UN I V E RZITET

U

BEOGRADU

Branislav Todorovic

PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE

MAS INSK I FAKU I.TET

Ikograd . ~ O(l '1 .

} I..

~

,. v' ,

Dr Branislav Todorov ic
PROJEKTOV ANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE X izdanje

Recenzellti Zivoj in Peri sic, dip!' info Mr Radmilo Savie, dip!. in!.

h davoc M ASINSKI FAKULTET UNIVERZITET A U BEOGRADU Kralj icc Marij c 16, Beograd 11 120 Tel. 0 11 3370-350, 3302-384 F.ks 0 11 3370-364
www. ma s. hg .:1 C.yu

I.,'

l :tllI \ 'a ~'fI

P!u( dr lvl ito; Nf...'J I.: ljJ,,\ I\ Ie. dd;m

l

I ~', Ii II I..

! )~

\1.:1,': 111( 1:11 () hr.ld'l\il . \ PI'II"
"\Hll h 'l ~ /:I I.l d:.l\ :I ( \"U .. k Jal lhl-.l

1 ",'J",:dnlk

tl! 'II" 1 .1 ... 1. 11111'11 >, III !t,. 'I I

! kJ".111: 1

,':f:",h! "11:'201;'::'

' , hIL ~

....

, ;'

.

/,l\"j /. 1 :.! J.llh."U klllll"li

t .In''!,''kll 1lIL'l. llt11,\·" l. . kUl1 l' l
t.. . lllIl·~ll.,;\ . 1 ~I . Ikll;': I .ld

/ .<1 In II "I'
'1:.1 ,'1"111<1

I/ O / 11 "\ IIIIIIIJIl I 111/ ; ('

i t;Jlilk" "iltlll /;
1 1111/111'

:atir::'<I)'lIl11 1=.Ja nn~

PREDGOVOR X IZDANJU
Od prvog izdanja ove knji ge proslo jc 40 godina. Bi lo jc to izdanje sa osnovni m upustvima i neophodnim poda cima za izradu projckta iz nastavnog progr ama tadasnjcg pred meta G rcjanje i provctrava nje. koji je predavao profesor Milo rad UroScvic. Svako novo izdanje je bila dopu njava no i prilagodavano akt uelnostima u te hnici grejanja, pa jc tako knj iga od tridcsctak u prvom izda nju, u prethodnom dcvc tolll izda nju iz 2000 godi nc bila mnogostruko obi lllnija. Ovo najnovijc, X izdanjc, obuhvata eak 500 strana. Ono jo dopunjcno poglavljc m 0 da lj inskol11 grejanj u, koje je
na p isao P c; tar V<l s ilj cvic. d ipio lll irani 1ll <I ~ in s ki inzc nj cr iz prcduzcca Bc o gr ad s kc d c klTa ll c , sa viscgudi; llji lll iskuSIV OIll ii'. prohl cJ1l :lt ikc daljinskih s iste ma . Kao s tuLl e nl

M:I; ins\.:.()g laku h c ta II lk: ()~r: ldll . . ' icll} it.: piTa I n:Ulj:1 il. jcdllog o J Ilajr:l nijih il'.lJ:inj a . <I ~1V()g:1 p il la sc pri hvat in Ja knji i' i iz kojt.: JC Il c k<ttb ul: io da svoj do p rillOs ()pi s i v allj~ 111 I k(lll1~ n {: lr i s allj C Jll gr:ld :-. kih cC lI lrli l.o\', lll ill :-. i:-.tL rna grc jallja . M e ll i, k:to po krc: la2u live k nji gc i nSll llV[1olll : llI \ orU jL lilllL ]ltini " \\:I iko zat!o\'l ll j:.IVo :1 huduCim kori snil.:i lll :1
k nl i ~t,; l ,IlI0t- lI c in

ua Se 1I lll 1i' n aj u S: I si, klllO llJ g. rLj :l nj: 1 ko ji pn.: ll! oUl1il izdanj:1 Il isli

. . ;II..!Ji:L v: il :l. T 'lkll S~ kok t-:t 1\ : [:l r V: \ ~i l iL\'i( plidru i.ill \'Lcoj gru pi r :ullii li slu J":ll aw i

I1lO lih IlL k :u.l asnjih ~a raLlllika , koji su dav:t! i s\'oj d opr inos o voj knj izi. Nj illl;[ S:lll1 St,; I;dl v;il i t) II :! pllll HlC i I I p rLd f,t lvn r illl<t V II i V III izd :lIl j:\, koj:1 Sli i 1I OVI)111 j1l1ll ovije n:l na
~tr: t!J : 111 1 :1 kOle

sle d ..:.
0\'11

':'t: l! lIJlll tI n:H .h d:\ l:L klljig:1 obkS: ttt 11 :\SL!\'ll il'i m :t ~pn}\"( Hk[Jit.: 1I:l s1:lv llng prll. !..! r :II 11 ;\ il pr t.:dll1L I :I kn ii k l1li ~; ! ol lr:td tl j..: . d:\ (\,: sl ud e ll l i lll:l pnllltlci ~; \ v l:tdi v: llli L ;.! ra J i\'< \. :1 PI\lld:t:ill(JlI1:1 hi l i II vLk p ri ruei d a :-.1.: IH..:6..·f. pUb LIC. 1 I I;I(J U P( \ll:t t <t k n t,;( lpIH l b ll /; \ l ,rtljl.:k:11 11,1 ]." tll ile lad e i d(li li j u p \) Ile ku 1l(IVlI
II

P n..:d :t 1'.,: II I

i/d anit,;

Jil l I ll'rll :tl 'i II!.

"-nll/llu ~I.: , )hi:L vi Lt i drut-;I J1o;,!lavli a klli:! /.a Ilvn 1/lI. Llli c Il I'-i U h il a dtl kl :IJ .1 1:IVI'l:Il:1. ,I U ldlti ,b ~": kn lt;,!; \ ulI ;\ prl·Ji. i\ lo lllll l·il;t( )l'1..' i I..;t II IS ll i k,.' t lV t I).!. i/U:Ulj :\ d: l 11 1--: \ /(1 Il :L~:I L' .... h.t· ill JlJ t lPIl ~ It,; . k, 'lL Ili iL'lI:1I1 :LlItu r. p t 1!!11[1 1\ tI
Aktl hu ue p nlre h l..' /,; \ ;\ 1 1 /.d.! ll jl,:
tl

U n h LI:.ti I.;hlll ke , lie

Jl l\) / l'

d :1 II pt) I PIlIl ()~1! IIhl';,!lll.:.

lJ Ik ograu ll .
111:11:\ 2( 0) :!t1dlll ":

II

B. Todorovic PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE

PREDGOVOR VIII IZDANJU
U prethodnom izdanju iz 1993. godinc, slozeni tckst nisam imao priliku da rcdigujcm,
zbog mojc odsutnosti iz Beograda, pa se potkralo vise stamparskih grciiaka. Tchnicki kvalitct stampe kao i hartijc koja je u tadasnjim teskim ekonomskim prilikama u zemJji mogla da sc nabavi, nisu bili na nivou mojih zelja. Za ova izdanje grcSke su ispravljcnc, hartija je kvalitetna. pa s obzirom i na mod..:rniju tchniku stampe, slikc i tabc\e su ovoga putajasnije, a tckst razgovetniji. Ova izdanje je ixlgalijc za poglavljc a lcrmofizickim osobinama gradevinskih objckata, u kojcm je posebna paznja ukazana difuziji rare kroz zidove. U ovom lckslu su korisccni ra cuns ki primcri i slike iz diploms kog ra da Momira Vuloviea, sa odredcnim korckcijama i r r il:lgoda\"an jim a. P0f: I:1\'ljc 0 p:mclno ll1 ~rej;lI1jll , (:iji j..: <lu llJr k:t kn 1I p n.: th mJIlom , t:lk o i 1I 'M H11 izd :ln ju . koi<.: pl :\ i<.:k~ :lI1d : lr S lcl"a nm ·iC. I n:ll no je (\opllnje no . Med litilll . png l:wljc 0 pri m c ni ~n \;trn c cIlcrg ij..: je iz()s tav ljc no , jc r r;,s po ln /.ivi prostor nije dnzvnlj av:lo d a sc O\'a tcm: lli k:t iz lnl.i U nC<1 p ll< KIIlOIll IlhilllU . Ka k(1 <'\ a knji g:1 dospcv: 1 u ,Te ln c k:td :1 se dom <lca induSirija u ohb~ li g l"<': jan j:1 i kli mati zaei je p< 1I1 0V() hudi , 1I kllji zi Sli illform :lcijc i pnrukc Illnogih proizvodac:t, upu cc nL' projc kt aIllima. izvod aCi m:l r:ldova i inves titorim a. U doda t ku k.11ji gc s u pril ozenc nove !allc le sa pod ac ima za dimcn7.iollisanj,· ecvnc Illrc zc postIojc nj a za CC Illra lnn grcj :mj c. Osilll t:lllelc za cclicIlC ec vi. dod a ta jc i t:lbcl a za cC\'i od h:lf:ra. POIIU )C 1I for lllir:lllj ll 1:lhcl:t i i/.r:ld l lI() vi h Ull c liiJ e n d .:I, prll z iii s u m i s: tr:ldni ci k:l tcd rc 1.1 tc r1110 tcilllikll i\1:t;i lbkl lg fr :lkli lt c l:I. M aj:t R ;ldoj kuvic i Atil a Novosc b c, diploIl1ir:ti11 m:ls ills ki in/.c lljc l i. R CCCIl/.i.jll Il()viil dc lova kni igc "pe t je i /vr~ io i .iv, Ijin Pc ri ~i ' , dip!. masins ki in/.elljer, isku SIl i prnjc kta ll t iz "Fne rgoprnje kt ;I". <In ;lkn ~;IV<,:S Il O i strUl'IlU k:to Sin jc to lIcini<l i /~1 p rc t hodlh I IId: lI1j C. S t:lI11parija T c lln<ll' l'k,,!.: Llkli ll ct: 1 je Jl<l k:i7: ti ;1 \'e liku strp1 lc nj c tukom rawill i/m CII:J knjc S:1I1l 11lUO i p"~ 1c Jll cd:qe Ic k~ t: 1 II ; 1:11111"1. N;I l< lI lI C illl sc I~k re n u z;tlwaljllje m . 0\"(1 J/J,ll1 jc jc I1 :JSt:ti<l J1<l~1c t:le n(l .,0 ~IIJ ll t : 1 "d Jl rV(l ~. k" jc jc bilo prcl cC:t ,we klliigc. J'1~,l n<1 je s:t ic ll<1111 d: 1 ~; I lI e il1j e lllIll i' pr;I\'k:i ma i dO PUIl:II11;1 pru:i.i nje nllll k,lri,nI Cll1 l.1 Il< Hrehn c Jl, )~btk e. II PUh l\':t i 1 1h j: I.~ IIJ <.: ni: 1.

:; 1.1\ .111%.

PREDGOVOR

III

PREDGOVOR VI IZDANJU
Proslo je desct godina od prethodnog, VI izdanja knjige "Projektovanje postrojenja centralnog grejanja", koje je odavno rasprodato. Zelja je bila da se novo izdanje znatno dopuni i postane pregled ne sarno najvainijih prirnera proracuna, vee i teorijskih osnova koji se predaju u okviru predrneta Grejanje i provetravanje na Masinskorn fakultetu u Beogradu. Medutim, ta narnera nije u potpunosti ostvarena. Za pisanje teksta knjige nephodno je poklanjanje pune painje sarno tom poslu, sto podrazumeva oslobadanje od rnnogih obaveza. I pored ogrornne zelje, podstaknute kako potrebom studenata, tako i svescu 0 neophodnosti ispunjenja nastavnickc duznosti, svoj zadatak sam sarno delimicno izvriiio. Vrerne u korne jc knjiga pisana verovatno je najmanjc pogodno za to. T dke prilikc u Kojima se nas la Srbija i Ilcvoljc kojc su iz njih pro izisle nisu o ozvo lile OJ sc knji zi pOlpuno posvclilll. Obccanj c oalo studclllima da CC lc ks l sva ka ko hili sprcrnan 7.a slampu prvih dana januara 1993. godillc ispunjavalll, odricuci sc zbog loga nc kih poglavlja u cclini, a nc kih Jclilllicllo. Tako jc izoslao leksl 0 n::guli sanju grcjnih ins lalaeija , n;vnilll vodovim<I i ccvlloj annalUri i oco pogla vlja u panclnllill grej:lI1ju. Mcuulim , knji ga jc doncla Illnogo novih infnnnacij :\, kojc s licnJ izuanja nc sao 6:c u Ill c ri u kojoj jc In o voc pllsli g nUllJ. To sc udnosi nJ iSlo rij ski ra zvoj grejanja n ~\ IlJSCIll llu, uslovc lI goonosli i IlJ IXL'gled lIli c \j :\ s po ljnc klilll c na g rcjno poslrojcnjc. Prorac un pOlrcbnc koli cinc loplolC po najnovijilll nC lllack.im no rmarn a jc uk.lju ccn u lcks l sa S\'jlll nco phodnim podac illl<l . n co knji!,:c posvcec n jc i prilllcni cirkui;teionih pUlllpi , bo i r:h podc li pritis:lka u !,:rcjllilll sis lc milll a. J Cd IH)CCv ni sistc illi s u dCI:ti.jnn r:l zlll :lt r:lll i, J lIk lj ucc n jc i tI vo d u pr inl c nll s un l:CVC cnc r::ijc . i'OSC hllilll pof!lavljclll sc t ilai;tc lI v\ )tli 1I p' lslc.:di cc k' lj c prni /.iLt zc i/. p rd.itl:1 ::rcj<lnj<1. \:( 'VllS I u lldll(\SlI na s li e n:\ izdanja jc i J Cll kn ji ~c OdllllSi n :1 kOll nvc Ill a lilt kap:l ciI C[;1. U ;;.<..:Iji da sc knj iga slo prc prcd:1 u S l ~\mpll S\ 'C~ IH) Sli z:ld6.ani w i prilllcri pwr:lclIn :\ if. prc ll Hldnof! i7 .o :l1lja, lako d ;1 ni s u i zvr ~<.: n <.: pOlr<.:hnc il'lll<.: nc , k:)(\ n:1 pri mc r ohclcZav:lIljc c<': \'i nazj\'llilll prcc ni cilll a 1I mill. J7J11 Cdu osu l,,:.!. III ()Slaj c oh:lvcz:1 a ul o r:1 I.a slcdc cc i/d: lIljc . S: lrao ll l:\ sa h i \ ·.~ i nl sudc nlim :l. knri ~c<.: nl c 1ll:l i<.: l lj: tia k".Ic ~ 1I s:lkllp ill I" kn lll il.l: 'L k ';\( 'Iill tl iplol11 Skill r:lt!ova - II cc nlll S: II11 Ih. 1I !l1:,nl"1 iii \'CL:"j mc ri. v( )di" - Pl l'dSl:t\'lj:lj ll :\ lI l, lrU p o~ch ll () z;IJll\·n lj slvo . T n nscC:tIl.lc du;:ul<': ln n:ljmLlti(\j ~c ll c r : l L' ij i ~\( lj ii1 s lud c lI :\1:1. / ,,(\r; ll li ]'(\PUVil·. N;)I: I ~ i Niklllic i i) J: ':::IIlU Kn\: \Cl'\, icli . kllji ~ 1I p".;k S\ ' ( I ~ dip h lllli r: l111 :1 n:ls l:I \'ili sa IllIHlIll o :t ~ :t raJ uju . ( in lc ni <.:a J: , 1-: p ,,~ I :t v lj c "Tcrm( )tl/.i k:i I~r: ldc " , (i ii jc k, wi\(\ r N: i\ :ls:t ~jk' l li c . u p()slc dll jL'1ll Ir-:Il Ulk li i/.()<;[ :I\·II CIIlI i/o~ 1 :l lIl pC. Il Cll lll:lI1jll lc nj cll Ildc" II pllp l <.: lll i ,wc kllti :.:,..:. N;I p re·J ln:.! IL c"C n/C Il I:l In l)lI:.:,l;tdl c· <.:<.: i hili I'"SC hlll l

' IY

B.TodOlTlVii: PROJEKTOI'ANJE POSTROJENJA ZA C£NTRALNO GR£JANJ£
S

Stampaoo,

obzirom da predstavlja problcmaliku za. koju su zainteresovane i druge
0

strukc.. Midw Komatina je knjizi doprineo svojim diplomskim radom

k1imatskim i metcoroloSkim uticajima na zahteve grejanja, a sa Batom Vermezoviecm, koji je diplomirao pre svih pomeoutih, ~io sam kootakL 'bl dco 0 jednoccvnim sistemima koristio sam tekst iz njegovog diplomskiog rada, lIZ ubcdcnjc da ncCc zameriti sto nisam bio u moguenosti cia ga 0 tome obavcsIim pre neg<> Sto 0Ya knjiga dodc u njegove ruke. 'bldo\'Oljstvo mi jc i 510 sam uspco da ubcdim A1eksandra Stefanoviea, dip\. ing., svog dugogodiSnjeg kolegu, izvrsnog projcktanta i odlicnog poZl1avaoca nauke 0 toploti, da napi:Se pogIavJje 0 panelnom grejanju_ Dco koji obuhvata teorijske osnove ukljueen je u knjigu, lIZ oi"ekivanje da Cc i OV'O pogIavlje bili upotpunjeno u sledeecm izdanju, sto mi je ini. St.efanoviC Cvrsto obcCao. U pripremi slika pomogli 50 mi Dragan Jakovljcvic, apsolvent MaSinskog fakulteta, tehnii"ar MiCa Nejkov, kao i najmlada saradnica Katcdre za Termotehniku - DuSanka Adna<k.--vit, dipliog..maS.. Zabvaljujcm sc na trudu prilikom priprcmc tcksta na raeunaru, doskora.<injem studentu, Vladimiru M Petrovieu i njeg(M>.j 50pruzi A1eksandri. Uz pominjanjc svih onih koji 50 uCcslVovali u reaJizaciji ove knjigc, nc zaboravljam d :t ona u vC\ikom svom dclu ohuhvala a::olcksl ranijih izu,lDja, n;\ knmc jc lako prcdano r.ldiv a"i<;tcnt Br,mislav 7j\'kovic, magi.slaT Tdmickih nauka , llIoj najbli7.i saradnik. T cksl jc prcglcdao uvaicni kokga 7jyojin I\:risic, koji jc izvrsio n:o.:l1ZIju knjigc, p..:JanUlO. sa puna "oljc, na ecmu mu sc zalwaljujcm. Korisnlkc knjigc, Sludcntc, a poschno projcktanlc, llIoiim da mi ukaZu na grdkc, ali i da <hju idejc za dopunu slcdciXg iY.danja, uz poziv da - mo7..oa i oni s,uni - opisolll ncko!,: problema koji su prouCiIi i rcSil~ daju s ~ doprlnos unaprcdcnju ove knjigc. ~c idim da propustim da sc w<inim i zahvaiim svojoj porodici za strpljcnjc i razllm,,"vanjc za Casovc mojc usJ"cdsrcdcnosti na pisanje (lve knjigc, roschno Inkom 7..avrsnog rada na njcnom dcfinitivnom uoblieavanju za slampll .

. Bcoo,pdu
31. d..'CCmbra 1992.

J\ulor

SADRZAJ
1.UVOD 1.1. NACrNI GREJANJA 1.2. ISTORIJSKI RAZVOJ GREJANJA U USLOVIMA DOMACrH PRIllKA 2. KLIMA I NJEN UTICAl NA GREJANJE 2.1 . UVOD 2.2.Kl1MA 23. VLAi:NOST SPOLJNJEG VAZDUHA 2.4. SUNCEVO ZRACENJE 2.5. VETAR 3. TERMI CKI USlOVI UGODNOSTI 3. 1. UVOD 3.2. PRIJE M TOPlOTNlI 1 NI\DRAZAlA 3.3. METAI30UZAM 3A. TERMI CKI PARAMETRI SREDINE 3.5. VAlONOV (V,'YON) DIJAGRAM 4.TERMOIlZICKE OSOBINE GRADEVlNSKlH MATERIJALA 4. 1. OMOTAC ZGRADE -1 .2. PRENOS TOPlOTE KROZ ZJDOVE -1 .3. TERM! CKJ\. IZOLACIJA ZIDOVA 4A . DIFUZIJA VODENE PARE KROZ G RAD EVINSKE KONS·mUKCIJE ~ . 5 . PRITISO VOD ENE PAR E U GRAD EV!NSKOJ KONSTRUKCIJ I 4.6. DIFUZIJA VODENE PARE PRI KOND ENZACIJ I U ZONI I RAVNI ZIDA 4.7. MERE ZASTITE 00 KONDENZAOJE s . POTR E I3NA KOU CINA TOPlOTE ZA GREJANJE 5. 1. KOEIlOJEN PROLAZA TOPlOTE - k 5.2. rOVRSINA KROZ KOJU PROLAZI TOPlOTA - F 5.3. UNUTRASNJA PROJE KTNA TEMP E RATURA - I. SA. TEMP ERATURE NEGREJAN1H PROSTORIJA 5.5. SPOUNJA PROJEKTNA TE MPERATURA 5.6. DODATAK ZBOG PREKIDA U ZAGR EVANJU - Z. 5.7. DODATAK NA UTICAl ZRACENJA 5.8. DODATAK NA STRANE SVETA - Z. 5.9. ZAGREVANJE VAZDUIIA KOJI PROOIRE U PROSTORIJU 5. 1 0. DOOATAK NA un CAl VI.:TRJ\ - Z, 5. 1I. J)ODATAK A UTI CAl I FILTRACIJ E VA7J)UI IA - 0 ,
4
21 21 21

24

26
31

35 35

36
3(i

-1 0

-1 5 55 55 55
5<)
(i<)

75
S-I

87
lJ )

96 9S
((XI
Ill]

10-1

JO'S
IUS

Jllli

1!J7

VI

B.Todorovic PROJ£KTO VA NJ£ POSTROJ £NJA ZA C£NTRALNO GREJANJ£

5.12. KARAKTERISTIKA PROSTORlJE - R 5.13. KARAKTERISTIKA ZGRADE - H 5.14. DODATAKNA VISlNU PROSTORIJA - z" 5.15. SPECIFICNA POTREBNA KOUCINA TOPLOTE - q 5.1 6. UPUTSTVA I PRIMER! PRORACUNA 5. 17. UNAPREDENJA U PRORACUNU POPTREBNE KOLIClNE TOPLOTE 6. G REJANJE SA DNEVNJM I NEDELJNIM PREKIDJMA 6.1. USLOVI UZ GREVANJA 6.2. OPTIMALAN TRENUTAK UKLJUCIVANJA UZGREVANJA 7. G REJNATELA 7.1. VRSTE GREm lH TELA 7.2. RASPORED GREJNIH TELA U PROSTORIJI 7.3. ODAV ANJE TOPLOTE PRJ RAZU CJTIM USLOVIMA 7.4. PRORACUN GREINIH TELA 7.5. OBE LE:l.A V ANJE GREJNIH TELA S. KOTLOVI X.!. UVOD R.2. KOTLOVI ZA RAZNE VRSTE GORIVA S.:l. PRIM ENJENI MATERIJALI I KOTLO VSKE KO NSTRUKClJ E
so!. KONST I{U K C IJ E K O TLOV r\
S

lOB
109
110 110

111
118 139

142 143 145 146
150

S. SP I T I

nc-

'OST I K O T I.OYS K III K ONST F,U K C IJ ;\

" , .. I npl.on-<o O I 'TLR E ( I;NJ I · K O I I.() VS k lll ( j l{ U N III I'()VR SI , J\

152 154 161 165 165 166 167 17() 17-1 177
17X

~.. -.l ;O I) ISN.l I: O PT I · . R I I I:N .l 1' ( ;I { UNOC SIS 11:.\1 /\

SS. SIC;U IZ 'OSN I U IZLD/\J I ~ 'J. . \ I{ i\ 1. \ ru \{;\ YO I) LN III K ( YI 1.0\,,\ S.ili. OS IGU R,\ N J E I ' /\ R N III K ( }\ I .OV .. \ ".1 1. .\ I{!\L\ rU l z/\ I';\I ZN III K O T I.U\ ·,\
1 ',J) 11 ..,\Ri" ICI:

17'1
I S2 I X')

" . 1 KO n ... \I {N IC I: (' I'. ' 1IV \.\. ()( j ( i\ Z I :.I , \ ~ J , \ "-: ( j( ,' ; .
,I : 'I <;

IK:=i 201 2(11
20S 2 111 2111

II{I()~ I (' I

I) I \I~ J .. \K

I' I{ ( )I{. \(L IN "'\ 1' . \( '11 I:I ,\ K() 11_\
I/. I)( )\{ K()

11 ,\

211
2 12

'I c, K ( ) II., \I {N I(,,\ 1. ..\ I I ' (N() (i( I I{ I\ ,() '1 .- ( ;() I) I SNJ/\ I'O TI{()SNJ.t\ I () I'I.{) I L 'I ' I'I) I R()S . J,\ ( j () I{IV\ q., RF 1. 1·" \ '( ). \1 \1 / .. \ 1'1 ;(. '0 C UR l V( )
I.' ')" '( 1\ ''' 1 1 \ 1 ,(lN I S li n 'J . \ NJ .. \ ill I l'\'()1) !(I: 1I1)~()I) I :-' I I · N/ II :--.K( JI

2 13
2 1I} 22 1

225
S I ·\( · I (I~ . \I';\()SI I U

J.. \ f\! .1 I · .

III; S I l{l 1 .1 '\ '>.11' 1I C1 ', \, I i\ I A III.":. PIZO I{ ,\ c"U . 1':\1)'\ PR I T I:--' K . \ " S l '/l. U .I ,\ i'!.ll ; U ('I:V I IVI ,\ II I.:' U 11(',\.1 1.( II';: ,\I .N III ( ) 11 '( )\{ ,\ 1' 1 III.{•. PR ( )/{ ,\('UN /'/\1) / \ I'R III SK .\ II 1)\(ICI \',,\I'( ISI I,() 1I "< 1.\(; I{\\ 'II .\( ·I(I;\()( j (jl{l ·J .. \ N.I ,\ . , • \ '( 11 )

,r __ I
210

~2 7

SADRJ -A

VII

11.2. TEMPERATURE RAZVODNE I POVRATNE VODE 113. UPUTSTV A ZA PRORACUN 11.4. POSTROJENJA SA HLADENJEM VODE U CEVNOJ MREZI 12. JEDNOCEVNI SISTEMI CENTRALNOG GREJANJA , 12.1. UVOD 12.2. NACINI POST AVUANJA CEVNE MREZE 123. SA VREMENI JEDNOCEVNI SISTEMI 12.4. DIMENZIONISANJE GREJNIH TELA 12.5 DIMENZIONISANJE CEVNE MREZE GRA VITACIONIH SISTEMA 12.6. ODREDIVANJE GRAVITACIONOG NAPORA 12.7. VENTTLZAJEDNOCEVNO GREJANJE 12.8. UPOREBENJE JEDNOCEVNIH I DVOCEVNIH SISTEMA 12.9. PRIMERI I UPUTSTV A ZA PRORACUN 12.10. POSTROJENJA SA HLADENJEM VODE U CEVNOJ MREZI 13. PUMPE U SISTEMIMA CENTRALNOG GREJANJA 13.1. OPSTE 0 PUMPAMA 13.2. CENTRIFUGALNE PUMPE U POGONU 133. SNAGA PUMPE 13.4. RADNA TACKA PUMPE I KARAKTERISTlKE CEVOVODA 13.5. RAD PUMPI U REDNOJ I PARA!. E LNOJ VEZI 13.6. RACV ANJ E CEVN E MIU-:Z !: 14. ISTE MI GRAJJ\NJA SA PRI NU D NOM C IR KUU\ C IJOM 14 .1. PRORAC UN E VN E MREZ I: 14.2. UPUTSTVO Z A PR O R ,'\CUN 14.3. J EDNO C EV NA POSTR O J ENJ A 15. PRITISC I U SIST E MIMA VO D!: 'OC G R UANJA 15. 1. UVOD 15.2. OPSTJ PO JMO\lI 15.3. STATI C KI PRITI SAI( U . TANJ U \1IR OVA NJAI PRI PRIRODNOM STRUJANJ U VO DE 15.4. RA SI'OD E LA I'RITISKA U SIST r::\ l L S/\ !'R INU !) , OM CIRK U I.AC IJOM 15.5. POI.OZAJ E KS I',\ ' /.. IONO(; S\ ; [) ·\ IR.·\ S I'OI)IJ .!\ 1'1{1 n S KJ\ IS.Il. rOM IO Rt\ 'J E IN lJ L I'[{III S I'-·\ l ' \ llI U ) I R/\I) U 15.7. UT I AJ RE U US /\ NJ/\ I'I{O I OK ,\ ~ ,\ R,\ SI'ODEL U I'RITI. ·KJ\ 16. PANE L 0 "~ EJ AN JI ~ IIl.1. PIU,TE(; E!)A ASNJI:G I' , \ i': l:l .. .( )(; (; [{I ::'I,\ NJ/\ 16.2. I'R E 'OS TO I'I.O TI : / J{ ,\ ( ·I·.K I1 ' \1 16.3. R AZ1VI E / \ TO 1'1.0 I I: /J{ ,\ (· I·.'- II .\ 1 lu.4. I'A U . ' 0 C~ RI 'J .. \ 1" J I· IIl.5. PA N El. K.'\ O G RI 'J NO rEl .o I ~J I (;( )\ . I'R()IZ;\( N 16.1l. I'R E D1"O S·111 1.. \ N I: 1' '\!\! I · I. ~()(; (;I {I' J ·\ N.I !\ I G.7. IZVO I) [N JI: I'AN I:I.N()(; ( ;(U ' 1 ,\", I \ I Il.~. PA , IOU SA U .I: K n,I C>il i' l C; I, 1 J \ ( '1\1.·\ : 1.1 Iii.'). I'OSEIl i\: 1 1',\ 1\ 1 17. PARNU C;R I:.IA '.11 ' N I S~; () ( ; I'I{ I II :-'''. \

245 246 259 277 277 278 283 286 290 294 296 298 299
309 32.5

325 326 329 329
333

336
33<)

33lJ
3--l 1
.~47

35 l ) :;()2

:;65 3(.,
."'(,S
:t(, I)

. \(1
~j

~

II

1 1~. )

~ka .Todorov. IZBOR TEMPERATURNOG REZIMA RADA TOPLANE 18.7. lJO. tcZina . SISlEM SA GORNJIM RAZVOOOM 17. LITERA TURA 409 410 413 414 416 425 425 429 435 436 437 447 457 458 461 461 463 465 41i7 DODATAK 46'J T ABELA I (:<: Iic nc cevi (d ill1t: nzijc. UVOD 19.4.1 h"b rno l11 u:vnlll11 mrcZolll: lop illtn i protok . DALIINSKO GREJANJE 18.2. UPRA VLJANJE RADOM TOPLANA 18. PREDAJNE STANICE-POTROSACI 18.6. UVOD 17. OGRANICENJE POTROSNJE ENERGIJE ZA GREJANJE 19. ZASTlT A OD KOROZIJE I KOTLOVSKOG KAMENCA 19.5. 8.4."ouena para T A13 I:::Ij \ V I i Grcjanjl: parom nisk"" pritiska TABELA V I i I Grcja njc toplo m vO<lll l11 5. SISTEM DAUlNSKOG GREJANJA 18. UPUTS1VAI PRIMERI PRORACuNA 18.c PROJ£ KTO VANJE POSTROJENJA ZA C£NTRALNO GREJANJ£ 17.2.aj vode) TA13ELA II G ustina vo(k 0<1 40 UO 100 °C TABEU\ III Na po r u Pa pri t<:m pcra tu ra ma voue u uspo nsko m kraku <xl l)S. I. 1. TOPLOVODNA MREZA 18. c) G ub itak pri tiska . gS i SO "C i tcmpcra tura l1la u sibzno m kra ku oct 95 do SO°C T ABELA I V Gmja nj c to plu m vudom: to pio tni proto k TA13ELA V Gn:j anjc to p 1 0 m v<ldu m: mascni protok TABELA V I a) Kocfieijc nt i Illc snih o tpora.vod a SO "C.1.5.3 PRORAC:UN POTREBNE KORlSNE ENERGIJE :W.3. UVOD 18. sadri. b) G ub it ak pr i l i.VIII B.2. OGRANICENJA GODISNJE POTROSNJE 19.3. KOMBINOVANA PROIZVODNJA TOPLOTNE I ELEKTRlCNE ENERGIJE 18.PRINOP RADA 17.POVRATAKKONDENZATAU KOTAO 17.

To ee zavisiti od niza Ci nilaca. Uredaji kod kojih se toplota razvija na jednom centraL10m mestu. od nosno odri. raspolozivi energetski izvori itd . od nos no da tempcratllrna po lja u ho rizont a lnim i vertikalnim presecima budu sto uniformnija.avanje temepe ratura. Elementi centralnog postrojenja preko kojih se vcli odavanje toplote okolini nazivaju se grejna tela. kao sto su name na prostorija koje se greju. Zagrevni uredaji Svi zagrevni uredaji koji se danas koriste za grejanje prostorija dele se na dYe osnovne grope: na Iokalne uredaje i postrojenja centralnog grejanja. NACINI GREJANJA 1. Zadovoljavajuca vrednmt i raspodel<l te mperatura. Pri tome je najvaznije da prosto rija bude stn ravnnmernije zagreja na. Lokaini uredaji su oni kod kojih se topiota i proizvodi i odaje u prostoriji koja se greje. a tro~i na v~e razliCitih mesta.matranja uslova lIgod nos ti ljudi.:- .c nja koji mogu biti od odluclIjllceg lIticaja na ugodnos t. kao i odgova rajllCih te mpera tura okolnih povrs in<l i prostornog ugla zTace nji!. vlaznosti i stmjanja vazduha.nosti i brlinc strll janja vazd llha II prostoriji kao i neutralisa nje neugod nog dejstva rashladnih povrsina. Isto vazi i za raspode lu brlinc i re lativnc vlainost i. Mozda je od w ih te rmickih IIslova najteZl: ispuniti zahtev povoljnih tcmpeat llfa oko lnih povrsina i prostornog ugl<l zra \'. Loka lni zagrevni IIrcdaji kao i grejna tda svih vrs t" . Tehnicki uslovi SII diktira ni zahtevima oseeaja ugodnosti ljudi koji borave II grejanim prostorijama. predstavljaju postrojenja centralnog grejanja.L Na osnovll ra/. a rhite ktonska koncepcija obje kta. moze se post iCi naj povoljnijim izboro m vrstc lok a lnih lIredaja odnnsno grejn ih tela i pravilnim izboro m mesta na kome se postavljaju. 1. do kojih se transportuje pomo6i nekog posrednika.1. NaCin na koji Cc okolini biti pred ata veta koliCina toplo te. UVOD 1. es te tske i c k o no m~k e za ht eve kao i odredcne us love bezbednosti. Prvi medu njima predstavlja obezbcdenje karakteristika sredine iI granicama zone ugodnosti. Vainost pojedinih uslova biee u raznim slueajevima i razlicitog znaeaja. raspo loziva finans ijska sredstva. odaj u toplo tll zracc njem i konvekcijom.. Svi zagrevni uredaji tre ba d a zadovolje te hnicke.. Od njihovc prilagode nosti ovim uslovima zavisi pogodnost uredaja za prime nu. vlal. najpovo ljnije da sc toplot a predaje o ko lini IImen.1.1. zavisi prve nstveno od vrst e uredaja i grejnog tela a zatim i od mesta postavljanj.

lvanj. I odn. sto se pravilnim projck tovanjem i dubrom montaZom mozc potpuno izbcCi. Zagrevni uredaji ne smeju da bare ni spolj~nji ni unutrasnji izgled zgrade.nc (pri likom rl's. TodoroviC PROJEKrOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREIANJE nim Zl"aeeojem i koovekcijom kojom se ocre prekomerno zagrevati vazduh iii uticati da raspodela temperature po prostoriji bude neravnomerna. za ht evi arhitekte i sl. rezim e ksploa tacije (prekide loicnja. Osim navede nih.rl' vnih lIredaja . dohij« sc njihova vrcdnost i [l<.1 vode i d c ktrii::nog lIdaril. a sarna konstfllkeija zgrade. Neki IokaIni uredaji a poseboo grejna tela ccntraInih postrojenja koja irnaju vrlo visoku teIqJt:taturu izazivaju ose6Ij suvore vazduha. kako loka lni tako i ccntr. "ko se ostali IItiC. imajll ekonomski razlozi. U proccni z. okolnos ti gradevinske prirodc mogll da iskljll U: primCI111 nckih z. lIslovljavaj ll iii eli minisu od rcde nc sisteme grejanja.d'lji.rl'vnih ltrl:daja a poscbno kOO pn~trojc nja u:ntr. koie disajnih organa i nadrafuju je. pa uredaje treba birati tako da ne budu vcliki. Na loS utisak zagrevni uredaji utifu veliCinom i izgledom dirnnjaka kao i dirnnim gasovirna i njihovim sastojcirna koji prljaju fasadu zgrade i menjaju joj prvobitnu boju. sto sc opet odrafaYa na zagadenje vazduha naselja i gradova U procenjivanju i uporedivanju vrednosti pojedinih zagrevnih uredaja neosporan znaeaj imaju i estctski zaht~ koji se odnose kako na gradevinski objekat. tako i na sam zagrevni uredaj.lg. Cadi itd.l. 0 zastia:nnsti od cksplozije ko tlova. Osim ovog naana stvaranja nepovoljnog kvaliteta vazduha u prostorij~ uticaj pojedinib zagrevnih uredaja more odavanjem ugljenmonoksida. II gotovim iii sarno grllho ozidanim ohje ktim.lj. Odrcdlljllci koliko ~'Vaka vrsta zadovo ljav. da budu skladnog oblika i da se uklapaju u unutrasnju arhitektum.). Sve ove opasnosli rctko dolazc do izra:i.. rri u: mll rrojl' klanl I rl'ha da prou. dok se lroskovi korisecnjil post rojenja ud reduju slozenijom ana lizom Pri tome treba obllhvatiti potrosnjll goriva .2 B. Isto tako je potrcbno proocniti obczbcdenost od izlivanj.ni koja od osohina trd)" da prevag.tlni ([l<lscbno ovi dmgi). Tako na prime r. Jos se rclillivno U:.lnja iii sa mih grej nih te la.aja jer je kud svi h zag.~ t o dcSaVil i izliv'lTlje vodc II postrojenjima voti c nog gre janj. mpril jll sc [l<xlvrCi analizi s oiJzimm nil nilvetkne llslove. ugljendioksida.1 grl'ja- .lcnust II i/. !'rella to me ~'Vi 7. onda sc problem ~'V()di nil iznalilzenje niljpovoljnijeg ud nosa izmedll inves ticio nih i eksploiltacionih t roskova.l kao puslcdicl' ~ mr/. trajnost uredaja itd. podobnos t reglllileionih sistema i primenjeni ste pen regulacije.ava nj a pojcdinih dclova postrojenja. Uko liko nc ma mcsla za kotlarniw . Vrlo Ccsto od lllCujuCi cinilac \l izbom zagrevnog uredaja. brJ:inu zagrevanja is!. oTfilnsL-ih prin:¥:sa u vazduhu i dr. koji dospevaju do sluzo.. cc ntralno grcja njc se nc moze primcn il i. vdicina prozora. da se negativno odrazi na sastav vazduha a time i na uslove disanja Zbog toga zagrevni uredaj IOOra hiti takav da ~to manje utiee na pogoclanjc kvaliteta vazduha u prostoriji i ccloj zgrad~ koje se !OOZe proSiriti i na bLiZu okolinu zgrade.vodcnjll .ah'Tcvni lIn.i!nog grejil nja. postignllta vrio vd ika t..lji zanemare i zahteva sa rno najeko no micnije grejanje. LJ tom poglcdu je lakll izvriiiti izbo r koji povlaci manje invcslicije. treba vtxliti raclina (l mogucnosti izbijanja pozara.1 ow uslove.dohnost Z.. Taj oseeaj je posledica sagorevanja i ugljeoisanja deliCa pmme.:(il'ni sluc. u pojcdinim ~ l uCajevima mogu se javiti i pose bni uslovi kllji ponc kad imaju primarni znacaj. Na unutralinji izgled uticaj je dalcko veti. cc ntra lnog grej. prodiranja stctnih gasova 1I prostorije zgrildil.agrcvnih uredaja S obzirom na uslovc bczbcdnosti.

kada postoje narocito. kod kojih sc top Iota razvija na jcdnorn centralnorn mestu i odatlc razvodi preko tzv. kontrolni i sigumosni uredaji.1 sa kOj im sc lIpornluje..agreva dil hi opel hi Iii nsposoblje na Zit pn:noscnje loplnle. vilzdlls na pOSI rnjl·nja .1. pumpe .avis i od urn i. c1d. lIskd loga Slo sc sagorcvanjc ob.tricnog grejilCa iii rilzmcnjivaca loplol c o bavlj il ~c kroz cevovode koji obrilzujll Izv.binuju sc sa pornocnirn urcdajirna koji sarno dopunjuju postrojenja utieuCi na njegov pravilniji. Kao e1ementi za proizvodnju toplote najeesCe se primcnjuju kotlovi koji uglavnom iskoriscujll hernijsku cnergiju goriva i sagorevanjcm je transforrnisu u toplotnu. rcjanja ohj. koja /. Uredaji centralnog grejanja su ustvari encrgctska postrojenja. nosioca toplote do elemenata za odavanje toplote koji se nalaze na vik razlicitih rnesta u zgradi.II'.kl.agrevanje m ispilrav.l/i vmla.hcgllul o i raznllsc nje gori v.1 ce nlalno grcjanje koja kao nosioce loplo1l' knrisl c iskljucivo va/. Ovi elemcnti proizvodc. omogllcujc holjll kOlllrolu proccsa s. po~to objedinjavaju vise elemenata razlicitih osnovnih funkcija. nazivaju se sistemirna za centralno grejanje.' /. Postrojenja centralnog grejanja Postrojenja za grejanje.1 cc nlra lno . Ishlvrc me ll() je i/.1 i IImanjujc St' opasnosl 0<1 pnj.dull iii vazd llh 1I ko mbin aciji sa vodom iii pilrtlm.vnll mrd.lvii nja (kondenzilcijl').lj.1 prn izvodnju lo plol e sla illo do l. UVOD 3 nja bolnice primarni su higijemld uslovi.lnjl' oni Sll izdvojl'ni i/.1 prnc"njiv.1 1I e le mCl1<l1 /.ldc.1 l'e nl r. Z a grej a nje u sklopu indllslrijskih objckata vrlo jc ckonomicno koristili o lpadnll loplotll razlicilih pro izvodnih proccsa. kilo i slIn CcV (l e ne rgija .1 . prl'd nos li n. Yod e na pa ra sc U grcjnim Iclima kOll(knzuj e oshl\1i1daju ci svoju lo plo lu ispar. 1. cc nlralno pOSlrtljc nje posmalrallo pre ma pe6ma u kojima ~a go ­ revil i:-v rslo gori vo.).a provc lnlv.lvlja nil safllo jed nom meslu. Poslroje nja 1.usiovi strogog odd. primcnu u postrojenjima centralnog gTejanja nitlazc i prirodni izvori topic vodc u obliku r<lznih toplotnih vrela. Osim toga.t i po· nav lj.: daji ohicno koris1l' i I.. T ako na prima .1 . za reprezentativne zgrade to su -estetske osobine.tgoreva nja a lime i Vl'ee iskorisccnje f. medusobno spojenih u celinu. uprosee niji jt: rad ok n ('. g ntpe po · stroje nj.l<I lo kalnilllllrn l.1 svoj radni ciklu s.11. Poslroje nj.1.1/'. Pos lO se nvi un. ekonornicniji i bezbedniji rad. Izuzetno. (A. prcds lavljaju Izv. toplota se dobija iz elektricne encrgijc koriseenjem e1cktricnih zagrcjaea . .lino greja njl' imaju ni/.·..ll poslroje nja .1 i skupljilnjc pe pda na vise mesla cd.g r.ljim. T o plil voda se u njimil hhldi i zalim vrilCa do izvora loplote gde se pnnnvo I.miva .lko d.za komfoma postrojenja .::rejanjc 1I II/e m smishl.lli od s illcaja do sillcajil jcr I.lVl' poi..lii vred nosl ()vill pre dnosli Ire l>.avanja ugodnosti itd. Kao nos inci 10· plote ko risl e sc prve nsl vcno voda iii vode na pilra i prcko ovih f1uida loplnla se II polrebnoj koli cini dopre ma do prostorija koje sc zilgrcvajlL Samo zagrevanje se obavlja grejnim tdimil Ij. povoljni lIslovi. lJ svim ovim sillcajevima neposredni izvori loplole za postrujenje ce nIr(l lnog grejanja SII razmenjivaci loplote. Tra nsporl loplolnc e ne rgije od kotla. 1. transportuju i odaju toplotu na mestima gdc je to potrebno a korn.2. c1emcnlima koji od aju toplOIU i tilko zilgrevaju sredinu u kojnj sc n<l lazc. U novije vreme javlja se i prime na 10plo lm. U ove pomoene uredaje spadaju regulacioni.

U slueaju L:ada sc radi 0 vclikoj godisnjoj potro~nji goriva.. dobzi u ohzir s<Jmo ccnlr.1.:undami a clsploalacioni odlucuj!!Ci. postrojenje IDOt. Dug jc bio put u istoriji Covceanstva do!: sc doslo do danasnjih sistema grejanja i klimilti/ilcijc. dakle 0 velikoj polrcbnoj koliCini toplote za grcjanje i loze~ju bez dugih prckida. Da bi se silgkdilO taj dugi n ~lpur prcthndnih ge ncracij. pre s\'(. I'ronalaza k Vilt rc prcd::t. To zntlci da za svaki stan sa vi!ic prostorija iIi za slambcnu zgradu Cal: i sa malljim brojc m slanova. i (~I. OOreduje se pre svega prcma eL:onomienosti u eL:Sploataciji kao i prikbdnosti s obzirom na poslufivanjc. dobro proraeunato iii pravilno i valjano izvedeno. ~to too grcjanja peCima oijc shJtaj. Ukoliko biIo l:oji 00 0Yih us10va oije dovoljno strueno i savrcmeno L'ipunjen. Pri 10m ~ sc da l i i (lsvrt nil ~. Preimll ~s lva pos laju j()~ iz· rill.1 priprcm:1 h~a ne. prcciznost i "valitct. gotovo sve dobre stranc rentraloog zagrcvanj:1 mogu dOCi u pi:anje ako poslrojcnje oije uradeno kako treba tj.lre.janja gol\lVO isk ljllcivo primcnjujll /.lZvllja e nergc ti k.. grane.tvljao jc revoit:cion:lrni tl()~ildilj u iSloriji Ijudskllg roda .2.: vi. karakteristika srcdine.:lno grcj.TocboHil .dJ10Sli u. unmi je II pct'inc gde se ona stalno odrbva.'t: rdc\o'an lne liS love koji su Zil razvoj em:rgd ik c i grcjanja hili od IIliUtja.O:I:I stvaranj:. Isto tako.1 pristup.. NaCini ~. Centralno grejanje obezbeduje zagrevanje i sporcdnih odeljcnja. o. Medutim. investicioni troskovi poslaju scl.ga II nasnj s rcdini . 1.1 izlnzi6<: sc iSlllrijski pre· 'kd r.ilija kada sc rddi 0 vdim postrojenJimii.: i grcjanja kao :~il'nt.. ISTORUSKI RAZVOJ CREJANJA U USLOVIMA OOMACIH PRILlKA 1.tvu.2... kada sc grcjc gotovo neprck idno prcko cdc zimc. zagrL:vanje vdikih zgradil . pa se poslrojenja cenlralnog gn. t od cen~ grejanja je omogueeoo postavljanje grejnih tela i uz spoljne rashladne ~ioI. a li tn. \.w·~ tlj : lvil njc i n Jgrevanjt:.mjc jL:r pn. Nasuprot tome. ako rdenje nije najboljc odabmno.PBOTEKI'OYANlEPOSTROIENlA ZA CENI'RALNO GREJANJE Osim toga. NilgDvcSlaji rTKxkrnih sistema j:l\'ljali su se j() ~ 1I davnim vrl: l1lcnima...e lako da postaoc po'JOd OCZ2dmulj.i covek kori. a grejna tela zauzimaju mesta toja oajIRmje mogn da poslure drugoj nameoi..ada Sli Ijudi korist iIi Suncc Iii su~e nje k07£ I~hjjenih ii nlli~Jj a pravec. ' Ekonomifuost ocnIIaIoih sistCICI grcjanja naroCito do1azi do izrafaja kod onih postrojenja 1:00 1:ojih je predvidcoo i ost\--:lrcoo boljc rcgulis. pee zahteva viSe korisnog prostora prostorije..B. v . blokova zgrada i slambenih nasclja .Jistorijc dn XVII vcka Korist-e njc encrgctslih iZVOr:i pocinjL: 1I pril istorijskllm dobu. lto ~cduje povoljoije uslove ugOOnosti. sve 10kalne pea se povczuju sa dimnjacima koji su u unutrunjim zidovima.lt!"a SL: i danas wa - . I'ra istorijs\.c.. svojom veliCinom DO i potrebnim sIo~oim prostorom Z..mjc. sllli:cCi :1'.bilk Sll d<l SC o~"ojc rnnogc tehnologijc i manja da bi grcjanjc dobilo danasnji i/' gln l.:n lril lnog poslrojc njil pulpuno demini!iu OSla:c urcdaje.a~vanja od pr. ~to oije dobro rcienje S obzirom oa I3VIIOmcmu rasporlelu. sebi o::lc<:'U i postclju. Kada ee sc primcoiti ccntralno grcj?nje a u kom slubju drugi uredaji.

Kuee su bile velikc i lepe.. ~to sc d~va i danas. To mao staIno gubljenje korab za tehnikom onih najnaprednijih. pune svetla. .a. iz tog vremcna potiee i naziv naseobine Singidunum. za koji sc prel~tavlja da sc prosLrirdo do danilSnjeg Zcleznika.. U ojcmll su bile podignute mnoge jayne zgradc. Tako na podrucju tadilSnjeg Singidunuma prvo raste jato utvrdenje a zatim sc razvija samoupravni rimski grad. Pojavom Rimljana. pa danas posloje podele na razvijenc zemlje i one koje su u razvoju. Mangal je postavljan u sredinu proslorije. preko German a . g. Vizantijaca.Singaja iii Siogi. Cijim sc zraecnjem :t. Hilo ih jc viSe u gradll. Razvitak grejanja pratire sc Irroz istoriju Bcograda u kojoj so se preplitali Irultumi uticaji i name raznih naroda. ali je praktifua primena dobijeoe loplole lokom wkova dobila gcr . hramovi i kupalila. a imale su uvek dvostru ki broj istih prostorija. bliska zajednica u kojoj sc znanje i iskustvo brzo prenosilo.• zahvaljujuCi stalnom ncprijatcljstvu plemcna na Ievoj obali Dunava.tcrmc.~to su mu. pre [Le. tumaci sc.: su za ostalo stanovoiSlvo podiz. izgradena su ulvrdenja dui gf"dnica Rimske pokrdjine Mezije. gradene od kamcna koji je bio dovoZcn iz predela danasnjeg Tasmajdana i Topl-idera. u kojoj se raspaljivao eumur u lankom sloju. Zalo sc pronallWlk vatre oznabva kao pol:etak svesne proizvodnje toplote i prvim korakom u pro~ljenom korucenju encrgije. iz vremena neolita.kolibama od isprep1etanog pruea oblepljenog blatom Kao izvor toplote i svetlosti koristilo se otvoreno ognjiSte sa slobodnim plamcnom.agrcvanje prostorija je bilo hipokaustima. Rim1jana i svega onoga ~to so doncli Sioveni.e. sve do dolaska Kelta i Rimljana. /'. odnosno refleksija mnogih politiBcih interesa koji so owL: ootro pogadati n~a podruqa. Sastojao sc od bron:r. dol.ane posudicc sa nozicama. Ugara. m1adeg kameDOg doba. Austrijanaca. Sa prvim svesno izgradenim zakIonima od h1adoore i nevremena poanje i njihovo zagrevanje. ali se na pronalazak dimnjaka i':ckalo jos veoma dugo. koji je.CJmD 5 kodnevno koristi. i reci "dounon· iIi ·duidi". N~a zemlja spada u grupu onih koje so u razvoju.ana javna kupatila. sa stalnom opasnoSCu ncpotpllnog sagorevanja i rrtzvijanja ugljenmonoksida. Turaka.~karci i zene bili strogo izdvojeni. grevala okolina.<iki fukulus) je u stvari prva pee 1I istoriji tehnike zagrevanja. ne obczbcdujuCi uvek i dobre higijenske uslove. Iskustva su ubrm taha da se tczi uzarenom drvetu.:upatila . kada su Ijudi ziveli u plemenskim zajednicama Stanovalo sc u zemunicama i plelerima . lovo neogranil:ene razmere. 85. Na podruCju dafla!njeg Bcograda i njegove ~ire okolinc (Lcpenski vir). Medutim. Odvodcnje dima van prostorijc poeinje ostavljanjcm otvora na krovu. .1. u stilu tadasnje rimske arhilekturc. bar ~lo sc til:e tehnike. sto bi lrcbalo da znaCi oaselje iii utvrdenje. Zagrevanje domova bilo je pomoeu mangala i mangal (Ialin. l:emu je doprineo tok istorijskih dogadaja. do trenutka kada je svet poslao. i da su tu osnovali vea: nascljc. Pri tome su se dimni gasovi sirili po prostoriji. U predelu usea Save u Dunav smatrd sc da su sc Kelti pojavili poCclkom 111 v. Prcma Rimskim izvorima. Uogate kuee su imale woja I. prijem informacija i manja nije owk dovoljan da se osvoji tehnolo~i postupak proizvodnje. izveden od imcna kellskog plcmcna kojc se tu naselilo . najslarija nasclja datiraju od 2000 godine pre D. a uveliko sc koristi i rurnur. Termc su bile znaeajne i kao mcsta okupljanja. po. od starih Kclta.

Uvoele ni su i u sa me pros to rije kroz poscbne otvo re u pa dll iii odvodeni U il lmos fe ru (videl i poglavlje 15). sa krovom o d slamc. uko pa ne ddimicl1n 1I 7. Takvi rnangali su irnali poklopac za lof~ni dec (stika 1. o brilz. Starije generacije ih parote i prieaju da su kod nas 0 bili mangiili od bakra iii mesinga i da sri u bogatijim kuearna sluiili kao ukras i za.van mangalima S\'e do kraja xvm veka. O ni su tu dosli poectko m VI ve ka i nasclili padinu pre ma f)un avu . kraj Beograd a.uiu ci zi dove i o bli go rnj i IIc() . na primer. Ostaci rim~kih tc rmi i hi poka usta nadc ni su u Bcogradu na meslu d a nas nje Fra ncuskc a mbasad c i u pa rku na Studc nl sko m trgu.1Va li podnl cje na uscu Save u Dunav. kroz vekove i engleski parIarnent je.M~gaIi su se oddavali ~w. Vcknv i su pros li do prvih daljih iz mc na u tc hnici zagrevanja kao najraspros lra njc . kroz zielovc te rmi jc bilo s lu eajeva propusta nja dimnih gas ova kroz kanille. J Izglcd mal/gala LJ ri mskim kupa tilima . Prod ukli sago reva nja su odvode ni kroz mcduproslo r ispa d pod a zagrevanih pro sln rija iii baze nil . ne kadas nje m Sirmijumu (s lika 1.e mlju. obrazovil nc spccija lnim o blicima cigli. lako da sc prime na hipo kausta maze s matra ti i pOl:e tko m podnog i zidnog pa ne lnog grej'lnja . 2). Slika 1.sina ma spre cila ko nd cnzacij il . Da bi sc na kriticnim pa vr. Ku Cc su im bile male i primitivne. kadil. T c izmc nc veza ne su za pe riod kadil su Slove ni nasdj. Loziste se na lazila izva n zgrilde i 1I njc mu su sc lozila drva . Iz log vrc.1). ali najveCi primc rci hipob usta se nal aze u S re m~ k oj Mitrovici. bio . Dru ga nalilzis ta iz kas nijeg pe riod" o lkrivaill pcci mtprilvljc nc s lobod nim n:danje m kilmc na. nijc m vidu ko risec nja lo plo Lne e nergije.pnpremanje kafe.me na nad e n je os tatak kuCc ciji je pod bio oel nahoja glinc a ognjiste od peCe ne ze mlje. tc rmama zilgreva njc pomoclI hipo kil llsta u stvari je bila pn:tei:a ce ntra lnog grejanja.

Uga rs ki ziva lj na plls la I kogril d . ruseei prethodno podignuto. Posit) jc bio mnogo razruik n prilik o m osvajanja. po novo s<.: ruk l'. U tadasnjem Beogradu.lVne gra d L:v in c.ln il koj i su i najv isc Irgovali po proslran o m lurskom Qlrslvll .u s<."i()() god . U li cc sc ka ldrlllislI.1-127 god . UVOD LoZi~ta 7 su jo~ uvek otvorena a okrenuta su prerna ulazu u dom.\·/ll iz Il C klldll.. To je vee period X veka kada se u Evropi pojavljuju karnini i peei sa potpunim ozidivanjem lozista. Bilo jt: 37(l() du e. grad sc zllalno pros irio.· . Tlire i pOlpuno Ill<. ali SL: prvo urcduj<. Prc lposlavlj" sc da su sc zagrL:vak ug i<wnom man · ga li ma i pc c im a Sil nlvnrcnim Inz islilll. ~to navodi na zakljutak 0 svesnom usmeravanju veeeg odavanja toplote ka najhladnijem delu ku6e. di. s rpski se uglav no lll nas ilno iscljava a Illllslilllansko :. menjaju se vlastodrSei od kojih svako donosi neSto od svoje kulture i obitaja. poscd ujll samo 62 ku Cc.su sl :II:'1C kolonijc ( irk<! . a pos<.:.: tv rdava . pod ii.ja i Du brov ". .ida nL: na IL:m c: ljima od lo mljL: lmg kamena.apaljivc IrskL:. Nadeni su ostaci i jedne peei ~iji je gornji deo u oblik-u kupole od perene gline a loziste od redane opeke. pos lo j. A.: vr<.. Po dignulL: su mnogc j. po cinj L: opsada Turaka i 1. .A!o nard n da V in ci ok" l.lio jL: Irgova cko i ra ln o pris lanis ic: a g rad je imao prL:ko .na raskrsnit:.: njajll lik i karakl c r grada koji prima iSlocnjacka obcl<..amijc i amami.l-lljCg Sinllijlll/l{/ Prncva l Ikognlda kao g rad s kog nasL: lj a pod S rbima zabelczL:ll je 1I pc riodu d L:s po la Sie fana Laza reviea.1. I'n. Zgnllk su . gn d .Icvn.: izgraduj<. Od j·ur. a ovaj naziv grada se prvi put pojavljuje u pisanim dolmmentima 878 god.lallOVnis lvo do lazi u g rad .1. bolnicL: i crkvc.:b jc do ba p ro<-va la Ikograda pod Turc ima . zidovi su bili od mlboja zL:mljc a krovov i od lako I. cijc jc crlL:zL: iz ra · dio l."iOOOn s tanovnik . i3eograd pad a 1I njihov<.2 Os/aci hipokll/l. ira d Irpi vc lik L: prollle nL: u brujll.:b no u L: lni ckum sas lavll slanuvnislo.os la li Srbi 152R god . Dnlga Pt) lavi na XV I v<.:zja .l vojni h i Irgovilckih pUl cva.. I'o'~'()j ak. DL:spol S Ido n jc dobio l3eograd ad Ugara na doz ivo ln o upravlja nj c i za vrc mc njcgovc vladavine o d 1-103. Cve lala je Irgovina i zanalsl vo."i2 1.avil njc vdlackL: kiilllc.: .:lllc jy kojeg pOliCe plv i plan jcdnc mas inc za udri. Stika 1.1. god .: IllnugL: mWL: kuc<. (irati jc pus lao vaJ. 10 j<.

()va. bogal:l i vclibt islocnja ckil VilrllS. 217 dfamija. TreCi je u ulici Adrnirala Geprata. .~I. Energetika Beograda u periodu od XVII . god. prvi pul po principima cvropskog nacina grad njc. u kojoj je vla.Medresa Mehmeda Sokoloviea. Amami su gradeni uglavnom od kamena. kao i rezervoar za toplu vodu sa pulouoblim svodom od opeke. a In. sa oko 100000 stanovnika i brojnom vojskom U gradu je bilo preko 7000 amama i njih su Turci gradili po uzoru na rirnske terrne.. Nova Ikllgradska VilroS.lI1i1s njih IIlic l Srpsk ih vladaril. 1cdu lim. god . niZe od Vaznesenske crJ. lrijski lAIr Karko VI pOlpislije 1724. Au . lacnije od I GRR. sa obaveznom ). sa visokim tavanicama. To je bila palata prinlAl Ald.:V.\ 8 B.jedno za hladno.2. Srpska vilros se nillazila II kraju nko dilnilsnjc Saborm: erkvc.: lkih oblcpljenih peei i d a lje korisecni bakarni mangali. osnovnih. gou .I luCa od borovine. prostorijama za kupanje. krajem XVII veb. To su po konslrukciji bile jed noslavne gradevine sa vi~e odeljenja: eekaonice sa ~edrvanoml. Z gradc Sll bilc OU opcke i mallera.:dclll Dorco Iii .1739 . Bogate kure su irnale sopstvcne a za ostalo stanovni~tvo su podizani javni amarni.sanuril Vil <. bo i u ccloj Srbiji i na 13alkanskom poluoslrvu. rezervoar za hladnu vodu i kupatila . koje se pojavilo cim su preslala da se koriste otvore.na ognjisla . srednjih i bogoslovskih n:ola kao i muslimanski univerzitet .lurskih ralova sa prvim periodom allslrijske vlasli oel 171 7. Ik ol:!rad dohija 1I rclalivno k n llkom vrcmenskom razuohljll plltpuno nov izgkd . Beograd je bio izuzelno lepa. rezervoarom za vodu i lozionicom koja se zvala "Culhan". II kojll su se doscl ili mnllg i kolonisli Ncmci posle odlaska lurskog slanovnislvil . prcuscdnika srpske administracijc od 1720-1733. Dunilvskil II pn.2..:ve. drugo za toplo kupanje. vclikim pro/llrima i allslrijskim I. Narod no g rronla. Deo yaro~i uz Dunav je bio centar trgovine i zanatstva. kod koga se jasno uoCava lozi~le i odzak.iuanim pl'c ima . ukaz 0 izgradnji Brt:ograda i dve novo potii)!nlli e zgrade narocilo su se iSlicalc svojom monumcnlalnosclI.XIX veka U jc:el nom paiodu XVII vcb. god. kojil sc razvijillil va n saneil na silvskoj padini nbuhVillilla je kose d. i Illkllm XVIII veka. Beograd poslajc ZrlVil auslrijskn . Sve do XVII veka osvetljavanjc domova bilo je porn<>6. I. Kupanje je bilo obavezno pre i posle molitve.lI1as nje IIliu: Ca ra J)lIsanil bila poru!icna zbog rcgulaeije. 7 Carlija. Dobi lil je naziv Karlslal iii Nemilcb Yaros. .: mlx:rskog. Vodnsko k iii Ccsma. cmacka Yaros je u delll d.:01 yaros.nog iii visL'ugaonol:! . obicl1o oblik a I Sit vise hda . 11 nnvim kllCama Srpskc varosi za zag rcVitnjc ~II. pored n. U loku illIslrijske vladavine razvijajll sc Iri varosi. pa je to period u komc jc izgratleno novih R5 kuca. pa je zbog svega toga Beograd bio izuzetno bogat grad. imala 95 ku 0t sa ROO slanovnikil . Todorovic PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREIANJE na. izuzetiio od cigala. drugi u donjem delu Kalemegdanske tvrdave. sa bazenom kru:t. Sil svim uprilvnim i adminislr<l1ivnim zgn luilmil il llslrijsk ' vlasli. Vojvoele Milcnka i Silrajcvske uli cc . 1. dri:ala Tur~b lAIreVinil knja je II 10 vrc:me bilil nil vrhum:u moei.'upo10m koja je bila pokrivena olovom Najdufe su se saeuvala tri: jedan uz konak kneginje Ljubice. je pn.: ma popisll od 1733/34. 9 hr~kih i jevrejskih crkava.

Peti su se nalazile u uglovima prostorija kroz koje su prolazili dimnjaci celom visinom zgrade. Krajem log vc ka I3cograd ima oko 25000 s tanovnik a.l.lampu. ulvroc no je da sc u 10 . Ikograd o ll1 su vrlo Ccsto hara li poza ri. lJ XVII Vc' ku . Za osvctljava nje domova sve dll XV II vcka slu. O bnavlja se pOfll se na varos Ui' malu pll mllc drl. Ova lampa je ko ristila ka o goriv() mas t iii ulje a svellos l jc dilvao plamc ni ziza k uei plil lnil ii i ku 6ine. medutim podataka 0 njegovom zavclenju nema. Druga velika zgrada podignuta u tom periodu bila je A1eksandrova iii Vitembergova kasarna. hladc njc se du go svod ilo na prime llu pri rod nng !edit. Ov. Na os novll egipalks ih rresaka i. god. ali je dozidivanjem dobita formu tirilicnog slova G. kao i malim potre bama u e ne rgiji za zagrevanjc. J-irana jc smcS tana i u hlaone peCi ne.ug. iskljucivo Zit udr/. Zauzirnala je veliki prostor u krugu dana~njih ulica Knez Mihajlove. sto govori 0 masivnosti zgrade. Od svih objekata iz tog pe rioda preostala je sarno kuea u Graeanickoj ulici broj JO. oko koga Sll sc sakuplj.tO II kO lne sc kuva lo za Celli Pllrod icu. snega iii hlaol1\: vode planinskih potoka .t jc' glav nll i cc ntralnll sllbu sa otvOfcn im llgnjistcm u sredini . :lO(}O golii ne pre n. jezuit.tzi do ponovnog mtscljavit nja grad<t i pove ea nja broja hrisea nskog stanov nistv<t . a vod a se uzimala sa Ccsmi koje su bile rctko rasporctic nc pll varosi. UVOD 9 Zajedno sa zgradom g1avne str~e.io jc: Ill e od borovinc.!evka pos lavljc nog n. koj i su imali svojll kllill nij u na /)orcolu.1. Z bog ovakvog naeina grcja nja. it poslojc nalazi c. Varos je u razruk nom stanju.: hranc. po novo osvajaju Turci. Dok je zahvaljujuei va lri covek veslacki proil:vlloio loplo lu ud najranijih pra islorijsk ih dana. Zidana je od cigle velicine 33 em a unutra oblozena slojem kamena i maItera. OSlalo jc za pisa no da: " Sarna ya ros ima za lostan izgled voj niekih pusto!ic nja .e . D ubrovea ni. koja jc ima la oblik. prve nstve no ulovlje ne divljaci. Srpska ku ca s kraja XV III vc ka im. eetiri velika ulaza i 312 prozora Oba 'objekta projektovali su i gradili Austrijanci. Posle kratkog pe riod a naglog razvoja pod austrijskom vladavinom. prema uzorima becke arhitektuIe toga vremena.i. koj.to j1itckc. kao i slicne Becke palate. Beograd 1739. cinila je tepu i skladnu celinu. Zmaj lovine i Obilieevog venca. Bile su grejane.tj cenl ra ln i izvo r Illplll le bio je jed ini u ku ei. U srpskom delu varo~i najveee zdanje je trebalo da bude Mitropolitski dvor. Nad vatro m jc bill obeSe n vcliki kol . M<t lo koja ku ea im<t prozorc s<t s taklo m. Gornjc spratove objekata podignutih pod austrijancima Turd su na merno rusili posto nisu ze lc li i volc li d.: jc covek gradio titkodc Zit cuvit nj. bez ijedne velike gradevine. Nije bio zavden do 1737. do nosc "Iukijcrnu " . skim manastirom i ~kolo m.. velikim zidanim petima prelqivenim ukrasnim plocicama.av ne vlas ti.t se pe nju uz sle pcnicc.. BeogrmJ jc u 10 vreme bio bez ikakvih kn munalnih ureli a ja. velikoj mogucnosti akumulaeije toplote. Ova ogromna kasama imala je prizemJje i dva sprata. '.tni.t!. gOO. Njena osnova je oblika pravougaonika. je gradnja uop~te privedena kraju za vreme austrijske uprave.avit njc hranc. uli ce Sli bile bel: osve tljcnja. Te k pos led njih dcccnija XV II vcka doi.I. god. 1)0 ovih Ccs mi voda sc dovod il<t starim vodov ima sa Bulbll klcra i iz M. vee su najecsCc oble plje ni hartijo m iii zjape otvore ni" Kuga koj<t se pojavila d ala jc gradu avc linjski izg!ed.. Krov je visok sa visokim pros to rom tavana. prljava.ti i ukuc. i koja se nalazila u ulici Cara Du ~a na . . i ne zna se da Ii. koji su unistitvali cit ave dclove grada.":il iw ih lavirinitt a i smd taj nih pros torija u zemlji 00 pre 5(KK) god ina.tillg Mllkrng l .

Liniju tadasnjeg sanca d e limi~no ozna~va pravae koji bi danas vodio od Obilieevog prema Topli~inom i Kosan~ieevom vencu. (iodine Ig2. Ova zgradil je najslilrija k1l6 1 u danasnje m Ik ogrildu. V l'e i Vraea r i C rve ni krsl. Nova arhitektura Srbije u XIX veku Devetnaesli vek po~inje I srpskim uSlankom i razvijanjem naeionalne svesli 0 ponovnom stvaranju srpske driave. oko danas njcg Savskog pristanisla.l/. To jc dolla . IJkllpno jc bilo nk o 25000 do 30()OO sta novnik a.vama i drugim voeem.3.o varosi izvan kapija i sanreva. grad skog sao braeaja i owc tljc nja. kada sc u skromnim r. S rhi u gl1lvnom na savskoj padini. silgr. Turc::i su zive li unlll a r zidin a i II sa moj Ivrd avi . 7. da bi ga u loplim danima korislili za rashaldivanje hrane i verovalno za pravljenjc sladoleda. ( iradc na ie od opd.rana "Kod znabl pitanja").'.!. mind c rluci su sc kurisl iii za Sl' de njc.od d.los nve k sc kUVil nil olvorenoj viltri. do k Sll Jcv reji.lde na jc prva veCa zgrad a od Ivrdog rrutt l:rijala i tn je zgrada dan .<llim kU Ca m3 ~'VC vise korisle i kao ukras.apazajll dva dimnaka slo ukazuje da je za/. ali je verovalno da su Beogradani. cncrge tske plllrc hc se svod c iskljuCivo nil grcia nje i kuvanjc . poskpe no sc lIklil paju II grad . god .1. fXl ~'Voj prilici limcnim pccima uz dodalno zitgn:va nje manga lima. varos opkoljenu sancem i de. ( irei. Vz Srbc. kvrejc i Turkc. (iodinl: 182-1. Beograd ima lvrdavu sa gornjim i donjim gradom. prc ~'Vega lurskih obieaja i navikil . dok su se oko Skitd a rsk e ulicc i Z denog vc nea nalazile dve cigansk e male. Na prostonJ d anas njc pijacc na Z e kno m ve nc\l bila jc ve lika bar. Iz lih da nil.10 B.L~ njc dlL\eV nC bolniCl:.~ nj a b .re· va nje bila. pa sc m mil le prime nc 1I za natslVlI . Alba nei..m as njc 1I1icc C ara Dusana prcma J)unaVlJ. Izvan sanca. na ku6 1 trgovCil Nil\lma leka (d aml. Prvi zapis 0 kori~eenju led a u najblaoj okolini Beograda potire iz 1721. Na krovu se 7 .ivc li u jcvrcjskoj mahali . nc samo Pa lilulil i Silvil m. v. II kojoj su danas smcsle ni Vukov i \)osilejev mu/l'j. pOliCe \)osilcjev Ii · ccj iIi Visoka sko la.. god.fevrcji zidaju svojll o~ novnu skolu i obnavljajll sinilgogll. bila je Savska va'ros. Ilcogritd i dilljl: ne ma ku cnog vod ovod a. Ku ee su bile Zitst rvenc cilimima. a li u nllvijim ku ea ma pllcinje i uvodl: nje pcCi . je kllCa u uliei Kralja I'e lra brtlj r. a omall e risa na krcenim mall e fOm. k:to porodi('.mcramil poeinjil lo Sil grildnjo m. Todorovic PROIEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE vreme znalo da Wadenje naslaje i kao posledica isparavanja vode. u Ik ogradll i. podignul 1l IRO K god. it grad je po stilu zivo la jos lIvck pod ulicajc m ISlok a .t! a. ako ne ranije. C inca ri i 1 ~ lI gil ­ ri o O ku lna sclil .:c sa spoljnim zid ovima ckhc lim 7-1 em. koji sc u bo· f. 11 fXxlignul il jc po jos uvek lipie110 11Irskoj ko nccpciji grade nja. Srpski deo Bcograd a sc od Ig06 god. a na padini iznad ulice Gavrila Principa nalazilo se selo Savamala. 1.2.'. lspod Tasmajdana prostiralo se selo Palilula. Islovre mcno .ivc krmc ni. nalazi 1I nJk a ma Srba -lIs la nika i razvija se pod njihovo m upravom. Vlvrdeno je da su Turci 10 ~inili 1553. U naeinu zil /. kojih je bilo dosta u ladas nje m Beograd II . 18 13. rl:vanja prcovladuju milnga li. kada je prirodni led vaden iz Tami~a i Dunava za potrebe panreva&e pivare. Nema nikakvih dokaza i dokumenala koji bi govorili 0 praktienim prime nama blade nja na leriloriji Beograda.. sve do prnpas ti uslankil. dok je krov fXlkrive n ecramido m.gradem. god.. proizvodeCi sladoled meSanjem leda i snega sa smok. . Na jednoj frcski se vidi rob koji lepezom izaziva strujanje vazduha iznad eupova. a onda u XV1 veku. a prema Dunavu linijpm Skadarskc ulicc. skladi~lili led u loku zime. a dllseci za s pava njc .

~ in glon a) . U pc riod1l1 117(.l. 18·m god. Ovu izgradnjll jilvnih objckil la i ZilCel<lk indllslrijc pril ti zid il nj e mnoslva sla mbe nih kuca. I)zorcli. od austrijske opeke sa kamenim poja~njima . U (lim. god . a god ine 1863. Razvnj Beograda iJi iJill i veeih raz me ra dil nije bilo nape le a lmosi'c re kao poslcdi cc du a liz ma izmed ll Srhije i Turske 1I oblas li pn lilicko . koji je u toku 1979. log pe ri oda pOlice i bo lnie ) II Vid inskoj uli ci (clos koras njil ocn. Sla mparij a. Godinc 1867. Slovak F ranc Janke pravi prvi regul acio ni plan novog I3cograda na pros toru Vraea ra i dajc pla n r~ k o n s lruk cij c Te razija. kao sedi~te i srpske i turske uprave. god.). Grad menja izgled od 1830. i izgntd nja silvskog prislil nis la.) klinik a u III.. II cijoj jc blizini U islo vrc mc izgrade na i zgr. slo jc poscbno znacajno. ko ji l1l se IIsvaja o rt ogo na ln i siSICIll IIlica i hlokova. Srbij a vodi cl va rala sa Tursko m posle koji h skdi pri.1870. . Do lilzi du o nJza nog slik oba izmedll Srba i Tliraka.t prvi ho te l. Cetrdesetih godina XIX veka. \ J njoj ' ll /a grei:t njc' boles nick ih sllbil kori.oristc:. god. god.god.td. sta nie t.. 1. Vrhlln ac za lcgnulih od nosa o bc kzc n jc 1862. ope t u Engleskoj..) i kada je Evropa bila na pragu vre lovodnog zagrevnog siste ma (Perkins u E ngleskoj 1831. "S rpska kruna". god.) Beograd lako dobija lIs lovc: za dm gll ve liku raw svoje il.0 W/m . ~to ukazuje na koeficijent prolaza toplote od oko 0. Zidaju se zgrade od tvrdog materijala za ddavne potrebe i stambene lruee od slabijeg materijala. il isle god inc I:milija n .8-1. god . vojna fabrika iz pc rioda 1850. iz l3cogrilda od laze poslcd nji dc lovi Ill rskih Irupa prv im srpskim P i ) robrodom. Beograd se razvija u novim privrednim i d~tveno-politi ~­ kim uslovima. a grejanje je bilo kaljevim i limenim peCima..nava nje d rzav nc nCf.ckonmm kih i sncija lnih od nosa. Konak Kneginje Ljubice.. a 2() n)!k do te mc lja. P. biblinteka i ml1Zcj od 1842. slo z nac i i dn hi janjc prvog reenog sanb racilja na parni pllgo n.Ios imnvic prav i regul acio ni plan Ikogracl. hodn ik. god. a sla novnistvo broji nko 12000 Ijll di.t Cvetka Rajevi ca (bivsa Rca lna gimnaz ija). a li .IX78. godine incide nl o m na (:u kllr Ce' smi. Zgrada ima niz dirnnjaka.1. dvor ( cl aml.. Beograd dozivljava najveci skok u svom dotad ~ nje m razvitku.I .~ nja Skupslina grada) i zelc. lako sa zaostatkom. . pos ta i apo lc ka vce Sll pos lojil li od 1833 -34.\Cc ne ka ljevc peci Sa lozc njc m if.. po~to je postao presto nica Srpske knefevine..nic!. Danas se u ovoj zgradi nalazi uvede no centralno grejanje. UVOD /1 kada je l ames Wa tt u E ngleskoj vee ko nstruisao prvo pamo grejanje (1750. pos le ccga sc Turei pOVl ill:e 1I gradskll tvrda vu i visc btsova bo mba rcllljll Ilcograd kada oS lceujll 157 kll ea. prva pivil ra iz 1850.. l'odizlI sc: Narodn n pOf..l. I'rvo pozo rislc po liCe iz 184 1. ). II. Debljina spol!nih zidovaje 94 cm. U lice sc prvi pUI osvclljavajll fc njerima. pod ignlll jc prvi pa rni mlin.a V 'I. Beograd po~inje da se priblifava evropskoj civilizaciji. god.tS njllj lizlln M irkovoj uli ci br. Iz tog perioda safuvani su Ko nak Kneginje Ljubice kod Sabome crkve i Konak Kneza Milo~a u To¢ideru. kada je Srbija dobila veCu slobodu i kada je porela da se izgraduje srpska ddava. U to vreme je izvedena prva ventilacija kao i hJadenje vazduha pomotu led a. U 10 vrc me se zid .. restaurisan.aviSnos li. a voj nil sko la i gimnaz ijil od 1839.gTadnjc. Dolazi do prirnetnih urbanisti~ko­ gradevinskih promena i od poluorije ntalne varo~i Beograd dobija izgled varo~kogase ­ lja evropskog tipa. sagraden je od izuzetno rnasivnih zidova.

a il'd a n kWh n'nll:!\. s laro£.\·/og I'ck{l . /. ovCijl:g iii kO/ijq. god . ~ lXX4 . gml.ll11re na pGtroicj iii "gas".tije vc' pl:ci s u hilt: 1I kitllcc larijal11a i cekallilieallla pry. ciji je sops lvenik llilhavio lokomnhilu i gcnaator.)!.3 KO/wk Kllcgillje Ijllhicc zidllll/ridc.\"c/ih godill{l dcvc/II{lc.lI. TodorTJI'.1 hecki d vo r.lrtlL" 111. Kr~je l11 X IX vl:LI Ik llgra d jt: In: bao da dohije gasno osvl:tljenjl'.c PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GRFJANJE Slikf1 1. u h"ug ralbkoj van>si jt: hilo :l(. 1' . () uvodenju g raLiskog ckktricnog osvctljl:nja je bilo prvih dngovora JX~4. u basti Karam: "!(od skupstinl:". Liohio ckktricno lIswt ljcnjl".d .. kll ii s u rrlli/vodili w.lI1c' swc.rad jc I x'n . gu d . ltltlicall1 . jt: evilil:ntirano (d I op.\'" II pOl<lrisno: lavan.tia it' illl.e u pril11l: nu I.ija" ..oru n.: prl'ma Kojima Sli Sl: pllsk prnls l.:nj uiu t/V.. K.' tin~kih i 2~S Jl1t:handzijs kih knjera . Tl:l1lciji prve L'kktri cnl: l:Cn trak su pos litvljcni I X')I. . g(ld . \(ilzvojel1l pcdar~t v a vlls l. p<l ~ u zanill1ljivl: rriu.!. koje dobijaju ohlik renjna . k.: no: kalj"w Pl'Cj (1( 1 11l. Lkklri c na eL"l1tr.·n csnar "l1lumdi..12 B.\inc ukupnc' ~ n" gc 4. (iodilll' I ~) .. dvora il1lala jl: po slihama i hmlnil:ima hllgato ukras.vij. 1.rr.lll je ohi lat(l lav.1 kW . za kojl: jL ' hi lll 7 14 ml:sta za sl:tknjl: i 6() stajanja.tiic vill1 i lill1c' llim !1c·cima . gakrij i i gll:dalistu. ~L·dutim. prva sijalie~ jc zasvl: tkl a I XX!). ali Sc' ipak "~ Ial" na knjnil11a i pl:lrokju . lI1sk i proSlor pll/o rista .I.. Ka s nijl: ula. loja./. dok jl: zcil:/nitkit s tani l:.In>dnll rO/uris t!. pll u/.. /.agro:v. s.2 knjaa..: zam.ljolike.vor SVL" tlosti i na prvim prL'dstaval11a 1I pO/oristll . r.tia Iri P. l ~ro ­ rl'.rL'da a litllL"llc rl:c i u o ~ lalilll te k . .1 grcjana kOll1hiIH)V.ln ll.svec. Swce su i/.' iL" . Torao vazduh III I hrlljnih peci i glt:dalal:i'.: uvlac ilt: praljl' il slisedstva da bi tal1lo susilt: nlbljl:. pa o lk i na sa moj rllzornil:i. i 1lL-()f.)It)\"in()tll X IX veLI \I Ikogradu je jako ra/.:ce otl c istllg guvedeg..~ r . gml.: lagrev~lo Il1nogobrojnim gvozdo:nim po:cim<l kojl: su hile r.k lll' po hnillvima.. lojanil:c' i u bogatijim kucal11a Sl: korisll: c ira l:i i lustni sa vL"l: im hrojcl1l sVL"ca .1 1.

: grade . Kao posledicu razvijene industrije mesa.1 . grad dobija i kupatila na Savi.l'ad ..t.1 \'1'. god...dllli pn lrns njll II gr. rL'~L' n jL'11l . pa c.1.lm~ " il IllldilllpL·sll'. a nesto ranije fabrika tekstila . 1I I:ngkskll. oznaeava poeetak vestackog pravljenja leda."Cohe". u pivari Borda Vajferta .: I\.:/(il' nu jc I')(HI. I-I (I ~ 1 : 1I1 'l\ nika . Tramvaj na elektricni pogon se pusta u saobraeaj 1894.'.lIljl·. god .ilkl' II . god.8 kg sleskog uglja... Hladnjaca je ima la dva amonija cna kompn:s<lfa k.' 111 .ilo i 1.1 pl1ll1 da dohij" prVIll'l'll traln ll grcj.~ r. hl adc nim V. 1 . 20 "izote rmicnih" vagona za transport mesa. j1l' ri.) i II njillliljl' i.ia 1I XX vcku do II S\'ctsko~ rata. sa mO" lI cnnSCt I o(\rzava nj.d .: SI. koja svoj poeetak belezi 1845.knL' pn :i.Topcider. vodovod ulazi u beogradske kuee. ima nl'dos l. Vl'C I'J() I. ( io din l' 11)0 1 IIl'l lgl. god ."C..1.lllli. a 1892.mellskll . I I ~ Iarijilll na .1 pl'llil.vodnj ll 201 kda dncvno. . kapaciteta 52 kW. l'ijil1la \L' jos kn ri siL' Illall . a II skrollllli jim . la ll<lv im. U to vreme Beograd ima 21 industrijsko preduzeee.a i 1-1l) konjll s ni ea.!. ILi jc n.\ kdl ili in.1 izvol.!. Nekako u to vreme je izgradena i fabrika seeera.lmini. god .!.lv.~ . Godina 1755.l.ldli .l. u duiini od 5 km.. god inl' /hog Il'\k"b 11 I'l'ali/:t l' iji ovo" podltlwa l.1 :'rl'j. 1.. avo ras hladno pos lro jl'lljc jc slll /. 1'0 Il govoill ~ ...4. I'JX<J dli ca ll.I fit'lll lllll "I'" hllll:lnn .. kada pocinju da nestaju tramvaji sa konjskorn vueorn a elektricnorn energijom se kasoije snabdevaju i gradski vodovod i zanatstvo. di la lag l'c·vanj l'. a 1898. lvr~ i o XIX vck sa 550()() s lanovni\.ldlil' 1:\'I'I'j1l' 1 1 Dr.~mi s hl I. se pusta u rad i prva hladnjaea u klanici Srpskog klanicnog dm~tva 11 Beogradu . od ko jih jl' _(l'lX hilo nd l\' rLi . Siano i Sll hili 1I"l a\' ll <Hll ~.\'o/. '·I :llk\'ill. god...' i paviljoll" ( Jp\ lL' dr2avnal' ho lnicl' 1)..I.!.1 Cl' nl r.1 ankl' li II. Srbija ima 1896.7'.r.ldli i.lk ill I\ frikll..1 le mpe ralUrc II njimil oJ + 2 d n +(.a grl·vanja ". Razvoj ~rcjall.lpacit c ta od o ko 250 kW. To je bio proizvod tipa "Linde".. UVOD 13 trosila 2. 2 17 ma gal'. Pilrn.lIl1lvllik a. u Beogradu se pocinje sa kopanjem 5 velikih bunara na Makisu.. \'n ' 1"0". dn.1 i rildillniGI.c:rl· j:lllja 1I kllh injl· . Godine 1889. koji Sli ~ I il novali II 5-1-1 X kll ca .l(\ jl' z.tljin. 1')(17.. I:r. I\ uslrijll .iV lov in. god . jl' i' P'1l1 hi gij" n.1 lok .. Ikngr.l n..5000 sijalica u domaCinstvima. kng mi nimlll1l. postojalo sarno desetak tal'Vih proizvodaea. ko ~rl' jalljl' sa cc\'ovodolll 1.-'.· u\'d ikol1\·Olk 1'<1 .1j1. sa odeljenjima za kupanje u toploj vodi.2. PI' 'ma popisll IW )l). I' rl'm. gmli nl' vccilla slalllhl' nih .ll' dllh n m. kada je trgovac Franjo Sozen osnovao 1I Beogradll pogon za proizvodnju i preradu mesa. a II kl a niei jc hilo pCI hladioni ea korisllL' povrsim: od XXii mo. I jl'l lll n m .)ni c.i\·i ()-I ..dj:I\·l· pl'I. U svetu je 1875.I..~. ldo v il1l .1 !. goliillL' II kljll l'L' IHI 11 rad plY'l d. kao i 1'. a predvidena je bila ugradnja 3000 .1899. god inl' II Ikop. II IlC )VCl/ id .!r:.i h dl' I.ln j:1 ~l' \ ·.1 lIl vnkn ll jl' da "52. Prvi amonijacni kompresor u Beogradu ugraden je 1895. a rashaldna postrojenja se proizvode tek od sredine XIX veka. Prvo je bilo 70 lucnih lampi od po 1000 sve6! 11 glavnim ulicama i 1000 sijalica od po 16 sveea.1. na liniji Terazije .' i i k.. cL· nlr <tlI HI . n IHHll l(':". IlIadcnjc jc bilo sla no m vodom i n ls .1 10-10 m sa I1kllpnll II ' ). il ra s hlalkllo meso sc kuris lilo 1. pOt'l' lo ~ l' sa lIvolil'njelll r a mo ). . jalo 3 17 gos iio nica i kafi. l·lo vi iie' od j1nIna':·c. rallt\\'i '11 p rl'kinlll i i .l.1 ).lnim. Od w ih popisanih slanov. LJ 10 vrc mc jt' r ns " .'.

lcdara.000 kliCa. dolazi do ponovnog odlaganja radova. godinl'.grada sa ccnlritlnim grl·jitnjc m. uz izmenu prvobitnog plana. .tlk it nskih rit lova. Ccnlritlml !.000 dinara. II kojoj Sli sc pmslorijc zil grcvilk "irskim" pccima lipa "Nc ufang". Na licitaciji Ministarstva gradevinskih dela. !. hilit kllb knja i (I. ZOOg nepovoljnog zemljista. prl'ovladujl' lokalno grljanjc soba . nn IIglli Kra ljit Pclra i LJzlln Mirk ovc uli CL:. godinL: jl' imall 22 pn:duzeC<1sa masinama n. LJ pc riotill oel pUCc lka XX V Cbl do I SVL:lsko!. koji jc dobio Ic rmoL: kklranll 1')01. Iste 1906. NL:kitko u IOIll pe riodu ec je l' kklrificiran i ZL:mun.1.n. 24.a Vilsingloll.!cdml od lak vih kll b l jc o na sa zcknim plocicilmn na fa sildi. po ceni od 87. LJ Ilcogrndll Sl' pokre ce indllslrijsk. i I')D .radnjll ci lavog siSll'l1lil hladnjit l:a i profcsor Dordc SI .tnojcvi( i'izicar i prvi rL: klor Ikograd - .odinc iznosila O •. nailazc opc l godinc Id kih ra zaranj.lrni ()(I k\ )jih jl' Wilko I. preduzimac Vasa Tesic dobija koncesiju za izradu masinske hale za kotlove. jc r posk Ilalkitnskih ritlova I1J1 2. Tranwaji Sll hili najvcCi polrosilci sa 499 MWh.Todorul'it PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZIt CENTRALNO GREJANJE prcllo se na izradu plana za lokalno grejanje modernim peCima.:janjl' sa clc mc nlima proizwticnim II Madarskoj. Ccnlralno grcjanjc U slambc nim zgritdama iz log vremcna jc rclkosl.1. godine.ljna ccn. godine.<:mnc .odinll pokilWjU da jc ilcograd II 10 vrcmc Ilil lllil:no osv<:lljc njc lllro ~ io ] 1(. Novi projekat.:ve. troskovi rastu na 200. dolazi I svc lski ril l. februara 1905..l. i 10 u vrelllc kada jc Ikograd pocco brm da sc razvij a i nadoknaelujc propuslc nll. nije bio izraden ni do kraja januara 1904.l 1 kWh Il' !. Srbija sc zalazc za il. Postrojenje je pusteno urad tek 5.65 tadasnjih dinara u zlatu. koja jl' im. rnedutim. a svi mu lori i aparali svc!. Sledi forrniranje kornisije za nadzor 24.-rcjanjit sc svc vise lI gracluju.'i~ dinilfa . pa je jo~ u toku godine obnovljen ugovor sa istom firmom za nastavak radova. godine.lj za poljllprivrL:clnll Srbiju .OO() slanovni · kit i ok n 19. pa kako su se pojavili i dodatni tro~kovi za izgradnju masinske hale i sistema razvoda.. 'I'll su Iml L: li "I l rislol".1 ntl:ni pogon.. godine (prema podacima i dokumentima Arhiva Srbije).14 B.!.a ~dx: proizvodilll paru u ~llps l w nim kollarnio lm. To nije dovoljno da se radovi nastave bez teSkoCa. Bila je to prva beogradska skola sa centralnim parnim grejanjem. kada jc bilo oko IJO..-iju jilvnih zgrnda.-I'JIX.:. koja ima poscban znac.s pos lo ji na 1I f'. ali predslavljaju ug!. MWh. rvkdulim. Dogovoreno je da postrojenje bude zavmeno u novembm 1903. Trec. godine. supe za ugalj i cevnog razvoda. SkdcCe godine zavmen je hotel "Moskva".11I ulicc 1) lIrc l)anicica i I)zord /.ijit i d r. godine. avgusta 1906. vlaznc i sa spralnom visinoI1l ispod 2 ml'l ra . a -10 ml p. za koji je zakljureno da nije bio dobar. a odeljenje prosekture je ubareno u plan izrade grejanja. rillil. godin \.439. koja je podignuta iSlovremcnu sa hOlclom "Moskva". S millra sc da jc prva sl illnhcna I-"rada . U In vrl'mc Beograd jL: vee bio razvijen u indu~ lrij~kom pogkdu i 190R.-1 MWh. l'c nlralno gn. maja 1904.!.a :):). l'roccnjL: no jL: cia jc prosccna protl. Ku CL: su vcCinom hile pri/. cija sondaZa prethodno nije obavljena. godine.. I') 12. godine u Beogradu je otvorena nova osnovna skola u ulici Kralja Petra vise SaOOme crl.lvnom privill'!. Ovo je dovelo do razmimoilaZenja u stavovima u samom ministarstvu. Isti sislem grejanja je ugraaen u zgradu Bcogradskc zadruge u Karadordevoj ulici. I J pniodu do Il.l mllska gilllnill. kilTll:d a rijc i lok a li ]] 5 MWh. kao prvi hotel u Beogradu sa ccntralnim parnim grejanjem. Ikograd do hija jl)S ndlllik\ ) javnih I. I'JI-I. L)omilcinslva Sli pOlnlsila ·1211 MWh. jedllo na vo(klli. Podaci 0 pOlrosnji d c klricnL: cTll:rgije Zit 1') 13..

urestvuje 1903.5 MW. koja je bila vlasIilltvo Paje Jovanoviea. od 13 atmosreril. koja je I". uz dve klipne pllmpe 1. gndine iz sredslav". cimc jc omoguecnn napa janje parne turbine sa gcncrillorom snilge 1350 kW. kao i 9 kullova sa pu 200 m povrSine.000 stanovnika. koja je pod naslovom "Industrija h1adnOCc" objavljena na naSem i 'francuskomjeziku 1909. zagn. Krajem 1932.215. kOlla sa po 2iiO ml l..d<.wio problem iskorisCcnja viska encrgije....5 miJionit kWh cleklricne cncrgije. itli je 193X.7 MW. a n<.5 do 3. Godine 1918. AmonijaCni kompresor je imao kapacitet 52 kW. upfi1Va vecl922. priliskit 13 at mosrera.Hilli Zit dOlllacinstva. Zit pogon same slrugare bila je dovoljnit jed nit Irecina ovih otp".kode lada ugr".agrevm: povrSine. kapaciteta 93 kW.5 t leda na dan. Beograd je kraj I svetskog rata doeekao sa manje od 50.a iz 13azcia koje sc pojavljuju bto kon cesionari. godine imao 320.: hio 19.le jns Iri parn".1 nap<ljenje kOllova vodom.c aparalc.:nlrille u razdnbljll doll svt:!skog rala IIskdilo jc 192K god ine. Jedno je u fabrici salame u Mladenovcu. On pik i prvu domaeu lcnjigu jz ove oblasti.mit se delllonslririlni LlsisivaCi Zit prasinu i dntgi itP.. bez nbzir'" na ovu leskoclI.. Bio je 'T3Zoren bombardovanjem teske artiljerije i ponovo je morae intenzivno da se gradi. U programu obnove posle I svetskog rata usIa je i Beogradska elektricna ccntrala. ilii se nije posligao i.000 stanovnika.. od cije proizvodnje su oSI<ljali drveni olpaci. godine Ikogradska cleklricmt cenlrala smanjuje proizvudnjll. Opslinski odoor Ikogr<lda jc odlllCio da prellzme poslnve ce nlrale.rlljc lek 1926. da hi 1940. Hrvata i Slovenaca. godine p~taju se urad jos dva kompresorska rashladna postrojenja. pa se poj. godine.:upni kapaeitel od oko 3. No. TLI jc prvo izgrildenll preduzcCc "Slrugara MiIkiS". zajma lI gr"'dlljc u lozionielJ cenlr". . godinl' poveean na 31. u njemu zivi 111.000. s'" gc nn". Ce ntralll je izgradila grup<l banit!. kau i jedna parmI lurbina sniigc 1000 kW.r. 1'0 kll c. a 1933. SID se zhog spnril sa konees ionarim<l oslv". maja 1908. koll". pomocLi kojih je moglo godisnjc dit se proizvcdc 2.2 MW.: energije nudilit silvn:mene cleklro-Ierlllicl.I<)rom snage 5. koji su radili sa pritiskom ud 9 almosrna. godine nOV<l clcklrana "Snaga i svellosl" prcllzim<l napaj<lnje beogrildskl' clckl · ricnc mrcZe. U toku 1910.:u rata dolazi do formiranja Kraljevine Srba.1. a dYe hladionice povrSinu od 230 m2• Postrojenje je proizvodil() i 2. koja je na kraju rata imala ut. godine vee 288. prvi takav komitet u Evropi. godine.:i SLi f. O na dobija jns dv". Poslcdnje prosin:njc prvc beogradske eleklricne c. godine u Beogradu je osnovan i komitet Srbije za Industriju h1adenja.:iskorisC<:ni otpa<. lad<lsnj. odnosno Jugoslavije sa Beogradom kao prestonicom.:vne povrSine od po 390 m'~ i 11Irbim.d<lkit.1 opslinsk". vet 1900. UVOD /5 -skog univerziteta. . koja naglo raste.. godine ugraduje se i p~ta urad amonijacno rasbladno postrojenje u pivari Bajloni. CentraJa je za proizvodnju toplotne energije za dobijanje rnehanicke pogonske snage imala 5 parnih kotJova 2 2 sa po 120m zagrevne povrSine.1 propa~itndll e leklric:n<. godine u osnivanju Medunarodnog instituta za bladenje kao intemacionaIne meduvladine organizacije. 100 kW. Kapacilct (lve nove clcklricne eenlrale j<.. Opstimt je prcko biroa .1929. Dana 19. InaCe.cljcni erek<l!' Trcei clektro-energetski izvor nil podrucju Bcograda je podignut ml meslLl da · naSnjcg Drvnog kombinalil "Beograd".imali . Celiri godine kasnije dodaju se jos dva parmi kOlla od po 39() m2 pnvrSine i prilisk".:n". Po zavrletl..£lLlf. I. Godine 1919.

t Vanjl· i prva kli malinlCija .vmlnj. koje se usmerava na snabdevanje Srbije elektricnom energijom Izrnedu dva svetska rata Beograd dobija sarno jednu hladnjaeu.tnja .:r SL' sDlalrillo d .ll.·ml jll i pm lll nim p n l~ l or ij a l11a na ml· du ~ pr.o mbin uv.:ccniji ovog vc ka . Z hog ra la nva j rliln jt.ic podignlll na mt. Svc un I rid t. 1938. <I 1I bioskll pskoj sali .: kafiln. U ti 1<):1 I.: vc( t.t~ r ozo rislc "130s ko Buha". godillc .t s rr. To je bilo 1928. Ucograd jt. Pripremni radovi SlI zapoCc li i hlaunjact. a lros io sc uga lj if..:i ow zgrade . I J kOII. I I posei> no m apa ra tll prip rema na jt.: proi.:s tu d.. svt.:sc i ih god ina ugrad iva ni Sli kO lluvi ncmackt.t!"..vou nj l' i i ~ k Ijlli::ivo sc I ro ~ i o uga Ij.: i Trilov lja . nd ecga s.: r" 1I gradu koji.:. S is lt.grati c na 1< jos 1I prvo j dt.: dohio jetinll iZUZ<. na desetak bunara bile su postavljene pumpe za vodu koja se iz dubinskih slojeva pumpala u glavni rezervoar na Belim vodarna.·.grilli .:z niku i :I. . godine je potpisan ugovor izmedu strugare i Beogradske op~tine 0 elektrifikaciji 16 vodovodnih crpki i tako je stvorena osnova za novu elektranu iz koje se prvo elektrificiraju Topcidersko brdo.:cnlralno grcjanjc.1.tl il.t rni t.eni koh.: os lan ncoslva rcn .: lr. 1924. gmlin t. il na njima kula od 4 sprata. Nalazeci re~enje u korist jednih i drugih.: kojt.: "l\Jbanija " sa 7 l10rmalnih spralova. Xlii.. ShvatajuCi da je za Jugoslaviju.ld a slaiIlo koris(enog rarno£..grada Skllrs tint: jc if. I u ovoj zgradi jc bilo prcdvid c no klimatizovanjc kal1t. u blizini slmgare.: njc za vc nl ilacijll .: f.t Skll pslina kli nc radi o ll gradc ni kOllovi Sli hili tl oma( e rrnizvotinjt.' bill lI ve tkn 1I lu k. rored do 1.:g hipodroma.: su uwtk no ccnl ra lno grt:ja nje.. kao poljoprivrednu zemlju sa razvijenim stoearstvom.: tllll gradevinll . smenjujuCi se u tri smene.:v. neophodno stalno povcCanje kapacilcla magacinskog proslora i hladnjaca. hilo jt: poslro j<. Resav.tnj a. Bila je opremljena kompresorskim rashladnim postrojenjem i imala jednu prostoriju za zamrzavanje i hladenje do -20°C kapaciteta za 2 vagona roba i ville komora za hladenje do oko 0 °C. :I.:janja .:111 p.:ne na mt.it. kada je osnovana Javna komunalna klanica u kojoj su privatni mesari klali stoku.l.d.16 B. iz strugare se izdvaja preduzeec "Elektro. J1nlvt.t! iI 1I rro li \'slrlljnil11 ap a r. jt.Todorovit PROJEKTOVANJEPOSfROJENJA ZA CENTRALNOGREJANJE ogromnu povrlinu i bili stalna opasnost od pofara. Svaka pumpa imala je svoj pose ban pogon sa lokomobilama koje su opsillfivale vi~e ekipa ma~inista i lofata. godine sc osniva u Beogradu Privilegovano akcionarsko druslvo. ti iIll.t u pril. podruma za alkoholna piCa i sislcm lanaca hladnjaea . Beograd.:v. u Z L"lt.: prvi "oblakodt. ud kojc Sl' na kn:tti l1o lllilisialo.. sa lIkurnom visinom mJ SCI mclilfil .Mak~" a.mjas njt. u rrvo m rcdu parno .t pod ICl11ljo l11.so m.tlima para -vlld .: la riskih rros torija.: njaninskl· fabrik e .<l grt. iako Sli prvi radovi na njoj zapol:cli :I. 1I kojo j jl' da ll .: 1<)3)( glllJint. () d m l' d ll~ pr il la ka \ ' i ~ i l11 s pra lllviIlla lI gra lkll ll jl' greja nje Vlldol11 <)(}170 "(" koja se f. Godine 1930. kllja jc tl V .Ill' mil ch ' r ro i/.:. Dedinje i Beograd do Mostara. ni ~ ko g priI i~ka . koji Sll lui..rccvog nar!l(lnll" uni vc rf.: su obnovljene iii podignule u pniotiu iz· me du dva ra ta ima il.grati t.: je rrime n jc l1 n u pa la li "ls lra " na T rgll Re pllbli kc. I(o l. Sin sc lil:c grt. g rl-j. hil a s u S m c~ ll"Il a -l pam" ko lla "Na lill ll . s i~ k l11i ~a 10 r io m votl o m.lIlO parno i votl c nn gn:janj. l'ro jc klima jt. iz Z rt.: la jc hila juln<l oti r rvi h sa Ilvi l11 naCi no m zagrt.trnug gr"j a nja j. il t. l<.: lo pl a r () l ro~ ll a votia . godine.: oJ1ct naknadno OtillSta lo. Ono je imalo u planu izgradnju silosa.: bilo predvitie llo t. Istovremeno.: su prt.:dviut.c munu .:stu start.: st.: lIgradlljll . To.

po ugledu na mnoge evro pskc grauove.ruclnjoj Francuskoj ambasadi u Pariskoj ulici. a li Sll rad ovi bili izvede ni dobra i na vremc. U hotelu "M~estik " prvo klirnatizaciono postroje nje je ugradeno u hotelskom baru. Cirad me ~e Ikograd siri u svim pravcima i lada p rvi put prclal. bilo da se greje toplom vodom iii parom niskog napona" . Visina ul aga nja nijc bi la ma la. vidi se da se u to vre.1Sl' n.sa ntno je d a se tridese tih gad ina pojav iJa id cja 0 p rvo m d a ljinsko m gr cja nju u !3eogradu.()OQ zgrad a .: ra ta zasniv. Os teec no je iii pOnlsl'no sknrn I] . Bcogmdska cnt~rg-etika od II s"ctsko~ rata U pc ri odu od 1941. Beogra d su bo mba rdova li Ncmci i sa vcz niei ukupno 11 put a.: sta ra i a mortizova na po slroje nja za proizvod nju e lc ktrii::ne e ne rgije i uvc d u turbine sa p ro ti vpritisko m i o du zimanje m pa re. Klimatizacija bioskopske sale je uradila evropska filijala ame ricke firme "Carrie r" iz Frankfurta. u to vre me. I/ grad njil posh.ue n jc imao svoj d a lj inski siste m od 1900. Prvo panelno grejanje u Beogradu je ugradeno u zgradi Francuskog poslanstva. jer D rel. I ova ideja jc p ro pa la zbog neeko no mii::nos ti eclog pod uhva ta. Tavanice su konstrukciono izvede ne od cevi malih pre cnika koje su istovremeno bile i grejne povrSine. koje je uradio inZenjer F. pa rne ko tlove "S tre be l". Bioskop je svei':a no o tvo re n juna 19-10.ta" V ilija Friea. it sta novni1. tra mvajske mrde 8W~r.d. Lc njingrad otl 192-t goLi ine ~J Z jos 7S0 s iste ma po raz nim gradovima e vro pskog ko ntine nt a. do 1944. u da. najpoznatije g p red uzcCa za projc ktova nje grcjanja i prove trava nja "ADEM P". koja dobila ovaj proje kat na izradu preko. d a hi o pe t we poi::inja lo go toV() ispoi::c tk a. godi ne . i rc k<.tvojc s ma njeno Zit GO. go dine. koji je proje ktovao i prvu laboratoriju za grejanje i prove travanje u starom de lu zgrade dan~nj eg M~inskog fakuiteta. I nt e n. Prvi domaCi sis tern panelnog grejanja je primenjen na Univerzitetskoj decjoj klinici. I ta ko sa prvim klimatizacija ma i id cja ma 0 toplifik acio no m sist e mu nil ilazi II sve tski ra t. ciji je glavni stm i':njak bio inZe nje r Muhin. god inc. Beograd sc raza ra po ]9.5. Projektant je bio inZenjer Volohov. pa jc spro veo vew sa ko ma ndno m tablo m uo svag sta na i oda tle mogao da upravlja pos troje nje m.OOO Ijud i. Postrojenje za klirnatizaciju se prvi put ugraduje pred II svetski rat To je bilo u zgradi hotela "M~estik" i u sa Ii bioskopa "Beograd" na Terazijama. 1. film o m "O pe n.2.: SilV . inZe njera Pe tra Ristiea. kojim su porueeni radijatori." iz Celja. a ko me nt a ri su bili d a je atmos fe ra bil i! jako svei':a na id a je klimatizaeija Vi!zd uh a "funk cio nisali! Ix:spreko rno". i da je raeunato da se 20-30 dana godi§nje lou punim kapacitetom Takode je pronade no pismo fabrici "A Veste n d. Iz prepiske nadzornog organa. I'. Kne~ek.I . vodovoua i ka na lizacije IX% . a Covek zaduic n za rad pos troje nja s ta novao je na ma nsa rdi iste zgrade.. Tr~e no je da ova grejna tela "izdde bez ikakvog defekta 30 (tridese t) godina. po ko II i D u nav. Za ovo pos troje nj c se zn a dil je kori stilo freo n 12. R azvod vazd llha je bio zidnanim ka na lima . 2 ko mpreso ra itd . put u svojoj istoriji i po novo gubi mnogo o nog sto jc uradc no i izgrade no. da instalacija ne korodira.clja je hi la da se ko ris t<.me iafunalo sa periodom grejanja od 180 dana.UVOD 17 U vezi sa izradom postrojenja za grejanje u zgradi "Albanija". poznato je da je vodena diskusija oko ekonomicnosti projektovanog reSenja.1 novom gc nL'fa lnol1l u rhiin isti(:kom pla llll.

-:t oko 1160 MW.000 stanova. a kapacitet toplane je 580 MW 1I de lll proizvodnje toplotne energije i 105 MW 1I proizvodnji elektriene energije. pa je usvojeno direktno prikljuCivanje. S obzirom na pomenute temperature razvodne i povratne vode i ravan leren. Godine 1970. TodortJ l'. "Cerak"). godine. Krajem 1971.5m2. a tamo i gde se meri. a energetske potrebe grada se povecavaju srazmerno sa brojem stanovnika. godine na uzoj teritoriji grada jc bilo oko 1200 individualnih kotlamiea. U istom pcriodu kapacitet gradskog vodovoda je za 600% veti prcma stanju od 1944. sem naselja "Tosin bunar". Beogrtld prelazi 800. Studentski grad i stambeno naselje "Tosin bunar". Proizvodnja toplotne energije se ne meri u najvecem broju kotlarnica. Sarno u opsinama Slari grad. Duk su prvi daljinski sistemi snabdevali pOlrosaCe iskljueivo energijom za zagrevanje. godini Beograd je dobio preko 150. "Galenika". Miljakovae. Banovo brdo. godine. bez obzira na grejna te la u njima. Sarno u 1947. ocenjcno je da Ce pritisak u kucnim postroje njima biti niZi od dozvolje nog za livene radijatorc. koji su jos uvek bili zagrevani pojedinacnim pecima na evrsto gorivo. od kojih su 6 na ugalj. a vozila gradskog saobrtlcaja 1970. sa preko 5 miliona kvadratnih metara stambene povrsine. ali ne i paralelno sa prvim stambenim objektima. merni instmmcnti ne pokazuju dovoljnu tecnosl. Od 1978. U zagrevanju Beograda prvi put se javlja daljinsko grejanje. U zgradama u kojima su ugradivani konvektori. tI od rtlttl do tog mome nt a podignuto je 100. Vraear i Savski venae nalazilo se 727 kotlarnica. godine je sarno 9. hotela "Jugoslavija". stambe na naseljtl se podau i na desnim obaltlma Save i Dunava na kojima se stari d ~o Beograda siri. od kojih oko 700 na evrsta. Pustanjem urad toplane na Novom Beogradu pocinje rea lizaeija daljinskog snabdevanja Beograda toplotnom energijom. Kako je realizacija ovog plana odlozena. godine po stanovniku bilo 13. Sumice i dr. Ktlnarevo brdo. OVtl orgtlnizacija kontrolise rad jos 71 kotlarniea. Osim top lane na Novom Beogradu koja trolii teena goriva. Temperatura razvodne vode u daljinskom sistemu je 140 °C. Ttlko su izgradcna naselja Ktlraburma. Broj sttlnovnika u gradu bao rtlste. iako je jos 1948. uz koji se podiZe Novi Beograd.9 m2 stambene povrsine.000 stanovnika. tako da Beograd stalno oskudeva 1I sttlmbcnom prostom. pre sve ga kao stambeno ntlsclje. svi ovi objekti su dobili svojc posebne kotlarnice. sto sa toplanom na Novom 8 eogradu daje kapaeitc. a oko 500 na teena goriva.TOVANJ£ POSTROJ£NJA ZA CENTRALNO GREJANJE se spaja sa Ze mllnom. isla se na indirektno prikljueivanje. Svi kasnije gradeni objekti su ovaku prikljueivani. 1953. Medutim. ukupni kapaeitet svih ovih kotlarnica je oko 580 MW." PNOJElI. . godine prevoze 350 miliona pulnika godisnje. Osim Novog Beograda. Toplana na Novom Beogradu je podignuta tek 1965. u poslednjim sistemima se vrSi snabdevanje i za pripremll topic potrosne vode (naselja "8anjiea". a ustale na teeno gorivo. kao jeftinije rde nje. "Braca Jerkovic". Prvi objekti koje jc trebalo napajati toplotnom energijom iz ovih toplana bili su zgrada Saveznog izvrsnog veea. godine u okvim radne organizacije "Beogradske cIektrane" nalaze se skoro sve veee kotlarnice u 8eogradu.18 8. godine bilo predvideno da se izgrade dYe toplane uglavnom za to podmcje grada.000 stanovnika. i dok je 1939. O no se izgraduje na Novom Beogradu.

a kasnije je u blizini ove podignuta hladnjaca Beograd. oprema je firme "Carrier". "Vozdovac". sa skladisnim prostorom za 2. a objekat ima 25000 m2 povrsine. na kome su radili najbolji slrucnjaci toga period a. a i u mooge postojeee se lIvodi klimatizacija. "Merkator" na Novom Beogradu). Niz sportskih dvorana. Ugraden je trocevni sistem. Ladislav Vicek. Ugraduju se kompresorska rashladna postrojenja sa freonima kao rashladnim sredstvirna. radi toplje nja snega. PaneLi su ugradeni i na parkingu ispred glavnih ulaza. Inace. Fabrike.1.0 t robe. Parale lno sa slambenim i javnim zgradama. a kao energetski potrosaci javljaju se i velike hladnjace. na Celu sa prof. Kada je pusten u javni saobracaj i ukljucen u veliki medunarodni promel aerodrom u Surcinu. "Pinki" i dr. godine u Batajniei. a na ulazima se pos tavljaju vazdusne zavese (robna kuca "Beograd" na Terazijama. prema Dunavu. zagrevane su vazdusnim pute m.50. Beogradski sajam sa svojim ogromoim zapreminama bio je poseban izazov za zagreva nje i prove travanje. Mladenom Popovicem. Proje ktant je bio dipt. . gde je U okviru tadasnje vojne ekonomije bila i klanica i postrojenje za preradu inIeka. Postepeno se svi novi veCi obje kti opste namene klimatizuju. Zgrada bivseg Centalnog komiteta je sezdesetih godina prva kompletno klimatizovana i predstavlja prvu prime nu klimatizacionog postroje nja visokog pritiska u ovom delu Evrope. zgrada ima klimatizaciju u nizu veCih i manjih sala i predstavIja izuzetno ostvarenje u tchnici grejanja i klimatizacije. Panelni su grejali i hladili. Prva hladnjaea posle rata sagradena je 1948. VeCina bioskopskih dvorana je klimaizovana. pOlrosnja goriva za mlazne moto re postaje vidna u ukupnoj potrosnji Beograda. Automobilski saobracaj u Beogradu dozivljava pravu ekspanziju oko 1965. a vazduh koji se ubacivao u prostorije imao je cilj da zimi sprecava neprijatan uticaj hladnih prozorskih povrSina ida ne dozvoli pojavu kond enzacije. je pocela izgradnja petospratne hladnjace na Vilinim vodama. a automatska regulacija je sa elementima fabrike "Saute r". "Beogradanka". Hotel "Jugoslavija"je prvi hotelsko-ugostiteljski objekat koji se klimatizuje ventilator-konvektorima. ali i vlastitu kotlovsku centralu snage preko 2. Tu je prvi put razmatrano 0 primeni toplotne pumpe Zit koriseenje toplotne energije reke Save.Wyss". kapacite ta 1972 MW. rasla je i beogradska industrija. UVOD 19 Prvi objek ti koji su izgradeni posle II svetskog rat a i poseduju klimatizaciju su zgrade Doma sindikata i Saveznog izvrsnog veca i to sarno u salama. Primenjeni su panelni siste mi kombinovani sa vazdusnim zavesarna pod prozorima. ini. ZavrSena je 1957. pa velika hladnjaea "Centroproma" u Surcinu . godine. imaju klimatizovane pogone. Robne kuee su u prodajnom prostoru takod e klimatizovane iii zagrevane vazduhom.0 MW. Hote l ima podstanicu za prikljuee nje na daljinski toplovodni siste rn. hala "Pionir". prvo ovak"Vo grejanje posle rata je ugrade no u zgradi Saveznog izvrSnog veca. Posle hotela "MaZestik" koji je klimatizvovan pred rat i u kome je ugrade no po sobama pa ne lno grejanje. U kotlarnici su 4 kotla "Steam block". godine i grad trosi ogromne kolicine benzina i dizel goriva . Ponudu i predlog je dala firma "Escher . I aerodromska zgrada u Surcinu je klimatizovana. Prime na klimatizacije povlaci ugradnju velikog broja rashladnih postrojenja. kao "Galenika". Godine 1954.

Beograd se spusta i pod zemlju tako da stanica podzemne ieleznice kod spomenika Vuku Karadiicu dobija najmode rniji ventilacioni sistem . godine sve znacajnije jayne i drustvene zgrade u Srbiji. koja je pustena urad 1970. Klinicki centar. imaju ugradene sisteme klimatizacije: Vojno Medicinska Akademija na Banjici. Beograd je i steciste stalnih skupova jugoslovenskih strucnjaka iz oblasti grejanja. zgrada Energoprojekta. posloje velike le rmoeleklrane. godine u Centru "Sava". "Nikola Tesla" u Obrenovcu. osnovano je u Beogradu druslvo za grejanje. posebno u Beogradu. Drustvo 1972.T()(iorol'ic PROJEKTOVANJEPOSTROJENJA ZA CENTRALNOGREIANJE Na le riloriji Bcograda obavlja se i proizvodnja elektricne energije. hoteH Interkontinental i Hajat. Od 1970. nova zgrada Ateljea 212 itd. sa prvim predsednikom profesorom Miloradom Urosevieem. sa skoro 1000 uCesnika. Godine 1970. hladenja i klimatizacije. staro Narodno pozoriste koje je modernizovano i prosireno. npr. godine pokreee prvi strucni Casopis iz ove oblasti energetike i pocinje sa praeenjem primene sunCeve e ne rgije u oblasti grejanja. hladenje i klimalizaciju (KGH) pri Savezu masinskih i eleklrolehnickih inienjera i tehnicara Srbije. Pored pomenule loplanc na Nuvom Beogradu. koja danas radi vise kao rezervna.20 B. Na seminaru su podeljene prve plakete za iivolno dele u oblasti KGH. Deseti jubilarni seminar odrian je 1979. godine.

vrsi se stalno praee nje i stalisticko obradivanje podalaka svih meteoroloskih eiemenala. 2. Zbog toga. vazdllsni pritisak. pa 1I tom ciljll slede osnovni pojmovi klimatologije. dok se uticaj sunecvog zraee nja uopslava i obuhvata korekturnim fa kt orima. podrazllmeva prosecno stanje vremena u nekom mestu iii siroj oblasti. uzimaju se u obzir tempera lura i ve tar. od svih klimalskih i me le roloskih elemen. U le hnici grejanja. UVOD Pa rame lri unulras nje sred ine koje Ireba da obezbeduju klimatizaeioni sistemi odred uju se pre ma za htevima komfo ra ljudi iii lehnoloskog procesa koji ce se u njoj ostvariva li. Od znacaja su za de Cinisa nje karaklerislika e lemenata klimalizacionih poslroje nja. Za lo klima predstavlja uticaj koji projektant mora da poznaje da bi mogao da ga obllhvati 1I proracunima i dime nzionisanju klimalizaeio nog poslrojenja. provetravanje. Za razliku od grejanja. suneevo zrace nje.1. 21 . poznato pod pojmo m vreme. ali ne 1I meri kao spoljni klimatski uslovi od kojih direktno zavise eksploa tacioni i inves ticioni troskovi celog pos lrojenja. kod projektovanja vazdusnih poslrojenja (klimalizacija.ala. Svojim zajcdnii:kim uticajima obrazuju slanje spoljne almosfe re. a prilikom projekt ovanja klimalizacionih postrojenja obracunava se i efekat suneevog zraeenja. medlltim.2. vlai nosl.2. o blacnost i padavine. Ovi e lementi su tempera tura. KLIMA I NJEN UTICAJ NA GREJANJE 2. ve tar. da bi se klima nekog mesta upozna la. vazdusno grejanje) obuhvala se i uticaj relalivne vlainosli spoljneg vazduha. KLIMA Ci lav niz me lcreoloskih e lemenata karakle rise slanje spoljne almosfe re. Pojam klime . posmatra no u toku kraceg iii duzeg pe rioda.

. to se sred nj a dnevna vrednos t ees to izracunava na os novu registrovanih te mpera tura u 7.7OOo. Srednja d nev na tempe ra tura do bija se kao aritme ticka sredina te mpe ra turnih vrednos ti iz me renih svako g sa ta u toku 24 Casa. Ova pro me na moze bitno da varira us led promcne o blacnosti atmos[e re .1 Prom ella dllcvllc l empcraJllre II Bcogradll za vedar (I J) i oblacafl dall (Iz) IIjallllUrtt.1. kao i pod uti caje m pad avin il. Maksimalna i minimalna te mperatura u toku . " 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 Stika 2. S obziro m na promenu uslova zra ee nj a Sunea.2. i 21 cas a po o brascu: (2. vrednos ti te mpe rature vazduha pe riodicno se me njaju u toku da na i godine. Nlljvisa i najniZa dnevna tempe ratura predstavljaju maksimalnu odnosno minimalnu vrednost tempe rature u toku dana.14. maksima lne i minimalJ:le dnevne te mpera tu re. srGdnje godisnje i maksimalne odnosno minima Inc godisnje te mperll turG. Temperatura Spo ljni vazd uh zagreva e nergija suneevog zrace nja indire ktno preko povrs inskih slojcva ze mJje. U meteoroloskim os matrilnjima i pro ucavanju klime.22 B. pose bno se me re iii iz racunavaju srednje dnevne tGmpe rature. Pos to je ovakav naein skup i kompli kova n.JAR ' . us led o brta nja i kre ta nja Ze mlje.0\'.f! -4 1948-1962 JA/II. Srcdnj a mcsecna temperatura predstavljaa sre dnju vrednost srednjih dnevnih te mpe ratura.0 PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE 2. Slieno tome . Ovakvo proracunata srednj a dnevna vrednost zane ma rljivo malo odstupa od sn:d nje dnevne te mperature dobije ne premll casovnim te mperatura ma. srednja godisnj a te mperatura se izracunava kao srednja vrednost srednjih mesecnih te mperatura.1) t •4tDC) 2 0 . struj anjll i meSa njll vllZdusnih m asa rllZ licitih te mpe ratura. srednje mesccne.

a da se noeu inte nzivnije hl adi.1888-1962. oblacno vre me stili ze mljinu povrsinll i od primanj a i od odavanja toplo te zraee nje m. Ma ksima lne te mpe ra ture se go tovo uvek javljaju neko liko casova posle pod neva. . na osnovu Casovnih vred nos ti iz men:.2. Maksimalne te mpe rature na severnoj he misfe ri Z emJje. kada se od SlInca prima i najveea kolicina toplotne e ne rgije. Obe krive imaju izraz it!J te nd e nciju periodicne oseilaeije sa pe riodo m od 24 Casa i sa minima lnim vrednos tima te mpe rature u ra nim juta rnjim casovima pred izlaza k Sunea. godine). konstruisana na osnovu prosecnih srednjih mesecnih te mpe ratura. KLIl>lA I NJ£N UTICAJ NA G REfANJE 23 godi ne su najvisa odnosno najniia vred nost te mpe ra ture koje su se pojavile u tohl posmalrane ka le ndarske god ine. ucrta na je i prosecna dnevna pro me na te mperatu ra za oblacne dane (t2) istog meseca .i pe riod i vre me na.a podacima za period 1988-1985. godi ne (II)' Na istoj slici . Na slici 2. slicno dnevnoj prome ni.2 prikazana je godisnj a prome na te mpe rature u Beogradu (pe riod obuhvaec nih tempe raturnih podataka . pa je te mpe raturna oseilaeija u ovakvim danima upadljivo bl. 11 12 Slika 2. Ova pojava je poslediea cinje ni ce da Zemlj a tokom vedrog vre mc na danju prima vecu kolicinu e ne rgije suncevih zrakova. Suprotno tome. Upo rede nje m krive II i t2 uocava se primetn a raz lika u samom toku casovnih vrednosti. Z a sta tisticku analizu tempera turnih poda taka ko riste se d0. takode ima svojll oscilaeijll koja je u ovom slueaju sa periodom od 12 meseei. do 1962. dnevni sko k te mpe rature je izraz itiji m:go u slu caju oblacnih dana. odnosno posle tre nutk a u ko me suncevi zraci dospevaju na ze mlju pod najvecim uglom.2 GodiSlrji tok temperalllre II Bcogradll pre". Cak i pe riod i od vise dese tina godina. T ok godiSnjih te mperatura. U prvom slu caju.lza. upo rede nj a radi. 1 prikazan je tok tempe rat ure vazd uha u Beogradu za vedre da ne meseca januara. koji se odnosi na vedre da ne. Na slici 2.javljaju se obicno jula meseea.nih u pe riodu od 1948. 24 22 · 20 18 aU 16 S 14 I' 12 E 10 B B 6 4 2 0 ~ 8- 1 2 3 4 5 8 7 8 8 10 .

14 i 21 Cas. Ekstre mnc te mpe rature uticu na insta lisa ni toplo tni kapacitet postrojenja a zajedno sa duz inom perioda grejanja i na godiSnju utrosenu kolicinu toplo te. 2. to visim tempe raturama odgovaraju nize relativne vlainosti. kao i tok srednje relativnc vlai- .2. a time i na eksploa tacione troskove. pritisak pare u vazduhu u toku dan a se mt: nja sa p ro me nom temperature vazduha. period uzgrevanja) morati ne sarno da snabdeva zgradu veeom koliCinom toplote zato sto sc ona u toku noei ohladil a.2) Posto sa po ras to m te mperature pritisak zasicenja raste izraz itije nego pritisak vode ne pare. G ranice pc rioda greja nja odredene su ono m srednjom dnevnom te mpc ratu ro m pri kojoj tre ba poce ti odnos no prekinuti sa greja nje m.3. sadriaj vlage u vazduhu pos taje veci p<l pa rcijalni pritisak vodc ne pare u vazduhu ras te. Pri visim te mpe mturama ze mJjina povrsin<l intc nzivnije isparava .VLAZNOST SPOLJNJEG VAZDUHA S<lcl riaj vlage u spoljnjem vazduhu neprckidno varira pre ma kolicini vocle ne pare koju ispar<lva zc mJjin <l povrsin a i vcge t<lcija. Minimalne dnevne te mperature se. a na slici 2. koji je ogra niccn da nima sa srednjim lempe raturama niiim od 12 D 2.Todorov.2-1 B.3. Prema tome grejni period obuhvala pe ri od c. Pre ma tome. D nevni prosecni tok re lativne vlainosti u Bcogradu. Prema tome. na i to izdvojeno za 7. sto je posle dica duleg zagrevanja i hladenja mora nego ko pna. prema podadma iz pe riod a 1951 -1 980 dat je na slid 2. kod kojih su te raz li ke blaie . Medutim. Godisnja prome na te mpe rature odreduje duiinu grejnog pe rioda. najniie rela tivne vlainosti se javljaju u toku letnjih dana. u smes i vazduhpara i pritisk a zasicenja pz za odgovarajucu temperaturu vazduha: cp = P'l' pz (2. Uticaj spoljne temperature na postrojenja centralnog greJanJa D nevni tok temperature se prime tno odraiava na trenutno potrebno odava nje toplo te postroje nja za greja nje.!. maksimalno ispare nje ze mJjc nije prace no i najveeim vrednostima rc lativne vlaznosti cp. kako je vee pome nu to.4 je prikazana njena godisnja promt. Naravno da je u tom poglcd u i vege tacija kont ine nt alnih predcla od zn acaja. koja je odnos parcijalnnog pritiska vode ne pare p. T o znaci da Ce postroje nje u tim tre nucima (tzv. za mesece juli i decembar.2. sto nije slucaj kod primorskih gradova. kada se obicno i ukljueuju postrojenja u rad. Ko licina ze mJjinog is paravanja se menja u zavisnosti od te mpe rature vazduha. vee i sto se pe riod uz grevanja poklapa sa najniiim spoljnim dnevnim tempe ratur<l ma. u popodnevnim casovima.c PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJA NJE Mcsta u pod ru cjima ko ntine ntalne klime imaju veeu raz li ku maks ima lnih i minim<l lnih dnevnih te mpera tura. odnosno broj d ana rada postrojenja. Ova te mpe ratura u daljinskim sisle mima grejanja kod nas iznosi 12 °C. javljaju u ranim jutarnjim Casovima.

.J J j ~ 70 IJ.. 1Cll 90 dec:erTlt. tIII 18 20 22 24 Slika 2.tlosti 1/ Bcogradll prellla podacillla iz perioda 1951-1987. za decelllbar ijl/li. kao i tok srednje d"evne Yredllosti prema podacima iz perioda 1851-1980. 50 1 2 3 4 5 B Ii 7 :I B 9 10 11 12 Slika 2.4 Godisllja varijacija rewtivlle vlai. .5 je prikazana kriva prolile ne parcija lnog priliska u 10ku god ine (svi podaci na pomenutim slikama po lieu iz period a 1951-1980. 100 90 ~ eo 7h 70 ) I f • Z\h ~ 60 14h .3 DlleYlli tok reiaJivllc y/ai. godine). god. 14 i 21 cas.llosti yodene pare 1/ 7.J o 2 4 B 8 10 12 14 18 dobe .2... Na slici 2.. ~ IJ. KLIMA I NJ£N UTIC1J NA GRElANJ£ 25 nosti za svi h 24 casa.

kod kojih se spoljni vazduh prinudno ubacuje u znatnim kolicinama u prostorije.5 Godisllja promelle parcijablOg priJislw yodelle pare II yazdllhll. Ovo je poslediea razmene unutrasnjeg i spoljasnjeg vazduha. "E 10 · -e 8. Zbog toga se vazduh u ovakvim slueajevima uz zagrevanje i obavezno vlaii u toku procesa njegove pripreme za grejanje.1. utoliko su unutraSnji izvori vlage u manjem stepenu u mogucnosti da relativnu vlainost prostorije podignu na potrebnu vrednost.. Ukoliko je bolja zaptivenost prostorije iii ako unutrasnji izvori ne daju dovOljnu koliCinu vlage. 2.26 8.4... usled nezaptivenosti grejanih prostorija s jedne strane i male sadriiue vodene pare u spoljnjem vazduhu u toku niskih zimskih tempe ratura. 2. uticaj malog sadriaja vlage spoljnjeg vazduha je itekako znacajan za uslove u grejanim sredinama. prema podacima iz 1951-1980. s druge strane.3. azduh uti&: na vlainost vazduha u grejnom prostoru u smislu smanjenja relativne vlainosti. vazduh u prostoriji bi trebalo ovlaiivati lokalnim aparatima za vlaienje.c PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE 16 i <: 14 12 t :i. irna temperaturu red a 40·106oC. prema teorijskim proraeunima. ukoIiko je veca kolicina spoljnjeg vazduha.. a centae unutrasnjosti Sunca. Ovakva klima u prostoriji stvara neprijatan oseeaj suvoCe a poboljsava se zahvaljujuCi odavanju vlage Ijudi iii drugih unutrasnjih izvora. Jee. Todoro. . 8 6 4 2 0 1 2 3 4 5 B 7 B 8 10 11 12 ~ Slilw 2. godine. Kod raznih vrsta klimatizl\cionih postrojenja iii provetravanja. Uticaj vlaznosti spoljnjeg vazduha na uslove u prostorijama Kod svih vrsta parnog i vodenog centralnog grejanja spoljni . SUNCEVO ZRACENJE Sunce zraci energiju kao erno telo cija je temperatura povrline 6000 °C.

Medulim. Bas zOOg loga inle nzite t slIncevog zrace nj a koje prima ne ko mes to na Zc mlji ima svoju dn vnu i godisnju pcriodicnost slO se od raiava na pe riodicnoj varijaciji dnevnih i godis njih te mpe ra ~l:Ira . Za razliku od direktnog.E 7I:XXJ "~ . tzv.-:I 10 11 12 Slika 2. ckstraleres trijsko zraee nje. koje Zemlja prima ne posrednim prosliranje m zrakova. menja se propo rcionalno kvadratu odslojanja Zemlje od Sunca. odnosno od doba god ine i da na. od kojih se refle ktuje iii bivil apsorbovan pa zatim emitovan. B 9 ~ 7 B . Zbir direklnog i difuznog zraccnja predstavlja ukllpno sllneevo zraeenje koje prima neko mes to na zemljinoj povrsini. u me teo rologiji se naziva globalno zracenje. difl1Zno je indire ktno i posledica fizickih osobina atmosfereo Nairne. Intenzilel ovog zraecnja na vertikalne ravni nil zc mljinoj povrsini zilvisi od njihove orijentacije prema strilnama sveta. I. m:ml 9GOO 8(XIJ . azOtil.6 Sred.. 5 ..6 predstavljena je kriva srednjih dnevnih suma difuznog zraeenja za period 1961-1980.2. 2(XD HIll 0 1 . izraienim u k1 po jednom kvadratnom metru. Jacina ovog zra ee nja koje dospeva na povrsinu poslavlje nu no rmalno pre ma ~ravcu prosliranja zrakova pri sred njoj udaljenosti Sunce-Zemlja iz nosi oko l 350 W/m . drugim recima zavisi od polozaja ~unca i ZemIje II od rede no m tre nulku.. godine. Intenzite l zrace nj a koje Ze mlja prima zavisi od fizicki h osobina atmosfere . dok je na slici . vod e ne pare i de liee prasine. I nil taj nilcin izvesna kolicina zracenja ipak stigne do povrsine ze mlje . Ova vred nos t predstilvlja tzv. SIO se odriava u slablje nju jacine zraee nj a. koli cina c nergije koju prima Ze mlja za visi i od ugla pod kojim suneevi zraci na ilaze. Nakon prolaza kroz a tmos [eru sunecvi zraci padaju na ze mljinu povrsinu. KLIMA I NJEN UTlCAJ NA GREJANJE 27 Suneevo zraee nje koje dospeva na spoljnu ivicu zemljine almosfere.. Suneevo zraecnjc koje dospeva na zemljinll povrsinll deli se prema nacinu proSliranja na direklno i difllzno.rje dnevne slime dijllZllog zracenja u Beogradll Na slici 2. u vidu tzv.Jkupno sunecvo zraecnje koje dospeva na horizonlalnll ravan na ze mljinoj povrsini. 2 3 4 . sola rnu konst antu. rasutog odnosno difuznog zraeenja. 6OCO I i 5(XIJ 4£DJ :IDJ . dec direklnih suncevih zrakova II prolazu kroz atmosferu nailazi na mole kule kiseonik a. kilO nepos red noj pos ledici zagrevanja Ze mlje sllncevim zraeenjem.

tj. period od njegovog izlaska do zalaska. 0 -'--. Todorovic PROJEKTOVANJE POSTROJE 'fA ZA CENTRALNO GREJANJE 2. I dille su vrednosti relalivnog sijanja Sunca u Beogradu a u tabeli 2.1. doba godine i oblacnosli. Trajanje Suncevog zracenja Trajanje suncevog zraecnja iii kako se u meteo rologiji naziva sijanje Sunca.II casovno trajanje sijanja kao srednje vrednosti iz perioda osmatranja 1925-1960.-~-~--r--------r---. Na jednom islom mestu jacina i Irajanje Suncevog sjaja su propon. nadmorske visine.. Moguce (potencijalno) trajanje Suneevog sjaja predstavlja ukupan broj cas ova u kojima se Sunce u toku dana nalazi iznad horizonta.7 .£ c: C ~ c il "'20 10 ..""redllje mcscclIe slime glohalllog zracellja II Beogradll 2.1 vidi se da je prosecno relativno sijanje Sunca najveCc u vedrim lelnjih mesecima. -. Tabela 2.-----. godine. re ljefa zemljisla. predst<lvlja pe riod u toku koga je intenzi te t dirc ktnog suncevog zraeenja veCi od 140 W/m2 pri kojcm predmeti obasjani Suncevom sve tloscu bacaju ostre senke. -_r 10 678 9 2 3 4 5 -.4.7 data promena global nog zraeenja ali svedenog na 1 cm 2 (obe krive su dobije ne Ijubaz no~cu Hidrometeoroloskog zavoda Srbije).. U labe li 2. 00 70 60 50 <II " ~ !'l 5 40· 30 .1 Rclalivno sijanjc Sunca u neogradu ('Yo) Mesec Rclat. sijanje 1 26 11 III 41 IV 48 V 52 VI 58 VlI 66 VlII 66 IX 6t X 49 Xl 30 XII 23 33 Prema podacima iz tabele 2. kada je i period mogueeg sijanja najveCi s obzirom na . a obrnuto proporcionalni s te penu oblacnosti.ionalni uglu pod kojim dospcvaju Suncevi zraci.---r--- 11 12 Slika 2.. Duzina trajanja Suncevog sijanja zavisi od geografske sirinc mesta.28 lJ.--. R e lalivno Irajanje Sunccvog sjaja predslavlja odnos izmedu slva rnog i moguceg trajanja sijanja Sunca.

godine 2. 4 5 6 7 8 9 10 11 12 ~ SLikn 2.8 prikaza ne su prosecne mesecne sume trajanja sijanja Sunca.=N7+Nll+N 21 3 (2.2.S 250 · 200 150 I I!: :> • c 100 50 0 1 . vee se nebo promatra u svojoj celini.1 Cas. u 7. posebno pri korisee nju suneeve energije u snhe grejanja. I ona se posmatra najma njc tri puta u toku dana.8 MeseCtlU proseclla trajallja sijanja Slmca /1 Beogradu.2) Prilikom prome ne oblacnosti ne uzima se u obzir da Ii je Sunce 1I momentu osmalranja prekrive no oblacima iii je nezaklonjeno. 2 3 . titbcle 2. 11 Prosccno lrajanjc doevnog s ijanja S unca (h) Na slici 2.---. Oblacnost se procenjuje vizuelno i iskazuje u desetinama nebeskog svoda prekrivenog oblil cima. 14 i 21 Cas pri ecmu sc srcdnja dnevna oblacnost izrai:"Unava prema: N nJ . Tabcla 2.11 vidi se da prosccno traja nje sunecvog zraec nja u junu i julu iznosi 10. . 17. I I IJE UT IG U tVA GREJAtVJE 20 duiinu dana. za razliku od dccembra kad a je pe riod sija nja svega 60 Casova .2. KL1 M4. iz kojih se vidi oa je period sija nja najdui i u junu i iznosi neS to vise od 280 sati. prema posmaJranjima iz perioda od 1926-1986. 350 . Oblacnost Inlenzitet suneevog zraeenja zavisi od oblacnosti neba i broja vedrih dana. Ovo je znaCajan dodatak.4.

Uticaj suncevog zracenja na uslove u prostoriji Posto maksima lni kapacitet pos trojenja za grejanje treba da bude takav t1a zadovolji i najt eZe uslove.8. god ine. U iznelom pregledu dal je osvrt na ulicaj suncevog zraccnja pri minimalnim dnevnim te mperalurama. zagreva zidove zgrada i u njima se delimicno akllmulise. u loku dana. posebno u loku vedrih dana. Mesta na zemljinoj povrsini primaju zimi manju kolicinll sunceve e ne rgije nego le ti. 10 suncevo zracenje ne mCl dire ktnog uticl1ja pri e ksln::mnim spoljnjim lempe mturnim us lovima i u lim lre nucima sc ne odrazava na kapacile t grejanja.3. kratkog lrajanja zraeenja u toku dana i slabije propustljivosli almosfere zbog ceste oblacnosti. Kako se ove temperature javljaju iIi pre izlaska Sunea iIi posle njcgovog zalaska. Najma nj a prosecna oblacnost je tokom jllna meseca i iz nosi oko 2 desetine ncba. 10 9 B _ 7 a ~ " ~ 6 . prema os ma tranjima H idrometcoroloskog 7. Medut.im i ova smanjena kolicina (opIOle.avoda iz pe ri odil ad 1946. Medulim.9 Ob/atl/os/ II Beogradll 2. Prostorije sa takvim orijcntacijama treba snabdevali neSto veco m kolicinom toplot e. zbog rna log upadnog ugla suncevih zrakova prcma horizonlu. s to se poklapa sa najvecim brojcm casova sija nj a SunC:I pre ma dijagramu na slici 2. a regulacioni urcdaj i . Posledica ovoga je da prostorije okrenutc prema jllgu zahtevaju manju policinu toplote za grcjanje i pri najnizim te mpe raturama. nego naprime r severna orijcntisane sobe.!1 ~ u 5 4 3· 2· .30 B. pa time i zahlevi za grejanjem bIaZi.9 prika7.g j 1 2 3 4 5 6 7 B 9 10 11 12 S/ika 2. Todorovic PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA C£NTRr1LNO G REJANJ£ Na slici 2. suncevo zraee nje direklnim prodorom u prostorije kroz prozorc golovo trenutno i u vrlo velikoj meri smanjuje potreban kapacitel grejanja. to su minimalne te mperature merodavne za dime nzionisanjc postrojenja i njegove investieione trosk ove.l1 na je prosecna oblacnos t neba iz nad Beograda. U takvim periodima tre ba greja ti manjim intenzitetom.1970. kada su spoljne le mpe rature vise.4.

1501. a go rnji hladniji na nile. KUMA I N}EN UTICA} NA GlmAN}E JI drugi prateCi apa rati treba da omogua: da se postrojenje bao podesava prema trenutnim i Ces to vrlo kra lk o trajnim promcnama za ht eva grcjanja . U 1 dana topliji donji slojevi vazduha kreeu se nav ise. " _~ / /' 8 /' ~ ~/ 2 N '--~-+---:':----< 8 6 ~~ N E S W N E W/~-l \ / 50'_ I S LETO W N 1001. jacino m i bainom. lelllji (dcsllo) i celogododislrji period (dole) sa srednjim bninama velrova po pravcll dllvallja . Hladnije mase vazdu ha brie strujc. \ mJ$ 1001. ruze vctrova. visinski ve ta r. 100 ' . mi. Dnevno strujanje vazdusnih mas a je poslcdica sunCevog zracenja 0 m pe riodu i najjace je u po pod nevnim casovima.2. kada je vazdllh najvise zagrejan. VETAR U a lmosfe ri. kao i veCina me teorolosk ih e/e mena la .10 Rllze velrova za Beograd. WE-1i---Z ! I 50'1 . sto lIzrokllje njihovo pomc ranje u svim pravcima . koji predslavlja mcteorolos ki c1eme nat definisan pravccm slruja nja. U takvom gra fiku prava c je predslavljen pomoeu e1l1zi koje su u sraz meri sa uCeslanoseu dllvanja 1I procentima oel ukupnc e1uzine posmatranog pe riod a i imaju odgova rajlll:i pravac prema stranama sveta. U toku godine.5. sred nja brlina vetra je veca zimi nego le li zbog pojava izrazitih razlika pritiska u pojedinim oblasti rna. Strujanje vazduha u pribliZno horizo nt a lnom pravell nazin se ve tar. ima svoje dnevne i godisnje karakteristicne prome ne . za zimski (Ievo). liS led nejednakog zagrcvanja ze mljine povrsine dolazi do lempe raturnih razlika kao i raz lik a u pritiscima 1I slIsed nim vazdusnim masama. pa je kao poslcd ica toga vetar uz ze mljinu povrsinu vea: baine nego Izv. Podaci 0 pravcu daju sc na os novu visegodisnjih os malra nja i predstavIj ajll sc grafick i 1I obl iku tzv. 150'_ I fl~~ N ! E S W N Stika 2. 2. Pravac i ba ina velrova odreelllju se i me re iSlovre me no sa ostalim me teoroloskim ele mc ntima. J ve lar.

o I I 10 I 20 I 30 40 I Slika 2. Na slid 2. Uz sV(lki dijagram dal je i preglcd srednjih brl.\'1 hrzi/lu velrovu II Beogradll premu podacimu iz periodu /955 -1959. Podaei 0 pravcu daju se na os novu visegodisnjih os malranja i predslav. 41) - tio 1500m 30 · 20 - ~ 5500m 3000m 10 - mi. zapravo 0 periodu bez vetra. na osnovu me renja iz period(l od 1888-1962.5.Todull'Jl'ic I'ROJEKrOVANJE POSTROJENJA 24 CENTR4. Pravac i brzina velrova odrcduju se i mere iSlovre me no sa oslalim me leoroloskim e lcmcnlima.in(l se ocilava posebno.32 B. Osim loga. nIze velrova . godille. Uticaj vetra na uslove u prostoriji Pri vcCim brzinama stnIjanja vazdllha raste konve ktivna predaja loplote svih spoljnih povrsina zgrade pa je poveean i ukupiln prolaz toplole kroz spoljne zidove i prozore. U cenlralnom kru· gu upis(ln je podalak 0 lrajanju Izv. ali pojilvll pojedinih brl. pod dejstvom velra spoljni hladan vazduh prod ire kroz sve ne - .l1 prikazana je godisnja prnsecnil IICcs talost Zl1 l3eograd. Na samom till.ina ve lra za razlicil e pravce.fllja IIceslulo. U lakvom grafiku pravilc jc predslavljen pomocu duz i kojt: su u srazmeri S(l uCcsl(lnoscu duvanja u proee nlima od ukllpnc du o zine posm<llranog pe riod a i imaju odgovar(ljuei prav(lc prema slranama svela. RlIz(I vetroVil daje pod(ll(lk 0 IICcslanosti duvanja iz pojedinih prilvilcil. U loku leta najCesCe ullvanje velra je iz pra vea zapada. 2. godine i 10 izdvojeno Z(l zimski.1/ I'rosecllu godi.10 pribza ne su nIze velrov(l za Beograd. moze se l1slanoviti dil u periodu od 150 promila ukl1pnog zimskog periodil dllva velilr iz praveil severo-islok prosecnom brzinom od cilk do 6 mls. Zil raz lii':ile visinc iznad povrsine 1111 .1. le lnji i ec logodisnji pe riod .) CaS(lVil godis njeg pe riodil. tisine. brzinll od J0 m/s javlja se u oko 7Q . Iz nIze velrnva Zil zimu . Ijaju se graficki u obliku Izv. srednja brlina ve lra je veta zimi nego le li zbog pojava izrazilih raz lika pril iska u pojcdinim obi as I ima.LNOGREJANJE U loku god ine . N(l sliei 2. a brzine su ujednace ne na svim orijenlaeijama. odnosno II prosecnom godisnjcm Irajanjll od GOO blsova. Vreme bez velril je zimi II Irajanjll od 216 promila..

Vazduh koji prod ire kroz procepe spoljnih povrsina. To znaci da se poveeanje potrebnc kolicine toplote ne menja u istom odnosu u svim prostorijama zgrade. KLIMA I NJEN UTICAJ NA GREJANJE 33 zaptivene de love zgrade. ciji nepovoljan uticaj na ugodnost Ijudi dolazi do veceg izraiaja usled brzine strujanja vazduha koja je posebno izraiena u slojevima pri podu prostorije. boljim zaptivanjem procepa i poslavIjanjem grejnih tela ispod prozora i u blizini vrata. tako da vetar zbog toga ima gotovo najnepovoljnije dejstvo na postrojenje. Posto su sarno jedna iii dye fasade zgrade istovremeno izlozene dejstvu vetra. i pored mesanja sa unutrasnjim zagrejnim vazduhom ima relativno nisku temperaturu. sto otdava ravnomemo zagrcvanje i postizanje potrebnih temperatura u svim delovima zgrade. precizne regulacione uredaje i dr. to su povecani zahtevi za grejanjem zapaieni prvenstveno u onim prostorijama koje se nalaze u delu zgrade kome pripadaju ove fasade. preko oba ova efekta. Osim na povecanje potrebne kolicine toplote za grcjanje. . vetar utiee i na raspodelu te mperature po prostorijama.2. a to su uglavnom procepi prozora i vrata. Otklanjanje ove posledice vctra povlaci veee investicije. i sniZava tempe raturu grejanog prostora. jer zahteva podelu postrojenja na zone. vetar povecava potrebnu kolicinu toplote za grejanjc. pa se njegov uticaj mora predvide ti prilikom odredivanja toplotnog ucinka postrojenja. sto je posebno izraieno u dclu zgrade koja je pod udarom vetra. Na taj nacin su uslovi ugodnosti ozbiljno ugrozeni i ostaje da se nepovoljan uticaj vetra sprecava i sto viSe neutralise. To se postiZe dobrom zastitom zgrada drveeem. Na taj nacin.

