8 107. I I 19 , 12.5 131 ,7 143,4 150 156 , 1 159,3 167.8 lB2..9 204 207,3 2.31.9 254,4 260 ," 2.84,3 303 309 ,7 339,6 352 388.8 399 437 .2 486 498 533 .8 584.6 635,4 686,2 737 787,B B31 .6 879,4 976

6 6.81 8,76 9.33 9,9 12,2. 12.,B 13,5 16,4 I7, 1 I 7 ,8 18 I 21 ,3 25 31 1 31 37.1 40,6 4 I ,6 511 57, " 55.6 6B.3 70,B 85.9 101

7 5,346 6,999 7,98 9,009

11,122

125 150

12,2.72 13,62.3 16,151 17,671 19,138 19,931 2.2,114 26.273 32,6B5 33.751 42,237 50,B3 53.256 63,481 72,107 7S.331 90.579 97.314 118,725 125,036 150,12.4
185,~08

200

250 300

350 400

500 550 600 650 700 750 Boo B50 900 1000

11 0 135 144 170 lB5 201 217 2.33 249 333 386 491

194.782 223.793 2.6B,415 317.091 369 , B21 42.6,604 4B7 . 441 543,149 607,383 748,151

f)ndnlak

TABELA I

(NASTAVAK)
~

ee l i cne ce vi sa sa vom

JUS C. B5.Z4 0

17 ,2 20 21 .3 25 26, 9 30 31.8 33,7 38 42.4 40 50 44.5. 48.3 51 57 60.3 63, 5 70

73

1, 8 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2.3 2.3

Z, 9
2 ,9 4,5 4,5
5 5

13,6 16 17 , 3 21 22 ,9 26 27,8 29 . 7 34 38.4 40 .5 43,7" 46,4 52.4 55.7 58,9 64,8 67.8 70.9 77 . 3 83.1 95.8 102.2 107.9 120.6 125 .8 132 , 5 134.1 144,4 151 157. I 160,3 168 .8 184.7 210,1

0,608 0.890 0,962 I , 13 1 ,24 1 ,39 1 .48 1 .57 1 .79 2,01 2.11 2.63 2,78 3.13 3, 31 3.50 4,35 4,55 4,75 5. 16 6.2 7 11 7.57 8,83 9.84 I I ,6 12,2 12,3 14.7 , 15,4 16 16.3 19.2 20,9 23.7

0,1 45 0,201 0,235 0.346 0,412 0.531 0,607 0.693 0, 908 1 158 I , 288 1 ,5 1. 691 2,157 2,437 2,725 3. 298 3.61 3.948 4.693 5.424 7.208 8,203 9. I 44 11.423 12,429 13.789 14.124 16.377 17.908 19.384 20.182 22.379 26,793 34.669

5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5.6 6.3 6,3 7. I 7. I 7. I 7, I 8 8 8 8 8 8 8,8 12,5

Z.3
2, 3 2,3 2.6 2.6 2.6 2.6 2.9 2,9 2.9 3.2 3.2 3 . 6. 3,6 3.6 4 4 4 4 4.5

76 , 1 82,5

80 100

88 .9 101 ,6 108 114.3 127 133 139.7 141 ,3 152,4 159 165.1 168.3 177 .8 193.7 219. 1

125

150

4,5

200

4.5

-1 7-1

B.Tot/OIOI-i'; PI<OJf:'f, TO I'ANlI: I'OSTlW JENJA 7..'1

C/:NT~ ILNO

GREJANJE

TABELA I

(NASTAVAK)

1 250 300 350 400 500 550 600 650 70a 750 800 850 900 1000 11 00 12 00 1)00 140 0 1500 160 0
I ,

5 234 , 5 257 263 ) 12,7 344,4 356 ,8 333,8 406 ,4 44 4 , 6 1 195 ,4 546,2 597 646, 2 697 746 796 ,8 846 894 ,4 996 1098 1195 1295 1391,6 1491,6 1588

6 29,5 32 , 3 33 43, 8 48, 2

7 43 ,1 89 51, 875 54,325 76 ,797 93 , 157 99, 986 12 1,798 129 . 717 155,249 )92.75 3 234 ,31 1 279, 923 32 7.962 381, 55 3 437 , 087 498 ,642 562,12 2 628,28 779,1 28 946,8 79 /121,568 1'317,132 1520,963 1747,409 1980,573

, ,

2114 , 5 267 27-) 323, 9 355, 6 368 406 , 4 41 9 457,2 508 558 .8 609 ,6 660,4 71 1,2 762 812,8 86 3, 6 914 ,4 1016 11 20 122.0 1320 14 20 1520 1620

5 5 5 5, 6 5,6 5, 6
6,3

I j
I

12 ,5 12,5 12 , 5 12 ,5 12 , 5 12 ,5 17.,5 12 ,5 12 , 5 12, 5 20 20 20 2a 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20

I
,

6 .3 6,3 6,3 6. 3 6,3 7,1 7, 1

8 8

I
I

!
i

! ,

49 , 9 62,4 64. 3 70,3 78 ,2 80,1 94,1 /15 124 148 158 185 223 248 301 372 403 492 527 633

, .

I
I

I
I

B, B 10 10 11

12 ,5 12 ,5 14 ,2 14 ,2 16

Doda /llk

-175

TABELA II

GUSTINA VaDE 00 40 DO 100C

,

Tem p. 40,0 40. 1 40,2 40 , 3 40.4 40 . 5 40,6 40,7 40.8 40 , 9 41,0 4 1 1 41, 2 4 1, 3 41. 4 41.5 41. 6 41,7 41. 8 41, 9 42 . 0 42 , I 42,2 42.3 42, 4 42 . 5 42. 6 42 , 7 42.8 42 ,9 43.0 43, 1 43.2 43 . 3 43,4 43 . 5 43.6 43.7 43.8 43 . 9

kg/m 3 992 , 24 992.20 992, 17 992. 13 992. 09 992.05 992 , 01 991,97 991 ,91 1 991 ,90 99 1,86 99 1.82 99 1,78 991 ,74 99 1. 70 991 .66 991 .6 2 991 . 58 99 1. 55 99 1. 51 991 . 47 991 .4 3 99 1. 39 991 . 35 991 ,31 991 .27 991 ,23 991 , 19 991 15 991 11 991.07 991 , 03 990.99 990.94 990.90 990.86 990.82 990.78 990.74 990 . 70

Tem p. 44 , a 44 , 1 44.2 44 . 3 44 , 4 44 , 5 44 ,6 1 14,7 44 , 8 1 14 ,9 45 ,0 45 , 1 45, 2 45,3 45 .4 45 ,5 45 . 6 45, 7 45,8 45 ,9 46 ,0 46 , I 46. 2 46 .3 46 .4 46.5 46. 6 46,7 46.8 46.9 47.0 47.1 47,2 47,3 47.4 47 . 5 47.6 47.7 47,8 47 . 9

