UN I V E RZITET

U

BEOGRADU

Branislav Todorovic

PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE

MAS INSK I FAKU I.TET

Ikograd . ~ O(l '1 .

} I..

~

,. v' ,

Dr Branislav Todorov ic
PROJEKTOV ANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE X izdanje

Recenzellti Zivoj in Peri sic, dip!' info Mr Radmilo Savie, dip!. in!.

h davoc M ASINSKI FAKULTET UNIVERZITET A U BEOGRADU Kralj icc Marij c 16, Beograd 11 120 Tel. 0 11 3370-350, 3302-384 F.ks 0 11 3370-364
www. ma s. hg .:1 C.yu

I.,'

l :tllI \ 'a ~'fI

P!u( dr lvl ito; Nf...'J I.: ljJ,,\ I\ Ie. dd;m

l

I ~', Ii II I..

! )~

\1.:1,': 111( 1:11 () hr.ld'l\il . \ PI'II"
"\Hll h 'l ~ /:I I.l d:.l\ :I ( \"U .. k Jal lhl-.l

1 ",'J",:dnlk

tl! 'II" 1 .1 ... 1. 11111'11 >, III !t,. 'I I

! kJ".111: 1

,':f:",h! "11:'201;'::'

' , hIL ~

....

, ;'

.

/,l\"j /. 1 :.! J.llh."U klllll"li

t .In''!,''kll 1lIL'l. llt11,\·" l. . kUl1 l' l
t.. . lllIl·~ll.,;\ . 1 ~I . Ikll;': I .ld

/ .<1 In II "I'
'1:.1 ,'1"111<1

I/ O / 11 "\ IIIIIIIJIl I 111/ ; ('

i t;Jlilk" "iltlll /;
1 1111/111'

:atir::'<I)'lIl11 1=.Ja nn~

PREDGOVOR X IZDANJU
Od prvog izdanja ove knji ge proslo jc 40 godina. Bi lo jc to izdanje sa osnovni m upustvima i neophodnim poda cima za izradu projckta iz nastavnog progr ama tadasnjcg pred meta G rcjanje i provctrava nje. koji je predavao profesor Milo rad UroScvic. Svako novo izdanje je bila dopu njava no i prilagodavano akt uelnostima u te hnici grejanja, pa jc tako knj iga od tridcsctak u prvom izda nju, u prethodnom dcvc tolll izda nju iz 2000 godi nc bila mnogostruko obi lllnija. Ovo najnovijc, X izdanjc, obuhvata eak 500 strana. Ono jo dopunjcno poglavljc m 0 da lj inskol11 grejanj u, koje je
na p isao P c; tar V<l s ilj cvic. d ipio lll irani 1ll <I ~ in s ki inzc nj cr iz prcduzcca Bc o gr ad s kc d c klTa ll c , sa viscgudi; llji lll iskuSIV OIll ii'. prohl cJ1l :lt ikc daljinskih s iste ma . Kao s tuLl e nl

M:I; ins\.:.()g laku h c ta II lk: ()~r: ldll . . ' icll} it.: piTa I n:Ulj:1 il. jcdllog o J Ilajr:l nijih il'.lJ:inj a . <I ~1V()g:1 p il la sc pri hvat in Ja knji i' i iz kojt.: JC Il c k<ttb ul: io da svoj do p rillOs ()pi s i v allj~ 111 I k(lll1~ n {: lr i s allj C Jll gr:ld :-. kih cC lI lrli l.o\', lll ill :-. i:-.tL rna grc jallja . M e ll i, k:to po krc: la2u live k nji gc i nSll llV[1olll : llI \ orU jL lilllL ]ltini " \\:I iko zat!o\'l ll j:.IVo :1 huduCim kori snil.:i lll :1
k nl i ~t,; l ,IlI0t- lI c in

ua Se 1I lll 1i' n aj u S: I si, klllO llJ g. rLj :l nj: 1 ko ji pn.: ll! oUl1il izdanj:1 Il isli

. . ;II..!Ji:L v: il :l. T 'lkll S~ kok t-:t 1\ : [:l r V: \ ~i l iL\'i( plidru i.ill \'Lcoj gru pi r :ullii li slu J":ll aw i

I1lO lih IlL k :u.l asnjih ~a raLlllika , koji su dav:t! i s\'oj d opr inos o voj knj izi. Nj illl;[ S:lll1 St,; I;dl v;il i t) II :! pllll HlC i I I p rLd f,t lvn r illl<t V II i V III izd :lIl j:\, koj:1 Sli i 1I OVI)111 j1l1ll ovije n:l na
~tr: t!J : 111 1 :1 kOle

sle d ..:.
0\'11

':'t: l! lIJlll tI n:H .h d:\ l:L klljig:1 obkS: ttt 11 :\SL!\'ll il'i m :t ~pn}\"( Hk[Jit.: 1I:l s1:lv llng prll. !..! r :II 11 ;\ il pr t.:dll1L I :I kn ii k l1li ~; ! ol lr:td tl j..: . d:\ (\,: sl ud e ll l i lll:l pnllltlci ~; \ v l:tdi v: llli L ;.! ra J i\'< \. :1 PI\lld:t:ill(JlI1:1 hi l i II vLk p ri ruei d a :-.1.: IH..:6..·f. pUb LIC. 1 I I;I(J U P( \ll:t t <t k n t,;( lpIH l b ll /; \ l ,rtljl.:k:11 11,1 ]." tll ile lad e i d(li li j u p \) Ile ku 1l(IVlI
II

P n..:d :t 1'.,: II I

i/d anit,;

Jil l I ll'rll :tl 'i II!.

"-nll/llu ~I.: , )hi:L vi Lt i drut-;I J1o;,!lavli a klli:! /.a Ilvn 1/lI. Llli c Il I'-i U h il a dtl kl :IJ .1 1:IVI'l:Il:1. ,I U ldlti ,b ~": kn lt;,!; \ ulI ;\ prl·Ji. i\ lo lllll l·il;t( )l'1..' i I..;t II IS ll i k,.' t lV t I).!. i/U:Ulj :\ d: l 11 1--: \ /(1 Il :L~:I L' .... h.t· ill JlJ t lPIl ~ It,; . k, 'lL Ili iL'lI:1I1 :LlItu r. p t 1!!11[1 1\ tI
Aktl hu ue p nlre h l..' /,; \ ;\ 1 1 /.d.! ll jl,:
tl

U n h LI:.ti I.;hlll ke , lie

Jl l\) / l'

d :1 II pt) I PIlIl ()~1! IIhl';,!lll.:.

lJ Ik ograu ll .
111:11:\ 2( 0) :!t1dlll ":

II

B. Todorovic PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE

PREDGOVOR VIII IZDANJU
U prethodnom izdanju iz 1993. godinc, slozeni tckst nisam imao priliku da rcdigujcm,
zbog mojc odsutnosti iz Beograda, pa se potkralo vise stamparskih grciiaka. Tchnicki kvalitct stampe kao i hartijc koja je u tadasnjim teskim ekonomskim prilikama u zemJji mogla da sc nabavi, nisu bili na nivou mojih zelja. Za ova izdanje grcSke su ispravljcnc, hartija je kvalitetna. pa s obzirom i na mod..:rniju tchniku stampe, slikc i tabc\e su ovoga putajasnije, a tckst razgovetniji. Ova izdanje je ixlgalijc za poglavljc a lcrmofizickim osobinama gradevinskih objckata, u kojcm je posebna paznja ukazana difuziji rare kroz zidove. U ovom lckslu su korisccni ra cuns ki primcri i slike iz diploms kog ra da Momira Vuloviea, sa odredcnim korckcijama i r r il:lgoda\"an jim a. P0f: I:1\'ljc 0 p:mclno ll1 ~rej;lI1jll , (:iji j..: <lu llJr k:t kn 1I p n.: th mJIlom , t:lk o i 1I 'M H11 izd :ln ju . koi<.: pl :\ i<.:k~ :lI1d : lr S lcl"a nm ·iC. I n:ll no je (\opllnje no . Med litilll . png l:wljc 0 pri m c ni ~n \;trn c cIlcrg ij..: je iz()s tav ljc no , jc r r;,s po ln /.ivi prostor nije dnzvnlj av:lo d a sc O\'a tcm: lli k:t iz lnl.i U nC<1 p ll< KIIlOIll IlhilllU . Ka k(1 <'\ a knji g:1 dospcv: 1 u ,Te ln c k:td :1 se dom <lca induSirija u ohb~ li g l"<': jan j:1 i kli mati zaei je p< 1I1 0V() hudi , 1I kllji zi Sli illform :lcijc i pnrukc Illnogih proizvodac:t, upu cc nL' projc kt aIllima. izvod aCi m:l r:ldova i inves titorim a. U doda t ku k.11ji gc s u pril ozenc nove !allc le sa pod ac ima za dimcn7.iollisanj,· ecvnc Illrc zc postIojc nj a za CC Illra lnn grcj :mj c. Osilll t:lllelc za cclicIlC ec vi. dod a ta jc i t:lbcl a za cC\'i od h:lf:ra. POIIU )C 1I for lllir:lllj ll 1:lhcl:t i i/.r:ld l lI() vi h Ull c liiJ e n d .:I, prll z iii s u m i s: tr:ldni ci k:l tcd rc 1.1 tc r1110 tcilllikll i\1:t;i lbkl lg fr :lkli lt c l:I. M aj:t R ;ldoj kuvic i Atil a Novosc b c, diploIl1ir:ti11 m:ls ills ki in/.c lljc l i. R CCCIl/.i.jll Il()viil dc lova kni igc "pe t je i /vr~ io i .iv, Ijin Pc ri ~i ' , dip!. masins ki in/.elljer, isku SIl i prnjc kta ll t iz "Fne rgoprnje kt ;I". <In ;lkn ~;IV<,:S Il O i strUl'IlU k:to Sin jc to lIcini<l i /~1 p rc t hodlh I IId: lI1j C. S t:lI11parija T c lln<ll' l'k,,!.: Llkli ll ct: 1 je Jl<l k:i7: ti ;1 \'e liku strp1 lc nj c tukom rawill i/m CII:J knjc S:1I1l 11lUO i p"~ 1c Jll cd:qe Ic k~ t: 1 II ; 1:11111"1. N;I l< lI lI C illl sc I~k re n u z;tlwaljllje m . 0\"(1 J/J,ll1 jc jc I1 :JSt:ti<l J1<l~1c t:le n(l .,0 ~IIJ ll t : 1 "d Jl rV(l ~. k" jc jc bilo prcl cC:t ,we klliigc. J'1~,l n<1 je s:t ic ll<1111 d: 1 ~; I lI e il1j e lllIll i' pr;I\'k:i ma i dO PUIl:II11;1 pru:i.i nje nllll k,lri,nI Cll1 l.1 Il< Hrehn c Jl, )~btk e. II PUh l\':t i 1 1h j: I.~ IIJ <.: ni: 1.

:; 1.1\ .111%.

PREDGOVOR

III

PREDGOVOR VI IZDANJU
Proslo je desct godina od prethodnog, VI izdanja knjige "Projektovanje postrojenja centralnog grejanja", koje je odavno rasprodato. Zelja je bila da se novo izdanje znatno dopuni i postane pregled ne sarno najvainijih prirnera proracuna, vee i teorijskih osnova koji se predaju u okviru predrneta Grejanje i provetravanje na Masinskorn fakultetu u Beogradu. Medutim, ta narnera nije u potpunosti ostvarena. Za pisanje teksta knjige nephodno je poklanjanje pune painje sarno tom poslu, sto podrazumeva oslobadanje od rnnogih obaveza. I pored ogrornne zelje, podstaknute kako potrebom studenata, tako i svescu 0 neophodnosti ispunjenja nastavnickc duznosti, svoj zadatak sam sarno delimicno izvriiio. Vrerne u korne jc knjiga pisana verovatno je najmanjc pogodno za to. T dke prilikc u Kojima se nas la Srbija i Ilcvoljc kojc su iz njih pro izisle nisu o ozvo lile OJ sc knji zi pOlpuno posvclilll. Obccanj c oalo studclllima da CC lc ks l sva ka ko hili sprcrnan 7.a slampu prvih dana januara 1993. godillc ispunjavalll, odricuci sc zbog loga nc kih poglavlja u cclini, a nc kih Jclilllicllo. Tako jc izoslao leksl 0 n::guli sanju grcjnih ins lalaeija , n;vnilll vodovim<I i ccvlloj annalUri i oco pogla vlja u panclnllill grej:lI1ju. Mcuulim , knji ga jc doncla Illnogo novih infnnnacij :\, kojc s licnJ izuanja nc sao 6:c u Ill c ri u kojoj jc In o voc pllsli g nUllJ. To sc udnosi nJ iSlo rij ski ra zvoj grejanja n ~\ IlJSCIll llu, uslovc lI goonosli i IlJ IXL'gled lIli c \j :\ s po ljnc klilll c na g rcjno poslrojcnjc. Prorac un pOlrcbnc koli cinc loplolC po najnovijilll nC lllack.im no rmarn a jc uk.lju ccn u lcks l sa S\'jlll nco phodnim podac illl<l . n co knji!,:c posvcec n jc i prilllcni cirkui;teionih pUlllpi , bo i r:h podc li pritis:lka u !,:rcjllilll sis lc milll a. J Cd IH)CCv ni sistc illi s u dCI:ti.jnn r:l zlll :lt r:lll i, J lIk lj ucc n jc i tI vo d u pr inl c nll s un l:CVC cnc r::ijc . i'OSC hllilll pof!lavljclll sc t ilai;tc lI v\ )tli 1I p' lslc.:di cc k' lj c prni /.iLt zc i/. p rd.itl:1 ::rcj<lnj<1. \:( 'VllS I u lldll(\SlI na s li e n:\ izdanja jc i J Cll kn ji ~c OdllllSi n :1 kOll nvc Ill a lilt kap:l ciI C[;1. U ;;.<..:Iji da sc knj iga slo prc prcd:1 u S l ~\mpll S\ 'C~ IH) Sli z:ld6.ani w i prilllcri pwr:lclIn :\ if. prc ll Hldnof! i7 .o :l1lja, lako d ;1 ni s u i zvr ~<.: n <.: pOlr<.:hnc il'lll<.: nc , k:)(\ n:1 pri mc r ohclcZav:lIljc c<': \'i nazj\'llilll prcc ni cilll a 1I mill. J7J11 Cdu osu l,,:.!. III ()Slaj c oh:lvcz:1 a ul o r:1 I.a slcdc cc i/d: lIljc . S: lrao ll l:\ sa h i \ ·.~ i nl sudc nlim :l. knri ~c<.: nl c 1ll:l i<.: l lj: tia k".Ic ~ 1I s:lkllp ill I" kn lll il.l: 'L k ';\( 'Iill tl iplol11 Skill r:lt!ova - II cc nlll S: II11 Ih. 1I !l1:,nl"1 iii \'CL:"j mc ri. v( )di" - Pl l'dSl:t\'lj:lj ll :\ lI l, lrU p o~ch ll () z;IJll\·n lj slvo . T n nscC:tIl.lc du;:ul<': ln n:ljmLlti(\j ~c ll c r : l L' ij i ~\( lj ii1 s lud c lI :\1:1. / ,,(\r; ll li ]'(\PUVil·. N;)I: I ~ i Niklllic i i) J: ':::IIlU Kn\: \Cl'\, icli . kllji ~ 1I p".;k S\ ' ( I ~ dip h lllli r: l111 :1 n:ls l:I \'ili sa IllIHlIll o :t ~ :t raJ uju . ( in lc ni <.:a J: , 1-: p ,,~ I :t v lj c "Tcrm( )tl/.i k:i I~r: ldc " , (i ii jc k, wi\(\ r N: i\ :ls:t ~jk' l li c . u p()slc dll jL'1ll Ir-:Il Ulk li i/.()<;[ :I\·II CIIlI i/o~ 1 :l lIl pC. Il Cll lll:lI1jll lc nj cll Ildc" II pllp l <.: lll i ,wc kllti :.:,..:. N;I p re·J ln:.! IL c"C n/C Il I:l In l)lI:.:,l;tdl c· <.:<.: i hili I'"SC hlll l

' IY

B.TodOlTlVii: PROJEKTOI'ANJE POSTROJENJA ZA C£NTRALNO GR£JANJ£
S

Stampaoo,

obzirom da predstavlja problcmaliku za. koju su zainteresovane i druge
0

strukc.. Midw Komatina je knjizi doprineo svojim diplomskim radom

k1imatskim i metcoroloSkim uticajima na zahteve grejanja, a sa Batom Vermezoviecm, koji je diplomirao pre svih pomeoutih, ~io sam kootakL 'bl dco 0 jednoccvnim sistemima koristio sam tekst iz njegovog diplomskiog rada, lIZ ubcdcnjc da ncCc zameriti sto nisam bio u moguenosti cia ga 0 tome obavcsIim pre neg<> Sto 0Ya knjiga dodc u njegove ruke. 'bldo\'Oljstvo mi jc i 510 sam uspco da ubcdim A1eksandra Stefanoviea, dip\. ing., svog dugogodiSnjeg kolegu, izvrsnog projcktanta i odlicnog poZl1avaoca nauke 0 toploti, da napi:Se pogIavJje 0 panelnom grejanju_ Dco koji obuhvata teorijske osnove ukljueen je u knjigu, lIZ oi"ekivanje da Cc i OV'O pogIavlje bili upotpunjeno u sledeecm izdanju, sto mi je ini. St.efanoviC Cvrsto obcCao. U pripremi slika pomogli 50 mi Dragan Jakovljcvic, apsolvent MaSinskog fakulteta, tehnii"ar MiCa Nejkov, kao i najmlada saradnica Katcdre za Termotehniku - DuSanka Adna<k.--vit, dipliog..maS.. Zabvaljujcm sc na trudu prilikom priprcmc tcksta na raeunaru, doskora.<injem studentu, Vladimiru M Petrovieu i njeg(M>.j 50pruzi A1eksandri. Uz pominjanjc svih onih koji 50 uCcslVovali u reaJizaciji ove knjigc, nc zaboravljam d :t ona u vC\ikom svom dclu ohuhvala a::olcksl ranijih izu,lDja, n;\ knmc jc lako prcdano r.ldiv a"i<;tcnt Br,mislav 7j\'kovic, magi.slaT Tdmickih nauka , llIoj najbli7.i saradnik. T cksl jc prcglcdao uvaicni kokga 7jyojin I\:risic, koji jc izvrsio n:o.:l1ZIju knjigc, p..:JanUlO. sa puna "oljc, na ecmu mu sc zalwaljujcm. Korisnlkc knjigc, Sludcntc, a poschno projcktanlc, llIoiim da mi ukaZu na grdkc, ali i da <hju idejc za dopunu slcdciXg iY.danja, uz poziv da - mo7..oa i oni s,uni - opisolll ncko!,: problema koji su prouCiIi i rcSil~ daju s ~ doprlnos unaprcdcnju ove knjigc. ~c idim da propustim da sc w<inim i zahvaiim svojoj porodici za strpljcnjc i razllm,,"vanjc za Casovc mojc usJ"cdsrcdcnosti na pisanje (lve knjigc, roschno Inkom 7..avrsnog rada na njcnom dcfinitivnom uoblieavanju za slampll .

. Bcoo,pdu
31. d..'CCmbra 1992.

J\ulor

SADRZAJ
1.UVOD 1.1. NACrNI GREJANJA 1.2. ISTORIJSKI RAZVOJ GREJANJA U USLOVIMA DOMACrH PRIllKA 2. KLIMA I NJEN UTICAl NA GREJANJE 2.1 . UVOD 2.2.Kl1MA 23. VLAi:NOST SPOLJNJEG VAZDUHA 2.4. SUNCEVO ZRACENJE 2.5. VETAR 3. TERMI CKI USlOVI UGODNOSTI 3. 1. UVOD 3.2. PRIJE M TOPlOTNlI 1 NI\DRAZAlA 3.3. METAI30UZAM 3A. TERMI CKI PARAMETRI SREDINE 3.5. VAlONOV (V,'YON) DIJAGRAM 4.TERMOIlZICKE OSOBINE GRADEVlNSKlH MATERIJALA 4. 1. OMOTAC ZGRADE -1 .2. PRENOS TOPlOTE KROZ ZJDOVE -1 .3. TERM! CKJ\. IZOLACIJA ZIDOVA 4A . DIFUZIJA VODENE PARE KROZ G RAD EVINSKE KONS·mUKCIJE ~ . 5 . PRITISO VOD ENE PAR E U GRAD EV!NSKOJ KONSTRUKCIJ I 4.6. DIFUZIJA VODENE PARE PRI KOND ENZACIJ I U ZONI I RAVNI ZIDA 4.7. MERE ZASTITE 00 KONDENZAOJE s . POTR E I3NA KOU CINA TOPlOTE ZA GREJANJE 5. 1. KOEIlOJEN PROLAZA TOPlOTE - k 5.2. rOVRSINA KROZ KOJU PROLAZI TOPlOTA - F 5.3. UNUTRASNJA PROJE KTNA TEMP E RATURA - I. SA. TEMP ERATURE NEGREJAN1H PROSTORIJA 5.5. SPOUNJA PROJEKTNA TE MPERATURA 5.6. DODATAK ZBOG PREKIDA U ZAGR EVANJU - Z. 5.7. DODATAK NA UTICAl ZRACENJA 5.8. DODATAK NA STRANE SVETA - Z. 5.9. ZAGREVANJE VAZDUIIA KOJI PROOIRE U PROSTORIJU 5. 1 0. DOOATAK NA un CAl VI.:TRJ\ - Z, 5. 1I. J)ODATAK A UTI CAl I FILTRACIJ E VA7J)UI IA - 0 ,
4
21 21 21

24

26
31

35 35

36
3(i

-1 0

-1 5 55 55 55
5<)
(i<)

75
S-I

87
lJ )

96 9S
((XI
Ill]

10-1

JO'S
IUS

Jllli

1!J7

VI

B.Todorovic PROJ£KTO VA NJ£ POSTROJ £NJA ZA C£NTRALNO GREJANJ£

5.12. KARAKTERISTIKA PROSTORlJE - R 5.13. KARAKTERISTIKA ZGRADE - H 5.14. DODATAKNA VISlNU PROSTORIJA - z" 5.15. SPECIFICNA POTREBNA KOUCINA TOPLOTE - q 5.1 6. UPUTSTVA I PRIMER! PRORACUNA 5. 17. UNAPREDENJA U PRORACUNU POPTREBNE KOLIClNE TOPLOTE 6. G REJANJE SA DNEVNJM I NEDELJNIM PREKIDJMA 6.1. USLOVI UZ GREVANJA 6.2. OPTIMALAN TRENUTAK UKLJUCIVANJA UZGREVANJA 7. G REJNATELA 7.1. VRSTE GREm lH TELA 7.2. RASPORED GREJNIH TELA U PROSTORIJI 7.3. ODAV ANJE TOPLOTE PRJ RAZU CJTIM USLOVIMA 7.4. PRORACUN GREINIH TELA 7.5. OBE LE:l.A V ANJE GREJNIH TELA S. KOTLOVI X.!. UVOD R.2. KOTLOVI ZA RAZNE VRSTE GORIVA S.:l. PRIM ENJENI MATERIJALI I KOTLO VSKE KO NSTRUKClJ E
so!. KONST I{U K C IJ E K O TLOV r\
S

lOB
109
110 110

111
118 139

142 143 145 146
150

S. SP I T I

nc-

'OST I K O T I.OYS K III K ONST F,U K C IJ ;\

" , .. I npl.on-<o O I 'TLR E ( I;NJ I · K O I I.() VS k lll ( j l{ U N III I'()VR SI , J\

152 154 161 165 165 166 167 17() 17-1 177
17X

~.. -.l ;O I) ISN.l I: O PT I · . R I I I:N .l 1' ( ;I { UNOC SIS 11:.\1 /\

SS. SIC;U IZ 'OSN I U IZLD/\J I ~ 'J. . \ I{ i\ 1. \ ru \{;\ YO I) LN III K ( YI 1.0\,,\ S.ili. OS IGU R,\ N J E I ' /\ R N III K ( }\ I .OV .. \ ".1 1. .\ I{!\L\ rU l z/\ I';\I ZN III K O T I.U\ ·,\
1 ',J) 11 ..,\Ri" ICI:

17'1
I S2 I X')

" . 1 KO n ... \I {N IC I: (' I'. ' 1IV \.\. ()( j ( i\ Z I :.I , \ ~ J , \ "-: ( j( ,' ; .
,I : 'I <;

IK:=i 201 2(11
20S 2 111 2111

II{I()~ I (' I

I) I \I~ J .. \K

I' I{ ( )I{. \(L IN "'\ 1' . \( '11 I:I ,\ K() 11_\
I/. I)( )\{ K()

11 ,\

211
2 12

'I c, K ( ) II., \I {N I(,,\ 1. ..\ I I ' (N() (i( I I{ I\ ,() '1 .- ( ;() I) I SNJ/\ I'O TI{()SNJ.t\ I () I'I.{) I L 'I ' I'I) I R()S . J,\ ( j () I{IV\ q., RF 1. 1·" \ '( ). \1 \1 / .. \ 1'1 ;(. '0 C UR l V( )
I.' ')" '( 1\ ''' 1 1 \ 1 ,(lN I S li n 'J . \ NJ .. \ ill I l'\'()1) !(I: 1I1)~()I) I :-' I I · N/ II :--.K( JI

2 13
2 1I} 22 1

225
S I ·\( · I (I~ . \I';\()SI I U

J.. \ f\! .1 I · .

III; S I l{l 1 .1 '\ '>.11' 1I C1 ', \, I i\ I A III.":. PIZO I{ ,\ c"U . 1':\1)'\ PR I T I:--' K . \ " S l '/l. U .I ,\ i'!.ll ; U ('I:V I IVI ,\ II I.:' U 11(',\.1 1.( II';: ,\I .N III ( ) 11 '( )\{ ,\ 1' 1 III.{•. PR ( )/{ ,\('UN /'/\1) / \ I'R III SK .\ II 1)\(ICI \',,\I'( ISI I,() 1I "< 1.\(; I{\\ 'II .\( ·I(I;\()( j (jl{l ·J .. \ N.I ,\ . , • \ '( 11 )

,r __ I
210

~2 7

SADRJ -A

VII

11.2. TEMPERATURE RAZVODNE I POVRATNE VODE 113. UPUTSTV A ZA PRORACUN 11.4. POSTROJENJA SA HLADENJEM VODE U CEVNOJ MREZI 12. JEDNOCEVNI SISTEMI CENTRALNOG GREJANJA , 12.1. UVOD 12.2. NACINI POST AVUANJA CEVNE MREZE 123. SA VREMENI JEDNOCEVNI SISTEMI 12.4. DIMENZIONISANJE GREJNIH TELA 12.5 DIMENZIONISANJE CEVNE MREZE GRA VITACIONIH SISTEMA 12.6. ODREDIVANJE GRAVITACIONOG NAPORA 12.7. VENTTLZAJEDNOCEVNO GREJANJE 12.8. UPOREBENJE JEDNOCEVNIH I DVOCEVNIH SISTEMA 12.9. PRIMERI I UPUTSTV A ZA PRORACUN 12.10. POSTROJENJA SA HLADENJEM VODE U CEVNOJ MREZI 13. PUMPE U SISTEMIMA CENTRALNOG GREJANJA 13.1. OPSTE 0 PUMPAMA 13.2. CENTRIFUGALNE PUMPE U POGONU 133. SNAGA PUMPE 13.4. RADNA TACKA PUMPE I KARAKTERISTlKE CEVOVODA 13.5. RAD PUMPI U REDNOJ I PARA!. E LNOJ VEZI 13.6. RACV ANJ E CEVN E MIU-:Z !: 14. ISTE MI GRAJJ\NJA SA PRI NU D NOM C IR KUU\ C IJOM 14 .1. PRORAC UN E VN E MREZ I: 14.2. UPUTSTVO Z A PR O R ,'\CUN 14.3. J EDNO C EV NA POSTR O J ENJ A 15. PRITISC I U SIST E MIMA VO D!: 'OC G R UANJA 15. 1. UVOD 15.2. OPSTJ PO JMO\lI 15.3. STATI C KI PRITI SAI( U . TANJ U \1IR OVA NJAI PRI PRIRODNOM STRUJANJ U VO DE 15.4. RA SI'OD E LA I'RITISKA U SIST r::\ l L S/\ !'R INU !) , OM CIRK U I.AC IJOM 15.5. POI.OZAJ E KS I',\ ' /.. IONO(; S\ ; [) ·\ IR.·\ S I'OI)IJ .!\ 1'1{1 n S KJ\ IS.Il. rOM IO Rt\ 'J E IN lJ L I'[{III S I'-·\ l ' \ llI U ) I R/\I) U 15.7. UT I AJ RE U US /\ NJ/\ I'I{O I OK ,\ ~ ,\ R,\ SI'ODEL U I'RITI. ·KJ\ 16. PANE L 0 "~ EJ AN JI ~ IIl.1. PIU,TE(; E!)A ASNJI:G I' , \ i': l:l .. .( )(; (; [{I ::'I,\ NJ/\ 16.2. I'R E 'OS TO I'I.O TI : / J{ ,\ ( ·I·.K I1 ' \1 16.3. R AZ1VI E / \ TO 1'1.0 I I: /J{ ,\ (· I·.'- II .\ 1 lu.4. I'A U . ' 0 C~ RI 'J .. \ 1" J I· IIl.5. PA N El. K.'\ O G RI 'J NO rEl .o I ~J I (;( )\ . I'R()IZ;\( N 16.1l. I'R E D1"O S·111 1.. \ N I: 1' '\!\! I · I. ~()(; (;I {I' J ·\ N.I !\ I G.7. IZVO I) [N JI: I'AN I:I.N()(; ( ;(U ' 1 ,\", I \ I Il.~. PA , IOU SA U .I: K n,I C>il i' l C; I, 1 J \ ( '1\1.·\ : 1.1 Iii.'). I'OSEIl i\: 1 1',\ 1\ 1 17. PARNU C;R I:.IA '.11 ' N I S~; () ( ; I'I{ I II :-'''. \

245 246 259 277 277 278 283 286 290 294 296 298 299
309 32.5

325 326 329 329
333

336
33<)

33lJ
3--l 1
.~47

35 l ) :;()2

:;65 3(.,
."'(,S
:t(, I)

. \(1
~j

~

II

1 1~. )

VIII B.vod a SO "C.~ka . 1.5. SISlEM SA GORNJIM RAZVOOOM 17. b) G ub it ak pr i l i. sadri. UPRA VLJANJE RADOM TOPLANA 18. OGRANICENJA GODISNJE POTROSNJE 19. TOPLOVODNA MREZA 18. IZBOR TEMPERATURNOG REZIMA RADA TOPLANE 18.POVRATAKKONDENZATAU KOTAO 17. I. gS i SO "C i tcmpcra tura l1la u sibzno m kra ku oct 95 do SO°C T ABELA I V Gmja nj c to plu m vudom: to pio tni proto k TA13ELA V Gn:j anjc to p 1 0 m v<ldu m: mascni protok TABELA V I a) Kocfieijc nt i Illc snih o tpora.6.2.aj vode) TA13ELA II G ustina vo(k 0<1 40 UO 100 °C TABEU\ III Na po r u Pa pri t<:m pcra tu ra ma voue u uspo nsko m kraku <xl l)S. UVOD 19. KOMBINOVANA PROIZVODNJA TOPLOTNE I ELEKTRlCNE ENERGIJE 18.1. DALIINSKO GREJANJE 18. PREDAJNE STANICE-POTROSACI 18. LITERA TURA 409 410 413 414 416 425 425 429 435 436 437 447 457 458 461 461 463 465 41i7 DODATAK 46'J T ABELA I (:<: Iic nc cevi (d ill1t: nzijc. SISTEM DAUlNSKOG GREJANJA 18. 8."ouena para T A13 I:::Ij \ V I i Grcjanjl: parom nisk"" pritiska TABELA V I i I Grcja njc toplo m vO<lll l11 5.3. lJO.5.PRINOP RADA 17.1 h"b rno l11 u:vnlll11 mrcZolll: lop illtn i protok . tcZina .3.c PROJ£ KTO VANJE POSTROJENJA ZA C£NTRALNO GREJANJ£ 17.4.Todorov.4. UVOD 17. UPUTS1VAI PRIMERI PRORACuNA 18.2. c) G ub itak pri tiska . ZASTlT A OD KOROZIJE I KOTLOVSKOG KAMENCA 19.7.3 PRORAC:UN POTREBNE KORlSNE ENERGIJE :W. UVOD 18. OGRANICENJE POTROSNJE ENERGIJE ZA GREJANJE 19.2.

odaj u toplo tll zracc njem i konvekcijom. a rhite ktonska koncepcija obje kta. od nosno odri. es te tske i c k o no m~k e za ht eve kao i odredcne us love bezbednosti.. Elementi centralnog postrojenja preko kojih se vcli odavanje toplote okolini nazivaju se grejna tela. Zagrevni uredaji Svi zagrevni uredaji koji se danas koriste za grejanje prostorija dele se na dYe osnovne grope: na Iokalne uredaje i postrojenja centralnog grejanja.nosti i brlinc strll janja vazd llha II prostoriji kao i neutralisa nje neugod nog dejstva rashladnih povrsina. od nos no da tempcratllrna po lja u ho rizont a lnim i vertikalnim presecima budu sto uniformnija. Vainost pojedinih uslova biee u raznim slueajevima i razlicitog znaeaja. To ee zavisiti od niza Ci nilaca. zavisi prve nstveno od vrst e uredaja i grejnog tela a zatim i od mesta postavljanj. Pri tome je najvaznije da prosto rija bude stn ravnnmernije zagreja na. a tro~i na v~e razliCitih mesta. Isto vazi i za raspode lu brlinc i re lativnc vlainost i..1. Zadovoljavajuca vrednmt i raspodel<l te mperatura.matranja uslova lIgod nos ti ljudi.1. Uredaji kod kojih se toplota razvija na jednom centraL10m mestu. Loka lni zagrevni IIrcdaji kao i grejna tda svih vrs t" . najpovo ljnije da sc toplot a predaje o ko lini IImen. Mozda je od w ih te rmickih IIslova najteZl: ispuniti zahtev povoljnih tcmpeat llfa oko lnih povrsina i prostornog ugl<l zra \'. do kojih se transportuje pomo6i nekog posrednika. raspo loziva finans ijska sredstva. predstavljaju postrojenja centralnog grejanja. NACINI GREJANJA 1.:- . moze se post iCi naj povoljnijim izboro m vrstc lok a lnih lIredaja odnnsno grejn ih tela i pravilnim izboro m mesta na kome se postavljaju. vlaznosti i stmjanja vazduha. 1. UVOD 1.c nja koji mogu biti od odluclIjllceg lIticaja na ugodnos t. kao sto su name na prostorija koje se greju.1. Lokaini uredaji su oni kod kojih se topiota i proizvodi i odaje u prostoriji koja se greje.L Na osnovll ra/. NaCin na koji Cc okolini biti pred ata veta koliCina toplo te. Od njihovc prilagode nosti ovim uslovima zavisi pogodnost uredaja za prime nu. Svi zagrevni uredaji tre ba d a zadovolje te hnicke. Tehnicki uslovi SII diktira ni zahtevima oseeaja ugodnosti ljudi koji borave II grejanim prostorijama. Prvi medu njima predstavlja obezbcdenje karakteristika sredine iI granicama zone ugodnosti. raspolozivi energetski izvori itd . kao i odgova rajllCih te mpera tura okolnih povrs in<l i prostornog ugla zTace nji!.avanje temepe ratura. vlal.

Vrlo Ccsto od lllCujuCi cinilac \l izbom zagrevnog uredaja. mpril jll sc [l<xlvrCi analizi s oiJzimm nil nilvetkne llslove. za ht evi arhitekte i sl.tlni ([l<lscbno ovi dmgi). Sve ove opasnosli rctko dolazc do izra:i. Cadi itd. Taj oseeaj je posledica sagorevanja i ugljeoisanja deliCa pmme. sto se pravilnim projck tovanjem i dubrom montaZom mozc potpuno izbcCi..~ t o dcSaVil i izliv'lTlje vodc II postrojenjima voti c nog gre janj.d'lji. Tako na prime r. !'rella to me ~'Vi 7.l.i!nog grejil nja. podobnos t reglllileionih sistema i primenjeni ste pen regulacije.lji zanemare i zahteva sa rno najeko no micnije grejanje.vodcnjll . 0 zastia:nnsti od cksplozije ko tlova. prodiranja stctnih gasova 1I prostorije zgrildil.1 vode i d c ktrii::nog lIdaril.rl' vnih lIredaja .lg. vdicina prozora. Osim ovog naana stvaranja nepovoljnog kvaliteta vazduha u prostorij~ uticaj pojedinib zagrevnih uredaja more odavanjem ugljenmonoksida.1 ow uslove. okolnos ti gradevinske prirodc mogll da iskljll U: primCI111 nckih z. Odrcdlljllci koliko ~'Vaka vrsta zadovo ljav. treba vtxliti raclina (l mogucnosti izbijanja pozara. oTfilnsL-ih prin:¥:sa u vazduhu i dr. sto sc opet odrafaYa na zagadenje vazduha naselja i gradova U procenjivanju i uporedivanju vrednosti pojedinih zagrevnih uredaja neosporan znaeaj imaju i estctski zaht~ koji se odnose kako na gradevinski objekat.ava nj a pojcdinih dclova postrojenja.rl'vnih ltrl:daja a poscbno kOO pn~trojc nja u:ntr.2 B. Neki IokaIni uredaji a poseboo grejna tela ccntraInih postrojenja koja irnaju vrlo visoku teIqJt:taturu izazivaju ose6Ij suvore vazduha.aja jer je kud svi h zag. da budu skladnog oblika i da se uklapaju u unutrasnju arhitektum. u pojcdinim ~ l uCajevima mogu se javiti i pose bni uslovi kllji ponc kad imaju primarni znacaj. kako loka lni tako i ccntr. onda sc problem ~'V()di nil iznalilzenje niljpovoljnijeg ud nosa izmedll inves ticio nih i eksploiltacionih t roskova. TodoroviC PROJEKrOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREIANJE nim Zl"aeeojem i koovekcijom kojom se ocre prekomerno zagrevati vazduh iii uticati da raspodela temperature po prostoriji bude neravnomerna. pa uredaje treba birati tako da ne budu vcliki. cc ntralno grcja njc se nc moze primcn il i. Na loS utisak zagrevni uredaji utifu veliCinom i izgledom dirnnjaka kao i dirnnim gasovirna i njihovim sastojcirna koji prljaju fasadu zgrade i menjaju joj prvobitnu boju.lnja iii sa mih grej nih te la.. brJ:inu zagrevanja is!. rezim e ksploa tacije (prekide loicnja.nc (pri likom rl's. rri u: mll rrojl' klanl I rl'ha da prou. dok se lroskovi korisecnjil post rojenja ud reduju slozenijom ana lizom Pri tome treba obllhvatiti potrosnjll goriva . trajnost uredaja itd.ah'Tcvni lIn.lj. a sarna konstfllkeija zgrade. Isto tako je potrcbno proocniti obczbcdenost od izlivanj.).l kao puslcdicl' ~ mr/.agrcvnih uredaja S obzirom na uslovc bczbcdnosti..lvanj. dohij« sc njihova vrcdnost i [l<. Zagrevni uredaji ne smeju da bare ni spolj~nji ni unutrasnji izgled zgrade. I odn. Osim navede nih.lcnust II i/. cc ntra lnog grej. tako i na sam zagrevni uredaj.dohnost Z. koji dospevaju do sluzo. "ko se ostali IItiC. LJ tom poglcdu je lakll izvriiiti izbo r koji povlaci manje invcslicije.. ugljendioksida. postignllta vrio vd ika t. Jos se rclillivno U:.ni koja od osohina trd)" da prevag. II gotovim iii sarno grllho ozidanim ohje ktim.1 grl'ja- . Uko liko nc ma mcsla za kotlarniw .:(il'ni sluc. koie disajnih organa i nadrafuju je. Na unutralinji izgled uticaj je dalcko veti. U proccni z. da se negativno odrazi na sastav vazduha a time i na uslove disanja Zbog toga zagrevni uredaj IOOra hiti takav da ~to manje utiee na pogoclanjc kvaliteta vazduha u prostoriji i ccloj zgrad~ koje se !OOZe proSiriti i na bLiZu okolinu zgrade. imajll ekonomski razlozi. lIslovljavaj ll iii eli minisu od rcde nc sisteme grejanja.

za reprezentativne zgrade to su -estetske osobine. Z a grej a nje u sklopu indllslrijskih objckata vrlo jc ckonomicno koristili o lpadnll loplotll razlicilih pro izvodnih proccsa. toplota se dobija iz elektricne encrgijc koriseenjem e1cktricnih zagrcjaea .1 i IImanjujc St' opasnosl 0<1 pnj.dull iii vazd llh 1I ko mbin aciji sa vodom iii pilrtlm.1 svoj radni ciklu s.1 i skupljilnjc pe pda na vise mesla cd. U ove pomoene uredaje spadaju regulacioni.1 ce nlalno grcjanje koja kao nosioce loplo1l' knrisl c iskljucivo va/. primcnu u postrojenjima centralnog gTejanja nitlazc i prirodni izvori topic vodc u obliku r<lznih toplotnih vrela. pumpe . koja /.l/i vmla.t i po· nav lj.l<I lo kalnilllllrn l. omogllcujc holjll kOlllrolu proccsa s.1 cc nlra lno . 1.1 l'e nl r. kada postoje narocito. Kao nos inci 10· plote ko risl e sc prve nsl vcno voda iii vode na pilra i prcko ovih f1uida loplnla se II polrebnoj koli cini dopre ma do prostorija koje sc zilgrcvajlL Samo zagrevanje se obavlja grejnim tdimil Ij.1 sa kOj im sc lIpornluje. UVOD 3 nja bolnice primarni su higijemld uslovi. uprosee niji jt: rad ok n ('.II'.1 prn izvodnju lo plol e sla illo do l. ekonornicniji i bezbedniji rad. Osim toga.1 . Ishlvrc me ll() je i/. po~to objedinjavaju vise elemenata razlicitih osnovnih funkcija.lnjl' oni Sll izdvojl'ni i/. T ako na prima .lii vred nosl ()vill pre dnosli Ire l>.' /.lko d. . Poslroje nja 1.1 prnc"njiv.1 1I e le mCl1<l1 /. Tra nsporl loplolnc e ne rgije od kotla.miva . nazivaju se sistemirna za centralno grejanje. rcjanja ohj. lIskd loga Slo sc sagorcvanjc ob. U novije vreme javlja se i prime na 10plo lm.lino greja njl' imaju ni/.11. Izuzetno.tricnog grejilCa iii rilzmcnjivaca loplol c o bavlj il ~c kroz cevovode koji obrilzujll Izv.g r.lVl' poi.. kontrolni i sigumosni uredaji. (A. Ovi elemcnti proizvodc. kilo i slIn CcV (l e ne rgija .usiovi strogog odd.::rejanjc 1I II/e m smishl.1.).avis i od urn i. povoljni lIslovi.1 .avanja ugodnosti itd.za komfoma postrojenja . lJ svim ovim sillcajevima neposredni izvori loplole za postrujenje ce nIr(l lnog grejanja SII razmenjivaci loplote. nosioca toplote do elemenata za odavanje toplote koji se nalaze na vik razlicitih rnesta u zgradi.lli od s illcaja do sillcajil jcr I.agreva dil hi opel hi Iii nsposoblje na Zit pn:noscnje loplnle. prl'd nos li n.a provc lnlv. 1.agrevanje m ispilrav.binuju sc sa pornocnirn urcdajirna koji sarno dopunjuju postrojenja utieuCi na njegov pravilniji.lvii nja (kondenzilcijl').ll poslroje nja .1/'..lvlja nil safllo jed nom meslu. medusobno spojenih u celinu..1.ljim. Uredaji centralnog grejanja su ustvari encrgctska postrojenja. T o plil voda se u njimil hhldi i zalim vrilCa do izvora loplote gde se pnnnvo I. cc nlralno pOSlrtljc nje posmalrallo pre ma pe6ma u kojima ~a go ­ revil i:-v rslo gori vo.: daji ohicno koris1l' i I. vilzdlls na pOSI rnjl·nja . Kao e1ementi za proizvodnju toplote najeesCe se primcnjuju kotlovi koji uglavnom iskoriscujll hernijsku cnergiju goriva i sagorevanjcm je transforrnisu u toplotnu.. Poslroje nj.tgoreva nja a lime i Vl'ee iskorisccnje f.·.ldc. g ntpe po · stroje nj. Yod e na pa ra sc U grcjnim Iclima kOll(knzuj e oshl\1i1daju ci svoju lo plo lu ispar. kod kojih sc top Iota razvija na jcdnorn centralnorn mestu i odatlc razvodi preko tzv. prcds lavljaju Izv.lj.vnll mrd.2.kl. Postrojenja centralnog grejanja Postrojenja za grejanje. c1d. Pos lO se nvi un. transportuju i odaju toplotu na mestima gdc je to potrebno a korn. c1emcnlima koji od aju toplOIU i tilko zilgrevaju sredinu u kojnj sc n<l lazc.hcgllul o i raznllsc nje gori v.

dobzi u ohzir s<Jmo ccnlr. investicioni troskovi poslaju scl. dakle 0 velikoj polrcbnoj koliCini toplote za grcjanje i loze~ju bez dugih prckida.janja gol\lVO isk ljllcivo primcnjujll /.1 izlnzi6<: sc iSlllrijski pre· 'kd r. ~to too grcjanja peCima oijc shJtaj.ada Sli Ijudi korist iIi Suncc Iii su~e nje k07£ I~hjjenih ii nlli~Jj a pravec.1.: vi.:lno grcj. grane..2.i covek kori. Isto tako..ga II nasnj s rcdini . Medutim.1 priprcm:1 h~a ne.mjc. I'ronalaza k Vilt rc prcd::t.tvu..B..2.: i grcjanja kao :~il'nt.PBOTEKI'OYANlEPOSTROIENlA ZA CENI'RALNO GREJANJE Osim toga. Centralno grejanje obezbeduje zagrevanje i sporcdnih odeljcnja. ' Ekonomifuost ocnIIaIoih sistCICI grcjanja naroCito do1azi do izrafaja kod onih postrojenja 1:00 1:ojih je predvidcoo i ost\--:lrcoo boljc rcgulis. dobro proraeunato iii pravilno i valjano izvedeno. v .lre.. U slueaju L:ada sc radi 0 vclikoj godisnjoj potro~nji goriva. a grejna tela zauzimaju mesta toja oajIRmje mogn da poslure drugoj nameoi.:undami a clsploalacioni odlucuj!!Ci..ilija kada sc rddi 0 vdim postrojenJimii.1 pristup. svojom veliCinom DO i potrebnim sIo~oim prostorom Z. a li tn. postrojenje IDOt.bilk Sll d<l SC o~"ojc rnnogc tehnologijc i manja da bi grcjanjc dobilo danasnji i/' gln l. t od cen~ grejanja je omogueeoo postavljanje grejnih tela i uz spoljne rashladne ~ioI. blokova zgrada i slambenih nasclja .w·~ tlj : lvil njc i n Jgrevanjt:. pee zahteva viSe korisnog prostora prostorije.dJ10Sli u. kada sc grcjc gotovo neprck idno prcko cdc zimc.TocboHil . sebi o::lc<:'U i postclju..mjc jL:r pn. OOreduje se pre svega prcma eL:onomienosti u eL:Sploataciji kao i prikbdnosti s obzirom na poslufivanjc.tvljao jc revoit:cion:lrni tl()~ildilj u iSloriji Ijudskllg roda . ~to oije dobro rcienje S obzirom oa I3VIIOmcmu rasporlelu. zagrL:vanje vdikih zgradil . Nasuprot tome. Da bi se silgkdilO taj dugi n ~lpur prcthndnih ge ncracij.. To zntlci da za svaki stan sa vi!ic prostorija iIi za slambcnu zgradu Cal: i sa malljim brojc m slanova. pre s\'(. o.. i (~I. \. pa se poslrojenja cenlralnog gn. karakteristika srcdine.. gotovo sve dobre stranc rentraloog zagrcvanj:1 mogu dOCi u pi:anje ako poslrojcnje oije uradeno kako treba tj. sve 10kalne pea se povczuju sa dimnjacima koji su u unutrunjim zidovima. Ukoliko biIo l:oji 00 0Yih us10va oije dovoljno strueno i savrcmeno L'ipunjen. I'ra istorijs\.a~vanja od pr. Kada ee sc primcoiti ccntralno grcj?nje a u kom slubju drugi uredaji.Jistorijc dn XVII vcka Korist-e njc encrgctslih iZVOr:i pocinjL: 1I pril istorijskllm dobu. 1.'t: rdc\o'an lne liS love koji su Zil razvoj em:rgd ik c i grcjanja hili od IIliUtja...lZvllja e nergc ti k. ako rdenje nije najboljc odabmno. lto ~cduje povoljoije uslove ugOOnosti. Preimll ~s lva pos laju j()~ iz· rill.lt!"a SL: i danas wa - . NaCini ~.O:I:I stvaranj:. ISTORUSKI RAZVOJ CREJANJA U USLOVIMA OOMACIH PRILlKA 1.:n lril lnog poslrojc njil pulpuno demini!iu OSla:c urcdaje.e lako da postaoc po'JOd OCZ2dmulj. NilgDvcSlaji rTKxkrnih sistema j:l\'ljali su se j() ~ 1I davnim vrl: l1lcnima. sllli:cCi :1'.c. prcciznost i "valitct. Dug jc bio put u istoriji Covceanstva do!: sc doslo do danasnjih sistema grejanja i klimilti/ilcijc. Pri 10m ~ sc da l i i (lsvrt nil ~. unmi je II pct'inc gde se ona stalno odrbva.

sto bi lrcbalo da znaCi oaselje iii utvrdenje.~karci i zene bili strogo izdvojeni. hramovi i kupalila. N~a zemlja spada u grupu onih koje so u razvoju. tumaci sc. Prcma Rimskim izvorima. Vizantijaca.:upatila .CJmD 5 kodnevno koristi. U ojcmll su bile podignute mnoge jayne zgradc.. l:emu je doprineo tok istorijskih dogadaja. Ugara.: su za ostalo stanovoiSlvo podiz. Turaka. sve do dolaska Kelta i Rimljana.Singaja iii Siogi. a uveliko sc koristi i rurnur.tcrmc. Medutim. od starih Kclta. u stilu tadasnje rimske arhilekturc. g. Zalo sc pronallWlk vatre oznabva kao pol:etak svesne proizvodnje toplote i prvim korakom u pro~ljenom korucenju encrgije. prijem informacija i manja nije owk dovoljan da se osvoji tehnolo~i postupak proizvodnje. a imale su uvek dvostru ki broj istih prostorija. .~to su mu.e. i reci "dounon· iIi ·duidi". Razvitak grejanja pratire sc Irroz istoriju Bcograda u kojoj so se preplitali Irultumi uticaji i name raznih naroda.. ~to sc d~va i danas. Sa prvim svesno izgradenim zakIonima od h1adoore i nevremena poanje i njihovo zagrevanje.agrcvanje prostorija je bilo hipokaustima. Sastojao sc od bron:r. Zagrevanje domova bilo je pomoeu mangala i mangal (Ialin. bar ~lo sc til:e tehnike. . Mangal je postavljan u sredinu proslorije. Cijim sc zraecnjem :t. Iskustva su ubrm taha da se tczi uzarenom drvetu. 85.ane posudicc sa nozicama. izveden od imcna kellskog plcmcna kojc se tu naselilo . Rim1jana i svega onoga ~to so doncli Sioveni. Kuee su bile velikc i lepe. pune svetla. Pojavom Rimljana. bliska zajednica u kojoj sc znanje i iskustvo brzo prenosilo. pa danas posloje podele na razvijenc zemlje i one koje su u razvoju. Hilo ih jc viSe u gradll. za koji sc prel~tavlja da sc prosLrirdo do danilSnjeg Zcleznika. izgradena su ulvrdenja dui gf"dnica Rimske pokrdjine Mezije. ali se na pronalazak dimnjaka i':ckalo jos veoma dugo. sa stalnom opasnoSCu ncpotpllnog sagorevanja i rrtzvijanja ugljenmonoksida.kolibama od isprep1etanog pruea oblepljenog blatom Kao izvor toplote i svetlosti koristilo se otvoreno ognjiSte sa slobodnim plamcnom.<iki fukulus) je u stvari prva pee 1I istoriji tehnike zagrevanja. Pri tome su se dimni gasovi sirili po prostoriji. lovo neogranil:ene razmere. grevala okolina.a. najslarija nasclja datiraju od 2000 godine pre D. Tako na podrucju tadilSnjeg Singidunuma prvo raste jato utvrdenje a zatim sc razvija samoupravni rimski grad. m1adeg kameDOg doba. ne obczbcdujuCi uvek i dobre higijenske uslove. po. iz tog vremcna potiee i naziv naseobine Singidunum. iz vremena neolita. preko German a .• zahvaljujuCi stalnom ncprijatcljstvu plemcna na Ievoj obali Dunava. Termc su bile znaeajne i kao mcsta okupljanja. u kojoj se raspaljivao eumur u lankom sloju.ana javna kupatila. Na podruCju dafla!njeg Bcograda i njegove ~ire okolinc (Lcpenski vir). dol. To mao staIno gubljenje korab za tehnikom onih najnaprednijih. i da su tu osnovali vea: nascljc. pre [Le. /'.1. do trenutka kada je svet poslao. Austrijanaca. Uogate kuee su imale woja I. gradene od kamcna koji je bio dovoZcn iz predela danasnjeg Tasmajdana i Topl-idera. U predelu usea Save u Dunav smatrd sc da su sc Kelti pojavili poCclkom 111 v. Odvodcnje dima van prostorijc poeinje ostavljanjcm otvora na krovu. koji je. odnosno refleksija mnogih politiBcih interesa koji so owL: ootro pogadati n~a podruqa. ali je praktifua primena dobijeoe loplole lokom wkova dobila gcr . kada su Ijudi ziveli u plemenskim zajednicama Stanovalo sc u zemunicama i plelerima .

e mlju. kroz vekove i engleski parIarnent je.1Va li podnl cje na uscu Save u Dunav.me na nad e n je os tatak kuCc ciji je pod bio oel nahoja glinc a ognjiste od peCe ne ze mlje. Da bi sc na kriticnim pa vr.van mangalima S\'e do kraja xvm veka. Ku Cc su im bile male i primitivne. Slika 1. Ostaci rim~kih tc rmi i hi poka usta nadc ni su u Bcogradu na meslu d a nas nje Fra ncuskc a mbasad c i u pa rku na Studc nl sko m trgu. sa krovom o d slamc. o brilz.M~gaIi su se oddavali ~w. Loziste se na lazila izva n zgrilde i 1I njc mu su sc lozila drva . tc rmama zilgreva njc pomoclI hipo kil llsta u stvari je bila pn:tei:a ce ntra lnog grejanja. Starije generacije ih parote i prieaju da su kod nas 0 bili mangiili od bakra iii mesinga i da sri u bogatijim kuearna sluiili kao ukras i za. kraj Beograd a. na primer.sina ma spre cila ko nd cnzacij il . obrazovil nc spccija lnim o blicima cigli. uko pa ne ddimicl1n 1I 7. Uvoele ni su i u sa me pros to rije kroz poscbne otvo re u pa dll iii odvodeni U il lmos fe ru (videl i poglavlje 15). J Izglcd mal/gala LJ ri mskim kupa tilima . O ni su tu dosli poectko m VI ve ka i nasclili padinu pre ma f)un avu . Iz log vrc. lako da sc prime na hipo kausta maze s matra ti i pOl:e tko m podnog i zidnog pa ne lnog grej'lnja .1). nijc m vidu ko risec nja lo plo Lne e nergije.pnpremanje kafe. Prod ukli sago reva nja su odvode ni kroz mcduproslo r ispa d pod a zagrevanih pro sln rija iii baze nil . Vcknv i su pros li do prvih daljih iz mc na u tc hnici zagrevanja kao najraspros lra njc .uiu ci zi dove i o bli go rnj i IIc() . ali najveCi primc rci hipob usta se nal aze u S re m~ k oj Mitrovici. Dru ga nalilzis ta iz kas nijeg pe riod" o lkrivaill pcci mtprilvljc nc s lobod nim n:danje m kilmc na. T c izmc nc veza ne su za pe riod kadil su Slove ni nasdj. 2). Takvi rnangali su irnali poklopac za lof~ni dec (stika 1. bio . kroz zielovc te rmi jc bilo s lu eajeva propusta nja dimnih gas ova kroz kanille. ne kadas nje m Sirmijumu (s lika 1. kadil.

· .. Stika 1.su sl :II:'1C kolonijc ( irk<! . Tlire i pOlpuno Ill<. ira d Irpi vc lik L: prollle nL: u brujll. a pos<.ln il koj i su i najv isc Irgovali po proslran o m lurskom Qlrslvll . pod ii. i3eograd pad a 1I njihov<.: vr<. po cinj L: opsada Turaka i 1.A!o nard n da V in ci ok" l.:zja . di. I'o'~'()j ak. poscd ujll samo 62 ku Cc.avil njc vdlackL: kiilllc. Bilo jt: 37(l() du e.: njajll lik i karakl c r grada koji prima iSlocnjacka obcl<.: . 10 j<. grad sc zllalno pros irio.:..: IllnugL: mWL: kuc<."i()() god . .amijc i amami.: tv rdava . Uga rs ki ziva lj na plls la I kogril d . (irati jc pus lao vaJ.apaljivc IrskL:. Dnlga Pt) lavi na XV I v<. Zgnllk su . I'n. cijc jc crlL:zL: iz ra · dio l.l-lljCg Sinllijlll/l{/ Prncva l Ikognlda kao g rad s kog nasL: lj a pod S rbima zabelczL:ll je 1I pc riodu d L:s po la Sie fana Laza reviea.lallOVnis lvo do lazi u g rad .ida nL: na IL:m c: ljima od lo mljL: lmg kamena.1-127 god ..2 Os/aci hipokll/l. bolnicL: i crkvc. a ovaj naziv grada se prvi put pojavljuje u pisanim dolmmentima 878 god. ali SL: prvo urcduj<.:lllc jy kojeg pOliCe plv i plan jcdnc mas inc za udri. ..lio jL: Irgova cko i ra ln o pris lanis ic: a g rad je imao prL:ko .ja i Du brov ". Nadeni su ostaci i jedne peei ~iji je gornji deo u oblik-u kupole od perene gline a loziste od redane opeke.:b jc do ba p ro<-va la Ikograda pod Turc ima .lVne gra d L:v in c. U li cc sc ka ldrlllislI. po novo s<. UVOD LoZi~ta 7 su jo~ uvek otvorena a okrenuta su prerna ulazu u dom. Posit) jc bio mnogo razruik n prilik o m osvajanja. U tadasnjem Beogradu. s rpski se uglav no lll nas ilno iscljava a Illllslilllansko :.l vojni h i Irgovilckih pUl cva.: izgraduj<. A."iOOOn s tanovnik . Od j·ur."i2 1. DL:spol S Ido n jc dobio l3eograd ad Ugara na doz ivo ln o upravlja nj c i za vrc mc njcgovc vladavine o d 1-103. ~to navodi na zakljutak 0 svesnom usmeravanju veeeg odavanja toplote ka najhladnijem delu ku6e.Icvn.na raskrsnit:. Prc lposlavlj" sc da su sc zagrL:vak ug i<wnom man · ga li ma i pc c im a Sil nlvnrcnim Inz islilll.os la li Srbi 152R god . menjaju se vlastodrSei od kojih svako donosi neSto od svoje kulture i obitaja. Cve lala je Irgovina i zanalsl vo.:b no u L: lni ckum sas lavll slanuvnislo.1. pos lo j. zidovi su bili od mlboja zL:mljc a krovov i od lako I. ruseei prethodno podignuto.1. To je vee period X veka kada se u Evropi pojavljuju karnini i peei sa potpunim ozidivanjem lozista. gn d .: ruk l'.u s<. god .\·/ll iz Il C klldll. Po dignulL: su mnogc j.1.

Amami su gradeni uglavnom od kamena. Dunilvskil II pn. kojil sc razvijillil va n saneil na silvskoj padini nbuhVillilla je kose d. Nova Ikllgradska VilroS. Energetika Beograda u periodu od XVII .: lkih oblcpljenih peei i d a lje korisecni bakarni mangali.: mlx:rskog. 1cdu lim. bo i u ccloj Srbiji i na 13alkanskom poluoslrvu.I luCa od borovine. Beograd je bio izuzelno lepa. sa visokim tavanicama. 9 hr~kih i jevrejskih crkava.lurskih ralova sa prvim periodom allslrijske vlasli oel 171 7. Dobi lil je naziv Karlslal iii Nemilcb Yaros. prostorijama za kupanje. Todorovic PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREIANJE na. rezervoarom za vodu i lozionicom koja se zvala "Culhan". vclikim pro/llrima i allslrijskim I. gou . a In. sa obaveznom ).: ma popisll od 1733/34. niZe od Vaznesenske crJ.lI1as nje IIliu: Ca ra J)lIsanil bila poru!icna zbog rcgulaeije. kod koga se jasno uoCava lozi~le i odzak. izuzetiio od cigala. 217 dfamija. bogal:l i vclibt islocnja ckil VilrllS. god. koje se pojavilo cim su preslala da se koriste otvore. drugi u donjem delu Kalemegdanske tvrdave. obicl1o oblik a I Sit vise hda . Deo yaro~i uz Dunav je bio centar trgovine i zanatstva. ()va.. je pn. osnovnih. god. Au . Srpska vilros se nillazila II kraju nko dilnilsnjc Saborm: erkvc.:dclll Dorco Iii . Narod no g rronla. prvi pul po principima cvropskog nacina grad njc. pa je zbog svega toga Beograd bio izuzetno bogat grad. Ik ol:!rad dohija 1I rclalivno k n llkom vrcmenskom razuohljll plltpuno nov izgkd . sa oko 100000 stanovnika i brojnom vojskom U gradu je bilo preko 7000 amama i njih su Turci gradili po uzoru na rirnske terrne. kao i rezervoar za toplu vodu sa pulouoblim svodom od opeke. Bogate kure su irnale sopstvcne a za ostalo stanovni~tvo su podizani javni amarni. pored n.Medresa Mehmeda Sokoloviea.nog iii visL'ugaonol:! . TreCi je u ulici Adrnirala Geprata. ukaz 0 izgradnji Brt:ograda i dve novo potii)!nlli e zgrade narocilo su se iSlicalc svojom monumcnlalnosclI. To je bila palata prinlAl Ald. Sve do XVII veka osvetljavanjc domova bilo je porn<>6. Vojvoele Milcnka i Silrajcvske uli cc . Vodnsko k iii Ccsma. Sil svim uprilvnim i adminislr<l1ivnim zgn luilmil il llslrijsk ' vlasli. pa je to period u komc jc izgratleno novih R5 kuca.~I. god . sa bazenom kru:t. i Illkllm XVIII veka. u kojoj je vla.jedno za hladno. prcuscdnika srpske administracijc od 1720-1733. imala 95 ku 0t sa ROO slanovnikil .2.\ 8 B. rezervoar za hladnu vodu i kupatila . Kupanje je bilo obavezno pre i posle molitve. dri:ala Tur~b lAIreVinil knja je II 10 vrc:me bilil nil vrhum:u moei. . lrijski lAIr Karko VI pOlpislije 1724.sanuril Vil <.:V.iuanim pl'c ima . 7 Carlija.:ve. 11 nnvim kllCama Srpskc varosi za zag rcVitnjc ~II. U loku illIslrijske vladavine razvijajll sc Iri varosi.lI1i1s njih IIlic l Srpsk ih vladaril.1739 . I. krajem XVII veb. Beograd poslajc ZrlVil auslrijskn . lacnije od I GRR.XIX veka U jc:el nom paiodu XVII vcb. 1. cmacka Yaros je u delll d. II kojll su se doscl ili mnllg i kolonisli Ncmci posle odlaska lurskog slanovnislvil . . Z gradc Sll bilc OU opcke i mallera.na ognjisla .2. To su po konslrukciji bile jed noslavne gradevine sa vi~e odeljenja: eekaonice sa ~edrvanoml.:01 yaros.'upo10m koja je bila pokrivena olovom Najdufe su se saeuvala tri: jedan uz konak kneginje Ljubice. srednjih i bogoslovskih n:ola kao i muslimanski univerzitet .. drugo za toplo kupanje.

gOO. UVOD 9 Zajedno sa zgradom g1avne str~e.tj cenl ra ln i izvo r Illplll le bio je jed ini u ku ei. Druga velika zgrada podignuta u tom periodu bila je A1eksandrova iii Vitembergova kasarna. koji su unistitvali cit ave dclove grada. snega iii hlaol1\: vode planinskih potoka .. Nad vatro m jc bill obeSe n vcliki kol .av ne vlas ti. Od svih objekata iz tog pe rioda preostala je sarno kuea u Graeanickoj ulici broj JO. Krov je visok sa visokim pros to rom tavana. BeogrmJ jc u 10 vreme bio bez ikakvih kn munalnih ureli a ja.io jc: Ill e od borovinc.tni.e . oko koga Sll sc sakuplj.. koj. Krajem log vc ka I3cograd ima oko 25000 s tanovnik a.. Ova lampa je ko ristila ka o goriv() mas t iii ulje a svellos l jc dilvao plamc ni ziza k uei plil lnil ii i ku 6ine. je gradnja uop~te privedena kraju za vreme austrijske uprave. kao i malim potre bama u e ne rgiji za zagrevanjc. M<t lo koja ku ea im<t prozorc s<t s taklo m. uli ce Sli bile bel: osve tljcnja. god.ug. Bile su grejane. a vod a se uzimala sa Ccsmi koje su bile rctko rasporctic nc pll varosi. Na os novll egipalks ih rresaka i. '. Ova ogromna kasama imala je prizemJje i dva sprata. eetiri velika ulaza i 312 prozora Oba 'objekta projektovali su i gradili Austrijanci. kao i slicne Becke palate.":il iw ih lavirinitt a i smd taj nih pros torija u zemlji 00 pre 5(KK) god ina. prljava.!evka pos lavljc nog n.to j1itckc. Zmaj lovine i Obilieevog venca.t jc' glav nll i cc ntralnll sllbu sa otvOfcn im llgnjistcm u sredini . vee su najecsCc oble plje ni hartijo m iii zjape otvore ni" Kuga koj<t se pojavila d ala jc gradu avc linjski izg!ed. medutim podataka 0 njegovom zavclenju nema.: jc covek gradio titkodc Zit cuvit nj. :lO(}O golii ne pre n. prve nstve no ulovlje ne divljaci.t!.1. . Za osvctljava nje domova sve dll XV II vcka slu. prema uzorima becke arhitektuIe toga vremena. Dok je zahvaljujuei va lri covek veslacki proil:vlloio loplo lu ud najranijih pra islorijsk ih dana. O bnavlja se pOfll se na varos Ui' malu pll mllc drl. OSlalo jc za pisa no da: " Sarna ya ros ima za lostan izgled voj niekih pusto!ic nja . J-irana jc smcS tana i u hlaone peCi ne. po novo osvajaju Turci. Zauzirnala je veliki prostor u krugu dana~njih ulica Knez Mihajlove. velikim zidanim petima prelqivenim ukrasnim plocicama.i. skim manastirom i ~kolo m. Posle kratkog pe riod a naglog razvoja pod austrijskom vladavinom. Z bog ovakvog naeina grcja nja.t se pe nju uz sle pcnicc. Varos je u razruk nom stanju. lJ XVII Vc' ku . Nije bio zavden do 1737. koja jc ima la oblik.tillg Mllkrng l . Ikograd o ll1 su vrlo Ccsto hara li poza ri. 1)0 ovih Ccs mi voda sc dovod il<t starim vodov ima sa Bulbll klcra i iz M. ali je dozidivanjem dobita formu tirilicnog slova G.I. Zidana je od cigle velicine 33 em a unutra oblozena slojem kamena i maItera. Srpska ku ca s kraja XV III vc ka im.avit njc hranc. ulvroc no je da sc u 10 . Beograd 1739. sto govori 0 masivnosti zgrade. Peti su se nalazile u uglovima prostorija kroz koje su prolazili dimnjaci celom visinom zgrade. D ubrovea ni. Ov. jezuit. bez ijedne velike gradevine. i ne zna se da Ii. do nosc "Iukijcrnu " .lampu.ti i ukuc.l. god. koj i su imali svojll kllill nij u na /)orcolu. Njena osnova je oblika pravougaonika. U srpskom delu varo~i najveee zdanje je trebalo da bude Mitropolitski dvor. hladc njc se du go svod ilo na prime llu pri rod nng !edit. Te k pos led njih dcccnija XV II vcka doi. velikoj mogucnosti akumulaeije toplote.tzi do ponovnog mtscljavit nja grad<t i pove ea nja broja hrisea nskog stanov nistv<t .tO II kO lne sc kuva lo za Celli Pllrod icu. iskljucivo Zit udr/.: hranc. Gornjc spratove objekata podignutih pod austrijancima Turd su na merno rusili posto nisu ze lc li i volc li d. cinila je tepu i skladnu celinu. it poslojc nalazi c. i koja se nalazila u ulici Cara Du ~a na .

II kojoj su danas smcsle ni Vukov i \)osilejev mu/l'j. dok je krov fXlkrive n ecramido m.:c sa spoljnim zid ovima ckhc lim 7-1 em. god . sve do prnpas ti uslankil. 18 13. 1. lspod Tasmajdana prostiralo se selo Palilula. a na padini iznad ulice Gavrila Principa nalazilo se selo Savamala. pa sc m mil le prime nc 1I za natslVlI . god. proizvodeCi sladoled meSanjem leda i snega sa smok. it grad je po stilu zivo la jos lIvck pod ulicajc m ISlok a . bila je Savska va'ros..10 B.fevrcji zidaju svojll o~ novnu skolu i obnavljajll sinilgogll. u Ik ogradll i. a onda u XV1 veku. Izvan sanca.ivc krmc ni.m as njc 1I1icc C ara Dusana prcma J)unaVlJ. Vz Srbc. mind c rluci su sc kurisl iii za Sl' de njc. Na prostonJ d anas njc pijacc na Z e kno m ve nc\l bila jc ve lika bar. Todorovic PROIEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE vreme znalo da Wadenje naslaje i kao posledica isparavanja vode. IJkllpno jc bilo nk o 25000 do 30()OO sta novnik a.!. Iz lih da nil. dok su se oko Skitd a rsk e ulicc i Z denog vc nea nalazile dve cigansk e male.los nve k sc kUVil nil olvorenoj viltri. koji sc u bo· f. (iodine Ig2. 11 fXxlignul il jc po jos uvek lipie110 11Irskoj ko nccpciji grade nja. ( irei. a li u nllvijim ku ea ma pllcinje i uvodl: nje pcCi . silgr. a dllseci za s pava njc .gradem.L~ njc dlL\eV nC bolniCl:.o varosi izvan kapija i sanreva. To jc dolla . god. nc samo Pa lilulil i Silvil m. kada je prirodni led vaden iz Tami~a i Dunava za potrebe panreva&e pivare. Nema nikakvih dokaza i dokumenala koji bi govorili 0 praktienim prime nama blade nja na leriloriji Beograda. Na krovu se 7 . pOliCe \)osilcjev Ii · ccj iIi Visoka sko la. v.ivc li u jcvrcjskoj mahali ..2.t! a. je kllCa u uliei Kralja I'e lra brtlj r. U naeinu zil /.re· va nje bila. nalazi 1I nJk a ma Srba -lIs la nika i razvija se pod njihovo m upravom. Islovre mcno . 7. Ilcogritd i dilljl: ne ma ku cnog vod ovod a. kojih je bilo dosta u ladas nje m Beograd II . rl:vanja prcovladuju milnga li.. Liniju tadasnjeg sanca d e limi~no ozna~va pravae koji bi danas vodio od Obilieevog prema Topli~inom i Kosan~ieevom vencu. prc ~'Vega lurskih obieaja i navikil . Beograd ima lvrdavu sa gornjim i donjim gradom. Vlvrdeno je da su Turci 10 ~inili 1553. C inca ri i 1 ~ lI gil ­ ri o O ku lna sclil .mcramil poeinjil lo Sil grildnjo m. podignul 1l IRO K god. Turc::i su zive li unlll a r zidin a i II sa moj Ivrd avi . a prema Dunavu linijpm Skadarskc ulicc. Prvi zapis 0 kori~eenju led a u najblaoj okolini Beograda potire iz 1721. a omall e risa na krcenim mall e fOm.od d. skladi~lili led u loku zime.3. grad skog sao braeaja i owc tljc nja. cncrge tske plllrc hc se svod c iskljuCivo nil grcia nje i kuvanjc . kvrejc i Turkc. Srpski deo Bcograd a sc od Ig06 god. (iodinl: 182-1. . Nova arhitektura Srbije u XIX veku Devetnaesli vek po~inje I srpskim uSlankom i razvijanjem naeionalne svesli 0 ponovnom stvaranju srpske driave. na ku6 1 trgovCil Nil\lma leka (d aml.lde na jc prva veCa zgrad a od Ivrdog rrutt l:rijala i tn je zgrada dan . V l'e i Vraea r i C rve ni krsl. k:to porodi('.apazajll dva dimnaka slo ukazuje da je za/. poskpe no sc lIklil paju II grad .vama i drugim voeem. S rhi u gl1lvnom na savskoj padini.~ nj a b . da bi ga u loplim danima korislili za rashaldivanje hrane i verovalno za pravljenjc sladoleda. Na jednoj frcski se vidi rob koji lepezom izaziva strujanje vazduha iznad eupova.. fXl ~'Voj prilici limcnim pccima uz dodalno zitgn:va nje manga lima. kada sc u skromnim r. varos opkoljenu sancem i de. oko danas njcg Savskog pristanisla. Ova zgradil je najslilrija k1l6 1 u danasnje m Ik ogrildu.'. Ku ee su bile Zitst rvenc cilimima. do k Sll Jcv reji.<llim kU Ca m3 ~'VC vise korisle i kao ukras.rana "Kod znabl pitanja"). ako ne ranije.1. Alba nei.l/. ali je verovalno da su Beogradani. ( iradc na ie od opd.'.

8-1. god. Konak Kneginje Ljubice. slo z nac i i dn hi janjc prvog reenog sanb racilja na parni pllgo n. a sla novnistvo broji nko 12000 Ijll di. god . Danas se u ovoj zgradi nalazi uvede no centralno grejanje...gTadnjc. U to vreme je izvedena prva ventilacija kao i hJadenje vazduha pomotu led a. Srbij a vodi cl va rala sa Tursko m posle koji h skdi pri.t Cvetka Rajevi ca (bivsa Rca lna gimnaz ija).t prvi ho te l. Debljina spol!nih zidovaje 94 cm. vojna fabrika iz pc rioda 1850. Dolazi do prirnetnih urbanisti~ko­ gradevinskih promena i od poluorije ntalne varo~i Beograd dobija izgled varo~kogase ­ lja evropskog tipa. a grejanje je bilo kaljevim i limenim peCima.. Beograd po~inje da se priblifava evropskoj civilizaciji. kada je Srbija dobila veCu slobodu i kada je porela da se izgraduje srpska ddava.~ in glon a) . UVOD /1 kada je l ames Wa tt u E ngleskoj vee ko nstruisao prvo pamo grejanje (1750. god. Grad menja izgled od 1830. ~to ukazuje na koeficijent prolaza toplote od oko 0.. Slovak F ranc Janke pravi prvi regul acio ni plan novog I3cograda na pros toru Vraea ra i dajc pla n r~ k o n s lruk cij c Te razija. hodn ik. iz l3cogrilda od laze poslcd nji dc lovi Ill rskih Irupa prv im srpskim P i ) robrodom. god. Beograd dozivljava najveci skok u svom dotad ~ nje m razvitku. a 2() n)!k do te mc lja.\Cc ne ka ljevc peci Sa lozc njc m if.1870. kao sedi~te i srpske i turske uprave. U (lim.. a voj nil sko la i gimnaz ijil od 1839. god . . "S rpska kruna". log pe ri oda pOlice i bo lnie ) II Vid inskoj uli ci (clos koras njil ocn.) i kada je Evropa bila na pragu vre lovodnog zagrevnog siste ma (Perkins u E ngleskoj 1831. godine incide nl o m na (:u kllr Ce' smi. god.. dvor ( cl aml. Sla mparij a. \ J njoj ' ll /a grei:t njc' boles nick ih sllbil kori.. ko ji l1l se IIsvaja o rt ogo na ln i siSICIll IIlica i hlokova. god. Cetrdesetih godina XIX veka. biblinteka i ml1Zcj od 1842.ckonmm kih i sncija lnih od nosa. P. od austrijske opeke sa kamenim poja~njima . il isle god inc I:milija n .1.) Beograd lako dobija lIs lovc: za dm gll ve liku raw svoje il.I . pos le ccga sc Turei pOVl ill:e 1I gradskll tvrda vu i visc btsova bo mba rcllljll Ilcograd kada oS lceujll 157 kll ea. l'odizlI sc: Narodn n pOf. U pc riod1l1 117(. sta nie t. i izgntd nja silvskog prislil nis la. II. Vrhlln ac za lcgnulih od nosa o bc kzc n jc 1862. god.IX78. Godinc 1867. .l.a V 'I. po~to je postao presto nica Srpske knefevine. lako sa zaostatkom. I)zorcli. Zidaju se zgrade od tvrdog materijala za ddavne potrebe i stambene lruee od slabijeg materijala. Razvnj Beograda iJi iJill i veeih raz me ra dil nije bilo nape le a lmosi'c re kao poslcdi cc du a liz ma izmed ll Srhije i Turske 1I oblas li pn lilicko . pos ta i apo lc ka vce Sll pos lojil li od 1833 -34. koji je u toku 1979. Beograd se razvija u novim privrednim i d~tveno-politi ~­ kim uslovima.).l.td. slo jc poscbno znacajno.tS njllj lizlln M irkovoj uli ci br. a li . ). restaurisan. Iz tog perioda safuvani su Ko nak Kneginje Ljubice kod Sabome crkve i Konak Kneza Milo~a u To¢ideru.. 1.god. II cijoj jc blizini U islo vrc mc izgrade na i zgr. U lice sc prvi pUI osvclljavajll fc njerima. a god ine 1863.~ nja Skupslina grada) i zelc. 18·m god. Do lilzi du o nJza nog slik oba izmedll Srba i Tliraka. prva pivil ra iz 1850...nava nje d rzav nc nCf. sagraden je od izuzetno rnasivnih zidova.nic!.aviSnos li.oristc:.Ios imnvic prav i regul acio ni plan Ikogracl. ope t u Engleskoj. I'rvo pozo rislc po liCe iz 184 1.0 W/m .) klinik a u III. Zgrada ima niz dirnnjaka. pod ignlll jc prvi pa rni mlin. Ovu izgradnjll jilvnih objckil la i ZilCel<lk indllslrijc pril ti zid il nj e mnoslva sla mbe nih kuca. U 10 vrc me se zid ..

. TodorTJI'. u basti Karam: "!(od skupstinl:". kll ii s u rrlli/vodili w. gu d .!. r.)It)\"in()tll X IX veLI \I Ikogradu je jako ra/. .c PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GRFJANJE Slikf1 1..1 grcjana kOll1hiIH)V.tije vc' pl:ci s u hilt: 1I kitllcc larijal11a i cekallilieallla pry.rL'da a litllL"llc rl:c i u o ~ lalilll te k .. Swce su i/.rad jc I x'n .lll je ohi lat(l lav. ltltlicall1 . /. i 1lL-()f./. \(ilzvojel1l pcdar~t v a vlls l.. loja. lojanil:c' i u bogatijim kucal11a Sl: korisll: c ira l:i i lustni sa vL"l: im hrojcl1l sVL"ca .\inc ukupnc' ~ n" gc 4.vor SVL" tlosti i na prvim prL'dstaval11a 1I pO/oristll .ija" .lI1c' swc. s laro£.\·/og I'ck{l .3 KO/wk Kllcgillje Ijllhicc zidllll/ridc. Torao vazduh III I hrlljnih peci i glt:dalal:i'.: uvlac ilt: praljl' il slisedstva da bi tal1lo susilt: nlbljl:. ~L·dutim. .lrtlL" 111. Lkklri c na eL"l1tr.ljolike.k lll' po hnillvima. za kojl: jL ' hi lll 7 14 ml:sta za sl:tknjl: i 6() stajanja.: prl'ma Kojima Sli Sl: pllsk prnls l. god . g(ld . lI1sk i proSlor pll/o rista .In>dnll rO/uris t!. p<l ~ u zanill1ljivl: rriu.\"c/ih godill{l dcvc/II{lc. u h"ug ralbkoj van>si jt: hilo :l(.svec.2 knjaa..~ r ..' tin~kih i 2~S Jl1t:handzijs kih knjera . pa o lk i na sa moj rllzornil:i. k. pll u/. prva sijalie~ jc zasvl: tkl a I XX!).a il'd a n kWh n'nll:!\. /. dok jl: zcil:/nitkit s tani l:. Kr~je l11 X IX vl:LI Ik llgra d jt: In: bao da dohije gasno osvl:tljenjl'.I. koje dobijaju ohlik renjna .: no: kalj"w Pl'Cj (1( 1 11l. gakrij i i gll:dalistu..\'" II pOl<lrisno: lavan.·n csnar "l1lumdi..lI. K. gml.1 kW ..ll11re na pGtroicj iii "gas".ln ll. gml.vij.tia it' illl.:nj uiu t/V. ciji je sops lvenik llilhavio lokomnhilu i gcnaator. (iodilll' I ~) .1 1.d .)!..tiic vill1 i lill1c' llim !1c·cima . s.' iL" . 1' . l ~ro ­ rl'. ovCijl:g iii kO/ijq. ~ lXX4 .rr.agro:v.:ce otl c istllg guvedeg.e u pril11l: nu I.: lagrev~lo Il1nogobrojnim gvozdo:nim po:cim<l kojl: su hile r. ali Sc' ipak "~ Ial" na knjnil11a i pl:lrokju . () uvodenju g raLiskog ckktricnog osvctljl:nja je bilo prvih dngovora JX~4.tia Iri P. Tl:l1lciji prve L'kktri cnl: l:Cn trak su pos litvljcni I X')I. jt: evilil:ntirano (d I op.1 hecki d vo r.oru n.12 B.: zam. dvora il1lala jl: po slihama i hmlnil:ima hllgato ukras. Liohio ckktricno lIswt ljcnjl". 1. Ka s nijl: ula.

!. se pusta u rad i prva hladnjaea u klanici Srpskog klanicnog dm~tva 11 Beogradu .1 pl'llil..Topcider. rallt\\'i '11 p rl'kinlll i i . jl' i' P'1l1 hi gij" n.l(\ jl' z. god.\'o/.i\·i ()-I .dj:I\·l· pl'I. u pivari Borda Vajferta . I' rl'm. dn. I-I (I ~ 1 : 1I1 'l\ nika .1 ).i h dl' I. u duiini od 5 km.lpacit c ta od o ko 250 kW...:/(il' nu jc I')(HI.ll' dllh n m. god .. Godine 1889.) i II njillliljl' i.ldli . Ikngr. Hladnjaca je ima la dva amonija cna kompn:s<lfa k. Pilrn. Prvi amonijacni kompresor u Beogradu ugraden je 1895.iV lov in. 1')(17.: grade .ldli i.mellskll .1 Cl' nl r.knL' pn :i. kapaciteta 52 kW.lk ill I\ frikll. LJ 10 vrc mc jt' r ns " .. rL'~L' n jL'11l .l.. god .5000 sijalica u domaCinstvima.4. koja svoj poeetak belezi 1845. 1I I:ngkskll. l'ijil1la \L' jos kn ri siL' Illall .1.. oznaeava poeetak vestackog pravljenja leda.. goliillL' II kljll l'L' IHI 11 rad plY'l d.. a predvidena je bila ugradnja 3000 .t.tljin. koji Sli ~ I il novali II 5-1-1 X kll ca ..lmini.1 le mpe ralUrc II njimil oJ + 2 d n +(.l. kao i 1'.~. a II kl a niei jc hilo pCI hladioni ea korisllL' povrsim: od XXii mo.dllli pn lrns njll II gr.lm~ " il IllldilllpL·sll'. pOt'l' lo ~ l' sa lIvolil'njelll r a mo ). a 1892.'...1 \'1'. Vl'C I'J() I. pa c. gmli nl' vccilla slalllhl' nih . kng mi nimlll1l."Cohe"..ldlil' 1:\'I'I'j1l' 1 1 Dr.1 10-10 m sa I1kllpnll II ' ). ldo v il1l . Srbija ima 1896.lv. U svetu je 1875..~ . PI' 'ma popisll IW )l).vodnj ll 201 kda dncvno. la ll<lv im. god .2.1 lok . UVOD 13 trosila 2.7'. god .\ kdl ili in. U to vreme Beograd ima 21 industrijsko preduzeee.1 lIl vnkn ll jl' da "52.l n. ."C.1 izvol. I:r. IlIadcnjc jc bilo sla no m vodom i n ls . grad dobija i kupatila na Savi. a nesto ranije fabrika tekstila .lIl1lvllik a.ia 1I XX vcku do II S\'ctsko~ rata. I jl'l lll n m . 2 17 ma gal'.I.8 kg sleskog uglja.!. II IlC )VCl/ id .l'ad .1 .I fit'lll lllll "I'" hllll:lnn .· u\'d ikol1\·Olk 1'<1 . To je bio proizvod tipa "Linde". ima nl'dos l. 1.l.' 111 . di la lag l'c·vanj l'. a 1898.lnim. kada je trgovac Franjo Sozen osnovao 1I Beogradll pogon za proizvodnju i preradu mesa.ln j:1 ~l' \ ·. vodovod ulazi u beogradske kuee. od ko jih jl' _(l'lX hilo nd l\' rLi .I.1...1 ankl' li II. '·I :llk\'ill.~mi s hl I.d . cL· nlr <tlI HI .a grl·vanja ". il ra s hlalkllo meso sc kuris lilo 1.. jalo 3 17 gos iio nica i kafi.1 !. postojalo sarno desetak tal'Vih proizvodaea.~ r.. god. a rashaldna postrojenja se proizvode tek od sredine XIX veka. I'JX<J dli ca ll. Godina 1755.1 pl1ll1 da dohij" prVIll'l'll traln ll grcj. Nekako u to vreme je izgradena i fabrika seeera... \'n ' 1"0".r.)ni c. l·lo vi iie' od j1nIna':·c. lvr~ i o XIX vck sa 550()() s lanovni\. ILi jc n.ilo i 1.!r:. j1l' ri. u Beogradu se pocinje sa kopanjem 5 velikih bunara na Makisu.. god inl' II Ikop. Prvo je bilo 70 lucnih lampi od po 1000 sve6! 11 glavnim ulicama i 1000 sijalica od po 16 sveea. Od w ih popisanih slanov. 1'0 Il govoill ~ . 1 . kada pocinju da nestaju tramvaji sa konjskorn vueorn a elektricnorn energijom se kasoije snabdevaju i gradski vodovod i zanatstvo. 20 "izote rmicnih" vagona za transport mesa.: I\..lIljl·.'.!.1 i rildillniGI. na liniji Terazije .-'. I\ uslrijll . sa odeljenjima za kupanje u toploj vodi. god inl' /hog Il'\k"b 11 I'l'ali/:t l' iji ovo" podltlwa l. Siano i Sll hili 1I"l a\' ll <Hll ~. sa mO" lI cnnSCt I o(\rzava nj.!.lllli.c:rl· j:lllja 1I kllh injl· . Kao posledicu razvijene industrije mesa. avo ras hladno pos lro jl'lljc jc slll /. a II skrollllli jim .1j1.1. god.1899.a i 1-1l) konjll s ni ea. n IHHll l(':". I I ~ Iarijilll na . hl adc nim V.' i i k.' i paviljoll" ( Jp\ lL' dr2avnal' ho lnicl' 1).ilkl' II .1 :'rl'j.. Razvoj ~rcjall. ko ~rl' jalljl' sa cc\'ovodolll 1. .: SI. Tramvaj na elektricni pogon se pusta u saobraeaj 1894. ( io din l' 11)0 1 IIl'l lgl.

nije bio izraden ni do kraja januara 1904. kao prvi hotel u Beogradu sa ccntralnim parnim grejanjem. godine (prema podacima i dokumentima Arhiva Srbije). Trec. Na licitaciji Ministarstva gradevinskih dela. vlaznc i sa spralnom visinoI1l ispod 2 ml'l ra .65 tadasnjih dinara u zlatu. godine. koja je podignuta iSlovremcnu sa hOlclom "Moskva".lvnom privill'!. i 10 u vrelllc kada jc Ikograd pocco brm da sc razvij a i nadoknaelujc propuslc nll. LJ Ilcogrndll Sl' pokre ce indllslrijsk.'i~ dinilfa . februara 1905.-iju jilvnih zgrnda. prl'ovladujl' lokalno grljanjc soba . jedllo na vo(klli.:. godine.n. Ku CL: su vcCinom hile pri/.1. ali predslavljaju ug!.000 kliCa.. L)omilcinslva Sli pOlnlsila ·1211 MWh. kilTll:d a rijc i lok a li ]] 5 MWh.tnojcvi( i'izicar i prvi rL: klor Ikograd - . po ceni od 87. dolazi I svc lski ril l. pa kako su se pojavili i dodatni tro~kovi za izgradnju masinske hale i sistema razvoda. S millra sc da jc prva sl illnhcna I-"rada .!cdml od lak vih kll b l jc o na sa zcknim plocicilmn na fa sildi.grada sa ccnlritlnim grl·jitnjc m. pa je jo~ u toku godine obnovljen ugovor sa istom firmom za nastavak radova.ljna ccn.11I ulicc 1) lIrc l)anicica i I)zord /. Dogovoreno je da postrojenje bude zavmeno u novembm 1903. godinl'. a svi mu lori i aparali svc!.:janjl' sa clc mc nlima proizwticnim II Madarskoj.OO() slanovni · kit i ok n 19. rillil. godine. supe za ugalj i cevnog razvoda. Tranwaji Sll hili najvcCi polrosilci sa 499 MWh.a :):). Srbija sc zalazc za il.lrni ()(I k\ )jih jl' Wilko I. godin \. a odeljenje prosekture je ubareno u plan izrade grejanja. .a Vilsingloll. Ovo je dovelo do razmimoilaZenja u stavovima u samom ministarstvu.l 1 kWh Il' !. preduzimac Vasa Tesic dobija koncesiju za izradu masinske hale za kotlove.. rnedutim.a ~dx: proizvodilll paru u ~llps l w nim kollarnio lm.odinc iznosila O •. l'roccnjL: no jL: cia jc prosccna protl. 24. nailazc opc l godinc Id kih ra zaranj. godine. nn IIglli Kra ljit Pclra i LJzlln Mirk ovc uli CL:. I J pniodu do Il.14 B. NL:kitko u IOIll pe riodu ec je l' kklrificiran i ZL:mun.l. troskovi rastu na 200. 'I'll su Iml L: li "I l rislol".s pos lo ji na 1I f'. II kojoj Sli sc pmslorijc zil grcvilk "irskim" pccima lipa "Nc ufang".. LJ pc riotill oel pUCc lka XX V Cbl do I SVL:lsko!. Postrojenje je pusteno urad tek 5.000 dinara. cija sondaZa prethodno nije obavljena. avgusta 1906. U In vrl'mc Beograd jL: vee bio razvijen u indu~ lrij~kom pogkdu i 190R. rvkdulim. Novi projekat.<:mnc . maja 1904. Isti sislem grejanja je ugraaen u zgradu Bcogradskc zadruge u Karadordevoj ulici. I'JI-I. Ccnlralno grcjanjc U slambc nim zgritdama iz log vremcna jc rclkosl. za koji je zakljureno da nije bio dobar. Ccnlritlml !. jc r posk Ilalkitnskih ritlova I1J1 2. ZOOg nepovoljnog zemljista. Sledi forrniranje kornisije za nadzor 24.odinll pokilWjU da jc ilcograd II 10 vrcmc Ilil lllil:no osv<:lljc njc lllro ~ io ] 1(.ijit i d r.1.-rcjanjit sc svc vise lI gracluju. koji jc dobio Ic rmoL: kklranll 1')01.tlk it nskih rit lova.Todorul'it PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZIt CENTRALNO GREJANJE prcllo se na izradu plana za lokalno grejanje modernim peCima. kada jc bilo oko IJO.!.l mllska gilllnill. dolazi do ponovnog odlaganja radova. hilit kllb knja i (I. i I')D . uz izmenu prvobitnog plana.1 ntl:ni pogon.. Iste 1906. Ikograd do hija jl)S ndlllik\ ) javnih I. godine u Beogradu je otvorena nova osnovna skola u ulici Kralja Petra vise SaOOme crl. MWh. To nije dovoljno da se radovi nastave bez teSkoCa. lcdara. koja jl' im. godinL: jl' imall 22 pn:duzeC<1sa masinama n. godine. l'c nlralno gn...!.radnjll ci lavog siSll'l1lil hladnjit l:a i profcsor Dordc SI .-1 MWh. SkdcCe godine zavmen je hotel "Moskva".439. Podaci 0 pOlrosnji d c klricnL: cTll:rgije Zit 1') 13. koja ima poscban znac. I') 12. a -10 ml p.-I'JIX. !.lj za poljllprivrL:clnll Srbiju . Bila je to prva beogradska skola sa centralnim parnim grejanjem.:ve. godine.

a iz 13azcia koje sc pojavljuju bto kon cesionari.5 miJionit kWh cleklricne cncrgije. od 13 atmosreril. Po zavrletl. koja je pod naslovom "Industrija h1adnOCc" objavljena na naSem i 'francuskomjeziku 1909. godine. pomocLi kojih je moglo godisnjc dit se proizvcdc 2. SID se zhog spnril sa konees ionarim<l oslv". UVOD /5 -skog univerziteta. kau i jedna parmI lurbina sniigc 1000 kW. Godine 1918. godine p~taju se urad jos dva kompresorska rashladna postrojenja. a n<.agrevm: povrSine..1 nap<ljenje kOllova vodom. itli je 193X. .5 t leda na dan. maja 1908.2 MW..000. zagn. zajma lI gr"'dlljc u lozionielJ cenlr". U programu obnove posle I svetskog rata usIa je i Beogradska elektricna ccntrala. godine vee 288.:vne povrSine od po 390 m'~ i 11Irbim.I<)rom snage 5.1 opslinsk". urestvuje 1903. 1'0 kll c.. pa se poj.1.7 MW.5 do 3.. . godine Ikogradska cleklricmt cenlrala smanjuje proizvudnjll. Zit pogon same slrugare bila je dovoljnit jed nit Irecina ovih otp". godine nOV<l clcklrana "Snaga i svellosl" prcllzim<l napaj<lnje beogrildskl' clckl · ricnc mrcZe. godinl' poveean na 31.c aparalc.:nlrille u razdnbljll doll svt:!skog rala IIskdilo jc 192K god ine. priliskit 13 at mosrera. 100 kW. da hi 1940. Hrvata i Slovenaca. On pik i prvu domaeu lcnjigu jz ove oblasti.:upni kapaeitel od oko 3.: hio 19. Godine 1919. Kapacilct (lve nove clcklricne eenlrale j<. U toku 1910.d<. CentraJa je za proizvodnju toplotne energije za dobijanje rnehanicke pogonske snage imala 5 parnih kotJova 2 2 sa po 120m zagrevne povrSine. InaCe.Hilli Zit dOlllacinstva. koja je bila vlasIilltvo Paje Jovanoviea. vet 1900. Celiri godine kasnije dodaju se jos dva parmi kOlla od po 39() m2 pnvrSine i prilisk".rlljc lek 1926. Poslcdnje prosin:njc prvc beogradske eleklricne c. godine. No.000 stanovnika. godine ugraduje se i p~ta urad amonijacno rasbladno postrojenje u pivari Bajloni. s'" gc nn"..: energije nudilit silvn:mene cleklro-Ierlllicl.kode lada ugr". upfi1Va vecl922. godine u osnivanju Medunarodnog instituta za bladenje kao intemacionaIne meduvladine organizacije.1 propa~itndll e leklric:n<. bez nbzir'" na ovu leskoclI. koll".:iskorisC<:ni otpa<. gndine iz sredslav".£lLlf.215.cljcni erek<l!' Trcei clektro-energetski izvor nil podrucju Bcograda je podignut ml meslLl da · naSnjcg Drvnog kombinalil "Beograd". kOlla sa po 2iiO ml l. Krajem 1932. kao i 9 kullova sa pu 200 m povrSine. AmonijaCni kompresor je imao kapacitet 52 kW.000 stanovnika.:u rata dolazi do formiranja Kraljevine Srba. Opstimt je prcko biroa . kapaciteta 93 kW. prvi takav komitet u Evropi.r. I.5 MW. Jedno je u fabrici salame u Mladenovcu. koja je na kraju rata imala ut. od cije proizvodnje su oSI<ljali drveni olpaci. cimc jc omoguecnn napa janje parne turbine sa gcncrillorom snilge 1350 kW. godine u Beogradu je osnovan i komitet Srbije za Industriju h1adenja. Opslinski odoor Ikogr<lda jc odlllCio da prellzme poslnve ce nlrale. koja je I". odnosno Jugoslavije sa Beogradom kao prestonicom. ilii se nije posligao i.. Dana 19.d<lkit. koja naglo raste. koji su radili sa pritiskom ud 9 almosrna. O na dobija jns dv"..1929. godine imao 320. lad<lsnj.wio problem iskorisCcnja viska encrgije.. Beograd je kraj I svetskog rata doeekao sa manje od 50. TLI jc prvo izgrildenll preduzcCc "Slrugara MiIkiS"...mit se delllonslririlni LlsisivaCi Zit prasinu i dntgi itP.:i SLi f.le jns Iri parn". Bio je 'T3Zoren bombardovanjem teske artiljerije i ponovo je morae intenzivno da se gradi. Ce ntralll je izgradila grup<l banit!.imali .:n". uz dve klipne pllmpe 1. a 1933. u njemu zivi 111. a dYe hladionice povrSinu od 230 m2• Postrojenje je proizvodil() i 2.

:z niku i :I.: kojt. Bila je opremljena kompresorskim rashladnim postrojenjem i imala jednu prostoriju za zamrzavanje i hladenje do -20°C kapaciteta za 2 vagona roba i ville komora za hladenje do oko 0 °C.it.: su obnovljene iii podignule u pniotiu iz· me du dva ra ta ima il. kllja jc tl V .: prvi "oblakodt.Todorovit PROJEKTOVANJEPOSfROJENJA ZA CENTRALNOGREJANJE ogromnu povrlinu i bili stalna opasnost od pofara.. ni ~ ko g priI i~ka . I(o l.:sc i ih god ina ugrad iva ni Sli kO lluvi ncmackt.t s rr. iz strugare se izdvaja preduzeec "Elektro.:g hipodroma.16 B. hil a s u S m c~ ll"Il a -l pam" ko lla "Na lill ll . J1nlvt. u blizini slmgare.: su prt.:v. l'ro jc klima jt.:ccniji ovog vc ka . hilo jt: poslro j<. u rrvo m rcdu parno .: r" 1I gradu koji.:r SL' sDlalrillo d .trnug gr"j a nja j. To je bilo 1928. svt.d.: tllll gradevinll . Xlii.1.:v. I I posei> no m apa ra tll prip rema na jt. iako Sli prvi radovi na njoj zapol:cli :I.vou nj l' i i ~ k Ijlli::ivo sc I ro ~ i o uga Ij. 1924.: je rrime n jc l1 n u pa la li "ls lra " na T rgll Re pllbli kc.tl il.·. To.: lr..t! iI 1I rro li \'slrlljnil11 ap a r.<l grt.t pod ICl11ljo l11.ll.:janja . il na njima kula od 4 sprata.ld a slaiIlo koris(enog rarno£.: su uwtk no ccnl ra lno grt:ja nje. ti iIll.: i Trilov lja .tlima para -vlld .: 1<)3)( glllJint.: njaninskl· fabrik e . iz Z rt. gmlin t. () d m l' d ll~ pr il la ka \ ' i ~ i l11 s pra lllviIlla lI gra lkll ll jl' greja nje Vlldol11 <)(}170 "(" koja se f.:dviut. 1938. smenjujuCi se u tri smene.: kafiln.: proi. sa lIkurnom visinom mJ SCI mclilfil . kada je osnovana Javna komunalna klanica u kojoj su privatni mesari klali stoku.: la jc hila juln<l oti r rvi h sa Ilvi l11 naCi no m zagrt. Beograd.: f.. 1I kojo j jl' da ll . koji Sll lui. Svaka pumpa imala je svoj pose ban pogon sa lokomobilama koje su opsillfivale vi~e ekipa ma~inista i lofata. .. rored do 1.. godine. Z hog ra la nva j rliln jt.lIlO parno i votl c nn gn:janj.: os lan ncoslva rcn .eni koh. Ucograd jt.: "l\Jbanija " sa 7 l10rmalnih spralova. Nalazeci re~enje u korist jednih i drugih.grada Skllrs tint: jc if.grilli .l.:cnlralno grcjanjc.so m..grati c na 1< jos 1I prvo j dt.ic podignlll na mt. u Z L"lt. nd ecga s.:stu start. Dedinje i Beograd do Mostara.Ill' mil ch ' r ro i/. l<. Svc un I rid t. godillc .: la riskih rros torija. godine je potpisan ugovor izmedu strugare i Beogradske op~tine 0 elektrifikaciji 16 vodovodnih crpki i tako je stvorena osnova za novu elektranu iz koje se prvo elektrificiraju Topcidersko brdo.' bill lI ve tkn 1I lu k.: oJ1ct naknadno OtillSta lo.. Resav. neophodno stalno povcCanje kapacilcla magacinskog proslora i hladnjaca.Mak~" a.. jt.:ne na mt.t~ r ozo rislc "130s ko Buha". ShvatajuCi da je za Jugoslaviju. il t. S is lt.: vc( t. Godine 1930.c munu .grati t. <I 1I bioskll pskoj sali .t Skll pslina kli nc radi o ll gradc ni kOllovi Sli hili tl oma( e rrnizvotinjt. Ono je imalo u planu izgradnju silosa.tnja . g rl-j. :I.: dohio jetinll iZUZ<. koje se usmerava na snabdevanje Srbije elektricnom energijom Izrnedu dva svetska rata Beograd dobija sarno jednu hladnjaeu.: bilo predvitie llo t. godine sc osniva u Beogradu Privilegovano akcionarsko druslvo.: lo pl a r () l ro~ ll a votia .: st.vmlnj.tnj a. Istovremeno. kao poljoprivrednu zemlju sa razvijenim stoearstvom. I J kOII.:111 p.rccvog nar!l(lnll" uni vc rf. U ti 1<):1 I.t!". s i~ k l11i ~a 10 r io m votl o m. I u ovoj zgradi jc bilo prcdvid c no klimatizovanjc kal1t.:.t rni t. Sin sc lil:c grt. Pripremni radovi SlI zapoCc li i hlaunjact.: njc za vc nl ilacijll .:.:s tu d. ud kojc Sl' na kn:tti l1o lllilisialo.o mbin uv. na desetak bunara bile su postavljene pumpe za vodu koja se iz dubinskih slojeva pumpala u glavni rezervoar na Belim vodarna.·ml jll i pm lll nim p n l~ l or ij a l11a na ml· du ~ pr.mjas njt. a lros io sc uga lj if.:i ow zgrade .t Vanjl· i prva kli malinlCija . podruma za alkoholna piCa i sislcm lanaca hladnjaea .: lIgradlljll .t u pril.

U hotelu "M~estik " prvo klirnatizaciono postroje nje je ugradeno u hotelskom baru. tra mvajske mrde 8W~r. po ugledu na mnoge evro pskc grauove. I nt e n. d a hi o pe t we poi::inja lo go toV() ispoi::c tk a. Prvo panelno grejanje u Beogradu je ugradeno u zgradi Francuskog poslanstva. Klimatizacija bioskopske sale je uradila evropska filijala ame ricke firme "Carrie r" iz Frankfurta. Tr~e no je da ova grejna tela "izdde bez ikakvog defekta 30 (tridese t) godina. a Covek zaduic n za rad pos troje nja s ta novao je na ma nsa rdi iste zgrade. u to vre me. it sta novni1. Visina ul aga nja nijc bi la ma la. Bioskop je svei':a no o tvo re n juna 19-10. koja dobila ovaj proje kat na izradu preko. i rc k<.1 novom gc nL'fa lnol1l u rhiin isti(:kom pla llll. Kne~ek. u da. i da je raeunato da se 20-30 dana godi§nje lou punim kapacitetom Takode je pronade no pismo fabrici "A Veste n d.clja je hi la da se ko ris t<. pa jc spro veo vew sa ko ma ndno m tablo m uo svag sta na i oda tle mogao da upravlja pos troje nje m. put u svojoj istoriji i po novo gubi mnogo o nog sto jc uradc no i izgrade no.tvojc s ma njeno Zit GO. 2 ko mpreso ra itd . Postrojenje za klirnatizaciju se prvi put ugraduje pred II svetski rat To je bilo u zgradi hotela "M~estik" i u sa Ii bioskopa "Beograd" na Terazijama. I ova ideja jc p ro pa la zbog neeko no mii::nos ti eclog pod uhva ta. koje je uradio inZenjer F. ciji je glavni stm i':njak bio inZe nje r Muhin. po ko II i D u nav. inZe njera Pe tra Ristiea.sa ntno je d a se tridese tih gad ina pojav iJa id cja 0 p rvo m d a ljinsko m gr cja nju u !3eogradu. R azvod vazd llha je bio zidnanim ka na lima . Tavanice su konstrukciono izvede ne od cevi malih pre cnika koje su istovremeno bile i grejne povrSine. pa rne ko tlove "S tre be l". koji je proje ktovao i prvu laboratoriju za grejanje i prove travanje u starom de lu zgrade dan~nj eg M~inskog fakuiteta. film o m "O pe n.ue n jc imao svoj d a lj inski siste m od 1900. I ta ko sa prvim klimatizacija ma i id cja ma 0 toplifik acio no m sist e mu nil ilazi II sve tski ra t. 1. Za ovo pos troje nj c se zn a dil je kori stilo freo n 12." iz Celja. Os teec no je iii pOnlsl'no sknrn I] .UVOD 17 U vezi sa izradom postrojenja za grejanje u zgradi "Albanija". vodovoua i ka na lizacije IX% . god inc. Lc njingrad otl 192-t goLi ine ~J Z jos 7S0 s iste ma po raz nim gradovima e vro pskog ko ntine nt a.()OQ zgrad a .OOO Ijud i. najpoznatije g p red uzcCa za projc ktova nje grcjanja i prove trava nja "ADEM P". bilo da se greje toplom vodom iii parom niskog napona" .me iafunalo sa periodom grejanja od 180 dana. poznato je da je vodena diskusija oko ekonomicnosti projektovanog reSenja. Bcogmdska cnt~rg-etika od II s"ctsko~ rata U pc ri odu od 1941. I/ grad njil posh. I'.5.1Sl' n.: sta ra i a mortizova na po slroje nja za proizvod nju e lc ktrii::ne e ne rgije i uvc d u turbine sa p ro ti vpritisko m i o du zimanje m pa re. a li Sll rad ovi bili izvede ni dobra i na vremc. Beograd sc raza ra po ]9.d. Beogra d su bo mba rdova li Ncmci i sa vcz niei ukupno 11 put a.I .: ra ta zasniv. da instalacija ne korodira.2.: SilV .ta" V ilija Friea. go dine. kojim su porueeni radijatori. a ko me nt a ri su bili d a je atmos fe ra bil i! jako svei':a na id a je klimatizaeija Vi!zd uh a "funk cio nisali! Ix:spreko rno".ruclnjoj Francuskoj ambasadi u Pariskoj ulici. Cirad me ~e Ikograd siri u svim pravcima i lada p rvi put prclal. Iz prepiske nadzornog organa. Projektant je bio inZenjer Volohov.. godi ne . Prvi domaCi sis tern panelnog grejanja je primenjen na Univerzitetskoj decjoj klinici. vidi se da se u to vre. do 1944. jer D rel.

kao jeftinije rde nje. a ustale na teeno gorivo. U istom pcriodu kapacitet gradskog vodovoda je za 600% veti prcma stanju od 1944. Od 1978. sto sa toplanom na Novom 8 eogradu daje kapaeitc. S obzirom na pomenute temperature razvodne i povratne vode i ravan leren. Toplana na Novom Beogradu je podignuta tek 1965. Sumice i dr.000 stanova. Prvi objekti koje jc trebalo napajati toplotnom energijom iz ovih toplana bili su zgrada Saveznog izvrsnog veea. U zgradama u kojima su ugradivani konvektori. od kojih su 6 na ugalj. Ttlko su izgradcna naselja Ktlraburma. Medutim. Miljakovae. uz koji se podiZe Novi Beograd. hotela "Jugoslavija". Krajem 1971. Duk su prvi daljinski sistemi snabdevali pOlrosaCe iskljueivo energijom za zagrevanje. Svi kasnije gradeni objekti su ovaku prikljueivani. Beogrtld prelazi 800. svi ovi objekti su dobili svojc posebne kotlarnice. U zagrevanju Beograda prvi put se javlja daljinsko grejanje.TOVANJ£ POSTROJ£NJA ZA CENTRALNO GREJANJE se spaja sa Ze mllnom. Kako je realizacija ovog plana odlozena. u poslednjim sistemima se vrSi snabdevanje i za pripremll topic potrosne vode (naselja "8anjiea". godine je sarno 9. godine po stanovniku bilo 13. a kapacitet toplane je 580 MW 1I de lll proizvodnje toplotne energije i 105 MW 1I proizvodnji elektriene energije. tI od rtlttl do tog mome nt a podignuto je 100. Proizvodnja toplotne energije se ne meri u najvecem broju kotlarnica. iako je jos 1948. a tamo i gde se meri. Sarno u opsinama Slari grad. Sarno u 1947. Godine 1970. 1953. Temperatura razvodne vode u daljinskom sistemu je 140 °C. sem naselja "Tosin bunar". Ktlnarevo brdo. Studentski grad i stambeno naselje "Tosin bunar". godine bilo predvideno da se izgrade dYe toplane uglavnom za to podmcje grada. koji su jos uvek bili zagrevani pojedinacnim pecima na evrsto gorivo. godine. sa preko 5 miliona kvadratnih metara stambene povrsine.9 m2 stambene povrsine. merni instmmcnti ne pokazuju dovoljnu tecnosl. pa je usvojeno direktno prikljuCivanje. . godine prevoze 350 miliona pulnika godisnje. "Galenika". bez obzira na grejna te la u njima.000 stanovnika. stambe na naseljtl se podau i na desnim obaltlma Save i Dunava na kojima se stari d ~o Beograda siri.-:t oko 1160 MW. tako da Beograd stalno oskudeva 1I sttlmbcnom prostom. pre sve ga kao stambeno ntlsclje. ocenjcno je da Ce pritisak u kucnim postroje njima biti niZi od dozvolje nog za livene radijatorc. Banovo brdo. ali ne i paralelno sa prvim stambenim objektima. Osim top lane na Novom Beogradu koja trolii teena goriva. godini Beograd je dobio preko 150. "Braca Jerkovic". TodortJ l'. i dok je 1939. ukupni kapaeitet svih ovih kotlarnica je oko 580 MW. "Cerak"). Pustanjem urad toplane na Novom Beogradu pocinje rea lizaeija daljinskog snabdevanja Beograda toplotnom energijom." PNOJElI. isla se na indirektno prikljueivanje. a oko 500 na teena goriva. a vozila gradskog saobrtlcaja 1970. godine. Broj sttlnovnika u gradu bao rtlste. Vraear i Savski venae nalazilo se 727 kotlarnica.000 stanovnika. godine u okvim radne organizacije "Beogradske cIektrane" nalaze se skoro sve veee kotlarnice u 8eogradu. godine na uzoj teritoriji grada jc bilo oko 1200 individualnih kotlamiea. Osim Novog Beograda.18 8. O no se izgraduje na Novom Beogradu. OVtl orgtlnizacija kontrolise rad jos 71 kotlarniea. a energetske potrebe grada se povecavaju srazmerno sa brojem stanovnika. od kojih oko 700 na evrsta.5m2.

Zgrada bivseg Centalnog komiteta je sezdesetih godina prva kompletno klimatizovana i predstavlja prvu prime nu klimatizacionog postroje nja visokog pritiska u ovom delu Evrope. godine. Parale lno sa slambenim i javnim zgradama. oprema je firme "Carrier". . Proje ktant je bio dipt. Godine 1954. Automobilski saobracaj u Beogradu dozivljava pravu ekspanziju oko 1965. zgrada ima klimatizaciju u nizu veCih i manjih sala i predstavIja izuzetno ostvarenje u tchnici grejanja i klimatizacije. UVOD 19 Prvi objek ti koji su izgradeni posle II svetskog rat a i poseduju klimatizaciju su zgrade Doma sindikata i Saveznog izvrsnog veca i to sarno u salama. na kome su radili najbolji slrucnjaci toga period a. Ladislav Vicek. ali i vlastitu kotlovsku centralu snage preko 2. Tu je prvi put razmatrano 0 primeni toplotne pumpe Zit koriseenje toplotne energije reke Save. "Merkator" na Novom Beogradu). rasla je i beogradska industrija. Panelni su grejali i hladili. Beogradski sajam sa svojim ogromoim zapreminama bio je poseban izazov za zagreva nje i prove travanje. prema Dunavu. Inace. Fabrike. Robne kuee su u prodajnom prostoru takod e klimatizovane iii zagrevane vazduhom. a i u mooge postojeee se lIvodi klimatizacija. radi toplje nja snega. Ugraden je trocevni sistem.0 t robe.1. zagrevane su vazdusnim pute m. VeCina bioskopskih dvorana je klimaizovana. a na ulazima se pos tavljaju vazdusne zavese (robna kuca "Beograd" na Terazijama. Ugraduju se kompresorska rashladna postrojenja sa freonima kao rashladnim sredstvirna. "Vozdovac". sa skladisnim prostorom za 2. imaju klimatizovane pogone. Hote l ima podstanicu za prikljuee nje na daljinski toplovodni siste rn.Wyss". Prva hladnjaea posle rata sagradena je 1948. Prime na klimatizacije povlaci ugradnju velikog broja rashladnih postrojenja.50. Posle hotela "MaZestik" koji je klimatizvovan pred rat i u kome je ugrade no po sobama pa ne lno grejanje. Ponudu i predlog je dala firma "Escher . a vazduh koji se ubacivao u prostorije imao je cilj da zimi sprecava neprijatan uticaj hladnih prozorskih povrSina ida ne dozvoli pojavu kond enzacije. Niz sportskih dvorana. "Pinki" i dr. a kao energetski potrosaci javljaju se i velike hladnjace. Primenjeni su panelni siste mi kombinovani sa vazdusnim zavesarna pod prozorima. ZavrSena je 1957. Postepeno se svi novi veCi obje kti opste namene klimatizuju. ini. na Celu sa prof. PaneLi su ugradeni i na parkingu ispred glavnih ulaza. pOlrosnja goriva za mlazne moto re postaje vidna u ukupnoj potrosnji Beograda. I aerodromska zgrada u Surcinu je klimatizovana. kao "Galenika".0 MW. Mladenom Popovicem. je pocela izgradnja petospratne hladnjace na Vilinim vodama. Kada je pusten u javni saobracaj i ukljucen u veliki medunarodni promel aerodrom u Surcinu. pa velika hladnjaea "Centroproma" u Surcinu . Hotel "Jugoslavija"je prvi hotelsko-ugostiteljski objekat koji se klimatizuje ventilator-konvektorima. kapacite ta 1972 MW. a kasnije je u blizini ove podignuta hladnjaca Beograd. hala "Pionir". a objekat ima 25000 m2 povrsine. U kotlarnici su 4 kotla "Steam block". godine i grad trosi ogromne kolicine benzina i dizel goriva . "Beogradanka". godine u Batajniei. prvo ovak"Vo grejanje posle rata je ugrade no u zgradi Saveznog izvrSnog veca. gde je U okviru tadasnje vojne ekonomije bila i klanica i postrojenje za preradu inIeka. a automatska regulacija je sa elementima fabrike "Saute r".

Deseti jubilarni seminar odrian je 1979. staro Narodno pozoriste koje je modernizovano i prosireno. nova zgrada Ateljea 212 itd. posebno u Beogradu. zgrada Energoprojekta. posloje velike le rmoeleklrane.20 B. godine u Centru "Sava". Od 1970. "Nikola Tesla" u Obrenovcu. sa prvim predsednikom profesorom Miloradom Urosevieem. godine pokreee prvi strucni Casopis iz ove oblasti energetike i pocinje sa praeenjem primene sunCeve e ne rgije u oblasti grejanja. osnovano je u Beogradu druslvo za grejanje. Na seminaru su podeljene prve plakete za iivolno dele u oblasti KGH. Drustvo 1972. hoteH Interkontinental i Hajat. godine. hladenje i klimalizaciju (KGH) pri Savezu masinskih i eleklrolehnickih inienjera i tehnicara Srbije. Klinicki centar. hladenja i klimatizacije. Beograd je i steciste stalnih skupova jugoslovenskih strucnjaka iz oblasti grejanja. sa skoro 1000 uCesnika. Pored pomenule loplanc na Nuvom Beogradu. koja danas radi vise kao rezervna. npr. koja je pustena urad 1970. Beograd se spusta i pod zemlju tako da stanica podzemne ieleznice kod spomenika Vuku Karadiicu dobija najmode rniji ventilacioni sistem .T()(iorol'ic PROJEKTOVANJEPOSTROJENJA ZA CENTRALNOGREIANJE Na le riloriji Bcograda obavlja se i proizvodnja elektricne energije. imaju ugradene sisteme klimatizacije: Vojno Medicinska Akademija na Banjici. Godine 1970. godine sve znacajnije jayne i drustvene zgrade u Srbiji.

kod projektovanja vazdusnih poslrojenja (klimalizacija. od svih klimalskih i me le roloskih elemen. medlltim. suneevo zrace nje. o blacnost i padavine. uzimaju se u obzir tempera lura i ve tar. Ovi e lementi su tempera tura. poznato pod pojmo m vreme.2. da bi se klima nekog mesta upozna la. vrsi se stalno praee nje i stalisticko obradivanje podalaka svih meteoroloskih eiemenala. Pojam klime . Za razliku od grejanja. 2. provetravanje. ve tar. 21 . KLIMA I NJEN UTICAJ NA GREJANJE 2. ali ne 1I meri kao spoljni klimatski uslovi od kojih direktno zavise eksploa tacioni i inves ticioni troskovi celog pos lrojenja. UVOD Pa rame lri unulras nje sred ine koje Ireba da obezbeduju klimatizaeioni sistemi odred uju se pre ma za htevima komfo ra ljudi iii lehnoloskog procesa koji ce se u njoj ostvariva li. KLIMA Ci lav niz me lcreoloskih e lemenata karakle rise slanje spoljne almosfe re. U le hnici grejanja. vlai nosl. posmatra no u toku kraceg iii duzeg pe rioda.1. Zbog toga. dok se uticaj sunecvog zraee nja uopslava i obuhvata korekturnim fa kt orima. Za lo klima predstavlja uticaj koji projektant mora da poznaje da bi mogao da ga obllhvati 1I proracunima i dime nzionisanju klimalizaeio nog poslrojenja. a prilikom projekt ovanja klimalizacionih postrojenja obracunava se i efekat suneevog zraeenja. podrazllmeva prosecno stanje vremena u nekom mestu iii siroj oblasti.ala. vazdllsni pritisak. Od znacaja su za de Cinisa nje karaklerislika e lemenata klimalizacionih poslroje nja. vazdusno grejanje) obuhvala se i uticaj relalivne vlainosli spoljneg vazduha.2. pa 1I tom ciljll slede osnovni pojmovi klimatologije. Svojim zajcdnii:kim uticajima obrazuju slanje spoljne almosfe re.

" 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 Stika 2. Maksimalna i minimalna te mperatura u toku . U meteoroloskim os matrilnjima i pro ucavanju klime.1 Prom ella dllcvllc l empcraJllre II Bcogradll za vedar (I J) i oblacafl dall (Iz) IIjallllUrtt. pose bno se me re iii iz racunavaju srednje dnevne tGmpe rature. i 21 cas a po o brascu: (2. Slieno tome . to se sred nj a dnevna vrednos t ees to izracunava na os novu registrovanih te mpera tura u 7.14. S obziro m na promenu uslova zra ee nj a Sunea.1) t •4tDC) 2 0 .22 B.. vrednos ti te mpe rature vazduha pe riodicno se me njaju u toku da na i godine. Nlljvisa i najniZa dnevna tempe ratura predstavljaju maksimalnu odnosno minimalnu vrednost tempe rature u toku dana. srednje mesccne.f! -4 1948-1962 JA/II. us led o brta nja i kre ta nja Ze mlje. Temperatura Spo ljni vazd uh zagreva e nergija suneevog zrace nja indire ktno preko povrs inskih slojcva ze mJje. Ova pro me na moze bitno da varira us led promcne o blacnosti atmos[e re .7OOo.2. Srcdnj a mcsecna temperatura predstavljaa sre dnju vrednost srednjih dnevnih te mpe ratura.1. kao i pod uti caje m pad avin il. Srednja d nev na tempe ra tura do bija se kao aritme ticka sredina te mpe ra turnih vrednos ti iz me renih svako g sa ta u toku 24 Casa. srGdnje godisnje i maksimalne odnosno minima Inc godisnje te mperll turG. struj anjll i meSa njll vllZdusnih m asa rllZ licitih te mpe ratura.JAR ' . Pos to je ovakav naein skup i kompli kova n. Ovakvo proracunata srednj a dnevna vrednost zane ma rljivo malo odstupa od sn:d nje dnevne te mperature dobije ne premll casovnim te mperatura ma.0 PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE 2. srednja godisnj a te mperatura se izracunava kao srednja vrednost srednjih mesecnih te mperatura. maksima lne i minimalJ:le dnevne te mpera tu re.0\'.

konstruisana na osnovu prosecnih srednjih mesecnih te mpe ratura. odnosno posle tre nutk a u ko me suncevi zraci dospevaju na ze mlju pod najvecim uglom. U prvom slu caju.a podacima za period 1988-1985. a da se noeu inte nzivnije hl adi. Upo rede nje m krive II i t2 uocava se primetn a raz lika u samom toku casovnih vrednosti. kada se od SlInca prima i najveea kolicina toplotne e ne rgije. upo rede nj a radi. dnevni sko k te mpe rature je izraz itiji m:go u slu caju oblacnih dana. oblacno vre me stili ze mljinu povrsinll i od primanj a i od odavanja toplo te zraee nje m. 24 22 · 20 18 aU 16 S 14 I' 12 E 10 B B 6 4 2 0 ~ 8- 1 2 3 4 5 8 7 8 8 10 . Na slici 2. na osnovu Casovnih vred nos ti iz men:. 11 12 Slika 2. takode ima svojll oscilaeijll koja je u ovom slueaju sa periodom od 12 meseei.i pe riod i vre me na.1888-1962. . ucrta na je i prosecna dnevna pro me na te mperatu ra za oblacne dane (t2) istog meseca . Ova pojava je poslediea cinje ni ce da Zemlj a tokom vedrog vre mc na danju prima vecu kolicinu e ne rgije suncevih zrakova. T ok godiSnjih te mperatura.2 prikazana je godisnj a prome na te mpe rature u Beogradu (pe riod obuhvaec nih tempe raturnih podataka .nih u pe riodu od 1948. godi ne (II)' Na istoj slici . Suprotno tome. Na slici 2. slicno dnevnoj prome ni. godine). 1 prikazan je tok tempe rat ure vazd uha u Beogradu za vedre da ne meseca januara.2 GodiSlrji tok temperalllre II Bcogradll pre".2. Z a sta tisticku analizu tempera turnih poda taka ko riste se d0.javljaju se obicno jula meseea.lza. Obe krive imaju izraz it!J te nd e nciju periodicne oseilaeije sa pe riodo m od 24 Casa i sa minima lnim vrednos tima te mpe rature u ra nim juta rnjim casovima pred izlaza k Sunea. Ma ksima lne te mpe ra ture se go tovo uvek javljaju neko liko casova posle pod neva. do 1962. koji se odnosi na vedre da ne. Cak i pe riod i od vise dese tina godina. pa je te mpe raturna oseilaeija u ovakvim danima upadljivo bl. KLIl>lA I NJ£N UTICAJ NA G REfANJE 23 godi ne su najvisa odnosno najniia vred nost te mpe ra ture koje su se pojavile u tohl posmalrane ka le ndarske god ine. Maksimalne te mpe rature na severnoj he misfe ri Z emJje.

3. T o znaci da Ce postroje nje u tim tre nucima (tzv. period uzgrevanja) morati ne sarno da snabdeva zgradu veeom koliCinom toplote zato sto sc ona u toku noei ohladil a. najniie rela tivne vlainosti se javljaju u toku letnjih dana. Uticaj spoljne temperature na postrojenja centralnog greJanJa D nevni tok temperature se prime tno odraiava na trenutno potrebno odava nje toplo te postroje nja za greja nje. prema podadma iz pe riod a 1951 -1 980 dat je na slid 2. kod kojih su te raz li ke blaie . kada se obicno i ukljueuju postrojenja u rad.Todorov. vee i sto se pe riod uz grevanja poklapa sa najniiim spoljnim dnevnim tempe ratur<l ma. sto nije slucaj kod primorskih gradova. za mesece juli i decembar. 14 i 21 Cas. Prema tome grejni period obuhvala pe ri od c. kao i tok srednje relativnc vlai- . Godisnja prome na te mpe rature odreduje duiinu grejnog pe rioda. Minimalne dnevne te mperature se. javljaju u ranim jutarnjim Casovima. Medutim. koji je ogra niccn da nima sa srednjim lempe raturama niiim od 12 D 2. G ranice pc rioda greja nja odredene su ono m srednjom dnevnom te mpc ratu ro m pri kojoj tre ba poce ti odnos no prekinuti sa greja nje m. D nevni prosecni tok re lativne vlainosti u Bcogradu.4 je prikazana njena godisnja promt.c PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJA NJE Mcsta u pod ru cjima ko ntine ntalne klime imaju veeu raz li ku maks ima lnih i minim<l lnih dnevnih te mpera tura. pritisak pare u vazduhu u toku dan a se mt: nja sa p ro me nom temperature vazduha.2) Posto sa po ras to m te mperature pritisak zasicenja raste izraz itije nego pritisak vode ne pare. Naravno da je u tom poglcd u i vege tacija kont ine nt alnih predcla od zn acaja. sto je posle dica duleg zagrevanja i hladenja mora nego ko pna.VLAZNOST SPOLJNJEG VAZDUHA S<lcl riaj vlage u spoljnjem vazduhu neprckidno varira pre ma kolicini vocle ne pare koju ispar<lva zc mJjin <l povrsin a i vcge t<lcija. a na slici 2. Ekstre mnc te mpe rature uticu na insta lisa ni toplo tni kapacitet postrojenja a zajedno sa duz inom perioda grejanja i na godiSnju utrosenu kolicinu toplo te.2-1 B. Ova te mpe ratura u daljinskim sisle mima grejanja kod nas iznosi 12 °C. Prema tome. maksimalno ispare nje ze mJjc nije prace no i najveeim vrednostima rc lativne vlaznosti cp.3.2. Pri visim te mpe mturama ze mJjina povrsin<l intc nzivnije isparava .!. kako je vee pome nu to. koja je odnos parcijalnnog pritiska vode ne pare p. na i to izdvojeno za 7. Pre ma tome. Ko licina ze mJjinog is paravanja se menja u zavisnosti od te mpe rature vazduha. u smes i vazduhpara i pritisk a zasicenja pz za odgovarajucu temperaturu vazduha: cp = P'l' pz (2. 2. to visim tempe raturama odgovaraju nize relativne vlainosti. a time i na eksploa tacione troskove. sadriaj vlage u vazduhu pos taje veci p<l pa rcijalni pritisak vodc ne pare u vazduhu ras te.2. u popodnevnim casovima. odnosno broj d ana rada postrojenja.

.4 Godisllja varijacija rewtivlle vlai. KLIMA I NJ£N UTIC1J NA GRElANJ£ 25 nosti za svi h 24 casa.J o 2 4 B 8 10 12 14 18 dobe .llosti yodene pare 1/ 7.2. kao i tok srednje d"evne Yredllosti prema podacima iz perioda 1851-1980. ~ IJ.5 je prikazana kriva prolile ne parcija lnog priliska u 10ku god ine (svi podaci na pomenutim slikama po lieu iz period a 1951-1980. 1Cll 90 dec:erTlt. 100 90 ~ eo 7h 70 ) I f • Z\h ~ 60 14h ..tlosti 1/ Bcogradll prellla podacillla iz perioda 1951-1987..J J j ~ 70 IJ. 50 1 2 3 4 5 B Ii 7 :I B 9 10 11 12 Slika 2. godine)...3 DlleYlli tok reiaJivllc y/ai. god. za decelllbar ijl/li.. tIII 18 20 22 24 Slika 2. Na slici 2. 14 i 21 cas.

. Jee. uticaj malog sadriaja vlage spoljnjeg vazduha je itekako znacajan za uslove u grejanim sredinama. prema podacima iz 1951-1980.. 2.4. utoliko su unutraSnji izvori vlage u manjem stepenu u mogucnosti da relativnu vlainost prostorije podignu na potrebnu vrednost. Ukoliko je bolja zaptivenost prostorije iii ako unutrasnji izvori ne daju dovOljnu koliCinu vlage. a centae unutrasnjosti Sunca. 2. . Todoro..3. godine. "E 10 · -e 8. Ovakva klima u prostoriji stvara neprijatan oseeaj suvoCe a poboljsava se zahvaljujuCi odavanju vlage Ijudi iii drugih unutrasnjih izvora. Ovo je poslediea razmene unutrasnjeg i spoljasnjeg vazduha. Uticaj vlaznosti spoljnjeg vazduha na uslove u prostorijama Kod svih vrsta parnog i vodenog centralnog grejanja spoljni . vazduh u prostoriji bi trebalo ovlaiivati lokalnim aparatima za vlaienje.c PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE 16 i <: 14 12 t :i. ukoIiko je veca kolicina spoljnjeg vazduha.5 Godisllja promelle parcijablOg priJislw yodelle pare II yazdllhll.26 8..1. prema teorijskim proraeunima. Zbog toga se vazduh u ovakvim slueajevima uz zagrevanje i obavezno vlaii u toku procesa njegove pripreme za grejanje. Kod raznih vrsta klimatizl\cionih postrojenja iii provetravanja. usled nezaptivenosti grejanih prostorija s jedne strane i male sadriiue vodene pare u spoljnjem vazduhu u toku niskih zimskih tempe ratura. s druge strane. kod kojih se spoljni vazduh prinudno ubacuje u znatnim kolicinama u prostorije. SUNCEVO ZRACENJE Sunce zraci energiju kao erno telo cija je temperatura povrline 6000 °C. 8 6 4 2 0 1 2 3 4 5 B 7 B 8 10 11 12 ~ Slilw 2. azduh uti&: na vlainost vazduha u grejnom prostoru u smislu smanjenja relativne vlainosti. irna temperaturu red a 40·106oC.

KLIMA I NJEN UTlCAJ NA GREJANJE 27 Suneevo zraee nje koje dospeva na spoljnu ivicu zemljine almosfere. 2 3 4 .Jkupno sunecvo zraecnje koje dospeva na horizonlalnll ravan na ze mljinoj povrsini. dok je na slici .. od kojih se refle ktuje iii bivil apsorbovan pa zatim emitovan.2. odnosno od doba god ine i da na. Bas zOOg loga inle nzite t slIncevog zrace nj a koje prima ne ko mes to na Zc mlji ima svoju dn vnu i godisnju pcriodicnost slO se od raiava na pe riodicnoj varijaciji dnevnih i godis njih te mpe ra ~l:Ira . Suneevo zraecnjc koje dospeva na zemljinll povrsinll deli se prema nacinu proSliranja na direklno i difllzno. ckstraleres trijsko zraee nje. I.6 Sred.-:I 10 11 12 Slika 2. koli cina c nergije koju prima Ze mlja za visi i od ugla pod kojim suneevi zraci na ilaze. tzv. Za razliku od direktnog. Intenzilel ovog zraecnja na vertikalne ravni nil zc mljinoj povrsini zilvisi od njihove orijentacije prema strilnama sveta. 6OCO I i 5(XIJ 4£DJ :IDJ .. u me teo rologiji se naziva globalno zracenje. I nil taj nilcin izvesna kolicina zracenja ipak stigne do povrsine ze mlje . 2(XD HIll 0 1 . kilO nepos red noj pos ledici zagrevanja Ze mlje sllncevim zraeenjem. azOtil.rje dnevne slime dijllZllog zracenja u Beogradll Na slici 2.. u vidu tzv. drugim recima zavisi od polozaja ~unca i ZemIje II od rede no m tre nulku. 5 . Medulim. Intenzite l zrace nj a koje Ze mlja prima zavisi od fizicki h osobina atmosfere . izraienim u k1 po jednom kvadratnom metru. m:ml 9GOO 8(XIJ . Nakon prolaza kroz a tmos [eru sunecvi zraci padaju na ze mljinu povrsinu. vod e ne pare i de liee prasine. B 9 ~ 7 B . SIO se odriava u slablje nju jacine zraee nj a.E 7I:XXJ "~ .. sola rnu konst antu. Jacina ovog zra ee nja koje dospeva na povrsinu poslavlje nu no rmalno pre ma ~ravcu prosliranja zrakova pri sred njoj udaljenosti Sunce-Zemlja iz nosi oko l 350 W/m . godine. koje Zemlja prima ne posrednim prosliranje m zrakova. difl1Zno je indire ktno i posledica fizickih osobina atmosfereo Nairne. Ova vred nos t predstilvlja tzv. Zbir direklnog i difuznog zraccnja predstavlja ukllpno sllneevo zraeenje koje prima neko mes to na zemljinoj povrsini. menja se propo rcionalno kvadratu odslojanja Zemlje od Sunca.6 predstavljena je kriva srednjih dnevnih suma difuznog zraeenja za period 1961-1980. rasutog odnosno difuznog zraeenja. dec direklnih suncevih zrakova II prolazu kroz atmosferu nailazi na mole kule kiseonik a.

godine. doba godine i oblacnosli.II casovno trajanje sijanja kao srednje vrednosti iz perioda osmatranja 1925-1960.""redllje mcscclIe slime glohalllog zracellja II Beogradll 2.7 data promena global nog zraeenja ali svedenog na 1 cm 2 (obe krive su dobije ne Ijubaz no~cu Hidrometeoroloskog zavoda Srbije).1 Rclalivno sijanjc Sunca u neogradu ('Yo) Mesec Rclat. nadmorske visine. re ljefa zemljisla. 0 -'--.ionalni uglu pod kojim dospcvaju Suncevi zraci.---r--- 11 12 Slika 2. a obrnuto proporcionalni s te penu oblacnosti. kada je i period mogueeg sijanja najveCi s obzirom na . -_r 10 678 9 2 3 4 5 -. -. Moguce (potencijalno) trajanje Suneevog sjaja predstavlja ukupan broj cas ova u kojima se Sunce u toku dana nalazi iznad horizonta...1 vidi se da je prosecno relativno sijanje Sunca najveCc u vedrim lelnjih mesecima. tj..28 lJ.7 .-----. Na jednom islom mestu jacina i Irajanje Suncevog sjaja su propon. predst<lvlja pe riod u toku koga je intenzi te t dirc ktnog suncevog zraeenja veCi od 140 W/m2 pri kojcm predmeti obasjani Suncevom sve tloscu bacaju ostre senke.£ c: C ~ c il "'20 10 . period od njegovog izlaska do zalaska.4. sijanje 1 26 11 III 41 IV 48 V 52 VI 58 VlI 66 VlII 66 IX 6t X 49 Xl 30 XII 23 33 Prema podacima iz tabele 2.1. I dille su vrednosti relalivnog sijanja Sunca u Beogradu a u tabeli 2.-~-~--r--------r---. Trajanje Suncevog zracenja Trajanje suncevog zraecnja iii kako se u meteo rologiji naziva sijanje Sunca. Todorovic PROJEKTOVANJE POSTROJE 'fA ZA CENTRALNO GREJANJE 2.--.. Duzina trajanja Suncevog sijanja zavisi od geografske sirinc mesta. R e lalivno Irajanje Sunccvog sjaja predslavlja odnos izmedu slva rnog i moguceg trajanja sijanja Sunca. 00 70 60 50 <II " ~ !'l 5 40· 30 . Tabela 2. U labe li 2.

11 Prosccno lrajanjc doevnog s ijanja S unca (h) Na slici 2.2.2. . I ona se posmatra najma njc tri puta u toku dana.4. Oblacnost Inlenzitet suneevog zraeenja zavisi od oblacnosti neba i broja vedrih dana. Tabcla 2. Oblacnost se procenjuje vizuelno i iskazuje u desetinama nebeskog svoda prekrivenog oblil cima.8 MeseCtlU proseclla trajallja sijanja Slmca /1 Beogradu. 17. za razliku od dccembra kad a je pe riod sija nja svega 60 Casova . posebno pri korisee nju suneeve energije u snhe grejanja.2) Prilikom prome ne oblacnosti ne uzima se u obzir da Ii je Sunce 1I momentu osmalranja prekrive no oblacima iii je nezaklonjeno. 350 . 2 3 . iz kojih se vidi oa je period sija nja najdui i u junu i iznosi neS to vise od 280 sati.8 prikaza ne su prosecne mesecne sume trajanja sijanja Sunca. godine 2.S 250 · 200 150 I I!: :> • c 100 50 0 1 .=N7+Nll+N 21 3 (2.1 Cas. KL1 M4. prema posmaJranjima iz perioda od 1926-1986. 14 i 21 Cas pri ecmu sc srcdnja dnevna oblacnost izrai:"Unava prema: N nJ . titbcle 2. vee se nebo promatra u svojoj celini. Ovo je znaCajan dodatak. I I IJE UT IG U tVA GREJAtVJE 20 duiinu dana. u 7. 4 5 6 7 8 9 10 11 12 ~ SLikn 2.---.11 vidi se da prosccno traja nje sunecvog zraec nja u junu i julu iznosi 10.

avoda iz pe ri odil ad 1946.4. Medulim. posebno u loku vedrih dana.1970. kada su spoljne le mpe rature vise. prema os ma tranjima H idrometcoroloskog 7.im i ova smanjena kolicina (opIOle. kratkog lrajanja zraeenja u toku dana i slabije propustljivosli almosfere zbog ceste oblacnosti. to su minimalne te mperature merodavne za dime nzionisanjc postrojenja i njegove investieione trosk ove. U takvim periodima tre ba greja ti manjim intenzitetom. a regulacioni urcdaj i . Todorovic PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA C£NTRr1LNO G REJANJ£ Na slici 2. nego naprime r severna orijcntisane sobe. Prostorije sa takvim orijcntacijama treba snabdevali neSto veco m kolicinom toplot e. zbog rna log upadnog ugla suncevih zrakova prcma horizonlu.8.l1 na je prosecna oblacnos t neba iz nad Beograda. suncevo zraee nje direklnim prodorom u prostorije kroz prozorc golovo trenutno i u vrlo velikoj meri smanjuje potreban kapacitel grejanja. Uticaj suncevog zracenja na uslove u prostoriji Posto maksima lni kapacitet pos trojenja za grejanje treba da bude takav t1a zadovolji i najt eZe uslove. god ine.9 prika7. Kako se ove temperature javljaju iIi pre izlaska Sunea iIi posle njcgovog zalaska. zagreva zidove zgrada i u njima se delimicno akllmulise.g j 1 2 3 4 5 6 7 B 9 10 11 12 S/ika 2. Posledica ovoga je da prostorije okrenutc prema jllgu zahtevaju manju policinu toplote za grcjanje i pri najnizim te mpe raturama. U iznelom pregledu dal je osvrt na ulicaj suncevog zraccnja pri minimalnim dnevnim te mperalurama.9 Ob/atl/os/ II Beogradll 2. pa time i zahlevi za grejanjem bIaZi.3. s to se poklapa sa najvecim brojcm casova sija nj a SunC:I pre ma dijagramu na slici 2. Najma nj a prosecna oblacnost je tokom jllna meseca i iz nosi oko 2 desetine ncba.!1 ~ u 5 4 3· 2· .30 B. Mesta na zemljinoj povrsini primaju zimi manju kolicinll sunceve e ne rgije nego le ti. Medut. 10 suncevo zracenje ne mCl dire ktnog uticl1ja pri e ksln::mnim spoljnjim lempe mturnim us lovima i u lim lre nucima sc ne odrazava na kapacile t grejanja. u loku dana. 10 9 B _ 7 a ~ " ~ 6 .

Hladnije mase vazdu ha brie strujc. 1501. visinski ve ta r. WE-1i---Z ! I 50'1 . a go rnji hladniji na nile. za zimski (Ievo). Dnevno strujanje vazdusnih mas a je poslcdica sunCevog zracenja 0 m pe riodu i najjace je u po pod nevnim casovima. pa je kao poslcd ica toga vetar uz ze mljinu povrsinu vea: baine nego Izv. liS led nejednakog zagrcvanja ze mljine povrsine dolazi do lempe raturnih razlika kao i raz lik a u pritiscima 1I slIsed nim vazdusnim masama. U toku godine. kada je vazdllh najvise zagrejan. mi. \ mJ$ 1001. U 1 dana topliji donji slojevi vazduha kreeu se nav ise. ruze vctrova. 2. sto lIzrokllje njihovo pomc ranje u svim pravcima .2. Podaci 0 pravcu daju sc na os novu visegodisnjih os malra nja i predstavIj ajll sc grafick i 1I obl iku tzv. 150'_ I fl~~ N ! E S W N Stika 2. KUMA I N}EN UTICA} NA GlmAN}E JI drugi prateCi apa rati treba da omogua: da se postrojenje bao podesava prema trenutnim i Ces to vrlo kra lk o trajnim promcnama za ht eva grcjanja . jacino m i bainom. VETAR U a lmosfe ri. U takvom gra fiku prava c je predslavljen pomoeu e1l1zi koje su u sraz meri sa uCeslanoseu dllvanja 1I procentima oel ukupnc e1uzine posmatranog pe riod a i imaju odgova rajlll:i pravac prema stranama sveta. J ve lar. 100 ' . Pravac i ba ina velrova odreelllju se i me re iSlovre me no sa ostalim me teoroloskim ele mc ntima. lelllji (dcsllo) i celogododislrji period (dole) sa srednjim bninama velrova po pravcll dllvallja .5. sred nja brlina vetra je veca zimi nego le li zbog pojava izrazitih razlika pritiska u pojedinim oblasti rna. Strujanje vazduha u pribliZno horizo nt a lnom pravell nazin se ve tar. kao i veCina me teorolosk ih e/e mena la . koji predslavlja mcteorolos ki c1eme nat definisan pravccm slruja nja. ima svoje dnevne i godisnje karakteristicne prome ne .10 Rllze velrova za Beograd. " _~ / /' 8 /' ~ ~/ 2 N '--~-+---:':----< 8 6 ~~ N E S W N E W/~-l \ / 50'_ I S LETO W N 1001.

Iz nIze velrnva Zil zimu .l1 prikazana je godisnja prnsecnil IICcs talost Zl1 l3eograd. Pravac i brzina velrova odrcduju se i mere iSlovre me no sa oslalim me leoroloskim e lcmcnlima. odnosno II prosecnom godisnjcm Irajanjll od GOO blsova. U loku leta najCesCe ullvanje velra je iz pra vea zapada. Na slid 2. Uz sV(lki dijagram dal je i preglcd srednjih brl. U lakvom grafiku pravilc jc predslavljen pomocu duz i kojt: su u srazmeri S(l uCcsl(lnoscu duvanja u proee nlima od ukllpnc du o zine posm<llranog pe riod a i imaju odgovar(ljuei prav(lc prema slranama svela. Podaei 0 pravcu daju se na os novu visegodisnjih os malranja i predslav..LNOGREJANJE U loku god ine . brzinll od J0 m/s javlja se u oko 7Q . a brzine su ujednace ne na svim orijenlaeijama. na osnovu me renja iz period(l od 1888-1962. nIze velrova .in(l se ocilava posebno. Uticaj vetra na uslove u prostoriji Pri vcCim brzinama stnIjanja vazdllha raste konve ktivna predaja loplote svih spoljnih povrsina zgrade pa je poveean i ukupiln prolaz toplole kroz spoljne zidove i prozore. srednja brlina ve lra je veta zimi nego le li zbog pojava izrazilih raz lika pril iska u pojcdinim obi as I ima.1/ I'rosecllu godi. moze se l1slanoviti dil u periodu od 150 promila ukl1pnog zimskog periodil dllva velilr iz praveil severo-islok prosecnom brzinom od cilk do 6 mls.32 B. tisine. ali pojilvll pojedinih brl. le lnji i ec logodisnji pe riod . zapravo 0 periodu bez vetra. Vreme bez velril je zimi II Irajanjll od 216 promila. U cenlralnom kru· gu upis(ln je podalak 0 lrajanju Izv. godine i 10 izdvojeno Z(l zimski.1.5. 41) - tio 1500m 30 · 20 - ~ 5500m 3000m 10 - mi. pod dejstvom velra spoljni hladan vazduh prod ire kroz sve ne - . Na samom till. 2.) CaS(lVil godis njeg pe riodil.Todull'Jl'ic I'ROJEKrOVANJE POSTROJENJA 24 CENTR4. godille. N(l sliei 2. RlIz(I vetroVil daje pod(ll(lk 0 IICcslanosti duvanja iz pojedinih prilvilcil.10 pribza ne su nIze velrov(l za Beograd. Ijaju se graficki u obliku Izv.fllja IIceslulo.ina ve lra za razlicil e pravce. Zil raz lii':ile visinc iznad povrsine 1111 .\'1 hrzi/lu velrovu II Beogradll premu podacimu iz periodu /955 -1959. Osim loga. o I I 10 I 20 I 30 40 I Slika 2.