Osnovni raz log pos tojanja grejne i klimatizacione te hnike. tzv. Van ove oblasti. Oa bi prcZiveo o n se sklanja u peCinu. a vatra koju otkriva postaje osnovno orud e u bo rbi za zivo!. prekriva te lo zivotinjskom kozom. pocinje d a menja i prilagodava svoJu zivotnu oko linu. covek danasnjicc jc 11 mogucnosti da ostvari klimatskc uslove u prostrorima u kojima zivi i radi. b o i ce lokllpne indus trijc koja se time bavi. pa tako ina evo luciju Coveka. Napre tkom te hnike . i pored uspostavljene termicke ravnotcZe covek sc ne oseca llgodno. TERMICKI USLOVI UGODNOSTI 3. Prc ma ASI-IR AE (Americka asocijacija za grejanje. UVOD Kli matski uslovi na Zemlji su oduvck utica li na ceo zivi svet.1. 35 . odnosno njegova te rmicka ugodnos !. Pods taknut urode nim nago no m za prcZivljavanje. kao procese unutar covekovog te la prouzrokovane termickim dejstvom okoline. neophodno je upoznati procese prenosa toplote koji se odvijaju izmedu Coveka i okoline. Zasto je Ijlldima ncophodno da o bezbede termickll ugodnost? Covek je toplokrvno biec. neand e rtalac "ho mo e rectus". koji ce za njega biti najprijatniji . Jasno je da svaki'covek ima sllbjektivnu proccnu llgodnosti za razlicite nivoc aktivnosti. hlade nje i klimatizaciju) termicki lIslovi lIgodnosti odrede ne osobe su definisani kao "ono stanje svesti koje izrazava zadovoljstvo termickim stanjcm okoline". Obzirom da je osnovni cilj grejanja i klimatizacije postizanje termicke ravnoteze tela u oblasti ugodnosti. Me hanizmom prcnosa toplote izmedu coveka i okolinc uspostavlja se termicka fCwno teza te la. Ostva rivanje m ovih klimatskih uslova. sto o tcZava posao inZe nje ra ciji projekti tre ba dil omoguee stvaranje llslova koji ee biti prihvatljivi i zad ovoljavajuCi za veti broj Ijudi. sa svojstvom oddavanja pri bliZ no konstantnc tcles ne te mpe rature pri razlicitim tc rmickim uslovima okoline kil O i pri razlicitim aktivnostima.3. Opseg tcrmickih parametara okoline pri kojima se covek najprijatnijc oseca u datom proston! predstavlja oblas t termicke ugodnos ti. je ostvarivanjc termickc ugodn osti Ijudi II prosto rima u kojima zive i rade. ispllnice se os novni krite rijum za prijatan bo ravak Covcka 1I odrede no m prostoru . termi ckih lIslova ugodnosti.

javlja se odgovor na nadraiaj okoline u vidu odgovarajuCc rcal. energija sc ovim proccsom i ·skladiSti" u tdu. ODa moie bili posledica kratkotrajDc iii dugotrajne adaptacije orgaDizma na odredcni Dadra7-<1j. aklimalizacije. PsiholoSka kompone nta formira se na osnovu mentalnog stanja osube. Ncrvni sistcm prima nadraiaj.. koja zavisi od stepeDa aktivnosti individuc. opet pulc m mrezc ne urona.-vati tativDC promene termickog stanja Covckove okotinc. naJaze se i onc kojc potazuju L. lJ Ieiceem polozaju. On se vrii oksidacijom hrane. kao svojevrsna ulazna informacija 0 nadraiaju.2. predhod· nih isl-ustava sa odrcdcnim nadraiajem. te se moze reCi da sc metabotizam odvija neprekidno Citavog zivota..J6 B Todorol'ii: PROJEIG'OI·:·fNJ£ POSTROJENJA Z4 CENTR.h impulsa koji se prenose kroz nervni sistem Kada sligne do mozga. Nakon obrade informacija. METABOUZAM Metabotizam je Daziv za proccs dobijaDja eDergije iz uncle hrdne. Covckov Culm sistcm vrii izbor nddraiaja. da bi odrcdcni spoljni nadraiaj u vidu termicke promcne staDja u okolini uOpStc stizali do mozga ncophodno je da dcjstvuje na kozu. . rcgistrujuCi odgovarajucu Vr5lu fiziCl:og nadraiaja.:cije. F. OITLirom da koza prcdstavlja jcdinstve n omolac Covckovc organske unutrasnjosti. Nadraiaj primaju senzorni receptori koji se nalazc u koii i koji se mogo podelili na mchano-receptore i termo-reccptorc. PRljEM TOPLOTNIH NADRAZAJA Mcdu obiljem poruka koje neprckidno pristiZu u mozak.. P R SL 3. Obradenc informacijc prosleduju sc hipotalamusu. za funkcionisanje razlicitih unul- . biva obraden. prcdslavlja lZV. rcakcija organizma odrcdena jc i psiholoiikom p.1. bazalni metabotizam Dco energijc dobijcn metabotizmom koristi se za obavljanje flZickih aktivnosti. kao i rad drugih zlezda.i5eTTUJ1ski priJw.fLI\·O GREJANJ£ 3. vrstom aktivnosti kojom se osoba lrenutno bavi itd. pri remu mvo metabotizma koji se odrLava u mirovanju. tao i povralnim dc-istvom istih R. Pored flZioloske komponenlc r. prcnosi ga do mozga i dovodi do rcakcijc. lZV. Povralna komponenta mje uvek m:ophodna za odredivanje reakcije organizrna. prima isli prcko receplora koji ga Irans[ormiSu od ulaznog signala (toplota) u seriju nervru. i zedi. i podciava aktivnost hipof1ZC. ncrvni impuls koji ima svojstva elcklrienog impuL~a.z rrokcije organivrw fUlloploine luuJraiPje 3. cenlru u mozgu koji osim sto predslavlja osnovni rcgulator telcsne temperature reguliSe i osceaj g1adi. Osim sto se slvara.3.

vasokontrakcijom. kojim se covekova llnutrasnjost prilagodava te rmickim promenama II okolini predstavlja teles nu termoregulaciju. Reakcije organizma uslovljene termickim prome nama stanja okoline i nivoom fizicke aktivnosti nisu podednake na sve uticajc. sto sve omogucava da se prenese toplota iz jezgra tela prema povrSini koze i okolini na nivou potrebnom za uspostavljanje toplolne ravnotele.:uje se visokim toplotnim kapacitetom i velikom toplotnom provodljivoseu. 3. koja se javlja kada je odavanjc toplo te up rkos svodenja na najmanju mogucu me ru. prome na u te mpcraturi kOle i teles nog jczgra kao i regul acija nivoa znojenja. . Ispod povriiine koze nalazi se rnrda finih krvnih sudova a protok krvi. termicke uslove sredine i kvalite te .3. G lavne culne reakcijc su te mickc senzacije (osecaj tolote iii niskih te mpe ra tura) i osecaj vlainosti kOle pri znojenju.. Usled toga je i nih te mpe ratura koze. odrZava nje kons ta nlne telesne lempe ra ture mo ra se regulisa ti kako u od nosu na termii:ke pro me ne okoline tako i u odnosu na te rmi cke me tabolicke prome ne. G lavne fizioloske rea kcije Sll: cirkulaciona reglllacija (vasomotorna regulacija) i regulacija srcanih olkucaja. sto jc i cilj u hladnim sredinama. neke na promene te mperature okoline.1. Obzirom da covecje te lo pute m me tabo lizma stvara toplo tnll e ne rgiju. re lativnc vlaznosti ild.2.3. Reakcija me tabolizma na odrede ne tople iii hlad ne LI Slove oko hne mamfest uJe se opst im porastom iii sniZenjem nivoa me taho lizma u odnosu na o naj koji ima u o.prod~kci­ ja loplole treba da je uvek u lermickoj ravnoleli sa okoh no m stabtllZUJu Ct I odrzava. Sirup me hanizma. Za hl adne uslove okoline karakl e risticna je poja~a sek un? arne ~ea~cIJe v~­ soko frekve ntne misicne kontrakcije u vidu drhtaja. umanjuje sc protok krvi prema potkoznim slojevima.3. protok krvi je veCi a rast e i temperatura povrsine koze. a time i regulisanje odavanja toplote za razlicite stepene aktivnosti. odnosno skupljanjern krvnih sudova. jllci lelesnu temperaturu konslant nom. Da bi se ono obezbedilo dolazi do sirenja potkoznih krvnih sudova. Kada je telo izlozeno niZim temperaturama okoline. Regulacija nivoa srcanih otkucaja Nivo srcanih olkucaja je jedan od osnovnih fizioloskih kontrolnih mehanizama koji omogucava regulaciju snabdevanja organizma kiseonikom. odW.~l as ~i llgodnosti . odavanje toplote okolini jt( otezano. U slucaju visokih tempe ratura u prostoru u kom se nalazi Covek. a samim tim je smanjeno i odavanje toplote sa tela. posebno ekstre mite ta. Ncke sc javljaju us led vecc ose tljivos ti na promene u me tabolizmu. Obzirom na nivo i kvalit e t spoljasnjih i metabolick ih te rmickih prome na . vasomotomu regulaciju. .vo ova unu~ra~nj~ . te rmorcgulacione rea kcije na takve na draiaje mogu biti fizioloskc i culne (osetne). Cirkulaciona (vasomotorna) regulacija Krv. a deo se Iransfromik u loplolu. Upra. ReakcIJa drhlaJ a (akltvmJa OkS ldacija) i misicna tenzija dopunjuju pOlrebu za lo plolo m. 3. obzirom da je sastavljena prctdno od vode. jos uvek vece od te lesne produkcije loplote. TERMICKI USLO VI UGODNOSTI 37 rasnjih organa i sl. odnosno prcneta toplota kozi se podesava velicinom samih sudova koji se sire iii skupljaju 510 predstavlja tzv.

Srednja temperatura koze Temperatura kOle utiee na odavanje toplote oko lini koje se odvija zraccnjem. Znojenje Karak te risticna termoregu lae iona reakcija na visoke te mpe ra ture okoline kao i liS love povccane fizicke aktivnosti je rashladivanje tela me hanizmom isparavanja vla ge. Gubit ak vode iz pluca me hanizmo m disa nja zavisi od me tabo lickog nivoa u telu i potrebe za kiseonikom.J. tako da je telu na te mperaturi vazduha od oko 32°C temperatura kOle gotovo ujednaee na. a po potrebi i pri pojacanom vlaienju tela luee njem znojnih zlezdi. Prekome rno aktivno znojenje moze imati i nega tivan efekat na covekovo zdravlje. Intenzivna ak tivnost l lezd a za us love mirovanja i lake odevenos ti. treba naglasiti da ne spadaju u termoregulacione reakcije. kao i niz dru gih re akcija sto se ovde neee razmatrati. U slucaju da je kapacitet isparavnja vlage dovoljno visok. pocinje vee pri te mpera tura ma vazduha od oko 2S d c. Z noje nje koje kontrolise covekov termoreglilacioni siste m poci nje kada od ava njc top lote te la ko nvekeijo m i zrai:cnje m uz late ntno odava nje toplo te padne ispod nivoi! neop hodnog za odriavanje toplo tne ravno teze. razliciti delovi tela i kOle se nejednako zagrevaju. pa znoj ispa rava direktno iz pora u kozi. Z noj je solucija od preko 99% vod e uz mineralne sastojke od kojih je najvai:niji NaCI. a tempe raturske razlike izmedu teles nog jezgra i povrSine kOle variraju.azi na neprijatan subjektivan osecaj. lako je nivo srca nih otkllcaja oset ljiv na c mo tivno stanj e individue. GlIbita k vode sa povrSine kOle je difuzioni proccs uzrokovan razlikom parcijalnog pritiska zasieenja vodene pare na kozi i parcijalnog pritiska pare \I okolnom vazd uhu . Sa porastom temperature okoline. Obzirom da se ovaj proees kao i proces disa nja odvija neprekidno. Ove varijaeije na pojedinim de lovima te la najizraZe nije su u uslovima hladne okoline kad a mogu da dostignu vrednost i do 10 dc. Todorm·ic PROJEKTOV.3. Ukup ni gubitak toplot e isparavanjem vlage sa kOle i pluea naziva se "Iate ntno odava nje toplo te". kOla ostaje suva. a da se to ne od.4. Temperatura kOle na ccloj povrSini tela nije jednaka.3. a pojaca no znojenje se neee ni osc titi. odnos no oko 12 W/m2. Z nojne l lezde koje Ide duboko u koli se aktivirajll na pojaca no luce nje porastom te mpe ra ture hipo talamusa. promene u broju srca nih otk ucaja desavaju se usled promena u toplotnom optereeenjll iz okoline iii promenom nivoa metabolizma. obzirom da bi se gubile ve like kolicine mine ralnih sastojaka koje se mo raju nadoknaditi kao s to se mora nadoknaditi i izgubljena voda.v B. 3. ispara nje vlage tela moze dostiCi i veoma visoke nivoe. Ona se ncprekidno vrSi u pluCima toko m disanja i sa povrSine koze. 3. ali diktira i kolicinu isparavanja vode ne pare sa tela pod odredenim uslovima pritisaka vodene pare i strujanja vazduha oko tela. U mirovanju covek ovim procesom izgubi oko 40 g!h vode.4NJE I'OSTROJENJA ZIt CENTRALNO G REJA NJ£ odevenos ti . konvekcijom i kondukeijom. Poveca n protok krvi refle ktuje se briim srca nim otku caj ima i obratnn.3. U ovakvim us lovima. Opseg u kojem varira tempe ratura koze na pojedinim mestima kreec . sto je poskdiea boravka u toplim sredi na ma iii viseg stepena fizicke aktivnosti.

3. Za razlil'll od termickih scnzacija. U oblasti zone ugodnosti njihova aktivnost je minimalna da bi se van ove zone pod odredenim nadraiajima aktivirali. dostiZuci minimum u ranim jllI arnjim casovima.2. TERMfCKJ USLOVf UGOD NOSTI 30 se od 1 5D C do 42 "C. dolaz i do stc tnih poslcdica.1 DC do 37.3.8 111 .2 )0. koje postojc i u hladnim i u toplim uslovima okoline. 3. oselno zpojenje je reakcija primenljiva sa- . No r· malna telesna te mpe ratura u mirovanju i za ugod ne uslove o ko line je relativno konsl · O va te mpe ra tura koja za· antn a. i kreee se u uskim granicama od 36. Uko lik o se ove razlikc oddavaju u dllze m vrcmc nskom periodll.0 36. varira to kom dana. Termoreceplori za senzacije viSih tempe ratura razlikuju se od receptora za oseeanje hladnog. Unutrasnja telesna temperatura Unulras nj a le les na te mpe ratura pre dstavlja reakeiju te la na loplo tno o pte reee nj e mctabolickog pore kl a. a mogu blli razlicile i kod isl e osobe u zavisnosli od vre mena dogadanja.4 visi od metabolizma i vee navede nih uticaja.le rmickim senzacijama i ose tnom znoje nju . Raspodela temperatllre Ila predlljoj stralli covecjeg tela pri temperatllrama okolille od 20 DC (levu) do 30 DC (desllo). odred ivanje subjektivnih rulnih reakeija nisu ide nticne za sve Ijude.4 35. Subjeklivne proccne te rmickog sla nja oko· line sadIiane su u dYe osnovne culne rea kcije . 3.5.3. 3. 8 Slika. a maksimllm u kasnim veeernjim casovima. 0 c. Termicke senzacijc (Ioplo·hladno) policll od nadraZivanja specija lnih nervnih krRjevatermoreceplora. Culne (osetne) reakcije Za razliku od fizioloskih rc akcija.0 1J.6.2 JO.2 )2 . Teles na te mpe ratura jc odrcde na nivoo m toplo tne meta bolic· ke prod ukcije i pre noso m toplote od telesnog jezgra ka kozi i sa koze u o ko linu. ~. koje se mogu objektivno izmcriti.

znoj isparava jos iz pora koze i sa njene povrSine.4. Faktori ugodnosti. manifeslovace se razlicite reakcije a njihov obim. Fangerov model odavanja toplote Energija koja se stvara oksidacionim procesom u telu.TOVANJ£ POSTROJENJA ZA C£NTRALNO G REJANJ£ mo na uslove u top lim sredinama a pod odredenim kombinacijama temperature. brzinc stmjanja vazduha i metaboliCkog nivoa. pol. sloj V3Zduha ako tela se zasicuje vlagom te moguenost isparavanja postaje minimalna. isparavanje znoja se smanjuje pa ce se kapljice znoja sirili izmedu pora na povrsini kote i koza postaje vlaina. Osetno znojenje zavisi od brLine stmjanja vazduha jer uvek nova masa vazduha dolazi u kontakt sa porvsinom tela. pa Ce se toplota isparavanja uzimati iz vazduha cime ee se smanjiti rashladni efekat znojenja. 3.4. Pokre nuce se termoregulacioni mehanizam. kada se poveca nivo znojenja iii vlainost vazduha. vrsta hrane.1) . dnevni radni ritam i de. a cijom promenom se namsava termicka ravnoteza su: . vee da se mora posmatrati istovremeni ulicaj vise faktora na ugodnost coveka. metabolicka energija M. zdravslveno i mentalno stanje.temperatura vazduha po suvom termometm .relativna vlaznost vazduha . Pri analizi termicke ugodnosti coveka od licnih faktora uglavnom se razmatraju stepen aktivnosti i stepen odevenosti . a potrebna toplola isparavanja oduzela je iz te la .40 B.srednja lemperatura zraccnja povrsina koje okruZuju coveka . TERMICKI PARAMETRI SREDINE Promena u termickom stanju okoline dovodi do namsavanja termicke ravnoteze coveka. uslovljeri promenljivim tcrmic"im parametrima okolinc. Medutim. telesna grad a. stepen fizicke aktivnosti. delom se pretvara u mehanicku energiju W. odrediec ve licinu i nacin prcnosa toplote izmedu coveka i okoline. koji definisu termii:ke uslove sredine. vlainosti. ne obrazujuCi tecni sloj. Kada je vazduh takvog stanja da moze da primi vecu kolicinu vodene pare. Ukoliko toga nema. I aka covek ne reaguje podednako na sve faktore ugodnosti treba imati u vidu da je nemoguce posmatrati uticaj samo jcdnog. Todorovic PROJEII.1. relativne vlainosti i brzine stmjanja vazduha biee izvedene prema dominaciji uticaja odrcdenog faktora u datoj sredini. Obzirom na ovo analiza uticaja pojcdinih faktora ugodnosti-temperature. Daljim porastom intenziteta znojenja koza Ce biti prckrivena debljim tecnim slojem sto dovodi do veeeg otpora prenosu toplote iz telesnog jezgra i sa povrsine isparavanja. delom ostajc kao toplota tela H: M=H+W (3. Pod ovim uslovirna. vlaina oblast koze je minimalna. starost.brzina stmjanja vazduha Uz ove spoljne faktore na uspostavljanje termicke ravnoteze i osccaj termicke ugodnosti uticu i neki licni faktori kao slo su: stepen odevenosti. 3.

TERMICKI USLOVI UGODNOSTI 41 PredpostavljajuCi da se za telo u termickoj ravnotezi moze za nemariti skladiSte nje toplote.2) (3. .8 m2 Metabolicka energija po jedinici Dubois-ove povrline M/ADu pretstavlja se jedini~m ~met·.4) gde su pojed ine oznake: H .3) K=R+C (3. ova vrednost iznosi ADu=1. i koja po Dubois-u iznosi: (3. maksimalni kapaci- ."suva" toplota odata disanjem K . unutrasnja toplota po jedinici telesne povdine se moze izraziti sa: (3.2 W/m .toplota odata isparavanjem znoja sa povdine koze Ere ."Iatentna" toplota odata isparavanjem u pluCima pri disanju L .toplota odata konvekcijom sa spoljne strane povdine odeee M .6) U gomjem iznosu ADu predstavlja spoJjnu povrlinu telesnog omotaca.toplota preneta sa koze na spoljnu povdinu odeee (kondukcija kroz odecu R .toplota odata zraeenjem sa spoljne povdine odeee C . da vasoregulacija ne reagujc Ie da telesno jezgro i koza predstavljaju jedinstvenu oblast. odnosno povdinu koze nagog tela preko koje se odaje toplota u okolinu.7) Za Coveka prosecne visine h= 1. Smatrajuci da je te lo koje se nalazi u blizini termicke neutralnostl bez drhtanJa. Ova jedinica je definisaoa kao metabolicki nivo osobe koja mimo sedi i !ZOOSl 1 met = 58.) (W) (3.3. koja pretstavlja telesni omotac. Fanger polazi od toga da ee sva generisana top Iota H bit~ odata u ok?linu.toplota odata difuzijom vodene pare kroz kozu Es.73 m i tezine m=70 kg.metabolicka energija Ako se uvede pojam spoljne mehanicke efikasnosti " = W/M sledi: H=M(l-. Za zdravu musku osobu od 20 godina.proizvedena toplota u telu Ed .5) Kako se unutrasnja toplota tela odaje u okolinu kroz kozu.. jednacinu toplotnog bilansa je izrazio na sledeCi nacin: H =M-W (W) (3..

vazduh se zagreva skoro do unulras njc le lcs ne tempe ralure i o bogacuje se vode nom pa rom. a od rede na kolicina vode ko nd e nzuje na zidovima respira\ivnog tra kl a. vazdu sna masa slruji kroz respiralorni Irakt u suprotnom sme ru. I pored toga SIO se izvesna kolicina toplole i vlage vra tila le lu . ) = f(M . Izdisa nje m.3) predslavlja deo lale ntnog odava nja toplo te isparava njem koji ne spada u lermo regulacio ni proces. Ie se raz lika u sadriaju vlage izda hnulog i ud ahnlllog vazduha pos le niza aproksimacij. Odala loplola di fuzijo m vode ne pare kroz kozu Ed Uednacina 3. I.) Pri lisa k zasice nja vodene pare zavisi od te mpe ratu re koze i njegove vrednos ti u o psegu ad 27 °C do 37 °C mogu se aproksima tivno predstaviti linea rnm zavisnscll <lei le mpe ralure Is. i raz like u sad riaju vlage izdahnulog Wex i ud a hnlllog vazduha Wo' Sta nje izda hnlllog vazduh a u izvesnoj me ri zavisi od sta nja ud a hnutog vazduh a. i konduktivni transporl kroz odc- . Pre lposlavlja se da se ispa rava nje ddava sa iii ispod povrsine koze.Todorovic PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO G REJANJE le I me labo licke e nergije je M = 12 mel. p.te mpe ratura ud a hnutog vazduha Mehanizam pre nosa "suve" loplote K sa koze na spoljnu povrSinu odete je komp likovan i sad rii u sebi ~va lri nacina pre nosa loplote: unutrasnje procese zraee nja i ko nvekcije u vazdusnom sloju izmedu koze i odece.te mpe ratura izdahnulog vazduha ts . E". p. 11) gde su: lex .1 moze predslaviti u (unkciji od parcijalnog pritiska vode ne pare udahnutog vazduha.10) Osetljiva iii tzv_ suva lo plola odata disanjem L javlja se kao posledica razlike II le mpe ra turi iz medu izdahnutog i udahnll tog vazduha.0) Ere i L zajcdno cine ukupnu loplolnu odalu dis anje llL Ova toplo lno odava nje nd nas i se na pre nos toplo le i vode ne pa re sa sluzokozc. izd a hnut vazduh je i lopliji i vlaz niji od ud a hnulog vazduh a. usled eega se dec toplo le delirnicno vraca le lll. kao i 0 zavisnosti venlilaeionog masenog proloka od nivoa me tabolizrna. Maksimalni kapacile ti za ze ne su za 30% niZi. Ie se L moze predstavili u funk eiji pa rame lra: L= f(m"l cx. Obzirom da je i ovo oblik rcspiralivnog gubitk a toplo te to i za taj slucaj vaie cinje nice a zavisnos ti slanja izdahnutog vazduha. na uda hnul vazdub. Kako plucni ve ntilacio ni maseni pro lo k zavisi od nivoa mela bolizma 10 vaii: E rc = f(M.) (3. dok za oso bu od 70 godin a ova vrednosl pad" na M= 7 mel. Ovaj loplolni gll bil ak propo rciona lan je razliei iz medu pritiska zasice nja vode ne pa re Ps na te mpe ra turi koze Is i pareijalnog priliska vode ne pare p. u oko lnom vazduhu : Ed = f(ps . U pluCima. pa je: (3 .-12 B. koja oblaZe respiralo rni trnkl . je (unkcija plllcnog "ve nlilacionog" mase nog proloka m. ta) (3.

Carapc i cipcle) TipiCno poslovno odelo sa lakSim kaput om TeSka vunena odeCa (polarnal I" 0 0.keatak rukav.05 0.D I. cadne pantalone.3-0.5 I. osim ako odeca nije potpuno mokra.R.13) Velicine u gomjoj jednacini su: t.srednja temperatura zraeenja (K) Aerr .laka kosulja . Za lakse definisanje ovog nacina odavanja toplote te la. keavala.6 1. Promene u sadriaju vlage u odeCi. K se moze predslaviti u funkciji Id i razlike izmedu srednje temperature koze ts i srednje temperature povdine odeee td' (3. sto je vrednost koja odgovara najpovoljnijoj odeCi za temperaturu 2o okoline od 20°C. Pored otpora provodenju toplote materijala od kojeg je odeca. sako.1 0. radna pamUCna kosu lja.12) Toplotni otpor odredenog kompleta odeee zavisi od debljine i poroznosti svakog pojedinacnog sloja odeee.efektivni faklor zraeenja povrSine koji pretstavlja odnos izmedu efektivne povrSine zraeenja odeee i ukupne spoljne povrSine odeee_ Vrednost fakto- . malo uticu na koduktivni otpor.D 1. TF. Ova velicina predslavlja odnos ukupnog olpora prolazu top lote od povrsine koze do spoljne povrSine odevenog te la pre ma toplotnom Olporu odece od 0..srednja temperatura spoljne povdine odeee (K) Tr . pantalone.3. Obzirom na velicinu [d. kosulja. uvedena je bezdimenzio- nalna velicina lei.4 f" I. u zavisnosti od propustIjivosti materijala odeee.1 1. Za slucaj siroke odeee moguCa je i pojava strujanja vazduha kroz odecu.3-1.koeficijent ernisije zraeenja spoljne povrsine odece (J .'vffCKf USLOVf UGODNOSTf -/3 C U. U tabUci 3.1 prikazane su neke vrednosti Id za pojedine komplete odeee: Tabcla 3.efektivna povrSina zraeenja Aerr = fej(fd 'ADJ felT .1 Vrcdnosti loplotnog olpora odcce Vrsta odeee Naga osoba Sorts TipiCna tcopska odcCa (sorts.D 1.5 3-4 Odavanje toplote zraeenjem sa spoljne povdine odece moze se predstaviti StefanBolcmanovim zakonom: (3. na ukupni otpor odece izvestan utica imaju i vazdusni slojevi koji se nalaze izmedu tekstilnih slojeva. lake pamucne Carape i sandale) Laka cadna odeCa (Iak pamuCni donji Yes. ledinica ove velicine je clo stirn sto je 1 clo = 0.15 1. lake vunene Carape i lake cipcle) TipiCno poslovno odelo (pamuCni donji Yes.Stefan-Bolcmanova konstanta 2 (J = 5. usled promena vlainosti vazduha.155 m e/W.155 m2 °C/W.15 1.6697' 10-8 (W/m J<") T d .

odnosno malih brzina strujanja vazduha.14) Gde je a c koeficijent pre·nosa toplote konvekcijom.3) i (3. Faktor fef[ je nezavisan od pola. jednacina toplotne ravnotde biee zadovoljena. Za odredenu kombi naciju velicina ts i E. visine.(met) du H _ "_ (met) Adu 2 2 3 - 3 4 Slika 3. odnosno unutrasnje produkcije toplote H: Esw = f( -) A Du H (3.1 uz vrednost za Id (clo) date su i vrednosti fd za pojedine komple te odeee. cija velicina zavisi od vrste strujanja i rezima konvektivnog prenosa toplote (prinudna iii prirodna konvekcija.4) jedine dYe fizioloske ve liCine koje figurisu su temperatura koze ts i toplota odata isparavanjem znoja sa povriiine koze E"".696. fd=Aci/Anu U tabeli 3. U slucaju prirodnog strujanja vazduha. Pretpostavlja se da kod osoba koje se na laze u oblasti terrrucke ugodnosti. tezine. vrednosti Anu i te lesne konstrukcije. Velicina E. larrunarni iii turbulentni rdim strujanja). a za poloZaj stajanja fef[=O.t.15) Zamenom navedenih ve licina toplotnih gubitaka u jednacinama (3.725.44 B.3 Zavisnost temperaJllre kOle ad flivoa a/ctivflosti Slika 3.. zavisi od stepena aktivnosti.faklor povecanja povrsine odavanja toplote usled odeee . pri umerenim tempera turama vazduha i normalnoj aktivnosti znojnih zlezda say izluceni znoj ispari.. Todorovic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE ra fef[ dobijena je eks perime ntalno i izno$i: za sedeCi polozaj fefr =O.odnos povrSine odevenog te la prema povriiini nagog tela. a c zavisi od razlike (td . Pre nos toplote konve kcijom sa spoljne povrSine odece predstavljen je jednacino m: (3.. fd .4 Zavisnost adaJe toplote isparavanjem Z/loja od flivoa a/ctivnosti . ). dok za veee brzine strujanja a c zavisi od same brzine strujanja vazduha.. t 5 (oc) E 3S 333 32 31 30 29 28 27 Asw (met) du 2 -A .

kako mentalne tako i ftzicke prirode.3 i 3. fabrickoj hali.6 i 3. ucionica.16) ld' fd .1Ihinji. zahtevani tennicki uslovi u cilju maksimalne eftkasnosti odredene aktivnosti ili procesa (narocito u industriji). kancelariji.5. 3. l:esto imaju prioritet nad uslovima ugodnosti. VAJONOV (wyON) DIJAGRAM 3.5.ve licine koje zavise od vrste odece M/ADJ' 1']. odnosno oseeaj tennicke ugodnosti.3.15) mogu6e je za odredenu vrstu odece i nivo aktivnosti izracunati kombinacije parametara okoline.7 dati su za us love srednjeg stepena aktivnosti i odevenosti. koje 6e odgovarati optimalnoj termickoj ugodnosti osobe. kancelarija itd.15) data su u vidu dijagrama na kojima krive predstavljaju linije ugodnosti i cije tacke odgovaraju optimalnim kombinacijama promenljivih termickih parametara okoline za odredeni stepen aktivnosti i odevenosti. 3. t.1. Svaka odredena prostorija ima svoju namenu prema odgovarajueoj aktivnosti koja se u njoj obavlja.) tennicki parametri osim sto moraju da obezbede ugodan boravak. v . TERMICKI USLOVl UGODNOSTI -15 Na dijagramu slike 3. Pa. u stacionarnim uslovima. Ovaj dodatni uslov.velicine koje zavise od stepena aktivnosti ta. od analize termickih uslova okoline do projektovanja grejnih i klimalizacionih postrojenja. NajveCi dec svog zivota Covek prpvede u zatvorenom prostoru: dnevnoj sobi za boravak u slobodnom vremenu. temperaturska promena okoline se odraZava i na neke druge aspekte u zivotu Coveka.. Fanger-ova jednacina termicke ugodnosti i rezultati do kojih je dosao imaju siroku oblast primene. uCionici itd. spavaeoj sobi. Obzirom da je jednacina termicke ugodnosti obrazovana na osnovu niza pretpostavki treba naglasiti da se njena tacnost dovodi u pitanje za ekstremne vrednosti promenjljivih velicina koje u istoj figurisu. U slueaju prostora za stanovanje.w od stepena aktivnosti M/ADJ· PretpostavljajuCi da je poznata vrsta i rezim konvektivnog strujanja aD kao i mogucnost izracunavanja vrednosti td Fangerova jednacina termicke ugodnosti bi6e u funkciji sledeCih promenljivih velicina: (3.termicki parametri okoline KoristeCi jednacinu termicke ugodnosti (3.4 prikazana je zavisnost srednje temperature koze ts i toplote odate isparavanje m znoja sa povrSine koze E.5. ReSenja jednacina (3 . Dijagrami ugodnosti na slikama 3. odredeni tennicki parametri okoline treba da zadovolje zahtev ugodnosti i tako obezbede prijatan boravak u istim U radnim prostorima (fabricka hala. neophodno je da obezbede i neometano obavljanje aktivnosti liZ maksimalnu eftkasnosl. Neka dosadaSnja ispitivanja pokazalu su da se pojedine aktivnosti (naroeito one u kojima je . V . 1. Uvod Pored uticaja na tennicku ravnoteru Coveka.

u odeCi koja je o bezbedivala te rmo-neutralnost na 19 °C..6 cIo. usled eega se razvija toplo tni gradijent duZ ekstre mite ta . medutim postavilo se pitanje da li je ovo merodavno i pri duiem vremenskom periodu. stepe na aktivnosti i odevanja nije lako predvide ti cak ni pribliZnu temperaturu prstiju. "gmblji" kvalite t koze u odnosu na ruke. odnosno stepenu aktivnosti. pluca. a eks tre mite ti gube prioritet nad metabo licko m (unutrasnjom) toplotom u korist unutras njih vitalnih organa-mozga. U slucajll da Ijudi stoje iii hodaju u toku svoje aktivnosti oni ee nesvesno koristiti svoje misiee za stvaranje dodatne toplote. Radna ak tivnost se izvodila stojeCi. Skala B se odnosi na rad u sedeeem polozaju od 60 W/m2 uz laku odevenost 0. dok je za noge po tre bno i po ne koliko sat i obzirom na njihovu vecu toplotnu otpornost (bolja cirkulacija. Osetljivost vrhova prstiju i brlina njihovih pokre ta veoma je zavisna od te mpe rature prstiju. srca. 3.P. uticaj te rmickih uslova prostora na Ijude. Skala A odgova ra ko mbinaciji lakog rada i lake odevenosti od l. na 20°C (pri te mpe raturi prostora od 10 °C).:t= 0. Na slici 3. je tre itd.5. odnosno skupljanje krvnih sudova.0 clo). Da bi se ovakvi rizici izbegli iii bare m sveli na minimum.mentalne mogucnosti Ijudi". u trajanju od po 6 sati. kao primarni te rmo-regulacioni proces javlja se vasokontrakcija. U studijll Lewis-a (1983. bolja izolovanost usled prekrivenosti odeeom i obucom). Ovo dovod i do ubrlanog postizanja nove. a skala C za laki rad od 80 W/m2 i srednju odevenost (1. ka o i kombinaciji lakog rada u sedeeem poloh ju i srednjoj odevenosti l.5 prikazan je pojed nostavlje ni grafik. godina) tempe ratura prstiju radnika u fabriei. Za odredenu kombinaeiju sobne te mpe rature. neo phod no je bilo ispitati. Velicina i znaeaj uticaja tempe ratu rsk ih prome na na spregu ugodnos ti. Todorovii PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE me ntalna angaZovanost svedena na minimum) najefikasnije obavljaju na temperaturama koje ne spadaju u oblast ugodnih temperatura.-16 8. Pod potpuno istim uslovima tempe ratura prstiju radnika erne boje koze pala je sa 34 °C pri 24 °C prostora. u kojima Ijudi borave treCi nu dana. kvaliteta rada i me ntalnih i fizickih mogucnos ti coveka moze se sagledati u studiju D. Prava zavisnost brzine i . niZe ravnoteine temperature ekstremiteta. Rezultati ispitivanja u hladnim uslovima prostora Ulaskom u oblast hladnije strane opsega ugodnosti. Na proce ntu alnoj ska li moze se procitati procentu alno smanjenje « 100% ) iIi povecanje (> 100%) posmatrane karakte ristike. sigurno da utiee na po ras t iii smanje nje frekvence kojom se navede ni dogadaji (bolest iii nes ret ni slucaj na radnom mes tu) desavaju. na 20°C pri te mperaturi prostora od 16 °C. Automatski opada srednja te mperatura koze. Wyona "Efekat klime zatvore nih prostora na produktivnost i fizicko . muskog pola i bele boje koze pale su sa 34°C (pri temperaturi prostora od 24°C).6 cIo. sto neec biti moguce u slucaju kada se aktivnost obavlja u sedeeem polohju. Klima radnih prosto ra. Smanje nje produktivnosti u uslovima normalnog toka privred ivanja najcesee je izazvano izostankom sa posla usled bolesti iii nesre tnim slucajem na radnom mestu .:t=1 cIo. Tri prikazane te mpe raturske skale prilagode ne su odredenim stepe nima odeve nosti i metabolickoj produkciji toplote.2. dobijen na os novu sumiranih rezulta ta veeeg broja ispitivanja. Vre me u kojem se dostigne te rmicka ravnoteia iznosi 10 -15 minuta.

U pre thodno spomenutim e kspe rime ntim(l primccena je te nd e neija ka brie m ritmu rada i veeoj opreznosti. a li nije naiSao na znacajno sma nje nje istih. aktivira se termoregulacio ni proces aktivnog znojenja. a li sarno u umere no hladnim uslovima . a ekstre mite ti de luju kao ras hladna povrsina kalo bi se postigla ista te mpe ratura koze kao i na os talim de lovima te la . higije nski problem mirisa te la i dr. Pri jako niskim tc::mpe raturama. sto je dovoIjan raz log za ogra nice no smanjenjc te mpe rature prostora u kojima Ijudi rad e i zive. Ako se postigne zadovoljavajuCi nivo smanjenja toplotne produkeije gubi se potre ba za aktivnim znojenjem. automatski se povecava srednja tempe ra tura koze. ritam rada je bio izuzetno spor. ak livnos ti i odevenos li. koji odgovaraju toploj strani optimalne zone ugodnosti. Oa bi se odala sto veea to plota o ko lini. eak i pri te mpe rill llri prost o ra od 18 °C.25 "e. logicno je da se ne mogu oee kiva ti znacajniji efekti hlad nih uslova od redenog pros tora na Ole nt alne sposll bnos ti . Registrovana je i smanjena manualna pokretljivost i spre tnos t kod o be gmpe rad ni kil. a otkloniee se i pra!eCi proble mi ovog procesa . 3. Problem koji se jav lja pri radu u toplim te rmickim uslovima je relativno suzena mogucnost prilagodavanja poveca noj toplotnoj produkciji. za citav niz indllslrijskih operacija. me re ni su i neki drll gi aspek ti ma nu e lnih karak te rislika kod kojih je registrovano smanje nje od oko 20% za isti opseg prome na temperature prostora.5. Pad produktivnosti se po kazao i kroz broj ne ispravni h varova koji se lItrostmcio smanje nje m tempe rature prostora sa 18 °C na 6 O bziro m da Oloza k spada u o rgane sa visokim toplotnim prioritetom 1I hladnim uslovima. sto je donj a gran icil oplimalnih ugodnih tempe ra turil. U te rmoregulaeio nom smislu. TERMICKI USLOVI UGODNOSTI -17 osetljivost prslijll kod odredene kombinacije le mpe ralure prostora. na te mpe ralliri pros lo ra od 6 °C (odnosi se na te mpe ratursku skalu A). nago n ka smanjenju toplotne produkeije moze biti izuzetno jak te se nesvesno uspo rava rit am rad a. eak ni pri tempe raturama koje Sll bile za 4 °C ispod individualnih optimalnih te mperatura . Osim naved nih. Kada u toku niskog ste pe na aktivnosti (rad u sedecem po lozaju des na strana te mpe raturske skale A) te mpe ratura koze dostigne vrednost od 34 °C. godine ispi tivao od red. Naved e ni rezultati fizick ih i me nt alnih karakteristika ukilzllju da toplot na neugod nosl uzrokovana hlad nim uslovima prost ora predstavlja znacajan pore mecajni faktor.:: nc:: aspekte mentalnih karakteristika za koje je poznato da su ose tljive na toplo tu.gubitak tecnosti. nesvesno se zauzima ugodniji i re laksirajuCi polozaj . je sirenje krvnih sudova. obzirom da ljudi smatrajll ugodnim te mpe rature prstiju iznad 30 °C. 0 c. za temperatum prstiju od oko 15 0 . Sasvim je r3ZlImna pre tpostavka d a je smanjena manu e lna spre tnost u Ve rno novim e kspe rime ntima uzrok porasta fabrickih nes reca. Temperatura prstiju pri reduk ovanoj ma nu elnoj spre tnosl i kre tala se u opsegll od 30 . Rezultati ispitivanja u toplim uslovima prostora Inieijativni te rmo regu laeio ni proces koji se javlja dejstvom toplih te rmi ckih uslova. glldine pokazala su poras t od 30% fabrickih nes reca pri padu te mperature prostora sa 20°C na 12 °C (prava 1 u odnosu na te mperatursku skalu A).3. poslizanje adekvatnog isparavanja kroz odccu.3. Langkilde je 1973. Ve rno n-ova ispitivanja iz 1936. Za vre me traj anja ovog procesa toplotna produkeija se znaeajno smanjuje. pokazuje sma nje nje ave karakler islike prsliju za 50%.

O CLO) 25 30 °C A 90 \ \y-. 150 ° C zOJ 10 k r od(~O W/m2) uJnor molnol odec i{1..6 CLO) 10 15 Rod u sedecem polozoju(l.n \ .sedenja iii Cak gubi motivacija za rad.0J C L O) 10 14 0 15 20 25 30 0 C C 13 0 120 11 0 2" ~(iene) 10 0 l o k r od (0. \ \ \3 60 o secoJ Tempo rodo 50 5 4\ B \ °C zo rod U sedecem polozoju(60Wfm2) u lokoj odeci(o.. Ovc nesvcsDC rcakcije mogu da budu izuzetno e fiL:asne u smanjcnju produkcijc toplole.6 CLO) J J J J J 10 15 2025 30°C Slika 35 Uticoj lonpaahua otoIUre " rutInoj D"aIini .Mentol n e \ \ \ \ \ \ '--l-- osobine 80 70 Ugo~o.

temperaturska skala A). pri odgovarajueoj kombinaciji stepena odevcnosti i aktivnosti. Praee n je e fekat temperature na brzinu Citanja i sposobnosti razumevanja procitanog teksta. odnosno da se za 30 do 50% umanjila mentalna sposobnost pri te mperaturama koje odgovaraju granici poeetka aktivnog znojenja (25 QC). Za prvu grupu dece tempe ra tura od 27 °C je takode proizve la efekat znacajnog pada u posmatranoj karakteristici ali je on bio nesto manji nego pri te mperaturi od 30 °C. odnosno odmoru. te rrnoreglllacija zauzima stacionaran rdi m regulisanja.l na 20 °C. da bi na tempe raturi od 38 °C znaeajno opale.itanja i razumevanje te ksta) pri temperaturi od 30°C. lzlomljcna linija 5 pokazuje procenat Ijudi koji su se izjasnili da im je odredena temperatura prostora. karakteristike industrijskog rada dostigle su vrhunac za te mpe raturu od 32 °C. te mentalna sposobnost postaje stroga funkcija te mperature u odredenom vre menu. dok je poveeanjc za ispitanike zenskog pola (2") bilo oko 10% . Ovo predstavlja indirektan rezultat teznje ka smanjenju me tabolieke toplotne produkcije i postizanja te rrnicke ravnotezc bez ueesea aktivnog znoje nja . Niska efikasnost radnika u vidu pojavc nezgoda moze se objasniti smanjenjcm pilZnje i opreza usled uticaja tople srcdine. a druga temperaturama od 20°C i 30°C.J..'vencom fabriekih nCSrCc.. te resantan ekspcriment Wyon-a i Ryd-a sa skolskom decom od 9 do 11 godina. U po rede nju sa freJ. Za period duze od 60 minuta. aktivno znojenje je prihvaecno kao neizbezno ali lIZ niiu te mperaturu za poeetak reagovanja aktivnim znoje nje m pa su i karakteristike industrijskog rada bile bolje na 26°C nego na 20 °C. Obzirom na klimll tog geografskog pojasa. Prva grupa dece bila je izloze na te mperaturama od 20 °C. Deca su ispitivana standardnim testovima u okviru normalnog skolskog easa.. Prava 4 pukazuje zavisnost ritma rada od povecanja temperature Obzirom da je za kancclarijsko osoblje registovan pad u koncentraciji. u pe riodu ad 32 minuta) povecale su nivo aktivnosti. sasvim jc jasno da ec se ritam rada bitnu usporiti obzirom na teZnju smanje nja metabolicke produkcije toplote. U obe grupe bitno su smanjene obe sposobnosti (brL:ina i. Ve Like temperaturske promene (razlika rninimuma i maksimuma do 8 °C. odnosno temperaturski opseg ugodan. za razliku od temperature od 20 °C koja je potvrde na kao optimalna i za koju su posmatrane me ntalne sposobnosti imale svoj maksimum (prava 3 desna strana tempe raturske skale A). pod nadzorom njihovih ucite lja. od kojih je posebno i. Tako ce se za kombinaciju na tcmperaturskoj skali A 80% ispitanika izjasniti ·ugodno· za tempe raturski opseg ad 19-23 °C. TERM/CKJ USLOV/ UGODNOSTI 49 Vee spomcnuti Vemon-ov eksperimc nt obuhvatio je ispitiva nje lICcstalosti fa briekih nesreca 1I uslovima povceanc tcmperature prostora. Mentalne sposobnosti ljudi testirane Sll i u funkciji dinamickih tempcraturskih promena u pe riodima od 60 rninuta. Na osnovu dobijenih rezultata (koji nisu prikazani na slici) zakljueeno je da je subjektivna tolcrancija tempe raturskih promena veca pri radu nego pri rnirovanju. a isti procenat ·ugodnih" odgovora na skali B odgovara temperaturskom opsegu od . U Africi gde su Ijudi svih rasa aklimatizovani na tople uslove sredine. ali su izazvale terrnicku neugodnost. pri temperaturi prostora od 27°C registrovano je poveeanje od 30% fabrick ih nesreea kod isp it anika muskog pola (prava 2'. Efeka t povecanja te mpe rature na smanjenje mentalnih mogucnosti Ijudi potvden je od niza autora. 27 °C i 30°C.

Moguea kolicina isparavanja znoja odredena je razlikom izmcdu parcijalnog priliska zasiecnja vode ne pare na lemperaluri koze i parcijalnog priliska pare u okolnom vazduhu. Obzirom da jc te rmorcgulacioni proces znojenja karakterislican za vise lemperature. Na primer. pri prelasku iz jedne u drugu. Pri usnjanju vrednosli projektnih parametara unutrasnjih prostora treba voditi racuna da se osim ispunjenja krite rijuma ugodnosti obezbedi sto manjc "Ioplotnih sokova" koji se desavaju usled velikih razlika u termickim uslovima spoljne i unutrasnje sredine. Na osnovu izloze nog moze c. Na osnovu navednih fizioloskih i psihofizickih zahteva u ovom poglavlju moze da se zakljuci da se neutralna-ugodna lemperatura prostora moze predvidcti u zavisnosti od spoljasnjih te mperaturnih uslova. Medulim za If' = 50% na lemperaturi od 50°C odgovarajuCi pritisak zasieenja vodene pare bice oko 62 mbar slo je pribliZna vrednost i za prilisak pare za kozu. relativnoj vlaznosti od If'=100% na temperaturi vazduha od 25 °C odgovara parcijalni pritisak zasieenja pare koze oko 50 mbar za temperaturu koze od 33 °C. obzirom da se direktno odnosi na potencijal isparavanja sa lela. usvojene projektne vrednosli za lerrnicke paramelre prostora (Iempe ratura. sa fizioloske tacke gledista parcijalni prilisak zasieenja vodene pare daje dovoljno lacan i korislan opis uslova vlainosli vazduha. Vlazoost vazduha Ulieaj vlainosti vazduha na ugodnost coveka nijc tako delaljno proucavana kao sto je to slucaj sa temperaturom. lermicka ravnoteza lela je u lakvim uslovima zavisnija od isparavanja Ie se moze oeekivati da ee na tim lemperalurama vrednost relativne vlainosti biti kriticnija.4. Opis vlainosli vazduha velicinom relalivne vlainosti moze veoma eesto da zavara i navede na pogresne zakljucke. Ulicaj priliska zasieenja vodene pare za odredeno slanje vazduha povecan . Ove varijacije u "ugodnoj" temperaturi prostora mogu se zadovaljavajuee objasniti i promenom u spoljasnjoj lemperatll rio U zirnskom periodu spoljasnja te mperatura je nih od unutrasnje koja se odr2av<l izabranim sistemom grejanja. brzina strujanja vazduha) kao i redosled vainosti tih faklora moze bili bitno razlicit u zavisnosti od gcografsko klimalskih uslova podrucja za koji se projektuje izabrani sistem grejanja iii klimatizacije. Ovo jc sasvim razumljivo obzirom da vlainost vazduha ne utiee direktno na toplolno oplereeenje tela vee odreduje kapacitet isparavanja koje prima vazduh. Pareijalni prilisak zasieenja vodene pare za kozu zavisi od temperature koze i kreec se od 50 do 62 mbar slo odgovara temperatura rna koze od 33 °C (oblast ugodnosti) do 37°C (znacajno loplolno optereeenje).50 B. Za lople i vlaine uslove okoline. rclalivna vlaZnost. Pod ovakvim uslovima proces isparavanja sa koze je nemogue. 3.5. To<iofTJv. a relalivna vlainosl istog se smanjuje omogucavajuei proces isparavanja.t: PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO G REJA NJE 22-26 °C. da se zakljuci da se oplimalna ugodna le mperalurska zona krece u rasponu u 4 0 lako su ideje i postavljeni mode Ii koji obr<lzuju osnovu koncepla ugodnosti univerl alni. dok je u letnje m periodu spoljasnja temperatura visa od unutrasnje za koju se projektuje klim<llizacioni sistem. a time i rashladnu efikasnost znojenja. te da ee ista biti zadovoljavajuca za potrebc temperaturske ugodnosti Ijudi. Vazduh u kontaktu sa kozorn se zagreva do temperature od 31 do 32 °C. na skali C temperalurskom opsegu od 16-20 0 c.

TERMIC/(J USLOVI UGODNOSTI 51 je sa oseeajem vlainosli koze (videli "eulne reakeije"). da bi sc izbcgao rizik od kondenzaeije. Na osnovu ove sludije. Ewe rl je olkrio da velieina proloka sluzi zavis i uglavnom od relalivne vlaznosli llda hnulog vazduha (sl. pa eak i sup ljikave celije-alveo le pre krive ne su Slllzokozom koja poseduje dlacice koje SlI II konslantnom njihanjll. lako da su prome ne re lalivne vlainosli od 30% do 85 % skoro neprimelne.s .. nivo vlaz nosli ne ma llticaja na fiziolosk e eulne rea kcije.x 0 '" '. U cilju razumevanja rezullala do koji h je dosllo polrebno je upoznali se sa ne kim fizio loskim od likama respiralivnog lrakta.. 2 oX " '" 0 6 5 ~ 1 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 0) <P 1"/0) bl <P I"Io) Slilea 3... temperatura koze i nivo znoje nja. Dok jc koza suva nivo znojenja i isparava nja zavisi sarno od me labo lieke loplolne produkcije i "suvog" odavanja loplole. Pre laskom odredene graniec vlaznosli vazduha. pluea. Upravo ove dlaeice sprecavaju lldahnulu prasinu da se za le pi za sluzokozu.i ~ 4 3 2 1 0 10 20 30 40 5060 70 80 90 100 a. respiralorni pulevi. Unulrasnji zidovi nosa. Prihvalljivo upulstvo za odredivanje projeklnih granienih vrednosl i dao je Ewert. Pos iedicil ovoga je da bllklerije i virusi nai lllze nil povoljne us love za razmnozavanje. rclalivna vlainosl lre bll da se kreCe do maksima lnih 50%.3.6). promene u vlainosli vazduha utieu pri nesto visim lempe ralurama i pritiscima zas iCenja vodene pare... E PU5ACI 9 E 8 E 7 N N E PU5AC I " 0 . isparavanje se i dalje dcSava ali je lImilnje na pa se javlja ne prija lan osecaj usled poveCa ne vlainosli koze.. pove cani su vlainosl koze. -10 c .. E E N _10 E 9 B 7 6 . Porast u brLini strujanja vazduha ponislava ulicaj vlaz nosl i (povecana konveklivna loplolna razme na) Ie se granice fizioloskih i eulnih reakcija na poveca nu vlainosl vazduha pome raju ka visim vrednoslima. ~ 4 3 0 a.. sluz se zalepi za s luzokozu i kre ta nje dlaeica se usporava. Na unulrasnju le les nu tempera tunJ i broj sreanih olkucaja. prolok se usporava. moze da se zakljuei da lermickoj ugodnosli odgovara opseg relalivne vlainosli izmedu 40% i 60% . Do odredene vlainosli vazduha isparavanjc se ddava sa same povrsine koze a rasWadna efikasnosl je maksimalna . ZII unlllrasnje lempe ralure u zimskom periodll.3... Za le mpera lure iznad 25 "C ulicaj vlainosli vazd u ha je sve oeigledniji..6 Nivo protolea slllzi II zavisllosti od relativlle vlablOsti /Idahlltog vazdllha . Pri le mpe ralurllma vazdllha od 20-25 °C. Kada re lativna vlllznosl padne znatno ispod vrednosli od 40% .

Pad tempe rature vazduha ispod temperature koze prollzrokuje da ova dva efekta dejstvuju u istom smeru.4 0.Todorovic PROJEKT OVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNOGREJANJE 3. jer ce u dodir sa kozorn nailaziti nove vazdllsne mase ciji je pareijalni pritisak vadene pare manji .1 0. ::l "tJ N r:i 24r-----~~~~ > o 22 o "- Z 20 o "- a..5.c. efek ti Cc dejstvovati u suprotnom smeru.52 B. Strujanje vazduha Strujanje vazduha utiee na postizanje termicke ravnotde dvojllko.7 Opseg termitke IIgodnosti: brzi"e strojanja i temperatllre vazdllha . obzirom na ostale termicke parametre. Ovo sarno po sebi cesto nije dovoljno da se obezbedi zadovoljavajuCe vazdllsno strujanje cije je prisustvo neophodno radi stvaranja ugodnih te rmickih uslova odredenog prostora.2 0. Od brline strujanja zavisi velicina konvektivne razmenc toplote kao i kapaeitet isparavanja vazdllha. odnosno rashladna efikasnost znojenja. Vece strujanje vazduha uvek proizvodi rashladni efekat. tV r- ~ 18~~~~--~~--~----~----~ 0.5 Brzina vazduha. koji se povecava sa sniZavanjem te mperature vazduha.5. S jedne strane. Uvodenjem odgovarajueeg ventilaeionog iii klimatizaeionog sistema u takav prostor moguce je obezbediti zeljenu velicinu brline vazduha.3 0. u o . Medutim. Suvise veliko vazdusno strujanje u smislu ve like brzine i protoka vazduha prollZrokuje promaju koja se moze definisati kao pore mecaj termickih uslova koze rashladujuCim efektom strujanja vazduha . intenzivnije vazdusno strujanje ce izazva ti poveca nu konvek tivnu razme nu toplote i zagrevanje tela. Strujanje vazduha u zatvorenom prostoru prouzrokovano je prirodnim konvektivnim strujama i infiltracijom. m/s Stika 3. a sa druge strane poveci\ee kapaeitet isparavanja odnosno rashladnu efikasnost. kada je temperatura vazduha visa ad temperature kaze.

Ljudi koji obavljaju fizicki rad (visok stepen aklivnosli) mogu da tole risu brzinc i do 0.3. Pri odredivanju projeklnog opsega brzine slmjanja vazduha treba yoditi racuna 0 oslalim te rmickim paramelrima. licni uticaj i oslalo. tako i od vrste i stepena aktivnosti povrSine lela koja je izlozena vazdusnom stmjanjll i karakte m vazdusnog kretanja (konlinualno-diskontinualno). . sa delovanjem vazdusnog stmjanja na pred njoj strani tela.5 rn/s dok bi za fizicki neaklivne Ijude cak i vrednosl od 0.1 m/s bila neugodna . u sedeeem polozaju. Dati dijagram formiran je na osnovu mere nja u zatvorenom prosloru. Prcpomeeni opseg brzina stmjanja vazduha. aktivnosl koja Ce se obavljali. promaja se dozivJjava kao ne ugodna. VerovatnoCa da ee Ijudi osetiti promaju u datom prostom zavisi kako od brzine i tempe rature vazduha. Ako je vazdusna stmja usme rena prema vratu iii noznim zglobovima. kao i 0 drugim uticajima kao sto su broj osoba koje ee boraviti u odredenom prostom. prikazan je na slici 3. te se javljaju zahtevi za visim temperalurama prostora iii za zauslavIjanjem ve ntilacionog sistema. TERMICKI USLOVr UGODNOSTf 53 Kada ovaj rashladlljuCi efekat prede odredenu vrednost. za Ijude prosccno odevene. treba da je ogranicena na vrcdnost od 0. lzuzctna osctljivost na promaju pokazuju potiljak i nozni zglobovi.15 rn/s.7. koji odgovara oblasti tcrmicke ugodnosti.

Ova jc potre bno jer staklene povriiim. poscduju mnogo manji otpor provodenju toplote 1I odnosll na zidove. a !. Ta njihova ncpovoljna osobina sc ublazava ugradivanjem halitetnijih konstrukcija pnYLora. lIZ sve svoje predoosti.1.2. narocito u spoljnim zidovima.:ada je to nedovoljno. 4. buke i drugih spoljnih ncpovo ljnos ti. Zalo se prilikom projektovanja zgrade racunski kontrolislI njena termoflZicka svojstva. PRENOS TOPLOTE KROZ ZIDOVE Prilikom proraeunavanja potrebne kolicine toplote za grejanje usvaja se da je spoljna temperatura konstantna. onda se povcCava otpor prolazll toplote kroz zidove boljim izolacijarna.og stanovista preelstavljajll najslabije elemcnte svake fasade. smanjuje se njegov 01por provode nju toplote. TERMORIZICKE OSOBINE GRADEVINSKIH MATERIJALA 4. usled tratkog trajanja sunccvog zr-aCcnja i velike obla~-nosti zirni. pa sa energetsl. lalm da proscca n otpor prolazu toplote kroz fasadll bude uveean. od padavina. proveravaJu otpori provodenju toplote kao i prodiranjc vodenc pare. Ali i da istovremeno o rnogueava pristup prirodne svetIostj u IInutrasnjost zgrade kao i vizue lni kont akt Ijudima II njoj sa okolnom prirodom. Ova sloga sto u zimskom periodu varijacija spoljne temperature u toku 24 Casa oko srednjc dnevne temperature nile vel.:a. velr-a.i1. kada sc unutrasnje temper-ature odriavaju na odredcnoj VTCdnosti lrampart toplote . Sa poveea njem sadriaja vlage u gradevinskom materijalu.4. s ubzirom na zahteve zgrade za energijom za zagrcvanje zjmi i hlatlcnje !eti. omotac ima zadalak da stili unutraSnjj prosto(" od uticaja spoljnih v!sokih iii niskih temperatura. pa se mora voditi racuna {1 prodiranju vlage u konslrukcione clemente zgradc. kmvna konstrukcija kao i osnova zgrade na kojoj ona Ie"Li na tlu. Zalo se u uslovima grejanja. OMOTAC ZGRADE Pod o mo tacc m zgradt: podrazumevaju se svi granicni ele menti koji odvajaju gradevinski objcka t od spoljne okolinc i zelT'ljista na kome je podignut: fasadni zidovi sa vratima i prozorima.. Prilikom projcktovanja zgraelc mora se naei optimalan oelnos izrnedu samih zidava i prozorskih pOYrsina.. Osim svojih me hanickih funkcija .

prolaz toplote se racuna po poznatom obrascu: (4. S obzirom na relaciju (4. cime se proracuni u znatnoj me ri uprosCavaju.koeficijcnt prolaza toplote [ W m ·K 2 ] k - 1 1 + " 0 + 'a .Icoeficijent prelaza toplota sa valduha u prostoriji na unutrasnju spoIjnu povrsmu ZI'd a [ y' m 2W . pri cemu se vrii i prenos toplote zrace nje m.ke: q .-'6 B.4) k . Todoro l·ic PROJEKI'OIiANJE POSTROJENJA ZA CENTR4LNO GREIANJE kroz zidove i krovne konstrukeije prakticno odvija u stacionarnim uslovima.K ] . Transport toplote kroz zid je kombinacija provode nja toplote kroz masu zida.3) U gornjim izrazima su koriseene sledeee ozna. a" .specificni toplotni protok [ .= 1 Rut =- au + (4. A. normalnom na povrsinu zida. pre laz a to plote sa unutrasnjeg vazduha na zid kao i sa dmge strane zida na spoljni vazduh. Z a eleme nte gradevinskih konstruk cija cijc su debljinc daleko manjih dime nzija od njihovih povriina. prolaz toplote se prakticnn odvija u jed nom pravell. cija je vrednost zbir pojedinacnih otpora svakog sloja: 1 " o· 2:-' + A.2) (4.5) J 2:-. pri stacinnarnim uslovima. au 1 (4.1 ) odnosno. . Rllk - ] ukupni toplotni otpor vi~eslojnog zida prolazu topiote. U tom slueaju.

7) .koeficijcnt pre laza toplot e sa spoljas ne povrS inc zida na spoljni vazduh _ I ~ A· I _ toplotni otpo r I-tog sloJa zid a ' " .6 ... koji je definisan jednacinom (4... toplotni protok do sloja cija se temperatura izracunava: q= - 1 all ~~ .' ..rlojflom zidll Da bi se odredila temperatura u nekom sloju zida iii zidnih povrsina.=1 A..4. TERMORlZ1CNE OSOBINE GRADEHNSKlH OBiEKA TA 57 a.koe ficije nt provode nja toplot e sloja "in [-VV-2=-' _m_] m ·K <1 .l Ru Ii [m] S/ika..dcbljina sloja "in [m) A . _--tu t us 'Id. odakle je: (4. (4.3).1.t .6) se izjednacuje sa protokom kroz celu debljinu zida.4.t . . TemperaJllrtlo polje II vise.. 2 ' K] m [ VV ~. Ruj f . u te---... + . .

9) Za prai-ticnc-proracune. cime se sp recava pojava na prslin<l u zidovim<l.1 . pa sc po prekidu grejanja akllmlilisann to plo ta 1I njoj post epe nn oslobada i pre nosi 1I prostoriju. Na slikama 4. T ime se umanjujll dilal acije e leme nata fasade. o nd a su te mpe ra ture mase zida nae.511 B. tempera tura spoljasnje povrsine zida je od rede na pre mil : I" . pre laza i provode nja to plote dati su tl tabe lama sledeceg poglavlja .l - I [1 15.Todorovic PROJEKlOI-'ANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREIANJE Tempe ratura unutrasoje povrsinc zid a moze da se izracuna prema izrazu : (4. Izolacio na masa se moze ugraditi sa spoljne iii unutrasnje stra ne zid a. Na slici 4. Ako se doda izolacija.9.b i c prikazana Sll po lja tempe ratura kada je izolacioni sloj sa unutrasnje strane zida i za slueaj kad a je pos tavlje n 1I njegovoj sredini. . TERMICKA IZOLACIJA ZIDOVA lzolacioni slojevi povecavaju otpor provode nju toplole kroz zidove pa sc smanjlljl: pro laz to plote kroz njihovu konstrukcijll. 4. koji su potrebni za primenu jednacina 4.2 prikaza na je ko nstrukcija jednog jednoslojnog zid a bez izolacije. Temperatumo po lje se me nja i u takvim uslovima manje su raz like te mpe ratura izmedu spoljnjeg vazdllha i spoljne povrsine zida. sto doprinos i manjoj po tre bnoj koliCini toplo te za grejanje.4. olpor prolazu toplote bi se povecao pa Sl: kroz zid transportovati manja ko licina toplote.= 1 i I e.8) Analogno prethodnom. s to je pn:dnos t ovakvog postav ljanja izolacije koja do lazi do izrazaja po prekidu grejanja. ocinos no loplola nap reza nja konstruktivnih ciemenata.3. U poglavlju 0 po trebnoj kolicini toplot e za grejanje na laze se tabe le sa te rmofizickim karakteristikama razlicitih mate rijala i merodavnim koefieijentima pre nosa toplote. (bez sloja "iz") sa lIcrtanim rasporedo m te mpe ratura za ne ku od rede nll spoljnu i lInlitrasnju te mpc ratlinI.2. Ako je izolacija pos tavlje na na spoljnoj stra ni zida. drugim recima. lInlltras nja povrSina zida ce imati visu a spoljna na u te mpe ratu ru u slucaju pos toja nj a izolacije. te se dllze odrLavajll zad ovo ljavajuce tempe ra ture unu la r zgrade. U tako postavljenoj izolaciji glavna mas a zida je ko nce ntrisana pre ma lInlllrasnjem prostoru . merodavne karakl e rislike poje dinih mate rijil la i koefici jenti prolaza.] ['C l (4. sto je i cilj izolaeionog sloja. Masa zida prema prostoriji ima vise te mpe rature.I e' -+ 2:" "-R A uk au . od nosno izmedll lInlltrasnjeg vazd uha i odgova rajuce pov rsinc zida iii. iii kao s loj 1I njegovoj unulrasnjos ti.

kao i II IIjegovoj IIIIIlJraSlljosti (c).Znosti naziva sc difuzija vodene pare. TERMORIZICNE OSOBINE GRAflEVINSKlH OBJEKATA i z. U lIslovima ravnoteZe broj molekula koji prelazi iz jedne u drugu sredinu se izjcdnacava pa se llslaljena vla. od najveeeg lltieaja je difLU. tv I.ija vod e ne pare. Mo lck uli vodenl: pare Ide da se ravnome rno raspodcle u prostoru II wim pravl:irna. kapilarni cfekat . On je definisao i faktor otpora difuziji P.-"'-1 0) Slika 4. posebno kroz zidovc zgrada II Kojima xc zimi odriava visa temperatura od spoljne. Pri tome. pa cak i na njihovim unutrasnjim stranama. IllJ 4. Zato projektna dokumentaeija gradevinskih objekata mora da sadRi ideo koji se odnosi na difuziju vodene pare. Zbog svega toga se prilikom projektovanja zgrade mora izvrsiti i provera mogllcnosti kondenzaeijc vlage koja prod ire difuzijom i raspolozivim tehnickim sredstvima spreCiti njena pojava. i z. ani tde da se krecll iz sredine veceg pareijalnog pritiska vodcnc pare ka sredini niZeg pritiska. iz . nje nog kondenzovanja II slojcvima konstrukcijc.Znosl ne menja. tv 1. 4.2. difLU. nehigijenske llslove. dakle iz vlainije ka suvlj oj sredini. ItIlIltraslljoj stralli <ida (b). DIFUZIJA VODENE PARE KROZ GRADEVINSKE KONSTRUKCIJE Od svi h mogllcih nacina Iransporta vlage kroz gradevinskt: ko nstrllkeije (absorpcija.1 Proracun difuzije vodene pare Oifuzija vodene pare se odvija kroz vilZduh koji cini ispunu skeleta gradevinskog materijala. Ovaj proccs Iranspo rta vodenc pare sa tendcn cijo m izjednacavanja vla. a kao njena posJedica dolazi do prodora vlagc u zidove zgrada. To povlaci mnoge nepovoljne poslcdiee: vecc gubitke toplote objekata. pojavu neprijatnih mirisa.4.4.4. sve dok se ne llspostavi ravnotda.ija). Kriseher je postavio model na osnovu koga se difuzija tretira kao kretanje vodene pare u mirnom vazduhu. O na ~e odvija ill materijalima koji Sll nehigroskopni i ncsposob ni za kapilarnu llsisava njl: vlage . Tempera/lima polja II zidu bez iz~lacije (plllle !illijc) i sa izolacioT/im slojem spoljT/oj (a) . kada Sll dve sredine u kontaktu. kao odnos protoka vodene pare kroz sloj mirnog vazduha i f1uksa kroz sloj iste debljine odrede- . razaranjc materijala.

ic' PROJEII. T()(!om. Spccificni p ro lok vodc ne pa re.koeficije nt difuzije vode ne pare kroz odrede ni malc rij al [m 2 C .10 uvedc izraz 4.te mpe ratura vode ne pare [K] .TOVANJE POSTROf F.parcija lni pritisak vode ne pare [Pa] .NJA ZA CENTRA L NO GREfA NJE nog malcrija la. prc ma zako nu F ick-a defi nisa n je izrazo m: (4. Na taj nacin je omoguce no da se svi z ako ni d ifuzijc vodene pare kroz vazdllh prime ne na po rozne -gradevinske malc rija lc . 10) gde je: D .ko nce ntracija vod ene pare [kg / m 3 ] .11) U iz razu (4.11) su prime njene sledeee oznake: v . pri svim jedn ak im re leva nlnim usJovima.(obra titi painju da je za otpor propustljivos li pare korisce na oznaka R pa je zato gasna konstanta oznace na zvezdicom) p . Ako se u jedn acinu 4. / s] .11. koja prod ire kroz ne ki ma lerijal difuz ijo m.. 12) gde je . x . pa je : ( 4.60 B.prava c di(uzije vod e ne pare [m] . -gas na konSlanla za vode nu paru [ kg·K J ] .spe cificna za pre mina vode ne pare [m3] kg R . Zbog m alih pritisaka pa ra se smalra idealnim gas om. Fick-ov zakon dobija obJik: ( 4. T .

15) Rill = -a 1l 1ll . kg Rv 1l m - = ..S. iJp [ kg ] Po-P at' m 2 ·s ( 4.14) Negativan predznak ozna&wa da se difuzija uvek odvija u pravcu smanjenja grad ije nta k0ncentradje.p) pa zakon Steffan-a prelazi u Fick-ov: g =-1l' - iJp at' ( 4.13) Kako je p< < PH. S obzirom na vdicinc pritisaka vodene pare. It gde je _ Rill R. Krisherov faktor otpo ra difuziji p. moze se smatrati da je f1uks vodene pare difuzijom kroz gradcvinskc demcnte dcfinisan Fiek-ovim zako nom pa se ovaj primenjllje u praksi. koji se koristi 1I proracunima difuzije vodene pare dcfinisan je kao odnos otpora difllziji nckog odredenog materijala Rm pre ma otporu vazdusnog sloja Rv iste debljine i pri istim relcvantnim uslovima .. od nos no u praveu smanjenja pritiska.ICNE OSOBIN£ GRAD£VINSKlH 08J£K4TA 1l 61 = D R..pa] .a otpor d'r'" I UZIJI vo dene pare k 'roz vazduh 1lv [m pa] ~ . pri razlici pritisaka na nasprarnnim stranama od IPa kg· m ] [ m 2 ·s· Pa 1l v-koeficijent propustljivosti pare u vazduhu [ kg ] m·s·Pa . vo d e ne pare k . s.. . T£R.'T -k' oe f'" ICIJe nt propustljivosti vod e ne pare od rede nog materijala kg ] [ m's' Pa Speeificni prot o k vodene p<lre u proeesu difuzije definisan je i zakonom Steffan-a: g' __ D - Po . koeficije nt propustljivosti materijala kroz koji prolazi para difuzijom u toku Is kroz kocku ivica 1m.s. to je Po-(Po . otpor d'f I UZIJ! ' roz mateflJal ' [m 2 2 .IfORl7.o (4.

8 2.5 15·50 40-100 80-210 130-370 1.presovane Drvo: Smreka 4% tei. vlage "6% .lapaju i kojc sc korisle za izraeunavanjc propuslljivosti Te. 1£ POSTROJ£NJA ZA CENTRALNOGREJANJF. beton Beton sa sljunkom Armirani beton Laki beton Z id od opeke Crep Gas i peno belon • Gips Vrste maltera: .27 40-60 00 Staklena i mineralna vuna Poliuretan Peno staklo .1 F." 7.0 11.5 23. Z a gradevinskc materijale faktor Olpora jc dat 11 tabeli 4.17·1..5-5.Ekspandirana pluta -' Zasrnoljena pluta Stiropor " " " 230 160 110 70 11 2 1. " .cement ploce: .1.8 9. 8% Crvena bukva 10% tel. vlage " 15%" " 30% " 50% " " Sperploca Termoizolaciooi materijali Ploce od plute: . ktor otporn diruziji vodcnc pore.2 30 4-8 6. lZabrane su vrednosti kojc se kod vceine autora pok. . .0 12.2-9..3-10 37·43 3..9 100 5-30 1.Tooorov.2 9.5 6.5 5.poduzni eemenlni Azbesl .5-14 5. G radcvinski matcrUal PeUar.' 16.. Tabcla 4.krecni .0 37 51 . ~ 8 10 15 21.c PROJ£KT'O ~ :A.62 B.nepresovane . - .0 10.

1-0.kaucuk lak polivinilhlo rid la k poliuretan lak ulja ni lak ulja ne boje Propustljivi premazi: /sa minera lima.5 em 2.8 mm Vrstc premaza Diofan: jednoslru ki 0.pena Znpth'n i matcrijali Mo ll op rell Asfall Krovna lepc nka Flirumc ilska cmulzija sa vrucim bilum . prema zo m Bitumcn po ellg!. a ulo rima l3itum cn-papir 0. (4.Ivostruk i 1.0 85 3500 55 000-138 000 85000.8 mOl no rmalan 0.f.fo lija 0.1 [parka Ploce od lIlekog Iesanila 1.5 em S. Fo lije: PVC .7111111 Fli lul11c llska spccijalna ha rlija "SOO" Krovna harlija. 15 mOl l3itu I11CIl-ka rlOIl 0.7 II 6.04 111111 c. tUlkalom.RAD£VIN5K1H 08J£KA7:'1 6. 4..8 4. krecom/ 1. izrazom.111£ (.0 mm Vezivnc bojc Dcsperzione i em u Izione boje: l3ez ulja Sa uljem Lakovi: hlor.108000 600 J 500 10000-25 000 10 000 80000 30000 65 000 700 000 6400 3 500 12000 200000 2U0-6OO0 670-5200 210-6250 70000-1 JO 000 25000-50000 13 000 20 000-27 000 9800-24000 180-2 15 .8 200-400 7.Ocm 10 em PV C . 15) u kome je: .5 3.05 111111 Vapo rex: sa bilume nom 0.2 mm A1umin ij umska fo lija 0.4. TERMORIZ ICNE 050111. sa obc stralle bitum izimna 2 mm Tcr i bilumc nska krovna hartija sa predim l'regnir.2 Transport vodene pare u stacionarnim uslovima Po f ick-ovo m zakonu protok vodene pare kroz neki zid se odreduje anaiogno jed- nodimenzio nainom lransportu topiote.

zid iii membranu de finisan je koe ficije nt prolaza vodene pare KD • analogno prolazu toplote.ukupna ko licina vodene pare pre nete difuzijom [kg]. sledeCim izrazorn: 1 " 0' + .pa] . f3e .otpor provo d enJu ' vo dene pare dl'fuz" ' Zl'd a =IJom "roz SI oJ nj [m2 . s obzirom na G g= . m ·s·Pa F .1 .povrsina date p~egrade [m 2 ] . odnosno spo ljnjc m i lInlltrasnje m vazdllhll kada je 1I 1I pitanjll spoljni zid [Pa J r ./ B. KD ..6. p.15 i 4.koeficijent pro laza vodene pare [ 2 kg ]._.1 +6 {Ju i 1tj f3e ( 4.17) u kome je: f3.parcijalni pritisci vodene pare sa obe stra ne pregrade.. Todaro.s.koeficijent prelaza vode ne pare sa unutrasnje g vazduha na unutrasnju povrsinu pregrade.vre me odvijanja difuzije vode ne pare [s 1 Pri tome mozc' se de finisati i specificni protok vodene pare.[kg] F ·r m 2 ·s kao : (4.3 Koeficijent prolaza vodene pare difuzijom Za di(uziju vodene pare (4. kg . Pu .16) 4. ]_ R di OJ .-it PROJEKfOVANJE POSTROJENJA Zr1 CENTRALNO GREIANJE G . odnosno sa spoljasnje povrSine pregrade na spoljasnji vazduh [ m2 kg ·s· Pa • I.16) kroz neku pregradu.4.

1l.( _ ) [ kg ] R.~ -Iu p" PU. Predslavlja st: jednaCinom: gIl 2 . 4. . sa unulrasnjeg vazdllha na lInlllrasnju povrsinll.'T Pu Pu.2· s kg Pa ]. s] = (1.koeficijent pre laza mase [ ~l ] C. TF:RMORIZICNE OSOIllNE GR4EJEVINSKlH OBJ£ KA TA 6J 0. Uz koriseenje jednacine stanja idealnog gasa C = Ci izraz: Rd·T f' iz (4.konvektivna difuzija Pri difllZiji vo ~ lcne pnrc kroz zid. ' '(C" .. -kodicije nl pa roprovodljivoS li datog sloja [ kg ] . b) provodenja vodcnc pare kroz slojeve pregradc. po analngiji sa prelazom loplole. ( _ ) _ 1 . m · s·Pa Kao slo Sl: vidi iz izraza (4. uvodi se konvektivna difuzija.17) prolaz vodcne pare difllzijom kroz zid se . analogno prolazu tnpln tc.s (4.koeficijent prelaza vodene pare sa uftulrasnjeg vazduha na unutrasnju povrSinu zida [ 1. c) prclaza vodene pare sa spoljasnje povrsine pregrade na spoljasnji vazdllh sa dmge sl rane zida .4 Prelaz vodene pare . O na SL' javlja kao pre 'HZ mase vodene pare iz vazduha na povrsinll zida odnosno sa povrsine zida na vazdllh.18) se dobija slede- gil = {3.. . sasloji iz I ri osnovne pojave: a) prclaza vodenc pan.J m 2 .dcbljina sloja Iml ..koncenlracija vodl:l'le pllre u vazduhu daleko od zida i u granicnom SIOjll .19) gde je: (111 .s ..18) u kojoj je: flIt' . .' [kg] zida mJ .4. Osnovni uzrok konveklivne difuzije je rl1zlika koncentraeija vodne pare u vazduhll i u granicnom sloju zida. Cu.S) [kg / m (4.4..CII..

p"" .pan:ijalni priLisal.: vodeoc pare u unutraSnjem vazdubu na udaljenju od zida i u granienom sloju 7jda IPa 1· Analogno sc definiSc i prelaz vodcoc pare sa spoljasnje povrliine pregrade na spoIjaSnji vazdub: (4.oc .JIVOSIl - [m2] s . p·Cp .kocficijcnl difuzije vodcne pare u vazrluhu [ ~2] L.21 ) n tome jc: a ...3 loplote (bc--L zral:cnja) pn postojanju prelaza mase A ..tocficijcnl prel37..tocficijent difuzijc vodenc pare u vazdubu [ W ] m·K D r . ficj' ___ 11_ • !)Cnl lop10toe pn . Odavde sc maZe dobiti izraz Z3 izraConavanje fJ tao: .. a= 1 ..l...Lcwis-ov broj toji Dr sc primenjuje za boo Imji slueaj islovremenog pre- nosa toplote i rnase.u ..tocficijcnt prelaza vodcoc pare sa spoljasnjc povrSine na spoljasnji vazduh Prilitom izraeunavanja tocfJcijcnta prelaza vodenc pare moie sc tonslili NusseltLewis-ova leorija 0 relaciji prenosa loplote i vlage toje je definisana izrazom: a A (.p~ .20) gde jc: Pc . =~ .

koji odgovara koeficije ntu provodenja kod pre nosa toplote. slo je vee o buhvace no izrilzo m Zit prolaz vlage (4.1 ( A.24) u kojoj je : P.. .7" tI e . CP.. .. T£RMORI Z /CW/o' OSOIJINE GRADEVINSKIII OBJF..-I. = R' .olpor dlhlZl)l vodenc pa re kroz 510 ) "I" lr i s· Pa [m' 2kg ] ]. Provode nje vlage kroz viseslojni mal e rijal.....11 {Jr .... lr..... zav isi i od o tpornos ti mate rijala na prnpuslanjc vlage.c: fl•. . 17) je ddinisano jednacinom: g= P.5 Provodenje vodene pare . ' ..KATA 61 pa sc dobija 1 al'.12 kao: .koe fi eijc nl loplol ne provodljivosli.. Trebil na pomenuli dil sc koe fi eije nti pre lazn vode ne pilre {Jc od nos no fl . 4. po a nalogiji sa zav is nos~ll lop lo lnog fluksa od toplo tne p rovod ljivos ti malerija la.4. 16 i 4.. -P.6 Koeficijenti provodenja vodene pare Keo[icijent provodc nja vode ne pare nekog materijala. 11 ). 11 proracunima koji slcde u ovo m poglavlju o ni su o buhv a~c ni . IRdi i ( 4..II A.... . . . gllsti na i speeificna toplOlil gde Sll A vazdllha nil ilpsolutnim le mpe rillurama Tc i 7.konduktivna difuzija Fluks vod e ne pare kroz pregradu osim od raz like parcijalnih pritisaka vode ne pare II vazollhll .. sa jedne i sa dru ge stranc zida..parcija lni pritisci vodcne pare u vazduhu sa obc stram: zid a [Pal. - koe[icije nt provode nja pare "i" sloja [ m ' s· Pa kg 4.. definisan je u jednacini 4. . i C pr. R~ gils na ko n~ lan l a za vodenu paru .. Rdi = ' .. . .. . P <. ne llzimaju u o bzir pri proracunll f1uk sa vodene pare kao velicina vrlo niskog reda . M edlltim. P.. ·0" Ov ( 4. c5 . .4.22) ".

pa je gasna ko nstanta T .:::::r:::lC m o sledi iz (4.25) postaje lC 1/1 = --R-"-'-T}l' d' D" (4. pa izraz (4.26) U gomjim izrazima indeksi "mn oznaeavaju materijal kroz koji se vcli difuzija vodene pare. . = D R.. Pri difuziji vodene pare kroz zid koji razdvaja prostore razlicitih te mperatura. It = R"./ .26) usvaja se srednja vrednost temperature sa abe strane zida: . T III (4. Odnos o lpora provode nj<l vode nc pa re ne kog ma te rij<lla pre m<l provodc nju vazdllha jc pozna la ve licina pre ko odnosa fakt ora otpora difuziji It. a kako je R". R.te mpe ra tura pri kojoj se odvij<l difuzija [K] . D". 12): It=-- D.68 B.. Todoro1'ic PROJ£ KTO VANJE POSTROJ5NJA' ZA C£NTRALNO G REJA NJ£ 7C ". "c!" se odnosi na vodenu paru a "1''' na vazduh.gas n<l ko nsta nl a za vode nu pa ru oznace n<l zvezdicom) J ] Uos jed no m se skreec p<Iinja da je i za o lpo r pro puslljivosti pa re korisce na ozna ka sa R.25) i (4.kodicije nt difllz ije v~dene pare kroz mate rija l [ ~ [ kg·K 2 ].25) gde je: Dm . R. kao merodavna temperatura T u jednacinalTh1 (4.

f. U 1I5poslavijenom polju pritisilkil 1I zidll./(.29) .+ 2:-' + fi" i= 1 7t i f3u p" .28) Pil i+1 - _ p" . prethodnll izrilcllnavaju vre dnllsti tcmpcrailira i oba pritiska . vodcna para prodirc od lilcaka sa vi!i im pre mn tackama sa ni~ im parcijalnim pritiscimil vodene pilre."' v PH 273 )UI [~ 2 ] s ( 4. od slrane zida u koju ulazi vlaga do nekc ravni ''j'' u Snrftllj konstrllkciji zida (slika 4.P.28) _---'I'-'~.""ORI Z l r . . 26) ko ris ti sc vise obrilzacil od koji b se najcdicc prime njuju Schrime r-ov.+ {J" odaklc se dobijil: 1 2: -' +-. TI-:R. koji jc merodavan za IIspostavljnnjc vclicinil parcijalnih pritisab vod e ne pare u matcrijalu . /I 15 .V/:: OSOIJI I: G R4D£VINSKIII OB! F. 1I llblikll: ??6 .5 PRITISCI VODENE PARE U GRADEVINSKOJ KONSTRUKCIJI Oiruzija vodl:nl: pare kroz ncki grildevinski clement zavisi od otpora miltnijala prolazu vlage.3).P-. ZiltO se za spllljne zidove . Korisleci izmz (4.2-1) za provodcnje.() O a hi Sl: odrcdi o kocfi cijt: nt provode nja pa re prc ma jedn ill:ini (4. Pri lome cc doCi do ko nd e nzacije u slojcvima II Kojima jc p<trcijalni pritisilk vlldcne pare vcCi od priliska zasicl:nja na lc peraluri koja je u islom 510ju lIspostavljcna. kao karaktcrislicnc ckmente za difllzijll vodene pare.Pi . sledi (4.16) i (4. ~ i5 j ] l ' -{J + L. "_ _ _ p" . na prime r.1 .'-'---'.:n 0 u [1 (-1. prolok vlage kroz cclu debljinu zida a gu j kroz bilo koji sloj. Proraclini Sll bazirani na konstanlnim te mpcralurama odnosno priliscima sa obc stranc gradevinskog c leme nta iz ccga proizilazi dil je ukllpni prnlnz vodcnc pare kroz cl"lu konstrukciju jcdnak protoku kroz svaki od njeni h slojeva: (4.17) za difllZijll vodenc pare kao i (4.27) gde je gU t. U gornjim izrazima parcijalni pritisci vlldene pare 1I llnlltrasnjcm i spoljnem vazduhu se izraclInavajll iz njihovih relativnih vlainosti i pritiska z<tsieenja vodene pare na odgovarajuCim temperatura rna: . (4.I 7:·1 (. 4. (7' D =~ .=1 .27) II kome jl: PH-hilro metilrski prilisak vazduha l Pa J.. {3" j= l 7C j "0 · 1 -~ + 2:!i {J" j = l:n j i .

obicno od spoljne strane zida.adrbj vlagc Sl. kada su otpori difuziji vodene pare veliki.70 nTnduIYJl'ic' f'f?OJD<. relativnc i apolutnc vlalnosti cp i x i pritisaka vode ne pare 1I vazdllhll.4).1T za visno od tempe rature vazd uha. Sa porastom temperature ad tacke 1 na 2.aj vlage razlieit e su re lativne vlaZnosti pri razlieitim temperaturarna (za taeke 1. stirn sto je sadIiaj pare od znaeaja za vrednost relativnl: vlaznos li. h[ kJlkg I t [OC ] 60 t:=s~~r.rI'RALNOGREfANJE f ' . i u oba slucaja promena pritiska je lineama hmkcija. prema udaljenju uoeenog sloja.. sadIiaj vod cnc pare Xli stanju zas iec nja sc poveolVa (taeke I" i 2"). i prilisak vodene pare u vilZduhll. relativne vlaznosti su 60% i 40%). X[g/kg] . pritisak zasieenja nije lineamo zavisna fllnkcija dcbljine sloja vee je parabolicna funkcija (slika 4.3 prikazan je dijagram za vlazan vazduh. 4. Medutim. Zato se preponlcnjl' graficko prikazivanje promene pritisaka 1I konstrukciji u zavisnosti od otpora difllziji.30 ) Na slici 4. koji dajl: zavis nost tl:mpl:ra'd re. entalpije II.TO I~-1NJF POSTROJ£NJr1 2.=\==:7\==::=:=:~ 125 h = 1'((0 kJlkg 10 60 o -10 10 20 30 40 pritiaak vodene pare Po 40 20 0 u[mbar] "'x. a pritisak zasicenja vazduha ra slc od PI na P2.3 Molijcrov II-x dijagram za VILzZWI vazdl/II Grafieko predstavljanje pareijalnog pritiska se vrsi slicno temperaturskom poljn.-1 C£I'. pomocu dijagrama Glassa (slika 4. Z a isti sad rl. To se moze uciniti i zavisno od otpora difuziji. onda se u dijagramu moze zapaziti da zavisi od s'lclrhja vlage (taeke I i 2). Molijerov dijagram. U takvom predstavljanju je i promena pritiska ..5). Pritisci z<lsiccnja se mogu oeitavati direk tno sa dijagrama iii koristiti podaci dati 1I Tabcli 4. Kada je 1I pitanjll parcija lr. i 2. tzv.

$" Pc" 1/13. ako u sastavu gradevinske konstrukcije egzislira parna barijera. koja ima otpore difuziji vodene pare dalcko vete od drugih slojcva. Pu . Sf.5 Glasser-ov dijagram pritiska ZQ. dozvo ljavajuCi da se racun sprovodi sil mo za granicnc povrs im: izmedu sloJcva . T£RAfORIZltN£ OSOBIN£ GR4DEVI. 4. pa se u ovakvim slueajcvima na apcisli. slO uprosclIJe a nalizu. Sloga ih je ne mogute zajedno prikazati na apcisi. nanose debljine tih sJojeva o..4 Dijagram pritiska zasiccllja vodcllc parc visesfojllc grudcvillskc komtmkcijc p [PaJ P.\'SKJII 08J£KAT. p" [Pa l Pu " Pe" 5 [m] Sf.j 71 zasicc nja vodcne pare kroz sloj odrcdenog malcrijala prava linijil. umcsto Rdi . 4.4. .ricellja vodelle pare /I gradevillSkoj kOllstmkciji Treba napomcnuti da GJasser-ovi dijagrami postaju nepogodni za prikazivanje difuzije vodene pare.

tNJI:.897 0.5:!6 1.I 1557 1.1._ ---- I 0.499 5.15 4.311 1.0 0.716 0.251 2. 0.11.7 JoI 3. I'rilisak zasicenju .1 4 .\ 5.8(>0 0.3~9 5.1.205 3.Oryry J.R03 4.019 .2M3 3.71 II I.890 3.8 18 0. 1.854 0.981 0.1.0. I.5.577 1.'171 2. 3.1).1~~ 2.R84 1.7JX 1.075 2 .463 1.871> 5.17 1.001 4. 17~ 4. 122 3..121 3.5 (1.912 J.'! 2J I J.1 0.40. K 2.1 ..1 .8 I.1 1 30 29 28 27 4.286 1..1. I X 1.·.1.%R 1.6% .170 5.1 2.') IJ 1.1 55 2..5 17 1.109 2.Jjo 1.1 5.'16 1 0 .104 1.(1 :!f) 1.5J 5 .94 J 1.320 5.772 1.727 5.412 1.6 I I 2.0')4 1.96 I 1/)99 2.916 0.595 2.82') 1..03'. .016 0.66 1 I IJ J2 II - 1.872 0.(.52<) 5.oJ(.1.455 2 •.142 1.595 1. JI)6 2.710.70') !.S'JR 1. 129 2.277 1.758 .169 ::!. 102 1.700 4.006 .901 0.:1 4.J~4 /.357 1.808 O.49:1 5.'I.C. 1.947 2.7(.478 5.I<I'J 1.1'1 1.1.057 4 .965 2. 2)6 1.72 13.1.7Q9 0. 5.M6H :::(:: I 3.930 2.170 3...8-ll.5R(.440 4.H 0.440 1.074 2.844 5.92~ 9 /.072 1.$O2 21 20 19 18 17 110 15 14 2.676 I.780 .262 ).1) I I 3.Q22 0.785 0.0 5. I R(.(.415 4.790 0..1 .901 1.UQ ~.058 0.210 2.r.40 1.590 5..374 1.055 2.1 2 .692 5.74 1 0.54.1 5 .9)(.Q48 O.908 5.458 1.mm 1.(.568 .(o4M 2(0 ~$ J.227 1.lJX 1.774 0.IlS6 /.244 1.202 1.6 1.J93 1.742 2.HOO ). 3.400 ).R7R 0.14.701 . 14) 3:! .685 un 1.(.4:\ ~ . 2.7.M77 2.212 1.022 0.115 4.OJ I 4.313 2.05 I ).579 .361> 4.220 1.690 .488 J.72(. 149 2.'!i 4.671 ..ui~cl1ja vIJ~cm: 1' .935 0.X90 0.ms I. 1.15 34 ).7 O.1 1}5 2..15(. 79 I 3 .7:12 0. POSTROJENJA ZA CENTR4LNO GIlliIANJE Tubela 4.1 I 3.17 I.410 2.54(.02R 5.294 1.518 4.6('1 0.704 I..194 ).S'" 1.8(06 0.5(.877 1.3'..7<)4 I . 0 ..294 2.4X(1 4.7 I (.151 2.~ 5. 5 4 3 0.J90 4.894 1.115 J .659 :!.1 0.23 I 4.\.825 0 .2(1 2.1 4. (.050 0.988 1.3(.12.7)5 4.760 1.85'1 2.001 :!.267 4.5·17 2.'117 4 .841 0.517 2 .7% 0.XI7 1.80') 2.) 0.64 7 4.146 J.2(.75 2.811 5.1J7 2.758 1).I 17 1.667 0.2(00 4. .XJ5 4 •.420 ~ •.74(.657 - 1.09'1 1.622 4.1'}4'J 1.008 0.4JO 1.823 .932 3..8(.502 5.201 4.Todorol'ic PHOJEKTO I·:.73 4. ('~4 5 .830 0. ' .9 (DC) 0. 17~ 1. I I 1.913 2.136 0 .050 ! 1.140 3.848 0.:!7 2•.1 1(.065 0.(·07 4.768 0.'odcnc pare r I Temper" I Ufa Prili ~ ak l.(.1HO J.)6(.5).1.9901 0.775 2.MU .565 .2J.177 .1 UI2 1.4 0 .(.140 1.85J 1.2S:! 1.836 0.755 4.782 1.:Y.!IjJ 3..81.98. 3.9 10 /.194 1.!IS'I 2.477 I.21 \(.DO 2.925 I 1.6 2.2('.OH7 4.705 0.21} I 0.289 5.179 2.73 I ·1.24. 1(.8 1.11 .6 0.2 0.O37 0 .'132 3.111 2.681 0.725 1..')3(.527 3 .1)7'1 2.721 0.O 3.14 .H26 .44 1 2.974 0.70 !.780 0.O~5 24 2. 1.18 2.97..075 .69(.4.7 2.1)59 3. I R{~ J.54) 4.650 1.0~9 2.42 1 I.909 0.806 1.'1.029 0.780 5.(I.164 1. O.06) 1.726 I.R4:! 2 .4'17 1.147 1.340 4.001 0. IO '.5 1.17R 1.753 2.044 0. 0.1 ~2 3. 1.1') 5.OJJ J.672 1.75~ 2 0. 4.(.1 .'154 0.588 1.11 (' u klJa 0.09J 2.301 . I . 50.1 2. .~ 8 7 I.102 1.5 1.10X 5.7'18 5.

169 0 .209 O.]') 5 0.127 0. 0.34Y 0.5% OJ.(.099 O.5 0.I . 10.173 0.5 1. S~ 0.176 I).271 0 .472 0.147 0 .54R O.384 0 .205 O .65 2 OJ(. O~5 .0 0 . re.1 0.. 101 0 .In -I~ 0. 189 0.185 0. 207 0 . 0.291 0 . S~7 0.2H O . SR I 0 5 35 0.227 0.. 155 0.(01 0 0.1 0. 10& 0.1. 241 0 .1 0.572 U_125 0 .I ..557 0 .6) i konstatuje da sc linije njihove promcne nigde ne seku.3 7(.17(.U96 0.) 8 1 0 .397 0.nl O.on 4.404 0.(04 7 0.7 i 4.8 0.2'1? -9 .105(1 O.117 0. onda u uslovima za koje je vrsena provcra.1(· 0.267 0. onda mo~e nastupiti kondenzovanje vodene pare u jednoj ravni. 152 O.1 0.8 0.15 .4. I9M O.28.5 08 0. .10 .\ 0.235 0 .215 0.1 0. 114 0.1.)61 0.115 0.177 O.425 0.OS 0. 148 0. 137 0.1.115 0.7 0 .111 0.)77 O. IKI O.lll.O~N 0 .643 0.11 (.I I O." 0.511 O.225 0.1f.(.307 0.h24 0.II U.255 0. 1 Uporedivanje toka parcijalnog pritiska i pritiska zasicenja Kada sc u dijagramu za neku gradcvinsku konstrukciju ucrtaju tokovi parcijalnog pritiska i pritiska zasicenja vodene pare (slika 4. I ~.1 " 0 . I ~I 0.1 .25 I 0.4 1~ U.175 0 .)I} 0 .2D O.(..6 .448 U.)71 Or l40 0.1. 120 0.2 ~3 U.6. 144 0.252 0.17 0 .<11.21J 0.5 5'] 0.1(.I(') 0.415 0. 10 0.)17 0.).lH I 0.175 O.1 00 0.15 1 0.21)(\ 0. O.1 23 0.5 '1~ O.145 0. 119 0 .2(1 0 0.184 o .)44 0 . 200 0.W 0 .1) I 0 .(.391 0. D.112 0 .10'1 O. TERMORIZ/(:NE OSOBINE G RADEJ'TNSKlH OBi EK4TA 73 .44U 0.1l5 0 .401 0..3.8).20 O.352 0.18.5 Q.11 1' 0. 1).I 0.17~ I 'U.15 0.217 O.) 0:1 96 ().107 0.1 1.1~8 I 0.20 o.8 0. 153 -14 .)(. 1().136 0.00 0..101 0.1 :!7 -17 .1 0.:40 0.4(04 0.240 O. 285 0.209 0.4RR 0.n O.J2J 0.332 OJ04 O. 0.S 16 O.7 -12 -13 (.1 0.329 0.359 0 .4(10 0.4oJ4 0.230 0.500 0. tzv ravni kondenzacije iii citavoj zoni konstrukcije .12 5 0 .101 0.5 0 .1 0.320 0 .237 0.5 -6 -7 -8 0.561 0. Ako bi bilo obmuto.2 -.~ 56 -4 .211 O .5 0.141' 0 .IM) 1).105 O.I.17 O"l()<) 0. 2(01 0.452 0.1'1 (.221 U :~O 0.273 0 .1C. 14.157 0.429 0.4KO .1(. 171 0.53Y o.17 O.1 O. 12 1 0.1 12 0.484 O.0'15 0.356 0. I '/'-) 0.141 0 .115 0.412 0.23 I 0.105 O .128 0.11 6 0.248 0.J47 0.\ 0.288 0']88 0. nece doCi do kondenzacije vlage jer je u svim slojevima parcijalni pritisak ispod pritiska zasieenja.13 O .IM 0.zoni kondenzacije(slike 4.408 0.492 0.H5 OA.)(.129 0.244 O.12 0.1.11 .~().'11.1 <i5 0. 114 0 .5.

r I R d. Todoro"ii: PROJEKroV.s loj --.yr_----R-..6 Polje priliska vodellc pare gradevillske kOlLumkcijc bez kO/ldcllzacije vodef/c pare 1.--------------.7 Polje priJiska vodene ptJFe u swfuju kondenzacije II ravlli .• loj 3 . SI.--------------. pare ija Irli"" .s loj 2 .-- ---.- ..4NJE POSfROJENJA 2.------------. ' \' \ .. ".• luj prili s ak z as icc nj a ········ 1 ·· I ". .--~~---R-.-..1 CENTRA LNO G REJANJE I .--'" prili sa k v o denc pare r' .--------------- 1_1_~_ • .. loj 2 .8..• 1oj 3 .------------. ' -- K p. I p. ----p. .2----~-----R-d~ 1 --~~~I~/P. 4. SI.---------' - r .--------------. 4.

s]oj -.PKI +2:-' Pu i= I 7C .4....-.-. Na jednu stranu zida dospeva vodena para u kolicini: _ PIt . protok votlene pare koji se na jednoj strani prenosi na zid a na drugoj iz njega na vazdllh...__ ______ __ _ " Pc .-..--.-..-----------.8.---...-- -.-.---... onda postoji kondenzaeija u zidu izmedu ravni Kojima pripadaju pomcnllte tacke.- K1 ~ K2 -.1 Rd 3 .---.\·ka vodelle pare sa kOlldellzacijom II "zolli" 4._. i I I Pc Rd.8 Polje priti. Zbog pojave kondenzacije. TERMORlZI(NE 05081 E GRAFJEVINSKlII OBIEKATA 75 t l .PKl g. kitll u tackama K1 i K2 na sliei 4. Pu - P k1 - ------- ----.31 ) Sa druge strane zid napuSta: . -- .. -.----------------. SI 4.s 10 j 3.6 DIFUZIJA VODENE PARE PRI KONDENZACIJI U ZONI I RA VNI ZIDA. nije medllsobno jednak. Kada linija pritiska zasieenja preseea liniju parcijalnog pritiska vodene pa re.----.-r--------------.s loj 2. Kolicina vlage koja je kondenzovana 1I zidu izraclInava se kao njihova razlika .-.- ../ R tiki PIt .. 1 KI o. _ - ... kg ] [ m 2 ·s (4.

31 i 4. I?dk2 - otpor difuziji vod c ne pare slojeva gradevinske konstntkcije izmedu krajnje ravni kond e nzacije K2 i spoljne strane zida m2 [ .pritisak zas ice nj a vodene P<1[C na ravni koja de li unlltrasnji slIvi deo zidil od zone kond e nzacije [Pal . ReZlllta te predstaviti zavisno od olpora difuziji u Glasserovom dijagramu.32) U go rnjim izrazima su ko risce nc sledeCc ozna ke : P "k l . Tm/orrJ"ic PROJ EKrO I ~·1 NJ E POSTROJENJA ZA CENTRALNO GRFJA NJE kg ] [ m 2 ·s ( 4. suvog dela zida [Pal. pa] . polje parcijalnih pritisaka i pritisaka zasieenja za spoljni zid koji se sastoji od slojeva krecnog maltera. pa u jednacinama 4. I?tik l - otpor difuz iji vod e ne pa re slojeva zida izmedu unutrasnjeg vazdllha i ravni pojave konde nzeije Kl m2 .32 treba izvrSiti korekciju: PKi pIQ =PK Primer 1. Izracunati temperaturno polje.33) ·24·d (4. U slucaju kond e nzaeije u ravni zida.34) gdc je d . opeke.ukupno trajanje pojave difllzije vodene pare u danima.s . s· pa] [ kg . Deblji- . proracun kondenzovane vodene pare se vrsi na isti nacin stirn sto se umesto sloja-zone kondcnzacije ovde javlja sarno jedna ravan. onaj koji se odnosi na tu ravan.76 B. za posmatrano vremensko razdoblje. kg Kolicina kond e nzovane vodene pare koja ostaje lInutar zida data je izrazom: kg ] [ m 2 ·s Ukupna kolicina kondenzovane vode ne pare u toku jednog dana je: gkoll . ( 4. SPll- P" Kl - pritisak zasicenja vode ne pare na ravni koja deli zonu kondenzacije od Ijasnjeg. Merodavni pritisak zasieenja je sa "obe strane" ravni isti. =gkoll.z. plute i cementnog maltera.

. Tahcla 4. provod. I 1 a..26): .205 p.0 6.042 1. TubelH 4.04 0.+.7): Temperature kao i pritisci izracunavani su za unlltrasnju stranu zida.~ 25 12.1: 20-0 1 0. IOpl.20• C 1 . pa rc fI 0. V u prvoj koloni.111 Osohinc "lIz!lllha Tcmpera lura f°C] lu. [~] ...0 16.02 plula CCll1c nll1i maltcr 0. lzracunate temperature su prikazane u Tabeli 4.81 0. a na osnovu njih su odredeni i pritisei zasiee nja vodene pare pre ma Tabcli 4.=O.0259 A.293 Specif.1. ukljllcujuCi i otpor prolazu toplote uz koe fiei je nte za pre laz to plo te pre ma Tabeli 5..8 10...02 f"klor olpora dU'uziji vod . it spoljni i unlltrasnji uslovi SlI: te mpe rature 0 °C i 20°C a rehllivne vlainosti 80% od nos no 60%.+2: .+ . pa je kocficijent difuzije vodene pare u vazduhu prema izrazll ( ~.04 0.+.+ 8 0.81 0. provo C o. ravan dodira krecnog malte ra i eigle.)..Il.1. A rW/mK] 0.= 1005 C.57 O.+.24 0..Q2 0.51 0.0244 Gasna konstanta za vodenu paru je: R.24 0.=O.=l. =1005 [W/mKl A. II (druga kolona u Tabeli 4. = 462 J I kg' K .11 F izickc osobine zadlltog z ida Malc rijal krceni mailer opeka dcbljina «5 [mJ koeficijCI11 IOpl..O~2 I.'+ Ai Tempe rature u karakteristicnim slojevima Sll racunate pre ma obraseu (4.02 1 .111.=OOC Gustina Iks:/m31 Pu. top lola [J/kgKI Koefi. za slojeve na svakih 8 em u masi zida od eiglt:.5 [zraclInavanje te mperaturskog polja je bazirano na toplotnom fluk su kroz eelu debljinu zida a prt: ma obraseu (4.70 qllk = 1 a ll 4 () .4 9. T£RlvfORlZICN£ OS081N£ G RAD£VINSKlH OBJEKATA 77 ne slojeva su dat e u Tabcli 4.22 za koji su bili neophodni poqaci 0 fizickim osobinama vazduha koji Sli navcde ni lItabe li 4.. u slojevima plut e na dodirnim povrsinama sa susednim slojevima. kao i u ravnima gde su dcbljint:: plllt e lcm i 2em. Koeficijent prelaza mase vlage sa unutrasnjeg vazduha na povrsinu zida je izraclinat prema izrazu 4.4.V) Z a odrcdivanje ve!iCina pareijalnog pritiska vodenc pare u ovom primeru su racllnati koefieijcnti konveklivnog prenosa vlage iako se ovi mogu u prakticnim proracllnima zanemariti.

[rn .412. Iz jednacine (4. 1005 .+T" m 2 Od ~ vd e 293 + 273 2 283 [K] se dobija: 1 (3 = 8 .412.8 5 1.81 = P/j 273 2.10" -162·293 0. 2:j 1 .5 [rn2] 1.293.0259 ) 3 =52 .0259 5 .55 .11 1. Ovi otpori se ne mogu prikazati u Glasser-ovorn dijagramll jer se radi 0 velicinarna mnogo niZeg reda prema otporirna konduktivne difuzije vodene pare.105 273 s gde je: T=T.26 ( Tm ) 1. Todorovic PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA CENTR4LNO GREJANJE D.8441 . Otpon difuziji vodenc pare kroz slojeve zida se izraclInavaju analogno otporirna provodenju toplote.118 .28) sledi izraz: 1 Rdj =-+ f31.( 0. ( 283 )1 .10O.02M 5 .205 .pa] kg 2 Tabela 4.105 1 8 O tpori prelazll vodene pare na unlltrasnjll povrsinu i sa spoljasnje povrsine zida iznose : 1 7 Rdu =-=189'10 (3 . 10. 10. 2. 10' [ kg ] rrt ·s· p-" 2.10 6 fl.412. Koeficijenti difuzione propustljivosti vodene pare za zadati zid su izraclInati prerna (4.712 . 10. m2 ' 5' pa] [ " kg R ile = _1_ = 5.049 .l o.412 . 10.=I 1C . 11 1.81 =2. 10.26 . 2.73 B.0244 1.1V Koeficijcoti diCnzije 1C Materijal Krecni malter Oznaka [kg/msPa J 2. 11 1C Opeka Pluta Cementni malter .1005.2. 11 2.1V.10 )3=18. • = 2.412. 10.26) i dati u Tabeli 4.s .( 0.

~.0 Ud[mL's'Palkg! 1.38 1 1 " 1.2 . 6 . 4.28 01=0.28): PII . 12 750.02 oJ= O. Prema istoj tabe li ukupni otpor jc : m2 [ kriljnjoj kolo- .3S!l15 ' 10 DSOS· In 10 Jl ll'a! 1·102. T£RAfORfZ1CN£ OSOB1N£ GRAf)£V1NSKIff OBJ£KATA 79 II na osnovu kog~ su izracllnati parcija lni priti5ci. 111 10 10 I.4 18. Tabcla 4. 30 n .0 2075 1855. 322 14. 1..28) i dati u Tabe li 4.R 6.1O 0. U dllk 1402.201 36. s loj zid.543 12.ijalnih pritisaka i pritisilka zasiccnja vidi sc dil su parcija lni uvck manji.1l""54· to" I. cije su vrt'dnos ti date ni T abe le 4.p. Uporcdivanjem pan.U~).3808· 10 +10 U grafickom prikazivanju pritisaka vodenc pan.. 5 633 Git l. IlS. te da u zadatom zidu neee doei dn knntlenzacijc (slika .O C)1') ·IO IO lu 1.. R'fllk Pi = PII - .8')' Itl' 9.51l ·189.V.1Y.488.60 · 2337=1402.] [m! unulra fl oC[ ~O 0 1=0 O 2 =0. U tom ~Iu'.8 1. 7 13 ·I O 1. IIi R ( 4.XO .26 06=0.=0.~ 5 9R2.'J+lS · I()" 6.29 '~s = 0.() 9.1.7 n.:1.:1:2 'I'"lja 18. otpori difuziji i parcijalnii prilisci za zid iz primcra I.p. 6. 1() .9).C)" ') · lO S 3.VTcmpcmtnrc.80' 6 11 =488.11'J"69· Itl" ').:'17 i)07. knriscenL' 511 dvL' apsci'L': jl'dlHl sa olporima difuziji i druga apcisa sa odstojanjim'l slojcva otl unutrasnjc stranc zitla (sl.20 1.= l1..8 Pa Parcijalni pritisci u pojedinim slojcvima su racunati prema izrazu (4.18 05=0.a · ju fluks vlagc je: gllk = PII .pa] kg a pa rcijalni pritisci vodenc pare sa obc strane zida 511: PII=rpll PII =0. 1 16.3 1655 .726 3..9 796..707 0.2 p" fle=rpc Pc =0. 1 1477.) 0 fJ [pa! 2337 2115 . s.41 67C). pritisci zasiccnja.V..2" 6.

I .mplja opeta P. .... .Tor/mw'. j ZA CI::NTr&1LNOGR£JANJE t ~ = 20 15 .9 Raspodela temperaJllre i pritisaka :zidll iz primera J. ... .. ... .flO ..2 1000 \ \ \ \ \ \ \ P: =610 SOO 2 em .. . p (Fa) P. I t.. 2000 ..kreau malter 4em-pluta 24 em.. ISOO P. I I I . .c PNOJl=:J<.(NsIkgx1lJ') ~ 10 18 262830 /l l) (em) Stika 4." = 2337 .-o I I I 50 100 140 R.-. . 2 em . . \ \ = 1402...SO IJ.8 0 0 I 02 50 100 I I 140 I 32 R. '" 488.cementni malter . .- 5 -- o 0 . . .. I I I ..TO I·:' I NJ£ POST ROJ£NJ. .

odrcdeni Sll prilisci zasieenja. VI i prikazanc gra(icki na slid 4.0189 . T£RMORf ZfCN£ OSOBfN£ G RAIJI.-I.2789 .10+ 9 KoliCina vodene pare koja prodire u zid je prema jednacini 4. plula. loplolni nuks je isti kilO i u rr imcm J. kao i parcijalni pril isei vodenc pa re u vazduhu sa obe st ranc zida. rtilnc velicinc na slici 4. Izracunati lemperalurnll poljc u vikslojnom zidu. Posto jc te mpe ratursko poljc u zidu promenjcno zbog n. slojevc na rastojilnjimil od 2. S obzirom na ncizmenjene tempe rilturske us love. koeficijcnt i difuzije vodenc pare za materijale II zidu. ali sa izmenjcnim redoslcdom pojcdinih slojcva. i 30 em kilO i za spoljnll povrsinu zida. 5.ijalnih prilisaka i pri lisaka zasicl'nja vodene pare za spoljni zid koji sc sasloji od islih matcrijala kao zid II primcnl I. I~.1'1>1 .VI.:I·'l. KoristeCi lll. Sa slikc se vidi da sc Iinije prilisaka sekll II lackama K1 i K2 II Kojima su vrednosli pritiskil ucitane sa slikc 4. RacllnajuCi od IInulras njc slranc zida.VSKIfl 081£1(. i i7nosi Zbog dmgacijeg redosledil slojeva. kako priliska zasieenja tak o i parcijalnih prilisilka CC 5C izme nili u odnosu na primer I. Debljine slojeva kao i paramc lri spoljnjeg i unutrasjcg vazduha su isli ka o u primenl J. 7. odl'osno otpori prelazu mase vod e ne pare.. tempcriltursko polje jc izmenjeno.10: Jl ~2 = 666 Pa Za izracunavanjc difuzije vode nc pare u zid i iz njcga trcbil odredili olporc difuziji za sloj"vc do r. slojevi zida su: maller. 23. polje pritisaka.26 '10+ 9 = 2.10.6 vrcdnosti mcrodavnih otpora Sll: R.doslcda slojeva. Vrednosli su dale u prvoj ko loni 'fabele 4. Temperillu rc su racunate prcma obrasclI ~.wni u knjoj pocinje kondcnzaeija (Iacka K1 na slici 4. su isti kao u prelhodnom primeru. polje p.~I Primer 2.10+ 9 + 2. Koefieijenli prclaza. PrimcnjujllCi izloze ni poslupak pomocu koga SII izracllnavane relevantnc velicine II primeru I.m. suplja opeka i cemc ntni millter.6) kao i od krajnje ravni zone kondenzacije (tilcka K2) do spoljnjeg vazduha.31: . olpori diruziji i parcijalni pritisci i prcdslavlje ni u Tabcli ~ . 7 Zil unutras nju stranu zida.lkl = Rdu + Rdkgraf = 0.

mprnolura.2 .5 0 p (Pal <5=0 <5=2 <5=6 0=7 <5=8 0=16 0=24 0=30 0=32 2337 2115.8 2.7 0.c I'R01F.t2 935 813 725 6. '107 9..a spoljoi vazduh (jednacina 4.Todomt'.109 26218.2 1336.3808IlI·101O p (pal 1402.0 9.8 .745. alpord diruziji i parcijalnih pritisaka "lMkoc pare z.2789.:·tNl£POSTROJ£NI.4 1264.KrOI.0 ?J75 1..6 1228.82 B.] 1.109 3.10+ 9 Razlil:a gornjib vrcdnosti prcdslavlja L.20136'10 1.1139·W9 9.7 802..\02 1l.4LNOGRElANI£ U02. )0+ 9 a L. prilisaka zasittoja.15 633 610 R (ml's'PaJ1'l.oja prclazi sa zida n..0 6.109 6.5 488.1 lil C£lvTR.°6 20 18..1 12.1641.7 11929 997.38025. VI Vred~ u.06377 ·111 10 1." 18.2 74 0.a . Tabcla 4.0 4.6 6Q7.32) iznosi: 665-488. 10 10 R.rid iz prima'a 2- sloi . = 1.12-12 2.oja sc u zidu kondcnzovala.olicinu vlagc L.oliooa L.9498' Hf 20795..89 .

........ . = 1402....2 1000 .":.luplja opeka P... o 50 100 140 2 em .:::::: -:::::::::::::: ...kr~ malter 4 em ..· ..10 Tempera/limo polje j polje prilisaka za primer 2... EOSOBINE GRADEVINSKlH 08JEKATA 83 to = 20 5 o p(pa) p. .--1r- 2 em . 4. ..: ::. . . 438..::::::::: . TERMORlZlt..cementni maller 2115 ... I 2000 I I r p' 1500 p. .." ....t.. ... P: = 610 soo .. .. .8 rf-- o o I I 02 III 50 100 I 140 R..._. 2337 .pluta 24 an ... ~::.(Nslkgdoj I 30 32 678 16 24 5 (an) 51.

' proliv pojavc kondcnzovanja v<>dcDC pare u samoj J. .' 'I i milh:rijal vclikog olpord diruziji vodcne pare.. .'cr._-_ .10=:> 1-1 [ kg ] m·s-Pa Uvodcnjcm parne barijcre parcijalni pril&.- ) '" ':: '. ----'-- -...ojivana mcra jc poslavljanjc pame barijere L:oja prcdslavlja zapl.. ~ ___PL li(mJ Sl4.'ilmkciji i na Djcnoj pon'...~.~ .Za bilumensku IepcnL::u ave L:.. znatno veecg od onih kojc poscduj u . -"'..il'i. -been i m aile r -m asiv n i zid · PB'p"ma barije a -l c nno izo lac ij a (5] -kreco i m a h e r --.Dthfte pare Il ~j ~ SII .. -'- - - '- ~ .. -. ' K2 .I..-. -..ristike su JI = 3500: . a smanjuju iza barijere u pravcu sni.11 PoIje priIida .~ -.1lB_L ..:. --. " -. parne barijue .'.'e prill1o. -- .cnja lemperature i prilista zasiecnja. NajCci<.{ T' -.---- .p.7 MERE ZASTITE OD KONDENZACljE Da bi sc ncpoicljni cfckal prisllstva vlage II zidll sprecio.lali gradevinsL:.:oll. \ K I ' :. -. 1 j I I • (u PH) p. a \'.Pal. .. u svakom sloju kanslrukeije parcijalni pritisak vodenc pare budc manji od prilisk a /dsi<-'coja_ p[l'''1 (I] (1) [3 ) (I) (1) (3 ) [4J [4] [5) '.-r P". 1..i malcrijali_ Tako.4.. _. . bet. -~:.'ocficijcnl propusllJivosli vodenc pare JIa/ = 2. sa ciljc m . -.~..79. --' --:~ . - - ~.. P ( hez PB) -.. na primer aluminijumsL:a folija ima fak tor difu/ !nnog alpora l ' = 700 000.araklc.- -. vodene pare sc povcCavaju isprcd. prcduzimaju s ~' me j.' " {tyro-s.i..

-I. [sto taka. sto se ne sme dopustiti. opeka. ali ne iznad pritisak<l zasicenja. Ugmdnjom parne barijere (sloj 3) polje priliska u zidu se menja i dolazi do pOVec. Ie se tako i crta. poslavljanje vise parnih barijera (sa obe strane i izmedu slojeva termoizolacije) moze d<l ima za posledicu pojavu kondenzacije. jer mat e rijal koji se nanosi kao barijera imil ve liki koe ficij e nt provodenja toplote A i debljinu od ne koliko milimetara.1nja parcijalnih prilisak<l u delu zida ispred b<lrijere. T£RMORIZ ICN£ OSOBIN£ GJ<r1EJ£VI NSKlH OBJ£K4 TA 85 Parna barije ra ne predstavlja toplotni otpor. Poljc prilisaka je takvo da se izmedu ravni Kl i K2 javljaju uslovi za pojavu kond c nzacije vodene pare. Medutim. javila bi se nepovoljna raspod e la parcijalnih prilisaka vodene pare i nilstupila bi kondenzacija unutar same izolacije. U delu zida iza barijere parcijalni prilisci vodene pare poslaju znalno nizi.10 na primeru jedne konslrukcije zida od cetiri sloja: krecni mail e r na jednoj strani zida. termoizolacija i krecni malter na drugoj strani zida. tako da je otpor provodenju toplote zanemarljiv. . t<lko da su izbegnuti uslovi za kondcnzaciju. Ulicaj barijere prikilza n je na slici 4. ako bi se posl<lviia parmI b<lrijera sa hladnije slrane zida iii ugradile dye parne b<lrije re (sa obe slrane termoizolacije). Uslcd toga praklicno ne dolazi do temperaturskog pada kroz parnu barijem pa kriva prilisaka zasicenja zadriava svoj oblik kao u SIUCiljU bez parne barijcre.

Izracunava se kao zbir tzv. Oni se odreduju preko obrasca za jednodimenzionalan prolaz toplote.NemaCke Donne za industriju.=1 " (5. za svalm povrsinu posebno: Qo = Lkj. Zato se za proraclln gubitaka toplole koriste zakoni za prenos toplote u stacionamim uslovirna. cja posJednja tri izdanja potiw iz 1944.povclina (zida.5. I" .=t. Doma61 procedura proraruoa je bazirana na DIN iz 1959 godine. prozora.koeficijent prolaza toplote kroz povdinu "i" (WIm K) Fj .kolicina toplote koju prostorija transmisijom gubi kroz odredenu povrSinu (zidovi.spoljna projektna temperatura (t.unutraSnja projektna temperatura (0C) Ij . dodacima. vrata. 1 Prema NemaCkom normativu DIN 4701 iz 1959 godine. tavanice) kroz koju prolazi toplota (m2) . odnosno da su sve merodavne velicine uSlaljene. kako bi se uzeli u obzir poveeani zahtevi za Deutsche Industrie Normen . POTREBNA KOLICINA TOPLOTE ZAGREJANJE Potrebna kolicina toplote za grejanje jednc zgrac1e QH predstavlja karakteristil. poda. Pri proracunu polazi se od prelposlavke da se proslorija za koju se vdi proraeun.1) gde je: Q" .'U zgrade i SIULI kao osnov za proraeun postrojenja za grejanje. vra ta. tavanica) (W) 2 kj . pod. 1 87 . 1959 i 1983 godine. transmisioni gubici toplote se obavezno koriguju tzv.F.) ako posmatrana povrsina razdvaja prostoriju od spoljne sredine iii temperatura susedne prostorije. prozori.'(lu-lj) .. ako povrsina F razdvaja dYe prostorije (0C). transmisionih gubitaka Qr i ventilacione Qv kolicine toplote: Transmisioni gubici toplote Qo nastaju u odredenoj prostoriji prolazom (transmisijom) toplote kroz povdine koje omeduju i razdvajaju prosloriju od prostora koji imaju drugu vrednost temperature. nalazi u stacionarnom stanju.

toplotom i izvrsile druge dopune koje zavise od specificnost i grejanog prosto ra. Tabcla 5. 25 (( . . bo i za podovc i lavanice ori orelazu 10 0101. tako i konvekcijom i zracenje m. kao i za neutralisanje uticaja hlad nih spo ljnih zidova (Za) :Zd=Zu+ Zo· Prema aktu e lnom DIN stand ardu ZlI je izos tavlje no.Y}A Z ·' C1::ATrv· 1 I. posto se u vazdusnom sloju toplo ta pre no~ i kak o provocle nje m. Spoljlli kocficijclII prela7..'+ .koeficijent prLlvode nja [oplote za posmatrani sloj zida "i" (W/m2 K/m) (labe la 5. II) I U. o . lopl ole a. (W/m2K) . KOEFICIJENT PROLAZA TOPLOTE . lo plule a.1 Koclicijenl prclaza loplole (W/m 2 K) Za zidovc i unulrasnjc prozorc.1).NO 1iI<tJ... Racllna se preko opsteg izraza: 1 k= 1 () . odozdo naRore Za padovc i lava nice pei prelazu loplote odozgo lIadole Za sool inc orozore Kocfieijcnt prclaza loplote pri srednjoj brzini velra Za slueai dodalnih viseCih fasada. Zs . onda nema sarno provodenja toplote kao kod evrstog sloja. de bljina jednog sloja zida "i" (m) Ai .' I' RO} ":KrO I ~· 1 NJ[ roSTflO} E.k Koeficijent prolaza toplote treba da je poznat za svaki gradevin~ki element kroz koji postoji raz mena toplote. 1 I .ako se jedan od slojeva u zidu s a~toji od vazduha. kao i 7.1.·ll"-J /.+ a ll Ai A a j (5..koeficijent prelaza toplote ~a unutrasnje strane posmatrane povrsine ( ta · be la 5.J IT) as .2) Zo . 1: Qr-Qo( I + Zo+ Zs) gde je: (W) (5.1).koeficijcnt pre laza toplote sa spoljne strane posmatrane povrsine (W/m2K) (tabela 5.SS !I.+2: . 5.doda tak-korcktura za uticaj orijentacije prostorije pre ma stranama sveta .. U obrasclI l!A predstavlja otpor prolazu toplo te kroz vazdus ni sloj (m 2KJW) (tabe la 5.3 ravan krov 8 6 12 Umllrasnji koeficijcnl prela7 .'I'mlarm ·.3) a" .dodatak za zagreva nje prostorija pos le prekida u grejanju Zu. Za lo se po tre bna kolicina to plole za nadoknad iva nje transmisionih gubitaka QT razlikujc od gubit aka izracunalih po obraseu 5.

5.52 0.84 0..58 3.09 0.92 0.ILl.92 0.04 0.52-0.27-0. (W /m K) 4 0.92 0.8 1.16.74 1.99 1.35 0.47-0.11 Fizickc osohinc gradcvin ski h ma ter lja la Malen ja l Gusti na P (kg/m' ) Specifi eD.76 0.5 2.5 1.58 0.88 0.05 0..1600 600-800 1600-2000 2000 1600 mallcri 1600 1700-1900 2100 1500 1000 600 1000 1200 prirodoi klImcD izcmlja 2600-2800 2650·2850 2600 1500-2000 1500·2000 malcriia1 z.92 0.1 0.1 0. nasul kc ramzil .92 0.180 1200-1400 800 1900 1300.84 0.1 6-1 .96 1.05 0.92 0.92 0.lola c ( kJfkgK) 3 I puna llpcko (s uplikovoSI0.84 0.92 0.92 0.84 0.91 0.1400 1200 1200.046 2.64 0.74 0. iSpUDII 1800 1700 800 50 100 400 250 50 1700 KoefidjeDI provode nja lopl ole ).Y. ZA Ci!WJA Nlh' Tabel .84 0.92 1.1 6 0.33 1.61 0.4 0.92 0.47 0.I KO I.1 9 0.79-1.92 0.56 1.92 0.7 0. bcl ono zid ad kamena bel ons kc blo kele sa slIpljilloma 1I 3 rcda (ukJjlletJ jllCi i su pl jille) krceni malt e r p rodllzni krcelli molter ccmcnlni maher ~ipsan i i krcerlo . (OI.74 0.84 .84 2.52 0.92 0. /'0 7"I<loIIN.22 0.09 0.05 1.51-2.4 1 0.1500 1600-2000 1 !00.47 0.84 0.l1. hum us pesuk (suvi ) sljunak (5uvi) drobl jena opoka d robljella pluta perl il .·1 / () /'LOTr.47-0.05 0.84 0.ipsani mallc r laki Ripsani ma ltcr Icrmo izolaeioni molter gipsan i malt cr na Irsci Aipsani maile r na rabie mrcii granil dolomil i mra mor pcSCa r.52-0.47-0. uplja opeka (uk!jui:uju Ci i supljine) pozolil lermoblokovi od S1ja ke (uk!jui:u juCi i supljine) blokovi ad pcnohelona puni blokovi od lakop.92 0.74 1.84 0.1.85-0. 5.92 0.81 0.05 1.05 0.81 0.15% ) sll plja opeka (uk! jucujuCi i supl jine ) porozna opcka k1 inker opcka (pll lla i sa sll pljina ma) blo kovi od c1eklrofilt e rskog pepel a sil ikalna p Ulla opcka silikalna . nasul 51rURol ina mincralna i stakJcna vuna lie (vlamo) 2 zidovi 1200.3-3.92 0. amorrlli krccnja k pesak i siln i S1 jurla k obradiva zemlja.

2500 2600 1100 700-800 500-600 620 400 550-600 1000 200-400 -600 ' 550 500' 450 .96 0.eni moz.081 0. .47 0.lake.fl".do 18 mm 096 0.08 0. -0" ~. I}.tvrda -meka .04-2.35 041 0. laki betollski clementi armidlno sta .j betoni O<J kamen 093-233 0.7 0.1NJE 2 belool 1800-2500 800-1400 400-800 1200-1600 1200-1600 lace 3 0.47-0.88 0.26 ' t.84 0. stakJ.84 0.21 0.14 012 0047-0.79 1.88 0. ~ ·oJ' '" '.84 0. SU I'i stakleni blokovi d r'll) " 2.13 0.47 .21 0.84 0.H ..88 2. 2.09 ."fI\ :'.1 .88 1. .r " ~.14 0.29-0.88 0.'i'u<iorTJI'.10<:0 iverica . 1I.35 1..76 0.44 044 0.05 0.88 1.48 0.33 081 0.. ..21 .*·:II1\'' (JO ' .099 0.47-076 1800 2100 850 900 .33 0. .7 0.88 0.09 " i.29-0.88 0.093 0.09 2.99 0. ik .058 0.16 2.'''~I''...47 2.0.kTOV4NJEPOSTROJENJA ZA CENTR-ILNOG R£J. a ira ~nlislir£!.'1.96 0.099 0 0. za oulanan 'b iznulra S r. I ' .debrine 25 mm 1.23 0.58 014-029 0.21 0.05 0.96 .""'·'''.92 0. 400 ' .05 0.19 0.I.' I I 1\ L!' .£ene 20 35 \ .09-2 1 2...84 0.96 I 1.081 0052 0.84 1.oQ.1 ik linoleum uma rcdfabrikoV'Jlli betonski e'ementi .047 1000-1400 600-800 1900 1800 2000 1900 2300 1200 1000 2400-2500 1200 2600-2850 .C PRO F.09 1.67 1.67 1.000 or keramicki moz.96 0. 0 .92 0..

59-169 1 096 126 138 1 . prskani azbest . 039 084 084 '167 126 147 167 1. i staldena vuna staldena pena pluta (ekspanzivna imprelUlirana) plcXe odQlo!ivene trske plote·odjlresovane slame (strami\) . 203 380 35 110 0041 0056 0041-0044 0046 0098 012-013 019-023 019 021 1 bitumen bitumensica lepenica ". . oIcwo cink 7800 7200 2700 9000 11S00 7100 . vi!esloinOR poliestera picXe od wilne .volt PVC . I' .cementne plcXe ~Iik 2 DCMIae oblOlle 3 1500 1100 1900-2100 1400 olOS 167 I 05 096 096 096 123-146 167 167 1.6 126 4191 -422 1006-1012 termoliolatorl mineraln.574-0683 999 7-958 4 1275-0932 o0243-0 0314 . 0035 0041 004 0.pIca: od sintetillih materijala.homOReoo ..' .5 . PVC p1cXe urea p1cXe voda (10-100 "C) vazduh (0-100 "C) .. mekana bitumensk~ traka sa ulo!kom od '1luminiiumske foliie krovna lepenka vi!esloina bitumenslca hidroi20laciia PIB (voIirzobutilen) trw CR (hlorpren kaublk) trw CSM (hlorsulfidna oolietilenslca) trw EPDM (etilen . 15-30 3O-4C 50 15 osla\o . POTREBNA KOUtINA TOPWTE ZA GREJANfP. "--''' 1 .prapilen .kaublk) traka crep plcXe od !kriliaca azbest . 9/ 4 017 019 07 023 012 016 007-009 0.' "f' 1A 5. .nofilen vinil-azhestne plcXe tepih doske za pod hrostov parke tvide drvno-vlakn". . ~ t .vima) oOIiuretanske p1cXe izrezane iz blokova . \ : 30-200 145 120-160 800 350 400-600 1400-1500 1180 1400 .14 0·21 019 019 (\ 19 019 0.23 03 03 099 29 035 5.19 01 9 026 0.8.67 125 096 1 46 1146 146 096 1 1 104 088 082 096 046 05 088 800 950 250-300 ·520 700 ' 900 ' 1000 1~00 900-1000 kroVDI pokrtvDI mlterill " 1100 1100-1200 1600 1300 1500 1200 1900 2800 1800 meWI Iiveno lIVOMe aluminijum bakar .5 46. 2.te plcXe oolietilenske foliie PVC foliia.mole PVMD i PVC picXe poiistirolske picXe (u bloko. 1 oOil} .

3-5 mm. -\ .8 4. .14 0.81 0..'I!"< 8. W/m2K 0.+-.3._/ . vazdusnI sloJ ) em..02 0.17 0. a.21 0.lll OtPOf prolazlI toplotc vazdllsnih slojcva DcbljioR \'82""5DOI: sloja (eml veri ikalni sloievi horizonl~lni slo jcvi pri prolnzu loplo le odozelo nnvisc horizoll la illi slojcvijJrijJrolazliloplole odozgo lIalliZe 11A. 2 1 k= 1 -. Slika 5.=25 W/m K 2 a u =8 W/m K I .IV . koefieijc mi prolaza toplote izraeunati su i dati u tabelama 5.1 krov. ere I' iii lalasasli lim na lelvama..5_VII.IV Koclicijcnt prolaza toplotc k za krm'ovc (W/m1K) Moteri).16 0.1 Primer 1 Izr:lcunnli koefieijent prolaza top lote kr?z spoljni zid }slika 5.aptivcllim spoinicamn staklo jednost.3 J.21 0.2 1. bez izolaeije..6 5.18 0.15 0. 12 em.Ol ~i . Prilikom korisCe nja tilbe lil 1re bil vooili rilenna Oil koo horizontalnih povrsina koeficijent prolaza toplole zavisi od smeril loplotnog lokil.15 0. Tabc la S. bez zaplivallja crep no lelvama s:o 7. +--+ .81 ...25 0.8 5...+-..~ k =_1_=164 06 ' .a\110. puna opeka gustine 1800 kglm.Torioml 'ii: PfWJF. (m 2 KJW) 1 Z 3 4 5 0. ~:: .+ ./.1 Spoljlli lid .()2 Il.1) sled:~g S~s!<tv<r: spolJnt krcenl mail e r 2 em.93 0. debljina uctona 5 em arillirano-hero llski kr ovovi sa izo lacijom od 35 mm lerase sa izolaeiiom oel 35 rnm k(W/m'Kl 11.21 Zit gritdevinske ele mente uobieajenih materijala i standardnih debljina.14 0.OJ£NJA Z-1 CENT/'..16 0.16 0.16 0. ~".KrOI~·1NJE POS71. Kada se koefieijenl prolaza loplote izraeunava onda se to eini prema obrasell broj 5.ILNO GJ<UAME T"hcl" 5. zbog razlieitih koefieije nala prelazil lo plole. 8 em.76 0.08 ' o.plivcl1i spoj arrnirallo-belonski krovovi pokriveni ler p"pirorn. unutrasnji krceni mil Iter 1 em. kilo i da za zid od istih materijala nije jednak koefieije nl prolaza lo plote ako je laj zid spoljni iii unutrasnji. 3 belo n od kil menog agregata gustine 1800 kglm .12 016 0.16 0.+.111 0.

9 3..0.5 . iedncit'ruk termoluks.5 5.) VaZll za vclt.l:eliena balkonska vrata. odstojanje izm~du stalda 6.0 mm drven. . 3.8 4.. ~uoal i stakleni blotL pun Pnnor u staldenicim» (F .8 4.8 4.devena') ) sool ina vrata . dvostruko lastakljen.1 1.8 2.5 3.6 2.1 5. dvostruko zastakljen. drvena sa staldom iednostruka balkonska vrata. odstojanje izmedu staid a 120 mm eclieni"sooieni Drozor eclieni dvostruki prozor nadsvetlo.V Kocficijcnt prolaza loplotc k za prozore I vrata (W/rn'K) I Vrala soolina vrata . jednostruko zastaldien drveni jednostruk prozor. . orozori u betonskom dkviru Drozor od ~uol iih staldenih blokova UDDlrasDji pnnori orema soarednoi orostoriii iednostrulc prozor prema sporednoi prostoriii.5~ . odstojanje izmedu stakla 12 mm drvcni sooieni orozor drveni dvostruld orozor l:elieni iednostruk Drozor.3 5. odstojanje izmedu stalda 6.3 2.7 2.8 3.5 2.2 3. .Bee mateflJaJe ") VaZi i za ostaJc metale .1 GREJANJ£ 03 Tabcla S.3 2.0 mm eclieni jednostruk prowr.3 5.8 3. dvostruk staldeni blok..5 31-3. dvostruk prozor Socci \aIDO zaslakljivaDjc 'crmooan staldo. . triputa vazdu~ni sloj cudo staldo (orema debt iini stalda) termoluks.2 . iednostruko zastaklien eclieni jednostruk prozor. drvena sa staidom. POTREBNA KOLle /NA TOPLOT£ 2.5. dvostruka unutrasnia vrata SDoliol pnnori drveni iednostruk prozor.5 5. .2 3.6 3.3 33 2. dvostruko zas'akljen. icdan outa vazdusni sloj termooan staldo dva puta vazdu!ni sloj termopan stakloi.5 . 2..0 1. I 20 k. 3.8 4.3 5."jF .' .9 3. dvostruJ(O zastakljen. 30 5. jednostruk prozor. ) 1 1.8 4. iednostruko u l:elienom ramu nadsvctl o dvostruko u l:elienom ramu veliki izlozi.9 2.

leraco) k=I .Iopao pod (parkel i sl. vune 8 em.) k= 1.7 em.-.. moze sc raeunati sa slcdeCim prosl. plob od drv..16 Pod na zemlii (/////////.20 i 2. I eSca" i Icp i " r ~ r:11 . Manje vrednosli vaie za slubj bda je smer prolaza topl ole odozgo nani.'J. vun.linolcum na bel onskoj podlozi. :s<' V I ./ IJ 1"r/unJl'l ' I'IWJ/:.~. a vccc za peolaz (oplole odozdo naviSc (gornja proslorija imn nizulcmpcrnturu).i· ..'l:- . Vrsl.'. Drvene grede sa up"slenim po dom. konslrukcija I k v. trseani Icp 1. Monta sa vlakIJ31icom 12 mm.: kada mcduspralna konslrllkcija uijc Itleno nim vrcdnoslima: dcrillis ~m:l..34 Primcdb.28 3. ksiloli( na 1. Belonska plob. I 6. ~nn""'~'iic "r.VI Koclicijcnt prollila topl ote k ZII POdOl'C i tavnnice (W/m'K) Crici . 0.4 .40 bClonskoj pod lozi ..1.1 tcmperaluru). siinorcbrasI3 konst rukcija. I 5.·IA'j1:: Tllbcla S. parkel na slcpo m podll.20 1."'7 rrmmrrT rrm ~ V"J 4. POSTROJENJA ZA ENTR·I LNOGREJ. lCraco"" hel onskoj podlozi 1. bClonska plOCa na pcsku. RaVili kIov.e (donja prosl orija ima ni1..34 iii k= 1.87 plota od drv."elie ')( I -.I\TO I ·:'I J\~/.:. Silno rcbrosla konslrukcija sa vtaknalicom 12 mm.22. . nasip ad Sljake 1. hladni pod (belon.~ m lr "/. Armirono bel onska masivna plOCa sa vlaknalicom 20 mm i parkelom 1I asfaUli 1.5 iii k=1.

81 2.36 1.00 2. Z~ 0RJ:JrlNlh V5 Tabe la 5.44 1.34 Spoljni zidp .17 0.86 2.42 2.00 Srakobcton 1.21 2.5.13 2.49 2.97 1.58 1.94 1.5 10 7 12 77 0.05 1.2.42 2. vee odstojanje od poda do sledceeg poda. p .57 1.vrata unutrasnja VS .35 L1ki bctoll . Vrednost povriiinc moZe se u racunu zaokruziti na prvu decimalu.15 1.4 1 1.47 2.79 2.OTl.prozor jednostruk PI< .66 2.12 1.13 1.83 0.98 2.prozor dvostruki PDZ .86 2. POTRF:IJNA KOU CINA TO /I.zid spoljni T .64 2.13 2. rabie Sliako bct onskc nlocc Plocc oc.tavanica P .92 I Sur Iii blukovi 1.09 2.vrata balkonska ZU .tltt cosn ii zid I 2.02 1.27 1.zid unutrasnji Z5 . u visinu zida ulaz i i debljina med uspratne konstrukcije.43 1.1.97 2.prozor na hilo PO . .24 3.VII Koelicljenl prohlZII loplole k zn zidove (W/m'K) MalcriJal Opcka Spoljlli zid p.37 1.44 2. Za visinu zidova ne uzima se unutrasnja visina prostorije (odstojanjc od poda do tavanicc).8 1 2.23 1.28 2.71 Supl ia opcb 1.79 - 2.08 0.77 0.66 0.F Povrsina kroz koju se vriii razmena toplot e.57 40 30 50 60 70 80 2.prozor dvostruko zastakljen 5J . Pri proracunu potrebne kolicine toplote.svetlarnik dvostruki VU .57 2.78 15 1.07 1.17 0.23 0.12 2.83 2.63 2.48 2.29 2.08 5 6 7.04 50 1.70 2.99 I 0.65 2.1800 Unurr:l ~ nii zid Spol ill i zid P -I 400 Ullllirasnii zid 5 tri rcd a p-1400 SIIPI iin.17 1.60 0.1200 I U .91 5.45 10 15 40 220 25 30 2. tj.41 1.97 3.63 2.22 1.35 1.65 I 1.0 I 1.1 1.5 12.94 1.64 3.1600 Kamen Porozllip -2600 Tvrdi p =2600 Bclon M!3< 100 5polilli zid I 5 - Unulrasnii zid Mil < 16051001ini zid Unu tcosllii zid Soolini zidp =1000 Unu tr asnii zid I I 2. za pojedine povrsine koriste se sledece oznake: PJ .57 0.48 I 0.50 1.svetlarnik jednostruki SO .02 1.38 1.29 1.87 1.87 0.7.58 T:lnki lJllulfilsnji zidovi G ipsallc plaCe.vra ta spoljna VB . POVRSINA KROZ KOJU PROLAZI TOPLOTA .pod. izracunava se na osnovu unutrasnjih mera duzine i sirine prostorije.J clrvcllc vunc Koclicijcnl k za dcbliin" zida (em 64 38 51 25 1.69 - -- 100 1.35 1.

V .1ic Prostorije 2:' personal koji radi sa ru cllim lekrnllskim cclltralama Ga raze 20 12 10 16 20 20 5 Zdravstvcnc ustanovc (bolnicc. Tabela S. umivaoniei. hodnici. r.loka li KOllfercncijske sale. pripremne prosl orije. sobc za uzima· IIje probe i llzo ra ka.zid) . biblio lekc. PI?QJ EKrO I'~1NJ r:: POSTROJ ENJA Zrl CENI 'R-1 LNO (. sale za Rii dijagnosli. dej\azman.1ci jll. kancelarije. 1 gipsovanje. hoi radiollice Magacini ('istog rublja i sanilelskog malerijala.\ sterili. .11. biroi. sobc lekara. POjaCivacke sian icc. kabilleli za snimallje. spavac. boksovi i poluboksovi za deCll. pcrionice SldadiSl a krvi MaRaeini prljavog rublj.DOseball Kupal ilo (posebno i sa we· a m) $usionica veSa bez provelravanja SlIsionica vda sa provelrnvall jem Hidroforsko poslroielljc ·C 20 15 22 20 16 Prirucna radionic. sale za Icrapiju blatom. unulrasnja slepenisla i hodnici. sa le 7_1 rad sa klijenlima.vrala. ku.a ·C 20 18 vozacc. Kuhinja . a ostala slova bliZe odreduju vrslu povrsine.tu Temperature koje Ireba oddavali 1I pojedinim proslorijama zavise od namen\: prostorije i Ireba ih usvajali pre ma donjim preporukama. laboraloriie O nlinacijc. komandne sale DORonskih uredaia O peraciolla i akllSc rska sal:" sal a za neuollosead.. Napomena: Ireba uoci li da prvo slovo oznacava 0 kojoj se vrsli povrSine radi (P prozo r. odelell ja za odmor bolesllika Operacione sale za hill1e slueajeve. dio med. zraCcllje.3. slcpcnista.a Slepenisle. gimnaslicki kabincli. I<UA.VIII Unlltrasnje projektnc temperature SIam b cnc zgra d c Naziv proslorije DneVl13 soba. tchnicka poslro ienja. Irpeza rije i dnevn i bora· ya k bolesnika. biroi Arhiva . pros lo rije 2. we.. ambula nlc) Naziv proslorije <::ekaonice. gmderobe. 5. a lelici. kallcclariic. sale 2. loplolna podslanic. sobe za budellje. klin ikc . trpczarije. maAacini Ma!pcini 1I sldopu loka la Holovi i Rarderobe Proslorije za ATC i lelegraf. ·C 20 22 24 25 18 15 7 5 16 . Cckaonicc. kupa lil. predsobl je. sale za itidroleraoiiu Proslorije .. Tor/om ••i'.. lerapiju i masaiu.1 dijagnostiku i inlervel1cije. lIkoliko narucilac ne zahl c va druge vrednosli. Z . obdukcione sa le.vJ I. soba. sobe 7. kll hinja we . prosl orije 7_1 razne spccijalislicke preglede. bolesnicke sobe.1 i oslava 10 18 ne j\rcill se p os ovnc proslOrtJc Naziv Ilfosloriie Kabineli. UNUTRASNJA PROJEKTNA TEMPERATURA . umivaollicc Arhiva .

perionic.:i MaRacin ~isto. sale. scpare.lorU.lcafane. i boksovi. WC za dccu i urnivaonici Th ~ evi.cu WC za ""rsonal i umivaoni. Sob. spavaonice.rublia. sobe Z1 dojilc i a:kaonicc. reslerani. kelnersko odel enie Kuhinie. Sale za potro~at. lurU.zlv oro. ·C 20 18 22 15 25 16 . zaslakljene lerase.: svih vrsta gastronomskih proizvoda. DOslastic.cini s1lhomesnat ih oroizvoda. POTREBNA KOLlClNA TOPLOTE ZA GREJANJE 97 Apotekc Nazlv nro. unul ra~n i a ste pcni~la troezari ie Sale u jaslicama. za slanovanje.:> Kuhinia ·C 20 22 25 16 15 16 Pozori ta i bloskooi Nazlv uroslorUe Sale za predstave sa garderobom. domovi Nazlv oroslorll.rnice sladolednice sudooere Mao. unutralnja s lepeni~la . eerionic.rad U obdan i!tu. DOvrCa lur~i i~ naoit aka Hodnici WC Tulevi umivaonici svl a~ion ice ·C 16 16 6 15 22 ObdaniSta i iaslice Nul v oroslorilc Sale za znimanje. internati . odeljenje za sme~laj uredaia kabine kinoooeralera Slufbene erestariie Umivaonice We. Kuhin ia ·C 18 20 15 16 Hotcli co. a:kaonice. scene i garderobe. birei i pillion icc. hmalila i svlationicc Z1 d. frizcrski saloni holovi hodnici Uoonicc Sebe u demu slaraca Umivaonici WC_oerienicc rnaaacini astOil rublia Kuoalila i lillevi Kuhinie . kancelarije.5. Izdavan ie lekova i a:kaonicc Priorem anie lekova i orirufui maaacini Prostoriie za rovan ie Rotovih lekova Prostori ie za rovanie mineralnih voda i lako zaoal iivih maleriiala ·C 18 20 10 8 Gaslronomskl obiekti N.

lavan i sl.lA ZA rESTR·1LNO G I?U.:c. [.4.ehnoloskoA procesa racla 5.1 odmor DOsie kt lpnnjn G imnmilickc salc. Za stacionama toplotno sta nje zgr<lde.mla rndi o· lIi c~. unutrnsnja Slcpc llis ta .suma proizvoda kF za povrSine koje negrejanu prostoriju odvajaju od spoljnjeg vazduha 2: (k ' F)u - suma proizvoda kF za povrSine koje negrejanu prostoriju odvaj<ljll od unulrasnji prostorija ."i. cekaonicc. svalaCionicc..-1) " gde je: s 2: s u (k' F)s . TEMPERATURE NEGREJANIH PROSTORIJA Za izraclll1avanje pOlrebne kolici ne toplote potrebno je poznavati te mperalurl' 1I prostorijam<l koje nisu predvidene za grej<lnje (suleren.). vrl ova i drugih grnllevinskih objckala sa spccijalnom nnmenom odrcdllju sc tI zavisnosli (XI . sale za ollm or posle kupanja. PIISiol lit.' PIIOJl-.J. knllcclilrijc. s<llc Z.1 pli""njc T lIscvi i kUpolil" Porno kupolila T a pia vozdllsna knpa' ila Vrela kllpali la· saline Sklodislc sporiske opremc KlIhioje l. uifci.os IJ Tor/on)!'. POSTROl l ::\.1urikc.. ostava. Temperatura se izracunava po obrascu : (5. hodnid i ·C 20 18 we koji pripallaju ovim proslorijama Hale sa bazcnima Z.'I Nl H Za tvorcni bazcni Naziv IJrostorijc Ho lovi. frizcrski salOiI Rcslorani. skladi51a.ckarski knbincti. kafanc. ove temperature se mogu izracunati na osnovu toplnl ' nag bilansa od redcne ncgrejanc prosto rije. periOllicc 22 15 22·211 25 40 50 60·80 10 15 I 11 d us I" rIJs k C pros OrIJc NMziv)Jrostorijc ·C - Temperatura i vlnzllosl vazduha 1I pojedillim proslorij.TOI':·1Nl I. prol.