I< g 1m

Tem p. 48,0 48. 1 48,2 48 , 3 48 ,4 48 , S 48. 6 11 8,7 48 ,8 48 ,9 49, 0 49 , I 49,2 49, 3 49,4 49, 5 49 .6 49, 7 49.8 49 ,9 50. 0 50, I 50,2 50.3 50. 4 50 . 5 50 .6 50 . 7 50,8 50 ,9 51 , a 51 I 51 .2 5I . 3 51 . 4 5I ,5 5 I .6 51 , 7 51 , 8 51 .9

'< g/m 3

Tem p. 52 , 0 52 , 1 52, 2 52 , 3 52,4 52 ,S 52.6 52, 7 52 ,8 52,9 53 , 0 53, 1 53. 2 53 .3 53,4 53. 5 53.6 53, 7 53 , 8 53,9 54, 0 54 , I 54, 2 54 ,3 54 .4 54 . 5 54 . 6 54.7 54.8 54.9 55.0 55, I -55.2 55 , 3 55 . 4 55 , S 55.6 55.7 55,8 55 . 9

kg / n 3 987, 15 987, 10 987, 06 98 7, 01

986 , 97

990 ,66 990,62 99 0 , 58 99 0, 51 1 990 , 50 990, 46 990 ,4 2 990 , 38

990 , 33

990 ,2 9 990 ,25 990 ,21 99 0,1 6 990 , 12 99 0.07 99 0.03 989 . 99 989 .95 989 .90 989 ,86 989. 82 989,78 989.74 989.69 989 , 65 989.6 1 989 .57 989. 53 989 .48 989 .44 989 .40 989, 36 989,31 989. 27 989 . 22 989 ,18 389. 14 989.09 989 . 05 989.00

988, 96 988 ,92 988 ,87 988,8 3 988 , 78 988, 74 988,7 0 988,65 988 , 61 988 , 56 988 , 52 388 , 47 988,43 988 , 38 988. 34 988, 29 988. 25 988 ,20 988. 16 988, I 1 988 , 07 988 , 02 98 7.9 7 987. 92 987 ,89 987.84 987.80 987.75 987.71 987.66 987, 62 987.57 987 , 52 987.48 98 7.43 987.38 987.33 987.28 98 7.23 987. 19

986 , 92 986 . 87 986 , 83 986 , 79 986 ,74 986 , 69 986, 64 986 . 59 986 . 55 986.5 0 986 , 45 986, 40 986 . 35 986 , 3 1 986 . 26 986.21 986. 16 986.1 1 986 , 07 986 ,02 985 .9 7 985. 92 985. 87 985.8 3 985 . 78 985. 73 985 , 68 985.6 3 985.59 985. 54 985.49 985 . 44 985,39 98 5.35 98 5.30

./7(1

/J. r"dorm 'i(' P'WJ':KIOI ~'INJr:: POSTlWJI, /\'}A 7....-1 C1, NTIt-lLNO GRI:JANJE

TABELA II

(NASTAVAK)

Temp. 56,0 56, I 56,2 56,3 56,4 56,S 56,6 56,7 56,8 56.9 57.0 57. 1 57.2 57.3 57.4 57.5 57,6 57.7 57,8 57,9 55 , 0 58 ,1 58 , 2 58,3
S~, 4

kg/m 3 985,25 985,20 985, IS 985, 10 985,05 985,00 984.95 98 1, , 90 984 , 85 984,80 984,75 984,70 984,65 984,60 984 ,5 5 984,50 984.45 984.40 984 .3 5 984 .3 0 984,2 5 <;8 4.20 984 , 15 , 84, ] 0
'} 8 ~,O )

Temp. 60,0 I 60 , 1 60,2 60,3 60.4 60,S 60.6 60,7 60,8 60,9 61 ,0 61 . I 61,2 61 ,3 61 ,4 61 ,5 61,6 61 ,7 61,8 61 ,9
5 2 ,0
62 , 1

kg/m 3 983,24 983, 19 983, 14 983 ,08 98 j,03 982,98 982,93 582,88 982,83 982 ,77 982,72 982 ,67 982.62 982 ,57 982.51 982 ,46 932,41 982,36 )82,31 9S2 , 26 982 ,2 0
~ 32 , i

Temp . 64,0 64, I 64,2 64,3 64,4 64,S 64,6 64,7 64,8 64,9 65,0 65, I 65.2 65,3 65,4 65,S 65,6 65,7 65 ,8 65.9
66,0

kg/m 3 98 I , 13 981,07 981 ,02 980,97 980,91 980,86 980,81 980,76 980,71 980,65 980,59 980.53 980,48 980,42 980,37 980,32 980 ,26 980.21 980,16 980,10 98 G,05 979 ,99 979,93 979 ,87 979,82 979.77 979 ;72 979,67 979 .61 979,56 979,50 979.44 979,39 979,33 979,28 979,22 979.16 979, 11 979,06 979,00

Temp. 68,0 68, I 68,2 68,3 68,4 68,S 68,6 68,7 68,8 68,9

kg/m 3 978,94 978,88 978,82 978,77 978.71 978,66 978,61 978,55 978,50 978,44

69,0 . 978.38 69, I 978,32 69,2 978,27 69,3 978.21 69.4 978, 16 69,S 978, 10 69,6 978,04 69,7 977 98 69,8 977.93 69,9 977,87 70,0 70. ] 70,2 70.3 70.4 70.5 70,6 70.7 70, 8 70,9 7] ,0 71 ] 71,2 7] ,3 71 .4 71 .5 71,6 71 ,7 71 ,8 71.9 977 . 81 977 ,75 977,70 977.64 977 58 977 ,52 977,46 977 40 977 ,35 977.29 977,23 977.17 977. ] 2 977 a7 977,01 976,95 976,90 976.84 976 ~~8 976, 2

66,1

62 , 2

58 ,S
58 , 6

98 1, , OC

58 .7 58,8 58,S 59,0 59, ] 59,2 59,3 59,4 59,S 59.6 59.7 59,8 59.9

98 3,95 983 , 90 98 3,8 5 963 ,30 983 ,75 953 ,7 0 983,65 983.60 983,55 983.50 983,45 983. 1,0 983,34 963,29

62, J 6 2 !J 62 , S 62 , 6 62.7 62,8 62.9 63,0 63 . ] 63,2 63,3 63,4 63,5 63,6 63,7 63,8 63,9

9S2 , 10 982 , 05 98 1. 95 58 ] . 94 :18 1, 89 98 1,83 98 1,78 98 ] , 72 98 1, 67 . 981 ,62 98] .57 98] ,51 981.46 981 ,40 981,35 981,29 981 ,24 981 , ] 8