2. sto je posebno izraieno u dclu zgrade koja je pod udarom vetra. Otklanjanje ove posledice vctra povlaci veee investicije. pa se njegov uticaj mora predvide ti prilikom odredivanja toplotnog ucinka postrojenja. vetar povecava potrebnu kolicinu toplote za grejanjc. a to su uglavnom procepi prozora i vrata. vetar utiee i na raspodelu te mperature po prostorijama. i pored mesanja sa unutrasnjim zagrejnim vazduhom ima relativno nisku temperaturu. Vazduh koji prod ire kroz procepe spoljnih povrsina. jer zahteva podelu postrojenja na zone. To znaci da se poveeanje potrebnc kolicine toplote ne menja u istom odnosu u svim prostorijama zgrade. . Na taj nacin. KLIMA I NJEN UTICAJ NA GREJANJE 33 zaptivene de love zgrade. Posto su sarno jedna iii dye fasade zgrade istovremeno izlozene dejstvu vetra. tako da vetar zbog toga ima gotovo najnepovoljnije dejstvo na postrojenje. to su povecani zahtevi za grejanjem zapaieni prvenstveno u onim prostorijama koje se nalaze u delu zgrade kome pripadaju ove fasade. To se postiZe dobrom zastitom zgrada drveeem. preko oba ova efekta. Na taj nacin su uslovi ugodnosti ozbiljno ugrozeni i ostaje da se nepovoljan uticaj vetra sprecava i sto viSe neutralise. ciji nepovoljan uticaj na ugodnost Ijudi dolazi do veceg izraiaja usled brzine strujanja vazduha koja je posebno izraiena u slojevima pri podu prostorije. boljim zaptivanjem procepa i poslavIjanjem grejnih tela ispod prozora i u blizini vrata. sto otdava ravnomemo zagrcvanje i postizanje potrebnih temperatura u svim delovima zgrade. i sniZava tempe raturu grejanog prostora. Osim na povecanje potrebne kolicine toplote za grcjanje. precizne regulacione uredaje i dr.

kao procese unutar covekovog te la prouzrokovane termickim dejstvom okoline.1. tzv. neophodno je upoznati procese prenosa toplote koji se odvijaju izmedu Coveka i okoline. je ostvarivanjc termickc ugodn osti Ijudi II prosto rima u kojima zive i rade. Prc ma ASI-IR AE (Americka asocijacija za grejanje. Pods taknut urode nim nago no m za prcZivljavanje. TERMICKI USLOVI UGODNOSTI 3. Jasno je da svaki'covek ima sllbjektivnu proccnu llgodnosti za razlicite nivoc aktivnosti. sa svojstvom oddavanja pri bliZ no konstantnc tcles ne te mpe rature pri razlicitim tc rmickim uslovima okoline kil O i pri razlicitim aktivnostima.3. sto o tcZava posao inZe nje ra ciji projekti tre ba dil omoguee stvaranje llslova koji ee biti prihvatljivi i zad ovoljavajuCi za veti broj Ijudi. prekriva te lo zivotinjskom kozom. covek danasnjicc jc 11 mogucnosti da ostvari klimatskc uslove u prostrorima u kojima zivi i radi. i pored uspostavljene termicke ravnotcZe covek sc ne oseca llgodno. Ostva rivanje m ovih klimatskih uslova. UVOD Kli matski uslovi na Zemlji su oduvck utica li na ceo zivi svet. hlade nje i klimatizaciju) termicki lIslovi lIgodnosti odrede ne osobe su definisani kao "ono stanje svesti koje izrazava zadovoljstvo termickim stanjcm okoline". Obzirom da je osnovni cilj grejanja i klimatizacije postizanje termicke ravnoteze tela u oblasti ugodnosti. Oa bi prcZiveo o n se sklanja u peCinu. 35 . pa tako ina evo luciju Coveka. Zasto je Ijlldima ncophodno da o bezbede termickll ugodnost? Covek je toplokrvno biec. Opseg tcrmickih parametara okoline pri kojima se covek najprijatnijc oseca u datom proston! predstavlja oblas t termicke ugodnos ti. b o i ce lokllpne indus trijc koja se time bavi. odnosno njegova te rmicka ugodnos !. a vatra koju otkriva postaje osnovno orud e u bo rbi za zivo!. Van ove oblasti. Osnovni raz log pos tojanja grejne i klimatizacione te hnike. Me hanizmom prcnosa toplote izmedu coveka i okolinc uspostavlja se termicka fCwno teza te la. koji ce za njega biti najprijatniji . termi ckih lIslova ugodnosti. ispllnice se os novni krite rijum za prijatan bo ravak Covcka 1I odrede no m prostoru . pocinje d a menja i prilagodava svoJu zivotnu oko linu. neand e rtalac "ho mo e rectus". Napre tkom te hnike .

fLI\·O GREJANJ£ 3. predhod· nih isl-ustava sa odrcdcnim nadraiajem. Covckov Culm sistcm vrii izbor nddraiaja. biva obraden. bazalni metabotizam Dco energijc dobijcn metabotizmom koristi se za obavljanje flZickih aktivnosti. ncrvni impuls koji ima svojstva elcklrienog impuL~a. On se vrii oksidacijom hrane. naJaze se i onc kojc potazuju L.J6 B Todorol'ii: PROJEIG'OI·:·fNJ£ POSTROJENJA Z4 CENTR..h impulsa koji se prenose kroz nervni sistem Kada sligne do mozga.:cije. Pored flZioloske komponenlc r. kao i rad drugih zlezda. za funkcionisanje razlicitih unul- . cenlru u mozgu koji osim sto predslavlja osnovni rcgulator telcsne temperature reguliSe i osceaj g1adi. Nakon obrade informacija.i5eTTUJ1ski priJw. javlja se odgovor na nadraiaj okoline u vidu odgovarajuCc rcal. te se moze reCi da sc metabotizam odvija neprekidno Citavog zivota. koja zavisi od stepeDa aktivnosti individuc. Osim sto se slvara. rcgistrujuCi odgovarajucu Vr5lu fiziCl:og nadraiaja. Obradenc informacijc prosleduju sc hipotalamusu. kao svojevrsna ulazna informacija 0 nadraiaju.-vati tativDC promene termickog stanja Covckove okotinc. OITLirom da koza prcdstavlja jcdinstve n omolac Covckovc organske unutrasnjosti. prima isli prcko receplora koji ga Irans[ormiSu od ulaznog signala (toplota) u seriju nervru.1. pri remu mvo metabotizma koji se odrLava u mirovanju. P R SL 3. F. energija sc ovim proccsom i ·skladiSti" u tdu.z rrokcije organivrw fUlloploine luuJraiPje 3. prcnosi ga do mozga i dovodi do rcakcijc. . ODa moie bili posledica kratkotrajDc iii dugotrajne adaptacije orgaDizma na odredcni Dadra7-<1j. i zedi.2. i podciava aktivnost hipof1ZC. Ncrvni sistcm prima nadraiaj. lJ Ieiceem polozaju. PsiholoSka kompone nta formira se na osnovu mentalnog stanja osube.. tao i povralnim dc-istvom istih R. rcakcija organizma odrcdena jc i psiholoiikom p. PRljEM TOPLOTNIH NADRAZAJA Mcdu obiljem poruka koje neprckidno pristiZu u mozak. Povralna komponenta mje uvek m:ophodna za odredivanje reakcije organizrna. aklimalizacije. METABOUZAM Metabotizam je Daziv za proccs dobijaDja eDergije iz uncle hrdne. lZV. vrstom aktivnosti kojom se osoba lrenutno bavi itd. da bi odrcdcni spoljni nadraiaj u vidu termicke promcne staDja u okolini uOpStc stizali do mozga ncophodno je da dcjstvuje na kozu. Nadraiaj primaju senzorni receptori koji se nalazc u koii i koji se mogo podelili na mchano-receptore i termo-reccptorc. prcdslavlja lZV. opet pulc m mrezc ne urona.3..

a samim tim je smanjeno i odavanje toplote sa tela. odnosno prcneta toplota kozi se podesava velicinom samih sudova koji se sire iii skupljaju 510 predstavlja tzv. a deo se Iransfromik u loplolu. Reakcija me tabolizma na odrede ne tople iii hlad ne LI Slove oko hne mamfest uJe se opst im porastom iii sniZenjem nivoa me taho lizma u odnosu na o naj koji ima u o. te rmorcgulacione rea kcije na takve na draiaje mogu biti fizioloskc i culne (osetne). kojim se covekova llnutrasnjost prilagodava te rmickim promenama II okolini predstavlja teles nu termoregulaciju. 3. a time i regulisanje odavanja toplote za razlicite stepene aktivnosti. Obzirom na nivo i kvalit e t spoljasnjih i metabolick ih te rmickih prome na . Obzirom da covecje te lo pute m me tabo lizma stvara toplo tnll e ne rgiju. jos uvek vece od te lesne produkcije loplote. Usled toga je i nih te mpe ratura koze. Kada je telo izlozeno niZim temperaturama okoline.3. umanjuje sc protok krvi prema potkoznim slojevima. vasokontrakcijom. vasomotomu regulaciju.1. protok krvi je veCi a rast e i temperatura povrsine koze. odW. Ispod povriiine koze nalazi se rnrda finih krvnih sudova a protok krvi. re lativnc vlaznosti ild.2. odnosno skupljanjern krvnih sudova. Regulacija nivoa srcanih otkucaja Nivo srcanih olkucaja je jedan od osnovnih fizioloskih kontrolnih mehanizama koji omogucava regulaciju snabdevanja organizma kiseonikom. Upra. Reakcije organizma uslovljene termickim prome nama stanja okoline i nivoom fizicke aktivnosti nisu podednake na sve uticajc.3. ReakcIJa drhlaJ a (akltvmJa OkS ldacija) i misicna tenzija dopunjuju pOlrebu za lo plolo m. sto jc i cilj u hladnim sredinama. neke na promene te mperature okoline. sto sve omogucava da se prenese toplota iz jezgra tela prema povrSini koze i okolini na nivou potrebnom za uspostavljanje toplolne ravnotele. Da bi se ono obezbedilo dolazi do sirenja potkoznih krvnih sudova. Ncke sc javljaju us led vecc ose tljivos ti na promene u me tabolizmu. koja se javlja kada je odavanjc toplo te up rkos svodenja na najmanju mogucu me ru. posebno ekstre mite ta. termicke uslove sredine i kvalite te .prod~kci­ ja loplole treba da je uvek u lermickoj ravnoleli sa okoh no m stabtllZUJu Ct I odrzava. Cirkulaciona (vasomotorna) regulacija Krv. jllci lelesnu temperaturu konslant nom..:uje se visokim toplotnim kapacitetom i velikom toplotnom provodljivoseu. G lavne culne reakcijc su te mickc senzacije (osecaj tolote iii niskih te mpe ra tura) i osecaj vlainosti kOle pri znojenju. 3. prome na u te mpcraturi kOle i teles nog jczgra kao i regul acija nivoa znojenja. odrZava nje kons ta nlne telesne lempe ra ture mo ra se regulisa ti kako u od nosu na termii:ke pro me ne okoline tako i u odnosu na te rmi cke me tabolicke prome ne. obzirom da je sastavljena prctdno od vode. .3. U slucaju visokih tempe ratura u prostoru u kom se nalazi Covek.vo ova unu~ra~nj~ . . odavanje toplote okolini jt( otezano. TERMICKI USLO VI UGODNOSTI 37 rasnjih organa i sl. Za hl adne uslove okoline karakl e risticna je poja~a sek un? arne ~ea~cIJe v~­ soko frekve ntne misicne kontrakcije u vidu drhtaja.~l as ~i llgodnosti . G lavne fizioloske rea kcije Sll: cirkulaciona reglllacija (vasomotorna regulacija) i regulacija srcanih olkucaja. Sirup me hanizma.

pocinje vee pri te mpera tura ma vazduha od oko 2S d c. razliciti delovi tela i kOle se nejednako zagrevaju. Z noje nje koje kontrolise covekov termoreglilacioni siste m poci nje kada od ava njc top lote te la ko nvekeijo m i zrai:cnje m uz late ntno odava nje toplo te padne ispod nivoi! neop hodnog za odriavanje toplo tne ravno teze. ali diktira i kolicinu isparavanja vode ne pare sa tela pod odredenim uslovima pritisaka vodene pare i strujanja vazduha oko tela. Gubit ak vode iz pluca me hanizmo m disa nja zavisi od me tabo lickog nivoa u telu i potrebe za kiseonikom. U mirovanju covek ovim procesom izgubi oko 40 g!h vode. pa znoj ispa rava direktno iz pora u kozi.3.3. Znojenje Karak te risticna termoregu lae iona reakcija na visoke te mpe ra ture okoline kao i liS love povccane fizicke aktivnosti je rashladivanje tela me hanizmom isparavanja vla ge. Ona se ncprekidno vrSi u pluCima toko m disanja i sa povrSine koze. kao i niz dru gih re akcija sto se ovde neee razmatrati. Z nojne l lezde koje Ide duboko u koli se aktivirajll na pojaca no luce nje porastom te mpe ra ture hipo talamusa. lako je nivo srca nih otkllcaja oset ljiv na c mo tivno stanj e individue. Todorm·ic PROJEKTOV. obzirom da bi se gubile ve like kolicine mine ralnih sastojaka koje se mo raju nadoknaditi kao s to se mora nadoknaditi i izgubljena voda. Opseg u kojem varira tempe ratura koze na pojedinim mestima kreec .v B.3. kOla ostaje suva. a tempe raturske razlike izmedu teles nog jezgra i povrSine kOle variraju. Ove varijaeije na pojedinim de lovima te la najizraZe nije su u uslovima hladne okoline kad a mogu da dostignu vrednost i do 10 dc. Ukup ni gubitak toplot e isparavanjem vlage sa kOle i pluea naziva se "Iate ntno odava nje toplo te". GlIbita k vode sa povrSine kOle je difuzioni proccs uzrokovan razlikom parcijalnog pritiska zasieenja vodene pare na kozi i parcijalnog pritiska pare \I okolnom vazd uhu . sto je poskdiea boravka u toplim sredi na ma iii viseg stepena fizicke aktivnosti. Srednja temperatura koze Temperatura kOle utiee na odavanje toplote oko lini koje se odvija zraccnjem.4NJE I'OSTROJENJA ZIt CENTRALNO G REJA NJ£ odevenos ti . konvekcijom i kondukeijom.azi na neprijatan subjektivan osecaj. 3. promene u broju srca nih otk ucaja desavaju se usled promena u toplotnom optereeenjll iz okoline iii promenom nivoa metabolizma. Sa porastom temperature okoline. ispara nje vlage tela moze dostiCi i veoma visoke nivoe. treba naglasiti da ne spadaju u termoregulacione reakcije. U ovakvim us lovima. Obzirom da se ovaj proees kao i proces disa nja odvija neprekidno. odnos no oko 12 W/m2.4. tako da je telu na te mperaturi vazduha od oko 32°C temperatura kOle gotovo ujednaee na.J. a pojaca no znojenje se neee ni osc titi. Poveca n protok krvi refle ktuje se briim srca nim otku caj ima i obratnn. Z noj je solucija od preko 99% vod e uz mineralne sastojke od kojih je najvai:niji NaCI. Prekome rno aktivno znojenje moze imati i nega tivan efekat na covekovo zdravlje. U slucaju da je kapacitet isparavnja vlage dovoljno visok. a po potrebi i pri pojacanom vlaienju tela luee njem znojnih zlezdi. a da se to ne od. Intenzivna ak tivnost l lezd a za us love mirovanja i lake odevenos ti. Temperatura kOle na ccloj povrSini tela nije jednaka. 3.

koje postojc i u hladnim i u toplim uslovima okoline.4 35. Termicke senzacijc (Ioplo·hladno) policll od nadraZivanja specija lnih nervnih krRjevatermoreceplora. Raspodela temperatllre Ila predlljoj stralli covecjeg tela pri temperatllrama okolille od 20 DC (levu) do 30 DC (desllo).2 )2 . Culne (osetne) reakcije Za razliku od fizioloskih rc akcija.0 1J.le rmickim senzacijama i ose tnom znoje nju .2.6. U oblasti zone ugodnosti njihova aktivnost je minimalna da bi se van ove zone pod odredenim nadraiajima aktivirali.1 DC do 37. dolaz i do stc tnih poslcdica. Uko lik o se ove razlikc oddavaju u dllze m vrcmc nskom periodll.2 )0. TERMfCKJ USLOVf UGOD NOSTI 30 se od 1 5D C do 42 "C.0 36. odred ivanje subjektivnih rulnih reakeija nisu ide nticne za sve Ijude. Subjeklivne proccne te rmickog sla nja oko· line sadIiane su u dYe osnovne culne rea kcije .2 JO. 3. a maksimllm u kasnim veeernjim casovima.3.3. Unutrasnja telesna temperatura Unulras nj a le les na te mpe ratura pre dstavlja reakeiju te la na loplo tno o pte reee nj e mctabolickog pore kl a. Termoreceplori za senzacije viSih tempe ratura razlikuju se od receptora za oseeanje hladnog. varira to kom dana. a mogu blli razlicile i kod isl e osobe u zavisnosli od vre mena dogadanja. ~. i kreee se u uskim granicama od 36. No r· malna telesna te mpe ratura u mirovanju i za ugod ne uslove o ko line je relativno konsl · O va te mpe ra tura koja za· antn a. 8 Slika. 3. koje se mogu objektivno izmcriti. dostiZuci minimum u ranim jllI arnjim casovima. 0 c.8 111 .4 visi od metabolizma i vee navede nih uticaja. Teles na te mpe ratura jc odrcde na nivoo m toplo tne meta bolic· ke prod ukcije i pre noso m toplote od telesnog jezgra ka kozi i sa koze u o ko linu. oselno zpojenje je reakcija primenljiva sa- . Za razlil'll od termickih scnzacija.3. 3.5.

1) . vrsta hrane. Ukoliko toga nema. TERMICKI PARAMETRI SREDINE Promena u termickom stanju okoline dovodi do namsavanja termicke ravnoteze coveka. Osetno znojenje zavisi od brLine stmjanja vazduha jer uvek nova masa vazduha dolazi u kontakt sa porvsinom tela. koji definisu termii:ke uslove sredine. manifeslovace se razlicite reakcije a njihov obim.TOVANJ£ POSTROJENJA ZA C£NTRALNO G REJANJ£ mo na uslove u top lim sredinama a pod odredenim kombinacijama temperature. Pod ovim uslovirna. 3. vlaina oblast koze je minimalna. Pri analizi termicke ugodnosti coveka od licnih faktora uglavnom se razmatraju stepen aktivnosti i stepen odevenosti . delom se pretvara u mehanicku energiju W. a potrebna toplola isparavanja oduzela je iz te la . Faktori ugodnosti. delom ostajc kao toplota tela H: M=H+W (3. odrediec ve licinu i nacin prcnosa toplote izmedu coveka i okoline. vlainosti. vee da se mora posmatrati istovremeni ulicaj vise faktora na ugodnost coveka. 3. Kada je vazduh takvog stanja da moze da primi vecu kolicinu vodene pare. I aka covek ne reaguje podednako na sve faktore ugodnosti treba imati u vidu da je nemoguce posmatrati uticaj samo jcdnog. uslovljeri promenljivim tcrmic"im parametrima okolinc. Todorovic PROJEII. znoj isparava jos iz pora koze i sa njene povrSine. isparavanje znoja se smanjuje pa ce se kapljice znoja sirili izmedu pora na povrsini kote i koza postaje vlaina. metabolicka energija M. ne obrazujuCi tecni sloj. Obzirom na ovo analiza uticaja pojcdinih faktora ugodnosti-temperature. kada se poveca nivo znojenja iii vlainost vazduha. zdravslveno i mentalno stanje.brzina stmjanja vazduha Uz ove spoljne faktore na uspostavljanje termicke ravnoteze i osccaj termicke ugodnosti uticu i neki licni faktori kao slo su: stepen odevenosti.relativna vlaznost vazduha . telesna grad a. starost.temperatura vazduha po suvom termometm . Pokre nuce se termoregulacioni mehanizam.4. dnevni radni ritam i de.4. brzinc stmjanja vazduha i metaboliCkog nivoa. Fangerov model odavanja toplote Energija koja se stvara oksidacionim procesom u telu. stepen fizicke aktivnosti.40 B. Medutim. a cijom promenom se namsava termicka ravnoteza su: . sloj V3Zduha ako tela se zasicuje vlagom te moguenost isparavanja postaje minimalna.1. pa Ce se toplota isparavanja uzimati iz vazduha cime ee se smanjiti rashladni efekat znojenja. pol. relativne vlainosti i brzine stmjanja vazduha biee izvedene prema dominaciji uticaja odrcdenog faktora u datoj sredini. Daljim porastom intenziteta znojenja koza Ce biti prckrivena debljim tecnim slojem sto dovodi do veeeg otpora prenosu toplote iz telesnog jezgra i sa povrsine isparavanja.srednja lemperatura zraccnja povrsina koje okruZuju coveka .

.toplota preneta sa koze na spoljnu povdinu odeee (kondukcija kroz odecu R .5) Kako se unutrasnja toplota tela odaje u okolinu kroz kozu."suva" toplota odata disanjem K . unutrasnja toplota po jedinici telesne povdine se moze izraziti sa: (3.73 m i tezine m=70 kg.2 W/m .2) (3. TERMICKI USLOVI UGODNOSTI 41 PredpostavljajuCi da se za telo u termickoj ravnotezi moze za nemariti skladiSte nje toplote. Fanger polazi od toga da ee sva generisana top Iota H bit~ odata u ok?linu.4) gde su pojed ine oznake: H ..proizvedena toplota u telu Ed . i koja po Dubois-u iznosi: (3. maksimalni kapaci- .toplota odata isparavanjem znoja sa povdine koze Ere . ova vrednost iznosi ADu=1.toplota odata difuzijom vodene pare kroz kozu Es. Smatrajuci da je te lo koje se nalazi u blizini termicke neutralnostl bez drhtanJa.) (W) (3. Ova jedinica je definisaoa kao metabolicki nivo osobe koja mimo sedi i !ZOOSl 1 met = 58. koja pretstavlja telesni omotac.3. Za zdravu musku osobu od 20 godina. da vasoregulacija ne reagujc Ie da telesno jezgro i koza predstavljaju jedinstvenu oblast..7) Za Coveka prosecne visine h= 1. jednacinu toplotnog bilansa je izrazio na sledeCi nacin: H =M-W (W) (3.toplota odata zraeenjem sa spoljne povdine odeee C .6) U gomjem iznosu ADu predstavlja spoJjnu povrlinu telesnog omotaca."Iatentna" toplota odata isparavanjem u pluCima pri disanju L .toplota odata konvekcijom sa spoljne strane povdine odeee M .3) K=R+C (3.8 m2 Metabolicka energija po jedinici Dubois-ove povrline M/ADu pretstavlja se jedini~m ~met·. odnosno povdinu koze nagog tela preko koje se odaje toplota u okolinu.metabolicka energija Ako se uvede pojam spoljne mehanicke efikasnosti " = W/M sledi: H=M(l-.

Ovaj loplolni gll bil ak propo rciona lan je razliei iz medu pritiska zasice nja vode ne pa re Ps na te mpe ra turi koze Is i pareijalnog priliska vode ne pare p. i konduktivni transporl kroz odc- . 11) gde su: lex .) (3. je (unkcija plllcnog "ve nlilacionog" mase nog proloka m. ta) (3. p. Pre lposlavlja se da se ispa rava nje ddava sa iii ispod povrsine koze. U pluCima. E". vazduh se zagreva skoro do unulras njc le lcs ne tempe ralure i o bogacuje se vode nom pa rom. Odala loplola di fuzijo m vode ne pare kroz kozu Ed Uednacina 3. I. izd a hnut vazduh je i lopliji i vlaz niji od ud a hnulog vazduh a. Maksimalni kapacile ti za ze ne su za 30% niZi. u oko lnom vazduhu : Ed = f(ps . pa je: (3 . Izdisa nje m. kao i 0 zavisnosti venlilaeionog masenog proloka od nivoa me tabolizrna.te mpe ratura ud a hnutog vazduha Mehanizam pre nosa "suve" loplote K sa koze na spoljnu povrSinu odete je komp likovan i sad rii u sebi ~va lri nacina pre nosa loplote: unutrasnje procese zraee nja i ko nvekcije u vazdusnom sloju izmedu koze i odece. i raz like u sad riaju vlage izdahnulog Wex i ud a hnlllog vazduha Wo' Sta nje izda hnlllog vazduh a u izvesnoj me ri zavisi od sta nja ud a hnutog vazduh a. a od rede na kolicina vode ko nd e nzuje na zidovima respira\ivnog tra kl a.-12 B.3) predslavlja deo lale ntnog odava nja toplo te isparava njem koji ne spada u lermo regulacio ni proces. dok za oso bu od 70 godin a ova vrednosl pad" na M= 7 mel.1 moze predslaviti u (unkciji od parcijalnog pritiska vode ne pare udahnutog vazduha. Obzirom da je i ovo oblik rcspiralivnog gubitk a toplo te to i za taj slucaj vaie cinje nice a zavisnos ti slanja izdahnutog vazduha. Kako plucni ve ntilacio ni maseni pro lo k zavisi od nivoa mela bolizma 10 vaii: E rc = f(M. I pored toga SIO se izvesna kolicina toplole i vlage vra tila le lu . koja oblaZe respiralo rni trnkl .te mpe ratura izdahnulog vazduha ts . usled eega se dec toplo le delirnicno vraca le lll. Ie se raz lika u sadriaju vlage izda hnulog i ud ahnlllog vazduha pos le niza aproksimacij.0) Ere i L zajcdno cine ukupnu loplolnu odalu dis anje llL Ova toplo lno odava nje nd nas i se na pre nos toplo le i vode ne pa re sa sluzokozc.Todorovic PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO G REJANJE le I me labo licke e nergije je M = 12 mel. ) = f(M . vazdu sna masa slruji kroz respiralorni Irakt u suprotnom sme ru.10) Osetljiva iii tzv_ suva lo plola odata disanjem L javlja se kao posledica razlike II le mpe ra turi iz medu izdahnutog i udahnll tog vazduha. p. na uda hnul vazdub. Ie se L moze predstavili u funk eiji pa rame lra: L= f(m"l cx.) Pri lisa k zasice nja vodene pare zavisi od te mpe ratu re koze i njegove vrednos ti u o psegu ad 27 °C do 37 °C mogu se aproksima tivno predstaviti linea rnm zavisnscll <lei le mpe ralure Is.

'vffCKf USLOVf UGODNOSTf -/3 C U. Carapc i cipcle) TipiCno poslovno odelo sa lakSim kaput om TeSka vunena odeCa (polarnal I" 0 0. TF.6697' 10-8 (W/m J<") T d . radna pamUCna kosu lja.3-0.4 f" I. lake pamucne Carape i sandale) Laka cadna odeCa (Iak pamuCni donji Yes.3.15 1.155 m e/W.13) Velicine u gomjoj jednacini su: t.srednja temperatura zraeenja (K) Aerr .1 0.1 1. na ukupni otpor odece izvestan utica imaju i vazdusni slojevi koji se nalaze izmedu tekstilnih slojeva.Stefan-Bolcmanova konstanta 2 (J = 5. Za slucaj siroke odeee moguCa je i pojava strujanja vazduha kroz odecu.D 1.155 m2 °C/W. U tabUci 3. uvedena je bezdimenzio- nalna velicina lei.5 3-4 Odavanje toplote zraeenjem sa spoljne povdine odece moze se predstaviti StefanBolcmanovim zakonom: (3. lake vunene Carape i lake cipcle) TipiCno poslovno odelo (pamuCni donji Yes. Promene u sadriaju vlage u odeCi. Ova velicina predslavlja odnos ukupnog olpora prolazu top lote od povrsine koze do spoljne povrSine odevenog te la pre ma toplotnom Olporu odece od 0.12) Toplotni otpor odredenog kompleta odeee zavisi od debljine i poroznosti svakog pojedinacnog sloja odeee.srednja temperatura spoljne povdine odeee (K) Tr .D I.05 0. malo uticu na koduktivni otpor.5 I. K se moze predslaviti u funkciji Id i razlike izmedu srednje temperature koze ts i srednje temperature povdine odeee td' (3. pantalone. Obzirom na velicinu [d. Za lakse definisanje ovog nacina odavanja toplote te la.15 1. keavala.koeficijent ernisije zraeenja spoljne povrsine odece (J . Pored otpora provodenju toplote materijala od kojeg je odeca. usled promena vlainosti vazduha. kosulja.1 prikazane su neke vrednosti Id za pojedine komplete odeee: Tabcla 3. sto je vrednost koja odgovara najpovoljnijoj odeCi za temperaturu 2o okoline od 20°C. ledinica ove velicine je clo stirn sto je 1 clo = 0.keatak rukav. u zavisnosti od propustIjivosti materijala odeee.efektivna povrSina zraeenja Aerr = fej(fd 'ADJ felT .1 Vrcdnosti loplotnog olpora odcce Vrsta odeee Naga osoba Sorts TipiCna tcopska odcCa (sorts.laka kosulja . osim ako odeca nije potpuno mokra.R.efektivni faklor zraeenja povrSine koji pretstavlja odnos izmedu efektivne povrSine zraeenja odeee i ukupne spoljne povrSine odeee_ Vrednost fakto- .3-1.D 1. cadne pantalone.6 1. sako..

Pretpostavlja se da kod osoba koje se na laze u oblasti terrrucke ugodnosti. cija velicina zavisi od vrste strujanja i rezima konvektivnog prenosa toplote (prinudna iii prirodna konvekcija.15) Zamenom navedenih ve licina toplotnih gubitaka u jednacinama (3. U slucaju prirodnog strujanja vazduha.. dok za veee brzine strujanja a c zavisi od same brzine strujanja vazduha. zavisi od stepena aktivnosti..4 Zavisnost adaJe toplote isparavanjem Z/loja od flivoa a/ctivnosti .725..3) i (3.44 B.3 Zavisnost temperaJllre kOle ad flivoa a/ctivflosti Slika 3. fd=Aci/Anu U tabeli 3. pri umerenim tempera turama vazduha i normalnoj aktivnosti znojnih zlezda say izluceni znoj ispari.4) jedine dYe fizioloske ve liCine koje figurisu su temperatura koze ts i toplota odata isparavanjem znoja sa povriiine koze E"". odnosno malih brzina strujanja vazduha.1 uz vrednost za Id (clo) date su i vrednosti fd za pojedine komple te odeee. vrednosti Anu i te lesne konstrukcije. tezine.14) Gde je a c koeficijent pre·nosa toplote konvekcijom. visine..t. t 5 (oc) E 3S 333 32 31 30 29 28 27 Asw (met) du 2 -A . Faktor fef[ je nezavisan od pola. a c zavisi od razlike (td . Velicina E. larrunarni iii turbulentni rdim strujanja).696. Todorovic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE ra fef[ dobijena je eks perime ntalno i izno$i: za sedeCi polozaj fefr =O. jednacina toplotne ravnotde biee zadovoljena.faklor povecanja povrsine odavanja toplote usled odeee . fd . ). a za poloZaj stajanja fef[=O. Pre nos toplote konve kcijom sa spoljne povrSine odece predstavljen je jednacino m: (3.odnos povrSine odevenog te la prema povriiini nagog tela. Za odredenu kombi naciju velicina ts i E.(met) du H _ "_ (met) Adu 2 2 3 - 3 4 Slika 3. odnosno unutrasnje produkcije toplote H: Esw = f( -) A Du H (3.

neophodno je da obezbede i neometano obavljanje aktivnosti liZ maksimalnu eftkasnosl.termicki parametri okoline KoristeCi jednacinu termicke ugodnosti (3.5. 3. TERMICKI USLOVl UGODNOSTI -15 Na dijagramu slike 3. kako mentalne tako i ftzicke prirode. Dijagrami ugodnosti na slikama 3. u stacionarnim uslovima.3.4 prikazana je zavisnost srednje temperature koze ts i toplote odate isparavanje m znoja sa povrSine koze E. fabrickoj hali. V . Neka dosadaSnja ispitivanja pokazalu su da se pojedine aktivnosti (naroeito one u kojima je . kancelarija itd. t. VAJONOV (wyON) DIJAGRAM 3.) tennicki parametri osim sto moraju da obezbede ugodan boravak. zahtevani tennicki uslovi u cilju maksimalne eftkasnosti odredene aktivnosti ili procesa (narocito u industriji).ve licine koje zavise od vrste odece M/ADJ' 1'].w od stepena aktivnosti M/ADJ· PretpostavljajuCi da je poznata vrsta i rezim konvektivnog strujanja aD kao i mogucnost izracunavanja vrednosti td Fangerova jednacina termicke ugodnosti bi6e u funkciji sledeCih promenljivih velicina: (3. ucionica.. Obzirom da je jednacina termicke ugodnosti obrazovana na osnovu niza pretpostavki treba naglasiti da se njena tacnost dovodi u pitanje za ekstremne vrednosti promenjljivih velicina koje u istoj figurisu. uCionici itd.5.16) ld' fd .5. Ovaj dodatni uslov. Svaka odredena prostorija ima svoju namenu prema odgovarajueoj aktivnosti koja se u njoj obavlja. od analize termickih uslova okoline do projektovanja grejnih i klimalizacionih postrojenja.3 i 3.1.15) data su u vidu dijagrama na kojima krive predstavljaju linije ugodnosti i cije tacke odgovaraju optimalnim kombinacijama promenljivih termickih parametara okoline za odredeni stepen aktivnosti i odevenosti.15) mogu6e je za odredenu vrstu odece i nivo aktivnosti izracunati kombinacije parametara okoline. 3. 1. Fanger-ova jednacina termicke ugodnosti i rezultati do kojih je dosao imaju siroku oblast primene. NajveCi dec svog zivota Covek prpvede u zatvorenom prostoru: dnevnoj sobi za boravak u slobodnom vremenu. U slueaju prostora za stanovanje. odnosno oseeaj tennicke ugodnosti.velicine koje zavise od stepena aktivnosti ta. l:esto imaju prioritet nad uslovima ugodnosti.7 dati su za us love srednjeg stepena aktivnosti i odevenosti. ReSenja jednacina (3 . koje 6e odgovarati optimalnoj termickoj ugodnosti osobe. temperaturska promena okoline se odraZava i na neke druge aspekte u zivotu Coveka.1Ihinji. Uvod Pored uticaja na tennicku ravnoteru Coveka. kancelariji. spavaeoj sobi. Pa. v . odredeni tennicki parametri okoline treba da zadovolje zahtev ugodnosti i tako obezbede prijatan boravak u istim U radnim prostorima (fabricka hala.6 i 3.

srca. sto neec biti moguce u slucaju kada se aktivnost obavlja u sedeeem polohju. Automatski opada srednja te mperatura koze. Skala A odgova ra ko mbinaciji lakog rada i lake odevenosti od l. a skala C za laki rad od 80 W/m2 i srednju odevenost (1. na 20°C pri te mperaturi prostora od 16 °C. Na proce ntu alnoj ska li moze se procitati procentu alno smanjenje « 100% ) iIi povecanje (> 100%) posmatrane karakte ristike. na 20°C (pri te mpe raturi prostora od 10 °C).2. Smanje nje produktivnosti u uslovima normalnog toka privred ivanja najcesee je izazvano izostankom sa posla usled bolesti iii nesre tnim slucajem na radnom mestu . usled eega se razvija toplo tni gradijent duZ ekstre mite ta . Tri prikazane te mpe raturske skale prilagode ne su odredenim stepe nima odeve nosti i metabolickoj produkciji toplote.6 cIo. 3. dok je za noge po tre bno i po ne koliko sat i obzirom na njihovu vecu toplotnu otpornost (bolja cirkulacija. stepe na aktivnosti i odevanja nije lako predvide ti cak ni pribliZnu temperaturu prstiju. muskog pola i bele boje koze pale su sa 34°C (pri temperaturi prostora od 24°C). U slucajll da Ijudi stoje iii hodaju u toku svoje aktivnosti oni ee nesvesno koristiti svoje misiee za stvaranje dodatne toplote. U studijll Lewis-a (1983. ka o i kombinaciji lakog rada u sedeeem poloh ju i srednjoj odevenosti l. u odeCi koja je o bezbedivala te rmo-neutralnost na 19 °C. "gmblji" kvalite t koze u odnosu na ruke. Na slici 3. godina) tempe ratura prstiju radnika u fabriei. Todorovii PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE me ntalna angaZovanost svedena na minimum) najefikasnije obavljaju na temperaturama koje ne spadaju u oblast ugodnih temperatura. niZe ravnoteine temperature ekstremiteta. Da bi se ovakvi rizici izbegli iii bare m sveli na minimum..-16 8. Za odredenu kombinaeiju sobne te mpe rature.5. Wyona "Efekat klime zatvore nih prostora na produktivnost i fizicko . u kojima Ijudi borave treCi nu dana.P. u trajanju od po 6 sati. medutim postavilo se pitanje da li je ovo merodavno i pri duiem vremenskom periodu. dobijen na os novu sumiranih rezulta ta veeeg broja ispitivanja. Prava zavisnost brzine i . bolja izolovanost usled prekrivenosti odeeom i obucom). Osetljivost vrhova prstiju i brlina njihovih pokre ta veoma je zavisna od te mpe rature prstiju. Ovo dovod i do ubrlanog postizanja nove. odnosno stepenu aktivnosti. Radna ak tivnost se izvodila stojeCi. a eks tre mite ti gube prioritet nad metabo licko m (unutrasnjom) toplotom u korist unutras njih vitalnih organa-mozga.mentalne mogucnosti Ijudi". Skala B se odnosi na rad u sedeeem polozaju od 60 W/m2 uz laku odevenost 0. uticaj te rmickih uslova prostora na Ijude. Pod potpuno istim uslovima tempe ratura prstiju radnika erne boje koze pala je sa 34 °C pri 24 °C prostora.0 clo). Vre me u kojem se dostigne te rmicka ravnoteia iznosi 10 -15 minuta. pluca. je tre itd. Klima radnih prosto ra.5 prikazan je pojed nostavlje ni grafik. Rezultati ispitivanja u hladnim uslovima prostora Ulaskom u oblast hladnije strane opsega ugodnosti. odnosno skupljanje krvnih sudova. kao primarni te rmo-regulacioni proces javlja se vasokontrakcija. sigurno da utiee na po ras t iii smanje nje frekvence kojom se navede ni dogadaji (bolest iii nes ret ni slucaj na radnom mes tu) desavaju.:t=1 cIo. kvaliteta rada i me ntalnih i fizickih mogucnos ti coveka moze se sagledati u studiju D.:t= 0.6 cIo. Velicina i znaeaj uticaja tempe ratu rsk ih prome na na spregu ugodnos ti. neo phod no je bilo ispitati.

me re ni su i neki drll gi aspek ti ma nu e lnih karak te rislika kod kojih je registrovano smanje nje od oko 20% za isti opseg prome na temperature prostora. za temperatum prstiju od oko 15 0 . a ekstre mite ti de luju kao ras hladna povrsina kalo bi se postigla ista te mpe ratura koze kao i na os talim de lovima te la . U pre thodno spomenutim e kspe rime ntim(l primccena je te nd e neija ka brie m ritmu rada i veeoj opreznosti. nago n ka smanjenju toplotne produkeije moze biti izuzetno jak te se nesvesno uspo rava rit am rad a. higije nski problem mirisa te la i dr. Pri jako niskim tc::mpe raturama. eak i pri te mpe rill llri prost o ra od 18 °C. 3. Naved e ni rezultati fizick ih i me nt alnih karakteristika ukilzllju da toplot na neugod nosl uzrokovana hlad nim uslovima prost ora predstavlja znacajan pore mecajni faktor. ak livnos ti i odevenos li. Langkilde je 1973. a otkloniee se i pra!eCi proble mi ovog procesa . je sirenje krvnih sudova. poslizanje adekvatnog isparavanja kroz odccu.3. Sasvim je r3ZlImna pre tpostavka d a je smanjena manu e lna spre tnost u Ve rno novim e kspe rime ntima uzrok porasta fabrickih nes reca. Za vre me traj anja ovog procesa toplotna produkeija se znaeajno smanjuje. TERMICKI USLOVI UGODNOSTI -17 osetljivost prslijll kod odredene kombinacije le mpe ralure prostora. Temperatura prstiju pri reduk ovanoj ma nu elnoj spre tnosl i kre tala se u opsegll od 30 . 0 c. Pad produktivnosti se po kazao i kroz broj ne ispravni h varova koji se lItrostmcio smanje nje m tempe rature prostora sa 18 °C na 6 O bziro m da Oloza k spada u o rgane sa visokim toplotnim prioritetom 1I hladnim uslovima. za citav niz indllslrijskih operacija. Oa bi se odala sto veea to plota o ko lini. sto je dovoIjan raz log za ogra nice no smanjenjc te mpe rature prostora u kojima Ijudi rad e i zive. Osim naved nih. a li nije naiSao na znacajno sma nje nje istih. a li sarno u umere no hladnim uslovima .gubitak tecnosti. Ve rno n-ova ispitivanja iz 1936. pokazuje sma nje nje ave karakler islike prsliju za 50%. sto je donj a gran icil oplimalnih ugodnih tempe ra turil. obzirom da ljudi smatrajll ugodnim te mpe rature prstiju iznad 30 °C. logicno je da se ne mogu oee kiva ti znacajniji efekti hlad nih uslova od redenog pros tora na Ole nt alne sposll bnos ti . Rezultati ispitivanja u toplim uslovima prostora Inieijativni te rmo regu laeio ni proces koji se javlja dejstvom toplih te rmi ckih uslova. U te rmoregulaeio nom smislu. nesvesno se zauzima ugodniji i re laksirajuCi polozaj . aktivira se termoregulacio ni proces aktivnog znojenja. koji odgovaraju toploj strani optimalne zone ugodnosti.25 "e. automatski se povecava srednja tempe ra tura koze.:: nc:: aspekte mentalnih karakteristika za koje je poznato da su ose tljive na toplo tu.5. eak ni pri tempe raturama koje Sll bile za 4 °C ispod individualnih optimalnih te mperatura . glldine pokazala su poras t od 30% fabrickih nes reca pri padu te mperature prostora sa 20°C na 12 °C (prava 1 u odnosu na te mperatursku skalu A). Problem koji se jav lja pri radu u toplim te rmickim uslovima je relativno suzena mogucnost prilagodavanja poveca noj toplotnoj produkciji.3. Ako se postigne zadovoljavajuCi nivo smanjenja toplotne produkeije gubi se potre ba za aktivnim znojenjem. na te mpe ralliri pros lo ra od 6 °C (odnosi se na te mpe ratursku skalu A). ritam rada je bio izuzetno spor. Kada u toku niskog ste pe na aktivnosti (rad u sedecem po lozaju des na strana te mpe raturske skale A) te mpe ratura koze dostigne vrednost od 34 °C. godine ispi tivao od red. Registrovana je i smanjena manualna pokretljivost i spre tnos t kod o be gmpe rad ni kil.

6 CLO) 10 15 Rod u sedecem polozoju(l...Mentol n e \ \ \ \ \ \ '--l-- osobine 80 70 Ugo~o. Ovc nesvcsDC rcakcije mogu da budu izuzetno e fiL:asne u smanjcnju produkcijc toplole.O CLO) 25 30 °C A 90 \ \y-. 150 ° C zOJ 10 k r od(~O W/m2) uJnor molnol odec i{1.sedenja iii Cak gubi motivacija za rad.0J C L O) 10 14 0 15 20 25 30 0 C C 13 0 120 11 0 2" ~(iene) 10 0 l o k r od (0. \ \ \3 60 o secoJ Tempo rodo 50 5 4\ B \ °C zo rod U sedecem polozoju(60Wfm2) u lokoj odeci(o.n \ .6 CLO) J J J J J 10 15 2025 30°C Slika 35 Uticoj lonpaahua otoIUre " rutInoj D"aIini .

J. odnosno temperaturski opseg ugodan. Tako ce se za kombinaciju na tcmperaturskoj skali A 80% ispitanika izjasniti ·ugodno· za tempe raturski opseg ad 19-23 °C. te rrnoreglllacija zauzima stacionaran rdi m regulisanja. Ve Like temperaturske promene (razlika rninimuma i maksimuma do 8 °C. da bi na tempe raturi od 38 °C znaeajno opale. Niska efikasnost radnika u vidu pojavc nezgoda moze se objasniti smanjenjcm pilZnje i opreza usled uticaja tople srcdine. pod nadzorom njihovih ucite lja. Za prvu grupu dece tempe ra tura od 27 °C je takode proizve la efekat znacajnog pada u posmatranoj karakteristici ali je on bio nesto manji nego pri te mperaturi od 30 °C. Prva grupa dece bila je izloze na te mperaturama od 20 °C. aktivno znojenje je prihvaecno kao neizbezno ali lIZ niiu te mperaturu za poeetak reagovanja aktivnim znoje nje m pa su i karakteristike industrijskog rada bile bolje na 26°C nego na 20 °C. dok je poveeanjc za ispitanike zenskog pola (2") bilo oko 10% . Za period duze od 60 minuta. od kojih je posebno i. U Africi gde su Ijudi svih rasa aklimatizovani na tople uslove sredine. Efeka t povecanja te mpe rature na smanjenje mentalnih mogucnosti Ijudi potvden je od niza autora. odnosno da se za 30 do 50% umanjila mentalna sposobnost pri te mperaturama koje odgovaraju granici poeetka aktivnog znojenja (25 QC). Prava 4 pukazuje zavisnost ritma rada od povecanja temperature Obzirom da je za kancclarijsko osoblje registovan pad u koncentraciji. lzlomljcna linija 5 pokazuje procenat Ijudi koji su se izjasnili da im je odredena temperatura prostora. odnosno odmoru.. TERM/CKJ USLOV/ UGODNOSTI 49 Vee spomcnuti Vemon-ov eksperimc nt obuhvatio je ispitiva nje lICcstalosti fa briekih nesreca 1I uslovima povceanc tcmperature prostora. Na osnovu dobijenih rezultata (koji nisu prikazani na slici) zakljueeno je da je subjektivna tolcrancija tempe raturskih promena veca pri radu nego pri rnirovanju. Obzirom na klimll tog geografskog pojasa. u pe riodu ad 32 minuta) povecale su nivo aktivnosti.. te mentalna sposobnost postaje stroga funkcija te mperature u odredenom vre menu. pri temperaturi prostora od 27°C registrovano je poveeanje od 30% fabrick ih nesreea kod isp it anika muskog pola (prava 2'. a druga temperaturama od 20°C i 30°C. sasvim jc jasno da ec se ritam rada bitnu usporiti obzirom na teZnju smanje nja metabolicke produkcije toplote. pri odgovarajueoj kombinaciji stepena odevcnosti i aktivnosti. te resantan ekspcriment Wyon-a i Ryd-a sa skolskom decom od 9 do 11 godina. Praee n je e fekat temperature na brzinu Citanja i sposobnosti razumevanja procitanog teksta. Deca su ispitivana standardnim testovima u okviru normalnog skolskog easa.l na 20 °C. a isti procenat ·ugodnih" odgovora na skali B odgovara temperaturskom opsegu od . ali su izazvale terrnicku neugodnost.'vencom fabriekih nCSrCc. U obe grupe bitno su smanjene obe sposobnosti (brL:ina i. 27 °C i 30°C.itanja i razumevanje te ksta) pri temperaturi od 30°C. karakteristike industrijskog rada dostigle su vrhunac za te mpe raturu od 32 °C. Ovo predstavlja indirektan rezultat teznje ka smanjenju me tabolieke toplotne produkcije i postizanja te rrnicke ravnotezc bez ueesea aktivnog znoje nja .. U po rede nju sa freJ. Mentalne sposobnosti ljudi testirane Sll i u funkciji dinamickih tempcraturskih promena u pe riodima od 60 rninuta. za razliku od temperature od 20 °C koja je potvrde na kao optimalna i za koju su posmatrane me ntalne sposobnosti imale svoj maksimum (prava 3 desna strana tempe raturske skale A). temperaturska skala A).

4. te da ee ista biti zadovoljavajuca za potrebc temperaturske ugodnosti Ijudi. rclalivna vlaZnost. 3. Ovo jc sasvim razumljivo obzirom da vlainost vazduha ne utiee direktno na toplolno oplereeenje tela vee odreduje kapacitet isparavanja koje prima vazduh. usvojene projektne vrednosli za lerrnicke paramelre prostora (Iempe ratura. dok je u letnje m periodu spoljasnja temperatura visa od unutrasnje za koju se projektuje klim<llizacioni sistem.t: PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO G REJA NJE 22-26 °C. Obzirom da jc te rmorcgulacioni proces znojenja karakterislican za vise lemperature. Na primer.5. Ove varijacije u "ugodnoj" temperaturi prostora mogu se zadovaljavajuee objasniti i promenom u spoljasnjoj lemperatll rio U zirnskom periodu spoljasnja te mperatura je nih od unutrasnje koja se odr2av<l izabranim sistemom grejanja. Vazduh u kontaktu sa kozorn se zagreva do temperature od 31 do 32 °C.50 B. da se zakljuci da se oplimalna ugodna le mperalurska zona krece u rasponu u 4 0 lako su ideje i postavljeni mode Ii koji obr<lzuju osnovu koncepla ugodnosti univerl alni. Moguea kolicina isparavanja znoja odredena je razlikom izmcdu parcijalnog priliska zasiecnja vode ne pare na lemperaluri koze i parcijalnog priliska pare u okolnom vazduhu. Pri usnjanju vrednosli projektnih parametara unutrasnjih prostora treba voditi racuna da se osim ispunjenja krite rijuma ugodnosti obezbedi sto manjc "Ioplotnih sokova" koji se desavaju usled velikih razlika u termickim uslovima spoljne i unutrasnje sredine. Na osnovu izloze nog moze c. Opis vlainosli vazduha velicinom relalivne vlainosti moze veoma eesto da zavara i navede na pogresne zakljucke. Za lople i vlaine uslove okoline. sa fizioloske tacke gledista parcijalni prilisak zasieenja vodene pare daje dovoljno lacan i korislan opis uslova vlainosli vazduha. brzina strujanja vazduha) kao i redosled vainosti tih faklora moze bili bitno razlicit u zavisnosti od gcografsko klimalskih uslova podrucja za koji se projektuje izabrani sistem grejanja iii klimatizacije. obzirom da se direktno odnosi na potencijal isparavanja sa lela. pri prelasku iz jedne u drugu. Ulicaj priliska zasieenja vodene pare za odredeno slanje vazduha povecan . a relalivna vlainosl istog se smanjuje omogucavajuei proces isparavanja. Medulim za If' = 50% na lemperaturi od 50°C odgovarajuCi pritisak zasieenja vodene pare bice oko 62 mbar slo je pribliZna vrednost i za prilisak pare za kozu. To<iofTJv. na skali C temperalurskom opsegu od 16-20 0 c. Pod ovakvim uslovima proces isparavanja sa koze je nemogue. a time i rashladnu efikasnost znojenja. Na osnovu navednih fizioloskih i psihofizickih zahteva u ovom poglavlju moze da se zakljuci da se neutralna-ugodna lemperatura prostora moze predvidcti u zavisnosti od spoljasnjih te mperaturnih uslova. Pareijalni prilisak zasieenja vodene pare za kozu zavisi od temperature koze i kreec se od 50 do 62 mbar slo odgovara temperatura rna koze od 33 °C (oblast ugodnosti) do 37°C (znacajno loplolno optereeenje). relativnoj vlaznosti od If'=100% na temperaturi vazduha od 25 °C odgovara parcijalni pritisak zasieenja pare koze oko 50 mbar za temperaturu koze od 33 °C. lermicka ravnoteza lela je u lakvim uslovima zavisnija od isparavanja Ie se moze oeekivati da ee na tim lemperalurama vrednost relativne vlainosti biti kriticnija. Vlazoost vazduha Ulieaj vlainosti vazduha na ugodnost coveka nijc tako delaljno proucavana kao sto je to slucaj sa temperaturom.

promene u vlainosli vazduha utieu pri nesto visim lempe ralurama i pritiscima zas iCenja vodene pare.3. Pos iedicil ovoga je da bllklerije i virusi nai lllze nil povoljne us love za razmnozavanje. pove cani su vlainosl koze.s . 2 oX " '" 0 6 5 ~ 1 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 0) <P 1"/0) bl <P I"Io) Slilea 3. Upravo ove dlaeice sprecavaju lldahnulu prasinu da se za le pi za sluzokozu. E E N _10 E 9 B 7 6 . ~ 4 3 0 a.x 0 '" '. Unulrasnji zidovi nosa. Na osnovu ove sludije. TERMIC/(J USLOVI UGODNOSTI 51 je sa oseeajem vlainosli koze (videli "eulne reakeije"). Porast u brLini strujanja vazduha ponislava ulicaj vlaz nosl i (povecana konveklivna loplolna razme na) Ie se granice fizioloskih i eulnih reakcija na poveca nu vlainosl vazduha pome raju ka visim vrednoslima. lako da su prome ne re lalivne vlainosli od 30% do 85 % skoro neprimelne. nivo vlaz nosli ne ma llticaja na fiziolosk e eulne rea kcije.. Za le mpera lure iznad 25 "C ulicaj vlainosli vazd u ha je sve oeigledniji. Pri le mpe ralurllma vazdllha od 20-25 °C. moze da se zakljuei da lermickoj ugodnosli odgovara opseg relalivne vlainosli izmedu 40% i 60% . Pre laskom odredene graniec vlaznosli vazduha.. da bi sc izbcgao rizik od kondenzaeije. isparavanje se i dalje dcSava ali je lImilnje na pa se javlja ne prija lan osecaj usled poveCa ne vlainosli koze. temperatura koze i nivo znoje nja. Do odredene vlainosli vazduha isparavanjc se ddava sa same povrsine koze a rasWadna efikasnosl je maksimalna ..i ~ 4 3 2 1 0 10 20 30 40 5060 70 80 90 100 a. Kada re lativna vlllznosl padne znatno ispod vrednosli od 40% .. E PU5ACI 9 E 8 E 7 N N E PU5AC I " 0 . prolok se usporava. pluea.. Prihvalljivo upulstvo za odredivanje projeklnih granienih vrednosl i dao je Ewert. Ewe rl je olkrio da velieina proloka sluzi zavis i uglavnom od relalivne vlaznosli llda hnulog vazduha (sl...3. rclalivna vlainosl lre bll da se kreCe do maksima lnih 50%...6 Nivo protolea slllzi II zavisllosti od relativlle vlablOsti /Idahlltog vazdllha . U cilju razumevanja rezullala do koji h je dosllo polrebno je upoznali se sa ne kim fizio loskim od likama respiralivnog lrakta.. ZII unlllrasnje lempe ralure u zimskom periodll..6).. respiralorni pulevi. pa eak i sup ljikave celije-alveo le pre krive ne su Slllzokozom koja poseduje dlacice koje SlI II konslantnom njihanjll. sluz se zalepi za s luzokozu i kre ta nje dlaeica se usporava. Na unulrasnju le les nu tempera tunJ i broj sreanih olkucaja. Dok jc koza suva nivo znojenja i isparava nja zavisi sarno od me labo lieke loplolne produkcije i "suvog" odavanja loplole. -10 c .

efek ti Cc dejstvovati u suprotnom smeru. Vece strujanje vazduha uvek proizvodi rashladni efekat. Medutim. a sa druge strane poveci\ee kapaeitet isparavanja odnosno rashladnu efikasnost..7 Opseg termitke IIgodnosti: brzi"e strojanja i temperatllre vazdllha .3 0. intenzivnije vazdusno strujanje ce izazva ti poveca nu konvek tivnu razme nu toplote i zagrevanje tela. u o . koji se povecava sa sniZavanjem te mperature vazduha.Todorovic PROJEKT OVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNOGREJANJE 3. Suvise veliko vazdusno strujanje u smislu ve like brzine i protoka vazduha prollZrokuje promaju koja se moze definisati kao pore mecaj termickih uslova koze rashladujuCim efektom strujanja vazduha .4 0. ::l "tJ N r:i 24r-----~~~~ > o 22 o "- Z 20 o "- a. odnosno rashladna efikasnost znojenja. kada je temperatura vazduha visa ad temperature kaze. Uvodenjem odgovarajueeg ventilaeionog iii klimatizaeionog sistema u takav prostor moguce je obezbediti zeljenu velicinu brline vazduha. tV r- ~ 18~~~~--~~--~----~----~ 0. Od brline strujanja zavisi velicina konvektivne razmenc toplote kao i kapaeitet isparavanja vazdllha.5 Brzina vazduha.c.2 0. m/s Stika 3. Ovo sarno po sebi cesto nije dovoljno da se obezbedi zadovoljavajuCe vazdllsno strujanje cije je prisustvo neophodno radi stvaranja ugodnih te rmickih uslova odredenog prostora. Strujanje vazduha u zatvorenom prostoru prouzrokovano je prirodnim konvektivnim strujama i infiltracijom.1 0. jer ce u dodir sa kozorn nailaziti nove vazdllsne mase ciji je pareijalni pritisak vadene pare manji . Pad tempe rature vazduha ispod temperature koze prollzrokuje da ova dva efekta dejstvuju u istom smeru.5. obzirom na ostale termicke parametre.5. Strujanje vazduha Strujanje vazduha utiee na postizanje termicke ravnotde dvojllko.52 B. S jedne strane.

lzuzctna osctljivost na promaju pokazuju potiljak i nozni zglobovi.7. promaja se dozivJjava kao ne ugodna. u sedeeem polozaju. Ako je vazdusna stmja usme rena prema vratu iii noznim zglobovima. TERMICKI USLOVr UGODNOSTf 53 Kada ovaj rashladlljuCi efekat prede odredenu vrednost. kao i 0 drugim uticajima kao sto su broj osoba koje ee boraviti u odredenom prostom. te se javljaju zahtevi za visim temperalurama prostora iii za zauslavIjanjem ve ntilacionog sistema. Ljudi koji obavljaju fizicki rad (visok stepen aklivnosli) mogu da tole risu brzinc i do 0. treba da je ogranicena na vrcdnost od 0.3. aktivnosl koja Ce se obavljali. koji odgovara oblasti tcrmicke ugodnosti. . licni uticaj i oslalo. tako i od vrste i stepena aktivnosti povrSine lela koja je izlozena vazdusnom stmjanjll i karakte m vazdusnog kretanja (konlinualno-diskontinualno).15 rn/s. sa delovanjem vazdusnog stmjanja na pred njoj strani tela. VerovatnoCa da ee Ijudi osetiti promaju u datom prostom zavisi kako od brzine i tempe rature vazduha.5 rn/s dok bi za fizicki neaklivne Ijude cak i vrednosl od 0.1 m/s bila neugodna . prikazan je na slici 3. Prcpomeeni opseg brzina stmjanja vazduha. Dati dijagram formiran je na osnovu mere nja u zatvorenom prosloru. za Ijude prosccno odevene. Pri odredivanju projeklnog opsega brzine slmjanja vazduha treba yoditi racuna 0 oslalim te rmickim paramelrima.

og stanovista preelstavljajll najslabije elemcnte svake fasade.4. s ubzirom na zahteve zgrade za energijom za zagrcvanje zjmi i hlatlcnje !eti. a !.i1. poscduju mnogo manji otpor provodenju toplote 1I odnosll na zidove. velr-a. 4. lIZ sve svoje predoosti. pa sa energetsl. onda se povcCava otpor prolazll toplote kroz zidove boljim izolacijarna. smanjuje se njegov 01por provode nju toplote. Ova jc potre bno jer staklene povriiim. Ta njihova ncpovoljna osobina sc ublazava ugradivanjem halitetnijih konstrukcija pnYLora. TERMORIZICKE OSOBINE GRADEVINSKIH MATERIJALA 4.2. kada sc unutrasnje temper-ature odriavaju na odredcnoj VTCdnosti lrampart toplote . kmvna konstrukcija kao i osnova zgrade na kojoj ona Ie"Li na tlu. omotac ima zadalak da stili unutraSnjj prosto(" od uticaja spoljnih v!sokih iii niskih temperatura. Ova sloga sto u zimskom periodu varijacija spoljne temperature u toku 24 Casa oko srednjc dnevne temperature nile vel. pa se mora voditi racuna {1 prodiranju vlage u konslrukcione clemente zgradc. Zalo se u uslovima grejanja. lalm da proscca n otpor prolazu toplote kroz fasadll bude uveean.1. OMOTAC ZGRADE Pod o mo tacc m zgradt: podrazumevaju se svi granicni ele menti koji odvajaju gradevinski objcka t od spoljne okolinc i zelT'ljista na kome je podignut: fasadni zidovi sa vratima i prozorima.. narocito u spoljnim zidovima. PRENOS TOPLOTE KROZ ZIDOVE Prilikom proraeunavanja potrebne kolicine toplote za grejanje usvaja se da je spoljna temperatura konstantna.:ada je to nedovoljno.. buke i drugih spoljnih ncpovo ljnos ti.:a. usled tratkog trajanja sunccvog zr-aCcnja i velike obla~-nosti zirni. Ali i da istovremeno o rnogueava pristup prirodne svetIostj u IInutrasnjost zgrade kao i vizue lni kont akt Ijudima II njoj sa okolnom prirodom. Sa poveea njem sadriaja vlage u gradevinskom materijalu. Prilikom projcktovanja zgraelc mora se naei optimalan oelnos izrnedu samih zidava i prozorskih pOYrsina. od padavina. proveravaJu otpori provodenju toplote kao i prodiranjc vodenc pare. Osim svojih me hanickih funkcija . Zalo se prilikom projektovanja zgrade racunski kontrolislI njena termoflZicka svojstva.

prolaz toplote se racuna po poznatom obrascu: (4. pri stacinnarnim uslovima. .koeficijcnt prolaza toplote [ W m ·K 2 ] k - 1 1 + " 0 + 'a .ke: q .4) k . Todoro l·ic PROJEKI'OIiANJE POSTROJENJA ZA CENTR4LNO GREIANJE kroz zidove i krovne konstrukeije prakticno odvija u stacionarnim uslovima. Rllk - ] ukupni toplotni otpor vi~eslojnog zida prolazu topiote.-'6 B. pre laz a to plote sa unutrasnjeg vazduha na zid kao i sa dmge strane zida na spoljni vazduh. au 1 (4.2) (4. A. normalnom na povrsinu zida. pri cemu se vrii i prenos toplote zrace nje m. Transport toplote kroz zid je kombinacija provode nja toplote kroz masu zida. cija je vrednost zbir pojedinacnih otpora svakog sloja: 1 " o· 2:-' + A. Z a eleme nte gradevinskih konstruk cija cijc su debljinc daleko manjih dime nzija od njihovih povriina. U tom slueaju. cime se proracuni u znatnoj me ri uprosCavaju. prolaz toplote se prakticnn odvija u jed nom pravell.K ] .Icoeficijent prelaza toplota sa valduha u prostoriji na unutrasnju spoIjnu povrsmu ZI'd a [ y' m 2W .1 ) odnosno. a" . S obzirom na relaciju (4.3) U gornjim izrazima su koriseene sledeee ozna.specificni toplotni protok [ .= 1 Rut =- au + (4.5) J 2:-.

Ruj f .t ... . _--tu t us 'Id..l Ru Ii [m] S/ika.' .rlojflom zidll Da bi se odredila temperatura u nekom sloju zida iii zidnih povrsina.6) se izjednacuje sa protokom kroz celu debljinu zida..t .3).. .6 .=1 A.4.. koji je definisan jednacinom (4..koeficijcnt pre laza toplot e sa spoljas ne povrS inc zida na spoljni vazduh _ I ~ A· I _ toplotni otpo r I-tog sloJa zid a ' " . odakle je: (4. TemperaJllrtlo polje II vise.4. 2 ' K] m [ VV ~.1.dcbljina sloja "in [m) A . toplotni protok do sloja cija se temperatura izracunava: q= - 1 all ~~ .. (4. TERMORlZ1CNE OSOBINE GRADEHNSKlH OBiEKA TA 57 a. u te---..koe ficije nt provode nja toplot e sloja "in [-VV-2=-' _m_] m ·K <1 .. + .7) .

l - I [1 15. te se dllze odrLavajll zad ovo ljavajuce tempe ra ture unu la r zgrade. drugim recima. tempera tura spoljasnje povrsine zida je od rede na pre mil : I" .= 1 i I e.511 B. Na slici 4. s to je pn:dnos t ovakvog postav ljanja izolacije koja do lazi do izrazaja po prekidu grejanja. o nd a su te mpe ra ture mase zida nae.I e' -+ 2:" "-R A uk au . cime se sp recava pojava na prslin<l u zidovim<l. Temperatumo po lje se me nja i u takvim uslovima manje su raz like te mpe ratura izmedu spoljnjeg vazdllha i spoljne povrsine zida. od nosno izmedll lInlltrasnjeg vazd uha i odgova rajuce pov rsinc zida iii. Izolacio na masa se moze ugraditi sa spoljne iii unutrasnje stra ne zid a. Ako se doda izolacija. Ako je izolacija pos tavlje na na spoljnoj stra ni zida. (bez sloja "iz") sa lIcrtanim rasporedo m te mpe ratura za ne ku od rede nll spoljnu i lInlitrasnju te mpc ratlinI.3.9) Za prai-ticnc-proracune.8) Analogno prethodnom. pre laza i provode nja to plote dati su tl tabe lama sledeceg poglavlja . U poglavlju 0 po trebnoj kolicini toplot e za grejanje na laze se tabe le sa te rmofizickim karakteristikama razlicitih mate rijala i merodavnim koefieijentima pre nosa toplote. sto doprinos i manjoj po tre bnoj koliCini toplo te za grejanje. ocinos no loplola nap reza nja konstruktivnih ciemenata. Na slikama 4.2 prikaza na je ko nstrukcija jednog jednoslojnog zid a bez izolacije.b i c prikazana Sll po lja tempe ratura kada je izolacioni sloj sa unutrasnje strane zida i za slueaj kad a je pos tavlje n 1I njegovoj sredini. .Todorovic PROJEKlOI-'ANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREIANJE Tempe ratura unutrasoje povrsinc zid a moze da se izracuna prema izrazu : (4. 4.4.1 . Masa zida prema prostoriji ima vise te mpe rature. sto je i cilj izolaeionog sloja. T ime se umanjujll dilal acije e leme nata fasade. TERMICKA IZOLACIJA ZIDOVA lzolacioni slojevi povecavaju otpor provode nju toplole kroz zidove pa sc smanjlljl: pro laz to plote kroz njihovu konstrukcijll.] ['C l (4. lInlltras nja povrSina zida ce imati visu a spoljna na u te mpe ratu ru u slucaju pos toja nj a izolacije. koji su potrebni za primenu jednacina 4.9. U tako postavljenoj izolaciji glavna mas a zida je ko nce ntrisana pre ma lInlllrasnjem prostoru . iii kao s loj 1I njegovoj unulrasnjos ti.2. pa sc po prekidu grejanja akllmlilisann to plo ta 1I njoj post epe nn oslobada i pre nosi 1I prostoriju. merodavne karakl e rislike poje dinih mate rijil la i koefici jenti prolaza. olpor prolazu toplote bi se povecao pa Sl: kroz zid transportovati manja ko licina toplote.

ija vod e ne pare. kao odnos protoka vodene pare kroz sloj mirnog vazduha i f1uksa kroz sloj iste debljine odrede- . DIFUZIJA VODENE PARE KROZ GRADEVINSKE KONSTRUKCIJE Od svi h mogllcih nacina Iransporta vlage kroz gradevinskt: ko nstrllkeije (absorpcija. kada Sll dve sredine u kontaktu.Znosl ne menja. posebno kroz zidovc zgrada II Kojima xc zimi odriava visa temperatura od spoljne. dakle iz vlainije ka suvlj oj sredini. nje nog kondenzovanja II slojcvima konstrukcijc. pojavu neprijatnih mirisa. pa cak i na njihovim unutrasnjim stranama. Pri tome. On je definisao i faktor otpora difuziji P. tv I. ani tde da se krecll iz sredine veceg pareijalnog pritiska vodcnc pare ka sredini niZeg pritiska. sve dok se ne llspostavi ravnotda. iz . U lIslovima ravnoteZe broj molekula koji prelazi iz jedne u drugu sredinu se izjcdnacava pa se llslaljena vla. IllJ 4. TERMORIZICNE OSOBINE GRAflEVINSKlH OBJEKATA i z. Mo lck uli vodenl: pare Ide da se ravnome rno raspodcle u prostoru II wim pravl:irna.1 Proracun difuzije vodene pare Oifuzija vodene pare se odvija kroz vilZduh koji cini ispunu skeleta gradevinskog materijala. a kao njena posJedica dolazi do prodora vlagc u zidove zgrada. O na ~e odvija ill materijalima koji Sll nehigroskopni i ncsposob ni za kapilarnu llsisava njl: vlage . difLU.Znosti naziva sc difuzija vodene pare. ItIlIltraslljoj stralli <ida (b). Zbog svega toga se prilikom projektovanja zgrade mora izvrsiti i provera mogllcnosti kondenzaeijc vlage koja prod ire difuzijom i raspolozivim tehnickim sredstvima spreCiti njena pojava. Zato projektna dokumentaeija gradevinskih objekata mora da sadRi ideo koji se odnosi na difuziju vodene pare.ija). Tempera/lima polja II zidu bez iz~lacije (plllle !illijc) i sa izolacioT/im slojem spoljT/oj (a) . Kriseher je postavio model na osnovu koga se difuzija tretira kao kretanje vodene pare u mirnom vazduhu. To povlaci mnoge nepovoljne poslcdiee: vecc gubitke toplote objekata. i z. od najveeeg lltieaja je difLU. kapilarni cfekat . tv 1. Ovaj proccs Iranspo rta vodenc pare sa tendcn cijo m izjednacavanja vla. nehigijenske llslove.-"'-1 0) Slika 4.4.4.2. razaranjc materijala. kao i II IIjegovoj IIIIIlJraSlljosti (c). 4.4.

T()(!om. Na taj nacin je omoguce no da se svi z ako ni d ifuzijc vodene pare kroz vazdllh prime ne na po rozne -gradevinske malc rija lc . / s] .spe cificna za pre mina vode ne pare [m3] kg R .(obra titi painju da je za otpor propustljivos li pare korisce na oznaka R pa je zato gasna konstanta oznace na zvezdicom) p .te mpe ratura vode ne pare [K] .11. prc ma zako nu F ick-a defi nisa n je izrazo m: (4.. pa je : ( 4.11) su prime njene sledeee oznake: v .parcija lni pritisak vode ne pare [Pa] . x .ko nce ntracija vod ene pare [kg / m 3 ] . T . Ako se u jedn acinu 4.ic' PROJEII.prava c di(uzije vod e ne pare [m] . 12) gde je .11) U iz razu (4.koeficije nt difuzije vode ne pare kroz odrede ni malc rij al [m 2 C .10 uvedc izraz 4. 10) gde je: D .60 B. Zbog m alih pritisaka pa ra se smalra idealnim gas om.NJA ZA CENTRA L NO GREfA NJE nog malcrija la. -gas na konSlanla za vode nu paru [ kg·K J ] . koja prod ire kroz ne ki ma lerijal difuz ijo m. Fick-ov zakon dobija obJik: ( 4. Spccificni p ro lok vodc ne pa re. pri svim jedn ak im re leva nlnim usJovima.TOVANJE POSTROf F.

o (4.s. vo d e ne pare k . s. moze se smatrati da je f1uks vodene pare difuzijom kroz gradcvinskc demcnte dcfinisan Fiek-ovim zako nom pa se ovaj primenjllje u praksi.pa] .IfORl7. to je Po-(Po . od nos no u praveu smanjenja pritiska. It gde je _ Rill R. kg Rv 1l m - = .a otpor d'r'" I UZIJI vo dene pare k 'roz vazduh 1lv [m pa] ~ . Krisherov faktor otpo ra difuziji p.. S obzirom na vdicinc pritisaka vodene pare.13) Kako je p< < PH..p) pa zakon Steffan-a prelazi u Fick-ov: g =-1l' - iJp at' ( 4.S.'T -k' oe f'" ICIJe nt propustljivosti vod e ne pare od rede nog materijala kg ] [ m's' Pa Speeificni prot o k vodene p<lre u proeesu difuzije definisan je i zakonom Steffan-a: g' __ D - Po . iJp [ kg ] Po-P at' m 2 ·s ( 4. koji se koristi 1I proracunima difuzije vodene pare dcfinisan je kao odnos otpora difllziji nckog odredenog materijala Rm pre ma otporu vazdusnog sloja Rv iste debljine i pri istim relcvantnim uslovima .ICNE OSOBIN£ GRAD£VINSKlH 08J£K4TA 1l 61 = D R. T£R. .15) Rill = -a 1l 1ll .. otpor d'f I UZIJ! ' roz mateflJal ' [m 2 2 .. pri razlici pritisaka na nasprarnnim stranama od IPa kg· m ] [ m 2 ·s· Pa 1l v-koeficijent propustljivosti pare u vazduhu [ kg ] m·s·Pa .14) Negativan predznak ozna&wa da se difuzija uvek odvija u pravcu smanjenja grad ije nta k0ncentradje. koeficije nt propustljivosti materijala kroz koji prolazi para difuzijom u toku Is kroz kocku ivica 1m.

0 37 51 .2 30 4-8 6.krecni .5 5.Ekspandirana pluta -' Zasrnoljena pluta Stiropor " " " 230 160 110 70 11 2 1.0 10. ~ 8 10 15 21.nepresovane . .' 16. 1£ POSTROJ£NJA ZA CENTRALNOGREJANJF..1.5-14 5.9 100 5-30 1. vlage " 15%" " 30% " 50% " " Sperploca Termoizolaciooi materijali Ploce od plute: .5 23. Z a gradevinskc materijale faktor Olpora jc dat 11 tabeli 4..27 40-60 00 Staklena i mineralna vuna Poliuretan Peno staklo .2 9.. - ..0 12. lZabrane su vrednosti kojc se kod vceine autora pok.17·1. 8% Crvena bukva 10% tel. G radcvinski matcrUal PeUar. " .c PROJ£KT'O ~ :A.1 F.62 B. .lapaju i kojc sc korisle za izraeunavanjc propuslljivosti Te. Tabcla 4.5 15·50 40-100 80-210 130-370 1." 7.5-5. vlage "6% .poduzni eemenlni Azbesl .5 6.0 11.8 2.presovane Drvo: Smreka 4% tei.cement ploce: .8 9. ktor otporn diruziji vodcnc pore.Tooorov. beton Beton sa sljunkom Armirani beton Laki beton Z id od opeke Crep Gas i peno belon • Gips Vrste maltera: .3-10 37·43 3.2-9.

5 em S.Ocm 10 em PV C .5 em 2.Ivostruk i 1. 1-0.108000 600 J 500 10000-25 000 10 000 80000 30000 65 000 700 000 6400 3 500 12000 200000 2U0-6OO0 670-5200 210-6250 70000-1 JO 000 25000-50000 13 000 20 000-27 000 9800-24000 180-2 15 .4.0 mm Vezivnc bojc Dcsperzione i em u Izione boje: l3ez ulja Sa uljem Lakovi: hlor.8 200-400 7. 15 mOl l3itu I11CIl-ka rlOIl 0. TERMORIZ ICNE 050111.04 111111 c.RAD£VIN5K1H 08J£KA7:'1 6. krecom/ 1. a ulo rima l3itum cn-papir 0. izrazom.7 II 6. prema zo m Bitumcn po ellg!.. sa obc stralle bitum izimna 2 mm Tcr i bilumc nska krovna hartija sa predim l'regnir.0 85 3500 55 000-138 000 85000.pena Znpth'n i matcrijali Mo ll op rell Asfall Krovna lepc nka Flirumc ilska cmulzija sa vrucim bilum .2 Transport vodene pare u stacionarnim uslovima Po f ick-ovo m zakonu protok vodene pare kroz neki zid se odreduje anaiogno jed- nodimenzio nainom lransportu topiote.f. tUlkalom.1 [parka Ploce od lIlekog Iesanila 1.2 mm A1umin ij umska fo lija 0. (4.5 3.05 111111 Vapo rex: sa bilume nom 0.8 4.7111111 Fli lul11c llska spccijalna ha rlija "SOO" Krovna harlija. 15) u kome je: . 4.8 mOl no rmalan 0.fo lija 0.111£ (.8 mm Vrstc premaza Diofan: jednoslru ki 0.kaucuk lak polivinilhlo rid la k poliuretan lak ulja ni lak ulja ne boje Propustljivi premazi: /sa minera lima. Fo lije: PVC .

/ B.16) kroz neku pregradu. ]_ R di OJ . odnosno spo ljnjc m i lInlltrasnje m vazdllhll kada je 1I 1I pitanjll spoljni zid [Pa J r .3 Koeficijent prolaza vodene pare difuzijom Za di(uziju vodene pare (4. p.. Todaro.. s obzirom na G g= .6.pa] .1 +6 {Ju i 1tj f3e ( 4. m ·s·Pa F .4.koeficijent pro laza vodene pare [ 2 kg ].1 .-it PROJEKfOVANJE POSTROJENJA Zr1 CENTRALNO GREIANJE G . KD ._. Pu .otpor provo d enJu ' vo dene pare dl'fuz" ' Zl'd a =IJom "roz SI oJ nj [m2 .15 i 4.s. f3e . sledeCim izrazorn: 1 " 0' + .povrsina date p~egrade [m 2 ] . odnosno sa spoljasnje povrSine pregrade na spoljasnji vazduh [ m2 kg ·s· Pa • I.17) u kome je: f3.vre me odvijanja difuzije vode ne pare [s 1 Pri tome mozc' se de finisati i specificni protok vodene pare.ukupna ko licina vodene pare pre nete difuzijom [kg].koeficijent prelaza vode ne pare sa unutrasnje g vazduha na unutrasnju povrsinu pregrade. zid iii membranu de finisan je koe ficije nt prolaza vodene pare KD • analogno prolazu toplote.parcijalni pritisci vodene pare sa obe stra ne pregrade. kg .[kg] F ·r m 2 ·s kao : (4.16) 4.

.4. . c) prclaza vodene pare sa spoljasnje povrsine pregrade na spoljasnji vazdllh sa dmge sl rane zida . Cu.koeficijent pre laza mase [ ~l ] C.CII. Uz koriseenje jednacine stanja idealnog gasa C = Ci izraz: Rd·T f' iz (4.. uvodi se konvektivna difuzija. .'T Pu Pu.18) u kojoj je: flIt' .S) [kg / m (4. Predslavlja st: jednaCinom: gIl 2 .konvektivna difuzija Pri difllZiji vo ~ lcne pnrc kroz zid.2· s kg Pa ].~ -Iu p" PU. b) provodenja vodcnc pare kroz slojeve pregradc.' [kg] zida mJ . ' '(C" .s . TF:RMORIZICNE OSOIllNE GR4EJEVINSKlH OBJ£ KA TA 6J 0. Osnovni uzrok konveklivne difuzije je rl1zlika koncentraeija vodne pare u vazduhll i u granicnom sloju zida. 4... sa unulrasnjeg vazdllha na lInlllrasnju povrsinll.koeficijent prelaza vodene pare sa uftulrasnjeg vazduha na unutrasnju povrSinu zida [ 1.4 Prelaz vodene pare . po analngiji sa prelazom loplole. -kodicije nl pa roprovodljivoS li datog sloja [ kg ] . ( _ ) _ 1 . analogno prolazu tnpln tc. sasloji iz I ri osnovne pojave: a) prclaza vodenc pan.dcbljina sloja Iml . 1l.( _ ) [ kg ] R..s (4.. m · s·Pa Kao slo Sl: vidi iz izraza (4.19) gde je: (111 .J m 2 .17) prolaz vodcne pare difllzijom kroz zid se . s] = (1.koncenlracija vodl:l'le pllre u vazduhu daleko od zida i u granicnom SIOjll . O na SL' javlja kao pre 'HZ mase vodene pare iz vazduha na povrsinll zida odnosno sa povrsine zida na vazdllh.18) se dobija slede- gil = {3..4.

pan:ijalni priLisal.21 ) n tome jc: a .oc ....: vodeoc pare u unutraSnjem vazdubu na udaljenju od zida i u granienom sloju 7jda IPa 1· Analogno sc definiSc i prelaz vodcoc pare sa spoljasnje povrliine pregrade na spoIjaSnji vazdub: (4. ficj' ___ 11_ • !)Cnl lop10toe pn . Odavde sc maZe dobiti izraz Z3 izraConavanje fJ tao: .3 loplote (bc--L zral:cnja) pn postojanju prelaza mase A .JIVOSIl - [m2] s . a= 1 . =~ .....kocficijcnl difuzije vodcne pare u vazrluhu [ ~2] L.20) gde jc: Pc ...tocficijcnl prel37.tocficijent difuzijc vodenc pare u vazdubu [ W ] m·K D r . p·Cp .l. p"" .u .tocficijcnt prelaza vodcoc pare sa spoljasnjc povrSine na spoljasnji vazduh Prilitom izraeunavanja tocfJcijcnta prelaza vodenc pare moie sc tonslili NusseltLewis-ova leorija 0 relaciji prenosa loplote i vlage toje je definisana izrazom: a A (.Lcwis-ov broj toji Dr sc primenjuje za boo Imji slueaj islovremenog pre- nosa toplote i rnase.p~ .

.4.. 16 i 4. ·0" Ov ( 4. Provode nje vlage kroz viseslojni mal e rijal. P.. -P.. . .. lr.6 Koeficijenti provodenja vodene pare Keo[icijent provodc nja vode ne pare nekog materijala. zav isi i od o tpornos ti mate rijala na prnpuslanjc vlage.. R~ gils na ko n~ lan l a za vodenu paru .. sa jedne i sa dru ge stranc zida. . .II A. ne llzimaju u o bzir pri proracunll f1uk sa vodene pare kao velicina vrlo niskog reda . 11 proracunima koji slcde u ovo m poglavlju o ni su o buhv a~c ni ..olpor dlhlZl)l vodenc pa re kroz 510 ) "I" lr i s· Pa [m' 2kg ] ]... koji odgovara koeficije ntu provodenja kod pre nosa toplote. Trebil na pomenuli dil sc koe fi eije nti pre lazn vode ne pilre {Jc od nos no fl ..KATA 61 pa sc dobija 1 al'.... = R' . - koe[icije nt provode nja pare "i" sloja [ m ' s· Pa kg 4.-I. definisan je u jednacini 4... .. slo je vee o buhvace no izrilzo m Zit prolaz vlage (4. .koe fi eijc nl loplol ne provodljivosli.12 kao: .. .c: fl•... i C pr. P <. T£RMORI Z /CW/o' OSOIJINE GRADEVINSKIII OBJF. IRdi i ( 4. M edlltim.1 ( A. 17) je ddinisano jednacinom: g= P... ..konduktivna difuzija Fluks vod e ne pare kroz pregradu osim od raz like parcijalnih pritisaka vode ne pare II vazollhll .7" tI e .4. gllsti na i speeificna toplOlil gde Sll A vazdllha nil ilpsolutnim le mpe rillurama Tc i 7. Rdi = ' . CP.22) ".. po a nalogiji sa zav is nos~ll lop lo lnog fluksa od toplo tne p rovod ljivos ti malerija la.11 {Jr . . . 11 ).24) u kojoj je : P. ' .parcija lni pritisci vodcne pare u vazduhu sa obc stram: zid a [Pal. 4...5 Provodenje vodene pare .. ... c5 .

R. D". T III (4. . kao merodavna temperatura T u jednacinalTh1 (4./ . = D R. Odnos o lpora provode nj<l vode nc pa re ne kog ma te rij<lla pre m<l provodc nju vazdllha jc pozna la ve licina pre ko odnosa fakt ora otpora difuziji It. "c!" se odnosi na vodenu paru a "1''' na vazduh.gas n<l ko nsta nl a za vode nu pa ru oznace n<l zvezdicom) J ] Uos jed no m se skreec p<Iinja da je i za o lpo r pro puslljivosti pa re korisce na ozna ka sa R.25) postaje lC 1/1 = --R-"-'-T}l' d' D" (4. It = R".25) i (4.26) usvaja se srednja vrednost temperature sa abe strane zida: .26) U gomjim izrazima indeksi "mn oznaeavaju materijal kroz koji se vcli difuzija vodene pare. R.25) gde je: Dm ..:::::r:::lC m o sledi iz (4.kodicije nt difllz ije v~dene pare kroz mate rija l [ ~ [ kg·K 2 ]. pa je gasna ko nstanta T . Pri difuziji vodene pare kroz zid koji razdvaja prostore razlicitih te mperatura. Todoro1'ic PROJ£ KTO VANJE POSTROJ5NJA' ZA C£NTRALNO G REJA NJ£ 7C ".te mpe ra tura pri kojoj se odvij<l difuzija [K] . pa izraz (4.. 12): It=-- D. a kako je R".68 B.

Pri lome cc doCi do ko nd e nzacije u slojcvima II Kojima jc p<trcijalni pritisilk vlldcne pare vcCi od priliska zasicl:nja na lc peraluri koja je u islom 510ju lIspostavljcna. koji jc merodavan za IIspostavljnnjc vclicinil parcijalnih pritisab vod e ne pare u matcrijalu . 26) ko ris ti sc vise obrilzacil od koji b se najcdicc prime njuju Schrime r-ov. "_ _ _ p" .16) i (4. vodcna para prodirc od lilcaka sa vi!i im pre mn tackama sa ni~ im parcijalnim pritiscimil vodene pilre. U 1I5poslavijenom polju pritisilkil 1I zidll.+ 2:-' + fi" i= 1 7t i f3u p" . (7' D =~ .1 . ~ i5 j ] l ' -{J + L.=1 . prethodnll izrilcllnavaju vre dnllsti tcmpcrailira i oba pritiska ."' v PH 273 )UI [~ 2 ] s ( 4.() O a hi Sl: odrcdi o kocfi cijt: nt provode nja pa re prc ma jedn ill:ini (4. (4.P-. . Korisleci izmz (4. na prime r. TI-:R. Proraclini Sll bazirani na konstanlnim te mpcralurama odnosno priliscima sa obc stranc gradevinskog c leme nta iz ccga proizilazi dil je ukllpni prnlnz vodcnc pare kroz cl"lu konstrukciju jcdnak protoku kroz svaki od njeni h slojeva: (4.29) .27) II kome jl: PH-hilro metilrski prilisak vazduha l Pa J. kao karaktcrislicnc ckmente za difllzijll vodene pare.Pi ..2-1) za provodcnje.I 7:·1 (. sledi (4.27) gde je gU t./(.V/:: OSOIJI I: G R4D£VINSKIII OB! F. {3" j= l 7C j "0 · 1 -~ + 2:!i {J" j = l:n j i . U gornjim izrazima parcijalni pritisci vlldene pare 1I llnlltrasnjcm i spoljnem vazduhu se izraclInavajll iz njihovih relativnih vlainosti i pritiska z<tsieenja vodene pare na odgovarajuCim temperatura rna: . 4. 1I llblikll: ??6 . ZiltO se za spllljne zidove .17) za difllZijll vodenc pare kao i (4. prolok vlage kroz cclu debljinu zida a gu j kroz bilo koji sloj. od slrane zida u koju ulazi vlaga do nekc ravni ''j'' u Snrftllj konstrllkciji zida (slika 4. /I 15 .f.P.5 PRITISCI VODENE PARE U GRADEVINSKOJ KONSTRUKCIJI Oiruzija vodl:nl: pare kroz ncki grildevinski clement zavisi od otpora miltnijala prolazu vlage.'-'---'.+ {J" odaklc se dobijil: 1 2: -' +-.28) Pil i+1 - _ p" .:n 0 u [1 (-1.""ORI Z l r .28) _---'I'-'~.3).

3 Molijcrov II-x dijagram za VILzZWI vazdl/II Grafieko predstavljanje pareijalnog pritiska se vrsi slicno temperaturskom poljn. Sa porastom temperature ad tacke 1 na 2. U takvom predstavljanju je i promena pritiska . To se moze uciniti i zavisno od otpora difuziji. h[ kJlkg I t [OC ] 60 t:=s~~r. tzv.5).TO I~-1NJF POSTROJ£NJr1 2. Z a isti sad rl. onda se u dijagramu moze zapaziti da zavisi od s'lclrhja vlage (taeke I i 2). a pritisak zasicenja vazduha ra slc od PI na P2.30 ) Na slici 4. entalpije II.3 prikazan je dijagram za vlazan vazduh. Medutim. Molijerov dijagram.70 nTnduIYJl'ic' f'f?OJD<. 4. prema udaljenju uoeenog sloja. koji dajl: zavis nost tl:mpl:ra'd re. pomocu dijagrama Glassa (slika 4. kada su otpori difuziji vodene pare veliki. Kada je 1I pitanjll parcija lr.=\==:7\==::=:=:~ 125 h = 1'((0 kJlkg 10 60 o -10 10 20 30 40 pritiaak vodene pare Po 40 20 0 u[mbar] "'x.aj vlage razlieit e su re lativne vlaZnosti pri razlieitim temperaturarna (za taeke 1. relativnc i apolutnc vlalnosti cp i x i pritisaka vode ne pare 1I vazdllhll. pritisak zasieenja nije lineamo zavisna fllnkcija dcbljine sloja vee je parabolicna funkcija (slika 4.1T za visno od tempe rature vazd uha. sadIiaj vod cnc pare Xli stanju zas iec nja sc poveolVa (taeke I" i 2"). i prilisak vodene pare u vilZduhll. relativne vlaznosti su 60% i 40%).adrbj vlagc Sl. Pritisci z<lsiccnja se mogu oeitavati direk tno sa dijagrama iii koristiti podaci dati 1I Tabcli 4. i 2. obicno od spoljne strane zida.-1 C£I'. Zato se preponlcnjl' graficko prikazivanje promene pritisaka 1I konstrukciji u zavisnosti od otpora difllziji.. stirn sto je sadIiaj pare od znaeaja za vrednost relativnl: vlaznos li.rI'RALNOGREfANJE f ' . i u oba slucaja promena pritiska je lineama hmkcija.4).. X[g/kg] .

.4. T£RAfORIZltN£ OSOBIN£ GR4DEVI. 4. nanose debljine tih sJojeva o. 4. dozvo ljavajuCi da se racun sprovodi sil mo za granicnc povrs im: izmedu sloJcva . Sloga ih je ne mogute zajedno prikazati na apcisi. pa se u ovakvim slueajcvima na apcisli.$" Pc" 1/13.\'SKJII 08J£KAT.ricellja vodelle pare /I gradevillSkoj kOllstmkciji Treba napomcnuti da GJasser-ovi dijagrami postaju nepogodni za prikazivanje difuzije vodene pare.j 71 zasicc nja vodcne pare kroz sloj odrcdenog malcrijala prava linijil.4 Dijagram pritiska zasiccllja vodcllc parc visesfojllc grudcvillskc komtmkcijc p [PaJ P. Sf. p" [Pa l Pu " Pe" 5 [m] Sf. ako u sastavu gradevinske konstrukcije egzislira parna barijera..5 Glasser-ov dijagram pritiska ZQ. slO uprosclIJe a nalizu. umcsto Rdi . koja ima otpore difuziji vodene pare dalcko vete od drugih slojcva. Pu .

64 7 4.4:\ ~ .848 0.0 0.1 UI2 1.8 18 0.705 0.588 1.301 .7Q9 0.415 4.785 0.590 5..1.1.5:!6 1.\ 5.974 0.HOO ).11 (' u klJa 0.872 0.1 .5. POSTROJENJA ZA CENTR4LNO GIlliIANJE Tubela 4.136 0 .(.726 I.690 .8 1.40 1. 0 .202 1.6 I I 2.220 1.ui~cl1ja vIJ~cm: 1' ..Jjo 1.7JX 1.'odcnc pare r I Temper" I Ufa Prili ~ ak l.'171 2.1 1}5 2.!IS'I 2.DO 2.03'.M77 2.09'1 1.2S:! 1.102 1.0~9 2.277 1.111 2.:1 4.X90 0.7<)4 I .0 5.OJ I 4.760 1.72 13.780 . 0.1 55 2.6('1 0. 3..104 1..790 0.05 I ).340 4.1 I 3.147 1.622 4. 1.. 2)6 1.44 1 2.577 1.692 5.OJJ J.70') !.OH7 4.J~4 /.'154 0.5).774 0.170 3.(.R4:! 2 .7(. 5 4 3 0.0')4 1.UQ ~.806 1.146 J.2('.5R(. 17~ 4.1 5. 79 I 3 .1 0.11 .890 3.J90 4.7 I (.96 I 1/)99 2.055 2.780 5.753 2.657 - 1.'!i 4.98.6 0.0.'132 3.02R 5.1 2 .S'JR 1.72(.758 .S'" 1.11.912 J.1 ~2 3.5J 5 .XI7 1.1') 5.73 4.21 \(.1..121 3.(o4M 2(0 ~$ J.194 1.115 J .·.1 4 .74(.477 I. I R{~ J.'1.1 4. 14) 3:! .808 O..169 ::!.1)7'1 2.9901 0.568 .8(06 0.871> 5.044 0.410 2. ('~4 5 .894 1.170 5. 50. 0.(.901 0.057 4 .565 .71 II I.2J.(.2(00 4.J93 1.17 I. 3.(I.I<I'J 1.18 2.Q48 O.') IJ 1.oJ(.830 0.844 5. 17~ 1.1~~ 2.XJ5 4 •. .8(.527 3 .1 2.4 0 .742 2.782 1.9)(.7% 0.80') 2. 1.1'1 1.Todorol'ic PHOJEKTO I·:.727 5.06) 1.15 4.672 1.lJX 1.320 5.463 1.142 1.14.O37 0 .294 1.(.115 4.420 ~ •.1'}4'J 1.2(1 2.721 0.7)5 4.!IjJ 3.85'1 2. .925 I 1.1 .(·07 4.440 1.901 1.294 2.1) I I 3. (.r.1.42 1 I. ' .70 !.357 1. 1.) 0.1).823 .'117 4 .tNJI:.201 4.\.075 . 3.4X(1 4.212 1.97.1 5 .09J 2.075 2 .361> 4.(1 :!f) 1.(.15 34 ).227 1.579 .:!7 2•.499 5..140 1.8(>0 0.2M3 3.140 3.52<) 5.4'17 1. I.9 10 /. 149 2.6 2.mm 1.1.'16 1 0 .768 0.050 ! 1.897 0. 122 3.877 1.5 1.4.1J7 2.7.1 2..I 17 1.'I.. K 2.ms I.780 0.019 . I .981 0.811 5.109 2..1 .072 1.54.908 5.5 (1.008 0.262 ).(.1 .006 . I I 1.1 0.81.1)59 3.8-ll.M6H :::(:: I 3.1.488 J.935 0.913 2.518 4.$O2 21 20 19 18 17 110 15 14 2.14 ..400 ).5 1.947 2.7:12 0.6% .24.667 0.66 1 I IJ J2 II - 1.Q22 0.IlS6 /.244 1. I R(.1.6 1. 129 2.~ 8 7 I.2 0.058 0.17 1.')3(..659 :!.650 1.065 0. I'rilisak zasicenju .916 0.671 .4JO 1..074 2.440 4. 1(.75~ 2 0.3(.412 1.'! 2J I J.7'18 5. 102 1.854 0.965 2.H 0.458 1. 2.001 :!.685 un 1.194 ).85J 1.455 2 •.151 2.267 4.210 2.932 3.286 1.94 J 1.016 0.82') 1.841 0.772 1.704 I.2(.478 5.8 I.502 5.1.289 5. O. 4.O 3.177 .I 1557 1..758 1).R84 1..23 I 4.595 2.12.54(.930 2.49:1 5.1HO J.C.7 2.74 1 0.681 0.73 I ·1.836 0.205 3.5·17 2.H26 .3'.988 1.75 2. . IO '.. I X 1.825 0 .7 JoI 3.775 2.54) 4._ ---- I 0.700 4.179 2.5(.1.1 1(.21} I 0.251 2.029 0. JI)6 2.313 2.)6(.O~5 24 2.R03 4.7 O. 5.701 .:Y.Oryry J..R7R 0.40. 1.164 1.~ 5.10X 5. 1.311 1.374 1.MU .710.595 1.69(.725 1.9 (DC) 0.15(.050 0.022 0.755 4.517 2 .%R 1.909 0.676 I.001 4.5 17 1.716 0.92~ 9 /.3~9 5.001 0.1 1 30 29 28 27 4.17R 1.

152 O.lll.5 '1~ O.643 0. 1 Uporedivanje toka parcijalnog pritiska i pritiska zasicenja Kada sc u dijagramu za neku gradcvinsku konstrukciju ucrtaju tokovi parcijalnog pritiska i pritiska zasicenja vodene pare (slika 4.391 0.) 0:1 96 ().65 2 OJ(. 153 -14 .115 0.II U.. I '/'-) 0.0'15 0.572 U_125 0 .. 101 0 .384 0 .1 0.472 0.5 -6 -7 -8 0.'11.10 .1 0.1l5 0 .2(1 0 0. 119 0 .225 0.511 O. O~5 .53Y o.J2J 0.on 4.(.8 0.5 0.20 o.I . 0.127 0.18.\ 0..h24 0. 114 0 .6 .2 -.4oJ4 0.211 O .1 1.237 0.1 O.105 O . tzv ravni kondenzacije iii citavoj zoni konstrukcije .1 .10'1 O.248 0.3 7(. O.I(') 0. onda mo~e nastupiti kondenzovanje vodene pare u jednoj ravni.244 O.1 12 0.7 -12 -13 (. .4.240 O.404 0.4KO .209 O.(. re.17 0 . 1().408 0.117 0.5 0 .1 00 0.(01 0 0.177 O.11 1' 0.1(· 0. 155 0.112 0 ..356 0.1 0.).1 23 0.230 0.]') 5 0.28.44U 0.1f. S~ 0.2D O.6.5% OJ.11 (.141' 0 .107 0.5 1.I I O.425 0.1(.6) i konstatuje da sc linije njihove promcne nigde ne seku.099 O.1) I 0 .267 0.4(10 0.) 8 1 0 .34Y 0.500 0.8). 114 0. 12 1 0.105(1 O.5 0.255 0.273 0 .)I} 0 .0 0 . 285 0.<11.4 1~ U. 10 0.352 0.2'1? -9 .13 O .12 0.1'1 (.3.397 0.:40 0.492 0.157 0. 2(01 0.4RR 0.101 0. 207 0 .IM 0.1.2 ~3 U.1.(.215 0.332 OJ04 O." 0.54R O.12 5 0 .227 0. 144 0.307 0.H5 OA. I ~I 0.4(04 0. TERMORIZ/(:NE OSOBINE G RADEJ'TNSKlH OBi EK4TA 73 .221 U :~O 0.15 .111 0.I.557 0 .1 0.U96 0.25 I 0.2H O .175 0 .~ 56 -4 .8 0.1C.O~N 0 .184 o .1 <i5 0.1 0.1.17 O.173 0. S~7 0. 189 0.)71 Or l40 0.1 0. 10.5 5'] 0.115 0.nl O..)17 0.271 0 .~().452 0.21)(\ 0. 148 0.209 0.S 16 O.175 O.11 6 0.(. I ~.176 I).291 0 .205 O .1 :!7 -17 . I9M O. 10& 0.115 0.)44 0 ..00 0.147 0 .1(. 171 0. 200 0. onda u uslovima za koje je vrsena provcra.zoni kondenzacije(slike 4.23 I 0.1.561 0.484 O.)(.8 0.IM) 1).141 0 .20 O.lH I 0.n O.136 0. 120 0. nece doCi do kondenzacije vlage jer je u svim slojevima parcijalni pritisak ispod pritiska zasieenja.5. 0.I . SR I 0 5 35 0.1 " 0 .7 i 4.401 0.128 0.)61 0.)(. D.217 O.\ 0.288 0']88 0.1~8 I 0.105 O.I 0.17~ I 'U. 0.252 0.21J 0.J47 0.W 0 .448 U.1.129 0.OS 0.(04 7 0. IKI O.5 08 0.329 0.169 0 . 137 0.7 0 . 14.235 0 .15 0.415 0.412 0.185 0.101 0.429 0.17(.1 0.)77 O.In -I~ 0.359 0 .11 .15 1 0.145 0.5 Q.1 0.17 O"l()<) 0.320 0 . 241 0 . 1). Ako bi bilo obmuto.

.... loj 2 .4NJE POSfROJENJA 2. ' -- K p.--~~---R-.6 Polje priliska vodellc pare gradevillske kOlLumkcijc bez kO/ldcllzacije vodef/c pare 1. .--------------.--------------.• loj 3 .• 1oj 3 .2----~-----R-d~ 1 --~~~I~/P.7 Polje priJiska vodene ptJFe u swfuju kondenzacije II ravlli . ' \' \ ..- .------------. r I R d..-- ---.------------. 4. pare ija Irli"" . 4.s loj --.---------' - r . I p.s loj 2 .--------------.-.• luj prili s ak z as icc nj a ········ 1 ·· I ". SI..--'" prili sa k v o denc pare r' .8.--------------- 1_1_~_ • .1 CENTRA LNO G REJANJE I . SI. ----p. Todoro"ii: PROJEKroV.yr_----R-. ".

.-. -. TERMORlZI(NE 05081 E GRAFJEVINSKlII OBIEKATA 75 t l .8 Polje priti.-.--.4. kg ] [ m 2 ·s (4.31 ) Sa druge strane zid napuSta: . Zbog pojave kondenzacije.PKl g. protok votlene pare koji se na jednoj strani prenosi na zid a na drugoj iz njega na vazdllh..-- -.__ ______ __ _ " Pc ..---.-.---.. _ - ..- .-. Na jednu stranu zida dospeva vodena para u kolicini: _ PIt . kitll u tackama K1 i K2 na sliei 4..s 10 j 3. -- . SI 4.s]oj -.-.. i I I Pc Rd. nije medllsobno jednak...6 DIFUZIJA VODENE PARE PRI KONDENZACIJI U ZONI I RA VNI ZIDA.-----------. Kolicina vlage koja je kondenzovana 1I zidu izraclInava se kao njihova razlika .----------------.8... Kada linija pritiska zasieenja preseea liniju parcijalnog pritiska vodene pa re..s loj 2.----..- K1 ~ K2 -..-r--------------./ R tiki PIt . Pu - P k1 - ------- ----._.---.1 Rd 3 .. 1 KI o.\·ka vodelle pare sa kOlldellzacijom II "zolli" 4.PKI +2:-' Pu i= I 7C .-. onda postoji kondenzaeija u zidu izmedu ravni Kojima pripadaju pomcnllte tacke..

Tm/orrJ"ic PROJ EKrO I ~·1 NJ E POSTROJENJA ZA CENTRALNO GRFJA NJE kg ] [ m 2 ·s ( 4. suvog dela zida [Pal. plute i cementnog maltera.pritisak zas ice nj a vodene P<1[C na ravni koja de li unlltrasnji slIvi deo zidil od zone kond e nzacije [Pal . I?tik l - otpor difuz iji vod e ne pa re slojeva zida izmedu unutrasnjeg vazdllha i ravni pojave konde nzeije Kl m2 . onaj koji se odnosi na tu ravan. opeke. U slucaju kond e nzaeije u ravni zida. Deblji- .32) U go rnjim izrazima su ko risce nc sledeCc ozna ke : P "k l . ( 4.z. SPll- P" Kl - pritisak zasicenja vode ne pare na ravni koja deli zonu kondenzacije od Ijasnjeg. pa] . polje parcijalnih pritisaka i pritisaka zasieenja za spoljni zid koji se sastoji od slojeva krecnog maltera. kg Kolicina kond e nzovane vodene pare koja ostaje lInutar zida data je izrazom: kg ] [ m 2 ·s Ukupna kolicina kondenzovane vode ne pare u toku jednog dana je: gkoll .34) gdc je d .31 i 4. Izracunati temperaturno polje. =gkoll. s· pa] [ kg . za posmatrano vremensko razdoblje. I?dk2 - otpor difuziji vod c ne pare slojeva gradevinske konstntkcije izmedu krajnje ravni kond e nzacije K2 i spoljne strane zida m2 [ . ReZlllta te predstaviti zavisno od olpora difuziji u Glasserovom dijagramu. pa u jednacinama 4. Merodavni pritisak zasieenja je sa "obe strane" ravni isti.33) ·24·d (4.32 treba izvrSiti korekciju: PKi pIQ =PK Primer 1. proracun kondenzovane vodene pare se vrsi na isti nacin stirn sto se umesto sloja-zone kondcnzacije ovde javlja sarno jedna ravan.76 B.s .ukupno trajanje pojave difllzije vodene pare u danima.

0 16.22 za koji su bili neophodni poqaci 0 fizickim osobinama vazduha koji Sli navcde ni lItabe li 4.Il. Tahcla 4.293 Specif.+.. Koeficijent prelaza mase vlage sa unutrasnjeg vazduha na povrsinu zida je izraclinat prema izrazu 4...Q2 0.'+ Ai Tempe rature u karakteristicnim slojevima Sll racunate pre ma obraseu (4.111.0 6. TubelH 4.20• C 1 . pa rc fI 0. it spoljni i unlltrasnji uslovi SlI: te mpe rature 0 °C i 20°C a rehllivne vlainosti 80% od nos no 60%. lzracunate temperature su prikazane u Tabeli 4.04 0.=O.+.111 Osohinc "lIz!lllha Tcmpera lura f°C] lu.4 9.51 0.~ 25 12.1.5 [zraclInavanje te mperaturskog polja je bazirano na toplotnom fluk su kroz eelu debljinu zida a prt: ma obraseu (4.70 qllk = 1 a ll 4 () .. II (druga kolona u Tabeli 4. a na osnovu njih su odredeni i pritisei zasiee nja vodene pare pre ma Tabcli 4.7): Temperature kao i pritisci izracunavani su za unlltrasnju stranu zida. ukljllcujuCi i otpor prolazu toplote uz koe fiei je nte za pre laz to plo te pre ma Tabeli 5. provod.04 0.02 plula CCll1c nll1i maltcr 0..+ 8 0.02 1 . A rW/mK] 0.=l. IOpl. za slojeve na svakih 8 em u masi zida od eiglt:.57 O.042 1.. top lola [J/kgKI Koefi.+.02 f"klor olpora dU'uziji vod .. V u prvoj koloni.= 1005 C. ravan dodira krecnog malte ra i eigle..+ . kao i u ravnima gde su dcbljint:: plllt e lcm i 2em. pa je kocficijent difuzije vodene pare u vazduhu prema izrazll ( ~.=OOC Gustina Iks:/m31 Pu.24 0.0244 Gasna konstanta za vodenu paru je: R.81 0.).=O.0259 A. u slojevima plut e na dodirnim povrsinama sa susednim slojevima.+2: . [~] .11 F izickc osobine zadlltog z ida Malc rijal krceni mailer opeka dcbljina «5 [mJ koeficijCI11 IOpl. I 1 a.26): .1: 20-0 1 0..81 0.O~2 I.4. =1005 [W/mKl A. T£RlvfORlZICN£ OS081N£ G RAD£VINSKlH OBJEKATA 77 ne slojeva su dat e u Tabcli 4. provo C o. = 462 J I kg' K .24 0.8 10.205 p...1.V) Z a odrcdivanje ve!iCina pareijalnog pritiska vodenc pare u ovom primeru su racllnati koefieijcnti konveklivnog prenosa vlage iako se ovi mogu u prakticnim proracllnima zanemariti.

( 0.81 = P/j 273 2.205 .412. 10.412.412.26 . 10.1V Koeficijcoti diCnzije 1C Materijal Krecni malter Oznaka [kg/msPa J 2.0259 ) 3 =52 .412 . 10. m2 ' 5' pa] [ " kg R ile = _1_ = 5.049 .8 5 1.+T" m 2 Od ~ vd e 293 + 273 2 283 [K] se dobija: 1 (3 = 8 .26 ( Tm ) 1.( 0. Iz jednacine (4. 1005 .28) sledi izraz: 1 Rdj =-+ f31.10 6 fl.10 )3=18. [rn .=I 1C . • = 2.5 [rn2] 1. 10' [ kg ] rrt ·s· p-" 2.1V.02M 5 .pa] kg 2 Tabela 4. Koeficijenti difuzione propustljivosti vodene pare za zadati zid su izraclInati prerna (4.s .8441 . 2. Todorovic PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA CENTR4LNO GREJANJE D. 10.26) i dati u Tabeli 4.11 1.73 B. ( 283 )1 . 11 1.118 . 10. 11 2.105 1 8 O tpori prelazll vodene pare na unlltrasnjll povrsinu i sa spoljasnje povrsine zida iznose : 1 7 Rdu =-=189'10 (3 .0259 5 . 2.10O.412.105 273 s gde je: T=T. 10. 11 1C Opeka Pluta Cementni malter .2. Otpon difuziji vodenc pare kroz slojeve zida se izraclInavaju analogno otporirna provodenju toplote.81 =2.l o. 2:j 1 .1005.293.0244 1.55 .10" -162·293 0. Ovi otpori se ne mogu prikazati u Glasser-ovorn dijagramll jer se radi 0 velicinarna mnogo niZeg reda prema otporirna konduktivne difuzije vodene pare.712 .

20 1.V.488.28 01=0.pa] kg a pa rcijalni pritisci vodenc pare sa obc strane zida 511: PII=rpll PII =0.~ 5 9R2. 7 13 ·I O 1.8 Pa Parcijalni pritisci u pojedinim slojcvima su racunati prema izrazu (4.a · ju fluks vlagc je: gllk = PII .R 6.3 1655 .11'J"69· Itl" ').3S!l15 ' 10 DSOS· In 10 Jl ll'a! 1·102. IlS. 4.38 1 1 " 1.~.:1. te da u zadatom zidu neee doei dn knntlenzacijc (slika . 322 14. 6.3808· 10 +10 U grafickom prikazivanju pritisaka vodenc pan. pritisci zasiccnja. T£RAfORfZ1CN£ OSOB1N£ GRAf)£V1NSKIff OBJ£KATA 79 II na osnovu kog~ su izracllnati parcija lni priti5ci.80' 6 11 =488. U tom ~Iu'. 5 633 Git l. Tabcla 4.51l ·189. U dllk 1402.U~).0 Ud[mL's'Palkg! 1.28): PII .2" 6..1O 0. 1 16.=0..60 · 2337=1402.2 .707 0.8')' Itl' 9.] [m! unulra fl oC[ ~O 0 1=0 O 2 =0.543 12.O C)1') ·IO IO lu 1..= l1.1l""54· to" I..) 0 fJ [pa! 2337 2115 ..2 p" fle=rpc Pc =0.XO . s. 30 n .V. 1 1477. otpori difuziji i parcijalnii prilisci za zid iz primcra I.9).28) i dati u Tabe li 4. s loj zid.26 06=0.VTcmpcmtnrc.9 796.18 05=0.726 3.02 oJ= O.ijalnih pritisaka i pritisilka zasiccnja vidi sc dil su parcija lni uvck manji.p.4 18. 1. 111 10 10 I. 1() .'J+lS · I()" 6.C)" ') · lO S 3.() 9.29 '~s = 0.41 67C). Uporcdivanjem pan.1. knriscenL' 511 dvL' apsci'L': jl'dlHl sa olporima difuziji i druga apcisa sa odstojanjim'l slojcva otl unutrasnjc stranc zitla (sl. 6 .7 n.:'17 i)07. cije su vrt'dnos ti date ni T abe le 4..201 36. IIi R ( 4.:1:2 'I'"lja 18.8 1.p. R'fllk Pi = PII - .1Y. Prema istoj tabe li ukupni otpor jc : m2 [ kriljnjoj kolo- .0 2075 1855. 12 750..

.mplja opeta P. . .. I t.-o I I I 50 100 140 R. . .c PNOJl=:J<.9 Raspodela temperaJllre i pritisaka :zidll iz primera J. I ...cementni malter . ISOO P.SO IJ. I I I . \ \ = 1402. .kreau malter 4em-pluta 24 em... ..8 0 0 I 02 50 100 I I 140 I 32 R. I I I . . ..Tor/mw'.." = 2337 . . 2000 .2 1000 \ \ \ \ \ \ \ P: =610 SOO 2 em ..(NsIkgx1lJ') ~ 10 18 262830 /l l) (em) Stika 4. '" 488.. p (Fa) P. . j ZA CI::NTr&1LNOGR£JANJE t ~ = 20 15 . 2 em ...-.. .- 5 -- o 0 .TO I·:' I NJ£ POST ROJ£NJ... .flO .. . .

loplolni nuks je isti kilO i u rr imcm J. suplja opeka i cemc ntni millter. Temperillu rc su racunate prcma obrasclI ~. VI i prikazanc gra(icki na slid 4.:I·'l.lkl = Rdu + Rdkgraf = 0. i 30 em kilO i za spoljnll povrsinu zida. koeficijcnt i difuzije vodenc pare za materijale II zidu. Debljine slojeva kao i paramc lri spoljnjeg i unutrasjcg vazduha su isli ka o u primenl J. 7.26 '10+ 9 = 2.6 vrcdnosti mcrodavnih otpora Sll: R.. ali sa izmenjcnim redoslcdom pojcdinih slojcva.0189 . KoristeCi lll. slojevi zida su: maller.VI. plula.-I. odl'osno otpori prelazu mase vod e ne pare.10+ 9 KoliCina vodene pare koja prodire u zid je prema jednacini 4. kao i parcijalni pril isei vodenc pa re u vazduhu sa obe st ranc zida. olpori diruziji i parcijalni pritisci i prcdslavlje ni u Tabcli ~ .1'1>1 . T£RMORf ZfCN£ OSOBfN£ G RAIJI.6) kao i od krajnje ravni zone kondenzacije (tilcka K2) do spoljnjeg vazduha. S obzirom na ncizmenjene tempe rilturske us love. polje pritisaka. Sa slikc se vidi da sc Iinije prilisaka sekll II lackama K1 i K2 II Kojima su vrednosli pritiskil ucitane sa slikc 4. odrcdeni Sll prilisci zasieenja. Koefieijenli prclaza.~I Primer 2. PrimcnjujllCi izloze ni poslupak pomocu koga SII izracllnavane relevantnc velicine II primeru I.m. RacllnajuCi od IInulras njc slranc zida. 7 Zil unutras nju stranu zida. 5. tempcriltursko polje jc izmenjeno. i i7nosi Zbog dmgacijeg redosledil slojeva.2789 .10: Jl ~2 = 666 Pa Za izracunavanjc difuzije vode nc pare u zid i iz njcga trcbil odredili olporc difuziji za sloj"vc do r.VSKIfl 081£1(.wni u knjoj pocinje kondcnzaeija (Iacka K1 na slici 4.31: . Izracunati lemperalurnll poljc u vikslojnom zidu. Posto jc te mpe ratursko poljc u zidu promenjcno zbog n. kako priliska zasieenja tak o i parcijalnih prilisilka CC 5C izme nili u odnosu na primer I. su isti kao u prelhodnom primeru. polje p.doslcda slojeva.ijalnih prilisaka i pri lisaka zasicl'nja vodene pare za spoljni zid koji sc sasloji od islih matcrijala kao zid II primcnl I.10. 23.10+ 9 + 2. slojevc na rastojilnjimil od 2. rtilnc velicinc na slici 4. I~. Vrednosli su dale u prvoj ko loni 'fabele 4.

10 10 R. alpord diruziji i parcijalnih pritisaka "lMkoc pare z.82 B..0 ?J75 1.0 6.109 6.1 lil C£lvTR.7 11929 997..] 1..6 1228.oja sc u zidu kondcnzovala. VI Vred~ u.a .2789.1 12. Tabcla 4. = 1.6 6Q7. prilisaka zasittoja.4LNOGRElANI£ U02.:·tNl£POSTROJ£NI.89 .32) iznosi: 665-488.2 .." 18.oja prclazi sa zida n.t2 935 813 725 6.KrOI.15 633 610 R (ml's'PaJ1'l.10+ 9 Razlil:a gornjib vrcdnosti prcdslavlja L.3808IlI·101O p (pal 1402.Todomt'.12-12 2.7 0.oliooa L.38025.109 3.mprnolura.1641..a spoljoi vazduh (jednacina 4.2 74 0.109 26218.06377 ·111 10 1.olicinu vlagc L.5 488.20136'10 1. '107 9.rid iz prima'a 2- sloi .7 802.0 4..9498' Hf 20795.0 9.c I'R01F.8 .°6 20 18.\02 1l.1139·W9 9.5 0 p (Pal <5=0 <5=2 <5=6 0=7 <5=8 0=16 0=24 0=30 0=32 2337 2115. )0+ 9 a L.745.8 2.4 1264.2 1336.

10 Tempera/limo polje j polje prilisaka za primer 2.::::::::: ... ...· .. TERMORlZlt.: ::..._. ~::. o 50 100 140 2 em ...pluta 24 an . ..":...kr~ malter 4 em ... .. 438.--1r- 2 em . ..luplja opeka P......... 2337 .. .t.. ..... = 1402. .:::::: -:::::::::::::: . P: = 610 soo . EOSOBINE GRADEVINSKlH 08JEKATA 83 to = 20 5 o p(pa) p...... 4.(Nslkgdoj I 30 32 678 16 24 5 (an) 51. . I 2000 I I r p' 1500 p..2 1000 ." ..cementni maller 2115 . .8 rf-- o o I I 02 III 50 100 I 140 R.

P ( hez PB) -..-. 1.araklc.. .---- .p. " -.'.ojivana mcra jc poslavljanjc pame barijere L:oja prcdslavlja zapl.i. sa ciljc m . ----'-- -.10=:> 1-1 [ kg ] m·s-Pa Uvodcnjcm parne barijcre parcijalni pril&... -"'.-r P". --. -'- - - '- ~ .- -. -...- ) '" ':: '. ... parne barijue .7 MERE ZASTITE OD KONDENZACljE Da bi sc ncpoicljni cfckal prisllstva vlage II zidll sprecio.il'i.~ -.1lB_L . bet.'e prill1o.' 'I i milh:rijal vclikog olpord diruziji vodcne pare.. \ K I ' :. -. prcduzimaju s ~' me j.11 PoIje priIida . vodene pare sc povcCavaju isprcd._-_ .:oll. na primer aluminijumsL:a folija ima fak tor difu/ !nnog alpora l ' = 700 000..ristike su JI = 3500: .I. ~ ___PL li(mJ Sl4... - - ~.{ T' -. ..:. znatno veecg od onih kojc poscduj u ....Pal.cnja lemperature i prilista zasiecnja.lali gradevinsL:. -~:. -.~. a \'.~. NajCci<. -- ...'ilmkciji i na Djcnoj pon'.' " {tyro-s..'ocficijcnl propusllJivosli vodenc pare JIa/ = 2.Dthfte pare Il ~j ~ SII .'cr.' proliv pojavc kondcnzovanja v<>dcDC pare u samoj J. --' --:~ .~ . _. -been i m aile r -m asiv n i zid · PB'p"ma barije a -l c nno izo lac ij a (5] -kreco i m a h e r --. 1 j I I • (u PH) p. a smanjuju iza barijere u pravcu sni.4. ' K2 .79. -. . u svakom sloju kanslrukeije parcijalni pritisak vodenc pare budc manji od prilisk a /dsi<-'coja_ p[l'''1 (I] (1) [3 ) (I) (1) (3 ) [4J [4] [5) '.i malcrijali_ Tako..Za bilumensku IepcnL::u ave L:.

10 na primeru jedne konslrukcije zida od cetiri sloja: krecni mail e r na jednoj strani zida. ali ne iznad pritisak<l zasicenja.-I. Uslcd toga praklicno ne dolazi do temperaturskog pada kroz parnu barijem pa kriva prilisaka zasicenja zadriava svoj oblik kao u SIUCiljU bez parne barijcre. t<lko da su izbegnuti uslovi za kondcnzaciju. javila bi se nepovoljna raspod e la parcijalnih prilisaka vodene pare i nilstupila bi kondenzacija unutar same izolacije. jer mat e rijal koji se nanosi kao barijera imil ve liki koe ficij e nt provodenja toplote A i debljinu od ne koliko milimetara. Poljc prilisaka je takvo da se izmedu ravni Kl i K2 javljaju uslovi za pojavu kond c nzacije vodene pare. ako bi se posl<lviia parmI b<lrijera sa hladnije slrane zida iii ugradile dye parne b<lrije re (sa obe slrane termoizolacije). Ugmdnjom parne barijere (sloj 3) polje priliska u zidu se menja i dolazi do pOVec. tako da je otpor provodenju toplote zanemarljiv. T£RMORIZ ICN£ OSOBIN£ GJ<r1EJ£VI NSKlH OBJ£K4 TA 85 Parna barije ra ne predstavlja toplotni otpor. poslavljanje vise parnih barijera (sa obe strane i izmedu slojeva termoizolacije) moze d<l ima za posledicu pojavu kondenzacije. sto se ne sme dopustiti.1nja parcijalnih prilisak<l u delu zida ispred b<lrijere. opeka. termoizolacija i krecni malter na drugoj strani zida. Ie se tako i crta. [sto taka. . Ulicaj barijere prikilza n je na slici 4. Medutim. U delu zida iza barijere parcijalni prilisci vodene pare poslaju znalno nizi.

Oni se odreduju preko obrasca za jednodimenzionalan prolaz toplote.NemaCke Donne za industriju. nalazi u stacionarnom stanju.kolicina toplote koju prostorija transmisijom gubi kroz odredenu povrSinu (zidovi. prozora.unutraSnja projektna temperatura (0C) Ij .=1 " (5. ako povrsina F razdvaja dYe prostorije (0C).F. 1 Prema NemaCkom normativu DIN 4701 iz 1959 godine. za svalm povrsinu posebno: Qo = Lkj.=t.'(lu-lj) . Doma61 procedura proraruoa je bazirana na DIN iz 1959 godine.spoljna projektna temperatura (t.povclina (zida. Pri proracunu polazi se od prelposlavke da se proslorija za koju se vdi proraeun. tavanice) kroz koju prolazi toplota (m2) .. prozori. cja posJednja tri izdanja potiw iz 1944.) ako posmatrana povrsina razdvaja prostoriju od spoljne sredine iii temperatura susedne prostorije.koeficijent prolaza toplote kroz povdinu "i" (WIm K) Fj . tavanica) (W) 2 kj . poda. Izracunava se kao zbir tzv. I" .1) gde je: Q" .5. pod. odnosno da su sve merodavne velicine uSlaljene. Zato se za proraclln gubitaka toplole koriste zakoni za prenos toplote u stacionamim uslovirna. POTREBNA KOLICINA TOPLOTE ZAGREJANJE Potrebna kolicina toplote za grejanje jednc zgrac1e QH predstavlja karakteristil. transmisionih gubitaka Qr i ventilacione Qv kolicine toplote: Transmisioni gubici toplote Qo nastaju u odredenoj prostoriji prolazom (transmisijom) toplote kroz povdine koje omeduju i razdvajaju prosloriju od prostora koji imaju drugu vrednost temperature. vra ta. 1959 i 1983 godine. vrata. dodacima.'U zgrade i SIULI kao osnov za proraeun postrojenja za grejanje. kako bi se uzeli u obzir poveeani zahtevi za Deutsche Industrie Normen . transmisioni gubici toplote se obavezno koriguju tzv. 1 87 .

1. 25 (( . KOEFICIJENT PROLAZA TOPLOTE .. Spoljlli kocficijclII prela7. de bljina jednog sloja zida "i" (m) Ai . 5.. U obrasclI l!A predstavlja otpor prolazu toplo te kroz vazdus ni sloj (m 2KJW) (tabe la 5.+ a ll Ai A a j (5.koeficijent prLlvode nja [oplote za posmatrani sloj zida "i" (W/m2 K/m) (labe la 5.dodatak za zagreva nje prostorija pos le prekida u grejanju Zu.k Koeficijent prolaza toplote treba da je poznat za svaki gradevin~ki element kroz koji postoji raz mena toplote.koeficijcnt pre laza toplote sa spoljne strane posmatrane povrsine (W/m2K) (tabela 5.3) a" .3 ravan krov 8 6 12 Umllrasnji koeficijcnl prela7 .1). lo plule a. tako i konvekcijom i zracenje m. Zs .. bo i za podovc i lavanice ori orelazu 10 0101..doda tak-korcktura za uticaj orijentacije prostorije pre ma stranama sveta . . (W/m2K) . odozdo naRore Za padovc i lava nice pei prelazu loplote odozgo lIadole Za sool inc orozore Kocfieijcnt prclaza loplote pri srednjoj brzini velra Za slueai dodalnih viseCih fasada. 1: Qr-Qo( I + Zo+ Zs) gde je: (W) (5. kao i 7. II) I U. toplotom i izvrsile druge dopune koje zavise od specificnost i grejanog prosto ra.. o .1 Koclicijenl prclaza loplole (W/m 2 K) Za zidovc i unulrasnjc prozorc.Y}A Z ·' C1::ATrv· 1 I.SS !I. Racllna se preko opsteg izraza: 1 k= 1 () . kao i za neutralisanje uticaja hlad nih spo ljnih zidova (Za) :Zd=Zu+ Zo· Prema aktu e lnom DIN stand ardu ZlI je izos tavlje no.·ll"-J /.ako se jedan od slojeva u zidu s a~toji od vazduha.'I'mlarm ·.2) Zo . Tabcla 5. posto se u vazdusnom sloju toplo ta pre no~ i kak o provocle nje m.NO 1iI<tJ.koeficijent prelaza toplote ~a unutrasnje strane posmatrane povrsine ( ta · be la 5. Za lo se po tre bna kolicina to plole za nadoknad iva nje transmisionih gubitaka QT razlikujc od gubit aka izracunalih po obraseu 5. lopl ole a.J IT) as .1).+2: .' I' RO} ":KrO I ~· 1 NJ[ roSTflO} E. onda nema sarno provodenja toplote kao kod evrstog sloja.'+ . 1 I .

046 2.1 6-1 . /'0 7"I<loIIN.92 0.1 9 0.96 1.84 0.92 0.47-0.4 0.92 0.81 0.52 0.7 0.84 0.64 0.84 0.79-1.09 0.3-3.92 0.·1 / () /'LOTr.16.11 Fizickc osohinc gradcvin ski h ma ter lja la Malen ja l Gusti na P (kg/m' ) Specifi eD.84 2.61 0.47 0.92 0.81 0.92 0. (OI.1.47-0.. nasul kc ramzil .35 0.ipsani mallc r laki Ripsani ma ltcr Icrmo izolaeioni molter gipsan i malt cr na Irsci Aipsani maile r na rabie mrcii granil dolomil i mra mor pcSCa r.84 .92 0.05 0.92 0.1400 1200 1200.05 1.Y.92 0.74 0.84 0. hum us pesuk (suvi ) sljunak (5uvi) drobl jena opoka d robljella pluta perl il .47-0.92 0.05 0.05 1.84 0. nasul 51rURol ina mincralna i stakJcna vuna lie (vlamo) 2 zidovi 1200.22 0.27-0.85-0..8 1.4 1 0. ZA Ci!WJA Nlh' Tabel .5 2.47 0. 5.I KO I.04 0.52 0.99 1.09 0.l1.76 0. bcl ono zid ad kamena bel ons kc blo kele sa slIpljilloma 1I 3 rcda (ukJjlletJ jllCi i su pl jille) krceni malt e r p rodllzni krcelli molter ccmcnlni maher ~ipsan i i krcerlo .84 0.15% ) sll plja opeka (uk! jucujuCi i supl jine ) porozna opcka k1 inker opcka (pll lla i sa sll pljina ma) blo kovi od c1eklrofilt e rskog pepel a sil ikalna p Ulla opcka silikalna .58 3. amorrlli krccnja k pesak i siln i S1 jurla k obradiva zemlja.52-0.1500 1600-2000 1 !00.84 0.1 0.92 0.92 0.05 0. iSpUDII 1800 1700 800 50 100 400 250 50 1700 KoefidjeDI provode nja lopl ole ).5.33 1.74 1.88 0.1600 600-800 1600-2000 2000 1600 mallcri 1600 1700-1900 2100 1500 1000 600 1000 1200 prirodoi klImcD izcmlja 2600-2800 2650·2850 2600 1500-2000 1500·2000 malcriia1 z.92 0. (W /m K) 4 0.180 1200-1400 800 1900 1300.92 0.92 0.1 6 0.92 1.84 0.74 0.51-2.1 0.74 1.ILl.92 0.05 0. uplja opeka (uk!jui:uju Ci i supljine) pozolil lermoblokovi od S1ja ke (uk!jui:u juCi i supljine) blokovi ad pcnohelona puni blokovi od lakop.lola c ( kJfkgK) 3 I puna llpcko (s uplikovoSI0.91 0.52-0.5 1.58 0.56 1.

76 0. I}.1 .29-0.I. . SU I'i stakleni blokovi d r'll) " 2.lake.j betoni O<J kamen 093-233 0. 1I.7 0.84 0. laki betollski clementi armidlno sta .09 " i.2500 2600 1100 700-800 500-600 620 400 550-600 1000 200-400 -600 ' 550 500' 450 .88 0. .67 1.r " ~.093 0.05 0.92 0.eni moz.09-2 1 2.29-0..""'·'''.oQ.88 2.48 0.099 0...13 0. ~ ·oJ' '" '..047 1000-1400 600-800 1900 1800 2000 1900 2300 1200 1000 2400-2500 1200 2600-2850 . .88 0.47 2.19 0. a ira ~nlislir£!.84 0..44 044 0.21 0.'''~I''. 0 . .05 0.67 1.88 0.08 0. 400 ' .1NJE 2 belool 1800-2500 800-1400 400-800 1200-1600 1200-1600 lace 3 0.92 0.'i'u<iorTJI'.09 2.21 0.000 or keramicki moz.84 1.099 0 0. stakJ.96 0.99 0.58 014-029 0."fI\ :'.79 1.35 1.14 012 0047-0.*·:II1\'' (JO ' .84 0.23 0.96 I 1.debrine 25 mm 1.04-2.88 1.21 .09 1.47-0.84 0.33 0.47 ..88 0.88 0.tvrda -meka .C PRO F.H .21 0.84 0.96 .35 041 0. 2.081 0.09 .47 0.47-076 1800 2100 850 900 .05 0.058 0.96 0.0.26 ' t.kTOV4NJEPOSTROJENJA ZA CENTR-ILNOG R£J.'1.do 18 mm 096 0... ik .10<:0 iverica .' I I 1\ L!' .£ene 20 35 \ . I ' . za oulanan 'b iznulra S r. -0" ~.96 0.081 0052 0..33 081 0.14 0.16 2.7 0.fl".1 ik linoleum uma rcdfabrikoV'Jlli betonski e'ementi .88 1.

homOReoo .. oIcwo cink 7800 7200 2700 9000 11S00 7100 .mole PVMD i PVC picXe poiistirolske picXe (u bloko. . . prskani azbest . i staldena vuna staldena pena pluta (ekspanzivna imprelUlirana) plcXe odQlo!ivene trske plote·odjlresovane slame (strami\) .67 125 096 1 46 1146 146 096 1 1 104 088 082 096 046 05 088 800 950 250-300 ·520 700 ' 900 ' 1000 1~00 900-1000 kroVDI pokrtvDI mlterill " 1100 1100-1200 1600 1300 1500 1200 1900 2800 1800 meWI Iiveno lIVOMe aluminijum bakar .19 01 9 026 0. 0035 0041 004 0. 039 084 084 '167 126 147 167 1. PVC p1cXe urea p1cXe voda (10-100 "C) vazduh (0-100 "C) . POTREBNA KOUtINA TOPWTE ZA GREJANfP.' . \ : 30-200 145 120-160 800 350 400-600 1400-1500 1180 1400 .5 46.kaublk) traka crep plcXe od !kriliaca azbest . 9/ 4 017 019 07 023 012 016 007-009 0.' "f' 1A 5. "--''' 1 . 1 oOil} .vima) oOIiuretanske p1cXe izrezane iz blokova .pIca: od sintetillih materijala.nofilen vinil-azhestne plcXe tepih doske za pod hrostov parke tvide drvno-vlakn".6 126 4191 -422 1006-1012 termoliolatorl mineraln.14 0·21 019 019 (\ 19 019 0.prapilen . vi!esloinOR poliestera picXe od wilne .te plcXe oolietilenske foliie PVC foliia. ~ t . mekana bitumensk~ traka sa ulo!kom od '1luminiiumske foliie krovna lepenka vi!esloina bitumenslca hidroi20laciia PIB (voIirzobutilen) trw CR (hlorpren kaublk) trw CSM (hlorsulfidna oolietilenslca) trw EPDM (etilen .5 . I' . 203 380 35 110 0041 0056 0041-0044 0046 0098 012-013 019-023 019 021 1 bitumen bitumensica lepenica ". 15-30 3O-4C 50 15 osla\o .cementne plcXe ~Iik 2 DCMIae oblOlle 3 1500 1100 1900-2100 1400 olOS 167 I 05 096 096 096 123-146 167 167 1.23 03 03 099 29 035 5..8. 2.volt PVC . .574-0683 999 7-958 4 1275-0932 o0243-0 0314 .59-169 1 096 126 138 1 .

~:: .()2 Il.1 krov.16 0. a.lll OtPOf prolazlI toplotc vazdllsnih slojcva DcbljioR \'82""5DOI: sloja (eml veri ikalni sloievi horizonl~lni slo jcvi pri prolnzu loplo le odozelo nnvisc horizoll la illi slojcvijJrijJrolazliloplole odozgo lIalliZe 11A..+-.81 .93 0./... puna opeka gustine 1800 kglm.21 0.16 0.02 0.8 4.1 Spoljlli lid .21 Zit gritdevinske ele mente uobieajenih materijala i standardnih debljina. +--+ .aptivcllim spoinicamn staklo jednost.08 ' o.plivcl1i spoj arrnirallo-belonski krovovi pokriveni ler p"pirorn.Ol ~i .ILNO GJ<UAME T"hcl" 5.16 0.+..81 0.6 5. ~".'I!"< 8. 12 em. bez zaplivallja crep no lelvama s:o 7.OJ£NJA Z-1 CENT/'. vazdusnI sloJ ) em.Torioml 'ii: PfWJF. unutrasnji krceni mil Iter 1 em.1) sled:~g S~s!<tv<r: spolJnt krcenl mail e r 2 em...12 016 0.25 0.. 8 em.. Prilikom korisCe nja tilbe lil 1re bil vooili rilenna Oil koo horizontalnih povrsina koeficijent prolaza toplole zavisi od smeril loplotnog lokil. 2 1 k= 1 -.3 J.+-.8 5.+ .111 0.17 0.15 0. .3. 3-5 mm. 3 belo n od kil menog agregata gustine 1800 kglm .21 0.=25 W/m K 2 a u =8 W/m K I . -\ .15 0.a\110. W/m2K 0.16 0.~ k =_1_=164 06 ' .18 0.5_VII. kilo i da za zid od istih materijala nije jednak koefieije nl prolaza lo plote ako je laj zid spoljni iii unutrasnji.IV Koclicijcnt prolaza toplotc k za krm'ovc (W/m1K) Moteri).76 0. Kada se koefieijenl prolaza loplote izraeunava onda se to eini prema obrasell broj 5..1 Primer 1 Izr:lcunnli koefieijent prolaza top lote kr?z spoljni zid }slika 5.KrOI~·1NJE POS71.14 0. koefieijc mi prolaza toplote izraeunati su i dati u tabelama 5. zbog razlieitih koefieije nala prelazil lo plole. ere I' iii lalasasli lim na lelvama. bez izolaeije.2 1. (m 2 KJW) 1 Z 3 4 5 0. Tabc la S. Slika 5.16 0. debljina uctona 5 em arillirano-hero llski kr ovovi sa izo lacijom od 35 mm lerase sa izolaeiiom oel 35 rnm k(W/m'Kl 11.._/ .14 0.IV .

5.0 mm eclieni jednostruk prowr. dvostruko zastakljen.' .5 2. odstojanje izmedu stakla 12 mm drvcni sooieni orozor drveni dvostruld orozor l:elieni iednostruk Drozor.0 1..2 .8 4. 3.5~ . dvostruko lastakljen. odstojanje izmedu stalda 6.5 . . odstojanje izmedu staid a 120 mm eclieni"sooieni Drozor eclieni dvostruki prozor nadsvetlo. jednostruko zastaldien drveni jednostruk prozor.3 5. . dvostruk prozor Socci \aIDO zaslakljivaDjc 'crmooan staldo. drvena sa staldom iednostruka balkonska vrata.5 .5 5.5 5.8 4.8 3.5 31-3. dvostruk staldeni blok.9 2.1 GREJANJ£ 03 Tabcla S.l:eliena balkonska vrata. POTREBNA KOLle /NA TOPLOT£ 2. jednostruk prozor. drvena sa staidom.V Kocficijcnt prolaza loplotc k za prozore I vrata (W/rn'K) I Vrala soolina vrata ..8 4.6 3. ~uoal i stakleni blotL pun Pnnor u staldenicim» (F .1 1.9 3. 3.3 2.devena') ) sool ina vrata ..5 3. dvostruJ(O zastakljen.0. triputa vazdu~ni sloj cudo staldo (orema debt iini stalda) termoluks.7 2. I 20 k.8 4. dvostruka unutrasnia vrata SDoliol pnnori drveni iednostruk prozor.8 2. dvostruko zas'akljen."jF .3 2.) VaZll za vclt.6 2.. .8 3.9 3.8 4. .2 3. iedncit'ruk termoluks.3 5. odstojanje izm~du stalda 6. . iednostruko zastaklien eclieni jednostruk prozor. icdan outa vazdusni sloj termooan staldo dva puta vazdu!ni sloj termopan stakloi.3 33 2.3 5. ) 1 1. 30 5.2 3.1 5.Bee mateflJaJe ") VaZi i za ostaJc metale .0 mm drven. iednostruko u l:elienom ramu nadsvctl o dvostruko u l:elienom ramu veliki izlozi. 2. orozori u betonskom dkviru Drozor od ~uol iih staldenih blokova UDDlrasDji pnnori orema soarednoi orostoriii iednostrulc prozor prema sporednoi prostoriii.

1 tcmperaluru). Drvene grede sa up"slenim po dom.Iopao pod (parkel i sl..87 plota od drv."'7 rrmmrrT rrm ~ V"J 4. trseani Icp 1.16 Pod na zemlii (/////////.34 Primcdb. ~nn""'~'iic "r.~. moze sc raeunati sa slcdeCim prosl. RaVili kIov.4 . POSTROJENJA ZA ENTR·I LNOGREJ. konslrukcija I k v. siinorcbrasI3 konst rukcija. Silno rcbrosla konslrukcija sa vtaknalicom 12 mm../ IJ 1"r/unJl'l ' I'IWJ/:. leraco) k=I ..·IA'j1:: Tllbcla S.:. I 6. :s<' V I . bClonska plOCa na pcsku. I eSca" i Icp i " r ~ r:11 .: kada mcduspralna konslrllkcija uijc Itleno nim vrcdnoslima: dcrillis ~m:l."elie ')( I -.7 em. a vccc za peolaz (oplole odozdo naviSc (gornja proslorija imn nizulcmpcrnturu). vun. 0.e (donja prosl orija ima ni1..1.i· . nasip ad Sljake 1..linolcum na bel onskoj podlozi..'l:- .VI Koclicijcnt prollila topl ote k ZII POdOl'C i tavnnice (W/m'K) Crici .-.28 3.34 iii k= 1.I\TO I ·:'I J\~/.22. Manje vrednosli vaie za slubj bda je smer prolaza topl ole odozgo nani. I 5.) k= 1. Belonska plob. lCraco"" hel onskoj podlozi 1. plob od drv. Monta sa vlakIJ31icom 12 mm.5 iii k=1.20 1.'. Vrsl. vune 8 em. parkel na slcpo m podll.20 i 2. ksiloli( na 1. hladni pod (belon. Armirono bel onska masivna plOCa sa vlaknalicom 20 mm i parkelom 1I asfaUli 1.40 bClonskoj pod lozi .~ m lr "/. .'J.

36 1.66 2.35 1.29 1.svetlarnik jednostruki SO .34 Spoljni zidp .tltt cosn ii zid I 2.48 I 0.98 2.17 0.07 1.58 T:lnki lJllulfilsnji zidovi G ipsallc plaCe.49 2.97 3.65 2.22 1.vrata balkonska ZU .2.44 2.48 2.00 Srakobcton 1.99 I 0.86 2. p .69 - -- 100 1.87 0.24 3.57 40 30 50 60 70 80 2. Vrednost povriiinc moZe se u racunu zaokruziti na prvu decimalu.17 1.1200 I U .1800 Unurr:l ~ nii zid Spol ill i zid P -I 400 Ullllirasnii zid 5 tri rcd a p-1400 SIIPI iin.tavanica P .vrata unutrasnja VS .29 2. .02 1.21 2.4 1 1. Za visinu zidova ne uzima se unutrasnja visina prostorije (odstojanjc od poda do tavanicc).42 2. rabie Sliako bct onskc nlocc Plocc oc. POVRSINA KROZ KOJU PROLAZI TOPLOTA .23 0.42 2.63 2.08 5 6 7.70 2.63 2.71 Supl ia opcb 1.58 1. za pojedine povrsine koriste se sledece oznake: PJ .vra ta spoljna VB .VII Koelicljenl prohlZII loplole k zn zidove (W/m'K) MalcriJal Opcka Spoljlli zid p.97 1.57 1.79 2. Pri proracunu potrebne kolicine toplote.0 I 1.94 1.OTl.45 10 15 40 220 25 30 2.pod.prozor jednostruk PI< .78 15 1.65 I 1.04 50 1.37 1.5 12.zid spoljni T .09 2.97 2.17 0.5 10 7 12 77 0. izracunava se na osnovu unutrasnjih mera duzine i sirine prostorije.prozor dvostruko zastakljen 5J .66 0.41 1.64 3.57 2.83 2.zid unutrasnji Z5 . POTRF:IJNA KOU CINA TO /I.57 0. vee odstojanje od poda do sledceeg poda.7.svetlarnik dvostruki VU .13 2.43 1.F Povrsina kroz koju se vriii razmena toplot e. u visinu zida ulaz i i debljina med uspratne konstrukcije.79 - 2.12 1.02 1.47 2.77 0.27 1.38 1.8 1 2. Z~ 0RJ:JrlNlh V5 Tabe la 5.1600 Kamen Porozllip -2600 Tvrdi p =2600 Bclon M!3< 100 5polilli zid I 5 - Unulrasnii zid Mil < 16051001ini zid Unu tcosllii zid Soolini zidp =1000 Unu tr asnii zid I I 2.prozor na hilo PO .28 2.1.35 L1ki bctoll .00 2.92 I Sur Iii blukovi 1.81 2.44 1.91 5.87 1.08 0.05 1.prozor dvostruki PDZ .64 2.5.60 0.1 1.13 1.13 2.15 1.50 1.94 1.83 0.86 2.35 1.12 2.23 1.J clrvcllc vunc Koclicijcnl k za dcbliin" zida (em 64 38 51 25 1. tj.

ku. sale za itidroleraoiiu Proslorije . pcrionice SldadiSl a krvi MaRaeini prljavog rublj. zraCcllje. kabilleli za snimallje. Z . spavac. sobe za budellje. bolesnicke sobe. ·C 20 22 24 25 18 15 7 5 16 . sale za Rii dijagnosli. sobc lekara. hoi radiollice Magacini ('istog rublja i sanilelskog malerijala. gimnaslicki kabincli. prosl orije 7_1 razne spccijalislicke preglede. 5. kupa lil. sa le 7_1 rad sa klijenlima.DOseball Kupal ilo (posebno i sa we· a m) $usionica veSa bez provelravanja SlIsionica vda sa provelrnvall jem Hidroforsko poslroielljc ·C 20 15 22 20 16 Prirucna radionic. sale za Icrapiju blatom. Tabela S.. umivaoniei.a ·C 20 18 vozacc. a lelici. laboraloriie O nlinacijc. umivaollicc Arhiva . biroi. unulrasnja slepenisla i hodnici.1ci jll.1 dijagnostiku i inlervel1cije. sale 2. I<UA.1ic Prostorije 2:' personal koji radi sa ru cllim lekrnllskim cclltralama Ga raze 20 12 10 16 20 20 5 Zdravstvcnc ustanovc (bolnicc. V .\ sterili. biblio lekc. soba.. tchnicka poslro ienja. POjaCivacke sian icc. kll hinja we . kancelarije. odelell ja za odmor bolesllika Operacione sale za hill1e slueajeve.tu Temperature koje Ireba oddavali 1I pojedinim proslorijama zavise od namen\: prostorije i Ireba ih usvajali pre ma donjim preporukama. loplolna podslanic. obdukcione sa le. Irpeza rije i dnevn i bora· ya k bolesnika. r. slcpcnista.VIII Unlltrasnje projektnc temperature SIam b cnc zgra d c Naziv proslorije DneVl13 soba. hodnici. dej\azman.. biroi Arhiva . lerapiju i masaiu. Kuhinja .. Cckaonicc.zid) .loka li KOllfercncijske sale.11. boksovi i poluboksovi za deCll. sobc za uzima· IIje probe i llzo ra ka. sobe 7. gmderobe.a Slepenisle. pros lo rije 2. maAacini Ma!pcini 1I sldopu loka la Holovi i Rarderobe Proslorije za ATC i lelegraf. PI?QJ EKrO I'~1NJ r:: POSTROJ ENJA Zrl CENI 'R-1 LNO (. Napomena: Ireba uoci li da prvo slovo oznacava 0 kojoj se vrsli povrSine radi (P prozo r. a ostala slova bliZe odreduju vrslu povrsine. ambula nlc) Naziv proslorije <::ekaonice. komandne sale DORonskih uredaia O peraciolla i akllSc rska sal:" sal a za neuollosead.3. pripremne prosl orije. trpczarije. kallcclariic. predsobl je.1 i oslava 10 18 ne j\rcill se p os ovnc proslOrtJc Naziv Ilfosloriie Kabineli.vrala. . lIkoliko narucilac ne zahl c va druge vrednosli. dio med.vJ I. 1 gipsovanje. we. klin ikc . Tor/om ••i'. UNUTRASNJA PROJEKTNA TEMPERATURA .

sale. frizcrski saloni holovi hodnici Uoonicc Sebe u demu slaraca Umivaonici WC_oerienicc rnaaacini astOil rublia Kuoalila i lillevi Kuhinie . a:kaonice. reslerani.lorU. Sob. internati . POTREBNA KOLlClNA TOPLOTE ZA GREJANJE 97 Apotekc Nazlv nro. sobe Z1 dojilc i a:kaonicc. Sale za potro~at.:> Kuhinia ·C 20 22 25 16 15 16 Pozori ta i bloskooi Nazlv uroslorUe Sale za predstave sa garderobom.rnice sladolednice sudooere Mao. za slanovanje. unutralnja s lepeni~la .5. Kuhin ia ·C 18 20 15 16 Hotcli co. zaslakljene lerase. spavaonice.cini s1lhomesnat ih oroizvoda.:i MaRacin ~isto.lcafane.zlv oro. odeljenje za sme~laj uredaia kabine kinoooeralera Slufbene erestariie Umivaonice We. lurU. DOslastic.cu WC za ""rsonal i umivaoni.rad U obdan i!tu. birei i pillion icc. scene i garderobe. perionic.: svih vrsta gastronomskih proizvoda. i boksovi. hmalila i svlationicc Z1 d. DOvrCa lur~i i~ naoit aka Hodnici WC Tulevi umivaonici svl a~ion ice ·C 16 16 6 15 22 ObdaniSta i iaslice Nul v oroslorilc Sale za znimanje. ·C 20 18 22 15 25 16 . scpare. eerionic. Izdavan ie lekova i a:kaonicc Priorem anie lekova i orirufui maaacini Prostoriie za rovan ie Rotovih lekova Prostori ie za rovanie mineralnih voda i lako zaoal iivih maleriiala ·C 18 20 10 8 Gaslronomskl obiekti N. unul ra~n i a ste pcni~la troezari ie Sale u jaslicama. kancelarije.rublia. WC za dccu i urnivaonici Th ~ evi. domovi Nazlv oroslorll. kelnersko odel enie Kuhinie.

Temperatura se izracunava po obrascu : (5.4.suma proizvoda kF za povrSine koje negrejanu prostoriju odvajaju od spoljnjeg vazduha 2: (k ' F)u - suma proizvoda kF za povrSine koje negrejanu prostoriju odvaj<ljll od unulrasnji prostorija . lavan i sl. skladi51a.os IJ Tor/on)!'.1urikc. TEMPERATURE NEGREJANIH PROSTORIJA Za izraclll1avanje pOlrebne kolici ne toplote potrebno je poznavati te mperalurl' 1I prostorijam<l koje nisu predvidene za grej<lnje (suleren. [.:c.' PIIOJl-.ehnoloskoA procesa racla 5. hodnid i ·C 20 18 we koji pripallaju ovim proslorijama Hale sa bazcnima Z. unutrnsnja Slcpc llis ta . prol.J. svalaCionicc. PIISiol lit. periOllicc 22 15 22·211 25 40 50 60·80 10 15 I 11 d us I" rIJs k C pros OrIJc NMziv)Jrostorijc ·C - Temperatura i vlnzllosl vazduha 1I pojedillim proslorij.lA ZA rESTR·1LNO G I?U.. uifci. kafanc.-1) " gde je: s 2: s u (k' F)s . sale za ollm or posle kupanja.. ostava. frizcrski salOiI Rcslorani.'I Nl H Za tvorcni bazcni Naziv IJrostorijc Ho lovi.TOI':·1Nl I. cekaonicc.)."i.ckarski knbincti. vrl ova i drugih grnllevinskih objckala sa spccijalnom nnmenom odrcdllju sc tI zavisnosli (XI .mla rndi o· lIi c~. s<llc Z. ove temperature se mogu izracunati na osnovu toplnl ' nag bilansa od redcne ncgrejanc prosto rije. knllcclilrijc. Za stacionama toplotno sta nje zgr<lde.1 pli""njc T lIscvi i kUpolil" Porno kupolila T a pia vozdllsna knpa' ila Vrela kllpali la· saline Sklodislc sporiske opremc KlIhioje l.1 odmor DOsie kt lpnnjn G imnmilickc salc. POSTROl l ::\.