5_·_2_ · 1.8·2) .GTI:: ZA C.22 1.:--. nr-JA NJE I" - () Q te mpera tura u susednoj prosloriji spoljna projeklna te mpe ratura temperatura negrejane prostorije Is - Ix - U svim slucajevima kada za proraclln nije neophodno poznavati tai':nu vrednost temperature negrejane prostorije.4 1. a na spratu iznad je parke t.48 + 1. Primer 2 [zracunati tempe raturu negrejanc prostorije prikazane na slici 5. Koeficijenti prolaza toplote k (W/m2K) imaju sledece vrcdnosti za pojedine gradevinske elemente: prozor spoljni zid unlltrasnji zid 2..53 ·3 . Visina prostorije ukljuclljuCi i meduspratnu konstrukciju iznosi 3 'm.65 -c' I x = 561..5 ·3 -1·1.3 1.4) dobija se: I x 5 _+_2_'2_'--.5·2 · 1.:.:..65 1.5) ·1..5..2..3-::-'1--::5_+-..-'(.--48--::·_1c::' 1.4·5+ 1' 1. :. Pod u prostoriji je teraco.3 + (1.59 + 8.:.:.5·2·1..48 + 2· 2·3 · 1.4--:8_·2_0_+_1.66-168 =9.0. . 2· 1.:-)·--::1.--8_·2_'_2.5·2.5·2.3 1. ...5) ' 1..3· (-20) +(1..65( -20) 1.5 ·3 -1·1. 1..8_'-::-2.4 + 1·1.22 KoristeCi obrazac za te mperatllru negrejane prostorije (5.48 vrata pod tavanica 2.2_2_ · _18_ ' 0.-:-5 3:-:-0. PO TREBNA KOLlC:INA TOI'I. Spoljna projektna te mpe ratura je -20°C.4 "C 33.1'.4 .5 . moze se nje na vrednost usvojiti na osnovu podataka iz tabele 5JX.8' 2·3 + (1....-3_ = _0. .

@ Slika 5.1 jc: KIov 5. llpr.5. Zato se ba spoljna proje ktna te mpe ratura usvaja vrednost znatno visa od apsolutne minimalne temperature.2 Osnovu negrejulle prostorije iz primera 2 Tabela 5.3-5. .8 I!.rcjanirn proslo rijama spoljnim vazdllhom bez Suscduc praslorijc .:=2..8 POIi.100 n Tor/ann 'ii.lari a ·C MOVsa 1.:oInih prostorija +9 +6 +6 +3 +3 a -6 +3 a +6 0 -3 -3 a +15 +10 +15 rlo +20 +3 -3 5.11.ol.NOGRrJA .poIjnih Hata i !. prolazlli hodnici .:<2.\JF: .J>"(}JI-:KrO I ~ ISJ r: I'OSTROJJ:.VTI?A I .·I CT. jer tal-va temperatura traje vrJo kratko i javlja se retko. pa bi postrojenje projcktova no na osnovlI nje bila neekonamicna. prostoriic 11c LIZ . SPOWNA PROJEKTNA TEMPERATURA Za spoljou projektnu tempcraturu se D e uzima najniZa temperatura koja se javiJa u odredeoom rncs!u..:ojc: su prel cino oodrumskc orosto riic ol.3 KIov sa 1. jer bi retio radilo punim kapacitetom.:oc spol jnim vazdllbom sa spolj_ vratima. • lcocniSta ispod pod.:r 0-.\ J.001 in i zid sa centralnim I!fcianicm Suscdoc ~adc sa peCima KOIlafIJicc -9 -12 -15 -18 -21 -2-1 a -3 ·6 ·3 -6 ·9 ·6 -9 -12 -9 -12 -15 -12 -15 -18 -12 -15 -18 oceniti."oi lemoe.1X Temperature ncgrejanih prostorija i lIa (0C) Pri o. obzirom na temperalllrn ol.:cuz.: > 5.·I Z.

Izbor spoljnih projektnih temperatura za nase klimatske us love su prilagodcni raspolozivim podaeima. godine uveo nov naCin njenag odredivanja. Merodavne vrednosti Casovnih temperatura uzimaju se kao prosecne iz najmanje pet uzastopnih godina. koji bi trebao da je najaktuelniji. POTREBtVA KOLle l tVA TOPLOTE Z4 GRElA tVJE 101 Prema Ameritkim propisima. Raniji Nematki normativ 4701 je spoljnu projektnu temperaturu definisao kao srednju vrednost apsolutnih lninimuma iz ~to duieg niza godina. Tabcla S. +O. Kriterijum je postavljen tako da se u ovom periodu.41". a prema umerenijem u 54 slucajeva. koja je u poslednjih 20 god ina dostignuta iii hila is pod nje 10 puta. da bi u danas vaZeCern normativu iz 1983.18 -20 -16 -18 -18 -18 -18 -18 Cuprija CaCa!.: Coka Despolovae Dimilrovgrad -20 -20 -18 -18 -18 -18 -18 -15 -18 -19 -18 Divcibarc Draga! Elakovica Golubae Gornji Milanovae Indija lvanjica Jasa Tomi': Jo!anicka Banja Katanik Kikinda Knja~cvae -20 -18 -18 -20 -18 -18 -20 -19 -15 -18 -15 -20 -20 -20 -20 -20 -18 -20 -18 -18 Kokin Brod Kostolae Kostolae Kovilja~ -20 -18 -18 -17 -18 Kovin .5% iii 99% ukupnog broja ~ova. To prakti~no zna~i da ce prema prvom kriterijumu spoljna temperatura imati niZu vrednost u svega 22 casa. U njoj se na primem Beograda i Zemuna moze UOCili uticaj velikog gradskogjczgra na poveca'1jc tempera lure.61"'in Na osnovu gomje jednacine vrednost spoljne projektne temperature za veCi hroj mesta je dat u tabeli S. Odnos ucesta ave dye temperature dat je sledeCim izrazom: IJ =0. spoljna projektna temperatura se odreduje na osnovu ~sovnih vrednosti spoljnih temperatura koje se javljaju u decembru. Ba&o Pelrovo sclo Bajina BaSla Bajmok Banja Koviljaca Batoeina Bceej Bcla Crleva Beograd Boljevac Bar Bosiljgrad Bujanovac Crvenlea .X Spoljnc projektnc tcmcpcrature (za mesta Jugoslavije) SRBIJA Ada AJeksandroYae (Zupski) AJeksioac AJibunar Apalin Arandelovae Arilje Baclea Palanlea Balli Topol.5. januaru i februaru. Usvojeno jc da se ona odreduje zavisno od srednjc temperature najhladnijeg meseca u periodu od 10 godina (1m) i apsolutnog rninimuma (lnoin) iz istog perioda. Kao projektna usvaja se srednja dvodnevna temperatura. koji iznosi 2160 ~asova projektna temperatura moze dostiCi iIi biti iznad nje u 97.x.

\ rmA LNO G Ilf-.:u Zcmun Z iatibor Zrcnjanin -15 -17 -20 -19 -18 -18 -18 -18 -16 -18 -18 ·le · 18 ·18 -15 ·20 · 20 · 18 -18 -18 -19 ·20 ·18 -18 -18 · 15 -19 -18 -22 -18 ·17 -17 -18 CRNAGORA Bar J3ijc1oPolje Budvd Cel injc Danilovgrad Hercegnovi lvangrad Kolasin Kotor Milol:cr Mojkovac ·2 ·17 -1 -13 -12 -1 -18 ·20 ·6 Mralinje Nildic Pljev1ja Padgorica Risan SUlomorc -18 ·12 -19 -5 -6 -4 ·4 ·6 -4 -6 ·4 ·18 SveliStcfan Tivat Ulcinj Virpa?ar REPUBLIKA SRPSKA Ballja l.3ci Palie PanCcvo ParaCin Pazova Pee Pirot PoiarCY3C Pod ujevo Prclevo Priboj (n" Limll) Prijepolje Prist ina . ·I ZA C E.. Todoro. Kn devac Novi Paza r Novi Sad Od~.ld -20 -18 -18 -17 -17 -18 -1 6 -18 -18 -18 -20 -17 · 17 ·18 · 15 -16 · 18 -19 · 18 -18 -18 -16 -18 ·16 ·15 -18 -18 -20 -15 ·20 -20 · 17 Prizrcn Prokuplje Ribarska Ba nja Scnta Smcdcrcvo Soko Banja Srbobran Srcmska Kamcnica Sremski Karlovci Surdulica SvctozarcYQ Svilajnac Sid Tcmcrin Topola Trslenik Tutin Uiicc U zicka Poieg" Uroscvac Valjevo Varvarin Vladii:in Han Vlasina Vlasolince Vranje Vrbas Vrnjacka Banja Vdac Zajec..JANJE Krngujcvac Kraljevo Krll!evae KuCcvo Kula Kur!lImlija Lapovo UtZ arcv:ll: Leskovae Loznica Majdanpck Mataru!ka J3anja Mitrovica Mladenovac Negotin Nil Ni!ka J3anja NoV..JJka Bileec Br~ko Brad Doboj Gacko G radilka -20 · 16 -18 -18 ·20 -2 1 · 18 Kozarska Dubica Prijedor Sokolae Sruinjc Trebinje Visegrad ·20 -20 -18 -16 -6 -17 .. PI<OJ EkTO I·:·1NJ E I'OSTROJ ENJ.102 8.

preko povecanih grejnih tc la. koje ne zahleva nik akve do datke.... nep rekid an rad sa kra lko lrajnim ogra nicava njc m zagrevanja nocu 2. svi unulraspj i zidovi sa vralima. 10 1 '" .... r. od nos no kada ko ima manju vrednos t.uku pna unulras nja povrsina pros torije: zbir svih spo ljnih zidova sa prozorima...0 kD S tika 5.. je r je zadrzava nje loplo le u pros loriji kraCe uko liko je razlika I" . r--.Sa slike se vidi da se za manje vrednosli ko daju veCi dod aci.· JSJC /0 .. Po red neprekid nog rada posl roje nj a... DODATAK ZBOG PREKIDA U ZAGREVANJU . pod i plafon.~ 0 K ~£J(.gubilak top lOle proslorije lra nsmisijom (W) F . ~. Ova vred nosl se izracu nava preko obrasca : (5. 10"1.. kako bi posle prekid a 1I zagrevanju bi lo mogu ce inl e nzivnijim dovode nje m top lo le .1 5...0 11 f- "' ~ 2 ... .:J ~ t'... k' ~ ::::--. -- r---.. 1..fi/le od ko . Z·1 0 I?FJ..3 pri kaza na je zavisnosl dodalka Z" od duZi ne traja nje prekida loze nja i vrednosli ko..Zn U termickom pogledu vaina karak leristika proslorije je sred nja vred nosl koeficijenla prolaza top lole...... '" Ic>~ ~ ... bae zagrejat i pros loriju na ze lje nu lempe raluru.l'llos/ doda/aka /la prekid greja/lja i /la hlad/le povr.3 Zavi.. pre kid 1I zagreva nju od 9-12 cas ova dnevno 3... bez obzi ra da Ii kroz nekll od ovi h povriiina ne ma razme ne toplo te (drugim recima.-Is . lu ovo m slucaju se kao visina zidova uz ima odslojanje 2 od poda do pod a (m ) I.. ce lokupni o motac pros to rije). raz likllju se sledeCi sillcajevi: 1. pre kid u zagreva nju od 12-1 6 casova dnevno Na slici 5.razlika izmed u unut ras nje i spo ljne projeklne tempe rature (DC) U zavisnosti od vrednosli ko uz ima se dodatak za prekid loze nja.Is veca..5...6. P07R£8NA KOLlC /tVA TOPLOTF.. ~ ..5) gde je: Qo .

kako Z" tak o i Za. Pre kid rada 12.1. DODATAK NA UTICAJ ZRACENJA . Oseeaj ugodnosti Ijudi koji borave u nekoj prosto riji ne zavisi isklju civo od te mpera ture koja vlada u pros to riji.Zato i dodaci Z a zavise od vrednosti kD (s lika 5.1 5 0. oni se i pored toga sto imaju po tpuno raz licit a fiz icka znace nja./0-/ B.75 0...35 0. Ne prekidan rad sa ogranicenjc m 7~ 11lrcvanja 1l0CU z.07 0.] dncvno 3. T a bcla S.~ 2U" .. Za to su pros torije na uglovirna zgrada nepovoljnije od prosto rij a sa jednirn spo ljnirn zido m. X ll Dodatak Zo ku (W/m-K) 1.1.35 . Posto oba dodatk a. o --~kD -? ~ 2..15 0. zavise od vrcdnosti k[).16 CasOY.Q7 0...ZII. K """ ~ ' b.] dnevno .15 2. Zbog (oga se moze des iti da se covek ne oseea prijatno u p rostorija ma sa ve likim p rozo rirn a i spoljnim zid ovima koji nisu dovo ljno termicki zas tice ni. vee i od srednje te mperature granicnih povrs ina.8 .TOtforovic PROJE K r O VA NJE POSTIW JENJ"'I l A CENTRAL NO G REJA NJE 5. Prekid rada 9-12 CasoY.07 0..20 0.20 > .0. iz 1983 godine. 1. Izmene Aktlle lni Ne macki normativ za proraclln potrebne kolicinc toplo te (DIN 4701 ).7.1 5 0.30 0. pa o tp ada 2 1/" Smatra se da je danas rcglliacio na tehnika 1I grejanju svuda aut omatska i da je moguee programirati ukljuce nje rada grejnog postroje nja u odredeno vreme .4 i tabe la 5. ~ I!>.3). iako je prosto rij a zagrcjana na potrebnu te mperaturu zbog veceg odavanja toplote te la zrace njem..0 Slika 5.f/. <0.4 Zajed/licki dodalak ZDza vimo od k D 5.. pa se nje na vrednost ogled a u vrednos ti k[). pre tre nlltka kada 1I prostonl treba da budu pos tignute projektne temperature.0 ox /. lUI- . spajaju u racunu u jedan dodatak ZD (slika 5. Srednj a te mpe ratura granicnih povrsina prostorije zavisi od koefi cije nta prolaza toplo te k.7.. . ne uzima 1I obzir prekid grejanja.xII) .25 0.8 0...75 0..07 0.

06 0. J -0.44. za lakve sluCajeve treba umes to sa dodatk om: ZD =Z" +Z.32 0.26 0. XI V.0. Norme iz 1959.70. Tabel . Za prostorije sa dva spoljna zida vaina je orijentacija ugla prostorije . Vrednosti dodatka LS date su u tabe li 5.xIlI. a ako ima tri iIi ee tiri spoljna zida. upucuju na odrl:divanje zapremine vazduha koja prodire u prostoriju i izracunavanje kolicine loplote Qv koja jc potrebna za zagrevanje vazduha sa spoljne na unutrasnju temperaturu .05 S +0.05 SI +0. S.08 0. Za polozaj jl:dne prostorije merodavna je orijentacija spoljnjeg zida. kod prostorija sa jednim spoljnim zidum.10 0.05 5.92-1. Da bi sc neutralisao uticaj hladnog vazduha koji prodire u prostoriju.9.XIlI ku (W/m'K) Z. u prostoriju prodire vazduh usled nezaptivenosti prozora i vrata.6 1. racunati sarno sa dod a tkom Za sa vrednos tima iz tabele 5.0. 0. Po najstarijim normama dodatna kolieina toplot e se odreduje pre ma vrednosti transmisionih gubitaka. _I I\OU t:INA TOPLOTt: Z-1 G lU::JA NJE 10 .04 od 0.14 0.JZ -0.91 0.19 1.05 dodalak . I takav naein proracuna nije zadovoljio prakticne zahteve i .5. koji su orijentisani pre ma pojedinim stranama sveta.0.43 0.76 0. uzima se maksimalni dodatak.77. u nasim uslovima grejanja dodatak ZD jos uvek treba da se uzima u obzir. godine..8.16 Kada se postroje nje za grejanje predvida sa potpunom automatskom regulacijom.0. DODATAK NA STRANE SVETA . Medutim.1. treba predvid e ti kolicinu toplote koja je po trebna da ovaj vazduh zagreje na temperaturu prostorije.02 0. ZAGREVANJE VAZDUHA KOJI PRODIRE U PROSTORIJU Pod uticajem udara ve tra.27.60 0. medutim.0.1.06. XIV Dodalak Zs I I Siraol:li svcta.12 0.05 I I z 0 I I SZ +0.Zs Ovaj dodatak jc lIveden je zbog uticaja razlicitih intenzit e ta suncevog zraeenja na zidove prostorije . 5.05 I 0 J1 -0. Tabela 5. U pugledu nacina odredivanja dodalka usled uticaja ve tra svako novo izdanje DIN normi lInnsi nove de taljc i preciznos ti.OS 1. POTRE8 .

Za klo njc n po lozaj ima pros to rija koju s lili zaklon koji nadvisujc p ros lo rijll ba r ~.07 0.lOr. utvrdujc se d a Ii je zgrad a za klo njc n.20 0.w m: proje kte trcba ko ris lili nacin D IN . INJF.j Olvorcn poloz. Zaklonjc nc pros to rije najcesce sc na lazl: II zgrad a ma u gradovima. t 2 0. XV Oodalak Zv Normilhli prcdcl i Vrshl Iroslorijc 7 . Ko rek lurni dod a lak p re ma najs la rijim no rma livima moze se ko ristiti II pre thudnim ra cunsk im ana lizama. pa cuk i p ro r acunim~ za idejne projekle. a d alje II poglavlju ce se opisa ti i naja ktll e lniji nacin p ro racllna pre ma pos lcdnjc m izda nju D IN-il iz J 983.Zv Z a odrediva nje doda tk a Ireba zna ti II kakvo m je prede lu zgrad a i pri lo me razli kova li no rma lni i vC lrovili prcdeo.22 0.28 III 0. godi ne.13 0. XV dajc vrcdnosti dod a taka za nClltralisa nje niske te mpe ra ture v<1zdu hit koj i p rod ire infiltracijo m. sa spoljnilll olvo rima u jed nom zidu III . i VClrovili prcdcl i Z:lkl o nicn poloia i 01voren poloia i I 0.09 0. POSTROJF.1 kujc izlozc nc njcgovo m udaru. godinc. Sva ka proslo rija sa spo ljnim z ido m do bija ba r dod a!ak za zakljo nje n polozaj. godinc .c PROJEI\I O I·:. sevcro islo ku i istoku do bijaju dod atak kao pros to rije sa o tvo re nim po lozajc m. EG . U.27 0. Z bog mogucnos ti prime nc u idej nim p ro racllnima.NO Cj IIFJ A NJ r: po trcb nu laenost pro r~ clln a i bio je izloze n k rilici. odnos no koje su pros to rije u jednoj zgradi zaklonje nc od ve lra.10. o nd a sa rno pros torije o rije ntisa nc pre ma seV n1 .35 IV 0. T abcla 5.klo lljell poloz.14 0. zbog ccga se 1I ovo m poglavlju i po minjll. koji je prihvace n i lJ novo m JUS M.no rmi 4701 iz 1959.1 1 0.OIO. Za svc gl. 5. u da lje m lekslu ce biti izne l i nacin proracuna po mocu ko rc kturnog do datk a pre ma s laro m D IN-u .. V rcdnlls li su predslavljc ne zavis no od tra nsmisio nih gubil a ka pros lorije.l iii iz loze na vc lru . .prostorija sa jed nim spoljnim zidom II . lako da je u pos led nje m izda njll D IN no rmi une ta nova metoda pro racuna . a pre ma najstarijc m ne mackom sla ndardu DIN 470 I iz 19-U. Os im toga..1 5 0.pros lo rija na uglu . .24 0.4 rE. DODATAK NA UTICAJ VET RA . i mogu sc ko ris titi sa rno u pro racLlnima inves ticio nih i id ejnih p rojekat a.prosLOrija na uglu . "/ (}(lnf'<II'.prostorija sa spoljnim otvorima u naspramnim zidovima .1 9 0.40 II 0.NJA 2.20 gde je: I . Tnbcla 5. V rlo visokc zgradc sp adaju u zgrade izloze ne ve tru.iI 2f3 odsloja nj a iz mcdll za klo na i prosto rije.'\k" Ljt: zgrada o tvore na na svc ce ti ri strane. sa spolj nilll olvo rilll<1 u oba zida IV .\ rn lA I . .

kao i zaptive nost ovih proccpa. 10 su osobc nosli prostorije koje sc uzimaju II obzir preko karakte· rist ik e pros torijc R. IC 1\'·1 TOI 'I .:<lj na ko licinu vazd llha koji prod ire 1I rros to riju je jaci na vetra.te gradnjc (pojedinacna gradnjil iIi II blo ku).dodatak za prozorc koji sc nalazc na uglu dva spo ljna zid a Z/i=1.·1 KnL . kad a jos nisu dcfinisane ko n~t · mkcije i tipovi p row ra i vrata . onda se o ba prozora o buhvataju proracuno m. god ine daleko prcciznije odrcdllje po trebnll kolicinll topla te Z<I zil brev:lIljl' vazdll hil koji prod ire infilt racijom Polazi se od kolicine vazd llha koja dospevil 1I prosto rijll zOOg razlikc pri tisaka izmcdll spoljnc oko line i prostorije. Z£ .ka rakt c ristika zgradc (Wh Pa2/·'/m~K) . koja zavisi od polozaja zgrade (zaklonjcn ili o tvo re n po lozaj) i vr. D mgi uti<.6) gde jc: propustljivost proccpa u (mJ/mh p.Ja. Ovaj uticaj se uzima u obz ir preko karakt cristikc zgrade If.:bne doda tne kolicine toplo te za zagrcva nje vazduha koji prodire pod dejstvo m ve tra.2. mogu sc ko ristiti podaci iz labcle 5. velicina procepa nil zak lonje noj strani . .vi T:" 10 7 5. U .7 do 0.(11"1). pre ma vrsti prozo ra i vrata. DODATAK NA UTICAJ INFILTRACIJE VAZD UHA . I z ril ~lIna va nj c potn.! . I . nil ko licinll vazdllha kojil dospcvil 1I prosto riju ima uticiljil ve licina proccpa nil strani koja je pod lIdarom velril.9. spo ljna vrat a se racunaju kao i prozo ri. U slueaju da se prozori nalazc u naspramnim zid ovima.Qv Nem<lck i nom lativ iz 1959. tako i od razlike pritisilka sa obc strane prostorije.1 1 Pa. O na zavis i k<lko od Vl" 1i ~ i ne proCCpil proZorii i vril lil. XVI.1 I'O T IU' I/N. I\. uz imilju se u obzir p rozo ri sa veeo m propustljivoscu. XVII.predstavlja zbir pro izvoda duZ ine svih procc.11.. koji sc uzimaju u obzir i njihnvih propustljivost i. U svim dru gim slllcajcvima Z/i= I 2:. a - . pri razlici pritisaka 01.uuzin a procc pa ( m). Uko lik o su prozori u dva suscdna zida. cije sc '/rcdnos ti na laze u opscgu 0. II . " re mil tome.ka ril kt c ristika pros torije.?'-) llznacava ko lici nu vazduha na cas kojil prod ire kroz proo::p duz ine 1 Ill. Propustljivos t prozo ra i vra ta jc d a ta u tabdi 5. po me tru ' duz ine procepa.. Za pribliZnc proracune. vrS i se prc ma obrascu: (5.O TT:" 7A ( ilI FJ. u kojoj je za raznc visine prozo ra i vrata navcde n proscean odnos duZine procepa pre ma povrsini vra ta odnos no prozora (w =1/F).

.l OS H.12.63 0..7) 2)a · f).7 0.3 1.75 0.:l Ia i prozori 1I vr atim.3 T abcla S. 7 3.88 Prozori nezavisno ad broj.i1 plivenosCu ne7.50 2. Med ulim.3 2. kr il a 7. za vazduh koji prodire u p ros lo riju ( izraze no sa I «(I'I)s) i propuslljivosli prozo ra i vrala kroz l': ije procepe vazd uh s lruji iz proslo rije (iz raien sa I (a-I)II))' R se izracunava pre ko o brasca: R= ~-.3 8. S obzirom na laenosl proraeuna potre bne ko lieinc toplo te.00 1.3 2.8 do 0. 1 3.6 0.i1 pl ivena 7.6 d vokrilna jc dno krilna 2.7 i 0. ka rakte ristika R se II vecini slucajeva a dreduje u grubim gra nica ma.2 6. prozora (. Ove vrednos ti se u norma lnim slueajevima krecli izmedu 1 i 0.3 0.00 4.3 • 0.5 4.' Tabela S.8 iii u granicama od 0.R Karakl e rislika R zavisi od propIIslljivosli prozora i vra la.Tudoml·ii: I'ROJEKTOVAN1/:: POSTR01ENJA Z ·f D \TR. XVII Odnos duiin c proccpa prcma povrsini prozora (vrala) Vrst.:lpl ivc na 0. pa se II tabe li 5.t 3.25 I"SO 2.9.50 0. (5.6. KARAKTERlSTlKA PROSTORlJE .50 V r. prozora oonos no vr81a (m) w-l iF 0. XVI l'ropusUjivosl proccpa a (m' /mh Pa Vrs ta prozora llJ ) Drvcni i ad vcitackih m 3 lc r ija l ~ Cclicni i mCl alni U nulras nja vrala T i PI' nYl 0 ra jc cinosl ru ki spojc ni dvos lrll ki jcdl10struki sa garafll ovallom za plivcnoSCu jcdlloslruki spoicni civostruki jcdnoslruki sa ga ranl ovanom 7. karakle rislika R se u pojedinim proslorijama bilno ne razlikuje .'rata) Visin.4 0. fLNO G RD.-1 NJI:.+I 2) (/ 1 '1) . XVIII daju srednje vrednos t i 0.0 3.7 3. Za vecinll slambenih zgrad a uobieajcnog nacina gradnje prozo ra . pa se o na ne mo ra uvek ra ellna li.2 5. pa se ka d cilava g niza slicnih zgrad a raeun a sa is tim brojnim vrednostima R.9 4.10 5.

: prcko du'ljnc pmccpa..·1 KOUC/. . Ako su dye iii tri fasadc u slobodnom polozaju. kroz Cije proccpc Va7.F. tao i 703 vclrovilo podruCjc i 7.) i clemenata kroz koje vazduh slmji iz prostorije (f". L. shi5aonict" itd.OTE i'A (jEI.). prcdstav. 5. kao i Zit svc visoke objckle u gradovima koji su primel no viSi od okolnih gradevina. XIX) odredenc su prcma blZini 'YCtra od 4 rn/s 7. NajCciCc vazduh napusta prostoriju kroz proccpc unulrasnjih vra la.. vetrovitost predela u korne j. Vrednosli karaklcrislikc H daju se za dye jacine vetra.£l1. A TOP/.ajcm.'Cua l3~""na Q7 Za prostorije kojc imaju wlo vclikc duline proccpa prozora i cvcnlualno spoljnih Yrata.) U7.a objcL. XVIU Karaklcrislib prostorijc • R Pnuori Drvclli prozori i prnrori l'i •• lns.1C u normalnom podrueju i sa iz.-3 Yetrovila podruCja i slobodan poloiaj. U slueajcvima kada je sarno jcdoa fitsada sa slobodnim poI07. sale. R se nc odrt:duj. . sa brLinom vctra od 8 mJS.) R se mora izraeunavali po obrasm (5..: zgrdda.-u i isloL. Ijaju objekle iz.1erislikom zgrade II.ja vraf.. Celie-ni prOllxi i mClalni pruzori Drvcll i prozori i prowr i 00 vcitaCklll materij.lpt i'~lLa .lCra i mora. prema duijni proccpa unulrasnjih vrata (ateljct.a normalna podmcja i zaklonjen poIo7.-u. KARAKTERISTlKA ZGRADE .duh stmji u prosloriju (P. obuhyaecni su karaL..aj.H IzlozcnOSI prcrna vclm. Tabcla 5. raeunato je.a proslorijc koje pripadaju loj fasadi odrcduje karaktcristiL:a H prcma slobodnom po. kao i 7.:lonjcnom.7). vn: indirektno pomoclI odnosa povP. kao i za zgradu u zal.:. severo . <15 <6 <25 OOJOO9 (x115OOJ od fOO20 0025006 R Q~ 'I oJ vcitaooll materij.aL:lonjenom poloZilju. jc-. Zaklonjcni po107. 703 saslankc. Slobodan poJozaj se usvaja za zgrade. ~pI i\1::Uil :Glpl in:na Ocz.13.ra7jto slobodnim poloZajcm.'i' poredenc po sircm proslranslvu. Za oslakproslorije se smalra da su u 7.5. tada sc povc6ma vrcdnost /-I odreduje za prostorijc orijcntisane prcma sevem.I. u nascljima i zgrade f3. odoosno za normalno i vctrovito podmeje. ooda sc 7. kao i tip gradnjc.O. poscbno ako jc obala bcz vegetaeije.aStiCen poI07. Za proslorijc bcz unutrunjih zidova (sale.aj imaju zgrade u ccntrirna gradova kojc suscdnc objc1:h: izrazilo ne nadvisuju. XVIll. slobodnom iii izrazito slobodnom polozaju. a to j. I'OTII.iina demenat . Pojedinaenc zgrade na obalama sirokib rcka.-clla ~1~J"1:Oa ncz'l---'p j\.. Vrcdnosli L:araL:lcrislike zgrade H (tabcla 5. Prilikom kori..ima sc da je propustljivosl lJ{J'i)s bcskonaeno velika.JASJI:.aj.\'. hale i dr.isloL. odnosno d a jc R=I.razilo slobodnog poloiaja.'5<J IF. lozaju.idom iii kod proslorija na ugl!1 zgradc. slueaj kOO svih pmstorija ~a jcdnim spoljnim 7.S6:nj<l tabck: 5.. kao i objekli na visoravnima.la Celifui i mClalni pr"lOfi j l31"~'" 'NZl~.

klo nicn Ve l fo vil i predel i 0 1\for ell iZT.47 6. I'OSTlI{)) eN).po svako m me tru visine izn ad 4 m.. T abela S.·1LNO (i l' I:1.1 n ·::\ "IR.28 2.\'J/.X) Spec ifi cna po lrebna ko liein a tuplo te sluzi za ko ntrulu i oee nu lo plo tnih gubit aka . i "d".15. .14. Prili ko m o drc ui va nj ~ vrcd nos ti ka rakte ristika H treba raz lik ova ti zgra do.. XIX Ka raktcri sllG.kloll icn 0 1vo r ell iL..za klo nje ne prns lorije .81 3. iz racun a te Zit hrz inu vo.20 .I. treba prc th ucl no od rediti s mc r vc tra .47 3.1 9 4.80 W /mJ 45 . ~) 2.60 W /m3 35. dil bi se de fini sao po lozaj zgrild e.s kHgrHdnjH Ilojctlin Hcnc l~ rH d l' ".r:lzi I O 0 1vor c n bluko\.09 4..40 W /m 3. Pri to me u grupni tip gradnjc spad aju i zgradl' sa vrlo mnU!.45 W /m3 17. d o d aj ~ se s l ~d ec i dodat a k: 2 - ..Zh Uko liko su p ros torije vise od 4 m. 1N) /:..09 4 .: t ra ud 10 m/s. 5.nezaklo nje ne pros to rije ..30 W /m J .. 5. nje na vrellnos l ll a nas iznos i 25 .. imaju ka r akte ri s t i~ . U ualje m leks\ll da te su proseene vrednos ti za speeifienu lo plo tu prosto rija ko jc imaju dvos lrukc prozore i unutras nju te mpe raturu preko 20 °C.01 U pojed in ilcnim slu cajcv ima . t9 2.: ko licine lo plo le i za pre mine p ros t:>flJ ~: q= V Q (S .TO I·..ll s ta nova.. Zgrauc \I vc trov il om p rcuc lu S<1 izraz ito slobod nim po lozaje m.maks imalni do dalak na visinu.q O va vrednosl d o bija sc kao ko lienik po tre bno.: u pojcdi nacnnj i gru p noj (b lok(lvskoj) gradnji .~ I epe ni s t a 70....·1 7.. JO 11.. = 0.. 18 3.. zbog povcca nih to plo tnih gubil aka u go rnj"m de/u prosto rije.oor . DODATA K NA VISINU PROSTORIJA . Norma lno ..proslo rije na uglu . ·.\zit o ol vo rclI 1. I'IIIJJ/' f. . 18 3. kilO i zbog vece infiltracije vazduha. zgradc II (Wh PlIWlmJK) II Prctl co Norlll fli ni prcdd i Pnlui Hj zeraclc ".36 1. SPECIFICNA POTREBNA KOLICINA TOPLOTE .

zgrade do oko 2000 m . upo trebljavani mate rijali i k . bez obzira da Ii se pros to rij a grcjc iii ne. hale 3 35. prema tabeli 5. . vrata i astale elemc nte u zgradi kroz koje pro lazi loplo ta. koja jc oznaee na broje m 17. . . godine (oblik i ve licina zgrada.uzc ti od arhi tekl e poda tke za vrs tc prozo ra .sale.25 W/m3 1 Za prosto rije grejane na 12 °C go mje vrednos ti treba umanjiti za 20%.'va lite t grad nje) moze se. Za beogradsku klimatsku zo nu (spo ljna projektna tempe ratura -15 °C) i naCi n gradnje do 1980. 017 bi bila pros torija \l prizc mlju. Kod visespratnih zgrada. moze se prostorija obeld iti trocifrenim broje m.35 W /m3 17. i odrediti pros ta riju za kotl amicu . Proracl. XX. POTREBNA KOLICINA TOPLOTE Z4 G IU::JANJE III .kul teti storacki domovi i dcti jc ustanovc restor ani robne kuee industr ijs ki obiekti 45 40 50 50 45 50 53 55 20 · 40 5. radi bile orije nl acije.000' m3 . za globa lna sagledavanj a i pribliZne proracune. t. Tabela S. .obe ld iti prostorije red nim brojevi ma i upisati u svaku prostoriju njenu lempe ratu ru.In potrebne kolicine toplole se izvodi labe lamo. slicno prikazanom primeru. Za zgrade danasnje grad nje ove vrednosti treba umanjiti za 25 %.nacava sprat.broj prostorije. Priliko m obeleZava nja pros toriJa i upisivanj a tempe ra tura uobicaje no je d a se to cini sa raz lomkom: brojilac preds tavlja broj pros torijc a imenilac nje nu tempe raturu.'. Na prime r. potrebno jc na crtd ima osnovc i svih spra tova zgrade za koju se projek tuje grejanje. Za pros torije sa jednos trukim prozo rima vrednos ti specificne toplote uvecavaju se za oko 30%. uciniti sledcee: . 16. a os tale .5. XX Vrcd nosli spccin~n c loplole q (\V/m' ) Yrst.60 W IT". .up isati strane sve ta. u kome prva cifra o7. mbenc ZRrndc u bloko vima stambcne zgrade u nizll porod il:llc lruee ad ministrativne lj!rade 'kole r. raeunati sa p ro~ec­ nim vrednostima specificne po trebne kolicine toplote za grejanje q (W1 m3) bruto zapremine u zavisnos ti od namene grejanog objekta. a 604 pros torija broj 4 na seslom sp ratu . ·· 17.zgrade do oko 20. objckta . UPUTSTVA I PRIMERI PRORACUNA Pre pre laska na sa m proracun.

zgrada je u normalno velrovitom predclu.spoljna projektna temperatura . zc u prize mlju zgrade cija jc os nova data na slid 5.unutrasnja projektna .temperatura prostorije u suterenu ispod prostorije 01 .pod u sobi tJr. nil velar odrcd cn kao procentllalna vrednosl. r"- Pro racun je sprovcden tabelarno po uohicajenom [ormlliaru.Todorovic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE Primer 3 Izracunati potrebnu kolicinu toplote za grejanje prostorije be.l kolicini vazduha prikazan jc u primem br.temperatura .1/ 2 B. prozori su drvcni. a ove prostorije imaju otvorcn lozaj.5 Ostali podaci: .te mperatura kotlarnicc u suterenu ispod prostorije 02 1= +20 °C . 01 i 02 koje se nala.01 je betonski .te mperatura prostorije na visem spratu 1= + 6 °C . 4 (tabcla 5. XXI).02 je od parketa . Nacin odredivanja ovog dodalka prCnl. Pri tome je dodala!. .svi zidovi su od opeke .pod u sobi br.prekid grejanja je 10 Casova . dvostmki .

.-1 O. @)'~ Ol'.-.. ll) :~ :p I -1I !I OJ... I '" . @ .. 'Z 58D ". POTREBNA KOLlCINA TOPLOn : ZA 011fJANJE JJ J VI ~..5 OsrlOva proslorija koje treba grejali . 0.'~ ~ I @~ o '" 'f 0( os" Og' &..0 -< a.. I t~ l- 0 <l .5. '~---.-' --on ""'1 --0"1 @ ~ 0( '" :l I. $8 '0 10 "..'. @ n :x: :l J ::> :It . 2 on 0.i Stika 5. o---- r : --.

5 11 .103.5 '.8_ = 103. _ 2 ' 2 1.38 1..8 rrf2 ko _ zu ZU 12 12 .30 2. ..81(3.B5 1.2 · 20.l ubitak Zu+Za .8 11.' O. IWOla loplolo Z.' 18.6 1 1 1 1 1 1.7 S 1.' 92 60 11.' 1.' '. V • 1. .' 3.7 ·2 q = 34. Z. 572 2200 • 3.7 I( 2.7 14. 0.3 2.' 3. 1 1 1..8 -4. 1 _ 20°C.m". ~..7 2.". sIr.7 I 11 .35 4.8 3. 1.72 10 2200 1S q .8 + 2.6 1.6 '10 250 690 A.5 000 kO _ ~ _O.6 11 . Z 1+% W m' m' 20.2 2.1 3. Z.' 1. I pCVI~ .52 I 1370 208<> .' '.7 15.' 2.5 2..k 9 I 10 1 11 I 121 k W/m~ K 13 PRORACUN GUBITAKA TDPLOTE 0.8 16. A.7 + 2 ·1 4.1 15..· naka lOvel" duiina ~i rln3 /Vis ina .9 2.".330 5.' 20 1..7 ·c w /m2 w rn J • • 01 Kuh inja.5 + 2 " 8.0 6. 15.1 3.7 18. 2.2 3.1 + 2.8.7 0. zida < 5 PRORACUN POVH~!NE I .8 '" 58 <.2 I 1 1 1 2.5 2.B . om m m m' 20." _Z.7 ". P PO . 1 2 Sir.' 3.2 2..7)( 4.4 15.0 " 19.0 60 11 .<> 960 20 200 .6rn~ 92 GO ZS ZS VU ZU S Z I 38 38 '.7 2.5 1..2 .. l'rI . " " " 5 5 . 60 mJ PO ZS VU S S 1. % I \51 16 1 17 OOOAC! 16 POIrebna kopno ko~i¢ina k ·o.lun .2 2.7 20 27 5 1.39 3170 02 Spava~a soba. r:. PRORAtUN POTREDNE KOUCINE TOPLOTE 7 I • od· bil:.} 3 Oebtj.2 3.85 .3 1.3 1..11. I _ 20 °c.8 " '" 5 5 .3 1.7 19 5 1.5 38 5. V _ 5."0 1370 ..< 2.41( 2.0 ~ '" 99..

XVIII. t Odnos povrSine prozora prema povrliini vrata isti je kako za kuhinju. XIX): . potrebne kolicine toplote za grejanje proslorije iz primera. . (tabela 5. duZina procepa u prozoru sastoji se od dva horizo ntalna procepa.09 (20+ 20)·1 = 370 W Po ovom nacinu odredivanja dod atka na velar. Prema tome. POTREBNA KOLTClN·l 70PLOTE ZA GRFJANJE 115 Primer 4 Izvrliiti prorat un dodataka na vetar za prostorije iz prime ra 3 preko kolitine vazduha. prcma tabe li 5. Dodatak na vetar je isti za obe prostorije i iznosi: Qv = 8. kao i od dva vertikalna procepa tijc su duZine jednake visini prozora. obe prostorije imaju karakteristiku zgrade(prema tabeli 5. tako spavacu sobu i iznosi: -=-=1) I za F.05 .9· 3. Za normalno vetrovite predele i otvoren pol02aj.gubici (opIate . karakteristika prostorija 01 5.J =2·15+3·18=84m . treba obracunati i treCi vertikalni proeep po kome nalezu levo i desno prozorsko krilo. iznosi: 02.4·0. Rdenjc: Za drve ne dvostruke prozore. duzina procepa je: I. XVI. 01 Kuhinja . a = 0. kao sto je slucaj u zadatom primeru.8 _ ' Za sluCaj nezaptivcnih vrata.4.dodatak ZD . odredile bi se po dole prikazanom proracunu. F" 2. prema tabeli R=09 .7 1. XXII).dodatak Zs 2280W 0. Ako se prozor otvara po sredini. svaki duiine koja odgovara sirini prozora.5.4 ' 0.15 0.

25+370= 1370W 0.potrebna koli~ina toplote 370W 1370'1.116 B.05 370W 3110 W .pulrebna kolicina toplote 02 Spavaca soba .2+370= 3110W 1370'1.dodatak Zs .dodatak n:\ vetar Zw .Todnrol'ic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTR4LNO GRFJANJ£ .dodatak Zw .gubici toplote .20 0.dodatak ZD .

5 \.5 2..Tloh.t W/m2 ubitak Zu+ z. DebtJ.7 14.8 _ 60 S S = 2 ' 21. 1 .2 2.35 40 40 900 20 ko = 9~.IH S.8 16. . 0.1 + 2 · '5.4 15.7 m 4 .8 m 2 \.\XlI \ 2 SIr.6 + 2 · \1 .7 W l 01 Kuhinja..25 1710 o '" 0.4 2.7 \ \ 11 .7 + 2 · 14.8 0.5 I m) 2SO 96D I I A.0 6.. V _ 5.3 1.7 15.2 2740 0.7 2.5 + 3·1.6 m ZS ZS VU ZU S S Z \. \ \ \ \ \ \ m' m' 20.8 '. 103.7 18. 1 12 1 Z.5 + 2 · '8.8 18.' 19.4 5 5 \. Z 1+% .3 2.8 '. t • 20 °C.2 \.8 3..8 \.5 \.330 q e 34. 0 Z ~ .~~0 \5 5 \.8 \ .6 I PD I \.5 \.8) 0. ra~un PRORACUN GUBITAKA TQPlOTE " W 14 1 15 1 OODACI " kupno " Potrebna koll¢ina top lote 0.' i 40 40 I 92 60 11 . % Sir.2 3.0 .2 2.8 x 3. 2 · 20.4 ·(2 · ' .8 ' ..2 a7 2..8 \.8 5 5 ·2 20 200 k 0 ".. PAOAAtUN POTREBNE KOWCINE TOPlOTE 4 I 5 PRORA¢UN POVRSINE I ' I ""'~. ·c U k· l>.8 " ZS VU " 12 12 5..· naka zida om du!ina tilina N\sina broj od· bitak k w/m~K .85' \.7 x 2. I _ 2()°C.8 '" 58 m \ .8 -4.6 "0 2SO 690 As .\ 3. V '" 4. . 1 .7 2.9 I 2.8) ·0.2 3..7 11.' m' 20.72 ZU a36 ·60 1370 20 5 1..36 _ 103. =Zo % ".8..1 15.5 " " " I I 4.6 I \ I \ \ I 2. 7 8 .0 40 92 60 60 11.6 11..572 \ .40 '" 0.8 1370 zu 5.4x 2.6 \.2 I 2.8 2280 O. · (2· 1.09·{20 + 20) · 1 = 37D 2080 .\ 3.9 · 3.4 4.85 \. P PO m 4.7 0.5 2. 99 . I 3110 '" 02 Spavata soba.5 + 3· 1.09 ·(20 + 20) 1 _ " q_53. Z. svela .8 11.7 x4 .9 ·3.

Z a konstrukeiju vece rnase.. a podari k< " se kori~(e prilagodeni Sll praksi a li i speeificnostimil i uslovima klime u Ncmack u Z bog loga se oVilj poslupak moze pri!. U cilju uobija nja sto reil illijih vred nos ti pro racun jt: postao slozeniji.korekcija Korcktura se odreduje prema slcdeCim odnosima: Za malu gradevinsku masu Za veliku masu Za vrlo veliku masu M F < 600 kglm 600 < M f'£ F< 1400 M F < 1400 rz rz 2 ll.valiti po svojoj metodologiji. cun potrcb ne koli cine toplote. 5. slim slo se uzimaju \l obzir prostorije S DajviSe dva spoljna zida. zbog njenog izraie nijcg akumlllacionog svojstva. Ova vrednosl 5e korisli u proraeunima potrebne ko li · cine loplote proslorijit kojc pripadaju zgradama lake konslrukcije.17. = 2 "C ll. sa nimm iz.merodavna spoljna projeklna temperatura I. Standarn il lemperatura se odreduje. U nasoj zemlji proraclIJ1 ~c sprovodi prt:ma ncmackim normalivima .1. Is prema: (5. Ij.11 8 I. Merodavna spoljna temperatura U novo rn postllpkll proraclIna lIvedc n je pojam 'standardru"l spoljna lempcratur. standardn. Is . lJ ovom r oglavljll sc objas njavilju izv ~ikne izmene a pravi pllt za primenu bi bi. to.-1N1E S. = 0 ll. ali se za njego 1 prime llu 1I nas im IIslovima mo raju dobro proveriti dale proraeunskc vreunosti..: spoljna tempera lura ' s se koriguje na vise vrednosti za to. cia se 1I jed no m perio du ra cun a pre ma starim i novim normativima i izvrSe uporcd ' nja.: lemperalure koja je u periodu od 20 godina dostignut a iIbi la i~p od lc vr~d n ost i 10 puta.standardna spoljna temperatura . Vrsla konstruicijt" sc ddiniSc odnosllm gradevinskt: mase M i ~ume svih spoljnih pomina prostorije. lioako je vee opis. I. sred njc vrcdnoSli ~poljlll.mcnjcnih detalj" novih pod atak il prema pre thodnom izdanju .UNAPREDENJA U PRORACUNU POTREBNE KOLICINE TOPLOTE Da nas vazeci lIor maliv u .17.\ no u odeljku koji se od nosi nil spoljne projcklne lemperature.I.Ne mllckoj dl)ncl je 1983.9 ) gdc je: Is .'. ona toja daje najniZu jedinicnu masu. a prema donjem izrazu: . kao najnife dvodncvn.TmlnrQvit l'IiOJEJ(TO I~'I Nn POSf'IIOlHNJA ZA CENTRALNO GREJ. I. koia je osnov za definitivnll u1vrdivanjc mcrodavnc projeklne temperature za pror. = 4 "C Masa se odrcduje na laj nacin ~to se iznalazi najnepovoljnija prostorija..

17. POTREBNA KOUCINA TOPLOT£ ZA G R.E Jl9 (5.1 I 2. =-035·'( .10) gde je: masa dela zidova od eelika Ind . XXlII). umesto ranijcg dodatka na stranu ~'Veta.tLlelna procedura proracuna predvida i korekturu stvarne vrednosti koeficijenata prolaza toplote.masa gradevinskih delova od drve ta Ino .6·2. Ovom korekturom zamenjuje sc dodatak "na izjednacavanje hladnih povdina" iz ranijih normativa DIN 4701 (tabela 5.6 ..l:JA . sa korigovanjem za vcCe masc zgrada _9 °C i _7°C. uvek je negativna i ista je za sve orijentacije prowra : 6k. Za najee~cu propustljivost • = 0. + 6 k.5.11) U gornjem izrazu Ma se odnosti na pavecanjc koeficijenta prolaza toplote kako bi se dobila dodatna kolicina toplote Ll ci Iju ublaiavanja niskih temperatura hladnih spoljnih zidova. zato se u proraCunu potrebne kolicine toplote uvodi i korektura 6k. nazvana "standardni" koeficijent prolaza toplote: k.2 32.2. (W/m'K) 0.masa ostalih gradevinskih dclova II .spaljne povrs ine Nemacki no rmativ ne zahteva da proraclin kojim se izracunava vrcdnost akumulacione mase bude priloze n. "l. spoljnib lldov.3 Vrednost srednjc temperature ZTaeenja povrlina prostorije zavisi· i od suneevog zral:enja hoz prozore. Zavisi sarno ad vrste prozorskih stakala S obzirom na njcgovu propustljivosl sunecvog zraeenja.3. (5.5 0. Na taj nacin se dobija merodavna vrednost za proracun.unutrasnje povrsine s . koja uzima u obzir i OVllj uticaj. pO\'r.5 0.85 korektura iznosi: 6ks =-0.'. = k + 6 k. In t - 5.IDe 61<. Na osnovu ovog kriterijuma standardna spoljna projcktna temperatura za I3cograd bi bila -11 °C.:u zimskih dana. Ona obuhvata iskIjucivo dejstvo difuznog zraeenja Sunca koje se javlja u tol.3 . Korekture koeficijenata prolaza topJotc Osi m ispravke spoIjne projcktne temperature. ~to je ad Llticaja na us love ugodnosti u prostoriji.3 I I 0. XXIII Korektura koelicijcnala prolnza loplole spoijnih zidoV8 KoeficiJeDU prota •• loptol. jer se smlltrll da se ona moze odrcditi dovoljno tacno i na os nOVll iskustva iz prakse.15 0 I I 1. (W/m'K) Koreklure'8 spol]o. Tabcla 5.

1'1) iI rrcm<l vilzd llhu kL' rislcci obrazae: (5.. kodicijl'nt pro lozil toplote kroz ze mljll do spoljnjcg vazduh a I" • klTlpt: ratlira slltert: n. na spoljlli vilzd uh Q".fWrlNJE 5.:dstavlja prolaz 10piolC kro~ gratlcvinskc povrS in.l tempe rature se d c fini ~(' p rcma prostoriji (.. I k = I?" + R.1&) .170 IU. n u~ m . Na kudieijcnl provodcn."'J1: I'OSTRUJCNJ. Gradcvinske povrsine koje se graniee sa zemJjom Posehan slucl. toplo. ( ). a to su pod su lc rc na i zidovi koji su u cclini iii delimic!lo lI ko pani II zc mljll .·1..ie njeg vazduh il koja preds tilvlja srcdnju vrednos t ij.ina pnv rS inc pod ? zgradl' i njc n odnos straml.12) Pri lo me. ./"i<:ijc nl pro laza to plote se odn:dujL: lIzimajuCi II ohzir pre laz to p lOlL: na povrsil1l1 i spnw()dc njL: kroz.: kojc SII u uirc ktnom dodiru Sil lc mljom.17. povrsina pOll a s lltc re n i~ iii zid(l v:1 u dudi rll sa zcmljom . ~ s. 1-+) gornJlIll Izrazl mil . Me rodavna raz likl. (5. .:ma : 1I . slojL:vL: do vud <. I z ra cu r.Ij 1I izracnnavilllju gubitilkil loplotc pn.' + R.. .e nil : (5. til Qs iz s llt e~ens k c pros turije sc prl' nos i kmz I. :1 koC. r kroz pod.3. tt: mpCr<l lura spo l. .ie 7..."" . JUZL'g vf(..iji st: gllhici iz racunavaju i srednjoj tempcraturi podzemne vode.e mlje.ium spoljnom lc mrcralurom iz duzeg zimslwg p.niltno visa. GlI bit ak top ln te ka podzc rnn oj vadi racuna sc kao da je prenos u jednllrn pravclI .me nskog periuda Ip.:ri odil.: rcc 0 pre nosu toplo te na spo ljni vazdllh.lc: r .. koja ....i a loplote kroz zc mJjll clo spo ljnjc g vil zdllhil a d lIticaja jo. i kro7. le mpera tura podzc mne vuLi e Kot:i'icije nli pro laz3 loplolL: sc ril l:lInaju rr.•' /. . k I rn = H" + Rij.c mljll na podzemnu vodll Q".. zidnvc.1 r EN l'I? ALNO('.. kao i ud <1 ljc llos t r odze mne va de.><101 "ii' I'RuJ F}"TOV. av ~ njc gllbil <lka topl utc prc ma podze mnoj vodi sc vriii prem:l izraw : .: ve li(. iz nad povr!)inc zc mlji~ 1a kujim jc· zgrada okrw. nc rilCUn <1 st: sa stilndilrno m ~ p o li n() m p mjcktm:m te mperaturom vee sa sred· Il. kc proslorijl' I. kalla j. + n:.kl~cfi cije lll prolazil tll plotc kroz zemljll clo podzcmne vode k"" k" .+ R... . zbog velike incrcijc 7.'l l no na povrSi nti knja Iezi na ze mlji.

koeficijent prolaza toplote od prostorije ka podzemnoj vodi Rib .6.6 pa se daje i obrazac za njegovo izracunavanje u obliku: R)"". Merodavna dubina do podzemnc vode. bez obzira da Ii 5e racunaju gubici kroz pod iii zid koji je u dodiru sa zemljom.koeficijent provodljivosti toplole zemlje T . + 15 ·C I pv = + 10 ·C W/mK ).6) Prema preporuci iz ne mal:kog normativa.:c p'rostorije grejane.24 ' [Apd .koeficijenl prelaza loplote sa unutrilsnje strane a u =1/ Nu (Iabela 5. Odreclivanje ekvivalcnlnog olpora provodcnju toplote hoz zemlju R. Ukoliko su podnc povr~inc tennil:ki izolovane a vertikaIrii zidovi nisu. a nc celog pooruma ili spojenih zgrada. =0.dubina do podzemne vode (slika 5. Ekvivalentni otpor se ne mo~e tacno ocitati sa slike 5.0.5) R.J.koeficijent prolaz a toplote od prostorijc ka spoljnjem vazduhu kpv .otpor provodcnju toplote kroz sloj zcmlje ka podzemnoj vodi au . = "-' ).0.as prema spoljnjem vazduhu vrSi se uvek prema cclokupnoj povdini zgrade koja Idi na zemlji. . POTREBNA KO LlC1NA TOPLOT£ ZA GRElANJ£ 121 T R.<zs . U ~Iueaju da su sarno neke sulercns\.ekvivalentni olpor provodenju loplole kroz sloj zemlje ka spoljnjem vazduhu (prema slici 5. Ako je spojeno vise zgrada kao merodavna povr~ina poda se uzima zbirna podna povrsina svih zgrada. s tim da jedna strana odgovara najvecoj duzini osnove. onda pri odredivanju 0[pora provodcnju toplole kroz zernlju prcma spoljnjcm vazduhu merodavnc su sarno dimenzije lib te grejane prostorijc. T. .Olpor provodenju loplote gradevimkog elementa R.2 gdc je Is spoljna projektna temperatura. Nemacki normativ daje posebno objasnjcnje kada os nova spojenih podrumskih prostorija nije pravougaona.kocficijent prclazil tuplote na spoljni vazduh a s = 1/ I?s (labela 5_ I) )'Z . U lorn slueaju lreoa formirati pravougaonik isle povrSine kao SIO je osnova prostorije.17) z gde vaZe sledeee oznake : k".= I. I) as .( 1/ b). onda se za zidovc uzima u obracun 50% od vclibne otpora RIL" prema slici 5. (5 . mogu sc koristiti sledece brojne vrcd nosli: Im .44 u kome je povrSina poda oznacena sa ~. je odstojanje od poda do vode.N ."=1./.36 r s .

~ t'\ a E "- 0 '-1 r.:x III V> III III II = ~~ / _ III LQ.o C> Slika 5.. a '" \\\\\ \\~ ~\ / ~~ \ .1.. ~ 4 r-.. 0 " '- Q.'\ \ ~- ~ ~ ~ f\.- ~ III III I C> C) C> C> ~ l- ~ t'.: N \ ~ ~r'. un '" \I E ~ . C> C> ~\ 1\ " o '" N C) C> - -. Q. I II III Q.III "> 0 ...0 lVV ~ ~ - o C> \\ ~\ ~IY \ \\ 11\ a: ..6 Ekvivaletlltli otpor provodetljlliopiote sa tta na spoljni yazduh Rkl .. o > ~~ c '" .0 \I III C N III E c '" W> " '\ ~ « -0 '" 0 > ~ q l'.I -'" > 0 C ~ ill III C> C> " F"'" ~ ..'" / '" U'\ II _1.

4 =20 zv 1.Dime nzije sut ere na date na sliei dubina podzemne vode is pod poda slIterena T = 2.Unlltrasnj a projektna temperatura " .8 + 2.16).18) Az = 1.8 (m KJW) . Za ove vrednosti.4 (m K/W) .O tpor provodenju toplote kroz zidove Is = -1 6 DC .966 k pv =0. 5. s:nenomn u (5. odnosno lib =1.4 m Gubici toplote kroz pod se racunajll prema podze mnoj vodi i prema spo ljno m vazdllhll.16): k1 pv = 0. Za gllbitke prema vodi izracllnava se koeficijent prolaza toplote na osnovu otpora provode nju Ued.1) je Rs =1/25 = 0.25 W Im'K Za proraclin gubitaka prema spoljnom vazduhu merodavne su dimenzije celog SlIterena. prema slici 5.· INJ£ 12J Primer 5 [zracllnati gllbitke toplote 01 II sutere nll zgrade (sl.5 otpor prelazu toplote na spoljni vazduh (tabela 5.7) koji nas taju usled pre nosa toplole kroz pod i zidove koji Sll u dodiru sa tlom.33. PO TREBNA KOI. a b =12.0 smenom u (5.0 = 3. pa je: Rzs = 3. I je: 1 1 R =-=-=0166 " a" 6' U normativu je naznaceno da je koeficijent provodenja toplote kroz zemlju (5.') . 5.2 W /mK pa je za duzinll T = 2. PovrSina celog poda je 2 A =192 m . kod koga je I =16.04.ICINA TOPLO TE Z·1 G f'.Spoljnja projek tna temperat ura I = 20 DC .15): .166 + 1. Zadate Sll sledece ve licine: 2 R')b = 1. Z idovi nisu termick i izolovani. Prema tabeli 4.4 m: R = 2.EJ.O tpo r provode nju toplote kroz pod 2 R")b = 1.5.

32(20 -16 + 15) J = 168.4+0. + R!v = 0.12.13) i (5.8·0.5'J.8 + 3.28(20 -10) + 0.7 W W .166 + 1.NJA 7A C ENTRAI.8=276.c PI?OJEkTO I'>INJt: f'OS'lROJI. Tudoltw.O+O.32 W Im 2K Toplotni gubici kroz po QPD su prema (5.0' 3. otpor provodenjll toplote kroz zemlju se umanjllje za 50% jer zid nije toplotno izolovan. (5.8 + 6.12).v k".0 + 0.9 1 W A gllbici kroz zidove Qsz: Qsz = (3.20 W/m'K O tpor prolazu toplote kroz zidove koji se dodiruju sa zemljom prema podzemnoj vodi iznosi: _1_ = R" + RlJ.4 Q=Qpv+Qsz =111.2(20 -16 + 15) = 111.5' [0.v =0 . =O.166 + 1.14): Q m = 6.04 = 5 k. +O. pa se dobija: -=R" +RiJ.0) '1.8 + 3.5+RJ =O.8 ' 0.04=3.166+1.106 kJV k.NOGIU:JA NJE _1_ = 0.9+164.25(20-10) +6.0' 3.56 k pv Pri izracunavanju otpora prolazu toplote prema spoljnjem vazduhu.0 = 3.4 + 2./ 1J.

.m/crclla . -'----- 6.- 01 ru v E .- Slika 5.125 - 02 03 M 8 _0 .84 T -.00 6.7 OSlIova i poprcclli prcsek .

gustina vazduha I" . Z bog toga ce se II ovo rn poglavljll prene ti leksl slandard a posveee n gllbici.5. Uz napo rne nll da ovaj den prnracuna prc rna 0 1N 4701 nije jos prihvaecn u nasoj praksi sa obziro lll da trc ba prove riti rne rodavnos t poda taka u do rnaCi rn uslovima gradnje i klirna tskim p rili ka rna.ko liCina vazduha C .duh a o nd a se pOlrebna loplola iz racunava pre rna: Q =V 'C ' P ' (I .'1 C EN f'f?rlLNO GJ<l::J.4.c 1'1101/:.17..126 /J. 5.pOlreb na kolicina to plo te za prove travanje pri prirodnoj ve ntila ciji Qu.\ ']" POSTIW JENJA 7.20) gd e je : V .specificna toplo ta vazdllha P .unutrasnja temperatura I>l>l> Is . Potrebna koliCina toplote za prirodno provetravanje U zgrade lIvek prod ire spoljni vazdllh za koji Ire ba predvideli kolicinll to plOle po trc bnll da zagrcje vazdllh na tc rnpc ra tllru prostorije. J. -I."/\10 1:'1. Po trebml toplola za zagreva nje vazduha koji 1I proslo rijll ulazi zbog prove lrava nj.Hh"v\'. Potrebna koliCina toplote za provetravanje Ko licini toplo te koja tre ba da po krije gllbitke lIsled ve nlilacije u pos lcdnje rn sta n· d ard ll DIN 470 1 pok lonje na je poscbna paznj a i priloze no je mnogo de la lja i novih poda laka..) (5. 5.·IS JI. IX) gde je : QI'r . Kada je poznata kolicina va/.spoljna te mperatura U gornjem izrazu nepoznala je kolicina vazduha koja prodire u prostorije zgrade kroz procepc gradevinskih clernenata i koja se sa dovoljnom laenOOCu moze izracllnati preko: .ko licin a toplole za kolicinu vazdllha koja se d6vodi ve ntilaeio nirn uredajirna Kada ne postoje posebni ve ntilacio ni uredaji onda je: (5. se de li pre rna : (5 . rna us led prodora vazd llha sa svirn rclcva ntnirn podacirna za proracun. .17. 1<)) gde Qlmill predstavlja ko licinll toplo te pOlre bnu za zagrevanje minirnalne zaprc rni ne vazduha koja se mora obezbediti 1I proslo riji.

duiina procep" (m) 6p .EnNA 1\0 1ICIS. a ne sarno na fasadama napadnutim vetrom. na stranama koje vetar ne napada. Potrebna toplota za zagrevanje hladnog vazduha se javlja sarno u donjem delu zgrade. Glavni parametar za produvavanje je ipak sarno odnos propustljivosti I( a I).c-p · (t. koje su propo rcionalne visini sa hrova i razlici gustina vazdllha . napadnutih prema propustljivosti I( a I)u nenapadnutih Casada. ulazi spoljni vazduh. Od brzine vetra zavisi da Ii ce na napadnutoj strani neke visoke zgrade vazduh u gornjem delu ulaziti us led spoljnjeg natpriliska vetra. Prema tome. Kriterijumi su: Za obJik osnove grupa I (pojec. vazduh izlazi zbog spoljnjeg potpritiska usled vetra. bez uticaja uzgo na ulazi sarno kroz napadnur e strane i izaziva potrehu za toplotom za provetrava nje. Bez uticaja vetra.8 desno).21) / l7 gdc je: n .8 levo) (sa meduspratnim povrsinama koje ne propustaju vazduh). kroz sve fasade hladan spoljni vazdllh ulazi u donjem delu. Zgrade sahtnog tipa izlozene su istovremenom dejstvu vetra i uzgona..·1"IE . a u gornjem delu izlazi kao zagrejani lInutrasnji vazduh. Zbog toga se pravi razlika izmedu zgrada sahtnug (bez unutrasnje podele) i spratnoga tipa (slika 5.RFJ. Zbog nale ta vetra na napad nuloj [asadi nas taju natpritisci.p) J (5. iii prcovladujc unutrasnji termicki potpritisak.no ravnomernom rasporedu nezaptivenosti po visini zimi u donjem delu zgrade vlada u odnosu na spoljm: us love potpritisak. POTR.-t )= . oblika zgrade i uslova duvanja. pri pribli7. koji zavise od brzine vetra.·1 TOI' LOTF: 7. Us led razlike gustina izmedll hladnog spo ljasnjeg i toplog unutrasnjeg vazduha.-/J Q=V. dok kroz oslale s trane izlazi kao zagrejani unlltrasni Vazdllh..18 sledi: '" 2/3 ·c · p·(t..le (visine do 10 m) uzgonske sile se zanemamju.razlika pritisaka sa spoljne i ulllltrasnje strane (Pi!) KombinujuCi jedn:lcinc 5.kodicijent propllstiljivosti prozora (vrata) (m)/mhPa llJ ) 1 .17 i 5.linacne zgrade): 1 3 (5. Sa visinom iznad ria povecavilju se i hrlina verra i odgovarajllci pritisci vetra . Prema tome spoljni vazdllh.(t.----(5.22) Razlika pritisaka moze nastati usled silt: vetra i uzgona.5.. iii Ce tll izlaziti usled unutrasnjeg termickog narpritiska.·1 r. stepenistu) nastaju razlike pritisaka 1I odn0511 na spoljni vazduh. Za niske zgrac. a na nen apa dnut oj potpritisci. ra uslcd toga i tu.L{n·l). Preko ovog odnosa sc lako odreduje da Ii zgrada po svojoj osnovi pripada grupi I i II.23) . odnosno pojedinacnim zgradama iii zgradama u nizu (slika 5. a u gornjem delu natpritisak. Tako se uopste ne moze reci da Ii iz unutrasnjeg dela neke visoke zgradc. i to na svim fasadama u sillcaju kada nema uticaja vetra.. u vertikalnim sahtovima viso kih zgrada (na primer prostorima za liftove..

karakte ristika zgrade na visini h . Z it oblik os novc grllpa II (zgrad c 1I I((/' I).grada obl....8 Podela l.kE I (pojedinOCna !tuea) 8) TIP KI. ./ Z /' I..1 2.lE U fi Uaa (kuCaunim) d) 8} b) ~=¢ f) u u aplt:tb Ii tip h) Slika 5.aj vetra na visini od 10 m . Zgrade spralnog I ip.~ II..standardna karaktcristika zgrade za uti<.:2-l ) T1P KI. O ne zbog toga imaju 1I gornje m delu uvek vecu p il i · re bll za loploto m za prove lrava njc od zgrade sa hlnog lipa i tll im se pojavljuje najtH povoljniji slu caj. Sa m proracu n koristi slcdecu jed nakos t: gde je: H" H E" .. t izlozcnc S li sa rno uticajima vetra.irolTl lIa illjillracijll Pros lo rije 1I donjem de lu zgrada sa htnog tipa uvek su 1I najncpovoljnijem slucajll i imaju najvece potrcbe za zagrcva njc m infillrovanog vazd uha.. T(}(loroVic PRO} E:KrOl '~' N} I': I'OSTI?01t:. nizu): "V L-(a'l)" l (S .korekcioni faktor za uticaje vetra i uzgona na visini h . m I?A LSO GJI£JANJ/:.

pre ma ra nije m standa rdu proracllna po tre bne kolicine to p1 01 e.w slra nll sa najvcco m pro pllstljivoSCll . narocilo na prc lfabrikova nim gradevinskim c1c me nlima.U j · J-/·R ·( I II -I .27) ko re kcio ni koe ficij c nl za visinu R . II spra lnim zgrad a rna . a za modc rnije konslrukcije koje se navode II aklue lno m slandardll. naziv je izme nje n II "sta ndardna" karakle ristika zgrade.sa hlni lip zgrad e e . vralima.22 i 5.IJ ) Q pn! = r. za o be spoljne povrsinc koje za klapajll ugao. a vrednosti se znalno razlikllju od pre thodnih (Iabe la 5.24 i llkllpne propustljivos li na fasad a ma pod lld a ro m vc lra i fasa da ma kroz cije proce pe izlazi iz zgrade.spra lni (clazni ) tip zgrade . ~ '>:' (a · l) . POTREDNA KOLle l NA TOI'LOT£ ZA GREJA NJ£ 129 pa se polre bna kolicina IOplo. .ka rakl c rislika proslo rijc J .6.spo ljna ve lrom napadnul a fasa da II . ka o i II procepima izmedu prozo rskih o kvira i ko nslrukcije zid a odnos no izmedu pojedinih e le me nala spo ljnjcg zido.le za zagre~a nje vaz?uha koji prod ire pri rodnim pTOvelrava nje m za zgrade sa hlnog Ilp a odreduJe pre ma IZ r3ZU: Qpll =[E: .za pros torije sa suprolno pos lavlje nim spo ljnim zid ovima. . Karakteristika zgrade . bez proracuna lltvrdili koja od dYe me rodavnc jcdna cinc dajc vecu vreclnos l po lrcbnc to plo le . P roPlls lIjivos l vazduha se javlja II proce pima prozor<t koji se o lv<t raju. Pre ma aktlle lno m ne macko m standardll.26) Z a zgra de spra lnog li pa mc rodavo a jc jednacin a: "(a ·l) J · J-/ · R · (I Il . E - 5.'JJ .17.za proslo rijc na Uglll zgrade. Xl V. sa ll najvcco m propustlj ivOSC . a za nc napadnulc slrane nc ka dru ga vredoos l.5. Vrednos l L.(l/'I)s za jcdna cinll 5.H Ka ralte ris tika zgrade H je de finisana II izne lo m pOS lupku proracllna u pre lhodnom de lll ovog poglavlja. II labe li 5. XVII).J )] (5.nc napa dnula slrana zgrade Polrc bna kolicin a lo plole za prirodno provc lrava nje se usvaja iz rezulla la do bije nih za sa hlni i spra lni lip zgradc uzimajuci za dalji proracun vccu vrcdnos t.I' . za sa hlne zgracl c uzim a se za napadnlliu slranu na jvcca propuslljivos l. XXV. Ako 10 nije slu caj mo ra sc sprovcs li pro racun i usvojili ne povoljniji rezult a l. Pro pustljivos l procepa dala jc II labe li 5. L U go rnjim izraz ima vale oznake iz prc lhodnih iz raza kao i: (5.

J o. Sil '/J m /mhP:I0.' 11I0 Jl:'Sl.aRom Normalrw . S lolni vc nlilal O. (2-lIVorell) · - T abcla 5.loti vcl1a No . 1 0 . Dd G .. KGef.lr m :tku l III1Wb l'.n rusclll:! Vea'a unutmsnj:1 ProlaZl li pcoccpi E lcm cllii spoljnjes zid a Normol na so p ..c I'I?(}J/:J. 4. p.I" "II'.82 1.'C I'.o nusll iivosl i Normnlll <l I - 0..eza llia r\ N or 111 .5c). Uspostav lja se odgov~ rajllCi.\11':' iI."'/m· K PoicuinJCllC kllCC Kuee 1I niZll IJni OM l'cln m/s 0..T() I .24 2 4 4 6 S obzirom n ~ podelu zgra da na pojcdinacnc i II nizu.6 D.) 0. od nosno de lovi zgrade (slike 5. VralO s poljna O u ell "l i ku lima 6.IIDe lIaD. c.72 1.3 1 2. pa je za pre mina vazduha koji pro lazi. I."slljivosl IlrO.VJ/: PO. 4 7 II . " I ~. 3 9 izmcdu pref:l brikov~1I1 ill c1cm Cllilla Tesl10 za ptivcnil (so sa"'ntoVilll o m ncpro p. 7. sarno jed· na povrsina za izlaz vazd uha . bez ProA" · 2 2U 30 · .occpa I.H! jj"..8). Standard uzi ma u obzir puveca nje brzine velra sa visinom i termicka pril is. pod is tim lIsluvima n apada ve tra. in ski h elemenal" prcma . manja.3 0.52 U l 1.. H .' _ l_ l :_ _ _ __ Tabcla 5 .) Yearn:1 z:.h:rh. 3.ezall la n.or 2. visi.13 slo bod oll lIorm alall s l ohotl~11l 0. Otwlrajuci PeUl. Zgradama tipa I (pojedinacne kuce) smal· raju se o nc iz kojih vazdu h moze da izlazi sa dye iIi viSe spoljnih povrSina.J Hll ra Normaln. iii kuca otvorena sa tri stranc (kuCe na uglu niza).UDC 1I""._ I_ . Rolc llI C i spo ljlle ial uzill c Mellilnizam prisluooean snol in Dez gar. na dcjsLva .. Kod zgrada u nizu na raspolaganju je.1.op. a~om iii d (lll io m zaOlivno mlcl vom N ormalll:l NOfm alll il Z ao li ve ll o so p. Neol vara il u':i V.8b i 5.m a ill " .1 9. Primer za tip I: zasebna kuca otvorena sa svih strana (slika 5. h. 10. XXV Karaktcris lika zgraclc II prcma aktuc lnom DIN 4701 Pudmcjc Sa s lo bim vclrovima Sa jakim vcl r ovrna PoloiHj l1t.Il'S · .2 ~ Mchanizam prisI!lOa c. llnutrasnji pritisak. II te kstu aktll clnog nema e:· kug standarda sc na pominjc njihovo razlici lu punasil njc prcma prodiranju spoljnje!\ vazduha .' () '_ '1 _I_ U_.130 n.11:'111 YC Onlil z:lpt ivC I1 . L I · · - 7":lplivcnim obimn im OSlollccm 5.ike k"Hlileia l'rol.lII1 0 VilnC p.82 3. 1 1.ll. Uroj Nltz i\' f' lu. .XX1V I'rop" s tljil'oS I pr(lc"pa grade.

Visina od 10 m se maze ko ristiti za sve zgrad e s a najvise ce tiri greja na sprata iznad tl a.--------------------- 5. I. XX IV i 5. bez pro racuna utvrd iti koja od dve mc ro davne jcd nacine d ajl' vecli vrednost po tre bn c to plo te.8 .2 1 1.D 1 1.8g i 5.. XXV . Ako to nije sill caj po tre bno je sproves ti po novni pro raclln Uednacine 5. slobodne kuce. Tabcla S.4 I 1.8e ) . Takud e se u ovo m o psegu visine pre tpos tavlja ko nsta ntna br Lin a ve tra.2-l ).zasebnc kuCc sa svih stra na a tvorem. Uz ima u o bzir poveea nje brL ine ve tra sa vis ino m i te rmicka pritisna dejstva.8d) .17. XXIII..23 i S.izgrade nc kll cc u nizlI os lu nje nc na sused nc zgradc (s lik a 5.9 I 2. 5. tip kuce u nizu II ) i ukupne p ro pllstljivosti na fasa d a ma pod uda ro m vc tra i fasa dama kroz cije proce pe izlaz i iz zgradc.1 (i NU .[.0 Preglcd ko rekturnih koe ficij e nata dat je u ta bc lama 5. I"OTlU':IlN. Korekciooi faktor Z3 visiou . taka da vazd uh moze lI glav no m da iz laz i sa rno kroz jed nu spo lj nu povrSinll.VJ£ I 'I Z grad e tipa os nove II (k uce u nizu) sma trajll se om.5 T 1./. XXVI Korcklllrni koclicijcnt c" za visinn za pojcdinacnc zgradc i zgradc Visinu iZDlul lcrcna 11 m 5 I 10 I 15 I 20 I 25 I 30 I .8 (sa htni iii sprat ni tip zgrade). Za izbo r vre dnos ti tre ba napo me nuti da kao visinu zgrade tre ba ko ris titi zbir visin a svih spra tova iz nao nivoa ze mljista. 5.6 I 1. Prime ri za tip II : . sa odnosom strana veCi m ud 5 (sliK a 5. kao i tip a os nove (ti p pojedin acne kuCc I. tip a zgrade prc ma s lici 5. Za zgradc visine do 10 m nc uz imaju se u o bzir uticaji uzgo na.7 I 2.2 I 24 I 2.8h). O ni zavise ud visine pos ma tra ne p ros to rije iz nad ze mlje.·1 101'1 IJ7 /. koje Sll p regraonim zidu m pode lje ne .·' KOu r lN.1 0 I 40 I 50 I 60 I 70 I 80 I II niw 90 I 100 I.0 1 I.8 f) -sa svih strana iii sa tri stra m.7.0 I 2.izgradc ni sta navi II sta mbe nim blo kov ima (s lik a 5.D 1 1. Z bog toga za zgrad e d o 10 m visine vill i: f IS = GfJ = 1. s tirn sto h oz dY e povd ine ne ma zn acajnih propusta nj a (s lik e 5.5 I 2.

6 6.\1 I: l'OSTkOJ EN} ·I Z.6 0 1.6 2.4 2.0 0 3.4 1. II = 0.7 6.3 4.2 0 0 0 0 0 2.1 6.0 3.6 2.3 1.6 4.7 2.4 4.0 1.0 0 10 6.9 0 0 0 0 0 2.7 1.7 1.8 6.5 3.6 0 0 0 0 20 6.5 3 .1.0 1.7 4.7 1.1 0.3 0 0 0 0 0 0 30 5.9 0 1.4 3.4 0 0.4 0.4 1.4 2.9 1.4 5.5 2.7 0 0.4 1.5 0.2 7.9 2.3 0.6 3 .5 7.3 0 0 0 0 0 0 0 1."/ " t/uw\'/(' I '/.5 2.6 2.1 0 0 0 0 0 25 6.2 1.1 6. 1 7.6 0.1 1.4 9.7 2.6 1.4 3.1 1.3 4.2 4.7 1.4 1.12 /1.5 1.6 6.6 1.9 2.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 riu 80 CIs Clu 1--60 cis Clu 40 <Is Clu 2.()J/-.1 0 0 0 0 0 0 0 2.6 6.2 2.0 6. IImcrcni velar. N(J G RfClA NJI.4 1.0 3.T(} I : 1.3 1.9 2.4 4.9 3.I.5 7.0 0 0 0 0 0 0 0 0 40 3.3 0. Tabclll S.4 2.0 0 0 0 0 0 0 .9 0.3 0 0.1 5.9 1.2 2. p%iaj.· I Cr-:.9 0.4 2.8 100 Cis 3.7 1.6 2.0 0 1.0 5.9 0 1.5 1.6 0 0.5 3.2 0 0 0 0 0 0 0 35 4.6 2.2 5.7 3.3 2.1 2.2 3.5 3.6 0 20 Cis c~u 10 cis tlu 1.2 2.VT~ II.1 0.9 3.3 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 100 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 9.n 5. H = 1.3 0 0 0 0 0 0 0 0 0 45 2.5 1. umeren vetar.6 0 0 0 0 0 0 0 2.7 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 50 1.9 0.4 2.72 Vlslna zgrade fm) 100 Vlalna Iznad zernl)e u rn C 0 Cis <Iu <1$ 5 6.6 3.9 0 1.5 1.5 3.9 2. XXVII Korckdoni koeficijcnlza "isinn £ za pojcdinacnc zgrade A) Normaliln pol oiaj.7 0.4 4.1 1.0 0 60 C!u cb 00 Clu 40 cIs c!u 20 rls <Iu 10 Cis clu B) Olvoren.9 2.5 5.4 1.5 0 0 0 0 0 2.0 1.5 2.6 6.0 2.0 0 15 7.5 7.7 1.7 1.

6 1.Ir l . jak vetar.9 3.3 0.0 0 0 0 2.8 0.8 0 1.9 1.2 1.9 2.5 1.7 1.1 a 0.6 2.7 1.2 1. H 100 tss tsu = 3.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 2.0 0 1.5 2.0 0 15 3.3 50 1.3 1.6 0.3 0 0 0 0 0 0 0 1.9 40 2.1 1.5 1. H =1.7 0 1.6 0 1.8 0 1.1 0. p%iaj.2 2.6 2.7 0 1.1 1.0 1.1 1.3 1.4 1.3 2.4 0 1.9 0.s 0 0 0 0 0 a a 0 0 0 0 0 a a 0 a 0 0 0 0 0 0 a a a 0 0 0 0 0 0 a a a 0 0 0 0 0 0 0 20 ES.2 1.5 0 1.1 0.1 1.9 1.1 2.3 0.7 0.1 1.5 1.7 1.2 1.0 2. j ak velar.5 0.0 2.9 0 1.8 2.4 1.4 1.6 2.5 0 1.9 0 1.9 2.6 0.3 0 1.4 2.1 1.2 3.4 2 .9 2.7 0 0 0 0 0 0 30 2.0 0. XXVII Nastavnk C) Norma la n po loiaj .0 0 1.1 2.8 0 1.2 0 0 0 0 0 D) Otvoren.2 1.3 0.3 0 0.9 0 1.9 0.6 3. POTI?EI1NA 1\() l.4 2.1 0 0 0 0 0 1.4 0 35 2.7 1 .9 1.2 2.4 0 1.3 0 0.8 2.0 0 1.3 1.\ >1 TOPI.5. ESU a 0 0 0 10 f SS ESU a 2. 4 3.7 0 1.8 1.9 1.6 0 1. £Su .0 0 80 t!s tsu a 1.9 2.7 0.1 0 0 0 0 0 1.9 1.5 1. 4 2.0 0 0 0 0 0 0 0 1.8 60 t ss <~ u 40 t ss t su a.7 1.2 0 0 0 2.6 1.4 1.0 0 10 3.9 0.0 100 0 0 Vis Ins zgrade (m) Vlslna Imad zemlJe u m < 0 f!s < 3U 5 3.6 45 2.3 1.9 2.4 1.5 0.OTE Z~I G I?FJANJ£ 1J3 Tabela S.3 1.9 1.4 1.4 1.1 0.0 1.0 0 1.2 2.4 0.0 1.0 0 2.4 1.1 0.2 0 0 0 0 0 80 t ss Csu 60 t ss tsu 40 Ess t su 2D tss Esu a 0 0 10 £S.2 0 0 0 0 0 100 3 .9 0 0 0 2.9 1.5 0.6 0 0 0 20 3.8 25 2.8 1.

2 1.1 3.3 0 1.0 0 a 3.5 5.7 3.0 10 <4s tS Il a 5.2 1.0 4.4 2.7 0.(Jl/.3 100 <45 <su 4.~radc II nilll A) Normalan polozaj.1 0 1.2 1.0 4.9 1. IN)I.9 0 1.7 0 0.2 2.8 0 3.2 7.0 5. Tabcla 5.6 0 1.2 2.9 2.8 1.1 4.6 2.3 3.6 3.2 7.7 6.1 1. /WI.8 0 0 0 0 0 0 0 0 40 4.0 0 a 4.5 2. <su a a a a a a 0 a 0 0 0 a a 0 0 a a a a 0 a . slab vetar.3 0 a 0 40 <fs Cfu a 0 0 0 0 a a 0 0 0 0 a 0 0 20 <ss <fu 10 Cf.1 1.8 2.4 4.0 0 a 4.2 6.5 a a 0 a a 0 B) S/obodan poloiaj.7 4.0 0 0 0 0 0 0 30 7.5 3. H = 1.0 0 0 2.1 3.9 0 0.6 3.3 3.5 1.9 5.3 3.1 3.7 8.\ (j (.0 4.1-1 /I /'Hlonm.8 2.0 6.0 0.9 15 10.4 3.4 0 0 0 2.7 7.6 2.6 1.' I 'f.\")1: 1'()S rI.0 3.5 1.1 8.0 3./ . slah .8 3.7 3. Iznad zemlje u m < <4s <4u Vlslna zgrade (m) 100 a 12.3 6.\T/{· II .7 4.5 4.1 2. a 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 80 <4s <~u a 0 0 0 0 0 a 0 0 0 0 0 0 0 0 60 <4s '4u 40 <~ <Iu 20 <ss <4u a 1.6 10.8 4.2 0.2 0 0 0 0 0 35 6.6 1.7 0 0 80 C4s <su a 1.2 7.3 1.2 50 1.1 1.4 7.0 5 12.0 10.7 9.0 0.6 9.52 Vlsln.2 1..8 3.2 4.0 4.\'JcI Z ·I n :.2 6.9 12.9 2.8 0.9 0 0 0 0 20 9.3 1.()j/:XT(} I :'1.2 1.8 7. II = 0.6 0 1.8 0.2 45 3.0 2.5 3.3 0 0 3.5 0 0 0 0 0 0 0 a 0 0 a 0 0 a a 0 60 <Is <4u a 1.7 0 0.3 a a 3.7 3.'isinll l.2 2.5 1.0 11 . XXVIII Korckdoni knclicijcnt r.7 2.2 9.0 10 11.2 10.5 8.5 11 .0 1.9 0 0.3 8.2 0 0 100 0 .8 1.2 8.1 2..0 0 0 0 0 25 8.3 2.2 9. za .dar.1 6.

8.4 0 0.9 a 0. jak vetar.9 0 0.3 <Iu a 2.1 1.6 1. O na zavisi.6 2.4 1. Karakteristika prostorije .0 1.3 a 1.6 0.4 4.1 1.6 3 .7 0 0.1 3.2 2.5 0 1.2 2.7 3.3 a a a 0 60 <ss Esu a 1.6 a 1.5' 0 1.6 1.2 2.I ( i1{/'J.5 1.0 0 10 4.0 0.3 1.7 0 1. kao i karakl c rislika zgradc.2 2.0 0 60 CI s C lu 60 Cis Clu 40 CIs Elu 20 CAs Clu 10 <ss EAu 0) s/obodan p%laj.17.6 1.7 0 0 0 0 0 0 0 0 0 100 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 100 5.6 2.5 2.9 a 1.6 1.9 a 1.2 2.6 1.6 2.9 2.6 2.5 3. I'OTl{U l.7 0 0.3 Vlslna Iznad zemlJe u m C Vlslna zgrade (m) 0 CIs Clu 5 4.0 2.0 2.0 a 1.3 2.0 0.7 a 1.3 1.6 a 1.9 a 0.2 a 1.1 0 1.1 2.1 3.OU ( INA TOPUn t Z. H = 2.6 a 1.3 2.4 3.3 2.3 2.5 1.3 0 0 0 0 0 0 0 0 0 50 1.2 1.9 0 20 C5S £Iu a 1.·1 I.0 0.6 2. prema propustljivosti .\If E I I.3 0 1.0 0 15 4.0 0 a 1.3 2.1 0 1.6 0 0 0 0 0 30 3.7 0.1 40 Ess Csu a 1.3 0 0 0 0 0 25 3.9 0.7 4.7 1.1 60 <Is <su a 1.4 0.3 a 0.9 2.2 a 1.1 1.2 2.0 4.7 0.9 0 0.0 0 0 0 0 0 0 0 40 2. Tnbcla 5.3 0.4 2.6 1..5.9 0. od odnosa propllstljivosli vetcom napad nUlih spoljnih povrsina I.6 0 1.1 0.6 0 1.0 1.3 3.6 1.5 0 0 0 0 0 0 0 35 3.2 1.3 3.9 0 1.2 100 Css 2.R Karaklerislika pros lorije /? je definis ana kao red ukcioni faktor koji uzima U obzir smanje njc produvavanja kroz zgradu usled unlllrasnjih olpora (unllirasnji zidovi sa vralima).6 2.6 3. jak ve lar.6 a 1. II = 1.1 1.3 0 0 0 20 3.5 2. XXVIII Nastam k C) Normalan poloiaj.6 2.1 4.6 2.2 1. I .0 3.7 2.0 a 1.0 10 £Is <su a a a a a a a a 0 a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a 0 a a a a 5.5 a 1.(a'/ )s posmatrane prostorije.6 2.1 2.5 1.3 0 1.0 3.9 1.4 0 0 0 0 0 0 0 45 2.V.0 0.

. prerna broju unlll rasnjih vrala i propustljivosti [asade. i velicine L(wf).A CE..ev. dobija se ukupru gubitak toplote gradevinskog objekta za ovaj dec potrebne koli· cine toplote.ic' . Zbog velikog variranja prnpustljivoSli. sale.7 0. Vrednosti L(a·f) kojc se koristc 1I tabe li 5. proslorijc R <30 >30 ~60 2 3 I >60 ~90 >90 <10 > 10 ~20 DihllljuCn sa prasom 2 3 >20 <30 >30 0.:: nlualno prozora.7 5. 1 i'. dale su karakteristike prostorije R u zavisnosli od broja i kvalileta unlll rasnjih vrala.: ma n]a . XXIX Karaklcristika proslorijc R UOlllrasnja vrala Kvalilel Broj I Normalll" bcz pras" I'ropuslljivosl rasad.136 1I. na strani zgrade koja nije napadnul(l vclrnm L(a" )" kroz koje vazduh moze da izlazi.9 0. Za prostorije bez lInulras njih vrata izmedu vet rom napadnute i nenapadnll te s trane (na pr. uloliko je i k(lrakl erisl ika proslorij. XVII[ i 5. XXIX).2R) Zit es.9 0.'\ TIiAl. velike kancelarije ) R = 1. dovoljnu je da se karakteristika prostorijc grubo odredi . Ka raklerisli k. Potrebna koliCina toplote za eelu zgradu Sabiranjern transmisionih gubitaka toplote za svaku grejanu prostoriju jedne zgrade. ·.9 0.9 0. kada vazduh izlazi same kroz unulrasnja vra!a (labela 5. =O (5.29) Tabcla S. Z(l najccsci slucaj.7 0.0. za uslove da .7 0.17.·INJ{' unutrasnjih vrata i . prodor vazduha je racun(ll za svaku prostoriju.9 0. Ukoliko je propustljivosl izlaznih procepa 1I odnosu na pro pustljivost ulaznih procepa manja. XXIX Sli one koje u proracunu odn:dene: Za spratni tip zgrade L(a·f) = L(wi)s gde je sa s oznacena napadnuta strana vetrom a za sahhtni tip zgrade villi: (5. Nairne . Medutirn.7 0.7' }(/om.9 0. to nije slucaj.7 odnosno R = 0.9. Ako se uporede tabe lc 5. (fl' I)m' l(hPa) y.9).c PROJ///CrOI''r1NJI: I'OSTlWJIoN J. za dec koji se odnosi na vazduh koji prodire usled infiltr(lcijc. XIX vidi se da u sustini nerna razlike u vrednoslirna karakteristike proslorije se rn slo je izbor dat preciznije. koje su pOlrebne za proraclin (R = 0..vO( mr:J.7 0.

merodavna kolicina toplote zgrade Or .. POTRE8NA KOU C[NA TOPLOTE ~I G RFJA NJE I 17 napad vetra na odgovarajucu fasa du kojoj pripada tre tirana prostorija .transmisioni gubici prostorije "i" Ow . G ledano za ceo objekat. 0.7 .5 0. XXX) Tabela 5_ XXX Istovrcmeni lIdco lIticaja inliltracijc ~ Izloieoosl velru Podrucje slabih vclrova.30) gde vaie oznake: Oz . tak'Vi uslovi se ne mogu istovremeno javili u svim pros to rijama svih Casada vee sarno u de lu zgrade.1 jcvi Vis. normalan polow j Svi oslali SIUc. Zbog toga se me rodavna potre bna kolicina toplote za zgrad u u ce lini racuna prema: (5.J. 08 l\!rade II <10m 0.potrebna kolicina top lote usled inrilt racije za prostoriju "i" ~ .5 .5 >lOm 0.faktor istovremenosti utieaja infiltracije (tabe la 5.

Uspostavlja se razlika temperature zidova i vazduha u prostoriji pa se i zidovi hlade. U zavisnosti od samog objekta i ugrad e nog sistema. pri ecmu je temperatura zidova visa od tempe rature vazduha(A . zavisno od njenih te rmickih osobina.6.ie rec a objektima opste name ne. nede ljo m kao i 0 praznicima. U trenutku A je iskljuecno grejanje. zgrada se hladi i temperatura vazduha u grejanom prostoru se sniZava tokom perioda prekida A-B.B'). (poslovne zgrade. tako da se do mome nta ulaska Ijudi dostignu potrebni te rmicki parametri. Aka se pode od uobicajenih uslova koriseenj<l poslovnih objekata. Pri tome i srednja te mpe ratura zracc nja povrsina kojc okruZuju grejanll prostoriju. sisterni za grejanje ukljuce ni su tokom pet radnih dana. treba da dostigne te mperilturu koja osigurava uslove kornfora i koja treba da je jednaka te mpe raturi prostorije. da bi sistem za grejanje bio ukljuce n u odredeno vre me kako bi se zgrada zagrejala do ponedcljka II 7 casova. od 20 casova do 7 sati izjutra. GREJANJE SA DNEVNIM I NEDELJNIM PREKlDlMA Postrojenja Zit grejanje najcesce nisu stalno ukljuce na. trajanja perioda grejanja i duZine prekida. skole itd. najcesce 20 °C. odriava se te mperiltura vazduha kOjil je. kada pocinje njeno sledece koriseenje. promena unutrasnje temperature kao i potrosene energije grejnog sistema imace tokove prema slici 6. Dolazi do uspost avljanja te mperaturske razlike izmedu zidova i vazduha pa gradevinska maS<l odaje toplotu akumulisanu tokom pe ri oda grejanja. Posto se u tokll prekida grejanja gubici toplotc ne nadoknaduju. U takvim slueajevima. vee imaju pre kid e u radu 1I toku noei. sledeecg dana. Od petka u 20 cas ova prekid se produzava na celu subotu i nedelju. usled pre kida se u manjoj iii vecoj me ri umanjuje potrosnja energije. Za lakse razumevanje problematike uzgrevanja. pos troje nje ee se ukljucivati pre svakog sledeeeg ko riscenja zgrad e. pre tpostavlja se da je u sedmodnevnom pe riodu spoljna temperatura stalna i jednaka spoljnoj proj~ktnoj temperaturi oZa takav slucaj. Hladenje zgrade 1I celini bice br. dolazi do hlade nja vazdllha u prostorijama . a kada . U prosto ru koji se greje.) i subotom. ~akle odvijace se 1I kraeem iii duze m vre mensko m periodu . sa nocnim pre kidima.1.lc iii sporije. U trenutku B se ukljllcuje izvor toplote i pocinje zagrevanja zgrade tako da unutrasnja te mperatura raste sve dok ne dostigne svoju proje ktnu vrednost od 20°C sto 130 .

rad ijato rs ku. cije se zagrevanje de· sava sa odrede nim za ka s njc nje m.--~----~~~--- <i --.I·lIje temperatllrc i potro. Zit pre lpostavljc nll stalnll spoljntl te mperalll rt! .Od tog mm''lL' nta. zgrade i velicine ins la lisil nog kapaciteta toplo tnog izvo ra .. Od C grcjanje m sc nad()knaduju gllbici toplot c . za pune uslove ko mflll'il Ce se cekati do Ta- U tre nutku T" ll.: i okolne povrs ine sto Ce se dogoditi te k u momellill D. PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTJ?ALNO GREJANJE se poddava da se ostvari u trc nutku poec tka nje nog korisce nj a.IIZ prelposlavkll kOlistall/ lll: spoljlle temperaillre. dolaz i do brie g iii sporijeg za ~­ revanj a prostorije.fcllc cllcrgijc II lokll sedmodllevllog p crioda grejallja sa lIobicajcllim prekidima lokom dalla i IIcdelje. U trcllutku C te mpe ralura vazduha je dostigla PCllje ktnu vrcdnost od 20 uC ali m. 6. koji jc uvek veci od toplutnil> gubit aka zgrade za spo ljne projcktne uslove.io' lIwk veci a d proje ktnih. ako je 1 ~ vrcme poec tka koriscc nja zgradc.: koristi za zagrcvanje masc zgradc.1 Promella 1I/11/lra.: raturil vazduha je dostigla proje ktnll vrednost od 20 0 ( : j II grad e na alltomatska konlrob ~ l1lanjujc odava nje toplole izvora. __ ~ HI -\-_ UTORAK 'r-.. koji Sll .Todarol'i.1 OUll\Isi se na kapilcite t koji je za 70% veCi od vre dnosti potrebne ko licinc toplot e koji ougovaril proje ktnim uslovima (100% ).1 je do trc nutka 7'0. jcr sc lko loplutl.I E I W . W ~ Z w Stika 6. U toku IIzgrevilnjil. [zvo r toplot e radi svojim milksimalnim kapacitetom. Prema tome.J. kako nl. ko nvc kt o rsko grejanje). a kada nje na te mperatura postane visa od te mpe rature povrsinL' zidova (tacka B') poci nje pre nos toplot e sa vaz duha na zid ove.i ~ Srednj ~· Z P J nril<ttllrijB ~~'-"""I'=----. Dijagram na sl. dakle u 7 casovil ujutru. stu Ir.. zilvisno od vrst e grejnug sisk'ma (vazdusno.: bi d(). Duzina pe riod a uzgrcva nja i tok prome ne temp e rature prostorije zavisi od rna.:mpl. t[ DC SREDA CElVRTAK PETAK SUBOTA NEa:WA PONED..~ I() dol njegovog pregrevanja .fO B.F hI % 170 F dI J I DI 1ml--~ .

P. tj F' ..H. av~r ostaje na stalno m kapacite tu (100%) jednako m projekt nim gubicima toplo te. U trenutku E korisec nje zgrade je zavrSeno i siste m za greja nje s\'! iskljucuje pa ponovo nastaje period hl ade nja. :J ~ • 10 100 '.B'.B i A . koja kod sloze nih siste ma obuhva ta konstante svake od ko mponenata.12 mH.2 It 2 -8 8 . Vrcmc hladenja u zavisnosti od mase zgrade elementi ". Proces hlade nja takvog visekompone ntnog sislema je pokaza n na slici 6. te ec sle deee uzgrevanje trajati duie. Pri to me se moze desiti da se tempe ratura povrsi ne zidova od 20 °C postigne te k u ut orak iii cak i kas nije.H. namcsta i hl adenie mase zl!.G . ako je rec 0 radnim danima. .2 Dijagram /emperalllrl'kih razlika vazt/llha II pros/oriji i zidova kojije okmzllj/lll zavisllosli od vremenQ hladenja .2. pa duie isk ljuCenje cini da se zgrada hladi na nilu te mpe raturu nego radnih d ana. Tempe ratura vazduh a i zidova opada po linija ma A . Te rmicka reakcija mase zgrade iskazuje se vre me nskom konstanto m. srednji se odnos i na hlade nje gradevinske mase kod nocnih prekida u toku radnih dan a. Tako nastupa prekid u sledeca dva dana. l.6. Tabcla 6.at4E~ h Stika 6. sto zavisi od mase zgrade. Z illo uzgreva nje po nede ljko m pocinje ranije nego ostalih radnih dana. odnos no po E . S!I t eska do 10 h 40 h 120 h 15r------------------------. GRElA NJ£ SA DNEFNLM I N£D£ U N IM PREKIMA 141 jednakoj spo ljnoj p rojekt noj.F i E . a te mpe rature vazduha i zidova dobijaju tokove F .1).rJde laka 30 min . tabcla 6.( ulicaja ns vremensku konstHntu hlatldenjc vaZdU:'3 i ArejnOl: sistema sadrZa i prostori ic. ako je greja nje isk ljuceno u petak uveCe. na kojoj prvi dec pad a te mpe rature karakte rise sobni vazduh i sam grejni siste m.2. a krajnji dec krive je hlade nje subotom i nede ljo m (51 6.G' .

janje prekida grejanja na mece kraci period uzgrevanja. prl'. toplo te u projektnim uslovi ma (6. ne prostorije u siru okolinu: spolj ne te mperature. \(.Todorol'ic PROJEKIOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNOGRr. nosa toplote sa unut rasnjih povrsina na vazdu h koji je poslcdica infiltracije itd .JA NJE Vreme nska ko nstanta hlad e nja zav isi od svih uticaja na prenos toplote iz zagrcja. USLOVI UZGREVANJA U toku hlad e nja zgrade te mpera tura pos taje svc bliZa spo ljnjoj. u takvim uslovima Ce morati da sc koristi izvo r top lote vece instalisane snage. 6. infi ltracije spoljnjeg vazduha.1-12 B.f"'_'iI pocetak korlscenja zgrade kraj T3 "'!. pri ce mu duZl::' Ira .--"-----~. :! D ts_ ____________________________L-__-L____L Slika 6.1. koja se definise od nosOIll : p= insta lisana snaga po trebna kol.4 Tok temperature II zgradi za l'lllcaj vete gradevinske mase .3 Tok temperatllre II zgradi za vereme prekida grejallja i II periodll IIzgrevallja Z<I razliCite illstalisallc silage izvora toplote PI<P2<PJ T kraj korlscenja pocetak korlscenja D 12 Slika 6.1) T2 ~ >--. Medutim.

Na osnovlI dimenzionisanog izvora toplote P i karakteristika zgrade (Iaka. Naravno. Ako su kapaeit eti izvo ra toplo te PI < P2 < 1'3. ukJ~ TP1 Tp2 A C '0.1). Hlade nje se. B 2C i B3C znatno blaze. srednjl). ~ti2 82 81 ti1 A~ At2 ts2 ts1 Stika 6. a srednje te mpe raturske raz lik t: 1:. teska). Slika 6. ukljucivanje grejanja ce pOCe ti u nekom optimalnom momentu.5 pokazuje linije hladenja i uzgrevanja liZ pre tpostavke da je spoljna temperatura konstantna i da je u jed nom slucajll niZa (lSI) a u drugom visa (ls1). uz srednju te mpe ratu rs ku raz liku iz medu pros to rije i s po ljne o ko line 61 1. Za slueajeve duieg hlad enja zgrade.JJ Na slici 6. G REJANJE SA DNEVNIM I NEDEU N IM PREKIMA f./] manje.3.6. ada su optimalni trenuci ukljucenja kotla u BI odnosno u B2. dakle u vre me nu kada je izvo r toplo te isklju een i u toku uzgreva nja pros to rije radi pos tiza nja po tre bnih uslova za nje no sledece ko risce nje. dat je to k tempe rature vazd uh a i mase grejane prosto rije u pe riodu izmedu dva ko risec nja zgrad e.5 Uobicajella varijacija osnovnog optima/nog pocetka IIzgrevanja .4 prikazana je prome na te mpe ratura u obje ktu veee gradevinske mase . isldj. tako da se uzgrevanje zavrsi u trenutku kada pocinje koriscenje prostorije.2. 6. AB2 i AB) kao i B IC. tempe rature u prosto riji (tacke B2 i 8 3) postilju ni ze.1 ] i 1:. Kriva hladenja ee imati tok prema spoljnim lIslovima od kojih su najznacajniji brzina vetra i spoljna temperatura. ponasanje toka hladenja ce se menjati od sobe do sobc. Na slici 6. spo rije odvija. a zaht evani period lIzgrevanja za odrede ni dan varirace zavisno od srednje spoljne tempe rature u periodu uzgrevanja. pa su linije prome ne tempe ra ture AB]. o nd a ce pri kraee m pre kidu grejanja tempe ratura u pros to riji opas ti do tacke BI kada se ukljucuje uzgrevanje koje ec tntjati T]. OPTlMALAN TRENUTAK UKLjUCIVANjA UZGREVANjA Kada je dimenzionisan izvor toplote za odrede nu zgradu dcfinisan je odnos P (6. u odnosli na objekat ma nje mase.

IN B. Krivil promene unutrasnje temperature ima neilto dmgaciji tok (puna linija na slici 6. U stvarnosti spoljna temperatura nije konst antna. Proizilazi zakljucak da se na os novu prace nja rad a grejnog sistema i ponas. uldj. pa ee isti izvor toplote zagrejati objekat za kraee vreme Tp b sto znilli kasnije ukljucenje izvora u trenutku 8 2. dostiZe najniZu vrednost (51 6. Pri visoj spoljnoj temperaturi. u kojoj poCinje \Izgrc· vanje koje ee trajati TpJ casova.6). C' A c """I-s=-------:::::-O-+.6).t sc SliIw 6. . nego sto bi bio slucaj da je u pe riodu uzgrevanja spoljna temperatll ra osta la neprome nje na (lS=t S8)' U takvom slucaju ukljueenje grejanja moze poccti kasnije.6 Utica} spoljlle temperature U prvom slucaju prostor u zgradi Ce se o hlilditi do tacke B}. moze se odrediti tre nutak koji daje optimalno uzgrevanje. os taje visa i unutrasnjil temperatura. pa se pot rebna unutrasnja tempe ratura dost izL' ranije (tacka C'). jL'r spoljna tempe ratura postepe no raste.lnja objekta za svaki prognozira ni tok dnevne temperature. Todorovic PROJEJ<. vee varira tako sto u ranim jll ' tarnjim casovima kada pocinje uzgrevanje.TOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE isldj.

/45 . Pri tome dobija manju gustinu i kao laksi struji na vise a u dodir sa grejnom povrSinom dolazi nova. a absorbov. Odnos prenosa toplote direktnim i indirektnim putem. zavisi od ko~. sto znaci i visoku efikasnost ali da su kompaktna i zauzimaju mali pros to r. da su male td ine. grejno telo predstavlja element postrojenja pre ko koga se zagreva odredena prost o rija. da su otporni na visoke pritiske i na ko rol-iju. a njegov maksimalni kapacitet. kao i indirektno. temperature njcgove povrsine. ne zagrejana mas a sobnog vazdllha. Zagrevaju se apsorpcijom.ma toplota sc provodi u masu kojoj povrsine pripadaju ali i prenosi konve kcijom na sobni vazduh. Od njih se tral. kao i termickih uslova u samoj prostOrl]1. pa se po njima i vrSi poredenje razlicitih konstmkcija. Konvekcijom se ostvamje u dodiru vazduha sa povrsinom grejnog tela koja je vise tempe raltlre te se vazduh zagreva. Tako se ostvarujc neprekidna cirkulaeija sobnog vazduha oko grejnog tela i njegovo zagrevanje a time i nadoknadivanje dela gubitaka toplote prostorije. Prenos toplote sa grejnog tela na sobni vazduh je direktnim putem. To je u stvari razmenjivac toplot e izmedu zagrevnog fluida kojim se prenosi toplo ta od tuplotnog izvora kroz cevovode do grejnog tela i prostorije koja se zagreva. Odata toplota od strane grejnog tela treba da odgovara trenutnim gubicima toplot e prostorije. Vaina karakteristika je njihova cena i lako ugradivanje.i da ostvaruju ujednacenu raspode lu temperature kako po visini. konvekcijom.ture. Grejna tela treba da ispune citav niz zahteva. Dmgi deo se nadoknaduje razmcnom toplote zracenjem izmedu grejnog tela sa povrSinama koje ga okruzuju i koje su niZe tempera. Svojim oblikom i izgledom treba da se lIklapaju u enterijer. tako i po dubini prostorije. da se Iliko ciste kako se po njimll ne bi talozila pra~ina koja bi bila pone ta stmjom vazduha i knlzila prostorijom. odnosno predaja toplote konvekcijom i zracenjem u ukupnom odavanju toplote nekog grejnog tela. gubicima toplote u projektnim uslovima.7. GREJNA TELA U siste mu centralnog grejanja.trukcije tela. Tre ba da imaju veliku povrsinu preko koje se prenosi toplo ta. ali postojana na visokim temperaturama. zrace njcm.

koji su dobili naz iv pogres no smal· rajllCi da najveci deo top lo le odaju zracc nje m (radijacijom). sirin a C i duzina clanka D.146 /3 TodolVo '. . Najraspros tr ~ nj en ij a c 40 D CX::) ~ I. Radijatori grej na tela su radijatori. taka i Zbllg zatvaranja o tvora ce pov ima u kojima mogu hiti i ventili za odvodenje vazduha. .1). Istovreme no. drugi tcli.·· nut jedan pre ma drugom. VRSTE GREJNIH TELA 7. tora je u najvceoj meri konvektivnim putem 70 . . sa unutrasnjc stra nc ove savijenc povrs in. o tporniji na koroziju i izddljiviji na visoke pritisk Spaja nje m pojedinacnih cla naka dobija se sva ka zc ljena povrsina grejnog te la.1.I 0 oJ ~ D Sliku 7. 85 % a zraeenjem svega 15 . skuplji . 30% . razmllk izmedu priklju caka E. Ka rakte ris lii'.: formiraju kanale za struja nje nos ioca loplo te. Radijatori su tzv.c PIWJEI<. Prvi ~ u laks i i jev tiniji. levu i desnu zavojni cu i koje metalno za ptivaju.I I Ii I .TOVA NJE POSTROJENJA ZIt CENTRALNO GRElr1NJE 7.1. vode iii pare (slika 7. Prenos top lo te sa radija. I .1 hgled rudijutoru i popreclli presekjedllog CIaIlIaJ Spajanjc pojcdinih cla naka je pomocu nazuvica koje imaju cilindricnu iii konusnll . C lilnci su ta lasas tih povrSina kako bi se povceala povrsina razmene top lo te sa vazdu hom 1I rcla tivno malom p roSlo ru . · nc dimenzije rad ij alo ra su visina cla nka B. pa ud co odavanja toplote zrace nje m opad a. clankas ta grejna te la od ce li cnog lima iii livenog gvozdil.1. Sa povecanjem sirinc clanaka vcti dec povrsine radija lo ra je okr. U seriji clanaka jednog radija tora pro vi i poslcdnji cla nak sc razlikllju kaka zbog prikljllciva nja na cevnu rnrclu.

tako s 10 izmedu ril dija to ril i zid a mo ra d il je od stojanjc naj manje 40 mm a pre ma podu 70 rnm.7.rjll maskirallilr rat/ijatora . kao i drLaci koji priC-vrSl-ujll radijal o r po visini. O bicno se ko ristt: po dye konzo le i dva driaca na grejna te la do 12 cla naka.J t u .. • Stika 7.2 Elem ellti za spajallje C/w/aka i IlCvr. a nil svakih sledeCi h 6 Clanaka po jedn a konzola vise. U REfNA TELA 1-1 7 Nazuvica c ______ -------:c DrZac Konzola Slika 7. o .\:civallje radijatora Ce licni rad ija to ri SlI lIpOlll laksi od live nih.. kako bi se o bezbedila cirkulacij a dovoljne ko licine vazdllha i pos tigao e fik asan pre nos 10plo te. G rejna te la sc pos lavljaju uz zid. T o su konzo le koje se iii ugradllju u zid iii su u vidu nofica.:: 15 ~'I" .. Broj ko nzo la i ddaca zavisi od ukllpne dllzinc ra dij a to ra.J o . C . .rja za Ilgrad. I <.8 "·" . ndnosno broja clanaka.. Njihovi cia nci sc fo rmiraju zava riva njcm i po prav illl sc ko rislc isk ljucivo ll ko se radi 0 greja njll vod o m. <.3 Mere otlsillpa.. Ugradnja radija to ra se vrsi po mocll speeij alnih e le me nata koje sva ki pro izvodac izraduje Zil svoja grejna te la.

4) predstavljaju. Ploeasta grejna tela Ploeasta grejDa tela (stika 7.2.. I . a kasnijc i lakom koji sc uskladuje sa enterijerom. a odstojanje na koje sc postavljaju od zida je 50 mm. maski (stika 7. U tal. s .-vom slucaju iznad radijatora mora postojati prazan prostor visine najrnanje 65 rom Mnogi smatraju radijatore minim delom enterije-ra pa ib sakrivaju ispod tzv.3) koje su od drveta iJi lima. 7. kao i 600. acini da je pomina grejnog tela glatka sto je povoljnije za oddavanje njegove cistOCc. t . SJiJ:a 7.odstojanje od zida. Cl . . cJ . . -.1-18 B.virina. +j i ! . konvekcijom.-vim slueajevima pri dimenzionisanju treba povecati povciinu radijatora za najrnanje 20% da bi se osigurao veti prenos toplote konvekci· jom Sarna Ill3ska mora da je tako konstruisana da dozvoljava cirkulaciju dovoljne kolicine vazduha oko radijatora (slika 7. Uglavnom se postavljaju liZ ridove. To umanjuje odavanje toplote radijatora jer je spreeeno njegovo zraeenje sa predDje strane. .firilla prole. Radijalori se najeesee postavljaju u prozorske nise kada sa gomje strane imaju prekJop koji shere struju zagrejanog vazduha pre rna prosloriji. U tal. I . za razliku od clankastih.z. Proizvode sc od eelicnog lima koji je nesto deblji iz razJoga stabilnosti i izdrLavanja veCih prilisaka. .Iirina tela. t . U ciJju povecanja grejne po· mine.2)...' 1 . t~~· r ' . ---__ t_ I - • I I hl I II ~y . Cl I . '"/77.z .. zavaruje se lim u obliku koji obrazuje vertikalne kana1e.zduha kvji se zagreva iskljuCivo konvekcijom. hl . Za veee kapacilete grade se iz dYe iii tri pa".' ".dll]jna. a sa zadnje koja je okrenuta prerna ridu. na strani pre rna zidu iii u prostoru izmedu dYe ploCe./': . DliZine mogu biti i nekoliko metara. jedinstvenu celinu koja sc odlikuje glatkom prednjom pominom i vrlo maJom dubinom Odavanje toplote sa glatke prednje pomine je u najveeem delu zraeenjem.4 PloCasto grejNJ tela (hI .. '. s -flC.odstojanje gOmje i dotrje revi. 800 rnm i vecc.Sirina oS7UJvnog elementa) Visina ovih grejnih tela su 100 mm do 300 rom.leIne plaCe sa medusobnim odstojaDjirna radi formiranja kanaJa za slrujanje v?.:. jer zahvaljujuCi dubinj od nekoliko santimelara ne zauzimaju mnogo prostora. Todorovic PROJEKTOVAll/JE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE Radijatori sc pre mazuju osnovnim pre mazom u cilju zastite od korozije . izradene prikladno names· taju u prostoriji. ' . .I --.1.I ___ So iJr- It-- 4-T i . ~h.

kalla/ Zfl strujallje vazduha i Ilspostavljallje efekJa "di11lIljaka". koje imaju VCCli zagrevnll povrs inll od samih cev\.5 KOllvekJor (a .. Zagrevallje vazduha jc skoro u potpunosti konvekt:ijom. Stika 7. lako da jc dobije n razmcnjivac loplo le sa velikom dodirnom povrsinom preko .no.~ lll II kome je olvor za lliaz vazduha pri podu a za izlaz zagrcjanog vazdllha 1I najvise m delu kucisla (slika 7. Cevi Sli najcesce cclicnc. na povrsine lamcl. Lamele mogu hiti Oimizane na jednll iii viSe cevi.1. po remu su ova grejna tela i dobila ime. GRONA TEL-1 f. a da bi se dobila glatka povrSina grejaca i dobar ko ntakt lamela i cevi.trane. Putpunim zatvaranjem otvora prestaje cirkulaclja vazduha 1 njegovo zagrevanJe.5).7. dobar kontakt izmedll eevi i lamele se pos tilc sirenjem cevi pod pritiskom. konvektori Sli po pravilu pocinkovani. Podesavanje odavanja se moZe vrstiti kako sa "vodene" tako 1 'vazdusne" s. kojc slmji vazdllh. Kontakt lame la i ccvi jc vazan zbog dobrog provodenja toplot e sa ce vi kroz koje struji para iii voda.kueiite) ~fikas~o~t. Ako je konvektor od bakarnih cevi pri ce mll Sll obicno lamele od aillminijuma. Razmcnjiva c se nalaz i u ku c i . bez menjanja protoka vode kroz konvektor ci• . konve~tora.m otvom konve~tora. b .l9 7. odnosno razmak donjeg i gnrnjeg otvora direktno utice na silu uzgo na koja 05tvamje cirklilacijll vazduh a. KODvektori Konveklori predslavljaju grcjna le la koja sc sas lojc od cevi na koje su nanizane lame lc. Prvo se ostvamje regulacionim ventilom a dmgo zaluzinama koje se na~~e na IZlaz. Visina kuCisla. na koje su navare ne limene lame le. odnosno. c .kOllvekJorsko te/o. okmglog iii ovalnog oblika .3.odavanje toplote zavisi kako od broja osnovnih ~Vl tako 1 VIS me kuCtsta.

PUOJ£I<TOV . pro mcnolll pro toka nj ihovilll prit va rcnjem iii o tva ranje lll. posebno u toku perioda kada se ne greje. a) Slika 7. obdanista ).I NJE POSTROfENJ. u kombinaciji sa namcS tajem itd. Prcdnosti ko nvek lora 1I od nosu na radijato re nije sa me u cinjc niei da se regulisilnje moze vrsiti bez utica nja na hidraulick i rd im cevne rnrde.150 B.5). Regista r je grejno telo u kome Sll ncko liko para lelnih cevi spojena sa svojim zavrsnim krajevima sa spojnom cevi koja o mogucava paralelno strujanje kroz sve cevi (slika 7. Sve to lIpucuje na to da ko nvekto re nc treba ugradivati 1I pros to rima koji se ne odlikujll cistocom (sko lski hodnici. 1I raznim pomocnim odajama male kvadrature.6 Cevna grejna lela: a) cevna vnija i b) cevni regislar b) 7. ugraduju se cevni registri iIi tzv.e male kolicinc zagrevnog fl uid a pa nisu ine rtni. koje je najCcsce od lima ali moze biti i od drvcta iii dru gih pogodnih mate rijala. U cilju povreme nog cisce nja preporu cuje se da kllCiste i maske konvekto ra budu demont aine. pa tek onda na ploCasta grejna tela i konvektore. 1I kanalu u podu . prvenstveno se misli na radijatore. a napusta je na drugo m. 6). lIZ zidovc. izdr 1. RASPORED GREJNIH TELA U PROSTORIJI Kada se govori 0 rasporedu grejnih tela u prostoriji. Za cevne zmije i registre je . male su masc i sadr1. G lavni nedos tatak je otela no cisCc nje konvekt ora.1 CENTRALNO GREJANJE me sc ne utice na hitl ra ulicki rd illlll cevovodu . s obziro m da su 1I os novi.Todoro". Tsa rno kuCis te je pogodno mes to za taloze nje pras ine. Konvekto ri. pro lazi) kao ni u pros torija ma sa naglasenim zahtevima za Cistocom (bolnice. cevne zmije. a precnici cevi koje se koriste za ovakva grejna tela su do 100 mm. kojll u toku zagrevanj a nos i vazdusna masa 1I grejani prosto r. 1. vrlo Cesto se primenjujll grejna tela od cevi.'. Jcvtiniji su ali ne pri svakoj vrsti kuCista.2. To nije slu Caj kada se regulisa njc OS I va ruje ve ntilima. Umesto d a se pos tave radijatori od nekoliko clanaka iii ca k sarno jednog. (slika 7. Ko nvekt ori su ma lih dimcnzija pa su mogucnos ti ugradivanj a vdike u nisi is pod prozora. 7. Merndavna povrsina od avanja toplote je spoljna povrsina cevi. od cevi. Cevna grejua tela U prostorijama sa malim toplotnim gllbicima.. Ako je grejno telo formirano savijanjem cevi tako da grejni fluid ulaz i u jednom nje no m krajll. t 2.4. Izmedu lame la koje su na ma1 0m medllsobnom odstojanjll do laz i do lalozenja prasine.avaju visokc pritiskc. onda se radi 0 "cevnoj zmiji".

Z agrcjani vazduh od slrane grej nog te la is pod prozora izd:ze se liZ prozorsko staklo na vise. hladan vazduh koji se spusta niz prozor i spoljni zid struji po podu prema grejnom tclu.7 Cirklllacija vazdlllltl zavi. Top la masa vazduha kojil sc usposlilvlja zahvaljlljuci grcjno m te lll is pod prozora stmji prema tavaniei i kmzi pre ma slIprntnom ziehl nel proZOril. Os novni zahtcvi koji treba da SII ispunje ni prilikom izbora mesla su mogll cnos t prilaska zOOg cisec nja. Temperature vazduha po visini prostorije je izrazito neujednaee na_ Postavljanje grejnih tela viSe iznad poda.7 sredina). • Stika 7.. blisko tavanici. sc hl adi posle peno nado knadujllCi gubitkc loplote proslorijc i sp usla prc ma pndll 01 polom daljo m eirkulaeijom po novo nailazi na grejno ldo (s lika 7.ma grejnog le la. ncsmelana cirku laeija vazdllha.7. koja je ujedno i zona boravka Ijudi. Ako bi se grejno telo postavilo uz zid naspram prozora.. tako da je u donjim slojevima prostorije vrlo niska temperatura koja izaziva osecaj hladnoce na nogama Ijudi. slobodan pros tor za odavilnjc loplote uilCc njem i koriseenje mcsla koja nisll pogodna Zil postavljanje dclova nameslaja . sa hladnim vazduhom (slika 7. To je obicno prostor is pod prozora sto j(' povoljno i S obziro m na raspodclu tempe rature u prostoriji (s lik il 7. prema spoljnom zidu. pa struje lIZ samu tava nicu. U slucajevima gde se radijator mo- . [z grejnog tela zagrejan vazduh je znatno vise te mpe rature nego u slucaju grejnih tela ispod prozora.7).7 Ievo) . spustali bi se prcma pod ll i slvara li IItisa k promajc fo rmirajuCi hladnu zonu u donjcm delu pros lnrijc.rno od mesta Ilgradl/je grejllog te/a .1A 151 vee pomenuto da se oni primcnjujll u malim i sporcdnim prostorijama. O n. mciia se sa vazduhom koji prodirc kro7 procepe prozora infiltracijom i stmji prema tavanici. G 1//. lltice da se izrazito izdvoji gomja zona sa pobudenim strujanjem vazduha i donja. pa se smestaju lamo gde ima raspo lozivog mcsln. rovrsinil rad ij atora svojim zra ccnjem prema prostoriji ne utralise lIticaj hl aelnih povrsina prozora i spo ljnjcg zidil i dcluje povo ljno na osecaj ugodnosti Ijudi u prostoriji. infiltrirani spoljni vazeluh kao i ras hlaelcoi koji je bio uz sam prozo r. Dn m.1Nil TI:.

te mpe ra ture pri podu mogu biti i 4 °C nize a uz tnva ni cu i 2 "C iznad proje ktne . 2. Naj ravnomc rniji pro filt e mpe ra tu ra ima pa dno grejanje (s li kil 7. lIiska hladn n zona se moze izbeCi ugradnjo m ploCe za [o rmi ranje ka na la za eirkulaeiju vazuu hil iz naj niZ ih slojeva u prosto riji (s lika 7. ako S li ispot\ prozo ra dajl: odstupa nje ad proje ktne te mpe rature od ± ] 0 c.-rOi ~1 NJ £ POSTROJ£NJA Zrl CENT RA L NO G REIA NJE ra postavit i visnkn. Raspodda te mpera ture po visini treba da je sto ujedn aeenija o ko unutras nje p rojektne vrednos ti. ab /' 2.5 m iznad pod a.152 8. Kad a su radij ato ri pos tav lje ni uz unutrasnji zid . d) radijllior liZ IIIll1lrastrji zid 7.7 m 2 (. c) radijalor liZ spoljlli zid. III -/ II )=A·k·!lt (7. IIspostavlje ne u sredini prosto rij e na 1.R). TodofVl ·ii: J'ROJFf.7 des no). G rcja njc radij a tn rima.1) gde je: .7 m 2 ~. b) plafollsko grejallje.. ODAVANJE TOPLOTE PRJ RAZLICITIM USLOVIMA Kolicina toplote koju odaje neko grejno telo zavisi od njegove konstmkeije i velicine povrsine preko koje se zagreva vazduh prostorije. (( 16 18 ~~ 20 Slika 7.8 Verlikailla raspodela lempe/'llillre kod razliCilih vrsla grejwrja i lokacije grejllih lela: a) podllo. kao i od temperaturske razlike izmedu zagrevnog fluida i sobnog vazduha: Q =A·k·(1 .3.

9) ispod prave (m = 1) i dil je eksponcnl m> 1. .A ' 5J Q .25 za radijatore i plocasta grejna tela m= 1.) je u prestoriji GO "C. Medutim sa porastom spoljne te mperature zahtevi za grejanjem ee se smanjivati proporcionalno razlici izmedu unlltrasnje i spoljne tempe rature. 'm 5" = (:.45.33. Razliciti eksponenti lIkazuju da raznorodna grejna teli! ne treba lIgradivati u isti grejni sistem odnosno u isto eirkulaeiono ko lo .4. Ako bi se rezultati ispilivanja predslavili u dvostrukom logaritarnskom koordina tno m sistemu ondil jc: log.3) 6'" pa se In dobija iz prave nagiba 13A Kod konvektora je prosecna vrednost e kspo ne nta m= 1. prosecnil vreunost je m =1. Kada je voda nosioe toplote . La radijilt o rc .33 za sve vrste ecvnih lela m=1.0. odavanje toplote grejnih tela neel: biti propo reionalno razlici te mpe ratura vee ee ta zavisnos t biti izr?J.7. Pre ma tome. pa Ce se regulaeioni m siste mo m umanjivati razvodna te mpe ratura vode.koefieije nt prolaza loplote (W/m2K) srednja temperatura ·/ agrevnog f1uida (K) I.ena eksponeneijalnom funkcijom: 'm k - 'm. ) 20 °C.25 a kod konvektord ekspllnenl zavisi od konstrukeije i kllCista pa je m= 1. pa je ovaj koefieije nt zitvisan od razlikit te mpe r<llura sa jedne i dmge strane grejnih tdit. Koefieijent prolaza toplote k ncznatno zavisi od te mpe raturskih us lova samo kod ravnih povrsina . Zbog utvrdene eksponcncijalne zitvisnosti odavanja toplote lIZ razlicite eksponente za pojedina grejna tela. a post. U tahom slucaju regulisanje odavanja pri niskim te mpe raturama vode nere zadovolji ti. onda jc srednja vrcdnost te mpera lura vode na ulazu i izlazu grejnog te lit.25 do 1. pra klicno o ne koji odgovilrflju normnim. Za primc nll 1I grejilnju toplom vodom to su le mper<l lurc od 90 "C i 70 "C a ak.:bno grejna te la sa lamelama i dmgim vrstama orebre nj a to sva kako nisu.top lotni ueinak grcjnllg tela (W) . 6 I.povrs ina grejnog tela (m 2) Kada se korisli para kao zagrevn i fluid onda se ne radi 0 sred njoj te mpera turi vee 0 te mpe raluri zas ice nc pare odgllva rajuceg pritiska . Radijalori. posebno kada je ekponent In> 1. Zalo se izbegava ugradnja razlicitih grejnih tela u istu mreZu. Sva grejna te la SlI dime nzionisana za projek tne liS love i 1I takvim ona zadovoljavaju..= Q" Q In ·Iog-- 6' (7.:. .2) U gornjem izrazu Q je odavanje lo plote pri raz liei le mperatura 6' a indeksi II se odnose na ne ke poznal e uslove. ne moze se sa istom te mperaturom razvodne vode postiCi potrebno odavanje [oplote kod grejnih te la razlicitih konstrukcija.. Ispi tivanjit SlI pokazala da kriva zav isnosti promena Q lcii (slika 7.te mperatur<I prostorijt: (K) A . GREINA TEl. = '" (7.

d ali prosecni ucinci po jedno m clanku.. 1 .154 IJ r"I"". racuna sc po o pste m o brasl:u: A gdc je: Q k'( /".. I vaie za klas icna clank asl . PRORACUN GREJNIH TELA Zagrcvna povrs in a grej nih tcl a.le mpe ra tura pros lo rije (OC) Kocficije nti pro laza lo plo te za live ne i ce licnc radij a lo re d ali su u labc li. Ovi podaci treba da budu pro w re ni u nadleZnnim instilutima koji za ispil a na grejna le la izd aju a teste .po trc bna ko li cina lo plo te za greja nje p ros torije u (W) .r grejna te la. U tabe li 7.·1 0 .srednj a te mpera tu ra grej nog fluid a u grejno m te lu (OC) lu . 7. proizvodac je duza n da II pros pe ktll naznaei ucinke svojih grejnih le la po jed no m i vise clanaka.9 Pr omcl/a odllvlIllja l op/ol c gr e jllih Ie/a pri r az/icitimlcmperall/rskim ILf /ovillltl 7. II da li su podaci za livene radijatore tipa "TERMI K" koje pro izvndi fa brika kOllova i radijato ra u Z re njaninu. medutim.4. po nov ijim no rmama DI N.-I .) - Q k ·f.. bez obz ira na vrslu ...Yn .. Pos lo se danas na Irzistu mogu naci grejna le la sasvim razlicilih ko nstru k· cij a i oblika. Q k . IV. V rednosli k su navede ne za pil rno greja nje niskog pritiska i vu(k · no greja nje. A B m • tgy o li t t.koeficije nl pro laza loplOle za llsvoje no grejno le lo (W /m2K) 1m .-I 7. -I.t n l og ..- li t II I n S/ika 7. U po me nut tlj tabe li su. I a ~ : I ccvi u la be li 7. T /IAL NO G II£J. V red nos ti za koefi cije nl pro laza toplo te II tabe li 7. I'IWnXrO I : ' !vl£ I'OSTROJH J. Fa brik a je publikova la ucinke svih lipnva ovih radija to ra za sve brojeve clanak a koji dolaze u obz ir za prime nu.

9.3 9..3 7. 9.2 8.clank as la i plocasla grejnil lela m =4(3 .3 8.9 7. IV. I .3 9.0 8.5 . Ukoliko se radi 0 dmgim vrslama grejnih te la.7. G RElNA TELA 155 Podaci 0 toplo lnim ucincima 1I ovim tabe lama vazc za lop lu vod u te mpe ra tu re 90nO °C i te mpera tu m prostorijc 20 °C.6 10.8 7.konveklori zavisno prema vrs li milske Za l ak~e preracunavanje IOplo lnih ucinaka radijalora.6 8. III i 7.4 8.35.5 9.8 10. Ireba izvrsili ko rekciju p re ma obrascu : q = q".cevna grejna le la (pribliZ no i sa ore bre nje m) m = 1. m=4(3 .45 .njc parno 10.8 . Tabela 7.17 7. u labe li 7.4 9.0 8. a sa vrcdnoslima ekspo nc nla m : .7 Razm ak Olvora 300 mm RaZIll ak Olvora 500 mm Razmak Olvora 600 mm Razma k olvora l 000 mm Siri"a 150 111m Razm ak olvora 300 mm Razma k o lvora 500 mm Razmak Olvora 600 mm Razma k o lvora 1000 mm Sirina 200 mill Ra zm ak olvora 300 mm Razm ak olvo ra 500 mm Razmak olvor" 600 mOl Razmak ol vo r" 1000 mm Shinn 250 111m Razmak olvora 300 mm Razmak Olvora 500 mOl Razmak olvo ra 600 mm Razm ak o lvora 1000 mm 9.2 9.4 .8 8.~in·lIn 100 mm G rci.8 8.5 9. 1. 1 9. 1 8.1 Koeficijcnti prolaza toplote za radijlllore Vrs la rHclijalora vodcno .25 m=1 . II dale Sll proracun ale vrednosli ko re klurnih koefi cijenala za raz licile srednje le mpe ra lurske raz like vode II grejno m lelu i pros to rije t!. 1 9.3 9.0 8. I)m Vec je rereno da je za clankas la grejna le la. ( 60 t!. prcma vrednos ti raz like od 60 K za koje vaze labcle 7. onda sc pre rilcumwa nje loplo lnog ucinka za nove us love izracuna va prema go rnje m ob rascu. Uko liko su projeklni us lovi za koje se dime nz i o ni~e rad ija tor dm gaciji.2 10.8 8..5 8.

III = 80 .96 1.66 0.09 =23 9 0.I" iznlls i: 11/1 . pa jl' po tre ban broj cla naka: /I = 5.23 1.82 5 068 0.8 ·58 ' Jed an cla na k radijato ra Te rmik Ill.95 Prime r 1 D ime nzio nisa ti live ni radija to r koji tre ba da odaje 2600 W.89 I .42 1.25 1.76 0.78 1.92 9 0. 18 1..39 1.81 7 0.47 1.13 1./ 56 B. / 40 50 60 70 80 90 0 0.213 ' Usvaja se broj clanaka n = 24. k = 8. Radija tnr smes titi ispod prozo ra ciji je parape t 0. .09 1.11 Korektll r e za 6 1 raz li Cito od 60 K /:. Todorovic PROJ£KfO l·'ANlc.34 1.16 1.11= 2600 = 509m 2 8.20 1.60 O .84 6 0.x5 1.74 0.7 1 1 0.58 0. pa je grejna povdina radijatora: A = 2~ ' 0. Posto je te mpe ra tura vode na ul azu u radija to r 90 °C.66 1.112 m 2 .04 1. a na izlazu 70 °C.9 1 1.44 1.KO 1.87 1. POSTROJ£ NJA ZA CENTRALNO GREIANJE Tabcla 7. visine 680 mm.62 0.59 1. ima povdinu 0.30 U4 1.56 1.ll 1.98 1.8 W/m2K.83 1.32 1.9 m.79 0.70 0.213 = 5. I.07 1.9 m.76 3 0. Za tros tubni fi ldijato r sirina je 110 mm. to srednj il te mpe ratura vode u radij a toru iznos i: 90+70 /1/1 = 2 80 T Tempe raturska razlika 1m .69 1.6~ 4 0.61 1.64 1. pa je na osnovu tabck 7.74 2 0. lIsvaja se visina radijatora 680 mm lz poda taka za live ne radija to re "Te rmik" moze se vide ti da sa ovom visinom postoje ra d io jatori raznih sirina.22 = 58 ·C Za visinu parape ta ispod prozo ra 0.93 1.72 0.27 151 1.49 1.213 m2 .02 1.00 1.37 1. ako se zna da je grejn i nllid to pla voda 90nO °C i da t e mp~ratura u prosto riji tre ba da bude 22°C.89 8 0.

185 0.96.88 0. GRF J NA TElA 157 Tabeln 7.2 14. Prema tabcli 7.j"' p o n~ln li Od'~ nJr (111111 ) \odr (I) topJolt (I n! ./" =60 "C a grejno te lo trebil da rildi 1I lIsloviln<1 slvarne razlike od 58 °C (videti prclhodni primer).96 = 109.7 12.398 0.92 Primer 2 Z a podalke iz priml:ra I dimctrl. pa je prcma tabcli 7. (W) n t: c 110 11 0 11 0 160 IliO 160 IG O 250 Sa 3 slllbo Sa 4 slubJ 580 680 880 430 580 680 SUO 600 SOO 350 500 600 800 200 MBa Sa 6 slubo v.30 150 4. l lanl klll (1111 11 ) \) SlKJr b J Ma.7 Za pam olskog prilis'" pojcdinaenc cevi vi~c cevi Za loplu vodu POicdiJlaenc cevi viSeccvi I 11--18. [II lI(. K.3 13.2 .76 Usvaja sc broj clanaka 11 = 2-t . ( Ian a ka (kn) (. Tabcla 7_1V <1-33.213 0.S 14. illnisali liwni rmJijal o r lipil 'Tl: rmik".185 q8 114 143 100 134 152 193 95 60 1.Zrcnjanln" \ b ln .8 10. 10 treba izvrsili korckcijll podatka iz tabe le.7.111 Li veni radijatori TERMIK 2. [II korckturni kocficijenl iznosi 0.lanka: q = 11-t'0.-W 23.3 12.0 13. kkr rHU alon (lIun ) Jobll • • k 0'\'0'-:' Slrll1 l1 {\lUll t I lJu tln.4 5.90 1.r."Fahrikll RADI.80 1.15 1.JATOR .0 7.1 88 0. POSIO ovaj plldalak vazi za srcdnjll tempcratumll rilzlikll: /"..0 14. .1 45 6. .inak jednog ('.7 5.258 0.04 0.44 W Potreban broj clanaka je: = 2600 1/ 109.0 9.9 13. pre ma tabeli proizvodaca.3 7.lanka Il-t W.304 0. inak jcdnog ('.3 II-51.21 0. 280 60 60 60 60 60 60 60 0.". [zabnmo grcjno telo jc visinc 6XO mm i ~ irinl: 110 mm.278 0. pa jc stvarni lI(.1 11.0 11 2 12.

74. a raspoloziva sirinil za ugradnju 1.646 92. ".' 122 W ". u __ """ 36: 0 .105 88' 1.. 75< 4.La ISo Y. " '.4K'" 3. <~ 2" 'UBI 31H) 400 4 . " 21U3 6.~''' '3'''t-.793 23.. vis ina proslora ispod prozora 800 mm..36. POSTR011::. . n : 2.S: ....34C ~'"' 47 5 0 . ' 7.1 CF:NTI<ALNO GI<FJA..920 2m I 2'21 ..-1 %. ~9 ' .< . TV " .o.174 7 51: 4.· 2"'." 4. $on v..4" Primer ~ LJsvojil/ plo':asli r. 48 108.J 0 ."".:W I 6"0 RO<' 300 ..32:1 2StIO >4.64< 475 0..2n " " .. 0.n! 2. '" I. '0.. Za raspo loiivll visinu ud 800 mm proslora is pod prozora..2" 500 ". II .05 0 02' .. 300 400 . visinc 600 rnm.. >7. r' 'r-~Q)..~I " ' 2. lcnnickih urcd..86 %4 .78. . ~n() i 1040 mm.737 oro<> MOO '" ".966 . '~" ('. \N ~~-..43' 11 61 1....'is II.984 17. 7"" 6 .64'< 2776 ' ..929 103' 3." 2 ..4 " '44: 'In.. ." " : .5711 .0 000 9: ../.925 671 616 .774 . :)I • !t ..oja TERMAL iz Loparil. L2. .::::-'7=of.' S 300 . Prema labdi 7.3'3 1(.776 1 .. 0 47: «. Ucinak Za N=20 0('.42' 109< 1..vlF: Tabcla 7. .==+-''':~=. " 5.r.·:--'("':'.. LJsvajil Sl.()JJ.:...: 3.964 '''''S zn: 3.Y91 4\j()7 n: 17..·10 I 6.44r._". ~..dij~lor proizvodnjc fabrike radijaloril . 5'" 0.. soo .. 60U ~ . V sa podacirna ploCaSlih radijilloril fabrikc T E RMAL zbog ogranieenja proslora / .S6S 1?6l1 =>1 7.808 13. 11-°": '.85 16. ' !Yo . .50 2 .74 ( 'UI(J '520 5 "'1 am 7 .2.76: 703 2.05: 5 710 " ...' I'nOl/::I<.. 4. 85ft III 2.656 1= '03' :-' 1..~".U9 9 " 6 n."If . R3<J ... 2.. ' " " .'lI . 11 : 66 t: 9.96 000 K~' ' ..2<>: "'" 1. 750 1.'~37f.'00 69< 7Y8 L 2. . 206 2 . .::".975 1778 .% 22 . . najvc6t ¥isina kllja dnla : zi u obzir jc 600 mm...901 2. .5 : .870 3005 8. 74 14 .97 ' 217 ."~: S O..02< .'" SO 6.5 rn dulaze u obzir sarno radijalori QlJzina 560. ..09T.534 404 0 .RS< 7 ..036 '492 2. . duline IO.9'0 3906 10. To(/oro.33Y 2280 5. 462 3 00 .768 14 29 2..530 2 11 2446 26. • W w- 600 ! ~'.6 5 ..!!) mill I UCinkil IlOG W.26' 2 . .: rildij~lor lipil 1 PI<.. .0 ugradnju oJ 1. 1.""" • .1 rill '4'9 .~f---'' S3!".2" 2.708 3()04 :>S'P' 6 .'44 2..9-'-' ·~"""''''9.VJ."" ..4~'':':':.V I'locasli radijatori r"brike 'Termal" • Lopar~.5 rn. ako jc pOlrdma kolicina loplole za grcianjc proslorijc 1200 \Y.:~·4~2"'.TO I · ~ ISll-..20.59 I .' ISO: 2 .75 ' 1.~':: .<..3..

".....~ ~..n.. ...m ..c 'M IU lH " ll" JI. ...4 1<11 I'll mo !tr.~ ... . '" . .w 'w 11J1 ml Ill' \17..w." -.W ~ ~!I a .. .. ".... ". '" ~ ~ n "00 w . ••• ..m . . •• w . "" .. I>obljlllO . ...~ SOM/IAI? 0. '" . .." . ".~ .." . ..u lI'I.~ . . ~.~ lUI 111 ... l!JJ !I~ ". .1 '" " " .~ Ill' '"' "n "" 1'n0 .. .. . "'" "... . . 1611 11:1 I£"J HI< lllJ . ." "" . 11" 12.. lD:l~ '"' " "n 'M >111 . 'ro "'I'" "" '" "" "" '" . .10 ~. ." "..~ ~.. .. .~ . "m 1!'16 1<11 . "..1$' ~ '1 " ...m ~ MJ '11' . = ....w w» l~l U" w. '''.W ! IS) ~ "'I I!ll . Jll ".-.m 1JI< Jill ~.. .. "" .m .w 1111 !I:lli oJl. '" "'1 m m ..m II " '10J !In :'16 '"' !IOO 1119 .." ~. 'i' ~. .. m ~ ~ .... "" .l lol < J'Il." "" . . . 11 " u... .VI P locllsti rndijatori J UGOT ERM ..~ ''''' m IIU "' ~ ~ .~ IIll 1' : ' n~1 1116 1>61 ~.. ".1 ~.w ~. ~. "" .. "00 ..~)~ ~.. ma 1<. ~. • ..... ~. ". '" m J!' ~ "" "" w . " ...m .m ...9 . " ' ue liZ u" ". U '" Illl 101. . ..~ ... . 1I1l @ --gg 0.. ..... .1 "' "" .m '"' 1.""' .!. .. ~ ~~ . 0':9 ~ l >I' 1.. H """ .W J.. . •• ". lIll J101 ~.e. g .1>1. '"" ". "" ..-.. .1 mlO . '" ".. .. .~ !'" '"~ ~ .~ . .0 . ". . "" I:" lJl$ u" "" 11. .w Ill. . "" ... T"o!' 1611 . . ..\11 :1-116 1111 •• "" . "'" ".. "" .. .. '" '" '" "' ..~ 'M )'nl 'Om Jill IJl6 ~.~ 161' 1!).. 12 n . l11' ~ .. . ..Tabela 7.. .~ .~ mo .1>1.. . 101 ' lUI HI>? 1m l' l ' m.". lit li~ no m '" " •• m m •• '" '" w .. ." ".'" . tE!*XW 0." ~ \llll ~.. ..u n" .~ . :7..1 l""J . " '" - .". ... "' on .~ 1111 lUI 1671 . I" .. ..m . . "" "" 16." ..\ ! am lIll "" )..... "" ... .~ 7611 }.. m 0. .... "" ..01. .>. ll<ll "" 190J "" JJl. ... . •• w m ".~ . • •• .Gnj ilane.. .. . .~ ... '" . ". ..m 'w "~I' I:" .~ ." . IU' ':!>OJ . .9. .9."'" ". .m ' ...W 1111 ....~ U..\... ... ". "" '"J .. 11... " . "' '" '" "...<I 1311 :.. ...~ oro ~ ~ ~ 1171 .111 •• 71 .m 'M . '0 m m ..... 11 . . .. m' "n !1J? . ." .Ill 1110 "n 1<'1 'M lUI •... on lI:J .@ '" . . ... ~ ~ 111.... In m.. .~ 1126 1611 .... Toplotni kapaci tet II W.~ . . . •• ."" . . . .1 "" . w.

4 13.ak 9O!70rlO 70155f11l wan wan 800 800 800 800 1220 1220 1220 1220 1780 1780 1780 1780 535 635 735 835 535 635 735 835 535 635 735 835 123 14.160 11.4 30.0 26. VII C C"<ls la grcjna tela rabrikc ..ia~ Wall TOI>Jotni u ~n.8 9.3 19. a sirina 800 mm.A CENTRALNO GRF JANJ£ Tabcla 7.5 17.8 600 600 600 600 900 900 900 900 900 900 900 540 640 800 920 815 845 1225 1505 1215 1440 345 410 512 589 522 605 784 963 778 922 1710 2040 1094 1306 -=- "I 1 :c ~ B ~ 1) o - N Primer 4 Za kupatilo sa potrebnom kolicinom toplote islom. Gnjilanc Visina mm Sirinl rom Tetina ko Zaprernina L B1ekttifui "". kao u prethodnom primeru.4 300 15.0 11.8 4.JUGOTERM . .5 38..5 m.8 7.2 103 10.4 20 . Todoro.8 31.7 45 .1 73 6.'it' PROJE/(TOI'~1 NJE l'OSTI?OJENJA 7 . Usvojiti grejno It:10 za tophi vodu 90nO °C i temperaturu prostorije 20 °C.5 5. (1200 W) predvideti cevasto grejno telo koje bi se koristilo i za susenje peskira.2 6. Ras · po loziva visina za smestanje grejnog tela je 1.1 22.8 25.

onda njegova visina zavisi od visine p a rape la.5. Vis iml proslorije jc 2. ucinka 1225 w. kocfieije nl prolaza lopio le jl' (prema la bcli 7. mpcra lura proslorije 15 "c.1 -? ---''--_ m 0.235 = 1. Srcd nja tempera lura grejnog fluida je: 1/11 = 100 ·C pa je srednja temperatllrska razlika: 1/11 -I" = 100 -15 = 85 · C Ako usvojimo registar od gialkl' eevi spo Ijncg precnikil 51.'+. OBELEZAVANJE GREJNIH TELA Prilikom usvajitnja visine radijalora treba voditi ra cuna 0 mcslu gdc t:c sc posla viii radijator. dil bi S0 dobia najmanji broj usponskih vodova.) .S mm. 7. GREJN. 1618 m /m.16IR Usvaja 50 jed noecvni rcgistar duz ine 1. Radija lori koji nisu ispad prozora Ireba cia blldll maksimalne pOSlojeee visinc kako bi najmanji deo zida bio zauzet (izllZ0V ako naru cilac projckla nl' zahleva drugacije). ako jc grcjni rIuid para niskog priliska. Primer 5 Dim nzionisa li ccvni rcgislar. sirinc 735 mm. Ovo islo grcjno lelo isporuccno kao clcklricni grejac ima lo bi ucinak 900 W. a h. .5 m.7.0· 85 . Treba IcZiti da se iz jedne verlikillne cevi (usponskog vada) snabdcvaju grejnim f1uid om dva grejnil lela. koji I reba cia odajc 28ll W. VII) visine 1220 mm. Aka S0 rad ijator pOSlilV~1I ispod prozora. POlrcbnil duzina cevi: L 0.l TEiJl 16 1 Z it vodu kao zgrcvni fluid prcdvida sc ccvasli radijCllor (Iabela 7. povrsi nc 2 0.R m. IV) Pol rebnil povrsinil grejnog le la iznosi: A 280 =0235 m 2 14.

5 . d liLina ccvi ( m). koja se d opislije a ko su pri kljlleci dijago nalno pos tavlje ni .TO I·:·I N1E I'OSTIIOfEN1.. . .9 3 / 8":x3/S" Pro raeun.lI sa rasporedo m grej nih tcia . od nos no dime nzio nisa nje grejnih te la izvodi se tabelarno po prilny.' 3 /~ . spo ljni prcenik ( mm).I US M. o bclcza va nje t re ba d a bud e : /I - 24 x680 /1 10 3 / 4"x 3 / 4" Priliko m obe lcZava nj a cevnng regist ra.lornl'if: PROJEk. .preenik razvodnog prikljlleka R.EG.1 CENTRA I . de bljina ccvi. pa u tom silleaj ll ne tre ba po pllnjavati mbrike za k ' C.s ir)na cla nka (de bljina grejnog te la) u nun R. . sva ko grejno te lo treba da bud e oz naccno prc ma .precnik povra tnog prikljucka LJ .<: no m ro rmula ru . I . tre ba na crtezlI d a bud e oznacen broj c(' vi .NO G RNAN1E LJ crtc7.l 2. s tim sto treba ko ristiti naein pre ma to plo tnim ueincima. . kao i prcenici oba prikljllcka .1 i A. . li Z pre tpostavkll da su prikljllcei 318.:Za grej no tclo iz prime ra 1.llznak a za dijago na lno pos tavlje ne prikljueke.raz mak prikljucnih otVNil u mm b .5 / 2.16 8 .05 1 nil sledcCi naei n: /I X "I / " RI +R2(D) gde je: broj cla nakil II .a ccvni regista r iz prime m 5. o be ldava nje hi bilo: 1:\1 . T". i slu caj da Sll oba prikljlleka sa cevima naz ivne mer.51 .