66 ,2 6&, 3 66 ,4 66 . 5 66.6 66.7 66,8 66,9 67,0 67 . I 67.2 67.3 67.4 67,S 67,6 67.7 67,8 67.9

f)nda("A

-/ 77

TABELA II

(NASTAVAK)

Temp.

kg/m 3

Temp .

k g/m 3

Temp.

kg/m 3

Temp .

kg/m 3

72.0 72 . I 72, 2 72. 3 72.4 72. 5 72.6 72.7 7Z , 8 7Z ,9 73,0 73 . 1 73 . 2 73. J 73,4 73, 5 73,6 73 . 7 73 , 8 73,9 71, .0 74 . I 74.2 74 ,3 71, . 4 71, ,5 71,, 6 71, 7 71, 8 71, .9 75 . 0 75. I 75 .2 75.3 75,4 75.5 75.6 75 , 7 75 .8 75 ,9

976 .66 '3 76 ,60 976 , 51, 976, 1, 8 976 .4 2 976, 36 976 . 30 976. 25 976 , 19 976 . I J 976. 07 976,0 1 975,95 975,89 975 .83 975,77 97 5,7 1 975.66 97 5,6 0 975. 51, 975 .1,8 975 . 42 975.36 975,3 0 975. 21, 975. 18 975 , 13 975,07 975.01 971,. 95 974.89 971,. 83 971, . 77 974.71 974.6 5 974,59 974 , 53 974 . 1,7 974 . 41 974.35

76 , 0 76 , 1 76 , 2 76 , 3 76 , 4 76 .5 76 , 6 76,7 76 . 8 76 . 9 77 ,0
77 1 1

97 1 t , 29 1 97 ', 23 374 ,1 6 97 1 ,.1 0 974 . 01, 973 , 98 973 . 92 973 , 86 973 .80
973 . 11,

80 , 0 80 , I 80 , 2 80 . 3 80 ,1, 80 ,S 80 , 6 80.7 80,8 80,9 81.0 81 , 1 81 .2 81 , 3 e 1. 4 81 ,5 81 ,6 8 1,7 81 .8 81 . 9 82.0 82, 1 82 , 2 82,3 83, 1, 82.5 82.6 82.7 82 .8 82 , 9 83.0 83, I 83.2 83. 3 83,4 83, 5 83,6 83 . 7 83,8 83.9

97 1.83 971.77 971,71 971 .65 97 1, 58 97 i ,52 97 1,46 97 1, 40 971 , 33 97 1,27 971 . 2.1 971,11, 971 , 08 971, 02 970,96 970,89 970,83 970,77 970,70 970. 63 970,57 970 ,5 0 970 ,1, 1, 970, 38 970 . 32 970. 25 970.1 9 970,13 970.06 970 . 00 969.94 969.87 969,81 969. 75 969 ,68 969.62 969.56 969.50 969.43 969, 37

81, ,0 81, . 1 8l , , 2 81, , 3 84 .1, 84, 5 81 , ,6 84,7 81,.8 81,,9 65 .0 85 . ;

85 . 2

969 ,30 969, 21, 969 , 18 969, 1 I 969 . 05 968 , 98 968 . 91 96e ,8 1, 968 .77 968 ,71 958 . 65 968.58 968 . 52 968 ,1,6 968 , 39 968 . 33 968 ,27 968.20 968 . 14 963,07 968 ,00 967 . 93 967 .86 967 . 80 96 7. 71, 96 7. 67 96 7, 61 96 7. 54 96 7.4 8 967.1, 1 967. 34 967 ,28 96 7.2 I 967. 14 96 7,0 8 96 7.01 966 . 95 966. 88 966 ,8 I 966 . 75

77.2 77 . 3 77 ,4 77 , 5 77 ,6 77,7 77 .8 77, 9 78, 0 78. 1 78 , 2 78,3 78 .1, 78 ,5 78, 6 78 .7 78 . 8 78 .9 79 .0 79 .1 79,2 79 . 3 79, 4 79 ,5 79 ,6 79 .7 79,8 79, 9

973 . 68 973 . 62 973. 55 973 . 49 973. 43 973., 37 373 , 31 973.25 973, 19 973 .1 3 973 , 07 973,0 1 972 , 95 972 , 88 97 2. 82 972,76 972.70 972 , 63 972. 57 972 , 51 972.45 972 .39 972 . 33 972 . 26 972, 20 972, 14 972 , 08 972 . Q2 971 ,96 971 ,89

85 . 3 85 , 4 85, 5 85.6 85 ,7 85.8 85 . 9 86,0 86 , 1 86 , 2 86 , 3 86 .1, 86, 5 86 . 6 86 . 7 86. 8 86 . 9 87 . 0 87 . 1 87. 2 . 87.3 87.4 87.5 87.6 87.7 87,8 87.9

-1 78

IJ. /"" dom";,' I'I<OJI,I..:TOI I JI: i 'O S mOl!:Nl -I Z.-I CENT/UL N O C I?l:JANl

TABELA II

(NASTAVAK)

Te mp .

kg/m

Te mp .

kg /m

Temp.

kg/m

88 ,0
88 , I 88,2

86 , 3 SB ,4 88 .5
88 ,6

88 ,7 88 , 8 88 , 9 89 ,0 89 , I 8'3 , 2 89 , 3 89 . 4 89,S 89.6 B9, 7 89,8 89,9 90,0 90, 1 90.2 90,3 90 ,4 90,S 90 ,6 90,7 90,8 90. 9 51,0 91, 1 91,2 91,3 91,4 91,5 91,6 91 , 7 91, B 91 ,~

966, 6e 966 ,62 966,5 5 966 ,48 966,41 966 , 35 966 . 28 966 ,21 966, 14 966 , 03 966 , 01 965,95 965,88 965.82 965,75 965.68 965,61 965,54 965,48 965,41 96 5,3 4 965,28 965,21 965 , 15 965 ,08 965,01 964,94 964,88 964,81 964,74 964,67 964,61 964,54 964,47 964,40 964,33 964,26 964, 19 <;,64,13 964,06

92 , 0

92, 1
92 ,2

92,3 92 , I, 92. 5 92,6 92,7 92,8 92 , 9 93 , G 93 ,1 93,2 93 .3 93 .4 93 ,5 93 ,6 93, 7 93 ,8 93.9 94 ,0 9" ,1 94,2 91 ;, 3 91 1,4 94,S 94,6 94,7 94,8 94 ,9 95,0 95,1 95,2 95,3 95,11 95,S 95,6 95,7 95,8 95,9

96 3, 99 96 3 , 9Z 963 , 85 963,7 8 96 3, 71 963,65 9b 3. 58 963 ,51 96 3,41; 963 , 37 963, 30 963 . 23 963, 16 963 ,10 963. 03 962 ,96 962 , 89 962,82 962 , 75 962,68 962 , 61 962,5 11 96 2,4 7 962,40 962,34 96 2,27 962,20 96 2,13 962,07 961 ,99 961,92 961 .85 961 ,78 961,71 961 ,64 961 ,57 961,50 961 ,~3 961 ,36 961 ,29

96,0
96 , I

96 ,2 96 ,3 96, 96,5 96 ,6 96 ,7 96 ,8 96 ,9

'I

96 1, 22 961, 15 961,08 961, 01 960.94 960 ,87 960 ,80 960 ,73 960 ,66 960 .5 9 960 .51 96 0,44 960,37 960 ,30 960 . 23 960 ,1 6 96 0,0 9 96 0, 02 959,9 5 959,88 959,81 959. 74 959,67 959,60 959 , 53 959,46 959,39 959,32 959,24 959. 17 959.09 959,02 958.95 958.88 958,81 958,74 958,67 95B,60 958,52
958,~5

97,0 37 , 1 97,2 97 .3 97.4 97.5 97,& 97,7 97.8 97,9 98,0 98,1 98,2 98,3 98,4 98,5 98,6 98,7 98,8 98,9 99.0 99.1 99,2 99.3 99,4 99.5 99,6 99,7 99,8 99,9 100,0

958,38

Dodalak

-179

TABELA 11/

NAPOR U Pa PRI TEMPERATURAMA VODE U USPONSKOM KRAKU

1m VERTIKALNE CEVI)

0095,90, 65 180C I TEMPERATURAMA U SllAZNOM KRAKU 00 95 DO 500C

(SVEDENO NA

Uzgo n u P;t prl l empc rnturi

u sfla7.nom kraku od
I

U ~go n

11 Pa pr t le mpcralu ri

u uspo nskom kraku od

95
~

90
3

85
4

80 5

95
2

90
3

85
4 5

94,9 94 ,8 9 4, 7 94 , 6 94,5 94,4 94 ,) 94,2 94,1 94 ,0 93,9 9) , 8 9),7 9 ),6 93 , 5 9) ,4 9),) 9) , 2 9) ,1 9) , 0 92 , 9 92,8 92,7 92,6 92,5 92,4 92,) 92,2 92,1 92,0 91,9 91,8 91,7

0,69 1,)7 1 ,9 6 2,75 ),4)

4, 12

4,71 5, )9 6,08 6,77 7,45 8,14 8,8) 9,51 10,20 10,89 11 ,57 12,16 12 ,8 5 13,5) 14,22 14,91 15,59 16,28 16,97 17,55 18,24 18,9) 19,61 20,30 20,99 21,67 22,26

9 1 , (.

91,5 91,4 9 1,3 91 ,2

91 ,1 9 L ,0

22,95 23,63 24 ,32 25,01 25 , 69 26,38 26,97

90 , 9 90 , 8 90,7 90 , 6 90 , S 90,4 90,) 90 , 2 90,1 90 ,0 89,9 89 ,8 8 9, 7 89,6 89 , 5 89,4 89,) 89,2 89,1 89,0

27,6 5 7.8,34 29,0 3 29,62 30 ,30 30,99 ) 1 ,68

3 2,26

32 , 95 33,54 3 4,23 34,91 35,50 36,19 ]6,8 7 )7,56 ]8,25 ]8,8) 39,52
40 / 11

.1

0,69 1,37 1,96 2,65 3,33 4,02 4,71 5,]0 5,98 6,57

-180

IJ. T"dorU\ '; ' P/iOJEKFO I :INJI: PO.\TIWII;N J'l l .-l CFI"TFV If .,vO C IiEJA NJE

TABELA III
1

(N AS TAVAK)
2

5'

1 0 , 59 1,18 1 ,86 2,55

3 ,24

88,9 88 , 8 88 ,7
8 8 ,6

88 , 5 88,4 8 8,3 8 8,2 8 8 ,1 8 8 ,0 8 7,9 67, 8 87 , 7 87 ,6 87,5 87 , 4 8 7 ,3 8 7, 2 87 ,1 87 ,

7,B5 8,5 3 9, 22 42 , 7 6 43 , 4 4 9 , 9 0 44, OJ 10,4 9 H,7 2 11 , 18 1 5 , 40 1 1 , 87 46 , 0 9 12, 55 4 6 , 6 8 13,14 4 7 , 37 47 ,95 48,64 49, )) 4 9 ,9 2 50 , 60 51,1 9 51,88 5 2,56 5 3,15 53 ,84 5 4 , 52 5 5 , II 55, 80 56 , 39 5 7,07 5 7 , 66 58 , 25 58,94 59 ,62 13,83 14 , 42 15, 1O 1 5,79 16 ,38 17,06 17,6 5 18,34 19,02 1 9,61 20 , 30 20 , 99 21 , 57 2 2 , 26 22, 8 5 23, 5 4 24 , 1 2 24 , 7 J 25,40 2 6 , 09

40 , 80 H ,3 3 42 , 07

7, 26

84,9 84,8 84,7 84 , 6 84,5 84 , 4 84,3 84,2 84 , 1 84 , 0 83,9 83 , 8 83 , 7 83 , 6 83,5 8) ,4 83,3 83,2 83, I 83,0 82,9 82,8 82,7 82, 6 82, 5
82,~

66 , 59 67 , J 8 67 , 8 6 68 , 55 69 , 23 69 , 9 2 70 51 71 , 2 0 71,78 72,37
I

33,05 )) ,64 34,32 35,01 35,70 36,38 3 6 ,97 37,66 38,25 38 , 83 39,52 40, I 1 40,80 41,38
'11,97

3,92 4,51 5 , 20 5,79 6,37 7,06 7,65 8,34 8,92 9 , 51. 10,1 0 10,79 11,38 11,96 12,65 I 3 , 24 13,83 14 , 51 15,10 15,69 16,38 16, 97 17 ',55 18, 14 18,83

73,06 73,6 5 74,3 J 74 , 9 2 75 ,5 1 76, 10 76,79 77 , 37 77,96 78' , 65 79,24 79,83 80,51 81,10 81 , 69 82,38 82,96 83 , 55 84,14 84,83

42,56 43,25 4 3 ,84 44,42 45 , H 45,70 46,29 46,97 47,5 6 48, 1 5 48,84 49,43 SO ,II 50, 60 51,29

86 , 0 86 , 8 86 ,7 86 , 6 86 , S 8 6 ,4 86,3 86 ,2 86 , 1 86,0

82,3 82,2 82 , 1 82 , 0

8 5 ,9 85, 8 8 5,7 85,6 8 5,5 8 5 ,4 8 5 ,3 8 5, 2 85 , 1 85,0

60, J\ 61,00 61,5 7 62,27 62 , 86 63,45 6 4 ,14 6 (,72 65 ,31 66,00

26 , 77 27,46 28 , 05 28,73 2 9 , 32 29, 9 1 3 0,60 ) 1 ,19 31 ,77 32,4 6

81,9 81 , 8 81 , 7 81 , 6
B1 , 5

81, 4 81,3 81,2 81 , 1 81,

85 , 42 86, 10 86,79 87 , 38 87,97 88,65 . 8 9,24 89,83 90,42 9 1,1 0

51,88 52,56 53,25 53 ,84 54,43 55, II 55,70 56,29 56,88 57,57

19,42 20,10 2 0,7 9 21,38 2 1, 9 7 22,64 23 ,24 23,83 24 ,4 2 25 ,11

Dod{/wk

48 1

TABELA III

(NASTAVAK)
Z
3
1

1 8 0, 9 80 , 8 8 0, 7 80 , 6 80 , 5 80,4 80 ,) 80 , 2 80 , 1 8 0,0 7 9,9 7 9 ,8 7 9, 7 79 , 6 7 9,5 79,4 79 , 3 79 , 2 79 , 1 79 , 0 78 , 9 78 , 8 78 , 7 78 , 6 7 8 ,5 78 ,4 7 8,3 78 , 2 78 ,1 78,0 77, 9 77 , 8 77,7 77, 6 77 , 5 77 , 4 77,3 77, 2 77, 1 77,0

4 49 , 92 50 , 50 5 1, 09 5 1, 68_ 52 , 27 5 2 , 86 5 ), 45
54 , 0 )

9 1 ,69 92,28 92 , 97 93 , 56 94 ,1 4 94 , 73 95 , 42 96,01 96,60 97, 18 97 , 77 98, 46 99, 0 5 99,64 1 00 , 22 100 , 84 10 1, 40 102,09 102 , 68 10) , 26
1 03,85
1 04,~4

58, 1 5 58,74
59,43

60 , 02 60 , 61 6 1 ,19 61,88 62 , 47 63 , 06 63, 65 64 , 23 64 , 92 6 5, 51 66 ,1 0 66 , 69 67 , 27 67 , 86 5 8 , 55 69, 1 4 69,73 70,31 7 0,90

71,4.9

25 , 69 26 , 28 26,97 27 , 56 28, 1 5 28 , 7) 29 , 42 30 , 01 30 , 60 Jl , 19 31, 7 7 32 , 46 33 , 05 3) ,64 34 , 23 3 4 , 81 35 , 40 36 , 09 36,68

37 / 27

76 , 9 76,8 76 , 7 76 , 6 76 , 5 76 , 4 76 , ) 76,2 76 , 1 76 , 0 7 5,, 9 75 , 8 7 5,7 75 , 6 7 5,5 75 , 4 7 5,3 75 , 2 75 , I 75,0 74, 9 74,8 74,7 74 ,6 74 , 5
74,4

11 5 , 9 1 1 16 , 50 11 7 ,09 1 17 , 68 118 , 27 11 8 ,8 6 119 , 44 1 20 , 0 3 120 , 72 121 ,3 I 1 21 , 90 1 22, 49 1 23 , 07 1 23 , 66 124 , 25 1 24 , 8 4 1 25,43 126 , 02 126 , 60 I 27 , 19 127 ,7 8 128,37 128 , 96 129 , 55 130,04 1 30 , 64 UI , 2 1 13 1, 80 132 , 39 13 2 , 98 13 ) , 5 7 1 34 ,15 134 ,74 135, 2 3 135 ,8 2 1 3 6,41 137, 0 0 13 7 ,00 13 8,1 8 138,7 6

82 , )8 82,96 8) , 55 84 ,1 4 84,7J 85,)2 85,91 86 , 49 87,18 8 7,77 88 , 36 88 , 95 89,53 90, 1 2

90,71

54 , 72 55 , 3 1 55 , 90 56 , 49 57, 07 57, 66 58 , 25 58 , 84 59 , 43 60 , 02
60,6 1

18, 7) 1 9 , )2 19 , 9 1 20 , 50 21,08 2 1, 67 22 , 26 22 ,8 5 23 , 54 24 ,12 24, 71 25 , 30 25 , 89 26,48 27 , 07 27 , 65 28 , 24 28 , 83 29 , 42 )0 , 0 1 30 , 60

31 . 1 9

0, 59 1, 27 I , 86 2,45 3 , 04 3 , 63 4 , 22 4,90 5,49 6 , 08

6 , 67

9 1, 30 91 , 89 92 , 48 93 , 07 93 , 65 94 , 24 91 , 38 95 , 42 95,91 96 , 50 9 7 ,09 97 , 67 98 , 26 98 , 85
99 , ~4

6 1 , 19 61,78
62 , 37

105,0) 105 , 72 106 , 30 1 06,8 9 107 , 48 1 08 , 17 108 , 76 1 09,34 109,93 11 0,52 11 1, 11 111, 70 11 2 ,29 11 2,8 7 11 3 , 4 6 114, 0 5 114,74 115,33

72 , 18 72 , 77 7) , 35 73,94 74,63 75,22 75 , 81 76 , 39 76 , 98 7 7 ,5 7 78 ,1 6 7 8, 7 5 7 9 , 34 7 9 , 92 8 0,51 81, 20 81 ,79

37 , 85 38 , 44 39 , 0) 39 , 72 40 ,3 1 40 , 89 41 , 46 42, 17 42,76 43 , 35 43,9) 44,52 4 5 , II 45,70 4 6 , 29 46 ,8 8 47, 46 4 8,05 4 8, 74 49 ,33

7 , 26 7 , 85 8 , 53 9 , 12 9,H 10, ) 10,98 11, 57 12 ,1 6

7 4, 3 74 , 2
i .4 , 1

62,9 6 63 , 45 64 , 04 64 , 63 65,21
65 , 80

74 , 0 73, 9 73, 8 73 , 7 73 , 6 73 , 5 73,4 73 ,3 73, 2 73 ,1 73,

65 , 39 66 , 98 67 ,57 68,1 6 68 ,7 4 69 , 23 69 , 8 2 7 0, 4 1 71 ,0 0 71, 00 7 2 ,18 7 2,77

31,17 32 , 26 J2 , 8 5 33 , 44 ) 4 , 03 34 , 62 35 , 2 1 ) 5 ,7 9

12 , 75 1 3, 3 4 1 3,9 3 14 , 5 1 15 , I 1 5 , 69 16, 28 1 6 , 87 17, 55 18, 1 4

1 00 , 0 ) 10 0 , 62 101, 20 10 1,69 102 ,28 102,87 10 ), 4 6 103, 4 6 104,64 105, , 23

) 6 ,3 8 3 6, 97 37 , 5 6 38, 5 38 , 6 4 3 9 ,2) )9 , 81 3 9 ,81 4 0, 99 41,58

.JS2

B, Todoro l'l'c !'[WJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO C RElII N}E

TABELA III

(NASTAVAK)

I 72 , 9 72 , 8 72 , 7 72, 6 72,5 72 , 4 72 ,3 72 , 2 72, 1 72 , 0 7 1, 9

71, 8 71,7

4 9'6 , 1 96 , 60 9 7, 09 9 7, 67 98, 1 6 98,65 99,24 99 , 73 1 00,32 10 0, 9 1 101 , 50 1 02 , 09 1 02,58 1 03 ,07 10 3, 66 10 4 , 24 104, 7 4 105 ,3 2 105 , 81 106,40 106 , 99 107 , 48 1 08 ,0 7 106,56 109 , 05 1 09 , 54 11 0,0) 110 , 62 111, 2 1 111, 80 1 1 2 , 29 11 2,87 113,3 6 1 13 , 86 11 4 , 44 114, 93 11 5 , 42 11 6 , 0 1 11 6 ,5 0 117 ,09

13 9 ,3 5 13 9 , 94 140 , 5) 14 1, 02 1 41, 6 1 14 2,20 1 4 2 , 78 14 3 ,37 143 , 96 1 44 , 55 1 45, 1 4 1 4 5,7 3 146 , 32 1 46 ,90 14 7,) 9 1 47, 9 8 1 48,5 7 1 49 , 06 149 , 55 150 , 14 150,)7 151 , )2 15 1, 81 152,40 152 , 98 1 53 , 57 1 54, 1 6
154,75

105 , 81 1 06 , 40 106, 99 10 7, 48 108 , 07 108 , 66 1 09 , 25 109 ,8 3 11 0,4 2 11 1, 0 1

7) , )5
7}, 9~

42 , 17
42 ,7 6

74 , S) 7 5 , 02 7 5,6 1 76 , 20 76 , 79 77, 37 7 7 , 96 78 , 5 5

4) , 35 4) , 84 44 , 42 45 , 0 1 45 , 60 46 , 19 4 6 , 78 4 7,37 4 7, 95 4 8,5 4 49, 13 4 9 ,72 50 , 21 50 , 80 51, 3 9 51 ,8 8 52, )7 5 2,96

53 , 54

68 , 9 68 , 8 68 , 7 68,6 68 , 5 68 , 4 68, 3 6 8, 2 68, 1 68 , 0 6 7, 9 67 ,8 67 , 7 67, 6 67, S 67 , 4 67, 3 67, 2 67. 1 67,0 66 , 9 66 , 8 66, 7 66,6 66 , S 66 , 4 66 , 3 66 , 2 66, 1
~6,0

1 62 , 0 1 1 62 , 59 1 6 3,0 8 1 63 , 6 7 164, 16 1 64,6 5 165 , 24 16 5,73 1 66 ,32 1 66 ,91 1 6 7, 5 0 1 68 ,09 168 , 58 1 69, 07 169 , 66 17 0 ,24 170,73 171,3 2 171, 8 1 172,4 0 1 72,9 9 173 , 48 17 4,07 174,56
175 / 05

1 28,47 129 , 06 1 2 9 , 55 1 3 0 , 13 130, 62 1 31 ,11 1 31,7 0 132,19 1 32 ,7 8 1 3 3 ,37 13 3,9,6 1 3 4,5 5 13 5 , 04 13 5 , 5 3 13 6,12 136 , 70 137, 20 13 7 , 7 8 1 38,27 13 8,86 139 , 45 139 , 94 14 0 , 53 14 1, 02 141 , 51 14 2, DO 1 42 , 49 14 3 ,08 ( 4) , 67 144 , 26 144 , 75 145 , 33 1 45 , 82 146, 3 2 1 46,90 14 7, 39 14 7 ,88 148 , 47 148, 96 1 4 9 , 55

64,H2 65 , 41 65,90 66,49 66 , 98 67 , 47 68,06 68,55 69, 14 69 , 73 7 0 , 31 7tl, 90 71,39 7 1, 88 7 2 , 47 73 , 06 73 ,55 74, 1 4 74,63 75 , 22 7 5 , 81 76,38 76 , 8 8 77,37 77 , 86 7 8, 36 -78 , 85 ,
79,0

71, 6 71, S 7 1 ,4 71, ) 71.2 71 , 1 7 1 ,0 70 , 9 70 , 8 70 , 7 70,6 !l0 , 5 70,4 ~ 0,) 70,2 70 , 1 70 , 0 69 ,9 69,8 69,7 69,6 69 , S 69,4 69 , 3 69 , 2 69,1 69 , 0

ll l , 60 7 9 , 14 11 2 ,1 9 79 , 7) 11 2 , 7 8 8 0, 3 2 11 3 ,3 6 80,90 11) , 68 81 , 40 11 4 , 44 81, 98 82 ,5 7 11 5 , 0 ) 11 5,52 8) ,06 116,01 " 8) , 55 11 6,60 84 , I 4 117,1 9 117, 78 118,27 1I 8 , 86 1 19 , 44 120 , 03 1 20 , 6) 121,2 1 12 1,7 0 122 , 29 122 , 88 12 3, 47 123 , 96 124 , 54 1 25 , 13 125 , 72 126 , 21 126 , 80 1 27, 29 1 27,88 84 , 73 85 , 32 8 5, 88 86,40 86 , 98 87 , 5"1 8 e ,1 6 88,75 89 , 24 89,8 3 9 0,42 91,01 91,50 92,08 92,67
93 , 26

54 , 1 3 54 , 62 55 , 21
55 , ~0

155 , 24 155 , 83
1 56 , 42

56,39 56 , 98 57 , 57 58 , 06 58 , 64 59 , 23 59 , 82 60, 31 60 , 90 6 1, 49 62 , 08 62 , 57 63,15 6 3, 65 64,2 3

17 5,54 176 , 03 17 6 , 62 17 7,21 177 , 79 17R , 2S 1 78 , 8 7 179 , 36 1 79,85 1 80 , 44 1 80,9 3 181, 42 1 8 2 ,01 1 82 , 5 0 1 83,0 9

80 , 02 80,61
8 1,1 0 8 1, 69 82 , 18 82,67 8),26 8 3 ,75 84 , 24 8 4 ,83 85 ,3 2 85 , 91

1 5 7 , ()0
1 57,49

65,9 65 , 8 65,7

1 58 , 08 158 , 67 159,26 15 9 , 75 160 ,3 4 160,83 1 6 1, 42

93 , 75 94 , )4 94 , 83 95 , 42

65,6 65 , S 65 , 4 65 , 3 65,2 65,1 65 ,0

Doda!o"

.JS3

TABELA III

(NASTAVAK)

1 64,9 64 , 8 64 ,7 64 , 6 64 , S 64 , 4 64 , 3 64,2 64,1 64 ,0 63,9 6),8 6),7 6) , 6 6) , 5 63 , 4 6),2 63 ,1 6) , 0 62 ,9 6 2, 8 6 2, 7 62,6 62 ,S 62 ,4 62, ) 62 ,2 62,1 62 ,0
61 ,9

1
60 , g 60 , 8

'1

.s
107,28 107 , 87 108,)6
lO8,8J

183,68 184,27 184,76 185,25 185, H 186,23 186,82 187 ,31 1 87 ,8 0 188,)9 188,8 8 189,46 18 9 ,95 190,54 191,0) 191, 62 192 , 11 1 9 ) ,19 19),68 194,1( 1 9 4, 76 195,25 195,84 196, 196,82 197,4 1 197,90 198,39 198,88 1 99 ,47 19 9 ,96 200 ,45 200,94 20 1,43 2 01,92 202,51 2 03,00 20),49 203,98

150,14 1 50 , 7 3 151, 22 151,71 152,20 1 52 , 69 15),28 1 5) , 77 1 54,26 154,85 155,)4 155, 9) 156,4 2 157,00 157, 49 158,08 1 58 , 57 1 59,65 1 60 ,1 4 16 0,6) 161, 22 161 ,71 16 2,)0 1 62, 79 16),28 16), 87 164,) 6 164,85 1 65 , J4 165, 9) 166,4 2 166, 9 1 167,40 167,8 9 168,j 8 168,97 169,46 169,95 170,44

117,fi8 I 18 ,27 118 , 76 119,2 5 119,74 1 20 , 2) 1 20 ,82 1 21,31 1 21,80 122,)9 122,88 12),47 12 3,96 1 24,54 12 5 ,0) 125,62 126 , II 127 , 19 1 27 , 68 I 28 , 17 128,76 129,25 1 29 , 84 1)0,)3 130,82 131 ,41 1) 1 ,90 1J2,39 1) 2 , 88 13),47 1 J) , 96 134,45 134,94 135,43 135,92 136,51 137,00 1)7,49 137,98

86,4 9 87,0 8 87,57 88 , 06 88,55 89 , 04 89 ,6) 90, 1 2 90,61 91 ,2 0 91 , 69 92 , 28 92 , 77 9),3 6 9),85 94 , 44 94 , 93 96,01 96,50 96,99 97,58 98,07 98,65 99,15 99,64 10 9,22 100,71 101, 20 101,6 9 102,28
10 2 ,77

60 , 7 60,6 60 , 5 60,4 60 ,) 60 , 2 60 , I 60,0 59 , 9 59 , 8 59, 7 59,6 59,5 59,4 59,3 59, 1 59 , 0 58,9 58 ,8 58,7 58,6 58,5 58 ,4 58,) 58,2 58,1 58,0 57 , 9 57 ,8 57 ,7
57,6

204,47 205,06 205,55 206,04 20 6 ,5) 207,02 207,51 208, 10 208 , 59 209,08 209 , 57 2 10 , 06 210 , 65 21 1 , 14 2 11, 6) 2 12 ,1 2 2 12 , 61
213 , 59

170,9) 171,52 172,01 172 , 50 172, ~9 173, 46 173, 9 7 174,56 175,05 175,54 176,0) 17 6,52 177,11 177,60 1 -1 8 , 09 16 7 ,58 179,07 J 8 0 , 05
18 0 ,54

138,47 13 9 , 06 13 9 ,55 14 0 ,0<1 1 40 , 5 3 141,02 141 , 5 1

1 4 2 , 10

109 , 34 10 9 , B3 110 , 32
110,9 1

142,59 14) , 0 8 143,57

14~,06

111,40 111,89 112 , )8 II 2 , 87 113,4 6 113, 95 114,44 114,9) 1 15,42 116, \0 11 6 , 9 0 117, )9 11 7,80 lI8,)7 118,86 119,)5 119,84 12 0 , 120 ,8 2 121,31 121, 80 12 2,29 1 22, 7 7 1 2 3, 27 1 2 ),76 124,25 124, 74 125,23 125,72 1 26 ,21 1 26 ,70

2!4 , 08 214 , 57 215,06 215, 55 2 1 6,04 2 16, 5) 21 7, 02 2 17,51 218,00 218,49 2 18 , 98 2 1 9 ,47 2 1 9 ,96 220,45 22 0, 94 22 1,4) 221,92 222,41 222,91 223,40 22) ,89

14 4 , 65 14 5 , 14 145 , 6) 146,12 14 6 ,61 147 , 5 9 148,0 6 148 , 57 1 49, 0 6 149,55 1 5 0 , 0 \ I SO , S) 151,02 151, 51 15 2,00 15 2,49 152 , 98 15),47
15),96

181 , 03 18: ,52 182,01 1 82 ,50 1.82,99 18),48 18) , 97 184,46 1 8 4, 95 185 , 44 18 5 , 9) 186,42 186,91 187,41 187,90 188,39 188,08 189,37 189,60 190,)5

6 1 ,8 61,7 61,6 61,S 61 ,4 61,) 61,2 61,1 61,0

10),26 103,75 104, 24 104,74 1 05, 3 2 1 0 5,81 106,30 106,79

57,S 57,4 57,3 57,2 57,1 57,0

154,45 154, 95 155, 44 155, 9) 156, 42 156,91 157, 40 157, 89

./8-/

B, Todoru";c PROJl;;I\TO VANJE POSTROJl:.Nhl 7..-1 CIoN /'/\. 'It,\ U G{?U.' /l'iJC

TAB ELA III

1

(NASTAVAK)
2
~

I----+-- -- I- - - --- -- -- - '52 , 9 52,8 52.7 1 52 , 6 52,S 52,4 52 ,] 52,2 52, 1 24 .1 , \ 0 2 4 3 . 89 2,4 4 , 28 2 4 4,66 L4 S .l 7 24 5 , 6 G 24 6,05 24 6 , 5 41 2 46,93

2!:1

,; -j

-_ j

56,9 56 , 8 56, 7 56 , 6 56 , S 56 , 4 56 , ] 56,2 5 ~; I 1

224, 3 8 2 24, 87 225 ,3 6 225 , 85

226 ,3 ~

56 , 0
55,9 55 , 8 55 ,7

226 , 83 22 7, 3 2 227 , 81 22 8,3 0 228,79

1 90 , 84 1 91 ,3 3 19 1,8 2 1 92 , 3 1 1 92 , SO 1 93 , 29 193 , 78 1 94 , 27 194 , 76 1 95,2 5

158 ,38 1 2 7 ,1 9 15 8 , 6 7 1 27 , 68 159 ,3 6 1 28 ,1" 1 59; 85 1 28 . 66 160 , 34 1 29 ,1 5 1 6 0 , 83 12 9,6~ 1 61 , 32 130 ,1 3 1 6 1, 8 1 1 30,62 1 62. 3 0 1 13 1, ll 1 62 , 79 13 1 ,6 1

~.' ~

55,6
55 , 5 55,4 55, ] 5 5, 2 55 ,1 5 5, 0 54 , 9 54,8 54,7 54 , 6 54 , 5 54 , 4 54 ,3
54,2 54 , 1

229,28 229 , 77 230 ,1 6 230 , 6 5 2 lJ,14 2 31 , 63 232 ,1 2 232 , 52 23 3 , 0 1 233 , 5 0

1 95 , 74 196 , 23 196 , 62 1 97 ,11 1 9 7 ,60 1 98 ,0 9 1 98 , 5 8 1 98 , 9 8 1 99 , 4 7 1 99 , 96

16 3 ,20 1 6 ) , 77 1 64 ,1 6 1 64 , 6 5 1 65 ,1 4 16 5 , 63 1 66 ,1 2 1 66 ', 5 2 1 6 7,01 1 6 7, 50

132 ,1 0 13 2,59 132 , 98 13 3 ,4 7

133 , 96
134,4 5 134, 98 U 5 ,33 13 5 , 82 13 6 ,3 1

51 , 8 51 , 7 5 1, 6 51 , ~ 5 1,'1 5 1 ,3 5l , 2 5 1,1
5 1 ,0 5 0, 9 '0,8 5 ::; 0 , 7 50 , 0 50 , 5
~ ~ c , 4

51 ,~

__
I

2 1) ':1 , 8(-, 177 . :1:1 14 ,),::;> 2 l0,1 5 177 , '39 11 46 . 7 1 2 1G , 7 01 1 7 0 , :;' 8 It. 7 , l rJ 2 1 1 , 1 4 178, 5 3111 7,Q '1 2 11, 6 317 9 , 17 14 7 " : " i ? 12 ,1 .2 1 17 9 . 6 6 1 1 '1 5 , '/ . 2 1 2 ,51 18 0, 0 5 '~ H ,e6 I 2 13 : 0::; 113 0 . 54: 14') , b I 2 t3 , 3ry , eO, '-13 Il'l 'l, ~,:

~ 4 7 ~~i2~,~ 1 ~_Bl , '~~_l~~')_' ' ~!

' 1<+,2 81 15 1 ,82!

.,

247 , 111 2<' 8 , 21 20\ 8 , 7 (J 24 9 ,l9 "4" . ~ , 68 2 50 , 17 250,66 251 ~ 5 2S

~1 4 ,' 7 ' tIL,H 1 1 5 \ . O~ 21:; , l" ', 8 J , ' 1) 1 :~ l :' LiS t DJ , t ') l r; 2 , fi l.l l
~ 16, G 3

L : , [.~ I I l iS :" ,
1:,2, '\ "1
I

" 14 " 1b ,_

I H ,l , ~. ' :

IB ,l7

') " " '" '1" 5 '_ " 1

251,~4 1 ~ ! 8 , Ov l , jJ , J"

l17 , 1 2 ~ l 7 . ') ~

1:) 4 ,6( / 1 5 3, J 7 !

~~~,~~

~ ,O~_ 12I~~, ~~J \2 6 i~_f~5 '1 '-?~~.i

_J" , ""

~~ ~

c: -~

54,0

23 3,9 9 200, 4 5 20 0, 9 4 234,48 234,87 2 0 1 , 3 3\ 2J5 , 36 20 1 , 8 2 202 , 31, 2)5,85 1 6,31 2, 202 , 30 20) , 29 236,83 237 , 22 203 , 68 2 3 7 , 71 204 , 17 238 , 20 , 204,66

1 6 7, 99 1 68 , 48 1 68 , 8 7 1 69 , 36 1 69 , 85 1 70,34 1 70 , 8 3 1 7 1, 22 1 7 1, 7 1 1 72 , 20

136 , 80 l3 7 , 29 13 7, 6 9 1 3 8 ,1 8 13 8 , 67 139,16 13 9 , 65

252, 4'::
2::) 0 , n ".1 J. 25 J I 1 i

~ 8, e8
3, .! l :; , 7 -,
_' t " "7

2 S:;. e:)
75 f~ , l q

~.~ u.2 G
,~c,

IlP, 6 , ,; ~ i5', , 2' ! I"'" I 1"'.' '- " I .'.U7: r S0 I \ Sc.) ~. f

_ .; ~' ,

L" !.
l I

1 I
~

i'

r) "

f :,

., :;" - .i r . I L. :0 6

50 , ]
5 G, 2

2 :' ; ,9 ',;
"2 'j 5 ( 4 ;)
"~ ... - 6

14 0 , 04
1 40 .. 5] 141 , 02

I~ :~ J , l :'
1.). 1 .
,

) .. ,. I"

'J:,

1 1IjH,1:: .

0::-'

"

.J'1 I,
I).'

i 1 ~!iJ,'J7
i 1 '3 ':-! '1 tJ
r-

" ....... '\~ .... '::

r" ', .

I .

'. ,-,
c :,

I t

50 , 1 ~0 , 0
J

. 5 oJ" 2
,

n .. . J

-, -, l - , 1, . ..

' I ll '--f " , (. I . ' '';'

I ..:J. . ~ lJ ,

I i" P I
..' .

,',-J:
~ j
I

'

"

4 'I i "" 1 1 ' 1 ,\ ' 4: ...... 2 , u-.. .' V ..J

I "J

.1

1-_ _ _
5) , 09 5J,8 5 3,7 53, 6 238 , 69 2 3 9 ,1 8 2 3 9 ,5 9 2 40,7 2 40,5 6 2 41,05 2 41,5 4 24 1 , 9 3 242,42 2 4 2,91 205 ,1 6 2 0 5, 65 206 , 0 4 206 , 53 2 07,02 20 7 ,51 206,00 2 08,3 9 208,88 109,]7 17 2 , 70 1 7 3, 19 17 3, 58 174,07 174,5 6 175, 0 5 175,5 4 175,93 116,42 176,91
141, ~ 1

----~-,

- __

J____ ,- L --

' i

5 3,5
53, 4 53 , 3 5 3, 2 5 3 ,1 5 3 ,0

14 2 , 00 14 2 ,3 9 14 2 ,88 14 3 ,37 143,6 6 144, 3 5 144,7 5 1 45,24 1 45,73