2.5.65 -c' I x = 561.3-::-'1--::5_+-.GTI:: ZA C. .-:-5 3:-:-0.4 + 1·1. PO TREBNA KOLlC:INA TOI'I.22 KoristeCi obrazac za te mperatllru negrejane prostorije (5.66-168 =9.:.3 1.-3_ = _0..8' 2·3 + (1..48 + 2· 2·3 · 1.5·2.48 vrata pod tavanica 2.5·2 · 1..3· (-20) +(1. 1..:. .1'.8·2) ..59 + 8. Visina prostorije ukljuclljuCi i meduspratnu konstrukciju iznosi 3 'm.4) dobija se: I x 5 _+_2_'2_'--.4 "C 33.:-)·--::1.4 .. ..5·2·1. 2· 1. Spoljna projektna te mpe ratura je -20°C.65( -20) 1.53 ·3 .5 ·3 -1·1.0.3 1.8_'-::-2.--48--::·_1c::' 1.:..-'(.5_·_2_ · 1.2_2_ · _18_ ' 0. Primer 2 [zracunati tempe raturu negrejanc prostorije prikazane na slici 5.. nr-JA NJE I" - () Q te mpera tura u susednoj prosloriji spoljna projeklna te mpe ratura temperatura negrejane prostorije Is - Ix - U svim slucajevima kada za proraclln nije neophodno poznavati tai':nu vrednost temperature negrejane prostorije.--8_·2_'_2.:--.5 .65 1.48 + 1.. Koeficijenti prolaza toplote k (W/m2K) imaju sledece vrcdnosti za pojedine gradevinske elemente: prozor spoljni zid unlltrasnji zid 2.5·2.4·5+ 1' 1..4 1.5 ·3 -1·1.. a na spratu iznad je parke t....4--:8_·2_0_+_1. Pod u prostoriji je teraco. moze se nje na vrednost usvojiti na osnovu podataka iz tabele 5JX. :.5) ' 1.3 + (1..22 1.:.5) ·1.

ol.·I CT.:ojc: su prel cino oodrumskc orosto riic ol.:cuz. llpr. pa bi postrojenje projcktova no na osnovlI nje bila neekonamicna.VTI?A I ..poIjnih Hata i !. Zato se ba spoljna proje ktna te mpe ratura usvaja vrednost znatno visa od apsolutne minimalne temperature. prostoriic 11c LIZ . • lcocniSta ispod pod.lari a ·C MOVsa 1. obzirom na temperalllrn ol.11.:<2.8 POIi.:=2.3-5.100 n Tor/ann 'ii.rcjanirn proslo rijama spoljnim vazdllhom bez Suscduc praslorijc .5.:oc spol jnim vazdllbom sa spolj_ vratima.1 jc: KIov 5..1X Temperature ncgrejanih prostorija i lIa (0C) Pri o.: > 5.NOGRrJA .J>"(}JI-:KrO I ~ ISJ r: I'OSTROJJ:."oi lemoe.\JF: .@ Slika 5.001 in i zid sa centralnim I!fcianicm Suscdoc ~adc sa peCima KOIlafIJicc -9 -12 -15 -18 -21 -2-1 a -3 ·6 ·3 -6 ·9 ·6 -9 -12 -9 -12 -15 -12 -15 -18 -12 -15 -18 oceniti.:r 0-.2 Osnovu negrejulle prostorije iz primera 2 Tabela 5.3 KIov sa 1.:oInih prostorija +9 +6 +6 +3 +3 a -6 +3 a +6 0 -3 -3 a +15 +10 +15 rlo +20 +3 -3 5. jer tal-va temperatura traje vrJo kratko i javlja se retko.8 I!. jer bi retio radilo punim kapacitetom.\ J. . SPOWNA PROJEKTNA TEMPERATURA Za spoljou projektnu tempcraturu se D e uzima najniZa temperatura koja se javiJa u odredeoom rncs!u.·I Z. prolazlli hodnici .

Raniji Nematki normativ 4701 je spoljnu projektnu temperaturu definisao kao srednju vrednost apsolutnih lninimuma iz ~to duieg niza godina. koji iznosi 2160 ~asova projektna temperatura moze dostiCi iIi biti iznad nje u 97. koji bi trebao da je najaktuelniji. To prakti~no zna~i da ce prema prvom kriterijumu spoljna temperatura imati niZu vrednost u svega 22 casa.41".18 -20 -16 -18 -18 -18 -18 -18 Cuprija CaCa!. Ba&o Pelrovo sclo Bajina BaSla Bajmok Banja Koviljaca Batoeina Bceej Bcla Crleva Beograd Boljevac Bar Bosiljgrad Bujanovac Crvenlea .X Spoljnc projektnc tcmcpcrature (za mesta Jugoslavije) SRBIJA Ada AJeksandroYae (Zupski) AJeksioac AJibunar Apalin Arandelovae Arilje Baclea Palanlea Balli Topol.61"'in Na osnovu gomje jednacine vrednost spoljne projektne temperature za veCi hroj mesta je dat u tabeli S. U njoj se na primem Beograda i Zemuna moze UOCili uticaj velikog gradskogjczgra na poveca'1jc tempera lure.: Coka Despolovae Dimilrovgrad -20 -20 -18 -18 -18 -18 -18 -15 -18 -19 -18 Divcibarc Draga! Elakovica Golubae Gornji Milanovae Indija lvanjica Jasa Tomi': Jo!anicka Banja Katanik Kikinda Knja~cvae -20 -18 -18 -20 -18 -18 -20 -19 -15 -18 -15 -20 -20 -20 -20 -20 -18 -20 -18 -18 Kokin Brod Kostolae Kostolae Kovilja~ -20 -18 -18 -17 -18 Kovin . godine uveo nov naCin njenag odredivanja. Izbor spoljnih projektnih temperatura za nase klimatske us love su prilagodcni raspolozivim podaeima. POTREBtVA KOLle l tVA TOPLOTE Z4 GRElA tVJE 101 Prema Ameritkim propisima. Kao projektna usvaja se srednja dvodnevna temperatura. Kriterijum je postavljen tako da se u ovom periodu. Odnos ucesta ave dye temperature dat je sledeCim izrazom: IJ =0. spoljna projektna temperatura se odreduje na osnovu ~sovnih vrednosti spoljnih temperatura koje se javljaju u decembru.x. Tabcla S.5. +O. koja je u poslednjih 20 god ina dostignuta iii hila is pod nje 10 puta. a prema umerenijem u 54 slucajeva. Merodavne vrednosti Casovnih temperatura uzimaju se kao prosecne iz najmanje pet uzastopnih godina.5% iii 99% ukupnog broja ~ova. da bi u danas vaZeCern normativu iz 1983. januaru i februaru. Usvojeno jc da se ona odreduje zavisno od srednjc temperature najhladnijeg meseca u periodu od 10 godina (1m) i apsolutnog rninimuma (lnoin) iz istog perioda.

Todoro.JANJE Krngujcvac Kraljevo Krll!evae KuCcvo Kula Kur!lImlija Lapovo UtZ arcv:ll: Leskovae Loznica Majdanpck Mataru!ka J3anja Mitrovica Mladenovac Negotin Nil Ni!ka J3anja NoV.:u Zcmun Z iatibor Zrcnjanin -15 -17 -20 -19 -18 -18 -18 -18 -16 -18 -18 ·le · 18 ·18 -15 ·20 · 20 · 18 -18 -18 -19 ·20 ·18 -18 -18 · 15 -19 -18 -22 -18 ·17 -17 -18 CRNAGORA Bar J3ijc1oPolje Budvd Cel injc Danilovgrad Hercegnovi lvangrad Kolasin Kotor Milol:cr Mojkovac ·2 ·17 -1 -13 -12 -1 -18 ·20 ·6 Mralinje Nildic Pljev1ja Padgorica Risan SUlomorc -18 ·12 -19 -5 -6 -4 ·4 ·6 -4 -6 ·4 ·18 SveliStcfan Tivat Ulcinj Virpa?ar REPUBLIKA SRPSKA Ballja l. ·I ZA C E. Kn devac Novi Paza r Novi Sad Od~.3ci Palie PanCcvo ParaCin Pazova Pee Pirot PoiarCY3C Pod ujevo Prclevo Priboj (n" Limll) Prijepolje Prist ina ..102 8..\ rmA LNO G Ilf-. PI<OJ EkTO I·:·1NJ E I'OSTROJ ENJ.ld -20 -18 -18 -17 -17 -18 -1 6 -18 -18 -18 -20 -17 · 17 ·18 · 15 -16 · 18 -19 · 18 -18 -18 -16 -18 ·16 ·15 -18 -18 -20 -15 ·20 -20 · 17 Prizrcn Prokuplje Ribarska Ba nja Scnta Smcdcrcvo Soko Banja Srbobran Srcmska Kamcnica Sremski Karlovci Surdulica SvctozarcYQ Svilajnac Sid Tcmcrin Topola Trslenik Tutin Uiicc U zicka Poieg" Uroscvac Valjevo Varvarin Vladii:in Han Vlasina Vlasolince Vranje Vrbas Vrnjacka Banja Vdac Zajec..JJka Bileec Br~ko Brad Doboj Gacko G radilka -20 · 16 -18 -18 ·20 -2 1 · 18 Kozarska Dubica Prijedor Sokolae Sruinjc Trebinje Visegrad ·20 -20 -18 -16 -6 -17 ..

r--. raz likllju se sledeCi sillcajevi: 1.3 pri kaza na je zavisnosl dodalka Z" od duZi ne traja nje prekida loze nja i vrednosli ko..~ 0 K ~£J(.... P07R£8NA KOLlC /tVA TOPLOTF.gubilak top lOle proslorije lra nsmisijom (W) F ....1 5.. svi unulraspj i zidovi sa vralima. lu ovo m slucaju se kao visina zidova uz ima odslojanje 2 od poda do pod a (m ) I..fi/le od ko ... od nos no kada ko ima manju vrednos t. ce lokupni o motac pros to rije). nep rekid an rad sa kra lko lrajnim ogra nicava njc m zagrevanja nocu 2. pod i plafon. Z·1 0 I?FJ. pre kid 1I zagreva nju od 9-12 cas ova dnevno 3. preko povecanih grejnih tc la. Po red neprekid nog rada posl roje nj a...uku pna unulras nja povrsina pros torije: zbir svih spo ljnih zidova sa prozorima. koje ne zahleva nik akve do datke. DODATAK ZBOG PREKIDA U ZAGREVANJU . je r je zadrzava nje loplo le u pros loriji kraCe uko liko je razlika I" ..Sa slike se vidi da se za manje vrednosli ko daju veCi dod aci... kako bi posle prekid a 1I zagrevanju bi lo mogu ce inl e nzivnijim dovode nje m top lo le ... 10 1 '" . pre kid u zagreva nju od 12-1 6 casova dnevno Na slici 5.....6.. ~...Is veca..· JSJC /0 .....3 Zavi.. 10"1.Zn U termickom pogledu vaina karak leristika proslorije je sred nja vred nosl koeficijenla prolaza top lole. '" Ic>~ ~ . k' ~ ::::--.5.razlika izmed u unut ras nje i spo ljne projeklne tempe rature (DC) U zavisnosti od vrednosli ko uz ima se dodatak za prekid loze nja. Ova vred nosl se izracu nava preko obrasca : (5.. . r... 1.5) gde je: Qo .l'llos/ doda/aka /la prekid greja/lja i /la hlad/le povr.:J ~ t'.0 kD S tika 5..-Is . bez obzi ra da Ii kroz nekll od ovi h povriiina ne ma razme ne toplo te (drugim recima.... ~ . -- r---.0 11 f- "' ~ 2 . bae zagrejat i pros loriju na ze lje nu lempe raluru..

X ll Dodatak Zo ku (W/m-K) 1.4 i tabe la 5.f/.1 5 0.16 CasOY..15 2. pa o tp ada 2 1/" Smatra se da je danas rcglliacio na tehnika 1I grejanju svuda aut omatska i da je moguee programirati ukljuce nje rada grejnog postroje nja u odredeno vreme .0 ox /.TOtforovic PROJE K r O VA NJE POSTIW JENJ"'I l A CENTRAL NO G REJA NJE 5.xII) . iako je prosto rij a zagrcjana na potrebnu te mperaturu zbog veceg odavanja toplote te la zrace njem.15 0. <0./0-/ B.8 . iz 1983 godine. vee i od srednje te mperature granicnih povrs ina. oni se i pored toga sto imaju po tpuno raz licit a fiz icka znace nja. pa se nje na vrednost ogled a u vrednos ti k[)...1 5 0. Oseeaj ugodnosti Ijudi koji borave u nekoj prosto riji ne zavisi isklju civo od te mpera ture koja vlada u pros to riji. ne uzima 1I obzir prekid grejanja.Q7 0. 1.0 Slika 5.7.20 0.30 0. Pre kid rada 12. spajaju u racunu u jedan dodatak ZD (slika 5.. Posto oba dodatk a. o --~kD -? ~ 2.20 > ..1.75 0.] dncvno 3. .. Izmene Aktlle lni Ne macki normativ za proraclln potrebne kolicinc toplo te (DIN 4701 ). K """ ~ ' b.4 Zajed/licki dodalak ZDza vimo od k D 5. zavise od vrcdnosti k[). lUI- .3). T a bcla S.~ 2U" ..1.] dnevno .07 0. DODATAK NA UTICAJ ZRACENJA .75 0. Srednj a te mpe ratura granicnih povrsina prostorije zavisi od koefi cije nta prolaza toplo te k..0. Zbog (oga se moze des iti da se covek ne oseea prijatno u p rostorija ma sa ve likim p rozo rirn a i spoljnim zid ovima koji nisu dovo ljno termicki zas tice ni.25 0.35 0.7.. kako Z" tak o i Za..8 0.. Ne prekidan rad sa ogranicenjc m 7~ 11lrcvanja 1l0CU z.07 0. ~ I!>.Zato i dodaci Z a zavise od vrednosti kD (s lika 5.07 0. pre tre nlltka kada 1I prostonl treba da budu pos tignute projektne temperature.. Prekid rada 9-12 CasoY. Za to su pros torije na uglovirna zgrada nepovoljnije od prosto rij a sa jednirn spo ljnirn zido m.35 ..ZII.

26 0. J -0.77. Vrednosti dodatka LS date su u tabe li 5. uzima se maksimalni dodatak.44.16 Kada se postroje nje za grejanje predvida sa potpunom automatskom regulacijom. Za polozaj jl:dne prostorije merodavna je orijentacija spoljnjeg zida. Medutim.06 0. S.JZ -0.10 0. 0.0. U pugledu nacina odredivanja dodalka usled uticaja ve tra svako novo izdanje DIN normi lInnsi nove de taljc i preciznos ti.. POTRE8 .91 0. racunati sarno sa dod a tkom Za sa vrednos tima iz tabele 5. _I I\OU t:INA TOPLOTt: Z-1 G lU::JA NJE 10 . ZAGREVANJE VAZDUHA KOJI PRODIRE U PROSTORIJU Pod uticajem udara ve tra. a ako ima tri iIi ee tiri spoljna zida.05 I 0 J1 -0.5.05 5.1.XIlI ku (W/m'K) Z.0. u prostoriju prodire vazduh usled nezaptivenosti prozora i vrata.60 0.02 0.9. medutim.xIlI.6 1. Tabel .12 0.05 SI +0. kod prostorija sa jednim spoljnim zidum.Zs Ovaj dodatak jc lIveden je zbog uticaja razlicitih intenzit e ta suncevog zraeenja na zidove prostorije .27. koji su orijentisani pre ma pojedinim stranama sveta.05 dodalak . Za prostorije sa dva spoljna zida vaina je orijentacija ugla prostorije .43 0.32 0. DODATAK NA STRANE SVETA .19 1.1. 5.0.08 0.06.04 od 0. XIV Dodalak Zs I I Siraol:li svcta.05 S +0.92-1.76 0. godine. Tabela 5. upucuju na odrl:divanje zapremine vazduha koja prodire u prostoriju i izracunavanje kolicine loplote Qv koja jc potrebna za zagrevanje vazduha sa spoljne na unutrasnju temperaturu .70.0. I takav naein proracuna nije zadovoljio prakticne zahteve i . Po najstarijim normama dodatna kolieina toplot e se odreduje pre ma vrednosti transmisionih gubitaka. Da bi sc neutralisao uticaj hladnog vazduha koji prodire u prostoriju. XI V.05 I I z 0 I I SZ +0. Norme iz 1959. u nasim uslovima grejanja dodatak ZD jos uvek treba da se uzima u obzir. za lakve sluCajeve treba umes to sa dodatk om: ZD =Z" +Z. treba predvid e ti kolicinu toplote koja je po trebna da ovaj vazduh zagreje na temperaturu prostorije.0.OS 1.8.14 0.

prosLOrija na uglu . POSTROJF.iI 2f3 odsloja nj a iz mcdll za klo na i prosto rije.no rmi 4701 iz 1959.22 0. Sva ka proslo rija sa spo ljnim z ido m do bija ba r dod a!ak za zakljo nje n polozaj.20 0. godinc . utvrdujc se d a Ii je zgrad a za klo njc n.4 rE.prostorija sa jed nim spoljnim zidom II .l iii iz loze na vc lru .1 kujc izlozc nc njcgovo m udaru. Za svc gl.09 0.40 II 0. DODATAK NA UTICAJ VET RA .24 0. godinc. EG . .\ rn lA I . Za klo njc n po lozaj ima pros to rija koju s lili zaklon koji nadvisujc p ros lo rijll ba r ~. godi ne.13 0.10.20 gde je: I . odnos no koje su pros to rije u jednoj zgradi zaklonje nc od ve lra.1 1 0. "/ (}(lnf'<II'. INJF.'\k" Ljt: zgrada o tvore na na svc ce ti ri strane. u da lje m lekslu ce biti izne l i nacin proracuna po mocu ko rc kturnog do datk a pre ma s laro m D IN-u . lako da je u pos led nje m izda njll D IN no rmi une ta nova metoda pro racuna . 5. V rlo visokc zgradc sp adaju u zgrade izloze ne ve tru.35 IV 0. Ko rek lurni dod a lak p re ma najs la rijim no rma livima moze se ko ristiti II pre thudnim ra cunsk im ana lizama.1 9 0. pa cuk i p ro r acunim~ za idejne projekle.1 5 0. i mogu sc ko ris titi sa rno u pro racLlnima inves ticio nih i id ejnih p rojekat a. a d alje II poglavlju ce se opisa ti i naja ktll e lniji nacin p ro racllna pre ma pos lcdnjc m izda nju D IN-il iz J 983. sa spoljnilll olvo rima u jed nom zidu III .w m: proje kte trcba ko ris lili nacin D IN . a pre ma najstarijc m ne mackom sla ndardu DIN 470 I iz 19-U.. . . sa spolj nilll olvo rilll<1 u oba zida IV .28 III 0.lOr.NO Cj IIFJ A NJ r: po trcb nu laenost pro r~ clln a i bio je izloze n k rilici. i VClrovili prcdcl i Z:lkl o nicn poloia i 01voren poloia i I 0.prostorija sa spoljnim otvorima u naspramnim zidovima .c PROJEI\I O I·:. Z bog mogucnos ti prime nc u idej nim p ro racllnima.j Olvorcn poloz. o nd a sa rno pros torije o rije ntisa nc pre ma seV n1 .07 0.NJA 2.OIO. XV dajc vrcdnosti dod a taka za nClltralisa nje niske te mpe ra ture v<1zdu hit koj i p rod ire infiltracijo m. Os im toga.27 0. XV Oodalak Zv Normilhli prcdcl i Vrshl Iroslorijc 7 .klo lljell poloz. t 2 0. U. V rcdnlls li su predslavljc ne zavis no od tra nsmisio nih gubil a ka pros lorije. koji je prihvace n i lJ novo m JUS M. Zaklonjc nc pros to rije najcesce sc na lazl: II zgrad a ma u gradovima.pros lo rija na uglu . T abcla 5.Zv Z a odrediva nje doda tk a Ireba zna ti II kakvo m je prede lu zgrad a i pri lo me razli kova li no rma lni i vC lrovili prcdeo. sevcro islo ku i istoku do bijaju dod atak kao pros to rije sa o tvo re nim po lozajc m.14 0.. zbog ccga se 1I ovo m poglavlju i po minjll. Tnbcla 5.

kao i zaptive nost ovih proccpa. Ovaj uticaj se uzima u obz ir preko karakt cristikc zgrade If.predstavlja zbir pro izvoda duZ ine svih procc. . Z£ . mogu sc ko ristiti podaci iz labcle 5.! .vi T:" 10 7 5. U svim dru gim slllcajcvima Z/i= I 2:.7 do 0. II .9. I z ril ~lIna va nj c potn. U . O na zavis i k<lko od Vl" 1i ~ i ne proCCpil proZorii i vril lil. velicina procepa nil zak lonje noj strani .O TT:" 7A ( ilI FJ. U slueaju da se prozori nalazc u naspramnim zid ovima. DODATAK NA UTICAJ INFILTRACIJE VAZD UHA . Uko lik o su prozori u dva suscdna zida.Ja.6) gde jc: propustljivost proccpa u (mJ/mh p.1 I'O T IU' I/N.te gradnjc (pojedinacna gradnjil iIi II blo ku).:bne doda tne kolicine toplo te za zagrcva nje vazduha koji prodire pod dejstvo m ve tra. po me tru ' duz ine procepa. kad a jos nisu dcfinisane ko n~t · mkcije i tipovi p row ra i vrata .ka rakt c ristika zgradc (Wh Pa2/·'/m~K) . cije sc '/rcdnos ti na laze u opscgu 0.·1 KnL . spo ljna vrat a se racunaju kao i prozo ri. XVII. vrS i se prc ma obrascu: (5. god ine daleko prcciznije odrcdllje po trebnll kolicinll topla te Z<I zil brev:lIljl' vazdll hil koji prod ire infilt racijom Polazi se od kolicine vazd llha koja dospevil 1I prosto rijll zOOg razlikc pri tisaka izmcdll spoljnc oko line i prostorije. uz imilju se u obzir p rozo ri sa veeo m propustljivoscu. nil ko licinll vazdllha kojil dospcvil 1I prosto riju ima uticiljil ve licina proccpa nil strani koja je pod lIdarom velril. koja zavisi od polozaja zgrade (zaklonjcn ili o tvo re n po lozaj) i vr.:<lj na ko licinu vazd llha koji prod ire 1I rros to riju je jaci na vetra.uuzin a procc pa ( m).ka ril kt c ristika pros torije.Qv Nem<lck i nom lativ iz 1959. koji sc uzimaju u obzir i njihnvih propustljivost i.. a - . pri razlici pritisaka 01. Propustljivos t prozo ra i vra ta jc d a ta u tabdi 5. " re mil tome.2.dodatak za prozorc koji sc nalazc na uglu dva spo ljna zid a Z/i=1.. IC 1\'·1 TOI 'I . XVI. I . onda se o ba prozora o buhvataju proracuno m. I\.1 1 Pa. tako i od razlike pritisilka sa obc strane prostorije. pre ma vrsti prozo ra i vrata. Za pribliZnc proracune.?'-) llznacava ko lici nu vazduha na cas kojil prod ire kroz proo::p duz ine 1 Ill.11.(11"1). 10 su osobc nosli prostorije koje sc uzimaju II obzir preko karakte· rist ik e pros torijc R. D mgi uti<. u kojoj je za raznc visine prozo ra i vrata navcde n proscean odnos duZine procepa pre ma povrsini vra ta odnos no prozora (w =1/F).

KARAKTERlSTlKA PROSTORlJE .7 0. fLNO G RD.2 5. pa se II tabe li 5.3 1. kr il a 7.3 2.l OS H.25 I"SO 2.3 8.0 3.3 0. Med ulim.:l Ia i prozori 1I vr atim.6.4 0. S obzirom na laenosl proraeuna potre bne ko lieinc toplo te.6 0. XVI l'ropusUjivosl proccpa a (m' /mh Pa Vrs ta prozora llJ ) Drvcni i ad vcitackih m 3 lc r ija l ~ Cclicni i mCl alni U nulras nja vrala T i PI' nYl 0 ra jc cinosl ru ki spojc ni dvos lrll ki jcdl10struki sa garafll ovallom za plivcnoSCu jcdlloslruki spoicni civostruki jcdnoslruki sa ga ranl ovanom 7.3 • 0.7 3.Tudoml·ii: I'ROJEKTOVAN1/:: POSTR01ENJA Z ·f D \TR.5 4.50 0. pa se ka d cilava g niza slicnih zgrad a raeun a sa is tim brojnim vrednostima R.12. pa se o na ne mo ra uvek ra ellna li. Za vecinll slambenih zgrad a uobieajcnog nacina gradnje prozo ra ..3 2. XVIII daju srednje vrednos t i 0.10 5.6 d vokrilna jc dno krilna 2.t 3.50 V r. Ove vrednos ti se u norma lnim slueajevima krecli izmedu 1 i 0. ka rakte ristika R se II vecini slucajeva a dreduje u grubim gra nica ma.9. 7 3.75 0.8 iii u granicama od 0. karakle rislika R se u pojedinim proslorijama bilno ne razlikuje .+I 2) (/ 1 '1) . XVII Odnos duiin c proccpa prcma povrsini prozora (vrala) Vrst.' Tabela S.63 0.R Karakl e rislika R zavisi od propIIslljivosli prozora i vra la.9 4. prozora oonos no vr81a (m) w-l iF 0.00 4.-1 NJI:.i1 pl ivena 7. prozora (.3 T abcla S. za vazduh koji prodire u p ros lo riju ( izraze no sa I «(I'I)s) i propuslljivosli prozo ra i vrala kroz l': ije procepe vazd uh s lruji iz proslo rije (iz raien sa I (a-I)II))' R se izracunava pre ko o brasca: R= ~-.8 do 0.7) 2)a · f).7 i 0.00 1.:lpl ivc na 0. (5.88 Prozori nezavisno ad broj.2 6. 1 3.50 2.i1 plivenosCu ne7.'rata) Visin. .

XVIU Karaklcrislib prostorijc • R Pnuori Drvclli prozori i prnrori l'i •• lns. tada sc povc6ma vrcdnost /-I odreduje za prostorijc orijcntisane prcma sevem.) U7. a to j. Celie-ni prOllxi i mClalni pruzori Drvcll i prozori i prowr i 00 vcitaCklll materij. 703 saslankc.\'. L. Pojedinaenc zgrade na obalama sirokib rcka.la Celifui i mClalni pr"lOfi j l31"~'" 'NZl~.O.-u i isloL.). <15 <6 <25 OOJOO9 (x115OOJ od fOO20 0025006 R Q~ 'I oJ vcitaooll materij.lCra i mora. . kao i tip gradnjc.£l1. XIX) odredenc su prcma blZini 'YCtra od 4 rn/s 7..aj imaju zgrade u ccntrirna gradova kojc suscdnc objc1:h: izrazilo ne nadvisuju..I.a objcL. odoosno za normalno i vctrovito podmeje. KARAKTERISTlKA ZGRADE .S6:nj<l tabck: 5.) i clemenata kroz koje vazduh slmji iz prostorije (f". XVIll.: prcko du'ljnc pmccpa..razilo slobodnog poloiaja. Ako su dye iii tri fasadc u slobodnom polozaju.'Cua l3~""na Q7 Za prostorije kojc imaju wlo vclikc duline proccpa prozora i cvcnlualno spoljnih Yrata.·1 KOUC/.ra7jto slobodnim poloZajcm. I'OTII. hale i dr.1erislikom zgrade II.OTE i'A (jEI.ja vraf. U slueajcvima kada je sarno jcdoa fitsada sa slobodnim poI07. obuhyaecni su karaL. slobodnom iii izrazito slobodnom polozaju.a proslorijc koje pripadaju loj fasadi odrcduje karaktcristiL:a H prcma slobodnom po. 5.aj.aL:lonjenom poloZilju.. prcdstav. tao i 703 vclrovilo podruCjc i 7. Prilikom kori. kao i objekli na visoravnima. Tabcla 5.aj.isloL. raeunato je.1C u normalnom podrueju i sa iz.idom iii kod proslorija na ugl!1 zgradc.7). Ijaju objekle iz. Slobodan poJozaj se usvaja za zgrade. Vrednosli karaklcrislikc H daju se za dye jacine vetra.ajcm.'5<J IF.-clla ~1~J"1:Oa ncz'l---'p j\.lpt i'~lLa . .F. jc-. slueaj kOO svih pmstorija ~a jcdnim spoljnim 7.:lonjcnom. kao i Zit svc visoke objckle u gradovima koji su primel no viSi od okolnih gradevina. Za oslakproslorije se smalra da su u 7.iina demenat . ooda sc 7. u nascljima i zgrade f3.. sale.-u.. poscbno ako jc obala bcz vegetaeije. vetrovitost predela u korne j... prema duijni proccpa unulrasnjih vrata (ateljct.13.JASJI:.duh stmji u prosloriju (P. lozaju. kroz Cije proccpc Va7. sa brLinom vctra od 8 mJS. vn: indirektno pomoclI odnosa povP.: zgrdda. NajCciCc vazduh napusta prostoriju kroz proccpc unulrasnjih vra la. Vrcdnosli L:araL:lcrislike zgrade H (tabcla 5. severo .) R se mora izraeunavali po obrasm (5. ~pI i\1::Uil :Glpl in:na Ocz.ima sc da je propustljivosl lJ{J'i)s bcskonaeno velika. A TOP/. kao i 7. Za proslorijc bcz unutrunjih zidova (sale. Zaklonjcni po107.:.H IzlozcnOSI prcrna vclm.5.-3 Yetrovila podruCja i slobodan poloiaj. shi5aonict" itd. kao i za zgradu u zal. odnosno d a jc R=I.a normalna podmcja i zaklonjen poIo7.'i' poredenc po sircm proslranslvu.aStiCen poI07. R se nc odrt:duj.

. 18 3.za klo nje ne prns lorije . iz racun a te Zit hrz inu vo.30 W /m J ..I.: u pojcdi nacnnj i gru p noj (b lok(lvskoj) gradnji ... XIX Ka raktcri sllG. zbog povcca nih to plo tnih gubil aka u go rnj"m de/u prosto rije. Zgrauc \I vc trov il om p rcuc lu S<1 izraz ito slobod nim po lozaje m. .. Norma lno . imaju ka r akte ri s t i~ . T abela S.47 6. dil bi se de fini sao po lozaj zgrild e..maks imalni do dalak na visinu.60 W /m3 35.1 9 4. SPECIFICNA POTREBNA KOLICINA TOPLOTE .. . I'OSTlI{)) eN).: t ra ud 10 m/s.09 4 .15.proslo rije na uglu .. nje na vrellnos l ll a nas iznos i 25 .. = 0. zgradc II (Wh PlIWlmJK) II Prctl co Norlll fli ni prcdd i Pnlui Hj zeraclc ".nezaklo nje ne pros to rije .·1LNO (i l' I:1.s kHgrHdnjH Ilojctlin Hcnc l~ rH d l' ".kloll icn 0 1vo r ell iL. 1N) /:.~ I epe ni s t a 70.45 W /m3 17.X) Spec ifi cna po lrebna ko liein a tuplo te sluzi za ko ntrulu i oee nu lo plo tnih gubit aka .09 4. I'IIIJJ/' f. U ualje m leks\ll da te su proseene vrednos ti za speeifienu lo plo tu prosto rija ko jc imaju dvos lrukc prozore i unutras nju te mpe raturu preko 20 °C.TO I·.ll s ta nova. t9 2..klo nicn Ve l fo vil i predel i 0 1\for ell iZT.28 2.40 W /m 3. kilO i zbog vece infiltracije vazduha... 5.\zit o ol vo rclI 1..oor .po svako m me tru visine izn ad 4 m.·1 7. Pri to me u grupni tip gradnjc spad aju i zgradl' sa vrlo mnU!. i "d".. d o d aj ~ se s l ~d ec i dodat a k: 2 - .. DODATA K NA VISINU PROSTORIJA ...81 3. JO 11. ·. 5.47 3. Prili ko m o drc ui va nj ~ vrcd nos ti ka rakte ristika H treba raz lik ova ti zgra do.Zh Uko liko su p ros torije vise od 4 m.36 1.r:lzi I O 0 1vor c n bluko\.. treba prc th ucl no od rediti s mc r vc tra .14.80 W /mJ 45 ..: ko licine lo plo le i za pre mine p ros t:>flJ ~: q= V Q (S .01 U pojed in ilcnim slu cajcv ima . ~) 2.\'J/.20 .q O va vrednosl d o bija sc kao ko lienik po tre bno.1 n ·::\ "IR. 18 3.

UPUTSTVA I PRIMERI PRORACUNA Pre pre laska na sa m proracun.In potrebne kolicine toplole se izvodi labe lamo. koja jc oznaee na broje m 17. bez obzira da Ii se pros to rij a grcjc iii ne. a 604 pros torija broj 4 na seslom sp ratu . u kome prva cifra o7. ·· 17. Na prime r. XX Vrcd nosli spccin~n c loplole q (\V/m' ) Yrst. raeunati sa p ro~ec­ nim vrednostima specificne po trebne kolicine toplote za grejanje q (W1 m3) bruto zapremine u zavisnos ti od namene grejanog objekta. slicno prikazanom primeru.sale. objckta . Kod visespratnih zgrada. i odrediti pros ta riju za kotl amicu . radi bile orije nl acije. Za zgrade danasnje grad nje ove vrednosti treba umanjiti za 25 %. .'va lite t grad nje) moze se. . Za pros torije sa jednos trukim prozo rima vrednos ti specificne toplote uvecavaju se za oko 30%.broj prostorije.kul teti storacki domovi i dcti jc ustanovc restor ani robne kuee industr ijs ki obiekti 45 40 50 50 45 50 53 55 20 · 40 5. XX. prema tabeli 5.zgrade do oko 20.000' m3 .nacava sprat.zgrade do oko 2000 m . Priliko m obeleZava nja pros toriJa i upisivanj a tempe ra tura uobicaje no je d a se to cini sa raz lomkom: brojilac preds tavlja broj pros torijc a imenilac nje nu tempe raturu. t. 017 bi bila pros torija \l prizc mlju. Za beogradsku klimatsku zo nu (spo ljna projektna tempe ratura -15 °C) i naCi n gradnje do 1980. za globa lna sagledavanj a i pribliZne proracune.60 W IT".5. Proracl. a os tale . Tabela S. godine (oblik i ve licina zgrada. . 16. POTREBNA KOLICINA TOPLOTE Z4 G IU::JANJE III . upo trebljavani mate rijali i k .'.25 W/m3 1 Za prosto rije grejane na 12 °C go mje vrednos ti treba umanjiti za 20%.uzc ti od arhi tekl e poda tke za vrs tc prozo ra .up isati strane sve ta. . . potrebno jc na crtd ima osnovc i svih spra tova zgrade za koju se projek tuje grejanje.obe ld iti prostorije red nim brojevi ma i upisati u svaku prostoriju njenu lempe ratu ru. vrata i astale elemc nte u zgradi kroz koje pro lazi loplo ta. moze se prostorija obeld iti trocifrenim broje m.35 W /m3 17. hale 3 35. uciniti sledcee: . mbenc ZRrndc u bloko vima stambcne zgrade u nizll porod il:llc lruee ad ministrativne lj!rade 'kole r.

r"- Pro racun je sprovcden tabelarno po uohicajenom [ormlliaru.svi zidovi su od opeke . . Pri tome je dodala!. Nacin odredivanja ovog dodalka prCnl.spoljna projektna temperatura .Todorovic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE Primer 3 Izracunati potrebnu kolicinu toplote za grejanje prostorije be.prekid grejanja je 10 Casova .zgrada je u normalno velrovitom predclu.01 je betonski . nil velar odrcd cn kao procentllalna vrednosl.temperatura prostorije u suterenu ispod prostorije 01 . 4 (tabcla 5.unutrasnja projektna .te mperatura prostorije na visem spratu 1= + 6 °C .1/ 2 B. zc u prize mlju zgrade cija jc os nova data na slid 5.pod u sobi tJr.pod u sobi br. a ove prostorije imaju otvorcn lozaj.5 Ostali podaci: . prozori su drvcni.l kolicini vazduha prikazan jc u primem br.02 je od parketa .temperatura .te mperatura kotlarnicc u suterenu ispod prostorije 02 1= +20 °C . dvostmki . 01 i 02 koje se nala. XXI).

$8 '0 10 ". 'Z 58D ".. o---- r : --.'.'~ ~ I @~ o '" 'f 0( os" Og' &. 2 on 0.5. '~---.i Stika 5. @ n :x: :l J ::> :It ..5 OsrlOva proslorija koje treba grejali . @ . 0..0 -< a... I '" . POTREBNA KOLlCINA TOPLOn : ZA 011fJANJE JJ J VI ~. @)'~ Ol'.-.-' --on ""'1 --0"1 @ ~ 0( '" :l I..-1 O.. I t~ l- 0 <l ... ll) :~ :p I -1I !I OJ.

6 1.' 3..7)( 4.5 '.6 11 . P PO ." _Z.2 2.8 " '" 5 5 . % I \51 16 1 17 OOOAC! 16 POIrebna kopno ko~i¢ina k ·o.8 3.7 + 2 ·1 4.0 6.5 2.81(3..7 ·c w /m2 w rn J • • 01 Kuh inja.<> 960 20 200 .3 1.2 · 20.52 I 1370 208<> .< 2. r:. 1.5 1.. zida < 5 PRORACUN POVH~!NE I ..' 92 60 11.' 18.103. _ 2 ' 2 1. 60 mJ PO ZS VU S S 1.6rn~ 92 GO ZS ZS VU ZU S Z I 38 38 '.m".7 ".8 11.8 + 2.8_ = 103. PRORAtUN POTREDNE KOUCINE TOPLOTE 7 I • od· bil:...k 9 I 10 1 11 I 121 k W/m~ K 13 PRORACUN GUBITAKA TDPLOTE 0. 572 2200 • 3. 0. V • 1.72 10 2200 1S q .2 3.5 2. V _ 5.9 2.35 4.. l'rI . " " " 5 5 .7 ·2 q = 34.l ubitak Zu+Za .8 '" 58 <.. .5 11 . sIr.B . 2. Z. Z...8 rrf2 ko _ zu ZU 12 12 .6 '10 250 690 A.".2 I 1 1 1 2.1 3.' 20 1. 15.' '.' 3.38 1.lun ..4 15. ~.0 ~ '" 99.11.7 2..' 1.2 2.7 0.7 14. 1 2 Sir."0 1370 .7 19 5 1.5 + 2 " 8. 1 1 1.7 18.. om m m m' 20.5 38 5.' 2.2 3.1 3. 1 _ 20°C.7 20 27 5 1.' '. .6 1 1 1 1 1 1.2 .8 16.2 2.3 1. I pCVI~ .7 2.3 2.B5 1.7 S 1.7 15.' 3.85 .8 -4.30 2.' O.7 I 11 .· naka lOvel" duiina ~i rln3 /Vis ina . Z 1+% W m' m' 20.5 000 kO _ ~ _O.41( 2.0 " 19.".} 3 Oebtj. I _ 20 °c.8.0 60 11 .3 1. IWOla loplolo Z.330 5. A.7 I( 2.' 1.39 3170 02 Spava~a soba.1 15.1 + 2.

9· 3. Dodatak na vetar je isti za obe prostorije i iznosi: Qv = 8.05 .8 _ ' Za sluCaj nezaptivcnih vrata. kao i od dva vertikalna procepa tijc su duZine jednake visini prozora. prcma tabe li 5.7 1.09 (20+ 20)·1 = 370 W Po ovom nacinu odredivanja dod atka na velar. duzina procepa je: I. XXII). karakteristika prostorija 01 5.J =2·15+3·18=84m . treba obracunati i treCi vertikalni proeep po kome nalezu levo i desno prozorsko krilo. Ako se prozor otvara po sredini.dodatak ZD .15 0. F" 2. 01 Kuhinja . .4.5. iznosi: 02. potrebne kolicine toplote za grejanje proslorije iz primera. Prema tome. duZina procepa u prozoru sastoji se od dva horizo ntalna procepa. XVI. (tabela 5. odredile bi se po dole prikazanom proracunu. obe prostorije imaju karakteristiku zgrade(prema tabeli 5.gubici (opIate . svaki duiine koja odgovara sirini prozora.4·0. prema tabeli R=09 . tako spavacu sobu i iznosi: -=-=1) I za F. XVIII. Za normalno vetrovite predele i otvoren pol02aj. t Odnos povrSine prozora prema povrliini vrata isti je kako za kuhinju. a = 0. Rdenjc: Za drve ne dvostruke prozore. XIX): .4 ' 0.dodatak Zs 2280W 0. POTREBNA KOLTClN·l 70PLOTE ZA GRFJANJE 115 Primer 4 Izvrliiti prorat un dodataka na vetar za prostorije iz prime ra 3 preko kolitine vazduha. kao sto je slucaj u zadatom primeru.

dodatak Zs .116 B.2+370= 3110W 1370'1.potrebna koli~ina toplote 370W 1370'1.20 0.dodatak Zw .dodatak ZD .gubici toplote .05 370W 3110 W .pulrebna kolicina toplote 02 Spavaca soba .Todnrol'ic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTR4LNO GRFJANJ£ .dodatak n:\ vetar Zw .25+370= 1370W 0.

0 Z ~ .85 \.8 0.36 _ 103.8 16.2 3.4 15.4 ·(2 · ' .5 \.6 "0 2SO 690 As .1 + 2 · '5.t W/m2 ubitak Zu+ z. .7 x 2.4 2. · (2· 1.8 x 3.\ 3.5 2.8 \ .8 1370 zu 5. I _ 2()°C.6 11.7 15.8 \.7 11. ·c U k· l>.7 W l 01 Kuhinja.8 m 2 \.8 2280 O.2 3.8 -4.7 2.8 18. V _ 5..8 _ 60 S S = 2 ' 21.5 2.7 m 4 .8) ·0.6 I PD I \.1 15.6 + 2 · \1 . 7 8 .6 m ZS ZS VU ZU S S Z \..' 19.\XlI \ 2 SIr.4 5 5 \..7 \ \ 11 .0 6.7 0.5 + 3· 1.8) 0.3 1. V '" 4. Z 1+% ...6 \.6 I \ I \ \ I 2.8 11.7 18. I 3110 '" 02 Spavata soba.8 5 5 ·2 20 200 k 0 ".9 ·3.. 99 .0 40 92 60 60 11.40 '" 0. .8 '" 58 m \ .4 4.4x 2.2 2.8 '. ra~un PRORACUN GUBITAKA TQPlOTE " W 14 1 15 1 OODACI " kupno " Potrebna koll¢ina top lote 0.35 40 40 900 20 ko = 9~.09 ·(20 + 20) 1 _ " q_53.8 " ZS VU " 12 12 5. 1 .09·{20 + 20) · 1 = 37D 2080 .0 . 0.85' \.7 2.' i 40 40 I 92 60 11 . t • 20 °C.572 \ .5 \.8 3.5 \.5 + 2 · '8.8 '.2 2.7 x4 .5 + 3·1.2 a7 2.72 ZU a36 ·60 1370 20 5 1.330 q e 34.\ 3. 2 · 20..Tloh.7 14. svela . DebtJ. 1 .5 I m) 2SO 96D I I A.8.9 I 2. 1 12 1 Z.5 " " " I I 4.~~0 \5 5 \..2 2740 0. 103.3 2.2 I 2. PAOAAtUN POTREBNE KOWCINE TOPlOTE 4 I 5 PRORA¢UN POVRSINE I ' I ""'~.. % Sir.IH S.9 · 3.. P PO m 4.' m' 20. =Zo % ".25 1710 o '" 0..· naka zida om du!ina tilina N\sina broj od· bitak k w/m~K . Z.8 ' .8 \. \ \ \ \ \ \ m' m' 20..7 + 2 · 14.2 \.

a podari k< " se kori~(e prilagodeni Sll praksi a li i speeificnostimil i uslovima klime u Ncmack u Z bog loga se oVilj poslupak moze pri!. a prema donjem izrazu: .9 ) gdc je: Is . kao najnife dvodncvn. ona toja daje najniZu jedinicnu masu. lJ ovom r oglavljll sc objas njavilju izv ~ikne izmene a pravi pllt za primenu bi bi.'. standardn. cia se 1I jed no m perio du ra cun a pre ma starim i novim normativima i izvrSe uporcd ' nja.-1N1E S. = 4 "C Masa se odrcduje na laj nacin ~to se iznalazi najnepovoljnija prostorija. Z a konstrukeiju vece rnase.: lemperalure koja je u periodu od 20 godina dostignut a iIbi la i~p od lc vr~d n ost i 10 puta.korekcija Korcktura se odreduje prema slcdeCim odnosima: Za malu gradevinsku masu Za veliku masu Za vrlo veliku masu M F < 600 kglm 600 < M f'£ F< 1400 M F < 1400 rz rz 2 ll. lioako je vee opis. = 2 "C ll. Ij. Is prema: (5.11 8 I.mcnjcnih detalj" novih pod atak il prema pre thodnom izdanju .UNAPREDENJA U PRORACUNU POTREBNE KOLICINE TOPLOTE Da nas vazeci lIor maliv u .. sa nimm iz. 5.\ no u odeljku koji se od nosi nil spoljne projcklne lemperature. U cilju uobija nja sto reil illijih vred nos ti pro racun jt: postao slozeniji.I. to.1. I.TmlnrQvit l'IiOJEJ(TO I~'I Nn POSf'IIOlHNJA ZA CENTRALNO GREJ.valiti po svojoj metodologiji.17.. Ova vrednosl 5e korisli u proraeunima potrebne ko li · cine loplote proslorijit kojc pripadaju zgradama lake konslrukcije..Ne mllckoj dl)ncl je 1983.17.: spoljna tempera lura ' s se koriguje na vise vrednosti za to. sred njc vrcdnoSli ~poljlll. Standarn il lemperatura se odreduje. Is . ali se za njego 1 prime llu 1I nas im IIslovima mo raju dobro proveriti dale proraeunskc vreunosti.standardna spoljna temperatura . Vrsla konstruicijt" sc ddiniSc odnosllm gradevinskt: mase M i ~ume svih spoljnih pomina prostorije. zbog njenog izraie nijcg akumlllacionog svojstva. = 0 ll. cun potrcb ne koli cine toplote. U nasoj zemlji proraclIJ1 ~c sprovodi prt:ma ncmackim normalivima .merodavna spoljna projeklna temperatura I. Merodavna spoljna temperatura U novo rn postllpkll proraclIna lIvedc n je pojam 'standardru"l spoljna lempcratur. I. koia je osnov za definitivnll u1vrdivanjc mcrodavnc projeklne temperature za pror. slim slo se uzimaju \l obzir prostorije S DajviSe dva spoljna zida.

masa gradevinskih delova od drve ta Ino . Za najee~cu propustljivost • = 0.spaljne povrs ine Nemacki no rmativ ne zahteva da proraclin kojim se izracunava vrcdnost akumulacione mase bude priloze n.85 korektura iznosi: 6ks =-0.5 0. Ovom korekturom zamenjuje sc dodatak "na izjednacavanje hladnih povdina" iz ranijih normativa DIN 4701 (tabela 5. Na osnovu ovog kriterijuma standardna spoljna projcktna temperatura za I3cograd bi bila -11 °C. nazvana "standardni" koeficijent prolaza toplote: k. (W/m'K) 0. (W/m'K) Koreklure'8 spol]o.1 I 2.:u zimskih dana.11) U gornjem izrazu Ma se odnosti na pavecanjc koeficijenta prolaza toplote kako bi se dobila dodatna kolicina toplote Ll ci Iju ublaiavanja niskih temperatura hladnih spoljnih zidova. POTREBNA KOUCINA TOPLOT£ ZA G R. (5. Ona obuhvata iskIjucivo dejstvo difuznog zraeenja Sunca koje se javlja u tol.tLlelna procedura proracuna predvida i korekturu stvarne vrednosti koeficijenata prolaza toplote.10) gde je: masa dela zidova od eelika Ind .l:JA . Korekture koeficijenata prolaza topJotc Osi m ispravke spoIjne projcktne temperature.5. XXlII). sa korigovanjem za vcCe masc zgrada _9 °C i _7°C. zato se u proraCunu potrebne kolicine toplote uvodi i korektura 6k. Na taj nacin se dobija merodavna vrednost za proracun..15 0 I I 1. koja uzima u obzir i OVllj uticaj. umesto ranijcg dodatka na stranu ~'Veta. = k + 6 k.unutrasnje povrsine s .'. In t - 5. ~to je ad Llticaja na us love ugodnosti u prostoriji.E Jl9 (5.3 I I 0. XXIII Korektura koelicijcnala prolnza loplole spoijnih zidoV8 KoeficiJeDU prota •• loptol. pO\'r.5 0. Tabcla 5. "l.6·2. + 6 k.6 . jer se smlltrll da se ona moze odrcditi dovoljno tacno i na os nOVll iskustva iz prakse. =-035·'( .17.3 Vrednost srednjc temperature ZTaeenja povrlina prostorije zavisi· i od suneevog zral:enja hoz prozore. spoljnib lldov.3 .2 32. uvek je negativna i ista je za sve orijentacije prowra : 6k.IDe 61<.3.masa ostalih gradevinskih dclova II . Zavisi sarno ad vrste prozorskih stakala S obzirom na njcgovu propustljivosl sunecvog zraeenja.2.

c mljll na podzemnu vodll Q".' + R.+ R."'J1: I'OSTRUJCNJ..kl~cfi cije lll prolazil tll plotc kroz zemljll clo podzcmne vode k"" k" .><101 "ii' I'RuJ F}"TOV. ( ).. tt: mpCr<l lura spo l.ium spoljnom lc mrcralurom iz duzeg zimslwg p. I k = I?" + R.niltno visa. iz nad povr!)inc zc mlji~ 1a kujim jc· zgrada okrw. zidnvc. .iji st: gllhici iz racunavaju i srednjoj tempcraturi podzemne vode.: ve li(../"i<:ijc nl pro laza to plote se odn:dujL: lIzimajuCi II ohzir pre laz to p lOlL: na povrsil1l1 i spnw()dc njL: kroz. GlI bit ak top ln te ka podzc rnn oj vadi racuna sc kao da je prenos u jednllrn pravclI .l tempe rature se d c fini ~(' p rcma prostoriji (.me nskog periuda Ip. 1'1) iI rrcm<l vilzd llhu kL' rislcci obrazae: (5. toplo... :1 koC. na spoljlli vilzd uh Q"..'l l no na povrSi nti knja Iezi na ze mlji.3.fWrlNJE 5. av ~ njc gllbil <lka topl utc prc ma podze mnoj vodi sc vriii prem:l izraw : . n u~ m .:ri odil.lc: r .12) Pri lo me.:dstavlja prolaz 10piolC kro~ gratlcvinskc povrS in. .i a loplote kroz zc mJjll clo spo ljnjc g vil zdllhil a d lIticaja jo.ie 7.17.:ma : 1I .e nil : (5.170 IU.•' /. . til Qs iz s llt e~ens k c pros turije sc prl' nos i kmz I."" .. a to su pod su lc rc na i zidovi koji su u cclini iii delimic!lo lI ko pani II zc mljll . + n:.e mlje.ina pnv rS inc pod ? zgradl' i njc n odnos straml. Gradcvinske povrsine koje se graniee sa zemJjom Posehan slucl. kc proslorijl' I. .: rcc 0 pre nosu toplo te na spo ljni vazdllh.1&) . zbog velike incrcijc 7. Me rodavna raz likl. JUZL'g vf(.. kodicijl'nt pro lozil toplote kroz ze mljll do spoljnjcg vazduh a I" • klTlpt: ratlira slltert: n. . nc rilCUn <1 st: sa stilndilrno m ~ p o li n() m p mjcktm:m te mperaturom vee sa sred· Il...·1.1 r EN l'I? ALNO('.Ij 1I izracnnavilllju gubitilkil loplotc pn. slojL:vL: do vud <. . povrsina pOll a s lltc re n i~ iii zid(l v:1 u dudi rll sa zcmljom . le mpera tura podzc mne vuLi e Kot:i'icije nli pro laz3 loplolL: sc ril l:lInaju rr.. r kroz pod. kao i ud <1 ljc llos t r odze mne va de. k I rn = H" + Rij. I z ra cu r. i kro7.: kojc SII u uirc ktnom dodiru Sil lc mljom.. Na kudieijcnl provodcn.. (5. 1-+) gornJlIll Izrazl mil . koja .ie njeg vazduh il koja preds tilvlja srcdnju vrednos t ij.. ~ s.. kalla j.

2 gdc je Is spoljna projektna temperatura.17) z gde vaZe sledeee oznake : k". U lorn slueaju lreoa formirati pravougaonik isle povrSine kao SIO je osnova prostorije./. onda pri odredivanju 0[pora provodcnju toplole kroz zernlju prcma spoljnjcm vazduhu merodavnc su sarno dimenzije lib te grejane prostorijc. Odreclivanje ekvivalcnlnog olpora provodcnju toplote hoz zemlju R. a nc celog pooruma ili spojenih zgrada.as prema spoljnjem vazduhu vrSi se uvek prema cclokupnoj povdini zgrade koja Idi na zemlji. Merodavna dubina do podzemnc vode."=1. .ekvivalentni olpor provodenju loplole kroz sloj zemlje ka spoljnjem vazduhu (prema slici 5. Ukoliko su podnc povr~inc tennil:ki izolovane a vertikaIrii zidovi nisu. U ~Iueaju da su sarno neke sulercns\.koeficijent provodljivosti toplole zemlje T . = "-' ).koeficijenl prelaza loplote sa unutrilsnje strane a u =1/ Nu (Iabela 5. s tim da jedna strana odgovara najvecoj duzini osnove. bez obzira da Ii 5e racunaju gubici kroz pod iii zid koji je u dodiru sa zemljom. POTREBNA KO LlC1NA TOPLOT£ ZA GRElANJ£ 121 T R.N . je odstojanje od poda do vode. Ekvivalentni otpor se ne mo~e tacno ocitati sa slike 5. (5 .:c p'rostorije grejane.5) R.kocficijent prclazil tuplote na spoljni vazduh a s = 1/ I?s (labela 5_ I) )'Z .0. Nemacki normativ daje posebno objasnjcnje kada os nova spojenih podrumskih prostorija nije pravougaona. . T. + 15 ·C I pv = + 10 ·C W/mK ).0.= I. I) as . onda se za zidovc uzima u obracun 50% od vclibne otpora RIL" prema slici 5.44 u kome je povrSina poda oznacena sa ~.Olpor provodenju loplote gradevimkog elementa R.36 r s .6) Prema preporuci iz ne mal:kog normativa.otpor provodcnju toplote kroz sloj zcmlje ka podzemnoj vodi au .6 pa se daje i obrazac za njegovo izracunavanje u obliku: R)"".( 1/ b).24 ' [Apd . =0.6.dubina do podzemne vode (slika 5.J.koeficijent prolaz a toplote od prostorijc ka spoljnjem vazduhu kpv .koeficijent prolaza toplote od prostorije ka podzemnoj vodi Rib .<zs . Ako je spojeno vise zgrada kao merodavna povr~ina poda se uzima zbirna podna povrsina svih zgrada. mogu sc koristiti sledece brojne vrcd nosli: Im .

.- ~ III III I C> C) C> C> ~ l- ~ t'.: N \ ~ ~r'.6 Ekvivaletlltli otpor provodetljlliopiote sa tta na spoljni yazduh Rkl ..0 lVV ~ ~ - o C> \\ ~\ ~IY \ \\ 11\ a: . 0 " '- Q. I II III Q.:x III V> III III II = ~~ / _ III LQ. o > ~~ c '" .o C> Slika 5..I -'" > 0 C ~ ill III C> C> " F"'" ~ . a '" \\\\\ \\~ ~\ / ~~ \ .III "> 0 ..0 \I III C N III E c '" W> " '\ ~ « -0 '" 0 > ~ q l'. C> C> ~\ 1\ " o '" N C) C> - -.1.'\ \ ~- ~ ~ ~ f\.. un '" \I E ~ . ~ t'\ a E "- 0 '-1 r.... ~ 4 r-.'" / '" U'\ II _1. Q.

· INJ£ 12J Primer 5 [zracllnati gllbitke toplote 01 II sutere nll zgrade (sl.4 m: R = 2. 5.Unlltrasnj a projektna temperatura " . Zadate Sll sledece ve licine: 2 R')b = 1.Dime nzije sut ere na date na sliei dubina podzemne vode is pod poda slIterena T = 2.966 k pv =0.') .4 =20 zv 1.O tpo r provode nju toplote kroz pod 2 R")b = 1. s:nenomn u (5.18) Az = 1. Za ove vrednosti. PovrSina celog poda je 2 A =192 m . pa je: Rzs = 3.5 otpor prelazu toplote na spoljni vazduh (tabela 5. a b =12.4 (m K/W) .8 + 2. kod koga je I =16.25 W Im'K Za proraclin gubitaka prema spoljnom vazduhu merodavne su dimenzije celog SlIterena. Z idovi nisu termick i izolovani.ICINA TOPLO TE Z·1 G f'. odnosno lib =1. I je: 1 1 R =-=-=0166 " a" 6' U normativu je naznaceno da je koeficijent provodenja toplote kroz zemlju (5.1) je Rs =1/25 = 0.15): . prema slici 5.5.O tpor provodenju toplote kroz zidove Is = -1 6 DC . Prema tabeli 4. 5.04.4 m Gubici toplote kroz pod se racunajll prema podze mnoj vodi i prema spo ljno m vazdllhll.16).33.EJ.0 smenom u (5.8 (m KJW) .16): k1 pv = 0.7) koji nas taju usled pre nosa toplole kroz pod i zidove koji Sll u dodiru sa tlom.2 W /mK pa je za duzinll T = 2. PO TREBNA KOI.Spoljnja projek tna temperat ura I = 20 DC . Za gllbitke prema vodi izracllnava se koeficijent prolaza toplote na osnovu otpora provode nju Ued.166 + 1.0 = 3.

166 + 1.v =0 . (5.4+0.8 + 3.13) i (5.5'J.12.5' [0. pa se dobija: -=R" +RiJ.28(20 -10) + 0. + R!v = 0.NOGIU:JA NJE _1_ = 0.0' 3.9 1 W A gllbici kroz zidove Qsz: Qsz = (3.4 Q=Qpv+Qsz =111.04=3.0) '1.c PI?OJEkTO I'>INJt: f'OS'lROJI.12).32 W Im 2K Toplotni gubici kroz po QPD su prema (5.0 = 3.04 = 5 k.0 + 0.5+RJ =O.2(20 -16 + 15) = 111.v k".8 + 3.32(20 -16 + 15) J = 168. +O.O+O.7 W W .4 + 2.25(20-10) +6.166 + 1. =O.9+164.56 k pv Pri izracunavanju otpora prolazu toplote prema spoljnjem vazduhu.8 ' 0.0' 3.NJA 7A C ENTRAI.8·0./ 1J.106 kJV k. Tudoltw.8 + 6.166+1. otpor provodenjll toplote kroz zemlju se umanjllje za 50% jer zid nije toplotno izolovan.14): Q m = 6.8=276.20 W/m'K O tpor prolazu toplote kroz zidove koji se dodiruju sa zemljom prema podzemnoj vodi iznosi: _1_ = R" + RlJ.

- Slika 5.125 - 02 03 M 8 _0 . . -'----- 6.84 T -.00 6.- 01 ru v E .m/crclla .7 OSlIova i poprcclli prcsek .

specificna toplo ta vazdllha P . Uz napo rne nll da ovaj den prnracuna prc rna 0 1N 4701 nije jos prihvaecn u nasoj praksi sa obziro lll da trc ba prove riti rne rodavnos t poda taka u do rnaCi rn uslovima gradnje i klirna tskim p rili ka rna.gustina vazduha I" .unutrasnja temperatura I>l>l> Is . J. Kada je poznata kolicina va/.17. Po trebml toplola za zagreva nje vazduha koji 1I proslo rijll ulazi zbog prove lrava nj. 5.pOlreb na kolicina to plo te za prove travanje pri prirodnoj ve ntila ciji Qu.Hh"v\'.ko liCina vazduha C .duh a o nd a se pOlrebna loplola iz racunava pre rna: Q =V 'C ' P ' (I .. Z bog toga ce se II ovo rn poglavljll prene ti leksl slandard a posveee n gllbici. -I.'1 C EN f'f?rlLNO GJ<l::J."/\10 1:'1.ko licin a toplole za kolicinu vazdllha koja se d6vodi ve ntilaeio nirn uredajirna Kada ne postoje posebni ve ntilacio ni uredaji onda je: (5.) (5.20) gd e je : V .126 /J.\ ']" POSTIW JENJA 7. IX) gde je : QI'r .17.5.spoljna te mperatura U gornjem izrazu nepoznala je kolicina vazduha koja prodire u prostorije zgrade kroz procepc gradevinskih clernenata i koja se sa dovoljnom laenOOCu moze izracllnati preko: . se de li pre rna : (5 .c 1'1101/:.·IS JI. 1<)) gde Qlmill predstavlja ko licinll toplo te pOlre bnu za zagrevanje minirnalne zaprc rni ne vazduha koja se mora obezbediti 1I proslo riji. Potrebna koliCina toplote za prirodno provetravanje U zgrade lIvek prod ire spoljni vazdllh za koji Ire ba predvideli kolicinll to plOle po trc bnll da zagrcje vazdllh na tc rnpc ra tllru prostorije.. . 5.4. rna us led prodora vazd llha sa svirn rclcva ntnirn podacirna za proracun. Potrebna koliCina toplote za provetravanje Ko licini toplo te koja tre ba da po krije gllbitke lIsled ve nlilacije u pos lcdnje rn sta n· d ard ll DIN 470 1 pok lonje na je poscbna paznj a i priloze no je mnogo de la lja i novih poda laka.

p) J (5.c-p · (t.L{n·l).-t )= ..·1 r.5. Glavni parametar za produvavanje je ipak sarno odnos propustljivosti I( a I). bez uticaja uzgo na ulazi sarno kroz napadnur e strane i izaziva potrehu za toplotom za provetrava nje. a na nen apa dnut oj potpritisci. a ne sarno na fasadama napadnutim vetrom.no ravnomernom rasporedu nezaptivenosti po visini zimi u donjem delu zgrade vlada u odnosu na spoljm: us love potpritisak.. Od brzine vetra zavisi da Ii ce na napadnutoj strani neke visoke zgrade vazduh u gornjem delu ulaziti us led spoljnjeg natpriliska vetra. vazduh izlazi zbog spoljnjeg potpritiska usled vetra. Prema tome spoljni vazdllh. koji zavise od brzine vetra. Us led razlike gustina izmedll hladnog spo ljasnjeg i toplog unutrasnjeg vazduha.-/J Q=V.17 i 5.. Zbog toga se pravi razlika izmedu zgrada sahtnug (bez unutrasnje podele) i spratnoga tipa (slika 5. a u gornjem delu izlazi kao zagrejani lInutrasnji vazduh.EnNA 1\0 1ICIS.duiina procep" (m) 6p . a u gornjem delu natpritisak. ra uslcd toga i tu. Potrebna toplota za zagrevanje hladnog vazduha se javlja sarno u donjem delu zgrade. Tako se uopste ne moze reci da Ii iz unutrasnjeg dela neke visoke zgradc.RFJ.21) / l7 gdc je: n .. u vertikalnim sahtovima viso kih zgrada (na primer prostorima za liftove. Bez uticaja vetra.·1"IE .·1 TOI' LOTF: 7.(t.linacne zgrade): 1 3 (5.22) Razlika pritisaka moze nastati usled silt: vetra i uzgona. oblika zgrade i uslova duvanja. na stranama koje vetar ne napada. iii prcovladujc unutrasnji termicki potpritisak.8 levo) (sa meduspratnim povrsinama koje ne propustaju vazduh)... Kriterijumi su: Za obJik osnove grupa I (pojec. Sa visinom iznad ria povecavilju se i hrlina verra i odgovarajllci pritisci vetra . napadnutih prema propustljivosti I( a I)u nenapadnutih Casada.23) . koje su propo rcionalne visini sa hrova i razlici gustina vazdllha . i to na svim fasadama u sillcaju kada nema uticaja vetra.18 sledi: '" 2/3 ·c · p·(t. stepenistu) nastaju razlike pritisaka 1I odn0511 na spoljni vazduh. Za niske zgrac. Preko ovog odnosa sc lako odreduje da Ii zgrada po svojoj osnovi pripada grupi I i II. odnosno pojedinacnim zgradama iii zgradama u nizu (slika 5. POTR. kroz sve fasade hladan spoljni vazdllh ulazi u donjem delu. Zgrade sahtnog tipa izlozene su istovremenom dejstvu vetra i uzgona. pri pribli7.razlika pritisaka sa spoljne i ulllltrasnje strane (Pi!) KombinujuCi jedn:lcinc 5. ulazi spoljni vazduh.----(5. iii Ce tll izlaziti usled unutrasnjeg termickog narpritiska. dok kroz oslale s trane izlazi kao zagrejani unlltrasni Vazdllh.le (visine do 10 m) uzgonske sile se zanemamju.kodicijent propllstiljivosti prozora (vrata) (m)/mhPa llJ ) 1 . Zbog nale ta vetra na napad nuloj [asadi nas taju natpritisci.8 desno). Prema tome.

T(}(loroVic PRO} E:KrOl '~' N} I': I'OSTI?01t:..lE U fi Uaa (kuCaunim) d) 8} b) ~=¢ f) u u aplt:tb Ii tip h) Slika 5.aj vetra na visini od 10 m ..kE I (pojedinOCna !tuea) 8) TIP KI../ Z /' I. nizu): "V L-(a'l)" l (S .1 2.korekcioni faktor za uticaje vetra i uzgona na visini h .grada obl. Sa m proracu n koristi slcdecu jed nakos t: gde je: H" H E" . Zgrade spralnog I ip. Z it oblik os novc grllpa II (zgrad c 1I I((/' I)..~ II. t izlozcnc S li sa rno uticajima vetra.irolTl lIa illjillracijll Pros lo rije 1I donjem de lu zgrada sa htnog tipa uvek su 1I najncpovoljnijem slucajll i imaju najvece potrcbe za zagrcva njc m infillrovanog vazd uha. m I?A LSO GJI£JANJ/:.:2-l ) T1P KI.karakte ristika zgrade na visini h .. . O ne zbog toga imaju 1I gornje m delu uvek vecu p il i · re bll za loploto m za prove lrava njc od zgrade sa hlnog lipa i tll im se pojavljuje najtH povoljniji slu caj.standardna karaktcristika zgrade za uti<..8 Podela l..

Pre ma aktlle lno m ne macko m standardll.le za zagre~a nje vaz?uha koji prod ire pri rodnim pTOvelrava nje m za zgrade sa hlnog Ilp a odreduJe pre ma IZ r3ZU: Qpll =[E: . vralima.'JJ .22 i 5. II spra lnim zgrad a rna . za o be spoljne povrsinc koje za klapajll ugao. P roPlls lIjivos l vazduha se javlja II proce pima prozor<t koji se o lv<t raju. a za modc rnije konslrukcije koje se navode II aklue lno m slandardll. sa ll najvcco m propustlj ivOSC .nc napa dnula slrana zgrade Polrc bna kolicin a lo plole za prirodno provc lrava nje se usvaja iz rezulla la do bije nih za sa hlni i spra lni lip zgradc uzimajuci za dalji proracun vccu vrcdnos t.H Ka ralte ris tika zgrade H je de finisana II izne lo m pOS lupku proracllna u pre lhodnom de lll ovog poglavlja. naziv je izme nje n II "sta ndardna" karakle ristika zgrade.za proslo rijc na Uglll zgrade. ~ '>:' (a · l) . XXV.w slra nll sa najvcco m pro pllstljivoSCll . E - 5. pre ma ra nije m standa rdu proracllna po tre bne kolicine to p1 01 e. Pro pustljivos l procepa dala jc II labe li 5. narocilo na prc lfabrikova nim gradevinskim c1c me nlima. .(l/'I)s za jcdna cinll 5.U j · J-/·R ·( I II -I . ka o i II procepima izmedu prozo rskih o kvira i ko nslrukcije zid a odnos no izmedu pojedinih e le me nala spo ljnjcg zido. za sa hlne zgracl c uzim a se za napadnlliu slranu na jvcca propuslljivos l.17. . a vrednosti se znalno razlikllju od pre thodnih (Iabe la 5.sa hlni lip zgrad e e .J )] (5. a za nc napadnulc slrane nc ka dru ga vredoos l. Ako 10 nije slu caj mo ra sc sprovcs li pro racun i usvojili ne povoljniji rezult a l. XVII).spra lni (clazni ) tip zgrade .27) ko re kcio ni koe ficij c nl za visinu R .6.24 i llkllpne propustljivos li na fasad a ma pod lld a ro m vc lra i fasa da ma kroz cije proce pe izlazi iz zgrade. Karakteristika zgrade .za pros torije sa suprolno pos lavlje nim spo ljnim zid ovima. L U go rnjim izraz ima vale oznake iz prc lhodnih iz raza kao i: (5.I' . POTREDNA KOLle l NA TOI'LOT£ ZA GREJA NJ£ 129 pa se polre bna kolicina IOplo.26) Z a zgra de spra lnog li pa mc rodavo a jc jednacin a: "(a ·l) J · J-/ · R · (I Il . II labe li 5. Xl V.5. bez proracuna lltvrdili koja od dYe me rodavnc jcdna cinc dajc vecu vreclnos l po lrcbnc to plo le . Vrednos l L.spo ljna ve lrom napadnul a fasa da II .ka rakl c rislika proslo rijc J .IJ ) Q pn! = r.

H! jj".52 U l 1. a~om iii d (lll io m zaOlivno mlcl vom N ormalll:l NOfm alll il Z ao li ve ll o so p. 10.ll.VJ/: PO.h:rh. na dcjsLva .2 ~ Mchanizam prisI!lOa c. od nosno de lovi zgrade (slike 5.72 1."'/m· K PoicuinJCllC kllCC Kuee 1I niZll IJni OM l'cln m/s 0. Sil '/J m /mhP:I0.UDC 1I"". Uroj Nltz i\' f' lu. XXV Karaktcris lika zgraclc II prcma aktuc lnom DIN 4701 Pudmcjc Sa s lo bim vclrovima Sa jakim vcl r ovrna PoloiHj l1t. VralO s poljna O u ell "l i ku lima 6.J Hll ra Normaln. iii kuca otvorena sa tri stranc (kuCe na uglu niza).6 D..' _ l_ l :_ _ _ __ Tabcla 5 . II te kstu aktll clnog nema e:· kug standarda sc na pominjc njihovo razlici lu punasil njc prcma prodiranju spoljnje!\ vazduha .3 0.5c). in ski h elemenal" prcma ._ I_ .IIDe lIaD.\11':' iI.) 0.. Uspostav lja se odgov~ rajllCi. I. pa je za pre mina vazduha koji pro lazi. manja.lr m :tku l III1Wb l'.24 2 4 4 6 S obzirom n ~ podelu zgra da na pojcdinacnc i II nizu.3 1 2. 4.'C I'. S lolni vc nlilal O.82 1.m a ill " .8). 3. c. 4 7 II .. Otwlrajuci PeUl. Standard uzi ma u obzir puveca nje brzine velra sa visinom i termicka pril is.' () '_ '1 _I_ U_. .lII1 0 VilnC p.or 2.8b i 5.J o. p. (2-lIVorell) · - T abcla 5. L I · · - 7":lplivcnim obimn im OSlollccm 5..Il'S · . " I ~. 1 1.XX1V I'rop" s tljil'oS I pr(lc"pa grade.. visi.' 11I0 Jl:'Sl.1.aRom Normalrw .T() I ..11:'111 YC Onlil z:lpt ivC I1 .1 9. Dd G ."slljivosl IlrO. Kod zgrada u nizu na raspolaganju je.eza llia r\ N or 111 . 7.loti vcl1a No .130 n. 1 0 . Rolc llI C i spo ljlle ial uzill c Mellilnizam prisluooean snol in Dez gar.82 3.op.occpa I. H . pod is tim lIsluvima n apada ve tra. Zgradama tipa I (pojedinacne kuce) smal· raju se o nc iz kojih vazdu h moze da izlazi sa dye iIi viSe spoljnih povrSina. llnutrasnji pritisak.. Primer za tip I: zasebna kuca otvorena sa svih strana (slika 5. sarno jed· na povrsina za izlaz vazd uha .o nusll iivosl i Normnlll <l I - 0. bez ProA" · 2 2U 30 · . Neol vara il u':i V.n rusclll:! Vea'a unutmsnj:1 ProlaZl li pcoccpi E lcm cllii spoljnjes zid a Normol na so p . KGef.c I'I?(}J/:J. 3 9 izmcdu pref:l brikov~1I1 ill c1cm Cllilla Tesl10 za ptivcnil (so sa"'ntoVilll o m ncpro p.ezall la n. h.13 slo bod oll lIorm alall s l ohotl~11l 0.I" "II'.ike k"Hlileia l'rol.) Yearn:1 z:.

·' KOu r lN.. koje Sll p regraonim zidu m pode lje ne . XXIII.6 I 1. tip a zgrade prc ma s lici 5.2 1 1. s tirn sto h oz dY e povd ine ne ma zn acajnih propusta nj a (s lik e 5. taka da vazd uh moze lI glav no m da iz laz i sa rno kroz jed nu spo lj nu povrSinll. O ni zavise ud visine pos ma tra ne p ros to rije iz nad ze mlje.8d) .. I"OTlU':IlN.--------------------- 5.4 I 1. XXV . Za zgradc visine do 10 m nc uz imaju se u o bzir uticaji uzgo na.·1 101'1 IJ7 /.7.8 (sa htni iii sprat ni tip zgrade).2-l ).1 0 I 40 I 50 I 60 I 70 I 80 I II niw 90 I 100 I.8e ) . Z bog toga za zgrad e d o 10 m visine vill i: f IS = GfJ = 1.VJ£ I 'I Z grad e tipa os nove II (k uce u nizu) sma trajll se om. Uz ima u o bzir poveea nje brL ine ve tra sa vis ino m i te rmicka pritisna dejstva.0 I 2. 5. Takud e se u ovo m o psegu visine pre tpos tavlja ko nsta ntna br Lin a ve tra. XX IV i 5.D 1 1.1 (i NU . Tabcla S./. tip kuce u nizu II ) i ukupne p ro pllstljivosti na fasa d a ma pod uda ro m vc tra i fasa dama kroz cije proce pe izlaz i iz zgradc.zasebnc kuCc sa svih stra na a tvorem. Prime ri za tip II : .9 I 2. Korekciooi faktor Z3 visiou . 5. Ako to nije sill caj po tre bno je sproves ti po novni pro raclln Uednacine 5.8g i 5. Visina od 10 m se maze ko ristiti za sve zgrad e s a najvise ce tiri greja na sprata iznad tl a. kao i tip a os nove (ti p pojedin acne kuCc I.7 I 2.0 Preglcd ko rekturnih koe ficij e nata dat je u ta bc lama 5.D 1 1.8h). bez pro racuna utvrd iti koja od dve mc ro davne jcd nacine d ajl' vecli vrednost po tre bn c to plo te.izgradc ni sta navi II sta mbe nim blo kov ima (s lik a 5.5 I 2.izgrade nc kll cc u nizlI os lu nje nc na sused nc zgradc (s lik a 5. sa odnosom strana veCi m ud 5 (sliK a 5.0 1 I.17.8 . slobodne kuce.2 I 24 I 2.23 i S. I.5 T 1. XXVI Korcklllrni koclicijcnt c" za visinn za pojcdinacnc zgradc i zgradc Visinu iZDlul lcrcna 11 m 5 I 10 I 15 I 20 I 25 I 30 I .8 f) -sa svih strana iii sa tri stra m.[. Za izbo r vre dnos ti tre ba napo me nuti da kao visinu zgrade tre ba ko ris titi zbir visin a svih spra tova iz nao nivoa ze mljista.

9 0.6 6.9 3.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 riu 80 CIs Clu 1--60 cis Clu 40 <Is Clu 2.1 1.I.9 0 1.6 0 1.6 6.9 0.0 0 0 0 0 0 0 0 0 40 3.5 3 .\1 I: l'OSTkOJ EN} ·I Z.6 2.2 2.2 4.2 3.4 5.6 0.n 5.4 2.2 5.5 3.6 2.1 0.0 0 0 0 0 0 0 .0 5.0 6.9 0 1.9 1.5 2.4 2.· I Cr-:.5 0.5 1.6 2.5 3.3 0 0 0 0 0 0 0 1.9 0 0 0 0 0 2.6 0 0 0 0 20 6.1 5.5 2.4 9.7 1.7 2.5 5. H = 1.7 1.7 1.3 4.4 0.3 0 0.7 1.0 1.4 3.5 7.6 6.1 1.4 4.2 0 0 0 0 0 0 0 35 4.6 3.5 1.1.9 2.1 6.4 1.T(} I : 1.0 0 60 C!u cb 00 Clu 40 cIs c!u 20 rls <Iu 10 Cis clu B) Olvoren.7 1.2 2.7 1.VT~ II. N(J G RfClA NJI.4 2.7 6.2 1.5 3.7 4.0 1.9 2.9 0.6 2.4 4.4 1. IImcrcni velar.3 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 100 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 9.0 3.3 0.8 100 Cis 3.7 1.5 2. II = 0.6 0 0 0 0 0 0 0 2.4 3.0 0 15 7.()J/-.5 7.4 4.4 1.5 1.5 7.5 0 0 0 0 0 2.6 2.8 6.6 1.3 0 0 0 0 0 0 0 0 0 45 2.0 0 1.3 2."/ " t/uw\'/(' I '/.2 2.4 2.7 0.4 1.6 0 0. p%iaj.12 /1.1 2.5 3. Tabclll S.6 6.6 4.3 4.9 2.9 1. umeren vetar.3 1.7 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 50 1.1 6.9 2.6 3 .0 0 3.72 Vlslna zgrade fm) 100 Vlalna Iznad zernl)e u rn C 0 Cis <Iu <1$ 5 6.4 2.2 0 0 0 0 0 2.0 0 10 6.0 3.7 2.7 3.7 0 0.3 0. 1 7.9 2.1 0 0 0 0 0 0 0 2.1 0.4 0 0.4 1.1 1.4 1.3 1.9 0 1. XXVII Korckdoni koeficijcnlza "isinn £ za pojcdinacnc zgrade A) Normaliln pol oiaj.9 3.6 0 20 Cis c~u 10 cis tlu 1.0 2.6 1.3 0 0 0 0 0 0 30 5.5 1.0 1.2 7.1 0 0 0 0 0 25 6.

8 25 2.3 0 0.3 0 1.1 0.7 0 1.7 1.1 0 0 0 0 0 1.2 0 0 0 0 0 D) Otvoren.9 0 1.7 0.7 0 0 0 0 0 0 30 2.1 a 0.9 1.Ir l .9 0 0 0 2.0 0 15 3.9 0.4 0 35 2. H 100 tss tsu = 3.3 1.8 1.8 60 t ss <~ u 40 t ss t su a.8 0.9 0.9 1. jak vetar.6 0 1.4 0 1.1 1.2 0 0 0 2.9 1.4 1.4 1.7 0 1. p%iaj.6 1.2 1.1 0.1 0.3 0.4 2.6 1.0 100 0 0 Vis Ins zgrade (m) Vlslna Imad zemlJe u m < 0 f!s < 3U 5 3.0 0 1.3 1. j ak velar.6 0.1 1.1 0. ESU a 0 0 0 10 f SS ESU a 2. H =1.6 3.5 1.9 1.\ >1 TOPI.2 0 0 0 0 0 80 t ss Csu 60 t ss tsu 40 Ess t su 2D tss Esu a 0 0 10 £S.0 2.2 1.9 40 2.2 1.3 2.9 0.4 2. 4 3.9 2.2 1.5 0. 4 2.5 0 1.9 3.5 2.0 0 1.3 1.8 1.7 1.5 1.2 0 0 0 0 0 100 3 .6 2.5 1.2 3.9 2. POTI?EI1NA 1\() l.3 0 0.9 1.3 1.4 1.0 0.9 1.0 1.4 0 1.7 0.0 0 10 3.9 2.4 1.8 0 1.0 1.1 2. £Su .4 1.6 0 1.4 1.6 2.1 0 0 0 0 0 1.2 2.0 0 1.1 1.4 0.5.3 1.3 50 1.7 1.9 0 1.4 1.9 2.8 2.0 2.5 0 1.s 0 0 0 0 0 a a 0 0 0 0 0 a a 0 a 0 0 0 0 0 0 a a a 0 0 0 0 0 0 a a a 0 0 0 0 0 0 0 20 ES.6 0.3 0.4 2 .8 0 1.7 1 .5 0.OTE Z~I G I?FJANJ£ 1J3 Tabela S.8 2.2 2.5 1.0 1.0 0 80 t!s tsu a 1.1 1.3 0 0 0 0 0 0 0 1.1 2.4 1.2 2.9 0 1.7 1.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 2.0 0 0 0 2.0 0 0 0 0 0 0 0 1.1 1.8 0 1.2 1.0 0 2.6 2.6 45 2.9 1.5 0.3 0.0 0 1.7 0 1.1 1.9 2. XXVII Nastavnk C) Norma la n po loiaj .6 0 0 0 20 3.

7 0 0.7 0 0.4 0 0 0 2.2 2.7 6.52 Vlsln.8 2. H = 1.9 2.7 0.7 4.4 2.2 1. slah .9 1.2 0.8 2.0 3.9 0 0 0 0 20 9.1 1.3 3. za .2 2.0 4.6 10.\T/{· II .2 7. a 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 80 <4s <~u a 0 0 0 0 0 a 0 0 0 0 0 0 0 0 60 <4s '4u 40 <~ <Iu 20 <ss <4u a 1.0 10.1 1.2 1.1 2. II = 0..~radc II nilll A) Normalan polozaj.3 a a 3.0 10 <4s tS Il a 5.8 1.7 0 0 80 C4s <su a 1.8 0 3.0 4.3 0 0 3.0 0 a 4.0 3.3 8.1 4.8 3.0 2.6 3.(Jl/.2 9.2 6.3 0 a 0 40 <fs Cfu a 0 0 0 0 a a 0 0 0 0 a 0 0 20 <ss <fu 10 Cf. XXVIII Korckdoni knclicijcnt r.0 1.3 1.5 1.2 2.4 4.8 4.7 3.2 1.5 5.7 9.2 7.8 3.7 3.2 1.. IN)I.\")1: 1'()S rI.5 1.1-1 /I /'Hlonm.7 3. Tabcla 5.0 0 a 3.5 a a 0 a a 0 B) S/obodan poloiaj.1 8.0 0.8 7.5 11 .2 45 3.8 0.9 2.2 50 1.2 4.1 0 1.dar.5 3.5 2.0 0 a 4./ .6 0 1.3 100 <45 <su 4.9 15 10.2 6.5 0 0 0 0 0 0 0 a 0 0 a 0 0 a a 0 60 <Is <4u a 1.3 1.2 7.9 0 1.5 8.0 4.5 4.1 2. Iznad zemlje u m < <4s <4u Vlslna zgrade (m) 100 a 12.\'JcI Z ·I n :.6 0 1.2 10.1 6.5 3.7 4.3 2.6 2.()j/:XT(} I :'1.3 0 1.0 0 0 0 0 25 8.9 5.0 0.2 1. <su a a a a a a 0 a 0 0 0 a a 0 0 a a a a 0 a .'isinll l.8 1.4 7.8 0 0 0 0 0 0 0 0 40 4.7 7.7 8.0 11 .4 3.3 3.1 3.0 0 0 0 0 0 0 30 7.3 3.9 0 0.6 1.3 6.0 10 11.2 8.0 5.' I 'f.2 9.2 0 0 100 0 .6 2.1 3.6 3.0 5 12.6 9.6 1.0 4.\ (j (.9 12.9 0 0.8 0. slab vetar.5 1.7 2.0 0 0 2. /WI.1 1.1 3.0 6.2 0 0 0 0 0 35 6.

3 a 1.4 2.6 1.3 0 0 0 0 0 25 3.2 2.5 1.6 2.9 0 0. jak vetar.1 0.2 1.2 a 1.2 1.1 1.5 3. I .7 0. H = 2.I ( i1{/'J.2 2.0 0.6 1.7 1.7 0 0.3 1.2 2.5.0 2.9 0.3 0 0 0 20 3.5' 0 1.·1 I.1 3.0 4.0 0.7 2.4 4.1 2.6 1.5 0 0 0 0 0 0 0 35 3.4 0 0.0 2.1 1.6 0.6 2.6 a 1.2 a 1.6 2.V.5 1.3 2. Karakteristika prostorije .7 0 0 0 0 0 0 0 0 0 100 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 100 5.6 1. I'OTl{U l.9 0 0.6 1.3 0.0 0 60 CI s C lu 60 Cis Clu 40 CIs Elu 20 CAs Clu 10 <ss EAu 0) s/obodan p%laj.1 4.3 2.3 3.3 0 1.6 3 .(a'/ )s posmatrane prostorije.0 0.3 <Iu a 2.3 2.6 a 1. XXVIII Nastam k C) Normalan poloiaj.7 a 1.4 3.3 2.5 2.0 0 10 4.1 1.1 2.6 0 0 0 0 0 30 3.2 2.0 0 15 4.1 0 1.9 2.6 a 1.0 a 1.3 Vlslna Iznad zemlJe u m C Vlslna zgrade (m) 0 CIs Clu 5 4.9 2.1 60 <Is <su a 1.4 0 0 0 0 0 0 0 45 2.9 0.7 4.6 2.0 3.3 a a a 0 60 <ss Esu a 1. jak ve lar.0 1.6 2.2 2.1 1.6 0 1. O na zavisi.9 a 1.1 40 Ess Csu a 1. Tnbcla 5.0 1.1 0 1.3 2.6 0 1.R Karaklerislika pros lorije /? je definis ana kao red ukcioni faktor koji uzima U obzir smanje njc produvavanja kroz zgradu usled unlllrasnjih olpora (unllirasnji zidovi sa vralima).0 a 1.4 0.0 0 0 0 0 0 0 0 40 2.6 1.3 3.0 10 £Is <su a a a a a a a a 0 a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a 0 a a a a 5. kao i karakl c rislika zgradc.6 2.9 a 1.2 2.6 2.4 1.0 0 a 1.6 1.3 0 0 0 0 0 0 0 0 0 50 1.9 0 20 C5S £Iu a 1.17.2 100 Css 2.7 0 1.OU ( INA TOPUn t Z.0 3.2 1. prema propustljivosti .9 1.7 3.7 0.8. II = 1.6 3.9 0 1.9 a 0.\If E I I.0 0.6 2.. od odnosa propllstljivosli vetcom napad nUlih spoljnih povrsina I.5 a 1.3 a 0.5 0 1.7 0 0.1 3.6 a 1.9 a 0.5 1.3 0 1.3 1.6 2.5 2.

7' }(/om.9 0. kada vazduh izlazi same kroz unulrasnja vra!a (labela 5. uloliko je i k(lrakl erisl ika proslorij. Ka raklerisli k.c PROJ///CrOI''r1NJI: I'OSTlWJIoN J.'\ TIiAl.7 0. (fl' I)m' l(hPa) y.7 0.9 0. dale su karakteristike prostorije R u zavisnosli od broja i kvalileta unlll rasnjih vrala.·INJ{' unutrasnjih vrata i . XIX vidi se da u sustini nerna razlike u vrednoslirna karakteristike proslorije se rn slo je izbor dat preciznije.A CE..7 odnosno R = 0.9 0. dobija se ukupru gubitak toplote gradevinskog objekta za ovaj dec potrebne koli· cine toplote.136 1I. Nairne .2R) Zit es.9. XXIX Karaklcristika proslorijc R UOlllrasnja vrala Kvalilel Broj I Normalll" bcz pras" I'ropuslljivosl rasad.: ma n]a .ic' . Ako se uporede tabe lc 5. ·. Medutirn.29) Tabcla S. za dec koji se odnosi na vazduh koji prodire usled infiltr(lcijc. velike kancelarije ) R = 1.7 0. i velicine L(wf). koje su pOlrebne za proraclin (R = 0. proslorijc R <30 >30 ~60 2 3 I >60 ~90 >90 <10 > 10 ~20 DihllljuCn sa prasom 2 3 >20 <30 >30 0. prodor vazduha je racun(ll za svaku prostoriju.9 0.17.:: nlualno prozora.7 0. Ukoliko je propustljivosl izlaznih procepa 1I odnosu na pro pustljivost ulaznih procepa manja.0.9 0. =O (5. na strani zgrade koja nije napadnul(l vclrnm L(a" )" kroz koje vazduh moze da izlazi.7 5. prerna broju unlll rasnjih vrala i propustljivosti [asade. Z(l najccsci slucaj. Za prostorije bez lInulras njih vrata izmedu vet rom napadnute i nenapadnll te s trane (na pr. XXIX Sli one koje u proracunu odn:dene: Za spratni tip zgrade L(a·f) = L(wi)s gde je sa s oznacena napadnuta strana vetrom a za sahhtni tip zgrade villi: (5.vO( mr:J. dovoljnu je da se karakteristika prostorijc grubo odredi . Potrebna koliCina toplote za eelu zgradu Sabiranjern transmisionih gubitaka toplote za svaku grejanu prostoriju jedne zgrade..7 0. sale.9 0.ev. Vrednosti L(a·f) kojc se koristc 1I tabe li 5. XVII[ i 5. XXIX).. to nije slucaj.9). za uslove da . Zbog velikog variranja prnpustljivoSli. 1 i'.

merodavna kolicina toplote zgrade Or . tak'Vi uslovi se ne mogu istovremeno javili u svim pros to rijama svih Casada vee sarno u de lu zgrade. POTRE8NA KOU C[NA TOPLOTE ~I G RFJA NJE I 17 napad vetra na odgovarajucu fasa du kojoj pripada tre tirana prostorija .5 0. 0. 08 l\!rade II <10m 0.J.7 .faktor istovremenosti utieaja infiltracije (tabe la 5.5 .30) gde vaie oznake: Oz .. G ledano za ceo objekat. Zbog toga se me rodavna potre bna kolicina toplote za zgrad u u ce lini racuna prema: (5. XXX) Tabela 5_ XXX Istovrcmeni lIdco lIticaja inliltracijc ~ Izloieoosl velru Podrucje slabih vclrova.potrebna kolicina top lote usled inrilt racije za prostoriju "i" ~ . normalan polow j Svi oslali SIUc.5 >lOm 0.1 jcvi Vis.transmisioni gubici prostorije "i" Ow .

Uspostavlja se razlika temperature zidova i vazduha u prostoriji pa se i zidovi hlade. pre tpostavlja se da je u sedmodnevnom pe riodu spoljna temperatura stalna i jednaka spoljnoj proj~ktnoj temperaturi oZa takav slucaj. sa nocnim pre kidima. vee imaju pre kid e u radu 1I toku noei. skole itd. Za lakse razumevanje problematike uzgrevanja. tako da se do mome nta ulaska Ijudi dostignu potrebni te rmicki parametri.ie rec a objektima opste name ne. zavisno od njenih te rmickih osobina. nede ljo m kao i 0 praznicima. dolazi do hlade nja vazdllha u prostorijama . usled pre kida se u manjoj iii vecoj me ri umanjuje potrosnja energije. najcesce 20 °C. a kada . Pri tome i srednja te mpe ratura zracc nja povrsina kojc okruZuju grejanll prostoriju. U trenutku B se ukljllcuje izvor toplote i pocinje zagrevanja zgrade tako da unutrasnja te mperatura raste sve dok ne dostigne svoju proje ktnu vrednost od 20°C sto 130 . Posto se u tokll prekida grejanja gubici toplotc ne nadoknaduju. da bi sistem za grejanje bio ukljuce n u odredeno vre me kako bi se zgrada zagrejala do ponedcljka II 7 casova. U prosto ru koji se greje.6. kada pocinje njeno sledece koriseenje. GREJANJE SA DNEVNIM I NEDELJNIM PREKlDlMA Postrojenja Zit grejanje najcesce nisu stalno ukljuce na. promena unutrasnje temperature kao i potrosene energije grejnog sistema imace tokove prema slici 6. zgrada se hladi i temperatura vazduha u grejanom prostoru se sniZava tokom perioda prekida A-B. U takvim slueajevima. ~akle odvijace se 1I kraeem iii duze m vre mensko m periodu . U trenutku A je iskljuecno grejanje. Hladenje zgrade 1I celini bice br. Aka se pode od uobicajenih uslova koriseenj<l poslovnih objekata. od 20 casova do 7 sati izjutra. sisterni za grejanje ukljuce ni su tokom pet radnih dana.lc iii sporije. Dolazi do uspost avljanja te mperaturske razlike izmedu zidova i vazduha pa gradevinska maS<l odaje toplotu akumulisanu tokom pe ri oda grejanja.1. sledeecg dana. pri ecmu je temperatura zidova visa od tempe rature vazduha(A . Od petka u 20 cas ova prekid se produzava na celu subotu i nedelju.) i subotom. trajanja perioda grejanja i duZine prekida. odriava se te mperiltura vazduha kOjil je. pos troje nje ee se ukljucivati pre svakog sledeeeg ko riscenja zgrad e. treba da dostigne te mperilturu koja osigurava uslove kornfora i koja treba da je jednaka te mpe raturi prostorije. U zavisnosti od samog objekta i ugrad e nog sistema.B'). (poslovne zgrade.

ko nvc kt o rsko grejanje). dolaz i do brie g iii sporijeg za ~­ revanj a prostorije. zgrade i velicine ins la lisil nog kapaciteta toplo tnog izvo ra .: i okolne povrs ine sto Ce se dogoditi te k u momellill D.I·lIje temperatllrc i potro. a kada nje na te mperatura postane visa od te mpe rature povrsinL' zidova (tacka B') poci nje pre nos toplot e sa vaz duha na zid ove.io' lIwk veci a d proje ktnih.:mpl. koji Sll .1 OUll\Isi se na kapilcite t koji je za 70% veCi od vre dnosti potrebne ko licinc toplot e koji ougovaril proje ktnim uslovima (100% ).Od tog mm''lL' nta. 6. za pune uslove ko mflll'il Ce se cekati do Ta- U tre nutku T" ll. __ ~ HI -\-_ UTORAK 'r-. rad ijato rs ku..I E I W .fcllc cllcrgijc II lokll sedmodllevllog p crioda grejallja sa lIobicajcllim prekidima lokom dalla i IIcdelje. cije se zagrevanje de· sava sa odrede nim za ka s njc nje m. dakle u 7 casovil ujutru. stu Ir.. Prema tome. koji jc uvek veci od toplutnil> gubit aka zgrade za spo ljne projcktne uslove. t[ DC SREDA CElVRTAK PETAK SUBOTA NEa:WA PONED.: bi d()..: koristi za zagrcvanje masc zgradc..Todarol'i.fO B. Zit pre lpostavljc nll stalnll spoljntl te mperalll rt! . kako nl. ako je 1 ~ vrcme poec tka koriscc nja zgradc. Od C grcjanje m sc nad()knaduju gllbici toplot c . jcr sc lko loplutl. PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTJ?ALNO GREJANJE se poddava da se ostvari u trc nutku poec tka nje nog korisce nj a. Dijagram na sl. Duzina pe riod a uzgrcva nja i tok prome ne temp e rature prostorije zavisi od rna.F hI % 170 F dI J I DI 1ml--~ .IIZ prelposlavkll kOlistall/ lll: spoljlle temperaillre. W ~ Z w Stika 6.: raturil vazduha je dostigla proje ktnll vrednost od 20 0 ( : j II grad e na alltomatska konlrob ~ l1lanjujc odava nje toplole izvora.1 Promella 1I/11/lra. zilvisno od vrst e grejnug sisk'ma (vazdusno. U toku IIzgrevilnjil. U trcllutku C te mpe ralura vazduha je dostigla PCllje ktnu vrcdnost od 20 uC ali m.i ~ Srednj ~· Z P J nril<ttllrijB ~~'-"""I'=----.J.~ I() dol njegovog pregrevanja . [zvo r toplot e radi svojim milksimalnim kapacitetom.1 je do trc nutka 7'0.--~----~~~--- <i --.

. tabcla 6. pa duie isk ljuCenje cini da se zgrada hladi na nilu te mpe raturu nego radnih d ana. na kojoj prvi dec pad a te mpe rature karakte rise sobni vazduh i sam grejni siste m. srednji se odnos i na hlade nje gradevinske mase kod nocnih prekida u toku radnih dan a.1). sto zavisi od mase zgrade.( ulicaja ns vremensku konstHntu hlatldenjc vaZdU:'3 i ArejnOl: sistema sadrZa i prostori ic. tj F' . Proces hlade nja takvog visekompone ntnog sislema je pokaza n na slici 6. :J ~ • 10 100 '. ako je greja nje isk ljuceno u petak uveCe. namcsta i hl adenie mase zl!. a te mpe rature vazduha i zidova dobijaju tokove F .12 mH. U trenutku E korisec nje zgrade je zavrSeno i siste m za greja nje s\'! iskljucuje pa ponovo nastaje period hl ade nja. te ec sle deee uzgrevanje trajati duie.2. koja kod sloze nih siste ma obuhva ta konstante svake od ko mponenata. Pri to me se moze desiti da se tempe ratura povrsi ne zidova od 20 °C postigne te k u ut orak iii cak i kas nije. Tempe ratura vazduh a i zidova opada po linija ma A .G' . S!I t eska do 10 h 40 h 120 h 15r------------------------.G .P. GRElA NJ£ SA DNEFNLM I N£D£ U N IM PREKIMA 141 jednakoj spo ljnoj p rojekt noj.H. Vrcmc hladenja u zavisnosti od mase zgrade elementi ". .B i A . av~r ostaje na stalno m kapacite tu (100%) jednako m projekt nim gubicima toplo te. Z illo uzgreva nje po nede ljko m pocinje ranije nego ostalih radnih dana. ako je rec 0 radnim danima.B'.H.2 It 2 -8 8 .6. odnos no po E .2. Te rmicka reakcija mase zgrade iskazuje se vre me nskom konstanto m. l.rJde laka 30 min . Tabcla 6.F i E . a krajnji dec krive je hlade nje subotom i nede ljo m (51 6.2 Dijagram /emperalllrl'kih razlika vazt/llha II pros/oriji i zidova kojije okmzllj/lll zavisllosli od vremenQ hladenja . Tako nastupa prekid u sledeca dva dana.at4E~ h Stika 6.

\(. toplo te u projektnim uslovi ma (6. pri ce mu duZl::' Ira .1) T2 ~ >--. infi ltracije spoljnjeg vazduha.JA NJE Vreme nska ko nstanta hlad e nja zav isi od svih uticaja na prenos toplote iz zagrcja.1-12 B. :! D ts_ ____________________________L-__-L____L Slika 6.f"'_'iI pocetak korlscenja zgrade kraj T3 "'!.--"-----~. u takvim uslovima Ce morati da sc koristi izvo r top lote vece instalisane snage.Todorol'ic PROJEKIOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNOGRr. ne prostorije u siru okolinu: spolj ne te mperature. janje prekida grejanja na mece kraci period uzgrevanja.1. USLOVI UZGREVANJA U toku hlad e nja zgrade te mpera tura pos taje svc bliZa spo ljnjoj.3 Tok temperatllre II zgradi za vereme prekida grejallja i II periodll IIzgrevallja Z<I razliCite illstalisallc silage izvora toplote PI<P2<PJ T kraj korlscenja pocetak korlscenja D 12 Slika 6.4 Tok temperature II zgradi za l'lllcaj vete gradevinske mase . koja se definise od nosOIll : p= insta lisana snaga po trebna kol. Medutim. prl'. 6. nosa toplote sa unut rasnjih povrsina na vazdu h koji je poslcdica infiltracije itd .

5 pokazuje linije hladenja i uzgrevanja liZ pre tpostavke da je spoljna temperatura konstantna i da je u jed nom slucajll niZa (lSI) a u drugom visa (ls1).2. 6. B 2C i B3C znatno blaze. ada su optimalni trenuci ukljucenja kotla u BI odnosno u B2. Ako su kapaeit eti izvo ra toplo te PI < P2 < 1'3. srednjl). a zaht evani period lIzgrevanja za odrede ni dan varirace zavisno od srednje spoljne tempe rature u periodu uzgrevanja. Slika 6.4 prikazana je prome na te mpe ratura u obje ktu veee gradevinske mase . Za slueajeve duieg hlad enja zgrade. uz srednju te mpe ratu rs ku raz liku iz medu pros to rije i s po ljne o ko line 61 1. isldj. G REJANJE SA DNEVNIM I NEDEU N IM PREKIMA f. pa su linije prome ne tempe ra ture AB]. ponasanje toka hladenja ce se menjati od sobe do sobc.1). ukJ~ TP1 Tp2 A C '0. a srednje te mpe raturske raz lik t: 1:. ~ti2 82 81 ti1 A~ At2 ts2 ts1 Stika 6. dat je to k tempe rature vazd uh a i mase grejane prosto rije u pe riodu izmedu dva ko risec nja zgrad e. ukljucivanje grejanja ce pOCe ti u nekom optimalnom momentu. OPTlMALAN TRENUTAK UKLjUCIVANjA UZGREVANjA Kada je dimenzionisan izvor toplote za odrede nu zgradu dcfinisan je odnos P (6.5 Uobicajella varijacija osnovnog optima/nog pocetka IIzgrevanja . Na osnovlI dimenzionisanog izvora toplote P i karakteristika zgrade (Iaka. tako da se uzgrevanje zavrsi u trenutku kada pocinje koriscenje prostorije. dakle u vre me nu kada je izvo r toplo te isklju een i u toku uzgreva nja pros to rije radi pos tiza nja po tre bnih uslova za nje no sledece ko risce nje.JJ Na slici 6.3.6. Naravno.1 ] i 1:. AB2 i AB) kao i B IC. spo rije odvija. tempe rature u prosto riji (tacke B2 i 8 3) postilju ni ze. Kriva hladenja ee imati tok prema spoljnim lIslovima od kojih su najznacajniji brzina vetra i spoljna temperatura./] manje. u odnosli na objekat ma nje mase. teska). Hlade nje se. Na slici 6. o nd a ce pri kraee m pre kidu grejanja tempe ratura u pros to riji opas ti do tacke BI kada se ukljucuje uzgrevanje koje ec tntjati T].

pa se pot rebna unutrasnja tempe ratura dost izL' ranije (tacka C'). moze se odrediti tre nutak koji daje optimalno uzgrevanje.6). Todorovic PROJEJ<. C' A c """I-s=-------:::::-O-+.6). .TOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE isldj. uldj. jL'r spoljna tempe ratura postepe no raste. U stvarnosti spoljna temperatura nije konst antna. os taje visa i unutrasnjil temperatura. vee varira tako sto u ranim jll ' tarnjim casovima kada pocinje uzgrevanje.6 Utica} spoljlle temperature U prvom slucaju prostor u zgradi Ce se o hlilditi do tacke B}.t sc SliIw 6. pa ee isti izvor toplote zagrejati objekat za kraee vreme Tp b sto znilli kasnije ukljucenje izvora u trenutku 8 2. Pri visoj spoljnoj temperaturi. u kojoj poCinje \Izgrc· vanje koje ee trajati TpJ casova.lnja objekta za svaki prognozira ni tok dnevne temperature. nego sto bi bio slucaj da je u pe riodu uzgrevanja spoljna temperatll ra osta la neprome nje na (lS=t S8)' U takvom slucaju ukljueenje grejanja moze poccti kasnije. Krivil promene unutrasnje temperature ima neilto dmgaciji tok (puna linija na slici 6. dostiZe najniZu vrednost (51 6. Proizilazi zakljucak da se na os novu prace nja rad a grejnog sistema i ponas.IN B.

kao i termickih uslova u samoj prostOrl]1.7. konvekcijom. ne zagrejana mas a sobnog vazdllha. Od njih se tral. Tre ba da imaju veliku povrsinu preko koje se prenosi toplo ta. Grejna tela treba da ispune citav niz zahteva. Dmgi deo se nadoknaduje razmcnom toplote zracenjem izmedu grejnog tela sa povrSinama koje ga okruzuju i koje su niZe tempera. Prenos toplote sa grejnog tela na sobni vazduh je direktnim putem.ture. grejno telo predstavlja element postrojenja pre ko koga se zagreva odredena prost o rija. Vaina karakteristika je njihova cena i lako ugradivanje. zavisi od ko~. da se Iliko ciste kako se po njimll ne bi talozila pra~ina koja bi bila pone ta stmjom vazduha i knlzila prostorijom. odnosno predaja toplote konvekcijom i zracenjem u ukupnom odavanju toplote nekog grejnog tela. temperature njcgove povrsine. da su male td ine. gubicima toplote u projektnim uslovima. ali postojana na visokim temperaturama. GREJNA TELA U siste mu centralnog grejanja.i da ostvaruju ujednacenu raspode lu temperature kako po visini.ma toplota sc provodi u masu kojoj povrsine pripadaju ali i prenosi konve kcijom na sobni vazduh. /45 . da su otporni na visoke pritiske i na ko rol-iju. Konvekcijom se ostvamje u dodiru vazduha sa povrsinom grejnog tela koja je vise tempe raltlre te se vazduh zagreva. a njegov maksimalni kapacitet. Tako se ostvarujc neprekidna cirkulaeija sobnog vazduha oko grejnog tela i njegovo zagrevanje a time i nadoknadivanje dela gubitaka toplote prostorije. pa se po njima i vrSi poredenje razlicitih konstmkcija. Odata toplota od strane grejnog tela treba da odgovara trenutnim gubicima toplot e prostorije. Pri tome dobija manju gustinu i kao laksi struji na vise a u dodir sa grejnom povrSinom dolazi nova. Odnos prenosa toplote direktnim i indirektnim putem. tako i po dubini prostorije. a absorbov. To je u stvari razmenjivac toplot e izmedu zagrevnog fluida kojim se prenosi toplo ta od tuplotnog izvora kroz cevovode do grejnog tela i prostorije koja se zagreva. kao i indirektno. sto znaci i visoku efikasnost ali da su kompaktna i zauzimaju mali pros to r. zrace njcm. Svojim oblikom i izgledom treba da se lIklapaju u enterijer. Zagrevaju se apsorpcijom.trukcije tela.

taka i Zbllg zatvaranja o tvora ce pov ima u kojima mogu hiti i ventili za odvodenje vazduha. Radijatori su tzv. Ka rakte ris lii'. razmllk izmedu priklju caka E. drugi tcli. o tporniji na koroziju i izddljiviji na visoke pritisk Spaja nje m pojedinacnih cla naka dobija se sva ka zc ljena povrsina grejnog te la. . Istovreme no.1).1. · nc dimenzije rad ij alo ra su visina cla nka B. koji su dobili naz iv pogres no smal· rajllCi da najveci deo top lo le odaju zracc nje m (radijacijom). VRSTE GREJNIH TELA 7.1. clankas ta grejna te la od ce li cnog lima iii livenog gvozdil. Sa povecanjem sirinc clanaka vcti dec povrsine radija lo ra je okr.1 hgled rudijutoru i popreclli presekjedllog CIaIlIaJ Spajanjc pojcdinih cla naka je pomocu nazuvica koje imaju cilindricnu iii konusnll . skuplji . I . sirin a C i duzina clanka D. levu i desnu zavojni cu i koje metalno za ptivaju. 85 % a zraeenjem svega 15 . pa ud co odavanja toplote zrace nje m opad a.1.TOVA NJE POSTROJENJA ZIt CENTRALNO GRElr1NJE 7. .·· nut jedan pre ma drugom.146 /3 TodolVo '. 30% . vode iii pare (slika 7.I I Ii I . sa unutrasnjc stra nc ove savijenc povrs in. Radijatori grej na tela su radijatori.c PIWJEI<. tora je u najvceoj meri konvektivnim putem 70 .: formiraju kanale za struja nje nos ioca loplo te. Najraspros tr ~ nj en ij a c 40 D CX::) ~ I. Prenos top lo te sa radija.I 0 oJ ~ D Sliku 7. C lilnci su ta lasas tih povrSina kako bi se povceala povrsina razmene top lo te sa vazdu hom 1I rcla tivno malom p roSlo ru . Prvi ~ u laks i i jev tiniji. . U seriji clanaka jednog radija tora pro vi i poslcdnji cla nak sc razlikllju kaka zbog prikljllciva nja na cevnu rnrclu.

Broj ko nzo la i ddaca zavisi od ukllpne dllzinc ra dij a to ra. Njihovi cia nci sc fo rmiraju zava riva njcm i po prav illl sc ko rislc isk ljucivo ll ko se radi 0 greja njll vod o m. G rejna te la sc pos lavljaju uz zid. I <.rja za Ilgrad..J o .:: 15 ~'I" . Ugradnja radija to ra se vrsi po mocll speeij alnih e le me nata koje sva ki pro izvodac izraduje Zil svoja grejna te la..J t u .2 Elem ellti za spajallje C/w/aka i IlCvr. kao i drLaci koji priC-vrSl-ujll radijal o r po visini.\:civallje radijatora Ce licni rad ija to ri SlI lIpOlll laksi od live nih. <..3 Mere otlsillpa.8 "·" . a nil svakih sledeCi h 6 Clanaka po jedn a konzola vise. T o su konzo le koje se iii ugradllju u zid iii su u vidu nofica. C . . • Stika 7. O bicno se ko ristt: po dye konzo le i dva driaca na grejna te la do 12 cla naka. o .. tako s 10 izmedu ril dija to ril i zid a mo ra d il je od stojanjc naj manje 40 mm a pre ma podu 70 rnm.7..rjll maskirallilr rat/ijatora . U REfNA TELA 1-1 7 Nazuvica c ______ -------:c DrZac Konzola Slika 7. ndnosno broja clanaka. kako bi se o bezbedila cirkulacij a dovoljne ko licine vazdllha i pos tigao e fik asan pre nos 10plo te.

'"/77. Cl .3) koje su od drveta iJi lima. Cl I . izradene prikladno names· taju u prostoriji. SJiJ:a 7. U tal.firilla prole.4 PloCasto grejNJ tela (hI . a odstojanje na koje sc postavljaju od zida je 50 mm. Proizvode sc od eelicnog lima koji je nesto deblji iz razJoga stabilnosti i izdrLavanja veCih prilisaka.. za razliku od clankastih.:. hl .1.. Uglavnom se postavljaju liZ ridove. ~h. I .z . ---__ t_ I - • I I hl I II ~y . maski (stika 7. cJ .z.Sirina oS7UJvnog elementa) Visina ovih grejnih tela su 100 mm do 300 rom. +j i ! . ..I --. t~~· r ' .' ".2. U ciJju povecanja grejne po· mine.-vim slueajevima pri dimenzionisanju treba povecati povciinu radijatora za najrnanje 20% da bi se osigurao veti prenos toplote konvekci· jom Sarna Ill3ska mora da je tako konstruisana da dozvoljava cirkulaciju dovoljne kolicine vazduha oko radijatora (slika 7. na strani pre rna zidu iii u prostoru izmedu dYe ploCe. Todorovic PROJEKTOVAll/JE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE Radijatori sc pre mazuju osnovnim pre mazom u cilju zastite od korozije .Iirina tela.. a sa zadnje koja je okrenuta prerna ridu. kao i 600..2).odstojanje gOmje i dotrje revi. t . . To umanjuje odavanje toplote radijatora jer je spreeeno njegovo zraeenje sa predDje strane. zavaruje se lim u obliku koji obrazuje vertikalne kana1e.zduha kvji se zagreva iskljuCivo konvekcijom. '. Ploeasta grejna tela Ploeasta grejDa tela (stika 7.-vom slucaju iznad radijatora mora postojati prazan prostor visine najrnanje 65 rom Mnogi smatraju radijatore minim delom enterije-ra pa ib sakrivaju ispod tzv. . Za veee kapacilete grade se iz dYe iii tri pa". t . s -flC. U tal. konvekcijom. Radijalori se najeesee postavljaju u prozorske nise kada sa gomje strane imaju prekJop koji shere struju zagrejanog vazduha pre rna prosloriji. jer zahvaljujuCi dubinj od nekoliko santimelara ne zauzimaju mnogo prostora.leIne plaCe sa medusobnim odstojaDjirna radi formiranja kanaJa za slrujanje v?.virina.4) predstavljaju.' 1 . DliZine mogu biti i nekoliko metara.I ___ So iJr- It-- 4-T i . acini da je pomina grejnog tela glatka sto je povoljnije za oddavanje njegove cistOCc. jedinstvenu celinu koja sc odlikuje glatkom prednjom pominom i vrlo maJom dubinom Odavanje toplote sa glatke prednje pomine je u najveeem delu zraeenjem./': .odstojanje od zida. I . s . 7.1-18 B. . ' . a kasnijc i lakom koji sc uskladuje sa enterijerom. . 800 rnm i vecc. -.dll]jna.

c . Lamele mogu hiti Oimizane na jednll iii viSe cevi. Stika 7. Prvo se ostvamje regulacionim ventilom a dmgo zaluzinama koje se na~~e na IZlaz. Zagrevallje vazduha jc skoro u potpunosti konvekt:ijom. odnosno. Cevi Sli najcesce cclicnc. b . konvektori Sli po pravilu pocinkovani.. a da bi se dobila glatka povrSina grejaca i dobar ko ntakt lamela i cevi. GRONA TEL-1 f.odavanje toplote zavisi kako od broja osnovnih ~Vl tako 1 VIS me kuCtsta.5). odnosno razmak donjeg i gnrnjeg otvora direktno utice na silu uzgo na koja 05tvamje cirklilacijll vazduh a.1.5 KOllvekJor (a . okmglog iii ovalnog oblika .7. po remu su ova grejna tela i dobila ime.kOllvekJorsko te/o. Kontakt lame la i ccvi jc vazan zbog dobrog provodenja toplot e sa ce vi kroz koje struji para iii voda.m otvom konve~tora.no. Razmcnjiva c se nalaz i u ku c i . kojc slmji vazdllh. Putpunim zatvaranjem otvora prestaje cirkulaclja vazduha 1 njegovo zagrevanJe. bez menjanja protoka vode kroz konvektor ci• . dobar kontakt izmedll eevi i lamele se pos tilc sirenjem cevi pod pritiskom. na povrsine lamcl. Podesavanje odavanja se moZe vrstiti kako sa "vodene" tako 1 'vazdusne" s.l9 7. konve~tora. lako da jc dobije n razmcnjivac loplo le sa velikom dodirnom povrsinom preko . Visina kuCisla. koje imaju VCCli zagrevnll povrs inll od samih cev\.3. KODvektori Konveklori predslavljaju grcjna le la koja sc sas lojc od cevi na koje su nanizane lame lc. na koje su navare ne limene lame le.trane.kueiite) ~fikas~o~t. Ako je konvektor od bakarnih cevi pri ce mll Sll obicno lamele od aillminijuma.~ lll II kome je olvor za lliaz vazduha pri podu a za izlaz zagrcjanog vazdllha 1I najvise m delu kucisla (slika 7.kalla/ Zfl strujallje vazduha i Ilspostavljallje efekJa "di11lIljaka".

Sve to lIpucuje na to da ko nvekto re nc treba ugradivati 1I pros to rima koji se ne odlikujll cistocom (sko lski hodnici.150 B.avaju visokc pritiskc. s obziro m da su 1I os novi. prvenstveno se misli na radijatore. Ako je grejno telo formirano savijanjem cevi tako da grejni fluid ulaz i u jednom nje no m krajll. cevne zmije. ugraduju se cevni registri iIi tzv. koje je najCcsce od lima ali moze biti i od drvcta iii dru gih pogodnih mate rijala.Todoro". pa tek onda na ploCasta grejna tela i konvektore. a napusta je na drugo m. U cilju povreme nog cisce nja preporu cuje se da kllCiste i maske konvekto ra budu demont aine. pro mcnolll pro toka nj ihovilll prit va rcnjem iii o tva ranje lll.1 CENTRALNO GREJANJE me sc ne utice na hitl ra ulicki rd illlll cevovodu . posebno u toku perioda kada se ne greje.6 Cevna grejna lela: a) cevna vnija i b) cevni regislar b) 7. onda se radi 0 "cevnoj zmiji". Merndavna povrsina od avanja toplote je spoljna povrsina cevi. G lavni nedos tatak je otela no cisCc nje konvekt ora. Jcvtiniji su ali ne pri svakoj vrsti kuCista. kojll u toku zagrevanj a nos i vazdusna masa 1I grejani prosto r. 7. Ko nvekt ori su ma lih dimcnzija pa su mogucnos ti ugradivanj a vdike u nisi is pod prozora.. 1I raznim pomocnim odajama male kvadrature. Tsa rno kuCis te je pogodno mes to za taloze nje pras ine. (slika 7. 6). Za cevne zmije i registre je . izdr 1.I NJE POSTROfENJ. PUOJ£I<TOV . u kombinaciji sa namcS tajem itd. Regista r je grejno telo u kome Sll ncko liko para lelnih cevi spojena sa svojim zavrsnim krajevima sa spojnom cevi koja o mogucava paralelno strujanje kroz sve cevi (slika 7. male su masc i sadr1.'. vrlo Cesto se primenjujll grejna tela od cevi. obdanista ). Konvekto ri. pro lazi) kao ni u pros torija ma sa naglasenim zahtevima za Cistocom (bolnice. t 2. Izmedu lame la koje su na ma1 0m medllsobnom odstojanjll do laz i do lalozenja prasine. Cevna grejua tela U prostorijama sa malim toplotnim gllbicima. Prcdnosti ko nvek lora 1I od nosu na radijato re nije sa me u cinjc niei da se regulisilnje moze vrsiti bez utica nja na hidraulick i rd im cevne rnrde. a) Slika 7. 1. od cevi. Umesto d a se pos tave radijatori od nekoliko clanaka iii ca k sarno jednog.2.e male kolicinc zagrevnog fl uid a pa nisu ine rtni. To nije slu Caj kada se regulisa njc OS I va ruje ve ntilima.4. a precnici cevi koje se koriste za ovakva grejna tela su do 100 mm. 1I kanalu u podu . lIZ zidovc. RASPORED GREJNIH TELA U PROSTORIJI Kada se govori 0 rasporedu grejnih tela u prostoriji.5).

Os novni zahtcvi koji treba da SII ispunje ni prilikom izbora mesla su mogll cnos t prilaska zOOg cisec nja. prema spoljnom zidu. pa struje lIZ samu tava nicu. • Stika 7.rno od mesta Ilgradl/je grejllog te/a . blisko tavanici.. ncsmelana cirku laeija vazdllha. lltice da se izrazito izdvoji gomja zona sa pobudenim strujanjem vazduha i donja. U slucajevima gde se radijator mo- .7). G 1//.ma grejnog le la. Dn m. Z agrcjani vazduh od slrane grej nog te la is pod prozora izd:ze se liZ prozorsko staklo na vise. pa se smestaju lamo gde ima raspo lozivog mcsln. Ako bi se grejno telo postavilo uz zid naspram prozora. Temperature vazduha po visini prostorije je izrazito neujednaee na_ Postavljanje grejnih tela viSe iznad poda. mciia se sa vazduhom koji prodirc kro7 procepe prozora infiltracijom i stmji prema tavanici. tako da je u donjim slojevima prostorije vrlo niska temperatura koja izaziva osecaj hladnoce na nogama Ijudi. sc hl adi posle peno nado knadujllCi gubitkc loplote proslorijc i sp usla prc ma pndll 01 polom daljo m eirkulaeijom po novo nailazi na grejno ldo (s lika 7.7. koja je ujedno i zona boravka Ijudi.1A 151 vee pomenuto da se oni primcnjujll u malim i sporcdnim prostorijama. O n. sa hladnim vazduhom (slika 7. spustali bi se prcma pod ll i slvara li IItisa k promajc fo rmirajuCi hladnu zonu u donjcm delu pros lnrijc. rovrsinil rad ij atora svojim zra ccnjem prema prostoriji ne utralise lIticaj hl aelnih povrsina prozora i spo ljnjcg zidil i dcluje povo ljno na osecaj ugodnosti Ijudi u prostoriji.7 sredina). slobodan pros tor za odavilnjc loplote uilCc njem i koriseenje mcsla koja nisll pogodna Zil postavljanje dclova nameslaja . To je obicno prostor is pod prozora sto j(' povoljno i S obziro m na raspodclu tempe rature u prostoriji (s lik il 7. [z grejnog tela zagrejan vazduh je znatno vise te mpe rature nego u slucaju grejnih tela ispod prozora.1Nil TI:. Top la masa vazduha kojil sc usposlilvlja zahvaljlljuci grcjno m te lll is pod prozora stmji prema tavaniei i kmzi pre ma slIprntnom ziehl nel proZOril. hladan vazduh koji se spusta niz prozor i spoljni zid struji po podu prema grejnom tclu.. infiltrirani spoljni vazeluh kao i ras hlaelcoi koji je bio uz sam prozo r.7 Ievo) .7 Cirklllacija vazdlllltl zavi.

IIspostavlje ne u sredini prosto rij e na 1. lIiska hladn n zona se moze izbeCi ugradnjo m ploCe za [o rmi ranje ka na la za eirkulaeiju vazuu hil iz naj niZ ih slojeva u prosto riji (s lika 7. b) plafollsko grejallje. Raspodda te mpera ture po visini treba da je sto ujedn aeenija o ko unutras nje p rojektne vrednos ti.3. Kad a su radij ato ri pos tav lje ni uz unutrasnji zid . III -/ II )=A·k·!lt (7. ODAVANJE TOPLOTE PRJ RAZLICITIM USLOVIMA Kolicina toplote koju odaje neko grejno telo zavisi od njegove konstmkeije i velicine povrsine preko koje se zagreva vazduh prostorije. G rcja njc radij a tn rima. Naj ravnomc rniji pro filt e mpe ra tu ra ima pa dno grejanje (s li kil 7. d) radijllior liZ IIIll1lrastrji zid 7. kao i od temperaturske razlike izmedu zagrevnog fluida i sobnog vazduha: Q =A·k·(1 . te mpe ra ture pri podu mogu biti i 4 °C nize a uz tnva ni cu i 2 "C iznad proje ktne . ab /' 2. 2. (( 16 18 ~~ 20 Slika 7.-rOi ~1 NJ £ POSTROJ£NJA Zrl CENT RA L NO G REIA NJE ra postavit i visnkn.152 8.7 m 2 ~. ako S li ispot\ prozo ra dajl: odstupa nje ad proje ktne te mpe rature od ± ] 0 c.7 des no). c) radijalor liZ spoljlli zid..1) gde je: .5 m iznad pod a.7 m 2 (. TodofVl ·ii: J'ROJFf.R).8 Verlikailla raspodela lempe/'llillre kod razliCilih vrsla grejwrja i lokacije grejllih lela: a) podllo.

6 I. pa Ce se regulaeioni m siste mo m umanjivati razvodna te mpe ratura vode.25 za radijatore i plocasta grejna tela m= 1. a post. odavanje toplote grejnih tela neel: biti propo reionalno razlici te mpe ratura vee ee ta zavisnos t biti izr?J. Ako bi se rezultati ispilivanja predslavili u dvostrukom logaritarnskom koordina tno m sistemu ondil jc: log. Zalo se izbegava ugradnja razlicitih grejnih tela u istu mreZu. Radijalori.9) ispod prave (m = 1) i dil je eksponcnl m> 1. U tahom slucaju regulisanje odavanja pri niskim te mpe raturama vode nere zadovolji ti.= Q" Q In ·Iog-- 6' (7.3) 6'" pa se In dobija iz prave nagiba 13A Kod konvektora je prosecna vrednost e kspo ne nta m= 1. GREINA TEl. pra klicno o ne koji odgovilrflju normnim.25 do 1. 'm 5" = (:.ena eksponeneijalnom funkcijom: 'm k - 'm. prosecnil vreunost je m =1.povrs ina grejnog tela (m 2) Kada se korisli para kao zagrevn i fluid onda se ne radi 0 sred njoj te mpera turi vee 0 te mpe raluri zas ice nc pare odgllva rajuceg pritiska .33 za sve vrste ecvnih lela m=1. Pre ma tome.:. pa je ovaj koefieije nt zitvisan od razlikit te mpe r<llura sa jedne i dmge strane grejnih tdit. Zbog utvrdene eksponcncijalne zitvisnosti odavanja toplote lIZ razlicite eksponente za pojedina grejna tela.koefieije nt prolaza loplote (W/m2K) srednja temperatura ·/ agrevnog f1uida (K) I.2) U gornjem izrazu Q je odavanje lo plote pri raz liei le mperatura 6' a indeksi II se odnose na ne ke poznal e uslove.45.7. = '" (7.0. Razliciti eksponenti lIkazuju da raznorodna grejna teli! ne treba lIgradivati u isti grejni sistem odnosno u isto eirkulaeiono ko lo .33.:bno grejna te la sa lamelama i dmgim vrstama orebre nj a to sva kako nisu.25 a kod konvektord ekspllnenl zavisi od konstrukeije i kllCista pa je m= 1. La radijilt o rc .A ' 5J Q . .) je u prestoriji GO "C. Ispi tivanjit SlI pokazala da kriva zav isnosti promena Q lcii (slika 7. . Kada je voda nosioe toplote . Medutim sa porastom spoljne te mperature zahtevi za grejanjem ee se smanjivati proporcionalno razlici izmedu unlltrasnje i spoljne tempe rature. onda jc srednja vrcdnost te mpera lura vode na ulazu i izlazu grejnog te lit. Koefieijent prolaza toplote k ncznatno zavisi od te mpe raturskih us lova samo kod ravnih povrsina . posebno kada je ekponent In> 1. ne moze se sa istom te mperaturom razvodne vode postiCi potrebno odavanje [oplote kod grejnih te la razlicitih konstrukcija. ) 20 °C. Za primc nll 1I grejilnju toplom vodom to su le mper<l lurc od 90 "C i 70 "C a ak. Sva grejna te la SlI dime nzionisana za projek tne liS love i 1I takvim ona zadovoljavaju.4..te mperatur<I prostorijt: (K) A ..top lotni ueinak grcjnllg tela (W) .

Q k . I a ~ : I ccvi u la be li 7.-I .- li t II I n S/ika 7. U po me nut tlj tabe li su. V red nos ti za koefi cije nl pro laza toplo te II tabe li 7. Fa brik a je publikova la ucinke svih lipnva ovih radija to ra za sve brojeve clanak a koji dolaze u obz ir za prime nu..srednj a te mpera tu ra grej nog fluid a u grejno m te lu (OC) lu .. po nov ijim no rmama DI N.·1 0 . IV. U tabe li 7.-I 7. Ovi podaci treba da budu pro w re ni u nadleZnnim instilutima koji za ispil a na grejna le la izd aju a teste .. bez obz ira na vrslu .r grejna te la. racuna sc po o pste m o brasl:u: A gdc je: Q k'( /". II da li su podaci za livene radijatore tipa "TERMI K" koje pro izvndi fa brika kOllova i radijato ra u Z re njaninu. 1 . V rednosli k su navede ne za pil rno greja nje niskog pritiska i vu(k · no greja nje. PRORACUN GREJNIH TELA Zagrcvna povrs in a grej nih tcl a. 7. medutim.154 IJ r"I"". proizvodac je duza n da II pros pe ktll naznaei ucinke svojih grejnih le la po jed no m i vise clanaka.4.le mpe ra tura pros lo rije (OC) Kocficije nti pro laza lo plo te za live ne i ce licnc radij a lo re d ali su u labc li.) - Q k ·f. T /IAL NO G II£J.. I'IWnXrO I : ' !vl£ I'OSTROJH J.t n l og . -I. d ali prosecni ucinci po jedno m clanku.. I vaie za klas icna clank asl .koeficije nl pro laza loplOle za llsvoje no grejno le lo (W /m2K) 1m . Pos lo se danas na Irzistu mogu naci grejna le la sasvim razlicilih ko nstru k· cij a i oblika...9 Pr omcl/a odllvlIllja l op/ol c gr e jllih Ie/a pri r az/icitimlcmperall/rskim ILf /ovillltl 7. A B m • tgy o li t t.po trc bna ko li cina lo plo te za greja nje p ros torije u (W) .Yn .

Tabela 7. II dale Sll proracun ale vrednosli ko re klurnih koefi cijenala za raz licile srednje le mpe ra lurske raz like vode II grejno m lelu i pros to rije t!.3 9.. IV.8 8.~in·lIn 100 mm G rci.8 10.17 7. G RElNA TELA 155 Podaci 0 toplo lnim ucincima 1I ovim tabe lama vazc za lop lu vod u te mpe ra tu re 90nO °C i te mpera tu m prostorijc 20 °C. Ireba izvrsili ko rekciju p re ma obrascu : q = q".8 .njc parno 10.8 8. 9.4 9.1 Koeficijcnti prolaza toplote za radijlllore Vrs la rHclijalora vodcno .5 8. III i 7.3 7..45 .9 7.3 9. Uko liko su projeklni us lovi za koje se dime nz i o ni~e rad ija tor dm gaciji. m=4(3 .2 10.6 10.0 8. 1 9. 1.0 8.3 8. a sa vrcdnoslima ekspo nc nla m : . 1 9.5 9.6 8.25 m=1 .7 Razm ak Olvora 300 mm RaZIll ak Olvora 500 mm Razmak Olvora 600 mm Razma k olvora l 000 mm Siri"a 150 111m Razm ak olvora 300 mm Razma k o lvora 500 mm Razmak Olvora 600 mm Razma k o lvora 1000 mm Sirina 200 mill Ra zm ak olvora 300 mm Razm ak olvo ra 500 mm Razmak olvor" 600 mOl Razmak ol vo r" 1000 mm Shinn 250 111m Razmak olvora 300 mm Razmak Olvora 500 mOl Razmak olvo ra 600 mm Razm ak o lvora 1000 mm 9.7. ( 60 t!. 9.cevna grejna le la (pribliZ no i sa ore bre nje m) m = 1.2 8. I)m Vec je rereno da je za clankas la grejna le la.8 8.clank as la i plocasla grejnil lela m =4(3 .4 . prcma vrednos ti raz like od 60 K za koje vaze labcle 7. 1 8.konveklori zavisno prema vrs li milske Za l ak~e preracunavanje IOplo lnih ucinaka radijalora.0 8.5 .2 9. Ukoliko se radi 0 dmgim vrslama grejnih te la.3 9.5 9.4 8. onda sc pre rilcumwa nje loplo lnog ucinka za nove us love izracuna va prema go rnje m ob rascu. u labe li 7.8 7. I .35.

95 Prime r 1 D ime nzio nisa ti live ni radija to r koji tre ba da odaje 2600 W. .23 1.92 9 0.61 1.213 = 5.62 0.6~ 4 0.84 6 0. Radija tnr smes titi ispod prozo ra ciji je parape t 0.9 1 1. k = 8.11 Korektll r e za 6 1 raz li Cito od 60 K /:.ll 1.78 1.11= 2600 = 509m 2 8.32 1.56 1.22 = 58 ·C Za visinu parape ta ispod prozo ra 0. ima povdinu 0.66 1.04 1. 18 1.74 0.27 151 1. ako se zna da je grejn i nllid to pla voda 90nO °C i da t e mp~ratura u prosto riji tre ba da bude 22°C. Todorovic PROJ£KfO l·'ANlc.I" iznlls i: 11/1 .8 W/m2K.09 1. Posto je te mpe ra tura vode na ul azu u radija to r 90 °C.69 1.49 1.13 1. a na izlazu 70 °C.83 1.37 1. Za tros tubni fi ldijato r sirina je 110 mm.02 1.81 7 0.76 3 0.09 =23 9 0.x5 1..74 2 0.25 1.72 0.89 8 0.89 I . pa je grejna povdina radijatora: A = 2~ ' 0.30 U4 1.70 0.8 ·58 ' Jed an cla na k radijato ra Te rmik Ill.79 0.34 1.16 1.III = 80 . pa je na osnovu tabck 7.07 1.00 1.59 1. I.96 1.44 1. POSTROJ£ NJA ZA CENTRALNO GREIANJE Tabcla 7.93 1.76 0.47 1.64 1.98 1.20 1.87 1.39 1.58 0.KO 1./ 56 B.9 m.82 5 068 0. lIsvaja se visina radijatora 680 mm lz poda taka za live ne radija to re "Te rmik" moze se vide ti da sa ovom visinom postoje ra d io jatori raznih sirina.66 0.9 m.60 O .213 ' Usvaja se broj clanaka n = 24.7 1 1 0. visine 680 mm.112 m 2 .42 1. pa jl' po tre ban broj cla naka: /I = 5. / 40 50 60 70 80 90 0 0.213 m2 . to srednj il te mpe ratura vode u radij a toru iznos i: 90+70 /1/1 = 2 80 T Tempe raturska razlika 1m .

398 0.76 Usvaja sc broj clanaka 11 = 2-t .S 14.21 0.". GRF J NA TElA 157 Tabeln 7./" =60 "C a grejno te lo trebil da rildi 1I lIsloviln<1 slvarne razlike od 58 °C (videti prclhodni primer).0 14.j"' p o n~ln li Od'~ nJr (111111 ) \odr (I) topJolt (I n! .JATOR .258 0. Prema tabcli 7. 10 treba izvrsili korckcijll podatka iz tabe le.278 0.7 Za pam olskog prilis'" pojcdinaenc cevi vi~c cevi Za loplu vodu POicdiJlaenc cevi viSeccvi I 11--18. inak jcdnog ('. POSIO ovaj plldalak vazi za srcdnjll tempcratumll rilzlikll: /".2 .-W 23. [II lI(. kkr rHU alon (lIun ) Jobll • • k 0'\'0'-:' Slrll1 l1 {\lUll t I lJu tln.1 45 6.3 II-51.8 10.90 1. pa je prcma tabcli 7.inak jednog ('. .Zrcnjanln" \ b ln .80 1.lanka Il-t W.7.0 7.. pre ma tabeli proizvodaca.88 0.44 W Potreban broj clanaka je: = 2600 1/ 109. pa jc stvarni lI(. 280 60 60 60 60 60 60 60 0.213 0.15 1.96.7 5. Tabcla 7_1V <1-33.3 7.04 0. 185 0.7 12.111 Li veni radijatori TERMIK 2.0 13.1 11.3 12. illnisali liwni rmJijal o r lipil 'Tl: rmik". ( Ian a ka (kn) (.2 14.4 5. . l lanl klll (1111 11 ) \) SlKJr b J Ma.9 13.0 11 2 12.r.92 Primer 2 Z a podalke iz priml:ra I dimctrl.185 q8 114 143 100 134 152 193 95 60 1.1 88 0.96 = 109. [II korckturni kocficijenl iznosi 0. [zabnmo grcjno telo jc visinc 6XO mm i ~ irinl: 110 mm.304 0.3 13."Fahrikll RADI.lanka: q = 11-t'0.0 9. (W) n t: c 110 11 0 11 0 160 IliO 160 IG O 250 Sa 3 slllbo Sa 4 slubJ 580 680 880 430 580 680 SUO 600 SOO 350 500 600 800 200 MBa Sa 6 slubo v. K.30 150 4.

'is II.64'< 2776 ' . vis ina proslora ispod prozora 800 mm.-1 %. '~" ('.776 1 .870 3005 8.85 16. 4.. 0.()JJ.34C ~'"' 47 5 0 .44r. 60U ~ .808 13. r' 'r-~Q)... a raspoloziva sirinil za ugradnju 1.. 462 3 00 . .. $on v..656 1= '03' :-' 1.r.2n " " .4 " '44: 'In. .~':: .984 17...1 CF:NTI<ALNO GI<FJA.9'0 3906 10.V I'locasli radijatori r"brike 'Termal" • Lopar~.RS< 7 ..105 88' 1..: 3.: rildij~lor lipil 1 PI<. visinc 600 rnm. ." " : .50 2 . . ...6 5 .. <~ 2" 'UBI 31H) 400 4 ." 4..32:1 2StIO >4.:~·4~2"'. 11 : 66 t: 9.3'3 1(.. u __ """ 36: 0 .43' 11 61 1.J 0 .901 2.·:--'("':'. • W w- 600 ! ~'.20. POSTR011::.·10 I 6.174 7 51: 4..5 : . .2" 2.09T...'00 69< 7Y8 L 2....42' 109< 1.' I'nOl/::I<. " 21U3 6.oja TERMAL iz Loparil.02< .S: . '0. 2.2. .9-'-' ·~"""''''9.~''' '3'''t-.. TV " .TO I · ~ ISll-. .. Prema labdi 7.4K'" 3..05 0 02' . soo ...59 I . 85ft III 2.<.2" 500 "..< .'" SO 6..774 .036 '492 2.::".2<>: "'" 1...... " 5."If .74 ( 'UI(J '520 5 "'1 am 7 .920 2m I 2'21 ..5 rn dulaze u obzir sarno radijalori QlJzina 560. .5711 .dij~lor proizvodnjc fabrike radijaloril . 7"" 6 .646 92. duline IO. :)I • !t ....97 ' 217 .~f---'' S3!".0 ugradnju oJ 1.78.. 74 14 ..' S 300 . ..vlF: Tabcla 7.n! 2..0 000 9: .793 23.534 404 0 ..929 103' 3. II . R3<J .::::-'7=of.o.33Y 2280 5. '" I.'lI .VJ. . 0 47: «. Za raspo loiivll visinu ud 800 mm proslora is pod prozora.975 1778 ..""" • .1 rill '4'9 .4~'':':':.96 000 K~' ' .." 2 .!!) mill I UCinkil IlOG W.Y91 4\j()7 n: 17.. " '. Ucinak Za N=20 0('. n : 2..~I " ' 2. ako jc pOlrdma kolicina loplole za grcianjc proslorijc 1200 \Y.:.. 75< 4.925 671 616 .. L2.'~37f.75 ' 1. najvc6t ¥isina kllja dnla : zi u obzir jc 600 mm..S6S 1?6l1 =>1 7. ' 7./.737 oro<> MOO '" "..768 14 29 2. 48 108..==+-''':~=.. . ". 5'" 0.U9 9 " 6 n. ' !Yo .964 '''''S zn: 3. ~n() i 1040 mm.. 206 2 ._".'44 2.86 %4 .' 122 W ". ~9 ' .74.64< 475 0.76: 703 2.:W I 6"0 RO<' 300 .La ISo Y.3..708 3()04 :>S'P' 6 . ~."~: S O. ' " " . lcnnickih urcd. .4" Primer ~ LJsvojil/ plo':asli r.36.. To(/oro. 750 1. LJsvajil Sl. 300 400 . \N ~~-.· 2"'. 11-°": '."" . 1. >7..' ISO: 2 .~".530 2 11 2446 26.."".05: 5 710 " .5 rn.26' 2 .% 22 . V sa podacirna ploCaSlih radijilloril fabrikc T E RMAL zbog ogranieenja proslora / . .966 .

.. . .. 11.. .10 ~....~ .. ~ ~~ . "" "" 16.... ...m II " '10J !In :'16 '"' !IOO 1119 . •• w m ".m 'w "~I' I:" .w 'w 11J1 ml Ill' \17.~ 1126 1611 . . ma 1<.. ..~ . .!. ~..m . U '" Illl 101...~ 161' 1!).. "" .. .0 ..~ .... ".9... • ." ~.~ ....~ U.m ' .~ !'" '"~ ~ . . Toplotni kapaci tet II W.1>1..w w» l~l U" w. . lIll J101 ~.~ 'M )'nl 'Om Jill IJl6 ~. " . "" . .. '" . "" .e..1 '" " " .m 'M ... . 1611 11:1 I£"J HI< lllJ . "'" ".. '" . .. ..>. ... ~ ~ 111.u lI'I.'" .... w. . "" '"J . ..1 ~. 1I1l @ --gg 0.. "' '" '" ".." .-. tE!*XW 0. "" .. = ... .~ ~. ." ..\.w.. • •• . ...... ~. '" m J!' ~ "" "" w .. .4 1<11 I'll mo !tr.. '0 m m . "m 1!'16 1<11 . g ..m ..." ~ \llll ~.~ IIll 1' : ' n~1 1116 1>61 ~... '" .". . ... . '" ". 11" 12. . '''. . .. •• "." -.. ... Jll ".~ lUI 111 . . .VI P locllsti rndijatori J UGOT ERM ..~ .. I>obljlllO .1 l""J . ~. .." .w 1111 !I:lli oJl. .~ .. ~. m 0. '" "'1 m m ..Gnj ilane.. . ..W J.. m' "n !1J? ...1$' ~ '1 " .... ." "" . lD:l~ '"' " "n 'M >111 .. "" . T"o!' 1611 . .. "' on . ". In m..~ . .. . . ••• . ll<ll "" 190J "" JJl... l!JJ !I~ ".~ ..... . l11' ~ ..".1 mlO . .~ .. IU' ':!>OJ . '"" ". :7. . on lI:J . •• .l lol < J'Il.. 0':9 ~ l >I' 1.9 .. .1>1.m 1JI< Jill ~...w Ill. . .. ..... ". .~ ''''' m IIU "' ~ ~ . ". . . 101 ' lUI HI>? 1m l' l ' m. . ". .....9. 11 ..m ~ MJ '11' .. .~ oro ~ ~ ~ 1171 . .\ ! am lIll "" ).. . •• w .""' .. "" . . .. I" ... . m ~ ~ .m ."" . ... .~ ."'" "... H """ . "" . '" '" '" "' ...W 1111 . 'i' ~. 11 " u. " ' ue liZ u" ". . ....~ SOM/IAI? 0.<I 1311 :..m . . "'" ".~)~ ~.~ ...~ .01.1 "' "" .n. .. ".... .. .. " '" - . .. "" .-.." "" ...111 •• 71 .w ~. "" I:" lJl$ u" "" 11.. '" ~ ~ n "00 w . "00 . ." . .~ mo .m ..1 "" . " . ". .. 'ro "'I'" "" '" "" "" '" .. "" .." ..m '"' 1...W ! IS) ~ "'I I!ll ." ".~ 7611 }.\11 :1-116 1111 •• "" . lit li~ no m '" " •• m m •• '" '" w . 12 n .~ Ill' '"' "n "" 1'n0 . .Ill 1110 "n 1<'1 'M lUI •... .W ~ ~!I a .c 'M IU lH " ll" JI.... . ".. .~ 1111 lUI 1671 . ..u n" ." ". "...Tabela 7.. . ".@ '" .m .~ ~..

(1200 W) predvideti cevasto grejno telo koje bi se koristilo i za susenje peskira.A CENTRALNO GRF JANJ£ Tabcla 7. Todoro.1 73 6. Usvojiti grejno It:10 za tophi vodu 90nO °C i temperaturu prostorije 20 °C.4 20 .5 5.4 13. Ras · po loziva visina za smestanje grejnog tela je 1.2 6.2 103 10.7 45 .ak 9O!70rlO 70155f11l wan wan 800 800 800 800 1220 1220 1220 1220 1780 1780 1780 1780 535 635 735 835 535 635 735 835 535 635 735 835 123 14.0 26.8 600 600 600 600 900 900 900 900 900 900 900 540 640 800 920 815 845 1225 1505 1215 1440 345 410 512 589 522 605 784 963 778 922 1710 2040 1094 1306 -=- "I 1 :c ~ B ~ 1) o - N Primer 4 Za kupatilo sa potrebnom kolicinom toplote islom.0 11. VII C C"<ls la grcjna tela rabrikc .. .5 17. kao u prethodnom primeru.'it' PROJE/(TOI'~1 NJE l'OSTI?OJENJA 7 .160 11. a sirina 800 mm.8 9.4 300 15.4 30.8 31.8 4.1 22. Gnjilanc Visina mm Sirinl rom Tetina ko Zaprernina L B1ekttifui "".5 m.8 25.JUGOTERM .5 38.8 7.ia~ Wall TOI>Jotni u ~n..3 19.

. a h. OBELEZAVANJE GREJNIH TELA Prilikom usvajitnja visine radijalora treba voditi ra cuna 0 mcslu gdc t:c sc posla viii radijator. IV) Pol rebnil povrsinil grejnog le la iznosi: A 280 =0235 m 2 14.R m. Vis iml proslorije jc 2.235 = 1. Aka S0 rad ijator pOSlilV~1I ispod prozora. povrsi nc 2 0. Primer 5 Dim nzionisa li ccvni rcgislar. Treba IcZiti da se iz jedne verlikillne cevi (usponskog vada) snabdcvaju grejnim f1uid om dva grejnil lela.16IR Usvaja 50 jed noecvni rcgistar duz ine 1. onda njegova visina zavisi od visine p a rape la.0· 85 .7. ucinka 1225 w. 1618 m /m.S mm.5.) . dil bi S0 dobia najmanji broj usponskih vodova. kocfieije nl prolaza lopio le jl' (prema la bcli 7.'+.l TEiJl 16 1 Z it vodu kao zgrcvni fluid prcdvida sc ccvasli radijCllor (Iabela 7.5 m. GREJN.1 -? ---''--_ m 0. koji I reba cia odajc 28ll W. VII) visine 1220 mm. sirinc 735 mm. ako jc grcjni rIuid para niskog priliska. Srcd nja tempera lura grejnog fluida je: 1/11 = 100 ·C pa je srednja temperatllrska razlika: 1/11 -I" = 100 -15 = 85 · C Ako usvojimo registar od gialkl' eevi spo Ijncg precnikil 51. Ovo islo grcjno lelo isporuccno kao clcklricni grejac ima lo bi ucinak 900 W. 7. POlrcbnil duzina cevi: L 0. Radija lori koji nisu ispad prozora Ireba cia blldll maksimalne pOSlojeee visinc kako bi najmanji deo zida bio zauzet (izllZ0V ako naru cilac projckla nl' zahleva drugacije). mpcra lura proslorije 15 "c.

. o be ldava nje hi bilo: 1:\1 . I .lornl'if: PROJEk. tre ba na crtezlI d a bud e oznacen broj c(' vi . .16 8 .a ccvni regista r iz prime m 5.raz mak prikljucnih otVNil u mm b . . d liLina ccvi ( m). o bclcza va nje t re ba d a bud e : /I - 24 x680 /1 10 3 / 4"x 3 / 4" Priliko m obe lcZava nj a cevnng regist ra.NO G RNAN1E LJ crtc7.lI sa rasporedo m grej nih tcia . s tim sto treba ko ristiti naein pre ma to plo tnim ueincima.05 1 nil sledcCi naei n: /I X "I / " RI +R2(D) gde je: broj cla nakil II .EG. li Z pre tpostavkll da su prikljllcei 318. .I US M. i slu caj da Sll oba prikljlleka sa cevima naz ivne mer. .5 / 2.preenik razvodnog prikljlleka R.l 2. koja se d opislije a ko su pri kljlleci dijago nalno pos tavlje ni .' 3 /~ . pa u tom silleaj ll ne tre ba po pllnjavati mbrike za k ' C.1 CENTRA I . sva ko grejno te lo treba da bud e oz naccno prc ma . od nos no dime nzio nisa nje grejnih te la izvodi se tabelarno po prilny.9 3 / 8":x3/S" Pro raeun. de bljina ccvi.llznak a za dijago na lno pos tavlje ne prikljueke. T". kao i prcenici oba prikljllcka .TO I·:·I N1E I'OSTIIOfEN1. .<: no m ro rmula ru .precnik povra tnog prikljucka LJ .5 . spo ljni prcenik ( mm).:Za grej no tclo iz prime ra 1.51 ..1 i A.s ir)na cla nka (de bljina grejnog te la) u nun R.