Pr~ nik Q W ·c m' Wfm2 w m' ". Broj Naziv proslorijB PRORAtUN GAE JNIH TELA V q Wfm3 k ·6 t Q A AadijalOrl lanaka pow! . I -- . m m' - ... b. lanaka povr!.

pa su ka ra tkeristike da nas njih ko tlovskih ko nst rukcija sledecc: .1. . 165 . . Od ko tlova koji se koris te u siste mima ee ntralnog greja nja i klima tizaeije za ht eva se sigu rnos t u rad u.prilagode nos l smeli ta nju na krovovima zgrada sto diktira sku Ce ni i skup i ko risni pros lor u zgradama ve li kih gradova posebno u gradskim eentrima. jednostavnos t u ru kova nju .poveca nje ste pena ko risnos ti ko tlova koji se istov re me no ko riste za pripre mll toplote potros ne vode prime no m prio ril e tnog zagreva nja po tros ne vode II odrede nim vreme nsk im inte rvalima. a moze bit i i vazd uh. Uz stalnu teZnju da se snize tros kovi proizvodnje a time i ee na ko tlova. .usavrsava njc kOllova za korisce nje tecnog i gasovitog goriva koji su zbog relalivno niske ee ne i jed nos tavnos li u ruk ova nju imali vecu po trainju na'td istu od ko tlova za Cvrsto go rivo.sagoreva nje goriva u fluid izova no m sloju. KOTLOVI 8. mo de rna ko tlogradnja je uslovljena. UVOD Ko tlovi preds lavljaju uredaje u K ojima se vrsi sago reva nje m go riva pre tva ranje hemijske e nergije go riva u to plo tnu e ne rgiju.proizvodnja specijalnih ko tlova prilagode nih odrede noj vrs ti goriva cime je o moguce no dostiza nje visokih efek tivnost i. Radni fluid je uglav nom voda iii vode na para. kada se pos tiZe po tpunije sago reva nje a time vece isko risce nje ali i ma nje zaga de nje spo ljne oko line produktima sago reva nja.8. kako e ne rge tskom krizom tako i zastit o m zivo tne o ko line. U njima se razv ije na toplo ta predaje radnom fIui du koji sluz i kao pre nos ilae toplote do mes ta nje nog koriscenj a.poveca nje ste pe na ko risnos ti raz nim ko nstrukcio nim unaprede njima koji se prvens tve no od nose na isko risce ne toplote iz laznih gas ova i na rad sa pre nos iocima toplo te sa pro me nljivim te mpe ra turama. . sto je zahtev koji se pre svega otlnos i na vece ko tlove. . male dime nzije i viso k s tepe n ko risnos li.

pos tii. POSTROJ£NJA ZA CI::NTRALNO G FlEJANJ£ 8. KOTLOVl ZA RAZNE VRSTE GORIVA Svaki ko lao je svojo m ko nSlruk cijo m prilagotle n vrs ti goriva kojoj jc na mc njc n.3). kao slo su do maci ligni l i iii mrk i lI ga lj . iz rad ujll se ko tlovi sa akumul .cijo m to plo tne c ne rgije pro izvede ne 1I pe ri odu ma njc po tros njc s to se bc neficira 111 zo m tar iro m. S /ilw 8. ant raeil .' po tros nje. lak a mo nt aza. Kod tccnog i gasovi tog go riva lakse sc os tva rujc po tpllno sago reva nje. sva ka ko nstmkcij a ima i svoje osobenos ti u zavisnos ti od he mijskog sas tava od relil' nog go riva . McCl lll im. koj i se dovodi iz nad salll<Jg sloja sago revajuceg go riva koje olllogli cava pu tpllnije sago revanje . nezagaCl iva njc zivo tne o ko line . teeno i gasov it o go rivo (s lik ll 8.C PI?OJ£Kro VA NJ/. ka me ni lI ga lj). ma le dimcnz ije.' vre me dovod i 1I rad pu d pllnim o pte rece nje m a mogll Ci Sll i ces ti prekid i pllg()nil.:: 'c' vcCi stepe n a ut o ma lskog regulisa nja i p rogramira nog lIprav lj anj a.1 'c' kumpk lno sago rcva njc obavlj a 1I lIza re no m slojll go riva . pi! se raz likuju ko tlovi za evrs to (s li ka 8.7ixloml·. Ako sc kor i ~ 1 i uga lj sa Illanjim lId c lo m ispa rljivih supslanci (ko ks. ncophod no je prisustvo se kund arnog vazd uh a.2. 1). prcciz no evid e ntirilnj. Za o na koja su boga la ispa rljivim ma te rijama.. zn a tno ma nje je zaga de nje o ku line. ko tao se za krile. o nd . U siste mima kll cnih ce nlralnih greja nja prime njlljll se i kOllovi na c le ktri cnll e nCl'giju nc lIz imajllCi u obz ir ce nu e le klri cne e ne rgije sv i os tali po kaza te lji idll 1I p rilllg koriscc nja ovih ko tlova: jcd nos tavnos t ruk ova nj a i odrZilva nja . J Livelli kolao za evrslo gorivo sa presekolll izmcdll dva (pO/II) Clallka .166 8 .. Oa bi ~l' e lckl ricna e ne rgija koris til a u lok u da na rav no me rno.

3).-1-. 2 Obrazova/lje ~l}t1ovskejedi/liee . U prvo m se nalaze vrat a za punje nje go rivo m.- - Slika 8. zraeenje m pla me na i ko nvekcijo m preko produka ta sagore.---------'. Spaja njc cla naka se vrsi po mocu ko nicnih nazuvica suprotnih navoja a za teza nje u ce linu pomocu posebnog a nke ra (s lika 8.3. Z a ko tlove veCih dime nz ija i ka pacite ta ko ris te se cIa nci iz dva de la. U to m slu caju umesto prednjih vrata nalazi se o tvor za gorionik koji ubrizgava gorivo a cIanci su tako oblikovani da obrazuju loziste kao jedinstve nu po- . a spo ljni delovi C1a naka uobli cavaju komom za sago reva nje goriva. kada se izrad uju od sivog liva.. se m pre dnjeg i zadnjeg. KOn OVI 167 8. vanja koji stmje oko clanaka u pravcu pro teza nja dimnog kanala (slika 8. po lu clanci. PRIMENJENI MATERIJALI I KOTLOVSKE KONSTRUKCIJE pn::ma vrst i ma te rija la ko tlov i mogu biti live ni . koji preds tavlja zavrs ni clanak ko tlovske jed inice. tzv. od nos no traie nog to plo tnog ka pacite ta (slika 8. nalaz i se priklju ca k za dimni kana!... clankasti ko tlovi mogu biti i za te cno iii gasovito gorivo (slika 8. Sa prilagode nom ko nstmkcijom. proizvode se za ka paeite te do GOO kW.1). cla naka. je pos ledica pre nosa toplo te goriva kojc sago reva. odnos no fzv. Zagreva nje clanaka..1).lIazl/viea. odeljak ko tla za skuplja nje pe pe la (ako se radi 0 ko tlu za uga lj). odnos no vode kojo m Sll ispunje ni . do dos tiza nja potrebnc zagrevnc povrsine. a b I I c e d 4 . Live ni ko tlov i za ce nt ra lna grejanja. iIi celicni. ka nale za st mja nje prod uk a ta sagoreva nja i eve ntu alno bunk e r za punje nje gorivom. Fo rmiraju se spaja njem odrede nog broja os novnih e le me na ta. Na zadnje m. Svak i cla nak predstavlja supa lj e le me nt koji je tako o blikova n da se s p aj a nj ~}]J fo rmira jedinstven i pros tor koji se ispunjava vodom. kao i o tvo r za izvlace nje pe pe la i dovodenje vazd uha za sago re va nje.~.2).Ipaja/ljelll ClIlI/aka a) pritez/la poll/ga b) zavrla/lj za zateza/lje e) sredllji cUlI/ak d) krajrrji Cla/lak e) kOlllls/la spojlliea . Svi cIa nci su isti .

o lpo rni s u na knroz ijll i sigurn i SlI 1I pogo nll. POSIO kael prim.vrsinll oblozcnll sa elonj. s to sp ad il u grupu p rima rnih za hl cVil da nas njc c ne rgc likc . ne moze im se povecilva ti kapaci lci dograd njom novi h cle mc na ta.]o koj i u do nj e m ddu ima lozis te za lI ga lj sa rde tko m koja se hladi vo do m. Izdr7. U ciljll e liminisa nj a pojave korozije pri s nizava njll te mpe ra ture iz laz nih gasova is· pod tackc rose prime njlljll sc plcme niti i e maj lira ni celici . C cl icni ko llllVi s u ncosL: lljivi n.4) p ril agodl.tnj a.ljivi su na visokim tcmpe ratura ma i pril iseimil. ima ju vc liko spcci ri cno lop lo lno o ptc recc njL:. a pruzaju i vece mogucnos l i ob likova nja p ros llIra Zil sagorevil njc. nc Iccnog i gil ~lI ­ vil<lg goriva m: ma pe pdil . kompl ikova niji Sll za tra ns por t i ugradnju. Elt::mc nli su v':. a li i d1l7.3 Clallka.l'li livelli koillo Zll (celio gorivo C la nkast i kll llov i ~c pro izvotk 1I w liki m sc rija m<l .CL: mase s obziro m ela SlI oel li va . lilko sc tnm spnrtuju i skl ilPilj ll .: kapacil e le. lil ksi su od live nih a kapaci teti kOl lovskih jcd inica mugll bit i i 15 MW. Na sli ci 8. prep ravki i prilagodavil nja sa me ko ns truk cijc.e hlilde pri pres la nku loze nja. U slu caju p rska nja moguce Sll o p ravke zilva riva nje m.: ni za koriscenje u ku c nim grej nim ins lil lacija mil . To o mogll cava povt)ca njl' s tcpc nil ko ri5nos ti. Slika 8.1 nedos la lak vode i do pll njilV. I' ri vrhll ko tl a jc druga ko mo ra za sagorcva njl' 1I 1 ja iIi gasil. M Ogll sc poveeavil li II Slll bljll prosirc nj a grcj nog postroje n ja. sl ra nc samo ln im plocama. .:.: c\:l icni kOllov i (s lika 8. ose tljivi su na ko roz iju . Medll tim. dakle r:lcio nalizileiju ko risce nja c ncrgije . izrad iva li sa mn za ve likl.:. Kils nij im iz mc na ma \I ko nslrtlkcij i is poru civa li SlI 51.5 prikaza n je jed an i::di '::ni kOI. Izra d uju se i kllllovi sa vise p ros t o ra Zil sago rcvil nje poclek ni tako da se u is toj jedinici mogu lIpo tre bljava ti raz licite vrs tc gori v<1 bel. U prv im pr ime nama ee nt m lnih sislema greja nja nislI sc koris tili ce licni kOllovi knj i su S(. s lo z naci dil Sl' ncS lo sporije zagrcvilj u.

.8.UfJl.-1 (\ /ielli kotao Z(l tcello goriv() Slika 8.~ i !lamil dostiZu veci stepen korisnosti jer se prak!icno radi 0 dvema celin aillil. Kotlovi sa pOSCh 1l i11i p<lYr.ftog. . IL r plldd il:nil odredenoj vrsti goriva. :. Kon0 1'1 l o(} .Ir .I'll d rc' /.lf't' . FI.rl 8.:l ~ ilg. teCllog iii gllsovitog goriva Kotlovi sa vise komo ri! /.\.5 KOtilO .I'ufjorevllllje evr.lIl"l'v anic mogu imati posebne iIi zajednicke grejne povrsine.

kog prilisk<1 (nad prilisa k veci od 0. a kolllVi koji je koristc n:v.prr:dnja i l/ultrja strona Para niskog priliska se dobija u kotlovima koji prcdslavljaju prilagodcne konst · nlkeije vodenih kotlova. · p reza nja i evc nlualnog prskanja .".·IX1F: 8.4.! priliska i vazd llh.5 bar).niskog do 0.:j'lIla do J 10 °C predsl. Taka\' kOI<1o je poveza n sa eks pan . Vrela vodil ima le mpe ralum prcko 110 °e. ko risle sc lopla i "n:liI voda. I vode ni i pami kotlovi mogu bili Cclicni i Iiveni.tnjc m goriva i prcnos<: je dOllj<: do Illesla ncpos n:dnc pOlrosnje. Voda zagn.) . Vod e na para ritZvrslava kotlove nil pame .' I. para niskog i vis"k.. K7'() I·:·INll: POSTI?()jEXl t Z I rE..6 Livelli kolao sa izdvojCllil1l dohosastitn :mJol1l lJl pant . KONSTRUKCIJE KOTLOVA Kao flllidi koji prilllajll toplolll rilzvijcnu silgorev..i' I'"OJl. Kollovi za toplll vod ll imaju ceo svoj unutrasnji proslur ispunjen vodom koja s. i u kotlovima jc usled tuga veCi tlmll · rasnji prilisak .5 bar nadpritiska) i vis. ali se pune vodorn sarno do odrcdene visine kako bi osla.'lgrcva do le mp e ra lure ncS lo nize od kljueanja.wlja lophl vollu.\7Rt L YOGREl. zio nilll slido m kuji prima dilill ac iju vode pri njcnom zagrc"a nju od tempe rature kojll illla pri pllnjc njll do le mpe rature krajnjeg zagrcvanja..). Kotlovi sc nazivaju vrelovodnim.iv"ju sc toplovoll nilll.170 IJ.Todo". Slika 8. ciJTh: sc osiguravil kolao oll n.

. Pa ra viso kog priliska proizvod i se kao svcl. 8..l sl. b) g a\"Ol/l pod priliskOITl..:. naizrne nicna s me na pare i vilLd uha dovodi do korozije.- [] I I I '.a PM. ~ .. ~ . Za la se II d il nas njoj kO llograd nji izdvaja pil rni pros lo r II poscbil n doboSllSli sud.-------- :::::~:. '. .: §l.-: -.avanjc visih prili5akil ..=--=-::~ -= =~ -----.:::":::':6+'.::- t SR SV -.6). To moze bili po moclI sopslve nc pa re (s lika . D ila laoija vod e se amo rtizuje na razlicite nacine. .OI .~:::."::..s.avallje priliska II kot/II: a) PO I/lOCII sops/velie pare II ehpallziollom slIdll..an. S obz iro m d a sc po prekidu rad a deo kOllovskog prosla r. ~ __ "' __ \!_u_ .... a li sa os igura nje m za izd ri.. Vre lll VOd ll se pripre ma u vo de nim kOllovima koji su poveza ni sa za lvo re nim e kspanzio nim sud o m radi odriava nja z nalno ve6ih prilisa ka o d a lmos(e rskog.___ ~ ________ J I Stika 8. j ~ II ~J' "'' .. '~..:.T. pil jc ose llj ivil i skupa povrS in a ko ll..! ispunjava vazduha rn.._ _ _ _ _ J -' ..uy~=== ' ~""'-?" " :~ AI r--E:'::':.... =-:.. /t ..ti no ispunjc na vodo m.-:-: •.. 7 Odri. i1 sa rno izd vojc ni sud i dclim ic no pa rom (51. :::...] u pa rn im kOllo vima bi la kaje pos lojecc ko nSlru keijc..?~j [] + I L----./ 171 slobod a n pros lor za forrniranje pare..

kroz kojc strujc gasovi kil O i l1kupni gabariti kotla . a u lozistu. Kada se koristc OV<lkva rciil: nj a.NJA v i C£NTUA I . .1 nji h se na ta.7-dolc) iii r<ld o m kompresora .1 goreva njil jt" i do pet puta vcca u o dn()su na ko tlove sa prirodnom prnmajol11 pCl je in te nzi vniji prc nos tllpiL)tc ko nve kcijom.-u pa produkti sagorevanja p n llaze kroz celu uzare nu mnsu gorivil pre ma gornjcm sloju koji jc u plamenu (slika R. odnosno para visokog i nis kog pritiska." I vazd uhnm koji se lIbClCUjU \I lozisni deo kotla. s le di podda kotlova i po radnom pritisku . Te mpe ratura izlaznih gasova mora cia se odriava visokom zbog veceg efe kt a pri rodne promajc.in postize ve6 stcpcn korisnos ti. med utim. 8./ 72 8. o nda se kotlovi dele n:1 llne sa donjim i gornjim sagorcvanjem.ke promaje podprilisak vlada Silmo u dclu . Vl'l l ka prednost ovakvih kot lova je u Ddfzavanjl1 uvck stalne visine uzarenog sloja lI <!Ij..NO GUEJANJE 8. nije slucaj kod kotlova koji su konstmisani za vecc toplotne kilpa citc te kocf koj ih se os tv:1ruj e prinudna promaja nadpritiskom pomocl1 ventilatoril" ". ). a troskovi clektricne e nergijc /..8. zista. s to clovodi do umanje nja stepcna korisnosti kotla . Prvi 5\1 prilagmkn i gorivimn bogatim isparljivim mate rijama (Iignit. Ce!ice sc II tu svrhu ko risti nc ki inc rtni gas. S obzirom da se u ko t lovima koristi topla i vrcla voda . Z a potrebe kucnih grcjanj. ako je 1I pitanju cv rstn gnri vo."i pocetka pa d o kraja c1imnja ka. Pos toji pad pritiska u gorioniku. slo nam( ' .1 nil je na 51. mrki lIgalj) i izradlljl1 sc Zil srcdnjL' i vece to plllt nc kapacit e tc . Raspodcla inlenzitcta promaje i pritiska kod prirodne i vcStackc promaje prikaf . Postojc i dru ga reScnja koj a se od nose nil kot love velikih ka pacite t<l. To.1('. 7-gorc) knja 5C naiaz i II pros tllfll e kspanzionog suda izn<ld nivoa vo de. Kod priro dne promajc ralli ~l ' l1 gl<1v no m 0 podprilisku. u c ksp<lnz io nom SUdll voda i g<lS su ra zdvoje ni cl<lsticnom membra nom. Brzina strujanja produkala \ .'.1). ' korisnosti (slika 8. a kot! vdtil'. Todnmv. Zbog niskog stepenil promajc plame n mora iCi na gore. «ot lovi sc razlikllju i prem<l pritiscim<l u prostOnI za sagllrevanje. Kotlovi visokog pritiska n<llaZL' pri menu kod daljinskih sistema. pri ce mu se gasovi vod e kroz kanalc koji Sl1 postilvljeni iznad ovih loz ista . Sagorevanje tccnog i gasovitog go riva je uve k 1I mlazu mdavil1l: gasa iii loz \llja . s to proizi laL. Time sc smilnjujl1 dimenzije prese ka kan. Kod go rnjcg sagorevanja vazduh struji kroz rese tk.1 ri me se omogl1cava postizanje ravnomernog kapaciteta i vrlo male oscilacijc stL' pl' n.'c' us lov cia se ova kvi ko tlovi proizvoclc iskljucivo u viclll ve rtikalnih konstrukcija .t1 . pro maje . Prirodna promaja sc primenjuje kocl ko tlova manjih toplotnih kapacit e ta a ravno me rni clovocl vazcluha u komom za sagorevanjc obezbedlljc se blagim poclpril i ~ ­ kom u komori.1 prime njujll s/. odnosno o d tzv.(lI . Mc clutim. sa obe strane !. 1 pogon vcnlilatora iz nose svcga 1-2% o d ccne goriva.i if na ci nil os tvCiriv<l nja cirkulacije Vilzduha i produkat<l sagorevanja. nil gasnoj str<1ni gn:jni ll pllvrsina i \I samom dimnjakll se javlja nje gov prirastaj.c PUOJr:lGOI :·INJE f'OSTUOJl:. Sago reva nje je 11 donjim slojcvima goriva. iskljucivo kollovi niskog pritiska .! n. ciji se pritisak odriava iii pomocu boce u kojoj jc gil\ pod pritiskom (slika R..

mgorcvallje. Stika 8.8.lpodcla prifi.dillllljaca. I kolao sa lIadpriliskolll. 6.-.. goriollik. II kolao sa prirotillo/TI proll/ajolll.8 Ra. L1 PN pad prili~'ka od [oi ma do hla. t-~ .- S tika 8. 3.fka dill..lIPp ~ lI PO smer gasova lI PO .m lIadprifi. elimillalor bllkc.-.'fille.- . L1 PI' pad priliska II kot/II sa podpriliskolll. 4.-~ -- -.I'll "gomjim" .HJI'a . L1 p /J dejslvo dil1llljaka.2. KOTf.fkolll.9 Kolao sa prolTlajolll kroz II/lIS/l goriva (. 5.l·ka gllsom iz kot/a .OVI 173 P 1 2 3 4 5 6 1\ I~ + I lIPN 0 It. dillllljak..l'lIgorcvallja pl .. pllfa sfmjallja vazdllha i ga. komorll za . dodaille grcjlle povr.mgorevlllljcm) .

. . 510 omogllcava lakse punjenje loiista.10 Kotao za tCCIlO gorivo sa skretalljcllI ptalllclla Premil svojil11 o50bc noslima u pogledu regulisanja i opsluiivanja. O ne su tako profilisane da se ostvaruje turbule no slrujanje vrelih gasova koji poSti7. Kotlovi sa go rnjim silgo reva njcm Sll manjih kapacileta koji znalno varira zavisno od inte nzile ta 1I1. go tovo sva ka konslrukcija ima neku posebnos t 1'<l ko posloje i kon51 rukcij e sa skre lanjem plilme na koje o mogucavajll bolje iskorisce nje toplote dimnih gllsova. anlracir iIi kilme ni ugalj.5. I==~===~~ Stika 8.r Nfl-: POSTROl ENlA ZA CENTRA LNO G R/:JA Nll.11).a re nost i. VeCi stepen ko risnos ti ko tla se postize pomocu veceg broja "promajil". ravnome rniju raspodclu na rdelki kao i stabilan rad i pri niskim toplotnim oplerecenjima. 8. Tadom". Po svojoj efikasnosti pOlpuno je upored ljiv sa kotlovima za gas i lozno ulje. SPECIFICNOSTI KOTLOVSKIH KONSTRUKCIJA U ciljll boljeg iskoriscenja goriva.' Top lo la kOjil se razvija sagorevn nje m gor iva pre nosi se na kOllovskc povrsine oku loz ista zrace nj e m it iznad go riva SlI grejne povrsine koje primajll loplolu i zraee njem i ko nvekcijo m.17-J 1 ). Konstrllkcija ovakvih koUova je sp'':cificna po rdenju pllnjenja gorivom. koje se postepeno dozira na rdetku. Ove konstrukcije su nastale usavrsavanjem kotlova sa skrelanjem plamena. Veza izmed u prostora za sagorevanje i dimnih cevi je izvedena skre lnim ko mo rama . sto povlaci i nes tabilnos t Slepena korisnosti. Kotao se zagrev a u relalivno kratkom vremenskom pcriodu a kao gorivo korisli se koks. tako sto su kanali za strujanjc gnsova pos lavlje ni oko komore za sagorevanje a brzina strujanja je vcb nego kod ostalih tipova kotlova. Gorivo jt' prethodno droblje no. bo lje konlrole i podeSavilnjil radil.TO I~.c P"OJ [J<. lipicni primer speeificnih osobina je automatski kotao za evrsto gorivo. Takvi kotlovi (slika 8. e fikasnijeg prenosa toplote. Kod veCih bpacite ta to se postiie posebnim trasportnil11 mehanizl110m (slika 8. sto se poslize Yodenjem produkitta sagorevanja preko dodatnih grejnih povrsina .10) se izradujll u kuCistu dohro izolovanom minc ralno m vunom.1I intenz ivniji pre nos toplol e.

Kallavi Zit manjc kapaci lc lc Sli poillalllllmalski i rcgulisli se prema tcmpe ra luri u kOllu.. Kad njih pas to ji nil dllnjoj strani poslaji alvar Zil ulaz vazd uha ncophodnng sa sllgorcvanjc.. • 0 ~ . Kod veCih ko tlovil is pod nad o lc su na livc ni rukavci kroz kajc slruji voda a ka ka ma re za sagarcvanje uma njujuci laka odavanje laplol e zrace nje m pre ma poslOlju kolla sto je a d znacaja kada se kOllavs ka cenlrala nalazi na krovu zgrade. KOnOn 175 • •• . Za hva ljujuci njima j pored slabc promaje i rna lag inlenzil c la slrujanja prodllkilla sagarcvanja slvara se lurbulencija i visaki speci[ic ni pre nos to plol e.". dak SlI ve1 iki kallavi pUlpuna a ut omalizovani. .:. 30%. .:--: .wajll da vada dabra "ispira" grcj nll povrsi nll slo je ad karisti za e[jk<lsa n pre nns loplo le . . Koso pastavIje ni ka llovski e le me nti a mogll c. . 1" . Iznad clanil ka na lazi se skupljac produkata sagoreva nja sa os iguranjem slrujanja sa rna u pravcu dimnjaka.' .l<l nci koji imilju na svojim grcj nim povrs inama na live nc cvorovc.. O ni mogu bili sa e1ektroolpoenim zagrevanjem vode iii pa macu e lcklroda.11 . .:...:-.8.. E lektricni ka tlovi su kompaktni... . U kalaa Sli lI gradeni (.ie verliblne promaje sa visknm vazduha do. poseduju magucnosl ste pe naslog regulisa nja kilpacite la a magu se korislili dire kl nim prikljueenjem u grcjni sislcm iii pavezivanjem sa akumulatorom loplo te radi korisee nj il e leklricne slntje iz pe riadil nae la ri fe pri ce mu se kao akumulacianil maSil najcesee koristi vada... E leklricni kallavi sva kilko spadaju u pose bnu ka ns lntkciju. .i/ltolllatski kotao Z(I evrslo gorivo Ka tlovi na gllsnvi to gorivo bez ventilillara tilkade predstilvljajll spl:ci fi cno reSc-nje. . . Gilsni gorio nik (bez vcnlilalara) karakle rise bcSumni rad uz pn~tizan. Stika 8.. Tehnicki padaci nekih e lektricnih kOllava domace proizvodnje dati su na paslednjim slranicama ovaga poglavlja. 13 jc prikaza n presek live nog clankastag ka lla u ka me svaki cla nak imll svaj grejac uVl1 ee n u pase bnu eev o lpoenu n<l koroziju. . Na slici 8..

176

8. '{",Iorrwi': P{IOJE!<.TO I':'INJI' l'OSl'IWJENJ, 1 7.11 C/',VTRrl I.NO GREJANJE

U e le ktri cnim kllliov imil sa II gratk nim e.lck troda mil (s lika 8. (4) vodil lIzim<1 1I1o" 1I o tpo rnik a i zagn;vil sc din:ktnim proru ~ tilnjcm e le ktri cne s truje. Velicina o tpora /'iIvisi ad vrstc i kll lic im; so li 1I vod i, koja sc kll ris ti kilo ckk tro lit , ka o i a d te mpera ture vode. I<a pa c it e t kotlova se ourc'd llje polllzajcm nllite e lek trod e iii izo la c io nog zasli lnika pre m a fa 7. nim e ld troclam;1. Voda koja sc n,tl ilz i u kotlll , mor<1 sc raz me nji v; ll:imil lop lo le razdvoj iti Del vod e koj 'l c irkulise kro7. grejilil te la . Ka d a Sll II pitilnjll p,lrni ko tl ov i o nda se kapacil c i po ddiav,l izdiza njc m clck lro da iii spus ta njcm nivoa V!!lle(s lik a R.iS).

Slika 8.12 Kolao za ga.v bez vell/ila/ora.1'll "a/mo4er.\·kim" loti.l:lcm

10
0
4

1)

fr

'fr

0
0

0

u

u

0

Slika 8.13 !;ema/.vki prikaz cleklricll og livcl/og prolobrag kot/a spoljl/i poglcd i prc.\·ck

8. KU T LO ""

177

I
\~

1

Slikn 8.14 Spuljlli iz.~lcd kol/a .m c1ekJrodul/lu

Sliku tU 5 l'opreclli presek k1'lll cleklrodc i izvllcelli IIIll el{lk .m clektrodt/l/lt/ 1. ft/ Zll e c1ektrOl'e; 2. Nt/lta e/cklroda 3. izu laciolle plo!':e

Vod a koja se na lazi u ko lill mora se razmc njiva cima IOpl() l..: raz d vojil i u d v()d e koja cirkulise k roz g rejna Ida. Pod aci 0 od n:d c nim kOllovima ne kih d o m a~ ih proizvod ilca (" I:a bri \.;a ratiij a lo ra i kOllova ' - Z re nj a n.in. ~np o' - I'k ograd. 'Zavarival:' - Vra nj c . "Ju go icrm" - li njil a nl') prilozeni Sli na krajll ovog poglavlja.

8.6. TOPLOTNO OPTERECENJE KOTLOVSKIH GREJNIH POVRSINA
Pod lo plo lnim upt e rccc njc m ko lla, po drazumeva se d e kli vll ll pr..:da la lo plola radno m Ouidu koji sloji na raspo la ga nju za Ira ns po rl prc ma pOlrosacima . O na sc izraiava 1I vidu srcdnje vrcdnos li svcd e nc na jcdinicII zagrcvne pov rs ine \.; () ll a. Z ahva ljujuCi c(e klu zraecnja pla me na najvece o plcre~c nj e imaju pllvrsinc 1I ko mori za sagoreva nje. Po napllslanju loz isla dimni gasov i. c ija te mpe ra lura o pad a. pre nose lo plo tu iskuljuCivo konve kcijom pa lo plo lno o pl e recc nje o r ad a tll \.;o m s lnljanja gasova pre ma izlaskll iz kOllil. Sva kilko da turblile nino s lrujanjc o mogllCava ve ci

cfd;a l prc nosn lop lo le i dnprinnsi vc.:ce m slepenu kuris nosti kn tl a pa sc konslrukl i\. nim rde njima Id i vc':e m slc penu lurbu lencijc. loz i s t e dodat n e povrs i ne
1\

----,~
~

3

N

E

-.
120
c------

\
- - t--

Q)

c
'VI '-

0

>

100

-

.-

0-

Q)

.
80

~-

...,
C
Q)

'01

4 ~ -- 1\

.Q) ..,
Q)

c

60 -

'U
Q)

'Q)

'-' 0-

0

40

., V I\; ./ I, f,2)
i',

• ~ r '

I

-

~-

----

_ . - - f---

prosecno
..-

opterecenje
m

:.
I

, "-

.
........ ' ,I

20

t--

l\. ......
o
20

- - -+"-.e "

'

-

,( 3

- - - 35
W

....

kW 2

.0) ~ ~
40

-,

.-

- -80

--

-

i- 22

m

kW 2

""""
100

8

kW

0

2 m

60

grejn a povr s ina kotla u

%

S lika 8.16 Pro.\'CblO /oplo/,/O op/crcccllje IIrcjllih povr,l:illa II livCIlOIII kot/II J. livelli ko/a o rilJliji!l kO/l.\'lrukcija 2. livelli ko/ao lIlodemih kOllslmkhja sa prirodllOIll prolllajulIl 3. livelli ko/ao mudemi!. kO/l.\'lmkcija sa lladpri/iskol1l

Na slici fU6 prikazan je 10k lop lo tnog op lercec nja po vrsi nn u live no m ko tlu i I" za kOllnve sta rijih i mode rnih ko ns trukcija uz prirndnu promaju i nadpritisak. R aspll dela op lercec nia lI l':c lil': nim kOllovima jc slicna . ali sa vccirn vrednostima u prvo m dc lu grcjnih pnvrsina. a nizim u krajnjcm.

8.7. GODISNJE OPTERECENJE GREJNOG SISTEMA
Kapacilcl kUlla jcd nug grejnog sisle ma odred uje se spoljnim proje ktnim uslovirnil, c1;lkk za vrlo niskc spn ljne te mpe rature koje su ekslrernne i javljaju se retko. sarnu 1I

8. KOTI.OVI

179

nckoJiko dana iii cal-. u pe riodu (lei ncko likn cilsllva. '1(1 praklicnn .r.naci (hi kolao II loku najvceeg elela grcjnog period a radi pod tl e limi cnim (lplcr~6cnjl' m od llkn GO% svog !;ap.aeil e la pa se kod modernih kOllnvskih knnstrukcija razlika kllrisli za zagrevanje top ic pO lros ne voelt'. Nil slici R. 17 prikazann je opten;ce nj.: ko tl a lokom gn:jm: sezon.: otl 2:10 d imil sa najnizo m spoljnom tc mperalurom od - 15 " ..

- 15 - 10 -5

gou
Q

;ft.

lOa

__ ._._0_.

maksimalno opterec e nj c

.--- .---.--_.--- .--

Q)

3 kC' t 1a u pogonu

-0

80

g

~ 90
0

u .,
~

" '"
~

'"
~

0 5

70 <=
0

.

:; 80
-" 7Q
.~ 60 <= Q) ' U 50
Q)

0

2 kO l I a u

-0

60 ~

'"
~ ~ ~

,
.@
I I I

I I I
I I

, , , ,
I I I

pogonu

~ 10
Q)

50 '"

~
Q)

40

E
~

" 40 ~
Q)

~ 30
0

.~

'<= "
0
~

15

. ....L-.r!-.~ . - . --1(1) , '0 'I I I I

~

1 kotao u

30 ~
Q)
~

, ,
I

I I

I
I I

,
I
I

I

(i)

0.

20

20
Sep /.

OKT.

NOV.

DEC.

JAN.
'V

FEB.
230 dana

HART.

APR .

HA.!

grejni per i ad

Slika 8. 1 7 Godi.\·lIje optcreeclljc gmpc od tri kotla 1. - 2W/o optercf:cllje ( 35 dall a); 2. - 40'10 optcrcecllje (50 dalla ); 3. - 60% opterecellje (1 10 da lla ); 4. - 80% opterccclljc (25 dalla); 5. -100'10 optcrcccllje ( /0 da lla)

=

Da ko tao ne bi II vecc m ele lu grejnog pe rioel a rael io ela le ko ispud wog nomi na lnog optcrece nja i uslcd loga bio neeko no mi ca n II radu . vt:l icin a lo plo tnog ka paeil e la izabm nng ko tla se IIsvaja ispoel izracllnatog. pa ce se II pe riotlll na jnizi h spo ljnih le mpe ra tu ra ko tao ko ris liti sa preopt e rcce nje m. Uko liko se rad i 0 vcCi m pos lroje njima . cko no mica n m d kotla rnicc se pos tiZe ugradnjo m vist: ko tlova a op tc rcce n je raspmt: duje pca leci klimatskc lIslovt: pod ne blj a. Mo ko tlarnica ima dva ko tl a. u nd a obicnu jetl an pokriva 60% maksima lnih po treba a tlru gi 40% i ukljncuje se sa mo u pcrioclima najniZ ih te mpe ra tu ra. U slui:aju kada ko tl a rnica ima tri kOlla. moze da st' lIsv0ji da syaka jctl ini cil zadovolj ava treCi nu maksima lnog kapacite ta grejoog siste ma. 05nov no op tereeenjc prihvata jeda n, dok se lIklju civa nje os ta lih ko t1ovskih jed inica vrsi prc ma tre nutnim to plo tnim po treba ma s to se najc fik asnije ci ni prace njem spo ljne tempe ra ture.

8.8. SIGURNOSNI UREDAJI
Sve kOllovske jedinice se obezbedllju sigurnos nim uredajima koji su pril agou eni rad nom flu idll ka tla. pa se razlikuju uredaji za vode ne i parne ko tla ve. Za prve to Sli e kspanzion i slldovi. a za druge sigurnosni ve ntil i iii adusne cevi.

I so

n.Todaro";" PRO} l'Xro l ·~I.v} E POSTRO} EN}.'! ZIt CENTR·1 '-NO G RDA NJ E

8.8.1. Otvoreni ekspanzioni sud
Kotlovi koji rad e sa loplom vodom osiguravaju se od poveca nja pritisb koji naslaje zagreva nje m vade. Os iguranjc jl: pomoclI olvorenog ekspanzionog ~lIda koj i prima povecanje zapremine vode koja ispunjava kOlao i ceo grejni sistem. Voda ima najmanju zapreminu nil lemperaturi od 4 °C, a pri lOO "C poveca njc v()lume na je za 4.3 % . Pre ma tome, velicina ekspanzionog suda se izracunava prema lIkupnoj zapn: mini vode u kOllu. grejnim te lima i cevovodima celog grejnog sistema:

v = 0,045 . ~'()([c

(Iilaril)

gde je V,t>k' zapremina vode u celom poslroje nju . Medulim, tilkilV na cin dimcnzionisilnja Irazi odredivanje zapre mine vode ne sarno II kotlu i grejnim tt'lima vec ill svakoj cl:vi i cevnom prikljucku, slo je zamasan pOSilO. pa je prorilcun suda podesen loplotnom kilpacitclu kotla Q(W) i vrsti grejanja: Rildijalorsko grcjilnje Padno grejanje G rl:janje konvckt o rima

v = 1.2 -1,5' Q. ]0- 3
V=l ,5 -2 ·Q· 1O- 3 V = 0,5 -O,8'Q' 10- 3

(I) (1)
(I)

Ekspanzioni sudovi malih zapremina su najceSce cilindricnog oblika (slika S.lg) i pos lavljaju se u horizonlalnom dok se veci ugraduju u vertikalnom polozaju. Uslcd stalne promene nivoa vode u sudll i naizmenicnog kvase nja de la slIda vodom a polom dola7.enjcm u dadir sa vazduhom, postoji pojava korozije, pil se sud pocinkuje. E kspanzioni sud se prikljucuje sa dye sigurnosne cevi razvodne i povralne a snilhdeve n je i prc livnom i "odzracnom" cevi koja sluzi za odvodenje vazdllha koje Sll najccScc na jed nom isto m prikljllckll . One osiguravaju da se ne ispuni ceo sud vodllm \;;to i odriavanje almos(crskog priliska u sudu. Mora postojali i poklopae za revizijll kao i kra lka veza izmedll razvodnog i povratnog sigllrnosnog voda radi obezbedivanja stalne cirklilacije vod e kroz ove cevi, 510 je od znacaja pri niskim spoljnim Icmperalllrama, kilda bi 1I mirnoj vodi moglo doci do njenog smrzavanja (sUka 9.18). Izmedll kotla i ekspanzionog slida nesme poslojati nikakav zaporni organ da bi se osiguraln dil vode ni pros tor kotla llvek bllde II vezi sa sudom. Zatvoreni ekpilnzi o ni sudovi se koriste kod vrelovodnih kotlova. U njima je ugra de na e1asticna membrana koja rilzdvaja vodeni prostor od de la suda II kojem se prolivpritisak odriava nekim inertnim gilSOm. Postavljaju se neposredno uz kotao pa su im kratki sigurnosni vodovi. Olaksana mll je ugradnja i jednostavniji su za kontrolu, sto je llcinilo da se d imas primenjuju i kod toplovodnih kotlova. Za lvore ni e kspanzioni slldovi osiguravaju veec pritiske pri Kojima ne dolazi do kljucanja vode a li vrlo visoki pritisci ogranicavaju njihovu primenu. Zbog povisenih te mpera tura mora se vodili racllna 0 izbom membrane kako ne bi doslo do nekog osteee nja. Sud je obezbeden i sigmnosnim ve ntilom za slucaj pr~koracenja pritiska it

8. KOnO!?1

181

polozaj me mbrane je obavez no horizont alan u cilju njc nog ravno me rnog optcreee nja (slika 8. 19) i lIsled toga duzeg trajanja.

7

6

5
Slika 8.18 Otvorctli ckfpanziotli .\"IId (1. slui; 2. izoiacija ; J . iziaz vuzd;t/ut ; 4. prcliv; 5. sigllrlloslla puvrailla CCI'; 6. prigll.l'C/ljc; 7. cirklliaciullu CCY; 8. sigllrllo.m a razvodlla cCY

M.mb"n.~ . 3
A.zolnl JlSluk .

o
Slika 8.19 ZalYorclli ehpullziolli s/ldoYi

Kao gas koji odriava ravnotdu pritisku radnog f1uida najcesce se koristi azol. Kod manjih instalacija sa toplom vodom gas je pod stalnim pritiskom. Kod vecih kao i kod vrelovodnih sistema pritisak sc odriava i regulise pomocu kompresora a zavisno od temperature vode. Ovi sudovi se ne koriste za kotlove sa evrstim gorivom jer u slucaju porasta pritiska i temperature u sudu iznad dozvoljenih vrednosti i kvara sigumosnog ventila, rad ovih kotlova se ne moze tre nutno obustaviti. Zatvoreni sud je delimicno ispunjcn vo-

182

13. Tor/orol';'; paOJ/o'I \TO.:-INJF. POSTROJENJ,I 2.4 CI"NTRrIl., 0 GRDANJE

dom a zap re mi na Vs s udn mo ril prilwilliti povecanje vo lu me nn od nekih mi ni maln ih (Pm.1) do maksimn lnog (PIli"") pritiska. Vs se izraclInava po mo cll formu le :

Vs = V . _--,P,-,llC lI '"" X _

_ ([)

(H. I )

Pili" - Pmin
1I

kojoj je sa V oznai::e na lI kupn a ko li i::inil vod e u ce lom gn:jno m sistemu .

8.8.2. Sigurnosn i vodovi i povezivanj e ekspanzionog sud a
Sigllrnosni vodovi kojimil je obezbecle na veZil iz me du kot lil i ekspa nzio nog sud a mo raju bit i lako lIgrade ni dil se veza ni ka kvlm greska mil iii s me tnj ama ne moz..: prL' kinu t i. Kod insta laeija sa go rnj im rilzvodom razvo dni vod je istovre me no i gl'lvna u ~­ po nska verti kil la grejnog siste ma. Ovaj vod iz laz i iz najviSc taeke ko tlovskog pros lo ril do k se povrat ni vt:zlIje II niljnize m njegovom deill . Pri tome treba obezbediti ko tall dil pri powca nju priliska ne os lane bez vllcle. D ime nz ije cevi mo ra jll da o moguce nes me t,tllO struj il nje f1u ida tako dil II kU lllI Ill' dode do povec<l nja prit iska rild nog [Il1id il izna d dozvo ljenog. Najmanji pre6nil; ovih eL'vi je 25 mm a d imc nzio nisil nje se vrsi prc m<l n.: lacij <l mil koje lIkljll i::Ujll kap aCil l'1 ko llova Q(W) : Razvodni votl Pov r<l tni votl

DR

=

15 + t,5~Q kOll" / 1000

Dp =1 5 + 0,91 ~Qkolb /1000

U kn likll Sl: jetl a n pil r sigllrnos nih voclova koristi 1I pos troje njll sa vise kOllova ko li i::ina to plOIl.: Q prl.:dstav ljil zhi r kapa c.:it e ta w ih kOllo va. LJ sl1l6ajll Ll tvo re nih siste ma greja nja cirkulacio na pumpa moze se lI gradili is[m '" sa lTIog ku tl a iii Ollma h iza njega, pri ccmll se rilspodcla pritiska pril kti6no m: ml.:nja. Povo ljnije je d i'! se s obz iro m nil trajnos t pllmpe d a sc o na ugradi II vod ni7.c le mpc rillure. dak le isprccl ko tla II povra lni ccvovod. Pre pllr1l611je se da visina o lvo re nog sud ;, iznad najv is..:g grcjnog tcla ocl gova ra napo ru pumpe ka ko nl:: bi tl os lo tl o s lmja njil S; Imo u kra tkoj vezi ko lao - ekspil nzioni sutl us led milnjl.:g otp o ra u njoj. Ina6e Sil m Plllo7.aj ekspa nzio nog sud a ad presud nog jc uticaja na ras podc lu priliska 1I sistl.: mll g.rc·janja pa se 0 lo me mo ra votlili racllna (vidc li pogla vlje 14).

8.9. ARMATURA VODENIH KOTLOVA
Porctl sigllrnos nog uredilja. vlldcni ko tlovi S li s nabdeveni i odretleno m o prCm()nl iIi lzv. armatu ro m koja o moguc;lVa priprc mu ko lla za pogo n i pracc nje njegovog rilda. U il rma luru spatl aju sla vinc za punje njc i praz njenje. hidromc lar, tc rmo me lar " kod kotlova na ugil lj i regul ato r sagorcvanjil. Siav ina Zel ispuslanje votl e je u najn iZcm dclll ko tla a kod dvocle lnih ko tlova mdaZl.: se i dve oVil kve slavine. Uko liko cevi grejne instal<lcijc ima ju nae po lozajc od 1; 01 -

Ii. KOnO I'"

',V3

lovskc slav ine. mora se poscbno obez bedi ti pra7.njcnjc tog dela ecvne mrcze. Punjcnjc kotla i ec lag grejnog sis tema se vrs i s lav inom koja jc u hlizini kotla i koja sc nesmc otvara ti kada jc u to ku pogon , dll 0.; b i doslo dLl ko ntakta hladn c vodt: sa vrclim grejn im povdinama kotla i mogll cnos ti njih ovog prsk anja usll:d kr'11ickih napreza n]a . Zit kontrolll pllnjcnjil instalacije vodom koristi sc hi drometar a zagn ;va njc vode se prati pnmocli tc rmo mctra. knji sc ugrad uje 1I ra zvlllini ccvovod . Kori sno jL' pre:: dvi cl c ti i jcdan tcrmo ml:l a r 1I povratnnm vodu kako bi sc p ra til a raz lib razvoclo.; i pov riltne tt:mpcrat1lrc vocle. Pri silgo rcva nju cvrs tog goriva na jt dc jc rcgu lisanj c temperature vOlk; 1I sis tcmu, zbog otczanog doz iranja ko lici nc lI glj a za sagorcva nje, s to Ilije S III caj sa tecnim iii ga sovitim go rivo m. Za to sc primcnjujll rcgulat o ri promajc koji direktno lIti cu na int c nzitc t sagorevanja u loz is tll promenom ko li cinc val.clll ha prilvaranje m iii n tvilranjt:m vrat a na o tvOni loz i!;ta.

Slika 8,20 Regulator .I'agorcvallja vodcllog kot/a (1. opmga; 2; pOlllgll; 3, lermo.ftat 4. lallae za koji .I'll zakacclla vratll loi.i:fla)

1114

8. T",lo",I';( PROJEKTO I'ANJE POSTlIOJF.NJA Zrl CENTHALNO G I<EfA NJE

Rcgulillor jl·. II slva ri . lermostalska cev kllja jc pnl op ljen a II vodu koja ispunj ava Kolao. Pri pO \:Canjll le mpe ralure izdiz<: se dcs ni krak njcnc polugc pri cc mu se SPll ~­ la levi. 0 koji.ie zakacl: n lanile veZil n za vra lil loz istil . Lanile se SPll SIil. vra Ia za IVi I raj u. a kolicin;1 vazd u ha za sago rcva nje se sma njlljl" Reglliisa nje pro maje moze bili i plllk ~ av;lI1jL'm vdic im; o lvora na dimno m kanaill .

8.10. OSIGURANJE PARNIH KOTLOVA
l'il rni knll11vi se lls iguravaju od prckoraccn.ia prilisa ka. Kod parnih knllov;1 vis!) kog p ri liska. (na llprilisci iZIlild 0.5 bar). obezbcdc njc se oS lva rujc pomocll venlila si gurnos li koji sc o lvara na o urcde noj ve licini priliska i propusla parll II almosfcrll Osiguranjc piHnih kOllllV:l niskllg pritiska sc ll glavno m v rsi po mocll odllsne ccv i (s lika 8.2 1 ). l'iji .ic kraCi krak "a' powzil n sa pa rnim proslomm kOlla i kllj a ne ma nikak av za lvaracki orgiln II svOjllj \ocz i sa kOllo m. D llZi krak "b" je poveza n Sil z;l.~ tiln a m PllSll lIom kOjil .~p rccava gllbilak volle pri prodoru pare iz ka tla ka da se II nje mll prckoril l'i prilisilk . .

ffi

II

P

I
.-

lI Pk

liP k

~--------=- ~~
~--

t--------- - - - - - --

c

b

--

a

-

- - -- - --

II

-

-

-

j- -- - --Sli ka ,'1.2 1 Odll.rlla cev

Ce v je is punje na vodllm. a visi nska rilzlika vlldenih slilbova llllgovara prilisku 1I kllliu i odr/.ilva pro liv lezll pari. Uz dllZi krak "b" o liu s ne ccvi nalazi sc i eev 'c' m ~ njcg prct:nika k(lja j t! priktjucc na nil nd lO vccoj visini negn ccv "b". Kadn kotilO n(' [il

. Kaa spccificni c le me nti u gr~dllju sc vodokaznn 5taklo.: nje n" visina takvil da se ne mozc smcstiti 1I !"otlarniclI primcnjuju se cl:vi iz vise kfilkovil .I l':csto i LVllcna sign alizacija za lIkazivanje na ViSllk pritisak iii nizilk v(}(lostaj.'15 di u ~v.11.:JI ' ' \ \ Slika 8.fa lallccm) DlI/... .m i vClllil. Jl knja ndgovilril nadpri tiskll p<ln: . spllsta se nivo vodc II krakll "a" i pri prdasku ispod spoja kraka "c" panl .: prostrujati prcma zastit nllm sud II i pritisak ec se sniz iti a voda koja je dospcla II sk uplj al': ronnvo '. 4. pa ee doei do procli ranja parl' i kroL glavn u cev cillZcg kraka "b" oci lls ne cevi. Osigllranjc kotlovil niskng pritiska tak otie mni.S. mano mctar.njc i prilinjcnje kotla vadom llbl:zbcduje sc dvcma shIVinama b~s k~o i U slllCaju ko tlova za vnuu. sigllrtlo. 2. vralll kot/a. ARMATURA PARNIH KOTLOVA Kao i kotlavi za VOdll.ina vceeg kraka ad us nc ccvi je ouredcnil rilclnim pritisko m kotla. regllialor slIgorcvallja. Precnik odusnih ccvi se u5vaja prema kapilc~tctu kotla . Sl.. sli ti u nd ll sn ll cev. PlInjl. Uknliko ovo probijilllje pare nije bilo dovoljnn cia sc s nizi pritisak na pntr"bnu meru . J.: tri cc i voda je na istoj visini clak pri pngonll kotl~ uspllstavlja razlika nivoil D. o nda ce ni vn vode 1I ccvi "a" da opada i dalje.o I '/ 1. t\ko pritisak pnraste iznad uozvoljenog. . taka i parni imaju svoju oprcmu l':iji su ncki ck mcnti spccificn i i rrilagadcni osobina m~ vode nc p~rc. 8.. poillga . .22 RC~/lialor slIgorcvlIllja pamil! kot/ova (1 .. -'. ~ \~~:. I\OTI .22 desnn). Pri veeim pritiseima kada j.1.e biti pomocli s igllrnosnog ventila (slika 8.

f Nl fi Vodo kaz no siak io spaja vodc ni i pami prosto r ko lla i pokazuje Irc nulni nivu vode . s lo se kod kn llov. njujc int e nzil ci promnje . koj. Spojc nll je sa kot lo m prcko dye probnc s lavine . kod parnih se to cini pre ma pritiskll pare .. Z a to se u lakvim slu cajevim obus tavlj a pogo n kOlla kako bi se o hl adio. Ka d a ko tan izgubi lo lik n cl e da nivo o padnc ispod najnizcg dllzvo lje nog. Da lje gublje njc vode se mora sprecili je r mozr cloci do prskanj" grcjnih povrs ina koje sc prt'grevajll . sa e kklrit· nim se rvo motoro m i d rll gi. n:dukujc ko licina vazduha 1I loz isnom pros lo rll i smanjlljl' inl c nzil el s~go revllllj a .rnim pros to ro m k() lla.. R egulisa n jc sc vrsi po mocu ured aja koji preds lavlja poslIdli poveza nu sa p. Tako Sl: lIm. Rcglliator i sagnreva nja mogu bili razli cilih ko nstrukcij a: sa plovko m. Regul ator sagorcva nja ima isli za da lak koji ovi imaju kod vode nih kotlova . v. T. Z vu cna signalizacij a lI bzujc na e kstremne priliske a ma no me ta r se ugradllj. sc poddava ko nlra lego m. pa ra prodirc II pista Uku i lI o lazi d" zvucnng s ignal".18n 8 .: b ko bi mogao u sva knm Irc nuLkli da sc ocil ava pritisa k. na i::vrs to go rivo os tva rujc regulisa nje m ko liCi nc vazdllha koja 1Iiaz i 11 pros tor za sa g" rcva njc.i <1" prs nll ca.- ... Pri povratku ko ncl e nzilta iz odusn" eev i ii i p ri dllpllnjavanju sVcZo m vodo m lermicka na preza nj a su lakva da do lil/.. Zvucna signa lizacija s(' nS lva ruje pista ljaka ma knje su ugrad e ne nc pos redno ispod najnizeg dmvo ljc nog nivo a vntk i iz nad visine vode nog stu ba koj i odgova ra prilisku ko tl a. Inte nzit cl sagorcvanja Ireba ti n prali tre nllinu potrosnju pare. Nn me mb m null suclu os lonjc na jc po luga koja sc pri pOVl'ca njll pritiska izdizc i p ritvara vrata ko tla splistajuCi ih po mocu la nea nil nae. ca k i us ijavajll. a li link kod vode nih reagujll na po ras t te mpe rature.. Zvucna signa lizacija za viso k pritisak se pos tize povez iva nje m pista ljke sa p" rnim pros to ro m ko tl a tako d " pis la ljk a reagllje na odrede nu ve li cinll pritiskil pare.x/or(JI'ic PROl E/au I :4 NJE POSTROlENlA Z ·1 CENTR·1LNO GRE/.

.~1njn topic: potrail1c vode. K otlovi i'z :«"'njc /YfA G -G s u lop/Dvadni koliovi .1n Zllhttl' Illogu S I! uSJ ." KOTU JI-'I iS7 1- .dili izmcnjil'1'1(.1 do 0.5 b:lI: U abc: "urij....10 mdJlOg po'lisk. Nt ' poscb.diti clekllu gn.'.' do nje (vp/o/m..1O kvm.. lop/ole radi do bi.ovor.rruisilfl ZJ sllgorcv:mjc: lccl1ih i g nsDvi(i/J gon'i'. 200 r.> TIP 0 KOTI. telll1it kc komktcristike MAG kW bar % MAG r.1j·uCc WIIellt! kama so izriJdujc kilO p.m/(: wai e se ugr.! m oei' ud 41 (}(X) U /kg oc1Jrosno 35{)(}() U tni. Grsc Ad.f41 rciill10m f<Jd:J WI70 C.uci k:l0 do duln i izvDrc:nc:rgijc Uz od.'I yci lIJje man/ih poslo vnih j s(~1I11bem11 ploslonj:.. ? MAG r.'· 1 .. MAG MAG <'6 25U tQQ!otni kapacitct <'1 50 75 100 150 .OGRADNJA 11210 Beograd. MAG r.ijaflovic!a 27 pp 13 .\ . milksim:Ul1c tt:!l1perolUre i mdl10g pn'tii k n do J bar. Kmjac • • ul.1rni k0(. Q 'l(rc Kolno iz oye scrijc j t: dinmocc l'ni kol. predvideni Z. dozvolieni pritiS:lk slepcn korisnosti OSNOVNE DlMENZlJE KOTLA 3 Il8 1200 500 1880 1300 525 A [mm] B C D E I I 1400 555 750 1600 625 tiOO 2020 1700 670 1800 720 "'f-.

188 lJ.. b<X nxib izmcnR u /oiJ. f ad.0 CJO 1110 1040 640 ()()() 740 900 1900 IlOO l360 I-.: gorivil jt: fI."Icite t kW 50 75 100 150 3 :ltl I 350 /iOO :-Su d07 .. uL Grge Adrijaopo::.7D k otJstruis.lf1jr. R1:JASJI: 1 -..?k. IAG R~ I\.volje ni pritis:lk s tep!! 11 kori snos ti bar % 76 1350 1250 600 A OSNOVNE D IlvlENZIJE KOTLA [nnn) B 1420 1330 700 1J1O 2200 1770 860 1560 2600 :. S. Todof(J\'I"( PROJEI\TO I':-1NJE I'OSTROJI.\ -- . iz senj"c: NfAG-R !iu top/ovodll. scnj"e je dinmoccvni kO/. ti l'ock'l1ol11 prostol1J.lgO[r. 1 i'A CEN"! 1{ ·I1.\"() /. kat/oil.I nc:pokrelnoj r:evnoj rm 'nvj hMdclloj FcS(" rk£ /\~'I pOSeb'111 z:JhfeV Dlog u se ugradili c!c:k lro grcj:'/{!i low dud:ltni izvor cnergljc FIJi Qmc"jivac trJpio(c:.)fll S. '!:l pp J3 .\ Topl ovodni kotao MAG-R " ollvl'.v.'\kL~ri s l i k e fo.f:mjc: /lwlyib isrcdnjiiJ poslovnih iSlaa!OeaHt prDtSJor:ij:l. ~I.\G I ¢ hl\ i~ kc k ar.:i ad 16(J(}()-~(XJOO kJ/kg gr:mu/:lcijc ortlh-}'..t':'G R6 MAG R7 ~I.7k~Jne tc:znfVr.gorc:vnnjc evrs{og goril7l- upIj donjc tOP/o(11" lJul(.Jw:~ {If) .2560 L!§O IL"O 'p TIP 0 KOTLOGRADNJA 11210 Beograd. prcdvidcni ZiJ gn. Kmja~a.1n Z..l rcziflwIII m da do 90!ifJ "C lu. Ko/:IO iz ov:.000 2L~ 3200 C D E F I :mo I 960 ~ ""':..1: drvT1I71 ipoljopn"'~rcdllih ofpad. dobji1JlJ~1 (ople pouosnc arodt:.7.ock.'l do J bar.1 s/1..vl.iC i f'adllog pn'tisk.L·\(j R L R3 MAG R4 MA G It ) .:.·\G R~ top/olni k:lp.

'\ ..'.'O/. _ ..: m:I1IJi71.1. T7 ~IJU \iAT T~ "T\' bUU ~:~I: SIXI 15u )lJ(} vA. Krnjac.! IJU /)0 mu lI.nlll:lpOII k\l: ba r V 'Y.) 9OI7U -c.. ul..! ( 1)( 1 )()41 ~ Y311 )hU YJU ~ /oIU b~" (HI] oW 1)11 X) II ~ llJ. To JUU h J" J~U 'IX ':.'Jtulc I/O i mon08 pI ia's}(.. ~c Ichnickc kamktel istikl! "-(\' btl topltltnl bpaCllc t dozvoll COI pnttsak P11k l llU.lD Z:l svoj F:ld koristi e/~klIicllu cIJ. 1l111J.l do (. 1 --- -- h Kor/o\'!' iz senft: \lA T~ T SlI fop/()\Iodni kvlkwj "':I rdimom md. {):tr .·rgi j u..- 1--1 a • (.. II tl vAT T2 IIX' V": I' 1' 3 VI~~I' '. Grgc "<h ij:lI\ovic'o '27 PI' 13 .. A.. srcdl1Ji'" i ved/J poslovlJih i s/flmbenih prns/m ij.d.!1M) V"':I' T5 '.IU .lU :.:'u vA . pn: dvitfcni ZIt l.oI'/ 1." ~ hU U~U y ~(I 1lI'!!1 I :'XII II 'AI I I lKK) IIUU X)" 1) TIP 0 KOTLOGRADNJlI 11210 Beograd. 'J' I I IlKK) S ICPCI1 Imnsnosll ((uU ON ) " jO )i') OSNOVNE DINIENZIJE KOTLA llnmj I c SI D t: J' &'<(1 . .rni""jc.g KOTl.O IIJU 'I')(J Y4U I: .simIllIlC I Clllpc:r.

'ilJljc. . K rnj:l¢./f:. c __.::J:>'{1\ gmi" . t K su lop/ol'Odni kotlovi 5. -" -... /I. ' .IUh proj'{onj:'l. ItA"''' kW :!Ot ) olKJ (. " . ul.1 rcti.7 sl(.mom r:Jd'. i. ru" 70 cC. ".llnc lcmpc:r:llun: JJ(J' e i 1.-..1Xsim.. __ ..".IO iz on!' sc..JI(}(XJ kJlkg odlloSl/v JS(X)(} J. Grgc Adrij~lH)\\ica 27 Pi> IJ .:l'isl ik.lmbr. m. c:d"iuc'niz. tdllllcke ka r:lkt . Jrt l)C11 kOrlSllosli bar % A 6 90 1YlXI R50 ICHO 9511 SS 200() 9!XI 1700 ItXXI 87 ::!.'Ir.ni"c it.--- . .1 dl'c prnm. kOJ1slruis:w 7..0' S.100 1- .350 1350 21:)1) 14511 ~50 uSNuVNE DIMEKZlJE KOTlA [mOl'] B C D E IJ50 ~30 15511 IjflO - I 7f)f' 1050 :250 ] i I I ~ TIP 0 KOTLOGRADNJA 11210 Beograd..: m:m. ':: I 'ode:.i7.\'" I Il AK ~ II A~ :.'ufljilJ pus/vl"nill i ~1.1... .'ldllOy p(i'/~'k:J du 6 b.: -"crilL' H.. " _ _ ___ Kntlm'i i.UO IJOO dOi:voljcl1 i ptitiSilk..O/.J/ur'..drict1. K O(.\ .70 S.1donie rup/(J /fI(: nJOci od .: l oplCl ini k:'p:1CltCl 11 . i s/ c ." cihi. p.1fOI t:VlIl1jC tC(:lIog ilili J.

.kapaciteti se odnose na ugalj sa Hd = 17000 kJ/kg . 0plala Oznaka peei Broj tlanaka Kapaeileti (kW) Cvrsto gorivo ouiina kolla L rnm MR·6 MR·7 MR-8 MR·9 MR· l 0 MR· 11 6 23 ... '" . Prikljutak za razvodni vad Rl 1/2 8. Dimnjaca 6. Prik ljutak za poyra lni vod Rl 1/2 7 ..~e'" 6 7 ~ 0 ]9 6 l5! 1.3 27. Vrala ubaeivanja 5. ~ ' (c!" .~---. 4 1-..-. .ZRENJANIN 560 ...." J ~ j 2 o W 0 ~ .izraduju se i sa bojlerom za taplu patrosnu vadu sa oznakam MRS.OI"I 191 LlVENI CLANKASTI KOTAO ZA ETAZNO GREJANJE ZA CVRSTO GORIVO "MR" FABRIKA "RADIJATOR" . statickog pritiska do 4 bar . 7GO 84b 920 .5 43 . Vrala pepeljare 2.520 7 8 9 10 11 600 _.kotlovi rade kao toplavodni. Prikljucak za regu la tor promaje R 3/4 4.u bateriju taka da prema potrebi rade pajedinacna iii grupna ... .za potrebe ve6ih kapaciteta ad datih u tabeli. . . . r' '" '< '" ( <:) x: . katlavi se mogu vez·ati .5 39._-....3 3 t . S iavina za punje nje i prainjenje kotla A 3/4 3 . -"" '/ 8 ~~ h.4 35.--.N KOTI .-.6 _ .- 680 --.---.-.

·:· . . 'I' 1 .0 277.3 240.3 259..7 177. .2 397 .-L .9 230. 1 I I I I I I I I I I I I I I I I 'I " .7 243.3 343..6 315.LIVEN I CLAN KASTl KOTAO "NEO VULKAN NV3" ZA .voda.2 31.voda iii voda .4 262.1 '··( ! I i iiI I i ~i( - . . 1 I I I .2 193..9 39.4 25.3 289. I " I 1 .kollovi se mogu vezati u bateriju tako da mogu da rade pojedinacno iii grupno do 12 komada kapaciteta od = 4000 kW .. L _ _ _ _ :: il6Z ..8 183.6 202. I.7 300.ZRENJANI N a :~I rm .2 424.kollovi mogu raditi kao parni niskog pritiska do 0. " " I I I " " .000 2. ..2 mrki ugalj 145.0 347. ako se loze kvalitetnijim ugljem kapaciteti se srazmerno kaloricnoj moci goriva uvecavaju . _ L • .' -r I I ~:It.•.0 253.t-.-J. ' . ..8 Para mrki ugalj 127.3 316.I i : ~ last.8 296.kapaciteti se odnose na ugalj sa Hd = 17000 kJ/kg.za staticke pritiske vece od 3.7 45. ~.1 34. .5 mm 1. It · I I .3 324. -.6 371.1 259..9 164.1 276.375 1. .3 205. 'I I I .625 1.000 1.6 48.8 276.5 koks 182.7 144.125 .2 394.500 1...125 1. r =-=.'/ilSTA ~ OP.-I.•.2 451. .4 235..~ .. .8 42.4 221.__ Kapacitet kotla (kw) I I J . .5 bar iii kao toplovodni do pritiska 4 bar .5 bar a za toplovodne instalacije centralnog grejanja potrebno je ugraditi izmenjivace toplote: para .0 36.2 160. .875 2.2 226.x.3 Grejna povrsina m' 22.750 1. : /I I .3 28.. I I I I : I j" 1' .3 370.IVA FABRIKA "RADIJATOR" . .7 210.250 1. Duzina (L) Voda koks 208. r I I I .

5 562.2 375.2 253. 1 607.. u zavisnostl od goriva (~o iii te~no) . 1 3 15.9 38.3 252..0 53 1.kapaciteti S8 odnose: na ugalj sa Hd = 17000 kJ/k~ na tetna goriva sa Hd = 41000 kJ/kg i gasovila sa Hd = 35500 kJ/Nm .5 46. gor.~ . polrebno je ugraditi izmenjiva~8 topiote: para .. 222 .9 393 . 1 53.3 430.9 400 .vOda.7 42.kollovi mogu raditi kao parni nlskog priliska do 0.1 mrki "galj 177 .:.4 536.0 395.5 242._- '''0 kapacilel (kW) voda lecno i ga • .6 326.7 6 1.0 501.4 mrki ugalj 155 .7 285. za stati~k8 pritiske vece od 3 bar.1 276.9 57.8 438.7 506.6 177 .9 301.9 376.3 324.3 50. 1 284.0 328.kotlovi se mogu vezali u bateriju tako da mogu da rade pojedlna~no iii grupno do 12 komada kapaciteta od 5700 .2 475.5 415. gor. .5 bar .7 469. 1 72..0 345.za toplovodne instalacije centralnog grejanja.5 bar iii toplovodni do priliska 3.6 350.6 227.3 307.voda iii voda .7 425 .8 678.1 3 4.3 31.8100 kW.9 voda 640 710 780 850 920 990 1060 1130 1200 1270 1340 1410 1480 para 380 420 460 500 540 580 620 660 700 74 0 780 820 860 kolla cca (kg) 3660 4020 4380 4 740 5100 5460 5820 6180 6540 6900 7260 7620 71180 duiina kolla L (mOl) 983 1108 1233 1358 1483 1608 1733 1858 1983 2108 2233 2358 2483 .S.1 263.. 254.7 466.1 m' 27 ..4 351.8 202.0 289.2 37 1.5 450.7 360.~------- mrtsa para l ecno i gas.0 sadriaj vorJe grejna (I) povrs in a ____________ .8 220.3 69.2 198.4 642.5 65.7 572.4 593. _______ .9 407. TEGNO I GASOVITO GORIVO FABRIKA "RADIJATOR" . ZRENJAN IN ~ ______ ~ '~ Il. 1\(17LU I··/ / QJ SPECIJALNI LlVENI GLANKASTI KOTAO ''VULKAN SUPER· VS" ZA GVRSTO.

J L . prema potrebi.. J :2 . rade pojedinal':no iii grupno .\~A tc 1 CE.za potrebe vecih kapaciteta od datih u tabeli.. kotlovi se mogu vezati u bateriju tako da. ~ QI I r---- .I LNO anD. .kotlovi rade kao toplovodni./0-1 B. I -' . ..31 32-38 39 -49 50-60 400 500 600 800 000 125 125 125 125 153 .--' V) V) .\T/I.-0 ~~~ I .ZRENJANIN ~) J----rt-r iiI I' . ~ o I . L. . statil':kog pritiska do 4 bar.kapaciteti se odnose: na laka tel':na goriva sa Hd = 41000 kJ/kg i gasovita sa 3 Hd = 35500 kJ/Nm ." PIIO//:'i<TO I :tS/1' POSTnOJl'.. L -' Oznaka kotla Broj clanaka Kapacitet KW L (mm) 0 (mm) T-13 T-14 T .·IN/1-" LIVEN 1 GLANKASTI KOTAO ZA ETAZNO GREJANJE NA LAKO TEGNO 1 GASOVITO GORIVO "TERMIK 1" FABRIKA "RADIJATOR" .15 T -17 T-19 3 4 5 7 9 17 .24 25 .TCH/om"..

0 1047.15 0.0 814 .43 1.692 0.0 756.0 1279.0 988.0 1163.902 0 .kaUavi sa magu vazali u balariju laka da rada pajadinaCna iii grupna do 8 Kam kapacilala ad 10230 kW .88 1.070 1.5 bar.97 2.kapacileti se adnase.16 1.vada.za laplavadne instaJacije centralnag grejanja. patrebna je ugraditi izmenjiva~e loplale: para .0 698.61 1.944 0 .8.5 bar.0 bar .vada ill voda .ZRE NJANIN HlS nomina In . za stali ~ke prltlske vece od 2.7 34 0.0 1221 .70 1.kallavl magu raditi kaa parni niskag priliska do 0. KOTLOVJ 195 L1VENI tLANKASTI KOTAO ZA TEtNO I GASOVITO GORIVO "GH-7SR" FAB RI KA "RAD IJATO R" .608 0.52 1.112 3 200 34 30 3660 3890 4120 4350 4580 4810 5040 5 270 5500 5730 5960 - .028 1.07 1. .776 0.0 1105.860 0.06 2.34 1.0 930.0 640. broi clanaka n .25 1.650 0 .0 1200 1290 1380 14 70 1560 1650 1740 1830 1920 2010 2100 2190 2280 masa sa dubina sadri in a sadriina ambalavoda pro stora gasa zom (m ») (m») t (mm ) oko (kg) 940 1030 1120 1210 1300 1390 1480 1570 1660 1750 1840 1930 2020 1.986 1. 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 kapacitet dubina kotla kotla (kW) T (mm) 581. 8 18 0. iii kaa laplavadni do priliska do 3.79 1. na le~na gariva sa Hd = 41000 kJ/kg i gasavita sa Hd = 35500 kJ/Nm3 .0 872.

14.... 20.-! 1.O G I?f:JA NJ J:: r TOPLOVODNI KOTLOVI NA GVRSTA GORIVA ULJE I PLiN SA BOJLEROM ZA TOPLU VODU AI --~ ' --l ZTK @ @ @ 4 13 @ 15 @'rr'iiiXt-n (Qr . 5. 22. 10.·I·. 1 l.0 162. mm 1115 1152 1205 1285 1152 H2 mm 801 801 801 964 934 H3 H4 H ZTK 27 32 kW 27 32 37 42 52 MJIh 97.0 144.:ha elektrieni grejac bojlera sonda termostata bojlera izlaz tople vode iz bojlera ulaz vode u boiler iz mreze TIP KOTlA L.2 187.• .2 108. 19. rrm 580 580 580 670 800 H. 11 .2 230.. L=L 2 usmeravajuci poklopac sigurnosni izlazni vod regulator promaje rueica za usmeravajuci poklopac prikljueak za punjenje i praznjenje kotla bojler za sanitarnu toplu vodu prikljucak za odvodenje vazdt.lOr. 2. 21. 7. 4. 6. mm 860 960 960 1085 1100 A=A.0 132. 1B. 8..2 151. 80JL._ I I '" LJ'--j:::J==A~='i rt" ij . . 12.-'T.. I /.2 kW 35 40 45 52 64 MJIh 126.--. loziste dimni kanal cev za odvod dima izlazni vod (topla voda) povratni vod (rashlladena voda) oplata sa izolacijom prikljueak za regulator promaje prostor za pepeo resetka hladena vodom zamenljiva vrata vrata za loienje KAPACITET ZA UGALJ KAPACITET ZA ULJE I PUN KAP ..0 Vh 600 750 750 800 800 mm 637 757 757 822 897 mm 504 519 519 530 697 mm 500 494 494 450 450 mm 1720 1760 1760 1500 2050 37 42 52 . 16. 9.' PRO} £ I\TO I-: I NJ/:' I'OS rHOJ IoN}.. 13.0 187. II. 17. 15. 3. or/orr"".NTR f U.

! 1 ) .. . 70 758 71ry E 300 395 F mm G ~2 H 0 570 596 675 690 990 1100 kW I mm 145 145 160 217 217 217 mm 107 107 107 110 125 140 mm mm mm mm mm 575 140 635 912 789 ' 900 900 102(\ 1380 1189 1900 1375 mm mm mm 120 140 ICO 140 160 570 13:. 4 I \ ._ 1--11_ __ I r I ·f _ 6 . I\OTLOJ. 5. \.~ 0 'I o I I :: _ . 4. 660 185 680 90 25 35 45 100 2SO 3SO 45 95 110 175 362 600 53? 3£5 540 650 650 ti20 714 750 470 505 2JC 250 300 .S. 3.j -' I 1 I F 4 j . NP 6 prirubnica za ekspanzionu posudu 14 x d 100/d34 cev za odvod dima prikljucak za dovod hladne vode DN 80. 6. 2. . NP 6 TOPLOTNI KAPACITET KOlJONA VODe T1P KOTlA ZSK 25 35 45 100 2SO 3SO OlVOR DIIiNOG PRIKUUCKA OlVOR 2A GORIOHIK A 822 946 910 1042 1640 2150 B C 0 .-{- I --l---r--+t==~ B =::=-~ 7'J'[~ A __ \ Z o I 1.--_ ~ _ _. 7.. prirubnica za gorionik otvur za posmatranje vrata kotla prikljucak za odvod tople vode DN 80.."f 107 TOPLOVODNI KOTLOVI NA ULJE I PLiN ZSK E E \ ..~ .

...vO G IIr-JA.lnrOl'ic 1' lm JEJ. T"..780' 190 kg 30 31 32 44 45 I 12 12 12 18 18 . KOlLA 5. ! uvodnica prikljucnog voda pp. regulator izlazne temperature prekidac za pustanje kotla urad 10.TO I·:·I.... odzracni ventil 9..vJE POSTIiOJnil. 1 2.""--"----l Jl NO _ M ~r' N M ~ ww "'''' N • N 0 N MM 1O . L.. izlazni vod precnika 5/4" 8.2 64. ' CD J.. 4 5..ELEKTRICNI ZEK N .~ .~ _ M _ M NO _ ~ W W NN o • N N "'''' '-...:o----. 190 700.. 00 .4 108. ulazni vod precnika 5/4" 7.0 129..780 ' 190 700.550. .. . 6 5. - ./' _I 700 -+ 230 h-: ~I r ..J.y uvodnica kabla cirkulacione pumpe uvodnica kabla sobnog termostata osigurac dugme za reaktiviranje termostata KAPACITEl ZEK 12 18 24 30 36 kW 12 18 24 30 36 MJIh 43..l OS /3.-. :F .1 ' "~ _I II ' I <- 5 ( ~'r'~--~--~$~~ ~'~ 1. 16+ lxl6 L 25 35 50 63 63 mm 700' 550 .! ~ oo ~~ . 6.6 PRIKLJUCNI VOO rrvn 2 O~GURAt OltAENZlJE lEiINA ZAPR..8 86. TOPLOVODNI KOTLOVI. 470 ---_. 3. 4.. I / o m .\'TR·I/... 5.1 CE. v' -..vJ F.. 10 4: .190 700.190 700 ' 550.'~-' . TIP KOTLA f=. 2... 6 5 .

~"(iI)tI 2"5'''$6Jr ]OO " ... A . •• nJol' . .... 11) J<)...nla Grejatl N apalnl - -A grupe 1(\'1 . . 2~ . 100 .clsuw. " ... .. . ~ JUGQIBtM Fabrlka radl)a19r8 I klima uredaJa GnlUane . 12~ .. 6 HS -Wl ."00 KJ}h KW mn" A kg -.. '''' . .. ' ~ 11 2 .... . .. . ~. 9 :b5O .. 6noga opt."" 'w " . ..-<1....... 2' .100 ...... • _n.... ~ll " . ' O"glJ~ .5 'J <J '0 ' ·. " "'."..... ('YL7Tl? •• ~ : n 2"s..-. :N!J..6 5 .8 KonOVI 199 TOPLOVODNI ELEKTRICNI KOTAO "VEK" - r~:~ no n"" ......00 .. " . ....---""'" . ~ " . ~ 9. .. ".. ? .. ~ w~ I' :"" $ ." ..~. M .. 14 5 . ''''0 . 7('() 18 ' ~H~ SIt Ul J.' 0'6'G !h9 .ntc. .... ....JS(b... ..J!i05 .." " 172800 8 .0"""".... .~ . ' '''S... .. CK~tl00 -KW ..9 .- ~..

..lkva da jc obezhcd c n nes me lani rad i opsluzivanje wa ke jediniee. ///. Kadil se ugraduje vise kotlovil ond a su odslojanja izmedu njih l. //// . KOTLARNICE 9./'/ / /~ ~ ~. KOTLARNICE CENTRALNOG GREJANJA Pod kOll a rnico m se podrazumcvn pose bna prosl o rija u koju sc smdla jedan iIi vi se kotlova koji sluie Zil ce nlralno zagreva njc grejnog sislema./ / '---L- ·L+6.1.9.. /. lako rukovitnje.i·irilla kat/a. Zbog loga su propisanit minima Ina ras lojanja od susednih zidova.1) .1 Polotaj kot/a /I kallamici (B-. Fund a menli S\1 vcCih dimenzija od same osnove ko llova i izdignuli su oLl poda i SlllZC ne sarno kao evrsla llsnova za kolao i za prigusenje oscilacija vee i zastilu od prodnra topIc vode.. lako da njihova pn:dnja slrilna bude dob ro vidljiva a wi inslmme nti llocljivi. Dimenzije ko tlarnice lreba da o mogu Cc nes mclanu monl aiu ko llova. popravke i dmge inlervencije. L-dllZillll kilt/a) 201 .' ma . ... O ni sc postavljaju na [undamente koji su odvoje ni od zidova ka ko se ne bi prenos ila bub od oscilacija i same (lscilacije pokre tnih ele me nala 11 slmkluru zgrad e.L + 100 . sve zavisno od sirine kOlla 13 i njegove duline L (slika 9. !O · Slika 9. kod praznjenja si~I. Kotlovi se pos tilvljaju prcma osvclljenju iIi prnzofll .

ko da bude s to kr~'. gllri .reglliaciollll kllll'fI" : 9 .odll.1 CE. .c llbezbed iti ncs ml' ta no dOpr' llld nj.. 1' f{Ol EkTO / : I.'. lTV Il C mr..::i n. iJ' i reglllatora. aj II zgradi treba dn j.prikljllcak Zll PlllljClljC... ...fllaZlla vratll. 17 . 19 .\J I. 14 .sillflmosflll cev.)circci iva nju plllozaja ko tl a rniec i illlilj U rm·d"" drugim kao s tn je duzin :. IlV . U llci noSll Il a dimnj ak. 1 O vi II SILlVi SII prin~: . 18 .\'.1- ..razvodfli vod.IIsis.1. .prd. .: 13 . rn i II . u ocinosu na ho rizo nt a lni razvod ecv l1 e m rczc. I'OST NOl 1. 15 . 1 '01. !. 5..1.i..mi vClllil. i.1 \ '0 GRElA Nll: 9... kilo ida za uzi mit pravil .Vi. I' I d ll ka da od go rnjc iviec kotl.razvndlli vod tccllog lIoriva.owctljclljc.mjc m ko t larniet: se obczlll. O tvor z~ pwv..!. sme b it i II dircktnnj vczi s" prostl)rijam~ lJ kojima boraw Ijlldi " nj en polol.sigflmo..2 rn s lobodnog pros toril .rcgltlatori temperatllre kollll. O tvo r za dovou v~zduhil ima najrnimjll povrs inu od 0.elektriclli kabl.:dujc po tre bna kolieina sVeZcg vazdllita '" lilldc koj i rad c u kOllarniei a za ko t[oVt: sa pri rou nom pfllrn~j()111 i d ovo ljna kllli.'·": 20 .3 rn2 i sn1l"~Ll " .! Sill" dimnj ak trcba da illla Stll mimjL: p Wlllcn. po lllzaj klltla sc bira t.re:crvoar Zll gll'-. .: oncmogll cc no.zlLvlitllll kadll) l'rove tra v.: illla ['5 . I. 11.\ 7 R ·11.Va nje.: dovodi iza ko t[a gdc se predgrcva tako da je llsobljc zasticcJ1(} "d It bd nog vazduha .. " " . _ 1'0 Ill "~ • . 21. 1I cilju bo[jih tcrmickih u.·.l:lla ccv./. 7 .1 pravea. 1.zaWila ad prcpIIllja vllfljlf : 16 .Ii':I · ranj.·.gorioflik.: dcfinisa n poscb nirn pmpis ima .: iii polozaj e kspa nzio nog sud. V isi na sa me kotlarniec Irchit (I.povrailli vod tccuo.111' vod.: t"ka v da sc moi. 1.. 8 . " la miec je ina e. 6 .I/IWWmelllr.kotao. 10 . 2 . 1" _ Inzllj na krovu." ko t larn iea sc pos t avlj n U ":l' nt ra Inom delu zgrad c kako bi ko tao imilo s rL ·d i ~ 11 1 11. 12 . dimn i.Ioll"'..202 II "/". 21 11 Filler 10 Slika 9_ 2 l'odrtllllska kolillmicll 1111 tcello gnrivo .l cluha Zil silgOf(.· gor iv. -I .WI rczcrvoarolll II zr:radi (Il J( • 1'1 .Z(llVllraeki vClltil.. do tavitn ie. ". Za ko tlove vc [ikih k a p ac itct~. 1. travil nje treba pod es iti lako da jc njL'guv" I . 3 . Podrumske kotlarnice Knl larnil:<' 111.-z. I 1'. wcZ vilzd uh s.lI .

1. al prnvc lravanja.ZVl/clla sigllaliZllcijll.o t la.vClllil za prailljclljc. 14 11 10 Slika 9. ~O T'-· l n. (.'od ZlI I/ljc. ljll cc njc m odvo d a vode na kanil lizacionll fnfcZlI iii sc II graclllj c poscb na jama cija jc zaprl' mina po praviIn veea ii i j e dn a l.dll cvlli rczervoar.pl/lIIPll za I/ljc. .mk.Roriollik .zulvaracki vClllil.o ll arnicc pri prilz nje njll sistema sc postiLe pr il. 12 .3 Krovlla kot/amica (1.aps(Jrber bl/kc kot/lI .V /C F. E li mi nisanjc vode iz I. 2 .siglla illi IIrcdaj.fill cr za IIIjC. 3 .rczcrvollr ZlI I/ljc. 8 .2. 16 .klldll ZCl II(je i vodl/.2 m a pns tilvlj<t se Sill blizc tavanici cimc sc n mogllCav<t najbo lji c fcl.razvodlli voti w IIlje."ivokaz) . J 4 . o llil rni cc II I. 15 . I J .m a cay.oristi gaso vitu go rivu . 20 .J8 . Za I.flcr zu iskljl/civalljc. 10 . 2 9.siglll'llo. 17 -Ia.ljll bil i na spo lj n je m zidll . 7 . o tvo ri za ve nli laciju mor.vClllil za IIlldprili. 9 .fill er Zll I/lje. o jima 5C I.I/ivo krova.po vrall/i .9. 20J blizc pa uli . 4 . Krovne kotIarn ice 4 5 6 I I I 19 I I : I ! ~ to=::?E": - 18 17 16 .kolao. 5 . Najmanja povrS ina o tvu r~ za odvud vazu ll hil jc 0.~ radnoj zap rc mini I. 11. 19 .

4 Pre/lOs buke iz knllamice vazdll. Ccvi Kojima se sprovodi gori vll su povezit nc sa sabirno m poslIcl o ll1 kO . ni pros tor.ia je obezbeckn a lako da sc u slueaju prskanj. Kou kOlloVil koji kor isle leena gnr ivil pOlrcbno je n(troeilll painju posvefifi problc mu ClI re nj il gnr iva p<l sc pn.. pogo lovll slO se podzemni delovi zgrilde sve cd6~ korist c kilO ga ra l. pOlrc b<l za dllbrom izo lac ijoll1 od hllke_ 9.! jc r ne pos lllji pol re ba za uzgonskim cfekloll1 Zit slrujanje produkala sagorcvanja .STR-I LVO GREJANJI'. kil o i vclii":ine i po lozaja rasprs ivaea. potrcba za dodatnim vodovima / .\ u kojill1a se skllplja cve nill il ino iSkklo go rivo . le mpc raturil izlaznih gasova moze bili znatno nii..\ ccvovoua pre kinc dovod goriva.fllim pulem i kroz nwJerijai (slilm levo). To svc upu cuje na posfavljanjc kOflova u cc ntrak Sll1cSt e nc na krov\I i u 10m silleaj u koriste se iskljllcivo feena i gasovita goriva. Raspnlozivi prostor u grad sk im Hcdin<lma je we skuplji i sui. .:dvidajll poscb ne PllSlIlit: is pod kOlla.20-1 II.en. !.:vuk . pa je prosfor I ii smdtaj kOllova do kr<ljnosti ograniecn. 1'J10JEkTO I :-I. Zvucna izolacija kot)ova Kou kO llova nil tceno i g<1sov il o go rivo glilvni izvo [ sumova predstavlja sarno loz is Ie . prigusellje buke (dcsllo).\lJ£ f'OSTROJEVJA %'-1 CF. Nlodos taci SlI: oleZana montaza i ocl rZ<lva nje pos lroje nja 1I kollamiei.Todoml. Ira nsporl go rivil. Ukllliko Sll gorion ici opremljcni vcntilalOrimit njih llV rad prl'dSlavlja poscban izvor buke l:iji inlcnz il e l u lozislu zavisi od saslava goriV" s mdc.3. znalno vel:i sigurnos ni za hl cvi naroeit o ako sc koristi leeno gorivll. gorionika i ccvnih vodov.ic pos lcdica intcnzivnc turbllie ncije go rive smcilc kao i promcne priliska a lozis ill prilikoll1 sagoreva nja . C irkulaeio nc pUll1pC mogu predslavljati izvor buke kada rade u kavitaeionom rl' zimu iii lISleU dugotrajnog racla kada do laz i do llstccenja Idajcva_ Prilikom slarlllVil nja kolla sUll10vi Sll poslc di ca n<1 glog porasla prilisk<1 i temperature_ Stika 9.1.la r za gorivo se nalazi 1I podrtl Il1l1 iii ca k va n zgrilue pa se ono pllmpall1(1 transporlllje dirc klno do gorionika iii do dn evnog rczc rvoOlra smeS te nog u krovnoj ko[l a rnici . Prl'd nosli krovnih kotlarnica SlI: ncpos toja nje dimnjaka eime se postize lIs leda u prLlstnrll i troskovill1a oddava nja . Rczerv.i(. Uko liko se koriste kot lovi na gasovi fo go rivo sa prirodnom prornajom koji su osc tljivi na dejslvll vetra kojc jc na krovovima ja kog infc nzifeta treba obezbcdili kol larniClI od prel e ranog prouiranj<J spoljnog vazd llha.

1. poda. p rcnusi se fllndamcntorn preko zid a.5 do najvise 2 m i po moguestvu gorivo se lageruje u viiie izdvojcnih odeljaka. kmz zidoVl' tiimnjakn. cevnim vodovima i prcko grejnog Iclil . Rezcrvoari mugu bit i cdicni i sinte tick i. Ina Ce minimalnil zaprcmina rCZl: fVll il ra Ireba da obczbcdi har zillihu goriva od mesec dana.m korilolll i cevillla 4a odvod/ljava/lje Reze rvua ri se najccSce ukopavajn II ze miju. Ovi dmgi su skuplji ali su znalno laksi i ne korndirnjll .rgijil lIsled trcnja pretvara u toplOIU . Podzemni sintelicki reze rvoari proizvode sc od policsl e r smolc sa armaturom od staklenih vlakana . Kod malih kotlova \1 koje se gorivo ubaellje sa pTednje stTane. 9. uga lj se nal az i nil istoj visini sa kotlarnicom.'ftit/l. I Slika 9.lkturni tala:. Svakako da ti ma le rija li Ireba da 5U nczapaljivi.4.Q. Tecnn go rivo se smeS ta u reze rvoa re cija ve licina zavisi od vise cie me nata . Strl. Z vu cni lal ilsi se prigusuju a pso rpcionim prigusivacima 1I Kojima sc zvtlcna em. U veCim postrojenjima ubacivanje lI gIja je 'ia gnrnj e sl rane pa je pri tome pod skladisla obicno \1 visini gomjc ivice koHa. Smdtaj goriva Dimenzijc p ros tora za evT slo go rivo tre bil du su sIn je mogu ee vee. Od vrstc zgrade.: jn sc izdaei nadoknaduju time ~ t o se preko le ta mogu nilbavili godis nje koli cil1l' slIvug i znatno jeftinijeg uglja. najCc. ZVllCni 1<1 las naslajc emitova njem stnlklurnog zvub nil grnnicnim povi"Sinama (s likil 9. a narocito od tOgil ecmu svc podrum trchil da ~llIzi. Pr igus iva njc strukturnog zvuka vrii i se lI gradnjo m " plivajllCeg" be lonskog funclil me nta . KOTIARNICt: 205 Zvtlk se prenosi 1I vidll stmklurnog i :(. zavisi velicina pros to ra koji sc moze izdvojiti za smdtaj goriva.Vucnog laiasil..5 Rezervoar za lec/lo gorivo sa za. Svi podzcmni reze rvoari moraju se pc ri odicno ispili - .snim plocamil iii e lils licnim os la nj a njem kntla i a. Struktumi til lilS ima isti Cizicki srnisao kau i vihrildjc samo jc dmgc frekvencijl'. Nasiagil u skiadislu za ugalj je visine 1. O bicno se tdi <la najmllnji kapil citet sklad i5 ta bude dovoljno vetiki za tromesecnu zillihu. Ak o sn cclicni unda sc ugraduju u be lonsko korito. Obicno se sils toje od ce li cnog kutistil 1I knme se nalazi porozni matcrijal. sa prigl. Najpovoljniji 5U reze rvoari koji mogu da prime celu godisnju pntrns nju go riva a 10 SII oni koji se ko riste za poslrojcnja millih kapacileta .~Ce stilklena vuna.wovocl a .4).

grejoe fW I/I0 1l1rLl'isavmrja /llja iz rezervollra) 0 .pndgrejae.l' rvo.1I plivcl1o. 8 .l ri mogu i rn a I i 7. C:C licni rClcrvoari vclikih z"p rl' o l11in a s<. I I I . 7 .'1pre-mi IlU do 10000 I sa ugnldcnim eclicnim profilima Z'I povcc.c1ektrib ri grejaCi. 9 .r<lzvod pare.(J) i pns lav ljaju sc u bah:: rijt: nd m:: ko liko komada . 2 . eel'lI.kOlldellVI. 1. vad. 4 ." 9...izoladja: 6 clckl riclli grej ac..: iz raduju zavil ri vil lljc m na li t'u rn<. 3 .7 Zagrevllllje leJkog Illjll II cevovodll za IralLlporlovallje oil rczovoara do goriollilw (1. Sinkli'::ki ro .lIljl'slilb ilnos li .:s lil i 1I ob likll su pravougaonibl.vil li 11~ 7..a pn. grejac.:rvllari imajll 7.JI 1 Ii i I -1 I 4 5 6 2 Stilw 9. (:<:Ii~ni Ilad/.-' / S tika 9.: rnll i rCI.vodovi Z{l /llje.minll do 2000 I (~Iil.6 NadzclJllli rezervoari 7 9 1 L ___ _ _ _ _ _ _ _ _ r- . S . i spustan j e vazduha Pun j en j e I I Usi s ni vad \ I ~ .podll.

KOTLrlil. to 5C pll javljuje. Tdiko loz IIljc ( mawt ) se koris ti II vclikim sistemimil ccntraln()g grcja nj. Zil duzc CCVOV()dc.8 Dvocevlli sistcm za trallsport lakog tcblOg goriva od rczervoara do goriollika (1.cev za vazdl/II.1.: vra ea na IIsis pllmpe za gorivn .200 °C koja <'nlOgllcuje njcgovo ra sprs iva nje II go ri o nikll . Nil lI obli caje nim tc mpcnllllrilma vco ma jc glls to i nc povo ljno za trans p() rt pa jc pntrcbno dil SL' uljc zagre va cimc pos taje tccljivijc.kOlllrollli stap.l jc poslcdica ko m.l cnzllcijc. 5 _}ilter) . gde jc koroz ija i niljkritie nija . Provcra za pt ivc nosti se vrii i po mocli dllplug zid a Sil ko nt ro lno m tccnoscli kojil u s ill cajll prod o ra goriva d a je zvu cni signa l.. KondcllZil t je tczi nd gnrivil pa sc s kllplja na dnll rClcrvoa ril . s tim s to IIs is ni vod trcba dn je najmanje . 4 .dozcnja YOlk .: primc njuju dV(lccvni sisll.: poscbni cevovocli. Ovo slnga.7). ccv i za transpo rt goriva do gorionika i me rni stap. i:. jccinoccvni. us im izo la cijc vrii i sc i grejanjc sa mih vodova (slika 9. Kod vccih Sl.:mi. Sv. dodavanjcm aditiva koji V Ct lljll VOd ll . klljom SL' mlrLava s talan prilisa k II go rio nikll. iii ka tod no m z<ls titom.li. ci vllcl. drugi jc pllvralni i vraca visa k goriva II rczcrvnar.~i promc nll m rd ima rada pumpc.liiha lilja..: i rezcrvoar ima o tvor za pllnje njc gorivom. 3 . 4 .J I Slika 9. Da bi SC' obczbccl ila potrcb na visknz nos t mawta pogodna za njegov transpo rt . 4 2 3 -----. visak koji povralnim vodom cirkulise nalrag pre ma rczervlla ru .Ia z nicl:: gnrionika . sto jc II razvodll IIvc k vcea kolicina gnriva od ncopho dnc.\'/C /: 20 7 (:c licni rczcrvoari Sli po dloz ni koroziji koja jc obieno IIz rok ova na vudom kOj.lra vanja i "disa nja" rczc rvoa ril II slu cajll viso kih te mpe ra tura kada d o lilzi d() isparava . VI.1I1jc kolicine go riva vrsi sc promeno m preseka rn.'i cm iznad dna rezcrvo aril z hug t. 2 . kod knjih je jcdan vod razvocini i vezlIjl:: rezcrvnar sa gorionikom.lvc sa tllP lot nom izo la cijn m a na njihovo m dnll nal az i se g rcja c II oblikll podnc z mije .9. l'rvi sc ko rislc ko d malih ins talacija kod knjih st' viiia k gnriva nl.goriollik. nja go riva. /..ccv za plllljelljc. ce v za o dvo denje prodllbt a iSP. R ezcrvoa ri sc pr. a ka ko se pntrcbni g rej ni ueinak mcnja ..ilva s tnlan kvalil el ras pr:iivanja . Prila godav. od nosno mc ra e z. Z ils tita o d korozijc se vrsi prc m az ima i 10 pu dnll rezt'rvoara.5 m -- 5 I L ___ . I I max. Ugraci lljll sc sigurnosni IIledaji ko ji s lit e od prc Plinja va nja rczervoa ra (s lika 9. Z it tra ns port tcenog gnr iva iz medll rcze rvoara i go rio nika primc njujll Sl. Na Sil mtl m mcs tll uzi manjil gnr iva nalilz i se clndiltni preclg rcjac kojim sc zagrcva go rivn na tc mpc ra tllTli 100.:v ni i prs tc nas ti.ime 'c J d.R) .:C se rcglliisa njc klllicinL' gllriva v r.

2. Oil bi silgo"rcva njc bilo s to efikasnijc pll l rcbno jc gnri vo rasprsiti na sto sitnije bpljice i o moguciti njegovo intc nzivno ml· ~iI ­ njc sa vazduhom.2.IV.208 8. Gorionici za tecDa goriva Sagon. ali se u praksi ne prevazilazi visina od 4.I('.5 m. Za ve like visinc i du zi ne ccvovodil koristi se jednil medu-pumpa . Kod rotacionih gorio nik a gorivo sc dovodi u konu snu rotirajllcu posudu (.10 m. Pod dejslvo m ccntrifugalnih sila gorivo se lalozi po bOl'nilll ivicama i biva o dba ce no 1I loziste.1 ima m . Rasprsivanje i mesa nje go riva sa vazduhom se moze plls tiCi njcg" vim isparava nje m. Kud alll1ost'cfski h gorionika vazdllh se injcklorskim dcjstvnm uVllui II go rionik (slika 9. ra sprsivanjc gorivil mozc se uspd ntl izvrstili i lIkoliko sc vaztluh dO\'\J( li pod vccim pritiskom btla 1I1je im n mali pritisak .2. 9.1. koja je za viskozna ulja zllpcastog ti pa. Stvarilnje sagorivc smck jc iii II samum gurioniku iii U loziiitll. Svaka kOllarniea na gasov ito gorivo lre ba da imil regul ato r priliska koji odJ1~vil ko nsta nt il n pritisa k gasa.1 /.e ni proces koji 5C sastoji iz nl· koliko fill. Osim toga se lI gradujc kontrolnik pritiska gasa koj i iskljll l"lIjl· gorio nik 1I s illcajll sma nje nog protoka gasa koj i moze bili uzrokova n njc gov im iSlicanJem. Gorionici za gasovita goriva Gorio nici za gasovito gorivo mogll bili a tmnsrerski iii sa nadpritiskom iI Z.it: ho mogc n.Jle nlvorc kroz koje pro t icc gnrivo i rasprsbvil sc na niljfinije bpljice p"(1ul magic.. LJ siste mima ccntrillnog grcjanja go tovo iskljucivo sc korist c ova kvi go ri ll l1iri.2-0. 9.4 m/s. Kod procesa isparavanja toplo t. sar:1 pruCC5 silgorcvanja gasa.:klapajll. Mcdlltim. najeesCe u zajednickom kuCistll sa pumpom. I· ra smeSlI za silgo reva nje.10).J r. . usisava gorivo iz rezervoa ra pri cemu visina usisilvanja mo~e bit i 8. U ovim ccvovodima ugraduje sc filler za gorivo.a sc dovod i go rivu koje isparava i na (aj na cin .i1 koje se vremenski pn. koji obezbcd uje gorionik a posebno mlilznieu za rasprSiva nje od zaeeplje nj .2. sigurnos ni uredaj za zalvaranje koji dopu sla p ro lo k gasa ~a­ mo pri besprekornom funkcionisanju siste ma ka o i ventil za ispustanje gasa II sillcajll kvara na poslrojenjll.a silgo rcva njc deli sc na primarni koji ras prsujc gorivo i sc kundarni koji je ncophocla n za prnn:s S.Ilrcva nja (s lika 9. Obavcza n je i ve nlil za prekid a nje dOloka gasa u slucaju opasnosti van sClmog postroje nja .9).:vilnjc tecnog go ri va je vcoma sloze n heterog.liku otl sago reva njil evrstih i lccnih goriva.1. U gorionicima sa ra sprsivanjc m. TodofUl ·ic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJA NJE Sam transport goriva se ostvaruje pumpom. rotacijom i Ubilcivilnjc m pod pritiskom. uljc se pod pritiskom dovod i do ml az llin' kllj.iji jc \'rh okrcllul prcma lozis tll . Vazdllh potre bnn I. Brzina sl ruj a nja ulja je 0. Ona je visokog pritiska. GORIONICI 9.

3 .mlaZllice za I/lje.motor.m%r za podesavallje koliane vazduha. .o ·p r.o o •ofd· °. KOTLARNICE 209 Sliko 9. 13 .elek/roda. 12 .plllllpa za IIlje.prikljllc:ak za s/rujll. 23 . 6 Stika 9. 11. 4 .mdavilla gasa i vazdl/ha.sigllrlloslli IIredaj.pri/islli vod za IIlje) 2 4 I II 'U ' I' u~Btt~~r'" o O:~~o". 6 ..glavlla mlavlica.prekidac.plamen. 22 .9. 8 . 6.9 Gorionik sa rasprSivalljem goriva vazdllhom (1. 0.klaplla za vazdllh.maglle/lli veil/iii za mlaZllice. 18 . 5 . 5 ./rallsjorma/or za svet':ice.10 Injektorski atmosjerski gorionik 0.16 .kolo vell/ila/ora. ' o a. 15 . 19 . 20 .kOIl/ro/t1O s/aklo. 2 .osigurallje m%ra. 9 .osigllranje od IIvlacellja plamella.zaus/avlla ploca.s~kll1ldami vazdl/fr) .povra/lli IIljlli vod.primami vazduh.Y •• 0 '0 • 0 •• o 0 c °0 a C.p/amella cev.cev za raspode/II gasa. 10 . svecica. 2 . 21.razvodlli IIljni vod. 14 . 3 . 17 . 7 . 4 .jlallsa za poddavallje. •.kobl za svecice.

210 B.A CEWrRALNO GREJANJ£ V~/ _ Natprilisni go rio nici imaju dovnd vazduha ve nlilatorom a po tre bna ko licina du ha za sagoreva nje se ta cno doz ira.17 za teeno gorivo.026 za koks. a prcsck od koli cine dimnih gasova. II . Zil precizno i kore ktno odredivanje prcse ka dimnjaka treba poznavati ko nstmkcione de laljl· dimnjaka. sagorevanja sprovede u atmosfe m. Potrebni kapacit e l kOlin odreduje se po obrascu: . pove':a nje se dodaje proccntualno od kolicinl· IOplote koju odajll grejna te la. njegov presek i hrap avos t unutras nje povrsin c: kao i broj i ostrina prome na pravca strujil nj il. a kod kot lova sa prirodnom promajom i da svojim uzgonsk im efe ktom uvede u loziste dovoljn u kolicinll vazd llha za sago revanjc. brzinll stmjanja gasov<t njihovu prosecnll temperaturll ild _ 9. 9. Kolicina ovih prod ukata ko ju data promaja mOle da izvu ce.20% ve':i od preseka dimnjaka. {/ = 0. PRORACUN KAPACITETA KOTLA Kao osnov za dimenz ionisanje kotla sluzi lIkupna kolicina toplote koju odaju sV<t grejna te la . DIMNJAK . a u zavisnosti od nacina vode nja i vrst e loplo tne zasli te cevne mreze.. pad priliska i odgovarajuce karaktcristike kolla.034 za mrke ugljeve. Z a kollove sa prirodnom p ro majo m moraju se savlad a ti i otpori u sa mo m knt III .3. takn da dimnjaci mogu imati manji presek. za raz liku od ko tlova sa nad pritisko m gde go rio nik savlad uje olpore ko tla.4. St ruja njc produkata sagoreva nja kroz dimnjnk naslaje li S led promaje koja sc stva ra za hva ljllju6i razlici izmedll specificne gustine top lih gasova i hladnog vazduha . Kod postroje nja za grcj ~ nje zgrada. Promilj a dimnjaka je dakle u loliko veca llkoliko jc dimnjak visi i llko liko jc ve':a raz li b izme du tempera ture prodllkala sagoreva nja i okolnog vazdllha. {/ = 0. Ova kolicina loplote se povccava za toplot ne gllbitke kotla i cevne mrl'z. Visina dimnjaka zavisi od visinc zgradc . I'n: sck dimnjaka moze sc gru bo odrediti pre ma obrascu: gde je: Q .visina dimnjaka od rciie tke u lozistu kotla (m).kapacite t kotlova prikljuee nih na dimnjak (W) . Todorovic PROJEKfOJlANJE POSTROJENJA 7. Presek dimnjace se uzima 10 .yJ Di mnj ak ima zada tak da produkte. n = 0. Duiina dimnjacl' pri prirodno m odvodc nju gasova ne sme bili duza od I !3 visine dimnjaka.: . zavisi od svih otpora na ce loj duzini slrujanja iI na koju utice os im duz ine dimnjaka .

za greja nje paro m b = 0. konslmkeije ko tla i zagrevnog [Ill ida kao nosiocil to plo te za sistcm grcja nja . . Doda lak b Ireba dodavali sa rno u slucaju kad a se predvida svakod nevni pn::k id u loze nju i pri najveCi m hladnoca ma i iz nos i: .Jlnoca da ce se Itslov i pri kor isce nju knlla raz likova li o d o nih Zil koje je p roizvoclac naven podalke. pre lazi se na izbor kolla .9.kolicina top lote ko ju odaju grejna te la (W) . lIkoliko posloji vcrov. na hladnom tavanu. siroko r<lzgra nati . U svim sillcajevima kada se ne ras polaze podacima 0 kapaeilclll. 211 Qk =Q ·( 1 + (/ + b) (W) Qk Q {/ Ii (9. 1) udn: cli ko licina lo plole Qk koja lreba da sc proizvodi u kOllu.kapaeitet kot la (W) . ho rizo nt.sini.Zil greja njc vndom b = 0.dod<llak za toplotne gubilk e kotla i vodova (% ) .10 9. Priliko m izbora ko ll a Ireba ima li 1I vidll da je proizvodac naveo poda lke prema ispiliva njima 1I labo ra lo rijskim lIslovima id a je pri lome ko risce no gorivo visokog kva lile la.2) gde je: 2 A . 1) . ho rizo nt a lna mreza izolovana i postavljena na hladno m lavanu. uspo nski vodovi na spo ljnim zid ovima. (f = 0. uspo nsk i voclovi u zljebovima spo ljnih zid ova. Srcdnje vroclnosti za K d a le Sit 1I tabeli 9. To se ci ni na os novu k<tpaeil e l<l koje proizvodac da je za svaki lip i velicinll koll<l .wlje m.po tre bni to plo tni kapacite t ko tla (W) K .no rma lno op te rece njc ko lla (W/m2) Norma lno o pt ereee nje ko tl a K zavisi od vrste goriva.20 .5. s to se pra kticno moze dognditi sa rno kod ko llova nn L-vrslo gorivo. kan i kada projeklan t navedcne kapacitete zc li da proveri..c z<tgrevanje vode i mase postrojenja (%) Dodaei iz nose: (f = 0. 15 .dod<llak na brl.tln<t mreza izolova n<l i pos(.za poslrojenja ciji su vodovi po lozeni.1.grejna povrsi na ko tla (m ) Qk . KOT/ARN leF. ko lao sc bira prema po trcbno j grejnoj pov. IZBOR KOTLA Pos lO se prema obrascll (9. a po obrasclI: (9. Ovu c inje niclI proje klanl mo ra cia uzme u obzir. 10 -za postrojenja cij i su vodovi s labo zas lice ni .

212

/I. T adorVl·it PROf EJ<..TOVA Nf E POSTROJ ENfA ZA CEN1'Rr1 LNO G REfA Nf E

Tabcla 9.[
Mali kotl ovi • VRSTA vnu~ GOR IVA pa ra Mrki IIgljevi veee 9300 8100 l oplolne moCi Mrki lIslj evi O1 nnje 7000 5800 l oplolne O1oCi Gradski gas LI 600 10500 Teeno Rori vlI 10500 lI GOO , 0) KOl lovi povrs illc do oko 5 111•• ) KOll ovi povrsine do oko 20 01' " ' ) Koll ovi povrsinc do oko 20 · 7501' Srcdnii kotlovi" v()(la parn Veliki korl ovi'"
vod~
p~rn

9300 7000 9300 9300

8100
5800

9300
7000

8[00 5800 8100 8100

8100 8100

9300
9300

9.6. KOTLARNICA ZA TECNO GORIVO
Ko tl nrnicL: sn kOllovima koji ko rislc IcenO gorivo zahtcvaju mnnje prosto ra S obzi · rom d a i ~ prcd kOll it nijL: potre bitl1 pros tor za dzaranjc i eiseenje. Isto lako, 1I ovum silleaju.it: ne po treb na proslorija za smdlaj goriva, jer se avo ellva 1I specijalnim rc:ze r· voarima, koji SlI obieno van zgrade i ukop a ni 1I zemljll . S obzirom na specificne uredaj e kod kotlarnica sa lakim leenim gorivom treba . osi m kolla, dimenzio nisali rcze rvoar i cevovod za teeno gorivo (lllje) od reze rvoar~ do gorio nika, i odredili tip i kapacit e t gorionika. Go rionik se dime nzionise pre ma maksimalnoj casovnoj pOlrosnji goriva. Slieno jL: i Sit cevovodima za gorivo, kod kojih se obicno raellna Sit brzinom llija od 0,3 m/s. Cevi Sll b<lkarne iii cclicne sa pre{;nicim<l 3/8 " - 1 n. O dredivitnjc ve Ueine rczcrvoara za gorivo, sc vr!ii pre m<l proseenoj godiSnjoj potrosnji goriva. Potrcbna o~jasnjenja i podaci dati su liZ primer 9.3. Primer 9.1 Usvojiti ko lao za ccntralno grcjilnjc: loplom vodom ako sva grejna tela Ireba cia odaju 42.S00W. Horizonlalna cevna mrda je izolovana, vodena kroz suteren, a vcrti· bini vodovi su veGi nom \lZ spoljne zidove , vidno poslavljeni i neizolovanL K<lo gorivo se predvida mrki ugalj manje toplotne moGi. Rc!icnje Dodaci:

((=0,10

b=O
No rmalno opterece njc kotla K = 7000 W/m2 Potrebnn gn:jna povriiina KOlla:

9. KOTURNICE

213

9.7. GOpISNJA POTROSNJA TOPLOTE
Potrebna kolicina toplote za grejanje jednog objekta je racunski podatak koji je merodavan za dimenzionisanje postrojenja. Ona se razlikuje od stvamo potrebne, odnosno stvarno utrosene kolicine toplote, koja je osnov za izraclInavanje eksploatacionih troskova a odreduje se merenjem utrosene encgije. Proscena potrosnja toplotne energije mo~e se dosta tacno i predvideti, i nju projektant obavezno treba da proracuna, bez obzira da Ii se radi 0 postrojenjll ccntralnog grejanja sa sopstvenom kotlamicom ili sistemom prikljucenim na rnrezu daljinskog grejanja. Jer to je podatak na osnovu koga sc izracunava potrebna kolicilla goriva i odreduje velicina prostora za smdtaj goriva, a od nje zavise i prosecni -cksp loatacioni troskoyi od cije visine cesto zavisi i definitivna odluka investitora 0 ugradnji ccntralnog grejanja. Zbog valnosti ovih podataka za svako mesto postoje merodavne velicine za izracunavanje proseene godisnje potrosnje toplotne en<.:rgije, i tn one koje zavise iskljueivo od ktimatskih prilika.

9.7.1. Racunska i stvarno potrebna koliCina toplote
Racunska kolicina toplote sastoji se od gubitaka liS led prolaza tc plote kroz sve gradevinske clemente koji ogranieavaju grejane prostorije. Ona se izraclInava prema toplo tno-fizickim karakteristikama objekala i spo ljnoj projektnoj lcmperaturi. GlIbici toplote se zatim, kao sto je vee objasnjeno, uveeavaju u cilju obuhvCltanja infiltraeije spoljnjeg vazdllha i izuzctno nepovoljnih slucajeva koji doprinose povecanju gllbitaka toplote. Ovako korigovani gllbici predstavljajll racunsku potrebnu kolieinu toplote, koja se koristi kao osnovni podatak pri projektovanju poslrojenja. Kako spoljna temperatura varira i II toku jednog dana kao i tokom godine, spoljna i projektna temperatura se mcdusobno retko podudaraju. Osim toga. nepovoljni slucajevi koji su proracunom obuhvaceni dodacima ne deluju jednovremeno i 1I svim prostorijama. A to sve znaci da je postrojenje dimenzionisano za izuzetno nepovoljne uslove koji bi mogli da deluju na grupu prostorija, a nikako na celu zgradu, te da je racunska kolicina toplote za grejanje jednog objekta uvek veca od stvarno potrebne. Medutim, oni obuhvataju i rezervu za sva odstupanja gradevinskog o'bjekta u odnosu na projekat koji je bio osnov za proraeun grejnog sistema. Prilikom izracunavanja stvarno potrebne kolicine toplote povremeni i detirnieni uticaj nepovoljnih uslova (vetar, dmi prekid grejanja i dr.) se uzima u obzir preko korekcionih koeficijenata, koji predstavljaju opste podatke i koji su poznati u struenoj literaturi. Medutim, uticaj spoljnih temperatura je specifican za svako mesto i oeenjuje se preko tzv. s t e pen - dan ft, koji se izracunavaju na osnovu statistieke anaIize temperatumih promena u datommestu,.

21-1

II Tot/orm';f PROJI:.-;;fOV4.SJE POSTROJt:NJA Zrf CENTR4LNO GREJANJE

9.7.2. Stepen - dani
Ako se sa q oz naci kolicina loplole koja je neophod na za greja nje jednog pri razlici u nulras nje (I,,) i spo ljne temperalure (I,) ravnoj jedan Slepen:
I" - I,
llbjl- ~I"

=1

nnda sc slvarno pOlrebna kolicina toplote (Q.) po pojedinim d anima moil- iUM_ ili sledrcim jedna cinamil: - za prvi dan QI = q -( /,, - l sI )-24 - za drugi d a n Q2 = q -(I" - Is7)-24 - za n-li dan Q" = q -(I" -1",)-24 1I kojima su sa 1 " . I s-z, __ _,19 " oz nnCcne srednje dnevne te mperalure odgovarajuce g dil nil .

Sabirajuci ?olreban broj dnevnih kolieina loplote Uednacine annlogne gornjim ) izraeunava se stvarna kolicina loplOle Qg za ceo grejni period od Z dana:

z
Qg =24-q- 2:(1"-1,,,)
II :;::: I

(W-h/god)

(t)_ 3)

iii S obzirom da je lInutrasnja te mpe ra lura I" kooslanlna velicina lokom rad;, gr"I""" poslrojenja , sledi:

Q~ =24- q -(Z -I,,-

,,= 1

Il

s ,,)

(W-h/god)

( L).

_ II

lzraz (9.4) se mo:k transformisa li nil laj naein slo se suma srednjih Jnt'vni h 1, 111 pnatura (drugi clan izraza u zagradi) zamenjuje srednjom tempe ralllrom gr"jnog 1" rioda (Is):

2:15' = Z/~
11 =

Z

I

pa se dobija:
Qg

=24-q-Z-(/" - l g )

(W-h/god)

(CI_ I> )

U nawdenim izrazima koriseena jt: jediniena vrednost Casovne pOln; bne koli'- II1l' loplole. odnosno ona kolicina loplole koja se dobija pri razlici od jednog Slc Pl-lI.1 i/medu spoljne i unutrasnje lempcralurc_ Ova vc!icina (q) se moze lako odrt:J lli r "llh'~1I raclIoske kolicinc loplole QI. proraeunate za projektnu lempe raltJrskli rd i l, " I" - 1.,,_ lun Zit izraclinavanje vrednosli q .ie:

9. KOTLAUNICE

215

q=

Q"
11l- / Jp

(WfK)

(9.7)

u kome je sa I", oz nacc na spo ljna proje ktna It; mpc ralura za dato mes to. Pomocu re ladjc (9.7) i uvo dc njc m ko rckcio nih kocficije nat a. go di~ nja ko licin a IOplo te poslrojenja koja rad e pri razlicitim rdimima .e'kspo loa tacije. mo/.e se izracll nat i preko opsteg obrasea:
Q~ = 2-1 . Q" . Z· "
I - I

K. 'I/ - I ,tp

y' e

(W· h/god)

(9.R)

U go rnjoj jednacini koeficijcnt e obuhvata sill cajcve kada post roje nja ne r<lde sv ih 24 casa u to ku da na i kada postojc i drugi prekidi grejanja (s lI bota . ned e lja, praz nie i). Fak to r y je uslva ri kocficije nl jednovre mc nosti de lova nj a posebno ne povo lj nih lItiCilja, koj i se proracllno m lI zimajll 1I obzir a nikad ne dellljll is tov rc me no 1I svim pros torijama. U jed nacini (9.3) izmz koj i je pod sumo m odnosi se na spo ljne te mpe rature i broj dana grejnog pe rioda koji je funk eija bas tih spo ljnih te mpe rat ura. Pos to su to c leme nti koji ne zavise od samog objekt a, vee isk lju civo od klime koja vlada u posmatranom mes lU, pomenlltim iz razo m se dcfinise pojam "stepe n-dan" koj i je uved e n za ocenjwanje klimatski h 1Ilieaja na s tva rno pOlrebnu ko li cinu to plo te za greja nje :

z
SD =

2:(1" -Is,,)
n::: 1

(9.9)

Stepen-dani (SD) se mogu izrazili i pomocu srcdnje te mpe rature pe rioda grejanja od Z dana, a prema jCdnaCini:

5D=2' (I,, - lg)
Po sme njiva njll (9. 10) potrebne ko licine to plo le:
1I

(9.10)

(9.8) dobija se krajnji oblik jed nacine za iz racunavanjc

Q = 24· Q" . SD · y' e
g

1,,-t,1'

(W· h/god)

(9. 11 )

9.7.3. Prakticno odredivanje step en - dana
Posto u izrazu za s tepe n-dane (9.10) treba pret hodno poznavati sred nju te mpera Il1ru grejnog pe riod a koja se izracunava pomot u srednjih te mpe ra tura svih dana koji pripadaju grejnom periodu, to se za prakticnu primenu koristi je dnacina (9.9) u transformisanom obliku:

2/ 6

R. To(/(}frJl'lc PIW f E kTm -:-I, I E POSTROf ENfA Z-j CENTR-1LNOG /?EJANfF.

11= 1

u ko me .ie: 2 - broj d1t na grejnog pe ri od a, I" - unutras nja prosecna tc m p e ra tu r~ grl' jnng obje kta , 'IE - te mpera tura koj a ogranicava pocetak i kraj greja nja. ' "" - srcd l1j,1 te mperatm a svakog pojed inog da na u to ku pe rioda grejanj iL Posto se eclokupa n p ros to r u jed no m obje ktu ne grejc n a istu te mp e ra turu , I p " kao lInut as nj a te mpera tura me rod av na za iz racun ava nje st.c pe n-<l a na uzima sn:dnja vre d nost te mperatura svih greja nih pros torija, a koja se izracun ava po obrasclI :

('i. 13)
ko me su Vi za pre mine pros to rija, a Ii odova rajuce te mpera ture. Medutim, unllll ~'­ nj e te mp e ra ture po pros to rija ma va rirajll u granica ma od 15 - 22 °C. A pos to Sl ' II prosecnim o bje ktima najveCi broj p ros to rija greje na 20 °C i vise je o nih cija je te mpl'ra tma ispod ove vrednos ti (ho dniei, po mocne pros to rije) nego iznad (kupa til a i s!.) i to se b o srednj a te mp e ra tura adminis tra tivnih. sta mbe nih i dmgih zgrad a slie/1 c 11 ;, me ne moze usvojiti te mpe ra tma od 1 9 °C. G ra ni cna te mpe ra tura grej nog pe riod a 'IE' koja jc pot rebna za ko risce nje jCtlili'l'ine (9. 12) , p redstav lja po d a tak koji moze da se razlikuje od slucaja do sluCaja i l <i vi,i prve nstve no od n a me ne o bjc kt a (Iabo ra torij e. bo lnice. sko le itd .) . U d os a d < I ~ I II " .i pra ks i za najveci broj s lucajeva , pose bno za gradskc to pl1t ne, vaz in je krit e rijum d ., ~l' pocinjc i zav rsava sa grejanje m o oda kada je p rvi, odnoson pos lednji put u sezon l l ime i prelaz nim meseeima srednj1t te mp e ratura tri uz as to pna dana iznosila 1 2 °C: ii i hi la niza o d nje_ Ovaj kritc rijum je bin u d ire ktnoj vez i sa prime no m kotla rni ca sa cvrs tim gnri \ ..'11. kod kojih nijc tako jednos tavno pusta nje pos troje nja 1I rad i p re kid a nja lozcnja. 1,1" SIO je to slucaj kod ve likog broja da nas njih kOlla rni ca koje ko riste gasovit n iii I" " gorivo i imajll po tplIn o allto ma tizova n pngo n. Kod postroje nj a prik ljllee nih na L:' , ko t la rni ec, poce tak i zavrse tak grej nog perioda sc po mL: ra prcma visim spllljni m : pera turama. eime. sc povecava uuzina traj,l nj<l grejnog peri oda a li sc i puho l.is .. uslovi lI god nos ti Ijudi. koji p ri niz im gr<t oicoim tL: mpe ra turnm<l nislI bil i Z<idOvllli, ' dnn ima pre d poce tak i pos le zavrSctka grejanj a. Za Ju go. lavijl1 511 stepe n- d a ni racllna ti za gra nicnu lL: mpc ra turu od 1.2 0(' prosecoa te mpe ra tura grej nih pros torija usvoje na jc vred nns t 1 9°C , pa ~;c S1l' , nvih ve li Ci na II jcd nac inu (9. 12) do bija il.f<lz za ste pe n- d ane u ko mL: kall nq1" /.I' , ostaju sa rno sred nje dncvne te mpe rature i broj da na grejnllg pe riod n:
1I

SD = 2(19 - 12) + 2)12- 1 ,,, )
11 = 1

z

J e d naeina (9. 14) jL: graricki prikazana na s lika ma 9.1 1 i 9. 12 pre ma te mpC l"" kim poci ;lci ma za Beograd i Podgnriell. kao prcds tavni cima kll ntine nt a lnc i I11l "

9 I\OTLARNICE

2 17

klime. Na slici 9. 11 jc dat proseca n tok spoljnih tcmpcrat uril Zit II ogr;]d , it n<: slici 9.12. za Podgo ricu. pre ma me teoroillskom osmatranju u toku pc ri da 1925 19-10 i 1949 -1968 god inc. Tacke 1\ i B na krivoj promene tc mperatur od f,ovariljll vrednosti od 1 2 °C i 117:nacavilju pocctni i krajnji dan sezom; grejanja . ;, r"zm"k iJ.medu ovih tacilka duzintl grejnog pcrioda 1I danima. Prvi Clan jednacinc (9.14) odgovara pnvrsini 11 1, koja jc ndrcde na iwtcrmam<1 2 °C). a drugi unutrasnjc (I" = 19 °C) i gra nicnc tc mp era turc perioda grcja nj a (/18 = 1 clan povrsini 11 7• ciji S lI okviri dcfi nisa ni izo termi1ma grani cnc i krivoil1 proITIcnc spoljnc temperature. Z bir povrisinil /11 i /1 2 odgova ra rdc nju jcdnacim; (9. 14) i pn:cIstavlja broj stcpen- dilna .

r~nske

9.7.4. Tabela stepen -dana za .lugoslaviju
Na 05n0\l11 utvd e nih kriterijuma i metod a izracunati su slepen- dani (SJ) za ndn.:dena mcs ta koji 5C nalaze u tabc li 9.11. U istoj labeli su dati i dt;zina grejnog perioc!;1 (2) II danima. kilO i srcdnja lempcrilluril grcjnog prioda tllll (0C). Ukolik o se 1I neko m slucajll utvrdi da je srednja lemperalllra grcjnog objdta ra 7.lici la oel lIsvojcne vrcdnosl i oel I<J °e, moze se izvrsili korcktllf:l stepcn- cl ;tna. Oil osnovu jcdnacine (9. 12). mcnjajllci podiltak za tll i utvrduju ci razlikll sarno prvog Clan;!.
Z·PER tCD GREJANJA U DANI ,',\A,

. REJAN JA U DAN I MA Z PEx 100 G

gl ':

1 7V, f-i7Ib ,/ 7/-n ,7 / ,/ 7,/, '71;,""7: /./n-7 ,/. 7/*, V -,, +-+-H / ,///,,//// / / ' / / V// /.

~I :
• 1-.
,
"
B

,

-

/./1V/////./' 'lv / / /

/. '//. / / / 7/./////./ /.//- '///

/.::Y/

.

'I t·

'V, (///;// /. V/ ' / / //V//////1 ' / / / / / J ' / ' / / / / / / / // / ' '//, I
/./1)'////./ / / //. ., // '

A \'(

"

\. " """', A~ ~",,'\.'\.V

~ ....... :-.." "''', ". ~ ' :.......,,".......y
','\........\ . . . . . "., ......." ....... V

""""" """,,",,'.
~'\.'\.:Y

B

.

-

,

'\."''''''-'S'\YI ~'\."'\........" y
,

,

o
XI XII IY
DANI


1/
II(

,
X
KI
XI/

I

/I

••
-

IV

DANI

Slika 9.11 Grajicki prikaz stepclI - dalla za Beograd

Stika 9.12 Grajicki prikaz stCPCII za PodgoriclI

dalla

21S

13. T(}(lorOl'ii: PROf EK{'() I·:·INJ E l' OSTROl ENf A

z.t CENTRA LNO G REJA Nf E

Tabela 9, \I

Srbij;t
McslO Alcksill:1c Backi Pel cavae

Bela 'rk"" Beograd Bei:ej 130r Bosiljgrad l3uj:l IIUvac l3ukovicb Banja Valjevo Veliko Gra nisle
V ladimirci

Vlasin;l
Vr~lIljc

Veuas Vrcoc;

Vrnjacka Ba llj a
V rsac Gomj i Mibnov;lc D im il rovge.,( I DivcibaTc Dilkoyic.1

SD 2492 2778 2593 2520 2797 3090 2968 27 16 27-13 2782 2708 2612 40-14 2674 2847 26 19 2784 2560 3076 2826 384 1
2691

Z

Zaguhi<.::l ZJjCC:lf Zcmun (siari ae rodrom) Z ial iuor Zrcnjanin Jarmcnovci Kik itld;1 Knj:l'zcvac Kllviljac.1 Kovi ll Kokin Brad
Kopnollik

3085

2BXB
2468 37 19 2746 2797 2762 2862 2613 2590 3590 5337 2848 2620 2635 2662 11 67 3132 11 42 1800 3093 3698 2774 2265 2761 2801

176 186 179 175 184 200 196 187 189 192 185 175 257 182 188 IS4 194 180 208 193 243 195 202 192 177 239 182 193 183 194 181 179 229 311 194 180 180 183 124 216 121 155 209 244 188 180 190 190

',m

Mcsln

4,7 4, 1 4.4
4,6

Kli rsumlija
Lcskovac

3.8
3,5

3,9

.. .5 4,4 4.5 4,4 4,1 3,3 4,3

Ljuuiccvo- POz.1 r CV3C Mit covac n 3 T:l ci Ml a(il.:novac Negalin Nis Novi Kncievac Noyi P:lzar Novi Sad
Palic

P:mccvo
Pel rovae na MI:wi

Pee
Pifot Prcdcjanc Prdicvo

3,B
4,8 4,7 4,8 4,2 4,3 3,2 5,2 3,8 4,0 5,0 3.4 3,9 4.5 3,9 4,2 4,6 4.5 3,3 1,8 4,3 4,5 4,4 4.5 9,6 4.5 9,6 7,4 4,2 3,8
4,2 6,4 4.5 4,1

Prist illil Pr izrcn Prokll pljc Rekovac SCill a Sjcnicl Smcdcn..:vo Smcdcrcvska Palanka

SD 2892 26 18 2592 4484 2866 2845 2613 274 1 3100 2680 2830 2720 2640 2634 2670 2626 2643 2915 2397 2606 2726 2822 4133 2641 2632

Z

198 181 181 272 193 183 179 183 203 181 188 182 181 186 180 189 190 195 190 186 188 187 251 180 182 194 190 177 185 178 180 201 200 190 163 ISI 184

I,. 4,4 4,5 4.7
1 -.)

4,1 3.6
4,4

4,0 3,7 4,2 4,0 4.1 4) 4,9 4.5 5, 1 5,1 4, 1 6,-1
5,0

4.5 3,9 25
.1 5

45
4,2

Kosovska Mil rovica. Kr:1gujcvac Kraljcvo Kru5cWlc

SokolJalljo Somuor Srcmski Kilrlovci Srcmska Milrovic.1 Svcto7.arcvo Topola Uziec Uroscvae Coe:.k C:uprija Sabac Sid

2875 2865 249& 2740 2606 2475 3036 3044 2752 2647 2586 2685

4,0
4.Q 4.2

4,4 5,3 4,0 3.8

45
4,-1 4,7
4,4

Crna Cora
BtU

Bijclo Poljc BlIdva Virpazar lvangrad Kolasin

NikSic Pljcvlja Podgori<='1 Ulcinj Herceg Novi Cetinjc Prijcdor Sarajevo Srpsko Srebrcnic.1 Trcuilljc

2717 3323 1618 l301 1113 2830 2919 3077 2950 18n

197 219 142 129 120 205 201 21l 206 164

).-

- 1

3,8 7,6 8,9 9,7 5,2 4.5 4,4 4,7 7,7

Rcpublika Srpska
Banja Luka BileCa Visegrad Douoj

9. KOTURNICE

219

9.8. POTROSNJA GORIVA
Godi~nja potrosnja teenog odnosno evrstog goriva predstavlja polazni podatak za odredivanje proseene godi~nje cene grejanja, za dimen2ionis anje rezcrvoara za teeno

gorivo, iii potreboe vt:!ieine prostorije za smestaj Cvrstog goriva. Koristi se obrazac koji sadrii godiSnju kolicinll potrebne toplote:

B= 24·3,6·e'y·SD·Q

(I" -I,)H" '17

(kg/god)

e = e,'eb - predstavlja koeficijent ograni~nja i sastoji sc od koeficijenta tempera turnog (e,) i eksploatacionog (eb) ogranieenja. Prvi obllhvata dnevne prekide lozenja usled kojih je srednja dnevna temperatura grejnih prostorija nua od unutrasnjih projcktnih temperatura. Koeficijent itb uzima u obzir slueajcve kod kojih ulllltrasnji uslovi grejanja nisu svakog dana isti jer se grejanje obustavlja iIi prime tno smanjuje subolOrn i ned eljo m, za vreme praznik a i raspusta (skole is!. ), Koeficijent temperaturskog ogranieenja se izracunava po obrascu:

e, =

tum - / Jm

lu -Ism

gde je sa I,,", oznaeena srednja unutrasnja temperatura zgrade u toku 24 easa, sa I" unutrasnja projektna temperatura, a sa Ism srednja spoljna temperatura u toku grejnog perioda. Vrednost za lum zavisi od dnevnog grejnog period a i moguenosti hladenja zgrade u toku noei. Ako se ne raspola1:e sa potrebnim tempcraturnim podacima, mogu se koristiti pribliZne vrednosti za e, prema tabeli 9,III , Koeficijent eksploatacionog ogranieenja je predviden same za objekte u Kojima se u tokl! pojedinih dana obustavlja iii smanjuje grejanje, sto zavisi od namene zgrade. U taJ..:virn slueajevima se smanjuje iii broj dana grejanja iIi efekat grejanja, sto se odraZava na godisnju potrosnju goriva
Tabela 9, III - KoencUent tcmperaturnog ogrRnl~enJ8 e,
Vrsta zerade Bolnice i wade slime namene 5tambene wade sa weianiem svih prostoriia 5tambene >grade sa izrazitim noenim ograniunjem u grejanju: administrativne >grade, robne I(lICe i drugi sliooi objehi velikih akumulacionih sposobnosti u podru~jima urnerene Idime ~kole sa veurniim kursevimh Administrativne zgrade itd. pri manjoj akumulacionoj ~sobnosti i u podru~ju o~tre klime Ikole sa dYe smene Skole sa jednom smenom nastavo.,i akum\ll~Qm
~obnolfu

" 100
095 0,90

0,85 0,80 0,75

Skole sa jednom smenom nastave i malom alrumulacionom
~obnolfu

220

!1.TOflorm·;r IWOJU<.T O I :'INJE POSTI?OJJ::NJA 7.,.1 CENTR.-1L,\'O G RUA NJF.

Vrcd nost i 7.a e" lI~vajajll sc pre ma labeli C).IV. I<o rc kturni kodicijcnt y U o brascll 7.a od rcdivanje potrosnjc gllriva od n o~i ~ l' 11 " cinjcniclI da je pntrc hna ko licina toplote rilClIna ta prema 17.v. lr<msmis io nim guhi l'i l11" koji su pOVC'Cn ni 7.a clocliltk c na rrc kid lozc nja. uti caj vc tra i elr. Pos to sc us lovi Iho!:! koj ih SU ovi elodaci preclvidcni ne javljaju uwk i istovrc me no. clolil7.i sc clo I.ak ljl lil" da jc vre clnos l ~tv<lrno pOlreb ne toplOlc za grcja nje 1I prosek u ispod racuno m ot!I\'lk . ne . cilk iil ko bi spoljnc tc mpcr<l turc bile bliske projektnoj vrcdnosti. Kodicije nt y iznlis i: - 7.il normalno vetrovitc prcd e lc i za klo nje n po lozaj y = 0,63 - za norma lno ve trov ite predek: i olvo re n po lozaj y = 0.60 - ve trovi ti predcii i zil klo nje n po lozaj y = 0,58 - ve troviii predeli i o tvoren poloz<1j y = 0,55 Oslall: owake 1I obraseu za potros nju goriva su: SD - broj slepen-da na I" - lInulrasnja le mperatura proslo r" koji se greje ("C), I, - spo ljna projektna temperatura ("C). Q - po trcb na koli cinil toplo te za grejanje (W), H" - donja lOp lo t n<l moe go riva (kJ/kg) 'I - s t c pl~ n isko ri see nja postroje nja koji sc sasloji od slepe n<l ko risnos li kill I;, (Ilk). s tepe na korisnosti eevne mrde ('le') i ste pe na ko ris nost i reglll ;l c i o l1 11 ~ siste ma ('7,) sa lIzajamno m vezom 'I = 1 /k" l e"T
Tabcla 9.1Y Koclidjcnti cksploalacionog ograniccnja
Cb
c~
i

r-------------------~~----~--------------------_r--------------___,

VrSla zgnulc Slollio grcjani ohjckli ( slam belle zgode.ooilliec i 51) ZA rade sa ogr;lIIii:c llirn grcjanjc l1l slioolom, Ilcclcljom i 0 pro zni· cima.(Ka liccla rijc i "dmillislralivll e zgradc.oollke ro lme kllcc i sl. )

1,0 0,90 0.75

Sknlc

Primer 9.2 IzraclInati godisnju proseenll pOlros nju mrk og uglja (fill = 17000 k.T/kg) i I;,kll~ loi-ulja (fI" = 42000 kJ/kg) za ma njll s tambe nu zgradu u Beogradu, za koiu je i/.racl! na ta po trebna ko licina loplo te od Q = 30000 W. Zgrad a imil olvorcn polozaj. Prekid loze nja je 10 easova. Kotao je (lei li \'<.: n{)~ gvoida. U aba slueaja rcgul acija postroje nja je automatska, cevna mrda dobro il.oll!va na i izvedena sa do njim razvoelom. Rcscnjc Ste pe n isko risce nj<l se bira na osnovu tabele 9.V. Za evrslo gorivo iznosi:
']k= 0,68, 1"/c = 0,98, ,,,

= 0,95, 1"/ = 0,63

Za !eeno gorivo iznosi:

95 . '7 = 0.'10 n.n 0.60.l.0. T al. prema ta hc li za sle pe n.90.6 '1 9 +1 5 17000'0.XO Vrcdnost stcpcnOl korisllosti sc ccni prcma vclicini postrojcnja.0 ' 0.98. Cvrslo gor ivo 0.: nja jc.78 O . CcvDa mrc7.95. a i ce na im je visoka.7 Tabcla 9.4 · 0.75. Regulacionl sistcm vrsla regul acije autom ntska sa podcJom na zone 1.95 .1RN IC£ 22 1 'lk= 0. .V Stcpcn korisnosti 1..75 Teeno i gaso vilo gorivo lUX O.98 3. Z ato se obicno predvidnjll reze rvoari za man!" kolicine goriva.65 0.9. '7.M kg got! .<J5 U. KoU o\'i Livelli kOll ovi bez reglJlisallja do 60000 W sa o biclIom rU Coom regulacijom preko 60000 W sa boljom rucllo m regl.lju odgovarajllci pros· lor za smes taj.X O 0.68 0.:le i olvo re n po lozaj y = 0. = 0. . REZERVOARI ZA TEeNO GORIVO Priliko m odrediva nja ve licine rezervoa ra za tel::no gorivo najbolje bi bilo prc.IV) e" = 1. Z a Beograd.9.n 9. vrsli izulacijc j lIill:inu rilzvod a (donii iii A orni i) i iznos i : 0. O. ]9 42000· 0. KOTiJ.0 bez podcJ e na zone obiena ruclln sa staJllom kon lrolom fU m.da ne SO = 2520 a s po ljn a p rnjcklna kmpcrat ura je _15°C.: ( Iahela 39.9 · 1. koji sc liS led toga pllne dva iii vise pula 1I lokll sezone gTejnnja.jc nl eksp loa t a~io nog ogranicc.1lI ) e{ = 0. . '7e = 0. Na os noYU ov ih pod a laka prosecna godisnj <l po tros nja mrk og uglj<i: 2520 30000 8 = 86. a kOl:fi l:i.llacijo m spcci ia lni ko tl o vi do 175000 W(mehanicko do bro reguliS:lIIje) pre ko 17500 W (mch ll nic ko dobro reAulisallie) Live ni ko tl o vi sa lIal<lIl1<1no uArade nim A o rioniko m Spccijalni koll ovi do 175000 W Spccijailli ko tl ovi preko l75000W 2.0.-+ 15 · = 3)30 .72 0. o. Z a no rmalno ve lmv il c predc.}. . 2520 30000 _ 8 = 86 4· 0 9· 10 · 06 · ..:dvideti ga Zit ceo pe riod grcja nja.-vi rezervoa ri SlI velikih zapre mina i izisl.63 a teenog go riva: 9686 kg god.70 Koeficije nl le mpc r<l turnog ogra ni ce nja jc (ta be la 9.

prosccna d ncvna pOlrosnja go riva (kg/dan). .26 5 500 700 5. ako sc koristi lakn loz-ulje specificne gust ine 0.H2 0.96 290 l l!':lI pn.57 0. I S I.-10 7 60 2.lsclI : U lo ku cclog grcjnog Pl'- 13" .'10 7 ~o II)() 1.26 5 500 RE5 10 1.8 0.96 0.9(J I Spolini prd nll.50 8..7 1 0.15 ~t f 11\ ) Dcbljill a lillln 0.50 128 0.: el var:! 2U( I1I1I1 ) 600 600 600 6100 61_' 11000 j\ las:l Sil il.5 0 10.~ .I I L 2R .00 25 2 00 30 200 .guslina go riva (kg/m:') Tahclll 9. Prdnil.60 3. pri mesecnoj potrosnji ad 800 kg. ~ 3500 . (111111) 5 500 265 5 500 6 600 2300 8 600 I)()()() I.lpn:l llin:l (J II ) J ~oriYO I 3 1.: (1(111) 1.ol3ri jolll (I. to je zaprcmina tromescCne potroSnjc goriva: .III C':l " 2.GO 6. p . r- - - I • - I .VI Re1.a leono Z . Z .:~) 525 2750 3300 4200 5 100 I.80 OAO 7 50 2.J2 6 600 1275 I' Q S 0 . 1:1 ! .60 7 1.110 ( \J) 16 I. - ~ r.26 5 500 1200 8.222 /I. • - - - \} h In I Slika 9_ 13 Rezervoar za (cello gorivo J h Primer 9_3 O dredili dimcnzije reze rvoara za lro mesecni pe riod grejanja.:dlljc prcma pOlrosnji gnriva rinda a pO llbr. '' '"Ioml'l'' PRO} 1':KIO I'~1N1" I'OSTUO} f.35 0..26 5 500 1800 6.2i 27 1 0.N}A 2. .22 5 1.26 5 500 1500 1 .00 )5 1 O.J 2 8. tiufi ll:l I (III) Vis lII:l cI .5·1 10.-1 C£lIlTRA LNO GRElANJ£ Vc li'::i na n:zcrvoara sc nd n.10 2.32 6 600 0.GO 20 2.c n 'oa r 1. 1 ~ _$.1 2 0.broj dana Zit knji sc obezblldllje rczc rva goriva. Posto je mesecna potrosnja 800 kg.86 kgIL.

KOTLARNlCE 223 800 V = . = 1250 mm .ukupna duiina I = 2740 mm . Prema tabeli 9.9.·3=2800L=28 m 3 086 ' .spoljni pretnik d.VI usvaja se rezervoar zapremine 3 m3 sa dimenzijama: .

Me re njc m brz ine II pravcu osc koja jc no rmalna na slojeve f1l1id a.:. gu stine f1uida i dubine do koje prodiru molekuli uspo re nih delica. ovo svojs lvo nc majll svi de lici f1ui da u isloj mc ri.1) 225 . Uzrok toga je stu se de lici medusobno la nl i slo jc sila koja se lime pro izvodi raz li eita../ .10.1 Prom ella brzille slrujallja Na os novu toga pro me na br. OSNOVNI ZAKONI STRUJANJA 10. zapazice se da na ploei flu id miruj. a da sa uda ljava nje m od nj e brzina pos te pe no ras le. Koeno deJovanje evrste povrsinc f1uid a i f1uida medu soborn izraz io je Newto n sledecim odnoso m: ( 10.lumolekularnih sila Ouida i ploce i f1uid a medu sobu m. Velicina tog o tpo ra zavisi od prome ne brzine. Sila koja koei kre ta njc f1uid a predst avlja o lpor tre nja. Z bog ovih sila prisustvo evrstih povrsina IIve k se ispoljava kao koenica kre tanju.1.1.dne se o bjasnjava delovanje m me!. Med ulim. cvrsle povrs inc i 10 u ne ko m odrede no m tre nul kll vrcmena. UVOD Proll cava njc m slruja nja de liea f1ui da 1I1vrdc no jc da SII o ni vrlo pok re lljivi lako d a jc i naj ma nja sila dovo ljna da izazove kl iza nje jed nih dclica po d ru gima. To sc moze vid e ti pos ma lranje m slmjanja f1l1i da iz nad raYne. sli ka 10.-/ //// ' 7 //////////// / / o SlilU11 0. 7 I v(y ) / / / 7 / .

85)wnrrr · Kod la mina rnog struj anja profil brzina jc pa ra bo lica n pri CC ITlI I srcdnja brzina iznos i oko 50% od maksimalne brzine u os i struje (sl. ... tako da je pravac struja nja sa rno u njegovoj srcd ini pravolinijski.21 gde je II - kine ma tski viskozite t (m2/s) . laminar.. P" f-:: .8 . Ovaj uti caj pokazao se kao do min ant a n na pojedine fiz icke ve licine cije promCnt: proui'.ziva se la mina rno.di na micka viskoznos t ..._ ..rclativna prome na brz ine po normali nil s lojeve fIuida. Drugu struj a nje izgleda hao ticno. Upravo su te vre me nske prome ne IIzrok teskoca pri \'c() rijsko m i e kspe riment alnom prollcavanju turbulencijc pos to kre ta njc oije us taljc nll. mls - SliIw 10. Me::dutim./ - W.. mesaju se. prosecne brzine.nja rcalnih E luida.0. ' - rurbult/l t. a s rednj a brLina stmjc jc W m = (0./ .226 8. cestice se krecu u sllljevi ma. pokaza lo sc da brLine II jednoj tacki osciluju o ko ne ke srednje vrednos li l ine u odrc d ~­ tzv.2 Lamillamo i il/rbl/tellino simjalljc Pro fil brzina kod turbule ntnog strujanja je spljoste n.. Kod tllrbuh:nt · no g slruja nja.-. Ta kva vrs ta slruja nj a naz iva se turbule nlno strujanje::. ces tice flllid a izvode oscil ato rnll kre tanje u vise pravaca.1 koji Sll poveza ni Reynolds-ovim broje m: JIId Re = II (10.2. ava grana (izike koja se od nos i na po lja fizickih ve lici na. a tu rbule nt nom vc like.. Posmat ra njcm strllj . Na prelaz od lamina rnog na tllrbule ntno stmja nje:: uti&: tre nje fIuid a koji struji () zid cevovoda. ~ "\ II \"-. ..1O. . prome na brzine i precnika cevovoda kao i kine matski viskozit c t tllli li. uoce no jt: da pos toje:: dva strujanj a.TOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE gdc je : .. ne mesaju se_Takvo st ruja nje fIuid a n. O bc vrs te strujanja mogu se poj aviti i u cevima i II ka nalima pri ce mu lamina rno m struja nju odgova rajll obicno male lm~ ine..tange ncij alni napo n .. Prusecna brzina predslavlja ne kll vrstu srednje br no m vre me nsko m razdobljll . Kod jednug se primecujc oJ rl' de na prav ilnos t. ni u jednoj tacki brzina ne os taje kons ta ntna ni po pravcu ni po vc licini i mc nja se to ko m vre me na./ - '- ~.- ..Todof'C)I'ic PROJEI<..).

o nd a se proble m moze smatrati ka o da je stacionaran. dolazi se do jednostavnih algcbarskih oblika osnovnih jednacina strujanja samo ako jc s trujanje stacio na rno. Ovakva slmj<l nj a se nazivaju jednodimcnzijskim strujnim tokovima. Medutim. OSNOVNI ZAKONI STRUJA NJA 227 Vrednost i Re <2320 od nose se na l<l min amo st ruj anje. kao sto je to slucaj kod vode nog gravitacionog greja nja sa go rnji m razvodo m. a s druge slrane. sigurno pos toji od rede na prome na temperature rad nog fluid a na putu od pumpe do grej nog te la. Kako jc u d ime nz io nisanju cevovoda ec ntra lnog greja nja jedan od zad<l tak<l opisiva nje stnljanj<l u mrd i siste m<l . jer se s jed nc s tmne ne mogll zanemariti promene pojedinih fizickih ve licina po preseku cevi . U wkvom slucaju se prome ne pojedinih fizickih '!cliCi na koje o pisuju slill1je fluida po preseku mogu za ne ma rili. pravo linijske iii krivo linijske koo rdinate usme re ne u pmvcu st ruja nj a. postoje i takvi primeri nes tacio na rnog strujanja na koje je moguce prime niti ove jednacine. Promen<l te mpe raturskog stanja povlaci pro mcnu gustine de lica fluid a i izaz iv<l njihuvo kretanje uz p rome nu pritiska . ta promena temperature je dovo ljno mala da ne dovodi do znacajnih prome na drugih fizickih velicina.na. STRUJANJE U CEVIMA Slmj<l nje kroz stmjnu cev je u opste m slu caju ve isedime nzijsko. OV<l prome na te mpe rature zav isi od vrste rad nog fluida . Dakle.2. prava gra nica pOCcLka turbulentnog strujanja je dermisan" sa Re >3000. pa ce se smatrat i da sc o ne me njaj ll sa mo dui vla!. velicine i ub lika poprecnog prese ka ccvi i niza drugih cinilaca. Uz imajuCi II obzir uops tava nja koja su izvrse na. 10. jedno dimenz ijsko struja nj e je takvo slruj<l nje kod kojeg fizi cke velicine koje dcfinisu stanje fluida zavise sa rno do jcdne proslornc. Ako je period posmatranja struja nja znatno duzi od period a po navljanja pe riodicnih prome na visoke ll ccs ta nos ti . T u se prve nstveno misli na pro me nu gustine kao jed nog od cinilaca u hidraulicko m pro ra cunu mreZe. nalme . Jcdan od prime r~ prcdstavlja slucaj struj anja kada sc izmedu pos ma trani h preseka nalazi ncka strujna masina. nacina vodc nj<l i izolacije mrde. 10. Gustina fluid a je funkeija te mpe rature i priLiska.10. U odredenim s licajevima. duz inc mrde. brzine sLrujanja fluid a . Na srecu. neophodno je uvesti pre tpostavku kojom se iz daljeg razmatra nja isk ljucuju prome ne te mpe raturskog polja. korekcija u proracunu je nuz na jer su te mpera turska odstup:ll1ja zna tna. i::iji je presek infinitezimala n.3. Bez obzira koji je sistem u pitanju . sma tra se da jc fluid ncs tisljiv. Tipii::an prime r jednodimenzijskog strujanja pred stavlj<l stmjanje kuoz s trujno vl<lkno. lz islih raz loga iskljucuje se ulicaj pro me ne pritiska na promenu gustine. JEDNODIMENZIJSKO I STACIONARNO STRUJANJE U primenjenoj me hanici fluida ces to se srecu takva strujanja kod kojih su pro me ne brzine u jed no m pravcu mnogo vece od prome na u os tala dva pravea. Medutim. nije uvek moguee fo rmirati presek cevi tako da o n bude pribliZno ortogonalan . a Re>2320 na turbukntno.

. L.voljnuj lac"i preso.228 8.3. -. T" se najbolje vidi na primcru brzinskog po lja . nodimcnzijskog karaktera slnljanja dol azi i usled promt: ne preseka.=-===~ ~ . l ' silicaju kada se izmcdu pos matranih preseka nalaze oblasti sa nil ruse nim jed nod i· me nzijskim karaklerom stnljanja .1. Na os novll nap red recc nog. zava nja stva rnim uslovima u cevovodu i lakseg razumt:vanja slrujanja. To je neviskoz ni Ouid.inl· i priliska. _. dodc do pojave odvaj.. ['re ma jednilcini ko ntinuite ta je: (W3) gdt: Stl A" . Aj pres~c i cevovoda.o grdkll.in. konstantne vred noSI i poil·· tlinih fizickih vc li cina.-. Do naru . uved e n jl' p"...-1) 2 r::. odn05 no z<ipreminc koja ostaje ko nstanlna bez obzira na prome nc u pre~"k u ccvovodil.NTR4 evo GREJANJF. a "'20 "'3 brzine stnljanja II tim presecimil . Ral. _____ ___ . Uvode nje m sre dnjih vrednosli cini se otl redcn. bez unutrasnjeg tre nja i neprome nljiVl' gusline. U slucajll OVilkvog slrujanja mogll se na pogodan nacin uves ti lzv.. Islo se moze lI radili i sa drugim fizickilll vl·li· cinama koje de finislI sta nje flu id a. d<tkle vrc me nski srednju brzi nu tj.. -.----'.1Cl:. U cilju prihli. ---.3 Promelle precllika ccvi i brzillc stmjallja ... O davde sledi da se pro me na brzine me nja obrnuto propo rcio nalnll odnosll IH I · gova rajuci h prescka: w" "'I = . U slu caju turbule nlnog slrujanja brzi na u proi7.ka prt:dstavlja prosec nu.--.~ avanjil jnl.. I II jed no m i II drugo m slucaju mOlt' d: . 1O.tnja fluida ad granicne pov rsi i formiranja makrovrtloga._ 2 c .o . ko risli 5e jednacina ko ntinuit eta i za ko n 0 odria nju e ne rgije.da slnljanjc nijc jcdnodimenzijsko ali ima jednodimcnzijski karakt e r.o · mike jcd notlime nzijskih slrujanja lIzimati u o bzir koriscenjem raznih e kspc rin1l'nl :oi nih i drugih poda taka. jam idea lnog Ouid il. pravca pru z..onja iii promene prolok. Z a proucavanje slrujanja i prome na njegovih fizickih velicina. ( lw pojave znatno ko mplikujll proracun s obzi rom na poslojanje vise projekdj a brl. koje strogo llzcvs i ValC za slucaj strujanja kr.. mogu so. uvotl e nje m srednjih vrednosli. podrazumeva sc <I" je pre osred njavanja po presekll vee ra nije izvrseno osrcd njavanje brzine struja njil flO vreme nu u pojedi nim tackama prese ka. Todorovic PROJEKTOFANJE POSTROJ£ fA 2.112 ( 1(1...l og moze da bude prislistvo ne ke st rujne mas ine b o sio je pllmpa. M edutim. ~ Slika JO. pre svega brl.-_.] 1I cevi odnosno kanalu. njihov lIlicaj ce se u osnovnim jednacinama din. sred njc tj. prime nili i u sillcajll strujanj a kroz eev.11 2 .~ . ll slruino vlakno.).112 "'2 AI "'2 A" I -=1V3 . postojc i takvi slucajevi za kojc je 10 mogu Ce ucinil i. Jcdnodimenzijski karakler sl rlljanja se u praksi veoma cesto narusava. na sl nljnicama . jer se 1I opstem slu caju polja fizickih vc1icina me njaju ad tacke do lacke . os novne jetlnacinc di · namik e jed nod imenzijskog strujanja..

. :. ..bir Slalic~lJg i (\inamil:~og priliska (lS liljl: lzv....'. .K) U gornjC' m i z r~zu jJ.. I" · f-I--11 .l l · . 1. --r ) ::::::. ·f-I--... · " . .2 2 2 2 (10. ..\ 2 -. . 1 1 - • --' I. .. • 0 ---_ 0--_ • IV ] . / _~"I o • I:: :. ' " .. ..2 prct\slil vljaju slalic~l! prilis~c 1I prcsC'cima II .--::1 .. . ') ... . .. . . . ..:: (IO.... -r ' ····A . .·1 Prc ma I3crnlllij<:vllj j<: dn.. ~(ln S lanlan 2 prc·t\slavljajuci .-----< . : '':':':'' :.. : '::. . · .10 ()S. 2...1 i j1. ." . .::-: .. . . .::=::::-:-:T! } .":'ini za l.5) iIi : (10.. . .alvun': l1l: ~ruznl! Cl'vllvm k : ( 111. "'._ . ' • I . .VI s n .. ....• .. : : . . t-I I" ..' • i "1 • I"·.(» oc\nosnn /1 d "'2P "'1/) -I) . .7) (IO.~ . .. ukllp an prilisil k. . ..:: '+ ' . ·11----< I' . . 2 "'~r) IV~P dinamic~c. t l Slikll lOA Stmjllllje idellillogflllida kroz ccvOIlod prolllclllJivog precllikll . pa jcdnacina (\nbijil obliJ.vUl :V1 Z·IKO.. . .() iz ~u ga slctli cia /.cJ.. l s /. · .

ni (. Dinamicki pritisa k iii za llstavni pritisak je pritisa k kaji sc II stmji fluid " jav lja ispred s redis ta ne kc prl'prekL'.5. PS I p• .4.230 IJ. 01) na dcsnnj slr. G rafieki prikaz prol1ll'nc din alllickog i stati l': kog pritiska dat jl: na slici LOA. dabija izgled predstavljcn Oil sl. Nil sliL:i 10jc. pos tavi o tvo r Pit u-cevi (P itot ) 1I struju nuida (slika 10.lL " P I! PS I '. 10.c definisl' kao unlltras nji pritisilk f1uitla koji stmji pravo linijski. a nda se radi 0 viskoznom fluidu kad kogil postnji unutra snje tre njc. pOkil!.""!.·-t . a) <I -w. dinamickog i lIkupnog pritiska sa Pito-covi.. ~l'=lr '" Stika IIi. .. 10. koja ima odvoje n spoljni i lInlltras nji deo i pavcza na sa tri U eevi me ri sva tri pritiska II i'luiull kaji struji .ok koji na zid ccvovod" vrsi f'illici s t rlljcci para kln .T"durrJl ·.6. .' Sll razlikc statickug i atmosfcrskog pritiska mc renog pomacu Pito-ccvi sa bocnim 01vornm iii Sil U ccvi ciji jc jedil n kraj povcza n sa a tvo ra m 1I zidll cevi. PRORACUN PADA PRITISKA Kada jc 1I pitanju rea la n fluid . Sta lick i prilis. prikazano jc mL: re njc statickog.cvi isb zujc se razlika ukupnog priti.4.1.ok jc i nnaj prilis. narocito tre njc a zidove cevovad a.nos t iz sta nja Illirnva nja t1 0vcde do hrzinL: kojolll f'iuid struji. daklc pritisa k koji hi pokazao l1lL: rni instrumc nt koj i lJ i sc II struji f1l1id a kre tan zajCdnu sa njilllL: istllm brzinnm.i I'/{OJEI\TO I':-INJf: POSTI?OJENJA 7.kil i atmosfcrskug_ Na slid 1O.) zidll . na knjoj SL: vidi ci a sa pOvccillljl' m br£inl: sledi poras t dinami i::kag pritiska kaji odgovara smanjc nju stati ckog pritiska i ob rnlil a .-1 e El rRALNO GREJA NJf: Sta ticki pritisak . 10.5b.nj. U takvom slucaju ukupni pritisa k se s manjujc us led gllbitka stati ckog pritiska na racun savladiv3nja trenja. kaji bi bio potreba n da Sl' tn. aravan jl' o nom pritisk u.l'ka Na os novll ddinicija s tati l': kog i dinamickog pritiska s ledi i nacin njiha vog Ilwr.5 Mercllje statif:kog i dill(llllit kog prili. P I Po J. I\ko s(. pa dijil gra m promcnc pritiska za primer cevovoda sa 5 1.

· 1 23 1 p AP Pd3 .pad pritiska usled tre nja. prccnik<l ccvi i koc ficijcnta . Prilikom ddinisa nja mal c malii::ko!. OS. = t ".11) U slueaju horizonlalnog ccvovoda o vaj pad priliska z~visi (1(1 dinamickog pritiskil.:0. dip.12) Obzimm da u gornjoj jednacini prci':nik d ima ncposrcdnn ulica).10) gdc je 6pp guhil~k ukupnug pritiska lIs lcd sav laclivanja (J lpn r" Irc' nja i c'vcnlualno drugih otrora. Pa . dconicu posebno.1. m . ll w d" n jc rojam . Stika 10.t= ). odnosno za svaku av.jcdinicni pad pritiska usled trcnja .\.ina cevi. Taj gubilak priliska .vOVN I Z"f{ONI S TlWJ. t R . l<lko i od hrapavosl i zidova C('vovoda.~ .13) gdc je: IIp.VJ. zavisi kako od brl:ine slrujanja.iedinicnog r ada rritiska: 6{J = R / (':') ( 10. Za prav\) to je pritisak koji sa mor. pad priliska iii razlika priliska na Ulazll i izlazu iz ccvovod~. promcnc pn:scka i dodalnih olpora ka o i od duzinl' ccvovoda . Palm . prora i::umll i.6 Prollll!lW priliwka pri stmjwrjll rl!l1uwg flllidu kroz cevovod prikazJ1IIIIU ._ 2P R . _ I ? ( - (10.4. kuji se odnosi na Irenjc fluida (l z idtlve eevovoda: (10. jcr ul~zi kan velii': in <l za dimcnl:io nisanjc napord pllmpe. iz raza za gubil ak priliska.) L¥' .dw. Izracunnvnnjc pada priliska se vrsi za waki den ecvovoda ncprnme nje nih brakl c rislika IV. a Bernulijcv~ jcdnat'ina bi imala ohlik: (10. 10.. izdvoje no ./. Iz gomje jednai':inc ukupni pad priliska u dco nici duzint: I jc : A.

lV<I tck r os ln Reyno lds-I" broj dosli gn. a na osnovu njcgovi il n:zullala Moody je konstmi sao clijagram koji ima ve liki znacaj za prorai::un ccvovnda u kojima pad pritiska lIslcd trenia dalazi do izrazaja . Mnogobrojni ckspc rimenti potvrdili 5 11 ispravnlls t i nvog llbrasca .: rime ntima j. Dnminanlan u ticaj hrilravos ti pre · ovlacluje kada lamina rni granicni sloj ne pokriva neravnine n a zidu .·1 Z ·I CIO. a da nakon toga dominira uticaj h raravos ti . m/s D aklc.: nja koji Sc mnzc do biti lcorctskim putem.vl.13) mogla cia sc u svako m konkre lno m s lu caju upo lrc.: pacla pritiska pOlre bnll j.l tkc . cl obijanje la cne zavisnnsli A = A(Re. Rczullati koje je clobio omoguCili su o dredivanjc unive rz .: ut v rd e no d a ccvi mogu cia sc ponasaju ka o hidnlllli cki gl.: raspo lagali pOllz cl a nim pocl:lcima 0 zavis.:ynnld s-llvllg broja i re lalivm: hrapavos ti .A).kodicijc ll l trc nj a. Z ato sc u slucaju tllrbule nlnog stmjanja ncpotpuni leorijski rezullali moraju do· puniti e kspcrimc ntalnim pOtlacima . bczdimc n7 . bez obzira ci a Ii sc ec v po nasa kao bidraulii: ki g"'tka. da pos toji uti eaj i visk oznos ti i hra p.: nc ku odrcdenll vrcdnost.i ciji je otror mnogo veci m:go otpor usl e d viskoznosti Ouida .hi za o clre cliva nj.k) nijc moguce je r se ne raspolaze tacnim reSt:lljcm Reynolds -ovih jcclll.k) i hiclraulicki pOlpuno hr<lrave A= A(k).lJ2 n 1' )(/r>m l'. E kspe rimenlima te vrst'e prvi se sistematski ba · vin Ni~urad ze . komericijalnim cevima bavio se Colebrook. kg/m· - brzina stmjanja.I': i· na. U slucaju tllrbuknlnog slmjanja.io nalan . nos ti ko c fi cijcnt a lrcnja od R.!cnik. d a bi rormula ( 10. m 1 . A = A( Rc· . U slucaju la millarnog slrujanja pri kome se cevi ponas aju kao hidraulicki g lat~c' . I :b · pc rime nlima sa tzv.:v Q U RD. hiclraulicki hrapava iii hidraulicki potpuno hrapava. Na os novu is pitivanja je utvnl e no dOl se lIlieaj hra pavosti isro lj .\ T R.l.r /'UOfl. pa se iZIl ne ra vlli· na rroizvodc vrllOl.hidra uli cki pro. ko eficije nl trc nj a dobija se iz odgovllrajueeg lai::nog reSe nja Navier-Slokes-ovih jn l· nacina: A=Re 64 (IO.t1nih kom· lanti u R e ynold s.t tn. I/\'J F: A d p III . Z alim.1= A( Re ).1 za izra cunavanje kodicijc'lll .!. If. E ksp. vns ti. hidraulicki hrapilVl: A = A(Rc. Z a Rc<2320 prava Ii· nija na clijagramu je nilcrlana rrcma formuli A=Re 64 .I~) O vaj obrazile prc dsta vlja jedan od rc lkih obrazac. = A(Re) i A = A(k).KfOl':' 1SJF: /'OSTNOJE.ovim jcdnacinama i dobijalljc zavisnc)s ti ). gust ina fluid . slib 10.7.

Navcde ni ob razci za izracunava nje koeficijc nt a tre nja u tabe li 10. 1 1) + 2. St:-uj anjc II O yoj oblas ti je vco ma neslabilno.1 5 0. J ... nvuzda z.lr rn .IH I. I .dnllo 3. (2.I1 Apsoluln a hra pa"os li razlieilih vrsla ccvi Vrs lH('cvi Pncin knvanc ccvi Cclil:l1c cc vi Ccvi nd livc ll og gvozda C cvi od livC lloc.J] 2320<l<c< 4000 4ooo <l<c< 10' 23 560 . (.Po mls:l lljc A ntOl Vrsl:1 S lrllJ"" ja Llmi ll ~rn o Hidr. Za racunanje u praksi izrade nc su tabde i dijagrami koji daju fun kcionalnu z3visnost izmedu protoka odnosno Im licine toplo te i br Line strujanja.1HiJraulii:ki polpuliO IImpav" 10g~ + 1..1 5 .. precnik a cevi i jedinicnog pad a pritiska us led t re nj a.\'1.l lldi l 2. ..fi. Krive koje daju vrednosti koeficije nta tre nj a za A =A( Re) definisa ne Sll u tabeli 10.1 25 0. I ..7.f .fi.'urblllcnI I IO NCfXlll7. ~ U.1 za raz lici tc uslDve struj anja.1 su dos ta glomazni i nezgodni za praktica n pro raclln.(Rc.6 0.k) ). U ovoj oblas ti pad pritiska liSled tre nja je linca rn a funk cija brz ine strujanja.vosl 0.- --=. O l o~ (k - A= 5.14 .m Tabcl a lO.2 .0 log 2. 1slicCIlC billil il om I've . 2. ooor :"I p .1 Empirij ski ohra sci za i1.10.5 fi Tllrhl UC111110 Il idr"u lii:ki !trapav:! Colchro..71 Rc . =:.< Rc < k k 5 ~O Prcl:IZlIll lam . Rc. Z it Re~4000 strujanjc je lurbule ntno i cev moze da sc ponasa kao hid raulick i glatka.ntcnnam nj c koc li cij cn la Ircnja l Red.0 1 Apsolutna z3visnosti pojcd inih matcrijala a d kojih SII cevovodi dil ta jc na slici 10. = 64 Re I. Obl"sl primene l<es2320 . hidraulicki hrapava i hiuraulicki pot pun" hrapava..fi.. 0.\11<011l1n8 hrftll.14 r \<e>k T llfbulcill no K. ncki od njih moraju d a se radc ite rativnim pos tupkum sto dodatno otdavil pro racun. -. rewltati koji su dobijcni mcre nje m nepouzda ni S II i O VII oblas t na svak i nacin treba izbegava ti.5 1 Il iJrau lii:k i glal'ka -.. I.0 3.( 2/ 1 Tabcla 10. ). OSNO V.·l llru.VI 7A KONI ST IIW.D 0." licki ~I " I k:I Zajccllko Pr. Za 2320<Rc<4000 v r~ i sc prc lazak iz lamina rnog strlljanja II turblllcntno . = .

5mm ~ t. i): :) ... ) • 0e i ':"-::-:. 0.---1 d= Sam. I II ~I .. ~ ~ ::) '._ 0.f'.o".' ~ 'IJ I 1II TO '>... " " "O . " '. .06 I 'It I ~ c: I' \ I. 0.- II I 1 :-:: '" 2. \ .OB \ Ji "II I I r.{ "v.. ' I IU O"~'- I 3 r:.... st~~' -1S I I ..> r~~</..1 7' . 02 ... 'V DUD I . " .... . . 'OOrl .-. t. ! I I ..:: .i ..'l.v..... Q~tf: :-. 10 '\ I I 1 iI.016 t II i I 2 'I \ ?:: J.'l2' . -I ~ l TT 1 0.010 I 11 I ml I I I I 2- ~ ' 1 II turbulentno strujanje 1 I III I 2 3 4 6 B 10 s ' 1 \I .J-.L I 1-: I 20 000: 1000 mm . k:O . 0..---1 'aS.200 I '~-rrT I 1 I I I 1 I 1 I I III ." ..U i l 1 11 11.' ::. I 1 I I I dl< ' 101 ~ OJ 'c:- I I ~b ' ~~.0 20 0:::' "..-. I 1 1 2001 J 2- ~ -. ' . c. '.~ "'-~~/ l'..-" 6 B 10 ' o :..05 mm d • IOmm - oM V'! ~ 00 ' .. . ..o.OS.. ~~ I ~ I II .. ' 1' .1" ..~ 0.. .: za R e=6 ' i.\ Ii I" %-r r--:: ' . -~ " ~ 0.-. ~ I~ 1 I II I . .> I I 0. 1 ~ d. <"'3.1 rrlllll~~ ~ 2 3 4 6 T rn ITfTl II I rTr~I !.l ' I .. ~ II I J I 'I I1 ' I 500'- I .. .. .~~ 1 I I .I c>"'" ~ t1\ ~.---1 "0 .>.000! 1I 1 1 0001 50mm ~ 0... 9/..>v..1 (5 1111 1 .. ! ..>". '0' _ re!a tivn a hrapa vos t d / k= 1000 d ".:"'' 3>/.0473 ~t"-.~/ I.r l .012 lamlnamo strujanje 0. '>..? :" I ~ ..0' Rejnoldsov broj ..I ! I 1 . ! • ~ ~ "" ~.>".. .' I I I I 0."'~ . • I ~.. II n T I II I I "" ~ "0..P I I ~Jl I I 'I I I O.- ~ OOOB~' 8 T O· ' II J I I I I CI:b..I I II I ).03 I "I" 0. .. :\ K.I J I I I I IU I q.~ I SOOm". q/~::--. '" ~ l.05 0. I I I I I'I ' b. ! I 1f-5~~.. i i'lr I '~CO.. ' ::1 '" " 1 1 1' .> co..Re ! "O ... "0. I .' soDOD . " ' '" I ~I j . -1 i..::: ".r t ..1 5000 250 mm I ~ . Prime...~ I r-..' . ~. " I <0.. I 1 /q/'d 1 Wave '''' /g _I 1~ ~ 1 I ' I I (R .." /g 11.l. ) d .: 2 3': 6 BIO I 2 0..~ J ""'"..00C 6 810J :~ III TI .\I ""-~' ~ r-- I~. :.~ .0276 R •• ".' 1 I II .

8. Ti me je prime na os novnih jednaeina struj. naru se n iii nc. ocigkuno je da se ce la oblas t strujanja moze u ovom sluCaju podeliti na dve zone.8 Ulicaj proll/cllc prcscka lIa karakJer .UTICAJ LOKALNIH OTPORA PRI STRUJANJ U V CEVIMA U lIvod no m de lll je rcee n!) d~ prislI stvo strujne mas ine .\ ·I ZA KONI S'I'RWA .:aj viscdi mc nz ijskog kara kt era slrujanja na prome ne pojedinih fizickih vc li eina uz ima se u obz ir uvoue njcm dopunskih elanova u jcdnacinama eiji oblik zav isi ou toga da Ii jc jcdnodimenzijski k~raklcr strujanja izmedu posmatranih presck. to se pre svega od nos i na 13e rnoulli-jevu jednaCinu . Ut i..d rcce nog mOle pos lul iti primer nil slici 10. gra n. na zo nll izmedu granicnih linija.mj c i spajilllje narus~v~ju jcdnod ime nzijski karaklcr slruja nja u (xv inln.10 OS.5.flntjallja . kroz koju se vdi proticanje fluid a i koja se naziva protocnom Zonom i zonu izmedu granicnih linija i z id~ cevi. prome na preseb i pro m" n~ pravlAl pruzanja ccvi. U prOlocnoj zoni izmed u preseka 1-1 i B-B se srednja brzina smanjuje a pritisak pove-Cava. c 11 1 G N C\I Stika 10.VJ. Njihova pUlanja ima pribliz no oblik krive linije /\B koja sc naziva granicnom linijom.·1 231 lO. Kao ilustra cija napn.VO I··. delici nuida koji se krecu u ne pos rednoj blizini zida tUe cevi. usled ine reije kojom raspolaZu. ne mogu da slede naglo povcca njc preseka ccvi.lnj a dovede na u pil anje. nego se odvajaju od zida i pOnovo "Iepe" za zid te k na neko m rastojanju od mesta promcne prese ka. DeliCi koji se u mrtvoj za ni nalaze u blizini granicne linijc bivaju us led tre nja . koja se naziva mrtvom zanom. Bez obz ira da Ii je strujanje laminarno iii turbulentno i koliki je Reyno lds-ov broj.

.236 /I. Stnlktura nv ih vrtloga Sc' 111. I ' sillcajll turblllcntnog slmjanja makro -vrtlozi koji nastajll 1I mrt vuj zu ni pro tiiru II pill toi:nll zunll gti c se raspildaju nil niz strujnih vrtloga. ali sc prilvda i objasnjava potdkocn m d" Sc' gllbici lIslcd lrcnja la~n(} odrcde i izoillju_ Ovo sc najvisc oscca pri pmml-ni pnll 'c'" pnlzanja ccvi odnosno kanala.pad pritiska prouzrokovan lokalnim olporom. pnvui':l:ni ka la cki 11.2.vrscnu lokalizaeijll gubitaka cncrgijc na odredcn presck. ~Z 0 '1 P 2 P 2 gd c: sc: pod t::. i(ol'i'ieije nt proporcionalnosti pomocu kojeg se izracunava promena dinamickog pril i\k" nazivil se kodicijenl mesnog (lokillnog) olpora koji se odrccill.tJ 1 pili 2 2 ( 111. Ovim se gubitak encrgije lokalizujc: nil odreden karakteristicni pn. bczdimcnzionalan .kocficijent lokalnog olpOnt za prtsck sa narusenim jcdnodimcnzijskill l karakterom stmjanja.2 1 .E1 podrazumeva dl'o .ijskog slrlljanja i stflljnih paramelaril: Z .\il k manji . 1(» 2 2..l ml' stll gd e jc prit i.YJ I~ I'OSTROJ ENJA 7. S obzirom da je udeo trcnja 1I odnosu na lIkllpan gllbilak priliska na I11l"11. Za turblile ntnn slru ja ll jl nl'stisljivllg lluidil vazi sledc:&:: PI+ .'ncrgijc potreban za rormiranje makro vrt loga II rclat ivno kratkoj mrtvoj zuni i Silmo onaj deo energije makro-vrtloga koji se krccil i/ mcdll prcse ka B-I3 i 2-2 koji dovodc do pOVec. '· dusobno razlikll..sl'k I Jpravo zbog loga sc ovakav gubitak nazivil mcsnim iii lokalnim glli>ilkom..jc l'kspcrimcili a inilll putcm. T'KlofTw.1j. Zaustavljaju se pre tacke 13 i krc cu k.'nil ne pnsloji ( Z 1 =zJ .Z+.tJI pn:dslavlja promcnu dinamii:kllg pritiska na krilkteristicnom prcsl'kll .gllstina. Nakon llvoga.1 CEK{J<-I L NO G {"' .I njc' k"ko postaviti 13crnolllli-jevujl'dnai:inli za prcsckc I-I i 2.. rn/s 3 P IV ..jc u zavisnosti od toga da Ii jc stnljanje laminarno iii tllrblll c nJn o. lzuzimajllCi ove sllli::ajcvc kocfieijenl lltporil jl' 1'1Inkcij" nc kc gCllmctrijske karaktcristikc prcseka na kome jc narusen karaktcr jcdnlllli l11u l I. __ 1 2 + ..1+. ali ne mngu d~ dospeju u nYU tai:ku je r ne ra s po iazli duvo ljlHl ll1 kinctickum energijom. Pa . dobija se : ". lokalnug o lpora eliminisan.fA SJ I.p2 gdcje ~ 2 IV Z ~ . S OIYL i. gdl' !::.=I. lI11 na i/.2 _ P"'z PI + _ _ 1 = Pz + -. kg/m .+!::.1nja tilngeneijalnog naponil na I. pos tavlji1 sc pi ..._+Aj. 10 jc kocficijcnl olpora nezavistan llli stanjil strujilnj. visinska razlika pnlk li.t ('Ra J I :K f'O J ·:·1.t l'osmalrajllCi rigorozno to ipak nijc sluc.brLina stmjanja.id ll II llvoj nblasti. gde sc javlja dodalni 1Ilicaj trcnja liS led dl'jstva cl'1l1 riI'ligainc sill' na delice Illiida . lIslcd toga dolaz i do Cormiranja IlliIkro-Vrlloga.. " ~ I-.

20) sledi da je pad pritiska u deonici: . 2 gde je t.rp ( 10. PRORACUN PADA PRlTISKA Pri strujanju rea lnog f1uid a h oz cevovod lre nje dovodi do gubitka s tati ckog pritiska.{J (lO. dok je uticaj od gustine. b'lina f1uida nije pozna~a alt sc ~ na ?rot~k u svakoj deo ni ci.6. Pri tome. Pad pritiska za savlad iva nje o tpora koji sa javlja pri strujanju fluida u ne ko m cevovodu se izra ellnava prema : t.RI .20) IV 4Q d 2.RI + 2. pa se z<l ne maruje.den pada pritiska usled tre nja fluid a u pravo linijskom delu cevne mrcze (Pa) 2.p = 2. Iz izraza za protok: (k~g ) dobija sc brzina u fUnkciji proto ka i precnika: (10. 10. OSNO VNI ZrIKONI STRUJA NJA 237 Koeficijcnt lokalnog otpora zavisi od oblika ele me nta koji proizvodi olpor. Zavis nos ti koeficijenta atpora od oblika i drugih spcciricnosti ad zna o lja za pad pritiska date su u tabelama uz primcre proracuna koji su ko riseeni u ovoj knjizi i tabeli VT u prilogu knjige. brzine i viskoznosti neznatan. prora':un se sp rovo di za svaku deollicli posebno.10. pravca struja nja iii protoka duz strujnog puta. II !zraz za pad pritska se moze predstaviti istog preenika: funkciji brLine i preenika kroz cevovod ( 10.11l) . zavisnost moze izraziti i II odnosu na protok i preenik.pad pritiska II cevovodu (Pa) 2. priliko m proraclina u praksi. dok se dinamicki pritisak menja usled bilo kakve primene preseka.19) Posta st!. pre':nik cevovoda me nja od deo nice do dean ice. 2 -dec pada pritiska lIsled lok a lnih otpora . Za ta se LI Z jedna':inu u kojoj pad pritiska zaVISI a d brzllle I precllIka cevnvoda.21 ) pa iz (10.

' razvoda pare kod pamog greja nja.23S B. broje m i vrstom pojedinacnih o tpora . I drugi i treci slueaj su komplikova ni.=RI +LZ=A-+ ( d L ~ d 42 7C P I ) 8Q2 (Pa) (1 ()22) Nnvedene jcdnacinc (10.. jc r rdava nje jcdnacine (10. proracunavanjc cevnc mrcZe.22) predstavljaju osnov razlicitih postup~k a I . duzin ama svih pravih delova.-1 CEtvTRALNO GRElANJE tvJ. Za korisce nje pome nutih jed nacina razl'ijl·II' Sll dye metodc proracllna: metoda smanjc nja brline i me toda konstantnog pad a 1'1 i· tiska. lc lll.. cima cevovoda. Prva povezlljc pad pritiska i brzinu struja nja . dru g. posto o lpor trc nj a zavisi i od precnika koji se odrcdujc i . I · pora i protoka..Z.d pritiska treba pril agod iti precniku ccvovovda tako da pad pritiska odgovara 011 " 111 koji stoji na raspo laga nju . Liska kroz delovc cevovoda koja je fakticki jos nede[inisa na . Iz tog raz loga mora sc prvo usvojiti neka vrednost brzinc iii pad 1'1j. Trcti slllcaj je najceSci. vrstc i broja loka lni h <. prot ncima od nos no Im:in"llliI struja nj a sto je isto. .. I 150 mrn ugradila ccv prccnika 125 mrn. Uz poznate sve e lement e kao II prct hodnoj ta cki. Kada su poznatc svc karnkteristike cevovoda se m njcgovog precnika .! zeit-I" d" 5e u islom vod u dobijc povceanjc protoka za 20% pritisak bi porastao za 44 %. Pri proracunavanju cevne mreze u praksi sc javljaju tri razlicita silicaja: I.." sis le ma kod kojih sc pad pritiska pril agodava vee postojecoj pllmpi i kod svih Si.19) iii (JO. Ako bi SI. brzina i kocficije nata tre njll ... I za to. Na os novlI pravca cevovoda . " javlja sc kada cevovod postoji. Protok u jcdnacini (10. TOl/OrOl ·ic PROJEKrOVA II~E POSTROJENlA 2.tvJ) 3..lIljc' 1 . ".. wlzi se izracllnavanjc: k".22) pojavljujc se sa dmgim stepe no m. llticaj precnika jc sa pctim stepe nom." prccnika cevovoda tako i gubitka pritiska: Prvi slu caj se lako rdava po jed nom od dva oblika jednacina (10.1:1 pritiska.:! ~ ) 1''' precnikll je nemoguce.19) i ( 10. prl'clli .. i za zada ti pad pritiska treha odrcditi precnikc cevnc mreze: d = J( Q.. p" d pritiska i protok. . ako bi 5e umcsto prc6nib .II' I. IIkup . To jc slu caj kod gravitacionog grejanja toplom vodolll. naravno za od rede ni precrtik cevovoda. Trazi sc dimenzionisanje cevnc mrde i odrediv.2 2 I. a li sc vrsi rckonstrukcija zbog pro mcnje nih za ll le''''' 1 :1 grejanjc m i usled toga nov ih prot oka i brlina strujanja. Trazi se izracunavanjc pad a pritiska: 2. duiina deonica cevovoda. Poznata je cevna mrcZa sa svi m detaljima. sma njc nje precnik a bi iznosi lo 17% a P"["" pada pritiska bcz uz ima nja u obzi r pojed inacnih o tpora ca k 251 %.VI c lill tim..21) i (10. pa za to i nepOl:nal ih prccnika. I brline stmja nja.. s lo je za datak kod svi h grejnih pumpnih sist e ma.

24) Pre thodno od reuivanjc precnika se vrsi jednacinom (10. Na osnovu reccnug sledi da je " rezervisa n" deo napo ra za loka lne o lpo re: ( 10.1.10. l\. smatrajuci da je pad priliska posledica iskljueivo Irenja fluida 0 zid ovc cevovllda. ud eo loka lnih o tpora je ma nji i iznosi a = 10-20%. Podela na prethodni i naknadni proracun Bez obzira po kojem se od dva pomenuta naei na vrsi dimenzionisanje cevne mreie..24).z p L R{ = ( l-a )6p = L A-'.26) gde je Li.23) a deo koje se od nosi na rayne dclove deoniea: {. j<::r Sll prclhodno usvojeni pn:cnici manji iii neil to veCi od IzraClina tih. . izracllnavil 5e prosecni jedinicni pad pritiska R za ce lo cirkul acio no kolo: (10. ukupna uuzina cevovllda do od reuc nog grcj nog tc la i natrag do ko tln.6.' (-{2-'- ( 10. prime nje nog za svaku deo nicu pos<::bno: ' ( 10. Kod cevovoda koji ods tupaju od prosccnih. pllmpno II silleajll da je zada ta pumpa). OSNO VNI 7.25) pa sc za poznati prol ok deo nicc prethodno od red uju prt'cnici d<::o nica od recl e nog cirkula cio nog kola (ccvovocla) pre ma (10. II kojoj se pod sllmarna podrazllmevaju zb irovi pad ova pritiska u svim deonicama cirklliacionog kruga koji se uimenz io nise.. U prcthodnom proraeunu vrsi se dimenzionisanje cevovoda.26). proraelln sc deli na prethodni i naknadni. Sa prethodno odredenim prccnikom sc radi naknauni proraclln w. a dimenzionisanje mreZe se vrsi sa osta tko m napo ra (I-a). U me todi konstantnog pad a pritiska. zbog skokova vrednos ti stamlardnih prccnika ccvovoda. A KONI STRUJA N}'( 239 10. Ovaj naknaclni proraclin se vrsi . ovaj ud eo se nc moz<:: precizno proceniti.24). kada sc raspo laie sa raspolozivim naporom. dok je u kucnim insta lacija ma to plovod nog grcjanja a = 33 %. o nd a se izdvaja deo napora " a" za loka lnc o tpo re. Kod proracuna daljinskih vodova. Kada sc proracun bazira na pozna tom raspolozivllm naporu (grav il acio no grejanjc .imajuci u obzir we loka lne otporc za deonicu prccni ka od rcde nog pre t hodnim postupkom. a { duzina odredc ne deonice. od nos no zadat im padom pritiska 6/1. sto slcd i iz izraza (10.

. ccvs i od o ne koja jc prikljucc na na ko tao.. 26) d ata jc u la be lama koj<..II· risle 1I proracunima. vod a i nje ne specificnos ti.240 B.vodne i povra tne vode 90n O0c.vode na pa ra 20-70 m/s grcjni fluid . za gustinu vode od 80 °e. slo odgova ra slucaju najcesce prililV ' njiva nih te mpe ratura raz.TOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE Ve licina lo kalnih o lpo ra se lakode mo ra p rove rili pos to je 11 pre lhodno m pr' lI d · C l1nll proce nje na vrcdnosclI "a". Me tod sma nje njil brzinc svotl i se na usvilja nje brz ine s tmj a nja 1I deo ni cam.. U sva koj s ledecoj deo nici ce se umanji vali brzina do najma nje brzine u deo nici koja spaja grejno te lo sa cevovo do m.Todoro.: Sc J. PROJElI.to pla iii vre la vo da 0.~' lavlja koja se odnosc na pojedine siste me. koja va rira 1I zavisnos ti od ko nfiguracijc trase QVI) .22) odnos no (10. Zavisnosl izmedu je dinicnog pad a pritisk a i proto ka o dnos no brzine strujan j.. pa ce bliZa uputstva i prime ri lIslediti li Z r ". P rora clln zavisi nd s iste ma grejanja.t !'C). Kod vcli kih i srcdnjih cevovoda brzinc su: grcjni fluid .5-3 m/s Najbo lje je napraviti upored e nje proracun avajuCi pad pritiska za tri razlicit e Im i· ne slmja nj a i l1svojiti o ptimalno rese nje uz ima nje m U obzir troilkova male rijala i Cl1l·· rgije po trebne za pogo n insta lacije. i precnik a pre ma je dnacina ma (10.

Zbog toga se ovi s isle mi mogu izvoditi nlvoreni prema almosferi. kilo zagrevni fluid . Ovi sisle mi grejanjo se zal o nazivaju i sisle mima visokog priliska . vre loj. Cirkulacij a vode kroz ccvnu mrd u moze se os tva ril i pod ulicaje m ze mljine leZe zahvaljujuCi raz li cilim gustina ma vode u razvodnom i povralno m de lu cevovoda. grejni s is le m mo ra da je "zatvo re n". cijim proucavanjem se vrlo de laljno moze upoznati zavisnos t dimenz ija cevovoda .11. Na taj nac in grejna le la. a ve licinu priliska u njima diklira le mpe ratura vade.pumpno grejanje. 2. kako bi se u cevnoj mrd i od navao visi pritisa k od a lmosfe rskog i lako s precilo ispa rava nje. Ako . moze ima li r<l zli cil e lemp e ra lure a li za grejno pos troje nje je vaz no da Ii je pro je klna radn a le mpe ratura vocl e iznad iii is pnd 100 U prvo m slu caju rec jc 0 tzv. kako ovih tako i pumpnih siste ma greja nja.JI . Bez o bzira da Ii se radi 0 dvocevno m pumpno m iii gravitacionom greja nju. pad a pritiska i raspo lozivog priliska sto jc preduslnv za uspeS no projektovanje . Kada je lempera lura vode iznad la cke ispa ravanja na atmosfe rskom pritisku. Kod lo piovodnog grejanja najvisa radna tc mpe ra tura vode je ispod te mpe ra ture isparavanja pri atmos fe rsko m prilisku. brzine struj anja vode. U lakvom slu eaju se radi 0 gravilacio no m grejanju. Yod a. lada se ko risli naziv . po mocu drugog je veza no sa pnvra lnim cevovodo m kroz koji voda iz grejnog le la slnIji nalrag pn: ma izvo m [o plo le. DVOCEVNA POSTROJENJA GRAVITACIONOG GREJANJA 11. U ovo m poglavlju i izlaze teorija i prineipi gravita eio nog grejanja . cevlla mreza moze biti izvede na sa do njim iii go rnjim razvod o m. predslavljaju vezu izmeclu razvodne i povratnc cevne mrde.1. sli cno k<tn slo izvo r loplo le poveZllje pov ra lni i rilzvodni cevovod . 0 c. UVOD Kod dvoccv nih grejnih sislema sva ko grej no le lo je spoje no sa cev no m mreZo m pomocu dva prikljucka : jed an je rilzvod ni iii dovndni i k roz njega slnIji voda u grejno lelo.ie u cevovo d' uklju ce na pumpa koja po buduje slruja nje . u Kojima 5C vod a hl adi odaju6 to plo [u o ko lini koja se zagreva . u dru g()m slucaju 0 lo ploj vodi .

dok je povratni cevovod oznaeenS1i RECK. i Ip a gustine p.1 !jema grejnog sislem~ sa Ulgrevanjem i hladenjem vade koncenJrisanim .Todorovic PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GRElANlE 11. 1/ Voda zagrejana u kotlu struji kroz ra2vodni dec cevovoda definisanirn tackama KAR. lackarr/Q K i R. U taeki A uspostavlja se statiCki pritisak Pa koji je jednak zbiru atmosferskog pritiska koji deluje na nivo vode u ekspanzionom sudu E i visine stuba vode iznad taeke A. i posmatra pri zaustavljenoj cirkulaciji vode. pa sledi: (11. pritisilk u njoj se moze odrediti od taeke Au smeru strujanja vode prema tacld B. i pp.1.1. F A E R Pp Pr B h hb C K . Prirodna cirkulacija Na slici 11.1) (11. uz upro~Cenje da je zagrevilnje vode u ko tlu i hJade nje u grejnom teln koncentrisano u taekama K i R. Pritisal P. Temperature razvodne i povra tne vode su I.Stika 11.1 prika2ana je ~e mil grejnog sistema. Ako se uoei neka proizvoljna tacka B. pri remu velieinu pritiska vodenog stuba definisu temperatura. kao i od ta eke A suprotno smeru strujanja vode.2-12 B. je konstantan bez obzira na us love cirkulacije vode u cevnoj mrezi.2) Uporedivanjem ove dYe vrednosti proizlazi da u tacki B postoji razlika pritisaka koja je definisana sledeCim izrazom: . do grejnog tela R. odnosno specifiena gustina vade.

-uJacija ida Cc bar 1I jed no m Ire nutku posle zaustavljanja kruienja vode te mperalun:: u 1'3Z\\'Odnom i povra tno m cevovodu 7. do bijajll se sledcCc vrednosli (sL 11.2): .. i ponovi izcaeuoavanjc prilisL:a sa abc strane laekc B.::= -IrjJr A -..uliL:a priliska ncslaje eim se lIsposlavi cirkulacija vode <:iji jc smcr strujanja u pr.n. "'cc kao rilspolozivi pritisak cclog cirkulilcionog krug<l.grevaDje vode i njeno hladeojc dciava u tai±i U .2 Serna grejnog sistema sa VlgrtPanjDfl i hlatJDrjem .2.1.1-' hb #4 "& Stika J 1. f U J ( IU) pos le srcdiva nja go mje jed Dai':ine do bija sc vrcdnost ove r:vliL:e : ( IIA) Gomji izraz je do bije n pre tpastavljajuCi da jc u u:'Vovodu u1:oecna cid. J)FOC I::VN. . Mo sc prclpostavi da sc tempcrillllre i gusline 1I njima menjajll linc<lrno. sc do bija Zit bilo kojll t<lekll pa prcma tome postoji nc kao prilisaL: taae .-----. smalralo se da sc . Gravitacioni oapor U dosad asnjcm rilZmatranju vclieinc prili.I I .om (11.~ka koji nastaje usled gravilaciooc sile.'CU pada priliska koji je prouzrokovan savladivanjcm olpor<l strujanju.::::. 11.-I I'OSTROJE.4). Pod lahum prclpos1avkom dobije no je da postojc dva razlieita pritiska u jedooj istoj lai±i Ta r.u .iWA GRA I·TTACIOXOG GRFJ.- he R hr ha h D tpjJp -- .adriati ~'Vojc radne paramctrc. hd - B hk .ode po risiJri btIa i tela. .sIVamosli ODO se ostvaruje po ccloj visini kotla oonosno grejnog tcla. Pritisak L:oOSlalm'3o izra7 . V OJ...

des no) -:i rkll ' Iilcio na km ga.1 1J vod GKAB pripad a svim kru govima. a vodovi Be i FG o nima u kojima su tackc (Ida· Vil m : top loto m R2 i R. dtk jed naki. 11.fe cirklliaciollilz kmgova . ) s lim sto " oznacava vis insku raz liku izmedu srcdina ko tla i grejnog te la. Uko liko pro me na nije linea rna nego krivo linijska.. Za gTejna te la RI> R2 i R3 na se mi na sJ.d. Za ne ma ruju ci hlade nje vode u cevovod ima i zadrzavajuCi isti te mpcraturn i pad II svim grej nim tclima iz se me sa slik a 11.3. Ova Kav sloze ni siste m se moze izd vaja ti II tri nezavisna (s lik a 11. a vod sa mo kru gll koji se odnosi na tacku R3.3.2-1-1 1l7'ot/orcm"i PROJEkTOI'~ 1 'JE POSTROJENJA Z.3 Grejlli sis/em sa vi. t. Tn v:li i i za princip st ruja nja vode . slo znaci da su i priras laj i odnos no gubici pritiska. ras po lozivi pritisci grejnih tela su raz lil' il i i iz nusc: coer -- B - C D -- Rl R2 --< A R1 R2 hI r h2 i h3 K G F E K Slika J 1. . Cevovod sa vise cirkulacionih krugova U pra ksi. 3. sis tc mi ce ntralnog greja nja se sastoje iz vise eirkulaeio nih kmgovil koji imaju II jed no m d e lu zajednicke vodove.6) U llvo m slucaju raz lika pritiska u tacki B jc: ( 1 I. koje li Z pre t· pos tavku linea rne pro me ne te mpe rature po visini ko tla i grejnog te la preds tav ljaill taeke zagreva nj a i hl ade nja.1 C£NTRALNO GREJANJfO ( 11. pri Ce mll Ce plljedine d eo nice b ili zajednicke za sva tri o U njima Ct· 11 \ · lovi struj ilnjil Zit sve bili jed naki. pa su jed nake te mpe ra lure i gllst ine vode.1. o nu a bi tacna fo rmul a za iz racun ava nje raspo lozivog pritiska bila sloze nija.

one se povlace strujanjem vazduha i covek ih udise.8) Ovi pntisci ostva mju cirklllaciju vode s tim sto wei ras po lozivi pritisak imaj u knlgovi sa visim grej nim tclima u odnosu na izvor toplo te. ~ t () za hteva pose bne me re obezbecle nja i tzv. Temperaturska raz lika 61= I. pa je izrilZe niji e (ckat prenos a toplote. T() prakticno zn ati da ee de lovi ccvovoda koji pripacl aju svim kru govima biti pocldc ni onom najne povoljnijcm (vid e ti lIputstvo za c1 ime nzionisanje cevne mrek). visa srednja te mpe ra tura je od uticaja na veclI te mpe raturnu razliku izmedu grejnog te la i okoline. Medlltim. ali to su vrednosti koje se postiZu samo pri spoljnim proje ktnim uslovima koji su re tki. Temperatura razvodne vode od 90 nc je najvisa moguCa ispod temperatura koje Sl! bliske te mpe raturi kljucanja. pa tako kru g grejnog tela R3 ima vcCi pritisak nd kmga grej nog tela Rz. 5. Srednja tempe ra tura vode l! grejnom te ll! je 80°C sto nije povoljno za us love ugodnosti. Medutim. 4. . 6. V I·VCFYNA POSTROJf:NJA G /?-1 VITA C IONOG G RFJ. Veliku 61 znaci smanjeni pro tok vod e kroz cevovod i gTejna te la.·j 2-15 I'll. i povratne I" vade je ustva ri o ptimisa nje uzimaju ei II obzir sledece posleclicc ovih te mpe ratura: 1. Pri visim temperatllrama od 80 "C do lazi do uglje nisanja ces tica prasine na grejnom telu . Kod gravitacionog grejanja raspolozivi otpor je veCi pri v. 11. ) ( 11. zatvoren siste m. =g"1(P p -p.t.1I. ) P II ) = g"3(p" . sto sc cini pode. projc ktnim uslovima . Za to se mora pad pritiska 1I svakom kru gll prilagod iti raspolozivom.-1 NJ. kmg tela R3 je duzi pa voua prelazi duzi put struj anja. napro tiv prima. a time i na njegovu cenu.I" uticc na povrSinu ocl nos no vclicinu grejnog tela. ) I'll. 3.sava nje m prescka cevovoda. ImajuCi sve ovo u vidu doslo se do korisee nja te mpe ratura 90nO "C u tzv. Tempe ra tura rilZvod ne vade iz nad 100 °c Cini da je siste m visokog pritisk. sto ope t znaci niZu srednju tempe ratum grejnog tela.. sto ima za posledicll manjll grejnu povrsinu . srednja te mpe ratura vod e u grejnim te lima je u prose ku dosta niia je r su srednje spoljne tempe rature u grejnom periodu znatno iznad projektne vrednosti (za klimu Beograda ona iznosi od 3-5 0c). Vise !t:mpcrature razvodne i povratnc vad e cine cia je srednja tempe ratura grejnog te la visoka. 2.e mu se nadrazuje: sluzokoza disajnih organa. Prakticno. pri (. nd nos no brzine struja nja. pa se dobijaju cevovod i malih precnikil i jeftinija cevna mreZa. . pa je njegov oseeaj ugodnosti znacaj no po rc meCen. TEMPERATURE RAZVODNE I POVRATNE VODE Izbor tempe ratura razvoclnc I.p. i da covek koji ~e nalazi u njegovoj blizini ne moze da odaje zraccnjem ncophodan deo svoje telcs ne to plo te vee je .2.Cim razlikama razvodne i povratnc temperature vade. =g"l (pl' -p.

Zato se proracun deli na prethodni i naknadni.dec napora koji se tro~i za saviadivanie svih mesnih otpora (Pa) LRI . 9) H . lokalni otpori javljaju se pri prolazu vode kroz krive delove cevi. slavine. pa tek onda sprovesti precizan i konacan proracun cevne rnreze. raspolozivi pritisak za cirkulaciju vode iznosio bi: H = hg(p p - Pr ) (Pa) (11. Ustaljemicirkulacija biee od trenutka kada se uspos tavi IJrzina slmjanja pri kojoj je potreban ·napor za takvo strujanje jednak raspolozivom.Pr.duZina cevi (m) .Todorovit PROJEKTOVANJ£ POSTROJENJA Z. uzirnajuci da se 33% od raspoloiivog napora tro~i na pojedinacne otpore.. tzv.3. na cije savladivanje se tro~i dec napora. iIi tabele u dodatku) Us led razlike gustine povratne i razvodne vode . UPUSTVA ZA PRORACUN Kod vodenog gravitacionog grejanja sila pomocu koje se obavlja cirkulacija vod e kroz postrojenje javlja se usled razlike gustina vodenih stubova u povratnim i razvodnim ce ·ima. Z a grejno tela na slici 11. grejna tela.razlika gustina povralne (P) i razvodne vode (r) (kg/m ) (tabela 11.10) gde je: 2:z R I .visinska razlika izmedu sredine radijatora i sredine kotla (m) 3 Pp . proracunom treba najbriirn putem doci do velicina precnika cevi. Mesni iii tzv. kroz ventile. .f CENTRALNO GREJANJE 11.4.dec napora koji se tro~i za savladivanje otpora u pravirn delovima rnrde (Pa) ili (N/rnl) Da bi se znao napor potreban za savladivanje pojeidinacnih otpora neophodno je poznavati pribhlan precnik eevi. Prema tome. Napor se tro~i na savladivanje otpora koji nastaju pri strujanju vode kroz pr~ve delove cevne mreze kao i na savladivanje mesnih otpo.(raspolozivi napor H) dolazi do stmjanja vod e kroz cevnu mrdu.raspolozivi pritisak (napor). U prethodnom proraeunu raeuna se sarno sa naporom za trenje u pravimm delovirna cevne rnreie.2-16 B.jedinicni napor za savladivanje otpora pri prolazu vode kroz pray dec cevi dcline 1 m.ra. (Pa) iii (N/m2) h . Ukupan napor se rnoie predstaviti kao: (11. jedinicni pad pritiska (Palm) . 1I mestima gde se cevna mreza raeva iii spaja itd.1.

7 95 208.6 110 315.7 137.2 106.7 90.3 94 .3 104.0 70. koji indirckIno dcfjni.1 63. jc: L2 =0.II . r I .0 67.4 ORA JlI TA CIONOO O UElA NJA 147 _ .7 190.5 254.67H L[ (11.2 217.2 161. 4 Raspoloiivi trapor kod gravitaciOllOg gre}tlog sistema Tubela ILl Napor u Pa (N/m2) kod gravilaciollog grcjanja po 1m vcrlikalnc ccvi Povraln:l Temperatura f:lzvodnc vodc voda Q C 60 65 70 75 80 85 90 95 100 80 111.8 290..8 131 .0 149.9 183.0 173.-<>-- Pd I I I Pr -C I . DJlOC EYNA I'OSTROJ£NJ. .4 204.1 65.2 116.8 90 175.8 234.33I-l + L [R (Pa / m) R= 0.5 198.8 86.4 155.6 Kao osnov la dimenzionisanje ccvne mrczc sluzi jedinicni pad pritiska R. Za slrujno kola gn:jnog tela ciji jc raspolozivi napor I-l.~c prccnik cevi.6 140.=-_-1 .-' -1- I - J Slikn 11.2 60..4 101.7 IDS 279.5 97.11) U ovom racunu poslo se od prelposlavke da je jedinicni pad pritiska R konstantan za celu cevnu mreZu posmalranog grcjnog lela.1 122.3 262.1 167.9 127.3311 I-l = 0.0 226.8 85 143.3 58.7 100 243.9 72.

'l" il i t. a povratne 70 nc. . Todorovic PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZII CE/lrrRAL NO G REIA NJE ~ 1. to se kod prll raCllna ovog grejanja vise ko riste strane sa niZ im R. Pos tn '. le sadrl. Tabele za proracun cevne mreze U pri logu knjigc SlI labe le za proracun cevnc mrcZe.2-/. Raspo lozivi na por je 64 Pa. V rednos t mase nog p ro toka moze se izracllnati iz kolicine to plo te kada sc In. Resenjc Pos to jc cev prava. Kroz cev t. pa se say raspo lozivi napdl' ttosi nil I rc nje II pravim de lovima cevi. 11 ka d gravitacio nog greja nja manje vrednas ti jedinicnog pada pritiska R.1 :1 ) Proto k vode kroz ecv se za te mpe raluru vode 90nO °C i specificnu to plo tu C!.4): m=32500 · 0 86 =1397 kg /h 20 .1 -1) ko me je Q II (W) .1 tGmpe ril tllra razvodne i pavra tne vade: (1 1. 1. Z~ celi cne i ba karne ccvi. 12) (11. ne ma mesnih o tpo ra .c podat ke a top lot no m i mase no m pro lo kll vode za raz lik u razvodil villi.= 4.3. brzine struja njil i jcdinicni napo n pr iti s ~ka R (Pa lm ). od 20 K i l K.1' B. 186 (k1/kg K) racuna pre ma izrazu: Vllt! L' 111= lL · 0 86 (khg ) 20 ' II (11. ako je ona deo postroje nj a vode nog grc'ja nj:t u ko me je te mpe ra tura razvodne vode 90 °C. Jcdinicni raspolozivi pad pritiska iznosi: R=-= 4 16 64 Pa m Ko licini to plo te od 32500 W odgova ra maseni proto k (pre ma 11. P rimer 1 D ime nzio nisa ti pravll cev du gu 16 m.Jll"ti ko licinll to plo le od 32500 W. Tabe le (I V i V) prime njuju 5 C i za gravitaeio no i za pumpno grejimje.re ba pn.

2 mm. a obuhvil\a i grejna tela. 1I ko loni z~ precnik lInlltrasnjcg otvora od 64. potrebno je nacrlati i semu lIsponskih vodova .7 i 64. Oa bi se uslanov io laca n jedinicni pad priliska.13 mls i stva rni jcdinicni pad priLiska R=3. tabela VI 1I prilogu.2 nun. oznaci se svaki njen dco. Crtezi i seme za proracuD Poslo se prvo lIcrtajll horizontalna razvodna i povratna mreZa. Ovoj vrednosti odgovara brzina strujanja 0. Usvaja se ova dmga. Nil Semi lIsponskih vodova obeldavaju sc deonice. kao i nil povratnom kraku zasun . Osim crteza horizontalne t:evne mrde. T o SlI vrcdnost i 11 50. odredujll se prethodni precniei i zal im sprovodi n<tkn adni dec proraclIIla. 11.vcdc no kilo sistem sa donjim rilzvodom. veea dime nzija. zhog evcn lualnog iskljucenja vcrtik ale iz rada postroje nja .2 nun i duzine 16 m. biti potreban stvarni napor H=16x3. kao i prikilz mreze za odvodcnje vazduha iz postrojcnja pomocll cevi precnika 3/8". odgovarajuCi protoci torlOk. rilzlik e izmedll sredine kotla i sredine svakog pojedinog tipa rildijatora za svilki sprat. Uspo nski vodovi se crlaju redom prcma brojevima Kojima S\l obeldeni \I t:rteZirna horizonlalne mrcZc u Kojima ih trc ha lakodc \lcrtati kilo i u osnovama svih spralova.3. postroje nje i7. grejna tela se lIcrtavaju tako kako se vide kada se posmatraju iz proslorije u kojoj se nalazc. usvoje na jc prva cev veceg precnika./9 U I~bc li V za R = 4 Palm. Ova serna se t:rla u razmeri sarno po visini. visinsk<:. kao i kolao. deonica.3 Palm Oa bi jedinicni pad priliska bio kao sto je prethodno izracunato.II . Posto takve ccvi nema. U tom c1elll proraclina mo raju sc odredili koeficije nli mcsnih otpora. Izv.2 nun traii se najbliia vrednost sLvarome protoku i nalazi se da je L o 1420. za precnik 6-1. DVO EV II POSTROJENJA GR:A VITACIONOG GREJANJA 2. Zbog toga ce pri stmjanju vode 90nO °C kroz U5vojenu ccv precnika 64. knja prcdstilvlja ccv jednog datog precnika kroz koji prolilZi konsLanl a n protok grejnog f1uida . kojoj odgova ra unllLrasnji precnik 56. grejnil L e la.2. PomoclI lako dobijenih vrednosli za R. Prcthoelni proracun sc sllstoji od izracunavanja jedinicnog pilela pritiska za strujno kolo svakog grejnog lcla.8 Pa S LO je milnje ad raspolozivog napora koji iznosi 64 Pa.:dvida se i na T<1zvodnom.3=52. Nil usponsk im vod ovima pn. . lrazi se najbliZa vrednosl proloka od 1397 kglh. R = 4 Palm tre balo bi da postoji cev nekog precnika izmedu 56. ako je ' . kao i brzina stmjanja vode kroz cev.7 nun i 1580 kglh. U odnosu na usponski vod. Se rna obllhvala i vezIJ kotla sa ekspanzionim sudom.

po<::injuCi o pel sa najnepovoljnijim le lo m nil (o j vcrlikali i lako redo m. no m ccv i za celo poslrojenje. i 11.6.vanja cevne mrcze.3. kao i vre dnosl otpora zavisno <lei br/.c r(ik a le).250 lJ.-. 11.raeve cev/le mreie Primer 2 D imenzionis a Li cevnu mreZu poslrojenja za centralno grejanje sa donjim razv. pre lazi S<.: 1li1 dru gc lIspo nske vodove .) dom. Tabela za odredivanje mesnih otpora U labe li VI dali su kooe ficij e nli mesnih olpora.3.j nog le la celog pos troje nja .{v. nijcg grcjnog tela za lu granu.slika j 1. a koje je visinski i najniie u poslroje nju. a ne Zil krak a (dconi c" zbirnog prolo ka) . opel sc pocinje a d najncpovol j. me· sni o tpori se uzimaju <. koja je vee proracunala 1I okvirll prve strane siSl<:mi' II kolu najnepovo ljnijeg gr.3. b b a b a b Slilm ] 1.7'x/oml·j" PROll:XroVANJE I'OS TF<OJENJA Z4 C£NTRALNO GR£JANJE 11. Te mpe ralura vod e II razvodnoj mrezi iznosi 90 °C. .8.4. To je najcesce grejno lela horizontalno najud .poCinjc sa izracunavanje m jedinicnog pada priliska Zit s lruj no kolo najnepovo ljnijeg grejnog te la. [-l(l r iZO nt a lna i ve rlikalna cevna mreza date su na crteZima 11. kod ra('. slo tesl!) hi · Vii U praksi kad a se prede na proracun druge sirane.t/.5 T .j".5.ine slrujanja grejnog flu ida.a krake b (deonicc manjih protoka). nije od kOll a. Postrojenja sa donjim razvodom Prclhodni prnraclln . Ako sc kod kOlla cevna mrcZa raev3 II dye granc. a 1I povratnoj 70 "C. Kada sc zalim izra!': u!1i1 R i za os lala grejna le la na isloj verlikali. Prilikom odredivanja koeficije nala mcsnih otpora. Ne lreba izgllbili iz vida da iz kolla po<::inje razvod jed .

....7 I'rikljllcci grejllih Ida .. f.. ... ···········-··0 D I @ ~ ....-•••••• ! I C ::) 5050 5050 ~ 1T' _ . : -_. :\ e) - 0) .. Slika 11. D VOCH 'NA I'OS-rJ?OJCNJr l G RAI·n >l ClONOG G I?£lA I JA 25 1 8 ~ @ !E) ic. : ® 14 150 21950 1 • __ . __....6 Horizonlalnu cevlla mreia lJSI"a{SI(I VOD GREJNO TELO f------..1.J ... _.1 --_ ..... .. I : '" I 18 : I ~ om 9 .0 ·' 1 1(22) :. : 8 i8 om m ..I I .. • 0 Slika 11..··----·····----···.·······.----0 GREJNO TELO USFaJSKI VO 0 ..

" -. N U) o o '-- o ..252 B...8 Serna /lspoTlskih yodova ZJl primer 2 .. Q -- f .~ ® .- :} I v i/ / v or-o ." r ....." r .." . N 2 L-- L. . I ..: .. -.. 006t' g .. . I~ "" Sliluz 11.-__r ... Todorovic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO OREJANJE _ ..

19 = 68 Pa 145.8 m R = 296.0 6.2 3.0 1.0 3.0 3.1 : 15.lI Prcglcd dnzina dconica Broj deonica 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Duzina (m ) Droj dconic.3= 318Po 0.6 10 11 12 13 14 1.Om R = 145. dulilla deonica 1.19 = 194.3.2 1. DVOCEVNA POSTROJE ~A GRAVITACIONOGGREJA NJA 253 Tobcill ll.8=491.0 5.4 1.8 = 33.67 x 318=213. II . 7.1 : 23.D 1.2 m Po R = 213.4x9.8 Po 1= 8.dconice 1.1 m prel hod no je vee ul rosello Za Irenje u deollieamo 15. 14.0 = 9.2.6 x I22.14.3 = 318 p" O.6 x 122.0 6.14.2.0 1.3 = 733.2 6.8 I. 7. 3-6 preoslaje Duzine deonica 3 . R Raspoloiivi pril isak Za I rcnjc u pomcflut im dconicam:l U deonicama 1. 8 ukupne dllzille 21.1) Za trcnjc II prvim dclovima oS I<tjc Ukupn.II .0 1.67 Palm eI) Kolo grejnog lela 104 .67 x 733.0 x 122.6.18 ledillicni pad pririsb VC l1iknln III H = 2.2 3.11 . 2.1 15 16 17 1H 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 Dui inn (m) 20 1.4 1.8 : 8.7.6 Pa 21.4 7.7.Ox122.2x9. 8 Ras poloiivi prilisak (Iabel a 11.1 Po 1=15.11.4 m prclhodno je vee ulro!eno Za Irenje U dconicama.8 Raspoloiivi prilisak H = 6. 2.2 Prcthodni proracun Vel1iknln 1/ a)Slrujno kolo grejlloglela 03 (Ilajnepovoljllijc) ·deonicc I.8 Po 0.10.0 6. 15-1 8.4 5.4 7.1 Pa 7.2 = 9.0 1.8 Po .6 x 31B = 213.3= 733.19 Palm H = 6.73 Palm c) Kolo grcjnog lela 04 deonice 1-8 RaspolOiivi prilisak Za Irenjc u pomcnulim deonicama U deonicama 1. 8 ukupne dui inc 7. 11 · 14.6 lcdinieni pad priliska H=2.8 lcdinicni pad pril isb b)"olo grejnog lela 103 deonice 1.9.0 1. 2.7.4 1.2 1.4 3.1 1= 23.

3 = 733.8= 27.3 .25-1 B. T rai:va suprolan smer odvajanjc Wo/W= I .7 Po 68+ 125.85 Palm Z:l Irenjc II pomcnu tim dconic.1ma 9 i 10 D uzin3 dco nica 9 i 10 Jcdinicni pad prilisk.4 m) . 19 = 68 Po 13.67 x733.9 Pa I = 10. dui inc 13." .7 = 193.0 .3= 318 Pa O.4 m U dconi mma 3 i 6. 26 Jcd in iLlli pad pril is. Prcgled koeficijcDatB mcsoih olpora: deo oica l ·kolao · Iuk.5 Q. Koe ficije nli mcs nih o tpo ra.8 = 34. 2.67 x 318= 213. dClInice I .67= 125.4X IO .8m I? = 297. 7.9:10.1 : 15.2 : 8. U ovo m pre me ru proracunaCe se de taljno ko la grejnih tela 01 .4 Pa 46 + 145.6 Pa (I = 5 m) tlcolli"" m" I i 8 (I = 5 m) dconi"" ma 19 i 22 (I = 13.4 01 R= 167. os talo se proracunava polazcCi od jedinicnih paduvil pritisa ka. 8 dllzine 7. 19· 22.7I'a 297.4 x9.= 300. R Rnspolozivi pril isak 5 x 9.08 1.1mn Prcth odno jc vee lI(rosena /I = 6.8= 49 1.3 Irenjc 1I ciconic.Ox9.Ox9. 102 i 103.1 9= 46 Pa 13. 1 I'a 1 = 15.4 P. dati su u pose bno m preglcdu po deonica ma. 8 Raspoloi ivi pril isak Za I rcnjc u pomcllLII im dcollic.85= 145. koji SlI izracun<lti u pre thodnom proracunu.4 = 19 1. Tod()ro!'it PROJEKTOVANJE POSTROJENJA 2. 11 Palm Na knadni proracun Na knadni pro racun se sprovodi pO formlllarima_ Dco formlllara se pupunjava po· tl acima iz pla na cevnc mreze. 19.1 Po dlli inc 5 m Prcnsl:ljc loa Irenjc u dconicama 19-22 Dllzin.001 U kupno je ul roscllo rrcest'lje 1.8: 491 "0 7. Preoslaje za I rCllje II dcoll immo 23· 26 Dui ina dconica 23 .6 x I 22. 19= 461'" 167.l 3.581'a/m VCl1ikn ln I c) Kolo s rejnos lela 0 1 .23· 26.1 0..0 x 122.67 x733.] dcollica 19-22 Jccl ill icn i pri lisJ k f) Kolo grejllog Icla 102 .8 Pa 0. r/d=1 <leoniea 2 2.1 CENTRALVO GREJANJE Za I rcnjc 11 pomCntll im dconic.4= 10. 22. 03.ukupno ut rOSena 5.8 m R = 300.1ma Prc th odno vee ulroscno u dconicclOl<1 I i 8 ukupnc J-J = 2. tleonice I. sa opisom olpo ra..1ma Preillod no je vce IIlrokno II dcolli""m" I.21'" 8.

1d =O.0 wu1w = 1.5 1.21 uka .J 3.3 dcooica 20 .0 w"lw=O.W=O.64 d.}.IlIk dconicft 11 0.5 .T ra&.7.0 .5 1.8 2.64 .8 3.l suprolan smcr.1d = 1 35 dconica H .'tzni ventil .6 d eooir. 1 1.!V=054 tioid=0.'Y.0 dcnnit-n 1-1 .6 !l. IS 0.II .0 d co nic. prolaz W.IcI=O.T rat. 1 dconica 17 .prol. 1S UIi 2.2 luka .0 d.3 1. DVOCEVNA POSTROJENJA G RAVITA CIONOG GRElANJA dconi cs 7 ~ 255 T ra~ slIprotnn smcr. sabiranjc 1 -.5 1..una krsno oovaj:mjc.0 1.. 16 .9 1.T meva snuimnjc HlJ/""' :::: 0. odvnjanjc Hlu !w= O.0 .Q 9.0 dcooica 19 ./t1 = 0.5 1'.6 bQ 3.2 1l1ka .5 1.Z...2 IlI ka .2 1ub 3.0 U 2. 12 ..T raev3 suproto ll smcr.zasun Q.T rac"V..!(rcjno telo dco nirH 13 fd 11.5 0.79 dcooi .2 1l1 ka .88 .6 1.6 .6 .5 (l..T ra&a suprolan smer.W=O.67 dc onica 18 .0 Qd 3.0 4.4 2.2 1.unakrsno odvnjanjc Wu/1V=O .77 .. odvajanjc WuIW=O .lW= I.2 1uka .izvueen ko mad (za o lJilaza k deonicc 12) . ouvajanjc 0. pro laz 2 0.prolazni ven lil <!.una krsno salJi ranjc.1SU II .-B c1. odvajallje Wo/lV=O. sClbiranjc VJII =0.79 .lI nakrsno salJiranjc I-.0 1.54 dold=O.

5 <leonia 22 • zaSUll · 2 luka 0../V = 0...izvijcni komad (za obila7.1 <lconia 26 .T raeva sabiranjc tV.grcjno Iclo 0 =1 1. sabiranjc ~.3 1.256 B.9 deonia 23 · T raeva pIOIa7. sabiranjc V.5 1.IMI=2.0 2.prolazlli vent if .3 l.ld = 0. Todorovic PROJEKJ'OVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE .0 U 8.lV = 0.3 1.2 1uka .0 4.5 4.0 dcon.ld = 0.0 U 9.T ral:va silprotan smCf.0 11.0 4.3 .grejno lelo 4.8 U 12.5 l. Ukoliko je u naknadnom proracunu za cevnu rnrefu menjan preCnik neke deoniCC. sabiranjc tV..67 1.l! 3.zvijen xomad (za o bilaz.0 0. U ovom pregledu paraleino su dati koeficijenti mesnih otpora i za promenjen precnik.5 11 .T raeva prolaz.l.Q 2.ica 25 .0 ""u/Ml =0.0 0.6 1.0 10.IW = 2.ak deonicc 23) · T raeva suprolan smer.4 <lroniao 21 .0 4.2 <lconiCll 24 · T raeva supro 13n smer odvajallje Mlu/tV -2 luka .prolami vcnlil .. = 0.35 d.2 o Napomena: . oovajanjc W.2 luka .54 d..k dconicc 19) . .

0 • 50 t 114 I 9 '.5 7.9 17 51 0.' 1.8 336 LI·R+'L Z Sa izmentenom deonicom 20 + I 31< 259.7 + = 832.0 3. 14. 7 < 7.5 7.4 + 35..3 +7.S 50 'L"R+'LZ Sa IzmenJenom deonicom 8 + - 0.S 0. Masonl Duzlna cevl d protok p rolok oonice (kg/ll) I(m) (Wj (mm) b w (m/s) R (Palm) I·R {Pal H Z (Pa) d (mm) k w (m.4 I .( I 3.0 1.Tabe18 71 .22 256.11 Palm Utr0$9no u deonicama I . 7 21.6 28.4 16.4 0.13 • ..' .11 0.0 3.0 Z (p. 11 15 15 3.0 1.07 0.8 +37.3 11.5 2.6 . ".900 0.R (Pa) 0 H 0 Z (Pa) ' ·R (n _/'I) (Pa) • 19 20 .73 Palm . Raspolotivi prilisak H _ 733.05 I 3. 1/1 IZ PLANA MAE1:E Prelh. 391 9d 9d " 91111l 2100 2100 9100 14150 21950 " " 12 22 26.' 21 22 I7SO 7800 ". B Jedinitn! pad prillska A _ 33.11 so SO 33 so SO 112.4 1+59.l3JI -- -.' 0. Duiina cevi d eonica prOiok prolok ~~ICO (k g/h) I(m) (mm) ~~ IZ "'LANA MREte NAKNADNIPRORAtUN SA PRElHODNIM PRECNIKOM SA PROMENJENIM PRECNIKOM CEVI AAZUKA w (m/s) R (Palm) ' ·R (Pa) h 2.19 Palm 60 0.' < 318Pa Kolo grelnog lela 102.3 11. 9" d 2.2 3.' 55 + 11 . 9" '. pfe~nik NAKNAONIPROAACUN SA PAElHODNIM PRECNIKOM SA PAOMENJENIM PRECNIKOM CEVI RAZUKA conica Top!.6 ' .KoIo grojnoo lola 01. 626.5 + . 19.5 1315.3/4 I 0. KOIO greJnog lela OJ. 1/2 O . p q Jedinitni pad pritiska R _ 9. 136.' 1.14 0. 9.5 3.2 '.2 14. pretnlk Mesenl Top/.7 I < 318Pa 1<010 grejnog lela 103.' 24SO "'0 '900 1/2 " 21 0 ".3 3.8 20 267 'LI'R+'LZ- 359.07 0. RaspoiolM plilisak H '" 318 Pa 21950 14150 0. 34.1 130 '0 3.0 36.0 3.I 'R+'L Z " "". 112 1/2 0 207 73 0 387. S " " 280 32SO 32SO 6OSO 25 140 '" ".1 15 19 '.0 5.8 pad pritiska A .22 0.2 b . II.2 + 47.8 I 118. Utro~eno d • 1 \{4 I 9 h 318Pa .4 +47.0 1.3 '. 1 75.8 Pa u deonicama I.0 0.3 55.' I pI~isak I 0..5 5. 1 1/4 '.1 1.22 0.6 1/2 0. 3. ·R (Pal 0 H 0 Z (POI) '·R (n .3 112.9 1.0 6. 2.17 0.ls) R (Palm) m '.7 + 59.13 0.0 9.1 Sa I2menjenom deonlcom 24 I I I I .0 1.5 31.9 74.5 +1 4.0 1.0 131 .ls) R (Palm) m .3 9.2 0 I 107./'1) (POI) Z (p.5 < 733.' 2. D (POI) I • I 2 . D (POI) I I 36.10 7800 1750 336 7S 7S 7..5 7.6 3.19 Palm 9.111' Prelh.5 '.9 74. 11 0.0 5.' 11. I 'I.5 126.' 3.0 5.0 1. .14 0.4 13 " 7 391 • I 15 16 17 60.6 60.2 31< 1 1/4 5.2 I J 6OSO I I 3. Raspolo!ivi prilisak H u deonicama 1. .9 I Jedini~ni p q VERnKALA I.5 i 24.0 39.15 I 22 I 153.5 5.0 2.22 0 33 I 120.8 127.4 306.8 Pa Jedinitni pad !Xitislca R ." I .0 19.6 VERnKALA II. IS 0.5 9.~ - 656.4 26 280 ".0 13. Aaspololivi H _ 733.8 Prigu~il:i 100 Pa Tabels 11 ..5 I Ulro~eno I 210 105 1.17 " " " 22 " . 22. .2 7.0 1. 7.1 0 11 11 12 70.10 3.5 33.0 Z (Pa) d (mm) w (m.' '" 1.2 1. 175.5 11 .6 0.

Vrcdnosti dodatnog napora date su II tabclama ILIV i I LV. Ovo zanemarivanje toplotnih gllbitakil u ccvovodll gotovo uvek je opravuano knu sis te ma sa uonjim razvodom. U ()st illim dclovima prikazanog strujnug kola cevi se hlade.lVljajll nize tempe rature voue i u vertikalnim vodovima.gornja razvodna meda jc izolovana .9. Postrojenje sa gornjim razvodom LJ uu sada imdim prorilcunima ccvne mreZl: nije uzeto II obzir hladenjc ccvovoda.razvodni vod. sobne temperature 20 °C .MA GR.glavni IIspon. a time i stvarni rilSpOI07 . Podaci vazc liZ skdeec pret postavkc: .\'JA 259 11.~ki . Mcuutim. kao i lJ horizontalnom povr<ltnom ccvovodu EF nema gubitaka toplote. prema semi na slici 11.lI iz kutl. Zato se za prelhodni proracun raspolozivi napor odredujc isto ka o i Z<l do nji razvud.4. Pri tome se smatra da u glavnom vodu FB. dodajuCi dopunski pritisak /)J I: Razlika J:(p p - p. posto je ovaj deo ccvovnda dllbro izolovan i nalazi 5C u prostoru vise temperil ture.temperaturni pad u grejnim telima je 61=20 K . POSTROJENJA SA HLADENJEM VODE U CEVNOJ MREZI v 11.9 objasniec sc izraclInavilnje m stvarnog napora.ivi nap~ r.te mperatura lavana oo e. potrebno je osim protoka puzoilvati i precnike ccvi.temperatura razvodnc vade I. O bzirom na izloze nn. kao i 1I povratnoj horizontalnoj mrcZi. pa se kod ovakvog postrujenja javlja i veei raspo lozivi napnr. = 90 °C . kod gornjeg rilZVoda horizontal na razvouna mre?a najCcsee prolazi kruz prostorije niZih tempcrilturil (hladan tavan).1. kau i izolacijc ostalih vertikala .4. za najbliZi i n<ljdalji vcrtikalni vod .1. raspolnzivi napor bi iznosio: Da hi mogli da sc mlrede toplotni gubici u pojedinim deonicilma. OJ '0 EVNA POSTROJ/. posto se j. kao i ccla horizontalna povratna mrdil se ne hladc . a dodatni napor zavisi ad hll- rizontalnllg udaljenja usponskog voda koji se proracunava od glavnog usponskog razvodnog vuua.II .visina spratova je 3 m . Usled tog<l je veea razlika gustine vode u glavnoj vertiblnoj razvodnoj cevi i II ostalim dclovima strujnog kola 1I0ecnng grejn)g tela.1.-1 FrJ:~ CIONOG G RFJA . sto jc n:alna pretpnstavka. koje 115tvari te k treba prorilcunati.) dobija sc dircktno iz tabcle 11. La knln grcjnog tela 1\. tako lIa Sll toplotni gllbici II mrezi vcCi i ne mogll sc zanemariti. je r se s matnlln da je voda na ulazlI u grejno telo iste temperature kilO i voda nil izlal. Z<l kolo grejnog tela koje je prikazano na sliei 11.

r. .- J Slika 11. prc ma tabcti 11. pre ma kojima je grej no telo i dime nzio nis ano. / /// /////"0// -. Medutim. grejn. . VI.!V koji Sll d<l ti za ne izoJovanc cevi. pod a tkc u tabe ti l1.. il oel 20 « knd ieije ntima iz tabd c II. Korekture za p ro toke vode kroz grej na teta koji se raz likujll ()(I 50 kg/h. Uko likll kroz pojedina grejna tda prntii'.I I :P 4 I '<t .l te la. trc ba korigovali lIkoliko je te mpe ralllrni pad raz lii'.9 Cevlli sis/em sa gomjim razvodom Vr dno~li za ve rl ika le izmedll najblize i najudalje nije.r.r. . N . U sllll:aju L1 a se na spra tu ne nataze dva grejn. u prime tno razlii'.1Zl1 iz njega nae ad predvide nih.A CENTRALNO G REJANJE .na sva ko m spra lu iz jed nc ve rlikalc snabdevaju sc top tom vodo m dVii gn':. ncgo sa mo jed no .k aJe a d gJavnllg lIspll nskog voda. najdaJjc vc rl ikale do 30 m i pre ko 30 m.TodofV"i i PROJEKfOVANJE POSTROJENJA 7 .260 IJ. Ida.in.tjblizu i najda J ju vc rt ika lu za ud a ljenj. B ~ P2 p. Poveea nje sc vrsi proce nllla lno. merod . izracunavaju se Jinea rnonl in le rpo Jaeijo m. odnos no zavisno od udaljenja pos ma trane w rti.. r A ~ . Z bog loga SIO je usted hJade nja cevi le mpe ra ture vode na utazu u radijator i izl.- P3 (") . VII. svaki ko ti i:ino m vode od 50 kg/h. . U tabe li se proec nlualno poveca njc navoeli za n.r.---Ps I --- J E F• -l() .V vaic za izolova ne cevi 1I ztjebovirna 1I zidu i 10 i za L1 rllgl" tc mpe ra lurne padove u grcjnim tctima.r. VreLi nosli iz tabele 1 1.iz Iabcle 11 .wna je po lovina slva rnog pro toka vode. povrsine se povecavajll.. uvode se pre ko multiptikacio nog koeficije nta . ite ko tii:ine vode tn·lla rai:ul1a li sa prosci:no m vrednoscu svih grejnih te la na pOS ma lrilnoj ve rlikati.Vlllu kojoi su podaei dat i p rc ma dc ktll hJ aele nja.

I ". '" 255 265 '05 . 177 pN' .. 314 '16 " '27 206 '57 226 on 333 373 3<3 300 '51 '" '" 3" '" 392 '" . .." . . 3 . 3" 275 '" .Tabels 11 . 255 . . ' \8 '96 '" 333 300 " '86 '05 ' 35 353 preko2 ..0 300 • Odnos/ sa na najblif u i najuda/jenlju vertikalu . '12 . '" 373 333 .... ' 37 226 " ' 07 . . 382 510 01' <13' 588 559 520 392 353 31' .. 00' 383 42' '" . pNO 78 " ..\8 " posl.. 00' 363 333 ". ." • 31 177 275 3" 29... 50 ""... <13.22 ' 65 ". <13' 392 343 '" 314 213 preko3 38' . posl." .. ..I pN' post pNO posl.0 '" 50' . (' pralova) zgrade """' Qralno leto na nlvou Horlzontalno _prufanlc postrojenla 1m) 10 pIYa' 20 . 265 '51 2<l6 ' 37 '16 18. 01' 22' 3" 255 m 373 500 '" '55 '18 '" '" ". .N Dodstni napor u Pa za dvocevno gra vifaciono gr8ianje (vertikale neiz%vsne i pored zids) B . . .02 ". pelko 1 • 5 prako 1 .... pNO "".· " '57 ".. '0' 353 44' " ... 00' 50' 510 46' ". 373 520 48' '" 382 53' . 31 ' '55 382 . 579 539 .

(.017 grcjnim lelim" Tabela Il.65 1.2K 80 "C 0.loo pnriAnjc .0 rist c .. r:.77 0.1 kWh Nnjhlii..76 1. pO/.'oJ I 'fJ!r:Hl c NHjllllltljcnijtl n!r1ikal. nl7. I najdalj.NJA i'.VII Korcklllra labclell.1"'" . Za odstllpanja stvilrnc kolii:ine vodc do pomcnute vrcdnosli.ka (tai:ka 13 n<l slici 11.15 O.. Po zavrsct\.lV i Il.-13 IJ 0.1Q 20 5q (W 30 S8 40 98 lOll 49 69 7X 1)8 .:njl· vode u sva koj deonici i izrai:unava sc s rednja vrednost gustine vode .9) ravna lc mpL' ralliri volle na izlazu iz kotla. pa se raclina hlall.1 7 98 11 8 137 157 177 127 147 177 196 50 IIR 127 147 177 196 216 60 137 11 7 - 177 1% 216 H5 Tllbela II. N. ma labcJi 11.00 1.a 10 40 (.) isp. Za dmge temperatllrne padovc II grejnim Iclima pol reb!" 1j.5x 053 0.S Ion 120 140 160 180 21XI O .. Pri ovom ra clInli smatra sc da jc te mper<llura volle na izlaZll iz verti\.lV la prolokc kojc sc razlikujll od SO kglh Prnluk Vcrti11oI.62 056 052 OA9 ~ i I 0.X. Kalla jl' .15 90·C 1.'IiHI""JI'Ir 1'1I0 1l:Kf() 1 '. prl·thollnom prl:cnicima .00 1.JIIcntlII I'"ni Inul Tempe".0 1.49 0.·1 6 0.V za <In'ge lempcralllmc pa<lm'e T'': .alnog ralvOt! · nog kr:.6K 0.: lUX. kao i prci:nik deoniCit.7X i'oda ci II labd i II.'0 I DO ·C 1.0() 1..jlollj" \'crIHa.A CEN r/(·I i AO G RU.27 1.l NJI-: Tabcla (l.nal je i prnlnk volle kroz svakll d<:oniclI. hnvima) llruj ni. vode kWl gn. Provera stvarnog raspolozivog napora Postn je odrcllcn "prethollni" r<lspoloz ivi pritisak (napor). V nodalni nnpor II PH za dvoccvo gra"ilaciono grcjanjc <l'crtikalc izo hn'anc i II i.ljc.) XX lOR r-...I .oo. .si sc dimcnziunisanjL' ccvne mrde sa tzv.9 1 0. v. 11 A. VI Koreklllrll lahele 11. h. jno tdo :'0 !~g!h . POSTR0 1l.12 XO 0.vk<! C l.73 0.8C) 1.om d. IInrl"l.:.>oslrojcnjo 10 3') I 2 3 ~ 20 .:.t . 2 Il..VIII izrai:unali Sli pod prCl r-oslav\. \.t jc prolo\. nob:: iz tal".11 ovog del" proraL'lInrr.\·odnc n)(le 10 20 ..2.'6 59 69 IIX li S 127 1.70 O.75 OJ.

IA tlrcko 30 m najbli:h.005 rn/m.'I 4 5 I 2 .87 n. Tahel a I 1. I 2 3 4 I 2 . Is to tak ll tre ha znati kojc Sli d co nicc izo lo vane .53 0.65 058 0.II .18 0.77 1.39 0. 10 6 4 12 2 I 2 J ~ 5 (.60 0.10 60 1. " " ibl i1.1 X Korekillra lahele l1. apclmena: U spratllvc Ifcba racunati svaki nivo zgrade iznad kotla.46 0. prizemlje bi prc' d~lavljillo spral I.42 80 IOU I lO 14{J 160 180 200 . mogli Cc je tacno IItvrditi rilzlik c gus timl vodc nih s tllbova II svakoj d 00 nic i i glavno m uspo ns ko m kraku .lj.1 7 0.70 0.42 0. Tubcta Il.VIII I'roccnlualno povccanje povesinc grcjnih lela kod u\'Occvnog gravilacionog grejanja Ilroj Sl'ntlm'lt Si'l'll I NHjfhtljM vcrlikHhl flo 30 m NAjllAljA vcrllk.VlII za prol ok koji sc razlilmjc od 50 kljh Proluk VcrlikHl.14 O.1 26 . :.1 1.45 0. vc rtikHht I 2 3 I I 10 II 15 15 X 7 8 :. /JI izra i:un~ta VCL1 '''~'1 I'OSTlIOJ£NJA (i UA VITA CIONOG G REJrl NJ. kakvo m vrs lo m izolacije i koje dcb ljim.1 gllstina vode u svak oj dconici.jeh'ljH vcrlik"h.74 0..gnulc najhlii H \'crlikHIIt m.\ 4 5 6 6 13 8 5 17 10 7 5 Iii II 9 6 4 21 13 10 8 17 9 7 18 II X najll..36 ""i""1 in ( kl!lh) 20 . Prilikom pro ra i:un a hlalil:njil vode u poje Liinim dconicilma [re ha vod iti ra cun a dil jc nilgib ho rizo nt il lnih vodova 0.53 0. 23 IS 12 10 X (. grcjnog tela l.8Q 0.96 1. 44 R r. "crtik"IH 20 18 II IQ 12 Q 20 15 8 5 3 13 9 7 5 J 17 10 R 6 4 " 6 10 7 20 15 'I 22 16 II 9 6 7 5 Z2 16 II :.

>1 dnlgc lcmpcralllrnc plldm'c Korcklll .koci"icijenl prolaza to plo te kroz izolova ne ccvi.t .1 7) Z a tcmperaillru o koline koristc se sledece vrednosti: a) temperalura proslnrijc ako SII ccvi alvarcna izvcdcne .80 1.1 6 Wh/kg K U pre thodnoj jeunacini IImcsto srednjc Icmpe ratllrc vode kaja se izracunava pre ko izraz<l : u ko me je: 'I -ulazna tc mpe ralura vod c u deonicu ("C) [·kn(tt -'0) (.specificna toplota vad e (Wh/kg K) c = 4186 . 0.lsell: II svako j ill .XI (W/mK) 1m .·. b) 35 °C za iznhwanc cevi kojc Sll postavljcne 1I zatvorcnim zljebovim<l zilla.hlauenjc vode (0C) I .X Korckillra tahclc II..izlazna kmpt' rntura vodc iz deonicc (0C) uzima se Icmperatura vode na ulazu u deo nicll. c) 45 "C za ncizo lovane cevi poslavljene u zalvo rcnim zljebovima zida Koc(icijenti prolaza toplole kJ/ za izolovanc i gole cevi uate su u labdi 1 I.. a lIci nje na greska zanemarijiviL Uprosccn obrazac glasi: (0C) (11. Xl.(j. svcdcn na L m dllzinc.VIII TClDl)CrJllllrni (lIHI.I LNO GRElANJ£ Tllbclll Il. prvo se racuna hlad e nje vade dcanici po obr. Vrednosl raspolozivog napora mozc se izrauunati kada je poznata srcdnja tempe:ratura vade za svaku u.'c I.tcmpcrillura oko line ("(:) (. (lcilava se iz tabc k II. cime jc ra cun znatno uprosccn.'onicu: . Todom .J IJ.prol a k vOlk h oz deLl nicll (kg/h) (' .1/kg I< = 4186 Ws/kg K =1.00 I 15 II grcj nim lclima 10 20 30 Pri prove ri slvarno raspolozivog napora . N 7.t PROlFXrOVANJE POSTROJ£NJA ZA CENTR. ..duzina u eo nice (m) k n .srcdnja le mpe ratura vode II deonici ("C) I" .

II - . DVOC£VNA POSTROJ£NJA GRAVrTA CIONOG GREIANJA 2(. 2 (D C) (11.11.5 I ttl = I.srednja gustin a vode u de.Pr) moze sc dobiti direktno iz tabele III II dodatku.vis ina deonice (m) Pili .raspolozivi napor 1I odnosu na dconicll /z ' .srednja te mpe ra tura vode u deo nici (DC) 61 . +/.tc mperatu rski pad IIsled hlade nja (0C) J-I .1 9) (11. 20) gde su: ulazna te mpe ratura va de u deo nicu (D C) Il .izlazna te mperatura vode iz deonice (D C) 1m .mici. koja odgovara te mpe raturi vode 1m (kg/m3) Vrcdnost razlika (Pm . 1R) (11.

679 0.498 0.451 0.<30 0.335 0.6<11 0. 09 2.431 0.251 0.637 0.301 0..134 0.264 '/2' 0.09 2.595 0.465 0.219 1.72 2.1 4 "0 3.551 0 .0<3 0.321 0.763 0.585 E £1 JO 0.28 1.291 0.XI Koeficijent prolaztl toplote k'R (W/mK) za izolovane Prot.565 0..319 0.545 0.2 1 2.632 1.578 0.025 0.05 1.938 0.360 --- '0 50 60 6S eo 90 '00 0.1 5 kR mm 20 30 '0 50 3/8' 0.805 0.56 Vertikalna cev .948 0. 189 ~I 50 60 0.698 1.745 0..609 .352 0. 1.733 1.081 0..529 0.74 1.419 0. 419 0.314 0.605 >So '" 1.93 1.609 0.298 0.658 0.86 " 1.335 0.Tabela 11.065 0. 51 .839 0.148 0.814 0.52 1 0.632 0.628 1.928 0.366 0.858 0.267 I 0 .8 19 0._ 0.856 • ~ .933 0.305 0.56 2.285 0.893 0.489 1.929 0.2 1 " 60 6S 2.327 0.50< 1.661 0.683 ' .498 0.851 " eo 0.395 1.E E " 1 1/':" 0.14 3.154 0.949 0.437 0.363 0.238 0.402 0.902 0.701 0.'191 0.269 0.53 1.651 200 1.349 0.451 0.811 0.015 0.23< .618 0.209 3/" 0.67 2.05 1.469 0.376 0.423 ' .3 13 0.)l I 60 '0 20 0.38< 1.118 0.201 0.2"' 9 0.533 1.702 0.67 eo 3. 487 0.741 0.5 13 om podvueene vrednosti oznaeavaju d ebljine izolacije keje se preporueuju ked r8Zvedne mre!e vodenog grejanja Koefi cijent prolaza toplote za gole cevi k (W/mK) Procnik HOrUontalna cev >S 20 1.872 0.618 0.2 12 0. 4 15 0.434 0.526 0.594 0.378 I 0.278 0.939 0.642 2.971 0.28 25 0.655 0. cevl CCVI u zgradama: k'R = 1.535 " 0.208 0.516 0.177 0.364 0.765 0.) • • :0' • C • • c :5' ~ 11 " .365 0.725 0.612 0.43 1 0.98 " 50 .449 0.566 0.688 0.080 0.529 0.'" 0.154 0.253 '" 1. "' 27 0.701 0.399 0.557 0.54\2 0.186 " >S 20 2S 0.556 1.240 0. . 490 0.451 1.345 0.329 c .562 0.512 1.2501 0.640 0.. 441 0.300 0 . .369 0.454 1.12 3.

a 1m srctlnja vred nost te mpera ture vatic u deon ici . kao i kntl proraclIna eevnih mrd il svih vrsti grejanja. Vrednost I I od nosi se na lempe rafllfu votl e na ul azu u deo niell. Pr iliku m odrecliva nja visina ho rizo nt alnih dconicil .RG . Na knadni proracnn sc izvocli isto kao i kod do njeg razvocla .f POSTROJ EN}A (j R4 Vn :4ClONOti GRE/A N}. . tre ba lIsvaja ti za deonice najveceg precnika. a k 'R koe fi eije nl pro laza to plo le izo lova nc cevi iIi kocficije nt za go lu eev (tabL:l a J UV i ll.(J. U fabe li za k 'R d ate su vece vrcd nos ti (k'l< = L 15 k R) uzi m<ljuci u obz ir d riacc za CCV l. gcle je Q kulicina !Oplole koju ce predati voda.I'N. Raz lika (Jim .p.3. Dl 'O('[. o nd a tah o povecanje R 1I odnoslI na pre thodnu o dre deno. koja pro laz. poveC<lvajll Ci tako dobije nll vrednost prema tabe lama ILlV i 1l.VIII. D a bi se ubrzilo p ro racun i izbegao veCi naknadni proraclIn. prema Kojima se vrsi proracun hladenja i izracunilvanje stvarnog napo ra .u g(Pm . treba vocl iti raclln a 0 pred vidc no m nagibu eevi (0. pri naknadno m prora clInli o bicnll se usta novi tl a se za pojedine cleonice do bija veca vrednost R od pre thotlno o tlrccle ne.V. a t>T te mpcr<lt urski pad 11 grcjnim te lima . Ako se to cini . Sa ovim na porom odredllju sc pre thudn i precnici. ) (P~ /m) ii ' (0C) (Ill ) N ( Pa) I 2 3 4 6 to tt t2 l3 t4 U gornjem furmularu G" prctlslavlja casovni protok vode koji se dobija iz: (J/ . a za ne ke manja. V) .005 m/m). ' lJje tempe ratura okol ine. Raspo lozivi napor 1I pre lhodnom proracunll izracllnava se kao j kod do njeg razvuda . f 267 11. prosccna vrednos t za je tlno strujno ko lo. Proracun hladcnja Prilikom proracllna gornjeg razvoda zbog hladenja vode povccava se povrsina grejni h fe la prema poclaeima iz tabell. J l. t>T Q (kg/ h) . Prnraclin hladc nja moze se izvrsili tabeJarno pomocu formulara sa s ledecim podClcima: Proraclin slvarnng napora Gil d ( mOl ) (kg/h) I (01) S k'!< (m) :) (W /m· 'K) " (or) 7 ("e) '" II 6J (Ue) 9 ("C) '1 I. =-·O.J I. moze se jos II pre thodnom racunll iCi na otlredivanje precnik a i pre ko veCih vrednos ti za R. U ovom [ormul a ru s je dcb lji nil izn lileijc. Z alo. a 12 n<l iz lazu. tre ba imati u vidu da je pre lhodno odrede ni jedinicni pad pritiska R.g jc raspo lozivi napor pO I m vis int: deo niee .). h ' vis ina dcu niee ( ne duzina) i [J raspolozivi napo r deo nice . do k S li za vc rtik a lnc deo nice v i ~.i kcoz deo nieu.n c ray ne tlllzini tlc untce. Kod prora clloa cevne mreZe sa go rnjim razvodo m.4.

je r ko liko 5e vo da hl adi u ovim cevima. sa gor· njim razvodo m. Te mpera tura vo dc na iz lazu iz kOll a jc 90 "C. a kroz grejno te lo 104 na sprillu 140 kg/h.. Trx loro". G rcjno lclo 04 Dod a lak za najdalju vertikalu i prvu e taiu zgrade sa dva nivoa iznosi 15%. P. Kod mesa njil vode pri spaja njll dve iii viSe de o n ica.2 10 II 3. 11. I. ~ju Ci 5e sa vodo m kojo do laz i iz ve rlikala bliZih ko llu .4 8 9 du7. Uspo nski vodovi Sll vode ni u zlje bovimo spo ljnih zid ova . za s iste m koji se na la z i na slikama I U O. povrs ina grejnih te lo se povecava dodatko m pre ma tabd i II.VIlL V c rlikilla III sma tril se najdaljo m.in a 5.2 7A 4. Ko re ktllru tre ba izvrsiti ako se p ro lok razlikllje od 50 kglh po grejnom tclu. a pad te mpc: ra turc u gn:jnim tclim a 20 K. l'rcgtcd du:i. a u koj ima je voda ma nje rashlad e na.U 2.268 B.11 i 11.1 ZA C£NTI<A LNO C. T e mpe ra tura lavana je 0 Q C. koli cina vade 1I de onici koja se spaja. Primci' 3 Proraclln a li cevnu mreZll za pos troje nje vod e nog gravilat.:io nog grcjanja.0 Povccanjc grcjnih tcla O bz iro m na niZu te mpe ra turu vode (posle dica hlad e nj a vod e) o d o ne za knju ~ll p ro raclln a la grejna te la . a ve rlik a lil I najblizom u pos lroje nju . a labela l1. cijaje le mpe ra tura vode na ulaZll/"ra.:lI : gde je G.0 5..VJ F Kao te mpe raluril vod e n a kraju usp o nskog kraka usvaja 5e le mpe ra tura voll e n~ iz lazll iz kOll a ( najeesce 90 "C). Priliko m p ro ra cun a hlad c nja horizo nlalne povra lne mreZe sma Ira 51:: d a u njoj oslaje te mpera tura vo de ravnil le mpe raluri vo de na izl aw iz najud a lje nije ve rlikale . odnosn o kll li cin a vad e pos ma tra nc d co ni ce. 12.f: PROJ £ KTOVANJ £ f>OSTROJ £NJ. te mpe ra tu ra meSavine vo d e odre duje sc pre ma o brilst. JlI adenje u uspo nsko m kraku sc za ne ma rlljc. jcr jc dobro ilo lova n. izo lova ne Sll kizelgu rom.4 1. Sve ce vi sc m radijalors kih prikljuca ka. a L G.4 1. Ti me se go t ova ne cini nik a kva grd ka. RU.SIll s': na sva kll m nivou nalazi sa rno po je dno grejno le lt). zbir ko licine vode iz d eonica koje se spajaju . Pw· to k kroz g rejno te lo 04 je 77 kglh.VIII je rade na pod .ina dconica: bIO i deDllica t 2 duzilla 1m) t2 brai decni"" 7 3 5 6 1. to lik o sc i zagreje mc :.'! . le mpe ra lura vod e na iz lazlI iz dco ni- ca koje se spaja ju .

II . pa se zancmamjc f/' =2.vni prolo k: Osno".6 x 367=245 Pa • 6H = 49 Pa H = H' + 6H = 318 + 49 = 367 Pa .o povcCan je: Ko reklur.1 % Prclhodni proracun Verlile. III .l. R. 'fA 269 prctpostavkom da sc na svako m nivou nalazc dva grcjna tela. za prolok: Ukupno povceanjc: Vertikal. "rosceni prolok kroz grcjn. za prolok: Ukupno povcea njc: 140 kg/h 54 kgil1 8% 0.)SI rujno kola grejnog Icl.V(za najdalju ""rlwlu): R. ne uzimajuCi u obzir lo plolne gubilke ccvi Dopunski napor prema labeli II .96. 04 (najllc povoljnijc) dea n icc 1·3. ?.96 7. pa jc merodavan proia" 54 kg/h. Sa polovinom prolo k" jer je labela cadena za dva grejna Icla na jed no m nivou.o povceanje: Koreklur.' .96 = 14. D VOCH ' A POSTROlJ.5'}b Grajna tela 101 i 102 !'rolok: Merod. 5·9.vlli prolok: Osnovno povec-.7% 75 kgil' 8.prol ok: Ukupno poveea llcj: 140 kg (120) 84 kgil' 6% 0. ond a je mcrodavna vrednosl protoka za III vcrtik alu: C= 77+ 140 4 =54 kg/h 17. I Grcjoo telo 01 !'rolok: Merod.68 7. Povceanjc gn:jnog tc la iz nos i 15 xO. Ko reklura za prol ok 54>50 jc neznatna. [e1a ove verlikalc iznosi 108 kglb.nje: Koreklur.slojanje III vcrlikale od g1avnog usponskog voda jc do 10 m.Ii sc raCun.68 4.spolozivi prilisak. . 11 % 0.4 % Grejoo lelo l~ Prolok: Merodavni prolok: Osno".NJA GR·jvrrAClONOG GREIA .! X i nusi 0. Korck tura za protok ott 54 kglh dobija sc interpolacijom prc ma tabe li II..:.1 kgil.

8 Po 1 = 7.?~~ r. ~ :. '. vn f.! ~ ."f ~::~~~~C 1.67x367 = 245 Pa 1= 35.?!..:.. I. . '~....Oxl22. ..» .. 11.: . 10.6 = 6.7 Pa 315.. ~.: ~~ . ::':. :~l..~. " .4 m R= 315.. 7-9 (d uVna 30.~: ~ .' ~'. 8 '" .4 = 42.67 x 782.:~:. ' -.-• ~ F '..270 B.if:. • r ...91 =208. (\: . u pravim delovima ocvi DuVna deonica 1-3.9 : 35.91 Pa H '=6.. .:~.8Pa H =H'+I!.2 m) Za Irenje u deonicam a 10 i 11 preostaje du1ina deonica 10 i 11 Jedinia.8 = 524. .5 Po 30.' :':: :~~":': l .":J-. 5-9 Jedinifui pad priliska b) Slrujno kolo grejnog lela 104 deonice 1-3... " • .Todorol-it PROJEKTOVANJEPOSTROJENJA ZA CENTRALNOOREIANJE Prelhodno usvojeni raspoloVvi napol za Irenjc.7-9 Raspol o~ivi prilisak Dopunski raspoloVvi pritisak 0.8: 7..3= 733.3 i>~ .'.7 Pa Prel hodni caspoloVvi prilisak za Irenje u pravim delovimo m rc ~e Prelhodno lIl roleno u deonicama 1-3..:.8+49 =782. Slika 11_10 HorizonJalna razvodna mrda . I~ "1! " . ?"_'.6 m R = 245..H = =733.5Pa 0..2 x 6.-: ~=: ::< '> .: :' . ~~. ~..i pod priliska u deonicama 10 i 11 Slicni m postupkom dobijaju se vrednosti za jedinicne pad ovc prtiska i za strujna kola osta lih grcjnih tela.

II .r. • 0 I" 1 i~ I@ 0 Slika 11. mI § I CD I I ! I ! I (~ 14150 I· ! I I 21950 I = . DFOCE VNA POSTROJENJA G1 M VlTA CIONOGGRElA NfA 271 .11 I/orizolliailla povrailla mreia . .

. "' "' 0 2450 1 rl... 1 I I I I I@ G II I 1800 I l ~ J .I " 0 • • d -" { 1 750 I I I "' '" ~ N ' G 1 2100 ." --t r J'" I I I l . I . 1 ~ . 2450 1 ". 3250. I 2100 ...._. ~ --. 1-lD l .- I . J I I I I I to...W--l . I 0 .I 2800 .--- ~ ~ -- . . Q 0 0 " "' .--. N I ~. 0 0 0 1 325 0 ~I ". 1 16O>J ". _ ._ . __ . -.I 0 ._ . J ..

aSUIl . /tv = 0.9 -\cnllici 7 . sabiranjc W jW = I 1.) 3 " ra M .5 0.T raeva prola7 .izvijcn komad (7.2 1.7 0. /JFOCI.Cva. prilla' /-V.luk = 0.prolazni vent il .rI'L' dL'n tabc larn c' .3 2. II .1luko .: n1 i mcsnih u (pora: dCOI lic.0 4.65 IlIk 7:1 1111 o 0.ll'l o ni koji su izracunati IIzi majuCi II obz ir hladt" nje vode II CCV ' ) " J mn.-xlva ialljc. llcl v:'janje tvj lV = Oe'5 .1 obila7.1 I .grcjn" lela . sa mo sh S" mnl.3 luka .5 dconic.5 d Cf'lli l-:l " T raCva prnla.5 0. ProritC\I!1 jc i.0 .3 dco nic.0 cleonic< 2 T me-va supror"n smcr. K(wfj" ij.d""janje tvu / tv = 1.5 2.ak dconicc 5) .1 Naknadni plrOracun Naknadni r'" o ra ::un ~e ~pr' lVod i n:1 i~ ti naein aka i u prikazano m prime ru za cl o nji razvocl. ".. <.b ironjc prolO? lV.21uko . sabiranjc I-:/ F 'dJ d = 0.5 !U 0..-. prola1' Jl i velll il dcolli.0 1.05 1.64 0.~l -k .gn::jllo tclo -T 1.5 1.ldavOi IF'r. a kocficijenti mcs nih o lpo ra d ill i SII II posebno m prcglcdu ..2 IlIk il .T r:leva 5UprOI:111 smcr.0 Q..Q 8.:zi.T ".5 t."nino luk 2.5 Qd 3.flV = 2 .II. Y NA f'OSTROJENJA GR·1 VITA CIONOG GI?EJA:VJA 27.5 JL 2.5 dconica 10 raoo odvajanjc lV..0 U 8.9 dcollica 9 .7.flV = 0. 16 .

I'OSTROfENfA 7..t.LNO .tklladnog proracuna ceVlle mrcZL'. Illaelc nj c vode i stvarni napor SII proracunali pO labe li kaja je vee opisana .08+ 37.. lakn je 0 11 veci oel pribliZllo odreelenog raspo lozivog napora. shodllo Illvrd c na m ril cllnskom pos tllpkll. Tek kada sc raspolazc ovim podacima.proloci vode kroz svaku deonicu.ali izra cunale prccnike ccvi." PROf EKI O I '~1. poznali SII pn:cnici svih dennic. treba zadrl.ima ooel :.1l prc ma pn. .61 + 277.274 /l r"doIT"'.VJ/ :. Z a grcjllo Ic lo 04 izracunal jc raspolozivi napor prema prc lhoelno odrcdenim prcclli<.1Vf E I'rovcra s lvarno raspolozivOI( napora I'''s lo jc zavrse n prelhodni i nakn ~ dni proracun ccvne mreZe prcm~ prelhodnn odreele nom napo m .07+ 17.l· hod no oel re<.1 CENTK-.07 + 17 . kao i kolicinc . koji je sprovccil.12 Pit Stvarno raspo loz ivi Ilapor za kolo grcjllog tel a 104 iZllos i: H= + 11.56 + 277..67 Pa.:£1.tbela 1I.2 + 440. . je r jc slvarnn r~spoloz ivi napor za grcjno tcla O·k 1I = "2+"311 + hw +"5 + "G T + "1-Q = =0.Xll).7 =379.\1 ' + " GT + "II + = =-0.lhoelno odredc llo m raspo lozivom napo n! ( I.7 = 777 .66 Pa " 2 + " JII ' ' -q Zit ovako izraclinal c raspoluzivc napo re vrsi se ako sc znacajno ra:tlikujll od pn.71 +46. mogucc jc sproves l i pro· ral:t1O hladelenja voele II ccvnoj mrdi i lacno proral:unali slvarno ra spo lozivi napor.OS + 42.knih koreklllra n.

0 7. (VI'/ mK) (C) " 90 " (C) o o (C) .2 4.8 ".8 • 366.0 VERTIKALA 111.11 0 2.70 I 57.3.11 '" 12.< .22 :k"R+:E Z" 0.09 17.XII Prelh.02 88.26 1.I .59 I 3.7 gfe)no tela 104 - .0 246.4 \ 440. 1m) Imm) 11/4 • (mml I I 30 30 30 20 k. (Cj • (e) 89..0 .2°C "Ul +"17 Horizontalna povratna mreta 7 -' I .0 ".06 0.7 .5 <.92 68.6 0.4 I 88.8 9.8 0.6 0 0.I .0 SOSO 1000 1000 < 5.3 12.11 + KoIo grejnog lela 104. .0 ' .430 \ 89.' I 5. (mm) L' 0 Z (P a) ' ·R (n· h) (Pa) Z (p-D (Pa) 9 h I 24. 10 608 '" 5.8 Pa Lhrohno u deonlcama 1.I .92 I I 0.2 I 132.6 42.6 0. 7-9 226.< 37.9 32" 3250 "0 100 2.9 <.T!lbe/a 1l .34 77.71 Povratni venikalni vod III " I 20 I 0.' 8.8 0.7 0.I .0 14.32 6.2 46.17 0.7 77.61 Iz deonice 11 pr~i(:e 140 kg/1'1 vade sa 12 .7 120.4 48.5 1 1(4 1. I '" I 5 77 '" 140 < I I <.' " ".57 11. 2.18 0..3 37..74 I 89.399 I 35 \ 0. Raspalolivl naper H = 367 Pa " Jedinl<!ni pad pritlska R a 6.0 1.0 14.Pill (Palm) H (Pa) (m) HOfizontalna razvodna mreia 2 3 I .' 1.1 SOSO 141SO 21950 .' 1.66 " h' PRORAtUN STVARNOG NAPORA Oeonlca I (k~) 609 d .7 78. Kola grejnog \ela 04.71 _ 68.92 . 68.9 67.4 L"R+LZ= + 204.92 I 89.21 89. RaspeloJ:iv1 pritlsak H .94 I 0.12 Pa Jeaini<!ni pad ptillska R • 42.92 87. ·R (Po) • 1 2 3 5 8 7 8 b .5 2.13 0.11 0.08 0. 67.0 +7 .2 7.0 1. 497 0.6 14. pretnik Topt MaSliI1i l oUiina Cevl d p eonlca protok protok eonlce I(m) fIV) (kg/ h) (mm) 12 PlANA MREiE NAKNAONIPRORACUN SA PRETHOONIM PREtNIKOM RAZUKA R (Palm) w (mJs) R (Palm) '·R (Pa) l: .91 Palm 0. 17 12. I I g '{pm .07 Razvodni vlln ikalnl vod III 1 2. 1 1 1/4 0. I m p q .I Hladenje u grejnim lelima . 88. I 68.55 'm I .45 ! 68. SO I 1/4 .9 - 20 20 68.08 '" I <" '. k SA PAOMENJENIM PRECNIl<OM CEVI w (m/s) .' 8. .<30 89.18 88.24 I 2.I . .' " 723.47 I 68.0 0.56 greJoo 181004 - - 87.6 3.2 3..0 ".4 3.' 14.2 + 3.9 70.024 I 2.S 17.<3 608 217 77 77 . I . 1/2 0.0 16.4 55.<3 " 0. z (Pa) . I . '.22 SO " 22 270 518.95 89. 68.17 ' .06 0.71 °c 129.' ' .47 ° c Iz grejnog tela 04 pritil:e 71 kWh vOOe sa 12 Tempe rature me~avine 140 .0 14.44 I .0 40.457 35 35 0.7 Palm 10 1.47 + 71 .5 < 379. 21950 141SO I 0.1 \ 2n.5 '0 55. .0 1.1 < 777. 762.0 5.0 7" 12.006 I I 0.

. da jc hilldc nje vmlc 1I svakoj ve rlik a li c kvivalt: nlnn padu lempe ralure 1I grejnim le lima dvoeevnih sisl<.lzvod nOl i pllv ril lna mreza jed instvc n ccvovoel . sarno sto su kod gravilacionog grejanj a precnici ccvi vcci. UVOD Dvocevni sistcmi (x nt ral nog greja nj a to plo m vmJ o m imilju p oscb~ n ccvovod za razvod vode. Tilk va ccv na mrda za ht eva vi!ic r os l ~ oko mo nt ilzc. iii pri nud na pomoclI pumpc. u lIkUpnl1m zbiru grejne povrS inc 5\1 jcdnakc 'kod jCd noccvnih i dvocev nih pus trojc nja. tako el a svako grcj nn tc ln clubija vodll iste te mpe ra ture. To zna ci d a je sVil ko grejno te lo povezano Z. Vuda koja prodc kroz j<. sve do k ne izadc iz pns lednjeg gr cjnog le la sa tL' lll pc ra lll ro m kOjll odgovara le mpe ra illri povralnc vod e cclog sisle m01. Iz loga proiz ila/.: ma id a srednja le mpc ril lura vode 1I grejnim lclima o pa d~ 1I smc m s t mja nj ~ vode.1 1I povra tno m pnvecilva II sllle ru strlljanj<l vodc. koji se grcjc. \I kojima eirkulacija vmle mozc biIi pr irod n(l. preciza n prcdme r ma le rij a la i vodenje dye cevi kroz zgradll . Kod jed noccvnog r01zvod. uslcd graVil (lcije. U ovo m poglavlju iziazli se nacini pos tav lj anjil cevnc mrczc jc elntlcevnih 5is tt' ma. Kao rdenje koje II bl. Dime nzio nis anje gravitacio nih siste ma jc izlozc no u ovom poo lilvlju. kod koga su r. I sis tclll na dva ve rti ka lna voela. Povra tna voda se skuplja nczavis nilll l·<.: UlilZ i ~ a niZo lll Ic mpe ril turom.1. i sistcm jc bez pumpc.lzava go rnjc ne povll ljnc d e kl e dvoccvnih siste mil rrime njllje sc jed nocev ni sisl e m. Pos tavk a cev nc nlrdc jc u o ba slu caja i s t ~. stn jt: pose bno u lda nn kad a se grcj anje nll kn adno uvodi. JEDNOCEVNI SISTEMI CENTRALNOG GREJANJA 12.1sva k. koja se pros tirll visino m objc kta. a siste ma sa prinudno m cirkulacijo m u poglavljll X IV. bcz nbz ira na bmj prikljuce nih grejnih lela.12.: dno grejno le lo dospcva \I d ru go .i d a je pad le mpc m ture u w ll ko m grcjno m tclu ma nji nego IJ slucaju dvocevnih sis te ma. pri l:c mll u wilk o skdec<. 100ko da se njihova povrsina povecilva.1 vcrlika la.:vovOelOIll i vra ca prcma izvo m to plo te . Pos ta jc srednjil tc mpc raluril prvih grcjnih le la visa u odnosu nil tela dvocevnih sist ema. a o nih pri kraju ve rli ka le niza. ima isIi pro tok i ko nslOi nla ll prccni k. 0 277 . pri ce mu sc II razvodno lll ce vovodll precnik lImanjlljc. Cevna mrda ima rrolllc nljiv rrese k.

. j. 11. vee se m OZ l ' vmlil i d irckl no sa razde lnika 1I kotlarniei i z"vr~ iti U S" .in a .. 2. ekspallziolli Slid.1 Jedlloeevlli sislem lop/ovodllog grcjallja sa gumjim razvodol1l (I. 5. 1.h:dnocl'vni sislc llli cc nlralnog grcjanja su sa prinudnom.11A prikazani Sli jcdnoccvni s ist(. kOlao. cirkll/adolla ecv.I. 4.l slall()va zgr:: dc: . kralka vc::a.' I'II01f.tvnim razvod nim vcrt ikalallla na kojc su priklju l. raspode ljujuci se nil pu jcdi ne vatika le . razvodlli vud.1. 3. Kot! donjeg razvoda cevi pro lilze ispod najn i.2. sn ' : s(.'KI OV/f. ko da eke) vade od lazi 1I radijatore. 8. U s lu caju grejanja Illa njih s la llliJcn ih zgraJa.lIn llg grejanja moZe sc pns tav iti na vis. siglla/lla eev.tlni cevni sistemi ('cvn" mn. Razvod na voda stmji odozgo nadole iz jednog grejnog le la 1I drllgo . 6.12.·I CEN TR I L I\'O G liFJ. na cina povezivanja grejnih Ida. Takvih g rcjnih kru gnva Illnzc bili vise.c ni horizo nl aln i g rcjn i kru gov i.pllmpa. Vcrtik.: nai'.:t. rcgu/aciolli vCllli/.1) !. 7. lO. NACINI POSTAVLJANJA CEVNE MREZE 12.a jcdnoccv nih sis te ma cc nlr. mad " mugu r<td iti i sa prirmJnom cirkul<t cijom vode:. Kada Sll u istoj lack i vezana dva radij atora . birn iku u salllnj kotlarnici . eevovod se grana (lacka "a" na sI. /'''!'''''' 'i. Kod ovakvog sislema YOGa iz ko tla s lmji kroz gl.18 U. nad podo m naj niZc c taze iii kroz plldzL'm nc kan a· k .VJ/:' 12.12. grcjni km g m: mora P() ccti sa vcrlikak.mi sa gnmjim razvodo m. prclivlla ecv.i h g rcjnih lela. Ide ispod na j. l iglavno lll sc radi 0 "wrtik a lnim" instalacijama sa go rnjim i donjim razvoli n1l1 i () s istc lllillla sa g l. Kml oba na '::ina ntzvoda. 7 5 a a S /ikll 12. niz ih g rejnih tc la. . kroz podrum. glavlli IIspoIIski vud) a slik a ma 11. Kot! vL'rlikalnih siste ma ga mjcg razvnda hnrizo nl a lni deo ccvovodil Zit rilzvod tllJl k vmk Sc: plls lav lja iznad najvisih grcj nih tc:i. ccvi kOjl' vracajll oh lade nu vodll do kOl la. a iz njega 1I razvodni ho rizontalni eevovod. U zavis nosli od bro. l\ ni lIspo ns ki vod.2.VJ/': /'OSTI<1)jf':Vl. 9. 1 Z.1 .. grcjllo le/o. !wrizollia/Ili povrallli vod.. a den kralk om vezolTl n3s tav lja d a slrllji kroz \ CI .

Ure same razvodne vod e moze uti cati na o davanje to plote radijatora .2 prika za n<l je se rna jednocevnog razvod H sa pre kinulim ve rlikalama i pome re nim kralkim vezama u slra nu grejnih le la.mbimik v(/.J Stika J2. povralni vod.lVTR' ILNOG GREIANJA 279 likHlu . J3.\'po/jlla cirklllaciO/U/ cev ek.\'/Ida. O hlad e na V OdH iz verlkale skuplja se u ho rizo nlHlnoj povralnoj cevnoj mrdi. Pomeranje kralkih veza je izvrsc no u ci lju povo ljnijegs trujanj<l vode u rad ija to rc.ie snabdeve na lrokrakim ventililna. do ne kle ohladena u jednom iii dva grejna te la kod paralclne veze. prelivlla. pllmpa.m pomerellim kratkim vezama (J.12. kratke VCZC. bez posredstva kratkih veza. Na sli ci 12. Sarno se prome nom lemperal. do poslednjeg grejnog te la na vcrtik ali. svako ovakvo poddava nje dire klno ulice na odavanje loplote sledeeeg radijalora.4 d ala je serna jednoeevnog pumpnog prolocno-regulisuceg sislema sa go mjim razvodo m..ie kratka veza iskljuCe na.ZdlltU/. sigllallla. I I I 5 I I I I I f I I I r ___ -L _________ I I) . iii se sva voda moze odvesli kratkom vezom i radijator iskljllciti iz pogona.2 . 4. . ehpallzolli . 6. 5. kolao) Serna pumpnog jednocevnog prot ocnog siste ma sa go mjim razvod o m.Wld. s tn cini da je montaza ovih sis tc mH51 0icnij<l i iziskujc ve6 broj fazonskih de lova. koji omogueavaju podesavanje odavanja toplOl e svakog rad ijalo ra. 8.L ______ J Il -II '--!!-=":-=:J"""''. ko d koga SL' ne vrsi regula eija protoka kroz radija tore. prikazana je na slici 12. Trokraki venti 1 moze svu kolicinu vode llputili kroz radijalor i tada . Ova se rna je islove lna sa semom sa pome re nim kratkim vezama. reglllaciolli veil til. 12. Kod ud alje nih ve rLika la mogu se u najvisoj la cki ugradili skuplj aci vilzduh a r<ldi njcgovog lakseg ispuslanja iz sistema i sprecavanja prekidanja cirkul acijc. slmjeCi pre ma kOLIn u ko me se zagrcva. razvodlli vod. glavlli 1I./edllocevlli sistemi .. . Z naci. Kod ovog sis te ma . r-'---] [i"" ' I ~--~I'------r---~6--==------~---------o~7 I I I 9 8 10 -. Medutim. Na slici 12. radijll10r 11. 2. sa pome re no m kratkom vezo m i trokrakim ve nlilom.lpOIl. din:ktno slmji kroz sled eCi radijator gde se dalje hladi. Obc prik azH ne se me pogod ne SII za pri me nu u vikspratnim zgrada ma . . 9. Mogucnost pojedinacnog regulisanja odavanja toplote grejnih te la ne pos loji. vo da st ruji kroz sve radijato re jed ne ve rlikale.I·ki vod. i tako redom. razvodna voda.\'pallziollog . JEDNOCEVNI SISTEMI CI. 7. 3. JO. sarno slo .3.

___ I 1 I 1 1 I _ _ _ _ _ _ . 6- I I 1 I 1 1 I I /I -- . 6.Or Slika 12. vod.--L. sislellli sa Irokrakim vCl/lilima (1.. 5. _. radijalor. povratlli cevovod.. 3.koj modularnoj izgrad nji slimova.5 jl. cirk/llaciol/ll cev ehpal/ziollog .tllI cevi 3. spojlla cirkillaciolla cev ekfpanziollog . Kod ov ih vcrtikala ra dijato r svakc sobe deli Sf: 11 <1 .2110 Il. 9 ___ JI _ __ !---+-- 1. 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 LJ. sigl/all/a cevi 4. radijalor 9.· ..adavodo 10 f--<>-.:i 12. poee li su se primenjivati sa pojavo m zgrada bez tavan a.IO. prclivlla. ehpal/ziol/a poslldll.5 dcsno je prcdstavljen "IT' sistem. 8. razvodll.Todom'·/C PI?OJEKfOJlANU : POSTROJ£ JA Z-1 CENTRA LNO G REJANJf. 11.-. 2. 2. kOlllO. Se ma na sli. pOl'railli vod. sabimik vazdllha.. prelil.G I' .4 Jedllocevll. J 1. 6. 10 1.3 J et/llocevlli sislem bez reglllacije proloka (1. takozvanc 'TI" vcrtikalc (pre ma cirilicno m slovu P).em sa "obicnim" radijatorskim ventilima I po me rcnim kratkim vezama.J 1 I /I I 1 __ ~ ___ ~_~ _____ ~ I 1 • _..J. trokmki vCl/lil) Na slici 12. SpOjlUl cevi 5. 8.ado Slika 12. 9. kOlao) Je d noce vni ve rtik a lni sis tc mi sa donjim razvo do m. sabimik vazduha. pllmpa.1J iz vodo. ehpallziolli slld. plllnpa. l(utl sistcm~ na sl ici 12.L . razvodlli vod: 7. 7. siRllallla.\'/It/a.5 predstavljcnc 5\1 najvise upo trcbljive semc zgrade do tri sprill ii . koji je dobio primenu u indus trij. 10.I2.\'/Ida. 4. jednocevni sist.

vazdl/slli ilpust. 8. TEMI CF. 6.I'pojlla cc:v ehpallziollog suda. 9. kroz sahtne prolaze u blizinj slepenisla i mokrih Cvorova.2. pllmpa. kako duiina verlikalnog. 2.12. Pogodan jc za primenll kod ravnih visespralnjca sa 3-7 spratova . U ovakvom sisle mu sa horizonlalnim cirkulacionim granama skracuje sc. smanjlljllCi loplolni diskomIor proslorijc. 4.jeda n (sa leva) sa kva nlila livnim n:gulisa njem odava nja lo plo lC. Jn . tako i horizontalnog dela grana koje povezuju ve rtikale. a horizontalne grane hatkim vezama se vode do zavrSoog dela poda.\ T UA LNOG G REh1NJrI 281 dva dd a . 11. Svaka grana zagreva po dec stambenog objckla na jed nom spratu. 5. vellJi/ za reglllifwrje. Inace. Na n ajv i ~c m spra tll pOSloji mogllcnost . cirklliaciolla.. 2 I I I 5 I I I '.5 Jedllocevlli sil·tem sa tzv. U lakvim zgradama odsulnosl meduprozorskih stubaca oleZava razmeslanjc vcrtikal<1.2. prelivlla.mja po pOCelku unulras njih pcw rsinskih radova. sisle m dozvo ljav<1 i poslcpc no . dovodllo cev. siwra/Ila.. Vcrtikale za horizontalne grane poslavljaju se u pomoenim prostorijama zgrildc.. o~aJ SC slslcm korisli 1I vc likoj mo nlaz noj izgradnji sla nova. I )1 I.pro locni. 3. ~<ao ~ IO jc rc~ no . primenom dugackih prozora ild. obrazujuei horizonlalne cirkulacione granc. ekspanziolla po. Grejna le la sc horizonlalno naizmcnicno vezlIju. grrjllo tew.mda. . vee se "rastczlI" pored zaslakljcnih povrSin<1. lako da ih na istom nivou moze bili visc. "I r vertilwlama (I. dm gi (sa dcs na) nucguli sli ci .:.6'h-r-f-:lI I I 9 I 1 L-_______ -. odvodna cev. 12... Horizontalni razvodni krugovi Rasproslranjenosl horizonlalnih sislema grejanja IIslovljena jc povccanjcm dlliina zgrada . pa se grejna lel<1 nc grupi~u . kO((lo) 12. u porcdenju sa sislemirna sa vcrlikalama. lIvodenjcm monlaznih panelnih konslnlkcija..! I Slika J2. JEDNOCEVNI SI.p:d~l s nog rcglliisa nja od avanja lo plo te protocnog ra dijat o~ a . PrJ prJmcnJ be lo n~ klh grcJnJh pa ncla. 7. .spra lno lIkljllciva njc grcj.

ekspallziolli slIdj 2. Na istoj hon w nt a li. o ni se mogu pripre mili i mo nlira ti na deo glavne ho rizonta lnc ce vi i u rad io ni . kOllveklor) . vazdlLflli isplIst j 7.JI ___________ -. dovodlla CCVjlD.vO Jcm.vede na i u o bliku cirkul acin nog kru ga.: irkulacio nih grana u sis leml. trokratki vClltil. za rcglliisalljcj 9. sigllailla. do druge . Da bi se dob ili dobro izvedeni vc rtika lni prik ljucci na grcjnim le li· ma. U to m slucaju. ~ f-1 . vez a ho rizont a lc i ho rizo nla lnog dela (kra lke veze) is pod radijato ra. Na svako m radija to ru za iSpUSl vazduha pOSI. fq rP . 4. Ije nc su vazdllsne s lavine. SIO bi poveca lo o tpo r slrtljanju vode . dllzin a kratk e veze u prik ilz .N TR4 L NOGREJANJI' Na sli <.: i 12.: cl nus lra no m spaja nju grejnog te la sa eevi.6 Sema razlil:itih cirklliacionih krlllJOva (1. pos ta sc sva ki vezan i radija to r jav lj d . spojlla cev ekspa/lziollog s/ld aj 6. grcjllo telo. Ka ko se sa sli kc vidi . odvodlla cevjll .282 R 'l 'o<loml'ii PI?OJ EKTO J~~ NJ l': POSTROJf:NJA Z. iii sa mo na krajnje m radij ato ru pri pos tojanju spojne "V<ll uus ne " cev i 1I go rnje m de lu grupe radijat o ra .·. Na s red njc m spralu predstavlje na je grana sa kral · kao nepo krc tni . grcja nja I ros pra lne zgrad e.. SlI u tom slucaju postavlje ne jedn . vellt. prj j<.6 da te su razlicil e se me horizo ntalnih <. Kod ove se me neo phodno je o bral ili paznju na ko mpe nzaciju to plo tnc di la tacije cevi. Razvodna ve rtika la na kojoj grcjll i krug pocinjc i povr. prik aza na je kra lka veza s landa rdne duzine .cvrsti OS IOI1<IC kim vcza ma pod g rejnim tdima.·I Cf. cirklll.II1" fJ rv<l uva s lu caja odrede na je duzino m grcjnog te la. pos to se glavna ho rizu ntaln a ccv pos tavlja iznad fina lizira nog pod"... i sta lno je drukcija. kako bi se o bczbedi o pOlre ba n pro · to k krnz radij ato r. r I~ } 1 J 5 I II I 9 12 0- Gt r 7 8 6 r: )~ liJ / r-.3. Meclutim.- II - Slika 12.j I I I I 10 _ _ _ -.. ko el pus kdnjeg grejnog lela.ttn a na kojo i sc zavrsava. kotaojJ3.·i. Kratk a veza se moze izves ti sa sma njen i1l1 precnik o m. insta lacija na ovnm spralu lI mes to kao grejna gra na mo · ze bi ti i7. pllmpa j 12. 88' ..os tvaruje se 11.para le lno.5 prclivl/{/. Na prvo m sprat u je prik azana p ro locna se ma slruj an ja vode kroz reull a veza na grejna lela.

koji Sll jcd .3. Na krajll gra ne je pri kaza n prolocni neregu lislICi ko nveklor.vfRAL NOG GR£JANJ. Sva ko grcjno te lo j l: o pre mlje no venlilom za aulomalsko is pll s lanjc vazdu ha koji jc poslavljcn na najvisoj laeci grcjnog le la. IF.lne gradcvins ke ka nalc 1I blizini s l e peni~la i mokrih cvorova. U nbjck lll sa ho riw nlalnim cevnim kru gov ima p rovlaci se ne ko lik o verlikala.l su lI grade na dva konveklora jeda n iznad drugog. 17). U s ill cajll kad. 12. radi regulisa nj a odava nja lop lole. VeZl! grcjnih lela i ccvi mozc bili sa slra nc iIi o dozdo. Slika J 2.DNOCHiVl SlSTEM1CF. Na c irk lllacio nc kru gov<. " zavrsavajll se n:l povra lno m lI spo nsko m VOdll. S obziro m na mogll c nos\ izdvajanja sva kog s lana 1I poseb nc eirklilacionc kru govc. koja nijc dobila vel iku primenll usled lest. 8). 12.I ed nOl:cvni sislcmi Sli danas lInapredc ni speeij a lnim ko nslrukcija m a venlila. U jcdnoj kUliji moze bili prikljuCak za jcdan iIi vise slanova (slika 12. koji sadrie 1I seb i razvodni i povralni prikljllCa k. SA VREMENI JEDNOCEVNI SISTEMI . Iz kulijl' do razd e lnika vuu e se cirkulacioni krugovi najcesce od bakarnih ccv i.IG i J2. 1I kojima su s meii leni razdc1nici i sabirnici za pojcdinc cirklilacionc kru gove.7).1 283 Na Irece m spra tll je prikazana prolocna serna sa lrokra lkim ve nlilima. koje SlI prccnik a. o nda se Ces lo ispred donjeg poslav lj a ve ntil ( iii slavina). posl av ljajll se grcjna le la k()j a se specijalnim venlilima vczuju z" cev i. 1I z3vis nos li ou vt:l ici nc objc kl a i 10 lI glavnom kroz vc rliki.12. l 5. 12.7 Horizontailli cevlli JerI/go vi II stambel/im objektima . a i za "p ro dllvavanje" go rnjeg u s lu caju skupljanja vazduha pule m poviSc nja brzine slruj a nja vode.lO li Z drll gi (s lika 12. lJ horizo nl a lnc jcdnoccvne grane Ccs lo se ukljucuju ko iwektori.. savreme ni jcd noccv ni sislemi sc sas lojc od horizonl a lnih kru gova koj i poc injll na razvodnom. Na vcrlikalc po spralovima Sll priklju ce nc klllijc malih uimenz ija .. 1I zavisnosli od lipa ven lila.-oCa pri poslavlja nju i upo lrebi lrokralkih venlila . kao i kra lkll obil az nll veZll (sl.

Jer bakar ima vcJiku otpomost na koroziju sto obezbeduje cevnoj Olft'/i ..28~ I B. pa su cevi od bakra nas le ve li hll primenu 1I postrojenjima centralnog grejanja...."._ ~-:-~ ""._J ~ ~ c rC - r: XUPAflLO k lYain/~nJr I I - - .. C~I . ~ r. : I i¥!1 ~! c i~~ c c ~I .: u spratu ispod f+ I ~- C C I -- ~~. ...1 Primena bakarnih cevi Baka rne cevi imaju niz prednosti nad eelicnim. PoKTJt" j ~d Ulponsk . 12. Razvodri armari. sto je posebno izraieno kod jednocc v nih sistema.8 Nacill prikljllcellja horizol1talllilz cirklllaciollih kmgova na Ilspol1ske vodOl'e 12.. " C [.3. II I :=J " II II II II II II Dir... M':' ..:- IaftlTILO ~ I I =-=-= II ..ktni prikljucci be: rozvodnog crmariea . f. Todaro"ic I'ROJEKTOIlANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREfANJE I RazYOdni ermaic 50 x 50 em u istom spratu .ad w { a.nC' c~ Ir od. ..

koji su i je ftiniji. Sa povecanje m duzine eevovod a . nema tit iOgil ad mu ija kao posicd icc korozlJc pi! n1Je po trebno J?ovre me no 15piranje cevovoda. 2 12.9 Bakami spojlli elementi . je r su.i za cevovode sistema grejallja iz asor1imallafahrike Majdallpek Hrapavosl bakarnih cevi je oko 30 pula manj a nego eelicnih slo prakticno znaci da je niii koe fi cije nl trcnja pri struja nju vode . nt: po l ~~bne za mc ne delova cev ~~ rnreZc . Na cevi manjih precnika se ugraduju manji ve nl iii kao i druga armalura. T o o mogu cavil ko risec nje veCih brzina strujanj a vode i kao posledicu toga ugradnjll cevi manjih precnika nego 1I slucaju cclicnih eevi.jitilll.12 JEDNOCEV 1SISTf:M1 CEN fHr1l.NOG (jRElrlNJA 285 dug vek Iraja nja i niic izdalkc Zit od riavilnje . za isti pad pritiska u cevnoj mTd i.

U n" 5e lakk obIikuju od bakarnih. ali moze bili i razlicil. isporui:\" ne t! c lovc za grejni s isle m kao i cc nu monlaze.10.Tc Klo"JI·ir J>ROJ£/(/.e nlrisana o ptcrece nj~ . tempe rature vode na uIazu i izlazu pojedinih grejnih tcla SlI razlicite. I'ojava tzv. a li im je vck lrajanja kraci. -I.I Q ( 12. ali su nedovoljno 01 _ po rn e na spo ljnc ud arc. DIMENZIONISANJE GREJNIH TELA O dredivanje zagrevne povrsin" grejnih tel a vrsi se po istoj jed nacini kao kilt! <I v" cev nih sist e ma: /1. mekih cevJ koje se ispo nl cujll u ko turovima dllzine i do 50 m omogucuie jednoslavno polaganje eevnvoua u jcdnoj cc lini. To Sli {.. Vr10 Sll praklicne kod nak naunog ugradivanja grejanja 1I zgrade.2) Kod jednoccvnih sistema. a sto jc pose bna prcd nos t kilt! jednoccvnih sisle ma kod kojih su celc vc rtik a le istog precnika.t i jednaka 1/2· (I'd + liz). dok je pad temperature obicno u svim grejnim telima isti. [ spaja nje bakarnih ccvi je brLo i re lalivno lako.d + lil ) .k/:!.d . Zbog ve likc clas t icnnst i nislI ase t Ijive na razna slega nja i ve lika povrsinska knn {. Odredivanje pome: nutih te mperatura objasniee se pomocu seme na slid 12. rek tnog dodira sa be lonom ako Sl: lIgradliju 1I po dove pri izvodenjll podnog grejanja . ( 12. K) I" . racunajuci matcrija l. kao sto je slucaj i sa padom temperature: k 2 ill = I.nika ccvi ad 80 do 100 mm. I ) u kojoj je: Q .liz = consi.) -.pravljc ne od hladno valjanih ce licnih lraka. S li cnc osub ine bakarnim imajll i cevi od mek og Ce lika..c lika. sa vrlu niskim slepeno m necist oca . _ te mperatura vod e na lliazu 1I radijator liz _ te mperatura vode na izlazu iz radijatora Kod dvocevnih sistema srednja te mperatura vode u svim grejnim telima je is(.k(I". I3aka rn c ccvi se lako sav ijajll pri cc mu se ne slvaraju nabo ri na cevnom omolacu . Ispo rucuju se i babi rnc ccvi presvuCcne plas tikom.po trebna kolicina toplo te za grejanje pros torije(W) koc fi cije nt prolaza topIote za usvoje no grejno telo(W/m . Vrsi se k~pi ­ larnim Ic mIjenjem spojev3 koji se izraduju u vrlo veIikom aso rtimanu (slika 121)) I\naliza cc n~ jc pokazilla da Sll cevnc mrezc od bakra. Q.srednja temperatura vode u grejnom telu I". Zit jednake protokc. jer bakarnc' {.evi Sli tank oz idnc a osim toga i manjih precnika od ee licni h.ev i m. povo ljnije nad ec licnim za mreZc pn:.2S6 u grad c n~ 13.4.OVANJ£ J>OSTROJENJA ZA C£NTRALNO GREfANJ£ masa mitterijala ccvi sc smanjuje u odnosu na ccv i od c. Za izracunavanjc povrsine radijatora treba poznavati luJ i liz. koja je svojevrsna zastila ccvi od spo ljnih ud a ra iIi di . sto vai i i za dvacevne sislcme. 12. Temperature razvodnc I .tempera tura pros torije(°C) 1m = 1/2· (I.

.t luI2 II tir} tSM2 r ~ / lull I lIZ I @ Slika J2. QII i QfII. ( 12.0 / tUIJ m / . prosavii i kroz radij ato r gornjeg sprata snizila svoju te mperatum od t. [zjednacavajuCi prethodm: jednacine lltircciuj. i de la koji je prosao kroz haIku vezu. J0 Temperatttre vode merodavlle za dimellziollisanj e grejnih leu.12. Sa ovimje od redena i kolicina lop lo te koja sc transportuje vertika lo m do grejnih te la QA = QI + QII +QIIl' PolazeCi od ovih vrednosli odrede n je protok vod e kroz verlikalu A .: se ova te mperatura: ...3) ~ tr .do 13' (l2 .IV Kolicine toplo le koje lreba da odaju radija lllri su oznace ne na iic mi i iznose: QI. Prolok vode kroz vertikalu moze se odrediti i po lazeCi od toga do je voda.J ) Temperatura I ] predstavlja te mpera tum smde vode koja je prosla kroz radijator..3: /. JEDNOCEVNI SISTEMI CENTR4LNOG GREJANJA 287 pov rlltne vode II siste mu LIi" = I.0 / lizJ tSMJ .

3 ( 12. dobiec se opSti izraz za Ic mpcraluru smc:Sc vode za radijator: ( I -I ) n ' 1' .-oju sc odredujc tc mperatura .-u pna odata toplota svib grejnih tela.ul. 7) odaj.4 L I n ( 12.Jc slcdi: (Q + Q IlI .I..-t I r .6 ) ZamcnjujuCi u ovoj jcdnaCini nadc nu vrcdnost te mpe rature 13 dobija sc: Q.:alu Za odrcdivanjc povrlinc grejnih te la neophodno jc joS znati tempcraturu vode ko · ja izla7j iz grejnog tc la. Analogno pre thod nom ra · 7.. j =1 r Q . n·li po redu radijator odozgo.5 ) T emperatura 13 jc pOCctna tempera tura sudivanju slcdi slcdcea jcdnaCina: radija tor II. smeStc nib isprcd tacke mcSanja za L.) pri razliCitim srcdnjim lemperaturama vode lin . Ova te mperatura sc nalazi u zavisnosti od uslova koji su odrc· de ni za dati SistCIIL Ti oslovi mogu hili slcdcCi: L U svim radijatorima (grejnim tclima) jcdnake su srednje temperature vode (I. Todoroo~ PROJEJaOFA . QII ( 12.ul-upno odavanjc toplotc svih radijatora vczanib za ve rtil.:ak:.4LYOGRElr1 ...8) Q: 1 PostupajuCi daljc na ovaj naan 1D07.-I. 2 Pad te mperalufC vode u svim grejnim tclima po spralovima jc jcdnaL..9) gdc jc: .-(61 roOSl. Q-£naeavajuCi sa n. ~ Q I (. = ronsL) pri I3ZliCitim padovima tcmperature u radijalorima.\7R.) II X (12.WE POSTROJ£ VJA L I CF. VJE ([2..1: se odrcditi te mperatura u rna kojoj deonici \"\: rtil. 83 B.

1st i je slueaj i kod grejnih te la koja su povcza na u eirkulacione kmgove.1 Q _a__ C R ( 12. A= QR _ _ --= Q . a sa C R protok kroz rad ija torc. 12) Sa ovim jc od rede na srednja te mperatura vade u radija torima. a veca kroz grej no te lo . povccanja srcd nje tempe ra ture vode u gTcj nom te lu i smanje nja povrsine te la. utv rd c no je d<l su najeko no micniji siste mi. . Rukovodeci se gore navede nim uslovima. Z bog toga./ . vr.sina radija tora.!!-/ I-=- c ( lui - a Q) R c ·/ c·C v . kako u pc gledu grejnih te la. proizil a~ i da Ce se dobiti ista sumama grejna povrSina kao i kod ekvivale ntnih sistema dvocevnog grejanja. Srcd nja te mpe ratura vode u grejnim te lima i pad te mpe ra tura zavise od odnosit iz medu ko licinc vodc koja pro tiCe kroz ve rtik alu i kolicine koja prode kroz grejno tc 1 0. povrSine svih sledecih Ce se poveeava ti. To dovodi do smanje nja pada tempe rature vodc. Utvrde no je da su najeko nomiciniji siste mi o ni kod kojih su i srednje te mpe rature i pad te mperature vode u grejnim telima po spratovima razlicit i. Prvi cc imati manju grejnu povrsinu.. Sto je taj od nos blizi jcdini ci. tako i u pogledu ccvi.. Ako se kod proracu na prime ni me toda konstantnog pada te mpera ture II kmgu iii vertikali..I':J.ie na su ispitivanja da bi sc odrcdilo koji daju naje ko mo nicnije siste me.iGRslcdi : G R = C . I <.~ lJ R v.. 13) v S obziro m na sniienje te mperature vode pri izlasku iz grejnih te la.lil' to je liz = 1.12. a sa njo m i zagrevna pov.1 2SQ Srednja te mpera tura vode 1m i pad te mpera ture vode u grejnim te lima 6J imaju razlicite vred nos ti. poCev od prvih grejnih te la u smem stmjanja vode. javlja se sve ni za srednj a te mpe ratura vode u svakom sledeecm grejno m te ill. A ko se sa C v oznaci p ro tok kroz vertika lu u kg/h. JEDNOCEVNI SISTEMI CENrRALNOG G RFJA NJ. o ni kod kojih je : 3.. II ) Ka ko je s dru ge stram: I':J./ . /II = 1. 1/1"' pa je: ( 12.1 0) Ako se go rnji od nos oz naci sa a = G. dok Ce se kod ostalih ona povecavati.ia Pad tempera ture vade u radijatoru je o nd a: ( 12. - 7 (12. <I Ii i do povc ea nj<l precnika eevi ko jima se gTcjna te lit vezuju Zil vert ikalu. manj a ko li cina va de stmji kroz kratku vew ve rtik aIe..

Na deoniei izmcdu radijatora lreceg i dntgog sprata ona iznosi: (12... 17) u opstem slueaju: . (12..vi ta cion ih sis tc m<l vode nog grejanja prirodnu cirkulaciju vodc izaziv<l r i U lik a gustina o hl.12.' priliska koji nils laje uslcd hl ade nja vode u ccvima Ppr.. to sc ras polozivi napor mo)k sma trati kao suma priliska koji nastaje uslcd hlad e nja vad e u grejnim te lima Ppr~' i .-1 CENTRA '-NO 0 REfA NJ E 12.200 8. kod protocnih sistema sa gornjim razvodo m.16) analogno: (12. Kako se hlade nje vodc u jed nocev no m sislemu vrsi i prc ko radijatora i pre ko ccvi.5.< (12. Qv c· p·IlI. odrcdcn jc prc ma slici 12. "/<xIOfUl'''' "ROJ UcrOl ~4 NJ" POST/W JENJA 2. Vc licina neophodna za njcgovo odredivanje je protok vode kroz vcrtikalu 11 (kglh) i pri zadanoj top lolnoj snazi radijalora i le mpcraturi vod e on iznos i G = QI+ Q.. DIMENZIONISANJE CEVNE MREZE GRAVITACIONIH SISTEMA Kod gn.ldcnc povra tne i topic razvodne vode.) c · p·IlI. 14 ) Pritisak usled hlade nj a vod c 11 grej nim telima .+QII/ = IQR C· P(/r -I.I S) 10 - cp- ruv- sumarna top lot nil snaga grejnih lela (toplotno OpICrcec njc vcrlikalc tcmperatura razvodm: vode sistema iii cirku lacionog kntga tc mperatura povratne vode sistema iii cirkulaeionog kruga specificm! toplota vodc guslina vodc lc mpe raturski pad vode u vertikali Tempe ratura vodc 11 svakoj dconici zavisi ad velicine hlade nja vode u radijatori rna.

- IQi ( / 2. s matraju ~i da se voda 1I ccvovodll nc hladi. sto ne lInos i greskLl. = 1. odreduju se po formula rna kao kod prethodne seme.lilVil 1I vcrtik a li nil vis ini h). 12> II i I. uz imajllCi da je odava nje to plo te u sredini grcjnog te la a ne postupno po vis ini .. P2 .19) gde su: P3 . PI . To zn<li':i dil se moze smatra ti da se tempe ratura vode IJ Odr. a temperatura I] na visini hz.12. J I IzraCtltlava1lje gravitacionog napora kod jed1locev/log sistema Hidrostatii':ki pritisak u vertikali pri njenoj visini /t1+/t 2+/tJ iz. +" l Pr + hI Pr) . 18) c ·G lIkllpna loplo tna snilga svih grejnih te la na ve rtik ali do posmatrane deonice (brojeCi 1I s me ru struja njil vode) Na slici n. lz ovo- . Protok vode kroz ve rtikalu i temperature vode na svakoj deo nici ve rtikale. ) EDr \"OCE'''Vl SISTEMI CENTRAL NOG ORBAN)'! 291 / I. gustine vode pri tc mperaturama I]. . Prirodni cirkulacioni pritisak 1I ovom sistcmu sad a ima vrednost: (12.12.ll srafirane povcline rad ija to ra preds tavljaju delove 1I kojima je temperatura vode 13.nosi g (1r3 P3 + 1r 7. - L Qi1J h11/ hjJ Stika 12. Proraeunska serna sa svim potrebnim podaeima za proracun data je na slici 12. p. Odredivanjc prirodnog napora kod sistema sa kratkim vezama vcli se na sliean nacin kao i kod protocnog sistema. Q. P2 + "1 PI)' Hidros taticki pritisa k 1I glavnoj vertikali pri tc mpe ratllrivode lr iznosi: g (" JP.

to se u m1l 1 0 m cirkulacionom kolu javlja sopstveni prirodni cirkulacioni pritisak.. Vertikale sa kratkim vezama imaju lokalna cirkulaciona kola kod svakog grejnog te la. vee i u tilcka ma vcrtikalc (erne tacke na slici) gde se meSa voda kOj.19) i (12.12 (u srariranom delu radijatora voda ima temperaturu I" a ukratkoj vezi lui) iznosi: (12.20). protok i te mpe ratura vade nil deonieama kod obe k me SII istc.. to bi bile deo nicc a. koje obrazuju doyodni prikljucak. Kako se nivoi ce ntara hlade nja 11 radijatorirna i odgovarajuCi centri hladcnjil u vcrtikali razlikuju za 0. c. sam radijator.i na odredena prema slici 12.. Prirodni pritisak u ovom sistc mu iz nos i: ( 12. a.i.5 hR to je ujedno i razlika u vclicinama koje odreduju (0 rmu It· (12. PROJeXro":4NJf: POSTROJENJA Z-1 CENf'RALNO GREJANJE ga proizilaz i da pri jed nakim to plo tnim op te rece njima grej nih tela i istim poectnim te mpe raturama.5 hR. b. Njegoya vclii:. d. T<HIor.21 ) gde su: .l pro te kne kroz rild ija tor i ~roz kratku vezu. odyodni prikljueak i kratka ve · za. U slucaju sa sLike.2(1) Posto je hl>1I 1' za 0. [pil ~ u ovo m siste mu te mpe raturil i gustin a vati c ~c me nj aju ne sa rno II grejnim telima (uslovnim ce ntrima hl ilde nj a).292 8.