Broj Naziv proslorijB PRORAtUN GAE JNIH TELA V q Wfm3 k ·6 t Q A AadijalOrl lanaka pow! . I -- . m m' - . b.. Pr~ nik Q W ·c m' Wfm2 w m' ". lanaka povr!..

pa su ka ra tkeristike da nas njih ko tlovskih ko nst rukcija sledecc: . 165 . . kako e ne rge tskom krizom tako i zastit o m zivo tne o ko line. U njima se razv ije na toplo ta predaje radnom fIui du koji sluz i kao pre nos ilae toplote do mes ta nje nog koriscenj a.usavrsava njc kOllova za korisce nje tecnog i gasovitog goriva koji su zbog relalivno niske ee ne i jed nos tavnos li u ruk ova nju imali vecu po trainju na'td istu od ko tlova za Cvrsto go rivo. male dime nzije i viso k s tepe n ko risnos li. jednostavnos t u ru kova nju . Radni fluid je uglav nom voda iii vode na para. kada se pos tiZe po tpunije sago reva nje a time vece isko risce nje ali i ma nje zaga de nje spo ljne oko line produktima sago reva nja. a moze bit i i vazd uh. Od ko tlova koji se koris te u siste mima ee ntralnog greja nja i klima tizaeije za ht eva se sigu rnos t u rad u. KOTLOVI 8. sto je zahtev koji se pre svega otlnos i na vece ko tlove.1.prilagode nos l smeli ta nju na krovovima zgrada sto diktira sku Ce ni i skup i ko risni pros lor u zgradama ve li kih gradova posebno u gradskim eentrima.8. mo de rna ko tlogradnja je uslovljena.poveca nje ste pe na ko risnos ti raz nim ko nstrukcio nim unaprede njima koji se prvens tve no od nose na isko risce ne toplote iz laznih gas ova i na rad sa pre nos iocima toplo te sa pro me nljivim te mpe ra turama. . .proizvodnja specijalnih ko tlova prilagode nih odrede noj vrs ti goriva cime je o moguce no dostiza nje visokih efek tivnost i.sagoreva nje goriva u fluid izova no m sloju.poveca nje ste pena ko risnos ti ko tlova koji se istov re me no ko riste za pripre mll toplote potros ne vode prime no m prio ril e tnog zagreva nja po tros ne vode II odrede nim vreme nsk im inte rvalima. . UVOD Ko tlovi preds lavljaju uredaje u K ojima se vrsi sago reva nje m go riva pre tva ranje hemijske e nergije go riva u to plo tnu e ne rgiju. . Uz stalnu teZnju da se snize tros kovi proizvodnje a time i ee na ko tlova.

ka me ni lI ga lj).166 8 .1 'c' kumpk lno sago rcva njc obavlj a 1I lIza re no m slojll go riva . McCl lll im.3).:: 'c' vcCi stepe n a ut o ma lskog regulisa nja i p rogramira nog lIprav lj anj a. U siste mima kll cnih ce nlralnih greja nja prime njlljll se i kOllovi na c le ktri cnll e nCl'giju nc lIz imajllCi u obz ir ce nu e le klri cne e ne rgije sv i os tali po kaza te lji idll 1I p rilllg koriscc nja ovih ko tlova: jcd nos tavnos t ruk ova nj a i odrZilva nja .' vre me dovod i 1I rad pu d pllnim o pte rece nje m a mogll Ci Sll i ces ti prekid i pllg()nil. Ako sc kor i ~ 1 i uga lj sa Illanjim lId c lo m ispa rljivih supslanci (ko ks. teeno i gasov it o go rivo (s lik ll 8. POSTROJ£NJA ZA CI::NTRALNO G FlEJANJ£ 8. J Livelli kolao za evrslo gorivo sa presekolll izmcdll dva (pO/II) Clallka . kao slo su do maci ligni l i iii mrk i lI ga lj . pos tii. zn a tno ma nje je zaga de nje o ku line. KOTLOVl ZA RAZNE VRSTE GORIVA Svaki ko lao je svojo m ko nSlruk cijo m prilagotle n vrs ti goriva kojoj jc na mc njc n.cijo m to plo tne c ne rgije pro izvede ne 1I pe ri odu ma njc po tros njc s to se bc neficira 111 zo m tar iro m.C PI?OJ£Kro VA NJ/. Kod tccnog i gasovi tog go riva lakse sc os tva rujc po tpllno sago reva nje. ant raeil . pi! se raz likuju ko tlovi za evrs to (s li ka 8. ko tao se za krile. S /ilw 8.' po tros nje. 1). lak a mo nt aza. sva ka ko nstmkcij a ima i svoje osobenos ti u zavisnos ti od he mijskog sas tava od relil' nog go riva .7ixloml·. koj i se dovodi iz nad salll<Jg sloja sago revajuceg go riva koje olllogli cava pu tpllnije sago revanje .2.. prcciz no evid e ntirilnj. Za o na koja su boga la ispa rljivim ma te rijama.. ncophod no je prisustvo se kund arnog vazd uh a. nezagaCl iva njc zivo tne o ko line . Oa bi ~l' e lckl ricna e ne rgija koris til a u lok u da na rav no me rno. ma le dimcnz ije. o nd . iz rad ujll se ko tlovi sa akumul .

Spaja njc cla naka se vrsi po mocu ko nicnih nazuvica suprotnih navoja a za teza nje u ce linu pomocu posebnog a nke ra (s lika 8. KOn OVI 167 8..lIazl/viea. odnos no vode kojo m Sll ispunje ni . iIi celicni. ka nale za st mja nje prod uk a ta sagoreva nja i eve ntu alno bunk e r za punje nje gorivom. odnos no fzv. tzv. proizvode se za ka paeite te do GOO kW. odeljak ko tla za skuplja nje pe pe la (ako se radi 0 ko tlu za uga lj). Live ni ko tlov i za ce nt ra lna grejanja. 2 Obrazova/lje ~l}t1ovskejedi/liee . a b I I c e d 4 .- - Slika 8. Sa prilagode nom ko nstmkcijom. zraeenje m pla me na i ko nvekcijo m preko produka ta sagore.. cla naka. Z a ko tlove veCih dime nz ija i ka pacite ta ko ris te se cIa nci iz dva de la. nalaz i se priklju ca k za dimni kana!. je pos ledica pre nosa toplo te goriva kojc sago reva.~.. po lu clanci. a spo ljni delovi C1a naka uobli cavaju komom za sago reva nje goriva. koji preds tavlja zavrs ni clanak ko tlovske jed inice.---------'. U prvo m se nalaze vrat a za punje nje go rivo m.3. U to m slu caju umesto prednjih vrata nalazi se o tvor za gorionik koji ubrizgava gorivo a cIanci su tako oblikovani da obrazuju loziste kao jedinstve nu po- . kada se izrad uju od sivog liva.2). Zagreva nje clanaka. clankasti ko tlovi mogu biti i za te cno iii gasovito gorivo (slika 8.1). Svak i cla nak predstavlja supa lj e le me nt koji je tako o blikova n da se s p aj a nj ~}]J fo rmira jedinstven i pros tor koji se ispunjava vodom. Na zadnje m. vanja koji stmje oko clanaka u pravcu pro teza nja dimnog kanala (slika 8. od nos no traie nog to plo tnog ka pacite ta (slika 8..1).-1-. Fo rmiraju se spaja njem odrede nog broja os novnih e le me na ta. se m pre dnjeg i zadnjeg.Ipaja/ljelll ClIlI/aka a) pritez/la poll/ga b) zavrla/lj za zateza/lje e) sredllji cUlI/ak d) krajrrji Cla/lak e) kOlllls/la spojlliea . Svi cIa nci su isti . do dos tiza nja potrebnc zagrevnc povrsine.3). kao i o tvo r za izvlace nje pe pe la i dovodenje vazd uha za sago re va nje. PRIMENJENI MATERIJALI I KOTLOVSKE KONSTRUKCIJE pn::ma vrst i ma te rija la ko tlov i mogu biti live ni .

Na sli ci 8.:.e hlilde pri pres la nku loze nja.3 Clallka. s lo z naci dil Sl' ncS lo sporije zagrcvilj u. I' ri vrhll ko tl a jc druga ko mo ra za sagorcva njl' 1I 1 ja iIi gasil.4) p ril agodl.5 prikaza n je jed an i::di '::ni kOI. U slu caju p rska nja moguce Sll o p ravke zilva riva nje m.]o koj i u do nj e m ddu ima lozis te za lI ga lj sa rde tko m koja se hladi vo do m.1 nedos la lak vode i do pll njilV. POSIO kael prim. lil ksi su od live nih a kapaci teti kOl lovskih jcd inica mugll bit i i 15 MW. lilko sc tnm spnrtuju i skl ilPilj ll . Izra d uju se i kllllovi sa vise p ros t o ra Zil sago rcvil nje poclek ni tako da se u is toj jedinici mogu lIpo tre bljava ti raz licite vrs tc gori v<1 bel. izrad iva li sa mn za ve likl.:. Kils nij im iz mc na ma \I ko nslrtlkcij i is poru civa li SlI 51. o lpo rni s u na knroz ijll i sigurn i SlI 1I pogo nll. Izdr7. ne moze im se povecilva ti kapaci lci dograd njom novi h cle mc na ta. Slika 8.: kapacil e le. To o mogll cava povt)ca njl' s tcpc nil ko ri5nos ti.tnj a. U prv im pr ime nama ee nt m lnih sislema greja nja nislI sc koris tili ce licni kOllovi knj i su S(.CL: mase s obziro m ela SlI oel li va . nc Iccnog i gil ~lI ­ vil<lg goriva m: ma pe pdil . Elt::mc nli su v':. Medll tim.: c\:l icni kOllov i (s lika 8.l'li livelli koillo Zll (celio gorivo C la nkast i kll llov i ~c pro izvotk 1I w liki m sc rija m<l . . U ciljll e liminisa nj a pojave korozije pri s nizava njll te mpe ra ture iz laz nih gasova is· pod tackc rose prime njlljll sc plcme niti i e maj lira ni celici .vrsinll oblozcnll sa elonj. dakle r:lcio nalizileiju ko risce nja c ncrgije . kompl ikova niji Sll za tra ns por t i ugradnju. M Ogll sc poveeavil li II Slll bljll prosirc nj a grcj nog postroje n ja. prep ravki i prilagodavil nja sa me ko ns truk cijc.: ni za koriscenje u ku c nim grej nim ins lil lacija mil . C cl icni ko llllVi s u ncosL: lljivi n.ljivi su na visokim tcmpe ratura ma i pril iseimil. sl ra nc samo ln im plocama. a li i d1l7. s to sp ad il u grupu p rima rnih za hl cVil da nas njc c ne rgc likc . ima ju vc liko spcci ri cno lop lo lno o ptc recc njL:. a pruzaju i vece mogucnos l i ob likova nja p ros llIra Zil sagorevil njc. ose tljivi su na ko roz iju .

UfJl.5 KOtilO .I'll d rc' /. FI.8. teCllog iii gllsovitog goriva Kotlovi sa vise komo ri! /.lf't' . . Kon0 1'1 l o(} ..I'ufjorevllllje evr. IL r plldd il:nil odredenoj vrsti goriva.~ i !lamil dostiZu veci stepen korisnosti jer se prak!icno radi 0 dvema celin aillil.ftog.:l ~ ilg.rl 8. :.Ir .-1 (\ /ielli kotao Z(l tcello goriv() Slika 8.\. Kotlovi sa pOSCh 1l i11i p<lYr.lIl"l'v anic mogu imati posebne iIi zajednicke grejne povrsine.

prr:dnja i l/ultrja strona Para niskog priliska se dobija u kotlovima koji prcdslavljaju prilagodcne konst · nlkeije vodenih kotlova. I vode ni i pami kotlovi mogu bili Cclicni i Iiveni.tnjc m goriva i prcnos<: je dOllj<: do Illesla ncpos n:dnc pOlrosnje.) .niskog do 0.. Kotlovi sc nazivaju vrelovodnim. Voda zagn.'lgrcva do le mp e ra lure ncS lo nize od kljueanja..i' I'"OJl. K7'() I·:·INll: POSTI?()jEXl t Z I rE.·IX1F: 8. ali se pune vodorn sarno do odrcdene visine kako bi osla.".Todo". KONSTRUKCIJE KOTLOVA Kao flllidi koji prilllajll toplolll rilzvijcnu silgorev.. ciJTh: sc osiguravil kolao oll n. i u kotlovima jc usled tuga veCi tlmll · rasnji prilisak .6 Livelli kolao sa izdvojCllil1l dohosastitn :mJol1l lJl pant .). Slika 8.. Kollovi za toplll vod ll imaju ceo svoj unutrasnji proslur ispunjen vodom koja s.wlja lophl vollu. para niskog i vis"k.:j'lIla do J 10 °C predsl. Vod e na para ritZvrslava kotlove nil pame .170 IJ.! priliska i vazd llh. a kolllVi koji je koristc n:v.\7Rt L YOGREl. kog prilisk<1 (nad prilisa k veci od 0. ko risle sc lopla i "n:liI voda. zio nilll slido m kuji prima dilill ac iju vode pri njcnom zagrc"a nju od tempe rature kojll illla pri pllnjc njll do le mpe rature krajnjeg zagrcvanja.' I.iv"ju sc toplovoll nilll.5 bar nadpritiska) i vis. Taka\' kOI<1o je poveza n sa eks pan .4. Vrela vodil ima le mpe ralum prcko 110 °e. · p reza nja i evc nlualnog prskanja .5 bar).

~ .:.... 7 Odri.. 8... ~ . Pa ra viso kog priliska proizvod i se kao svcl...OI ... Vre lll VOd ll se pripre ma u vo de nim kOllovima koji su poveza ni sa za lvo re nim e kspanzio nim sud o m radi odriava nja z nalno ve6ih prilisa ka o d a lmos(e rskog..~:::.. /t .6).: §l. a li sa os igura nje m za izd ri.-: -.?~j [] + I L----. '. b) g a\"Ol/l pod priliskOITl. .] u pa rn im kOllo vima bi la kaje pos lojecc ko nSlru keijc.:.... pil jc ose llj ivil i skupa povrS in a ko ll.::- t SR SV -./ 171 slobod a n pros lor za forrniranje pare.uy~=== ' ~""'-?" " :~ AI r--E:'::':... '~."::.a PM.- [] I I I '.! ispunjava vazduha rn. j ~ II ~J' "'' .T.. D ila laoija vod e se amo rtizuje na razlicite nacine. ~ __ "' __ \!_u_ .___ ~ ________ J I Stika 8. .. =-:... Za la se II d il nas njoj kO llograd nji izdvaja pil rni pros lo r II poscbil n doboSllSli sud.l sl...an... i1 sa rno izd vojc ni sud i dclim ic no pa rom (51.s.:::":::':6+'. :::.=--=-::~ -= =~ -----.-:-: •.-------- :::::~:.ti no ispunjc na vodo m.avallje priliska II kot/II: a) PO I/lOCII sops/velie pare II ehpallziollom slIdll. naizrne nicna s me na pare i vilLd uha dovodi do korozije.avanjc visih prili5akil .. S obz iro m d a sc po prekidu rad a deo kOllovskog prosla r._ _ _ _ _ J -' . To moze bili po moclI sopslve nc pa re (s lika .

-u pa produkti sagorevanja p n llaze kroz celu uzare nu mnsu gorivil pre ma gornjcm sloju koji jc u plamenu (slika R. s le di podda kotlova i po radnom pritisku . Pos toji pad pritiska u gorioniku. pri ce mu se gasovi vod e kroz kanalc koji Sl1 postilvljeni iznad ovih loz ista . Sago reva nje je 11 donjim slojcvima goriva. o nda se kotlovi dele n:1 llne sa donjim i gornjim sagorcvanjem. Z a potrebe kucnih grcjanj.in postize ve6 stcpcn korisnos ti. nil gasnoj str<1ni gn:jni ll pllvrsina i \I samom dimnjakll se javlja nje gov prirastaj. Postojc i dru ga reScnja koj a se od nose nil kot love velikih ka pacite t<l. kroz kojc strujc gasovi kil O i l1kupni gabariti kotla .. Kotlovi visokog pritiska n<llaZL' pri menu kod daljinskih sistema. mrki lIgalj) i izradlljl1 sc Zil srcdnjL' i vece to plllt nc kapacit e tc . Brzina strujanja produkala \ .(lI . Time sc smilnjujl1 dimenzije prese ka kan. sa obe strane !. Prvi 5\1 prilagmkn i gorivimn bogatim isparljivim mate rijama (Iignit. med utim. pro maje . 7-gorc) knja 5C naiaz i II pros tllfll e kspanzionog suda izn<ld nivoa vo de. odnosno o d tzv.7-dolc) iii r<ld o m kompresora .c PUOJr:lGOI :·INJE f'OSTUOJl:. 8. Vl'l l ka prednost ovakvih kot lova je u Ddfzavanjl1 uvck stalne visine uzarenog sloja lI <!Ij. Mc clutim./ 72 8. To. Te mpe ratura izlaznih gasova mora cia se odriava visokom zbog veceg efe kt a pri rodne promajc." I vazd uhnm koji se lIbClCUjU \I lozisni deo kotla.ke promaje podprilisak vlada Silmo u dclu . nije slucaj kod kotlova koji su konstmisani za vecc toplotne kilpa citc te kocf koj ih se os tv:1ruj e prinudna promaja nadpritiskom pomocl1 ventilatoril" ". u c ksp<lnz io nom SUdll voda i g<lS su ra zdvoje ni cl<lsticnom membra nom.! n. ' korisnosti (slika 8. S obzirom da se u ko t lovima koristi topla i vrcla voda ."i pocetka pa d o kraja c1imnja ka.1 ri me se omogl1cava postizanje ravnomernog kapaciteta i vrlo male oscilacijc stL' pl' n. a troskovi clektricne e nergijc /.1('.1 nji h se na ta.'.NO GUEJANJE 8. Raspodcla inlenzitcta promaje i pritiska kod prirodne i vcStackc promaje prikaf .1 nil je na 51. zista. Sagorevanje tccnog i gasovitog go riva je uve k 1I mlazu mdavil1l: gasa iii loz \llja .i if na ci nil os tvCiriv<l nja cirkulacije Vilzduha i produkat<l sagorevanja.1 goreva njil jt" i do pet puta vcca u o dn()su na ko tlove sa prirodnom prnmajol11 pCl je in te nzi vniji prc nos tllpiL)tc ko nve kcijom. . ). 1 pogon vcnlilatora iz nose svcga 1-2% o d ccne goriva.'c' us lov cia se ova kvi ko tlovi proizvoclc iskljucivo u viclll ve rtikalnih konstrukcija . a u lozistu. ako je 1I pitanju cv rstn gnri vo.t1 .1). Kada se koristc OV<lkva rciil: nj a. Prirodna promaja sc primenjuje kocl ko tlova manjih toplotnih kapacit e ta a ravno me rni clovocl vazcluha u komom za sagorevanjc obezbedlljc se blagim poclpril i ~ ­ kom u komori. Todnmv. ciji se pritisak odriava iii pomocu boce u kojoj jc gil\ pod pritiskom (slika R.8. Kod go rnjcg sagorevanja vazduh struji kroz rese tk. odnosno para visokog i nis kog pritiska. iskljucivo kollovi niskog pritiska .. a kot! vdtil'. s to clovodi do umanje nja stepcna korisnosti kotla ..NJA v i C£NTUA I . Kod priro dne promajc ralli ~l ' l1 gl<1v no m 0 podprilisku.1 prime njujll s/. «ot lovi sc razlikllju i prem<l pritiscim<l u prostOnI za sagllrevanje. s to proizi laL. slo nam( ' . Zbog niskog stepenil promajc plame n mora iCi na gore. Ce!ice sc II tu svrhu ko risti nc ki inc rtni gas.

8 Ra.l·ka gllsom iz kot/a .fkolll. II kolao sa prirotillo/TI proll/ajolll. dodaille grcjlle povr.OVI 173 P 1 2 3 4 5 6 1\ I~ + I lIPN 0 It. dillllljak.- S tika 8.mgorevlllljcm) . 6..dillllljaca.'fille. t-~ .lIPp ~ lI PO smer gasova lI PO .m lIadprifi.9 Kolao sa prolTlajolll kroz II/lIS/l goriva (. 5.fka dill.l'lIgorcvallja pl .-.8.lpodcla prifi.. KOTf. elimillalor bllkc. Stika 8. pllfa sfmjallja vazdllha i ga. 4.- . komorll za .mgorcvallje. L1 p /J dejslvo dil1llljaka.2.HJI'a .-. 3. L1 PI' pad priliska II kot/II sa podpriliskolll. goriollik. I kolao sa lIadpriliskolll.I'll "gomjim" .-~ -- -.. L1 PN pad prili~'ka od [oi ma do hla..

I==~===~~ Stika 8.c P"OJ [J<. Kotlovi sa go rnjim silgo reva njcm Sll manjih kapacileta koji znalno varira zavisno od inte nzile ta 1I1. sto povlaci i nes tabilnos t Slepena korisnosti. tako sto su kanali za strujanjc gnsova pos lavlje ni oko komore za sagorevanje a brzina strujanja je vcb nego kod ostalih tipova kotlova. Takvi kotlovi (slika 8. koje se postepeno dozira na rdetku.r Nfl-: POSTROl ENlA ZA CENTRA LNO G R/:JA Nll.5. anlracir iIi kilme ni ugalj. ravnome rniju raspodclu na rdelki kao i stabilan rad i pri niskim toplotnim oplerecenjima.TO I~. go tovo sva ka konslrukcija ima neku posebnos t 1'<l ko posloje i kon51 rukcij e sa skre lanjem plilme na koje o mogucavajll bolje iskorisce nje toplote dimnih gllsova. Konstrllkcija ovakvih koUova je sp'':cificna po rdenju pllnjenja gorivom.' Top lo la kOjil se razvija sagorevn nje m gor iva pre nosi se na kOllovskc povrsine oku loz ista zrace nj e m it iznad go riva SlI grejne povrsine koje primajll loplolu i zraee njem i ko nvekcijo m.10) se izradujll u kuCistu dohro izolovanom minc ralno m vunom.17-J 1 ). lipicni primer speeificnih osobina je automatski kotao za evrsto gorivo. Po svojoj efikasnosti pOlpuno je upored ljiv sa kotlovima za gas i lozno ulje.10 Kotao za tCCIlO gorivo sa skretalljcllI ptalllclla Premil svojil11 o50bc noslima u pogledu regulisanja i opsluiivanja. sto se poslize Yodenjem produkitta sagorevanja preko dodatnih grejnih povrsina . . Gorivo jt' prethodno droblje no. Kod veCih bpacite ta to se postiie posebnim trasportnil11 mehanizl110m (slika 8.a re nost i.1I intenz ivniji pre nos toplol e. VeCi stepen ko risnos ti ko tla se postize pomocu veceg broja "promajil". Tadom". SPECIFICNOSTI KOTLOVSKIH KONSTRUKCIJA U ciljll boljeg iskoriscenja goriva.11). O ne su tako profilisane da se ostvaruje turbule no slrujanje vrelih gasova koji poSti7. Kotao se zagrev a u relalivno kratkom vremenskom pcriodu a kao gorivo korisli se koks. 510 omogllcava lakse punjenje loiista. bo lje konlrole i podeSavilnjil radil. Ove konstrukcije su nastale usavrsavanjem kotlova sa skrelanjem plamena. e fikasnijeg prenosa toplote. 8. Veza izmed u prostora za sagorevanje i dimnih cevi je izvedena skre lnim ko mo rama ..

ie verliblne promaje sa visknm vazduha do. .8.i/ltolllatski kotao Z(I evrslo gorivo Ka tlovi na gllsnvi to gorivo bez ventilillara tilkade predstilvljajll spl:ci fi cno reSc-nje.. 13 jc prikaza n presek live nog clankastag ka lla u ka me svaki cla nak imll svaj grejac uVl1 ee n u pase bnu eev o lpoenu n<l koroziju.:..:-. .l<l nci koji imilju na svojim grcj nim povrs inama na live nc cvorovc.. dak SlI ve1 iki kallavi pUlpuna a ut omalizovani. . • 0 ~ .wajll da vada dabra "ispira" grcj nll povrsi nll slo je ad karisti za e[jk<lsa n pre nns loplo le ..11 . . . .. . Za hva ljujuci njima j pored slabc promaje i rna lag inlenzil c la slrujanja prodllkilla sagarcvanja slvara se lurbulencija i visaki speci[ic ni pre nos to plol e. poseduju magucnosl ste pe naslog regulisa nja kilpacite la a magu se korislili dire kl nim prikljueenjem u grcjni sislcm iii pavezivanjem sa akumulatorom loplo te radi korisee nj il e leklricne slntje iz pe riadil nae la ri fe pri ce mu se kao akumulacianil maSil najcesee koristi vada.:--: . U kalaa Sli lI gradeni (.:. .. Kod veCih ko tlovil is pod nad o lc su na livc ni rukavci kroz kajc slruji voda a ka ka ma re za sagarcvanje uma njujuci laka odavanje laplol e zrace nje m pre ma poslOlju kolla sto je a d znacaja kada se kOllavs ka cenlrala nalazi na krovu zgrade.. Kad njih pas to ji nil dllnjoj strani poslaji alvar Zil ulaz vazd uha ncophodnng sa sllgorcvanjc. Koso pastavIje ni ka llovski e le me nti a mogll c. Iznad clanil ka na lazi se skupljac produkata sagoreva nja sa os iguranjem slrujanja sa rna u pravcu dimnjaka. Stika 8. Tehnicki padaci nekih e lektricnih kOllava domace proizvodnje dati su na paslednjim slranicama ovaga poglavlja. Kallavi Zit manjc kapaci lc lc Sli poillalllllmalski i rcgulisli se prema tcmpe ra luri u kOllu. E lektricni ka tlovi su kompaktni. 1" . Gilsni gorio nik (bez vcnlilalara) karakle rise bcSumni rad uz pn~tizan. O ni mogu bili sa e1ektroolpoenim zagrevanjem vode iii pa macu e lcklroda....' .. Na slici 8..". KOnOn 175 • •• . . E leklricni kallavi sva kilko spadaju u pose bnu ka ns lntkciju. 30%. .

176

8. '{",Iorrwi': P{IOJE!<.TO I':'INJI' l'OSl'IWJENJ, 1 7.11 C/',VTRrl I.NO GREJANJE

U e le ktri cnim kllliov imil sa II gratk nim e.lck troda mil (s lika 8. (4) vodil lIzim<1 1I1o" 1I o tpo rnik a i zagn;vil sc din:ktnim proru ~ tilnjcm e le ktri cne s truje. Velicina o tpora /'iIvisi ad vrstc i kll lic im; so li 1I vod i, koja sc kll ris ti kilo ckk tro lit , ka o i a d te mpera ture vode. I<a pa c it e t kotlova se ourc'd llje polllzajcm nllite e lek trod e iii izo la c io nog zasli lnika pre m a fa 7. nim e ld troclam;1. Voda koja sc n,tl ilz i u kotlll , mor<1 sc raz me nji v; ll:imil lop lo le razdvoj iti Del vod e koj 'l c irkulise kro7. grejilil te la . Ka d a Sll II pitilnjll p,lrni ko tl ov i o nda se kapacil c i po ddiav,l izdiza njc m clck lro da iii spus ta njcm nivoa V!!lle(s lik a R.iS).

Slika 8.12 Kolao za ga.v bez vell/ila/ora.1'll "a/mo4er.\·kim" loti.l:lcm

10
0
4

1)

fr

'fr

0
0

0

u

u

0

Slika 8.13 !;ema/.vki prikaz cleklricll og livcl/og prolobrag kot/a spoljl/i poglcd i prc.\·ck

8. KU T LO ""

177

I
\~

1

Slikn 8.14 Spuljlli iz.~lcd kol/a .m c1ekJrodul/lu

Sliku tU 5 l'opreclli presek k1'lll cleklrodc i izvllcelli IIIll el{lk .m clektrodt/l/lt/ 1. ft/ Zll e c1ektrOl'e; 2. Nt/lta e/cklroda 3. izu laciolle plo!':e

Vod a koja se na lazi u ko lill mora se razmc njiva cima IOpl() l..: raz d vojil i u d v()d e koja cirkulise k roz g rejna Ida. Pod aci 0 od n:d c nim kOllovima ne kih d o m a~ ih proizvod ilca (" I:a bri \.;a ratiij a lo ra i kOllova ' - Z re nj a n.in. ~np o' - I'k ograd. 'Zavarival:' - Vra nj c . "Ju go icrm" - li njil a nl') prilozeni Sli na krajll ovog poglavlja.

8.6. TOPLOTNO OPTERECENJE KOTLOVSKIH GREJNIH POVRSINA
Pod lo plo lnim upt e rccc njc m ko lla, po drazumeva se d e kli vll ll pr..:da la lo plola radno m Ouidu koji sloji na raspo la ga nju za Ira ns po rl prc ma pOlrosacima . O na sc izraiava 1I vidu srcdnje vrcdnos li svcd e nc na jcdinicII zagrcvne pov rs ine \.; () ll a. Z ahva ljujuCi c(e klu zraecnja pla me na najvece o plcre~c nj e imaju pllvrsinc 1I ko mori za sagoreva nje. Po napllslanju loz isla dimni gasov i. c ija te mpe ra lura o pad a. pre nose lo plo tu iskuljuCivo konve kcijom pa lo plo lno o pl e recc nje o r ad a tll \.;o m s lnljanja gasova pre ma izlaskll iz kOllil. Sva kilko da turblile nino s lrujanjc o mogllCava ve ci

cfd;a l prc nosn lop lo le i dnprinnsi vc.:ce m slepenu kuris nosti kn tl a pa sc konslrukl i\. nim rde njima Id i vc':e m slc penu lurbu lencijc. loz i s t e dodat n e povrs i ne
1\

----,~
~

3

N

E

-.
120
c------

\
- - t--

Q)

c
'VI '-

0

>

100

-

.-

0-

Q)

.
80

~-

...,
C
Q)

'01

4 ~ -- 1\

.Q) ..,
Q)

c

60 -

'U
Q)

'Q)

'-' 0-

0

40

., V I\; ./ I, f,2)
i',

• ~ r '

I

-

~-

----

_ . - - f---

prosecno
..-

opterecenje
m

:.
I

, "-

.
........ ' ,I

20

t--

l\. ......
o
20

- - -+"-.e "

'

-

,( 3

- - - 35
W

....

kW 2

.0) ~ ~
40

-,

.-

- -80

--

-

i- 22

m

kW 2

""""
100

8

kW

0

2 m

60

grejn a povr s ina kotla u

%

S lika 8.16 Pro.\'CblO /oplo/,/O op/crcccllje IIrcjllih povr,l:illa II livCIlOIII kot/II J. livelli ko/a o rilJliji!l kO/l.\'lrukcija 2. livelli ko/ao lIlodemih kOllslmkhja sa prirodllOIll prolllajulIl 3. livelli ko/ao mudemi!. kO/l.\'lmkcija sa lladpri/iskol1l

Na slici fU6 prikazan je 10k lop lo tnog op lercec nja po vrsi nn u live no m ko tlu i I" za kOllnve sta rijih i mode rnih ko ns trukcija uz prirndnu promaju i nadpritisak. R aspll dela op lercec nia lI l':c lil': nim kOllovima jc slicna . ali sa vccirn vrednostima u prvo m dc lu grcjnih pnvrsina. a nizim u krajnjcm.

8.7. GODISNJE OPTERECENJE GREJNOG SISTEMA
Kapacilcl kUlla jcd nug grejnog sisle ma odred uje se spoljnim proje ktnim uslovirnil, c1;lkk za vrlo niskc spn ljne te mpe rature koje su ekslrernne i javljaju se retko. sarnu 1I

8. KOTI.OVI

179

nckoJiko dana iii cal-. u pe riodu (lei ncko likn cilsllva. '1(1 praklicnn .r.naci (hi kolao II loku najvceeg elela grcjnog period a radi pod tl e limi cnim (lplcr~6cnjl' m od llkn GO% svog !;ap.aeil e la pa se kod modernih kOllnvskih knnstrukcija razlika kllrisli za zagrevanje top ic pO lros ne voelt'. Nil slici R. 17 prikazann je opten;ce nj.: ko tl a lokom gn:jm: sezon.: otl 2:10 d imil sa najnizo m spoljnom tc mperalurom od - 15 " ..

- 15 - 10 -5

gou
Q

;ft.

lOa

__ ._._0_.

maksimalno opterec e nj c

.--- .---.--_.--- .--

Q)

3 kC' t 1a u pogonu

-0

80

g

~ 90
0

u .,
~

" '"
~

'"
~

0 5

70 <=
0

.

:; 80
-" 7Q
.~ 60 <= Q) ' U 50
Q)

0

2 kO l I a u

-0

60 ~

'"
~ ~ ~

,
.@
I I I

I I I
I I

, , , ,
I I I

pogonu

~ 10
Q)

50 '"

~
Q)

40

E
~

" 40 ~
Q)

~ 30
0

.~

'<= "
0
~

15

. ....L-.r!-.~ . - . --1(1) , '0 'I I I I

~

1 kotao u

30 ~
Q)
~

, ,
I

I I

I
I I

,
I
I

I

(i)

0.

20

20
Sep /.

OKT.

NOV.

DEC.

JAN.
'V

FEB.
230 dana

HART.

APR .

HA.!

grejni per i ad

Slika 8. 1 7 Godi.\·lIje optcreeclljc gmpc od tri kotla 1. - 2W/o optercf:cllje ( 35 dall a); 2. - 40'10 optcrcecllje (50 dalla ); 3. - 60% opterecellje (1 10 da lla ); 4. - 80% opterccclljc (25 dalla); 5. -100'10 optcrcccllje ( /0 da lla)

=

Da ko tao ne bi II vecc m ele lu grejnog pe rioel a rael io ela le ko ispud wog nomi na lnog optcrece nja i uslcd loga bio neeko no mi ca n II radu . vt:l icin a lo plo tnog ka paeil e la izabm nng ko tla se IIsvaja ispoel izracllnatog. pa ce se II pe riotlll na jnizi h spo ljnih le mpe ra tu ra ko tao ko ris liti sa preopt e rcce nje m. Uko liko se rad i 0 vcCi m pos lroje njima . cko no mica n m d kotla rnicc se pos tiZe ugradnjo m vist: ko tlova a op tc rcce n je raspmt: duje pca leci klimatskc lIslovt: pod ne blj a. Mo ko tlarnica ima dva ko tl a. u nd a obicnu jetl an pokriva 60% maksima lnih po treba a tlru gi 40% i ukljncuje se sa mo u pcrioclima najniZ ih te mpe ra tu ra. U slui:aju kada ko tl a rnica ima tri kOlla. moze da st' lIsv0ji da syaka jctl ini cil zadovolj ava treCi nu maksima lnog kapacite ta grejoog siste ma. 05nov no op tereeenjc prihvata jeda n, dok se lIklju civa nje os ta lih ko t1ovskih jed inica vrsi prc ma tre nutnim to plo tnim po treba ma s to se najc fik asnije ci ni prace njem spo ljne tempe ra ture.

8.8. SIGURNOSNI UREDAJI
Sve kOllovske jedinice se obezbedllju sigurnos nim uredajima koji su pril agou eni rad nom flu idll ka tla. pa se razlikuju uredaji za vode ne i parne ko tla ve. Za prve to Sli e kspanzion i slldovi. a za druge sigurnosni ve ntil i iii adusne cevi.

I so

n.Todaro";" PRO} l'Xro l ·~I.v} E POSTRO} EN}.'! ZIt CENTR·1 '-NO G RDA NJ E

8.8.1. Otvoreni ekspanzioni sud
Kotlovi koji rad e sa loplom vodom osiguravaju se od poveca nja pritisb koji naslaje zagreva nje m vade. Os iguranjc jl: pomoclI olvorenog ekspanzionog ~lIda koj i prima povecanje zapremine vode koja ispunjava kOlao i ceo grejni sistem. Voda ima najmanju zapreminu nil lemperaturi od 4 °C, a pri lOO "C poveca njc v()lume na je za 4.3 % . Pre ma tome, velicina ekspanzionog suda se izracunava prema lIkupnoj zapn: mini vode u kOllu. grejnim te lima i cevovodima celog grejnog sistema:

v = 0,045 . ~'()([c

(Iilaril)

gde je V,t>k' zapremina vode u celom poslroje nju . Medulim, tilkilV na cin dimcnzionisilnja Irazi odredivanje zapre mine vode ne sarno II kotlu i grejnim tt'lima vec ill svakoj cl:vi i cevnom prikljucku, slo je zamasan pOSilO. pa je prorilcun suda podesen loplotnom kilpacitclu kotla Q(W) i vrsti grejanja: Rildijalorsko grcjilnje Padno grejanje G rl:janje konvckt o rima

v = 1.2 -1,5' Q. ]0- 3
V=l ,5 -2 ·Q· 1O- 3 V = 0,5 -O,8'Q' 10- 3

(I) (1)
(I)

Ekspanzioni sudovi malih zapremina su najceSce cilindricnog oblika (slika S.lg) i pos lavljaju se u horizonlalnom dok se veci ugraduju u vertikalnom polozaju. Uslcd stalne promene nivoa vode u sudll i naizmenicnog kvase nja de la slIda vodom a polom dola7.enjcm u dadir sa vazduhom, postoji pojava korozije, pil se sud pocinkuje. E kspanzioni sud se prikljucuje sa dye sigurnosne cevi razvodne i povralne a snilhdeve n je i prc livnom i "odzracnom" cevi koja sluzi za odvodenje vazdllha koje Sll najccScc na jed nom isto m prikljllckll . One osiguravaju da se ne ispuni ceo sud vodllm \;;to i odriavanje almos(crskog priliska u sudu. Mora postojali i poklopae za revizijll kao i kra lka veza izmedll razvodnog i povratnog sigllrnosnog voda radi obezbedivanja stalne cirklilacije vod e kroz ove cevi, 510 je od znacaja pri niskim spoljnim Icmperalllrama, kilda bi 1I mirnoj vodi moglo doci do njenog smrzavanja (sUka 9.18). Izmedll kotla i ekspanzionog slida nesme poslojati nikakav zaporni organ da bi se osiguraln dil vode ni pros tor kotla llvek bllde II vezi sa sudom. Zatvoreni ekpilnzi o ni sudovi se koriste kod vrelovodnih kotlova. U njima je ugra de na e1asticna membrana koja rilzdvaja vodeni prostor od de la suda II kojem se prolivpritisak odriava nekim inertnim gilSOm. Postavljaju se neposredno uz kotao pa su im kratki sigurnosni vodovi. Olaksana mll je ugradnja i jednostavniji su za kontrolu, sto je llcinilo da se d imas primenjuju i kod toplovodnih kotlova. Za lvore ni e kspanzioni slldovi osiguravaju veec pritiske pri Kojima ne dolazi do kljucanja vode a li vrlo visoki pritisci ogranicavaju njihovu primenu. Zbog povisenih te mpera tura mora se vodili racllna 0 izbom membrane kako ne bi doslo do nekog osteee nja. Sud je obezbeden i sigmnosnim ve ntilom za slucaj pr~koracenja pritiska it

8. KOnO!?1

181

polozaj me mbrane je obavez no horizont alan u cilju njc nog ravno me rnog optcreee nja (slika 8. 19) i lIsled toga duzeg trajanja.

7

6

5
Slika 8.18 Otvorctli ckfpanziotli .\"IId (1. slui; 2. izoiacija ; J . iziaz vuzd;t/ut ; 4. prcliv; 5. sigllrlloslla puvrailla CCI'; 6. prigll.l'C/ljc; 7. cirklliaciullu CCY; 8. sigllrllo.m a razvodlla cCY

M.mb"n.~ . 3
A.zolnl JlSluk .

o
Slika 8.19 ZalYorclli ehpullziolli s/ldoYi

Kao gas koji odriava ravnotdu pritisku radnog f1uida najcesce se koristi azol. Kod manjih instalacija sa toplom vodom gas je pod stalnim pritiskom. Kod vecih kao i kod vrelovodnih sistema pritisak sc odriava i regulise pomocu kompresora a zavisno od temperature vode. Ovi sudovi se ne koriste za kotlove sa evrstim gorivom jer u slucaju porasta pritiska i temperature u sudu iznad dozvoljenih vrednosti i kvara sigumosnog ventila, rad ovih kotlova se ne moze tre nutno obustaviti. Zatvoreni sud je delimicno ispunjcn vo-

182

13. Tor/orol';'; paOJ/o'I \TO.:-INJF. POSTROJENJ,I 2.4 CI"NTRrIl., 0 GRDANJE

dom a zap re mi na Vs s udn mo ril prilwilliti povecanje vo lu me nn od nekih mi ni maln ih (Pm.1) do maksimn lnog (PIli"") pritiska. Vs se izraclInava po mo cll formu le :

Vs = V . _--,P,-,llC lI '"" X _

_ ([)

(H. I )

Pili" - Pmin
1I

kojoj je sa V oznai::e na lI kupn a ko li i::inil vod e u ce lom gn:jno m sistemu .

8.8.2. Sigurnosn i vodovi i povezivanj e ekspanzionog sud a
Sigllrnosni vodovi kojimil je obezbecle na veZil iz me du kot lil i ekspa nzio nog sud a mo raju bit i lako lIgrade ni dil se veza ni ka kvlm greska mil iii s me tnj ama ne moz..: prL' kinu t i. Kod insta laeija sa go rnj im rilzvodom razvo dni vod je istovre me no i gl'lvna u ~­ po nska verti kil la grejnog siste ma. Ovaj vod iz laz i iz najviSc taeke ko tlovskog pros lo ril do k se povrat ni vt:zlIje II niljnize m njegovom deill . Pri tome treba obezbediti ko tall dil pri powca nju priliska ne os lane bez vllcle. D ime nz ije cevi mo ra jll da o moguce nes me t,tllO struj il nje f1u ida tako dil II kU lllI Ill' dode do povec<l nja prit iska rild nog [Il1id il izna d dozvo ljenog. Najmanji pre6nil; ovih eL'vi je 25 mm a d imc nzio nisil nje se vrsi prc m<l n.: lacij <l mil koje lIkljll i::Ujll kap aCil l'1 ko llova Q(W) : Razvodni votl Pov r<l tni votl

DR

=

15 + t,5~Q kOll" / 1000

Dp =1 5 + 0,91 ~Qkolb /1000

U kn likll Sl: jetl a n pil r sigllrnos nih voclova koristi 1I pos troje njll sa vise kOllova ko li i::ina to plOIl.: Q prl.:dstav ljil zhi r kapa c.:it e ta w ih kOllo va. LJ sl1l6ajll Ll tvo re nih siste ma greja nja cirkulacio na pumpa moze se lI gradili is[m '" sa lTIog ku tl a iii Ollma h iza njega, pri ccmll se rilspodcla pritiska pril kti6no m: ml.:nja. Povo ljnije je d i'! se s obz iro m nil trajnos t pllmpe d a sc o na ugradi II vod ni7.c le mpc rillure. dak le isprccl ko tla II povra lni ccvovod. Pre pllr1l611je se da visina o lvo re nog sud ;, iznad najv is..:g grcjnog tcla ocl gova ra napo ru pumpe ka ko nl:: bi tl os lo tl o s lmja njil S; Imo u kra tkoj vezi ko lao - ekspil nzioni sutl us led milnjl.:g otp o ra u njoj. Ina6e Sil m Plllo7.aj ekspa nzio nog sud a ad presud nog jc uticaja na ras podc lu priliska 1I sistl.: mll g.rc·janja pa se 0 lo me mo ra votlili racllna (vidc li pogla vlje 14).

8.9. ARMATURA VODENIH KOTLOVA
Porctl sigllrnos nog uredilja. vlldcni ko tlovi S li s nabdeveni i odretleno m o prCm()nl iIi lzv. armatu ro m koja o moguc;lVa priprc mu ko lla za pogo n i pracc nje njegovog rilda. U il rma luru spatl aju sla vinc za punje njc i praz njenje. hidromc lar, tc rmo me lar " kod kotlova na ugil lj i regul ato r sagorcvanjil. Siav ina Zel ispuslanje votl e je u najn iZcm dclll ko tla a kod dvocle lnih ko tlova mdaZl.: se i dve oVil kve slavine. Uko liko cevi grejne instal<lcijc ima ju nae po lozajc od 1; 01 -

Ii. KOnO I'"

',V3

lovskc slav ine. mora se poscbno obez bedi ti pra7.njcnjc tog dela ecvne mrcze. Punjcnjc kotla i ec lag grejnog sis tema se vrs i s lav inom koja jc u hlizini kotla i koja sc nesmc otvara ti kada jc u to ku pogon , dll 0.; b i doslo dLl ko ntakta hladn c vodt: sa vrclim grejn im povdinama kotla i mogll cnos ti njih ovog prsk anja usll:d kr'11ickih napreza n]a . Zit kontrolll pllnjcnjil instalacije vodom koristi sc hi drometar a zagn ;va njc vode se prati pnmocli tc rmo mctra. knji sc ugrad uje 1I ra zvlllini ccvovod . Kori sno jL' pre:: dvi cl c ti i jcdan tcrmo ml:l a r 1I povratnnm vodu kako bi sc p ra til a raz lib razvoclo.; i pov riltne tt:mpcrat1lrc vocle. Pri silgo rcva nju cvrs tog goriva na jt dc jc rcgu lisanj c temperature vOlk; 1I sis tcmu, zbog otczanog doz iranja ko lici nc lI glj a za sagorcva nje, s to Ilije S III caj sa tecnim iii ga sovitim go rivo m. Za to sc primcnjujll rcgulat o ri promajc koji direktno lIti cu na int c nzitc t sagorevanja u loz is tll promenom ko li cinc val.clll ha prilvaranje m iii n tvilranjt:m vrat a na o tvOni loz i!;ta.

Slika 8,20 Regulator .I'agorcvallja vodcllog kot/a (1. opmga; 2; pOlllgll; 3, lermo.ftat 4. lallae za koji .I'll zakacclla vratll loi.i:fla)

1114

8. T",lo",I';( PROJEKTO I'ANJE POSTlIOJF.NJA Zrl CENTHALNO G I<EfA NJE

Rcgulillor jl·. II slva ri . lermostalska cev kllja jc pnl op ljen a II vodu koja ispunj ava Kolao. Pri pO \:Canjll le mpe ralure izdiz<: se dcs ni krak njcnc polugc pri cc mu se SPll ~­ la levi. 0 koji.ie zakacl: n lanile veZil n za vra lil loz istil . Lanile se SPll SIil. vra Ia za IVi I raj u. a kolicin;1 vazd u ha za sago rcva nje se sma njlljl" Reglliisa nje pro maje moze bili i plllk ~ av;lI1jL'm vdic im; o lvora na dimno m kanaill .

8.10. OSIGURANJE PARNIH KOTLOVA
l'il rni knll11vi se lls iguravaju od prckoraccn.ia prilisa ka. Kod parnih knllov;1 vis!) kog p ri liska. (na llprilisci iZIlild 0.5 bar). obezbcdc njc se oS lva rujc pomocll venlila si gurnos li koji sc o lvara na o urcde noj ve licini priliska i propusla parll II almosfcrll Osiguranjc piHnih kOllllV:l niskllg pritiska sc ll glavno m v rsi po mocll odllsne ccv i (s lika 8.2 1 ). l'iji .ic kraCi krak "a' powzil n sa pa rnim proslomm kOlla i kllj a ne ma nikak av za lvaracki orgiln II svOjllj \ocz i sa kOllo m. D llZi krak "b" je poveza n Sil z;l.~ tiln a m PllSll lIom kOjil .~p rccava gllbilak volle pri prodoru pare iz ka tla ka da se II nje mll prckoril l'i prilisilk . .

ffi

II

P

I
.-

lI Pk

liP k

~--------=- ~~
~--

t--------- - - - - - --

c

b

--

a

-

- - -- - --

II

-

-

-

j- -- - --Sli ka ,'1.2 1 Odll.rlla cev

Ce v je is punje na vodllm. a visi nska rilzlika vlldenih slilbova llllgovara prilisku 1I kllliu i odr/.ilva pro liv lezll pari. Uz dllZi krak "b" o liu s ne ccvi nalazi sc i eev 'c' m ~ njcg prct:nika k(lja j t! priktjucc na nil nd lO vccoj visini negn ccv "b". Kadn kotilO n(' [il

t\ko pritisak pnraste iznad uozvoljenog. poillga . regllialor slIgorcvallja. . . 4.1. Jl knja ndgovilril nadpri tiskll p<ln: . Pri veeim pritiseima kada j.njc i prilinjcnje kotla vadom llbl:zbcduje sc dvcma shIVinama b~s k~o i U slllCaju ko tlova za vnuu.: nje n" visina takvil da se ne mozc smcstiti 1I !"otlarniclI primcnjuju se cl:vi iz vise kfilkovil . Precnik odusnih ccvi se u5vaja prema kapilc~tctu kotla .22 desnn). Osigllranjc kotlovil niskng pritiska tak otie mni.I l':csto i LVllcna sign alizacija za lIkazivanje na ViSllk pritisak iii nizilk v(}(lostaj. o nda ce ni vn vode 1I ccvi "a" da opada i dalje.: tri cc i voda je na istoj visini clak pri pngonll kotl~ uspllstavlja razlika nivoil D. -'.:JI ' ' \ \ Slika 8. ARMATURA PARNIH KOTLOVA Kao i kotlavi za VOdll. J. .'15 di u ~v. Uknliko ovo probijilllje pare nije bilo dovoljnn cia sc s nizi pritisak na pntr"bnu meru .: prostrujati prcma zastit nllm sud II i pritisak ec se sniz iti a voda koja je dospcla II sk uplj al': ronnvo '.22 RC~/lialor slIgorcvlIllja pamil! kot/ova (1 .11.S.fa lallccm) DlI/. ~ \~~:.. PlInjl. pa ee doei do procli ranja parl' i kroL glavn u cev cillZcg kraka "b" oci lls ne cevi. 8. sli ti u nd ll sn ll cev. 2.m i vClllil.ina vceeg kraka ad us nc ccvi je ouredcnil rilclnim pritisko m kotla.o I '/ 1. sigllrtlo. I\OTI . mano mctar.. vralll kot/a.. taka i parni imaju svoju oprcmu l':iji su ncki ck mcnti spccificn i i rrilagadcni osobina m~ vode nc p~rc. Kaa spccificni c le me nti u gr~dllju sc vodokaznn 5taklo.. Sl..e biti pomocli s igllrnosnog ventila (slika 8. spllsta se nivo vodc II krakll "a" i pri prdasku ispod spoja kraka "c" panl ..

Da lje gublje njc vode se mora sprecili je r mozr cloci do prskanj" grcjnih povrs ina koje sc prt'grevajll . s lo se kod kn llov.. ca k i us ijavajll. Nn me mb m null suclu os lonjc na jc po luga koja sc pri pOVl'ca njll pritiska izdizc i p ritvara vrata ko tla splistajuCi ih po mocu la nea nil nae. Ka d a ko tan izgubi lo lik n cl e da nivo o padnc ispod najnizcg dllzvo lje nog. Pri povratku ko ncl e nzilta iz odusn" eev i ii i p ri dllpllnjavanju sVcZo m vodo m lermicka na preza nj a su lakva da do lil/. kod parnih se to cini pre ma pritiskll pare .18n 8 .. R egulisa n jc sc vrsi po mocu ured aja koji preds lavlja poslIdli poveza nu sa p. Zvucna signa lizacija za viso k pritisak se pos tize povez iva nje m pista ljke sa p" rnim pros to ro m ko tl a tako d " pis la ljk a reagllje na odrede nu ve li cinll pritiskil pare.. Regul ator sagorcva nja ima isli za da lak koji ovi imaju kod vode nih kotlova .x/or(JI'ic PROl E/au I :4 NJE POSTROlENlA Z ·1 CENTR·1LNO GRE/. v. Spojc nll je sa kot lo m prcko dye probnc s lavine . Inte nzit cl sagorcvanja Ireba ti n prali tre nllinu potrosnju pare.- . na i::vrs to go rivo os tva rujc regulisa nje m ko liCi nc vazdllha koja 1Iiaz i 11 pros tor za sa g" rcva njc. koj. sc poddava ko nlra lego m... T. njujc int e nzil ci promnje . Tako Sl: lIm. a li link kod vode nih reagujll na po ras t te mpe rature. Zvucna signa lizacija s(' nS lva ruje pista ljaka ma knje su ugrad e ne nc pos redno ispod najnizeg dmvo ljc nog nivo a vntk i iz nad visine vode nog stu ba koj i odgova ra prilisku ko tl a.i <1" prs nll ca. Z vu cna signalizacij a lI bzujc na e kstremne priliske a ma no me ta r se ugradllj.f Nl fi Vodo kaz no siak io spaja vodc ni i pami prosto r ko lla i pokazuje Irc nulni nivu vode .: b ko bi mogao u sva knm Irc nuLkli da sc ocil ava pritisa k.rnim pros to ro m k() lla.. n:dukujc ko licina vazduha 1I loz isnom pros lo rll i smanjlljl' inl c nzil el s~go revllllj a . pa ra prodirc II pista Uku i lI o lazi d" zvucnng s ignal". Z a to se u lakvim slu cajevim obus tavlj a pogo n kOlla kako bi se o hl adio. Rcglliator i sagnreva nja mogu bili razli cilih ko nstrukcij a: sa plovko m. sa e kklrit· nim se rvo motoro m i d rll gi.

rruisilfl ZJ sllgorcv:mjc: lccl1ih i g nsDvi(i/J gon'i'.. Nt ' poscb.> TIP 0 KOTI.1rni k0(. milksim:Ul1c tt:!l1perolUre i mdl10g pn'tii k n do J bar.~1njn topic: potrail1c vode.! m oei' ud 41 (}(X) U /kg oc1Jrosno 35{)(}() U tni. dozvolieni pritiS:lk slepcn korisnosti OSNOVNE DlMENZlJE KOTLA 3 Il8 1200 500 1880 1300 525 A [mm] B C D E I I 1400 555 750 1600 625 tiOO 2020 1700 670 1800 720 "'f-. lop/ole radi do bi. Grsc Ad.'· 1 .1n Zllhttl' Illogu S I! uSJ ..10 mdJlOg po'lisk.f41 rciill10m f<Jd:J WI70 C. K otlovi i'z :«"'njc /YfA G -G s u lop/Dvadni koliovi .'. 200 r. telll1it kc komktcristike MAG kW bar % MAG r...diti clekllu gn. Q 'l(rc Kolno iz oye scrijc j t: dinmocc l'ni kol.dili izmcnjil'1'1(.ijaflovic!a 27 pp 13 . MAG MAG <'6 25U tQQ!otni kapacitct <'1 50 75 100 150 . Kmjac • • ul.1j·uCc WIIellt! kama so izriJdujc kilO p.. MAG r..5 b:lI: U abc: "urij.ovor.' do nje (vp/o/m.m/(: wai e se ugr.uci k:l0 do duln i izvDrc:nc:rgijc Uz od.OGRADNJA 11210 Beograd.1 do 0.1O kvm. predvideni Z.'I yci lIJje man/ih poslo vnih j s(~1I11bem11 ploslonj:.\ ... ? MAG r." KOTU JI-'I iS7 1- .

iz senj"c: NfAG-R !iu top/ovodll. ti l'ock'l1ol11 prostol1J.)fll S. dobji1JlJ~1 (ople pouosnc arodt:...188 lJ. R1:JASJI: 1 -.. Kmja~a."Icite t kW 50 75 100 150 3 :ltl I 350 /iOO :-Su d07 .\G I ¢ hl\ i~ kc k ar.lf1jr.\"() /. '!:l pp J3 . Ko/:IO iz ov:. scnj"e je dinmoccvni kO/.7.:i ad 16(J(}()-~(XJOO kJ/kg gr:mu/:lcijc ortlh-}'.volje ni pritis:lk s tep!! 11 kori snos ti bar % 76 1350 1250 600 A OSNOVNE D IlvlENZIJE KOTLA [nnn) B 1420 1330 700 1J1O 2200 1770 860 1560 2600 :..2560 L!§O IL"O 'p TIP 0 KOTLOGRADNJA 11210 Beograd.f:mjc: /lwlyib isrcdnjiiJ poslovnih iSlaa!OeaHt prDtSJor:ij:l..:.7D k otJstruis. S.v.iC i f'adllog pn'tisk. kat/oil. ~I. b<X nxib izmcnR u /oiJ.vl.000 2L~ 3200 C D E F I :mo I 960 ~ ""':.gorc:vnnjc evrs{og goril7l- upIj donjc tOP/o(11" lJul(. uL Grge Adrijaopo::.1 s/1.7k~Jne tc:znfVr.\ Topl ovodni kotao MAG-R " ollvl'.L·\(j R L R3 MAG R4 MA G It ) .'l do J bar.\ -- .. IAG R~ I\. f ad. prcdvidcni ZiJ gn.0 CJO 1110 1040 640 ()()() 740 900 1900 IlOO l360 I-.Jw:~ {If) .l rcziflwIII m da do 90!ifJ "C lu.lgO[r. 1 i'A CEN"! 1{ ·I1.?k.I nc:pokrelnoj r:evnoj rm 'nvj hMdclloj FcS(" rk£ /\~'I pOSeb'111 z:JhfeV Dlog u se ugradili c!c:k lro grcj:'/{!i low dud:ltni izvor cnergljc FIJi Qmc"jivac trJpio(c:.1n Z.: gorivil jt: fI.·\G R~ top/olni k:lp.1: drvT1I71 ipoljopn"'~rcdllih ofpad.t':'G R6 MAG R7 ~I.'\kL~ri s l i k e fo.. Todof(J\'I"( PROJEI\TO I':-1NJE I'OSTROJI.ock.

'.l do (.!1M) V"':I' T5 '.simIllIlC I Clllpc:r.O IIJU 'I')(J Y4U I: .'\ . ul.:'u vA .nlll:lpOII k\l: ba r V 'Y. 1 --- -- h Kor/o\'!' iz senft: \lA T~ T SlI fop/()\Iodni kvlkwj "':I rdimom md. T7 ~IJU \iAT T~ "T\' bUU ~:~I: SIXI 15u )lJ(} vA. pn: dvitfcni ZIt l. 1l111J.'Jtulc I/O i mon08 pI ia's}(...'O/.. _ . II tl vAT T2 IIX' V": I' 1' 3 VI~~I' '...oI'/ 1. 'J' I I IlKK) S ICPCI1 Imnsnosll ((uU ON ) " jO )i') OSNOVNE DINIENZIJE KOTLA llnmj I c SI D t: J' &'<(1 .lD Z:l svoj F:ld koristi e/~klIicllu cIJ.1.IU .lU :. Grgc "<h ij:lI\ovic'o '27 PI' 13 . srcdl1Ji'" i ved/J poslovlJih i s/flmbenih prns/m ij.! IJU /)0 mu lI..rni""jc..g KOTl.- 1--1 a • (." ~ hU U~U y ~(I 1lI'!!1 I :'XII II 'AI I I lKK) IIUU X)" 1) TIP 0 KOTLOGRADNJlI 11210 Beograd.. . {):tr ..: m:I1IJi71. ~c Ichnickc kamktel istikl! "-(\' btl topltltnl bpaCllc t dozvoll COI pnttsak P11k l llU.·rgi j u. Krnjac.) 9OI7U -c. A.d. To JUU h J" J~U 'IX ':.! ( 1)( 1 )()41 ~ Y311 )hU YJU ~ /oIU b~" (HI] oW 1)11 X) II ~ llJ.

'ldllOy p(i'/~'k:J du 6 b.7 sl(.::J:>'{1\ gmi" ../f:. Jrt l)C11 kOrlSllosli bar % A 6 90 1YlXI R50 ICHO 9511 SS 200() 9!XI 1700 ItXXI 87 ::!..70 S.\ . .IUh proj'{onj:'l. i. K rnj:l¢.IO iz on!' sc.J/ur'. ' . K O(.-. " .'ufljilJ pus/vl"nill i ~1..llnc lcmpc:r:llun: JJ(J' e i 1. ':: I 'ode:.1 dl'c prnm. .lmbr. p. m.." cihi.".100 1- .mom r:Jd'. /I. . t K su lop/ol'Odni kotlovi 5. tdllllcke ka r:lkt .. kOJ1slruis:w 7. __ .350 1350 21:)1) 14511 ~50 uSNuVNE DIMEKZlJE KOTlA [mOl'] B C D E IJ50 ~30 15511 IjflO - I 7f)f' 1050 :250 ] i I I ~ TIP 0 KOTLOGRADNJA 11210 Beograd.: -"crilL' H.JI(}(XJ kJlkg odlloSl/v JS(X)(} J.... ul. Grgc Adrij~lH)\\ica 27 Pi> IJ .1Xsim.1donie rup/(J /fI(: nJOci od .1 rcti.: m:m.UO IJOO dOi:voljcl1 i ptitiSilk..O/.'ilJljc.--- .:l'isl ik.0' S. ItA"''' kW :!Ot ) olKJ (... c __. " _ _ ___ Kntlm'i i. ".1. c:d"iuc'niz.1fOI t:VlIl1jC tC(:lIog ilili J.\'" I Il AK ~ II A~ :.i7.drict1... ru" 70 cC.ni"c it.'Ir. i s/ c . -" -.: l oplCl ini k:'p:1CltCl 11 .

--...6 _ . katlavi se mogu vez·ati ... Prikljucak za regu la tor promaje R 3/4 4.ZRENJANIN 560 . S iavina za punje nje i prainjenje kotla A 3/4 3 .N KOTI .kapaciteti se odnose na ugalj sa Hd = 17000 kJ/kg ... 7GO 84b 920 . Prikljutak za razvodni vad Rl 1/2 8.za potrebe ve6ih kapaciteta ad datih u tabeli. .u bateriju taka da prema potrebi rade pajedinacna iii grupna .-.520 7 8 9 10 11 600 _. ." J ~ j 2 o W 0 ~ ..3 27.kotlovi rade kao toplavodni. 4 1-. r' '" '< '" ( <:) x: .~---.3 3 t .5 43 . ~ ' (c!" . '" . Vrala ubaeivanja 5.. . .- 680 --.5 39.izraduju se i sa bojlerom za taplu patrosnu vadu sa oznakam MRS.. statickog pritiska do 4 bar . -"" '/ 8 ~~ h.~e'" 6 7 ~ 0 ]9 6 l5! 1. . Dimnjaca 6._-. 0plala Oznaka peei Broj tlanaka Kapaeileti (kW) Cvrsto gorivo ouiina kolla L rnm MR·6 MR·7 MR-8 MR·9 MR· l 0 MR· 11 6 23 . Prik ljutak za poyra lni vod Rl 1/2 7 .-.OI"I 191 LlVENI CLANKASTI KOTAO ZA ETAZNO GREJANJE ZA CVRSTO GORIVO "MR" FABRIKA "RADIJATOR" .---.-... Vrala pepeljare 2..4 35..

·:· .. _ L • .000 1. .3 343. . . .5 bar a za toplovodne instalacije centralnog grejanja potrebno je ugraditi izmenjivace toplote: para .2 226.9 164. . Duzina (L) Voda koks 208.5 bar iii kao toplovodni do pritiska 4 bar . .1 34.voda iii voda .ZRENJANI N a :~I rm .__ Kapacitet kotla (kw) I I J .~ .3 240.kollovi se mogu vezati u bateriju tako da mogu da rade pojedinacno iii grupno do 12 komada kapaciteta od = 4000 kW .3 324.4 262.7 144.8 296.LIVEN I CLAN KASTl KOTAO "NEO VULKAN NV3" ZA . . r =-=.0 347.' -r I I ~:It.125 . .8 276.625 1.4 221. : /I I .I i : ~ last.2 193.2 31.375 1.3 28..IVA FABRIKA "RADIJATOR" .3 370. I I I I : I j" 1' .500 1. ako se loze kvalitetnijim ugljem kapaciteti se srazmerno kaloricnoj moci goriva uvecavaju . " " I I I " " .voda. ' .2 397 .3 Grejna povrsina m' 22.8 42..750 1.875 2.1 276.3 259.6 48. L _ _ _ _ :: il6Z .7 210..2 424..125 1.2 394.3 205.•.-L .7 45.0 36.za staticke pritiske vece od 3. 'I I I .. I " I 1 .3 289.4 25.0 277.2 mrki ugalj 145.0 253.9 230...250 1.6 371..-I.kapaciteti se odnose na ugalj sa Hd = 17000 kJ/kg.. ~.6 315. It · I I .7 177. .x.1 259. r I I I .000 2. 'I' 1 .1 '··( ! I i iiI I i ~i( - .8 183. .6 202. .4 235.7 300.9 39.8 Para mrki ugalj 127.7 243.kollovi mogu raditi kao parni niskog pritiska do 0.. . 1 I I I I I I I I I I I I I I I I 'I " . I..3 316. -. 1 I I I .'/ilSTA ~ OP.5 mm 1.2 451.2 160.-J.t-.5 koks 182.•..

0 345.5 242. za stati~k8 pritiske vece od 3 bar.3 324.3 31.9 301.7 506. 254.4 593.5 450.vOda.5 bar iii toplovodni do priliska 3. 1\(17LU I··/ / QJ SPECIJALNI LlVENI GLANKASTI KOTAO ''VULKAN SUPER· VS" ZA GVRSTO.2 375.5 bar .0 289.0 395.9 voda 640 710 780 850 920 990 1060 1130 1200 1270 1340 1410 1480 para 380 420 460 500 540 580 620 660 700 74 0 780 820 860 kolla cca (kg) 3660 4020 4380 4 740 5100 5460 5820 6180 6540 6900 7260 7620 71180 duiina kolla L (mOl) 983 1108 1233 1358 1483 1608 1733 1858 1983 2108 2233 2358 2483 .7 360. 1 3 15.7 285.9 376.5 65.0 328. .kapaciteti S8 odnose: na ugalj sa Hd = 17000 kJ/k~ na tetna goriva sa Hd = 41000 kJ/kg i gasovila sa Hd = 35500 kJ/Nm .3 430. 1 72. ZRENJAN IN ~ ______ ~ '~ Il.2 37 1.kotlovi se mogu vezali u bateriju tako da mogu da rade pojedlna~no iii grupno do 12 komada kapaciteta od 5700 .4 536. 1 607...2 198. 1 53..3 307. 222 .7 42.kollovi mogu raditi kao parni nlskog priliska do 0.6 177 .3 69. 1 284.6 350. gor.7 466.0 53 1.0 501.1 263...3 50.4 mrki ugalj 155 .9 407.9 400 .9 38.1 276._- '''0 kapacilel (kW) voda lecno i ga • .9 57.8100 kW. _______ . TEGNO I GASOVITO GORIVO FABRIKA "RADIJATOR" .~------- mrtsa para l ecno i gas.7 425 .8 678.5 562.za toplovodne instalacije centralnog grejanja.4 642.voda iii voda .8 220.7 6 1. u zavisnostl od goriva (~o iii te~no) .1 3 4.~ .7 469.1 m' 27 .8 438.5 415.4 351..6 326. polrebno je ugraditi izmenjiva~8 topiote: para .1 mrki "galj 177 .3 252.7 572.:.5 46.S.2 475.9 393 . gor.6 227.0 sadriaj vorJe grejna (I) povrs in a ____________ .8 202.2 253.

. . statil':kog pritiska do 4 bar.24 25 ..za potrebe vecih kapaciteta od datih u tabeli..TCH/om". J :2 .J L .15 T -17 T-19 3 4 5 7 9 17 . ~ QI I r---- ..-0 ~~~ I ." PIIO//:'i<TO I :tS/1' POSTnOJl'.31 32-38 39 -49 50-60 400 500 600 800 000 125 125 125 125 153 . . L. ~ o I . kotlovi se mogu vezati u bateriju tako da..·IN/1-" LIVEN 1 GLANKASTI KOTAO ZA ETAZNO GREJANJE NA LAKO TEGNO 1 GASOVITO GORIVO "TERMIK 1" FABRIKA "RADIJATOR" ./0-1 B.kotlovi rade kao toplovodni. I -' . rade pojedinal':no iii grupno . L -' Oznaka kotla Broj clanaka Kapacitet KW L (mm) 0 (mm) T-13 T-14 T . prema potrebi.I LNO anD.--' V) V) .kapaciteti se odnose: na laka tel':na goriva sa Hd = 41000 kJ/kg i gasovita sa 3 Hd = 35500 kJ/Nm .\T/I.\~A tc 1 CE. .ZRENJANIN ~) J----rt-r iiI I' .

16 1.0 1200 1290 1380 14 70 1560 1650 1740 1830 1920 2010 2100 2190 2280 masa sa dubina sadri in a sadriina ambalavoda pro stora gasa zom (m ») (m») t (mm ) oko (kg) 940 1030 1120 1210 1300 1390 1480 1570 1660 1750 1840 1930 2020 1.0 1163.0 640.25 1.43 1.15 0.0 814 .860 0.8. .028 1.902 0 .za laplavadne instaJacije centralnag grejanja. 8 18 0.070 1.79 1.0 1047. na le~na gariva sa Hd = 41000 kJ/kg i gasavita sa Hd = 35500 kJ/Nm3 .0 872.52 1.776 0.kaUavi sa magu vazali u balariju laka da rada pajadinaCna iii grupna do 8 Kam kapacilala ad 10230 kW .0 988. patrebna je ugraditi izmenjiva~e loplale: para .07 1. 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 kapacitet dubina kotla kotla (kW) T (mm) 581.692 0. KOTLOVJ 195 L1VENI tLANKASTI KOTAO ZA TEtNO I GASOVITO GORIVO "GH-7SR" FAB RI KA "RAD IJATO R" .944 0 .vada ill voda .112 3 200 34 30 3660 3890 4120 4350 4580 4810 5040 5 270 5500 5730 5960 - . za stali ~ke prltlske vece od 2.88 1.986 1.5 bar.kapacileti se adnase.650 0 .0 bar .61 1.97 2.7 34 0. broi clanaka n .0 1221 .70 1.vada.5 bar.34 1.0 930.608 0.0 698.ZRE NJANIN HlS nomina In . iii kaa laplavadni do priliska do 3.0 756.kallavl magu raditi kaa parni niskag priliska do 0.0 1105.0 1279.06 2.

6. 12.-! 1.. 4..2 151. rrm 580 580 580 670 800 H.NTR f U. 2.2 187. 22.lOr...0 162.0 Vh 600 750 750 800 800 mm 637 757 757 822 897 mm 504 519 519 530 697 mm 500 494 494 450 450 mm 1720 1760 1760 1500 2050 37 42 52 . 15..0 144.0 132. 8. or/orr"". 80JL.0 187. II..O G I?f:JA NJ J:: r TOPLOVODNI KOTLOVI NA GVRSTA GORIVA ULJE I PLiN SA BOJLEROM ZA TOPLU VODU AI --~ ' --l ZTK @ @ @ 4 13 @ 15 @'rr'iiiXt-n (Qr .' PRO} £ I\TO I-: I NJ/:' I'OS rHOJ IoN}. 7. 19. mm 1115 1152 1205 1285 1152 H2 mm 801 801 801 964 934 H3 H4 H ZTK 27 32 kW 27 32 37 42 52 MJIh 97. 20. I /. 5. . 11 .2 108.:ha elektrieni grejac bojlera sonda termostata bojlera izlaz tople vode iz bojlera ulaz vode u boiler iz mreze TIP KOTlA L. loziste dimni kanal cev za odvod dima izlazni vod (topla voda) povratni vod (rashlladena voda) oplata sa izolacijom prikljueak za regulator promaje prostor za pepeo resetka hladena vodom zamenljiva vrata vrata za loienje KAPACITET ZA UGALJ KAPACITET ZA ULJE I PUN KAP . 3.2 kW 35 40 45 52 64 MJIh 126.• .--. 9.-'T. 1B. 10..·I·. 16.._ I I '" LJ'--j:::J==A~='i rt" ij . 17. 1 l. 21. mm 860 960 960 1085 1100 A=A.2 230. L=L 2 usmeravajuci poklopac sigurnosni izlazni vod regulator promaje rueica za usmeravajuci poklopac prikljueak za punjenje i praznjenje kotla bojler za sanitarnu toplu vodu prikljucak za odvodenje vazdt. 13. 14.

"f 107 TOPLOVODNI KOTLOVI NA ULJE I PLiN ZSK E E \ . prirubnica za gorionik otvur za posmatranje vrata kotla prikljucak za odvod tople vode DN 80. ..~ 0 'I o I I :: _ . \..j -' I 1 I F 4 j . NP 6 prirubnica za ekspanzionu posudu 14 x d 100/d34 cev za odvod dima prikljucak za dovod hladne vode DN 80. 660 185 680 90 25 35 45 100 2SO 3SO 45 95 110 175 362 600 53? 3£5 540 650 650 ti20 714 750 470 505 2JC 250 300 ._ 1--11_ __ I r I ·f _ 6 .! 1 ) . 5. 4 I \ .S. 4.--_ ~ _ _. 7. NP 6 TOPLOTNI KAPACITET KOlJONA VODe T1P KOTlA ZSK 25 35 45 100 2SO 3SO OlVOR DIIiNOG PRIKUUCKA OlVOR 2A GORIOHIK A 822 946 910 1042 1640 2150 B C 0 . 3..-{- I --l---r--+t==~ B =::=-~ 7'J'[~ A __ \ Z o I 1. 2. I\OTLOJ.~ . 6. 70 758 71ry E 300 395 F mm G ~2 H 0 570 596 675 690 990 1100 kW I mm 145 145 160 217 217 217 mm 107 107 107 110 125 140 mm mm mm mm mm 575 140 635 912 789 ' 900 900 102(\ 1380 1189 1900 1375 mm mm mm 120 140 ICO 140 160 570 13:. ..

.. regulator izlazne temperature prekidac za pustanje kotla urad 10.780 ' 190 700. 6.J.vJE POSTIiOJnil. 5. 4 5. TIP KOTLA f=.. ulazni vod precnika 5/4" 7.l OS /3. L.\'TR·I/.4 108.. I / o m .ELEKTRICNI ZEK N . . TOPLOVODNI KOTLOVI...... v' -..550.190 700 ' 550./' _I 700 -+ 230 h-: ~I r ...TO I·:·I..8 86. 190 700. T". 470 ---_. ! uvodnica prikljucnog voda pp. 4..~ _ M _ M NO _ ~ W W NN o • N N "'''' '-.190 700.. 2... 00 .6 PRIKLJUCNI VOO rrvn 2 O~GURAt OltAENZlJE lEiINA ZAPR. :F .. 6 5. 10 4: . - .vJ F.2 64.~ . odzracni ventil 9. 16+ lxl6 L 25 35 50 63 63 mm 700' 550 .. 6 5 .lnrOl'ic 1' lm JEJ.y uvodnica kabla cirkulacione pumpe uvodnica kabla sobnog termostata osigurac dugme za reaktiviranje termostata KAPACITEl ZEK 12 18 24 30 36 kW 12 18 24 30 36 MJIh 43..780' 190 kg 30 31 32 44 45 I 12 12 12 18 18 .'~-' .. KOlLA 5. 3..vO G IIr-JA.... 1 2.! ~ oo ~~ .:o----.0 129.1 CE.1 ' "~ _I II ' I <- 5 ( ~'r'~--~--~$~~ ~'~ 1..-.""--"----l Jl NO _ M ~r' N M ~ ww "'''' N • N 0 N MM 1O . izlazni vod precnika 5/4" 8. ' CD J..

... 6 HS -Wl .. • _n..~ .. ...~. ~ll " .. ' ~ 11 2 .. M .' 0'6'G !h9 ..nla Grejatl N apalnl - -A grupe 1(\'1 . ('YL7Tl? •• ~ : n 2"s.. 2' .100 ..clsuw. 7('() 18 ' ~H~ SIt Ul J.....00 ."00 KJ}h KW mn" A kg -..."" 'w " . :N!J. .... ~ 9... 11) J<).6 5 ... ~ w~ I' :"" $ . " .. . "..~"(iI)tI 2"5'''$6Jr ]OO " .... •• nJol' ... . ? ..." . '''' . . ~ " . ~ JUGQIBtM Fabrlka radl)a19r8 I klima uredaJa GnlUane . 6noga opt. 14 5 .. ...JS(b. ' O"glJ~ ... " "'..9 .8 KonOVI 199 TOPLOVODNI ELEKTRICNI KOTAO "VEK" - r~:~ no n"" .. 100 .. . A . . .0""""...." " 172800 8 ..... ~... " . .... . ' '''S..---""'" ...ntc. ''''0 .-<1..5 'J <J '0 ' ·. ..- ~.... . 12~ . 2~ ....-. 9 :b5O ..J!i05 .."... CK~tl00 -KW .. .. .

L-dllZillll kilt/a) 201 .. Fund a menli S\1 vcCih dimenzija od same osnove ko llova i izdignuli su oLl poda i SlllZC ne sarno kao evrsla llsnova za kolao i za prigusenje oscilacija vee i zastilu od prodnra topIc vode. kod praznjenja si~I. lako rukovitnje./ / '---L- ·L+6. Dimenzije ko tlarnice lreba da o mogu Cc nes mclanu monl aiu ko llova. //// .1 Polotaj kot/a /I kallamici (B-.. ///./'/ / /~ ~ ~. KOTLARNICE 9.. Kotlovi se pos tilvljaju prcma osvclljenju iIi prnzofll .lkva da jc obezhcd c n nes me lani rad i opsluzivanje wa ke jediniee..' ma . /. KOTLARNICE CENTRALNOG GREJANJA Pod kOll a rnico m se podrazumcvn pose bna prosl o rija u koju sc smdla jedan iIi vi se kotlova koji sluie Zil ce nlralno zagreva njc grejnog sislema. O ni sc postavljaju na [undamente koji su odvoje ni od zidova ka ko se ne bi prenos ila bub od oscilacija i same (lscilacije pokre tnih ele me nala 11 slmkluru zgrad e.. Zbog loga su propisanit minima Ina ras lojanja od susednih zidova..L + 100 .9. Kadil se ugraduje vise kotlovil ond a su odslojanja izmedu njih l.i·irilla kat/a. . popravke i dmge inlervencije. !O · Slika 9.1. lako da njihova pn:dnja slrilna bude dob ro vidljiva a wi inslmme nti llocljivi. sve zavisno od sirine kOlla 13 i njegove duline L (slika 9.1) .

.l:lla ccv.)circci iva nju plllozaja ko tl a rniec i illlilj U rm·d"" drugim kao s tn je duzin :. I.1 CE.zlLvlitllll kadll) l'rove tra v.i..Ii':I · ranj.\'. gllri ..1 pravea./.Vi.202 II "/".lI .fllaZlla vratll.reglliaciollll kllll'fI" : 9 . " la miec je ina e.1 \ '0 GRElA Nll: 9. I 1'.: t"ka v da sc moi..povrailli vod tccuo.l cluha Zil silgOf(. 7 .. . ". " " .. 3 .111' vod.1.-z. 17 ..Z(llVllraeki vClltil.. wcZ vilzd uh s. 10 .mi vClllil. 1 '01. 1I cilju bo[jih tcrmickih u. 1.2 rn s lobodnog pros toril . I' I d ll ka da od go rnjc iviec kotl.sigflmo.3 rn2 i sn1l"~Ll " .sillflmosflll cev.gorioflik.prikljllcak Zll PlllljClljC.mjc m ko t larniet: se obczlll. V isi na sa me kotlarniec Irchit (I. 1.: 13 ." ko t larn iea sc pos t avlj n U ":l' nt ra Inom delu zgrad c kako bi ko tao imilo s rL ·d i ~ 11 1 11. 12 .'.razvndlli vod tccllog lIoriva.1- ..I/IWWmelllr.c llbezbed iti ncs ml' ta no dOpr' llld nj.. 1' f{Ol EkTO / : I. 5. 18 . 1" _ Inzllj na krovu.prd...owctljclljc.\J I. 1 O vi II SILlVi SII prin~: . do tavitn ie. 14 .kotao... O tvo r za dovou v~zduhil ima najrnimjll povrs inu od 0. I'OST NOl 1. 1. 21. . u ocinosu na ho rizo nt a lni razvod ecv l1 e m rczc. 21 11 Filler 10 Slika 9_ 2 l'odrtllllska kolillmicll 1111 tcello gnrivo .1. i. kilo ida za uzi mit pravil . 2 . O tvor z~ pwv. travil nje treba pod es iti lako da jc njL'guv" I . iJ' i reglllatora. 19 . Za ko tlove vc [ikih k a p ac itct~. -I .IIsis.: dcfinisa n poscb nirn pmpis ima ..· gor iv.: iii polozaj e kspa nzio nog sud.: illla ['5 . .·. _ 1'0 Ill "~ • . lTV Il C mr.WI rczcrvoarolll II zr:radi (Il J( • 1'1 . dimn i. .Va nje. rn i II .: dovodi iza ko t[a gdc se predgrcva tako da je llsobljc zasticcJ1(} "d It bd nog vazduha . Podrumske kotlarnice Knl larnil:<' 111.elektriclli kabl. U llci noSll Il a dimnj ak. po lllzaj klltla sc bira t.ko da bude s to kr~'. IlV .odll.'·": 20 . sme b it i II dircktnnj vczi s" prostl)rijam~ lJ kojima boraw Ijlldi " nj en polol.!. aj II zgradi treba dn j.zaWila ad prcpIIllja vllfljlf : 16 . 8 .\ 7 R ·11.:dujc po tre bna kolieina sVeZcg vazdllita '" lilldc koj i rad c u kOllarniei a za ko t[oVt: sa pri rou nom pfllrn~j()111 i d ovo ljna kllli.. 11.·.razvodfli vod.Ioll"'.: oncmogll cc no.! Sill" dimnj ak trcba da illla Stll mimjL: p Wlllcn. 15 .rcgltlatori temperatllre kollll. 6 . !.re:crvoar Zll gll'-..::i n..

Krovne kotIarn ice 4 5 6 I I I 19 I I : I ! ~ to=::?E": - 18 17 16 .ZVl/clla sigllaliZllcijll.ljll bil i na spo lj n je m zidll .o ll arnicc pri prilz nje njll sistema sc postiLe pr il. (.2.J8 .3 Krovlla kot/amica (1. al prnvc lravanja.V /C F. 15 .Roriollik . Najmanja povrS ina o tvu r~ za odvud vazu ll hil jc 0.'od ZlI I/ljc.m a cay.oristi gaso vitu go rivu .9.razvodlli voti w IIlje.aps(Jrber bl/kc kot/lI .zulvaracki vClllil.o t la.1. 8 .vClllil za IIlldprili. 2 . 7 .mk. o llil rni cc II I.po vrall/i . 14 11 10 Slika 9.~ radnoj zap rc mini I. 19 . 16 . o tvo ri za ve nli laciju mor. 4 .vClllil za prailljclljc."ivokaz) . 17 -Ia. 12 . 10 .dll cvlli rczervoar.pl/lIIPll za I/ljc. J 4 .rczcrvollr ZlI I/ljc.2 m a pns tilvlj<t se Sill blizc tavanici cimc sc n mogllCav<t najbo lji c fcl. E li mi nisanjc vode iz I. . 5 .fill cr za IIIjC.siglla illi IIrcdaj.flcr zu iskljl/civalljc. 20 . 11.siglll'llo.fill er Zll I/lje. ~O T'-· l n. ljll cc njc m odvo d a vode na kanil lizacionll fnfcZlI iii sc II graclllj c poscb na jama cija jc zaprl' mina po praviIn veea ii i j e dn a l. I J . 9 .kolao. 3 . 2 9. Za I.I/ivo krova. o jima 5C I. 20J blizc pa uli .klldll ZCl II(je i vodl/.

1. znalno vel:i sigurnos ni za hl cvi naroeit o ako sc koristi leeno gorivll. . pa je prosfor I ii smdtaj kOllova do kr<ljnosti ograniecn.STR-I LVO GREJANJI'. pogo lovll slO se podzemni delovi zgrilde sve cd6~ korist c kilO ga ra l.en.:dvidajll poscb ne PllSlIlit: is pod kOlla. le mpc raturil izlaznih gasova moze bili znatno nii. To svc upu cuje na posfavljanjc kOflova u cc ntrak Sll1cSt e nc na krov\I i u 10m silleaj u koriste se iskljllcivo feena i gasovita goriva. C irkulaeio nc pUll1pC mogu predslavljati izvor buke kada rade u kavitaeionom rl' zimu iii lISleU dugotrajnog racla kada do laz i do llstccenja Idajcva_ Prilikom slarlllVil nja kolla sUll10vi Sll poslc di ca n<1 glog porasla prilisk<1 i temperature_ Stika 9.\ ccvovoua pre kinc dovod goriva.20-1 II.4 Pre/lOs buke iz knllamice vazdll. prigusellje buke (dcsllo).ia je obezbeckn a lako da sc u slueaju prskanj.fllim pulem i kroz nwJerijai (slilm levo). !. Nlodos taci SlI: oleZana montaza i ocl rZ<lva nje pos lroje nja 1I kollamiei.la r za gorivo se nalazi 1I podrtl Il1l1 iii ca k va n zgrilue pa se ono pllmpall1(1 transporlllje dirc klno do gorionika iii do dn evnog rczc rvoOlra smeS te nog u krovnoj ko[l a rnici . ni pros tor.Todoml.ic pos lcdica intcnzivnc turbllie ncije go rive smcilc kao i promcne priliska a lozis ill prilikoll1 sagoreva nja . Ukllliko Sll gorion ici opremljcni vcntilalOrimit njih llV rad prl'dSlavlja poscban izvor buke l:iji inlcnz il e l u lozislu zavisi od saslava goriV" s mdc.\ u kojill1a se skllplja cve nill il ino iSkklo go rivo . potrcba za dodatnim vodovima / .:vuk . gorionika i ccvnih vodov. Ira nsporl go rivil.i(.\lJ£ f'OSTROJEVJA %'-1 CF. Prl'd nosli krovnih kotlarnica SlI: ncpos toja nje dimnjaka eime se postize lIs leda u prLlstnrll i troskovill1a oddava nja .. pOlrc b<l za dllbrom izo lac ijoll1 od hllke_ 9. Uko liko se koriste kot lovi na gasovi fo go rivo sa prirodnom prornajom koji su osc tljivi na dejslvll vetra kojc jc na krovovima ja kog infc nzifeta treba obezbcdili kol larniClI od prel e ranog prouiranj<J spoljnog vazd llha.3. 1'J10JEkTO I :-I. Raspnlozivi prostor u grad sk im Hcdin<lma je we skuplji i sui. Ccvi Kojima se sprovodi gori vll su povezit nc sa sabirno m poslIcl o ll1 kO . Rczerv.! jc r ne pos lllji pol re ba za uzgonskim cfekloll1 Zit slrujanje produkala sagorcvanja .. Zvucna izolacija kot)ova Kou kO llova nil tceno i g<1sov il o go rivo glilvni izvo [ sumova predstavlja sarno loz is Ie . kil o i vclii":ine i po lozaja rasprs ivaea. Kou kOlloVil koji kor isle leena gnr ivil pOlrcbno je n(troeilll painju posvefifi problc mu ClI re nj il gnr iva p<l sc pn.

1.: jn sc izdaei nadoknaduju time ~ t o se preko le ta mogu nilbavili godis nje koli cil1l' slIvug i znatno jeftinijeg uglja. Smdtaj goriva Dimenzijc p ros tora za evT slo go rivo tre bil du su sIn je mogu ee vee. zavisi velicina pros to ra koji sc moze izdvojiti za smdtaj goriva. poda. Rezcrvoari mugu bit i cdicni i sinte tick i.wovocl a . ZVllCni 1<1 las naslajc emitova njem stnlklurnog zvub nil grnnicnim povi"Sinama (s likil 9. cevnim vodovima i prcko grejnog Iclil . p rcnusi se fllndamcntorn preko zid a.5 Rezervoar za lec/lo gorivo sa za. 9. Strl. U veCim postrojenjima ubacivanje lI gIja je 'ia gnrnj e sl rane pa je pri tome pod skladisla obicno \1 visini gomjc ivice koHa. I Slika 9. Svi podzcmni reze rvoari moraju se pc ri odicno ispili - . Pr igus iva njc strukturnog zvuka vrii i se lI gradnjo m " plivajllCeg" be lonskog funclil me nta .snim plocamil iii e lils licnim os la nj a njem kntla i a. Ak o sn cclicni unda sc ugraduju u be lonsko korito.~Ce stilklena vuna. KOTIARNICt: 205 Zvtlk se prenosi 1I vidll stmklurnog i :(. najCc.m korilolll i cevillla 4a odvod/ljava/lje Reze rvua ri se najccSce ukopavajn II ze miju.Vucnog laiasil.rgijil lIsled trcnja pretvara u toplOIU . O bicno se tdi <la najmllnji kapil citet sklad i5 ta bude dovoljno vetiki za tromesecnu zillihu.4. Obicno se sils toje od ce li cnog kutistil 1I knme se nalazi porozni matcrijal.4). Ina Ce minimalnil zaprcmina rCZl: fVll il ra Ireba da obczbcdi har zillihu goriva od mesec dana. Kod malih kotlova \1 koje se gorivo ubaellje sa pTednje stTane. Od vrstc zgrade.5 do najvise 2 m i po moguestvu gorivo se lageruje u viiie izdvojcnih odeljaka. kmz zidoVl' tiimnjakn. Struktumi til lilS ima isti Cizicki srnisao kau i vihrildjc samo jc dmgc frekvencijl'. Tecnn go rivo se smeS ta u reze rvoa re cija ve licina zavisi od vise cie me nata . Z vu cni lal ilsi se prigusuju a pso rpcionim prigusivacima 1I Kojima sc zvtlcna em. Ovi dmgi su skuplji ali su znalno laksi i ne korndirnjll .lkturni tala:. uga lj se nal az i nil istoj visini sa kotlarnicom. Nasiagil u skiadislu za ugalj je visine 1. Svakako da ti ma le rija li Ireba da 5U nczapaljivi. Podzemni sintelicki reze rvoari proizvode sc od policsl e r smolc sa armaturom od staklenih vlakana . sa prigl.. Najpovoljniji 5U reze rvoari koji mogu da prime celu godisnju pntrns nju go riva a 10 SII oni koji se ko riste za poslrojcnja millih kapacileta .Q. a narocito od tOgil ecmu svc podrum trchil da ~llIzi.'ftit/l.

S .6 NadzclJllli rezervoari 7 9 1 L ___ _ _ _ _ _ _ _ _ r- ..(J) i pns lav ljaju sc u bah:: rijt: nd m:: ko liko komada .l' rvo. Sinkli'::ki ro . 4 . I I I .'1pre-mi IlU do 10000 I sa ugnldcnim eclicnim profilima Z'I povcc. C:C licni rClcrvoari vclikih z"p rl' o l11in a s<.7 Zagrevllllje leJkog Illjll II cevovodll za IralLlporlovallje oil rczovoara do goriollilw (1..vodovi Z{l /llje. 8 . 3 .lIljl'slilb ilnos li .vil li 11~ 7. 1.: rnll i rCI.JI 1 Ii i I -1 I 4 5 6 2 Stilw 9. vad.:s lil i 1I ob likll su pravougaonibl. 2 . eel'lI. grejac.izoladja: 6 clckl riclli grej ac.r<lzvod pare.: iz raduju zavil ri vil lljc m na li t'u rn<.pndgrejae. (:<:Ii~ni Ilad/.1I plivcl1o. 9 ..c1ektrib ri grejaCi.kOlldellVI.minll do 2000 I (~Iil.l ri mogu i rn a I i 7. i spustan j e vazduha Pun j en j e I I Usi s ni vad \ I ~ .. 7 .a pn.-' / S tika 9.podll.:rvllari imajll 7." 9.grejoe fW I/I0 1l1rLl'isavmrja /llja iz rezervollra) 0 .

Provcra za pt ivc nosti se vrii i po mocli dllplug zid a Sil ko nt ro lno m tccnoscli kojil u s ill cajll prod o ra goriva d a je zvu cni signa l.\'/C /: 20 7 (:c licni rczcrvoari Sli po dloz ni koroziji koja jc obieno IIz rok ova na vudom kOj.Ia z nicl:: gnrionika .ilva s tnlan kvalil el ras pr:iivanja .7).1I1jc kolicine go riva vrsi sc promeno m preseka rn. s tim s to IIs is ni vod trcba dn je najmanje . iii ka tod no m z<ls titom. Zil duzc CCVOV()dc. ci vllcl.: poscbni cevovocli.liiha lilja. klljom SL' mlrLava s talan prilisa k II go rio nikll.. nja go riva. kod knjih je jcdan vod razvocini i vezlIjl:: rezcrvnar sa gorionikom.200 °C koja <'nlOgllcuje njcgovo ra sprs iva nje II go ri o nikll . ccv i za transpo rt goriva do gorionika i me rni stap.J I Slika 9. Nil lI obli caje nim tc mpcnllllrilma vco ma jc glls to i nc povo ljno za trans p() rt pa jc pntrcbno dil SL' uljc zagre va cimc pos taje tccljivijc. 4 . KOTLrlil.1. 4 2 3 -----.'i cm iznad dna rezcrvo aril z hug t.lra vanja i "disa nja" rczc rvoa ril II slu cajll viso kih te mpe ra tura kada d o lilzi d() isparava .~i promc nll m rd ima rada pumpc.cev za vazdl/II.lvc sa tllP lot nom izo la cijn m a na njihovo m dnll nal az i se g rcja c II oblikll podnc z mije . R ezcrvoa ri sc pr.:mi. Da bi SC' obczbccl ila potrcb na visknz nos t mawta pogodna za njegov transpo rt . dodavanjcm aditiva koji V Ct lljll VOd ll . Kod vccih Sl.l cnzllcijc. 5 _}ilter) . KondcllZil t je tczi nd gnrivil pa sc s kllplja na dnll rClcrvoa ril .dozcnja YOlk . l'rvi sc ko rislc ko d malih ins talacija kod knjih st' viiia k gnriva nl. Tdiko loz IIljc ( mawt ) se koris ti II vclikim sistemimil ccntraln()g grcja nj. jccinoccvni.: vra ea na IIsis pllmpe za gorivn .kOlllrollli stap. gde jc koroz ija i niljkritie nija .8 Dvocevlli sistcm za trallsport lakog tcblOg goriva od rczervoara do goriollika (1. sto jc II razvodll IIvc k vcea kolicina gnriva od ncopho dnc. visak koji povralnim vodom cirkulise nalrag pre ma rczervlla ru . Prila godav.5 m -- 5 I L ___ .:v ni i prs tc nas ti.. Z it tra ns port tcenog gnr iva iz medll rcze rvoara i go rio nika primc njujll Sl. a ka ko se pntrcbni g rej ni ueinak mcnja . /. us im izo la cijc vrii i sc i grejanjc sa mih vodova (slika 9. Z ils tita o d korozijc se vrsi prc m az ima i 10 pu dnll rezt'rvoara. drugi jc pllvralni i vraca visa k goriva II rczcrvnar. od nosno mc ra e z.li. i:. Ovo slnga. Sv.l jc poslcdica ko m.. Na Sil mtl m mcs tll uzi manjil gnr iva nalilz i se clndiltni preclg rcjac kojim sc zagrcva go rivn na tc mpc ra tllTli 100.: primc njuju dV(lccvni sisll.ccv za plllljelljc.R) .goriollik. 4 . ce v za o dvo denje prodllbt a iSP.: i rezcrvoar ima o tvor za pllnje njc gorivom. 2 .:C se rcglliisa njc klllicinL' gllriva v r. to 5C pll javljuje. Ugraci lljll sc sigurnosni IIledaji ko ji s lit e od prc Plinja va nja rczervoa ra (s lika 9.ime 'c J d. VI.9.. I I max. 3 .

:vilnjc tecnog go ri va je vcoma sloze n heterog.2. Pod dejslvo m ccntrifugalnih sila gorivo se lalozi po bOl'nilll ivicama i biva o dba ce no 1I loziste.Ilrcva nja (s lika 9. uljc se pod pritiskom dovod i do ml az llin' kllj.Jle nlvorc kroz koje pro t icc gnrivo i rasprsbvil sc na niljfinije bpljice p"(1ul magic.9). I· ra smeSlI za silgo reva nje. GORIONICI 9.liku otl sago reva njil evrstih i lccnih goriva.2. koja je za viskozna ulja zllpcastog ti pa. sigurnos ni uredaj za zalvaranje koji dopu sla p ro lo k gasa ~a­ mo pri besprekornom funkcionisanju siste ma ka o i ventil za ispustanje gasa II sillcajll kvara na poslrojenjll. Oil bi silgo"rcva njc bilo s to efikasnijc pll l rcbno jc gnri vo rasprsiti na sto sitnije bpljice i o moguciti njegovo intc nzivno ml· ~iI ­ njc sa vazduhom.2-0.I('. Svaka kOllarniea na gasov ito gorivo lre ba da imil regul ato r priliska koji odJ1~vil ko nsta nt il n pritisa k gasa.5 m.2.IV. Vazdllh potre bnn I. Gorionici za gasovita goriva Gorio nici za gasovito gorivo mogll bili a tmnsrerski iii sa nadpritiskom iI Z. Stvarilnje sagorivc smck jc iii II samum gurioniku iii U loziiitll.e ni proces koji 5C sastoji iz nl· koliko fill.10). Kod procesa isparavanja toplo t.10 m.1 ima m .a silgo rcva njc deli sc na primarni koji ras prsujc gorivo i sc kundarni koji je ncophocla n za prnn:s S. koji obezbcd uje gorionik a posebno mlilznieu za rasprSiva nje od zaeeplje nj . Mcdlltim. U gorionicima sa ra sprsivanjc m. 9. ra sprsivanjc gorivil mozc se uspd ntl izvrstili i lIkoliko sc vaztluh dO\'\J( li pod vccim pritiskom btla 1I1je im n mali pritisak . Ona je visokog pritiska. Gorionici za tecDa goriva Sagon. U ovim ccvovodima ugraduje sc filler za gorivo.208 8. Za ve like visinc i du zi ne ccvovodil koristi se jednil medu-pumpa .1. sar:1 pruCC5 silgorcvanja gasa.a sc dovod i go rivu koje isparava i na (aj na cin . ali se u praksi ne prevazilazi visina od 4. rotacijom i Ubilcivilnjc m pod pritiskom. Obavcza n je i ve nlil za prekid a nje dOloka gasa u slucaju opasnosti van sClmog postroje nja .4 m/s.iji jc \'rh okrcllul prcma lozis tll . TodofUl ·ic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJA NJE Sam transport goriva se ostvaruje pumpom.1.i1 koje se vremenski pn. 9. Kud alll1ost'cfski h gorionika vazdllh se injcklorskim dcjstvnm uVllui II go rionik (slika 9.J r. Brzina sl ruj a nja ulja je 0.1 /. Kod rotacionih gorio nik a gorivo sc dovodi u konu snu rotirajllcu posudu (. usisava gorivo iz rezervoa ra pri cemu visina usisilvanja mo~e bit i 8.it: ho mogc n. najeesCe u zajednickom kuCistll sa pumpom. .2.. Rasprsivanje i mesa nje go riva sa vazduhom se moze plls tiCi njcg" vim isparava nje m.:klapajll. LJ siste mima ccntrillnog grcjanja go tovo iskljucivo sc korist c ova kvi go ri ll l1iri. Osim toga se lI gradujc kontrolnik pritiska gasa koj i iskljll l"lIjl· gorio nik 1I s illcajll sma nje nog protoka gasa koj i moze bili uzrokova n njc gov im iSlicanJem.

' o a. 6. svecica.prekidac.cev za raspode/II gasa. 4 .plllllpa za IIlje.razvodlli IIljni vod.pri/islli vod za IIlje) 2 4 I II 'U ' I' u~Btt~~r'" o O:~~o".elek/roda.osigllranje od IIvlacellja plamella. 10 . 8 .klaplla za vazdllh. 6 .16 .zaus/avlla ploca.sigllrlloslli IIredaj.osigurallje m%ra.9. .o ·p r.p/amella cev.kolo vell/ila/ora. 12 . 15 .glavlla mlavlica. 3 .kOIl/ro/t1O s/aklo. 5 . 6 Stika 9. 9 . 2 .prikljllc:ak za s/rujll.s~kll1ldami vazdl/fr) . 0. 18 ./rallsjorma/or za svet':ice.jlallsa za poddavallje. •. 19 .kobl za svecice. 4 . 17 .m%r za podesavallje koliane vazduha.mlaZllice za I/lje.povra/lli IIljlli vod. 21.Y •• 0 '0 • 0 •• o 0 c °0 a C.o o •ofd· °. KOTLARNICE 209 Sliko 9.maglle/lli veil/iii za mlaZllice. 2 . 20 . 13 .primami vazduh.. 7 .9 Gorionik sa rasprSivalljem goriva vazdllhom (1.motor. 22 .10 Injektorski atmosjerski gorionik 0. 14 .mdavilla gasa i vazdl/ha. 23 . 11.plamen. 5 . 3 .

a kod kot lova sa prirodnom promajom i da svojim uzgonsk im efe ktom uvede u loziste dovoljn u kolicinll vazd llha za sago revanjc. brzinll stmjanja gasov<t njihovu prosecnll temperaturll ild _ 9. {/ = 0.A CEWrRALNO GREJANJ£ V~/ _ Natprilisni go rio nici imaju dovnd vazduha ve nlilatorom a po tre bna ko licina du ha za sagoreva nje se ta cno doz ira. a prcsck od koli cine dimnih gasova. {/ = 0. njegov presek i hrap avos t unutras nje povrsin c: kao i broj i ostrina prome na pravca strujil nj il. sagorevanja sprovede u atmosfe m. Kolicina ovih prod ukata ko ju data promaja mOle da izvu ce.026 za koks.kapacite t kotlova prikljuee nih na dimnjak (W) . zavisi od svih otpora na ce loj duzini slrujanja iI na koju utice os im duz ine dimnjaka . II .: . Zil precizno i kore ktno odredivanje prcse ka dimnjaka treba poznavati ko nstmkcione de laljl· dimnjaka. Potrebni kapacit e l kOlin odreduje se po obrascu: .034 za mrke ugljeve. Z a kollove sa prirodnom p ro majo m moraju se savlad a ti i otpori u sa mo m knt III . Presek dimnjace se uzima 10 .yJ Di mnj ak ima zada tak da produkte.17 za teeno gorivo.4. pad priliska i odgovarajuce karaktcristike kolla.visina dimnjaka od rciie tke u lozistu kotla (m). Kod postroje nja za grcj ~ nje zgrada. a u zavisnosti od nacina vode nja i vrst e loplo tne zasli te cevne mreze. pove':a nje se dodaje proccntualno od kolicinl· IOplote koju odajll grejna te la. Visina dimnjaka zavisi od visinc zgradc . Todorovic PROJEKfOJlANJE POSTROJENJA 7. Promilj a dimnjaka je dakle u loliko veca llkoliko jc dimnjak visi i llko liko jc ve':a raz li b izme du tempera ture prodllkala sagoreva nja i okolnog vazdllha.20% ve':i od preseka dimnjaka. Ova kolicina loplote se povccava za toplot ne gllbitke kotla i cevne mrl'z. DIMNJAK . n = 0. takn da dimnjaci mogu imati manji presek. St ruja njc produkata sagoreva nja kroz dimnjnk naslaje li S led promaje koja sc stva ra za hva ljllju6i razlici izmedll specificne gustine top lih gasova i hladnog vazduha . I'n: sck dimnjaka moze sc gru bo odrediti pre ma obrascu: gde je: Q . Duiina dimnjacl' pri prirodno m odvodc nju gasova ne sme bili duza od I !3 visine dimnjaka. za raz liku od ko tlova sa nad pritisko m gde go rio nik savlad uje olpore ko tla. 9.210 B..3. PRORACUN KAPACITETA KOTLA Kao osnov za dimenz ionisanje kotla sluzi lIkupna kolicina toplote koju odaju sV<t grejna te la .

grejna povrsi na ko tla (m ) Qk . Ovu c inje niclI proje klanl mo ra cia uzme u obzir. IZBOR KOTLA Pos lO se prema obrascll (9. a po obrasclI: (9. lIkoliko posloji vcrov.dod<llak za toplotne gubilk e kotla i vodova (% ) . To se ci ni na os novu k<tpaeil e l<l koje proizvodac da je za svaki lip i velicinll koll<l . 10 -za postrojenja cij i su vodovi s labo zas lice ni .wlje m. siroko r<lzgra nati . 1) udn: cli ko licina lo plole Qk koja lreba da sc proizvodi u kOllu.po tre bni to plo tni kapacite t ko tla (W) K .za greja nje paro m b = 0.1.20 . ko lao sc bira prema po trcbno j grejnoj pov. Priliko m izbora ko ll a Ireba ima li 1I vidll da je proizvodac naveo poda lke prema ispiliva njima 1I labo ra lo rijskim lIslovima id a je pri lome ko risce no gorivo visokog kva lile la. 1) . konslmkeije ko tla i zagrevnog [Ill ida kao nosiocil to plo te za sistcm grcja nja . 15 . ho rizo nt.. .9.5.2) gde je: 2 A . uspo nski vodovi na spo ljnim zid ovima. uspo nsk i voclovi u zljebovima spo ljnih zid ova. 211 Qk =Q ·( 1 + (/ + b) (W) Qk Q {/ Ii (9.no rma lno op te rece njc ko lla (W/m2) Norma lno o pt ereee nje ko tl a K zavisi od vrste goriva. na hladnom tavanu. pre lazi se na izbor kolla . KOT/ARN leF. ho rizo nt a lna mreza izolovana i postavljena na hladno m lavanu. s to se pra kticno moze dognditi sa rno kod ko llova nn L-vrslo gorivo.kapaeitet kot la (W) .Zil greja njc vndom b = 0.10 9. Srcdnje vroclnosti za K d a le Sit 1I tabeli 9.za poslrojenja ciji su vodovi po lozeni.dod<llak na brl.kolicina top lote ko ju odaju grejna te la (W) .sini. kan i kada projeklan t navedcne kapacitete zc li da proveri. U svim sillcajevima kada se ne ras polaze podacima 0 kapaeilclll. (f = 0.Jlnoca da ce se Itslov i pri kor isce nju knlla raz likova li o d o nih Zil koje je p roizvoclac naven podalke.tln<t mreza izolova n<l i pos(. Doda lak b Ireba dodavali sa rno u slucaju kad a se predvida svakod nevni pn::k id u loze nju i pri najveCi m hladnoca ma i iz nos i: .c z<tgrevanje vode i mase postrojenja (%) Dodaei iz nose: (f = 0.

212

/I. T adorVl·it PROf EJ<..TOVA Nf E POSTROJ ENfA ZA CEN1'Rr1 LNO G REfA Nf E

Tabcla 9.[
Mali kotl ovi • VRSTA vnu~ GOR IVA pa ra Mrki IIgljevi veee 9300 8100 l oplolne moCi Mrki lIslj evi O1 nnje 7000 5800 l oplolne O1oCi Gradski gas LI 600 10500 Teeno Rori vlI 10500 lI GOO , 0) KOl lovi povrs illc do oko 5 111•• ) KOll ovi povrsine do oko 20 01' " ' ) Koll ovi povrsinc do oko 20 · 7501' Srcdnii kotlovi" v()(la parn Veliki korl ovi'"
vod~
p~rn

9300 7000 9300 9300

8100
5800

9300
7000

8[00 5800 8100 8100

8100 8100

9300
9300

9.6. KOTLARNICA ZA TECNO GORIVO
Ko tl nrnicL: sn kOllovima koji ko rislc IcenO gorivo zahtcvaju mnnje prosto ra S obzi · rom d a i ~ prcd kOll it nijL: potre bitl1 pros tor za dzaranjc i eiseenje. Isto lako, 1I ovum silleaju.it: ne po treb na proslorija za smdlaj goriva, jer se avo ellva 1I specijalnim rc:ze r· voarima, koji SlI obieno van zgrade i ukop a ni 1I zemljll . S obzirom na specificne uredaj e kod kotlarnica sa lakim leenim gorivom treba . osi m kolla, dimenzio nisali rcze rvoar i cevovod za teeno gorivo (lllje) od reze rvoar~ do gorio nika, i odredili tip i kapacit e t gorionika. Go rionik se dime nzionise pre ma maksimalnoj casovnoj pOlrosnji goriva. Slieno jL: i Sit cevovodima za gorivo, kod kojih se obicno raellna Sit brzinom llija od 0,3 m/s. Cevi Sll b<lkarne iii cclicne sa pre{;nicim<l 3/8 " - 1 n. O dredivitnjc ve Ueine rczcrvoara za gorivo, sc vr!ii pre m<l proseenoj godiSnjoj potrosnji goriva. Potrcbna o~jasnjenja i podaci dati su liZ primer 9.3. Primer 9.1 Usvojiti ko lao za ccntralno grcjilnjc: loplom vodom ako sva grejna tela Ireba cia odaju 42.S00W. Horizonlalna cevna mrda je izolovana, vodena kroz suteren, a vcrti· bini vodovi su veGi nom \lZ spoljne zidove , vidno poslavljeni i neizolovanL K<lo gorivo se predvida mrki ugalj manje toplotne moGi. Rc!icnje Dodaci:

((=0,10

b=O
No rmalno opterece njc kotla K = 7000 W/m2 Potrebnn gn:jna povriiina KOlla:

9. KOTURNICE

213

9.7. GOpISNJA POTROSNJA TOPLOTE
Potrebna kolicina toplote za grejanje jednog objekta je racunski podatak koji je merodavan za dimenzionisanje postrojenja. Ona se razlikuje od stvamo potrebne, odnosno stvarno utrosene kolicine toplote, koja je osnov za izraclInavanje eksploatacionih troskova a odreduje se merenjem utrosene encgije. Proscena potrosnja toplotne energije mo~e se dosta tacno i predvideti, i nju projektant obavezno treba da proracuna, bez obzira da Ii se radi 0 postrojenjll ccntralnog grejanja sa sopstvenom kotlamicom ili sistemom prikljucenim na rnrezu daljinskog grejanja. Jer to je podatak na osnovu koga sc izracunava potrebna kolicilla goriva i odreduje velicina prostora za smdtaj goriva, a od nje zavise i prosecni -cksp loatacioni troskoyi od cije visine cesto zavisi i definitivna odluka investitora 0 ugradnji ccntralnog grejanja. Zbog valnosti ovih podataka za svako mesto postoje merodavne velicine za izracunavanje proseene godisnje potrosnje toplotne en<.:rgije, i tn one koje zavise iskljueivo od ktimatskih prilika.

9.7.1. Racunska i stvarno potrebna koliCina toplote
Racunska kolicina toplote sastoji se od gubitaka liS led prolaza tc plote kroz sve gradevinske clemente koji ogranieavaju grejane prostorije. Ona se izraclInava prema toplo tno-fizickim karakteristikama objekala i spo ljnoj projektnoj lcmperaturi. GlIbici toplote se zatim, kao sto je vee objasnjeno, uveeavaju u cilju obuhvCltanja infiltraeije spoljnjeg vazdllha i izuzctno nepovoljnih slucajeva koji doprinose povecanju gllbitaka toplote. Ovako korigovani gllbici predstavljajll racunsku potrebnu kolieinu toplote, koja se koristi kao osnovni podatak pri projektovanju poslrojenja. Kako spoljna temperatura varira i II toku jednog dana kao i tokom godine, spoljna i projektna temperatura se mcdusobno retko podudaraju. Osim toga. nepovoljni slucajevi koji su proracunom obuhvaceni dodacima ne deluju jednovremeno i 1I svim prostorijama. A to sve znaci da je postrojenje dimenzionisano za izuzetno nepovoljne uslove koji bi mogli da deluju na grupu prostorija, a nikako na celu zgradu, te da je racunska kolicina toplote za grejanje jednog objekta uvek veca od stvarno potrebne. Medutim, oni obuhvataju i rezervu za sva odstupanja gradevinskog o'bjekta u odnosu na projekat koji je bio osnov za proraeun grejnog sistema. Prilikom izracunavanja stvarno potrebne kolicine toplote povremeni i detirnieni uticaj nepovoljnih uslova (vetar, dmi prekid grejanja i dr.) se uzima u obzir preko korekcionih koeficijenata, koji predstavljaju opste podatke i koji su poznati u struenoj literaturi. Medutim, uticaj spoljnih temperatura je specifican za svako mesto i oeenjuje se preko tzv. s t e pen - dan ft, koji se izracunavaju na osnovu statistieke anaIize temperatumih promena u datommestu,.

21-1

II Tot/orm';f PROJI:.-;;fOV4.SJE POSTROJt:NJA Zrf CENTR4LNO GREJANJE

9.7.2. Stepen - dani
Ako se sa q oz naci kolicina loplole koja je neophod na za greja nje jednog pri razlici u nulras nje (I,,) i spo ljne temperalure (I,) ravnoj jedan Slepen:
I" - I,
llbjl- ~I"

=1

nnda sc slvarno pOlrebna kolicina toplote (Q.) po pojedinim d anima moil- iUM_ ili sledrcim jedna cinamil: - za prvi dan QI = q -( /,, - l sI )-24 - za drugi d a n Q2 = q -(I" - Is7)-24 - za n-li dan Q" = q -(I" -1",)-24 1I kojima su sa 1 " . I s-z, __ _,19 " oz nnCcne srednje dnevne te mperalure odgovarajuce g dil nil .

Sabirajuci ?olreban broj dnevnih kolieina loplote Uednacine annlogne gornjim ) izraeunava se stvarna kolicina loplOle Qg za ceo grejni period od Z dana:

z
Qg =24-q- 2:(1"-1,,,)
II :;::: I

(W-h/god)

(t)_ 3)

iii S obzirom da je lInutrasnja te mpe ra lura I" kooslanlna velicina lokom rad;, gr"I""" poslrojenja , sledi:

Q~ =24- q -(Z -I,,-

,,= 1

Il

s ,,)

(W-h/god)

( L).

_ II

lzraz (9.4) se mo:k transformisa li nil laj naein slo se suma srednjih Jnt'vni h 1, 111 pnatura (drugi clan izraza u zagradi) zamenjuje srednjom tempe ralllrom gr"jnog 1" rioda (Is):

2:15' = Z/~
11 =

Z

I

pa se dobija:
Qg

=24-q-Z-(/" - l g )

(W-h/god)

(CI_ I> )

U nawdenim izrazima koriseena jt: jediniena vrednost Casovne pOln; bne koli'- II1l' loplole. odnosno ona kolicina loplole koja se dobija pri razlici od jednog Slc Pl-lI.1 i/medu spoljne i unutrasnje lempcralurc_ Ova vc!icina (q) se moze lako odrt:J lli r "llh'~1I raclIoske kolicinc loplole QI. proraeunate za projektnu lempe raltJrskli rd i l, " I" - 1.,,_ lun Zit izraclinavanje vrednosli q .ie:

9. KOTLAUNICE

215

q=

Q"
11l- / Jp

(WfK)

(9.7)

u kome je sa I", oz nacc na spo ljna proje ktna It; mpc ralura za dato mes to. Pomocu re ladjc (9.7) i uvo dc njc m ko rckcio nih kocficije nat a. go di~ nja ko licin a IOplo te poslrojenja koja rad e pri razlicitim rdimima .e'kspo loa tacije. mo/.e se izracll nat i preko opsteg obrasea:
Q~ = 2-1 . Q" . Z· "
I - I

K. 'I/ - I ,tp

y' e

(W· h/god)

(9.R)

U go rnjoj jednacini koeficijcnt e obuhvata sill cajcve kada post roje nja ne r<lde sv ih 24 casa u to ku da na i kada postojc i drugi prekidi grejanja (s lI bota . ned e lja, praz nie i). Fak to r y je uslva ri kocficije nl jednovre mc nosti de lova nj a posebno ne povo lj nih lItiCilja, koj i se proracllno m lI zimajll 1I obzir a nikad ne dellljll is tov rc me no 1I svim pros torijama. U jed nacini (9.3) izmz koj i je pod sumo m odnosi se na spo ljne te mpe rature i broj dana grejnog pe rioda koji je funk eija bas tih spo ljnih te mpe rat ura. Pos to su to c leme nti koji ne zavise od samog objekt a, vee isk lju civo od klime koja vlada u posmatranom mes lU, pomenlltim iz razo m se dcfinise pojam "stepe n-dan" koj i je uved e n za ocenjwanje klimatski h 1Ilieaja na s tva rno pOlrebnu ko li cinu to plo te za greja nje :

z
SD =

2:(1" -Is,,)
n::: 1

(9.9)

Stepen-dani (SD) se mogu izrazili i pomocu srcdnje te mpe rature pe rioda grejanja od Z dana, a prema jCdnaCini:

5D=2' (I,, - lg)
Po sme njiva njll (9. 10) potrebne ko licine to plo le:
1I

(9.10)

(9.8) dobija se krajnji oblik jed nacine za iz racunavanjc

Q = 24· Q" . SD · y' e
g

1,,-t,1'

(W· h/god)

(9. 11 )

9.7.3. Prakticno odredivanje step en - dana
Posto u izrazu za s tepe n-dane (9.10) treba pret hodno poznavati sred nju te mpera Il1ru grejnog pe riod a koja se izracunava pomot u srednjih te mpe ra tura svih dana koji pripadaju grejnom periodu, to se za prakticnu primenu koristi je dnacina (9.9) u transformisanom obliku:

2/ 6

R. To(/(}frJl'lc PIW f E kTm -:-I, I E POSTROf ENfA Z-j CENTR-1LNOG /?EJANfF.

11= 1

u ko me .ie: 2 - broj d1t na grejnog pe ri od a, I" - unutras nja prosecna tc m p e ra tu r~ grl' jnng obje kta , 'IE - te mpera tura koj a ogranicava pocetak i kraj greja nja. ' "" - srcd l1j,1 te mperatm a svakog pojed inog da na u to ku pe rioda grejanj iL Posto se eclokupa n p ros to r u jed no m obje ktu ne grejc n a istu te mp e ra turu , I p " kao lInut as nj a te mpera tura me rod av na za iz racun ava nje st.c pe n-<l a na uzima sn:dnja vre d nost te mperatura svih greja nih pros torija, a koja se izracun ava po obrasclI :

('i. 13)
ko me su Vi za pre mine pros to rija, a Ii odova rajuce te mpera ture. Medutim, unllll ~'­ nj e te mp e ra ture po pros to rija ma va rirajll u granica ma od 15 - 22 °C. A pos to Sl ' II prosecnim o bje ktima najveCi broj p ros to rija greje na 20 °C i vise je o nih cija je te mpl'ra tma ispod ove vrednos ti (ho dniei, po mocne pros to rije) nego iznad (kupa til a i s!.) i to se b o srednj a te mp e ra tura adminis tra tivnih. sta mbe nih i dmgih zgrad a slie/1 c 11 ;, me ne moze usvojiti te mpe ra tma od 1 9 °C. G ra ni cna te mpe ra tura grej nog pe riod a 'IE' koja jc pot rebna za ko risce nje jCtlili'l'ine (9. 12) , p redstav lja po d a tak koji moze da se razlikuje od slucaja do sluCaja i l <i vi,i prve nstve no od n a me ne o bjc kt a (Iabo ra torij e. bo lnice. sko le itd .) . U d os a d < I ~ I II " .i pra ks i za najveci broj s lucajeva , pose bno za gradskc to pl1t ne, vaz in je krit e rijum d ., ~l' pocinjc i zav rsava sa grejanje m o oda kada je p rvi, odnoson pos lednji put u sezon l l ime i prelaz nim meseeima srednj1t te mp e ratura tri uz as to pna dana iznosila 1 2 °C: ii i hi la niza o d nje_ Ovaj kritc rijum je bin u d ire ktnoj vez i sa prime no m kotla rni ca sa cvrs tim gnri \ ..'11. kod kojih nijc tako jednos tavno pusta nje pos troje nja 1I rad i p re kid a nja lozcnja. 1,1" SIO je to slucaj kod ve likog broja da nas njih kOlla rni ca koje ko riste gasovit n iii I" " gorivo i imajll po tplIn o allto ma tizova n pngo n. Kod postroje nj a prik ljllee nih na L:' , ko t la rni ec, poce tak i zavrse tak grej nog perioda sc po mL: ra prcma visim spllljni m : pera turama. eime. sc povecava uuzina traj,l nj<l grejnog peri oda a li sc i puho l.is .. uslovi lI god nos ti Ijudi. koji p ri niz im gr<t oicoim tL: mpe ra turnm<l nislI bil i Z<idOvllli, ' dnn ima pre d poce tak i pos le zavrSctka grejanj a. Za Ju go. lavijl1 511 stepe n- d a ni racllna ti za gra nicnu lL: mpc ra turu od 1.2 0(' prosecoa te mpe ra tura grej nih pros torija usvoje na jc vred nns t 1 9°C , pa ~;c S1l' , nvih ve li Ci na II jcd nac inu (9. 12) do bija il.f<lz za ste pe n- d ane u ko mL: kall nq1" /.I' , ostaju sa rno sred nje dncvne te mpe rature i broj da na grejnllg pe riod n:
1I

SD = 2(19 - 12) + 2)12- 1 ,,, )
11 = 1

z

J e d naeina (9. 14) jL: graricki prikazana na s lika ma 9.1 1 i 9. 12 pre ma te mpC l"" kim poci ;lci ma za Beograd i Podgnriell. kao prcds tavni cima kll ntine nt a lnc i I11l "

9 I\OTLARNICE

2 17

klime. Na slici 9. 11 jc dat proseca n tok spoljnih tcmpcrat uril Zit II ogr;]d , it n<: slici 9.12. za Podgo ricu. pre ma me teoroillskom osmatranju u toku pc ri da 1925 19-10 i 1949 -1968 god inc. Tacke 1\ i B na krivoj promene tc mperatur od f,ovariljll vrednosti od 1 2 °C i 117:nacavilju pocctni i krajnji dan sezom; grejanja . ;, r"zm"k iJ.medu ovih tacilka duzintl grejnog pcrioda 1I danima. Prvi Clan jednacinc (9.14) odgovara pnvrsini 11 1, koja jc ndrcde na iwtcrmam<1 2 °C). a drugi unutrasnjc (I" = 19 °C) i gra nicnc tc mp era turc perioda grcja nj a (/18 = 1 clan povrsini 11 7• ciji S lI okviri dcfi nisa ni izo termi1ma grani cnc i krivoil1 proITIcnc spoljnc temperature. Z bir povrisinil /11 i /1 2 odgova ra rdc nju jcdnacim; (9. 14) i pn:cIstavlja broj stcpen- dilna .

r~nske

9.7.4. Tabela stepen -dana za .lugoslaviju
Na 05n0\l11 utvd e nih kriterijuma i metod a izracunati su slepen- dani (SJ) za ndn.:dena mcs ta koji 5C nalaze u tabc li 9.11. U istoj labeli su dati i dt;zina grejnog perioc!;1 (2) II danima. kilO i srcdnja lempcrilluril grcjnog prioda tllll (0C). Ukolik o se 1I neko m slucajll utvrdi da je srednja lemperalllra grcjnog objdta ra 7.lici la oel lIsvojcne vrcdnosl i oel I<J °e, moze se izvrsili korcktllf:l stepcn- cl ;tna. Oil osnovu jcdnacine (9. 12). mcnjajllci podiltak za tll i utvrduju ci razlikll sarno prvog Clan;!.
Z·PER tCD GREJANJA U DANI ,',\A,

. REJAN JA U DAN I MA Z PEx 100 G

gl ':

1 7V, f-i7Ib ,/ 7/-n ,7 / ,/ 7,/, '71;,""7: /./n-7 ,/. 7/*, V -,, +-+-H / ,///,,//// / / ' / / V// /.

~I :
• 1-.
,
"
B

,

-

/./1V/////./' 'lv / / /

/. '//. / / / 7/./////./ /.//- '///

/.::Y/

.

'I t·

'V, (///;// /. V/ ' / / //V//////1 ' / / / / / J ' / ' / / / / / / / // / ' '//, I
/./1)'////./ / / //. ., // '

A \'(

"

\. " """', A~ ~",,'\.'\.V

~ ....... :-.." "''', ". ~ ' :.......,,".......y
','\........\ . . . . . "., ......." ....... V

""""" """,,",,'.
~'\.'\.:Y

B

.

-

,

'\."''''''-'S'\YI ~'\."'\........" y
,

,

o
XI XII IY
DANI


1/
II(

,
X
KI
XI/

I

/I

••
-

IV

DANI

Slika 9.11 Grajicki prikaz stepclI - dalla za Beograd

Stika 9.12 Grajicki prikaz stCPCII za PodgoriclI

dalla

21S

13. T(}(lorOl'ii: PROf EK{'() I·:·INJ E l' OSTROl ENf A

z.t CENTRA LNO G REJA Nf E

Tabela 9, \I

Srbij;t
McslO Alcksill:1c Backi Pel cavae

Bela 'rk"" Beograd Bei:ej 130r Bosiljgrad l3uj:l IIUvac l3ukovicb Banja Valjevo Veliko Gra nisle
V ladimirci

Vlasin;l
Vr~lIljc

Veuas Vrcoc;

Vrnjacka Ba llj a
V rsac Gomj i Mibnov;lc D im il rovge.,( I DivcibaTc Dilkoyic.1

SD 2492 2778 2593 2520 2797 3090 2968 27 16 27-13 2782 2708 2612 40-14 2674 2847 26 19 2784 2560 3076 2826 384 1
2691

Z

Zaguhi<.::l ZJjCC:lf Zcmun (siari ae rodrom) Z ial iuor Zrcnjanin Jarmcnovci Kik itld;1 Knj:l'zcvac Kllviljac.1 Kovi ll Kokin Brad
Kopnollik

3085

2BXB
2468 37 19 2746 2797 2762 2862 2613 2590 3590 5337 2848 2620 2635 2662 11 67 3132 11 42 1800 3093 3698 2774 2265 2761 2801

176 186 179 175 184 200 196 187 189 192 185 175 257 182 188 IS4 194 180 208 193 243 195 202 192 177 239 182 193 183 194 181 179 229 311 194 180 180 183 124 216 121 155 209 244 188 180 190 190

',m

Mcsln

4,7 4, 1 4.4
4,6

Kli rsumlija
Lcskovac

3.8
3,5

3,9

.. .5 4,4 4.5 4,4 4,1 3,3 4,3

Ljuuiccvo- POz.1 r CV3C Mit covac n 3 T:l ci Ml a(il.:novac Negalin Nis Novi Kncievac Noyi P:lzar Novi Sad
Palic

P:mccvo
Pel rovae na MI:wi

Pee
Pifot Prcdcjanc Prdicvo

3,B
4,8 4,7 4,8 4,2 4,3 3,2 5,2 3,8 4,0 5,0 3.4 3,9 4.5 3,9 4,2 4,6 4.5 3,3 1,8 4,3 4,5 4,4 4.5 9,6 4.5 9,6 7,4 4,2 3,8
4,2 6,4 4.5 4,1

Prist illil Pr izrcn Prokll pljc Rekovac SCill a Sjcnicl Smcdcn..:vo Smcdcrcvska Palanka

SD 2892 26 18 2592 4484 2866 2845 2613 274 1 3100 2680 2830 2720 2640 2634 2670 2626 2643 2915 2397 2606 2726 2822 4133 2641 2632

Z

198 181 181 272 193 183 179 183 203 181 188 182 181 186 180 189 190 195 190 186 188 187 251 180 182 194 190 177 185 178 180 201 200 190 163 ISI 184

I,. 4,4 4,5 4.7
1 -.)

4,1 3.6
4,4

4,0 3,7 4,2 4,0 4.1 4) 4,9 4.5 5, 1 5,1 4, 1 6,-1
5,0

4.5 3,9 25
.1 5

45
4,2

Kosovska Mil rovica. Kr:1gujcvac Kraljcvo Kru5cWlc

SokolJalljo Somuor Srcmski Kilrlovci Srcmska Milrovic.1 Svcto7.arcvo Topola Uziec Uroscvae Coe:.k C:uprija Sabac Sid

2875 2865 249& 2740 2606 2475 3036 3044 2752 2647 2586 2685

4,0
4.Q 4.2

4,4 5,3 4,0 3.8

45
4,-1 4,7
4,4

Crna Cora
BtU

Bijclo Poljc BlIdva Virpazar lvangrad Kolasin

NikSic Pljcvlja Podgori<='1 Ulcinj Herceg Novi Cetinjc Prijcdor Sarajevo Srpsko Srebrcnic.1 Trcuilljc

2717 3323 1618 l301 1113 2830 2919 3077 2950 18n

197 219 142 129 120 205 201 21l 206 164

).-

- 1

3,8 7,6 8,9 9,7 5,2 4.5 4,4 4,7 7,7

Rcpublika Srpska
Banja Luka BileCa Visegrad Douoj

9. KOTURNICE

219

9.8. POTROSNJA GORIVA
Godi~nja potrosnja teenog odnosno evrstog goriva predstavlja polazni podatak za odredivanje proseene godi~nje cene grejanja, za dimen2ionis anje rezcrvoara za teeno

gorivo, iii potreboe vt:!ieine prostorije za smestaj Cvrstog goriva. Koristi se obrazac koji sadrii godiSnju kolicinll potrebne toplote:

B= 24·3,6·e'y·SD·Q

(I" -I,)H" '17

(kg/god)

e = e,'eb - predstavlja koeficijent ograni~nja i sastoji sc od koeficijenta tempera turnog (e,) i eksploatacionog (eb) ogranieenja. Prvi obllhvata dnevne prekide lozenja usled kojih je srednja dnevna temperatura grejnih prostorija nua od unutrasnjih projcktnih temperatura. Koeficijent itb uzima u obzir slueajcve kod kojih ulllltrasnji uslovi grejanja nisu svakog dana isti jer se grejanje obustavlja iIi prime tno smanjuje subolOrn i ned eljo m, za vreme praznik a i raspusta (skole is!. ), Koeficijent temperaturskog ogranieenja se izracunava po obrascu:

e, =

tum - / Jm

lu -Ism

gde je sa I,,", oznaeena srednja unutrasnja temperatura zgrade u toku 24 easa, sa I" unutrasnja projektna temperatura, a sa Ism srednja spoljna temperatura u toku grejnog perioda. Vrednost za lum zavisi od dnevnog grejnog period a i moguenosti hladenja zgrade u toku noei. Ako se ne raspola1:e sa potrebnim tempcraturnim podacima, mogu se koristiti pribliZne vrednosti za e, prema tabeli 9,III , Koeficijent eksploatacionog ogranieenja je predviden same za objekte u Kojima se u tokl! pojedinih dana obustavlja iii smanjuje grejanje, sto zavisi od namene zgrade. U taJ..:virn slueajevima se smanjuje iii broj dana grejanja iIi efekat grejanja, sto se odraZava na godisnju potrosnju goriva
Tabela 9, III - KoencUent tcmperaturnog ogrRnl~enJ8 e,
Vrsta zerade Bolnice i wade slime namene 5tambene wade sa weianiem svih prostoriia 5tambene >grade sa izrazitim noenim ograniunjem u grejanju: administrativne >grade, robne I(lICe i drugi sliooi objehi velikih akumulacionih sposobnosti u podru~jima urnerene Idime ~kole sa veurniim kursevimh Administrativne zgrade itd. pri manjoj akumulacionoj ~sobnosti i u podru~ju o~tre klime Ikole sa dYe smene Skole sa jednom smenom nastavo.,i akum\ll~Qm
~obnolfu

" 100
095 0,90

0,85 0,80 0,75

Skole sa jednom smenom nastave i malom alrumulacionom
~obnolfu

220

!1.TOflorm·;r IWOJU<.T O I :'INJE POSTI?OJJ::NJA 7.,.1 CENTR.-1L,\'O G RUA NJF.

Vrcd nost i 7.a e" lI~vajajll sc pre ma labeli C).IV. I<o rc kturni kodicijcnt y U o brascll 7.a od rcdivanje potrosnjc gllriva od n o~i ~ l' 11 " cinjcniclI da je pntrc hna ko licina toplote rilClIna ta prema 17.v. lr<msmis io nim guhi l'i l11" koji su pOVC'Cn ni 7.a clocliltk c na rrc kid lozc nja. uti caj vc tra i elr. Pos to sc us lovi Iho!:! koj ih SU ovi elodaci preclvidcni ne javljaju uwk i istovrc me no. clolil7.i sc clo I.ak ljl lil" da jc vre clnos l ~tv<lrno pOlreb ne toplOlc za grcja nje 1I prosek u ispod racuno m ot!I\'lk . ne . cilk iil ko bi spoljnc tc mpcr<l turc bile bliske projektnoj vrcdnosti. Kodicije nt y iznlis i: - 7.il normalno vetrovitc prcd e lc i za klo nje n po lozaj y = 0,63 - za norma lno ve trov ite predek: i olvo re n po lozaj y = 0.60 - ve trovi ti predcii i zil klo nje n po lozaj y = 0,58 - ve troviii predeli i o tvoren poloz<1j y = 0,55 Oslall: owake 1I obraseu za potros nju goriva su: SD - broj slepen-da na I" - lInulrasnja le mperatura proslo r" koji se greje ("C), I, - spo ljna projektna temperatura ("C). Q - po trcb na koli cinil toplo te za grejanje (W), H" - donja lOp lo t n<l moe go riva (kJ/kg) 'I - s t c pl~ n isko ri see nja postroje nja koji sc sasloji od slepe n<l ko risnos li kill I;, (Ilk). s tepe na korisnosti eevne mrde ('le') i ste pe na ko ris nost i reglll ;l c i o l1 11 ~ siste ma ('7,) sa lIzajamno m vezom 'I = 1 /k" l e"T
Tabcla 9.1Y Koclidjcnti cksploalacionog ograniccnja
Cb
c~
i

r-------------------~~----~--------------------_r--------------___,

VrSla zgnulc Slollio grcjani ohjckli ( slam belle zgode.ooilliec i 51) ZA rade sa ogr;lIIii:c llirn grcjanjc l1l slioolom, Ilcclcljom i 0 pro zni· cima.(Ka liccla rijc i "dmillislralivll e zgradc.oollke ro lme kllcc i sl. )

1,0 0,90 0.75

Sknlc

Primer 9.2 IzraclInati godisnju proseenll pOlros nju mrk og uglja (fill = 17000 k.T/kg) i I;,kll~ loi-ulja (fI" = 42000 kJ/kg) za ma njll s tambe nu zgradu u Beogradu, za koiu je i/.racl! na ta po trebna ko licina loplo te od Q = 30000 W. Zgrad a imil olvorcn polozaj. Prekid loze nja je 10 easova. Kotao je (lei li \'<.: n{)~ gvoida. U aba slueaja rcgul acija postroje nja je automatska, cevna mrda dobro il.oll!va na i izvedena sa do njim razvoelom. Rcscnjc Ste pe n isko risce nj<l se bira na osnovu tabele 9.V. Za evrslo gorivo iznosi:
']k= 0,68, 1"/c = 0,98, ,,,

= 0,95, 1"/ = 0,63

Za !eeno gorivo iznosi:

1lI ) e{ = 0. vrsli izulacijc j lIill:inu rilzvod a (donii iii A orni i) i iznos i : 0.95. REZERVOARI ZA TEeNO GORIVO Priliko m odrediva nja ve licine rezervoa ra za tel::no gorivo najbolje bi bilo prc.llacijo m spcci ia lni ko tl o vi do 175000 W(mehanicko do bro reguliS:lIIje) pre ko 17500 W (mch ll nic ko dobro reAulisallie) Live ni ko tl o vi sa lIal<lIl1<1no uArade nim A o rioniko m Spccijalni koll ovi do 175000 W Spccijailli ko tl ovi preko l75000W 2. '7. 2520 30000 _ 8 = 86 4· 0 9· 10 · 06 · .X O 0.n 0.1RN IC£ 22 1 'lk= 0.<J5 U.7 Tabcla 9. .9. Cvrslo gor ivo 0.l. Regulacionl sistcm vrsla regul acije autom ntska sa podcJom na zone 1.M kg got! .:le i olvo re n po lozaj y = 0.V Stcpcn korisnosti 1.}.98 3. prema ta hc li za sle pe n.0 ' 0.'10 n.70 Koeficije nl le mpc r<l turnog ogra ni ce nja jc (ta be la 9.lju odgovarajllci pros· lor za smes taj.0.0.da ne SO = 2520 a s po ljn a p rnjcklna kmpcrat ura je _15°C.XO Vrcdnost stcpcnOl korisllosti sc ccni prcma vclicini postrojcnja. Z a no rmalno ve lmv il c predc.90. '7e = 0.78 O . . ]9 42000· 0.63 a teenog go riva: 9686 kg god.75 Teeno i gaso vilo gorivo lUX O.n 9. o.4 · 0.60.6 '1 9 +1 5 17000'0...9.75. . T al.:dvideti ga Zit ceo pe riod grcja nja. O. koji sc liS led toga pllne dva iii vise pula 1I lokll sezone gTejnnja. '7 = 0.IV) e" = 1.68 0. a i ce na im je visoka. Z ato se obicno predvidnjll reze rvoari za man!" kolicine goriva.98.-+ 15 · = 3)30 .72 0. KOTiJ.-vi rezervoa ri SlI velikih zapre mina i izisl.0 bez podcJ e na zone obiena ruclln sa staJllom kon lrolom fU m.95 . a kOl:fi l:i. = 0.jc nl eksp loa t a~io nog ogranicc.9 · 1. Z a Beograd.65 0.95 . CcvDa mrc7. .: nja jc.: ( Iahela 39. KoU o\'i Livelli kOll ovi bez reglJlisallja do 60000 W sa o biclIom rU Coom regulacijom preko 60000 W sa boljom rucllo m regl. Na os noYU ov ih pod a laka prosecna godisnj <l po tros nja mrk og uglj<i: 2520 30000 8 = 86.

ol3ri jolll (I.15 ~t f 11\ ) Dcbljill a lillln 0.26 5 500 1200 8. pri mesecnoj potrosnji ad 800 kg.'10 7 ~o II)() 1. 1 ~ _$. ~ 3500 .VI Re1.57 0. tiufi ll:l I (III) Vis lII:l cI .c n 'oa r 1.~ . • - - - \} h In I Slika 9_ 13 Rezervoar za (cello gorivo J h Primer 9_3 O dredili dimcnzije reze rvoara za lro mesecni pe riod grejanja.. '' '"Ioml'l'' PRO} 1':KIO I'~1N1" I'OSTUO} f.26 5 500 1500 1 .50 8.35 0. ako sc koristi lakn loz-ulje specificne gust ine 0.:~) 525 2750 3300 4200 5 100 I. - ~ r.60 3.26 5 500 RE5 10 1.86 kgIL.110 ( \J) 16 I.1 2 0.00 25 2 00 30 200 . Z .8 0. . I S I. p .I I L 2R . 1:1 ! .a leono Z .J 2 8.5·1 10. .22 5 1. Prdnil.5 0 10.: (1(111) 1.-1 C£lIlTRA LNO GRElANJ£ Vc li'::i na n:zcrvoara sc nd n.: el var:! 2U( I1I1I1 ) 600 600 600 6100 61_' 11000 j\ las:l Sil il.50 128 0.26 5 500 700 5.-10 7 60 2..96 290 l l!':lI pn.80 OAO 7 50 2.26 5 500 1800 6. (111111) 5 500 265 5 500 6 600 2300 8 600 I)()()() I.00 )5 1 O.:dlljc prcma pOlrosnji gnriva rinda a pO llbr.7 1 0.96 0. r- - - I • - I . prosccna d ncvna pOlrosnja go riva (kg/dan).10 2.lsclI : U lo ku cclog grcjnog Pl'- 13" . Posto je mesecna potrosnja 800 kg.9(J I Spolini prd nll.guslina go riva (kg/m:') Tahclll 9.222 /I.60 7 1.GO 20 2.J2 6 600 1275 I' Q S 0 .2i 27 1 0.H2 0.N}A 2.GO 6.lpn:l llin:l (J II ) J ~oriYO I 3 1.broj dana Zit knji sc obezblldllje rczc rva goriva. to je zaprcmina tromescCne potroSnjc goriva: .32 6 600 0.III C':l " 2.

= 1250 mm . KOTLARNlCE 223 800 V = .spoljni pretnik d.9. Prema tabeli 9.ukupna duiina I = 2740 mm .VI usvaja se rezervoar zapremine 3 m3 sa dimenzijama: .·3=2800L=28 m 3 086 ' .

Velicina tog o tpo ra zavisi od prome ne brzine.10./ . Sila koja koei kre ta njc f1uid a predst avlja o lpor tre nja. To sc moze vid e ti pos ma lranje m slmjanja f1l1i da iz nad raYne. Med ulim. a da sa uda ljava nje m od nj e brzina pos te pe no ras le.1. zapazice se da na ploei flu id miruj. sli ka 10. 7 I v(y ) / / / 7 / .lumolekularnih sila Ouida i ploce i f1uid a medu sobu m. Z bog ovih sila prisustvo evrstih povrsina IIve k se ispoljava kao koenica kre tanju. ovo svojs lvo nc majll svi de lici f1ui da u isloj mc ri. Uzrok toga je stu se de lici medusobno la nl i slo jc sila koja se lime pro izvodi raz li eita.. cvrsle povrs inc i 10 u ne ko m odrede no m tre nul kll vrcmena.:.dne se o bjasnjava delovanje m me!.-/ //// ' 7 //////////// / / o SlilU11 0. OSNOVNI ZAKONI STRUJANJA 10. UVOD Proll cava njc m slruja nja de liea f1ui da 1I1vrdc no jc da SII o ni vrlo pok re lljivi lako d a jc i naj ma nja sila dovo ljna da izazove kl iza nje jed nih dclica po d ru gima. Me re njc m brz ine II pravcu osc koja jc no rmalna na slojeve f1l1id a.1.1 Prom ella brzille slrujallja Na os novu toga pro me na br.1) 225 . Koeno deJovanje evrste povrsinc f1uid a i f1uida medu soborn izraz io je Newto n sledecim odnoso m: ( 10. gu stine f1uida i dubine do koje prodiru molekuli uspo re nih delica.

laminar.TOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE gdc je : ..tange ncij alni napo n . ne mesaju se_Takvo st ruja nje fIuid a n. Prusecna brzina predslavlja ne kll vrstu srednje br no m vre me nsko m razdobljll . ~ "\ II \"-. Drugu struj a nje izgleda hao ticno.. Na prelaz od lamina rnog na tllrbule ntno stmja nje:: uti&: tre nje fIuid a koji struji () zid cevovoda./ . Posmat ra njcm strllj . Kod jednug se primecujc oJ rl' de na prav ilnos t.2 Lamillamo i il/rbl/tellino simjalljc Pro fil brzina kod turbule ntnog strujanja je spljoste n.8 . a s rednj a brLina stmjc jc W m = (0. Ovaj uti caj pokazao se kao do min ant a n na pojedine fiz icke ve licine cije promCnt: proui'.. P" f-:: . tako da je pravac struja nja sa rno u njegovoj srcd ini pravolinijski. mls - SliIw 10. uoce no jt: da pos toje:: dva strujanj a...1 koji Sll poveza ni Reynolds-ovim broje m: JIId Re = II (10. Upravo su te vre me nske prome ne IIzrok teskoca pri \'c() rijsko m i e kspe riment alnom prollcavanju turbulencijc pos to kre ta njc oije us taljc nll.. prosecne brzine. Kod tllrbuh:nt · no g slruja nja..-.1O.226 8. Ta kva vrs ta slruja nj a naz iva se turbule nlno strujanje::.85)wnrrr · Kod la mina rnog struj anja profil brzina jc pa ra bo lica n pri CC ITlI I srcdnja brzina iznos i oko 50% od maksimalne brzine u os i struje (sl. ni u jednoj tacki brzina ne os taje kons ta ntna ni po pravcu ni po vc licini i mc nja se to ko m vre me na../ - '- ~.21 gde je II - kine ma tski viskozite t (m2/s) . cestice se krecu u sllljevi ma..).0. ava grana (izike koja se od nos i na po lja fizickih ve lici na.Todof'C)I'ic PROJEI<.di na micka viskoznos t .nja rcalnih E luida.rclativna prome na brz ine po normali nil s lojeve fIuida.. ' - rurbult/l t.- ./ - W. pokaza lo sc da brLine II jednoj tacki osciluju o ko ne ke srednje vrednos li l ine u odrc d ~­ tzv. .. mesaju se. prome na brzine i precnika cevovoda kao i kine matski viskozit c t tllli li. Me::dutim. a tu rbule nt nom vc like.ziva se la mina rno. O bc vrs te strujanja mogu se poj aviti i u cevima i II ka nalima pri ce mu lamina rno m struja nju odgova rajll obicno male lm~ ine. .2.. ces tice flllid a izvode oscil ato rnll kre tanje u vise pravaca...._ . .

OV<l prome na te mpe rature zav isi od vrste rad nog fluida . JEDNODIMENZIJSKO I STACIONARNO STRUJANJE U primenjenoj me hanici fluida ces to se srecu takva strujanja kod kojih su pro me ne brzine u jed no m pravcu mnogo vece od prome na u os tala dva pravea. 10. o nd a se proble m moze smatrati ka o da je stacionaran. Uz imajuCi II obzir uops tava nja koja su izvrse na. sma tra se da jc fluid ncs tisljiv. Jcdan od prime r~ prcdstavlja slucaj struj anja kada sc izmedu pos ma trani h preseka nalazi ncka strujna masina. Dakle. dolazi se do jednostavnih algcbarskih oblika osnovnih jednacina strujanja samo ako jc s trujanje stacio na rno. Tipii::an prime r jednodimenzijskog strujanja pred stavlj<l stmjanje kuoz s trujno vl<lkno. ta promena temperature je dovo ljno mala da ne dovodi do znacajnih prome na drugih fizickih velicina. T u se prve nstveno misli na pro me nu gustine kao jed nog od cinilaca u hidraulicko m pro ra cunu mreZe. brzine sLrujanja fluid a . neophodno je uvesti pre tpostavku kojom se iz daljeg razmatra nja isk ljucuju prome ne te mpe raturskog polja. Promen<l te mpe raturskog stanja povlaci pro mcnu gustine de lica fluid a i izaz iv<l njihuvo kretanje uz p rome nu pritiska . duz inc mrde. prava gra nica pOCcLka turbulentnog strujanja je dermisan" sa Re >3000. postoje i takvi primeri nes tacio na rnog strujanja na koje je moguce prime niti ove jednacine. Medutim. jer se s jed nc s tmne ne mogll zanemariti promene pojedinih fizickih ve licina po preseku cevi . Ovakva slmj<l nj a se nazivaju jednodimcnzijskim strujnim tokovima. nije uvek moguee fo rmirati presek cevi tako da o n bude pribliZno ortogonalan . pa ce se smatrat i da sc o ne me njaj ll sa mo dui vla!. Na srecu. Gustina fluid a je funkeija te mpe rature i priLiska. lz islih raz loga iskljucuje se ulicaj pro me ne pritiska na promenu gustine. korekcija u proracunu je nuz na jer su te mpera turska odstup:ll1ja zna tna. pravo linijske iii krivo linijske koo rdinate usme re ne u pmvcu st ruja nj a. a Re>2320 na turbukntno.10. Kako jc u d ime nz io nisanju cevovoda ec ntra lnog greja nja jedan od zad<l tak<l opisiva nje stnljanj<l u mrd i siste m<l .2. U odredenim s licajevima. STRUJANJE U CEVIMA Slmj<l nje kroz stmjnu cev je u opste m slu caju ve isedime nzijsko. i::iji je presek infinitezimala n. a s druge slrane. kao sto je to slucaj kod vode nog gravitacionog greja nja sa go rnji m razvodo m. velicine i ub lika poprecnog prese ka ccvi i niza drugih cinilaca. Medutim. sigurno pos toji od rede na prome na temperature rad nog fluid a na putu od pumpe do grej nog te la.na. jedno dimenz ijsko struja nj e je takvo slruj<l nje kod kojeg fizi cke velicine koje dcfinisu stanje fluida zavise sa rno do jcdne proslornc. nalme . OSNOVNI ZAKONI STRUJA NJA 227 Vrednost i Re <2320 od nose se na l<l min amo st ruj anje.3. Ako je period posmatranja struja nja znatno duzi od period a po navljanja pe riodicnih prome na visoke ll ccs ta nos ti . nacina vodc nj<l i izolacije mrde. U wkvom slucaju se prome ne pojedinih fizickih '!cliCi na koje o pisuju slill1je fluida po preseku mogu za ne ma rili. 10. Bez obzira koji je sistem u pitanju .

dodc do pojave odvaj.3 Promelle precllika ccvi i brzillc stmjallja .11 2 . T" se najbolje vidi na primcru brzinskog po lja . l ' silicaju kada se izmcdu pos matranih preseka nalaze oblasti sa nil ruse nim jed nod i· me nzijskim karaklerom stnljanja ..in.. pre svega brl. To je neviskoz ni Ouid.NTR4 evo GREJANJF.. -. M edutim. Z a proucavanje slrujanja i prome na njegovih fizickih velicina.1. na sl nljnicama .112 "'2 AI "'2 A" I -=1V3 . Jcdnodimenzijski karakler sl rlljanja se u praksi veoma cesto narusava. jer se 1I opstem slu caju polja fizickih vc1icina me njaju ad tacke do lacke . ---. ll slruino vlakno. a "'20 "'3 brzine stnljanja II tim presecimil .~ avanjil jnl.. njihov lIlicaj ce se u osnovnim jednacinama din. U slu caju turbule nlnog slrujanja brzi na u proi7. postojc i takvi slucajevi za kojc je 10 mogu Ce ucinil i.. U slucajll OVilkvog slrujanja mogll se na pogodan nacin uves ti lzv.=-===~ ~ . -.----'.. Uvode nje m sre dnjih vrednosli cini se otl redcn. O davde sledi da se pro me na brzine me nja obrnuto propo rcio nalnll odnosll IH I · gova rajuci h prescka: w" "'I = . mogu so. _. Aj pres~c i cevovoda..-_.] 1I cevi odnosno kanalu.112 ( 1(1.. Islo se moze lI radili i sa drugim fizickilll vl·li· cinama koje de finislI sta nje flu id a.228 8. bez unutrasnjeg tre nja i neprome nljiVl' gusline. pravca pru z. Todorovic PROJEKTOFANJE POSTROJ£ fA 2.--.. podrazumeva sc <I" je pre osred njavanja po presekll vee ra nije izvrseno osrcd njavanje brzine struja njil flO vreme nu u pojedi nim tackama prese ka.ka prt:dstavlja prosec nu.inl· i priliska.).tnja fluida ad granicne pov rsi i formiranja makrovrtloga. 1O. ['re ma jednilcini ko ntinuite ta je: (W3) gdt: Stl A" . Na os novll nap red recc nog. zava nja stva rnim uslovima u cevovodu i lakseg razumt:vanja slrujanja. _____ ___ . sred njc tj. ( lw pojave znatno ko mplikujll proracun s obzi rom na poslojanje vise projekdj a brl. konstantne vred noSI i poil·· tlinih fizickih vc li cina.voljnuj lac"i preso. Do naru .3.. jam idea lnog Ouid il.. uvotl e nje m srednjih vrednosli.. koje strogo llzcvs i ValC za slucaj strujanja kr. odn05 no z<ipreminc koja ostaje ko nstanlna bez obzira na prome nc u pre~"k u ccvovodil.-1) 2 r::.onja iii promene prolok. Ral. prime nili i u sillcajll strujanj a kroz eev. ~ Slika JO.o · mike jcd notlime nzijskih slrujanja lIzimati u o bzir koriscenjem raznih e kspc rin1l'nl :oi nih i drugih poda taka.l og moze da bude prislistvo ne ke st rujne mas ine b o sio je pllmpa. L.da slnljanjc nijc jcdnodimenzijsko ali ima jednodimcnzijski karakt e r.._ 2 c . os novne jetlnacinc di · namik e jed nod imenzijskog strujanja.o ..-.o grdkll. ko risli 5e jednacina ko ntinuit eta i za ko n 0 odria nju e ne rgije.~ . nodimcnzijskog karaktera slnljanja dol azi i usled promt: ne preseka. uved e n jl' p". U cilju prihli. d<tkle vrc me nski srednju brzi nu tj. I II jed no m i II drugo m slucaju mOlt' d: .1Cl:.