" gustina vode u kratkoj vezi. pos to su grejna tela u rednoj vezi. . kod grav it aeionih sistema grejanja. I ovaj napor ce se utrositi za savladivanje o tporil strujanja vod e u mrezi. Pre ma tome. Prema tome. PostojeCi prirodni eirkulaeioni pritisak . i liz (za radija tor treccg sp ra ta l".23) Kod pumpnih s iste ma gn:janja raspo lozivi napo r sas toji se iz napo ra pumpe i gravitaeionog. Vc lici na koefieijenta je /3=0. Kod ho rizontalnog jedn oeevnog siste ma greja nja. a to je ono kod kogCl je raspolozivi cirkulaeioni pritisak po jediniei duzine ccvi najmanji.12. mora biti zadovoljen usl ov: (12.5 sto znaci da se uz ima Silmo 50% gravitacio nog napora. ft:DNOCEVNl SISTEMl CENTRALNOG GRFJANfA 293 Pu' i Pi! o dgovil raju ce gustine vod e pri tc mpe raturama I".gravitaeionog pritiskil u periodu odrzavanja projeklnog hidraulil':nog rezima u sis te mu . kod pumpnog greja nj a raspo lozivi napo r bi iznosio u o pste m slucajll: (12. Svaka ve rtikala je istovre me no i razvodni i povratani eevovod svih grejnih tela iste vertikale.=lrh Ijz < IJ). Hidraulicnim proracuno m glavnog eirkulaeionog kola odreduju se precniei njegovih pojedinih de onica. Pri proracunu bira se eirkulacio no ko lo koje je najnepovoljnije u hidrauUl': nom pogledu. zbog hlade nja vode u radij a torima ne od rilZava se na velil':inu prirodnog eirkul aeio nog pritiska. Napor u sistemu os tvare n pumpom je konstantan. moze se odrediti kan razlika hid ros talickog pritiska visine radijatora i kratk e veze: ( 12. a PSR srednja vrednost gusti ne u radijatoru. u malo m cirkulacionom kolu.22) gde je Pl. tako da zbir gubitaka pritiska u kolu L (Rl + Z) bude jednak j(j za 5 . Prirodni cirkulacioni pritisak.napo r. Ova reze rva se ostavlja za slucaj da se u proracunu izosta- .10% manji od velicine racunskog pritiska.24) gde su: 1'" Pm f3 napor koji ostva ruje pumpa prirodni eirkulaeio ni pritisa k nastao usled rilz lika gustine u razvod noj i povra tnoj eev noj mrd i koeficije nt. dok se prirodni eirkulaeio ni pritisa k nc pre kidn o menja us led pro me na tempera tura vode. koris ti se za savlad ivanje o tpora usled tre nja 1I eevima s is te ma i za savladivanje mes nih o tpo ra. koj i uzima u obzir deo prirodnog . radijato ri su veza ni na red i prome na te mpe rature i gustine po horizo nt a li. obzirom da su u najvece m de lu grejne sezone tempe ra ture vod e u siste mu nile od proje ktnih Oso bc nost jednoeevnih siste ma je til sto svaka vertika la predstavlja jedinstvenu strujno kolo.

( +" w .- f- gmn:. pored po mc nut a dva ko la. C irklilacio ni pritisak kroz is tu vertikalu.8. P r (12.1 hidrillilicku lIsk lade nost svih os ta lih kola s is te ma..vertik'lle.5. 12. P mil ) .204 R. 2.2:i ) Prvi clan ove jed nacin e predstavlja pritisak d es nog vodenog stuba . gpi 8. 7. nate dllz ine deo nica. Na istoj se mi .t l1l:kog gr~d ev in skog objckta. a li i kroz grejna te la: . pritisak levog vodenog stllba. D Slilw 12. To z naci da treba dil su p07.wno ci rkulaciono ko lo uzimil sc 1I d..tlje m proraclInli kilo os nova / . gil h1V • E ~-------------' . doh drugi.·ic PROJEK1'() I'l1 M E POSTROJENJA Z4 CE rR4LNOGRI::lA NJE ve n ek~kv i hidrauli cni otpori sto se moze desiti u nedovo ljno ddinisanim planovi l1l. ODREDIVANJE GRAVITACIONOG NAPORA Za se mu na s li ci 12. Dil bi se maglo pristllpi ti prorilclInli cevovod a po trebno.13 lzgled cirkllinciollog kola Pritisak kroz cirklilaciono kolo (A BCD E A) iznosi: Pv = g ( "II .3. • B 1 C gr 1 2 hll h2 h3 hI ~r 4 t A 9ml 5 ~gl 3 9m:r II 6 hm h4 h5 7 h0 . prikazana Sll i mal i! cirklil ac ion a ko l<1:l.ie imati go tov\l semll s i\ te ma grcja nja.4. g rejna tela. pro toci kroz nji h i mcs ni o tpor i.g ( ) "0Pr+Pp 2 + "( .6.. 13 o dre diec se raspo loz ivi pritisak po ko lll kroz ve rtiblll i P" kolll kro7. 1 i s.. G.. P r + hill · P ".Toooro.-. Proracunato gl.

+pp) + g. kad bi se usposlavila.:oj vezi.GT = g . zaustavila krelanje vode odozgo nanae po kral\.::a za L:olo vcrtible. I"z + g. koji se javlja u malom cirkulaeionom kelu. h". P no!· 1 .-vo kretanje st. Na slici 12. 3. 4..27) Ove vclicine izraZavaju naporc koji se javljaju u malim cirJ. 5. poznati su nam preCnici deonica toga kola.bYZ. 7. (Pml 2 +PII) + (11.g.g·"O + ( 2 Moze se zapazili da je Ppr.GT i uzimajuCi daje "11=" 2+"3 i "11="-'+"5 posle sredivanja se dobija: (12.14 Lokalno drla. 2. . I. Pri lome je deonica )-4 zajedniCJ. J i 5. Ova konslalaeija pOlvrdujc sc jednacinom (12.napor.. G.-ulaeionim kolima I. 2 +PI) + g. manji od napora u kolu kojc protazi krol grejno Ielo 7. a samim lim i leZinama (vcta jc u grcjoom tclu).a napor koji sc javlja usled razlikc Idina vodenih stubova kola 'malc' cirkulacije. 10 se u malom eirkulaeionom kolu Iczi usposlavljanju kretanja vode.GT > Pv Oduzimajuc::i Jlv od Pv. 14 malog eirkulacionog kola lal. usmercno cd slrane grejnog Icla u haiku vew.12. 4. eirkulaeioni prilisal. Posto su ta&e 1 i 4 zajcdni&e .. odozdo navise. "'g I 3 Stika J 1.26). 2. Ali ipak. lao i padovi pritisL:a kroz njib. napor u kolu vertikale. II. p. I I) ( p. ne moze usposlavili. i za malo cirlmlaciono L:olo 1. jer opsla eirkulacija po vertikali savladuje oyu cirJmlaeiju. Usled razlike u guslinama vode. 8. koja bi.26) p..laciollo /colo grejnog tela Ako se prctpostavi da je dimenzionisanjc izvcieIlO po L:olu ABC 0 E A Znaci. koci cirkulaciju vodc po vertikali. a suprolnog je smera od napora u kratkoj vczi. U grejnom lelu i kralkoj vezi. "IP.PmJl . Kako se vidi iz jcdnacine.1 I + g . Gubitak napora na kralkoj vezj 1-4 jc L(RJ +Z).: .. 3. 1 • 2 "" Sr gr-t gI 2 f 4 . JEDNOCElr:v1 SlST£~(f CENTRALVQG GR£lAN JA 295 Jl p.

. . SIO ventil bude vise zatv()re n. 12. biti lIpo treb lje n za savlacl iva njc o lpo ril eirkulaciji vod e u ogra nl.2H) i koj i pOlpoma7.li cit e .:iu i u kralk oj vezi b ile isle.. U ispravnos l ovog zakljllcka moze se lIver il i aku se na kralkoj vez i izmedu taca ka .( pos tav i ventil.+ 2 ( [ 2.. sto je veci o tpor kratke veze. a sa jednim dodatkom i kod dvocevnih. Medutim.16). 12.Pkr.7. Pre ma lo me.I i .napo r koji mozl. . a time cc i vise vode proCi kroz radija tu r. pritisak . odnosno pre ma ras po[oz ivo m napo ru u to rn ko lu P"r. tzv.. jcci nak jc o lPOrtl kralke veze.30) Na taj ntlcin.:d utim. U koliko je dime nzio nisa nje eirkulacionog kol a izvedeno po kolu kroz rad ija lo rl'. to cirkulaeioni prilisak . VENTIL ZA JEDNOCEVNO GREJANJE Za raz liku od dvocevnih sistema centralnog grejanja funkeionisanje horizont a lnih jednoeevnih sistema sa grejnim krugovim.GT. napor koji moze biti isko risce n za s(lvlaciivanje o tpo ra u radijatOl"lI i u ograncima kit nje mu.II .I/. to ce biti i otpor kratke veze veti.1' g ' ( fJ .n. o nlla bi precnik e ogranak il mogli odredili prcma naporu 'L(Rl +Z)kRVZ' M.) (12. T""orm'it PROfl:'l<. Taj dodatak omogucujc 100% uvode nja vod e koje je potre bno kod dvocevnih sistema. ima ka radijatortl I i u sa mo m raclijal o ru iznosi: (12. ve ntilska spojnica. koja se moze koristiti kod jed nocevnih sistema. pri da tim precnieima ogran aka.2') ) iii u o ps le m s lu cajll : (12. u malum ko lu se javlja dopunski napur koji za radija tor [ iznosi fJl I'.31 ) Ova jed nacina dobijcna je iz pre thodne jcdnaCinc..( Rl + Z) I" + p ' . postoji i je dno univerza lno resenje.e cirk ul (lc iju vode kroz rad ija tor. tim ce viSe. Akn bi lemperatura vode 1I grejno m t.. 1I radij(ltor o tici vode. plus proizvociu visi nt: radijalora i raz like guslina vode u radijat o ru i u kriltk oj vezL lz pre thod nog slecii da.lpor koj i posluji medu lim tackama de llije i u slnlnu ogran(lka grej na le la.v.2Q6 8.TO I'ANJE POSTROJENJA & 1 CENTRALNO GREJr1NJE kako za kolo verlika le . veza no je za pos toja nje ve ntila pose bne konstrukcije_ Konstmktivna rese nja ovih ve ntila omogucujll d a se o ni postavljajll sa strane radijato ra i odozdo (51.g ' 'II (P. tak o i za kolo male cirku lacije. koji se danas najvise koriste.15 i 12. precnike kratkih veza twba od re diti polazeCi od mogllceg gubitka napora: 'i. kako su uve te mpe rature r.

16) kroz ovaj ho le ndcr ul az i razvodna vod a u grejno telo. a koji je lIsmere n ka razvodno m vodu sledeceg grejnog tela. i spaja 5l' iza obilaz nog vod a sa razvodno m vodo m . 15 prikaza n je ce tvoro kraki ve ntil sa ho rizo nt a lnim prikljllcko m. za .e lo ka o ko d dvoccvnih sis te ma. 3 1I kome voda ne od aje toplotu.pOl. de taljno ra cllnanje viska napo ra i ba la ns ira nje vc rti ka la nijc po trcbno. Za to je proble m reglllacije ovog siste ma svede n na broj stanova.12. D ru gi je obilaz ni vot! (bajpas) . Kod ve ntila sa prikljllcko m sa stra ne (s lika 12. 15 Velllil zajcdll ocevll o grejalljc za pnslavljallje sa simile S lika / 2. Kos im vc ntilima sa prikljtl ckom za di fe re ncija lni ma no me ta r Irajno se resava pit a njc pro ta ka vade. R azvodni vod pozicija 1. koja je 1I njega dospe la pre ko "lI ronje ne" cevi. Kod ve ntila pos tav lje nih ispod radijato ra kroz hoIc nde r se vraca o hl ade na voda iz radijato ra.poz. 4. a ne na ve rtikalama kao kod dvocevnih siste ma. To se vidi n a slici 12. a ne na sva ku ve rtik a lll i svako grejno t. 5. [zrade n je od kova nog mes inga i hro miran. Veza radij a to ra i vc ntila os tvare na je prc ko teflo nskog priklj ucka . S lika 12. Na slici 12.. G rejni kru govi se mogll n:gllES<lli na viSe na'::ina. Povrat na voda iz grejnog te la os tva ruje svoj tok kroz lI rn nSkll cev .15 predslavlje n je jedan lakav ve ntiI. 15. Kada se posma tra ko ncepcija ho rizontalnog jednocevnog ce ntra lnog greja nj a vidi se d a je o na zas nova mi na ho rizo nt a lnim grejnim krugovima razved e nim po s tanovirna. na slici 12.ho le nd e ra.poz.NTRALNOG GREJA NJA 297 Na slici 12.kroz njega p ro laz i maks ima lno 50% iii 35% od opticajnc ko licinc vode. JED OCEVNI SISTEMI CF.poz. 16 Vel/til sa prikljllcko/ll za posla vljal/je ispod grc itwg tela Na pop re'::no m prcsekll ve nti la prik az ani Sli razliciti lokovi vode. 2 i zavisno od ko ns lnlkcijc . gde o brazlljll razvo dnll vodu za slcd cce grejno telo. 17 . deli se na dva pravca: jcda n jc ka grejno m te lll .lIvck najbliZi grej no m te lll . S o bzirom na nacin odvajanja grejnih krugova od ve rtik a la (moze se vrsiti direktno i prikljuccima).

--J I I ~""" ~ --3 ir1 I I ~~ 2 i ~ '. _ ._ " . Ako se na primer smanji dotok vod e u podesavani radija to r (pritvaranjem ventila). Medutim.umesto u radijator voda bi neprome nje ne te mpe rature otiSla ponovo u krug ka sledeeem grejnom te lu. ../' ~1\ H _ II II ~ "'. UPOREDENJE JEDNOCEVNIH I DVOCEVNIH SISTEMA Razlike u jed nocevnom i dvocevnom sistemu su pre svega u ukupnoj duiini cevi koja je ma nja i povrliini grejnih tela koja je kod jednocevllih veea. Ovo bi se na rocito ose tilo uko Liko bi se grejno te lo po tpuno iskljucilo it grejnog krugil.17 Pres ek velllila Kod ovih tipova ve ntila moze se pos tici fino rueno propo rcio na lno regulisa nic odava nja toplote.ve ntilima (strani proizvodae) u razvodnom ormaricu odnosno na poee tku grejnih krugova.Todorovif PROJEKTOI'ANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNOG R£JA NJE jeda n stan. To je mogucc izvrSiti po mocu za tvarajueeg e le me nta oznacenog kao "vre teno N" na slici 12. Ve ntil se tako moze podesiti na bilo koju zeljenu kolicinu vod.17) i na taj nacin smanjiti iii poveca ti do to k vode u radija to r.. ali se utice nil top lo tno odavanje radijatora iza podesavanog.<: I 4 I t 1 Slika 12. Ostale dobrc stra ne ovog sistema su: manji broj vertika la._ . 12. 1) .o nd a ce u sledece odlaziti voda vise temperature.. Ovakvim zatvaranjem hidraulicki rezim se ne bi poreme tio u mrdi jer je samo skn:nut tok vode . '.. Z a dva grej na kruga od nos no 2 sta na podeSava nje se moze izvrsiti i posebnim STK . OVilkvim podesavanje m ne reme ti se pritisak u cirkulacionom krugu. pa ee i u tim prostorijama porasti te mpe raturil prostorije. slika 12._ IH to. ~ / \ -'-. pose bno kod horizontalanog razvod a jednocevnih sistema . Ko liei na vode moze se dozirati obrta nje m rucice za ru eno regulisanje koja pokrece ve ntil (pozicija 14.! ~ . i sami ventili za jednocevne sis teme dozvoljavaju individualno podesava nje svakog grejnog te la.298 8 .8.

(J) CI III - . ko nt rolll odriava nj a i mere nje pOlrosnje lako sc naknad no lI grad uje u gO love o bjek te Kao mana ovih siste ma uglav no m se javlja: neS lo komplikovanije projeklovanje zbog proraclIna te mpe ra ture vode kod mda nja lo kova koji prolaze kroz grejno te lo i o bilazni vod poveca nje povrs ine grejnih le la 1I pros to rijama kod kojih se tela nalaze pri kraju vertik a la.12./8 . pa je svaka ve rli kala istovre me no i razvod ni i povra tni cevovod sv ih grejni h tc la ist e ve ri ikale.Sema jedl/ocevl/og postrojcl/ja vodel/og gravitaciol/og grcjal/ja . '-' ha _ _ _ _ _ _ _ _ ~ =t~_J . tr h4 CD 1 I A CD II CD hs h6 h7 ® B ® . sa raz li kom 510 klld jednocc vnih sis te ma svaka vertika la predslavlja jedinstve no strujno kolo . JEDNOCEVNI SISTEMI ENTRALNOG G REJANJA 299 prethodna karakleristika povlati sma nje nje probijanja gradevinske kons1rukcije zgrade siste m je prikladan za mo tainu izgradnjll mo ntala je prostija i bria i moZe se pri lagodi li izgradnji zgrade svaka slambe na jedinica ima vlaslili i gO IOvo nezavis ni krug greja nja. PRIMER! I UPUTSTVA ZA PRORACUN Pri li kom promeuna jednoccvnih sistema ras plllllziv i napor sc izracu nava na iSli nacin kao i kod dvocevnih. '-' 1 01 '- Slika 12. jer su grej na te la u rcdnoj vez i. . s lo o laksava pllpravke.

b) kada cevna rnrd a prolazi kroz prostor relativno niskih te mpe ratura i kad il se hladenje vode u cevovodu uz ima 1I obzir pri proraclinu. vee postoje deonice koje predstavljaju tzv. kot! koga celokupna voda jed ne ve rtik ale ne prolazi kroz grejna tela. temperatura vode pos taje nih (14 < IJ). (12. = t 1 = t2 = 13 U tacki A. potrebno je poznavati kolicinc [oplote koje odaju grejna tela I.33) gde je: G ukupan prolok vode u verlikali (u ovom primeru i ukupan protok vode u celom sistemu) u (kglh) protoci vode kroz pojed ina grejna le la u (kglh) pad temperature vode u grejnim telima . Oa lje sniZavanje tempe rature vade je u tack ama B i C. B i C.e se razlikllje za slucajeve: a) kada je hlade nje vode u cevima zanemarljivo i kada se ne uzima u obzir. II i Ill . Do istog rezlllt ata za tempcraluru vode moze se doCi ako se problem upros ti i smalra da u tack i A ukupan protok gubi kolicinu loplo te ravnu onoj koju odaje grejno te lo. sa vodom koja se u grejno m te lu ras hJ ad ila(tacka A na slici). t. 'odnosno tacke A. uz zadatu tempe raturu razvodne vode. za OVU se mu i slucaju kome se sma Ira da ne ma hlade nj a vode II cevovodu. tj. Veza izmedu te mpe rature i odale toplo te data jc relacijom: (12. Todorovic PROJEf\fOVANJE POSTROJENJA Zr1 CENTRALNO G REJANJE I kod jednocevnih siste ma proracun rnre:z.32) odnos no.18 prikazana je serna najcdee primenjivanog jednocevnog sis tema.300 8. te mperatura vade ostaje neprome njena od kolla do prve tacke u kojoj sc meSa voda razvodne temperature I. pa 5 11 te mpe ra ture pojedinih deonica : 14 = 15 16 = h Is = 10 Za tacno izracunavanje tempe rature vode u pojedinim deonicama . POSTROJENJA BEZ HLADENJA VODE U CEVNOJ MREZI Na slici 12. usled pome nutog mesa nja. kratku vezu pomoCu koje dec ukupnog protoka zaobilazi grejno te lo. Prema tome.

Na os no vu toga od red uje se raspo lozivi napo r: ( 12. . to ee ovi vodovi ima ti i isti precnik. Medutim. o dnosno pojedinih ve rtika la. Tako se iz e ne rge tskog bila nsa za tacku A dob ija: (12. zbogjednostavnos ti mo ntaze tre ba teziti da precnici s~ih deo nica jedne ve rtik ale budu isti. Pos to se pro tok kroz glavne deo nice jedne ve rtikil le ne me nja. mes ne o tpo re. B i C moze se iz rilcuna ti iz e nerge tskog bi la nsa. na isti nacin kao i kod s tmjnih ko la od gova rajuceg dvocevnog siste ma. a osta tak na lZv.34) Te mpe ra tura vo de u tacka ma A. Na knadni proracun se sprovodi pre ma ide nti cnim fo rmularima kao i kod dvocevnog siste ma. grejno te lo i povra tni prikljllcak).12.1 C (12. 36) UPUTSTVO ZA PRORACU N P riliko m pristup a nja proracunu. propustaju ma nje protoke i njihov precnik moze da bude manji nego kod glavnih deonica. Ako su te mpe ra turski pil dovi u svi m grej nim te lima is t i. D ime nzio nisa nje cevne mrde zavdava se odredivanje m prikljueaka grejnih te la i pri tome mora pad pritiska u kratkoj vezi da bude veti nego u cevovodll grejnog te la (razvodni prikljllCak. Z bog odvajanja vode pre ma grejnim telima.35) [s tim pos tupko m mogu se odrediti te mpe ra ture vo de i u os til lim de lovima eevne mrcZe.67· H oee njuje kao dec na po ril koji ce se ut ros iti na o t. pil su ta ko pozna te i gustine vo de u pojedinim deo ni ea ma.IS predstavlja raz lik u razvod ne i povra tne vode sis te ma i o na ima u tieaja kako na padovc te mpe ra ture vode u g rejnim te li ma. A to znaci da sc pocinje o d najne povo ljnije ve rtika le i da sc 0.po re usled tre nja pri stmja nju vode kroz prave de love cevne mreze. Ovim pute m se za tim do lazi do jedini cnog pil d a pritiska R . JEDNOCEVNI SISTF:MI CENTRALNOG GREfA NJA 301 T e mpe rll tu rska raz li ka I I . sma trajuCi d a se 1I ovim tacka ma odvodi toplo til koju in ace odaju grejml te la. koji sluii za pro racun i definitivno dime nzi o nisa nje cevne mreze. tako i na pro take kroz grejna te lil. iI to je najccSci slu caj. Sarno 1I tom sillcajll ee kroz grejno te lo struja ti kolicina vod e koja omoguclIje odava nje potre bne kolicine topiote . Zato tre ba izvditi proveru gubita ka u kratkoj vezi i cevovoduodgova rajueeg grejnog tela liZ usiov: . ova zilvis nost je d ilta n: lacijo m: 6.sarno o ne deonice ve rtikale koje predstavljaju kra tke veze. prvo se odreduje ra spo lozivi na po r Zit s tmjno ko1 0 sva ke ve rtik ale i po mocu ta ko iz racuna tih na po ra vrsi se pre thodni pro racun.

:i prikljucnih veza.1 9) u kojoj cevovod pa novo postaje jedinstve n.c PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA C£NTRALNOGREJANJ£ (123 7) K CT It PGT PK .'. Za na jvisi sprat temperature razvodne vade sistema i vertikale je isla kao i vode koja ulaz i 1I .oznaka za kralku vew . pa je i kroz sa me prikljucke manji gubilak pritiska. U tom slucaju precniei horizontalne eevne mrde birajll se za vred nosti R koje SlI iznad prosecnog jedinicnog pada pritiska. Da bi se dobili re lat ivno manji precni<. Pad pritiska u eevovodll grejnog tela moze se ublai iti izbo rom veceg tempe raturnog pada u grejnom telu.19 KratkLl veza Gustina vode odreduje se pre ma srednjoj temperaturi vode 1I grejno m telll. Ako navedeni uslov nije ispunjen. a prerna tabelama II i III 1I dodatku. veCi temperaturoi pad smanjujl' pUlreba n pro tok vode.visina grej nog tela .302 8. Osim toga. G rejna lela se dimenzia nislI prema srednjoj temperaturi vode 1I njima. a racuna se prema tacki mesa nja A (slika 12. U tom slucaju se pad pritiska smanjujc usled poveea nog ll apora zbog veceg efekt a hladenja vade. ond a tre ba prccnik prikljucaka grejnog te la povcca ti iii smanjiti precni k kratke veze. Ovaj napo r uslvari smanjuje ukupan gubi ta k pritiska \I (Xvovod u grcjnag tcla.gllstina vode 1I kratkoj vez i U gorojaj jedn acini poslednji Clan preds tavlj a napo r usled hlade nja vode pri oda - va nju toplo te grej nog te la. Posto una nisu jednaka u svim grejnim te lima. Todoro . K A SlikLl 12.gustina vode u grejno m te lu za srednjll te mperalliru grejnog lela . to st: mo ra pristupiti njena m proracllnu za svaki sprat i za svaku ve rtikalu pose bno. kao stu je to slueaj kod dvocevnih siste ma. Z bog vee pomenute prednosti 1I mo ntaii kada je ee la vertikala is tog precnika. odredenog pr.oznaka za cevovod grejnog tela . treba iCi na prvo reSe nje. treba ve rtikale dimenz innisali sa neS to veeim jedinicnim padom pritiska od onog prosecnog.: lhodnim proracllnom.

12. Jr-DNOCEVN I SISTElvIl CENTR,1LNOG GRr:JANJA

30J

gn;jna te la. Uz pozna t pad te mpe ra tu re u grej no m te lu , iz racu nava se njegova sred njcl tempe ratu ra:

(12.38)
l't;mpe ra tll ra vode koja ul az i u grejno te la sledeeeg spra ta ima nii u vrednos t usled mcS anja vOlle iz kratke veze i povra tnog prikljucka grejnog te la. Te mpe ra tura rncS <lvinc je lljecln o i te mpe ratura razvodne vode grcjnog te la na niZe m spratu , a izraelln ava sc po obrascu:
1 = 1
'i
r

_ll.L c. c

( 12.39)

gde jc: - ko li cin a toplo te koju odaje (iii ocl aju) greJno te lo na najvise m spratu - ukupni protok vode u ve rtika li c - te mpe ra tura razvodnc vodc Zit grejno te la pre lhodnog sprata I, - specificna toplo ta vode c Tako se moze odred iti sred nja te mpe ra tura vode grejnog te la na niZe m spratu :

QI

I
1111/

=1
rl1

_ _1 _ 1

ill 2

( 12.40)

Odrccl iva njc povrs ine grejnih te la kocl za ne ma riva nja hlade nj a vode moze se izvrsiti i pre dime nzionisa nja cevne mrcie.
Prim er 1

Dime nzi onisa ti strujno kolo najud alje nije ve rtikale jednoccvnog siste ma vode nog grejanj a cij a je se rna prikazana na slici 12.20. Tempe ra tura razvodne vode iz kotla Te mpe ra turni pad u grejnim te Lima Tempera tllfni pad u ve rtikali Te mpe ratura prostorija Visine deo niea

',= 90 /';. I = 20 °C I, -1 = 10 °C
0

20 °C hB =2,8m h l =hf[=h m =l ,Om h6= 2,lm

I. =

ODREDIVANJE RASPOLOZIVOG NAPORA Pro tok kroz ve rtikalu

c=

12560 1,163 · 10

1080 kg
h

8. ToJormii PROJ£Jr..TOV.4;W £ POITROJ£NIA Z-1 C£'ffR.·ILSO GR£JA ;oo<.J£

Odrcdivaoje ICmpcntture vodc u pojcdinim dcooicama:

'1 = 90 °C ,
1-

, 2- -•)-- ,.\ - ," 5-90 °C - ,5 - ,. 5-

61" 1'6= 1 . 6 = 90- 20 = mo e Temperatura vode u dconici 6. poslc mcianja vode iz dconica 6'.6" i 5:
1"6 = 1"5 -

"5= ,..S -61[

90
Pro\>-cra lempcralun: vode u dcooici 8:

3720 + 3260
J.I63-I~

----=80°C
1.163-1~

5580

Zbog istih

tempera'~rnih

padova u svim vcrtil;.alama:

1:;= 19= 110=

'n = 80 OC

Temperatura vode u povratnoj dconici 8 vcrtil;.alc II odgovara zadalom padu tcmperatun: uvcrtil.-:ali od 111=10 Raspolozivi oapor iznosi:

0c.

Pn:ma tabcJi II

za ra.;&)iI;:c

gust ina:

H = 2,8-9.81-6,49+3.1-9,81-3.71=291.1 Pa
Pregkd du:f.ina deooica
broi dconicc
1

duDnaCm)

broi daJnia:

75
4_6 62

2 3
.J

6 7 11
CJO 10 II

duZina (m) 2,.5

to
0,5

25
10 15

5 :;

57 36
H

Primedbo: dcooicc 3 i

"su, ustvari, jcdna dcooica, ali iz prnkt.itnih razloga podc-

Ijcoa je aa horizoolalni i vcrtil;.alni deo_

12. JEDNOCEVNI SISTEMI CENTIVI LNOG 0 R£JANJA

305

PRETHOONI PRORACUN PADA PRITrSKA Raspo lozivi napor Za Ire njc u prav im dc lovima ccvi Ukupna duz ina dco ni ca 1-1 1 lcdin icni pad pril iska Proloci kroz rojcdi ne deo nicc(u kg/h) G} = 2956 G ] = 1740
JI=29 1,1 Pa

0, 67·291,1 = 195,04 Pa
II=38,5 m R= 195,04:38,5 = 5,07 Palm

G 5 = 1080-( 140 + 160)

G3 = 1080 G4 = 1080 G 1 = 160 Gil = 140 - 780

G 6 = 1080 G[IJ = 240 240 = 840 G B = 1080 G 9 = 1080 GIO = 1740 Gil = 2956

DIMENZION ISAN,JE VERTIKALNE CEVNE MR EZE D imcnzio nisa njc cevne rnrdc izv rse no jc prc ma uobicajc nim ro rmul arimil .

14140

20240

I
1256 0
0 d:J

11

0
0 d:J
~

CD
3720

.... '"
E
In

CD
® ®
3260

'" ....,.,
.c:

I

CD
® ® ® ®

II - _ .= .... fci

~-

CD

"

I
I
I

N

0>
",-

55BO

(f) _ __ - - f- _-.-® I ® __ J _ _ _ f--------@
.s::

" <

III- f..- . -

In

f- ~CIO_
N

0-

-

. - 1-.-+-._
f--)

._

.

.

.

._-.

_ .__ .

.s::

~

S/ilm 12.20 Primer 1.

306

H Todoro,,;c PROJ£ KfOVA NJ£ POSTROJENJA Z4 CEfVfR4LNO GRElANJE

DIMENZIONISAN J E HO RIZONTALNE CEVNE MREZE Pos to jc ve rtlka ln a ee vna mrcia dime nzi o nisa na ta ko da ima pad prilis ka 77,S P~ . to za ho rizo nt alnu ccvnu mreZu preos taje raz lik a iz medu raspolozivog napo ra i na pora ul rose nog u ve rtik,1 1i II: .

H,, = 29 I,l-77,5=2 13,6
U ovo m delu mreZc deo
n~ po ra

P~

po tre ba n za tre njc u ravnim deonicama iznos i:

0,67 ·1-1,,=0,67 ·213,6 =143, 11 Pa
Dui ina dco ni ca 1-3 i 9-11 je: 1= 31,0 m, pa jc jedinicni pad pritiska za ho rizo nt;dnu mre7.u

R= 141,37:31,0 =4,62 Palm
NAKNADNI PR O RAC lJN I-IORIZONTALNE CEVNE MREZE P re ma prosecno m l?= 4,62 Palm, pro raclIn horizo ntalne mrcie jc sprovede n na isto m (or mul a ru na ka me je dat i pro ra clIn ve rtik ale . Pre ma proraclInu gubilak pritisbl II ve rti ka li II iznos i 77,5 Pa, a II horizo nt a lnoj mrez i 209,3 Pa, sto cini ukupno 286.X Pa. Ova vrednos l se minim alno razlikuje od raspoloz ivo g napo ra 29 1,1 Pit. P regled mes nih o tpo ra
deonica I:
-kotao

·2 luka dc onic" 2: -T raevn. sli prolan smcr. odvaja njc WofW =0.8 cle onic<l 3: -T racva, prol"~, oclvajalljc W / W =0,92 -7...1sun deonica 4:
-kolcno

2,5 LQ 3,5
1,8

o
Q.J 0,3
1,0

deonica 5: -odvajanje. prolaz d/ d= 1 V. N =O,72 dconica 6: deonica 7: -odvajanjc, prolaz dj d= 1 V.N=O,72 deonic.18 -kolena

1,7

o
1,0

1,0

12. JEDNOC£VNI SIST£MI CENfRAL NOG GREIANJA

307

dconiCl 9
-7.aSUfl

0.,3

-T

ra~-va.

sabiranjc.prol:u, II'jW =0,92

Q.J
0,6

dcooiCl 10:

·T moo, s"prolan smcr, s.,biranjc d,!d= O ,8 ";W= O ,6
deon ica II -2111ka

Prm'era pad. priliska

D

ce,'ovodo &",jaib lei.

G rejno Ielo , Ul"Upni kocficijenl mcsnih oIpo'" imosi ~ =5,0 - prola21li vcntil . grejno Ielo

4,0

25

UsvajajuCi da brzina u deonicama 5' i 6' "ude manja nego u deonici 5, iz tabelc IV sc ocitava: precnik 0 = 1, brLina IV = 0,08 m/s i jcd inicni pad pritiska ~,5 Palm., pa gubiLak pritiska pri dllzini prikljllCaka od 2x 1.5=3,0 m iznosi:

(lR + Z)G7j - hGT, . g(pso - P'IO) = (3 · 4,5 + 35.7) -1.0·9,8 1' (971.83 - 965,34) =
=-H,47 Pa

IZ PlANA MRE2:E

,""",

To,..

Prelh. prefnik Muenilou.tina cOvi d
prolok

NAKNADNIPAOAAtUN SA. PRETHOONIM PRECNIKOM SA PRQMENJENIM PRE¢NIKOM CEVl

RAZUKA R
(Palm)

'''''''' IY"l
b

eonica
I (m)
d

(kg/h)

(mm)

(m/3)


I

A
(Palm)

I ·R
(Pa)
h

L I;
;

Z
(Pa)

d

,
540 540 36 540


SO SO

,
6 6

(mm)
k

(m/I) I

I ·A
(Pa)
n

LI;
0

Z
(p. )

I ·A
(n · h) (Pa)
q

Z
(P'D
(Pa)

i
10,9

m

p

,

VERTIKA.L.A II

R • 5.07 Palm
0.15 0, 11 0,15 0 ,11 0.15

,

, 6 ,

0

12560 00'0
12560

2.5 1,0 2,5 1,0 0,5

'"

3,3

I I

3,3

"

1,0
",

9,9

SO SO
SO

9nO
12560

3,6 6

3,6 3,0
39,9

"

0 1,0 1,0

0 5,'
10,9 31,6

L'·R+ LZ ",

+

-

17,5 Pa

HorizonlaJna mrafa
I I

03,6
14.6

A • 4.6Z Palm

"360
""<0 12560
12560

1478

',5 0,6 6,2 5,' 3,6 3,'

60

0. 16 0 .1 3 0,1 2

3,6 3 3,6 3,6 3 3,6

870 540 540 870
1418

, "
"

3

202<0
3<360

" " " 65
80

13,8

"

3,5 1,6 0,3 0,6 3,0 1,0

22,3 20,S
10,8

2,S 5,0
24 ,6 Il'

0.12 0.13
0, 16

12.2
106.6

L'·R+Ll ;

+

102.1

-

209,3

p,

12. JEDNOC£vNI SIST£!IIf/ C£NTRALNOG GRElANJA

)09

Ka ko jl: U deo nici 5 pad pritiska 3,2. to je za dovo lje n uslov d a je pad pritiska kroz kralkll vezu veei od gubitk a pritiska u cevovodu grejnog te la je r je 13,2 > -1 4,·17. Na isti nacin sc prove ra vrS i i za ostal a grejna tcla.
DIMENZIONISANJE GREJNlIl T ELA

Z a d ime nz io nisa nje grej nih te la tre ba iz racuna ti srednje te mpe ratu re va de. Na osnoVll dati h ab razaca u ran ije m teks tu od redujll se prvo te mpe ra ture razvad nc vode za SVilko grej no tclo: G rejna te la 1 i II 1,= 14= 15= 90 °C Ip= 90 - 20=70 0 c: I m = 80 "C G rej no tela III 90
II'

3720+3260 = 84 4 °C 1,163 ·1080

= 84,4 - 20= 64,4 D C
1m

= 74,4 "C

Povril tna tc mpe filtura vode iz vertik alc iz nosi:
I
fJ

=I.=
8

I - -.!il...
6

5580 = 84 4 C.G ' 1, 163 · 1080

Q

80 0 C

sto odgovil ra zada tim uslovi ma. Poslo su izraclinate i provc rene srednje te mpe rature vode u grejnim te lima. pre lil zi se nil iz raclinava njc grejnih povrsina.

12.10 POSTROJENJA SA HLADENJEM VODE U CEVNOJ MREZI
IZ RACUN AVAN.JE NAPORA U vee opisa nim jednocevnim sistemima smil lrano je d a je rilsp olozivi napor isklju civo posled ica hlade nja vode u grejni m te lima. Medutim, ako se voda hl adi i u to kl.l struj anja kroz cevnu rnrezl.l , o nda ee i ovo snii e nje tempe rature vode lItica ti na ras poloziv i napor sistema. Na slici 12.21 prikaza na je se rna sistema II ko me se napo r stva ra i usled po me nu tih gubi taka toplo te iz eevovoda u okolinu. Ras po lozivi napor se raclina kao i 1I pre thodnim slllcajevima, a li mes ta u rnreii u kojima se sniiava tempe ratura vode nisu vise sa rno tacke A i S, nego i deoniee koje od ilju toplotu . Pre ma to me, imaju6i u vidu ranija o bjas nje nja i navede ne izraze za napo r, ukupno raspoloz ivi napo r za strujno kolo ve rtika le (slika 12.21) bi bio:

310

B. Todorovic PROJ£KTOVANJ£ POSTROJE 'JA ZA C£NTRA L NO GREJANJE

H

= HGT +

He

H = liB ·g(P7 - PJ ) +h6 ' g(P6 - PI )+h5 'g(P5 - PI) +h4 ·g(P4 - PI)+

+"3 'g(P3 - P I)+"2 ·g(P2 - PI)
gdc jc: H
H CiT

Ile

- ukllpno rasp.oIozivi napo r u (Pa) - napo r lIsled hl ade nja vode odava njem toplo te grejnih le la - dodatni napor usled hladenja vode u cevnoj mrd i
~2J

-

.s:

N

.

I<D
A

,

.s:

C"l

8
®

.s:

.....

(f)

.s:

.,., .
'<l

B

®

.s:

-

.

f- -

____ -1

kv

.r
-

<0

Stika 12.21

Prvi deo napora HGT ne daje odmah tacnu vrednost. jer se gustina vod e odredlljc' pre ma srcdnjoj vrednosti te mperature u verlikali. uz pretpostavku da u vodovima ncrna hlade nja vodc. Pre ma tome, tacan racun zahteva izracunavanje temperaturnih padova u svakoj deonici. a to jc moguce tck posto se dimenzioniSe cevna mreza i pm.naje napor. Dodatni deo napora takode moze tacno da se izracuna sarno ako je w .' dime nzionisana cevna mreZa, odnosno poznat ukupan napor. Zbog toga se pocinje Sd tzv. pre thodnim proracunom, kojim se ukupni napor pribllino odreduje cime se omogucava dimenzionisanje cevovoda. Naknadnim proracunom definitivno se izracllnava napor i vrse kurckture precnika cevovoda. Za izracllnavanje pribliZne vrednosti deltl napora usled hlad enja vode u grejnim telima, sve potrebne ve licine su zadatc. pa S l ' ovaj lako odreduje. Medutim.:..pribliZno ocenjivanje dodatnog napora se ne izvodi we 5e odrcdllje prema iskustvenim-podacima koji su dati u tabe li 12.1.

12. 11m.V()C/,·F.Yl SISTE,\/1 Ct::ivTRAL NOG GRUA N}.·I

.Ill

T~hd"

12.[ Oodalni m'por " Pa
cc,'ovod ll

Zil

j cdn oce,'no gra vl lacion o grcjanjc sa hladcnjcm vode "
lIorizo nlJ.lnu l.miR nj c l)Os lrlJjcnjH (m)

Broj spr;lI o,,;,
(nivo:J) zAradc

10
pry" li S
pos!.
prva

20
DOS!.
orv-J

30
I

40
PO'!.
prV:1

50
POs!.

60
prva
DOS!.

prv:t

pos!.

2
3

4 5
6

7
S

157 1% 235 275 324 373

157 196 235 275 324 373 422

108 137 177 216 255 294 343

177 206 245 29-1 JH 382 44 1

98 127 167 206 245 2X4 32"

186 226 265 304 35.\ 402 45 1

98 127 157 196 235 275 314

196 235 275 324 363 412 46 1

8M 11 8 147 186 216 2>5 294

206 245 294 333 382 43 1 48 1

49 li B 147 177 216 255 284

216 255 304 343
391

44 1 490

Podaci u labc li 12.1 su srcdc ni 1I za vis nos li prema izo laciji ve rlikala, broju ni vaa zgrade i horizonta lno m lId a lje njll pus ma tra ne verlikale od glavne - razvodne . Svc vrcdnosti vaze za slllcaj dva grcjna te la n'l jednoj vcrtikali po spratll. Zit protok ud 50 kglh kroz sva ko grejno telo i za te mpe raturne padovc od 20 °C. kako 1I grejnim te lima laka i II celoj ve rtik a li. Os talc pretpos lavke prcma koj ima Sll navcdc ni podaci II tabcli 12.1 Sll isle Zit labe lll 12.10 . Korc kture vred nos ti iz tobe lc 12.1 obovez ne Sli lIvek kada se protok kroz grejna lela razlikllje od 50 kg/h i lIko liko sc tcmc ra tllrni padovi, kako 1I grcjnim tclima. lako ill vcrtika li. rilzliklljll od 20°C. Koreklure za razli cil C prot o ke dale SlI II tabe li 12.1a II vidll kocficijc nl a sa kojima lreb" mnozi li vrcdnost doda tnog napo ra . Ako sc stvarni proto k nalaz i izmcd ll vrednosli proloka 1I labe li, Ireba izvrsi ti lin ea rnu intc rpolaciju . Isto se primenjllje i pri od rediva njll koreklure za nekll vertikalll izmedll najbliZe najlld illjcnijc. je r se II tabe li nalaze nllme ricki podaei sarno za ove dve vertikale.
Tabcla 12.!a KorcktllrR labelc 12.lla protokc koji sc razlikllj" od 50 kglh
Prolok
(kAII I) Vcrtikala

nnibli;,1

naidal ia

20 40 60
80

100 120 140 160 180 200

1.76 1.15 0.89 0.75 0.65 0.58 0.53 0,49 0.46 0.43

1.65 1,l2 0.91 0.77 0.68 -0.62 056 0.52 0,49 0,47

Vrednosti dodatnog napo ra morajll d a se koriglljll i kada temperatllrni pad vertikale iIi grejnih lela nije 20°C. Nume ricke vrednosti korektllre Sll II ta~li 12.1b za razlicite pad ove tempe rature, a pri tempe raluri razvodne vode: 100 DC, 90°C i 80°C.

J J2

IJ.TOfJ orrJIk

I'J?OJEJ..701~-I NJJ'

POSTlWJJ:.NJA Z I CENTR/fLNOG R£lA NJf:

THbcla 12.Ib Korcktu ra tabclc 11.1 za dmgc lcmpcralnrnc padovc
Tc m pcr s lllrni grcjna lela vert ika la

1'""

Korcktu fa ZN

'I.
80·, 0.73 0.48 0,38 I 35 0,76 0,62 2.00 1.00 0,78

10

20

10 20 30 10 20 30

30

to 20
30

IOO·C 1,25 0,80 0.62 2.25 1,27 1,00 350 1.68 1,28

90·C
1,00 0.63 0.50 1,75 1.00 0,75 2.50 1.30 1.00

Poz navaj uci te mpe ra turne padove vo de II grej nim telima, a posle naknadnog p roracuna eevne mrde i vre dnos ti te mpe ra tura II kratkim veza ma i povra lnim prikljllccirna grejnih te la, jedn acinama koje su d ate II IIplitstvima za p ro racun. tacno se izraclI nav(ljll tempe rature vode u tack(lma mesa nja . Na taj nPlcin Sll odrede ne s rednje te mpe rature vode po deo nie(lma, a time i gllstina vode, pa se moze iz racun(l ti d eo napora 1Ir. led odava nj a toplote kroz grej na tda:

l-JGT

= 2.,/1;" .g(fJ;" I

"

PI)

Pa

Ukllpno raspo lozivi napor koji se do bija kao zbir H=f-fc +HGT mt:rodavan je La dimc nzio nisa njc cevne mrde. Uk oliko se minimalno raz!ikllje od napo ra odredc nll).!, u pre thodno m pos tupku proracuna. nik akve kore kture nisll po tre bne. Ako raz like postoje. mora se 1I naknadno m d e lu pro racuna izme niti precnik u delu mreze. Os ta li tok pro racuna cevovod a u sve mll je isti kao i kod jednoeevnih siste ma bez hl ade nja vode u cevovodu , pa se prove ra raz like napo ra II kra tkoj vezi i stntjno m koIII grejnog te la vrsi pre ma pos tupkll koji je ra nije izloze n.

12.10.1 Dimenzionisanje cevne mreze
Sa pre thodno odrede nim IIkllpnim naporo m vrsi se dime nzio nis anje eevne mreZL ' pocevs i od strlljnog ko la najne povo ljoije ve rtika le. Posto je eevna mreza proracllnat a prema pre thodno m i pribliZno odrede no m napo m , prclazi se na naknadni proraClll1. O vaj se sas toji u izracunavanju efe kta hlade nja u svim deo nieama pojedinacno, taku da se do lazi do te mperatura vode i odgovarajuce gustine vod e u svakoj ve rtik ali. Tako se raspo lilZe podaeima po trebnim za iz racun avanje de la napora hlade nj a vode II cevnoj mrezi (He)'

12.10.2 Povecanje grejnih tela
Ko rekeija povrsine grejnih te la vrsi se pre ma stvarnoj sre dnjoj tempe ra turi vode. koja je naa kod sis te ma sa hlade nje m vode 1I cevovodu. Povecanje povrs ine vrsi 51.!

J 2. JEDNOCEYN J SISTEMJ CENTRAl.NOG G REJANJA

.1 1.1

proccntu alnim doda tko m koji SI.! na laz i u labc li 12. ll , koji Sli srcdc ni prt:mll hrojll ni voa zgrllde, sp ratu na ko mc je grejno le la i prc ma ho rizo nl alnom pruza nju posl rojcnj a. PoslO su i ovdl.! navede ni nu me ri i:ki podaei Sll mo Zll nlljb liZu i najuda ljcniju ve ri ikalu. mcdllpod aci sc odredllju linca rno m inlc rpo laeijo m.
Tubela 12.11 l'rocclllllalll o povccallj c pm'rsill fl grcj nih tcl a kod j cdn occvnog gravi taci onog grcj a nja
Ilroj cl.ia (spralov_) zgradc I
2

S JlrHl grcjnog Icl. I
I

N_jd.lj. vcrlik.l" do 30 DI llaibliz. 1 Ilaid' ''ia vcrtikala vc nibl "

Najd.lj_ vcrUk.l. "rcko 30 III 11 0 iLialia ""ibl ii.il vc rl ika l;, vcrlikala

8 4 10

12

7 3 8

14 X

2
I

6
13

15
10 6

3

2
:I I

6
3 II S

8
4 13

5 2
9

15
II

2
4 3 4 I 2 3

3 2
12

9 6
3

5

9 6
4 2

14 10
8

6 4 2 9
7

8

5
I (,

12
9
7

5
3

4
5
I

5
3

2
10

6

2 3 4 5

13 10
8 6
4

14
II 9

4 16
13

8

6
4 3 I II 9 7 5

10
8

6 4
3

6
I 2

2 13
II

7

3 4 5 6 7

9
7

14 12 10
8 6

6 4 16 14
II 9 7

6
5 2

5

5
2
1I

4
I

7 4

Korekture za druge protoke date su razlicile od 20 °C u tabeli 12.IIb.

tabeli 12.lla. a za tcmpe raturne padove

311
B.Todoro ,·;c PROJ EICTOI·~1NJE POSTROJENJA Zr1 CENfR4l .NOG REJA NJE

Tabcla 12.lIa Koreklllra labclc 12.11 za proloke koji sc razliklljll od SOkgfh
Prolok (kg/h )

Verlikal" ""iuli", 1.76 1.15 0.S9 0,75 0.65 0,58 053 0.49 0.46 0.43 naidal ia 1,65 1.12 0,91 0,77 0.68 0.62 0.56 0.52 0.49 O.H

20 40 60 SO 100 120 140 160 180 200

Tabela .I2.l1h Korcklllnl lahelc' 12. 11 za c1rngc Icmperalllrnc paclo"c TeOlper"lurni I'ad
vcrl ik;'ll ;1

Tern )craillra ra1.vodnc vode

grcjno tell)

10

20

10 20 30 10 20 30
10

30

20
30

100'C 0.75 0.53 0.47 1.35 0.95 0.85 2.00 1.45 1.35

90'C 0.75 0.55 0.50 1,35 1.00 0,93 2. 10 1.55 1.60

80 'C 0.75 0.58 0.55 1.35 1.10 1.10
250

I

1.70 2.00

UPUTSTVO ZA PRORACUN

Dime nzionisa nje cevne mrezc pocinje se sa tzv. pn.: thodnim proracunom. Na l1" noYU zadal.e te mperature razvodne vad e (I,) i tempe raturnog pada vod e u grejnim Ie· lima, izracunava se te mp e ratura vode u deonicama vertikale za cijc strujno ko lo Sl vrsi proracun, ne uzimajllci u obzir hlade nje cevne mrcZe. Pocinjc se, kao i kod ~vi h siste ma grejanja, sa najnepovoljnijom vertikalom. Za odredene vrednosti temperatu · ra ocitavajll 5C u tabe li II u dodatku, odgovarajucc gustine vode. Posto Sli ostali POel ;lei poznati iz proracuna potrebne kolicine toplote Zit grejanje i iz plana zgrade. oonnsno seme sistema. prvi deo napora 5e izracunava prema obrasclI:

H GT =

" .g(Pn - PI) III"

(Pa)

( 12.4 I)

Za dodatni napor He lIsled hladenja cevne mreie koristi se tabela 12.1, sa eventu · alnim korckturama za druge temperaturne padove iii pro toke kroz grejna tela. Pri tome se za protok hoz jcdno grejno telo racuna sa srcdnjom vrednosti svih grejnih tda na vertikali, uzimajuCi u obzir dil korekturni koeficijenti u tabeli 12.Ib vaie za slucaj da su za istu vertikalu vezana na svakom spratu dva grejna tela.

12. JED OCEVNI S IST EMI CENTRrlLNOG G RElA Nl.4

315

Uko li ko sc umes to dva na laz i jed no grejno te lo, po lovina s tva rnog pro loka se o bracunava da snabd eva i d rugo fik livno grejno te lo. Pre thod no od rede ni raspo loz ivi napo r se odred uje kao zbir:
ll =Hc;r + l fc

(Pa)

(12.42)

a jed inicni pad priliska R, me rod ava n za dime nzi onisa nje cevne mreze izracunava se na isti nacinkao i kod svi h vod e nih sisle ma:

R= O ,67' H

"2)

( 12.43)

gd e je 2:.1 - duzina st rujnog kola pos mal ra ne vertik ale. Oa lji to k pre thodnog de la pro racuna je isti kao kod jednocevnog siste ma bez hlade nja vode: prvo se pre lazi na dime nzio nisanje sa me ve rtik ale sa nes lo vecim jedinicnim pado m pritiska i tez njo m da ce la ve rlik ala bude iSlog precnika. Za lim se pre lazi na ho rizo nta lnu cevnu rnreiu. Kad a su svi precnici odrede ni , sa pre thodnog se pre laz i na na knadni proracun. Napo r us led hlade nja cevne rnreze (He) izracunava se u sve mu is to kao i kod dvocevnog siste ma. T ako se tacno odrede te mpe ra ture na poCe tku i na kraju svake deonice. Te mpera ture u lacka ma mesa nja se izracunavaju na taj naCin sto se kao te mperatura vode na ulazu u grejno te lo usvaja on a vrednost koja je do bije na na kraju deonice iz koje se odvaja prikljuca k grejnog le la, je r se hlade nje vode u prikljuecima za ne ma ruje. Na osnovu zada tog pad a te mpe rature u grejno m le lu (tJ c;r), izracunava se te mpe ralura vode u pov ralno m prikljucku :

Pos to se iz pro racuna ve rtik ale poznaje kako proto k, tako i le mpe ratura vode na kraju kra tke veze, pomocu jednacine bilans a loplo le odreduje se vrednos t le mpe rature vode u tackama meSa nja:

(0C)
gde su:

(12.44)

- te mpera ture i kolicina vode posle mesanja - te mpe rature i kolicine pojedinih struja vode koje uCestvuju u meSanju T e mpe ratura meS avine moze da se odredi i pre ko obrasca:
1,., =l k -

Qcr
G M 'c

(12.45)

316

8. Todoro!'ic

I'R01EKrO I'~1 Nlf:

I'OSTR01EN1/i Z·1 CEJ'.rrRA LNO GRElAN1F.

gde jc:
I.

QuI'
C

te mpe ratura vode u ve rtikali ispred tacke meSa nja - kolicina toplote koju odaj\l sva grejna te la ciji se povratni vodovi spajaju u ta cki mcilanja sa vcrlikalom - speeificna to plota vode c = 1,163 (Wh/kg' K)
-

Na t<lj nilcin poz nat e su II svakoj deoniei srednj e te mpe ra lure vode, pa se uz ollgo Vilri1juce vrcdnosti gustine izracunava napor usled hladenja eevne mrcZe:

He =

" "2A, 'g(p" -PI)
1

( 12.46)

Z a deo nilporil koji police od odavanja toplot e u grejnim te lima sada postojt t acni poda<:i 0 te mpe raturama vode, pa se moze preeizno odrediti njegova vre dnost. Zbir Hc+l!ul'=H odgova ra stvarnom raspo lozivom naporll. Zato, ako ukupni napor po pre thndnom proracunu odstupa od stvarnog, lreba izvrsiti korekture u precnieima cevovoda. Provera pada pritiska u strujnim kolima grejniil te la ide nticna je kao kod je dnocevnih siste ma bez hJade nja cevne mreze. Povecanje grejnih tela se sastoji u odredivanju potrebne povrsine prcma stvarnoj srednjoj temperatllri vode u lclima (/":G() . O na se izracunava po obraseu:
I

mGr

= 1r

/::"1

2

gdc je:
I,

ill
Primer 2

temperatura vode u dovodnom prikljucku, koja je jednaka te mperatll ri vode na kraju vertikalne deoniee iz koje se odvajil prikljucak za grejno lelo. - tempe raturni pad vod e 1I grejnom te lu
-

Dimenzionisati cevnu mrezu i odrediti povrsine grejnih tela za jednoeevni sislem vod e nog grejanja, Cija je sema data na slici 12.22. PriLikom proracuna uzeti u obzir hladenje vode u eevovodu. Ostali podaci: temperatura razvodne vode iz kotla I , = 90 °C temperaturni pad u grejnim telima !!J = 20°C temperalurni pad u vertikalama pri zanemarenom hladenju vode nema hladenja vode u glavnoj usponskoj vertikali izo\acija horizonlalne cevne mrde na tavanu izvedena JC staklenom vunom

JEDNOCEVNl S ISTEMl CENTRALNOG GREJANJA J17 Os tali podaci dati su na slici 12.8 °C I' 8=1"8 = 59. 79.2450+2450 457·1163 .Q/ + Q/I = . 3000 457.2=79.6-5.6 °C 1 =70611 ' 70. ne Ul. Proracun ce se prikazati sarno za najnepovoljniju vertikalu .-lp)C 25'1.1163 .90 G·c 457·1.6=65 °C .22.8 °C 19 =79.8-9.12.8.2=70.163 457 kg h Odredivanje te mperatura vode u pojedinim deo nicama.163 90-1O.imajuCi u obzir hladenje vode u cevovodu: 17 = 16 - _ _ 2700 + 2700 . PRETHODNIPRORACUN Protok vode kroz vertikalu G = Q/ +Q/I +QII/ +Q/V +Qv = 13300 (1.

L@"13300-. <> -c"" <> ... • I l I~ uIJ I '" I r~3 i250 -.II. Todorovic PROJ EJ(TOVA NJ E I'OSTNOI ENJA ZA CENTRA L OG I?EJA NI r:. I I III 'ff) ~@')L IV <Vy~ I I I '" . 22 J Prim er 2 Te mpe ratura vode na kraju ve rtik a le je 65°C._. of'0 0332 5 0 o 13300 2700 I ®I . _1 42 1 00 .. ne uzimajuCi pojed inim deoniea ma.6 DC Raspolozivi napor u strujnom kolu vertikale. iznos i: II o bzir hlade nje vode 1I .. '" ~ ~ @.....r / 82450 • e .. 0-- - - JH '" . 2450 ®-.. 3000 ~.. N . __ . ~ I@) ®@1) ® ® 2700 II ~ ~ 0 0 .. sto odgovara zad ato m padu te mpe" rature od ill = 25°C Srednje te mpe ra ture grejnih te la su: 1/=11/=80 DC Im=I /V=69.~ 1 3. Slika 12.8 °C Iv= 60.

Podritzumevajuci 6 grejnih te la. dodatni napor za pos lednju (najdalju) vcrtikalu u rnrd i iznosi 206 Pit.4' 118. pos to se fiktivno podrazumeva i drugo grejno telo. o nda je za jedno grejno telo me rodavna polovina pro toka. 163 95.5·149.duzin a deo niea I -14 .67·[-[=780. JEDNOCEVNl S1STEM1CENTRALNOG GREfANJA 3 19 Napor llslt:d raz like glls tina dire ktno se ocitava II tabe li I II II dodalkll. pre thouno odrede ni dodatni napor lIslc d hlade nja vode 1I cevima iznas I: LVI=20G·O.3 kglh. srednji protok je: c = m 13300 20'6-1 .na po r bez hlad e nja cevi . 1 Pit Odredivanje jeuinicnog pada pritiska R: .4'64. njenih glavnih dconica i kratkih veza izvrilen je 1I SVcmll pre ma formularu koji se koristi pri proracunimit cevnc rnrde svih sistema vodenog grejanja.dodatni nilpor . Posta podaci iz tabe le podrazumevaju protok kroz grejna tela od 50 kglh. Pri tome treba imati u vidu da su podaci dit ti za slu caj da se na sva ko m spratu nal azc dva grejna tcla spojena is tom vertik a lo m.1 Pit [-[= 1164. to tre ba izvrs it i korek turu ako jc stvarni protok veci iii manji.55 + 3. [-[' =998. 7 Pa MI= 166.4 Pa [=51.1a za protok od 95.12. 1= 15.1. 3 Palm .92 = 998.8 Pa 0.I5=1 66.70L Korektura za te mpe ritturni pitd u vertikali od 25°C dobija se interpolacijom podataka iz titbe le 12. Uko liko to nijc slucaj. pa je: H=2.lb: 1.7 Pa Dodat ni napor se od redllje pre ma tabcli 12.1 m R = 780.Zil tre njc u ccvima uzima sc .jedinicni pad pritiska Dimenzionisanjc vcrlikHlc Pre thodni proritClln vertikale. korcktura iznosi O. 4: 5 1.86 + 3.15 Pn:mil tome. Zit zgradll sa lri nivoa i ne izolova nc ve rtikalne vodove pri ho rizontalnom lldalje njll ve rtikalc od 13 m.ukupni napor .3 kg h Prema titbe li 12.701 -1.

7=13.4 Pa Merodavan proseca n jedinicni pad pritiska je: R=542. Z a tre njc u ravnim de lovima ovag dela mreie izdvaja se 67% ad 1 H.8 .7 0.5=542.7 0.J20 8. 7m.5 Pa Uk upna duiina deo nica za horizontalnu mrdu i vertikalu (deonice 1-4 i 12-14) iz-1'1: nos i 40. pokazao je da slvarni napar iznosi : H=11l7.7 5 4 4 2.3 Palm Prethodni proraclIn horizontalne cevne mreze i glavnog usponskog voda prilozc lI jc u nastavku forrnulara sa proracunom najnepovo ljnije vertikale.=0.3 Pa Ukupno iskoriseeno: 1108.3555.u vertikali 753 Pa 355.7 0..7 deonica 7 duiina (m) 2. za zbirne koefici jcnte mes nih otpora koji su odredeni procenom. NAKNADNIPRORACUN Naknadni proraclln koji je izveden tabelarno.9 Pa Po proracunu cevne mreie. iskoriseeno je: .4/40.. TodorrJI.3 Pa Zbog neznatnc razlike nije potrebna ispravka u dimenzionisanoj cevnoj mrdL .0 0.3=809. 1.67u 809.2 10 .u horizonlalnoj cevnoj mreii . lako da je za horizont alnu mrezu i glavnu verlikalu preoslala razlik~ do prelhodno raspolozivog napo ra: I-h=1164.7 2.ic PROJEf. 7 0VANJE POSTROJENJA ZA CENTRA LNO GR£fANJE Preglcd duiina den nica deo nica 1 2 3 4 5 5' 6' 6 duiina (m) 11.7 4 4 8 8 9 10 11 12 13 14 Na osnovu pre thodnog proraclina vertikale odreden je gubilak napora kroz SVl" nje ne deonice.

39 .16 Pa sto znaci da jc uslov da u kratkoj vezi bude veti pad pritiska ispunje n.grejno le lo Ukllpni koe fi cije nt iznosi 17.61 = 40.3 Pa IR+ 2 =83.5 . Za ovaj precni k. [stirn postupkom se prove ravaju prikljucci ostalih grejnih te la.966. koja je niZa tlsled hlad enja u cevovodu. . iz la bcle IV je: R= 8 Palm.77 Pa . JEDNOCEVNI SISTEM I CENTRA LN00 G REJA NJA 321 D imenzio nisa njc prikljueaka gre jnih te la: G rejno te lo I Z a prikljucke se tlsvaja cev precnika manjeg od ve rtik a le.PS8.0) = 43.pad pritiska u prikljuecima je .7.09 rn/s . D imenzio nisa nje gre jnih tela G rejna te la se moraju dimcnzio nisa ti pre ma stvarnoj srednjoj te mpe raturi vode. odnos no d =3/4".77 .09 °C H = ".61 Pa Provero m gubilk a napo ra u kratkoj vezi i prikljuccima.2 . a prikljllcne cevi SII dobro dime nzio nis ane. w=O.7 ·9.3 > 83.0 2. Za cev 3/4" i Q = 2700W. .95 ) = 0.dodatni napor u grejnom lelu za srednju lemperaturu 1m = 79. nego u slucajevima kada je hlade nje zane ma rIjivo.25 dJ d=O. IIkljucujuci i dobil ak napo ra u grejno m te lu.pad priliska u kratkoj vezi IR+ 2 = 41.77 11.p ro laz ni ve ntil 4.43 .razvod ni i povra tni p riklju eci VoN = 0. koeficije nti mesnih o tpora su: .81{972.12. sledi d a je: 41. g (P79.90 .

7 0.36 62.12 0.24 0. 11 .51 1. 19 66.5 1 1.4Jl 0.43 0. 2 0.0 13300 10301) 13300 m 328 <57 30 30 10 II 1 1 " 11 .7 2.IZ PLANA MRE.35 78.1 3 0.7 2. Maseni Owlna cevi d prolok (kg/h) SA PROMENJENIM PRECNIKO M CEVI RAZ UKA ""':""' I(m) d 1 ""'1 (m/s) I (palm) • .0 2:/· R + LZ .8J 89.78 89.7 R _ 13 . I· . 32.3 P.4 2 ' .7 0.69 66. 19 9 10 II 1 I I 130 11SO.31 0.23 61 .20 80 609 1.0 1.3 Palm SO SO +0 I I 0. (Pa) B 0 z {Pal I • Z (n .61 62.90 .24 3.24 0.16 0.2 1 4 .14 0.09 61 .02 0.te Pr9lh.71 4.7 0.7 0.52 89.7 0.85 62.09 0. + ". . g · (pm . 57 22.4 5 0. Oeonica I 0 (kg/h) d (mm) I . rC) 10 89 .7 0.88 89.2 21 " IJ R+ IZ " I 273 .025 0. 03 91 11 2. '''' <57 HOrlzomalna mreb.3 74.51 1.2 19.3 S. 24 0.51 1.31 88." II rei 8 I.91 347.5 ° ° ° ° + ° 3. S 58.86 68.376 1.7 2. m 2" 30 • " 81 1 6.5 1 • 6 7 8 • • • 2.8 • • 4 4 30 30 6.62 82.8 78." (W) b Top<.1 0.366 0.7 0.36 162.35 69.7 ° 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 89. rC) 9 0.8 61.88 0.1 2.9 5 78. <57 Najnepovoljnija vertikala • I I I I I • . 36 0.59 " 4 4 8 195.' 8.49 0.67 " rC) II I.18 10 10 24 117 SO 3. 14 0.28 0.7 0. R . 15.5 1 62.8 1117.20 0.69 OZ.27 68.7 0.52 89. 02 0.28 0.0 I I I I I I • S • 30 30 20 " 6 f C) 7 90 89 .44 m 457 1144 1448 12 1.24 30 22..24 0.8 ° ° ° " ° • 355.81 78.7 2.09 1.h) i m " p (P'I q II' -D (Pa) . S 2B ° 12 13 m 1144 1448 22.O 10 '. pretnl~ NAKNAONI PRORAt UN SA PRETHOONIM PREC NIKOM w 000" pn.01 0.51 1.92 72.15 '64.4 " • 8 SO SO 0.2 1 165.55 G2.78 89.pd) (Palm) h' Iml 13 0.. 94 89.58 78.49 13 14 SO SO 2. 42 100 42100 ". {Pal h H I z {Pal d 1 ""'1 k w (m/s) I (Palm) • I ·.86 89.2 1 51 .24 0. 9 62.2 0. .28 298..7 2.1 62.S 10 120 120 26 " 1.09 88..51 1.27 0 .2 0. 12 .8 O.20 0.02 0.6 0. 02 H {Pal 12 0" " \7 2 3 O .07 68.8 2 3 4 33250 13300 13300 332SO 42 100 " . (mml PRORACUN STVARNOG NAPORA ('/'I/m K) Iml 2 1448 11 44 4S7 3 SO .84 " .7 0. • 753 P.26 2.16 128. 57 2" <57 328 ° ° 0.02 2.65 89..05 10.0 O.83 3.00 2.3 Palm • 7 • • 9 13300 7900 13300 .09 78.54 6.7 0.85 62.3 9.

.35-10=68.35 °C 2 G rejno telo V t In =1 9 --=6869-10=5869°C ' .1 CENTRALNO GREIANJE Srednje tempe rature vode u grejnim telima su: G rejna tela I i I I I".09 -10=79. .= 89.324 B. Todorovic PROJEKl'OVANJE POSTROJENJA Z. 20 2 .09 °C 2 20 G rejna tela III i IV 1m = 20 '7-= 78. =15 .

zavisno od toga da Ii crpe vodu sa jcd nc !II dve slril nc. U prvo m s lueaju gravilacioni napor je laj koji izaziva to k vode da slruji od izvora toplo le d o grcjnih lela i nat rag. J Cell/riJl/galllc pl/mpe za xis/em grcjallja vodom Pumpc mogll bili jcd nos trlljn c i ~voslrujne. pllmpc Sll j cd no.~ l c p e n c iii viscstcpcne.. . Pririlstaj c ne rgijc priliska potice LlU J25 . koja pre nosi e ne rgiju na tcenos t koja kroz nju p ro laz i eime se os tvaruje nje no sl ruja nje. Obrlno ko la. o~ ~os nn . o. lz crpnog ccvovoda lcenos t se lIsisava u pumpu kroz 1I1az no grlo.13. za hva lajll teenos t I dcluJu na nJu povccavilJlIcl JO J pnllsa k I brl.d kojih sc ko lo sils loji.lnu.1.I~pa li~c . PUMPE U SISTEMIMA CENTRALNOG GREJANJA 13. OPSTE 0 PUMPAMA U sis tc mima greja nj a struj a njc vode kroz cevovod os tva rujc sc pri rod nim iii prinudnim pllt e m. [(od pos troje nja Sfl prinudno m cirkulacijom uklju eujc sc pump a. Pumpa pOliskllje lei:nos l okrclanjcm obnnog kola kojc dobijil c nc rgiju preko vratll il pl~rnpc. !'rema broJlI obrlnlh ko la. Slika 13. oda kle duspcva 1I kolo iz koga sc po tisklljc kroz izlazno grlo 1I razvodni dec ccvovoda.

3 od H=! m (9.I~6 8. Za odrcde ni protok Q. napo r i broj obrt aja. os tvaruju ve likc napore. pumpa '. CENTRlFUGALNE PUMPE U POGONU Krive kojc predstavljaju odnose izmedu napora. izabere i primeni pump.e zadll voljili u radu u okviru ccvovoda u koji jc ugrad e na. Ove tri karakteristike Sll meduso bno zavisne vclicine i beskonaean je broj njihovih kombinacija. Rad ija lna kola . a na o rdinali odgova rajuCi napor. Za tacku Ana kara kte risticnoj kriv(Jj pumpe je najvcei stepe n korisnosti pa ona definise us love za koje je pumpa ko nstrui sa na i treba tezi ti da se pumpa u takvim uslovirna prime njuje. 1) i ima jcd naku brojnu vred nosl kod obrtnih kola razlicitih velicina koja su gco mc trij.2. Promena protoka pri stalnom broju ob r· taja postiZe se prigu sivanje m iIi vecim otvaranjem ventila kroz koji prolazi teenos!. snage. pa sc ova vrsla pumpi naziva i cenlrifugal nim pumpama. Ova k"Va kriva .. Izmcd u ov ih ekslremnih osobi na. Pri izboru vrs tc obrt nih kola od znacaja je ne sa rno prolok i n ap~ r . Speeificni broj obrl aja jc definisan sa: ( 13. Velicina pro to ka i napora koji treba da os lvari pumpa uticu na ob li k obrl nog kll la./': PROJEKrOv. Napor pumpe prcdslavlja ko licinu encrgijc koju jedinicna masa leenosli primi pri pro lask u kroz pumpu. a os tvaruju vcliki pro 10 k. proizvode mali napo r. Sarno u 10m slu caju ce se usposlavili potrebna brlina s trllja nj a I tralcni protok.·· nos li koja prolazi kroz kolo relalivnom brLinom. napor Hi broj obrla n . pri remu se stepe n korisnosti u obe varijante umanjuje. ali POSIO imaju uske ka nale u kolu .' sa najveeim s te pe no m korisnosti. .2. i u manjoj meri od e nergije dobijene usporavanjcm IL·. dok pogonska snaga uve k ras te sa poveca nje m protoka. Pri svakoj prome ni tih uslova me nja se s te pe n korisnos ti koji postaje losijl. Karak te ristika neke pllmpc je prik aza na na slici 13. Kod propclerni h -(aksija ln. 13.8 kPa) lIZ protok od ! m /s. Na islo m grafickom prikazu moze da se uerlil i kriva pogonske snage P i stepe na korisnosti '7. onda se gO lovo uvek pogon oSlvarujc prcko cleklromolora. Kod povecanja protoka o pad n napor i obrnuto. s obzirom na vcliki utieaj ee ntrifuga lnih s ila u proizvodnji pritisb . ako napor J-[ odgova ra slvarno po lrcbno m naporu. vee i broj obrtaja kola 11.ih) je obrnut o. nalazi se opseg ce nlri fugal nih pumpi. Todof'( )\. pozna ta je kao karakteristika pumpe. koja se odnosi na napor i protok za od rede ni broj obrt aja. nisu za vel ikc protokl· . pa je uveden pojam "speeifieni broj obrt aja" kao karaklerisIik " koja dozvoljava da sc za trale ni prolo k. speeificni broj obrlaja bi prcdstavljao broj obrtaja pumpe napo n.·I NJE POSTROJENJ/I Zr1 CENTRALNO GREIANJE ddova nj a ecnlrifugalnc si le. Na apscisi su vrednosti prntoka. Pri to me. Kada su pilanju pumpe koje sc korisle u ccnlralnom grcjanjll . naz ivaj u se karak le risticnim krivama. stepe na ko risnosti i prnt llka.. ki sli i::na.

Qj. f'UAlf'£ U SISTFMIAI. dobijaju se drugi tokovi zavisnosti protoka i napora.4) gde su H[.. Ovo se postize ako je zadovo lje n uslov da novi protok i broj obrtaja zadovo!javajll sledeee odnose: HI .I LNOG G REJANJA J2 7 H p '7 QH . a da se pri tome zadr:li najveci mogllci stepe n korisnosti.. napor) .3) (L3..2) H " (13.[ 2 Q -=-2 II (L3.WTR.kriva stepena korisnosti .1.1..kriva snage Ako se promeni broj obrtaja pumpe. .2 KarakJerislicllc krivc cClIlrijllgatllilz pumpi Q. jer sc protok i napor menjajll ne sarno prigusivanjem...-_.J CI. Promena obrta se resto koristi II praksi kada treba II nekom cevovodll smHnjiti protok. vee i promenom broja obrtaja. 1/1 velicine za koje je pumpa konstruisana..karakteristika pumpe (protok. If " P .- HI Q Stika J3.

Tod".8'7 .. POSTROf H.I..4 Karaklcristike pllmpi i krive stepell4 korisllOsti . PI P =p(.rll'. J =n~ /I .&. \ Qo Q Slika 13.NO G RFJrI Nf F: H H2~====~~~~~A2 . pa je utrosak snage vcci pri radu pumpe sa brojcm obrtaja veCim od onog za koji je konstruisana: PI = p(~r 217 I Il (13. tj .3 Karakleri.ftikc pllmpe pri razliCitim brojevima obrta Za prome nu pogonskc snagc pri promt:ni broja ob r!aja vaii rclacija: P..) ) Ste pen koris nost i se menja pri promeni broja ob rta..c PROf EI\TOI':'I NJ l'.6) H nIl nI no n1 Ho n2 n3 h4 0.97] ""0.)3 ~ n ( D .128 13.Vfrl ZA C ENrRA I. H~ ~~====~2+ H Hl~----------~--~· H2~--------~--~ n nl Ql Q Q Slika 13.7'7 '\ O . 0.

Pri broju obrtaj a 11 0 pumpa ima maksimalni s te pe n koris nos ti '/n11l" llZ ndredc ni p ro to k Qo i napa r fl.\'J. uz is ti p ro to k.licit e brojeve obrtaja. PIIMPI': 1I SfSTF.MIMA e E.NOG URfJA. " 2 itd .protak vade kaji se izracunilva iz veli cine ukupne patreblll: kolicinc toplot e i tempe raturskc razlikc razvodnc i povr<ttnc vade 6J (mJ/s) . ~0. 13.ilnjuic se snaga P.75-0.7) (D.9) G ubici u cevovodu proisticu ad otpora u pravolinijskom uelu cevovada i tzv.} l1m. p 'I P= odnosna pre ka : (W) (Nm/s) (1 3. Inkalnih gubitaka koji se javljaju pri izmeni praveil strujanja te cnosti i u ugradenim ele- .stepen karisnasti pumpe. RADNA TACKA PUMPE I KARAKTERISTlKA CEVOVODA Napor pumpe kaja se ugraduje u eevavod prcustavlja zbir napora patre bnng 1. SNAGA PUMPE lzra cunavanjc primarnc snage pumpe sc vr~ i prc ko a brasea: Q . s ~. .S) gu e je: Q J-l P 1/ ..lOje njem broja obrtajil sa lin.<1 podizanje lecna sti na neku visinu i za savladivanje atpora koj i se javljaju pri slruj"nju tecnosti kroz ccvovod he: "8 H=" 8 +h c (13 ./-/. kau srednjih ad 0.13. na 11 .patreban napar pumpe kaji je jednak ukupnim gubic ima prilikam strujanjil vade kroz cevavad grejnog siste ma (Pa) 3 . I3A vidi se da se pri svak aj pramc Oi napo ra ill prol o ka sma njuje i s te pe n ko risnosti. kaji se krece kad m<lnjih pumpi ad O .4. dija gra ma na 51.75.3. fR·1I. a kod onih najveCih kap<lciteta od 0.4 suuc rt<tnc ka ra ktcris tike pumpi z<t ra7.1 J2Q Na sliCi 13.specificna gustina tecnasti (kglm ) . uz napame nu eI <l su to vrcdnosti Z<l uslove za koje je pumpa konstruisana ..6.85. 11. .pael pritiska kroz eevavad u (Pa) 13.6-0.

.15) he =m·Q 2 (13. Nairne.1 0) (13. Proizvod ove konslanle i proloka zove se krakleristika cevovoda i predstavlja parabolu. Ovi gllbici se iz r·afavajll srazmerno kvadra lll br. 11 ) gde je : A I d ~ p - koeIidje nl Irenja t1l1zina ccvovoda precnik cevovoda koe ficije nt mcsnog olpora brzina strujanja tecnosti gustina tccnosti U zatvo re nom kruznom cevovodll gcodetska vis ina nema znacaja jer je II 10m pogIedu ovakav cevovod lIravnotde n. karakteristika cevovoda Sl' me nja (51 13. pa jt:: (13. Todom!'.t Pf?OJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRA L NO GREJANJ£ me nlima cevovod a. Pri svakoj promeni trase cevovoda. II cevovodima za grejanje se rad ulrosen na diz<l nj e 1I polisnom. 12) udnosno ( 13. kao zavisnost napora od protoka.1-1) 4 10 jc ( 13.16) pri cemu je sa In oznacena kon5tanta cevovoda koji je 1I pitanjll.13) posto je 2 dn Q=IV-- w=-2 tin 4Q (13.line slrujanj a Il:\:nosli IV: he= " pra'<llinijski + h lok:lJni (13. clemcnata koji 511 uzrocnici dodatnog pada pritiska i precnika. nadoknadllje delovanjem gravilacije u povralnom voclu.5).330 B.

·j JJ I Slika 13. kakll pumpe tako i eevovoda. ka rakt cris lika ecvovoda se Cormira za ncki ekviva le ntni precnik celog sis tema. H H2 Q2 Stika 13. radna tai::ka sistema nil laz i se 1I njihovom prcsekll .JrlNJ.5 Karakleristike cevovoda za razlicitc proloke.NOG Onr-.13. U dijagrilmll 1I kome Sll lIerlane obe karaklcristike. PUMP£ U SISTEMIMA CENTIIAI.6 PromelUl radlle tacke pri ivnmi protoka Q . olpore i prebrike Ako sa ccvovod sasloji iz vise dconica razlii::i tih prci::nik a. koji d aje istll prumenll napo ra kao i stvarni eevovod .

me nja se karakte ristik a cevovoci a. U tom slu caju me nja se karaktcristika cevovoda i nova tacka je B. pri kome pump" nc ma sposobnosl da prenese potre bnu e nergiju na radni fluid.13. Svakako da bi bilo najbo lje da se radne tacke II vek nalaze u OpSCgll najvcCi h ste pena korisnost i pumpi.Aka je traZe ni protok H B. deSav. onda se vrsi prigusivanje ventilom.ie: /h a rad na tacka jc II C. H A I I I HI I IH I I I I I Q Q2 QI Stika 13. koju definise protok QI i napor HI' Ako je potrehno da se smanjuje protok sa QI na Q2. Takav pogon pumpe. a kako pumpa proizvodi napor HA dolazi do naglog usisava nja tecnosti i siste m ponovo dobija protok i napor prema radnoj tacki D. dolazi opet do prigusivanja i pome ranja protoka i napora pre ma A. u kojoj pumpa radi u "prazno". pa se potre ban napor pOYl: cava od H I na H2 za tJ1 c. napo r ras te i radna tacka postaje D.NO G REfA N] E Prema slici 13.6 to je tatka A. TooofYJvic PRO]EKTOVA N] E POSTRO] EN]A ZA CENTRA l. s obzirom d a je HA=H D. na por pumpe H3 poslaje manji od neophod nog. a clo toga dolazi usled umanje nog protoka. Olpnri u cevnoj rnrd i nestaju. Posto je strujanjc prekinuto. Kao posledica. Ako se protok i dalje smanjuje. cemu tre ba teziti. kada se protok Q (radna tacka E) prigusuje.7 Nes{abiul/I rad pllmpe Ne ke pllmpe imajll karakt e ristiku u vidll parabole sa pomerenim te me nom u smc ru povecanja protoka (tacka C na sI. .1 sc da tecnost tezi da slruji u suprotnom smeru pa se tok koci i radna tacka pre me!i ta od C do tacke A.7) pa u domenu A-C imaju nes labilan rile! Nai rne.332 B. sa stalnim iskljucivanjem i ukljuciva njcm naziva se "Iabilan pogan". Daljim prigusivanjcm na protok Q2 napor .

itd. PUM I'£ U SIST&lfltllA C£NTRA LNOG GREJA NJA 3. bda SlI pojcdinacno lIkljuccne u pogo n.5.13. parale lnll vew. zajedni cka karakl e ristik a se dllbi ja sabiranjcm protoka svakc od pumpi. slO jc 1I vezi sa promenama grcjnog kapa cite la . radna lacka sistema je 1I lacki B. Svaka od pumpi radi sa naporom He. Paralalna veza dve pumpe Ako sc dYe pllmpe ugrade 1I Iz v. a ako rade obe. ukljuclIjuCi i krivu a do tacke O.8 Parale/lla veza dve pllInpe istih karakieristika Ako se obe pumpe ukljllre.13 13. u ccvnll mrezlI ce nlralnih grejnih sisle ma ugraclllje se vise plImpi . U sIucajll povezivanja vise pllmpi razlicilih karakterislika nije uvek moguCe da se takva veza u svakom cevovodu ostvari. Za cevovod karakleristike d radna lacka obe pllmpe u zajednickom pogonu je 1I C. koji je manji od proloka Qe sa kojim bi radila jedna izdvojcna pumpa. protok je QB. U paralelnom radu obe pllmpe. koje imajll zajednicku karakteristiku predslavljen:J krivom e.1. nezavis nim ukljllciva njc m pojedinih zo na 1I pogon. zajednicka karaklerislika je predslavljena krivom b. Veza je moguca sarno ako karakleristika cevovoda sere zajednicku karakterisliku paralelno povezanih pumpi. 13.5. kada bi radna tacka za dati cevovod bila 1I C. a oSlvarujll razlicite protoke. svaka sa naporom HB i prolokom QA = 1/2 QB.9 su prikazane karakteristike a i b dveju razlicilih pumpi. Na slici 13. Na s1.13.8 prikazana je karakl c rislika dve jednake pllmpe. jedna QA" a druga . RAD PUMPI U REDNOJ I PARALELNOJ VEZI Iz cislO praklicnih razloga. Pumpe se mogll povezali sa ccvna m mrcZo m redno i paralcIno. Kada radi jedna ad pumpi. svaka predslavlje na krivom a. H HA=HB He QA Qe QB Q Slika 13. radna lacka je C.

'kTO I ..NO GRE/ANi£' Oli' Uko liko su pllmpc pojl:dina cno lIKljuce ne. svaka sa protokom QA. pa umesto da tecnost bucle potiskivana. lIZ odnos: .J 8.c I'ROil:. pri cemu svaka purnpa ostvaruje napor H A . pa je lIS111V za ovakvo povezivanje da je svaka od pllmpi predvidena za istu vrednost protoka. 13. zajednic· ka karakteristika je predstavljene krivom b. Za slucaj veze dveju pumpi jednakih karakteristika {/ (sl. Za cevovod karakteristike c.I'OSTROiENJA 211 CENTRA I . To pokazujl: da veza pllmpi karaktcristika {/ i b nije ostvarljiva.<I obe pllmpe je ista kao radnil tacka kad radi stlmo pumpa karakteristike {/. kroz svaku pumpu prolazi jednaka kolicina tecnosti.. radna tacka pogona . nih pllmpi.5.10). Redna veza dYe pumpe U rednoj vezi.1 'IF. radna tacka sistema je u presekll oznacenom na Semi sa A Pumpe rade.i. ukupan napor je jednak zbiru pojedinacnih napora svake od pumpi 1I rednoj vai.9 Parakfllll veza dye pllfnpe raz/ici/ilt karakleri. dolazi do toka u suprotnom smeru.ajcdni ckom ritdll je manji ocl zbira pro l () ~ a Zit slucaj cia S li pllmpe pnjl:dinacno uklju l:e nl:: H QC o HC HS HA 0rQs' Qs Qc Q Slika J3.rlika Ukoliko bi karakteristika cevovoda bila clefinisana krivom c. Pri to me pro to k u I. Jer. sa lIkllpnim naporom H A.TodmfJl'. Pri 10' me. jcdna radi sa protoko m QA i napnfClm II A' dru ga sa OR ill s. pumpa karakteristike b ne bi davala nikakav pozitivan efekat zbog toga sto je njen maksimalni napor ispod potrebnog. 13. pa se zajednicka karakteristika pumpi dobija kao zbir ordinata karakteristika pojl:di.2.I.

y}. Pre nut tome radna veza za ccvovod karakteristike d je neostvarljiva. onda pumpa manjcg opscga protoka definisc podrucje u komc je redna vcza moguCcI.IIA Ci:.10 Red/la veza dve p/lmpe i.\·[cc kllrak[cris[ike Uk o liko se povezuju pumpe razlicitih karakt c ristika (a i b na sl. Za ccvovod karakteristike c veza je moguCa i radna tacka jc 1I A.·1. . to jc podrucjc. U tom sillcitjll svaka od pumpi ostvamje svoj dec napora HI odnosno /-h pri cemll je: Ako bi pllmpe bile pojedinacno lIkljllCcnc radila bi jcdna sa protokom Qc i naporom//c.1 Ako S' jcd na od pumpi iskljll':i. odnosno u takvoj vezi bi postojao samo efekat pllmpc karakleristike b. ogranice no maksimalnim prolokom pllmpc cija karaktcristika predstavljemt krivom n. tlm ga ce rild ili sa pro to ko m Qc i napmo m Il r · /I b a a • He Ho Qe Orr Q Stika 13.JJ PUMI'£ U SISTI' JII.\ T R·lI . 13. druga sa QB i HR.11).11. Na prime nJ datom na 51 13. na zajednickoj karaktcristicnoj krivoj c.NOG G REJ.

praklicno ne postoji. npr.I ' rale lnih krugova.336 B. U okviru lakve mrde red no povezivanje. pa bi pllmpa postigla napor Ho i protok QD .1 I Redlla veza dve plllllpe razliCitih karakteristika 13.: P .12). Ako sc cevovod rilCVa u dva paralelna loka pumpa pOliskujc Lcenost odred e nim naporom i ukupni protok pumpc sc deli na ova dcla (sl. rau· na tatka sistema bi bila D. Ako se povezuju dva parelclna ccvovoda karakte rislika nib (sl. na lazi sc u 13Cki A. iii ukoliko sc radi o nekim pomocnim sislemima grejnog poslrojenja . ~-I----<ct)-QA-" Q C QB QA Q Slika / 3. 13. Paralelno raevanje cevne mreze Cevna mreza grejnih sislema jc vrlo razgranala i sastoji se prvc nslvcno o d vis.6. Ra d na tacka sistema la spregu sa pllmpom cija je karakle ristika d. ' 1. 13. 12).TcxlofYJl'ic PROJEKTOVA NJE I'OSTROJEi\'Jr1 ZA CE/vTRAL 0 GREIANJE H c a b . zajcdnie"a karakt e ristika je dala zbirnom krivom c njihovih protoka .6. slime sto je: QA = Q8 + Qc Ako bi se iz sistema iskljllcio jedan cevovod. RACVANJE CEVNE MREZE 13.1. Raspolozivi napor pumpe u oba krllga cevne mreze je jednak i iznosi: HA =H8=Hc dok su pojedinacni protoci Qc i Q8. onaj cija je karakteristika n.1' kay slueaj je moguc sarno ako sislcm ne bi imao povralni cevovod.

uz odnos: Uz pretpostavku da je cevni sistem u isloj horiz. Radna tacka postaje B.Aka bi se zatvorio protok u ogrank'u D. Redno raevanje cevne mreze Pumpa koja je postavljcna u de lu zajednickog cevovoda sa radnom lackom A. potiskuje vodu prcma tacki ra('.C sa ~. a napor pumpe H A· Protoci kroz izdvojene redno vezane deonice cevovoda su Qc i Qo.vojom karakterislikom b.2. . PUMPE U S ISTEMIMA CENTRALNOG GREJANJA .onlalnoj ravni i da nema poclizanja tecnosti na vilii nivo.6. ostaje u pogonu cevovod B. Protok u sistemu je QA. na kojoj je A radna tacka sistema sa pumpom karakteristike d.137 H Qc d ~':~ I : QB c HA QC QD Q Slika 13.12 Paralellla veza dva cevovoda 13. karakteristike redno pavezanog ccvovoda SII a i b na sl. i sistem radi sa poveeanim protokom QB i srnanjenim naporomHB. gde sc protok deli prema C i D. 13./J. Zajedllicka karaktcristika c je dobijena sabiranjem ordinata pojedinacnih k<lraklcristika paralelno vezanog cevovoda.vanja E. 13.

c PROJEKTO"~1NJEPOSTROJE1VJA Zr1 C£NTRALNOGREJANJr: H c Qo Qc QA QB Stika 13.Todo.13 Redna VezIJ cevovoda .333 B.m'.

one bi nedovoljno zagrevalo pri visim spoljnim temperatura rna. gravitacioni napor uzima u racu n sa 50% od svoje maksimalne vrednosti. grejna tela i pri ovim uslovima imaju praktieno konstanlan napor . SISTEMI GREJANJA SA PRINUDNOM CIRKULACUOM Pumpno gn. 14. jer su 1I tim uslovima nize temperature vode u sislcmu. Posledica ovoga je da se pri visim spoljnim ternperaturama prostorije na gornjim spratovima nedovoljno greju. Primera radi. Cirklllacija vode ostvaruje se pumpom. jer je mali 1I odnosu na napor pumpe. Stvarni raspolozivi prilisak kod ovakvil ' postrojenja jc: G ravitacioni napor moze se zancmariti kod postrojenja za grejanje niiih zgrada. u projeklnim uslovima za stmjno kolo pomenutog grejnog tela stV'Han raspolozivi napor iznosio bi 12500 Pa.14. onda bi gomji spratovi pri projektnim uslovima bili pregrejani. Usled toga je manji gravitacioni a time i unutarnji napor od onog za koje je grejno telo dimenzionisano pa je i prilisak kroz grejno telo lakode smanjen. kako bi se dobila mreia sa cevi3JY . Na niiim spratovirna. Ako bi 5C kolo ovog grcjnog tel a dimenzionisalo za tu vrednosl napora. Ako bi se pak gravitacioni napor zanemarivao za sva grcjna tela. PRORACUN CEVNE MREZE Proracun cevne mreze treba sprovesti tako da se dobije najekonomicnije postrojenje. gde je gravitacioni napor zanemarljiv. preporucuje se da se kod visokih zgrada. pri napom pumpe od 10000 Pa za grejno lelo na visini 20 mod kOlla. Oa bi odavanje toplote svih grejnih tela bilo sto ujednaeenije 'tokom vereg dela pe rioda grejanja. kod visokih zgrada vrednost gravitacionog napora mora da se obuhvali 1I proracunu.napor pumpe.1. za vodu 90{lO DC. Prema tome. gravitaeioni napor iznosi oko 2500 Pa. Medutim.:janjc primenjuje se kod ccvnih mrda kod kojih gravitacioni napor nijc u stanju da silvlada otpore i obczbedi cirkulaciju vode 1I sistemu (mrde u kojimil je najniie i najdalje grejno telo horizontalno udalje no oJ kotla 40 m). Takav proracun bi trebalo raditi u vise varijanti.

020 0. preporucuje se dil se niZe vre elnosli br/.UI8 0.Q30 0. Ako se proracun cevnc mrdc racuna premil jedinicnom padu pritiska.(: PROJ EKT O 1 '~1 NJ E POSTROJ ENJA Z. Ovo slog<1.060 II ho rizontalnoj cevnoj mrdi . Napor pumpe je obicno oko 10000-20000 Pa. bez obzira na precnik eevi.0.:ullha iz postrojenja.01 · 0. Sam proracun cevne mrde ne razlikuje se od proracl1na postrojcnja sa prirml. nog pau a prit iska.lj trcba cia sc krccc oko 100·200 Palm za kolo najnepovoljnijeg grejnog tela. NajccScc se racuna prema br. onela Llv. <1 kav proracun jc dllg i ncprak lic<1n. pa sc primenjlljc prvcnslvcno Z<1 ualck ovo. koji se moze iskoristiti i 11 kolima grejnih tela na najbliZim vcrtikalama. bnina voele trcbalo bi cia jc maksimalna.013 0. Nil taj nacin clobija se manii mlp"r pl1mpe. Da bi ccvna mrda bil<1 dimenzionisana tako dil strujna kol<1 svih grejnih tcla blltiu ujednaccna u odnosu na raspolozivi nap~r. OV ell:.040 0. Prepofllcujl1 se vrcclnos li i7 tabc lc 14.iI postrojc nja za grejanje zg r<1da prorilcllnava se.00 150 1. nom cirkulacijom vode.25 mis.-:inama slrujanja vode.65 0.0 II.j C F:NTRA LNO G Rr:JA.30 0. I \'rcporuccnc hrlinc "ode Prccl1ik ccvi (mOl) tI mrcii Brzinc (0115) maksim<:l ll1:l do t5 15 20 25 32 40 5G \Ieee od 50 0.50 1.J. bazirajllci se na is· kllstvcnim podacima za br.-:inu struj<1nja vodc kroz mrd u iii na bazi vrednosli jedini\'.napor pumpe (Pa) '7 . sto jcvtinija cev na mrda zaht cva pllmpu vccc smlgc i obrnlllCl. Tahcla I.50 minim:lilltl 0.b"d i prirodno odvoelcnjc va:.vJ I:: rna razlicilih prccnika i pOlrcbnih napora.ina elal ih II tabcli 14. Snilga pumpe moze se izraclInali prema obrascu: p= G·H 1] (W) gde je: G . Ccvna mre7. od koiih bi sc odabrala najckonomicnija varijanla ..1 l1zimaju za manja postrojcnja.050 .1. pos tavlje noj bez nagiba koji bi treba lo da obe/.stepen korisnosti pumpe .013 0. U glavnim vodovima koji prolilzc kroz slam· bene i radne prostorijc.80 1.015 U.maksimalni protok vode (m3/s) H . TIH/""JI". bnina strujanja vode ne sme biti milllja od 0.1.30 0.

Pro raG un se sp rovod i lako da brz in a o p ada p re ma grejno m te lu. Najnepovo ljnijc grejno lclo jc o no koje je najud a lje nije od kOlla.0.5 (17 ' 122. s 10 m raz lik o m SIO se ko lo ne 1. pos to je odre diva nje koefieije n a lll prikaza no u ranijim prime rima.<1 "p ro mc njcni precnik " ZlI strujna ko la najne povo ljnijih grejnih lel a ne ko risle. Na os noYU sproved e nog racun a.Rf-JA fA SA PRItVUD.VOM CIRKUIA CIlOM 3-11 14. najne povo ljnije grejno te la je na najvise m spralu. SISTEMI (. o bzirom na vCCc vrednos li je dinicnog pad a pritiska R . Kod pumpnog grcja nja. V i vrn sa veCim R. Cevna mrcia je o bic no o d cclicnih ccvi. UPUTSTVO ZA PRORACUN U zav is no~ li od ve li cine postroje nj a usvilja se brz ina u glavnim vodovimil . Po treba n na po r se de li na napo r za Ire nje 1I pravim d e lovima ccvi i napor za savladiv<l nje mes nih o tpo ra. Duiine deonica su upisa ne u fo rmula r. Pos lrojc nje radi Sll to plo m vod o m 90nO Pro racun izves ti za vcrli ka le I i VIr. 1 i 14. shod no pre po ruce nim vred nos timil.1-1. 0c. prcma to me . ako se ne uzima u o bzir gravi{aeio ni na po r.3) H = 12612 -1040 = 11572 Pa Os lale karakte ristike pumpe: . a li mogu se ko risl iii i bak a rne kod manjih siste ma ko d kojih su pre cnici uglavno m ma nji o d 3" (vide ti ko me ntar dat u o pisu jc dnoccvnih sisl e ma). p OIreba n napor pumpe iznosi: H=12612 Pa Ako se uzima u~ieaj gravitacije.14. Resenjc Pro racun je sprove d e n tabe larno (tabela 14 II) . P rimer 1 Pro racuna li po treba n napo r pumpe i dimc nzio nis a li eevnu mrd u za pos troje nje ciji su pod aei d a ti na s lik a ma .2. Kod d o njeg rllZYod a.2. Pregled koe fi cije na ta mesnih otpora nijc dal. onda napor pumpe iznosi: H = 12612 . Pro racun se sp rovodi po [ormul ar ima koj i se ne raz likuju od fo rmulara gravitaeio nog gn . Cesce sc ko risti d eo ta be la IV. koje je ho rizo nt a lno najll da lje nije o d kola. racun ajuci duz inu ecv ne mreie s lrujnog ko la grejnih te la. kao i ko d gravitaeio nog greja nja.ja nj a .

1 Sema razllodlle i pOllraJlle mreie . _~ 0 0 0 M N __ ~. IQ- I~ Slika 14.7 Napomcmt: prilikom dimcnzionisanja ko la grejnih lela na niiim spra lovima..l I OOOTS I " I 1 1 1 0008(.. raspolozivi prilisak za dimenzionisanjc cevne mrde ravan je napo ru pumpe H =11572 Pa.._ _ _ _ ir:.TO(/Oml'if.002 11572):0.. PROJEI<.002 m3/s = JJ W P = (0. ------S o OOO(e ®-i~ ~ :.1.TOVA I IE POSTROJEIVJA ZA C ENTRrI LNO GRE/ANJI'. OOO £Z i I 6) I- 0 0 0 M N ~~~ o! 01 l i OOOH 1 1 1 1 1 . n' : ::: l' I 0-----·.. C = 7200 I/h = 0.J-I2 n. -f _ _ .

. '@ 2900 2900 2900 _.....I II GRU.A('fJO.... ..I I 3-13 29 00 :r III 2900 2 900 --T @) 290 0 B ---T .I 28000 I J 2450'0 Stika 14. ®l .D I . SISTE._I 0 I 0 I..\:JA SA PRIXUD.I 2900 co Lf) @ A Qt co Lf) 0 0 1---+ _... .._. 2900 ®1 @1 f @ 2900 2900 ~ I I 0 0 2900 I o o I.....---J... --I .2 Sema uspolIskiIJ lIodo)!a . ---f..... I 81 I "' " I r.......\ D II C1R}':U. I 0 0 I "' r" 2900 I 2900 2400 /: I® ..D . I. 2400 0 0 I I 0 0 N N N 1150 r---t. I 0 0 I 2400 ®1 N M N i@ 2400 1150 -...14.

42 0. " 0 2< O .~.. 30 0 " ° .36 40 40 lIS.' 0 .. eo 0.19 0. " + 3380 171 0 .1 9 ..7 0.S 2<1 5 16.+_~.<00 ..· R (Pe) H z (p') p C n· h) (p.lab. I.!>O 0.4 PRE¢NIKOM C EVl "".' }..28 30 105 1.' I. 7202 6 149 .110 0 .S 11 5.5 --120 .' 50 '. ~15 (mm) w (mle) R (pwm) ' ·R (PI) h ~~ Z (Pa) ) d (mm) k w (mle) R (P..2-1--0 '-1C---~----r----t----t----t----t----t----~ ~ ~ 2~ 17400 749 • 3.. .0 6. .'''''''' ~ . "' ~ "'" .-. 0 .22 .•. 0 .. . --- . . .--'" --.5 3. 20 0 ". .22 3 . ..4a 65 I 40 1 _2 _ 00 I 3~ -'~} ~= 205~~~t i~____+ '~____+ L____+ L____+ L____+ L____~ L____-l' ____-j ~ NAK NAON1P AOAAeUH RAZUKA I 422..2 0." '" '.." 11 15.5 3. 111 125 0.. 3/.' 1. r--C~c==c==~:==c~= N~ AK ~ N= AT D~ N~ 'P ~R ~O =R ~A=C= U~ N~~~==~~~:=~__~ pril¢nlk Top!.Ec-__~ prmh.--3 C'!~J_~~J _ _~~_?:"2 _ _IZ ~~~~~E M N ~.----2·1500 :10 34 . --. '.. ~2· '--I-C ~ C-·. ~ " '" 70 2< " " ° 115 .' '.' 0 . 70 420 1<1.0 2..5 0. 0.. 22 rNI b pruluk ~nk:' (kAfll ) I(ml 97"'" -. 411 1 .. .. ~.= 3' ~__ 4=5. 0 0. -. Dulin_ co."I 19 5 1000 2 193 6. " = .0 '.' _..14 0..5 " 70 32 ~ 17 23200 3.36 70 33 33 40 40 33 33 70 2<1 5 lIS. 33 0 . 3 .0 6. . 1 9.. .5 6._.' .' 0. 11000 000 9!.0 1/2 1/2 3/4 0. Kola grejnog l ela A 167500 143000 ° p q ' <1 .3 ~t-~ '2'-t----+--' '''+----+----+----i----+_----t----l L..--.0 1660 585 4.. . ~ 0. d ' 20000 1 157~OO bl eo ..0 1/2 ' .2 0 2193 1204 1 1/2 65 ___ 7._33...0 . ~ - . .. '..-. '''' 20 ' 20 0 0. 200' --+I 1215\2 p..) ' ·R q (p .' + . 0 0 I.C_+" 23~200 ~+-~ ~ ~ .' 3/.5 '. kol e groJnog lela e . .~.5 3..' 1" 1330 ' .5 0.2 6. 0 1. .. 70 3.19 0. " :n . b l~ (I ~__-T'Z ~P ~UW~~A~M ~R~Ei=. . ' lIm nl Duiina cwi 0 protok pr utnk eonlce (WJ ( kR/h ) I (m) d (mm) RAZUKA I ·A (n -h) (Pal SA PREniODN1M PAE¢NIKOM SA PROMENJENIM PRE¢NIKOM CE'v'I Vi w (rn's) R (palm) I ·R (Pa) h L~ Z (P a) (l R (Palm) I A (Pa) Lt Z {Pal Z (mm) k (m/51 (P-D (Pa) ./2 0.5 '1'00 11000 - f'rothoono LArobno u d eOnic.'-- • 12117 p. 1 2 b ." 1 '.S lI S. 2<0 0 . 22 0..m) m .150 840 "' ..5 . 2 0.' --". 30 -..0 5.0 1. -'". . '" .. Prllllh.. 55 55 9 m Vertikala I..24 0.~ 20 __. 55 0. ~15 10154 ~ 1· R +~I .5 15 16 11600 17400 499 749 998 I I I 114 2. (p ~ Z .5 0..5 3 ..' '" .' ' .onlca Top<.+_~3= '~ 5 -t-'~. ..~--~ r-~.".-.- J!' J!' .t2~ 120 _ ." ". • 0. .0 ... '· R +}": l ..0 " 1.0 1244 3 4 120000 97<XlO N<XlO 5 1<XlO 51 60 4111 55 SO SO 390 420 • • o • 0 o .5~-"~1/~ 4 +_~ •.48 120 90 65 70 .' .. +_~ 3~ . SA PRETHOON1 M PREeNIKO M SA PROMENJ ENIJ..' --.2 ~ ---. 1 4. 0..0 --• ..22 33 3 .5 I 1 1/2 0..".0 r-~ ' ·C-C2~' =900 ~t-'= 204~t-~ 7 '=0-t_'~'~ ~ -t_0 ~.' I 0 ....' .40 0.." '" Vlrtlkllla Vii..1 . ~ -'- 31 35 22200 .24 0.O :__rc '~ 1/ ~ 4~_~ '~ '~ ~r-' ~ 5~rc3~ IS O-I-"~ " 0-r-~ =c-t____t-__-t____t-__-t____+_---1----.0 " '.5 I 0." "" ' 50 " """ '" """ 250.- 0 140 7:>02 -'." '..5 3. ml 1 12<1 24500 105~ .' 0... 9 5 3182 200 422.2 13 10 11 12 13 14 11600 5800 2900 2900 S600 499 250 12 5 125 250 I 3.1 0 .-74 ~OOO -.0' f--...-~ IM "'.

. tako i za bakarne cevi . .bt--_ I I I I I ® ® I I I I ~---o VIII 1216 W @) l I@ I I --J I I I ..\'J £ Primer 2 Dimenzionisat i cevn u mrezlI od bakarnih cevi za sis tem cije je naj nepovo lj nij e kolo grejnog tela (sli ka 14.20 iznosi 10...r f® I Stika 14. .I'O GREJA.---~ I I @ I I 1216 W I@ I L. VI ( 9 I I I IV 0'":~ ~ V I 1-0 _ _ :..\ T RA L.3 kPa ... deonicc 1..3) na najvisem spratu vert ikale IX.0 I I @ I L __ n 1064 W I --"'1 @ I J./6 8 Todorowc PROJEKTO I :4SJE POSTROJESJA ZA CE. Za dimcnzionisanje cevne mreze kor iscena je tabe la VIII u prilogu knji ge..I . Vrednosti vaze kako za celi cne.111.I I I I@ 1 0-- - I CD _-.. toplotni i maseni protok dati su u tabeli 14.3 Horizollta/lla cevlla mreta i "ertika/a IX sa lIajll epovoljllijim grejllim te/om A ."1 (J) . Odrediti ukupan pad pritiska kroz c.b.1 .. Sistem je dvocevni sa donj im razvodom....J ® r -<> IX A 1368 W IX ..0 VII I I --"'1 ® J.J ___ I -. koja se od nosi na pad pritiska u bakarnim cevima.. Temperatura vode je 90/70 d Rdcnje Duzine deoni ca. Pad pritiska u deonicama 1.20 . Koefic ijenti mesnih otpo ra su dati u tabe li VI u pril ogu.3.I I L..

4 1.7 3.] [Palmi i [hI 1 1 110 352 255 154 fhl ..6 1.8 10. JEDNOCEVNA POSTROJENJA Nacin prorac una pumpnog grejanja jcdnocevnih posrrojenja principijelno je isti lo·~· : kod dvoccv nih s islema. .3. zbog ranije napomcnutih prednosli. " jednocevnim grav ilacionim postrojenjima.5 42x1. 25 L 80 1 55 70 80 80 70 55 80 80 65 70 75 110 100 I'R+L Z = .24 02 1 0.~ .1 5412 0 .2 1 024 024 0.41 0 .43 0.1 54 x2 ~2x 1.8 5.\TU// ( .U S /.75 0 .8 2 . I\:J. Usvajajuci preporucene brzine strujanja vode(tabela 14.5 ~ 2-') 1'.0 42 2 .5 3511. sa pripadajucim kratkim vczama bude is!og precnika.8 3 .5 L~ m 456 464 .43 004 1 0.~o\ : .30 0.1) iIi jedinieni pad pfltPsh .REJ.1 ]A 0 . :. I I 7-4 22 1 :22 155 2.4 6. 680 4':'<:1} I = 10306 Pt 14.67 0 .·/ S / PRf. I m 147 255 374 .8 2 .2 l J) 68. ! 1 ']. 0 . 100 110 75 70 65 80 i i ! i ! I :.5 2. To je obiffi<l kolo najudaIjcnije vertikale.m:-e cevi.T? dimenzionisanj e cevne mreze pocinjc sa najncpovoIjnijim strujnim kolom.5 0.4 <-!. ! . I 42x 1.5~ .45 054 0 .7 5 . vodeci racuna 0 specificnostima kojc su nag!ilSene u pog lav L }. III IZ PLANA MRUE I Usvoj< ni preCrrik D un na [)conica KoI iCi na KotiCina lkooice j ""vi toplote vodc -1-d[m] [1Dll] [W] II'IlIb] H VERTIKALA !X ' I:OlO GREJNOG TELA 42 1 1 i PRORAOJN PADA PRrIlSKA r W R I·R LJ:. . Kod ovih sistema pretcmo se kuriste bak.3 2.4 22 42 5 .7 2.' ~ .1 6 .5 35x 1.5 28~1.6 .. .30 02 4 v.5 42~ 1.. bela 1-'.0 2. 0. 110 5403 : .5 ! 3 .6 1.2 5. 403 480 1.4 1. 1 5! :.67 0 .8 2 . 1:- : :6 2bS ~9 ! 1 196 154 I ! .1 UJI OJI U Rk CLlCIJO II T.0 1.>j I 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 113412 6-156-l 5 2564 29700 27972 ! 16326 4864 3800 2584 1368 1368 2584 3800 4864 16326 27972 29700 52564 6-1564 11 3412 4877 1. Dimcnzionisanje vertikalc treba tako izvrliti da se ten cia cda vertikala.5 I 702 1203 1277 2260 2776 4877 18x I 1 I Ilx I 15x I 12x I 12> 1 1511 I Sx 1 18x 1 2S~ 1.v 12 .75 .5 351 1. Kod odredivanja pmnib kratkc vcze i kola grejnog tela (oba prikljucka i sarno grejno teIo) mora da se proven us.5 1.5 2776 7 260 1277 12tB 702 209 163 I 11 58 58 I II 163 209 32 3.4 1.5 I. H Z [mI.45 0.5 3511. l54 196 296 296 .

RcSe nj e: Za naj nepovo ljnije strlljno ko lo.5 °C 1<) = Is - O . ko lo verti ka le III . pro rac lIn cevne mreze izvedell jc I'" formlli aru . Prim er 3 Dimenzionisati postrojenj e jednocevnog pllm pnog grejanja sa temperaturo m razl'odnl vode od 90°C./f POSTROJ E. .163 19 = I JO = ( 10 =83 °C III = 110 - 3000 =83-3=80 0 C 860 ·1 . Ulicaj n10g hladenja se ne zanemaruje sarno kod izrazito horizontalno razvucenih postrojenja. Te mperatura vade u deo nicama: c= 10000 = 860 10 1.\ '.5 m/s. da pad pritiska u kra tkoj vezi bude vec i iii jednak pad u pritiska u ko lu grej nog tela._) = 86.) C 860 · 1 . Osta li podac i dati su na slici 14.I ) = 16 o 35 00 = 903./A ZA CE"'TRALNO GR£JANJE tj . I'oslednj i clan na des noj strani jed nac ine predstav lj a dodatni napor zbog hladenja YOlk 1I grejnom te lu i moze se zanemariti kod pump nog grejanja sa malim temperatllrnlill padov ima u grej nim teli ma. uz zanemari vanj e lliaoenj a vode u cevovodim a. Povrsina grej nih tela se racuna ne uzimaj llci u obzir hladenje cevovoda.3-18 8. Ako je temperaturni pad 1I grejnim te lima i vertikalama 10 °C.=8" 3500 = 8653 .4. U proraclInlllllesni otpori svih deonica odred iva ni su prellla tabeli VI (u dodatkll).163 h . Todor ol'lc PROJ £KTO I 'AX. rli kovo deCi se da brzin a 1I deo ni cama naj veceg protoka bude oko 0.163 h = 18 = ( 8 =86.163 .. sprovesti prorac un za najnepovoljnij e strujno ko lo.) J C 860 · 1.

.11C1RKI 'I_ ICUO I 3~9 PROVERA PRECNIKA PRIKLJUCAKA GREJNIH TELA I II I II 0 30000 0 2 0000 (£) 10000 ® ® 3500 ® CD 1 0 ® ® @) @ 20000 ® 3500 2 @ 3000 3 ~ ~ ® 10000 Slika 14.5 Pa .JA. a pad pritiska u prikljucc ima (prema proracunu prec nika cevovoda) 79 Pa .\JA SA PRIS( '0.\'0.I II GRF. III > 67.25 °C.I ~ SIS rt.4 Cevlla mreia iz prim era 3 Za grejno telo I srednj a temperatura vode j e t= 88.

I za grejno telo III (t=8 1.5 0( .=86.6 -1·9.kolicina vade .napor pUlllpe .8). 1 =83 O ( (p = 969. p = 970.1·9.58 m 3/h=0.13=68 .WRALSO GREJANJE Za grej no telo II srednja temperatura vode je 84.ooon· 5786 = 6 0.8 1'1.5 O( (p = 967.7 W .6 Pumpa Posto je visina zgrade (postrojenja) mala. Todorowe' PROJEf: TO l ilNJE POSTROJENJA ZA CE.67). 111 >79 .snaga pumpe 2. to se u ovom slucaju nece uzimati u obzir dadatni grav itaciani napar.02 = 68.87 Pa) : 138 > 78. Karakteristike pumpe su : .75 O( (p = 968.81·1. a u kratkoj vc zi (deonica 8) 1".89 Pa ) sa temperaturom vode u deonici 10.350 B.000n m'/s H = 5786Pa p= o.

0 ' .. .00 0. ..10 _ . 2 3 " 30000 . DO .0 8." 2BD ' .. 'W<1 7000 . (PI) ' ·A .m) • I '· A (PI) L' 0 '· A (n·h) (p.00 0.-~ - -on ''''' '00 '211 ...i10' -'~ "/2 00 ~ 3000 --.0 " 0 " 270 " '. .0 . "' " 270 .~~ "" 0 0 -. ' '" 0. >DO 4:1n 3." 0 M ... • '0000 ~~~ .0 70.-411 0.d (mm) w (nv'I) I A (P..11 ...h L' (PZI) -..56 DO DO '. .. 0. -o·. .42 eo 0. . .. o..' m '" --._ .13 0.. .. 10 "" .". ...0. 14.tOO 3. 200 '. 10 10 .02 0. .0 • 10000 '''''' -.0 " 100<>0 7 "'" . Mn~~' n l """ok (W) Dutln_ prnlnk oonlco (klt/'h ) I(m) d ".' kl 'H :. 0..0 :.75 12211 • 51 . " . -. Slrujno kolo lIenlkal.~ - f-- + 11 .ID " 12 'OODO 20000 :lOOOO _ . -.. . UOO 12"" 3OUOO 20000 -. I· .42 0." 0.0 11/2 1 1/4 0 .75 12.0 . Pf~n!k NAKNADNIPRORAeUH SA PRETHOONIM PRECNIKOM SA PROMENJENIM PRECNIKOM CEVI d (mm) RAZU"" Z (P-) TO!'.IZ PLANA MREtE IIOOlca Preth. . Prlkl/lltol grtJnlh 1111.. ) (P .o -.42 0.55 .-3m .'" ." ~. . .--I A (lTV. .' " 0 0 "'" 2. III 0.. ' .8 D 50 DO -~ . 11.. ."' . .0 1 1/-4 ~..42 D.11 .0 '..$$ -• -:j.'" .3 eo 110 0 DO 27D -I:....m) • .. ._. .0 ' . .0 .) Z (P ' D (p~ I k m .0 - • 1 1/2 .~ z . '.la 0. P q .

kada su u sistemu najvise temperature vode. Na taj nacin mogu da se blagovremeno sprece nepovoljne posledice vezane za pojavu visokih iii niskih pri: isaka korekturom trase cevovoda iii izmenom lokacije pojedinih elemenata odnosno naknadnim izbor011l kva litetnijeg materijala. kao i razlicitih protoka vode pri kolicinskoj regulaciji efekla grejnog postrojenja. prema Bemulijevoj jednacini sastoj i se od: (15.2. Ova varijacija pri! isk:! jc posledica promene temperature vode.1) dinamickog Pdm i statickog Pm pri cemu su svi ovi pritisci definisani sledecim izrazima: 353 . Moguce neZeljen~ po led ice kod grejanja toplom vodom su prodiranje vazduha u cevovod. Velicinll pritisaka u pojed inim delovillla sistema za grejanjc. OPSTI POJMOVI Ukupan pritisak tecnosti koja cirkulise kroz cevovod.15. Javlja se i kondenzacija tako nastale pare i njenog udamog dejstva. U toku ovakvog dinamickog procesa promene prit iska najvece njegove varijacijc sc javljajll 1I reiimllmaksimalnog protoka vode koji se ostvarllje pri spoljnilll projektnilll temperaturama il i nj illla blisk im. Posto su najvece promene hidraulickog pritiska pri spo ljnim projektnim lIslovima. PRITISCI U SISTEMIMA VODENOG GREJANJA 15. odnosno njcne gustine. Kod postrojenja sa vrelom vodom specificna pojava je isparavanje vode pri umanjenju pritiska i stvaranje vazdusnih cepova koji obustavljaju strujanje vode. to se velicine pritisaka proveravaju za ove uslove. v 15. poremecaj cirkulacije vode. kao i opseg njegovih mOgucih promena . umanjeno odavanje toplote pojedinih grejnih tela i curenje vode.1. UVOD Hidraulicki pritisak u svakoj tack i zatvorenog grejnog sistema ima razl icilll vrednost koja tokom grejanja podleze i stalnoj promeni. potrebno je sagledati jos 1I ranom periodu rrojektovanja. sto sve predstavlja opasnost po okolinu i cini da postrojenje ne moze da ispuni svoj zadatak.

4) gde je: \II - p h g p - brzina strujanja f1l1ida (m/s) specificna gustina f1l1ida (kg/m' ) visina neke tacke sistema prema mernoj ravni (m) lIbrzanje Zemljine tde (m/s2) pritisak f1uida u sistemll (Pa) (N/I1l~) Zbir priti saka sal1log f1uida u sistel1lu i geodetskog pritiska (energija polozaja) predstavlja staticki pritisak koji je od iZllzetnog znacaja za postrojenje. i predstavlja staticki pritisak u stanju mirovanja. + --' = p . je konstantan. sa druge strane. . iii kada se ukljuci pumpa." I/ + PJm' odnosno: =P<I! + P"m} + 6.\ 'JE Pdlll w-p = .354 13 Todoro vic I'ROJE }.. kakvo je postrojenje za grejanje. kao sto je stalan i dinal1licki pritisak u cevovodu odredenog precnika u kome se ne menja brzina strlljanja.I 7. Ovaj pritisak im3 svojll stalnu vrednost sve dok je fluid u stanju mirovanja.. 2 ( 15. Pod takvim uslovima se u tehnici grejanja analizira samo promena hidrostatickog pritiska koji se sastoji od geodetskog pritiska pgh i koji izaziva strujanje vode 1I sistemima sa prirodnom cirkulacijom.2 ) P. Njegove ekstremne vrednosti dovode do poremecaja 1I koriscenjll postrojenja. Kada se uspostave temperaturske razlike. + pgh. P oznacen gubitak lIsled strujanja tecnosti. sto je obuhvaceno sledecim oblikom Bemulijeve jednacine: P. a varijacije ovog pritiska su posledica brzine strlljanja i gllbitaka koji se javljajll pri strujanju."". ( 15 . pritisak u posmatranoj tacki se menja kao posledica pada pritiska us led savladivanja otpora strujanja sa jedne strane.£.1 . + --.3) Puk w-p =--+pgh+p 2 . ( 15 . 1I svakoj njegovoj tacki sc formira odredeni pritisak koji zavisi od visine vodenog stllba iznad te tacke.TO ' AA'JE POSTROJEi\'J.2- . Prema tom e. u postroj enju centralnog grejanja sa vodom. Pritisak vode u zatvorenom sistemu. i prirastaja kineticke energije od strane pumpe.+ t"p 2 2 plV 1 PIV. + pgh.\ TRALSOG R£JA.. = pgh + P (15 .5) p. P ( 15.6) gde je sa 6.

.I S. I \ hZ . 15. all !ackama vc rlikalnog c.cvovoda U ravni a . naziva se radni pritisak. hidrostalicki prilisak je " lPg.--._.1 1I lacki A lIkljllCi izvor toplole (kolao).3.:mll na lilzi voela bez dej51va pllmpe. od nosno sla ti cki pritisak II radII .. I'RITISCI U SfS'nMfMA I·'O DENOG G Rr-:JANJ. koji mOl-e bili zalvorcn iii olvoren.--.t. STATICKI PRITISAK U STANJU MIROVANJA I PRI PRIRODNOM STRUJANJU VODE Prilisak 1I ccvovod ll grcj nog pos lrojcnja de fini sc c kspanzi o ni sud..a iznosi "" pg... "..1. Ako sc kao geode tski pritisak s ma tnt pritisa k sl ubn tec nos ti iznad dillc tack<. --I- \ \ .:ue no j ta ck i.. vrednost s latickog pritiska 1I karakl c risli cnim ta ckama sislema prikilzana jc nil slid 15.:.- hI C \ ha \ / / a -. koji SL' lI~pusta v i II uslovima rad a grcjnog sistema . it najveci u donje m horizonlalnom cevovodll i kons!anlan je dllz ovih delova cevne ITIreZe..155 S taticki pritisilk t111dr<. Za slu caj da se 1I cevovod sa slike 15.1 SCilla hidroslalickog priliska za odredelli sIlica} staliCkog reiil1lCL (ES .. Zbog lIP rosccnja uob icaj c no j. Ako 58 1I sisl<..:prome nje no m guslinom. ES / I / / / -t--.: da sc w i prilisci oz nilcilvaj u kil o nadpri ti sci prc ma ntmosfe rsk o m prilis kll.. a 1I lacki C ponor (grejno te lo) . sa n<...o. a \ f / \ \ \ A \ \ I ". / / I / .. u donjoj " lPg. Zbog toga se hidros ta ti cki prilisilk II grt'jno m s istc mll od n:e111j<. mozc sc i radni prilisnk OZOilc iti uu gova rajll co m gcodc tsko m visinom. Najmanji prilisak je u gornjem.: II odnosll na nivo vode u ekspanzionom slIdll II za visno od visine voel e nog s tllba iz nil d svilkc tacke cevne mreze.. postavlje n jc 1I nnjvisoj tacki pos trnjenja . !\ko jc olvorcn...-/ Slika /5. precbtavlja vezu sist c ma sa almosrcrom i mozc sc smalrati da jc nivo vod e 1I njemll nc prome nljiv.1 ..ekspallziolli SlId) U gornjoj horizontalnoj ccvi. o ndl! se 1I delll cevne mreze ABC nalazi voda vik lempe- .

razlika priti. pri eemu je uzgonski pritisak: ( 15. p proizilazi da pritisak koji izaziva cirkulaciju vode nc zavisi od lIkupne visine vod c nog stuba II sistemu.356 11. . O vakvn st rujanjc sc naziva prirodnim iii gravitacionim.-------- r)pg .' rature sa gustinom P" a u tklu -. Q \ \ ( I I B C Ph 112 D I f f \ \ PI \ \ Q. i pored raz lieit ih te mpe ratura i guslina. [z izraza za I:J. / --hJ ------ . odnosno od gllstina vode u njima.A i iznosi: (i5.: lIslovc.izvo/'Ioplote. 2). il \. za rilzliku (lei prinmlnog iii pumpnllg.avlja cirklllacija vode.. C . ovaj pritisak znaeajno zavisi od temperatura vo· de u dva veri ikalna eevovoda . Ll pg .:evovoda COli..9) gde jc " zvisinsko rastojanje izmedu tai':aka zagrevilnja i hladenja vade A i C.m ka) [lidrostatil::k i pritisak se odredllje liZ prC'lpostavkll dil je voda II sistemu.2.A CI:'N'IR1LNO GREJANJI. Za takav silleaj niljvcCi pritisak jc 1I ddll cevovoela D . Ph hZK PlhJg "plg(h2+hl) -- / L I / ---.·ic' PIIOJI:. vee iskljlleivo od vertikalnog odstojanja taeaka zagrevanja i hlad e nj a. ali veCc gusti ne (slikil 15. II stanjll mirovanja .1'"dom. voela nize tempe ratlln:.D ncga 1I Icvoj A-B.d koga dolazi do cirkulacije vlldc kroz cevavod.7) Ilidros lalicki prilisak nos l: 1I delu ce vovaela 11. POSTROJ/:.- c: II kome je vada vise temperalure iz- (15.. 1I lldslIslvll cirklllacijc. Ta I'ilzlika gllst ina nstvarllje pritisak loslc.it: P">P./ _/ Slika 15.S) Posto.. raspodela priliska je prikazana na slici 15.'KfO I 'ANJI. vcci 1I dcsnoj vcrtikali C . Osim loga. Za takve statickc.2 Raspodcla lzidrostati1:kog priti.NJA 7.pallor loplole. to jc hielroslatil::ki pritisak 1I vertikalnim d e lovima ccvovoda. S nbzirom na razlikll hidrostatiekih pritisaka u vertikalnim delovima ccvne mrcZc u sistcmll se lIsposl. \ \ A \ )..\'ka II cevovodll sa izvorom i pOllorOIll toplole (/ 1 .

1. _.:. Nn njoj se zapaza da sc ispred taeke spoja ekspanzionog suda sa ccvovodom hidrostatieki pritisa k povccao u odnosu na statieki rdim. I J I A \ \ \ . za dinamicki rezim pri prirodnoj cirkulaeiji vod e.ivi pritisak L'1 pg je uvek jcdnak ukupnom otpom stmjanja L'1 Po: L'1 Pg = L'1 Po (15 .=-~._ I I .. rnspolo7. \ . i -'~j.\ I . I \ \ !i I . dobice se raspode la pritiska prikazana semom na slici 15. a u desnoj niZi od pritiska u slatiekom rezimu . INJA 357 U uspostavljenom rdimu stmjanja.5. aa /' .3.~ .4) u kojoj je pritisak pumpc uvek jednak nuli.\· lav!jlllljll cevovodll i IIllslovilllll prirodlle cirkllillcijc Vrednosti pritiska 1I dYe vertikalne deoniee AB i CD imaju mcdusobnn razlicitc na gibc. I . o na slici 15. je r u pravcll stmjanja vode._ . Prema tome ..-- J.10) Hidrostaticki pritisak u tacki spajanjn ckspanzionog suda sa cevnom mrt:zom iznosiprghl i pri uspostavljenom stmjanju ostajc nepromenje n. po mocll pumpc koja radi ravnome rno i sa s.talnim protokom. --.- ..-.=.~~\ - --- Slikll 15..3 Rllspodelll priliskll II Sllllic/lolII pred. a u delu te taeke smanjio. U svim os talim tackama pritisak se u uslovima cirkulaeije menja . Aka se pretpostavi da se otpori pravolinijskog strujnnja i mesni otpori rav nomcrno me njaju duz cevovodn.. na porast hidrostatickog pritiska 1I desnnj vertikaIi i na opadanjc pritiska u levoj..-:--= :-:. PRITISCI U SISTEMIMA VODhNOG GREf. utiec pad pritiska uslcd otpora strujanjll .=. . J I o c .4. nivo vode u ckspanzionom slldu se ner:c menjati u odnosu na rdim u kome pumpa nc radi. RASPODELA PRITSKA U SISTEMU SA PRINUDNOM CIRKULACIJOM U sistemu u kome se cirkulacija vade ostvaruje prinudnim putem. \ I . To znaci da ne utraln" tae- ... . U levoj vertikali pritisak je veti. . pumpa ne ma utieaj na hidrostatieki pritisak u tacki spoja ekspanzionog sud a sa cevnom rnrezom (tae:.3) ntlZiva taekom slalnog pritiska iii neutralnom lackom sistema. Z ato se ta lacka 0 (slika 15. ' ". 15.

13 ) pet je pol re betn netpo r pll mpe 6 fJp = 6 Puk _. -/ .tk 6 /l.1 2) (15.. dul az i do r<1 spodelc pritiska . 1/ 1 Na usisnom prikljucku pllmpe vletda o drc dc ni podprilisak 6 fllls . u sl. / \ / . l/)Ppr Siika 15._ ..4 Ra. f f / / -A J P D \ .kit ill lIslovima prinuunc cirklll<1cijc vode prc dslilvlja mcs to koje razgrilnicavCl nadp rit is a k i podprit is ak 1I .izvor topiotej C . l<1ku da se pojavljllje razlib prilisa ka 6 P'1' Ako se lIkljuci pump" i usposlavi cirkulacija.1~ ) s lO znaci det II savladivanjll olpora strujanjll uceslvujt i napor pllmpe gravitacioni napo r. u svakoj tacki veti za velicinu pritiska koji sc .lpodeill priliskll II SiS/CIIIII sa prill/uillolll cirkllillcijom i IIticlljCIII gravilacijc (A .II" pa Sl. a na potisnuill nadpritis.. Iz slike 15.pllmpa) Nil slici 1 5 .1.Le pod nadpritiskom.mjll mi rovilllja vOlk.pOllor lopiotcj P . __ 6pp . 6 p. knji jt: pod ulic<1je m ne sarno gravilacionog prilisb 6J}g. I f f '\ B [ I 0 h2 hJ C I I .~isl c mu...• vel i pritiska pumpe 6p" .~ jc ucrliln hidroslillicki prilisa k u kruznom cevnom kolu. + 6 PI" UI-. " pni raspoloz ivi prilisak uve k je jednak gubicima usled slrujetnja : ( 15.: napor pumpc moze izr<1zili kao zbir ova dva: 6 fJp = 6 p.fJI' = 6 Pgflb .4 sledi det je pritisak 1I sistemu sa cirkulacijom 1I odnosu na staticki rezim.+ ...\ \ I f .6 Pc""" (L5. \\ \ \ \ \ \ \ \ \ f¥Jhs " f¥Jg '.' - I --- U . pa je lIkupni raspolozivi prilisa k: ( 15. ----I --.. ali za sillcaj da lilcke A i C predslilvljajll izvor i pono r loplot e .-.. 1I de Ju mn.

6 P rO-C) = jJfII - t3. POLOZAJ EKSPANZIONOG SUDA I RASPODELA PRITISKA Na slic i 15. a 6jJ pad pritiska u cevovodu izmcdu ovih lacaka i ne utralnc ta ckc. P (R. 16) gde SlI hi i hi visinska odstojanja uocc nih taca ka I i . c k- OpA -U ~ . U de lll sa podpril iskom pritisak jc 1I sva koj tacki manji za o no liko koliko iznosi pad pritiska u cevovod ll od ne lliraine do posmatril ne ta ckc.' = pgh i + 6 I'.. 15. Od nc utralm. 15) ( 15.. -/ ® / A o B Stika] 5. PRlTlSCI U SISTEMIMA VODENO('.:" ' ~ . GREIANJA 359 tros i od posmatranc ne utralne ta ckc. lzmcdu taca'ka BiD prilisak moze bili ispod almosfe rskog i u poslrojcnjima koja rade sa le mpe ralurama vod e iznad 100 °C lada bi doslo do isparavanja vode iii do usisavanja vazduha iz spoljne okolinc.. odnosno opel je nadpritisak ravan nuli... . Tu je lIkupni prilisak: Pc = P ' d + pgh . ukoliko cevovod i armalura nisu dobro zapti- . L8) U delu cevovoda od laekc C prilisak rasl e zbog porasta vodcnog stuba od visinc II do h" 1I lacki D..C) (15 .5 prikltza na jc raspocl c la pril iska u clt:lu ccvne mrdc od lacke 0 do D 1I zo ni pod priliska i u delu nadpriliskil od A do O. ta cke 0 do lackc /3 pritisa k opada IIslcd lltpora strujanjllll lacki B i ima vrednos l: PI! = pgh . +-~ --I.. Matcmaticki to se moZe prcds tavili iuazima: PII"".5 PojGl'a prilisaka niiil! od atmosJerskog U cevovodu od laeke 13 do C dolazi do daljeg pad a priliska : podprilisak raslc i najvece snizcnje je u tacki C u des nom ve rlika lnom de lu cevovoda...6POB = 0 (15. pa jc 1I lacki 0 lIkllpni prilisak po novo izjednace n sa almosfcrskim...I od nivoa vodc II ckspanzinnom sudu .17) 1I pa je lIkupan prilisak jednak almosfcrskom pritisku koji delujc na povrs ini vode spanzionom slldll ..... . 0 ( 15.15.5..

lh o d a lmosfc rskog u kriticno m delu pos trojl:nj a iz medu taea ka B iD na slici 15. = POI =Pa (15. O vakvo pos tavljanje e kspanzio nog suda je ko ris nll sarno kad a se mreZii grana nil jednu slra ml od glavne lIspu nske vc rtika le. obavezna mo ra da je zaoovolje n us lov: (15. Ako je gra na nje na o be s tra ne. I..7 ccvovod se racva u lacki A na dYe s l:fa ne. slo os igurava pritisa k ilnad a lmos(c rskog u svim lacka ma ccvovoda.360 B. 15. P AfI pad priliskil u deo nici AIl O d lackc 8 kroz ve rtik alu If. Za slucaj preds tavlje n na slici 15.6) kroz koju VOd il slruji odozgo na nile. Pri dcjslvu plImpe hid ros lalicki pritisak ras le i najvcci jc 1I tacki A ho ri zo nl a lnog gn rnjcg cevovoda.VJE ve ni. .flle verliknle kroz kojll voda slmji IIulliie Da bi se izbcg'tl pojava pritis.. 6 Po.19) ( 15. prilisilk opada u odnosu na PIP til ko da u nekoj lacki O 2 postajc jednak atmos(e rskom: Po.Todorov. To se ne moze pos ti ci ako grauevinski o bjekat ne ma za to polreba n pros tllr pa je PLlvo ljno rese nje po me ra njc ekspa nzio nog sud a u najvisu tacku des ne ve rlik a le (s l.c PROJEkTOVA NJE POSTROJENJrI ZA CENTRALNO G1 W . U lacki B prilisak je : (1 5.a r. O J tacke A prilisak opada zbog savladivanj<\ o lpora \I deo nica ma AB i 80 1. u odnosu n.t pumpu . d. Oa bi se ova mogucnos t izbcgla. u usisno m dc lu cevne mreZc.f1l lackll de.20) _ _ _ _ _ c:: _''___ o \ \ \ ®'\ \ \ c \ Slika 15. Tilcka ko nsta ntnog priliska je u 0 1 gde se spajil ekspanzio ni sud s a ccvno m mrdo m grejnag s iste ma.\·lav!jll1rje ehpallziollog slIda II IIajvi. u bilo kojoj lacki "i" hidros la licki pritisak mora da je uve k ve Ci 00 a tmos(e rskog: Pi > p" od nos no.5 tre ba ekspanzio ni sud post aviti na vecu visinu. 10 moze da sprcci cirkul aciju vode.22) . U takvo m slucaju u celoj ve rlika li vlilda poz itiva n hiJ ros tat icki pritisa k.2 1 ) gde je IJ.P no. =P n -IJ.

i Za dcsni dec mreze od razvudne taekc A. U takvoj vczi e kspanzionog suda. sto bi sprcCilo cirkulaciju vode u cevovodu. spojno mes to cevne rnreZe i c kspanzionog sud a postaje A. blizu same pumpe . . pot reb no je da sc kontrolisc pad pritiska II de III cevovuda 0 4 . U takvim uslovima pritisak II taeki 0: ( 15. javicc sc po jedna t<lcb nepro me nje nog pritiska.26) U ovako izmenjcnim uslovima moze se dogoditi da je pritisak Po niii od neo phodnog i cak ispod atmos[erskog. pa se tacka nep rome nje nog pritiska premcsta iz 0 1 i O 2 II A i sve ranije pos toj ec~ taeke ko nstantnog pritiska u levom de lu cevne rnreze se spajaju u jednu. Za slueaj da u lacki 0 treba os igura ti odrcdeni nadp ritisak Po.7 Nell/raille /a cke II razgralla/oj cevlloj mrei. T o navocli na povezivanje ckspanzionog suda sa donjom povratnom cevi. tacki O~.0.IS. u svakoj ad ve rtika la sa s trujanje m vade naruzc. PRlTlSCI U SISTEMIAL-1 VODENOG GR£lA NJA 361 tako da postoji jos jedna tacka sa sta lnim pritiskom: (15.24) Zavis no od pada pritiska u pojedinim deonicama nulta ta cka se moze javiti i II horizontalnom cevovodtlll. I 11 o III IV SliIuz J 5. npr. tako da se lacka sla 1nog pritiska javlja u do nje m horizonlalnom de lu cevovodit. za koje vazi od nos : (15.25) Ukoliko dode do izmene uslova u eksploataciji. zona cevovocla pod pritiskom jc PABCDO.23) u kojoj jc pritisak pllmpe nllia. i II svim kri lienim tackama u Kojima je poslojala opasnost pojave kljucanja vode je osiguran pri- .D kaku bi bio zadovoljcn uslov: (15. zatvaranjem ventila u dconici II .

Rodni prilisok Pritisok u miru . cijll velicinll dikliril nivo vode 1I ekspa nzionom slldu.8 Raspode/a pritiska II cevlloj mreii kadaje vela sa ehpallziollim slldolll lIajlliiem de/II cevnvoda.. grcjno telo R. Stika 15..I -.. 1I rad u.6..'nog Slllbil de [inise prilisa k u mim. Zo na usisavanja je svedena na mali deo cevovoda (OP) . ali i nelilril lnu tackll pritska. Raspod e la priliska za Iil kvu vezu e kspanzio nog suda i za zil ne mare ni uli caj grilvilacije . pri ce mu je sa znakom minus oznace n den eevovoda u ko me jo. POMERANJE LINIJE PRITISKA U MIRU I RADU U horizonlalnom cevovod u sa grejnog siste ma koji je prikaziln na slici l5 . b::~ ffi B r--..362 n.: prilisa k ni.. TodorrJl'ic PROl EkTOVANlE POSTROlJ::iVlA &1 CENTRALNO GRFJANl" lisa k veci od a lmosfcrskog.. ispred pllmpe II 15.9.' e B R A B K R B K p S tika15. Visina vad\. dal je na slici l5.8.. C A ~ p 0 ---- D . prikIjuce n je e kspanzioni sud e ll tack i A.9 Radlli pritisak xa grejlli IlOrizolltallli sistem .b od hid roslalickog. 1I ko me je hidroslalicki prilisak 1I mirova njll veliki i pad priliska 1I nje mll ne moze doves li do snize nja ispod almosfersko g. pllmpa P i ko tao K.

----ei----.15. s obziro m na raz licit c o lpore. i i I i ru . j L2 -'''1 .10).11).U A! Stika 15.11 ~ p '-"'---'L-_R __--'I--- PromeTla vetieiTle pritiska II sistemllltfted promeTle mesta prikljlleka ekspaTl7. je r nivo vode II sudu nije me nja n. lakodc u tacki A (s l. IO Povef:allje pritiska zbog primelle zatvoreTlOg iii promelle visille otvoreTlog ekspaflzioflog slIda Pre baeiva nje m mes la prikljucka ekspanzio nog slld a iz lacke A u tacku C prilisak u mini ostaje isti. dos lo bi do povcea nja apsollllne vrednosli priliska II svakoj lacki ins ta laeije.s:: . Ako bi se II s isle mu prikaza no m na slici 15.- c E Ai K p C R I I Stika 15. 15. vee 1I tacki C (sl. Ali. 15.iollog sllda . PRFfISCI U SISTEMIMA VODENOG G REIANJA 363 Uk ljllcc nje m pll mpe do lazi do ci rkul acij~ vode i lIsposlavljanj a odred e ne raspodeIe pri liska. pri ce mll su u cevovodu blaz i pad ovi priliska nego II radijato nl i ko llu. pa bi se do bila raspode la pre ma liniji L2 llmeslo pre ma L I . Poveeanje priliska u eevovodu prollzrokllj e i pro mc na mesla p rikljuce nja e kspa nzio nog sllda. Uzrok tome je nova lokaeija neutra Lnc tacke koja nije vise u lacki A.9 podigla visina ekspanzio nog sud a sa h i na h2 iIi llmcslo o tvo rc nog ugradio za lvo re ni e kspanzio ni sud .r:. '-r-' I i I . prilisa k u radu postaje visi pa o pe l do laz i do pome ranj a linije pritiska paralclno navise.

Sa jednim ekspanzionim sudom Cl (slika 15. a povecanje zapremine vode u jed nom jednako je smanjenju u drugom. a sa P prcseci sudova.12) prikljucenim II Alo pritisak II radII je prika· zan linijom L 1. Iz ovog sledi da jc: (15. Razlika nivoa vode (pritisaka u Al i A 2) iznosi tJ. ukljucujuCi i duiinska rastojanja neutralne tacke od ekspanzionih sudova 11 i1 2. V= tJ.12 Promel/a radl/og priliska sillcaju . neutralna tacka Ce se ustaliti za· vis no ad oblika ekspanzionih sudova i pritisaka u njima. slO je dato rclacijom: tJ. Pri tome.29) odnosno.fi.h 1 ·el = tJ. polozaj ove tacke je definisan sa odnosom: (15.30) . Dodatkom suda i na mestu A 2.27) Promena zaprernine vode \I sudovima proporcionalna je njihovim presecima PI i P2.Todorovic PROJEKfOVANJE POITROJENJA Lt CENTRALNO GREJANJE N 1----11 /I A1 p Slika 15. Pad pritiska uslcd strujanja vode je nepromenjen.n2P2 u kojoj jc sa V oznacena zaprernina.28) ( 15. neutralna tacka ce se nalaziti na spoju izmedu oba suda. h: (15. ali se izmenila vrednost pritiska u svakom delu cevovoda.364 D.rlema sa dva ekspallzlolla sllda Promena radnog pritiska sledi i ugradnjom dodatnog ekspanzionog suda.

3 zadali protok Q](mo menja se brakterislika ccvovoda i dobija se raclna laa:a R I_ Pad pritiska u sistemu porastao je 1I odnoslI na ta1:ku R i sada napon oclgo- .. II lacki I\.7. izvorom toplote K i ekspanzionim slIdom priklju ce nim iza pllmpe. Na slici 15. Ugradivanjem ventila i njegovim pod esavanjem 7. PRIT1SCf U SISTEM1H ·1 VODE/VOG G R£J/I . daje [adnu la(1:u R i neL:i protok koji je vcCi od traicnog.'kala prigllsiva njL'm.a kOlla ugraden je ventil za podeiiava nje pro :' ' . U dLlu ccvovoda u. slo sc dciava kod rcgulisanja grcjnih cfl.VJA 365 15. sa cirklll<1cionom pumpllm P.H .. UTICAJ REGULISANJA PROTOKA NA RASPODELU PRITlSKA Promena vrcdnosli pritiska 1I grcjnom sistcmll mozc bili i poslcdica promcnc protoka. grcjnim Ie/om G. H neutralna linija r 8 B Slilca 15_/3 A G p B POIYetallje pada pri(iska IIgradlljolll regl/laciollog velllila i IIjegovim pri(varalljelll Karakleristitc pumpe i cevovoda 1I kome ne ma reglllacionog cnlila. i1.. /3 priKazan jc uproSCcn ccvovod I3AB.

tacke B i ulaza u pumpu biee za napor pumpe pri ukllpn o m prol o ku !-I o nili od pritiska u minI. odnosno napor pumpc.\"U/lj/l protoka prome/lom broja obrtaja pllmpe (des/lo) pritvarll/rjem ventila (Ievo) Regulisa nje proloka prome nom obrtaja pumpe . kao i da se za savladiva nje olpora lroli i samo 40% od napora koji jc za lu d conicu neop hodan pri punom protoku. Nagib i visin<l linije pritiska najuocljivijc se me njajll kada je rcgulacioni ve ntil potpuno za lvo rc n. H . da kod nile postavljenih e kpanzio nih sudova pritisak moze bili i nili od a lmosfe rskog. o :I: '" Q so '/. U takvom sluCajll linija priliska za dclimicni prolok je iznad linije priliska koja odgova ra projcklno m proloku za puni grejni kapacit c l.o o 1/211.10).3M II.14 Li/lija pritiska i rad/le tacke pri reg/lli.. J. na prime r. pri polovini od proje ktnog prolo ka. ·lfHI" rr". a napor pllmpe 1'1 50 . prel i opas nosl od usisava nja vazdllha 1I sislem.des. Pri lo me prilisak u cevovod u od lacke A do ventila je jednak priliskll u miru koji diktira vis ina ekspanzionllg sllda. kako jc vee reee no. Q Slika 15.14 . Na slici 15. pojave kavil acije (formiranje pare) .Icvo).14 . Prilisa k od ventila.mu je i pad priliska.': f'/?OJI:. Za paza se. takodc smanjc n (slika 15. daje ve like usle de 1I energiji u po~on u grejnog sislema jer se lImanje ni protok dobija niiim brojem obrtaja pumpe pri .. _od regulisanja protoka prigllsivanjem pomoell venlila smanjc nje proloka prali veCi lad pritiska 1I sistemu. u ecvovodu lc jc linija priliska blaza nego pri punom proloku vodc. da pad priliska u samom ecvovodll. 13 5e moze oce nili da je la r<tzlika prilisaka toliko ma la.NO O RE/A NJF. vara lrazenom protokll HJ(X)%' Ako 5C prilvaranjcm vc ntila umanji prolo k na po la Q 5IY"Ir .. U takvim slueajcvima. iznllsi oko 50% od pad a pri puno m prolokll. veCi potre ban napor pllmpe i skuplji pogon (slika 15. a c1aljim za lvara nje m na Q 50% ka ra kl cristika cevovo d a je C2. Protok je zallstavljcn pa gubici u cevovodu ne pos loje. .. brt~ina s lrllji1l1ja vode cc se smanjiti.KTO J ·>JNJ E POSTUOJE.! je \{ 2.VJA 7A CENTRAI. UnCljivo jc da sc karakterislika cevovodil mc nj a ugrad njom vcntila i poslaje . pa 5e lIs led s manjc nj a brzine strujanja s manjio i pad pri l is!. a li sc islovrcme no o lpor kroz prilvore n vcnlil poveeao Zi' M f 5fYlo' ~to povlaCi i ve ci ukllpno polrebni napoL Radna tack. Zillo 5C i prcporll cuje da e kspanzio na posllda trc ba da je najmanje za visinu Ho iznad najvik lacke cevovo da.

a ces to visu i od te mpe ra ture vilzduha u pros toriji. Sve to na izvcs ta n nil nces tvujn u raz me ni to p 1 cin claje za pravo o nima koji ovu vrs tu grejanja naz ivaju "grcja nje zraee njcm" . Pre ma dm goj dcEi niciji ova vrsta grcj <t nj a naz ivil se "grcja nje zr ace njc m".it·dn a Pllse bna vrs ta grejnih te la koja iskljueivo zrace nje m o bczbe cluju ko mfo rnc us love 1I odred e no m p ros tOfll) iIi pa ne li za to plje nje snega. Zbog tllgil se ccs ta ova vrstil gre jil nja nilziva jos i " povrsinskim grcjilOje m" iIi : "grcja njc inl egrisilnim greJOlm po vrSlO itma . sa vceim iIi manjim ucdce m jcclnog.16. • • y . UVOD Pod pa ne lnim gTeja nje m po d razumeva sc takav sis te m grcjanj a ko cl koga se ocl a vanje to plo te u pros to riji vrsi po mocu zagrej. na ne ma cko m: "S tril hlungshe izllng". po d. LogiC-no bi bilo pre tpos lilviti da prihvatanje nve definic ije po drazumeva dil je rce o takvo m grcjanju ko d kojeg sc pre d aja to plo te o bavlja pre td no zra cc nje m. o dn. il li se ne mogu po kriti prvo m d c fini cijo m. pa ne lno gre ja nje u litc ra turi na e nglesko m jeziku nil lazi isklju civo pod na zivo m: " rildi a nt heil ting" . l\Ii ako se ima u vielu ci a 5e 1I prosto riji sa pa ne lnim grcja njc m na lilzi re lativno ve lik a zagrejana povrs inil knj a razme njuje to plo tu Zfilce nje m Sil prisutnim oso b. zid ovc. diplo mirani m as inski inZe nje r iz Beograd a. o nela to cl iljc oelred e n peca t osecanju ugodn os ti tih osoba. PANELNO GREJANJEl 16. Os im toga ko d panc lnog grcjanja i ncgrejil ne povrsine pros torijt:: (os tali z ielovi . " A ulo r ovog poglavlja jc Ale ksilnd a r S te fa novic. obicno integ risa nih u gradevinske e le me nt e Sil me p ros torije: tilva nicu. Na irne post oje ne ke pose bne vrste grejilOja koje po svojoj ko nstruk ciji iIi nilCi nu funkcio nisanj il spadaju u pa nele . itd . na prime r. pocl iIi plafo n) o bieno imaju nd to visu te mpe raturu ne go kod clrugih vrs ta gre janja (npr. pa i o ne na o dred e n nacin 0k zrace nje m sa prisutnim oso ba ma. o clnos no dru gog.lOih povrs inil. M e dutim cinje ni ca je cl il se ko d svih vrs ta pa ne lnog greja nja pre nos toplo te o bavlja ko mbi novil no i ko nve kcijll m i z ril ce njc m.t mil. raclijat o rskog iIi vazdu snog). [s tini za vo lju ni prva cle[inicija nije bes pre ko rna.0. I 36 7 . T ak o se. T akve su nil prime r zracecc ploeG (. ru sko m: "JIY'II!CTOC OTOTIJIClllle" .

Ventiiacioni faht. n . kreeuti se prema ve rtikalnim otvo rim a u uglovimil grej ane p w " r ije (s lika 16.preciznije: pUdn. 4.1sovi su st ruj a li is pad p ad a i ako st u bovil r.: no pre ma spoljnoj okoli ni .ma na menjenim .ilpa ijen).lra lno grejanje bilo je panelno .4 . knji je SlllZio za st ruja nje p mdukata sagoreva nja. Prvo u istoriji pOlTla to cen.· Ii kroz ziclave ael sllplji h opeka.1.) gr . 5. . 2.e (pradllrnillm) je bilo a lvu n. koji jc predslflv lj ao grejnu povr§inu. Dovod sveteg va:r. kau stas == l. Dimni gasovi. 3. LoiiJte. Dovod topwg va:r. Todorovic PROJEKTOV.:patila." je se os ). Levi I. ko madi drvc la iii drv·~ ni ugalj.!! sprccavajuCi time kondcllzovanje pare . . PUETECE DANASNJEG PANELNOG GREJANJ A.:a kl.'! zio se pros\o r vis inc a ko 1 Ill .16. a pozna to je pod nazivom " hipokaust" (grcki : ) " = ispod. U odflj. Skicajed1lOg hipokausta 1.duha.368 B.\C'E POSTROJENJA ZA CEIIrr'RALNO GREJANJE 16. 1). Ispod poda. produkti sagoreva nj a Sll PH':. V re li gi.J.duha.mj al) po d. nje .1. 51.:: . odrZflvaJuci povrsine zidova na viSoj tempcra i. a u njemu su sa go!'. Koris tili SlI ga slari Rimlja ni .

plafone).i [0 pla[onskog . PRENOS TOPLOTE ZRACENJEM Posto zl<lecnje toplote ima znatnog llticaja kod panelnng grejanj.t pocctku biti dal kratak osvrt na problemc prc nosa i rilzme ne toplot e zraccnjcll1.1): OVil IIslovna podela ne znaci da.duh kro1. ali ce po pravilu jedan dijilpazon A biti glavni preno~ilac energije. Wkll. godine kada je u E ngleskoj patentirana instalaeija sa eevima lIgralicnim II grad evinske clement e (podnve. Po toj varijanti II pOel ll pros tllrijc .8 do 400 pm. gociinc 1I Am~terdamll). I kod tog zracenja sc mogll pojaviti ·zraei i drugih talasnih duiina (na primer svetlosni zraci). = co. centralno gn:ja nje imalo vrlo malll .II [kngradu II grildenc I !)J~.t. a c mitovana cnergija razvrstacc se. same S10 sc pretezni deo e nergije prenosi talasnim duzinama 1I okviru navcdenog podrucja. goci ine II Oecijoj klinid na Vra. Moze se smatrati da panelno grejanje 1I danasnjcm smislll ima svoj pocctak ]f)U7. Sledeci korak u razvoju panclnog (opet podnag) grejanja dcs io se u 19. prvn Ii istoriji. to ce ovdc n. Sve to ce zavisiti (ld prilika II kojjma nastaje zraccnjc. odnosno leWista i to u 1.tn vazduh. ostavljeni Sll zatvoreni kanali u koje su sloboelnll poloze ne celicnl' eevi. otvore za dim.ilgrejani med uprostor ispod poda.imo pociatkom da Sll prw instalacije pancinog grejanja . do sire primenL: paneinllg grejanja savremcnog tipa do lazi tek pncc tkom trid csctih gollina (prva instalacija u Evropi izvan ~ngleske izgrildena jc 1929.earu. kao i od kilsnijih lIticaja pod Kojima se zraccnje odvija. usmerava direktno II gTejani prostar. koju tre ba grejati. taka da se prostarija mogl il zagrevati i na taj naein sto bi se pos le gaSc nja viltn:. Prcnos encrgije zracenjem ostvarllje sc e le kt romagnctskim lalasima razlicit i h dllzina).nato je ela je primenjivano sporaelicno II ne kim objektima bo sto su erkvc iii bolnice. Zraeenje koje dolazi od nckog tela II principu se silstoji: od zrakil koji Sli sc odbili (rel1ektovali) od njegove povrsine. .tkteru zrilcenja.t najcesCe se deli 1I sledeea podrucja (tabela 16. llZ kllrisce nje umc rc nih tcmper. 16. skoro nikakvu moguenost regllladjc i da je pri ostrijim hladno ca ma vernvatno bilo i nezadovo ljavajuee. po1.apaelnoj Evropi . neravnomerno na rilzne talasne duzinc. (boja). bo jedna varijanta novopronade nog parnog grejanja. Macla su ubrlo izgrad e ne prve instalacije ove vrstL:. zidovc. PoslOjala je i varijanta cla se taka zagrej. pustilO spoljasnji vaz. vee prema kar. Pri nekom zraeenjll 1I prineipu moze lIcestvovati ceo spcktar talasnih duiina od A= 0 do ).16 PANELNO GI?FJ. prethodno 1. umes to da prola1.i kro1. Istini za volju ovakvo resenje nije IIze lo veceg ma ha.vrstih tela obicno mogll zanemariti) i najzad od zraka ciji se izvor mtlazi 1I samom teill. na primer. C itavo polje talasnih duzin. Na taj nacin dobijala se ncka ko mbinacija podnog i vazdusnog gn:janja.-INJE Stubovi u prostoru ispoel poda su se zagrevali i akumulisali deo toplote vn:lih gilsoya.ttllra topic vode. zatim od zraka koje je to telll mnz~la propIIstilo (ovi se kod ('. i to II Englcskoj. toplotno zracenje sadai s<lmo talasnc dllzine A od 0.2. Nama je dilnas jasno da je ovo. a godinll dana kasnije II am:ksu hotcla "M azcs tik ". a mozda i Americi. O vaj kratki pogled na istorijat panelnog grejanja zilvr!. a kroz koje je prolazila para .

koefi eije nt a pso rpeije d . i ko je je to m tempe rlll uro m jcd nnz nacno odred e nn. jcdan dec ee se odbi ti od povrsine .koeficijc nl re fl eksije o .[ Pod ru cjc ta las ne d llzine A Kracc od 5· LO-Y II m 5· 10-' do I· LO" II m 1' 10-0 do 2· 10 ' Il m 2· LQ-L d o 0. pri ee mu jc a na logija sa svc llosnim zracc nje m ocigledna. Ski ee na levoj s trani slike prikazuju gla tkc povrsine koje reflcklujll zra ce nje b o ogledalo. Me dutim. zrllce njll zvezd a i td . a nika ko geo me trijskc povrsine. u dru go m red ll (c i d ) su po tpuno sve lle ( bcle) povrs ine koje svu doz ra ec nll cne rgiju refk ktlljU.N TRALNO GREJANJE Tabcla 16. Kod veeine cvrs lih te la dec to plo lnog zracc nja koji se nije reflektovao apso rbujt' se vee 1I dllbini od neko liko mikrona.J70 IJ. [-e no me n zraee nja (posebno tcmpe ra turskog) poveza n je iskljll civo sa transfo rma eijo m e ne rgijc. Prime r (e ) pre dst avlja hipo le licnu povrSinu.8 do 400 ll m 400 p m do x km T ip zrace nj a visinsko zraec nje y-zraci rc nd ge nski z raoi ultraljllbicasti zraci sve tlos ni zraci top lo tni ( in fracrvc ni) zraci rll din tll lllS i. osim od prirode ma te rije koja z raci. zrace njc a nte ne radi opre dajnika i dr.koefi cije nt prozracnos ti (dijate rmnosli) pos ma tra nog le la. 1) r+o+d=l gd e je : r . a jed a n deo re fie killju . za raz li kll o d d ru gih vrsta zrace nja (radi oa ktivno. T o znaci da sa mo ma te rija moze d a e mituje i apsorbllje zrace nje. d o k ec os ta tak proei kroz te lo. a u pos led nje m rcdu (f) je po vrs ina koja o dgova ra crno m tc lu (0 crno m lciu biee reci nes lo b s nijc). jedan dec ee se apsorbovali pri prolazlI krOI. dok su na des no j s trani ra pave pov rsine koje re fle klujll difuz no. . Pri to me ee biti: (16.) koja nislI jed noz nacnu odred e na tc mpc ra tu rom. U tom silicaju telo je prakticRo neprozrntno (d = 0) i u d alje m raz ma lra njll ee se smalra ti da svaka evrsta povrsina u potpuJWSli apso rbuje o naj deo d ozraeene toplo tne e ne rgije koji se nijc od nje rcfJek\oVao. Na s lici 16.4 do O.8llm 0. Za oblas t kojll se ovd c raz matra inte rcsa ntno je jedino o no zrllce nje koje. na gra ni ci dva te la razlicite gustine (tacnijc : rIIz licitih svojslava zrace nja) dcsava se d a zraci pro me ne smc r i inle nzile t u tako ta nko m s loju d a moze rno govo riti 0 geo me lrijskoj povrs ini. Ta kvo zracc nje naz iva sc te mpe ratllrnim zracc njc m. te ln i poveea ti njegovll unutras nll c ne rgiju . 2 prikaza ne SII mogllcnosti apsorbova nja i re fl c ktova nja loplo tnih zra ka od povrsina raz licilih svo jstava .To(/OfVl'ic PIW JEKrOVA NJE POSTROJENJA ZA Cl:. O d e ne rgije koju nos i ne ko z ra ce nje i koja dospeva d o povrs inc ne kog evrslog Icla.4 /1m 0. Skice 1I prvo m redll (a i b) o dnosl' se na te hni cke povrsine kojc jeda n dec zrace nja apso rbuju . zavis i jus jcdino o d nje ne te mpe rature.

uglje n-dio ksid i sumpor-di oksid. Nairne. apso rbujll i naknadno e mitlljll lo plo tno zracenje.' / el f1 SI. do k neki viSca tomni gasovi kao vodena para. J 6. a time i r = 0 (vee je reee no da je kod evrstog te la cL = 0). naziva se emim tclom. iI ne zavisi od intenziteta dOZfil civania. Pre rna Stefan-Bokmanovom zakonu e milovano zrilcenje cmog te la po je dini ci povrsine zavisi od Ce tvrtog stepcna apsollitne te mpe rature i ddinisano je izrazom: T ]~ Eo = Cc [ 100 [~] (16. PANEL NO G REJ. Apsolutno emog te la u prirodi ne ma (najpribliZniji mu je mali o tvor iza koga se nal az i ve lika zatvorena supljina). Telo. pa je za prirodna te la {( < 1.2) gde je C c konstant a zracenja emog lela koja iznosi: Cc = 5. odnosno evrsta povrsina koja potpuno apsorbuje sve vrst e tuplotnog zracenja. I NJF: J71 01 bl c1 dl . U o psegll odredenih talas nih dllzina. Valja za pamtiti da koe fieij e nt apsorpeije {/ cvrste povrsine zavisi od prirode (stanja) povrsine. tj.2.vifla s obzirolll fla zraceflje Sa gasovima je stvar ndto druk cija. suv vazdllh i e1e mentami gasovi Sli pot pllno propllstljivi za toplotno zrace nje (Ij.16. a = 0).: . nie ne te mpe ra ture i talasne duline. Svojslva povr.667 [ WI] m (100 K)' 2 (16. Kod njega je {/ = 1.3) Prema Kirhovljevom zilkonu za svako evrsto telo vali uslov da je koeficije nt zracenja (koeficijent e misije ) jednak koeficije nlll apsorpcijc.

.mg~-+4-~~. i d r pre dslavlja illtcnzitl'l e llergijc ernog z ra ce nja te mperature T i ta lasoe du zi· ne A. '1. iz razen u W /m J . to znilci cia je te mpcratursk o z ra ce nje ernog L e la jL:d nozllacno odrcclenu sarno te mperaturom.. 4- 5 6 7 8 9)1m J.-- St. R ece no jc da lc mpe ra tursko zracc njc z.~~~~~-r-+~ ~~~-+--4-~ -. T t {AT . ~. 1 CI:./: PRO] EKrO I :' I. \ o 1 2 : 3 .NTIVI L NO G Rr-JA NJ £ F = {f ( 16A ) gde je f kodi e ije nl cmisijc.3. 16.V n POST RO] F.i · na ma .lvisi od prirodL: povrs ine kajil zraci kil() i ad te mpe rature. "La ernu tdo SII f c = 1 i (f c = I. Kak a je priroda pov rs ille ernog tela dcfinisa na. a isprckida na linija povezujL: maksimllme illLe nzi le ta.372 8 .racenje crnng te la raspnrcde no po ta las nim dlll.~\~~~r ~~ ~ I p. Temperalllrsko zracenje cmog lela (prema M . Na s liL:i 16.3 se vidi kaka je te mpe ratllrsk n I. Todorol'.. I 7. Plankll) .

.6) Ocig1edno je da ta relaeija vah za ceo opseg lalilsnih duiina prcko kojih sc zratTnje obavlja.2. Slogil se uzima da je l. Pod sivim lelom podrazumcv. Zavisnost ' 'I' od ugla prcma normali prikazana je na slici 16. Medutim treba naglasili da cmisioni koeficijcnt evrstih tela zavisi i ocl ugla 'P koji toplotni zraci zaklapaju sa normalom na povrSinu koja zraci. = 0. kocficijcnl t1kupnog zraccnja po ~vim pravclma. Nasuprot crnom telu uvedcn je pojam sivog te la . PANELII. Emisioni odnos € naziv. pak povdine odgovarao bi odnos: rh:1I = . Pada u oci cia vrednost f .3 posmatra sarno jedna kriva. za sivo te lo vrcdi re lacija f =-- E Ec (16." za ncmetalnc povrsine (nazovimll ih " izolatorima ") je najvc Cim clclom ne promenljiva . koja odgovara jed no.! sc jos i koeficijcntom emisije.\.5 u po larnim kllordinatama za nckoliko razlicitih materijala.fko) zraf:ellje . Jedino zraecnjt: crnog le la posliie nvc inl enzitc lc na svim talasnim duiinama. odredenoj te mpcraturi .16. a f. Ne posl oji telo kojc bi pri (oj temp~:­ raluri ria hila kojoj talasnoj duzini moglo inlenzivnije zracili. Sa drllgc stran~' kod mclalnih povrsina se r'r osclno menja sa uglom zraccnja i najmanji jt: za zraccnje lIpravno na povrSioll . U ovim izrazima t' " jc koeficije nt zraccnja lIpravnog na povriiinu. la kriva predstavlja gornju gntniCll intenzil e!a tcmperaturskog zraecnja doficne ta lasne dll zine na zad aloj lc mpcraluri.! se takvo tdo koje na svim talasnim dlliinama zraci intenzite tom smanjenim 1I istoj razmcri : l sim = f ·lc (16 .a "izolalore" rlr n= 0. Z" md"lm. Schmidt) i Ekcrla ( E.4. /6.. Kao sto sc vidi. Sivo i enlo zrucenjej A = je</lIobojIlO (mollolrromul. Eckert). SI. a prc ma me re njima Smila (E.5) Uporedenje crnog i sivog zraecnja za odredenll IcmperalunJ dato je na slid 16A.D GIV::JANJE J7J Ako se na slici ]6.98 za rilpave.svc do llglil od GO° do 65°.95 Zil glalkc povrsine i fI. Drugim recima Ick kocl jako "i5kOSenog" zraccnja Ef' pocinje naglo da opada.

61 O. Emisiolli koeficijenl.5.93 0. Smitll i Ekertll) U tabe li 16.9 0. /a1.96 0. zardalo Zlato.03 0. voda Ledena kora sirova Staklo.92 0.9 0.8+0.E POSTROJENJA ZA CENfRALNOOREJANJ£ D' I' V' IJQ' o ~~JJ90' Qr 42 /l3 QI a.94 0. glatko Papir Porculan Opeka neomalterisana Malter Emajl Minijumski premaz tOe En - 23 20 130 20 100 20' 20 0 0 20 20 20 20 20 20 .Todoro.Q3 0.anj b) drvoj c) slakloj e) bakarni oksidj f) bizmlllj g) allimillijll11lska broT/l.85+0.374 B. (Prema E.93 . poliran Bakar.OhO.. Tabcla 16. Vrednostl kocncUcnta zra~enja Matcrijal • poYr§ioa Aluminijum. glatko Drvo.2.77 0. II d ate su vre dnosti koeficijenta zraeenja za neke materijale .052 0.95 0. c p ' a) led..76 0.II. CI6 Q7 48 Q9 (0 t- r SI. . 16.93 0.aj /z) gyotdej i) hrom jj) alumiT/ijum. 0 100 0.·it PROJEKTOVA ". oksidiran GvoMe. valjano Gvozde.98 0. . polirano Led gladak.8+0. live no Gvotde.80 0. poliran Bakar.

27 -l. kiseo nik i aZOI) rotpuno dijat er ma n za tempera tursko zrace nje za dcbljine slojeva u Kojima se 1I nas im Ic hni ckim problemima sreee.3 prikazani su pojascvi zraCcnjallglje n-dioksida i vodene pare.ina apsorbnva l i 1I potpunos ti iii delimicno. .LNO anEJANJF.. Tab cia 16.)sov i apsorbllju i e milujll samo 1I ne kim pojasevima spcklril koji SlI za tilj gas ka rakl e ri sl icni. J Sf.. sa gasov ima jc silllacija dnlgllcija .6) .. ..80 12.l'Ova U labeli 16. gasa) .24 .16. 3.50.. Za te hni cke svrhe znacajno jc se lektivno zrace nje vodene pare. (i.02 4. J6.175 Dok se veCina cvrst ih malcrijaJa sa Kojima Sl: 1I le hnici susrcc. Gas Vgljen dioksid Pojas Vode na para I II III I 1I III Sirina pojasa od AI do A2 u Jim 2. gas cc za Ill:ka p ocln l ~j a lalas nih dllzina bili prozracan.. 25 ..50 2. du le mpcra lurskog zrace nja ka o siva le lo... To je lZv.36 ..11 I Pojasevi zraccnja gasova . uglj c n-di o ksida i jos nc kih viscalo mnih gasova.80 . I'ANE. Trcba imati u vidu da su prikaza nc brojkc sa mo ilustrativm::. 8. 4. Seleklivllo zracellje ga. 16.: mo ponasa 1I pag/(.. 6. Smatra se da je suv vazduh (tj. je r nc vrcde za sve prilike (apsorpcillni . selektivn a apsorpcija (slika 16. 3.50 12. . dok Ce zrakc nekih drugih lalasnih duJ. . zavisi .01. pojasevi nisu bas ostro ocrtani 'I njihova sirina i od d ebljine sloja < ( . Ako se deblji sloj nckog gasa prozrilci crnim zrace nj e m..

Paralelne ravne povrsine Dva pa ra le lm. odnos no rel'le ksije . 16.3. Med utim ako clva te la raz li cit e te mpe ra lure s tojc u ne ko m medII · sobno m odnosu u pros toru dncice do zracc nj a e ne rgije 1I o ba s me ra .i tako d il lje . M a te millicki mode l ovakve ra zme ne e ne rgije zra ce nje m d ao je Nuselt (N usse lt ) za neko liko ka rakt cristicnih silicajeva i 0 lome je 1I da lje m lekslU rec. M edlltim ceo ovaj p roees do bija stacio na rni vid .\']E I'OSTROJENJA ZA CF:NTRA l .'.1. i <z. I i 2 (s lika 16.7) z rac~ nj e m po jediniei povrsine ova dva te la dat a . uko liko Sll te mpe ra ture te la koja t1 ces tvujll u zra ce nju definisanc kao nepro me nljive .NO G llf-J.3.ie izrilzom: .7. Te mpe ra lure na povrsini zidova SlI Tl i Tz. Svaka od ovih povrsi na e mitllje po jediniei povrsine e ne rgiju E j. pa je : f. = a e nc rgija raz mcnje nil " ICe [ T 1O~ ]4 i E 2 = £2 ee[l~O T ]" (16. suvim va zcluhom). J6. Pri tome dozrilce nfl c ne rgija od prvog [L'la na dru go te lo biva jednim dc lom a pso rbova na .<' I'ROJEKl OVA . a kocficijenli zrace nja <.376 11. ravna zid a. Paralellll: ravlle povrJ-ille Razmak izmeclll ovih zid o'!a mali je 1I odnosu n a druge dve dimenzije obe povrsine. RAZMENA TOPLOTE ZRACENJEM Do sad je bilo pos ma trann zrace nje topln tne e ne rgije nc kog te la ne osvrcll ci se nil oko linu tog te la. Poto m deo tc re fl c kt ova ne e nc rgije clopire natrag do prvog le la gd e ope l d o laz i do de limicne apso rpeije . odnosno Ez.7). 1 2 Sl. razdvojena su neko m dija le rmnom ma le rijom ( napr.·INJE 16. odnos no do razmene toplo le iz mcclu la dva te la zra ce nje m. TodorrJl'. a dru gim dclo m re fl e kt ovana .

CI C2 Cc odnosno : --=-+---.16.2.12) .11) F2 izraz za razmenjenu energiju zraccnjem izmedu ova dva lela glasiee: QII2 = j. 16. bo ni veCih izbocina. F a njihov odnos relaeijom: " F.-1 t: 1 t:2 Cc 1 . Telo obuhvaceno drugim telom Na sliei 16.+. PA N£LNOG REJANJ£ :177 T2 ( 100 gde je : 1 )4] . Tela obllltvacetlo drtlgim Ie/om Uzmimo da je telo 1 lakvog oblika da svi zraei koji polaze iz bilo kojc lacke 1\ na njcgovoj povrsini dopiru do povrsinc lela 2.9) .3.• ( 16. ( 16. slO znaci d" tela 2 ne ma dubljih dzepova. 10) 16. slo znaci da povrsina tela 1 mo ra da bude svuda konveksna iii ravna (znaci nikako i nigde konkavna).. _ I = (JJ (16.(T I~O )"] [( Ido (16.j . CII2 T)".+ .R) C 1/2 = 1 . ObeleZoviljllci povIsine lela I i 2 sa F" odn.8. S":Ialramo lakode da je lelo 2 lakvog oblikil da se iz bilo kojL: lacke B vidi eela kontura Ida 1.8 prikazana 10m2. SlI dva lela od kojih je lelo J sa svih slraml obuhvacc no le- 2 SI.-'1:-----:1:----:["--. C I /2 Cc 1 1 CI 1 C2 1 (1 6.

iii grejno te lo u fa brickoj hali.15) a takode sa povrSine dF2 vidi se dF I pod prostornirn uglom: . suplji pravougli pa ralelopiped cija jcd na stra na ima te mpe ra turu Tlo a ostalih pet zajednicku te mpe ra turu T 2. pod iii jeda n od zidova) ugrade n grcjni pane l.3.14) !l lO znaci ci a su Zil razme nu toplo tc zr:. S1. lj. £ I). Proizvoljno orijentisane rayne povrsine Pasmatrajmo dye elementarne rayne povrsine." . Razmak njihovih tezista r je konacna velicina (sto znaci da jc znatna veti od dimenzija posmatranih povrSina). U ovaj slucaj moze se lIvrsliti i primer dal na slici 16.9. Telo oblllzvaceno drugim lelom 16.l. tj.16.cenjem u tom slucaju merod avne jedino osobine le la 1 (lj.l. .0 pa jc: (16. (p lafo n. Todomvic PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GR£fANJE gdc jC: C . U tom slucaju bice 0)".10). dF 1 i dFz.3. Pod ovaj primer moze da se podvede prostorija 1I ciju je je dnu granicnu povrs inu .13) £1 £2 Zanimljivo je vide li slucaj kada su povrSine FI i F2 medu sobom veoma razlicite.378 8.1) OJ (6. To je recimo slucaj kada se u nekoj veeoj prostoriji nalazi up aIje na s ijalica. smestene proizvoljna u prostoru (slika 16.9. a sa normalama na pomine zaklapa uglove <PI i <P2' Sa povrsine dF1 vidi se povrsina dF2 pod nekim prostornirn uglorn Ciji je otvor: dQ 1 = dF2 cos <P2 r2 (16. + ('-. kada jc FI < < F 2.-.

(16.4. U lileraluri su obradeni mate maticki izrazi za nckc posc bnc slucajcve koji sc sreeu II irnenje rskoj praksi.~rJ. a mogll se naei i pomocni nomogrami.CJ/2[(. PANELNO GREfANJ£ 379 dQ .COS~~~~'Pl dF. Za ovaj slucaj razme nje na toplota zracenje m data je izrazom: 2 'PI (16. Koeficijent prelaza toplote zraceiljem Za tehnicku praksu veoma je pogodno proracun razmenjcne toplote zraeenjem prilagoditi proracunu prenosa toplote konvekcijom. pa je = a z • F(I -1 2)"" J F.10. takodc za odreden broj pose bnih sillcajeva.~S .dF.16) {f1!2 gde jc: = C1/2[(1~Or U~n !£.17 tacan sarno u sluc<ljevim<l kada su prostorni uglovi dQ mali. ProizYoljllo orijelltisalle poydilli! Napome nimo jos da je izr<lz 16.17) (16.19) .1 8) SI. odo.3. dF2 (16. Ocig1edno je da je po menuti izraz neprimenljiv za prakticna racunanja. 2 - COS r U gornjim izrazima dF cos 'I' prcdstavljaju projekcije eleme ntarnih povrSina na ravan koja je upravna na pravac r .(. provodenjem To se moze postiCi uvodenjem pojma "koeficijenta prelaza toplote zr<leenjem a z " nil sledeei nacin: Q./6. 16. 16.

r. a uresee zrilrenja iznosi oko 55 %.20) l Ovakav nacin mat c mali (.22) u ce mu su: Q 1f2 a" ak llkupno razmenjena lo plo ta konve keijom i zracenjem ..cnjem i konvdcijum pisl' : (I G .:njc nc loplol e zril (. lzvcs nu teskocn moglo bi jedino da predstavlj a brojno izracunilvanje vrcdnosti (3.c njcm omogucava da se u s lu(. to se gore prikaza nim na(.aju kumbinovanog prcnosa loplo t\.c'~Or T-T 1 = ('112 ·(3 ( 16. Raspoclela tempe rature vazdllha po visini prostorije kod poclnog grejanja sasvim je pribliZna takozvanoj idealnoj raspodeli (sa gledista komfora). Ovo je najvise izrazeno kod plafonskog grejanja. konvekcijom Kod podnog grejanja najcesee se ceo pod prostorije koristi kao grejno telo. podno grejanje i grejitnje zidnim pa nl'limil .cnje m. NiljecsCe prime njivana panelna grejanja prostorija su plafon~ko i pod no grcjilnje. odnosno temperatllm lInutrasnjih povrs ina visu nego kod dmgih vrsla grejanja.C PJ?Ol T:KJV I : INl r: POSTROlJ:. Plafoni . Prema tome imamo: pla[onsko grejanje. a samo oko 10 (. clok je kod pla[onskog gn. pri cemu uslovi ugodnosti u velikom stepenll zavise ad udela odavanja toplote zracenjem. Kod plafonskog gn::janja plilfon prostorije. ra zmatranjc mnogi h slucajeva Iransporl. a sve to zahvaljllj1l6i watnom ucescu zrarenja u razmcni toplote. Jedna od znacajnih karakt eristika panelnog grejanja je da skoro sve unlltrasnjc povrsine prost o rije imaju visu te mperatufll od okolnog vazduha. predslavlja grejno telo.4. Poznato je da na primer hladnc .kog prcllslavljanja razm\.21) gde jc: ( I G. Kocl ovog tipa pancla oko 90 % totoplote predaje se prostoriji zrarenjern. ukoliko ne ma veCih komada namestaja koji bi neadd:vatnim rasporedom ometali zrarenje.Nl A 7.:janja takode veoma povoljna . 1 CENTRA LNO G RNA NJ E a = C 1l2 (l~or . podovi.: zra(. J 'KJ V"ll'.380 B. - Kako jc kod veCine Ic hni ckih problemil Zril Cl' nje samo jcdan oel viduya razme nc c ne rgije. vidi sliku 7. PANELNO GREJANJE Kod pane lnog grejanja grejnil tela ugrad e na SlI II gradcvinske clemente: plafo ne. To znacajno utire na nacin razmcnc toplot e Covekovog tela sa okolinom. 16. i T 2. toplo te znatno pojednostavljujc. iii jedan njegov deo.ino rn. odn . pollove iii zidove.8. Medutim u literatllri se mogn naci dijagrami . odnosno zi dovi prostorije dovedeni Sll na tempe raturn visu od oko lnog vazduha i oni odaju toplo ln na okolinll ko nvek cijom i zra(. ali nije zanemarljivo ni kod podnog grejanja..povoljnija nego kod drugih vrsta grejanja (na prime r radijatorskog).ukllpni koeficije nt prelaza toplot e . la be le koje daju gotove vrednosti {J za razlicite te mperature T.kodicijent pre laza loplole ko nvekcijom.

pa/lel zal/zima polovillli povr. Pla fon ski paneli O va vrs la p<l nc lnog grcj.1 S pravo m mozl: eI. PA . Na is lraz iva njll ovog fc nomc na radili su mnogi istraz iv.12).\"kog palle/a Ila zitlovc i p otl.)nc la sa o ko lino m. A .4.)nj. 16.lj lI god nos li nc p ro mc ni .1 V.il il z i el a sc lempe ra lura vazd llha 1I p ros lo rija ma ko je Sl: grcjll p. Cie nc ra lno rece nt>. " p rcjako" z race njc top lo \(: sa pl a ro ns kog pane la dl'l uje Vl:o m a ne u godnll n a oso bu koj a sc na lazi II to j p ros lm ij i.lju C:llj mcri pnvcCali od av.mje ko nve kcijo m.10. p<l Sl: prc ma lome moze 1I od govar. cijil Ic m pc ra tura zlxJg loga rash. a lakoele i /.1 z n. odnos no obczbede njil pOl reb nl: Icmpe ra lurl: vazd llh a 1I pros lo riji.1 le mpcr. i njoj p ara lrlnc p ovrSine F2 (sliJ. pOSIO zracc nje clo mini ra u razmL ' ni lop lo le p.a. O si lll togil zna ta n deo to pill tnl: c nc rgijc dozril clIjc SL' sa pl a fon skog panda na z id ove i pod prus lo rijc (vidi s libl I(). Z raCe nje p la fo na na Ijlldskn lcio 1I pros lnrij i grcja nn j p la ro nski m p.1. .::a 16. INJI.lIlLlom V '.1 p ro i/.lcc njc m"..ne J. a odnos ovo g uglil pre ma puno m pros to rno m lI glu .::a budc : .lzdll ha riziu los ki pnvo lj n ij.O I1l . Ta cinjcni ea jl: o d z nacajil pre svcga Zil mc haniz am po kriva njil lo pl o lnih gll bilil k.1 in ai::c jc najb liZa za grejano m p la ro nll ) .i'i/lc plllfolla P osm <l trajroo me dusobni oclnos jedne e lc me nl arne povrs ine tlF. lIprk lJS povo lj nu j IL' m pl:ral u ri o ko lnog vazd ll ha.lja nil lI slovc lI godnos li .J va njl: Inpin lc covc k<l zraiX: nje m.lcaj no III icc na osccaj ugodnosti.11.l. Prostorni lIgao sa le mc no m u dF I koji obuhva la ko nturll p ovdine F2 ne J.1 za cove kil. I ~ log.pallel zal/vma celli POyriilll1 plaJo/la. 25°C 33°C b B A I' SI.1 jc Ic mpl'r<l lur.1 s lvarajll nscc:aj hl ~ dnoC:e. II ).1 nos i nilziv "gn:ja njc zr.lnl' limii mozc s niz ili . <I d n sc ukllpni o scc. B . 16.lS I povrs inc prozora i s po ljas nj ih zidov.)ci i pri 10 llle SC dos lo do izVt's nih rezu lta l. ROI z lngjc pozn a l: sa povccanom srcd njom ll: m pc ra lllnJm llko lnih pnvrs ina s manjllje sc n d.n azoviroo ga "ugaoni odnos" .a II slnvc ugocinosl i.::a bude w .. Toplol/la e/lergija dozra cc/la l'a plaJo/l.Vi:LNO U I?I·J. Na iSli naci n. a SIO lakllcle ima uli c. povik na Ic mpera lura o ko lnih p ()v r~ in a d ilje oscbj ugodnos li i o nda k<l(1. Uos lalo m sm a Ira sc d a jc ni!.lzd llh a nl:s lo ni i. a pre svcga na njl: nll glavu ( koja jc lIglavno m nezils lic:cna .) p rime nlj iv ih u pra ks i. bez s lcl L ' po ugocl nos l.) lura V.

Nije tdko uociti da u nvim pri· me rima pnvrsina 1-'2 moze prcdstavljati plafonsk i pane ~ a elemenat elF. dat a SII clva dijagramil : lev i koji daje vrednost <p za razne dirnenzije i visinu pla fo nskog pancla i dcs ni sa krivo m maksimalne dozvoljene srednje temperature panela 1m.12.ViE I'OSTUOi£NiA /. Vn:dnos t ovog ugaonog odnosa za dati primer data je jcdnim slotenim izrazolTI koji neec mo ovde eitirati. Temperiltll . Nije tesko uslil novili cia se de finisanjem tempe rature 1m limitira kapa eitct plafonskng p!l ncia. Ta zavisnos t dat il .13.·1 CEN'{UALNOGREJANiF.. Na slici 16. Istraz ivanjima.1. (J) <p = - 4n ( 16. 16. glovu neke osobe kojn .. lIa para/e/1I1l POl'rSill1l F z Da bi se graniee kap aeite ta plafonskog panela malo prosirile pribeglo se izvesnoj korekciji dOLvoljenc srednje te mpe ra ture pla(ona. koji se bavio ovim istrilZ ivanjima. kojoj mogu neoga rni ec no vreme dn budu izlozene osobe (odnosno njihove gJave) bez ne prijatnih iii ste tnih posledie.23 ) Ovaj ugao ni odnns prcdstnvlja bezdimcnzionalnu vclicinu prnstornog ugl" frI ( II odnosu na pun ugno) . posto se u litera turi mogu naei dij!l gromi iz kojih se Z!l od rcdenc vrcclnosti II . koja smo gore pomc nuli. I hi I ~ SI. usta · novlje na jc zJvis nos t iZlTIcclu ugaonog odnosa 'P i maksimalne sn:dnje te mpe ralun: povrs im: plafo nskog panci a.ic izluze na zrace nju pane la. vrecli ncka druga re lacija data dmkcijirn dijagramom iz kogo se o pe l maze procitati vrcdnost <p za poznatc os ta le ve licine.24) 'e gde J Im ' temperatllra plafona • J ' pomenutom Krenkovom kriterijumu. kojim tre ba da budu po kriveni loplotni gubiei prostorije. s obzirom na mali broj javlja nja najnilih spo lj nih te mpe ra I ura: (16.· e lem e nl a dF. . a i b moze procilati <p. razlika izmedu temperature plafonil i te mpera ture vazdllha II prosto riji mote biti u najveeem pe riodll grejne sezone za 40 % veeil od one dobije nc iz dijagrama. Za ne ke dmge polozilj.J li2 n Tada lr". ZracC/ljc eicmcllta dF. Prema kriterijumll Krenka (Chre nko).': Pl?OiEKTO I 'A . ra 1m je o nil sn:dnja te mperatura povrsine plafona. S obzirom na kriterijume ugodnosti.ic graficki jedno m krivom linijo m u odgovarajueem dijagramu.

. Stoga se mora pribeCi odredivanju neke srednje te mperature tih povrsina.I o "\ 0 0 . 1m \I °C Sf.. DOplIJtCl/ll temperatllra poyriil/e plujima pri sobl/o) temperatllri 200 (prCIIUI Kolmum) e Z a sillcaj prikazan nil slici 16.. Toplota koju plilfonski panel odaje prostoriji Zf<lcenjem bila bi definisana izrazom 16. 20 OJ ~0 ..IS] ~ - - F:: . 1~'1 NEI_ . II 24 - I] 1. telo koje ubllhvata.0 " " t.. Prvo. - t.2 Odnash/.13.G 0. h. cinili bi povrsinu F 2.. temperatlln: 'rt .C c '{3(t l -t 2 ) (16.X dc.- 1\ \ In . Najzad ako koristimo izraze 16. I.-.~O ..povr~. a pogotovll spoljnih zidova i prozoril. I 0.5 \ 1\ 1\ alb.. a najveca duzvoljena le mperalma poc. _ :0 .14. pa bi za konstantu zracenja plafonskog pilnela mogao da se primeni izraz 16. SledeCi oznake iz poglavlja 16.. a svi ostali zidovi i pod. 7 In I " OJ .I r." ~ JO. . t--.I 0. Sa £1 =£!..0 0. 2 0 [\\ t\ \ ~ 3 / '-' .19 i 16. I (i... 'P = 0..20 dobicemo da je sa jedinice povrsine plafonskog panela na ostale povr-sine prostorije predata zraeenjem kolicina toplote: q. a mak 'f' vrednosli pl. srednje (zajednii::ke) temperature T2. povrsina grcjne tilvilnice bila bi Ft. u korne £t predstavlja koeficijent zracenja povrsine plafona.2 1. velikc vrednusli odnosa 'P pripadajll vccim povrsinilma koje zrace loplolll sa tilvanice..~- L/ 1.. f' ~ f-... .3. vrsine lavimicc je 26. gornji primer niljbolje odgovara sillcajll iz tacke 16.c -- .. U prostoriji grt:janoj plafonskim pilnclnm povrsina plafona razmenjllje zrace njcm loplolll sa ostalim granicnim povrsinama te proslorije.'i d UopSle. -. Ij.9 " 'c II I 28 32 3G 40 4·1 48 52 SG GO Srednja temp.\JL· .. obllhvaceno telo je plafonski panel. 5' F:::: " t.9.'...3.5·...4 0.lnelimil koji zilllzimajll manji njen den i kada je visina proslorije veta.lelo obllhvaceno drugim te lom.25) = 0.. I' valli~ne gr..[. G~O ~ ~.f-. iz cega pruizilazi daje: t. a drugo.4 r7 ...75...9 .2.2. '" ~ ~ ~ "\ 1'\ ~ \ 1. 4 / / /' 17 II ~ .-. 1/ f~~1 o .: u . je zatvoreni sklop svih ostalih povrsina prostorije (vicli sliku 16.). I J.13....- 0 .1\ \ 0 . r.. Temperature lih oSlalih povrsina mogu bili vrlo razlicile. Od silicajeva razmene loplote zrilCcnjcm koji Sll matemalicki obradeni.VO (i IW-J.8 .1~O. 5 0 .93 dobieemo vrednost konstante zracenja: . . tj.1 0.8 O. Dalje mozemo smatrati da je povrsina panela F t znatno manja od svih ostalih granicnih povr-sina prostorije F2..0 I..

.'du 25 °C i -IS °C. NajeeSce (\. Podni paneli Plldnn grcjanjc s pada 1I red niljpog.h . lIslovima la~li ll' nugll od prc lcranog zagrcvanja.:og gn:janja \. lj.4.:od prnslorija "normalnc" visinc od oko 3 m.odnijih vrslil grejanja. jc:r nbezbl' dujc: skorn idcillnll raspodclli lempera tllrc vilzdl1ha po .l11.j".e bili nesto nila negll 1I sli t'Ill '1 pros toriji grejanoj npr.!tl) Primcra riloi UZmil1111 da jc: sn:onj<l h:mpc:ralufil oslalih povrs ina = 19 0('. 'I .jcd : 2R °C u slambcnim i kance larijskim prostorijama 3D °C 1I izlozbcnim i slicnim halailla 32°C 1I kllpatilima i oko plivili::kih bazena 35°C 11 prostorijama u Kojima se halko borilvi.. :IS . pa Sll i zgradc bolje lop lotnCl izolovane. Imajl1Ci u vidu obe cinjenicc. [l" l'l mn dobili oa jl' Zil nd. ovakvo grejanje nalazi sve veeu priml'ntl. = 5. kapa c ilei ovakvog grejanja je limiliran.:recli sc: il. kuel'ieijcnl prclaza 10piolC 7raccl1 iL' 11l I.2 -. a da osecaj ugudnusli ne bude namsen. za sve one ubjekle u Kojima ~11 [lostova ni savre illeni propisi 0 toplotnoj Zilslili zgrada.8-1 WIm. O no je sasvim prihvatljvu i za nase klimatske us!ove. ((.(I(. n prmlurije. lllI ' lIgo linosti. kilko se danas sve vise paznje poklilnja stednji ~' nL'r­ gije. KriIlISC) jc me rnjc m d os ao On rczull<11 :I: (1 k = 0. tako da nije pogodan za objekte s velikim spl'l: iri ~' nim gubicima toplo tc.2. odnosno kroz kuje sc: sam ' prolazi Slicno plafonskim panelima. sa pro pi " nom Inplolnom zils lilom i 1I klima lskom podmt:jll slii::nom nasem) jc 10 ud 3() 0( ' . Tcmperatura povrsim: POd il diktirana je higijcnskim u510vima. 'l 0 c. i'.lime lI stannvlj e nu je cia se pojavljlljll ogn:d" .'. Mcdlllim Knili/ ' (I.-1 1 W/111 'I" ook hi za Icmpc:ra luru I I = -10 0('. Uob ii::aje ne Il:m[le rillllrc povrs ine plaronil kod pl. N.K. Na OsnOVll tih iskustava lillli l ir.f Pllmenimo da Sli i kod pudnog grcjanja. . Med lilim. 16." olinosc sc na prosillrijc ullbieajenc unlilrasnje visine do :I Ill.cg burilvka u prostoriji Sil ViSll koll lcmpenltllfllll1 poda izadll na hlad a n z imski dan.a uurcdivilnjc [lrc laza 10p lnlL' sa grejm: lavanicl' ko nvckcijom U [lrincipli bi " mogli kl1rislili p'JLIlali iUilz i za Uk Zil h. bda Sll u pitanju 1I .9 W/m~K za svc llobi cajcl1c .1. Sli milk silllainc l-: mpe r<ilurL' poda za pudno grejanje i date kilko sIcdi: 25 °C u radnilll prusiorijailla 11 Kojima 5C boravi duze vreme uglavnum sl". . pl ai'o ll : n ko lnc pov rs ine na ncstn visoj Icmpc:raluri.0.l. u kmpc:rallirLI [lovrsinL' panda II = 25 °C:: Cl l = 5. mc:dutim zanil11lji \il) I' diljC i u proslnrijama zn a tno \ieee unulras nje visinc (na primer u crkvamil) mc: rl' nj':fl1 l1 slanovljena slicna povuljna raspodela temperature vilzdllha kod podnog grl'jdl1 i.l fiwnlalnll povrs inll .ll'ons\.It. tcmpnal llra vazclllha 11 proslClriji grcjanoj pudnim gn::janjcm mo7. zbog ogranii::enja tempcrillurc povriiinc poda.H zdravs tvc ni p rob lemi kud osulJa koje pos le du7. D ij agrami raspodelc IClllperalure vazduha po visini prikazani na sli. zahvaljujllci zr<1a:nju podnog pancia. radijatorima. .. cajevc pla[unskog grcja nj.

1I principu jc povo ljnijc plafonsko grcja njc o d podnog. Zidni paneli Z idni r a ne li najccScc St koris le b o zallle n<t nckoj drugnj vr!. bez names tajil. /(ocficijcnt konvcklivnog prdilza IOr lo le krcec sc u gra nicamn ad :1.\ kih cc lij<t).0 W/m"K. pa jc glavni za ht ('v d<1 pokriju toplllin c guhilkc pros to rijc. U rosillv nim proslOrij1lma i s tanov ima. bko jc vee o hjas njc no. u kn jima ima dust. Mcdlltim svcd oci smo d a sc i u takv im obj e ktima Vl:ll llla ccs to lIgraduju po dni panl: li ... a s to jt:.trilpCI).n . U kratk o njihova primc nil Ilijc prois tl:k la iz za hlcva Z<1 povcea njc tn ud o bnos ti . 16. pa i uz izvcslan us lrb kOIll [oru. Podni pa nc li niljrogodniji su /.tza torlole zraccnjem na lazi 1I gra nicama od ~ . ~ > o 0 00 ~ ~ 011) 200 '0' .1ronll .mCl. PANELNO r. 1n pi tanja ko mfora . kad a posloje ncki rilzlozi .185 Konvl:kc ij a kod podno g grcja nja jc z natna . 5 do 10.ju Illanji den nc kog zida ( rtl:imo prnzors ki r. 16.4.14.ti grcj<tnja ( npr. a wo ma ndgnvaril. s ta ni cnim i s li cnim h()lov im a i crkv(l ma. vec iz ne kih dru g ih r<1z loga .1 krupnog n aml's taja i tcp iha..3. !>O to: '-' to: '" > C':l 0C -0 0 100 ~ !- - 030 40 50 60 70 80 DC 90 Srednja temperatura grejne vade tH SI. Ie sc mnogi invl:s ti tori o dlu cuju za jet'tinijll varijanlu .yJ/o. 400 W m2 300 ~ -'" to: ~ xn . lj sa pla fonskim i po dnim pa ne lilll<l. pa ni tcmrcrnturn njihovc povrsine nijt: slrogo limitir. . Odaval/je loplole zidl/og paneta .m il ka o !ito jc In s !ttl'.8 W/mLI( knd uo bicaje nih komfornih instalaci ja. Nczamcn ljivi SlI 1I r rnstn rima ()kn p li vat:k ih bazena.. dok St kod iSlih tnkvih ins\<t lncija knl:ficijc nl prL'l..obicnll nctc hni ckc priroclc zbog kojih sc ta druga vrs ta grcjanj a nl: moze prilllc niti (jcdan o d prime ra j c grt jnnje zil tvor. Ovi pilne li niljccSec zil uz imil.a rrostorije 1I Kojima je Cl'() pod s lnbod nn. R az log leZ i u cinjc ni ci s to jc izvod t nj c po dnog grcja nja jed nos tavnije i jeftinije od pla fo nskog. zbog toga s In namcS taj rcml·ti zraccnjc pod a prc ma zid ov ima i p\. riltli jatorsko m greja nju ). zna cajno Zit oseca njc ugod nos li. os im il ko za III nc pos tojc neki drugi ra z loz i izv. rnsc bno rrav()s lnv nim..·' .jll muzcjima .2 dn 4.

koeficijcnle preJaza loplole na njima. itd.1 moZe dn se nade sloj lo plolne izolilcije ako Sl' go rnja proslorij. (zn ad grcjm: plo<\: plafonskog pa ne!. tp u .' r .f I'JlOJf:JCll) 1~ I NJ r:.15. pribtzan je prcse k jednog tipicnog podnog pane la Sit ubt: to ninlni lll eevima. podni paneL Na t(lj na cin mozemo da ko rislimo iste matematicke izraze za prora ('ull i jed nih i drugih panela.1 111 ' greje ( na primer ilko je gClf!': lavan). sa ubl'1 o niranim l·l·' virna. nju te mpe ra tum grejnog sreds tva (vode 11 cevima).1i .-..&. Treba uocili obcJdavanja za ICI11 . Presek kroz tipski podlli pallel . va is pad cevi kad pod nog pane!. TodotrJ". C3. 15. sto se iSlovre meno smatra i Z1I srl'l l.J.me!. I . ra 5poljasnje povrsine ube toniranih cevi izno5i I f f.= 0. PANEL KAO GREJNO TELO I NJEGOV PRORACUN Na sl ici 16. a sasloji se iz slojeva ild . na mcdusobnom osnam rastojanju I. Na slici 16.·I CENTf{. iii itiso n. ild . iii pa r. ket."2 . Ova pilleil sa ugrade nilll CCVillld predstavlja u najuzem smislu reei grcjno te lo inst il lacije pane lnng grejanja.ne. 16. a moze se II Qcili da Sli i osla la obe leZavanja <lnalogn<l o nim. a toplotna izo[acija prema potrebi ( tj.~.a odrediv<lnil' kapitciteta . a unutrasnja 20 D C. kao i lempl" ra lme vazd uha 1I go rnjoj i cl o njoj prosto riji. ako se do nj" prostorija ne greje) i sve to Id i na belonskoj konstmkciji. data jc sk ica jed nog zid nog pa nela sa dijagramom 7.~ Ll Ll " SI.. it z iclje od o peke debljinc 36 em.. ako je spo li<l~ ni" te mpefiltura .___ tH . 16. karakteristika izolaeije MJ.5. 16. "I. 1~ . pe rature go rnje i donje povrsi. U be to nsku ploell lIkupne debljine ( '1 + d + /J I ugradene su ecvi spnljasnic t: precnika d. D ijagra m se od nosi na zidni pane l od cevi precnik a ]/2". debljine ('2.\'JE Na sli ci 1 6 .75 m 21 0w. Tcmpenlili .~. Sa gorlljl 51rane belonske pillee pod nog pane la nalaze se pokrivaei: kcraillicke plocice. I'OS7ROJh\JA Z.386 B. iii lino lcum.NU G /iEJ. prikazan je presek kroz jedan plafonski r. Sa do nje slrane obicno se na[az i sloj ma lte ra dcbljine C2. [spod grejne ploee pod nog pandl obavezno se na lazi hidroizo lacija .15 DC. Ukupna dcbljinil svi h slojeva iznad n 'vi kod pl d fo nskog pa nela je b.1 / .1 iznosi /J. Ukupna debljina svih slojc.

O va pOlk zilv isi od toplo tnih i ko nst ruktivnih osobina samog p a neia (raclInajuci ce lu mcu uspra tnu ko ns trll kcij u). od nosno plafo na.I NJF: 387 Ta aniea SI.D SI. .1 6. za povrsinu tava nicc i I" za povrsinu pod a. pa se pribegava til kozvanoj sre dnjoj te mpe ra turi povrsinc : I. Kriva temperatllre povrSinc pal/eta . prikaza n je ka rakt e risti can raspon::d te mp e rature povrsine pilne la . Prcsek kroz tipski plafollski pallel Oa bi se odredila ko licina toplo te koju od ilje jeua n pil Ot:1 mo ra se poznava ti te mpe riltura povrsinc pa nela . tl' mpcm tll rc grcjne vode i uslova prelaza to plo te na pov rsinama pod a. Na slici 16. J as no je da zbog samc konstrukcijc pil l1l:la (ube to niranc ccvi kao lo ka lni izvori to plot e u rc lativno ta nkoj be to nskoj ploei) te mpe ra tura pov rs inc ne moze biti uniformna po cciom pa ne lu. 16. R azu mljivo je d a sc u praktienc pro raeune ne moze uvoditi ova ko komplikova na raspode la te mpe ra ture povrSine pane lil.16 PA I\'£IAO G NFJ.17. Pod 1--Platon u I .. t 7. 16.

o.i{. Na ovn m mes tu izlozice mo rezlIlt a lc jednog me tod a. te mpera ture t L ko li t-inu to plOlC q ko w LI Z koeficije nt prdaza lo plo le a .il mnogo je dnns lav n ije pri merc p rovodc nj a to plo te tesko na laze ma te mat icka reSl'njil poglld na za lc hni cku prakslI. ne mc nja duz cevi). a koji je za prakticnu prime nu raz rad io Ko L nli lr (A.? II . S loga se u lile ra luri mngu naCi po ku saji mnngih aul onl koji S\I SC.konv. Ovaj me tod sc vee vise dccenija ko risti za praktica n m Clin.Todoro . to i d a lje os taje tivnd imcnz io na lni p roble m p ros tiranja lo plo le sa singllia rnim prsle nas lilll izvo rima to plo te (a bin bi i tro dimc nz io na lni . Na ime. Poz na to je da se i I. Z'I <lvaj s lll ('a j. ounos no grcjne vodc . a najvaznija muje osn bina. 2~) a s rednjl1 tc mpcnlllll<t s ili pa d nta jl: izrazo m: 1".2 7) = ~ au AF ( I G . 18.~taplI . 16. Ko llma r). s to se rczu lta ti proraclIna lIglavnnm do bro slazu sa pra kso m. poznatog 1I litc ra turi pod nil· z ivo m "te orij il stapa" (S labtheorie).\ F q. uz sva logic na plljeunos lavlje nj a.PROJEKfO JlA NJE POSTlWnNJA ZA CENTRAL NOG REJANJI. Sa svoje bocne povrs ine stap od aje o ko lno m V<l Zdlli1l1. a dovo lj no tacil il me tod p ror:lclIna pa nela . Provodclljc lop/ol.a SI. oel loplo lnog izvo ra cija je te mpe rat ura Iw.2'») te I ~ef .c ' i I \ It L . kad a ne bismo lIsvojili p rc tpos lavku dil se te mpe ra tur a ccvi . kada jc q" = 0. sa manje iii vise srecc.=l t + IgII (mil ) ( mil 'W-' t ) ( J6. ).388 B. UI. Po laz na ta cka ovog me lod a je mode l jednog stapa (otud a naz iv " Ieo rij a sta pil ") kome se 11<1 je d no m krajll dovodi to plo ta (s lika L 6. Sla p je dllz inc II . zbog slozc nosti samog pa nela .. prese b F i obima U. Pre ko d rll gog kraja sta pa odla zi nc b ko licina toplo le qe' Toplo lna provod ljivos t sta pa je A. Cl :. lrlldili d a pronadu jedn osla va n. vredi iz raz za ko licinu loplo te koja se o d aje sa povrs ine st a pil os o lin i: Q = J.' P rak licno od rcuiva nje ca k i srednje te mp cra lu n : pov rs inc pa nela os taje i d a ljl' sloze no . F m (t wgde jc: 111 IJ IgII (m II ) ( 16. a na jcdnn m njegnvo m kraju d ovodi mu se koli cina lo plo te q.

16. gele sui i c) sirin a. Kod Z..) k(.) + u cemu su: 17 = IgII -2- (m-/) mi 2 (16. dcb ljinc sllljeva II skladll sa oznaka ma na s likama '16.za srcdnju tc mpcraturu povrsi nc podnog panc\a: k Ip = I..I R.I.-1. 15.30) gde su b.)-K. odnosno rcbro.. KII = . Ind e ksi b i C Ollnosc sc na slojevc prema jcdnoj.+2:-' A all J 1 h..27.15.35) . 16. = I" + k" a" [17 (lfl -1.za odavilnjc toplot e podnog panc\a po jedinici povrsine q I' = kc '/ (I" . ) . odnos no dru goj povrsini. oel nos no kc .. to plo ta s<t povrs ine rcb ra prc laz i na okolni vazduh li Z koefieijent pre laza lo plo te a . K c (1-'7) (I" -I. pa umes lo a figurisu koefi cije nti prolaza to plote kh .)] (16. Ovi koeficijc nli obuhvalaju prol<tz toplole od fiktivne povrsine rcbra do o kolnog v<tzduha is pod pl<tfona. oelnosno iznad pod <t.29. Duzina rc bra jc za polovinll prccnika ccvi m<tnja od po lovine os nog rastoj<tnja ccvi.(l-I/) (/.I. ka ko je vee rece no.3 1) . p rolazcCi pre thodno kroz slojevc cvrstog m<tlerijala. 16.. 17.33) (16.: se hipnbo lil:ka funk cija.2R i 16. .)] (1 6.). b.grejnu cev.. od nos no reb ra .16 PA N lol . U ko lik o zamislimo (posmatrajuCi sliku J6. Koeficijenti su de finisa ni pozn<tlim izrilzima : I..) (J 6. i 16.. slim sto jc sada f' = /0 i {} =:: 21.32) . Imislj e nog rebra u panelu smal ra se cia loplota sa njegovc riktivne povrs inc prdazi na vazduh ispoel. pogntovu danas. a sledcci n<t pred n<tvcdcnu itlcju 0 fiktivnom re bru iz medu ube lonira nih cevi t1 0bijaju se sledece rel<tcijc: . Osnov na ieleja za primcnu mat. il Alii i A d odgovariljuei kodicije nti toplo tne provo tlljivos ti materijala . nil proral:u n srcd njc te mpera ture povrsine panela s<ts toj i sc u tome da se u betonskoj ploci izmedu e1ve suseel ne cevi zamisli jed<tn par rcb<tra c!t'bljinc d koji se jednim svojim kraje m oslanjaju na toplotni izvor . otlnos no e1ebljina rebr(t .za odavanje toplote plil[onil is pod podnog p<tnc la po jedinici povrs ine: Cfl = kb 17 (Iff -I.kc K" (1.) da Sll dimenzije stapa u pravcu upravno m na ravan crt da zmllno Yeee u odnosu na njegovll debljinu imaec mo slul:<tj rcbra .. ali tn S~' . oclnosno C.NO G Uf:JA NfJ:: U ovom iz raZll pojavljuj. Polazeci od poznatih rc laeija za stap. odnos no izn<td me dusprillne ploce. Prcma slici 16. \ 8. a drugim se mctlllsobno slI l:e lj ava ju (s rafirana povrsina na slici 16. u skl<tdu sa ozn<tkama na slibma 16.ma ti l:k i poz nalog slu caja s tapa .. za koji jc takoele vn:de izrazi 16.+_ c ac [1/ (I" -I. 1 ( 16.)+ K c (1 -1/) (I" -I.34) .z<t srednju te mpc raturu plafo na ispocl podnog panc lil: I. .'7) (I. i 16. ne moze sma trati slIvise komplikovanim.

Tn:ba jllS naglasiti da je u go rnjim izrazima koriscello jns jedno pojedllllstavljenje: duz illa fiktivnog rebra umesto (I-{f)fl.: bnu lempe rall! ru grejne vode.:17) Sva o~ti1la obe lc7.31 do 16. Ovaj dijagram je rauen nil lls novll napn:d opisanih maternal ickih relacija. olpllra pllkrivilca. na primer prilikom izradc projekta. 1 'r::STK Il V() G RFJA N1/-. bice I.) i 10 prckll vred nosli loplotnog . Za neke drukcije brakterislikc ovog panela (na primer dmgi precnik i dmgo osno rastojanjc cevi) dij :>gram 6:: bili nes to drl. pa se gornji izraz i znat 00 pojed nostavljlljll. Prl"cnik cl'vi i osoo rastojanje cevi za koje tlijagram vazi dati Sll 1I potplSlI. l'olazi sc otl leve oruinatt:.lk('.. pil bi lrebalo imati pri ruci i takav dijagram. a odnusi se na podni panel cije Sll ka raklerislikl.·. kojc sc citilju 1I gornjcm tl e ll! tlijagramil (date za nekoliko stantlddnih lemperatura vazdllha u prostoriji). od potrebnog specificoog optcrecenja panela (koie sc razumljivll ndrcdlljc nil osnovu toplutnih gubitakn prostorijc) . .oj strani definisc pokrivac pancla (keramickc plocice. Primer jeunog takvog dijagrama dat je na slici 16. Rilwmljivo da jcdan takav dijagram mozc vaziti sarno za jcdan odrnkn tip panela . Isti uvi izrazi mugu sc prime niti i za pruraclIn pla[onskog grcjanja. odgovanl pllkrivacu: leraco dcblji ne 20 mm. lzrazi 16. Ncposredno koriscenje gornjih izraza za proraclInavanje panelnog grejilnja.V1A .:17 A s preustavlja klleficijl'nt provodljivosri materijala izmed u ubetoniraoih ccvi . Prcsek sa prvom kusom prilvom uaje vrednosti sretlnje lempe ralure poda. TudOlYJI'ic' I'ROlr::J.: i dimenzije osnovoih vc!icina ucfinisanc: bctomkil ploCa je debljim: 70 mm.CiViinja prema slid 16. bakarne cevi SlI ugradeoc na ullbini ud 30 mm (rilclInatu do gornje iviec cevi). " is pod bctllnskc ploce jt: tUpkl! na izolacija 30 do 50 mm i betonska konst mkcija tIl'bIjinc :: 150 mm.. Presek sa lldgovilrajucom pravom iz ovog snopa daje potn.]6) m= k" + kr AIJ d ( 16.~Cclljl· odgova raju cih oznaka prema slid 16. Zil danasnja slwillilnja ipak je slIvise zametno.02 m" K/W.TO I ~4 Jlo · I'OSTROlr:.16.: t. (16.34 vllze za slllciljevc kada SlI templ'fatllrc vazdllhil 1I proslorija rna iznad i ispod panda razlicit e. Ukoliko SlI ove te mpera lure jednakc. U izrazu 16.300 II. Familija kosih pravih na desr. op e t u zJvisnosti od tempe rature vazdllha u prosloriji. a i 1I rllblikacijamn nckih proizvudaca (na primer pruizvodai::n bakarnih iIi policlilcnskih cevi za panl'lnu grejilnjl") mogu naci dijagrami pomocll kojih ~l' moze hr/. .I" = O. Tako na primer pra va za vrcdnnst toplot nllg ulpllra R = 0. To zllaci elil jc 1I millematil:kom muddu grejna cev red ukovana nil tanku (bez c1imenzija) ver tikalnu ploclI visilll: d.ll doci do trah' nih vrednusli.. s to mcd lllim nema nck i bi!all lIticaj na laellus l n:zultilta . 19. ~ I" . racunata je [fl. Stoga se 1I litenlturi . Ustvari lreba ras polagali jedi1im komple tom oval-:vih dijagrama d ~ bi se oni mogli u punoj meri koristili za izradu projekla..iji.15. uz kori. I. it d. tj. parh. lj.

.:s ! 20 I I --L ! L u 10 !S t [ I I I [ so ss t.+ I· '+ .' H":' " -C' -" .: ~ . '..c H r-.:. I t :. ... · R= 0..<)'" '0 I I f1 " ~ H t ~~ SO H 60 U I I Ii J)}( =15 I I I 15 U. mIX .. ' . :1": - ~ > 0 }O ~ .: <: .. . II. }7 :.. \ L: • --- II 0 0 fO ~ :-:-: 1. " . . r' ..I ! I . .- U' J -z: ~ -+ . is a " ..: ._.oa -.>- ~ f--.(. 'l:! "' . i+ .o ss :. i+ ~ . I I 1J )( J1 ) 9 I I 16 11 14 19 Xl J I I/). ..I Ir 11 11 19 1 JO JI JJJJ I I I 1 I IS 15 I ) 7 19 " I ! ! I 16 1_ so H 60 '.~ · ::::rr~ ' I '. . ~ > . -5 :i .. 11 .10 •• . c.. -~ .07 ' 0 ' ~ i 2. .. ?.: -. ... ~ c " I .. 1 ...::.' rl. I . 1 l' 1 . n I )0 ! ~~ I )5 I ! 18 t I I ! I I I 1/ I 11 I ' 5 I so H I ~:i '" = Ii 0 c: 18 20 I 6S I "':xl :::> 2} ~ . r l l l l l. f '0 ~ .~ I < ~.. lj".. 4. ! < 15 JJ }S 11 IS .. i ' 1 -1 "" .<: ....O] ~ -0 R:OOS R=O. ~~ ." 90 C) ~ . rl' :1 -' ¢. ' .. " 7 _· H· ! . '-+--I- R:O. ''. .1 _ I ' _[ 1 . - }O <:> :.' " IT'-:"!' IXL I ' .. ..A TURA VODE I. r-+ -j... It . . :' ~ r ~ . .. '" "" ~ .. • . .. tTl rr (0 R:QOO R:O..· ("C) }. .-~ _ 4=F . 't -or ::.J. 0 z r-' ~.' I" f I I J[ -~ . " I I ~ L .~ O c: I I jll I ~. . Iv Qo . I I -~ a I " . J...'' f+ t . :l: ~ ...s . t !} ~ ()..rJ 19 I I I I J JO)5 19 I JO I 10 JI I JJ J5 J1 I I I .c: rrl SREDNJA TEMPER." '" 0 _ . I .. t- 5. 'C . I"C) 11 JJ 1l 15 loS I I I I 11 1 JD 11 U r I c iTi 3: ?O m "'''' 0 . l '..:. ·L II t: }' " . ' I." SO Iv "t 8 t- ~ m .~ JI 10 I lCMPERA TIJRA PODA I.... I )5. H JS I t 40 fIJ .. ... -. • •v..

bez potre be da se interve nik na instalaciji grejanja.\ . slubodu urede nju e nterije ra: grejna tela ne zauzimaju prostor. r me rati zidne pregrade.raspode la tempe rature vazduha po visini prostorije veoma povoljna . a " ~vako m slucaju gubici toplo te su neS to manji.iti ras hlade na voda i time omoguCiti i Ietnje hJadenje prostorijc.plafo ns}. Zbog toga je mogucno sniziti te mpera tu! vazduha u prostoriji. vrsta grejanja u higijenskom poglcdu veoma povoljna : vazduh za disanje je Ci. koja smanjuje mogucnost regulisanja. Neke nove tehnologije.Todorov. ukoL· ko su te promene brze. U nedostatke panelnog grejanja ubrajamo i einjenicu da se ova instalacija tn Ll r . Ni. Najzad . na primer radijatorima). pa mok mo govoriti 0 izves noj II ~l~' dl energlJe. vode ka smanjenjll ukupnih troskova izvodenja. lil1. pa i geotermalna energija. to je i tempera lll ra grejne vode nih nego kod drugi h vrs ta grejanja i najccSce iznosi oko 40 do :.(If. riodll propust. .t cesto izvoditi sinhronizovano sa gradevinskim radovima. na njima nema intenzivne konvekcije. kao sto su topl\'\ e pumpe. Preciznije re eeno. " rna druge vrste.0 O( To pruZa mogucnost koriseenja alternativnih izvora energijc. podove. sto u nekim slueajevima mo· ze da pOSkllpi izvodenje. SIO je znacajna prednost u odnosu na neke druge VISle grejanja. sa panelnim grcja nje m nije mogucno adek. drugim rccimn . primena polietilenskih i polipropilenskih cevi u podnom grejanju.1 inercija.. kao sto jt.392 B.. sto pruia zn 1l'~ . 'I'J£POSTROJ£NJA ZA C£NTRALNOGRElANJ£ 16. kroz cevi ugradene u plafo ne.c PROJEKTOVA . prosecne te mperature okolnih povrsina. 1"'. podnog . Zahvaljujuci niskim temperaturama grejnih povrsina (niZim nego na grejnim t. tako j zbog "l'. nema ni intenzivnijeg pokretanja ni kruzenja prasine po ptostoriji. kako zbog zracenja samog p anela. tempe ratura vazd uh a II prostoriji smatra se povoljnijom 1I higijenskom poglcdu . To znaci da jc Il'." strane prisutnih osoba je manje. G lavna za merk a koja se moze dati p ~lne lnom grejanju je dosla velika topI.I.6. pa i zidove moze se u Ietnjem p. Takode dobrim uskladivanjem ma~jnskih j arhitektonsko-gradevinskih projekata mogu se postiCi znatna pojeftinjenja.:. od nosno povecati odava nje toplote od ljudi konvckcijom. Kako panelno grejanjc radi sa relativno niskim temperaturama. U pogledll lIsiova ugodnos ti kod panelnog grejanja odava nje toplo te zraecnjcm . Inace Sll troskovi izvodenja panelnog grejanja visi ncgo Z:I druge instalacije (recimo radijatorskog) grejanja. odrZavanje cistoce je Iakse. odnosno p'" mogucno je u zgrad ama kanr:ela riskog iii slienog tipa. R 1 zlImljivo da se 1I takvim slucajevima mora paziti da temperatura povrSine plafop 1 poda iIi zid a nigde ne side ispod taeke rose za us love koji vladaju u prostoriji. Prostorije grejane panelnim grejanjem nemaju vidna grejna tela. PREDNOSTI I MANE PANELNOG GREJANJA Vee je receno d a je kod najecsCe primenjivanih pane lnih grejanja . ukoEko se ukaZe potreba. so la rn a.\ rl t bliska idea lnoj.-valno pratiti promene spoljaSnjih i unutra~njjh uslova. c' smetaju" . . Os im toga aka su paneli rasporedeni po celom plafonu.

prikazan je na ~liLi 16. izo la cija. Prnjcklom mora bili tlcfi nisa na graelcvinskii ko nslruk cija 11 koju cc biti lI grad e n panel. a zavrsava sc na gradilis tu objckta. dok je jos na po du .. Koordinacija iz mcd u dve s truk c .16 1~4 /VELNO GNFJANJE 303 16.no iznosi oko 70 mm. Na objcktll sc 1I principll prvo uracli grad evinska pod loga za pa nel.a. masinskc i gra tl evinsk e.7. Izvodenje plafonskih panela Konslrukcija plilronskllg pa ne/a mora bili prosludiranil i prccLZ lrana . kao i ko nfigura cija cevovoda. Posle toga oclozdo se nabacuje maher I ' vise slojc . dimc nzijc panda .mija . Prilikom nabaeivanja malte ra od pnsehnog jc znacaja da mailer pr:one dobra lIZ Ct:vi sa svih strana. 16.~ 2 3 ~il~~=i 3 Sf. IZVOf)ENJE PANELNOG GREJANJA Posln jc pilnc l simbillZil masinskih i g radcvi nskih c le me n"la. S obzirom na spccificne probk:me ves anja cev nih ·I. Drugi nacin posl3vljanja pla fonskog pane". poi:injc pri izratli projc kala . f'lliJollski pallel ispod medllspralllc kOllslmkcije Na noseeu konslrllkcijll (5). Tom prilikom se izvrse i pOlre bnc prove re (hladni vodeni prilisak. 1I je d no m pOleZll . Jcdan o d na i::i na poslav ljanja plaro nskog pane la je prikazan na s lici 16.20. pos tojc i slllcajevi bela sc i graclcvinski i masinski radllvi obavljajll sinhronizovann. ~J----l k-L..1. monlira se cev na zmija (4) pre ma masinskom projLklU.t. Zalim se cela konslrukcija. koja proizilaz i iz loplolnog prorai:una. zmijc sa prikljlli:cima i na kraju gradcvinci daju konai:ni oblik pane lu .21.20.wvano sa . ispravnml lIJ1l1lrasnjeg swt log profila) ..los pri projcklovanju. O"de se meduspratna konstrukcija (sa ugrad e mm slIpiJim blokovima) izvodi sinhron.. Medlilim. Ukllpna debljina malle ra (J ) z<ljedno sa cevima ob.iulanog tkiva.. Pre posled':jl'g sloja mallt:rll paslavljll se rabie mreza (6).da. Meduspralna bClonska rellrasta konslruk cija (I) je lIradcna pre lhodno i na njoj Sli obczbcclcne vdaljkc za vcSani e konstmkcijc koja nos i CCVl1l1 zmijll.7. zali m d o lazc masinci koji pos lav ljaju ccvm. za 10 vee predvide nih vesa ljki. 16.c od profilnog gvol. Maller je od kre ca i cemenla sa dodalkom . koja jc najceS'. zajcdno sa ccvima podi gnL' (uz prethodno pos tavljanje izoladje (2) na mesl o) i prievrsti za medllspralnu konslrllLiju pomoclI. 10 je i njcgovo izvodcnjc bidisciplinarno.

trukriju. . . 4. . .\'ki pallcl illiegri.J________________ =----"-'f'+JL-----' 5 51. 2. 1'laJol/.: radnvi na U:Vllll j zllliji. Na Il\lrizo ntalnu donju llpla tll pl " l"o n<l Pllst"vlja sc neuphnli nd mrc7. hidmiwl'lcija.Maltcl'.VJ J: I'OS TT~OJ E.A/lllllillijlllllSka lamela.1 : 11'. 3.I'a rabic IIIrezolll .I1idroizolaeija . 7 .. Lamelasli plaJolIski pallei 1. . L C SI. Posle toga postavljaju sc suplji blokuvi. I 7_1 C/·:.CCl'Ila ZlIIija. Toph . l11atura oel bc tllllskug gVll/. 11(1 kuju se mo nt ira cev n<l I.L. . .a. 4. .WI pl~ronskim n.YT/( 1LNO G RI::I. dovl'sav. 7. 10.Medllspratl lll kolt.MalLer.·I · YJ I:: pandom..Noseca kOllstrukeija ad projilllog gvaida 6.. ..' I'I?OJ£KI O J ·~ I. . poSIO Sl._~ _ . pa Sl ' sve to /. slojevi poda i maltcrisanjc plafona ratle Sl. \·tmkeija . Ovaj Ililcin obczlx:tiujc idcalnu intcgraciju plafonskog pancla u I11ctluspr~tnu klll1 \ . . J.Rabie mrel.I 'lmkcijll I. l11ija (uz we obavcznc PrtlVl: re ).tiijc bdullOI11.: naknad'll ). Tot/ore ".JIla jzo lacija. 6. 5. 16. 2.Rejlck1l1jllf:a ailllllillijlllllskaJo/ija. 9.Grejlla cev. 5.a lld 11l.da i bc tollira preos ta la meduspratna kUllstrukcijn . 16.Vdaljkc ad projilllog gvozda 7 I 1----- I '----"-'.S lojcvi poda. II.Beloll.mlllllllcdllspralllli kOll.YJ.Top/oilla izolaeija.. na postavljanju arma ture od bctollskog gvnzda i bctoni[(lnjc mo r<lju izvuti ili si ni1ronizovano. .4'I"-'L.21..: Jo nskog gvozda.. . J I .. a li za ht cva dnblll nrga nizaciju rada na gradilistu .22.

koje brl. .i . . \.23. a izmedu scoe se razlikuju II naci nu pricvrsciva nja lamelc za lXV i Z.l pla(on. .O odvode toplotu od ccvi.22.I na cinll vezivanja sa mal1 ero m.:.. Lam.25.lSI 0r.mta pla[onskog grejanja koja ima Zil cilj d a u iz vcsnoj mcri smanji to plo tnu inercija ove vrst e greja nja.Allllnillijlllnska lame/a_ 2. prikazano je jed no rde nje lar. SI. a °0 0 °0 0 °0° °0° °0° °0° 00 0 ° ° : 0°0 . .7 . °0° 0 '0 0 0°8 1°°° °0° 00 0 0° 000 °0° 0 0 0 ' °0° ° 00° 00 b ° 00 0 o~o .Grejlla 3_ . .../6. takode pate nt irani. obicno ad aIUJlI111ijum~ kog li ma. sa slobodnim grejnim cevi ma u prostom dllplog plafo na. Grejne cevi (4) okace ne Sll na medllspra tnll kon~tmkciju (I).. panela. ~. Princip je da se na grej m.::1c mogu da budu ra ll ne iii talasas le. Na sli ci 16.n:!~ l e~a sa do njc stram:. pla fonskog pa ncia. ~ i u kojoj meri je lvakvim rese njima smanje na top lo tna inercija ? Ia[ons!.1 c: 1 '1 d e a ~Ii 2 ~ • "I. Na sli ci 16.2·t Ne maze se sa sigmnoscu r . u vclicini i ob liku iame la. 0°0 000 000 00 0°0 0°0 0°0 a 0 0 .:li jc neosporno cia je ras pocle la te mpera ture pia ro na ravnomc rnija.. Oblik same lame le mozt: ':: . slika 16.e:. 16. Mode li ovih lamc!astih pla[onskih pane la uglavno m SII definisani patenlima pnjcdi nih proizvodaca. ccvi prievrste lamcle.Izolacija.-:. Lamclasli plaJolIski pallel bez maliera 1. :n.1 bude raz li cil.- 60cm ~ I 3 CCV. :'vrnenimo jos jedan tip plafonskog grejanja. prikazano jc nckolikn ka rak tcris ticnih oblika lamc la.. 000 0 0 c c=-. lzgled trekih palclIlirallih lame/a Postojc i re~L [ :j. koja sa donje strane ima toplotnu izola- . prikaza n na slici 16. .24. '. PANELNO GREJ! INJ£ Jf)5 Lamclas ti plafo nsk i pane l jc varij.

.. ......_- '. . .~-. iii pare niskog pritiskil . . J 6... ... .~ . a mogucno jc ko riscenje grcjnL' vode te mpe rature <J()!70 °C.. . jer se te cevi moraju fiksirati vezivanjem za ar- ..... .."':' ... ..' ' .. lIZ samu grejnu zmiju. Ploce (5) kojimct se Sil do nje stranc zat V<l r<l pros to r dllplog pla fu na mogu biti od gipsa. . . '.15. Kada beton tek toliko oevrsne da sc po njemu moze hodati.. .~.. ~'..) ugraduje armaturna mreza od betonskog gvozda i to pri vrhu tog sloja.:...~. . . ..vJA ZA CENTR-JLNO G J?EJANJE ciju (2) prcsvu ee nu rdkkluju cllm a luminijum'iko m rnlijo m (3).... " . . ' . . .. .. : : : :::\~~..... ...... . po laZe se cevna zmija.. '" .. . · · ..~ '.'.. . T o plo tn il ine reija je znil tno s manje na .)... .15.~:"":"' ..... ... :.. ' ... . .: : : < ~ .<. ... ... ' . " . .':'\:~ . .' .. . .... . .: : : . ". vodeCi racuna da ccvi budu dobro obllhvaeene sa svih strana. . ... . . . . ' '.... ... . odnosno na mnovu toplotnog proracllna).. '.... . '.. :..-. Ovakvo reSenje je neophodno ako se grejna zmija pravi od cevi od polipropilena ili polietilena (pa i onda kada Sll upotrebljenc meke bilkarne cevi). :... ... .. .. . a preko nje polivinilska folija koja ima za cilj da zastili izolaciju od prodiranja vlage prilikom nanosenja prvog sloja belona. .25.'... Plq[onski panel sa slobodllim grejnim cevima 16... To<irm)l'ii PIIOJEkT O I :·1ME I'OSTROJC..... .. ..: ~ .-: . Na betonsku plocu (meduspratnu konst rukciju) postavlja se toplotna izolacijil (prema masinskom projektu.' :: . Sl... " .. .. '.::~ '.":"~' . . . ' '. Izvodenje podnih panela Ugradnja pod nih panela jednostavnija je od plafonskih... Najzad 5e ccvna zmija zaliva betonom sve do projeklovane debljinc grejne plocc. 0'... . '..: . . . .. Neki put se u sloj betona b l (slika 16. '.. " .. '. '.1 cve nill alnc nakn adne int c rve ncijc iii rckonstruk cijc Sli la ko izvadlj ive...::\ ... '.\: :. ' .. -' " ' " .. .396 ll. Ta ploca us[v<lri prc ts[avlja g n~jni plafan ... plaslike iIi me tala ... najeescc <l lllminijllm<l ... ispituje i povezuje sa razvodnom i povratnom cevnom mrezom.... 1 4 5 . '. " ..:.... Montaza ovakvog sist e ma je jed nostavnij <l nego panda sa ube toniranim ecvim<l.. il lorlola sc na nill sa gi'cjnih ccvi prennsi sk orn isklju civo zra l:e njc m. posla se panel p051nvlja sa gornje strane meduspratne konstrukcije. '.~.......~ ~ . . ... ..7. ': ... . : .... Zatim se nanosi prvi sloj betona u de bljini b l (vidi sliku 16. ... . " . .2..... '...

. a Ko jima ~e jccl nost av nn fik s iraju ccv i u zc ljc nn m r o lolaju .•• \ ..iI nil koj u Sl' po lazu i vczuju CCVIll. il ko d kojih se topa o vazduh za uba"ivanje u p rosto riju vo cli bt:tanskim kanal ima ne pos rc dno ispod pod a. ~ 't - \ . .: ne bi prilik o m be to ni ra nja po me ril !. Na taj nacin Lie u loplntne e nc rgije koju nas i vazduh precl aje sc u tim kanalima podu. . -. . 1 ' \ \ \ ' \ ..NO (~ /U'"JANJE 3()7 Illil lurnll mreZlI..\ " . i p ro izvoclaCi ns mislili p ri gnda n pribor: ..:: \.. \ \ " '\. " ..I . \ \\ '-\ '...26.ia ha cc (lei pla st ikc koji sc nal ie ll na a rm alurnu mrcZu. . \.3. Cevi i cevovodi Prilikom izbora cevi za pane Ie mora se zadovoljiti uslov cia o ne tre ba da butiu izvanre dno trajne. . Ne sme se dozvoliti da ube tonirana cev. . 16. Rec je 0 obje klim il koji imilju vilzdus nn grejanjc. opisan u poglavlju 16. . 4 \ • . cak i posle niza godi- .. '\ ' . \. \ :. ' " ! " \ '. \ \ " '. Po~ lllp ak je l" kHV Uil st' prl' ko pn livi nilsk e fo lijc slav lj a ar mal urtl a mrcl. '. . \ .. cime se elo bija i poclno grejanjc . a li su nL'\. Ci mc sc mo nt aza pa nd a ml pl a ~li l: nih ct'vi p ojl~ dn() S l a vljujc i ubrLava.\. Na [o tl)gra fiji. I :-IN·F. \ < \ \ ..1 .\ . \' \ \ SI.20 . ' \'. .16. \ '. . b ko ~. 16. z a tim kali brisil nc r ncimcl acc za pus lavijilllje a rmalurl' na po lrcb nu vis inu i s!. . . Ccvnc z mijl' se n aj cc ~ ce za a rmalurtlU mrczu vczuju z ico m.. . . \. Po/agal/}e cevl/C zmijc podl/og gre}al/}a Po me nimo najzad cia poslojc i pa cini pa ne li koji o po nasaju istorijski rimski hipoka ust. .. vide ~l' cev nc z mijc po loze nc prc ko arm a lurne mrczt' pre bc to niril nj a. ovd c sc na li va njc lx:to nn m o bav lj a u jcclnn m r o lez u. Z a ra z liku lJd prvog o pisan()g naCi na mo nt az<: . O vakvo rdc njc maze se naCj u nc kim crkva ma. •• . pos le r os lil vIj a nja i isp itiva n ja cevnl' zmije .:. . z mijc. slika 16.. .7. ~ \ .

.''' ' no j grejnoj zmiji vrlo mali.' pa ne k.slo lI os ta lo m vilzi Iii \\.d ()stcc(. Ciji proi/' v('eli se u veeoj iIi manjoj me ri raz likuju u rece pturi os novnog ma te rija la. gde se lrazi neogranicc na trajnos t.vi. m""11 cia bud u d ugllvd': ni . Post oji ve ei broj proizvo daca ovih ccvi. I · gil ccvne zmijc sc nil gradilistll pravc od pravih cevi i fa bri cki izrad e nih cevnih hl ~ !l\ .1I1" ccvi jc isklju cc nn. Pose bno se Z<l ht l'V.1 1.vcdc ni ko rc ktno po p roceduri .. dOl bct o ll '" '" s po ljne stra nc dobra nfl lcgnc nil ccv ka ko se nc bi fo rmira lc supljinc uz s po ljni zid (T· vi.. ukupnil ce na pil ne la izrade nih od bakil rnih ce vi moze ci a ko nkurise o nima il rad e nim od celicnih.5 put a veee od celi cnih. I<a ko je Iinearno te mpe ra tursko izduze njc baka rnih ce vi pod islim uslovima () k. savij aju se na gradilistu bez a la la. Os im toga ba karn e cevi se nas lilvljaju lemJje nje m. sto u kr<ljnjcl11 slu caju dovod i cl o pojilve p rocurivanja. prvo II zgrev<l nje novougrade nog pa nel a bude pos tllpn o .lO bril1. it prakticno nisu po tlloznc ko roziji . 11. sa lIile lo nira nim cevima. S t" te knjc t<l kvim silicaje vima mll'!l1 d n nas t<l nll su vd ikc . ta ko taj posao moze d a o bavi i radnik sa manjim I--valifikacijama od onih k"ic' Sll po lre bne jed no m zava rivacll . od rc cl c nog radiju sa. o bicno prime njuju na luksuznijim zda njima.I..k · dutim. Ova osobina ce licnih cevi cini ih vrIo pogodnim Z<I izradll pl il [o nskih pa nch Celi cne cevi nijc mo gll eno kva lifikova no savij a t i na Sil mo m gradilis tll . tog r.vf. To za ht eva vcIiki broj zavilri va nj a. i to zbog toga sto je mo nt ilZ ii pancIa otl bakarnih cevi jednos l. f'. I<oroz ija sa IInutras nj.l/ i po lie tile na .rn ih ccvi.: ~ 1 r.. bria i jeftinija .l cdicnih (.. jc r sc ne SOle dozvo liti da sc uslc cl loscg zavariva nja s\c'lli prt:sc k ccvi ose tno s manji ( iz tog razloga se po zav rse tkll s kl a pa nja cevne zmi. i. ' III n<l .·~ ccvi na svim dc lo vima) .usl(. nj ll (rl'l:imn od koro1. 1.ic ~ 1.1 d.1 I II ll pc raciju pos tllje prigodni jccl nos tav ni il lati . uk o liku su cc vi nc p re ki d no ispllnje nc vo d o m. . · no tre ba izbegava ti vdike duzine pravih cevi u panelnoj zmiji.! \C.. a njih ovo o tkl a nj a njc ko mplikova no i skup o . duze ncgo Sil bil brnim iii plas ticnim cevima. mo ra se 0 tome voditi racuna jos pri proje klova nju. T L! mpc ra tursb dil a ta L!ij<l cL' licnih ce vi II d obroj mcri jL' s.lOS /I. Olin" . lako d <l ne pos toji o pas nost da II to ku mo nt aze dodc do iz mc ne ko nri guraeije. Zajedni ('kll im je dil se cevi jednos lavno i brzo pakuju 1I pane le (isporu cuju se u koturovima vc likc u~l z in e . kao i po llip rip re mJj e n ma terija l za k i ll lj e njc. grcjne vode ne budu nagk .l icit e to plo tne p rovodljivos ti celi ka i ilc tOTI<1 mo ra se vo<ii tl I. Pa nc li izrad c ni od ce li cnih c(. Bitno j(. na kalc movc dllzine od 50 i viiic me ta ra .i\ · nij a. ('I':. Z bog toga je ce na mont aze p a ne la od celicnih cevi rc hltivll li visoka i t rajc du go. Na mcs tima ta kvih su plj infl vrc mc no m do laz i do kornzije na spo ljo oj stran i (c·. . uko liko su i1. sto je n<l p rak ti cnim prime rima i provc re no .1 nijl sili caj. zbog r<l/. Sve to cini d a se na mont az i moze nad o knacliti <>II" sto se izgu bilo na skuplj e m mat c rijalu. I'rvi pa nd i rackn i su m. 1 nju obilvcZllo pro pus ta ka li brisilnil mc til lna ku gli cil kil ko bi sc provc rio svc tli p n '~. a za nastavljanje ccvi proizvodaci su kr. .1 zavilr ivaci mo raju ima ti (HI govilfajucll kva lifikacijll ." .'Vf I': na . · cun a da pro me ne te mpe ratun. Med ll tim. odnosno po lip ropile na.lIl. bel o bzira na ma terija l ce vi. baka rne cevi sc mogu isporuciti na01l) ' tillll. Dil ka rne cevi su skuplj e od ce li cnih. Tor/oml'. P. D alj e .1. Pre ne pune dve cl ece nije na triistu su se pojavile plaslicne ccvi izmde ne na h. na elililt <1 ciji ".Vf I': />()S'f'/?Of l':. Ba ka rne cevi se mogll bez tcSkoca savija li na sa mo m graclil i\ 11I prc ma po tre bi i jcdnns tavnim alalo m.' PROf I':}""I'O I '... Urcjne zmije ocl ce li cnih cevi su dovo ljno krule .. tako d a jL' broj na stilvljanja ccvi u j. !ito sa ba karnim i plas ti cnim ccvim.·1 /. rcd c od bak<l rnih.ijc) p ro wri .V rK I L NO Ci Rf-J.

most za pa ne lno g rejanjc. Cevi SC· u'jc{l no m pa ne lu mogll u prine ipu slagil li na clva nacin a: u vicl ll serpe nl ina (s likil 16. f I '-' '-- ( . po li propi lc nsk ih cevi rade sarno pocln i pancli.7)7//.27.ic pr ikazaoo n8 slici 16. Z bog nj ihoVL' cktslic nosti mo raju SL' pr i mon lai i pa ne la vez ivali za ne ki i:v rs l ros lilj. Pns lll ovi ma le rija li imajll osobi nll da im 5e posle nc kog (ug la vnomjako dugog) vrcmc na dc limicno mc nja siruk ili ra Illo·lt:klll a ..staga n II vid ll se rpe nlin a.))7))7)777)))))). os la jc da se vid i da Ii le pro me nc imaju nek og 1I1icaja na izdri ljivoSl i Iraj nos l pa nela izrade nih od lih ccvi.ll lj ivu ko nslru kcijll za plarn nskc pane le . Ova raz lik a se moze isko rislili.ie Izv.28. pojavice se izves na raz lika u le mpera luri grejne povrii ine na jeclno m i dru go m kraju pa neia..28.c) ci a se p ojaca grej a nje reeimo liZ spo lj <ci nji zid i ii p rozo r.b i 16.·INJI:· 3QQ irali prigodan..:iiJJ. CD SLlli. Neke varijallte s/agallja cevi II vidll serpent ilia .16. da im . ~Af////(I//////((//// ~/ /ltll/////////(/ /// ))77?777J?717 17)))))))))/ . pOSIO nijecla ll o cl pro izvo d acil ov ih ce vi nije po nueli o nek ll prihv.labora lorij i (rec je 0 s ta re njll ma lc rija la lIzrok ovanog nail. el a imajll prihva lljive Ic rmic ke oso binc (di l al~jc ccvi n<: od ~ tupaju mllo go o el di la laci. Kako sc ova vrsla s lare nj" mil le r ij a la zasada ne maze simuli ra li ni ka kvim skracen im proccwm. r r" r r" r r------"\ ..27.u . ako jc pane l. liZ doda tna kons truktivn a reSe nja (s lik a I G. biee pol reb llo mn ogo god in a ci a bi ovi mil lc rij a li clo kaza li svoju ko nac nll va lj. Zasad se o d po li c lile nsk ih.a) ii i u viclll PUZil (s lik a 16.~ ~ I a b SI. P.ic be ln nil) .- I ~ l _____ J I l.26. pouzelan i praklicilil ri ling).b). od n. J6. /J/7/71J//7/Jlll))))7/)71.·IN I: LNO G I?U.menicnim promcnama pr it isktl 1 IcmpcC<llurc ) pnlVcrc na d ll go lriljnost i da Sli je fl ine. Slagallje cevi II vidll serpclltilla (a) i ll vidll pllza (b) ~ obzirom cia le mpe ra tura grejne vo cl c pri pro liea nju kroz grejnu z mijll opacl a.27. kil ko .-) '-' '-- . "ubrlillli m slarc njelll" .

2V. MeLiulinl I ' I oVilkvim pakov. jer su uvek jedna pored drugc hlillll1lj . r---------~ I I ~~L ______ ~ St.29. ---> ___ I I I I (~----~ vic/II puza Prikljucak nil povrilt ni vou / / ('evna zmi ja Prikljucak 11 2 dovodni vod sa vcntilum u urmaricu St.i-vallja ptaJoIIskog pallcta lIa ceVlIl1 mr.ie Ic mpcrillura povrsine pane la manjc-visc ujcdnacenil. J6.. ncma osel ne razl ikc 1I le mpaaluri gn:jllc' p. I loplija cev. /. lOra) V CClI koliCinu loplol ' .ema pnvez.lIljCJ11 mol".: r na s lici 1I'i. Stagallje cevi II i : I r----.. 30.eifl .dnom i drug.. vrsiflc na jL.Uko liko su ccvi ~ I ozcne 1I vidll puza. so:: obczbeuil i dil panel odajc loka lno (recimo pornl P II . viuel i prinu.m krajll panda. pa. t 6.

St. koji bi omogucio pravilnu raspodelu grejne vode na sve pane1e.31. ako cevnil vertikala ne ide dalje).32. 16. povr?tni prikljuCclk se mora izvesti analugno prikazanom. Prikljueak na dovodnu cev. Flltografija jc nilpravlje na u fazi mllntazc. U praksi Ces to se u jedan ormaric smes taju prikljucci za vise susednih grcjnih z mija. Na slici 16. PANELNOGREJANJE 401 Povezivanje pa ne la sa razvodnom i povratnom cevnom mIeZo m mora da zadovolji po trebe ured nog odvode nj a vazduha iz vode. cevna zmija treba da bude izvede na korektno u horizo nt a lnoj ravni. Na sabirniku (donji elemenat) se za svaku zmiju nalazi po jedan regulacioni navijak i takode automatski venti! za ispusta nje vazduha. veza nih na zajednicki razde lnik. obicno je smd ten u posebnom ormaricu postavljenom na pogodnom mes tu u zidu. VezivG/rje podlliil palleia sa sabimikom i razdetllikom Na slici 16. od nos no sabirnik. a prikljllcci moraju da omoguce kre ta nje vazduha prema najvisoj tacki prikljucne mreZe. Tu su takode i slavin a za punje nje i prainjenje. te rmome tri (na dovodnoj i odvodnoj cevi). Obicno sc oba prikljucka smestaju u zajed ni cki ormaric smes te n na pogodnom mes lu u zid u. Na razdelniku (na slici gornji ele me nat) nalazi se po jedan regulacio ni ve ntil za svaku zmiju. a trebalo bi da na prikljucku svake grejne zmije bude i merac proloka. pre betoniranja cevi i pre ugradnje ormaricil. Ako jc u pitanju podni iii plafonski pa ne l. g1avni regu!acioni ve ntil i automatski ventil za ispustanje vazduha. U prime m na prilozenoj fotogra- . stirn sto se na najvisoj ta cki nal az i sud za sakupljanjc vazduha . Na slici 16. Uko liko se radi 0 pane lu na najvisoj c ta zi (tj.31. prikazani su isti razdelnik i sabirnik u kmpnije m planu. pos to se prikljucci i nil dovodnu i na odvodnu cev po pnlvilu na laze visinski iznad grejne zmije.30. prikaza n je jedan komplel razde lnika i sabirnika za vise sused nih grejnih zmija o d plasticnih ccvi (istovet na resenja vaze i za podne pane le od ce licnih iii bakitrnih cevi).16. zajedno sa rcgulacionim ve ntilom. prikaza no je se matski poveziva nje plafonskog pane la na mrd u (ovaj problem je naroci to osetljiv kod plafonskih panela) . Povezivanje pod nih pa nela sa mrdom je manje kriticno.

. Pod razumeva se d a taj izvo r ima regulisa nu te mpe ra turu vo de (II zavis nosti od spo ljne te mpe ra ture) na bazi siste m a 90nO 0c. 1 7_ 1 ( '/:"STRA I . rwclj U. / 6. Na slik a ma 16. '.. .. Sabimik i rtlzdc/llik ZlL podll c pallele Ekspanziona posudo 2 5 1 I 3 L S I.33.\J.d". k I SI. mccllllim.F). / 6.l: i ma njl' prcclzno. nc ma mCril cii pro lllkil .! NlI:' fiji. U o ba prime ra pilne lno (1) i radij a to rsko (2) grejanje sna bdevaju se lo plo lo m lz is log izvo m (3).j nc vocl c za pojecii n. \ (. Veza radijatorskog i pallclllog grcjallja sa meSalljcm Ako se 1I jeclnoj zgra di po re d pa ne lnllg greja nja na lazi i ra dij a lo rsko iii ne ko drll go grcja nje.. zmijc bili 1l'7.. p<l Cc ba l iln~ ir:1 njl' ko licinc gn. d a li Sli 1I prineipu prime ri me dusobnog povezi · vanja pa nel nog i ril dijillo rskog grejanja.. .402 /I ·". koji moze bili ko tao iii po dsta nica d a ljinskog greja nja.33..OJ F ..32.NO G [. i 16.T() I :·I SJ I·: l'OS7'I. razvoclnc ffifde je dnog i dnlgog grcja nja mo raju na ad e kva la n na cin bili razdvllje nc .34.

:-I Ekspanziona poluda Ekspanziona . 1I plafonu.f03 Na primeru Sit slike 16. Temperaturski senzor (7) kontrolise temperaturu grejne vode i lIpravlja prolaznim motornim ventilom (6) na primarnom krugu razme njivaca . PANELI SA ELEKTRICNIM GREJACIMA U prakticnoj ptimeni je jos jedna vrsta panelnog grejanja. kod koga se.34.34. mrde radiJat orskog i pa nel nog grejanja potpuno su razdvojene. Mreza panelnog grejanja dobija grejnu vodu iz sekundarnog de la razme njivaca toplote lIZ uCesce posebne eirkulcione pumpe (4).8. sto bi moglo da izazoye neocekiva na napreza nja 1I betonskom delu pancla.33 .) tako ndto prakticno ne moze da se dogodi . pa i osteeenja. s tim sto se za radijatorskll mreZ\I ko risti ncp?s rcdno g~cJnH vmhl iz toplotnog izvoril. Sa drugim reSenje m (slika 16. podu iii zidu nalaze lIbetonirani elektricno-otporni grejaei. Rec je. mrezc panclnog i radijatorskog grcja nja imaju. 16.34.16.) je jednostavniji i jeftiniji (ima manje lIgradc ne opreme). ~. umesto ubetoniranih cevi SII grejnom vodom. posuda 2 5 3 6 Sf.odvoj ene pumpc (4) i (5). dok sc za panclno grajanje grejna voda doblJ<l md anJcm II lrokrakom vc ntilu (6) vode iz toplotnog izvora i povratnc vodc iz paneia . PANELNOGRFJANJE . Prvi primer (slika 16. Cirkulaeiona pumpa (5) pokrece grejnu vodu iz toplo tnog izvora kroz radijatorsku mreiu i kroz primarni deo razmenjivaca toplote (8). medlltim u ovakvom reilenjll postoji opasnost da usled eventllalnog kvara na sistemll regulaeije u pane le nepredvide no dospe grejna voda nedozvoljeno visoke te mpe rature. 0 elektricnim grejacims posebno prilagodenim ZII . Veza radijatorskog i palle/nog grejallja sa razmelljivacem toplote Na prime ru sa s like 16. 16.""". Potrebnu tcmpcratllru vod e konlrnlisc te mpcraturski sc nzor (7) koji upravljil motornim trokrakim venti lom (6).33.

.jaca podcSava St. prcm<l potrcbama grcja nj (l. odnos nn malte ru. lako da sc mo gu formirali paneli sa razli ci tim toplotnim oplcrcccnjem. sto bi tre bolo da bude znak izllzetnog kvalile ta). koji sc danas mogu naei na lriislu vrlo Sll kV(llitetni i dugotrajni (mnogi proizvodaci dajll Z(I ove proizvodc vrc menski neograni ee nu garancijll .NO GREIANJE lIgrlldnj\l \I beto n. pilnclni grcjac ccsto isklju civali i ponllvno ukljllcivati. odnosno lIkoliko se nc ko risti pe riod dnevne minimalne potrosnje . Trcnutn(l s naga ()vih grt.35. predst avlja zlollpotrebu nacionalnih c nergc lskih resursa. 16. vodt.1 CENTRA I . POSEBNI PANELI Postoje grejni uredaji koji donckle odstupaju od klasicne definicije panela (grejna te la integrisana u gradevinske povrsine). Os novna pak mana im je nc mogllcnost konlin\l a lnog regulisa nj il . Nil slici 1(). Recimo na kraj\l JDS i lO da ncposredno koriscenje e lektricne energije Zil grejanjl: prostorija putem clektro olpo rnih grejoca.nn ne kim lc mpCralllrskim sc nzoro m. Elcktri cni grcjaci za ponelno grejonjc. a i jednnstavJ1 0 rukova njc: dovoljno je sarno okrcmlli prekidac i cvcntualnll podesiti lermos lat. p<l cc i Ic mpe r<ltura poda biti promenljiva .wlje n za lI gradnju 1I panel. po principu lIkljuce no/iskljuccno. Elektricni grejac za pane/liD grejallje G lavnil osobina ovih clcktri cnih panda jc jednostavna u gradnja i niska uknpna ce na. Medlltim. ali se ipak mogll svrstati u panele. pogo tovu ako se ele ktroprivreda zemljc bazira preteZno na tc rmoe le ktranama. visim od projcktn e.404 8 1'01101'01'. Sl.NJA 7.lnog rad a. l'rnizvll(la ci ovih grcjaca obicno imaju 1I svo m programll greja Co. To znilci cia cc se pri spll ijas njim te mpe ratllrama .9. lIko liko bi skokovi temperature uslcd diskontinuilt. (I mnglo bi da dod e i do dopunskog naprcza nja u bc to nu. razlicite snagc po jcdinici povrsine . Ovde ce biti pomenula dva taha uredaja: viseci zraeeci grejaci i paneli za topljenje snega. iZllzcv u slucajevima kada nc postoji tehno-eko no rnski prihvatljiva altcrnat iva. 16.<: P1WJE"TO I ~ I NJE rOS1'RO}f. knje sc moze desili i posle vise godina nes me t. ..35. prikazan je jcdan t"kav c le ktricni grejac prip r.la bili zna tni. cinjenic(l je dil svaki e leklricni grcj(lc nosi sa sobom pot e ncij(llnll mogucnost pregorevanja.

16. sportske dvorane i sl.NO GRFJANJ£ ·/0:. temperatura vazduha po visini prilicno je ujeelnaeena . koje odajc toplo tu nanize.9.Ze zracenjem toplote na mesta gde se Ijudi kreeu (a uglavnomje rec 0 prostorijama u Kojima su osobe stalno u pokretu). Primenjuju se za grejanje ve likih i visokoih prostorija. Li me ni pillst (1) t e~n() je poveza n sa grejnim ccvima (2) zava rivanjc m iii nck im dntgim odgovnriljuCim nacino m i precls tnvlj il z racece grej no tela.] u izglcd u nelozdo i u preseku . . Grejaci se obicno postavljaju ispoel samog plafona. a bocnc oborene straniee (4) sputavaju intcnzivniju konvckciju sa do njc stra ne. a te mpe ratura grejne vode je 90nO °e. kao sto su fabrickc hale. Ugodnost se posti. c Pogled odozdo 3 B=170cm Presek 51. odnosno onih objekata kod kojih zbog velike unutrasnje visine dolazi do osetne n1zlike u tempe raturi vazduha po visini. r I~ ~ 1= . Zahva :jujuCi pozna tom efektu panelnog grejanja. ? .36 prikaz01no jc jedno rdenje viscccg zrilceceg grejllc.f 6 PANfof .0 lacija (3) sprccava osc tnije odavanje toplote nilviiic. 17. pa i vise. Prikazjedllog viscceg zraceceg grcjaCil G rejaci se obicno rade u vise metara dugackim trakamn. ~ c . ViseCi zraceCi grejaCi Na slid 16. taKo da gubiei toplote kroz krov i gornje de love zidova nisu preterano ve liki. .1.36. dok je te mpe ratura vazduha relativno niska: od 15 do 18 °C..16.

posto se na ovak'vim objektima u tu svrhu po pravilu koristi brojna i mocna mehanizacija )..if.9.37.' I S l.a ma.vcga u frekve ntne saobracajnice i sletnopo lc tne staze vclikih aerodroma. nave la je mnoge da ove instalacijc lIgnldlljll. 6:: tc mp cralllrc vazo uh a sa go rnjc i donje ~lra n e biti medu sobo mjed nakc. los jed an primer primene panela za topljenje snega.kopija podnih panela za grejanje prosto rija .VJA ZA CJ::NTR.cija jl: uloga da sa slobodnih povrSina topi napadali sneg.5. kocficijent provodljivosti .le m. jesu fudbalski tereni na velikim sports- .1LNO GREfANJE u sva ko m ~ llI cajll manji ncgo k.. I i I I 1 :I I' I __ -=-=:. koja jc 1973. prikazan je braktcristiea n ra spo rcd viseCih zraeecih grejaca u jed noj proizvod noj h. sto bi pogodilo veliki broj putnika. I . zatim u prilaze privatnim gara'l.lli. godine potresla svet. 1 8 odnosicc se na m3te rij al lime nog plas ta . = 1u . ti. cak i u kracem vreme nskom inte rvalu.30 do l6.ld a bi sc isli prosto r grl"iao radijatorima iii vazd usni m grcJa n.lli Cl.:. -.. Izvanred na mogucnost jednos tavnog i brLog. ali i parkiralis ta. Ra.. ali mt'd ifikovani na oogovarajuci nacin. recimo poletnosletmt staza ne kog frekve ntnog aerodroma./06 R.37. dovela je do saznanja da ovakav nacin uklanjanja sncgu prcdstavlja rasipnistvo. lI mcs to prccnik a cevi d pojav icc se dc bljina limenog p las ta. pre !'. pa sc paneli za topljcnje snega danas uglavnom koriste tamo gde za to postoje ekonom~ko-finansiski razlozi.. cije bi zatvaranje zbog sneznih padavina. Takav objekat je.2.l"porecl visef:ih zrai::ei:ih g. a ima i svoju realnu finasijsku racunicu.' umcs to koeficijenta kc figuri s. Za proracun ovi h grcjaUI mozc sc koristiti metoo prikaz:ln u poglavlju 16. Tako c. odnos no izrazi 00 16. Na slici 16. pa ca k i u trotoare ispred izloga prodavnica i robnih kuca.. PaneIi za topJjcnjc snega Pre vise dcce nija pos ta la je popularna jedna insta lacija . a prevoznicima nanelo finasiske gllbitke (uostalom mehanicko lIklanjanje snega sa iste povrsine takode zahteva znatan utrosak cnergije.ejaca II I proizvod/l oj "ali 16.17. koji je danas dosta popularan. izazvalo pomeranje i otkazivanje brojnih letova. PROJEKroVANJE 1'()SrROJF. takoreCi tre nutnog uklanjanja snega. TodorrJI. Energetska kriza.. do!.. J 6.

tunelskog efekla.m ega G lavni zadatak panela za lopljcnj\: snega je da obezbeui pre laza k sn6nih pahuljica 1I teeno stanje u sklauu sa inlc nzil c to m sndn\: paclavine .38. koj i. Neposredno iznad povrsine panela Cormirace se supljina ispunjena zagrejanim vazduhom pome. medutim. iznad koga se nalaz i he to nska ko ns trukeija ko lovoza. po red loplol e loplje nja napadalog sncga. tak a da se spreci rormi ranje sncZnog pokrivaca. Pomcnimo ovcl\: ua bi. pokrivaea. jos: to plotu pOl rebnu cia sc sneg za grejc do tacke lo plje nja . Slika l6. daje presc k kroz jeuan tipiea n pa ne l za lo pljcnjc snega postavljcn u javnu saob ra~aj ni cl l. a kako je sneg do bar loplotni izolator.:ee biti dovoljan cia brzo otopi nastali sneZni pokrivac. a tll leli vee pom\:nllti finansijski e rekal. Gornji konce pt proracuna imaee. Kori~~cnj\: panela za top lje nje sncga na llvakvim objc klima o mogu cava odrl.\'ck kroz jedan panel za /op(jcl!ic . Sa donje s lrane nala zi se sloj sljllnka iii lomlj e nog kamena (4). Kapacitet pane la uglavnom m. ako sneg pocne cia pada na hladnu povrsinu panela. Pri lome Ire ba raellnati sa relativno vi sokom vrednos~lI koericijenta prelaza toplo te a sa povrsim: panela na mesa vinu vode i snega. I'AN"LNO G /?F J A NfH -10 7 kim stadi o nima .~anjm sa voclenom parom. toplotu kojn se sa gornje strane mesavinc snega i vod e odaje okolnom vazdllhll i lo plotu isparavanja onog dela vouenog rilma koji ispari u tokll procesa toplj\:nja snega.avanj\: sportskih prircdbi praklicno po svako m vrcm\: nu . predstavlja i ne kll to plo tnll izolacijll prema tlu (5) .Ij. tj. pri melcoroloskim lIslovima koji. 2 t S= 5cm 3 4 b= 75cm L 5 St.toplo tna energija prcdata na gllrnjoj povrsini panela mora da nadoknadi 1I principll. zasvoclena vee oformljenim sndnim pokrivaee m. tj. pored oS lalog. Sta ce se dalje cleSavati: da Ii ce se sneZni svoclovi obrusavati pa ponovn 0 c. .16. Konslmkeija panela za lopljc nje sncga j\: ko pija pudnog panela pos lavlje nog na tlu . smisla samo ako je temperatursko poIje u p"nelu staeionarno. Tn z naci cia sc za vr\:me sndne padavine na povrsini panela rarmira mc!iavina voue i s ncZ nih pahllijica lemperalure 0 U 10m rcZimli . docice u prvom Irenutku do [ormiranja sneZnog . Ukoliko panel slartuje tek kada sneg pocne ua pada. "ko je u trenutku kacla je sneg poceo da pad a panel vee bio zagrejan. (i rcjne eevi (1 ) ugradc nc 5U u slnj mrs.38.vladaju 1I na se m podneblju.lVog betona (3). I'rc. 16. za vreme snez ne padavin\: . docicc clo stvaranja (zv. srednja I\:mperalura povr~ ine panda iznosila 2 do 3 n c:.

ga u tom sillcajll nije odgovo ri o zada tku da od rede na kolovozna povrsin a bude U SVilkom tre nutkll bez snd nog po kriva ca . zadriavaju Ci sneg na koIovozu . iIi Ce se posle izvesnog vre mena s ne g ipak otopiti.-IDS B. da bi se saviada ia poce tna top lo tn a ine reija . . Tada se na povrsini nalazi film vode. neosporno je da pane l J. koju od ponud e nih vrednosti treba uzet i. R eeimo radi informacije da sm::g 1I Beogradu n<ljcesce pada pri temperaturama od -2 °C do +2 °C. Iz tog raz loga obit no sc panel plls ti u pogo n i pre poeetk a p ada nj il snega. Najzad llkupni ka paeit e l pa neia. na osnovll me teoroloske prognoze. {(ontrolni proracun pa nela mora se urClditi i za ovakav slucaj. jcr uk o liko panel nije u stanjll da pokrije toplolne gllbitke u ova!:voj sitllaciji moze doci do formiranja leda .:<1 topljenje s nt. itd . s to je isto tako nepoze ljno kao i forminmje sneZnog pokrivaea. u zavisnosti od znacaja povrsine kojll tre ba stititi. treba da pokrije i gubitke toplote pre ma tlu.. Korisnik instalaeijc j projekta nt Ce se o prede liti. a to je lre nut ak kada pad avine pres lanu . zavisi od mnogo [aktora . I\ko se panel prcthod no uzgreva pre pocetka pad avina . pri lome temperalufil v<lzduhCl moze izne nCld Cl znat no da o padne. Najvainiji me teoroloski podaei za dime nzionisa nje panela za toplje nje snega Sll: te mpe rature vazdllha pri kojima dolaz i do sneZnih pad. sa maksimainim desetogodisnjim 2 intenzitetom od 4 kglm h. Tako postoji mClksimalni desetogodisnji intenzite t. Medutim.lVina i int e nzite t padanja snegao O vaj drugi pod ata k sc obicno u meteoroloskoj sluZbi vodi u zavisnosti od duzi nc posmatranog pe rioda. zatim maksimalni inle nzitet koji se pojavljllje jednom II 50 godina.Todomvir PRO} EKTOV4 IV} £ POSTRO} EIV}A lA rENTR4 LNO GREJA IV} E [ormirati. (povrsina pane lil je suva. llslovi na njegovoj povrsini Sll drukciji ncgo u (azi akt ivnog toplje nja snega. a koefieije nt pre laza to plote je znatno manji) pa je i odavCl nje to plote drukcije. NajzCld postoji i treCi sillcaj za koji p ane l mo ra biti pripravljen. te mpera tura vazduha je najceSce razli ci ta od O°C. uglavnom manje od nomin Cl lnog kapae it ela pa nela. vetar moze da se pojaca (cime se povcca va koeficije nt prelaza to plote). moze da dod e do razvedrClva nja i time do povcca nj a zraeenja povrsine .

pri ct: mu sc os lobadil to plo ta isparava nja i pre nosi 1I pros to r koji se zagrcva . mogll bili sa do njim iIi go rnjim razvn dom pa re i sa nisko iIi viso ko po lnze nim vndovima za pov ra tak ko nckn1.lk mora redllkova li . Losiji SIl i higije nski IIslovi. od o ko 100 "C. jc r se na tako vi~ o­ kim le mpe ratllrama n a povrsinama grejnih tcla javlja sago n. V rednos li niskog p ritisk<lll prakti cnoj p rime ni 1I siste mim. do najvise 0. PARNO GREJANJE NISKOG PRITISKA 17. U n jimn se para kondenzlljc. Nadp ritisci od 0. razliklljll se greja nje paro m niskog i visokog pritiska .1. Slo bilno pogo rsava te rmicki ko mIor. Kud njih ne ma o pas nost i od 1.05 ba r ko d manjih grcjnih pos lroje nja. prime nc ovog nacina greja nja. Vode na para se proizvodi II kOllovima niskng iii viso kog priliska . Pri visokim te mpe ra lurama pre nos nog f1l1 icl a veci su i gubici to plo te .17.1 bilL Siste mi pa mug greja nj a niskog pri liska.a m rzava nja je r cevovod l! pre kidima rad a nije ispunjc n vodo m. s tim s to se nadp ritisak o d 0. Zbug toga do laz i do pregrevanja p ros to rija p ri visi m spo ljnim tc mpe ratllrama sto sc odraiava ill veCim troskovima pogo na . P rednos ti parnog grejanja Sli u njcgovoj ma loj ine rciji i lls led toga II brzo m post iza njll odrede nih le mpe ra tura u greja no m pros torll . obzirom na te mperature kako pare lako i ko nd c nzala. UVOD Parno grejanjc pripad a vrs li grej nih sis le ma kod klljih se kao nosilac 10 rio te kori sli vod e na pa ra. O brazova ni ko nd e nza l se vraca povrat nim-ko nd e nznim cevovodo m II ko lno. medutim pos toji nil.1 za grcja nje krccII se od 0. vode na pa ril kojn je na viik rn priliskll o d a lmns fe rskog struji kroz cevnvod dn grejnih te la.. Kac/a je II p ilanjl! ovaj c/ rugi sillcaj.1 bar se jav ljajll 1I silicajevima kad a se pa ro m snabdevajll pored grejnog s iste ma i drll gi po lrosaci.5 bar smntra gornjo m gra ni co m niskog p ritiska. o nda se pre korisce nj a pare za grejanje prilis.vanje cest ica pras ine koje vazduh nosi u svojoj cirkulaciji po pros toriji slo je nd IIlicaja na sluzokozlI disajnih organa. Ne povo ljna je i visoka te mpe ratu ra radij a to ra.ata .skovi pos troje nja Sll niski . keto na prime r kuhinja i vese rnica. Zavis no od pritiska pa re. Tro. Iz pam ag kOlla . a pa m o grcja nje visokog priliskn jc o no kod kngn vodc na pa ra ima nadpril is kc o d 2 do .-1 i 0. Svakako najvaz nij e je teSko prilagod avanje grcjnog kapacil c la tre nlllnim pUlreba ma.1 . ne dos ta laka koji su slIzili du me n.1 bar nac/priliska II s illcajevima kada su krajnja lIdalje nj a ecvne mrc:Ze c/ o 500 m.

0 Ii cina p<lrc koja se moze u nje mu konde nzovati.. Kondenzat se sliva u jed nom pravcu i para koja irna znaIDo veeu brzinu ga zaustavlja. 17. Kondenzill se obrazllje i II parnim vodovima. Za lo prilisak p<lre isp red grcjnog tela treba da je podden tako da prod.4 /0 n . .mosrcrom.wl llh mogao cia sc pot isne iz eevne mreZc i grcjnih tela. proizvodi se para ciji pril isak rasle do pOI rebne vrednosti . Naslaje nagomilavanje kondenzata i u momcntima kada se naL:upi u kolicini da svojom masom savlada o lpor pare. kilda su cevovod i hlilclni.2. zilosla la para se ko nd c nzuje. postrojc nje mor" da ima II delll :. Vazduh u dodim sa parop:! co bija pribliZno njenll temperatunJ. o ni se postavljaju pod nagibom od oko 5% 0 u pravcu slrujanja pare.1 ce sc u nje mll koncl enzovilti. tako cia se izbegne da para dospe u kondenzni . Oeo ccvovoda kojim sc ostvarujc spoj sa spoljnom sl'edinoll1 naz ivil se vclrena cev. Tada u sislemu dolazi do IImanje nja pri . Zbog toga se mora voditi raeuna 0 njcgovom oticanjll i oclvode njll kroz kondc nzni cevovod. U sluc. au razvodnim vodovirna pritisak pa re koji je iznad almosferskog.: tacno ona ~. -_ .nc mrde vew sa al. Kondenzal koji sc obrazuje u grejnim telima prirodnim padom otia: kroz kondt:nznu mrdu eij i su prccnici manji od razvodnog pamog dcla ecvovoda. II cevimil i grcj nim tdima nalazi se vazduh. Zo na iltmcsrerskog priliska poeinje na izlaznom prikljll cku grejnih lcla i oblllw<lt a celu kondcnznu mrefu. je r se cevovod i grejna tela u svaL:om prekjdll grejanja praz ne pil ovlazc nc pllvrsine dolaze u dodir sa vazduhom. dolazi do probijanja kondenzata lIZ prasaL:..~oko ­ polozcna iii SUVil i niskopoloze na iii mokra. pr<l kticno je nemoguCe u svaL:om lrenutku podcia\'ali ve nl il pa se Ilil izlilZlI iz grej nog telil stavlja odvajac kondenz..ata koji sprecava prodor pilre 1I konc! c 'lznll mreZlI .: mreZe. s obzirom na rilzlikll u guslini p<lrc i vode. tiska pa kroz ve lrcnu cev' ulilZi vazduh koji ispunjava celo postrojcnjc.. Vcrtikalc kondenzne mrek direktno vode u horizontalnu kondcnznll ccv kTOZ koju se kondcnzat sli.. 1I njegil prodire veca iii manja kolicina pare sto je i u vezi sa Irc nulnom vel icinll I11 ()Ivora rcgul acio nog rilclijatorskog ventila.1()(/orrJl'i c I'IW JEkT0 1 ':'1NJE /'OS7ROJENJA Z-1 CEf>lTRr1L\'OGR£JAl'U E u ccvovocl u stll dircklno smil njujc e[ikasnost sistcma.1ju ve rlikalnih usponskih vodova ne moze se izbeCi da kondcnzat lea: suprotno SlrujanJu pare. Prcma polozajll kondcnzne ffifde razluk-l.f' . + ( ~ d nje.o nd clll. U projcktnim lIslovima u grejno telo treba da prodre ona koliCina p"r(' \::0.je~) lJlrc7.1 . sto jc po praviJu na prikljlll:nlli kOlld c nz t~oj mrez i prema kOllu.Iju se vi. U rdimu kada sc islJjlll:uje md kOlla i kada prest<lnc slrujilnje p<lre . U cevovodu za kond c nzil t vladil atmosCcrski. U zavisnosti od pritiska koji ima p<lri! Ilil ulazll 1I grcj no le lo. kOlao je clelimicno ispunje n vodom lznad nivoa vode. para pTOdire II razvodne vodove i grejna tela. PIUNCIP RADA P re ukljueenjil u pogo n. ali i pored toga jc JDS uvek tezi od p<lr~' i uvek je . Para potiskujc vilzdu h prema gre nim telimil II Kojima zbog svoje manjc gustine. Da hi v..a ka kotlu. S obzirom da gubil:i top lo le 1I prostoriji varirajll. Osim svega navedeoog nedoslalak su i povo ljni U SlllVi za koroziju. narocilo u poi:etnom periodu rada siste ma. Puslanjcm urad kolla. Kada su u pitanju horizontaJni delovi pam. IIvek kbdi izmld vilzdllsnog sloja nc mdajuCi se su njime.

skok /lOrizolltalllog cevovoda) Iz horizo nt a lnog razvodnog cevovoda para prod ire u grcjnil te la kroz uspo nskc vodove.de nznoj rnrdi bili po mere n na viiic. I Iorizo nlalm. nivo vade ce 1I krahl pre ma ko n. PARNO G RElAN1F.cevi.2 Odvodellje kOlldellzata pomocll U . Pri sko kovitom vodenjll ho rizo ntalnog ko nd e nznog cevovoda do laz i do skllplj a nja ko mJ enzilla u tackama cevovoda u kaj ima se izvodi skok na visi nivo (tacka Ana slici 17.>< . Kada je ovaj rilzvod poslavljen is pod grej nih lela. Slika 17. 1 ). dmgi za ko nd eznll cev. T o sc poslizc spajanje m sa kond e nznim cevovodom po moclI U .1 Sistem sa dOlijim razvodom i visoko polozellom kOlldellZl101II mrei. Nagibom se obezbedllje o tica nje ko nd e nza ta koji se moze pojaviti 1I odrede nim lIslovima pogo na. . ..olll (a .razvodlla puma mrezuj b .1) .17.vcrtikalej c .. izvod e se skokovilll (slika 17.vertikaillc cevi za kOlldellzatj d . da nje m razvodu o U tom slubju ccvovod je ispod lava nicc sute re na il iznad ko lla.J b I r I I I c Slika 17. U toku rada siste ma.cevi ( a .horizolltailli razvodj b . a razlika OdgOVilra ve licini nildpritisk a pa re Pk (slika 17. posto 1I parnom delu vlad a naci pritisak. Kod izvodenja ovog spoja jedan krak je veza n Zit parnu.vetrella ceVj A . ccvi su u blagom nagibu (oko 5%0) i kad a se rael i 0 veCi m duzinilma . :: b a a. N IS KOG PI'JTlSKA 411 r-L--.povratlli cevovod za kOlldellzat) -. a 1I cevi je voda . radi se i 0 Izv. 2) .. pa se i nil tom mestu mo ra osigurali njegovo odvode nje .. tako da ce pos lojati razli citi nivo i vode .

obezbedivanje odvoda vazduha pri pllnje nju kotla vodom. u njenoj najniloj tacki se os igllrava odvod kondenzala spajanjem sa kondenznim cevovodom (slika 17. ___ I . 1I slucaju da jc horizontalna kondenznit mreza ugradcna pri podu iii cak is pod njvoa pod a.cevovod za vazduh. it 1I toku rad a sa rno jedan nje n deo mokar. Uko liko se deo horizontalnog kondenznog cevovoda spusta nil nili nivo..3).. ..-i---e b ~ -- c ... Medutim.3 c).3 b). r T rI I I I rI I I c=--1-___ 1. U njcmu je nivo kondenza lil uve k iznad nivl)a vode 1I kotlu. e .""""""". po cemu je i dat o ime ovakvoj konfiguraeiji cevovoda. k<Jko bi strujanje vazduha bilo osigurano. d .~ . odnosno nadprilisak pare u kotlu.. za velicinu nadpritiska u kollu Pk.. blizu kotla.3 d). ...3 f). Todorovic PROJ J>KTOV/ INJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE llo rizo ntalni konu e nzn i cevovod je pod nagibom pre ma kotlu sa kojim jc u vezi pre ko vcrtikalnog priklj1l0ka 1I koji sc sliva kondenzat.". Stika 17. vrs i sc spajanjem sa mreZom za vetrenje (slika 17. . Ona se nalazi iznad nivoa kondenzata II spojnim cevima.oj mreZi (stika] 7.Ilivo vode u kolin za vreme pogona.3 Scma sistellla sa lIisko po[ozcllom(suvom) kOlldenvlOtn mretom: ( a . Isti cevovod sluii i za ulazak vazduha u mreiu po pre kidu rada sistema. " . na prime r zbog podvla0enja ispod vrMa. horizontallni kond e nzni ccvovod jc SHV."..nivo kOlwenzala) . b .1dll . Para pOliskuje vazdllh iz grejnih te la i cevovoda pa se poslavlja poseboa mreza za odvo d vazduha u atmosfcru (slika 17. ukoliko horizonlalna parna mreza ima skokove. I kod ovog razvoda.velrella cev. _. jer u svim spojnim vertikalnim prikljuCcima nivo vode diklira visina vod e u kotlu . preko vetrene cevi ciji je o tvor izdignllt za 20-30 em iznad horizontalne kondenzne eevi.. po isklju ce nju sistema iz pogona. odnosnu mokroj kondenZl'.. Veza sa atmosfcrom je ostvarena u horizontalnuj kond cnznoj mrez i.-412 n. da kle iznad vodenog stuba koji odgovara nadpritisku kotla.::: it d ""'. ____I. onda se radi u niskopo lozc noj. u kanalima. Pri ovakvllm ra zv..veza sPIlStenog dela kOlldellZlle mreze sa vauiusllom. tako da para ne moze da prodre u kondenzni deo eevovoda (slika 17. c . Kod ovako poslavljc nog glavnog ko nd e nznog cevovoda ne ma potre be za specjalnim elementima za izdvajanje de la mreze pod pritiskom.

OIfl --. Sa izuzc tko m glavne razvodne . pomocu U .- ..'m s illcajll post avIje n sa lIspono m. . u svim os talim ve rlika la ma pa ra i konuL:nzat slrllje u istom smeru te je uma nje na mogucnost poremecaja toka pare odnos no slivanja kond enza ta (slika 17.:..4). Odvod ko nd enzata bi sc u to m slucajll o moguCio na kraj evima horizonta lne mre:le.3.L------~-----:1 -' I I __ I ". Oil bi se to sprecilo razvod ni radij atorsk i prikljuc<lk jc 1I (lv..mokra kondcnzna mreza. """""""""""""..:..-- . Slika 17. SISTEM SA GORNJIM RAZVODOM Kod siste ma sa gornjim razvodom pare ho rizo ntalni razvod je iz nad najvis ih grejnih te la. Ukoliko bi gn:jno te lo bilo iz bilo kojeg razloga ·~a tvore n o .17. . ta ve rt ikala bi se punila ko nd e nza tom. Kroz glavnll ve rtikalnll cev dovodi se para i spusta kroz pojedine ve rtik a le prema grejnim te lima .4 Sistem parnog grejtlllja lIiskog pritiska l·a . S obzirom da kroz vertikale o ti ce kondenzat sa st rujom pilre.fIIyom kOlldellzltom IItrllZ.- rI I I I I I ! I I I I I I I . tako da se sp re(:i ot ieanje ko nd e nz:lta kroz ve rtikalu sa grejnim telima. pC! o tlld a i naz iv ovakvog razvo da . narocito u poce tkll zagrevanja kada su cevi hladne u radijaton: vis ih spra t(wa se sp recava ul az knnclenzil ta postavljanje m radijatorskog prikljucka 1I blagom uspo nll.L I i o_~ -.cevi (s lika 17.:=. I t . T T ---- ---. 17..1 Horizo nt a lna kond enz na mre:la je stalno ispunjena vodom. ZC!to jc bolje rese nje ako se izdvajanje ver likctla iz ho rizo nt al ne razvodne mrc zc izvede odozgo savijanjem cevi. Pri ponovnom pusta nju pare javili bi se ne prijatni sumovi.. Kod najniZih grej nih tc lR ce lokup ni kond enza t iz razvodnog ver lika lnog ccvovoda mora n bi cia prode kroz radi ja tor.. PARNOGREIANJENISKOG PRITISKA -11.. is pod tavaniee posled njeg spra ta iii pri pod ll tavana .4) i pose bnom ve rtik a lom.

Tako se . U sillcajevima kada SII grejna tela postavljena dovoljno visoko lako da se ne nalaze II zoni pritiska kotla. za visinll slllba vade koji odgovara niltlpriliskll pare.TOf/orrJl'. Nil slici J 7.4.} .5 je prika-.... grejna tela mogll bili u zoni pritiska pa Ce bili ispunjcni vodom (u praksi se koristi naziv "polopljeni").otvor./ 8..c ne horizo nl a lnc mrele .:ana Serna go rnjcg razvoda ali sa nisko polozenom .vetrel/a rev. kond e nzni verlikalni vodovi sc splislajll do nisko polo7.6).. ..l0..c PRO} E1CIOV·1 N} Ii POS7RO} EN}A 7. c . Slicnn kilo kod donjeg razvodil...veza vertikalc odozgo) 17. pri Ccmll je nivo kondenzala u njima iz nad vis ine vod e II kollll.. Sliviinje kondcnzala II pojedinc vcrlikale se izbegava prikljuckom vertikalc iz gornjcg dela razvodnih cevi II vidll luka.4 CENn~>1 LNO G RElA N} /~. b . c I I I I --v-f=" b t: I I _~-. pa neee dobijali pam. POVRATAK KONDENZATA U KOTAO Najpollzdanija rdc nja za vracanjc kondc:.. Ovakvi slucajevi se resavajll na taj nacin sio se kondenzat ne vodi direklno u kOIlove..mokrom kondcnznom mrcZom... Zil dovod i izl'lz vazdllh'l iz poslrojenja prcdvid e na jc velrena ccv sa otvorom za vezu sa ill mosferom... vee prelhodno 1I skllpljac D kondenzala u vidu rezervoara (slika 17./ /.2 bar) a grejna lela SlI visoko iznad nivoa vode 1I kotlovima..- '1 I~ I 1 1 t1 ! : I I I I 0 1=--- ~I I I I Slika 17_5 SCilla pamog grejallja sa gomjilll razvodom i lIisko p%zellom kOlldellZllolll mrezom: (a . I 1I ovum sillcajll se vrsi odvod njavanje horizonla lne pa rne mrdc spajanje m krilja horizonlalnog razvounog ccvovoda sa kond enz nim.T . kondenzat ce se slivati direktno 1I kOllove bez ikakvog posrcdnika.zata II kotao Sll ona u kojima kond e nzal olice prirodnim padom.. To se dogada kada kOllovi rade sa niZim pritiseimil (O. Ako se iz nekih razlogil usvoji viiii radni prilisak pare.

profesors masinskog fakultet a.\'rcdslvom rezervoam Povra lak ko nd enza la iz rezc rvoa ra u kOllovc vrs i sc pomocu pllmpe. razme njivaei toplo te.17. ----. Pe tlj a elc luje kao vodeni zatvarac. oda kle kond enza l prirlldnim padom o lice II kOllove.a nije u vezi sa a lmosferom pa nema razlike priliska. PA l va GREJANJ£ NlSKOG PRlTlSKA -1 15 dobija kond cnz na mrda koja nijc 1I dirck lnoj vcz i sa kollom pa neci bil i " po lopljena" i grcj na Icla mogu bili na isloj visini kao i kol lovi. Naravno da laj meclll-rezervoar mom bili loliko iznad nivoa vode u kotlu da raspolozivi hidros lalicki prilisak budc dovoljan da savlada nadprilisak II kOl lu i olpo rc u vcznom ccvovodu .6 Vracallje kOlldellzala /I kolao pO. U 10m slucaju kond e nzna mrez. ko rist e. Ukoliko se aparali koji korisle paru na laze blizu kotlova mogu se poveza ti dire klno sa ko llom i radiee bez smelnji iako su u zon i pritiska. se uSlavljaci pare a jos ccSCc ccvnc pet lje (slika 17. O vako vrabnjc kond cnza la je bolje rc sc nje od dircklnog prcbacivanja kondcnzata iz prvog rezervoara jc r jc punjc njc kolla ravnomcrnijc pa su oscilacije nivoa vode u kotlu male l . Oa bi se omogueio izlaz vazeluha na ko nd c nznoj ecvi se poslavlja automalski ventil za ispuslanje vazduha koji propusta vazduh a zatvara se pri nailasku pare . grejaci za vazduh ild . pa i nize od njcga.). koji predavao predmci G rejanje i provelravanjc od 1962-1979 godine. i nc propusla vazduh. vee i u kondenz nom vodu i u pa rnom vlada a lmosferski prilisak. vee prvo u jedan visoko polozc ni rezcrvoar S. Stika 17. Za povralak kond e nzala iz veCih pOlrosaca pare (bojlcri za pripre mu lo ple po trosne vode. Ukljucivanje pumpe je po pravilu aUlomatsko po moeu ko ntakta sa plovko m koji se llsposlavlja eim nivo vode u glavnom sa birniku ko nd cnza la doslignc odrede ni nivo. . i to najeesce ne dircklno.7). pa ee nivo vod e u ko ndenznoj cevi bili skoro isli I Prema lekslu prcdavanja Milorada Uroseviea.

.f------- '-- --. 1I zavisnosti od duiine vodova od kotla do.-- a.2 ..8). najudil Ijc nijcg grejnog tela.Q G R£JA NJE ka o i u kotlu .0. .05 do 0.ruclIju se sledeci pritisci pare nil izlazll iz ko tla.g voda : .05 . r --.0.5 ba r nadpritiska.-------1- ----..7 a.faca pare i kotfa 17. SUku 17.'"""""""""""""""" L..200 -300 m 0.0. Po iskustve nim podacima pre po. UPUTSTVA I PRIMERI PRORACUNA Pritisak pare 1I postroje njima za grejanje parom nisk og pritiska krece sc u granicarna od 0.2 bar .. -.8 Direkllla veza polro. Todom"ic I'UOJ EKIO I :'INJ E POSTROJ ENJA Z·1 C ENTRA Lt. Mil ia raz lika POlil:c od pada priliskil koji posloji u rilzvodu pare (s lika 17. '-- .·116 I].3 bar .do 100 m 0. .1 bar -100 -200 m 0. Stika J 7.5. "..1 . 1-----::: x- l!. u zavisnosti od duzine najduzeg parno..

moze dolazili do sumova 1I postrojenju i hidralllicnih lldara.005 m/m 17. lako i kod pamog grejanja. Koel oba sislema razvoda.ie oel proracuna prikazanih za vodcno grejanje. pa se na osnovu loga odredllje jeelinii':ni pael prilisak R za kolo najnepovoljnijeg (najlldaIjenijeg) grejnog lela: .duZina pamih vodova { (m) . lz istog razloga nemacke norme daju granicne precnike za pojedine kolicinc toplote koju nosi para (tabcla 17. povratak kond enzala priroelnim pule m moze bili kroz visoko poloze nu (suvu) iii nisko polozenll (mokru) kondenznu mreill.:cim vrednostima za R. Poslrojenja parnog grejanja izvoele se sa gomjim i donjim razvoelom. koel parnog grejanja napor se trosi zakljucno sa grejnim lelllm.potreban pritisak ispred venlila grejnog tela .1'2 .002 m/m.pritisak kotla . maksimalill1 nagib iznosi 0. Povralak konele nzala u kOla o 051varuje se silom tde iii pomoeu pumpe. Horizonlalna pama mreia polaie se sa nagibom koji ne sme d a je milnji od 0. prorai':lIn cevne mrdc se ne razliku.67(Pl . Dok je kod vodenog grejanja 'napor bio polreban za strujanje vode kroz razvoelnu i povralnu mrezu.plozivi prilisak PI .:nti mes nih olpora ocIreduju se islo kao i kod vodenog grejanja.1). raspolozivi napor sc lrosi za Ire nic u pravim delovima ccvi i za savladivanje mesnih olpora. Prilikom proraclIna treba voditi raeuna da 1I lIsponskim voelovima u Kojima para i kondenzat imaju suprotan tok. Prema tome. kao raspoloziv napor za dimenzionisilnje cevne mreie od kotJa do venlila grejnih lela prcoslaje: H = P .67(p 1 . a s obzirom na suprotan smer olieanja kondenzata. odnosno 0.5.ra<.17.2000 (Pa) Kao i kod vodenog. U prelhodnom proracunu uzima se ela sc 67% oel raspolozivog napora lrosi na lrenje II pravim elelovima revile mreic. KocI cevi koje imiljll nagib slIprotan loku konelenzata . potreba n je napor ad oko 2000 Pa. veee su brzine strujanja pare.1I). PAlmo GREJANJE NISKOG PRn'ISK~ -117 Da bi para prosla hoz ventil grejnog tela i usia u samo te lo.1. Pri vl. a sovjetske norme maksimalne brzine strujanja pare (tabela 17.1'2) I Naknadni proraeun treba cia da slvami potre ban napor. .02 bar. Proracun parne cevne mreze Ako jc poznal pritisak pare na izlazu iz kOlla. Koeficijl.P2) .za trenje 1I ravnim delovima mreie O. vrednosl za R ne treba da prede 100 Palm.jcdinii':ni pad pritiska R = O.

5 5 1. Ako lreba izvr~i li proraclIn ccvnc mrczc za pos trojc nje za kojc nije zadat pritis<lk pare.avis nos li od kolicinc toplole (W).. cev na mrda sc dime nzionis e. l'l i ' 31400 43500 39.fI8 B.ore ( m/s) j. Z" taka dimenzionisanu cevnll mrcZu iz racllna se potrcban napor na osnovu kog<l sc usvaja prilisak u kotlu. Proracun precnika cevi Postll se pre thodnim proracunom dobije jedinicni p ad pritiska R.. 17.5.. 2384 10 326800 204 338430 465200 235 46 1710 63 150(J 2SI) 2198 100 .ll .2. Nairne. prelazi se na t'drcdivanjc pre thodnih prccnika pomoeu labelc VII. koeficije nti mcs nor o tpOr<l odred ujll se tak ode prc ma tabcli VI 1I dodatkll.I Prccnici cevi za parnc vodove Prcrnik CC\'j Il nrizonl nlni vodnvi Vc rti kJ lni vodovi 1I 7.NO GRFJANJE Tabc la 17.5 mm 27900 38840 1110. vod eci ra clln a 0 podaci ma iz tabe la 17. 17.3. Dimenzionisanje kondenznih vodova Cevi kroz koje se odvodi kond enza t ne proracunavaju se.. Todoro .'! " 50mm vcCi od 50 mm 30 30 15 17 20 20 U nak nildn om proracunu .5 nun 56990 78730 11 3 88 IloriZOIl13lni vodovi Vcrtikaln i vodovi 603600 825730 102340 140720 137 76S740 1052500 129100 177930 150 978 100 . pos to sc precnici cevi nc mogu smanjivati ispod od rcdene g ranice. k'iko nedostaje podata k (1 ras po lozivo m pritisk u.S ..5. .Il Maksimalnc brlinc pare Prcl"nik ("cri ~'2" ~/I " \I zllvisnosli od prccnika ccvi MHksimallUt IJrliOlt .ie poznat pritisak ko tla pi! proracun bazira na jedini cno m padu priliska.' PROJEkTOVrlNJE I'OSTROJCNlrI 2. prorilclIn vodova najne povoljnijcg grej nog tcl a se nes to razlikllje. 200000 275630 IBO 1575900 . 3721600 - Tabela L 7.[ i l7. Za pro racun vodovll za SVll dru g" grcjna te la sad a . jer tek treba odrediti pritisa k pare II k(ll lu . Pri lome treba voditi racuna cia jt: izracunato R ustvari srednja vrednos t jed inicnog pada pritiska i d a treba precni kc odrcci ivati u glavnim deonicama (onim koje su bliZe kotlu) prema veeoj vrednos ti N.-1CENTR·1 l. preostajace neis. koji se na laze blizu kOlla. pa Sl' visak priliska prigusuje prethodnim doterivanjem o rga na za reglllisanje.1I!.. koji se tak odc ne nlzlikuje od proracunil vodenog g lT janja. (" II I " Prccnik ccvi Horizontalni vodovi Vcrlibill i vodovi Prccnik rl!vi 1/2" 2320 3250 57 75000 103390 (25 3W 5230 7320 (.l osmcrnll ok 14 II! 0k suprolan 1 10 12 14 I" 1'/~ " 22 23 25 I '.koris· cc ni pritisa k.! 1011 0 13950 70 21510 29070 82. 279 1200 . vee se njihov precnik usvaja na osnovu paciataka iz tabele 17. Kod parnih vodovCl grejnih telil.

300 3.445 52.1 bar.081. 160 366. Uz kolicine toplote dllla jc za svaki precnik i brlina strujanjil pllre.275 581. (W) 4650 6980 32.550 697.151.526 IXO.046.700 1.300 3 14.560 872. Prema tabe li VII.302.265 436.950 1.505 494.500 2. Proracun cevne mrdc postrojcnja kod koga nijc poznat pritisak pa re u ko tlu . kolicina loplote kojlt nosi para jc Q = 6490 W. 60 79.950 250. s= Primer 1 Ocl recliti po treba n napo r za strujanje pa re kroz cev precnika 3/4. U tabe li VII dat jc precnik cevi i jcd inicni pad pritiska u zavisnosti od koli cine top lo te koju nosi para .750 1. ba zira na iskustve nim poclacima i prikazan je u prime ru broj 1.345 546.500 1. takod c u tabeli VI.590 48.6 16.279.453. Kod go rnjeg razvoda moze sc predvideli ci a se vertikalni voclovi izclvajaju iz horizo nl a lnc cevi odozgo.744. U isto m po lju nalaz i se podatak za brl.300 1.500 872.800 1.750 988.300 17.950 51 1.045 372.046.250 2.750 2. II Zil koeficijenl mesnog o tp o ra l.250 1.150 581. 125 290.850 145.610 1.000 1. 7.010 98.500 2.744.pre ma ma njim R. a zbir koefidjcnata mesni h otpora iznosi 3. Na lazi se kosa prava koja oznacava brzinu strujanja od 12 mls.200 Koe ficijcnti mes nih o lpOra odreduju sc prc ma tllbcli vr.1 04. .070.950 1.221. 15 1.093.750 1.79 1.300 2.f19 dok za os ta li deo mrde .050 3.326. a vrednosti za Z dal e Slt u zavisnos ti od pritiskll i brzine slrujanja pare.520 32"<.345 366.700 1.570. u kolo ni za precnike 3/4 traii se polje sa kolicinom toplote 6490 W.040 46. Duiina cevi je 20 m.605 .250 1.750 1.800 697.500 872.5.1 bar.453.560 20.'anje kondenza t. Tabcla 17.046. kako bi sc izclvojila para iz kond enzil la. Za pritisak pa re od 10000 Pa odnosno 0.375 93.080 116. U krajnje le voj iii clesnoj kolonr dobija se podatak za jedinicni pad pritiska R = 80 Palm.453.279.inu strujanja pare v = 12 mls.275 1. apsolutni pritisak je 1. Na orclinati se clobija vreclnost Z = 47 Pa.720 250.750 133.bog loga se na kra jlt horizo nl alne mreic mo ra preclvicle ti oclvodenje ko nd enza ta.400 1.111 Prccnici kondcnznih vodova kod parnog grcjanja Prei'nik d (mm) Visoko poloieni vodovi Verlikalni Horizonta ln i 13 20 25 32 40 50 (57) 60 70 (76) 80 (8S) 90 100 Nisko Iloloieni vodoyi Horizonlalni iii verlikal ni 1 :s 50 m 50-100 m I> 100 m Kotieina 101110le odDlela od pare Z8 obrozo.453. Na dijagramu za gubitak pritiska Z.335 29.745 120.075 81.930 9. Pritisak pare je 10000 Pa. na apscisi se nalazi me rodavita vertikala za zasicenu paru ciji je pritisak 1.700 2.550 4.855 203. To je put dll se dobije eko nimicna i ujednare na cevna rnreza.918.4 10 25.1 bar. PARNO GRElANJE N ISKOG PRlTISlV1 .060 738.045 755 .550 494.17.850 72 1.

prolaz dold= 1 wpl.5 Pa Ukupan napor za zadatu deonicu treba da iznosi: H = 20 x 80 + 164.0 .unakrsno odvajanje.T raeva..8 LQ 2.=O.3 . prolazdold=O. odvajanje.zasun !U 2. slvarni napor za savladivanje mesnih otpora iznosi: Z = 47 x 3.64 deonica 6 . proia? 0.8 deollica 3 .0 deonica 2 -T raeva.2 kolena .5 Pa Primer 2 Odrediti pritisak pare u koOu i dimenzionisali cevnu rnrezu strujnih kola grejnih tela x i y.8 o 0.5 = 164... Duiine deonica upisane su u formular za proracun cevne rnreze.5 WJW = 0.5 =1764.l 3.kOlao (sarno izl az) .8 wplw=1 deonica 7 -T raeva.16 .4 0. odvajanjc prolaz wolw = I deonica 4 .koleno 1.T raeva.1 1.dva luka deonica 15 -T caeva. Horizontalna i vertkaIna cevna rnreza dale su na crtezu sa svim pOlrebnim podacirna.2 0. Postrojenje je izvedeno sa donjim razvodom i suvom kondenznom mrezom Prcglcd mesnih otpora: deonica I .7 0. odvajanje suprolan smer WuIW=O.8 1.78 -Iuk .izvijeni komad 0.76 .0 deonica 5 .Odvajanjc prolaz wplw=O. ako se postrojenje zagreva parom niskog pritiska. odvajanje suprolan smer w"lw=O.una!usno odvajanje.5 3.5 1. suprolan smer odvajanje Wo/W=O.420 Po~to B. za koeficijenl mesnog otpora 1.Todorovic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRA LNO GREIANJE je Z = 47 Pa.0 Q.9 dconic.T raeva.

.Q 2.unakrsno odvajanje... 01 g0 T I I I j r-.q0 0 -~ ~~ 1'<1' --Q0 0 2900'."". I SlikiJ 17_9 Sema uspoIIskih vodova . .-.3 3500 T o T 3500 X 2300 Y 1 I . suprolan smer odvajanje worw -2 luka 0.75 1 WulW = 0. .TraM.. PARNO GREfANJE NISKOG PRIT ISKA 421 1. prolaz duld = 1 W". i -. zaSlI lI deonica 17 .2 deonica 18 unakrsno odvajanje.75 deonica 19 .-. ! I .W =0.(#0 2900 01 ~0 T I rl T -(#- 2900 - 1150 ®~ T I I@ I I I T 1150 I -<#-+ I 0L ------- 18600 --~ ~- 11500 --.td = 0.3 l.J 1.17.85 0.6 =I 1.kolcllo . prolaz d. 2300 ~T .T 2900 2300 1T I ®2300 I r>.6 .0 Q.