.. . .bir Slalic~lJg i (\inamil:~og priliska (lS liljl: lzv.. .. . --r ) ::::::..() iz ~u ga slctli cia /. pa jcdnacina (\nbijil obliJ. l s /. ·f-I--. 1. : '':':':'' :. .. ') . .\ 2 -. .vUl :V1 Z·IKO. . . . 2.--::1 .-----< . : '::.2 prct\slil vljaju slalic~l! prilis~c 1I prcsC'cima II .2 2 2 2 (10.. . .. • 0 ---_ 0--_ • IV ] . .·1 Prc ma I3crnlllij<:vllj j<: dn.alvun': l1l: ~ruznl! Cl'vllvm k : ( 111.l l · ..:: '+ ' ....(» oc\nosnn /1 d "'2P "'1/) -I) . ." . :. .. ... ·11----< I' . · . . . : : .. .K) U gornjC' m i z r~zu jJ. . . / _~"I o • I:: :. .' • i "1 • I"·.. .:: (IO. t-I I" .10 ()S... "'.. I" · f-I--11 .":'ini za l. -r ' ····A .1 i j1. · . 2 "'~r) IV~P dinamic~c. 1 1 - • --' I. ~(ln S lanlan 2 prc·t\slavljajuci ....5) iIi : (10. . .• . · " ... .::-: .'._ . t l Slikll lOA Stmjllllje idellillogflllida kroz ccvOIlod prolllclllJivog precllikll . ' " .. ' • I ..~ . . .. . ukllp an prilisil k.VI s n .::=::::-:-:T! } . .....cJ.. ...7) (IO.. . .

10..ok koji na zid ccvovod" vrsi f'illici s t rlljcci para kln .nj.230 IJ. kaji bi bio potreba n da Sl' tn. prikazano jc mL: re njc statickog. PRORACUN PADA PRITISKA Kada jc 1I pitanju rea la n fluid .' Sll razlikc statickug i atmosfcrskog pritiska mc renog pomacu Pito-ccvi sa bocnim 01vornm iii Sil U ccvi ciji jc jedil n kraj povcza n sa a tvo ra m 1I zidll cevi.T"durrJl ·.ok jc i nnaj prilis.i I'/{OJEI\TO I':-INJf: POSTI?OJENJA 7. pos tavi o tvo r Pit u-cevi (P itot ) 1I struju nuida (slika 10.l'ka Na os novll ddinicija s tati l': kog i dinamickog pritiska s ledi i nacin njiha vog Ilwr.5. koja ima odvoje n spoljni i lInlltras nji deo i pavcza na sa tri U eevi me ri sva tri pritiska II i'luiull kaji struji . Sta lick i prilis. G rafieki prikaz prol1ll'nc din alllickog i stati l': kog pritiska dat jl: na slici LOA. Nil sliL:i 10jc.. a nda se radi 0 viskoznom fluidu kad kogil postnji unutra snje tre njc.4. 10. pOkil!.-1 e El rRALNO GREJA NJf: Sta ticki pritisak . P I Po J.5 Mercllje statif:kog i dill(llllit kog prili.·-t . 01) na dcsnnj slr.c definisl' kao unlltras nji pritisilk f1uitla koji stmji pravo linijski. I\ko s(.4.) zidll . U takvom slucaju ukupni pritisa k se s manjujc us led gllbitka stati ckog pritiska na racun savladiv3nja trenja. narocito tre njc a zidove cevovad a. dinamickog i lIkupnog pritiska sa Pito-covi. .1. ~l'=lr '" Stika IIi. 10. daklc pritisa k koji hi pokazao l1lL: rni instrumc nt koj i lJ i sc II struji f1l1id a kre tan zajCdnu sa njilllL: istllm brzinnm.lL " P I! PS I '. . a) <I -w. na knjoj SL: vidi ci a sa pOvccillljl' m br£inl: sledi poras t dinami i::kag pritiska kaji odgovara smanjc nju stati ckog pritiska i ob rnlil a . PS I p• .nos t iz sta nja Illirnva nja t1 0vcde do hrzinL: kojolll f'iuid struji.kil i atmosfcrskug_ Na slid 1O.""!.5b.6.cvi isb zujc se razlika ukupnog priti. Dinamicki pritisa k iii za llstavni pritisak je pritisa k kaji sc II stmji fluid " jav lja ispred s redis ta ne kc prl'prekL'. dabija izgled predstavljcn Oil sl. aravan jl' o nom pritisk u. ni (. pa dijil gra m promcnc pritiska za primer cevovoda sa 5 1.

Palm . Iz gomje jednai':inc ukupni pad priliska u dco nici duzint: I jc : A.:0.dw. kuji se odnosi na Irenjc fluida (l z idtlve eevovoda: (10.. OS. Stika 10.pad pritiska usled tre nja. Za prav\) to je pritisak koji sa mor.1. Izracunnvnnjc pada priliska se vrsi za waki den ecvovoda ncprnme nje nih brakl c rislika IV. l<lko i od hrapavosl i zidova C('vovoda.VJ.4. ll w d" n jc rojam .\.) L¥' . 10.6 Prollll!lW priliwka pri stmjwrjll rl!l1uwg flllidu kroz cevovod prikazJ1IIIIU . Prilikom ddinisa nja mal c malii::ko!. Taj gubilak priliska . prora i::umll i. = t ".11) U slueaju horizonlalnog ccvovoda o vaj pad priliska z~visi (1(1 dinamickog pritiskil. prccnik<l ccvi i koc ficijcnta .ina cevi. pad priliska iii razlika priliska na Ulazll i izlazu iz ccvovod~. promcnc pn:scka i dodalnih olpora ka o i od duzinl' ccvovoda ._ 2P R . iz raza za gubil ak priliska. dconicu posebno. a Bernulijcv~ jcdnat'ina bi imala ohlik: (10.jcdinicni pad pritiska usled trcnja . izdvoje no .iedinicnog r ada rritiska: 6{J = R / (':') ( 10. t R . m .13) gdc je: IIp. jcr ul~zi kan velii': in <l za dimcnl:io nisanjc napord pllmpe.vOVN I Z"f{ONI S TlWJ. Pa . dip.12) Obzimm da u gornjoj jednacini prci':nik d ima ncposrcdnn ulica).t= ).· 1 23 1 p AP Pd3 ./.10) gdc je 6pp guhil~k ukupnug pritiska lIs lcd sav laclivanja (J lpn r" Irc' nja i c'vcnlualno drugih otrora. odnosno za svaku av. zavisi kako od brl:ine slrujanja.~ . _ I ? ( - (10.

1= A( Re ).!. E kspe rimenlima te vrst'e prvi se sistematski ba · vin Ni~urad ze . = A(Re) i A = A(k).!cnik.I': i· na. m/s D aklc.7. ko eficije nl trc nj a dobija se iz odgovllrajueeg lai::nog reSe nja Navier-Slokes-ovih jn l· nacina: A=Re 64 (IO.1 za izra cunavanje kodicijc'lll .k) i hiclraulicki pOlpuno hr<lrave A= A(k). a da nakon toga dominira uticaj h raravos ti . A = A( Rc· .KfOl':' 1SJF: /'OSTNOJE. If. d a bi rormula ( 10.: raspo lagali pOllz cl a nim pocl:lcima 0 zavis.l.·1 Z ·I CIO.lV<I tck r os ln Reyno lds-I" broj dosli gn.vl. cl obijanje la cne zavisnnsli A = A(Re. komericijalnim cevima bavio se Colebrook.io nalan .r /'UOfl.13) mogla cia sc u svako m konkre lno m s lu caju upo lrc.\ T R.ovim jcdnacinama i dobijalljc zavisnc)s ti ).k) nijc moguce je r se ne raspolaze tacnim reSt:lljcm Reynolds -ovih jcclll.i ciji je otror mnogo veci m:go otpor usl e d viskoznosti Ouida . nos ti ko c fi cijcnt a lrcnja od R. hiclraulicki hrapava iii hidraulicki potpuno hrapava.A). gust ina fluid .: pacla pritiska pOlre bnll j. a na osnovu njcgovi il n:zullala Moody je konstmi sao clijagram koji ima ve liki znacaj za prorai::un ccvovnda u kojima pad pritiska lIslcd trenia dalazi do izrazaja .hi za o clre cliva nj. E ksp.lJ2 n 1' )(/r>m l'. Rczullati koje je clobio omoguCili su o dredivanjc unive rz . Z alim. I :b · pc rime nlima sa tzv.: nc ku odrcdenll vrcdnost.: rime ntima j.:ynnld s-llvllg broja i re lalivm: hrapavos ti . bczdimc n7 . Dnminanlan u ticaj hrilravos ti pre · ovlacluje kada lamina rni granicni sloj ne pokriva neravnine n a zidu .l tkc . Z a Rc<2320 prava Ii· nija na clijagramu je nilcrlana rrcma formuli A=Re 64 . Na os novu is pitivanja je utvnl e no dOl se lIlieaj hra pavosti isro lj .: ut v rd e no d a ccvi mogu cia sc ponasaju ka o hidnlllli cki gl.t tn. I/\'J F: A d p III . bez obzira ci a Ii sc ec v po nasa kao bidraulii: ki g"'tka.hidra uli cki pro. vns ti. pa se iZIl ne ra vlli· na rroizvodc vrllOl.:v Q U RD.I~) O vaj obrazile prc dsta vlja jedan od rc lkih obrazac. Z ato sc u slucaju tllrbule nlnog stmjanja ncpotpuni leorijski rezullali moraju do· puniti e kspcrimc ntalnim pOtlacima . hidraulicki hrapilVl: A = A(Rc. Mnogobrojni ckspc rimenti potvrdili 5 11 ispravnlls t i nvog llbrasca . kg/m· - brzina stmjanja.t1nih kom· lanti u R e ynold s.: nja koji Sc mnzc do biti lcorctskim putem. slib 10. U slucaju tllrbuknlnog slmjanja. U slucaju la millarnog slrujanja pri kome se cevi ponas aju kao hidraulicki g lat~c' .kodicijc ll l trc nj a. m 1 . da pos toji uti eaj i visk oznos ti i hra p.

Rc.< Rc < k k 5 ~O Prcl:IZlIll lam .- --=.1 za raz lici tc uslDve struj anja.. (. = .I1 Apsoluln a hra pa"os li razlieilih vrsla ccvi Vrs lH('cvi Pncin knvanc ccvi Cclil:l1c cc vi Ccvi nd livc ll og gvozda C cvi od livC lloc.IH I.7.1 5 .k) ).fi. 1slicCIlC billil il om I've . I . = 64 Re I..0 1 Apsolutna z3visnosti pojcd inih matcrijala a d kojih SII cevovodi dil ta jc na slici 10.1 Empirij ski ohra sci za i1. J . Z it Re~4000 strujanjc je lurbule ntno i cev moze da sc ponasa kao hid raulick i glatka...m Tabcl a lO. ).71 Rc ..(Rc.1 25 0.lr rn .2 . Krive koje daju vrednosti koeficije nta tre nj a za A =A( Re) definisa ne Sll u tabeli 10. ~ U. 2.5 fi Tllrhl UC111110 Il idr"u lii:ki !trapav:! Colchro. .vosl 0.14 .fi.1HiJraulii:ki polpuliO IImpav" 10g~ + 1. nvuzda z. Obl"sl primene l<es2320 . 0.Po mls:l lljc A ntOl Vrsl:1 S lrllJ"" ja Llmi ll ~rn o Hidr.D 0.fi. ooor :"I p .\11<011l1n8 hrftll. rewltati koji su dobijcni mcre nje m nepouzda ni S II i O VII oblas t na svak i nacin treba izbegava ti.10. I.J] 2320<l<c< 4000 4ooo <l<c< 10' 23 560 .6 0.dnllo 3. (2.f .0 log 2. =:.. St:-uj anjc II O yoj oblas ti je vco ma neslabilno.5 1 Il iJrau lii:k i glal'ka -. Za racunanje u praksi izrade nc su tabde i dijagrami koji daju fun kcionalnu z3visnost izmedu protoka odnosno Im licine toplo te i br Line strujanja.. Navcde ni ob razci za izracunava nje koeficijc nt a tre nja u tabe li 10.'urblllcnI I IO NCfXlll7.1 su dos ta glomazni i nezgodni za praktica n pro raclln.ntcnnam nj c koc li cij cn la Ircnja l Red. hidraulicki hrapava i hiuraulicki pot pun" hrapava.14 r \<e>k T llfbulcill no K. OSNO V. Za 2320<Rc<4000 v r~ i sc prc lazak iz lamina rnog strlljanja II turblllcntno . U ovoj oblas ti pad pritiska liSled tre nja je linca rn a funk cija brz ine strujanja.\'1.·l llru. precnik a cevi i jedinicnog pad a pritiska us led t re nj a. I .l lldi l 2.1 5 0.( 2/ 1 Tabcla 10. -.VI 7A KONI ST IIW. 1 1) + 2... O l o~ (k - A= 5..0 3. ncki od njih moraju d a se radc ite rativnim pos tupkum sto dodatno otdavil pro racun." licki ~I " I k:I Zajccllko Pr.

<"'3.010 I 11 I ml I I I I 2- ~ ' 1 II turbulentno strujanje 1 I III I 2 3 4 6 B 10 s ' 1 \I . 02 . '" ~ l.. ~~ I ~ I II . k:O . • I ~.. ! . . "0.. ..r l .o.~ "'-~~/ l'.: za R e=6 ' i.. ! I 1f-5~~. '>.-._ 0. i i'lr I '~CO. st~~' -1S I I . ) • 0e i ':"-::-:. 'OOrl . " " "O .. .: 2 3': 6 BIO I 2 0. ~ II I J I 'I I1 ' I 500'- I .l ' I ..-" 6 B 10 ' o :. .1 rrlllll~~ ~ 2 3 4 6 T rn ITfTl II I rTr~I !...P I I ~Jl I I 'I I I O. ' I IU O"~'- I 3 r:.i ..l..0' Rejnoldsov broj .. -I ~ l TT 1 0..05 0..> I I 0..000! 1I 1 1 0001 50mm ~ 0...---1 d= Sam.>.1 7' .o".. ..{ "v.:: .. 9/.1 5000 250 mm I ~ ..1 (5 1111 1 .. ~. 0. -~ " ~ 0.\I ""-~' ~ r-- I~... " I <0. 1 ~ d.~ 0.." /g 11.I ! I 1 .' ...... ..' ::.J-..' I I I I 0.L I 1-: I 20 000: 1000 mm .. '0' _ re!a tivn a hrapa vos t d / k= 1000 d ".'l.~/ I.' 1 I II . " ' '" I ~I j ...>". .I J I I I I IU I q.I c>"'" ~ t1\ ~.-... I II ~I .. i): :) ... -1 i.- ~ OOOB~' 8 T O· ' II J I I I I CI:b.' soDOD . " .~ I SOOm".Re ! "O . I 1 /q/'d 1 Wave '''' /g _I 1~ ~ 1 I ' I I (R . II n T I II I I "" ~ "0.03 I "I" 0. 0.5mm ~ t.200 I '~-rrT I 1 I I I 1 I 1 I I III ..1" ..> co. ) d .:"'' 3>/...>v.05 mm d • IOmm - oM V'! ~ 00 ' .> r~~</..f'. I 1 I I I dl< ' 101 ~ OJ 'c:- I I ~b ' ~~. " '.. ! I I .. 'V DUD I .::: ".~ J ""'". I I I I I'I ' b. 10 '\ I I 1 iI. q/~::--. c. :\ K...OS.0276 R •• ".016 t II i I 2 'I \ ?:: J.. :..' ~ 'IJ I 1II TO '>.\ Ii I" %-r r--:: ' .~ . ' ::1 '" " 1 1 1' . Prime. t."'~ .-...? :" I ~ .U i l 1 11 11...00C 6 810J :~ III TI .OB \ Ji "II I I r. ~ I~ 1 I II I . 0.v.---1 'aS.- II I 1 :-:: '" 2.0473 ~t"-.>".r t . ' 1' .. I 1 1 2001 J 2- ~ -. .---1 "0 .. .I I II I )... ~ ~ ::) '. \ .. ! • ~ ~ "" ~. '. ' ..'l2' .~ I r-.~~ 1 I I .. Q~tf: :-.012 lamlnamo strujanje 0. . .06 I 'It I ~ c: I' \ I." .. I ..0 20 0:::' ".

Njihova pUlanja ima pribliz no oblik krive linije /\B koja sc naziva granicnom linijom. kroz koju se vdi proticanje fluid a i koja se naziva protocnom Zonom i zonu izmedu granicnih linija i z id~ cevi. to se pre svega od nos i na 13e rnoulli-jevu jednaCinu . naru se n iii nc.·1 231 lO. Ti me je prime na os novnih jednaeina struj.8. koja se naziva mrtvom zanom. gra n. Kao ilustra cija napn.5.8 Ulicaj proll/cllc prcscka lIa karakJer .UTICAJ LOKALNIH OTPORA PRI STRUJANJ U V CEVIMA U lIvod no m de lll je rcee n!) d~ prislI stvo strujne mas ine .VO I··.10 OS. nego se odvajaju od zida i pOnovo "Iepe" za zid te k na neko m rastojanju od mesta promcne prese ka.lnj a dovede na u pil anje. Ut i. usled ine reije kojom raspolaZu. na zo nll izmedu granicnih linija.VJ. DeliCi koji se u mrtvoj za ni nalaze u blizini granicne linijc bivaju us led tre nja .. Bez obz ira da Ii je strujanje laminarno iii turbulentno i koliki je Reyno lds-ov broj.\ ·I ZA KONI S'I'RWA .d rcce nog mOle pos lul iti primer nil slici 10. prome na preseb i pro m" n~ pravlAl pruzanja ccvi. ne mogu da slede naglo povcca njc preseka ccvi.flntjallja . delici nuida koji se krecu u ne pos rednoj blizini zida tUe cevi. ocigkuno je da se ce la oblas t strujanja moze u ovom sluCaju podeliti na dve zone. U prOlocnoj zoni izmed u preseka 1-1 i B-B se srednja brzina smanjuje a pritisak pove-Cava.:aj viscdi mc nz ijskog kara kt era slrujanja na prome ne pojedinih fizickih vc li eina uz ima se u obz ir uvoue njcm dopunskih elanova u jcdnacinama eiji oblik zav isi ou toga da Ii jc jcdnodimenzijski k~raklcr strujanja izmedu posmatranih presck.mj c i spajilllje narus~v~ju jcdnod ime nzijski karaklcr slruja nja u (xv inln. c 11 1 G N C\I Stika 10.

.+!::. " ~ I-.t ('Ra J I :K f'O J ·:·1.t l'osmalrajllCi rigorozno to ipak nijc sluc.. gdl' !::.vrscnu lokalizaeijll gubitaka cncrgijc na odredcn presck. rn/s 3 P IV .pad pritiska prouzrokovan lokalnim olporom..l ml' stll gd e jc prit i.fA SJ I.jc u zavisnosti od toga da Ii jc stnljanje laminarno iii tllrblll c nJn o._+Aj. kg/m . Nakon llvoga. Ovim se gubitak encrgije lokalizujc: nil odreden karakteristicni pn.I njc' k"ko postaviti 13crnolllli-jevujl'dnai:inli za prcsckc I-I i 2. ali ne mngu d~ dospeju u nYU tai:ku je r ne ra s po iazli duvo ljlHl ll1 kinctickum energijom.2 1 . ~Z 0 '1 P 2 P 2 gd c: sc: pod t::.1 CEK{J<-I L NO G {"' .1+. bczdimcnzionalan . Stnlktura nv ih vrtloga Sc' 111.tJI pn:dslavlja promcnu dinamii:kllg pritiska na krilkteristicnom prcsl'kll . lokalnug o lpora eliminisan..jc l'kspcrimcili a inilll putcm.gllstina.2 _ P"'z PI + _ _ 1 = Pz + -.236 /I.E1 podrazumeva dl'o . lI11 na i/.id ll II llvoj nblasti. __ 1 2 + . ali sc prilvda i objasnjava potdkocn m d" Sc' gllbici lIslcd lrcnja la~n(} odrcde i izoillju_ Ovo sc najvisc oscca pri pmml-ni pnll 'c'" pnlzanja ccvi odnosno kanala.kocficijent lokalnog olpOnt za prtsck sa narusenim jcdnodimcnzijskill l karakterom stmjanja. dobija se : ". I ' sillcajll turblllcntnog slmjanja makro -vrtlozi koji nastajll 1I mrt vuj zu ni pro tiiru II pill toi:nll zunll gti c se raspildaju nil niz strujnih vrtloga. Zaustavljaju se pre tacke 13 i krc cu k..\il k manji . gde sc javlja dodalni 1Ilicaj trcnja liS led dl'jstva cl'1l1 riI'ligainc sill' na delice Illiida .'nil ne pnsloji ( Z 1 =zJ . S OIYL i. lzuzimajllCi ove sllli::ajcvc kocfieijenl lltporil jl' 1'1Inkcij" nc kc gCllmctrijske karaktcristikc prcseka na kome jc narusen karaktcr jcdnlllli l11u l I. T'KlofTw.1j. S obzirom da je udeo trcnja 1I odnosu na lIkllpan gllbilak priliska na I11l"11.1nja tilngeneijalnog naponil na I.ijskog slrlljanja i stflljnih paramelaril: Z . Za turblile ntnn slru ja ll jl nl'stisljivllg lluidil vazi sledc:&:: PI+ . i(ol'i'ieije nt proporcionalnosti pomocu kojeg se izracunava promena dinamickog pril i\k" nazivil se kodicijenl mesnog (lokillnog) olpora koji se odrccill. 1(» 2 2.'ncrgijc potreban za rormiranje makro vrt loga II rclat ivno kratkoj mrtvoj zuni i Silmo onaj deo energije makro-vrtloga koji se krccil i/ mcdll prcse ka B-I3 i 2-2 koji dovodc do pOVec. visinska razlika pnlk li. pos tavlji1 sc pi . Pa . pnvui':l:ni ka la cki 11.. lIslcd toga dolaz i do Cormiranja IlliIkro-Vrlloga..brLina stmjanja.. '· dusobno razlikll.p2 gdcje ~ 2 IV Z ~ .tJ 1 pili 2 2 ( 111.Z+.2.=I. 10 jc kocficijcnl olpora nezavistan llli stanjil strujilnj.YJ I~ I'OSTROJ ENJA 7...sl'k I Jpravo zbog loga sc ovakav gubitak nazivil mcsnim iii lokalnim glli>ilkom.

RI + 2.20) sledi da je pad pritiska u deonici: . pa se z<l ne maruje. Iz izraza za protok: (k~g ) dobija sc brzina u fUnkciji proto ka i precnika: (10.den pada pritiska usled tre nja fluid a u pravo linijskom delu cevne mrcze (Pa) 2. priliko m proraclina u praksi. Za ta se LI Z jedna':inu u kojoj pad pritiska zaVISI a d brzllle I precllIka cevnvoda. Pad pritiska za savlad iva nje o tpora koji sa javlja pri strujanju fluida u ne ko m cevovodu se izra ellnava prema : t. 10.p = 2. Zavis nos ti koeficijenta atpora od oblika i drugih spcciricnosti ad zna o lja za pad pritiska date su u tabelama uz primcre proracuna koji su ko riseeni u ovoj knjizi i tabeli VT u prilogu knjige.21 ) pa iz (10. II !zraz za pad pritska se moze predstaviti istog preenika: funkciji brLine i preenika kroz cevovod ( 10. b'lina f1uida nije pozna~a alt sc ~ na ?rot~k u svakoj deo ni ci. prora':un se sp rovo di za svaku deollicli posebno.6. dok se dinamicki pritisak menja usled bilo kakve primene preseka.rp ( 10. 2 gde je t. pravca struja nja iii protoka duz strujnog puta. dok je uticaj od gustine.{J (lO. Pri tome.RI .19) Posta st!. 2 -dec pada pritiska lIsled lok a lnih otpora . pre':nik cevovoda me nja od deo nice do dean ice. zavisnost moze izraziti i II odnosu na protok i preenik. PRORACUN PADA PRlTISKA Pri strujanju rea lnog f1uid a h oz cevovod lre nje dovodi do gubitka s tati ckog pritiska.pad pritiska II cevovodu (Pa) 2. brzine i viskoznosti neznatan.10.20) IV 4Q d 2. OSNO VNI ZrIKONI STRUJA NJA 237 Koeficijcnt lokalnog otpora zavisi od oblika ele me nta koji proizvodi olpor.11l) .

22) predstavljaju osnov razlicitih postup~k a I . ". p" d pritiska i protok. I 150 mrn ugradila ccv prccnika 125 mrn. Ako bi SI. To jc slu caj kod gravitacionog grejanja toplom vodolll. wlzi se izracllnavanjc: k". prot ncima od nos no Im:in"llliI struja nj a sto je isto. prl'clli .II' I.:! ~ ) 1''' precnikll je nemoguce.2 2 I.1:1 pritiska. I brline stmja nja. Za korisce nje pome nutih jed nacina razl'ijl·II' Sll dye metodc proracllna: metoda smanjc nja brline i me toda konstantnog pad a 1'1 i· tiska. Iz tog raz loga mora sc prvo usvojiti neka vrednost brzinc iii pad 1'1j.Z.. posto o lpor trc nj a zavisi i od precnika koji se odrcdujc i . Trazi sc dimenzionisanje cevnc mrde i odrediv. ' razvoda pare kod pamog greja nja. Prva povezlljc pad pritiska i brzinu struja nja . Protok u jcdnacini (10.d pritiska treba pril agod iti precniku ccvovovda tako da pad pritiska odgovara 011 " 111 koji stoji na raspo laga nju . TOl/OrOl ·ic PROJEKrOVA II~E POSTROJENlA 2.. I · pora i protoka. vrstc i broja loka lni h <. duiina deonica cevovoda.. ." sis le ma kod kojih sc pad pritiska pril agodava vee postojecoj pllmpi i kod svih Si. I za to.. Trazi se izracunavanjc pad a pritiska: 2.. a li sc vrsi rckonstrukcija zbog pro mcnje nih za ll le''''' 1 :1 grejanjc m i usled toga nov ih prot oka i brlina strujanja. " javlja sc kada cevovod postoji.22) pojavljujc se sa dmgim stepe no m.tvJ) 3. Pri proracunavanju cevne mreze u praksi sc javljaju tri razlicita silicaja: I.. llticaj precnika jc sa pctim stepe nom." prccnika cevovoda tako i gubitka pritiska: Prvi slu caj se lako rdava po jed nom od dva oblika jednacina (10. dru g. Liska kroz delovc cevovoda koja je fakticki jos nede[inisa na . I drugi i treci slueaj su komplikova ni. Uz poznate sve e lement e kao II prct hodnoj ta cki.. Na os novlI pravca cevovoda . proracunavanjc cevnc mrcZe. ako bi 5e umcsto prc6nib ...23S B.19) iii (JO. brzina i kocficije nata tre njll .=RI +LZ=A-+ ( d L ~ d 42 7C P I ) 8Q2 (Pa) (1 ()22) Nnvedene jcdnacinc (10. . Kada su poznatc svc karnkteristike cevovoda se m njcgovog precnika .. lc lll.. sma njc nje precnik a bi iznosi lo 17% a P"["" pada pritiska bcz uz ima nja u obzi r pojed inacnih o tpora ca k 251 %. duzin ama svih pravih delova.! zeit-I" d" 5e u islom vod u dobijc povceanjc protoka za 20% pritisak bi porastao za 44 %.VI c lill tim.19) i ( 10. pa za to i nepOl:nal ih prccnika. s lo je za datak kod svi h grejnih pumpnih sist e ma. Poznata je cevna mrcZa sa svi m detaljima..lIljc' 1 . Trcti slllcaj je najceSci. i za zada ti pad pritiska treha odrcditi precnikc cevnc mreze: d = J( Q. cima cevovoda. IIkup . naravno za od rede ni precrtik cevovoda.. jc r rdava nje jcdnacine (10. broje m i vrstom pojedinacnih o tpora .21) i (10.-1 CEtvTRALNO GRElANJE tvJ.

dok je u kucnim insta lacija ma to plovod nog grcjanja a = 33 %.imajuci u obzir we loka lne otporc za deonicu prccni ka od rcde nog pre t hodnim postupkom. ovaj ud eo se nc moz<:: precizno proceniti.. a { duzina odredc ne deonice.25) pa sc za poznati prol ok deo nicc prethodno od red uju prt'cnici d<::o nica od recl e nog cirkula cio nog kola (ccvovocla) pre ma (10. l\.. proraelln sc deli na prethodni i naknadni. pllmpno II silleajll da je zada ta pumpa). Kada sc proracun bazira na pozna tom raspolozivllm naporu (grav il acio no grejanjc . Kod cevovoda koji ods tupaju od prosccnih. prime nje nog za svaku deo nicu pos<::bno: ' ( 10. Kod proracuna daljinskih vodova.z p L R{ = ( l-a )6p = L A-'. Podela na prethodni i naknadni proracun Bez obzira po kojem se od dva pomenuta naei na vrsi dimenzionisanje cevne mreie. smatrajuci da je pad priliska posledica iskljueivo Irenja fluida 0 zid ovc cevovllda.26) gde je Li. ud eo loka lnih o tpora je ma nji i iznosi a = 10-20%.10. OSNO VNI 7.26). U prcthodnom proraeunu vrsi se dimenzionisanje cevovoda.24).6.24) Pre thodno od reuivanjc precnika se vrsi jednacinom (10. sto slcd i iz izraza (10. . zbog skokova vrednos ti stamlardnih prccnika ccvovoda. od nos no zadat im padom pritiska 6/1. izracllnavil 5e prosecni jedinicni pad pritiska R za ce lo cirkul acio no kolo: (10. A KONI STRUJA N}'( 239 10. a dimenzionisanje mreZe se vrsi sa osta tko m napo ra (I-a).' (-{2-'- ( 10. o nd a se izdvaja deo napora " a" za loka lnc o tpo re. Ovaj naknaclni proraclin se vrsi . Sa prethodno odredenim prccnikom sc radi naknauni proraclln w. U me todi konstantnog pad a pritiska. kada sc raspo laie sa raspolozivim naporom. ukupna uuzina cevovllda do od reuc nog grcj nog tc la i natrag do ko tln.23) a deo koje se od nosi na rayne dclove deoniea: {. II kojoj se pod sllmarna podrazllmevaju zb irovi pad ova pritiska u svim deonicama cirklliacionog kruga koji se uimenz io nise.1. Na osnovu reccnug sledi da je " rezervisa n" deo napo ra za loka lne o lpo re: ( 10. j<::r Sll prclhodno usvojeni pn:cnici manji iii neil to veCi od IzraClina tih.24).

Kod vcli kih i srcdnjih cevovoda brzinc su: grcjni fluid .~' lavlja koja se odnosc na pojedine siste me.t !'C).22) odnos no (10. slo odgova ra slucaju najcesce prililV ' njiva nih te mpe ratura raz. vod a i nje ne specificnos ti..TOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE Ve licina lo kalnih o lpo ra se lakode mo ra p rove rili pos to je 11 pre lhodno m pr' lI d · C l1nll proce nje na vrcdnosclI "a".240 B. koja va rira 1I zavisnos ti od ko nfiguracijc trase QVI) . Me tod sma nje njil brzinc svotl i se na usvilja nje brz ine s tmj a nja 1I deo ni cam.vodne i povra tne vode 90n O0c. .II· risle 1I proracunima. PROJElI.: Sc J..to pla iii vre la vo da 0. i precnik a pre ma je dnacina ma (10. 26) d ata jc u la be lama koj<. U sva koj s ledecoj deo nici ce se umanji vali brzina do najma nje brzine u deo nici koja spaja grejno te lo sa cevovo do m...5-3 m/s Najbo lje je napraviti upored e nje proracun avajuCi pad pritiska za tri razlicit e Im i· ne slmja nj a i l1svojiti o ptimalno rese nje uz ima nje m U obzir troilkova male rijala i Cl1l·· rgije po trebne za pogo n insta lacije. P rora clln zavisi nd s iste ma grejanja.Todoro. pa ce bliZa uputstva i prime ri lIslediti li Z r ". Zavisnosl izmedu je dinicnog pad a pritisk a i proto ka o dnos no brzine strujan j. za gustinu vode od 80 °e.vode na pa ra 20-70 m/s grcjni fluid . ccvs i od o ne koja jc prikljucc na na ko tao.

pumpno grejanje.JI . Kod lo piovodnog grejanja najvisa radna tc mpe ra tura vode je ispod te mpe ra ture isparavanja pri atmos fe rsko m prilisku. sli cno k<tn slo izvo r loplo le poveZllje pov ra lni i rilzvodni cevovod . 2. U lakvom slu eaju se radi 0 gravilacio no m grejanju. Zbog toga se ovi s isle mi mogu izvoditi nlvoreni prema almosferi. grejni s is le m mo ra da je "zatvo re n". kako ovih tako i pumpnih siste ma greja nja. DVOCEVNA POSTROJENJA GRAVITACIONOG GREJANJA 11.ie u cevovo d' uklju ce na pumpa koja po buduje slruja nje . vre loj. moze ima li r<l zli cil e lemp e ra lure a li za grejno pos troje nje je vaz no da Ii je pro je klna radn a le mpe ratura vocl e iznad iii is pnd 100 U prvo m slu caju rec jc 0 tzv.11. a ve licinu priliska u njima diklira le mpe ratura vade. Kada je lempera lura vode iznad la cke ispa ravanja na atmosfe rskom pritisku. U ovo m poglavlju i izlaze teorija i prineipi gravita eio nog grejanja . kako bi se u cevnoj mrd i od navao visi pritisa k od a lmosfe rskog i lako s precilo ispa rava nje. u dru g()m slucaju 0 lo ploj vodi . u Kojima 5C vod a hl adi odaju6 to plo [u o ko lini koja se zagreva . Ako . po mocu drugog je veza no sa pnvra lnim cevovodo m kroz koji voda iz grejnog le la slnIji nalrag pn: ma izvo m [o plo le. Cirkulacij a vode kroz ccvnu mrd u moze se os tva ril i pod ulicaje m ze mljine leZe zahvaljujuCi raz li cilim gustina ma vode u razvodnom i povralno m de lu cevovoda. Yod a. Bez o bzira da Ii se radi 0 dvocevno m pumpno m iii gravitacionom greja nju. cevlla mreza moze biti izvede na sa do njim iii go rnjim razvod o m. kilo zagrevni fluid . cijim proucavanjem se vrlo de laljno moze upoznati zavisnos t dimenz ija cevovoda . 0 c. Ovi sisle mi grejanjo se zal o nazivaju i sisle mima visokog priliska .1. predslavljaju vezu izmeclu razvodne i povratnc cevne mrde. UVOD Kod dvoccv nih grejnih sislema sva ko grej no le lo je spoje no sa cev no m mreZo m pomocu dva prikljucka : jed an je rilzvod ni iii dovndni i k roz njega slnIji voda u grejno lelo. pad a pritiska i raspo lozivog priliska sto jc preduslnv za uspeS no projektovanje . Na taj nac in grejna le la. lada se ko risli naziv . brzine struj anja vode.

do grejnog tela R. pri remu velieinu pritiska vodenog stuba definisu temperatura.1.Todorovic PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GRElANlE 11. Temperature razvodne i povra tne vode su I.1) (11. odnosno specifiena gustina vade.2-12 B.2) Uporedivanjem ove dYe vrednosti proizlazi da u tacki B postoji razlika pritisaka koja je definisana sledeCim izrazom: . je konstantan bez obzira na us love cirkulacije vode u cevnoj mrezi.1 !jema grejnog sislem~ sa Ulgrevanjem i hladenjem vade koncenJrisanim . dok je povratni cevovod oznaeenS1i RECK.1 prika2ana je ~e mil grejnog sistema. i posmatra pri zaustavljenoj cirkulaciji vode.1. pritisilk u njoj se moze odrediti od taeke Au smeru strujanja vode prema tacld B. lackarr/Q K i R. U taeki A uspostavlja se statiCki pritisak Pa koji je jednak zbiru atmosferskog pritiska koji deluje na nivo vode u ekspanzionom sudu E i visine stuba vode iznad taeke A. Prirodna cirkulacija Na slici 11. pa sledi: (11. kao i od ta eke A suprotno smeru strujanja vode. i pp. i Ip a gustine p. Pritisal P. F A E R Pp Pr B h hb C K . Ako se uoei neka proizvoljna tacka B.Stika 11. 1/ Voda zagrejana u kotlu struji kroz ra2vodni dec cevovoda definisanirn tackama KAR. uz upro~Cenje da je zagrevilnje vode u ko tlu i hJade nje u grejnom teln koncentrisano u taekama K i R.

"'cc kao rilspolozivi pritisak cclog cirkulilcionog krug<l.2. 11.uliL:a priliska ncslaje eim se lIsposlavi cirkulacija vode <:iji jc smcr strujanja u pr. Pod lahum prclpos1avkom dobije no je da postojc dva razlieita pritiska u jedooj istoj lai±i Ta r. hd - B hk .iWA GRA I·TTACIOXOG GRFJ.2 Serna grejnog sistema sa VlgrtPanjDfl i hlatJDrjem .1.sIVamosli ODO se ostvaruje po ccloj visini kotla oonosno grejnog tcla. i ponovi izcaeuoavanjc prilisL:a sa abc strane laekc B.~ka koji nastaje usled gravilaciooc sile.4).. .-I I'OSTROJE.- he R hr ha h D tpjJp -- . -uJacija ida Cc bar 1I jed no m Ire nutku posle zaustavljanja kruienja vode te mperalun:: u 1'3Z\\'Odnom i povra tno m cevovodu 7.::::.1-' hb #4 "& Stika J 1. Gravitacioni oapor U dosad asnjcm rilZmatranju vclieinc prili. .om (11.-----.. J)FOC I::VN. f U J ( IU) pos le srcdiva nja go mje jed Dai':ine do bija sc vrcdnost ove r:vliL:e : ( IIA) Gomji izraz je do bije n pre tpastavljajuCi da jc u u:'Vovodu u1:oecna cid.2): . do bijajll se sledcCc vrednosli (sL 11.ode po risiJri btIa i tela. smalralo se da sc .'CU pada priliska koji je prouzrokovan savladivanjcm olpor<l strujanju.adriati ~'Vojc radne paramctrc.::= -IrjJr A -. sc do bija Zit bilo kojll t<lekll pa prcma tome postoji nc kao prilisaL: taae . Pritisak L:oOSlalm'3o izra7 . V OJ. Mo sc prclpostavi da sc tempcrillllre i gusline 1I njima menjajll linc<lrno.I I .n..grevaDje vode i njeno hladeojc dciava u tai±i U .u ..

dtk jed naki. Tn v:li i i za princip st ruja nja vode . 11. koje li Z pre t· pos tavku linea rne pro me ne te mpe rature po visini ko tla i grejnog te la preds tav ljaill taeke zagreva nj a i hl ade nja. Za gTejna te la RI> R2 i R3 na se mi na sJ. Uko liko pro me na nije linea rna nego krivo linijska.3.1. a vod sa mo kru gll koji se odnosi na tacku R3. ras po lozivi pritisci grejnih tela su raz lil' il i i iz nusc: coer -- B - C D -- Rl R2 --< A R1 R2 hI r h2 i h3 K G F E K Slika J 1.1 1J vod GKAB pripad a svim kru govima. t. sis tc mi ce ntralnog greja nja se sastoje iz vise eirkulaeio nih kmgovil koji imaju II jed no m d e lu zajednicke vodove.fe cirklliaciollilz kmgova . Ova Kav sloze ni siste m se moze izd vaja ti II tri nezavisna (s lik a 11. 3.1 C£NTRALNO GREJANJfO ( 11. a vodovi Be i FG o nima u kojima su tackc (Ida· Vil m : top loto m R2 i R.3.6) U llvo m slucaju raz lika pritiska u tacki B jc: ( 1 I.3 Grejlli sis/em sa vi.d. Za ne ma ruju ci hlade nje vode u cevovod ima i zadrzavajuCi isti te mpcraturn i pad II svim grej nim tclima iz se me sa slik a 11. . pa su jed nake te mpe ra lure i gllst ine vode.. pri Ce mll Ce plljedine d eo nice b ili zajednicke za sva tri o U njima Ct· 11 \ · lovi struj ilnjil Zit sve bili jed naki. o nu a bi tacna fo rmul a za iz racun ava nje raspo lozivog pritiska bila sloze nija. slo znaci da su i priras laj i odnos no gubici pritiska. Cevovod sa vise cirkulacionih krugova U pra ksi. ) s lim sto " oznacava vis insku raz liku izmedu srcdina ko tla i grejnog te la.2-1-1 1l7'ot/orcm"i PROJEkTOI'~ 1 'JE POSTROJENJA Z.des no) -:i rkll ' Iilcio na km ga.

sto ope t znaci niZu srednju tempe ratum grejnog tela. TEMPERATURE RAZVODNE I POVRATNE VODE Izbor tempe ratura razvoclnc I. T() prakticno zn ati da ee de lovi ccvovoda koji pripacl aju svim kru govima biti pocldc ni onom najne povoljnijcm (vid e ti lIputstvo za c1 ime nzionisanje cevne mrek).-1 NJ.e mu se nadrazuje: sluzokoza disajnih organa. Kod gravitacionog grejanja raspolozivi otpor je veCi pri v. =g"l (pl' -p. .. ali to su vrednosti koje se postiZu samo pri spoljnim proje ktnim uslovima koji su re tki. i da covek koji ~e nalazi u njegovoj blizini ne moze da odaje zraccnjem ncophodan deo svoje telcs ne to plo te vee je .8) Ovi pntisci ostva mju cirklllaciju vode s tim sto wei ras po lozivi pritisak imaj u knlgovi sa visim grej nim tclima u odnosu na izvor toplo te. Temperaturska raz lika 61= I. 11. i povratne I" vade je ustva ri o ptimisa nje uzimaju ei II obzir sledece posleclicc ovih te mpe ratura: 1. pa je njegov oseeaj ugodnosti znacaj no po rc meCen. 2. Veliku 61 znaci smanjeni pro tok vod e kroz cevovod i gTejna te la. .p. one se povlace strujanjem vazduha i covek ih udise. a time i na njegovu cenu. Vise !t:mpcrature razvodne i povratnc vad e cine cia je srednja tempe ratura grejnog te la visoka.I" uticc na povrSinu ocl nos no vclicinu grejnog tela. sto sc cini pode. Prakticno. zatvoren siste m. Medlltim.Cim razlikama razvodne i povratnc temperature vade. visa srednja te mpe ra tura je od uticaja na veclI te mpe raturnu razliku izmedu grejnog te la i okoline. ) P II ) = g"3(p" . Medutim.·j 2-15 I'll. =g"1(P p -p. pa je izrilZe niji e (ckat prenos a toplote. Srednja tempe ra tura vode l! grejnom te ll! je 80°C sto nije povoljno za us love ugodnosti. Temperatura razvodne vode od 90 nc je najvisa moguCa ispod temperatura koje Sl! bliske te mpe raturi kljucanja. sto ima za posledicll manjll grejnu povrsinu . V I·VCFYNA POSTROJf:NJA G /?-1 VITA C IONOG G RFJ. ) ( 11. pa se dobijaju cevovod i malih precnikil i jeftinija cevna mreZa. projc ktnim uslovima . ) I'll. napro tiv prima. 6. Tempe ra tura rilZvod ne vade iz nad 100 °c Cini da je siste m visokog pritisk.sava nje m prescka cevovoda. kmg tela R3 je duzi pa voua prelazi duzi put struj anja. 4. pa tako kru g grejnog tela R3 ima vcCi pritisak nd kmga grej nog tela Rz. ~ t () za hteva pose bne me re obezbecle nja i tzv. nd nos no brzine struja nja. 3. ImajuCi sve ovo u vidu doslo se do korisee nja te mpe ratura 90nO "C u tzv.t. 5. srednja te mpe ratura vod e u grejnim te lima je u prose ku dosta niia je r su srednje spoljne tempe rature u grejnom periodu znatno iznad projektne vrednosti (za klimu Beograda ona iznosi od 3-5 0c). Pri visim temperatllrama od 80 "C do lazi do uglje nisanja ces tica prasine na grejnom telu .2. pri (. Za to se mora pad pritiska 1I svakom kru gll prilagod iti raspolozivom.1I.

Z a grejno tela na slici 11.raspolozivi pritisak (napor).(raspolozivi napor H) dolazi do stmjanja vod e kroz cevnu mrdu. (Pa) iii (N/m2) h . kroz ventile. tzv. Ukupan napor se rnoie predstaviti kao: (11. Zato se proracun deli na prethodni i naknadni. U prethodnom proraeunu raeuna se sarno sa naporom za trenje u pravimm delovirna cevne rnreie.dec napora koji se tro~i za saviadivanie svih mesnih otpora (Pa) LRI . Prema tome. jedinicni pad pritiska (Palm) .1.ra.jedinicni napor za savladivanje otpora pri prolazu vode kroz pray dec cevi dcline 1 m. na cije savladivanje se tro~i dec napora. iIi tabele u dodatku) Us led razlike gustine povratne i razvodne vode . Mesni iii tzv. pa tek onda sprovesti precizan i konacan proracun cevne rnreze.. uzirnajuci da se 33% od raspoloiivog napora tro~i na pojedinacne otpore. UPUSTVA ZA PRORACUN Kod vodenog gravitacionog grejanja sila pomocu koje se obavlja cirkulacija vod e kroz postrojenje javlja se usled razlike gustina vodenih stubova u povratnim i razvodnim ce ·ima. 9) H . Napor se tro~i na savladivanje otpora koji nastaju pri strujanju vode kroz pr~ve delove cevne mreze kao i na savladivanje mesnih otpo.visinska razlika izmedu sredine radijatora i sredine kotla (m) 3 Pp .dec napora koji se tro~i za savladivanje otpora u pravirn delovima rnrde (Pa) ili (N/rnl) Da bi se znao napor potreban za savladivanje pojeidinacnih otpora neophodno je poznavati pribhlan precnik eevi.Pr. Ustaljemicirkulacija biee od trenutka kada se uspos tavi IJrzina slmjanja pri kojoj je potreban ·napor za takvo strujanje jednak raspolozivom. lokalni otpori javljaju se pri prolazu vode kroz krive delove cevi.3. proracunom treba najbriirn putem doci do velicina precnika cevi. 1I mestima gde se cevna mreza raeva iii spaja itd. slavine.razlika gustina povralne (P) i razvodne vode (r) (kg/m ) (tabela 11.10) gde je: 2:z R I . .4. raspolozivi pritisak za cirkulaciju vode iznosio bi: H = hg(p p - Pr ) (Pa) (11.duZina cevi (m) . grejna tela.2-16 B.f CENTRALNO GREJANJE 11.Todorovit PROJEKTOVANJ£ POSTROJENJA Z.

-' -1- I - J Slikn 11.0 149.-<>-- Pd I I I Pr -C I .1 63.4 101.7 190.6 110 315.2 60.0 70.3 94 .1 167. koji indirckIno dcfjni.5 97.4 155.8 90 175.33I-l + L [R (Pa / m) R= 0. 4 Raspoloiivi trapor kod gravitaciOllOg gre}tlog sistema Tubela ILl Napor u Pa (N/m2) kod gravilaciollog grcjanja po 1m vcrlikalnc ccvi Povraln:l Temperatura f:lzvodnc vodc voda Q C 60 65 70 75 80 85 90 95 100 80 111.8 290.0 226. Za slrujno kola gn:jnog tela ciji jc raspolozivi napor I-l.2 116.9 127.1 122.II .5 198.3 262.1 65..67H L[ (11.4 ORA JlI TA CIONOO O UElA NJA 147 _ .7 100 243. jc: L2 =0. r I .0 67.4 204.5 254.3 58. .3 104.2 161..7 90.2 217.2 106.8 234.11) U ovom racunu poslo se od prelposlavke da je jedinicni pad pritiska R konstantan za celu cevnu mreZu posmalranog grcjnog lela.3311 I-l = 0.7 95 208.9 72.~c prccnik cevi.0 173.7 IDS 279.8 85 143.=-_-1 .7 137.6 Kao osnov la dimenzionisanje ccvne mrczc sluzi jedinicni pad pritiska R.9 183. DJlOC EYNA I'OSTROJ£NJ.8 86.6 140.8 131 .

Resenjc Pos to jc cev prava. brzine struja njil i jcdinicni napo n pr iti s ~ka R (Pa lm ). a povratne 70 nc. Jcdinicni raspolozivi pad pritiska iznosi: R=-= 4 16 64 Pa m Ko licini to plo te od 32500 W odgova ra maseni proto k (pre ma 11.re ba pn.Jll"ti ko licinll to plo le od 32500 W. to se kod prll raCllna ovog grejanja vise ko riste strane sa niZ im R.1 tGmpe ril tllra razvodne i pavra tne vade: (1 1. Z~ celi cne i ba karne ccvi. .1' B. od 20 K i l K. 186 (k1/kg K) racuna pre ma izrazu: Vllt! L' 111= lL · 0 86 (khg ) 20 ' II (11. le sadrl.3.1 -1) ko me je Q II (W) . Raspo lozivi na por je 64 Pa. ne ma mesnih o tpo ra . V rednos t mase nog p ro toka moze se izracllnati iz kolicine to plo te kada sc In. Todorovic PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZII CE/lrrRAL NO G REIA NJE ~ 1.4): m=32500 · 0 86 =1397 kg /h 20 .2-/. pa se say raspo lozivi napdl' ttosi nil I rc nje II pravim de lovima cevi.= 4. 'l" il i t. P rimer 1 D ime nzio nisa ti pravll cev du gu 16 m.c podat ke a top lot no m i mase no m pro lo kll vode za raz lik u razvodil villi. 1.1 :1 ) Proto k vode kroz ecv se za te mpe raluru vode 90nO °C i specificnu to plo tu C!. 12) (11. 11 ka d gravitacio nog greja nja manje vrednas ti jedinicnog pada pritiska R. Tabele za proracun cevne mreze U pri logu knjigc SlI labe le za proracun cevnc mrcZe. Pos tn '. Kroz cev t. Tabe le (I V i V) prime njuju 5 C i za gravitaeio no i za pumpno grejimje. ako je ona deo postroje nj a vode nog grc'ja nj:t u ko me je te mpe ra tura razvodne vode 90 °C.

kao i brzina stmjanja vode kroz cev. ako je ' . Zbog toga ce pri stmjanju vode 90nO °C kroz U5vojenu ccv precnika 64. Crtezi i seme za proracuD Poslo se prvo lIcrtajll horizontalna razvodna i povratna mreZa.8 Pa S LO je milnje ad raspolozivog napora koji iznosi 64 Pa. U tom c1elll proraclina mo raju sc odredili koeficije nli mcsnih otpora. za precnik 6-1.2 nun i duzine 16 m.:dvida se i na T<1zvodnom.2 nun.7 i 64. deonica.3. R = 4 Palm tre balo bi da postoji cev nekog precnika izmedu 56.II . Se rna obllhvala i vezIJ kotla sa ekspanzionim sudom./9 U I~bc li V za R = 4 Palm. 11. U odnosu na usponski vod. kao i nil povratnom kraku zasun . Osim crteza horizontalne t:evne mrde.vcdc no kilo sistem sa donjim rilzvodom. visinsk<:. potrebno je nacrlati i semu lIsponskih vodova . kao i kolao. Izv.7 nun i 1580 kglh. zhog evcn lualnog iskljucenja vcrtik ale iz rada postroje nja . grejna tela se lIcrtavaju tako kako se vide kada se posmatraju iz proslorije u kojoj se nalazc. Oa bi se uslanov io laca n jedinicni pad priliska. a obuhvil\a i grejna tela.3 Palm Oa bi jedinicni pad priliska bio kao sto je prethodno izracunato. postroje nje i7. Ova serna se t:rla u razmeri sarno po visini. grejnil L e la. Uspo nski vodovi se crlaju redom prcma brojevima Kojima S\l obeldeni \I t:rteZirna horizonlalne mrcZc u Kojima ih trc ha lakodc \lcrtati kilo i u osnovama svih spralova. odgovarajuCi protoci torlOk. lrazi se najbliZa vrednosl proloka od 1397 kglh. odredujll se prethodni precniei i zal im sprovodi n<tkn adni dec proraclIIla. Ovoj vrednosti odgovara brzina strujanja 0.13 mls i stva rni jcdinicni pad priLiska R=3. kojoj odgova ra unllLrasnji precnik 56. Posto takve ccvi nema. Prcthoelni proracun sc sllstoji od izracunavanja jedinicnog pilela pritiska za strujno kolo svakog grejnog lcla. rilzlik e izmedll sredine kotla i sredine svakog pojedinog tipa rildijatora za svilki sprat.2.2 nun traii se najbliia vrednost sLvarome protoku i nalazi se da je L o 1420. DVO EV II POSTROJENJA GR:A VITACIONOG GREJANJA 2.2 mm. veea dime nzija. kao i prikilz mreze za odvodcnje vazduha iz postrojcnja pomocll cevi precnika 3/8". . oznaci se svaki njen dco. biti potreban stvarni napor H=16x3. Usvaja se ova dmga. Nil usponsk im vod ovima pn. tabela VI 1I prilogu. 1I ko loni z~ precnik lInlltrasnjcg otvora od 64.3=52. usvoje na jc prva cev veceg precnika. knja prcdstilvlja ccv jednog datog precnika kroz koji prolilZi konsLanl a n protok grejnog f1uida . PomoclI lako dobijenih vrednosli za R. T o SlI vrcdnost i 11 50. Nil Semi lIsponskih vodova obeldavaju sc deonice.

4. Te mpe ralura vod e II razvodnoj mrezi iznosi 90 °C. koja je vee proracunala 1I okvirll prve strane siSl<:mi' II kolu najnepovo ljnijeg gr. Ne lreba izgllbili iz vida da iz kolla po<::inje razvod jed . i 11.raeve cev/le mreie Primer 2 D imenzionis a Li cevnu mreZu poslrojenja za centralno grejanje sa donjim razv. Kada sc zalim izra!': u!1i1 R i za os lala grejna le la na isloj verlikali. a koje je visinski i najniie u poslroje nju. b b a b a b Slilm ] 1.3. nijcg grcjnog tela za lu granu. a ne Zil krak a (dconi c" zbirnog prolo ka) . kod ra('. . no m ccv i za celo poslrojenje. nije od kOll a.vanja cevne mrcze.c r(ik a le). me· sni o tpori se uzimaju <.7'x/oml·j" PROll:XroVANJE I'OS TF<OJENJA Z4 C£NTRALNO GR£JANJE 11. kao i vre dnosl otpora zavisno <lei br/.6.3. Postrojenja sa donjim razvodom Prclhodni prnraclln . po<::injuCi o pel sa najnepovoljnijim le lo m nil (o j vcrlikali i lako redo m.ine slrujanja grejnog flu ida.3.{v. To je najcesce grejno lela horizontalno najud . Tabela za odredivanje mesnih otpora U labe li VI dali su kooe ficij e nli mesnih olpora. [-l(l r iZO nt a lna i ve rlikalna cevna mreza date su na crteZima 11.j nog le la celog pos troje nja .a krake b (deonicc manjih protoka). pre lazi S<. Ako sc kod kOlla cevna mrcZa raev3 II dye granc. Prilikom odredivanja koeficije nala mcsnih otpora.slika j 1.) dom.250 lJ.5 T .: 1li1 dru gc lIspo nske vodove . slo tesl!) hi · Vii U praksi kad a se prede na proracun druge sirane.5.j".t/. a 1I povratnoj 70 "C.-. 11.8. opel sc pocinje a d najncpovol j.poCinjc sa izracunavanje m jedinicnog pada priliska Zit s lruj no kolo najnepovo ljnijeg grejnog te la.

... : ® 14 150 21950 1 • __ .. Slika 11...-•••••• ! I C ::) 5050 5050 ~ 1T' _ .·······... :\ e) - 0) ..1....6 Horizonlalnu cevlla mreia lJSI"a{SI(I VOD GREJNO TELO f------. I : '" I 18 : I ~ om 9 . : 8 i8 om m . ···········-··0 D I @ ~ ..··----·····----···. ..1 --_ ..7 I'rikljllcci grejllih Ida . __. . • 0 Slika 11... : -_....I I ... _...J .0 ·' 1 1(22) :. f...----0 GREJNO TELO USFaJSKI VO 0 .. D VOCH 'NA I'OS-rJ?OJCNJr l G RAI·n >l ClONOG G I?£lA I JA 25 1 8 ~ @ !E) ic.

.-__r .... " -.. N 2 L-- L.. Q -- f ..252 B. Todorovic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO OREJANJE _ ..- :} I v i/ / v or-o ." r .~ ® . -. N U) o o '-- o . .: . 006t' g . I . .." r .... I~ "" Sliluz 11..8 Serna /lspoTlskih yodova ZJl primer 2 .." ...

dconice 1.3 = 318 p" O.11 .6 x 122. 8 ukupne dllzille 21.II . 14.1 1= 23.1 m prel hod no je vee ul rosello Za Irenje u deollieamo 15.7.2 3.6 10 11 12 13 14 1.2 Prcthodni proracun Vel1iknln 1/ a)Slrujno kolo grejlloglela 03 (Ilajnepovoljllijc) ·deonicc I.7.3.0 3.4 1.8 = 33.1 Pa 7.0 = 9.73 Palm c) Kolo grcjnog lela 04 deonice 1-8 RaspolOiivi prilisak Za Irenjc u pomcnulim deonicama U deonicama 1.8 m R = 296.67 x 733.0 1.8 : 8.4 1.10.3 = 733. R Raspoloiivi pril isak Za I rcnjc u pomcflut im dconicam:l U deonicama 1.4 1.2x9. 2.0 x 122. 8 Ras poloiivi prilisak (Iabel a 11.3= 733.4 7.14.67 x 318=213.4 7.0 1.4 m prclhodno je vee ulro!eno Za Irenje U dconicama.lI Prcglcd dnzina dconica Broj deonica 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Duzina (m ) Droj dconic.2.19 Palm H = 6.6 x 31B = 213.67 Palm eI) Kolo grejnog lela 104 . 8 ukupne dui inc 7.7.0 1.8 Po 1= 8.8 Raspoloiivi prilisak H = 6.2 m Po R = 213.3= 318Po 0.0 6.8 Po 0.4 5.0 5.0 6.0 1.Ox122. 15-1 8.Om R = 145.2 6.8 I.8 lcdinicni pad pril isb b)"olo grejnog lela 103 deonice 1. 7.8 Po . 11 · 14.6 lcdinieni pad priliska H=2.1 Po 1=15.6 Pa 21.11. 7.1) Za trcnjc II prvim dclovima oS I<tjc Ukupn. 2.1 15 16 17 1H 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 Dui inn (m) 20 1.1 : 15. dulilla deonica 1.2 3.4x9. II .8=491.D 1.1 : 23.2.4 3.19 = 194.6 x I22.14.0 1.2 = 9. 3-6 preoslaje Duzine deonica 3 .2 1. 2.2 1.6.18 ledillicni pad pririsb VC l1iknln III H = 2.0 6. DVOCEVNA POSTROJE ~A GRAVITACIONOGGREJA NJA 253 Tobcill ll.0 3.9.19 = 68 Pa 145.

2. Tod()ro!'it PROJEKTOVANJE POSTROJENJA 2.4 Pa 46 + 145.1 : 15.1 CENTRALVO GREJANJE Za I rcnjc 11 pomCntll im dconic.5 Q.85= 145.1ma 9 i 10 D uzin3 dco nica 9 i 10 Jcdinicni pad prilisk.8 = 34.23· 26.= 300.4= 10. 19= 461'" 167. os talo se proracunava polazcCi od jedinicnih paduvil pritisa ka.Ox9.6 x I 22. 26 Jcd in iLlli pad pril is.85 Palm Z:l Irenjc II pomcnu tim dconic.4 m) .8= 49 1.ukupno ut rOSena 5. koji SlI izracun<lti u pre thodnom proracunu." .4 01 R= 167. 22. 1 I'a 1 = 15.3= 318 Pa O.l 3.8= 27.3 = 733.4 m U dconi mma 3 i 6. R Rnspolozivi pril isak 5 x 9.2 : 8. U ovo m pre me ru proracunaCe se de taljno ko la grejnih tela 01 . Koe ficije nli mcs nih o tpo ra.3 . 11 Palm Na knadni proracun Na knadni pro racun se sprovodi pO formlllarima_ Dco formlllara se pupunjava po· tl acima iz pla na cevnc mreze.4 = 19 1.8 Pa 0. 8 Raspoloi ivi pril isak Za I rcnjc u pomcllLII im dcollic.0 x 122.67 x 318= 213. dati su u pose bno m preglcdu po deonica ma. 102 i 103.67 x733. 7.1 0.7 Po 68+ 125.1mn Prcth odno jc vee lI(rosena /I = 6.6 Pa (I = 5 m) tlcolli"" m" I i 8 (I = 5 m) dconi"" ma 19 i 22 (I = 13.4 P.Ox9. 8 dllzine 7. 19 = 68 Po 13.4X IO .8 m R = 300.8m I? = 297. sa opisom olpo ra.1ma Preillod no je vce IIlrokno II dcolli""m" I. T rai:va suprolan smer odvajanjc Wo/W= I .0 .581'a/m VCl1ikn ln I c) Kolo s rejnos lela 0 1 .9:10.] dcollica 19-22 Jccl ill icn i pri lisJ k f) Kolo grejllog Icla 102 . Prcgled koeficijcDatB mcsoih olpora: deo oica l ·kolao · Iuk.4 x9.67= 125. r/d=1 <leoniea 2 2.3 Irenjc 1I ciconic.9 Pa I = 10.1 9= 46 Pa 13..21'" 8.08 1.1 Po dlli inc 5 m Prcnsl:ljc loa Irenjc u dconicama 19-22 Dllzin. 19· 22. 19.7 = 193. dClInice I . dui inc 13.1ma Prc th odno vee ulroscno u dconicclOl<1 I i 8 ukupnc J-J = 2.. tleonice I. Preoslaje za I rCllje II dcoll immo 23· 26 Dui ina dconica 23 .001 U kupno je ul roscllo rrcest'lje 1.67 x733. 03.25-1 B.8: 491 "0 7.7I'a 297.

79 .IlIk dconicft 11 0.88 .0 dcooica 19 . 12 .0 d.W=O. ouvajanjc 0./t1 = 0.0 1.lW= I.0 U 2.8 2.}.!(rcjno telo dco nirH 13 fd 11.4 2..una krsno salJi ranjc.0 Qd 3.77 .0 .2 1uka ..8 3.T ra&. pro laz 2 0. odvnjanjc Hlu !w= O.67 dc onica 18 .3 1.5 (l.2 IlI ka .IcI=O. sClbiranjc VJII =0.. 1 dconica 17 .!V=054 tioid=0.9 1.5 0.5 1.64 ..6 bQ 3.-B c1.6 1.0 d co nic..izvueen ko mad (za o lJilaza k deonicc 12) .. odvajanjc WuIW=O .2 1l1ka .0 1.3 dcooica 20 .0 .T meva snuimnjc HlJ/""' :::: 0.unakrsno odvnjanjc Wu/1V=O .2 1.W=O.0 4. DVOCEVNA POSTROJENJA G RAVITA CIONOG GRElANJA dconi cs 7 ~ 255 T ra~ slIprotnn smcr.1d = 1 35 dconica H .1d =O.5 1.64 d.lI nakrsno salJiranjc I-.J 3.'tzni ventil . prolaz W.T rac"V.T ra&a suprolan smer.Q 9..II . 1 1.una krsno oovaj:mjc.79 dcooi .7.2 luka .Z.T rat.5 1.6 .5 1'. IS 0.54 dold=O.1SU II . 16 .0 dcnnit-n 1-1 .. odvajallje Wo/lV=O.T raev3 suproto ll smcr.2 1ub 3.prol.5 1.zasun Q. 1S UIi 2.prolazni ven lil <!.0 wu1w = 1.l suprolan smcr.21 uka .2 1l1 ka .6 d eooir.0 w"lw=O.6 .6 !l.'Y.5 . sabiranjc 1 -.

5 1.prolazlli vent if .5 <leonia 22 • zaSUll · 2 luka 0..2 o Napomena: . Ukoliko je u naknadnom proracunu za cevnu rnrefu menjan preCnik neke deoniCC.4 <lroniao 21 .256 B.0 10.T raeva prolaz.l.k dconicc 19) .ld = 0.0 11.0 4.T raeva sabiranjc tV. .5 4.l! 3.2 luka . sabiranjc ~.0 2. oovajanjc W.3 1.1 <lconia 26 .T ral:va silprotan smCf. Todorovic PROJEKJ'OVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE .5 l. U ovom pregledu paraleino su dati koeficijenti mesnih otpora i za promenjen precnik.lV = 0.3 l.35 d..ica 25 .Q 2.5 11 .6 1..0 U 8.IW = 2..zvijen xomad (za o bilaz. sabiranjc V./V = 0.ld = 0.0 0.2 1uka .grejno lelo 4..9 deonia 23 · T raeva pIOIa7.3 1.2 <lconiCll 24 · T raeva supro 13n smer odvajallje Mlu/tV -2 luka .ak deonicc 23) · T raeva suprolan smer. = 0.54 d.grcjno Iclo 0 =1 1.0 U 9.8 U 12.67 1.0 4.0 4..0 dcon. sabiranjc tV.0 ""u/Ml =0.IMI=2.0 0.izvijcni komad (za obila7.prolami vcnlil .3 .

6 1/2 0.5 31.4 I .8 I 118.07 0.8 Pa Jedinitni pad !Xitislca R .0 2.0 1.3 9.0 1. 9.6 28.0 1.2 I J 6OSO I I 3.3 112. 1 1/4 '.5 9.5 +1 4. 1/1 IZ PLANA MAE1:E Prelh. .' 1. KOIO greJnog lela OJ.' 21 22 I7SO 7800 ".2 '.' 1.22 0 33 I 120. 9" '.4 0.4 1+59.7 I < 318Pa 1<010 grejnog lela 103.' .0 39. D (POI) I I 36.8 +37.0 Z (p.' 11.8 pad pritiska A .8 20 267 'LI'R+'LZ- 359.0 5.0 19. Utro~eno d • 1 \{4 I 9 h 318Pa .9 17 51 0. Raspolotivi prilisak H _ 733.3 11.0 9.7 + 59.' 3. 9" d 2. 11 0.22 0.2 + 47. 1 75.2 0 I 107. B Jedinitn! pad prillska A _ 33.5 7.8 336 LI·R+'L Z Sa izmentenom deonicom 20 + I 31< 259.4 16. RaspoiolM plilisak H '" 318 Pa 21950 14150 0.0 5.' 0.7 + = 832.3 '.2 14.5 '.' 2.' '" 1.4 13 " 7 391 • I 15 16 17 60.0 131 . 14. I 'I. S " " 280 32SO 32SO 6OSO 25 140 '" ".0 Z (Pa) d (mm) w (m. 175.0 3.S 0.5 5.10 3.6 ' .3 +7.' 55 + 11 .' < 318Pa Kolo grelnog lela 102.0 1.Tabe18 71 .1 1..0 13. 11 15 15 3.900 0. Duiina cevi d eonica prOiok prolok ~~ICO (k g/h) I(m) (mm) ~~ IZ "'LANA MREte NAKNADNIPRORAtUN SA PRElHODNIM PRECNIKOM SA PROMENJENIM PRECNIKOM CEVI AAZUKA w (m/s) R (Palm) ' ·R (Pa) h 2. 34. 2.0 5.17 " " " 22 " .5 2.11 so SO 33 so SO 112.22 256.6 60. 7 21.11 Palm Utr0$9no u deonicama I .9 I Jedini~ni p q VERnKALA I.5 3.l3JI -- -.5 126.05 I 3.1 Sa I2menjenom deonlcom 24 I I I I .2 1.22 0.14 0.0 1.2 3.5 < 733.0 0.1 130 '0 3.19 Palm 60 0.4 + 35..5 1315.0 3.0 1. II.9 1.' I pI~isak I 0. 112 1/2 0 207 73 0 387.6 . 7 < 7./'1) (POI) Z (p.8 Prigu~il:i 100 Pa Tabels 11 .6 3.. IS 0. ".15 I 22 I 153.9 74.5 33. 3. .R (Pa) 0 H 0 Z (Pa) ' ·R (n _/'I) (Pa) • 19 20 .9 74..19 Palm 9.I 'R+'L Z " "".1 0 11 11 12 70.0 • 50 t 114 I 9 '.0 6.5 + .3/4 I 0.KoIo grojnoo lola 01. 1/2 O .17 0.4 26 280 ".5 i 24.111' Prelh. ." I .07 0.0 1.5 11 .2 7. 22. Masonl Duzlna cevl d protok p rolok oonice (kg/ll) I(m) (Wj (mm) b w (m/s) R (Palm) I·R {Pal H Z (Pa) d (mm) k w (m.2 31< 1 1/4 5.1 15 19 '. pretnlk Mesenl Top/.5 I Ulro~eno I 210 105 1. D (POI) I • I 2 .13 • .8 127. Aaspololivi H _ 733.. pfe~nik NAKNAONIPROAACUN SA PAElHODNIM PRECNIKOM SA PAOMENJENIM PRECNIKOM CEVI RAZUKA conica Top!.4 +47.~ - 656.( I 3.5 5. ·R (Pal 0 H 0 Z (POI) '·R (n .14 0.13 0. 7.3 3. p q Jedinitni pad pritiska R _ 9.3 11.0 36.ls) R (Palm) m .0 3.ls) R (Palm) m '.6 0.11 0.S 50 'L"R+'LZ Sa IzmenJenom deonicom 8 + - 0.73 Palm .8 Pa u deonicama I. 136. 391 9d 9d " 91111l 2100 2100 9100 14150 21950 " " 12 22 26.5 7.10 7800 1750 336 7S 7S 7. 626.2 b . 19.5 7. Raspolo!ivi prilisak H u deonicama 1.6 VERnKALA II.' 24SO "'0 '900 1/2 " 21 0 ".3 55.4 306.

lVljajll nize tempe rature voue i u vertikalnim vodovima. dodajuCi dopunski pritisak /)J I: Razlika J:(p p - p.visina spratova je 3 m . raspolnzivi napor bi iznosio: Da hi mogli da sc mlrede toplotni gubici u pojedinim deonicilma.\'JA 259 11. potrebno je osim protoka puzoilvati i precnike ccvi. OJ '0 EVNA POSTROJ/. U ()st illim dclovima prikazanog strujnug kola cevi se hlade. Z<l kolo grejnog tela koje je prikazano na sliei 11. kao i ccla horizontalna povratna mrdil se ne hladc . POSTROJENJA SA HLADENJEM VODE U CEVNOJ MREZI v 11. posto se j.ivi nap~ r.) dobija sc dircktno iz tabcle 11. Podaci vazc liZ skdeec pret postavkc: .9. koje 115tvari te k treba prorilcunati. = 90 °C .te mperatura lavana oo e. pa se kod ovakvog postrujenja javlja i veei raspo lozivi napnr. za najbliZi i n<ljdalji vcrtikalni vod .4.razvodni vod. kao i 1I povratnoj horizontalnoj mrcZi.4.temperatura razvodnc vade I.lI iz kutl. a dodatni napor zavisi ad hll- rizontalnllg udaljenja usponskog voda koji se proracunava od glavnog usponskog razvodnog vuua. Vrcdnosti dodatnog napora date su II tabclama ILIV i I LV.~ki .glavni IIspon.temperaturni pad u grejnim telima je 61=20 K . je r se s matnlln da je voda na ulazlI u grejno telo iste temperature kilO i voda nil izlal. Zato se za prelhodni proracun raspolozivi napor odredujc isto ka o i Z<l do nji razvud.9 objasniec sc izraclInavilnje m stvarnog napora. posto je ovaj deo ccvovnda dllbro izolovan i nalazi 5C u prostoru vise temperil ture. Usled tog<l je veea razlika gustine vode u glavnoj vertiblnoj razvodnoj cevi i II ostalim dclovima strujnog kola 1I0ecnng grejn)g tela. La knln grcjnog tela 1\. Ovo zanemarivanje toplotnih gllbitakil u ccvovodll gotovo uvek je opravuano knu sis te ma sa uonjim razvodom.1.-1 FrJ:~ CIONOG G RFJA . kau i izolacijc ostalih vertikala . O bzirom na izloze nn. Pri tome se smatra da u glavnom vodu FB. sto jc n:alna pretpnstavka. Postrojenje sa gornjim razvodom LJ uu sada imdim prorilcunima ccvne mreZl: nije uzeto II obzir hladenjc ccvovoda. a time i stvarni rilSpOI07 . kod gornjeg rilZVoda horizontal na razvouna mre?a najCcsee prolazi kruz prostorije niZih tempcrilturil (hladan tavan). tako lIa Sll toplotni gllbici II mrezi vcCi i ne mogll sc zanemariti. kao i lJ horizontalnom povr<ltnom ccvovodu EF nema gubitaka toplote. prema semi na slici 11.gornja razvodna meda jc izolovana .MA GR. sobne temperature 20 °C .1.1. Mcuutim.II .

.iz Iabcle 11 . pod a tkc u tabe ti l1.wna je po lovina slva rnog pro toka vode.tjblizu i najda J ju vc rt ika lu za ud a ljenj.!V koji Sll d<l ti za ne izoJovanc cevi.. u prime tno razlii'. U tabe li se proec nlualno poveca njc navoeli za n. N .l te la.r.. odnos no zavisno od udaljenja pos ma trane w rti. Z bog loga SIO je usted hJade nja cevi le mpe ra ture vode na utazu u radijator i izl. grejn. svaki ko ti i:ino m vode od 50 kg/h.in. Uko likll kroz pojedina grejna tda prntii'. Korekture za p ro toke vode kroz grej na teta koji se raz likujll ()(I 50 kg/h.9 Cevlli sis/em sa gomjim razvodom Vr dno~li za ve rl ika le izmedll najblize i najudalje nije. VI. / /// /////"0// -.1Zl1 iz njega nae ad predvide nih.260 IJ. Poveea nje sc vrsi proce nllla lno. VreLi nosli iz tabele 1 1.r. izracunavaju se Jinea rnonl in le rpo Jaeijo m. Medutim.Vlllu kojoi su podaei dat i p rc ma dc ktll hJ aele nja.- J Slika 11.. ncgo sa mo jed no . povrsine se povecavajll. VII. pre ma kojima je grej no telo i dime nzio nis ano. prc ma tabcti 11. trc ba korigovali lIkoliko je te mpe ralllrni pad raz lii'.A CENTRALNO G REJANJE . Ida. r A ~ . ite ko tii:ine vode tn·lla rai:ul1a li sa prosci:no m vrednoscu svih grejnih te la na pOS ma lrilnoj ve rlikati.TodofV"i i PROJEKfOVANJE POSTROJENJA 7 .na sva ko m spra lu iz jed nc ve rlikalc snabdevaju sc top tom vodo m dVii gn':. B ~ P2 p. . najdaJjc vc rl ikale do 30 m i pre ko 30 m. . U sllll:aju L1 a se na spra tu ne nataze dva grejn. merod .- P3 (") .r. .I I :P 4 I '<t .---Ps I --- J E F• -l() .k aJe a d gJavnllg lIspll nskog voda.r.V vaic za izolova ne cevi 1I ztjebovirna 1I zidu i 10 i za L1 rllgl" tc mpe ra lurne padove u grcjnim tctima. il oel 20 « knd ieije ntima iz tabd c II.r. uvode se pre ko multiptikacio nog koeficije nta .

." . <13' 392 343 '" 314 213 preko3 38' . .0 '" 50' . 177 pN' . ...I pN' post pNO posl.Tabels 11 .. '12 .. 255 . 314 '16 " '27 206 '57 226 on 333 373 3<3 300 '51 '" '" 3" '" 392 '" . <13..I ".." . .. 01' 22' 3" 255 m 373 500 '" '55 '18 '" '" "." • 31 177 275 3" 29. '" 255 265 '05 . posl.. ' 37 226 " ' 07 .. (' pralova) zgrade """' Qralno leto na nlvou Horlzontalno _prufanlc postrojenla 1m) 10 pIYa' 20 . . 3" 275 '" . 579 539 .. 00' 50' 510 46' ". pelko 1 • 5 prako 1 . 265 '51 2<l6 ' 37 '16 18.N Dodstni napor u Pa za dvocevno gra vifaciono gr8ianje (vertikale neiz%vsne i pored zids) B .... .0 300 • Odnos/ sa na najblif u i najuda/jenlju vertikalu .22 ' 65 ".. '0' 353 44' " .... 00' 363 333 ".. '" 373 333 .· " '57 ". ' \8 '96 '" 333 300 " '86 '05 ' 35 353 preko2 . 50 ""... 373 520 48' '" 382 53' . 00' 383 42' '" . pNO "". 31 ' '55 382 . .\8 " posl. .. . pNO 78 " .02 ". 3 . 382 510 01' <13' 588 559 520 392 353 31' .

. pa se raclina hlall. hnvima) llruj ni.00 1. r:.loo pnriAnjc .si sc dimcnziunisanjL' ccvne mrde sa tzv. nl7. VI Koreklllrll lahele 11.vk<! C l. Provera stvarnog raspolozivog napora Postn je odrcllcn "prethollni" r<lspoloz ivi pritisak (napor).65 1.9 1 0. nob:: iz tal".0() 1.11 ovog del" proraL'lInrr.12 XO 0. vode kWl gn.:.'0 I DO ·C 1.X. V nodalni nnpor II PH za dvoccvo gra"ilaciono grcjanjc <l'crtikalc izo hn'anc i II i.lV i Il.-13 IJ 0.. Po zavrsct\. 2 Il.·1 6 0.1 7 98 11 8 137 157 177 127 147 177 196 50 IIR 127 147 177 196 216 60 137 11 7 - 177 1% 216 H5 Tllbela II. .00 1.'6 59 69 IIX li S 127 1. v. Za dmge temperatllrne padovc II grejnim Iclima pol reb!" 1j. Pri ovom ra clInli smatra sc da jc te mper<llura volle na izlaZll iz verti\.8C) 1.VII Korcklllra labclell.49 0.0 rist c .VIII izrai:unali Sli pod prCl r-oslav\.1Q 20 5q (W 30 S8 40 98 lOll 49 69 7X 1)8 .'oJ I 'fJ!r:Hl c NHjllllltljcnijtl n!r1ikal.:njl· vode u sva koj deonici i izrai:unava sc s rednja vrednost gustine vode .oo.A CEN r/(·I i AO G RU. kao i prci:nik deoniCit.l NJI-: Tabcla (l. prl·thollnom prl:cnicima .) XX lOR r-.6K 0.2. (.76 1.NJA i'.70 O.nal je i prnlnk volle kroz svakll d<:oniclI.) isp.'IiHI""JI'Ir 1'1I0 1l:Kf() 1 '.ljc. POSTR0 1l..27 1.77 0.73 0.. IInrl"l.t .. Kalla jl' .15 O. ma labcJi 11. pO/.V za <In'ge lempcralllmc pa<lm'e T'': .. N. \.\·odnc n)(le 10 20 .JIIcntlII I'"ni Inul Tempe".15 90·C 1.. jno tdo :'0 !~g!h .: lUX.t jc prolo\.1 kWh Nnjhlii.>oslrojcnjo 10 3') I 2 3 ~ 20 .9) ravna lc mpL' ralliri volle na izlazu iz kotla.7X i'oda ci II labd i II.alnog ralvOt! · nog kr:.lV la prolokc kojc sc razlikujll od SO kglh Prnluk Vcrti11oI.2K 80 "C 0. I najdalj.I .S Ion 120 140 160 180 21XI O ..62 056 052 OA9 ~ i I 0.1"'" .om d. h.:.a 10 40 (.017 grcjnim lelim" Tabela Il.jlollj" \'crIHa. 11 A.5x 053 0.75 OJ.ka (tai:ka 13 n<l slici 11. Za odstllpanja stvilrnc kolii:ine vodc do pomcnute vrcdnosli.0 1..

apclmena: U spratllvc Ifcba racunati svaki nivo zgrade iznad kotla. /JI izra i:un~ta VCL1 '''~'1 I'OSTlIOJ£NJA (i UA VITA CIONOG G REJrl NJ.gnulc najhlii H \'crlikHIIt m.18 0. prizemlje bi prc' d~lavljillo spral I. I 2 3 4 I 2 . 10 6 4 12 2 I 2 J ~ 5 (. grcjnog tela l.74 0.42 0.. vc rtikHht I 2 3 I I 10 II 15 15 X 7 8 :.005 rn/m.14 O.45 0. " " ibl i1.10 60 1.46 0.8Q 0.65 058 0. kakvo m vrs lo m izolacije i koje dcb ljim.1 7 0.42 80 IOU I lO 14{J 160 180 200 .1 26 .96 1. Prilikom pro ra i:un a hlalil:njil vode u poje Liinim dconicilma [re ha vod iti ra cun a dil jc nilgib ho rizo nt il lnih vodova 0.IA tlrcko 30 m najbli:h. :.39 0. Tubcta Il.1 X Korekillra lahele l1.II .36 ""i""1 in ( kl!lh) 20 .60 0. 23 IS 12 10 X (. "crtik"IH 20 18 II IQ 12 Q 20 15 8 5 3 13 9 7 5 J 17 10 R 6 4 " 6 10 7 20 15 'I 22 16 II 9 6 7 5 Z2 16 II :.\ 4 5 6 6 13 8 5 17 10 7 5 Iii II 9 6 4 21 13 10 8 17 9 7 18 II X najll.VIII I'roccnlualno povccanje povesinc grcjnih lela kod u\'Occvnog gravilacionog grejanja Ilroj Sl'ntlm'lt Si'l'll I NHjfhtljM vcrlikHhl flo 30 m NAjllAljA vcrllk.1 1. Tahel a I 1. 44 R r.53 0..77 1.lj.87 n.53 0.'I 4 5 I 2 . Is to tak ll tre ha znati kojc Sli d co nicc izo lo vane .70 0.1 gllstina vode u svak oj dconici.VlII za prol ok koji sc razlilmjc od 50 kljh Proluk VcrlikHl.jeh'ljH vcrlik"h. mogli Cc je tacno IItvrditi rilzlik c gus timl vodc nih s tllbova II svakoj d 00 nic i i glavno m uspo ns ko m kraku .

specificna toplota vad e (Wh/kg K) c = 4186 ..X Korckillra tahclc II.'onicu: .80 1. a lIci nje na greska zanemarijiviL Uprosccn obrazac glasi: (0C) (11.koci"icijenl prolaza to plo te kroz izolova ne ccvi.duzina u eo nice (m) k n .. svcdcn na L m dllzinc.00 I 15 II grcj nim lclima 10 20 30 Pri prove ri slvarno raspolozivog napora . prvo se racuna hlad e nje vade dcanici po obr.VIII TClDl)CrJllllrni (lIHI.I LNO GRElANJ£ Tllbclll Il. . Todom .1 7) Z a tcmperaillru o koline koristc se sledece vrednosti: a) temperalura proslnrijc ako SII ccvi alvarcna izvcdcne .1/kg I< = 4186 Ws/kg K =1.J IJ.XI (W/mK) 1m .hlauenjc vode (0C) I .1 6 Wh/kg K U pre thodnoj jeunacini IImcsto srednjc Icmpe ratllrc vode kaja se izracunava pre ko izraz<l : u ko me je: 'I -ulazna tc mpe ralura vod c u deonicu ("C) [·kn(tt -'0) (. (lcilava se iz tabc k II. Xl. N 7.·. Vrednosl raspolozivog napora mozc se izrauunati kada je poznata srcdnja tempe:ratura vade za svaku u.>1 dnlgc lcmpcralllrnc plldm'c Korcklll .t .(j.prol a k vOlk h oz deLl nicll (kg/h) (' . 0.tcmpcrillura oko line ("(:) (.. cime jc ra cun znatno uprosccn.izlazna kmpt' rntura vodc iz deonicc (0C) uzima se Icmperatura vode na ulazu u deo nicll.srcdnja le mpe ratura vode II deonici ("C) I" .t PROlFXrOVANJE POSTROJ£NJA ZA CENTR.'c I.lsell: II svako j ill . c) 45 "C za ncizo lovane cevi poslavljene u zalvo rcnim zljebovima zida Koc(icijenti prolaza toplole kJ/ za izolovanc i gole cevi uate su u labdi 1 I. b) 35 °C za iznhwanc cevi kojc Sll postavljcne 1I zatvorcnim zljebovim<l zilla.

5 I ttl = I.vis ina deonice (m) Pili . koja odgovara te mpe raturi vode 1m (kg/m3) Vrcdnost razlika (Pm .raspolozivi napor 1I odnosu na dconicll /z ' .srednja te mpe ra tura vode u deo nici (DC) 61 .Pr) moze sc dobiti direktno iz tabele III II dodatku.izlazna te mperatura vode iz deonice (D C) 1m . DVOC£VNA POSTROJ£NJA GRAVrTA CIONOG GREIANJA 2(. 2 (D C) (11.tc mperatu rski pad IIsled hlade nja (0C) J-I .11. 20) gde su: ulazna te mpe ratura va de u deo nicu (D C) Il .srednja gustin a vode u de.mici.1 9) (11. II - . 1R) (11. +/.

67 2.369 0.278 0.05 1.12 3.745 0. cevl CCVI u zgradama: k'R = 1. 4 15 0.609 0.2 1 " 60 6S 2.933 0.679 0.335 0.)l I 60 '0 20 0.565 0.50< 1.363 0.805 0.2"' 9 0.814 0.251 0.451 0.267 I 0 .605 >So '" 1.535 " 0.080 0.264 '/2' 0.437 0.2501 0. 1.285 0.858 0.352 0.376 0.09 2.551 0 .632 1.'191 0.2 12 0.38< 1.72 2.208 0.025 0.725 0.0<3 0.1 4 "0 3.651 200 1.345 0.56 2.655 0.238 0.612 0.902 0.177 0.253 '" 1.399 0.93 1.949 0.562 0.) • • :0' • C • • c :5' ~ 11 " .642 2.43 1 0.618 0. 51 . 189 ~I 50 60 0.566 0.872 0._ 0.14 3.529 0.585 E £1 JO 0.469 0.609 .578 0.763 0.526 0.402 0.811 0.658 0.698 1.28 1.971 0.851 " eo 0.454 1.5 13 om podvueene vrednosti oznaeavaju d ebljine izolacije keje se preporueuju ked r8Zvedne mre!e vodenog grejanja Koefi cijent prolaza toplote za gole cevi k (W/mK) Procnik HOrUontalna cev >S 20 1.6<11 0. .702 0.2 1 2.186 " >S 20 2S 0.327 0.3 13 0.300 0 .366 0.948 0.628 1.765 0.938 0.05 1.632 0.594 0..52 1 0.451 0.741 0.434 0.201 0.529 0.364 0.305 0.269 0.516 0. "' 27 0.595 0.219 1. 441 0.314 0.419 0.489 1. 490 0.118 0.929 0.319 0..74 1.301 0.8 19 0.928 0.065 0.321 0.015 0.395 1.449 0.148 0. 09 2.701 0.209 3/" 0.67 eo 3.53 1.56 Vertikalna cev .360 --- '0 50 60 6S eo 90 '00 0.'" 0.335 0..365 0.1 5 kR mm 20 30 '0 50 3/8' 0.154 0.451 1.637 0.556 1. 487 0.E E " 1 1/':" 0.545 0.856 • ~ .<30 0.98 " 50 ..465 0.240 0. 419 0.081 0.533 1.618 0.893 0.28 25 0.54\2 0..688 0.349 0. .154 0.683 ' .329 c .701 0.661 0.378 I 0.512 1.498 0.431 0.86 " 1.939 0.23< .XI Koeficijent prolaztl toplote k'R (W/mK) za izolovane Prot.298 0.423 ' .557 0.498 0.839 0.Tabela 11.733 1.134 0.640 0.291 0.

treba vocl iti raclln a 0 pred vidc no m nagibu eevi (0. a k 'R koe fi eije nl pro laza to plo le izo lova nc cevi iIi kocficije nt za go lu eev (tabL:l a J UV i ll. poveC<lvajll Ci tako dobije nll vrednost prema tabe lama ILlV i 1l. tre ba imati u vidu da je pre lhodno odrede ni jedinicni pad pritiska R.i kcoz deo nieu.).f POSTROJ EN}A (j R4 Vn :4ClONOti GRE/A N}. a 12 n<l iz lazu. Ako se to cini .VIII. Vrednost I I od nosi se na lempe rafllfu votl e na ul azu u deo niell. ' lJje tempe ratura okol ine. Na knadni proracnn sc izvocli isto kao i kod do njeg razvocla .I'N. . koja pro laz. ) (P~ /m) ii ' (0C) (Ill ) N ( Pa) I 2 3 4 6 to tt t2 l3 t4 U gornjem furmularu G" prctlslavlja casovni protok vode koji se dobija iz: (J/ . pri naknadno m prora clInli o bicnll se usta novi tl a se za pojedine cleonice do bija veca vrednost R od pre thotlno o tlrccle ne. moze se jos II pre thodnom racunll iCi na otlredivanje precnik a i pre ko veCih vrednos ti za R. tre ba lIsvaja ti za deonice najveceg precnika. J l.(J. o nd a tah o povecanje R 1I odnoslI na pre thodnu o dre deno.u g(Pm . Proracun hladcnja Prilikom proracllna gornjeg razvoda zbog hladenja vode povccava se povrsina grejni h fe la prema poclaeima iz tabell. t>T Q (kg/ h) . U fabe li za k 'R d ate su vece vrcd nos ti (k'l< = L 15 k R) uzi m<ljuci u obz ir d riacc za CCV l. a t>T te mpcr<lt urski pad 11 grcjnim te lima . h ' vis ina dcu niee ( ne duzina) i [J raspolozivi napo r deo nice . Z alo. prema Kojima se vrsi proracun hladenja i izracunilvanje stvarnog napo ra . Pr iliku m odrecliva nja visina ho rizo nt alnih dconicil . V) . Sa ovim na porom odredllju sc pre thudn i precnici. Raspo lozivi napor 1I pre lhodnom proracunll izracllnava se kao j kod do njeg razvuda .n c ray ne tlllzini tlc untce.4. =-·O.J I. a za ne ke manja. kao i kntl proraclIna eevnih mrd il svih vrsti grejanja.g jc raspo lozivi napor pO I m vis int: deo niee .p. Prnraclin hladc nja moze se izvrsili tabeJarno pomocu formulara sa s ledecim podClcima: Proraclin slvarnng napora Gil d ( mOl ) (kg/h) I (01) S k'!< (m) :) (W /m· 'K) " (or) 7 ("e) '" II 6J (Ue) 9 ("C) '1 I.005 m/m). do k S li za vc rtik a lnc deo nice v i ~. prosccna vrednos t za je tlno strujno ko lo. Raz lika (Jim .RG . f 267 11.3.V. D a bi se ubrzilo p ro racun i izbegao veCi naknadni proraclIn. gcle je Q kulicina !Oplole koju ce predati voda. Dl 'O('[. a 1m srctlnja vred nost te mpera ture vatic u deon ici . U ovom [ormul a ru s je dcb lji nil izn lileijc. Kod prora clloa cevne mreZe sa go rnjim razvodo m.

U 2.:io nog grcjanja. 12. koli cina vade 1I de onici koja se spaja.SIll s': na sva kll m nivou nalazi sa rno po je dno grejno le lt).2 7A 4. a kroz grejno te lo 104 na sprillu 140 kg/h. Primci' 3 Proraclln a li cevnu mreZll za pos troje nje vod e nog gravilat. RU. a pad te mpc: ra turc u gn:jnim tclim a 20 K. te mpe ra tu ra meSavine vo d e odre duje sc pre ma o brilst. sa gor· njim razvodo m. jcr jc dobro ilo lova n.. Trx loro". Pw· to k kroz g rejno te lo 04 je 77 kglh. G rcjno lclo 04 Dod a lak za najdalju vertikalu i prvu e taiu zgrade sa dva nivoa iznosi 15%. a u koj ima je voda ma nje rashlad e na. 11. le mpe ra lura vod e na iz lazlI iz dco ni- ca koje se spaja ju . Te mpera tura vo dc na iz lazu iz kOll a jc 90 "C. cijaje le mpe ra tura vode na ulaZll/"ra. T e mpe ra tura lavana je 0 Q C. povrs ina grejnih te lo se povecava dodatko m pre ma tabd i II. izo lova ne Sll kizelgu rom. Ko re ktllru tre ba izvrsiti ako se p ro lok razlikllje od 50 kglh po grejnom tclu.in a 5.0 Povccanjc grcjnih tcla O bz iro m na niZu te mpe ra turu vode (posle dica hlad e nj a vod e) o d o ne za knju ~ll p ro raclln a la grejna te la . a ve rlik a lil I najblizom u pos lroje nju .'! . zbir ko licine vode iz d eonica koje se spajaju .f: PROJ £ KTOVANJ £ f>OSTROJ £NJ.VJ F Kao te mpe raluril vod e n a kraju usp o nskog kraka usvaja 5e le mpe ra tura voll e n~ iz lazll iz kOll a ( najeesce 90 "C).VIII je rade na pod .4 1. Priliko m p ro ra cun a hlad c nja horizo nlalne povra lne mreZe sma Ira 51:: d a u njoj oslaje te mpera tura vo de ravnil le mpe raluri vo de na izl aw iz najud a lje nije ve rlikale .268 B. l'rcgtcd du:i.VIlL V c rlikilla III sma tril se najdaljo m.4 8 9 du7. za s iste m koji se na la z i na slikama I U O. I.2 10 II 3. odnosn o kll li cin a vad e pos ma tra nc d co ni ce. JlI adenje u uspo nsko m kraku sc za ne ma rlljc. to lik o sc i zagreje mc :. Kod mesa njil vode pri spaja njll dve iii viSe de o n ica. Ti me se go t ova ne cini nik a kva grd ka. je r ko liko 5e vo da hl adi u ovim cevima. a L G.0 5. Uspo nski vodovi Sll vode ni u zlje bovimo spo ljnih zid ova . ~ju Ci 5e sa vodo m kojo do laz i iz ve rlikala bliZih ko llu .1 ZA C£NTI<A LNO C.4 1. a labela l1. Sve ce vi sc m radijalors kih prikljuca ka. P.11 i 11..ina dconica: bIO i deDllica t 2 duzilla 1m) t2 brai decni"" 7 3 5 6 1.:lI : gde je G.

11 % 0.o povcCan je: Ko reklur.96.1 % Prclhodni proracun Verlile. D VOCH ' A POSTROlJ.NJA GR·jvrrAClONOG GREIA . Korck tura za protok ott 54 kglh dobija sc interpolacijom prc ma tabe li II. I Grcjoo telo 01 !'rolok: Merod. 'fA 269 prctpostavkom da sc na svako m nivou nalazc dva grcjna tela.V(za najdalju ""rlwlu): R.' . za prolok: Ukupno povcea njc: 140 kg/h 54 kgil1 8% 0. Povceanjc gn:jnog tc la iz nos i 15 xO.6 x 367=245 Pa • 6H = 49 Pa H = H' + 6H = 318 + 49 = 367 Pa .II . Ko reklura za prol ok 54>50 jc neznatna. pa jc merodavan proia" 54 kg/h.1 kgil.96 7. pa se zancmamjc f/' =2.! X i nusi 0.4 % Grejoo lelo l~ Prolok: Merodavni prolok: Osno". za prolok: Ukupno povceanjc: Vertikal. ne uzimajuCi u obzir lo plolne gubilke ccvi Dopunski napor prema labeli II . [e1a ove verlikalc iznosi 108 kglb. .68 4.:. 04 (najllc povoljnijc) dea n icc 1·3. Sa polovinom prolo k" jer je labela cadena za dva grejna Icla na jed no m nivou.5'}b Grajna tela 101 i 102 !'rolok: Merod.prol ok: Ukupno poveea llcj: 140 kg (120) 84 kgil' 6% 0. ond a je mcrodavna vrednosl protoka za III vcrtik alu: C= 77+ 140 4 =54 kg/h 17. R. 5·9.nje: Koreklur.Ii sc raCun.vlli prolok: Osnovno povec-.vni prolo k: Osno".7% 75 kgil' 8.96 = 14.)SI rujno kola grejnog Icl..slojanje III vcrlikale od g1avnog usponskog voda jc do 10 m.o povceanje: Koreklur. III .68 7.l. ?.spolozivi prilisak. "rosceni prolok kroz grcjn.

2 m) Za Irenje u deonicam a 10 i 11 preostaje du1ina deonica 10 i 11 Jedinia.67 x 782. " • . 7-9 (d uVna 30. ~.~. ~. '..270 B.4 = 42.' :':: :~~":': l .8+49 =782. Slika 11_10 HorizonJalna razvodna mrda .:~:..4 m R= 315.5Pa 0..» .7-9 Raspol o~ivi prilisak Dopunski raspoloVvi pritisak 0. .-: ~=: ::< '> .67x367 = 245 Pa 1= 35. u pravim delovima ocvi DuVna deonica 1-3..3= 733.Todorol-it PROJEKTOVANJEPOSTROJENJA ZA CENTRALNOOREIANJE Prelhodno usvojeni raspoloVvi napol za Irenjc.-• ~ F '.'.. . 8 '" .?!. 11. I~ "1! " ..:~..8: 7.91 =208..if:.91 Pa H '=6.~: ~ ..: :' .. ?"_'.' ~'.. .8 Po 1 = 7..H = =733.:. ~~.5 Po 30. :~l.8 = 524. " . 5-9 Jedinifui pad priliska b) Slrujno kolo grejnog lela 104 deonice 1-3. ~ :. I. vn f. • r .":J-..8Pa H =H'+I!.?~~ r.. (\: .6 = 6.. ::':. ' -..: .:.! ~ ....Oxl22..9 : 35.7 Pa 315. 10.: ~~ ."f ~::~~~~C 1.6 m R = 245.i pod priliska u deonicama 10 i 11 Slicni m postupkom dobijaju se vrednosti za jedinicne pad ovc prtiska i za strujna kola osta lih grcjnih tela. .2 x 6.. '~.3 i>~ .7 Pa Prel hodni caspoloVvi prilisak za Irenje u pravim delovimo m rc ~e Prelhodno lIl roleno u deonicama 1-3.

11 I/orizolliailla povrailla mreia . mI § I CD I I ! I ! I (~ 14150 I· ! I I 21950 I = . DFOCE VNA POSTROJENJA G1 M VlTA CIONOGGRElA NfA 271 .II . • 0 I" 1 i~ I@ 0 Slika 11.r. .

I 0 . 0 0 0 1 325 0 ~I ". N I ~. I .--...I 2800 . J . .I 0 ." --t r J'" I I I l . "' "' 0 2450 1 rl. J I I I I I to. 2450 1 "..- I .._ ._.I " 0 • • d -" { 1 750 I I I "' '" ~ N ' G 1 2100 . 1 16O>J ".--- ~ ~ -- ._ . _ ..... 1-lD l . Q 0 0 " "' .. I 2100 . 3250. -. 1 I I I I I@ G II I 1800 I l ~ J .W--l . 1 ~ . ~ --. __ .

T r:leva 5UprOI:111 smcr.b ironjc prolO? lV.d""janje tvu / tv = 1.0 U 8.izvijcn komad (7.0 .5 0.: n1 i mcsnih u (pora: dCOI lic. prola1' Jl i velll il dcolli.T raeva prola7 ..rI'L' dL'n tabc larn c' .5 t.64 0.5 !U 0.ll'l o ni koji su izracunati IIzi majuCi II obz ir hladt" nje vode II CCV ' ) " J mn.5 JL 2.flV = 2 .65 IlIk 7:1 1111 o 0.Q 8.luk = 0. sabiranjc I-:/ F 'dJ d = 0.:zi.5 dconica 10 raoo odvajanjc lV. a kocficijenti mcs nih o lpo ra d ill i SII II posebno m prcglcdu . 16 .Cva. aSUIl .-.) 3 " ra M . K(wfj" ij. ProritC\I!1 jc i.2 IlIk il ."nino luk 2.grcjn" lela . /JFOCI.prolazni vent il .7 0. <. llcl v:'janje tvj lV = Oe'5 .ldavOi IF'r.-xlva ialljc.II.0 1. /tv = 0. ".5 1.3 dco nic.7.3 luka .. Y NA f'OSTROJENJA GR·1 VITA CIONOG GI?EJA:VJA 27.5 d Cf'lli l-:l " T raCva prnla.1 Naknadni plrOracun Naknadni r'" o ra ::un ~e ~pr' lVod i n:1 i~ ti naein aka i u prikazano m prime ru za cl o nji razvocl.0 Q.5 2.~l -k . prilla' /-V. II .1 I . sa mo sh S" mnl.gn::jllo tclo -T 1..flV = 0.T ".0 4.ak dconicc 5) .1luko .21uko .1 obila7.5 dconic.9 dcollica 9 .2 1.0 cleonic< 2 T me-va supror"n smcr.5 Qd 3..05 1.9 -\cnllici 7 .3 2..5 0. sabiranjc W jW = I 1.

\1 ' + " GT + "II + = =-0. kao i kolicinc .7 = 777 .tbela 1I." PROf EKI O I '~1.ali izra cunale prccnike ccvi.08+ 37.2 + 440.07 + 17 . mogucc jc sproves l i pro· ral:t1O hladelenja voele II ccvnoj mrdi i lacno proral:unali slvarno ra spo lozivi napor.l· hod no oel re<. Z a grcjllo Ic lo 04 izracunal jc raspolozivi napor prema prc lhoelno odrcdenim prcclli<. je r jc slvarnn r~spoloz ivi napor za grcjno tcla O·k 1I = "2+"311 + hw +"5 + "G T + "1-Q = =0. .1Vf E I'rovcra s lvarno raspolozivOI( napora I'''s lo jc zavrse n prelhodni i nakn ~ dni proracun ccvne mreZe prcm~ prelhodnn odreele nom napo m .12 Pit Stvarno raspo loz ivi Ilapor za kolo grcjllog tel a 104 iZllos i: H= + 11.1l prc ma pn.knih koreklllra n. poznali SII pn:cnici svih dennic. shodllo Illvrd c na m ril cllnskom pos tllpkll.LNO .:£1. Illaelc nj c vode i stvarni napor SII proracunali pO labe li kaja je vee opisana .1 CENTK-.71 +46.7 =379.274 /l r"doIT"'..67 Pa..proloci vode kroz svaku deonicu.t.61 + 277.Xll).ima ooel :. Tek kada sc raspolazc ovim podacima.tklladnog proracuna ceVlle mrcZL'. .56 + 277. treba zadrl.VJ/ :.. lakn je 0 11 veci oel pribliZllo odreelenog raspo lozivog napora.OS + 42.66 Pa " 2 + " JII ' ' -q Zit ovako izraclinal c raspoluzivc napo re vrsi se ako sc znacajno ra:tlikujll od pn. I'OSTROfENfA 7. koji je sprovccil.07+ 17.lhoelno odredc llo m raspo lozivom napo n! ( I.

I .' 14.0 246.I .Pill (Palm) H (Pa) (m) HOfizontalna razvodna mreia 2 3 I . 2.71 _ 68.4 55.0 SOSO 1000 1000 < 5.3 12.11 0.71 Povratni venikalni vod III " I 20 I 0.8 9.9 70. Raspalolivl naper H = 367 Pa " Jedinl<!ni pad pritlska R a 6.7 78.6 0. 17 12.11 0 2.4 I 88.59 I 3.T!lbe/a 1l ..47 I 68.17 ' .06 0. . I .08 0. 68.0 ' .32 6.<30 89.<3 " 0.45 ! 68.0 14.0 +7 . ..22 SO " 22 270 518. I m p q . SO I 1/4 .66 " h' PRORAtUN STVARNOG NAPORA Oeonlca I (k~) 609 d . ·R (Po) • 1 2 3 5 8 7 8 b .09 17.07 Razvodni vlln ikalnl vod III 1 2.57 11.457 35 35 0.6 0.0 . pretnik Topt MaSliI1i l oUiina Cevl d p eonlca protok protok eonlce I(m) fIV) (kg/ h) (mm) 12 PlANA MREiE NAKNAONIPRORACUN SA PRETHOONIM PREtNIKOM RAZUKA R (Palm) w (mJs) R (Palm) '·R (Pa) l: .1 < 777. 21950 141SO I 0.I Hladenje u grejnim lelima .7 .399 I 35 \ 0.8 0.' " ".2 46.2 7.2 I 132. (VI'/ mK) (C) " 90 " (C) o o (C) .0 14.22 :k"R+:E Z" 0.71 °c 129.47 + 71 ..5 '0 55.024 I 2.' " 723.11 + KoIo grejnog lela 104.6 0 0.0 1.6 42.92 68.6 3.0 VERTIKALA 111.' 1.0 7" 12.I .18 0.92 I I 0.34 77.0 16.08 '" I <" '.9 <.< .6 14.I . I I g '{pm .92 I 89.12 Pa Jeaini<!ni pad ptillska R • 42.1 SOSO 141SO 21950 .44 I . 10 608 '" 5. Kola grejnog \ela 04.13 0.' ' . 68.4 48. 67.55 'm I .' 8. RaspeloJ:iv1 pritlsak H .56 greJoo 181004 - - 87.' 1. 497 0. z (Pa) .0 7.2 4.9 67.7 gfe)no tela 104 - .2°C "Ul +"17 Horizontalna povratna mreta 7 -' I .06 0.006 I I 0.0 5.0 ".26 1.11 '" 12.0 0.4 \ 440.2 + 3.74 I 89.4 L"R+LZ= + 204.7 77.61 Iz deonice 11 pr~i(:e 140 kg/1'1 vade sa 12 .92 . 7-9 226. 1 1 1/4 0.0 14.17 0. I .5 < 379.94 I 0.8 Pa Lhrohno u deonlcama 1.7 Palm 10 1. .I .' I 5.8 ". .92 87.18 88. 762.9 32" 3250 "0 100 2. 1m) Imm) 11/4 • (mml I I 30 30 30 20 k. k SA PAOMENJENIM PRECNIl<OM CEVI w (m/s) .1 \ 2n.8 • 366. (Cj • (e) 89.02 88.5 1 1(4 1. (mm) L' 0 Z (P a) ' ·R (n· h) (Pa) Z (p-D (Pa) 9 h I 24.9 - 20 20 68. 88.7 120. I '" I 5 77 '" 140 < I I <..0 1.5 <.S 17.70 I 57.0 40.0 1.95 89.< 37.2 3.21 89.5 2. I 68.3.430 \ 89.XII Prelh. 1/2 0.8 0.24 I 2.<3 608 217 77 77 .91 Palm 0.' 8.3 37.0 ".7 0.47 ° c Iz grejnog tela 04 pritil:e 71 kWh vOOe sa 12 Tempe rature me~avine 140 . '.4 3.

Tilk va ccv na mrda za ht eva vi!ic r os l ~ oko mo nt ilzc.: UlilZ i ~ a niZo lll Ic mpe ril turom. Povra tna voda se skuplja nczavis nilll l·<.: dno grejno le lo dospcva \I d ru go . sarno sto su kod gravilacionog grejanj a precnici ccvi vcci. koji se grcjc.i d a je pad le mpc m ture u w ll ko m grcjno m tclu ma nji nego IJ slucaju dvocevnih sis te ma. Kod jed noccvnog r01zvod. iii pri nud na pomoclI pumpc.:vovOelOIll i vra ca prcma izvo m to plo te . stn jt: pose bno u lda nn kad a se grcj anje nll kn adno uvodi. Pos ta jc srednjil tc mpc raluril prvih grcjnih le la visa u odnosu nil tela dvocevnih sist ema. To zna ci d a je sVil ko grejno te lo povezano Z. i sistcm jc bez pumpc. \I kojima eirkulacija vmle mozc biIi pr irod n(l. bcz nbz ira na bmj prikljuce nih grejnih lela. Dime nzio nis anje gravitacio nih siste ma jc izlozc no u ovom poo lilvlju. pri l:c mll u wilk o skdec<. a o nih pri kraju ve rli ka le niza. preciza n prcdme r ma le rij a la i vodenje dye cevi kroz zgradll . da jc hilldc nje vmlc 1I svakoj ve rlik a li c kvivalt: nlnn padu lempe ralure 1I grejnim le lima dvoeevnih sisl<.12.1 vcrlika la.1 1I povra tno m pnvecilva II sllle ru strlljanj<l vodc. Iz loga proiz ila/. pri ce mu sc II razvodno lll ce vovodll precnik lImanjlljc. 100ko da se njihova povrsina povecilva. ima isIi pro tok i ko nslOi nla ll prccni k. JEDNOCEVNI SISTEMI CENTRALNOG GREJANJA 12.lzava go rnjc ne povll ljnc d e kl e dvoccvnih siste mil rrime njllje sc jed nocev ni sisl e m. a siste ma sa prinudno m cirkulacijo m u poglavljll X IV.1. Cevna mrda ima rrolllc nljiv rrese k.: ma id a srednja le mpc ril lura vode 1I grejnim lclima o pa d~ 1I smc m s t mja nj ~ vode. Kao rdenje koje II bl. U ovo m poglavlju iziazli se nacini pos tav lj anjil cevnc mrczc jc elntlcevnih 5is tt' ma. I sis tclll na dva ve rti ka lna voela. u lIkUpnl1m zbiru grejne povrS inc 5\1 jcdnakc 'kod jCd noccvnih i dvocev nih pus trojc nja. uslcd graVil (lcije. . Pos tavk a cev nc nlrdc jc u o ba slu caja i s t ~. 0 277 . Vuda koja prodc kroz j<. UVOD Dvocevni sistcmi (x nt ral nog greja nj a to plo m vmJ o m imilju p oscb~ n ccvovod za razvod vode. sve do k ne izadc iz pns lednjeg gr cjnog le la sa tL' lll pc ra lll ro m kOjll odgovara le mpe ra illri povralnc vod e cclog sisle m01.1sva k. tako el a svako grcj nn tc ln clubija vodll iste te mpe ra ture.lzvod nOl i pllv ril lna mreza jed instvc n ccvovoel . koja se pros tirll visino m objc kta. kod koga su r.

Razvod na voda stmji odozgo nadole iz jednog grejnog le la 1I drllgo . 2. a den kralk om vezolTl n3s tav lja d a slrllji kroz \ CI . grcjllo le/o.1 Jedlloeevlli sislem lop/ovodllog grcjallja sa gumjim razvodol1l (I.tvnim razvod nim vcrt ikalallla na kojc su priklju l.'KI OV/f.c ni horizo nl aln i g rcjn i kru gov i. a iz njega 1I razvodni ho rizontalni eevovod. NACINI POSTAVLJANJA CEVNE MREZE 12. 1 Z. raspode ljujuci se nil pu jcdi ne vatika le .h:dnocl'vni sislc llli cc nlralnog grcjanja su sa prinudnom.2.2. birn iku u salllnj kotlarnici .12.l slall()va zgr:: dc: . /'''!'''''' 'i. ccvi kOjl' vracajll oh lade nu vodll do kOl la. vee se m OZ l ' vmlil i d irckl no sa razde lnika 1I kotlarniei i z"vr~ iti U S" . . mad " mugu r<td iti i sa prirmJnom cirkul<t cijom vode:. razvodlli vud.I. siglla/lla eev. 8. 11.lIn llg grejanja moZe sc pns tav iti na vis.tlni cevni sistemi ('cvn" mn. Kada Sll u istoj lack i vezana dva radij atora .: nai'.. 1. cirkll/adolla ecv. Takvih g rcjnih kru gnva Illnzc bili vise. glavlli IIspoIIski vud) a slik a ma 11. rcgu/aciolli vCllli/. Kot! vL'rlikalnih siste ma ga mjcg razvnda hnrizo nl a lni deo ccvovodil Zit rilzvod tllJl k vmk Sc: plls lav lja iznad najvisih grcj nih tc:i. l iglavno lll sc radi 0 "wrtik a lnim" instalacijama sa go rnjim i donjim razvoli n1l1 i () s istc lllillla sa g l.18 U.. prclivlla ecv. lO.in a . 7. ko da eke) vade od lazi 1I radijatore. ekspallziolli Slid. 4. 7 5 a a S /ikll 12.1 . na cina povezivanja grejnih Ida.' I'II01f. Vcrtik. !wrizollia/Ili povrallli vod.a jcdnoccv nih sis te ma cc nlr. niz ih g rejnih tc la.mi sa gnmjim razvodo m.11A prikazani Sli jcdnoccvni s ist(. 9.12.VJ/': /'OSTI<1)jf':Vl. eevovod se grana (lacka "a" na sI. Kot! donjeg razvoda cevi pro lilze ispod najn i.VJ/:' 12. Ide ispod na j. Kml oba na '::ina ntzvoda.1. kroz podrum.. nad podo m naj niZc c taze iii kroz plldzL'm nc kan a· k . U zavis nosli od bro. j.. U s lu caju grejanja Illa njih s la llliJcn ih zgraJa.1) !. sn ' : s(.·I CEN TR I L I\'O G liFJ. 5.i h g rcjnih lela. Kod ovakvog sislema YOGa iz ko tla s lmji kroz gl.:t.pllmpa. 3. 6. kOlao. l\ ni lIspo ns ki vod. kralka vc::a. grcjni km g m: mora P() ccti sa vcrlikak.

2 prika za n<l je se rna jednocevnog razvod H sa pre kinulim ve rlikalama i pome re nim kralkim vezama u slra nu grejnih le la. razvodna voda. slmjeCi pre ma kOLIn u ko me se zagrcva. bez posredstva kratkih veza./edllocevlli sistemi .m pomerellim kratkim vezama (J. kratke VCZC.2 .3. JO. sa pome re no m kratkom vezo m i trokrakim ve nlilom.Ure same razvodne vod e moze uti cati na o davanje to plote radijatora . 5... koji omogueavaju podesavanje odavanja toplOl e svakog rad ijalo ra. sarno slo .ie snabdeve na lrokrakim ventililna. J3. . . Medutim. prelivlla. radijll10r 11. 4. s tn cini da je montaza ovih sis tc mH51 0icnij<l i iziskujc ve6 broj fazonskih de lova. do ne kle ohladena u jednom iii dva grejna te la kod paralclne veze.12. Sarno se prome nom lemperal. 9. JEDNOCEVNI SISTEMI CI. r-'---] [i"" ' I ~--~I'------r---~6--==------~---------o~7 I I I 9 8 10 -. 2. iii se sva voda moze odvesli kratkom vezom i radijator iskljllciti iz pogona. O hlad e na V OdH iz verlkale skuplja se u ho rizo nlHlnoj povralnoj cevnoj mrdi.J Stika J2.\'pallziollog . Ova se rna je islove lna sa semom sa pome re nim kratkim vezama. Pomeranje kralkih veza je izvrsc no u ci lju povo ljnijegs trujanj<l vode u rad ija to rc. 6. din:ktno slmji kroz sled eCi radijator gde se dalje hladi. do poslednjeg grejnog te la na vcrtik ali.Wld.4 d ala je serna jednoeevnog pumpnog prolocno-regulisuceg sislema sa go mjim razvodo m. razvodlli vod. . Na sli ci 12. sigllallla. Trokraki venti 1 moze svu kolicinu vode llputili kroz radijalor i tada . reglllaciolli veil til.\'/Ida. Obc prik azH ne se me pogod ne SII za pri me nu u vikspratnim zgrada ma .ie kratka veza iskljuCe na.I·ki vod. ehpallzolli . Kod ovog sis te ma . pllmpa. 7. 8. ko d koga SL' ne vrsi regula eija protoka kroz radija tore. 12. Kod ud alje nih ve rLika la mogu se u najvisoj la cki ugradili skuplj aci vilzduh a r<ldi njcgovog lakseg ispuslanja iz sistema i sprecavanja prekidanja cirkul acijc. vo da st ruji kroz sve radijato re jed ne ve rlikale.lpOIl.lVTR' ILNOG GREIANJA 279 likHlu . svako ovakvo poddava nje dire klno ulice na odavanje loplote sledeeeg radijalora. Na slici 12. kolao) Serna pumpnog jednocevnog prot ocnog siste ma sa go mjim razvod o m. glavlli 1I.L ______ J Il -II '--!!-=":-=:J"""''. 3. prikazana je na slici 12. I I I 5 I I I I I f I I I r ___ -L _________ I I) .ZdlltU/. povralni vod. Mogucnost pojedinacnog regulisanja odavanja toplote grejnih te la ne pos loji.\'po/jlla cirklllaciO/U/ cev ek.mbimik v(/. i tako redom. Z naci.

Kod ov ih vcrtikala ra dijato r svakc sobe deli Sf: 11 <1 . radijalor. 5. povratlli cevovod. 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 LJ. ehpallziolli slld.. cirk/llaciol/ll cev ehpal/ziollog . sabimik vazdllha.\'/Ida. 8. 10 1.. 4.5 dcsno je prcdstavljen "IT' sistem. pllmpa. razvodlli vod: 7. koji je dobio primenu u indus trij. vod.5 predstavljcnc 5\1 najvise upo trcbljive semc zgrade do tri sprill ii . 3. poee li su se primenjivati sa pojavo m zgrada bez tavan a..\'/It/a.· .J 1 I /I I 1 __ ~ ___ ~_~ _____ ~ I 1 • _. 8.Or Slika 12.adavodo 10 f--<>-. jednocevni sist. Se ma na sli. spojlla cirkillaciolla cev ekfpanziollog .J.. pOl'railli vod.3 J et/llocevlli sislem bez reglllacije proloka (1.IO.-. plllnpa. takozvanc 'TI" vcrtikalc (pre ma cirilicno m slovu P).5 jl. prclivlla.--L. trokmki vCl/lil) Na slici 12. 11. 2. 10. 6.I2.:i 12. razvodll.tllI cevi 3. ___ I 1 I 1 1 I _ _ _ _ _ _ . siRllallla. 9.ado Slika 12. 6.G I' .1J iz vodo. sigl/all/a cevi 4. 6- I I 1 I 1 1 I I /I -- .4 Jedllocevll. kOlllO. kOlao) Je d noce vni ve rtik a lni sis tc mi sa donjim razvo do m.. sabimik vazduha.em sa "obicnim" radijatorskim ventilima I po me rcnim kratkim vezama. 9 ___ JI _ __ !---+-- 1.Todom'·/C PI?OJEKfOJlANU : POSTROJ£ JA Z-1 CENTRA LNO G REJANJf. _. SpOjlUl cevi 5. 7.koj modularnoj izgrad nji slimova. l(utl sistcm~ na sl ici 12. radijalor 9.L . ehpal/ziol/a poslldll. 2. sislellli sa Irokrakim vCl/lilima (1.2110 Il. prelil. J 1.

Na n ajv i ~c m spra tll pOSloji mogllcnost .\ T UA LNOG G REh1NJrI 281 dva dd a .6'h-r-f-:lI I I 9 I 1 L-_______ -. tako i horizontalnog dela grana koje povezuju ve rtikale. 5.mda. ekspanziolla po. Svaka grana zagreva po dec stambenog objckla na jed nom spratu. 2. 7. odvodna cev. smanjlljllCi loplolni diskomIor proslorijc. . sisle m dozvo ljav<1 i poslcpc no .mja po pOCelku unulras njih pcw rsinskih radova.. u porcdenju sa sislemirna sa vcrlikalama.5 Jedllocevlli sil·tem sa tzv.. dm gi (sa dcs na) nucguli sli ci .! I Slika J2.jeda n (sa leva) sa kva nlila livnim n:gulisa njem odava nja lo plo lC.. 12. grrjllo tew. o~aJ SC slslcm korisli 1I vc likoj mo nlaz noj izgradnji sla nova. primenom dugackih prozora ild. a horizontalne grane hatkim vezama se vode do zavrSoog dela poda. Pogodan jc za primenll kod ravnih visespralnjca sa 3-7 spratova . Grejna le la sc horizonlalno naizmcnicno vezlIju. 4.spra lno lIkljllciva njc grcj. dovodllo cev. vee se "rastczlI" pored zaslakljcnih povrSin<1. kako duiina verlikalnog. cirklliaciolla. kO((lo) 12. ~<ao ~ IO jc rc~ no . lIvodenjcm monlaznih panelnih konslnlkcija. TEMI CF. Jn .p:d~l s nog rcglliisa nja od avanja lo plo te protocnog ra dijat o~ a . Inace. U lakvim zgradama odsulnosl meduprozorskih stubaca oleZava razmeslanjc vcrtikal<1. 11. lako da ih na istom nivou moze bili visc.:. Vcrtikale za horizontalne grane poslavljaju se u pomoenim prostorijama zgrildc. . 2 I I I 5 I I I '. 8. 3. obrazujuei horizonlalne cirkulacione granc.. kroz sahtne prolaze u blizinj slepenisla i mokrih Cvorova.pro locni..12. siwra/Ila. JEDNOCEVNI SI. 6. vazdl/slli ilpust.2. 9. vellJi/ za reglllifwrje.I'pojlla cc:v ehpallziollog suda. I )1 I. U ovakvom sisle mu sa horizonlalnim cirkulacionim granama skracuje sc.. prelivlla. pllmpa. Horizontalni razvodni krugovi Rasproslranjenosl horizonlalnih sislema grejanja IIslovljena jc povccanjcm dlliina zgrada . "I r vertilwlama (I.2. PrJ prJmcnJ be lo n~ klh grcJnJh pa ncla. pa se grejna lel<1 nc grupi~u .

. ko el pus kdnjeg grejnog lela. insta lacija na ovnm spralu lI mes to kao grejna gra na mo · ze bi ti i7. i sta lno je drukcija. U to m slucaju.3.ttn a na kojo i sc zavrsava. Da bi se dob ili dobro izvedeni vc rtika lni prik ljucci na grcjnim le li· ma.N TR4 L NOGREJANJI' Na sli <.vede na i u o bliku cirkul acin nog kru ga. vez a ho rizont a lc i ho rizo nla lnog dela (kra lke veze) is pod radijato ra. pos to se glavna ho rizu ntaln a ccv pos tavlja iznad fina lizira nog pod". r I~ } 1 J 5 I II I 9 12 0- Gt r 7 8 6 r: )~ liJ / r-. kako bi se o bczbedi o pOlre ba n pro · to k krnz radij ato r. cirklll. do druge . Na prvo m sprat u je prik azana p ro locna se ma slruj an ja vode kroz reull a veza na grejna lela.: cl nus lra no m spaja nju grejnog te la sa eevi.·I Cf.os tvaruje se 11. 88' .: irkulacio nih grana u sis leml. grcjllo telo.. grcja nja I ros pra lne zgrad e. prik aza na je kra lka veza s landa rdne duzine .282 R 'l 'o<loml'ii PI?OJ EKTO J~~ NJ l': POSTROJf:NJA Z.cvrsti OS IOI1<IC kim vcza ma pod g rejnim tdima. Ka ko se sa sli kc vidi . vellt.. sigllailla. Kod ove se me neo phodno je o bral ili paznju na ko mpe nzaciju to plo tnc di la tacije cevi. o ni se mogu pripre mili i mo nlira ti na deo glavne ho rizonta lnc ce vi i u rad io ni .6 da te su razlicil e se me horizo ntalnih <. Ije nc su vazdllsne s lavine. ekspallziolli slIdj 2. Kratk a veza se moze izves ti sa sma njen i1l1 precnik o m. SIO bi poveca lo o tpo r slrtljanju vode . Na svako m radija to ru za iSpUSl vazduha pOSI. fq rP ..6 Sema razlil:itih cirklliacionih krlllJOva (1. pos ta sc sva ki vezan i radija to r jav lj d . odvodlla cevjll . prj j<.5 prclivl/{/. iii sa mo na krajnje m radij ato ru pri pos tojanju spojne "V<ll uus ne " cev i 1I go rnje m de lu grupe radijat o ra . Na s red njc m spralu predstavlje na je grana sa kral · kao nepo krc tni . Razvodna ve rtika la na kojoj grcjll i krug pocinjc i povr. dllzin a kratk e veze u prik ilz .para le lno. spojlla cev ekspa/lziollog s/ld aj 6. pllmpa j 12. trokratki vClltil. kOllveklor) . Na istoj hon w nt a li.·.: i 12. kotaojJ3.. za rcglliisalljcj 9. 4.·i. Meclutim. SlI u tom slucaju postavlje ne jedn .II1" fJ rv<l uva s lu caja odrede na je duzino m grcjnog te la. dovodlla CCVjlD.- II - Slika 12. ~ f-1 .JI ___________ -. vazdlLflli isplIst j 7.j I I I I 10 _ _ _ -.vO Jcm.

Na krajll gra ne je pri kaza n prolocni neregu lislICi ko nveklor. 1I z3vis nos li ou vt:l ici nc objc kl a i 10 lI glavnom kroz vc rliki. koja nijc dobila vel iku primenll usled lest. Sva ko grcjno te lo j l: o pre mlje no venlilom za aulomalsko is pll s lanjc vazdu ha koji jc poslavljcn na najvisoj laeci grcjnog le la. Na c irk lllacio nc kru gov<.l su lI grade na dva konveklora jeda n iznad drugog. IF. U s ill cajll kad. l 5. koje SlI prccnik a.. VeZl! grcjnih lela i ccvi mozc bili sa slra nc iIi o dozdo. 12. SA VREMENI JEDNOCEVNI SISTEMI .7).vfRAL NOG GR£JANJ..DNOCHiVl SlSTEM1CF. o nda se Ces lo ispred donjeg poslav lj a ve ntil ( iii slavina).I ed nOl:cvni sislcmi Sli danas lInapredc ni speeij a lnim ko nslrukcija m a venlila.1 283 Na Irece m spra tll je prikazana prolocna serna sa lrokra lkim ve nlilima. 17).7 Horizontailli cevlli JerI/go vi II stambel/im objektima . U jcdnoj kUliji moze bili prikljuCak za jcdan iIi vise slanova (slika 12.-oCa pri poslavlja nju i upo lrebi lrokralkih venlila .3. Iz kulijl' do razd e lnika vuu e se cirkulacioni krugovi najcesce od bakarnih ccv i. S obziro m na mogll c nos\ izdvajanja sva kog s lana 1I poseb nc eirklilacionc kru govc. 8).lO li Z drll gi (s lika 12. posl av ljajll se grcjna le la k()j a se specijalnim venlilima vczuju z" cev i. koji sadrie 1I seb i razvodni i povralni prikljllCa k. lJ horizo nl a lnc jcdnoccvne grane Ccs lo se ukljucuju ko iwektori. 12.12. koji Sll jcd . Slika J 2. Na vcrlikalc po spralovima Sll priklju ce nc klllijc malih uimenz ija . 1I zavisnosli od lipa ven lila. 1I kojima su s meii leni razdc1nici i sabirnici za pojcdinc cirklilacionc kru gove. radi regulisa nj a odava nja lop lole. " zavrsavajll se n:l povra lno m lI spo nsko m VOdll. 12. U nbjck lll sa ho riw nlalnim cevnim kru gov ima p rovlaci se ne ko lik o verlikala. kao i kra lkll obil az nll veZll (sl.IG i J2. savreme ni jcd noccv ni sislemi sc sas lojc od horizonl a lnih kru gova koj i poc injll na razvodnom.lne gradcvins ke ka nalc 1I blizini s l e peni~la i mokrih cvorova. a i za "p ro dllvavanje" go rnjeg u s lu caju skupljanja vazduha pule m poviSc nja brzine slruj a nja vode.

C~I . M':' . ... ~ r....8 Nacill prikljllcellja horizol1talllilz cirklllaciollih kmgova na Ilspol1ske vodOl'e 12. sto je posebno izraieno kod jednocc v nih sistema. 12.:- IaftlTILO ~ I I =-=-= II .. : I i¥!1 ~! c i~~ c c ~I .1 Primena bakarnih cevi Baka rne cevi imaju niz prednosti nad eelicnim.: u spratu ispod f+ I ~- C C I -- ~~._ ~-:-~ "".28~ I B.. II I :=J " II II II II II II Dir.. " C [.ad w { a...ktni prikljucci be: rozvodnog crmariea .. Razvodri armari.3. Todaro"ic I'ROJEKTOIlANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREfANJE I RazYOdni ermaic 50 x 50 em u istom spratu . Jer bakar ima vcJiku otpomost na koroziju sto obezbeduje cevnoj Olft'/i .nC' c~ Ir od.". PoKTJt" j ~d Ulponsk . f. pa su cevi od bakra nas le ve li hll primenu 1I postrojenjima centralnog grejanja. ..._J ~ ~ c rC - r: XUPAflLO k lYain/~nJr I I - - .

12 JEDNOCEV 1SISTf:M1 CEN fHr1l. Sa povecanje m duzine eevovod a . je r su.i za cevovode sistema grejallja iz asor1imallafahrike Majdallpek Hrapavosl bakarnih cevi je oko 30 pula manj a nego eelicnih slo prakticno znaci da je niii koe fi cije nl trcnja pri struja nju vode . nt: po l ~~bne za mc ne delova cev ~~ rnreZc . 2 12.NOG (jRElrlNJA 285 dug vek Iraja nja i niic izdalkc Zit od riavilnje .9 Bakami spojlli elementi . za isti pad pritiska u cevnoj mTd i. nema tit iOgil ad mu ija kao posicd icc korozlJc pi! n1Je po trebno J?ovre me no 15piranje cevovoda. koji su i je ftiniji. T o o mogu cavil ko risec nje veCih brzina strujanj a vode i kao posledicu toga ugradnjll cevi manjih precnika nego 1I slucaju cclicnih eevi.jitilll. Na cevi manjih precnika se ugraduju manji ve nl iii kao i druga armalura.

_ te mperatura vod e na lliazu 1I radijator liz _ te mperatura vode na izlazu iz radijatora Kod dvocevnih sistema srednja te mperatura vode u svim grejnim telima je is(. kao sto je slucaj i sa padom temperature: k 2 ill = I. mekih cevJ koje se ispo nl cujll u ko turovima dllzine i do 50 m omogucuie jednoslavno polaganje eevnvoua u jcdnoj cc lini. jer bakarnc' {.d .pravljc ne od hladno valjanih ce licnih lraka. Vrsi se k~pi ­ larnim Ic mIjenjem spojev3 koji se izraduju u vrlo veIikom aso rtimanu (slika 121)) I\naliza cc n~ jc pokazilla da Sll cevnc mrezc od bakra.evi Sli tank oz idnc a osim toga i manjih precnika od ee licni h. ali moze bili i razlicil.ev i m.tempera tura pros torije(°C) 1m = 1/2· (I.2S6 u grad c n~ 13. sa vrlu niskim slepeno m necist oca . isporui:\" ne t! c lovc za grejni s isle m kao i cc nu monlaze.c lika. Odredivanje pome: nutih te mperatura objasniee se pomocu seme na slid 12.4. sto vai i i za dvacevne sislcme. rek tnog dodira sa be lonom ako Sl: lIgradliju 1I po dove pri izvodenjll podnog grejanja . Q. U n" 5e lakk obIikuju od bakarnih.k(I".Tc Klo"JI·ir J>ROJ£/(/. ali su nedovoljno 01 _ po rn e na spo ljnc ud arc.srednja temperatura vode u grejnom telu I".po trebna kolicina toplo te za grejanje pros torije(W) koc fi cije nt prolaza topIote za usvoje no grejno telo(W/m . koja je svojevrsna zastila ccvi od spo ljnih ud a ra iIi di .d + lil ) .. DIMENZIONISANJE GREJNIH TELA O dredivanje zagrevne povrsin" grejnih tel a vrsi se po istoj jed nacini kao kilt! <I v" cev nih sist e ma: /1. Ispo rucuju se i babi rnc ccvi presvuCcne plas tikom. povo ljnije nad ec licnim za mreZc pn:.liz = consi.OVANJ£ J>OSTROJENJA ZA C£NTRALNO GREfANJ£ masa mitterijala ccvi sc smanjuje u odnosu na ccv i od c. [ spaja nje bakarnih ccvi je brLo i re lalivno lako. I ) u kojoj je: Q .nika ccvi ad 80 do 100 mm. Za izracunavanjc povrsine radijatora treba poznavati luJ i liz. Temperature razvodnc I .t i jednaka 1/2· (I'd + liz). I'ojava tzv. -I. racunajuci matcrija l. Zbog ve likc clas t icnnst i nislI ase t Ijive na razna slega nja i ve lika povrsinska knn {. Zit jednake protokc.2) Kod jednoccvnih sistema. dok je pad temperature obicno u svim grejnim telima isti.10.I Q ( 12.k/:!.e nlrisana o ptcrece nj~ . To Sli {.. Vr10 Sll praklicne kod nak naunog ugradivanja grejanja 1I zgrade. S li cnc osub ine bakarnim imajll i cevi od mek og Ce lika. K) I" . ( 12. tempe rature vode na uIazu i izlazu pojedinih grejnih tcla SlI razlicite. a sto jc pose bna prcd nos t kilt! jednoccvnih sisle ma kod kojih su celc vc rtik a le istog precnika. 12. a li im je vck lrajanja kraci.) -. I3aka rn c ccvi se lako sav ijajll pri cc mu se ne slvaraju nabo ri na cevnom omolacu .

[zjednacavajuCi prethodm: jednacine lltircciuj. ... prosavii i kroz radij ato r gornjeg sprata snizila svoju te mperatum od t.do 13' (l2 . i de la koji je prosao kroz haIku vezu.t luI2 II tir} tSM2 r ~ / lull I lIZ I @ Slika J2. JEDNOCEVNI SISTEMI CENTR4LNOG GREJANJA 287 pov rlltne vode II siste mu LIi" = I.12. Prolok vode kroz vertikalu moze se odrediti i po lazeCi od toga do je voda. J0 Temperatttre vode merodavlle za dimellziollisanj e grejnih leu. QII i QfII.0 / tUIJ m / .J ) Temperatura I ] predstavlja te mpera tum smde vode koja je prosla kroz radijator.IV Kolicine toplo le koje lreba da odaju radija lllri su oznace ne na iic mi i iznose: QI. Sa ovimje od redena i kolicina lop lo te koja sc transportuje vertika lo m do grejnih te la QA = QI + QII +QIIl' PolazeCi od ovih vrednosli odrede n je protok vod e kroz verlikalu A .0 / lizJ tSMJ .3) ~ tr . ( 12.3: /..: se ova te mperatura: .

4 L I n ( 12.-oju sc odredujc tc mperatura .-t I r . Ova te mperatura sc nalazi u zavisnosti od uslova koji su odrc· de ni za dati SistCIIL Ti oslovi mogu hili slcdcCi: L U svim radijatorima (grejnim tclima) jcdnake su srednje temperature vode (I.. QII ( 12.I.6 ) ZamcnjujuCi u ovoj jcdnaCini nadc nu vrcdnost te mpe rature 13 dobija sc: Q.) II X (12. Todoroo~ PROJEJaOFA . j =1 r Q .:ak:.3 ( 12..-u pna odata toplota svib grejnih tela. n·li po redu radijator odozgo. Q-£naeavajuCi sa n.ul-upno odavanjc toplotc svih radijatora vczanib za ve rtil.8) Q: 1 PostupajuCi daljc na ovaj naan 1D07.-(61 roOSl. 2 Pad te mperalufC vode u svim grejnim tclima po spralovima jc jcdnaL.9) gdc jc: .\7R.:alu Za odrcdivanjc povrlinc grejnih te la neophodno jc joS znati tempcraturu vode ko · ja izla7j iz grejnog tc la.Jc slcdi: (Q + Q IlI ...-I. dobiec se opSti izraz za Ic mpcraluru smc:Sc vode za radijator: ( I -I ) n ' 1' . 7) odaj..ul. 83 B.4LYOGRElr1 . smeStc nib isprcd tacke mcSanja za L. = ronsL) pri I3ZliCitim padovima tcmperature u radijalorima. VJE ([2. Analogno pre thod nom ra · 7..) pri razliCitim srcdnjim lemperaturama vode lin .5 ) T emperatura 13 jc pOCctna tempera tura sudivanju slcdi slcdcea jcdnaCina: radija tor II.WE POSTROJ£ VJA L I CF. ~ Q I (.1: se odrcditi te mperatura u rna kojoj deonici \"\: rtil.

iGRslcdi : G R = C . 1/1"' pa je: ( 12.sina radija tora... proizil a~ i da Ce se dobiti ista sumama grejna povrSina kao i kod ekvivale ntnih sistema dvocevnog grejanja.1 2SQ Srednja te mpera tura vode 1m i pad te mpera ture vode u grejnim te lima 6J imaju razlicite vred nos ti. Z bog toga. kako u pc gledu grejnih te la./ ...1 0) Ako se go rnji od nos oz naci sa a = G. povrSine svih sledecih Ce se poveeava ti. poCev od prvih grejnih te la u smem stmjanja vode..~ lJ R v. Prvi cc imati manju grejnu povrsinu.ia Pad tempera ture vade u radijatoru je o nd a: ( 12. javlja se sve ni za srednj a te mpe ratura vode u svakom sledeecm grejno m te ill.!!-/ I-=- c ( lui - a Q) R c ·/ c·C v .12. - 7 (12.1 Q _a__ C R ( 12. Utvrde no je da su najeko nomiciniji siste mi o ni kod kojih su i srednje te mpe rature i pad te mperature vode u grejnim telima po spratovima razlicit i. 13) v S obziro m na sniienje te mperature vode pri izlasku iz grejnih te la./ . <I Ii i do povc ea nj<l precnika eevi ko jima se gTcjna te lit vezuju Zil vert ikalu. povccanja srcd nje tempe ra ture vode u gTcj nom te lu i smanje nja povrsine te la. A ko se sa C v oznaci p ro tok kroz vertika lu u kg/h. dok Ce se kod ostalih ona povecavati. vr. 1st i je slueaj i kod grejnih te la koja su povcza na u eirkulacione kmgove.lil' to je liz = 1.I':J. Srcd nja te mpe ratura vode u grejnim te lima i pad te mpe ra tura zavise od odnosit iz medu ko licinc vodc koja pro tiCe kroz ve rtik alu i kolicine koja prode kroz grejno tc 1 0. II ) Ka ko je s dru ge stram: I':J..ie na su ispitivanja da bi sc odrcdilo koji daju naje ko mo nicnije siste me. tako i u pogledu ccvi. Sto je taj od nos blizi jcdini ci. utv rd c no je d<l su najeko no micniji siste mi. 12) Sa ovim jc od rede na srednja te mperatura vade u radija torima. Ako se kod proracu na prime ni me toda konstantnog pada te mpera ture II kmgu iii vertikali. /II = 1. JEDNOCEVNI SISTEMI CENrRALNOG G RFJA NJ. . A= QR _ _ --= Q . To dovodi do smanje nja pada tempe rature vodc. Rukovodeci se gore navede nim uslovima. I <. o ni kod kojih je : 3. a sa C R protok kroz rad ija torc. manj a ko li cina va de stmji kroz kratku vew ve rtik aIe. a sa njo m i zagrevna pov. a veca kroz grej no te lo .

+QII/ = IQR C· P(/r -I.vi ta cion ih sis tc m<l vode nog grejanja prirodnu cirkulaciju vodc izaziv<l r i U lik a gustina o hl.' priliska koji nils laje uslcd hl ade nja vode u ccvima Ppr..16) analogno: (12.12. Vc licina neophodna za njcgovo odredivanje je protok vode kroz vcrtikalu 11 (kglh) i pri zadanoj top lolnoj snazi radijalora i le mpcraturi vod e on iznos i G = QI+ Q. DIMENZIONISANJE CEVNE MREZE GRAVITACIONIH SISTEMA Kod gn. Na deoniei izmcdu radijatora lreceg i dntgog sprata ona iznosi: (12.5. Kako se hlade nje vodc u jed nocev no m sislemu vrsi i prc ko radijatora i pre ko ccvi. 17) u opstem slueaju: .< (12..) c · p·IlI. (12..-1 CENTRA '-NO 0 REfA NJ E 12. Qv c· p·IlI.I S) 10 - cp- ruv- sumarna top lot nil snaga grejnih lela (toplotno OpICrcec njc vcrlikalc tcmperatura razvodm: vode sistema iii cirku lacionog kntga tc mperatura povratne vode sistema iii cirkulaeionog kruga specificm! toplota vodc guslina vodc lc mpe raturski pad vode u vertikali Tempe ratura vodc 11 svakoj dconici zavisi ad velicine hlade nja vode u radijatori rna.. odrcdcn jc prc ma slici 12.. 14 ) Pritisak usled hlade nj a vod c 11 grej nim telima .ldcnc povra tne i topic razvodne vode. kod protocnih sistema sa gornjim razvodo m. "/<xIOfUl'''' "ROJ UcrOl ~4 NJ" POST/W JENJA 2. to sc ras polozivi napor mo)k sma trati kao suma priliska koji nastaje uslcd hlad e nja vad e u grejnim te lima Ppr~' i .200 8.

) EDr \"OCE'''Vl SISTEMI CENTRAL NOG ORBAN)'! 291 / I. gustine vode pri tc mperaturama I]. odreduju se po formula rna kao kod prethodne seme. = 1.nosi g (1r3 P3 + 1r 7. sto ne lInos i greskLl.- IQi ( / 2. 18) c ·G lIkllpna loplo tna snilga svih grejnih te la na ve rtik ali do posmatrane deonice (brojeCi 1I s me ru struja njil vode) Na slici n. - L Qi1J h11/ hjJ Stika 12.12. +" l Pr + hI Pr) . Odredivanjc prirodnog napora kod sistema sa kratkim vezama vcli se na sliean nacin kao i kod protocnog sistema. J I IzraCtltlava1lje gravitacionog napora kod jed1locev/log sistema Hidrostatii':ki pritisak u vertikali pri njenoj visini /t1+/t 2+/tJ iz.lilVil 1I vcrtik a li nil vis ini h). P2 + "1 PI)' Hidros taticki pritisa k 1I glavnoj vertikali pri tc mpe ratllrivode lr iznosi: g (" JP. Proraeunska serna sa svim potrebnim podaeima za proracun data je na slici 12. 12> II i I. Protok vode kroz ve rtikalu i temperature vode na svakoj deo nici ve rtikale. uz imajllCi da je odava nje to plo te u sredini grcjnog te la a ne postupno po vis ini .12.19) gde su: P3 . To zn<li':i dil se moze smatra ti da se tempe ratura vode IJ Odr. s matraju ~i da se voda 1I ccvovodll nc hladi. P2 . p. Q. lz ovo- . .ll srafirane povcline rad ija to ra preds tavljaju delove 1I kojima je temperatura vode 13. Prirodni cirkulacioni pritisak 1I ovom sistcmu sad a ima vrednost: (12. PI .. a temperatura I] na visini hz.

b. Prirodni pritisak u ovom sistc mu iz nos i: ( 12.19) i (12. c. U slucaju sa sLike. odyodni prikljueak i kratka ve · za. to se u m1l 1 0 m cirkulacionom kolu javlja sopstveni prirodni cirkulacioni pritisak.5 hR to je ujedno i razlika u vclicinama koje odreduju (0 rmu It· (12. Kako se nivoi ce ntara hlade nja 11 radijatorirna i odgovarajuCi centri hladcnjil u vcrtikali razlikuju za 0.12 (u srariranom delu radijatora voda ima temperaturu I" a ukratkoj vezi lui) iznosi: (12. T<HIor. sam radijator.21 ) gde su: .i na odredena prema slici 12.. [pil ~ u ovo m siste mu te mpe raturil i gustin a vati c ~c me nj aju ne sa rno II grejnim telima (uslovnim ce ntrima hl ilde nj a).. PROJeXro":4NJf: POSTROJENJA Z-1 CENf'RALNO GREJANJE ga proizilaz i da pri jed nakim to plo tnim op te rece njima grej nih tela i istim poectnim te mpe raturama. Vertikale sa kratkim vezama imaju lokalna cirkulaciona kola kod svakog grejnog te la. koje obrazuju doyodni prikljucak.i.5 hR.292 8. a.2(1) Posto je hl>1I 1' za 0.l pro te kne kroz rild ija tor i ~roz kratku vezu. to bi bile deo nicc a. protok i te mpe ratura vade nil deonieama kod obe k me SII istc. Njegoya vclii:. vee i u tilcka ma vcrtikalc (erne tacke na slici) gde se meSa voda kOj.. d.20).

PostojeCi prirodni eirkulaeioni pritisak .10% manji od velicine racunskog pritiska. kod pumpnog greja nj a raspo lozivi napo r bi iznosio u o pste m slucajll: (12.napo r. obzirom da su u najvece m de lu grejne sezone tempe ra ture vod e u siste mu nile od proje ktnih Oso bc nost jednoeevnih siste ma je til sto svaka vertika la predstavlja jedinstvenu strujno kolo. u malo m cirkulacionom kolu. . zbog hlade nja vode u radij a torima ne od rilZava se na velil':inu prirodnog eirkul aeio nog pritiska.22) gde je Pl. koj i uzima u obzir deo prirodnog . Prirodni cirkulacioni pritisak. Napor u sistemu os tvare n pumpom je konstantan. kod grav it aeionih sistema grejanja. Pri proracunu bira se eirkulacio no ko lo koje je najnepovoljnije u hidrauUl': nom pogledu. koris ti se za savlad ivanje o tpora usled tre nja 1I eevima s is te ma i za savladivanje mes nih o tpo ra.=lrh Ijz < IJ). Pre ma tome. tako da zbir gubitaka pritiska u kolu L (Rl + Z) bude jednak j(j za 5 .gravitaeionog pritiskil u periodu odrzavanja projeklnog hidraulil':nog rezima u sis te mu ." gustina vode u kratkoj vezi. dok se prirodni eirkulaeio ni pritisa k nc pre kidn o menja us led pro me na tempera tura vode. moze se odrediti kan razlika hid ros talickog pritiska visine radijatora i kratk e veze: ( 12. Svaka ve rtikala je istovre me no i razvodni i povratani eevovod svih grejnih tela iste vertikale. pos to su grejna tela u rednoj vezi.5 sto znaci da se uz ima Silmo 50% gravitacio nog napora.24) gde su: 1'" Pm f3 napor koji ostva ruje pumpa prirodni eirkulaeio ni pritisa k nastao usled rilz lika gustine u razvod noj i povra tnoj eev noj mrd i koeficije nt. Hidraulicnim proracuno m glavnog eirkulaeionog kola odreduju se precniei njegovih pojedinih de onica. Vc lici na koefieijenta je /3=0. radijato ri su veza ni na red i prome na te mpe rature i gustine po horizo nt a li. a PSR srednja vrednost gusti ne u radijatoru. mora biti zadovoljen usl ov: (12.12. i liz (za radija tor treccg sp ra ta l". Kod ho rizontalnog jedn oeevnog siste ma greja nja. a to je ono kod kogCl je raspolozivi cirkulaeioni pritisak po jediniei duzine ccvi najmanji. Ova reze rva se ostavlja za slucaj da se u proracunu izosta- . I ovaj napor ce se utrositi za savladivanje o tporil strujanja vod e u mrezi. Prema tome.23) Kod pumpnih s iste ma gn:janja raspo lozivi napo r sas toji se iz napo ra pumpe i gravitaeionog. ft:DNOCEVNl SISTEMl CENTRALNOG GRFJANfA 293 Pu' i Pi! o dgovil raju ce gustine vod e pri tc mpe raturama I".

3. D Slilw 12.wno ci rkulaciono ko lo uzimil sc 1I d.Toooro.·ic PROJEK1'() I'l1 M E POSTROJENJA Z4 CE rR4LNOGRI::lA NJE ve n ek~kv i hidrauli cni otpori sto se moze desiti u nedovo ljno ddinisanim planovi l1l.. G. Dil bi se maglo pristllpi ti prorilclInli cevovod a po trebno. doh drugi. Na istoj se mi . 12. P mil ) . pored po mc nut a dva ko la.4. gil h1V • E ~-------------' .204 R..2:i ) Prvi clan ove jed nacin e predstavlja pritisak d es nog vodenog stuba . gpi 8.13 lzgled cirkllinciollog kola Pritisak kroz cirklilaciono kolo (A BCD E A) iznosi: Pv = g ( "II .-.6. • B 1 C gr 1 2 hll h2 h3 hI ~r 4 t A 9ml 5 ~gl 3 9m:r II 6 hm h4 h5 7 h0 .ie imati go tov\l semll s i\ te ma grcja nja. pritisak levog vodenog stllba.vertik'lle. prikazana Sll i mal i! cirklil ac ion a ko l<1:l.( +" w . 1 i s.t l1l:kog gr~d ev in skog objckta.g ( ) "0Pr+Pp 2 + "( . a li i kroz grejna te la: .1 hidrillilicku lIsk lade nost svih os ta lih kola s is te ma. g rejna tela.. To z naci da treba dil su p07. P r (12. ODREDIVANJE GRAVITACIONOG NAPORA Za se mu na s li ci 12.. 7.- f- gmn:. nate dllz ine deo nica. pro toci kroz nji h i mcs ni o tpor i. P r + hill · P ". 2.5. C irklilacio ni pritisak kroz is tu vertikalu. 13 o dre diec se raspo loz ivi pritisak po ko lll kroz ve rtiblll i P" kolll kro7. Proracunato gl.tlje m proraclInli kilo os nova / .8..

zaustavila krelanje vode odozgo nanae po kral\. 4. 2 +PI) + g.. "'g I 3 Stika J 1.g.14 Lokalno drla. Gubitak napora na kralkoj vezj 1-4 jc L(RJ +Z). . 2. JEDNOCElr:v1 SlST£~(f CENTRALVQG GR£lAN JA 295 Jl p.1 I + g . 2.. a samim lim i leZinama (vcta jc u grcjoom tclu). Posto su ta&e 1 i 4 zajcdni&e .GT > Pv Oduzimajuc::i Jlv od Pv.. II.-vo kretanje st. P no!· 1 . 14 malog eirkulacionog kola lal.. usmercno cd slrane grejnog Icla u haiku vew.-ulaeionim kolima I.12. I.PmJl .+pp) + g. poznati su nam preCnici deonica toga kola. 7.GT = g . 8.. lao i padovi pritisL:a kroz njib. J i 5. I I) ( p. G. napor u kolu vertikale.laciollo /colo grejnog tela Ako se prctpostavi da je dimenzionisanjc izvcieIlO po L:olu ABC 0 E A Znaci. a suprolnog je smera od napora u kratkoj vczi. "IP. 4. i za malo cirlmlaciono L:olo 1.26) p.napor. Ali ipak. 3. kad bi se usposlavila. Na slici 12.27) Ove vclicine izraZavaju naporc koji se javljaju u malim cirJ. h". 10 se u malom eirkulaeionom kolu Iczi usposlavljanju kretanja vode. U grejnom lelu i kralkoj vezi.: . p.:oj vezi. ne moze usposlavili. Ova konslalaeija pOlvrdujc sc jednacinom (12. Usled razlike u guslinama vode. I"z + g. Pri lome je deonica )-4 zajedniCJ. (Pml 2 +PII) + (11. 1 • 2 "" Sr gr-t gI 2 f 4 .::a za L:olo vcrtible. 3.26). koci cirkulaciju vodc po vertikali. koja bi. koji se javlja u malom cirkulaeionom kelu. eirkulaeioni prilisal. 5. jer opsla eirkulacija po vertikali savladuje oyu cirJmlaeiju.bYZ. odozdo navise. manji od napora u kolu kojc protazi krol grejno Ielo 7.g·"O + ( 2 Moze se zapazili da je Ppr.GT i uzimajuCi daje "11=" 2+"3 i "11="-'+"5 posle sredivanja se dobija: (12.a napor koji sc javlja usled razlikc Idina vodenih stubova kola 'malc' cirkulacije. Kako se vidi iz jcdnacine.

jcci nak jc o lPOrtl kralke veze.v. U ispravnos l ovog zakljllcka moze se lIver il i aku se na kralkoj vez i izmedu taca ka . .31 ) Ova jed nacina dobijcna je iz pre thodne jcdnaCinc. koja se moze koristiti kod jed nocevnih sistema. VENTIL ZA JEDNOCEVNO GREJANJE Za raz liku od dvocevnih sistema centralnog grejanja funkeionisanje horizont a lnih jednoeevnih sistema sa grejnim krugovim. precnike kratkih veza twba od re diti polazeCi od mogllceg gubitka napora: 'i. SIO ventil bude vise zatv()re n. kako su uve te mpe rature r.napo r koji mozl.15 i 12. ima ka radijatortl I i u sa mo m raclijal o ru iznosi: (12. tzv.. tak o i za kolo male cirku lacije. plus proizvociu visi nt: radijalora i raz like guslina vode u radijat o ru i u kriltk oj vezL lz pre thod nog slecii da. pritisak .GT.16). biti lIpo treb lje n za savlacl iva njc o lpo ril eirkulaciji vod e u ogra nl. pri da tim precnieima ogran aka.:d utim. sto je veci o tpor kratke veze. a time cc i vise vode proCi kroz radija tu r. veza no je za pos toja nje ve ntila pose bne konstrukcije_ Konstmktivna rese nja ovih ve ntila omogucujll d a se o ni postavljajll sa strane radijato ra i odozdo (51. napor koji moze biti isko risce n za s(lvlaciivanje o tpo ra u radijatOl"lI i u ograncima kit nje mu.2') ) iii u o ps le m s lu cajll : (12.lpor koj i posluji medu lim tackama de llije i u slnlnu ogran(lka grej na le la.) (12. 12.li cit e .. odnosno pre ma ras po[oz ivo m napo ru u to rn ko lu P"r. Medutim.TO I'ANJE POSTROJENJA & 1 CENTRALNO GREJr1NJE kako za kolo verlika le .30) Na taj ntlcin. u malum ko lu se javlja dopunski napur koji za radija tor [ iznosi fJl I'.1' g ' ( fJ .( pos tav i ventil..g ' 'II (P.I/. 1I radij(ltor o tici vode.I i . a sa jednim dodatkom i kod dvocevnih.2Q6 8. Pre ma lo me. koji se danas najvise koriste. Akn bi lemperatura vode 1I grejno m t.n..( Rl + Z) I" + p ' ..2H) i koj i pOlpoma7. U koliko je dime nzio nisa nje eirkulacionog kol a izvedeno po kolu kroz rad ija lo rl'. o nlla bi precnik e ogranak il mogli odredili prcma naporu 'L(Rl +Z)kRVZ' M. to ce biti i otpor kratke veze veti.. 12. Taj dodatak omogucujc 100% uvode nja vod e koje je potre bno kod dvocevnih sistema. T""orm'it PROfl:'l<. postoji i je dno univerza lno resenje. tim ce viSe. to cirkulaeioni prilisak .7.Pkr.II .e cirk ul (lc iju vode kroz rad ija tor. . ve ntilska spojnica.:iu i u kralk oj vezi b ile isle.+ 2 ( [ 2.

i spaja 5l' iza obilaz nog vod a sa razvodno m vodo m . Povrat na voda iz grejnog te la os tva ruje svoj tok kroz lI rn nSkll cev . gde o brazlljll razvo dnll vodu za slcd cce grejno telo.15 predslavlje n je jedan lakav ve ntiI. D ru gi je obilaz ni vot! (bajpas) . 17 . 16 Vel/til sa prikljllcko/ll za posla vljal/je ispod grc itwg tela Na pop re'::no m prcsekll ve nti la prik az ani Sli razliciti lokovi vode. Kod ve ntila pos tav lje nih ispod radijato ra kroz hoIc nde r se vraca o hl ade na voda iz radijato ra. S o bzirom na nacin odvajanja grejnih krugova od ve rtik a la (moze se vrsiti direktno i prikljuccima). Kada se posma tra ko ncepcija ho rizontalnog jednocevnog ce ntra lnog greja nj a vidi se d a je o na zas nova mi na ho rizo nt a lnim grejnim krugovima razved e nim po s tanovirna. na slici 12. 4..kroz njega p ro laz i maks ima lno 50% iii 35% od opticajnc ko licinc vode.poz. 5. Za to je proble m reglllacije ovog siste ma svede n na broj stanova.pOl. Na slici 12. JED OCEVNI SISTEMI CF.poz.NTRALNOG GREJA NJA 297 Na slici 12. Kod ve ntila sa prikljllcko m sa stra ne (s lika 12.12.poz. 15 Velllil zajcdll ocevll o grejalljc za pnslavljallje sa simile S lika / 2. 3 1I kome voda ne od aje toplotu. 2 i zavisno od ko ns lnlkcijc . Veza radij a to ra i vc ntila os tvare na je prc ko teflo nskog priklj ucka .lIvck najbliZi grej no m te lll . 15 prikaza n je ce tvoro kraki ve ntil sa ho rizo nt a lnim prikljllcko m. a koji je lIsmere n ka razvodno m vodu sledeceg grejnog tela. S lika 12. R azvodni vod pozicija 1.e lo ka o ko d dvoccvnih sis te ma.ho le nd e ra. 15. 16) kroz ovaj ho le ndcr ul az i razvodna vod a u grejno telo. a ne na ve rtikalama kao kod dvocevnih siste ma. deli se na dva pravca: jcda n jc ka grejno m te lll . koja je 1I njega dospe la pre ko "lI ronje ne" cevi. G rejni kru govi se mogll n:gllES<lli na viSe na'::ina. a ne na sva ku ve rtik a lll i svako grejno t. To se vidi n a slici 12. de taljno ra cllnanje viska napo ra i ba la ns ira nje vc rti ka la nijc po trcbno. [zrade n je od kova nog mes inga i hro miran. Kos im vc ntilima sa prikljtl ckom za di fe re ncija lni ma no me ta r Irajno se resava pit a njc pro ta ka vade. za .

! ~ .<: I 4 I t 1 Slika 12. Z a dva grej na kruga od nos no 2 sta na podeSava nje se moze izvrsiti i posebnim STK . Ve ntil se tako moze podesiti na bilo koju zeljenu kolicinu vod. Ako se na primer smanji dotok vod e u podesavani radija to r (pritvaranjem ventila). _ .--J I I ~""" ~ --3 ir1 I I ~~ 2 i ~ '.Todorovif PROJEKTOI'ANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNOG R£JA NJE jeda n stan._ .298 8 .8. UPOREDENJE JEDNOCEVNIH I DVOCEVNIH SISTEMA Razlike u jed nocevnom i dvocevnom sistemu su pre svega u ukupnoj duiini cevi koja je ma nja i povrliini grejnih tela koja je kod jednocevllih veea. '.. Ovo bi se na rocito ose tilo uko Liko bi se grejno te lo po tpuno iskljucilo it grejnog krugil. slika 12.umesto u radijator voda bi neprome nje ne te mpe rature otiSla ponovo u krug ka sledeeem grejnom te lu. pose bno kod horizontalanog razvod a jednocevnih sistema ..ve ntilima (strani proizvodae) u razvodnom ormaricu odnosno na poee tku grejnih krugova._ " . Medutim.. ~ / \ -'-. i sami ventili za jednocevne sis teme dozvoljavaju individualno podesava nje svakog grejnog te la. Ostale dobrc stra ne ovog sistema su: manji broj vertika la. Ovakvim zatvaranjem hidraulicki rezim se ne bi poreme tio u mrdi jer je samo skn:nut tok vode ./' ~1\ H _ II II ~ "'. ali se utice nil top lo tno odavanje radijatora iza podesavanog..o nd a ce u sledece odlaziti voda vise temperature. Ko liei na vode moze se dozirati obrta nje m rucice za ru eno regulisanje koja pokrece ve ntil (pozicija 14. OVilkvim podesavanje m ne reme ti se pritisak u cirkulacionom krugu. pa ee i u tim prostorijama porasti te mpe raturil prostorije.17) i na taj nacin smanjiti iii poveca ti do to k vode u radija to r. To je mogucc izvrSiti po mocu za tvarajueeg e le me nta oznacenog kao "vre teno N" na slici 12. 12. 1) .17 Pres ek velllila Kod ovih tipova ve ntila moze se pos tici fino rueno propo rcio na lno regulisa nic odava nja toplote._ IH to. .

. '-' 1 01 '- Slika 12./8 . sa raz li kom 510 klld jednocc vnih sis te ma svaka vertika la predslavlja jedinstve no strujno kolo . pa je svaka ve rli kala istovre me no i razvod ni i povra tni cevovod sv ih grejni h tc la ist e ve ri ikale. '-' ha _ _ _ _ _ _ _ _ ~ =t~_J . (J) CI III - .12.Sema jedl/ocevl/og postrojcl/ja vodel/og gravitaciol/og grcjal/ja . tr h4 CD 1 I A CD II CD hs h6 h7 ® B ® . jer su grej na te la u rcdnoj vez i. ko nt rolll odriava nj a i mere nje pOlrosnje lako sc naknad no lI grad uje u gO love o bjek te Kao mana ovih siste ma uglav no m se javlja: neS lo komplikovanije projeklovanje zbog proraclIna te mpe ra ture vode kod mda nja lo kova koji prolaze kroz grejno te lo i o bilazni vod poveca nje povrs ine grejnih le la 1I pros to rijama kod kojih se tela nalaze pri kraju vertik a la. JEDNOCEVNI SISTEMI ENTRALNOG G REJANJA 299 prethodna karakleristika povlati sma nje nje probijanja gradevinske kons1rukcije zgrade siste m je prikladan za mo tainu izgradnjll mo ntala je prostija i bria i moZe se pri lagodi li izgradnji zgrade svaka slambe na jedinica ima vlaslili i gO IOvo nezavis ni krug greja nja. s lo o laksava pllpravke. PRIMER! I UPUTSTVA ZA PRORACUN Pri li kom promeuna jednoccvnih sistema ras plllllziv i napor sc izracu nava na iSli nacin kao i kod dvocevnih.

18 prikazana je serna najcdee primenjivanog jednocevnog sis tema. POSTROJENJA BEZ HLADENJA VODE U CEVNOJ MREZI Na slici 12. Do istog rezlllt ata za tempcraluru vode moze se doCi ako se problem upros ti i smalra da u tack i A ukupan protok gubi kolicinu loplo te ravnu onoj koju odaje grejno te lo. b) kada cevna rnrd a prolazi kroz prostor relativno niskih te mpe ratura i kad il se hladenje vode u cevovodu uz ima 1I obzir pri proraclinu. 'odnosno tacke A. te mperatura vade ostaje neprome njena od kolla do prve tacke u kojoj sc meSa voda razvodne temperature I. pa 5 11 te mpe ra ture pojedinih deonica : 14 = 15 16 = h Is = 10 Za tacno izracunavanje tempe rature vode u pojedinim deonicama . t.300 8. usled pome nutog mesa nja.32) odnos no. II i Ill . Oa lje sniZavanje tempe rature vade je u tack ama B i C.e se razlikllje za slucajeve: a) kada je hlade nje vode u cevima zanemarljivo i kada se ne uzima u obzir. B i C. uz zadatu tempe raturu razvodne vode.33) gde je: G ukupan prolok vode u verlikali (u ovom primeru i ukupan protok vode u celom sistemu) u (kglh) protoci vode kroz pojed ina grejna le la u (kglh) pad temperature vode u grejnim telima . (12. Prema tome. sa vodom koja se u grejno m te lu ras hJ ad ila(tacka A na slici). kot! koga celokupna voda jed ne ve rtik ale ne prolazi kroz grejna tela. za OVU se mu i slucaju kome se sma Ira da ne ma hlade nj a vode II cevovodu. = t 1 = t2 = 13 U tacki A. potrebno je poznavati kolicinc [oplote koje odaju grejna tela I. Veza izmedu te mpe rature i odale toplo te data jc relacijom: (12. Todorovic PROJEf\fOVANJE POSTROJENJA Zr1 CENTRALNO G REJANJE I kod jednocevnih siste ma proracun rnre:z. vee postoje deonice koje predstavljaju tzv. tj. kratku vezu pomoCu koje dec ukupnog protoka zaobilazi grejno te lo. temperatura vode pos taje nih (14 < IJ).

koji sluii za pro racun i definitivno dime nzi o nisa nje cevne mreze. sma trajuCi d a se 1I ovim tacka ma odvodi toplo til koju in ace odaju grejml te la. Ovim pute m se za tim do lazi do jedini cnog pil d a pritiska R . Z bog odvajanja vode pre ma grejnim telima. tako i na pro take kroz grejna te lil. mes ne o tpo re. JEDNOCEVNI SISTF:MI CENTRALNOG GREfA NJA 301 T e mpe rll tu rska raz li ka I I . a osta tak na lZv. na isti nacin kao i kod s tmjnih ko la od gova rajuceg dvocevnog siste ma.po re usled tre nja pri stmja nju vode kroz prave de love cevne mreze. pil su ta ko pozna te i gustine vo de u pojedinim deo ni ea ma. B i C moze se iz rilcuna ti iz e nerge tskog bi la nsa. . Zato tre ba izvditi proveru gubita ka u kratkoj vezi i cevovoduodgova rajueeg grejnog tela liZ usiov: . grejno te lo i povra tni prikljllcak). zbogjednostavnos ti mo ntaze tre ba teziti da precnici s~ih deo nica jedne ve rtik ale budu isti. 36) UPUTSTVO ZA PRORACU N P riliko m pristup a nja proracunu. Sarno 1I tom sillcajll ee kroz grejno te lo struja ti kolicina vod e koja omoguclIje odava nje potre bne kolicine topiote .1 C (12.34) Te mpe ra tura vo de u tacka ma A. D ime nzio nisa nje cevne mrde zavdava se odredivanje m prikljueaka grejnih te la i pri tome mora pad pritiska u kratkoj vezi da bude veti nego u cevovodll grejnog te la (razvodni prikljllCak. o dnosno pojedinih ve rtika la. ova zilvis nost je d ilta n: lacijo m: 6. to ee ovi vodovi ima ti i isti precnik.IS predstavlja raz lik u razvod ne i povra tne vode sis te ma i o na ima u tieaja kako na padovc te mpe ra ture vode u g rejnim te li ma. Ako su te mpe ra turski pil dovi u svi m grej nim te lima is t i. prvo se odreduje ra spo lozivi na po r Zit s tmjno ko1 0 sva ke ve rtik ale i po mocu ta ko iz racuna tih na po ra vrsi se pre thodni pro racun. Medutim. Na knadni proracun se sprovodi pre ma ide nti cnim fo rmularima kao i kod dvocevnog siste ma.12. iI to je najccSci slu caj. A to znaci da sc pocinje o d najne povo ljnije ve rtika le i da sc 0.67· H oee njuje kao dec na po ril koji ce se ut ros iti na o t. propustaju ma nje protoke i njihov precnik moze da bude manji nego kod glavnih deonica. Pos to se pro tok kroz glavne deo nice jedne ve rtikil le ne me nja.35) [s tim pos tupko m mogu se odrediti te mpe ra ture vo de i u os til lim de lovima eevne mrcZe. Tako se iz e ne rge tskog bila nsa za tacku A dob ija: (12.sarno o ne deonice ve rtikale koje predstavljaju kra tke veze. Na os no vu toga od red uje se raspo lozivi napo r: ( 12.

'. Todoro .visina grej nog tela . odredenog pr. to st: mo ra pristupiti njena m proracllnu za svaki sprat i za svaku ve rtikalu pose bno. G rejna lela se dimenzia nislI prema srednjoj temperaturi vode 1I njima. veCi temperaturoi pad smanjujl' pUlreba n pro tok vode.302 8.1 9) u kojoj cevovod pa novo postaje jedinstve n. ond a tre ba prccnik prikljucaka grejnog te la povcca ti iii smanjiti precni k kratke veze. Osim toga. K A SlikLl 12. Pad pritiska u eevovodll grejnog tela moze se ublai iti izbo rom veceg tempe raturnog pada u grejnom telu.gllstina vode 1I kratkoj vez i U gorojaj jedn acini poslednji Clan preds tavlj a napo r usled hlade nja vode pri oda - va nju toplo te grej nog te la.c PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA C£NTRALNOGREJANJ£ (123 7) K CT It PGT PK . Za na jvisi sprat temperature razvodne vade sistema i vertikale je isla kao i vode koja ulaz i 1I . Ako navedeni uslov nije ispunjen. Posto una nisu jednaka u svim grejnim te lima. U tom slucaju precniei horizontalne eevne mrde birajll se za vred nosti R koje SlI iznad prosecnog jedinicnog pada pritiska.oznaka za cevovod grejnog tela . treba ve rtikale dimenz innisali sa neS to veeim jedinicnim padom pritiska od onog prosecnog. U tom slucaju se pad pritiska smanjujc usled poveea nog ll apora zbog veceg efekt a hladenja vade.: lhodnim proracllnom.19 KratkLl veza Gustina vode odreduje se pre ma srednjoj temperaturi vode 1I grejno m telll. a prerna tabelama II i III 1I dodatku. pa je i kroz sa me prikljucke manji gubilak pritiska. Da bi se dobili re lat ivno manji precni<. kao stu je to slueaj kod dvocevnih siste ma. Z bog vee pomenute prednosti 1I mo ntaii kada je ee la vertikala is tog precnika. a racuna se prema tacki mesa nja A (slika 12.:i prikljucnih veza.gustina vode u grejno m te lu za srednjll te mperalliru grejnog lela . treba iCi na prvo reSe nje.oznaka za kralku vew . Ovaj napo r uslvari smanjuje ukupan gubi ta k pritiska \I (Xvovod u grcjnag tcla.

12. Jr-DNOCEVN I SISTElvIl CENTR,1LNOG GRr:JANJA

30J

gn;jna te la. Uz pozna t pad te mpe ra tu re u grej no m te lu , iz racu nava se njegova sred njcl tempe ratu ra:

(12.38)
l't;mpe ra tll ra vode koja ul az i u grejno te la sledeeeg spra ta ima nii u vrednos t usled mcS anja vOlle iz kratke veze i povra tnog prikljucka grejnog te la. Te mpe ra tura rncS <lvinc je lljecln o i te mpe ratura razvodne vode grcjnog te la na niZe m spratu , a izraelln ava sc po obrascu:
1 = 1
'i
r

_ll.L c. c

( 12.39)

gde jc: - ko li cin a toplo te koju odaje (iii ocl aju) greJno te lo na najvise m spratu - ukupni protok vode u ve rtika li c - te mpe ra tura razvodnc vodc Zit grejno te la pre lhodnog sprata I, - specificna toplo ta vode c Tako se moze odred iti sred nja te mpe ra tura vode grejnog te la na niZe m spratu :

QI

I
1111/

=1
rl1

_ _1 _ 1

ill 2

( 12.40)

Odrccl iva njc povrs ine grejnih te la kocl za ne ma riva nja hlade nj a vode moze se izvrsiti i pre dime nzionisa nja cevne mrcie.
Prim er 1

Dime nzi onisa ti strujno kolo najud alje nije ve rtikale jednoccvnog siste ma vode nog grejanj a cij a je se rna prikazana na slici 12.20. Tempe ra tura razvodne vode iz kotla Te mpe ra turni pad u grejnim te Lima Tempera tllfni pad u ve rtikali Te mpe ratura prostorija Visine deo niea

',= 90 /';. I = 20 °C I, -1 = 10 °C
0

20 °C hB =2,8m h l =hf[=h m =l ,Om h6= 2,lm

I. =

ODREDIVANJE RASPOLOZIVOG NAPORA Pro tok kroz ve rtikalu

c=

12560 1,163 · 10

1080 kg
h

8. ToJormii PROJ£Jr..TOV.4;W £ POITROJ£NIA Z-1 C£'ffR.·ILSO GR£JA ;oo<.J£

Odrcdivaoje ICmpcntture vodc u pojcdinim dcooicama:

'1 = 90 °C ,
1-

, 2- -•)-- ,.\ - ," 5-90 °C - ,5 - ,. 5-

61" 1'6= 1 . 6 = 90- 20 = mo e Temperatura vode u dconici 6. poslc mcianja vode iz dconica 6'.6" i 5:
1"6 = 1"5 -

"5= ,..S -61[

90
Pro\>-cra lempcralun: vode u dcooici 8:

3720 + 3260
J.I63-I~

----=80°C
1.163-1~

5580

Zbog istih

tempera'~rnih

padova u svim vcrtil;.alama:

1:;= 19= 110=

'n = 80 OC

Temperatura vode u povratnoj dconici 8 vcrtil;.alc II odgovara zadalom padu tcmperatun: uvcrtil.-:ali od 111=10 Raspolozivi oapor iznosi:

0c.

Pn:ma tabcJi II

za ra.;&)iI;:c

gust ina:

H = 2,8-9.81-6,49+3.1-9,81-3.71=291.1 Pa
Pregkd du:f.ina deooica
broi dconicc
1

duDnaCm)

broi daJnia:

75
4_6 62

2 3
.J

6 7 11
CJO 10 II

duZina (m) 2,.5

to
0,5

25
10 15

5 :;

57 36
H

Primedbo: dcooicc 3 i

"su, ustvari, jcdna dcooica, ali iz prnkt.itnih razloga podc-

Ijcoa je aa horizoolalni i vcrtil;.alni deo_

12. JEDNOCEVNI SISTEMI CENTIVI LNOG 0 R£JANJA

305

PRETHOONI PRORACUN PADA PRITrSKA Raspo lozivi napor Za Ire njc u prav im dc lovima ccvi Ukupna duz ina dco ni ca 1-1 1 lcdin icni pad pril iska Proloci kroz rojcdi ne deo nicc(u kg/h) G} = 2956 G ] = 1740
JI=29 1,1 Pa

0, 67·291,1 = 195,04 Pa
II=38,5 m R= 195,04:38,5 = 5,07 Palm

G 5 = 1080-( 140 + 160)

G3 = 1080 G4 = 1080 G 1 = 160 Gil = 140 - 780

G 6 = 1080 G[IJ = 240 240 = 840 G B = 1080 G 9 = 1080 GIO = 1740 Gil = 2956

DIMENZION ISAN,JE VERTIKALNE CEVNE MR EZE D imcnzio nisa njc cevne rnrdc izv rse no jc prc ma uobicajc nim ro rmul arimil .

14140

20240

I
1256 0
0 d:J

11

0
0 d:J
~

CD
3720

.... '"
E
In

CD
® ®
3260

'" ....,.,
.c:

I

CD
® ® ® ®

II - _ .= .... fci

~-

CD

"

I
I
I

N

0>
",-

55BO

(f) _ __ - - f- _-.-® I ® __ J _ _ _ f--------@
.s::

" <

III- f..- . -

In

f- ~CIO_
N

0-

-

. - 1-.-+-._
f--)

._

.

.

.

._-.

_ .__ .

.s::

~

S/ilm 12.20 Primer 1.

306

H Todoro,,;c PROJ£ KfOVA NJ£ POSTROJENJA Z4 CEfVfR4LNO GRElANJE

DIMENZIONISAN J E HO RIZONTALNE CEVNE MREZE Pos to jc ve rtlka ln a ee vna mrcia dime nzi o nisa na ta ko da ima pad prilis ka 77,S P~ . to za ho rizo nt alnu ccvnu mreZu preos taje raz lik a iz medu raspolozivog napo ra i na pora ul rose nog u ve rtik,1 1i II: .

H,, = 29 I,l-77,5=2 13,6
U ovo m delu mreZc deo
n~ po ra

P~

po tre ba n za tre njc u ravnim deonicama iznos i:

0,67 ·1-1,,=0,67 ·213,6 =143, 11 Pa
Dui ina dco ni ca 1-3 i 9-11 je: 1= 31,0 m, pa jc jedinicni pad pritiska za ho rizo nt;dnu mre7.u

R= 141,37:31,0 =4,62 Palm
NAKNADNI PR O RAC lJN I-IORIZONTALNE CEVNE MREZE P re ma prosecno m l?= 4,62 Palm, pro raclIn horizo ntalne mrcie jc sprovede n na isto m (or mul a ru na ka me je dat i pro ra clIn ve rtik ale . Pre ma proraclInu gubilak pritisbl II ve rti ka li II iznos i 77,5 Pa, a II horizo nt a lnoj mrez i 209,3 Pa, sto cini ukupno 286.X Pa. Ova vrednos l se minim alno razlikuje od raspoloz ivo g napo ra 29 1,1 Pit. P regled mes nih o tpo ra
deonica I:
-kotao

·2 luka dc onic" 2: -T raevn. sli prolan smcr. odvaja njc WofW =0.8 cle onic<l 3: -T racva, prol"~, oclvajalljc W / W =0,92 -7...1sun deonica 4:
-kolcno

2,5 LQ 3,5
1,8

o
Q.J 0,3
1,0

deonica 5: -odvajanje. prolaz d/ d= 1 V. N =O,72 dconica 6: deonica 7: -odvajanjc, prolaz dj d= 1 V.N=O,72 deonic.18 -kolena

1,7

o
1,0

1,0

12. JEDNOC£VNI SIST£MI CENfRAL NOG GREIANJA

307

dconiCl 9
-7.aSUfl

0.,3

-T

ra~-va.

sabiranjc.prol:u, II'jW =0,92

Q.J
0,6

dcooiCl 10:

·T moo, s"prolan smcr, s.,biranjc d,!d= O ,8 ";W= O ,6
deon ica II -2111ka

Prm'era pad. priliska

D

ce,'ovodo &",jaib lei.

G rejno Ielo , Ul"Upni kocficijenl mcsnih oIpo'" imosi ~ =5,0 - prola21li vcntil . grejno Ielo

4,0

25

UsvajajuCi da brzina u deonicama 5' i 6' "ude manja nego u deonici 5, iz tabelc IV sc ocitava: precnik 0 = 1, brLina IV = 0,08 m/s i jcd inicni pad pritiska ~,5 Palm., pa gubiLak pritiska pri dllzini prikljllCaka od 2x 1.5=3,0 m iznosi:

(lR + Z)G7j - hGT, . g(pso - P'IO) = (3 · 4,5 + 35.7) -1.0·9,8 1' (971.83 - 965,34) =
=-H,47 Pa

IZ PlANA MRE2:E

,""",

To,..

Prelh. prefnik Muenilou.tina cOvi d
prolok

NAKNADNIPAOAAtUN SA. PRETHOONIM PRECNIKOM SA PRQMENJENIM PRE¢NIKOM CEVl

RAZUKA R
(Palm)

'''''''' IY"l
b

eonica
I (m)
d

(kg/h)

(mm)

(m/3)


I

A
(Palm)

I ·R
(Pa)
h

L I;
;

Z
(Pa)

d

,
540 540 36 540


SO SO

,
6 6

(mm)
k

(m/I) I

I ·A
(Pa)
n

LI;
0

Z
(p. )

I ·A
(n · h) (Pa)
q

Z
(P'D
(Pa)

i
10,9

m

p

,

VERTIKA.L.A II

R • 5.07 Palm
0.15 0, 11 0,15 0 ,11 0.15

,

, 6 ,

0

12560 00'0
12560

2.5 1,0 2,5 1,0 0,5

'"

3,3

I I

3,3

"

1,0
",

9,9

SO SO
SO

9nO
12560

3,6 6

3,6 3,0
39,9

"

0 1,0 1,0

0 5,'
10,9 31,6

L'·R+ LZ ",

+

-

17,5 Pa

HorizonlaJna mrafa
I I

03,6
14.6

A • 4.6Z Palm

"360
""<0 12560
12560

1478

',5 0,6 6,2 5,' 3,6 3,'

60

0. 16 0 .1 3 0,1 2

3,6 3 3,6 3,6 3 3,6

870 540 540 870
1418

, "
"

3

202<0
3<360

" " " 65
80

13,8

"

3,5 1,6 0,3 0,6 3,0 1,0

22,3 20,S
10,8

2,S 5,0
24 ,6 Il'

0.12 0.13
0, 16

12.2
106.6

L'·R+Ll ;

+

102.1

-

209,3

p,

12. JEDNOC£vNI SIST£!IIf/ C£NTRALNOG GRElANJA

)09

Ka ko jl: U deo nici 5 pad pritiska 3,2. to je za dovo lje n uslov d a je pad pritiska kroz kralkll vezu veei od gubitk a pritiska u cevovodu grejnog te la je r je 13,2 > -1 4,·17. Na isti nacin sc prove ra vrS i i za ostal a grejna tcla.
DIMENZIONISANJE GREJNlIl T ELA

Z a d ime nz io nisa nje grej nih te la tre ba iz racuna ti srednje te mpe ratu re va de. Na osnoVll dati h ab razaca u ran ije m teks tu od redujll se prvo te mpe ra ture razvad nc vode za SVilko grej no tclo: G rejna te la 1 i II 1,= 14= 15= 90 °C Ip= 90 - 20=70 0 c: I m = 80 "C G rej no tela III 90
II'

3720+3260 = 84 4 °C 1,163 ·1080

= 84,4 - 20= 64,4 D C
1m

= 74,4 "C

Povril tna tc mpe filtura vode iz vertik alc iz nosi:
I
fJ

=I.=
8

I - -.!il...
6

5580 = 84 4 C.G ' 1, 163 · 1080

Q

80 0 C

sto odgovil ra zada tim uslovi ma. Poslo su izraclinate i provc rene srednje te mpe rature vode u grejnim te lima. pre lil zi se nil iz raclinava njc grejnih povrsina.

12.10 POSTROJENJA SA HLADENJEM VODE U CEVNOJ MREZI
IZ RACUN AVAN.JE NAPORA U vee opisa nim jednocevnim sistemima smil lrano je d a je rilsp olozivi napor isklju civo posled ica hlade nja vode u grejni m te lima. Medutim, ako se voda hl adi i u to kl.l struj anja kroz cevnu rnrezl.l , o nda ee i ovo snii e nje tempe rature vode lItica ti na ras poloziv i napor sistema. Na slici 12.21 prikaza na je se rna sistema II ko me se napo r stva ra i usled po me nu tih gubi taka toplo te iz eevovoda u okolinu. Ras po lozivi napor se raclina kao i 1I pre thodnim slllcajevima, a li mes ta u rnreii u kojima se sniiava tempe ratura vode nisu vise sa rno tacke A i S, nego i deoniee koje od ilju toplotu . Pre ma to me, imaju6i u vidu ranija o bjas nje nja i navede ne izraze za napo r, ukupno raspoloz ivi napo r za strujno kolo ve rtika le (slika 12.21) bi bio:

310

B. Todorovic PROJ£KTOVANJ£ POSTROJE 'JA ZA C£NTRA L NO GREJANJE

H

= HGT +

He

H = liB ·g(P7 - PJ ) +h6 ' g(P6 - PI )+h5 'g(P5 - PI) +h4 ·g(P4 - PI)+

+"3 'g(P3 - P I)+"2 ·g(P2 - PI)
gdc jc: H
H CiT

Ile

- ukllpno rasp.oIozivi napo r u (Pa) - napo r lIsled hl ade nja vode odava njem toplo te grejnih le la - dodatni napor usled hladenja vode u cevnoj mrd i
~2J

-

.s:

N

.

I<D
A

,

.s:

C"l

8
®

.s:

.....

(f)

.s:

.,., .
'<l

B

®

.s:

-

.

f- -

____ -1

kv

.r
-

<0

Stika 12.21

Prvi deo napora HGT ne daje odmah tacnu vrednost. jer se gustina vod e odredlljc' pre ma srcdnjoj vrednosti te mperature u verlikali. uz pretpostavku da u vodovima ncrna hlade nja vodc. Pre ma tome, tacan racun zahteva izracunavanje temperaturnih padova u svakoj deonici. a to jc moguce tck posto se dimenzioniSe cevna mreza i pm.naje napor. Dodatni deo napora takode moze tacno da se izracuna sarno ako je w .' dime nzionisana cevna mreZa, odnosno poznat ukupan napor. Zbog toga se pocinje Sd tzv. pre thodnim proracunom, kojim se ukupni napor pribllino odreduje cime se omogucava dimenzionisanje cevovoda. Naknadnim proracunom definitivno se izracllnava napor i vrse kurckture precnika cevovoda. Za izracllnavanje pribliZne vrednosti deltl napora usled hlad enja vode u grejnim telima, sve potrebne ve licine su zadatc. pa S l ' ovaj lako odreduje. Medutim.:..pribliZno ocenjivanje dodatnog napora se ne izvodi we 5e odrcdllje prema iskustvenim-podacima koji su dati u tabe li 12.1.

12. 11m.V()C/,·F.Yl SISTE,\/1 Ct::ivTRAL NOG GRUA N}.·I

.Ill

T~hd"

12.[ Oodalni m'por " Pa
cc,'ovod ll

Zil

j cdn oce,'no gra vl lacion o grcjanjc sa hladcnjcm vode "
lIorizo nlJ.lnu l.miR nj c l)Os lrlJjcnjH (m)

Broj spr;lI o,,;,
(nivo:J) zAradc

10
pry" li S
pos!.
prva

20
DOS!.
orv-J

30
I

40
PO'!.
prV:1

50
POs!.

60
prva
DOS!.

prv:t

pos!.

2
3

4 5
6

7
S

157 1% 235 275 324 373

157 196 235 275 324 373 422

108 137 177 216 255 294 343

177 206 245 29-1 JH 382 44 1

98 127 167 206 245 2X4 32"

186 226 265 304 35.\ 402 45 1

98 127 157 196 235 275 314

196 235 275 324 363 412 46 1

8M 11 8 147 186 216 2>5 294

206 245 294 333 382 43 1 48 1

49 li B 147 177 216 255 284

216 255 304 343
391

44 1 490

Podaci u labc li 12.1 su srcdc ni 1I za vis nos li prema izo laciji ve rlikala, broju ni vaa zgrade i horizonta lno m lId a lje njll pus ma tra ne verlikale od glavne - razvodne . Svc vrcdnosti vaze za slllcaj dva grcjna te la n'l jednoj vcrtikali po spratll. Zit protok ud 50 kglh kroz sva ko grejno telo i za te mpe raturne padovc od 20 °C. kako 1I grejnim te lima laka i II celoj ve rtik a li. Os talc pretpos lavke prcma koj ima Sll navcdc ni podaci II tabcli 12.1 Sll isle Zit labe lll 12.10 . Korc kture vred nos ti iz tobe lc 12.1 obovez ne Sli lIvek kada se protok kroz grejna lela razlikllje od 50 kg/h i lIko liko sc tcmc ra tllrni padovi, kako 1I grcjnim tclima. lako ill vcrtika li. rilzliklljll od 20°C. Koreklure za razli cil C prot o ke dale SlI II tabe li 12.1a II vidll kocficijc nl a sa kojima lreb" mnozi li vrcdnost doda tnog napo ra . Ako sc stvarni proto k nalaz i izmcd ll vrednosli proloka 1I labe li, Ireba izvrsi ti lin ea rnu intc rpolaciju . Isto se primenjllje i pri od rediva njll koreklure za nekll vertikalll izmedll najbliZe najlld illjcnijc. je r se II tabe li nalaze nllme ricki podaei sarno za ove dve vertikale.
Tabcla 12.!a KorcktllrR labelc 12.lla protokc koji sc razlikllj" od 50 kglh
Prolok
(kAII I) Vcrtikala

nnibli;,1

naidal ia

20 40 60
80

100 120 140 160 180 200

1.76 1.15 0.89 0.75 0.65 0.58 0.53 0,49 0.46 0.43

1.65 1,l2 0.91 0.77 0.68 -0.62 056 0.52 0,49 0,47

Vrednosti dodatnog napo ra morajll d a se koriglljll i kada temperatllrni pad vertikale iIi grejnih lela nije 20°C. Nume ricke vrednosti korektllre Sll II ta~li 12.1b za razlicite pad ove tempe rature, a pri tempe raluri razvodne vode: 100 DC, 90°C i 80°C.

J J2

IJ.TOfJ orrJIk

I'J?OJEJ..701~-I NJJ'

POSTlWJJ:.NJA Z I CENTR/fLNOG R£lA NJf:

THbcla 12.Ib Korcktu ra tabclc 11.1 za dmgc lcmpcralnrnc padovc
Tc m pcr s lllrni grcjna lela vert ika la

1'""

Korcktu fa ZN

'I.
80·, 0.73 0.48 0,38 I 35 0,76 0,62 2.00 1.00 0,78

10

20

10 20 30 10 20 30

30

to 20
30

IOO·C 1,25 0,80 0.62 2.25 1,27 1,00 350 1.68 1,28

90·C
1,00 0.63 0.50 1,75 1.00 0,75 2.50 1.30 1.00

Poz navaj uci te mpe ra turne padove vo de II grej nim telima, a posle naknadnog p roracuna eevne mrde i vre dnos ti te mpe ra tura II kratkim veza ma i povra lnim prikljllccirna grejnih te la, jedn acinama koje su d ate II IIplitstvima za p ro racun. tacno se izraclI nav(ljll tempe rature vode u tack(lma mesa nja . Na taj nPlcin Sll odrede ne s rednje te mpe rature vode po deo nie(lma, a time i gllstina vode, pa se moze iz racun(l ti d eo napora 1Ir. led odava nj a toplote kroz grej na tda:

l-JGT

= 2.,/1;" .g(fJ;" I

"

PI)

Pa

Ukllpno raspo lozivi napor koji se do bija kao zbir H=f-fc +HGT mt:rodavan je La dimc nzio nisa njc cevne mrde. Uk oliko se minimalno raz!ikllje od napo ra odredc nll).!, u pre thodno m pos tupku proracuna. nik akve kore kture nisll po tre bne. Ako raz like postoje. mora se 1I naknadno m d e lu pro racuna izme niti precnik u delu mreze. Os ta li tok pro racuna cevovod a u sve mll je isti kao i kod jednoeevnih siste ma bez hl ade nja vode u cevovodu , pa se prove ra raz like napo ra II kra tkoj vezi i stntjno m koIII grejnog te la vrsi pre ma pos tupkll koji je ra nije izloze n.

12.10.1 Dimenzionisanje cevne mreze
Sa pre thodno odrede nim IIkllpnim naporo m vrsi se dime nzio nis anje eevne mreZL ' pocevs i od strlljnog ko la najne povo ljoije ve rtika le. Posto je eevna mreza proracllnat a prema pre thodno m i pribliZno odrede no m napo m , prclazi se na naknadni proraClll1. O vaj se sas toji u izracunavanju efe kta hlade nja u svim deo nieama pojedinacno, taku da se do lazi do te mperatura vode i odgovarajuce gustine vod e u svakoj ve rtik ali. Tako se raspo lilZe podaeima po trebnim za iz racun avanje de la napora hlade nj a vode II cevnoj mrezi (He)'

12.10.2 Povecanje grejnih tela
Ko rekeija povrsine grejnih te la vrsi se pre ma stvarnoj sre dnjoj tempe ra turi vode. koja je naa kod sis te ma sa hlade nje m vode 1I cevovodu. Povecanje povrs ine vrsi 51.!

J 2. JEDNOCEYN J SISTEMJ CENTRAl.NOG G REJANJA

.1 1.1

proccntu alnim doda tko m koji SI.! na laz i u labc li 12. ll , koji Sli srcdc ni prt:mll hrojll ni voa zgrllde, sp ratu na ko mc je grejno le la i prc ma ho rizo nl alnom pruza nju posl rojcnj a. PoslO su i ovdl.! navede ni nu me ri i:ki podaei Sll mo Zll nlljb liZu i najuda ljcniju ve ri ikalu. mcdllpod aci sc odredllju linca rno m inlc rpo laeijo m.
Tubela 12.11 l'rocclllllalll o povccallj c pm'rsill fl grcj nih tcl a kod j cdn occvnog gravi taci onog grcj a nja
Ilroj cl.ia (spralov_) zgradc I
2

S JlrHl grcjnog Icl. I
I

N_jd.lj. vcrlik.l" do 30 DI llaibliz. 1 Ilaid' ''ia vcrtikala vc nibl "

Najd.lj_ vcrUk.l. "rcko 30 III 11 0 iLialia ""ibl ii.il vc rl ika l;, vcrlikala

8 4 10

12

7 3 8

14 X

2
I

6
13

15
10 6

3

2
:I I

6
3 II S

8
4 13

5 2
9

15
II

2
4 3 4 I 2 3

3 2
12

9 6
3

5

9 6
4 2

14 10
8

6 4 2 9
7

8

5
I (,

12
9
7

5
3

4
5
I

5
3

2
10

6

2 3 4 5

13 10
8 6
4

14
II 9

4 16
13

8

6
4 3 I II 9 7 5

10
8

6 4
3

6
I 2

2 13
II

7

3 4 5 6 7

9
7

14 12 10
8 6

6 4 16 14
II 9 7

6
5 2

5

5
2
1I

4
I

7 4

Korekture za druge protoke date su razlicile od 20 °C u tabeli 12.IIb.

tabeli 12.lla. a za tcmpe raturne padove

311
B.Todoro ,·;c PROJ EICTOI·~1NJE POSTROJENJA Zr1 CENfR4l .NOG REJA NJE

Tabcla 12.lIa Koreklllra labclc 12.11 za proloke koji sc razliklljll od SOkgfh
Prolok (kg/h )

Verlikal" ""iuli", 1.76 1.15 0.S9 0,75 0.65 0,58 053 0.49 0.46 0.43 naidal ia 1,65 1.12 0,91 0,77 0.68 0.62 0.56 0.52 0.49 O.H

20 40 60 SO 100 120 140 160 180 200

Tabela .I2.l1h Korcklllnl lahelc' 12. 11 za c1rngc Icmperalllrnc paclo"c TeOlper"lurni I'ad
vcrl ik;'ll ;1

Tern )craillra ra1.vodnc vode

grcjno tell)

10

20

10 20 30 10 20 30
10

30

20
30

100'C 0.75 0.53 0.47 1.35 0.95 0.85 2.00 1.45 1.35

90'C 0.75 0.55 0.50 1,35 1.00 0,93 2. 10 1.55 1.60

80 'C 0.75 0.58 0.55 1.35 1.10 1.10
250

I

1.70 2.00

UPUTSTVO ZA PRORACUN

Dime nzionisa nje cevne mrezc pocinje se sa tzv. pn.: thodnim proracunom. Na l1" noYU zadal.e te mperature razvodne vad e (I,) i tempe raturnog pada vod e u grejnim Ie· lima, izracunava se te mp e ratura vode u deonicama vertikale za cijc strujno ko lo Sl vrsi proracun, ne uzimajllci u obzir hlade nje cevne mrcZe. Pocinjc se, kao i kod ~vi h siste ma grejanja, sa najnepovoljnijom vertikalom. Za odredene vrednosti temperatu · ra ocitavajll 5C u tabe li II u dodatku, odgovarajucc gustine vode. Posto Sli ostali POel ;lei poznati iz proracuna potrebne kolicine toplote Zit grejanje i iz plana zgrade. oonnsno seme sistema. prvi deo napora 5e izracunava prema obrasclI:

H GT =

" .g(Pn - PI) III"

(Pa)

( 12.4 I)

Za dodatni napor He lIsled hladenja cevne mreie koristi se tabela 12.1, sa eventu · alnim korckturama za druge temperaturne padove iii pro toke kroz grejna tela. Pri tome se za protok hoz jcdno grejno telo racuna sa srcdnjom vrednosti svih grejnih tda na vertikali, uzimajuCi u obzir dil korekturni koeficijenti u tabeli 12.Ib vaie za slucaj da su za istu vertikalu vezana na svakom spratu dva grejna tela.

12. JED OCEVNI S IST EMI CENTRrlLNOG G RElA Nl.4

315

Uko li ko sc umes to dva na laz i jed no grejno te lo, po lovina s tva rnog pro loka se o bracunava da snabd eva i d rugo fik livno grejno te lo. Pre thod no od rede ni raspo loz ivi napo r se odred uje kao zbir:
ll =Hc;r + l fc

(Pa)

(12.42)

a jed inicni pad priliska R, me rod ava n za dime nzi onisa nje cevne mreze izracunava se na isti nacinkao i kod svi h vod e nih sisle ma:

R= O ,67' H

"2)

( 12.43)

gd e je 2:.1 - duzina st rujnog kola pos mal ra ne vertik ale. Oa lji to k pre thodnog de la pro racuna je isti kao kod jednocevnog siste ma bez hlade nja vode: prvo se pre lazi na dime nzio nisanje sa me ve rtik ale sa nes lo vecim jedinicnim pado m pritiska i tez njo m da ce la ve rlik ala bude iSlog precnika. Za lim se pre lazi na ho rizo nta lnu cevnu rnreiu. Kad a su svi precnici odrede ni , sa pre thodnog se pre laz i na na knadni proracun. Napo r us led hlade nja cevne rnreze (He) izracunava se u sve mu is to kao i kod dvocevnog siste ma. T ako se tacno odrede te mpe ra ture na poCe tku i na kraju svake deonice. Te mpera ture u lacka ma mesa nja se izracunavaju na taj naCin sto se kao te mperatura vode na ulazu u grejno te lo usvaja on a vrednost koja je do bije na na kraju deonice iz koje se odvaja prikljuca k grejnog le la, je r se hlade nje vode u prikljuecima za ne ma ruje. Na osnovu zada tog pad a te mpe rature u grejno m le lu (tJ c;r), izracunava se te mpe ralura vode u pov ralno m prikljucku :

Pos to se iz pro racuna ve rtik ale poznaje kako proto k, tako i le mpe ratura vode na kraju kra tke veze, pomocu jednacine bilans a loplo le odreduje se vrednos t le mpe rature vode u tackama meSa nja:

(0C)
gde su:

(12.44)

- te mpera ture i kolicina vode posle mesanja - te mpe rature i kolicine pojedinih struja vode koje uCestvuju u meSanju T e mpe ratura meS avine moze da se odredi i pre ko obrasca:
1,., =l k -

Qcr
G M 'c

(12.45)

316

8. Todoro!'ic

I'R01EKrO I'~1 Nlf:

I'OSTR01EN1/i Z·1 CEJ'.rrRA LNO GRElAN1F.

gde jc:
I.

QuI'
C

te mpe ratura vode u ve rtikali ispred tacke meSa nja - kolicina toplote koju odaj\l sva grejna te la ciji se povratni vodovi spajaju u ta cki mcilanja sa vcrlikalom - speeificna to plota vode c = 1,163 (Wh/kg' K)
-

Na t<lj nilcin poz nat e su II svakoj deoniei srednj e te mpe ra lure vode, pa se uz ollgo Vilri1juce vrcdnosti gustine izracunava napor usled hladenja eevne mrcZe:

He =

" "2A, 'g(p" -PI)
1

( 12.46)

Z a deo nilporil koji police od odavanja toplot e u grejnim te lima sada postojt t acni poda<:i 0 te mpe raturama vode, pa se moze preeizno odrediti njegova vre dnost. Zbir Hc+l!ul'=H odgova ra stvarnom raspo lozivom naporll. Zato, ako ukupni napor po pre thndnom proracunu odstupa od stvarnog, lreba izvrsiti korekture u precnieima cevovoda. Provera pada pritiska u strujnim kolima grejniil te la ide nticna je kao kod je dnocevnih siste ma bez hJade nja cevne mreze. Povecanje grejnih tela se sastoji u odredivanju potrebne povrsine prcma stvarnoj srednjoj temperatllri vode u lclima (/":G() . O na se izracunava po obraseu:
I

mGr

= 1r

/::"1

2

gdc je:
I,

ill
Primer 2

temperatura vode u dovodnom prikljucku, koja je jednaka te mperatll ri vode na kraju vertikalne deoniee iz koje se odvajil prikljucak za grejno lelo. - tempe raturni pad vod e 1I grejnom te lu
-

Dimenzionisati cevnu mrezu i odrediti povrsine grejnih tela za jednoeevni sislem vod e nog grejanja, Cija je sema data na slici 12.22. PriLikom proracuna uzeti u obzir hladenje vode u eevovodu. Ostali podaci: temperatura razvodne vode iz kotla I , = 90 °C temperaturni pad u grejnim telima !!J = 20°C temperalurni pad u vertikalama pri zanemarenom hladenju vode nema hladenja vode u glavnoj usponskoj vertikali izo\acija horizonlalne cevne mrde na tavanu izvedena JC staklenom vunom

Proracun ce se prikazati sarno za najnepovoljniju vertikalu .6=65 °C .8 °C I' 8=1"8 = 59.imajuCi u obzir hladenje vode u cevovodu: 17 = 16 - _ _ 2700 + 2700 .2=79.163 457 kg h Odredivanje te mperatura vode u pojedinim deo nicama. ne Ul.8.6-5.-lp)C 25'1.Q/ + Q/I = .22.8-9.163 90-1O. 79. 3000 457. PRETHODNIPRORACUN Protok vode kroz vertikalu G = Q/ +Q/I +QII/ +Q/V +Qv = 13300 (1.2=70.2450+2450 457·1163 .12.1163 .8 °C 19 =79.6 °C 1 =70611 ' 70. JEDNOCEVNl S ISTEMl CENTRALNOG GREJANJA J17 Os tali podaci dati su na slici 12.90 G·c 457·1.

6 DC Raspolozivi napor u strujnom kolu vertikale..... 2450 ®-..r / 82450 • e . __ .. Slika 12. ne uzimajuCi pojed inim deoniea ma. N . 0-- - - JH '" . _1 42 1 00 . 3000 ~.L@"13300-. of'0 0332 5 0 o 13300 2700 I ®I .8 °C Iv= 60. <> -c"" <> .II... • I l I~ uIJ I '" I r~3 i250 -.. Todorovic PROJ EJ(TOVA NJ E I'OSTNOI ENJA ZA CENTRA L OG I?EJA NI r:. iznos i: II o bzir hlade nje vode 1I ._. I I III 'ff) ~@')L IV <Vy~ I I I '" ... '" ~ ~ @. sto odgovara zad ato m padu te mpe" rature od ill = 25°C Srednje te mpe ra ture grejnih te la su: 1/=11/=80 DC Im=I /V=69.. 22 J Prim er 2 Te mpe ratura vode na kraju ve rtik a le je 65°C. ~ I@) ®@1) ® ® 2700 II ~ ~ 0 0 .~ 1 3.

o nda je za jedno grejno telo me rodavna polovina pro toka.ukupni napor . 163 95.15 Pn:mil tome.4' 118.701 -1. pa je: H=2.4 Pa [=51.70L Korektura za te mpe ritturni pitd u vertikali od 25°C dobija se interpolacijom podataka iz titbe le 12.1a za protok od 95.1 m R = 780.86 + 3. pre thouno odrede ni dodatni napor lIslc d hlade nja vode 1I cevima iznas I: LVI=20G·O. to tre ba izvrs it i korek turu ako jc stvarni protok veci iii manji. Zit zgradll sa lri nivoa i ne izolova nc ve rtikalne vodove pri ho rizontalnom lldalje njll ve rtikalc od 13 m. 7 Pa MI= 166.Zil tre njc u ccvima uzima sc . Podritzumevajuci 6 grejnih te la.8 Pa 0. 4: 5 1. Pri tome treba imati u vidu da su podaci dit ti za slu caj da se na sva ko m spratu nal azc dva grejna tcla spojena is tom vertik a lo m.55 + 3. dodatni napor za pos lednju (najdalju) vcrtikalu u rnrd i iznosi 206 Pit.dodatni nilpor . 1 Pit Odredivanje jeuinicnog pada pritiska R: .5·149.duzin a deo niea I -14 .jedinicni pad pritiska Dimenzionisanjc vcrlikHlc Pre thodni proritClln vertikale.7 Pa Dodat ni napor se od redllje pre ma tabcli 12.3 kg h Prema titbe li 12.1 Pit [-[= 1164.92 = 998.lb: 1. Posta podaci iz tabe le podrazumevaju protok kroz grejna tela od 50 kglh.na po r bez hlad e nja cevi .I5=1 66. JEDNOCEVNl S1STEM1CENTRALNOG GREfANJA 3 19 Napor llslt:d raz like glls tina dire ktno se ocitava II tabe li I II II dodalkll. njenih glavnih dconica i kratkih veza izvrilen je 1I SVcmll pre ma formularu koji se koristi pri proracunimit cevnc rnrde svih sistema vodenog grejanja.3 kglh.4'64. Uko liko to nijc slucaj. 3 Palm . srednji protok je: c = m 13300 20'6-1 . 1= 15. [-[' =998.67·[-[=780. pos to se fiktivno podrazumeva i drugo grejno telo.1.12. korcktura iznosi O.

3555.4/40.5=542.7 4 4 8 8 9 10 11 12 13 14 Na osnovu pre thodnog proraclina vertikale odreden je gubilak napora kroz SVl" nje ne deonice.7 5 4 4 2.5 Pa Uk upna duiina deo nica za horizontalnu mrdu i vertikalu (deonice 1-4 i 12-14) iz-1'1: nos i 40.7 0. za zbirne koefici jcnte mes nih otpora koji su odredeni procenom. iskoriseeno je: .7 0.7 2. pokazao je da slvarni napar iznosi : H=11l7.3 Pa Zbog neznatnc razlike nije potrebna ispravka u dimenzionisanoj cevnoj mrdL .7 deonica 7 duiina (m) 2. 7=13.u horizonlalnoj cevnoj mreii . 1.9 Pa Po proracunu cevne mreie.3 Pa Ukupno iskoriseeno: 1108.. TodorrJI.0 0.2 10 .. NAKNADNIPRORACUN Naknadni proraclln koji je izveden tabelarno. Z a tre njc u ravnim de lovima ovag dela mreie izdvaja se 67% ad 1 H.u vertikali 753 Pa 355. 7 0VANJE POSTROJENJA ZA CENTRA LNO GR£fANJE Preglcd duiina den nica deo nica 1 2 3 4 5 5' 6' 6 duiina (m) 11.3 Palm Prethodni proraclIn horizontalne cevne mreze i glavnog usponskog voda prilozc lI jc u nastavku forrnulara sa proracunom najnepovo ljnije vertikale. 7m.7 0.8 .4 Pa Merodavan proseca n jedinicni pad pritiska je: R=542.ic PROJEf.J20 8. lako da je za horizont alnu mrezu i glavnu verlikalu preoslala razlik~ do prelhodno raspolozivog napo ra: I-h=1164.3=809.67u 809.=0.

90 . Za ovaj precni k. [stirn postupkom se prove ravaju prikljucci ostalih grejnih te la.09 °C H = ". Za cev 3/4" i Q = 2700W. iz la bcle IV je: R= 8 Palm.16 Pa sto znaci da jc uslov da u kratkoj vezi bude veti pad pritiska ispunje n.25 dJ d=O.81{972.39 . D imenzio nisa nje gre jnih tela G rejna te la se moraju dimcnzio nisa ti pre ma stvarnoj srednjoj te mpe raturi vode.pad pritiska u prikljuecima je .3 > 83.43 .966. . sledi d a je: 41. IIkljucujuci i dobil ak napo ra u grejno m te lu.09 rn/s . JEDNOCEVNI SISTEM I CENTRA LN00 G REJA NJA 321 D imenzio nisa njc prikljueaka gre jnih te la: G rejno te lo I Z a prikljucke se tlsvaja cev precnika manjeg od ve rtik a le.pad priliska u kratkoj vezi IR+ 2 = 41. odnos no d =3/4". w=O.61 Pa Provero m gubilk a napo ra u kratkoj vezi i prikljuccima.5 .12.p ro laz ni ve ntil 4. g (P79.razvod ni i povra tni p riklju eci VoN = 0.3 Pa IR+ 2 =83.77 Pa .0 2. a prikljllcne cevi SII dobro dime nzio nis ane.95 ) = 0.7 ·9.0) = 43. .2 . koja je niZa tlsled hlad enja u cevovodu.grejno le lo Ukllpni koe fi cije nt iznosi 17.77 11.77 .PS8.61 = 40.dodatni napor u grejnom lelu za srednju lemperaturu 1m = 79. nego u slucajevima kada je hlade nje zane ma rIjivo. koeficije nti mesnih o tpora su: .7.

49 0.7 0.51 1.85 62. . 19 9 10 II 1 I I 130 11SO.3 74. + ".51 1.14 0.07 68.28 0.24 0.58 78. pretnl~ NAKNAONI PRORAt UN SA PRETHOONIM PREC NIKOM w 000" pn.28 298. 57 22.24 0. 11 .' 8. 42 100 42100 ".62 82.4 " • 8 SO SO 0.09 61 .83 3. rC) 10 89 .7 0.te Pr9lh.pd) (Palm) h' Iml 13 0. • 753 P. .5 1 • 6 7 8 • • • 2.85 62. (mml PRORACUN STVARNOG NAPORA ('/'I/m K) Iml 2 1448 11 44 4S7 3 SO .05 10.44 m 457 1144 1448 12 1.2 0.3 P. g · (pm .16 0.7 2.86 68.09 78.7 2. I· .7 ° 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 89.8 ° ° ° " ° • 355.84 " .O 10 '.18 10 10 24 117 SO 3. Oeonica I 0 (kg/h) d (mm) I .61 62.8 1117.27 68. 36 0.26 2.8 61.5 ° ° ° ° + ° 3.8 78.09 88.52 89.65 89.12 0.02 0. m 2" 30 • " 81 1 6.S 10 120 120 26 " 1..00 2.92 72. 15.5 1 62. 24 0.24 3.51 1. {Pal h H I z {Pal d 1 ""'1 k w (m/s) I (Palm) • I ·.7 0.7 0.20 0.7 2.02 0. 9 62.51 1.3 Palm • 7 • • 9 13300 7900 13300 .69 66.28 0. '''' <57 HOrlzomalna mreb.90 .1 3 0.91 347.15 '64.3 Palm SO SO +0 I I 0." II rei 8 I.59 " 4 4 8 195. 02 0.24 0.7 2.7 0.55 G2.4Jl 0. Maseni Owlna cevi d prolok (kg/h) SA PROMENJENIM PRECNIKO M CEVI RAZ UKA ""':""' I(m) d 1 ""'1 (m/s) I (palm) • .52 89.8J 89. 02 H {Pal 12 0" " \7 2 3 O .51 1.8 • • 4 4 30 30 6.20 0.78 89.0 13300 10301) 13300 m 328 <57 30 30 10 II 1 1 " 11 .2 21 " IJ R+ IZ " I 273 .2 1 165.1 2.7 2.1 62.7 0. 14 0. (Pa) B 0 z {Pal I • Z (n .h) i m " p (P'I q II' -D (Pa) .0 I I I I I I • S • 30 30 20 " 6 f C) 7 90 89 .24 30 22.4 2 ' .81 78..86 89..3 9.09 0.36 62.31 0.IZ PLANA MRE.78 89.88 0. rC) 9 0.35 78.3 S.27 0 .09 1.1 0. 57 2" <57 328 ° ° 0.2 19.7 0.366 0.31 88.0 1.67 " rC) II I.376 1.9 5 78.7 0.01 0." (W) b Top<. 2 0. 03 91 11 2.23 61 . <57 Najnepovoljnija vertikala • I I I I I • .2 1 51 .7 0. 12 .6 0. R .2 1 4 .7 0. 32.43 0.88 89.8 O. S 2B ° 12 13 m 1144 1448 22.5 1 1.2 0.4 5 0.20 80 609 1.025 0.71 4.35 69.7 R _ 13 ..02 2. 19 66.54 6.36 162.8 2 3 4 33250 13300 13300 332SO 42 100 " . 94 89.24 0..0 O.7 0.16 128.69 OZ.0 2:/· R + LZ .49 13 14 SO SO 2. S 58.

= 89. . 20 2 .324 B. Todorovic PROJEKl'OVANJE POSTROJENJA Z.09 °C 2 20 G rejna tela III i IV 1m = 20 '7-= 78.09 -10=79.35-10=68.35 °C 2 G rejno telo V t In =1 9 --=6869-10=5869°C ' .1 CENTRALNO GREIANJE Srednje tempe rature vode u grejnim telima su: G rejna tela I i I I I".. =15 .

lnu. Obrlno ko la. o. PUMPE U SISTEMIMA CENTRALNOG GREJANJA 13. Pririlstaj c ne rgijc priliska potice LlU J25 .. . J Cell/riJl/galllc pl/mpe za xis/em grcjallja vodom Pumpc mogll bili jcd nos trlljn c i ~voslrujne. [(od pos troje nja Sfl prinudno m cirkulacijom uklju eujc sc pump a.d kojih sc ko lo sils loji. zavisno od toga da Ii crpe vodu sa jcd nc !II dve slril nc.13. !'rema broJlI obrlnlh ko la. U prvo m s lueaju gravilacioni napor je laj koji izaziva to k vode da slruji od izvora toplo le d o grcjnih lela i nat rag. za hva lajll teenos t I dcluJu na nJu povccavilJlIcl JO J pnllsa k I brl. lz crpnog ccvovoda lcenos t se lIsisava u pumpu kroz 1I1az no grlo. oda kle duspcva 1I kolo iz koga sc po tisklljc kroz izlazno grlo 1I razvodni dec ccvovoda.~ l c p e n c iii viscstcpcne.I~pa li~c . o~ ~os nn . Pumpa pOliskllje lei:nos l okrclanjcm obnnog kola kojc dobijil c nc rgiju preko vratll il pl~rnpc. koja pre nosi e ne rgiju na tcenos t koja kroz nju p ro laz i eime se os tvaruje nje no sl ruja nje. Slika 13. pllmpc Sll j cd no. OPSTE 0 PUMPAMA U sis tc mima greja nj a struj a njc vode kroz cevovod os tva rujc sc pri rod nim iii prinudnim pllt e m.1.

ako napor J-[ odgova ra slvarno po lrcbno m naporu. naz ivaj u se karak le risticnim krivama. Sarno u 10m slu caju ce se usposlavili potrebna brlina s trllja nj a I tralcni protok.. ali POSIO imaju uske ka nale u kolu . Kada su pilanju pumpe koje sc korisle u ccnlralnom grcjanjll . Kod propclerni h -(aksija ln. Speeificni broj obrl aja jc definisan sa: ( 13. .·· nos li koja prolazi kroz kolo relalivnom brLinom. onda se gO lovo uvek pogon oSlvarujc prcko cleklromolora.8 kPa) lIZ protok od ! m /s. Pri svakoj prome ni tih uslova me nja se s te pe n korisnos ti koji postaje losijl. napor Hi broj obrla n . nalazi se opseg ce nlri fugal nih pumpi. Za tacku Ana kara kte risticnoj kriv(Jj pumpe je najvcei stepe n korisnosti pa ona definise us love za koje je pumpa ko nstrui sa na i treba tezi ti da se pumpa u takvim uslovirna prime njuje. Za odrcde ni protok Q. 3 od H=! m (9.' sa najveeim s te pe no m korisnosti.. CENTRlFUGALNE PUMPE U POGONU Krive kojc predstavljaju odnose izmedu napora./': PROJEKrOv. a na o rdinali odgova rajuCi napor. 1) i ima jcd naku brojnu vred nosl kod obrtnih kola razlicitih velicina koja su gco mc trij. Kod povecanja protoka o pad n napor i obrnuto. snage. speeificni broj obrlaja bi prcdstavljao broj obrtaja pumpe napo n. pozna ta je kao karakteristika pumpe. s obzirom na vcliki utieaj ee ntrifuga lnih s ila u proizvodnji pritisb . Pri to me. a os tvaruju vcliki pro 10 k. Velicina pro to ka i napora koji treba da os lvari pumpa uticu na ob li k obrl nog kll la. vee i broj obrtaja kola 11. pa je uveden pojam "speeifieni broj obrt aja" kao karaklerisIik " koja dozvoljava da sc za trale ni prolo k. pumpa '. Napor pumpe prcdslavlja ko licinu encrgijc koju jedinicna masa leenosli primi pri pro lask u kroz pumpu. nisu za vel ikc protokl· . Karak te ristika neke pllmpc je prik aza na na slici 13. stepe na ko risnosti i prnt llka. Todof'( )\. Ova k"Va kriva . pri remu se stepe n korisnosti u obe varijante umanjuje. Izmcd u ov ih ekslremnih osobi na. Pri izboru vrs tc obrt nih kola od znacaja je ne sa rno prolok i n ap~ r . koja se odnosi na napor i protok za od rede ni broj obrt aja. 13. Ove tri karakteristike Sll meduso bno zavisne vclicine i beskonaean je broj njihovih kombinacija. ki sli i::na. napo r i broj obrt aja.·I NJE POSTROJENJ/I Zr1 CENTRALNO GREIANJE ddova nj a ecnlrifugalnc si le. Promena protoka pri stalnom broju ob r· taja postiZe se prigu sivanje m iIi vecim otvaranjem ventila kroz koji prolazi teenos!. dok pogonska snaga uve k ras te sa poveca nje m protoka.I~6 8. os tvaruju ve likc napore. proizvode mali napo r. izabere i primeni pump.2. Na islo m grafickom prikazu moze da se uerlil i kriva pogonske snage P i stepe na korisnosti '7.ih) je obrnut o.2. Na apscisi su vrednosti prntoka. Rad ija lna kola . i u manjoj meri od e nergije dobijene usporavanjcm IL·. pa sc ova vrsla pumpi naziva i cenlrifugal nim pumpama.e zadll voljili u radu u okviru ccvovoda u koji jc ugrad e na.

4) gde su H[.. napor) . f'UAlf'£ U SISTFMIAI. a da se pri tome zadr:li najveci mogllci stepe n korisnosti..I LNOG G REJANJA J2 7 H p '7 QH .karakteristika pumpe (protok.-_.- HI Q Stika J3. .2 KarakJerislicllc krivc cClIlrijllgatllilz pumpi Q. 1/1 velicine za koje je pumpa konstruisana.kriva snage Ako se promeni broj obrtaja pumpe.. dobijaju se drugi tokovi zavisnosti protoka i napora.. Ovo se postize ako je zadovo lje n uslov da novi protok i broj obrtaja zadovo!javajll sledeee odnose: HI . jer sc protok i napor menjajll ne sarno prigusivanjem...kriva stepena korisnosti .WTR.J CI.2) H " (13.[ 2 Q -=-2 II (L3. vee i promenom broja obrtaja. Promena obrta se resto koristi II praksi kada treba II nekom cevovodll smHnjiti protok.1. If " P .3) (L3..1. Qj.

..128 13. \ Qo Q Slika 13. PI P =p(. 0.Vfrl ZA C ENrRA I.97] ""0. J =n~ /I . H~ ~~====~2+ H Hl~----------~--~· H2~--------~--~ n nl Ql Q Q Slika 13..3 Karakleri.NO G RFJrI Nf F: H H2~====~~~~~A2 .. tj .4 Karaklcristike pllmpi i krive stepell4 korisllOsti .) ) Ste pen koris nost i se menja pri promeni broja ob rta.8'7 .&.)3 ~ n ( D . Tod".c PROf EI\TOI':'I NJ l'.rll'. POSTROf H.ftikc pllmpe pri razliCitim brojevima obrta Za prome nu pogonskc snagc pri promt:ni broja ob r!aja vaii rclacija: P.I. pa je utrosak snage vcci pri radu pumpe sa brojcm obrtaja veCim od onog za koji je konstruisana: PI = p(~r 217 I Il (13.7'7 '\ O .6) H nIl nI no n1 Ho n2 n3 h4 0.

/-/. 11. fR·1I. " 2 itd .protak vade kaji se izracunilva iz veli cine ukupne patreblll: kolicinc toplot e i tempe raturskc razlikc razvodnc i povr<ttnc vade 6J (mJ/s) . uz is ti p ro to k.85. . a kod onih najveCih kap<lciteta od 0.lOje njem broja obrtajil sa lin.3. 13.specificna gustina tecnasti (kglm ) .75-0.} l1m.4 suuc rt<tnc ka ra ktcris tike pumpi z<t ra7.licit e brojeve obrtaja.1 J2Q Na sliCi 13.stepen karisnasti pumpe.13. Pri broju obrtaj a 11 0 pumpa ima maksimalni s te pe n koris nos ti '/n11l" llZ ndredc ni p ro to k Qo i napa r fl.ilnjuic se snaga P.. kau srednjih ad 0. na 11 .9) G ubici u cevovodu proisticu ad otpora u pravolinijskom uelu cevovada i tzv. s ~.\'J. ~0. Inkalnih gubitaka koji se javljaju pri izmeni praveil strujanja te cnosti i u ugradenim ele- .6-0.<1 podizanje lecna sti na neku visinu i za savladivanje atpora koj i se javljaju pri slruj"nju tecnosti kroz ccvovod he: "8 H=" 8 +h c (13 . . dija gra ma na 51. kaji se krece kad m<lnjih pumpi ad O .4. I3A vidi se da se pri svak aj pramc Oi napo ra ill prol o ka sma njuje i s te pe n ko risnosti. uz napame nu eI <l su to vrcdnosti Z<l uslove za koje je pumpa konstruisana ..75.NOG URfJA.patreban napar pumpe kaji je jednak ukupnim gubic ima prilikam strujanjil vade kroz cevavad grejnog siste ma (Pa) 3 . PIIMPI': 1I SfSTF. p 'I P= odnosna pre ka : (W) (Nm/s) (1 3.pael pritiska kroz eevavad u (Pa) 13.7) (D.MIMA e E. RADNA TACKA PUMPE I KARAKTERISTlKA CEVOVODA Napor pumpe kaja se ugraduje u eevavod prcustavlja zbir napora patre bnng 1. SNAGA PUMPE lzra cunavanjc primarnc snage pumpe sc vr~ i prc ko a brasea: Q .6.S) gu e je: Q J-l P 1/ .

Todom!'. 11 ) gde je : A I d ~ p - koeIidje nl Irenja t1l1zina ccvovoda precnik cevovoda koe ficije nt mcsnog olpora brzina strujanja tecnosti gustina tccnosti U zatvo re nom kruznom cevovodll gcodetska vis ina nema znacaja jer je II 10m pogIedu ovakav cevovod lIravnotde n.t Pf?OJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRA L NO GREJANJ£ me nlima cevovod a. II cevovodima za grejanje se rad ulrosen na diz<l nj e 1I polisnom. clemcnata koji 511 uzrocnici dodatnog pada pritiska i precnika.15) he =m·Q 2 (13. kao zavisnost napora od protoka. . Pri svakoj promeni trase cevovoda.330 B. 12) udnosno ( 13.13) posto je 2 dn Q=IV-- w=-2 tin 4Q (13.1 0) (13.16) pri cemu je sa In oznacena kon5tanta cevovoda koji je 1I pitanjll. Proizvod ove konslanle i proloka zove se krakleristika cevovoda i predstavlja parabolu.line slrujanj a Il:\:nosli IV: he= " pra'<llinijski + h lok:lJni (13.5). pa jt:: (13. karakteristika cevovoda Sl' me nja (51 13. nadoknadllje delovanjem gravilacije u povralnom voclu. Nairne. Ovi gllbici se iz r·afavajll srazmerno kvadra lll br.1-1) 4 10 jc ( 13.

6 PromelUl radlle tacke pri ivnmi protoka Q . koji d aje istll prumenll napo ra kao i stvarni eevovod . ka rakt cris lika ecvovoda se Cormira za ncki ekviva le ntni precnik celog sis tema.·j JJ I Slika 13.NOG Onr-.5 Karakleristike cevovoda za razlicitc proloke. PUMP£ U SISTEMIMA CENTIIAI.13. radna tai::ka sistema nil laz i se 1I njihovom prcsekll . olpore i prebrike Ako sa ccvovod sasloji iz vise dconica razlii::i tih prci::nik a.JrlNJ. kakll pumpe tako i eevovoda. H H2 Q2 Stika 13. U dijagrilmll 1I kome Sll lIerlane obe karaklcristike.

s obzirom d a je HA=H D.ie: /h a rad na tacka jc II C. TooofYJvic PRO]EKTOVA N] E POSTRO] EN]A ZA CENTRA l. Daljim prigusivanjcm na protok Q2 napor . cemu tre ba teziti. Kao posledica.1 sc da tecnost tezi da slruji u suprotnom smeru pa se tok koci i radna tacka pre me!i ta od C do tacke A.332 B. Posto je strujanjc prekinuto. H A I I I HI I IH I I I I I Q Q2 QI Stika 13. pri kome pump" nc ma sposobnosl da prenese potre bnu e nergiju na radni fluid. Svakako da bi bilo najbo lje da se radne tacke II vek nalaze u OpSCgll najvcCi h ste pena korisnost i pumpi. pa se potre ban napor pOYl: cava od H I na H2 za tJ1 c. na por pumpe H3 poslaje manji od neophod nog. Ako se protok i dalje smanjuje.NO G REfA N] E Prema slici 13.Aka je traZe ni protok H B. Takav pogon pumpe. kada se protok Q (radna tacka E) prigusuje. napo r ras te i radna tacka postaje D. U tom slu caju me nja se karaktcristika cevovoda i nova tacka je B. sa stalnim iskljucivanjem i ukljuciva njcm naziva se "Iabilan pogan". a clo toga dolazi usled umanje nog protoka. onda se vrsi prigusivanje ventilom. koju definise protok QI i napor HI' Ako je potrehno da se smanjuje protok sa QI na Q2. Olpnri u cevnoj rnrd i nestaju.13. deSav.7 Nes{abiul/I rad pllmpe Ne ke pllmpe imajll karakt e ristiku u vidll parabole sa pomerenim te me nom u smc ru povecanja protoka (tacka C na sI.7) pa u domenu A-C imaju nes labilan rile! Nai rne. u kojoj pumpa radi u "prazno". me nja se karakte ristik a cevovoci a.6 to je tatka A. a kako pumpa proizvodi napor HA dolazi do naglog usisava nja tecnosti i siste m ponovo dobija protok i napor prema radnoj tacki D. . dolazi opet do prigusivanja i pome ranja protoka i napora pre ma A.

zajedni cka karakl e ristik a se dllbi ja sabiranjcm protoka svakc od pumpi. a oSlvarujll razlicite protoke.5. ukljuclIjuCi i krivu a do tacke O.1.13 13. jedna QA" a druga . zajednicka karaklerislika je predslavljena krivom b. Na s1. slO jc 1I vezi sa promenama grcjnog kapa cite la . Veza je moguca sarno ako karakleristika cevovoda sere zajednicku karakterisliku paralelno povezanih pumpi.9 su prikazane karakteristike a i b dveju razlicilih pumpi. Paralalna veza dve pumpe Ako sc dYe pllmpe ugrade 1I Iz v. svaka sa naporom HB i prolokom QA = 1/2 QB. u ccvnll mrezlI ce nlralnih grejnih sisle ma ugraclllje se vise plImpi . radna lacka sistema je 1I lacki B.8 Parale/lla veza dve pllInpe istih karakieristika Ako se obe pumpe ukljllre.5. Za cevovod karakleristike d radna lacka obe pllmpe u zajednickom pogonu je 1I C. U sIucajll povezivanja vise pllmpi razlicilih karakterislika nije uvek moguCe da se takva veza u svakom cevovodu ostvari. bda SlI pojcdinacno lIkljuccne u pogo n. radna lacka je C. H HA=HB He QA Qe QB Q Slika 13. itd. Svaka od pumpi radi sa naporom He. U paralelnom radu obe pllmpe. a ako rade obe. Pumpe se mogll povezali sa ccvna m mrcZo m redno i paralcIno.13. RAD PUMPI U REDNOJ I PARALELNOJ VEZI Iz cislO praklicnih razloga. koji je manji od proloka Qe sa kojim bi radila jedna izdvojcna pumpa. svaka predslavlje na krivom a. 13. protok je QB.13. Na slici 13. PUM I'£ U SIST&lfltllA C£NTRA LNOG GREJA NJA 3. parale lnll vew. koje imajll zajednicku karakteristiku predslavljen:J krivom e. kada bi radna tacka za dati cevovod bila 1I C. Kada radi jedna ad pumpi.8 prikazana je karakl c rislika dve jednake pllmpe. nezavis nim ukljllciva njc m pojedinih zo na 1I pogon.

10). pa umesto da tecnost bucle potiskivana. pri cemu svaka purnpa ostvaruje napor H A . Jer.I'OSTROiENJA 211 CENTRA I . Pri to me pro to k u I. 13.1 'IF.9 Parakfllll veza dye pllfnpe raz/ici/ilt karakleri. radna tacka pogona .ajcdni ckom ritdll je manji ocl zbira pro l () ~ a Zit slucaj cia S li pllmpe pnjl:dinacno uklju l:e nl:: H QC o HC HS HA 0rQs' Qs Qc Q Slika J3. kroz svaku pumpu prolazi jednaka kolicina tecnosti.. lIZ odnos: . radna tacka sistema je u presekll oznacenom na Semi sa A Pumpe rade. Za slucaj veze dveju pumpi jednakih karakteristika {/ (sl.TodmfJl'.'kTO I . sa lIkllpnim naporom H A.c I'ROil:.rlika Ukoliko bi karakteristika cevovoda bila clefinisana krivom c.5. pa se zajednicka karakteristika pumpi dobija kao zbir ordinata karakteristika pojl:di. pumpa karakteristike b ne bi davala nikakav pozitivan efekat zbog toga sto je njen maksimalni napor ispod potrebnog.NO GRE/ANi£' Oli' Uko liko su pllmpc pojl:dina cno lIKljuce ne.2. ukupan napor je jednak zbiru pojedinacnih napora svake od pumpi 1I rednoj vai.. dolazi do toka u suprotnom smeru. To pokazujl: da veza pllmpi karaktcristika {/ i b nije ostvarljiva.i. 13. Za cevovod karakteristike c. pa je lIS111V za ovakvo povezivanje da je svaka od pllmpi predvidena za istu vrednost protoka. nih pllmpi.J 8.<I obe pllmpe je ista kao radnil tacka kad radi stlmo pumpa karakteristike {/. zajednic· ka karakteristika je predstavljene krivom b.I. Pri 10' me. svaka sa protokom QA. Redna veza dYe pumpe U rednoj vezi. jcdna radi sa protoko m QA i napnfClm II A' dru ga sa OR ill s.

U tom sillcitjll svaka od pumpi ostvamje svoj dec napora HI odnosno /-h pri cemll je: Ako bi pllmpe bile pojedinacno lIkljllCcnc radila bi jcdna sa protokom Qc i naporom//c.IIA Ci:.\ T R·lI . to jc podrucjc. tlm ga ce rild ili sa pro to ko m Qc i napmo m Il r · /I b a a • He Ho Qe Orr Q Stika 13.11). Na prime nJ datom na 51 13. onda pumpa manjcg opscga protoka definisc podrucje u komc je redna vcza moguCcI. 13. Pre nut tome radna veza za ccvovod karakteristike d je neostvarljiva.\·[cc kllrak[cris[ike Uk o liko se povezuju pumpe razlicitih karakt c ristika (a i b na sl. . na zajednickoj karaktcristicnoj krivoj c.JJ PUMI'£ U SISTI' JII. druga sa QB i HR.10 Red/la veza dve p/lmpe i. ogranice no maksimalnim prolokom pllmpc cija karaktcristika predstavljemt krivom n.1 Ako S' jcd na od pumpi iskljll':i.NOG G REJ. Za ccvovod karakteristike c veza je moguCa i radna tacka jc 1I A. odnosno u takvoj vezi bi postojao samo efekat pllmpc karakleristike b.y}.·1.11.

Paralelno raevanje cevne mreze Cevna mreza grejnih sislema jc vrlo razgranala i sastoji se prvc nslvcno o d vis.1' kay slueaj je moguc sarno ako sislcm ne bi imao povralni cevovod. praklicno ne postoji. Ako se povezuju dva parelclna ccvovoda karakte rislika nib (sl.1 I Redlla veza dve plllllpe razliCitih karakteristika 13. ' 1. na lazi sc u 13Cki A.6.6.12). 12). U okviru lakve mrde red no povezivanje. ~-I----<ct)-QA-" Q C QB QA Q Slika / 3. Raspolozivi napor pumpe u oba krllga cevne mreze je jednak i iznosi: HA =H8=Hc dok su pojedinacni protoci Qc i Q8. iii ukoliko sc radi o nekim pomocnim sislemima grejnog poslrojenja .: P . Ako sc cevovod rilCVa u dva paralelna loka pumpa pOliskujc Lcenost odred e nim naporom i ukupni protok pumpc sc deli na ova dcla (sl. Ra d na tacka sistema la spregu sa pllmpom cija je karakle ristika d.TcxlofYJl'ic PROJEKTOVA NJE I'OSTROJEi\'Jr1 ZA CE/vTRAL 0 GREIANJE H c a b . rau· na tatka sistema bi bila D. RACVANJE CEVNE MREZE 13. npr. zajcdnie"a karakt e ristika je dala zbirnom krivom c njihovih protoka . 13. onaj cija je karakteristika n. slime sto je: QA = Q8 + Qc Ako bi se iz sistema iskljllcio jedan cevovod. pa bi pllmpa postigla napor Ho i protok QD .336 B.1.I ' rale lnih krugova. 13.

/J. na kojoj je A radna tacka sistema sa pumpom karakteristike d. uz odnos: Uz pretpostavku da je cevni sistem u isloj horiz. 13. potiskuje vodu prcma tacki ra('. Redno raevanje cevne mreze Pumpa koja je postavljcna u de lu zajednickog cevovoda sa radnom lackom A. Zajedllicka karaktcristika c je dobijena sabiranjem ordinata pojedinacnih k<lraklcristika paralelno vezanog cevovoda.12 Paralellla veza dva cevovoda 13. 13.vojom karakterislikom b.6. i sistem radi sa poveeanim protokom QB i srnanjenim naporomHB. ostaje u pogonu cevovod B. Protok u sistemu je QA.C sa ~. PUMPE U S ISTEMIMA CENTRALNOG GREJANJA .vanja E. Radna tacka postaje B. a napor pumpe H A· Protoci kroz izdvojene redno vezane deonice cevovoda su Qc i Qo. .onlalnoj ravni i da nema poclizanja tecnosti na vilii nivo. karakteristike redno pavezanog ccvovoda SII a i b na sl.137 H Qc d ~':~ I : QB c HA QC QD Q Slika 13. gde sc protok deli prema C i D.2.Aka bi se zatvorio protok u ogrank'u D.

333 B.Todo.m'.13 Redna VezIJ cevovoda .c PROJEKTO"~1NJEPOSTROJE1VJA Zr1 C£NTRALNOGREJANJr: H c Qo Qc QA QB Stika 13.

Ako bi 5C kolo ovog grcjnog tel a dimenzionisalo za tu vrednosl napora.:janjc primenjuje se kod ccvnih mrda kod kojih gravitacioni napor nijc u stanju da silvlada otpore i obczbedi cirkulaciju vode 1I sistemu (mrde u kojimil je najniie i najdalje grejno telo horizontalno udalje no oJ kotla 40 m). pri napom pumpe od 10000 Pa za grejno lelo na visini 20 mod kOlla. Stvarni raspolozivi prilisak kod ovakvil ' postrojenja jc: G ravitacioni napor moze se zancmariti kod postrojenja za grejanje niiih zgrada. Cirklllacija vode ostvaruje se pumpom. jer su 1I tim uslovima nize temperature vode u sislcmu. onda bi gomji spratovi pri projektnim uslovima bili pregrejani. Takav proracun bi trebalo raditi u vise varijanti. gravitaeioni napor iznosi oko 2500 Pa. Oa bi odavanje toplote svih grejnih tela bilo sto ujednaeenije 'tokom vereg dela pe rioda grejanja. za vodu 90{lO DC. Medutim. kako bi se dobila mreia sa cevi3JY .1. Primera radi. Posledica ovoga je da se pri visim spoljnim ternperaturama prostorije na gornjim spratovima nedovoljno greju. u projeklnim uslovima za stmjno kolo pomenutog grejnog tela stV'Han raspolozivi napor iznosio bi 12500 Pa. Prema tome. gravitacioni napor uzima u racu n sa 50% od svoje maksimalne vrednosti. Ako bi se pak gravitacioni napor zanemarivao za sva grcjna tela. one bi nedovoljno zagrevalo pri visim spoljnim temperatura rna. kod visokih zgrada vrednost gravitacionog napora mora da se obuhvali 1I proracunu. jer je mali 1I odnosu na napor pumpe. preporucuje se da se kod visokih zgrada.14. Usled toga je manji gravitacioni a time i unutarnji napor od onog za koje je grejno telo dimenzionisano pa je i prilisak kroz grejno telo lakode smanjen. gde je gravitacioni napor zanemarljiv. SISTEMI GREJANJA SA PRINUDNOM CIRKULACUOM Pumpno gn. grejna tela i pri ovim uslovima imaju praktieno konstanlan napor . Na niiim spratovirna. PRORACUN CEVNE MREZE Proracun cevne mreze treba sprovesti tako da se dobije najekonomicnije postrojenje. 14.napor pumpe.

U glavnim vodovima koji prolilzc kroz slam· bene i radne prostorijc..060 II ho rizontalnoj cevnoj mrdi . Ovo slog<1.050 .1.iI postrojc nja za grejanje zg r<1da prorilcllnava se. Sam proracun cevne mrde ne razlikuje se od proracl1na postrojcnja sa prirml. bez obzira na precnik eevi.vJ I:: rna razlicilih prccnika i pOlrcbnih napora. bnina voele trcbalo bi cia jc maksimalna.013 0. Snilga pumpe moze se izraclInali prema obrascu: p= G·H 1] (W) gde je: G . bazirajllci se na is· kllstvcnim podacima za br.80 1.(: PROJ EKT O 1 '~1 NJ E POSTROJ ENJA Z.Q30 0.00 150 1.-:inu struj<1nja vodc kroz mrd u iii na bazi vrednosli jedini\'.25 mis. od koiih bi sc odabrala najckonomicnija varijanla .020 0. onela Llv.:ullha iz postrojenja. sto jcvtinija cev na mrda zaht cva pllmpu vccc smlgc i obrnlllCl.50 minim:lilltl 0.1 l1zimaju za manja postrojcnja.stepen korisnosti pumpe .013 0.65 0.01 · 0. Napor pumpe je obicno oko 10000-20000 Pa. nom cirkulacijom vode. OV ell:. Prepofllcujl1 se vrcclnos li i7 tabc lc 14.015 U. Ako se proracun cevnc mrdc racuna premil jedinicnom padu pritiska.50 1. Da bi ccvna mrda bil<1 dimenzionisana tako dil strujna kol<1 svih grejnih tcla blltiu ujednaccna u odnosu na raspolozivi nap~r. <1 kav proracun jc dllg i ncprak lic<1n. TIH/""JI".ina elal ih II tabcli 14.040 0.b"d i prirodno odvoelcnjc va:.maksimalni protok vode (m3/s) H . pos tavlje noj bez nagiba koji bi treba lo da obe/.j C F:NTRA LNO G Rr:JA. I \'rcporuccnc hrlinc "ode Prccl1ik ccvi (mOl) tI mrcii Brzinc (0115) maksim<:l ll1:l do t5 15 20 25 32 40 5G \Ieee od 50 0.0. preporucuje se dil se niZe vre elnosli br/.1. NajccScc se racuna prema br.lj trcba cia sc krccc oko 100·200 Palm za kolo najnepovoljnijeg grejnog tela.UI8 0. nog pau a prit iska. pa sc primenjlljc prvcnslvcno Z<1 ualck ovo. koji se moze iskoristiti i 11 kolima grejnih tela na najbliZim vcrtikalama. bnina strujanja vode ne sme biti milllja od 0.30 0. Nil taj nacin clobija se manii mlp"r pl1mpe.J.30 0. Tahcla I.-:inama slrujanja vode. Ccvna mre7.0 II.napor pumpe (Pa) '7 .

Najnepovo ljnijc grejno lclo jc o no koje je najud a lje nije od kOlla. onda napor pumpe iznosi: H = 12612 . Duiine deonica su upisa ne u fo rmula r. P rimer 1 Pro racuna li po treba n napo r pumpe i dimc nzio nis a li eevnu mrd u za pos troje nje ciji su pod aei d a ti na s lik a ma . koje je ho rizo nt a lno najll da lje nije o d kola.14. Pos lrojc nje radi Sll to plo m vod o m 90nO Pro racun izves ti za vcrli ka le I i VIr. racun ajuci duz inu ecv ne mreie s lrujnog ko la grejnih te la. ako se ne uzima u o bzir gravi{aeio ni na po r. pos to je odre diva nje koefieije n a lll prikaza no u ranijim prime rima. Pregled koe fi cije na ta mesnih otpora nijc dal. 1 i 14. 0c.0. Resenjc Pro racun je sprove d e n tabe larno (tabela 14 II) . a li mogu se ko risl iii i bak a rne kod manjih siste ma ko d kojih su pre cnici uglavno m ma nji o d 3" (vide ti ko me ntar dat u o pisu jc dnoccvnih sisl e ma).1-1. p OIreba n napor pumpe iznosi: H=12612 Pa Ako se uzima u~ieaj gravitacije.VOM CIRKUIA CIlOM 3-11 14.3) H = 12612 -1040 = 11572 Pa Os lale karakte ristike pumpe: . shod no pre po ruce nim vred nos timil. kao i ko d gravitaeio nog greja nja. UPUTSTVO ZA PRORACUN U zav is no~ li od ve li cine postroje nj a usvilja se brz ina u glavnim vodovimil . Na os noYU sproved e nog racun a. Kod pumpnog grcja nja. s 10 m raz lik o m SIO se ko lo ne 1. prcma to me . Po treba n na po r se de li na napo r za Ire nje 1I pravim d e lovima ccvi i napor za savladiv<l nje mes nih o tpo ra.Rf-JA fA SA PRItVUD. najne povo ljnije grejno te la je na najvise m spralu.2. Pro raG un se sp rovod i lako da brz in a o p ada p re ma grejno m te lu.5 (17 ' 122. Kod d o njeg rllZYod a. Pro racun se sp rovodi po [ormul ar ima koj i se ne raz likuju od fo rmulara gravitaeio nog gn . V i vrn sa veCim R.ja nj a . Cesce sc ko risti d eo ta be la IV.<1 "p ro mc njcni precnik " ZlI strujna ko la najne povo ljnijih grejnih lel a ne ko risle. Cevna mrcia je o bic no o d cclicnih ccvi.2. o bzirom na vCCc vrednos li je dinicnog pad a pritiska R . SISTEMI (.

TOVA I IE POSTROJEIVJA ZA C ENTRrI LNO GRE/ANJI'. OOO £Z i I 6) I- 0 0 0 M N ~~~ o! 01 l i OOOH 1 1 1 1 1 . n' : ::: l' I 0-----·..TO(/Oml'if. -f _ _ ...7 Napomcmt: prilikom dimcnzionisanja ko la grejnih lela na niiim spra lovima. _~ 0 0 0 M N __ ~.002 11572):0.J-I2 n._ _ _ _ ir:. raspolozivi prilisak za dimenzionisanjc cevne mrde ravan je napo ru pumpe H =11572 Pa.. IQ- I~ Slika 14.1.l I OOOTS I " I 1 1 1 0008(.1 Sema razllodlle i pOllraJlle mreie .002 m3/s = JJ W P = (0. ------S o OOO(e ®-i~ ~ :.. C = 7200 I/h = 0. PROJEI<.

.....I 28000 I J 2450'0 Stika 14. I 0 0 I 2400 ®1 N M N i@ 2400 1150 -.I 2900 co Lf) @ A Qt co Lf) 0 0 1---+ _....14.I II GRU. '@ 2900 2900 2900 _._..... I 81 I "' " I r. 2400 0 0 I I 0 0 N N N 1150 r---t..._I 0 I 0 I... I 0 0 I "' r" 2900 I 2900 2400 /: I® .A('fJO.---J.. ®l .D .\ D II C1R}':U.. 2900 ®1 @1 f @ 2900 2900 ~ I I 0 0 2900 I o o I..2 Sema uspolIskiIJ lIodo)!a .D I . I. ---f. ..\:JA SA PRIXUD...... SISTE... --I ..I I 3-13 29 00 :r III 2900 2 900 --T @) 290 0 B ---T ......

1 2 b .· R (Pe) H z (p') p C n· h) (p. . 22 rNI b pruluk ~nk:' (kAfll ) I(ml 97"'" -. d ' 20000 1 157~OO bl eo . -'".5 3. ~15 10154 ~ 1· R +~I .. 70 3.•. 0 0 I. 1 4.. 3/. " :n ... .0 .m) m .0 5.' 50 '... • 0.. ~ - . .. ml 1 12<1 24500 105~ .40 0.3 ~t-~ '2'-t----+--' '''+----+----+----i----+_----t----l L.24 0.5 15 16 11600 17400 499 749 998 I I I 114 2." '" Vlrtlkllla Vii.19 0. ~ 0. kol e groJnog lela e .onlca Top<.) ' ·R q (p .' 1" 1330 ' .+_~3= '~ 5 -t-'~.150 840 "' .' '" . eo 0.'''''''' ~ .Ec-__~ prmh.' I. ." '" '.S 2<1 5 16. 11000 000 9!.2 13 10 11 12 13 14 11600 5800 2900 2900 S600 499 250 12 5 125 250 I 3.2 0 2193 1204 1 1/2 65 ___ 7.' .0 r-~ ' ·C-C2~' =900 ~t-'= 204~t-~ 7 '=0-t_'~'~ ~ -t_0 ~.5 0. 22 0.24 0. 111 125 0.5 '1'00 11000 - f'rothoono LArobno u d eOnic. SA PRETHOON1 M PREeNIKO M SA PROMENJ ENIJ.42 0.".2 ~ ---. 30 0 " ° . Dulin_ co. ' lIm nl Duiina cwi 0 protok pr utnk eonlce (WJ ( kR/h ) I (m) d (mm) RAZUKA I ·A (n -h) (Pal SA PREniODN1M PAE¢NIKOM SA PROMENJENIM PRE¢NIKOM CE'v'I Vi w (rn's) R (palm) I ·R (Pa) h L~ Z (P a) (l R (Palm) I A (Pa) Lt Z {Pal Z (mm) k (m/51 (P-D (Pa) .. .36 70 33 33 40 40 33 33 70 2<1 5 lIS._33.----2·1500 :10 34 . 0 0.1 9 .-~ IM "'.5 3 .- J!' J!' . '.' }.' _. 9 5 3182 200 422.' 0 .' 0 .5 I 0.5 I 1 1/2 0. " 0 2< O ..4 PRE¢NIKOM C EVl "".'-- • 12117 p. 70 420 1<1. .0 1/2 1/2 3/4 0.5 3."I 19 5 1000 2 193 6.lab. 1 9..0 " '.19 0.S 11 5.t2~ 120 _ .0 --• ...5 " 70 32 ~ 17 23200 3.-..1 0 ..' '.-. " + 3380 171 0 . .0 .."." 1 '.. --- ." "" ' 50 " """ '" """ 250./2 0.22 33 3 . '· R +}": l . 55 55 9 m Vertikala I.0 " 1.!>O 0..-...' --.--. .C_+" 23~200 ~+-~ ~ ~ .. . " = .1 . Prllllh. 33 0 .5 --120 .22 3 .0 1660 585 4.S lI S. ~ -'- 31 35 22200 .<00 . 2<0 0 .5~-"~1/~ 4 +_~ •..7 0.0 1244 3 4 120000 97<XlO N<XlO 5 1<XlO 51 60 4111 55 SO SO 390 420 • • o • 0 o ." 11 15.2-1--0 '-1C---~----r----t----t----t----t----t----~ ~ ~ 2~ 17400 749 • 3.0 1/2 ' .. 0 .O :__rc '~ 1/ ~ 4~_~ '~ '~ ~r-' ~ 5~rc3~ IS O-I-"~ " 0-r-~ =c-t____t-__-t____t-__-t____+_---1----.5 3. ~.5 0... 0 . 55 0..5 0..' I 0 ... 2 0..0 6...110 0 .. ~15 (mm) w (mle) R (pwm) ' ·R (PI) h ~~ Z (Pa) ) d (mm) k w (mle) R (P.." '.. +_~ 3~ .+_~.4a 65 I 40 1 _2 _ 00 I 3~ -'~} ~= 205~~~t i~____+ '~____+ L____+ L____+ L____+ L____~ L____-l' ____-j ~ NAK NAON1P AOAAeUH RAZUKA I 422. (p ~ Z .5 6.0' f--.. .5 3. 0 1. ~2· '--I-C ~ C-·.~ 20 __.22 .' + .. '" .2 6.28 30 105 1. b l~ (I ~__-T'Z ~P ~UW~~A~M ~R~Ei=.. Kola grejnog l ela A 167500 143000 ° p q ' <1 .. . '. ..--3 C'!~J_~~J _ _~~_?:"2 _ _IZ ~~~~~E M N ~...36 40 40 lIS. ~ " '" 70 2< " " ° 115 .0 1.2 0." ".- 0 140 7:>02 -'.48 120 90 65 70 .' 1._..... r--C~c==c==~:==c~= N~ AK ~ N= AT D~ N~ 'P ~R ~O =R ~A=C= U~ N~~~==~~~:=~__~ pril¢nlk Top!.5 '. 30 -. I.5 .' 0. '''' 20 ' 20 0 0..' ..--'" --.. "' ~ "'" . . .14 0.~. 411 1 .. 3 . 0.= 3' ~__ 4=5. 20 0 ".' --"...0 '.. --.' .0 2.' 0.' ' .. 200' --+I 1215\2 p.~--~ r-~.-74 ~OOO -.~. 7202 6 149 . .. . 0. .' 3/.0 6. -. ...

.3 kPa ..bt--_ I I I I I ® ® I I I I ~---o VIII 1216 W @) l I@ I I --J I I I .. Sistem je dvocevni sa donj im razvodom.111.0 VII I I --"'1 ® J..I I L.20 . VI ( 9 I I I IV 0'":~ ~ V I 1-0 _ _ :. koja se od nosi na pad pritiska u bakarnim cevima.3 Horizollta/lla cevlla mreta i "ertika/a IX sa lIajll epovoljllijim grejllim te/om A .\'J £ Primer 2 Dimenzionisat i cevn u mrezlI od bakarnih cevi za sis tem cije je naj nepovo lj nij e kolo grejnog tela (sli ka 14. toplotni i maseni protok dati su u tabeli 14... Odrediti ukupan pad pritiska kroz c.---~ I I @ I I 1216 W I@ I L...3. Vrednosti vaze kako za celi cne..J ___ I -./6 8 Todorowc PROJEKTO I :4SJE POSTROJESJA ZA CE. Za dimcnzionisanje cevne mreze kor iscena je tabe la VIII u prilogu knji ge. Pad pritiska u deonicama 1..I I I I@ 1 0-- - I CD _-.I .... .20 iznosi 10.J ® r -<> IX A 1368 W IX . Koefic ijenti mesnih otpo ra su dati u tabe li VI u pril ogu.3) na najvisem spratu vert ikale IX. deonicc 1..1 .I'O GREJA.r f® I Stika 14. Temperatura vode je 90/70 d Rdcnje Duzine deoni ca. ..\ T RA L..b.. tako i za bakarne cevi .0 I I @ I L __ n 1064 W I --"'1 @ I J."1 (J) .

' ~ . I m 147 255 374 .2 1 024 024 0. 0.4 1.45 054 0 .5 3511.8 3 . 1 5! :.5 1.67 0 .4 22 42 5 . Kod ovih sistema pretcmo se kuriste bak. sa pripadajucim kratkim vczama bude is!og precnika..41 0 .75 .8 10. 680 4':'<:1} I = 10306 Pt 14.7 3.5 3511. 0 . .5 ! 3 .~ .\TU// ( . zbog ranije napomcnutih prednosli.5 I 702 1203 1277 2260 2776 4877 18x I 1 I Ilx I 15x I 12x I 12> 1 1511 I Sx 1 18x 1 2S~ 1.4 1..7 5 .0 2.m:-e cevi.5 35x 1. 403 480 1.43 004 1 0. I I 7-4 22 1 :22 155 2.45 0.6 1. III IZ PLANA MRUE I Usvoj< ni preCrrik D un na [)conica KoI iCi na KotiCina lkooice j ""vi toplote vodc -1-d[m] [1Dll] [W] II'IlIb] H VERTIKALA !X ' I:OlO GREJNOG TELA 42 1 1 i PRORAOJN PADA PRrIlSKA r W R I·R LJ:. Usvajajuci preporucene brzine strujanja vode(tabela 14. 1:- : :6 2bS ~9 ! 1 196 154 I ! .6 . .>j I 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 113412 6-156-l 5 2564 29700 27972 ! 16326 4864 3800 2584 1368 1368 2584 3800 4864 16326 27972 29700 52564 6-1564 11 3412 4877 1.8 2 .7 2.5 L~ m 456 464 . To je obiffi<l kolo najudaIjcnije vertikale.5 0. Dimcnzionisanje vertikalc treba tako izvrliti da se ten cia cda vertikala.5 2.4 1.5 42~ 1.U S /.8 2 . .4 <-!.1 54 x2 ~2x 1.67 0 . JEDNOCEVNA POSTROJENJA Nacin prorac una pumpnog grejanja jcdnocevnih posrrojenja principijelno je isti lo·~· : kod dvoccv nih s islema.5 351 1.v 12 . Kod odredivanja pmnib kratkc vcze i kola grejnog tela (oba prikljucka i sarno grejno teIo) mora da se proven us.3 2. " jednocevnim grav ilacionim postrojenjima. :.30 0.REJ. ! . 25 L 80 1 55 70 80 80 70 55 80 80 65 70 75 110 100 I'R+L Z = .5 ~ 2-') 1'.6 1. 110 5403 : .0 1.5 28~1.3. l54 196 296 296 .~o\ : .] [Palmi i [hI 1 1 110 352 255 154 fhl .75 0 .8 5.0 42 2 .1 5412 0 .4 6.1 UJI OJI U Rk CLlCIJO II T. I\:J.1 6 .30 02 4 v.1) iIi jedinieni pad pfltPsh .8 2 .2 5. bela 1-'.5~ .T? dimenzionisanj e cevne mreze pocinjc sa najncpovoIjnijim strujnim kolom. I 42x 1..2 l J) 68.·/ S / PRf. H Z [mI. ! 1 ']. vodeci racuna 0 specificnostima kojc su nag!ilSene u pog lav L }.5 I.1 ]A 0 .43 0.5 42x1.24 02 1 0. 100 110 75 70 65 80 i i ! i ! I :.5 2776 7 260 1277 12tB 702 209 163 I 11 58 58 I II 163 209 32 3.

\ '. ko lo verti ka le III . uz zanemari vanj e lliaoenj a vode u cevovodim a.) C 860 · 1 . Te mperatura vade u deo nicama: c= 10000 = 860 10 1.5 m/s. Ako je temperaturni pad 1I grejnim te lima i vertikalama 10 °C. da pad pritiska u kra tkoj vezi bude vec i iii jednak pad u pritiska u ko lu grej nog tela.163 .=8" 3500 = 8653 .163 h = 18 = ( 8 =86.) J C 860 · 1. Ulicaj n10g hladenja se ne zanemaruje sarno kod izrazito horizontalno razvucenih postrojenja. Povrsina grej nih tela se racuna ne uzimaj llci u obzir hladenje cevovoda./f POSTROJ E.5 °C 1<) = Is - O . Prim er 3 Dimenzionisati postrojenj e jednocevnog pllm pnog grejanja sa temperaturo m razl'odnl vode od 90°C.163 h .4. sprovesti prorac un za najnepovoljnij e strujno ko lo.163 19 = I JO = ( 10 =83 °C III = 110 - 3000 =83-3=80 0 C 860 ·1 ._) = 86. .. Todor ol'lc PROJ £KTO I 'AX. Osta li podac i dati su na slici 14./A ZA CE"'TRALNO GR£JANJE tj . rli kovo deCi se da brzin a 1I deo ni cama naj veceg protoka bude oko 0.I ) = 16 o 35 00 = 903. U proraclInlllllesni otpori svih deonica odred iva ni su prellla tabeli VI (u dodatkll). RcSe nj e: Za naj nepovo ljnije strlljno ko lo.3-18 8. pro rac lIn cevne mreze izvedell jc I'" formlli aru . I'oslednj i clan na des noj strani jed nac ine predstav lj a dodatni napor zbog hladenja YOlk 1I grejnom te lu i moze se zanemariti kod pump nog grejanja sa malim temperatllrnlill padov ima u grej nim teli ma.

\'0. a pad pritiska u prikljucc ima (prema proracunu prec nika cevovoda) 79 Pa . III > 67.\JA SA PRIS( '0.JA.I ~ SIS rt.25 °C.11C1RKI 'I_ ICUO I 3~9 PROVERA PRECNIKA PRIKLJUCAKA GREJNIH TELA I II I II 0 30000 0 2 0000 (£) 10000 ® ® 3500 ® CD 1 0 ® ® @) @ 20000 ® 3500 2 @ 3000 3 ~ ~ ® 10000 Slika 14.5 Pa .I II GRF. .4 Cevlla mreia iz prim era 3 Za grejno telo I srednj a temperatura vode j e t= 88.

7 W . p = 970.89 Pa ) sa temperaturom vode u deonici 10.napor pUlllpe .5 O( (p = 967.350 B.81·1.75 O( (p = 968.8).kolicina vade .6 Pumpa Posto je visina zgrade (postrojenja) mala. 111 >79 .ooon· 5786 = 6 0.000n m'/s H = 5786Pa p= o.5 0( .6 -1·9.8 1'1. Todorowe' PROJEf: TO l ilNJE POSTROJENJA ZA CE.1·9.WRALSO GREJANJE Za grej no telo II srednja temperatura vode je 84.=86.58 m 3/h=0.67).87 Pa) : 138 > 78. Karakteristike pumpe su : .13=68 .02 = 68. a u kratkoj vc zi (deonica 8) 1". to se u ovom slucaju nece uzimati u obzir dadatni grav itaciani napar.snaga pumpe 2. 1 =83 O ( (p = 969. I za grejno telo III (t=8 1.

.'" .00 0.0 '. -o·. Prlkl/lltol grtJnlh 1111.d (mm) w (nv'I) I A (P.11 . 11. .m) • .0 - • 1 1/2 . ) (P . ' '" 0.." ~. 2 3 " 30000 ..' kl 'H :. .3 eo 110 0 DO 27D -I:. (PI) ' ·A ..10 _ . . "' " 270 .) Z (P ' D (p~ I k m .~~ "" 0 0 -. o.'" . .0 11/2 1 1/4 0 . . . 0.55 . >DO 4:1n 3.m) • I '· A (PI) L' 0 '· A (n·h) (p. . . 'W<1 7000 .0 ' ..0 .. III 0... 200 '. .tOO 3. . -. . . 14. .8 D 50 DO -~ . UOO 12"" 3OUOO 20000 -.0 • 10000 '''''' -. Slrujno kolo lIenlkal.02 0.--I A (lTV..0 . -. .~ - f-- + 11 .i10' -'~ "/2 00 ~ 3000 --.-3m .0 ' .".42 0.h L' (PZI) -.la 0...0 1 1/-4 ~._ ..0 " 100<>0 7 "'" ." 0 M ....0. P q ._.IZ PLANA MREtE IIOOlca Preth. Mn~~' n l """ok (W) Dutln_ prnlnk oonlco (klt/'h ) I(m) d ". . ."' .' " 0 0 "'" 2.0 :. DO ." 2BD ' .. '..0 8.0 " 0 " 270 " '.-411 0.75 12.. . .75 12211 • 51 .. • '0000 ~~~ ..0 . 0.. ' ..' m '" --... I· . 10 10 ." 0.11 .13 0.. Pf~n!k NAKNADNIPRORAeUH SA PRETHOONIM PRECNIKOM SA PROMENJENIM PRECNIKOM CEVI d (mm) RAZU"" Z (P-) TO!'..$$ -• -:j.0 70.ID " 12 'OODO 20000 :lOOOO _ .. " .42 0.42 D. 10 "" .00 0.o -..56 DO DO '.-~ - -on ''''' '00 '211 . . ..42 eo 0.~ z .

kada su u sistemu najvise temperature vode. PRITISCI U SISTEMIMA VODENOG GREJANJA 15. Na taj nacin mogu da se blagovremeno sprece nepovoljne posledice vezane za pojavu visokih iii niskih pri: isaka korekturom trase cevovoda iii izmenom lokacije pojedinih elemenata odnosno naknadnim izbor011l kva litetnijeg materijala. kao i opseg njegovih mOgucih promena . Velicinll pritisaka u pojed inim delovillla sistema za grejanjc. Ova varijacija pri! isk:! jc posledica promene temperature vode. umanjeno odavanje toplote pojedinih grejnih tela i curenje vode. UVOD Hidraulicki pritisak u svakoj tack i zatvorenog grejnog sistema ima razl icilll vrednost koja tokom grejanja podleze i stalnoj promeni. Moguce neZeljen~ po led ice kod grejanja toplom vodom su prodiranje vazduha u cevovod. prema Bemulijevoj jednacini sastoj i se od: (15. to se velicine pritisaka proveravaju za ove uslove. U toku ovakvog dinamickog procesa promene prit iska najvece njegove varijacijc sc javljajll 1I reiimllmaksimalnog protoka vode koji se ostvarllje pri spoljnilll projektnilll temperaturama il i nj illla blisk im. Posto su najvece promene hidraulickog pritiska pri spo ljnim projektnim lIslovima. sto sve predstavlja opasnost po okolinu i cini da postrojenje ne moze da ispuni svoj zadatak. OPSTI POJMOVI Ukupan pritisak tecnosti koja cirkulise kroz cevovod. kao i razlicitih protoka vode pri kolicinskoj regulaciji efekla grejnog postrojenja. Javlja se i kondenzacija tako nastale pare i njenog udamog dejstva.1. poremecaj cirkulacije vode. Kod postrojenja sa vrelom vodom specificna pojava je isparavanje vode pri umanjenju pritiska i stvaranje vazdusnih cepova koji obustavljaju strujanje vode. v 15. potrebno je sagledati jos 1I ranom periodu rrojektovanja. odnosno njcne gustine.2.1) dinamickog Pdm i statickog Pm pri cemu su svi ovi pritisci definisani sledecim izrazima: 353 .15.

Njegove ekstremne vrednosti dovode do poremecaja 1I koriscenjll postrojenja.TO ' AA'JE POSTROJEi\'J. Ovaj pritisak im3 svojll stalnu vrednost sve dok je fluid u stanju mirovanja.3) Puk w-p =--+pgh+p 2 . Pritisak vode u zatvorenom sistemu.6) gde je sa 6.2 ) P. Pod takvim uslovima se u tehnici grejanja analizira samo promena hidrostatickog pritiska koji se sastoji od geodetskog pritiska pgh i koji izaziva strujanje vode 1I sistemima sa prirodnom cirkulacijom..1 . 2 ( 15.354 13 Todoro vic I'ROJE }. + pgh. + --. P oznacen gubitak lIsled strujanja tecnosti. je konstantan.. a varijacije ovog pritiska su posledica brzine strlljanja i gllbitaka koji se javljajll pri strujanju.4) gde je: \II - p h g p - brzina strujanja f1l1ida (m/s) specificna gustina f1l1ida (kg/m' ) visina neke tacke sistema prema mernoj ravni (m) lIbrzanje Zemljine tde (m/s2) pritisak f1uida u sistemll (Pa) (N/I1l~) Zbir priti saka sal1log f1uida u sistel1lu i geodetskog pritiska (energija polozaja) predstavlja staticki pritisak koji je od iZllzetnog znacaja za postrojenje.\ 'JE Pdlll w-p = .. ( 15 . iii kada se ukljuci pumpa.\ TRALSOG R£JA.£.2- . ( 15 ."". Prema tom e. . kakvo je postrojenje za grejanje.+ t"p 2 2 plV 1 PIV. i prirastaja kineticke energije od strane pumpe. sto je obuhvaceno sledecim oblikom Bemulijeve jednacine: P. u postroj enju centralnog grejanja sa vodom. = pgh + P (15 . kao sto je stalan i dinal1licki pritisak u cevovodu odredenog precnika u kome se ne menja brzina strlljanja. Kada se uspostave temperaturske razlike.I 7. + pgh. pritisak u posmatranoj tacki se menja kao posledica pada pritiska us led savladivanja otpora strujanja sa jedne strane. sa druge strane." I/ + PJm' odnosno: =P<I! + P"m} + 6. + --' = p . P ( 15. i predstavlja staticki pritisak u stanju mirovanja. 1I svakoj njegovoj tacki sc formira odredeni pritisak koji zavisi od visine vodenog stllba iznad te tacke.5) p.

cvovoda U ravni a . Zbog lIP rosccnja uob icaj c no j.ekspallziolli SlId) U gornjoj horizontalnoj ccvi.. a 1I lacki C ponor (grejno te lo) ..: da sc w i prilisci oz nilcilvaj u kil o nadpri ti sci prc ma ntmosfe rsk o m prilis kll. I \ hZ .: II odnosll na nivo vode u ekspanzionom slIdll II za visno od visine voel e nog s tllba iz nil d svilkc tacke cevne mreze.t. ". I'RITISCI U SfS'nMfMA I·'O DENOG G Rr-:JANJ. sa n<. ES / I / / / -t--... u donjoj " lPg. o ndl! se 1I delll cevne mreze ABC nalazi voda vik lempe- . it najveci u donje m horizonlalnom cevovodll i kons!anlan je dllz ovih delova cevne ITIreZe.. vrednost s latickog pritiska 1I karakl c risli cnim ta ckama sislema prikilzana jc nil slid 15. Ako 58 1I sisl<.155 S taticki pritisilk t111dr<.. STATICKI PRITISAK U STANJU MIROVANJA I PRI PRIRODNOM STRUJANJU VODE Prilisak 1I ccvovod ll grcj nog pos lrojcnja de fini sc c kspanzi o ni sud.-/ Slika /5.--.I S.:ue no j ta ck i. naziva se radni pritisak....1.o._.1 SCilla hidroslalickog priliska za odredelli sIlica} staliCkog reiil1lCL (ES . koji mOl-e bili zalvorcn iii olvoren..--.:mll na lilzi voela bez dej51va pllmpe.... mozc sc i radni prilisnk OZOilc iti uu gova rajll co m gcodc tsko m visinom.. koji SL' lI~pusta v i II uslovima rad a grcjnog sistema . Za slu caj da se 1I cevovod sa slike 15. postavlje n jc 1I nnjvisoj tacki pos trnjenja .:. all !ackama vc rlikalnog c.:prome nje no m guslinom. Zbog toga se hidros ta ti cki prilisilk II grt'jno m s istc mll od n:e111j<. Najmanji prilisak je u gornjem.a iznosi "" pg. od nosno sla ti cki pritisak II radII . Ako sc kao geode tski pritisak s ma tnt pritisa k sl ubn tec nos ti iznad dillc tack<. / / I / .. --I- \ \ .1 1I lacki A lIkljllCi izvor toplole (kolao).. hidrostalicki prilisak je " lPg.1 ..- hI C \ ha \ / / a -. 15. a \ f / \ \ \ A \ \ I ".. !\ko jc olvorcn. precbtavlja vezu sist c ma sa almosrcrom i mozc sc smalrati da jc nivo vod e 1I njemll nc prome nljiv.3.

i pored raz lieit ih te mpe ratura i guslina.it: P">P.d koga dolazi do cirkulacije vlldc kroz cevavod. vee iskljlleivo od vertikalnog odstojanja taeaka zagrevanja i hlad e nj a. Ta I'ilzlika gllst ina nstvarllje pritisak loslc.2 Raspodcla lzidrostati1:kog priti. 2). Q \ \ ( I I B C Ph 112 D I f f \ \ PI \ \ Q.pallor loplole.. II stanjll mirovanja . / --hJ ------ .- c: II kome je vada vise temperalure iz- (15.razlika priti. Ll pg .: lIslovc. \ \ A \ ).A CI:'N'IR1LNO GREJANJI.9) gde jc " zvisinsko rastojanje izmedu tai':aka zagrevilnja i hladenja vade A i C.. raspodela priliska je prikazana na slici 15. odnosno od gllstina vode u njima. voela nize tempe ratlln:./ _/ Slika 15. . p proizilazi da pritisak koji izaziva cirkulaciju vode nc zavisi od lIkupne visine vod c nog stuba II sistemu. Za takve statickc.NJA 7. Za takav silleaj niljvcCi pritisak jc 1I ddll cevovoela D . pri eemu je uzgonski pritisak: ( 15.·ic' PIIOJI:.-------- r)pg . ali veCc gusti ne (slikil 15. il \. O vakvn st rujanjc sc naziva prirodnim iii gravitacionim.D ncga 1I Icvoj A-B. vcci 1I dcsnoj vcrtikali C . POSTROJ/:.' rature sa gustinom P" a u tklu -.m ka) [lidrostatil::k i pritisak se odredllje liZ prC'lpostavkll dil je voda II sistemu.\'ka II cevovodll sa izvorom i pOllorOIll toplole (/ 1 .7) Ilidros lalicki prilisak nos l: 1I delu ce vovaela 11.:evovoda COli.1'"dom.A i iznosi: (i5. [z izraza za I:J..izvo/'Ioplote.'KfO I 'ANJI. za rilzliku (lei prinmlnog iii pumpnllg. to jc hielroslatil::ki pritisak 1I vertikalnim d e lovima ccvovoda.avlja cirklllacija vode.. S nbzirom na razlikll hidrostatiekih pritisaka u vertikalnim delovima ccvne mrcZc u sistcmll se lIsposl.S) Posto. 1I lldslIslvll cirklllacijc.2. C . Ph hZK PlhJg "plg(h2+hl) -- / L I / ---.. Osim loga. ovaj pritisak znaeajno zavisi od temperatura vo· de u dva veri ikalna eevovoda .356 11.

I . a u delu te taeke smanjio.\ I .:. pumpa ne ma utieaj na hidrostatieki pritisak u tacki spoja ekspanzionog sud a sa cevnom rnrezom (tae:.- . na porast hidrostatickog pritiska 1I desnnj vertikaIi i na opadanjc pritiska u levoj. 15. i -'~j.=-~. . o na slici 15._ I I . .~ . dobice se raspode la pritiska prikazana semom na slici 15. RASPODELA PRITSKA U SISTEMU SA PRINUDNOM CIRKULACIJOM U sistemu u kome se cirkulacija vade ostvaruje prinudnim putem. . I \ \ !i I .ivi pritisak L'1 pg je uvek jcdnak ukupnom otpom stmjanja L'1 Po: L'1 Pg = L'1 Po (15 . I J I A \ \ \ . \ I ._ . a u desnoj niZi od pritiska u slatiekom rezimu ..-:--= :-:. \ . INJA 357 U uspostavljenom rdimu stmjanja.1.. Prema tome . ' ". utiec pad pritiska uslcd otpora strujanjll . Nn njoj se zapaza da sc ispred taeke spoja ekspanzionog suda sa ccvovodom hidrostatieki pritisa k povccao u odnosu na statieki rdim. U svim os talim tackama pritisak se u uslovima cirkulaeije menja .. nivo vode u ckspanzionom slldu se ner:c menjati u odnosu na rdim u kome pumpa nc radi.... --. je r u pravcll stmjanja vode. po mocll pumpc koja radi ravnome rno i sa s.-.5.4. PRITISCI U SISTEMIMA VODhNOG GREf.=. za dinamicki rezim pri prirodnoj cirkulaeiji vod e.. Aka se pretpostavi da se otpori pravolinijskog strujnnja i mesni otpori rav nomcrno me njaju duz cevovodn.\· lav!jlllljll cevovodll i IIllslovilllll prirodlle cirkllillcijc Vrednosti pritiska 1I dYe vertikalne deoniee AB i CD imaju mcdusobnn razlicitc na gibc.10) Hidrostaticki pritisak u tacki spajanjn ckspanzionog suda sa cevnom mrt:zom iznosiprghl i pri uspostavljenom stmjanju ostajc nepromenje n.. Z ato se ta lacka 0 (slika 15. _.3 Rllspodelll priliskll II Sllllic/lolII pred. U levoj vertikali pritisak je veti.talnim protokom.-- J.3) ntlZiva taekom slalnog pritiska iii neutralnom lackom sistema. J I o c . aa /' .3. rnspolo7.~~\ - --- Slikll 15. To znaci da ne utraln" tae- .4) u kojoj je pritisak pumpc uvek jednak nuli.=.

pllmpa) Nil slici 1 5 . / \ / .\ \ I f .6 Pc""" (L5. ----I --.4 sledi det je pritisak 1I sistemu sa cirkulacijom 1I odnosu na staticki rezim. f f / / -A J P D \ .~isl c mu. knji jt: pod ulic<1je m ne sarno gravilacionog prilisb 6J}g.' - I --- U . a na potisnuill nadpritis.: napor pumpc moze izr<1zili kao zbir ova dva: 6 fJp = 6 p._ .-....13 ) pet je pol re betn netpo r pll mpe 6 fJp = 6 Puk _. + 6 PI" UI-. 1I de Ju mn. l/)Ppr Siika 15.pOllor lopiotcj P .Le pod nadpritiskom.. u sl.• vel i pritiska pumpe 6p" .tk 6 /l. pa je lIkupni raspolozivi prilisa k: ( 15. 6 p.fJI' = 6 Pgflb .II" pa Sl. __ 6pp .1 2) (15. l<1ku da se pojavljllje razlib prilisa ka 6 P'1' Ako se lIkljuci pump" i usposlavi cirkulacija.. I f f '\ B [ I 0 h2 hJ C I I .kit ill lIslovima prinuunc cirklll<1cijc vode prc dslilvlja mcs to koje razgrilnicavCl nadp rit is a k i podprit is ak 1I . 1/ 1 Na usisnom prikljucku pllmpe vletda o drc dc ni podprilisak 6 fllls ..lpodeill priliskll II SiS/CIIIII sa prill/uillolll cirkllillcijom i IIticlljCIII gravilacijc (A . \\ \ \ \ \ \ \ \ \ f¥Jhs " f¥Jg '. Iz slike 15.mjll mi rovilllja vOlk. ali za sillcaj da lilcke A i C predslilvljajll izvor i pono r loplot e .izvor topiotej C .1. " pni raspoloz ivi prilisak uve k je jednak gubicima usled slrujetnja : ( 15. u svakoj tacki veti za velicinu pritiska koji sc . -/ ..1~ ) s lO znaci det II savladivanjll olpora strujanjll uceslvujt i napor pllmpe gravitacioni napo r. dul az i do r<1 spodelc pritiska .4 Ra.~ jc ucrliln hidroslillicki prilisa k u kruznom cevnom kolu...+ .

a 6jJ pad pritiska u cevovodu izmcdu ovih lacaka i ne utralnc ta ckc. 15) ( 15. POLOZAJ EKSPANZIONOG SUDA I RASPODELA PRITISKA Na slic i 15.. P (R... lzmcdu taca'ka BiD prilisak moze bili ispod almosfe rskog i u poslrojcnjima koja rade sa le mpe ralurama vod e iznad 100 °C lada bi doslo do isparavanja vode iii do usisavanja vazduha iz spoljne okolinc.5 prikltza na jc raspocl c la pril iska u clt:lu ccvne mrdc od lacke 0 do D 1I zo ni pod priliska i u delu nadpriliskil od A do O.. 16) gde SlI hi i hi visinska odstojanja uocc nih taca ka I i .. . 15.6 P rO-C) = jJfII - t3. c k- OpA -U ~ .C) (15 . Tu je lIkupni prilisak: Pc = P ' d + pgh ...I od nivoa vodc II ckspanzinnom sudu . ukoliko cevovod i armalura nisu dobro zapti- . .. odnosno opel je nadpritisak ravan nuli.5 PojGl'a prilisaka niiil! od atmosJerskog U cevovodu od laeke 13 do C dolazi do daljeg pad a priliska : podprilisak raslc i najvece snizcnje je u tacki C u des nom ve rlika lnom de lu cevovoda. L8) U delu cevovoda od laekc C prilisak rasl e zbog porasta vodcnog stuba od visinc II do h" 1I lacki D.6POB = 0 (15. pa jc 1I lacki 0 lIkllpni prilisak po novo izjednace n sa almosfcrskim.15.5.. GREIANJA 359 tros i od posmatranc ne utralne ta ckc. -/ ® / A o B Stika] 5. U de lll sa podpril iskom pritisak jc 1I sva koj tacki manji za o no liko koliko iznosi pad pritiska u cevovod ll od ne lliraine do posmatril ne ta ckc.. Matcmaticki to se moZe prcds tavili iuazima: PII"". Od nc utralm.. 0 ( 15. PRlTlSCI U SISTEMIMA VODENO('..... +-~ --I. ta cke 0 do lackc /3 pritisa k opada IIslcd lltpora strujanjllll lacki B i ima vrednos l: PI! = pgh .:" ' ~ .' = pgh i + 6 I'.17) 1I pa je lIkupan prilisak jednak almosfcrskom pritisku koji delujc na povrs ini vode spanzionom slldll ..

360 B. 15. 6 Po.5 tre ba ekspanzio ni sud post aviti na vecu visinu. prilisilk opada u odnosu na PIP til ko da u nekoj lacki O 2 postajc jednak atmos(e rskom: Po. u odnosu n. P AfI pad priliskil u deo nici AIl O d lackc 8 kroz ve rtik alu If.c PROJEkTOVA NJE POSTROJENJrI ZA CENTRALNO G1 W .t pumpu . slo os igurava pritisa k ilnad a lmos(c rskog u svim lacka ma ccvovoda. I. obavezna mo ra da je zaoovolje n us lov: (15.2 1 ) gde je IJ. d. U takvo m slucaju u celoj ve rlika li vlilda poz itiva n hiJ ros tat icki pritisa k. U lacki B prilisak je : (1 5.P no.flle verliknle kroz kojll voda slmji IIulliie Da bi se izbcg'tl pojava pritis.6) kroz koju VOd il slruji odozgo na nile. =P n -IJ.VJE ve ni. O vakvo pos tavljanje e kspanzio nog suda je ko ris nll sarno kad a se mreZii grana nil jednu slra ml od glavne lIspu nske vc rtika le.\·lav!jll1rje ehpallziollog slIda II IIajvi. Oa bi se ova mogucnos t izbcgla.20) _ _ _ _ _ c:: _''___ o \ \ \ ®'\ \ \ c \ Slika 15..f1l lackll de. Ako je gra na nje na o be s tra ne. .a r. u usisno m dc lu cevne mreZc. Za slucaj preds tavlje n na slici 15.19) ( 15. Pri dcjslvu plImpe hid ros lalicki pritisak ras le i najvcci jc 1I tacki A ho ri zo nl a lnog gn rnjcg cevovoda.7 ccvovod se racva u lacki A na dYe s l:fa ne. O J tacke A prilisak opada zbog savladivanj<\ o lpora \I deo nica ma AB i 80 1..Todorov.22) . u bilo kojoj lacki "i" hidros la licki pritisak mora da je uve k ve Ci 00 a tmos(e rskog: Pi > p" od nos no.lh o d a lmosfc rskog u kriticno m delu pos trojl:nj a iz medu taea ka B iD na slici 15. Tilcka ko nsta ntnog priliska je u 0 1 gde se spajil ekspanzio ni sud s a ccvno m mrdo m grejnag s iste ma. 10 moze da sprcci cirkul aciju vode. To se ne moze pos ti ci ako grauevinski o bjekat ne ma za to polreba n pros tllr pa je PLlvo ljno rese nje po me ra njc ekspa nzio nog sud a u najvisu tacku des ne ve rlik a le (s l. = POI =Pa (15.

za koje vazi od nos : (15. pot reb no je da sc kontrolisc pad pritiska II de III cevovuda 0 4 . I 11 o III IV SliIuz J 5. pa se tacka nep rome nje nog pritiska premcsta iz 0 1 i O 2 II A i sve ranije pos toj ec~ taeke ko nstantnog pritiska u levom de lu cevne rnreze se spajaju u jednu.0.24) Zavis no od pada pritiska u pojedinim deonicama nulta ta cka se moze javiti i II horizontalnom cevovodtlll.D kaku bi bio zadovoljcn uslov: (15. i II svim kri lienim tackama u Kojima je poslojala opasnost pojave kljucanja vode je osiguran pri- .23) u kojoj jc pritisak pllmpe nllia.7 Nell/raille /a cke II razgralla/oj cevlloj mrei. sto bi sprcCilo cirkulaciju vode u cevovodu.i Za dcsni dec mreze od razvudne taekc A. U takvoj vczi e kspanzionog suda.25) Ukoliko dode do izmene uslova u eksploataciji. blizu same pumpe . Za slueaj da u lacki 0 treba os igura ti odrcdeni nadp ritisak Po. u svakoj ad ve rtika la sa s trujanje m vade naruzc. tako da se lacka sla 1nog pritiska javlja u do nje m horizonlalnom de lu cevovodit. PRlTlSCI U SISTEMIAL-1 VODENOG GR£lA NJA 361 tako da postoji jos jedna tacka sa sta lnim pritiskom: (15. T o navocli na povezivanje ckspanzionog suda sa donjom povratnom cevi. zatvaranjem ventila u dconici II . javicc sc po jedna t<lcb nepro me nje nog pritiska. zona cevovocla pod pritiskom jc PABCDO. spojno mes to cevne rnreZe i c kspanzionog sud a postaje A.26) U ovako izmenjcnim uslovima moze se dogoditi da je pritisak Po niii od neo phodnog i cak ispod atmos[erskog. tacki O~. . npr.IS. U takvim uslovima pritisak II taeki 0: ( 15.

cijll velicinll dikliril nivo vode 1I ekspa nzionom slldu. b::~ ffi B r--... 1I rad u. TodorrJl'ic PROl EkTOVANlE POSTROlJ::iVlA &1 CENTRALNO GRFJANl" lisa k veci od a lmosfcrskog. 1I ko me je hidroslalicki prilisak 1I mirova njll veliki i pad priliska 1I nje mll ne moze doves li do snize nja ispod almosfersko g.: prilisa k ni. Rodni prilisok Pritisok u miru . Raspod e la priliska za Iil kvu vezu e kspanzio nog suda i za zil ne mare ni uli caj grilvilacije .6. Zo na usisavanja je svedena na mali deo cevovoda (OP) .. ali i nelilril lnu tackll pritska.' e B R A B K R B K p S tika15.8 Raspode/a pritiska II cevlloj mreii kadaje vela sa ehpallziollim slldolll lIajlliiem de/II cevnvoda.9 Radlli pritisak xa grejlli IlOrizolltallli sistem . dal je na slici l5. Visina vad\. POMERANJE LINIJE PRITISKA U MIRU I RADU U horizonlalnom cevovod u sa grejnog siste ma koji je prikaziln na slici l5 . C A ~ p 0 ---- D . grcjno telo R.'nog Slllbil de [inise prilisa k u mim.8.9. ispred pllmpe II 15..362 n.I -.b od hid roslalickog.. prikIjuce n je e kspanzioni sud e ll tack i A. pllmpa P i ko tao K.... pri ce mu je sa znakom minus oznace n den eevovoda u ko me jo. Stika 15.

dos lo bi do povcea nja apsollllne vrednosli priliska II svakoj lacki ins ta laeije. Poveeanje priliska u eevovodu prollzrokllj e i pro mc na mesla p rikljuce nja e kspa nzio nog sllda. 15.11 ~ p '-"'---'L-_R __--'I--- PromeTla vetieiTle pritiska II sistemllltfted promeTle mesta prikljlleka ekspaTl7.10).- c E Ai K p C R I I Stika 15. prilisa k u radu postaje visi pa o pe l do laz i do pome ranj a linije pritiska paralclno navise. j L2 -'''1 . IO Povef:allje pritiska zbog primelle zatvoreTlOg iii promelle visille otvoreTlog ekspaflzioflog slIda Pre baeiva nje m mes la prikljucka ekspanzio nog slld a iz lacke A u tacku C prilisak u mini ostaje isti. lakodc u tacki A (s l. i i I i ru . Ali.r:. je r nivo vode II sudu nije me nja n. ----ei----. '-r-' I i I .U A! Stika 15. pa bi se do bila raspode la pre ma liniji L2 llmeslo pre ma L I .s:: . 15. Uzrok tome je nova lokaeija neutra Lnc tacke koja nije vise u lacki A.11).9 podigla visina ekspanzio nog sud a sa h i na h2 iIi llmcslo o tvo rc nog ugradio za lvo re ni e kspanzio ni sud . vee 1I tacki C (sl. Ako bi se II s isle mu prikaza no m na slici 15.15. pri ce mll su u cevovodu blaz i pad ovi priliska nego II radijato nl i ko llu. s obziro m na raz licit c o lpore.iollog sllda . PRFfISCI U SISTEMIMA VODENOG G REIANJA 363 Uk ljllcc nje m pll mpe do lazi do ci rkul acij~ vode i lIsposlavljanj a odred e ne raspodeIe pri liska.

Razlika nivoa vode (pritisaka u Al i A 2) iznosi tJ. a sa P prcseci sudova. polozaj ove tacke je definisan sa odnosom: (15. h: (15. ukljucujuCi i duiinska rastojanja neutralne tacke od ekspanzionih sudova 11 i1 2.h 1 ·el = tJ. Dodatkom suda i na mestu A 2.28) ( 15.364 D. Pri tome. Sa jednim ekspanzionim sudom Cl (slika 15. Iz ovog sledi da jc: (15.30) .Todorovic PROJEKfOVANJE POITROJENJA Lt CENTRALNO GREJANJE N 1----11 /I A1 p Slika 15. Pad pritiska uslcd strujanja vode je nepromenjen. slO je dato rclacijom: tJ. ali se izmenila vrednost pritiska u svakom delu cevovoda.n2P2 u kojoj jc sa V oznacena zaprernina.12) prikljucenim II Alo pritisak II radII je prika· zan linijom L 1.rlema sa dva ekspallzlolla sllda Promena radnog pritiska sledi i ugradnjom dodatnog ekspanzionog suda.29) odnosno. neutralna tacka Ce se ustaliti za· vis no ad oblika ekspanzionih sudova i pritisaka u njima. neutralna tacka ce se nalaziti na spoju izmedu oba suda.fi.12 Promel/a radl/og priliska sillcaju .27) Promena zaprernine vode \I sudovima proporcionalna je njihovim presecima PI i P2. V= tJ. a povecanje zapremine vode u jed nom jednako je smanjenju u drugom.

'kala prigllsiva njL'm. izvorom toplote K i ekspanzionim slIdom priklju ce nim iza pllmpe. /3 priKazan jc uproSCcn ccvovod I3AB.7. slo sc dciava kod rcgulisanja grcjnih cfl. Ugradivanjem ventila i njegovim pod esavanjem 7. UTICAJ REGULISANJA PROTOKA NA RASPODELU PRITlSKA Promena vrcdnosli pritiska 1I grcjnom sistcmll mozc bili i poslcdica promcnc protoka. PRIT1SCf U SISTEM1H ·1 VODE/VOG G R£J/I . i1.VJA 365 15.H .3 zadali protok Q](mo menja se brakterislika ccvovoda i dobija se raclna laa:a R I_ Pad pritiska u sistemu porastao je 1I odnoslI na ta1:ku R i sada napon oclgo- . sa cirklll<1cionom pumpllm P.a kOlla ugraden je ventil za podeiiava nje pro :' ' . U dLlu ccvovoda u.. daje [adnu la(1:u R i neL:i protok koji je vcCi od traicnog. II lacki I\... H neutralna linija r 8 B Slilca 15_/3 A G p B POIYetallje pada pri(iska IIgradlljolll regl/laciollog velllila i IIjegovim pri(varalljelll Karakleristitc pumpe i cevovoda 1I kome ne ma reglllacionog cnlila. Na slici 15. grcjnim Ie/om G.

3M II.14 Li/lija pritiska i rad/le tacke pri reg/lli. kako jc vee reee no. brt~ina s lrllji1l1ja vode cc se smanjiti. Za paza se. na prime r. H . pojave kavil acije (formiranje pare) . J.14 . prel i opas nosl od usisava nja vazdllha 1I sislem... u ecvovodu lc jc linija priliska blaza nego pri punom proloku vodc. U takvim slueajcvima.\"U/lj/l protoka prome/lom broja obrtaja pllmpe (des/lo) pritvarll/rjem ventila (Ievo) Regulisa nje proloka prome nom obrtaja pumpe ..10). U takvom sluCajll linija priliska za dclimicni prolok je iznad linije priliska koja odgova ra projcklno m proloku za puni grejni kapacit c l.': f'/?OJI:. a li sc islovrcme no o lpor kroz prilvore n vcnlil poveeao Zi' M f 5fYlo' ~to povlaCi i ve ci ukllpno polrebni napoL Radna tack. UnCljivo jc da sc karakterislika cevovodil mc nj a ugrad njom vcntila i poslaje . daje ve like usle de 1I energiji u po~on u grejnog sislema jer se lImanje ni protok dobija niiim brojem obrtaja pumpe pri . Protok je zallstavljcn pa gubici u cevovodu ne pos loje.des. odnosno napor pumpc. 13 5e moze oce nili da je la r<tzlika prilisaka toliko ma la. pri polovini od proje ktnog prolo ka. iznllsi oko 50% od pad a pri puno m prolokll. veCi potre ban napor pllmpe i skuplji pogon (slika 15.KTO J ·>JNJ E POSTUOJE. a napor pllmpe 1'1 50 . _od regulisanja protoka prigllsivanjem pomoell venlila smanjc nje proloka prali veCi lad pritiska 1I sistemu. ·lfHI" rr".! je \{ 2. Na slici 15. o :I: '" Q so '/.NO O RE/A NJF. tacke B i ulaza u pumpu biee za napor pumpe pri ukllpn o m prol o ku !-I o nili od pritiska u minI.VJA 7A CENTRAI. Prilisa k od ventila. vara lrazenom protokll HJ(X)%' Ako 5C prilvaranjcm vc ntila umanji prolo k na po la Q 5IY"Ir .Icvo). da pad priliska u samom ecvovodll.. da kod nile postavljenih e kpanzio nih sudova pritisak moze bili i nili od a lmosfe rskog.mu je i pad priliska.14 . Nagib i visin<l linije pritiska najuocljivijc se me njajll kada je rcgulacioni ve ntil potpuno za lvo rc n. Zillo 5C i prcporll cuje da e kspanzio na posllda trc ba da je najmanje za visinu Ho iznad najvik lacke cevovo da. kao i da se za savladiva nje olpora lroli i samo 40% od napora koji jc za lu d conicu neop hodan pri punom protoku. . Q Slika 15.o o 1/211. takodc smanjc n (slika 15. a c1aljim za lvara nje m na Q 50% ka ra kl cristika cevovo d a je C2. pa 5e lIs led s manjc nj a brzine strujanja s manjio i pad pri l is!. Pri lo me prilisak u cevovod u od lacke A do ventila je jednak priliskll u miru koji diktira vis ina ekspanzionllg sllda.

na prime r. sa vceim iIi manjim ucdce m jcclnog. Zbog tllgil se ccs ta ova vrstil gre jil nja nilziva jos i " povrsinskim grcjilOje m" iIi : "grcja njc inl egrisilnim greJOlm po vrSlO itma . o clnos no dru gog. Na irne post oje ne ke pose bne vrste grejilOja koje po svojoj ko nstruk ciji iIi nilCi nu funkcio nisanj il spadaju u pa nele . LogiC-no bi bilo pre tpos lilviti da prihvatanje nve definic ije po drazumeva dil je rce o takvo m grcjanju ko d kojeg sc pre d aja to plo te o bavlja pre td no zra cc nje m. il li se ne mogu po kriti prvo m d c fini cijo m.16. pa ne lno gre ja nje u litc ra turi na e nglesko m jeziku nil lazi isklju civo pod na zivo m: " rildi a nt heil ting" . o dn. Pre ma dm goj dcEi niciji ova vrsta grcj <t nj a naz ivil se "grcja nje zr ace njc m". Sve to na izvcs ta n nil nces tvujn u raz me ni to p 1 cin claje za pravo o nima koji ovu vrs tu grejanja naz ivaju "grcja nje zraee njcm" .it·dn a Pllse bna vrs ta grejnih te la koja iskljueivo zrace nje m o bczbe cluju ko mfo rnc us love 1I odred e no m p ros tOfll) iIi pa ne li za to plje nje snega.lOih povrs inil. o nela to cl iljc oelred e n peca t osecanju ugodn os ti tih osoba. pa i o ne na o dred e n nacin 0k zrace nje m sa prisutnim oso ba ma. UVOD Pod pa ne lnim gTeja nje m po d razumeva sc takav sis te m grcjanj a ko cl koga se ocl a vanje to plo te u pros to riji vrsi po mocu zagrej. PANELNO GREJANJEl 16. ru sko m: "JIY'II!CTOC OTOTIJIClllle" . raclijat o rskog iIi vazdu snog). a ces to visu i od te mpe ra ture vilzduha u pros toriji. l\Ii ako se ima u vielu ci a 5e 1I prosto riji sa pa ne lnim grcja njc m na lilzi re lativno ve lik a zagrejana povrs inil knj a razme njuje to plo tu Zfilce nje m Sil prisutnim oso b.t mil. diplo mirani m as inski inZe nje r iz Beograd a. " A ulo r ovog poglavlja jc Ale ksilnd a r S te fa novic. [s tini za vo lju ni prva cle[inicija nije bes pre ko rna.0. T akve su nil prime r zracecc ploeG (. itd . obicno integ risa nih u gradevinske e le me nt e Sil me p ros torije: tilva nicu. pocl iIi plafo n) o bieno imaju nd to visu te mpe raturu ne go kod clrugih vrs ta gre janja (npr. T ak o se. M e dutim cinje ni ca je cl il se ko d svih vrs ta pa ne lnog greja nja pre nos toplo te o bavlja ko mbi novil no i ko nve kcijll m i z ril ce njc m. po d. zid ovc. na ne ma cko m: "S tril hlungshe izllng". • • y . I 36 7 . Os im toga ko d panc lnog grcjanja i ncgrejil ne povrsine pros torijt:: (os tali z ielovi .

odrZflvaJuci povrsine zidova na viSoj tempcra i.mj al) po d.duha.e (pradllrnillm) je bilo a lvu n. PUETECE DANASNJEG PANELNOG GREJANJ A. . nje .) gr . 3.'! zio se pros\o r vis inc a ko 1 Ill . Skicajed1lOg hipokausta 1.: no pre ma spoljnoj okoli ni . Dovod topwg va:r. n . LoiiJte.ilpa ijen). Ventiiacioni faht.\C'E POSTROJENJA ZA CEIIrr'RALNO GREJANJE 16.J.duha. Dimni gasovi. a pozna to je pod nazivom " hipokaust" (grcki : ) " = ispod." je se os ).ma na menjenim . a u njemu su sa go!'.16.4 . . 1).:patila.:: . Levi I. kreeuti se prema ve rtikalnim otvo rim a u uglovimil grej ane p w " r ije (s lika 16.!! sprccavajuCi time kondcllzovanje pare . Koris tili SlI ga slari Rimlja ni . koji jc predslflv lj ao grejnu povr§inu.1. 2. 4. Dovod sveteg va:r.preciznije: pUdn. Ispod poda.· Ii kroz ziclave ael sllplji h opeka. produkti sagoreva nj a Sll PH':.:a kl.1sovi su st ruj a li is pad p ad a i ako st u bovil r. U odflj. Todorovic PROJEKTOV.lra lno grejanje bilo je panelno . V re li gi. kau stas == l.1. ko madi drvc la iii drv·~ ni ugalj. knji je SlllZio za st ruja nje p mdukata sagoreva nja. 51. 5. Prvo u istoriji pOlTla to cen.368 B.

16.t najcesCe se deli 1I sledeea podrucja (tabela 16.1): OVil IIslovna podela ne znaci da. to ce ovdc n. llZ kllrisce nje umc rc nih tcmper.2. Zraeenje koje dolazi od nckog tela II principu se silstoji: od zrakil koji Sli sc odbili (rel1ektovali) od njegove povrsine. neravnomerno na rilzne talasne duzinc. same S10 sc pretezni deo e nergije prenosi talasnim duzinama 1I okviru navcdenog podrucja. I kod tog zracenja sc mogll pojaviti ·zraei i drugih talasnih duiina (na primer svetlosni zraci).-INJE Stubovi u prostoru ispoel poda su se zagrevali i akumulisali deo toplote vn:lih gilsoya. taka da se prostarija mogl il zagrevati i na taj naein sto bi se pos le gaSc nja viltn:. vee prema kar. prvn Ii istoriji.earu. Na taj nacin dobijala se ncka ko mbinacija podnog i vazdusnog gn:janja.II [kngradu II grildenc I !)J~. plafone).duh kro1. zidovc. O vaj kratki pogled na istorijat panelnog grejanja zilvr!. Nama je dilnas jasno da je ovo. prethodno 1.ttllra topic vode. otvore za dim. po1. do sire primenL: paneinllg grejanja savremcnog tipa do lazi tek pncc tkom trid csctih gollina (prva instalacija u Evropi izvan ~ngleske izgrildena jc 1929.t.t pocctku biti dal kratak osvrt na problemc prc nosa i rilzme ne toplot e zraccnjcll1. ostavljeni Sll zatvoreni kanali u koje su sloboelnll poloze ne celicnl' eevi. toplotno zracenje sadai s<lmo talasnc dllzine A od 0. Pri nekom zraeenjll 1I prineipu moze lIcestvovati ceo spcktar talasnih duiina od A= 0 do ). Prcnos encrgije zracenjem ostvarllje sc e le kt romagnctskim lalasima razlicit i h dllzina).i [0 pla[onskog . PRENOS TOPLOTE ZRACENJEM Posto zl<lecnje toplote ima znatnog llticaja kod panelnng grejanj. pustilO spoljasnji vaz. ali ce po pravilu jedan dijilpazon A biti glavni preno~ilac energije. a godinll dana kasnije II am:ksu hotcla "M azcs tik ".16 PANELNO GI?FJ. umes to da prola1. koju tre ba grejati. Macla su ubrlo izgrad e ne prve instalacije ove vrstL:. Po toj varijanti II pOel ll pros tllrijc .vrstih tela obicno mogll zanemariti) i najzad od zraka ciji se izvor mtlazi 1I samom teill. kao i od kilsnijih lIticaja pod Kojima se zraccnje odvija.imo pociatkom da Sll prw instalacije pancinog grejanja . goci ine II Oecijoj klinid na Vra. a mozda i Americi. C itavo polje talasnih duzin. (boja). i to II Englcskoj. .8 do 400 pm. PoslOjala je i varijanta cla se taka zagrej. Moze se smatrati da panelno grejanje 1I danasnjcm smislll ima svoj pocctak ]f)U7. godine kada je u E ngleskoj patentirana instalaeija sa eevima lIgralicnim II grad evinske clement e (podnve. Wkll.tn vazduh. = co. centralno gn:ja nje imalo vrlo malll . a kroz koje je prolazila para . gociinc 1I Am~terdamll).apaelnoj Evropi . a c mitovana cnergija razvrstacc se. Istini za volju ovakvo resenje nije IIze lo veceg ma ha. Sve to ce zavisiti (ld prilika II kojjma nastaje zraccnjc. Sledeci korak u razvoju panclnog (opet podnag) grejanja dcs io se u 19. zatim od zraka koje je to telll mnz~la propIIstilo (ovi se kod ('.i kro1.tkteru zrilcenja. skoro nikakvu moguenost regllladjc i da je pri ostrijim hladno ca ma vernvatno bilo i nezadovo ljavajuee.ilgrejani med uprostor ispod poda.nato je ela je primenjivano sporaelicno II ne kim objektima bo sto su erkvc iii bolnice. odnosno leWista i to u 1. bo jedna varijanta novopronade nog parnog grejanja. usmerava direktno II gTejani prostar. na primer.

u dru go m red ll (c i d ) su po tpuno sve lle ( bcle) povrs ine koje svu doz ra ec nll cne rgiju refk ktlljU. Me dutim. Pri to me ee biti: (16. na gra ni ci dva te la razlicite gustine (tacnijc : rIIz licitih svojslava zrace nja) dcsava se d a zraci pro me ne smc r i inle nzile t u tako ta nko m s loju d a moze rno govo riti 0 geo me lrijskoj povrs ini.koefi eije nt a pso rpeije d . Prime r (e ) pre dst avlja hipo le licnu povrSinu. Za oblas t kojll se ovd c raz matra inte rcsa ntno je jedino o no zrllce nje koje. [-e no me n zraee nja (posebno tcmpe ra turskog) poveza n je iskljll civo sa transfo rma eijo m e ne rgijc.[ Pod ru cjc ta las ne d llzine A Kracc od 5· LO-Y II m 5· 10-' do I· LO" II m 1' 10-0 do 2· 10 ' Il m 2· LQ-L d o 0. osim od prirode ma te rije koja z raci. pri ee mu jc a na logija sa svc llosnim zracc nje m ocigledna. 1) r+o+d=l gd e je : r . jedan dec ee se apsorbovali pri prolazlI krOI.4 do O. zrllce njll zvezd a i td . U tom silicaju telo je prakticRo neprozrntno (d = 0) i u d alje m raz ma lra njll ee se smalra ti da svaka evrsta povrsina u potpuJWSli apso rbuje o naj deo d ozraeene toplo tne e ne rgije koji se nijc od nje rcfJek\oVao.koefi cije nt prozracnos ti (dijate rmnosli) pos ma tra nog le la. O d e ne rgije koju nos i ne ko z ra ce nje i koja dospeva d o povrs inc ne kog evrslog Icla.) koja nislI jed noz nacnu odred e na tc mpc ra tu rom. a u pos led nje m rcdu (f) je po vrs ina koja o dgova ra crno m tc lu (0 crno m lciu biee reci nes lo b s nijc). dok su na des no j s trani ra pave pov rsine koje re fle klujll difuz no.koeficijc nl re fl eksije o . Skice 1I prvo m redll (a i b) o dnosl' se na te hni cke povrsine kojc jeda n dec zrace nja apso rbuju . te ln i poveea ti njegovll unutras nll c ne rgiju . jcdan dec ee se odbi ti od povrsine . a jed a n deo re fie killju . Kod veeine cvrs lih te la dec to plo lnog zracc nja koji se nije reflektovao apso rbujt' se vee 1I dllbini od neko liko mikrona. d o k ec os ta tak proei kroz te lo. i ko je je to m tempe rlll uro m jcd nnz nacno odred e nn. . Ta kvo zracc nje naz iva sc te mpe ratllrnim zracc njc m. T o znaci da sa mo ma te rija moze d a e mituje i apsorbllje zrace nje.4 /1m 0. zavis i jus jcdino o d nje ne te mpe rature. zrace njc a nte ne radi opre dajnika i dr.N TRALNO GREJANJE Tabcla 16.To(/OfVl'ic PIW JEKrOVA NJE POSTROJENJA ZA Cl:. a nika ko geo me trijskc povrsine. 2 prikaza ne SII mogllcnosti apsorbova nja i re fl c ktova nja loplo tnih zra ka od povrsina raz licilih svo jstava .J70 IJ. za raz li kll o d d ru gih vrsta zrace nja (radi oa ktivno.8 do 400 ll m 400 p m do x km T ip zrace nj a visinsko zraec nje y-zraci rc nd ge nski z raoi ultraljllbicasti zraci sve tlos ni zraci top lo tni ( in fracrvc ni) zraci rll din tll lllS i. Na s lici 16.8llm 0. Ski ee na levoj s trani slike prikazuju gla tkc povrsine koje reflcklujll zra ce nje b o ogledalo.

iI ne zavisi od intenziteta dOZfil civania. Nairne. do k neki viSca tomni gasovi kao vodena para. Telo. apso rbujll i naknadno e mitlljll lo plo tno zracenje. J 6. Svojslva povr. a = 0). Kod njega je {/ = 1.vifla s obzirolll fla zraceflje Sa gasovima je stvar ndto druk cija. Pre rna Stefan-Bokmanovom zakonu e milovano zrilcenje cmog te la po je dini ci povrsine zavisi od Ce tvrtog stepcna apsollitne te mpe rature i ddinisano je izrazom: T ]~ Eo = Cc [ 100 [~] (16.667 [ WI] m (100 K)' 2 (16.2) gde je C c konstant a zracenja emog lela koja iznosi: Cc = 5.' / el f1 SI.2. tj.: .3) Prema Kirhovljevom zilkonu za svako evrsto telo vali uslov da je koeficije nt zracenja (koeficijent e misije ) jednak koeficije nlll apsorpcijc.16. uglje n-dio ksid i sumpor-di oksid. U o psegll odredenih talas nih dllzina. Valja za pamtiti da koe fieij e nt apsorpeije {/ cvrste povrsine zavisi od prirode (stanja) povrsine. Apsolutno emog te la u prirodi ne ma (najpribliZniji mu je mali o tvor iza koga se nal az i ve lika zatvorena supljina). naziva se emim tclom. pa je za prirodna te la {( < 1. suv vazdllh i e1e mentami gasovi Sli pot pllno propllstljivi za toplotno zrace nje (Ij. PANEL NO G REJ. nie ne te mpe ra ture i talasne duline. I NJF: J71 01 bl c1 dl . odnosno evrsta povrsina koja potpuno apsorbuje sve vrst e tuplotnog zracenja. a time i r = 0 (vee je reee no da je kod evrstog te la cL = 0).

./: PRO] EKrO I :' I..~~~~~-r-+~ ~~~-+--4-~ -.racenje crnng te la raspnrcde no po ta las nim dlll. 1 CI:. R ece no jc da lc mpe ra tursko zracc njc z. T t {AT . I 7. to znilci cia je te mpcratursk o z ra ce nje ernog L e la jL:d nozllacno odrcclenu sarno te mperaturom.~\~~~r ~~ ~ I p.3.-- St. Plankll) .372 8 .lvisi od prirodL: povrs ine kajil zraci kil() i ad te mpe rature. '1. 4- 5 6 7 8 9)1m J. a isprckida na linija povezujL: maksimllme illLe nzi le ta.V n POST RO] F.3 se vidi kaka je te mpe ratllrsk n I. Kak a je priroda pov rs ille ernog tela dcfinisa na.mg~-+4-~~.i · na ma . Todorol'. \ o 1 2 : 3 . Na s liL:i 16.. i d r pre dslavlja illtcnzitl'l e llergijc ernog z ra ce nja te mperature T i ta lasoe du zi· ne A.NTIVI L NO G Rr-JA NJ £ F = {f ( 16A ) gde je f kodi e ije nl cmisijc. "La ernu tdo SII f c = 1 i (f c = I. 16. Temperalllrsko zracenje cmog lela (prema M . ~. iz razen u W /m J .

pak povdine odgovarao bi odnos: rh:1I = . Sivo i enlo zrucenjej A = je</lIobojIlO (mollolrromul. Pada u oci cia vrednost f .D GIV::JANJE J7J Ako se na slici ]6. za sivo te lo vrcdi re lacija f =-- E Ec (16. koja odgovara jed no. Slogil se uzima da je l.a "izolalore" rlr n= 0. Schmidt) i Ekcrla ( E.4.! sc jos i koeficijcntom emisije.2.fko) zraf:ellje .\. Nasuprot crnom telu uvedcn je pojam sivog te la .16.95 Zil glalkc povrsine i fI. = 0.5 u po larnim kllordinatama za nckoliko razlicitih materijala. Zavisnost ' 'I' od ugla prcma normali prikazana je na slici 16. Emisioni odnos € naziv. Ne posl oji telo kojc bi pri (oj temp~:­ raluri ria hila kojoj talasnoj duzini moglo inlenzivnije zracili. kocficijcnl t1kupnog zraccnja po ~vim pravclma." za ncmetalnc povrsine (nazovimll ih " izolatorima ") je najvc Cim clclom ne promenljiva . a prc ma me re njima Smila (E..! se takvo tdo koje na svim talasnim dlliinama zraci intenzite tom smanjenim 1I istoj razmcri : l sim = f ·lc (16 . Drugim recima Ick kocl jako "i5kOSenog" zraccnja Ef' pocinje naglo da opada. /6.. Kao sto sc vidi. U ovim izrazima t' " jc koeficije nt zraccnja lIpravnog na povriiinu. Pod sivim lelom podrazumcv.5) Uporedenje crnog i sivog zraecnja za odredenll IcmperalunJ dato je na slid 16A. odredenoj te mpcraturi .98 za rilpave. Sa drllgc stran~' kod mclalnih povrsina se r'r osclno menja sa uglom zraccnja i najmanji jt: za zraccnje lIpravno na povrSioll . Eckert).6) Ocig1edno je da ta relaeija vah za ceo opseg lalilsnih duiina prcko kojih sc zratTnje obavlja. Medutim treba naglasili da cmisioni koeficijcnt evrstih tela zavisi i ocl ugla 'P koji toplotni zraci zaklapaju sa normalom na povrSinu koja zraci. a f. Z" md"lm. la kriva predstavlja gornju gntniCll intenzil e!a tcmperaturskog zraecnja doficne ta lasne dll zine na zad aloj lc mpcraluri.svc do llglil od GO° do 65°. SI.3 posmatra sarno jedna kriva. PANELII. Jedino zraecnjt: crnog le la posliie nvc inl enzitc lc na svim talasnim duiinama.

92 0. . glatko Papir Porculan Opeka neomalterisana Malter Emajl Minijumski premaz tOe En - 23 20 130 20 100 20' 20 0 0 20 20 20 20 20 20 .93 .76 0. poliran Bakar.03 0.2. valjano Gvozde. Vrednostl kocncUcnta zra~enja Matcrijal • poYr§ioa Aluminijum. . poliran Bakar.OhO.96 0. 16. II d ate su vre dnosti koeficijenta zraeenja za neke materijale . oksidiran GvoMe. Emisiolli koeficijenl. CI6 Q7 48 Q9 (0 t- r SI.anj b) drvoj c) slakloj e) bakarni oksidj f) bizmlllj g) allimillijll11lska broT/l. (Prema E. live no Gvotde.94 0.052 0.Todoro.85+0.9 0. c p ' a) led.93 0. glatko Drvo.8+0.98 0.Q3 0.95 0. voda Ledena kora sirova Staklo.93 0.8+0. polirano Led gladak.·it PROJEKTOVA ". zardalo Zlato. Smitll i Ekertll) U tabe li 16.80 0.9 0.61 O.77 0. 0 100 0.5.II. Tabcla 16.E POSTROJENJA ZA CENfRALNOOREJANJ£ D' I' V' IJQ' o ~~JJ90' Qr 42 /l3 QI a.aj /z) gyotdej i) hrom jj) alumiT/ijum. /a1.374 B...

3 prikazani su pojascvi zraCcnjallglje n-dioksida i vodene pare.6) . pojasevi nisu bas ostro ocrtani 'I njihova sirina i od d ebljine sloja < ( .11 I Pojasevi zraccnja gasova . J Sf..24 . Smatra se da je suv vazduh (tj.02 4. . sa gasov ima jc silllacija dnlgllcija . I'ANE. Trcba imati u vidu da su prikaza nc brojkc sa mo ilustrativm::... 8.LNO anEJANJF.50 2. 6.27 -l.)sov i apsorbllju i e milujll samo 1I ne kim pojasevima spcklril koji SlI za tilj gas ka rakl e ri sl icni.. zavisi .: mo ponasa 1I pag/(. . 16. du le mpcra lurskog zrace nja ka o siva le lo. gasa) .. (i. dok Ce zrakc nekih drugih lalasnih duJ. kiseo nik i aZOI) rotpuno dijat er ma n za tempera tursko zrace nje za dcbljine slojeva u Kojima se 1I nas im Ic hni ckim problemima sreee. 3. Gas Vgljen dioksid Pojas Vode na para I II III I 1I III Sirina pojasa od AI do A2 u Jim 2. Za te hni cke svrhe znacajno jc se lektivno zrace nje vodene pare.. 3. To je lZv. 25 ..l'Ova U labeli 16.. je r nc vrcde za sve prilike (apsorpcillni . .01. 4.. selektivn a apsorpcija (slika 16.ina apsorbnva l i 1I potpunos ti iii delimicno.175 Dok se veCina cvrst ih malcrijaJa sa Kojima Sl: 1I le hnici susrcc.. uglj c n-di o ksida i jos nc kih viscalo mnih gasova. Ako se deblji sloj nckog gasa prozrilci crnim zrace nj e m.. .50 12.50. Tab cia 16. gas cc za Ill:ka p ocln l ~j a lalas nih dllzina bili prozracan. J6.36 .80 12..80 .16. Seleklivllo zracellje ga.

ravna zid a. uko liko Sll te mpe ra ture te la koja t1 ces tvujll u zra ce nju definisanc kao nepro me nljive . M edlltim ceo ovaj p roees do bija stacio na rni vid .NO G llf-J.i tako d il lje . razdvojena su neko m dija le rmnom ma le rijom ( napr. Paralelne ravne povrsine Dva pa ra le lm. Poto m deo tc re fl c kt ova ne e nc rgije clopire natrag do prvog le la gd e ope l d o laz i do de limicne apso rpeije .\']E I'OSTROJENJA ZA CF:NTRA l . RAZMENA TOPLOTE ZRACENJEM Do sad je bilo pos ma trann zrace nje topln tne e ne rgije nc kog te la ne osvrcll ci se nil oko linu tog te la. Paralellll: ravlle povrJ-ille Razmak izmeclll ovih zid o'!a mali je 1I odnosu n a druge dve dimenzije obe povrsine.1.7.7). = a e nc rgija raz mcnje nil " ICe [ T 1O~ ]4 i E 2 = £2 ee[l~O T ]" (16.7) z rac~ nj e m po jediniei povrsine ova dva te la dat a . Med utim ako clva te la raz li cit e te mpe ra lure s tojc u ne ko m medII · sobno m odnosu u pros toru dncice do zracc nj a e ne rgije 1I o ba s me ra .·INJE 16. TodorrJl'. J6.ie izrilzom: . odnosno Ez.'. odnos no rel'le ksije . M a te millicki mode l ovakve ra zme ne e ne rgije zra ce nje m d ao je Nuselt (N usse lt ) za neko liko ka rakt cristicnih silicajeva i 0 lome je 1I da lje m lekslU rec. Te mpe ra lure na povrsini zidova SlI Tl i Tz. Svaka od ovih povrsi na e mitllje po jediniei povrsine e ne rgiju E j. I i 2 (s lika 16.376 11. Pri tome dozrilce nfl c ne rgija od prvog [L'la na dru go te lo biva jednim dc lom a pso rbova na . 1 2 Sl. 16. a dru gim dclo m re fl e kt ovana .3. odnos no do razmene toplo le iz mcclu la dva te la zra ce nje m. a kocficijenli zrace nja <. pa je : f. i <z.<' I'ROJEKl OVA .3. suvim va zcluhom).

11) F2 izraz za razmenjenu energiju zraccnjem izmedu ova dva lela glasiee: QII2 = j.8 prikazana 10m2. slo znaci da povrsina tela 1 mo ra da bude svuda konveksna iii ravna (znaci nikako i nigde konkavna). 16. bo ni veCih izbocina.3. ObeleZoviljllci povIsine lela I i 2 sa F" odn. S":Ialramo lakode da je lelo 2 lakvog oblikil da se iz bilo kojL: lacke B vidi eela kontura Ida 1.R) C 1/2 = 1 .j .(T I~O )"] [( Ido (16.12) .8. PA N£LNOG REJANJ£ :177 T2 ( 100 gde je : 1 )4] .+. _ I = (JJ (16.+ . Tela obllltvacetlo drtlgim Ie/om Uzmimo da je telo 1 lakvog oblika da svi zraei koji polaze iz bilo kojc lacke 1\ na njcgovoj povrsini dopiru do povrsinc lela 2. 10) 16.-'1:-----:1:----:["--.. slO znaci d" tela 2 ne ma dubljih dzepova.• ( 16. CII2 T)".-1 t: 1 t:2 Cc 1 .16. Telo obuhvaceno drugim telom Na sliei 16.2. ( 16. SlI dva lela od kojih je lelo J sa svih slraml obuhvacc no le- 2 SI. F a njihov odnos relaeijom: " F.CI C2 Cc odnosno : --=-+---.9) . C I /2 Cc 1 1 CI 1 C2 1 (1 6.

l.378 8.9. U tom slucaju bice 0)". iii grejno te lo u fa brickoj hali." . (p lafo n.14) !l lO znaci ci a su Zil razme nu toplo tc zr:.-.16. Proizvoljno orijentisane rayne povrsine Pasmatrajmo dye elementarne rayne povrsine. pod iii jeda n od zidova) ugrade n grcjni pane l.0 pa jc: (16.l. S1.3.3. + ('-.9. dF 1 i dFz. £ I). To je recimo slucaj kada se u nekoj veeoj prostoriji nalazi up aIje na s ijalica. lj.10).15) a takode sa povrSine dF2 vidi se dF I pod prostornirn uglom: .13) £1 £2 Zanimljivo je vide li slucaj kada su povrSine FI i F2 medu sobom veoma razlicite. smestene proizvoljna u prostoru (slika 16. Razmak njihovih tezista r je konacna velicina (sto znaci da jc znatna veti od dimenzija posmatranih povrSina). Pod ovaj primer moze da se podvede prostorija 1I ciju je je dnu granicnu povrs inu . a sa normalama na pomine zaklapa uglove <PI i <P2' Sa povrsine dF1 vidi se povrsina dF2 pod nekim prostornirn uglorn Ciji je otvor: dQ 1 = dF2 cos <P2 r2 (16. . suplji pravougli pa ralelopiped cija jcd na stra na ima te mpe ra turu Tlo a ostalih pet zajednicku te mpe ra turu T 2.1) OJ (6.cenjem u tom slucaju merod avne jedino osobine le la 1 (lj. Telo oblllzvaceno drugim lelom 16. Todomvic PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GR£fANJE gdc jC: C . U ovaj slucaj moze se lIvrsliti i primer dal na slici 16. tj. kada jc FI < < F 2.

17 tacan sarno u sluc<ljevim<l kada su prostorni uglovi dQ mali. 16.dF. odo. Ocig1edno je da je po menuti izraz neprimenljiv za prakticna racunanja. (16.(.17) (16.~rJ. ProizYoljllo orijelltisalle poydilli! Napome nimo jos da je izr<lz 16. dF2 (16. provodenjem To se moze postiCi uvodenjem pojma "koeficijenta prelaza toplote zr<leenjem a z " nil sledeei nacin: Q.COS~~~~'Pl dF.CJ/2[(.10. pa je = a z • F(I -1 2)"" J F. 16. Koeficijent prelaza toplote zraceiljem Za tehnicku praksu veoma je pogodno proracun razmenjcne toplote zraeenjem prilagoditi proracunu prenosa toplote konvekcijom./6.4. Za ovaj slucaj razme nje na toplota zracenje m data je izrazom: 2 'PI (16. PANELNO GREfANJ£ 379 dQ . U lileraluri su obradeni mate maticki izrazi za nckc posc bnc slucajcve koji sc sreeu II irnenje rskoj praksi.~S . a mogll se naei i pomocni nomogrami.16) {f1!2 gde jc: = C1/2[(1~Or U~n !£. takodc za odreden broj pose bnih sillcajeva. 2 - COS r U gornjim izrazima dF cos 'I' prcdstavljaju projekcije eleme ntarnih povrSina na ravan koja je upravna na pravac r .19) .1 8) SI.3.

20) l Ovakav nacin mat c mali (.kog prcllslavljanja razm\.c njcm omogucava da se u s lu(.:njc nc loplol e zril (. Raspoclela tempe rature vazdllha po visini prostorije kod poclnog grejanja sasvim je pribliZna takozvanoj idealnoj raspodeli (sa gledista komfora). PANELNO GREJANJE Kod pane lnog grejanja grejnil tela ugrad e na SlI II gradcvinske clemente: plafo ne.380 B.22) u ce mu su: Q 1f2 a" ak llkupno razmenjena lo plo ta konve keijom i zracenjem . clok je kod pla[onskog gn. ukoliko ne ma veCih komada namestaja koji bi neadd:vatnim rasporedom ometali zrarenje. podno grejanje i grejitnje zidnim pa nl'limil . Medutim u literatllri se mogn naci dijagrami .r. a sve to zahvaljllj1l6i watnom ucescu zrarenja u razmcni toplote.8. iii jedan njegov deo. Jedna od znacajnih karakt eristika panelnog grejanja je da skoro sve unlltrasnjc povrsine prost o rije imaju visu te mperatufll od okolnog vazduha.cnjem i konvdcijum pisl' : (I G . Poznato je da na primer hladnc .:janja takode veoma povoljna . NiljecsCe prime njivana panelna grejanja prostorija su plafon~ko i pod no grcjilnje. toplo te znatno pojednostavljujc. Plafoni . a samo oko 10 (. Ovo je najvise izrazeno kod plafonskog grejanja. pri cemu uslovi ugodnosti u velikom stepenll zavise ad udela odavanja toplote zracenjem. a uresee zrilrenja iznosi oko 55 %.4.povoljnija nego kod drugih vrsta grejanja (na prime r radijatorskog). Kod plafonskog gn::janja plilfon prostorije.Nl A 7.ukllpni koeficije nt prelaza toplot e . podovi. pollove iii zidove.aju kumbinovanog prcnosa loplo t\.21) gde jc: ( I G.: zra(. 16.ino rn.c'~Or T-T 1 = ('112 ·(3 ( 16. vidi sliku 7. Kocl ovog tipa pancla oko 90 % totoplote predaje se prostoriji zrarenjern..C PJ?Ol T:KJV I : INl r: POSTROlJ:.kodicijent pre laza loplole ko nvekcijom. odn . konvekcijom Kod podnog grejanja najcesee se ceo pod prostorije koristi kao grejno telo. 1 CENTRA LNO G RNA NJ E a = C 1l2 (l~or . i T 2. J 'KJ V"ll'. Prema tome imamo: pla[onsko grejanje. odnosno temperatllm lInutrasnjih povrs ina visu nego kod dmgih vrsla grejanja. predslavlja grejno telo. ra zmatranjc mnogi h slucajeva Iransporl. la be le koje daju gotove vrednosti {J za razlicite te mperature T. ali nije zanemarljivo ni kod podnog grejanja. lzvcs nu teskocn moglo bi jedino da predstavlj a brojno izracunilvanje vrcdnosti (3.cnje m. - Kako jc kod veCine Ic hni ckih problemil Zril Cl' nje samo jcdan oel viduya razme nc c ne rgije. odnosno zi dovi prostorije dovedeni Sll na tempe raturn visu od oko lnog vazduha i oni odaju toplo ln na okolinll ko nvek cijom i zra(.. to se gore prikaza nim na(. To znacajno utire na nacin razmcnc toplot e Covekovog tela sa okolinom.

11. I ~ log. a pre svcga na njl: nll glavu ( koja jc lIglavno m nezils lic:cna . Pla fon ski paneli O va vrs la p<l nc lnog grcj.::a 16.) lura V.1 nos i nilziv "gn:ja njc zr.Vi:LNO U I?I·J.l. p<l Sl: prc ma lome moze 1I od govar.il il z i el a sc lempe ra lura vazd llha 1I p ros lo rija ma ko je Sl: grcjll p. PA ..lja nil lI slovc lI godnos li .lS I povrs inc prozora i s po ljas nj ih zidov.1 le mpcr. a SIO lakllcle ima uli c. cijil Ic m pc ra tura zlxJg loga rash.lzd llh a nl:s lo ni i.lcaj no III icc na osccaj ugodnosti.pa/lel zal/zima polovillli povr.1 in ai::c jc najb liZa za grejano m p la ro nll ) .ne J.)nj.lnl' limii mozc s niz ili .4. a odnos ovo g uglil pre ma puno m pros to rno m lI glu .)nc la sa o ko lino m.1 s lvarajll nscc:aj hl ~ dnoC:e.n azoviroo ga "ugaoni odnos" .O I1l . O si lll togil zna ta n deo to pill tnl: c nc rgijc dozril clIjc SL' sa pl a fon skog panda na z id ove i pod prus lo rijc (vidi s libl I().1 za cove kil.12). 16. II ).a.J va njl: Inpin lc covc k<l zraiX: nje m.1 jc Ic mpl'r<l lur. A . Z raCe nje p la fo na na Ijlldskn lcio 1I pros lnrij i grcja nn j p la ro nski m p. odnos no obczbede njil pOl reb nl: Icmpe ra lurl: vazd llh a 1I pros lo riji.10.::a bude w .::a budc : .lcc njc m". Prostorni lIgao sa le mc no m u dF I koji obuhva la ko nturll p ovdine F2 ne J. Cie nc ra lno rece nt>. Na is lraz iva njll ovog fc nomc na radili su mnogi istraz iv.1 p ro i/.lzdll ha riziu los ki pnvo lj n ij. B .lIlLlom V '.1 S pravo m mozl: eI. a lakoele i /. i njoj p ara lrlnc p ovrSine F2 (sliJ.1 z n..) p rime nlj iv ih u pra ks i. " p rcjako" z race njc top lo \(: sa pl a ro ns kog pane la dl'l uje Vl:o m a ne u godnll n a oso bu koj a sc na lazi II to j p ros lm ij i. lIprk lJS povo lj nu j IL' m pl:ral u ri o ko lnog vazd ll ha.i'i/lc plllfolla P osm <l trajroo me dusobni oclnos jedne e lc me nl arne povrs ine tlF.lj lI god nos li nc p ro mc ni .a II slnvc ugocinosl i.1 V. Uos lalo m sm a Ira sc d a jc ni!. ROI z lngjc pozn a l: sa povccanom srcd njom ll: m pc ra lllnJm llko lnih pnvrs ina s manjllje sc n d. <I d n sc ukllpni o scc. 25°C 33°C b B A I' SI. povik na Ic mpera lura o ko lnih p ()v r~ in a d ilje oscbj ugodnos li i o nda k<l(1.\"kog palle/a Ila zitlovc i p otl. Ta cinjcni ea jl: o d z nacajil pre svcga Zil mc haniz am po kriva njil lo pl o lnih gll bilil k. pOSIO zracc nje clo mini ra u razmL ' ni lop lo le p. .lju C:llj mcri pnvcCali od av. INJI. Toplol/la e/lergija dozra cc/la l'a plaJo/l.mje ko nve kcijo m.)ci i pri 10 llle SC dos lo do izVt's nih rezu lta l.pallel zal/vma celli POyriilll1 plaJo/la. 16. bez s lcl L ' po ugocl nos l.1. Na iSli naci n.

Nije tesko uslil novili cia se de finisanjem tempe rature 1m limitira kapa eitct plafonskng p!l ncia.. Ta zavisnos t dat il . 16. Za ne ke dmge polozilj.ic izluze na zrace nju pane la. Temperiltll . (J) <p = - 4n ( 16.23 ) Ovaj ugao ni odnns prcdstnvlja bezdimcnzionalnu vclicinu prnstornog ugl" frI ( II odnosu na pun ugno) . posto se u litera turi mogu naei dij!l gromi iz kojih se Z!l od rcdenc vrcclnosti II .J li2 n Tada lr". Istraz ivanjima. a i b moze procilati <p.ViE I'OSTUOi£NiA /.1. S obzirom na kriterijume ugodnosti. I hi I ~ SI. usta · novlje na jc zJvis nos t iZlTIcclu ugaonog odnosa 'P i maksimalne sn:dnje te mpe ralun: povrs im: plafo nskog panci a. lIa para/e/1I1l POl'rSill1l F z Da bi se graniee kap aeite ta plafonskog panela malo prosirile pribeglo se izvesnoj korekciji dOLvoljenc srednje te mpe ra ture pla(ona.ic graficki jedno m krivom linijo m u odgovarajueem dijagramu.24) 'e gde J Im ' temperatllra plafona • J ' pomenutom Krenkovom kriterijumu.13. Prema kriterijumll Krenka (Chre nko). Vn:dnos t ovog ugaonog odnosa za dati primer data je jcdnim slotenim izrazolTI koji neec mo ovde eitirati.12. s obzirom na mali broj javlja nja najnilih spo lj nih te mpe ra I ura: (16. ra 1m je o nil sn:dnja te mperatura povrsine plafona. . kojoj mogu neoga rni ec no vreme dn budu izlozene osobe (odnosno njihove gJave) bez ne prijatnih iii ste tnih posledie.': Pl?OiEKTO I 'A . Na slici 16.. ZracC/ljc eicmcllta dF. dat a SII clva dijagramil : lev i koji daje vrednost <p za razne dirnenzije i visinu pla fo nskog pancla i dcs ni sa krivo m maksimalne dozvoljene srednje temperature panela 1m. vrecli ncka druga re lacija data dmkcijirn dijagramom iz kogo se o pe l maze procitati vrcdnost <p za poznatc os ta le ve licine. Nije tdko uociti da u nvim pri· me rima pnvrsina 1-'2 moze prcdstavljati plafonsk i pane ~ a elemenat elF. glovu neke osobe kojn . koja smo gore pomc nuli. kojim tre ba da budu po kriveni loplotni gubiei prostorije. koji se bavio ovim istrilZ ivanjima. razlika izmedu temperature plafonil i te mpera ture vazdllha II prosto riji mote biti u najveeem pe riodll grejne sezone za 40 % veeil od one dobije nc iz dijagrama.· e lem e nl a dF.·1 CEN'{UALNOGREJANiF.

.. 1/ f~~1 o .75.. 4 / / /' 17 II ~ .. velikc vrednusli odnosa 'P pripadajll vccim povrsinilma koje zrace loplolll sa tilvanice.. a svi ostali zidovi i pod.3. cinili bi povrsinu F 2. I 0.4 r7 . Najzad ako koristimo izraze 16.. Toplota koju plilfonski panel odaje prostoriji Zf<lcenjem bila bi definisana izrazom 16. G~O ~ ~. Stoga se mora pribeCi odredivanju neke srednje te mperature tih povrsina.I 0.'i d UopSle.I o "\ 0 0 . -.2 1. .~O . 2 0 [\\ t\ \ ~ 3 / '-' . je zatvoreni sklop svih ostalih povrsina prostorije (vicli sliku 16.2.19 i 16.1\ \ 0 . Ij.'.IS] ~ - - F:: . 1~'1 NEI_ .. SledeCi oznake iz poglavlja 16.. iz cega pruizilazi daje: t. gornji primer niljbolje odgovara sillcajll iz tacke 16...c -- . U prostoriji grt:janoj plafonskim pilnclnm povrsina plafona razmenjllje zrace njcm loplolll sa ostalim granicnim povrsinama te proslorije. Temperature lih oSlalih povrsina mogu bili vrlo razlicile.2.9 ." ~ JO.. Prvo.0 " " t... vrsine lavimicc je 26. Od silicajeva razmene loplote zrilCcnjcm koji Sll matemalicki obradeni.9..lnelimil koji zilllzimajll manji njen den i kada je visina proslorije veta..5 \ 1\ 1\ alb.-. a mak 'f' vrednosli pl. . Dalje mozemo smatrati da je povrsina panela F t znatno manja od svih ostalih granicnih povr-sina prostorije F2.2 Odnash/.1 0.. telo koje ubllhvata. .. h. obllhvaceno telo je plafonski panel.20 dobicemo da je sa jedinice povrsine plafonskog panela na ostale povr-sine prostorije predata zraeenjem kolicina toplote: q.C c '{3(t l -t 2 ) (16.I r.X dc. pa bi za konstantu zracenja plafonskog pilnela mogao da se primeni izraz 16..1~O.25) = 0.13..\JL· .: u .14..13. I (i. a najveca duzvoljena le mperalma poc. _ :0 . srednje (zajednii::ke) temperature T2. 7 In I " OJ .[. u korne £t predstavlja koeficijent zracenja povrsine plafona.).93 dobieemo vrednost konstante zracenja: . DOplIJtCl/ll temperatllra poyriil/e plujima pri sobl/o) temperatllri 200 (prCIIUI Kolmum) e Z a sillcaj prikazan nil slici 16. povrsina grcjne tilvilnice bila bi Ft. temperatlln: 'rt .G 0.9 " 'c II I 28 32 3G 40 4·1 48 52 SG GO Srednja temp.. '" ~ ~ ~ "\ 1'\ ~ \ 1. tj.povr~.. a drugo. f' ~ f-.- 0 .8 O. II 24 - I] 1. 20 OJ ~0 ..4 0.. 5 0 .8 . Sa £1 =£!.0 0.... 'P = 0. r.5·.f-.3.- 1\ \ In .-. I..lelo obllhvaceno drugim te lom.~- L/ 1. 1m \I °C Sf...VO (i IW-J....0 I. 5' F:::: " t. a pogotovll spoljnih zidova i prozoril. - t. t--. I J. I' valli~ne gr...

l fiwnlalnll povrs inll .8-1 WIm. 'l 0 c.jcd : 2R °C u slambcnim i kance larijskim prostorijama 3D °C 1I izlozbcnim i slicnim halailla 32°C 1I kllpatilima i oko plivili::kih bazena 35°C 11 prostorijama u Kojima se halko borilvi. pl ai'o ll : n ko lnc pov rs ine na ncstn visoj Icmpc:raluri. u kmpc:rallirLI [lovrsinL' panda II = 25 °C:: Cl l = 5.. kuel'ieijcnl prclaza 10piolC 7raccl1 iL' 11l I.h . za sve one ubjekle u Kojima ~11 [lostova ni savre illeni propisi 0 toplotnoj Zilslili zgrada.j".. NajeeSce (\. Tcmperatura povrsim: POd il diktirana je higijcnskim u510vima. Podni paneli Plldnn grcjanjc s pada 1I red niljpog. mc:dutim zanil11lji \il) I' diljC i u proslnrijama zn a tno \ieee unulras nje visinc (na primer u crkvamil) mc: rl' nj':fl1 l1 slanovljena slicna povuljna raspodela temperature vilzdllha kod podnog grl'jdl1 i. tcmpnal llra vazclllha 11 proslClriji grcjanoj pudnim gn::janjcm mo7. ovakvo grejanje nalazi sve veeu priml'ntl. D ij agrami raspodelc IClllperalure vazduha po visini prikazani na sli.ll'ons\. KriIlISC) jc me rnjc m d os ao On rczull<11 :I: (1 k = 0. . odnosno kroz kuje sc: sam ' prolazi Slicno plafonskim panelima. jc:r nbezbl' dujc: skorn idcillnll raspodclli lempera tllrc vilzdl1ha po . radijatorima.'. zahvaljujllci zr<1a:nju podnog pancia.2 -. O no je sasvim prihvatljvu i za nase klimatske us!ove. N.4.-1 1 W/111 'I" ook hi za Icmpc:ra luru I I = -10 0('.It. zbog ogranii::enja tempcrillurc povriiinc poda. tako da nije pogodan za objekte s velikim spl'l: iri ~' nim gubicima toplo tc. a da osecaj ugudnusli ne bude namsen. .H zdravs tvc ni p rob lemi kud osulJa koje pos le du7. Mcdlllim Knili/ ' (I. Med lilim. lIslovima la~li ll' nugll od prc lcranog zagrcvanja.lime lI stannvlj e nu je cia se pojavljlljll ogn:d" .f Pllmenimo da Sli i kod pudnog grcjanja.1. = 5. lj.K.(I(. bda Sll u pitanju 1I .a uurcdivilnjc [lrc laza 10p lnlL' sa grejm: lavanicl' ko nvckcijom U [lrincipli bi " mogli kl1rislili p'JLIlali iUilz i za Uk Zil h.'du 25 °C i -IS °C.9 W/m~K za svc llobi cajcl1c . i'.l. Na OsnOVll tih iskustava lillli l ir. [l" l'l mn dobili oa jl' Zil nd. Sli milk silllainc l-: mpe r<ilurL' poda za pudno grejanje i date kilko sIcdi: 25 °C u radnilll prusiorijailla 11 Kojima 5C boravi duze vreme uglavnum sl". sa pro pi " nom Inplolnom zils lilom i 1I klima lskom podmt:jll slii::nom nasem) jc 10 ud 3() 0( ' . pa Sll i zgradc bolje lop lotnCl izolovane. lllI ' lIgo linosti.odnijih vrslil grejanja. Imajl1Ci u vidu obe cinjenicc. ((.l11. . :IS . kilko se danas sve vise paznje poklilnja stednji ~' nL'r­ gije.:recli sc: il. Uob ii::aje ne Il:m[le rillllrc povrs ine plaronil kod pl.:od prnslorija "normalnc" visinc od oko 3 m. 'I . kapa c ilei ovakvog grejanja je limiliran. n prmlurije.:og gn:janja \.cg burilvka u prostoriji Sil ViSll koll lcmpenltllfllll1 poda izadll na hlad a n z imski dan.2. cajevc pla[unskog grcja nj.0." olinosc sc na prosillrijc ullbieajenc unlilrasnje visine do :I Ill.e bili nesto nila negll 1I sli t'Ill '1 pros toriji grejanoj npr.!tl) Primcra riloi UZmil1111 da jc: sn:onj<l h:mpc:ralufil oslalih povrs ina = 19 0('. 16..

pa jc glavni za ht ('v d<1 pokriju toplllin c guhilkc pros to rijc.tza torlole zraccnjem na lazi 1I gra nicama od ~ .14...jll muzcjima .n .a rrostorije 1I Kojima je Cl'() pod s lnbod nn.obicnll nctc hni ckc priroclc zbog kojih sc ta druga vrs ta grcjanj a nl: moze prilllc niti (jcdan o d prime ra j c grt jnnje zil tvor. 400 W m2 300 ~ -'" to: ~ xn .1ronll .m il ka o !ito jc In s !ttl'. os im il ko za III nc pos tojc neki drugi ra z loz i izv. rnsc bno rrav()s lnv nim.4.yJ/o. s ta ni cnim i s li cnim h()lov im a i crkv(l ma.. .2 dn 4.ti grcj<tnja ( npr. Mcdlltim svcd oci smo d a sc i u takv im obj e ktima Vl:ll llla ccs to lIgraduju po dni panl: li . U kratk o njihova primc nil Ilijc prois tl:k la iz za hlcva Z<1 povcea njc tn ud o bnos ti . Nczamcn ljivi SlI 1I r rnstn rima ()kn p li vat:k ih bazena. PANELNO r. Ie sc mnogi invl:s ti tori o dlu cuju za jet'tinijll varijanlu .1 krupnog n aml's taja i tcp iha. /(ocficijcnt konvcklivnog prdilza IOr lo le krcec sc u gra nicamn ad :1.. R az log leZ i u cinjc ni ci s to jc izvod t nj c po dnog grcja nja jed nos tavnije i jeftinije od pla fo nskog. dok St kod iSlih tnkvih ins\<t lncija knl:ficijc nl prL'l.3. vec iz ne kih dru g ih r<1z loga .trilpCI).mCl. Ovi pilne li niljccSec zil uz imil.ju Illanji den nc kog zida ( rtl:imo prnzors ki r.\ kih cc lij<t). 1n pi tanja ko mfora . pa ni tcmrcrnturn njihovc povrsine nijt: slrogo limitir. u kn jima ima dust. zbog toga s In namcS taj rcml·ti zraccnjc pod a prc ma zid ov ima i p\. 16. a s to jt:.185 Konvl:kc ij a kod podno g grcja nja jc z natna . U rosillv nim proslOrij1lma i s tanov ima. Odaval/je loplole zidl/og paneta . ~ > o 0 00 ~ ~ 011) 200 '0' . zna cajno Zit oseca njc ugod nos li. Podni pa nc li niljrogodniji su /. riltli jatorsko m greja nju ). 16..8 W/mLI( knd uo bicaje nih komfornih instalaci ja. kad a posloje ncki rilzlozi . 1I principu jc povo ljnijc plafonsko grcja njc o d podnog.0 W/m"K. pa i uz izvcslan us lrb kOIll [oru.. lj sa pla fonskim i po dnim pa ne lilll<l. a wo ma ndgnvaril. bez names tajil. bko jc vee o hjas njc no. 5 do 10. Zidni paneli Z idni r a ne li najccScc St koris le b o zallle n<t nckoj drugnj vr!.·' . !>O to: '-' to: '" > C':l 0C -0 0 100 ~ !- - 030 40 50 60 70 80 DC 90 Srednja temperatura grejne vade tH SI.

~ Ll Ll " SI. karakteristika izolaeije MJ. I . data jc sk ica jed nog zid nog pa nela sa dijagramom 7. 16.75 m 21 0w.~. kao i lempl" ra lme vazd uha 1I go rnjoj i cl o njoj prosto riji.1 moZe dn se nade sloj lo plolne izolilcije ako Sl' go rnja proslorij.. Na slici 16. debljine ('2.J.15 DC. Sa gorlljl 51rane belonske pillee pod nog pane la nalaze se pokrivaei: kcraillicke plocice.\'JE Na sli ci 1 6 . (zn ad grcjm: plo<\: plafonskog pa ne!. sto se iSlovre meno smatra i Z1I srl'l l."2 . Ova pilleil sa ugrade nilll CCVillld predstavlja u najuzem smislu reei grcjno te lo inst il lacije pane lnng grejanja. "I. Tcmpenlili . iii itiso n. ako je spo li<l~ ni" te mpefiltura . U be to nsku ploell lIkupne debljine ( '1 + d + /J I ugradene su ecvi spnljasnic t: precnika d. PANEL KAO GREJNO TELO I NJEGOV PRORACUN Na sl ici 16. va is pad cevi kad pod nog pane!. pe rature go rnje i donje povrsi.1 / . a sasloji se iz slojeva ild . nju te mpe ra tum grejnog sreds tva (vode 11 cevima).1i .·I CENTf{. tp u . podni paneL Na t(lj na cin mozemo da ko rislimo iste matematicke izraze za prora ('ull i jed nih i drugih panela.15.a odrediv<lnil' kapitciteta .ne. ako se do nj" prostorija ne greje) i sve to Id i na belonskoj konstmkciji. TodotrJ". Sa do nje slrane obicno se na[az i sloj ma lte ra dcbljine C2.' r . it z iclje od o peke debljinc 36 em. 16. koeficijcnle preJaza loplole na njima.f I'JlOJf:JCll) 1~ I NJ r:. I'OS7ROJh\JA Z. 15. D ijagra m se od nosi na zidni pane l od cevi precnik a ]/2".. ket. a unutrasnja 20 D C.1 iznosi /J. 1~ . a toplotna izo[acija prema potrebi ( tj.me!. Ukupna dcbljinil svi h slojeva iznad n 'vi kod pl d fo nskog pa nela je b.. Presek kroz tipski podlli pallel . itd.386 B.-. a moze se II Qcili da Sli i osla la obe leZavanja <lnalogn<l o nim. prikazan je presek kroz jedan plafonski r.NU G /iEJ.&. Treba uocili obcJdavanja za ICI11 .___ tH . na mcdusobnom osnam rastojanju I. sa ubl'1 o niranim l·l·' virna.5. [spod grejne ploee pod nog pandl obavezno se na lazi hidroizo lacija . ild . iii lino lcum. 16.1 111 ' greje ( na primer ilko je gClf!': lavan). iii pa r. Ukupna debljina svih slojc. C3.= 0.~. ra 5poljasnje povrsine ube toniranih cevi izno5i I f f. pribtzan je prcse k jednog tipicnog podnog pane la Sit ubt: to ninlni lll eevima.

Na slici 16. O va pOlk zilv isi od toplo tnih i ko nst ruktivnih osobina samog p a neia (raclInajuci ce lu mcu uspra tnu ko ns trll kcij u). 16. 16. J as no je da zbog samc konstrukcijc pil l1l:la (ube to niranc ccvi kao lo ka lni izvori to plot e u rc lativno ta nkoj be to nskoj ploei) te mpe ra tura pov rs inc ne moze biti uniformna po cciom pa ne lu. za povrsinu tava nicc i I" za povrsinu pod a. tl' mpcm tll rc grcjne vode i uslova prelaza to plo te na pov rsinama pod a.16 PA I\'£IAO G NFJ. R azu mljivo je d a sc u praktienc pro raeune ne moze uvoditi ova ko komplikova na raspode la te mpe ra ture povrSine pane lil.1 6. prikaza n je ka rakt e risti can raspon::d te mp e rature povrsine pilne la . t 7. Prcsek kroz tipski plafollski pallel Oa bi se odredila ko licina toplo te koju od ilje jeua n pil Ot:1 mo ra se poznava ti te mpe riltura povrsinc pa nela . Pod 1--Platon u I .. .17.D SI. pa se pribegava til kozvanoj sre dnjoj te mpe ra turi povrsinc : I.I NJF: 387 Ta aniea SI. od nosno plafo na. Kriva temperatllre povrSinc pal/eta .

il mnogo je dnns lav n ije pri merc p rovodc nj a to plo te tesko na laze ma te mat icka reSl'njil poglld na za lc hni cku prakslI. Provodclljc lop/ol. s to se rczu lta ti proraclIna lIglavnnm do bro slazu sa pra kso m.' P rak licno od rcuiva nje ca k i srednje te mp cra lu n : pov rs inc pa nela os taje i d a ljl' sloze no . Po laz na ta cka ovog me lod a je mode l jednog stapa (otud a naz iv " Ieo rij a sta pil ") kome se 11<1 je d no m krajll dovodi to plo ta (s lika L 6. 18. zbog slozc nosti samog pa nela .=l t + IgII (mil ) ( mil 'W-' t ) ( J6. Z'I <lvaj s lll ('a j.i{.PROJEKfO JlA NJE POSTlWnNJA ZA CENTRAL NOG REJANJI. ne mc nja duz cevi). uz sva logic na plljeunos lavlje nj a. ). 16.? II .konv. Na ime. te mpera ture t L ko li t-inu to plOlC q ko w LI Z koeficije nt prdaza lo plo le a .2'») te I ~ef .c ' i I \ It L . Sa svoje bocne povrs ine stap od aje o ko lno m V<l Zdlli1l1. Poz na to je da se i I. Sla p je dllz inc II . 2~) a s rednjl1 tc mpcnlllll<t s ili pa d nta jl: izrazo m: 1".\ F q.~taplI . poznatog 1I litc ra turi pod nil· z ivo m "te orij il stapa" (S labtheorie). a dovo lj no tacil il me tod p ror:lclIna pa nela . oel loplo lnog izvo ra cija je te mpe rat ura Iw. UI. kad a ne bismo lIsvojili p rc tpos lavku dil se te mpe ra tur a ccvi . Na ovn m mes tu izlozice mo rezlIlt a lc jednog me tod a. sa manje iii vise srecc. o.a SI. lrlldili d a pronadu jedn osla va n. prese b F i obima U.388 B. a na jcdnn m njegnvo m kraju d ovodi mu se koli cina lo plo te q. kada jc q" = 0. F m (t wgde jc: 111 IJ IgII (m II ) ( 16. ounos no grcjne vodc .Todoro ..2 7) = ~ au AF ( I G . a najvaznija muje osn bina. a koji je za prakticnu prime nu raz rad io Ko L nli lr (A. vredi iz raz za ko licinu loplo te koja se o d aje sa povrs ine st a pil os o lin i: Q = J. S loga se u lile ra luri mngu naCi po ku saji mnngih aul onl koji S\I SC. to i d a lje os taje tivnd imcnz io na lni p roble m p ros tiranja lo plo le sa singllia rnim prsle nas lilll izvo rima to plo te (a bin bi i tro dimc nz io na lni . Ovaj me tod sc vee vise dccenija ko risti za praktica n m Clin. Cl :. Ko llma r). Pre ko d rll gog kraja sta pa odla zi nc b ko licina toplo le qe' Toplo lna provod ljivos t sta pa je A.

.29.27. Imislj e nog rebra u panelu smal ra se cia loplota sa njegovc riktivne povrs inc prdazi na vazduh ispoel. slim sto jc sada f' = /0 i {} =:: 21.I. i 16.-1.za odavanje toplote plil[onil is pod podnog p<tnc la po jedinici povrs ine: Cfl = kb 17 (Iff -I. nil proral:u n srcd njc te mpera ture povrsine panela s<ts toj i sc u tome da se u betonskoj ploci izmedu e1ve suseel ne cevi zamisli jed<tn par rcb<tra c!t'bljinc d koji se jednim svojim kraje m oslanjaju na toplotni izvor . 15..za odavilnjc toplot e podnog panc\a po jedinici povrsine q I' = kc '/ (I" .)] (16. KII = . Osnov na ieleja za primcnu mat. gele sui i c) sirin a.)+ K c (1 -1/) (I" -I. to plo ta s<t povrs ine rcb ra prc laz i na okolni vazduh li Z koefieijent pre laza lo plo te a . otlnos no e1ebljina rebr(t . odnos no izn<td me dusprillne ploce.33) (16.35) .NO G Uf:JA NfJ:: U ovom iz raZll pojavljuj. Prcma slici 16. 1 ( 16.: se hipnbo lil:ka funk cija.grejnu cev. od nos no reb ra .+_ c ac [1/ (I" -I. pa umes lo a figurisu koefi cije nti prolaza to plote kh .ma ti l:k i poz nalog slu caja s tapa . Kod Z. Polazeci od poznatih rc laeija za stap... Duzina rc bra jc za polovinll prccnika ccvi m<tnja od po lovine os nog rastoj<tnja ccvi..) + u cemu su: 17 = IgII -2- (m-/) mi 2 (16. dcb ljinc sllljeva II skladll sa oznaka ma na s likama '16.) (J 6.3 1) . 16. 16. Ind e ksi b i C Ollnosc sc na slojevc prema jcdnoj.)] (1 6. U ko lik o zamislimo (posmatrajuCi sliku J6. i 16.kc K" (1. 16. ) . b. odnos no dru goj povrsini...32) .34) .15.) k(. p rolazcCi pre thodno kroz slojevc cvrstog m<tlerijala.'7) (I.(l-I/) (/.z<t srednju te mpc raturu plafo na ispocl podnog panc lil: I. ne moze sma trati slIvise komplikovanim. oel nos no kc . oclnosno C..+2:-' A all J 1 h. 17. ali tn S~' .16 PA N lol . .).I R.. = I" + k" a" [17 (lfl -1. za koji jc takoele vn:de izrazi 16. Koeficijenti su de finisa ni pozn<tlim izrilzima : I.. a sledcci n<t pred n<tvcdcnu itlcju 0 fiktivnom re bru iz medu ube lonira nih cevi t1 0bijaju se sledece rel<tcijc: . K c (1-'7) (I" -I. il Alii i A d odgovariljuei kodicije nti toplo tne provo tlljivos ti materijala .za srcdnju tc mpcraturu povrsi nc podnog panc\a: k Ip = I. \ 8. u skl<tdu sa ozn<tkama na slibma 16.)-K.2R i 16.30) gde su b. odnosno rcbro.. ka ko je vee rece no.) da Sll dimenzije stapa u pravcu upravno m na ravan crt da zmllno Yeee u odnosu na njegovll debljinu imaec mo slul:<tj rcbra . a drugim se mctlllsobno slI l:e lj ava ju (s rafirana povrsina na slici 16. pogntovu danas. Ovi koeficijc nli obuhvalaju prol<tz toplole od fiktivne povrsine rcbra do o kolnog v<tzduha is pod pl<tfona. . oelnosno iznad pod <t.I.

. ~ I" .34 vllze za slllciljevc kada SlI templ'fatllrc vazdllhil 1I proslorija rna iznad i ispod panda razlicit e. s to mcd lllim nema nck i bi!all lIticaj na laellus l n:zultilta .300 II. l'olazi sc otl leve oruinatt:. Ustvari lreba ras polagali jedi1im komple tom oval-:vih dijagrama d ~ bi se oni mogli u punoj meri koristili za izradu projekla. racunata je [fl. it d.02 m" K/W.15.V1A .oj strani definisc pokrivac pancla (keramickc plocice.ll doci do trah' nih vrednusli. Isti uvi izrazi mugu sc prime niti i za pruraclIn pla[onskog grcjanja. Prl"cnik cl'vi i osoo rastojanje cevi za koje tlijagram vazi dati Sll 1I potplSlI. pa se gornji izraz i znat 00 pojed nostavljlljll. tj.. Familija kosih pravih na desr.:17) Sva o~ti1la obe lc7. Prcsek sa prvom kusom prilvom uaje vrednosti sretlnje lempe ralure poda. Rilwmljivo da jcdan takav dijagram mozc vaziti sarno za jcdan odrnkn tip panela . parh. a odnusi se na podni panel cije Sll ka raklerislikl. Stoga se 1I litenlturi . kojc sc citilju 1I gornjcm tl e ll! tlijagramil (date za nekoliko stantlddnih lemperatura vazdllha u prostoriji).16. . pil bi lrebalo imati pri ruci i takav dijagram. " is pod bctllnskc ploce jt: tUpkl! na izolacija 30 do 50 mm i betonska konst mkcija tIl'bIjinc :: 150 mm. Ncposredno koriscenje gornjih izraza za proraclInavanje panelnog grejilnja. Tn:ba jllS naglasiti da je u go rnjim izrazima koriscello jns jedno pojedllllstavljenje: duz illa fiktivnog rebra umesto (I-{f)fl.31 do 16.: t..I" = O. Zil danasnja slwillilnja ipak je slIvise zametno. uz kori. Presek sa lldgovilrajucom pravom iz ovog snopa daje potn.]6) m= k" + kr AIJ d ( 16. Za neke drukcije brakterislikc ovog panela (na primer dmgi precnik i dmgo osno rastojanjc cevi) dij :>gram 6:: bili nes to drl. lzrazi 16. I.:17 A s preustavlja klleficijl'nt provodljivosri materijala izmed u ubetoniraoih ccvi . lj. odgovanl pllkrivacu: leraco dcblji ne 20 mm.: bnu lempe rall! ru grejne vode. bice I. . bakarne cevi SlI ugradeoc na ullbini ud 30 mm (rilclInatu do gornje iviec cevi).: i dimenzije osnovoih vc!icina ucfinisanc: bctomkil ploCa je debljim: 70 mm. 1 'r::STK Il V() G RFJA N1/-.lk('.CiViinja prema slid 16. na primer prilikom izradc projekta. op e t u zJvisnosti od tempe rature vazdllha u prosloriji.TO I ~4 Jlo · I'OSTROlr:. Ukoliko SlI ove te mpera lure jednakc. Primer jeunog takvog dijagrama dat je na slici 16. a i 1I rllblikacijamn nckih proizvudaca (na primer pruizvodai::n bakarnih iIi policlilcnskih cevi za panl'lnu grejilnjl") mogu naci dijagrami pomocll kojih ~l' moze hr/.) i 10 prckll vred nosli loplotnog . olpllra pllkrivilca.. TudOlYJI'ic' I'ROlr::J.iji.·. U izrazu 16. Tako na primer pra va za vrcdnnst toplot nllg ulpllra R = 0.~Cclljl· odgova raju cih oznaka prema slid 16. od potrebnog specificoog optcrecenja panela (koie sc razumljivll ndrcdlljc nil osnovu toplutnih gubitakn prostorijc) . Ovaj dijagram je rauen nil lls novll napn:d opisanih maternal ickih relacija. (16. 19. To zllaci elil jc 1I millematil:kom muddu grejna cev red ukovana nil tanku (bez c1imenzija) ver tikalnu ploclI visilll: d.

·L II t: }' " .. ' I... • •v..rJ 19 I I I I J JO)5 19 I JO I 10 JI I JJ J5 J1 I I I .:s ! 20 I I --L ! L u 10 !S t [ I I I [ so ss t. 't -or ::. 0 z r-' ~. ~ c " I . n I )0 ! ~~ I )5 I ! 18 t I I ! I I I 1/ I 11 I ' 5 I so H I ~:i '" = Ii 0 c: 18 20 I 6S I "':xl :::> 2} ~ .'' f+ t .." SO Iv "t 8 t- ~ m .O] ~ -0 R:OOS R=O. .<)'" '0 I I f1 " ~ H t ~~ SO H 60 U I I Ii J)}( =15 I I I 15 U. . I I -~ a I " .07 ' 0 ' ~ i 2.. lj".. t !} ~ ().. · R= 0. ...: <: . :1": - ~ > 0 }O ~ .. '-+--I- R:O. . .." '" 0 _ .>- ~ f--.. H JS I t 40 fIJ .· ("C) }. r' . J. I t :. " 7 _· H· ! ..:.. 11 . I .. II. is a " . t- 5. ! < 15 JJ }S 11 IS . I I 1J )( J1 ) 9 I I 16 11 14 19 Xl J I I/). ..' rl. It .. ' ...' I" f I I J[ -~ .I ! I . 'l:! "' . - }O <:> :.s .(. .. i+ ~ . . " I I ~ L .. 4. i+ . I . '.. . .c: rrl SREDNJA TEMPER.o ss :.' H":' " -C' -" . I"C) 11 JJ 1l 15 loS I I I I 11 1 JD 11 U r I c iTi 3: ?O m "'''' 0 . 1 . 'C ... .. .. .. '" "" ~ .oa -. l '.~ · ::::rr~ ' I '.-~ _ 4=F . . ' . . ?. :l: ~ .10 •• .: .A TURA VODE I.. ~ > . r-+ -j.J.. • . }7 :.~ O c: I I jll I ~...::.. \ L: • --- II 0 0 fO ~ :-:-: 1.~ I < ~. tTl rr (0 R:QOO R:O.. -5 :i . r l l l l l._..... c.. ~~ . i ' 1 -1 "" . f '0 ~ . I )5.- U' J -z: ~ -+ .: ~ .. -~ ..I Ir 11 11 19 1 JO JI JJJJ I I I 1 I IS 15 I ) 7 19 " I ! ! I 16 1_ so H 60 '. ''.:. -. rl' :1 -' ¢.<: ..1 _ I ' _[ 1 .+ I· '+ .: -.....c H r-. . Iv Qo . .' " IT'-:"!' IXL I ' ." 90 C) ~ . :' ~ r ~ .. " . mIX . 1 l' 1 .~ JI 10 I lCMPERA TIJRA PODA I.

to je i tempera lll ra grejne vode nih nego kod drugi h vrs ta grejanja i najccSce iznosi oko 40 do :.392 B. kako zbog zracenja samog p anela. odnosno p'" mogucno je u zgrad ama kanr:ela riskog iii slienog tipa. koja smanjuje mogucnost regulisanja. na njima nema intenzivne konvekcije. U pogledll lIsiova ugodnos ti kod panelnog grejanja odava nje toplo te zraecnjcm . Kako panelno grejanjc radi sa relativno niskim temperaturama. sa panelnim grcja nje m nije mogucno adek. c' smetaju" . 1"'.\ rl t bliska idea lnoj.plafo ns}. pa mok mo govoriti 0 izves noj II ~l~' dl energlJe. PREDNOSTI I MANE PANELNOG GREJANJA Vee je receno d a je kod najecsCe primenjivanih pane lnih grejanja . Prostorije grejane panelnim grejanjem nemaju vidna grejna tela. . G lavna za merk a koja se moze dati p ~lne lnom grejanju je dosla velika topI. ukoEko se ukaZe potreba. Preciznije re eeno.0 O( To pruZa mogucnost koriseenja alternativnih izvora energijc. 'I'J£POSTROJ£NJA ZA C£NTRALNOGRElANJ£ 16. bez potre be da se interve nik na instalaciji grejanja. drugim rccimn .\ . so la rn a.I. SIO je znacajna prednost u odnosu na neke druge VISle grejanja. prosecne te mperature okolnih povrsina. Ni. slubodu urede nju e nterije ra: grejna tela ne zauzimaju prostor. pa i zidove moze se u Ietnjem p.raspode la tempe rature vazduha po visini prostorije veoma povoljna . a " ~vako m slucaju gubici toplo te su neS to manji. vrsta grejanja u higijenskom poglcdu veoma povoljna : vazduh za disanje je Ci. Zbog toga je mogucno sniziti te mpera tu! vazduha u prostoriji. kao sto jt. vode ka smanjenjll ukupnih troskova izvodenja. sto pruia zn 1l'~ . primena polietilenskih i polipropilenskih cevi u podnom grejanju.(If. To znaci da jc Il'. ukoL· ko su te promene brze. kao sto su topl\'\ e pumpe. Inace Sll troskovi izvodenja panelnog grejanja visi ncgo Z:I druge instalacije (recimo radijatorskog) grejanja. pa i geotermalna energija. " rna druge vrste.-valno pratiti promene spoljaSnjih i unutra~njjh uslova. riodll propust. Takode dobrim uskladivanjem ma~jnskih j arhitektonsko-gradevinskih projekata mogu se postiCi znatna pojeftinjenja.Todorov. odrZavanje cistoce je Iakse." strane prisutnih osoba je manje.:. tako j zbog "l'..1 inercija.6. podove. Neke nove tehnologije. r me rati zidne pregrade. Os im toga aka su paneli rasporedeni po celom plafonu..c PROJEKTOVA . U nedostatke panelnog grejanja ubrajamo i einjenicu da se ova instalacija tn Ll r .iti ras hlade na voda i time omoguCiti i Ietnje hJadenje prostorijc. lil1.t cesto izvoditi sinhronizovano sa gradevinskim radovima. R 1 zlImljivo da se 1I takvim slucajevima mora paziti da temperatura povrSine plafop 1 poda iIi zid a nigde ne side ispod taeke rose za us love koji vladaju u prostoriji. . od nosno povecati odava nje toplote od ljudi konvckcijom. kroz cevi ugradene u plafo ne. podnog . sto u nekim slueajevima mo· ze da pOSkllpi izvodenje. tempe ratura vazd uh a II prostoriji smatra se povoljnijom 1I higijenskom poglcdu . Najzad . na primer radijatorima). Zahvaljujuci niskim temperaturama grejnih povrsina (niZim nego na grejnim t. nema ni intenzivnijeg pokretanja ni kruzenja prasine po ptostoriji.

1I je d no m pOleZll . Jcdan o d na i::i na poslav ljanja plaro nskog pane la je prikazan na s lici 16. 16.no iznosi oko 70 mm. S obzirom na spccificne probk:me ves anja cev nih ·I. poi:injc pri izratli projc kala . Posle toga oclozdo se nabacuje maher I ' vise slojc . Meduspralna bClonska rellrasta konslruk cija (I) je lIradcna pre lhodno i na njoj Sli obczbcclcne vdaljkc za vcSani e konstmkcijc koja nos i CCVl1l1 zmijll.20.~ 2 3 ~il~~=i 3 Sf. Zalim se cela konslrukcija. zmijc sa prikljlli:cima i na kraju gradcvinci daju konai:ni oblik pane lu . dimc nzijc panda ... 10 je i njcgovo izvodcnjc bidisciplinarno. Maller je od kre ca i cemenla sa dodalkom .21.. za 10 vee predvide nih vesa ljki. zali m d o lazc masinci koji pos lav ljaju ccvm.a. Izvodenje plafonskih panela Konslrukcija plilronskllg pa ne/a mora bili prosludiranil i prccLZ lrana .1. Koordinacija iz mcd u dve s truk c .los pri projcklovanju. masinskc i gra tl evinsk e.20. ispravnml lIJ1l1lrasnjeg swt log profila) . f'lliJollski pallel ispod medllspralllc kOllslmkcije Na noseeu konslrllkcijll (5). dok je jos na po du .da. prikazan je na ~liLi 16. Pre posled':jl'g sloja mallt:rll paslavljll se rabie mreza (6). monlira se cev na zmija (4) pre ma masinskom projLklU.. O"de se meduspratna konstrukcija (sa ugrad e mm slIpiJim blokovima) izvodi sinhron. 16.c od profilnog gvol. Ukllpna debljina malle ra (J ) z<ljedno sa cevima ob.t.iulanog tkiva. zajcdno sa ccvima podi gnL' (uz prethodno pos tavljanje izoladje (2) na mesl o) i prievrsti za medllspralnu konslrllLiju pomoclI. izo la cija. a zavrsava sc na gradilis tu objckta. Medlilim. pos tojc i slllcajevi bela sc i graclcvinski i masinski radllvi obavljajll sinhronizovann. IZVOf)ENJE PANELNOG GREJANJA Posln jc pilnc l simbillZil masinskih i g radcvi nskih c le me n"la.mija . Prilikom nabaeivanja malte ra od pnsehnog jc znacaja da mailer pr:one dobra lIZ Ct:vi sa svih strana. koja jc najceS'.wvano sa . kao i ko nfigura cija cevovoda.. Prnjcklom mora bili tlcfi nisa na graelcvinskii ko nslruk cija 11 koju cc biti lI grad e n panel.7. koja proizilaz i iz loplolnog prorai:una.7. Tom prilikom se izvrse i pOlre bnc prove re (hladni vodeni prilisak. Na objcktll sc 1I principll prvo uracli grad evinska pod loga za pa nel. Drugi nacin posl3vljanja pla fonskog pane". ~J----l k-L.16 1~4 /VELNO GNFJANJE 303 16.

l11atura oel bc tllllskug gVll/. . hidmiwl'lcija. l11ija (uz we obavcznc PrtlVl: re ). I 7_1 C/·:.Grejlla cev.a.Beloll.tiijc bdullOI11.MalLer.Noseca kOllstrukeija ad projilllog gvaida 6. 9. . 1'laJol/.JIla jzo lacija. 5. L C SI. .Vdaljkc ad projilllog gvozda 7 I 1----- I '----"-'. trukriju. .: naknad'll ).: Jo nskog gvozda. 4.' I'I?OJ£KI O J ·~ I.\'ki pallcl illiegri.. Lamelasli plaJolIski pallei 1.mlllllllcdllspralllli kOll. dovl'sav. 10.Rejlck1l1jllf:a ailllllillijlllllskaJo/ija. 7. a li za ht cva dnblll nrga nizaciju rada na gradilistu . 5. Na Il\lrizo ntalnu donju llpla tll pl " l"o n<l Pllst"vlja sc neuphnli nd mrc7.CCl'Ila ZlIIija. . . 11(1 kuju se mo nt ira cev n<l I. .22.. 16. J._~ _ .21.a lld 11l. poSIO Sl.Maltcl'. slojevi poda i maltcrisanjc plafona ratle Sl...4'I"-'L.WI pl~ronskim n. 16.J________________ =----"-'f'+JL-----' 5 51. 2. Posle toga postavljaju sc suplji blokuvi.I 'lmkcijll I. pa Sl ' sve to /. II.: radnvi na U:Vllll j zllliji.Medllspratl lll kolt.S lojcvi poda.·I · YJ I:: pandom. 3. .VJ J: I'OS TT~OJ E. Toph . Tot/ore ".YT/( 1LNO G RI::I..Top/oilla izolaeija. 4.I1idroizolaeija .A/lllllillijlllllSka lamela. .Rabie mrel. Ovaj Ililcin obczlx:tiujc idcalnu intcgraciju plafonskog pancla u I11ctluspr~tnu klll1 \ . .YJ.. na postavljanju arma ture od bctollskog gvnzda i bctoni[(lnjc mo r<lju izvuti ili si ni1ronizovano. .L. . J I .da i bc tollira preos ta la meduspratna kUllstrukcijn .1 : 11'.. . 2. \·tmkeija . 7 . 6..I'a rabic IIIrezolll .

Lamclasli plaJolIski pallel bez maliera 1.Grejlla 3_ . . Na sli ci 16.mta pla[onskog grejanja koja ima Zil cilj d a u iz vcsnoj mcri smanji to plo tnu inercija ove vrst e greja nja.i . u vclicini i ob liku iame la. Mode li ovih lamc!astih pla[onskih pane la uglavno m SII definisani patenlima pnjcdi nih proizvodaca.-:.7 .22. 16. prikazano je jed no rde nje lar. . '.- 60cm ~ I 3 CCV. \.1 c: 1 '1 d e a ~Ii 2 ~ • "I. panela.. PANELNO GREJ! INJ£ Jf)5 Lamclas ti plafo nsk i pane l jc varij. . Oblik same lame le mozt: ':: . . ccvi prievrste lamcle. Lam.1 bude raz li cil. 000 0 0 c c=-.. takode pate nt irani. koja sa donje strane ima toplotnu izola- .Izolacija. prikaza n na slici 16.lSI 0r./6. ~ i u kojoj meri je lvakvim rese njima smanje na top lo tna inercija ? Ia[ons!. koje brl. °0° 0 '0 0 0°8 1°°° °0° 00 0 0° 000 °0° 0 0 0 ' °0° ° 00° 00 b ° 00 0 o~o . prikazano jc nckolikn ka rak tcris ticnih oblika lamc la.24. Na sli ci 16.::1c mogu da budu ra ll ne iii talasas le. Grejne cevi (4) okace ne Sll na medllspra tnll kon~tmkciju (I).Allllnillijlllnska lame/a_ 2. . Princip je da se na grej m.. :n. . lzgled trekih palclIlirallih lame/a Postojc i re~L [ :j.I na cinll vezivanja sa mal1 ero m.l pla(on.. pla fonskog pa ncia. a °0 0 °0 0 °0° °0° °0° °0° 00 0 ° ° : 0°0 . SI. sa slobodnim grejnim cevi ma u prostom dllplog plafo na.e:.:li jc neosporno cia je ras pocle la te mpera ture pia ro na ravnomc rnija. :'vrnenimo jos jedan tip plafonskog grejanja.25.2·t Ne maze se sa sigmnoscu r .23..:. a izmedu scoe se razlikuju II naci nu pricvrsciva nja lamelc za lXV i Z.. 0°0 000 000 00 0°0 0°0 0°0 a 0 0 .O odvode toplotu od ccvi.n:!~ l e~a sa do njc stram:. slika 16. obicno ad aIUJlI111ijum~ kog li ma. ~.

.. posla se panel p051nvlja sa gornje strane meduspratne konstrukcije. . . Sl.. jer se te cevi moraju fiksirati vezivanjem za ar- .::\ . .. '.2. .: : : < ~ . . . . ' .7. '.vJA ZA CENTR-JLNO G J?EJANJE ciju (2) prcsvu ee nu rdkkluju cllm a luminijum'iko m rnlijo m (3). lIZ samu grejnu zmiju... .-: .. po laZe se cevna zmija. .. '. Montaza ovakvog sist e ma je jed nostavnij <l nego panda sa ube toniranim ecvim<l.... " ..' ' . .':'\:~ . ' '. . . ... Najzad 5e ccvna zmija zaliva betonom sve do projeklovane debljinc grejne plocc.. :... '. . Plq[onski panel sa slobodllim grejnim cevima 16..... . . . '... .. " ... . . . : : : :::\~~. . . .. :.'...15. 1 4 5 .).~.: ~ .. . '.. .~. ' .... " ... : . Neki put se u sloj betona b l (slika 16....\: :. ..-... vodeCi racuna da ccvi budu dobro obllhvaeene sa svih strana... .. .. 0'. .<.. ...."':' .: : : . . .... .":"~' .. " ... . . .~ '..... . . '. ': ... ..... ispituje i povezuje sa razvodnom i povratnom cevnom mrezom. J 6.25. .... " . ' .. il lorlola sc na nill sa gi'cjnih ccvi prennsi sk orn isklju civo zra l:e njc m. .. ..... '. . · · ... . Ta ploca us[v<lri prc ts[avlja g n~jni plafan . " ... '.... '... T o plo tn il ine reija je znil tno s manje na .. ... Ploce (5) kojimct se Sil do nje stranc zat V<l r<l pros to r dllplog pla fu na mogu biti od gipsa... -' " ' " .... .. ..) ugraduje armaturna mreza od betonskog gvozda i to pri vrhu tog sloja........ iii pare niskog pritiskil ..396 ll. '.. a mogucno jc ko riscenje grcjnL' vode te mpe rature <J()!70 °C. . ..~:"":"' . ~'. '" .. ..... .. .... . Kada beton tek toliko oevrsne da sc po njemu moze hodati.. ... Na betonsku plocu (meduspratnu konst rukciju) postavlja se toplotna izolacijil (prema masinskom projektu.. .._- '....:.15. .. najeescc <l lllminijllm<l .... ..::~ '.' .. Ovakvo reSenje je neophodno ako se grejna zmija pravi od cevi od polipropilena ili polietilena (pa i onda kada Sll upotrebljenc meke bilkarne cevi). .. ...'.~.' :: .. . ' '.. .1 cve nill alnc nakn adne int c rve ncijc iii rckonstruk cijc Sli la ko izvadlj ive..~ .:.. .. . ". :....~ ~ . Izvodenje podnih panela Ugradnja pod nih panela jednostavnija je od plafonskih. Zatim se nanosi prvi sloj betona u de bljini b l (vidi sliku 16.: ... '. ' . To<irm)l'ii PIIOJEkT O I :·1ME I'OSTROJC..~-... a preko nje polivinilska folija koja ima za cilj da zastili izolaciju od prodiranja vlage prilikom nanosenja prvog sloja belona.. odnosno na mnovu toplotnog proracllna). . . plaslike iIi me tala ....

.\ . '\ ' . . . \ \ " '. ovd c sc na li va njc lx:to nn m o bav lj a u jcclnn m r o lez u... \.. ' \'. \ \\ '-\ '. 4 \ • . . 16.iI nil koj u Sl' po lazu i vczuju CCVIll. . Ci mc sc mo nt aza pa nd a ml pl a ~li l: nih ct'vi p ojl~ dn() S l a vljujc i ubrLava. 1 ' \ \ \ ' \ .7. z mijc. \ . Po~ lllp ak je l" kHV Uil st' prl' ko pn livi nilsk e fo lijc slav lj a ar mal urtl a mrcl..\. . Ccvnc z mijl' se n aj cc ~ ce za a rmalurtlU mrczu vczuju z ico m.. . . . Po/agal/}e cevl/C zmijc podl/og gre}al/}a Po me nimo najzad cia poslojc i pa cini pa ne li koji o po nasaju istorijski rimski hipoka ust.. .I ... " .20 . Na taj nacin Lie u loplntne e nc rgije koju nas i vazduh precl aje sc u tim kanalima podu..\ " .:. cime se elo bija i poclno grejanjc .26.. vide ~l' cev nc z mijc po loze nc prc ko arm a lurne mrczt' pre bc to niril nj a. cak i posle niza godi- . ~ \ . \ < \ \ . ' " ! " \ '. . ~ 't - \ . .ia ha cc (lei pla st ikc koji sc nal ie ll na a rm alurnu mrcZu. \ :. . opisan u poglavlju 16..•• \ . \ \ " '\.3. i p ro izvoclaCi ns mislili p ri gnda n pribor: . a li su nL'\. Rec je 0 obje klim il koji imilju vilzdus nn grejanjc. •• . \... \ '. . \.. z a tim kali brisil nc r ncimcl acc za pus lavijilllje a rmalurl' na po lrcb nu vis inu i s!.NO (~ /U'"JANJE 3()7 Illil lurnll mreZlI. a Ko jima ~e jccl nost av nn fik s iraju ccv i u zc ljc nn m r o lolaju . .: ne bi prilik o m be to ni ra nja po me ril !. I :-IN·F. \' \ \ SI. 16. Cevi i cevovodi Prilikom izbora cevi za pane Ie mora se zadovoljiti uslov cia o ne tre ba da butiu izvanre dno trajne. -. slika 16. .. Ne sme se dozvoliti da ube tonirana cev. Na [o tl)gra fiji. b ko ~. '. il ko d kojih se topa o vazduh za uba"ivanje u p rosto riju vo cli bt:tanskim kanal ima ne pos rc dno ispod pod a. . O vakvo rdc njc maze se naCj u nc kim crkva ma.1 .:: \.16. pos le r os lil vIj a nja i isp itiva n ja cevnl' zmije . Z a ra z liku lJd prvog o pisan()g naCi na mo nt az<: .

d ()stcc(. I<a ko je Iinearno te mpe ra tursko izduze njc baka rnih ce vi pod islim uslovima () k.1 zavilr ivaci mo raju ima ti (HI govilfajucll kva lifikacijll . rcd c od bak<l rnih.vf. odnosno po lip ropile na. savij aju se na gradilistu bez a la la.1 I II ll pc raciju pos tllje prigodni jccl nos tav ni il lati . bel o bzira na ma terija l ce vi. Ciji proi/' v('eli se u veeoj iIi manjoj me ri raz likuju u rece pturi os novnog ma te rija la. lako d <l ne pos toji o pas nost da II to ku mo nt aze dodc do iz mc ne ko nri guraeije. na elililt <1 ciji ". D alj e . Pa nc li izrad c ni od ce li cnih c(.slo lI os ta lo m vilzi Iii \\. uko liko su i1.. tako d a jL' broj na stilvljanja ccvi u j. Na mcs tima ta kvih su plj infl vrc mc no m do laz i do kornzije na spo ljo oj stran i (c·.1 d. bria i jeftinija .l/ i po lie tile na . mo ra se 0 tome voditi racuna jos pri proje klova nju." . jc r sc ne SOle dozvo liti da sc uslc cl loscg zavariva nja s\c'lli prt:sc k ccvi ose tno s manji ( iz tog razloga se po zav rse tkll s kl a pa nja cevne zmi. Post oji ve ei broj proizvo daca ovih ccvi. Tor/oml'.usl(.vi. I<oroz ija sa IInutras nj... Med ll tim. I · gil ccvne zmijc sc nil gradilistll pravc od pravih cevi i fa bri cki izrad e nih cevnih hl ~ !l\ .! \C. Zajedni ('kll im je dil se cevi jednos lavno i brzo pakuju 1I pane le (isporu cuju se u koturovima vc likc u~l z in e ..i\ · nij a.ic ~ 1. Pre ne pune dve cl ece nije na triistu su se pojavile plaslicne ccvi izmde ne na h.·1 /. uk o liku su cc vi nc p re ki d no ispllnje nc vo d o m. prvo II zgrev<l nje novougrade nog pa nel a bude pos tllpn o . Bitno j(.k · dutim. S t" te knjc t<l kvim silicaje vima mll'!l1 d n nas t<l nll su vd ikc . ' III n<l .. it prakticno nisu po tlloznc ko roziji .rn ih ccvi. 1. Ova osobina ce licnih cevi cini ih vrIo pogodnim Z<I izradll pl il [o nskih pa nch Celi cne cevi nijc mo gll eno kva lifikova no savij a t i na Sil mo m gradilis tll . Urcjne zmije ocl ce li cnih cevi su dovo ljno krule . o bicno prime njuju na luksuznijim zda njima.1. 11. · cun a da pro me ne te mpe ratun. Os im toga ba karn e cevi se nas lilvljaju lemJje nje m.1 nijl sili caj. ta ko taj posao moze d a o bavi i radnik sa manjim I--valifikacijama od onih k"ic' Sll po lre bne jed no m zava rivacll . nj ll (rl'l:imn od koro1.'Vf I': na . . To za ht eva vcIiki broj zavilri va nj a. Pose bno se Z<l ht l'V. Z bog toga je ce na mont aze p a ne la od celicnih cevi rc hltivll li visoka i t rajc du go. sto u kr<ljnjcl11 slu caju dovod i cl o pojilve p rocurivanja.·~ ccvi na svim dc lo vima) . baka rne cevi sc mogu isporuciti na01l) ' tillll.. T L! mpc ra tursb dil a ta L!ij<l cL' licnih ce vi II d obroj mcri jL' s.lOS /I. Dil ka rne cevi su skuplj e od ce li cnih.l cdicnih (. gde se lrazi neogranicc na trajnos t. duze ncgo Sil bil brnim iii plas ticnim cevima.l icit e to plo tne p rovodljivos ti celi ka i ilc tOTI<1 mo ra se vo<ii tl I.Vf I': />()S'f'/?Of l':.ijc) p ro wri .. . m""11 cia bud u d ugllvd': ni . · no tre ba izbegava ti vdike duzine pravih cevi u panelnoj zmiji. sto je n<l p rak ti cnim prime rima i provc re no ..' PROf I':}""I'O I '. P. od rc cl c nog radiju sa. . tog r.lO bril1. !ito sa ba karnim i plas ti cnim ccvim. zbog r<l/. f'.V rK I L NO Ci Rf-J. a njih ovo o tkl a nj a njc ko mplikova no i skup o . a za nastavljanje ccvi proizvodaci su kr.lIl.5 put a veee od celi cnih. i.' pa ne k. Ba ka rne cevi se mogll bez tcSkoca savija li na sa mo m graclil i\ 11I prc ma po tre bi i jcdnns tavnim alalo m.. Sve to cini d a se na mont az i moze nad o knacliti <>II" sto se izgu bilo na skuplj e m mat c rijalu. Olin" . 1 nju obilvcZllo pro pus ta ka li brisilnil mc til lna ku gli cil kil ko bi sc provc rio svc tli p n '~.: ~ 1 r. na kalc movc dllzine od 50 i viiic me ta ra . ukupnil ce na pil ne la izrade nih od bakil rnih ce vi moze ci a ko nkurise o nima il rad e nim od celicnih.1I1" ccvi jc isklju cc nn.1 1. . ('I':.I.''' ' no j grejnoj zmiji vrlo mali. grcjne vode ne budu nagk . i to zbog toga sto je mo nt ilZ ii pancIa otl bakarnih cevi jednos l. sa lIile lo nira nim cevima.vcdc ni ko rc ktno po p roceduri . dOl bct o ll '" '" s po ljne stra nc dobra nfl lcgnc nil ccv ka ko se nc bi fo rmira lc supljinc uz s po ljni zid (T· vi. kao i po llip rip re mJj e n ma terija l za k i ll lj e njc. I'rvi pa nd i rackn i su m.

liZ doda tna kons truktivn a reSe nja (s lik a I G. od n.a) ii i u viclll PUZil (s lik a 16. Neke varijallte s/agallja cevi II vidll serpent ilia . Z bog nj ihoVL' cktslic nosti mo raju SL' pr i mon lai i pa ne la vez ivali za ne ki i:v rs l ros lilj..most za pa ne lno g rejanjc.b). Slagallje cevi II vidll serpclltilla (a) i ll vidll pllza (b) ~ obzirom cia le mpe ra tura grejne vo cl c pri pro liea nju kroz grejnu z mijll opacl a.28.7)7//. os la jc da se vid i da Ii le pro me nc imaju nek og 1I1icaja na izdri ljivoSl i Iraj nos l pa nela izrade nih od lih ccvi.))7))7)777)))))).·INJI:· 3QQ irali prigodan.- I ~ l _____ J I l. f I '-' '-- ( . ako jc pane l.ic be ln nil) .labora lorij i (rec je 0 s ta re njll ma lc rija la lIzrok ovanog nail.. ~Af////(I//////((//// ~/ /ltll/////////(/ /// ))77?777J?717 17)))))))))/ .b i 16. Kako sc ova vrsla s lare nj" mil le r ij a la zasada ne maze simuli ra li ni ka kvim skracen im proccwm.27.27. P. pouzelan i praklicilil ri ling). pOSIO nijecla ll o cl pro izvo d acil ov ih ce vi nije po nueli o nek ll prihv.ie Izv.28. Pns lll ovi ma le rija li imajll osobi nll da im 5e posle nc kog (ug la vnomjako dugog) vrcmc na dc limicno mc nja siruk ili ra Illo·lt:klll a . da im .-) '-' '-- . biee pol reb llo mn ogo god in a ci a bi ovi mil lc rij a li clo kaza li svoju ko nac nll va lj. "ubrlillli m slarc njelll" . Zasad se o d po li c lile nsk ih.. Cevi SC· u'jc{l no m pa ne lu mogll u prine ipu slagil li na clva nacin a: u vicl ll serpe nl ina (s likil 16. kil ko ..ic pr ikazaoo n8 slici 16. J6.staga n II vid ll se rpe nlin a. CD SLlli.27.~ ~ I a b SI. el a imajll prihva lljive Ic rmic ke oso binc (di l al~jc ccvi n<: od ~ tupaju mllo go o el di la laci. /J/7/71J//7/Jlll))))7/)71.16.·IN I: LNO G I?U.u .26. r r" r r" r r------"\ .c) ci a se p ojaca grej a nje reeimo liZ spo lj <ci nji zid i ii p rozo r.:iiJJ. po li propi lc nsk ih cevi rade sarno pocln i pancli. Ova raz lik a se moze isko rislili.ll lj ivu ko nslru kcijll za plarn nskc pane le . pojavice se izves na raz lika u le mpera luri grejne povrii ine na jeclno m i dru go m kraju pa neia.menicnim promcnama pr it isktl 1 IcmpcC<llurc ) pnlVcrc na d ll go lriljnost i da Sli je fl ine.

ie Ic mpcrillura povrsine pane la manjc-visc ujcdnacenil. /.i-vallja ptaJoIIskog pallcta lIa ceVlIl1 mr. Stagallje cevi II i : I r----.ema pnvez. t 6. pa... so:: obczbeuil i dil panel odajc loka lno (recimo pornl P II .Uko liko su ccvi ~ I ozcne 1I vidll puza. viuel i prinu. vrsiflc na jL. r---------~ I I ~~L ______ ~ St.eifl .m krajll panda. I loplija cev.: r na s lici 1I'i.2V. ---> ___ I I I I (~----~ vic/II puza Prikljucak nil povrilt ni vou / / ('evna zmi ja Prikljucak 11 2 dovodni vod sa vcntilum u urmaricu St. ncma osel ne razl ikc 1I le mpaaluri gn:jllc' p. J6. 30.dnom i drug.29. lOra) V CClI koliCinu loplol ' . MeLiulinl I ' I oVilkvim pakov.lIljCJ11 mol".. jer su uvek jedna pored drugc hlillll1lj .

prikazani su isti razdelnik i sabirnik u kmpnije m planu. koji bi omogucio pravilnu raspodelu grejne vode na sve pane1e. zajedno sa rcgulacionim ve ntilom. Povezivanje pod nih pa nela sa mrdom je manje kriticno. ako cevnil vertikala ne ide dalje). povr?tni prikljuCclk se mora izvesti analugno prikazanom. U praksi Ces to se u jedan ormaric smes taju prikljucci za vise susednih grcjnih z mija. Ako jc u pitanju podni iii plafonski pa ne l. cevna zmija treba da bude izvede na korektno u horizo nt a lnoj ravni. Na slici 16. prikaza n je jedan komplel razde lnika i sabirnika za vise sused nih grejnih zmija o d plasticnih ccvi (istovet na resenja vaze i za podne pane le od ce licnih iii bakitrnih cevi). g1avni regu!acioni ve ntil i automatski ventil za ispustanje vazduha. a prikljllcci moraju da omoguce kre ta nje vazduha prema najvisoj tacki prikljucne mreZe. pos to se prikljucci i nil dovodnu i na odvodnu cev po pnlvilu na laze visinski iznad grejne zmije. Na slici 16.16. VezivG/rje podlliil palleia sa sabimikom i razdetllikom Na slici 16. Uko liko se radi 0 pane lu na najvisoj c ta zi (tj. od nos no sabirnik. a trebalo bi da na prikljucku svake grejne zmije bude i merac proloka. U prime m na prilozenoj fotogra- . Na sabirniku (donji elemenat) se za svaku zmiju nalazi po jedan regulacioni navijak i takode automatski venti! za ispusta nje vazduha.31.30.32. prikaza no je se matski poveziva nje plafonskog pane la na mrd u (ovaj problem je naroci to osetljiv kod plafonskih panela) . pre betoniranja cevi i pre ugradnje ormaricil.31. te rmome tri (na dovodnoj i odvodnoj cevi). Tu su takode i slavin a za punje nje i prainjenje. PANELNOGREJANJE 401 Povezivanje pa ne la sa razvodnom i povratnom cevnom mIeZo m mora da zadovolji po trebe ured nog odvode nj a vazduha iz vode. obicno je smd ten u posebnom ormaricu postavljenom na pogodnom mes tu u zidu. stirn sto se na najvisoj ta cki nal az i sud za sakupljanjc vazduha . Flltografija jc nilpravlje na u fazi mllntazc. 16. St. Prikljueak na dovodnu cev. Obicno sc oba prikljucka smestaju u zajed ni cki ormaric smes te n na pogodnom mes lu u zid u. Na razdelniku (na slici gornji ele me nat) nalazi se po jedan regulacio ni ve ntil za svaku zmiju. veza nih na zajednicki razde lnik.

k I SI.. Na slik a ma 16.d". \ (. .F).33.NO G [. / 6. .32. U o ba prime ra pilne lno (1) i radij a to rsko (2) grejanje sna bdevaju se lo plo lo m lz is log izvo m (3). mccllllim.j nc vocl c za pojecii n. zmijc bili 1l'7. 1 7_ 1 ( '/:"STRA I . rwclj U..l: i ma njl' prcclzno. koji moze bili ko tao iii po dsta nica d a ljinskog greja nja.. Veza radijatorskog i pallclllog grcjallja sa meSalljcm Ako se 1I jeclnoj zgra di po re d pa ne lnllg greja nja na lazi i ra dij a lo rsko iii ne ko drll go grcja nje.\J.. p<l Cc ba l iln~ ir:1 njl' ko licinc gn.402 /I ·". Sabimik i rtlzdc/llik ZlL podll c pallele Ekspanziona posudo 2 5 1 I 3 L S I.T() I :·I SJ I·: l'OS7'I.. nc ma mCril cii pro lllkil .33. Pod razumeva se d a taj izvo r ima regulisa nu te mpe ra turu vo de (II zavis nosti od spo ljne te mpe ra ture) na bazi siste m a 90nO 0c.. / 6.! NlI:' fiji...OJ F . '.34. i 16. razvoclnc ffifde je dnog i dnlgog grcja nja mo raju na ad e kva la n na cin bili razdvllje nc . d a li Sli 1I prineipu prime ri me dusobnog povezi · vanja pa nel nog i ril dijillo rskog grejanja.

s tim sto se za radijatorskll mreZ\I ko risti ncp?s rcdno g~cJnH vmhl iz toplotnog izvoril.33 .:-I Ekspanziona poluda Ekspanziona .""". 16. Prvi primer (slika 16. Rec je. Potrebnu tcmpcratllru vod e konlrnlisc te mpcraturski sc nzor (7) koji upravljil motornim trokrakim venti lom (6). PANELNOGRFJANJE .16.34. Veza radijatorskog i palle/nog grejallja sa razmelljivacem toplote Na prime ru sa s like 16.f03 Na primeru Sit slike 16. mrde radiJat orskog i pa nel nog grejanja potpuno su razdvojene. pa i osteeenja. 16. podu iii zidu nalaze lIbetonirani elektricno-otporni grejaei. posuda 2 5 3 6 Sf.33. kod koga se. Cirkulaeiona pumpa (5) pokrece grejnu vodu iz toplo tnog izvora kroz radijatorsku mreiu i kroz primarni deo razmenjivaca toplote (8). dok sc za panclno grajanje grejna voda doblJ<l md anJcm II lrokrakom vc ntilu (6) vode iz toplotnog izvora i povratnc vodc iz paneia . ~. 1I plafonu.) je jednostavniji i jeftiniji (ima manje lIgradc ne opreme).34. umesto ubetoniranih cevi SII grejnom vodom. Temperaturski senzor (7) kontrolise temperaturu grejne vode i lIpravlja prolaznim motornim ventilom (6) na primarnom krugu razme njivaca . sto bi moglo da izazoye neocekiva na napreza nja 1I betonskom delu pancla.8. 0 elektricnim grejacims posebno prilagodenim ZII . Mreza panelnog grejanja dobija grejnu vodu iz sekundarnog de la razme njivaca toplote lIZ uCesce posebne eirkulcione pumpe (4).34. PANELI SA ELEKTRICNIM GREJACIMA U prakticnoj ptimeni je jos jedna vrsta panelnog grejanja. medlltim u ovakvom reilenjll postoji opasnost da usled eventllalnog kvara na sistemll regulaeije u pane le nepredvide no dospe grejna voda nedozvoljeno visoke te mpe rature. Sa drugim reSenje m (slika 16.odvoj ene pumpc (4) i (5).) tako ndto prakticno ne moze da se dogodi . mrezc panclnog i radijatorskog grcja nja imaju.

.jaca podcSava St.404 8 1'01101'01'. 16. visim od projcktn e. sto bi tre bolo da bude znak izllzetnog kvalile ta).<: P1WJE"TO I ~ I NJE rOS1'RO}f. vodt. Medlltim. Ovde ce biti pomenula dva taha uredaja: viseci zraeeci grejaci i paneli za topljenje snega. Nil slici 1(). razlicite snagc po jcdinici povrsine . (I mnglo bi da dod e i do dopunskog naprcza nja u bc to nu. Recimo na kraj\l JDS i lO da ncposredno koriscenje e lektricne energije Zil grejanjl: prostorija putem clektro olpo rnih grejoca. cinjenic(l je dil svaki e leklricni grcj(lc nosi sa sobom pot e ncij(llnll mogucnost pregorevanja. p<l cc i Ic mpe r<ltura poda biti promenljiva . odnos nn malte ru.wlje n za lI gradnju 1I panel. Trcnutn(l s naga ()vih grt. Elcktri cni grcjaci za ponelno grejonjc. iZllzcv u slucajevima kada nc postoji tehno-eko no rnski prihvatljiva altcrnat iva. ali se ipak mogll svrstati u panele.NO GREIANJE lIgrlldnj\l \I beto n. knje sc moze desili i posle vise godina nes me t. pogo tovu ako se ele ktroprivreda zemljc bazira preteZno na tc rmoe le ktranama. Os novna pak mana im je nc mogllcnost konlin\l a lnog regulisa nj il . lako da sc mo gu formirali paneli sa razli ci tim toplotnim oplcrcccnjem. koji sc danas mogu naei na lriislu vrlo Sll kV(llitetni i dugotrajni (mnogi proizvodaci dajll Z(I ove proizvodc vrc menski neograni ee nu garancijll . a i jednnstavJ1 0 rukova njc: dovoljno je sarno okrcmlli prekidac i cvcntualnll podesiti lermos lat.nn ne kim lc mpCralllrskim sc nzoro m..1 CENTRA I ..la bili zna tni.35.lnog rad a. Elektricni grejac za pane/liD grejallje G lavnil osobina ovih clcktri cnih panda jc jednostavna u gradnja i niska uknpna ce na. l'rnizvll(la ci ovih grcjaca obicno imaju 1I svo m programll greja Co. odnosno lIkoliko se nc ko risti pe riod dnevne minimalne potrosnje . Sl. po principu lIkljuce no/iskljuccno.9. lIko liko bi skokovi temperature uslcd diskontinuilt. pilnclni grcjac ccsto isklju civali i ponllvno ukljllcivati.NJA 7. predst avlja zlollpotrebu nacionalnih c nergc lskih resursa. 16. prcm<l potrcbama grcja nj (l. prikazan je jcdan t"kav c le ktricni grejac prip r. To znilci cia cc se pri spll ijas njim te mpe ratllrama .35. POSEBNI PANELI Postoje grejni uredaji koji donckle odstupaju od klasicne definicije panela (grejna te la integrisana u gradevinske povrsine).

16. a te mpe ratura grejne vode je 90nO °e.36 prikaz01no jc jedno rdenje viscccg zrilceceg grejllc. 17.1. ? . Zahva :jujuCi pozna tom efektu panelnog grejanja. ~ c . Primenjuju se za grejanje ve likih i visokoih prostorija. taKo da gubiei toplote kroz krov i gornje de love zidova nisu preterano ve liki. Grejaci se obicno postavljaju ispoel samog plafona. c Pogled odozdo 3 B=170cm Presek 51.] u izglcd u nelozdo i u preseku .NO GRFJANJ£ ·/0:.. Li me ni pillst (1) t e~n() je poveza n sa grejnim ccvima (2) zava rivanjc m iii nck im dntgim odgovnriljuCim nacino m i precls tnvlj il z racece grej no tela.9. r I~ ~ 1= . dok je te mpe ratura vazduha relativno niska: od 15 do 18 °C.Ze zracenjem toplote na mesta gde se Ijudi kreeu (a uglavnomje rec 0 prostorijama u Kojima su osobe stalno u pokretu). . ViseCi zraceCi grejaCi Na slid 16. kao sto su fabrickc hale.36. . pa i vise.f 6 PANfof . temperatura vazduha po visini prilicno je ujeelnaeena .16. Ugodnost se posti. Prikazjedllog viscceg zraceceg grcjaCil G rejaci se obicno rade u vise metara dugackim trakamn. sportske dvorane i sl. koje odajc toplo tu nanize. a bocnc oborene straniee (4) sputavaju intcnzivniju konvckciju sa do njc stra ne.0 lacija (3) sprccava osc tnije odavanje toplote nilviiic. odnosno onih objekata kod kojih zbog velike unutrasnje visine dolazi do osetne n1zlike u tempe raturi vazduha po visini.

le m. ali mt'd ifikovani na oogovarajuci nacin. Energetska kriza. dovela je do saznanja da ovakav nacin uklanjanja sncgu prcdstavlja rasipnistvo. takoreCi tre nutnog uklanjanja snega. koja jc 1973. Izvanred na mogucnost jednos tavnog i brLog. sto bi pogodilo veliki broj putnika. recimo poletnosletmt staza ne kog frekve ntnog aerodroma.. I .. a ima i svoju realnu finasijsku racunicu. godine potresla svet. zatim u prilaze privatnim gara'l.. jesu fudbalski tereni na velikim sports- . ali i parkiralis ta. PaneIi za topJjcnjc snega Pre vise dcce nija pos ta la je popularna jedna insta lacija .vcga u frekve ntne saobracajnice i sletnopo lc tne staze vclikih aerodroma.lli Cl.lli.1LNO GREfANJE u sva ko m ~ llI cajll manji ncgo k.a ma. Na slici 16. -. pre !'.if. cije bi zatvaranje zbog sneznih padavina.. kocficijent provodljivosti . TodorrJI./06 R. nave la je mnoge da ove instalacijc lIgnldlljll. pa ca k i u trotoare ispred izloga prodavnica i robnih kuca. 6:: tc mp cralllrc vazo uh a sa go rnjc i donje ~lra n e biti medu sobo mjed nakc.ejaca II I proizvod/l oj "ali 16.kopija podnih panela za grejanje prosto rija .. ti. prikazan je braktcristiea n ra spo rcd viseCih zraeecih grejaca u jed noj proizvod noj h.37.. lI mcs to prccnik a cevi d pojav icc se dc bljina limenog p las ta. los jed an primer primene panela za topljenje snega. cak i u kracem vreme nskom inte rvalu. a prevoznicima nanelo finasiske gllbitke (uostalom mehanicko lIklanjanje snega sa iste povrsine takode zahteva znatan utrosak cnergije.. PROJEKroVANJE 1'()SrROJF. odnos no izrazi 00 16. 1 8 odnosicc se na m3te rij al lime nog plas ta .cija jl: uloga da sa slobodnih povrSina topi napadali sneg. = 1u ..:. I i I I 1 :I I' I __ -=-=:. Tako c.37.ld a bi sc isli prosto r grl"iao radijatorima iii vazd usni m grcJa n. pa sc paneli za topljcnje snega danas uglavnom koriste tamo gde za to postoje ekonom~ko-finansiski razlozi. Ra. do!.l"porecl visef:ih zrai::ei:ih g.30 do l6. Za proracun ovi h grcjaUI mozc sc koristiti metoo prikaz:ln u poglavlju 16.2. Takav objekat je. posto se na ovak'vim objektima u tu svrhu po pravilu koristi brojna i mocna mehanizacija ).' umcs to koeficijenta kc figuri s. koji je danas dosta popularan. J 6.9.' I S l. izazvalo pomeranje i otkazivanje brojnih letova.17.5.VJA ZA CJ::NTR.

I'rc. Tn z naci cia sc za vr\:me sndne padavine na povrsini panela rarmira mc!iavina voue i s ncZ nih pahllijica lemperalure 0 U 10m rcZimli . 16.avanj\: sportskih prircdbi praklicno po svako m vrcm\: nu . iznad koga se nalaz i he to nska ko ns trukeija ko lovoza. Ukoliko panel slartuje tek kada sneg pocne ua pada. I'AN"LNO G /?F J A NfH -10 7 kim stadi o nima .\'ck kroz jedan panel za /op(jcl!ic . Sta ce se dalje cleSavati: da Ii ce se sneZni svoclovi obrusavati pa ponovn 0 c. tak a da se spreci rormi ranje sncZnog pokrivaca.Ij.toplo tna energija prcdata na gllrnjoj povrsini panela mora da nadoknadi 1I principll. Pri lome Ire ba raellnati sa relativno vi sokom vrednos~lI koericijenta prelaza toplo te a sa povrsim: panela na mesa vinu vode i snega. medutim.vladaju 1I na se m podneblju. Pomcnimo ovcl\: ua bi. pored oS lalog. koj i. tj. srednja I\:mperalura povr~ ine panda iznosila 2 do 3 n c:. .lVog betona (3). tunelskog efekla. 2 t S= 5cm 3 4 b= 75cm L 5 St. a tll leli vee pom\:nllti finansijski e rekal. tj. pri melcoroloskim lIslovima koji. "ko je u trenutku kacla je sneg poceo da pad a panel vee bio zagrejan. jos: to plotu pOl rebnu cia sc sneg za grejc do tacke lo plje nja .38. smisla samo ako je temperatursko poIje u p"nelu staeionarno. Konslmkeija panela za lopljc nje sncga j\: ko pija pudnog panela pos lavlje nog na tlu . pokrivaea. Kori~~cnj\: panela za top lje nje sncga na llvakvim objc klima o mogu cava odrl. docice u prvom Irenutku do [ormiranja sneZnog . po red loplol e loplje nja napadalog sncga.16. Kapacitet pane la uglavnom m. daje presc k kroz jeuan tipiea n pa ne l za lo pljcnjc snega postavljcn u javnu saob ra~aj ni cl l. ako sneg pocne cia pada na hladnu povrsinu panela.m ega G lavni zadatak panela za lopljcnj\: snega je da obezbeui pre laza k sn6nih pahuljica 1I teeno stanje u sklauu sa inlc nzil c to m sndn\: paclavine . a kako je sneg do bar loplotni izolator. zasvoclena vee oformljenim sndnim pokrivaee m. predstavlja i ne kll to plo tnll izolacijll prema tlu (5) . docicc clo stvaranja (zv.:ee biti dovoljan cia brzo otopi nastali sneZni pokrivac. Sa donje s lrane nala zi se sloj sljllnka iii lomlj e nog kamena (4). (i rcjne eevi (1 ) ugradc nc 5U u slnj mrs. toplotu kojn se sa gornje strane mesavinc snega i vod e odaje okolnom vazdllhll i lo plotu isparavanja onog dela vouenog rilma koji ispari u tokll procesa toplj\:nja snega.38. Neposredno iznad povrsine panela Cormirace se supljina ispunjena zagrejanim vazduhom pome.~anjm sa voclenom parom. za vreme snez ne padavin\: . Slika l6. Gornji konce pt proracuna imaee.

treba da pokrije i gubitke toplote pre ma tlu. pri lome temperalufil v<lzduhCl moze izne nCld Cl znat no da o padne. itd . Najzad llkupni ka paeit e l pa neia. koju od ponud e nih vrednosti treba uzet i. te mpera tura vazduha je najceSce razli ci ta od O°C. jcr uk o liko panel nije u stanjll da pokrije toplolne gllbitke u ova!:voj sitllaciji moze doci do formiranja leda . iIi Ce se posle izvesnog vre mena s ne g ipak otopiti. zavisi od mnogo [aktora .Todomvir PRO} EKTOV4 IV} £ POSTRO} EIV}A lA rENTR4 LNO GREJA IV} E [ormirati. vetar moze da se pojaca (cime se povcca va koeficije nt prelaza to plote). s to je isto tako nepoze ljno kao i forminmje sneZnog pokrivaea. da bi se saviada ia poce tna top lo tn a ine reija . R eeimo radi informacije da sm::g 1I Beogradu n<ljcesce pada pri temperaturama od -2 °C do +2 °C. (povrsina pane lil je suva. a to je lre nut ak kada pad avine pres lanu .:<1 topljenje s nt.ga u tom sillcajll nije odgovo ri o zada tku da od rede na kolovozna povrsin a bude U SVilkom tre nutkll bez snd nog po kriva ca .. Najvainiji me teoroloski podaei za dime nzionisa nje panela za toplje nje snega Sll: te mpe rature vazdllha pri kojima dolaz i do sneZnih pad. {(ontrolni proracun pa nela mora se urClditi i za ovakav slucaj. u zavisnosti od znacaja povrsine kojll tre ba stititi. zadriavaju Ci sneg na koIovozu . neosporno je da pane l J. . sa maksimainim desetogodisnjim 2 intenzitetom od 4 kglm h. Tako postoji mClksimalni desetogodisnji intenzite t. moze da dod e do razvedrClva nja i time do povcca nj a zraeenja povrsine . llslovi na njegovoj povrsini Sll drukciji ncgo u (azi akt ivnog toplje nja snega. Tada se na povrsini nalazi film vode. uglavnom manje od nomin Cl lnog kapae it ela pa nela. Iz tog raz loga obit no sc panel plls ti u pogo n i pre poeetk a p ada nj il snega. a koefieije nt pre laza to plote je znatno manji) pa je i odavCl nje to plote drukcije. zatim maksimalni inle nzitet koji se pojavljllje jednom II 50 godina. na osnovll me teoroloske prognoze. Medutim. I\ko se panel prcthod no uzgreva pre pocetka pad avina .-IDS B.lVina i int e nzite t padanja snegao O vaj drugi pod ata k sc obicno u meteoroloskoj sluZbi vodi u zavisnosti od duzi nc posmatranog pe rioda. NajzCld postoji i treCi sillcaj za koji p ane l mo ra biti pripravljen. Korisnik instalaeijc j projekta nt Ce se o prede liti.

a m rzava nja je r cevovod l! pre kidima rad a nije ispunjc n vodo m. Slo bilno pogo rsava te rmicki ko mIor. mogll bili sa do njim iIi go rnjim razvn dom pa re i sa nisko iIi viso ko po lnze nim vndovima za pov ra tak ko nckn1. Tro. obzirom na te mperature kako pare lako i ko nd c nzala.1 za grcja nje krccII se od 0. Ne povo ljna je i visoka te mpe ratu ra radij a to ra. prime nc ovog nacina greja nja. UVOD Parno grejanjc pripad a vrs li grej nih sis le ma kod klljih se kao nosilac 10 rio te kori sli vod e na pa ra. V rednos li niskog p ritisk<lll prakti cnoj p rime ni 1I siste mim.1. pri ct: mu sc os lobadil to plo ta isparava nja i pre nosi 1I pros to r koji se zagrcva .17.1 bar nac/priliska II s illcajevima kada su krajnja lIdalje nj a ecvne mrc:Ze c/ o 500 m. vode na pa ril kojn je na viik rn priliskll o d a lmns fe rskog struji kroz cevnvod dn grejnih te la. P rednos ti parnog grejanja Sli u njcgovoj ma loj ine rciji i lls led toga II brzo m post iza njll odrede nih le mpe ra tura u greja no m pros torll . s tim s to se nadp ritisak o d 0. Kac/a je II p ilanjl! ovaj c/ rugi sillcaj.1 bar se jav ljajll 1I silicajevima kad a se pa ro m snabdevajll pored grejnog s iste ma i drll gi po lrosaci. Svakako najvaz nij e je teSko prilagod avanje grcjnog kapacil c la tre nlllnim pUlreba ma. o nda se pre korisce nj a pare za grejanje prilis.1 bilL Siste mi pa mug greja nj a niskog pri liska.5 bar smntra gornjo m gra ni co m niskog p ritiska. Zavis no od pritiska pa re. O brazova ni ko nd e nza l se vraca povrat nim-ko nd e nznim cevovodo m II ko lno.-1 i 0. medutim pos toji nil. Zbug toga do laz i do pregrevanja p ros to rija p ri visi m spo ljnim tc mpe ratllrama sto sc odraiava ill veCim troskovima pogo na . Vode na para se proizvodi II kOllovima niskng iii viso kog priliska . keto na prime r kuhinja i vese rnica.lk mora redllkova li .skovi pos troje nja Sll niski . U n jimn se para kondenzlljc. od o ko 100 "C. Pri visokim te mpe ra lurama pre nos nog f1l1 icl a veci su i gubici to plo te ..ata . Iz pam ag kOlla . PARNO GREJANJE NISKOG PRITISKA 17. Losiji SIl i higije nski IIslovi.1 . Nadp ritisci od 0. do najvise 0.vanje cest ica pras ine koje vazduh nosi u svojoj cirkulaciji po pros toriji slo je nd IIlicaja na sluzokozlI disajnih organa.05 ba r ko d manjih grcjnih pos lroje nja. razliklljll se greja nje paro m niskog i visokog pritiska . jc r se na tako vi~ o­ kim le mpe ratllrama n a povrsinama grejnih tcla javlja sago n. a pa m o grcja nje visokog priliskn jc o no kod kngn vodc na pa ra ima nadpril is kc o d 2 do . Kud njih ne ma o pas nost i od 1. ne dos ta laka koji su slIzili du me n.

U zavisnosti od pritiska koji ima p<lri! Ilil ulazll 1I grcj no le lo.2.4 /0 n . au razvodnim vodovirna pritisak pa re koji je iznad almosferskog.nc mrde vew sa al. Kondenzat se sliva u jed nom pravcu i para koja irna znaIDo veeu brzinu ga zaustavlja.Iju se vi. Zbog toga se mora voditi raeuna 0 njcgovom oticanjll i oclvode njll kroz kondc nzni cevovod. + ( ~ d nje.1ju ve rlikalnih usponskih vodova ne moze se izbeCi da kondcnzat lea: suprotno SlrujanJu pare.. proizvodi se para ciji pril isak rasle do pOI rebne vrednosti . PIUNCIP RADA P re ukljueenjil u pogo n. . dolazi do probijanja kondenzata lIZ prasaL:. Osim svega navedeoog nedoslalak su i povo ljni U SlllVi za koroziju. U cevovodu za kond c nzil t vladil atmosCcrski. je r se cevovod i grejna tela u svaL:om prekjdll grejanja praz ne pil ovlazc nc pllvrsine dolaze u dodir sa vazduhom.. Puslanjcm urad kolla. U sluc. -_ . Kondenzal koji sc obrazuje u grejnim telima prirodnim padom otia: kroz kondt:nznu mrdu eij i su prccnici manji od razvodnog pamog dcla ecvovoda.1 ce sc u nje mll koncl enzovilti. Naslaje nagomilavanje kondenzata i u momcntima kada se naL:upi u kolicini da svojom masom savlada o lpor pare. II cevimil i grcj nim tdima nalazi se vazduh.: mreZe. 1I njegil prodire veca iii manja kolicina pare sto je i u vezi sa Irc nulnom vel icinll I11 ()Ivora rcgul acio nog rilclijatorskog ventila..ata koji sprecava prodor pilre 1I konc! c 'lznll mreZlI . 17. Vcrtikalc kondenzne mrek direktno vode u horizontalnu kondcnznll ccv kTOZ koju se kondcnzat sli.mosrcrom. U projcktnim lIslovima u grejno telo treba da prodre ona koliCina p"r(' \::0. Prcma polozajll kondcnzne ffifde razluk-l. o ni se postavljaju pod nagibom od oko 5% 0 u pravcu slrujanja pare. Za lo prilisak p<lre isp red grcjnog tela treba da je podden tako da prod. tako cia se izbegne da para dospe u kondenzni .1 . Oeo ccvovoda kojim sc ostvarujc spoj sa spoljnom sl'edinoll1 naz ivil se vclrena cev. narocilo u poi:etnom periodu rada siste ma.je~) lJlrc7. Vazduh u dodim sa parop:! co bija pribliZno njenll temperatunJ. Tada u sislemu dolazi do IImanje nja pri .. Da hi v. Zo na iltmcsrerskog priliska poeinje na izlaznom prikljll cku grejnih lcla i oblllw<lt a celu kondcnznu mrefu. Para potiskujc vilzdu h prema gre nim telimil II Kojima zbog svoje manjc gustine. tiska pa kroz ve lrcnu cev' ulilZi vazduh koji ispunjava celo postrojcnjc. kilda su cevovod i hlilclni. IIvek kbdi izmld vilzdllsnog sloja nc mdajuCi se su njime. Kada su u pitanju horizontaJni delovi pam. zilosla la para se ko nd c nzuje. pr<l kticno je nemoguCe u svaL:om lrenutku podcia\'ali ve nl il pa se Ilil izlilZlI iz grej nog telil stavlja odvajac kondenz. postrojc nje mor" da ima II delll :. S obzirom da gubil:i top lo le 1I prostoriji varirajll. para pTOdire II razvodne vodove i grejna tela.o nd clll.. sto jc po praviJu na prikljlll:nlli kOlld c nz t~oj mrez i prema kOllu.1()(/orrJl'i c I'IW JEkT0 1 ':'1NJE /'OS7ROJENJA Z-1 CEf>lTRr1L\'OGR£JAl'U E u ccvovocl u stll dircklno smil njujc e[ikasnost sistcma.: tacno ona ~.wl llh mogao cia sc pot isne iz eevne mreZc i grcjnih tela. s obzirom na rilzlikll u guslini p<lrc i vode.a ka kotlu. kOlao je clelimicno ispunje n vodom lznad nivoa vode.0 Ii cina p<lrc koja se moze u nje mu konde nzovati. U rdimu kada sc islJjlll:uje md kOlla i kada prest<lnc slrujilnje p<lre .~oko ­ polozcna iii SUVil i niskopoloze na iii mokra. Kondenzill se obrazllje i II parnim vodovima.. ali i pored toga jc JDS uvek tezi od p<lr~' i uvek je .f' .

ccvi su u blagom nagibu (oko 5%0) i kad a se rael i 0 veCi m duzinilma . Slika 17.cevi ( a . .1 Sistem sa dOlijim razvodom i visoko polozellom kOlldellZl101II mrei. nivo vade ce 1I krahl pre ma ko n. N IS KOG PI'JTlSKA 411 r-L--. a 1I cevi je voda . Nagibom se obezbedllje o tica nje ko nd e nza ta koji se moze pojaviti 1I odrede nim lIslovima pogo na. pa se i nil tom mestu mo ra osigurali njegovo odvode nje . I Iorizo nlalm. .horizolltailli razvodj b .17.. PARNO G RElAN1F.vertikaillc cevi za kOlldellzatj d .povratlli cevovod za kOlldellzat) -. T o sc poslizc spajanje m sa kond e nznim cevovodom po moclI U . Pri sko kovitom vodenjll ho rizo ntalnog ko nd e nznog cevovoda do laz i do skllplj a nja ko mJ enzilla u tackama cevovoda u kaj ima se izvodi skok na visi nivo (tacka Ana slici 17. Kada je ovaj rilzvod poslavljen is pod grej nih lela.1) . U toku rada siste ma. :: b a a. radi se i 0 Izv.vcrtikalej c . izvod e se skokovilll (slika 17. da nje m razvodu o U tom slubju ccvovod je ispod lava nicc sute re na il iznad ko lla. 2) ..razvodlla puma mrezuj b .>< .de nznoj rnrdi bili po mere n na viiic.olll (a .skok /lOrizolltalllog cevovoda) Iz horizo nt a lnog razvodnog cevovoda para prod ire u grcjnil te la kroz uspo nskc vodove.2 Odvodellje kOlldellzata pomocll U . Kod izvodenja ovog spoja jedan krak je veza n Zit parnu. 1 ). dmgi za ko nd eznll cev..J b I r I I I c Slika 17..cevi. a razlika OdgOVilra ve licini nildpritisk a pa re Pk (slika 17. posto 1I parnom delu vlad a naci pritisak.vetrella ceVj A . tako da ce pos lojati razli citi nivo i vode .

u kanalima. Uko liko se deo horizontalnog kondenznog cevovoda spusta nil nili nivo. odnosno nadprilisak pare u kotlu.3 d). obezbedivanje odvoda vazduha pri pllnje nju kotla vodom.3 b).1dll . ___ I ....velrella cev... preko vetrene cevi ciji je o tvor izdignllt za 20-30 em iznad horizontalne kondenzne eevi.. b . . na prime r zbog podvla0enja ispod vrMa. vrs i sc spajanjem sa mreZom za vetrenje (slika 17.veza sPIlStenog dela kOlldellZlle mreze sa vauiusllom.. Todorovic PROJ J>KTOV/ INJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE llo rizo ntalni konu e nzn i cevovod je pod nagibom pre ma kotlu sa kojim jc u vezi pre ko vcrtikalnog priklj1l0ka 1I koji sc sliva kondenzat.oj mreZi (stika] 7.""""""". r T rI I I I rI I I c=--1-___ 1.cevovod za vazduh."..3 c).3). " . odnosnu mokroj kondenZl'. da kle iznad vodenog stuba koji odgovara nadpritisku kotla. Para pOliskuje vazdllh iz grejnih te la i cevovoda pa se poslavlja poseboa mreza za odvo d vazduha u atmosfcru (slika 17. u njenoj najniloj tacki se os igllrava odvod kondenzala spajanjem sa kondenznim cevovodom (slika 17..-412 n.~ . Pri ovakvllm ra zv. e .. Medutim. 1I slucaju da jc horizontalna kondenznit mreza ugradcna pri podu iii cak is pod njvoa pod a. c . po cemu je i dat o ime ovakvoj konfiguraeiji cevovoda. po isklju ce nju sistema iz pogona. _. za velicinu nadpritiska u kollu Pk.3 f).. jer u svim spojnim vertikalnim prikljuCcima nivo vode diklira visina vod e u kotlu . Veza sa atmosfcrom je ostvarena u horizontalnuj kond cnznoj mrez i. k<Jko bi strujanje vazduha bilo osigurano.nivo kOlwenzala) . . tako da para ne moze da prodre u kondenzni deo eevovoda (slika 17.::: it d ""'. blizu kotla. I kod ovog razvoda. d .Ilivo vode u kolin za vreme pogona. Ona se nalazi iznad nivoa kondenzata II spojnim cevima. Kod ovako poslavljc nog glavnog ko nd e nznog cevovoda ne ma potre be za specjalnim elementima za izdvajanje de la mreze pod pritiskom. U njcmu je nivo kondenza lil uve k iznad nivl)a vode 1I kotlu. Isti cevovod sluii i za ulazak vazduha u mreiu po pre kidu rada sistema. ____I.-i---e b ~ -- c ."... horizontallni kond e nzni ccvovod jc SHV. onda se radi u niskopo lozc noj. ukoliko horizonlalna parna mreza ima skokove. . it 1I toku rad a sa rno jedan nje n deo mokar.3 Scma sistellla sa lIisko po[ozcllom(suvom) kOlldenvlOtn mretom: ( a . Stika 17.

L------~-----:1 -' I I __ I "....4). Sa izuzc tko m glavne razvodne .-- . S obzirom da kroz vertikale o ti ce kondenzat sa st rujom pilre.cevi (s lika 17.- . SISTEM SA GORNJIM RAZVODOM Kod siste ma sa gornjim razvodom pare ho rizo ntalni razvod je iz nad najvis ih grejnih te la.1 Horizo nt a lna kond enz na mre:la je stalno ispunjena vodom. .:.17. is pod tavaniee posled njeg spra ta iii pri pod ll tavana ..3. tako da se sp re(:i ot ieanje ko nd e nz:lta kroz ve rtikalu sa grejnim telima. pC! o tlld a i naz iv ovakvog razvo da . Pri ponovnom pusta nju pare javili bi se ne prijatni sumovi..fIIyom kOlldellzltom IItrllZ.4) i pose bnom ve rtik a lom.OIfl --. pomocu U . u svim os talim ve rlika la ma pa ra i konuL:nzat slrllje u istom smeru te je uma nje na mogucnost poremecaja toka pare odnos no slivanja kond enza ta (slika 17. . Slika 17. narocito u poce tkll zagrevanja kada su cevi hladne u radijaton: vis ih spra t(wa se sp recava ul az knnclenzil ta postavljanje m radijatorskog prikljucka 1I blagom uspo nll.4 Sistem parnog grejtlllja lIiskog pritiska l·a . Ukoliko bi gn:jno te lo bilo iz bilo kojeg razloga ·~a tvore n o . """"""""""""". Kod najniZih grej nih tc lR ce lokup ni kond enza t iz razvodnog ver lika lnog ccvovoda mora n bi cia prode kroz radi ja tor.:. I t .. Oil bi se to sprecilo razvod ni radij atorsk i prikljuc<lk jc 1I (lv.mokra kondcnzna mreza.. ta ve rt ikala bi se punila ko nd e nza tom..- rI I I I I I ! I I I I I I I .L I i o_~ -. Kroz glavnll ve rtikalnll cev dovodi se para i spusta kroz pojedine ve rtik a le prema grejnim te lima . Odvod ko nd enzata bi sc u to m slucajll o moguCio na kraj evima horizonta lne mre:le. 17. T T ---- ---.:=.'m s illcajll post avIje n sa lIspono m. PARNOGREIANJENISKOG PRITISKA -11.. ZC!to jc bolje rese nje ako se izdvajanje ver likctla iz ho rizo nt al ne razvodne mrc zc izvede odozgo savijanjem cevi.

. To se dogada kada kOllovi rade sa niZim pritiseimil (O.4 CENn~>1 LNO G RElA N} /~./ /.. Ako se iz nekih razlogil usvoji viiii radni prilisak pare.veza vertikalc odozgo) 17.c PRO} E1CIOV·1 N} Ii POS7RO} EN}A 7.. c . I 1I ovum sillcajll se vrsi odvod njavanje horizonla lne pa rne mrdc spajanje m krilja horizonlalnog razvounog ccvovoda sa kond enz nim. za visinll slllba vade koji odgovara niltlpriliskll pare.vetrel/a rev.. Ovakvi slucajevi se resavajll na taj nacin sio se kondenzat ne vodi direklno u kOIlove.. Slicnn kilo kod donjeg razvodil.} . kondenzat ce se slivati direktno 1I kOllove bez ikakvog posrcdnika..6).otvor.5 je prika-. Sliviinje kondcnzala II pojedinc vcrlikale se izbegava prikljuckom vertikalc iz gornjcg dela razvodnih cevi II vidll luka.l0. kond e nzni verlikalni vodovi sc splislajll do nisko polo7./ 8. Tako se .T ..mokrom kondcnznom mrcZom.. Zil dovod i izl'lz vazdllh'l iz poslrojenja prcdvid e na jc velrena ccv sa otvorom za vezu sa ill mosferom. grejna tela mogll bili u zoni pritiska pa Ce bili ispunjcni vodom (u praksi se koristi naziv "polopljeni").... c I I I I --v-f=" b t: I I _~-...c ne horizo nl a lnc mrele .:ana Serna go rnjcg razvoda ali sa nisko polozenom .TOf/orrJl'.. U sillcajevima kada SII grejna tela postavljena dovoljno visoko lako da se ne nalaze II zoni pritiska kotla. pri Ccmll je nivo kondenzala u njima iz nad vis ine vod e II kollll. pa neee dobijali pam.4.- '1 I~ I 1 1 t1 ! : I I I I 0 1=--- ~I I I I Slika 17_5 SCilla pamog grejallja sa gomjilll razvodom i lIisko p%zellom kOlldellZllolll mrezom: (a . vee prelhodno 1I skllpljac D kondenzala u vidu rezervoara (slika 17...2 bar) a grejna lela SlI visoko iznad nivoa vode 1I kotlovima... POVRATAK KONDENZATA U KOTAO Najpollzdanija rdc nja za vracanjc kondc:.zata II kotao Sll ona u kojima kond e nzal olice prirodnim padom. . Nil slici J 7. b .

6 Vracallje kOlldellzala /I kolao pO. ----. se uSlavljaci pare a jos ccSCc ccvnc pet lje (slika 17. Oa bi se omogueio izlaz vazeluha na ko nd c nznoj ecvi se poslavlja automalski ventil za ispuslanje vazduha koji propusta vazduh a zatvara se pri nailasku pare .7). i to najeesce ne dircklno. profesors masinskog fakultet a. ko rist e. vee i u kondenz nom vodu i u pa rnom vlada a lmosferski prilisak. Naravno da laj meclll-rezervoar mom bili loliko iznad nivoa vode u kotlu da raspolozivi hidros lalicki prilisak budc dovoljan da savlada nadprilisak II kOl lu i olpo rc u vcznom ccvovodu . O vako vrabnjc kond cnza la je bolje rc sc nje od dircklnog prcbacivanja kondcnzata iz prvog rezervoara jc r jc punjc njc kolla ravnomcrnijc pa su oscilacije nivoa vode u kotlu male l . PA l va GREJANJ£ NlSKOG PRlTlSKA -1 15 dobija kond cnz na mrda koja nijc 1I dirck lnoj vcz i sa kollom pa neci bil i " po lopljena" i grcj na Icla mogu bili na isloj visini kao i kol lovi. razme njivaei toplo te. pa ee nivo vod e u ko ndenznoj cevi bili skoro isli I Prema lekslu prcdavanja Milorada Uroseviea. vee prvo u jedan visoko polozc ni rezcrvoar S. Za povralak kond e nzala iz veCih pOlrosaca pare (bojlcri za pripre mu lo ple po trosne vode.17.). Ukoliko se aparali koji korisle paru na laze blizu kotlova mogu se poveza ti dire klno sa ko llom i radiee bez smelnji iako su u zon i pritiska. pa i nize od njcga. koji predavao predmci G rejanje i provelravanjc od 1962-1979 godine.a nije u vezi sa a lmosferom pa nema razlike priliska.\'rcdslvom rezervoam Povra lak ko nd enza la iz rezc rvoa ra u kOllovc vrs i sc pomocu pllmpe. . oda kle kond enza l prirlldnim padom o lice II kOllove. Stika 17. U 10m slucaju kond e nzna mrez. i nc propusla vazduh. grejaci za vazduh ild . Ukljucivanje pumpe je po pravilu aUlomatsko po moeu ko ntakta sa plovko m koji se llsposlavlja eim nivo vode u glavnom sa birniku ko nd cnza la doslignc odrede ni nivo. Pe tlj a elc luje kao vodeni zatvarac.

. ". u zavisnosti od duzine najduzeg parno..5.7 a.g voda : . Stika J 7.200 -300 m 0.0.8).3 bar .-------1- ----.2 bar . 1-----::: x- l!.1 ..faca pare i kotfa 17.05 do 0.ruclIju se sledeci pritisci pare nil izlazll iz ko tla.do 100 m 0. '-- . Mil ia raz lika POlil:c od pada priliskil koji posloji u rilzvodu pare (s lika 17.f------- '-- --.0.5 ba r nadpritiska.Q G R£JA NJE ka o i u kotlu . 1I zavisnosti od duiine vodova od kotla do.1 bar -100 -200 m 0.. SUku 17.05 . Po iskustve nim podacima pre po.-- a.0.... Todom"ic I'UOJ EKIO I :'INJ E POSTROJ ENJA Z·1 C ENTRA Lt. . UPUTSTVA I PRIMERI PRORACUNA Pritisak pare 1I postroje njima za grejanje parom nisk og pritiska krece sc u granicarna od 0. -.'"""""""""""""""" L. . najudil Ijc nijcg grejnog tela.2 .8 Direkllla veza polro.·116 I]. r --.

a s obzirom na suprotan smer olieanja kondenzata.1'2) I Naknadni proraeun treba cia da slvami potre ban napor. Horizonlalna pama mreia polaie se sa nagibom koji ne sme d a je milnji od 0. prorai':lIn cevne mrdc se ne razliku.potreban pritisak ispred venlila grejnog tela .02 bar. lz istog razloga nemacke norme daju granicne precnike za pojedine kolicinc toplote koju nosi para (tabcla 17.1. kao raspoloziv napor za dimenzionisilnje cevne mreie od kotJa do venlila grejnih lela prcoslaje: H = P .17. Koeficijl. Povralak konele nzala u kOla o 051varuje se silom tde iii pomoeu pumpe. PAlmo GREJANJE NISKOG PRn'ISK~ -117 Da bi para prosla hoz ventil grejnog tela i usia u samo te lo. povratak kond enzala priroelnim pule m moze bili kroz visoko poloze nu (suvu) iii nisko polozenll (mokru) kondenznu mreill. vrednosl za R ne treba da prede 100 Palm. Dok je kod vodenog grejanja 'napor bio polreban za strujanje vode kroz razvoelnu i povralnu mrezu.67(p 1 .ra<. Prilikom proraclIna treba voditi raeuna da 1I lIsponskim voelovima u Kojima para i kondenzat imaju suprotan tok.002 m/m.pritisak kotla . Pri vl. odnosno 0. Poslrojenja parnog grejanja izvoele se sa gomjim i donjim razvoelom. potreba n je napor ad oko 2000 Pa. lako i kod pamog grejanja. KocI cevi koje imiljll nagib slIprotan loku konelenzata .1).plozivi prilisak PI . veee su brzine strujanja pare. . Proracun parne cevne mreze Ako jc poznal pritisak pare na izlazu iz kOlla.1'2 . maksimalill1 nagib iznosi 0. koel parnog grejanja napor se trosi zakljucno sa grejnim lelllm.1I).ie oel proracuna prikazanih za vodcno grejanje.za trenje 1I ravnim delovima mreie O. Prema tome.2000 (Pa) Kao i kod vodenog. Koel oba sislema razvoda.:cim vrednostima za R.005 m/m 17.67(Pl .:nti mes nih olpora ocIreduju se islo kao i kod vodenog grejanja. a sovjetske norme maksimalne brzine strujanja pare (tabela 17.jcdinii':ni pad pritiska R = O. pa se na osnovu loga odredllje jeelinii':ni pael prilisak R za kolo najnepovoljnijeg (najlldaIjenijeg) grejnog lela: . raspolozivi napor sc lrosi za Ire nic u pravim delovima ccvi i za savladivanje mesnih olpora.5.duZina pamih vodova { (m) .P2) . moze dolazili do sumova 1I postrojenju i hidralllicnih lldara. U prelhodnom proracunu uzima se ela sc 67% oel raspolozivog napora lrosi na lrenje II pravim elelovima revile mreic.

. 17.. (" II I " Prccnik ccvi Horizontalni vodovi Vcrlibill i vodovi Prccnik rl!vi 1/2" 2320 3250 57 75000 103390 (25 3W 5230 7320 (..' PROJEkTOVrlNJE I'OSTROJCNlrI 2. vee se njihov precnik usvaja na osnovu paciataka iz tabele 17. Pri lome treba voditi racuna cia jt: izracunato R ustvari srednja vrednos t jed inicnog pada pritiska i d a treba precni kc odrcci ivati u glavnim deonicama (onim koje su bliZe kotlu) prema veeoj vrednos ti N.5.3.l osmcrnll ok 14 II! 0k suprolan 1 10 12 14 I" 1'/~ " 22 23 25 I '. 17. pa Sl' visak priliska prigusuje prethodnim doterivanjem o rga na za reglllisanje. koeficije nti mcs nor o tpOr<l odred ujll se tak ode prc ma tabcli VI 1I dodatkll. 3721600 - Tabela L 7.1I!.I Prccnici cevi za parnc vodove Prcrnik CC\'j Il nrizonl nlni vodnvi Vc rti kJ lni vodovi 1I 7.! 1011 0 13950 70 21510 29070 82.[ i l7. 200000 275630 IBO 1575900 .koris· cc ni pritisa k.. koji se tak odc ne nlzlikuje od proracunil vodenog g lT janja. Proracun precnika cevi Postll se pre thodnim proracunom dobije jedinicni p ad pritiska R. Ako lreba izvr~i li proraclIn ccvnc mrczc za pos trojc nje za kojc nije zadat pritis<lk pare.5 mm 27900 38840 1110.avis nos li od kolicinc toplole (W).NO GRFJANJE Tabc la 17.. prorilclIn vodova najne povoljnijcg grej nog tcl a se nes to razlikllje.S . Kod parnih vodovCl grejnih telil. Todoro . 279 1200 . vod eci ra clln a 0 podaci ma iz tabe la 17. . 2384 10 326800 204 338430 465200 235 46 1710 63 150(J 2SI) 2198 100 . l'l i ' 31400 43500 39. Za pro racun vodovll za SVll dru g" grcjna te la sad a . k'iko nedostaje podata k (1 ras po lozivo m pritisk u. Nairne.2.'! " 50mm vcCi od 50 mm 30 30 15 17 20 20 U nak nildn om proracunu .ie poznat pritisak ko tla pi! proracun bazira na jedini cno m padu priliska.fI8 B.. jer tek treba odrediti pritisa k pare II k(ll lu .5 5 1. Z" taka dimenzionisanu cevnll mrcZu iz racllna se potrcban napor na osnovu kog<l sc usvaja prilisak u kotlu. Dimenzionisanje kondenznih vodova Cevi kroz koje se odvodi kond enza t ne proracunavaju se.5.5 nun 56990 78730 11 3 88 IloriZOIl13lni vodovi Vcrtikaln i vodovi 603600 825730 102340 140720 137 76S740 1052500 129100 177930 150 978 100 .Il Maksimalnc brlinc pare Prcl"nik ("cri ~'2" ~/I " \I zllvisnosli od prccnika ccvi MHksimallUt IJrliOlt . prelazi se na t'drcdivanjc pre thodnih prccnika pomoeu labelc VII. koji se na laze blizu kOlla.ll .-1CENTR·1 l. pos to sc precnici cevi nc mogu smanjivati ispod od rcdene g ranice.ore ( m/s) j. cev na mrda sc dime nzionis e. preostajace neis.

275 1.744.850 145.279. kolicina loplote kojlt nosi para jc Q = 6490 W.445 52. Tabcla 17.250 1.500 872.081. Kod go rnjeg razvoda moze sc predvideli ci a se vertikalni voclovi izclvajaju iz horizo nl a lnc cevi odozgo. s= Primer 1 Ocl recliti po treba n napo r za strujanje pa re kroz cev precnika 3/4.453.750 1. (W) 4650 6980 32.pre ma ma njim R. 7. Duiina cevi je 20 m.500 872. .046.745 120.590 48.075 81. Na orclinati se clobija vreclnost Z = 47 Pa. a vrednosti za Z dal e Slt u zavisnos ti od pritiskll i brzine slrujanja pare.046. U tabe li VII dat jc precnik cevi i jcd inicni pad pritiska u zavisnosti od koli cine top lo te koju nosi para .151.700 1.250 1.300 17.950 250.250 2.150 581.060 738.550 697.279.111 Prccnici kondcnznih vodova kod parnog grcjanja Prei'nik d (mm) Visoko poloieni vodovi Verlikalni Horizonta ln i 13 20 25 32 40 50 (57) 60 70 (76) 80 (8S) 90 100 Nisko Iloloieni vodoyi Horizonlalni iii verlikal ni 1 :s 50 m 50-100 m I> 100 m Kotieina 101110le odDlela od pare Z8 obrozo.605 . To je put dll se dobije eko nimicna i ujednare na cevna rnreza.302.093. Na lazi se kosa prava koja oznacava brzinu strujanja od 12 mls. PARNO GRElANJE N ISKOG PRlTISlV1 .950 1.453.6 16.045 755 . U krajnje le voj iii clesnoj kolonr dobija se podatak za jedinicni pad pritiska R = 80 Palm.560 872.800 1.200 Koe ficijcnti mes nih o lpOra odreduju sc prc ma tllbcli vr.750 1.550 494.570.750 2.453.inu strujanja pare v = 12 mls. takod c u tabeli VI.bog loga se na kra jlt horizo nl alne mreic mo ra preclvicle ti oclvodenje ko nd enza ta.300 3 14.720 250.f19 dok za os ta li deo mrde .1 bar.045 372.700 2. 160 366. apsolutni pritisak je 1.265 436. Pritisak pare je 10000 Pa.505 494.080 116.'anje kondenza t.855 203. Za pritisak pa re od 10000 Pa odnosno 0. u kolo ni za precnike 3/4 traii se polje sa kolicinom toplote 6490 W.046.040 46.550 4. a zbir koefidjcnata mesni h otpora iznosi 3.500 1.1 04.400 1.221.335 29.453.010 98.300 2.750 133.1 bar. Proracun cevne mrdc postrojcnja kod koga nijc poznat pritisak pa re u ko tlu .500 2.850 72 1.1 bar.79 1.500 2.300 3. Prema tabe li VII.050 3. na apscisi se nalazi me rodavita vertikala za zasicenu paru ciji je pritisak 1.275 581. 125 290.520 32"<.345 546.560 20.345 366.750 988.610 1.070. Uz kolicine toplote dllla jc za svaki precnik i brlina strujanjil pllre. ba zira na iskustve nim poclacima i prikazan je u prime ru broj 1. kako bi sc izclvojila para iz kond enzil la.700 1.918.5. Na dijagramu za gubitak pritiska Z.375 93.326.300 1. U isto m po lju nalaz i se podatak za brl.750 1.526 IXO.800 697. II Zil koeficijenl mesnog o tp o ra l.950 51 1.4 10 25.000 1.744. 15 1.950 1.930 9. 60 79.17.

8 deollica 3 ..8 o 0.0 Q. odvajanje. odvajanjc prolaz wolw = I deonica 4 .4 0. suprolan smer odvajanje Wo/W=O.2 0. odvajanje suprolan smer w"lw=O.3 .T raeva.koleno 1.8 LQ 2.0 deonica 2 -T raeva.=O.5 =1764.T raeva.7 0. za koeficijenl mesnog otpora 1.2 kolena .5 1.. proia? 0.l 3.76 .5 Pa Ukupan napor za zadatu deonicu treba da iznosi: H = 20 x 80 + 164.Odvajanjc prolaz wplw=O.unakrsno odvajanje.kOlao (sarno izl az) .5 3. Horizontalna i vertkaIna cevna rnreza dale su na crtezu sa svim pOlrebnim podacirna.izvijeni komad 0. prolazdold=O.64 deonica 6 .T raeva.8 1.zasun !U 2. Postrojenje je izvedeno sa donjim razvodom i suvom kondenznom mrezom Prcglcd mesnih otpora: deonica I .0 .8 wplw=1 deonica 7 -T raeva.1 1.16 .Todorovic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRA LNO GREIANJE je Z = 47 Pa.5 Pa Primer 2 Odrediti pritisak pare u koOu i dimenzionisali cevnu rnrezu strujnih kola grejnih tela x i y.dva luka deonica 15 -T caeva.5 WJW = 0.9 dconic.420 Po~to B.78 -Iuk . ako se postrojenje zagreva parom niskog pritiska.. odvajanje suprolan smer WuIW=O.0 deonica 5 .5 = 164. slvarni napor za savladivanje mesnih otpora iznosi: Z = 47 x 3. Duiine deonica upisane su u formular za proracun cevne rnreze.una!usno odvajanje. prolaz dold= 1 wpl.

zaSlI lI deonica 17 . . PARNO GREfANJE NISKOG PRIT ISKA 421 1.6 .17.3 3500 T o T 3500 X 2300 Y 1 I .W =0. 01 g0 T I I I j r-.J 1. i -.q0 0 -~ ~~ 1'<1' --Q0 0 2900'..75 1 WulW = 0.2 deonica 18 unakrsno odvajanje.-. ! I ...-."". suprolan smer odvajanje worw -2 luka 0.0 Q. 2300 ~T .td = 0. prolaz duld = 1 W". I SlikiJ 17_9 Sema uspoIIskih vodova .(#0 2900 01 ~0 T I rl T -(#- 2900 - 1150 ®~ T I I@ I I I T 1150 I -<#-+ I 0L ------- 18600 --~ ~- 11500 --.Q 2.85 0.TraM.unakrsno odvajanje.75 deonica 19 .3 l. .. prolaz d.T 2900 2300 1T I ®2300 I r>.6 =I 1.kolcllo .

-122 8..--I I <0 0 r I I I I I 18600 1.1 dcoollicc 15-19 · za trenjc u ravnim del ovima · dui ina deonica 15· 19 . usvaJa se pritisak pare u kotlu 1.05 bar.jedinieni pad pritisb 5000·2000=3000 Pa 806 Pa 2194 Po 0. Prethodni proraclIn vodova grejnog tela Y: .10 Horizolltailla cevlla mreia Na osnovu proracuna vodova najnepovoljnijeg grejnog tela x.:x.::_ .raspoloiivi prit isak · prethodno utroscni pritisak u deon ici I · preostaje Z.67 x 2194= 1470 Pa {=2 1 m R = 1470:2 1 = 70 Palm Kondenzna mreia Broj deonicc KoliCina topl ote oduzeta od pare 3500 7000 12800 18600 35000 52000 81000 2300 4600 9200 11500 29000 prcenik eevi (m) 13 13 20 8 9 10 1I 12 13 14 20 21 22 23 24 25 32 32 13 13 20 20 20 25 . TodOf"CJI'ic PROJEKTOVrtNJE POSTROJENJA ZIt CENTRALNO GREJANJE o r 1 o --. \!V SHim 17.

Napor ZI grejno lelo . 11 SOD 9200 4600 2300 6. Parnl vodovlgrejnog tela X • I 22.0 1.) • b .8 6 7 1 30 ".0 57 SO 70 350 . .6 0.IZPlANA MAm Top!. p.6 2. .5 1.3 182 94 . 3000 p.' " '" 0. 20 14 "" sooo + 803 " - 2651 p.0 1 " ". 1 2.S 1.S • h ) " q .S 1.8 0 Z (Pa) d w (mJ.) I A (Palm) m I· A (Pa) (mm) k ~~ 0 Z (Pa) p I· A (n.0 7.~~~ - . p.0 " '50 77 22 26 0.2 0.0 3. S 3. . 3 .0 10. 10S 26 ~ I·R+ LZ - . 1/2 1 12 9 9 115 "8 60 9 " 60 56 " ~ I'R+~Z- "" + 812 2575 p.h) ~. .) Z (p ._ • 811)00 2 52000 35000 S 12800 7000 3500 .90 70 3. 2000 4651 Parr"\l vodovi grelnog lela Y AaspoloIM napor UlfO~no 2000 350 u deonicl 1 " " " 11 29000 7~ 1 1/4 100 70 SO 700 '20 1.0 7. 5. ~ •••nl protok protok f'i) (kg/h) ~: I(m) d Preth. pnK:nik cavi d NAKNADNI PAORA¢UN SA PAETHOONIM PAE¢NIKOM SA PAOMENJENIM PAE¢NIKOM CEVl RAZUKA (mm) w (mJs) A (palm) I ·A (Pa) ~~ I 3.5 3. . 56 I1S 0 10 3 11/2 1 1/ 4 1 1/4 " " " 9 9 7 SO 350 .D (p.

Sistem daljinskog grejanja so:: sastoji od toplotnog izvora. koriscenje: so psl vc nog dimnjaka i izdvojeni prostor za sljaku aka je kotao na cvrsto gorivo. sa zajedniekim izvorolll toplOle i njenilll razvodjenjcm uo svakog potrosaca.18. pojcdi nacn<1 grejna postrojcllja sa svojilll kotlolll i dimnjakom.6eogradskih elcktrana" 425 . A to povlaci izdvajanje pros lora za lage rovanjc goriva. Efikasnost pojeuinaenih korl ava koji su uvek re:lalivno malih kapaciteta jt: uvek manja od onih vcCih snaga. DALJINSKO GREJANJE 18. centralizov<lno. Uvod Pojedinacno zagrcvanje: ohjckata sa sopstvcnim centralnim grcjanjcm paurazumcva da svaka zgrada illla samosta lni izvor lOplolC. uglja ounosno ulja za lozenje iIi Illazula. eevovoda za razvod toplotnc cnegijc. a sve to uz manju opasnost od pOZara. boljoj kontroli sagorcvanja. toplotnih preuajnih staniea (tzv. ve liki su izvori zagade nj a okolnje:g spoljnjeg prostora. kako zbog dima i ostlih produkata sagarcvanja. u moguenosti koriscenja jeftinijeg goriva. pa je svc to uovclo do snabdevanja toplotnom cncrgijom naselja. prednoS li daljinskog sistema grcjanja su u veeem stcpenu korisnosti u proizvodnji toplote na jednolll zajcdnickom mcst ll. invcstieiona ulaganja su velika. Medutim.1.. U nasdjillla sa vcCim brnjem objekala. Prema lome. reolla i gradova u cclini. veeu sigllrnosti u radu i laksc i strueuno odriavanje. tako i uslccl dnpremanja goriva i kasnijeg oclvozenja sljake ako se koristi uga lj. u okviru daljinskih sistcma grejanja.1. ku cnc podstaniee) i grejnog postrojenja sa svojim eevovouom i grejnim telima u samoj zgradi. manjim zagadenjima iIi bar zagadcnjima koja sc mogu znatno smanjiti povoljnom lokaeijom kotlarniec. Autor poglavlja Daljinsko grcjanjc jc diplomirani masinski mzc njer Petar Vasiljevic iz . moguenosti preciseavanja otpadnih gasova prc napllstanja dimnjaka i doprcmanju goriva na jedno mesto koje jc obieno udaljeno od zgrada u naselju.

daljin sko grejanjl: jc vi sc u prime ni u ccntralnil11 i scvt: rnim delovim<l ko ntine nta ncgo u juznim. 18. . Daljinsko grejanje u Evropi Tc rmi cku ugodnost u SVllfll i ivOlno m prostoru putem d aljinskog grejanj a danas kuristi u Evropi preko 100 milio na Ijudi.1. iii parn a da ljinska gn:ja nj a.1.-116 Il. na industrijskc i grads ke siste me. a kao toplo tni izvor se ko risi gas.3. G ranicno mes to primarn e i se kunda rne cevne mrcie su p ods ta nicc. Izvori toplote T o plo tn a cnc rgij a se proi zvodi u topl a na ma iii u te rm oelcktra nam a.TOI ~·I 'JI: I'O~ TROJr. r .!. Ako se vrii i same proi zvoJnj a toplo tn e e ne rgij c. blokovske siste me sa izvoro m to piote u jcdno m izdvoje no m o bje ktu .2. u kojima sc prima rni nos il ac to plo te tra nsformise pre ma po tre bi pojedinih po trosaca da bi sc odatle razvodi o kroz sekund arni ccvovod.1. mazut. 18. bez obzira da Ii sa vodo m iii pa rom kao primarnim fluidim a za pn. prcdstavlja se kunda rnu cevnu mreiu. em:rgija vode ali da nas i gcote rm alna i sunccva energij a. Prema nos iocu to plo te mogu bili sa to plo m iii vrc lo m vodo m. I'IWJE. biogas i tolotnc pumpe. Cevna nUcZa toplovoda kojo m se pre nosi fluid do obje kta koji je prikJjuce n na da ljinski siste m prcdstavlja prim arnu mrcZu a cevovod od podsta ni ce do krajnjih po trosaca. o nda sc radi 0 tcrm oelektranam3 (TE-TO). Kad a se na istom mestu pro izvode toplo tna i cle ktri c na cncrgije.NJA ZIt C£NTRAL" 'O GREJA NJ£ 18.x/oral'. uglavn o m zbog grcja nj a i pripre me tople po tros nc vode. ugalj . nukle ra na c nc rgij a . uve k prt:ma osnovn im ka rakte risti ka ma odrcde nog sistc ma.:nos loplo te. Industrijski da ljinski sis te mi podmiruju po tre be za odvijanj e tc hno los kih procesa u pro izvodnji a uz to i za greja nj a fa bricki h sta nbcnbc nih nase lja koji se uvek gr ade u najblizoj o ko lini ind ustrijsk ih objeka ta. o nd a se kori sti na ziv "gradsko" daljins ko grcJa nJ e. Kada se snabdcvaju to plo tn o m e ne rgij o m gradovi u celini iii bar njih ovi veci dc lovi . Us led razlicitih klim a tskih fa ktora . radijato ra iii bojle ra za to plu vodu .!.lop lani. U svim po me nutim slucajevim a poveziva nje sa sis te mo m J a ljinskog tra nspo rt a toplo tne e nc rgije se izvodi dire ktnim (ne posrednim) i indire ktnim (posrcdnim ) spajanjcm sa daljinskom mreio m.4. Podela daljinskih sistema grejanja Podcla da lj inskih greja nja sc mo zc izvrsiti na vist: naCi na . o nd a je rcc 0 to pla na ma (TO). Pre ma vrsti po trosaca i njihovoj lokaciji de le se na greja nj t: naselj a iii IZV. Od tog hroja jeJna cctvrtina iivi u ze mlj a ma Ev ropske Unij e ( EU) it tri celvrt ine u cc nlra lno/ istocnim ze mlj a ma (CIE).

pnrodni gas 33 9C a obnovljivi izvori svcga 1% .:ni II lo ku . gr. Dri:Jn.: cc 00 12'k LI Hrvalskoj do 71!'?r u krajni i Lcloniji. godinc u Subotici i KragujcvClI . kog ratil j os 5 vc'likih gradova slcdilo jc ovaj primc r. .lllpIjcpj i obno\'lji\'i izvori sa 11 9(·.' ~\.:'.l i povccavanjc broja potrosarn.. a snahuevan a je novo iz~ra ucnJ bolnica.\ snahdcva nj c lopotnom energijom gralhkc bolnice u Bonu.. naraV110 sa nap r.Inijom leh· nologijom. Daljinsko grejanje u Srbiji Primcna daJjinskog grejanja u Srbiji dalira tck od pocclka ~l:zdcsetih gouin a pro. u Beograuu 45%.k og grcjanj" 1904.. glld inc u I3c ograd u i Novom S2UU a 1961.t bi polom do 1930. sislcmi su puslcni urad 196 1..Jl nog zagaucnja.5. Pf\. )..1 '.:nlL o. Nisu 35 <.: i c lcklricnc e nc rgije. lc nj ega ci:. 18.ic 11:>74. UzimajuCi U obzir ukupno slanovnislvo. a 5vakako i da hi se pDStigao vt:Q slcp. Od manjih m<. Prvi siSICJl) gradskog daljinskog grejanja pocco je sa rauom 1900.. Najvece p ros ircnjc <ld 7. Zasloj u ral:Yoju sislema jc bio 10k o m r ve lsko:. 41 7 Prvo poslToje nj. dok II zc mlj a ma CTE uga lj 6ni 48" ~ udela II celoh pn oj pOITosnji. a jos 1.~berg (Danska) pri ccmu jc bo gori\'o korisecn gradski olpad.1. r. "Vog poslrojenja .-anasct viscspralnica 5C snabueva lo IOp lo ln o m cncrg ij orn iz kombinO\'anog poslrojcnja za proizvodnju lopl o lm.~ko grcjanjc jt: najzas luplje nijc u Boru sa 5() ty" i O brcno\'cLl sa 80% prik!ju":cn ih SiamOCilih objebla lih gracinva.JI :l. Ovaj sistcrn jr nas lao prVC nslYCnO Wog jaYne bczhcdnoSli i srn a nj enja 10k.r ira i7111e tILI I '. Na taj naei n climinisa na su loka ln a lozis la iz bol ni ckih prosIOrija pa jc malno podignul nivo hig ijcne.gles kol un 5USi u Fin5koj. Da nas se 52 grJua u Srbiji grejc daljinskim sislcmlma grcjanja.'cka..j a njro u Novom Sadu.18. I. C zapadnoj E"fOpi ucescc ualjinskl1g gn:pa ia \':. U zcmljama elE uccsce daljinskog grcjanja sc kn.: EU najvisc korisle xao gor ivo ugalj 34'lr i prirodni gas :. i 11<..no jc na sistcm daljinskog gr.~ i Kragujc\ LI 20%. 1 BudimpcSla prati trc nd i uobija prvi sislt: m daljin. uuco dosriic i ')()'/. nastilje i daljins ko greja njc 1I grauu Fn:dcrick. god inc..llg rat" .'. sa izuzelko m Isla nda sa f1(icl.:sla d:iljiTl. snabckvalo same clcktricl10m cnt:rgijom iz iSIng p05lrnj c nja .'i "hjekala 51.~log . Na pn. Tokom ohna\·ljanja gradova ko ji su porus<.:lasku vckova..! gr"janj a I"Jdi lo siron' Enop<!. pojcdinim urbanim ZO ll a llla (lvog regiona. goclinc u Ncmackoj u "idu hlokovskog sis lcm a i korisccno jc z.! L1d(..ik porrosaea prilJjuc.:janja 1I Evrup i izg raucno.." u 1·.1(lc:ni SLI novi iii proSirivani p()~lOjeCi sislcmi daljinskog grejanja.:n iskoriSccnja ova J. Do prvog sVcl.. vim Zt' :~11jil lll ..c1n'1 po.:!":! ra zvo j sis lem. a li SLI za. U ~k:or" .4 % godisnjt: wbddeno jc u Austriji.: j1l. gouinc u Drczd.lr"jcnja d:dj im:ko. gooi nc prckn 21)0 pO. preko 40% ' u knrisnici daljillskog ~re j:lI1j a.!\.11 SVI'I .: daljinskog gn. cak 6(lc ( SllJmOCnog fonda. Naj. D/ lUINShO GRJ:L I IJI..

5. Karakteristike daljillskih sistema Srbije l.000. km teg GWh/a Od ukupne prikljuene snage potrosaca od 6 000 MW.000 1. 7. 6.II). tcena go riva (23 %) i lIgalj (21 %).000 180.180.000 Tabela 18. Nisu i 8eogradu revi talizacija jc zapoecta 2001. Statisticki prcgled daljinskih sistema u Srbuji (podaci su iz 2000. domovi zdravlja i sl. Tabcla 18. Todorol'lc PROJEKTOVANJE POSTROJENJrI Z4 CENTRA L NO GR£JANJE Kao gorivo u toplanam a u Srb iji najvise se koristi gas (56% ). godine. 3.ns II. obdanista.1.000 industrijske 100% 31 % 23 % 40% 6% 670. 4. 70% (4200 MW) se odnosi na stambeni prostor a 30% (1800 MW) na poslovni prostor i jayne objekte (skole .podstanica Potrosnja goriva Proizvedena energija MW MW 6000 6600 732 1600 11600 550000 6200 2. e ne rgiju Stanovi prikljuee ni na daljinske gradske sistemc St anovi sa grejanjem na drvo ugalj i slieno Stanovi sa industrijskim pogonima sa grejanjem na gas I 3. godinc) Ukupan broj sta nova u Srbiji Stanovi sa grejanjem ne cl. Ukupna prikljuena snaga potrosaea u Srbiji Kapacitet toplotnih izvora Ukupan broj kotlova u toplanama Duzi na vrelovodne mrdc Broj potrosaea . (tablcla 18.) Akcija prikljuccnja novih potrosaca na sisteme daljinskog grcjanja u Srbiji jc zadnjihi godina veoma intenzivna. U to ku je izrada dokumentacije za Valjevo a sprema se i modernizacija sistema u Kragujevcu. . bolnicc.II. U Novom Sadu.000 970.

vlja Prijepolje '.U..Basta .toplOloi izvor sa kOllovima.18.Milanovac ~ KosJen.i:icc C a c a k . dna .lA NJI. Jag dina .2.1.. .2.1 Opisi sistema Osnovni delovi sistema daljinskog grejanja su: . fJ. cirkulacionim pumpama. IIJINSI(O ( a l!. grejanja 18.c • Kraguit vac _ _ ~ . GrodQvi u Srbiji sa daljinskim sistemima .. . 8a Negotin Bor . dimnjakom i memo regulacionom opremom. rezervoarima goriva. ~ ZiJJ" e CUtl • ~ Plu. . Novi Paz • Les ovac • ~ ~itrovica Pristina • Slilw /8.G. • Kr Priboj • H~a Varos K"ja~ev Nis •• Kruseville • . poslrojenjcm za pripremu vode i odrZavanjc pritiska. SISTEM DALJINSKOG GREJANJA (DG) 18.' -12<) PozarevOlC MC'tj~anpek o.

od nos no u bc to nskc ka nale pod zc mlj o m. Cirkulacionc JlUI11Jlc 7.kucno grejno pos troje nje. n laksan o nu rz<i \'a l1jl' i pro tivpo7. Kotao 2.. 6 5 1. uimnjaka i rezcrvo ara za go nvo. koja toplo tnu e ne rgiju iz toplovo d a (primarni deo razvoda) prcdaje kucno m grcjno m pos trojc njll .2. Uproscena sema sistema daljinskog grejanja Pre do nose nja odluke 0 priklj uee nju na s iste m da ljinskog grejanja analizira se eko no mi enost sis tem a a ona najviSc zavi si od gustine toplo tnog opterece nja koje se izrazava pre ko snage po trosaea p o sta mbe noj povrsini (MW/ km 2) iii s nagom potrosaca po duzini to plovoda (MW/km ). EksJlanzioni sud Stika 18.: (i.to plotna preuaj na sta ni ca. Sabimil. CcYo. lll 11gll cnost koriscc nja jdtinijih e nc rgcna la (mazu ta i uglja). fzbm param c ta ra u si stc mu grcj anj a zavisi pd temperature razvodne i povratne vod a.·no fl.<J rn a si~ lI rnlls t jc:r sc struenn llsoblje na lazi 11 :1 icd l1 <'1ll I11c . usll: Li a prostllra u zgrad a1ll 3 jcr nl:ma kOllarnice. sto jc od posebnog znaeaj a u graclovima.wp lovodi . .zgrad a. .t. Prcdnosli daljinskih sislcma grcjanja: • • • • • nc ma po tre be za transpo rtom i doprc manjem gonva clo pojcuinaenih zg rad a. lu. vcea pognnska sigllrn os t upo trc: bo lll vise knll ova na jeclnom mcs tll. razvodi to plo tu ka grejnim te lima iii spre mniku potros nc to pic vode (se kunuarni deo d aljinskog razvoda ). / adoI'O I·it /' /WJEKrOVA. njihove tc mpe raturske razlike i pritiska. Analizira sc i maksim alno to plo tno opterece njc u to ku jcdne grejn c sczo nc ka o i god isnjc iskorisce njc proizvodnih kapaeite te izrazcno u casovim a rad a Cevovod nc mrde se pos tavlj aju bez ka nala sa nadze mnim vode nj e m iii se polazu dirc ktn o 1I ze mlju .YJI: f'OSTROlENJI1 ZA CENTRALNO C f<l:JANJE .ecv na mrda kojo m sc e ne rgija u ohli ku VTe le iii to pic vode razvod i do po trosaea . Poh'osaci :'i. .-od . Razdclnik 7 J 4 3 2 3.

preko 110 °C kao i pa ra ni skog od nos no visokog pritiska 18. manj e zaga dc nj.. KO G /I1'-1 1 1 \'1r-. siSle ma pll !llpi 7. Maks im aln a razda lj ina po trosaea je do 10 km. mn oge: oko lnost i na l11 ceu po trcbu za uda lj ava njcm to plana 1I od nosu na gra dska jczcra. lokacija (op la ne: lrcba d a bude 1I b lizini po trosaea. SIO jc. U Beogradu i clrugim gracl ov im a Srhijc broj sa ti lraj a nj a o pte rcee nja. izabra n i locira n pn.: I. Medllt im. izgradnj c vi sok ih d imnja ka (clo 150 m ) i sl. • • poslOji mogucnos t spa ljiva nj a gradskog sJll cCa kao izvo ra toplo le i kao i korisee nje ob novljivih izvora top lo le. snabd cvanj a svdo m vodol11. dovo ljnc jc visine. IJ/lU I N.tlJplana. ela nas slucaj u Srbiji . skJ adiste evrstog iIi tecnog goriva kao i postrojc nja za hc misku i tc nnicku pri prc mll YOlk . l z eko no msk ih razloga .100 Najvecu gus tinu o pte rcce nj a imaj u graclski centri M W/km 2 a u ncki m g radovim a ca ki i 200 MW/kmz.]) . na roCi to zhog doprc l11 a nja goriva. -131 • • moguenos t c.b roj sati traja nja o ptc re: ec nja " (ko licnik ukupno proizveelc ne godi snjc to plo tnc cne rglJc I zbirnog ka pacitc ta to plo tnih izvora ) koji sc izrazava u casovim a.: m a u S<1m oj to plani .2. Za c ko no mi can rael to plana i ko mbin ovanih proccsa pro izvodnj c to plo tnc i e lc ktri cnc e ne rgij c po tre bn o je ci a gllstina toplo tnog o plc rcecnj a bude: • koel novo izgradenih nase lj a 2U-30 MW/ km z • za nasclj a sa po rodi cnim kuea ma 15-20 MW/ km z o na se kreee oel 50 . e nd kOl lova koji po te nc ij a lllll e ncrgiju gori va prelVaraju 1I lorlOln ll..: ma ru zi vCl rova 11 izgradcn je kau i to plan a va n sla mbc nog del a grad.:ntralnog rcgulisa nja (C log S i ~ l . D obar po kaza telj e ko no mi cnos ti rad H to plo tnog izvora je .] vo da lempcra lu n.proizvodnja toplote Pos troje njc za pro izvodnju lop lotnc e: ncrgij e . cak . vr. Nosioc toplo le u siste mu da lji nskog grcja nja mogu bit i topl a voda te mpe rature do 110 °C 1I razvodn o l1l vod u. cle po nova nja pe pc la.. U savn:: me nim sistcmima d a ljins kog grcja nj a sa malim ude lo m pripre me po trosne topI c vod e ( PTV) . Osim toga topla ne im aj u e le ktroc nc rgt:ts ko poslrojc nj a iz koj e:g se na pajaju d c klri c ni urcd aj i u nj oj. O sil11 toga na pc rifc riji su obicno grad e induslris ki pogo ni pa postoji mogue nos t za njih ovo snabdcva nje paro l11 za tc hn o los ke potre bc i to plo to m za grcja nj e. jc r su tad a tros kovi izradc ccvne mrde najnizi. Toplotni izvori .:1 eirku lac ijll vode i deo sa me rn o m o pre mo m i rcglll acio nim lIre:d a jima od a kJ e sc upravlj a rado m 10pla l1(:. prus to rija za osoblje.1500 h.2. elos ti za n broj sati godisnje g trajanj a je 1250. radi oni ce: za odrzava nj c op rcme: .: ziVOlll ': srccl ine (p(l~ wji sam o jed a n c1imnj a k. sa~!Ojl . u pojcd inil11 slucaje vil11 a i do 15 km . u ko mbin ova noll1 procesli proi zvod njc loplo lne i c h: ktr icnc c ne rgije pos lize sc najbu lje iskur iscenosl gnr iva.Ig.

I'1 1_ It 1'101 11.ann.i.:raliu .2) i prosccnol11 proizvndnjom topl Olne c ne rgije od 6.III<llll a Ilajv i ~c kori slL.: L1V ~lk" vc likl' koil . p" ~r.:Ca. kO I i'.<:':la jc .I:t k(l r i~l1 Is klIU t'IV(1 F. ulje za 11 .l~. Mille/rJl' pami blok ko/rw T 109.)I. r llvcci POIl'lIS. n~ pn:lazi J OOOsati . 1'lIlIlifa/urom i kOl/la/ldllim fi li I/om sc kor is te u tnpla ll am a su: gas .'. 1I1:'LlIt. U rhiJ i sc II lCl pl .\'I : nerg~nli ~ \ )ji IJIfI:/I/. ve lo govo ri cia j~ aci:Ji.' 1I ] ' rag L lfcvc'I .li 100' ( 1I d:t!j ijskill1 SislclI1l1l1a.lVdll! ': PIOlllll"W\ ~ ~ lgn r c vanj .) ''': lranspo r 101 1l1l1gUC''1 11\li s kla d is [ ~ nj a.!\' ~I\ ':l\i prnhkll1 LO I o! 1)li 'lli .i u onLiina lll a kaua j~ I roi zvodnja toplote bila najvc ca .tdu s. Slika 18. prcdill1cnzionisa n i ncd ovoljno iskori sccn. ().I': lI:-I. to jc ova ci rra v. poic li ll .1 ivi VIr.: ga..'(lli l .. tls l..lcnt! iii kOll1 nin.lja ll S~li1Idc .[){)(J lnlla gl)cihllJC S ~lg()[C\ ani'.I. pred t ~l\ Ilit t:l:c ".'. 'I ako na f'rill1 ~ r u NIl '1 1111 '..hnrll llcha obra lili p:lznj u na ce nt'. 11 Bc:"c. a nd grc!ilc . Si~ttr IlLlS lI ! 'llabJcv:lljd . inv cst i cij~ U proizvod nju top lote su boljc i s kori sc~ n c .:" i p()r~d ugradcni h ('Ic klrnlill T a ) . 1\. i ~Ii'~ nn . " <IS i lTI <lZ UI.l. CI Il II!.cli h gndi n<l P' ll.lIlll.5 IY£W ( 10 I pare na cas ).11 I : ln~IS SV. . Ln l ~"\l\'t.ZIl<1 ' ~ k Ui\ < I( 111'1 1.nji sist~1l1 grejanja u Srhiji sa instalisanl)1l1 snago m 1I izvor im a ad 6600 MW (Tabcla 18. .200. WI kOlllo illo llol/im goriol/ikoill go.l' ll jC i uga lj.. 11. 6.: 2fJOJ/tJ-I \ ciiL.log v~ka I'I'C t(. Pri nj i' hll\om i7.000 MW god isnj c. )\kll-zdr .: v":c': l""la n~ lIpm rcbljavOlju gas kan USIlOV IllJ g'lrivo.1 [l1L'C· i~l.3. 111[1 lana u 'is u.! I .

Ta ko dobij e nCl s mesa sc pOlpa lj uj e i sagorGva u lo z is ill kOll a. Slika.4. . lzgled plamella g01'iollika Prcma nacinu koj im se ovi puslupci ostva ruju . indircklan.. (51. u kome vre la vod a iz ko tla cirkulise kroz sekund a rnu di stri b utiv· nu mrefu uz prc thodnu rcdukciju tc mpc ra turc i priliska.U8ANJE -133 Osnovni cle me nt u p roizvod nji lo piclln c e nL:rgij c jG kOlao koj i m oZe bili rar m . kada se vre la vod a iz ko tl a vod i d o pro tiv-s trujn og a pa rata razmenjivaea toplote. lo plovodni iIi w elo od ni. gasnl kombinovani gorionik za gas i m awt. u ka m e se vrs i zag re va nj e vade sek u ncla rn ag c ir kulacionog kruga . post oj i vise vrsta gori o ni ka it o : . Gorionici U proccsu proizvodnje to plotc ko tl ov i l1a teena i gasovito gor ivo im aj u lozni uredaj.18. pa su kruzn i £o k pa re i kruz ni tok grGj ne vo dL: pO lpun o udvojc ni./B. • gonomci sa IsparavanJcm • gorionici sa rasprsivanjcm . 18. Kada sc lo plola proizvodi u p a rmm kOllovim a ( kOllovi sa pl a me ni m cev ima ii i SlTTTlO<XVIli koLlovi) proizvede na ~ a r a se u p rotiv-s lr uj nim apa ra tim a ko ri s li za zagrev-anje vode.3. .. Kada sc loplola proizvodi u vre lovodnim ko tl o vim a postoje dva m og uc' l s is te m a: • • dircklan. Da bi sc obczbcdilo potpuno sagurevanj e lozivog ulj a u ko tlovim a za g repnJ e 1I gorioniku sc izvrSi fino rasprsi vanjc i isp a ravo nj c go ri va a po tom inte nzivno m c sa nj e sa vaz.1 SA). LZV. gorionik koji zavis no od ko ri sce nog gor iva moze biti uljni .2.duhom za sagorc\·a njc. O/ IU INSKO C.

5) . a potom uvode u lozisni proSlor U go ri () niku Illora da se izvrsi stu h olje I11cSanie vazduha i gasa .1 ~..5. ali se dctalji razlikuju." l 'I<OlOJO I . U rraksi sc susreCLJ dva os novna li r a gasnih gorionika : .ll-'lEH="':-=j-":":"--Ulje Tcrcijalni \"azduh Primami n.Sekundarni varouh (SAACKE) Vazduh Sf.101I.f ... kako bi se izht: ga tl \it:Ci visa k vazduha II cilju pos ti za nj a boljeg sagorevanje. IllO :!lk( .-1 1. Kombinovani gorionik gas-mazut c Wr+--+--. "-ada 5e oclredujc vc li Ci na gas nog go ri onika 1110ra cia sc obrati r aznja na brzillu kll" jom sc pr0stire I'la l11 <': 11 g'IS1I ....1I11l''. Sematski prikaz rolaciollog goriollika Za sagorcvanje gasa ko riste sc gori oni ci razli Ci tih lipova cija jc ko nstrukcija LJ pri ll ciru slicna... l '005.~l~ Ii ·I otlo.gorio nici sa udvoje nim uvodcnjem vazduha i gasa u lozisni prostor . • rntac illni goriuni ci (..NO G NFJA Ni l.zduh ' . zavisno od proizvodaca.:..·N TlUII. LVi I·.. gorio nika...·N1. Ukoli ko je ilrzina iSlicanj a isuvi iic mala....gorio ni ci sa prcdhodnim mesa njem kada sc gas i vazduh I11cSaju unutar S.-1 CI. 18.c n. 8rzina ubri zgavanj a vaztluh a i gasa iz gorionika Illora d ~t .. 1...t1a zi ull lltar oLlrt:de nih vrccinnsli..

11 0/70 °(' I sli enl>. 130/70.18. KODlpald gorlonlci 2 x SKVG-A-82 no kotlu 18MW.ol lovskc tCIll[lc ra lUrc volic su do 190 °e) mesa sc sa VOc.: kspillat<lcijc ni zi su troskovi e ne rgijc po tr.maZllf jirme SAACKE. c vodc rre nusi sc veca ko licin. Brzina kojo m se plallle n proslire nije kon ·tanln a.l UINSKO G IU:.Inc vodL: ad IlO·1 50 0(' za projc kl nc uslavc. i povratn c vLlde.: iJnL: Zil rad cir kub cion ih pUl1Jpi jcr. sa vrsto m gas a i obli ko m gorio ni ka odn os no nj egove mlazn iee-dizne.3. Tc mpt.JANJE . 18.i e pla me na u kOllloru za sagorcva nj c. Kombinovalli goriOllik gas. I s uvi ~c veli ka brzina istiea nja moze izazva ti oduvava nje (o lkida nj e) pla mc na ocl gorio ni ka.ic protoh ma nj i a po jedinici ma. TO ( SAACKE ) jug~- NI.t bi s.1 (ori Ole .J0/70.IO Ill iz povra tnog eevu\'od:1 c.J35 je vraea n. IZBOR TEMPERATURNOG REZIMA RADA TOPLANE U SiSICllli lll Cl daljinskog grejanj a koristi se vrc la voda razvod nc tem pe ra ture clo 150 0 c.jl1c nUcZe je jd ti nija a u tdku . Uohi cajcn i tctl1pe raturski rd imi \1 n:l silll torl anama ~ 1I !50/7\ 1. Vrcl a \'oda na izlazu iz kotl a (i7la zl1c h.: 1I ZL: IllIj :II11<l zapad- . /). Ovako visnke tCll1 pc l<t ture 1I r: 1 7V( 1(lIlI\I1 1 voLil1 ~<.:ra tura ptlvra tne vode treba cia jc stu je l110gucc It iza OdnOSIt Ll pUl n: bnn.6. U tom slucaju in aJ a gn.: p os ti g l ~l zc lj 'n<l te mperatura razvoc.S Slika /8.ic llhezhL:ciili SID vce Ll razli ku tL:l11pcrature razvod m.I. SIO izaziva Ille tnj c u radu . O na prilicno varira sa le mpcraturolll .

veCina siste ma d a ljinskog gej a nj a u ze mljallla E U p roje kt ova na je za pro me nljiv pro rok i ko ns ta ntnu tc mpe raturu u razvodnom vodu (kvantitativna rcgulaeij a). pre l11a po tre bnoj koli eini to plo te koja se me nj a prc ma spo ljnoj tc mpc ra luri ali i pre ma za htevima po trosaea za sma nj e nj e po trosnje energij e. oda kle se mogu prikazi\':rli .Sva Illc renj. Razvodn a te mpe ra tura za spoljnu projektnu tempra turu od -12 D C hil a hi 11 0 DC sa povra tno l11 te mpera turom od o ko 60 D C.436 B. O da tle se lIpravlja rado m ko tl ovskih jedi ni c<1.r i specij alnih so ftvc rskih pakc. efika sno i la ko upravlj a nje sisle mo m claljinskog greja nj a. UPRAVLJANJE RADOM TOPLANA Proceso m pro izvoclnje i predaje lo plo tn e e ncrgije dis tribu tivno m sistc mu upr avlja sc iz ko ma ndn og ce ntra topl a ne. ta. a u zavis nosti OU mctc reo los kih usl<l\'. T a me ra ce uz pre laza k na celodn evno grej a njc bez nocnog pre kid a o moguCi ti sma nj e nj e stva rnog kapaciteta grej anja kod po trosaea . mrd nih cirkul acio nih pumpi i drugim .1va sigurn o. U ccntru se pos tavljaju pOlrc hni para me tri rad a nudc: te mpe ra tura razvod nc va de. ne evrope d a nas ma nj e kor istc. iznosc' oko -12 DC. ko tl ovs kih pumpi .1 u svim to pl a nalll a sc vrse mocle rni zacije uprav ljan j:1 rado m pos troje nj a i to primc nolll najsavrem e nij c te hno logijc po mocu mikroproccsor.YJA LA C ENTlU ILNO GRO/ INJ F.4..r (s poljn a te mpe ratura i brzina vetra). :1 o ko 25 % . Osil11 toga siste mi grcja nj a rade bez nocnog pre kida. Mcdjutim.1 i raclni para mc tri sislc ma se mc mo risu u bazi podala ka. prime no m te rl11 0sta ts kih ventila na radij a to rim a. Slicna je situacij a u Srbij i i na os novu izvrse nih i objavljc nih s tru enih ispitiva nj a i mere nja moze se oce kivati povcca nje spoljane proje ktne te mpe ratura za vecinu grad ova. Z a grad Beograd su najnovij a istraz ivanj a po kaza la da se ona povecala sa -18 D C na -1 2 D C. D o mac i sistc mi daljinskog geja nj a lI gIJvno m Sli proje ktovani sa ko ns ta ntn ill1 pro to ko m i pro me nljivo lll te lllpe ra turo m razvodn e i p ovra lne vode u funk ciji spoljnc te mpe ratu re (kvalita tivna reg\llacija) i sa noc nilll pre kid o m greja nj a. .(Scad a). Pro to k sc odred uj e i podesava u podsta ni ci rado m lo kalne all tol11a tike. U nj c mu je implem e ntiran . pro to k i pr itisci po magistrala ll1a.knn\\'how" tchno loga i pogonskih inzc nj e ra u nas to janju da se upravljanje to pla no m sto vise aut o ma ti zuj e i taka smanji moguc nost grd kc izazva nc Ijuclskim raktoro m. a i vcc ina to pl a na u ce nl ra lno is toc nim ze ma lj a je u poslcdnjih 10 god in a znat no spuslil a lcmpe ra llirski ni vo razvodne i povra lne vode . go ri o nika. U posled njih nc ko li ko godin . 18. T"dorol'i<' l 'rWJf. prace nje i akvizieiju radnih para me tara . Ovaj naein rada je orije ntisan ka po trosacu i uz na pl a tu greja nj a pre ma iZl11e rcn oj po tros nji to plo tne e ne rgije rezul tira sma nje nj e l11 po tros nje za 20-30% . Sa druge strane spo ljne proje ktne te mpe ra ture u gotovo svil11 Evrops killl gradovima su redukovane i za gradove slienog klim a tskog po dru cja Beogradu . "Scada" sistem olllog uc."KTOVA NJE /'OSTrWJE.

prcdvid anjc potro ' njc i proizvodnjc topkl till': c nc rgijc i slic no. IUI NSKO GnU .5.5. Stika.Beograd. lJ danas njilll sistcrnillla claljillskng grejanja nosioc toplote jc uglav nolll vocla.Primenjella SimellsOI'a Ilajllovija tellll ologija upral1 ljallja . optimi zaciju . TOPLOVODNA MREZA 18. Para je nekada vise hila u primeni a danas se lIglavnOIl1 koris ti za tehnoloske potrehe inclustr iskih ohjek:lla .1 Konliguracija ccvne mreze Kak(l je vee pOIl1Cnllt o nnsinci loplo te u sistcmu daljinskog greja nja su voda iii para. Slika 18. Za.37 labdam a i dijagramiI1l a. J 8.7. 0 . 18.18.· INJI:: .. Zavisnn m1 vrstc i poloz:lj a potrnsaca primc:njuju sc ra zni ob lici razvoclnih i povratnih cc:vnih nHcZa: .S. OVO o l:l ksava ana lizu rada toplanc. KOlllanc!"i celllar top/ane N.l'lare/e illslrumellte sa komal1dl1ih tabli (II pozadilli gomjih slika) :a III ell ila je raCtll/arska tellll%gija.

{R.- ' ." .'-- .' vrsnc topl ane.:vara jedne toplanc snabdcvanje potrosaca toplotnom energijom obczbeduje se iz druge topl ane 3) Razgrdnata mrcia .).a sa vodom kao nosiocem toplote kada su razvodni i povratni vod iSlih dimenzija..poslavlja se u vclikim sistcmima i tame gde obicno pos loj. ~ . (51.... 2) Prstcnasta mrcia pogodna je za vcce sislcme a posebno kada postojc dvc iii vis. I ntervc ncije i popravkc prilikom pucanja ccvi su OlcZane jer se prekida lransporl toplOIne c nergijc za skoro svc potrosaee u iSIO vremc.a sa vodcnom parom kao nosioccm toplote bez vracanja kondenzata. Trecu cev cini zajcdnicki povratni vod. koji se grcje sa tog dcla tolovoda. . Pouzdaniji jc rad.c su mali ali su gubici toplote i vode vclikL 2) Dvocevna mrci..u kojoj su svi pOlrosaCi ukljuecni na vod koji polazi od loplanc . sa konstantnom temperaturom a slun za rad u lelnjim mcsccima.. S1-I8_9_ RazgranaJa mreia Ccvovodi mogu da se grade kao: 1) l ednocevna mrci..' .e kod kojih se jcdan razvodni vod koristi za grejanje sa centralnom regulaoijom temperature. ostaje privremeno bez grcjanja. Todomd c PIW 1EKTOV.. drugi za pripremu potrosne topic vode (PTV). U slucaju havarijc toplovoda vrsi sc pregradivanjc ostecenog dela toplovoda i sa nlD mali broj potrosaca.J3S 8. U s{ueaju havarijc iii J.lO.-I N1£ f'OSTlWll:.1 8.. 3) Trocevnc mrez. Pogodne su za manje siSleme (~ 1.9.: loplana u radu.). Primenjuje sc tame gde se oCckuje prosirenje sistema i broja potrosaea ...·N1A 7A CENTRALNO C REJAN1£ I) Zrakasta . Troskovi mrez. .

Nacin postavljanja toplovoda Postavljanje cevne mreie toplovoda zavisi od zada tka snabdeva nj a i od lokalnih uslova (stania podzemnih voda. SUB. Zrakasla mreia Stika IB.11.5. 'r . povr~ in s k c vode.-\ .~ " ~. dva povratna voda za ~ \ .11. ulicnog pokrivaca. ~ /. Nove lelmolog(je prikaza toplovodlle mrei e lIa aero podlo. prikaza na jc toplovodn a mrda ucnana na gcodetskim podlogama a na des nom delu slike je toplovodna mreia ucrta na na aero snimeima gradske cetvrti.:ama Na levoj strani slike 18. D/lUI NSKO GREJANJE 439 4) Ce tvorocevni sis tern se sastoj i od po dva razvodna grejanjc i za potrebe snabdevanja industriskih potrosaca.2. ras krsnica. postoje- .18.10. -- -. ' " . 18.

odvod nj ava njc . Pored ka nalnog vodc nj a.·UO 1J. Prohodn i kana li se r ad e ispod vita lnih ras krsni ca.11 ). kao i o d propisa zas titc o ko linc. " OSnWJE.. I _f~ \ ..NJIi 2. Kod nas su sc do pocetka 90 god ina uglav no lll ugrad ivale ce licne ccvi koj c su polaga nc u bcto nske ka na lc uz prc thodn u izolaciju ll1inera ln o m vu no m. .. I'odolO\·ic' I'ROJt::KTO I /lNJ/:.11 Cevi u prohodnolll kanalu . cevnc mos tove iii bcto nska po to lj a. drveca i vcge ta cio nih povrsina. U pod ru cj ima sa visokim nivoo lll podze mnih iii povrsinskih voda. Naravno oa uz svc to sigllrllos t rad a s istc ma p re d stavlja nc izbci ni fa kto r. t c l cfo n ~ kih linij a ..1 CE 'TR/ IL NO G'NEJA 'iF. U". izrauuju se ova lni . d c ncrgija. Stika 18. puteva iii tra lllvajskih sina . . topl ovodi mogu da se postavlj aju iznad zCllllje na stu bove.. cih insta lac ija i orugi h postrojcnja za sna bdcva njc (gas.). Ovaj vid p os tavlj a nj a se ko risti na tcrc nilll a sa indust rij skilll objcktima i za to ploo a lc kovod e ve likih du zina. Be tonski kanali u koje sc po lazu cevi mogu biti pro hodni i ne pro hodni. U pojcdi nim sillcajcvima povrsinska zas ti ta sc radi sa lilllc nim o illo ta ccill od a llllll inijull1a iii p ocinkovanog celicilog lima.. vou a . Povrsinska zas tit a se izvodi b ituill ini zirnno ill hartij o m sa t raka ill a o d ne rd ajuccg Illa te rij a la (slika 18. . Po vr lam a ccvi toplovodi mogu hiti : • • sa prccl izo lnvan im ecvima i d irc ktnim po laga nj c ll1 sa cclicnill1 ccvima za po laga njc u bc to nske ka na lc II ze m lj u.ka na li i to od vOdo ne pro pusnog arillira nog beton a.

13 prikaza n jc toplodaJckovou.14.Poiarevac Na slikama 18. sa kojm se grcje Lazarevac iz tnplanc koja sc nalazi u Vreocima i pripaua rudarskom komplcksu Ko lubara. Toplovou jc uradcn od cclicnih (xvi izo lovan stakknOI11 vunom a spoljasnja zastita je od policstcra . prikazan je nad ze mni toplovod .I8. /2 Cevi /I Ileprohodllom kallalll Slika /8. duzine 7 km .-1-1 / S1.5 km sa kojim se Pozarcvac snabdcva toplotnol11 cncrgijom iz terl110eJcktrane Kostolac. prccnika 600 mm./3. uuzine 6. Nadzemlli toplOl'od TE Kostolac. Na slici 18. . precnika 400 I1lI1l .

pOIDeSana sa solju prolazi preko poklopaca komora i kroz saslave na betonskim poklopcima kanala. koja posle odredenog vremena oslabi rev do te mere da ona pod pritikoIll procun . .·U2 B./1 Clo NTf0LNO C Il t:J/lNJE Slika 18. (odowI ·if I '1IOJO. Taj rastvor vade i soli natapa izolaciju (mineralna vuna) i na toplim cevima dolazi do intenzivm: korozije.:rOIII1NJI.14. U zimskom periodu voda sa saobracajnica. Nadzemni toplovod II LazarevCll zasticen aluminijllmskim omotacem NajveCi problem kod kanalnog polaganja celicnih cevi predstavlja prodor vod e u kanale. f'OSTl iOJE J/ l /.

. a znacajnija ugrad nj a u ze mlj a ma EU zapocc ta je osamdesctih godin a. Ove cevi. U nasoj ze mlji 90..-.tca na gore navcdcne probleme .1 5. cine "sistell1 pred izo lova nih cevi".lih godina i pocinjc kori su. koje sa alarll1nill1 sis temom za detckcijll clirenja. ·U3 ~ < ~. •t . . n . proizvcdene Sli prvi put seda mdcse tih gndina proslog veka..~ .~ · i • .I ii.: nj e prctlizolovanih cevovoda. Slika J8.~ . ' ..:dizoluvanc ccvi S li odgovor proizvod:. S}\(I (aU-J A N}I..' . Pocelkom novog veka svi veCi inves li cioni proj ekli za izgradnjll iii za me nu do trajalih delova sistem a daljinskog grejanja se ustvarllj ll sa prcd izo lova nim cevima. .· IU I .\:. Primeri dotrajalih cevi usled prodora vode so ulice Pn...

'OJ!.tvrda pe na (PU celicna ce v SI.\ 'j 1 / 'I ( 1..17.oJ..1/1 NJ r: S lika / 8. R I (I Vr l SJ I: /'f) \ II.. 12111 i 16111.Irmn'" I'!<O I/. /I 'I ". Olpornc Sli na te mpe rature do 150°C i rad ni prit isak d o 25 bar. veil/i/o i vodeCih os/ollaca 11(1 {opll'odil7la slarosli / 5 god. 1<1:. Rok traj anja iz nosi 30 godina bakarne zice polie tile nska zastitn a cev po liureta n . Prt:!dizo lova ne cevi sc izraduju d o nnl11in a ln og prdnika ON 1000 sa s tandard nnn1 iii pojaca nOI11 [Jo liurc ta nsko l11 izo lacijom .18. !'rilller ZGmene aksija{.. zbog prurlura "ode sa IIlice. Predizolovana cev sa uredajem sa registrovanjrm pojave curenja .wg WI'Tlf)'(!Tl . 1I duzin a l11 a od 6 111. u zavisnosti o d prcc ni ka. /6. Isporllcujll se.\ ' I I< 1/ NO r.:l/.!Uf'lI.

F izieka osob ina opada nja o tpora kod pojavc vlage iskoriscc na jc za a lar mni SiSlClll .'IUINSKO G /W.pe no m (bez freo na ) i evrsti spo ljni o motoe sprceavaju velike to plotn e gub ilkc.'ednos ti predilolovanih cevi: l zo lacij a sa pu r ·. osigur avaju sigurn ost.ova nijc Ii asc u grad skim podru ej ima uz kra tko vrc me mOlllaic . p ur'· p<: IlU pO l"eloj njenoj du zini sc ugraduj u dve baka rn e zice (51. U slucaju puca nj a ecliene ccvi iii spo ljn c plas tiene ccvi d o lazi do prodo ra viage u pur pc nu . 17)..18.18a..2% ko ntro lisa nc dliZinc. II .· 4-15 U r o li urc ta llsku . Ugradllja prediz%vallih cel1 ijirme ls0p/IIS direktllo zemlju ispod mosta Gazeta /I Beogradu. moguce je prcrizno izvcsti najkompi). is<Vplus Slika 18.18. predi zoicl\"ane cevi se dire kl no po lazu u zC llllju uz pre tho dno nasipanj c pcs ko m. a ccvi poseduju sistem za ko ntrolu os teCcnj a sva kog de la cevovod·a. P. du g vc k traja nj a (30 god ina ). Pojava vlagc sc locira a larlllnim sistc mo m sa prcciznoscu od 0.J/ INJI. Upo tc rb o m razlieitih spo ljnih e lc me na ta ( fitin ga) ko mpe nzacianih d c lova. pa se Ill cri o tpo r iZllled u peno lll obla zc nih bakarnih zica i ecliene cevi . Za razli ku ad celicnc ccvi koje prvo za htcvaju gradnju be to nskih kan a la.. f).

v_Beograd" 18_5.utiYT1om Stika 18_19_ Vel/lili .:od Gener Iwfe lIa . ic vai na njihova uloga prilikom otklanj :l !.JI p<))cJinih <IconiC! loplovoda.Slika IS.3 Armatura toplovoda siSlemu I)()f~d cevl . L' d~uir.'atnu ulogu ima afnlalura koja mote " ? ~"graJn3 i f1:gulaciona .i Jinne lsop/us II nad~el1llll1 deollic lI-pr(/11.ISb_ Ugradnja prediw/ol"OJlih eel. a poscbno . prelwaulopuJa l. h3 varijc. Prcdgradnom armalurom vfiii sc mchaniscko prcgradi" .

i njih ova ugradnj a je znatno lak. 19. povezuju se na sistem daljinskog grejanja preko predajne stanice tzv. Zaptivanje izmedu cilindra i tcla slavine postize se specijalnim mastima.6.27).1. U kucnoj instalaciji temperatura razvodne vode radijatorskog grejanja se menja od 90°C pri spoljnoj projektnoj tempcraturi. Cilindricne slavinc ostvaruju pouzdano zatvaranj e i pregradivanje sistem a ali imaju vcliku tdinu i znatno vece me re za ugradnju u udnosu na leptiraste zatvaracc. .) . Osnovna funkcija predajne stanice jeste snizenj e temperature i pritiska iz toplovoda. Vc nlili (s I.stambeni iii poslovni. kupc i sedi sta . Zasulli imaju kucislC i svo jc ugradnc d e lovc: vre tc na sa ru cnim toc ko m i klin as tim iii pravim zasun om i zapli vaccm .20. sl I S. 18.~~ u odnosu na vcnlil c i zasulle .) sc saslo jc o d ku cis ta i ugT. a nal cganj e leptirice na telo se ostvaruj e preko zaptivnih e lemenata iii kao metaln a me tal. LJA UINSKO C r<UANJE ·N 7 P regraullu arlll~lllr u cine: vc nlili . vre te na i ru cnog locka.20. Mogu biti sa rucnim i sa moto rnim pogono m. imaju m ale mere ugradnje.ldc nih dc lova.L8.18. Stika /S. PREDAjNE STANICE-POTROSACI 18. prcgTadni iii rc gula cio ni . do 40°C kada je spoljna 12°C. Projektne temperature u razvodnom primarnom cevovodu iznose i do 150°C a pritisak do 25 bar. pods tan ice.l S. Ic pliras ri zav rl aci i cilindri cnc slav inc (s I. zasuni .6. Predajne stanice Potrosaci . Najvisi pritisak II ovim sistemima je do 6 bar. 19. (Slika 1S.Beograd Lcptirasti zalva rac i. Leptirasti zatvarac firme Adnms sa motornim pogol/om N" 700 I/a polaZIl magistrale II toplani N. b o i zapti vaca.

Zaptivanje izmedu cilindra i tela slavine postize se specijalnim mastima. pregrauni iii rc gulaci o ni. Leptirasti zatvarac firme Adams sa motornim pogollom N" 700 lIa polazu magistrale II toplalli N. kao i zapti vaca.27). f)/ lUINSKO C FIUANJ E ·/</ 7 Prcgraullu annaluru cinc: vcntili .20.20. i njih ova ugradnj a jc znatno la ksa u odnosu na ventilc i zas ullc . vrcte na i rucnog locka . do 40 DC kada je spoljna 12°C.).l8. . Mogu biti sa rucnim i sa motornim pogono m. Osnovna funkcija predajne stanice jeste snizenje temperature i pritiska iz toplovoda.6. kupc i sedista. Zas uili imaju kuciste i svoje uoradnc delavc: vretcna sa rucnim tocko m i klin asti m iii pravim zas unom i zaptivace m. a naleganj e Ieptirice na te lo se ostvaruje pre ko zaptivnih elemenata iii kao metal na metal. U kucnoj instalaciji temperatura razvodne vode radijatorskog grejanja se menja od 90 DC pri spoljnoj projektnoj temperaturi. Projektne temperature u razvodnom primarnom cevovodu iznose i do 150°C a pritisak do 25 bar. ICJ1liraSli zavrtaci i ci lindri cnc slavinc (51. Najvisi pritisak u ()vim sistemima jc do 6 bar.1. illlaju male mere ugradnj e. PREDAjNE STANICE-POTROSACI 18. Stika 18. Vcnlili (51.18. sl 18.19.18. povezuju se na sistem daljinskog grejanja preko predajne stanice tzv.) sc sas to jc od kuCista i ugTadcnih dclova.stambeni iii poslovni. podstanice. Pcedajne stanice PotrosaCi .inu i znatno vece mere za ugradnju u udnosu na leptiraste zatvaracc. 18.19.Beograd Leptirasti za tvaraci. (Slika 18. zasuni . Cilindricne slavinc ostvaruju pouzda no zatvaranje i prcgradivanje sistema ali imaju vcliku tez.6.

-:.A6 . 18. toplo tna snaga.. tn ih prcdajnih sta ni ca te mperatura se redukuje mesa nje m povra tne vode iz kucnc instalaciie i pOlisne vode iz lo pluvod a (u odnosu na prime r 2/3 : 1/3) a pritisak Sl. pa se pritisak odrzava nezavisl1o. Na slici 18..pritisak vode na izlazu iz PS I Ij R I I iI III <.us 13... Kod d ircJ.pritisak vode iza regula tora pritiska MM9 . I I I L_ "'1115 SI...-:. II III .-------' . vae toplote i kucna il1stalacija je po tpllno razdvoj e na.2 1 i 18. T(xlcmll'ic f'HOJEI>TOVANJE POS7 1 W J ENJA 2A C ioNTRALNO G IU£ JANJ£ Pred ajn e stanice (PS) mogu hiti dirc ktlll: iii illlJirc ktnc s l. Prikaz ana lognih merenja i signa la l1 a dire ktnim i indirektnim podstanica ma 1I sistcmu daljinskog grejanja Beog raJ a prc dstavljcn jc na s likama 18. . Kod indire ktnih podsla ni ea ugraduje se izmcl1ji.JI I I L_-:.proce nat o tvorcnosti ele ktro illo tornog ve ntila (po teneioilletar) MM6 ...tempe ratura vode u povratno m vodu primarnog d e la PS MM3 .21 i 22.J __ .utrosak toplotne energije.....temperatura spoljnjeg vazduha (koristi se za n:gulaciju). U to plotno-predajnim stanieallla su ugradeni i cleme nti za merenje pritisaka: MM8 .-:.22..l1ll8 . maksimalna toplotna snaga MM5 . I II II II II "I II.pritisak vode na ulazu uPS MMlO ..2 1 je prkaza n sistcm sa analognim mcrenjem pri ec mu su: MMI . Prva eetiri ulaza regulator prihvata iz raeunske jediniee merila toplotne energijc pre ko komunikaeionog prikljueka.-:.! redllkuje putcm regulatora pritiska.-. I I "'1...18...·::::.protok vade u PS (koristi se za regulaciju) MM4 .21 Sema indirektne podstanice za grejanje ... :: : Ll .-:.te mpera tura vod e u ra zvodnolll vodu primarnog dela MM2 .{)NU ~ 1-+J.temperatura vode regulaciju) 1I razvodno m vodu sekundarnog de la PS (koristi se za MM7 .

podslanice sa l1Ierenjel1l ellergije. I I II _ _ _ -"I r~ I MM4 I I L~ I I (. __ .23.. leva seklilldami (kliclla illstalacija) . SOY r .. direktne.::. .·IUINSKO G/lr:.22.. Izgled nove.J..-.da lj insk i nadzo r RJ-racunska jed inica II I I SONU II: III III • I I I I I .-_-' J I MMS Slika.:.18.reglilacijolll pritiska i protoka.J9 SS V-regul ator pritiska SOV-prcs truj ni ve ntil VFL-rcgul a tor proto ka MM3-me rac pro toka R II' "I R-rcgul a tor-kon tro lc r SONU. __-_ -_ -_-_-_-.Desllo je primami deo. U grejllOlII sislelllu Beograda.lIlNJ/~· .:-_-~ =:. ~-----~M~~ SSV I : I I r ..~ -.::-.J I : ~L.. MM7 I __ .-(7r""" . 18. Sel1la direklne podslanice za grejanje Slika 18. f).

SasLOji sc od regulatura diferen cijalnog pritis ka i venti la sa e lektro motarnim pogonom.\'0 (:/(/:.5 bara prekl) zada lc vrcdllos ti . Svi clementi smes teni su u jedno ku cis te i zajcd nicki sacinjavaj u intcgralni regulacioni ventil. (SI.24. • Slika J8. Regulacija pritis ka slu zi za oclriava njc konstantnog pritiska u napojnom voclu prilll a rnog del a pocls tani ce sa c1ire ktnim prikljucenje m porrosaca.ltora prili ~l.V(1 ljc ne (zada tc vredn US li ). venti l se otva ra i visa k vode sc pres lrllj av<l pravo 1I povratni vod .l'INJI-. .'\}." tO I . Regulator protoka Samson sa molornim pogol/om. kojim IIpravlja Simeflsov kOfllroler slneSlen II kom. p(1desava sc na vrccinost za U. Prs kanje radne membrane se detcktllJl' eurcnjem vo Ie 11<1 ispustu ugracicnom izmedll m em bra na.""'''' It" 1'/(011. 18.\'11. .iI iZilad dll l.' dOLVoli parast priti ~ k a iza regul . rad nu i rezclv nu .: od 0..·1 .5 bar vecu od priliska koju udrz:1va n:gll iahlr priliska. 1 /A CIONTI<AI .. Kod kvalita tivne regulacijc protok se odrzava konstantnim. . Pres trlljn i \'l:l1 lil (SOV) SlllLi da n.J50 /3 / . Kod kvantita tivne regulacije u regulatoru protoka smcSte n je i ventil za regulaciju temperature u napojnom vodu se kund a rnog dcla predajne st:mice. 1'()\'7 nOJl. orman R egulator prutoka se koris ti da og ranici protok \I primarnom delu podstanice.27). U slu caiu prska lll <l radne runkcijll prc li zi ma rezcrv na me mbran a. Kacl a prilisak iza regu la tora po ras tc vis.. sa o pruga illa i Illembra nam a i spada 1I regu lalore bel fJomoc lll: e ncrgij e. Venlil jc pn knn strllkeiji Ill c ha ni c ki . Zadata te mpera tura vode u napojnco lll delu sekundarnog dela predajne s tani ce mcnja sc zav isno od pro ll1ene te mperature spoljasnjeg vazduha. iza venti la za regu laeijll te lllfJera tu re i pro toka. ll11 a dve membran e.\ I • m'EJ -.

Pobudivac 6.26.2 .Sigurnos na membrana 7.PeclIrka venlila. ($""'<p=~---l Slika 18.aC( ak/ualor) Regul ator rritisk a u kombinaciji sa pres trujnim iIi sigurnosnim ventilom obezbeduj e kucnu instalaciju od previso kog pritiska . Pres/rlljni velltil I.Sedis/e vell/ila. Te lo ventila 1.25.0pruga. Regula/or pri/iska Samson (1. Prsten za podesava nje 12. 4.451 PI .Nal·rlka za podesavallje. '. 2 3 ~ 7 6 Slika 18. 2.2.1 1. .l. Pecurka 4. Tela ven/ila. 3.0sovina peClIrke. ~ P2 .Pokrel. 6.Radna membrana 6. Osovina pubudivaca 8. Opruga pccurke 6. Osovina pecurke 5. 7. Indikator pucanja membrane 6. 8. Poklopac opruge 10.1 E lementi za poveziva nje 3. Opruga 9.

.vlIcni merae toplote . to pl o tni koeficie nt i . mn ozi te mperatursku razliku...-152 8.-.. pro te klu zaprem inu vode.. Naved e ni mern i urcdaj sastoji se iz meraea p ro toka. qm: l1l inu teenosti .. /lU/ INl E Dijag r.16 .7 "dO/v.(\: ru nkcijc: Illcri te mpcra tllrsku razlikll vod e u na pojno m i povratn o m vodu i prote kl u 1. Simensov ullral. 0 Te mp eratura slJ oljasnjc!] yudu h(l {OCJ S/ika 18.c l'IW l l::" T O 1 ·.. tempe ra tu re -+-+ -i.:lm prom ene l:If I ~ltP.'.fj ·8 . 1 'I 1 .18 -.10 .I - I "" 18 16 1<! 12 10 d 6 ~ 2 0 4 .. .27.I:' lJ . Mc:rilo obavlj a s1eJC... Me rae to plo tn e c ne rgije je ll red aj koji m sc 11\~' ri loplo tna e negrija koju oslobodi nosilac to plo te u sistc rnu.·INJf' PO. ~.28..intcgrali" po vremc nll.'T'Wl/· \I 1 / ·1 ( hV. ... S/ika 18. 1LNO C. jcdnog pa ra te mpe ra tllrskih senzo ra i jedini ce za izracu nava nj e. -..J+f-R ...

-' ..----Slika J8. 18..I nadrcdcnill1 cc nlrOIll sllll:Stcnill1 1I distriblltivnom ccntru toplane i drugi koji slllzi za kom llni kacij ll sa ra cunarsko l1ljcdinicolll lIgradcnog meril a IOplotne ene rgijc. 29a./1.... . Plocasti izmelljivaci . Reglilaeion i kr ug R2 obezbcduje i ogran iccnje l1laksi lll alnog dozvolje llog protoka.. Plocasti Izmenjivaci S~· ~.p pfDC.. Plocasti razmenjivaca toplate 1I odnosu na ecvastc imaju VCC LI toplotnll cfikasnost (do 97%)..v()(Ja) a prema kOIlstrukciji na dobosas tc (ccvas tc) i plncaste Dobosas ti ra zmclljivac sa prav im . . LPM. .. -. Illinimalno se prlj aju i nijc illl komplikovano odrzavanjc.:. .voda i para . masovno koristili do pocctka devedcse tih godina pros log vcb.. _______ "/. -153 Mikroprncesnrski rC £III '1[or (knntrnkr) POSC dUjl' dva kUlllun ikaciona prikljucka: jedan za ko mun ibciju S. U grej noj tchniri razlllenjivaci toplote su apa rati 1I kujim a se vrsi razmena topl ote izmedu pare.'. . odnosno pre lazi na regulacijll protoka kad iZl11c rena vn:dnost proLO ka postanc jednaka zadatoj . manji gabarit (plocasti razmcnjivaCi z<luzim aju 15-30% prostora koji zahtcva cevasti)..-~ ~5 ' . . Oni 5e de le prcma radl101l1 IllcLiij lllllu (voLia .18.. .. ".~"e ' .I: .- . Kt-.6. " """ -""'-'. .II.mINN""". jeftin iji suo ---.....".'Ptlv~jjl.. .....vSf(O G IU·:J.. . u grejn oj tehnici.. Mikroproccsorski regula tor lIgrackn u podstani cu o lllogllcuje rca lizaciju sledecih regll iacionih krugova: krug R I za rcgll iisanjc temperature vOlk 1I se kund arnoj mrezi i R2 za reguli s~ nje pro toka vodc u prilll arnnl11 dell! ccvllog razvoda... ".2 RazmenjivaCi toplote U sircl11 Sl11islu reCi razl11 cnivaci Sli apara ti u Kojima sc toplota prcnosi sa jecl nog medijuma na drugi. vode iii vre le vocle. kacla je c1oslo do omasovljava nja primellc ploCastih razmenjivaca toplo te .. vescstrllko SlI laksi...·INJ!... f) ·II ......... U " iii sp ir:dnim cevil11a su se kod nus.

) i im a ju ugracle n mikro proccsor k(lj l reg is truj e... TRACO Plo~as ll IZmenJlvaci loplotc LPM LemlJenl placa9tlizmonJIvaei toplate HS .. Pri po rastu te mpe ra ture u pros to riji ras te (cak i za hva ljuju ci ne ko m unutras njL 'IlI izvo ru to plo t.: slll anjuj c i oclrzava sc odab rall. To su " in tdi gcntni " uredaji koji raziikuju topl o tu prilllije nu o d rali ijat')· ra i o nu iz drug ih izvo ra (sun ce.J.:) . s tednj a k.. p roto k top ic vode kroz radijator s.tNT/v ll.mjl koja se zagreva. T ermostatski r adij a to rski ve ntili ~lIn og u c uj u n. ] .· s toje i elektro nski de litc lj i to pl o te./5.3 Sistem raspodeJe troskova grejanja po stanovima. 1 \. 18. Todnr(lv." I 0 . ptocasti iZllIenjivaCi Plocasti izme njivaci mogu biti le mljeni i sa za ptivaCi ma.29b. radijato r. U gradnj o m razclelnika tzv. Po de sava nj e m po lozaja tc:rm os tats ke glave nj e nim o brtanje m postizc se vi sa iii ni b te mpe ra tura pros tora o rva ra njelll iii pritva ranjcm prntoka kf(l /.. poclescna na te rm os ta tsko j glavi ve ntil a.· J NJI:'...~ .1 te mpe ra tura pros to ra. ./ B. o braduje i mc mo ri se podatke.1' de .NO GW:.·J i'A (. koji rcg istruju tros kove greja nj a po mocu st:nlCII':! te mpe ra tu re .guli sa njc tempe ra ture u prOSJ... U primcni su i elcktro nski razde lni ci sa radi o vezo ll1 koji u mogucavaju <tu tolll :JlS ki pre nos podataka bez potrt:bc za ula zc nje u stan potmsaca radi ocitava nja.6. • lIosul I - ---- I/Hllltl lI II ~' (/ I Stika 18. reg istruj e se po tros nj a cne rg ij e na svako lll raclijator u lldn osno u svako m s ta nu . itd... "cle lite lj a " topl o te na sve radij a to rc u o kviru jedne 7 ~ 1 .C P/W lIi K'/ O J'ANJ /:: rOSUWJ/' NI.

U..30. elklrollski so radio modemom Uko liko su na radijaloru ugradcni tcrm ostatski vcnti li dolazicc do smanjenj a poveca nj a protoka u kucnom ra zvoclnom postrojc nju .lC I • Slika 18. t e mp era tllr ~ i o mogucav::t ve - 11 I I .30. od nos no pumpa ce obczbediti optima lnu radnu tacku LI Z minimalnu porrosnju c le ktri cne c ne rgij c . n IU/ . I/v."/. '. Termostatski ventil brzo rcagujc na smanj c nj c sob ne t i pro tok kroz r::tdijator.. Delilelji toplote jirllle Zenller 3. U to m slucaju preporucuje 5e ugradnja kucnih pumpi sa promenljivim protoko m. isparivi 2.vSf.() ( . Termoslalski vellliljirme Hen.I . eleklrollski Stika 18. . To su " pamc tnc" pumpe sa promcno l11 brzin-: u sistcll1u grcjanj a. Bil o kakva pro me na us lcd potrcbe grcjanja (orvaranjc iii zatvaranjc vcntila) cc uzrokovati da pumpa tre nutno rcg uli se protok u sklad u sa potrcbom.

1 ( I . . (·. l 'I\U.lJ1. ckklricnc clll:r..W...:". I:." . kllCllilll gn::jnilll iIlSI.. ljc .II: A/r JI I ·..I-../ilill UU/. 1".. dc lilc lja lurloH.. p o~t i ic st! uSiccia od 20-30% toplotnc c ll crgi.f.'. . pumpl sa promenljivim prolo k'lIl! .1<11.l111..1 .\'r) (: lIr-JANiE ".N I Ii 1I.5(.\ lll rJjl· Vi. I !. Grund/o ' PI/ IIl/lL' I P I: 'a promellljivim protokom i daljinskim podda vanjel1l UpOln " 11[1 1 It! rmllslats kih venl" ".i ~ i " .

ko tla za iskori scc nj e toplo te produkala sagorevanj a i parne tu rbine koju pokrece para ge neri san a u kotlu.Kombinovana knlzna poslrojenja su J a nas u siroj primc ni . dizel iIi gasni mo tori. konSlruisa no pe l goelin a ra ni je. Proees ko mbinova ne pro izvodnj e sprovodi se u parn o j iIi gas noj turbini i mo torim a za unutrasnj e sagoreva nj e. U H amburgu je 1893.ko nde nzacio nim sistemima pos tize se stepen ko risnog dejstva oel 35 % .7.. bi oma~a i gradski olpad.Poslroj enja sa iskoriScenjel11 loplole gaso\la 1I kOllu SlI poslrojenja koja im aj ll gasnu turbinu.uz guhit ke oel 65 % . Kao go ri vo na jcesce se koristi prirodni gas iIi maw t.. Toplotna c ncrgija dobijena na ovaj nac in moze se korislili za po tre be dalj ins kog greja nja. iIi njihova kombin acija. iza ko jih sc pos tav lja ko ran.. 2. Stepc n korisnos ti kogcne rat ivnih pos troje nja je znaeajnfl vcCi ncgo koel odvoje m: proizvodnj c . pri roda n iIi Jcpo ni ski gas..2. Prcdn osti su vi~e sturkc .. 18. Pos trojenj a za ko mbinovanu pro izvodnj u mogu hiti poddj. 3. Kombinovana proizvodnja u daljniskom grejanju Visok ste pe n korisnos ti koge ncracijskih postrojenj a omoguCio jc u pns lcdnj e dvc deee nije njihovu ekspanziju u primc ni. Kao gur ivo ko ri ste prirodn i gas i sas toje se od jednc iIi vise gas nih turbi na. D!l UINSKO G III:JANJE 457 18. prikljuee na na obliznje pos trojenj e za p ro izvudnju e le klricnc e ne rgije . l z turbine vreli prndukti sagorevanja prolaze kroz korao gde se gc ncrisc toplotn a e nergij a. Ova pos tro je nj a su uglavno m manjih snaga.Pnslroj enja sa klipnim masinllllla koristc mo ture sa unutra~ njim sagorcva nj e m umes to gasnih turbin a. 4. ali i u industrijskim procesima. a li jeda n deo pare moze biti izdvojen iz turbinc i iskoriscc n za stvaranj e tople iIi vrele vuele.7. KOMBINOVANA PROIZVODNJA TOPLOTN E I ELEKTRICNE ENERGIJE 18.Pri pro izvod nj i e lc klri ene e nc rgij e u ko nve ncionalnim . je proces istovre me ne proizvod nj c e le klricnc i lopl ntne e ncrgijc u isto m proecs u. Poreel oellva nj a pri- . a prni zvc dena kori sna to plo tn a i elek tri cna e nergija cini 90 %.Kondenzna poslruj ellja sa izdvajanjem su name nj ena za proizvod nju sa mo e1ektriene e ne rgije. U ko mhi nova noj proizvodnji gubi ci su svega desc tak proce na ta. npr.1 Opsti deo Ko mhinovana proizvud nja elekl rienc i toploln c cnc rgij e iI i lzv. izgrade na zgraJ a koja jc za po trebe grejanja..~.: na u ne koliko grllpa : 1.7. U m:kim prime nama se moze ge ncrisa ti para za po kre lanje parne tu rbine. kogc neracija. Ovo se smalra poce tko m kumhin ovane proi zvoelnje u Evropi. Izvor pri ma rne cncrgije (gor ivu) moze hili razli Cit : cvrsta i teen a fos ilna go riva.

: usled smanje nja koefi cie nt a provodenja toplote. na primer. odoosoo 1. u Nem ackoj 81 %.1 naprezanja sa puklltinama na kotlovskim cevima. In ln o za grcvanjc.: trzistu. Pri zagrevanju vode u postrojcnjima daljinskog sistema grejaoja na grcjnim povrsi· nama kotla i ccvovoda do lazi tlo izdvajanja ka me nea koji suZava prcscke. ZASTITA OD KOROZUE I KOTLOVSKOG KAMENCA Kako jc vise pUla vee nagcaseno osnovni nosioe toplote u sistemu daljinsk\l1! greja nj a je voda. Za lw<J ljlljllCi vi snko l11 stcpc nu ko nvcrzije kombioOV"dllil proizvoJ nl<l zahlcva l11 anjll ko liCinu go riva . l11arnih rczcr" i fosiln ih g(lriva. Rumuniji i Slo\'aekoi je za pazcna tende ncija izgrad njc l1lanjih gasnih postrojenja 18. DOl bi sc sill anj ila os teec nj a prouzrokovana korozijom i stvaranjem kotlovskog. U Holaniji. za is te ko li cinc toplotn e i e lcklri cne c nc rgij e. prouzrokujc toplotn. vcoma lIticajnog jcdinj enj a na efcka t staklene baStc. 94% toplotne cncrgijc daljinskog grcjanja je iz kom· binova nih proecsa.8. t..: · ce nj a. j<!r jc smanjcno za adCI:lc kao i c lllisija CO!. Uzrok tome. ovo drugo trosi za oko 30% manjc gI l riva. A psulutn o cista voda u prirodi ne postoji.-I 2-1 C IONTRAL '0 CRE'AN/I. Svcdska je poseban slueaj jcc se u velikoj men koristi ot r ad na top Iota."I'/(' I'I?O}I: KTO I ~-I . U vcCi ni zema lj a E U sc poscbno stim uli sc izgratlnja i rad kogenerativnih postrojc nja pre ko smanjcnja da zbina pri izgradnj i do povlasecnih cena po ponudi cncrgi i.VJ/·. I o ko 67% . II IOku pllgona sprovotli sc hcmisjka i t0rmicka priprcma vode koja podrazli . Sirova voda i voda koj u daju vodovodne staniee sadric uvek vceu iii ll1 anju koliCinu rastvorcnih soli koje ul icli na pojavu korozije i stva ranj e kamcn ca. tvrda voda. znacajni su c koloski ci'ckti. a tim c imaju i manjc stctnih emisija u okolinll. U zcm ljama centraln c i istocnc Evrope koliCi na toplotne encrgije iz kombino an ih rroccsa jc ni za ncgo u ze mlj al1la EU i krcee se od 35% (Letonija i litvanija) do 69 r . U zc mljama EU ueeSec toplotne e ncrgije dobijcnc u postrojenjima za kombino\·a· nu proizvodnju u ukupnoj kolicini top lo tne e nergije je veliko.-158 /J Tod". ko ~~ uporcd c dva slicna postrojc nja . zv.1" . Pod korozijom se pourazumeva rcakeija mc tala sa svojom okolinom koja prouz· rokuje mcrljivu proll1cnu strukturc materija la i moZe da dovede do ojegovog ost. prvcnstvcno je sadriaj soli u vodi . smanjujl: prolaz topl ot\. U pcoscku ono izno. Nova postrojenja kombinovane proizvodnje ~1I 1I izgrad nji iii su ugovorena u mn ogi l1l zem ljama a u Madarskoj. tj 52% u proscku. Dcjstvo korozije sc ubrzava sa povisenjcm temperaturc priliska vodc iii pare pri daljinskom transpo rtu top lotnc energije. (CeSka i Hrvatska). ka m Cllea . I'OS'! IW }I' N}. jcdno za odvojen u i drugo za spregnutu proizvodnju. Kurozija sc u ccvovodima i apa ra tima ustanovljava na osnovu slabljcnja zitlo\ ' odnosno nastajanj a rupa . a za toliko jc smanjcna i ukupna emisij a i ko li ci na CO 2 .

18.h e mi ~k ih trelmana kotlovske i vode za sis lcme daljinskog grcjanja u primeni pn. Uz ovaj pO~lupak sprovoeli se i fillriranje vod e u ~is lcmll . iz me nji vaci ma . . flJI I SF.:.X jt.O ( d iU. J.. 18.33. it' _ \ )"' . Filleri delimicnog loka se prikljucuju paralclno sa glavnim povral nim vouom.32.IS.:janja.on linll a lnu srna nje nj e mulj a i op ilj aka reuukuj e lal oze nj e 1I kotlovim a . . oll l<:ksava nj <: odc i tioLiavanj<: inhihilOra pro tiv kOl"Ozije. Jii . s l. raciijal o rim a i venlilima pa sc oeldava visok ni vo c fibsnosli u prcnosli lu pl o le . Izgled unlltrasT/justi cevi magistralllog cevovoda kada priprema vode lIije bila odgnvarajllca Pored tradi cio nalnih .! o dvaja llj <: ~a~O \· ~1 i Iljih\WII n<:lItra li za<:iJII. ccv im 3. -159 Olev. li. Usmeravanjcm dela povralnc vode (5-15%) n a fi lt ere oelsl ranjuju sc mulj i gvozdenc ces licc (lJpiljci). Hydro . koji rruza kompklnu za~ lilu od ko rozije i kamcnca uz obezbedenje efibsnog i bezbcd nog raslvaranja vee stvorcnog kamcnea. LViI.ov laclavaj u roslllpci za dodalni tre lm an vode koji su viSe fi zicke prirode ncgo hcmi skc. rosturak i naziv proizvoda za lrctma n kollovsk~ i vode u siste mima el a ljinskog gn. 'I Slika.

I 8. Tod" .·I /.'llc jirmt'. .3].// D i lNi E Stika... /'(I.1 Ci:'NTlU II.ITIiOH .TO I : It\H:.'\/() (. Madem a poslraj ellje za dodailli Ire/mall vode jirme Hydro-X ugradell o 2002.o. god. ie' I'liOi U.II.vi . II TO BarCa plltem dO llacije isloim f.

vrste prozora i njih ove ve licinc. 46 1 .1. U njim a je ona ispod 100 kWh/m z. R azlog ve likc potros nj e u nasim zgradama je u cinjeni ci d a d aleko najveCi deo stanbenog fo nda u gradovim a Srbije predstavlj aju gradevine podignute u vre me kada energe tska kri za nij e jos bila ni na pomolu iii te k sagledavana. ond a bi se pokaza lo da se u toplolne svrh e u gradevinski m obj ektim a trosi gotovo polovina uku pnc energije n a~c zemlje. sto bi mogla da bude dan as gornja. nj ene lokacije.19. da le ko najveci dec to plo lne energije se odnosi na greja nj e u gradevinskim obje ktim a i prvcnstve no zavisi od sa me zgrade. klim a tizaeiju i pri pre mu tople potros ne vo de). kao i !etnje hl ade nj e. ope t zavisno od samog grade \'inskog obje kta. Pri tome. nj egove geo me trij e ali pre svcga od ve licine i ka ra kte ristik a transparc ntnih c le mc nata u fasa tlama. UVOD An alizc i studij c enc rge tike 1I gradovima Srbijc [1 9] pokaza le su da se u nasoj sredin i oko 40% ukupnc po treb ne e nergije kori sti u stambe nim i javnim zgrada ma u Izv. zapravo od ma terij ala zidova. cesto i u dnevnim pe ri odima. God isnj a potros nj a energije u najvece m broju pos tojeCih zgrada u Srbiji je u proscku 2-3 puta veca nego u najnovijim. ve ntil aeijll. Uz po trosnju u lopl a tn e svrh e. o bj ekti koris te e lek tricnu encrgiju i za osvc tle nj e. Ako hi se ob ulwa til i i ka nee la rij ski i sta mbe n i obje kti koji se nalaze u okviru industrijskih ko mple ksa i evide ntiraju izdvoje no kao pot rosnj a e nergije industrij e. Ali LO je bi o i pe riod kada je u nasoj ze mlj i vl adala kri za stanova pa jc prim aran zadatak bio omoguCiti smestaj Ijudima a ne trositi investicije na ene rge tski efikasne zgr ade. od termi ckih osohin a nj enog omotaca. pod ignutim u neko liko zadnjih godin a. gra ni cna maksimalna vrednos t potrosnj e koja bi se dozvoljava la. sto kod nas nij e bilo ozbiljno shvace no. kao i od ob ima infiltraeij e spo ljnj eg vazduh a sto je takodc odraz kvalitcta grad nj e. "LOpiotne" svrh e (za grejanj e. prilazi stroiije s obzirom na porast cena c nc rge nata i tros kova grejanj a. OGRANICENJE POTROSNJE ENERGUE ZA GREJANJE 19. To danas nij e slucaj i najnovije zgra de su p rojektovane u e ne rge tskom poglcdu dale ko kvalitctnije jer se potrebama za grejanje.

Ovab'c nakn adn c mere za po bolj ~a nj e encrgctske c rika snos ti zgrada mora Ja obuhvate i novo izo lova nje cevne mrde ako je 1I zgracli inst. Upore dcnja potrosnje 1I zgradallla sa naplatllm prema iZlllcrcnoj stva rno j po tros nji sa sta novima sa placanjcm prcma kvad raturi . hotelski kompleksi. Da bi sc po trosnja e ncrgije 1I zgradam a iz ranij cg pcrioda grad njc svc la na n:tjmanjll 1ll0gllClI meru . . programa kontrole optmalnog rada svih cnergetskih sistema i regulisanja njihovih efekata. simulacije ponasanja zgrada u uslovima koriscenja. Uz to mora da se predvidi i definise remo nt i podesavanje svih elemenata sistema za grcjanje. ventilacija. spo rtske dvorane i drugi.]lisan o cc ntralno grejanje. Sve to LI Z savremene programe optimizacijc. Pri to me i u ve likim sta nhcnim i poslovnim objcktim sa vise korisnika. odgovarajuCi gradevinski materijali.) da ' c pri ra zlici unutrasnj cg i spoljnjeg pritiska a d 50 Pa oSlvaruju 3 izmc nc: vazduh n. osvetlenje. Poboljsa nje izolacije sc radi i na zidovim a prcma negreja nim proslorijama. Prvc su u veCi ni i prcdstvljaju naj manjc 80'1(> ukupnllg gradcvinskog fonda u gradoiv im a Srbije. Zaptiv<lnje zgradc treba cia bllde fa!. Utvrujeno je da je 1I slllcajll naplate prema izme ren oj stvarnoj polrosnji ona bila manj a za prc ko 10% nego u odgova rajllcim stanovima sa naplatom prcllla njih ovoj povrsini . da se kotl ovskc jedinice lI grade nc pre trideset godin a u predviden OI1l rokll za mcne. sistemi za grejanje.NO GREJ. INJE Za lo. Nove objekte treba projektovati po savremenim metodama integral no obuhvataju6i sve clemente od lIticaja na odrziv razvoj do onih koji se odraiavaju na energetske zahteve. nc stimulise na raci o nalno ko risccnjc i stednjll . dosadsnja praksa naplaCiva nj a utrokne e ncrgij e iz sistema daljinskog grejanja koja se obraclln ava prcma kvadraturi kori scc nog pros to ra. Na spoljnim zidovillla i krovu sc 1I takvim slllCajevima dudaje izolacija a na prozorima sc vrsi za me na sta bla iIi ce lokllpnog prowra. Todorol"ic I'R OJ"KT()I ~ 4I\'J" f'OSm O.).5 izmena ako su oni lIgradeni. Tenclencija je da svaka zgrada ima svoj zvanican atest potrosnje cnergije koji bi na vidnom mestu u zgradi bio postavljen. potrosnja tokom . klimatizacija. raspored i karakteristike gradevinske mase. osobine i velicine fasadnih elemenata a pre svega prozorskih povrsiona. liftovi. pa Se lIvode mcraCi i sistc m naplate prema stvarnoj potrosnji . Au individulnim kotlarnica ma treba slediti primer Ncmacke. A to su bioklimatski faktori. kad a jc rec 0 cne rge tskoj efikas nosli zgraua trcba razlikova ti pos tojccc zgrade ou onih kojc su zidanc zad njih ucsc t god ina iIi se tek projcktuju i predvid aj u za gradnju. provcren jc na izabranim objektim a prikljuce nilll na Beogradsk o d ~djin s k(1 grcja nj e. njih ovo m e nerge tskom revitalizacijom i nakn adnim prilagod ava nj e m novim l:ne rgetski m kritcrijiumima. mora sc izvrsiti njih ova cne rgc tska rchahilitcija naknadnim gradcvinskim radovima. po trosnja e ne rgijc samo za greja nje mogla da se um anji za 20-40% .. standardi i druga obavezujuca akta. G rubim an laliza ma sc pokazalo da bi intcrvencijama na poslojccim o bje klima.lENJA Z/I CENT/v II. Naravno da pri revitalizaciji grac1evinskih objekata pre svega to treba lICiniti kod velikih potrosaca (bolnicki ccntri. A da bi se to ~ve ostvarilo znacajno bi bilo da se prethodno lIspostave za konski normativi. a da novo lIgradeni kotlovi ispunjavajll odredeni stepcn korisnosti.''''.-162 8. provere izvedenog stanja. itd.] sat ako zgrada nc:ma nikakvc vcntilaci(1ne uredaj e a 1. njihovim prikljuCivanjc m na ce ntralizovane daljinskc siste me grcjanj a.

~'7~L~a~ cl~Ja ~ Q ' dv t.. DistribuciJ'a I " 'I Kotao .19.Janca" obuhvata transformaciju primarnog ohlika e nergije. \ Konsn a energlJa A1cumu· ._-_.. ~ -1~ 'C J ~ ..' - I' --"'It ' . Finaln~ energija SI.. Ene rgija koj a dospeva do krajnjeg po trosaca (zgrada koja se grcj e) predstavlja fin alnu cne rgija i ona jc manja ad primarn c zbog guhitak a u spoljnj._. U n ekim zem lj ama sc cak insistira na izrazava nju e nerge tskih potreba.:. ne u koliCini fin alne energije. c Prima~a energlJa ~L _ _. To znac i. . Evropska inicijativa energetske efikasnosti U cilju ogran icavanj a potrcba za e ncrgijo m u gradcvinskim objc ktim a Evropska Un ij a jc done la propise 0 maksim alnoj dozvoljenoj potrosnji energije za grejanje. OGRANICENJA GODISNJE POTROSNJE 19..1.. nego i o ni u spoljnem delu " Ianca " prenosa cnergije. n .. 19.:n3 provcravana a dok:umcnt s vrcmcna na vreme korigovan..2. vee u vidu kolicne primarne energije .:_.~.. ~ ~ ----- Qv ~ .-d ~ ~-. za pravo izvornog cnerge nta u pogodan ohlik i nj egov transport do k0risnika.__. saglcdaju njih ove godis nj e potrebc i ako je potrebno izvrse blagovremenc korckeije i us aglasava nj c sa propisanim vrednostim a. ~ .. . Spoljni deo . . Nova zgrada bi dohija la uputebnu dozvolu ako bi potro ' nja bila ispod dozvoljene gra ni cc.. Ogranice nj a sc daju u vidu maksimaln. oo . OGRANICENJE POTlWSNJE ENU?GIJE ZA GREJANJE -163 vrcm..1 Skica energetskog lanca dd primame do korislIl! energije. i i : : Q C' 1····I·~CJ>r.:m lancu koji su dcfinisani odgovarajeim stepCnllI11 korisnosti. -~h . . "\ _--_. " i J .". Evropski propisi sadrie opsti deo i smerniee a svaka zcmlja ih dopunjava prema svoj im specilicnim potrebama. lokalnim interesirna i e ncrge tskim prilikama.. Namera je da se vee u pocetnoj fazi projektovanja nove zgrade iii rcn oviranj a postojeee.u n . 19. nc sarno da se obuhvataj u guhiei u samoj zgradi (od fin a lne do korisne energije). ·>v . J \.2 . .t . r Q ' '. i·:·····················. one koja se trosi u zgrad i da bi se ostv:l ri o krajnji ze ljeni efekat.:. ······ ·····~~~ l 1( ~~~ i L I ~-'c _ _ __ __ a_ 7 (. ..: dozvoljene potrosnje .

U Nemack. Sistem grcjaIlja ima gubitke u transformaciji ent:rgijc u toplotnu u kotlu (Q~). koriscenjem kvalitctne regulacione opreme. Ijudi i raznih elektricnih aparata (Oi).:: pos tiiu odgovarajucom izolacijom.]) Ako se topla sanitarna voda priprema pretcino koriscenjcm elektricne energije. Faktor oblika predstavlja oJnos povrsine omotaca Ao (m2) i zaprcmine grejanog prostora Ve (mJ) a korisna povrsina na grejani deo zgrade.2) . Mcdutim javljaju sc povremcno dobici od suncevog zracenja (Os) i unutraSnji dobici od osvetlcnja. Za objekte koji nisu namenjcni sta110vnju.). ns mi sljenim postavljaojem cevne nUeZe i njene izolacije.). ogranicenje se daje po jedinici povrsine omotaca zgrade.). ogranicenja potrcbe '~ oe rg ije sc za nove stanbcne zgrade definisu prema godisnjoj potrosnji svedeno na !t: dinicu povrsine starnbcnog proslora (kWh/m~).29 A/Ve + 2600/(100 + An) kWh/m2 (19.94 + 75. Todorovic PROJEKTOVA NJE POS7ROJENJA ZA CENTRALNO G HEJANJE Finalna energija (sI. u distribuciji toplote do grcjnjih tela CQd) iii do zagrejaca ventilacionog vazduha.-u zastitu zgrada i enerctski racionalna poslrojcnja. uredjaja za povratno koriscenje otpadne toplote kao i primena obnvvljivih izvora.464 B. projektovanjem omotaca zgrade rJ a sc zimi koriste dobici toplote sunccvog zracenja za smanjenje gubitaka toplote. 19. a postoje i gubici u samoj prcdaji toplote grcjanom prostoru (Q". primenjuje se formula: O~od = 72. climinisanjcm toplotnih mostova.19. Ako se topla potrosna voda zagreva iz istog izvora koji snabdeva i sis tern grejanja.2.94 + 75. pa je je korisna koliCina energije CQh) u tom slucaju manja od potrebne za nc utralisanje ventilacionih (Q. Zahtevane vrednosti s.). maksimalna kolicina primarne energije se odreduje se prcrna lzrazu: O~od = 50.oj su prihvacene preporuke i standardi Evropske Unije i urade ne detaljni ie razrade.. Dozvoljene maksimalne potrebe energije Prcma standardima i preporukama Evropske zajednicc. dobrom gradr.'''ITI koja podrazumeva i potrebni nivo zaptivanja. Prcma tom pravilniku za nove stambenc zgrade koje se greju na tempcraluru ] 9 DC i iznad. Ako se koristi akumulacija toplote onda se i tu javljaju odrcdeni gubici (0.2.29 A/Ve kWh/m2 (19. ugradnjom sistema grejanja i urcdaja za pripre mu tople vode visokih stepena korisnosti.1) je namenjen a grcjanju (Q.) i cventualno pripremi tople potrosne vode QM ali je zbog gubitaka u samoj zgradi veca od stvarno po trebne ..) i transmisionih gubitaka toplote (Q. dozvoljcnc maksimalne vrcdnosti primarne cncregije se odreduju z3\'isno od faktora oblika zgrade i korisne povrsine zgradc . Doneta su pravila za cnergetsk.korisne encrgijc (Qh) kojom se postii c krajnji cfckat grejanj a. vcntilaciji (Q.

Llzimaju se kao den om< ' laea svc povrsine prowra. aka sc ia\i. odnosno do gomje iviee efektivne izolaeije zgTade. predstavljaju deo omotaca. . OGR4NICENJE POTROSNJE ENERGIJE ZA GREJ.3. Ako ne ma preciznijih podataka ona se izracunava prema izrazu: (19. koja se odnosi na koristan prostor zgrade a za visine spratova do 2.: nivoa zemljista iii.3) Za koriscenj. Godisnja potrosnja se racuna prema meteoroloskoj godini mesta u korne se nalazi zgrada uz koriscenje raeunarskih programa. Uz gubitke toplote usled transmisije i iofiltracije.6) 19. Raeuna sc od gomjc ivic. staklenih vTata.: gc mjih izraza potrebno jc prethodno odrediti faklOr obli ka zgrade.9 + 24.6 m.1 NYc kWhim! (19. zapravo povTsi na poda koja len na zemlji iii podrumska tava nica ako se podrum (suteren) ne zagreva_ Ukoliko se zgrada siri na nekoj svojoj visini i pre\'azil azi osnovu nile etaie. Zapremina grejanog pros lOra V.I ~'<': g-ra menc zido\'c koji oov. ISIO tako se obraeunava u o molac j povr ~i n a kr(wa prema spoljnoj srcdini..80 V (m 3 ) (19..19.5) Za oderedivanje maksimalno dozvoljene potrosnje merodavna jc i neto povrsina AN. uzimaju sc u obzir i gubici us led toplotnih mostova. vrata i krovnih prozora.Inica najnizc claze! nalazi iznad pO\Tsine zemljisla ond a ad gomjc ivicc plafona do gomjc i\'icc ta\'anicL najvis.76 V (m 3 ) (19. Ona obuhvata Casovne podatke svih klimatskih parametara za svaki dan u godini.. odnosno ventilacije. onda i podne povrsine tak-vog sprata koje su sa donje strane u dodiru sa spoljnim vazrluhom. Sa donje stranc zg-rade kao den omotaca treba ukljuCi ti povrsinu OS nove zgradc. obracunavaju se i dobici usled suncevog zraeenja kao i ad unutraSnjih toplotnih Izvora.fXJE -165 Za ostale zgrade najvcte vrcdnosti dozvoljcnc potrosnje primame cnerglJe se izracunvaju prema jcdnaCini: Q roo = 9.. Medutim.4) a za ostale zgrade: Ve = 0.Jja)1l Illl ulraSllji prostor od spoljne srcd inc kan i pOHsinc zidova u ncizolovanom polkro 'Ijl!. ukoliko razgra niCa\'aju grcjani prostor (xl spoljnc sredine. U tu svrh u SL I'n 'o izracunava iX'\Tsina omotaea zgradc koja obuhval.::g spra ta. PRORACUN POTREBNE KORISNE ENERGUE. jc uvek manja od ukupnog volumcna zgrade Vi u proscku za zgrade do tri sprata iznosi: Ve = 0.

195 7. District Heat in Europe. Rakoczv.11 CENTRAL N O GR£I. 2. F. Nauka 0 toplini. Mackassy A. 1991 . 26.U. Bra ni s lav E>akov ic. 27. Great Britain. Edv vard s Arn o ld Publis hers. M a. 1980. V EB Verlag fur Gallwcscll. Jo nes .~a M.5. MaSinski fakultet . Dr. Laasko. Liese. Air Conditioni g Eng inee rin g. Matematicko-fi zicko modeliranje procesa adsorpcije i desorpcije lako-isparijivih organskih komponennta u klimatizovanilll prostnrijallla. 1983. W. Kongrcsa KGH . Diplolllski rad .!3mssels. G eb nudenll s rus tlln g . Beograd .l/:. N ikolic.Beograd. Tehnicka knjiga. 25. Be rlin . 1976. 28. MaSinski faku ltet. Regein n lr die Bc rechnung des Wam lebedarfs von Gebaude n.Ve riag. Pri log istrazivanju uticaja lo kacij e grejnog tcb na toplotni bi lans prostorije. Stroiz dat.·"'·JA 7. 1978. Hand ubllch de r Techni schen Gebaudeausmstung. n . 33 . Maj 2000 36. 1967. 1985. P. Klimatechnik. T. 1976.-/(. 11 deo. 20.~ inski fakultet. Magistarski rad. J5 . H. Kolmar. Lj ilja na D . EUROH EAT& Power . JUS .Tasc henbuch fur den Maschinenbau.1.:rgamo n Pn::s. VOl . Tehnicar mas in ski prirucnik. Bottcher. 34. Beograd. Mos kva. Marjanovi c. Ol 470 1. ll andubu c h fur Tc chni sc hc n . Doktorska disertacija. TodorOl'ic PROJEKI "(W/I/I. Beograd 1961 . DJ . 1990. Banhidi L.Metoda proracuna difuzije vodene pare u zgrddama . Dubbe! . C. 1992. ~.S . Zbomik radova: Savetovanje toplana TOP YU 2000 Nis. Country by Country. Uti caj izolac ij e na poj avu tran spo rta vlage i formiranj e modifikovane atmos fe re u rashladnim komorama sa osvrtom na osobine do maCih izo lacionih materijala.. 31. N a t a. LuCi stoe otopleni e. 30. :!. Oldenburg Vo!riag. Rob e rt s . Bos nj nkovic. lng Malic Dragomir. Zbomik 2 1.8 8.'JF.l.M . Zagreb.4NJJ:' "I. M . Termofizika zglade. B. Strahlung Heizung. Springer Ve rl ag. 1990. POSTRO.P . C roo me. Air Co nditionin g a nd Ventilati o n o f Buildings. Beograd. 520 . Obradovic Nikol a i Curcic Vojislav ing. Silj ak. 1985. Beograd. Kra ft G unth e r. 32. April 200 I :. .

DODATAK .

470 B.Todaro..c PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNOGREIANJE .

9 33.6 2.3 21 2Z .5 5 5 6.9 2'.6 2 . I 82.01 2. 890 .647 1. 0 .7 64.9 3.7 42.9 30 31 .44 3.25 3.845' 1.2 39. 3 51 54 57 60 .556 0 .9 41 . 145 C.372 2.22 1.3 2. Ii i .2 21.9 2.22 1 .65 3.3 60 .2 54. I I I 2.0 Unu tra snj i preen i'k rM1 0. 2. 8 2 2 2 2. 17.3 24.8 26.7 38 42.6 2.65 Ha~sima l na 12·. .83 5.4 I .V"dMflk .2 14.S 48 . I I i i I I .059 2.25 3.77 1 .333 2.36 4.1 B 8 8.14 3. TEZINA. 3 Uobicajena debljina z ida nm 2 .548 I . 2.237 3. i .57 .5 14.391 C.638 0.3 76.6 I .581 1 . 53.3 63. SADRZAJ VODE) Nazivna me ra Naz i vni precnik Im1 Spoljn! pre c ni k 1T'. .32 3.235 0. 13 I 0 . 4.852 1 .8 10 11 i .10 Hasa ce v i 0. 5 (DIN 2448) 6 7 Ce I i cne cevi bez sava .4 40 44.2 35. 1 .4 48.366 0.2 20 21.3 25 26.2 70 .S 57.8 33.6 2.8 37.31 ! .61 5. 683 1 0 .3 43.95 3.2 I I I . i 50 i 12.2 16 16 16 17. .29 2.2 i I I I 13 .6 16 17.201 0.882 4. .14 4.8 .m DehlJ ina z ida rM1 Unutra s nj i precnik mm (DIN 2440) Hasa kg/m : Sadrzaj vad e 11m Srcdnj e teske na vq jne cevi po JU S C.5 32.459 1. 65 2.5 16 .6 27.28 6.48) 0 . 087 1 .6 2.123 0.9 i .5 12.5 I I . 12 i 3. .346 0. .6 2. .213 1.8 48.7 .87 2.0 21.1 45.9 2. 65 I I I I I I I .5 20 22. 20 ! 0.S 70 76.88 2./71 TABELA I CELICNE CEVI (DIMENZIJE.6 2. 0. I I I 1.8 51.962 ! .3 7 .615 3.65.3 26.9 2.58 2.0 12 1. . I . 35 2. 225 3/8 1/2 3/4 I I 1/4 I 1/ 2 2 Naz ivni 10 15 20 25 32 40 50 Spol j ni preenik IT'" 17.206 Sadr za j vad e precnik mm deb lji na zida nTn kg/m ' I /m I 2 3 4 JUS C. I i .25 3.6 28.6 2 .B5 . l 4.

8 B63.671 19.3 167.036 150.725 125.9 12.4 260 .4 100.5 5 5..3 177 .8 18 • I 21 .4 10 I 6 3 3.6 660.NTRAL NO G REJAN1£ TABELA I (NASTAVAK) 1 80 100 2 88. I9 .76 9.5 31B 323.1 40.84.5 12.4 185. 5 16 17.579 97.4 6 5.931 2.114 26.8 lB2.33 9.B3 53.6B5 33. 441 543.2.B B31 .5 131 .6 3.793 2. PUSTR01£N1A ZA CF.5 2.6 914.5 2. .5 2.5 2.5 267 273 2.346 6. 12.3 6.98 9.8 609.5 25 25 25 25 25 25 25 25 2.2 3.6B.5 25 2. 5 12 .4 150 156 .6.7 216 2. 1 7. 1 I 7 . 3 127 133 139.6 108 I I4.9 101 .5 2.5 4.2 50B 521 55B.9 355.7 152.138 19.4 976 6 6.9 6 .6 352 388..B 193.33 249 333 386 491 194.2.72 13. 12.999 7.6 51•1 57.151 17." 2.009 11.2 486 498 533 .5 12.2 762.6 879.314 118.B 85.62.331 90. • 5 12.751 42.237 50.4 I7.3 6.12.4 419 457.7 143.604 4B7 .5 16.6 6B.5 2.3 7.2 737 787.c PfW1EKTOVA NJF.256 63.8 399 437 .107 7S.5 7 •1 8 8 8/8 10 10 I1 1 I •5 12 .6 4 4 4 4. .8 584.6 635.81 8. I I 19 .3 303 309 .9 101 7 5.122 125 150 I 12.. 1 159. B21 42.415 317.5 4.B 13.98.5 25 25 2.273 32.4 711 .2 25 25 25 25 25 2.7 339. " 55.383 748.481 72.5 12.5 20 4 22.6 368 406.3 2.5 25 25 25 25 I 5 82. 1 2.3 16.9 254.8 107. B12.6 4 I .44.5 4.31.151 .-l72 8_ TodorOl -.4 686.3 25 31 • 1 31 37.5 25 25 25 25 25 2.2.149 607.5 94. 1 168.6 3.4 159 165.782 223.091 369 .~08 200 250 300 I I 350 400 I 500 550 600 650 700 750 Boo B50 900 1000 11 0 135 144 170 lB5 201 217 2.3 70.9 204 207.

f)ndnlak TABELA I (NASTAVAK) ~ 1 2 3 5 6 7 ee l i cne ce vi sa sa vom JUS C. 3 2.4 16 16. 5 134.3 19.9 64. 908 1• 158 I .01 2.6 108 114.39 1 .5 43.6 2.8 132 .9 2.3 63. 288 1 .201 0. B5.3 Z.7 I 0. 9 30 31.9 101 .890 0.11 2. I 160.1 95.8 193. 691 2.531 0.1 45 0.6 2.78 3.5 200 4.57 8.208 8.377 17.6 125 .607 0.5 Z.725 3.8 67.437 2.9 2.693 5.3 25 26.24 1 .7 38 42.61 3.3 14.7 .13 3.5 5 5 13. 31 3. 8 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2.693 0. 3 21 22 .4 52.57 1 .3 51 57 60. I 44 11.8 12.75 5.6 16 17 .962 I . 13 1 .55 4.424 7.346 0.235 0. 48.3 127 133 139.7 219. 6.1 168.6 2. 1 125 150 4. 9 2 .9 3.203 9.608 0.789 14.2 20 21 .4 55.8 70.4 151 157.7 141 .3 2.6 2.5.423 12.50 4.3 2. I 7.1 0.124 16.7" 46.7 210. 5 70 73 1.2 107.4 159 165.9 77 .5 76 .1 144.2 7 • 11 7.2 20. 298 3. I 8 8 8 8 8 8 8.Z4 0 17 .2 3.3 168 .8 184.8 33.2 12.3 7. I 7.84 I I .63 2.3 152.3 6. 7 34 38.35 4.908 19.669 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5. I 7.4 40 .379 26. 1 82. 3.6 12. 3 83.6 4 4 4 4 4.8 102.7 58.412 0.429 13.157 2.9 4.5 1.79 2.3 177 .948 4.384 20.3 2.5 4.9 120.5 . 16 6.8 29 .9 23.2 3 . 15.83 9.793 34.5 80 100 88 .9 26 27.6 3.48 1 .6 6.182 22.4 40 50 44.

TO I'ANlI: I'OSTlW JENJA 7.. 986 12 1. 5 12 .7 344.5 12 .6 1588 6 29.568 1'317.8 79 /121.31 1 279.5 12. 5 267 27-) 323. B 10 10 11 12 .8 86 3.962 381.'1 C/:NT~ ILNO GREJANJE TABELA I (NASTAVAK) 1 250 300 350 400 500 550 600 650 70a 750 800 850 900 1000 11 00 12 00 1)00 140 0 1500 160 0 I .798 129 .3 6.409 1980.5 12 .4 71 1. 55 3 ·437 . 6 .5 12 . 6 1 195 .3 I I j I 12 . 087 498 . . • I 49 . 4 41 9 457. 875 54. PI<OJf:'f.6 660.573 . 157 99.1 89 51.642 562.4 64. 6 5. 5 12.5 32 .1 28 946. 3 70.4 44 4 . 923 32 7.2 508 558 .5 14 ..Tot/OIOI-i'.5 17.325 76 .6 5.5 12 .132 1520.4 1016 11 20 122. 3 33 43.-1 7-1 B. I I I I I B.3 6.8 846 894 .2 762 812. 2 7 43 . 1 8 8 I I ! i ! .963 1747.75 3 234 .3 6. 3 6.0 1320 14 20 1520 1620 5 5 5 5.2 16 . 2114 .3 7.4 996 1098 1195 1295 1391.2 597 646.1 /15 124 148 158 185 223 248 301 372 403 492 527 633 I i I .4 546. 6 914 . 5 257 263 ) 12.2 80.797 93 .1 94.5 12 . 9 355. 5 12 . .249 )92. 2 3 4 5 234 . 9 62.4 356 .1 7.8 609 .6 1491. 2 697 746 796 . 6 368 406 .8 333.2 14 .12 2 628. 6 6. 8 48.28 779. 5 20 20 20 2a 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 I .8 406 .3 78 . 717 155.

6 52.99 990.94 990. 6 46.2 43 .7 46.8 43 . 22 989 .59 985.9 7 985. 3 1 986 . 3 41.89 987. 44 985.5 45 .20 992.57 989.40 989.02 985 . 5 40. I 42. 0 52 .9 45 .2 5I .9 49.65 988 . 3 51 .4 54 . 83 986 . 4 44 .5 46.39 98 5. 9 kg / n 3 987.78 989. 69 986.6 51 . 05 989.90 989 . 35 991 . 01 986 .74 99 1.6 2 991 . 73 985 . 46 990 . 3 44 . 65 989. 5 43. 3 48 .7 41. I 50.8 49 . 78 988.31 989. 35 986 .6 3 985. 8 53.43 988 .90 99 1.78 991 . 6 54.7 55. 5 47. 58 99 0. 9 41.8 40 . 59 986 .0 4 1• 1 41.91 1 991 . 1 40.78 990.86 99 1.07 991 . 16 988.49 985 .18 389.3 47. 33 990 . 8 1 14 .8 45 . 24 992.69 989 . 1 44.87 988. 92 987 . 87 985. 52 987.44 989 .6 53. a 44 .4 43 .8 52.6 43. I 46.1 1 986 .2 55 .4 40 .33 987. I 49. 58 99 1. 12 99 0.48 989 . 48. S 55. 9 I< g 1m 3 Tem p.7 0 988. 5 44 .0 46 . 8 51 .0 55.2 50. 17 992. 02 98 7.7 48 .0 48.7 40. 47 991 .8 42 . 01 991. 7 51 . 70 Tem p.66 987.Doda /llk -175 TABELA II GUSTINA VaDE 00 40 DO 100°C . 34 988. 51 991 .8 46.7 54.9 50.2 44 . 10 987.7 44 . 54 985.S 52. 99 989 . 68 985. 13 992. 2 4 1. 36 989. 0 54 . 5 49 . 25 988 . 64 986 .74 986 . 1 45.82 99 1.4 45 .07 99 0. 55 99 1. 7 52 .6 50 . 15 987. 0 50.2 47.6 47. 74 988. 0 49 . 92 986 . 7 49.3 54 .4 52 .2 48 . 2 54 . 44 .57 987 .09 989 . 51 1 990 . 4 55 .6 40. 16 986. 61 988 . 1 43. 7 42. 3 40. 6 42 .3 45 .74 989. 40.4 47 . I -55. 38 990 .03 989 . Tem p. 3 55 .0 47. 5 42. 45 986.95 989 .9 53 .4 2 990 . 19 986 . S 48.97 991 . 29 988.86 989.21 99 0.3 46 . 53 989 .8 48 .7 43.8 55 . 7 50.86 990. 3 49. 5 54 .20 988.27 991 . 03 990. 39 991 . 5 53. 92 985.9 7 987. 7 45. 3 52.4 49.9 46 .5 0 986 .92 988 . 52 . 47 988.6 1 14. 8 41. 0 53.6 1 989 .84 987.66 990.21 986. 79 986 .75 987. 70 991 .0 45 .31 991 . 9 42 .1 6 990 . 4 41.66 991 .9 47.9 '< g/m 3 Tem p.2 49.23 987. 6 45.00 988. 87 986 .38 987. 96 988 . 19 991 • 15 991 • 11 991.4 53.6 55.90 990. 1 52.2 42.8 47 . 97 990 .0 43.48 98 7. 4 42 . 78 985. 3 43. 1 53.82 990. 07 986 . 38 988.23 991 .8 50 . 2 52 .1 47. 4 5I .9 43. 06 98 7. 2 46 .3 53. 2 45.4 46.80 987.8 3 985 .28 98 7. 14 989. 5 50 .8 3 988 .5 5 I .25 990 . 56 988 .7 47. 27 989 .9 51 .9 54. 6 11 8.35 98 5.2 9 990 .0 40.9 55. 52 388 .5 41.74 990 . 50 990. 62 987. 26 986. 9 kg/m 3 992 . 0 42 . I 1 988 . 2 53 . 55 986. I 54.43 987.3 50.71 987. 4 50 . a 51 • I 51 .4 3 99 1. 09 992.62 99 0 . 40 986 . 07 988 . 6 41.8 54.4 48 . 1 48.3 42.30 .2 40 .05 992 . 7 53 . 82 989.6 49.

78 98 ] .7 67.22 979.52 977. 2 I 5 66.3 60.55 978.77 979 .8 71. I 978.44 979.30 983 . 89 98 1.O ) Temp.75 953 .72 979.8 58.4 60.2 56.9 67.24 983.8 56. 1 60.28 979.3 5 984 .32 69.50 979.7 0 983.67 979 .2 63.2 5 <.6 63.38 69.4 67. .7 58.87 979.7 59.5 5 984.3 63.3 S~.55 983. 981 .6 57. 14 983 . /\'}A 7.6 978.70 977. NTIt-lLNO GRI:JANJE TABELA II (NASTAVAK) Temp.8 60.21 980. 10 69.77 978.01 976.0 65. 81 977 .0 56.33 979.S 60.2 70.0 70.65 983.61 978.7 977 •98 69. I 64.9 55 . I 68.81 980.7 70.51 981.72 982 .91 980.0 kg/m 3 98 I .07 981 . I 65.4 65.08 98 j. 13 981.4 61 ./7(1 /J.86 980. 05 98 1.76 980.29 977.9 7] .16 980.0 67 ..2 67.82 979. 1 kg/m 3 983.48 980.62 98] .3 0 984.3 56.2 0 ~ 32 .9 65.0 I 60 .20 984 .4 63.4 64.60 983.46 981 . I 67.8 5 963 . 8 70.84 976 ~~8 976. 5 66.0 62 .40 981.88 982.23 977.9 kg/m 3 978. IS 985. 1 57.7 63..46 977 • 40 977 .75 984.2 978.71 980.16 979.2 6&.88 978. 19 983.05 985.1 58 .35 977. ] 59.8 66. 978.4 59.7 68. 6 98 1.21 69.7 61.25 985.20 985.3 978.04 69.65 980. ] 2 977 •a7 977.S 978. S 62 .57 982.95 98 1.4 71 . 16 69. 90 984 .50 978.34 963.4 68. 95 58 ] .95 976.8 59.S 64. 90 98 3.. ] 70..59 980. 2 58 .32 980 . 4 kg/m 3 985.46 932.0 983. 94 :18 1.6 56.00 984.8 62.5 61.8 63.3 64.0 68. 2 58.82 978. 67 .8 68. 72 98 1.9 .5 57.95 983 .44 69.2 68.40 984 .0 71 • ] 71.0 59. 64.6 68. ] 63.61 979.7 71 .3 68.50 983.0 .24 981 .3 67. 84.2 64.56 979.1 62 .5 70. 60.65 984.-1 C1.93 582.S 56.2 57.51 982 .2 7] .03 982.8 61 . 85 984.39 979.62 982 . 26 982 .57 98] . OC .7 57.9 98 3.31 9S2 .3 65.3 61 .71 978.67 982.3 59.6 66.17 977.80 984.7 64.99 979.98 982. I 56.64 977 •58 977 .3 71 .00 Temp.70 984.4 57.0 61 .93 979 .9 66.2 59. ] 0 '} 8 ~.7 65 .9 63.8 67.6 71 .83 982 .6 65.27 69. ] 8 66 .53 980.8 64.36 )82.2 60.S 59.6 60. 11 979.0 63 .06 979.6 61 .6 67.6 59.4 70.3 70. 6 62.10 98 G.S 59.4 56.6 70.9 977 .8 57.42 980. r"dorm 'i(' P'WJ':KIOI ~'INJr:: POSTlWJI.90 976.2 61 .9 977.66 978. 1.9 61 .35 981. 68.29 62.02 980.77 982.05 979 .97 980.83 98 1.75 977.60 984 .87 70.4 978. 58 .8 977.9 5 2 . 10 985.5 63.8 65.S 67.6 64.3 57.S 65.41 982. .7 62.93 69. 3 66 . 15 .5 71.7 60.94 978.0 57. 10 982 .45 984.7 56.S 68. J 6 2 !J • 62 .S 58 . I 61. 56.2 65.9 57.4 66 .8 4.0 64.7 66.50 984. i Temp .26 980.45 983.9 9S2 .37 980. 0 58 .29 981 .

6 83 . 78 .83 970.07 975.7 85. 8 976 . 3 72. 971 . 75 77. 9 86. 25 970.01 971.4 72.01 966 . 62 973.71 974..83 971. 2 73.. 3 83. 88 966 .95 975.76 972. 1 82 . 1.0 79 .60 976 . 85 . 93 967 . 18 975 .5 71.20 968 . . 63 970.5 81 . 52 968 . 5 72.86 967 . 6 76. 80 . 42 975.7 1 975. 71. 975.9 65 . 14 963. 0 80 . 1 8l .06 970 . 3 84 . 26 972. 5 81 . 1 86 . 05 968 .58 968 .0 81 . 0 75. 92 973 . 36 976 .1.1 971. 34 967 . 0 76 . 14 96 7. 63 972. 4 71. 2.3 83.1 0 974 .2 75.1 9 970. 8 7Z . 01..0 1 972 . 14 972 . I 72.1. 975 .27 971 . . 3 79. 5 73.6 73 .7 81 . 86. 1 78 .25 973. 3 80 . 1 I 969 . kg/m 3 72.8 75 .77 97 5. 8 78 .0 81. 3 86 . . .70 970. 08 971. 87. . 5 83.70 972 .8 80. 5 86 . 82. 0 78.66 '3 76 .. 53 974 .5 76 .3 87. . 84.3 0 975. 8 73.7 81.4 83.71 971 .6 82.S 80 . 07 976. 1 967. Q2 971 .5 87. I 83. 91 96e . 55 973 .8 975 .0 74 .8 87.4 8 967. 32 970. 18 969.2 79 . 41 974.9 81. 2 76 . 2 78.7 7Z . 3 e 1. 54 96 7. 96 7. 49 973. 5 77 .6 77. 80 96 7..59 974 . kg/m 3 Temp .35 76 .81 969.7 77 . 51. 00 969. 33 97 1. 5 85. 2 969 . kg/m 3 Temp . I 80 . 30 976. 0 87 .89 85 . 9 87 .1 79.6 8 1. 9 83. 25 976 .30 969. 95 974.5 78. 9 973 . 6 78 .5 75.6 968 . . 3 85 .8 85 . 75 969 .0 72 . 21.11.4 77 . 98 968 . 67 96 7.8 81 . 6 86 . 969 . 4 76 .71 958 . 21.9 75 .4 2 976. 37 81. I J 976. 970.2 83.6 84.1. . 38 970 .6 79 . 8 76 .68 969.9 .13 970.7 76 . •7 71. 2 72.1 6 97 1 .6 87. 29 1 97 '.89 971. k g/m 3 Temp.56 969. 2 81. 08 972 . . 61 96 7. 7 83. 9 82.1.0 86 .46 97 1.9 73. 31 973.1 3 973 .8 83.8 82 .36 975.3 71. 9 77 .66 97 5. 1 76 . 39 968 .1.3 75. 80 .3 78 . 3 77 . 19 976 .2 I 967.0 8 96 7.. 43 973. 1 73 . 1 81 . 19 973 .77 968 .8 1.2 81 . 68 973 . 973 . 02 970. 83 971. 23 374 . 2 80 . 1.65 97 1.6 85 . 51.27 968.89 975 .8 79. 37 373 .83 975.9 79 .07 968 . 6 80. I 74.0 85 .5 0 970 .9 976 .7 78 .·50 969. 77 974.57 970 .1. 7 73 .5 79 .6 5 974.8 81.0 1 975.7 974 .1.0 73 . 07 973.7 87. 4 81 .96 971 . 8 86 . 13 975. 4 85.7 82 . . 7 86.2 77 . 11.77 971. 33 972 . 40 971 .0 77 1 1 97 1 t .00 967 .8 77.62 969. 2 .0 83.77 970. J 73.8 I 966 . 98 973 .7 80.f)nda("A -/ 77 TABELA II (NASTAVAK) Temp. 4 79 . 968 ..87 969.96 970.6 0 975. 51 972. 88 97 2.45 972 . 2 86 . 65 968. I 75 . 86 973 .4 75. 1.2 74 . 57 972 .1. 2 82.5 82. 3 76 .52 97 1.43 969. 33 968 .6 75 . 58 97 i . 1 87. 1.4 87.80 973 .39 972 . 9 78. 6 71.28 96 7.94 969. 976.9 97 1. 20 972. 95 966.7 79. 82 972.4 73.89 970. . 95 972 .9 71. •8 71.0 82. 7 75 .6 72.

99 961.3 95. 7 89.9 5 959.60 958.73 960 .41.08 965.5 96 .95 958.81 959.37 960 .9 96 3.2 91.78 961.82 965.20 96 2.3 97.7 95. 3 91 1.32 959.7 97.57 961..7 90.33 964.54 965.38 .8 90.88 958. 23 960 .4 88 .51 96 0. 96.0 90.3 99.2 86 .21 966.4 99.7 98. 71 963.92 961 . I.S 90 .85 961 .6 B9.94 964.-I CENT/UL N O C I?l:JANl£ TABELA II (NASTAVAK) Te mp .8 99.30 960 . B 91 . 28 966 .:TOI · I JI: i 'O S mOl!:Nl -I Z.71 961 .8 93. 14 966 .~5 97. 1 90.9 95.8 96 .2 90. ·/"" dom".1 6 96 0. 2 89 .48 966.36 961 .41 966 .3 98.2 97 . 3 SB .7 8 96 3. 1 91.6 93.~ 966.0 89 .81 958.5 98. 16 963 .40 962.3 91.6 92.2 96 .48 965..8 89.67 959.4 91.9 99.08 961.0 98.29 96.64.39 959.88 964. 8 88 .8 98. 37 963.0 99.6 99.34 96 2. 99 96 3 .5 97. 75 962. 53 959. G 93 .2 99.66 960 . 92. 3 89 .81 964.7 96 .64 961 .6 95.11 95.2 91 . 02 959. 7 93 .27 962.S 94.7 92.' I'I<OJI. 15 961.28 965.96 962 .52 958.8 97.4 7 962. 9 51. 9 89 .6 90. 01 960.50 961 .0 9" . 85 963.5 9 960 .7 99.01 964.09 959.13 964.6 98.5 93 .6 94.0 I 958.51 96 3.1 98.1 93.07 961 .65 9b 3.47 964.9 'I 96 1.67 964.4 90.3 92 .3 96.26 964.21 965 . kg/m 3 88 .60 959 .88 965.24 959. 22 961.87 960 .2 93 .8 94 . 5 92. 7 91.80 960 . kg/m 3 Te mp .3 4 965.2 98. 0 92.9 94 .9 98.4 98.2 95. 1 97.44 960. 9 93 .0 37 .68 962 .61 965.46 959.0 9 96 0.7 94.6 91 . 6e 966 .9 90.5 11 96 2.75 965.40 964.0 91. 89 962. 30 963 .4 97.82 962 .0 96 .06 92 . I 88. 61 962.~3 961 .& 97.10 963. 1 92 . 15 965 .0 95.61 964. 9Z 963 .4 94.13 962.41 96 5.67 95B.74 958.3 93 .1 95. 74 959.95 965.54 964.74 964.5 88 . 23 963. 03 962 .S 95.02 958.1 99.7 88 .2 92.62 966. 58 963 . I 8'3 .3 90 .4 93 . 4 89. 01 965.0 88 .94 960 .68 965. I 96 .·I.5 5 966 . 35 966 . 03 966 ..S 89.88 959. 17 959. 963 .1 94.5 91. kg /m 3 Temp.-1 78 IJ.6 96 .6 88 .8 95.5 99.9 100. 19 <.8 92 ..

98 6. 5 89.8 5 13.1 92.8 8 9.5 94.33 4.8) 9.) 94.7 0.8. 5 9) .71 5.6 92.34 29.2 89.2 92.4) 4.]0 5.91 15. 6 94.0 - - 22. (.5 92.1 90 .26 - I - - - 9 1 .) 89. 12 - - - 4.1 94 .2 94.0 93.) 9) .9 94 .1 89. )9 6.8) 39.96 2.7 9 ).22 14.77 7.9 89 .99 ) 1 .90.nom kraku od I U ~go n 11 Pa pr t le mpcralu ri u uspo nskom kraku od 95 ~ 90 3 85 4 80 5 95 2 90 3 85 4 5 94.14 8.20 10.4 89. 7 89.8 9 4.97 17.16 12 .19 ]6.5 91.) 90 .6 93 .50 36. 6 90 .59 16.97 - - - - - - - 90 .45 8.0 89.) 92.30 20.63 24 .6 89 .01 25 .02 4.55 18.)7 1 . 65 180°C I TEMPERATURAMA U SllAZNOM KRAKU 00 95 DO 500C (SVEDENO NA Uzgo n u P.4 9 1. 8 90. 9 90 .99 21. 8 9).68 3 2.52 40 / 11 - - - .24 18.6 5 7.4 92.4 94 .3 91 .0 91.8 91.71 5.51 10.38 26.69 1.8 92.t prl l empc rnturi u sfla7.30 30.1 9) .9) 19. 0 92 . 9 92.08 6.26 32 .61 20.95 23.8 7 )7.4 90.7 90 .0 3 29.23 34. 69 26.69 1.62 30 . 95 33.57 12.56 ]8.9 9) .54 3 4.0 27. - 91.67 22.75 ).25 ]8.32 25.89 11 . 2 90. 2 9) .5) 14.37 1.28 16.9 91.65 3.4 9).9 6 2.Dodalak -179 TABELA 11/ NAPOR U Pa PRI TEMPERATURAMA VODE U USPONSKOM KRAKU 1m VERTIKALNE CEVI) 0095.57 - - - - - - . S 90.2 91 .91 35. 7 94 .1 - - - 0.1 9 L .7 92.

65 .8 82.46 28 .3 8 5.3 82. 0 8 5 .94 59 . 5 88.84 49.92 4. 7 81 .38 2 1.42 20.9 82.-l CFI"TFV If .25 38 .14 4 7 . 1 81.1 0 10. 7 83 . 20 5.3 8 8.0 82. 26 22. 69 82. 97 17 '. 6 82.7 82.4 8 8.32 35.2 84 .83 24 .1 8 8 .96 78' .34 19.9 88 .5 3 9. 26 - - - - 84. 99 21 . T"dorU\ '.56 5 3. 2 85 .02 1 9. 24 13.83 14 . 55 84.15 53 . 7 6 43 .83 14 .88 57. 5 81.05 )) . 9 2 70 51 71 . 4 4 9 .42 45 .27 62 . 32 29.79 16 . 38 87. 55 69 .3 86 .9 2 50 . 5 82.7 86 . 1O 1 5. 8 86 .-180 IJ. 2 0 71.4 86. 1 84 .51 81. J\ 61. 1 5 48. 0 83..9 83 .84 54.0 - - - - - 82.79 11.96 12. 23 69 .57 19.1 9 51.3 81.70 46. 8 8 5. 6 86 .29 56. OJ 10.9 84.42 9 1.88 5 2.3 J 74 .6 5 74. 86 63.29 46. 14 18.11 .0 8 7. 55 4 6 .83 90.92 9 . 5 4 24 .II 50. 59 1. 0 9 12.6 87.64 49.6 88 .69 16. 8 83 . )) 4 9 . ° 85 .2 8 8 .5 87 . 25 58.24 89.1 87 . 9 0 44.38 16.07 5 7 . 80 56 .4 83.4 6 - - 81. 1 86.40 2 6 .B5 8.64 23 .00 61. 51.83 42.4 9 H. 59 67 .80 41.97 37. 05 28.24 79.77 32.79 77 . 7.5 84 .84 5 4 .83 80.5 6 48.31 66. 60 51. 30 20 .25 53 .43 SO .7 85. 6 8 13. 07 7.96 83 .06 17.3 8 7.4 8 5 . 10 86.\TIWII. 52 5 5 .51 5 . 09 40 . 87 46 .34 8.9 81 .10 81 .14 84. 9 2 75 .10 15.4 2 25 . 10 76.97 47. I 1 40.06 73. 66 58 .37 I 33. 60 51. 8 88 . 51 15.88 52.06 7. 39 5 7. 1 85.25 4 3 . 8 81 .5 7 62.64 34.45 6 4 . 83 39.38 '11.2 83.38 11. 9 7 22.6 8 5.38 82. 42 15.62 13.65 8.79 6. ' P/iOJEKFO I :·INJI: PO. 6 83.7 2 11 . 8 87 . II 55. 7 87 .0 60.00 26 .5 8 5 .8 84.79 87 .97 - - I 3.83 - - - - ° - - 73.6 5 18. 8 9.vO C IiEJA NJE TABELA III 1 (N AS TAVAK) 2 3 4 5' I 2 J 1 0 .01 35.3 84.N J'l l .7 9 21.60 ) 1 . 37 77. 1 2 24 .66 38. 40 1 1 . 8 5 23. 0 86 . 6 84.3 3 42 .84 44.73 2 9 .38 3 6 . 57 2 2 . 4 84.70 36.56 53. I 83.~ 66 .5 1 76.2 82 .55 18.18 1 . 6 B1 .61 20 . II 55. 10.2 86 .52 40. J 8 67 .70 56.24 5 88.65 I 3 .78 72. 42 86. 1 82 .24 23.56 43. H 45.3 83. 7 J 25.19 31 .72 65 .7 84 . S 8 6 .55 3 .43 55. 8 6 68 . 80 H .14 6 (. 9 1 3 0.37 7.1 0 51.29 - 86 . 37 47 .2 81 .86 2.7 8 8 . 65 79. 77 27. 18 1 5 .97 88. 22 42 .5 8) .9 67. 4 81.9 85.10 2 0.38 17. 2 87 . 4 8 7 .95 48.

17 32 . 60 31 .7 77. 38 95 .60 97. 2 79 . 8 73 .3 1 40 . 25 58 . 65 64 .48 27 . 36 88 . 68_ 52 .0 0 71. 7 5 7 9 . 50 11 7 .7J 85. 6 7 5. 44 39 . 65 94 . 72 40 . 5 1 15 . 4 1 71 . 06 63.04 1 30 .4 7 8. 03 34 . II 45. 57 12 . 63 4 . 20 10 1.0 74. 85 99 . 97 37 . 01 30 . 30 25 .0) 105 . 89 26. 4 6 114. 55 130. 62 35 . 0 3 120 . 4 76 . 23 69 . 9 74.1 6 7 8.3 8 3 6.7 75 .1 4 84.85 1 04. 1 62. 6 73 .90 71. 8 77. 2 75 . 1 76 . 6 77 .19 61.8 74. 75 1 3. 00 7 2 . ~4 J 6 1 . 7) 29 . 39 76 . ) 76. 67 9 1. 9 75 . 69 16. 27 5 2 . 9 77 .08 2 1.5 78 . 60 Jl . 85 38 . I 75. 19 61. 0) 39 .15 134 .58 ° . 3 1 55 .91 96 .71 54 . 19 127 . 72 106 . 35 73. 17 108 . 56 28.9 6 63 . 28 26.1 8 138. 6 76 . 1 9 0.52 4 5 . 5 6 38. 47 63 .1 0 66 .4 11 5 . 6 7 9. 9 78 . 2 1 13 1. 07 1 23 . 26 J2 . 81 76 . 05 3) .4. 98 67 . 2 1 ) 5 . 40 102.74 115. 55 69. 6 80 . 71 25 . 90 1 22. 42 30 .1 6 ° 7 4. 98 7 7 . 7 76 .96 8) .) 80 .97 27 . 25 1 24 . 46 42. 55 18.01 96. 66 58 .52 11 1. 22 100 . 07 27 . 2 77. 8 8 0. 08 6 . 27 67 .5 75 . 12 9.31 7 0. 27 I . 4 77. 1 5 28 . 43 60 .3 73. 39 13 2 . 24 28 .49 6 . 23 ) 6 . 9 1 20 .29 11 2. 80 132 . 9 80 . 56 94 . 30 91 .4 80 .9 7 9 .. 77 7) .1 4 94 . 04 3 .70 4 6 . 37 105. 68 10) . 1 77.41 137. 50 5 1. 0 5 114. 3 79 . 09 5 1.09 102 . 61 6 1 .6 74 . 76 1 09.74 135.68 37 / 27 - - 76 .7 74 .73 70. 67 22 .05 4 8. 92 50 . 68 118 . 65 .2) )9 . 8 2 7 0. 7 7 32 . 81 35 . 30 1 06.78 62 .4 . 1 2 90. 60 I 27 .4 73 .5 7 78 .3 78 .22 75 . 27 11 8 .21 65 .8 7 9.64 1 00 .69 102 . 39 66 . 77 98. 50 21. 81 3 9 . 2 i .8 2 1 3 6.0 7 9. 4 6 103.98 11. 0 7 5. 92 8 0.37 128 .64 105. 48 93 . 87 17. 7 80 . 84 59 . ) 10. 5 77 . 20 81 . 44 ) 4 .)2 85. 0 5 99.63 75. 7) 1 9 .43 126 . 22 4. 42 96.6 1 18. 89 92 .~4 58. 65 28 .7 6 82 .4 79 . 72 55 .3 75 . 70 11 2 .0 77. 67 98 .12 24. 80 74 .5 79. 29 46 . 42 95. 74 49 . 18 97 . 11 111. 53 · 9 . 0 73. 46 4 8. 69 26 .94 74. 02 60. 54 24 . 7 73 . 6 4 3 9 .91 86 . 86 2. 86 5 ). 1 5 58. 49 87. 3 4 1 3.8 8 47. 85 8 . 50 9 7 . 7 78 .3 77. 2 78 . 89 41 . 0 ) 5 9 1 . 26 7 . 5 73. 9 1 1 16 . 55 84 . 23 3 4 .53 90. 5 74.8 9 107 . 46 99. 49 1 23 . 0 78 .43 60 . 5 80. 26 98 .77 31. 40 36 .8 7 11 3 . 6 7 8 .34 109. 0 1 30 . 45 54 . 46 33 .7 4 69 .18 8 7. 45 64 .93 11 0. 44 1 20 .81 4 0.79 37 .28 102. 8 78 .2 76 . 73 95 . 1 79 . 64 UI . 0 0 13 7 . 24 91 . 48 1 08 .90 5. 9 73. 5 7 1 34 . 5 38 .8 76 . 07 57. 17 42. 62 101. 84 10 1. 35 43. 2 80 . 97 93 .87 10 ). 7 79 . 2 73 .Dod{/wk 48 1 TABELA III (NASTAVAK) Z 3 1 1 8 0. 92 6 5.00 13 8. 2 3 135 . 69 67 .76 43 . )8 82. 4 7 5.3 I 1 21 . 09 36.74 59. 1 4 ° ° 1 00 .09 1 17 .8 6 119 .7 9 12 . 07 93 .1 6 68 .8 5 23 . 23 64 . 51 66 .57 68. 8 7 5. 49 57.18 7 2. 1 8 0. 95 89. 02 126 .33 72 . 28 1 6 . 66 124 .69 92. 63 65.H 10. 72 121 .9 3 14 . 26 22 .64 34 . 98 13 ) . 86 5 8 .88 62 . 02 60 . 8 5 33 . 59 1. 26 1 03. 9 76. 99 41. 3 74 .9) 44.77 88 . 1 4 69. 34 7 9 . )2 19 . 42 )0 .7 8 128. 5 76 .9 25 .33 7 . 18 72 . 4 6 104.28 92 . 96 129 . 90 56 . . 0 ) 10 0 .1 78. 04 64 .51 81.45 3 . 19 31. I 1 5 .0 5 ! 2 3 4 49 . 8 4 1 25.1 73. 83 29 .09 97 .

75 105 . 55 11 6.73 1 66 . 1 7 1 . 48 108 . 66 10 4 . 42 45 .32 10 0. 3 69 .1 9 79 .90 14 7. 44 1 80. 5 0 1 68 .61 8 1. 7) 11 2 .1 6 88. 48 17 4.56 109 .24 99 . 90 71.4 71.54 176 .5 5 13 5 .4 2 11 1. 64 59 . S 66 .0) 110 . 3 66 .8 3 11 0.)7 151 .0 71. 36 1 79.63 75 . 35 4) .39 7 1. )5 7}.1 0 8 1.8 67 .12 136 . 42 1 8 2 . 0 1 1 62 . 90 6 1. 0 7 1. 79. 50 1 02 . 54 68 . 75 160 .5 0 117 .39 56 . 9 1 101 . 9~ 42 . 17 42 . 7 4 105 .3 2 171. 85 .6 66 .55 74.7 6 74 . 24 8 4 .75 89 .3 2 105 . 19 4 6 . 98 67 . 32 1 46 . S 67 .58 1 03 . 1 70 . 60 9 7. 9 68 . 7 68. 81 1 06 . 1 67. 37 7 7 .37 143 . 93 11 5 .27 1I 8 .8 69. 31 60 . 1 96 . 91 1 5 7 .9 9 173 . 24 16 5. 3 2 11 3 .5 4 49. 73 85 . 45 139 . S 69.83 85 . 73 7 0 . 9 70 .11 1 31.7 8 1 3 3 . 58 1 69. 70 137.08 ( 4) . 2 1 111.4 69 . 2 72. 88 7 2 .06 116.6 1 76 . 60 46 . 5 3 13 6.2 3 17 5.9. ) 71. 99 107 . 20 13 7 . 4 68. 8 72 .37 13 3. 2S 1 78 . 67 144 . 98 1 53 .19 1 32 .2 70 . 6 1 14 2. 08 158 .15 6 3.26 8 3 .42 91. 49 14 3 . 06 73 . 14 150. 2 68. 33 1 45 .6 !l0 .96 53 . 8 1 172. 02 7 5. 0 6 7. S 7 1 .87 113.24 170.88 84 . 14 69 . 36 -78 . 53 14 1. 9 71. S 65 . 21 55 . 80 51. 7 67.52 8) . 65 64.) 9 1 47.7 0 132. 94 14 0 .49 66 . 24 155 .5 7 1 49 .7 0 122 . 0 1 7) . 1 72 . 0 1 11 6 .1 69 .75 84 . 8 66. 72 126 . 96 124 . 42 56. 03 17 6 .3 6 80. 08 62 .90 14 7. 51 14 2.07 10 3.40 152 . 23 59 . 83 1 56 . 8 70 . 13 130. 57 1 54. 62 17 7. Todoro l'l'c !'[WJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO C RElII N}E TABELA III (NASTAVAK) I 72 . 44 114. 7 8 1 38. 07 169 . 96 1 4 9 .91 1 6 7. 57 58 . 54 1 25 .6 65 .72 50 . 4 65 . )2 15 1.6 5 165 . 47 148. 03 1 20 . 98 57 . 55 150 . 73 1 00. 05 1 09 . 0 ) 11 5.9 3 181.0 .7 1 58 . 4 66 .3 72 . 81 106. 78 14 3 . 81 152.90 66. 9 67 .6 69 . 42 65. 29 122 .9 65 . 5 68 .73 171. 6 7 164.88 148 . 6 72.38 76 . 32 8 5.90 11) .67 93 . 02 1 41. 9 8 1 48.09 5 13 9 . 1 3 54 . 8 7 179 .01 91. 3 9 51 .37 77 .H2 65 .01 " 8) . 81 76.55 69. 86 1 19 . 25 109 . 26 54 .83 1 6 1. 96 78 .2 1 12 1.26 15 9 .0 70 .86 139 .07 174.3 2 85 . 29 1 27.37 4 7. 4 67.2 71 .4 ~ 0. 62 111.65 99. 21 126 . 96 1 44 . 09 9 7. 47 123 .5 72 .0 9 80 .0 7 106.2 65. 57 63. 5"1 8 e .0 66 .7 69. ~0 155 . 5 5 4) . 86 11 4 .7 2 3 4 5 I 2 3 4 9'6 .49 65. 24 89.5 7 11 5 . ()0 1 57. 79 77.6 68 . 1 68 .. 78 4 7. 44 81. 1 ~6. 0 ll l .6 1 3 4.8 3 9 0. 0 1 45 . 67 159. 6) 121. 14 11 2 .40 86 . 5 70. 49 62 .4 0 1 72. 07 108 .47 129 . 41 65. 42 11 6 . 13 4 9 .0 8 1 63 . 40 106. 60 7 9 . 62 1 31 . 62 55 . 02 80.06 68. 82 146. DO 1 42 . 09 1 02. 21 50 . 59 1 6 3.9 69. 26 144 . 3 67. 84 44 . 55 ° 64. 80 1 27.JS2 B. 40 11 4 . 24 104. 8 8 77. 1 6 98. 7 66. 06 149 . 55 1 45. 22 7 5 . 4 72 . 75 145 .7 3 146 .50 92. 66 17 0 .21 177 . 2 66.56 175 / 05 1 28. 31 7tl. 5 0 1 83. )7 5 2.32 1 66 . 9 72 . 98 87 . 55 1 3 0 .3 4 160. 1 6 154. 1 4 1 4 5. 13 125 . 7 70. I 4 117. 1 4 74.) 70. 66 1 09 . 3 2 1 46. 78 118. 29 11 2. 98 82 . 86 7 8.67 8). 42 93 .60 84 . 94 140 . 3 6 8. 80 1 1 2 . 69 82 . 8 71. 99 10 7. 82 60. 83 95 . 39 14 7 .0 1 62 .3 6 1 13 .3 5 13 9 . 7 8 8 0. 75 94 .8 8 52. 06 1 2 9 . 5) 14 1. 6 71. 88 12 3. 67 98.20 1 4 2 . 48 1 08 . 47 68. 44 120 . 06 58 . 6 67.1 9 117. 7 72. 8 68 . )4 94 . 2 69. 8 65. S) 7 5 . 54 11 0.1 65 . 04 13 5 . 0 69 . 02 141 . 88 86. 2 67. 3 65. 47 73 . 16 1 64. 95 4 8.40 106 . 79 17R .09 168 .85 1 80 . 68 81 . 9 66 .27 13 8. 18 82.01 1 82 . 20 76 .08 92.

7 59.0) 125.00 1)7.1 2 2 12 .28 1 5) .0 59 .76 129. 03 18: .3 6 9).99 18). )8 II 2 .52 177. I 60.2 63 . 62 192 .50 1.1 6) .31 1 21.43 135.22 100.08 209 . 6) 146.23 186.47 12 3.1( 1 9 4. 4 6).1 57.92 222.89 14 4 .07 98.6 60 .80 lI8.23 125.06 111.2 61.8 2 121.40 22) .6 58.0 57 .61 147 .4 57.8 6).25 124. 05 18 0 . 5 60.)9 188. S 64 . 0 6 149.47 2 1 9 .95 170.89 112 .41 1) 1 . 50 172.54 138.7 57.85 94 . 46 173. 80 12 2. 49 158.76 185. ·\0 11 6 .7 64 .00 157. 57 215.47 205.56 175.2 57.)7 118. 98 15).4 2 166. 42 156.45 22 0.6 59.)5 6 1 . 9) 186.39 1) 2 .28 16).9 6). 0 ·\ I SO .26 154.77 60 .0 63.71 101. 32 110.» 196.49 203.26 103.60 1 -1 8 . g 60 .85 1 65 .74 1 05. 79 16).92 136.55 14 0 .82 1 21. 93 96.0) 17 6.94 20 1.43 2 01. 7 7 1 2 3.9) 1 15. 77 1 54.65 1 60 . 6 6) .68 184.3 59.4 1 197.50 96.4 59.47 1 J) .51 208.52 172.7 6) .37 189.82.4 9 87. 77 9). 57 1 49.8 61. 08 214 .)3 130.47 13 9 .59 14) .62 126 . 3 2 1 0 5.) 6 164. II 127 .6 61.39 198. 95 114.79 57. 84 1)0.j 8 168.06 205.15 99. H 186.54 12 5 .) 61. 57 2 10 .46 1 8 4.9 64 .94 135.2 64.80 122.01 172 .14 1 50 .99 97.S 62 .76 124.52 182.4 2 157. ) 62 .s 107. 94 22 1. 89 .8 0 188.5 59. 65 14 5 .81 106.49 152 .4 62·. 14 145 . 0 58. 2) 1 20 .28 107 . 06 88. 95 155. 9) 166.01 1 82 .0) 191.0 8 87.39 188. 14 2 11.74 1 20 .40 167. 40 157.21 1 26 .68 194.02 207. B3 110 .44 117.4) 221.70 2!4 . 9 0 117. 3 64. 87 164. 5 63 .)5 119. 06 210 .45 134.82 131 .9 2 ~ 1 5 1 60 .04 2 16.90 198. 11 1 9 ) . 34 10 9 .27 184.86 119.7 58.30 106.98 86. 28 92 . 20 101.07 J 8 0 . 8 2 3 '1 . 8 64 .51 2 03. 44 94 .8 8 189.6) 161.6 204. 65 21 1 .1 58.)4 155.» 120 . 76 195.85 155.fi8 I 18 .4 6 113.9) 171.90 1J2.00 15 2. 0 62 .1 4 16 0.45 200.49 137.65 99. 6 64 .9 1 142.72 1 26 . 87 113.02 151. )9 11 7.8J 183. 69 15).91 157.9 6 2. 5) 21 7. 74 125.2 62.51 218. 95 185 .91 223.82 187 .41 222.55 206.54 191.) 60 .)6 lO8. 55 2 1 6.42 116.7 61.02 141 .12 14 6 .27 118 . 44 155.01 96.45 154.11 177.49 2 18 . 22 151.96 1 24.54 176. 02 2 17.95 190.40 111.)0 1 62.4 61. 8 59.44 114.90 188.51 137. 24 104. 17 128.57 88 .46 18 9 .0<1 1 40 .0 154. 69 92 .58 179. 59 170. 6) 2 12 .2 0 91 . ~9 173. 27 1 2 ).61 91 .92 202.88 12).64 10 9.06 215. 51 15 2. 19 1 27 . 87 108. 5 3 141. 9 7 174.48 18) .71 16 2.29 1 22. 22 161 .41 187.82 197.47 15).91 187.) 58.88 1 99 .25 195. 59 209. J4 165.3 57.20 1 52 . 1 2 90. 4 64 .8 9 168.1 62 . 7 3 151. 9) 156.4 60 . 0 8 143. 09 16 7 .2 58.25 1 29 .96 220.8 57 . 9 59 . 10 109 .6 62 .5 58 . 04 89 . 44 18 5 . 98 2 1 9 .1 64 . 57 1 59.75 104.55 1 5 0 .97 169.6) 90.2 5 119.31 121.0 61 . 2 60 .4 58.0 6 148 .58 98.28 10 2 .05 175. 68 I 28 . 8 6 2.96 200 . 10 208 . 61 213 .19 19). 1 59 .84 196. 76 119. 96 134. 5 9 148.1 61. 9) 156. 7 60.60 190.S 57.71 152. 5 1 1 4 2 .08 1 58 .)9 122.84 12 0 .0 10). 9 57 .JS3 TABELA III (NASTAVAK) 1 64.46 169. 9 1 167.5) 207.57 14~.9 58 .S 61 .08 189. 88 13).55 89 .31 1 87 .Doda!o" . 7 62.98 150.00 20).04 20 6 .25 185.47 19 9 .96 181 ·.00 218.8 58. 97 184.42 186.6 9 102. 06 13 9 . S) 151.

" .93 116..42 2 4 2. 5 55. 4 7 1 99 ..-.2 54 . 5 8 1 98 . 31. l" '.8 5 ::..33 13 5 . 22 1 7 1.-. 83 22 7. 4 5 20 0.1 2 232 . 0 1 233 . 76 1 95. 65 252. . 2' ! I"'" I 1"'.5 6 175. 27 194 . I L. 25 J I 1 i ~ 8. 0 J · .1 .-1 CIoN /'/\. 2 . S 56 . 1 4 178. ':: .. 6 6 1 1 '1 5 . I 1 224. 1 24 . 3 2 227 .1 1-_ _ _ 5) .' i 1 ~!iJ...l7 ') " " '" '1" 5 '_ " 1 251. 70 1 7 3. 6 5 2 lJ. . I i" P I . 74 196 .'1 5 1 .7 54 .. 3ry . 113 0 . 04 1 40 . ll 1 62 ..88 109. ~ lJ . u-. fi l. .. -.U7: r S0 I \ Sc.~c.1 5 1 . 68 2 50 .9 55 .1 6 2 0 5.7 5 1 45. 96 16 3 .. IlP.0 14 2 .:· ~ 4 7 ~~i2~.) "~ . 28 2 4 4. 247 . 5 41 2 46. 62 1 97 . Todoru".. 4 51 . 85 1 70. :.. 7 1 1 72 .0 5 0./8-/ B.6 1 ~.9 '.. 36 20 1 .82! . ." I .l l ~ 16.l . 6 G 24 6. 5 ~ ~ c· .~4 1 ~ ! 8 .-. :1:1 14 .0 9 1 98 .2. '39 11 46 .3 9 208. 29 236. 2)5. :.83 237 .1 2 1 66 '. 22 203 . 0 54 . 80 l3 7 . . 81 22 8.. 9 4 234. 8 51 . 4 53 . 6 56 .~ I I l iS :" .. 77 230 . I" 'J:. 36 1 69 .1 5 3 . _' t " "7 2 S:.\ ' • 4: . 4 54 .37 143.I\TO VANJE POSTROJl:. 99 1 68 .. 66 160 . 7 01 1 7 0 .. ' 1) 1 :~ l :' LiS t DJ . ~' .1" 1 59. 3 3\ 2J5 .51 18 0.66 251 ~ 5 2S I ~1 4 . 1 1IjH. 0 5 '~ H .' 7 ' tIL.4 52 .1 8 13 8 .l9 "4" .. 0 4 206 . 9 52. f _ •.-J: ~ j I ' " 4 'I i "" 1 1 ' 1 .6 14 0 ..c PROJl. G 3 L : . 68 159 . 1 229.2 1 17 9 . r" '.7 226 . 6 . 0 50 .. ') ~ 1:) 4 .'J7 i 1 '3 ':-! • '1 tJ r- " . 78 1 94 . 20 .6 55 .. '\ "1 I " 14 " 1b . 9 '0.S 52.38 1 2 7 .). 58 174.4 7 133 . 34 1 29 .01 1 6 7. 3 1 1 92 . '.7 2 40. . 7 -.-. ~. 4 56 .·) ~. 177 . n . ] 5 5.91 205 . 48 1 68 . 7 56 .Q '1 2 11.5 6 2 41. 2 55 .2 5 ~. .5 4 175.. 0 5 175. . 3 0 1 13 1. 2 . l . 09 5J. 6 7 1 27 . 98 13 3 .31 2.79 1 90 . I · I . 9 3 242. ~ 5 1. ) .3 1 51 . 8 3 1 7 1. '~~_l~~')_' ' ~! ' 1<+..1 6 1 64 . 53 2 07.88 14 3 .1 8 2 3 9 .05 24 6 . I).9 9 200. ' I ll '--f " . 17 238 . 0 .. ~ 1 ----~-.3 5l .8 2 1 92 . 2 5 1.> 2 l0.2 5 158 .91 141.]7 17 2 .3 9 14 2 .' '.' /l'iJC TAB ELA III 1 (NASTAVAK) 2 ~ ·1 5 I----+-.i _J" .07 174.' V . 8 J .1:: •. I t 50 . [. ••. 79 13 1 . ~ .] 52. n ". 52 23 3 .~ __ I 2 1) ':1 . . 7 1 2 1G .' 8 It. ~ i5'. e8 3. 82 13 6 . 9 8 1 99 .J'1 I. 50 132 . 6 52. b I 2 t3 .. 84 1 91 . 17 250. 202 .H 1 1 5 \ . 1 ~0 . l I I ~ 1 I ~ i' i r) " • f :.62 1 62.8 54. 1. 71 204 . 77 1 64 . l q ~.1 .'.. . 02 I~ :~ J . 5 oJ" 2 .51 206.02 20 7 .. I . 85 1 28 .. J 7 ! ~~~.2 81 15 1 .8 52..11 1 9 7 .O~_ 12I~~.6~ 1 61 . '-13 Il'l 'l. :0 6 50 .. . Ov l . e:) 75 f~ . 5 0 1 95 . 8 1 1 30.2 G .J I "J ~ . jJ .6 6 144. 204.. 85 226 . 8 7 1 69 . (.66 L4 S .1 5 177 .__ J____ .1 0 13 2.2 52. .Nhl 7..24 1 45. '/ .3 3 19 1. 23 196 .05 2 41. 63 1 66 .7 53. t ') l r.00 2 08. 00 14 2 . ._ I H .3 54. eO.. 96 134.'.5 4 24 1 .1 9 15 8 . 6 317 9 . 63 232 . c :. 5 2 1 6 7. ] 56.66 1 6 7. 83 12 9.60 1 98 . 7 . ' : IB ·.). 1 2 ~ l 7 .7 1 52 .' I . ~. "" ~~ ~ c: -~ I 54. 68 2 3 7 . J" l17 . 8 55 . ' ''. 3 8 2 24. 7 5 1. ] 5 G. 'It.~ u. 5 54 . 6 5 1 65 .3 6 225 .. 3 5 3.87 2 0 1 .! l :. .5 9 2 40. 32 130 . 19 17 3..1 5 5. 5] 141 . 8 2 202 . 29 13 7.1 5 1 6 0 .20 1 6 ) .I.9 56 . 7 50 . 2 1 2 . 0::-' " j .e6 I 2 13 : 0::. L" !. 9 54. 6 54 .~~ ~ .. 8(-. 4':: 2::) 0 •• . l :' 1.3 ~ 56 . l rJ 2 1 1 .. O~ 21:. -j -_ j 56.--.16 13 9 . 21 20\ 8 . 69 2 3 9 . 54: 14') . 6 9 1 3 8 .5 53.1 6 230 . "2 'j 5 ( 4 . 6 51 .L -- ' i J 5 3. ·\ 0 2 4 3 .1 3 1 6 1.' ~ 55. 87 225 . .8 5 3. 2 2 :' ·. 0 55.28 229 . 67 139.34 1 70 . 65 206 . 98 U 5 .1 J. . . 1:.3 6 1 28 .. . 89 2. 20 136 .'52 . 5 3111 7. 2 5 3 .~ 1 ~_Bl .85 1 6.l 7 24 5 .4 4 .3 0 228.4 5 134.\ ·U G{?U.:J.42 176.0 23 3. '\~ . ~~J \2 6 • i~_f~5 '1 '-?~~.' . 8 56. 30 20) .1 4 16 5 . 29 193 .93 1 2!:1 4 .14 2 31 . 6 238 .4 55.59 132 . 7 (J 24 9 . 1 ..i r . SO 1 93 . 3 5 144.73 . 111 2<' 8 ..::. J -. 17 14 7 " : " i ? 12 ..48 234.6( / 1 5 3.