05 bar. Prethodni proraclIn vodova grejnog tela Y: .1 dcoollicc 15-19 · za trenjc u ravnim del ovima · dui ina deonica 15· 19 .raspoloiivi prit isak · prethodno utroscni pritisak u deon ici I · preostaje Z.67 x 2194= 1470 Pa {=2 1 m R = 1470:2 1 = 70 Palm Kondenzna mreia Broj deonicc KoliCina topl ote oduzeta od pare 3500 7000 12800 18600 35000 52000 81000 2300 4600 9200 11500 29000 prcenik eevi (m) 13 13 20 8 9 10 1I 12 13 14 20 21 22 23 24 25 32 32 13 13 20 20 20 25 .--I I <0 0 r I I I I I 18600 1.10 Horizolltailla cevlla mreia Na osnovu proracuna vodova najnepovoljnijeg grejnog tela x. TodOf"CJI'ic PROJEKTOVrtNJE POSTROJENJA ZIt CENTRALNO GREJANJE o r 1 o --. usvaJa se pritisak pare u kotlu 1.-122 8.:x..jedinieni pad pritisb 5000·2000=3000 Pa 806 Pa 2194 Po 0.::_ . \!V SHim 17.

pnK:nik cavi d NAKNADNI PAORA¢UN SA PAETHOONIM PAE¢NIKOM SA PAOMENJENIM PAE¢NIKOM CEVl RAZUKA (mm) w (mJs) A (palm) I ·A (Pa) ~~ I 3. 3 . 11 SOD 9200 4600 2300 6.0 57 SO 70 350 .0 3.6 2.5 3. .' " '" 0.S 1. .2 0.0 7. . p. 1 2.0 1 " ".h) ~.8 6 7 1 30 ". Napor ZI grejno lelo . Parnl vodovlgrejnog tela X • I 22. 3000 p.0 " '50 77 22 26 0.~~~ - . 56 I1S 0 10 3 11/2 1 1/ 4 1 1/4 " " " 9 9 7 SO 350 .5 1. 5.0 7.6 0.0 1. p.D (p. 20 14 "" sooo + 803 " - 2651 p.8 0 Z (Pa) d w (mJ.) I A (Palm) m I· A (Pa) (mm) k ~~ 0 Z (Pa) p I· A (n. S 3.) Z (p . 10S 26 ~ I·R+ LZ - . ~ •••nl protok protok f'i) (kg/h) ~: I(m) d Preth. 1/2 1 12 9 9 115 "8 60 9 " 60 56 " ~ I'R+~Z- "" + 812 2575 p. 2000 4651 Parr"\l vodovi grelnog lela Y AaspoloIM napor UlfO~no 2000 350 u deonicl 1 " " " 11 29000 7~ 1 1/4 100 70 SO 700 '20 1.3 182 94 .) • b . .90 70 3.0 10._ • 811)00 2 52000 35000 S 12800 7000 3500 .S 1.IZPlANA MAm Top!. .S • h ) " q .

toplotnih preuajnih staniea (tzv. DALJINSKO GREJANJE 18. u okviru daljinskih sistcma grejanja. Efikasnost pojeuinaenih korl ava koji su uvek re:lalivno malih kapaciteta jt: uvek manja od onih vcCih snaga. tako i uslccl dnpremanja goriva i kasnijeg oclvozenja sljake ako se koristi uga lj. invcstieiona ulaganja su velika. uglja ounosno ulja za lozenje iIi Illazula. u moguenosti koriscenja jeftinijeg goriva. sa zajedniekim izvorolll toplOle i njenilll razvodjenjcm uo svakog potrosaca. kako zbog dima i ostlih produkata sagarcvanja. moguenosti preciseavanja otpadnih gasova prc napllstanja dimnjaka i doprcmanju goriva na jedno mesto koje jc obieno udaljeno od zgrada u naselju. boljoj kontroli sagorcvanja.. a sve to uz manju opasnost od pOZara. ku cnc podstaniee) i grejnog postrojenja sa svojim eevovouom i grejnim telima u samoj zgradi. koriscenje: so psl vc nog dimnjaka i izdvojeni prostor za sljaku aka je kotao na cvrsto gorivo. eevovoda za razvod toplotnc cnegijc. Prema lome. prednoS li daljinskog sistema grcjanja su u veeem stcpenu korisnosti u proizvodnji toplote na jednolll zajcdnickom mcst ll. Autor poglavlja Daljinsko grcjanjc jc diplomirani masinski mzc njer Petar Vasiljevic iz . manjim zagadenjima iIi bar zagadcnjima koja sc mogu znatno smanjiti povoljnom lokaeijom kotlarniec. pojcdi nacn<1 grejna postrojcllja sa svojilll kotlolll i dimnjakom. ve liki su izvori zagade nj a okolnje:g spoljnjeg prostora.18. pa je svc to uovclo do snabdevanja toplotnom cncrgijom naselja.1. A to povlaci izdvajanje pros lora za lage rovanjc goriva.6eogradskih elcktrana" 425 . Uvod Pojedinacno zagrcvanje: ohjckata sa sopstvcnim centralnim grcjanjcm paurazumcva da svaka zgrada illla samosta lni izvor lOplolC. U nasdjillla sa vcCim brnjem objekala. Medutim. centralizov<lno. veeu sigllrnosti u radu i laksc i strueuno odriavanje. Sistem daljinskog grejanja so:: sastoji od toplotnog izvora.1. reolla i gradova u cclini.

nukle ra na c nc rgij a . ugalj .1.2.TOI ~·I 'JI: I'O~ TROJr. Izvori toplote T o plo tn a cnc rgij a se proi zvodi u topl a na ma iii u te rm oelcktra nam a. mazut. u kojima sc prima rni nos il ac to plo te tra nsformise pre ma po tre bi pojedinih po trosaca da bi sc odatle razvodi o kroz sekund arni ccvovod.-116 Il. biogas i tolotnc pumpe.!. Prema nos iocu to plo te mogu bili sa to plo m iii vrc lo m vodo m.1. Daljinsko grejanje u Evropi Tc rmi cku ugodnost u SVllfll i ivOlno m prostoru putem d aljinskog grejanj a danas kuristi u Evropi preko 100 milio na Ijudi. Ako se vrii i same proi zvoJnj a toplo tn e e ne rgij c.4.3. em:rgija vode ali da nas i gcote rm alna i sunccva energij a. Pre ma vrsti po trosaca i njihovoj lokaciji de le se na greja nj t: naselj a iii IZV. 18. I'IWJE. 18. uglavn o m zbog grcja nj a i pripre me tople po tros nc vode. o nd a se kori sti na ziv "gradsko" daljins ko grcJa nJ e. prcdstavlja se kunda rnu cevnu mreiu. Kad a se na istom mestu pro izvode toplo tna i cle ktri c na cncrgije.NJA ZIt C£NTRAL" 'O GREJA NJ£ 18. uve k prt:ma osnovn im ka rakte risti ka ma odrcde nog sistc ma. na industrijskc i grads ke siste me. a kao toplo tni izvor se ko risi gas.:nos loplo te. iii parn a da ljinska gn:ja nj a. r . Us led razlicitih klim a tskih fa ktora .x/oral'.!. o nda sc radi 0 tcrm oelektranam3 (TE-TO). bez obzira da Ii sa vodo m iii pa rom kao primarnim fluidim a za pn. radijato ra iii bojle ra za to plu vodu . Cevna nUcZa toplovoda kojo m se pre nosi fluid do obje kta koji je prikJjuce n na da ljinski siste m prcdstavlja prim arnu mrcZu a cevovod od podsta ni ce do krajnjih po trosaca. G ranicno mes to primarn e i se kunda rne cevne mrcie su p ods ta nicc. Podela daljinskih sistema grejanja Podcla da lj inskih greja nja sc mo zc izvrsiti na vist: naCi na . U svim po me nutim slucajevim a poveziva nje sa sis te mo m J a ljinskog tra nspo rt a toplo tne e nc rgije se izvodi dire ktnim (ne posrednim) i indire ktnim (posrcdnim ) spajanjcm sa daljinskom mreio m. Kada se snabdcvaju to plo tn o m e ne rgij o m gradovi u celini iii bar njih ovi veci dc lovi .1. Od tog hroja jeJna cctvrtina iivi u ze mlj a ma Ev ropske Unij e ( EU) it tri celvrt ine u cc nlra lno/ istocnim ze mlj a ma (CIE). daljin sko grejanjl: jc vi sc u prime ni u ccntralnil11 i scvt: rnim delovim<l ko ntine nta ncgo u juznim. Industrijski da ljinski sis te mi podmiruju po tre be za odvijanj e tc hno los kih procesa u pro izvodnji a uz to i za greja nj a fa bricki h sta nbcnbc nih nase lja koji se uvek gr ade u najblizoj o ko lini ind ustrijsk ih objeka ta. . blokovske siste me sa izvoro m to piote u jcdno m izdvoje no m o bje ktu .lop lani. o nd a je rcc 0 to pla na ma (TO).

naraV110 sa nap r. u Beograuu 45%. sislcmi su puslcni urad 196 1.:ni II lo ku .:nlL o.: EU najvisc korisle xao gor ivo ugalj 34'lr i prirodni gas :. goclinc u Ncmackoj u "idu hlokovskog sis lcm a i korisccno jc z. U zcmljama elE uccsce daljinskog grcjanja sc kn.:sla d:iljiTl. gr.:lasku vckova. "Vog poslrojenja . glld inc u I3c ograd u i Novom S2UU a 1961.:!":! ra zvo j sis lem.gles kol un 5USi u Fin5koj. Na pn. kog ratil j os 5 vc'likih gradova slcdilo jc ovaj primc r. preko 40% ' u knrisnici daljillskog ~re j:lI1j a.. Od manjih m<.ik porrosaea prilJjuc. Da nas se 52 grJua u Srbiji grejc daljinskim sislcmlma grcjanja..11 SVI'I .: j1l. lc nj ega ci:.ic 11:>74.. a 5vakako i da hi se pDStigao vt:Q slcp.1.~berg (Danska) pri ccmu jc bo gori\'o korisecn gradski olpad.. gouinc u Drczd. Naj.!\.. I.j a njro u Novom Sadu. Pf\.4 % godisnjt: wbddeno jc u Austriji.\ snahdcva nj c lopotnom energijom gralhkc bolnice u Bonu. .Jl nog zagaucnja. Do prvog sVcl." u 1·.:'.~ko grcjanjc jt: najzas luplje nijc u Boru sa 5() ty" i O brcno\'cLl sa 80% prik!ju":cn ih SiamOCilih objebla lih gracinva. Zasloj u ral:Yoju sislema jc bio 10k o m r ve lsko:. pnrodni gas 33 9C a obnovljivi izvori svcga 1% .k og grcjanj" 1904.llg rat" . a snahuevan a je novo iz~ra ucnJ bolnica. vim Zt' :~11jil lll .:n iskoriSccnja ova J.. i 11<.. 41 7 Prvo poslToje nj. 18. UzimajuCi U obzir ukupno slanovnislvo.! L1d(. godinc u Subotici i KragujcvClI .c1n'1 po.18.: i c lcklricnc e nc rgije.~ i Kragujc\ LI 20%. Dri:Jn. r.lllpIjcpj i obno\'lji\'i izvori sa 11 9(·. Najvece p ros ircnjc <ld 7. snabckvalo same clcktricl10m cnt:rgijom iz iSIng p05lrnj c nja . cak 6(lc ( SllJmOCnog fonda.JI :l.~log . Daljinsko grejanje u Srbiji Primcna daJjinskog grejanja u Srbiji dalira tck od pocclka ~l:zdcsetih gouin a pro.:janja 1I Evrup i izg raucno. god inc.lr"jcnja d:dj im:ko.! gr"janj a I"Jdi lo siron' Enop<!. dok II zc mlj a ma CTE uga lj 6ni 48" ~ udela II celoh pn oj pOITosnji.r ira i7111e tILI I '. nastilje i daljins ko greja njc 1I grauu Fn:dcrick. U ~k:or" ..'. Ovaj sistcrn jr nas lao prVC nslYCnO Wog jaYne bczhcdnoSli i srn a nj enja 10k.t bi polom do 1930. a jos 1.no jc na sistcm daljinskog gr. ).'i "hjekala 51. D/ lUINShO GRJ:L I IJI. Na taj naei n climinisa na su loka ln a lozis la iz bol ni ckih prosIOrija pa jc malno podignul nivo hig ijcne.' ~\..-anasct viscspralnica 5C snabueva lo IOp lo ln o m cncrg ij orn iz kombinO\'anog poslrojcnja za proizvodnju lopl o lm.. uuco dosriic i ')()'/. Nisu 35 <.: cc 00 12'k LI Hrvalskoj do 71!'?r u krajni i Lcloniji.5. Prvi siSICJl) gradskog daljinskog grejanja pocco je sa rauom 1900.'cka.. sa izuzelko m Isla nda sa f1(icl. a li SLI za.. pojcdinim urbanim ZO ll a llla (lvog regiona.1 '. Tokom ohna\·ljanja gradova ko ji su porus<.: daljinskog gn. gooi nc prckn 21)0 pO..1(lc:ni SLI novi iii proSirivani p()~lOjeCi sislcmi daljinskog grejanja.Inijom leh· nologijom.l i povccavanjc broja potrosarn. C zapadnoj E"fOpi ucescc ualjinskl1g gn:pa ia \':. 1 BudimpcSla prati trc nd i uobija prvi sislt: m daljin...

km teg GWh/a Od ukupne prikljuene snage potrosaca od 6 000 MW. Ukupna prikljuena snaga potrosaea u Srbiji Kapacitet toplotnih izvora Ukupan broj kotlova u toplanama Duzi na vrelovodne mrdc Broj potrosaea . Tabcla 18. U to ku je izrada dokumentacije za Valjevo a sprema se i modernizacija sistema u Kragujevcu. Nisu i 8eogradu revi talizacija jc zapoecta 2001. 70% (4200 MW) se odnosi na stambeni prostor a 30% (1800 MW) na poslovni prostor i jayne objekte (skole .180. e ne rgiju Stanovi prikljuee ni na daljinske gradske sistemc St anovi sa grejanjem na drvo ugalj i slieno Stanovi sa industrijskim pogonima sa grejanjem na gas I 3.II). Todorol'lc PROJEKTOVANJE POSTROJENJrI Z4 CENTRA L NO GR£JANJE Kao gorivo u toplanam a u Srb iji najvise se koristi gas (56% ). godine.ns II.000 970. obdanista. godinc) Ukupan broj sta nova u Srbiji Stanovi sa grejanjem ne cl. 4. Karakteristike daljillskih sistema Srbije l. tcena go riva (23 %) i lIgalj (21 %).000 180. 6.II. U Novom Sadu.000 Tabela 18.) Akcija prikljuccnja novih potrosaca na sisteme daljinskog grcjanja u Srbiji jc zadnjihi godina veoma intenzivna.podstanica Potrosnja goriva Proizvedena energija MW MW 6000 6600 732 1600 11600 550000 6200 2.000. . (tablcla 18. bolnicc. 5.1. 7.000 industrijske 100% 31 % 23 % 40% 6% 670. Statisticki prcgled daljinskih sistema u Srbuji (podaci su iz 2000.000 1. domovi zdravlja i sl. 3.

U. 8a Negotin Bor .. cirkulacionim pumpama. GrodQvi u Srbiji sa daljinskim sistemima . • Kr Priboj • H~a Varos K"ja~ev Nis •• Kruseville • . rezervoarima goriva..G.' -12<) PozarevOlC MC'tj~anpek o. Novi Paz • Les ovac • ~ ~itrovica Pristina • Slilw /8..1. fJ.1 Opisi sistema Osnovni delovi sistema daljinskog grejanja su: . ~ ZiJJ" e CUtl • ~ Plu.Milanovac ~ KosJen. SISTEM DALJINSKOG GREJANJA (DG) 18.2.toplOloi izvor sa kOllovima.i:icc C a c a k . . poslrojenjcm za pripremu vode i odrZavanjc pritiska. dna . grejanja 18. .lA NJI.2. dimnjakom i memo regulacionom opremom. Jag dina .Basta .c • Kraguit vac _ _ ~ .vlja Prijepolje '. IIJINSI(O ( a l!. .18.

uimnjaka i rezcrvo ara za go nvo. sto jc od posebnog znaeaj a u graclovima.: (i. Uproscena sema sistema daljinskog grejanja Pre do nose nja odluke 0 priklj uee nju na s iste m da ljinskog grejanja analizira se eko no mi enost sis tem a a ona najviSc zavi si od gustine toplo tnog opterece nja koje se izrazava pre ko snage po trosaea p o sta mbe noj povrsini (MW/ km 2) iii s nagom potrosaca po duzini to plovoda (MW/km ). od nos no u bc to nskc ka nale pod zc mlj o m. Kotao 2. .kucno grejno pos troje nje.-od . Razdclnik 7 J 4 3 2 3. razvodi to plo tu ka grejnim te lima iii spre mniku potros nc to pic vode (se kunuarni deo d aljinskog razvoda ).zgrad a.ecv na mrda kojo m sc e ne rgija u ohli ku VTe le iii to pic vode razvod i do po trosaea .2. njihove tc mpe raturske razlike i pritiska. / adoI'O I·it /' /WJEKrOVA. 6 5 1. . Sabimil. fzbm param c ta ra u si stc mu grcj anj a zavisi pd temperature razvodne i povratne vod a.·no fl. lll 11gll cnost koriscc nja jdtinijih e nc rgcna la (mazu ta i uglja). Poh'osaci :'i.wp lovodi . lu. . usll: Li a prostllra u zgrad a1ll 3 jcr nl:ma kOllarnice. n laksan o nu rz<i \'a l1jl' i pro tivpo7. koja toplo tnu e ne rgiju iz toplovo d a (primarni deo razvoda) prcdaje kucno m grcjno m pos trojc njll . EksJlanzioni sud Stika 18.to plotna preuaj na sta ni ca. Analizira sc i maksim alno to plo tno opterece njc u to ku jcdne grejn c sczo nc ka o i god isnjc iskorisce njc proizvodnih kapaeite te izrazcno u casovim a rad a Cevovod nc mrde se pos tavlj aju bez ka nala sa nadze mnim vode nj e m iii se polazu dirc ktn o 1I ze mlju .t. Cirkulacionc JlUI11Jlc 7.YJI: f'OSTROlENJI1 ZA CENTRALNO C f<l:JANJE ..<J rn a si~ lI rnlls t jc:r sc struenn llsoblje na lazi 11 :1 icd l1 <'1ll I11c . Prcdnosli daljinskih sislcma grcjanja: • • • • • nc ma po tre be za transpo rtom i doprc manjem gonva clo pojcuinaenih zg rad a. vcea pognnska sigllrn os t upo trc: bo lll vise knll ova na jeclnom mcs tll. CcYo.

u ko mbin ova noll1 procesli proi zvod njc loplo lne i c h: ktr icnc c ne rgije pos lize sc najbu lje iskur iscenosl gnr iva. Toplotni izvori . dovo ljnc jc visine..] vo da lempcra lu n.proizvodnja toplote Pos troje njc za pro izvodnju lop lotnc e: ncrgij e . u pojcd inil11 slucaje vil11 a i do 15 km . elos ti za n broj sati godisnje g trajanj a je 1250. manj e zaga dc nj. mn oge: oko lnost i na l11 ceu po trcbu za uda lj ava njcm to plana 1I od nosu na gra dska jczcra.Ig. Osim toga topla ne im aj u e le ktroc nc rgt:ts ko poslrojc nj a iz koj e:g se na pajaju d c klri c ni urcd aj i u nj oj. • • poslOji mogucnos t spa ljiva nj a gradskog sJll cCa kao izvo ra toplo le i kao i korisee nje ob novljivih izvora top lo le..: ma ru zi vCl rova 11 izgradcn je kau i to plan a va n sla mbc nog del a grad.:ntralnog rcgulisa nja (C log S i ~ l .tlJplana.2. U Beogradu i clrugim gracl ov im a Srhijc broj sa ti lraj a nj a o pte rcee nja.: m a u S<1m oj to plani .b roj sati traja nja o ptc re: ec nja " (ko licnik ukupno proizveelc ne godi snjc to plo tnc cne rglJc I zbirnog ka pacitc ta to plo tnih izvora ) koji sc izrazava u casovim a. l z eko no msk ih razloga . vr.1500 h. -131 • • moguenos t c. preko 110 °C kao i pa ra ni skog od nos no visokog pritiska 18. Medllt im.]) . KO G /I1'-1 1 1 \'1r-. ela nas slucaj u Srbiji . e nd kOl lova koji po te nc ij a lllll e ncrgiju gori va prelVaraju 1I lorlOln ll.2. cak . prus to rija za osoblje. jc r su tad a tros kovi izradc ccvne mrde najnizi. O sil11 toga na pc rifc riji su obicno grad e induslris ki pogo ni pa postoji mogue nos t za njih ovo snabdcva nje paro l11 za tc hn o los ke potre bc i to plo to m za grcja nj e. Za c ko no mi can rael to plana i ko mbin ovanih proccsa pro izvodnj c to plo tnc i e lc ktri cnc e ne rgij c po tre bn o je ci a gllstina toplo tnog o plc rcecnj a bude: • koel novo izgradenih nase lj a 2U-30 MW/ km z • za nasclj a sa po rodi cnim kuea ma 15-20 MW/ km z o na se kreee oel 50 .: I.100 Najvecu gus tinu o pte rcce nj a imaj u graclski centri M W/km 2 a u ncki m g radovim a ca ki i 200 MW/kmz. siSle ma pll !llpi 7.. D obar po kaza telj e ko no mi cnos ti rad H to plo tnog izvora je . cle po nova nja pe pc la. radi oni ce: za odrzava nj c op rcme: . sa~!Ojl . na roCi to zhog doprc l11 a nja goriva. lokacija (op la ne: lrcba d a bude 1I b lizini po trosaea. Maks im aln a razda lj ina po trosaea je do 10 km.:1 eirku lac ijll vode i deo sa me rn o m o pre mo m i rcglll acio nim lIre:d a jima od a kJ e sc upravlj a rado m 10pla l1(:. SIO jc. izabra n i locira n pn. snabd cvanj a svdo m vodol11. izgradnj c vi sok ih d imnja ka (clo 150 m ) i sl. U savn:: me nim sistcmima d a ljins kog grcja nj a sa malim ude lo m pripre me po trosne topI c vod e ( PTV) .: ziVOlll ': srccl ine (p(l~ wji sam o jed a n c1imnj a k. skJ adiste evrstog iIi tecnog goriva kao i postrojc nja za hc misku i tc nnicku pri prc mll YOlk . IJ/lU I N. Nosioc toplo le u siste mu da lji nskog grcja nja mogu bit i topl a voda te mpe rature do 110 °C 1I razvodn o l1l vod u.

.cli h gndi n<l P' ll.)I.200. Mille/rJl' pami blok ko/rw T 109.li 100' ( 1I d:t!j ijskill1 SislclI1l1l1a.i u onLiina lll a kaua j~ I roi zvodnja toplote bila najvc ca .1 [l1L'C· i~l.lja ll S~li1Idc .: L1V ~lk" vc likl' koil ..11 I : ln~IS SV.i. Ln l ~"\l\'t. Pri nj i' hll\om i7.[){)(J lnlla gl)cihllJC S ~lg()[C\ ani'. prcdill1cnzionisa n i ncd ovoljno iskori sccn.2) i prosccnol11 proizvndnjom topl Olne c ne rgije od 6. to jc ova ci rra v.III<llll a Ilajv i ~c kori slL.3. 1'lIlIlifa/urom i kOl/la/ldllim fi li I/om sc kor is te u tnpla ll am a su: gas .I.! I . ve lo govo ri cia j~ aci:Ji.lIlll. i ~Ii'~ nn .: v":c': l""la n~ lIpm rcbljavOlju gas kan USIlOV IllJ g'lrivo. 111[1 lana u 'is u.'.1 ivi VIr. ulje za 11 . kO I i'.ZIl<1 ' ~ k Ui\ < I( 111'1 1. .ann.hnrll llcha obra lili p:lznj u na ce nt'. 'I ako na f'rill1 ~ r u NIl '1 1111 '.000 MW god isnj c.:" i p()r~d ugradcni h ('Ic klrnlill T a ) .. tls l.. Si~ttr IlLlS lI ! 'llabJcv:lljd .lVdll! ': PIOlllll"W\ ~ ~ lgn r c vanj .:Ca.' 1I ] ' rag L lfcvc'I .) ''': lranspo r 101 1l1l1gUC''1 11\li s kla d is [ ~ nj a. U rhiJ i sc II lCl pl . r llvcci POIl'lIS. 1I1:'LlIt.l~. 1\.lcnt! iii kOll1 nin. CI Il II!. )\kll-zdr . inv cst i cij~ U proizvod nju top lote su boljc i s kori sc~ n c .I'1 1_ It 1'101 11.tdu s. " <IS i lTI <lZ UI. p" ~r.:raliu .I:t k(l r i~l1 Is klIU t'IV(1 F. 11. n~ pn:lazi J OOOsati . a nd grc!ilc . ().5 IY£W ( 10 I pare na cas ).nji sist~1l1 grejanja u Srhiji sa instalisanl)1l1 snago m 1I izvor im a ad 6600 MW (Tabcla 18.!\' ~I\ ':l\i prnhkll1 LO I o! 1)li 'lli .I': lI:-I.: 2fJOJ/tJ-I \ ciiL. poic li ll .log v~ka I'I'C t(. 11 Bc:"c.l.'(lli l .'. . 6.: ga. WI kOlllo illo llol/im goriol/ikoill go.<:':la jc .\'I : nerg~nli ~ \ )ji IJIfI:/I/. Slika 18.l' ll jC i uga lj.. pred t ~l\ Ilit t:l:c ".

18.. Da bi sc obczbcdilo potpuno sagurevanj e lozivog ulj a u ko tlovim a za g repnJ e 1I gorioniku sc izvrSi fino rasprsi vanjc i isp a ravo nj c go ri va a po tom inte nzivno m c sa nj e sa vaz.2. u kome vre la vod a iz ko tla cirkulise kroz sekund a rnu di stri b utiv· nu mrefu uz prc thodnu rcdukciju tc mpc ra turc i priliska.4.duhom za sagorc\·a njc. (51. Kada sc loplola proizvodi u vre lovodnim ko tl o vim a postoje dva m og uc' l s is te m a: • • dircklan. lzgled plamella g01'iollika Prcma nacinu koj im se ovi puslupci ostva ruju . ./B. O/ IU INSKO C. Kada sc lo plola proizvodi u p a rmm kOllovim a ( kOllovi sa pl a me ni m cev ima ii i SlTTTlO<XVIli koLlovi) proizvede na ~ a r a se u p rotiv-s lr uj nim apa ra tim a ko ri s li za zagrev-anje vode.. indircklan.3. pa su kruzn i £o k pa re i kruz ni tok grGj ne vo dL: pO lpun o udvojc ni. • gonomci sa IsparavanJcm • gorionici sa rasprsivanjcm . . Slika.1 SA). gorionik koji zavis no od ko ri sce nog gor iva moze biti uljni . LZV. Ta ko dobij e nCl s mesa sc pOlpa lj uj e i sagorGva u lo z is ill kOll a. u ka m e se vrs i zag re va nj e vade sek u ncla rn ag c ir kulacionog kruga . Gorionici U proccsu proizvodnje to plotc ko tl ov i l1a teena i gasovito gor ivo im aj u lozni uredaj. post oj i vise vrsta gori o ni ka it o : . gasnl kombinovani gorionik za gas i m awt.18. lo plovodni iIi w elo od ni.U8ANJE -133 Osnovni cle me nt u p roizvod nji lo piclln c e nL:rgij c jG kOlao koj i m oZe bili rar m . kada se vre la vod a iz ko tl a vod i d o pro tiv-s trujn og a pa rata razmenjivaea toplote.

.. • rntac illni goriuni ci (....t1a zi ull lltar oLlrt:de nih vrccinnsli..c n.. a potom uvode u lozisni proSlor U go ri () niku Illora da se izvrsi stu h olje I11cSanie vazduha i gasa .~l~ Ii ·I otlo.ll-'lEH="':-=j-":":"--Ulje Tcrcijalni \"azduh Primami n...Sekundarni varouh (SAACKE) Vazduh Sf.-1 CI.1I11l''.gorio ni ci sa prcdhodnim mesa njem kada sc gas i vazduh I11cSaju unutar S.·N1.-1 1.. U rraksi sc susreCLJ dva os novna li r a gasnih gorionika : . 8rzina ubri zgavanj a vaztluh a i gasa iz gorionika Illora d ~t . 1.f .NO G NFJA Ni l.·N TlUII.5) . "-ada 5e oclredujc vc li Ci na gas nog go ri onika 1110ra cia sc obrati r aznja na brzillu kll" jom sc pr0stire I'la l11 <': 11 g'IS1I ..101I. LVi I·.:... kako bi se izht: ga tl \it:Ci visa k vazduha II cilju pos ti za nj a boljeg sagorevanje.zduh ' .. IllO :!lk( .gorio nici sa udvoje nim uvodcnjem vazduha i gasa u lozisni prostor . Kombinovani gorionik gas-mazut c Wr+--+--. gorio nika. 18.." l 'I<OlOJO I .5. ali se dctalji razlikuju. l '005... zavisno od proizvodaca.. Ukoli ko je ilrzina iSlicanj a isuvi iic mala. Sematski prikaz rolaciollog goriollika Za sagorcvanje gasa ko riste sc gori oni ci razli Ci tih lipova cija jc ko nstrukcija LJ pri ll ciru slicna..1 ~..

ol lovskc tCIll[lc ra lUrc volic su do 190 °e) mesa sc sa VOc.: iJnL: Zil rad cir kub cion ih pUl1Jpi jcr. Ovako visnke tCll1 pc l<t ture 1I r: 1 7V( 1(lIlI\I1 1 voLil1 ~<. U tom slucaju in aJ a gn. IZBOR TEMPERATURNOG REZIMA RADA TOPLANE U SiSICllli lll Cl daljinskog grejanj a koristi se vrc la voda razvod nc tem pe ra ture clo 150 0 c.jl1c nUcZe je jd ti nija a u tdku . Vrcl a \'oda na izlazu iz kotl a (i7la zl1c h.I. TO ( SAACKE ) jug~- NI.JANJE . sa vrsto m gas a i obli ko m gorio ni ka odn os no nj egove mlazn iee-dizne.:ra tura ptlvra tne vode treba cia jc stu je l110gucc It iza OdnOSIt Ll pUl n: bnn.ic llhezhL:ciili SID vce Ll razli ku tL:l11pcrature razvod m. Tc mpt. 130/70.: kspillat<lcijc ni zi su troskovi e ne rgijc po tr. SIO izaziva Ille tnj c u radu .ic protoh ma nj i a po jedinici ma.maZllf jirme SAACKE.1 (ori Ole .: p os ti g l ~l zc lj 'n<l te mperatura razvoc. Brzina kojo m se plallle n proslire nije kon ·tanln a. /). Kombinovalli goriOllik gas.S Slika /8.l UINSKO G IU:. 11 0/70 °(' I sli enl>. c vodc rre nusi sc veca ko licin.i e pla me na u kOllloru za sagorcva nj c. 18. I s uvi ~c veli ka brzina istiea nja moze izazva ti oduvava nje (o lkida nj e) pla mc na ocl gorio ni ka.J35 je vraea n.J0/70. O na prilicno varira sa le mpcraturolll .Inc vodL: ad IlO·1 50 0(' za projc kl nc uslavc.IO Ill iz povra tnog eevu\'od:1 c.6.18. KODlpald gorlonlci 2 x SKVG-A-82 no kotlu 18MW.t bi s. i povratn c vLlde.: 1I ZL: IllIj :II11<l zapad- .3. Uohi cajcn i tctl1pe raturski rd imi \1 n:l silll torl anama ~ 1I !50/7\ 1.

T a me ra ce uz pre laza k na celodn evno grej a njc bez nocnog pre kid a o moguCi ti sma nj e nj e stva rnog kapaciteta grej anja kod po trosaea .. "Scada" sistem olllog uc.1va sigurn o. a i vcc ina to pl a na u ce nl ra lno is toc nim ze ma lj a je u poslcdnjih 10 god in a znat no spuslil a lcmpe ra llirski ni vo razvodne i povra lne vode . pre l11a po tre bnoj koli eini to plo te koja se me nj a prc ma spo ljnoj tc mpc ra luri ali i pre ma za htevima po trosaea za sma nj e nj e po trosnje energij e. Ovaj naein rada je orije ntisan ka po trosacu i uz na pl a tu greja nj a pre ma iZl11e rcn oj po tros nji to plo tne e ne rgije rezul tira sma nje nj e l11 po tros nje za 20-30% . oda kle se mogu prikazi\':rli .YJA LA C ENTlU ILNO GRO/ INJ F. Sa druge strane spo ljne proje ktne te mpe ra ture u gotovo svil11 Evrops killl gradovima su redukovane i za gradove slienog klim a tskog po dru cja Beogradu . prace nje i akvizieiju radnih para me tara . U ccntru se pos tavljaju pOlrc hni para me tri rad a nudc: te mpe ra tura razvod nc va de. prime no m te rl11 0sta ts kih ventila na radij a to rim a. U nj c mu je implem e ntiran . D o mac i sistc mi daljinskog geja nj a lI gIJvno m Sli proje ktovani sa ko ns ta ntn ill1 pro to ko m i pro me nljivo lll te lllpe ra turo m razvodn e i p ovra lne vode u funk ciji spoljnc te mpe ratu re (kvalita tivna reg\llacija) i sa noc nilll pre kid o m greja nj a. . Z a grad Beograd su najnovij a istraz ivanj a po kaza la da se ona povecala sa -18 D C na -1 2 D C. veCina siste ma d a ljinskog gej a nj a u ze mljallla E U p roje kt ova na je za pro me nljiv pro rok i ko ns ta ntnu tc mpe raturu u razvodnom vodu (kvantitativna rcgulaeij a). a u zavis nosti OU mctc reo los kih usl<l\'. efika sno i la ko upravlj a nje sisle mo m claljinskog greja nj a. Razvodn a te mpe ra tura za spoljnu projektnu tempra turu od -12 D C hil a hi 11 0 DC sa povra tno l11 te mpera turom od o ko 60 D C. ta. Pro to k sc odred uj e i podesava u podsta ni ci rado m lo kalne all tol11a tike. O da tle se lIpravlja rado m ko tl ovskih jedi ni c<1.436 B. iznosc' oko -12 DC.(Scad a). :1 o ko 25 % . Osil11 toga siste mi grcja nj a rade bez nocnog pre kida.r i specij alnih so ftvc rskih pakc. UPRAVLJANJE RADOM TOPLANA Proceso m pro izvoclnje i predaje lo plo tn e e ncrgije dis tribu tivno m sistc mu upr avlja sc iz ko ma ndn og ce ntra topl a ne. ne evrope d a nas ma nj e kor istc. go ri o nika.1 i raclni para mc tri sislc ma se mc mo risu u bazi podala ka.4.Sva Illc renj.1 u svim to pl a nalll a sc vrse mocle rni zacije uprav ljan j:1 rado m pos troje nj a i to primc nolll najsavrem e nij c te hno logijc po mocu mikroproccsor.knn\\'how" tchno loga i pogonskih inzc nj e ra u nas to janju da se upravljanje to pla no m sto vise aut o ma ti zuj e i taka smanji moguc nost grd kc izazva nc Ijuclskim raktoro m. mrd nih cirkul acio nih pumpi i drugim . pro to k i pr itisci po magistrala ll1a. Slicna je situacij a u Srbij i i na os novu izvrse nih i objavljc nih s tru enih ispitiva nj a i mere nja moze se oce kivati povcca nje spoljane proje ktne te mpe ratura za vecinu grad ova. 18.r (s poljn a te mpe ratura i brzina vetra)."KTOVA NJE /'OSTrWJE. T"dorol'i<' l 'rWJf. Mcdjutim. ko tl ovs kih pumpi . U posled njih nc ko li ko godin .

IUI NSKO GnU . KOlllanc!"i celllar top/ane N. lJ danas njilll sistcrnillla claljillskng grejanja nosioc toplote jc uglav nolll vocla.7.37 labdam a i dijagramiI1l a. prcdvid anjc potro ' njc i proizvodnjc topkl till': c nc rgijc i slic no.· INJI:: . Stika. TOPLOVODNA MREZA 18.5.Beograd. Za.l'lare/e illslrumellte sa komal1dl1ih tabli (II pozadilli gomjih slika) :a III ell ila je raCtll/arska tellll%gija. optimi zaciju . Slika 18.. Zavisnn m1 vrstc i poloz:lj a potrnsaca primc:njuju sc ra zni ob lici razvoclnih i povratnih cc:vnih nHcZa: .1 Konliguracija ccvne mreze Kak(l je vee pOIl1Cnllt o nnsinci loplo te u sistcmu daljinskog greja nja su voda iii para.5. 18. OVO o l:l ksava ana lizu rada toplanc. 0 . Para je nekada vise hila u primeni a danas se lIglavnOIl1 koris ti za tehnoloske potrehe inclustr iskih ohjek:lla .18.S. J 8.Primenjella SimellsOI'a Ilajllovija tellll ologija upral1 ljallja .

drugi za pripremu potrosne topic vode (PTV)..' vrsnc topl ane.'-- ..). ~ .. (51.u kojoj su svi pOlrosaCi ukljuecni na vod koji polazi od loplanc .e kod kojih se jcdan razvodni vod koristi za grejanje sa centralnom regulaoijom temperature. 2) Prstcnasta mrcia pogodna je za vcce sislcme a posebno kada postojc dvc iii vis. U slucaju havarijc toplovoda vrsi sc pregradivanjc ostecenog dela toplovoda i sa nlD mali broj potrosaca.-I N1£ f'OSTlWll:. Todomd c PIW 1EKTOV." . Trecu cev cini zajcdnicki povratni vod.·N1A 7A CENTRALNO C REJAN1£ I) Zrakasta . I ntervc ncije i popravkc prilikom pucanja ccvi su OlcZane jer se prekida lransporl toplOIne c nergijc za skoro svc potrosaee u iSIO vremc.- ' . koji se grcje sa tog dcla tolovoda.lO.... 3) Trocevnc mrez.a sa vodom kao nosiocem toplote kada su razvodni i povratni vod iSlih dimenzija.).: loplana u radu. .a sa vodcnom parom kao nosioccm toplote bez vracanja kondenzata. Primenjuje sc tame gde se oCckuje prosirenje sistema i broja potrosaea . ostaje privremeno bez grcjanja. U s{ueaju havarijc iii J.. .' .9.c su mali ali su gubici toplote i vode vclikL 2) Dvocevna mrci. sa konstantnom temperaturom a slun za rad u lelnjim mcsccima..1 8.. Troskovi mrez.. S1-I8_9_ RazgranaJa mreia Ccvovodi mogu da se grade kao: 1) l ednocevna mrci.:vara jedne toplanc snabdcvanje potrosaca toplotnom energijom obczbeduje se iz druge topl ane 3) Razgrdnata mrcia .J3S 8. Pogodne su za manje siSleme (~ 1. {R.poslavlja se u vclikim sistcmima i tame gde obicno pos loj.. Pouzdaniji jc rad.

ulicnog pokrivaca. 'r . prikaza na jc toplovodn a mrda ucnana na gcodetskim podlogama a na des nom delu slike je toplovodna mreia ucrta na na aero snimeima gradske cetvrti. Zrakasla mreia Stika IB.:ama Na levoj strani slike 18. dva povratna voda za ~ \ .11.11. ' " .18. postoje- . SUB. D/lUI NSKO GREJANJE 439 4) Ce tvorocevni sis tern se sastoj i od po dva razvodna grejanjc i za potrebe snabdevanja industriskih potrosaca. ras krsnica.-\ . -- -.~ " ~.10. 18. ~ /.2. Nacin postavljanja toplovoda Postavljanje cevne mreie toplovoda zavisi od zada tka snabdeva nj a i od lokalnih uslova (stania podzemnih voda.5. Nove lelmolog(je prikaza toplovodlle mrei e lIa aero podlo. povr~ in s k c vode.

1 CE 'TR/ IL NO G'NEJA 'iF. izrauuju se ova lni . cevnc mos tove iii bcto nska po to lj a.11 ). topl ovodi mogu da se postavlj aju iznad zCllllje na stu bove.NJIi 2. vou a . d c ncrgija. " OSnWJE. kao i o d propisa zas titc o ko linc. .). . Naravno oa uz svc to sigllrllos t rad a s istc ma p re d stavlja nc izbci ni fa kto r. I'odolO\·ic' I'ROJt::KTO I /lNJ/:. U pojcdi nim sillcajcvima povrsinska zas ti ta sc radi sa lilllc nim o illo ta ccill od a llllll inijull1a iii p ocinkovanog celicilog lima.. Po vr lam a ccvi toplovodi mogu hiti : • • sa prccl izo lnvan im ecvima i d irc ktnim po laga nj c ll1 sa cclicnill1 ccvima za po laga njc u bc to nske ka na lc II ze m lj u. puteva iii tra lllvajskih sina . U pod ru cj ima sa visokim nivoo lll podze mnih iii povrsinskih voda. Pored ka nalnog vodc nj a. Stika 18.11 Cevi u prohodnolll kanalu . t c l cfo n ~ kih linij a . I _f~ \ .. Kod nas su sc do pocetka 90 god ina uglav no lll ugrad ivale ce licne ccvi koj c su polaga nc u bcto nske ka na lc uz prc thodn u izolaciju ll1inera ln o m vu no m. Povrsinska zas tit a se izvodi b ituill ini zirnno ill hartij o m sa t raka ill a o d ne rd ajuccg Illa te rij a la (slika 18. Ovaj vid p os tavlj a nj a se ko risti na tcrc nilll a sa indust rij skilll objcktima i za to ploo a lc kovod e ve likih du zina. odvod nj ava njc . drveca i vcge ta cio nih povrsina.. U".ka na li i to od vOdo ne pro pusnog arillira nog beton a.·UO 1J. Prohodn i kana li se r ad e ispod vita lnih ras krsni ca. ... cih insta lac ija i orugi h postrojcnja za sna bdcva njc (gas. Be tonski kanali u koje sc po lazu cevi mogu biti pro hodni i ne pro hodni..

duzine 7 km . /2 Cevi /I Ileprohodllom kallalll Slika /8.Poiarevac Na slikama 18. precnika 400 I1lI1l . uuzine 6. Na slici 18. sa kojm se grcje Lazarevac iz tnplanc koja sc nalazi u Vreocima i pripaua rudarskom komplcksu Ko lubara.5 km sa kojim se Pozarcvac snabdcva toplotnol11 cncrgijom iz terl110eJcktrane Kostolac. Nadzemlli toplOl'od TE Kostolac. prccnika 600 mm. .14.I8. Toplovou jc uradcn od cclicnih (xvi izo lovan stakknOI11 vunom a spoljasnja zastita je od policstcra . prikazan je nad ze mni toplovod .13 prikaza n jc toplodaJckovou.-1-1 / S1./3.

/1 Clo NTf0LNO C Il t:J/lNJE Slika 18.·U2 B. (odowI ·if I '1IOJO.14. Nadzemni toplovod II LazarevCll zasticen aluminijllmskim omotacem NajveCi problem kod kanalnog polaganja celicnih cevi predstavlja prodor vod e u kanale. pOIDeSana sa solju prolazi preko poklopaca komora i kroz saslave na betonskim poklopcima kanala. . U zimskom periodu voda sa saobracajnica.:rOIII1NJI. f'OSTl iOJE J/ l /. koja posle odredenog vremena oslabi rev do te mere da ona pod pritikoIll procun . Taj rastvor vade i soli natapa izolaciju (mineralna vuna) i na toplim cevima dolazi do intenzivm: korozije.

proizvcdene Sli prvi put seda mdcse tih gndina proslog veka. a znacajnija ugrad nj a u ze mlj a ma EU zapocc ta je osamdesctih godin a..\:. .~ · i • .:dizoluvanc ccvi S li odgovor proizvod:. Ove cevi. koje sa alarll1nill1 sis temom za detckcijll clirenja. cine "sistell1 pred izo lova nih cevi".lih godina i pocinjc kori su. Pocelkom novog veka svi veCi inves li cioni proj ekli za izgradnjll iii za me nu do trajalih delova sistem a daljinskog grejanja se ustvarllj ll sa prcd izo lova nim cevima.~ .· IU I .tca na gore navcdcne probleme ... .. Slika J8. n . . U nasoj ze mlji 90. •t ...I ii.1 5. ' .' . ·U3 ~ < ~. Primeri dotrajalih cevi usled prodora vode so ulice Pn.-. S}\(I (aU-J A N}I.: nj e prctlizolovanih cevovoda.~ .

/6.18. veil/i/o i vodeCih os/ollaca 11(1 {opll'odil7la slarosli / 5 god.'OJ!. Rok traj anja iz nosi 30 godina bakarne zice polie tile nska zastitn a cev po liureta n . Isporllcujll se. 1<1:...\ ' I I< 1/ NO r. Predizolovana cev sa uredajem sa registrovanjrm pojave curenja .:l/.. !'rilller ZGmene aksija{. u zavisnosti o d prcc ni ka.1/1 NJ r: S lika / 8.. R I (I Vr l SJ I: /'f) \ II.tvrda pe na (PU celicna ce v SI.Irmn'" I'!<O I/. zbog prurlura "ode sa IIlice. 1I duzin a l11 a od 6 111. 12111 i 16111.!Uf'lI.oJ.wg WI'Tlf)'(!Tl . /I 'I ". Olpornc Sli na te mpe rature do 150°C i rad ni prit isak d o 25 bar. Prt:!dizo lova ne cevi sc izraduju d o nnl11in a ln og prdnika ON 1000 sa s tandard nnn1 iii pojaca nOI11 [Jo liurc ta nsko l11 izo lacijom .17.\ 'j 1 / 'I ( 1.

.18a. Upo tc rb o m razlieitih spo ljnih e lc me na ta ( fitin ga) ko mpe nzacianih d c lova. U slucaju puca nj a ecliene ccvi iii spo ljn c plas tiene ccvi d o lazi do prodo ra viage u pur pc nu . a ccvi poseduju sistem za ko ntrolu os teCcnj a sva kog de la cevovod·a.. is<Vplus Slika 18.ova nijc Ii asc u grad skim podru ej ima uz kra tko vrc me mOlllaic . f).18. Za razli ku ad celicnc ccvi koje prvo za htcvaju gradnju be to nskih kan a la.pe no m (bez freo na ) i evrsti spo ljni o motoe sprceavaju velike to plotn e gub ilkc. p ur'· p<: IlU pO l"eloj njenoj du zini sc ugraduj u dve baka rn e zice (51..2% ko ntro lisa nc dliZinc. Ugradllja prediz%vallih cel1 ijirme ls0p/IIS direktllo zemlju ispod mosta Gazeta /I Beogradu. Pojava vlagc sc locira a larlllnim sistc mo m sa prcciznoscu od 0. F izieka osob ina opada nja o tpora kod pojavc vlage iskoriscc na jc za a lar mni SiSlClll . 17). P. moguce je prcrizno izvcsti najkompi). II .18.· 4-15 U r o li urc ta llsku .J/ INJI.'ednos ti predilolovanih cevi: l zo lacij a sa pu r ·. pa se Ill cri o tpo r iZllled u peno lll obla zc nih bakarnih zica i ecliene cevi .'IUINSKO G /W. du g vc k traja nj a (30 god ina ). predi zoicl\"ane cevi se dire kl no po lazu u zC llllju uz pre tho dno nasipanj c pcs ko m. osigur avaju sigurn ost.

L' d~uir.'atnu ulogu ima afnlalura koja mote " ? ~"graJn3 i f1:gulaciona .3 Armatura toplovoda siSlemu I)()f~d cevl . a poscbno .:od Gener Iwfe lIa .utiYT1om Stika 18_19_ Vel/lili . ic vai na njihova uloga prilikom otklanj :l !.ISb_ Ugradnja prediw/ol"OJlih eel.JI p<))cJinih <IconiC! loplovoda.Slika IS.v_Beograd" 18_5. prelwaulopuJa l. Prcdgradnom armalurom vfiii sc mchaniscko prcgradi" . h3 varijc.i Jinne lsop/us II nad~el1llll1 deollic lI-pr(/11.

i njih ova ugradnj a je znatno lak. Cilindricne slavinc ostvaruju pouzdano zatvaranj e i pregradivanje sistem a ali imaju vcliku tdinu i znatno vece me re za ugradnju u udnosu na leptiraste zatvaracc.20.6. U kucnoj instalaciji temperatura razvodne vode radijatorskog grejanja se menja od 90°C pri spoljnoj projektnoj tempcraturi. Projektne temperature u razvodnom primarnom cevovodu iznose i do 150°C a pritisak do 25 bar. prcgTadni iii rc gula cio ni .27).l S. zasuni . a nal cganj e leptirice na telo se ostvaruj e preko zaptivnih e lemenata iii kao metaln a me tal.ldc nih dc lova.6. LJA UINSKO C r<UANJE ·N 7 P regraullu arlll~lllr u cine: vc nlili . povezuju se na sistem daljinskog grejanja preko predajne stanice tzv. Najvisi pritisak II ovim sistemima je do 6 bar. pods tan ice. 18. Zaptivanje izmedu cilindra i tcla slavine postize se specijalnim mastima. sl I S. PREDAjNE STANICE-POTROSACI 18. (Slika 1S.L8. 19. b o i zapti vaca.20. . Osnovna funkcija predajne stanice jeste snizenj e temperature i pritiska iz toplovoda.Beograd Lcptirasti zalva rac i. 19. do 40°C kada je spoljna 12°C. kupc i sedi sta . Ic pliras ri zav rl aci i cilindri cnc slav inc (s I. Predajne stanice Potrosaci . Stika /S. Mogu biti sa rucnim i sa moto rnim pogono m.stambeni iii poslovni.18. Vc nlili (s I.) . Zasulli imaju kucislC i svo jc ugradnc d e lovc: vre tc na sa ru cnim toc ko m i klin as tim iii pravim zasun om i zapli vaccm . Leptirasti zatvarac firme Adnms sa motornim pogol/om N" 700 I/a polaZIl magistrale II toplani N.) sc saslo jc o d ku cis ta i ugT.1. imaju m ale mere ugradnje. vre te na i ru cnog locka.~~ u odnosu na vcnlil c i zasulle .

).stambeni iii poslovni.19. povezuju se na sistem daljinskog grejanja preko predajne stanice tzv. i njih ova ugradnj a jc znatno la ksa u odnosu na ventilc i zas ullc . Najvisi pritisak u ()vim sistemima jc do 6 bar. zasuni . podstanice. PREDAjNE STANICE-POTROSACI 18. Zaptivanje izmedu cilindra i tela slavine postize se specijalnim mastima.20. f)/ lUINSKO C FIUANJ E ·/</ 7 Prcgraullu annaluru cinc: vcntili . ICJ1liraSli zavrtaci i ci lindri cnc slavinc (51. sl 18.) sc sas to jc od kuCista i ugTadcnih dclova.20. Vcnlili (51. vrcte na i rucnog locka .19.27). .1. kupc i sedista. Cilindricne slavinc ostvaruju pouzda no zatvaranje i prcgradivanje sistema ali imaju vcliku tez.6. (Slika 18.l8. Leptirasti zatvarac firme Adams sa motornim pogollom N" 700 lIa polazu magistrale II toplalli N. a naleganj e Ieptirice na te lo se ostvaruje pre ko zaptivnih elemenata iii kao metal na metal. pregrauni iii rc gulaci o ni. Projektne temperature u razvodnom primarnom cevovodu iznose i do 150°C a pritisak do 25 bar. kao i zapti vaca.18. Mogu biti sa rucnim i sa motornim pogono m. 18. Osnovna funkcija predajne stanice jeste snizenje temperature i pritiska iz toplovoda. Pcedajne stanice PotrosaCi . illlaju male mere ugradnj e.inu i znatno vece mere za ugradnju u udnosu na leptiraste zatvaracc. do 40 DC kada je spoljna 12°C. U kucnoj instalaciji temperatura razvodne vode radijatorskog grejanja se menja od 90 DC pri spoljnoj projektnoj temperaturi. Zas uili imaju kuciste i svoje uoradnc delavc: vretcna sa rucnim tocko m i klin asti m iii pravim zas unom i zaptivace m. Stika 18.6.Beograd Leptirasti za tvaraci.18.

. II III . ..temperatura vode regulaciju) 1I razvodno m vodu sekundarnog de la PS (koristi se za MM7 . tn ih prcdajnih sta ni ca te mperatura se redukuje mesa nje m povra tne vode iz kucnc instalaciie i pOlisne vode iz lo pluvod a (u odnosu na prime r 2/3 : 1/3) a pritisak Sl.{)NU ~ 1-+J..-:. Prva eetiri ulaza regulator prihvata iz raeunske jediniee merila toplotne energijc pre ko komunikaeionog prikljueka.temperatura spoljnjeg vazduha (koristi se za n:gulaciju). T(xlcmll'ic f'HOJEI>TOVANJE POS7 1 W J ENJA 2A C ioNTRALNO G IU£ JANJ£ Pred ajn e stanice (PS) mogu hiti dirc ktlll: iii illlJirc ktnc s l..J __ . U to plotno-predajnim stanieallla su ugradeni i cleme nti za merenje pritisaka: MM8 ... I II II II II "I II.-. :: : Ll ... Na slici 18.tempe ratura vode u povratno m vodu primarnog d e la PS MM3 .. pa se pritisak odrzava nezavisl1o.te mpera tura vod e u ra zvodnolll vodu primarnog dela MM2 .-:. Kod indire ktnih podsla ni ea ugraduje se izmcl1ji.pritisak vode na izlazu iz PS I Ij R I I iI III <.. Prikaz ana lognih merenja i signa la l1 a dire ktnim i indirektnim podstanica ma 1I sistcmu daljinskog grejanja Beog raJ a prc dstavljcn jc na s likama 18. I I I L_ "'1115 SI.. 18.. vae toplote i kucna il1stalacija je po tpllno razdvoj e na.2 1 je prkaza n sistcm sa analognim mcrenjem pri ec mu su: MMI .proce nat o tvorcnosti ele ktro illo tornog ve ntila (po teneioilletar) MM6 ..pritisak vode iza regula tora pritiska MM9 .us 13.! redllkuje putcm regulatora pritiska.·::::.protok vade u PS (koristi se za regulaciju) MM4 . Kod d ircJ.. maksimalna toplotna snaga MM5 .l1ll8 ..18..21 Sema indirektne podstanice za grejanje ..A6 . I I "'1.-:.21 i 22.2 1 i 18..pritisak vode na ulazu uPS MMlO .JI I I L_-:.22.-:. toplo tna snaga...utrosak toplotne energije.-:.-------' .

SOY r ...Desllo je primami deo.reglilacijolll pritiska i protoka. Sel1la direklne podslanice za grejanje Slika 18.J. MM7 I __ .-.23.:.18. 18. __ . direktne.J I : ~L.da lj insk i nadzo r RJ-racunska jed inica II I I SONU II: III III • I I I I I . U grejllOlII sislelllu Beograda. .22.-(7r""" .::-..·IUINSKO G/lr:. leva seklilldami (kliclla illstalacija) .-_-' J I MMS Slika..~ -.. ~-----~M~~ SSV I : I I r .lIlNJ/~· . Izgled nove. __-_ -_ -_-_-_-..:-_-~ =:. I I II _ _ _ -"I r~ I MM4 I I L~ I I (. f).::. podslanice sa l1Ierenjel1l ellergije.J9 SS V-regul ator pritiska SOV-prcs truj ni ve ntil VFL-rcgul a tor proto ka MM3-me rac pro toka R II' "I R-rcgul a tor-kon tro lc r SONU.

""'''' It" 1'/(011. SasLOji sc od regulatura diferen cijalnog pritis ka i venti la sa e lektro motarnim pogonom.V(1 ljc ne (zada tc vredn US li ).ltora prili ~l. orman R egulator prutoka se koris ti da og ranici protok \I primarnom delu podstanice. Pres trlljn i \'l:l1 lil (SOV) SlllLi da n.J50 /3 / . U slu caiu prska lll <l radne runkcijll prc li zi ma rezcrv na me mbran a. . • Slika J8.5 bara prekl) zada lc vrcdllos ti .l'INJI-.iI iZilad dll l. . sa o pruga illa i Illembra nam a i spada 1I regu lalore bel fJomoc lll: e ncrgij e.5 bar vecu od priliska koju udrz:1va n:gll iahlr priliska.\'11.24.. Regulacija pritis ka slu zi za oclriava njc konstantnog pritiska u napojnom voclu prilll a rnog del a pocls tani ce sa c1ire ktnim prikljucenje m porrosaca. (SI.\'0 (:/(/:. Regulator protoka Samson sa molornim pogol/om. ll11 a dve membran e. iza venti la za regu laeijll te lllfJera tu re i pro toka. p(1desava sc na vrccinost za U. venti l se otva ra i visa k vode sc pres lrllj av<l pravo 1I povratni vod .\ I • m'EJ -. Prs kanje radne membrane se detcktllJl' eurcnjem vo Ie 11<1 ispustu ugracicnom izmedll m em bra na. Svi clementi smes teni su u jedno ku cis te i zajcd nicki sacinjavaj u intcgralni regulacioni ventil. .·1 . rad nu i rezclv nu . 1 /A CIONTI<AI .: od 0. Kacl a prilisak iza regu la tora po ras tc vis.." tO I . kojim IIpravlja Simeflsov kOfllroler slneSlen II kom.27). Kod kvantita tivne regulacije u regulatoru protoka smcSte n je i ventil za regulaciju temperature u napojnom vodu se kund a rnog dcla predajne st:mice..' dOLVoli parast priti ~ k a iza regul . 18. Zadata te mpera tura vode u napojnco lll delu sekundarnog dela predajne s tani ce mcnja sc zav isno od pro ll1ene te mperature spoljasnjeg vazduha. 1'()\'7 nOJl.'\}. Venlil jc pn knn strllkeiji Ill c ha ni c ki . Kod kvalita tivne regulacijc protok se odrzava konstantnim.

7. Osovina pecurke 5. 2. Pres/rlljni velltil I.PeclIrka venlila.1 E lementi za poveziva nje 3. '. 8.26. Pobudivac 6. ~ P2 . Opruga 9.Nal·rlka za podesavallje.aC( ak/ualor) Regul ator rritisk a u kombinaciji sa pres trujnim iIi sigurnosnim ventilom obezbeduj e kucnu instalaciju od previso kog pritiska .451 PI . .25.0sovina peClIrke.l. Poklopac opruge 10. Pecurka 4. 2 3 ~ 7 6 Slika 18.Radna membrana 6. Osovina pubudivaca 8. 3. Regula/or pri/iska Samson (1.Pokrel. Te lo ventila 1.Sigurnos na membrana 7. ($""'<p=~---l Slika 18. Tela ven/ila.0pruga.Sedis/e vell/ila. 4. Prsten za podesava nje 12. Indikator pucanja membrane 6. Opruga pccurke 6. 6.2 .1 1.2.

'T'Wl/· \I 1 / ·1 ( hV.vlIcni merae toplote ..I:' lJ .. Me rae to plo tn e c ne rgije je ll red aj koji m sc 11\~' ri loplo tna e negrija koju oslobodi nosilac to plo te u sistc rnu. -. to pl o tni koeficie nt i ..J+f-R .. Mc:rilo obavlj a s1eJC. S/ika 18.·INJf' PO. Simensov ullral.18 -. 0 Te mp eratura slJ oljasnjc!] yudu h(l {OCJ S/ika 18. . jcdnog pa ra te mpe ra tllrskih senzo ra i jedini ce za izracu nava nj e.28.'.fj ·8 .-152 8.7 "dO/v. 1 'I 1 .c l'IW l l::" T O 1 ·.. pro te klu zaprem inu vode. /lU/ INl E Dijag r....intcgrali" po vremc nll. qm: l1l inu teenosti ..I - I "" 18 16 1<! 12 10 d 6 ~ 2 0 4 .-...(\: ru nkcijc: Illcri te mpcra tllrsku razlikll vod e u na pojno m i povratn o m vodu i prote kl u 1... tempe ra tu re -+-+ -i. 1LNO C. . mn ozi te mperatursku razliku.. Naved e ni mern i urcdaj sastoji se iz meraea p ro toka...:lm prom ene l:If I ~ltP.10 . ~.27.16 .

Plocasti Izmenjivaci S~· ~. .18.'Ptlv~jjl.- ... ..2 RazmenjivaCi toplote U sircl11 Sl11islu reCi razl11 cnivaci Sli apara ti u Kojima sc toplota prcnosi sa jecl nog medijuma na drugi.... kacla je c1oslo do omasovljava nja primellc ploCastih razmenjivaca toplo te . . jeftin iji suo ---. ". .. 29a. -.. U " iii sp ir:dnim cevil11a su se kod nus. ./1.....mINN""". _______ "/... Reglilaeion i kr ug R2 obezbcduje i ogran iccnje l1laksi lll alnog dozvolje llog protoka. 18. . . f) ·II .".. Kt-..v()(Ja) a prema kOIlstrukciji na dobosas tc (ccvas tc) i plncaste Dobosas ti ra zmclljivac sa prav im .I nadrcdcnill1 cc nlrOIll sllll:Stcnill1 1I distriblltivnom ccntru toplane i drugi koji slllzi za kom llni kacij ll sa ra cunarsko l1ljcdinicolll lIgradcnog meril a IOplotne ene rgijc.II. "..·INJ!. vode iii vre le vocle.....----Slika J8.... Illinimalno se prlj aju i nijc illl komplikovano odrzavanjc. U grej noj tchniri razlllenjivaci toplote su apa rati 1I kujim a se vrsi razmena topl ote izmedu pare... " """ -""'-'. vescstrllko SlI laksi..~"e ' . .'.I: . Plocasti izmelljivaci .. manji gabarit (plocasti razmcnjivaCi z<luzim aju 15-30% prostora koji zahtcva cevasti).6.. Plocasti razmenjivaca toplate 1I odnosu na ecvastc imaju VCC LI toplotnll cfikasnost (do 97%).voda i para .. LPM. u grejn oj tehnici.:.. Oni 5e de le prcma radl101l1 IllcLiij lllllu (voLia ... Mikroproccsorski regula tor lIgrackn u podstani cu o lllogllcuje rca lizaciju sledecih regll iacionih krugova: krug R I za rcgll iisanjc temperature vOlk 1I se kund arnoj mrezi i R2 za reguli s~ nje pro toka vodc u prilll arnnl11 dell! ccvllog razvoda...-~ ~5 ' . masovno koristili do pocctka devedcse tih godina pros log vcb.p pfDC. odnosno pre lazi na regulacijll protoka kad iZl11c rena vn:dnost proLO ka postanc jednaka zadatoj .-' .vSf(O G IU·:J. . ... -153 Mikroprncesnrski rC £III '1[or (knntrnkr) POSC dUjl' dva kUlllun ikaciona prikljucka: jedan za ko mun ibciju S...

6.. Todnr(lv. Po de sava nj e m po lozaja tc:rm os tats ke glave nj e nim o brtanje m postizc se vi sa iii ni b te mpe ra tura pros tora o rva ra njelll iii pritva ranjcm prntoka kf(l /. "cle lite lj a " topl o te na sve radij a to rc u o kviru jedne 7 ~ 1 . koji rcg istruju tros kove greja nj a po mocu st:nlCII':! te mpe ra tu re .· s toje i elektro nski de litc lj i to pl o te. 1 \.mjl koja se zagreva.1 te mpe ra tura pros to ra.. To su " in tdi gcntni " uredaji koji raziikuju topl o tu prilllije nu o d rali ijat')· ra i o nu iz drug ih izvo ra (sun ce. ptocasti iZllIenjivaCi Plocasti izme njivaci mogu biti le mljeni i sa za ptivaCi ma.~ . ] .:) . TRACO Plo~as ll IZmenJlvaci loplotc LPM LemlJenl placa9tlizmonJIvaei toplate HS ./5. U gradnj o m razclelnika tzv. .: slll anjuj c i oclrzava sc odab rall. reg istruj e se po tros nj a cne rg ij e na svako lll raclijator u lldn osno u svako m s ta nu .. o braduje i mc mo ri se podatke... Pri po rastu te mpe ra ture u pros to riji ras te (cak i za hva ljuju ci ne ko m unutras njL 'IlI izvo ru to plo t..1' de .C P/W lIi K'/ O J'ANJ /:: rOSUWJ/' NI.tNT/v ll.· J NJI:'. • lIosul I - ---- I/Hllltl lI II ~' (/ I Stika 18.. poclescna na te rm os ta tsko j glavi ve ntil a. s tednj a k.29b. itd.. p roto k top ic vode kroz radijator s. radijato r.3 Sistem raspodeJe troskova grejanja po stanovima..) i im a ju ugracle n mikro proccsor k(lj l reg is truj e./ B.·J i'A (..NO GW:.." I 0 .J. 18. U primcni su i elcktro nski razde lni ci sa radi o vezo ll1 koji u mogucavaju <tu tolll :JlS ki pre nos podataka bez potrt:bc za ula zc nje u stan potmsaca radi ocitava nja. T ermostatski r adij a to rski ve ntili ~lIn og u c uj u n.guli sa njc tempe ra ture u prOSJ.

U to m slucaju preporucuje 5e ugradnja kucnih pumpi sa promenljivim protoko m. '.I . t e mp era tllr ~ i o mogucav::t ve - 11 I I .30. n IU/ .. . Bil o kakva pro me na us lcd potrcbe grcjanja (orvaranjc iii zatvaranjc vcntila) cc uzrokovati da pumpa tre nutno rcg uli se protok u sklad u sa potrcbom. od nos no pumpa ce obczbediti optima lnu radnu tacku LI Z minimalnu porrosnju c le ktri cne c ne rgij c ..lC I • Slika 18.vSf.U. Delilelji toplote jirllle Zenller 3. eleklrollski Stika 18. elklrollski so radio modemom Uko liko su na radijaloru ugradcni tcrm ostatski vcnti li dolazicc do smanjenj a poveca nj a protoka u kucnom ra zvoclnom postrojc nju . I/v. isparivi 2."/.() ( . Termoslalski vellliljirme Hen. To su " pamc tnc" pumpe sa promcno l11 brzin-: u sistcll1u grcjanj a. Termostatski ventil brzo rcagujc na smanj c nj c sob ne t i pro tok kroz r::tdijator.30.

. I:.1<11." . 1 ( I .1 .l111.\ lll rJjl· Vi. (·. I !..i ~ i " ..II: A/r JI I ·.. Grund/o ' PI/ IIl/lL' I P I: 'a promellljivim protokom i daljinskim podda vanjel1l UpOln " 11[1 1 It! rmllslats kih venl" ".\'r) (: lIr-JANiE ". p o~t i ic st! uSiccia od 20-30% toplotnc c ll crgi. kllCllilll gn::jnilll iIlSI.. ljc .lJ1..'. ckklricnc clll:r.. dc lilc lja lurloH. l 'I\U.. .I-.:"..N I Ii 1I./ilill UU/.W. 1".5(. . pumpl sa promenljivim prolo k'lIl! .f.

7.7.Kombinovana knlzna poslrojenja su J a nas u siroj primc ni .. a li jeda n deo pare moze biti izdvojen iz turbinc i iskoriscc n za stvaranj e tople iIi vrele vuele. Toplotna c ncrgija dobijena na ovaj nac in moze se korislili za po tre be dalj ins kog greja nja.Pnslroj enja sa klipnim masinllllla koristc mo ture sa unutra~ njim sagorcva nj e m umes to gasnih turbin a. l z turbine vreli prndukti sagorevanja prolaze kroz korao gde se gc ncrisc toplotn a e nergij a. Stepc n korisnos ti kogcne rat ivnih pos troje nja je znaeajnfl vcCi ncgo koel odvoje m: proizvodnj c . Kao go ri vo na jcesce se koristi prirodni gas iIi maw t. KOMBINOVANA PROIZVODNJA TOPLOTN E I ELEKTRICNE ENERGIJE 18. D!l UINSKO G III:JANJE 457 18.. dizel iIi gasni mo tori.7..uz guhit ke oel 65 % . Izvor pri ma rne cncrgije (gor ivu) moze hili razli Cit : cvrsta i teen a fos ilna go riva. konSlruisa no pe l goelin a ra ni je. ko tla za iskori scc nj e toplo te produkala sagorevanj a i parne tu rbine koju pokrece para ge neri san a u kotlu. 18.~. izgrade na zgraJ a koja jc za po trebe grejanja. Poreel oellva nj a pri- . U m:kim prime nama se moze ge ncrisa ti para za po kre lanje parne tu rbine. ali i u industrijskim procesima. 3. U H amburgu je 1893.: na u ne koliko grllpa : 1. iza ko jih sc pos tav lja ko ran. Kombinovana proizvodnja u daljniskom grejanju Visok ste pe n korisnos ti koge ncracijskih postrojenj a omoguCio jc u pns lcdnj e dvc deee nije njihovu ekspanziju u primc ni. Proees ko mbinova ne pro izvodnj e sprovodi se u parn o j iIi gas noj turbini i mo torim a za unutrasnj e sagoreva nj e. U ko mhi nova noj proizvodnji gubi ci su svega desc tak proce na ta. 2. pri roda n iIi Jcpo ni ski gas.1 Opsti deo Ko mhinovana proizvud nja elekl rienc i toploln c cnc rgij e iI i lzv. Kao gur ivo ko ri ste prirodn i gas i sas toje se od jednc iIi vise gas nih turbi na. prikljuee na na obliznje pos trojenj e za p ro izvudnju e le klricnc e ne rgije .. kogc neracija. Prcdn osti su vi~e sturkc .. Ova pos tro je nj a su uglavno m manjih snaga. 4.Kondenzna poslruj ellja sa izdvajanjem su name nj ena za proizvod nju sa mo e1ektriene e ne rgije. npr.ko nde nzacio nim sistemima pos tize se stepen ko risnog dejstva oel 35 % .. je proces istovre me ne proizvod nj c e le klricnc i lopl ntne e ncrgijc u isto m proecs u. a prni zvc dena kori sna to plo tn a i elek tri cna e nergija cini 90 %.2.Pri pro izvod nj i e lc klri ene e nc rgij e u ko nve ncionalnim . Ovo se smalra poce tko m kumhin ovane proi zvoelnje u Evropi. Pos trojenj a za ko mbinovanu pro izvodnj u mogu hiti poddj. bi oma~a i gradski olpad.Poslroj enja sa iskoriScenjel11 loplole gaso\la 1I kOllu SlI poslrojenja koja im aj ll gasnu turbinu. iIi njihova kombin acija.

Sirova voda i voda koj u daju vodovodne staniee sadric uvek vceu iii ll1 anju koliCinu rastvorcnih soli koje ul icli na pojavu korozije i stva ranj e kamcn ca. odoosoo 1. DOl bi sc sill anj ila os teec nj a prouzrokovana korozijom i stvaranjem kotlovskog. U Holaniji. Uzrok tome.8. Pod korozijom se pourazumeva rcakeija mc tala sa svojom okolinom koja prouz· rokuje mcrljivu proll1cnu strukturc materija la i moZe da dovede do ojegovog ost. tj 52% u proscku.-158 /J Tod".VJ/·. U zcm ljama centraln c i istocnc Evrope koliCi na toplotne encrgije iz kombino an ih rroccsa jc ni za ncgo u ze mlj al1la EU i krcee se od 35% (Letonija i litvanija) do 69 r . a tim c imaju i manjc stctnih emisija u okolinll. jcdno za odvojen u i drugo za spregnutu proizvodnju.1" ."I'/(' I'I?O}I: KTO I ~-I .: trzistu. t. vcoma lIticajnog jcdinj enj a na efcka t staklene baStc. znacajni su c koloski ci'ckti. Dcjstvo korozije sc ubrzava sa povisenjcm temperaturc priliska vodc iii pare pri daljinskom transpo rtu top lotnc energije. Rumuniji i Slo\'aekoi je za pazcna tende ncija izgrad njc l1lanjih gasnih postrojenja 18. U zc mljama EU ueeSec toplotne e ncrgije dobijcnc u postrojenjima za kombino\·a· nu proizvodnju u ukupnoj kolicini top lo tne e nergije je veliko. a za toliko jc smanjcna i ukupna emisij a i ko li ci na CO 2 . ZASTITA OD KOROZUE I KOTLOVSKOG KAMENCA Kako jc vise pUla vee nagcaseno osnovni nosioe toplote u sistemu daljinsk\l1! greja nj a je voda.: usled smanje nja koefi cie nt a provodenja toplote. u Nem ackoj 81 %. Pri zagrevanju vode u postrojcnjima daljinskog sistema grejaoja na grcjnim povrsi· nama kotla i ccvovoda do lazi tlo izdvajanja ka me nea koji suZava prcscke. In ln o za grcvanjc. ka m Cllea . Kurozija sc u ccvovodima i apa ra tima ustanovljava na osnovu slabljcnja zitlo\ ' odnosno nastajanj a rupa . tvrda voda. Svcdska je poseban slueaj jcc se u velikoj men koristi ot r ad na top Iota. A psulutn o cista voda u prirodi ne postoji. Nova postrojenja kombinovane proizvodnje ~1I 1I izgrad nji iii su ugovorena u mn ogi l1l zem ljama a u Madarskoj. prvcnstvcno je sadriaj soli u vodi . Za lw<J ljlljllCi vi snko l11 stcpc nu ko nvcrzije kombioOV"dllil proizvoJ nl<l zahlcva l11 anjll ko liCinu go riva . I o ko 67% . za is te ko li cinc toplotn e i e lcklri cne c nc rgij e. 94% toplotne cncrgijc daljinskog grcjanja je iz kom· binova nih proecsa.1 naprezanja sa puklltinama na kotlovskim cevima. (CeSka i Hrvatska). II IOku pllgona sprovotli sc hcmisjka i t0rmicka priprcma vode koja podrazli . j<!r jc smanjcno za adCI:lc kao i c lllisija CO!. l11arnih rczcr" i fosiln ih g(lriva. I'OS'! IW }I' N}. zv. na primer. ko ~~ uporcd c dva slicna postrojc nja .. U pcoscku ono izno.: · ce nj a. prouzrokujc toplotn. U vcCi ni zema lj a E U sc poscbno stim uli sc izgratlnja i rad kogenerativnih postrojc nja pre ko smanjcnja da zbina pri izgradnj i do povlasecnih cena po ponudi cncrgi i. ovo drugo trosi za oko 30% manjc gI l riva. smanjujl: prolaz topl ot\.-I 2-1 C IONTRAL '0 CRE'AN/I.

rosturak i naziv proizvoda za lrctma n kollovsk~ i vode u siste mima el a ljinskog gn.ov laclavaj u roslllpci za dodalni tre lm an vode koji su viSe fi zicke prirode ncgo hcmi skc. flJI I SF. LViI. .:janja.X jt. Jii .:. Uz ovaj pO~lupak sprovoeli se i fillriranje vod e u ~is lcmll . oll l<:ksava nj <: odc i tioLiavanj<: inhihilOra pro tiv kOl"Ozije. Usmeravanjcm dela povralnc vode (5-15%) n a fi lt ere oelsl ranjuju sc mulj i gvozdenc ces licc (lJpiljci). koji rruza kompklnu za~ lilu od ko rozije i kamcnca uz obezbedenje efibsnog i bezbcd nog raslvaranja vee stvorcnog kamcnea.33. . s l. ccv im 3. it' _ \ )"' .O ( d iU. iz me nji vaci ma . 'I Slika. J. li. Hydro . -159 Olev. raciijal o rim a i venlilima pa sc oeldava visok ni vo c fibsnosli u prcnosli lu pl o le .! o dvaja llj <: ~a~O \· ~1 i Iljih\WII n<:lItra li za<:iJII. 18. 18..IS. Izgled unlltrasT/justi cevi magistralllog cevovoda kada priprema vode lIije bila odgnvarajllca Pored tradi cio nalnih .32. Filleri delimicnog loka se prikljucuju paralclno sa glavnim povral nim vouom.h e mi ~k ih trelmana kotlovske i vode za sis lcme daljinskog grcjanja u primeni pn.on linll a lnu srna nje nj e mulj a i op ilj aka reuukuj e lal oze nj e 1I kotlovim a .

ie' I'liOi U. II TO BarCa plltem dO llacije isloim f.I 8.o.·I /.II. /'(I. Madem a poslraj ellje za dodailli Ire/mall vode jirme Hydro-X ugradell o 2002.vi .ITIiOH .. . Tod" .// D i lNi E Stika.TO I : It\H:.'\/() (.'llc jirmt'. god.3].1 Ci:'NTlU II..

ve ntil aeijll. R azlog ve likc potros nj e u nasim zgradama je u cinjeni ci d a d aleko najveCi deo stanbenog fo nda u gradovim a Srbije predstavlj aju gradevine podignute u vre me kada energe tska kri za nij e jos bila ni na pomolu iii te k sagledavana. ond a bi se pokaza lo da se u toplolne svrh e u gradevinski m obj ektim a trosi gotovo polovina uku pnc energije n a~c zemlje. vrste prozora i njih ove ve licinc. da le ko najveci dec to plo lne energije se odnosi na greja nj e u gradevinskim obje ktim a i prvcnstve no zavisi od sa me zgrade. kao i !etnje hl ade nj e. UVOD An alizc i studij c enc rge tike 1I gradovima Srbijc [1 9] pokaza le su da se u nasoj sredin i oko 40% ukupnc po treb ne e nergije kori sti u stambe nim i javnim zgrada ma u Izv. Ali LO je bi o i pe riod kada je u nasoj ze mlj i vl adala kri za stanova pa jc prim aran zadatak bio omoguCiti smestaj Ijudima a ne trositi investicije na ene rge tski efikasne zgr ade.19. od termi ckih osohin a nj enog omotaca. nj egove geo me trij e ali pre svcga od ve licine i ka ra kte ristik a transparc ntnih c le mc nata u fasa tlama. God isnj a potros nj a energije u najvece m broju pos tojeCih zgrada u Srbiji je u proscku 2-3 puta veca nego u najnovijim. zapravo od ma terij ala zidova. U njim a je ona ispod 100 kWh/m z. sto bi mogla da bude dan as gornja. ope t zavisno od samog grade \'inskog obje kta. gra ni cna maksimalna vrednos t potrosnj e koja bi se dozvoljava la. kao i od ob ima infiltraeij e spo ljnj eg vazduh a sto je takodc odraz kvalitcta grad nj e. Ako hi se ob ulwa til i i ka nee la rij ski i sta mbe n i obje kti koji se nalaze u okviru industrijskih ko mple ksa i evide ntiraju izdvoje no kao pot rosnj a e nergije industrij e. "LOpiotne" svrh e (za grejanj e.1. pod ignutim u neko liko zadnjih godin a. To danas nij e slucaj i najnovije zgra de su p rojektovane u e ne rge tskom poglcdu dale ko kvalitctnije jer se potrebama za grejanje. cesto i u dnevnim pe ri odima. Uz po trosnju u lopl a tn e svrh e. o bj ekti koris te e lek tricnu encrgiju i za osvc tle nj e. nj ene lokacije. Pri tome. klim a tizaeiju i pri pre mu tople potros ne vo de). 46 1 . prilazi stroiije s obzirom na porast cena c nc rge nata i tros kova grejanj a. OGRANICENJE POTROSNJE ENERGUE ZA GREJANJE 19. sto kod nas nij e bilo ozbiljno shvace no.

provere izvedenog stanja.). ventilacija. hotelski kompleksi. dosadsnja praksa naplaCiva nj a utrokne e ncrgij e iz sistema daljinskog grejanja koja se obraclln ava prcma kvadraturi kori scc nog pros to ra. Zaptiv<lnje zgradc treba cia bllde fa!. Todorol"ic I'R OJ"KT()I ~ 4I\'J" f'OSm O. A to su bioklimatski faktori. njihovim prikljuCivanjc m na ce ntralizovane daljinskc siste me grcjanj a. da se kotl ovskc jedinice lI grade nc pre trideset godin a u predviden OI1l rokll za mcne. A da bi se to ~ve ostvarilo znacajno bi bilo da se prethodno lIspostave za konski normativi. Nove objekte treba projektovati po savremenim metodama integral no obuhvataju6i sve clemente od lIticaja na odrziv razvoj do onih koji se odraiavaju na energetske zahteve. itd.NO GREJ. Utvrujeno je da je 1I slllcajll naplate prema izme ren oj stvarnoj polrosnji ona bila manj a za prc ko 10% nego u odgova rajllcim stanovima sa naplatom prcllla njih ovoj povrsini . .lENJA Z/I CENT/v II. Au individulnim kotlarnica ma treba slediti primer Ncmacke. potrosnja tokom . G rubim an laliza ma sc pokazalo da bi intcrvencijama na poslojccim o bje klima. Uz to mora da se predvidi i definise remo nt i podesavanje svih elemenata sistema za grcjanje. Prvc su u veCi ni i prcdstvljaju naj manjc 80'1(> ukupnllg gradcvinskog fonda u gradoiv im a Srbije.]lisan o cc ntralno grejanje.] sat ako zgrada nc:ma nikakvc vcntilaci(1ne uredaj e a 1. Na spoljnim zidovillla i krovu sc 1I takvim slllCajevima dudaje izolacija a na prozorima sc vrsi za me na sta bla iIi ce lokllpnog prowra. Ovab'c nakn adn c mere za po bolj ~a nj e encrgctske c rika snos ti zgrada mora Ja obuhvate i novo izo lova nje cevne mrde ako je 1I zgracli inst.) da ' c pri ra zlici unutrasnj cg i spoljnjeg pritiska a d 50 Pa oSlvaruju 3 izmc nc: vazduh n. Pri to me i u ve likim sta nhcnim i poslovnim objcktim sa vise korisnika. Upore dcnja potrosnje 1I zgradallla sa naplatllm prema iZlllcrcnoj stva rno j po tros nji sa sta novima sa placanjcm prcma kvad raturi . kad a jc rec 0 cne rge tskoj efikas nosli zgraua trcba razlikova ti pos tojccc zgrade ou onih kojc su zidanc zad njih ucsc t god ina iIi se tek projcktuju i predvid aj u za gradnju. standardi i druga obavezujuca akta. klimatizacija. spo rtske dvorane i drugi. INJE Za lo. provcren jc na izabranim objektim a prikljuce nilll na Beogradsk o d ~djin s k(1 grcja nj e. Sve to LI Z savremene programe optimizacijc. a da novo lIgradeni kotlovi ispunjavajll odredeni stepcn korisnosti. pa Se lIvode mcraCi i sistc m naplate prema stvarnoj potrosnji . liftovi. simulacije ponasanja zgrada u uslovima koriscenja. osobine i velicine fasadnih elemenata a pre svega prozorskih povrsiona. programa kontrole optmalnog rada svih cnergetskih sistema i regulisanja njihovih efekata. sistemi za grejanje. njih ovo m e nerge tskom revitalizacijom i nakn adnim prilagod ava nj e m novim l:ne rgetski m kritcrijiumima. Tenclencija je da svaka zgrada ima svoj zvanican atest potrosnje cnergije koji bi na vidnom mestu u zgradi bio postavljen. raspored i karakteristike gradevinske mase.''''. nc stimulise na raci o nalno ko risccnjc i stednjll . Da bi sc po trosnja e ncrgije 1I zgradam a iz ranij cg pcrioda grad njc svc la na n:tjmanjll 1ll0gllClI meru . osvetlenje. Poboljsa nje izolacije sc radi i na zidovim a prcma negreja nim proslorijama.. odgovarajuCi gradevinski materijali.-162 8. po trosnja e ne rgijc samo za greja nje mogla da se um anji za 20-40% . mora sc izvrsiti njih ova cne rgc tska rchahilitcija naknadnim gradcvinskim radovima. Naravno da pri revitalizaciji grac1evinskih objekata pre svega to treba lICiniti kod velikih potrosaca (bolnicki ccntri.5 izmena ako su oni lIgradeni.

2... c Prima~a energlJa ~L _ _.:n3 provcravana a dok:umcnt s vrcmcna na vreme korigovan..". ······ ·····~~~ l 1( ~~~ i L I ~-'c _ _ __ __ a_ 7 (. one koja se trosi u zgrad i da bi se ostv:l ri o krajnji ze ljeni efekat.:_. . ·>v .1.. ~ ~ ----- Qv ~ .. i·:·····················. . U n ekim zem lj ama sc cak insistira na izrazava nju e nerge tskih potreba.~'7~L~a~ cl~Ja ~ Q ' dv t. To znac i. saglcdaju njih ove godis nj e potrebc i ako je potrebno izvrse blagovremenc korckeije i us aglasava nj c sa propisanim vrednostim a. Spoljni deo . za pravo izvornog cnerge nta u pogodan ohlik i nj egov transport do k0risnika. DistribuciJ'a I " 'I Kotao .: dozvoljene potrosnje .. .. Nova zgrada bi dohija la uputebnu dozvolu ako bi potro ' nja bila ispod dozvoljene gra ni cc. \ Konsn a energlJa A1cumu· ._-_. 19.1 Skica energetskog lanca dd primame do korislIl! energije.. J \. -~h .. Namera je da se vee u pocetnoj fazi projektovanja nove zgrade iii rcn oviranj a postojeee... n . ~ -1~ 'C J ~ .~. OGRANICENJA GODISNJE POTROSNJE 19. OGRANICENJE POTlWSNJE ENU?GIJE ZA GREJANJE -163 vrcm. r Q ' '..t . lokalnim interesirna i e ncrge tskim prilikama. nc sarno da se obuhvataj u guhiei u samoj zgradi (od fin a lne do korisne energije).__. Ene rgija koj a dospeva do krajnjeg po trosaca (zgrada koja se grcj e) predstavlja fin alnu cne rgija i ona jc manja ad primarn c zbog guhitak a u spoljnj. vee u vidu kolicne primarne energije . Finaln~ energija SI.-d ~ ~-. ~ . Evropska inicijativa energetske efikasnosti U cilju ogran icavanj a potrcba za e ncrgijo m u gradcvinskim objc ktim a Evropska Un ij a jc done la propise 0 maksim alnoj dozvoljenoj potrosnji energije za grejanje. Ogranice nj a sc daju u vidu maksimaln.:. ne u koliCini fin alne energije.:.:m lancu koji su dcfinisani odgovarajeim stepCnllI11 korisnosti.u n ._.Janca" obuhvata transformaciju primarnog ohlika e nergije. . nego i o ni u spoljnem delu " Ianca " prenosa cnergije. 19.19.' - I' --"'It ' . oo .. i i : : Q C' 1····I·~CJ>r. " i J .2 . . Evropski propisi sadrie opsti deo i smerniee a svaka zcmlja ih dopunjava prema svoj im specilicnim potrebama.. "\ _--_. .

Za objekte koji nisu namenjcni sta110vnju. a postoje i gubici u samoj prcdaji toplote grcjanom prostoru (Q". Ijudi i raznih elektricnih aparata (Oi). dozvoljcnc maksimalne vrcdnosti primarne cncregije se odreduju z3\'isno od faktora oblika zgrade i korisne povrsine zgradc .) i transmisionih gubitaka toplote (Q.:: pos tiiu odgovarajucom izolacijom. Dozvoljene maksimalne potrebe energije Prcma standardima i preporukama Evropske zajednicc.-u zastitu zgrada i enerctski racionalna poslrojcnja. ogranicenja potrcbe '~ oe rg ije sc za nove stanbcne zgrade definisu prema godisnjoj potrosnji svedeno na !t: dinicu povrsine starnbcnog proslora (kWh/m~).. ns mi sljenim postavljaojem cevne nUeZe i njene izolacije.korisne encrgijc (Qh) kojom se postii c krajnji cfckat grejanj a.). pa je je korisna koliCina energije CQh) u tom slucaju manja od potrebne za nc utralisanje ventilacionih (Q. ogranicenje se daje po jedinici povrsine omotaca zgrade. projektovanjem omotaca zgrade rJ a sc zimi koriste dobici toplote sunccvog zracenja za smanjenje gubitaka toplote. primenjuje se formula: O~od = 72. Faktor oblika predstavlja oJnos povrsine omotaca Ao (m2) i zaprcmine grejanog prostora Ve (mJ) a korisna povrsina na grejani deo zgrade. Doneta su pravila za cnergetsk..2) .).) i cventualno pripremi tople potrosne vode QM ali je zbog gubitaka u samoj zgradi veca od stvarno po trebne . climinisanjcm toplotnih mostova. Mcdutim javljaju sc povremcno dobici od suncevog zracenja (Os) i unutraSnji dobici od osvetlcnja. ugradnjom sistema grejanja i urcdaja za pripre mu tople vode visokih stepena korisnosti.94 + 75. u distribuciji toplote do grcjnjih tela CQd) iii do zagrejaca ventilacionog vazduha. Ako se koristi akumulacija toplote onda se i tu javljaju odrcdeni gubici (0. vcntilaciji (Q.29 A/Ve + 2600/(100 + An) kWh/m2 (19.2.).94 + 75. uredjaja za povratno koriscenje otpadne toplote kao i primena obnvvljivih izvora. maksimalna kolicina primarne energije se odreduje se prcrna lzrazu: O~od = 50.). koriscenjem kvalitctne regulacione opreme.oj su prihvacene preporuke i standardi Evropske Unije i urade ne detaljni ie razrade. Sistem grcjaIlja ima gubitke u transformaciji ent:rgijc u toplotnu u kotlu (Q~).29 A/Ve kWh/m2 (19. Prcma tom pravilniku za nove stambenc zgrade koje se greju na tempcraluru ] 9 DC i iznad.19. Ako se topla potrosna voda zagreva iz istog izvora koji snabdeva i sis tern grejanja.]) Ako se topla sanitarna voda priprema pretcino koriscenjcm elektricne energije. Zahtevane vrednosti s. 19.464 B.'''ITI koja podrazumeva i potrebni nivo zaptivanja. Todorovic PROJEKTOVA NJE POS7ROJENJA ZA CENTRALNO G HEJANJE Finalna energija (sI. U Nemack.2. dobrom gradr.1) je namenjen a grcjanju (Q.

::g spra ta.. Llzimaju se kao den om< ' laea svc povrsine prowra. staklenih vTata..6) 19.I ~'<': g-ra menc zido\'c koji oov.5) Za oderedivanje maksimalno dozvoljene potrosnje merodavna jc i neto povrsina AN.9 + 24. uzimaju sc u obzir i gubici us led toplotnih mostova.fXJE -165 Za ostale zgrade najvcte vrcdnosti dozvoljcnc potrosnje primame cnerglJe se izracunvaju prema jcdnaCini: Q roo = 9.Jja)1l Illl ulraSllji prostor od spoljne srcd inc kan i pOHsinc zidova u ncizolovanom polkro 'Ijl!. ISIO tako se obraeunava u o molac j povr ~i n a kr(wa prema spoljnoj srcdini. Sa donje stranc zg-rade kao den omotaca treba ukljuCi ti povrsinu OS nove zgradc. onda i podne povrsine tak-vog sprata koje su sa donje strane u dodiru sa spoljnim vazrluhom.: gc mjih izraza potrebno jc prethodno odrediti faklOr obli ka zgrade.19.3. PRORACUN POTREBNE KORISNE ENERGUE. predstavljaju deo omotaca..: nivoa zemljista iii.4) a za ostale zgrade: Ve = 0. zapravo povTsi na poda koja len na zemlji iii podrumska tava nica ako se podrum (suteren) ne zagreva_ Ukoliko se zgrada siri na nekoj svojoj visini i pre\'azil azi osnovu nile etaie. U tu svrh u SL I'n 'o izracunava iX'\Tsina omotaea zgradc koja obuhval. Ona obuhvata Casovne podatke svih klimatskih parametara za svaki dan u godini. Zapremina grejanog pros lOra V..1 NYc kWhim! (19.3) Za koriscenj.76 V (m 3 ) (19.Inica najnizc claze! nalazi iznad pO\Tsine zemljisla ond a ad gomjc ivicc plafona do gomjc i\'icc ta\'anicL najvis. Raeuna sc od gomjc ivic. aka sc ia\i. odnosno ventilacije. odnosno do gomje iviee efektivne izolaeije zgTade. Godisnja potrosnja se racuna prema meteoroloskoj godini mesta u korne se nalazi zgrada uz koriscenje raeunarskih programa.80 V (m 3 ) (19. vrata i krovnih prozora. Ako ne ma preciznijih podataka ona se izracunava prema izrazu: (19. Uz gubitke toplote usled transmisije i iofiltracije. ukoliko razgra niCa\'aju grcjani prostor (xl spoljnc sredine. OGR4NICENJE POTROSNJE ENERGIJE ZA GREJ. .6 m. Medutim. koja se odnosi na koristan prostor zgrade a za visine spratova do 2. obracunavaju se i dobici usled suncevog zraeenja kao i ad unutraSnjih toplotnih Izvora. jc uvek manja od ukupnog volumcna zgrade Vi u proscku za zgrade do tri sprata iznosi: Ve = 0.

-/(.~a M. Tehnicar mas in ski prirucnik. MaSinski faku ltet. 31. Hand ubllch de r Techni schen Gebaudeausmstung. 1978. Air Co nditionin g a nd Ventilati o n o f Buildings. Nauka 0 toplini. Strahlung Heizung. Tehnicka knjiga. 195 7. 520 . Edv vard s Arn o ld Publis hers. 11 deo. 30. Beograd. 28. 1990. Ol 470 1. 2. J5 . Uti caj izolac ij e na poj avu tran spo rta vlage i formiranj e modifikovane atmos fe re u rashladnim komorama sa osvrtom na osobine do maCih izo lacionih materijala. 1992. 1983. Obradovic Nikol a i Curcic Vojislav ing.Metoda proracuna difuzije vodene pare u zgrddama .U. :!. Mos kva. 1985. T. C. Magistarski rad. G eb nudenll s rus tlln g . Air Conditioni g Eng inee rin g. Country by Country. W. V EB Verlag fur Gallwcscll. VOl . Beograd 1961 .8 8.5. 27. Beograd .!3mssels. 1991 . MaSinski fakultet . P. District Heat in Europe. 1990.:rgamo n Pn::s. Diplolllski rad . JUS . Mackassy A.Beograd. 1967. 1980. Termofizika zglade. . 34. B. Zbomik radova: Savetovanje toplana TOP YU 2000 Nis. lng Malic Dragomir. Klimatechnik. 33 . Doktorska disertacija. M . Banhidi L. Pri log istrazivanju uticaja lo kacij e grejnog tcb na toplotni bi lans prostorije. DJ . Rob e rt s . 1985.. Oldenburg Vo!riag. F. Great Britain. C roo me. Zagreb. Beograd. Kolmar.S .~ inski fakultet. N ikolic. Bottcher. Jo nes . ~.11 CENTRAL N O GR£I. Dubbe! . Bra ni s lav E>akov ic.Tasc henbuch fur den Maschinenbau. ll andubu c h fur Tc chni sc hc n . POSTRO. 25.M . M a. 26. Maj 2000 36. 20. Beograd.'JF.P . Laasko. Lj ilja na D . Rakoczv. 1976. TodorOl'ic PROJEKI "(W/I/I. Silj ak.Ve riag. Kongrcsa KGH . H. n . Springer Ve rl ag. Regein n lr die Bc rechnung des Wam lebedarfs von Gebaude n. Stroiz dat. Kra ft G unth e r.4NJJ:' "I. 1976. Liese. Marjanovi c. Be rlin . Matematicko-fi zicko modeliranje procesa adsorpcije i desorpcije lako-isparijivih organskih komponennta u klimatizovanilll prostnrijallla.1. Zbomik 2 1. 32.l/:. April 200 I :. N a t a. EUROH EAT& Power .l. Bos nj nkovic. LuCi stoe otopleni e. Dr.·"'·JA 7.

DODATAK .

c PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNOGREIANJE ..Todaro.470 B.

201 0.615 3.7 .5 32.7 42. i 50 i 12.5 16 .556 0 .44 3.647 1.28 6./71 TABELA I CELICNE CEVI (DIMENZIJE.m DehlJ ina z ida rM1 Unutra s nj i precnik mm (DIN 2440) Hasa kg/m : Sadrzaj vad e 11m Srcdnj e teske na vq jne cevi po JU S C. 8 2 2 2 2.29 2.4 40 44.3 43.882 4. . 890 .65 3.10 Hasa ce v i 0.88 2.2 i I I I 13 .25 3. 4.9 2.87 2. 145 C.6 2 .2 54.8 33.8 51. 3 Uobicajena debljina z ida nm 2 . 13 I 0 .059 2. Ii i .845' 1.638 0.5 5 5 6.6 2. 65 2.36 4.S 70 76.48) 0 .57 .58 2.2 14.391 C.2 I I I . .2 20 21.3 24. 683 1 0 .25 3.1 45.6 27. 1 .213 1. I I I 1.6 2.8 26. 12 i 3.3 7 .61 5.3 2. 0 .366 0.5 12.65. 0.9 i .9 2.9 30 31 . 087 1 .32 3.6 2 .5 14.22 1. . I I i i I I .9 41 .2 70 . I I I 2.25 3.6 2.22 1 . .852 1 .7 64. l 4. SADRZAJ VODE) Nazivna me ra Naz i vni precnik Im1 Spoljn! pre c ni k 1T'.B5 .2 39.3 63.14 3.0 21.14 4. .3 76.237 3.9 33.962 ! .6 16 17. .2 35.6 2.235 0. 17.1 B 8 8. I 82. 35 2. 20 ! 0.3 26.95 3. 53.S 48 . 2.65 Ha~sima l na 12·.2 16 16 16 17.5 I I .7 38 42.5 20 22.333 2. 3 51 54 57 60 .31 ! .3 21 2Z .01 2.0 12 1.8 48. 2. I .8 10 11 i . 225 3/8 1/2 3/4 I I 1/4 I 1/ 2 2 Naz ivni 10 15 20 25 32 40 50 Spol j ni preenik IT'" 17.V"dMflk . .83 5. i .372 2.346 0. TEZINA.6 I .4 I .8 .6 2.6 2.581 1 . .77 1 .S 57.8 37. 5 (DIN 2448) 6 7 Ce I i cne cevi bez sava .459 1.9 3.123 0. 65 I I I I I I I .4 48.206 Sadr za j vad e precnik mm deb lji na zida nTn kg/m ' I /m I 2 3 4 JUS C.6 28. I i .0 Unu tra snj i preen i'k rM1 0.9 2'.2 21.548 I .9 2.3 25 26.3 60 .

1 40.76 9.6 352 388.7 216 2.B3 53.346 6.3 25 31 • 1 31 37.3 70.6 879.6 4 I .725 125.5 25 25 25 25 I 5 82.4 260 .NTRAL NO G REJAN1£ TABELA I (NASTAVAK) 1 80 100 2 88.c PfW1EKTOVA NJF.6 51•1 57.98 9.31.9 12.604 4B7 .579 97.2 3. 12.8 B63.931 2.4 159 165.091 369 .~08 200 250 300 I I 350 400 I 500 550 600 650 700 750 Boo B50 900 1000 11 0 135 144 170 lB5 201 217 2.383 748. .3 6. 1 I 7 .4 419 457.8 107.4 150 156 .3 7.5 2.671 19.4 976 6 6.151 17.6 6B.5 25 2.256 63..331 90.98.8 18 • I 21 .6 3.5 4.2.44. 1 2.-l72 8_ TodorOl -.009 11.114 26.5 16.5 7 •1 8 8 8/8 10 10 I1 1 I •5 12 . 5 12 . I9 .9 204 207.5 2.4 I7..3 303 309 .5 31B 323. B12.237 50.5 25 25 25 25 25 2.5 12.8 584.5 131 .149 607. B21 42.6B5 33.5 4.B 193.4 10 I 6 3 3.5 12.5 267 273 2.72 13.5 2. 1 7.5 25 25 25 25 25 25 25 25 2.415 317.036 150.8 609.9 355.6 3.3 2.4 711 . .4 6 5. 441 543.5 2.33 9.84.3 6. I I 19 .5 12.6 914.6.151 .2.3 16." 2.9 254.B 13.4 100.793 2.6 108 I I4.8 399 437 .2..5 20 4 22.6 368 406.12.81 8.9 101 7 5.6 4 4 4 4.3 167.5 2. 1 168.3 177 .7 143. 1 159.4 686.4 185.273 32.2 762.751 42.9 101 .B B31 . 12.6 660. 3 127 133 139. 5 16 17.2 486 498 533 .314 118.5 94.5 25 25 2. PUSTR01£N1A ZA CF.7 339.2 50B 521 55B.9 6 .2 737 787.107 7S.5 2.5 5 5.6B. • 5 12. " 55.2 25 25 25 25 25 2.999 7.62.5 4.7 152.8 lB2.122 125 150 I 12.138 19.481 72.B 85.6 635.33 249 333 386 491 194.782 223.

01 2.1 168. 48.6 108 114.3 14. 3 83.78 3.2 7 • 11 7.57 8.8 33.4 159 165.3 19.9 2.6 2.57 1 .84 I I .890 0.6 6.13 3.693 0.789 14.3 152.6 3.1 45 0.8 70. 5 134.f)ndnlak TABELA I (NASTAVAK) ~ 1 2 3 5 6 7 ee l i cne ce vi sa sa vom JUS C. 1 82.4 151 157.6 16 17 . B5.7 38 42. I 7.693 5.962 I . 288 1 .5 1.669 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5.5 Z. 9 30 31.9 3.5 . I 160. 16 6.3 51 57 60. 8 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2.7 .3 2.35 4.9 77 .5.608 0.2 20.235 0. 298 3.8 12.5 200 4.3 2.9 4. 5 70 73 1.377 17. 1 125 150 4.6 125 .48 1 . 13 1 .5 80 100 88 .8 184.412 0.63 2.9 26 27.2 12.3 127 133 139.7 58.3 7. I 44 11.3 168 .3 63.4 40 .9 101 .3 25 26.384 20. 15. 7 34 38.725 3.423 12.908 19.948 4.124 16.2 107. 3 21 22 .9 23.607 0. 3.3 6.157 2. 9 2 .50 4.11 2. 31 3.5 4. 6.437 2.8 193.9 2.424 7.8 29 . 908 1• 158 I .79 2.8 102.7 210.7 141 .55 4.208 8.4 16 16.61 3.83 9. 691 2.2 3 .3 177 .793 34.5 43.4 40 50 44.1 144.1 95.6 12.531 0. I 8 8 8 8 8 8 8.6 2.8 67.7 219.8 132 .5 76 .6 2.3 2.4 55.203 9.4 52.9 64.346 0.429 13.75 5.182 22.39 1 .2 3. 3 2.201 0.5 5 5 13.9 120.2 20 21 .6 4 4 4 4 4.379 26. I 7.7" 46.7 I 0.3 Z.24 1 .6 2.1 0. I 7.Z4 0 17 .

7 344.31 1 279. 6 6. 5 267 27-) 323.249 )92.3 6. I I I I I B. 2 697 746 796 .6 1491. .6 1588 6 29.5 12 . 6 914 . 9 355. 3 33 43. 55 3 ·437 .2 762 812. 6 1 195 .2 80. TO I'ANlI: I'OSTlW JENJA 7. 3 70.. 923 32 7.962 381.8 846 894 . 087 498 .5 12 .3 78 .28 779.3 6.1 89 51. 3 6.5 12.325 76 .12 2 628.2 16 . 5 20 20 20 2a 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 I . 5 12.1 /15 124 148 158 185 223 248 301 372 403 492 527 633 I i I . PI<OJf:'f.Tot/OIOI-i'.8 79 /121. 2114 ..963 1747. 6 5.8 406 .5 14 .4 44 4 . 717 155.'1 C/:NT~ ILNO GREJANJE TABELA I (NASTAVAK) 1 250 300 350 400 500 550 600 650 70a 750 800 850 900 1000 11 00 12 00 1)00 140 0 1500 160 0 I .642 562.2 597 646.5 12 .5 12 . 157 99.4 356 .6 660.5 32 .6 5. 1 8 8 I I ! i ! . 875 54.0 1320 14 20 1520 1620 5 5 5 5.4 64.4 996 1098 1195 1295 1391. 2 3 4 5 234 .3 7.409 1980.4 71 1.132 1520. 6 368 406 . • I 49 .-1 7-1 B.3 I I j I 12 . 5 12 .8 86 3.5 12 . B 10 10 11 12 . 986 12 1. 2 7 43 .4 546. 5 257 263 ) 12.2 508 558 . . 5 12 .568 1'317.797 93 .75 3 234 .4 1016 11 20 122. 9 62.798 129 . 4 41 9 457.573 .1 7.1 94.8 333.8 609 . 6 .3 6.2 14 .1 28 946.5 17. 8 48.

82 989. 40 986 .4 2 990 . 1 43. 7 52 .2 50.6 40.57 989. 5 40.6 1 14.2 49.74 989.4 46.75 987. 03 990.7 40.0 43. 6 11 8.90 99 1.6 52.4 47 . 6 54. 5 44 .7 43.35 98 5.07 99 0. 1 52.Doda /llk -175 TABELA II GUSTINA VaDE 00 40 DO 100°C .78 991 . 7 45. 70 991 .2 48 .3 45 .2 40 . 9 I< g 1m 3 Tem p. 0 54 . 47 991 .2 42.8 46. 38 990 . 4 42 .99 990. 8 51 .3 54 . 4 5I .8 3 988 . S 48.6 1 989 .4 3 99 1.6 3 985. 8 1 14 .31 989.43 988 .7 55. 45 986.84 987.94 990.48 989 .40 989. 2 4 1. 99 989 .3 46 .6 43.S 52.0 40. 6 41.9 54.0 55. 07 988 .8 48 .90 989 . 62 987. 78 985. 3 44 . 07 986 .9 46 .02 985 .23 991 . 5 54 .66 987. 39 991 . 70 Tem p. 35 991 .4 52 .7 47. 6 42 .5 46. 0 49 .8 49 .9 7 985. 2 54 .21 99 0. 16 986.9 47. 92 986 .5 41.1 6 990 . 19 991 • 15 991 • 11 991.80 987. 1 45.7 0 988.5 5 I . 17 992. 05 989. 8 41.6 51 .18 389. 92 987 . 22 989 .5 45 . 50 990. 25 988 .78 989. 61 988 . 6 45. 87 986 .6 50 .7 54.8 42 . 36 989.87 988. 55 99 1.7 44 . 59 986 . 16 988. 0 42 .0 46 . 73 985 . 3 49. 92 985. 69 986. 78 988.4 43 .4 40 .8 55 . 64 986 .1 47. 3 52. 3 41. 97 990 . 7 50. 3 1 986 .6 55.8 3 985 .27 991 .20 992.59 985.6 53. 58 99 1.09 989 . 44 . 2 53 . I 1 988 .4 48 .8 43 . 02 98 7. 51 1 990 .86 989. 3 51 . I 50. 3 40.86 99 1. 52 388 . I 42.0 4 1• 1 41.8 47 .4 45 .23 987.2 5I . 7 42.65 988 .8 45 . 3 55 .6 47. 0 52 .69 989 . 46 990 . 52 987.9 43.4 54 .20 988. 52 . 1 44.3 50.49 985 . 1 53. 40. 27 989 .9 '< g/m 3 Tem p.0 48.39 98 5. Tem p.43 987. 2 45.4 53.74 986 . 1 40. S 55. 09 992. 35 986 . 0 53.38 987.6 2 991 . 58 99 0. 68 985.7 41. 96 988 . 13 992.2 55 .62 99 0 .97 991 . 9 41. 0 50. 4 41. 5 43.3 42.3 47.48 98 7. 06 98 7.0 45 . 01 986 .03 989 . 5 42.66 991 . 65 989. 44 985.82 99 1.74 990 . 12 99 0. 01 991.9 7 987.2 43 . 14 989. 83 986 .92 988 . a 44 .78 990. I 49. 5 53.07 991 . 2 52 . 2 46 .2 44 . 79 986 .57 987 . 51 991 . 15 987.00 988. 6 46. 38 988. 33 990 .90 990. 7 51 . 24 992. 34 988. 19 986 . I 46.7 46.44 989 . 9 kg/m 3 992 . 74 988.2 47. 9 42 . 10 987. 56 988 .9 53 .21 986.82 990. 47 988.9 50.7 48 .8 40 . I 54.74 99 1.3 53.8 54.31 991 .9 55.9 51 . 3 48 .95 989 .1 1 986 . 48. 26 986. I -55.9 49. 1 48. 5 47.05 992 . 87 985.25 990 . 7 53 . 4 44 . 29 988.30 . 7 49. 4 50 . 54 985.5 0 986 . 4 55 .71 987. 5 49 . 9 kg / n 3 987.33 987.66 990.9 45 .86 990.91 1 991 .8 50 .28 98 7.0 47. 8 53.8 52.89 987.6 49.2 9 990 . 5 50 .4 49. 55 986. a 51 • I 51 . 3 43. 53 989 .

45 984.08 98 j.5 63.70 977. 13 981.61 979.3 61 .9 kg/m 3 978.24 983.07 981 .72 982 .3 59.46 981 .7 56.51 982 .2 57.64 977 •58 977 .5 57.7 65 .04 69.6 70.32 69.2 63..8 58.97 980.36 )82.2 61 .7 64.9 67. /\'}A 7.9 977 .0 61 . 81 977 .6 68.8 63.94 978. 2 58 .80 984.-1 C1.6 978.0 kg/m 3 98 I .6 71 .22 979. 2 58.3 63.6 64.98 982. ] 2 977 •a7 977.38 69. 94 :18 1.50 979. 6 98 1.7 67.82 978.48 980.40 984 .S 65.10 98 G. I 67.77 982.3 68.7 68.9 5 2 .78 98 ] .87 70.34 963.7 66.24 981 . 5 66.4 59.06 979.7 977 •98 69.7 0 983.9 61 .9 55 .26 980.4 64.50 978.9 98 3. 0 58 .50 983.3 70. 978.65 984.4 60. ] 0 '} 8 ~. I 65.99 979.88 982.2 60. 84.7 60.30 983 .6 57..67 979 .2 67. 19 983.20 984 .6 59.6 63.8 60.29 981 .2 70.71 978.65 980.6 61 . .2 68.3 67. 6 62.5 70. 11 979.1 62 .52 977.8 977.5 5 984.9 .90 976.44 69.2 6&.0 67 .S 68.7 70.5 61.0 70.S 60.3 5 984 .2 65. 95 58 ] .9 66. 90 984 .S 59.S 59.35 981./7(1 /J. ] 8 66 .35 977.O ) Temp.00 Temp.3 56.3 57.57 982.71 980. 4 kg/m 3 985. 58 .9 7] .4 71 . 1 57.4 61 .7 62.66 978.83 98 1. 26 982 .16 979.2 0 ~ 32 . 72 98 1.29 977.2 59.25 985.72 979. 56.60 984 .7 57.8 67. ] 63. 3 66 .95 976.5 71. 10 982 .0 68.81 980. 10 69. IS 985.8 64. 1 kg/m 3 983.4 57.60 983.86 980.57 98] .8 5 963 .33 979.6 66.0 65.0 57.2 56.03 982.S 978. J 6 2 !J • 62 . I 56.21 980. 64.9 65.32 980 .42 980.95 983 .2 7] .27 69.46 977 • 40 977 ..0 I 60 .56 979.9 63.8 68.3 978. 89 98 1.00 984.S 67.31 9S2 .20 985.61 978.50 984.0 59.6 67.62 98] .87 979.2 978.95 98 1. S 62 .4 68. r"dorm 'i(' P'WJ':KIOI ~'INJr:: POSTlWJI.67 982.0 71 • ] 71. 67 .17 977.2 64. 1 60. I 68.28 979.41 982.7 59.39 979.. I 64.84 976 ~~8 976.82 979.76 980.44 979.8 57. .75 984.0 63 .3 S~.3 0 984.83 982 . NTIt-lLNO GRI:JANJE TABELA II (NASTAVAK) Temp. 16 69. OC .53 980. 90 98 3.93 979 .4 63.8 61 .55 983.37 980.8 4. 981 .S 58 . 05 98 1.65 983.0 .51 981.6 56.62 982 .S 56.0 56.4 65.9 57.16 980.4 70.8 71.7 61.77 979 . I 978.01 976.93 582. 10 985. 2 I 5 66.8 62.4 978.7 71 .7 58. 85 984.6 65. 1. 14 983 .29 62.21 69.8 56. 68.70 984.46 932. 15 .88 978. 60. 8 70.91 980.59 980.55 978.4 67.8 65.05 979 .45 983.4 56.02 980.9 9S2 .7 63.3 64.77 978.1 58 .93 69. i Temp .8 66.4 66 .40 981.3 71 .75 977.0 64.6 60. I 61.3 65.0 62 .0 983.9 977.75 953 .3 60. ] 59.2 5 <.05 985.8 59.23 977.S 64. ] 70.

05 968 . 85 . 14 96 7. 65 968. 3 77 .0 8 96 7.5 75.4 77 .1.71 974.66 '3 76 .1. 77 974.8 1. 3 83. 41 974.3 71. 08 971.1 6 97 1 .45 972 . 84. 6 71. 80 96 7.27 968. 976.2 79 .52 97 1.1. 29 1 97 '..80 973 .6 79 . .89 975 . 86 973 . 0 76 .20 968 .0 82. 1 76 .1. 5 73. 9 83. J 73.4 87.07 968 . 80 . 62 973.·50 969. 52 968 .0 1 972 . 9 77 . 39 968 . 9 973 . 1 82 . 37 81.8 83.2 75. 63 972.83 971. 5 77 .94 969.3 83. 01. 3 85 . 2 82. 7 83. 58 97 i . 68 973 . 1 967.6 0 975. 07 976.. I 74. .3 75. 93 967 .06 970 . kg/m 3 Temp . 38 970 . 2 73. 67 96 7.6 75 . 23 374 . .3 78 .83 975. 4 81 . 33 972 . 1.11. .0 81 . . 1.6 85 . 969 .0 85 .7 81. 3 84 .1.8 82 . 33 97 1.89 970. I 83.77 968 . 975. •7 71.7 974 . 82. 34 967 . 7 73 . 19 976 .36 975. I 75 . 21. kg/m 3 Temp . 02 970.71 971 .9 . 49 973.0 77 1 1 97 1 t . 6 78 .9 97 1. . 37 373 ..S 80 .76 972.30 969.4 73. 63 970. 1 8l . 5 72.86 967 . 83 971.2 77 . 71. 1 86 .7 87.9 79 .7 76 . 5 81 . 968 . 1 87. I 72. 14 963. 55 973 .2 83.56 969. .4 83. ..13 970.8 77.5 87.1. 3 72.9 75 .1 3 973 . 0 80 .3 87. 8 976 .1 971. 4 76 . 4 79 . 971 . 2 969 .8 I 966 .0 81.96 970. . 7 75 .2 81 .2 74 . 8 7Z . 26 972.81 969.00 967 . 36 976 . 98 973 .5 71..8 81. 40 971 .8 975 .6 72..0 83. 11.68 969.6 83 .27 971 . 5 86 .66 97 5.4 72.59 974 . 8 86 .1.95 975.5 79 .8 80. 1 78 . 8 76 .7 78 . 25 970. 42 975.7 1 975. 43 973.70 972 . 1 I 969 . kg/m 3 72. 9 78. 6 76. 3 76 .35 76 . 00 969. 3 79.7 85. 91 96e . 82 972. 95 972 .28 96 7. 6 86 . 8 73. 4 85.0 72 . 98 968 . 31 973. 9 87 .89 971.4 8 967.7 7Z .9 73. .43 969. 18 975 . 8 78 .65 97 1. 970.6 87. 975 . 21.7 80. 0 87 . 80 .6 8 1. 2 76 . I J 976.6 82. 87.6 968 .96 971 .58 968 .1 9 970. 0 78.57 970 . 2 80 .5 0 970 . 88 966 . 3 86 .46 97 1. 2.5 82. 2 78. 18 969. 32 970.7 77 . 61 96 7.07 975.6 5 974.9 65 . 33 968 . 92 973 .71 958 . 9 82.0 73 .0 1 975. 2 . 51 972.5 78.6 77.7 82 . 2 86 . 1.1 0 974 .9 81.0 86 . 20 972.7 81 .8 79. I 80 . 9 86.1 79. 51. 88 97 2. 51. 07 973.2 I 967. 2 72. 5 85. 6 80.4 2 976.70 970.77 97 5. 3 e 1. 4 71.89 85 .9 71.8 75 .0 74 . 30 976.8 81 . 57 972 . 3 80 .7 79.62 969. 2 81.4 75.6 73 .3 0 975.01 971.39 972 . 5 83. 78 .83 970. k g/m 3 Temp. Q2 971 . 25 976 .8 87.1. 973 .8 85 ..5 76 .9 976 .77 971. . 19 973 . 7 86. 1 81 .77 970. 95 974. 1. 54 96 7.f)nda("A -/ 77 TABELA II (NASTAVAK) Temp.0 79 . 0 75. 75 77.87 969. 95 966. 14 972 . 96 7. 75 969 . 53 974 .6 84. 86.25 973. •8 71. 1 73 .5 81 . 13 975.01 966 .60 976 . 08 972 .

53 959.26 964.3 93 .S 90 .06 92 .3 91.2 96 .3 99.5 91.85 961 . 19 <. 3 SB .9 98.7 96 .4 7 962.62 966.~3 961 .4 93 .80 960 .73 960 .02 958.8 95.~5 97. I.60 959 .01 964.74 964. 7 91.& 97.09 959.46 959.0 96 .. kg /m 3 Temp.9 94 .9 5 959.8 89.4 91.0 37 .65 9b 3. 1 90.48 966.4 97. B 91 .67 964. 16 963 .8 92 .44 960.08 965.30 960 .33 964.2 90.6 B9.6 95.6 99.9 96 3.6 90.4 90.3 95.0 I 958..07 961 .95 965.7 95.3 98.81 964.8 94 .5 9 960 . 58 963 . 03 966 .11 95.1 6 96 0. 3 89 .4 99. 15 965 . 0 92. 9 93 . 1 91.9 90. 963 .68 962 .81 959.24 959.32 959.51 96 3.41 966 . 8 88 .5 99.3 92 .82 965. kg/m 3 88 . 9Z 963 .95 958.61 965.13 964.39 959.7 98. 2 89 . 1 92 .50 961 .2 93 .48 965. 99 96 3 . 85 963.8 99.S 94. 15 961.10 963. 89 962.41.5 5 966 . 75 962.92 961 .41 96 5.5 96 .64.1 99. 3 91 1.2 92.3 90 .2 95.61 964.6 88 . 28 966 .0 98.7 88 .94 960 . 96.13 962.5 98.6 91 .0 99.4 98.21 965 .74 958.8 97.-1 78 IJ. 71 963..9 'I 96 1.5 11 96 2.94 964. 35 966 .54 965.6 94.88 964.8 98.2 91 .4 94. 23 963.60 958.64 961 .6 92. kg/m 3 Te mp .0 89 .6 96 .66 960 .78 961.0 95.36 961 . I 96 .7 94. 61 962. 1 97. 7 93 .-I CENT/UL N O C I?l:JANl£ TABELA II (NASTAVAK) Te mp .68 965.S 95.:TOI · I JI: i 'O S mOl!:Nl -I Z.67 959.20 96 2.~ 966. 01 960.' I'I<OJI.2 86 .21 966.1 93. I 88.7 97.5 93 .52 958.2 97 .0 90.4 88 . 7 89.96 962 .6 93.67 95B.1 94. 02 959.99 961.5 88 . 9 89 . 6e 966 .·I.8 93.81 958.0 9" .54 964. 14 966 . 17 959.2 91. 37 963.0 9 96 0.37 960 . ·/"" dom". 22 961. 92.8 90.51 96 0.88 965.75 965.7 90.40 964.71 961 . 74 959.9 95. 9 51.8 96 .88 958.34 96 2.27 962. 23 960 .38 .29 96.1 95. G 93 .0 88 .3 4 965.3 96.40 962.2 99.57 961. 5 92.5 97.9 99.08 961.28 965.7 92. I 8'3 .7 8 96 3.. 01 965.47 964.0 91.2 98.9 100.88 959. 03 962 .S 89.3 97.82 962 .1 98.7 99.6 98. 4 89. 30 963 .87 960 .

4 9 1.1 89.8 9 4. 2 90. - 91. 65 180°C I TEMPERATURAMA U SllAZNOM KRAKU 00 95 DO 500C (SVEDENO NA Uzgo n u P.96 2.4 90.97 17.90.65 3.50 36.54 3 4.2 91 .75 ).20 10.8 92. 7 94 .57 - - - - - - .63 24 .71 5.7 92.68 3 2. )9 6.26 - I - - - 9 1 .Dodalak -179 TABELA 11/ NAPOR U Pa PRI TEMPERATURAMA VODE U USPONSKOM KRAKU 1m VERTIKALNE CEVI) 0095. 95 33. 8 9).59 16.6 93 .0 - - 22.nom kraku od I U ~go n 11 Pa pr t le mpcralu ri u uspo nskom kraku od 95 ~ 90 3 85 4 80 5 95 2 90 3 85 4 5 94.0 91.) 92. 69 26.) 9) .95 23.7 9 ).6 92.71 5.61 20.8) 9.89 11 .67 22.97 - - - - - - - 90 .01 25 . (.2 89.23 34.25 ]8.8) 39.8 7 )7.t prl l empc rnturi u sfla7. 5 89.5 91.91 35.26 32 .99 21.0 93.57 12. 5 9) .55 18.4) 4.0 27.16 12 .02 4.52 40 / 11 - - - .08 6. 9 90 .1 - - - 0.9 89 .14 8.32 25.) 94.28 16.30 30.8.99 ) 1 . 6 90 .)7 1 .91 15.98 6.1 90 .38 26.6 5 7. 7 89. 9 92. 2 9) .8 8 9.56 ]8.0 3 29.9 94 .9) 19.0 89.4 92.1 9 L .30 20.3 91 .2 94.22 14.9 6 2.) 90 .6 89 .1 94 .1 92.7 90 .4 94 .19 ]6.5 94.9 9) .5 92.2 92.37 1.) 89.7 0.62 30 .51 10.77 7.33 4.8 5 13. 6 94.4 89.4 9). S 90. 0 92 .69 1.9 91.1 9) .45 8.34 29.]0 5.24 18. 12 - - - 4. 8 90.5) 14.69 1.8 91.

96 12.5 8 5 .73 2 9 .24 5 88. 38 87. 18 1 5 . 4 4 9 .3 3 42 .65 .7 86 . 87 46 .29 56. OJ 10.78 72. 4 84.42 45 . 52 5 5 .56 43.9 84. 7 6 43 .7 82.84 44.0 82. ' P/iOJEKFO I :·INJI: PO. J\ 61. 69 82.7 2 11 .9 81 .32 35.38 '11. 59 1.79 16 .3 8 8.14 84.52 40. 55 69 .38 82.24 89.42 20.1 9 51.4 9 H. 26 22.3 84.34 8.25 4 3 .B5 8.55 18. 59 67 .83 80. 1 86.18 1 .45 6 4 .vO C IiEJA NJE TABELA III 1 (N AS TAVAK) 2 3 4 5' I 2 J 1 0 . 14 18. I 1 40.. H 45. 42 86.94 59 .7 85.5 87 . 4 81. 7 87 . 5 4 24 .38 2 1. 10 86. 8 88 .24 23. 0 86 . 1 2 24 . 10.8 84.79 87 . ° 85 . 6 8 13. 1 81.6 87.83 24 .3 81.0 60.8 82.0 8 7. 9 7 22. 8 9.46 28 .79 77 . 55 84.\TIWII.70 46.3 8 7.27 62 . 2 87 .5 84 .56 5 3.9 83 .3 83.02 1 9. 42 15.55 3 . 55 4 6 .84 49.97 - - I 3.9 85. 9 1 3 0.83 14 . 0 83.5 1 76.31 66.-180 IJ.6 88 .42 9 1.-l CFI"TFV If . 7 J 25.56 53.92 4.10 2 0.N J'l l .80 41.07 5 7 .0 - - - - - 82.4 6 - - 81.5 8) . 39 5 7. S 8 6 .25 53 . 8 81 .72 65 . 10 76.92 9 .6 5 74.64 34. 07 7. II 55.05 )) .97 47.61 20 . 1O 1 5.29 - 86 . 60 51. 8 86 .4 86. 32 29.38 17.15 53 .57 19. 0 8 5 .10 81 .25 38 .14 6 (.1 0 51. 40 1 1 . 6 84.6 5 18.6 8 5. 9 2 75 .37 7. 97 17 '.1 8 8 .29 46.38 3 6 . 8 8 5. 1 85. 0 9 12. 66 58 . 6 86 .4 83.83 - - - - ° - - 73.60 ) 1 .64 49. 6 B1 .66 38. 9 2 70 51 71 . 65 79. 57 2 2 . 8 87 .83 90.14 4 7 .38 11.9 88 .10 15.70 56.97 37.24 79. 9 0 44.64 23 . 24 13.70 36.88 57. 1 5 48.9 2 50 .69 16. 30 20 . 2 0 71.38 16. 37 77. 51.4 8 8. I 83. 6 82.2 84 . 37 47 .86 2. 80 H . 83 39.95 48.5 3 9. 23 69 . 2 85 .97 88. 1 84 . 99 21 .84 54.00 26 .2 83.06 7. 5 88.2 81 .~ 66 .96 83 .3 82.79 6. 25 58. 8 6 68 . 7.3 J 74 . 26 - - - - 84.84 5 4 .65 8.06 73. 7 83 . 22 42 . 8 5 23.06 17. 1 82 . )) 4 9 .77 32.83 42.83 14 .II 50. 4 8 7 . 5 82. 51 15.4 2 25 .88 5 2. II 55.88 52.5 7 62.9 67. 09 40 .3 8 5.7 8 8 . 8 83 .2 82 .4 8 5 . 86 63.2 8 8 .34 19.62 13. 77 27. 7 81 .51 81.00 61. J 8 67 .11 .19 31 .7 9 21.43 55. 6 83.79 11.65 I 3 .96 78' . 05 28.40 2 6 .43 SO . 80 56 . 60 51.1 87 .5 6 48.7 84 . 5 81. T"dorU\ '.51 5 .9 82.01 35.3 86 .1 0 10. 20 5.2 86 .37 I 33.

9 77 . 84 59 . 26 98 . 26 22 . 02 60.8 7 11 3 .05 4 8. 47 63 . 9 73.9) 44. 1 77. 74 49 . 4 6 114. 20 10 1. 36 88 . 30 25 .49 6 . 2 79 .29 11 2. )8 82.9 25 . 0 ) 10 0 . 5 73. 2 78 . 65 . 6 7 5. 7) 29 . 06 63. 02 60 . 92 50 .7 9 12 . 28 26. 3 4 1 3.~4 58. 97 37 . 86 2.71 54 .0 5 ! 2 3 4 49 . 8 4 1 25. 60 I 27 .7 8 128. 39 66 . 44 ) 4 .1 78.3 8 3 6. 67 22 . 62 101.19 61. 46 33 . 5 38 . 07 93 .1 4 94 .04 1 30 . 35 73. 8 77.4 11 5 . 7 7 32 . 19 31.5 75 .Dod{/wk 48 1 TABELA III (NASTAVAK) Z 3 1 1 8 0.21 65 . 26 7 .45 3 .73 70. 50 11 7 .9 7 9 .8 7 9. 7 76 . 66 124 . 24 91 . 85 38 . 3 74 . 42 95. 08 6 . 72 121 . 4 7 5. 83 29 .0 0 71. 00 7 2 .3 1 40 .8 74.28 102. 0 78 .12 24. 24 28 . 5 74. 35 43.7 4 69 . 26 J2 .69 102 . 69 67 . 0 3 120 .1 6 68 .1 8 138. 46 42. 17 108 .41 137. 75 1 3. 1 76 . 80 132 . 96 129 .81 4 0. 09 5 1. 72 55 . 07 1 23 . 68_ 52 . 8 5 33 . 19 127 .17 32 . 98 13 ) .) 80 .74 135. 1 2 90. 22 4.8 76 . 2 3 135 . 46 4 8.64 34 .63 75.22 75 .4. 9 80 . 5 80. 2 80 .58 ° . 69 26 . 50 9 7 .3 78 .33 72 . 11 111. 4 1 71 . 8 8 0. 65 28 . 92 6 5. 63 4 . 60 Jl . 17 42. 34 7 9 .77 31.8 6 119 . I 1 5 . 6 77 .4 79 . 77 98.8 2 1 3 6. 9 1 20 ..2 76 . 86 5 8 . 9 74.70 4 6 . 89 26. ~4 J 6 1 . 7 73 . 64 UI . 1 5 28 . 1 8 0. )2 19 . 40 36 . 5 7 1 34 . 6 7 8 . 1 62. 27 5 2 .74 115. 0 5 99. 18 97 .43 60 . 0 5 114.34 109.1 6 7 8. 03 34 . 98 67 .69 92. 1 79 .2) )9 . 61 6 1 . 90 1 22. 71 25 . 0 0 13 7 . 02 126 . 48 1 08 .01 96. 25 1 24 . 27 11 8 .7 6 82 .79 37 . 4 77.96 8) .4 7 8.3 75 . 5 77 . 63 65.97 27 . 56 28.7 75 . 70 11 2 . 97 93 .5 78 .1 73. 2 75 .31 7 0. II 45. 86 5 ).15 134 . 42 )0 . 67 98 . 8 73 . 7 80 .64 1 00 . 55 18.4 80 . 3 1 55 .52 11 1. 2 73 . 95 89.53 90. 49 87. 72 40 .51 81. 1 4 69. 40 102.5 79. 0 7 5. 72 106 .8 9 107 .3 I 1 21 . 18 72 . 4 76 . 42 96. 84 10 1. 59 1. 30 1 06. 2 77.77 88 . 3 79 . 7 5 7 9 . 37 105.64 105. 07 57. 9 78 .0) 105 .09 97 . I 75.90 5. 2 i . 12 9. 90 56 .09 1 17 . 9 1 1 16 .00 13 8.9 6 63 . 85 8 .8 5 23 . 6 7 9.1 0 66 .1 4 84.1 6 ° 7 4. 77 7) . 49 1 23 . 38 95 .87 10 ).85 1 04.8 8 47. 45 64 . 56 94 . 54 24 .4 . 67 9 1.08 2 1. 25 58 . 53 · 9 . 26 1 03.0 7 9. 81 3 9 . 22 100 .76 43 . 81 76 . 1 9 0.18 8 7. 28 1 6 . 05 3) .H 10. 8 2 7 0. 0 ) 5 9 1 . ) 10. 55 130. 6 4 3 9 .4 73 . 66 58 . 89 92 .74 59. 87 17. 46 99. 44 39 . 89 41 . 8 7 5. 57 12 .88 62 .7 77. 44 1 20 .37 128 .6 1 18. 0 73. 45 54 .93 11 0.7 74 .28 92 . 65 94 .78 62 . 20 81 . 2 1 13 1. 8 78 . 73 95 . 1 4 ° ° 1 00 . 9 75 . 0 1 30 .48 27 . 27 I . 49 57. 92 8 0. ) 76. 68 10) . 7 79 .3 77. 09 36. 7) 1 9 . 65 64 . 5 76 . 43 60 .98 11.)2 85. 27 67 . 80 74 . . 99 41. 62 35 . 6 80 . 07 27 .3 73.33 7 .91 96 . 85 99 . 23 69 . 1 5 58. 23 64 .57 68. 48 93 . 04 64 . 42 30 . 5 6 38.94 74. 68 118 .7J 85. 69 16. 50 21. 39 76 . 39 13 2 . 9 76.9 3 14 . 76 1 09.91 86 . 50 5 1.0 74.5 7 78 .43 126 .52 4 5 . 19 61.68 37 / 27 - - 76 . 7 78 . 6 76 . 30 91 . 4 6 103.0 77. 23 ) 6 . 55 84 .90 71.09 102 . 51 66 .18 7 2. 4 6 104. 81 35 . 6 73 . 23 3 4 .60 97. 0) 39 . 60 31 . 55 69. 5 1 15 .6 74 . 2 1 ) 5 . 04 3 . 29 46 . 98 7 7 . 01 30 .

98 82 .8 69.3 2 85 . 13 125 .H2 65 . 0 7 1.72 50 . 42 65. 45 139 . 67 98. 62 1 31 .0 71.7 0 132.7 2 3 4 5 I 2 3 4 9'6 .24 99 . 42 93 . 7 66. 44 81.7 8 1 3 3 . 47 148. 70 137. 78 4 7.4 ~ 0. 73 1 00. 60 7 9 . 42 45 .27 1I 8 . 44 1 80. 54 11 0. 2 1 111.49 65. 9 68 .6 66 .JS2 B. 8 1 172. 81 1 06 . 73 85 . S 65 . 36 -78 . 7 72. 66 10 4 . 79. 14 11 2 . 96 124 . 20 13 7 . 24 16 5. S) 7 5 . 80 51. 60 9 7.2 71 .26 8 3 . 0 69 .6 68 .01 " 8) .90 11) . 66 17 0 .91 1 6 7. 47 68. 40 11 4 .0) 110 .56 109 . 54 68 . 57 58 . 8 70 .3 6 80.8 3 11 0. 96 78 . 6 7 164. 9 71. 99 107 . 4 68.3 5 13 9 . 1 ~6.4 71.6 65 .75 89 . 02 7 5.0 66 . 2S 1 78 .08 92. 82 60. ()0 1 57. 75 160 . 47 123 . 40 106. 62 17 7.5 72 .06 116. 95 4 8.47 129 .3 72 .5 7 1 49 . 9 66 .50 92. 9 67 .11 1 31. 0 ) 11 5.8 8 52. 2 69.40 106 .0 9 80 .20 1 4 2 . 8 71.1 65 . 39 14 7 . 8 68 .2 65. S 67 . Todoro l'l'c !'[WJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO C RElII N}E TABELA III (NASTAVAK) I 72 . 82 146.63 75 . 31 7tl.37 143 . 69 82 . 3 67.0 1 62 . 36 1 79.4 0 1 72.07 174.90 14 7. 37 7 7 . 65 64.24 170. 09 1 02. 06 73 .09 5 13 9 . )2 15 1. 1 96 . )7 5 2.1 9 117.09 168 .37 4 7.86 139 . 93 11 5 . 51 14 2. 23 59 .42 91.55 69. 98 1 53 . 6 67. 1 6 98. 66 1 09 . 6 71. 96 1 44 . 1 70 .7 0 122 .7 69.6 69 . 86 1 19 .55 74.9 9 173 . 7 8 1 38.32 10 0.88 84 . 2 66.6 5 165 . 9~ 42 . 1 4 74. 58 1 69. 21 50 .2 70 .3 4 160.0 70 . 1 6 154.83 85 . S 66 . 86 11 4 . 25 109 . 94 140 . 49 62 . 67 144 . 44 114. DO 1 42 .8 3 9 0.75 84 . 50 1 02 .39 56 . 17 42 . 49 14 3 . 81 76. 78 14 3 .26 15 9 . 2 67.65 99. 7 70. 29 122 . 88 86. 86 7 8. 83 1 56 .08 ( 4) . 9 1 101 . 75 94 .4 69 .90 14 7. 26 144 . 96 1 4 9 ..90 66.6 1 3 4.6 !l0 . 88 12 3. 02 141 . 85 . 57 63. 3 66 . 88 7 2 . 79 17R .7 1 58 . 4 67. 8 8 77. 55 ° 64. 9 70 .73 1 66 . 1 7 1 . 2 68.4 2 11 1. 64 59 . 62 55 . 5 0 1 68 . 32 8 5. 1 72 . 42 1 8 2 . 7 68.12 136 .52 8) .60 84 . 0 ll l .07 10 3.1 69 . 14 150. 05 1 09 .85 1 80 . 08 158 .) 70.0 . 7) 11 2 . 0 1 1 62 . 41 65. 6) 121. 42 56. 19 4 6 . 18 82.8 67 .15 6 3.37 77 . 6 72. 29 11 2. 48 108 . 75 145 . 22 7 5 .0 8 1 63 .88 148 . 07 108 . 20 76 . 7 4 105 . 16 1 64. 0 6 7. 35 4) . 8 65. 99 10 7.21 177 .3 2 171.54 176 . 03 17 6 .3 2 105 . 4 66 . 06 58 . )5 7}.5 5 13 5 . 09 9 7. 0 1 11 6 . 5 0 1 83. 78 118. 81 152. 13 4 9 . 98 67 . 98 57 .39 7 1. 24 104. 07 169 . 55 150 .01 91.01 1 82 .9. 3 2 11 3 .9 69.1 9 79 .58 1 03 .38 76 . 21 55 . 9 72 . 48 17 4. 7 67. 03 1 20 .19 1 32 . 21 126 .56 175 / 05 1 28. 67 159. 55 1 45. 9 8 1 48. 31 60 . 83 95 . 3 2 1 46. 13 130. 47 73 . 57 1 54. 1 3 54 . 0 1 45 .61 8 1. 24 89.5 7 11 5 . 72 126 . 60 46 . 1 68 . 6 1 14 2.67 93 . S 7 1 .32 1 66 . 1 4 1 4 5. 06 1 2 9 .)7 151 . 2 72. 4 65 . 90 71. 94 14 0 . 02 1 41. 80 1 27. 24 8 4 . 44 120 .5 4 49. 55 11 6.2 1 12 1. 3 6 8.67 8). 08 62 .9 65 .5 0 117 .40 86 . 32 1 46 . 33 1 45 .96 53 . 7 8 8 0. 5 3 13 6. 8 72 . ~0 155 . 24 155 . S 69.40 152 .2 3 17 5. 8 66. 55 1 3 0 . 3 9 51 .1 6 88.27 13 8. I 4 117. 62 111.1 0 8 1.06 68.) 9 1 47. 14 69 . 0 1 7) . 04 13 5 . 98 87 . 68 81 . 91 1 5 7 .7 6 74 . 80 1 1 2 . 81 106. 4 72 . 06 149 . 5) 14 1.83 1 6 1.9 3 181. 5 5 4) . 5 70. 1 67. 53 14 1. 90 6 1.6 1 76 . ) 71. 79 77.73 171. 54 1 25 . 5 68 . 26 54 . 48 1 08 . 02 80. 29 1 27.87 113. 3 69 .37 13 3.49 66 .3 6 1 13 .75 105 . 73 7 0 . 84 44 . 59 1 6 3. 3 65.7 3 146 . 8 7 179 . 5"1 8 e .0 7 106. )4 94 . 42 11 6 .

55 89 .8 58.94 135.9) 171.4 9 87. 98 2 1 9 .2 63 . 5 63 .)7 118.99 18). 79 16).1 61.51 208. 97 184.8 0 188.61 91 .77 60 .98 86.5 59.04 2 16.99 97.45 200. 44 94 .75 104. 46 173.95 190.70 2!4 . 5 60.94 20 1.41 222. 57 2 10 . 49 158.71 16 2. 0 ·\ I SO .4 59. 9 7 174. I 60.27 184.89 14 4 .0 154. 77 9).0) 125.7 64 .28 1 5) .52 177.9 6).54 138.68 184.65 99. 09 16 7 .29 1 22. 0 58.45 134. 7 7 1 2 3. 87 113.84 196.52 182.8 57 .96 200 .25 195.82 187 .8 9 168.2 57. 5 3 141.55 206.96 181 ·. 62 192 .41 1) 1 .9 6 2.) 61. 2 60 .85 155.47 2 1 9 .2 0 91 . 06 13 9 .47 15).1 62 . 04 89 . 17 128. 65 14 5 . B3 110 . S) 151.s 107.06 215.49 203.57 14~. g 60 .51 218.19 19).8J 183.7 61. 87 164. H 186.40 22) .15 99. 40 157.1 64 .) 60 . ~9 173. 4 64 . 6 6) . J4 165.00 1)7.3 59.26 103. 9) 186.50 96. ) 62 .58 98.9 58 .0 10). 5 9 148. 8 2 3 '1 .25 1 29 .26 154.05 175.28 10 2 .12 14 6 .4 58. 02 2 17.57 88 .0 6 148 .42 186.82 1 21.91 187.97 169.82 197. 93 96. 9) 156.JS3 TABELA III (NASTAVAK) 1 64.47 19 9 .9 1 142.22 100. 24 104.2 61.06 205.81 106.45 22 0.6 58.52 172. 50 172.28 107 .02 151. 7 62.21 1 26 . 6 64 .4 60 .43 135. 59 209.5 58 . 08 214 . 69 15).51 2 03. 57 215.4 1 197.06 111.44 114.89 112 .95 170.1 6) . 2) 1 20 .)0 1 62.0 57 . 3 64.45 154. 22 151. 6) 2 12 .54 176.)5 119.59 14) .1 2 2 12 . 6) 146.55 14 0 .49 152 .4 2 157. 7 3 151.65 1 60 .) 58.2 62. 1 59 .8 6). 77 1 54.85 94 . 3 2 1 0 5.82 131 . 8 59.4 62·. 05 18 0 .50 1.6 60 .2 64. 14 2 11. 28 92 .11 177.76 124.6 59.00 15 2.90 188.00 157. 87 108.49 137. 95 155.46 1 8 4. 8 6 2.90 1J2.9 2 ~ 1 5 1 60 .9 64 .90 198.49 2 18 .1( 1 9 4.0) 191.58 179.47 205. 4 6).31 1 21. ·\0 11 6 .02 141 .48 18) . 27 1 2 ).S 57.30 106.0 8 87.» 120 .20 1 52 .80 lI8. 19 1 27 .4 61.23 186.31 1 87 . )9 11 7.1 57.5) 207.71 101.98 150.71 152. 8 64 . 7 60.41 187.7 58. 9 59 .91 223.76 129.51 137.2 58.fi8 I 18 .46 169. 94 22 1.46 18 9 .8 2 121.0<1 1 40 . 98 15). 9 1 167.8 8 189. 69 92 . 0 6 149.62 126 .85 1 65 .54 12 5 . 10 208 .3 6 9).25 124. 10 109 .55 1 5 0 .01 96.4 57.39 188. II 127 .01 1 82 . 0 8 143.96 1 24. 44 155.1 4 16 0. 7 59. 42 156. 84 1)0.6 62 .6 61.01 172 .60 190.3 57. 06 88. 1 2 90.39 198.04 20 6 .43 2 01.86 119.0 61 .) 6 164. 11 1 9 ) .31 121.08 1 58 .7 57. 88 13).40 167.Doda!o" . 59 170. 95 185 . 0 62 .64 10 9. 14 145 .74 1 05. S 64 . 65 21 1 .)9 122.0 63.37 189.92 136.02 207.4 6 113.61 147 . 9) 156.40 111.39 1) 2 . 44 18 5 .0) 17 6.4) 221. 95 114.6 204.28 16).)4 155.80 122.92 222.74 1 20 . 76 195. 06 210 .27 118 .00 20). 51 15 2. 68 I 28 .68 194.07 J 8 0 .j 8 168.79 57. 5 1 1 4 2 . 89 . 34 10 9 . 20 101.S 61 . 96 134.07 98.1 58. 76 119. 5) 21 7.72 1 26 .96 220. 57 1 49.47 12 3. 61 213 .6) 161.08 189.76 185. 74 125.)3 130. 55 2 1 6.00 218.25 185. 9) 166.88 12).91 157.92 202.88 1 99 .08 209 . 32 110.» 196.S 62 .44 117.4 2 166.9) 1 15.2 5 119.56 175.6) 90.8 61. 80 12 2.0 59 .84 12 0 . 9 0 117.47 1 J) .23 125. )8 II 2 .82. 57 1 59.60 1 -1 8 .)9 188.47 13 9 . 22 161 .6 9 102. 9 57 .14 1 50 .42 116.7 6) .)5 6 1 .)6 lO8.54 191. 03 18: .

4 53 . 0::-' " j . 6 238 . 6 317 9 . 21 20\ 8 . 68 159 .87 2 0 1 . e:) 75 f~ . . 2 55 .16 13 9 .'.28 229 . 204.~ I I l iS :" .60 1 98 . 2 .33 13 5 . 9 3 242.2 5 ~.-. 7 1 2 1G .l l ~ 16. 6 5 1 65 . l" '..~c. 2)5.8 2 1 92 .8 54.1 .1" 1 59. 6 G 24 6. 34 1 29 .3 0 228.5 53.' ~ 55. 87 225 .-J: ~ j I ' " 4 'I i "" 1 1 ' 1 . ' I ll '--f " .42 2 4 2. 1 1IjH.31 2. 1 24 . 23 196 . . 32 130 .' ..07 174. I i" P I . I" 'J:. .4 7 133 .9 9 200. '/ . IlP. '\ "1 I " 14 " 1b .3 ~ 56 . ') ~ 1:) 4 .'J7 i 1 '3 ':-! • '1 tJ r- " .-.. 48 1 68 . 85 1 28 . 31. 0 J · .. 77 1 64 . 4 5 20 0.02 20 7 .\ ' • 4: . 77 230 . 9 52. . 6 54 . . '39 11 46 .6 14 0 . 5 2 1 6 7.__ J____ .6~ 1 61 .1 6 230 . 4 51 . 8 J ..).4 5 134. 98 U 5 . -. 6 6 1 1 '1 5 . I).S 52. 2 2 :' ·. 04 1 40 .-.1 5 5. ·\ 0 2 4 3 . l :' 1.85 1 6. 17 250. I t 50 . ~ 5 1. (. 65 206 .1 2 1 66 '. 6 9 1 3 8 . 29 236.~ u.91 141.91 205 .. 27 194 . 63 232 . 66 160 . ~' . 0 5 175.5 9 2 40.. '.8 5 3. 247 . . ~~J \2 6 • i~_f~5 '1 '-?~~. 02 I~ :~ J . 0 55. 8 56. 4 56 .'1 5 1 .]7 17 2 ..14 2 31 .38 1 2 7 .2 54 .. l I I ~ 1 I ~ i' i r) " • f :. 7 . 70 1 7 3. . 202 .'.. S 56 ." I . 28 2 4 4.4 4 .51 18 0.66 1 6 7._ I H .0 9 1 98 .3 6 1 28 . 8 7 1 69 . 68 2 3 7 . 00 14 2 . n ". 7 50 . "2 'j 5 ( 4 . :.37 143..0 5 0. ~ lJ . 54: 14') .1 5 177 . 5 8 1 98 . 82 13 6 . l q ~. b I 2 t3 .1 1-_ _ _ 5) . L" !. .20 1 6 ) .L -- ' i J 5 3.83 237 .. ~ . 6 7 1 27 .. 20 136 .O~_ 12I~~.] 52.1 5 3 .11 1 9 7 . 67 139. 1 229.62 1 62.. 6 51 .3 3 19 1. 9 8 1 99 .3 1 51 . 1 2 ~ l 7 .. 83 22 7.' 8 It..3 5l .. SO 1 93 .82! .::. I · I . J -.66 L4 S . .. ] 56. ) . 3 3\ 2J5 .79 1 90 . 8(-.1 8 13 8 . 71 204 . ] 5 5. ' 1) 1 :~ l :' LiS t DJ . 7 -. 09 5J.. 5 ~ ~ c· . 79 13 1 . f _ •. . 2 5 1. I 1 224... 3 1 1 92 . .1:: •. 5 41 2 46.2 G .' '. 1:.> 2 l0.J I "J ~ .4 55.51 206.. ." .5 6 2 41. 0 1 233 . . 113 0 .88 14 3 . . _' t " "7 2 S:. I L. l . 6 .l 7 24 5 . 76 1 95. J" l17 ..59 132 . ' ''. 52 23 3 . :0 6 50 .5 4 175. 17 14 7 " : " i ? 12 .' I . 2' ! I"'" I 1"'. 36 1 69 . 3 0 1 13 1..Q '1 2 11.3 54. 0 . 5 0 1 95 . 7 5 1.05 2 41. 0 50 . '\~ .. 96 134.. ~. 69 2 3 9 . ] 5 G. G 3 L : ... 3 2 227 .. :1:1 14 . jJ .48 234. .1 2 232 .7 226 .2 52.7 5 1 45.7 2 40. ~. u-.7 53.U7: r S0 I \ Sc. 0 4 206 .9 56 . 99 1 68 .! l :.~4 1 ~ ! 8 .-. 65 252. n .--.1 5 1 6 0 . [. 3 5 144. c :. 7 1 1 72 .J'1 I.5 4 24 1 . 22 203 .6( / 1 5 3. 89 2. l rJ 2 1 1 . . 8 1 1 30.1 5 1 . e8 3. ••.H 1 1 5 \ . Todoru". 1. 5 54 . 5 55. I . ~ 1 ----~-.1 8 2 3 9 . 58 174. :. 2 . . 9 4 234.l .. 68 2 50 .1 9 15 8 .01 1 6 7. ' : IB ·. 111 2<' 8 .4 52 . 6 52. 63 1 66 . 30 20) . 96 16 3 .. '-13 Il'l 'l. 50 132 .c PROJl. "" ~~ ~ c: -~ I 54. 2 1 2 .1 3 1 6 1. 17 238 ..6 55 . 4':: 2::) 0 •• . 8 3 1 7 1.1 6 1 64 .42 176.. eO./8-/ B. 5 3111 7. 8 2 202 ..1 4 16 5 ..' V .3 9 14 2 .3 6 225 . 53 2 07. 177 . 85 1 70.2 1 17 9 . 7 56 . 3 8 2 24. . 62 1 97 . 8 55 .88 109..9 55 . 20 .2 5 158 .1 .00 2 08. 22 1 7 1. 6 56 .2 81 15 1 .73 .24 1 45.34 1 70 . 5 oJ" 2 .' i 1 ~!iJ. 8 51 . -j -_ j 56. 7 (J 24 9 . 19 17 3. 1 4 178. 85 226 .. 'It. 83 12 9. 4 54 .2. ~ i5'.\ ·U G{?U. J 7 ! ~~~. ll 1 62 . 84 1 91 .1 0 13 2. 1 ~0 . 6 5 2 lJ.~ __ I 2 1) ':1 .).' /l'iJC TAB ELA III 1 (NASTAVAK) 2 ~ ·1 5 I----+-..~~ ~ .) "~ . 74 196 .' 7 ' tIL.9 '..I\TO VANJE POSTROJl:.e6 I 2 13 : 0::.93 116.8 5 ::. 29 193 . 2 5 3 . 5] 141 .. 3 5 3. ':: . 4 7 1 99 . 25 J I 1 i ~ 8.0 14 2 .l7 ') " " '" '1" 5 '_ " 1 251. O~ 21:. 0 5 '~ H .l9 "4" .7 54 . 1 . 9 '0. 81 22 8. t ') l r. 78 1 94 .1 J.i _J" . 80 l3 7 . 98 13 3 .5 6 175.:J.8 52. 7 01 1 7 0 . Ov l .Nhl 7. fi l.3 9 208.i r .6 1 ~. 0 54 .6 6 144.~ 1 ~_Bl . 9 54.1 6 2 0 5.:· ~ 4 7 ~~i2~.I.7 1 52 . '~~_l~~')_' ' ~! ' 1<+.-1 CIoN /'/\.05 24 6 .93 1 2!:1 4 . 29 13 7.0 23 3. r" '..'52 .·) ~. 36 20 1 . 3ry .66 251 ~ 5 2S I ~1 4 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful