UN I V E RZITET

U

BEOGRADU

Branislav Todorovic

PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE

MAS INSK I FAKU I.TET

Ikograd . ~ O(l '1 .

} I..

~

,. v' ,

Dr Branislav Todorov ic
PROJEKTOV ANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE X izdanje

Recenzellti Zivoj in Peri sic, dip!' info Mr Radmilo Savie, dip!. in!.

h davoc M ASINSKI FAKULTET UNIVERZITET A U BEOGRADU Kralj icc Marij c 16, Beograd 11 120 Tel. 0 11 3370-350, 3302-384 F.ks 0 11 3370-364
www. ma s. hg .:1 C.yu

I.,'

l :tllI \ 'a ~'fI

P!u( dr lvl ito; Nf...'J I.: ljJ,,\ I\ Ie. dd;m

l

I ~', Ii II I..

! )~

\1.:1,': 111( 1:11 () hr.ld'l\il . \ PI'II"
"\Hll h 'l ~ /:I I.l d:.l\ :I ( \"U .. k Jal lhl-.l

1 ",'J",:dnlk

tl! 'II" 1 .1 ... 1. 11111'11 >, III !t,. 'I I

! kJ".111: 1

,':f:",h! "11:'201;'::'

' , hIL ~

....

, ;'

.

/,l\"j /. 1 :.! J.llh."U klllll"li

t .In''!,''kll 1lIL'l. llt11,\·" l. . kUl1 l' l
t.. . lllIl·~ll.,;\ . 1 ~I . Ikll;': I .ld

/ .<1 In II "I'
'1:.1 ,'1"111<1

I/ O / 11 "\ IIIIIIIJIl I 111/ ; ('

i t;Jlilk" "iltlll /;
1 1111/111'

:atir::'<I)'lIl11 1=.Ja nn~

PREDGOVOR X IZDANJU
Od prvog izdanja ove knji ge proslo jc 40 godina. Bi lo jc to izdanje sa osnovni m upustvima i neophodnim poda cima za izradu projckta iz nastavnog progr ama tadasnjcg pred meta G rcjanje i provctrava nje. koji je predavao profesor Milo rad UroScvic. Svako novo izdanje je bila dopu njava no i prilagodavano akt uelnostima u te hnici grejanja, pa jc tako knj iga od tridcsctak u prvom izda nju, u prethodnom dcvc tolll izda nju iz 2000 godi nc bila mnogostruko obi lllnija. Ovo najnovijc, X izdanjc, obuhvata eak 500 strana. Ono jo dopunjcno poglavljc m 0 da lj inskol11 grejanj u, koje je
na p isao P c; tar V<l s ilj cvic. d ipio lll irani 1ll <I ~ in s ki inzc nj cr iz prcduzcca Bc o gr ad s kc d c klTa ll c , sa viscgudi; llji lll iskuSIV OIll ii'. prohl cJ1l :lt ikc daljinskih s iste ma . Kao s tuLl e nl

M:I; ins\.:.()g laku h c ta II lk: ()~r: ldll . . ' icll} it.: piTa I n:Ulj:1 il. jcdllog o J Ilajr:l nijih il'.lJ:inj a . <I ~1V()g:1 p il la sc pri hvat in Ja knji i' i iz kojt.: JC Il c k<ttb ul: io da svoj do p rillOs ()pi s i v allj~ 111 I k(lll1~ n {: lr i s allj C Jll gr:ld :-. kih cC lI lrli l.o\', lll ill :-. i:-.tL rna grc jallja . M e ll i, k:to po krc: la2u live k nji gc i nSll llV[1olll : llI \ orU jL lilllL ]ltini " \\:I iko zat!o\'l ll j:.IVo :1 huduCim kori snil.:i lll :1
k nl i ~t,; l ,IlI0t- lI c in

ua Se 1I lll 1i' n aj u S: I si, klllO llJ g. rLj :l nj: 1 ko ji pn.: ll! oUl1il izdanj:1 Il isli

. . ;II..!Ji:L v: il :l. T 'lkll S~ kok t-:t 1\ : [:l r V: \ ~i l iL\'i( plidru i.ill \'Lcoj gru pi r :ullii li slu J":ll aw i

I1lO lih IlL k :u.l asnjih ~a raLlllika , koji su dav:t! i s\'oj d opr inos o voj knj izi. Nj illl;[ S:lll1 St,; I;dl v;il i t) II :! pllll HlC i I I p rLd f,t lvn r illl<t V II i V III izd :lIl j:\, koj:1 Sli i 1I OVI)111 j1l1ll ovije n:l na
~tr: t!J : 111 1 :1 kOle

sle d ..:.
0\'11

':'t: l! lIJlll tI n:H .h d:\ l:L klljig:1 obkS: ttt 11 :\SL!\'ll il'i m :t ~pn}\"( Hk[Jit.: 1I:l s1:lv llng prll. !..! r :II 11 ;\ il pr t.:dll1L I :I kn ii k l1li ~; ! ol lr:td tl j..: . d:\ (\,: sl ud e ll l i lll:l pnllltlci ~; \ v l:tdi v: llli L ;.! ra J i\'< \. :1 PI\lld:t:ill(JlI1:1 hi l i II vLk p ri ruei d a :-.1.: IH..:6..·f. pUb LIC. 1 I I;I(J U P( \ll:t t <t k n t,;( lpIH l b ll /; \ l ,rtljl.:k:11 11,1 ]." tll ile lad e i d(li li j u p \) Ile ku 1l(IVlI
II

P n..:d :t 1'.,: II I

i/d anit,;

Jil l I ll'rll :tl 'i II!.

"-nll/llu ~I.: , )hi:L vi Lt i drut-;I J1o;,!lavli a klli:! /.a Ilvn 1/lI. Llli c Il I'-i U h il a dtl kl :IJ .1 1:IVI'l:Il:1. ,I U ldlti ,b ~": kn lt;,!; \ ulI ;\ prl·Ji. i\ lo lllll l·il;t( )l'1..' i I..;t II IS ll i k,.' t lV t I).!. i/U:Ulj :\ d: l 11 1--: \ /(1 Il :L~:I L' .... h.t· ill JlJ t lPIl ~ It,; . k, 'lL Ili iL'lI:1I1 :LlItu r. p t 1!!11[1 1\ tI
Aktl hu ue p nlre h l..' /,; \ ;\ 1 1 /.d.! ll jl,:
tl

U n h LI:.ti I.;hlll ke , lie

Jl l\) / l'

d :1 II pt) I PIlIl ()~1! IIhl';,!lll.:.

lJ Ik ograu ll .
111:11:\ 2( 0) :!t1dlll ":

II

B. Todorovic PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE

PREDGOVOR VIII IZDANJU
U prethodnom izdanju iz 1993. godinc, slozeni tckst nisam imao priliku da rcdigujcm,
zbog mojc odsutnosti iz Beograda, pa se potkralo vise stamparskih grciiaka. Tchnicki kvalitct stampe kao i hartijc koja je u tadasnjim teskim ekonomskim prilikama u zemJji mogla da sc nabavi, nisu bili na nivou mojih zelja. Za ova izdanje grcSke su ispravljcnc, hartija je kvalitetna. pa s obzirom i na mod..:rniju tchniku stampe, slikc i tabc\e su ovoga putajasnije, a tckst razgovetniji. Ova izdanje je ixlgalijc za poglavljc a lcrmofizickim osobinama gradevinskih objckata, u kojcm je posebna paznja ukazana difuziji rare kroz zidove. U ovom lckslu su korisccni ra cuns ki primcri i slike iz diploms kog ra da Momira Vuloviea, sa odredcnim korckcijama i r r il:lgoda\"an jim a. P0f: I:1\'ljc 0 p:mclno ll1 ~rej;lI1jll , (:iji j..: <lu llJr k:t kn 1I p n.: th mJIlom , t:lk o i 1I 'M H11 izd :ln ju . koi<.: pl :\ i<.:k~ :lI1d : lr S lcl"a nm ·iC. I n:ll no je (\opllnje no . Med litilll . png l:wljc 0 pri m c ni ~n \;trn c cIlcrg ij..: je iz()s tav ljc no , jc r r;,s po ln /.ivi prostor nije dnzvnlj av:lo d a sc O\'a tcm: lli k:t iz lnl.i U nC<1 p ll< KIIlOIll IlhilllU . Ka k(1 <'\ a knji g:1 dospcv: 1 u ,Te ln c k:td :1 se dom <lca induSirija u ohb~ li g l"<': jan j:1 i kli mati zaei je p< 1I1 0V() hudi , 1I kllji zi Sli illform :lcijc i pnrukc Illnogih proizvodac:t, upu cc nL' projc kt aIllima. izvod aCi m:l r:ldova i inves titorim a. U doda t ku k.11ji gc s u pril ozenc nove !allc le sa pod ac ima za dimcn7.iollisanj,· ecvnc Illrc zc postIojc nj a za CC Illra lnn grcj :mj c. Osilll t:lllelc za cclicIlC ec vi. dod a ta jc i t:lbcl a za cC\'i od h:lf:ra. POIIU )C 1I for lllir:lllj ll 1:lhcl:t i i/.r:ld l lI() vi h Ull c liiJ e n d .:I, prll z iii s u m i s: tr:ldni ci k:l tcd rc 1.1 tc r1110 tcilllikll i\1:t;i lbkl lg fr :lkli lt c l:I. M aj:t R ;ldoj kuvic i Atil a Novosc b c, diploIl1ir:ti11 m:ls ills ki in/.c lljc l i. R CCCIl/.i.jll Il()viil dc lova kni igc "pe t je i /vr~ io i .iv, Ijin Pc ri ~i ' , dip!. masins ki in/.elljer, isku SIl i prnjc kta ll t iz "Fne rgoprnje kt ;I". <In ;lkn ~;IV<,:S Il O i strUl'IlU k:to Sin jc to lIcini<l i /~1 p rc t hodlh I IId: lI1j C. S t:lI11parija T c lln<ll' l'k,,!.: Llkli ll ct: 1 je Jl<l k:i7: ti ;1 \'e liku strp1 lc nj c tukom rawill i/m CII:J knjc S:1I1l 11lUO i p"~ 1c Jll cd:qe Ic k~ t: 1 II ; 1:11111"1. N;I l< lI lI C illl sc I~k re n u z;tlwaljllje m . 0\"(1 J/J,ll1 jc jc I1 :JSt:ti<l J1<l~1c t:le n(l .,0 ~IIJ ll t : 1 "d Jl rV(l ~. k" jc jc bilo prcl cC:t ,we klliigc. J'1~,l n<1 je s:t ic ll<1111 d: 1 ~; I lI e il1j e lllIll i' pr;I\'k:i ma i dO PUIl:II11;1 pru:i.i nje nllll k,lri,nI Cll1 l.1 Il< Hrehn c Jl, )~btk e. II PUh l\':t i 1 1h j: I.~ IIJ <.: ni: 1.

:; 1.1\ .111%.

PREDGOVOR

III

PREDGOVOR VI IZDANJU
Proslo je desct godina od prethodnog, VI izdanja knjige "Projektovanje postrojenja centralnog grejanja", koje je odavno rasprodato. Zelja je bila da se novo izdanje znatno dopuni i postane pregled ne sarno najvainijih prirnera proracuna, vee i teorijskih osnova koji se predaju u okviru predrneta Grejanje i provetravanje na Masinskorn fakultetu u Beogradu. Medutim, ta narnera nije u potpunosti ostvarena. Za pisanje teksta knjige nephodno je poklanjanje pune painje sarno tom poslu, sto podrazumeva oslobadanje od rnnogih obaveza. I pored ogrornne zelje, podstaknute kako potrebom studenata, tako i svescu 0 neophodnosti ispunjenja nastavnickc duznosti, svoj zadatak sam sarno delimicno izvriiio. Vrerne u korne jc knjiga pisana verovatno je najmanjc pogodno za to. T dke prilikc u Kojima se nas la Srbija i Ilcvoljc kojc su iz njih pro izisle nisu o ozvo lile OJ sc knji zi pOlpuno posvclilll. Obccanj c oalo studclllima da CC lc ks l sva ka ko hili sprcrnan 7.a slampu prvih dana januara 1993. godillc ispunjavalll, odricuci sc zbog loga nc kih poglavlja u cclini, a nc kih Jclilllicllo. Tako jc izoslao leksl 0 n::guli sanju grcjnih ins lalaeija , n;vnilll vodovim<I i ccvlloj annalUri i oco pogla vlja u panclnllill grej:lI1ju. Mcuulim , knji ga jc doncla Illnogo novih infnnnacij :\, kojc s licnJ izuanja nc sao 6:c u Ill c ri u kojoj jc In o voc pllsli g nUllJ. To sc udnosi nJ iSlo rij ski ra zvoj grejanja n ~\ IlJSCIll llu, uslovc lI goonosli i IlJ IXL'gled lIli c \j :\ s po ljnc klilll c na g rcjno poslrojcnjc. Prorac un pOlrcbnc koli cinc loplolC po najnovijilll nC lllack.im no rmarn a jc uk.lju ccn u lcks l sa S\'jlll nco phodnim podac illl<l . n co knji!,:c posvcec n jc i prilllcni cirkui;teionih pUlllpi , bo i r:h podc li pritis:lka u !,:rcjllilll sis lc milll a. J Cd IH)CCv ni sistc illi s u dCI:ti.jnn r:l zlll :lt r:lll i, J lIk lj ucc n jc i tI vo d u pr inl c nll s un l:CVC cnc r::ijc . i'OSC hllilll pof!lavljclll sc t ilai;tc lI v\ )tli 1I p' lslc.:di cc k' lj c prni /.iLt zc i/. p rd.itl:1 ::rcj<lnj<1. \:( 'VllS I u lldll(\SlI na s li e n:\ izdanja jc i J Cll kn ji ~c OdllllSi n :1 kOll nvc Ill a lilt kap:l ciI C[;1. U ;;.<..:Iji da sc knj iga slo prc prcd:1 u S l ~\mpll S\ 'C~ IH) Sli z:ld6.ani w i prilllcri pwr:lclIn :\ if. prc ll Hldnof! i7 .o :l1lja, lako d ;1 ni s u i zvr ~<.: n <.: pOlr<.:hnc il'lll<.: nc , k:)(\ n:1 pri mc r ohclcZav:lIljc c<': \'i nazj\'llilll prcc ni cilll a 1I mill. J7J11 Cdu osu l,,:.!. III ()Slaj c oh:lvcz:1 a ul o r:1 I.a slcdc cc i/d: lIljc . S: lrao ll l:\ sa h i \ ·.~ i nl sudc nlim :l. knri ~c<.: nl c 1ll:l i<.: l lj: tia k".Ic ~ 1I s:lkllp ill I" kn lll il.l: 'L k ';\( 'Iill tl iplol11 Skill r:lt!ova - II cc nlll S: II11 Ih. 1I !l1:,nl"1 iii \'CL:"j mc ri. v( )di" - Pl l'dSl:t\'lj:lj ll :\ lI l, lrU p o~ch ll () z;IJll\·n lj slvo . T n nscC:tIl.lc du;:ul<': ln n:ljmLlti(\j ~c ll c r : l L' ij i ~\( lj ii1 s lud c lI :\1:1. / ,,(\r; ll li ]'(\PUVil·. N;)I: I ~ i Niklllic i i) J: ':::IIlU Kn\: \Cl'\, icli . kllji ~ 1I p".;k S\ ' ( I ~ dip h lllli r: l111 :1 n:ls l:I \'ili sa IllIHlIll o :t ~ :t raJ uju . ( in lc ni <.:a J: , 1-: p ,,~ I :t v lj c "Tcrm( )tl/.i k:i I~r: ldc " , (i ii jc k, wi\(\ r N: i\ :ls:t ~jk' l li c . u p()slc dll jL'1ll Ir-:Il Ulk li i/.()<;[ :I\·II CIIlI i/o~ 1 :l lIl pC. Il Cll lll:lI1jll lc nj cll Ildc" II pllp l <.: lll i ,wc kllti :.:,..:. N;I p re·J ln:.! IL c"C n/C Il I:l In l)lI:.:,l;tdl c· <.:<.: i hili I'"SC hlll l

' IY

B.TodOlTlVii: PROJEKTOI'ANJE POSTROJENJA ZA C£NTRALNO GR£JANJ£
S

Stampaoo,

obzirom da predstavlja problcmaliku za. koju su zainteresovane i druge
0

strukc.. Midw Komatina je knjizi doprineo svojim diplomskim radom

k1imatskim i metcoroloSkim uticajima na zahteve grejanja, a sa Batom Vermezoviecm, koji je diplomirao pre svih pomeoutih, ~io sam kootakL 'bl dco 0 jednoccvnim sistemima koristio sam tekst iz njegovog diplomskiog rada, lIZ ubcdcnjc da ncCc zameriti sto nisam bio u moguenosti cia ga 0 tome obavcsIim pre neg<> Sto 0Ya knjiga dodc u njegove ruke. 'bldo\'Oljstvo mi jc i 510 sam uspco da ubcdim A1eksandra Stefanoviea, dip\. ing., svog dugogodiSnjeg kolegu, izvrsnog projcktanta i odlicnog poZl1avaoca nauke 0 toploti, da napi:Se pogIavJje 0 panelnom grejanju_ Dco koji obuhvata teorijske osnove ukljueen je u knjigu, lIZ oi"ekivanje da Cc i OV'O pogIavlje bili upotpunjeno u sledeecm izdanju, sto mi je ini. St.efanoviC Cvrsto obcCao. U pripremi slika pomogli 50 mi Dragan Jakovljcvic, apsolvent MaSinskog fakulteta, tehnii"ar MiCa Nejkov, kao i najmlada saradnica Katcdre za Termotehniku - DuSanka Adna<k.--vit, dipliog..maS.. Zabvaljujcm sc na trudu prilikom priprcmc tcksta na raeunaru, doskora.<injem studentu, Vladimiru M Petrovieu i njeg(M>.j 50pruzi A1eksandri. Uz pominjanjc svih onih koji 50 uCcslVovali u reaJizaciji ove knjigc, nc zaboravljam d :t ona u vC\ikom svom dclu ohuhvala a::olcksl ranijih izu,lDja, n;\ knmc jc lako prcdano r.ldiv a"i<;tcnt Br,mislav 7j\'kovic, magi.slaT Tdmickih nauka , llIoj najbli7.i saradnik. T cksl jc prcglcdao uvaicni kokga 7jyojin I\:risic, koji jc izvrsio n:o.:l1ZIju knjigc, p..:JanUlO. sa puna "oljc, na ecmu mu sc zalwaljujcm. Korisnlkc knjigc, Sludcntc, a poschno projcktanlc, llIoiim da mi ukaZu na grdkc, ali i da <hju idejc za dopunu slcdciXg iY.danja, uz poziv da - mo7..oa i oni s,uni - opisolll ncko!,: problema koji su prouCiIi i rcSil~ daju s ~ doprlnos unaprcdcnju ove knjigc. ~c idim da propustim da sc w<inim i zahvaiim svojoj porodici za strpljcnjc i razllm,,"vanjc za Casovc mojc usJ"cdsrcdcnosti na pisanje (lve knjigc, roschno Inkom 7..avrsnog rada na njcnom dcfinitivnom uoblieavanju za slampll .

. Bcoo,pdu
31. d..'CCmbra 1992.

J\ulor

SADRZAJ
1.UVOD 1.1. NACrNI GREJANJA 1.2. ISTORIJSKI RAZVOJ GREJANJA U USLOVIMA DOMACrH PRIllKA 2. KLIMA I NJEN UTICAl NA GREJANJE 2.1 . UVOD 2.2.Kl1MA 23. VLAi:NOST SPOLJNJEG VAZDUHA 2.4. SUNCEVO ZRACENJE 2.5. VETAR 3. TERMI CKI USlOVI UGODNOSTI 3. 1. UVOD 3.2. PRIJE M TOPlOTNlI 1 NI\DRAZAlA 3.3. METAI30UZAM 3A. TERMI CKI PARAMETRI SREDINE 3.5. VAlONOV (V,'YON) DIJAGRAM 4.TERMOIlZICKE OSOBINE GRADEVlNSKlH MATERIJALA 4. 1. OMOTAC ZGRADE -1 .2. PRENOS TOPlOTE KROZ ZJDOVE -1 .3. TERM! CKJ\. IZOLACIJA ZIDOVA 4A . DIFUZIJA VODENE PARE KROZ G RAD EVINSKE KONS·mUKCIJE ~ . 5 . PRITISO VOD ENE PAR E U GRAD EV!NSKOJ KONSTRUKCIJ I 4.6. DIFUZIJA VODENE PARE PRI KOND ENZACIJ I U ZONI I RAVNI ZIDA 4.7. MERE ZASTITE 00 KONDENZAOJE s . POTR E I3NA KOU CINA TOPlOTE ZA GREJANJE 5. 1. KOEIlOJEN PROLAZA TOPlOTE - k 5.2. rOVRSINA KROZ KOJU PROLAZI TOPlOTA - F 5.3. UNUTRASNJA PROJE KTNA TEMP E RATURA - I. SA. TEMP ERATURE NEGREJAN1H PROSTORIJA 5.5. SPOUNJA PROJEKTNA TE MPERATURA 5.6. DODATAK ZBOG PREKIDA U ZAGR EVANJU - Z. 5.7. DODATAK NA UTICAl ZRACENJA 5.8. DODATAK NA STRANE SVETA - Z. 5.9. ZAGREVANJE VAZDUIIA KOJI PROOIRE U PROSTORIJU 5. 1 0. DOOATAK NA un CAl VI.:TRJ\ - Z, 5. 1I. J)ODATAK A UTI CAl I FILTRACIJ E VA7J)UI IA - 0 ,
4
21 21 21

24

26
31

35 35

36
3(i

-1 0

-1 5 55 55 55
5<)
(i<)

75
S-I

87
lJ )

96 9S
((XI
Ill]

10-1

JO'S
IUS

Jllli

1!J7

VI

B.Todorovic PROJ£KTO VA NJ£ POSTROJ £NJA ZA C£NTRALNO GREJANJ£

5.12. KARAKTERISTIKA PROSTORlJE - R 5.13. KARAKTERISTIKA ZGRADE - H 5.14. DODATAKNA VISlNU PROSTORIJA - z" 5.15. SPECIFICNA POTREBNA KOUCINA TOPLOTE - q 5.1 6. UPUTSTVA I PRIMER! PRORACUNA 5. 17. UNAPREDENJA U PRORACUNU POPTREBNE KOLIClNE TOPLOTE 6. G REJANJE SA DNEVNJM I NEDELJNIM PREKIDJMA 6.1. USLOVI UZ GREVANJA 6.2. OPTIMALAN TRENUTAK UKLJUCIVANJA UZGREVANJA 7. G REJNATELA 7.1. VRSTE GREm lH TELA 7.2. RASPORED GREJNIH TELA U PROSTORIJI 7.3. ODAV ANJE TOPLOTE PRJ RAZU CJTIM USLOVIMA 7.4. PRORACUN GREINIH TELA 7.5. OBE LE:l.A V ANJE GREJNIH TELA S. KOTLOVI X.!. UVOD R.2. KOTLOVI ZA RAZNE VRSTE GORIVA S.:l. PRIM ENJENI MATERIJALI I KOTLO VSKE KO NSTRUKClJ E
so!. KONST I{U K C IJ E K O TLOV r\
S

lOB
109
110 110

111
118 139

142 143 145 146
150

S. SP I T I

nc-

'OST I K O T I.OYS K III K ONST F,U K C IJ ;\

" , .. I npl.on-<o O I 'TLR E ( I;NJ I · K O I I.() VS k lll ( j l{ U N III I'()VR SI , J\

152 154 161 165 165 166 167 17() 17-1 177
17X

~.. -.l ;O I) ISN.l I: O PT I · . R I I I:N .l 1' ( ;I { UNOC SIS 11:.\1 /\

SS. SIC;U IZ 'OSN I U IZLD/\J I ~ 'J. . \ I{ i\ 1. \ ru \{;\ YO I) LN III K ( YI 1.0\,,\ S.ili. OS IGU R,\ N J E I ' /\ R N III K ( }\ I .OV .. \ ".1 1. .\ I{!\L\ rU l z/\ I';\I ZN III K O T I.U\ ·,\
1 ',J) 11 ..,\Ri" ICI:

17'1
I S2 I X')

" . 1 KO n ... \I {N IC I: (' I'. ' 1IV \.\. ()( j ( i\ Z I :.I , \ ~ J , \ "-: ( j( ,' ; .
,I : 'I <;

IK:=i 201 2(11
20S 2 111 2111

II{I()~ I (' I

I) I \I~ J .. \K

I' I{ ( )I{. \(L IN "'\ 1' . \( '11 I:I ,\ K() 11_\
I/. I)( )\{ K()

11 ,\

211
2 12

'I c, K ( ) II., \I {N I(,,\ 1. ..\ I I ' (N() (i( I I{ I\ ,() '1 .- ( ;() I) I SNJ/\ I'O TI{()SNJ.t\ I () I'I.{) I L 'I ' I'I) I R()S . J,\ ( j () I{IV\ q., RF 1. 1·" \ '( ). \1 \1 / .. \ 1'1 ;(. '0 C UR l V( )
I.' ')" '( 1\ ''' 1 1 \ 1 ,(lN I S li n 'J . \ NJ .. \ ill I l'\'()1) !(I: 1I1)~()I) I :-' I I · N/ II :--.K( JI

2 13
2 1I} 22 1

225
S I ·\( · I (I~ . \I';\()SI I U

J.. \ f\! .1 I · .

III; S I l{l 1 .1 '\ '>.11' 1I C1 ', \, I i\ I A III.":. PIZO I{ ,\ c"U . 1':\1)'\ PR I T I:--' K . \ " S l '/l. U .I ,\ i'!.ll ; U ('I:V I IVI ,\ II I.:' U 11(',\.1 1.( II';: ,\I .N III ( ) 11 '( )\{ ,\ 1' 1 III.{•. PR ( )/{ ,\('UN /'/\1) / \ I'R III SK .\ II 1)\(ICI \',,\I'( ISI I,() 1I "< 1.\(; I{\\ 'II .\( ·I(I;\()( j (jl{l ·J .. \ N.I ,\ . , • \ '( 11 )

,r __ I
210

~2 7

SADRJ -A

VII

11.2. TEMPERATURE RAZVODNE I POVRATNE VODE 113. UPUTSTV A ZA PRORACUN 11.4. POSTROJENJA SA HLADENJEM VODE U CEVNOJ MREZI 12. JEDNOCEVNI SISTEMI CENTRALNOG GREJANJA , 12.1. UVOD 12.2. NACINI POST AVUANJA CEVNE MREZE 123. SA VREMENI JEDNOCEVNI SISTEMI 12.4. DIMENZIONISANJE GREJNIH TELA 12.5 DIMENZIONISANJE CEVNE MREZE GRA VITACIONIH SISTEMA 12.6. ODREDIVANJE GRAVITACIONOG NAPORA 12.7. VENTTLZAJEDNOCEVNO GREJANJE 12.8. UPOREBENJE JEDNOCEVNIH I DVOCEVNIH SISTEMA 12.9. PRIMERI I UPUTSTV A ZA PRORACUN 12.10. POSTROJENJA SA HLADENJEM VODE U CEVNOJ MREZI 13. PUMPE U SISTEMIMA CENTRALNOG GREJANJA 13.1. OPSTE 0 PUMPAMA 13.2. CENTRIFUGALNE PUMPE U POGONU 133. SNAGA PUMPE 13.4. RADNA TACKA PUMPE I KARAKTERISTlKE CEVOVODA 13.5. RAD PUMPI U REDNOJ I PARA!. E LNOJ VEZI 13.6. RACV ANJ E CEVN E MIU-:Z !: 14. ISTE MI GRAJJ\NJA SA PRI NU D NOM C IR KUU\ C IJOM 14 .1. PRORAC UN E VN E MREZ I: 14.2. UPUTSTVO Z A PR O R ,'\CUN 14.3. J EDNO C EV NA POSTR O J ENJ A 15. PRITISC I U SIST E MIMA VO D!: 'OC G R UANJA 15. 1. UVOD 15.2. OPSTJ PO JMO\lI 15.3. STATI C KI PRITI SAI( U . TANJ U \1IR OVA NJAI PRI PRIRODNOM STRUJANJ U VO DE 15.4. RA SI'OD E LA I'RITISKA U SIST r::\ l L S/\ !'R INU !) , OM CIRK U I.AC IJOM 15.5. POI.OZAJ E KS I',\ ' /.. IONO(; S\ ; [) ·\ IR.·\ S I'OI)IJ .!\ 1'1{1 n S KJ\ IS.Il. rOM IO Rt\ 'J E IN lJ L I'[{III S I'-·\ l ' \ llI U ) I R/\I) U 15.7. UT I AJ RE U US /\ NJ/\ I'I{O I OK ,\ ~ ,\ R,\ SI'ODEL U I'RITI. ·KJ\ 16. PANE L 0 "~ EJ AN JI ~ IIl.1. PIU,TE(; E!)A ASNJI:G I' , \ i': l:l .. .( )(; (; [{I ::'I,\ NJ/\ 16.2. I'R E 'OS TO I'I.O TI : / J{ ,\ ( ·I·.K I1 ' \1 16.3. R AZ1VI E / \ TO 1'1.0 I I: /J{ ,\ (· I·.'- II .\ 1 lu.4. I'A U . ' 0 C~ RI 'J .. \ 1" J I· IIl.5. PA N El. K.'\ O G RI 'J NO rEl .o I ~J I (;( )\ . I'R()IZ;\( N 16.1l. I'R E D1"O S·111 1.. \ N I: 1' '\!\! I · I. ~()(; (;I {I' J ·\ N.I !\ I G.7. IZVO I) [N JI: I'AN I:I.N()(; ( ;(U ' 1 ,\", I \ I Il.~. PA , IOU SA U .I: K n,I C>il i' l C; I, 1 J \ ( '1\1.·\ : 1.1 Iii.'). I'OSEIl i\: 1 1',\ 1\ 1 17. PARNU C;R I:.IA '.11 ' N I S~; () ( ; I'I{ I II :-'''. \

245 246 259 277 277 278 283 286 290 294 296 298 299
309 32.5

325 326 329 329
333

336
33<)

33lJ
3--l 1
.~47

35 l ) :;()2

:;65 3(.,
."'(,S
:t(, I)

. \(1
~j

~

II

1 1~. )

1.~ka . sadri. DALIINSKO GREJANJE 18.6.Todorov. ZASTlT A OD KOROZIJE I KOTLOVSKOG KAMENCA 19. TOPLOVODNA MREZA 18. SISlEM SA GORNJIM RAZVOOOM 17.5."ouena para T A13 I:::Ij \ V I i Grcjanjl: parom nisk"" pritiska TABELA V I i I Grcja njc toplo m vO<lll l11 5.4.VIII B. OGRANICENJA GODISNJE POTROSNJE 19.7. c) G ub itak pri tiska .2. UPUTS1VAI PRIMERI PRORACuNA 18. SISTEM DAUlNSKOG GREJANJA 18.2. LITERA TURA 409 410 413 414 416 425 425 429 435 436 437 447 457 458 461 461 463 465 41i7 DODATAK 46'J T ABELA I (:<: Iic nc cevi (d ill1t: nzijc.aj vode) TA13ELA II G ustina vo(k 0<1 40 UO 100 °C TABEU\ III Na po r u Pa pri t<:m pcra tu ra ma voue u uspo nsko m kraku <xl l)S.POVRATAKKONDENZATAU KOTAO 17. UPRA VLJANJE RADOM TOPLANA 18.vod a SO "C.4.3. lJO.3 PRORAC:UN POTREBNE KORlSNE ENERGIJE :W.2. UVOD 18. UVOD 17. KOMBINOVANA PROIZVODNJA TOPLOTNE I ELEKTRlCNE ENERGIJE 18. I. 8.1.5. b) G ub it ak pr i l i. OGRANICENJE POTROSNJE ENERGIJE ZA GREJANJE 19. IZBOR TEMPERATURNOG REZIMA RADA TOPLANE 18.1 h"b rno l11 u:vnlll11 mrcZolll: lop illtn i protok .c PROJ£ KTO VANJE POSTROJENJA ZA C£NTRALNO GREJANJ£ 17. tcZina .3. gS i SO "C i tcmpcra tura l1la u sibzno m kra ku oct 95 do SO°C T ABELA I V Gmja nj c to plu m vudom: to pio tni proto k TA13ELA V Gn:j anjc to p 1 0 m v<ldu m: mascni protok TABELA V I a) Kocfieijc nt i Illc snih o tpora. PREDAJNE STANICE-POTROSACI 18.PRINOP RADA 17. UVOD 19.

avanje temepe ratura. Tehnicki uslovi SII diktira ni zahtevima oseeaja ugodnosti ljudi koji borave II grejanim prostorijama. Zadovoljavajuca vrednmt i raspodel<l te mperatura. vlaznosti i stmjanja vazduha. Uredaji kod kojih se toplota razvija na jednom centraL10m mestu. a rhite ktonska koncepcija obje kta. kao i odgova rajllCih te mpera tura okolnih povrs in<l i prostornog ugla zTace nji!. moze se post iCi naj povoljnijim izboro m vrstc lok a lnih lIredaja odnnsno grejn ih tela i pravilnim izboro m mesta na kome se postavljaju.L Na osnovll ra/. vlal. Pri tome je najvaznije da prosto rija bude stn ravnnmernije zagreja na. Isto vazi i za raspode lu brlinc i re lativnc vlainost i.c nja koji mogu biti od odluclIjllceg lIticaja na ugodnos t. a tro~i na v~e razliCitih mesta. es te tske i c k o no m~k e za ht eve kao i odredcne us love bezbednosti. Loka lni zagrevni IIrcdaji kao i grejna tda svih vrs t" . 1. Mozda je od w ih te rmickih IIslova najteZl: ispuniti zahtev povoljnih tcmpeat llfa oko lnih povrsina i prostornog ugl<l zra \'. do kojih se transportuje pomo6i nekog posrednika.1.1. najpovo ljnije da sc toplot a predaje o ko lini IImen.matranja uslova lIgod nos ti ljudi.:- . To ee zavisiti od niza Ci nilaca. Svi zagrevni uredaji tre ba d a zadovolje te hnicke. Elementi centralnog postrojenja preko kojih se vcli odavanje toplote okolini nazivaju se grejna tela.1.nosti i brlinc strll janja vazd llha II prostoriji kao i neutralisa nje neugod nog dejstva rashladnih povrsina.. NaCin na koji Cc okolini biti pred ata veta koliCina toplo te. Prvi medu njima predstavlja obezbcdenje karakteristika sredine iI granicama zone ugodnosti. Lokaini uredaji su oni kod kojih se topiota i proizvodi i odaje u prostoriji koja se greje. UVOD 1. raspolozivi energetski izvori itd . raspo loziva finans ijska sredstva. predstavljaju postrojenja centralnog grejanja. od nos no da tempcratllrna po lja u ho rizont a lnim i vertikalnim presecima budu sto uniformnija. Vainost pojedinih uslova biee u raznim slueajevima i razlicitog znaeaja. od nosno odri.. NACINI GREJANJA 1. odaj u toplo tll zracc njem i konvekcijom. zavisi prve nstveno od vrst e uredaja i grejnog tela a zatim i od mesta postavljanj. kao sto su name na prostorija koje se greju. Zagrevni uredaji Svi zagrevni uredaji koji se danas koriste za grejanje prostorija dele se na dYe osnovne grope: na Iokalne uredaje i postrojenja centralnog grejanja. Od njihovc prilagode nosti ovim uslovima zavisi pogodnost uredaja za prime nu.

vdicina prozora. Sve ove opasnosli rctko dolazc do izra:i. sto sc opet odrafaYa na zagadenje vazduha naselja i gradova U procenjivanju i uporedivanju vrednosti pojedinih zagrevnih uredaja neosporan znaeaj imaju i estctski zaht~ koji se odnose kako na gradevinski objekat.lj..vodcnjll .l kao puslcdicl' ~ mr/. U proccni z. rezim e ksploa tacije (prekide loicnja. onda sc problem ~'V()di nil iznalilzenje niljpovoljnijeg ud nosa izmedll inves ticio nih i eksploiltacionih t roskova. Na loS utisak zagrevni uredaji utifu veliCinom i izgledom dirnnjaka kao i dirnnim gasovirna i njihovim sastojcirna koji prljaju fasadu zgrade i menjaju joj prvobitnu boju. Neki IokaIni uredaji a poseboo grejna tela ccntraInih postrojenja koja irnaju vrlo visoku teIqJt:taturu izazivaju ose6Ij suvore vazduha.ni koja od osohina trd)" da prevag. cc ntralno grcja njc se nc moze primcn il i. Odrcdlljllci koliko ~'Vaka vrsta zadovo ljav. Cadi itd. Osim ovog naana stvaranja nepovoljnog kvaliteta vazduha u prostorij~ uticaj pojedinib zagrevnih uredaja more odavanjem ugljenmonoksida. "ko se ostali IItiC. brJ:inu zagrevanja is!.:(il'ni sluc.i!nog grejil nja. rri u: mll rrojl' klanl I rl'ha da prou. oTfilnsL-ih prin:¥:sa u vazduhu i dr. lIslovljavaj ll iii eli minisu od rcde nc sisteme grejanja. Osim navede nih. Taj oseeaj je posledica sagorevanja i ugljeoisanja deliCa pmme. podobnos t reglllileionih sistema i primenjeni ste pen regulacije. kako loka lni tako i ccntr.d'lji. TodoroviC PROJEKrOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREIANJE nim Zl"aeeojem i koovekcijom kojom se ocre prekomerno zagrevati vazduh iii uticati da raspodela temperature po prostoriji bude neravnomerna. Isto tako je potrcbno proocniti obczbcdenost od izlivanj. LJ tom poglcdu je lakll izvriiiti izbo r koji povlaci manje invcslicije. tako i na sam zagrevni uredaj. imajll ekonomski razlozi. da budu skladnog oblika i da se uklapaju u unutrasnju arhitektum.dohnost Z.lvanj. pa uredaje treba birati tako da ne budu vcliki. a sarna konstfllkeija zgrade. sto se pravilnim projck tovanjem i dubrom montaZom mozc potpuno izbcCi.lnja iii sa mih grej nih te la. mpril jll sc [l<xlvrCi analizi s oiJzimm nil nilvetkne llslove. Vrlo Ccsto od lllCujuCi cinilac \l izbom zagrevnog uredaja. koji dospevaju do sluzo. Na unutralinji izgled uticaj je dalcko veti. II gotovim iii sarno grllho ozidanim ohje ktim.). ugljendioksida.lji zanemare i zahteva sa rno najeko no micnije grejanje.agrcvnih uredaja S obzirom na uslovc bczbcdnosti.. trajnost uredaja itd. Jos se rclillivno U:..2 B..1 ow uslove.rl'vnih ltrl:daja a poscbno kOO pn~trojc nja u:ntr. u pojcdinim ~ l uCajevima mogu se javiti i pose bni uslovi kllji ponc kad imaju primarni znacaj. cc ntra lnog grej. Tako na prime r.rl' vnih lIredaja . dok se lroskovi korisecnjil post rojenja ud reduju slozenijom ana lizom Pri tome treba obllhvatiti potrosnjll goriva . Zagrevni uredaji ne smeju da bare ni spolj~nji ni unutrasnji izgled zgrade.tlni ([l<lscbno ovi dmgi). Uko liko nc ma mcsla za kotlarniw .aja jer je kud svi h zag.l. !'rella to me ~'Vi 7.1 grl'ja- . okolnos ti gradevinske prirodc mogll da iskljll U: primCI111 nckih z. 0 zastia:nnsti od cksplozije ko tlova. koie disajnih organa i nadrafuju je.~ t o dcSaVil i izliv'lTlje vodc II postrojenjima voti c nog gre janj.lg. za ht evi arhitekte i sl.1 vode i d c ktrii::nog lIdaril. da se negativno odrazi na sastav vazduha a time i na uslove disanja Zbog toga zagrevni uredaj IOOra hiti takav da ~to manje utiee na pogoclanjc kvaliteta vazduha u prostoriji i ccloj zgrad~ koje se !OOZe proSiriti i na bLiZu okolinu zgrade. I odn. prodiranja stctnih gasova 1I prostorije zgrildil.ah'Tcvni lIn. postignllta vrio vd ika t.lcnust II i/. dohij« sc njihova vrcdnost i [l<.nc (pri likom rl's. treba vtxliti raclina (l mogucnosti izbijanja pozara.ava nj a pojcdinih dclova postrojenja.

agrevanje m ispilrav. Postrojenja centralnog grejanja Postrojenja za grejanje.1/'.ljim.. primcnu u postrojenjima centralnog gTejanja nitlazc i prirodni izvori topic vodc u obliku r<lznih toplotnih vrela.l<I lo kalnilllllrn l.lnjl' oni Sll izdvojl'ni i/.). toplota se dobija iz elektricne encrgijc koriseenjem e1cktricnih zagrcjaea . 1. U ove pomoene uredaje spadaju regulacioni. medusobno spojenih u celinu. kilo i slIn CcV (l e ne rgija .g r. koja /.ldc. g ntpe po · stroje nj. cc nlralno pOSlrtljc nje posmalrallo pre ma pe6ma u kojima ~a go ­ revil i:-v rslo gori vo. Ovi elemcnti proizvodc.lli od s illcaja do sillcajil jcr I.II'.·.hcgllul o i raznllsc nje gori v.1 i IImanjujc St' opasnosl 0<1 pnj. nosioca toplote do elemenata za odavanje toplote koji se nalaze na vik razlicitih rnesta u zgradi.za komfoma postrojenja .11..usiovi strogog odd. kada postoje narocito.dull iii vazd llh 1I ko mbin aciji sa vodom iii pilrtlm. ekonornicniji i bezbedniji rad. uprosee niji jt: rad ok n ('.1. Tra nsporl loplolnc e ne rgije od kotla. T o plil voda se u njimil hhldi i zalim vrilCa do izvora loplote gde se pnnnvo I.kl. Poslroje nja 1. za reprezentativne zgrade to su -estetske osobine. kontrolni i sigumosni uredaji. pumpe .tgoreva nja a lime i Vl'ee iskorisccnje f.ll poslroje nja . . Z a grej a nje u sklopu indllslrijskih objckata vrlo jc ckonomicno koristili o lpadnll loplotll razlicilih pro izvodnih proccsa. c1d.1 prn izvodnju lo plol e sla illo do l. lJ svim ovim sillcajevima neposredni izvori loplole za postrujenje ce nIr(l lnog grejanja SII razmenjivaci loplote.1 sa kOj im sc lIpornluje.miva .1 l'e nl r. 1. prl'd nos li n.1 .1 ce nlalno grcjanje koja kao nosioce loplo1l' knrisl c iskljucivo va/.l/i vmla. Ishlvrc me ll() je i/.1 i skupljilnjc pe pda na vise mesla cd.' /. rcjanja ohj.::rejanjc 1I II/e m smishl.1 . povoljni lIslovi. Kao nos inci 10· plote ko risl e sc prve nsl vcno voda iii vode na pilra i prcko ovih f1uida loplnla se II polrebnoj koli cini dopre ma do prostorija koje sc zilgrcvajlL Samo zagrevanje se obavlja grejnim tdimil Ij.lino greja njl' imaju ni/.lii vred nosl ()vill pre dnosli Ire l>. lIskd loga Slo sc sagorcvanjc ob. Pos lO se nvi un.2. U novije vreme javlja se i prime na 10plo lm.1 cc nlra lno . transportuju i odaju toplotu na mestima gdc je to potrebno a korn.avanja ugodnosti itd.1 prnc"njiv.tricnog grejilCa iii rilzmcnjivaca loplol c o bavlj il ~c kroz cevovode koji obrilzujll Izv...vnll mrd. UVOD 3 nja bolnice primarni su higijemld uslovi.binuju sc sa pornocnirn urcdajirna koji sarno dopunjuju postrojenja utieuCi na njegov pravilniji. c1emcnlima koji od aju toplOIU i tilko zilgrevaju sredinu u kojnj sc n<l lazc.lVl' poi.lko d. T ako na prima .agreva dil hi opel hi Iii nsposoblje na Zit pn:noscnje loplnle.lj. omogllcujc holjll kOlllrolu proccsa s. Uredaji centralnog grejanja su ustvari encrgctska postrojenja.1. Izuzetno. (A.: daji ohicno koris1l' i I.1 svoj radni ciklu s.a provc lnlv.avis i od urn i. po~to objedinjavaju vise elemenata razlicitih osnovnih funkcija. prcds lavljaju Izv. Poslroje nj.1 1I e le mCl1<l1 /. vilzdlls na pOSI rnjl·nja . nazivaju se sistemirna za centralno grejanje. Osim toga.t i po· nav lj.lvlja nil safllo jed nom meslu.lvii nja (kondenzilcijl'). Kao e1ementi za proizvodnju toplote najeesCe se primcnjuju kotlovi koji uglavnom iskoriscujll hernijsku cnergiju goriva i sagorevanjcm je transforrnisu u toplotnu. kod kojih sc top Iota razvija na jcdnorn centralnorn mestu i odatlc razvodi preko tzv. Yod e na pa ra sc U grcjnim Iclima kOll(knzuj e oshl\1i1daju ci svoju lo plo lu ispar.

~to oije dobro rcienje S obzirom oa I3VIIOmcmu rasporlelu..ilija kada sc rddi 0 vdim postrojenJimii. dakle 0 velikoj polrcbnoj koliCini toplote za grcjanje i loze~ju bez dugih prckida.1. ako rdenje nije najboljc odabmno.PBOTEKI'OYANlEPOSTROIENlA ZA CENI'RALNO GREJANJE Osim toga.tvu. OOreduje se pre svega prcma eL:onomienosti u eL:Sploataciji kao i prikbdnosti s obzirom na poslufivanjc. pa se poslrojenja cenlralnog gn..a~vanja od pr. ~to too grcjanja peCima oijc shJtaj. a li tn. sve 10kalne pea se povczuju sa dimnjacima koji su u unutrunjim zidovima. svojom veliCinom DO i potrebnim sIo~oim prostorom Z.2..TocboHil .1 priprcm:1 h~a ne. karakteristika srcdine. t od cen~ grejanja je omogueeoo postavljanje grejnih tela i uz spoljne rashladne ~ioI. o. I'ra istorijs\. I'ronalaza k Vilt rc prcd::t.1 izlnzi6<: sc iSlllrijski pre· 'kd r. sllli:cCi :1'.janja gol\lVO isk ljllcivo primcnjujll /. Medutim.. investicioni troskovi poslaju scl. pre s\'(.bilk Sll d<l SC o~"ojc rnnogc tehnologijc i manja da bi grcjanjc dobilo danasnji i/' gln l.:undami a clsploalacioni odlucuj!!Ci.'t: rdc\o'an lne liS love koji su Zil razvoj em:rgd ik c i grcjanja hili od IIliUtja.. unmi je II pct'inc gde se ona stalno odrbva. prcciznost i "valitct.Jistorijc dn XVII vcka Korist-e njc encrgctslih iZVOr:i pocinjL: 1I pril istorijskllm dobu.. Isto tako.i covek kori... \. Centralno grejanje obezbeduje zagrevanje i sporcdnih odeljcnja.c.. sebi o::lc<:'U i postclju.:n lril lnog poslrojc njil pulpuno demini!iu OSla:c urcdaje. NaCini ~. postrojenje IDOt.. Ukoliko biIo l:oji 00 0Yih us10va oije dovoljno strueno i savrcmeno L'ipunjen. gotovo sve dobre stranc rentraloog zagrcvanj:1 mogu dOCi u pi:anje ako poslrojcnje oije uradeno kako treba tj. kada sc grcjc gotovo neprck idno prcko cdc zimc.tvljao jc revoit:cion:lrni tl()~ildilj u iSloriji Ijudskllg roda . U slueaju L:ada sc radi 0 vclikoj godisnjoj potro~nji goriva. v . Da bi se silgkdilO taj dugi n ~lpur prcthndnih ge ncracij.O:I:I stvaranj:. lto ~cduje povoljoije uslove ugOOnosti.mjc jL:r pn.1 pristup. Kada ee sc primcoiti ccntralno grcj?nje a u kom slubju drugi uredaji.B. ISTORUSKI RAZVOJ CREJANJA U USLOVIMA OOMACIH PRILlKA 1.. grane. a grejna tela zauzimaju mesta toja oajIRmje mogn da poslure drugoj nameoi. NilgDvcSlaji rTKxkrnih sistema j:l\'ljali su se j() ~ 1I davnim vrl: l1lcnima.e lako da postaoc po'JOd OCZ2dmulj.2. i (~I.w·~ tlj : lvil njc i n Jgrevanjt:. Nasuprot tome.lZvllja e nergc ti k.lt!"a SL: i danas wa - .ada Sli Ijudi korist iIi Suncc Iii su~e nje k07£ I~hjjenih ii nlli~Jj a pravec. dobro proraeunato iii pravilno i valjano izvedeno. dobzi u ohzir s<Jmo ccnlr. Preimll ~s lva pos laju j()~ iz· rill. pee zahteva viSe korisnog prostora prostorije.ga II nasnj s rcdini . ' Ekonomifuost ocnIIaIoih sistCICI grcjanja naroCito do1azi do izrafaja kod onih postrojenja 1:00 1:ojih je predvidcoo i ost\--:lrcoo boljc rcgulis.:lno grcj.lre. Dug jc bio put u istoriji Covceanstva do!: sc doslo do danasnjih sistema grejanja i klimilti/ilcijc. To zntlci da za svaki stan sa vi!ic prostorija iIi za slambcnu zgradu Cal: i sa malljim brojc m slanova. zagrL:vanje vdikih zgradil . blokova zgrada i slambenih nasclja .dJ10Sli u.: i grcjanja kao :~il'nt. 1..mjc. Pri 10m ~ sc da l i i (lsvrt nil ~.: vi.

: su za ostalo stanovoiSlvo podiz. Pri tome su se dimni gasovi sirili po prostoriji. preko German a . g. Mangal je postavljan u sredinu proslorije. Pojavom Rimljana. do trenutka kada je svet poslao. Prcma Rimskim izvorima. Na podruCju dafla!njeg Bcograda i njegove ~ire okolinc (Lcpenski vir). N~a zemlja spada u grupu onih koje so u razvoju. Zagrevanje domova bilo je pomoeu mangala i mangal (Ialin. hramovi i kupalila. najslarija nasclja datiraju od 2000 godine pre D.kolibama od isprep1etanog pruea oblepljenog blatom Kao izvor toplote i svetlosti koristilo se otvoreno ognjiSte sa slobodnim plamcnom. grevala okolina. Turaka.tcrmc. Tako na podrucju tadilSnjeg Singidunuma prvo raste jato utvrdenje a zatim sc razvija samoupravni rimski grad. Sa prvim svesno izgradenim zakIonima od h1adoore i nevremena poanje i njihovo zagrevanje. ne obczbcdujuCi uvek i dobre higijenske uslove. Vizantijaca. prijem informacija i manja nije owk dovoljan da se osvoji tehnolo~i postupak proizvodnje. Rim1jana i svega onoga ~to so doncli Sioveni. odnosno refleksija mnogih politiBcih interesa koji so owL: ootro pogadati n~a podruqa. a imale su uvek dvostru ki broj istih prostorija. pune svetla. Hilo ih jc viSe u gradll. i reci "dounon· iIi ·duidi". ali se na pronalazak dimnjaka i':ckalo jos veoma dugo. i da su tu osnovali vea: nascljc. lovo neogranil:ene razmere. pa danas posloje podele na razvijenc zemlje i one koje su u razvoju. sto bi lrcbalo da znaCi oaselje iii utvrdenje. sa stalnom opasnoSCu ncpotpllnog sagorevanja i rrtzvijanja ugljenmonoksida. kada su Ijudi ziveli u plemenskim zajednicama Stanovalo sc u zemunicama i plelerima . ali je praktifua primena dobijeoe loplole lokom wkova dobila gcr . pre [Le.. To mao staIno gubljenje korab za tehnikom onih najnaprednijih.. Termc su bile znaeajne i kao mcsta okupljanja. . za koji sc prel~tavlja da sc prosLrirdo do danilSnjeg Zcleznika.ana javna kupatila.ane posudicc sa nozicama.1. izveden od imcna kellskog plcmcna kojc se tu naselilo . gradene od kamcna koji je bio dovoZcn iz predela danasnjeg Tasmajdana i Topl-idera. Kuee su bile velikc i lepe.e. Medutim. Razvitak grejanja pratire sc Irroz istoriju Bcograda u kojoj so se preplitali Irultumi uticaji i name raznih naroda. Odvodcnje dima van prostorijc poeinje ostavljanjcm otvora na krovu. od starih Kclta. izgradena su ulvrdenja dui gf"dnica Rimske pokrdjine Mezije.CJmD 5 kodnevno koristi. iz tog vremcna potiee i naziv naseobine Singidunum. po. Uogate kuee su imale woja I. u stilu tadasnje rimske arhilekturc. u kojoj se raspaljivao eumur u lankom sloju. iz vremena neolita.:upatila . U predelu usea Save u Dunav smatrd sc da su sc Kelti pojavili poCclkom 111 v.<iki fukulus) je u stvari prva pee 1I istoriji tehnike zagrevanja. sve do dolaska Kelta i Rimljana. bar ~lo sc til:e tehnike. m1adeg kameDOg doba. koji je. Sastojao sc od bron:r.~karci i zene bili strogo izdvojeni. U ojcmll su bile podignute mnoge jayne zgradc. Zalo sc pronallWlk vatre oznabva kao pol:etak svesne proizvodnje toplote i prvim korakom u pro~ljenom korucenju encrgije. l:emu je doprineo tok istorijskih dogadaja. Iskustva su ubrm taha da se tczi uzarenom drvetu.Singaja iii Siogi. dol. . a uveliko sc koristi i rurnur. Ugara. Austrijanaca.a. ~to sc d~va i danas. /'. 85.agrcvanje prostorija je bilo hipokaustima. Cijim sc zraecnjem :t. bliska zajednica u kojoj sc znanje i iskustvo brzo prenosilo.~to su mu.• zahvaljujuCi stalnom ncprijatcljstvu plemcna na Ievoj obali Dunava. tumaci sc.

me na nad e n je os tatak kuCc ciji je pod bio oel nahoja glinc a ognjiste od peCe ne ze mlje. Takvi rnangali su irnali poklopac za lof~ni dec (stika 1. na primer. Da bi sc na kriticnim pa vr. T c izmc nc veza ne su za pe riod kadil su Slove ni nasdj. sa krovom o d slamc. kadil. kroz zielovc te rmi jc bilo s lu eajeva propusta nja dimnih gas ova kroz kanille. Starije generacije ih parote i prieaju da su kod nas 0 bili mangiili od bakra iii mesinga i da sri u bogatijim kuearna sluiili kao ukras i za.van mangalima S\'e do kraja xvm veka. Iz log vrc.1).sina ma spre cila ko nd cnzacij il . tc rmama zilgreva njc pomoclI hipo kil llsta u stvari je bila pn:tei:a ce ntra lnog grejanja. bio . ali najveCi primc rci hipob usta se nal aze u S re m~ k oj Mitrovici. Prod ukli sago reva nja su odvode ni kroz mcduproslo r ispa d pod a zagrevanih pro sln rija iii baze nil . kroz vekove i engleski parIarnent je.1Va li podnl cje na uscu Save u Dunav. lako da sc prime na hipo kausta maze s matra ti i pOl:e tko m podnog i zidnog pa ne lnog grej'lnja . Uvoele ni su i u sa me pros to rije kroz poscbne otvo re u pa dll iii odvodeni U il lmos fe ru (videl i poglavlje 15). 2).pnpremanje kafe. ne kadas nje m Sirmijumu (s lika 1.e mlju. nijc m vidu ko risec nja lo plo Lne e nergije. Vcknv i su pros li do prvih daljih iz mc na u tc hnici zagrevanja kao najraspros lra njc . o brilz. kraj Beograd a.M~gaIi su se oddavali ~w. Ku Cc su im bile male i primitivne. Ostaci rim~kih tc rmi i hi poka usta nadc ni su u Bcogradu na meslu d a nas nje Fra ncuskc a mbasad c i u pa rku na Studc nl sko m trgu. J Izglcd mal/gala LJ ri mskim kupa tilima . O ni su tu dosli poectko m VI ve ka i nasclili padinu pre ma f)un avu . obrazovil nc spccija lnim o blicima cigli. Dru ga nalilzis ta iz kas nijeg pe riod" o lkrivaill pcci mtprilvljc nc s lobod nim n:danje m kilmc na. Slika 1. uko pa ne ddimicl1n 1I 7.uiu ci zi dove i o bli go rnj i IIc() . Loziste se na lazila izva n zgrilde i 1I njc mu su sc lozila drva .

UVOD LoZi~ta 7 su jo~ uvek otvorena a okrenuta su prerna ulazu u dom. grad sc zllalno pros irio. pod ii.avil njc vdlackL: kiilllc.· .: tv rdava . a ovaj naziv grada se prvi put pojavljuje u pisanim dolmmentima 878 god. Prc lposlavlj" sc da su sc zagrL:vak ug i<wnom man · ga li ma i pc c im a Sil nlvnrcnim Inz islilll.: . . a pos<. Stika 1. menjaju se vlastodrSei od kojih svako donosi neSto od svoje kulture i obitaja..:.2 Os/aci hipokll/l.: vr<.1. s rpski se uglav no lll nas ilno iscljava a Illllslilllansko :.\·/ll iz Il C klldll. Po dignulL: su mnogc j.:lllc jy kojeg pOliCe plv i plan jcdnc mas inc za udri. pos lo j.su sl :II:'1C kolonijc ( irk<! .ln il koj i su i najv isc Irgovali po proslran o m lurskom Qlrslvll ..ida nL: na IL:m c: ljima od lo mljL: lmg kamena.:b jc do ba p ro<-va la Ikograda pod Turc ima . Dnlga Pt) lavi na XV I v<. Posit) jc bio mnogo razruik n prilik o m osvajanja.1-127 god . To je vee period X veka kada se u Evropi pojavljuju karnini i peei sa potpunim ozidivanjem lozista. U li cc sc ka ldrlllislI. di.apaljivc IrskL:. Od j·ur.os la li Srbi 152R god . po novo s<. bolnicL: i crkvc. A. U tadasnjem Beogradu. zidovi su bili od mlboja zL:mljc a krovov i od lako I. I'o'~'()j ak. poscd ujll samo 62 ku Cc. ali SL: prvo urcduj<. ira d Irpi vc lik L: prollle nL: u brujll.lallOVnis lvo do lazi u g rad . Tlire i pOlpuno Ill<. cijc jc crlL:zL: iz ra · dio l. I'n.u s<."i()() god ..1. (irati jc pus lao vaJ. i3eograd pad a 1I njihov<. ~to navodi na zakljutak 0 svesnom usmeravanju veeeg odavanja toplote ka najhladnijem delu ku6e. Bilo jt: 37(l() du e. Uga rs ki ziva lj na plls la I kogril d .na raskrsnit:.l-lljCg Sinllijlll/l{/ Prncva l Ikognlda kao g rad s kog nasL: lj a pod S rbima zabelczL:ll je 1I pc riodu d L:s po la Sie fana Laza reviea. Nadeni su ostaci i jedne peei ~iji je gornji deo u oblik-u kupole od perene gline a loziste od redane opeke.amijc i amami. 10 j<.:zja ..l vojni h i Irgovilckih pUl cva.: IllnugL: mWL: kuc<. god .: njajll lik i karakl c r grada koji prima iSlocnjacka obcl<.lio jL: Irgova cko i ra ln o pris lanis ic: a g rad je imao prL:ko . ruseei prethodno podignuto. gn d . Cve lala je Irgovina i zanalsl vo. DL:spol S Ido n jc dobio l3eograd ad Ugara na doz ivo ln o upravlja nj c i za vrc mc njcgovc vladavine o d 1-103.: ruk l'.A!o nard n da V in ci ok" l.: izgraduj<.1. Zgnllk su ."iOOOn s tanovnik . po cinj L: opsada Turaka i 1. ."i2 1.lVne gra d L:v in c.Icvn.ja i Du brov ".:b no u L: lni ckum sas lavll slanuvnislo.

217 dfamija. kojil sc razvijillil va n saneil na silvskoj padini nbuhVillilla je kose d.nog iii visL'ugaonol:! . imala 95 ku 0t sa ROO slanovnikil . Sil svim uprilvnim i adminislr<l1ivnim zgn luilmil il llslrijsk ' vlasli. kod koga se jasno uoCava lozi~le i odzak. koje se pojavilo cim su preslala da se koriste otvore. TreCi je u ulici Adrnirala Geprata. obicl1o oblik a I Sit vise hda . Ik ol:!rad dohija 1I rclalivno k n llkom vrcmenskom razuohljll plltpuno nov izgkd . sa visokim tavanicama. .:ve.iuanim pl'c ima . Narod no g rronla. I. II kojll su se doscl ili mnllg i kolonisli Ncmci posle odlaska lurskog slanovnislvil . 11 nnvim kllCama Srpskc varosi za zag rcVitnjc ~II. izuzetiio od cigala. Nova Ikllgradska VilroS.:dclll Dorco Iii . U loku illIslrijske vladavine razvijajll sc Iri varosi. pored n.: mlx:rskog.\ 8 B. Dobi lil je naziv Karlslal iii Nemilcb Yaros.: ma popisll od 1733/34.:01 yaros. prvi pul po principima cvropskog nacina grad njc. .~I.: lkih oblcpljenih peei i d a lje korisecni bakarni mangali. osnovnih. sa oko 100000 stanovnika i brojnom vojskom U gradu je bilo preko 7000 amama i njih su Turci gradili po uzoru na rirnske terrne. Todorovic PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREIANJE na.lurskih ralova sa prvim periodom allslrijske vlasli oel 171 7. ()va. Beograd poslajc ZrlVil auslrijskn . je pn. vclikim pro/llrima i allslrijskim I. sa obaveznom ). Sve do XVII veka osvetljavanjc domova bilo je porn<>6.2.2. sa bazenom kru:t.. cmacka Yaros je u delll d. Beograd je bio izuzelno lepa. Kupanje je bilo obavezno pre i posle molitve. Vodnsko k iii Ccsma. To je bila palata prinlAl Ald. srednjih i bogoslovskih n:ola kao i muslimanski univerzitet . 7 Carlija.na ognjisla . a In. Srpska vilros se nillazila II kraju nko dilnilsnjc Saborm: erkvc. 1cdu lim. bogal:l i vclibt islocnja ckil VilrllS.lI1as nje IIliu: Ca ra J)lIsanil bila poru!icna zbog rcgulaeije. 9 hr~kih i jevrejskih crkava. rezervoarom za vodu i lozionicom koja se zvala "Culhan".Medresa Mehmeda Sokoloviea.jedno za hladno.sanuril Vil <. drugo za toplo kupanje.'upo10m koja je bila pokrivena olovom Najdufe su se saeuvala tri: jedan uz konak kneginje Ljubice. u kojoj je vla. Vojvoele Milcnka i Silrajcvske uli cc . ukaz 0 izgradnji Brt:ograda i dve novo potii)!nlli e zgrade narocilo su se iSlicalc svojom monumcnlalnosclI. prostorijama za kupanje. rezervoar za hladnu vodu i kupatila . Z gradc Sll bilc OU opcke i mallera.XIX veka U jc:el nom paiodu XVII vcb. Deo yaro~i uz Dunav je bio centar trgovine i zanatstva. kao i rezervoar za toplu vodu sa pulouoblim svodom od opeke. bo i u ccloj Srbiji i na 13alkanskom poluoslrvu. Dunilvskil II pn.. Bogate kure su irnale sopstvcne a za ostalo stanovni~tvo su podizani javni amarni. To su po konslrukciji bile jed noslavne gradevine sa vi~e odeljenja: eekaonice sa ~edrvanoml. lrijski lAIr Karko VI pOlpislije 1724. i Illkllm XVIII veka.lI1i1s njih IIlic l Srpsk ih vladaril. niZe od Vaznesenske crJ.I luCa od borovine. 1. prcuscdnika srpske administracijc od 1720-1733. drugi u donjem delu Kalemegdanske tvrdave. pa je to period u komc jc izgratleno novih R5 kuca. pa je zbog svega toga Beograd bio izuzetno bogat grad. krajem XVII veb.1739 . dri:ala Tur~b lAIreVinil knja je II 10 vrc:me bilil nil vrhum:u moei. Au . god .:V. Amami su gradeni uglavnom od kamena. Energetika Beograda u periodu od XVII . lacnije od I GRR. god. gou . god.

tzi do ponovnog mtscljavit nja grad<t i pove ea nja broja hrisea nskog stanov nistv<t .avit njc hranc. Te k pos led njih dcccnija XV II vcka doi. Srpska ku ca s kraja XV III vc ka im. po novo osvajaju Turci. U srpskom delu varo~i najveee zdanje je trebalo da bude Mitropolitski dvor. velikim zidanim petima prelqivenim ukrasnim plocicama. bez ijedne velike gradevine.io jc: Ill e od borovinc. medutim podataka 0 njegovom zavclenju nema. je gradnja uop~te privedena kraju za vreme austrijske uprave. koji su unistitvali cit ave dclove grada.i. kao i slicne Becke palate. koj. Nije bio zavden do 1737.ug. eetiri velika ulaza i 312 prozora Oba 'objekta projektovali su i gradili Austrijanci. Posle kratkog pe riod a naglog razvoja pod austrijskom vladavinom. OSlalo jc za pisa no da: " Sarna ya ros ima za lostan izgled voj niekih pusto!ic nja . Na os novll egipalks ih rresaka i. O bnavlja se pOfll se na varos Ui' malu pll mllc drl. god. :lO(}O golii ne pre n. Krov je visok sa visokim pros to rom tavana. Beograd 1739. uli ce Sli bile bel: osve tljcnja.!evka pos lavljc nog n.tillg Mllkrng l . ulvroc no je da sc u 10 .":il iw ih lavirinitt a i smd taj nih pros torija u zemlji 00 pre 5(KK) god ina. koj i su imali svojll kllill nij u na /)orcolu.to j1itckc. D ubrovea ni. BeogrmJ jc u 10 vreme bio bez ikakvih kn munalnih ureli a ja. ali je dozidivanjem dobita formu tirilicnog slova G. Ikograd o ll1 su vrlo Ccsto hara li poza ri. lJ XVII Vc' ku . Zmaj lovine i Obilieevog venca.ti i ukuc.I. snega iii hlaol1\: vode planinskih potoka .: jc covek gradio titkodc Zit cuvit nj. it poslojc nalazi c. prema uzorima becke arhitektuIe toga vremena. Za osvctljava nje domova sve dll XV II vcka slu. Gornjc spratove objekata podignutih pod austrijancima Turd su na merno rusili posto nisu ze lc li i volc li d.lampu. sto govori 0 masivnosti zgrade. velikoj mogucnosti akumulaeije toplote. Dok je zahvaljujuei va lri covek veslacki proil:vlloio loplo lu ud najranijih pra islorijsk ih dana. Z bog ovakvog naeina grcja nja. Ov. Varos je u razruk nom stanju. prljava.. cinila je tepu i skladnu celinu.tni. Peti su se nalazile u uglovima prostorija kroz koje su prolazili dimnjaci celom visinom zgrade. iskljucivo Zit udr/. i ne zna se da Ii.tO II kO lne sc kuva lo za Celli Pllrod icu. Ova lampa je ko ristila ka o goriv() mas t iii ulje a svellos l jc dilvao plamc ni ziza k uei plil lnil ii i ku 6ine. M<t lo koja ku ea im<t prozorc s<t s taklo m. prve nstve no ulovlje ne divljaci. koja jc ima la oblik. 1)0 ovih Ccs mi voda sc dovod il<t starim vodov ima sa Bulbll klcra i iz M. oko koga Sll sc sakuplj.e . .1. gOO.tj cenl ra ln i izvo r Illplll le bio je jed ini u ku ei.t!. '. do nosc "Iukijcrnu " . Krajem log vc ka I3cograd ima oko 25000 s tanovnik a.t jc' glav nll i cc ntralnll sllbu sa otvOfcn im llgnjistcm u sredini .av ne vlas ti.: hranc. Zidana je od cigle velicine 33 em a unutra oblozena slojem kamena i maItera. a vod a se uzimala sa Ccsmi koje su bile rctko rasporctic nc pll varosi. Bile su grejane.l. Nad vatro m jc bill obeSe n vcliki kol . Zauzirnala je veliki prostor u krugu dana~njih ulica Knez Mihajlove. hladc njc se du go svod ilo na prime llu pri rod nng !edit. UVOD 9 Zajedno sa zgradom g1avne str~e. i koja se nalazila u ulici Cara Du ~a na . skim manastirom i ~kolo m. vee su najecsCc oble plje ni hartijo m iii zjape otvore ni" Kuga koj<t se pojavila d ala jc gradu avc linjski izg!ed. kao i malim potre bama u e ne rgiji za zagrevanjc. Ova ogromna kasama imala je prizemJje i dva sprata. Njena osnova je oblika pravougaonika. god. J-irana jc smcS tana i u hlaone peCi ne.. Druga velika zgrada podignuta u tom periodu bila je A1eksandrova iii Vitembergova kasarna.t se pe nju uz sle pcnicc. Od svih objekata iz tog pe rioda preostala je sarno kuea u Graeanickoj ulici broj JO.. jezuit.

. k:to porodi('. oko danas njcg Savskog pristanisla. Nema nikakvih dokaza i dokumenala koji bi govorili 0 praktienim prime nama blade nja na leriloriji Beograda. grad skog sao braeaja i owc tljc nja.re· va nje bila. dok su se oko Skitd a rsk e ulicc i Z denog vc nea nalazile dve cigansk e male. kada je prirodni led vaden iz Tami~a i Dunava za potrebe panreva&e pivare. Alba nei. 18 13.m as njc 1I1icc C ara Dusana prcma J)unaVlJ. Todorovic PROIEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE vreme znalo da Wadenje naslaje i kao posledica isparavanja vode. kojih je bilo dosta u ladas nje m Beograd II . da bi ga u loplim danima korislili za rashaldivanje hrane i verovalno za pravljenjc sladoleda. rl:vanja prcovladuju milnga li. pOliCe \)osilcjev Ii · ccj iIi Visoka sko la. Ku ee su bile Zitst rvenc cilimima. Izvan sanca.vama i drugim voeem. Vz Srbc. je kllCa u uliei Kralja I'e lra brtlj r. 7.~ nj a b . lspod Tasmajdana prostiralo se selo Palilula..l/.L~ njc dlL\eV nC bolniCl:. Beograd ima lvrdavu sa gornjim i donjim gradom. prc ~'Vega lurskih obieaja i navikil . koji sc u bo· f. 1. bila je Savska va'ros.o varosi izvan kapija i sanreva. mind c rluci su sc kurisl iii za Sl' de njc. Islovre mcno .<llim kU Ca m3 ~'VC vise korisle i kao ukras.ivc krmc ni. Ova zgradil je najslilrija k1l6 1 u danasnje m Ik ogrildu. god . ( irei. U naeinu zil /. skladi~lili led u loku zime. Ilcogritd i dilljl: ne ma ku cnog vod ovod a. kvrejc i Turkc. god. pa sc m mil le prime nc 1I za natslVlI . 11 fXxlignul il jc po jos uvek lipie110 11Irskoj ko nccpciji grade nja. proizvodeCi sladoled meSanjem leda i snega sa smok. Liniju tadasnjeg sanca d e limi~no ozna~va pravae koji bi danas vodio od Obilieevog prema Topli~inom i Kosan~ieevom vencu. . a prema Dunavu linijpm Skadarskc ulicc.3. IJkllpno jc bilo nk o 25000 do 30()OO sta novnik a.1.mcramil poeinjil lo Sil grildnjo m. silgr. a li u nllvijim ku ea ma pllcinje i uvodl: nje pcCi . sve do prnpas ti uslankil. Prvi zapis 0 kori~eenju led a u najblaoj okolini Beograda potire iz 1721. nalazi 1I nJk a ma Srba -lIs la nika i razvija se pod njihovo m upravom.10 B. god. a na padini iznad ulice Gavrila Principa nalazilo se selo Savamala.los nve k sc kUVil nil olvorenoj viltri. II kojoj su danas smcsle ni Vukov i \)osilejev mu/l'j.. a onda u XV1 veku. (iodine Ig2. u Ik ogradll i.t! a.od d.ivc li u jcvrcjskoj mahali . podignul 1l IRO K god. ali je verovalno da su Beogradani. a omall e risa na krcenim mall e fOm.lde na jc prva veCa zgrad a od Ivrdog rrutt l:rijala i tn je zgrada dan . To jc dolla ..rana "Kod znabl pitanja"). S rhi u gl1lvnom na savskoj padini. Vlvrdeno je da su Turci 10 ~inili 1553. it grad je po stilu zivo la jos lIvck pod ulicajc m ISlok a . C inca ri i 1 ~ lI gil ­ ri o O ku lna sclil . (iodinl: 182-1. cncrge tske plllrc hc se svod c iskljuCivo nil grcia nje i kuvanjc .gradem. Turc::i su zive li unlll a r zidin a i II sa moj Ivrd avi . na ku6 1 trgovCil Nil\lma leka (d aml.apazajll dva dimnaka slo ukazuje da je za/. a dllseci za s pava njc . Na krovu se 7 . dok je krov fXlkrive n ecramido m. Na prostonJ d anas njc pijacc na Z e kno m ve nc\l bila jc ve lika bar. varos opkoljenu sancem i de.'. Na jednoj frcski se vidi rob koji lepezom izaziva strujanje vazduha iznad eupova. V l'e i Vraea r i C rve ni krsl. Iz lih da nil. Nova arhitektura Srbije u XIX veku Devetnaesli vek po~inje I srpskim uSlankom i razvijanjem naeionalne svesli 0 ponovnom stvaranju srpske driave. ( iradc na ie od opd. fXl ~'Voj prilici limcnim pccima uz dodalno zitgn:va nje manga lima. do k Sll Jcv reji.'.fevrcji zidaju svojll o~ novnu skolu i obnavljajll sinilgogll. kada sc u skromnim r.2.!. nc samo Pa lilulil i Silvil m. Srpski deo Bcograd a sc od Ig06 god. ako ne ranije. v. poskpe no sc lIklil paju II grad .:c sa spoljnim zid ovima ckhc lim 7-1 em.

.\Cc ne ka ljevc peci Sa lozc njc m if. sta nie t. Godinc 1867. a li . Beograd se razvija u novim privrednim i d~tveno-politi ~­ kim uslovima. \ J njoj ' ll /a grei:t njc' boles nick ih sllbil kori. Do lilzi du o nJza nog slik oba izmedll Srba i Tliraka. U (lim.~ nja Skupslina grada) i zelc. Grad menja izgled od 1830. vojna fabrika iz pc rioda 1850. Danas se u ovoj zgradi nalazi uvede no centralno grejanje. kada je Srbija dobila veCu slobodu i kada je porela da se izgraduje srpska ddava.. Konak Kneginje Ljubice. Zgrada ima niz dirnnjaka.t prvi ho te l. Zidaju se zgrade od tvrdog materijala za ddavne potrebe i stambene lruee od slabijeg materijala. Beograd dozivljava najveci skok u svom dotad ~ nje m razvitku. U lice sc prvi pUI osvclljavajll fc njerima. II.l.aviSnos li. a voj nil sko la i gimnaz ijil od 1839. god. hodn ik. ~to ukazuje na koeficijent prolaza toplote od oko 0. pos ta i apo lc ka vce Sll pos lojil li od 1833 -34. .) i kada je Evropa bila na pragu vre lovodnog zagrevnog siste ma (Perkins u E ngleskoj 1831. Vrhlln ac za lcgnulih od nosa o bc kzc n jc 1862. lako sa zaostatkom.1.8-1. 1. Beograd po~inje da se priblifava evropskoj civilizaciji.).god. a grejanje je bilo kaljevim i limenim peCima.. pod ignlll jc prvi pa rni mlin.~ in glon a) .nava nje d rzav nc nCf. Razvnj Beograda iJi iJill i veeih raz me ra dil nije bilo nape le a lmosi'c re kao poslcdi cc du a liz ma izmed ll Srhije i Turske 1I oblas li pn lilicko .a V 'I. UVOD /1 kada je l ames Wa tt u E ngleskoj vee ko nstruisao prvo pamo grejanje (1750..Ios imnvic prav i regul acio ni plan Ikogracl.oristc:. restaurisan. a sla novnistvo broji nko 12000 Ijll di. i izgntd nja silvskog prislil nis la. Dolazi do prirnetnih urbanisti~ko­ gradevinskih promena i od poluorije ntalne varo~i Beograd dobija izgled varo~kogase ­ lja evropskog tipa. U pc riod1l1 117(. sagraden je od izuzetno rnasivnih zidova. Ovu izgradnjll jilvnih objckil la i ZilCel<lk indllslrijc pril ti zid il nj e mnoslva sla mbe nih kuca. god. II cijoj jc blizini U islo vrc mc izgrade na i zgr. pos le ccga sc Turei pOVl ill:e 1I gradskll tvrda vu i visc btsova bo mba rcllljll Ilcograd kada oS lceujll 157 kll ea. god.) klinik a u III.) Beograd lako dobija lIs lovc: za dm gll ve liku raw svoje il.. I'rvo pozo rislc po liCe iz 184 1. ). Sla mparij a. 18·m god.. ko ji l1l se IIsvaja o rt ogo na ln i siSICIll IIlica i hlokova. prva pivil ra iz 1850.. god . Iz tog perioda safuvani su Ko nak Kneginje Ljubice kod Sabome crkve i Konak Kneza Milo~a u To¢ideru.gTadnjc. god. koji je u toku 1979. I)zorcli. Cetrdesetih godina XIX veka.t Cvetka Rajevi ca (bivsa Rca lna gimnaz ija). U to vreme je izvedena prva ventilacija kao i hJadenje vazduha pomotu led a. slo z nac i i dn hi janjc prvog reenog sanb racilja na parni pllgo n.1870. a 2() n)!k do te mc lja.td.. iz l3cogrilda od laze poslcd nji dc lovi Ill rskih Irupa prv im srpskim P i ) robrodom.ckonmm kih i sncija lnih od nosa. od austrijske opeke sa kamenim poja~njima . po~to je postao presto nica Srpske knefevine. god. . godine incide nl o m na (:u kllr Ce' smi.I . l'odizlI sc: Narodn n pOf. a god ine 1863. ope t u Engleskoj.tS njllj lizlln M irkovoj uli ci br. Srbij a vodi cl va rala sa Tursko m posle koji h skdi pri.IX78. U 10 vrc me se zid . god. kao sedi~te i srpske i turske uprave.. il isle god inc I:milija n . log pe ri oda pOlice i bo lnie ) II Vid inskoj uli ci (clos koras njil ocn. god .0 W/m .l. Debljina spol!nih zidovaje 94 cm. slo jc poscbno znacajno.. biblinteka i ml1Zcj od 1842. dvor ( cl aml.nic!. Slovak F ranc Janke pravi prvi regul acio ni plan novog I3cograda na pros toru Vraea ra i dajc pla n r~ k o n s lruk cij c Te razija. "S rpska kruna". P..

pa o lk i na sa moj rllzornil:i.: no: kalj"w Pl'Cj (1( 1 11l. ltltlicall1 . loja. dok jl: zcil:/nitkit s tani l:.In>dnll rO/uris t!.. i 1lL-()f.: prl'ma Kojima Sli Sl: pllsk prnls l. TodorTJI'.lI1c' swc. Lkklri c na eL"l1tr. .. () uvodenju g raLiskog ckktricnog osvctljl:nja je bilo prvih dngovora JX~4.ln ll. Swce su i/.c PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GRFJANJE Slikf1 1. gu d .svec. g(ld .\"c/ih godill{l dcvc/II{lc. . /.ll11re na pGtroicj iii "gas".tia it' illl.ljolike.:ce otl c istllg guvedeg.·n csnar "l1lumdi. jt: evilil:ntirano (d I op. \(ilzvojel1l pcdar~t v a vlls l.. ali Sc' ipak "~ Ial" na knjnil11a i pl:lrokju .~ r . dvora il1lala jl: po slihama i hmlnil:ima hllgato ukras.tiic vill1 i lill1c' llim !1c·cima . Torao vazduh III I hrlljnih peci i glt:dalal:i'. ~ lXX4 . gml. s laro£. kll ii s u rrlli/vodili w. Kr~je l11 X IX vl:LI Ik llgra d jt: In: bao da dohije gasno osvl:tljenjl'. 1.3 KO/wk Kllcgillje Ijllhicc zidllll/ridc.ija" .vij.!. Tl:l1lciji prve L'kktri cnl: l:Cn trak su pos litvljcni I X')I. pll u/. gakrij i i gll:dalistu.I.. K.oru n.. koje dobijaju ohlik renjna .2 knjaa.. gml. l ~ro ­ rl'. Liohio ckktricno lIswt ljcnjl".1 1.:nj uiu t/V. za kojl: jL ' hi lll 7 14 ml:sta za sl:tknjl: i 6() stajanja. /. lojanil:c' i u bogatijim kucal11a Sl: korisll: c ira l:i i lustni sa vL"l: im hrojcl1l sVL"ca .12 B.e u pril11l: nu I.lrtlL" 111.: zam.tije vc' pl:ci s u hilt: 1I kitllcc larijal11a i cekallilieallla pry.: uvlac ilt: praljl' il slisedstva da bi tal1lo susilt: nlbljl:. ovCijl:g iii kO/ijq.d .tia Iri P.vor SVL" tlosti i na prvim prL'dstaval11a 1I pO/oristll .. k..)It)\"in()tll X IX veLI \I Ikogradu je jako ra/.lll je ohi lat(l lav. lI1sk i proSlor pll/o rista . u basti Karam: "!(od skupstinl:". r. (iodilll' I ~) .1 kW .' iL" .k lll' po hnillvima.\·/og I'ck{l .\inc ukupnc' ~ n" gc 4. prva sijalie~ jc zasvl: tkl a I XX!).1 grcjana kOll1hiIH)V.rL'da a litllL"llc rl:c i u o ~ lalilll te k .' tin~kih i 2~S Jl1t:handzijs kih knjera .: lagrev~lo Il1nogobrojnim gvozdo:nim po:cim<l kojl: su hile r.lI. Ka s nijl: ula.a il'd a n kWh n'nll:!\. ~L·dutim. god . p<l ~ u zanill1ljivl: rriu.\'" II pOl<lrisno: lavan..agro:v.rad jc I x'n .rr.)!. 1' . u h"ug ralbkoj van>si jt: hilo :l(. s./..1 hecki d vo r. ciji je sops lvenik llilhavio lokomnhilu i gcnaator.

' 111 . IlIadcnjc jc bilo sla no m vodom i n ls .~ ."C. kapaciteta 52 kW. gmli nl' vccilla slalllhl' nih .. cL· nlr <tlI HI . Ikngr. a predvidena je bila ugradnja 3000 . Srbija ima 1896. god . avo ras hladno pos lro jl'lljc jc slll /. Hladnjaca je ima la dva amonija cna kompn:s<lfa k.1 ankl' li II. Kao posledicu razvijene industrije mesa. 1')(17.i h dl' I. Razvoj ~rcjall.lllli. n IHHll l(':".iV lov in.1 lIl vnkn ll jl' da "52. 1'0 Il govoill ~ ...mellskll .ilo i 1.: grade . god.-'. '·I :llk\'ill.r. U to vreme Beograd ima 21 industrijsko preduzeee.ia 1I XX vcku do II S\'ctsko~ rata. di la lag l'c·vanj l'.1. I-I (I ~ 1 : 1I1 'l\ nika . a II kl a niei jc hilo pCI hladioni ea korisllL' povrsim: od XXii mo. LJ 10 vrc mc jt' r ns " ..l. U svetu je 1875. 1I I:ngkskll. u Beogradu se pocinje sa kopanjem 5 velikih bunara na Makisu. jl' i' P'1l1 hi gij" n.lnim. pOt'l' lo ~ l' sa lIvolil'njelll r a mo ). a rashaldna postrojenja se proizvode tek od sredine XIX veka. god .'.l'ad .. 2 17 ma gal'. pa c.t.:/(il' nu jc I')(HI."Cohe". na liniji Terazije . sa odeljenjima za kupanje u toploj vodi.lv.lmini. Prvi amonijacni kompresor u Beogradu ugraden je 1895.. I I ~ Iarijilll na . I jl'l lll n m . god inl' II Ikop. god.ln j:1 ~l' \ ·. a 1898.dj:I\·l· pl'I. Prvo je bilo 70 lucnih lampi od po 1000 sve6! 11 glavnim ulicama i 1000 sijalica od po 16 sveea. god .) i II njillliljl' i. \'n ' 1"0". u pivari Borda Vajferta .\ kdl ili in.I. hl adc nim V.' i paviljoll" ( Jp\ lL' dr2avnal' ho lnicl' 1).. koja svoj poeetak belezi 1845..1899.: I\. kada je trgovac Franjo Sozen osnovao 1I Beogradll pogon za proizvodnju i preradu mesa.'. ..1 le mpe ralUrc II njimil oJ + 2 d n +(. Vl'C I'J() I.l(\ jl' z. rL'~L' n jL'11l .. ldo v il1l . dn. u duiini od 5 km. a nesto ranije fabrika tekstila . Siano i Sll hili 1I"l a\' ll <Hll ~. 1 ..2. Nekako u to vreme je izgradena i fabrika seeera.vodnj ll 201 kda dncvno.1.1 pl1ll1 da dohij" prVIll'l'll traln ll grcj.5000 sijalica u domaCinstvima..ldlil' 1:\'I'I'j1l' 1 1 Dr.c:rl· j:lllja 1I kllh injl· . kada pocinju da nestaju tramvaji sa konjskorn vueorn a elektricnorn energijom se kasoije snabdevaju i gradski vodovod i zanatstvo.1 . II IlC )VCl/ id . la ll<lv im. Tramvaj na elektricni pogon se pusta u saobraeaj 1894.I fit'lll lllll "I'" hllll:lnn . se pusta u rad i prva hladnjaea u klanici Srpskog klanicnog dm~tva 11 Beogradu . I\ uslrijll . vodovod ulazi u beogradske kuee.· u\'d ikol1\·Olk 1'<1 .1j1.d ..I. god .' i i k.lIljl·. ( io din l' 11)0 1 IIl'l lgl.~ r. ILi jc n.Topcider.1 pl'llil.a grl·vanja ".1 lok . .8 kg sleskog uglja. postojalo sarno desetak tal'Vih proizvodaea.i\·i ()-I .1 )..1 :'rl'j.\'o/..1 i rildillniGI.1 \'1'. l'ijil1la \L' jos kn ri siL' Illall . a 1892.1 izvol... god inl' /hog Il'\k"b 11 I'l'ali/:t l' iji ovo" podltlwa l. j1l' ri.!. a II skrollllli jim .: SI.)ni c.4.knL' pn :i.!.. lvr~ i o XIX vck sa 550()() s lanovni\.1 Cl' nl r.. I:r. kng mi nimlll1l. ima nl'dos l. goliillL' II kljll l'L' IHI 11 rad plY'l d..lm~ " il IllldilllpL·sll'. rallt\\'i '11 p rl'kinlll i i .dllli pn lrns njll II gr. PI' 'ma popisll IW )l).lpacit c ta od o ko 250 kW.ldli i. oznaeava poeetak vestackog pravljenja leda.lk ill I\ frikll.ldli .!.. l·lo vi iie' od j1nIna':·c.!.1 10-10 m sa I1kllpnll II ' ).1 !. sa mO" lI cnnSCt I o(\rzava nj. 20 "izote rmicnih" vagona za transport mesa. To je bio proizvod tipa "Linde".a i 1-1l) konjll s ni ea.l.!r:. il ra s hlalkllo meso sc kuris lilo 1.. Godine 1889. ko ~rl' jalljl' sa cc\'ovodolll 1.7'. Pilrn.~. I' rl'm. kao i 1'. koji Sli ~ I il novali II 5-1-1 X kll ca ..tljin. jalo 3 17 gos iio nica i kafi. grad dobija i kupatila na Savi.ll' dllh n m.lIl1lvllik a.l n. I'JX<J dli ca ll.1. Godina 1755.l.~mi s hl I. UVOD 13 trosila 2. Od w ih popisanih slanov. 1. od ko jih jl' _(l'lX hilo nd l\' rLi .ilkl' II . god.

rvkdulim.1 ntl:ni pogon. jedllo na vo(klli. 24. nije bio izraden ni do kraja januara 1904..!. godine. koja ima poscban znac. L)omilcinslva Sli pOlnlsila ·1211 MWh. U In vrl'mc Beograd jL: vee bio razvijen u indu~ lrij~kom pogkdu i 190R.ijit i d r. Tranwaji Sll hili najvcCi polrosilci sa 499 MWh. godinl'.s pos lo ji na 1I f'.. godine. godine. Ovo je dovelo do razmimoilaZenja u stavovima u samom ministarstvu.000 dinara. rnedutim. Na licitaciji Ministarstva gradevinskih dela. Sledi forrniranje kornisije za nadzor 24. ali predslavljaju ug!. I') 12. koja je podignuta iSlovremcnu sa hOlclom "Moskva". Postrojenje je pusteno urad tek 5..-iju jilvnih zgrnda.tnojcvi( i'izicar i prvi rL: klor Ikograd - .a :):).-rcjanjit sc svc vise lI gracluju. lcdara. Srbija sc zalazc za il. !. Ccnlritlml !. Ikograd do hija jl)S ndlllik\ ) javnih I. Novi projekat. To nije dovoljno da se radovi nastave bez teSkoCa. godinL: jl' imall 22 pn:duzeC<1sa masinama n. avgusta 1906.65 tadasnjih dinara u zlatu.'i~ dinilfa . dolazi do ponovnog odlaganja radova.. a odeljenje prosekture je ubareno u plan izrade grejanja. troskovi rastu na 200. a svi mu lori i aparali svc!. Bila je to prva beogradska skola sa centralnim parnim grejanjem. koji jc dobio Ic rmoL: kklranll 1')01. LJ Ilcogrndll Sl' pokre ce indllslrijsk.:janjl' sa clc mc nlima proizwticnim II Madarskoj. l'roccnjL: no jL: cia jc prosccna protl.<:mnc . l'c nlralno gn. za koji je zakljureno da nije bio dobar.odinc iznosila O •. godine. I'JI-I. godine (prema podacima i dokumentima Arhiva Srbije). Dogovoreno je da postrojenje bude zavmeno u novembm 1903..l mllska gilllnill. preduzimac Vasa Tesic dobija koncesiju za izradu masinske hale za kotlove. . nailazc opc l godinc Id kih ra zaranj. hilit kllb knja i (I. i I')D . II kojoj Sli sc pmslorijc zil grcvilk "irskim" pccima lipa "Nc ufang".000 kliCa. Ccnlralno grcjanjc U slambc nim zgritdama iz log vremcna jc rclkosl.lrni ()(I k\ )jih jl' Wilko I.1. jc r posk Ilalkitnskih ritlova I1J1 2. ZOOg nepovoljnog zemljista. SkdcCe godine zavmen je hotel "Moskva". i 10 u vrelllc kada jc Ikograd pocco brm da sc razvij a i nadoknaelujc propuslc nll. Isti sislem grejanja je ugraaen u zgradu Bcogradskc zadruge u Karadordevoj ulici. kilTll:d a rijc i lok a li ]] 5 MWh.Todorul'it PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZIt CENTRALNO GREJANJE prcllo se na izradu plana za lokalno grejanje modernim peCima. maja 1904.. vlaznc i sa spralnom visinoI1l ispod 2 ml'l ra .!.-I'JIX. pa kako su se pojavili i dodatni tro~kovi za izgradnju masinske hale i sistema razvoda. uz izmenu prvobitnog plana.:. Ku CL: su vcCinom hile pri/.!cdml od lak vih kll b l jc o na sa zcknim plocicilmn na fa sildi.439. godine u Beogradu je otvorena nova osnovna skola u ulici Kralja Petra vise SaOOme crl. godine.a Vilsingloll. Iste 1906. godine. LJ pc riotill oel pUCc lka XX V Cbl do I SVL:lsko!. nn IIglli Kra ljit Pclra i LJzlln Mirk ovc uli CL:. I J pniodu do Il. kao prvi hotel u Beogradu sa ccntralnim parnim grejanjem. februara 1905. koja jl' im.l.grada sa ccnlritlnim grl·jitnjc m.l 1 kWh Il' !.14 B.lvnom privill'!. cija sondaZa prethodno nije obavljena. NL:kitko u IOIll pe riodu ec je l' kklrificiran i ZL:mun.:ve. MWh.odinll pokilWjU da jc ilcograd II 10 vrcmc Ilil lllil:no osv<:lljc njc lllro ~ io ] 1(.tlk it nskih rit lova. Podaci 0 pOlrosnji d c klricnL: cTll:rgije Zit 1') 13.ljna ccn.a ~dx: proizvodilll paru u ~llps l w nim kollarnio lm.-1 MWh. kada jc bilo oko IJO.1. a -10 ml p.radnjll ci lavog siSll'l1lil hladnjit l:a i profcsor Dordc SI . po ceni od 87.lj za poljllprivrL:clnll Srbiju . prl'ovladujl' lokalno grljanjc soba .n. rillil. dolazi I svc lski ril l.11I ulicc 1) lIrc l)anicica i I)zord /. 'I'll su Iml L: li "I l rislol". S millra sc da jc prva sl illnhcna I-"rada . Trec. pa je jo~ u toku godine obnovljen ugovor sa istom firmom za nastavak radova. supe za ugalj i cevnog razvoda. godin \.OO() slanovni · kit i ok n 19.

5 MW. koja je bila vlasIilltvo Paje Jovanoviea. uz dve klipne pllmpe 1.. godine nOV<l clcklrana "Snaga i svellosl" prcllzim<l napaj<lnje beogrildskl' clckl · ricnc mrcZe. u njemu zivi 111.2 MW.imali .le jns Iri parn". koja je I".c aparalc.215. od 13 atmosreril. godine imao 320. a n<.. priliskit 13 at mosrera..d<.£lLlf.000 stanovnika. godine Ikogradska cleklricmt cenlrala smanjuje proizvudnjll. godine p~taju se urad jos dva kompresorska rashladna postrojenja. U toku 1910.d<lkit. bez nbzir'" na ovu leskoclI. pomocLi kojih je moglo godisnjc dit se proizvcdc 2. zajma lI gr"'dlljc u lozionielJ cenlr". Krajem 1932. 1'0 kll c. koja naglo raste. s'" gc nn". Hrvata i Slovenaca. da hi 1940. koll". Zit pogon same slrugare bila je dovoljnit jed nit Irecina ovih otp".7 MW. urestvuje 1903.:n".r.:i SLi f. On pik i prvu domaeu lcnjigu jz ove oblasti.. No. SID se zhog spnril sa konees ionarim<l oslv". godine. godinl' poveean na 31. itli je 193X. Kapacilct (lve nove clcklricne eenlrale j<. godine ugraduje se i p~ta urad amonijacno rasbladno postrojenje u pivari Bajloni. O na dobija jns dv".:vne povrSine od po 390 m'~ i 11Irbim.I<)rom snage 5.:iskorisC<:ni otpa<.cljcni erek<l!' Trcei clektro-energetski izvor nil podrucju Bcograda je podignut ml meslLl da · naSnjcg Drvnog kombinalil "Beograd". koji su radili sa pritiskom ud 9 almosrna. Opslinski odoor Ikogr<lda jc odlllCio da prellzme poslnve ce nlrale. Bio je 'T3Zoren bombardovanjem teske artiljerije i ponovo je morae intenzivno da se gradi. prvi takav komitet u Evropi.:upni kapaeitel od oko 3.5 t leda na dan. kOlla sa po 2iiO ml l. vet 1900. Ce ntralll je izgradila grup<l banit!. kau i jedna parmI lurbina sniigc 1000 kW. Godine 1919..: energije nudilit silvn:mene cleklro-Ierlllicl. UVOD /5 -skog univerziteta. I.kode lada ugr". Poslcdnje prosin:njc prvc beogradske eleklricne c.mit se delllonslririlni LlsisivaCi Zit prasinu i dntgi itP.:nlrille u razdnbljll doll svt:!skog rala IIskdilo jc 192K god ine.1 opslinsk". cimc jc omoguecnn napa janje parne turbine sa gcncrillorom snilge 1350 kW. maja 1908.agrevm: povrSine. koja je na kraju rata imala ut.1 nap<ljenje kOllova vodom. Godine 1918.wio problem iskorisCcnja viska encrgije. kapaciteta 93 kW. a dYe hladionice povrSinu od 230 m2• Postrojenje je proizvodil() i 2. Jedno je u fabrici salame u Mladenovcu.000. lad<lsnj.. TLI jc prvo izgrildenll preduzcCc "Slrugara MiIkiS".000 stanovnika. AmonijaCni kompresor je imao kapacitet 52 kW.rlljc lek 1926. koja je pod naslovom "Industrija h1adnOCc" objavljena na naSem i 'francuskomjeziku 1909. upfi1Va vecl922. odnosno Jugoslavije sa Beogradom kao prestonicom. a 1933.: hio 19. U programu obnove posle I svetskog rata usIa je i Beogradska elektricna ccntrala.. Opstimt je prcko biroa . pa se poj.5 do 3.:u rata dolazi do formiranja Kraljevine Srba. CentraJa je za proizvodnju toplotne energije za dobijanje rnehanicke pogonske snage imala 5 parnih kotJova 2 2 sa po 120m zagrevne povrSine. od cije proizvodnje su oSI<ljali drveni olpaci. Po zavrletl.1.a iz 13azcia koje sc pojavljuju bto kon cesionari. godine. godine u osnivanju Medunarodnog instituta za bladenje kao intemacionaIne meduvladine organizacije.. godine vee 288.1929. . InaCe. 100 kW.. .Hilli Zit dOlllacinstva.1 propa~itndll e leklric:n<. Beograd je kraj I svetskog rata doeekao sa manje od 50. Dana 19. ilii se nije posligao i. Celiri godine kasnije dodaju se jos dva parmi kOlla od po 39() m2 pnvrSine i prilisk". gndine iz sredslav". kao i 9 kullova sa pu 200 m povrSine.. godine u Beogradu je osnovan i komitet Srbije za Industriju h1adenja.5 miJionit kWh cleklricne cncrgije. zagn.

vou nj l' i i ~ k Ijlli::ivo sc I ro ~ i o uga Ij.it. l<. To. kada je osnovana Javna komunalna klanica u kojoj su privatni mesari klali stoku. <I 1I bioskll pskoj sali .:. I(o l.:i ow zgrade . ShvatajuCi da je za Jugoslaviju.: lo pl a r () l ro~ ll a votia .d. nd ecga s.: "l\Jbanija " sa 7 l10rmalnih spralova.:r SL' sDlalrillo d .: njc za vc nl ilacijll .:. koje se usmerava na snabdevanje Srbije elektricnom energijom Izrnedu dva svetska rata Beograd dobija sarno jednu hladnjaeu.Mak~" a.: njaninskl· fabrik e .t s rr.:v. iz strugare se izdvaja preduzeec "Elektro.eni koh. u blizini slmgare. godine sc osniva u Beogradu Privilegovano akcionarsko druslvo. 1I kojo j jl' da ll . il na njima kula od 4 sprata.: proi.·. ti iIll..: tllll gradevinll .tnja . I u ovoj zgradi jc bilo prcdvid c no klimatizovanjc kal1t.: la jc hila juln<l oti r rvi h sa Ilvi l11 naCi no m zagrt. podruma za alkoholna piCa i sislcm lanaca hladnjaea .: su obnovljene iii podignule u pniotiu iz· me du dva ra ta ima il. svt.. Beograd.:ccniji ovog vc ka . iz Z rt. u Z L"lt. . smenjujuCi se u tri smene. 1924. :I. jt. 1938.Todorovit PROJEKTOVANJEPOSfROJENJA ZA CENTRALNOGREJANJE ogromnu povrlinu i bili stalna opasnost od pofara. a lros io sc uga lj if.:dviut. gmlin t.: os lan ncoslva rcn . Sin sc lil:c grt.ll.: f. Ono je imalo u planu izgradnju silosa. S is lt.: r" 1I gradu koji.. () d m l' d ll~ pr il la ka \ ' i ~ i l11 s pra lllviIlla lI gra lkll ll jl' greja nje Vlldol11 <)(}170 "(" koja se f. Dedinje i Beograd do Mostara. neophodno stalno povcCanje kapacilcla magacinskog proslora i hladnjaca. kao poljoprivrednu zemlju sa razvijenim stoearstvom.rccvog nar!l(lnll" uni vc rf.: su uwtk no ccnl ra lno grt:ja nje.t! iI 1I rro li \'slrlljnil11 ap a r..ic podignlll na mt. Xlii. ni ~ ko g priI i~ka .: prvi "oblakodt.1. kllja jc tl V . Svc un I rid t. Bila je opremljena kompresorskim rashladnim postrojenjem i imala jednu prostoriju za zamrzavanje i hladenje do -20°C kapaciteta za 2 vagona roba i ville komora za hladenje do oko 0 °C.mjas njt. Istovremeno.grilli . rored do 1.t u pril. sa lIkurnom visinom mJ SCI mclilfil .so m. I J kOII.. iako Sli prvi radovi na njoj zapol:cli :I.t pod ICl11ljo l11.:ne na mt. I I posei> no m apa ra tll prip rema na jt. J1nlvt..: kojt.: je rrime n jc l1 n u pa la li "ls lra " na T rgll Re pllbli kc. l'ro jc klima jt. hilo jt: poslro j<. na desetak bunara bile su postavljene pumpe za vodu koja se iz dubinskih slojeva pumpala u glavni rezervoar na Belim vodarna. Svaka pumpa imala je svoj pose ban pogon sa lokomobilama koje su opsillfivale vi~e ekipa ma~inista i lofata.·ml jll i pm lll nim p n l~ l or ij a l11a na ml· du ~ pr.t rni t.t~ r ozo rislc "130s ko Buha". koji Sll lui.t Vanjl· i prva kli malinlCija .trnug gr"j a nja j. U ti 1<):1 I.tnj a..: lIgradlljll . il t. s i~ k l11i ~a 10 r io m votl o m.: i Trilov lja .: la riskih rros torija.tlima para -vlld . ud kojc Sl' na kn:tti l1o lllilisialo. To je bilo 1928.:g hipodroma.grati c na 1< jos 1I prvo j dt. godine.grati t.: su prt. hil a s u S m c~ ll"Il a -l pam" ko lla "Na lill ll .:z niku i :I.:s tu d.: oJ1ct naknadno OtillSta lo.grada Skllrs tint: jc if.: vc( t.t!".: 1<)3)( glllJint. Z hog ra la nva j rliln jt.tl il.:sc i ih god ina ugrad iva ni Sli kO lluvi ncmackt.:111 p. g rl-j.t Skll pslina kli nc radi o ll gradc ni kOllovi Sli hili tl oma( e rrnizvotinjt.: lr. Nalazeci re~enje u korist jednih i drugih. Pripremni radovi SlI zapoCc li i hlaunjact.lIlO parno i votl c nn gn:janj.: bilo predvitie llo t.<l grt. godillc .l. Resav.:stu start.Ill' mil ch ' r ro i/.vmlnj. godine je potpisan ugovor izmedu strugare i Beogradske op~tine 0 elektrifikaciji 16 vodovodnih crpki i tako je stvorena osnova za novu elektranu iz koje se prvo elektrificiraju Topcidersko brdo.16 B.ld a slaiIlo koris(enog rarno£.' bill lI ve tkn 1I lu k. Ucograd jt.: kafiln.:v. u rrvo m rcdu parno . Godine 1930.: dohio jetinll iZUZ<..o mbin uv.:cnlralno grcjanjc.c munu .: st.:janja .

clja je hi la da se ko ris t<.()OQ zgrad a .OOO Ijud i. do 1944. u da. pa rne ko tlove "S tre be l". I'. da instalacija ne korodira. po ko II i D u nav." iz Celja. koji je proje ktovao i prvu laboratoriju za grejanje i prove travanje u starom de lu zgrade dan~nj eg M~inskog fakuiteta. I ta ko sa prvim klimatizacija ma i id cja ma 0 toplifik acio no m sist e mu nil ilazi II sve tski ra t. i da je raeunato da se 20-30 dana godi§nje lou punim kapacitetom Takode je pronade no pismo fabrici "A Veste n d. go dine. a Covek zaduic n za rad pos troje nja s ta novao je na ma nsa rdi iste zgrade. put u svojoj istoriji i po novo gubi mnogo o nog sto jc uradc no i izgrade no.1 novom gc nL'fa lnol1l u rhiin isti(:kom pla llll. inZe njera Pe tra Ristiea. Beogra d su bo mba rdova li Ncmci i sa vcz niei ukupno 11 put a. tra mvajske mrde 8W~r. Prvi domaCi sis tern panelnog grejanja je primenjen na Univerzitetskoj decjoj klinici. i rc k<. poznato je da je vodena diskusija oko ekonomicnosti projektovanog reSenja.ue n jc imao svoj d a lj inski siste m od 1900.: ra ta zasniv. Projektant je bio inZenjer Volohov. Postrojenje za klirnatizaciju se prvi put ugraduje pred II svetski rat To je bilo u zgradi hotela "M~estik" i u sa Ii bioskopa "Beograd" na Terazijama.: SilV . Cirad me ~e Ikograd siri u svim pravcima i lada p rvi put prclal. Lc njingrad otl 192-t goLi ine ~J Z jos 7S0 s iste ma po raz nim gradovima e vro pskog ko ntine nt a.2.1Sl' n. pa jc spro veo vew sa ko ma ndno m tablo m uo svag sta na i oda tle mogao da upravlja pos troje nje m. Visina ul aga nja nijc bi la ma la. 1..d. d a hi o pe t we poi::inja lo go toV() ispoi::c tk a. Os teec no je iii pOnlsl'no sknrn I] . I ova ideja jc p ro pa la zbog neeko no mii::nos ti eclog pod uhva ta.I . kojim su porueeni radijatori. vidi se da se u to vre.5. 2 ko mpreso ra itd . Bcogmdska cnt~rg-etika od II s"ctsko~ rata U pc ri odu od 1941. koja dobila ovaj proje kat na izradu preko.ruclnjoj Francuskoj ambasadi u Pariskoj ulici.sa ntno je d a se tridese tih gad ina pojav iJa id cja 0 p rvo m d a ljinsko m gr cja nju u !3eogradu. jer D rel. god inc. I nt e n. a ko me nt a ri su bili d a je atmos fe ra bil i! jako svei':a na id a je klimatizaeija Vi!zd uh a "funk cio nisali! Ix:spreko rno". Tavanice su konstrukciono izvede ne od cevi malih pre cnika koje su istovremeno bile i grejne povrSine. Prvo panelno grejanje u Beogradu je ugradeno u zgradi Francuskog poslanstva. Klimatizacija bioskopske sale je uradila evropska filijala ame ricke firme "Carrie r" iz Frankfurta. Beograd sc raza ra po ]9. R azvod vazd llha je bio zidnanim ka na lima . godi ne . Za ovo pos troje nj c se zn a dil je kori stilo freo n 12.ta" V ilija Friea. Iz prepiske nadzornog organa. Tr~e no je da ova grejna tela "izdde bez ikakvog defekta 30 (tridese t) godina.: sta ra i a mortizova na po slroje nja za proizvod nju e lc ktrii::ne e ne rgije i uvc d u turbine sa p ro ti vpritisko m i o du zimanje m pa re. it sta novni1. vodovoua i ka na lizacije IX% . Bioskop je svei':a no o tvo re n juna 19-10. U hotelu "M~estik " prvo klirnatizaciono postroje nje je ugradeno u hotelskom baru. bilo da se greje toplom vodom iii parom niskog napona" . I/ grad njil posh.tvojc s ma njeno Zit GO.UVOD 17 U vezi sa izradom postrojenja za grejanje u zgradi "Albanija". a li Sll rad ovi bili izvede ni dobra i na vremc. u to vre me. film o m "O pe n. Kne~ek. ciji je glavni stm i':njak bio inZe nje r Muhin. po ugledu na mnoge evro pskc grauove. koje je uradio inZenjer F.me iafunalo sa periodom grejanja od 180 dana. najpoznatije g p red uzcCa za projc ktova nje grcjanja i prove trava nja "ADEM P".

sem naselja "Tosin bunar". a kapacitet toplane je 580 MW 1I de lll proizvodnje toplotne energije i 105 MW 1I proizvodnji elektriene energije. Osim Novog Beograda. pa je usvojeno direktno prikljuCivanje. U zgradama u kojima su ugradivani konvektori. ocenjcno je da Ce pritisak u kucnim postroje njima biti niZi od dozvolje nog za livene radijatorc. "Cerak"). Sarno u 1947. Medutim. pre sve ga kao stambeno ntlsclje. Osim top lane na Novom Beogradu koja trolii teena goriva. O no se izgraduje na Novom Beogradu. OVtl orgtlnizacija kontrolise rad jos 71 kotlarniea. U istom pcriodu kapacitet gradskog vodovoda je za 600% veti prcma stanju od 1944. godine. ukupni kapaeitet svih ovih kotlarnica je oko 580 MW. Svi kasnije gradeni objekti su ovaku prikljueivani. koji su jos uvek bili zagrevani pojedinacnim pecima na evrsto gorivo. u poslednjim sistemima se vrSi snabdevanje i za pripremll topic potrosne vode (naselja "8anjiea". od kojih su 6 na ugalj. U zagrevanju Beograda prvi put se javlja daljinsko grejanje. Vraear i Savski venae nalazilo se 727 kotlarnica. Temperatura razvodne vode u daljinskom sistemu je 140 °C. Pustanjem urad toplane na Novom Beogradu pocinje rea lizaeija daljinskog snabdevanja Beograda toplotnom energijom. stambe na naseljtl se podau i na desnim obaltlma Save i Dunava na kojima se stari d ~o Beograda siri.000 stanovnika. Duk su prvi daljinski sistemi snabdevali pOlrosaCe iskljueivo energijom za zagrevanje. a ustale na teeno gorivo. isla se na indirektno prikljueivanje. Od 1978. iako je jos 1948.18 8. ali ne i paralelno sa prvim stambenim objektima. godine je sarno 9. S obzirom na pomenute temperature razvodne i povratne vode i ravan leren. godine po stanovniku bilo 13.9 m2 stambene povrsine. kao jeftinije rde nje. godine bilo predvideno da se izgrade dYe toplane uglavnom za to podmcje grada. godine na uzoj teritoriji grada jc bilo oko 1200 individualnih kotlamiea. Sumice i dr. sto sa toplanom na Novom 8 eogradu daje kapaeitc. svi ovi objekti su dobili svojc posebne kotlarnice. Beogrtld prelazi 800. i dok je 1939.-:t oko 1160 MW.000 stanovnika. uz koji se podiZe Novi Beograd. Broj sttlnovnika u gradu bao rtlste. a oko 500 na teena goriva. merni instmmcnti ne pokazuju dovoljnu tecnosl. Godine 1970." PNOJElI. a vozila gradskog saobrtlcaja 1970. Prvi objekti koje jc trebalo napajati toplotnom energijom iz ovih toplana bili su zgrada Saveznog izvrsnog veea. Krajem 1971. Sarno u opsinama Slari grad. Ttlko su izgradcna naselja Ktlraburma. godini Beograd je dobio preko 150. . Miljakovae. "Galenika". TodortJ l'. Studentski grad i stambeno naselje "Tosin bunar". hotela "Jugoslavija". Banovo brdo. 1953.5m2. bez obzira na grejna te la u njima. sa preko 5 miliona kvadratnih metara stambene povrsine. Proizvodnja toplotne energije se ne meri u najvecem broju kotlarnica. od kojih oko 700 na evrsta. "Braca Jerkovic". Toplana na Novom Beogradu je podignuta tek 1965.TOVANJ£ POSTROJ£NJA ZA CENTRALNO GREJANJE se spaja sa Ze mllnom. godine. a tamo i gde se meri. godine u okvim radne organizacije "Beogradske cIektrane" nalaze se skoro sve veee kotlarnice u 8eogradu. tako da Beograd stalno oskudeva 1I sttlmbcnom prostom. Ktlnarevo brdo. tI od rtlttl do tog mome nt a podignuto je 100. a energetske potrebe grada se povecavaju srazmerno sa brojem stanovnika. Kako je realizacija ovog plana odlozena.000 stanova. godine prevoze 350 miliona pulnika godisnje.

a kasnije je u blizini ove podignuta hladnjaca Beograd. godine u Batajniei. Godine 1954. Robne kuee su u prodajnom prostoru takod e klimatizovane iii zagrevane vazduhom. Automobilski saobracaj u Beogradu dozivljava pravu ekspanziju oko 1965. rasla je i beogradska industrija. godine. prvo ovak"Vo grejanje posle rata je ugrade no u zgradi Saveznog izvrSnog veca. Prime na klimatizacije povlaci ugradnju velikog broja rashladnih postrojenja.0 MW. Proje ktant je bio dipt. "Vozdovac". godine i grad trosi ogromne kolicine benzina i dizel goriva . Primenjeni su panelni siste mi kombinovani sa vazdusnim zavesarna pod prozorima. Niz sportskih dvorana. oprema je firme "Carrier". Ugraden je trocevni sistem. Ugraduju se kompresorska rashladna postrojenja sa freonima kao rashladnim sredstvirna.Wyss". ini. zagrevane su vazdusnim pute m. kao "Galenika". imaju klimatizovane pogone. a kao energetski potrosaci javljaju se i velike hladnjace. a automatska regulacija je sa elementima fabrike "Saute r". na Celu sa prof. Kada je pusten u javni saobracaj i ukljucen u veliki medunarodni promel aerodrom u Surcinu. Hote l ima podstanicu za prikljuee nje na daljinski toplovodni siste rn. kapacite ta 1972 MW. Postepeno se svi novi veCi obje kti opste namene klimatizuju. "Merkator" na Novom Beogradu). a vazduh koji se ubacivao u prostorije imao je cilj da zimi sprecava neprijatan uticaj hladnih prozorskih povrSina ida ne dozvoli pojavu kond enzacije. prema Dunavu. . Fabrike. Tu je prvi put razmatrano 0 primeni toplotne pumpe Zit koriseenje toplotne energije reke Save. ZavrSena je 1957. Mladenom Popovicem.1. ali i vlastitu kotlovsku centralu snage preko 2. a na ulazima se pos tavljaju vazdusne zavese (robna kuca "Beograd" na Terazijama. a objekat ima 25000 m2 povrsine. Zgrada bivseg Centalnog komiteta je sezdesetih godina prva kompletno klimatizovana i predstavlja prvu prime nu klimatizacionog postroje nja visokog pritiska u ovom delu Evrope. sa skladisnim prostorom za 2. pa velika hladnjaea "Centroproma" u Surcinu . Hotel "Jugoslavija"je prvi hotelsko-ugostiteljski objekat koji se klimatizuje ventilator-konvektorima. radi toplje nja snega.0 t robe. VeCina bioskopskih dvorana je klimaizovana. Inace. PaneLi su ugradeni i na parkingu ispred glavnih ulaza. na kome su radili najbolji slrucnjaci toga period a. "Pinki" i dr. Panelni su grejali i hladili. I aerodromska zgrada u Surcinu je klimatizovana. je pocela izgradnja petospratne hladnjace na Vilinim vodama. zgrada ima klimatizaciju u nizu veCih i manjih sala i predstavIja izuzetno ostvarenje u tchnici grejanja i klimatizacije.50. "Beogradanka". Ladislav Vicek. UVOD 19 Prvi objek ti koji su izgradeni posle II svetskog rat a i poseduju klimatizaciju su zgrade Doma sindikata i Saveznog izvrsnog veca i to sarno u salama. pOlrosnja goriva za mlazne moto re postaje vidna u ukupnoj potrosnji Beograda. U kotlarnici su 4 kotla "Steam block". Posle hotela "MaZestik" koji je klimatizvovan pred rat i u kome je ugrade no po sobama pa ne lno grejanje. Beogradski sajam sa svojim ogromoim zapreminama bio je poseban izazov za zagreva nje i prove travanje. Prva hladnjaea posle rata sagradena je 1948. Ponudu i predlog je dala firma "Escher . a i u mooge postojeee se lIvodi klimatizacija. Parale lno sa slambenim i javnim zgradama. hala "Pionir". gde je U okviru tadasnje vojne ekonomije bila i klanica i postrojenje za preradu inIeka.

hladenje i klimalizaciju (KGH) pri Savezu masinskih i eleklrolehnickih inienjera i tehnicara Srbije. koja je pustena urad 1970. nova zgrada Ateljea 212 itd. koja danas radi vise kao rezervna. sa skoro 1000 uCesnika. staro Narodno pozoriste koje je modernizovano i prosireno. Klinicki centar. hladenja i klimatizacije. Deseti jubilarni seminar odrian je 1979. posloje velike le rmoeleklrane. "Nikola Tesla" u Obrenovcu. osnovano je u Beogradu druslvo za grejanje. godine. godine pokreee prvi strucni Casopis iz ove oblasti energetike i pocinje sa praeenjem primene sunCeve e ne rgije u oblasti grejanja. Beograd se spusta i pod zemlju tako da stanica podzemne ieleznice kod spomenika Vuku Karadiicu dobija najmode rniji ventilacioni sistem . godine u Centru "Sava".T()(iorol'ic PROJEKTOVANJEPOSTROJENJA ZA CENTRALNOGREIANJE Na le riloriji Bcograda obavlja se i proizvodnja elektricne energije. Pored pomenule loplanc na Nuvom Beogradu. imaju ugradene sisteme klimatizacije: Vojno Medicinska Akademija na Banjici. Od 1970. zgrada Energoprojekta. godine sve znacajnije jayne i drustvene zgrade u Srbiji. npr. posebno u Beogradu. Drustvo 1972. Godine 1970. hoteH Interkontinental i Hajat. Na seminaru su podeljene prve plakete za iivolno dele u oblasti KGH.20 B. sa prvim predsednikom profesorom Miloradom Urosevieem. Beograd je i steciste stalnih skupova jugoslovenskih strucnjaka iz oblasti grejanja.

KLIMA Ci lav niz me lcreoloskih e lemenata karakle rise slanje spoljne almosfe re.1. od svih klimalskih i me le roloskih elemen. o blacnost i padavine. U le hnici grejanja. pa 1I tom ciljll slede osnovni pojmovi klimatologije. suneevo zrace nje. poznato pod pojmo m vreme. UVOD Pa rame lri unulras nje sred ine koje Ireba da obezbeduju klimatizaeioni sistemi odred uju se pre ma za htevima komfo ra ljudi iii lehnoloskog procesa koji ce se u njoj ostvariva li. podrazllmeva prosecno stanje vremena u nekom mestu iii siroj oblasti. uzimaju se u obzir tempera lura i ve tar. a prilikom projekt ovanja klimalizacionih postrojenja obracunava se i efekat suneevog zraeenja. posmatra no u toku kraceg iii duzeg pe rioda. dok se uticaj sunecvog zraee nja uopslava i obuhvata korekturnim fa kt orima.ala. ve tar. 2. provetravanje. KLIMA I NJEN UTICAJ NA GREJANJE 2.2. Svojim zajcdnii:kim uticajima obrazuju slanje spoljne almosfe re. Ovi e lementi su tempera tura. vlai nosl. medlltim. vazdusno grejanje) obuhvala se i uticaj relalivne vlainosli spoljneg vazduha. vazdllsni pritisak. Za lo klima predstavlja uticaj koji projektant mora da poznaje da bi mogao da ga obllhvati 1I proracunima i dime nzionisanju klimalizaeio nog poslrojenja. 21 . ali ne 1I meri kao spoljni klimatski uslovi od kojih direktno zavise eksploa tacioni i inves ticioni troskovi celog pos lrojenja. Zbog toga. kod projektovanja vazdusnih poslrojenja (klimalizacija. Od znacaja su za de Cinisa nje karaklerislika e lemenata klimalizacionih poslroje nja. Za razliku od grejanja. vrsi se stalno praee nje i stalisticko obradivanje podalaka svih meteoroloskih eiemenala. Pojam klime . da bi se klima nekog mesta upozna la.2.

2. struj anjll i meSa njll vllZdusnih m asa rllZ licitih te mpe ratura.22 B.1) t •4tDC) 2 0 . Ovakvo proracunata srednj a dnevna vrednost zane ma rljivo malo odstupa od sn:d nje dnevne te mperature dobije ne premll casovnim te mperatura ma.1 Prom ella dllcvllc l empcraJllre II Bcogradll za vedar (I J) i oblacafl dall (Iz) IIjallllUrtt. maksima lne i minimalJ:le dnevne te mpera tu re. U meteoroloskim os matrilnjima i pro ucavanju klime.0 PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE 2. Temperatura Spo ljni vazd uh zagreva e nergija suneevog zrace nja indire ktno preko povrs inskih slojcva ze mJje. Nlljvisa i najniZa dnevna tempe ratura predstavljaju maksimalnu odnosno minimalnu vrednost tempe rature u toku dana.14.7OOo. us led o brta nja i kre ta nja Ze mlje. Srednja d nev na tempe ra tura do bija se kao aritme ticka sredina te mpe ra turnih vrednos ti iz me renih svako g sa ta u toku 24 Casa. S obziro m na promenu uslova zra ee nj a Sunea.1. kao i pod uti caje m pad avin il. srGdnje godisnje i maksimalne odnosno minima Inc godisnje te mperll turG. to se sred nj a dnevna vrednos t ees to izracunava na os novu registrovanih te mpera tura u 7. " 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 Stika 2.0\'. i 21 cas a po o brascu: (2. Srcdnj a mcsecna temperatura predstavljaa sre dnju vrednost srednjih dnevnih te mpe ratura. Ova pro me na moze bitno da varira us led promcne o blacnosti atmos[e re .f! -4 1948-1962 JA/II. Maksimalna i minimalna te mperatura u toku . pose bno se me re iii iz racunavaju srednje dnevne tGmpe rature. Slieno tome . vrednos ti te mpe rature vazduha pe riodicno se me njaju u toku da na i godine. srednje mesccne. Pos to je ovakav naein skup i kompli kova n.JAR ' . srednja godisnj a te mperatura se izracunava kao srednja vrednost srednjih mesecnih te mperatura..

a da se noeu inte nzivnije hl adi. T ok godiSnjih te mperatura. Ma ksima lne te mpe ra ture se go tovo uvek javljaju neko liko casova posle pod neva.i pe riod i vre me na. KLIl>lA I NJ£N UTICAJ NA G REfANJE 23 godi ne su najvisa odnosno najniia vred nost te mpe ra ture koje su se pojavile u tohl posmalrane ka le ndarske god ine. Maksimalne te mpe rature na severnoj he misfe ri Z emJje. do 1962. pa je te mpe raturna oseilaeija u ovakvim danima upadljivo bl. Ova pojava je poslediea cinje ni ce da Zemlj a tokom vedrog vre mc na danju prima vecu kolicinu e ne rgije suncevih zrakova. Suprotno tome.a podacima za period 1988-1985. . slicno dnevnoj prome ni. godi ne (II)' Na istoj slici .2 prikazana je godisnj a prome na te mpe rature u Beogradu (pe riod obuhvaec nih tempe raturnih podataka .2. na osnovu Casovnih vred nos ti iz men:. godine).nih u pe riodu od 1948.2 GodiSlrji tok temperalllre II Bcogradll pre". odnosno posle tre nutk a u ko me suncevi zraci dospevaju na ze mlju pod najvecim uglom. dnevni sko k te mpe rature je izraz itiji m:go u slu caju oblacnih dana. Cak i pe riod i od vise dese tina godina. ucrta na je i prosecna dnevna pro me na te mperatu ra za oblacne dane (t2) istog meseca . 24 22 · 20 18 aU 16 S 14 I' 12 E 10 B B 6 4 2 0 ~ 8- 1 2 3 4 5 8 7 8 8 10 . U prvom slu caju.javljaju se obicno jula meseea. Z a sta tisticku analizu tempera turnih poda taka ko riste se d0. 11 12 Slika 2. oblacno vre me stili ze mljinu povrsinll i od primanj a i od odavanja toplo te zraee nje m. upo rede nj a radi. kada se od SlInca prima i najveea kolicina toplotne e ne rgije. Obe krive imaju izraz it!J te nd e nciju periodicne oseilaeije sa pe riodo m od 24 Casa i sa minima lnim vrednos tima te mpe rature u ra nim juta rnjim casovima pred izlaza k Sunea. 1 prikazan je tok tempe rat ure vazd uha u Beogradu za vedre da ne meseca januara.1888-1962. takode ima svojll oscilaeijll koja je u ovom slueaju sa periodom od 12 meseei. Upo rede nje m krive II i t2 uocava se primetn a raz lika u samom toku casovnih vrednosti. Na slici 2. koji se odnosi na vedre da ne. konstruisana na osnovu prosecnih srednjih mesecnih te mpe ratura. Na slici 2.lza.

maksimalno ispare nje ze mJjc nije prace no i najveeim vrednostima rc lativne vlaznosti cp. kada se obicno i ukljueuju postrojenja u rad. to visim tempe raturama odgovaraju nize relativne vlainosti.2-1 B. sadriaj vlage u vazduhu pos taje veci p<l pa rcijalni pritisak vodc ne pare u vazduhu ras te. kod kojih su te raz li ke blaie .3. Prema tome. koja je odnos parcijalnnog pritiska vode ne pare p. Pri visim te mpe mturama ze mJjina povrsin<l intc nzivnije isparava . vee i sto se pe riod uz grevanja poklapa sa najniiim spoljnim dnevnim tempe ratur<l ma.c PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJA NJE Mcsta u pod ru cjima ko ntine ntalne klime imaju veeu raz li ku maks ima lnih i minim<l lnih dnevnih te mpera tura. za mesece juli i decembar. Pre ma tome.2. Ekstre mnc te mpe rature uticu na insta lisa ni toplo tni kapacitet postrojenja a zajedno sa duz inom perioda grejanja i na godiSnju utrosenu kolicinu toplo te. a na slici 2. na i to izdvojeno za 7.3.2. Ko licina ze mJjinog is paravanja se menja u zavisnosti od te mpe rature vazduha.!. odnosno broj d ana rada postrojenja. najniie rela tivne vlainosti se javljaju u toku letnjih dana. prema podadma iz pe riod a 1951 -1 980 dat je na slid 2. u popodnevnim casovima.Todorov. pritisak pare u vazduhu u toku dan a se mt: nja sa p ro me nom temperature vazduha. a time i na eksploa tacione troskove. Prema tome grejni period obuhvala pe ri od c. sto je posle dica duleg zagrevanja i hladenja mora nego ko pna. Godisnja prome na te mpe rature odreduje duiinu grejnog pe rioda. D nevni prosecni tok re lativne vlainosti u Bcogradu. Minimalne dnevne te mperature se. 14 i 21 Cas. sto nije slucaj kod primorskih gradova. Naravno da je u tom poglcd u i vege tacija kont ine nt alnih predcla od zn acaja. Uticaj spoljne temperature na postrojenja centralnog greJanJa D nevni tok temperature se prime tno odraiava na trenutno potrebno odava nje toplo te postroje nja za greja nje. period uzgrevanja) morati ne sarno da snabdeva zgradu veeom koliCinom toplote zato sto sc ona u toku noei ohladil a.4 je prikazana njena godisnja promt. javljaju u ranim jutarnjim Casovima. u smes i vazduhpara i pritisk a zasicenja pz za odgovarajucu temperaturu vazduha: cp = P'l' pz (2. Ova te mpe ratura u daljinskim sisle mima grejanja kod nas iznosi 12 °C. kao i tok srednje relativnc vlai- . T o znaci da Ce postroje nje u tim tre nucima (tzv. 2. koji je ogra niccn da nima sa srednjim lempe raturama niiim od 12 D 2. Medutim.2) Posto sa po ras to m te mperature pritisak zasicenja raste izraz itije nego pritisak vode ne pare. G ranice pc rioda greja nja odredene su ono m srednjom dnevnom te mpc ratu ro m pri kojoj tre ba poce ti odnos no prekinuti sa greja nje m. kako je vee pome nu to.VLAZNOST SPOLJNJEG VAZDUHA S<lcl riaj vlage u spoljnjem vazduhu neprckidno varira pre ma kolicini vocle ne pare koju ispar<lva zc mJjin <l povrsin a i vcge t<lcija.

5 je prikazana kriva prolile ne parcija lnog priliska u 10ku god ine (svi podaci na pomenutim slikama po lieu iz period a 1951-1980.. Na slici 2. 14 i 21 cas.. kao i tok srednje d"evne Yredllosti prema podacima iz perioda 1851-1980.J J j ~ 70 IJ. 1Cll 90 dec:erTlt.4 Godisllja varijacija rewtivlle vlai. KLIMA I NJ£N UTIC1J NA GRElANJ£ 25 nosti za svi h 24 casa.J o 2 4 B 8 10 12 14 18 dobe .tlosti 1/ Bcogradll prellla podacillla iz perioda 1951-1987. .3 DlleYlli tok reiaJivllc y/ai. tIII 18 20 22 24 Slika 2. 100 90 ~ eo 7h 70 ) I f • Z\h ~ 60 14h . ~ IJ.llosti yodene pare 1/ 7.. godine)... god. za decelllbar ijl/li. 50 1 2 3 4 5 B Ii 7 :I B 9 10 11 12 Slika 2.2.

3. vazduh u prostoriji bi trebalo ovlaiivati lokalnim aparatima za vlaienje. Kod raznih vrsta klimatizl\cionih postrojenja iii provetravanja. 2.. "E 10 · -e 8. azduh uti&: na vlainost vazduha u grejnom prostoru u smislu smanjenja relativne vlainosti.5 Godisllja promelle parcijablOg priJislw yodelle pare II yazdllhll. s druge strane. Uticaj vlaznosti spoljnjeg vazduha na uslove u prostorijama Kod svih vrsta parnog i vodenog centralnog grejanja spoljni . 2..1. irna temperaturu red a 40·106oC..c PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE 16 i <: 14 12 t :i. prema teorijskim proraeunima. Ovo je poslediea razmene unutrasnjeg i spoljasnjeg vazduha. Jee.. a centae unutrasnjosti Sunca. 8 6 4 2 0 1 2 3 4 5 B 7 B 8 10 11 12 ~ Slilw 2.4. Ovakva klima u prostoriji stvara neprijatan oseeaj suvoCe a poboljsava se zahvaljujuCi odavanju vlage Ijudi iii drugih unutrasnjih izvora. Todoro. prema podacima iz 1951-1980. ukoIiko je veca kolicina spoljnjeg vazduha. kod kojih se spoljni vazduh prinudno ubacuje u znatnim kolicinama u prostorije. SUNCEVO ZRACENJE Sunce zraci energiju kao erno telo cija je temperatura povrline 6000 °C. uticaj malog sadriaja vlage spoljnjeg vazduha je itekako znacajan za uslove u grejanim sredinama. . Zbog toga se vazduh u ovakvim slueajevima uz zagrevanje i obavezno vlaii u toku procesa njegove pripreme za grejanje. utoliko su unutraSnji izvori vlage u manjem stepenu u mogucnosti da relativnu vlainost prostorije podignu na potrebnu vrednost. Ukoliko je bolja zaptivenost prostorije iii ako unutrasnji izvori ne daju dovOljnu koliCinu vlage. godine. usled nezaptivenosti grejanih prostorija s jedne strane i male sadriiue vodene pare u spoljnjem vazduhu u toku niskih zimskih tempe ratura.26 8.

izraienim u k1 po jednom kvadratnom metru. od kojih se refle ktuje iii bivil apsorbovan pa zatim emitovan. SIO se odriava u slablje nju jacine zraee nj a. Nakon prolaza kroz a tmos [eru sunecvi zraci padaju na ze mljinu povrsinu. 5 .Jkupno sunecvo zraecnje koje dospeva na horizonlalnll ravan na ze mljinoj povrsini.E 7I:XXJ "~ . m:ml 9GOO 8(XIJ . Za razliku od direktnog. ckstraleres trijsko zraee nje. Jacina ovog zra ee nja koje dospeva na povrsinu poslavlje nu no rmalno pre ma ~ravcu prosliranja zrakova pri sred njoj udaljenosti Sunce-Zemlja iz nosi oko l 350 W/m .6 Sred.-:I 10 11 12 Slika 2. 2 3 4 . Medulim. tzv. 6OCO I i 5(XIJ 4£DJ :IDJ . odnosno od doba god ine i da na.. I. rasutog odnosno difuznog zraeenja. Suneevo zraecnjc koje dospeva na zemljinll povrsinll deli se prema nacinu proSliranja na direklno i difllzno. u me teo rologiji se naziva globalno zracenje. Intenzite l zrace nj a koje Ze mlja prima zavisi od fizicki h osobina atmosfere . drugim recima zavisi od polozaja ~unca i ZemIje II od rede no m tre nulku.rje dnevne slime dijllZllog zracenja u Beogradll Na slici 2.. Bas zOOg loga inle nzite t slIncevog zrace nj a koje prima ne ko mes to na Zc mlji ima svoju dn vnu i godisnju pcriodicnost slO se od raiava na pe riodicnoj varijaciji dnevnih i godis njih te mpe ra ~l:Ira . I nil taj nilcin izvesna kolicina zracenja ipak stigne do povrsine ze mlje . menja se propo rcionalno kvadratu odslojanja Zemlje od Sunca. azOtil. Zbir direklnog i difuznog zraccnja predstavlja ukllpno sllneevo zraeenje koje prima neko mes to na zemljinoj povrsini. B 9 ~ 7 B . difl1Zno je indire ktno i posledica fizickih osobina atmosfereo Nairne.6 predstavljena je kriva srednjih dnevnih suma difuznog zraeenja za period 1961-1980. 2(XD HIll 0 1 . Intenzilel ovog zraecnja na vertikalne ravni nil zc mljinoj povrsini zilvisi od njihove orijentacije prema strilnama sveta. sola rnu konst antu.2. vod e ne pare i de liee prasine.. kilO nepos red noj pos ledici zagrevanja Ze mlje sllncevim zraeenjem. godine. u vidu tzv. Ova vred nos t predstilvlja tzv. dok je na slici . dec direklnih suncevih zrakova II prolazu kroz atmosferu nailazi na mole kule kiseonik a. KLIMA I NJEN UTlCAJ NA GREJANJE 27 Suneevo zraee nje koje dospeva na spoljnu ivicu zemljine almosfere.. koli cina c nergije koju prima Ze mlja za visi i od ugla pod kojim suneevi zraci na ilaze. koje Zemlja prima ne posrednim prosliranje m zrakova.

Moguce (potencijalno) trajanje Suneevog sjaja predstavlja ukupan broj cas ova u kojima se Sunce u toku dana nalazi iznad horizonta. Todorovic PROJEKTOVANJE POSTROJE 'fA ZA CENTRALNO GREJANJE 2. I dille su vrednosti relalivnog sijanja Sunca u Beogradu a u tabeli 2.1. 0 -'--.4. doba godine i oblacnosli.7 .£ c: C ~ c il "'20 10 .II casovno trajanje sijanja kao srednje vrednosti iz perioda osmatranja 1925-1960. sijanje 1 26 11 III 41 IV 48 V 52 VI 58 VlI 66 VlII 66 IX 6t X 49 Xl 30 XII 23 33 Prema podacima iz tabele 2. a obrnuto proporcionalni s te penu oblacnosti. tj. kada je i period mogueeg sijanja najveCi s obzirom na . period od njegovog izlaska do zalaska. R e lalivno Irajanje Sunccvog sjaja predslavlja odnos izmedu slva rnog i moguceg trajanja sijanja Sunca.""redllje mcscclIe slime glohalllog zracellja II Beogradll 2.---r--- 11 12 Slika 2.28 lJ. 00 70 60 50 <II " ~ !'l 5 40· 30 .-~-~--r--------r---. U labe li 2.1 Rclalivno sijanjc Sunca u neogradu ('Yo) Mesec Rclat..-----. -_r 10 678 9 2 3 4 5 -. Trajanje Suncevog zracenja Trajanje suncevog zraecnja iii kako se u meteo rologiji naziva sijanje Sunca.ionalni uglu pod kojim dospcvaju Suncevi zraci. predst<lvlja pe riod u toku koga je intenzi te t dirc ktnog suncevog zraeenja veCi od 140 W/m2 pri kojcm predmeti obasjani Suncevom sve tloscu bacaju ostre senke. re ljefa zemljisla. Na jednom islom mestu jacina i Irajanje Suncevog sjaja su propon.. Duzina trajanja Suncevog sijanja zavisi od geografske sirinc mesta. nadmorske visine. Tabela 2. -..--. godine.7 data promena global nog zraeenja ali svedenog na 1 cm 2 (obe krive su dobije ne Ijubaz no~cu Hidrometeoroloskog zavoda Srbije).1 vidi se da je prosecno relativno sijanje Sunca najveCc u vedrim lelnjih mesecima..

2) Prilikom prome ne oblacnosti ne uzima se u obzir da Ii je Sunce 1I momentu osmalranja prekrive no oblacima iii je nezaklonjeno. 14 i 21 Cas pri ecmu sc srcdnja dnevna oblacnost izrai:"Unava prema: N nJ .8 prikaza ne su prosecne mesecne sume trajanja sijanja Sunca.2. iz kojih se vidi oa je period sija nja najdui i u junu i iznosi neS to vise od 280 sati. I ona se posmatra najma njc tri puta u toku dana.2. I I IJE UT IG U tVA GREJAtVJE 20 duiinu dana.=N7+Nll+N 21 3 (2. 11 Prosccno lrajanjc doevnog s ijanja S unca (h) Na slici 2.4. 4 5 6 7 8 9 10 11 12 ~ SLikn 2. .1 Cas. za razliku od dccembra kad a je pe riod sija nja svega 60 Casova . 17. prema posmaJranjima iz perioda od 1926-1986. titbcle 2. Ovo je znaCajan dodatak.11 vidi se da prosccno traja nje sunecvog zraec nja u junu i julu iznosi 10.8 MeseCtlU proseclla trajallja sijanja Slmca /1 Beogradu.S 250 · 200 150 I I!: :> • c 100 50 0 1 . 350 . Tabcla 2.---. Oblacnost se procenjuje vizuelno i iskazuje u desetinama nebeskog svoda prekrivenog oblil cima. godine 2. KL1 M4. u 7. 2 3 . vee se nebo promatra u svojoj celini. Oblacnost Inlenzitet suneevog zraeenja zavisi od oblacnosti neba i broja vedrih dana. posebno pri korisee nju suneeve energije u snhe grejanja.

1970.l1 na je prosecna oblacnos t neba iz nad Beograda.avoda iz pe ri odil ad 1946. Medulim. a regulacioni urcdaj i . u loku dana. Mesta na zemljinoj povrsini primaju zimi manju kolicinll sunceve e ne rgije nego le ti. to su minimalne te mperature merodavne za dime nzionisanjc postrojenja i njegove investieione trosk ove. Kako se ove temperature javljaju iIi pre izlaska Sunea iIi posle njcgovog zalaska.9 Ob/atl/os/ II Beogradll 2.g j 1 2 3 4 5 6 7 B 9 10 11 12 S/ika 2. prema os ma tranjima H idrometcoroloskog 7. Medut. nego naprime r severna orijcntisane sobe. Najma nj a prosecna oblacnost je tokom jllna meseca i iz nosi oko 2 desetine ncba.im i ova smanjena kolicina (opIOle. kratkog lrajanja zraeenja u toku dana i slabije propustljivosli almosfere zbog ceste oblacnosti.30 B. posebno u loku vedrih dana.8. suncevo zraee nje direklnim prodorom u prostorije kroz prozorc golovo trenutno i u vrlo velikoj meri smanjuje potreban kapacitel grejanja. kada su spoljne le mpe rature vise. U iznelom pregledu dal je osvrt na ulicaj suncevog zraccnja pri minimalnim dnevnim te mperalurama. zbog rna log upadnog ugla suncevih zrakova prcma horizonlu. s to se poklapa sa najvecim brojcm casova sija nj a SunC:I pre ma dijagramu na slici 2. god ine. U takvim periodima tre ba greja ti manjim intenzitetom.3. pa time i zahlevi za grejanjem bIaZi. 10 9 B _ 7 a ~ " ~ 6 . Posledica ovoga je da prostorije okrenutc prema jllgu zahtevaju manju policinu toplote za grcjanje i pri najnizim te mpe raturama.4.9 prika7. Uticaj suncevog zracenja na uslove u prostoriji Posto maksima lni kapacitet pos trojenja za grejanje treba da bude takav t1a zadovolji i najt eZe uslove. 10 suncevo zracenje ne mCl dire ktnog uticl1ja pri e ksln::mnim spoljnjim lempe mturnim us lovima i u lim lre nucima sc ne odrazava na kapacile t grejanja.!1 ~ u 5 4 3· 2· . Prostorije sa takvim orijcntacijama treba snabdevali neSto veco m kolicinom toplot e. Todorovic PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA C£NTRr1LNO G REJANJ£ Na slici 2. zagreva zidove zgrada i u njima se delimicno akllmulise.

\ mJ$ 1001. koji predslavlja mcteorolos ki c1eme nat definisan pravccm slruja nja. 150'_ I fl~~ N ! E S W N Stika 2.10 Rllze velrova za Beograd. 1501. mi. 2. Podaci 0 pravcu daju sc na os novu visegodisnjih os malra nja i predstavIj ajll sc grafick i 1I obl iku tzv. U takvom gra fiku prava c je predslavljen pomoeu e1l1zi koje su u sraz meri sa uCeslanoseu dllvanja 1I procentima oel ukupnc e1uzine posmatranog pe riod a i imaju odgova rajlll:i pravac prema stranama sveta. VETAR U a lmosfe ri. Hladnije mase vazdu ha brie strujc. visinski ve ta r. " _~ / /' 8 /' ~ ~/ 2 N '--~-+---:':----< 8 6 ~~ N E S W N E W/~-l \ / 50'_ I S LETO W N 1001. kada je vazdllh najvise zagrejan. U 1 dana topliji donji slojevi vazduha kreeu se nav ise. ruze vctrova. Strujanje vazduha u pribliZno horizo nt a lnom pravell nazin se ve tar.5. jacino m i bainom. a go rnji hladniji na nile. sto lIzrokllje njihovo pomc ranje u svim pravcima . KUMA I N}EN UTICA} NA GlmAN}E JI drugi prateCi apa rati treba da omogua: da se postrojenje bao podesava prema trenutnim i Ces to vrlo kra lk o trajnim promcnama za ht eva grcjanja . Pravac i ba ina velrova odreelllju se i me re iSlovre me no sa ostalim me teoroloskim ele mc ntima. liS led nejednakog zagrcvanja ze mljine povrsine dolazi do lempe raturnih razlika kao i raz lik a u pritiscima 1I slIsed nim vazdusnim masama. ima svoje dnevne i godisnje karakteristicne prome ne . Dnevno strujanje vazdusnih mas a je poslcdica sunCevog zracenja 0 m pe riodu i najjace je u po pod nevnim casovima. U toku godine. J ve lar. 100 ' . sred nja brlina vetra je veca zimi nego le li zbog pojava izrazitih razlika pritiska u pojedinim oblasti rna. pa je kao poslcd ica toga vetar uz ze mljinu povrsinu vea: baine nego Izv. kao i veCina me teorolosk ih e/e mena la . WE-1i---Z ! I 50'1 . za zimski (Ievo). lelllji (dcsllo) i celogododislrji period (dole) sa srednjim bninama velrova po pravcll dllvallja .2.

tisine. 41) - tio 1500m 30 · 20 - ~ 5500m 3000m 10 - mi..LNOGREJANJE U loku god ine .\'1 hrzi/lu velrovu II Beogradll premu podacimu iz periodu /955 -1959. Pravac i brzina velrova odrcduju se i mere iSlovre me no sa oslalim me leoroloskim e lcmcnlima.5.32 B. o I I 10 I 20 I 30 40 I Slika 2. odnosno II prosecnom godisnjcm Irajanjll od GOO blsova. Osim loga.in(l se ocilava posebno. U loku leta najCesCe ullvanje velra je iz pra vea zapada. pod dejstvom velra spoljni hladan vazduh prod ire kroz sve ne - .1/ I'rosecllu godi. Uticaj vetra na uslove u prostoriji Pri vcCim brzinama stnIjanja vazdllha raste konve ktivna predaja loplote svih spoljnih povrsina zgrade pa je poveean i ukupiln prolaz toplole kroz spoljne zidove i prozore.) CaS(lVil godis njeg pe riodil. Zil raz lii':ile visinc iznad povrsine 1111 .10 pribza ne su nIze velrov(l za Beograd.1. nIze velrova . 2. Na samom till. le lnji i ec logodisnji pe riod . godine i 10 izdvojeno Z(l zimski. U cenlralnom kru· gu upis(ln je podalak 0 lrajanju Izv. na osnovu me renja iz period(l od 1888-1962.ina ve lra za razlicil e pravce. zapravo 0 periodu bez vetra. godille. moze se l1slanoviti dil u periodu od 150 promila ukl1pnog zimskog periodil dllva velilr iz praveil severo-islok prosecnom brzinom od cilk do 6 mls. srednja brlina ve lra je veta zimi nego le li zbog pojava izrazilih raz lika pril iska u pojcdinim obi as I ima.fllja IIceslulo. brzinll od J0 m/s javlja se u oko 7Q . Uz sV(lki dijagram dal je i preglcd srednjih brl.Todull'Jl'ic I'ROJEKrOVANJE POSTROJENJA 24 CENTR4. N(l sliei 2.l1 prikazana je godisnja prnsecnil IICcs talost Zl1 l3eograd. U lakvom grafiku pravilc jc predslavljen pomocu duz i kojt: su u srazmeri S(l uCcsl(lnoscu duvanja u proee nlima od ukllpnc du o zine posm<llranog pe riod a i imaju odgovar(ljuei prav(lc prema slranama svela. Vreme bez velril je zimi II Irajanjll od 216 promila. Podaei 0 pravcu daju se na os novu visegodisnjih os malranja i predslav. Na slid 2. ali pojilvll pojedinih brl. Ijaju se graficki u obliku Izv. RlIz(I vetroVil daje pod(ll(lk 0 IICcslanosti duvanja iz pojedinih prilvilcil. Iz nIze velrnva Zil zimu . a brzine su ujednace ne na svim orijenlaeijama.

Na taj nacin su uslovi ugodnosti ozbiljno ugrozeni i ostaje da se nepovoljan uticaj vetra sprecava i sto viSe neutralise. precizne regulacione uredaje i dr. i pored mesanja sa unutrasnjim zagrejnim vazduhom ima relativno nisku temperaturu. pa se njegov uticaj mora predvide ti prilikom odredivanja toplotnog ucinka postrojenja. sto je posebno izraieno u dclu zgrade koja je pod udarom vetra. . To se postiZe dobrom zastitom zgrada drveeem. sto otdava ravnomemo zagrcvanje i postizanje potrebnih temperatura u svim delovima zgrade. a to su uglavnom procepi prozora i vrata. preko oba ova efekta. Vazduh koji prod ire kroz procepe spoljnih povrsina. vetar utiee i na raspodelu te mperature po prostorijama. i sniZava tempe raturu grejanog prostora. boljim zaptivanjem procepa i poslavIjanjem grejnih tela ispod prozora i u blizini vrata. Na taj nacin. Osim na povecanje potrebne kolicine toplote za grcjanje. Posto su sarno jedna iii dye fasade zgrade istovremeno izlozene dejstvu vetra. jer zahteva podelu postrojenja na zone. Otklanjanje ove posledice vctra povlaci veee investicije. tako da vetar zbog toga ima gotovo najnepovoljnije dejstvo na postrojenje. KLIMA I NJEN UTICAJ NA GREJANJE 33 zaptivene de love zgrade. ciji nepovoljan uticaj na ugodnost Ijudi dolazi do veceg izraiaja usled brzine strujanja vazduha koja je posebno izraiena u slojevima pri podu prostorije. vetar povecava potrebnu kolicinu toplote za grejanjc. To znaci da se poveeanje potrebnc kolicine toplote ne menja u istom odnosu u svim prostorijama zgrade.2. to su povecani zahtevi za grejanjem zapaieni prvenstveno u onim prostorijama koje se nalaze u delu zgrade kome pripadaju ove fasade.

pa tako ina evo luciju Coveka. prekriva te lo zivotinjskom kozom. Prc ma ASI-IR AE (Americka asocijacija za grejanje. Obzirom da je osnovni cilj grejanja i klimatizacije postizanje termicke ravnoteze tela u oblasti ugodnosti. Opseg tcrmickih parametara okoline pri kojima se covek najprijatnijc oseca u datom proston! predstavlja oblas t termicke ugodnos ti. b o i ce lokllpne indus trijc koja se time bavi. sto o tcZava posao inZe nje ra ciji projekti tre ba dil omoguee stvaranje llslova koji ee biti prihvatljivi i zad ovoljavajuCi za veti broj Ijudi. a vatra koju otkriva postaje osnovno orud e u bo rbi za zivo!. ispllnice se os novni krite rijum za prijatan bo ravak Covcka 1I odrede no m prostoru . termi ckih lIslova ugodnosti. Pods taknut urode nim nago no m za prcZivljavanje. je ostvarivanjc termickc ugodn osti Ijudi II prosto rima u kojima zive i rade. Osnovni raz log pos tojanja grejne i klimatizacione te hnike. Ostva rivanje m ovih klimatskih uslova. tzv. Me hanizmom prcnosa toplote izmedu coveka i okolinc uspostavlja se termicka fCwno teza te la. 35 . kao procese unutar covekovog te la prouzrokovane termickim dejstvom okoline. TERMICKI USLOVI UGODNOSTI 3. Zasto je Ijlldima ncophodno da o bezbede termickll ugodnost? Covek je toplokrvno biec.3. neophodno je upoznati procese prenosa toplote koji se odvijaju izmedu Coveka i okoline. hlade nje i klimatizaciju) termicki lIslovi lIgodnosti odrede ne osobe su definisani kao "ono stanje svesti koje izrazava zadovoljstvo termickim stanjcm okoline". neand e rtalac "ho mo e rectus". covek danasnjicc jc 11 mogucnosti da ostvari klimatskc uslove u prostrorima u kojima zivi i radi. Jasno je da svaki'covek ima sllbjektivnu proccnu llgodnosti za razlicite nivoc aktivnosti. UVOD Kli matski uslovi na Zemlji su oduvck utica li na ceo zivi svet. koji ce za njega biti najprijatniji . odnosno njegova te rmicka ugodnos !. pocinje d a menja i prilagodava svoJu zivotnu oko linu. Van ove oblasti. Napre tkom te hnike .1. Oa bi prcZiveo o n se sklanja u peCinu. i pored uspostavljene termicke ravnotcZe covek sc ne oseca llgodno. sa svojstvom oddavanja pri bliZ no konstantnc tcles ne te mpe rature pri razlicitim tc rmickim uslovima okoline kil O i pri razlicitim aktivnostima.

Povralna komponenta mje uvek m:ophodna za odredivanje reakcije organizrna. i zedi. prcdslavlja lZV. ODa moie bili posledica kratkotrajDc iii dugotrajne adaptacije orgaDizma na odredcni Dadra7-<1j.fLI\·O GREJANJ£ 3. prima isli prcko receplora koji ga Irans[ormiSu od ulaznog signala (toplota) u seriju nervru. kao svojevrsna ulazna informacija 0 nadraiaju. i podciava aktivnost hipof1ZC. predhod· nih isl-ustava sa odrcdcnim nadraiajem. da bi odrcdcni spoljni nadraiaj u vidu termicke promcne staDja u okolini uOpStc stizali do mozga ncophodno je da dcjstvuje na kozu. lJ Ieiceem polozaju..:cije. Nakon obrade informacija.2. Pored flZioloske komponenlc r. tao i povralnim dc-istvom istih R. rcakcija organizma odrcdena jc i psiholoiikom p. Ncrvni sistcm prima nadraiaj.. Osim sto se slvara. javlja se odgovor na nadraiaj okoline u vidu odgovarajuCc rcal.-vati tativDC promene termickog stanja Covckove okotinc. PRljEM TOPLOTNIH NADRAZAJA Mcdu obiljem poruka koje neprckidno pristiZu u mozak. vrstom aktivnosti kojom se osoba lrenutno bavi itd. Covckov Culm sistcm vrii izbor nddraiaja. Nadraiaj primaju senzorni receptori koji se nalazc u koii i koji se mogo podelili na mchano-receptore i termo-reccptorc.3. prcnosi ga do mozga i dovodi do rcakcijc. naJaze se i onc kojc potazuju L. za funkcionisanje razlicitih unul- . bazalni metabotizam Dco energijc dobijcn metabotizmom koristi se za obavljanje flZickih aktivnosti. energija sc ovim proccsom i ·skladiSti" u tdu. Obradenc informacijc prosleduju sc hipotalamusu. opet pulc m mrezc ne urona.z rrokcije organivrw fUlloploine luuJraiPje 3. METABOUZAM Metabotizam je Daziv za proccs dobijaDja eDergije iz uncle hrdne. . OITLirom da koza prcdstavlja jcdinstve n omolac Covckovc organske unutrasnjosti. F. pri remu mvo metabotizma koji se odrLava u mirovanju. cenlru u mozgu koji osim sto predslavlja osnovni rcgulator telcsne temperature reguliSe i osceaj g1adi.h impulsa koji se prenose kroz nervni sistem Kada sligne do mozga. koja zavisi od stepeDa aktivnosti individuc. te se moze reCi da sc metabotizam odvija neprekidno Citavog zivota. ncrvni impuls koji ima svojstva elcklrienog impuL~a.. rcgistrujuCi odgovarajucu Vr5lu fiziCl:og nadraiaja.J6 B Todorol'ii: PROJEIG'OI·:·fNJ£ POSTROJENJA Z4 CENTR. On se vrii oksidacijom hrane. P R SL 3. aklimalizacije. kao i rad drugih zlezda. PsiholoSka kompone nta formira se na osnovu mentalnog stanja osube.i5eTTUJ1ski priJw. lZV. biva obraden.1.

. re lativnc vlaznosti ild. Reakcije organizma uslovljene termickim prome nama stanja okoline i nivoom fizicke aktivnosti nisu podednake na sve uticajc. te rmorcgulacione rea kcije na takve na draiaje mogu biti fizioloskc i culne (osetne).3. vasokontrakcijom.3. sto jc i cilj u hladnim sredinama. a deo se Iransfromik u loplolu. odnosno skupljanjern krvnih sudova.:uje se visokim toplotnim kapacitetom i velikom toplotnom provodljivoseu. umanjuje sc protok krvi prema potkoznim slojevima. U slucaju visokih tempe ratura u prostoru u kom se nalazi Covek. . Kada je telo izlozeno niZim temperaturama okoline.3. odW. Obzirom da covecje te lo pute m me tabo lizma stvara toplo tnll e ne rgiju. obzirom da je sastavljena prctdno od vode. G lavne culne reakcijc su te mickc senzacije (osecaj tolote iii niskih te mpe ra tura) i osecaj vlainosti kOle pri znojenju. . G lavne fizioloske rea kcije Sll: cirkulaciona reglllacija (vasomotorna regulacija) i regulacija srcanih olkucaja.prod~kci­ ja loplole treba da je uvek u lermickoj ravnoleli sa okoh no m stabtllZUJu Ct I odrzava. ReakcIJa drhlaJ a (akltvmJa OkS ldacija) i misicna tenzija dopunjuju pOlrebu za lo plolo m. vasomotomu regulaciju. Usled toga je i nih te mpe ratura koze. Ispod povriiine koze nalazi se rnrda finih krvnih sudova a protok krvi. Sirup me hanizma. prome na u te mpcraturi kOle i teles nog jczgra kao i regul acija nivoa znojenja. Ncke sc javljaju us led vecc ose tljivos ti na promene u me tabolizmu. Upra. odavanje toplote okolini jt( otezano. Regulacija nivoa srcanih otkucaja Nivo srcanih olkucaja je jedan od osnovnih fizioloskih kontrolnih mehanizama koji omogucava regulaciju snabdevanja organizma kiseonikom. sto sve omogucava da se prenese toplota iz jezgra tela prema povrSini koze i okolini na nivou potrebnom za uspostavljanje toplolne ravnotele. Cirkulaciona (vasomotorna) regulacija Krv. odnosno prcneta toplota kozi se podesava velicinom samih sudova koji se sire iii skupljaju 510 predstavlja tzv. jos uvek vece od te lesne produkcije loplote. posebno ekstre mite ta. Reakcija me tabolizma na odrede ne tople iii hlad ne LI Slove oko hne mamfest uJe se opst im porastom iii sniZenjem nivoa me taho lizma u odnosu na o naj koji ima u o. Obzirom na nivo i kvalit e t spoljasnjih i metabolick ih te rmickih prome na . jllci lelesnu temperaturu konslant nom. protok krvi je veCi a rast e i temperatura povrsine koze. 3. termicke uslove sredine i kvalite te . TERMICKI USLO VI UGODNOSTI 37 rasnjih organa i sl. 3.vo ova unu~ra~nj~ . Da bi se ono obezbedilo dolazi do sirenja potkoznih krvnih sudova. koja se javlja kada je odavanjc toplo te up rkos svodenja na najmanju mogucu me ru. kojim se covekova llnutrasnjost prilagodava te rmickim promenama II okolini predstavlja teles nu termoregulaciju. odrZava nje kons ta nlne telesne lempe ra ture mo ra se regulisa ti kako u od nosu na termii:ke pro me ne okoline tako i u odnosu na te rmi cke me tabolicke prome ne. Za hl adne uslove okoline karakl e risticna je poja~a sek un? arne ~ea~cIJe v~­ soko frekve ntne misicne kontrakcije u vidu drhtaja.2. a samim tim je smanjeno i odavanje toplote sa tela.~l as ~i llgodnosti . a time i regulisanje odavanja toplote za razlicite stepene aktivnosti.1. neke na promene te mperature okoline.

Ukup ni gubitak toplot e isparavanjem vlage sa kOle i pluea naziva se "Iate ntno odava nje toplo te". konvekcijom i kondukeijom.3. promene u broju srca nih otk ucaja desavaju se usled promena u toplotnom optereeenjll iz okoline iii promenom nivoa metabolizma. obzirom da bi se gubile ve like kolicine mine ralnih sastojaka koje se mo raju nadoknaditi kao s to se mora nadoknaditi i izgubljena voda.azi na neprijatan subjektivan osecaj. a pojaca no znojenje se neee ni osc titi. 3. Prekome rno aktivno znojenje moze imati i nega tivan efekat na covekovo zdravlje. GlIbita k vode sa povrSine kOle je difuzioni proccs uzrokovan razlikom parcijalnog pritiska zasieenja vodene pare na kozi i parcijalnog pritiska pare \I okolnom vazd uhu . U slucaju da je kapacitet isparavnja vlage dovoljno visok. Ove varijaeije na pojedinim de lovima te la najizraZe nije su u uslovima hladne okoline kad a mogu da dostignu vrednost i do 10 dc. Z noj je solucija od preko 99% vod e uz mineralne sastojke od kojih je najvai:niji NaCI. a da se to ne od. Temperatura kOle na ccloj povrSini tela nije jednaka. a tempe raturske razlike izmedu teles nog jezgra i povrSine kOle variraju. tako da je telu na te mperaturi vazduha od oko 32°C temperatura kOle gotovo ujednaee na.J.3. sto je poskdiea boravka u toplim sredi na ma iii viseg stepena fizicke aktivnosti. Sa porastom temperature okoline.4. treba naglasiti da ne spadaju u termoregulacione reakcije. kOla ostaje suva. pa znoj ispa rava direktno iz pora u kozi. Poveca n protok krvi refle ktuje se briim srca nim otku caj ima i obratnn. Opseg u kojem varira tempe ratura koze na pojedinim mestima kreec . lako je nivo srca nih otkllcaja oset ljiv na c mo tivno stanj e individue. Srednja temperatura koze Temperatura kOle utiee na odavanje toplote oko lini koje se odvija zraccnjem.v B. ispara nje vlage tela moze dostiCi i veoma visoke nivoe. a po potrebi i pri pojacanom vlaienju tela luee njem znojnih zlezdi. ali diktira i kolicinu isparavanja vode ne pare sa tela pod odredenim uslovima pritisaka vodene pare i strujanja vazduha oko tela. U mirovanju covek ovim procesom izgubi oko 40 g!h vode.3. razliciti delovi tela i kOle se nejednako zagrevaju. Ona se ncprekidno vrSi u pluCima toko m disanja i sa povrSine koze. U ovakvim us lovima. pocinje vee pri te mpera tura ma vazduha od oko 2S d c. Z noje nje koje kontrolise covekov termoreglilacioni siste m poci nje kada od ava njc top lote te la ko nvekeijo m i zrai:cnje m uz late ntno odava nje toplo te padne ispod nivoi! neop hodnog za odriavanje toplo tne ravno teze. Znojenje Karak te risticna termoregu lae iona reakcija na visoke te mpe ra ture okoline kao i liS love povccane fizicke aktivnosti je rashladivanje tela me hanizmom isparavanja vla ge.4NJE I'OSTROJENJA ZIt CENTRALNO G REJA NJ£ odevenos ti . Intenzivna ak tivnost l lezd a za us love mirovanja i lake odevenos ti. 3. odnos no oko 12 W/m2. Gubit ak vode iz pluca me hanizmo m disa nja zavisi od me tabo lickog nivoa u telu i potrebe za kiseonikom. Z nojne l lezde koje Ide duboko u koli se aktivirajll na pojaca no luce nje porastom te mpe ra ture hipo talamusa. Obzirom da se ovaj proees kao i proces disa nja odvija neprekidno. Todorm·ic PROJEKTOV. kao i niz dru gih re akcija sto se ovde neee razmatrati.

2 )2 .2. Uko lik o se ove razlikc oddavaju u dllze m vrcmc nskom periodll. i kreee se u uskim granicama od 36. Culne (osetne) reakcije Za razliku od fizioloskih rc akcija.3.le rmickim senzacijama i ose tnom znoje nju . 3.1 DC do 37. Unutrasnja telesna temperatura Unulras nj a le les na te mpe ratura pre dstavlja reakeiju te la na loplo tno o pte reee nj e mctabolickog pore kl a. 3.3. varira to kom dana. Teles na te mpe ratura jc odrcde na nivoo m toplo tne meta bolic· ke prod ukcije i pre noso m toplote od telesnog jezgra ka kozi i sa koze u o ko linu.4 35. Subjeklivne proccne te rmickog sla nja oko· line sadIiane su u dYe osnovne culne rea kcije . oselno zpojenje je reakcija primenljiva sa- .6. No r· malna telesna te mpe ratura u mirovanju i za ugod ne uslove o ko line je relativno konsl · O va te mpe ra tura koja za· antn a. Raspodela temperatllre Ila predlljoj stralli covecjeg tela pri temperatllrama okolille od 20 DC (levu) do 30 DC (desllo).3.2 JO. koje se mogu objektivno izmcriti. odred ivanje subjektivnih rulnih reakeija nisu ide nticne za sve Ijude. U oblasti zone ugodnosti njihova aktivnost je minimalna da bi se van ove zone pod odredenim nadraiajima aktivirali. a mogu blli razlicile i kod isl e osobe u zavisnosli od vre mena dogadanja. dostiZuci minimum u ranim jllI arnjim casovima. koje postojc i u hladnim i u toplim uslovima okoline. 0 c. ~. TERMfCKJ USLOVf UGOD NOSTI 30 se od 1 5D C do 42 "C.8 111 .5. 8 Slika. 3.4 visi od metabolizma i vee navede nih uticaja. Za razlil'll od termickih scnzacija. dolaz i do stc tnih poslcdica. a maksimllm u kasnim veeernjim casovima.0 1J.2 )0. Termoreceplori za senzacije viSih tempe ratura razlikuju se od receptora za oseeanje hladnog.0 36. Termicke senzacijc (Ioplo·hladno) policll od nadraZivanja specija lnih nervnih krRjevatermoreceplora.

4. I aka covek ne reaguje podednako na sve faktore ugodnosti treba imati u vidu da je nemoguce posmatrati uticaj samo jcdnog. 3.srednja lemperatura zraccnja povrsina koje okruZuju coveka . zdravslveno i mentalno stanje. Pod ovim uslovirna. Osetno znojenje zavisi od brLine stmjanja vazduha jer uvek nova masa vazduha dolazi u kontakt sa porvsinom tela.1) . Faktori ugodnosti.4.relativna vlaznost vazduha .TOVANJ£ POSTROJENJA ZA C£NTRALNO G REJANJ£ mo na uslove u top lim sredinama a pod odredenim kombinacijama temperature. metabolicka energija M. isparavanje znoja se smanjuje pa ce se kapljice znoja sirili izmedu pora na povrsini kote i koza postaje vlaina. Daljim porastom intenziteta znojenja koza Ce biti prckrivena debljim tecnim slojem sto dovodi do veeeg otpora prenosu toplote iz telesnog jezgra i sa povrsine isparavanja. 3. brzinc stmjanja vazduha i metaboliCkog nivoa. telesna grad a. Pri analizi termicke ugodnosti coveka od licnih faktora uglavnom se razmatraju stepen aktivnosti i stepen odevenosti . vee da se mora posmatrati istovremeni ulicaj vise faktora na ugodnost coveka. starost. Pokre nuce se termoregulacioni mehanizam.40 B. Medutim.brzina stmjanja vazduha Uz ove spoljne faktore na uspostavljanje termicke ravnoteze i osccaj termicke ugodnosti uticu i neki licni faktori kao slo su: stepen odevenosti. pol. delom se pretvara u mehanicku energiju W. odrediec ve licinu i nacin prcnosa toplote izmedu coveka i okoline. vlaina oblast koze je minimalna. delom ostajc kao toplota tela H: M=H+W (3. a potrebna toplola isparavanja oduzela je iz te la . Ukoliko toga nema. uslovljeri promenljivim tcrmic"im parametrima okolinc. vrsta hrane. dnevni radni ritam i de. stepen fizicke aktivnosti. TERMICKI PARAMETRI SREDINE Promena u termickom stanju okoline dovodi do namsavanja termicke ravnoteze coveka. sloj V3Zduha ako tela se zasicuje vlagom te moguenost isparavanja postaje minimalna. kada se poveca nivo znojenja iii vlainost vazduha. pa Ce se toplota isparavanja uzimati iz vazduha cime ee se smanjiti rashladni efekat znojenja. Todorovic PROJEII. koji definisu termii:ke uslove sredine. relativne vlainosti i brzine stmjanja vazduha biee izvedene prema dominaciji uticaja odrcdenog faktora u datoj sredini. znoj isparava jos iz pora koze i sa njene povrSine. Obzirom na ovo analiza uticaja pojcdinih faktora ugodnosti-temperature. Kada je vazduh takvog stanja da moze da primi vecu kolicinu vodene pare.1. ne obrazujuCi tecni sloj. a cijom promenom se namsava termicka ravnoteza su: .temperatura vazduha po suvom termometm . vlainosti. Fangerov model odavanja toplote Energija koja se stvara oksidacionim procesom u telu. manifeslovace se razlicite reakcije a njihov obim.

toplota odata isparavanjem znoja sa povdine koze Ere . Smatrajuci da je te lo koje se nalazi u blizini termicke neutralnostl bez drhtanJa.3. maksimalni kapaci- ."suva" toplota odata disanjem K .. .toplota odata zraeenjem sa spoljne povdine odeee C .4) gde su pojed ine oznake: H . odnosno povdinu koze nagog tela preko koje se odaje toplota u okolinu.6) U gomjem iznosu ADu predstavlja spoJjnu povrlinu telesnog omotaca.) (W) (3. Fanger polazi od toga da ee sva generisana top Iota H bit~ odata u ok?linu.toplota odata difuzijom vodene pare kroz kozu Es. koja pretstavlja telesni omotac.toplota preneta sa koze na spoljnu povdinu odeee (kondukcija kroz odecu R .proizvedena toplota u telu Ed .2 W/m . ova vrednost iznosi ADu=1. unutrasnja toplota po jedinici telesne povdine se moze izraziti sa: (3. jednacinu toplotnog bilansa je izrazio na sledeCi nacin: H =M-W (W) (3."Iatentna" toplota odata isparavanjem u pluCima pri disanju L .2) (3. TERMICKI USLOVI UGODNOSTI 41 PredpostavljajuCi da se za telo u termickoj ravnotezi moze za nemariti skladiSte nje toplote..8 m2 Metabolicka energija po jedinici Dubois-ove povrline M/ADu pretstavlja se jedini~m ~met·.metabolicka energija Ako se uvede pojam spoljne mehanicke efikasnosti " = W/M sledi: H=M(l-. da vasoregulacija ne reagujc Ie da telesno jezgro i koza predstavljaju jedinstvenu oblast. Za zdravu musku osobu od 20 godina.3) K=R+C (3.toplota odata konvekcijom sa spoljne strane povdine odeee M .5) Kako se unutrasnja toplota tela odaje u okolinu kroz kozu.73 m i tezine m=70 kg. i koja po Dubois-u iznosi: (3.7) Za Coveka prosecne visine h= 1. Ova jedinica je definisaoa kao metabolicki nivo osobe koja mimo sedi i !ZOOSl 1 met = 58.

0) Ere i L zajcdno cine ukupnu loplolnu odalu dis anje llL Ova toplo lno odava nje nd nas i se na pre nos toplo le i vode ne pa re sa sluzokozc. pa je: (3 .) (3. ) = f(M . Ovaj loplolni gll bil ak propo rciona lan je razliei iz medu pritiska zasice nja vode ne pa re Ps na te mpe ra turi koze Is i pareijalnog priliska vode ne pare p. p.te mpe ratura izdahnulog vazduha ts . Obzirom da je i ovo oblik rcspiralivnog gubitk a toplo te to i za taj slucaj vaie cinje nice a zavisnos ti slanja izdahnutog vazduha.10) Osetljiva iii tzv_ suva lo plola odata disanjem L javlja se kao posledica razlike II le mpe ra turi iz medu izdahnutog i udahnll tog vazduha. Kako plucni ve ntilacio ni maseni pro lo k zavisi od nivoa mela bolizma 10 vaii: E rc = f(M. Odala loplola di fuzijo m vode ne pare kroz kozu Ed Uednacina 3.) Pri lisa k zasice nja vodene pare zavisi od te mpe ratu re koze i njegove vrednos ti u o psegu ad 27 °C do 37 °C mogu se aproksima tivno predstaviti linea rnm zavisnscll <lei le mpe ralure Is. 11) gde su: lex . Pre lposlavlja se da se ispa rava nje ddava sa iii ispod povrsine koze. usled eega se dec toplo le delirnicno vraca le lll. u oko lnom vazduhu : Ed = f(ps . kao i 0 zavisnosti venlilaeionog masenog proloka od nivoa me tabolizrna. Maksimalni kapacile ti za ze ne su za 30% niZi. I. Ie se L moze predstavili u funk eiji pa rame lra: L= f(m"l cx. vazdu sna masa slruji kroz respiralorni Irakt u suprotnom sme ru. Izdisa nje m. p.3) predslavlja deo lale ntnog odava nja toplo te isparava njem koji ne spada u lermo regulacio ni proces.te mpe ratura ud a hnutog vazduha Mehanizam pre nosa "suve" loplote K sa koze na spoljnu povrSinu odete je komp likovan i sad rii u sebi ~va lri nacina pre nosa loplote: unutrasnje procese zraee nja i ko nvekcije u vazdusnom sloju izmedu koze i odece. E". izd a hnut vazduh je i lopliji i vlaz niji od ud a hnulog vazduh a. je (unkcija plllcnog "ve nlilacionog" mase nog proloka m.-12 B. a od rede na kolicina vode ko nd e nzuje na zidovima respira\ivnog tra kl a. koja oblaZe respiralo rni trnkl . vazduh se zagreva skoro do unulras njc le lcs ne tempe ralure i o bogacuje se vode nom pa rom. U pluCima. i konduktivni transporl kroz odc- . ta) (3.1 moze predslaviti u (unkciji od parcijalnog pritiska vode ne pare udahnutog vazduha.Todorovic PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO G REJANJE le I me labo licke e nergije je M = 12 mel. dok za oso bu od 70 godin a ova vrednosl pad" na M= 7 mel. na uda hnul vazdub. I pored toga SIO se izvesna kolicina toplole i vlage vra tila le lu . Ie se raz lika u sadriaju vlage izda hnulog i ud ahnlllog vazduha pos le niza aproksimacij. i raz like u sad riaju vlage izdahnulog Wex i ud a hnlllog vazduha Wo' Sta nje izda hnlllog vazduh a u izvesnoj me ri zavisi od sta nja ud a hnutog vazduh a.

sto je vrednost koja odgovara najpovoljnijoj odeCi za temperaturu 2o okoline od 20°C. Za lakse definisanje ovog nacina odavanja toplote te la.efektivni faklor zraeenja povrSine koji pretstavlja odnos izmedu efektivne povrSine zraeenja odeee i ukupne spoljne povrSine odeee_ Vrednost fakto- . Carapc i cipcle) TipiCno poslovno odelo sa lakSim kaput om TeSka vunena odeCa (polarnal I" 0 0. kosulja.15 1.12) Toplotni otpor odredenog kompleta odeee zavisi od debljine i poroznosti svakog pojedinacnog sloja odeee.D I. pantalone. cadne pantalone. K se moze predslaviti u funkciji Id i razlike izmedu srednje temperature koze ts i srednje temperature povdine odeee td' (3.13) Velicine u gomjoj jednacini su: t. Pored otpora provodenju toplote materijala od kojeg je odeca. lake pamucne Carape i sandale) Laka cadna odeCa (Iak pamuCni donji Yes.keatak rukav. Za slucaj siroke odeee moguCa je i pojava strujanja vazduha kroz odecu.1 1.5 I.3.1 prikazane su neke vrednosti Id za pojedine komplete odeee: Tabcla 3.155 m e/W.R.155 m2 °C/W.Stefan-Bolcmanova konstanta 2 (J = 5. u zavisnosti od propustIjivosti materijala odeee.srednja temperatura spoljne povdine odeee (K) Tr . TF. ledinica ove velicine je clo stirn sto je 1 clo = 0. U tabUci 3. uvedena je bezdimenzio- nalna velicina lei.koeficijent ernisije zraeenja spoljne povrsine odece (J . sako.6 1. lake vunene Carape i lake cipcle) TipiCno poslovno odelo (pamuCni donji Yes.D 1.5 3-4 Odavanje toplote zraeenjem sa spoljne povdine odece moze se predstaviti StefanBolcmanovim zakonom: (3.3-0.05 0. keavala. malo uticu na koduktivni otpor.1 0. Obzirom na velicinu [d.. usled promena vlainosti vazduha.4 f" I.1 Vrcdnosti loplotnog olpora odcce Vrsta odeee Naga osoba Sorts TipiCna tcopska odcCa (sorts.D 1.laka kosulja .'vffCKf USLOVf UGODNOSTf -/3 C U. Promene u sadriaju vlage u odeCi. na ukupni otpor odece izvestan utica imaju i vazdusni slojevi koji se nalaze izmedu tekstilnih slojeva.15 1. Ova velicina predslavlja odnos ukupnog olpora prolazu top lote od povrsine koze do spoljne povrSine odevenog te la pre ma toplotnom Olporu odece od 0. radna pamUCna kosu lja.efektivna povrSina zraeenja Aerr = fej(fd 'ADJ felT .srednja temperatura zraeenja (K) Aerr . osim ako odeca nije potpuno mokra.3-1.6697' 10-8 (W/m J<") T d .

jednacina toplotne ravnotde biee zadovoljena. zavisi od stepena aktivnosti. visine.3) i (3. odnosno malih brzina strujanja vazduha.44 B. fd=Aci/Anu U tabeli 3.(met) du H _ "_ (met) Adu 2 2 3 - 3 4 Slika 3... Pre nos toplote konve kcijom sa spoljne povrSine odece predstavljen je jednacino m: (3. fd . ). larrunarni iii turbulentni rdim strujanja).1 uz vrednost za Id (clo) date su i vrednosti fd za pojedine komple te odeee. a c zavisi od razlike (td ..15) Zamenom navedenih ve licina toplotnih gubitaka u jednacinama (3.14) Gde je a c koeficijent pre·nosa toplote konvekcijom.4) jedine dYe fizioloske ve liCine koje figurisu su temperatura koze ts i toplota odata isparavanjem znoja sa povriiine koze E"".725.faklor povecanja povrsine odavanja toplote usled odeee . cija velicina zavisi od vrste strujanja i rezima konvektivnog prenosa toplote (prinudna iii prirodna konvekcija. Faktor fef[ je nezavisan od pola. dok za veee brzine strujanja a c zavisi od same brzine strujanja vazduha. U slucaju prirodnog strujanja vazduha. Pretpostavlja se da kod osoba koje se na laze u oblasti terrrucke ugodnosti. Velicina E. t 5 (oc) E 3S 333 32 31 30 29 28 27 Asw (met) du 2 -A . pri umerenim tempera turama vazduha i normalnoj aktivnosti znojnih zlezda say izluceni znoj ispari. tezine. Todorovic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE ra fef[ dobijena je eks perime ntalno i izno$i: za sedeCi polozaj fefr =O.696.t. a za poloZaj stajanja fef[=O.odnos povrSine odevenog te la prema povriiini nagog tela.3 Zavisnost temperaJllre kOle ad flivoa a/ctivflosti Slika 3. Za odredenu kombi naciju velicina ts i E. vrednosti Anu i te lesne konstrukcije.. odnosno unutrasnje produkcije toplote H: Esw = f( -) A Du H (3.4 Zavisnost adaJe toplote isparavanjem Z/loja od flivoa a/ctivnosti .

7 dati su za us love srednjeg stepena aktivnosti i odevenosti. t. ReSenja jednacina (3 . Ovaj dodatni uslov. kancelariji. kancelarija itd. Obzirom da je jednacina termicke ugodnosti obrazovana na osnovu niza pretpostavki treba naglasiti da se njena tacnost dovodi u pitanje za ekstremne vrednosti promenjljivih velicina koje u istoj figurisu.5. koje 6e odgovarati optimalnoj termickoj ugodnosti osobe. kako mentalne tako i ftzicke prirode..velicine koje zavise od stepena aktivnosti ta. 1. uCionici itd.1Ihinji. odredeni tennicki parametri okoline treba da zadovolje zahtev ugodnosti i tako obezbede prijatan boravak u istim U radnim prostorima (fabricka hala.6 i 3.1. odnosno oseeaj tennicke ugodnosti. Uvod Pored uticaja na tennicku ravnoteru Coveka. fabrickoj hali. l:esto imaju prioritet nad uslovima ugodnosti. u stacionarnim uslovima. V . Svaka odredena prostorija ima svoju namenu prema odgovarajueoj aktivnosti koja se u njoj obavlja.ve licine koje zavise od vrste odece M/ADJ' 1']. spavaeoj sobi. ucionica. TERMICKI USLOVl UGODNOSTI -15 Na dijagramu slike 3.5. Neka dosadaSnja ispitivanja pokazalu su da se pojedine aktivnosti (naroeito one u kojima je . temperaturska promena okoline se odraZava i na neke druge aspekte u zivotu Coveka. zahtevani tennicki uslovi u cilju maksimalne eftkasnosti odredene aktivnosti ili procesa (narocito u industriji). v .15) mogu6e je za odredenu vrstu odece i nivo aktivnosti izracunati kombinacije parametara okoline. NajveCi dec svog zivota Covek prpvede u zatvorenom prostoru: dnevnoj sobi za boravak u slobodnom vremenu.) tennicki parametri osim sto moraju da obezbede ugodan boravak.5. Dijagrami ugodnosti na slikama 3.w od stepena aktivnosti M/ADJ· PretpostavljajuCi da je poznata vrsta i rezim konvektivnog strujanja aD kao i mogucnost izracunavanja vrednosti td Fangerova jednacina termicke ugodnosti bi6e u funkciji sledeCih promenljivih velicina: (3. neophodno je da obezbede i neometano obavljanje aktivnosti liZ maksimalnu eftkasnosl. od analize termickih uslova okoline do projektovanja grejnih i klimalizacionih postrojenja. Fanger-ova jednacina termicke ugodnosti i rezultati do kojih je dosao imaju siroku oblast primene. Pa. VAJONOV (wyON) DIJAGRAM 3.16) ld' fd .3.termicki parametri okoline KoristeCi jednacinu termicke ugodnosti (3. U slueaju prostora za stanovanje.15) data su u vidu dijagrama na kojima krive predstavljaju linije ugodnosti i cije tacke odgovaraju optimalnim kombinacijama promenljivih termickih parametara okoline za odredeni stepen aktivnosti i odevenosti.3 i 3. 3. 3.4 prikazana je zavisnost srednje temperature koze ts i toplote odate isparavanje m znoja sa povrSine koze E.

Za odredenu kombinaeiju sobne te mpe rature. Vre me u kojem se dostigne te rmicka ravnoteia iznosi 10 -15 minuta. U studijll Lewis-a (1983. Skala A odgova ra ko mbinaciji lakog rada i lake odevenosti od l. odnosno stepenu aktivnosti. Na slici 3. "gmblji" kvalite t koze u odnosu na ruke. godina) tempe ratura prstiju radnika u fabriei. Automatski opada srednja te mperatura koze. Da bi se ovakvi rizici izbegli iii bare m sveli na minimum. Radna ak tivnost se izvodila stojeCi. U slucajll da Ijudi stoje iii hodaju u toku svoje aktivnosti oni ee nesvesno koristiti svoje misiee za stvaranje dodatne toplote. kao primarni te rmo-regulacioni proces javlja se vasokontrakcija. u odeCi koja je o bezbedivala te rmo-neutralnost na 19 °C. usled eega se razvija toplo tni gradijent duZ ekstre mite ta . Wyona "Efekat klime zatvore nih prostora na produktivnost i fizicko . pluca.:t= 0. sto neec biti moguce u slucaju kada se aktivnost obavlja u sedeeem polohju.:t=1 cIo. dok je za noge po tre bno i po ne koliko sat i obzirom na njihovu vecu toplotnu otpornost (bolja cirkulacija. niZe ravnoteine temperature ekstremiteta.6 cIo. odnosno skupljanje krvnih sudova.mentalne mogucnosti Ijudi". uticaj te rmickih uslova prostora na Ijude. muskog pola i bele boje koze pale su sa 34°C (pri temperaturi prostora od 24°C).-16 8. srca. bolja izolovanost usled prekrivenosti odeeom i obucom).5.5 prikazan je pojed nostavlje ni grafik. neo phod no je bilo ispitati. Velicina i znaeaj uticaja tempe ratu rsk ih prome na na spregu ugodnos ti.0 clo). na 20°C pri te mperaturi prostora od 16 °C. Ovo dovod i do ubrlanog postizanja nove. medutim postavilo se pitanje da li je ovo merodavno i pri duiem vremenskom periodu. u trajanju od po 6 sati. Rezultati ispitivanja u hladnim uslovima prostora Ulaskom u oblast hladnije strane opsega ugodnosti. na 20°C (pri te mpe raturi prostora od 10 °C). Na proce ntu alnoj ska li moze se procitati procentu alno smanjenje « 100% ) iIi povecanje (> 100%) posmatrane karakte ristike. je tre itd. Skala B se odnosi na rad u sedeeem polozaju od 60 W/m2 uz laku odevenost 0. Tri prikazane te mpe raturske skale prilagode ne su odredenim stepe nima odeve nosti i metabolickoj produkciji toplote. u kojima Ijudi borave treCi nu dana. kvaliteta rada i me ntalnih i fizickih mogucnos ti coveka moze se sagledati u studiju D..2. stepe na aktivnosti i odevanja nije lako predvide ti cak ni pribliZnu temperaturu prstiju.6 cIo. ka o i kombinaciji lakog rada u sedeeem poloh ju i srednjoj odevenosti l. a skala C za laki rad od 80 W/m2 i srednju odevenost (1. Osetljivost vrhova prstiju i brlina njihovih pokre ta veoma je zavisna od te mpe rature prstiju. Smanje nje produktivnosti u uslovima normalnog toka privred ivanja najcesee je izazvano izostankom sa posla usled bolesti iii nesre tnim slucajem na radnom mestu . dobijen na os novu sumiranih rezulta ta veeeg broja ispitivanja. a eks tre mite ti gube prioritet nad metabo licko m (unutrasnjom) toplotom u korist unutras njih vitalnih organa-mozga. 3. Prava zavisnost brzine i .P. Todorovii PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE me ntalna angaZovanost svedena na minimum) najefikasnije obavljaju na temperaturama koje ne spadaju u oblast ugodnih temperatura. Pod potpuno istim uslovima tempe ratura prstiju radnika erne boje koze pala je sa 34 °C pri 24 °C prostora. sigurno da utiee na po ras t iii smanje nje frekvence kojom se navede ni dogadaji (bolest iii nes ret ni slucaj na radnom mes tu) desavaju. Klima radnih prosto ra.

ritam rada je bio izuzetno spor. Langkilde je 1973. Naved e ni rezultati fizick ih i me nt alnih karakteristika ukilzllju da toplot na neugod nosl uzrokovana hlad nim uslovima prost ora predstavlja znacajan pore mecajni faktor. Ako se postigne zadovoljavajuCi nivo smanjenja toplotne produkeije gubi se potre ba za aktivnim znojenjem.gubitak tecnosti. sto je dovoIjan raz log za ogra nice no smanjenjc te mpe rature prostora u kojima Ijudi rad e i zive. a li nije naiSao na znacajno sma nje nje istih. Temperatura prstiju pri reduk ovanoj ma nu elnoj spre tnosl i kre tala se u opsegll od 30 . Problem koji se jav lja pri radu u toplim te rmickim uslovima je relativno suzena mogucnost prilagodavanja poveca noj toplotnoj produkciji. za citav niz indllslrijskih operacija. me re ni su i neki drll gi aspek ti ma nu e lnih karak te rislika kod kojih je registrovano smanje nje od oko 20% za isti opseg prome na temperature prostora. automatski se povecava srednja tempe ra tura koze. Sasvim je r3ZlImna pre tpostavka d a je smanjena manu e lna spre tnost u Ve rno novim e kspe rime ntima uzrok porasta fabrickih nes reca.25 "e. 0 c. godine ispi tivao od red. eak i pri te mpe rill llri prost o ra od 18 °C. eak ni pri tempe raturama koje Sll bile za 4 °C ispod individualnih optimalnih te mperatura . a li sarno u umere no hladnim uslovima . nesvesno se zauzima ugodniji i re laksirajuCi polozaj . Registrovana je i smanjena manualna pokretljivost i spre tnos t kod o be gmpe rad ni kil. aktivira se termoregulacio ni proces aktivnog znojenja.3. Oa bi se odala sto veea to plota o ko lini. pokazuje sma nje nje ave karakler islike prsliju za 50%. obzirom da ljudi smatrajll ugodnim te mpe rature prstiju iznad 30 °C. a ekstre mite ti de luju kao ras hladna povrsina kalo bi se postigla ista te mpe ratura koze kao i na os talim de lovima te la . Pri jako niskim tc::mpe raturama. za temperatum prstiju od oko 15 0 . poslizanje adekvatnog isparavanja kroz odccu. U te rmoregulaeio nom smislu. Ve rno n-ova ispitivanja iz 1936. nago n ka smanjenju toplotne produkeije moze biti izuzetno jak te se nesvesno uspo rava rit am rad a. na te mpe ralliri pros lo ra od 6 °C (odnosi se na te mpe ratursku skalu A).:: nc:: aspekte mentalnih karakteristika za koje je poznato da su ose tljive na toplo tu. glldine pokazala su poras t od 30% fabrickih nes reca pri padu te mperature prostora sa 20°C na 12 °C (prava 1 u odnosu na te mperatursku skalu A). logicno je da se ne mogu oee kiva ti znacajniji efekti hlad nih uslova od redenog pros tora na Ole nt alne sposll bnos ti . je sirenje krvnih sudova. TERMICKI USLOVI UGODNOSTI -17 osetljivost prslijll kod odredene kombinacije le mpe ralure prostora. sto je donj a gran icil oplimalnih ugodnih tempe ra turil. ak livnos ti i odevenos li. Kada u toku niskog ste pe na aktivnosti (rad u sedecem po lozaju des na strana te mpe raturske skale A) te mpe ratura koze dostigne vrednost od 34 °C. U pre thodno spomenutim e kspe rime ntim(l primccena je te nd e neija ka brie m ritmu rada i veeoj opreznosti.3. Za vre me traj anja ovog procesa toplotna produkeija se znaeajno smanjuje. koji odgovaraju toploj strani optimalne zone ugodnosti. Osim naved nih. Pad produktivnosti se po kazao i kroz broj ne ispravni h varova koji se lItrostmcio smanje nje m tempe rature prostora sa 18 °C na 6 O bziro m da Oloza k spada u o rgane sa visokim toplotnim prioritetom 1I hladnim uslovima. higije nski problem mirisa te la i dr. 3. a otkloniee se i pra!eCi proble mi ovog procesa .5. Rezultati ispitivanja u toplim uslovima prostora Inieijativni te rmo regu laeio ni proces koji se javlja dejstvom toplih te rmi ckih uslova.

6 CLO) J J J J J 10 15 2025 30°C Slika 35 Uticoj lonpaahua otoIUre " rutInoj D"aIini ..sedenja iii Cak gubi motivacija za rad.n \ .6 CLO) 10 15 Rod u sedecem polozoju(l. 150 ° C zOJ 10 k r od(~O W/m2) uJnor molnol odec i{1.O CLO) 25 30 °C A 90 \ \y-.0J C L O) 10 14 0 15 20 25 30 0 C C 13 0 120 11 0 2" ~(iene) 10 0 l o k r od (0. \ \ \3 60 o secoJ Tempo rodo 50 5 4\ B \ °C zo rod U sedecem polozoju(60Wfm2) u lokoj odeci(o.Mentol n e \ \ \ \ \ \ '--l-- osobine 80 70 Ugo~o. Ovc nesvcsDC rcakcije mogu da budu izuzetno e fiL:asne u smanjcnju produkcijc toplole..

'vencom fabriekih nCSrCc. temperaturska skala A).itanja i razumevanje te ksta) pri temperaturi od 30°C. pri odgovarajueoj kombinaciji stepena odevcnosti i aktivnosti. te mentalna sposobnost postaje stroga funkcija te mperature u odredenom vre menu. karakteristike industrijskog rada dostigle su vrhunac za te mpe raturu od 32 °C. da bi na tempe raturi od 38 °C znaeajno opale. pri temperaturi prostora od 27°C registrovano je poveeanje od 30% fabrick ih nesreea kod isp it anika muskog pola (prava 2'. odnosno odmoru. Na osnovu dobijenih rezultata (koji nisu prikazani na slici) zakljueeno je da je subjektivna tolcrancija tempe raturskih promena veca pri radu nego pri rnirovanju.. U Africi gde su Ijudi svih rasa aklimatizovani na tople uslove sredine. Ve Like temperaturske promene (razlika rninimuma i maksimuma do 8 °C. a druga temperaturama od 20°C i 30°C.. te resantan ekspcriment Wyon-a i Ryd-a sa skolskom decom od 9 do 11 godina. Obzirom na klimll tog geografskog pojasa.l na 20 °C. TERM/CKJ USLOV/ UGODNOSTI 49 Vee spomcnuti Vemon-ov eksperimc nt obuhvatio je ispitiva nje lICcstalosti fa briekih nesreca 1I uslovima povceanc tcmperature prostora. Niska efikasnost radnika u vidu pojavc nezgoda moze se objasniti smanjenjcm pilZnje i opreza usled uticaja tople srcdine. sasvim jc jasno da ec se ritam rada bitnu usporiti obzirom na teZnju smanje nja metabolicke produkcije toplote.J. Efeka t povecanja te mpe rature na smanjenje mentalnih mogucnosti Ijudi potvden je od niza autora.. odnosno temperaturski opseg ugodan. pod nadzorom njihovih ucite lja. dok je poveeanjc za ispitanike zenskog pola (2") bilo oko 10% . Tako ce se za kombinaciju na tcmperaturskoj skali A 80% ispitanika izjasniti ·ugodno· za tempe raturski opseg ad 19-23 °C. Prva grupa dece bila je izloze na te mperaturama od 20 °C. 27 °C i 30°C. odnosno da se za 30 do 50% umanjila mentalna sposobnost pri te mperaturama koje odgovaraju granici poeetka aktivnog znojenja (25 QC). ali su izazvale terrnicku neugodnost. Ovo predstavlja indirektan rezultat teznje ka smanjenju me tabolieke toplotne produkcije i postizanja te rrnicke ravnotezc bez ueesea aktivnog znoje nja . Za period duze od 60 minuta. Praee n je e fekat temperature na brzinu Citanja i sposobnosti razumevanja procitanog teksta. a isti procenat ·ugodnih" odgovora na skali B odgovara temperaturskom opsegu od . u pe riodu ad 32 minuta) povecale su nivo aktivnosti. od kojih je posebno i. U obe grupe bitno su smanjene obe sposobnosti (brL:ina i. U po rede nju sa freJ. Mentalne sposobnosti ljudi testirane Sll i u funkciji dinamickih tempcraturskih promena u pe riodima od 60 rninuta. Za prvu grupu dece tempe ra tura od 27 °C je takode proizve la efekat znacajnog pada u posmatranoj karakteristici ali je on bio nesto manji nego pri te mperaturi od 30 °C. Prava 4 pukazuje zavisnost ritma rada od povecanja temperature Obzirom da je za kancclarijsko osoblje registovan pad u koncentraciji. za razliku od temperature od 20 °C koja je potvrde na kao optimalna i za koju su posmatrane me ntalne sposobnosti imale svoj maksimum (prava 3 desna strana tempe raturske skale A). Deca su ispitivana standardnim testovima u okviru normalnog skolskog easa. aktivno znojenje je prihvaecno kao neizbezno ali lIZ niiu te mperaturu za poeetak reagovanja aktivnim znoje nje m pa su i karakteristike industrijskog rada bile bolje na 26°C nego na 20 °C. te rrnoreglllacija zauzima stacionaran rdi m regulisanja. lzlomljcna linija 5 pokazuje procenat Ijudi koji su se izjasnili da im je odredena temperatura prostora.

Pareijalni prilisak zasieenja vodene pare za kozu zavisi od temperature koze i kreec se od 50 do 62 mbar slo odgovara temperatura rna koze od 33 °C (oblast ugodnosti) do 37°C (znacajno loplolno optereeenje). Za lople i vlaine uslove okoline. Ulicaj priliska zasieenja vodene pare za odredeno slanje vazduha povecan . 3. brzina strujanja vazduha) kao i redosled vainosti tih faklora moze bili bitno razlicit u zavisnosti od gcografsko klimalskih uslova podrucja za koji se projektuje izabrani sistem grejanja iii klimatizacije. lermicka ravnoteza lela je u lakvim uslovima zavisnija od isparavanja Ie se moze oeekivati da ee na tim lemperalurama vrednost relativne vlainosti biti kriticnija. te da ee ista biti zadovoljavajuca za potrebc temperaturske ugodnosti Ijudi. a relalivna vlainosl istog se smanjuje omogucavajuei proces isparavanja. pri prelasku iz jedne u drugu. Na osnovu izloze nog moze c. a time i rashladnu efikasnost znojenja. na skali C temperalurskom opsegu od 16-20 0 c. Pri usnjanju vrednosli projektnih parametara unutrasnjih prostora treba voditi racuna da se osim ispunjenja krite rijuma ugodnosti obezbedi sto manjc "Ioplotnih sokova" koji se desavaju usled velikih razlika u termickim uslovima spoljne i unutrasnje sredine.t: PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO G REJA NJE 22-26 °C. Moguea kolicina isparavanja znoja odredena je razlikom izmcdu parcijalnog priliska zasiecnja vode ne pare na lemperaluri koze i parcijalnog priliska pare u okolnom vazduhu. Medulim za If' = 50% na lemperaturi od 50°C odgovarajuCi pritisak zasieenja vodene pare bice oko 62 mbar slo je pribliZna vrednost i za prilisak pare za kozu. Na osnovu navednih fizioloskih i psihofizickih zahteva u ovom poglavlju moze da se zakljuci da se neutralna-ugodna lemperatura prostora moze predvidcti u zavisnosti od spoljasnjih te mperaturnih uslova. da se zakljuci da se oplimalna ugodna le mperalurska zona krece u rasponu u 4 0 lako su ideje i postavljeni mode Ii koji obr<lzuju osnovu koncepla ugodnosti univerl alni. relativnoj vlaznosti od If'=100% na temperaturi vazduha od 25 °C odgovara parcijalni pritisak zasieenja pare koze oko 50 mbar za temperaturu koze od 33 °C.50 B. To<iofTJv. obzirom da se direktno odnosi na potencijal isparavanja sa lela. Vlazoost vazduha Ulieaj vlainosti vazduha na ugodnost coveka nijc tako delaljno proucavana kao sto je to slucaj sa temperaturom. usvojene projektne vrednosli za lerrnicke paramelre prostora (Iempe ratura. Pod ovakvim uslovima proces isparavanja sa koze je nemogue. Opis vlainosli vazduha velicinom relalivne vlainosti moze veoma eesto da zavara i navede na pogresne zakljucke. Ove varijacije u "ugodnoj" temperaturi prostora mogu se zadovaljavajuee objasniti i promenom u spoljasnjoj lemperatll rio U zirnskom periodu spoljasnja te mperatura je nih od unutrasnje koja se odr2av<l izabranim sistemom grejanja. Ovo jc sasvim razumljivo obzirom da vlainost vazduha ne utiee direktno na toplolno oplereeenje tela vee odreduje kapacitet isparavanja koje prima vazduh. rclalivna vlaZnost. dok je u letnje m periodu spoljasnja temperatura visa od unutrasnje za koju se projektuje klim<llizacioni sistem.5. Vazduh u kontaktu sa kozorn se zagreva do temperature od 31 do 32 °C. Obzirom da jc te rmorcgulacioni proces znojenja karakterislican za vise lemperature. sa fizioloske tacke gledista parcijalni prilisak zasieenja vodene pare daje dovoljno lacan i korislan opis uslova vlainosli vazduha. Na primer.4.

E E N _10 E 9 B 7 6 . 2 oX " '" 0 6 5 ~ 1 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 0) <P 1"/0) bl <P I"Io) Slilea 3.. promene u vlainosli vazduha utieu pri nesto visim lempe ralurama i pritiscima zas iCenja vodene pare.x 0 '" '.i ~ 4 3 2 1 0 10 20 30 40 5060 70 80 90 100 a... Pre laskom odredene graniec vlaznosli vazduha. Porast u brLini strujanja vazduha ponislava ulicaj vlaz nosl i (povecana konveklivna loplolna razme na) Ie se granice fizioloskih i eulnih reakcija na poveca nu vlainosl vazduha pome raju ka visim vrednoslima. moze da se zakljuei da lermickoj ugodnosli odgovara opseg relalivne vlainosli izmedu 40% i 60% .. Na osnovu ove sludije. lako da su prome ne re lalivne vlainosli od 30% do 85 % skoro neprimelne. Na unulrasnju le les nu tempera tunJ i broj sreanih olkucaja. da bi sc izbcgao rizik od kondenzaeije. rclalivna vlainosl lre bll da se kreCe do maksima lnih 50%. Prihvalljivo upulstvo za odredivanje projeklnih granienih vrednosl i dao je Ewert. temperatura koze i nivo znoje nja.3.s .. nivo vlaz nosli ne ma llticaja na fiziolosk e eulne rea kcije.. ZII unlllrasnje lempe ralure u zimskom periodll.3. E PU5ACI 9 E 8 E 7 N N E PU5AC I " 0 . Za le mpera lure iznad 25 "C ulicaj vlainosli vazd u ha je sve oeigledniji. sluz se zalepi za s luzokozu i kre ta nje dlaeica se usporava. pluea. pa eak i sup ljikave celije-alveo le pre krive ne su Slllzokozom koja poseduje dlacice koje SlI II konslantnom njihanjll. Kada re lativna vlllznosl padne znatno ispod vrednosli od 40% .. Pri le mpe ralurllma vazdllha od 20-25 °C. ~ 4 3 0 a... Do odredene vlainosli vazduha isparavanjc se ddava sa same povrsine koze a rasWadna efikasnosl je maksimalna . pove cani su vlainosl koze. TERMIC/(J USLOVI UGODNOSTI 51 je sa oseeajem vlainosli koze (videli "eulne reakeije"). respiralorni pulevi. Unulrasnji zidovi nosa. U cilju razumevanja rezullala do koji h je dosllo polrebno je upoznali se sa ne kim fizio loskim od likama respiralivnog lrakta. Dok jc koza suva nivo znojenja i isparava nja zavisi sarno od me labo lieke loplolne produkcije i "suvog" odavanja loplole. isparavanje se i dalje dcSava ali je lImilnje na pa se javlja ne prija lan osecaj usled poveCa ne vlainosli koze.. -10 c . Pos iedicil ovoga je da bllklerije i virusi nai lllze nil povoljne us love za razmnozavanje. Upravo ove dlaeice sprecavaju lldahnulu prasinu da se za le pi za sluzokozu. prolok se usporava.6 Nivo protolea slllzi II zavisllosti od relativlle vlablOsti /Idahlltog vazdllha .. Ewe rl je olkrio da velieina proloka sluzi zavis i uglavnom od relalivne vlaznosli llda hnulog vazduha (sl.6)..

2 0.1 0.. obzirom na ostale termicke parametre. Strujanje vazduha u zatvorenom prostoru prouzrokovano je prirodnim konvektivnim strujama i infiltracijom. Od brline strujanja zavisi velicina konvektivne razmenc toplote kao i kapaeitet isparavanja vazdllha. kada je temperatura vazduha visa ad temperature kaze. tV r- ~ 18~~~~--~~--~----~----~ 0. a sa druge strane poveci\ee kapaeitet isparavanja odnosno rashladnu efikasnost.4 0. Pad tempe rature vazduha ispod temperature koze prollzrokuje da ova dva efekta dejstvuju u istom smeru. m/s Stika 3. koji se povecava sa sniZavanjem te mperature vazduha.7 Opseg termitke IIgodnosti: brzi"e strojanja i temperatllre vazdllha . intenzivnije vazdusno strujanje ce izazva ti poveca nu konvek tivnu razme nu toplote i zagrevanje tela. Strujanje vazduha Strujanje vazduha utiee na postizanje termicke ravnotde dvojllko. efek ti Cc dejstvovati u suprotnom smeru.Todorovic PROJEKT OVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNOGREJANJE 3. Suvise veliko vazdusno strujanje u smislu ve like brzine i protoka vazduha prollZrokuje promaju koja se moze definisati kao pore mecaj termickih uslova koze rashladujuCim efektom strujanja vazduha .5 Brzina vazduha.52 B. S jedne strane.3 0. jer ce u dodir sa kozorn nailaziti nove vazdllsne mase ciji je pareijalni pritisak vadene pare manji .c. odnosno rashladna efikasnost znojenja. u o . Medutim.5. Vece strujanje vazduha uvek proizvodi rashladni efekat. Uvodenjem odgovarajueeg ventilaeionog iii klimatizaeionog sistema u takav prostor moguce je obezbediti zeljenu velicinu brline vazduha. ::l "tJ N r:i 24r-----~~~~ > o 22 o "- Z 20 o "- a. Ovo sarno po sebi cesto nije dovoljno da se obezbedi zadovoljavajuCe vazdllsno strujanje cije je prisustvo neophodno radi stvaranja ugodnih te rmickih uslova odredenog prostora.5.

lzuzctna osctljivost na promaju pokazuju potiljak i nozni zglobovi. Pri odredivanju projeklnog opsega brzine slmjanja vazduha treba yoditi racuna 0 oslalim te rmickim paramelrima. kao i 0 drugim uticajima kao sto su broj osoba koje ee boraviti u odredenom prostom. te se javljaju zahtevi za visim temperalurama prostora iii za zauslavIjanjem ve ntilacionog sistema. sa delovanjem vazdusnog stmjanja na pred njoj strani tela. treba da je ogranicena na vrcdnost od 0. Dati dijagram formiran je na osnovu mere nja u zatvorenom prosloru. Ljudi koji obavljaju fizicki rad (visok stepen aklivnosli) mogu da tole risu brzinc i do 0. promaja se dozivJjava kao ne ugodna. prikazan je na slici 3. u sedeeem polozaju.7. koji odgovara oblasti tcrmicke ugodnosti. VerovatnoCa da ee Ijudi osetiti promaju u datom prostom zavisi kako od brzine i tempe rature vazduha.5 rn/s dok bi za fizicki neaklivne Ijude cak i vrednosl od 0. licni uticaj i oslalo.15 rn/s. tako i od vrste i stepena aktivnosti povrSine lela koja je izlozena vazdusnom stmjanjll i karakte m vazdusnog kretanja (konlinualno-diskontinualno).1 m/s bila neugodna . za Ijude prosccno odevene. TERMICKI USLOVr UGODNOSTf 53 Kada ovaj rashladlljuCi efekat prede odredenu vrednost. . Ako je vazdusna stmja usme rena prema vratu iii noznim zglobovima. aktivnosl koja Ce se obavljali.3. Prcpomeeni opseg brzina stmjanja vazduha.

TERMORIZICKE OSOBINE GRADEVINSKIH MATERIJALA 4. onda se povcCava otpor prolazll toplote kroz zidove boljim izolacijarna.1.:a. lalm da proscca n otpor prolazu toplote kroz fasadll bude uveean. velr-a. usled tratkog trajanja sunccvog zr-aCcnja i velike obla~-nosti zirni. Ova jc potre bno jer staklene povriiim... Zalo se prilikom projektovanja zgrade racunski kontrolislI njena termoflZicka svojstva. pa se mora voditi racuna {1 prodiranju vlage u konslrukcione clemente zgradc.4. Sa poveea njem sadriaja vlage u gradevinskom materijalu.2. PRENOS TOPLOTE KROZ ZIDOVE Prilikom proraeunavanja potrebne kolicine toplote za grejanje usvaja se da je spoljna temperatura konstantna. Osim svojih me hanickih funkcija .i1. pa sa energetsl. OMOTAC ZGRADE Pod o mo tacc m zgradt: podrazumevaju se svi granicni ele menti koji odvajaju gradevinski objcka t od spoljne okolinc i zelT'ljista na kome je podignut: fasadni zidovi sa vratima i prozorima. narocito u spoljnim zidovima. 4. Ali i da istovremeno o rnogueava pristup prirodne svetIostj u IInutrasnjost zgrade kao i vizue lni kont akt Ijudima II njoj sa okolnom prirodom. smanjuje se njegov 01por provode nju toplote. poscduju mnogo manji otpor provodenju toplote 1I odnosll na zidove. omotac ima zadalak da stili unutraSnjj prosto(" od uticaja spoljnih v!sokih iii niskih temperatura. Ta njihova ncpovoljna osobina sc ublazava ugradivanjem halitetnijih konstrukcija pnYLora. proveravaJu otpori provodenju toplote kao i prodiranjc vodenc pare. od padavina. Prilikom projcktovanja zgraelc mora se naei optimalan oelnos izrnedu samih zidava i prozorskih pOYrsina. Ova sloga sto u zimskom periodu varijacija spoljne temperature u toku 24 Casa oko srednjc dnevne temperature nile vel.og stanovista preelstavljajll najslabije elemcnte svake fasade.:ada je to nedovoljno. s ubzirom na zahteve zgrade za energijom za zagrcvanje zjmi i hlatlcnje !eti. kada sc unutrasnje temper-ature odriavaju na odredcnoj VTCdnosti lrampart toplote . kmvna konstrukcija kao i osnova zgrade na kojoj ona Ie"Li na tlu. Zalo se u uslovima grejanja. lIZ sve svoje predoosti. buke i drugih spoljnih ncpovo ljnos ti. a !.

Rllk - ] ukupni toplotni otpor vi~eslojnog zida prolazu topiote. Transport toplote kroz zid je kombinacija provode nja toplote kroz masu zida.koeficijcnt prolaza toplote [ W m ·K 2 ] k - 1 1 + " 0 + 'a . cija je vrednost zbir pojedinacnih otpora svakog sloja: 1 " o· 2:-' + A.ke: q . Z a eleme nte gradevinskih konstruk cija cijc su debljinc daleko manjih dime nzija od njihovih povriina. prolaz toplote se racuna po poznatom obrascu: (4. A. au 1 (4. . pri stacinnarnim uslovima. S obzirom na relaciju (4. pre laz a to plote sa unutrasnjeg vazduha na zid kao i sa dmge strane zida na spoljni vazduh.Icoeficijent prelaza toplota sa valduha u prostoriji na unutrasnju spoIjnu povrsmu ZI'd a [ y' m 2W .specificni toplotni protok [ .= 1 Rut =- au + (4.1 ) odnosno. pri cemu se vrii i prenos toplote zrace nje m. prolaz toplote se prakticnn odvija u jed nom pravell.-'6 B. normalnom na povrsinu zida.5) J 2:-.K ] .4) k . U tom slueaju. Todoro l·ic PROJEKI'OIiANJE POSTROJENJA ZA CENTR4LNO GREIANJE kroz zidove i krovne konstrukeije prakticno odvija u stacionarnim uslovima. cime se proracuni u znatnoj me ri uprosCavaju.3) U gornjim izrazima su koriseene sledeee ozna. a" .2) (4.

koe ficije nt provode nja toplot e sloja "in [-VV-2=-' _m_] m ·K <1 ...4..t ..dcbljina sloja "in [m) A . + . (4. .l Ru Ii [m] S/ika. 2 ' K] m [ VV ~.1. koji je definisan jednacinom (4.t . ..koeficijcnt pre laza toplot e sa spoljas ne povrS inc zida na spoljni vazduh _ I ~ A· I _ toplotni otpo r I-tog sloJa zid a ' " . TERMORlZ1CNE OSOBINE GRADEHNSKlH OBiEKA TA 57 a.3)..' .6) se izjednacuje sa protokom kroz celu debljinu zida. toplotni protok do sloja cija se temperatura izracunava: q= - 1 all ~~ .4. Ruj f . u te---. odakle je: (4. TemperaJllrtlo polje II vise.6 ..rlojflom zidll Da bi se odredila temperatura u nekom sloju zida iii zidnih povrsina.... _--tu t us 'Id.7) .=1 A.

Ako je izolacija pos tavlje na na spoljnoj stra ni zida. koji su potrebni za primenu jednacina 4.] ['C l (4. te se dllze odrLavajll zad ovo ljavajuce tempe ra ture unu la r zgrade.9. merodavne karakl e rislike poje dinih mate rijil la i koefici jenti prolaza.9) Za prai-ticnc-proracune. Izolacio na masa se moze ugraditi sa spoljne iii unutrasnje stra ne zid a. ocinos no loplola nap reza nja konstruktivnih ciemenata. Na slikama 4. sto je i cilj izolaeionog sloja. o nd a su te mpe ra ture mase zida nae. Ako se doda izolacija. Temperatumo po lje se me nja i u takvim uslovima manje su raz like te mpe ratura izmedu spoljnjeg vazdllha i spoljne povrsine zida. sto doprinos i manjoj po tre bnoj koliCini toplo te za grejanje. (bez sloja "iz") sa lIcrtanim rasporedo m te mpe ratura za ne ku od rede nll spoljnu i lInlitrasnju te mpc ratlinI.Todorovic PROJEKlOI-'ANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREIANJE Tempe ratura unutrasoje povrsinc zid a moze da se izracuna prema izrazu : (4.b i c prikazana Sll po lja tempe ratura kada je izolacioni sloj sa unutrasnje strane zida i za slueaj kad a je pos tavlje n 1I njegovoj sredini. od nosno izmedll lInlltrasnjeg vazd uha i odgova rajuce pov rsinc zida iii. tempera tura spoljasnje povrsine zida je od rede na pre mil : I" .= 1 i I e. U tako postavljenoj izolaciji glavna mas a zida je ko nce ntrisana pre ma lInlllrasnjem prostoru .2.511 B. Masa zida prema prostoriji ima vise te mpe rature. . drugim recima. U poglavlju 0 po trebnoj kolicini toplot e za grejanje na laze se tabe le sa te rmofizickim karakteristikama razlicitih mate rijala i merodavnim koefieijentima pre nosa toplote.4. iii kao s loj 1I njegovoj unulrasnjos ti. Na slici 4. 4. lInlltras nja povrSina zida ce imati visu a spoljna na u te mpe ratu ru u slucaju pos toja nj a izolacije. olpor prolazu toplote bi se povecao pa Sl: kroz zid transportovati manja ko licina toplote.1 . pre laza i provode nja to plote dati su tl tabe lama sledeceg poglavlja .I e' -+ 2:" "-R A uk au .l - I [1 15. TERMICKA IZOLACIJA ZIDOVA lzolacioni slojevi povecavaju otpor provode nju toplole kroz zidove pa sc smanjlljl: pro laz to plote kroz njihovu konstrukcijll. cime se sp recava pojava na prslin<l u zidovim<l. T ime se umanjujll dilal acije e leme nata fasade. s to je pn:dnos t ovakvog postav ljanja izolacije koja do lazi do izrazaja po prekidu grejanja.3. pa sc po prekidu grejanja akllmlilisann to plo ta 1I njoj post epe nn oslobada i pre nosi 1I prostoriju.8) Analogno prethodnom.2 prikaza na je ko nstrukcija jednog jednoslojnog zid a bez izolacije.

4. To povlaci mnoge nepovoljne poslcdiee: vecc gubitke toplote objekata. Zato projektna dokumentaeija gradevinskih objekata mora da sadRi ideo koji se odnosi na difuziju vodene pare. Pri tome.Znosti naziva sc difuzija vodene pare. 4. Kriseher je postavio model na osnovu koga se difuzija tretira kao kretanje vodene pare u mirnom vazduhu. DIFUZIJA VODENE PARE KROZ GRADEVINSKE KONSTRUKCIJE Od svi h mogllcih nacina Iransporta vlage kroz gradevinskt: ko nstrllkeije (absorpcija. On je definisao i faktor otpora difuziji P.4. nje nog kondenzovanja II slojcvima konstrukcijc. Tempera/lima polja II zidu bez iz~lacije (plllle !illijc) i sa izolacioT/im slojem spoljT/oj (a) . iz . kada Sll dve sredine u kontaktu. tv I. Mo lck uli vodenl: pare Ide da se ravnome rno raspodcle u prostoru II wim pravl:irna. TERMORIZICNE OSOBINE GRAflEVINSKlH OBJEKATA i z. U lIslovima ravnoteZe broj molekula koji prelazi iz jedne u drugu sredinu se izjcdnacava pa se llslaljena vla. ItIlIltraslljoj stralli <ida (b). dakle iz vlainije ka suvlj oj sredini. sve dok se ne llspostavi ravnotda. kao i II IIjegovoj IIIIIlJraSlljosti (c). posebno kroz zidovc zgrada II Kojima xc zimi odriava visa temperatura od spoljne.ija). od najveeeg lltieaja je difLU. a kao njena posJedica dolazi do prodora vlagc u zidove zgrada. ani tde da se krecll iz sredine veceg pareijalnog pritiska vodcnc pare ka sredini niZeg pritiska. tv 1. kapilarni cfekat .Znosl ne menja. i z. pa cak i na njihovim unutrasnjim stranama. razaranjc materijala.ija vod e ne pare.1 Proracun difuzije vodene pare Oifuzija vodene pare se odvija kroz vilZduh koji cini ispunu skeleta gradevinskog materijala. kao odnos protoka vodene pare kroz sloj mirnog vazduha i f1uksa kroz sloj iste debljine odrede- .-"'-1 0) Slika 4. nehigijenske llslove. pojavu neprijatnih mirisa. IllJ 4.2. Zbog svega toga se prilikom projektovanja zgrade mora izvrsiti i provera mogllcnosti kondenzaeijc vlage koja prod ire difuzijom i raspolozivim tehnickim sredstvima spreCiti njena pojava. O na ~e odvija ill materijalima koji Sll nehigroskopni i ncsposob ni za kapilarnu llsisava njl: vlage . difLU. Ovaj proccs Iranspo rta vodenc pare sa tendcn cijo m izjednacavanja vla.4.

12) gde je .te mpe ratura vode ne pare [K] . T .11. T()(!om.(obra titi painju da je za otpor propustljivos li pare korisce na oznaka R pa je zato gasna konstanta oznace na zvezdicom) p . -gas na konSlanla za vode nu paru [ kg·K J ] .10 uvedc izraz 4. x .. / s] . prc ma zako nu F ick-a defi nisa n je izrazo m: (4. 10) gde je: D .ko nce ntracija vod ene pare [kg / m 3 ] .koeficije nt difuzije vode ne pare kroz odrede ni malc rij al [m 2 C .spe cificna za pre mina vode ne pare [m3] kg R .TOVANJE POSTROf F. pri svim jedn ak im re leva nlnim usJovima. Na taj nacin je omoguce no da se svi z ako ni d ifuzijc vodene pare kroz vazdllh prime ne na po rozne -gradevinske malc rija lc .prava c di(uzije vod e ne pare [m] . Zbog m alih pritisaka pa ra se smalra idealnim gas om. Spccificni p ro lok vodc ne pa re.11) U iz razu (4.NJA ZA CENTRA L NO GREfA NJE nog malcrija la. pa je : ( 4. Fick-ov zakon dobija obJik: ( 4.ic' PROJEII. Ako se u jedn acinu 4.11) su prime njene sledeee oznake: v .parcija lni pritisak vode ne pare [Pa] . koja prod ire kroz ne ki ma lerijal difuz ijo m.60 B.

S obzirom na vdicinc pritisaka vodene pare. od nos no u praveu smanjenja pritiska.ICNE OSOBIN£ GRAD£VINSKlH 08J£K4TA 1l 61 = D R.o (4.. ..pa] .13) Kako je p< < PH.p) pa zakon Steffan-a prelazi u Fick-ov: g =-1l' - iJp at' ( 4.14) Negativan predznak ozna&wa da se difuzija uvek odvija u pravcu smanjenja grad ije nta k0ncentradje. T£R. Krisherov faktor otpo ra difuziji p.15) Rill = -a 1l 1ll .'T -k' oe f'" ICIJe nt propustljivosti vod e ne pare od rede nog materijala kg ] [ m's' Pa Speeificni prot o k vodene p<lre u proeesu difuzije definisan je i zakonom Steffan-a: g' __ D - Po . koji se koristi 1I proracunima difuzije vodene pare dcfinisan je kao odnos otpora difllziji nckog odredenog materijala Rm pre ma otporu vazdusnog sloja Rv iste debljine i pri istim relcvantnim uslovima . moze se smatrati da je f1uks vodene pare difuzijom kroz gradcvinskc demcnte dcfinisan Fiek-ovim zako nom pa se ovaj primenjllje u praksi.. koeficije nt propustljivosti materijala kroz koji prolazi para difuzijom u toku Is kroz kocku ivica 1m.. iJp [ kg ] Po-P at' m 2 ·s ( 4. otpor d'f I UZIJ! ' roz mateflJal ' [m 2 2 . s. kg Rv 1l m - = .s. vo d e ne pare k . pri razlici pritisaka na nasprarnnim stranama od IPa kg· m ] [ m 2 ·s· Pa 1l v-koeficijent propustljivosti pare u vazduhu [ kg ] m·s·Pa .a otpor d'r'" I UZIJI vo dene pare k 'roz vazduh 1lv [m pa] ~ . It gde je _ Rill R.S. to je Po-(Po .IfORl7.

2-9. ~ 8 10 15 21. lZabrane su vrednosti kojc se kod vceine autora pok.0 37 51 . 1£ POSTROJ£NJA ZA CENTRALNOGREJANJF.5-14 5. vlage " 15%" " 30% " 50% " " Sperploca Termoizolaciooi materijali Ploce od plute: .8 2.Ekspandirana pluta -' Zasrnoljena pluta Stiropor " " " 230 160 110 70 11 2 1. Tabcla 4.5 6.cement ploce: .' 16." 7.27 40-60 00 Staklena i mineralna vuna Poliuretan Peno staklo .8 9. beton Beton sa sljunkom Armirani beton Laki beton Z id od opeke Crep Gas i peno belon • Gips Vrste maltera: . .5-5.9 100 5-30 1.poduzni eemenlni Azbesl .5 5.presovane Drvo: Smreka 4% tei. - .62 B..5 23.c PROJ£KT'O ~ :A.0 11. ktor otporn diruziji vodcnc pore.2 30 4-8 6. G radcvinski matcrUal PeUar.2 9.5 15·50 40-100 80-210 130-370 1.17·1. Z a gradevinskc materijale faktor Olpora jc dat 11 tabeli 4..nepresovane .1.Tooorov.0 10. 8% Crvena bukva 10% tel.lapaju i kojc sc korisle za izraeunavanjc propuslljivosti Te...0 12.krecni . " .3-10 37·43 3. vlage "6% .1 F. .

15 mOl l3itu I11CIl-ka rlOIl 0. krecom/ 1.5 em S.5 em 2. a ulo rima l3itum cn-papir 0. (4.2 mm A1umin ij umska fo lija 0.f.pena Znpth'n i matcrijali Mo ll op rell Asfall Krovna lepc nka Flirumc ilska cmulzija sa vrucim bilum .0 85 3500 55 000-138 000 85000. TERMORIZ ICNE 050111.5 3. prema zo m Bitumcn po ellg!. Fo lije: PVC .Ivostruk i 1.8 mm Vrstc premaza Diofan: jednoslru ki 0.8 4.kaucuk lak polivinilhlo rid la k poliuretan lak ulja ni lak ulja ne boje Propustljivi premazi: /sa minera lima. 1-0.8 mOl no rmalan 0.1 [parka Ploce od lIlekog Iesanila 1.7111111 Fli lul11c llska spccijalna ha rlija "SOO" Krovna harlija. izrazom..108000 600 J 500 10000-25 000 10 000 80000 30000 65 000 700 000 6400 3 500 12000 200000 2U0-6OO0 670-5200 210-6250 70000-1 JO 000 25000-50000 13 000 20 000-27 000 9800-24000 180-2 15 .0 mm Vezivnc bojc Dcsperzione i em u Izione boje: l3ez ulja Sa uljem Lakovi: hlor. sa obc stralle bitum izimna 2 mm Tcr i bilumc nska krovna hartija sa predim l'regnir.111£ (. 15) u kome je: . tUlkalom.7 II 6.Ocm 10 em PV C .2 Transport vodene pare u stacionarnim uslovima Po f ick-ovo m zakonu protok vodene pare kroz neki zid se odreduje anaiogno jed- nodimenzio nainom lransportu topiote.8 200-400 7.05 111111 Vapo rex: sa bilume nom 0.RAD£VIN5K1H 08J£KA7:'1 6.04 111111 c.4. 4.fo lija 0.

f3e .koeficijent prelaza vode ne pare sa unutrasnje g vazduha na unutrasnju povrsinu pregrade.otpor provo d enJu ' vo dene pare dl'fuz" ' Zl'd a =IJom "roz SI oJ nj [m2 . p. zid iii membranu de finisan je koe ficije nt prolaza vodene pare KD • analogno prolazu toplote.15 i 4.1 +6 {Ju i 1tj f3e ( 4.ukupna ko licina vodene pare pre nete difuzijom [kg].koeficijent pro laza vodene pare [ 2 kg ]. KD .povrsina date p~egrade [m 2 ] . Todaro..-it PROJEKfOVANJE POSTROJENJA Zr1 CENTRALNO GREIANJE G .4.pa] . ]_ R di OJ . Pu . odnosno sa spoljasnje povrSine pregrade na spoljasnji vazduh [ m2 kg ·s· Pa • I.16) kroz neku pregradu. sledeCim izrazorn: 1 " 0' + .vre me odvijanja difuzije vode ne pare [s 1 Pri tome mozc' se de finisati i specificni protok vodene pare.16) 4. odnosno spo ljnjc m i lInlltrasnje m vazdllhll kada je 1I 1I pitanjll spoljni zid [Pa J r ..1 .s. m ·s·Pa F . s obzirom na G g= ./ B.[kg] F ·r m 2 ·s kao : (4.parcijalni pritisci vodene pare sa obe stra ne pregrade.3 Koeficijent prolaza vodene pare difuzijom Za di(uziju vodene pare (4._.17) u kome je: f3. kg .6.

S) [kg / m (4. ( _ ) _ 1 .'T Pu Pu. TF:RMORIZICNE OSOIllNE GR4EJEVINSKlH OBJ£ KA TA 6J 0.konvektivna difuzija Pri difllZiji vo ~ lcne pnrc kroz zid.koncenlracija vodl:l'le pllre u vazduhu daleko od zida i u granicnom SIOjll .( _ ) [ kg ] R. . Uz koriseenje jednacine stanja idealnog gasa C = Ci izraz: Rd·T f' iz (4. Cu. sasloji iz I ri osnovne pojave: a) prclaza vodenc pan. sa unulrasnjeg vazdllha na lInlllrasnju povrsinll.4. 1l. m · s·Pa Kao slo Sl: vidi iz izraza (4. Predslavlja st: jednaCinom: gIl 2 .dcbljina sloja Iml ..18) se dobija slede- gil = {3.J m 2 . -kodicije nl pa roprovodljivoS li datog sloja [ kg ] .. s] = (1. O na SL' javlja kao pre 'HZ mase vodene pare iz vazduha na povrsinll zida odnosno sa povrsine zida na vazdllh.s (4.4 Prelaz vodene pare . ' '(C" .2· s kg Pa ]. analogno prolazu tnpln tc. 4. po analngiji sa prelazom loplole.koeficijent prelaza vodene pare sa uftulrasnjeg vazduha na unutrasnju povrSinu zida [ 1.17) prolaz vodcne pare difllzijom kroz zid se .4.. uvodi se konvektivna difuzija.. . b) provodenja vodcnc pare kroz slojeve pregradc.19) gde je: (111 .18) u kojoj je: flIt' .' [kg] zida mJ .. .s .~ -Iu p" PU.CII.. c) prclaza vodene pare sa spoljasnje povrsine pregrade na spoljasnji vazdllh sa dmge sl rane zida .koeficijent pre laza mase [ ~l ] C. Osnovni uzrok konveklivne difuzije je rl1zlika koncentraeija vodne pare u vazduhll i u granicnom sloju zida.

tocficijcnl prel37.21 ) n tome jc: a ...20) gde jc: Pc .pan:ijalni priLisal..tocficijent difuzijc vodenc pare u vazdubu [ W ] m·K D r ... p·Cp .JIVOSIl - [m2] s . a= 1 . =~ .kocficijcnl difuzije vodcne pare u vazrluhu [ ~2] L. p"" ..Lcwis-ov broj toji Dr sc primenjuje za boo Imji slueaj islovremenog pre- nosa toplote i rnase.3 loplote (bc--L zral:cnja) pn postojanju prelaza mase A .tocficijcnt prelaza vodcoc pare sa spoljasnjc povrSine na spoljasnji vazduh Prilitom izraeunavanja tocfJcijcnta prelaza vodenc pare moie sc tonslili NusseltLewis-ova leorija 0 relaciji prenosa loplote i vlage toje je definisana izrazom: a A (.l. ficj' ___ 11_ • !)Cnl lop10toe pn .p~ .oc . Odavde sc maZe dobiti izraz Z3 izraConavanje fJ tao: ..u ..: vodeoc pare u unutraSnjem vazdubu na udaljenju od zida i u granienom sloju 7jda IPa 1· Analogno sc definiSc i prelaz vodcoc pare sa spoljasnje povrliine pregrade na spoIjaSnji vazdub: (4..

4.11 {Jr . Rdi = ' .... R~ gils na ko n~ lan l a za vodenu paru .KATA 61 pa sc dobija 1 al'. .. T£RMORI Z /CW/o' OSOIJINE GRADEVINSKIII OBJF. Trebil na pomenuli dil sc koe fi eije nti pre lazn vode ne pilre {Jc od nos no fl . 16 i 4.... zav isi i od o tpornos ti mate rijala na prnpuslanjc vlage. .22) ". . - koe[icije nt provode nja pare "i" sloja [ m ' s· Pa kg 4.6 Koeficijenti provodenja vodene pare Keo[icijent provodc nja vode ne pare nekog materijala. po a nalogiji sa zav is nos~ll lop lo lnog fluksa od toplo tne p rovod ljivos ti malerija la. M edlltim.. ne llzimaju u o bzir pri proracunll f1uk sa vodene pare kao velicina vrlo niskog reda . Provode nje vlage kroz viseslojni mal e rijal. ..4.... CP.. ' .-I. koji odgovara koeficije ntu provodenja kod pre nosa toplote. .. sa jedne i sa dru ge stranc zida.. definisan je u jednacini 4.olpor dlhlZl)l vodenc pa re kroz 510 ) "I" lr i s· Pa [m' 2kg ] ]. .7" tI e .... ..parcija lni pritisci vodcne pare u vazduhu sa obc stram: zid a [Pal.. . .koe fi eijc nl loplol ne provodljivosli... 11 proracunima koji slcde u ovo m poglavlju o ni su o buhv a~c ni .. P. slo je vee o buhvace no izrilzo m Zit prolaz vlage (4. lr.12 kao: . c5 .konduktivna difuzija Fluks vod e ne pare kroz pregradu osim od raz like parcijalnih pritisaka vode ne pare II vazollhll . ·0" Ov ( 4.4. -P. = R' . ...24) u kojoj je : P. P <.. gllsti na i speeificna toplOlil gde Sll A vazdllha nil ilpsolutnim le mpe rillurama Tc i 7..c: fl•. IRdi i ( 4..5 Provodenje vodene pare . i C pr.. 17) je ddinisano jednacinom: g= P.1 ( A.II A. . 11 ).

gas n<l ko nsta nl a za vode nu pa ru oznace n<l zvezdicom) J ] Uos jed no m se skreec p<Iinja da je i za o lpo r pro puslljivosti pa re korisce na ozna ka sa R. a kako je R"..:::::r:::lC m o sledi iz (4. pa izraz (4. R. kao merodavna temperatura T u jednacinalTh1 (4.te mpe ra tura pri kojoj se odvij<l difuzija [K] . = D R.26) usvaja se srednja vrednost temperature sa abe strane zida: .26) U gomjim izrazima indeksi "mn oznaeavaju materijal kroz koji se vcli difuzija vodene pare.68 B.25) postaje lC 1/1 = --R-"-'-T}l' d' D" (4. T III (4. 12): It=-- D. R. Odnos o lpora provode nj<l vode nc pa re ne kog ma te rij<lla pre m<l provodc nju vazdllha jc pozna la ve licina pre ko odnosa fakt ora otpora difuziji It. pa je gasna ko nstanta T .25) gde je: Dm . D".kodicije nt difllz ije v~dene pare kroz mate rija l [ ~ [ kg·K 2 ]. Pri difuziji vodene pare kroz zid koji razdvaja prostore razlicitih te mperatura./ . Todoro1'ic PROJ£ KTO VANJE POSTROJ5NJA' ZA C£NTRALNO G REJA NJ£ 7C ".. It = R". . "c!" se odnosi na vodenu paru a "1''' na vazduh.25) i (4.

. Korisleci izmz (4.f.1 . 1I llblikll: ??6 .29) ./(.+ 2:-' + fi" i= 1 7t i f3u p" . (7' D =~ . na prime r.'-'---'.3).+ {J" odaklc se dobijil: 1 2: -' +-. prolok vlage kroz cclu debljinu zida a gu j kroz bilo koji sloj.() O a hi Sl: odrcdi o kocfi cijt: nt provode nja pa re prc ma jedn ill:ini (4.:n 0 u [1 (-1. /I 15 ."' v PH 273 )UI [~ 2 ] s ( 4.=1 . Proraclini Sll bazirani na konstanlnim te mpcralurama odnosno priliscima sa obc stranc gradevinskog c leme nta iz ccga proizilazi dil je ukllpni prnlnz vodcnc pare kroz cl"lu konstrukciju jcdnak protoku kroz svaki od njeni h slojeva: (4. {3" j= l 7C j "0 · 1 -~ + 2:!i {J" j = l:n j i . Pri lome cc doCi do ko nd e nzacije u slojcvima II Kojima jc p<trcijalni pritisilk vlldcne pare vcCi od priliska zasicl:nja na lc peraluri koja je u islom 510ju lIspostavljcna.""ORI Z l r . vodcna para prodirc od lilcaka sa vi!i im pre mn tackama sa ni~ im parcijalnim pritiscimil vodene pilre. ~ i5 j ] l ' -{J + L.Pi . "_ _ _ p" . 4.2-1) za provodcnje.I 7:·1 (. prethodnll izrilcllnavaju vre dnllsti tcmpcrailira i oba pritiska .28) _---'I'-'~. ZiltO se za spllljne zidove .. od slrane zida u koju ulazi vlaga do nekc ravni ''j'' u Snrftllj konstrllkciji zida (slika 4.17) za difllZijll vodenc pare kao i (4.27) gde je gU t.16) i (4. (4. TI-:R. U 1I5poslavijenom polju pritisilkil 1I zidll. kao karaktcrislicnc ckmente za difllzijll vodene pare.28) Pil i+1 - _ p" . sledi (4. 26) ko ris ti sc vise obrilzacil od koji b se najcdicc prime njuju Schrime r-ov.V/:: OSOIJI I: G R4D£VINSKIII OB! F.P-. U gornjim izrazima parcijalni pritisci vlldene pare 1I llnlltrasnjcm i spoljnem vazduhu se izraclInavajll iz njihovih relativnih vlainosti i pritiska z<tsieenja vodene pare na odgovarajuCim temperatura rna: .5 PRITISCI VODENE PARE U GRADEVINSKOJ KONSTRUKCIJI Oiruzija vodl:nl: pare kroz ncki grildevinski clement zavisi od otpora miltnijala prolazu vlage.27) II kome jl: PH-hilro metilrski prilisak vazduha l Pa J.P. koji jc merodavan za IIspostavljnnjc vclicinil parcijalnih pritisab vod e ne pare u matcrijalu .

prema udaljenju uoeenog sloja.70 nTnduIYJl'ic' f'f?OJD<. pritisak zasieenja nije lineamo zavisna fllnkcija dcbljine sloja vee je parabolicna funkcija (slika 4. i prilisak vodene pare u vilZduhll. a pritisak zasicenja vazduha ra slc od PI na P2. U takvom predstavljanju je i promena pritiska . i u oba slucaja promena pritiska je lineama hmkcija. i 2. entalpije II.adrbj vlagc Sl. Pritisci z<lsiccnja se mogu oeitavati direk tno sa dijagrama iii koristiti podaci dati 1I Tabcli 4. To se moze uciniti i zavisno od otpora difuziji.30 ) Na slici 4. Sa porastom temperature ad tacke 1 na 2.-1 C£I'. Molijerov dijagram.5).. Medutim. tzv.1T za visno od tempe rature vazd uha. onda se u dijagramu moze zapaziti da zavisi od s'lclrhja vlage (taeke I i 2).. pomocu dijagrama Glassa (slika 4.4). koji dajl: zavis nost tl:mpl:ra'd re. stirn sto je sadIiaj pare od znaeaja za vrednost relativnl: vlaznos li. relativne vlaznosti su 60% i 40%). Zato se preponlcnjl' graficko prikazivanje promene pritisaka 1I konstrukciji u zavisnosti od otpora difllziji. X[g/kg] . relativnc i apolutnc vlalnosti cp i x i pritisaka vode ne pare 1I vazdllhll. sadIiaj vod cnc pare Xli stanju zas iec nja sc poveolVa (taeke I" i 2").3 prikazan je dijagram za vlazan vazduh.aj vlage razlieit e su re lativne vlaZnosti pri razlieitim temperaturarna (za taeke 1. Kada je 1I pitanjll parcija lr. Z a isti sad rl. kada su otpori difuziji vodene pare veliki. 4. h[ kJlkg I t [OC ] 60 t:=s~~r. obicno od spoljne strane zida.TO I~-1NJF POSTROJ£NJr1 2.3 Molijcrov II-x dijagram za VILzZWI vazdl/II Grafieko predstavljanje pareijalnog pritiska se vrsi slicno temperaturskom poljn.rI'RALNOGREfANJE f ' .=\==:7\==::=:=:~ 125 h = 1'((0 kJlkg 10 60 o -10 10 20 30 40 pritiaak vodene pare Po 40 20 0 u[mbar] "'x.

koja ima otpore difuziji vodene pare dalcko vete od drugih slojcva.. T£RAfORIZltN£ OSOBIN£ GR4DEVI. slO uprosclIJe a nalizu. .j 71 zasicc nja vodcne pare kroz sloj odrcdenog malcrijala prava linijil. umcsto Rdi . 4.\'SKJII 08J£KAT. Sf.$" Pc" 1/13. p" [Pa l Pu " Pe" 5 [m] Sf. Sloga ih je ne mogute zajedno prikazati na apcisi. ako u sastavu gradevinske konstrukcije egzislira parna barijera.4 Dijagram pritiska zasiccllja vodcllc parc visesfojllc grudcvillskc komtmkcijc p [PaJ P. pa se u ovakvim slueajcvima na apcisli. 4.4. Pu . nanose debljine tih sJojeva o. dozvo ljavajuCi da se racun sprovodi sil mo za granicnc povrs im: izmedu sloJcva .5 Glasser-ov dijagram pritiska ZQ.ricellja vodelle pare /I gradevillSkoj kOllstmkciji Treba napomcnuti da GJasser-ovi dijagrami postaju nepogodni za prikazivanje difuzije vodene pare.

502 5.412 1.(. I.400 ).579 .1.212 1.73 I ·1.806 1.O 3.5J 5 .81.313 2. 0.2(.577 1.170 3.7 I (.7 O.622 4.15(.019 .'154 0.MU .Jjo 1.9 (DC) 0.)6(.2('.908 5.277 1.981 0.5 1..1'}4'J 1.7Q9 0..')3(.671 .S'JR 1.1 .201 4.595 1.8(06 0.692 5.667 0. 17~ 1.J~4 /.0 0.OJ I 4.'171 2. 2.780 .657 - 1. POSTROJENJA ZA CENTR4LNO GIlliIANJE Tubela 4.768 0.065 0.1 0..UQ ~.09'1 1.115 J .716 0.21} I 0.!IS'I 2.227 1.374 1.151 2. 1.97.3~9 5.72 13.IlS6 /.40.925 I 1.8 1.Q48 O.008 0.1 .1.058 0.'I.M6H :::(:: I 3. I X 1.(.C.072 1. IO '.2 0.760 1.410 2.894 1.1 .7<)4 I .700 4.O~5 24 2.988 1.930 2.262 ).I<I'J 1.74 1 0.) 0.704 I.6 I I 2.8 I.478 5.220 1. 1.'odcnc pare r I Temper" I Ufa Prili ~ ak l.146 J. O.121 3.98.1 1 30 29 28 27 4.Oryry J.1.1 4. .9 10 /. 5.7)5 4.(1 :!f) 1.05 I ).:!7 2•.54) 4. I'rilisak zasicenju .901 0.72(.102 1.1 I 3.. (.935 0.02R 5.1 . 149 2. 2)6 1.109 2.727 5.286 1.5:!6 1.6 1. I I 1.5).050 0. 102 1.1.Q22 0.6 2. 17~ 4.11 (' u klJa 0.3'. 50.R4:! 2 .(..6% .890 3..'117 4 .1) I I 3..029 0.518 4.R84 1.164 1.7JX 1.5. JI)6 2..·.2S:! 1.75~ 2 0.ui~cl1ja vIJ~cm: 1' . 5 4 3 0.965 2.140 3.0 5.488 J.HOO ).075 2 .440 4.755 4.001 0.527 3 .0.54.050 ! 1.92~ 9 /.14.85J 1.OH7 4.'! 2J I J..10X 5.5(.X90 0.458 1.136 0 .M77 2.:Y.70 !.8(.6 0.1).5·17 2.mm 1.O37 0 .780 0.9901 0.836 0.415 4.044 0.4JO 1. 3. K 2.15 34 ).1 4 .147 1.40 1.844 5.Todorol'ic PHOJEKTO I·:.742 2.5 (1.725 1.194 1. .3(.96 I 1/)99 2.455 2 •.210 2.202 1. 0 .7 2.44 1 2.09J 2.80') 2.361> 4.~ 5.1.912 J.517 2 .872 0.974 0. I R(.70') !.oJ(.\ 5.15 4.64 7 4.115 4.1 0.877 1..J90 4.R7R 0.2(1 2..(.'!i 4.2J.913 2.758 1).057 4 .1 1(.(·07 4.825 0 .'1. I R{~ J.808 O.1'1 1.24.17R 1.785 0.H 0.ms I.721 0.$O2 21 20 19 18 17 110 15 14 2.267 4.420 ~ •.7'18 5.104 1.(o4M 2(0 ~$ J.772 1.(. 1(.294 2.66 1 I IJ J2 II - 1.710.23 I 4.685 un 1.170 5.289 5. . 3.1 5.001 4.194 ).03'.1 UI2 1.I 1557 1.357 1.205 3.(. 0.074 2.\.OJJ J. 3. 1..055 2.947 2.811 5.14 .(.726 I.595 2.%R 1. I .477 I. 1.909 0.830 0.897 0.:1 4.901 1.4'17 1.7.499 5.340 4.681 0.11.5R(.650 1.1 1}5 2.0~9 2.1.4.294 1.R03 4.9)(.676 I.7% 0. 1.18 2.'132 3. 4.69(.7 JoI 3.774 0.4 0 .1 2.1)7'1 2.848 0.140 1.1 55 2.11 .916 0.~ 8 7 I.320 5.1)59 3.'16 1 0 .17 1... 14) 3:! .4X(1 4.J93 1.701 .4:\ ~ .440 1..8(>0 0.1 2 .') IJ 1.82') 1.758 . 122 3.932 3.169 ::!..672 1.(I.0')4 1.1') 5.H26 .006 .94 J 1.775 2..565 .705 0.780 5.42 1 I.2M3 3.17 I.54(.7(.179 2.016 0.463 1.S'" 1.659 :!.790 0.5 1.1 ~2 3. ' ..753 2.022 0.21 \(. 129 2.111 2.49:1 5.XJ5 4 •.588 1.8-ll.690 .854 0.177 .r.5 17 1.841 0.1~~ 2.71 II I.301 .I 17 1.75 2.tNJI:. ('~4 5 .52<) 5.85'1 2.1 5 .244 1.251 2.lJX 1.1.1J7 2.823 .782 1.!IjJ 3.590 5.XI7 1.2(00 4.12.74(.1.568 .73 4.142 1.06) 1.6('1 0._ ---- I 0.311 1.871> 5.1HO J.DO 2.8 18 0.001 :!. 79 I 3 .1.7:12 0.075 .1 2.

114 0 .1.'11.1 0.H5 OA. nece doCi do kondenzacije vlage jer je u svim slojevima parcijalni pritisak ispod pritiska zasieenja.17 O"l()<) 0. 12 1 0.557 0 .1 0.on 4.1 12 0. IKI O.169 0 . 10.(04 7 0.1l5 0 .1.1 :!7 -17 .I(') 0.3.111 0. 14.217 O.117 0.1(.10'1 O.1.157 0. 207 0 .h24 0." 0.20 o. I ~.1'1 (. 200 0.107 0. S~7 0.099 O.)(.23 I 0. 119 0 .6) i konstatuje da sc linije njihove promcne nigde ne seku.271 0 .17~ I 'U. 120 0.8 0. O.112 0 . O~5 . 10& 0.n O.173 0.184 o .185 0.5 5'] 0. 171 0.11 6 0.209 0.J47 0.65 2 OJ(. onda mo~e nastupiti kondenzovanje vodene pare u jednoj ravni.0'15 0. 0..(01 0 0.(.397 0.332 OJ04 O.404 0.128 0.1 00 0.18. 1 Uporedivanje toka parcijalnog pritiska i pritiska zasicenja Kada sc u dijagramu za neku gradcvinsku konstrukciju ucrtaju tokovi parcijalnog pritiska i pritiska zasicenja vodene pare (slika 4..267 0.)17 0. 1().176 I).1 1.17 O. 101 0 .~().2 ~3 U.lll.I 0.\ 0.8 0.211 O .252 0.21)(\ 0.221 U :~O 0.6 .391 0. onda u uslovima za koje je vrsena provcra.145 0.105(1 O.1 0.500 0.384 0 .209 O.225 0.244 O. TERMORIZ/(:NE OSOBINE G RADEJ'TNSKlH OBi EK4TA 73 .I .11 1' 0.105 O .20 O.J2J 0. 241 0 .288 0']88 0.28.115 0.115 0. 1).7 0 .1.0 0 . I9M O.2H O .II U.115 0. 189 0.) 0:1 96 ().17 0 .1 0.W 0 .1~8 I 0.) 8 1 0 .147 0 ..1 .4(10 0.273 0 .1 23 0.572 U_125 0 . tzv ravni kondenzacije iii citavoj zoni konstrukcije .205 O .I.2'1? -9 .1) I 0 .(. 285 0.320 0 .15 0.~ 56 -4 .1 0. I '/'-) 0.1 0.408 0. SR I 0 5 35 0.7 i 4.6.2 -.329 0.1 <i5 0.175 0 .IM) 1).5 1. 155 0.141' 0 . 153 -14 .127 0.511 O.U96 0. 2(01 0.4(04 0.lH I 0.429 0.136 0.44U 0. Ako bi bilo obmuto.175 O..452 0.5% OJ.\ 0.15 1 0.307 0.S 16 O.10 .4RR 0. 0.)71 Or l40 0.In -I~ 0.240 O.O~N 0 .:40 0.4.1(· 0.237 0.2(1 0 0.25 I 0.15 .11 . S~ 0.)77 O.401 0.643 0. re.5 08 0.4 1~ U.(. 114 0.215 0.)61 0.5 0 .00 0.8).129 0.).21J 0.1 0.230 0..101 0.352 0.)44 0 .1 O.248 0.472 0.1(. .561 0.5 '1~ O.3 7(.141 0 .484 O.53Y o.)I} 0 .5.8 0. I ~I 0.5 0. 10 0.]') 5 0.291 0 .12 0.I I O.7 -12 -13 (..54R O.5 0.nl O.4oJ4 0.448 U.1 0. 0.<11.1 " 0 .12 5 0 . 148 0. 137 0.177 O.412 0.1C.4KO .5 -6 -7 -8 0.(.13 O .zoni kondenzacije(slike 4. D.1f.)(.235 0 .OS 0. 152 O.5 Q.356 0.105 O.17(.I . 144 0.IM 0.34Y 0.492 0.359 0 .11 (.227 0.1.101 0.415 0.425 0.255 0.2D O.

--------------.4NJE POSfROJENJA 2. 4.• loj 3 . Todoro"ii: PROJEKroV. ----p.7 Polje priJiska vodene ptJFe u swfuju kondenzacije II ravlli .. SI..2----~-----R-d~ 1 --~~~I~/P.-- ---. SI.• 1oj 3 . r I R d. . ' -- K p..- .s loj 2 .--~~---R-.. loj 2 .• luj prili s ak z as icc nj a ········ 1 ·· I ".---------' - r . ".yr_----R-. 4.6 Polje priliska vodellc pare gradevillske kOlLumkcijc bez kO/ldcllzacije vodef/c pare 1.-. I p..8. .------------.------------. pare ija Irli"" .--------------.1 CENTRA LNO G REJANJE I . ' \' \ ..--------------.s loj --.--'" prili sa k v o denc pare r' .--------------- 1_1_~_ • .

-....8.-- -.PKI +2:-' Pu i= I 7C ..PKl g. Na jednu stranu zida dospeva vodena para u kolicini: _ PIt . _ - .-r--------------.---. i I I Pc Rd.-----------..s 10 j 3. kitll u tackama K1 i K2 na sliei 4.---.. 1 KI o.----.. nije medllsobno jednak. Pu - P k1 - ------- ----.. Kada linija pritiska zasieenja preseea liniju parcijalnog pritiska vodene pa re.-.----------------._.4. SI 4.. Kolicina vlage koja je kondenzovana 1I zidu izraclInava se kao njihova razlika .-. kg ] [ m 2 ·s (4.-.__ ______ __ _ " Pc .\·ka vodelle pare sa kOlldellzacijom II "zolli" 4.. Zbog pojave kondenzacije. TERMORlZI(NE 05081 E GRAFJEVINSKlII OBIEKATA 75 t l .8 Polje priti.- K1 ~ K2 -..31 ) Sa druge strane zid napuSta: .- .1 Rd 3 . onda postoji kondenzaeija u zidu izmedu ravni Kojima pripadaju pomcnllte tacke.-.-.. protok votlene pare koji se na jednoj strani prenosi na zid a na drugoj iz njega na vazdllh.--..---. -./ R tiki PIt .6 DIFUZIJA VODENE PARE PRI KONDENZACIJI U ZONI I RA VNI ZIDA.s loj 2..s]oj -. -- ...

pritisak zas ice nj a vodene P<1[C na ravni koja de li unlltrasnji slIvi deo zidil od zone kond e nzacije [Pal . pa u jednacinama 4. SPll- P" Kl - pritisak zasicenja vode ne pare na ravni koja deli zonu kondenzacije od Ijasnjeg. kg Kolicina kond e nzovane vodene pare koja ostaje lInutar zida data je izrazom: kg ] [ m 2 ·s Ukupna kolicina kondenzovane vode ne pare u toku jednog dana je: gkoll . proracun kondenzovane vodene pare se vrsi na isti nacin stirn sto se umesto sloja-zone kondcnzacije ovde javlja sarno jedna ravan. s· pa] [ kg . opeke. onaj koji se odnosi na tu ravan.32 treba izvrSiti korekciju: PKi pIQ =PK Primer 1. pa] . ( 4.32) U go rnjim izrazima su ko risce nc sledeCc ozna ke : P "k l . Merodavni pritisak zasieenja je sa "obe strane" ravni isti.76 B. Deblji- . U slucaju kond e nzaeije u ravni zida.33) ·24·d (4.s . suvog dela zida [Pal. I?dk2 - otpor difuziji vod c ne pare slojeva gradevinske konstntkcije izmedu krajnje ravni kond e nzacije K2 i spoljne strane zida m2 [ .z. polje parcijalnih pritisaka i pritisaka zasieenja za spoljni zid koji se sastoji od slojeva krecnog maltera. za posmatrano vremensko razdoblje. =gkoll. Tm/orrJ"ic PROJ EKrO I ~·1 NJ E POSTROJENJA ZA CENTRALNO GRFJA NJE kg ] [ m 2 ·s ( 4.34) gdc je d .31 i 4. ReZlllta te predstaviti zavisno od olpora difuziji u Glasserovom dijagramu. I?tik l - otpor difuz iji vod e ne pa re slojeva zida izmedu unutrasnjeg vazdllha i ravni pojave konde nzeije Kl m2 . plute i cementnog maltera.ukupno trajanje pojave difllzije vodene pare u danima. Izracunati temperaturno polje.

81 0.=O.+. V u prvoj koloni. [~] . provo C o.. I 1 a.111.. pa rc fI 0.+.11 F izickc osobine zadlltog z ida Malc rijal krceni mailer opeka dcbljina «5 [mJ koeficijCI11 IOpl.57 O.'+ Ai Tempe rature u karakteristicnim slojevima Sll racunate pre ma obraseu (4..02 f"klor olpora dU'uziji vod .O~2 I.7): Temperature kao i pritisci izracunavani su za unlltrasnju stranu zida.Il.205 p.02 1 . Koeficijent prelaza mase vlage sa unutrasnjeg vazduha na povrsinu zida je izraclinat prema izrazu 4.+.+2: .= 1005 C.). provod. it spoljni i unlltrasnji uslovi SlI: te mpe rature 0 °C i 20°C a rehllivne vlainosti 80% od nos no 60%.26): . = 462 J I kg' K .22 za koji su bili neophodni poqaci 0 fizickim osobinama vazduha koji Sli navcde ni lItabe li 4... T£RlvfORlZICN£ OS081N£ G RAD£VINSKlH OBJEKATA 77 ne slojeva su dat e u Tabcli 4..70 qllk = 1 a ll 4 () . za slojeve na svakih 8 em u masi zida od eiglt:.81 0.51 0.1.0259 A.042 1..293 Specif. TubelH 4.04 0. lzracunate temperature su prikazane u Tabeli 4.8 10. II (druga kolona u Tabeli 4.02 plula CCll1c nll1i maltcr 0.24 0. A rW/mK] 0. Tahcla 4. a na osnovu njih su odredeni i pritisei zasiee nja vodene pare pre ma Tabcli 4.=O.+ 8 0. u slojevima plut e na dodirnim povrsinama sa susednim slojevima. IOpl. kao i u ravnima gde su dcbljint:: plllt e lcm i 2em.+ .4.20• C 1 . ravan dodira krecnog malte ra i eigle.0 16.04 0.111 Osohinc "lIz!lllha Tcmpera lura f°C] lu...V) Z a odrcdivanje ve!iCina pareijalnog pritiska vodenc pare u ovom primeru su racllnati koefieijcnti konveklivnog prenosa vlage iako se ovi mogu u prakticnim proracllnima zanemariti.5 [zraclInavanje te mperaturskog polja je bazirano na toplotnom fluk su kroz eelu debljinu zida a prt: ma obraseu (4. top lola [J/kgKI Koefi..=l. ukljllcujuCi i otpor prolazu toplote uz koe fiei je nte za pre laz to plo te pre ma Tabeli 5.0 6.24 0.0244 Gasna konstanta za vodenu paru je: R.1: 20-0 1 0. =1005 [W/mKl A.4 9.Q2 0.1.~ 25 12..=OOC Gustina Iks:/m31 Pu. pa je kocficijent difuzije vodene pare u vazduhu prema izrazll ( ~.

10' [ kg ] rrt ·s· p-" 2.105 273 s gde je: T=T. 10.0244 1. ( 283 )1 .10 )3=18. 10. 11 2.81 =2.8441 . 11 1.( 0. Koeficijenti difuzione propustljivosti vodene pare za zadati zid su izraclInati prerna (4. Todorovic PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA CENTR4LNO GREJANJE D.118 .0259 ) 3 =52 .712 .( 0.11 1.412.10" -162·293 0.105 1 8 O tpori prelazll vodene pare na unlltrasnjll povrsinu i sa spoljasnje povrsine zida iznose : 1 7 Rdu =-=189'10 (3 .55 .pa] kg 2 Tabela 4. Iz jednacine (4. 2:j 1 .412.412 .0259 5 .26) i dati u Tabeli 4.412. [rn .8 5 1. 10.81 = P/j 273 2.02M 5 .2. 10. 1005 . 10.1V Koeficijcoti diCnzije 1C Materijal Krecni malter Oznaka [kg/msPa J 2.26 . Otpon difuziji vodenc pare kroz slojeve zida se izraclInavaju analogno otporirna provodenju toplote. 11 1C Opeka Pluta Cementni malter .5 [rn2] 1.205 .10O.049 .293. 2.73 B. 10.=I 1C . m2 ' 5' pa] [ " kg R ile = _1_ = 5. • = 2. 2.l o.26 ( Tm ) 1. Ovi otpori se ne mogu prikazati u Glasser-ovorn dijagramll jer se radi 0 velicinarna mnogo niZeg reda prema otporirna konduktivne difuzije vodene pare.+T" m 2 Od ~ vd e 293 + 273 2 283 [K] se dobija: 1 (3 = 8 .1V.28) sledi izraz: 1 Rdj =-+ f31.10 6 fl.1005.412.s .

11'J"69· Itl" ').:1..2 p" fle=rpc Pc =0.707 0. 5 633 Git l. pritisci zasiccnja. 7 13 ·I O 1.O C)1') ·IO IO lu 1.201 36..18 05=0.02 oJ= O.:1:2 'I'"lja 18.28 01=0. U dllk 1402. 6..60 · 2337=1402.80' 6 11 =488.U~).2" 6. 1 1477.26 06=0.0 2075 1855.28) i dati u Tabe li 4. IlS. IIi R ( 4.= l1. 322 14.488. otpori difuziji i parcijalnii prilisci za zid iz primcra I.~ 5 9R2.R 6.1O 0..3S!l15 ' 10 DSOS· In 10 Jl ll'a! 1·102.2 .7 n.ijalnih pritisaka i pritisilka zasiccnja vidi sc dil su parcija lni uvck manji. Tabcla 4.3808· 10 +10 U grafickom prikazivanju pritisaka vodenc pan.p.9). 1 16.543 12.. T£RAfORfZ1CN£ OSOB1N£ GRAf)£V1NSKIff OBJ£KATA 79 II na osnovu kog~ su izracllnati parcija lni priti5ci.=0.XO .:'17 i)07.] [m! unulra fl oC[ ~O 0 1=0 O 2 =0.V.8')' Itl' 9.) 0 fJ [pa! 2337 2115 .C)" ') · lO S 3.3 1655 .'J+lS · I()" 6.20 1.pa] kg a pa rcijalni pritisci vodenc pare sa obc strane zida 511: PII=rpll PII =0.. s.29 '~s = 0.8 1.51l ·189. 12 750.1Y. Prema istoj tabe li ukupni otpor jc : m2 [ kriljnjoj kolo- .1.726 3. 6 .p.8 Pa Parcijalni pritisci u pojedinim slojcvima su racunati prema izrazu (4. te da u zadatom zidu neee doei dn knntlenzacijc (slika . 111 10 10 I. 30 n .4 18.1l""54· to" I.. 4.38 1 1 " 1.a · ju fluks vlagc je: gllk = PII .V.() 9.~.28): PII . 1.VTcmpcmtnrc.9 796.0 Ud[mL's'Palkg! 1. cije su vrt'dnos ti date ni T abe le 4. knriscenL' 511 dvL' apsci'L': jl'dlHl sa olporima difuziji i druga apcisa sa odstojanjim'l slojcva otl unutrasnjc stranc zitla (sl. U tom ~Iu'. R'fllk Pi = PII - .41 67C). 1() . s loj zid. Uporcdivanjem pan.

.. 2 em . . .c PNOJl=:J<.. I t. I ...kreau malter 4em-pluta 24 em. .8 0 0 I 02 50 100 I I 140 I 32 R. .. j ZA CI::NTr&1LNOGR£JANJE t ~ = 20 15 .. .TO I·:' I NJ£ POST ROJ£NJ.. 2000 . .. ..mplja opeta P.cementni malter .- 5 -- o 0 ...-. ." = 2337 . .9 Raspodela temperaJllre i pritisaka :zidll iz primera J. .(NsIkgx1lJ') ~ 10 18 262830 /l l) (em) Stika 4. p (Fa) P.2 1000 \ \ \ \ \ \ \ P: =610 SOO 2 em .. . '" 488. . .. ..SO IJ.Tor/mw'. I I I . ISOO P.. I I I .flO . \ \ = 1402..-o I I I 50 100 140 R.

Izracunati lemperalurnll poljc u vikslojnom zidu. olpori diruziji i parcijalni pritisci i prcdslavlje ni u Tabcli ~ . 5. I~.~I Primer 2. tempcriltursko polje jc izmenjeno. Temperillu rc su racunate prcma obrasclI ~. odl'osno otpori prelazu mase vod e ne pare. Koefieijenli prclaza. ali sa izmenjcnim redoslcdom pojcdinih slojcva. Sa slikc se vidi da sc Iinije prilisaka sekll II lackama K1 i K2 II Kojima su vrednosli pritiskil ucitane sa slikc 4. RacllnajuCi od IInulras njc slranc zida. polje p. polje pritisaka. plula. PrimcnjujllCi izloze ni poslupak pomocu koga SII izracllnavane relevantnc velicine II primeru I. VI i prikazanc gra(icki na slid 4. 7 Zil unutras nju stranu zida.26 '10+ 9 = 2.31: . Vrednosli su dale u prvoj ko loni 'fabele 4.10. T£RMORf ZfCN£ OSOBfN£ G RAIJI.-I.10+ 9 + 2. i i7nosi Zbog dmgacijeg redosledil slojeva. su isti kao u prelhodnom primeru.10+ 9 KoliCina vodene pare koja prodire u zid je prema jednacini 4..doslcda slojeva. Debljine slojeva kao i paramc lri spoljnjeg i unutrasjcg vazduha su isli ka o u primenl J. 23. 7.0189 . S obzirom na ncizmenjene tempe rilturske us love. slojevc na rastojilnjimil od 2.1'1>1 .2789 .:I·'l. kako priliska zasieenja tak o i parcijalnih prilisilka CC 5C izme nili u odnosu na primer I. KoristeCi lll. suplja opeka i cemc ntni millter.VSKIfl 081£1(. koeficijcnt i difuzije vodenc pare za materijale II zidu. i 30 em kilO i za spoljnll povrsinu zida.m.6) kao i od krajnje ravni zone kondenzacije (tilcka K2) do spoljnjeg vazduha. loplolni nuks je isti kilO i u rr imcm J.6 vrcdnosti mcrodavnih otpora Sll: R.VI.wni u knjoj pocinje kondcnzaeija (Iacka K1 na slici 4. odrcdeni Sll prilisci zasieenja. rtilnc velicinc na slici 4. slojevi zida su: maller.ijalnih prilisaka i pri lisaka zasicl'nja vodene pare za spoljni zid koji sc sasloji od islih matcrijala kao zid II primcnl I.lkl = Rdu + Rdkgraf = 0. kao i parcijalni pril isei vodenc pa re u vazduhu sa obe st ranc zida.10: Jl ~2 = 666 Pa Za izracunavanjc difuzije vode nc pare u zid i iz njcga trcbil odredili olporc difuziji za sloj"vc do r. Posto jc te mpe ratursko poljc u zidu promenjcno zbog n.

06377 ·111 10 1.82 B.109 26218.1641.7 11929 997." 18.109 3.0 6.6 1228.1139·W9 9.8 ..4 1264... Tabcla 4.\02 1l.5 0 p (Pal <5=0 <5=2 <5=6 0=7 <5=8 0=16 0=24 0=30 0=32 2337 2115. 10 10 R.rid iz prima'a 2- sloi ..°6 20 18.oja prclazi sa zida n.8 2.20136'10 1.89 .olicinu vlagc L.0 ?J75 1.10+ 9 Razlil:a gornjib vrcdnosti prcdslavlja L.745. )0+ 9 a L.1 12.c I'R01F.KrOI.a .2 1336.4LNOGRElANI£ U02.109 6.0 4.7 802.] 1.oja sc u zidu kondcnzovala.3808IlI·101O p (pal 1402.9498' Hf 20795.12-12 2.:·tNl£POSTROJ£NI. '107 9. alpord diruziji i parcijalnih pritisaka "lMkoc pare z.t2 935 813 725 6. VI Vred~ u. = 1.Todomt'.38025..mprnolura.32) iznosi: 665-488.0 9.oliooa L.2789..5 488.2 .15 633 610 R (ml's'PaJ1'l.7 0.6 6Q7.1 lil C£lvTR. prilisaka zasittoja.2 74 0.a spoljoi vazduh (jednacina 4.

= 1402.. 2337 ....":. o 50 100 140 2 em .... ..2 1000 .. .pluta 24 an ." ..--1r- 2 em .: ::.(Nslkgdoj I 30 32 678 16 24 5 (an) 51.... I 2000 I I r p' 1500 p.· .10 Tempera/limo polje j polje prilisaka za primer 2... ...luplja opeka P. ~::.:::::: -:::::::::::::: ...kr~ malter 4 em .t.. 438. EOSOBINE GRADEVINSKlH 08JEKATA 83 to = 20 5 o p(pa) p. . ........ . TERMORlZlt. .. 4.8 rf-- o o I I 02 III 50 100 I 140 R..::::::::: . .cementni maller 2115 ..._. P: = 610 soo ...... ..

'ilmkciji i na Djcnoj pon'..cnja lemperature i prilista zasiecnja.10=:> 1-1 [ kg ] m·s-Pa Uvodcnjcm parne barijcre parcijalni pril&... prcduzimaju s ~' me j. P ( hez PB) -.:. a \'.'.. bet. .{ T' -.. _.p.79.- -._-_ .-. vodene pare sc povcCavaju isprcd. -- . -'- - - '- ~ . - - ~.. ' K2 ....- ) '" ':: '. NajCci<..Pal.'ocficijcnl propusllJivosli vodenc pare JIa/ = 2.i malcrijali_ Tako.ristike su JI = 3500: . 1.---- .~ . . a smanjuju iza barijere u pravcu sni.ojivana mcra jc poslavljanjc pame barijere L:oja prcdslavlja zapl. parne barijue .lali gradevinsL:. ~ ___PL li(mJ Sl4.I.' 'I i milh:rijal vclikog olpord diruziji vodcne pare. .-r P"....Dthfte pare Il ~j ~ SII . -"'.1lB_L . -. -been i m aile r -m asiv n i zid · PB'p"ma barije a -l c nno izo lac ij a (5] -kreco i m a h e r --...7 MERE ZASTITE OD KONDENZACljE Da bi sc ncpoicljni cfckal prisllstva vlage II zidll sprecio. na primer aluminijumsL:a folija ima fak tor difu/ !nnog alpora l ' = 700 000..4.' " {tyro-s.araklc. -.11 PoIje priIida . -.~ -.~.. 1 j I I • (u PH) p. u svakom sloju kanslrukeije parcijalni pritisak vodenc pare budc manji od prilisk a /dsi<-'coja_ p[l'''1 (I] (1) [3 ) (I) (1) (3 ) [4J [4] [5) '. znatno veecg od onih kojc poscduj u . -. \ K I ' :. sa ciljc m .:oll.i.' proliv pojavc kondcnzovanja v<>dcDC pare u samoj J.il'i.. --.. -~:.~.. --' --:~ . ----'-- -. .'e prill1o.'cr.Za bilumensku IepcnL::u ave L:. " -.

-I. Medutim. jer mat e rijal koji se nanosi kao barijera imil ve liki koe ficij e nt provodenja toplote A i debljinu od ne koliko milimetara.10 na primeru jedne konslrukcije zida od cetiri sloja: krecni mail e r na jednoj strani zida. tako da je otpor provodenju toplote zanemarljiv. t<lko da su izbegnuti uslovi za kondcnzaciju. poslavljanje vise parnih barijera (sa obe strane i izmedu slojeva termoizolacije) moze d<l ima za posledicu pojavu kondenzacije. Poljc prilisaka je takvo da se izmedu ravni Kl i K2 javljaju uslovi za pojavu kond c nzacije vodene pare. Ulicaj barijere prikilza n je na slici 4. Ie se tako i crta. opeka. U delu zida iza barijere parcijalni prilisci vodene pare poslaju znalno nizi. Uslcd toga praklicno ne dolazi do temperaturskog pada kroz parnu barijem pa kriva prilisaka zasicenja zadriava svoj oblik kao u SIUCiljU bez parne barijcre. sto se ne sme dopustiti. ali ne iznad pritisak<l zasicenja. Ugmdnjom parne barijere (sloj 3) polje priliska u zidu se menja i dolazi do pOVec. . T£RMORIZ ICN£ OSOBIN£ GJ<r1EJ£VI NSKlH OBJ£K4 TA 85 Parna barije ra ne predstavlja toplotni otpor. termoizolacija i krecni malter na drugoj strani zida. [sto taka. javila bi se nepovoljna raspod e la parcijalnih prilisaka vodene pare i nilstupila bi kondenzacija unutar same izolacije.1nja parcijalnih prilisak<l u delu zida ispred b<lrijere. ako bi se posl<lviia parmI b<lrijera sa hladnije slrane zida iii ugradile dye parne b<lrije re (sa obe slrane termoizolacije).

5.F. Pri proracunu polazi se od prelposlavke da se proslorija za koju se vdi proraeun. 1959 i 1983 godine. Doma61 procedura proraruoa je bazirana na DIN iz 1959 godine. tavanica) (W) 2 kj . vrata.1) gde je: Q" .kolicina toplote koju prostorija transmisijom gubi kroz odredenu povrSinu (zidovi. prozora. prozori. POTREBNA KOLICINA TOPLOTE ZAGREJANJE Potrebna kolicina toplote za grejanje jednc zgrac1e QH predstavlja karakteristil. za svalm povrsinu posebno: Qo = Lkj.NemaCke Donne za industriju. transmisionih gubitaka Qr i ventilacione Qv kolicine toplote: Transmisioni gubici toplote Qo nastaju u odredenoj prostoriji prolazom (transmisijom) toplote kroz povdine koje omeduju i razdvajaju prosloriju od prostora koji imaju drugu vrednost temperature..=t. dodacima.spoljna projektna temperatura (t.'U zgrade i SIULI kao osnov za proraeun postrojenja za grejanje. kako bi se uzeli u obzir poveeani zahtevi za Deutsche Industrie Normen . cja posJednja tri izdanja potiw iz 1944.koeficijent prolaza toplote kroz povdinu "i" (WIm K) Fj .unutraSnja projektna temperatura (0C) Ij . Oni se odreduju preko obrasca za jednodimenzionalan prolaz toplote. poda. vra ta.'(lu-lj) .=1 " (5. I" . pod. 1 Prema NemaCkom normativu DIN 4701 iz 1959 godine. odnosno da su sve merodavne velicine uSlaljene. nalazi u stacionarnom stanju. transmisioni gubici toplote se obavezno koriguju tzv. ako povrsina F razdvaja dYe prostorije (0C). 1 87 . Izracunava se kao zbir tzv. Zato se za proraclln gubitaka toplole koriste zakoni za prenos toplote u stacionamim uslovirna. tavanice) kroz koju prolazi toplota (m2) .povclina (zida.) ako posmatrana povrsina razdvaja prostoriju od spoljne sredine iii temperatura susedne prostorije.

Zs .+2: ..+ a ll Ai A a j (5.koeficijcnt pre laza toplote sa spoljne strane posmatrane povrsine (W/m2K) (tabela 5. . U obrasclI l!A predstavlja otpor prolazu toplo te kroz vazdus ni sloj (m 2KJW) (tabe la 5. II) I U.J IT) as .ako se jedan od slojeva u zidu s a~toji od vazduha.'I'mlarm ·.1 Koclicijenl prclaza loplole (W/m 2 K) Za zidovc i unulrasnjc prozorc.k Koeficijent prolaza toplote treba da je poznat za svaki gradevin~ki element kroz koji postoji raz mena toplote.1. posto se u vazdusnom sloju toplo ta pre no~ i kak o provocle nje m... Za lo se po tre bna kolicina to plole za nadoknad iva nje transmisionih gubitaka QT razlikujc od gubit aka izracunalih po obraseu 5.dodatak za zagreva nje prostorija pos le prekida u grejanju Zu.·ll"-J /. 1: Qr-Qo( I + Zo+ Zs) gde je: (W) (5. kao i 7.1).SS !I.NO 1iI<tJ. 5.koeficijent prelaza toplote ~a unutrasnje strane posmatrane povrsine ( ta · be la 5. 25 (( .2) Zo . tako i konvekcijom i zracenje m. odozdo naRore Za padovc i lava nice pei prelazu loplote odozgo lIadole Za sool inc orozore Kocfieijcnt prclaza loplote pri srednjoj brzini velra Za slueai dodalnih viseCih fasada.doda tak-korcktura za uticaj orijentacije prostorije pre ma stranama sveta . bo i za podovc i lavanice ori orelazu 10 0101.koeficijent prLlvode nja [oplote za posmatrani sloj zida "i" (W/m2 K/m) (labe la 5. Racllna se preko opsteg izraza: 1 k= 1 () . lopl ole a. Spoljlli kocficijclII prela7. o .'+ . toplotom i izvrsile druge dopune koje zavise od specificnost i grejanog prosto ra.3 ravan krov 8 6 12 Umllrasnji koeficijcnl prela7 . 1 I . de bljina jednog sloja zida "i" (m) Ai . KOEFICIJENT PROLAZA TOPLOTE .' I' RO} ":KrO I ~· 1 NJ[ roSTflO} E.1).3) a" . onda nema sarno provodenja toplote kao kod evrstog sloja. lo plule a. (W/m2K) . kao i za neutralisanje uticaja hlad nih spo ljnih zidova (Za) :Zd=Zu+ Zo· Prema aktu e lnom DIN stand ardu ZlI je izos tavlje no... Tabcla 5.Y}A Z ·' C1::ATrv· 1 I.

lola c ( kJfkgK) 3 I puna llpcko (s uplikovoSI0.180 1200-1400 800 1900 1300.84 0.84 0.84 0. ZA Ci!WJA Nlh' Tabel .1 9 0.74 1.91 0.84 0.99 1.92 0.1 0.52 0.74 0.51-2.88 0. nasul 51rURol ina mincralna i stakJcna vuna lie (vlamo) 2 zidovi 1200..1.52-0. (W /m K) 4 0.58 0.52-0.5 2.92 0.22 0.76 0.92 1.92 0.92 0.92 0. bcl ono zid ad kamena bel ons kc blo kele sa slIpljilloma 1I 3 rcda (ukJjlletJ jllCi i su pl jille) krceni malt e r p rodllzni krcelli molter ccmcnlni maher ~ipsan i i krcerlo . 5.l1.81 0.61 0.5.92 0.35 0.84 0. /'0 7"I<loIIN. iSpUDII 1800 1700 800 50 100 400 250 50 1700 KoefidjeDI provode nja lopl ole ).05 0.4 0.81 0.05 1.05 0.09 0.79-1..04 0.5 1.74 0. nasul kc ramzil . uplja opeka (uk!jui:uju Ci i supljine) pozolil lermoblokovi od S1ja ke (uk!jui:u juCi i supljine) blokovi ad pcnohelona puni blokovi od lakop.I KO I.046 2.92 0.58 3. amorrlli krccnja k pesak i siln i S1 jurla k obradiva zemlja.96 1.84 0.47-0.47 0.1500 1600-2000 1 !00.1 6 0.Y.92 0.47-0.05 0.85-0.92 0.11 Fizickc osohinc gradcvin ski h ma ter lja la Malen ja l Gusti na P (kg/m' ) Specifi eD. hum us pesuk (suvi ) sljunak (5uvi) drobl jena opoka d robljella pluta perl il .92 0.84 .1400 1200 1200.92 0.05 1.15% ) sll plja opeka (uk! jucujuCi i supl jine ) porozna opcka k1 inker opcka (pll lla i sa sll pljina ma) blo kovi od c1eklrofilt e rskog pepel a sil ikalna p Ulla opcka silikalna .ILl.92 0.92 0.ipsani mallc r laki Ripsani ma ltcr Icrmo izolaeioni molter gipsan i malt cr na Irsci Aipsani maile r na rabie mrcii granil dolomil i mra mor pcSCa r.64 0.3-3.09 0.92 0.84 0.74 1.84 0.4 1 0.8 1.1 6-1 .92 0. (OI.47-0.1 0.27-0.7 0.·1 / () /'LOTr.33 1.05 0.56 1.84 2.52 0.47 0.92 0.16.1600 600-800 1600-2000 2000 1600 mallcri 1600 1700-1900 2100 1500 1000 600 1000 1200 prirodoi klImcD izcmlja 2600-2800 2650·2850 2600 1500-2000 1500·2000 malcriia1 z.

21 .j betoni O<J kamen 093-233 0.lake.09 1.92 0.'''~I''.099 0.09 " i.£ene 20 35 \ .do 18 mm 096 0.C PRO F.081 0. 1I.21 0.84 0.. za oulanan 'b iznulra S r.14 0.1 ik linoleum uma rcdfabrikoV'Jlli betonski e'ementi .13 0.84 0.35 1.58 014-029 0.05 0..96 I 1.88 0.88 1.21 0. 400 ' . ik ..eni moz.67 1.79 1.oQ.88 1. . I}.84 1.33 0. SU I'i stakleni blokovi d r'll) " 2.23 0. .H .05 0.05 0..'1.88 0.47-0.88 2.96 0.96 0.47 0."fI\ :'. a ira ~nlislir£!. ~ ·oJ' '" '.1 .058 0. I ' .21 0.99 0.88 0.09 .48 0.'i'u<iorTJI'.26 ' t.47 . ..' I I 1\ L!' .000 or keramicki moz.47 2.09-2 1 2. laki betollski clementi armidlno sta . 0 .84 0.96 0.14 012 0047-0.*·:II1\'' (JO ' .92 0.67 1.29-0.84 0..16 2.I..""'·'''.0.84 0. -0" ~.7 0.76 0.44 044 0. .09 2.debrine 25 mm 1.081 0052 0.19 0.r " ~.29-0.10<:0 iverica .04-2.kTOV4NJEPOSTROJENJA ZA CENTR-ILNOG R£J.7 0.047 1000-1400 600-800 1900 1800 2000 1900 2300 1200 1000 2400-2500 1200 2600-2850 .2500 2600 1100 700-800 500-600 620 400 550-600 1000 200-400 -600 ' 550 500' 450 .08 0.88 0.. 2..33 081 0.96 .47-076 1800 2100 850 900 .093 0.35 041 0.88 0. stakJ.099 0 0.1NJE 2 belool 1800-2500 800-1400 400-800 1200-1600 1200-1600 lace 3 0.tvrda -meka .fl".

POTREBNA KOUtINA TOPWTE ZA GREJANfP.574-0683 999 7-958 4 1275-0932 o0243-0 0314 ..5 46.volt PVC . mekana bitumensk~ traka sa ulo!kom od '1luminiiumske foliie krovna lepenka vi!esloina bitumenslca hidroi20laciia PIB (voIirzobutilen) trw CR (hlorpren kaublk) trw CSM (hlorsulfidna oolietilenslca) trw EPDM (etilen .vima) oOIiuretanske p1cXe izrezane iz blokova . 039 084 084 '167 126 147 167 1. PVC p1cXe urea p1cXe voda (10-100 "C) vazduh (0-100 "C) .te plcXe oolietilenske foliie PVC foliia.19 01 9 026 0.' "f' 1A 5.14 0·21 019 019 (\ 19 019 0. .67 125 096 1 46 1146 146 096 1 1 104 088 082 096 046 05 088 800 950 250-300 ·520 700 ' 900 ' 1000 1~00 900-1000 kroVDI pokrtvDI mlterill " 1100 1100-1200 1600 1300 1500 1200 1900 2800 1800 meWI Iiveno lIVOMe aluminijum bakar . 2.prapilen . 9/ 4 017 019 07 023 012 016 007-009 0. . oIcwo cink 7800 7200 2700 9000 11S00 7100 .mole PVMD i PVC picXe poiistirolske picXe (u bloko.kaublk) traka crep plcXe od !kriliaca azbest . ~ t . 1 oOil} . \ : 30-200 145 120-160 800 350 400-600 1400-1500 1180 1400 . 203 380 35 110 0041 0056 0041-0044 0046 0098 012-013 019-023 019 021 1 bitumen bitumensica lepenica ".homOReoo .cementne plcXe ~Iik 2 DCMIae oblOlle 3 1500 1100 1900-2100 1400 olOS 167 I 05 096 096 096 123-146 167 167 1. vi!esloinOR poliestera picXe od wilne .5 .23 03 03 099 29 035 5. I' .' . prskani azbest .. i staldena vuna staldena pena pluta (ekspanzivna imprelUlirana) plcXe odQlo!ivene trske plote·odjlresovane slame (strami\) . 0035 0041 004 0. .8. "--''' 1 .59-169 1 096 126 138 1 .6 126 4191 -422 1006-1012 termoliolatorl mineraln. 15-30 3O-4C 50 15 osla\o .pIca: od sintetillih materijala.nofilen vinil-azhestne plcXe tepih doske za pod hrostov parke tvide drvno-vlakn".

93 0.21 Zit gritdevinske ele mente uobieajenih materijala i standardnih debljina.+-.3 J.~ k =_1_=164 06 ' ..+-.15 0.14 0..'I!"< 8.plivcl1i spoj arrnirallo-belonski krovovi pokriveni ler p"pirorn.IV . +--+ . debljina uctona 5 em arillirano-hero llski kr ovovi sa izo lacijom od 35 mm lerase sa izolaeiiom oel 35 rnm k(W/m'Kl 11.1) sled:~g S~s!<tv<r: spolJnt krcenl mail e r 2 em. kilo i da za zid od istih materijala nije jednak koefieije nl prolaza lo plote ako je laj zid spoljni iii unutrasnji.08 ' o. Prilikom korisCe nja tilbe lil 1re bil vooili rilenna Oil koo horizontalnih povrsina koeficijent prolaza toplole zavisi od smeril loplotnog lokil..KrOI~·1NJE POS71..a\110. 8 em. ~:: .16 0.16 0.. a.81 0._/ . Kada se koefieijenl prolaza loplote izraeunava onda se to eini prema obrasell broj 5. 3-5 mm.3.OJ£NJA Z-1 CENT/'.111 0..15 0.8 5.2 1.IV Koclicijcnt prolaza toplotc k za krm'ovc (W/m1K) Moteri).16 0. -\ .1 Spoljlli lid . 2 1 k= 1 -. unutrasnji krceni mil Iter 1 em. 3 belo n od kil menog agregata gustine 1800 kglm .02 0..8 4.25 0. bez zaplivallja crep no lelvama s:o 7.aptivcllim spoinicamn staklo jednost.17 0.16 0.1 krov.16 0.12 016 0. .ILNO GJ<UAME T"hcl" 5.Ol ~i .81 . Slika 5. bez izolaeije.+ . zbog razlieitih koefieije nala prelazil lo plole. Tabc la S.21 0..()2 Il.lll OtPOf prolazlI toplotc vazdllsnih slojcva DcbljioR \'82""5DOI: sloja (eml veri ikalni sloievi horizonl~lni slo jcvi pri prolnzu loplo le odozelo nnvisc horizoll la illi slojcvijJrijJrolazliloplole odozgo lIalliZe 11A.5_VII.76 0..6 5. vazdusnI sloJ ) em.+. (m 2 KJW) 1 Z 3 4 5 0.Torioml 'ii: PfWJF. puna opeka gustine 1800 kglm. W/m2K 0.21 0.14 0../.=25 W/m K 2 a u =8 W/m K I .1 Primer 1 Izr:lcunnli koefieijent prolaza top lote kr?z spoljni zid }slika 5. koefieijc mi prolaza toplote izraeunati su i dati u tabelama 5.18 0. ere I' iii lalasasli lim na lelvama. ~". 12 em.

icdan outa vazdusni sloj termooan staldo dva puta vazdu!ni sloj termopan stakloi.0 mm eclieni jednostruk prowr.8 4.5 5.8 4.3 5.8 4.6 3. dvostruko zas'akljen. ~uoal i stakleni blotL pun Pnnor u staldenicim» (F .1 GREJANJ£ 03 Tabcla S.devena') ) sool ina vrata .V Kocficijcnt prolaza loplotc k za prozore I vrata (W/rn'K) I Vrala soolina vrata . .. dvostruJ(O zastakljen.1 5.5 5.0 mm drven. .2 3.9 3. dvostruko lastakljen. odstojanje izm~du stalda 6.5~ . 30 5.8 2.. drvena sa staldom iednostruka balkonska vrata.l:eliena balkonska vrata.) VaZll za vclt. dvostruka unutrasnia vrata SDoliol pnnori drveni iednostruk prozor. drvena sa staidom.5 3. . iedncit'ruk termoluks.. triputa vazdu~ni sloj cudo staldo (orema debt iini stalda) termoluks.3 2. iednostruko zastaklien eclieni jednostruk prozor. odstojanje izmedu stalda 6. orozori u betonskom dkviru Drozor od ~uol iih staldenih blokova UDDlrasDji pnnori orema soarednoi orostoriii iednostrulc prozor prema sporednoi prostoriii.5 ..9 3.5. . dvostruko zastakljen.8 3.3 5.8 4. I 20 k.Bee mateflJaJe ") VaZi i za ostaJc metale .5 2. . jednostruk prozor.6 2. dvostruk staldeni blok.5 31-3.7 2.2 . 3. 3. 2."jF .0.' . POTREBNA KOLle /NA TOPLOT£ 2.2 3. odstojanje izmedu staid a 120 mm eclieni"sooieni Drozor eclieni dvostruki prozor nadsvetlo. iednostruko u l:elienom ramu nadsvctl o dvostruko u l:elienom ramu veliki izlozi.1 1.0 1.8 4.3 2.3 33 2.9 2. odstojanje izmedu stakla 12 mm drvcni sooieni orozor drveni dvostruld orozor l:elieni iednostruk Drozor. jednostruko zastaldien drveni jednostruk prozor.3 5.5 .8 3. dvostruk prozor Socci \aIDO zaslakljivaDjc 'crmooan staldo. ) 1 1.

: kada mcduspralna konslrllkcija uijc Itleno nim vrcdnoslima: dcrillis ~m:l.87 plota od drv.. a vccc za peolaz (oplole odozdo naviSc (gornja proslorija imn nizulcmpcrnturu).. POSTROJENJA ZA ENTR·I LNOGREJ. ~nn""'~'iic "r.linolcum na bel onskoj podlozi. :s<' V I .28 3.'..) k= 1. Drvene grede sa up"slenim po dom. Belonska plob.'J. I 5. I 6.5 iii k=1.20 i 2. Silno rcbrosla konslrukcija sa vtaknalicom 12 mm. I eSca" i Icp i " r ~ r:11 .e (donja prosl orija ima ni1.20 1.:.-. siinorcbrasI3 konst rukcija. Monta sa vlakIJ31icom 12 mm.I\TO I ·:'I J\~/.16 Pod na zemlii (/////////. vun. ksiloli( na 1."elie ')( I -. parkel na slcpo m podll. vune 8 em.22.~ m lr "/. nasip ad Sljake 1. .i· . Manje vrednosli vaie za slubj bda je smer prolaza topl ole odozgo nani.7 em. 0.."'7 rrmmrrT rrm ~ V"J 4.34 iii k= 1./ IJ 1"r/unJl'l ' I'IWJ/:.4 .. RaVili kIov.VI Koclicijcnt prollila topl ote k ZII POdOl'C i tavnnice (W/m'K) Crici .Iopao pod (parkel i sl. Armirono bel onska masivna plOCa sa vlaknalicom 20 mm i parkelom 1I asfaUli 1. bClonska plOCa na pcsku.. leraco) k=I .34 Primcdb.~.1 tcmperaluru). lCraco"" hel onskoj podlozi 1.40 bClonskoj pod lozi . trseani Icp 1. konslrukcija I k v. moze sc raeunati sa slcdeCim prosl. plob od drv.'l:- . hladni pod (belon.·IA'j1:: Tllbcla S. Vrsl.1.

02 1.VII Koelicljenl prohlZII loplole k zn zidove (W/m'K) MalcriJal Opcka Spoljlli zid p.04 50 1.98 2.47 2.65 2.94 1.91 5.0 I 1. POVRSINA KROZ KOJU PROLAZI TOPLOTA .99 I 0.08 0. .17 0.1.pod.35 1.57 2.71 Supl ia opcb 1.97 3.1800 Unurr:l ~ nii zid Spol ill i zid P -I 400 Ullllirasnii zid 5 tri rcd a p-1400 SIIPI iin.29 2.17 0.svetlarnik jednostruki SO .5 12.8 1 2.22 1. Za visinu zidova ne uzima se unutrasnja visina prostorije (odstojanjc od poda do tavanicc).5. Vrednost povriiinc moZe se u racunu zaokruziti na prvu decimalu.15 1.23 0.09 2.27 1.78 15 1.34 Spoljni zidp .69 - -- 100 1.92 I Sur Iii blukovi 1.66 2.83 2.83 0.45 10 15 40 220 25 30 2.64 2.28 2.97 1.35 L1ki bctoll .44 2.41 1.08 5 6 7.44 1.86 2.4 1 1.29 1.94 1.38 1.7.prozor na hilo PO .48 2.57 1.49 2. u visinu zida ulaz i i debljina med uspratne konstrukcije.64 3. vee odstojanje od poda do sledceeg poda. Z~ 0RJ:JrlNlh V5 Tabe la 5.07 1. tj.17 1.60 0.36 1.00 2.24 3.12 1.svetlarnik dvostruki VU .prozor dvostruko zastakljen 5J .1200 I U .58 T:lnki lJllulfilsnji zidovi G ipsallc plaCe.63 2.13 2.65 I 1.81 2.05 1.86 2.2.35 1.42 2.F Povrsina kroz koju se vriii razmena toplot e. rabie Sliako bct onskc nlocc Plocc oc.tltt cosn ii zid I 2.50 1.57 40 30 50 60 70 80 2.02 1.vrata balkonska ZU .OTl. Pri proracunu potrebne kolicine toplote.37 1.97 2.70 2.79 - 2.00 Srakobcton 1.tavanica P .58 1.87 1.79 2.23 1.87 0.J clrvcllc vunc Koclicijcnl k za dcbliin" zida (em 64 38 51 25 1.13 2. izracunava se na osnovu unutrasnjih mera duzine i sirine prostorije.1 1.12 2.zid spoljni T .21 2.42 2.48 I 0.1600 Kamen Porozllip -2600 Tvrdi p =2600 Bclon M!3< 100 5polilli zid I 5 - Unulrasnii zid Mil < 16051001ini zid Unu tcosllii zid Soolini zidp =1000 Unu tr asnii zid I I 2.prozor jednostruk PI< .63 2. p . za pojedine povrsine koriste se sledece oznake: PJ .prozor dvostruki PDZ .66 0.13 1.vrata unutrasnja VS .zid unutrasnji Z5 .5 10 7 12 77 0. POTRF:IJNA KOU CINA TO /I.77 0.57 0.vra ta spoljna VB .43 1.

. Tabela S.\ sterili. biblio lekc. 1 gipsovanje.. kll hinja we .. zraCcllje.1 dijagnostiku i inlervel1cije. obdukcione sa le. sale za itidroleraoiiu Proslorije .VIII Unlltrasnje projektnc temperature SIam b cnc zgra d c Naziv proslorije DneVl13 soba. umivaollicc Arhiva .zid) . sa le 7_1 rad sa klijenlima. hodnici.tu Temperature koje Ireba oddavali 1I pojedinim proslorijama zavise od namen\: prostorije i Ireba ih usvajali pre ma donjim preporukama. pros lo rije 2. PI?QJ EKrO I'~1NJ r:: POSTROJ ENJA Zrl CENI 'R-1 LNO (.3.vrala. soba. sobe 7. kallcclariic. ambula nlc) Naziv proslorije <::ekaonice. boksovi i poluboksovi za deCll. 5. r. spavac. tchnicka poslro ienja.1ic Prostorije 2:' personal koji radi sa ru cllim lekrnllskim cclltralama Ga raze 20 12 10 16 20 20 5 Zdravstvcnc ustanovc (bolnicc. odelell ja za odmor bolesllika Operacione sale za hill1e slueajeve. lerapiju i masaiu. dio med. a ostala slova bliZe odreduju vrslu povrsine.a ·C 20 18 vozacc. maAacini Ma!pcini 1I sldopu loka la Holovi i Rarderobe Proslorije za ATC i lelegraf. kabilleli za snimallje. Tor/om ••i'. POjaCivacke sian icc. sobc lekara. V . kupa lil. dej\azman.1ci jll. a lelici. biroi Arhiva . Cckaonicc. UNUTRASNJA PROJEKTNA TEMPERATURA ..loka li KOllfercncijske sale. predsobl je. bolesnicke sobe. Z .vJ I. komandne sale DORonskih uredaia O peraciolla i akllSc rska sal:" sal a za neuollosead. sale za Rii dijagnosli. klin ikc . pripremne prosl orije. gmderobe. Irpeza rije i dnevn i bora· ya k bolesnika. loplolna podslanic. sobc za uzima· IIje probe i llzo ra ka. biroi.1 i oslava 10 18 ne j\rcill se p os ovnc proslOrtJc Naziv Ilfosloriie Kabineli. sale 2. umivaoniei. kancelarije. ·C 20 22 24 25 18 15 7 5 16 . sale za Icrapiju blatom.a Slepenisle.. we. ku. I<UA. slcpcnista. prosl orije 7_1 razne spccijalislicke preglede. gimnaslicki kabincli.11. Napomena: Ireba uoci li da prvo slovo oznacava 0 kojoj se vrsli povrSine radi (P prozo r. unulrasnja slepenisla i hodnici. pcrionice SldadiSl a krvi MaRaeini prljavog rublj. hoi radiollice Magacini ('istog rublja i sanilelskog malerijala. laboraloriie O nlinacijc. Kuhinja . sobe za budellje. trpczarije.DOseball Kupal ilo (posebno i sa we· a m) $usionica veSa bez provelravanja SlIsionica vda sa provelrnvall jem Hidroforsko poslroielljc ·C 20 15 22 20 16 Prirucna radionic. lIkoliko narucilac ne zahl c va druge vrednosli.

zlv oro. kancelarije. eerionic. ·C 20 18 22 15 25 16 . Sale za potro~at. DOslastic. hmalila i svlationicc Z1 d. lurU. WC za dccu i urnivaonici Th ~ evi. internati . sobe Z1 dojilc i a:kaonicc. frizcrski saloni holovi hodnici Uoonicc Sebe u demu slaraca Umivaonici WC_oerienicc rnaaacini astOil rublia Kuoalila i lillevi Kuhinie . scpare. DOvrCa lur~i i~ naoit aka Hodnici WC Tulevi umivaonici svl a~ion ice ·C 16 16 6 15 22 ObdaniSta i iaslice Nul v oroslorilc Sale za znimanje. zaslakljene lerase.5. Kuhin ia ·C 18 20 15 16 Hotcli co. unutralnja s lepeni~la . i boksovi. kelnersko odel enie Kuhinie. POTREBNA KOLlClNA TOPLOTE ZA GREJANJE 97 Apotekc Nazlv nro.rad U obdan i!tu.:i MaRacin ~isto. za slanovanje. scene i garderobe. reslerani.rnice sladolednice sudooere Mao. sale. Sob.lcafane. a:kaonice.cu WC za ""rsonal i umivaoni. perionic. spavaonice.rublia. odeljenje za sme~laj uredaia kabine kinoooeralera Slufbene erestariie Umivaonice We.: svih vrsta gastronomskih proizvoda.cini s1lhomesnat ih oroizvoda. unul ra~n i a ste pcni~la troezari ie Sale u jaslicama. birei i pillion icc.lorU. domovi Nazlv oroslorll.:> Kuhinia ·C 20 22 25 16 15 16 Pozori ta i bloskooi Nazlv uroslorUe Sale za predstave sa garderobom. Izdavan ie lekova i a:kaonicc Priorem anie lekova i orirufui maaacini Prostoriie za rovan ie Rotovih lekova Prostori ie za rovanie mineralnih voda i lako zaoal iivih maleriiala ·C 18 20 10 8 Gaslronomskl obiekti N.

[.4. Temperatura se izracunava po obrascu : (5.'I Nl H Za tvorcni bazcni Naziv IJrostorijc Ho lovi. Za stacionama toplotno sta nje zgr<lde. unutrnsnja Slcpc llis ta . hodnid i ·C 20 18 we koji pripallaju ovim proslorijama Hale sa bazcnima Z.lA ZA rESTR·1LNO G I?U. s<llc Z.ckarski knbincti.. TEMPERATURE NEGREJANIH PROSTORIJA Za izraclll1avanje pOlrebne kolici ne toplote potrebno je poznavati te mperalurl' 1I prostorijam<l koje nisu predvidene za grej<lnje (suleren. PIISiol lit. frizcrski salOiI Rcslorani. skladi51a.1 pli""njc T lIscvi i kUpolil" Porno kupolila T a pia vozdllsna knpa' ila Vrela kllpali la· saline Sklodislc sporiske opremc KlIhioje l. POSTROl l ::\. cekaonicc.-1) " gde je: s 2: s u (k' F)s .ehnoloskoA procesa racla 5. prol.suma proizvoda kF za povrSine koje negrejanu prostoriju odvajaju od spoljnjeg vazduha 2: (k ' F)u - suma proizvoda kF za povrSine koje negrejanu prostoriju odvaj<ljll od unulrasnji prostorija . uifci.1 odmor DOsie kt lpnnjn G imnmilickc salc.J.os IJ Tor/on)!'.:c. ove temperature se mogu izracunati na osnovu toplnl ' nag bilansa od redcne ncgrejanc prosto rije. knllcclilrijc. ostava. sale za ollm or posle kupanja. vrl ova i drugih grnllevinskih objckala sa spccijalnom nnmenom odrcdllju sc tI zavisnosli (XI . periOllicc 22 15 22·211 25 40 50 60·80 10 15 I 11 d us I" rIJs k C pros OrIJc NMziv)Jrostorijc ·C - Temperatura i vlnzllosl vazduha 1I pojedillim proslorij."i.1urikc.mla rndi o· lIi c~. lavan i sl. kafanc.).' PIIOJl-.TOI':·1Nl I.. svalaCionicc.

. moze se nje na vrednost usvojiti na osnovu podataka iz tabele 5JX.3 1. 1.53 ·3 .3· (-20) +(1.4 + 1·1. ...5·2.65 -c' I x = 561.. :.5 .5) ·1..--8_·2_'_2.5 ·3 -1·1.:--. nr-JA NJE I" - () Q te mpera tura u susednoj prosloriji spoljna projeklna te mpe ratura temperatura negrejane prostorije Is - Ix - U svim slucajevima kada za proraclln nije neophodno poznavati tai':nu vrednost temperature negrejane prostorije.2.4--:8_·2_0_+_1. . Pod u prostoriji je teraco.4) dobija se: I x 5 _+_2_'2_'--.5·2.65 1.48 vrata pod tavanica 2.66-168 =9. Spoljna projektna te mpe ratura je -20°C. Koeficijenti prolaza toplote k (W/m2K) imaju sledece vrcdnosti za pojedine gradevinske elemente: prozor spoljni zid unlltrasnji zid 2.5·2·1.GTI:: ZA C.4 ..65( -20) 1...:.22 KoristeCi obrazac za te mperatllru negrejane prostorije (5.8·2) .-'(.5.:.3 1.59 + 8.22 1.4·5+ 1' 1.... Visina prostorije ukljuclljuCi i meduspratnu konstrukciju iznosi 3 'm.5) ' 1.:-)·--::1.48 + 1..0.5_·_2_ · 1. PO TREBNA KOLlC:INA TOI'I.3-::-'1--::5_+-..5 ·3 -1·1..-:-5 3:-:-0..5·2 · 1.8' 2·3 + (1.4 1.:. .2_2_ · _18_ ' 0.48 + 2· 2·3 · 1. 2· 1.8_'-::-2.-3_ = _0. a na spratu iznad je parke t.3 + (1.:.4 "C 33. Primer 2 [zracunati tempe raturu negrejanc prostorije prikazane na slici 5.--48--::·_1c::' 1.1'..

:r 0-.:oInih prostorija +9 +6 +6 +3 +3 a -6 +3 a +6 0 -3 -3 a +15 +10 +15 rlo +20 +3 -3 5. prostoriic 11c LIZ ."oi lemoe. Zato se ba spoljna proje ktna te mpe ratura usvaja vrednost znatno visa od apsolutne minimalne temperature. obzirom na temperalllrn ol.8 I!.:=2.poIjnih Hata i !.@ Slika 5. .:<2.NOGRrJA .5. jer tal-va temperatura traje vrJo kratko i javlja se retko...1X Temperature ncgrejanih prostorija i lIa (0C) Pri o.001 in i zid sa centralnim I!fcianicm Suscdoc ~adc sa peCima KOIlafIJicc -9 -12 -15 -18 -21 -2-1 a -3 ·6 ·3 -6 ·9 ·6 -9 -12 -9 -12 -15 -12 -15 -18 -12 -15 -18 oceniti.1 jc: KIov 5.J>"(}JI-:KrO I ~ ISJ r: I'OSTROJJ:.·I Z.:cuz.11.ol.VTI?A I .:oc spol jnim vazdllbom sa spolj_ vratima.·I CT. prolazlli hodnici .\ J.lari a ·C MOVsa 1.:ojc: su prel cino oodrumskc orosto riic ol.3-5. jer bi retio radilo punim kapacitetom. llpr.3 KIov sa 1. SPOWNA PROJEKTNA TEMPERATURA Za spoljou projektnu tempcraturu se D e uzima najniZa temperatura koja se javiJa u odredeoom rncs!u.: > 5.2 Osnovu negrejulle prostorije iz primera 2 Tabela 5. pa bi postrojenje projcktova no na osnovlI nje bila neekonamicna.8 POIi. • lcocniSta ispod pod.rcjanirn proslo rijama spoljnim vazdllhom bez Suscduc praslorijc .\JF: .100 n Tor/ann 'ii.

X Spoljnc projektnc tcmcpcrature (za mesta Jugoslavije) SRBIJA Ada AJeksandroYae (Zupski) AJeksioac AJibunar Apalin Arandelovae Arilje Baclea Palanlea Balli Topol. To prakti~no zna~i da ce prema prvom kriterijumu spoljna temperatura imati niZu vrednost u svega 22 casa. Raniji Nematki normativ 4701 je spoljnu projektnu temperaturu definisao kao srednju vrednost apsolutnih lninimuma iz ~to duieg niza godina. Ba&o Pelrovo sclo Bajina BaSla Bajmok Banja Koviljaca Batoeina Bceej Bcla Crleva Beograd Boljevac Bar Bosiljgrad Bujanovac Crvenlea . Usvojeno jc da se ona odreduje zavisno od srednjc temperature najhladnijeg meseca u periodu od 10 godina (1m) i apsolutnog rninimuma (lnoin) iz istog perioda. U njoj se na primem Beograda i Zemuna moze UOCili uticaj velikog gradskogjczgra na poveca'1jc tempera lure. Kao projektna usvaja se srednja dvodnevna temperatura. koja je u poslednjih 20 god ina dostignuta iii hila is pod nje 10 puta. januaru i februaru. da bi u danas vaZeCern normativu iz 1983.41". koji iznosi 2160 ~asova projektna temperatura moze dostiCi iIi biti iznad nje u 97. Odnos ucesta ave dye temperature dat je sledeCim izrazom: IJ =0. +O.: Coka Despolovae Dimilrovgrad -20 -20 -18 -18 -18 -18 -18 -15 -18 -19 -18 Divcibarc Draga! Elakovica Golubae Gornji Milanovae Indija lvanjica Jasa Tomi': Jo!anicka Banja Katanik Kikinda Knja~cvae -20 -18 -18 -20 -18 -18 -20 -19 -15 -18 -15 -20 -20 -20 -20 -20 -18 -20 -18 -18 Kokin Brod Kostolae Kostolae Kovilja~ -20 -18 -18 -17 -18 Kovin .61"'in Na osnovu gomje jednacine vrednost spoljne projektne temperature za veCi hroj mesta je dat u tabeli S.5% iii 99% ukupnog broja ~ova. koji bi trebao da je najaktuelniji.18 -20 -16 -18 -18 -18 -18 -18 Cuprija CaCa!. POTREBtVA KOLle l tVA TOPLOTE Z4 GRElA tVJE 101 Prema Ameritkim propisima. Tabcla S. Izbor spoljnih projektnih temperatura za nase klimatske us love su prilagodcni raspolozivim podaeima.5. Merodavne vrednosti Casovnih temperatura uzimaju se kao prosecne iz najmanje pet uzastopnih godina. a prema umerenijem u 54 slucajeva. spoljna projektna temperatura se odreduje na osnovu ~sovnih vrednosti spoljnih temperatura koje se javljaju u decembru. godine uveo nov naCin njenag odredivanja.x. Kriterijum je postavljen tako da se u ovom periodu.

Kn devac Novi Paza r Novi Sad Od~...:u Zcmun Z iatibor Zrcnjanin -15 -17 -20 -19 -18 -18 -18 -18 -16 -18 -18 ·le · 18 ·18 -15 ·20 · 20 · 18 -18 -18 -19 ·20 ·18 -18 -18 · 15 -19 -18 -22 -18 ·17 -17 -18 CRNAGORA Bar J3ijc1oPolje Budvd Cel injc Danilovgrad Hercegnovi lvangrad Kolasin Kotor Milol:cr Mojkovac ·2 ·17 -1 -13 -12 -1 -18 ·20 ·6 Mralinje Nildic Pljev1ja Padgorica Risan SUlomorc -18 ·12 -19 -5 -6 -4 ·4 ·6 -4 -6 ·4 ·18 SveliStcfan Tivat Ulcinj Virpa?ar REPUBLIKA SRPSKA Ballja l.ld -20 -18 -18 -17 -17 -18 -1 6 -18 -18 -18 -20 -17 · 17 ·18 · 15 -16 · 18 -19 · 18 -18 -18 -16 -18 ·16 ·15 -18 -18 -20 -15 ·20 -20 · 17 Prizrcn Prokuplje Ribarska Ba nja Scnta Smcdcrcvo Soko Banja Srbobran Srcmska Kamcnica Sremski Karlovci Surdulica SvctozarcYQ Svilajnac Sid Tcmcrin Topola Trslenik Tutin Uiicc U zicka Poieg" Uroscvac Valjevo Varvarin Vladii:in Han Vlasina Vlasolince Vranje Vrbas Vrnjacka Banja Vdac Zajec..102 8. PI<OJ EkTO I·:·1NJ E I'OSTROJ ENJ.\ rmA LNO G Ilf-.3ci Palie PanCcvo ParaCin Pazova Pee Pirot PoiarCY3C Pod ujevo Prclevo Priboj (n" Limll) Prijepolje Prist ina .JANJE Krngujcvac Kraljevo Krll!evae KuCcvo Kula Kur!lImlija Lapovo UtZ arcv:ll: Leskovae Loznica Majdanpck Mataru!ka J3anja Mitrovica Mladenovac Negotin Nil Ni!ka J3anja NoV. Todoro.JJka Bileec Br~ko Brad Doboj Gacko G radilka -20 · 16 -18 -18 ·20 -2 1 · 18 Kozarska Dubica Prijedor Sokolae Sruinjc Trebinje Visegrad ·20 -20 -18 -16 -6 -17 . ·I ZA C E..

DODATAK ZBOG PREKIDA U ZAGREVANJU .. Ova vred nosl se izracu nava preko obrasca : (5. ce lokupni o motac pros to rije).:J ~ t'.0 kD S tika 5.. raz likllju se sledeCi sillcajevi: 1.Sa slike se vidi da se za manje vrednosli ko daju veCi dod aci..~ 0 K ~£J(.... lu ovo m slucaju se kao visina zidova uz ima odslojanje 2 od poda do pod a (m ) I... -- r---...l'llos/ doda/aka /la prekid greja/lja i /la hlad/le povr.. pod i plafon.. 1.. svi unulraspj i zidovi sa vralima. '" Ic>~ ~ . pre kid 1I zagreva nju od 9-12 cas ova dnevno 3.... 10 1 '" .fi/le od ko . k' ~ ::::--..razlika izmed u unut ras nje i spo ljne projeklne tempe rature (DC) U zavisnosti od vrednosli ko uz ima se dodatak za prekid loze nja.. r--. Po red neprekid nog rada posl roje nj a.. 10"1.. preko povecanih grejnih tc la. od nos no kada ko ima manju vrednos t..0 11 f- "' ~ 2 .1 5.. nep rekid an rad sa kra lko lrajnim ogra nicava njc m zagrevanja nocu 2. je r je zadrzava nje loplo le u pros loriji kraCe uko liko je razlika I" ... ~ .. koje ne zahleva nik akve do datke....-Is . bae zagrejat i pros loriju na ze lje nu lempe raluru...· JSJC /0 . ... r. Z·1 0 I?FJ. ~.Is veca.3 Zavi.3 pri kaza na je zavisnosl dodalka Z" od duZi ne traja nje prekida loze nja i vrednosli ko.6.. kako bi posle prekid a 1I zagrevanju bi lo mogu ce inl e nzivnijim dovode nje m top lo le . bez obzi ra da Ii kroz nekll od ovi h povriiina ne ma razme ne toplo te (drugim recima...uku pna unulras nja povrsina pros torije: zbir svih spo ljnih zidova sa prozorima.. pre kid u zagreva nju od 12-1 6 casova dnevno Na slici 5.5) gde je: Qo .5..Zn U termickom pogledu vaina karak leristika proslorije je sred nja vred nosl koeficijenla prolaza top lole. P07R£8NA KOLlC /tVA TOPLOTF...gubilak top lOle proslorije lra nsmisijom (W) F .

TOtforovic PROJE K r O VA NJE POSTIW JENJ"'I l A CENTRAL NO G REJA NJE 5.ZII.35 0. vee i od srednje te mperature granicnih povrs ina.. Posto oba dodatk a.. Srednj a te mpe ratura granicnih povrsina prostorije zavisi od koefi cije nta prolaza toplo te k.25 0. lUI- ..35 . K """ ~ ' b. ne uzima 1I obzir prekid grejanja.Q7 0. Oseeaj ugodnosti Ijudi koji borave u nekoj prosto riji ne zavisi isklju civo od te mpera ture koja vlada u pros to riji..7.1 5 0.16 CasOY. Pre kid rada 12. pre tre nlltka kada 1I prostonl treba da budu pos tignute projektne temperature.~ 2U" .4 Zajed/licki dodalak ZDza vimo od k D 5.07 0.07 0. X ll Dodatak Zo ku (W/m-K) 1.xII) .0 Slika 5. . oni se i pored toga sto imaju po tpuno raz licit a fiz icka znace nja.f/.15 2.15 0..1.75 0...8 0...1 5 0.20 0.3).7. Prekid rada 9-12 CasoY. o --~kD -? ~ 2. pa o tp ada 2 1/" Smatra se da je danas rcglliacio na tehnika 1I grejanju svuda aut omatska i da je moguee programirati ukljuce nje rada grejnog postroje nja u odredeno vreme . DODATAK NA UTICAJ ZRACENJA . iz 1983 godine.0 ox /. kako Z" tak o i Za. Izmene Aktlle lni Ne macki normativ za proraclln potrebne kolicinc toplo te (DIN 4701 ).30 0..Zato i dodaci Z a zavise od vrednosti kD (s lika 5. Ne prekidan rad sa ogranicenjc m 7~ 11lrcvanja 1l0CU z.] dnevno . pa se nje na vrednost ogled a u vrednos ti k[). spajaju u racunu u jedan dodatak ZD (slika 5. zavise od vrcdnosti k[)..75 0. Zbog (oga se moze des iti da se covek ne oseea prijatno u p rostorija ma sa ve likim p rozo rirn a i spoljnim zid ovima koji nisu dovo ljno termicki zas tice ni.0./0-/ B. T a bcla S.. <0.20 > .1.4 i tabe la 5.] dncvno 3. ~ I!>. 1.07 0. iako je prosto rij a zagrcjana na potrebnu te mperaturu zbog veceg odavanja toplote te la zrace njem.. Za to su pros torije na uglovirna zgrada nepovoljnije od prosto rij a sa jednirn spo ljnirn zido m.8 .

godine.05 I I z 0 I I SZ +0.XIlI ku (W/m'K) Z.1.43 0.JZ -0.92-1. DODATAK NA STRANE SVETA .76 0.10 0.77. Medutim.05 5.26 0. Za polozaj jl:dne prostorije merodavna je orijentacija spoljnjeg zida.05 SI +0. treba predvid e ti kolicinu toplote koja je po trebna da ovaj vazduh zagreje na temperaturu prostorije. Za prostorije sa dva spoljna zida vaina je orijentacija ugla prostorije . u nasim uslovima grejanja dodatak ZD jos uvek treba da se uzima u obzir.70. kod prostorija sa jednim spoljnim zidum. I takav naein proracuna nije zadovoljio prakticne zahteve i .60 0.05 S +0. koji su orijentisani pre ma pojedinim stranama sveta. _I I\OU t:INA TOPLOTt: Z-1 G lU::JA NJE 10 . ZAGREVANJE VAZDUHA KOJI PRODIRE U PROSTORIJU Pod uticajem udara ve tra. upucuju na odrl:divanje zapremine vazduha koja prodire u prostoriju i izracunavanje kolicine loplote Qv koja jc potrebna za zagrevanje vazduha sa spoljne na unutrasnju temperaturu . Tabel . Tabela 5.9.1.Zs Ovaj dodatak jc lIveden je zbog uticaja razlicitih intenzit e ta suncevog zraeenja na zidove prostorije . uzima se maksimalni dodatak.xIlI.05 I 0 J1 -0.0.0. J -0.06 0. racunati sarno sa dod a tkom Za sa vrednos tima iz tabele 5. U pugledu nacina odredivanja dodalka usled uticaja ve tra svako novo izdanje DIN normi lInnsi nove de taljc i preciznos ti. S.0. Po najstarijim normama dodatna kolieina toplot e se odreduje pre ma vrednosti transmisionih gubitaka.02 0. u prostoriju prodire vazduh usled nezaptivenosti prozora i vrata.14 0.12 0.6 1. Da bi sc neutralisao uticaj hladnog vazduha koji prodire u prostoriju. Norme iz 1959.08 0. POTRE8 . 5.16 Kada se postroje nje za grejanje predvida sa potpunom automatskom regulacijom.06.44.32 0.5. XIV Dodalak Zs I I Siraol:li svcta.19 1.05 dodalak . medutim.0.27. Vrednosti dodatka LS date su u tabe li 5. a ako ima tri iIi ee tiri spoljna zida. za lakve sluCajeve treba umes to sa dodatk om: ZD =Z" +Z.0.8. 0. XI V.04 od 0..91 0.OS 1.

5.1 kujc izlozc nc njcgovo m udaru. pa cuk i p ro r acunim~ za idejne projekle. Tnbcla 5. t 2 0.40 II 0.OIO.20 0. EG .pros lo rija na uglu .c PROJEI\I O I·:. Z bog mogucnos ti prime nc u idej nim p ro racllnima.28 III 0. Os im toga. a pre ma najstarijc m ne mackom sla ndardu DIN 470 I iz 19-U.klo lljell poloz. odnos no koje su pros to rije u jednoj zgradi zaklonje nc od ve lra.no rmi 4701 iz 1959.20 gde je: I .1 1 0.. . sevcro islo ku i istoku do bijaju dod atak kao pros to rije sa o tvo re nim po lozajc m. Ko rek lurni dod a lak p re ma najs la rijim no rma livima moze se ko ristiti II pre thudnim ra cunsk im ana lizama. godinc. zbog ccga se 1I ovo m poglavlju i po minjll.prosLOrija na uglu .lOr. POSTROJF.09 0.1 9 0.13 0. Za klo njc n po lozaj ima pros to rija koju s lili zaklon koji nadvisujc p ros lo rijll ba r ~. utvrdujc se d a Ii je zgrad a za klo njc n.iI 2f3 odsloja nj a iz mcdll za klo na i prosto rije.NO Cj IIFJ A NJ r: po trcb nu laenost pro r~ clln a i bio je izloze n k rilici. o nd a sa rno pros torije o rije ntisa nc pre ma seV n1 . U.07 0. V rcdnlls li su predslavljc ne zavis no od tra nsmisio nih gubil a ka pros lorije.35 IV 0.24 0.\ rn lA I .'\k" Ljt: zgrada o tvore na na svc ce ti ri strane. DODATAK NA UTICAJ VET RA . sa spolj nilll olvo rilll<1 u oba zida IV .prostorija sa spoljnim otvorima u naspramnim zidovima . V rlo visokc zgradc sp adaju u zgrade izloze ne ve tru. INJF. Zaklonjc nc pros to rije najcesce sc na lazl: II zgrad a ma u gradovima.l iii iz loze na vc lru .14 0. XV dajc vrcdnosti dod a taka za nClltralisa nje niske te mpe ra ture v<1zdu hit koj i p rod ire infiltracijo m. godinc . i mogu sc ko ris titi sa rno u pro racLlnima inves ticio nih i id ejnih p rojekat a.j Olvorcn poloz.Zv Z a odrediva nje doda tk a Ireba zna ti II kakvo m je prede lu zgrad a i pri lo me razli kova li no rma lni i vC lrovili prcdeo. XV Oodalak Zv Normilhli prcdcl i Vrshl Iroslorijc 7 .1 5 0.w m: proje kte trcba ko ris lili nacin D IN . T abcla 5. .prostorija sa jed nim spoljnim zidom II . sa spoljnilll olvo rima u jed nom zidu III .4 rE. "/ (}(lnf'<II'. koji je prihvace n i lJ novo m JUS M. lako da je u pos led nje m izda njll D IN no rmi une ta nova metoda pro racuna . godi ne.22 0. Sva ka proslo rija sa spo ljnim z ido m do bija ba r dod a!ak za zakljo nje n polozaj.10. Za svc gl.27 0. u da lje m lekslu ce biti izne l i nacin proracuna po mocu ko rc kturnog do datk a pre ma s laro m D IN-u . i VClrovili prcdcl i Z:lkl o nicn poloia i 01voren poloia i I 0. a d alje II poglavlju ce se opisa ti i naja ktll e lniji nacin p ro racllna pre ma pos lcdnjc m izda nju D IN-il iz J 983. .NJA 2..

tako i od razlike pritisilka sa obc strane prostorije. vrS i se prc ma obrascu: (5.te gradnjc (pojedinacna gradnjil iIi II blo ku). Propustljivos t prozo ra i vra ta jc d a ta u tabdi 5. U slueaju da se prozori nalazc u naspramnim zid ovima. U . " re mil tome.uuzin a procc pa ( m). cije sc '/rcdnos ti na laze u opscgu 0.1 I'O T IU' I/N.6) gde jc: propustljivost proccpa u (mJ/mh p. pri razlici pritisaka 01.(11"1). pre ma vrsti prozo ra i vrata. D mgi uti<. onda se o ba prozora o buhvataju proracuno m.1 1 Pa. II .:<lj na ko licinu vazd llha koji prod ire 1I rros to riju je jaci na vetra. kad a jos nisu dcfinisane ko n~t · mkcije i tipovi p row ra i vrata . Uko lik o su prozori u dva suscdna zida. U svim dru gim slllcajcvima Z/i= I 2:. nil ko licinll vazdllha kojil dospcvil 1I prosto riju ima uticiljil ve licina proccpa nil strani koja je pod lIdarom velril.O TT:" 7A ( ilI FJ. velicina procepa nil zak lonje noj strani . koja zavisi od polozaja zgrade (zaklonjcn ili o tvo re n po lozaj) i vr. kao i zaptive nost ovih proccpa.ka ril kt c ristika pros torije. DODATAK NA UTICAJ INFILTRACIJE VAZD UHA . po me tru ' duz ine procepa. I\. IC 1\'·1 TOI 'I . Ovaj uticaj se uzima u obz ir preko karakt cristikc zgrade If.predstavlja zbir pro izvoda duZ ine svih procc.. .Qv Nem<lck i nom lativ iz 1959. O na zavis i k<lko od Vl" 1i ~ i ne proCCpil proZorii i vril lil.9. XVI. Za pribliZnc proracune.Ja. I .dodatak za prozorc koji sc nalazc na uglu dva spo ljna zid a Z/i=1.ka rakt c ristika zgradc (Wh Pa2/·'/m~K) .:bne doda tne kolicine toplo te za zagrcva nje vazduha koji prodire pod dejstvo m ve tra. I z ril ~lIna va nj c potn.. mogu sc ko ristiti podaci iz labcle 5. XVII. spo ljna vrat a se racunaju kao i prozo ri. uz imilju se u obzir p rozo ri sa veeo m propustljivoscu. u kojoj je za raznc visine prozo ra i vrata navcde n proscean odnos duZine procepa pre ma povrsini vra ta odnos no prozora (w =1/F).11.·1 KnL .2. 10 su osobc nosli prostorije koje sc uzimaju II obzir preko karakte· rist ik e pros torijc R. a - .! .7 do 0. god ine daleko prcciznije odrcdllje po trebnll kolicinll topla te Z<I zil brev:lIljl' vazdll hil koji prod ire infilt racijom Polazi se od kolicine vazd llha koja dospevil 1I prosto rijll zOOg razlikc pri tisaka izmcdll spoljnc oko line i prostorije.?'-) llznacava ko lici nu vazduha na cas kojil prod ire kroz proo::p duz ine 1 Ill. koji sc uzimaju u obzir i njihnvih propustljivost i.vi T:" 10 7 5. Z£ .

'rata) Visin. XVII Odnos duiin c proccpa prcma povrsini prozora (vrala) Vrst.63 0.7 0.6 0.7 3.R Karakl e rislika R zavisi od propIIslljivosli prozora i vra la.3 • 0..9 4. prozora oonos no vr81a (m) w-l iF 0. .7) 2)a · f). pa se o na ne mo ra uvek ra ellna li.00 4.' Tabela S.75 0. pa se ka d cilava g niza slicnih zgrad a raeun a sa is tim brojnim vrednostima R.:l Ia i prozori 1I vr atim.:lpl ivc na 0. (5. Med ulim.-1 NJI:.+I 2) (/ 1 '1) . XVI l'ropusUjivosl proccpa a (m' /mh Pa Vrs ta prozora llJ ) Drvcni i ad vcitackih m 3 lc r ija l ~ Cclicni i mCl alni U nulras nja vrala T i PI' nYl 0 ra jc cinosl ru ki spojc ni dvos lrll ki jcdl10struki sa garafll ovallom za plivcnoSCu jcdlloslruki spoicni civostruki jcdnoslruki sa ga ranl ovanom 7.3 T abcla S.t 3. Ove vrednos ti se u norma lnim slueajevima krecli izmedu 1 i 0.3 8.7 i 0. karakle rislika R se u pojedinim proslorijama bilno ne razlikuje .50 0.i1 pl ivena 7.12. kr il a 7. 7 3.00 1. ka rakte ristika R se II vecini slucajeva a dreduje u grubim gra nica ma. fLNO G RD.Tudoml·ii: I'ROJEKTOVAN1/:: POSTR01ENJA Z ·f D \TR.10 5.6 d vokrilna jc dno krilna 2. XVIII daju srednje vrednos t i 0. za vazduh koji prodire u p ros lo riju ( izraze no sa I «(I'I)s) i propuslljivosli prozo ra i vrala kroz l': ije procepe vazd uh s lruji iz proslo rije (iz raien sa I (a-I)II))' R se izracunava pre ko o brasca: R= ~-.4 0. 1 3. Za vecinll slambenih zgrad a uobieajcnog nacina gradnje prozo ra .88 Prozori nezavisno ad broj.3 1.8 iii u granicama od 0.9.2 6. KARAKTERlSTlKA PROSTORlJE .3 2.2 5.0 3. pa se II tabe li 5.3 0.25 I"SO 2.5 4.50 V r.8 do 0.i1 plivenosCu ne7.6. prozora (.50 2. S obzirom na laenosl proraeuna potre bne ko lieinc toplo te.3 2.l OS H.

Tabcla 5.ja vraf. kroz Cije proccpc Va7.ima sc da je propustljivosl lJ{J'i)s bcskonaeno velika.£l1.. Slobodan poJozaj se usvaja za zgrade. NajCciCc vazduh napusta prostoriju kroz proccpc unulrasnjih vra la. odnosno d a jc R=I.H IzlozcnOSI prcrna vclm.-u.7). . sale. 703 saslankc.: prcko du'ljnc pmccpa. vetrovitost predela u korne j.iina demenat ..5.ra7jto slobodnim poloZajcm. slueaj kOO svih pmstorija ~a jcdnim spoljnim 7. kao i objekli na visoravnima. Za proslorijc bcz unutrunjih zidova (sale. u nascljima i zgrade f3.aj imaju zgrade u ccntrirna gradova kojc suscdnc objc1:h: izrazilo ne nadvisuju. tada sc povc6ma vrcdnost /-I odreduje za prostorijc orijcntisane prcma sevem. lozaju. kao i tip gradnjc. tao i 703 vclrovilo podruCjc i 7. 5. XIX) odredenc su prcma blZini 'YCtra od 4 rn/s 7. shi5aonict" itd.:lonjcnom. hale i dr. ~pI i\1::Uil :Glpl in:na Ocz. Celie-ni prOllxi i mClalni pruzori Drvcll i prozori i prowr i 00 vcitaCklll materij. Ijaju objekle iz.1erislikom zgrade II.ajcm. kao i Zit svc visoke objckle u gradovima koji su primel no viSi od okolnih gradevina. Za oslakproslorije se smalra da su u 7..S6:nj<l tabck: 5.aj. L. odoosno za normalno i vctrovito podmeje.'5<J IF. kao i 7. Prilikom kori. .isloL. XVIll.idom iii kod proslorija na ugl!1 zgradc. prcdstav. Zaklonjcni po107. poscbno ako jc obala bcz vegetaeije. severo .OTE i'A (jEI.. Ako su dye iii tri fasadc u slobodnom polozaju..) i clemenata kroz koje vazduh slmji iz prostorije (f".a objcL. Pojedinaenc zgrade na obalama sirokib rcka.:.duh stmji u prosloriju (P. kao i za zgradu u zal.) U7. Vrednosli karaklcrislikc H daju se za dye jacine vetra.a normalna podmcja i zaklonjen poIo7.·1 KOUC/.-3 Yetrovila podruCja i slobodan poloiaj. ooda sc 7.: zgrdda.-u i isloL.'i' poredenc po sircm proslranslvu. KARAKTERISTlKA ZGRADE . Vrcdnosli L:araL:lcrislike zgrade H (tabcla 5.aL:lonjenom poloZilju.a proslorijc koje pripadaju loj fasadi odrcduje karaktcristiL:a H prcma slobodnom po.'Cua l3~""na Q7 Za prostorije kojc imaju wlo vclikc duline proccpa prozora i cvcnlualno spoljnih Yrata.).. vn: indirektno pomoclI odnosa povP.. obuhyaecni su karaL.aj. R se nc odrt:duj.13. U slueajcvima kada je sarno jcdoa fitsada sa slobodnim poI07. raeunato je. prema duijni proccpa unulrasnjih vrata (ateljct.la Celifui i mClalni pr"lOfi j l31"~'" 'NZl~. XVIU Karaklcrislib prostorijc • R Pnuori Drvclli prozori i prnrori l'i •• lns.\'.JASJI:. sa brLinom vctra od 8 mJS.O.lCra i mora.) R se mora izraeunavali po obrasm (5. a to j.aStiCen poI07.lpt i'~lLa . <15 <6 <25 OOJOO9 (x115OOJ od fOO20 0025006 R Q~ 'I oJ vcitaooll materij.1C u normalnom podrueju i sa iz.-clla ~1~J"1:Oa ncz'l---'p j\. jc-.. A TOP/. I'OTII.razilo slobodnog poloiaja.F.I. slobodnom iii izrazito slobodnom polozaju.

40 W /m 3. .. kilO i zbog vece infiltracije vazduha.po svako m me tru visine izn ad 4 m. Zgrauc \I vc trov il om p rcuc lu S<1 izraz ito slobod nim po lozaje m.r:lzi I O 0 1vor c n bluko\.01 U pojed in ilcnim slu cajcv ima . JO 11.1 9 4. T abela S. iz racun a te Zit hrz inu vo.60 W /m3 35.. i "d".09 4.. DODATA K NA VISINU PROSTORIJA .nezaklo nje ne pros to rije ...14.oor . Pri to me u grupni tip gradnjc spad aju i zgradl' sa vrlo mnU!. ..s kHgrHdnjH Ilojctlin Hcnc l~ rH d l' ".ll s ta nova.1 n ·::\ "IR..q O va vrednosl d o bija sc kao ko lienik po tre bno. Norma lno .. d o d aj ~ se s l ~d ec i dodat a k: 2 - .Zh Uko liko su p ros torije vise od 4 m.\'J/.47 6.. Prili ko m o drc ui va nj ~ vrcd nos ti ka rakte ristika H treba raz lik ova ti zgra do.. zgradc II (Wh PlIWlmJK) II Prctl co Norlll fli ni prcdd i Pnlui Hj zeraclc "..28 2.proslo rije na uglu ..\zit o ol vo rclI 1.: t ra ud 10 m/s.X) Spec ifi cna po lrebna ko liein a tuplo te sluzi za ko ntrulu i oee nu lo plo tnih gubit aka . 5. 5.36 1. I'OSTlI{)) eN).45 W /m3 17. 18 3.kloll icn 0 1vo r ell iL..09 4 . zbog povcca nih to plo tnih gubil aka u go rnj"m de/u prosto rije. SPECIFICNA POTREBNA KOLICINA TOPLOTE .·1 7. dil bi se de fini sao po lozaj zgrild e. treba prc th ucl no od rediti s mc r vc tra . ~) 2.za klo nje ne prns lorije . t9 2..: ko licine lo plo le i za pre mine p ros t:>flJ ~: q= V Q (S .klo nicn Ve l fo vil i predel i 0 1\for ell iZT..: u pojcdi nacnnj i gru p noj (b lok(lvskoj) gradnji .TO I·.30 W /m J ..15.maks imalni do dalak na visinu... imaju ka r akte ri s t i~ .·1LNO (i l' I:1. ·.80 W /mJ 45 . I'IIIJJ/' f. XIX Ka raktcri sllG.I.20 . U ualje m leks\ll da te su proseene vrednos ti za speeifienu lo plo tu prosto rija ko jc imaju dvos lrukc prozore i unutras nju te mpe raturu preko 20 °C.81 3.~ I epe ni s t a 70. = 0. 1N) /:.47 3. nje na vrellnos l ll a nas iznos i 25 .. 18 3.

a os tale .'. mbenc ZRrndc u bloko vima stambcne zgrade u nizll porod il:llc lruee ad ministrativne lj!rade 'kole r. . .'va lite t grad nje) moze se. .nacava sprat.sale. . objckta . moze se prostorija obeld iti trocifrenim broje m. Za pros torije sa jednos trukim prozo rima vrednos ti specificne toplote uvecavaju se za oko 30%. radi bile orije nl acije. potrebno jc na crtd ima osnovc i svih spra tova zgrade za koju se projek tuje grejanje. Kod visespratnih zgrada.60 W IT". slicno prikazanom primeru. u kome prva cifra o7. ·· 17.000' m3 . POTREBNA KOLICINA TOPLOTE Z4 G IU::JANJE III .zgrade do oko 2000 m . Proracl. godine (oblik i ve licina zgrada.obe ld iti prostorije red nim brojevi ma i upisati u svaku prostoriju njenu lempe ratu ru.zgrade do oko 20. 16. i odrediti pros ta riju za kotl amicu .uzc ti od arhi tekl e poda tke za vrs tc prozo ra .35 W /m3 17. XX Vrcd nosli spccin~n c loplole q (\V/m' ) Yrst.kul teti storacki domovi i dcti jc ustanovc restor ani robne kuee industr ijs ki obiekti 45 40 50 50 45 50 53 55 20 · 40 5. prema tabeli 5. Za zgrade danasnje grad nje ove vrednosti treba umanjiti za 25 %. 017 bi bila pros torija \l prizc mlju. XX. Na prime r. upo trebljavani mate rijali i k . Za beogradsku klimatsku zo nu (spo ljna projektna tempe ratura -15 °C) i naCi n gradnje do 1980. raeunati sa p ro~ec­ nim vrednostima specificne po trebne kolicine toplote za grejanje q (W1 m3) bruto zapremine u zavisnos ti od namene grejanog objekta.25 W/m3 1 Za prosto rije grejane na 12 °C go mje vrednos ti treba umanjiti za 20%. UPUTSTVA I PRIMERI PRORACUNA Pre pre laska na sa m proracun. vrata i astale elemc nte u zgradi kroz koje pro lazi loplo ta. Priliko m obeleZava nja pros toriJa i upisivanj a tempe ra tura uobicaje no je d a se to cini sa raz lomkom: brojilac preds tavlja broj pros torijc a imenilac nje nu tempe raturu.up isati strane sve ta. za globa lna sagledavanj a i pribliZne proracune.broj prostorije. Tabela S. hale 3 35. bez obzira da Ii se pros to rij a grcjc iii ne. uciniti sledcee: .5. t.In potrebne kolicine toplole se izvodi labe lamo. a 604 pros torija broj 4 na seslom sp ratu . koja jc oznaee na broje m 17. .

1/ 2 B. 01 i 02 koje se nala.pod u sobi tJr.zgrada je u normalno velrovitom predclu.te mperatura kotlarnicc u suterenu ispod prostorije 02 1= +20 °C . nil velar odrcd cn kao procentllalna vrednosl. prozori su drvcni. r"- Pro racun je sprovcden tabelarno po uohicajenom [ormlliaru.01 je betonski .pod u sobi br.svi zidovi su od opeke .temperatura . zc u prize mlju zgrade cija jc os nova data na slid 5. Nacin odredivanja ovog dodalka prCnl.prekid grejanja je 10 Casova .l kolicini vazduha prikazan jc u primem br. Pri tome je dodala!.5 Ostali podaci: . dvostmki .Todorovic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE Primer 3 Izracunati potrebnu kolicinu toplote za grejanje prostorije be.temperatura prostorije u suterenu ispod prostorije 01 . 4 (tabcla 5.spoljna projektna temperatura . a ove prostorije imaju otvorcn lozaj.unutrasnja projektna .te mperatura prostorije na visem spratu 1= + 6 °C .02 je od parketa . XXI). .

-1 O..5.. 2 on 0. 'Z 58D ". ll) :~ :p I -1I !I OJ.-.5 OsrlOva proslorija koje treba grejali .-' --on ""'1 --0"1 @ ~ 0( '" :l I. '~---.i Stika 5. I '" .'.'~ ~ I @~ o '" 'f 0( os" Og' &.. POTREBNA KOLlCINA TOPLOn : ZA 011fJANJE JJ J VI ~. I t~ l- 0 <l . @ n :x: :l J ::> :It . @)'~ Ol'. 0... $8 '0 10 ".. @ .. o---- r : --..0 -< a..

' 3. A.11.7 20 27 5 1.5 000 kO _ ~ _O.7 19 5 1. I pCVI~ .7 18..8_ = 103. 1.3 2.m".' 1. 0..52 I 1370 208<> . r:.35 4.7 ·c w /m2 w rn J • • 01 Kuh inja.' 3." _Z. 1 _ 20°C.7 14.330 5. 15."..2 2.k 9 I 10 1 11 I 121 k W/m~ K 13 PRORACUN GUBITAKA TDPLOTE 0.7 2.81(3. " " " 5 5 .· naka lOvel" duiina ~i rln3 /Vis ina .' O.8 " '" 5 5 .7 + 2 ·1 4.5 2.8 + 2.6rn~ 92 GO ZS ZS VU ZU S Z I 38 38 '.< 2.5 '. sIr.5 38 5. I _ 20 °c.7 0.' 18.<> 960 20 200 .7 S 1.2 2.2 . Z 1+% W m' m' 20.0 " 19. PRORAtUN POTREDNE KOUCINE TOPLOTE 7 I • od· bil:.5 1.6 1 1 1 1 1 1.7)( 4."..lun . IWOla loplolo Z.41( 2..7 2.2 3.8 11.' '.6 1.7 I( 2.1 15.8 3.85 .1 3.5 11 .8 '" 58 <.7 ".7 I 11 .5 2. % I \51 16 1 17 OOOAC! 16 POIrebna kopno ko~i¢ina k ·o.3 1.4 15.30 2.9 2. Z. ~. 60 mJ PO ZS VU S S 1.2 · 20.3 1.72 10 2200 1S q . V _ 5.. 572 2200 • 3. 1 1 1.' '.' 20 1.2 2.B5 1. l'rI . Z.6 '10 250 690 A. ..7 ·2 q = 34..5 + 2 " 8.2 I 1 1 1 2.7 15.' 92 60 11..' 3.8. zida < 5 PRORACUN POVH~!NE I . V • 1.39 3170 02 Spava~a soba. _ 2 ' 2 1.} 3 Oebtj.2 3. .6 11 . P PO .' 2."0 1370 .8 16.0 ~ '" 99.103.. 1 2 Sir.38 1.l ubitak Zu+Za .0 6.1 + 2...B . 2.. om m m m' 20.8 -4.8 rrf2 ko _ zu ZU 12 12 .3 1.1 3.0 60 11 .' 1.

svaki duiine koja odgovara sirini prozora.15 0. duZina procepa u prozoru sastoji se od dva horizo ntalna procepa.4·0. (tabela 5.dodatak Zs 2280W 0.4.J =2·15+3·18=84m . kao i od dva vertikalna procepa tijc su duZine jednake visini prozora. odredile bi se po dole prikazanom proracunu.8 _ ' Za sluCaj nezaptivcnih vrata. obe prostorije imaju karakteristiku zgrade(prema tabeli 5. Rdenjc: Za drve ne dvostruke prozore. XXII). Dodatak na vetar je isti za obe prostorije i iznosi: Qv = 8. karakteristika prostorija 01 5. XVIII.dodatak ZD . t Odnos povrSine prozora prema povrliini vrata isti je kako za kuhinju. a = 0.09 (20+ 20)·1 = 370 W Po ovom nacinu odredivanja dod atka na velar. treba obracunati i treCi vertikalni proeep po kome nalezu levo i desno prozorsko krilo. Ako se prozor otvara po sredini.05 . iznosi: 02. tako spavacu sobu i iznosi: -=-=1) I za F.gubici (opIate . potrebne kolicine toplote za grejanje proslorije iz primera. XVI.4 ' 0.5. duzina procepa je: I. POTREBNA KOLTClN·l 70PLOTE ZA GRFJANJE 115 Primer 4 Izvrliiti prorat un dodataka na vetar za prostorije iz prime ra 3 preko kolitine vazduha. .9· 3. Za normalno vetrovite predele i otvoren pol02aj. kao sto je slucaj u zadatom primeru. prema tabeli R=09 . prcma tabe li 5. XIX): . Prema tome. 01 Kuhinja . F" 2.7 1.

dodatak ZD .05 370W 3110 W .116 B.25+370= 1370W 0.20 0.dodatak Zs .pulrebna kolicina toplote 02 Spavaca soba .dodatak n:\ vetar Zw .2+370= 3110W 1370'1.potrebna koli~ina toplote 370W 1370'1.dodatak Zw .gubici toplote .Todnrol'ic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTR4LNO GRFJANJ£ .

4 5 5 \. Z 1+% .\ 3.8 0.7 \ \ 11 .8 m 2 \.85' \.2 \.. V _ 5.5 + 2 · '8. 103.8 16.1 + 2 · '5.6 "0 2SO 690 As .8 x 3.IH S.3 2.8 '.8 5 5 ·2 20 200 k 0 ".7 0.4 15. 0 Z ~ .4 2.6 m ZS ZS VU ZU S S Z \.0 6.7 11.t W/m2 ubitak Zu+ z.7 m 4 .6 I PD I \.572 \ .. t • 20 °C.8. .' 19.8) ·0.8 ' .40 '" 0.. I 3110 '" 02 Spavata soba.8 11.5 2.5 + 3·1.2 2.7 15.8 '. 1 .8 " ZS VU " 12 12 5. PAOAAtUN POTREBNE KOWCINE TOPlOTE 4 I 5 PRORA¢UN POVRSINE I ' I ""'~.8 _ 60 S S = 2 ' 21..1 15.4 ·(2 · ' . P PO m 4.8 -4.7 14.~~0 \5 5 \.\XlI \ 2 SIr. 1 .9 I 2.6 I \ I \ \ I 2.7 + 2 · 14.330 q e 34.9 ·3.· naka zida om du!ina tilina N\sina broj od· bitak k w/m~K .6 11..7 x4 . 2 · 20.2 I 2.9 · 3. V '" 4. =Zo % ".. svela .\ 3. 0. 7 8 .2 2740 0.36 _ 103.8 \.8 \ .5 \.09 ·(20 + 20) 1 _ " q_53. % Sir. Z.7 2.2 a7 2..8 18.4x 2. I _ 2()°C.8) 0..8 3.8 '" 58 m \ .7 2.5 \.' m' 20. \ \ \ \ \ \ m' m' 20.7 18.72 ZU a36 ·60 1370 20 5 1.2 3.8 2280 O.7 x 2.0 .. 99 ..35 40 40 900 20 ko = 9~.8 \.85 \.5 " " " I I 4..4 4.6 \. ra~un PRORACUN GUBITAKA TQPlOTE " W 14 1 15 1 OODACI " kupno " Potrebna koll¢ina top lote 0.7 W l 01 Kuhinja.25 1710 o '" 0.. 1 12 1 Z.5 + 3· 1.0 40 92 60 60 11.2 3. ·c U k· l>.6 + 2 · \1 .5 2.' i 40 40 I 92 60 11 .3 1.5 \.5 I m) 2SO 96D I I A. .2 2. · (2· 1. DebtJ.09·{20 + 20) · 1 = 37D 2080 .Tloh.8 1370 zu 5.

cun potrcb ne koli cine toplote. = 4 "C Masa se odrcduje na laj nacin ~to se iznalazi najnepovoljnija prostorija. I. a prema donjem izrazu: . = 0 ll. cia se 1I jed no m perio du ra cun a pre ma starim i novim normativima i izvrSe uporcd ' nja. slim slo se uzimaju \l obzir prostorije S DajviSe dva spoljna zida.valiti po svojoj metodologiji. lioako je vee opis.TmlnrQvit l'IiOJEJ(TO I~'I Nn POSf'IIOlHNJA ZA CENTRALNO GREJ. U cilju uobija nja sto reil illijih vred nos ti pro racun jt: postao slozeniji. a podari k< " se kori~(e prilagodeni Sll praksi a li i speeificnostimil i uslovima klime u Ncmack u Z bog loga se oVilj poslupak moze pri!. kao najnife dvodncvn.17.11 8 I. zbog njenog izraie nijcg akumlllacionog svojstva. I.9 ) gdc je: Is . to. standardn. ona toja daje najniZu jedinicnu masu.1. ali se za njego 1 prime llu 1I nas im IIslovima mo raju dobro proveriti dale proraeunskc vreunosti. sa nimm iz.merodavna spoljna projeklna temperatura I.: spoljna tempera lura ' s se koriguje na vise vrednosti za to. koia je osnov za definitivnll u1vrdivanjc mcrodavnc projeklne temperature za pror. Ova vrednosl 5e korisli u proraeunima potrebne ko li · cine loplote proslorijit kojc pripadaju zgradama lake konslrukcije. = 2 "C ll.UNAPREDENJA U PRORACUNU POTREBNE KOLICINE TOPLOTE Da nas vazeci lIor maliv u .'..17. U nasoj zemlji proraclIJ1 ~c sprovodi prt:ma ncmackim normalivima ..korekcija Korcktura se odreduje prema slcdeCim odnosima: Za malu gradevinsku masu Za veliku masu Za vrlo veliku masu M F < 600 kglm 600 < M f'£ F< 1400 M F < 1400 rz rz 2 ll. Standarn il lemperatura se odreduje. Ij.mcnjcnih detalj" novih pod atak il prema pre thodnom izdanju . 5.Ne mllckoj dl)ncl je 1983. Merodavna spoljna temperatura U novo rn postllpkll proraclIna lIvedc n je pojam 'standardru"l spoljna lempcratur..: lemperalure koja je u periodu od 20 godina dostignut a iIbi la i~p od lc vr~d n ost i 10 puta.-1N1E S. lJ ovom r oglavljll sc objas njavilju izv ~ikne izmene a pravi pllt za primenu bi bi. Is .\ no u odeljku koji se od nosi nil spoljne projcklne lemperature. Vrsla konstruicijt" sc ddiniSc odnosllm gradevinskt: mase M i ~ume svih spoljnih pomina prostorije. Z a konstrukeiju vece rnase.standardna spoljna temperatura . Is prema: (5. sred njc vrcdnoSli ~poljlll.I.

Zavisi sarno ad vrste prozorskih stakala S obzirom na njcgovu propustljivosl sunecvog zraeenja. ~to je ad Llticaja na us love ugodnosti u prostoriji. Za najee~cu propustljivost • = 0. + 6 k. Ona obuhvata iskIjucivo dejstvo difuznog zraeenja Sunca koje se javlja u tol. POTREBNA KOUCINA TOPLOT£ ZA G R.spaljne povrs ine Nemacki no rmativ ne zahteva da proraclin kojim se izracunava vrcdnost akumulacione mase bude priloze n. (W/m'K) Koreklure'8 spol]o. Na osnovu ovog kriterijuma standardna spoljna projcktna temperatura za I3cograd bi bila -11 °C. jer se smlltrll da se ona moze odrcditi dovoljno tacno i na os nOVll iskustva iz prakse. sa korigovanjem za vcCe masc zgrada _9 °C i _7°C.masa ostalih gradevinskih dclova II .3 Vrednost srednjc temperature ZTaeenja povrlina prostorije zavisi· i od suneevog zral:enja hoz prozore. nazvana "standardni" koeficijent prolaza toplote: k. =-035·'( .17.1 I 2.5 0.2.IDe 61<.. umesto ranijcg dodatka na stranu ~'Veta.11) U gornjem izrazu Ma se odnosti na pavecanjc koeficijenta prolaza toplote kako bi se dobila dodatna kolicina toplote Ll ci Iju ublaiavanja niskih temperatura hladnih spoljnih zidova.l:JA . (W/m'K) 0.6·2.unutrasnje povrsine s .10) gde je: masa dela zidova od eelika Ind . Tabcla 5.5 0. (5. koja uzima u obzir i OVllj uticaj.3 I I 0.85 korektura iznosi: 6ks =-0.5.E Jl9 (5.:u zimskih dana. Na taj nacin se dobija merodavna vrednost za proracun. zato se u proraCunu potrebne kolicine toplote uvodi i korektura 6k. Ovom korekturom zamenjuje sc dodatak "na izjednacavanje hladnih povdina" iz ranijih normativa DIN 4701 (tabela 5. Korekture koeficijenata prolaza topJotc Osi m ispravke spoIjne projcktne temperature.3 .'.3. = k + 6 k.6 . XXlII). XXIII Korektura koelicijcnala prolnza loplole spoijnih zidoV8 KoeficiJeDU prota •• loptol. "l.2 32.15 0 I I 1.masa gradevinskih delova od drve ta Ino . uvek je negativna i ista je za sve orijentacije prowra : 6k. spoljnib lldov. pO\'r.tLlelna procedura proracuna predvida i korekturu stvarne vrednosti koeficijenata prolaza toplote. In t - 5.

niltno visa.l tempe rature se d c fini ~(' p rcma prostoriji (..' + R. a to su pod su lc rc na i zidovi koji su u cclini iii delimic!lo lI ko pani II zc mljll .: rcc 0 pre nosu toplo te na spo ljni vazdllh. .1&) ...e nil : (5. iz nad povr!)inc zc mlji~ 1a kujim jc· zgrada okrw. + n:.ie njeg vazduh il koja preds tilvlja srcdnju vrednos t ij. .:ri odil...•' /. Na kudieijcnl provodcn.. til Qs iz s llt e~ens k c pros turije sc prl' nos i kmz I.'l l no na povrSi nti knja Iezi na ze mlji. (5. le mpera tura podzc mne vuLi e Kot:i'icije nli pro laz3 loplolL: sc ril l:lInaju rr. toplo. koja .ium spoljnom lc mrcralurom iz duzeg zimslwg p.3.fWrlNJE 5..:ma : 1I ."" . n u~ m . k I rn = H" + Rij.·1. 1-+) gornJlIll Izrazl mil .17. ( ). . na spoljlli vilzd uh Q". I z ra cu r.kl~cfi cije lll prolazil tll plotc kroz zemljll clo podzcmne vode k"" k" ..c mljll na podzemnu vodll Q". kao i ud <1 ljc llos t r odze mne va de.i a loplote kroz zc mJjll clo spo ljnjc g vil zdllhil a d lIticaja jo.Ij 1I izracnnavilllju gubitilkil loplotc pn.lc: r .ie 7. :1 koC. slojL:vL: do vud <. zbog velike incrcijc 7. JUZL'g vf(..170 IU.1 r EN l'I? ALNO('. tt: mpCr<l lura spo l. GlI bit ak top ln te ka podzc rnn oj vadi racuna sc kao da je prenos u jednllrn pravclI . kalla j.. kodicijl'nt pro lozil toplote kroz ze mljll do spoljnjcg vazduh a I" • klTlpt: ratlira slltert: n. av ~ njc gllbil <lka topl utc prc ma podze mnoj vodi sc vriii prem:l izraw : . ."'J1: I'OSTRUJCNJ.. kc proslorijl' I..12) Pri lo me.:dstavlja prolaz 10piolC kro~ gratlcvinskc povrS in.: ve li(. ~ s. Me rodavna raz likl.ina pnv rS inc pod ? zgradl' i njc n odnos straml../"i<:ijc nl pro laza to plote se odn:dujL: lIzimajuCi II ohzir pre laz to p lOlL: na povrsil1l1 i spnw()dc njL: kroz.><101 "ii' I'RuJ F}"TOV.e mlje. .+ R.me nskog periuda Ip. Gradcvinske povrsine koje se graniee sa zemJjom Posehan slucl. .: kojc SII u uirc ktnom dodiru Sil lc mljom. povrsina pOll a s lltc re n i~ iii zid(l v:1 u dudi rll sa zcmljom . i kro7.. 1'1) iI rrcm<l vilzd llhu kL' rislcci obrazae: (5.iji st: gllhici iz racunavaju i srednjoj tempcraturi podzemne vode. I k = I?" + R.. zidnvc. nc rilCUn <1 st: sa stilndilrno m ~ p o li n() m p mjcktm:m te mperaturom vee sa sred· Il. r kroz pod.

Merodavna dubina do podzemnc vode. s tim da jedna strana odgovara najvecoj duzini osnove.koeficijent provodljivosti toplole zemlje T . .N ./.36 r s . = "-' )."=1. I) as . onda pri odredivanju 0[pora provodcnju toplole kroz zernlju prcma spoljnjcm vazduhu merodavnc su sarno dimenzije lib te grejane prostorijc.17) z gde vaZe sledeee oznake : k".6) Prema preporuci iz ne mal:kog normativa.koeficijenl prelaza loplote sa unutrilsnje strane a u =1/ Nu (Iabela 5.otpor provodcnju toplote kroz sloj zcmlje ka podzemnoj vodi au .koeficijent prolaza toplote od prostorije ka podzemnoj vodi Rib .kocficijent prclazil tuplote na spoljni vazduh a s = 1/ I?s (labela 5_ I) )'Z . bez obzira da Ii 5e racunaju gubici kroz pod iii zid koji je u dodiru sa zemljom. Odreclivanje ekvivalcnlnog olpora provodcnju toplote hoz zemlju R. U lorn slueaju lreoa formirati pravougaonik isle povrSine kao SIO je osnova prostorije.0.Olpor provodenju loplote gradevimkog elementa R.( 1/ b).<zs . Nemacki normativ daje posebno objasnjcnje kada os nova spojenih podrumskih prostorija nije pravougaona.as prema spoljnjem vazduhu vrSi se uvek prema cclokupnoj povdini zgrade koja Idi na zemlji. + 15 ·C I pv = + 10 ·C W/mK ). T. .0.2 gdc je Is spoljna projektna temperatura. mogu sc koristiti sledece brojne vrcd nosli: Im . Ako je spojeno vise zgrada kao merodavna povr~ina poda se uzima zbirna podna povrsina svih zgrada.:c p'rostorije grejane.6 pa se daje i obrazac za njegovo izracunavanje u obliku: R)"". Ukoliko su podnc povr~inc tennil:ki izolovane a vertikaIrii zidovi nisu.ekvivalentni olpor provodenju loplole kroz sloj zemlje ka spoljnjem vazduhu (prema slici 5.44 u kome je povrSina poda oznacena sa ~.6. onda se za zidovc uzima u obracun 50% od vclibne otpora RIL" prema slici 5. a nc celog pooruma ili spojenih zgrada.24 ' [Apd . (5 .= I. je odstojanje od poda do vode.dubina do podzemne vode (slika 5. POTREBNA KO LlC1NA TOPLOT£ ZA GRElANJ£ 121 T R. =0.koeficijent prolaz a toplote od prostorijc ka spoljnjem vazduhu kpv . Ekvivalentni otpor se ne mo~e tacno ocitati sa slike 5.J. U ~Iueaju da su sarno neke sulercns\.5) R.

:x III V> III III II = ~~ / _ III LQ.'" / '" U'\ II _1.. C> C> ~\ 1\ " o '" N C) C> - -.. 0 " '- Q. ~ t'\ a E "- 0 '-1 r.6 Ekvivaletlltli otpor provodetljlliopiote sa tta na spoljni yazduh Rkl . I II III Q.. a '" \\\\\ \\~ ~\ / ~~ \ .0 \I III C N III E c '" W> " '\ ~ « -0 '" 0 > ~ q l'. un '" \I E ~ .1.- ~ III III I C> C) C> C> ~ l- ~ t'..o C> Slika 5...III "> 0 .: N \ ~ ~r'.'\ \ ~- ~ ~ ~ f\.. Q. o > ~~ c '" .. ~ 4 r-.0 lVV ~ ~ - o C> \\ ~\ ~IY \ \\ 11\ a: .I -'" > 0 C ~ ill III C> C> " F"'" ~ .

I je: 1 1 R =-=-=0166 " a" 6' U normativu je naznaceno da je koeficijent provodenja toplote kroz zemlju (5.Unlltrasnj a projektna temperatura " .5. odnosno lib =1. prema slici 5.O tpo r provode nju toplote kroz pod 2 R")b = 1. PO TREBNA KOI. Za ove vrednosti.O tpor provodenju toplote kroz zidove Is = -1 6 DC . kod koga je I =16.· INJ£ 12J Primer 5 [zracllnati gllbitke toplote 01 II sutere nll zgrade (sl.8 (m KJW) .Dime nzije sut ere na date na sliei dubina podzemne vode is pod poda slIterena T = 2.EJ.') . s:nenomn u (5.16): k1 pv = 0.15): .33.ICINA TOPLO TE Z·1 G f'. a b =12.0 = 3. PovrSina celog poda je 2 A =192 m .1) je Rs =1/25 = 0.7) koji nas taju usled pre nosa toplole kroz pod i zidove koji Sll u dodiru sa tlom.2 W /mK pa je za duzinll T = 2.166 + 1.966 k pv =0.5 otpor prelazu toplote na spoljni vazduh (tabela 5.25 W Im'K Za proraclin gubitaka prema spoljnom vazduhu merodavne su dimenzije celog SlIterena.4 m Gubici toplote kroz pod se racunajll prema podze mnoj vodi i prema spo ljno m vazdllhll. 5.0 smenom u (5.04.Spoljnja projek tna temperat ura I = 20 DC . Zadate Sll sledece ve licine: 2 R')b = 1.4 m: R = 2.18) Az = 1. Z idovi nisu termick i izolovani. Za gllbitke prema vodi izracllnava se koeficijent prolaza toplote na osnovu otpora provode nju Ued. Prema tabeli 4.4 =20 zv 1. 5. pa je: Rzs = 3.8 + 2.16).4 (m K/W) .

106 kJV k.5'J.0 + 0. pa se dobija: -=R" +RiJ.c PI?OJEkTO I'>INJt: f'OS'lROJI. Tudoltw. + R!v = 0.166 + 1.8 ' 0.13) i (5.5+RJ =O.7 W W .32 W Im 2K Toplotni gubici kroz po QPD su prema (5.28(20 -10) + 0.4 Q=Qpv+Qsz =111.20 W/m'K O tpor prolazu toplote kroz zidove koji se dodiruju sa zemljom prema podzemnoj vodi iznosi: _1_ = R" + RlJ.4 + 2.v =0 .8 + 6.0' 3.8 + 3. +O.8=276.04 = 5 k.5' [0.4+0.12).8 + 3. (5.166 + 1.8·0.9+164.0) '1. =O.04=3.166+1.2(20 -16 + 15) = 111.25(20-10) +6.O+O.v k".0' 3.NOGIU:JA NJE _1_ = 0.9 1 W A gllbici kroz zidove Qsz: Qsz = (3./ 1J.56 k pv Pri izracunavanju otpora prolazu toplote prema spoljnjem vazduhu.14): Q m = 6. otpor provodenjll toplote kroz zemlju se umanjllje za 50% jer zid nije toplotno izolovan.0 = 3.32(20 -16 + 15) J = 168.NJA 7A C ENTRAI.12.

- Slika 5.- 01 ru v E .00 6.m/crclla . -'----- 6. .7 OSlIova i poprcclli prcsek .84 T -.125 - 02 03 M 8 _0 .

126 /J.Hh"v\'.20) gd e je : V . 1<)) gde Qlmill predstavlja ko licinll toplo te pOlre bnu za zagrevanje minirnalne zaprc rni ne vazduha koja se mora obezbediti 1I proslo riji. rna us led prodora vazd llha sa svirn rclcva ntnirn podacirna za proracun. .spoljna te mperatura U gornjem izrazu nepoznala je kolicina vazduha koja prodire u prostorije zgrade kroz procepc gradevinskih clernenata i koja se sa dovoljnom laenOOCu moze izracllnati preko: . 5.gustina vazduha I" . J. -I..·IS JI. Kada je poznata kolicina va/.duh a o nd a se pOlrebna loplola iz racunava pre rna: Q =V 'C ' P ' (I . se de li pre rna : (5 ..) (5.unutrasnja temperatura I>l>l> Is .ko licin a toplole za kolicinu vazdllha koja se d6vodi ve ntilaeio nirn uredajirna Kada ne postoje posebni ve ntilacio ni uredaji onda je: (5. Potrebna koliCina toplote za provetravanje Ko licini toplo te koja tre ba da po krije gllbitke lIsled ve nlilacije u pos lcdnje rn sta n· d ard ll DIN 470 1 pok lonje na je poscbna paznj a i priloze no je mnogo de la lja i novih poda laka. Uz napo rne nll da ovaj den prnracuna prc rna 0 1N 4701 nije jos prihvaecn u nasoj praksi sa obziro lll da trc ba prove riti rne rodavnos t poda taka u do rnaCi rn uslovima gradnje i klirna tskim p rili ka rna. Z bog toga ce se II ovo rn poglavljll prene ti leksl slandard a posveee n gllbici.pOlreb na kolicina to plo te za prove travanje pri prirodnoj ve ntila ciji Qu.4.specificna toplo ta vazdllha P .17.\ ']" POSTIW JENJA 7. Potrebna koliCina toplote za prirodno provetravanje U zgrade lIvek prod ire spoljni vazdllh za koji Ire ba predvideli kolicinll to plOle po trc bnll da zagrcje vazdllh na tc rnpc ra tllru prostorije."/\10 1:'1.17.ko liCina vazduha C .'1 C EN f'f?rlLNO GJ<l::J. Po trebml toplola za zagreva nje vazduha koji 1I proslo rijll ulazi zbog prove lrava nj. 5.5.c 1'1101/:. IX) gde je : QI'r .

Potrebna toplota za zagrevanje hladnog vazduha se javlja sarno u donjem delu zgrade. vazduh izlazi zbog spoljnjeg potpritiska usled vetra.. koje su propo rcionalne visini sa hrova i razlici gustina vazdllha .22) Razlika pritisaka moze nastati usled silt: vetra i uzgona. na stranama koje vetar ne napada. Kriterijumi su: Za obJik osnove grupa I (pojec. ra uslcd toga i tu.. Preko ovog odnosa sc lako odreduje da Ii zgrada po svojoj osnovi pripada grupi I i II.razlika pritisaka sa spoljne i ulllltrasnje strane (Pi!) KombinujuCi jedn:lcinc 5..8 levo) (sa meduspratnim povrsinama koje ne propustaju vazduh).EnNA 1\0 1ICIS.. a na nen apa dnut oj potpritisci. Sa visinom iznad ria povecavilju se i hrlina verra i odgovarajllci pritisci vetra . Zgrade sahtnog tipa izlozene su istovremenom dejstvu vetra i uzgona.RFJ. a u gornjem delu natpritisak. u vertikalnim sahtovima viso kih zgrada (na primer prostorima za liftove. koji zavise od brzine vetra. iii Ce tll izlaziti usled unutrasnjeg termickog narpritiska. kroz sve fasade hladan spoljni vazdllh ulazi u donjem delu.duiina procep" (m) 6p . dok kroz oslale s trane izlazi kao zagrejani unlltrasni Vazdllh.8 desno).·1 TOI' LOTF: 7. Glavni parametar za produvavanje je ipak sarno odnos propustljivosti I( a I). odnosno pojedinacnim zgradama iii zgradama u nizu (slika 5.c-p · (t. Prema tome. a u gornjem delu izlazi kao zagrejani lInutrasnji vazduh. napadnutih prema propustljivosti I( a I)u nenapadnutih Casada.-/J Q=V. Prema tome spoljni vazdllh. Za niske zgrac.no ravnomernom rasporedu nezaptivenosti po visini zimi u donjem delu zgrade vlada u odnosu na spoljm: us love potpritisak.. a ne sarno na fasadama napadnutim vetrom.p) J (5.·1"IE .. Od brzine vetra zavisi da Ii ce na napadnutoj strani neke visoke zgrade vazduh u gornjem delu ulaziti us led spoljnjeg natpriliska vetra.18 sledi: '" 2/3 ·c · p·(t.kodicijent propllstiljivosti prozora (vrata) (m)/mhPa llJ ) 1 .17 i 5.linacne zgrade): 1 3 (5. stepenistu) nastaju razlike pritisaka 1I odn0511 na spoljni vazduh. pri pribli7. Us led razlike gustina izmedll hladnog spo ljasnjeg i toplog unutrasnjeg vazduha.-t )= .----(5.·1 r. POTR.23) .L{n·l). bez uticaja uzgo na ulazi sarno kroz napadnur e strane i izaziva potrehu za toplotom za provetrava nje. oblika zgrade i uslova duvanja. Tako se uopste ne moze reci da Ii iz unutrasnjeg dela neke visoke zgradc.5. i to na svim fasadama u sillcaju kada nema uticaja vetra.21) / l7 gdc je: n . ulazi spoljni vazduh. iii prcovladujc unutrasnji termicki potpritisak. Zbog nale ta vetra na napad nuloj [asadi nas taju natpritisci.(t.le (visine do 10 m) uzgonske sile se zanemamju. Bez uticaja vetra. Zbog toga se pravi razlika izmedu zgrada sahtnug (bez unutrasnje podele) i spratnoga tipa (slika 5.

korekcioni faktor za uticaje vetra i uzgona na visini h .lE U fi Uaa (kuCaunim) d) 8} b) ~=¢ f) u u aplt:tb Ii tip h) Slika 5..grada obl..kE I (pojedinOCna !tuea) 8) TIP KI. Z it oblik os novc grllpa II (zgrad c 1I I((/' I). Sa m proracu n koristi slcdecu jed nakos t: gde je: H" H E" . nizu): "V L-(a'l)" l (S ./ Z /' I. O ne zbog toga imaju 1I gornje m delu uvek vecu p il i · re bll za loploto m za prove lrava njc od zgrade sa hlnog lipa i tll im se pojavljuje najtH povoljniji slu caj.....standardna karaktcristika zgrade za uti<. Zgrade spralnog I ip..~ II. . t izlozcnc S li sa rno uticajima vetra. T(}(loroVic PRO} E:KrOl '~' N} I': I'OSTI?01t:.karakte ristika zgrade na visini h .1 2.irolTl lIa illjillracijll Pros lo rije 1I donjem de lu zgrada sa htnog tipa uvek su 1I najncpovoljnijem slucajll i imaju najvece potrcbe za zagrcva njc m infillrovanog vazd uha. m I?A LSO GJI£JANJ/:.aj vetra na visini od 10 m .8 Podela l.:2-l ) T1P KI.

E - 5.'JJ .(l/'I)s za jcdna cinll 5.le za zagre~a nje vaz?uha koji prod ire pri rodnim pTOvelrava nje m za zgrade sa hlnog Ilp a odreduJe pre ma IZ r3ZU: Qpll =[E: .nc napa dnula slrana zgrade Polrc bna kolicin a lo plole za prirodno provc lrava nje se usvaja iz rezulla la do bije nih za sa hlni i spra lni lip zgradc uzimajuci za dalji proracun vccu vrcdnos t.sa hlni lip zgrad e e .spo ljna ve lrom napadnul a fasa da II . Pro pustljivos l procepa dala jc II labe li 5.26) Z a zgra de spra lnog li pa mc rodavo a jc jednacin a: "(a ·l) J · J-/ · R · (I Il .w slra nll sa najvcco m pro pllstljivoSCll . . .spra lni (clazni ) tip zgrade . a za nc napadnulc slrane nc ka dru ga vredoos l. Vrednos l L.27) ko re kcio ni koe ficij c nl za visinu R .U j · J-/·R ·( I II -I . vralima. pre ma ra nije m standa rdu proracllna po tre bne kolicine to p1 01 e. a vrednosti se znalno razlikllju od pre thodnih (Iabe la 5. Ako 10 nije slu caj mo ra sc sprovcs li pro racun i usvojili ne povoljniji rezult a l. bez proracuna lltvrdili koja od dYe me rodavnc jcdna cinc dajc vecu vreclnos l po lrcbnc to plo le .ka rakl c rislika proslo rijc J . naziv je izme nje n II "sta ndardna" karakle ristika zgrade.17. L U go rnjim izraz ima vale oznake iz prc lhodnih iz raza kao i: (5. Karakteristika zgrade .J )] (5. za o be spoljne povrsinc koje za klapajll ugao.22 i 5.IJ ) Q pn! = r.I' .24 i llkllpne propustljivos li na fasad a ma pod lld a ro m vc lra i fasa da ma kroz cije proce pe izlazi iz zgrade. XXV. II labe li 5. P roPlls lIjivos l vazduha se javlja II proce pima prozor<t koji se o lv<t raju.H Ka ralte ris tika zgrade H je de finisana II izne lo m pOS lupku proracllna u pre lhodnom de lll ovog poglavlja. sa ll najvcco m propustlj ivOSC . ka o i II procepima izmedu prozo rskih o kvira i ko nslrukcije zid a odnos no izmedu pojedinih e le me nala spo ljnjcg zido.5.za proslo rijc na Uglll zgrade. Xl V. narocilo na prc lfabrikova nim gradevinskim c1c me nlima. XVII). Pre ma aktlle lno m ne macko m standardll. a za modc rnije konslrukcije koje se navode II aklue lno m slandardll. II spra lnim zgrad a rna . ~ '>:' (a · l) .6. POTREDNA KOLle l NA TOI'LOT£ ZA GREJA NJ£ 129 pa se polre bna kolicina IOplo.za pros torije sa suprolno pos lavlje nim spo ljnim zid ovima. za sa hlne zgracl c uzim a se za napadnlliu slranu na jvcca propuslljivos l.

10.8).) Yearn:1 z:.loti vcl1a No ."slljivosl IlrO.UDC 1I"". 4 7 II . Rolc llI C i spo ljlle ial uzill c Mellilnizam prisluooean snol in Dez gar..ezall la n.3 1 2. .o nusll iivosl i Normnlll <l I - 0. L I · · - 7":lplivcnim obimn im OSlollccm 5. 3. XXV Karaktcris lika zgraclc II prcma aktuc lnom DIN 4701 Pudmcjc Sa s lo bim vclrovima Sa jakim vcl r ovrna PoloiHj l1t.n rusclll:! Vea'a unutmsnj:1 ProlaZl li pcoccpi E lcm cllii spoljnjes zid a Normol na so p .lII1 0 VilnC p.1 9.I" "II'. Zgradama tipa I (pojedinacne kuce) smal· raju se o nc iz kojih vazdu h moze da izlazi sa dye iIi viSe spoljnih povrSina. H . c.. na dcjsLva .' 11I0 Jl:'Sl. sarno jed· na povrsina za izlaz vazd uha . p.c I'I?(}J/:J.130 n. Sil '/J m /mhP:I0..m a ill " . I.) 0.3 0. Dd G ."'/m· K PoicuinJCllC kllCC Kuee 1I niZll IJni OM l'cln m/s 0.. 1 1. " I ~.ike k"Hlileia l'rol.J o. pod is tim lIsluvima n apada ve tra.IIDe lIaD.' _ l_ l :_ _ _ __ Tabcla 5 . S lolni vc nlilal O. h. Standard uzi ma u obzir puveca nje brzine velra sa visinom i termicka pril is. 1 0 . llnutrasnji pritisak.Il'S · .82 1. iii kuca otvorena sa tri stranc (kuCe na uglu niza).aRom Normalrw . bez ProA" · 2 2U 30 · . (2-lIVorell) · - T abcla 5.24 2 4 4 6 S obzirom n ~ podelu zgra da na pojcdinacnc i II nizu..72 1. od nosno de lovi zgrade (slike 5.XX1V I'rop" s tljil'oS I pr(lc"pa grade.op.H! jj". 7. Primer za tip I: zasebna kuca otvorena sa svih strana (slika 5. Otwlrajuci PeUl.1.2 ~ Mchanizam prisI!lOa c. 4.\11':' iI. VralO s poljna O u ell "l i ku lima 6.VJ/: PO.'C I'.lr m :tku l III1Wb l'.. manja. in ski h elemenal" prcma . a~om iii d (lll io m zaOlivno mlcl vom N ormalll:l NOfm alll il Z ao li ve ll o so p. KGef.11:'111 YC Onlil z:lpt ivC I1 . 3 9 izmcdu pref:l brikov~1I1 ill c1cm Cllilla Tesl10 za ptivcnil (so sa"'ntoVilll o m ncpro p._ I_ . pa je za pre mina vazduha koji pro lazi. visi.ll. Kod zgrada u nizu na raspolaganju je.h:rh. II te kstu aktll clnog nema e:· kug standarda sc na pominjc njihovo razlici lu punasil njc prcma prodiranju spoljnje!\ vazduha .8b i 5..T() I .52 U l 1.5c).occpa I.6 D. Neol vara il u':i V.82 3.eza llia r\ N or 111 .J Hll ra Normaln.' () '_ '1 _I_ U_.13 slo bod oll lIorm alall s l ohotl~11l 0. Uspostav lja se odgov~ rajllCi. Uroj Nltz i\' f' lu.or 2.

D 1 1.5 I 2. O ni zavise ud visine pos ma tra ne p ros to rije iz nad ze mlje. I.2 I 24 I 2.8 (sa htni iii sprat ni tip zgrade). 5.2 1 1. XX IV i 5.--------------------- 5.4 I 1.0 Preglcd ko rekturnih koe ficij e nata dat je u ta bc lama 5. XXIII. s tirn sto h oz dY e povd ine ne ma zn acajnih propusta nj a (s lik e 5. tip kuce u nizu II ) i ukupne p ro pllstljivosti na fasa d a ma pod uda ro m vc tra i fasa dama kroz cije proce pe izlaz i iz zgradc.D 1 1. Z bog toga za zgrad e d o 10 m visine vill i: f IS = GfJ = 1. Visina od 10 m se maze ko ristiti za sve zgrad e s a najvise ce tiri greja na sprata iznad tl a.1 0 I 40 I 50 I 60 I 70 I 80 I II niw 90 I 100 I. Tabcla S. Za zgradc visine do 10 m nc uz imaju se u o bzir uticaji uzgo na. taka da vazd uh moze lI glav no m da iz laz i sa rno kroz jed nu spo lj nu povrSinll. bez pro racuna utvrd iti koja od dve mc ro davne jcd nacine d ajl' vecli vrednost po tre bn c to plo te./.8g i 5.5 T 1. XXVI Korcklllrni koclicijcnt c" za visinn za pojcdinacnc zgradc i zgradc Visinu iZDlul lcrcna 11 m 5 I 10 I 15 I 20 I 25 I 30 I .2-l ).1 (i NU .17. I"OTlU':IlN. tip a zgrade prc ma s lici 5. Za izbo r vre dnos ti tre ba napo me nuti da kao visinu zgrade tre ba ko ris titi zbir visin a svih spra tova iz nao nivoa ze mljista.7.8 . Korekciooi faktor Z3 visiou .izgrade nc kll cc u nizlI os lu nje nc na sused nc zgradc (s lik a 5.zasebnc kuCc sa svih stra na a tvorem.0 1 I.7 I 2. slobodne kuce.·1 101'1 IJ7 /.0 I 2.[.8d) . Prime ri za tip II : .9 I 2. Uz ima u o bzir poveea nje brL ine ve tra sa vis ino m i te rmicka pritisna dejstva.izgradc ni sta navi II sta mbe nim blo kov ima (s lik a 5.8h).·' KOu r lN. kao i tip a os nove (ti p pojedin acne kuCc I.8 f) -sa svih strana iii sa tri stra m. sa odnosom strana veCi m ud 5 (sliK a 5..8e ) .23 i S. koje Sll p regraonim zidu m pode lje ne .. Takud e se u ovo m o psegu visine pre tpos tavlja ko nsta ntna br Lin a ve tra. Ako to nije sill caj po tre bno je sproves ti po novni pro raclln Uednacine 5.6 I 1.VJ£ I 'I Z grad e tipa os nove II (k uce u nizu) sma trajll se om. XXV . 5.

4 2.5 2.7 2.2 0 0 0 0 0 0 0 35 4. Tabclll S.0 5.1 6.7 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 50 1.5 1.3 0.3 0 0 0 0 0 0 0 1.2 4.4 1. II = 0.2 1.9 1.6 0 0 0 0 20 6.5 3.7 6.4 2.2 2.4 2. IImcrcni velar.9 2.4 0. umeren vetar.\1 I: l'OSTkOJ EN} ·I Z.6 2.9 2.5 1.9 0 0 0 0 0 2.9 2.9 0 1.5 0.7 2.5 7.4 1.4 1. H = 1.7 1.1 0.6 3.9 0 1.3 0 0 0 0 0 0 30 5.6 4.6 0.0 0 15 7.6 2.2 0 0 0 0 0 2.1 2.7 1.1 6.3 4.1 5.0 6.7 1.0 0 1.3 1.7 1.72 Vlslna zgrade fm) 100 Vlalna Iznad zernl)e u rn C 0 Cis <Iu <1$ 5 6.4 0 0.2 5.5 5.4 3.5 1.9 2.4 5.9 2.2 3.5 3.9 0.0 0 0 0 0 0 0 .3 1.7 1.6 2.12 /1.5 3.2 2.4 4.5 3.T(} I : 1.3 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 100 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 9.0 1.4 4.7 3.0 3.5 0 0 0 0 0 2.9 0 1.0 3. N(J G RfClA NJI.4 3.1 0.6 0 0.5 1.8 100 Cis 3.5 2.6 1.0 0 0 0 0 0 0 0 0 40 3.3 0.5 7.6 3 .5 3 .3 4.7 0 0.9 1.9 3.n 5."/ " t/uw\'/(' I '/.6 6.4 4.6 6.0 0 10 6.6 0 20 Cis c~u 10 cis tlu 1.1 1.3 0 0 0 0 0 0 0 0 0 45 2.7 1.4 1.1 1.2 7.8 6.1 1.6 0 0 0 0 0 0 0 2.4 9.0 1.1 0 0 0 0 0 25 6.9 3. 1 7.6 2.4 2.9 0. p%iaj.6 6.2 2.6 2.9 0.1 0 0 0 0 0 0 0 2. XXVII Korckdoni koeficijcnlza "isinn £ za pojcdinacnc zgrade A) Normaliln pol oiaj.()J/-.I.6 0 1.4 1.5 2.3 2.6 6.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 riu 80 CIs Clu 1--60 cis Clu 40 <Is Clu 2.7 4.1.7 0.4 1.4 2.0 0 3.VT~ II.· I Cr-:.0 1.0 2.7 1.0 0 60 C!u cb 00 Clu 40 cIs c!u 20 rls <Iu 10 Cis clu B) Olvoren.5 7.3 0 0.6 1.

1 0 0 0 0 0 1.2 1.3 0 0.7 0.5 1.6 0 0 0 20 3.5.7 0 0 0 0 0 0 30 2.3 0.2 1.1 0.4 0 35 2.4 2.3 1.3 0.6 0 1.3 0 0 0 0 0 0 0 1.Ir l .9 1. p%iaj.8 25 2.5 1.3 0 1.9 1.1 0 0 0 0 0 1.1 2.4 1.8 60 t ss <~ u 40 t ss t su a.1 1.0 0.5 1.1 1.9 2.0 0 1.0 1.9 1.5 1.2 1.1 1.7 1.9 1.0 2.6 0 1.7 0.4 1.8 0 1.8 1.2 1. H =1.9 0 1.7 1.5 0.3 1.3 2.4 1.6 0.0 0 1.8 1.0 0 1.6 1.8 0.4 0. XXVII Nastavnk C) Norma la n po loiaj .7 1 .9 0 0 0 2.3 1.4 0 1.5 0. jak vetar. 4 2.8 0 1.9 0.s 0 0 0 0 0 a a 0 0 0 0 0 a a 0 a 0 0 0 0 0 0 a a a 0 0 0 0 0 0 a a a 0 0 0 0 0 0 0 20 ES.6 2.9 0 1.2 2.2 1.1 1.1 1.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 2.0 0 0 0 2.8 0 1.6 0.9 0.2 0 0 0 0 0 100 3 . H 100 tss tsu = 3.4 1.2 0 0 0 0 0 80 t ss Csu 60 t ss tsu 40 Ess t su 2D tss Esu a 0 0 10 £S.0 2.1 0.4 1.3 0 0.9 0 1.7 1.1 1.8 2.3 1.9 3.0 0 80 t!s tsu a 1.9 2.7 0 1.7 1.5 0 1.0 1.0 0 1.0 0 15 3.5 0.9 2.\ >1 TOPI.5 0 1.8 2.6 2.7 0 1.2 2. j ak velar.2 3.0 100 0 0 Vis Ins zgrade (m) Vlslna Imad zemlJe u m < 0 f!s < 3U 5 3.9 1.9 0.4 1.3 1.7 0 1.1 a 0.9 1.0 0 2.9 2.3 50 1.6 2.2 2. £Su .6 45 2.9 2.1 0.4 2.9 40 2.0 1.4 1.4 2 .2 0 0 0 2. 4 3.6 3. POTI?EI1NA 1\() l.1 0.0 0 10 3.1 2.3 0.9 1.5 2.OTE Z~I G I?FJANJ£ 1J3 Tabela S.6 1. ESU a 0 0 0 10 f SS ESU a 2.2 0 0 0 0 0 D) Otvoren.0 0 0 0 0 0 0 0 1.4 1.4 0 1.

9 2.5 a a 0 a a 0 B) S/obodan poloiaj. za .5 8.2 45 3.2 0.3 3.3 3.0 3.3 3. XXVIII Korckdoni knclicijcnt r.9 0 0.0 0 0 0 0 25 8.52 Vlsln.0 5 12.3 1.2 1.\ (j (.5 2.2 6.6 2.7 0 0.' I 'f.8 1.0 0.2 1.6 3.0 0.4 7.0 0 0 0 0 0 0 30 7.8 4.6 3.3 2.1 3.9 5.0 10 <4s tS Il a 5.(Jl/.9 2.2 1. Tabcla 5.3 1.2 9.5 1. H = 1.6 10..1 3.0 10 11.2 7.dar.8 3.4 2.2 9.1 8.()j/:XT(} I :'1.0 3. II = 0.2 7.0 10.1 0 1.0 0 0 2.0 4.0 0 a 4.0 0 a 4.7 6.7 4.7 0.7 4.1 1.8 7.7 0 0 80 C4s <su a 1.6 1.7 3. Iznad zemlje u m < <4s <4u Vlslna zgrade (m) 100 a 12.1 1.'isinll l.0 4.2 4.0 5.8 2.4 4.7 3.8 0.2 2.2 1.8 1.\T/{· II . slab vetar.5 1.2 8.2 0 0 0 0 0 35 6.3 a a 3. /WI.0 11 .8 3.7 7.\")1: 1'()S rI.5 4.5 3.8 0 3.0 6.0 0 a 3.1-1 /I /'Hlonm.9 0 0.2 10.2 1. <su a a a a a a 0 a 0 0 0 a a 0 0 a a a a 0 a .3 8.3 0 1.5 5.1 4.2 2.4 0 0 0 2..~radc II nilll A) Normalan polozaj.8 2.6 0 1.6 0 1. IN)I.7 2.7 8.2 50 1.8 0 0 0 0 0 0 0 0 40 4.4 3.2 2.0 2.9 0 0 0 0 20 9.7 0 0.5 3.6 9.1 3.9 15 10.\'JcI Z ·I n :.3 100 <45 <su 4.5 1.8 0.6 2.3 6.1 2.3 0 a 0 40 <fs Cfu a 0 0 0 0 a a 0 0 0 0 a 0 0 20 <ss <fu 10 Cf.6 1.9 12.5 0 0 0 0 0 0 0 a 0 0 a 0 0 a a 0 60 <Is <4u a 1.5 11 .0 4.7 3. a 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 80 <4s <~u a 0 0 0 0 0 a 0 0 0 0 0 0 0 0 60 <4s '4u 40 <~ <Iu 20 <ss <4u a 1.2 6.9 0 1.2 7.9 1.1 2.3 0 0 3.2 0 0 100 0 .7 9.1 6./ .0 4.0 1. slah .1 1.

0 10 £Is <su a a a a a a a a 0 a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a 0 a a a a 5.9 0.0 a 1.3 2.2 2.3 2. jak vetar.9 a 1.·1 I.5 1.0 2.5 0 0 0 0 0 0 0 35 3.9 0 0.5 2.6 3 .6 2. XXVIII Nastam k C) Normalan poloiaj.5 2.4 3.(a'/ )s posmatrane prostorije.6 0 1.6 2.0 1.1 4.5.4 2.6 2.R Karaklerislika pros lorije /? je definis ana kao red ukcioni faktor koji uzima U obzir smanje njc produvavanja kroz zgradu usled unlllrasnjih olpora (unllirasnji zidovi sa vralima).0 2.3 3.7 0 0.5 3.0 0.3 2.6 1.6 a 1.9 a 0.4 0 0 0 0 0 0 0 45 2.4 1.6 1.0 0 10 4.1 40 Ess Csu a 1.3 0 0 0 0 0 0 0 0 0 50 1.3 3.0 0 60 CI s C lu 60 Cis Clu 40 CIs Elu 20 CAs Clu 10 <ss EAu 0) s/obodan p%laj.9 0 1.0 1. II = 1.2 2.2 1.3 0 0 0 0 0 25 3.6 1.6 0.0 0 a 1.2 a 1.1 1.6 0 0 0 0 0 30 3.0 4.I ( i1{/'J.2 1.1 0.0 3.2 2.6 2.2 2.7 0.1 1.7 0 1.4 0 0.4 0.4 4.6 1.2 2.7 2.7 1.5' 0 1. Tnbcla 5.1 3.5 1.6 2.17.1 1. od odnosa propllstljivosli vetcom napad nUlih spoljnih povrsina I.7 a 1.3 2.3 0 1. jak ve lar..6 1.1 1.9 0 0.V.3 0 0 0 20 3.9 0.0 0.5 a 1.\If E I I. H = 2.3 1.1 0 1.6 1.3 <Iu a 2.7 0 0 0 0 0 0 0 0 0 100 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 100 5.6 a 1.1 3.6 2.3 0.7 3.3 a a a 0 60 <ss Esu a 1.1 2.9 a 0.7 4.7 0 0.6 0 1.6 2.6 2. kao i karakl c rislika zgradc.5 0 1.6 2.0 0.9 2.1 0 1.9 1. I'OTl{U l.7 0.9 a 1.0 0.2 100 Css 2.3 a 1.9 2.OU ( INA TOPUn t Z.8. O na zavisi.0 0 0 0 0 0 0 0 40 2.1 60 <Is <su a 1.0 a 1.6 a 1.2 2.2 1.1 2.3 1.9 0 20 C5S £Iu a 1.0 3. prema propustljivosti .6 a 1.3 2.3 0 1.0 0 15 4.6 3.6 1.5 1. I .3 a 0.2 a 1. Karakteristika prostorije .3 Vlslna Iznad zemlJe u m C Vlslna zgrade (m) 0 CIs Clu 5 4.

2R) Zit es.:: nlualno prozora.c PROJ///CrOI''r1NJI: I'OSTlWJIoN J.'\ TIiAl. sale. velike kancelarije ) R = 1.vO( mr:J.136 1I. =O (5. koje su pOlrebne za proraclin (R = 0. 1 i'. Ka raklerisli k. Nairne . i velicine L(wf). Medutirn.A CE.9 0.7 0.7 0.7 5.9 0... prodor vazduha je racun(ll za svaku prostoriju. prerna broju unlll rasnjih vrala i propustljivosti [asade.9 0.·INJ{' unutrasnjih vrata i . dovoljnu je da se karakteristika prostorijc grubo odredi . (fl' I)m' l(hPa) y. XXIX Karaklcristika proslorijc R UOlllrasnja vrala Kvalilel Broj I Normalll" bcz pras" I'ropuslljivosl rasad. dobija se ukupru gubitak toplote gradevinskog objekta za ovaj dec potrebne koli· cine toplote.7 odnosno R = 0. Za prostorije bez lInulras njih vrata izmedu vet rom napadnute i nenapadnll te s trane (na pr. XVII[ i 5.9 0. kada vazduh izlazi same kroz unulrasnja vra!a (labela 5.ev.ic' . XXIX Sli one koje u proracunu odn:dene: Za spratni tip zgrade L(a·f) = L(wi)s gde je sa s oznacena napadnuta strana vetrom a za sahhtni tip zgrade villi: (5. Potrebna koliCina toplote za eelu zgradu Sabiranjern transmisionih gubitaka toplote za svaku grejanu prostoriju jedne zgrade. Zbog velikog variranja prnpustljivoSli.. XIX vidi se da u sustini nerna razlike u vrednoslirna karakteristike proslorije se rn slo je izbor dat preciznije. uloliko je i k(lrakl erisl ika proslorij.29) Tabcla S.: ma n]a . Ako se uporede tabe lc 5. za dec koji se odnosi na vazduh koji prodire usled infiltr(lcijc.7 0. proslorijc R <30 >30 ~60 2 3 I >60 ~90 >90 <10 > 10 ~20 DihllljuCn sa prasom 2 3 >20 <30 >30 0.9. za uslove da .9). Z(l najccsci slucaj.7 0. to nije slucaj.0. Vrednosti L(a·f) kojc se koristc 1I tabe li 5.7' }(/om. ·. dale su karakteristike prostorije R u zavisnosli od broja i kvalileta unlll rasnjih vrala. Ukoliko je propustljivosl izlaznih procepa 1I odnosu na pro pustljivost ulaznih procepa manja. XXIX). na strani zgrade koja nije napadnul(l vclrnm L(a" )" kroz koje vazduh moze da izlazi.9 0.9 0.7 0.17.

tak'Vi uslovi se ne mogu istovremeno javili u svim pros to rijama svih Casada vee sarno u de lu zgrade. normalan polow j Svi oslali SIUc. 08 l\!rade II <10m 0. G ledano za ceo objekat.30) gde vaie oznake: Oz .7 .1 jcvi Vis.merodavna kolicina toplote zgrade Or .faktor istovremenosti utieaja infiltracije (tabe la 5.5 0. 0. Zbog toga se me rodavna potre bna kolicina toplote za zgrad u u ce lini racuna prema: (5. POTRE8NA KOU C[NA TOPLOTE ~I G RFJA NJE I 17 napad vetra na odgovarajucu fasa du kojoj pripada tre tirana prostorija .5 >lOm 0.transmisioni gubici prostorije "i" Ow .potrebna kolicina top lote usled inrilt racije za prostoriju "i" ~ . XXX) Tabela 5_ XXX Istovrcmeni lIdco lIticaja inliltracijc ~ Izloieoosl velru Podrucje slabih vclrova.5 .J..

pre tpostavlja se da je u sedmodnevnom pe riodu spoljna temperatura stalna i jednaka spoljnoj proj~ktnoj temperaturi oZa takav slucaj. promena unutrasnje temperature kao i potrosene energije grejnog sistema imace tokove prema slici 6. zavisno od njenih te rmickih osobina. Pri tome i srednja te mpe ratura zracc nja povrsina kojc okruZuju grejanll prostoriju. najcesce 20 °C. Aka se pode od uobicajenih uslova koriseenj<l poslovnih objekata. trajanja perioda grejanja i duZine prekida. treba da dostigne te mperilturu koja osigurava uslove kornfora i koja treba da je jednaka te mpe raturi prostorije.6. U trenutku B se ukljllcuje izvor toplote i pocinje zagrevanja zgrade tako da unutrasnja te mperatura raste sve dok ne dostigne svoju proje ktnu vrednost od 20°C sto 130 . Hladenje zgrade 1I celini bice br. U takvim slueajevima. tako da se do mome nta ulaska Ijudi dostignu potrebni te rmicki parametri. Dolazi do uspost avljanja te mperaturske razlike izmedu zidova i vazduha pa gradevinska maS<l odaje toplotu akumulisanu tokom pe ri oda grejanja. Za lakse razumevanje problematike uzgrevanja. U prosto ru koji se greje. pri ecmu je temperatura zidova visa od tempe rature vazduha(A . U trenutku A je iskljuecno grejanje. kada pocinje njeno sledece koriseenje. odriava se te mperiltura vazduha kOjil je.lc iii sporije. pos troje nje ee se ukljucivati pre svakog sledeeeg ko riscenja zgrad e. U zavisnosti od samog objekta i ugrad e nog sistema. GREJANJE SA DNEVNIM I NEDELJNIM PREKlDlMA Postrojenja Zit grejanje najcesce nisu stalno ukljuce na.1. sa nocnim pre kidima. Uspostavlja se razlika temperature zidova i vazduha u prostoriji pa se i zidovi hlade. da bi sistem za grejanje bio ukljuce n u odredeno vre me kako bi se zgrada zagrejala do ponedcljka II 7 casova. Od petka u 20 cas ova prekid se produzava na celu subotu i nedelju. vee imaju pre kid e u radu 1I toku noei. skole itd.ie rec a objektima opste name ne. od 20 casova do 7 sati izjutra.B'). usled pre kida se u manjoj iii vecoj me ri umanjuje potrosnja energije. nede ljo m kao i 0 praznicima.) i subotom. (poslovne zgrade. Posto se u tokll prekida grejanja gubici toplotc ne nadoknaduju. a kada . ~akle odvijace se 1I kraeem iii duze m vre mensko m periodu . zgrada se hladi i temperatura vazduha u grejanom prostoru se sniZava tokom perioda prekida A-B. sledeecg dana. dolazi do hlade nja vazdllha u prostorijama . sisterni za grejanje ukljuce ni su tokom pet radnih dana.

Od C grcjanje m sc nad()knaduju gllbici toplot c .. a kada nje na te mperatura postane visa od te mpe rature povrsinL' zidova (tacka B') poci nje pre nos toplot e sa vaz duha na zid ove.Todarol'i.: bi d(). U toku IIzgrevilnjil. ko nvc kt o rsko grejanje).I·lIje temperatllrc i potro.1 Promella 1I/11/lra. t[ DC SREDA CElVRTAK PETAK SUBOTA NEa:WA PONED.: raturil vazduha je dostigla proje ktnll vrednost od 20 0 ( : j II grad e na alltomatska konlrob ~ l1lanjujc odava nje toplole izvora. rad ijato rs ku.Od tog mm''lL' nta. PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTJ?ALNO GREJANJE se poddava da se ostvari u trc nutku poec tka nje nog korisce nj a.I E I W . stu Ir. dakle u 7 casovil ujutru.~ I() dol njegovog pregrevanja . Prema tome. Zit pre lpostavljc nll stalnll spoljntl te mperalll rt! .: i okolne povrs ine sto Ce se dogoditi te k u momellill D. koji jc uvek veci od toplutnil> gubit aka zgrade za spo ljne projcktne uslove. W ~ Z w Stika 6. cije se zagrevanje de· sava sa odrede nim za ka s njc nje m.: koristi za zagrcvanje masc zgradc. zilvisno od vrst e grejnug sisk'ma (vazdusno..fO B.1 OUll\Isi se na kapilcite t koji je za 70% veCi od vre dnosti potrebne ko licinc toplot e koji ougovaril proje ktnim uslovima (100% ).:mpl.IIZ prelposlavkll kOlistall/ lll: spoljlle temperaillre.--~----~~~--- <i --.J. dolaz i do brie g iii sporijeg za ~­ revanj a prostorije. jcr sc lko loplutl. 6.i ~ Srednj ~· Z P J nril<ttllrijB ~~'-"""I'=----. ako je 1 ~ vrcme poec tka koriscc nja zgradc.F hI % 170 F dI J I DI 1ml--~ .1 je do trc nutka 7'0. [zvo r toplot e radi svojim milksimalnim kapacitetom. U trcllutku C te mpe ralura vazduha je dostigla PCllje ktnu vrcdnost od 20 uC ali m. kako nl. zgrade i velicine ins la lisil nog kapaciteta toplo tnog izvo ra .fcllc cllcrgijc II lokll sedmodllevllog p crioda grejallja sa lIobicajcllim prekidima lokom dalla i IIcdelje.. Dijagram na sl. koji Sll .io' lIwk veci a d proje ktnih. __ ~ HI -\-_ UTORAK 'r-. Duzina pe riod a uzgrcva nja i tok prome ne temp e rature prostorije zavisi od rna.. za pune uslove ko mflll'il Ce se cekati do Ta- U tre nutku T" ll.

a krajnji dec krive je hlade nje subotom i nede ljo m (51 6. av~r ostaje na stalno m kapacite tu (100%) jednako m projekt nim gubicima toplo te.P.1). Pri to me se moze desiti da se tempe ratura povrsi ne zidova od 20 °C postigne te k u ut orak iii cak i kas nije. ako je rec 0 radnim danima. sto zavisi od mase zgrade.12 mH. pa duie isk ljuCenje cini da se zgrada hladi na nilu te mpe raturu nego radnih d ana. :J ~ • 10 100 '.G' .rJde laka 30 min .2. Z illo uzgreva nje po nede ljko m pocinje ranije nego ostalih radnih dana.B i A .2 Dijagram /emperalllrl'kih razlika vazt/llha II pros/oriji i zidova kojije okmzllj/lll zavisllosli od vremenQ hladenja . Tako nastupa prekid u sledeca dva dana. U trenutku E korisec nje zgrade je zavrSeno i siste m za greja nje s\'! iskljucuje pa ponovo nastaje period hl ade nja. tj F' . a te mpe rature vazduha i zidova dobijaju tokove F . Tempe ratura vazduh a i zidova opada po linija ma A . namcsta i hl adenie mase zl!. Tabcla 6.2 It 2 -8 8 . na kojoj prvi dec pad a te mpe rature karakte rise sobni vazduh i sam grejni siste m. Te rmicka reakcija mase zgrade iskazuje se vre me nskom konstanto m. tabcla 6. koja kod sloze nih siste ma obuhva ta konstante svake od ko mponenata. GRElA NJ£ SA DNEFNLM I N£D£ U N IM PREKIMA 141 jednakoj spo ljnoj p rojekt noj. .H.. S!I t eska do 10 h 40 h 120 h 15r------------------------. l.at4E~ h Stika 6. srednji se odnos i na hlade nje gradevinske mase kod nocnih prekida u toku radnih dan a. te ec sle deee uzgrevanje trajati duie.( ulicaja ns vremensku konstHntu hlatldenjc vaZdU:'3 i ArejnOl: sistema sadrZa i prostori ic.2. ako je greja nje isk ljuceno u petak uveCe.B'.G .6. odnos no po E .F i E . Vrcmc hladenja u zavisnosti od mase zgrade elementi ".H. Proces hlade nja takvog visekompone ntnog sislema je pokaza n na slici 6.

1-12 B. nosa toplote sa unut rasnjih povrsina na vazdu h koji je poslcdica infiltracije itd . janje prekida grejanja na mece kraci period uzgrevanja. ne prostorije u siru okolinu: spolj ne te mperature. u takvim uslovima Ce morati da sc koristi izvo r top lote vece instalisane snage.--"-----~. prl'. USLOVI UZGREVANJA U toku hlad e nja zgrade te mpera tura pos taje svc bliZa spo ljnjoj.JA NJE Vreme nska ko nstanta hlad e nja zav isi od svih uticaja na prenos toplote iz zagrcja.3 Tok temperatllre II zgradi za vereme prekida grejallja i II periodll IIzgrevallja Z<I razliCite illstalisallc silage izvora toplote PI<P2<PJ T kraj korlscenja pocetak korlscenja D 12 Slika 6.f"'_'iI pocetak korlscenja zgrade kraj T3 "'!.1. infi ltracije spoljnjeg vazduha. koja se definise od nosOIll : p= insta lisana snaga po trebna kol. :! D ts_ ____________________________L-__-L____L Slika 6. pri ce mu duZl::' Ira .4 Tok temperature II zgradi za l'lllcaj vete gradevinske mase . Medutim.1) T2 ~ >--. 6. toplo te u projektnim uslovi ma (6. \(.Todorol'ic PROJEKIOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNOGRr.

6. Na osnovlI dimenzionisanog izvora toplote P i karakteristika zgrade (Iaka. uz srednju te mpe ratu rs ku raz liku iz medu pros to rije i s po ljne o ko line 61 1.5 pokazuje linije hladenja i uzgrevanja liZ pre tpostavke da je spoljna temperatura konstantna i da je u jed nom slucajll niZa (lSI) a u drugom visa (ls1).4 prikazana je prome na te mpe ratura u obje ktu veee gradevinske mase . OPTlMALAN TRENUTAK UKLjUCIVANjA UZGREVANjA Kada je dimenzionisan izvor toplote za odrede nu zgradu dcfinisan je odnos P (6. ukljucivanje grejanja ce pOCe ti u nekom optimalnom momentu. u odnosli na objekat ma nje mase. a srednje te mpe raturske raz lik t: 1:.6. Naravno.3. tako da se uzgrevanje zavrsi u trenutku kada pocinje koriscenje prostorije. Ako su kapaeit eti izvo ra toplo te PI < P2 < 1'3. dat je to k tempe rature vazd uh a i mase grejane prosto rije u pe riodu izmedu dva ko risec nja zgrad e. isldj. ada su optimalni trenuci ukljucenja kotla u BI odnosno u B2. ponasanje toka hladenja ce se menjati od sobe do sobc.1 ] i 1:. dakle u vre me nu kada je izvo r toplo te isklju een i u toku uzgreva nja pros to rije radi pos tiza nja po tre bnih uslova za nje no sledece ko risce nje. ukJ~ TP1 Tp2 A C '0. Slika 6.1). B 2C i B3C znatno blaze. AB2 i AB) kao i B IC. tempe rature u prosto riji (tacke B2 i 8 3) postilju ni ze.2. srednjl).JJ Na slici 6. Na slici 6. Kriva hladenja ee imati tok prema spoljnim lIslovima od kojih su najznacajniji brzina vetra i spoljna temperatura. ~ti2 82 81 ti1 A~ At2 ts2 ts1 Stika 6. o nd a ce pri kraee m pre kidu grejanja tempe ratura u pros to riji opas ti do tacke BI kada se ukljucuje uzgrevanje koje ec tntjati T]./] manje. spo rije odvija. a zaht evani period lIzgrevanja za odrede ni dan varirace zavisno od srednje spoljne tempe rature u periodu uzgrevanja.5 Uobicajella varijacija osnovnog optima/nog pocetka IIzgrevanja . Za slueajeve duieg hlad enja zgrade. G REJANJE SA DNEVNIM I NEDEU N IM PREKIMA f. Hlade nje se. pa su linije prome ne tempe ra ture AB]. teska).

U stvarnosti spoljna temperatura nije konst antna. jL'r spoljna tempe ratura postepe no raste. Todorovic PROJEJ<. . nego sto bi bio slucaj da je u pe riodu uzgrevanja spoljna temperatll ra osta la neprome nje na (lS=t S8)' U takvom slucaju ukljueenje grejanja moze poccti kasnije.TOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE isldj. C' A c """I-s=-------:::::-O-+. vee varira tako sto u ranim jll ' tarnjim casovima kada pocinje uzgrevanje. uldj. Krivil promene unutrasnje temperature ima neilto dmgaciji tok (puna linija na slici 6. Pri visoj spoljnoj temperaturi.lnja objekta za svaki prognozira ni tok dnevne temperature.6). pa se pot rebna unutrasnja tempe ratura dost izL' ranije (tacka C').6 Utica} spoljlle temperature U prvom slucaju prostor u zgradi Ce se o hlilditi do tacke B}.6). Proizilazi zakljucak da se na os novu prace nja rad a grejnog sistema i ponas.IN B. moze se odrediti tre nutak koji daje optimalno uzgrevanje.t sc SliIw 6. os taje visa i unutrasnjil temperatura. pa ee isti izvor toplote zagrejati objekat za kraee vreme Tp b sto znilli kasnije ukljucenje izvora u trenutku 8 2. dostiZe najniZu vrednost (51 6. u kojoj poCinje \Izgrc· vanje koje ee trajati TpJ casova.

a absorbov. odnosno predaja toplote konvekcijom i zracenjem u ukupnom odavanju toplote nekog grejnog tela. zrace njcm. Tako se ostvarujc neprekidna cirkulaeija sobnog vazduha oko grejnog tela i njegovo zagrevanje a time i nadoknadivanje dela gubitaka toplote prostorije. Grejna tela treba da ispune citav niz zahteva. Prenos toplote sa grejnog tela na sobni vazduh je direktnim putem. Od njih se tral. temperature njcgove povrsine. gubicima toplote u projektnim uslovima.7. Vaina karakteristika je njihova cena i lako ugradivanje. Odnos prenosa toplote direktnim i indirektnim putem. da se Iliko ciste kako se po njimll ne bi talozila pra~ina koja bi bila pone ta stmjom vazduha i knlzila prostorijom. da su male td ine. ali postojana na visokim temperaturama. Dmgi deo se nadoknaduje razmcnom toplote zracenjem izmedu grejnog tela sa povrSinama koje ga okruzuju i koje su niZe tempera. Odata toplota od strane grejnog tela treba da odgovara trenutnim gubicima toplot e prostorije. da su otporni na visoke pritiske i na ko rol-iju. ne zagrejana mas a sobnog vazdllha.i da ostvaruju ujednacenu raspode lu temperature kako po visini. konvekcijom. Tre ba da imaju veliku povrsinu preko koje se prenosi toplo ta. sto znaci i visoku efikasnost ali da su kompaktna i zauzimaju mali pros to r. /45 . grejno telo predstavlja element postrojenja pre ko koga se zagreva odredena prost o rija. kao i termickih uslova u samoj prostOrl]1. Konvekcijom se ostvamje u dodiru vazduha sa povrsinom grejnog tela koja je vise tempe raltlre te se vazduh zagreva. Pri tome dobija manju gustinu i kao laksi struji na vise a u dodir sa grejnom povrSinom dolazi nova.ture.trukcije tela. kao i indirektno. GREJNA TELA U siste mu centralnog grejanja.ma toplota sc provodi u masu kojoj povrsine pripadaju ali i prenosi konve kcijom na sobni vazduh. To je u stvari razmenjivac toplot e izmedu zagrevnog fluida kojim se prenosi toplo ta od tuplotnog izvora kroz cevovode do grejnog tela i prostorije koja se zagreva. tako i po dubini prostorije. Svojim oblikom i izgledom treba da se lIklapaju u enterijer. Zagrevaju se apsorpcijom. a njegov maksimalni kapacitet. pa se po njima i vrSi poredenje razlicitih konstmkcija. zavisi od ko~.

drugi tcli. tora je u najvceoj meri konvektivnim putem 70 .146 /3 TodolVo '. sirin a C i duzina clanka D.I I Ii I .1 hgled rudijutoru i popreclli presekjedllog CIaIlIaJ Spajanjc pojcdinih cla naka je pomocu nazuvica koje imaju cilindricnu iii konusnll . Prvi ~ u laks i i jev tiniji. · nc dimenzije rad ij alo ra su visina cla nka B. sa unutrasnjc stra nc ove savijenc povrs in.c PIWJEI<.1. 30% .·· nut jedan pre ma drugom. Sa povecanjem sirinc clanaka vcti dec povrsine radija lo ra je okr. . taka i Zbllg zatvaranja o tvora ce pov ima u kojima mogu hiti i ventili za odvodenje vazduha.1. razmllk izmedu priklju caka E. Najraspros tr ~ nj en ij a c 40 D CX::) ~ I. VRSTE GREJNIH TELA 7. U seriji clanaka jednog radija tora pro vi i poslcdnji cla nak sc razlikllju kaka zbog prikljllciva nja na cevnu rnrclu. Istovreme no. I . o tporniji na koroziju i izddljiviji na visoke pritisk Spaja nje m pojedinacnih cla naka dobija se sva ka zc ljena povrsina grejnog te la.1). vode iii pare (slika 7. Prenos top lo te sa radija. . Radijatori su tzv.: formiraju kanale za struja nje nos ioca loplo te.I 0 oJ ~ D Sliku 7. C lilnci su ta lasas tih povrSina kako bi se povceala povrsina razmene top lo te sa vazdu hom 1I rcla tivno malom p roSlo ru . .1.TOVA NJE POSTROJENJA ZIt CENTRALNO GRElr1NJE 7. Ka rakte ris lii'. Radijatori grej na tela su radijatori. pa ud co odavanja toplote zrace nje m opad a. koji su dobili naz iv pogres no smal· rajllCi da najveci deo top lo le odaju zracc nje m (radijacijom). 85 % a zraeenjem svega 15 . clankas ta grejna te la od ce li cnog lima iii livenog gvozdil. skuplji . levu i desnu zavojni cu i koje metalno za ptivaju.

Broj ko nzo la i ddaca zavisi od ukllpne dllzinc ra dij a to ra. . G rejna te la sc pos lavljaju uz zid. I <. • Stika 7. <. O bicno se ko ristt: po dye konzo le i dva driaca na grejna te la do 12 cla naka. U REfNA TELA 1-1 7 Nazuvica c ______ -------:c DrZac Konzola Slika 7. kako bi se o bezbedila cirkulacij a dovoljne ko licine vazdllha i pos tigao e fik asan pre nos 10plo te.3 Mere otlsillpa.:: 15 ~'I" .. tako s 10 izmedu ril dija to ril i zid a mo ra d il je od stojanjc naj manje 40 mm a pre ma podu 70 rnm.rjll maskirallilr rat/ijatora .J o . Njihovi cia nci sc fo rmiraju zava riva njcm i po prav illl sc ko rislc isk ljucivo ll ko se radi 0 greja njll vod o m.rja za Ilgrad.8 "·" . kao i drLaci koji priC-vrSl-ujll radijal o r po visini. o ..2 Elem ellti za spajallje C/w/aka i IlCvr. a nil svakih sledeCi h 6 Clanaka po jedn a konzola vise.J t u .. T o su konzo le koje se iii ugradllju u zid iii su u vidu nofica.. C . ndnosno broja clanaka. Ugradnja radija to ra se vrsi po mocll speeij alnih e le me nata koje sva ki pro izvodac izraduje Zil svoja grejna te la..\:civallje radijatora Ce licni rad ija to ri SlI lIpOlll laksi od live nih.7.

t .leIne plaCe sa medusobnim odstojaDjirna radi formiranja kanaJa za slrujanje v?. .zduha kvji se zagreva iskljuCivo konvekcijom.4 PloCasto grejNJ tela (hI . Za veee kapacilete grade se iz dYe iii tri pa". SJiJ:a 7. Uglavnom se postavljaju liZ ridove.-vom slucaju iznad radijatora mora postojati prazan prostor visine najrnanje 65 rom Mnogi smatraju radijatore minim delom enterije-ra pa ib sakrivaju ispod tzv. U ciJju povecanja grejne po· mine. maski (stika 7. -.. U tal. acini da je pomina grejnog tela glatka sto je povoljnije za oddavanje njegove cistOCc. . '"/77.1-18 B. DliZine mogu biti i nekoliko metara. Proizvode sc od eelicnog lima koji je nesto deblji iz razJoga stabilnosti i izdrLavanja veCih prilisaka. I . konvekcijom. I . hl . .' 1 . .2).' ". Radijalori se najeesee postavljaju u prozorske nise kada sa gomje strane imaju prekJop koji shere struju zagrejanog vazduha pre rna prosloriji. kao i 600.firilla prole. t~~· r ' .dll]jna. Cl . Cl I .I --.-vim slueajevima pri dimenzionisanju treba povecati povciinu radijatora za najrnanje 20% da bi se osigurao veti prenos toplote konvekci· jom Sarna Ill3ska mora da je tako konstruisana da dozvoljava cirkulaciju dovoljne kolicine vazduha oko radijatora (slika 7... U tal. a odstojanje na koje sc postavljaju od zida je 50 mm.2./': . cJ . To umanjuje odavanje toplote radijatora jer je spreeeno njegovo zraeenje sa predDje strane.4) predstavljaju. Todorovic PROJEKTOVAll/JE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE Radijatori sc pre mazuju osnovnim pre mazom u cilju zastite od korozije . +j i ! .virina. 7. a sa zadnje koja je okrenuta prerna ridu. 800 rnm i vecc. s .odstojanje od zida.Iirina tela. Ploeasta grejna tela Ploeasta grejDa tela (stika 7. s -flC. za razliku od clankastih. ~h.3) koje su od drveta iJi lima. . jedinstvenu celinu koja sc odlikuje glatkom prednjom pominom i vrlo maJom dubinom Odavanje toplote sa glatke prednje pomine je u najveeem delu zraeenjem. a kasnijc i lakom koji sc uskladuje sa enterijerom.:.odstojanje gOmje i dotrje revi. zavaruje se lim u obliku koji obrazuje vertikalne kana1e.z . t . '.Sirina oS7UJvnog elementa) Visina ovih grejnih tela su 100 mm do 300 rom. ' . na strani pre rna zidu iii u prostoru izmedu dYe ploCe.1... izradene prikladno names· taju u prostoriji. jer zahvaljujuCi dubinj od nekoliko santimelara ne zauzimaju mnogo prostora.I ___ So iJr- It-- 4-T i . ---__ t_ I - • I I hl I II ~y .z.

Podesavanje odavanja se moZe vrstiti kako sa "vodene" tako 1 'vazdusne" s. lako da jc dobije n razmcnjivac loplo le sa velikom dodirnom povrsinom preko . Ako je konvektor od bakarnih cevi pri ce mll Sll obicno lamele od aillminijuma. Visina kuCisla.1.. Kontakt lame la i ccvi jc vazan zbog dobrog provodenja toplot e sa ce vi kroz koje struji para iii voda.l9 7. kojc slmji vazdllh. Zagrevallje vazduha jc skoro u potpunosti konvekt:ijom. c . Stika 7. konve~tora.kalla/ Zfl strujallje vazduha i Ilspostavljallje efekJa "di11lIljaka". po remu su ova grejna tela i dobila ime.5 KOllvekJor (a .m otvom konve~tora.odavanje toplote zavisi kako od broja osnovnih ~Vl tako 1 VIS me kuCtsta. bez menjanja protoka vode kroz konvektor ci• . GRONA TEL-1 f.5). b . okmglog iii ovalnog oblika . dobar kontakt izmedll eevi i lamele se pos tilc sirenjem cevi pod pritiskom. konvektori Sli po pravilu pocinkovani.7.~ lll II kome je olvor za lliaz vazduha pri podu a za izlaz zagrcjanog vazdllha 1I najvise m delu kucisla (slika 7.no. odnosno razmak donjeg i gnrnjeg otvora direktno utice na silu uzgo na koja 05tvamje cirklilacijll vazduh a. na povrsine lamcl. na koje su navare ne limene lame le.trane. a da bi se dobila glatka povrSina grejaca i dobar ko ntakt lamela i cevi. KODvektori Konveklori predslavljaju grcjna le la koja sc sas lojc od cevi na koje su nanizane lame lc. Cevi Sli najcesce cclicnc.kOllvekJorsko te/o. Prvo se ostvamje regulacionim ventilom a dmgo zaluzinama koje se na~~e na IZlaz.3. odnosno.kueiite) ~fikas~o~t. Putpunim zatvaranjem otvora prestaje cirkulaclja vazduha 1 njegovo zagrevanJe. Lamele mogu hiti Oimizane na jednll iii viSe cevi. Razmcnjiva c se nalaz i u ku c i . koje imaju VCCli zagrevnll povrs inll od samih cev\.

(slika 7.avaju visokc pritiskc. Tsa rno kuCis te je pogodno mes to za taloze nje pras ine. To nije slu Caj kada se regulisa njc OS I va ruje ve ntilima. pro lazi) kao ni u pros torija ma sa naglasenim zahtevima za Cistocom (bolnice. a napusta je na drugo m. Regista r je grejno telo u kome Sll ncko liko para lelnih cevi spojena sa svojim zavrsnim krajevima sa spojnom cevi koja o mogucava paralelno strujanje kroz sve cevi (slika 7.150 B. cevne zmije. obdanista ). Prcdnosti ko nvek lora 1I od nosu na radijato re nije sa me u cinjc niei da se regulisilnje moze vrsiti bez utica nja na hidraulick i rd im cevne rnrde. 1I kanalu u podu . ugraduju se cevni registri iIi tzv. onda se radi 0 "cevnoj zmiji".2. RASPORED GREJNIH TELA U PROSTORIJI Kada se govori 0 rasporedu grejnih tela u prostoriji. 1. PUOJ£I<TOV . Jcvtiniji su ali ne pri svakoj vrsti kuCista. s obziro m da su 1I os novi. 7. vrlo Cesto se primenjujll grejna tela od cevi.1 CENTRALNO GREJANJE me sc ne utice na hitl ra ulicki rd illlll cevovodu . kojll u toku zagrevanj a nos i vazdusna masa 1I grejani prosto r. prvenstveno se misli na radijatore. G lavni nedos tatak je otela no cisCc nje konvekt ora. 1I raznim pomocnim odajama male kvadrature. od cevi. Umesto d a se pos tave radijatori od nekoliko clanaka iii ca k sarno jednog. Merndavna povrsina od avanja toplote je spoljna povrsina cevi. lIZ zidovc.Todoro".. u kombinaciji sa namcS tajem itd. pa tek onda na ploCasta grejna tela i konvektore. t 2. 6). Za cevne zmije i registre je .e male kolicinc zagrevnog fl uid a pa nisu ine rtni. Konvekto ri.4.'. Ko nvekt ori su ma lih dimcnzija pa su mogucnos ti ugradivanj a vdike u nisi is pod prozora. koje je najCcsce od lima ali moze biti i od drvcta iii dru gih pogodnih mate rijala.5). a precnici cevi koje se koriste za ovakva grejna tela su do 100 mm. posebno u toku perioda kada se ne greje.6 Cevna grejna lela: a) cevna vnija i b) cevni regislar b) 7. U cilju povreme nog cisce nja preporu cuje se da kllCiste i maske konvekto ra budu demont aine. Sve to lIpucuje na to da ko nvekto re nc treba ugradivati 1I pros to rima koji se ne odlikujll cistocom (sko lski hodnici. male su masc i sadr1. pro mcnolll pro toka nj ihovilll prit va rcnjem iii o tva ranje lll. izdr 1. a) Slika 7. Cevna grejua tela U prostorijama sa malim toplotnim gllbicima.I NJE POSTROfENJ. Ako je grejno telo formirano savijanjem cevi tako da grejni fluid ulaz i u jednom nje no m krajll. Izmedu lame la koje su na ma1 0m medllsobnom odstojanjll do laz i do lalozenja prasine.

sa hladnim vazduhom (slika 7. O n.1Nil TI:.7).. infiltrirani spoljni vazeluh kao i ras hlaelcoi koji je bio uz sam prozo r.ma grejnog le la. Temperature vazduha po visini prostorije je izrazito neujednaee na_ Postavljanje grejnih tela viSe iznad poda.7 Ievo) . To je obicno prostor is pod prozora sto j(' povoljno i S obziro m na raspodclu tempe rature u prostoriji (s lik il 7. slobodan pros tor za odavilnjc loplote uilCc njem i koriseenje mcsla koja nisll pogodna Zil postavljanje dclova nameslaja . Dn m. • Stika 7. spustali bi se prcma pod ll i slvara li IItisa k promajc fo rmirajuCi hladnu zonu u donjcm delu pros lnrijc. U slucajevima gde se radijator mo- . [z grejnog tela zagrejan vazduh je znatno vise te mpe rature nego u slucaju grejnih tela ispod prozora. Os novni zahtcvi koji treba da SII ispunje ni prilikom izbora mesla su mogll cnos t prilaska zOOg cisec nja. pa struje lIZ samu tava nicu. rovrsinil rad ij atora svojim zra ccnjem prema prostoriji ne utralise lIticaj hl aelnih povrsina prozora i spo ljnjcg zidil i dcluje povo ljno na osecaj ugodnosti Ijudi u prostoriji. koja je ujedno i zona boravka Ijudi.1A 151 vee pomenuto da se oni primcnjujll u malim i sporcdnim prostorijama.7 Cirklllacija vazdlllltl zavi. lltice da se izrazito izdvoji gomja zona sa pobudenim strujanjem vazduha i donja. tako da je u donjim slojevima prostorije vrlo niska temperatura koja izaziva osecaj hladnoce na nogama Ijudi. Ako bi se grejno telo postavilo uz zid naspram prozora. ncsmelana cirku laeija vazdllha. hladan vazduh koji se spusta niz prozor i spoljni zid struji po podu prema grejnom tclu. blisko tavanici. G 1//. sc hl adi posle peno nado knadujllCi gubitkc loplote proslorijc i sp usla prc ma pndll 01 polom daljo m eirkulaeijom po novo nailazi na grejno ldo (s lika 7. Top la masa vazduha kojil sc usposlilvlja zahvaljlljuci grcjno m te lll is pod prozora stmji prema tavaniei i kmzi pre ma slIprntnom ziehl nel proZOril. pa se smestaju lamo gde ima raspo lozivog mcsln. Z agrcjani vazduh od slrane grej nog te la is pod prozora izd:ze se liZ prozorsko staklo na vise.. mciia se sa vazduhom koji prodirc kro7 procepe prozora infiltracijom i stmji prema tavanici.rno od mesta Ilgradl/je grejllog te/a .7 sredina). prema spoljnom zidu.7.

ako S li ispot\ prozo ra dajl: odstupa nje ad proje ktne te mpe rature od ± ] 0 c.7 des no). (( 16 18 ~~ 20 Slika 7. Kad a su radij ato ri pos tav lje ni uz unutrasnji zid .-rOi ~1 NJ £ POSTROJ£NJA Zrl CENT RA L NO G REIA NJE ra postavit i visnkn.1) gde je: . G rcja njc radij a tn rima. Naj ravnomc rniji pro filt e mpe ra tu ra ima pa dno grejanje (s li kil 7.8 Verlikailla raspodela lempe/'llillre kod razliCilih vrsla grejwrja i lokacije grejllih lela: a) podllo. b) plafollsko grejallje. kao i od temperaturske razlike izmedu zagrevnog fluida i sobnog vazduha: Q =A·k·(1 . te mpe ra ture pri podu mogu biti i 4 °C nize a uz tnva ni cu i 2 "C iznad proje ktne .7 m 2 ~. 2. c) radijalor liZ spoljlli zid. ab /' 2.7 m 2 (. III -/ II )=A·k·!lt (7. ODAVANJE TOPLOTE PRJ RAZLICITIM USLOVIMA Kolicina toplote koju odaje neko grejno telo zavisi od njegove konstmkeije i velicine povrsine preko koje se zagreva vazduh prostorije.R). d) radijllior liZ IIIll1lrastrji zid 7.. TodofVl ·ii: J'ROJFf. Raspodda te mpera ture po visini treba da je sto ujedn aeenija o ko unutras nje p rojektne vrednos ti. lIiska hladn n zona se moze izbeCi ugradnjo m ploCe za [o rmi ranje ka na la za eirkulaeiju vazuu hil iz naj niZ ih slojeva u prosto riji (s lika 7.5 m iznad pod a. IIspostavlje ne u sredini prosto rij e na 1.3.152 8.

a post. Radijalori. pa je ovaj koefieije nt zitvisan od razlikit te mpe r<llura sa jedne i dmge strane grejnih tdit. GREINA TEl.45. ne moze se sa istom te mperaturom razvodne vode postiCi potrebno odavanje [oplote kod grejnih te la razlicitih konstrukcija.9) ispod prave (m = 1) i dil je eksponcnl m> 1. Zalo se izbegava ugradnja razlicitih grejnih tela u istu mreZu. U tahom slucaju regulisanje odavanja pri niskim te mpe raturama vode nere zadovolji ti. Ispi tivanjit SlI pokazala da kriva zav isnosti promena Q lcii (slika 7.) je u prestoriji GO "C. prosecnil vreunost je m =1. 'm 5" = (:. La radijilt o rc . .koefieije nt prolaza loplote (W/m2K) srednja temperatura ·/ agrevnog f1uida (K) I.ena eksponeneijalnom funkcijom: 'm k - 'm. Ako bi se rezultati ispilivanja predslavili u dvostrukom logaritarnskom koordina tno m sistemu ondil jc: log.top lotni ueinak grcjnllg tela (W) . Razliciti eksponenti lIkazuju da raznorodna grejna teli! ne treba lIgradivati u isti grejni sistem odnosno u isto eirkulaeiono ko lo .. Kada je voda nosioe toplote . Za primc nll 1I grejilnju toplom vodom to su le mper<l lurc od 90 "C i 70 "C a ak.. 6 I. pa Ce se regulaeioni m siste mo m umanjivati razvodna te mpe ratura vode. ) 20 °C.3) 6'" pa se In dobija iz prave nagiba 13A Kod konvektora je prosecna vrednost e kspo ne nta m= 1. = '" (7.povrs ina grejnog tela (m 2) Kada se korisli para kao zagrevn i fluid onda se ne radi 0 sred njoj te mpera turi vee 0 te mpe raluri zas ice nc pare odgllva rajuceg pritiska .2) U gornjem izrazu Q je odavanje lo plote pri raz liei le mperatura 6' a indeksi II se odnose na ne ke poznal e uslove. pra klicno o ne koji odgovilrflju normnim.4.33.0. Pre ma tome. Koefieijent prolaza toplote k ncznatno zavisi od te mpe raturskih us lova samo kod ravnih povrsina .7.:.A ' 5J Q . Medutim sa porastom spoljne te mperature zahtevi za grejanjem ee se smanjivati proporcionalno razlici izmedu unlltrasnje i spoljne tempe rature. Sva grejna te la SlI dime nzionisana za projek tne liS love i 1I takvim ona zadovoljavaju.= Q" Q In ·Iog-- 6' (7. odavanje toplote grejnih tela neel: biti propo reionalno razlici te mpe ratura vee ee ta zavisnos t biti izr?J.25 za radijatore i plocasta grejna tela m= 1.25 do 1. onda jc srednja vrcdnost te mpera lura vode na ulazu i izlazu grejnog te lit. posebno kada je ekponent In> 1. Zbog utvrdene eksponcncijalne zitvisnosti odavanja toplote lIZ razlicite eksponente za pojedina grejna tela.25 a kod konvektord ekspllnenl zavisi od konstrukeije i kllCista pa je m= 1.:bno grejna te la sa lamelama i dmgim vrstama orebre nj a to sva kako nisu.te mperatur<I prostorijt: (K) A .33 za sve vrste ecvnih lela m=1. .

le mpe ra tura pros lo rije (OC) Kocficije nti pro laza lo plo te za live ne i ce licnc radij a lo re d ali su u labc li. bez obz ira na vrslu . medutim. 7. Q k .. -I.po trc bna ko li cina lo plo te za greja nje p ros torije u (W) . U tabe li 7.r grejna te la.154 IJ r"I"". Ovi podaci treba da budu pro w re ni u nadleZnnim instilutima koji za ispil a na grejna le la izd aju a teste .-I . I'IWnXrO I : ' !vl£ I'OSTROJH J.t n l og . U po me nut tlj tabe li su. T /IAL NO G II£J.) - Q k ·f... proizvodac je duza n da II pros pe ktll naznaei ucinke svojih grejnih le la po jed no m i vise clanaka.9 Pr omcl/a odllvlIllja l op/ol c gr e jllih Ie/a pri r az/icitimlcmperall/rskim ILf /ovillltl 7.. V rednosli k su navede ne za pil rno greja nje niskog pritiska i vu(k · no greja nje.srednj a te mpera tu ra grej nog fluid a u grejno m te lu (OC) lu .. Fa brik a je publikova la ucinke svih lipnva ovih radija to ra za sve brojeve clanak a koji dolaze u obz ir za prime nu.-I 7. V red nos ti za koefi cije nl pro laza toplo te II tabe li 7. II da li su podaci za livene radijatore tipa "TERMI K" koje pro izvndi fa brika kOllova i radijato ra u Z re njaninu. A B m • tgy o li t t.koeficije nl pro laza loplOle za llsvoje no grejno le lo (W /m2K) 1m . PRORACUN GREJNIH TELA Zagrcvna povrs in a grej nih tcl a. Pos lo se danas na Irzistu mogu naci grejna le la sasvim razlicilih ko nstru k· cij a i oblika. IV.- li t II I n S/ika 7. po nov ijim no rmama DI N.·1 0 . racuna sc po o pste m o brasl:u: A gdc je: Q k'( /".Yn . I a ~ : I ccvi u la be li 7. d ali prosecni ucinci po jedno m clanku.4. I vaie za klas icna clank asl .. 1 ..

onda sc pre rilcumwa nje loplo lnog ucinka za nove us love izracuna va prema go rnje m ob rascu.5 .8 10. ( 60 t!.0 8.17 7.6 10. 1 8.4 8. 9. Tabela 7.8 8. u labe li 7.7 Razm ak Olvora 300 mm RaZIll ak Olvora 500 mm Razmak Olvora 600 mm Razma k olvora l 000 mm Siri"a 150 111m Razm ak olvora 300 mm Razma k o lvora 500 mm Razmak Olvora 600 mm Razma k o lvora 1000 mm Sirina 200 mill Ra zm ak olvora 300 mm Razm ak olvo ra 500 mm Razmak olvor" 600 mOl Razmak ol vo r" 1000 mm Shinn 250 111m Razmak olvora 300 mm Razmak Olvora 500 mOl Razmak olvo ra 600 mm Razm ak o lvora 1000 mm 9.0 8.konveklori zavisno prema vrs li milske Za l ak~e preracunavanje IOplo lnih ucinaka radijalora.~in·lIn 100 mm G rci.3 9.. Ireba izvrsili ko rekciju p re ma obrascu : q = q". II dale Sll proracun ale vrednosli ko re klurnih koefi cijenala za raz licile srednje le mpe ra lurske raz like vode II grejno m lelu i pros to rije t!. III i 7.5 8.9 7.8 7.clank as la i plocasla grejnil lela m =4(3 .4 .njc parno 10.5 9.2 10.45 .3 9. a sa vrcdnoslima ekspo nc nla m : .cevna grejna le la (pribliZ no i sa ore bre nje m) m = 1. m=4(3 .8 . I . 9.5 9. Ukoliko se radi 0 dmgim vrslama grejnih te la.2 8.35. IV..4 9.25 m=1 .8 8.6 8.3 7. 1 9. prcma vrednos ti raz like od 60 K za koje vaze labcle 7.8 8.7.0 8. I)m Vec je rereno da je za clankas la grejna le la. 1 9.3 8. Uko liko su projeklni us lovi za koje se dime nz i o ni~e rad ija tor dm gaciji. G RElNA TELA 155 Podaci 0 toplo lnim ucincima 1I ovim tabe lama vazc za lop lu vod u te mpe ra tu re 90nO °C i te mpera tu m prostorijc 20 °C.2 9.3 9.1 Koeficijcnti prolaza toplote za radijlllore Vrs la rHclijalora vodcno . 1.

02 1.9 m.70 0.61 1. POSTROJ£ NJA ZA CENTRALNO GREIANJE Tabcla 7.74 0.83 1.44 1.112 m 2 .78 1.213 ' Usvaja se broj clanaka n = 24. Posto je te mpe ra tura vode na ul azu u radija to r 90 °C.47 1.69 1.9 m.89 I .6~ 4 0.66 0. I.09 1..23 1. Todorovic PROJ£KfO l·'ANlc.72 0.89 8 0.92 9 0.95 Prime r 1 D ime nzio nisa ti live ni radija to r koji tre ba da odaje 2600 W.34 1.KO 1.27 151 1.74 2 0.96 1. ako se zna da je grejn i nllid to pla voda 90nO °C i da t e mp~ratura u prosto riji tre ba da bude 22°C.76 0.79 0.11= 2600 = 509m 2 8.ll 1.66 1.04 1.07 1.20 1./ 56 B.16 1. ima povdinu 0.87 1. lIsvaja se visina radijatora 680 mm lz poda taka za live ne radija to re "Te rmik" moze se vide ti da sa ovom visinom postoje ra d io jatori raznih sirina.49 1.8 ·58 ' Jed an cla na k radijato ra Te rmik Ill.7 1 1 0.62 0. k = 8.58 0. pa je na osnovu tabck 7.09 =23 9 0.84 6 0.213 = 5.82 5 068 0. pa je grejna povdina radijatora: A = 2~ ' 0.93 1. a na izlazu 70 °C.13 1.III = 80 .30 U4 1. Radija tnr smes titi ispod prozo ra ciji je parape t 0. to srednj il te mpe ratura vode u radij a toru iznos i: 90+70 /1/1 = 2 80 T Tempe raturska razlika 1m .42 1.32 1.60 O .37 1. / 40 50 60 70 80 90 0 0.11 Korektll r e za 6 1 raz li Cito od 60 K /:.00 1. visine 680 mm.56 1.213 m2 .76 3 0.59 1.39 1.9 1 1. 18 1.64 1.I" iznlls i: 11/1 .8 W/m2K. Za tros tubni fi ldijato r sirina je 110 mm.81 7 0. .x5 1.98 1.22 = 58 ·C Za visinu parape ta ispod prozo ra 0. pa jl' po tre ban broj cla naka: /I = 5.25 1.

j"' p o n~ln li Od'~ nJr (111111 ) \odr (I) topJolt (I n! . Prema tabcli 7.15 1.9 13. (W) n t: c 110 11 0 11 0 160 IliO 160 IG O 250 Sa 3 slllbo Sa 4 slubJ 580 680 880 430 580 680 SUO 600 SOO 350 500 600 800 200 MBa Sa 6 slubo v. [II lI(.r.96.".278 0.1 45 6.80 1. 10 treba izvrsili korckcijll podatka iz tabe le.96 = 109.1 88 0.04 0."Fahrikll RADI.3 II-51.76 Usvaja sc broj clanaka 11 = 2-t . ( Ian a ka (kn) (. GRF J NA TElA 157 Tabeln 7.1 11.30 150 4. POSIO ovaj plldalak vazi za srcdnjll tempcratumll rilzlikll: /".Zrcnjanln" \ b ln .90 1. pa jc stvarni lI(.-W 23.4 5.0 11 2 12.258 0.3 12.S 14. pre ma tabeli proizvodaca. pa je prcma tabcli 7. .398 0.7 12. [zabnmo grcjno telo jc visinc 6XO mm i ~ irinl: 110 mm.3 13.88 0.lanka Il-t W.304 0.2 .0 9.7 5. illnisali liwni rmJijal o r lipil 'Tl: rmik". l lanl klll (1111 11 ) \) SlKJr b J Ma. K.8 10.185 q8 114 143 100 134 152 193 95 60 1.2 14.111 Li veni radijatori TERMIK 2.0 13.3 7. 185 0.0 14. 280 60 60 60 60 60 60 60 0. [II korckturni kocficijenl iznosi 0.7./" =60 "C a grejno te lo trebil da rildi 1I lIsloviln<1 slvarne razlike od 58 °C (videti prclhodni primer)..92 Primer 2 Z a podalke iz priml:ra I dimctrl.JATOR .21 0.0 7.inak jednog ('.213 0. inak jcdnog ('.lanka: q = 11-t'0. kkr rHU alon (lIun ) Jobll • • k 0'\'0'-:' Slrll1 l1 {\lUll t I lJu tln. Tabcla 7_1V <1-33.7 Za pam olskog prilis'" pojcdinaenc cevi vi~c cevi Za loplu vodu POicdiJlaenc cevi viSeccvi I 11--18.44 W Potreban broj clanaka je: = 2600 1/ 109. .

~.~':: . '0. .·10 I 6. 1.'~37f.'00 69< 7Y8 L 2.. 750 1.534 404 0 .Y91 4\j()7 n: 17. ~9 ' ./.86 %4 .RS< 7 . 85ft III 2.~I " ' 2. 300 400 .1 rill '4'9 .05: 5 710 " .. 75< 4. POSTR011::. 462 3 00 ... 206 2 .S: .870 3005 8.793 23. u __ """ 36: 0 .42' 109< 1." " : .05 0 02' .r. .< .85 16.901 2. 2.' 122 W "..:.La ISo Y.925 671 616 . Ucinak Za N=20 0('.64'< 2776 ' .975 1778 .~''' '3'''t-.75 ' 1..776 1 .78.5 rn dulaze u obzir sarno radijalori QlJzina 560.74 ( 'UI(J '520 5 "'1 am 7 .02< .2.: 3..n! 2..964 '''''S zn: 3.. R3<J ... najvc6t ¥isina kllja dnla : zi u obzir jc 600 mm. 60U ~ .6 5 .TO I · ~ ISll-.4" Primer ~ LJsvojil/ plo':asli r..~f---'' S3!"."~: S O.·:--'("':'.~".."If .966 . r' 'r-~Q). ."".· 2"'.. LJsvajil Sl.. 0 47: «.808 13..036 '492 2.5 rn. .2" 2._".76: 703 2. ' !Yo . 11-°": '.. duline IO... 5'" 0.44r.U9 9 " 6 n. .'" SO 6...5 : .656 1= '03' :-' 1. TV " .o. 74 14 .96 000 K~' ' .59 I . visinc 600 rnm.: rildij~lor lipil 1 PI<.VJ. vis ina proslora ispod prozora 800 mm.708 3()04 :>S'P' 6 . 4...1 CF:NTI<ALNO GI<FJA.929 103' 3.646 92.2n " " . ' " " . <~ 2" 'UBI 31H) 400 4 . 0.2" 500 ". soo . 7"" 6 .768 14 29 2.vlF: Tabcla 7.9'0 3906 10. ..174 7 51: 4. " 21U3 6.64< 475 0.. \N ~~-.. II .530 2 11 2446 26..!!) mill I UCinkil IlOG W.984 17. .. To(/oro... 11 : 66 t: 9. ...V I'locasli radijatori r"brike 'Termal" • Lopar~. $on v.'is II.% 22 .9-'-' ·~"""''''9.737 oro<> MOO '" ". :)I • !t .S6S 1?6l1 =>1 7... n : 2..105 88' 1. ~n() i 1040 mm." 2 ..4~'':':':.20.. Za raspo loiivll visinu ud 800 mm proslora is pod prozora.oja TERMAL iz Loparil... '~" ('.J 0 .32:1 2StIO >4..' I'nOl/::I<.97 ' 217 .." 4.' S 300 . ' 7. .3'3 1(. . " '. '" I.. V sa podacirna ploCaSlih radijilloril fabrikc T E RMAL zbog ogranieenja proslora / ..<.. .36.4K'" 3.34C ~'"' 47 5 0 .'lI . . Prema labdi 7. >7..""" • .5711 . a raspoloziva sirinil za ugradnju 1. " 5.::".:W I 6"0 RO<' 300 .920 2m I 2'21 .50 2 .()JJ."" ...774 .' ISO: 2 . ..dij~lor proizvodnjc fabrike radijaloril . 48 108.43' 11 61 1.33Y 2280 5.. ".74..0 ugradnju oJ 1.3...::::-'7=of.-1 %..4 " '44: 'In. ako jc pOlrdma kolicina loplole za grcianjc proslorijc 1200 \Y. lcnnickih urcd..'44 2.:~·4~2"'.2<>: "'" 1.==+-''':~=.26' 2 .0 000 9: ... • W w- 600 ! ~'.09T. L2.. .

m . ..n. .m ' . . . ..1$' ~ '1 " ..~ ''''' m IIU "' ~ ~ . ...~ .""' . lit li~ no m '" " •• m m •• '" '" w .1 '" " " .. . . .~ ..1>1. . 1I1l @ --gg 0.. " ....u lI'I... .W 1111 .. .. . . "' '" '" "... . ... m' "n !1J? ... ".~ Ill' '"' "n "" 1'n0 ..~ lUI 111 . . '''.~ 'M )'nl 'Om Jill IJl6 ~. . 0':9 ~ l >I' 1.~ ~..... .~ 1126 1611 .. ~ ~~ .... "'" ".." "..-. . 11" 12.~ . "" "" 16. ".m 'M . . "..~ 1111 lUI 1671 . . .. .w ~. '" .'" ..9. " .. '" "'1 m m .m ... '" m J!' ~ "" "" w .. ... ... ".Gnj ilane.>.~ .0 .l lol < J'Il. I" . Toplotni kapaci tet II W.1 ~.... Jll ". In m.. l!JJ !I~ "... •• w m ".w w» l~l U" w." .. •• w ...10 ~.. "" .. "" .w Ill.m II " '10J !In :'16 '"' !IOO 1119 .~ SOM/IAI? 0... •• . .W J.e...VI P locllsti rndijatori J UGOT ERM ...~)~ ~.~ . •• ". .. .c 'M IU lH " ll" JI." . '0 m m . .. l11' ~ ... "" .m 'w "~I' I:" .. . '" ". ... . IU' ':!>OJ .. • ...~ .. • •• .w. .\11 :1-116 1111 •• "" . '" ..." "." . H """ .~ U.... . m ~ ~ .. ~. 11 .. .~ 7611 }. ..~ ..@ '" ..1>1....1 "' "" ... .. "" '"J . "" .9.... on lI:J . . ... ~. "..". . .....1 mlO .~ IIll 1' : ' n~1 1116 1>61 ~..."'" ". . . "" .W ~ ~!I a . .u n" . 11 " u.." . . "' on . I>obljlllO . '"" ". U '" Illl 101.~ ... . . 12 n .. .~ 161' 1!).<I 1311 :." "" .~ . lIll J101 ~. .m 1JI< Jill ~. tE!*XW 0... . ". = . 'i' ~. ."" . .~ .9 .". m 0. ". g . .!... "" . "00 .. ~.W ! IS) ~ "'I I!ll ... 'ro "'I'" "" '" "" "" '" . ". "" . ll<ll "" 190J "" JJl.. .." ~ \llll ~. . lD:l~ '"' " "n 'M >111 ..~ . .-.. "" ...... .. "'" "..w 'w 11J1 ml Ill' \17. ." -.. . T"o!' 1611 .~ ~. ". 1611 11:1 I£"J HI< lllJ .~ .." "" . 11. . "" .. .\ ! am lIll "" ). .... .. ~ ~ 111.111 •• 71 . '" ~ ~ n "00 w .... ~. ..Ill 1110 "n 1<'1 'M lUI •.~ oro ~ ~ ~ 1171 . .. w.Tabela 7.4 1<11 I'll mo !tr.m ... . . "m 1!'16 1<11 .. . ..01.w 1111 !I:lli oJl...." . ". ..m ...m '"' 1. '" .m . "" I:" lJl$ u" "" 11.~ !'" '"~ ~ . " ' ue liZ u" ".1 l""J . :7. . ••• .m . 101 ' lUI HI>? 1m l' l ' m.1 "" .. '" '" '" "' .~ mo . ma 1<..." ~.. .\...m ~ MJ '11' .. ... .. " '" - . .

5 38.5 17. a sirina 800 mm.8 9.4 30.ak 9O!70rlO 70155f11l wan wan 800 800 800 800 1220 1220 1220 1220 1780 1780 1780 1780 535 635 735 835 535 635 735 835 535 635 735 835 123 14. Ras · po loziva visina za smestanje grejnog tela je 1.160 11.1 73 6..8 31.8 7.4 20 .7 45 . Gnjilanc Visina mm Sirinl rom Tetina ko Zaprernina L B1ekttifui "". VII C C"<ls la grcjna tela rabrikc .. Usvojiti grejno It:10 za tophi vodu 90nO °C i temperaturu prostorije 20 °C.A CENTRALNO GRF JANJ£ Tabcla 7.8 25.JUGOTERM . Todoro. .'it' PROJE/(TOI'~1 NJE l'OSTI?OJENJA 7 .1 22.3 19.5 m.8 600 600 600 600 900 900 900 900 900 900 900 540 640 800 920 815 845 1225 1505 1215 1440 345 410 512 589 522 605 784 963 778 922 1710 2040 1094 1306 -=- "I 1 :c ~ B ~ 1) o - N Primer 4 Za kupatilo sa potrebnom kolicinom toplote islom.5 5.ia~ Wall TOI>Jotni u ~n.0 26.4 300 15. kao u prethodnom primeru. (1200 W) predvideti cevasto grejno telo koje bi se koristilo i za susenje peskira.4 13.8 4.2 103 10.0 11.2 6.

POlrcbnil duzina cevi: L 0. OBELEZAVANJE GREJNIH TELA Prilikom usvajitnja visine radijalora treba voditi ra cuna 0 mcslu gdc t:c sc posla viii radijator. ako jc grcjni rIuid para niskog priliska.16IR Usvaja 50 jed noecvni rcgistar duz ine 1. Srcd nja tempera lura grejnog fluida je: 1/11 = 100 ·C pa je srednja temperatllrska razlika: 1/11 -I" = 100 -15 = 85 · C Ako usvojimo registar od gialkl' eevi spo Ijncg precnikil 51.'+. VII) visine 1220 mm. mpcra lura proslorije 15 "c. 7. ucinka 1225 w. koji I reba cia odajc 28ll W. .5.) . onda njegova visina zavisi od visine p a rape la. dil bi S0 dobia najmanji broj usponskih vodova. IV) Pol rebnil povrsinil grejnog le la iznosi: A 280 =0235 m 2 14. Aka S0 rad ijator pOSlilV~1I ispod prozora.5 m.R m. 1618 m /m.7. Ovo islo grcjno lelo isporuccno kao clcklricni grejac ima lo bi ucinak 900 W.S mm.l TEiJl 16 1 Z it vodu kao zgrcvni fluid prcdvida sc ccvasli radijCllor (Iabela 7. a h. sirinc 735 mm. Primer 5 Dim nzionisa li ccvni rcgislar.0· 85 .1 -? ---''--_ m 0. Radija lori koji nisu ispad prozora Ireba cia blldll maksimalne pOSlojeee visinc kako bi najmanji deo zida bio zauzet (izllZ0V ako naru cilac projckla nl' zahleva drugacije).235 = 1. Treba IcZiti da se iz jedne verlikillne cevi (usponskog vada) snabdcvaju grejnim f1uid om dva grejnil lela. Vis iml proslorije jc 2. povrsi nc 2 0. kocfieije nl prolaza lopio le jl' (prema la bcli 7. GREJN.

s tim sto treba ko ristiti naein pre ma to plo tnim ueincima.1 i A. . kao i prcenici oba prikljllcka . o bclcza va nje t re ba d a bud e : /I - 24 x680 /1 10 3 / 4"x 3 / 4" Priliko m obe lcZava nj a cevnng regist ra.TO I·:·I N1E I'OSTIIOfEN1. spo ljni prcenik ( mm).precnik povra tnog prikljucka LJ . pa u tom silleaj ll ne tre ba po pllnjavati mbrike za k ' C.1 CENTRA I .51 . od nos no dime nzio nisa nje grejnih te la izvodi se tabelarno po prilny.raz mak prikljucnih otVNil u mm b . d liLina ccvi ( m).l 2. . .9 3 / 8":x3/S" Pro raeun. li Z pre tpostavkll da su prikljllcei 318. koja se d opislije a ko su pri kljlleci dijago nalno pos tavlje ni . tre ba na crtezlI d a bud e oznacen broj c(' vi .a ccvni regista r iz prime m 5. .EG.llznak a za dijago na lno pos tavlje ne prikljueke.<: no m ro rmula ru . o be ldava nje hi bilo: 1:\1 .NO G RNAN1E LJ crtc7. .I US M. de bljina ccvi. sva ko grejno te lo treba da bud e oz naccno prc ma .05 1 nil sledcCi naei n: /I X "I / " RI +R2(D) gde je: broj cla nakil II .:Za grej no tclo iz prime ra 1.lornl'if: PROJEk.s ir)na cla nka (de bljina grejnog te la) u nun R. I .16 8 .5 .preenik razvodnog prikljlleka R.5 / 2.' 3 /~ . i slu caj da Sll oba prikljlleka sa cevima naz ivne mer. T".. .lI sa rasporedo m grej nih tcia .

Pr~ nik Q W ·c m' Wfm2 w m' ". lanaka povr!. b.. Broj Naziv proslorijB PRORAtUN GAE JNIH TELA V q Wfm3 k ·6 t Q A AadijalOrl lanaka pow! .. I -- . m m' - .

pa su ka ra tkeristike da nas njih ko tlovskih ko nst rukcija sledecc: . sto je zahtev koji se pre svega otlnos i na vece ko tlove.proizvodnja specijalnih ko tlova prilagode nih odrede noj vrs ti goriva cime je o moguce no dostiza nje visokih efek tivnost i. KOTLOVI 8.poveca nje ste pena ko risnos ti ko tlova koji se istov re me no ko riste za pripre mll toplote potros ne vode prime no m prio ril e tnog zagreva nja po tros ne vode II odrede nim vreme nsk im inte rvalima. . . UVOD Ko tlovi preds lavljaju uredaje u K ojima se vrsi sago reva nje m go riva pre tva ranje hemijske e nergije go riva u to plo tnu e ne rgiju. .sagoreva nje goriva u fluid izova no m sloju.8.usavrsava njc kOllova za korisce nje tecnog i gasovitog goriva koji su zbog relalivno niske ee ne i jed nos tavnos li u ruk ova nju imali vecu po trainju na'td istu od ko tlova za Cvrsto go rivo. male dime nzije i viso k s tepe n ko risnos li. 165 . Od ko tlova koji se koris te u siste mima ee ntralnog greja nja i klima tizaeije za ht eva se sigu rnos t u rad u. mo de rna ko tlogradnja je uslovljena. . . Radni fluid je uglav nom voda iii vode na para. Uz stalnu teZnju da se snize tros kovi proizvodnje a time i ee na ko tlova. a moze bit i i vazd uh.1. kako e ne rge tskom krizom tako i zastit o m zivo tne o ko line.prilagode nos l smeli ta nju na krovovima zgrada sto diktira sku Ce ni i skup i ko risni pros lor u zgradama ve li kih gradova posebno u gradskim eentrima. jednostavnos t u ru kova nju .poveca nje ste pe na ko risnos ti raz nim ko nstrukcio nim unaprede njima koji se prvens tve no od nose na isko risce ne toplote iz laznih gas ova i na rad sa pre nos iocima toplo te sa pro me nljivim te mpe ra turama. U njima se razv ije na toplo ta predaje radnom fIui du koji sluz i kao pre nos ilae toplote do mes ta nje nog koriscenj a. kada se pos tiZe po tpunije sago reva nje a time vece isko risce nje ali i ma nje zaga de nje spo ljne oko line produktima sago reva nja.

2. prcciz no evid e ntirilnj.' vre me dovod i 1I rad pu d pllnim o pte rece nje m a mogll Ci Sll i ces ti prekid i pllg()nil. ko tao se za krile. McCl lll im. Oa bi ~l' e lckl ricna e ne rgija koris til a u lok u da na rav no me rno.:: 'c' vcCi stepe n a ut o ma lskog regulisa nja i p rogramira nog lIprav lj anj a.166 8 . ncophod no je prisustvo se kund arnog vazd uh a. 1). ma le dimcnz ije. iz rad ujll se ko tlovi sa akumul . ant raeil . Kod tccnog i gasovi tog go riva lakse sc os tva rujc po tpllno sago reva nje. POSTROJ£NJA ZA CI::NTRALNO G FlEJANJ£ 8. zn a tno ma nje je zaga de nje o ku line.7ixloml·. nezagaCl iva njc zivo tne o ko line .1 'c' kumpk lno sago rcva njc obavlj a 1I lIza re no m slojll go riva .cijo m to plo tne c ne rgije pro izvede ne 1I pe ri odu ma njc po tros njc s to se bc neficira 111 zo m tar iro m. pos tii.' po tros nje. Za o na koja su boga la ispa rljivim ma te rijama. kao slo su do maci ligni l i iii mrk i lI ga lj .3).. Ako sc kor i ~ 1 i uga lj sa Illanjim lId c lo m ispa rljivih supslanci (ko ks. o nd . pi! se raz likuju ko tlovi za evrs to (s li ka 8. teeno i gasov it o go rivo (s lik ll 8. lak a mo nt aza.. sva ka ko nstmkcij a ima i svoje osobenos ti u zavisnos ti od he mijskog sas tava od relil' nog go riva . U siste mima kll cnih ce nlralnih greja nja prime njlljll se i kOllovi na c le ktri cnll e nCl'giju nc lIz imajllCi u obz ir ce nu e le klri cne e ne rgije sv i os tali po kaza te lji idll 1I p rilllg koriscc nja ovih ko tlova: jcd nos tavnos t ruk ova nj a i odrZilva nja .C PI?OJ£Kro VA NJ/. KOTLOVl ZA RAZNE VRSTE GORIVA Svaki ko lao je svojo m ko nSlruk cijo m prilagotle n vrs ti goriva kojoj jc na mc njc n. J Livelli kolao za evrslo gorivo sa presekolll izmcdll dva (pO/II) Clallka . S /ilw 8. koj i se dovodi iz nad salll<Jg sloja sago revajuceg go riva koje olllogli cava pu tpllnije sago revanje . ka me ni lI ga lj).

do dos tiza nja potrebnc zagrevnc povrsine. koji preds tavlja zavrs ni clanak ko tlovske jed inice. Sa prilagode nom ko nstmkcijom.1).lIazl/viea. Spaja njc cla naka se vrsi po mocu ko nicnih nazuvica suprotnih navoja a za teza nje u ce linu pomocu posebnog a nke ra (s lika 8. a b I I c e d 4 . po lu clanci. nalaz i se priklju ca k za dimni kana!.Ipaja/ljelll ClIlI/aka a) pritez/la poll/ga b) zavrla/lj za zateza/lje e) sredllji cUlI/ak d) krajrrji Cla/lak e) kOlllls/la spojlliea . KOn OVI 167 8. Live ni ko tlov i za ce nt ra lna grejanja.---------'. U prvo m se nalaze vrat a za punje nje go rivo m. Z a ko tlove veCih dime nz ija i ka pacite ta ko ris te se cIa nci iz dva de la. 2 Obrazova/lje ~l}t1ovskejedi/liee . kada se izrad uju od sivog liva. odnos no fzv. clankasti ko tlovi mogu biti i za te cno iii gasovito gorivo (slika 8.3. zraeenje m pla me na i ko nvekcijo m preko produka ta sagore.. odeljak ko tla za skuplja nje pe pe la (ako se radi 0 ko tlu za uga lj). cla naka. od nos no traie nog to plo tnog ka pacite ta (slika 8. odnos no vode kojo m Sll ispunje ni .-1-.. Svak i cla nak predstavlja supa lj e le me nt koji je tako o blikova n da se s p aj a nj ~}]J fo rmira jedinstven i pros tor koji se ispunjava vodom. U to m slu caju umesto prednjih vrata nalazi se o tvor za gorionik koji ubrizgava gorivo a cIanci su tako oblikovani da obrazuju loziste kao jedinstve nu po- . iIi celicni. tzv.2).~. kao i o tvo r za izvlace nje pe pe la i dovodenje vazd uha za sago re va nje.1). PRIMENJENI MATERIJALI I KOTLOVSKE KONSTRUKCIJE pn::ma vrst i ma te rija la ko tlov i mogu biti live ni . ka nale za st mja nje prod uk a ta sagoreva nja i eve ntu alno bunk e r za punje nje gorivom. se m pre dnjeg i zadnjeg.. Svi cIa nci su isti . proizvode se za ka paeite te do GOO kW. Zagreva nje clanaka. Na zadnje m.- - Slika 8. je pos ledica pre nosa toplo te goriva kojc sago reva. vanja koji stmje oko clanaka u pravcu pro teza nja dimnog kanala (slika 8.3). Fo rmiraju se spaja njem odrede nog broja os novnih e le me na ta.. a spo ljni delovi C1a naka uobli cavaju komom za sago reva nje goriva.

Kils nij im iz mc na ma \I ko nslrtlkcij i is poru civa li SlI 51. s to sp ad il u grupu p rima rnih za hl cVil da nas njc c ne rgc likc . Na sli ci 8.5 prikaza n je jed an i::di '::ni kOI. o lpo rni s u na knroz ijll i sigurn i SlI 1I pogo nll. I' ri vrhll ko tl a jc druga ko mo ra za sagorcva njl' 1I 1 ja iIi gasil.vrsinll oblozcnll sa elonj. a pruzaju i vece mogucnos l i ob likova nja p ros llIra Zil sagorevil njc. Slika 8. lil ksi su od live nih a kapaci teti kOl lovskih jcd inica mugll bit i i 15 MW.:. To o mogll cava povt)ca njl' s tcpc nil ko ri5nos ti. Izra d uju se i kllllovi sa vise p ros t o ra Zil sago rcvil nje poclek ni tako da se u is toj jedinici mogu lIpo tre bljava ti raz licite vrs tc gori v<1 bel.: ni za koriscenje u ku c nim grej nim ins lil lacija mil . izrad iva li sa mn za ve likl.tnj a.3 Clallka. dakle r:lcio nalizileiju ko risce nja c ncrgije . sl ra nc samo ln im plocama. lilko sc tnm spnrtuju i skl ilPilj ll . U prv im pr ime nama ee nt m lnih sislema greja nja nislI sc koris tili ce licni kOllovi knj i su S(. Elt::mc nli su v':.e hlilde pri pres la nku loze nja.ljivi su na visokim tcmpe ratura ma i pril iseimil. nc Iccnog i gil ~lI ­ vil<lg goriva m: ma pe pdil . Izdr7. POSIO kael prim. U slu caju p rska nja moguce Sll o p ravke zilva riva nje m.: c\:l icni kOllov i (s lika 8.: kapacil e le.1 nedos la lak vode i do pll njilV. prep ravki i prilagodavil nja sa me ko ns truk cijc. kompl ikova niji Sll za tra ns por t i ugradnju. U ciljll e liminisa nj a pojave korozije pri s nizava njll te mpe ra ture iz laz nih gasova is· pod tackc rose prime njlljll sc plcme niti i e maj lira ni celici .4) p ril agodl. ima ju vc liko spcci ri cno lop lo lno o ptc recc njL:. C cl icni ko llllVi s u ncosL: lljivi n. ne moze im se povecilva ti kapaci lci dograd njom novi h cle mc na ta. s lo z naci dil Sl' ncS lo sporije zagrcvilj u. M Ogll sc poveeavil li II Slll bljll prosirc nj a grcj nog postroje n ja.l'li livelli koillo Zll (celio gorivo C la nkast i kll llov i ~c pro izvotk 1I w liki m sc rija m<l .:. Medll tim. .CL: mase s obziro m ela SlI oel li va . a li i d1l7.]o koj i u do nj e m ddu ima lozis te za lI ga lj sa rde tko m koja se hladi vo do m. ose tljivi su na ko roz iju .

Kon0 1'1 l o(} . IL r plldd il:nil odredenoj vrsti goriva.-1 (\ /ielli kotao Z(l tcello goriv() Slika 8.lf't' .\.rl 8. FI.lIl"l'v anic mogu imati posebne iIi zajednicke grejne povrsine.I'ufjorevllllje evr.:l ~ ilg.~ i !lamil dostiZu veci stepen korisnosti jer se prak!icno radi 0 dvema celin aillil..UfJl. .ftog.5 KOtilO .I'll d rc' /. :.8. Kotlovi sa pOSCh 1l i11i p<lYr.Ir . teCllog iii gllsovitog goriva Kotlovi sa vise komo ri! /.

·IX1F: 8.5 bar).'lgrcva do le mp e ra lure ncS lo nize od kljueanja.\7Rt L YOGREl. ciJTh: sc osiguravil kolao oll n.tnjc m goriva i prcnos<: je dOllj<: do Illesla ncpos n:dnc pOlrosnje.. Slika 8.iv"ju sc toplovoll nilll. para niskog i vis"k.niskog do 0. zio nilll slido m kuji prima dilill ac iju vode pri njcnom zagrc"a nju od tempe rature kojll illla pri pllnjc njll do le mpe rature krajnjeg zagrcvanja..:j'lIla do J 10 °C predsl. i u kotlovima jc usled tuga veCi tlmll · rasnji prilisak . ali se pune vodorn sarno do odrcdene visine kako bi osla. Vod e na para ritZvrslava kotlove nil pame . a kolllVi koji je koristc n:v.' I.Todo". Taka\' kOI<1o je poveza n sa eks pan . · p reza nja i evc nlualnog prskanja ..5 bar nadpritiska) i vis. kog prilisk<1 (nad prilisa k veci od 0.. K7'() I·:·INll: POSTI?()jEXl t Z I rE.4. I vode ni i pami kotlovi mogu bili Cclicni i Iiveni. Kotlovi sc nazivaju vrelovodnim.wlja lophl vollu.! priliska i vazd llh. Vrela vodil ima le mpe ralum prcko 110 °e. Kollovi za toplll vod ll imaju ceo svoj unutrasnji proslur ispunjen vodom koja s.) . Voda zagn. KONSTRUKCIJE KOTLOVA Kao flllidi koji prilllajll toplolll rilzvijcnu silgorev.".i' I'"OJl.6 Livelli kolao sa izdvojCllil1l dohosastitn :mJol1l lJl pant .170 IJ. ko risle sc lopla i "n:liI voda.).prr:dnja i l/ultrja strona Para niskog priliska se dobija u kotlovima koji prcdslavljaju prilagodcne konst · nlkeije vodenih kotlova.

naizrne nicna s me na pare i vilLd uha dovodi do korozije.] u pa rn im kOllo vima bi la kaje pos lojecc ko nSlru keijc. =-:..::- t SR SV -.. S obz iro m d a sc po prekidu rad a deo kOllovskog prosla r. /t . Pa ra viso kog priliska proizvod i se kao svcl.: §l. ~ .?~j [] + I L----. ..=--=-::~ -= =~ -----. ~ . .s.:::":::':6+'.uy~=== ' ~""'-?" " :~ AI r--E:'::':....."::.a PM.ti no ispunjc na vodo m.._ _ _ _ _ J -' .:.___ ~ ________ J I Stika 8..-:-: •. :::...avallje priliska II kot/II: a) PO I/lOCII sops/velie pare II ehpallziollom slIdll.. pil jc ose llj ivil i skupa povrS in a ko ll. ~ __ "' __ \!_u_ .. 8.6)..-------- :::::~:./ 171 slobod a n pros lor za forrniranje pare..-: -. '. To moze bili po moclI sopslve nc pa re (s lika ..! ispunjava vazduha rn.. j ~ II ~J' "'' . D ila laoija vod e se amo rtizuje na razlicite nacine...- [] I I I '. Za la se II d il nas njoj kO llograd nji izdvaja pil rni pros lo r II poscbil n doboSllSli sud. '~.avanjc visih prili5akil . a li sa os igura nje m za izd ri.:. 7 Odri. i1 sa rno izd vojc ni sud i dclim ic no pa rom (51....l sl.~:::...an.T.. b) g a\"Ol/l pod priliskOITl.OI .. Vre lll VOd ll se pripre ma u vo de nim kOllovima koji su poveza ni sa za lvo re nim e kspanzio nim sud o m radi odriava nja z nalno ve6ih prilisa ka o d a lmos(e rskog.

Kod go rnjcg sagorevanja vazduh struji kroz rese tk. Te mpe ratura izlaznih gasova mora cia se odriava visokom zbog veceg efe kt a pri rodne promajc.! n. a troskovi clektricne e nergijc /. pro maje . Sago reva nje je 11 donjim slojcvima goriva. «ot lovi sc razlikllju i prem<l pritiscim<l u prostOnI za sagllrevanje.'c' us lov cia se ova kvi ko tlovi proizvoclc iskljucivo u viclll ve rtikalnih konstrukcija . u c ksp<lnz io nom SUdll voda i g<lS su ra zdvoje ni cl<lsticnom membra nom. Raspodcla inlenzitcta promaje i pritiska kod prirodne i vcStackc promaje prikaf ." I vazd uhnm koji se lIbClCUjU \I lozisni deo kotla.1 nil je na 51. Time sc smilnjujl1 dimenzije prese ka kan. mrki lIgalj) i izradlljl1 sc Zil srcdnjL' i vece to plllt nc kapacit e tc . a kot! vdtil'. ako je 1I pitanju cv rstn gnri vo. Sagorevanje tccnog i gasovitog go riva je uve k 1I mlazu mdavil1l: gasa iii loz \llja . 8. Kada se koristc OV<lkva rciil: nj a. Ce!ice sc II tu svrhu ko risti nc ki inc rtni gas.(lI . iskljucivo kollovi niskog pritiska . zista.1 ri me se omogl1cava postizanje ravnomernog kapaciteta i vrlo male oscilacijc stL' pl' n. Todnmv. Mc clutim.. Zbog niskog stepenil promajc plame n mora iCi na gore. Pos toji pad pritiska u gorioniku. 7-gorc) knja 5C naiaz i II pros tllfll e kspanzionog suda izn<ld nivoa vo de.i if na ci nil os tvCiriv<l nja cirkulacije Vilzduha i produkat<l sagorevanja. S obzirom da se u ko t lovima koristi topla i vrcla voda .-u pa produkti sagorevanja p n llaze kroz celu uzare nu mnsu gorivil pre ma gornjcm sloju koji jc u plamenu (slika R."i pocetka pa d o kraja c1imnja ka. Kotlovi visokog pritiska n<llaZL' pri menu kod daljinskih sistema.c PUOJr:lGOI :·INJE f'OSTUOJl:.t1 . Prvi 5\1 prilagmkn i gorivimn bogatim isparljivim mate rijama (Iignit.1('. s to proizi laL. 1 pogon vcnlilatora iz nose svcga 1-2% o d ccne goriva. To. odnosno o d tzv./ 72 8. sa obe strane !. slo nam( ' . s le di podda kotlova i po radnom pritisku . Postojc i dru ga reScnja koj a se od nose nil kot love velikih ka pacite t<l.8.. Z a potrebe kucnih grcjanj. o nda se kotlovi dele n:1 llne sa donjim i gornjim sagorcvanjem.1 goreva njil jt" i do pet puta vcca u o dn()su na ko tlove sa prirodnom prnmajol11 pCl je in te nzi vniji prc nos tllpiL)tc ko nve kcijom. a u lozistu. ' korisnosti (slika 8.in postize ve6 stcpcn korisnos ti.7-dolc) iii r<ld o m kompresora . . pri ce mu se gasovi vod e kroz kanalc koji Sl1 postilvljeni iznad ovih loz ista .ke promaje podprilisak vlada Silmo u dclu . s to clovodi do umanje nja stepcna korisnosti kotla .NO GUEJANJE 8. med utim. ). odnosno para visokog i nis kog pritiska. ciji se pritisak odriava iii pomocu boce u kojoj jc gil\ pod pritiskom (slika R.NJA v i C£NTUA I . nil gasnoj str<1ni gn:jni ll pllvrsina i \I samom dimnjakll se javlja nje gov prirastaj.1 prime njujll s/.1). Prirodna promaja sc primenjuje kocl ko tlova manjih toplotnih kapacit e ta a ravno me rni clovocl vazcluha u komom za sagorevanjc obezbedlljc se blagim poclpril i ~ ­ kom u komori.1 nji h se na ta. Vl'l l ka prednost ovakvih kot lova je u Ddfzavanjl1 uvck stalne visine uzarenog sloja lI <!Ij. Kod priro dne promajc ralli ~l ' l1 gl<1v no m 0 podprilisku. Brzina strujanja produkala \ . kroz kojc strujc gasovi kil O i l1kupni gabariti kotla . nije slucaj kod kotlova koji su konstmisani za vecc toplotne kilpa citc te kocf koj ih se os tv:1ruj e prinudna promaja nadpritiskom pomocl1 ventilatoril" ".'..

l'lIgorcvallja pl .I'll "gomjim" . L1 PI' pad priliska II kot/II sa podpriliskolll.2..- S tika 8. elimillalor bllkc..-. t-~ . goriollik. L1 PN pad prili~'ka od [oi ma do hla. Stika 8.lpodcla prifi. II kolao sa prirotillo/TI proll/ajolll.fka dill.8. I kolao sa lIadpriliskolll.mgorcvallje.- .9 Kolao sa prolTlajolll kroz II/lIS/l goriva (.-.. komorll za . dodaille grcjlle povr. pllfa sfmjallja vazdllha i ga.HJI'a . 5.fkolll. L1 p /J dejslvo dil1llljaka.OVI 173 P 1 2 3 4 5 6 1\ I~ + I lIPN 0 It. dillllljak. 6. KOTf. 3.8 Ra.lIPp ~ lI PO smer gasova lI PO ..m lIadprifi.mgorevlllljcm) .l·ka gllsom iz kot/a .dillllljaca. 4.'fille.-~ -- -.

SPECIFICNOSTI KOTLOVSKIH KONSTRUKCIJA U ciljll boljeg iskoriscenja goriva.' Top lo la kOjil se razvija sagorevn nje m gor iva pre nosi se na kOllovskc povrsine oku loz ista zrace nj e m it iznad go riva SlI grejne povrsine koje primajll loplolu i zraee njem i ko nvekcijo m. O ne su tako profilisane da se ostvaruje turbule no slrujanje vrelih gasova koji poSti7. Konstrllkcija ovakvih koUova je sp'':cificna po rdenju pllnjenja gorivom.5. koje se postepeno dozira na rdetku.c P"OJ [J<.TO I~. I==~===~~ Stika 8. anlracir iIi kilme ni ugalj. lipicni primer speeificnih osobina je automatski kotao za evrsto gorivo.a re nost i.10 Kotao za tCCIlO gorivo sa skretalljcllI ptalllclla Premil svojil11 o50bc noslima u pogledu regulisanja i opsluiivanja. Veza izmed u prostora za sagorevanje i dimnih cevi je izvedena skre lnim ko mo rama .11). Kod veCih bpacite ta to se postiie posebnim trasportnil11 mehanizl110m (slika 8. sto povlaci i nes tabilnos t Slepena korisnosti. ravnome rniju raspodclu na rdelki kao i stabilan rad i pri niskim toplotnim oplerecenjima.r Nfl-: POSTROl ENlA ZA CENTRA LNO G R/:JA Nll. VeCi stepen ko risnos ti ko tla se postize pomocu veceg broja "promajil". Takvi kotlovi (slika 8. . go tovo sva ka konslrukcija ima neku posebnos t 1'<l ko posloje i kon51 rukcij e sa skre lanjem plilme na koje o mogucavajll bolje iskorisce nje toplote dimnih gllsova. Tadom". 8. Kotlovi sa go rnjim silgo reva njcm Sll manjih kapacileta koji znalno varira zavisno od inte nzile ta 1I1.. Po svojoj efikasnosti pOlpuno je upored ljiv sa kotlovima za gas i lozno ulje. 510 omogllcava lakse punjenje loiista. Ove konstrukcije su nastale usavrsavanjem kotlova sa skrelanjem plamena.17-J 1 ). Kotao se zagrev a u relalivno kratkom vremenskom pcriodu a kao gorivo korisli se koks. bo lje konlrole i podeSavilnjil radil. sto se poslize Yodenjem produkitta sagorevanja preko dodatnih grejnih povrsina . e fikasnijeg prenosa toplote. tako sto su kanali za strujanjc gnsova pos lavlje ni oko komore za sagorevanje a brzina strujanja je vcb nego kod ostalih tipova kotlova.1I intenz ivniji pre nos toplol e.10) se izradujll u kuCistu dohro izolovanom minc ralno m vunom. Gorivo jt' prethodno droblje no.

• 0 ~ . Kallavi Zit manjc kapaci lc lc Sli poillalllllmalski i rcgulisli se prema tcmpe ra luri u kOllu..... dak SlI ve1 iki kallavi pUlpuna a ut omalizovani. Koso pastavIje ni ka llovski e le me nti a mogll c. 30%. Stika 8.:--: . Kad njih pas to ji nil dllnjoj strani poslaji alvar Zil ulaz vazd uha ncophodnng sa sllgorcvanjc.. Za hva ljujuci njima j pored slabc promaje i rna lag inlenzil c la slrujanja prodllkilla sagarcvanja slvara se lurbulencija i visaki speci[ic ni pre nos to plol e. Na slici 8.".:-.l<l nci koji imilju na svojim grcj nim povrs inama na live nc cvorovc. Kod veCih ko tlovil is pod nad o lc su na livc ni rukavci kroz kajc slruji voda a ka ka ma re za sagarcvanje uma njujuci laka odavanje laplol e zrace nje m pre ma poslOlju kolla sto je a d znacaja kada se kOllavs ka cenlrala nalazi na krovu zgrade. . 13 jc prikaza n presek live nog clankastag ka lla u ka me svaki cla nak imll svaj grejac uVl1 ee n u pase bnu eev o lpoenu n<l koroziju.:. ..ie verliblne promaje sa visknm vazduha do..8.' .wajll da vada dabra "ispira" grcj nll povrsi nll slo je ad karisti za e[jk<lsa n pre nns loplo le . E leklricni kallavi sva kilko spadaju u pose bnu ka ns lntkciju. . . U kalaa Sli lI gradeni (. . Iznad clanil ka na lazi se skupljac produkata sagoreva nja sa os iguranjem slrujanja sa rna u pravcu dimnjaka.. Tehnicki padaci nekih e lektricnih kOllava domace proizvodnje dati su na paslednjim slranicama ovaga poglavlja. .. Gilsni gorio nik (bez vcnlilalara) karakle rise bcSumni rad uz pn~tizan. . O ni mogu bili sa e1ektroolpoenim zagrevanjem vode iii pa macu e lcklroda. E lektricni ka tlovi su kompaktni.:. 1" ... .i/ltolllatski kotao Z(I evrslo gorivo Ka tlovi na gllsnvi to gorivo bez ventilillara tilkade predstilvljajll spl:ci fi cno reSc-nje. . . poseduju magucnosl ste pe naslog regulisa nja kilpacite la a magu se korislili dire kl nim prikljueenjem u grcjni sislcm iii pavezivanjem sa akumulatorom loplo te radi korisee nj il e leklricne slntje iz pe riadil nae la ri fe pri ce mu se kao akumulacianil maSil najcesee koristi vada. KOnOn 175 • •• .11 ..

176

8. '{",Iorrwi': P{IOJE!<.TO I':'INJI' l'OSl'IWJENJ, 1 7.11 C/',VTRrl I.NO GREJANJE

U e le ktri cnim kllliov imil sa II gratk nim e.lck troda mil (s lika 8. (4) vodil lIzim<1 1I1o" 1I o tpo rnik a i zagn;vil sc din:ktnim proru ~ tilnjcm e le ktri cne s truje. Velicina o tpora /'iIvisi ad vrstc i kll lic im; so li 1I vod i, koja sc kll ris ti kilo ckk tro lit , ka o i a d te mpera ture vode. I<a pa c it e t kotlova se ourc'd llje polllzajcm nllite e lek trod e iii izo la c io nog zasli lnika pre m a fa 7. nim e ld troclam;1. Voda koja sc n,tl ilz i u kotlll , mor<1 sc raz me nji v; ll:imil lop lo le razdvoj iti Del vod e koj 'l c irkulise kro7. grejilil te la . Ka d a Sll II pitilnjll p,lrni ko tl ov i o nda se kapacil c i po ddiav,l izdiza njc m clck lro da iii spus ta njcm nivoa V!!lle(s lik a R.iS).

Slika 8.12 Kolao za ga.v bez vell/ila/ora.1'll "a/mo4er.\·kim" loti.l:lcm

10
0
4

1)

fr

'fr

0
0

0

u

u

0

Slika 8.13 !;ema/.vki prikaz cleklricll og livcl/og prolobrag kot/a spoljl/i poglcd i prc.\·ck

8. KU T LO ""

177

I
\~

1

Slikn 8.14 Spuljlli iz.~lcd kol/a .m c1ekJrodul/lu

Sliku tU 5 l'opreclli presek k1'lll cleklrodc i izvllcelli IIIll el{lk .m clektrodt/l/lt/ 1. ft/ Zll e c1ektrOl'e; 2. Nt/lta e/cklroda 3. izu laciolle plo!':e

Vod a koja se na lazi u ko lill mora se razmc njiva cima IOpl() l..: raz d vojil i u d v()d e koja cirkulise k roz g rejna Ida. Pod aci 0 od n:d c nim kOllovima ne kih d o m a~ ih proizvod ilca (" I:a bri \.;a ratiij a lo ra i kOllova ' - Z re nj a n.in. ~np o' - I'k ograd. 'Zavarival:' - Vra nj c . "Ju go icrm" - li njil a nl') prilozeni Sli na krajll ovog poglavlja.

8.6. TOPLOTNO OPTERECENJE KOTLOVSKIH GREJNIH POVRSINA
Pod lo plo lnim upt e rccc njc m ko lla, po drazumeva se d e kli vll ll pr..:da la lo plola radno m Ouidu koji sloji na raspo la ga nju za Ira ns po rl prc ma pOlrosacima . O na sc izraiava 1I vidu srcdnje vrcdnos li svcd e nc na jcdinicII zagrcvne pov rs ine \.; () ll a. Z ahva ljujuCi c(e klu zraecnja pla me na najvece o plcre~c nj e imaju pllvrsinc 1I ko mori za sagoreva nje. Po napllslanju loz isla dimni gasov i. c ija te mpe ra lura o pad a. pre nose lo plo tu iskuljuCivo konve kcijom pa lo plo lno o pl e recc nje o r ad a tll \.;o m s lnljanja gasova pre ma izlaskll iz kOllil. Sva kilko da turblile nino s lrujanjc o mogllCava ve ci

cfd;a l prc nosn lop lo le i dnprinnsi vc.:ce m slepenu kuris nosti kn tl a pa sc konslrukl i\. nim rde njima Id i vc':e m slc penu lurbu lencijc. loz i s t e dodat n e povrs i ne
1\

----,~
~

3

N

E

-.
120
c------

\
- - t--

Q)

c
'VI '-

0

>

100

-

.-

0-

Q)

.
80

~-

...,
C
Q)

'01

4 ~ -- 1\

.Q) ..,
Q)

c

60 -

'U
Q)

'Q)

'-' 0-

0

40

., V I\; ./ I, f,2)
i',

• ~ r '

I

-

~-

----

_ . - - f---

prosecno
..-

opterecenje
m

:.
I

, "-

.
........ ' ,I

20

t--

l\. ......
o
20

- - -+"-.e "

'

-

,( 3

- - - 35
W

....

kW 2

.0) ~ ~
40

-,

.-

- -80

--

-

i- 22

m

kW 2

""""
100

8

kW

0

2 m

60

grejn a povr s ina kotla u

%

S lika 8.16 Pro.\'CblO /oplo/,/O op/crcccllje IIrcjllih povr,l:illa II livCIlOIII kot/II J. livelli ko/a o rilJliji!l kO/l.\'lrukcija 2. livelli ko/ao lIlodemih kOllslmkhja sa prirodllOIll prolllajulIl 3. livelli ko/ao mudemi!. kO/l.\'lmkcija sa lladpri/iskol1l

Na slici fU6 prikazan je 10k lop lo tnog op lercec nja po vrsi nn u live no m ko tlu i I" za kOllnve sta rijih i mode rnih ko ns trukcija uz prirndnu promaju i nadpritisak. R aspll dela op lercec nia lI l':c lil': nim kOllovima jc slicna . ali sa vccirn vrednostima u prvo m dc lu grcjnih pnvrsina. a nizim u krajnjcm.

8.7. GODISNJE OPTERECENJE GREJNOG SISTEMA
Kapacilcl kUlla jcd nug grejnog sisle ma odred uje se spoljnim proje ktnim uslovirnil, c1;lkk za vrlo niskc spn ljne te mpe rature koje su ekslrernne i javljaju se retko. sarnu 1I

8. KOTI.OVI

179

nckoJiko dana iii cal-. u pe riodu (lei ncko likn cilsllva. '1(1 praklicnn .r.naci (hi kolao II loku najvceeg elela grcjnog period a radi pod tl e limi cnim (lplcr~6cnjl' m od llkn GO% svog !;ap.aeil e la pa se kod modernih kOllnvskih knnstrukcija razlika kllrisli za zagrevanje top ic pO lros ne voelt'. Nil slici R. 17 prikazann je opten;ce nj.: ko tl a lokom gn:jm: sezon.: otl 2:10 d imil sa najnizo m spoljnom tc mperalurom od - 15 " ..

- 15 - 10 -5

gou
Q

;ft.

lOa

__ ._._0_.

maksimalno opterec e nj c

.--- .---.--_.--- .--

Q)

3 kC' t 1a u pogonu

-0

80

g

~ 90
0

u .,
~

" '"
~

'"
~

0 5

70 <=
0

.

:; 80
-" 7Q
.~ 60 <= Q) ' U 50
Q)

0

2 kO l I a u

-0

60 ~

'"
~ ~ ~

,
.@
I I I

I I I
I I

, , , ,
I I I

pogonu

~ 10
Q)

50 '"

~
Q)

40

E
~

" 40 ~
Q)

~ 30
0

.~

'<= "
0
~

15

. ....L-.r!-.~ . - . --1(1) , '0 'I I I I

~

1 kotao u

30 ~
Q)
~

, ,
I

I I

I
I I

,
I
I

I

(i)

0.

20

20
Sep /.

OKT.

NOV.

DEC.

JAN.
'V

FEB.
230 dana

HART.

APR .

HA.!

grejni per i ad

Slika 8. 1 7 Godi.\·lIje optcreeclljc gmpc od tri kotla 1. - 2W/o optercf:cllje ( 35 dall a); 2. - 40'10 optcrcecllje (50 dalla ); 3. - 60% opterecellje (1 10 da lla ); 4. - 80% opterccclljc (25 dalla); 5. -100'10 optcrcccllje ( /0 da lla)

=

Da ko tao ne bi II vecc m ele lu grejnog pe rioel a rael io ela le ko ispud wog nomi na lnog optcrece nja i uslcd loga bio neeko no mi ca n II radu . vt:l icin a lo plo tnog ka paeil e la izabm nng ko tla se IIsvaja ispoel izracllnatog. pa ce se II pe riotlll na jnizi h spo ljnih le mpe ra tu ra ko tao ko ris liti sa preopt e rcce nje m. Uko liko se rad i 0 vcCi m pos lroje njima . cko no mica n m d kotla rnicc se pos tiZe ugradnjo m vist: ko tlova a op tc rcce n je raspmt: duje pca leci klimatskc lIslovt: pod ne blj a. Mo ko tlarnica ima dva ko tl a. u nd a obicnu jetl an pokriva 60% maksima lnih po treba a tlru gi 40% i ukljncuje se sa mo u pcrioclima najniZ ih te mpe ra tu ra. U slui:aju kada ko tl a rnica ima tri kOlla. moze da st' lIsv0ji da syaka jctl ini cil zadovolj ava treCi nu maksima lnog kapacite ta grejoog siste ma. 05nov no op tereeenjc prihvata jeda n, dok se lIklju civa nje os ta lih ko t1ovskih jed inica vrsi prc ma tre nutnim to plo tnim po treba ma s to se najc fik asnije ci ni prace njem spo ljne tempe ra ture.

8.8. SIGURNOSNI UREDAJI
Sve kOllovske jedinice se obezbedllju sigurnos nim uredajima koji su pril agou eni rad nom flu idll ka tla. pa se razlikuju uredaji za vode ne i parne ko tla ve. Za prve to Sli e kspanzion i slldovi. a za druge sigurnosni ve ntil i iii adusne cevi.

I so

n.Todaro";" PRO} l'Xro l ·~I.v} E POSTRO} EN}.'! ZIt CENTR·1 '-NO G RDA NJ E

8.8.1. Otvoreni ekspanzioni sud
Kotlovi koji rad e sa loplom vodom osiguravaju se od poveca nja pritisb koji naslaje zagreva nje m vade. Os iguranjc jl: pomoclI olvorenog ekspanzionog ~lIda koj i prima povecanje zapremine vode koja ispunjava kOlao i ceo grejni sistem. Voda ima najmanju zapreminu nil lemperaturi od 4 °C, a pri lOO "C poveca njc v()lume na je za 4.3 % . Pre ma tome, velicina ekspanzionog suda se izracunava prema lIkupnoj zapn: mini vode u kOllu. grejnim te lima i cevovodima celog grejnog sistema:

v = 0,045 . ~'()([c

(Iilaril)

gde je V,t>k' zapremina vode u celom poslroje nju . Medulim, tilkilV na cin dimcnzionisilnja Irazi odredivanje zapre mine vode ne sarno II kotlu i grejnim tt'lima vec ill svakoj cl:vi i cevnom prikljucku, slo je zamasan pOSilO. pa je prorilcun suda podesen loplotnom kilpacitclu kotla Q(W) i vrsti grejanja: Rildijalorsko grcjilnje Padno grejanje G rl:janje konvckt o rima

v = 1.2 -1,5' Q. ]0- 3
V=l ,5 -2 ·Q· 1O- 3 V = 0,5 -O,8'Q' 10- 3

(I) (1)
(I)

Ekspanzioni sudovi malih zapremina su najceSce cilindricnog oblika (slika S.lg) i pos lavljaju se u horizonlalnom dok se veci ugraduju u vertikalnom polozaju. Uslcd stalne promene nivoa vode u sudll i naizmenicnog kvase nja de la slIda vodom a polom dola7.enjcm u dadir sa vazduhom, postoji pojava korozije, pil se sud pocinkuje. E kspanzioni sud se prikljucuje sa dye sigurnosne cevi razvodne i povralne a snilhdeve n je i prc livnom i "odzracnom" cevi koja sluzi za odvodenje vazdllha koje Sll najccScc na jed nom isto m prikljllckll . One osiguravaju da se ne ispuni ceo sud vodllm \;;to i odriavanje almos(crskog priliska u sudu. Mora postojali i poklopae za revizijll kao i kra lka veza izmedll razvodnog i povratnog sigllrnosnog voda radi obezbedivanja stalne cirklilacije vod e kroz ove cevi, 510 je od znacaja pri niskim spoljnim Icmperalllrama, kilda bi 1I mirnoj vodi moglo doci do njenog smrzavanja (sUka 9.18). Izmedll kotla i ekspanzionog slida nesme poslojati nikakav zaporni organ da bi se osiguraln dil vode ni pros tor kotla llvek bllde II vezi sa sudom. Zatvoreni ekpilnzi o ni sudovi se koriste kod vrelovodnih kotlova. U njima je ugra de na e1asticna membrana koja rilzdvaja vodeni prostor od de la suda II kojem se prolivpritisak odriava nekim inertnim gilSOm. Postavljaju se neposredno uz kotao pa su im kratki sigurnosni vodovi. Olaksana mll je ugradnja i jednostavniji su za kontrolu, sto je llcinilo da se d imas primenjuju i kod toplovodnih kotlova. Za lvore ni e kspanzioni slldovi osiguravaju veec pritiske pri Kojima ne dolazi do kljucanja vode a li vrlo visoki pritisci ogranicavaju njihovu primenu. Zbog povisenih te mpera tura mora se vodili racllna 0 izbom membrane kako ne bi doslo do nekog osteee nja. Sud je obezbeden i sigmnosnim ve ntilom za slucaj pr~koracenja pritiska it

8. KOnO!?1

181

polozaj me mbrane je obavez no horizont alan u cilju njc nog ravno me rnog optcreee nja (slika 8. 19) i lIsled toga duzeg trajanja.

7

6

5
Slika 8.18 Otvorctli ckfpanziotli .\"IId (1. slui; 2. izoiacija ; J . iziaz vuzd;t/ut ; 4. prcliv; 5. sigllrlloslla puvrailla CCI'; 6. prigll.l'C/ljc; 7. cirklliaciullu CCY; 8. sigllrllo.m a razvodlla cCY

M.mb"n.~ . 3
A.zolnl JlSluk .

o
Slika 8.19 ZalYorclli ehpullziolli s/ldoYi

Kao gas koji odriava ravnotdu pritisku radnog f1uida najcesce se koristi azol. Kod manjih instalacija sa toplom vodom gas je pod stalnim pritiskom. Kod vecih kao i kod vrelovodnih sistema pritisak sc odriava i regulise pomocu kompresora a zavisno od temperature vode. Ovi sudovi se ne koriste za kotlove sa evrstim gorivom jer u slucaju porasta pritiska i temperature u sudu iznad dozvoljenih vrednosti i kvara sigumosnog ventila, rad ovih kotlova se ne moze tre nutno obustaviti. Zatvoreni sud je delimicno ispunjcn vo-

182

13. Tor/orol';'; paOJ/o'I \TO.:-INJF. POSTROJENJ,I 2.4 CI"NTRrIl., 0 GRDANJE

dom a zap re mi na Vs s udn mo ril prilwilliti povecanje vo lu me nn od nekih mi ni maln ih (Pm.1) do maksimn lnog (PIli"") pritiska. Vs se izraclInava po mo cll formu le :

Vs = V . _--,P,-,llC lI '"" X _

_ ([)

(H. I )

Pili" - Pmin
1I

kojoj je sa V oznai::e na lI kupn a ko li i::inil vod e u ce lom gn:jno m sistemu .

8.8.2. Sigurnosn i vodovi i povezivanj e ekspanzionog sud a
Sigllrnosni vodovi kojimil je obezbecle na veZil iz me du kot lil i ekspa nzio nog sud a mo raju bit i lako lIgrade ni dil se veza ni ka kvlm greska mil iii s me tnj ama ne moz..: prL' kinu t i. Kod insta laeija sa go rnj im rilzvodom razvo dni vod je istovre me no i gl'lvna u ~­ po nska verti kil la grejnog siste ma. Ovaj vod iz laz i iz najviSc taeke ko tlovskog pros lo ril do k se povrat ni vt:zlIje II niljnize m njegovom deill . Pri tome treba obezbediti ko tall dil pri powca nju priliska ne os lane bez vllcle. D ime nz ije cevi mo ra jll da o moguce nes me t,tllO struj il nje f1u ida tako dil II kU lllI Ill' dode do povec<l nja prit iska rild nog [Il1id il izna d dozvo ljenog. Najmanji pre6nil; ovih eL'vi je 25 mm a d imc nzio nisil nje se vrsi prc m<l n.: lacij <l mil koje lIkljll i::Ujll kap aCil l'1 ko llova Q(W) : Razvodni votl Pov r<l tni votl

DR

=

15 + t,5~Q kOll" / 1000

Dp =1 5 + 0,91 ~Qkolb /1000

U kn likll Sl: jetl a n pil r sigllrnos nih voclova koristi 1I pos troje njll sa vise kOllova ko li i::ina to plOIl.: Q prl.:dstav ljil zhi r kapa c.:it e ta w ih kOllo va. LJ sl1l6ajll Ll tvo re nih siste ma greja nja cirkulacio na pumpa moze se lI gradili is[m '" sa lTIog ku tl a iii Ollma h iza njega, pri ccmll se rilspodcla pritiska pril kti6no m: ml.:nja. Povo ljnije je d i'! se s obz iro m nil trajnos t pllmpe d a sc o na ugradi II vod ni7.c le mpc rillure. dak le isprccl ko tla II povra lni ccvovod. Pre pllr1l611je se da visina o lvo re nog sud ;, iznad najv is..:g grcjnog tcla ocl gova ra napo ru pumpe ka ko nl:: bi tl os lo tl o s lmja njil S; Imo u kra tkoj vezi ko lao - ekspil nzioni sutl us led milnjl.:g otp o ra u njoj. Ina6e Sil m Plllo7.aj ekspa nzio nog sud a ad presud nog jc uticaja na ras podc lu priliska 1I sistl.: mll g.rc·janja pa se 0 lo me mo ra votlili racllna (vidc li pogla vlje 14).

8.9. ARMATURA VODENIH KOTLOVA
Porctl sigllrnos nog uredilja. vlldcni ko tlovi S li s nabdeveni i odretleno m o prCm()nl iIi lzv. armatu ro m koja o moguc;lVa priprc mu ko lla za pogo n i pracc nje njegovog rilda. U il rma luru spatl aju sla vinc za punje njc i praz njenje. hidromc lar, tc rmo me lar " kod kotlova na ugil lj i regul ato r sagorcvanjil. Siav ina Zel ispuslanje votl e je u najn iZcm dclll ko tla a kod dvocle lnih ko tlova mdaZl.: se i dve oVil kve slavine. Uko liko cevi grejne instal<lcijc ima ju nae po lozajc od 1; 01 -

Ii. KOnO I'"

',V3

lovskc slav ine. mora se poscbno obez bedi ti pra7.njcnjc tog dela ecvne mrcze. Punjcnjc kotla i ec lag grejnog sis tema se vrs i s lav inom koja jc u hlizini kotla i koja sc nesmc otvara ti kada jc u to ku pogon , dll 0.; b i doslo dLl ko ntakta hladn c vodt: sa vrclim grejn im povdinama kotla i mogll cnos ti njih ovog prsk anja usll:d kr'11ickih napreza n]a . Zit kontrolll pllnjcnjil instalacije vodom koristi sc hi drometar a zagn ;va njc vode se prati pnmocli tc rmo mctra. knji sc ugrad uje 1I ra zvlllini ccvovod . Kori sno jL' pre:: dvi cl c ti i jcdan tcrmo ml:l a r 1I povratnnm vodu kako bi sc p ra til a raz lib razvoclo.; i pov riltne tt:mpcrat1lrc vocle. Pri silgo rcva nju cvrs tog goriva na jt dc jc rcgu lisanj c temperature vOlk; 1I sis tcmu, zbog otczanog doz iranja ko lici nc lI glj a za sagorcva nje, s to Ilije S III caj sa tecnim iii ga sovitim go rivo m. Za to sc primcnjujll rcgulat o ri promajc koji direktno lIti cu na int c nzitc t sagorevanja u loz is tll promenom ko li cinc val.clll ha prilvaranje m iii n tvilranjt:m vrat a na o tvOni loz i!;ta.

Slika 8,20 Regulator .I'agorcvallja vodcllog kot/a (1. opmga; 2; pOlllgll; 3, lermo.ftat 4. lallae za koji .I'll zakacclla vratll loi.i:fla)

1114

8. T",lo",I';( PROJEKTO I'ANJE POSTlIOJF.NJA Zrl CENTHALNO G I<EfA NJE

Rcgulillor jl·. II slva ri . lermostalska cev kllja jc pnl op ljen a II vodu koja ispunj ava Kolao. Pri pO \:Canjll le mpe ralure izdiz<: se dcs ni krak njcnc polugc pri cc mu se SPll ~­ la levi. 0 koji.ie zakacl: n lanile veZil n za vra lil loz istil . Lanile se SPll SIil. vra Ia za IVi I raj u. a kolicin;1 vazd u ha za sago rcva nje se sma njlljl" Reglliisa nje pro maje moze bili i plllk ~ av;lI1jL'm vdic im; o lvora na dimno m kanaill .

8.10. OSIGURANJE PARNIH KOTLOVA
l'il rni knll11vi se lls iguravaju od prckoraccn.ia prilisa ka. Kod parnih knllov;1 vis!) kog p ri liska. (na llprilisci iZIlild 0.5 bar). obezbcdc njc se oS lva rujc pomocll venlila si gurnos li koji sc o lvara na o urcde noj ve licini priliska i propusla parll II almosfcrll Osiguranjc piHnih kOllllV:l niskllg pritiska sc ll glavno m v rsi po mocll odllsne ccv i (s lika 8.2 1 ). l'iji .ic kraCi krak "a' powzil n sa pa rnim proslomm kOlla i kllj a ne ma nikak av za lvaracki orgiln II svOjllj \ocz i sa kOllo m. D llZi krak "b" je poveza n Sil z;l.~ tiln a m PllSll lIom kOjil .~p rccava gllbilak volle pri prodoru pare iz ka tla ka da se II nje mll prckoril l'i prilisilk . .

ffi

II

P

I
.-

lI Pk

liP k

~--------=- ~~
~--

t--------- - - - - - --

c

b

--

a

-

- - -- - --

II

-

-

-

j- -- - --Sli ka ,'1.2 1 Odll.rlla cev

Ce v je is punje na vodllm. a visi nska rilzlika vlldenih slilbova llllgovara prilisku 1I kllliu i odr/.ilva pro liv lezll pari. Uz dllZi krak "b" o liu s ne ccvi nalazi sc i eev 'c' m ~ njcg prct:nika k(lja j t! priktjucc na nil nd lO vccoj visini negn ccv "b". Kadn kotilO n(' [il

ina vceeg kraka ad us nc ccvi je ouredcnil rilclnim pritisko m kotla... sigllrtlo. poillga .: prostrujati prcma zastit nllm sud II i pritisak ec se sniz iti a voda koja je dospcla II sk uplj al': ronnvo '.I l':csto i LVllcna sign alizacija za lIkazivanje na ViSllk pritisak iii nizilk v(}(lostaj.22 RC~/lialor slIgorcvlIllja pamil! kot/ova (1 . sli ti u nd ll sn ll cev.. ARMATURA PARNIH KOTLOVA Kao i kotlavi za VOdll. Sl. Uknliko ovo probijilllje pare nije bilo dovoljnn cia sc s nizi pritisak na pntr"bnu meru . . vralll kot/a.1.o I '/ 1. t\ko pritisak pnraste iznad uozvoljenog. . Precnik odusnih ccvi se u5vaja prema kapilc~tctu kotla .11.: nje n" visina takvil da se ne mozc smcstiti 1I !"otlarniclI primcnjuju se cl:vi iz vise kfilkovil .. ~ \~~:. Jl knja ndgovilril nadpri tiskll p<ln: .:JI ' ' \ \ Slika 8. 2.22 desnn).: tri cc i voda je na istoj visini clak pri pngonll kotl~ uspllstavlja razlika nivoil D. o nda ce ni vn vode 1I ccvi "a" da opada i dalje. Pri veeim pritiseima kada j.e biti pomocli s igllrnosnog ventila (slika 8. J. -'. 4. pa ee doei do procli ranja parl' i kroL glavn u cev cillZcg kraka "b" oci lls ne cevi. 8. .. PlInjl.fa lallccm) DlI/.njc i prilinjcnje kotla vadom llbl:zbcduje sc dvcma shIVinama b~s k~o i U slllCaju ko tlova za vnuu.m i vClllil. spllsta se nivo vodc II krakll "a" i pri prdasku ispod spoja kraka "c" panl . regllialor slIgorcvallja.S. Kaa spccificni c le me nti u gr~dllju sc vodokaznn 5taklo. taka i parni imaju svoju oprcmu l':iji su ncki ck mcnti spccificn i i rrilagadcni osobina m~ vode nc p~rc. I\OTI . mano mctar. Osigllranjc kotlovil niskng pritiska tak otie mni..'15 di u ~v.

i <1" prs nll ca. a li link kod vode nih reagujll na po ras t te mpe rature. Ka d a ko tan izgubi lo lik n cl e da nivo o padnc ispod najnizcg dllzvo lje nog. Nn me mb m null suclu os lonjc na jc po luga koja sc pri pOVl'ca njll pritiska izdizc i p ritvara vrata ko tla splistajuCi ih po mocu la nea nil nae. Pri povratku ko ncl e nzilta iz odusn" eev i ii i p ri dllpllnjavanju sVcZo m vodo m lermicka na preza nj a su lakva da do lil/..f Nl fi Vodo kaz no siak io spaja vodc ni i pami prosto r ko lla i pokazuje Irc nulni nivu vode . Zvucna signa lizacija s(' nS lva ruje pista ljaka ma knje su ugrad e ne nc pos redno ispod najnizeg dmvo ljc nog nivo a vntk i iz nad visine vode nog stu ba koj i odgova ra prilisku ko tl a.x/or(JI'ic PROl E/au I :4 NJE POSTROlENlA Z ·1 CENTR·1LNO GRE/. v.: b ko bi mogao u sva knm Irc nuLkli da sc ocil ava pritisa k. pa ra prodirc II pista Uku i lI o lazi d" zvucnng s ignal". T. Zvucna signa lizacija za viso k pritisak se pos tize povez iva nje m pista ljke sa p" rnim pros to ro m ko tl a tako d " pis la ljk a reagllje na odrede nu ve li cinll pritiskil pare.18n 8 . Da lje gublje njc vode se mora sprecili je r mozr cloci do prskanj" grcjnih povrs ina koje sc prt'grevajll . Tako Sl: lIm.... koj. sa e kklrit· nim se rvo motoro m i d rll gi. Z vu cna signalizacij a lI bzujc na e kstremne priliske a ma no me ta r se ugradllj. sc poddava ko nlra lego m. njujc int e nzil ci promnje . R egulisa n jc sc vrsi po mocu ured aja koji preds lavlja poslIdli poveza nu sa p.- . s lo se kod kn llov.rnim pros to ro m k() lla. na i::vrs to go rivo os tva rujc regulisa nje m ko liCi nc vazdllha koja 1Iiaz i 11 pros tor za sa g" rcva njc. Z a to se u lakvim slu cajevim obus tavlj a pogo n kOlla kako bi se o hl adio.. Rcglliator i sagnreva nja mogu bili razli cilih ko nstrukcij a: sa plovko m.. ca k i us ijavajll. n:dukujc ko licina vazduha 1I loz isnom pros lo rll i smanjlljl' inl c nzil el s~go revllllj a . kod parnih se to cini pre ma pritiskll pare . Inte nzit cl sagorcvanja Ireba ti n prali tre nllinu potrosnju pare. Regul ator sagorcva nja ima isli za da lak koji ovi imaju kod vode nih kotlova . Spojc nll je sa kot lo m prcko dye probnc s lavine .

milksim:Ul1c tt:!l1perolUre i mdl10g pn'tii k n do J bar. predvideni Z.1 do 0.. Q 'l(rc Kolno iz oye scrijc j t: dinmocc l'ni kol.~1njn topic: potrail1c vode. MAG r. telll1it kc komktcristike MAG kW bar % MAG r. Nt ' poscb.1O kvm.'· 1 .f41 rciill10m f<Jd:J WI70 C..1j·uCc WIIellt! kama so izriJdujc kilO p.\ .OGRADNJA 11210 Beograd. Grsc Ad.> TIP 0 KOTI.m/(: wai e se ugr.' do nje (vp/o/m.1n Zllhttl' Illogu S I! uSJ ." KOTU JI-'I iS7 1- .10 mdJlOg po'lisk. Kmjac • • ul. lop/ole radi do bi. ? MAG r.ijaflovic!a 27 pp 13 ..'I yci lIJje man/ih poslo vnih j s(~1I11bem11 ploslonj:. 200 r. MAG MAG <'6 25U tQQ!otni kapacitct <'1 50 75 100 150 .dili izmcnjil'1'1(.ovor... dozvolieni pritiS:lk slepcn korisnosti OSNOVNE DlMENZlJE KOTLA 3 Il8 1200 500 1880 1300 525 A [mm] B C D E I I 1400 555 750 1600 625 tiOO 2020 1700 670 1800 720 "'f-.uci k:l0 do duln i izvDrc:nc:rgijc Uz od.rruisilfl ZJ sllgorcv:mjc: lccl1ih i g nsDvi(i/J gon'i'.'.diti clekllu gn....5 b:lI: U abc: "urij.! m oei' ud 41 (}(X) U /kg oc1Jrosno 35{)(}() U tni.1rni k0(. K otlovi i'z :«"'njc /YfA G -G s u lop/Dvadni koliovi .

: gorivil jt: fI. iz senj"c: NfAG-R !iu top/ovodll.2560 L!§O IL"O 'p TIP 0 KOTLOGRADNJA 11210 Beograd.:i ad 16(J(}()-~(XJOO kJ/kg gr:mu/:lcijc ortlh-}'. '!:l pp J3 . uL Grge Adrijaopo::. Kmja~a."Icite t kW 50 75 100 150 3 :ltl I 350 /iOO :-Su d07 ..lf1jr.1n Z.iC i f'adllog pn'tisk.?k.'l do J bar.Jw:~ {If) .volje ni pritis:lk s tep!! 11 kori snos ti bar % 76 1350 1250 600 A OSNOVNE D IlvlENZIJE KOTLA [nnn) B 1420 1330 700 1J1O 2200 1770 860 1560 2600 :. R1:JASJI: 1 -... kat/oil.)fll S.\"() /. f ad.vl.\G I ¢ hl\ i~ kc k ar..188 lJ..7.I nc:pokrelnoj r:evnoj rm 'nvj hMdclloj FcS(" rk£ /\~'I pOSeb'111 z:JhfeV Dlog u se ugradili c!c:k lro grcj:'/{!i low dud:ltni izvor cnergljc FIJi Qmc"jivac trJpio(c:.0 CJO 1110 1040 640 ()()() 740 900 1900 IlOO l360 I-. scnj"e je dinmoccvni kO/.1: drvT1I71 ipoljopn"'~rcdllih ofpad.·\G R~ top/olni k:lp. Ko/:IO iz ov:..\ -- . S. ti l'ock'l1ol11 prostol1J.\ Topl ovodni kotao MAG-R " ollvl'. Todof(J\'I"( PROJEI\TO I':-1NJE I'OSTROJI. IAG R~ I\.'\kL~ri s l i k e fo.l rcziflwIII m da do 90!ifJ "C lu. b<X nxib izmcnR u /oiJ.v.lgO[r.7D k otJstruis.000 2L~ 3200 C D E F I :mo I 960 ~ ""':. dobji1JlJ~1 (ople pouosnc arodt:.f:mjc: /lwlyib isrcdnjiiJ poslovnih iSlaa!OeaHt prDtSJor:ij:l.L·\(j R L R3 MAG R4 MA G It ) . ~I..t':'G R6 MAG R7 ~I.7k~Jne tc:znfVr.ock.gorc:vnnjc evrs{og goril7l- upIj donjc tOP/o(11" lJul(. 1 i'A CEN"! 1{ ·I1.:.1 s/1. prcdvidcni ZiJ gn.

II tl vAT T2 IIX' V": I' 1' 3 VI~~I' '.. T7 ~IJU \iAT T~ "T\' bUU ~:~I: SIXI 15u )lJ(} vA.: m:I1IJi71.. srcdl1Ji'" i ved/J poslovlJih i s/flmbenih prns/m ij. Krnjac.oI'/ 1..:'u vA . 1 --- -- h Kor/o\'!' iz senft: \lA T~ T SlI fop/()\Iodni kvlkwj "':I rdimom md. A. 'J' I I IlKK) S ICPCI1 Imnsnosll ((uU ON ) " jO )i') OSNOVNE DINIENZIJE KOTLA llnmj I c SI D t: J' &'<(1 .·rgi j u. {):tr .. _ .1.rni""jc.- 1--1 a • (. ~c Ichnickc kamktel istikl! "-(\' btl topltltnl bpaCllc t dozvoll COI pnttsak P11k l llU.lD Z:l svoj F:ld koristi e/~klIicllu cIJ.! IJU /)0 mu lI.nlll:lpOII k\l: ba r V 'Y.lU :..! ( 1)( 1 )()41 ~ Y311 )hU YJU ~ /oIU b~" (HI] oW 1)11 X) II ~ llJ.'\ . To JUU h J" J~U 'IX ':. 1l111J.d.'.l do (.IU .'O/.!1M) V"':I' T5 '. . pn: dvitfcni ZIt l.) 9OI7U -c. Grgc "<h ij:lI\ovic'o '27 PI' 13 ..O IIJU 'I')(J Y4U I: ." ~ hU U~U y ~(I 1lI'!!1 I :'XII II 'AI I I lKK) IIUU X)" 1) TIP 0 KOTLOGRADNJlI 11210 Beograd... ul..g KOTl.'Jtulc I/O i mon08 pI ia's}(.simIllIlC I Clllpc:r.

...1Xsim.1fOI t:VlIl1jC tC(:lIog ilili J. ".: -"crilL' H.JI(}(XJ kJlkg odlloSl/v JS(X)(} J. " . K rnj:l¢. i. K O(.. . p. ..\ . Jrt l)C11 kOrlSllosli bar % A 6 90 1YlXI R50 ICHO 9511 SS 200() 9!XI 1700 ItXXI 87 ::!.. . c:d"iuc'niz.1 dl'c prnm. kOJ1slruis:w 7. i s/ c .-.1 rcti. tdllllcke ka r:lkt . -" -.UO IJOO dOi:voljcl1 i ptitiSilk.lmbr. ' .'Ir..::J:>'{1\ gmi" .0' S. __ . ru" 70 cC.1. " _ _ ___ Kntlm'i i..".IUh proj'{onj:'l.llnc lcmpc:r:llun: JJ(J' e i 1.350 1350 21:)1) 14511 ~50 uSNuVNE DIMEKZlJE KOTlA [mOl'] B C D E IJ50 ~30 15511 IjflO - I 7f)f' 1050 :250 ] i I I ~ TIP 0 KOTLOGRADNJA 11210 Beograd.mom r:Jd'...J/ur'. m." cihi..ni"c it.\'" I Il AK ~ II A~ :.--- . ul. ItA"''' kW :!Ot ) olKJ (. Grgc Adrij~lH)\\ica 27 Pi> IJ .'ufljilJ pus/vl"nill i ~1.100 1- . ':: I 'ode:. /I./f:.70 S.drict1.:l'isl ik.'ldllOy p(i'/~'k:J du 6 b.: m:m. t K su lop/ol'Odni kotlovi 5.'ilJljc.IO iz on!' sc. c __.1donie rup/(J /fI(: nJOci od .7 sl(...O/.: l oplCl ini k:'p:1CltCl 11 .i7.

.4 35._-. Prikljucak za regu la tor promaje R 3/4 4. Prikljutak za razvodni vad Rl 1/2 8.kapaciteti se odnose na ugalj sa Hd = 17000 kJ/kg . .-.za potrebe ve6ih kapaciteta ad datih u tabeli. .ZRENJANIN 560 .. Prik ljutak za poyra lni vod Rl 1/2 7 .OI"I 191 LlVENI CLANKASTI KOTAO ZA ETAZNO GREJANJE ZA CVRSTO GORIVO "MR" FABRIKA "RADIJATOR" .--. '" . katlavi se mogu vez·ati . ~ ' (c!" ... S iavina za punje nje i prainjenje kotla A 3/4 3 . .6 _ . r' '" '< '" ( <:) x: .. .kotlovi rade kao toplavodni..~---.-.." J ~ j 2 o W 0 ~ .u bateriju taka da prema potrebi rade pajedinacna iii grupna . .---.5 43 .~e'" 6 7 ~ 0 ]9 6 l5! 1.5 39. statickog pritiska do 4 bar . -"" '/ 8 ~~ h. 4 1-.3 27. Dimnjaca 6.izraduju se i sa bojlerom za taplu patrosnu vadu sa oznakam MRS. Vrala pepeljare 2... 7GO 84b 920 .N KOTI .-.. 0plala Oznaka peei Broj tlanaka Kapaeileti (kW) Cvrsto gorivo ouiina kolla L rnm MR·6 MR·7 MR-8 MR·9 MR· l 0 MR· 11 6 23 ..- 680 --.520 7 8 9 10 11 600 _. Vrala ubaeivanja 5.3 3 t ...

IVA FABRIKA "RADIJATOR" .' -r I I ~:It.875 2.7 177.2 160.7 300.0 36.2 394. L _ _ _ _ :: il6Z . .5 koks 182.4 235..1 276.'/ilSTA ~ OP.3 343. .375 1.•.000 1. 'I I I .5 bar iii kao toplovodni do pritiska 4 bar .I i : ~ last.•.kollovi se mogu vezati u bateriju tako da mogu da rade pojedinacno iii grupno do 12 komada kapaciteta od = 4000 kW .5 mm 1..2 451.3 Grejna povrsina m' 22.2 226.1 259. I " I 1 ..8 183.250 1...000 2.2 193. .voda iii voda . -.8 296..LIVEN I CLAN KASTl KOTAO "NEO VULKAN NV3" ZA .750 1.2 mrki ugalj 145.3 28. ..4 25.5 bar a za toplovodne instalacije centralnog grejanja potrebno je ugraditi izmenjivace toplote: para .kapaciteti se odnose na ugalj sa Hd = 17000 kJ/kg.-L . .3 240.-I. 1 I I I .7 144.500 1.7 243. r =-=.. I.7 210..9 230. I I I I : I j" 1' .-J. : /I I .3 259.4 262. ·:· .voda.3 370. It · I I .4 221...ZRENJANI N a :~I rm .8 276.kollovi mogu raditi kao parni niskog pritiska do 0.3 324.125 1.t-.2 424.x. " " I I I " " .6 371.8 Para mrki ugalj 127. Duzina (L) Voda koks 208. ~.1 34. .8 42. .3 316.9 39. . .0 347.3 289. _ L • .. .1 '··( ! I i iiI I i ~i( - . . ako se loze kvalitetnijim ugljem kapaciteti se srazmerno kaloricnoj moci goriva uvecavaju .0 277.2 397 .6 48. 'I' 1 . r I I I .125 .0 253.3 205.7 45.za staticke pritiske vece od 3. 1 I I I I I I I I I I I I I I I I 'I " .9 164.__ Kapacitet kotla (kw) I I J . ' .625 1.6 315.~ ..2 31. .6 202.

6 227. 1 72.8 220.9 393 .0 501.2 475.9 38..9 57.3 307.4 593.5 450.9 376.za toplovodne instalacije centralnog grejanja. 222 .5 bar iii toplovodni do priliska 3.kotlovi se mogu vezali u bateriju tako da mogu da rade pojedlna~no iii grupno do 12 komada kapaciteta od 5700 .7 469.vOda.kollovi mogu raditi kao parni nlskog priliska do 0.9 407.3 252.S.. TEGNO I GASOVITO GORIVO FABRIKA "RADIJATOR" .3 430.voda iii voda . 1\(17LU I··/ / QJ SPECIJALNI LlVENI GLANKASTI KOTAO ''VULKAN SUPER· VS" ZA GVRSTO.0 53 1. 1 607.4 mrki ugalj 155 . .0 328. 1 53.6 326._- '''0 kapacilel (kW) voda lecno i ga • . 254.. 1 284. 1 3 15.3 31.5 415.1 263.8 678.. _______ .7 466.6 177 .3 69.1 m' 27 . u zavisnostl od goriva (~o iii te~no) .1 mrki "galj 177 .5 65.~ .3 50.7 42.kapaciteti S8 odnose: na ugalj sa Hd = 17000 kJ/k~ na tetna goriva sa Hd = 41000 kJ/kg i gasovila sa Hd = 35500 kJ/Nm .7 572.5 bar . gor.7 360.4 351.7 6 1.8100 kW.~------- mrtsa para l ecno i gas.5 46.0 345.9 voda 640 710 780 850 920 990 1060 1130 1200 1270 1340 1410 1480 para 380 420 460 500 540 580 620 660 700 74 0 780 820 860 kolla cca (kg) 3660 4020 4380 4 740 5100 5460 5820 6180 6540 6900 7260 7620 71180 duiina kolla L (mOl) 983 1108 1233 1358 1483 1608 1733 1858 1983 2108 2233 2358 2483 .0 sadriaj vorJe grejna (I) povrs in a ____________ .8 438..1 3 4. polrebno je ugraditi izmenjiva~8 topiote: para .6 350.2 37 1.:.2 253.5 562.4 536.2 375.8 202..3 324.4 642.0 289.5 242.7 425 .2 198.1 276. gor. za stati~k8 pritiske vece od 3 bar.9 400 .7 285.9 301. ZRENJAN IN ~ ______ ~ '~ Il.7 506.0 395.

" PIIO//:'i<TO I :tS/1' POSTnOJl'. L.--' V) V) .24 25 .·IN/1-" LIVEN 1 GLANKASTI KOTAO ZA ETAZNO GREJANJE NA LAKO TEGNO 1 GASOVITO GORIVO "TERMIK 1" FABRIKA "RADIJATOR" . ~ o I . statil':kog pritiska do 4 bar.. prema potrebi. kotlovi se mogu vezati u bateriju tako da. L -' Oznaka kotla Broj clanaka Kapacitet KW L (mm) 0 (mm) T-13 T-14 T . ~ QI I r---- . J :2 .kapaciteti se odnose: na laka tel':na goriva sa Hd = 41000 kJ/kg i gasovita sa 3 Hd = 35500 kJ/Nm .. rade pojedinal':no iii grupno .kotlovi rade kao toplovodni.za potrebe vecih kapaciteta od datih u tabeli./0-1 B.\~A tc 1 CE. .15 T -17 T-19 3 4 5 7 9 17 ..ZRENJANIN ~) J----rt-r iiI I' .I LNO anD..-0 ~~~ I .\T/I.J L . ..31 32-38 39 -49 50-60 400 500 600 800 000 125 125 125 125 153 . I -' .TCH/om". .

43 1.944 0 .79 1. .0 bar .97 2.0 814 .7 34 0.za laplavadne instaJacije centralnag grejanja.ZRE NJANIN HlS nomina In .kapacileti se adnase.25 1.0 756.650 0 . 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 kapacitet dubina kotla kotla (kW) T (mm) 581. za stali ~ke prltlske vece od 2.06 2.kaUavi sa magu vazali u balariju laka da rada pajadinaCna iii grupna do 8 Kam kapacilala ad 10230 kW .0 930.vada.0 1047.0 1279.5 bar.0 640.070 1.07 1.vada ill voda .0 1163.692 0.776 0.0 872.16 1. broi clanaka n .15 0.860 0.0 988.8.88 1. KOTLOVJ 195 L1VENI tLANKASTI KOTAO ZA TEtNO I GASOVITO GORIVO "GH-7SR" FAB RI KA "RAD IJATO R" .0 1200 1290 1380 14 70 1560 1650 1740 1830 1920 2010 2100 2190 2280 masa sa dubina sadri in a sadriina ambalavoda pro stora gasa zom (m ») (m») t (mm ) oko (kg) 940 1030 1120 1210 1300 1390 1480 1570 1660 1750 1840 1930 2020 1.5 bar. patrebna je ugraditi izmenjiva~e loplale: para .0 698.608 0.902 0 .986 1.0 1221 .kallavl magu raditi kaa parni niskag priliska do 0.34 1. na le~na gariva sa Hd = 41000 kJ/kg i gasavita sa Hd = 35500 kJ/Nm3 .112 3 200 34 30 3660 3890 4120 4350 4580 4810 5040 5 270 5500 5730 5960 - .61 1. 8 18 0.52 1. iii kaa laplavadni do priliska do 3.028 1.70 1.0 1105.

·I·.0 132. 22. 21.2 108. 20.0 Vh 600 750 750 800 800 mm 637 757 757 822 897 mm 504 519 519 530 697 mm 500 494 494 450 450 mm 1720 1760 1760 1500 2050 37 42 52 . or/orr"". 9.• . L=L 2 usmeravajuci poklopac sigurnosni izlazni vod regulator promaje rueica za usmeravajuci poklopac prikljueak za punjenje i praznjenje kotla bojler za sanitarnu toplu vodu prikljucak za odvodenje vazdt. 11 .O G I?f:JA NJ J:: r TOPLOVODNI KOTLOVI NA GVRSTA GORIVA ULJE I PLiN SA BOJLEROM ZA TOPLU VODU AI --~ ' --l ZTK @ @ @ 4 13 @ 15 @'rr'iiiXt-n (Qr ._ I I '" LJ'--j:::J==A~='i rt" ij . 5.. rrm 580 580 580 670 800 H. 8.NTR f U. loziste dimni kanal cev za odvod dima izlazni vod (topla voda) povratni vod (rashlladena voda) oplata sa izolacijom prikljueak za regulator promaje prostor za pepeo resetka hladena vodom zamenljiva vrata vrata za loienje KAPACITET ZA UGALJ KAPACITET ZA ULJE I PUN KAP .' PRO} £ I\TO I-: I NJ/:' I'OS rHOJ IoN}. 80JL. I /. 3. 2. mm 860 960 960 1085 1100 A=A...0 187.2 187. 7.. 1 l.--.2 151.. 15. 12. 10. ..0 162. 16. 13. mm 1115 1152 1205 1285 1152 H2 mm 801 801 801 964 934 H3 H4 H ZTK 27 32 kW 27 32 37 42 52 MJIh 97.2 kW 35 40 45 52 64 MJIh 126. 17. 14. II.-! 1..-'T. 6.lOr. 1B.:ha elektrieni grejac bojlera sonda termostata bojlera izlaz tople vode iz bojlera ulaz vode u boiler iz mreze TIP KOTlA L.0 144. 19. 4.2 230..

"f 107 TOPLOVODNI KOTLOVI NA ULJE I PLiN ZSK E E \ ..! 1 ) . . NP 6 prirubnica za ekspanzionu posudu 14 x d 100/d34 cev za odvod dima prikljucak za dovod hladne vode DN 80.~ . 6. NP 6 TOPLOTNI KAPACITET KOlJONA VODe T1P KOTlA ZSK 25 35 45 100 2SO 3SO OlVOR DIIiNOG PRIKUUCKA OlVOR 2A GORIOHIK A 822 946 910 1042 1640 2150 B C 0 .S. 5... 2. 7. ._ 1--11_ __ I r I ·f _ 6 . I\OTLOJ. \..--_ ~ _ _. prirubnica za gorionik otvur za posmatranje vrata kotla prikljucak za odvod tople vode DN 80.-{- I --l---r--+t==~ B =::=-~ 7'J'[~ A __ \ Z o I 1.~ 0 'I o I I :: _ .j -' I 1 I F 4 j . 3. 660 185 680 90 25 35 45 100 2SO 3SO 45 95 110 175 362 600 53? 3£5 540 650 650 ti20 714 750 470 505 2JC 250 300 . 4 I \ . 4. 70 758 71ry E 300 395 F mm G ~2 H 0 570 596 675 690 990 1100 kW I mm 145 145 160 217 217 217 mm 107 107 107 110 125 140 mm mm mm mm mm 575 140 635 912 789 ' 900 900 102(\ 1380 1189 1900 1375 mm mm mm 120 140 ICO 140 160 570 13:.

..ELEKTRICNI ZEK N ... I / o m .550. 10 4: . - .2 64.lnrOl'ic 1' lm JEJ.6 PRIKLJUCNI VOO rrvn 2 O~GURAt OltAENZlJE lEiINA ZAPR..vO G IIr-JA. odzracni ventil 9. L. 190 700. T". 470 ---_... v' -..0 129.1 CE. 4 5..l OS /3..J.. 5.'~-' .1 ' "~ _I II ' I <- 5 ( ~'r'~--~--~$~~ ~'~ 1.... 6 5.4 108. TOPLOVODNI KOTLOVI.190 700./' _I 700 -+ 230 h-: ~I r . ' CD J.\'TR·I/.! ~ oo ~~ . 00 ..""--"----l Jl NO _ M ~r' N M ~ ww "'''' N • N 0 N MM 1O . izlazni vod precnika 5/4" 8. 2... 6 5 .vJ F.. 16+ lxl6 L 25 35 50 63 63 mm 700' 550 . 4.8 86...-. 3.. 1 2. ! uvodnica prikljucnog voda pp..y uvodnica kabla cirkulacione pumpe uvodnica kabla sobnog termostata osigurac dugme za reaktiviranje termostata KAPACITEl ZEK 12 18 24 30 36 kW 12 18 24 30 36 MJIh 43.780' 190 kg 30 31 32 44 45 I 12 12 12 18 18 . KOlLA 5. TIP KOTLA f=..TO I·:·I.vJE POSTIiOJnil.:o----. regulator izlazne temperature prekidac za pustanje kotla urad 10...~ _ M _ M NO _ ~ W W NN o • N N "'''' '-.780 ' 190 700. . ulazni vod precnika 5/4" 7.. 6. . :F .190 700 ' 550.~ .

. .. ..".. M . ". •• nJol' .~ .JS(b.clsuw.... 9 :b5O ... 100 . :N!J... . .J!i05 ..- ~.-.... ~ " ... ' O"glJ~ .. .5 'J <J '0 ' ·...."00 KJ}h KW mn" A kg -.... A ...nla Grejatl N apalnl - -A grupe 1(\'1 .9 . 14 5 . .... 6noga opt.---""'" .. CK~tl00 -KW .... 7('() 18 ' ~H~ SIt Ul J. 2' .... ('YL7Tl? •• ~ : n 2"s.. " . ''''0 .. • _n. ..' 0'6'G !h9 .."" 'w " .. 6 HS -Wl . 2~ .. .-<1..... . 12~ .." " 172800 8 .8 KonOVI 199 TOPLOVODNI ELEKTRICNI KOTAO "VEK" - r~:~ no n"" ... ... '''' . ~. ? .0"""".~"(iI)tI 2"5'''$6Jr ]OO " . .. . ~ 9... " "'.. 11) J<). ' ~ 11 2 .100 . ~ll " ........ ~ w~ I' :"" $ . ... ' '''S. .6 5 ..... ~ JUGQIBtM Fabrlka radl)a19r8 I klima uredaJa GnlUane . .. .00 .ntc..~." .. " .

. Zbog loga su propisanit minima Ina ras lojanja od susednih zidova..9.1) .. kod praznjenja si~I. //// . popravke i dmge inlervencije. L-dllZillll kilt/a) 201 .lkva da jc obezhcd c n nes me lani rad i opsluzivanje wa ke jediniee. !O · Slika 9. . KOTLARNICE 9.' ma . Fund a menli S\1 vcCih dimenzija od same osnove ko llova i izdignuli su oLl poda i SlllZC ne sarno kao evrsla llsnova za kolao i za prigusenje oscilacija vee i zastilu od prodnra topIc vode. /.1. KOTLARNICE CENTRALNOG GREJANJA Pod kOll a rnico m se podrazumcvn pose bna prosl o rija u koju sc smdla jedan iIi vi se kotlova koji sluie Zil ce nlralno zagreva njc grejnog sislema.. Kotlovi se pos tilvljaju prcma osvclljenju iIi prnzofll . sve zavisno od sirine kOlla 13 i njegove duline L (slika 9. lako rukovitnje.L + 100 ..i·irilla kat/a. lako da njihova pn:dnja slrilna bude dob ro vidljiva a wi inslmme nti llocljivi. Dimenzije ko tlarnice lreba da o mogu Cc nes mclanu monl aiu ko llova.. ///.1 Polotaj kot/a /I kallamici (B-. Kadil se ugraduje vise kotlovil ond a su odslojanja izmedu njih l./ / '---L- ·L+6. O ni sc postavljaju na [undamente koji su odvoje ni od zidova ka ko se ne bi prenos ila bub od oscilacija i same (lscilacije pokre tnih ele me nala 11 slmkluru zgrad e./'/ / /~ ~ ~.

do tavitn ie.l:lla ccv. wcZ vilzd uh s.: iii polozaj e kspa nzio nog sud.. !. 3 .i.re:crvoar Zll gll'-. .razvodfli vod..fllaZlla vratll. 1. gllri . 21 11 Filler 10 Slika 9_ 2 l'odrtllllska kolillmicll 1111 tcello gnrivo . 1' f{Ol EkTO / : I.Ii':I · ranj.I/IWWmelllr.: dovodi iza ko t[a gdc se predgrcva tako da je llsobljc zasticcJ1(} "d It bd nog vazduha . lTV Il C mr. I 1'. Podrumske kotlarnice Knl larnil:<' 111.-z. ".'·": 20 .:dujc po tre bna kolieina sVeZcg vazdllita '" lilldc koj i rad c u kOllarniei a za ko t[oVt: sa pri rou nom pfllrn~j()111 i d ovo ljna kllli.· gor iv..elektriclli kabl. ..razvndlli vod tccllog lIoriva.202 II "/". rn i II .1- . iJ' i reglllatora.reglliaciollll kllll'fI" : 9 . 10 . .: oncmogll cc no. sme b it i II dircktnnj vczi s" prostl)rijam~ lJ kojima boraw Ijlldi " nj en polol.rcgltlatori temperatllre kollll.: dcfinisa n poscb nirn pmpis ima .'. 18 .mjc m ko t larniet: se obczlll. 1" _ Inzllj na krovu.Vi.1. 11.odll.: t"ka v da sc moi.3 rn2 i sn1l"~Ll " .. . u ocinosu na ho rizo nt a lni razvod ecv l1 e m rczc. I'OST NOl 1. U llci noSll Il a dimnj ak. i.: 13 . 21. _ 1'0 Ill "~ • . aj II zgradi treba dn j./.Va nje.mi vClllil.zaWila ad prcpIIllja vllfljlf : 16 . kilo ida za uzi mit pravil . 1 O vi II SILlVi SII prin~: .gorioflik. 14 . Za ko tlove vc [ikih k a p ac itct~.111' vod. O tvo r za dovou v~zduhil ima najrnimjll povrs inu od 0.\'.)circci iva nju plllozaja ko tl a rniec i illlilj U rm·d"" drugim kao s tn je duzin :. 1 '01. 1.zlLvlitllll kadll) l'rove tra v.. 7 ..IIsis.·.1 CE.1. .Ioll"'...lI ...owctljclljc. I. 2 .\ 7 R ·11. V isi na sa me kotlarniec Irchit (I.!.povrailli vod tccuo. travil nje treba pod es iti lako da jc njL'guv" I .kotao..2 rn s lobodnog pros toril . IlV . -I ." ko t larn iea sc pos t avlj n U ":l' nt ra Inom delu zgrad c kako bi ko tao imilo s rL ·d i ~ 11 1 11. 6 . 8 . 17 . dimn i. 15 . 19 ..Z(llVllraeki vClltil.c llbezbed iti ncs ml' ta no dOpr' llld nj.\J I.sillflmosflll cev..! Sill" dimnj ak trcba da illla Stll mimjL: p Wlllcn.WI rczcrvoarolll II zr:radi (Il J( • 1'1 ..prd. 1. 5. I' I d ll ka da od go rnjc iviec kotl. " la miec je ina e.ko da bude s to kr~'.1 \ '0 GRElA Nll: 9. 1I cilju bo[jih tcrmickih u. 12 ..: illla ['5 ..::i n.1 pravea. po lllzaj klltla sc bira t. " " .l cluha Zil silgOf(.prikljllcak Zll PlllljClljC.sigflmo. O tvor z~ pwv.·.

3 Krovlla kot/amica (1.dll cvlli rczervoar. 8 .pl/lIIPll za I/ljc.fill cr za IIIjC. 16 . Krovne kotIarn ice 4 5 6 I I I 19 I I : I ! ~ to=::?E": - 18 17 16 . 20J blizc pa uli .1.Roriollik . 11. 7 . 2 .J8 . 5 .o ll arnicc pri prilz nje njll sistema sc postiLe pr il. 17 -Ia.ZVl/clla sigllaliZllcijll.I/ivo krova.9. ljll cc njc m odvo d a vode na kanil lizacionll fnfcZlI iii sc II graclllj c poscb na jama cija jc zaprl' mina po praviIn veea ii i j e dn a l. I J .po vrall/i . 4 .o t la.rczcrvollr ZlI I/ljc. 3 .~ radnoj zap rc mini I.'od ZlI I/ljc.klldll ZCl II(je i vodl/. o tvo ri za ve nli laciju mor. 12 . 19 .razvodlli voti w IIlje. 15 . J 4 .vClllil za prailljclljc.siglla illi IIrcdaj.aps(Jrber bl/kc kot/lI .V /C F.2 m a pns tilvlj<t se Sill blizc tavanici cimc sc n mogllCav<t najbo lji c fcl.kolao.vClllil za IIlldprili.mk. 9 .zulvaracki vClllil. 2 9. E li mi nisanjc vode iz I.ljll bil i na spo lj n je m zidll . ~O T'-· l n. o jima 5C I. 20 . Za I. . o llil rni cc II I.oristi gaso vitu go rivu .m a cay. 10 .2. al prnvc lravanja.flcr zu iskljl/civalljc. (. 14 11 10 Slika 9."ivokaz) .siglll'llo.fill er Zll I/lje. Najmanja povrS ina o tvu r~ za odvud vazu ll hil jc 0.

! jc r ne pos lllji pol re ba za uzgonskim cfekloll1 Zit slrujanje produkala sagorcvanja .\lJ£ f'OSTROJEVJA %'-1 CF. prigusellje buke (dcsllo). ni pros tor. . Rczerv. pa je prosfor I ii smdtaj kOllova do kr<ljnosti ograniecn.20-1 II.fllim pulem i kroz nwJerijai (slilm levo).i(. Kou kOlloVil koji kor isle leena gnr ivil pOlrcbno je n(troeilll painju posvefifi problc mu ClI re nj il gnr iva p<l sc pn. kil o i vclii":ine i po lozaja rasprs ivaea.la r za gorivo se nalazi 1I podrtl Il1l1 iii ca k va n zgrilue pa se ono pllmpall1(1 transporlllje dirc klno do gorionika iii do dn evnog rczc rvoOlra smeS te nog u krovnoj ko[l a rnici . C irkulaeio nc pUll1pC mogu predslavljati izvor buke kada rade u kavitaeionom rl' zimu iii lISleU dugotrajnog racla kada do laz i do llstccenja Idajcva_ Prilikom slarlllVil nja kolla sUll10vi Sll poslc di ca n<1 glog porasla prilisk<1 i temperature_ Stika 9. Ukllliko Sll gorion ici opremljcni vcntilalOrimit njih llV rad prl'dSlavlja poscban izvor buke l:iji inlcnz il e l u lozislu zavisi od saslava goriV" s mdc. 1'J10JEkTO I :-I.ia je obezbeckn a lako da sc u slueaju prskanj.:vuk .. znalno vel:i sigurnos ni za hl cvi naroeit o ako sc koristi leeno gorivll. Nlodos taci SlI: oleZana montaza i ocl rZ<lva nje pos lroje nja 1I kollamiei. Uko liko se koriste kot lovi na gasovi fo go rivo sa prirodnom prornajom koji su osc tljivi na dejslvll vetra kojc jc na krovovima ja kog infc nzifeta treba obezbcdili kol larniClI od prel e ranog prouiranj<J spoljnog vazd llha. gorionika i ccvnih vodov..Todoml. pOlrc b<l za dllbrom izo lac ijoll1 od hllke_ 9. Ccvi Kojima se sprovodi gori vll su povezit nc sa sabirno m poslIcl o ll1 kO . Prl'd nosli krovnih kotlarnica SlI: ncpos toja nje dimnjaka eime se postize lIs leda u prLlstnrll i troskovill1a oddava nja . le mpc raturil izlaznih gasova moze bili znatno nii.:dvidajll poscb ne PllSlIlit: is pod kOlla.1.4 Pre/lOs buke iz knllamice vazdll.ic pos lcdica intcnzivnc turbllie ncije go rive smcilc kao i promcne priliska a lozis ill prilikoll1 sagoreva nja . potrcba za dodatnim vodovima / .\ ccvovoua pre kinc dovod goriva.3.STR-I LVO GREJANJI'. To svc upu cuje na posfavljanjc kOflova u cc ntrak Sll1cSt e nc na krov\I i u 10m silleaj u koriste se iskljllcivo feena i gasovita goriva.\ u kojill1a se skllplja cve nill il ino iSkklo go rivo . Raspnlozivi prostor u grad sk im Hcdin<lma je we skuplji i sui. Zvucna izolacija kot)ova Kou kO llova nil tceno i g<1sov il o go rivo glilvni izvo [ sumova predstavlja sarno loz is Ie . pogo lovll slO se podzemni delovi zgrilde sve cd6~ korist c kilO ga ra l. Ira nsporl go rivil. !.en.

Najpovoljniji 5U reze rvoari koji mogu da prime celu godisnju pntrns nju go riva a 10 SII oni koji se ko riste za poslrojcnja millih kapacileta . uga lj se nal az i nil istoj visini sa kotlarnicom. Podzemni sintelicki reze rvoari proizvode sc od policsl e r smolc sa armaturom od staklenih vlakana . Od vrstc zgrade. Ina Ce minimalnil zaprcmina rCZl: fVll il ra Ireba da obczbcdi har zillihu goriva od mesec dana.Q.5 Rezervoar za lec/lo gorivo sa za. poda. sa prigl. zavisi velicina pros to ra koji sc moze izdvojiti za smdtaj goriva. Ovi dmgi su skuplji ali su znalno laksi i ne korndirnjll . kmz zidoVl' tiimnjakn. Nasiagil u skiadislu za ugalj je visine 1.4). KOTIARNICt: 205 Zvtlk se prenosi 1I vidll stmklurnog i :(.: jn sc izdaei nadoknaduju time ~ t o se preko le ta mogu nilbavili godis nje koli cil1l' slIvug i znatno jeftinijeg uglja. O bicno se tdi <la najmllnji kapil citet sklad i5 ta bude dovoljno vetiki za tromesecnu zillihu.rgijil lIsled trcnja pretvara u toplOIU . najCc.~Ce stilklena vuna. Kod malih kotlova \1 koje se gorivo ubaellje sa pTednje stTane.wovocl a . Rezcrvoari mugu bit i cdicni i sinte tick i. Smdtaj goriva Dimenzijc p ros tora za evT slo go rivo tre bil du su sIn je mogu ee vee.Vucnog laiasil.1.4. p rcnusi se fllndamcntorn preko zid a. Svakako da ti ma le rija li Ireba da 5U nczapaljivi. ZVllCni 1<1 las naslajc emitova njem stnlklurnog zvub nil grnnicnim povi"Sinama (s likil 9. 9. a narocito od tOgil ecmu svc podrum trchil da ~llIzi.m korilolll i cevillla 4a odvod/ljava/lje Reze rvua ri se najccSce ukopavajn II ze miju. Svi podzcmni reze rvoari moraju se pc ri odicno ispili - .'ftit/l.snim plocamil iii e lils licnim os la nj a njem kntla i a. Ak o sn cclicni unda sc ugraduju u be lonsko korito. Pr igus iva njc strukturnog zvuka vrii i se lI gradnjo m " plivajllCeg" be lonskog funclil me nta . Strl. Z vu cni lal ilsi se prigusuju a pso rpcionim prigusivacima 1I Kojima sc zvtlcna em. U veCim postrojenjima ubacivanje lI gIja je 'ia gnrnj e sl rane pa je pri tome pod skladisla obicno \1 visini gomjc ivice koHa. I Slika 9. cevnim vodovima i prcko grejnog Iclil . Tecnn go rivo se smeS ta u reze rvoa re cija ve licina zavisi od vise cie me nata .5 do najvise 2 m i po moguestvu gorivo se lageruje u viiie izdvojcnih odeljaka.. Struktumi til lilS ima isti Cizicki srnisao kau i vihrildjc samo jc dmgc frekvencijl'.lkturni tala:. Obicno se sils toje od ce li cnog kutistil 1I knme se nalazi porozni matcrijal.

.izoladja: 6 clckl riclli grej ac.6 NadzclJllli rezervoari 7 9 1 L ___ _ _ _ _ _ _ _ _ r- . 2 .: iz raduju zavil ri vil lljc m na li t'u rn<.-' / S tika 9.podll..lIljl'slilb ilnos li .l' rvo..a pn. S .:rvllari imajll 7.(J) i pns lav ljaju sc u bah:: rijt: nd m:: ko liko komada . (:<:Ii~ni Ilad/. i spustan j e vazduha Pun j en j e I I Usi s ni vad \ I ~ ." 9. vad. Sinkli'::ki ro . 3 .: rnll i rCI. 1. eel'lI.r<lzvod pare.kOlldellVI. 8 .minll do 2000 I (~Iil.vodovi Z{l /llje.7 Zagrevllllje leJkog Illjll II cevovodll za IralLlporlovallje oil rczovoara do goriollilw (1. 7 . 4 . C:C licni rClcrvoari vclikih z"p rl' o l11in a s<..grejoe fW I/I0 1l1rLl'isavmrja /llja iz rezervollra) 0 .JI 1 Ii i I -1 I 4 5 6 2 Stilw 9.:s lil i 1I ob likll su pravougaonibl.pndgrejae.l ri mogu i rn a I i 7. 9 .c1ektrib ri grejaCi. grejac. I I I .vil li 11~ 7.'1pre-mi IlU do 10000 I sa ugnldcnim eclicnim profilima Z'I povcc.1I plivcl1o.

J I Slika 9.l cnzllcijc. Prila godav. Kod vccih Sl.ccv za plllljelljc.\'/C /: 20 7 (:c licni rczcrvoari Sli po dloz ni koroziji koja jc obieno IIz rok ova na vudom kOj. nja go riva.dozcnja YOlk . kod knjih je jcdan vod razvocini i vezlIjl:: rezcrvnar sa gorionikom.ime 'c J d. Zil duzc CCVOV()dc.lra vanja i "disa nja" rczc rvoa ril II slu cajll viso kih te mpe ra tura kada d o lilzi d() isparava .goriollik. gde jc koroz ija i niljkritie nija .'i cm iznad dna rezcrvo aril z hug t. Sv. sto jc II razvodll IIvc k vcea kolicina gnriva od ncopho dnc. 2 . 4 2 3 -----.lvc sa tllP lot nom izo la cijn m a na njihovo m dnll nal az i se g rcja c II oblikll podnc z mije .: primc njuju dV(lccvni sisll.~i promc nll m rd ima rada pumpc. dodavanjcm aditiva koji V Ct lljll VOd ll . 4 .li. I I max.1..1I1jc kolicine go riva vrsi sc promeno m preseka rn. ccv i za transpo rt goriva do gorionika i me rni stap. 4 .:mi. Ovo slnga. KondcllZil t je tczi nd gnrivil pa sc s kllplja na dnll rClcrvoa ril . 5 _}ilter) .200 °C koja <'nlOgllcuje njcgovo ra sprs iva nje II go ri o nikll .: i rezcrvoar ima o tvor za pllnje njc gorivom.. drugi jc pllvralni i vraca visa k goriva II rczcrvnar. Nil lI obli caje nim tc mpcnllllrilma vco ma jc glls to i nc povo ljno za trans p() rt pa jc pntrcbno dil SL' uljc zagre va cimc pos taje tccljivijc. jccinoccvni. Na Sil mtl m mcs tll uzi manjil gnr iva nalilz i se clndiltni preclg rcjac kojim sc zagrcva go rivn na tc mpc ra tllTli 100. visak koji povralnim vodom cirkulise nalrag pre ma rczervlla ru . Da bi SC' obczbccl ila potrcb na visknz nos t mawta pogodna za njegov transpo rt . a ka ko se pntrcbni g rej ni ueinak mcnja . us im izo la cijc vrii i sc i grejanjc sa mih vodova (slika 9.7).kOlllrollli stap.:v ni i prs tc nas ti.l jc poslcdica ko m.ilva s tnlan kvalil el ras pr:iivanja . R ezcrvoa ri sc pr..: poscbni cevovocli.Ia z nicl:: gnrionika .5 m -- 5 I L ___ . iii ka tod no m z<ls titom. Tdiko loz IIljc ( mawt ) se koris ti II vclikim sistemimil ccntraln()g grcja nj. 3 .R) .cev za vazdl/II. VI. klljom SL' mlrLava s talan prilisa k II go rio nikll. i:. /. to 5C pll javljuje.:C se rcglliisa njc klllicinL' gllriva v r..9.: vra ea na IIsis pllmpe za gorivn .8 Dvocevlli sistcm za trallsport lakog tcblOg goriva od rczervoara do goriollika (1.liiha lilja. Z ils tita o d korozijc se vrsi prc m az ima i 10 pu dnll rezt'rvoara. Provcra za pt ivc nosti se vrii i po mocli dllplug zid a Sil ko nt ro lno m tccnoscli kojil u s ill cajll prod o ra goriva d a je zvu cni signa l. l'rvi sc ko rislc ko d malih ins talacija kod knjih st' viiia k gnriva nl. od nosno mc ra e z. ce v za o dvo denje prodllbt a iSP. Ugraci lljll sc sigurnosni IIledaji ko ji s lit e od prc Plinja va nja rczervoa ra (s lika 9. KOTLrlil. s tim s to IIs is ni vod trcba dn je najmanje . ci vllcl. Z it tra ns port tcenog gnr iva iz medll rcze rvoara i go rio nika primc njujll Sl.

U gorionicima sa ra sprsivanjc m.:klapajll. Oil bi silgo"rcva njc bilo s to efikasnijc pll l rcbno jc gnri vo rasprsiti na sto sitnije bpljice i o moguciti njegovo intc nzivno ml· ~iI ­ njc sa vazduhom.2. Kud alll1ost'cfski h gorionika vazdllh se injcklorskim dcjstvnm uVllui II go rionik (slika 9.1. Gorionici za gasovita goriva Gorio nici za gasovito gorivo mogll bili a tmnsrerski iii sa nadpritiskom iI Z.a sc dovod i go rivu koje isparava i na (aj na cin .IV.i1 koje se vremenski pn. sar:1 pruCC5 silgorcvanja gasa.4 m/s.:vilnjc tecnog go ri va je vcoma sloze n heterog. ali se u praksi ne prevazilazi visina od 4. usisava gorivo iz rezervoa ra pri cemu visina usisilvanja mo~e bit i 8. 9. Vazdllh potre bnn I.2.1 /. Ona je visokog pritiska. ra sprsivanjc gorivil mozc se uspd ntl izvrstili i lIkoliko sc vaztluh dO\'\J( li pod vccim pritiskom btla 1I1je im n mali pritisak .10). Osim toga se lI gradujc kontrolnik pritiska gasa koj i iskljll l"lIjl· gorio nik 1I s illcajll sma nje nog protoka gasa koj i moze bili uzrokova n njc gov im iSlicanJem.2.iji jc \'rh okrcllul prcma lozis tll . Kod rotacionih gorio nik a gorivo sc dovodi u konu snu rotirajllcu posudu (. Gorionici za tecDa goriva Sagon.it: ho mogc n. I· ra smeSlI za silgo reva nje. najeesCe u zajednickom kuCistll sa pumpom. Kod procesa isparavanja toplo t. Mcdlltim.9).Jle nlvorc kroz koje pro t icc gnrivo i rasprsbvil sc na niljfinije bpljice p"(1ul magic.J r. GORIONICI 9. Rasprsivanje i mesa nje go riva sa vazduhom se moze plls tiCi njcg" vim isparava nje m.2. Svaka kOllarniea na gasov ito gorivo lre ba da imil regul ato r priliska koji odJ1~vil ko nsta nt il n pritisa k gasa. Stvarilnje sagorivc smck jc iii II samum gurioniku iii U loziiitll.a silgo rcva njc deli sc na primarni koji ras prsujc gorivo i sc kundarni koji je ncophocla n za prnn:s S.1 ima m .I('. sigurnos ni uredaj za zalvaranje koji dopu sla p ro lo k gasa ~a­ mo pri besprekornom funkcionisanju siste ma ka o i ventil za ispustanje gasa II sillcajll kvara na poslrojenjll. LJ siste mima ccntrillnog grcjanja go tovo iskljucivo sc korist c ova kvi go ri ll l1iri.. Pod dejslvo m ccntrifugalnih sila gorivo se lalozi po bOl'nilll ivicama i biva o dba ce no 1I loziste. .e ni proces koji 5C sastoji iz nl· koliko fill.1.liku otl sago reva njil evrstih i lccnih goriva. Za ve like visinc i du zi ne ccvovodil koristi se jednil medu-pumpa .Ilrcva nja (s lika 9. U ovim ccvovodima ugraduje sc filler za gorivo. Obavcza n je i ve nlil za prekid a nje dOloka gasa u slucaju opasnosti van sClmog postroje nja . koja je za viskozna ulja zllpcastog ti pa. koji obezbcd uje gorionik a posebno mlilznieu za rasprSiva nje od zaeeplje nj .10 m. Brzina sl ruj a nja ulja je 0. uljc se pod pritiskom dovod i do ml az llin' kllj. 9. rotacijom i Ubilcivilnjc m pod pritiskom.2-0. TodofUl ·ic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJA NJE Sam transport goriva se ostvaruje pumpom.5 m.208 8.

motor. 5 .mlaZllice za I/lje. 3 . 3 .o o •ofd· °. 10 .klaplla za vazdllh.mdavilla gasa i vazdl/ha.9 Gorionik sa rasprSivalljem goriva vazdllhom (1.osigllranje od IIvlacellja plamella. 0.jlallsa za poddavallje.elek/roda.prikljllc:ak za s/rujll..primami vazduh. 4 . 6 Stika 9.prekidac. 22 .pri/islli vod za IIlje) 2 4 I II 'U ' I' u~Btt~~r'" o O:~~o". 18 .cev za raspode/II gasa. 11.glavlla mlavlica.plllllpa za IIlje. 14 .plamen.kOIl/ro/t1O s/aklo.m%r za podesavallje koliane vazduha.9.10 Injektorski atmosjerski gorionik 0. 21. 8 . . 2 . 20 .povra/lli IIljlli vod. 12 .Y •• 0 '0 • 0 •• o 0 c °0 a C. ' o a. •.razvodlli IIljni vod. 9 ./rallsjorma/or za svet':ice.p/amella cev. 7 .kobl za svecice. 23 . 6. 17 .16 .maglle/lli veil/iii za mlaZllice. 15 .sigllrlloslli IIredaj. 5 .osigurallje m%ra.zaus/avlla ploca. 4 . 13 . svecica.o ·p r.s~kll1ldami vazdl/fr) . KOTLARNICE 209 Sliko 9. 2 . 19 .kolo vell/ila/ora. 6 .

Potrebni kapacit e l kOlin odreduje se po obrascu: . DIMNJAK . n = 0. Duiina dimnjacl' pri prirodno m odvodc nju gasova ne sme bili duza od I !3 visine dimnjaka. a u zavisnosti od nacina vode nja i vrst e loplo tne zasli te cevne mreze..4.A CEWrRALNO GREJANJ£ V~/ _ Natprilisni go rio nici imaju dovnd vazduha ve nlilatorom a po tre bna ko licina du ha za sagoreva nje se ta cno doz ira.3. I'n: sck dimnjaka moze sc gru bo odrediti pre ma obrascu: gde je: Q . PRORACUN KAPACITETA KOTLA Kao osnov za dimenz ionisanje kotla sluzi lIkupna kolicina toplote koju odaju sV<t grejna te la . brzinll stmjanja gasov<t njihovu prosecnll temperaturll ild _ 9. njegov presek i hrap avos t unutras nje povrsin c: kao i broj i ostrina prome na pravca strujil nj il. sagorevanja sprovede u atmosfe m.kapacite t kotlova prikljuee nih na dimnjak (W) .17 za teeno gorivo. Kolicina ovih prod ukata ko ju data promaja mOle da izvu ce.yJ Di mnj ak ima zada tak da produkte. Ova kolicina loplote se povccava za toplot ne gllbitke kotla i cevne mrl'z.210 B. II . za raz liku od ko tlova sa nad pritisko m gde go rio nik savlad uje olpore ko tla. Z a kollove sa prirodnom p ro majo m moraju se savlad a ti i otpori u sa mo m knt III . Zil precizno i kore ktno odredivanje prcse ka dimnjaka treba poznavati ko nstmkcione de laljl· dimnjaka. Kod postroje nja za grcj ~ nje zgrada. a kod kot lova sa prirodnom promajom i da svojim uzgonsk im efe ktom uvede u loziste dovoljn u kolicinll vazd llha za sago revanjc. St ruja njc produkata sagoreva nja kroz dimnjnk naslaje li S led promaje koja sc stva ra za hva ljllju6i razlici izmedll specificne gustine top lih gasova i hladnog vazduha . pad priliska i odgovarajuce karaktcristike kolla. takn da dimnjaci mogu imati manji presek. Presek dimnjace se uzima 10 .20% ve':i od preseka dimnjaka. Todorovic PROJEKfOJlANJE POSTROJENJA 7. a prcsck od koli cine dimnih gasova. pove':a nje se dodaje proccntualno od kolicinl· IOplote koju odajll grejna te la.026 za koks. zavisi od svih otpora na ce loj duzini slrujanja iI na koju utice os im duz ine dimnjaka .034 za mrke ugljeve. Visina dimnjaka zavisi od visinc zgradc . 9. {/ = 0. Promilj a dimnjaka je dakle u loliko veca llkoliko jc dimnjak visi i llko liko jc ve':a raz li b izme du tempera ture prodllkala sagoreva nja i okolnog vazdllha.: . {/ = 0.visina dimnjaka od rciie tke u lozistu kotla (m).

dod<llak na brl.kapaeitet kot la (W) . ko lao sc bira prema po trcbno j grejnoj pov. ho rizo nt a lna mreza izolovana i postavljena na hladno m lavanu.wlje m.po tre bni to plo tni kapacite t ko tla (W) K . ho rizo nt. Ovu c inje niclI proje klanl mo ra cia uzme u obzir. siroko r<lzgra nati .sini.kolicina top lote ko ju odaju grejna te la (W) . uspo nsk i voclovi u zljebovima spo ljnih zid ova.1. KOT/ARN leF.10 9.Zil greja njc vndom b = 0. pre lazi se na izbor kolla .tln<t mreza izolova n<l i pos(.no rma lno op te rece njc ko lla (W/m2) Norma lno o pt ereee nje ko tl a K zavisi od vrste goriva. a po obrasclI: (9. (f = 0. na hladnom tavanu.c z<tgrevanje vode i mase postrojenja (%) Dodaei iz nose: (f = 0. Priliko m izbora ko ll a Ireba ima li 1I vidll da je proizvodac naveo poda lke prema ispiliva njima 1I labo ra lo rijskim lIslovima id a je pri lome ko risce no gorivo visokog kva lile la. To se ci ni na os novu k<tpaeil e l<l koje proizvodac da je za svaki lip i velicinll koll<l . U svim sillcajevima kada se ne ras polaze podacima 0 kapaeilclll.20 . uspo nski vodovi na spo ljnim zid ovima. 1) . 10 -za postrojenja cij i su vodovi s labo zas lice ni .grejna povrsi na ko tla (m ) Qk . IZBOR KOTLA Pos lO se prema obrascll (9.dod<llak za toplotne gubilk e kotla i vodova (% ) .5. . lIkoliko posloji vcrov.9. konslmkeije ko tla i zagrevnog [Ill ida kao nosiocil to plo te za sistcm grcja nja .. Srcdnje vroclnosti za K d a le Sit 1I tabeli 9. Doda lak b Ireba dodavali sa rno u slucaju kad a se predvida svakod nevni pn::k id u loze nju i pri najveCi m hladnoca ma i iz nos i: .za poslrojenja ciji su vodovi po lozeni.Jlnoca da ce se Itslov i pri kor isce nju knlla raz likova li o d o nih Zil koje je p roizvoclac naven podalke.za greja nje paro m b = 0.2) gde je: 2 A . 15 . 211 Qk =Q ·( 1 + (/ + b) (W) Qk Q {/ Ii (9. 1) udn: cli ko licina lo plole Qk koja lreba da sc proizvodi u kOllu. kan i kada projeklan t navedcne kapacitete zc li da proveri. s to se pra kticno moze dognditi sa rno kod ko llova nn L-vrslo gorivo.

212

/I. T adorVl·it PROf EJ<..TOVA Nf E POSTROJ ENfA ZA CEN1'Rr1 LNO G REfA Nf E

Tabcla 9.[
Mali kotl ovi • VRSTA vnu~ GOR IVA pa ra Mrki IIgljevi veee 9300 8100 l oplolne moCi Mrki lIslj evi O1 nnje 7000 5800 l oplolne O1oCi Gradski gas LI 600 10500 Teeno Rori vlI 10500 lI GOO , 0) KOl lovi povrs illc do oko 5 111•• ) KOll ovi povrsine do oko 20 01' " ' ) Koll ovi povrsinc do oko 20 · 7501' Srcdnii kotlovi" v()(la parn Veliki korl ovi'"
vod~
p~rn

9300 7000 9300 9300

8100
5800

9300
7000

8[00 5800 8100 8100

8100 8100

9300
9300

9.6. KOTLARNICA ZA TECNO GORIVO
Ko tl nrnicL: sn kOllovima koji ko rislc IcenO gorivo zahtcvaju mnnje prosto ra S obzi · rom d a i ~ prcd kOll it nijL: potre bitl1 pros tor za dzaranjc i eiseenje. Isto lako, 1I ovum silleaju.it: ne po treb na proslorija za smdlaj goriva, jer se avo ellva 1I specijalnim rc:ze r· voarima, koji SlI obieno van zgrade i ukop a ni 1I zemljll . S obzirom na specificne uredaj e kod kotlarnica sa lakim leenim gorivom treba . osi m kolla, dimenzio nisali rcze rvoar i cevovod za teeno gorivo (lllje) od reze rvoar~ do gorio nika, i odredili tip i kapacit e t gorionika. Go rionik se dime nzionise pre ma maksimalnoj casovnoj pOlrosnji goriva. Slieno jL: i Sit cevovodima za gorivo, kod kojih se obicno raellna Sit brzinom llija od 0,3 m/s. Cevi Sll b<lkarne iii cclicne sa pre{;nicim<l 3/8 " - 1 n. O dredivitnjc ve Ueine rczcrvoara za gorivo, sc vr!ii pre m<l proseenoj godiSnjoj potrosnji goriva. Potrcbna o~jasnjenja i podaci dati su liZ primer 9.3. Primer 9.1 Usvojiti ko lao za ccntralno grcjilnjc: loplom vodom ako sva grejna tela Ireba cia odaju 42.S00W. Horizonlalna cevna mrda je izolovana, vodena kroz suteren, a vcrti· bini vodovi su veGi nom \lZ spoljne zidove , vidno poslavljeni i neizolovanL K<lo gorivo se predvida mrki ugalj manje toplotne moGi. Rc!icnje Dodaci:

((=0,10

b=O
No rmalno opterece njc kotla K = 7000 W/m2 Potrebnn gn:jna povriiina KOlla:

9. KOTURNICE

213

9.7. GOpISNJA POTROSNJA TOPLOTE
Potrebna kolicina toplote za grejanje jednog objekta je racunski podatak koji je merodavan za dimenzionisanje postrojenja. Ona se razlikuje od stvamo potrebne, odnosno stvarno utrosene kolicine toplote, koja je osnov za izraclInavanje eksploatacionih troskova a odreduje se merenjem utrosene encgije. Proscena potrosnja toplotne energije mo~e se dosta tacno i predvideti, i nju projektant obavezno treba da proracuna, bez obzira da Ii se radi 0 postrojenjll ccntralnog grejanja sa sopstvenom kotlamicom ili sistemom prikljucenim na rnrezu daljinskog grejanja. Jer to je podatak na osnovu koga sc izracunava potrebna kolicilla goriva i odreduje velicina prostora za smdtaj goriva, a od nje zavise i prosecni -cksp loatacioni troskoyi od cije visine cesto zavisi i definitivna odluka investitora 0 ugradnji ccntralnog grejanja. Zbog valnosti ovih podataka za svako mesto postoje merodavne velicine za izracunavanje proseene godisnje potrosnje toplotne en<.:rgije, i tn one koje zavise iskljueivo od ktimatskih prilika.

9.7.1. Racunska i stvarno potrebna koliCina toplote
Racunska kolicina toplote sastoji se od gubitaka liS led prolaza tc plote kroz sve gradevinske clemente koji ogranieavaju grejane prostorije. Ona se izraclInava prema toplo tno-fizickim karakteristikama objekala i spo ljnoj projektnoj lcmperaturi. GlIbici toplote se zatim, kao sto je vee objasnjeno, uveeavaju u cilju obuhvCltanja infiltraeije spoljnjeg vazdllha i izuzctno nepovoljnih slucajeva koji doprinose povecanju gllbitaka toplote. Ovako korigovani gllbici predstavljajll racunsku potrebnu kolieinu toplote, koja se koristi kao osnovni podatak pri projektovanju poslrojenja. Kako spoljna temperatura varira i II toku jednog dana kao i tokom godine, spoljna i projektna temperatura se mcdusobno retko podudaraju. Osim toga. nepovoljni slucajevi koji su proracunom obuhvaceni dodacima ne deluju jednovremeno i 1I svim prostorijama. A to sve znaci da je postrojenje dimenzionisano za izuzetno nepovoljne uslove koji bi mogli da deluju na grupu prostorija, a nikako na celu zgradu, te da je racunska kolicina toplote za grejanje jednog objekta uvek veca od stvarno potrebne. Medutim, oni obuhvataju i rezervu za sva odstupanja gradevinskog o'bjekta u odnosu na projekat koji je bio osnov za proraeun grejnog sistema. Prilikom izracunavanja stvarno potrebne kolicine toplote povremeni i detirnieni uticaj nepovoljnih uslova (vetar, dmi prekid grejanja i dr.) se uzima u obzir preko korekcionih koeficijenata, koji predstavljaju opste podatke i koji su poznati u struenoj literaturi. Medutim, uticaj spoljnih temperatura je specifican za svako mesto i oeenjuje se preko tzv. s t e pen - dan ft, koji se izracunavaju na osnovu statistieke anaIize temperatumih promena u datommestu,.

21-1

II Tot/orm';f PROJI:.-;;fOV4.SJE POSTROJt:NJA Zrf CENTR4LNO GREJANJE

9.7.2. Stepen - dani
Ako se sa q oz naci kolicina loplole koja je neophod na za greja nje jednog pri razlici u nulras nje (I,,) i spo ljne temperalure (I,) ravnoj jedan Slepen:
I" - I,
llbjl- ~I"

=1

nnda sc slvarno pOlrebna kolicina toplote (Q.) po pojedinim d anima moil- iUM_ ili sledrcim jedna cinamil: - za prvi dan QI = q -( /,, - l sI )-24 - za drugi d a n Q2 = q -(I" - Is7)-24 - za n-li dan Q" = q -(I" -1",)-24 1I kojima su sa 1 " . I s-z, __ _,19 " oz nnCcne srednje dnevne te mperalure odgovarajuce g dil nil .

Sabirajuci ?olreban broj dnevnih kolieina loplote Uednacine annlogne gornjim ) izraeunava se stvarna kolicina loplOle Qg za ceo grejni period od Z dana:

z
Qg =24-q- 2:(1"-1,,,)
II :;::: I

(W-h/god)

(t)_ 3)

iii S obzirom da je lInutrasnja te mpe ra lura I" kooslanlna velicina lokom rad;, gr"I""" poslrojenja , sledi:

Q~ =24- q -(Z -I,,-

,,= 1

Il

s ,,)

(W-h/god)

( L).

_ II

lzraz (9.4) se mo:k transformisa li nil laj naein slo se suma srednjih Jnt'vni h 1, 111 pnatura (drugi clan izraza u zagradi) zamenjuje srednjom tempe ralllrom gr"jnog 1" rioda (Is):

2:15' = Z/~
11 =

Z

I

pa se dobija:
Qg

=24-q-Z-(/" - l g )

(W-h/god)

(CI_ I> )

U nawdenim izrazima koriseena jt: jediniena vrednost Casovne pOln; bne koli'- II1l' loplole. odnosno ona kolicina loplole koja se dobija pri razlici od jednog Slc Pl-lI.1 i/medu spoljne i unutrasnje lempcralurc_ Ova vc!icina (q) se moze lako odrt:J lli r "llh'~1I raclIoske kolicinc loplole QI. proraeunate za projektnu lempe raltJrskli rd i l, " I" - 1.,,_ lun Zit izraclinavanje vrednosli q .ie:

9. KOTLAUNICE

215

q=

Q"
11l- / Jp

(WfK)

(9.7)

u kome je sa I", oz nacc na spo ljna proje ktna It; mpc ralura za dato mes to. Pomocu re ladjc (9.7) i uvo dc njc m ko rckcio nih kocficije nat a. go di~ nja ko licin a IOplo te poslrojenja koja rad e pri razlicitim rdimima .e'kspo loa tacije. mo/.e se izracll nat i preko opsteg obrasea:
Q~ = 2-1 . Q" . Z· "
I - I

K. 'I/ - I ,tp

y' e

(W· h/god)

(9.R)

U go rnjoj jednacini koeficijcnt e obuhvata sill cajcve kada post roje nja ne r<lde sv ih 24 casa u to ku da na i kada postojc i drugi prekidi grejanja (s lI bota . ned e lja, praz nie i). Fak to r y je uslva ri kocficije nl jednovre mc nosti de lova nj a posebno ne povo lj nih lItiCilja, koj i se proracllno m lI zimajll 1I obzir a nikad ne dellljll is tov rc me no 1I svim pros torijama. U jed nacini (9.3) izmz koj i je pod sumo m odnosi se na spo ljne te mpe rature i broj dana grejnog pe rioda koji je funk eija bas tih spo ljnih te mpe rat ura. Pos to su to c leme nti koji ne zavise od samog objekt a, vee isk lju civo od klime koja vlada u posmatranom mes lU, pomenlltim iz razo m se dcfinise pojam "stepe n-dan" koj i je uved e n za ocenjwanje klimatski h 1Ilieaja na s tva rno pOlrebnu ko li cinu to plo te za greja nje :

z
SD =

2:(1" -Is,,)
n::: 1

(9.9)

Stepen-dani (SD) se mogu izrazili i pomocu srcdnje te mpe rature pe rioda grejanja od Z dana, a prema jCdnaCini:

5D=2' (I,, - lg)
Po sme njiva njll (9. 10) potrebne ko licine to plo le:
1I

(9.10)

(9.8) dobija se krajnji oblik jed nacine za iz racunavanjc

Q = 24· Q" . SD · y' e
g

1,,-t,1'

(W· h/god)

(9. 11 )

9.7.3. Prakticno odredivanje step en - dana
Posto u izrazu za s tepe n-dane (9.10) treba pret hodno poznavati sred nju te mpera Il1ru grejnog pe riod a koja se izracunava pomot u srednjih te mpe ra tura svih dana koji pripadaju grejnom periodu, to se za prakticnu primenu koristi je dnacina (9.9) u transformisanom obliku:

2/ 6

R. To(/(}frJl'lc PIW f E kTm -:-I, I E POSTROf ENfA Z-j CENTR-1LNOG /?EJANfF.

11= 1

u ko me .ie: 2 - broj d1t na grejnog pe ri od a, I" - unutras nja prosecna tc m p e ra tu r~ grl' jnng obje kta , 'IE - te mpera tura koj a ogranicava pocetak i kraj greja nja. ' "" - srcd l1j,1 te mperatm a svakog pojed inog da na u to ku pe rioda grejanj iL Posto se eclokupa n p ros to r u jed no m obje ktu ne grejc n a istu te mp e ra turu , I p " kao lInut as nj a te mpera tura me rod av na za iz racun ava nje st.c pe n-<l a na uzima sn:dnja vre d nost te mperatura svih greja nih pros torija, a koja se izracun ava po obrasclI :

('i. 13)
ko me su Vi za pre mine pros to rija, a Ii odova rajuce te mpera ture. Medutim, unllll ~'­ nj e te mp e ra ture po pros to rija ma va rirajll u granica ma od 15 - 22 °C. A pos to Sl ' II prosecnim o bje ktima najveCi broj p ros to rija greje na 20 °C i vise je o nih cija je te mpl'ra tma ispod ove vrednos ti (ho dniei, po mocne pros to rije) nego iznad (kupa til a i s!.) i to se b o srednj a te mp e ra tura adminis tra tivnih. sta mbe nih i dmgih zgrad a slie/1 c 11 ;, me ne moze usvojiti te mpe ra tma od 1 9 °C. G ra ni cna te mpe ra tura grej nog pe riod a 'IE' koja jc pot rebna za ko risce nje jCtlili'l'ine (9. 12) , p redstav lja po d a tak koji moze da se razlikuje od slucaja do sluCaja i l <i vi,i prve nstve no od n a me ne o bjc kt a (Iabo ra torij e. bo lnice. sko le itd .) . U d os a d < I ~ I II " .i pra ks i za najveci broj s lucajeva , pose bno za gradskc to pl1t ne, vaz in je krit e rijum d ., ~l' pocinjc i zav rsava sa grejanje m o oda kada je p rvi, odnoson pos lednji put u sezon l l ime i prelaz nim meseeima srednj1t te mp e ratura tri uz as to pna dana iznosila 1 2 °C: ii i hi la niza o d nje_ Ovaj kritc rijum je bin u d ire ktnoj vez i sa prime no m kotla rni ca sa cvrs tim gnri \ ..'11. kod kojih nijc tako jednos tavno pusta nje pos troje nja 1I rad i p re kid a nja lozcnja. 1,1" SIO je to slucaj kod ve likog broja da nas njih kOlla rni ca koje ko riste gasovit n iii I" " gorivo i imajll po tplIn o allto ma tizova n pngo n. Kod postroje nj a prik ljllee nih na L:' , ko t la rni ec, poce tak i zavrse tak grej nog perioda sc po mL: ra prcma visim spllljni m : pera turama. eime. sc povecava uuzina traj,l nj<l grejnog peri oda a li sc i puho l.is .. uslovi lI god nos ti Ijudi. koji p ri niz im gr<t oicoim tL: mpe ra turnm<l nislI bil i Z<idOvllli, ' dnn ima pre d poce tak i pos le zavrSctka grejanj a. Za Ju go. lavijl1 511 stepe n- d a ni racllna ti za gra nicnu lL: mpc ra turu od 1.2 0(' prosecoa te mpe ra tura grej nih pros torija usvoje na jc vred nns t 1 9°C , pa ~;c S1l' , nvih ve li Ci na II jcd nac inu (9. 12) do bija il.f<lz za ste pe n- d ane u ko mL: kall nq1" /.I' , ostaju sa rno sred nje dncvne te mpe rature i broj da na grejnllg pe riod n:
1I

SD = 2(19 - 12) + 2)12- 1 ,,, )
11 = 1

z

J e d naeina (9. 14) jL: graricki prikazana na s lika ma 9.1 1 i 9. 12 pre ma te mpC l"" kim poci ;lci ma za Beograd i Podgnriell. kao prcds tavni cima kll ntine nt a lnc i I11l "

9 I\OTLARNICE

2 17

klime. Na slici 9. 11 jc dat proseca n tok spoljnih tcmpcrat uril Zit II ogr;]d , it n<: slici 9.12. za Podgo ricu. pre ma me teoroillskom osmatranju u toku pc ri da 1925 19-10 i 1949 -1968 god inc. Tacke 1\ i B na krivoj promene tc mperatur od f,ovariljll vrednosti od 1 2 °C i 117:nacavilju pocctni i krajnji dan sezom; grejanja . ;, r"zm"k iJ.medu ovih tacilka duzintl grejnog pcrioda 1I danima. Prvi Clan jednacinc (9.14) odgovara pnvrsini 11 1, koja jc ndrcde na iwtcrmam<1 2 °C). a drugi unutrasnjc (I" = 19 °C) i gra nicnc tc mp era turc perioda grcja nj a (/18 = 1 clan povrsini 11 7• ciji S lI okviri dcfi nisa ni izo termi1ma grani cnc i krivoil1 proITIcnc spoljnc temperature. Z bir povrisinil /11 i /1 2 odgova ra rdc nju jcdnacim; (9. 14) i pn:cIstavlja broj stcpen- dilna .

r~nske

9.7.4. Tabela stepen -dana za .lugoslaviju
Na 05n0\l11 utvd e nih kriterijuma i metod a izracunati su slepen- dani (SJ) za ndn.:dena mcs ta koji 5C nalaze u tabc li 9.11. U istoj labeli su dati i dt;zina grejnog perioc!;1 (2) II danima. kilO i srcdnja lempcrilluril grcjnog prioda tllll (0C). Ukolik o se 1I neko m slucajll utvrdi da je srednja lemperalllra grcjnog objdta ra 7.lici la oel lIsvojcne vrcdnosl i oel I<J °e, moze se izvrsili korcktllf:l stepcn- cl ;tna. Oil osnovu jcdnacine (9. 12). mcnjajllci podiltak za tll i utvrduju ci razlikll sarno prvog Clan;!.
Z·PER tCD GREJANJA U DANI ,',\A,

. REJAN JA U DAN I MA Z PEx 100 G

gl ':

1 7V, f-i7Ib ,/ 7/-n ,7 / ,/ 7,/, '71;,""7: /./n-7 ,/. 7/*, V -,, +-+-H / ,///,,//// / / ' / / V// /.

~I :
• 1-.
,
"
B

,

-

/./1V/////./' 'lv / / /

/. '//. / / / 7/./////./ /.//- '///

/.::Y/

.

'I t·

'V, (///;// /. V/ ' / / //V//////1 ' / / / / / J ' / ' / / / / / / / // / ' '//, I
/./1)'////./ / / //. ., // '

A \'(

"

\. " """', A~ ~",,'\.'\.V

~ ....... :-.." "''', ". ~ ' :.......,,".......y
','\........\ . . . . . "., ......." ....... V

""""" """,,",,'.
~'\.'\.:Y

B

.

-

,

'\."''''''-'S'\YI ~'\."'\........" y
,

,

o
XI XII IY
DANI


1/
II(

,
X
KI
XI/

I

/I

••
-

IV

DANI

Slika 9.11 Grajicki prikaz stepclI - dalla za Beograd

Stika 9.12 Grajicki prikaz stCPCII za PodgoriclI

dalla

21S

13. T(}(lorOl'ii: PROf EK{'() I·:·INJ E l' OSTROl ENf A

z.t CENTRA LNO G REJA Nf E

Tabela 9, \I

Srbij;t
McslO Alcksill:1c Backi Pel cavae

Bela 'rk"" Beograd Bei:ej 130r Bosiljgrad l3uj:l IIUvac l3ukovicb Banja Valjevo Veliko Gra nisle
V ladimirci

Vlasin;l
Vr~lIljc

Veuas Vrcoc;

Vrnjacka Ba llj a
V rsac Gomj i Mibnov;lc D im il rovge.,( I DivcibaTc Dilkoyic.1

SD 2492 2778 2593 2520 2797 3090 2968 27 16 27-13 2782 2708 2612 40-14 2674 2847 26 19 2784 2560 3076 2826 384 1
2691

Z

Zaguhi<.::l ZJjCC:lf Zcmun (siari ae rodrom) Z ial iuor Zrcnjanin Jarmcnovci Kik itld;1 Knj:l'zcvac Kllviljac.1 Kovi ll Kokin Brad
Kopnollik

3085

2BXB
2468 37 19 2746 2797 2762 2862 2613 2590 3590 5337 2848 2620 2635 2662 11 67 3132 11 42 1800 3093 3698 2774 2265 2761 2801

176 186 179 175 184 200 196 187 189 192 185 175 257 182 188 IS4 194 180 208 193 243 195 202 192 177 239 182 193 183 194 181 179 229 311 194 180 180 183 124 216 121 155 209 244 188 180 190 190

',m

Mcsln

4,7 4, 1 4.4
4,6

Kli rsumlija
Lcskovac

3.8
3,5

3,9

.. .5 4,4 4.5 4,4 4,1 3,3 4,3

Ljuuiccvo- POz.1 r CV3C Mit covac n 3 T:l ci Ml a(il.:novac Negalin Nis Novi Kncievac Noyi P:lzar Novi Sad
Palic

P:mccvo
Pel rovae na MI:wi

Pee
Pifot Prcdcjanc Prdicvo

3,B
4,8 4,7 4,8 4,2 4,3 3,2 5,2 3,8 4,0 5,0 3.4 3,9 4.5 3,9 4,2 4,6 4.5 3,3 1,8 4,3 4,5 4,4 4.5 9,6 4.5 9,6 7,4 4,2 3,8
4,2 6,4 4.5 4,1

Prist illil Pr izrcn Prokll pljc Rekovac SCill a Sjcnicl Smcdcn..:vo Smcdcrcvska Palanka

SD 2892 26 18 2592 4484 2866 2845 2613 274 1 3100 2680 2830 2720 2640 2634 2670 2626 2643 2915 2397 2606 2726 2822 4133 2641 2632

Z

198 181 181 272 193 183 179 183 203 181 188 182 181 186 180 189 190 195 190 186 188 187 251 180 182 194 190 177 185 178 180 201 200 190 163 ISI 184

I,. 4,4 4,5 4.7
1 -.)

4,1 3.6
4,4

4,0 3,7 4,2 4,0 4.1 4) 4,9 4.5 5, 1 5,1 4, 1 6,-1
5,0

4.5 3,9 25
.1 5

45
4,2

Kosovska Mil rovica. Kr:1gujcvac Kraljcvo Kru5cWlc

SokolJalljo Somuor Srcmski Kilrlovci Srcmska Milrovic.1 Svcto7.arcvo Topola Uziec Uroscvae Coe:.k C:uprija Sabac Sid

2875 2865 249& 2740 2606 2475 3036 3044 2752 2647 2586 2685

4,0
4.Q 4.2

4,4 5,3 4,0 3.8

45
4,-1 4,7
4,4

Crna Cora
BtU

Bijclo Poljc BlIdva Virpazar lvangrad Kolasin

NikSic Pljcvlja Podgori<='1 Ulcinj Herceg Novi Cetinjc Prijcdor Sarajevo Srpsko Srebrcnic.1 Trcuilljc

2717 3323 1618 l301 1113 2830 2919 3077 2950 18n

197 219 142 129 120 205 201 21l 206 164

).-

- 1

3,8 7,6 8,9 9,7 5,2 4.5 4,4 4,7 7,7

Rcpublika Srpska
Banja Luka BileCa Visegrad Douoj

9. KOTURNICE

219

9.8. POTROSNJA GORIVA
Godi~nja potrosnja teenog odnosno evrstog goriva predstavlja polazni podatak za odredivanje proseene godi~nje cene grejanja, za dimen2ionis anje rezcrvoara za teeno

gorivo, iii potreboe vt:!ieine prostorije za smestaj Cvrstog goriva. Koristi se obrazac koji sadrii godiSnju kolicinll potrebne toplote:

B= 24·3,6·e'y·SD·Q

(I" -I,)H" '17

(kg/god)

e = e,'eb - predstavlja koeficijent ograni~nja i sastoji sc od koeficijenta tempera turnog (e,) i eksploatacionog (eb) ogranieenja. Prvi obllhvata dnevne prekide lozenja usled kojih je srednja dnevna temperatura grejnih prostorija nua od unutrasnjih projcktnih temperatura. Koeficijent itb uzima u obzir slueajcve kod kojih ulllltrasnji uslovi grejanja nisu svakog dana isti jer se grejanje obustavlja iIi prime tno smanjuje subolOrn i ned eljo m, za vreme praznik a i raspusta (skole is!. ), Koeficijent temperaturskog ogranieenja se izracunava po obrascu:

e, =

tum - / Jm

lu -Ism

gde je sa I,,", oznaeena srednja unutrasnja temperatura zgrade u toku 24 easa, sa I" unutrasnja projektna temperatura, a sa Ism srednja spoljna temperatura u toku grejnog perioda. Vrednost za lum zavisi od dnevnog grejnog period a i moguenosti hladenja zgrade u toku noei. Ako se ne raspola1:e sa potrebnim tempcraturnim podacima, mogu se koristiti pribliZne vrednosti za e, prema tabeli 9,III , Koeficijent eksploatacionog ogranieenja je predviden same za objekte u Kojima se u tokl! pojedinih dana obustavlja iii smanjuje grejanje, sto zavisi od namene zgrade. U taJ..:virn slueajevima se smanjuje iii broj dana grejanja iIi efekat grejanja, sto se odraZava na godisnju potrosnju goriva
Tabela 9, III - KoencUent tcmperaturnog ogrRnl~enJ8 e,
Vrsta zerade Bolnice i wade slime namene 5tambene wade sa weianiem svih prostoriia 5tambene >grade sa izrazitim noenim ograniunjem u grejanju: administrativne >grade, robne I(lICe i drugi sliooi objehi velikih akumulacionih sposobnosti u podru~jima urnerene Idime ~kole sa veurniim kursevimh Administrativne zgrade itd. pri manjoj akumulacionoj ~sobnosti i u podru~ju o~tre klime Ikole sa dYe smene Skole sa jednom smenom nastavo.,i akum\ll~Qm
~obnolfu

" 100
095 0,90

0,85 0,80 0,75

Skole sa jednom smenom nastave i malom alrumulacionom
~obnolfu

220

!1.TOflorm·;r IWOJU<.T O I :'INJE POSTI?OJJ::NJA 7.,.1 CENTR.-1L,\'O G RUA NJF.

Vrcd nost i 7.a e" lI~vajajll sc pre ma labeli C).IV. I<o rc kturni kodicijcnt y U o brascll 7.a od rcdivanje potrosnjc gllriva od n o~i ~ l' 11 " cinjcniclI da je pntrc hna ko licina toplote rilClIna ta prema 17.v. lr<msmis io nim guhi l'i l11" koji su pOVC'Cn ni 7.a clocliltk c na rrc kid lozc nja. uti caj vc tra i elr. Pos to sc us lovi Iho!:! koj ih SU ovi elodaci preclvidcni ne javljaju uwk i istovrc me no. clolil7.i sc clo I.ak ljl lil" da jc vre clnos l ~tv<lrno pOlreb ne toplOlc za grcja nje 1I prosek u ispod racuno m ot!I\'lk . ne . cilk iil ko bi spoljnc tc mpcr<l turc bile bliske projektnoj vrcdnosti. Kodicije nt y iznlis i: - 7.il normalno vetrovitc prcd e lc i za klo nje n po lozaj y = 0,63 - za norma lno ve trov ite predek: i olvo re n po lozaj y = 0.60 - ve trovi ti predcii i zil klo nje n po lozaj y = 0,58 - ve troviii predeli i o tvoren poloz<1j y = 0,55 Oslall: owake 1I obraseu za potros nju goriva su: SD - broj slepen-da na I" - lInulrasnja le mperatura proslo r" koji se greje ("C), I, - spo ljna projektna temperatura ("C). Q - po trcb na koli cinil toplo te za grejanje (W), H" - donja lOp lo t n<l moe go riva (kJ/kg) 'I - s t c pl~ n isko ri see nja postroje nja koji sc sasloji od slepe n<l ko risnos li kill I;, (Ilk). s tepe na korisnosti eevne mrde ('le') i ste pe na ko ris nost i reglll ;l c i o l1 11 ~ siste ma ('7,) sa lIzajamno m vezom 'I = 1 /k" l e"T
Tabcla 9.1Y Koclidjcnti cksploalacionog ograniccnja
Cb
c~
i

r-------------------~~----~--------------------_r--------------___,

VrSla zgnulc Slollio grcjani ohjckli ( slam belle zgode.ooilliec i 51) ZA rade sa ogr;lIIii:c llirn grcjanjc l1l slioolom, Ilcclcljom i 0 pro zni· cima.(Ka liccla rijc i "dmillislralivll e zgradc.oollke ro lme kllcc i sl. )

1,0 0,90 0.75

Sknlc

Primer 9.2 IzraclInati godisnju proseenll pOlros nju mrk og uglja (fill = 17000 k.T/kg) i I;,kll~ loi-ulja (fI" = 42000 kJ/kg) za ma njll s tambe nu zgradu u Beogradu, za koiu je i/.racl! na ta po trebna ko licina loplo te od Q = 30000 W. Zgrad a imil olvorcn polozaj. Prekid loze nja je 10 easova. Kotao je (lei li \'<.: n{)~ gvoida. U aba slueaja rcgul acija postroje nja je automatska, cevna mrda dobro il.oll!va na i izvedena sa do njim razvoelom. Rcscnjc Ste pe n isko risce nj<l se bira na osnovu tabele 9.V. Za evrslo gorivo iznosi:
']k= 0,68, 1"/c = 0,98, ,,,

= 0,95, 1"/ = 0,63

Za !eeno gorivo iznosi:

Na os noYU ov ih pod a laka prosecna godisnj <l po tros nja mrk og uglj<i: 2520 30000 8 = 86.75.90. CcvDa mrc7.68 0.lju odgovarajllci pros· lor za smes taj. vrsli izulacijc j lIill:inu rilzvod a (donii iii A orni i) i iznos i : 0.:le i olvo re n po lozaj y = 0.1lI ) e{ = 0. '7 = 0.0 bez podcJ e na zone obiena ruclln sa staJllom kon lrolom fU m.n 9. . '7.n 0.7 Tabcla 9.X O 0. Z a Beograd.l. prema ta hc li za sle pe n.9 · 1.78 O .: ( Iahela 39. Z a no rmalno ve lmv il c predc. REZERVOARI ZA TEeNO GORIVO Priliko m odrediva nja ve licine rezervoa ra za tel::no gorivo najbolje bi bilo prc.XO Vrcdnost stcpcnOl korisllosti sc ccni prcma vclicini postrojcnja.IV) e" = 1.95 . a i ce na im je visoka.98 3.60.}.0. T al.V Stcpcn korisnosti 1.72 0.0. Cvrslo gor ivo 0.9.: nja jc. = 0.95 .6 '1 9 +1 5 17000'0. koji sc liS led toga pllne dva iii vise pula 1I lokll sezone gTejnnja.<J5 U..llacijo m spcci ia lni ko tl o vi do 175000 W(mehanicko do bro reguliS:lIIje) pre ko 17500 W (mch ll nic ko dobro reAulisallie) Live ni ko tl o vi sa lIal<lIl1<1no uArade nim A o rioniko m Spccijalni koll ovi do 175000 W Spccijailli ko tl ovi preko l75000W 2. Z ato se obicno predvidnjll reze rvoari za man!" kolicine goriva. ]9 42000· 0. 2520 30000 _ 8 = 86 4· 0 9· 10 · 06 · .9.jc nl eksp loa t a~io nog ogranicc.65 0.da ne SO = 2520 a s po ljn a p rnjcklna kmpcrat ura je _15°C. KOTiJ.:dvideti ga Zit ceo pe riod grcja nja.-vi rezervoa ri SlI velikih zapre mina i izisl.70 Koeficije nl le mpc r<l turnog ogra ni ce nja jc (ta be la 9.0 ' 0.98.63 a teenog go riva: 9686 kg god. KoU o\'i Livelli kOll ovi bez reglJlisallja do 60000 W sa o biclIom rU Coom regulacijom preko 60000 W sa boljom rucllo m regl.-+ 15 · = 3)30 .95. O. '7e = 0.4 · 0.75 Teeno i gaso vilo gorivo lUX O. o. . a kOl:fi l:i.'10 n.M kg got! . Regulacionl sistcm vrsla regul acije autom ntska sa podcJom na zone 1.. . .1RN IC£ 22 1 'lk= 0.

1:1 ! . Prdnil. Z . '' '"Ioml'l'' PRO} 1':KIO I'~1N1" I'OSTUO} f.96 0. prosccna d ncvna pOlrosnja go riva (kg/dan).1 2 0.guslina go riva (kg/m:') Tahclll 9.GO 20 2.96 290 l l!':lI pn..broj dana Zit knji sc obezblldllje rczc rva goriva.c n 'oa r 1.I I L 2R .VI Re1.: (1(111) 1.-1 C£lIlTRA LNO GRElANJ£ Vc li'::i na n:zcrvoara sc nd n.III C':l " 2.7 1 0.60 3.a leono Z .9(J I Spolini prd nll.222 /I. ako sc koristi lakn loz-ulje specificne gust ine 0.lsclI : U lo ku cclog grcjnog Pl'- 13" .-10 7 60 2.00 )5 1 O.8 0.26 5 500 RE5 10 1.26 5 500 1500 1 .J2 6 600 1275 I' Q S 0 .50 128 0.26 5 500 1800 6. 1 ~ _$.110 ( \J) 16 I.2i 27 1 0. I S I.60 7 1.~ .GO 6.J 2 8.26 5 500 1200 8.57 0.10 2. ~ 3500 . r- - - I • - I .15 ~t f 11\ ) Dcbljill a lillln 0. (111111) 5 500 265 5 500 6 600 2300 8 600 I)()()() I.86 kgIL. • - - - \} h In I Slika 9_ 13 Rezervoar za (cello gorivo J h Primer 9_3 O dredili dimcnzije reze rvoara za lro mesecni pe riod grejanja. Posto je mesecna potrosnja 800 kg.00 25 2 00 30 200 .50 8.80 OAO 7 50 2. .:dlljc prcma pOlrosnji gnriva rinda a pO llbr. - ~ r.: el var:! 2U( I1I1I1 ) 600 600 600 6100 61_' 11000 j\ las:l Sil il.5·1 10.32 6 600 0.'10 7 ~o II)() 1. pri mesecnoj potrosnji ad 800 kg.:~) 525 2750 3300 4200 5 100 I.22 5 1.N}A 2.35 0. tiufi ll:l I (III) Vis lII:l cI . to je zaprcmina tromescCne potroSnjc goriva: . .ol3ri jolll (I.H2 0.5 0 10.lpn:l llin:l (J II ) J ~oriYO I 3 1. p .26 5 500 700 5..

= 1250 mm .VI usvaja se rezervoar zapremine 3 m3 sa dimenzijama: .·3=2800L=28 m 3 086 ' . Prema tabeli 9.spoljni pretnik d.9.ukupna duiina I = 2740 mm . KOTLARNlCE 223 800 V = .

UVOD Proll cava njc m slruja nja de liea f1ui da 1I1vrdc no jc da SII o ni vrlo pok re lljivi lako d a jc i naj ma nja sila dovo ljna da izazove kl iza nje jed nih dclica po d ru gima. Uzrok toga je stu se de lici medusobno la nl i slo jc sila koja se lime pro izvodi raz li eita.1. 7 I v(y ) / / / 7 / . Sila koja koei kre ta njc f1uid a predst avlja o lpor tre nja. Koeno deJovanje evrste povrsinc f1uid a i f1uida medu soborn izraz io je Newto n sledecim odnoso m: ( 10.1) 225 ..1 Prom ella brzille slrujallja Na os novu toga pro me na br. cvrsle povrs inc i 10 u ne ko m odrede no m tre nul kll vrcmena.dne se o bjasnjava delovanje m me!. ovo svojs lvo nc majll svi de lici f1ui da u isloj mc ri. OSNOVNI ZAKONI STRUJANJA 10. gu stine f1uida i dubine do koje prodiru molekuli uspo re nih delica. a da sa uda ljava nje m od nj e brzina pos te pe no ras le.1.:./ . Z bog ovih sila prisustvo evrstih povrsina IIve k se ispoljava kao koenica kre tanju. To sc moze vid e ti pos ma lranje m slmjanja f1l1i da iz nad raYne.10.-/ //// ' 7 //////////// / / o SlilU11 0. zapazice se da na ploei flu id miruj. Velicina tog o tpo ra zavisi od prome ne brzine. Me re njc m brz ine II pravcu osc koja jc no rmalna na slojeve f1l1id a. sli ka 10. Med ulim.lumolekularnih sila Ouida i ploce i f1uid a medu sobu m.

1 koji Sll poveza ni Reynolds-ovim broje m: JIId Re = II (10..rclativna prome na brz ine po normali nil s lojeve fIuida. Kod tllrbuh:nt · no g slruja nja. P" f-:: .ziva se la mina rno. ava grana (izike koja se od nos i na po lja fizickih ve lici na.1O. ' - rurbult/l t. Upravo su te vre me nske prome ne IIzrok teskoca pri \'c() rijsko m i e kspe riment alnom prollcavanju turbulencijc pos to kre ta njc oije us taljc nll. pokaza lo sc da brLine II jednoj tacki osciluju o ko ne ke srednje vrednos li l ine u odrc d ~­ tzv. Prusecna brzina predslavlja ne kll vrstu srednje br no m vre me nsko m razdobljll . Kod jednug se primecujc oJ rl' de na prav ilnos t. Ta kva vrs ta slruja nj a naz iva se turbule nlno strujanje::. mls - SliIw 10. ni u jednoj tacki brzina ne os taje kons ta ntna ni po pravcu ni po vc licini i mc nja se to ko m vre me na. .0.- . Ovaj uti caj pokazao se kao do min ant a n na pojedine fiz icke ve licine cije promCnt: proui'.. .. Me::dutim.nja rcalnih E luida. ne mesaju se_Takvo st ruja nje fIuid a n.2 Lamillamo i il/rbl/tellino simjalljc Pro fil brzina kod turbule ntnog strujanja je spljoste n...85)wnrrr · Kod la mina rnog struj anja profil brzina jc pa ra bo lica n pri CC ITlI I srcdnja brzina iznos i oko 50% od maksimalne brzine u os i struje (sl..di na micka viskoznos t ..2.. ~ "\ II \"-. . prosecne brzine.-.tange ncij alni napo n . a s rednj a brLina stmjc jc W m = (0. cestice se krecu u sllljevi ma.). ces tice flllid a izvode oscil ato rnll kre tanje u vise pravaca. a tu rbule nt nom vc like...21 gde je II - kine ma tski viskozite t (m2/s) . tako da je pravac struja nja sa rno u njegovoj srcd ini pravolinijski.... uoce no jt: da pos toje:: dva strujanj a. Posmat ra njcm strllj . prome na brzine i precnika cevovoda kao i kine matski viskozit c t tllli li. laminar. O bc vrs te strujanja mogu se poj aviti i u cevima i II ka nalima pri ce mu lamina rno m struja nju odgova rajll obicno male lm~ ine. mesaju se.226 8. Na prelaz od lamina rnog na tllrbule ntno stmja nje:: uti&: tre nje fIuid a koji struji () zid cevovoda../ ./ - W.Todof'C)I'ic PROJEI<. Drugu struj a nje izgleda hao ticno./ - '- ~.8 .TOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE gdc je : ._ ..

JEDNODIMENZIJSKO I STACIONARNO STRUJANJE U primenjenoj me hanici fluida ces to se srecu takva strujanja kod kojih su pro me ne brzine u jed no m pravcu mnogo vece od prome na u os tala dva pravea. prava gra nica pOCcLka turbulentnog strujanja je dermisan" sa Re >3000. Gustina fluid a je funkeija te mpe rature i priLiska. nacina vodc nj<l i izolacije mrde. velicine i ub lika poprecnog prese ka ccvi i niza drugih cinilaca. i::iji je presek infinitezimala n. a Re>2320 na turbukntno. Bez obzira koji je sistem u pitanju . Promen<l te mpe raturskog stanja povlaci pro mcnu gustine de lica fluid a i izaz iv<l njihuvo kretanje uz p rome nu pritiska . STRUJANJE U CEVIMA Slmj<l nje kroz stmjnu cev je u opste m slu caju ve isedime nzijsko. Na srecu. jer se s jed nc s tmne ne mogll zanemariti promene pojedinih fizickih ve licina po preseku cevi . 10. Medutim.3. nije uvek moguee fo rmirati presek cevi tako da o n bude pribliZno ortogonalan . neophodno je uvesti pre tpostavku kojom se iz daljeg razmatra nja isk ljucuju prome ne te mpe raturskog polja. jedno dimenz ijsko struja nj e je takvo slruj<l nje kod kojeg fizi cke velicine koje dcfinisu stanje fluida zavise sa rno do jcdne proslornc. Medutim. Kako jc u d ime nz io nisanju cevovoda ec ntra lnog greja nja jedan od zad<l tak<l opisiva nje stnljanj<l u mrd i siste m<l . U wkvom slucaju se prome ne pojedinih fizickih '!cliCi na koje o pisuju slill1je fluida po preseku mogu za ne ma rili. brzine sLrujanja fluid a . OV<l prome na te mpe rature zav isi od vrste rad nog fluida . kao sto je to slucaj kod vode nog gravitacionog greja nja sa go rnji m razvodo m. duz inc mrde. sigurno pos toji od rede na prome na temperature rad nog fluid a na putu od pumpe do grej nog te la. ta promena temperature je dovo ljno mala da ne dovodi do znacajnih prome na drugih fizickih velicina. sma tra se da jc fluid ncs tisljiv. Uz imajuCi II obzir uops tava nja koja su izvrse na. Dakle. Jcdan od prime r~ prcdstavlja slucaj struj anja kada sc izmedu pos ma trani h preseka nalazi ncka strujna masina.na. U odredenim s licajevima. Ovakva slmj<l nj a se nazivaju jednodimcnzijskim strujnim tokovima.10. 10. nalme . pravo linijske iii krivo linijske koo rdinate usme re ne u pmvcu st ruja nj a. pa ce se smatrat i da sc o ne me njaj ll sa mo dui vla!. postoje i takvi primeri nes tacio na rnog strujanja na koje je moguce prime niti ove jednacine. Ako je period posmatranja struja nja znatno duzi od period a po navljanja pe riodicnih prome na visoke ll ccs ta nos ti . T u se prve nstveno misli na pro me nu gustine kao jed nog od cinilaca u hidraulicko m pro ra cunu mreZe. a s druge slrane.2. o nd a se proble m moze smatrati ka o da je stacionaran. lz islih raz loga iskljucuje se ulicaj pro me ne pritiska na promenu gustine. dolazi se do jednostavnih algcbarskih oblika osnovnih jednacina strujanja samo ako jc s trujanje stacio na rno. Tipii::an prime r jednodimenzijskog strujanja pred stavlj<l stmjanje kuoz s trujno vl<lkno. OSNOVNI ZAKONI STRUJA NJA 227 Vrednost i Re <2320 od nose se na l<l min amo st ruj anje. korekcija u proracunu je nuz na jer su te mpera turska odstup:ll1ja zna tna.

postojc i takvi slucajevi za kojc je 10 mogu Ce ucinil i. a "'20 "'3 brzine stnljanja II tim presecimil . 1O. odn05 no z<ipreminc koja ostaje ko nstanlna bez obzira na prome nc u pre~"k u ccvovodil. _____ ___ ...-1) 2 r::.tnja fluida ad granicne pov rsi i formiranja makrovrtloga. uvotl e nje m srednjih vrednosli.----'.in. l ' silicaju kada se izmcdu pos matranih preseka nalaze oblasti sa nil ruse nim jed nod i· me nzijskim karaklerom stnljanja .. ko risli 5e jednacina ko ntinuit eta i za ko n 0 odria nju e ne rgije.] 1I cevi odnosno kanalu.. d<tkle vrc me nski srednju brzi nu tj.~ . na sl nljnicama . Jcdnodimenzijski karakler sl rlljanja se u praksi veoma cesto narusava..3..11 2 ..o .voljnuj lac"i preso. bez unutrasnjeg tre nja i neprome nljiVl' gusline.--. Do naru .o grdkll. Aj pres~c i cevovoda. prime nili i u sillcajll strujanj a kroz eev.3 Promelle precllika ccvi i brzillc stmjallja . koje strogo llzcvs i ValC za slucaj strujanja kr.~ avanjil jnl. U slu caju turbule nlnog slrujanja brzi na u proi7.ka prt:dstavlja prosec nu. _. mogu so. Islo se moze lI radili i sa drugim fizickilll vl·li· cinama koje de finislI sta nje flu id a. M edutim.. ---.NTR4 evo GREJANJF. dodc do pojave odvaj. podrazumeva sc <I" je pre osred njavanja po presekll vee ra nije izvrseno osrcd njavanje brzine struja njil flO vreme nu u pojedi nim tackama prese ka. jer se 1I opstem slu caju polja fizickih vc1icina me njaju ad tacke do lacke . -. U cilju prihli. Na os novll nap red recc nog. pravca pru z. Uvode nje m sre dnjih vrednosli cini se otl redcn.-_..112 "'2 AI "'2 A" I -=1V3 . ( lw pojave znatno ko mplikujll proracun s obzi rom na poslojanje vise projekdj a brl._ 2 c . Ral.. nodimcnzijskog karaktera slnljanja dol azi i usled promt: ne preseka. I II jed no m i II drugo m slucaju mOlt' d: . sred njc tj.1Cl:. ~ Slika JO. L. pre svega brl. Todorovic PROJEKTOFANJE POSTROJ£ fA 2..112 ( 1(1. ll slruino vlakno. ['re ma jednilcini ko ntinuite ta je: (W3) gdt: Stl A" .228 8. konstantne vred noSI i poil·· tlinih fizickih vc li cina. jam idea lnog Ouid il.da slnljanjc nijc jcdnodimenzijsko ali ima jednodimcnzijski karakt e r. -.. O davde sledi da se pro me na brzine me nja obrnuto propo rcio nalnll odnosll IH I · gova rajuci h prescka: w" "'I = . To je neviskoz ni Ouid.. os novne jetlnacinc di · namik e jed nod imenzijskog strujanja.onja iii promene prolok.inl· i priliska.).l og moze da bude prislistvo ne ke st rujne mas ine b o sio je pllmpa. zava nja stva rnim uslovima u cevovodu i lakseg razumt:vanja slrujanja. U slucajll OVilkvog slrujanja mogll se na pogodan nacin uves ti lzv. Z a proucavanje slrujanja i prome na njegovih fizickih velicina. njihov lIlicaj ce se u osnovnim jednacinama din.o · mike jcd notlime nzijskih slrujanja lIzimati u o bzir koriscenjem raznih e kspc rin1l'nl :oi nih i drugih poda taka.1.-.=-===~ ~ . uved e n jl' p". T" se najbolje vidi na primcru brzinskog po lja ..

. · ..() iz ~u ga slctli cia /. "'. pa jcdnacina (\nbijil obliJ.. · " .. ... ' " . : '::. --r ) ::::::... . t-I I" . . .. I" · f-I--11 . . ....~ . ~(ln S lanlan 2 prc·t\slavljajuci .• .5) iIi : (10.bir Slalic~lJg i (\inamil:~og priliska (lS liljl: lzv. .(» oc\nosnn /1 d "'2P "'1/) -I) . ...vUl :V1 Z·IKO.l l · .:: '+ ' ... · ._ . l s /.. ·f-I--. t l Slikll lOA Stmjllllje idellillogflllida kroz ccvOIlod prolllclllJivog precllikll . ...VI s n . . . . . ukllp an prilisil k.-----< . .K) U gornjC' m i z r~zu jJ.. / _~"I o • I:: :. ·11----< I' . 1 1 - • --' I. .":'ini za l. : '':':':'' :..10 ()S. • 0 ---_ 0--_ • IV ] . .2 2 2 2 (10.'.::-: .7) (IO. .cJ.alvun': l1l: ~ruznl! Cl'vllvm k : ( 111.. .. ') ...." . ... .. . . 2 "'~r) IV~P dinamic~c.. .. .·1 Prc ma I3crnlllij<:vllj j<: dn. . : : .' • i "1 • I"·.::=::::-:-:T! } .. ..2 prct\slil vljaju slalic~l! prilis~c 1I prcsC'cima II . -r ' ····A . .\ 2 -.... :. . 1. ..--::1 .:: (IO. . 2.1 i j1. . ' • I . .

koja ima odvoje n spoljni i lInlltras nji deo i pavcza na sa tri U eevi me ri sva tri pritiska II i'luiull kaji struji .lL " P I! PS I '.""!. prikazano jc mL: re njc statickog. pOkil!.ok koji na zid ccvovod" vrsi f'illici s t rlljcci para kln . 10.kil i atmosfcrskug_ Na slid 1O.T"durrJl ·. .4.230 IJ. ~l'=lr '" Stika IIi.6. kaji bi bio potreba n da Sl' tn. pa dijil gra m promcnc pritiska za primer cevovoda sa 5 1.) zidll . G rafieki prikaz prol1ll'nc din alllickog i stati l': kog pritiska dat jl: na slici LOA.i I'/{OJEI\TO I':-INJf: POSTI?OJENJA 7.-1 e El rRALNO GREJA NJf: Sta ticki pritisak .l'ka Na os novll ddinicija s tati l': kog i dinamickog pritiska s ledi i nacin njiha vog Ilwr.5. I\ko s(...ok jc i nnaj prilis. ni (. narocito tre njc a zidove cevovad a. PS I p• .nos t iz sta nja Illirnva nja t1 0vcde do hrzinL: kojolll f'iuid struji. U takvom slucaju ukupni pritisa k se s manjujc us led gllbitka stati ckog pritiska na racun savladiv3nja trenja.nj. dabija izgled predstavljcn Oil sl. 01) na dcsnnj slr. a nda se radi 0 viskoznom fluidu kad kogil postnji unutra snje tre njc. P I Po J. pos tavi o tvo r Pit u-cevi (P itot ) 1I struju nuida (slika 10.1.5b. daklc pritisa k koji hi pokazao l1lL: rni instrumc nt koj i lJ i sc II struji f1l1id a kre tan zajCdnu sa njilllL: istllm brzinnm. PRORACUN PADA PRITISKA Kada jc 1I pitanju rea la n fluid .4. Nil sliL:i 10jc.c definisl' kao unlltras nji pritisilk f1uitla koji stmji pravo linijski.' Sll razlikc statickug i atmosfcrskog pritiska mc renog pomacu Pito-ccvi sa bocnim 01vornm iii Sil U ccvi ciji jc jedil n kraj povcza n sa a tvo ra m 1I zidll cevi. 10.5 Mercllje statif:kog i dill(llllit kog prili. 10. a) <I -w. . Sta lick i prilis.cvi isb zujc se razlika ukupnog priti. na knjoj SL: vidi ci a sa pOvccillljl' m br£inl: sledi poras t dinami i::kag pritiska kaji odgovara smanjc nju stati ckog pritiska i ob rnlil a . aravan jl' o nom pritisk u.·-t . Dinamicki pritisa k iii za llstavni pritisak je pritisa k kaji sc II stmji fluid " jav lja ispred s redis ta ne kc prl'prekL'. dinamickog i lIkupnog pritiska sa Pito-covi.

Stika 10. _ I ? ( - (10.vOVN I Z"f{ONI S TlWJ.\.12) Obzimm da u gornjoj jednacini prci':nik d ima ncposrcdnn ulica).13) gdc je: IIp. l<lko i od hrapavosl i zidova C('vovoda. a Bernulijcv~ jcdnat'ina bi imala ohlik: (10. dconicu posebno. Pa . jcr ul~zi kan velii': in <l za dimcnl:io nisanjc napord pllmpe.iedinicnog r ada rritiska: 6{J = R / (':') ( 10. odnosno za svaku av. = t ". 10. t R .11) U slueaju horizonlalnog ccvovoda o vaj pad priliska z~visi (1(1 dinamickog pritiskil.t= ). m .VJ.pad pritiska usled tre nja. Prilikom ddinisa nja mal c malii::ko!.ina cevi.:0. Taj gubilak priliska .dw.. Izracunnvnnjc pada priliska se vrsi za waki den ecvovoda ncprnme nje nih brakl c rislika IV. iz raza za gubil ak priliska. OS. Za prav\) to je pritisak koji sa mor. kuji se odnosi na Irenjc fluida (l z idtlve eevovoda: (10.· 1 23 1 p AP Pd3 . Iz gomje jednai':inc ukupni pad priliska u dco nici duzint: I jc : A.) L¥' . prora i::umll i./.~ .10) gdc je 6pp guhil~k ukupnug pritiska lIs lcd sav laclivanja (J lpn r" Irc' nja i c'vcnlualno drugih otrora.1. pad priliska iii razlika priliska na Ulazll i izlazu iz ccvovod~.4. izdvoje no . ll w d" n jc rojam ._ 2P R .6 Prollll!lW priliwka pri stmjwrjll rl!l1uwg flllidu kroz cevovod prikazJ1IIIIU . dip. prccnik<l ccvi i koc ficijcnta .jcdinicni pad pritiska usled trcnja . Palm . promcnc pn:scka i dodalnih olpora ka o i od duzinl' ccvovoda . zavisi kako od brl:ine slrujanja.

Z a Rc<2320 prava Ii· nija na clijagramu je nilcrlana rrcma formuli A=Re 64 . m 1 . da pos toji uti eaj i visk oznos ti i hra p.i ciji je otror mnogo veci m:go otpor usl e d viskoznosti Ouida .: pacla pritiska pOlre bnll j. If.\ T R. U slucaju tllrbuknlnog slmjanja. a da nakon toga dominira uticaj h raravos ti .k) i hiclraulicki pOlpuno hr<lrave A= A(k).: rime ntima j.13) mogla cia sc u svako m konkre lno m s lu caju upo lrc. vns ti.kodicijc ll l trc nj a. pa se iZIl ne ra vlli· na rroizvodc vrllOl. = A(Re) i A = A(k).1= A( Re ). slib 10. hiclraulicki hrapava iii hidraulicki potpuno hrapava.t tn. gust ina fluid . U slucaju la millarnog slrujanja pri kome se cevi ponas aju kao hidraulicki g lat~c' .r /'UOfl. cl obijanje la cne zavisnnsli A = A(Re.lJ2 n 1' )(/r>m l'. a na osnovu njcgovi il n:zullala Moody je konstmi sao clijagram koji ima ve liki znacaj za prorai::un ccvovnda u kojima pad pritiska lIslcd trenia dalazi do izrazaja .I~) O vaj obrazile prc dsta vlja jedan od rc lkih obrazac.hi za o clre cliva nj.lV<I tck r os ln Reyno lds-I" broj dosli gn.vl.1 za izra cunavanje kodicijc'lll . bez obzira ci a Ii sc ec v po nasa kao bidraulii: ki g"'tka. hidraulicki hrapilVl: A = A(Rc.KfOl':' 1SJF: /'OSTNOJE. A = A( Rc· . ko eficije nl trc nj a dobija se iz odgovllrajueeg lai::nog reSe nja Navier-Slokes-ovih jn l· nacina: A=Re 64 (IO.: raspo lagali pOllz cl a nim pocl:lcima 0 zavis. komericijalnim cevima bavio se Colebrook.l.ovim jcdnacinama i dobijalljc zavisnc)s ti ).l tkc .:v Q U RD. Dnminanlan u ticaj hrilravos ti pre · ovlacluje kada lamina rni granicni sloj ne pokriva neravnine n a zidu . bczdimc n7 . I/\'J F: A d p III .·1 Z ·I CIO.7. kg/m· - brzina stmjanja. I :b · pc rime nlima sa tzv. d a bi rormula ( 10.io nalan .: ut v rd e no d a ccvi mogu cia sc ponasaju ka o hidnlllli cki gl. Rczullati koje je clobio omoguCili su o dredivanjc unive rz . Z alim. E ksp.A).!cnik.t1nih kom· lanti u R e ynold s. m/s D aklc. E kspe rimenlima te vrst'e prvi se sistematski ba · vin Ni~urad ze .:ynnld s-llvllg broja i re lalivm: hrapavos ti . nos ti ko c fi cijcnt a lrcnja od R. Na os novu is pitivanja je utvnl e no dOl se lIlieaj hra pavosti isro lj .: nc ku odrcdenll vrcdnost.hidra uli cki pro.!. Z ato sc u slucaju tllrbule nlnog stmjanja ncpotpuni leorijski rezullali moraju do· puniti e kspcrimc ntalnim pOtlacima .I': i· na.: nja koji Sc mnzc do biti lcorctskim putem.k) nijc moguce je r se ne raspolaze tacnim reSt:lljcm Reynolds -ovih jcclll. Mnogobrojni ckspc rimenti potvrdili 5 11 ispravnlls t i nvog llbrasca .

OSNO V.ntcnnam nj c koc li cij cn la Ircnja l Red. J .I1 Apsoluln a hra pa"os li razlieilih vrsla ccvi Vrs lH('cvi Pncin knvanc ccvi Cclil:l1c cc vi Ccvi nd livc ll og gvozda C cvi od livC lloc.1 za raz lici tc uslDve struj anja. 0. ).(Rc.1 su dos ta glomazni i nezgodni za praktica n pro raclln. (2.( 2/ 1 Tabcla 10....\'1. U ovoj oblas ti pad pritiska liSled tre nja je linca rn a funk cija brz ine strujanja. Za racunanje u praksi izrade nc su tabde i dijagrami koji daju fun kcionalnu z3visnost izmedu protoka odnosno Im licine toplo te i br Line strujanja.fi. Krive koje daju vrednosti koeficije nta tre nj a za A =A( Re) definisa ne Sll u tabeli 10..\11<011l1n8 hrftll.. I. Obl"sl primene l<es2320 . O l o~ (k - A= 5. 2. ~ U.5 1 Il iJrau lii:k i glal'ka -. 1 1) + 2. ooor :"I p .vosl 0.1 5 ..0 1 Apsolutna z3visnosti pojcd inih matcrijala a d kojih SII cevovodi dil ta jc na slici 10.IH I.14 . rewltati koji su dobijcni mcre nje m nepouzda ni S II i O VII oblas t na svak i nacin treba izbegava ti. I .5 fi Tllrhl UC111110 Il idr"u lii:ki !trapav:! Colchro. ncki od njih moraju d a se radc ite rativnim pos tupkum sto dodatno otdavil pro racun.. St:-uj anjc II O yoj oblas ti je vco ma neslabilno..14 r \<e>k T llfbulcill no K.- --=.6 0.0 log 2. Za 2320<Rc<4000 v r~ i sc prc lazak iz lamina rnog strlljanja II turblllcntno . hidraulicki hrapava i hiuraulicki pot pun" hrapava.1 25 0.VI 7A KONI ST IIW. (." licki ~I " I k:I Zajccllko Pr.< Rc < k k 5 ~O Prcl:IZlIll lam . 1slicCIlC billil il om I've . precnik a cevi i jedinicnog pad a pritiska us led t re nj a.2 . nvuzda z.1 5 0. =:.·l llru. I .m Tabcl a lO. Navcde ni ob razci za izracunava nje koeficijc nt a tre nja u tabe li 10.l lldi l 2.0 3.fi.f . = 64 Re I.lr rn . .1 Empirij ski ohra sci za i1.'urblllcnI I IO NCfXlll7.Po mls:l lljc A ntOl Vrsl:1 S lrllJ"" ja Llmi ll ~rn o Hidr.J] 2320<l<c< 4000 4ooo <l<c< 10' 23 560 .k) ). Z it Re~4000 strujanjc je lurbule ntno i cev moze da sc ponasa kao hid raulick i glatka.7. = .D 0..dnllo 3. -.. Rc.71 Rc .fi.1HiJraulii:ki polpuliO IImpav" 10g~ + 1.10.

Q~tf: :-..:: . 0.I ! I 1 ..{ "v. 'V DUD I .1 5000 250 mm I ~ ... ! .i . t... 02 .o".05 mm d • IOmm - oM V'! ~ 00 ' ...06 I 'It I ~ c: I' \ I..0' Rejnoldsov broj ....> I I 0. ' 1' .. ! I 1f-5~~. .~ .1 rrlllll~~ ~ 2 3 4 6 T rn ITfTl II I rTr~I !.. ) d .5mm ~ t.---1 'aS. II n T I II I I "" ~ "0.Re ! "O . ' ::1 '" " 1 1 1' .0 20 0:::' ".J-. i): :) .. . .OS..~ J ""'". 1 ~ d.l..200 I '~-rrT I 1 I I I 1 I 1 I I III . " I <0.' ~ 'IJ I 1II TO '>.....1" .012 lamlnamo strujanje 0.' 1 I II .. -1 i.L I 1-: I 20 000: 1000 mm .>v..I c>"'" ~ t1\ ~. \ .-. 0."'~ .> co..'l..~ I SOOm".. Prime. " ' '" I ~I j . ~ I~ 1 I II I .010 I 11 I ml I I I I 2- ~ ' 1 II turbulentno strujanje 1 I III I 2 3 4 6 B 10 s ' 1 \I .016 t II i I 2 'I \ ?:: J... ' .'l2' . q/~::--...~ I r-._ 0..f'..>".::: ".' soDOD . st~~' -1S I I .. ~. '" ~ l.... "0.-..---1 "0 ..: za R e=6 ' i.> r~~</.-.U i l 1 11 11. :. ' I IU O"~'- I 3 r:." .. '0' _ re!a tivn a hrapa vos t d / k= 1000 d ".~ 0.. ~~ I ~ I II .---1 d= Sam. I .P I I ~Jl I I 'I I I O.05 0... ! I I . .OB \ Ji "II I I r.. 'OOrl . " " "O . ~ ~ ::) '. . I 1 I I I dl< ' 101 ~ OJ 'c:- I I ~b ' ~~.>".' I I I I 0. • I ~.r l . 0..~~ 1 I I . .1 7' . ~ II I J I 'I I1 ' I 500'- I . I II ~I . I 1 /q/'d 1 Wave '''' /g _I 1~ ~ 1 I ' I I (R . <"'3. 10 '\ I I 1 iI. '>.I J I I I I IU I q. ) • 0e i ':"-::-:.....00C 6 810J :~ III TI . ..v.:"'' 3>/.. ! • ~ ~ "" ~.\I ""-~' ~ r-- I~.~ "'-~~/ l'.l ' I .\ Ii I" %-r r--:: ' .~/ I.03 I "I" 0..' ::.: 2 3': 6 BIO I 2 0.... 9/. c. i i'lr I '~CO... k:O .. -~ " ~ 0. I I I I I'I ' b..? :" I ~ .. I 1 1 2001 J 2- ~ -. .0276 R •• ".o.- ~ OOOB~' 8 T O· ' II J I I I I CI:b. " ." /g 11.-" 6 B 10 ' o :.I I II I ). ....' .0473 ~t"-. .>. .. -I ~ l TT 1 0. '.000! 1I 1 1 0001 50mm ~ 0. " '..1 (5 1111 1 .r t . :\ K.- II I 1 :-:: '" 2.

VJ. kroz koju se vdi proticanje fluid a i koja se naziva protocnom Zonom i zonu izmedu granicnih linija i z id~ cevi.flntjallja . nego se odvajaju od zida i pOnovo "Iepe" za zid te k na neko m rastojanju od mesta promcne prese ka. c 11 1 G N C\I Stika 10. U prOlocnoj zoni izmed u preseka 1-1 i B-B se srednja brzina smanjuje a pritisak pove-Cava. prome na preseb i pro m" n~ pravlAl pruzanja ccvi.UTICAJ LOKALNIH OTPORA PRI STRUJANJ U V CEVIMA U lIvod no m de lll je rcee n!) d~ prislI stvo strujne mas ine . Ut i. na zo nll izmedu granicnih linija. Bez obz ira da Ii je strujanje laminarno iii turbulentno i koliki je Reyno lds-ov broj. koja se naziva mrtvom zanom.VO I··.d rcce nog mOle pos lul iti primer nil slici 10. naru se n iii nc. ne mogu da slede naglo povcca njc preseka ccvi.10 OS. Njihova pUlanja ima pribliz no oblik krive linije /\B koja sc naziva granicnom linijom. delici nuida koji se krecu u ne pos rednoj blizini zida tUe cevi. gra n.·1 231 lO.8.mj c i spajilllje narus~v~ju jcdnod ime nzijski karaklcr slruja nja u (xv inln.\ ·I ZA KONI S'I'RWA . usled ine reije kojom raspolaZu. ocigkuno je da se ce la oblas t strujanja moze u ovom sluCaju podeliti na dve zone. Ti me je prime na os novnih jednaeina struj. DeliCi koji se u mrtvoj za ni nalaze u blizini granicne linijc bivaju us led tre nja .lnj a dovede na u pil anje.:aj viscdi mc nz ijskog kara kt era slrujanja na prome ne pojedinih fizickih vc li eina uz ima se u obz ir uvoue njcm dopunskih elanova u jcdnacinama eiji oblik zav isi ou toga da Ii jc jcdnodimenzijski k~raklcr strujanja izmedu posmatranih presck. Kao ilustra cija napn..8 Ulicaj proll/cllc prcscka lIa karakJer .5. to se pre svega od nos i na 13e rnoulli-jevu jednaCinu .

t ('Ra J I :K f'O J ·:·1. lI11 na i/..2 1 .+!::..t l'osmalrajllCi rigorozno to ipak nijc sluc._+Aj. gdl' !::.jc l'kspcrimcili a inilll putcm. " ~ I-.. __ 1 2 + .1j. Za turblile ntnn slru ja ll jl nl'stisljivllg lluidil vazi sledc:&:: PI+ ..kocficijent lokalnog olpOnt za prtsck sa narusenim jcdnodimcnzijskill l karakterom stmjanja.vrscnu lokalizaeijll gubitaka cncrgijc na odredcn presck. dobija se : ".1+.sl'k I Jpravo zbog loga sc ovakav gubitak nazivil mcsnim iii lokalnim glli>ilkom.YJ I~ I'OSTROJ ENJA 7.'ncrgijc potreban za rormiranje makro vrt loga II rclat ivno kratkoj mrtvoj zuni i Silmo onaj deo energije makro-vrtloga koji se krccil i/ mcdll prcse ka B-I3 i 2-2 koji dovodc do pOVec. ali sc prilvda i objasnjava potdkocn m d" Sc' gllbici lIslcd lrcnja la~n(} odrcde i izoillju_ Ovo sc najvisc oscca pri pmml-ni pnll 'c'" pnlzanja ccvi odnosno kanala.. Stnlktura nv ih vrtloga Sc' 111. ~Z 0 '1 P 2 P 2 gd c: sc: pod t::. S obzirom da je udeo trcnja 1I odnosu na lIkllpan gllbilak priliska na I11l"11. S OIYL i.=I.2 _ P"'z PI + _ _ 1 = Pz + -.l ml' stll gd e jc prit i.p2 gdcje ~ 2 IV Z ~ .tJI pn:dslavlja promcnu dinamii:kllg pritiska na krilkteristicnom prcsl'kll . T'KlofTw..tJ 1 pili 2 2 ( 111. rn/s 3 P IV ..I njc' k"ko postaviti 13crnolllli-jevujl'dnai:inli za prcsckc I-I i 2.1 CEK{J<-I L NO G {"' .\il k manji .Z+.fA SJ I. gde sc javlja dodalni 1Ilicaj trcnja liS led dl'jstva cl'1l1 riI'ligainc sill' na delice Illiida . bczdimcnzionalan .. ali ne mngu d~ dospeju u nYU tai:ku je r ne ra s po iazli duvo ljlHl ll1 kinctickum energijom. I ' sillcajll turblllcntnog slmjanja makro -vrtlozi koji nastajll 1I mrt vuj zu ni pro tiiru II pill toi:nll zunll gti c se raspildaju nil niz strujnih vrtloga.. 10 jc kocficijcnl olpora nezavistan llli stanjil strujilnj. lIslcd toga dolaz i do Cormiranja IlliIkro-Vrlloga.'nil ne pnsloji ( Z 1 =zJ .1nja tilngeneijalnog naponil na I. visinska razlika pnlk li.. Ovim se gubitak encrgije lokalizujc: nil odreden karakteristicni pn. Zaustavljaju se pre tacke 13 i krc cu k. pos tavlji1 sc pi .E1 podrazumeva dl'o . 1(» 2 2. lokalnug o lpora eliminisan.gllstina. '· dusobno razlikll.2.id ll II llvoj nblasti.jc u zavisnosti od toga da Ii jc stnljanje laminarno iii tllrblll c nJn o.brLina stmjanja. Nakon llvoga. pnvui':l:ni ka la cki 11.pad pritiska prouzrokovan lokalnim olporom. Pa . i(ol'i'ieije nt proporcionalnosti pomocu kojeg se izracunava promena dinamickog pril i\k" nazivil se kodicijenl mesnog (lokillnog) olpora koji se odrccill. kg/m . lzuzimajllCi ove sllli::ajcvc kocfieijenl lltporil jl' 1'1Inkcij" nc kc gCllmctrijske karaktcristikc prcseka na kome jc narusen karaktcr jcdnlllli l11u l I.ijskog slrlljanja i stflljnih paramelaril: Z .236 /I.

Za ta se LI Z jedna':inu u kojoj pad pritiska zaVISI a d brzllle I precllIka cevnvoda. PRORACUN PADA PRlTISKA Pri strujanju rea lnog f1uid a h oz cevovod lre nje dovodi do gubitka s tati ckog pritiska. zavisnost moze izraziti i II odnosu na protok i preenik.pad pritiska II cevovodu (Pa) 2.21 ) pa iz (10. dok je uticaj od gustine. dok se dinamicki pritisak menja usled bilo kakve primene preseka.rp ( 10. 2 -dec pada pritiska lIsled lok a lnih otpora . 2 gde je t.RI + 2. II !zraz za pad pritska se moze predstaviti istog preenika: funkciji brLine i preenika kroz cevovod ( 10. Pri tome. brzine i viskoznosti neznatan. Pad pritiska za savlad iva nje o tpora koji sa javlja pri strujanju fluida u ne ko m cevovodu se izra ellnava prema : t. 10. Iz izraza za protok: (k~g ) dobija sc brzina u fUnkciji proto ka i precnika: (10. b'lina f1uida nije pozna~a alt sc ~ na ?rot~k u svakoj deo ni ci.{J (lO. Zavis nos ti koeficijenta atpora od oblika i drugih spcciricnosti ad zna o lja za pad pritiska date su u tabelama uz primcre proracuna koji su ko riseeni u ovoj knjizi i tabeli VT u prilogu knjige.20) IV 4Q d 2.10.p = 2. OSNO VNI ZrIKONI STRUJA NJA 237 Koeficijcnt lokalnog otpora zavisi od oblika ele me nta koji proizvodi olpor.20) sledi da je pad pritiska u deonici: . pre':nik cevovoda me nja od deo nice do dean ice.den pada pritiska usled tre nja fluid a u pravo linijskom delu cevne mrcze (Pa) 2. pa se z<l ne maruje.RI . pravca struja nja iii protoka duz strujnog puta. priliko m proraclina u praksi.19) Posta st!.6. prora':un se sp rovo di za svaku deollicli posebno.11l) .

wlzi se izracllnavanjc: k". ..22) predstavljaju osnov razlicitih postup~k a I . i za zada ti pad pritiska treha odrcditi precnikc cevnc mreze: d = J( Q.22) pojavljujc se sa dmgim stepe no m..d pritiska treba pril agod iti precniku ccvovovda tako da pad pritiska odgovara 011 " 111 koji stoji na raspo laga nju .:! ~ ) 1''' precnikll je nemoguce.. ' razvoda pare kod pamog greja nja. llticaj precnika jc sa pctim stepe nom. ".Z.." sis le ma kod kojih sc pad pritiska pril agodava vee postojecoj pllmpi i kod svih Si.. broje m i vrstom pojedinacnih o tpora . cima cevovoda. Iz tog raz loga mora sc prvo usvojiti neka vrednost brzinc iii pad 1'1j. pa za to i nepOl:nal ih prccnika. vrstc i broja loka lni h <. IIkup . prl'clli . TOl/OrOl ·ic PROJEKrOVA II~E POSTROJENlA 2.=RI +LZ=A-+ ( d L ~ d 42 7C P I ) 8Q2 (Pa) (1 ()22) Nnvedene jcdnacinc (10..21) i (10. Poznata je cevna mrcZa sa svi m detaljima. lc lll. ako bi 5e umcsto prc6nib . Prva povezlljc pad pritiska i brzinu struja nja .-1 CEtvTRALNO GRElANJE tvJ. Trazi se izracunavanjc pad a pritiska: 2. Ako bi SI. jc r rdava nje jcdnacine (10. Liska kroz delovc cevovoda koja je fakticki jos nede[inisa na . proracunavanjc cevnc mrcZe.. I drugi i treci slueaj su komplikova ni. . dru g.lIljc' 1 . naravno za od rede ni precrtik cevovoda.VI c lill tim.. I brline stmja nja. Kada su poznatc svc karnkteristike cevovoda se m njcgovog precnika . brzina i kocficije nata tre njll . p" d pritiska i protok." prccnika cevovoda tako i gubitka pritiska: Prvi slu caj se lako rdava po jed nom od dva oblika jednacina (10. a li sc vrsi rckonstrukcija zbog pro mcnje nih za ll le''''' 1 :1 grejanjc m i usled toga nov ih prot oka i brlina strujanja.. Uz poznate sve e lement e kao II prct hodnoj ta cki.. sma njc nje precnik a bi iznosi lo 17% a P"["" pada pritiska bcz uz ima nja u obzi r pojed inacnih o tpora ca k 251 %. s lo je za datak kod svi h grejnih pumpnih sist e ma.. " javlja sc kada cevovod postoji. Pri proracunavanju cevne mreze u praksi sc javljaju tri razlicita silicaja: I.1:1 pritiska. I 150 mrn ugradila ccv prccnika 125 mrn.tvJ) 3. I · pora i protoka. posto o lpor trc nj a zavisi i od precnika koji se odrcdujc i . Trazi sc dimenzionisanje cevnc mrde i odrediv. To jc slu caj kod gravitacionog grejanja toplom vodolll. I za to.. duiina deonica cevovoda.! zeit-I" d" 5e u islom vod u dobijc povceanjc protoka za 20% pritisak bi porastao za 44 %. duzin ama svih pravih delova.2 2 I. Na os novlI pravca cevovoda ..II' I. prot ncima od nos no Im:in"llliI struja nj a sto je isto. Trcti slllcaj je najceSci. Protok u jcdnacini (10. Za korisce nje pome nutih jed nacina razl'ijl·II' Sll dye metodc proracllna: metoda smanjc nja brline i me toda konstantnog pad a 1'1 i· tiska.19) i ( 10.23S B.19) iii (JO.

. ud eo loka lnih o tpora je ma nji i iznosi a = 10-20%..24).' (-{2-'- ( 10. prime nje nog za svaku deo nicu pos<::bno: ' ( 10. II kojoj se pod sllmarna podrazllmevaju zb irovi pad ova pritiska u svim deonicama cirklliacionog kruga koji se uimenz io nise.25) pa sc za poznati prol ok deo nicc prethodno od red uju prt'cnici d<::o nica od recl e nog cirkula cio nog kola (ccvovocla) pre ma (10. o nd a se izdvaja deo napora " a" za loka lnc o tpo re. l\.1. j<::r Sll prclhodno usvojeni pn:cnici manji iii neil to veCi od IzraClina tih. od nos no zadat im padom pritiska 6/1. kada sc raspo laie sa raspolozivim naporom. Podela na prethodni i naknadni proracun Bez obzira po kojem se od dva pomenuta naei na vrsi dimenzionisanje cevne mreie.6. ukupna uuzina cevovllda do od reuc nog grcj nog tc la i natrag do ko tln.23) a deo koje se od nosi na rayne dclove deoniea: {. Kada sc proracun bazira na pozna tom raspolozivllm naporu (grav il acio no grejanjc .26) gde je Li. sto slcd i iz izraza (10. smatrajuci da je pad priliska posledica iskljueivo Irenja fluida 0 zid ovc cevovllda. pllmpno II silleajll da je zada ta pumpa). ovaj ud eo se nc moz<:: precizno proceniti.10.. Kod cevovoda koji ods tupaju od prosccnih. U me todi konstantnog pad a pritiska. Sa prethodno odredenim prccnikom sc radi naknauni proraclln w.24) Pre thodno od reuivanjc precnika se vrsi jednacinom (10.imajuci u obzir we loka lne otporc za deonicu prccni ka od rcde nog pre t hodnim postupkom.24).z p L R{ = ( l-a )6p = L A-'. U prcthodnom proraeunu vrsi se dimenzionisanje cevovoda. dok je u kucnim insta lacija ma to plovod nog grcjanja a = 33 %. izracllnavil 5e prosecni jedinicni pad pritiska R za ce lo cirkul acio no kolo: (10. a { duzina odredc ne deonice. a dimenzionisanje mreZe se vrsi sa osta tko m napo ra (I-a). zbog skokova vrednos ti stamlardnih prccnika ccvovoda. OSNO VNI 7. proraelln sc deli na prethodni i naknadni. Na osnovu reccnug sledi da je " rezervisa n" deo napo ra za loka lne o lpo re: ( 10. A KONI STRUJA N}'( 239 10. Kod proracuna daljinskih vodova.26). Ovaj naknaclni proraclin se vrsi .

za gustinu vode od 80 °e..vode na pa ra 20-70 m/s grcjni fluid . Zavisnosl izmedu je dinicnog pad a pritisk a i proto ka o dnos no brzine strujan j.: Sc J.II· risle 1I proracunima.5-3 m/s Najbo lje je napraviti upored e nje proracun avajuCi pad pritiska za tri razlicit e Im i· ne slmja nj a i l1svojiti o ptimalno rese nje uz ima nje m U obzir troilkova male rijala i Cl1l·· rgije po trebne za pogo n insta lacije.. vod a i nje ne specificnos ti.240 B. .. koja va rira 1I zavisnos ti od ko nfiguracijc trase QVI) . ccvs i od o ne koja jc prikljucc na na ko tao.. i precnik a pre ma je dnacina ma (10.~' lavlja koja se odnosc na pojedine siste me. U sva koj s ledecoj deo nici ce se umanji vali brzina do najma nje brzine u deo nici koja spaja grejno te lo sa cevovo do m.t !'C).Todoro. 26) d ata jc u la be lama koj<. Me tod sma nje njil brzinc svotl i se na usvilja nje brz ine s tmj a nja 1I deo ni cam. P rora clln zavisi nd s iste ma grejanja.vodne i povra tne vode 90n O0c.22) odnos no (10.TOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE Ve licina lo kalnih o lpo ra se lakode mo ra p rove rili pos to je 11 pre lhodno m pr' lI d · C l1nll proce nje na vrcdnosclI "a". slo odgova ra slucaju najcesce prililV ' njiva nih te mpe ratura raz. Kod vcli kih i srcdnjih cevovoda brzinc su: grcjni fluid .to pla iii vre la vo da 0. pa ce bliZa uputstva i prime ri lIslediti li Z r ". PROJElI.

po mocu drugog je veza no sa pnvra lnim cevovodo m kroz koji voda iz grejnog le la slnIji nalrag pn: ma izvo m [o plo le. Zbog toga se ovi s isle mi mogu izvoditi nlvoreni prema almosferi. grejni s is le m mo ra da je "zatvo re n". Kod lo piovodnog grejanja najvisa radna tc mpe ra tura vode je ispod te mpe ra ture isparavanja pri atmos fe rsko m prilisku. predslavljaju vezu izmeclu razvodne i povratnc cevne mrde. Na taj nac in grejna le la. pad a pritiska i raspo lozivog priliska sto jc preduslnv za uspeS no projektovanje . u dru g()m slucaju 0 lo ploj vodi . Cirkulacij a vode kroz ccvnu mrd u moze se os tva ril i pod ulicaje m ze mljine leZe zahvaljujuCi raz li cilim gustina ma vode u razvodnom i povralno m de lu cevovoda. DVOCEVNA POSTROJENJA GRAVITACIONOG GREJANJA 11. sli cno k<tn slo izvo r loplo le poveZllje pov ra lni i rilzvodni cevovod .pumpno grejanje. 2. cevlla mreza moze biti izvede na sa do njim iii go rnjim razvod o m. UVOD Kod dvoccv nih grejnih sislema sva ko grej no le lo je spoje no sa cev no m mreZo m pomocu dva prikljucka : jed an je rilzvod ni iii dovndni i k roz njega slnIji voda u grejno lelo. vre loj. lada se ko risli naziv . Bez o bzira da Ii se radi 0 dvocevno m pumpno m iii gravitacionom greja nju. U lakvom slu eaju se radi 0 gravilacio no m grejanju. u Kojima 5C vod a hl adi odaju6 to plo [u o ko lini koja se zagreva .JI . kako bi se u cevnoj mrd i od navao visi pritisa k od a lmosfe rskog i lako s precilo ispa rava nje. cijim proucavanjem se vrlo de laljno moze upoznati zavisnos t dimenz ija cevovoda . moze ima li r<l zli cil e lemp e ra lure a li za grejno pos troje nje je vaz no da Ii je pro je klna radn a le mpe ratura vocl e iznad iii is pnd 100 U prvo m slu caju rec jc 0 tzv. Kada je lempera lura vode iznad la cke ispa ravanja na atmosfe rskom pritisku.1. brzine struj anja vode. U ovo m poglavlju i izlaze teorija i prineipi gravita eio nog grejanja . Yod a. Ako . kilo zagrevni fluid .ie u cevovo d' uklju ce na pumpa koja po buduje slruja nje .11. Ovi sisle mi grejanjo se zal o nazivaju i sisle mima visokog priliska . a ve licinu priliska u njima diklira le mpe ratura vade. 0 c. kako ovih tako i pumpnih siste ma greja nja.

Ako se uoei neka proizvoljna tacka B. pri remu velieinu pritiska vodenog stuba definisu temperatura.1. uz upro~Cenje da je zagrevilnje vode u ko tlu i hJade nje u grejnom teln koncentrisano u taekama K i R. Pritisal P. odnosno specifiena gustina vade.1 prika2ana je ~e mil grejnog sistema. je konstantan bez obzira na us love cirkulacije vode u cevnoj mrezi. dok je povratni cevovod oznaeenS1i RECK. 1/ Voda zagrejana u kotlu struji kroz ra2vodni dec cevovoda definisanirn tackama KAR. i pp. kao i od ta eke A suprotno smeru strujanja vode.2) Uporedivanjem ove dYe vrednosti proizlazi da u tacki B postoji razlika pritisaka koja je definisana sledeCim izrazom: . Temperature razvodne i povra tne vode su I. do grejnog tela R. U taeki A uspostavlja se statiCki pritisak Pa koji je jednak zbiru atmosferskog pritiska koji deluje na nivo vode u ekspanzionom sudu E i visine stuba vode iznad taeke A. lackarr/Q K i R. pa sledi: (11. i Ip a gustine p.Todorovic PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GRElANlE 11. Prirodna cirkulacija Na slici 11. i posmatra pri zaustavljenoj cirkulaciji vode. pritisilk u njoj se moze odrediti od taeke Au smeru strujanja vode prema tacld B.1) (11.Stika 11.2-12 B.1 !jema grejnog sislem~ sa Ulgrevanjem i hladenjem vade koncenJrisanim .1. F A E R Pp Pr B h hb C K .

2. i ponovi izcaeuoavanjc prilisL:a sa abc strane laekc B.ode po risiJri btIa i tela.uliL:a priliska ncslaje eim se lIsposlavi cirkulacija vode <:iji jc smcr strujanja u pr. Pritisak L:oOSlalm'3o izra7 . smalralo se da sc .~ka koji nastaje usled gravilaciooc sile.::= -IrjJr A -.adriati ~'Vojc radne paramctrc.. Mo sc prclpostavi da sc tempcrillllre i gusline 1I njima menjajll linc<lrno. -uJacija ida Cc bar 1I jed no m Ire nutku posle zaustavljanja kruienja vode te mperalun:: u 1'3Z\\'Odnom i povra tno m cevovodu 7.om (11. sc do bija Zit bilo kojll t<lekll pa prcma tome postoji nc kao prilisaL: taae .-I I'OSTROJE.::::. 11.4).-----.. "'cc kao rilspolozivi pritisak cclog cirkulilcionog krug<l.sIVamosli ODO se ostvaruje po ccloj visini kotla oonosno grejnog tcla.iWA GRA I·TTACIOXOG GRFJ. V OJ.- he R hr ha h D tpjJp -- .1-' hb #4 "& Stika J 1. Pod lahum prclpos1avkom dobije no je da postojc dva razlieita pritiska u jedooj istoj lai±i Ta r. .. hd - B hk .I I .2): .2 Serna grejnog sistema sa VlgrtPanjDfl i hlatJDrjem . Gravitacioni oapor U dosad asnjcm rilZmatranju vclieinc prili.. .'CU pada priliska koji je prouzrokovan savladivanjcm olpor<l strujanju. f U J ( IU) pos le srcdiva nja go mje jed Dai':ine do bija sc vrcdnost ove r:vliL:e : ( IIA) Gomji izraz je do bije n pre tpastavljajuCi da jc u u:'Vovodu u1:oecna cid.grevaDje vode i njeno hladeojc dciava u tai±i U .n. J)FOC I::VN. do bijajll se sledcCc vrednosli (sL 11.1.u .

t.3.6) U llvo m slucaju raz lika pritiska u tacki B jc: ( 1 I. Za gTejna te la RI> R2 i R3 na se mi na sJ. 11. o nu a bi tacna fo rmul a za iz racun ava nje raspo lozivog pritiska bila sloze nija. a vod sa mo kru gll koji se odnosi na tacku R3. ) s lim sto " oznacava vis insku raz liku izmedu srcdina ko tla i grejnog te la. pri Ce mll Ce plljedine d eo nice b ili zajednicke za sva tri o U njima Ct· 11 \ · lovi struj ilnjil Zit sve bili jed naki. pa su jed nake te mpe ra lure i gllst ine vode. koje li Z pre t· pos tavku linea rne pro me ne te mpe rature po visini ko tla i grejnog te la preds tav ljaill taeke zagreva nj a i hl ade nja. Uko liko pro me na nije linea rna nego krivo linijska. sis tc mi ce ntralnog greja nja se sastoje iz vise eirkulaeio nih kmgovil koji imaju II jed no m d e lu zajednicke vodove. Tn v:li i i za princip st ruja nja vode .1. dtk jed naki. Ova Kav sloze ni siste m se moze izd vaja ti II tri nezavisna (s lik a 11.. a vodovi Be i FG o nima u kojima su tackc (Ida· Vil m : top loto m R2 i R.3.1 C£NTRALNO GREJANJfO ( 11.1 1J vod GKAB pripad a svim kru govima. Za ne ma ruju ci hlade nje vode u cevovod ima i zadrzavajuCi isti te mpcraturn i pad II svim grej nim tclima iz se me sa slik a 11.fe cirklliaciollilz kmgova . slo znaci da su i priras laj i odnos no gubici pritiska.d. Cevovod sa vise cirkulacionih krugova U pra ksi.3 Grejlli sis/em sa vi. 3.2-1-1 1l7'ot/orcm"i PROJEkTOI'~ 1 'JE POSTROJENJA Z. .des no) -:i rkll ' Iilcio na km ga. ras po lozivi pritisci grejnih tela su raz lil' il i i iz nusc: coer -- B - C D -- Rl R2 --< A R1 R2 hI r h2 i h3 K G F E K Slika J 1.

TEMPERATURE RAZVODNE I POVRATNE VODE Izbor tempe ratura razvoclnc I. ImajuCi sve ovo u vidu doslo se do korisee nja te mpe ratura 90nO "C u tzv. V I·VCFYNA POSTROJf:NJA G /?-1 VITA C IONOG G RFJ.t. sto ope t znaci niZu srednju tempe ratum grejnog tela. ali to su vrednosti koje se postiZu samo pri spoljnim proje ktnim uslovima koji su re tki. sto sc cini pode.sava nje m prescka cevovoda. ~ t () za hteva pose bne me re obezbecle nja i tzv. pa je njegov oseeaj ugodnosti znacaj no po rc meCen. pri (. pa se dobijaju cevovod i malih precnikil i jeftinija cevna mreZa. one se povlace strujanjem vazduha i covek ih udise. ) ( 11. Medlltim. pa tako kru g grejnog tela R3 ima vcCi pritisak nd kmga grej nog tela Rz. Srednja tempe ra tura vode l! grejnom te ll! je 80°C sto nije povoljno za us love ugodnosti. Temperatura razvodne vode od 90 nc je najvisa moguCa ispod temperatura koje Sl! bliske te mpe raturi kljucanja.1I. 4.·j 2-15 I'll.p. i da covek koji ~e nalazi u njegovoj blizini ne moze da odaje zraccnjem ncophodan deo svoje telcs ne to plo te vee je . zatvoren siste m. 11. Tempe ra tura rilZvod ne vade iz nad 100 °c Cini da je siste m visokog pritisk.-1 NJ.2.Cim razlikama razvodne i povratnc temperature vade. visa srednja te mpe ra tura je od uticaja na veclI te mpe raturnu razliku izmedu grejnog te la i okoline. Veliku 61 znaci smanjeni pro tok vod e kroz cevovod i gTejna te la. Prakticno. Pri visim temperatllrama od 80 "C do lazi do uglje nisanja ces tica prasine na grejnom telu . . =g"l (pl' -p. =g"1(P p -p. Kod gravitacionog grejanja raspolozivi otpor je veCi pri v. 6. ) I'll. T() prakticno zn ati da ee de lovi ccvovoda koji pripacl aju svim kru govima biti pocldc ni onom najne povoljnijcm (vid e ti lIputstvo za c1 ime nzionisanje cevne mrek). .I" uticc na povrSinu ocl nos no vclicinu grejnog tela. Medutim. srednja te mpe ratura vod e u grejnim te lima je u prose ku dosta niia je r su srednje spoljne tempe rature u grejnom periodu znatno iznad projektne vrednosti (za klimu Beograda ona iznosi od 3-5 0c). i povratne I" vade je ustva ri o ptimisa nje uzimaju ei II obzir sledece posleclicc ovih te mpe ratura: 1. 2. projc ktnim uslovima . kmg tela R3 je duzi pa voua prelazi duzi put struj anja. 5. pa je izrilZe niji e (ckat prenos a toplote.e mu se nadrazuje: sluzokoza disajnih organa. 3. ) P II ) = g"3(p" . nd nos no brzine struja nja. Za to se mora pad pritiska 1I svakom kru gll prilagod iti raspolozivom.8) Ovi pntisci ostva mju cirklllaciju vode s tim sto wei ras po lozivi pritisak imaj u knlgovi sa visim grej nim tclima u odnosu na izvor toplo te. a time i na njegovu cenu. Vise !t:mpcrature razvodne i povratnc vad e cine cia je srednja tempe ratura grejnog te la visoka. sto ima za posledicll manjll grejnu povrsinu . napro tiv prima.. Temperaturska raz lika 61= I.

(raspolozivi napor H) dolazi do stmjanja vod e kroz cevnu mrdu.ra.10) gde je: 2:z R I . uzirnajuci da se 33% od raspoloiivog napora tro~i na pojedinacne otpore. . U prethodnom proraeunu raeuna se sarno sa naporom za trenje u pravimm delovirna cevne rnreie. 1I mestima gde se cevna mreza raeva iii spaja itd. na cije savladivanje se tro~i dec napora.razlika gustina povralne (P) i razvodne vode (r) (kg/m ) (tabela 11.duZina cevi (m) .Todorovit PROJEKTOVANJ£ POSTROJENJA Z.. kroz ventile.jedinicni napor za savladivanje otpora pri prolazu vode kroz pray dec cevi dcline 1 m. pa tek onda sprovesti precizan i konacan proracun cevne rnreze.dec napora koji se tro~i za savladivanje otpora u pravirn delovima rnrde (Pa) ili (N/rnl) Da bi se znao napor potreban za savladivanje pojeidinacnih otpora neophodno je poznavati pribhlan precnik eevi.f CENTRALNO GREJANJE 11. Ukupan napor se rnoie predstaviti kao: (11. Ustaljemicirkulacija biee od trenutka kada se uspos tavi IJrzina slmjanja pri kojoj je potreban ·napor za takvo strujanje jednak raspolozivom. 9) H .raspolozivi pritisak (napor).4. jedinicni pad pritiska (Palm) .3. slavine.Pr. raspolozivi pritisak za cirkulaciju vode iznosio bi: H = hg(p p - Pr ) (Pa) (11. lokalni otpori javljaju se pri prolazu vode kroz krive delove cevi. Mesni iii tzv. proracunom treba najbriirn putem doci do velicina precnika cevi. Z a grejno tela na slici 11. tzv.2-16 B.1.dec napora koji se tro~i za saviadivanie svih mesnih otpora (Pa) LRI . grejna tela. Prema tome.visinska razlika izmedu sredine radijatora i sredine kotla (m) 3 Pp . iIi tabele u dodatku) Us led razlike gustine povratne i razvodne vode . (Pa) iii (N/m2) h . UPUSTVA ZA PRORACUN Kod vodenog gravitacionog grejanja sila pomocu koje se obavlja cirkulacija vod e kroz postrojenje javlja se usled razlike gustina vodenih stubova u povratnim i razvodnim ce ·ima. Zato se proracun deli na prethodni i naknadni. Napor se tro~i na savladivanje otpora koji nastaju pri strujanju vode kroz pr~ve delove cevne mreze kao i na savladivanje mesnih otpo.

2 116.2 60.4 ORA JlI TA CIONOO O UElA NJA 147 _ . 4 Raspoloiivi trapor kod gravitaciOllOg gre}tlog sistema Tubela ILl Napor u Pa (N/m2) kod gravilaciollog grcjanja po 1m vcrlikalnc ccvi Povraln:l Temperatura f:lzvodnc vodc voda Q C 60 65 70 75 80 85 90 95 100 80 111.8 290.3 94 .0 67.-' -1- I - J Slikn 11. Za slrujno kola gn:jnog tela ciji jc raspolozivi napor I-l.2 161.4 155..67H L[ (11.1 167.3311 I-l = 0.7 95 208.11) U ovom racunu poslo se od prelposlavke da je jedinicni pad pritiska R konstantan za celu cevnu mreZu posmalranog grcjnog lela.8 234.-<>-- Pd I I I Pr -C I .9 72.1 122.3 262.0 149. r I .6 Kao osnov la dimenzionisanje ccvne mrczc sluzi jedinicni pad pritiska R.9 183.9 127.8 90 175. DJlOC EYNA I'OSTROJ£NJ.3 58.7 90.5 198.33I-l + L [R (Pa / m) R= 0.8 85 143.6 140.4 204.1 63. jc: L2 =0.5 97.0 70.~c prccnik cevi.8 131 .0 173.II . .1 65.=-_-1 .2 106.7 190.6 110 315.2 217.3 104.7 IDS 279.5 254. koji indirckIno dcfjni.0 226.7 137.8 86.7 100 243..4 101.

186 (k1/kg K) racuna pre ma izrazu: Vllt! L' 111= lL · 0 86 (khg ) 20 ' II (11.= 4. 'l" il i t. Raspo lozivi na por je 64 Pa. ne ma mesnih o tpo ra . . Tabe le (I V i V) prime njuju 5 C i za gravitaeio no i za pumpno grejimje. to se kod prll raCllna ovog grejanja vise ko riste strane sa niZ im R. Pos tn '. Resenjc Pos to jc cev prava.1 tGmpe ril tllra razvodne i pavra tne vade: (1 1. Kroz cev t. P rimer 1 D ime nzio nisa ti pravll cev du gu 16 m.re ba pn. Todorovic PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZII CE/lrrRAL NO G REIA NJE ~ 1.1' B. a povratne 70 nc.2-/.1 -1) ko me je Q II (W) . Z~ celi cne i ba karne ccvi.c podat ke a top lot no m i mase no m pro lo kll vode za raz lik u razvodil villi. ako je ona deo postroje nj a vode nog grc'ja nj:t u ko me je te mpe ra tura razvodne vode 90 °C. pa se say raspo lozivi napdl' ttosi nil I rc nje II pravim de lovima cevi. Tabele za proracun cevne mreze U pri logu knjigc SlI labe le za proracun cevnc mrcZe.4): m=32500 · 0 86 =1397 kg /h 20 .Jll"ti ko licinll to plo le od 32500 W.1 :1 ) Proto k vode kroz ecv se za te mpe raluru vode 90nO °C i specificnu to plo tu C!. od 20 K i l K. le sadrl. 11 ka d gravitacio nog greja nja manje vrednas ti jedinicnog pada pritiska R.3. Jcdinicni raspolozivi pad pritiska iznosi: R=-= 4 16 64 Pa m Ko licini to plo te od 32500 W odgova ra maseni proto k (pre ma 11. 12) (11. V rednos t mase nog p ro toka moze se izracllnati iz kolicine to plo te kada sc In. 1. brzine struja njil i jcdinicni napo n pr iti s ~ka R (Pa lm ).

II . R = 4 Palm tre balo bi da postoji cev nekog precnika izmedu 56. knja prcdstilvlja ccv jednog datog precnika kroz koji prolilZi konsLanl a n protok grejnog f1uida . Ova serna se t:rla u razmeri sarno po visini. Posto takve ccvi nema. Izv. Zbog toga ce pri stmjanju vode 90nO °C kroz U5vojenu ccv precnika 64. kojoj odgova ra unllLrasnji precnik 56.2 nun.3 Palm Oa bi jedinicni pad priliska bio kao sto je prethodno izracunato. rilzlik e izmedll sredine kotla i sredine svakog pojedinog tipa rildijatora za svilki sprat. veea dime nzija. 1I ko loni z~ precnik lInlltrasnjcg otvora od 64. oznaci se svaki njen dco. ako je ' .13 mls i stva rni jcdinicni pad priLiska R=3. tabela VI 1I prilogu. a obuhvil\a i grejna tela.vcdc no kilo sistem sa donjim rilzvodom. Crtezi i seme za proracuD Poslo se prvo lIcrtajll horizontalna razvodna i povratna mreZa. grejna tela se lIcrtavaju tako kako se vide kada se posmatraju iz proslorije u kojoj se nalazc. Usvaja se ova dmga. T o SlI vrcdnost i 11 50. Se rna obllhvala i vezIJ kotla sa ekspanzionim sudom. Osim crteza horizontalne t:evne mrde. potrebno je nacrlati i semu lIsponskih vodova . U odnosu na usponski vod./9 U I~bc li V za R = 4 Palm. zhog evcn lualnog iskljucenja vcrtik ale iz rada postroje nja . odredujll se prethodni precniei i zal im sprovodi n<tkn adni dec proraclIIla. postroje nje i7. 11. kao i kolao. . Nil usponsk im vod ovima pn. Nil Semi lIsponskih vodova obeldavaju sc deonice. biti potreban stvarni napor H=16x3. za precnik 6-1.8 Pa S LO je milnje ad raspolozivog napora koji iznosi 64 Pa. Uspo nski vodovi se crlaju redom prcma brojevima Kojima S\l obeldeni \I t:rteZirna horizonlalne mrcZc u Kojima ih trc ha lakodc \lcrtati kilo i u osnovama svih spralova.7 nun i 1580 kglh.2.3. grejnil L e la.2 mm. Ovoj vrednosti odgovara brzina strujanja 0. kao i brzina stmjanja vode kroz cev. Oa bi se uslanov io laca n jedinicni pad priliska.2 nun traii se najbliia vrednost sLvarome protoku i nalazi se da je L o 1420.:dvida se i na T<1zvodnom. U tom c1elll proraclina mo raju sc odredili koeficije nli mcsnih otpora. lrazi se najbliZa vrednosl proloka od 1397 kglh. Prcthoelni proracun sc sllstoji od izracunavanja jedinicnog pilela pritiska za strujno kolo svakog grejnog lcla. odgovarajuCi protoci torlOk. usvoje na jc prva cev veceg precnika.2 nun i duzine 16 m. kao i nil povratnom kraku zasun .3=52. kao i prikilz mreze za odvodcnje vazduha iz postrojcnja pomocll cevi precnika 3/8". visinsk<:.7 i 64. PomoclI lako dobijenih vrednosli za R. DVO EV II POSTROJENJA GR:A VITACIONOG GREJANJA 2. deonica.

) dom.4. po<::injuCi o pel sa najnepovoljnijim le lo m nil (o j vcrlikali i lako redo m.c r(ik a le). opel sc pocinje a d najncpovol j. Kada sc zalim izra!': u!1i1 R i za os lala grejna le la na isloj verlikali.5. nije od kOll a.j".: 1li1 dru gc lIspo nske vodove .5 T . i 11. a koje je visinski i najniie u poslroje nju.a krake b (deonicc manjih protoka). .3. pre lazi S<.3.250 lJ. no m ccv i za celo poslrojenje.poCinjc sa izracunavanje m jedinicnog pada priliska Zit s lruj no kolo najnepovo ljnijeg grejnog te la. [-l(l r iZO nt a lna i ve rlikalna cevna mreza date su na crteZima 11. koja je vee proracunala 1I okvirll prve strane siSl<:mi' II kolu najnepovo ljnijeg gr. b b a b a b Slilm ] 1. slo tesl!) hi · Vii U praksi kad a se prede na proracun druge sirane. Ako sc kod kOlla cevna mrcZa raev3 II dye granc.t/.raeve cev/le mreie Primer 2 D imenzionis a Li cevnu mreZu poslrojenja za centralno grejanje sa donjim razv.ine slrujanja grejnog flu ida. kod ra('.{v.3. Tabela za odredivanje mesnih otpora U labe li VI dali su kooe ficij e nli mesnih olpora. Te mpe ralura vod e II razvodnoj mrezi iznosi 90 °C. nijcg grcjnog tela za lu granu.7'x/oml·j" PROll:XroVANJE I'OS TF<OJENJA Z4 C£NTRALNO GR£JANJE 11.-. me· sni o tpori se uzimaju <. a ne Zil krak a (dconi c" zbirnog prolo ka) .8.slika j 1. a 1I povratnoj 70 "C. Prilikom odredivanja koeficije nala mcsnih otpora.6.j nog le la celog pos troje nja . Postrojenja sa donjim razvodom Prclhodni prnraclln . 11. To je najcesce grejno lela horizontalno najud . Ne lreba izgllbili iz vida da iz kolla po<::inje razvod jed . kao i vre dnosl otpora zavisno <lei br/.vanja cevne mrcze.

···········-··0 D I @ ~ .... _.. __. I : '" I 18 : I ~ om 9 ..... ... • 0 Slika 11.6 Horizonlalnu cevlla mreia lJSI"a{SI(I VOD GREJNO TELO f------.7 I'rikljllcci grejllih Ida .. D VOCH 'NA I'OS-rJ?OJCNJr l G RAI·n >l ClONOG G I?£lA I JA 25 1 8 ~ @ !E) ic...0 ·' 1 1(22) :.I I .. :\ e) - 0) . : ® 14 150 21950 1 • __ . ... f....1 --_ .J . : -_.1.. : 8 i8 om m .··----·····----···.----0 GREJNO TELO USFaJSKI VO 0 ... Slika 11...-•••••• ! I C ::) 5050 5050 ~ 1T' _ ....·······.

Q -- f . Todorovic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO OREJANJE _ .." . 006t' g . -. I~ "" Sliluz 11.. . N 2 L-- L. " -.252 B. .....: .... N U) o o '-- o . I ..-__r ..~ ® ..." r .8 Serna /lspoTlskih yodova ZJl primer 2 .." r ..- :} I v i/ / v or-o ..

4x9.6. 8 Ras poloiivi prilisak (Iabel a 11.1) Za trcnjc II prvim dclovima oS I<tjc Ukupn.2 3.1 Pa 7.67 Palm eI) Kolo grejnog lela 104 .II .0 = 9.4 7. 3-6 preoslaje Duzine deonica 3 . dulilla deonica 1.11.2x9. 7.0 1.2.8 Po .Om R = 145.2 = 9.14.8 I.19 Palm H = 6.1 1= 23.2 m Po R = 213.7.6 x I22.14.4 m prclhodno je vee ulro!eno Za Irenje U dconicama. 14.7.6 Pa 21.3.1 : 15.0 5.0 6.4 1.6 x 31B = 213. 7.7.4 1.67 x 318=213.2 1.4 7.0 1.6 10 11 12 13 14 1.11 .8 Raspoloiivi prilisak H = 6.4 3.3 = 318 p" O.4 1.10. DVOCEVNA POSTROJE ~A GRAVITACIONOGGREJA NJA 253 Tobcill ll.8 : 8.67 x 733. 8 ukupne dllzille 21. 8 ukupne dui inc 7.8 Po 0.0 1.2 1.2 3.8 m R = 296.0 1.1 Po 1=15.18 ledillicni pad pririsb VC l1iknln III H = 2.2 Prcthodni proracun Vel1iknln 1/ a)Slrujno kolo grejlloglela 03 (Ilajnepovoljllijc) ·deonicc I.2.73 Palm c) Kolo grcjnog lela 04 deonice 1-8 RaspolOiivi prilisak Za Irenjc u pomcnulim deonicama U deonicama 1.19 = 68 Pa 145.0 6.6 x 122.19 = 194.3 = 733.0 3. 15-1 8.D 1.Ox122. 2.1 m prel hod no je vee ul rosello Za Irenje u deollieamo 15. R Raspoloiivi pril isak Za I rcnjc u pomcflut im dconicam:l U deonicama 1. II .0 6.8=491. 2.8 = 33.8 Po 1= 8.lI Prcglcd dnzina dconica Broj deonica 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Duzina (m ) Droj dconic.1 : 23.dconice 1.0 x 122. 2.2 6.9.8 lcdinicni pad pril isb b)"olo grejnog lela 103 deonice 1.3= 733.0 1.4 5.6 lcdinieni pad priliska H=2. 11 · 14.3= 318Po 0.0 3.1 15 16 17 1H 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 Dui inn (m) 20 1.

03.8= 27. 19= 461'" 167. Prcgled koeficijcDatB mcsoih olpora: deo oica l ·kolao · Iuk. koji SlI izracun<lti u pre thodnom proracunu. 11 Palm Na knadni proracun Na knadni pro racun se sprovodi pO formlllarima_ Dco formlllara se pupunjava po· tl acima iz pla na cevnc mreze.7 Po 68+ 125.4 x9. 8 dllzine 7. U ovo m pre me ru proracunaCe se de taljno ko la grejnih tela 01 . 8 Raspoloi ivi pril isak Za I rcnjc u pomcllLII im dcollic.0 x 122..0 .67= 125. 2.] dcollica 19-22 Jccl ill icn i pri lisJ k f) Kolo grejllog Icla 102 . tleonice I.85 Palm Z:l Irenjc II pomcnu tim dconic.4 = 19 1. os talo se proracunava polazcCi od jedinicnih paduvil pritisa ka.1mn Prcth odno jc vee lI(rosena /I = 6.4 m U dconi mma 3 i 6.3 Irenjc 1I ciconic.4 01 R= 167. 7.8m I? = 297." .= 300. 19. r/d=1 <leoniea 2 2. R Rnspolozivi pril isak 5 x 9. 26 Jcd in iLlli pad pril is. Koe ficije nli mcs nih o tpo ra.ukupno ut rOSena 5. 1 I'a 1 = 15.. dClInice I .7I'a 297.6 Pa (I = 5 m) tlcolli"" m" I i 8 (I = 5 m) dconi"" ma 19 i 22 (I = 13.9 Pa I = 10.21'" 8.Ox9.3 = 733.1 9= 46 Pa 13.1 0.1 : 15.3= 318 Pa O.3 .581'a/m VCl1ikn ln I c) Kolo s rejnos lela 0 1 .67 x733. 102 i 103.8 = 34. Tod()ro!'it PROJEKTOVANJE POSTROJENJA 2.6 x I 22.1 CENTRALVO GREJANJE Za I rcnjc 11 pomCntll im dconic.1ma Prc th odno vee ulroscno u dconicclOl<1 I i 8 ukupnc J-J = 2.23· 26.5 Q.2 : 8. 19 = 68 Po 13.4 Pa 46 + 145.8 m R = 300.7 = 193.25-1 B.001 U kupno je ul roscllo rrcest'lje 1.1 Po dlli inc 5 m Prcnsl:ljc loa Irenjc u dconicama 19-22 Dllzin.67 x 318= 213.8: 491 "0 7. 19· 22.9:10.4 m) .l 3.4= 10.67 x733.8= 49 1.8 Pa 0.4X IO .85= 145.4 P. Preoslaje za I rCllje II dcoll immo 23· 26 Dui ina dconica 23 . sa opisom olpo ra. dati su u pose bno m preglcdu po deonica ma. T rai:va suprolan smer odvajanjc Wo/W= I .08 1. 22.1ma Preillod no je vce IIlrokno II dcolli""m" I. dui inc 13.Ox9.1ma 9 i 10 D uzin3 dco nica 9 i 10 Jcdinicni pad prilisk.

1d = 1 35 dconica H .}./t1 = 0..!(rcjno telo dco nirH 13 fd 11.64 ..6 d eooir. sabiranjc 1 -..T raev3 suproto ll smcr.0 d co nic.una krsno salJi ranjc.2 1l1 ka .II .!V=054 tioid=0. prolaz W.W=O.5 .T ra&a suprolan smer.prol.5 1.0 wu1w = 1.0 .6 !l.9 1.4 2..8 3.6 . 12 .5 1.0 dcooica 19 .izvueen ko mad (za o lJilaza k deonicc 12) .0 d.6 .79 .-B c1. IS 0. odvnjanjc Hlu !w= O.T rat.67 dc onica 18 .l suprolan smcr..Q 9.7.una krsno oovaj:mjc.lW= I.2 1l1ka .79 dcooi . sClbiranjc VJII =0.W=O.2 1ub 3.5 0. 1 1.64 d.0 Qd 3. odvajallje Wo/lV=O.'tzni ventil .zasun Q.0 1. DVOCEVNA POSTROJENJA G RAVITA CIONOG GRElANJA dconi cs 7 ~ 255 T ra~ slIprotnn smcr.2 1.3 1.0 1.IcI=O.0 dcnnit-n 1-1 .5 (l.T ra&.21 uka .54 dold=O.unakrsno odvnjanjc Wu/1V=O .3 dcooica 20 . ouvajanjc 0.5 1.'Y.77 .IlIk dconicft 11 0.5 1..1SU II . 1S UIi 2.0 4.. pro laz 2 0.2 IlI ka .0 w"lw=O.0 U 2.J 3.T rac"V.6 bQ 3. 1 dconica 17 .T meva snuimnjc HlJ/""' :::: 0. odvajanjc WuIW=O .2 1uka .6 1.8 2.5 1'.88 .1d =O.prolazni ven lil <!.Z.lI nakrsno salJiranjc I-.0 .. 16 .2 luka .

2 luka .k dconicc 19) .ld = 0.ica 25 ..0 dcon.T raeva prolaz.5 <leonia 22 • zaSUll · 2 luka 0. sabiranjc tV.5 4.0 10.l! 3.256 B.5 l.67 1..3 1.zvijen xomad (za o bilaz.9 deonia 23 · T raeva pIOIa7.ld = 0.5 11 .grejno lelo 4.ak deonicc 23) · T raeva suprolan smer.2 o Napomena: .0 U 8.0 0.8 U 12. sabiranjc V.l..grcjno Iclo 0 =1 1.T raeva sabiranjc tV..Q 2.6 1. U ovom pregledu paraleino su dati koeficijenti mesnih otpora i za promenjen precnik.0 ""u/Ml =0. .2 <lconiCll 24 · T raeva supro 13n smer odvajallje Mlu/tV -2 luka . Todorovic PROJEKJ'OVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE .prolami vcnlil .54 d.IW = 2.35 d.5 1.. = 0.0 11./V = 0.2 1uka .T ral:va silprotan smCf.0 4..prolazlli vent if .4 <lroniao 21 . oovajanjc W.0 U 9.3 .lV = 0.IMI=2.0 4.3 1.1 <lconia 26 . Ukoliko je u naknadnom proracunu za cevnu rnrefu menjan preCnik neke deoniCC.izvijcni komad (za obila7. sabiranjc ~.3 l.0 4.0 0.0 2.

.5 +1 4. 136.5 31.~ - 656. ".' .8 I 118.8 Pa Jedinitni pad !Xitislca R . I 'I. 9. 19.1 15 19 '.2 7.0 1.' 1.3 +7.4 0.3 55.0 Z (Pa) d (mm) w (m. pfe~nik NAKNAONIPROAACUN SA PAElHODNIM PRECNIKOM SA PAOMENJENIM PRECNIKOM CEVI RAZUKA conica Top!.2 31< 1 1/4 5.5 3.0 0.8 20 267 'LI'R+'LZ- 359.11 0.5 11 . IS 0./'1) (POI) Z (p.4 I .0 9. 1 75.9 17 51 0. 626.17 " " " 22 " . 3. 11 15 15 3. 1 1/4 '.3 '.10 7800 1750 336 7S 7S 7. II.0 3.ls) R (Palm) m '. Raspolotivi prilisak H _ 733.2 + 47.Tabe18 71 .l3JI -- -.0 39. 112 1/2 0 207 73 0 387.0 Z (p.0 6.' 11.6 60.5 '. Aaspololivi H _ 733.6 VERnKALA II.8 Pa u deonicama I.111' Prelh.6 .0 131 .0 3. 175.0 1.2 0 I 107.3 3. Utro~eno d • 1 \{4 I 9 h 318Pa .' 21 22 I7SO 7800 ".05 I 3.8 pad pritiska A .22 0.9 1.4 16.15 I 22 I 153.5 7. 11 0.' 1.8 Prigu~il:i 100 Pa Tabels 11 . 9" '. .1 130 '0 3.07 0.2 1.2 3.5 1315.' 2.5 126. 1/1 IZ PLANA MAE1:E Prelh.1 0 11 11 12 70.4 306. 22.' '" 1.4 13 " 7 391 • I 15 16 17 60.10 3.( I 3. 14.2 b . 7 21.5 33. KOIO greJnog lela OJ.19 Palm 9. 391 9d 9d " 91111l 2100 2100 9100 14150 21950 " " 12 22 26.ls) R (Palm) m .9 74.13 • .7 + 59.5 5.7 + = 832. . 9" d 2..19 Palm 60 0.8 +37.0 1.0 5.5 2.5 < 733.14 0.' 0.5 i 24.I 'R+'L Z " "". 2. 1/2 O .3 112.6 ' .0 36.73 Palm . RaspoiolM plilisak H '" 318 Pa 21950 14150 0...' < 318Pa Kolo grelnog lela 102.6 28.' 24SO "'0 '900 1/2 " 21 0 ".3 9.0 1. 7.11 Palm Utr0$9no u deonicama I .7 I < 318Pa 1<010 grejnog lela 103.14 0.5 + .4 + 35.22 256.3 11. p q Jedinitni pad pritiska R _ 9.' 55 + 11 . Masonl Duzlna cevl d protok p rolok oonice (kg/ll) I(m) (Wj (mm) b w (m/s) R (Palm) I·R {Pal H Z (Pa) d (mm) k w (m.S 0.' I pI~isak I 0.1 Sa I2menjenom deonlcom 24 I I I I . D (POI) I I 36.5 9.4 1+59. D (POI) I • I 2 ..13 0.2 '.17 0.6 0. B Jedinitn! pad prillska A _ 33.0 19. 34.0 5.9 I Jedini~ni p q VERnKALA I.5 7.S 50 'L"R+'LZ Sa IzmenJenom deonicom 8 + - 0.22 0.4 +47. pretnlk Mesenl Top/.900 0.0 5.R (Pa) 0 H 0 Z (Pa) ' ·R (n _/'I) (Pa) • 19 20 .6 1/2 0.3/4 I 0.0 1. Raspolo!ivi prilisak H u deonicama 1.0 13." I .5 I Ulro~eno I 210 105 1.8 127.8 336 LI·R+'L Z Sa izmentenom deonicom 20 + I 31< 259.07 0. .2 14.0 • 50 t 114 I 9 '.11 so SO 33 so SO 112. S " " 280 32SO 32SO 6OSO 25 140 '" ".0 1.22 0 33 I 120.' 3.5 7.3 11. 7 < 7. Duiina cevi d eonica prOiok prolok ~~ICO (k g/h) I(m) (mm) ~~ IZ "'LANA MREte NAKNADNIPRORAtUN SA PRElHODNIM PRECNIKOM SA PROMENJENIM PRECNIKOM CEVI AAZUKA w (m/s) R (Palm) ' ·R (Pa) h 2.2 I J 6OSO I I 3.0 1.0 2. ·R (Pal 0 H 0 Z (POI) '·R (n .6 3.1 1.9 74.0 3.5 5.4 26 280 ".KoIo grojnoo lola 01.

Ovo zanemarivanje toplotnih gllbitakil u ccvovodll gotovo uvek je opravuano knu sis te ma sa uonjim razvodom. Mcuutim.1.lVljajll nize tempe rature voue i u vertikalnim vodovima. koje 115tvari te k treba prorilcunati.temperatura razvodnc vade I.4.-1 FrJ:~ CIONOG G RFJA . Podaci vazc liZ skdeec pret postavkc: . kao i 1I povratnoj horizontalnoj mrcZi. kao i ccla horizontalna povratna mrdil se ne hladc . Pri tome se smatra da u glavnom vodu FB. kao i lJ horizontalnom povr<ltnom ccvovodu EF nema gubitaka toplote. = 90 °C . kod gornjeg rilZVoda horizontal na razvouna mre?a najCcsee prolazi kruz prostorije niZih tempcrilturil (hladan tavan).1.\'JA 259 11. kau i izolacijc ostalih vertikala . prema semi na slici 11. OJ '0 EVNA POSTROJ/. O bzirom na izloze nn.9. sobne temperature 20 °C . posto se j.9 objasniec sc izraclInavilnje m stvarnog napora. a time i stvarni rilSpOI07 .te mperatura lavana oo e.II . je r se s matnlln da je voda na ulazlI u grejno telo iste temperature kilO i voda nil izlal.) dobija sc dircktno iz tabcle 11.temperaturni pad u grejnim telima je 61=20 K . Vrcdnosti dodatnog napora date su II tabclama ILIV i I LV. POSTROJENJA SA HLADENJEM VODE U CEVNOJ MREZI v 11. U ()st illim dclovima prikazanog strujnug kola cevi se hlade. posto je ovaj deo ccvovnda dllbro izolovan i nalazi 5C u prostoru vise temperil ture. tako lIa Sll toplotni gllbici II mrezi vcCi i ne mogll sc zanemariti. raspolnzivi napor bi iznosio: Da hi mogli da sc mlrede toplotni gubici u pojedinim deonicilma.MA GR. pa se kod ovakvog postrujenja javlja i veei raspo lozivi napnr. La knln grcjnog tela 1\.razvodni vod.gornja razvodna meda jc izolovana . Usled tog<l je veea razlika gustine vode u glavnoj vertiblnoj razvodnoj cevi i II ostalim dclovima strujnog kola 1I0ecnng grejn)g tela.glavni IIspon. dodajuCi dopunski pritisak /)J I: Razlika J:(p p - p. Zato se za prelhodni proracun raspolozivi napor odredujc isto ka o i Z<l do nji razvud. a dodatni napor zavisi ad hll- rizontalnllg udaljenja usponskog voda koji se proracunava od glavnog usponskog razvodnog vuua. sto jc n:alna pretpnstavka.~ki .lI iz kutl. Z<l kolo grejnog tela koje je prikazano na sliei 11.ivi nap~ r.4. za najbliZi i n<ljdalji vcrtikalni vod . Postrojenje sa gornjim razvodom LJ uu sada imdim prorilcunima ccvne mreZl: nije uzeto II obzir hladenjc ccvovoda.visina spratova je 3 m .1. potrebno je osim protoka puzoilvati i precnike ccvi.

ncgo sa mo jed no . povrsine se povecavajll.Vlllu kojoi su podaei dat i p rc ma dc ktll hJ aele nja.na sva ko m spra lu iz jed nc ve rlikalc snabdevaju sc top tom vodo m dVii gn':. Korekture za p ro toke vode kroz grej na teta koji se raz likujll ()(I 50 kg/h. Medutim. Z bog loga SIO je usted hJade nja cevi le mpe ra ture vode na utazu u radijator i izl.wna je po lovina slva rnog pro toka vode. uvode se pre ko multiptikacio nog koeficije nta .---Ps I --- J E F• -l() . pod a tkc u tabe ti l1.!V koji Sll d<l ti za ne izoJovanc cevi.- J Slika 11.k aJe a d gJavnllg lIspll nskog voda..r.A CENTRALNO G REJANJE . pre ma kojima je grej no telo i dime nzio nis ano. . prc ma tabcti 11. U tabe li se proec nlualno poveca njc navoeli za n.in. najdaJjc vc rl ikale do 30 m i pre ko 30 m.I I :P 4 I '<t . r A ~ . izracunavaju se Jinea rnonl in le rpo Jaeijo m. .iz Iabcle 11 . . VreLi nosli iz tabele 1 1. Ida. svaki ko ti i:ino m vode od 50 kg/h. grejn.1Zl1 iz njega nae ad predvide nih.- P3 (") .260 IJ..r. Poveea nje sc vrsi proce nllla lno.l te la. merod .r.9 Cevlli sis/em sa gomjim razvodom Vr dno~li za ve rl ika le izmedll najblize i najudalje nije. / /// /////"0// -. .. odnos no zavisno od udaljenja pos ma trane w rti. trc ba korigovali lIkoliko je te mpe ralllrni pad raz lii'. VI.V vaic za izolova ne cevi 1I ztjebovirna 1I zidu i 10 i za L1 rllgl" tc mpe ra lurne padove u grcjnim tctima.TodofV"i i PROJEKfOVANJE POSTROJENJA 7 . u prime tno razlii'. Uko likll kroz pojedina grejna tda prntii'.tjblizu i najda J ju vc rt ika lu za ud a ljenj. B ~ P2 p. VII. il oel 20 « knd ieije ntima iz tabd c II. ite ko tii:ine vode tn·lla rai:ul1a li sa prosci:no m vrednoscu svih grejnih te la na pOS ma lrilnoj ve rlikati. N .r.r. U sllll:aju L1 a se na spra tu ne nataze dva grejn.

255 ..0 300 • Odnos/ sa na najblif u i najuda/jenlju vertikalu . 177 pN' .. 01' 22' 3" 255 m 373 500 '" '55 '18 '" '" ". . .02 "." .. . 00' 363 333 ".0 '" 50' . 00' 383 42' '" . ' 37 226 " ' 07 . . pNO ""... posl. .. 579 539 . 31 ' '55 382 .. '" 255 265 '05 .." • 31 177 275 3" 29. .· " '57 ". 265 '51 2<l6 ' 37 '16 18.I pN' post pNO posl. . 50 "".N Dodstni napor u Pa za dvocevno gra vifaciono gr8ianje (vertikale neiz%vsne i pored zids) B . 3" 275 '" . <13' 392 343 '" 314 213 preko3 38' .. 373 520 48' '" 382 53' . <13.Tabels 11 ... pelko 1 • 5 prako 1 .\8 " posl. '" 373 333 . ." .I ". 00' 50' 510 46' ". 314 '16 " '27 206 '57 226 on 333 373 3<3 300 '51 '" '" 3" '" 392 '" . 382 510 01' <13' 588 559 520 392 353 31' ...22 ' 65 ". '12 . '0' 353 44' " ...... ' \8 '96 '" 333 300 " '86 '05 ' 35 353 preko2 ... pNO 78 " . 3 . (' pralova) zgrade """' Qralno leto na nlvou Horlzontalno _prufanlc postrojenla 1m) 10 pIYa' 20 . ..

A CEN r/(·I i AO G RU. (. Po zavrsct\.0 1. pa se raclina hlall.9) ravna lc mpL' ralliri volle na izlazu iz kotla.'0 I DO ·C 1. Pri ovom ra clInli smatra sc da jc te mper<llura volle na izlaZll iz verti\..76 1.-13 IJ 0.alnog ralvOt! · nog kr:.62 056 052 OA9 ~ i I 0. I najdalj.77 0.. nob:: iz tal".t jc prolo\.1Q 20 5q (W 30 S8 40 98 lOll 49 69 7X 1)8 . nl7.. POSTR0 1l.12 XO 0. prl·thollnom prl:cnicima .lV la prolokc kojc sc razlikujll od SO kglh Prnluk Vcrti11oI.2K 80 "C 0.ljc..:njl· vode u sva koj deonici i izrai:unava sc s rednja vrednost gustine vode .73 0.om d.017 grcjnim lelim" Tabela Il.VIII izrai:unali Sli pod prCl r-oslav\. VI Koreklllrll lahele 11.49 0. v.0() 1.1"'" .2..27 1.:..:. kao i prci:nik deoniCit.9 1 0.0 rist c .I .15 O.JIIcntlII I'"ni Inul Tempe". Za odstllpanja stvilrnc kolii:ine vodc do pomcnute vrcdnosli.vk<! C l.V za <In'ge lempcralllmc pa<lm'e T'': .oo.'6 59 69 IIX li S 127 1.6K 0. N.jlollj" \'crIHa.NJA i'. hnvima) llruj ni.1 7 98 11 8 137 157 177 127 147 177 196 50 IIR 127 147 177 196 216 60 137 11 7 - 177 1% 216 H5 Tllbela II.X..lV i Il.ka (tai:ka 13 n<l slici 11.70 O.l NJI-: Tabcla (l.) XX lOR r-.00 1.: lUX.\·odnc n)(le 10 20 . Za dmge temperatllrne padovc II grejnim Iclima pol reb!" 1j.7X i'oda ci II labd i II.si sc dimcnziunisanjL' ccvne mrde sa tzv. \. vode kWl gn.) isp. 2 Il.'IiHI""JI'Ir 1'1I0 1l:Kf() 1 '.8C) 1.nal je i prnlnk volle kroz svakll d<:oniclI.15 90·C 1. r:... . Kalla jl' .VII Korcklllra labclell.75 OJ.11 ovog del" proraL'lInrr.65 1. 11 A.5x 053 0.·1 6 0. IInrl"l. ma labcJi 11. Provera stvarnog raspolozivog napora Postn je odrcllcn "prethollni" r<lspoloz ivi pritisak (napor).loo pnriAnjc .'oJ I 'fJ!r:Hl c NHjllllltljcnijtl n!r1ikal.S Ion 120 140 160 180 21XI O .a 10 40 (. h.1 kWh Nnjhlii.>oslrojcnjo 10 3') I 2 3 ~ 20 . V nodalni nnpor II PH za dvoccvo gra"ilaciono grcjanjc <l'crtikalc izo hn'anc i II i.00 1. jno tdo :'0 !~g!h .t . pO/.

Tahel a I 1.lj. "crtik"IH 20 18 II IQ 12 Q 20 15 8 5 3 13 9 7 5 J 17 10 R 6 4 " 6 10 7 20 15 'I 22 16 II 9 6 7 5 Z2 16 II :. grcjnog tela l. mogli Cc je tacno IItvrditi rilzlik c gus timl vodc nih s tllbova II svakoj d 00 nic i i glavno m uspo ns ko m kraku .14 O.VlII za prol ok koji sc razlilmjc od 50 kljh Proluk VcrlikHl.VIII I'roccnlualno povccanje povesinc grcjnih lela kod u\'Occvnog gravilacionog grejanja Ilroj Sl'ntlm'lt Si'l'll I NHjfhtljM vcrlikHhl flo 30 m NAjllAljA vcrllk..42 80 IOU I lO 14{J 160 180 200 .42 0. " " ibl i1.1 X Korekillra lahele l1.1 26 .87 n.II . :. Tubcta Il. prizemlje bi prc' d~lavljillo spral I.'I 4 5 I 2 .96 1. 10 6 4 12 2 I 2 J ~ 5 (.\ 4 5 6 6 13 8 5 17 10 7 5 Iii II 9 6 4 21 13 10 8 17 9 7 18 II X najll.53 0.65 058 0.70 0.53 0. apclmena: U spratllvc Ifcba racunati svaki nivo zgrade iznad kotla. kakvo m vrs lo m izolacije i koje dcb ljim.1 gllstina vode u svak oj dconici.45 0. vc rtikHht I 2 3 I I 10 II 15 15 X 7 8 :.jeh'ljH vcrlik"h.1 7 0. /JI izra i:un~ta VCL1 '''~'1 I'OSTlIOJ£NJA (i UA VITA CIONOG G REJrl NJ.74 0. 23 IS 12 10 X (.8Q 0.IA tlrcko 30 m najbli:h. Prilikom pro ra i:un a hlalil:njil vode u poje Liinim dconicilma [re ha vod iti ra cun a dil jc nilgib ho rizo nt il lnih vodova 0.39 0.60 0.46 0.18 0.1 1.77 1. 44 R r. Is to tak ll tre ha znati kojc Sli d co nicc izo lo vane .gnulc najhlii H \'crlikHIIt m.005 rn/m. I 2 3 4 I 2 .36 ""i""1 in ( kl!lh) 20 ..10 60 1.

00 I 15 II grcj nim lclima 10 20 30 Pri prove ri slvarno raspolozivog napora . c) 45 "C za ncizo lovane cevi poslavljene u zalvo rcnim zljebovima zida Koc(icijenti prolaza toplole kJ/ za izolovanc i gole cevi uate su u labdi 1 I..srcdnja le mpe ratura vode II deonici ("C) I" .tcmpcrillura oko line ("(:) (. svcdcn na L m dllzinc. Vrednosl raspolozivog napora mozc se izrauunati kada je poznata srcdnja tempe:ratura vade za svaku u..80 1. (lcilava se iz tabc k II.VIII TClDl)CrJllllrni (lIHI. 0.duzina u eo nice (m) k n .1 6 Wh/kg K U pre thodnoj jeunacini IImcsto srednjc Icmpe ratllrc vode kaja se izracunava pre ko izraz<l : u ko me je: 'I -ulazna tc mpe ralura vod c u deonicu ("C) [·kn(tt -'0) (.. b) 35 °C za iznhwanc cevi kojc Sll postavljcne 1I zatvorcnim zljebovim<l zilla.prol a k vOlk h oz deLl nicll (kg/h) (' .X Korckillra tahclc II.J IJ.lsell: II svako j ill . prvo se racuna hlad e nje vade dcanici po obr. a lIci nje na greska zanemarijiviL Uprosccn obrazac glasi: (0C) (11.1/kg I< = 4186 Ws/kg K =1.koci"icijenl prolaza to plo te kroz izolova ne ccvi.t . Xl. .'c I.(j.>1 dnlgc lcmpcralllrnc plldm'c Korcklll .XI (W/mK) 1m . cime jc ra cun znatno uprosccn.1 7) Z a tcmperaillru o koline koristc se sledece vrednosti: a) temperalura proslnrijc ako SII ccvi alvarcna izvcdcne . N 7.izlazna kmpt' rntura vodc iz deonicc (0C) uzima se Icmperatura vode na ulazu u deo nicll.·.t PROlFXrOVANJE POSTROJ£NJA ZA CENTR.hlauenjc vode (0C) I . Todom .specificna toplota vad e (Wh/kg K) c = 4186 .'onicu: .I LNO GRElANJ£ Tllbclll Il.

II - .srednja gustin a vode u de.1 9) (11.Pr) moze sc dobiti direktno iz tabele III II dodatku.vis ina deonice (m) Pili .raspolozivi napor 1I odnosu na dconicll /z ' .5 I ttl = I.11. 2 (D C) (11. 1R) (11.tc mperatu rski pad IIsled hlade nja (0C) J-I . +/.srednja te mpe ra tura vode u deo nici (DC) 61 . koja odgovara te mpe raturi vode 1m (kg/m3) Vrcdnost razlika (Pm .mici. 20) gde su: ulazna te mpe ratura va de u deo nicu (D C) Il . DVOC£VNA POSTROJ£NJA GRAVrTA CIONOG GREIANJA 2(.izlazna te mperatura vode iz deonice (D C) 1m .

E E " 1 1/':" 0.154 0.939 0..765 0. .551 0 .364 0.025 0.419 0.50< 1.489 1.585 E £1 JO 0.67 2.267 I 0 ..858 0.651 200 1.402 0.498 0.745 0.451 0.369 0.851 " eo 0. 4 15 0.09 2._ 0.856 • ~ .661 0.642 2.201 0.683 ' .378 I 0.14 3. cevl CCVI u zgradama: k'R = 1.05 1.437 0.Tabela 11.431 0.314 0.28 1.2 1 2.300 0 .319 0.8 19 0.209 3/" 0. 51 .335 0.872 0.893 0.253 '" 1.3 13 0.605 >So '" 1.360 --- '0 50 60 6S eo 90 '00 0.562 0..98 " 50 .451 1.43 1 0.578 0.2 12 0.454 1.688 0.733 1.305 0. 189 ~I 50 60 0.434 0.67 eo 3.512 1.269 0.938 0.134 0.595 0.679 0.902 0.2 1 " 60 6S 2.545 0.698 1.148 0.725 0.238 0. 1.701 0.56 Vertikalna cev .291 0.609 0.640 0.065 0..2"' 9 0.<30 0.565 0.081 0.928 0.118 0..612 0.177 0.557 0.23< .52 1 0.251 0.741 0.) • • :0' • C • • c :5' ~ 11 " .701 0.'" 0.154 0.449 0. 487 0. 09 2.971 0.38< 1.352 0. 441 0.329 c .321 0.53 1.949 0.658 0.05 1.1 4 "0 3.28 25 0.763 0.526 0.)l I 60 '0 20 0.366 0.814 0.618 0.498 0.015 0.655 0.6<11 0.240 0.556 1.535 " 0.'191 0.839 0.345 0.465 0.376 0.219 1.566 0.54\2 0.811 0.2501 0.395 1.365 0.632 0.632 1.451 0.335 0. 490 0.12 3.72 2.5 13 om podvueene vrednosti oznaeavaju d ebljine izolacije keje se preporueuju ked r8Zvedne mre!e vodenog grejanja Koefi cijent prolaza toplote za gole cevi k (W/mK) Procnik HOrUontalna cev >S 20 1.327 0.516 0.208 0.529 0.618 0.264 '/2' 0.628 1.423 ' .XI Koeficijent prolaztl toplote k'R (W/mK) za izolovane Prot.56 2.285 0.533 1.637 0.948 0.080 0.1 5 kR mm 20 30 '0 50 3/8' 0.469 0.0<3 0.594 0.933 0.609 .86 " 1.186 " >S 20 2S 0.399 0.529 0. .702 0.805 0.349 0.363 0.301 0.298 0.93 1. 419 0.929 0.74 1. "' 27 0.278 0.

i kcoz deo nieu. ' lJje tempe ratura okol ine. do k S li za vc rtik a lnc deo nice v i ~.p. pri naknadno m prora clInli o bicnll se usta novi tl a se za pojedine cleonice do bija veca vrednost R od pre thotlno o tlrccle ne.u g(Pm . Z alo. f 267 11. Raspo lozivi napor 1I pre lhodnom proracunll izracllnava se kao j kod do njeg razvuda . a za ne ke manja. poveC<lvajll Ci tako dobije nll vrednost prema tabe lama ILlV i 1l. Kod prora clloa cevne mreZe sa go rnjim razvodo m. a k 'R koe fi eije nl pro laza to plo le izo lova nc cevi iIi kocficije nt za go lu eev (tabL:l a J UV i ll. tre ba imati u vidu da je pre lhodno odrede ni jedinicni pad pritiska R. a t>T te mpcr<lt urski pad 11 grcjnim te lima .4. =-·O. . tre ba lIsvaja ti za deonice najveceg precnika. prema Kojima se vrsi proracun hladenja i izracunilvanje stvarnog napo ra . J l. t>T Q (kg/ h) . Vrednost I I od nosi se na lempe rafllfu votl e na ul azu u deo niell. a 1m srctlnja vred nost te mpera ture vatic u deon ici . U fabe li za k 'R d ate su vece vrcd nos ti (k'l< = L 15 k R) uzi m<ljuci u obz ir d riacc za CCV l.005 m/m).). treba vocl iti raclln a 0 pred vidc no m nagibu eevi (0. Raz lika (Jim .f POSTROJ EN}A (j R4 Vn :4ClONOti GRE/A N}.n c ray ne tlllzini tlc untce. Dl 'O('[.I'N. U ovom [ormul a ru s je dcb lji nil izn lileijc.RG . kao i kntl proraclIna eevnih mrd il svih vrsti grejanja. Pr iliku m odrecliva nja visina ho rizo nt alnih dconicil . Sa ovim na porom odredllju sc pre thudn i precnici.g jc raspo lozivi napor pO I m vis int: deo niee . ) (P~ /m) ii ' (0C) (Ill ) N ( Pa) I 2 3 4 6 to tt t2 l3 t4 U gornjem furmularu G" prctlslavlja casovni protok vode koji se dobija iz: (J/ . moze se jos II pre thodnom racunll iCi na otlredivanje precnik a i pre ko veCih vrednos ti za R.VIII.3. a 12 n<l iz lazu. prosccna vrednos t za je tlno strujno ko lo. h ' vis ina dcu niee ( ne duzina) i [J raspolozivi napo r deo nice . Proracun hladcnja Prilikom proracllna gornjeg razvoda zbog hladenja vode povccava se povrsina grejni h fe la prema poclaeima iz tabell. V) . D a bi se ubrzilo p ro racun i izbegao veCi naknadni proraclIn.V. Na knadni proracnn sc izvocli isto kao i kod do njeg razvocla . Prnraclin hladc nja moze se izvrsili tabeJarno pomocu formulara sa s ledecim podClcima: Proraclin slvarnng napora Gil d ( mOl ) (kg/h) I (01) S k'!< (m) :) (W /m· 'K) " (or) 7 ("e) '" II 6J (Ue) 9 ("C) '1 I. Ako se to cini . gcle je Q kulicina !Oplole koju ce predati voda. o nd a tah o povecanje R 1I odnoslI na pre thodnu o dre deno.J I. koja pro laz.(J.

4 8 9 du7. 12.:lI : gde je G. to lik o sc i zagreje mc :. Trx loro". Ko re ktllru tre ba izvrsiti ako se p ro lok razlikllje od 50 kglh po grejnom tclu.2 7A 4. te mpe ra tu ra meSavine vo d e odre duje sc pre ma o brilst. 11. odnosn o kll li cin a vad e pos ma tra nc d co ni ce. je r ko liko 5e vo da hl adi u ovim cevima. JlI adenje u uspo nsko m kraku sc za ne ma rlljc. ~ju Ci 5e sa vodo m kojo do laz i iz ve rlikala bliZih ko llu . a u koj ima je voda ma nje rashlad e na.1 ZA C£NTI<A LNO C. za s iste m koji se na la z i na slikama I U O. Primci' 3 Proraclln a li cevnu mreZll za pos troje nje vod e nog gravilat.4 1.'! .11 i 11. a ve rlik a lil I najblizom u pos lroje nju .SIll s': na sva kll m nivou nalazi sa rno po je dno grejno le lt).VIlL V c rlikilla III sma tril se najdaljo m.ina dconica: bIO i deDllica t 2 duzilla 1m) t2 brai decni"" 7 3 5 6 1. Ti me se go t ova ne cini nik a kva grd ka. le mpe ra lura vod e na iz lazlI iz dco ni- ca koje se spaja ju .VJ F Kao te mpe raluril vod e n a kraju usp o nskog kraka usvaja 5e le mpe ra tura voll e n~ iz lazll iz kOll a ( najeesce 90 "C).U 2. T e mpe ra tura lavana je 0 Q C.. povrs ina grejnih te lo se povecava dodatko m pre ma tabd i II. G rcjno lclo 04 Dod a lak za najdalju vertikalu i prvu e taiu zgrade sa dva nivoa iznosi 15%.2 10 II 3. Kod mesa njil vode pri spaja njll dve iii viSe de o n ica. P. izo lova ne Sll kizelgu rom.0 5. I. Te mpera tura vo dc na iz lazu iz kOll a jc 90 "C. jcr jc dobro ilo lova n.VIII je rade na pod .4 1. Priliko m p ro ra cun a hlad c nja horizo nlalne povra lne mreZe sma Ira 51:: d a u njoj oslaje te mpera tura vo de ravnil le mpe raluri vo de na izl aw iz najud a lje nije ve rlikale .f: PROJ £ KTOVANJ £ f>OSTROJ £NJ. koli cina vade 1I de onici koja se spaja. Uspo nski vodovi Sll vode ni u zlje bovimo spo ljnih zid ova . RU.in a 5.. Sve ce vi sc m radijalors kih prikljuca ka.0 Povccanjc grcjnih tcla O bz iro m na niZu te mpe ra turu vode (posle dica hlad e nj a vod e) o d o ne za knju ~ll p ro raclln a la grejna te la . zbir ko licine vode iz d eonica koje se spajaju .:io nog grcjanja. Pw· to k kroz g rejno te lo 04 je 77 kglh. a kroz grejno te lo 104 na sprillu 140 kg/h. a labela l1. cijaje le mpe ra tura vode na ulaZll/"ra. sa gor· njim razvodo m. a pad te mpc: ra turc u gn:jnim tclim a 20 K. a L G.268 B. l'rcgtcd du:i.

4 % Grejoo lelo l~ Prolok: Merodavni prolok: Osno". 5·9. 'fA 269 prctpostavkom da sc na svako m nivou nalazc dva grcjna tela. za prolok: Ukupno povcea njc: 140 kg/h 54 kgil1 8% 0.Ii sc raCun. "rosceni prolok kroz grcjn.o povcCan je: Ko reklur.5'}b Grajna tela 101 i 102 !'rolok: Merod. Sa polovinom prolo k" jer je labela cadena za dva grejna Icla na jed no m nivou. 11 % 0. ne uzimajuCi u obzir lo plolne gubilke ccvi Dopunski napor prema labeli II . pa jc merodavan proia" 54 kg/h..6 x 367=245 Pa • 6H = 49 Pa H = H' + 6H = 318 + 49 = 367 Pa . Povceanjc gn:jnog tc la iz nos i 15 xO.o povceanje: Koreklur. I Grcjoo telo 01 !'rolok: Merod.96 7.7% 75 kgil' 8.96.spolozivi prilisak.96 = 14. R.prol ok: Ukupno poveea llcj: 140 kg (120) 84 kgil' 6% 0.68 7.V(za najdalju ""rlwlu): R.1 kgil. ond a je mcrodavna vrednosl protoka za III vcrtik alu: C= 77+ 140 4 =54 kg/h 17. . Ko reklura za prol ok 54>50 jc neznatna.' .nje: Koreklur. pa se zancmamjc f/' =2.vni prolo k: Osno".II .NJA GR·jvrrAClONOG GREIA .)SI rujno kola grejnog Icl. Korck tura za protok ott 54 kglh dobija sc interpolacijom prc ma tabe li II. 04 (najllc povoljnijc) dea n icc 1·3. [e1a ove verlikalc iznosi 108 kglb. D VOCH ' A POSTROlJ.vlli prolok: Osnovno povec-.l. III .slojanje III vcrlikale od g1avnog usponskog voda jc do 10 m.1 % Prclhodni proracun Verlile.68 4.! X i nusi 0. ?.:. za prolok: Ukupno povceanjc: Vertikal.

Oxl22..8+49 =782."f ~::~~~~C 1.4 = 42..6 = 6.3 i>~ . .: :' . u pravim delovima ocvi DuVna deonica 1-3. I.7 Pa Prel hodni caspoloVvi prilisak za Irenje u pravim delovimo m rc ~e Prelhodno lIl roleno u deonicama 1-3. . vn f.8 = 524.if:. I~ "1! " .5 Po 30..":J-. ::':. ~.-: ~=: ::< '> .9 : 35..5Pa 0.' ~'. ~ :.67x367 = 245 Pa 1= 35.?~~ r. Slika 11_10 HorizonJalna razvodna mrda .8Pa H =H'+I!.» ..Todorol-it PROJEKTOVANJEPOSTROJENJA ZA CENTRALNOOREIANJE Prelhodno usvojeni raspoloVvi napol za Irenjc..:..67 x 782. " .4 m R= 315.2 m) Za Irenje u deonicam a 10 i 11 preostaje du1ina deonica 10 i 11 Jedinia.:~:. 7-9 (d uVna 30. .3= 733.2 x 6.. 11..:~. :~l..: ~~ ..7 Pa 315. ~.. 8 '" ... ~~.. " • .7-9 Raspol o~ivi prilisak Dopunski raspoloVvi pritisak 0. .91 =208. • r .6 m R = 245. ' -. 10. '~..~.:.: . (\: .270 B..i pod priliska u deonicama 10 i 11 Slicni m postupkom dobijaju se vrednosti za jedinicne pad ovc prtiska i za strujna kola osta lih grcjnih tela.' :':: :~~":': l ...! ~ .8 Po 1 = 7.?!.8: 7..91 Pa H '=6.. '.'. ?"_'.H = =733.~: ~ . 5-9 Jedinifui pad priliska b) Slrujno kolo grejnog lela 104 deonice 1-3.-• ~ F '.

• 0 I" 1 i~ I@ 0 Slika 11. mI § I CD I I ! I ! I (~ 14150 I· ! I I 21950 I = . DFOCE VNA POSTROJENJA G1 M VlTA CIONOGGRElA NfA 271 . .11 I/orizolliailla povrailla mreia .II .r.

~ --.--.I 2800 . 1 16O>J ". -. . N I ~. 2450 1 ". I 0 .I " 0 • • d -" { 1 750 I I I "' '" ~ N ' G 1 2100 . "' "' 0 2450 1 rl. 1 ~ ._. J I I I I I to.W--l ......" --t r J'" I I I l . 1-lD l ._ . __ .. I . 1 I I I I I@ G II I 1800 I l ~ J .. 3250. J .I 0 . Q 0 0 " "' ..--- ~ ~ -- . 0 0 0 1 325 0 ~I "._ .. _ .- I . I 2100 .

3 2.Cva.5 dconica 10 raoo odvajanjc lV.5 dconic. ".0 Q.: n1 i mcsnih u (pora: dCOI lic. prilla' /-V.5 d Cf'lli l-:l " T raCva prnla. llcl v:'janje tvj lV = Oe'5 .prolazni vent il . a kocficijenti mcs nih o lpo ra d ill i SII II posebno m prcglcdu . sabiranjc W jW = I 1....~l -k .5 Qd 3..9 dcollica 9 .3 luka . aSUIl .rI'L' dL'n tabc larn c' .d""janje tvu / tv = 1. /tv = 0.1 Naknadni plrOracun Naknadni r'" o ra ::un ~e ~pr' lVod i n:1 i~ ti naein aka i u prikazano m prime ru za cl o nji razvocl.65 IlIk 7:1 1111 o 0.64 0.0 4.izvijcn komad (7.7.0 U 8. K(wfj" ij.7 0.II.) 3 " ra M . ProritC\I!1 jc i.0 1.5 0."nino luk 2.Q 8. prola1' Jl i velll il dcolli.2 IlIk il .flV = 0.luk = 0.-xlva ialljc. II .1 obila7.0 cleonic< 2 T me-va supror"n smcr. sabiranjc I-:/ F 'dJ d = 0. 16 .9 -\cnllici 7 .5 1.5 2.1luko .5 !U 0.flV = 2 .2 1.5 0. <.ldavOi IF'r. /JFOCI. Y NA f'OSTROJENJA GR·1 VITA CIONOG GI?EJA:VJA 27.b ironjc prolO? lV.T ". sa mo sh S" mnl.0 .grcjn" lela .3 dco nic.:zi.5 t.ak dconicc 5) .1 I .05 1.gn::jllo tclo -T 1.5 JL 2.-.21uko .ll'l o ni koji su izracunati IIzi majuCi II obz ir hladt" nje vode II CCV ' ) " J mn.T raeva prola7 .T r:leva 5UprOI:111 smcr..

61 + 277.. mogucc jc sproves l i pro· ral:t1O hladelenja voele II ccvnoj mrdi i lacno proral:unali slvarno ra spo lozivi napor.knih koreklllra n.:£1.\1 ' + " GT + "II + = =-0.7 = 777 .274 /l r"doIT"'.07+ 17.1 CENTK-. I'OSTROfENfA 7.71 +46. Z a grcjllo Ic lo 04 izracunal jc raspolozivi napor prema prc lhoelno odrcdenim prcclli<. poznali SII pn:cnici svih dennic.2 + 440.12 Pit Stvarno raspo loz ivi Ilapor za kolo grcjllog tel a 104 iZllos i: H= + 11. koji je sprovccil.t.LNO . Illaelc nj c vode i stvarni napor SII proracunali pO labe li kaja je vee opisana .7 =379.OS + 42. shodllo Illvrd c na m ril cllnskom pos tllpkll.lhoelno odredc llo m raspo lozivom napo n! ( I.1Vf E I'rovcra s lvarno raspolozivOI( napora I'''s lo jc zavrse n prelhodni i nakn ~ dni proracun ccvne mreZe prcm~ prelhodnn odreele nom napo m .tbela 1I.1l prc ma pn..VJ/ :." PROf EKI O I '~1.66 Pa " 2 + " JII ' ' -q Zit ovako izraclinal c raspoluzivc napo re vrsi se ako sc znacajno ra:tlikujll od pn. .ima ooel :. je r jc slvarnn r~spoloz ivi napor za grcjno tcla O·k 1I = "2+"311 + hw +"5 + "G T + "1-Q = =0. kao i kolicinc . lakn je 0 11 veci oel pribliZllo odreelenog raspo lozivog napora.proloci vode kroz svaku deonicu.56 + 277..07 + 17 .67 Pa.08+ 37.l· hod no oel re<.ali izra cunale prccnike ccvi. Tek kada sc raspolazc ovim podacima.Xll). treba zadrl.tklladnog proracuna ceVlle mrcZL'. .

61 Iz deonice 11 pr~i(:e 140 kg/1'1 vade sa 12 . (VI'/ mK) (C) " 90 " (C) o o (C) .Pill (Palm) H (Pa) (m) HOfizontalna razvodna mreia 2 3 I .17 ' . 68.0 SOSO 1000 1000 < 5.11 + KoIo grejnog lela 104.I .21 89. 1/2 0.' 1.8 • 366. RaspeloJ:iv1 pritlsak H . pretnik Topt MaSliI1i l oUiina Cevl d p eonlca protok protok eonlce I(m) fIV) (kg/ h) (mm) 12 PlANA MREiE NAKNAONIPRORACUN SA PRETHOONIM PREtNIKOM RAZUKA R (Palm) w (mJs) R (Palm) '·R (Pa) l: . SO I 1/4 . I I g '{pm .006 I I 0.0 246.4 \ 440.92 87. ·R (Po) • 1 2 3 5 8 7 8 b . 10 608 '" 5.1 \ 2n. 762.18 0.0 7. (mm) L' 0 Z (P a) ' ·R (n· h) (Pa) Z (p-D (Pa) 9 h I 24.6 0.4 I 88.91 Palm 0.< .71 Povratni venikalni vod III " I 20 I 0.4 L"R+LZ= + 204.2 46.8 Pa Lhrohno u deonlcama 1. (Cj • (e) 89. 7-9 226.32 6. I m p q . k SA PAOMENJENIM PRECNIl<OM CEVI w (m/s) .430 \ 89.44 I .9 67. 68.2 7.47 ° c Iz grejnog tela 04 pritil:e 71 kWh vOOe sa 12 Tempe rature me~avine 140 .<3 " 0.I .0 0.0 5.0 1.2 + 3.7 Palm 10 1.6 3. 21950 141SO I 0.S 17.457 35 35 0.34 77. I 68.0 14. . 88.I . 2.2 3.7 0.0 VERTIKALA 111.T!lbe/a 1l .74 I 89.7 77.399 I 35 \ 0.95 89.5 <.08 0.7 .12 Pa Jeaini<!ni pad ptillska R • 42.26 1.2°C "Ul +"17 Horizontalna povratna mreta 7 -' I .22 SO " 22 270 518.6 0 0.70 I 57.9 32" 3250 "0 100 2.4 55.94 I 0.0 40.0 .0 ' .09 17. 17 12.' 8.' 1.0 +7 ..45 ! 68.11 0 2.7 120.9 <.55 'm I .92 I I 0. 1 1 1/4 0.7 gfe)no tela 104 - .47 I 68.0 14.08 '" I <" '.' " 723.' I 5.3 12.8 0. Kola grejnog \ela 04.47 + 71 .0 7" 12.' " ".06 0.9 70.I Hladenje u grejnim lelima . I '" I 5 77 '" 140 < I I <.07 Razvodni vlln ikalnl vod III 1 2.71 _ 68.5 '0 55.0 16.4 48.18 88. 1m) Imm) 11/4 • (mml I I 30 30 30 20 k.I .<3 608 217 77 77 .8 9. '.< 37.XII Prelh. I .57 11..92 I 89.' 8.6 0..1 < 777. I . 67.17 0.02 88.' ' .1 SOSO 141SO 21950 .5 1 1(4 1.11 '" 12.8 0.6 14.0 1.3 37. .5 < 379.0 ". z (Pa) .6 42.024 I 2.7 78. 497 0.24 I 2. .92 ..8 ".59 I 3.22 :k"R+:E Z" 0. .11 0.0 14.' 14.06 0.92 68.I .2 I 132.4 3. Raspalolivl naper H = 367 Pa " Jedinl<!ni pad pritlska R a 6.9 - 20 20 68.5 2.0 1.13 0.71 °c 129.56 greJoo 181004 - - 87.<30 89.3.2 4.0 ".66 " h' PRORAtUN STVARNOG NAPORA Oeonlca I (k~) 609 d .

: dno grejno le lo dospcva \I d ru go . Iz loga proiz ila/. UVOD Dvocevni sistcmi (x nt ral nog greja nj a to plo m vmJ o m imilju p oscb~ n ccvovod za razvod vode.: UlilZ i ~ a niZo lll Ic mpe ril turom.: ma id a srednja le mpc ril lura vode 1I grejnim lclima o pa d~ 1I smc m s t mja nj ~ vode.:vovOelOIll i vra ca prcma izvo m to plo te . Vuda koja prodc kroz j<.1sva k. pri l:c mll u wilk o skdec<.1.12. sve do k ne izadc iz pns lednjeg gr cjnog le la sa tL' lll pc ra lll ro m kOjll odgovara le mpe ra illri povralnc vod e cclog sisle m01. iii pri nud na pomoclI pumpc. u lIkUpnl1m zbiru grejne povrS inc 5\1 jcdnakc 'kod jCd noccvnih i dvocev nih pus trojc nja.lzvod nOl i pllv ril lna mreza jed instvc n ccvovoel . 100ko da se njihova povrsina povecilva. Pos tavk a cev nc nlrdc jc u o ba slu caja i s t ~.i d a je pad le mpc m ture u w ll ko m grcjno m tclu ma nji nego IJ slucaju dvocevnih sis te ma. stn jt: pose bno u lda nn kad a se grcj anje nll kn adno uvodi. pri ce mu sc II razvodno lll ce vovodll precnik lImanjlljc. Dime nzio nis anje gravitacio nih siste ma jc izlozc no u ovom poo lilvlju. da jc hilldc nje vmlc 1I svakoj ve rlik a li c kvivalt: nlnn padu lempe ralure 1I grejnim le lima dvoeevnih sisl<. a siste ma sa prinudno m cirkulacijo m u poglavljll X IV. Pos ta jc srednjil tc mpc raluril prvih grcjnih le la visa u odnosu nil tela dvocevnih sist ema. 0 277 . sarno sto su kod gravilacionog grejanj a precnici ccvi vcci.1 1I povra tno m pnvecilva II sllle ru strlljanj<l vodc. \I kojima eirkulacija vmle mozc biIi pr irod n(l. Tilk va ccv na mrda za ht eva vi!ic r os l ~ oko mo nt ilzc. koji se grcjc. Kod jed noccvnog r01zvod. I sis tclll na dva ve rti ka lna voela. a o nih pri kraju ve rli ka le niza. koja se pros tirll visino m objc kta. bcz nbz ira na bmj prikljuce nih grejnih lela. tako el a svako grcj nn tc ln clubija vodll iste te mpe ra ture. ima isIi pro tok i ko nslOi nla ll prccni k.1 vcrlika la. Cevna mrda ima rrolllc nljiv rrese k. preciza n prcdme r ma le rij a la i vodenje dye cevi kroz zgradll . Kao rdenje koje II bl. Povra tna voda se skuplja nczavis nilll l·<. JEDNOCEVNI SISTEMI CENTRALNOG GREJANJA 12. uslcd graVil (lcije.lzava go rnjc ne povll ljnc d e kl e dvoccvnih siste mil rrime njllje sc jed nocev ni sisl e m. To zna ci d a je sVil ko grejno te lo povezano Z. kod koga su r. . U ovo m poglavlju iziazli se nacini pos tav lj anjil cevnc mrczc jc elntlcevnih 5is tt' ma. i sistcm jc bez pumpc.

l slall()va zgr:: dc: . . razvodlli vud.1 Jedlloeevlli sislem lop/ovodllog grcjallja sa gumjim razvodol1l (I. raspode ljujuci se nil pu jcdi ne vatika le . NACINI POSTAVLJANJA CEVNE MREZE 12. 6.c ni horizo nl aln i g rcjn i kru gov i. a iz njega 1I razvodni ho rizontalni eevovod. Kod ovakvog sislema YOGa iz ko tla s lmji kroz gl. 3. 8. rcgu/aciolli vCllli/. ekspallziolli Slid. birn iku u salllnj kotlarnici ..mi sa gnmjim razvodo m.·I CEN TR I L I\'O G liFJ. cirkll/adolla ecv. /'''!'''''' 'i. 7. U zavis nosli od bro. l iglavno lll sc radi 0 "wrtik a lnim" instalacijama sa go rnjim i donjim razvoli n1l1 i () s istc lllillla sa g l. !wrizollia/Ili povrallli vod.pllmpa. kOlao. Kml oba na '::ina ntzvoda. Kada Sll u istoj lack i vezana dva radij atora . l\ ni lIspo ns ki vod. ccvi kOjl' vracajll oh lade nu vodll do kOl la.1.2. eevovod se grana (lacka "a" na sI. 1.:t.: nai'.' I'II01f. 4.tlni cevni sistemi ('cvn" mn.12.VJ/': /'OSTI<1)jf':Vl. grcjllo le/o. niz ih g rejnih tc la.tvnim razvod nim vcrt ikalallla na kojc su priklju l. Kot! vL'rlikalnih siste ma ga mjcg razvnda hnrizo nl a lni deo ccvovodil Zit rilzvod tllJl k vmk Sc: plls lav lja iznad najvisih grcj nih tc:i. grcjni km g m: mora P() ccti sa vcrlikak. glavlli IIspoIIski vud) a slik a ma 11. a den kralk om vezolTl n3s tav lja d a slrllji kroz \ CI . 5.lIn llg grejanja moZe sc pns tav iti na vis.11A prikazani Sli jcdnoccvni s ist(..'KI OV/f. prclivlla ecv. siglla/lla eev.i h g rcjnih lela.2. 7 5 a a S /ikll 12.a jcdnoccv nih sis te ma cc nlr. na cina povezivanja grejnih Ida. mad " mugu r<td iti i sa prirmJnom cirkul<t cijom vode:. 9. 1 Z. 2. kralka vc::a. Takvih g rcjnih kru gnva Illnzc bili vise.1) !.. sn ' : s(.I.. Razvod na voda stmji odozgo nadole iz jednog grejnog le la 1I drllgo . lO. ko da eke) vade od lazi 1I radijatore. 11.in a .12.VJ/:' 12. U s lu caju grejanja Illa njih s la llliJcn ih zgraJa. Kot! donjeg razvoda cevi pro lilze ispod najn i. vee se m OZ l ' vmlil i d irckl no sa razde lnika 1I kotlarniei i z"vr~ iti U S" . Ide ispod na j. j. kroz podrum.1 .h:dnocl'vni sislc llli cc nlralnog grcjanja su sa prinudnom.18 U. nad podo m naj niZc c taze iii kroz plldzL'm nc kan a· k . Vcrtik.

do poslednjeg grejnog te la na vcrtik ali.. Z naci. 9.lpOIl. svako ovakvo poddava nje dire klno ulice na odavanje loplote sledeeeg radijalora. Na sli ci 12. 4. do ne kle ohladena u jednom iii dva grejna te la kod paralclne veze. J3. radijll10r 11. sigllallla./edllocevlli sistemi . Obc prik azH ne se me pogod ne SII za pri me nu u vikspratnim zgrada ma .ie snabdeve na lrokrakim ventililna. slmjeCi pre ma kOLIn u ko me se zagrcva. ko d koga SL' ne vrsi regula eija protoka kroz radija tore.12. prikazana je na slici 12. 7. . 12. din:ktno slmji kroz sled eCi radijator gde se dalje hladi. kratke VCZC. iii se sva voda moze odvesli kratkom vezom i radijator iskljllciti iz pogona. razvodlli vod.\'po/jlla cirklllaciO/U/ cev ek. Sarno se prome nom lemperal. Kod ovog sis te ma . Mogucnost pojedinacnog regulisanja odavanja toplote grejnih te la ne pos loji. sa pome re no m kratkom vezo m i trokrakim ve nlilom. sarno slo . JO.3. JEDNOCEVNI SISTEMI CI.I·ki vod. s tn cini da je montaza ovih sis tc mH51 0icnij<l i iziskujc ve6 broj fazonskih de lova.2 prika za n<l je se rna jednocevnog razvod H sa pre kinulim ve rlikalama i pome re nim kralkim vezama u slra nu grejnih le la.L ______ J Il -II '--!!-=":-=:J"""''.\'pallziollog . ehpallzolli . prelivlla. pllmpa.m pomerellim kratkim vezama (J. kolao) Serna pumpnog jednocevnog prot ocnog siste ma sa go mjim razvod o m.ZdlltU/.2 . 2.mbimik v(/.Ure same razvodne vod e moze uti cati na o davanje to plote radijatora . I I I 5 I I I I I f I I I r ___ -L _________ I I) .. Pomeranje kralkih veza je izvrsc no u ci lju povo ljnijegs trujanj<l vode u rad ija to rc.lVTR' ILNOG GREIANJA 279 likHlu . reglllaciolli veil til. glavlli 1I. . 3. 6. Na slici 12. Ova se rna je islove lna sa semom sa pome re nim kratkim vezama. koji omogueavaju podesavanje odavanja toplOl e svakog rad ijalo ra. O hlad e na V OdH iz verlkale skuplja se u ho rizo nlHlnoj povralnoj cevnoj mrdi. i tako redom. povralni vod. Kod ud alje nih ve rLika la mogu se u najvisoj la cki ugradili skuplj aci vilzduh a r<ldi njcgovog lakseg ispuslanja iz sistema i sprecavanja prekidanja cirkul acijc.J Stika J2.Wld.ie kratka veza iskljuCe na. razvodna voda.\'/Ida. Trokraki venti 1 moze svu kolicinu vode llputili kroz radijalor i tada .4 d ala je serna jednoeevnog pumpnog prolocno-regulisuceg sislema sa go mjim razvodo m. . 5. vo da st ruji kroz sve radijato re jed ne ve rlikale. r-'---] [i"" ' I ~--~I'------r---~6--==------~---------o~7 I I I 9 8 10 -. bez posredstva kratkih veza. 8. Medutim.

6. 10 1.L . povratlli cevovod.· . 6- I I 1 I 1 1 I I /I -- . prelil.4 Jedllocevll.J 1 I /I I 1 __ ~ ___ ~_~ _____ ~ I 1 • _.5 predstavljcnc 5\1 najvise upo trcbljive semc zgrade do tri sprill ii . Se ma na sli. sislellli sa Irokrakim vCl/lilima (1. SpOjlUl cevi 5.. 2. ehpallziolli slld.adavodo 10 f--<>-. Kod ov ih vcrtikala ra dijato r svakc sobe deli Sf: 11 <1 . kOlllO. J 1.-.1J iz vodo.\'/It/a.5 dcsno je prcdstavljen "IT' sistem. sabimik vazduha.G I' . 6. pllmpa. jednocevni sist. 5. sabimik vazdllha. 2. 4. poee li su se primenjivati sa pojavo m zgrada bez tavan a. 8. razvodlli vod: 7. radijalor 9. pOl'railli vod.. spojlla cirkillaciolla cev ekfpanziollog . 9 ___ JI _ __ !---+-- 1.J. takozvanc 'TI" vcrtikalc (pre ma cirilicno m slovu P). razvodll.:i 12. cirk/llaciol/ll cev ehpal/ziollog .3 J et/llocevlli sislem bez reglllacije proloka (1. l(utl sistcm~ na sl ici 12. 10.em sa "obicnim" radijatorskim ventilima I po me rcnim kratkim vezama. siRllallla.I2. ehpal/ziol/a poslldll. koji je dobio primenu u indus trij. plllnpa. 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 LJ. 8. prclivlla. trokmki vCl/lil) Na slici 12. vod. ___ I 1 I 1 1 I _ _ _ _ _ _ . sigl/all/a cevi 4.--L.koj modularnoj izgrad nji slimova.tllI cevi 3..\'/Ida.5 jl. kOlao) Je d noce vni ve rtik a lni sis tc mi sa donjim razvo do m.Todom'·/C PI?OJEKfOJlANU : POSTROJ£ JA Z-1 CENTRA LNO G REJANJf. 3. _.ado Slika 12.. 9.2110 Il.IO. 7.. radijalor.Or Slika 12. 11.

12. a horizontalne grane hatkim vezama se vode do zavrSoog dela poda. lako da ih na istom nivou moze bili visc.spra lno lIkljllciva njc grcj.p:d~l s nog rcglliisa nja od avanja lo plo te protocnog ra dijat o~ a . U lakvim zgradama odsulnosl meduprozorskih stubaca oleZava razmeslanjc vcrtikal<1.! I Slika J2.. PrJ prJmcnJ be lo n~ klh grcJnJh pa ncla.mja po pOCelku unulras njih pcw rsinskih radova.. odvodna cev. cirklliaciolla. siwra/Ila. smanjlljllCi loplolni diskomIor proslorijc. pa se grejna lel<1 nc grupi~u . JEDNOCEVNI SI. tako i horizontalnog dela grana koje povezuju ve rtikale.2. ekspanziolla po. vellJi/ za reglllifwrje. lIvodenjcm monlaznih panelnih konslnlkcija. 5. o~aJ SC slslcm korisli 1I vc likoj mo nlaz noj izgradnji sla nova. dovodllo cev.. 8. I )1 I. Horizontalni razvodni krugovi Rasproslranjenosl horizonlalnih sislema grejanja IIslovljena jc povccanjcm dlliina zgrada .:. Inace. . 2. 6. Jn . Pogodan jc za primenll kod ravnih visespralnjca sa 3-7 spratova . kO((lo) 12... obrazujuei horizonlalne cirkulacione granc.I'pojlla cc:v ehpallziollog suda. "I r vertilwlama (I.mda. U ovakvom sisle mu sa horizonlalnim cirkulacionim granama skracuje sc.5 Jedllocevlli sil·tem sa tzv.pro locni. 12. kroz sahtne prolaze u blizinj slepenisla i mokrih Cvorova. prelivlla. 2 I I I 5 I I I '.6'h-r-f-:lI I I 9 I 1 L-_______ -. 9. grrjllo tew. vee se "rastczlI" pored zaslakljcnih povrSin<1.jeda n (sa leva) sa kva nlila livnim n:gulisa njem odava nja lo plo lC. .\ T UA LNOG G REh1NJrI 281 dva dd a . 11. 7. 4.2. Na n ajv i ~c m spra tll pOSloji mogllcnost . TEMI CF. u porcdenju sa sislemirna sa vcrlikalama. dm gi (sa dcs na) nucguli sli ci . Vcrtikale za horizontalne grane poslavljaju se u pomoenim prostorijama zgrildc. Svaka grana zagreva po dec stambenog objckla na jed nom spratu. 3. primenom dugackih prozora ild. ~<ao ~ IO jc rc~ no .. pllmpa. vazdl/slli ilpust. sisle m dozvo ljav<1 i poslcpc no . kako duiina verlikalnog. Grejna le la sc horizonlalno naizmcnicno vezlIju.

SIO bi poveca lo o tpo r slrtljanju vode . dovodlla CCVjlD. kako bi se o bczbedi o pOlre ba n pro · to k krnz radij ato r. vellt. grcja nja I ros pra lne zgrad e.j I I I I 10 _ _ _ -. insta lacija na ovnm spralu lI mes to kao grejna gra na mo · ze bi ti i7.cvrsti OS IOI1<IC kim vcza ma pod g rejnim tdima. kotaojJ3. dllzin a kratk e veze u prik ilz .- II - Slika 12. o ni se mogu pripre mili i mo nlira ti na deo glavne ho rizonta lnc ce vi i u rad io ni . Na s red njc m spralu predstavlje na je grana sa kral · kao nepo krc tni .. vez a ho rizont a lc i ho rizo nla lnog dela (kra lke veze) is pod radijato ra.: irkulacio nih grana u sis leml.os tvaruje se 11.5 prclivl/{/.: i 12. U to m slucaju... ko el pus kdnjeg grejnog lela. pos ta sc sva ki vezan i radija to r jav lj d .·i. odvodlla cevjll . sigllailla.3. kOllveklor) . za rcglliisalljcj 9. 4.: cl nus lra no m spaja nju grejnog te la sa eevi. Na istoj hon w nt a li. i sta lno je drukcija.·. ekspallziolli slIdj 2.6 da te su razlicil e se me horizo ntalnih <. Na prvo m sprat u je prik azana p ro locna se ma slruj an ja vode kroz reull a veza na grejna lela.ttn a na kojo i sc zavrsava.vede na i u o bliku cirkul acin nog kru ga.JI ___________ -.II1" fJ rv<l uva s lu caja odrede na je duzino m grcjnog te la. r I~ } 1 J 5 I II I 9 12 0- Gt r 7 8 6 r: )~ liJ / r-. pllmpa j 12. fq rP .N TR4 L NOGREJANJI' Na sli <.6 Sema razlil:itih cirklliacionih krlllJOva (1. iii sa mo na krajnje m radij ato ru pri pos tojanju spojne "V<ll uus ne " cev i 1I go rnje m de lu grupe radijat o ra . prj j<.. vazdlLflli isplIst j 7. SlI u tom slucaju postavlje ne jedn ..para le lno. pos to se glavna ho rizu ntaln a ccv pos tavlja iznad fina lizira nog pod". Da bi se dob ili dobro izvedeni vc rtika lni prik ljucci na grcjnim le li· ma. ~ f-1 .vO Jcm. Ka ko se sa sli kc vidi . Meclutim. spojlla cev ekspa/lziollog s/ld aj 6.282 R 'l 'o<loml'ii PI?OJ EKTO J~~ NJ l': POSTROJf:NJA Z. do druge . grcjllo telo. Razvodna ve rtika la na kojoj grcjll i krug pocinjc i povr. Kratk a veza se moze izves ti sa sma njen i1l1 precnik o m. Kod ove se me neo phodno je o bral ili paznju na ko mpe nzaciju to plo tnc di la tacije cevi. 88' . Ije nc su vazdllsne s lavine. Na svako m radija to ru za iSpUSl vazduha pOSI. trokratki vClltil. cirklll.·I Cf. prik aza na je kra lka veza s landa rdne duzine .

Slika J 2. 8). l 5. 12.7 Horizontailli cevlli JerI/go vi II stambel/im objektima .IG i J2.DNOCHiVl SlSTEM1CF..I ed nOl:cvni sislcmi Sli danas lInapredc ni speeij a lnim ko nslrukcija m a venlila. koje SlI prccnik a. koja nijc dobila vel iku primenll usled lest.vfRAL NOG GR£JANJ. radi regulisa nj a odava nja lop lole. Na c irk lllacio nc kru gov<. Na krajll gra ne je pri kaza n prolocni neregu lislICi ko nveklor. U s ill cajll kad.lO li Z drll gi (s lika 12.1 283 Na Irece m spra tll je prikazana prolocna serna sa lrokra lkim ve nlilima.7). IF. Na vcrlikalc po spralovima Sll priklju ce nc klllijc malih uimenz ija . a i za "p ro dllvavanje" go rnjeg u s lu caju skupljanja vazduha pule m poviSc nja brzine slruj a nja vode.12. 17). koji sadrie 1I seb i razvodni i povralni prikljllCa k.l su lI grade na dva konveklora jeda n iznad drugog. " zavrsavajll se n:l povra lno m lI spo nsko m VOdll. U jcdnoj kUliji moze bili prikljuCak za jcdan iIi vise slanova (slika 12.-oCa pri poslavlja nju i upo lrebi lrokralkih venlila . savreme ni jcd noccv ni sislemi sc sas lojc od horizonl a lnih kru gova koj i poc injll na razvodnom. kao i kra lkll obil az nll veZll (sl. 12. S obziro m na mogll c nos\ izdvajanja sva kog s lana 1I poseb nc eirklilacionc kru govc. 1I zavisnosli od lipa ven lila. 1I z3vis nos li ou vt:l ici nc objc kl a i 10 lI glavnom kroz vc rliki. Sva ko grcjno te lo j l: o pre mlje no venlilom za aulomalsko is pll s lanjc vazdu ha koji jc poslavljcn na najvisoj laeci grcjnog le la. Iz kulijl' do razd e lnika vuu e se cirkulacioni krugovi najcesce od bakarnih ccv i. lJ horizo nl a lnc jcdnoccvne grane Ccs lo se ukljucuju ko iwektori. koji Sll jcd . VeZl! grcjnih lela i ccvi mozc bili sa slra nc iIi o dozdo.. o nda se Ces lo ispred donjeg poslav lj a ve ntil ( iii slavina). U nbjck lll sa ho riw nlalnim cevnim kru gov ima p rovlaci se ne ko lik o verlikala. 1I kojima su s meii leni razdc1nici i sabirnici za pojcdinc cirklilacionc kru gove. SA VREMENI JEDNOCEVNI SISTEMI . posl av ljajll se grcjna le la k()j a se specijalnim venlilima vczuju z" cev i. 12.lne gradcvins ke ka nalc 1I blizini s l e peni~la i mokrih cvorova.3.

12... Razvodri armari..ad w { a._J ~ ~ c rC - r: XUPAflLO k lYain/~nJr I I - - . C~I .. II I :=J " II II II II II II Dir."... M':' .. .... ~ r. pa su cevi od bakra nas le ve li hll primenu 1I postrojenjima centralnog grejanja.3. . f.:- IaftlTILO ~ I I =-=-= II .. sto je posebno izraieno kod jednocc v nih sistema.: u spratu ispod f+ I ~- C C I -- ~~. " C [.nC' c~ Ir od.1 Primena bakarnih cevi Baka rne cevi imaju niz prednosti nad eelicnim. Todaro"ic I'ROJEKTOIlANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREfANJE I RazYOdni ermaic 50 x 50 em u istom spratu ..8 Nacill prikljllcellja horizol1talllilz cirklllaciollih kmgova na Ilspol1ske vodOl'e 12._ ~-:-~ "". PoKTJt" j ~d Ulponsk .28~ I B. Jer bakar ima vcJiku otpomost na koroziju sto obezbeduje cevnoj Olft'/i ..ktni prikljucci be: rozvodnog crmariea . : I i¥!1 ~! c i~~ c c ~I .

koji su i je ftiniji.9 Bakami spojlli elementi . Sa povecanje m duzine eevovod a . za isti pad pritiska u cevnoj mTd i. 2 12. nt: po l ~~bne za mc ne delova cev ~~ rnreZc .jitilll.i za cevovode sistema grejallja iz asor1imallafahrike Majdallpek Hrapavosl bakarnih cevi je oko 30 pula manj a nego eelicnih slo prakticno znaci da je niii koe fi cije nl trcnja pri struja nju vode .12 JEDNOCEV 1SISTf:M1 CEN fHr1l. T o o mogu cavil ko risec nje veCih brzina strujanj a vode i kao posledicu toga ugradnjll cevi manjih precnika nego 1I slucaju cclicnih eevi. nema tit iOgil ad mu ija kao posicd icc korozlJc pi! n1Je po trebno J?ovre me no 15piranje cevovoda. Na cevi manjih precnika se ugraduju manji ve nl iii kao i druga armalura.NOG (jRElrlNJA 285 dug vek Iraja nja i niic izdalkc Zit od riavilnje . je r su.

I'ojava tzv. a sto jc pose bna prcd nos t kilt! jednoccvnih sisle ma kod kojih su celc vc rtik a le istog precnika. S li cnc osub ine bakarnim imajll i cevi od mek og Ce lika. Q. Odredivanje pome: nutih te mperatura objasniee se pomocu seme na slid 12. tempe rature vode na uIazu i izlazu pojedinih grejnih tcla SlI razlicite.2S6 u grad c n~ 13.nika ccvi ad 80 do 100 mm. Vr10 Sll praklicne kod nak naunog ugradivanja grejanja 1I zgrade. ali moze bili i razlicil. DIMENZIONISANJE GREJNIH TELA O dredivanje zagrevne povrsin" grejnih tel a vrsi se po istoj jed nacini kao kilt! <I v" cev nih sist e ma: /1.e nlrisana o ptcrece nj~ . rek tnog dodira sa be lonom ako Sl: lIgradliju 1I po dove pri izvodenjll podnog grejanja .k(I".po trebna kolicina toplo te za grejanje pros torije(W) koc fi cije nt prolaza topIote za usvoje no grejno telo(W/m . sa vrlu niskim slepeno m necist oca . Temperature razvodnc I .I Q ( 12..k/:!.. ali su nedovoljno 01 _ po rn e na spo ljnc ud arc. mekih cevJ koje se ispo nl cujll u ko turovima dllzine i do 50 m omogucuie jednoslavno polaganje eevnvoua u jcdnoj cc lini.ev i m. racunajuci matcrija l.d + lil ) . kao sto je slucaj i sa padom temperature: k 2 ill = I.liz = consi.tempera tura pros torije(°C) 1m = 1/2· (I.t i jednaka 1/2· (I'd + liz). koja je svojevrsna zastila ccvi od spo ljnih ud a ra iIi di . To Sli {.OVANJ£ J>OSTROJENJA ZA C£NTRALNO GREfANJ£ masa mitterijala ccvi sc smanjuje u odnosu na ccv i od c. Zit jednake protokc.d . U n" 5e lakk obIikuju od bakarnih.2) Kod jednoccvnih sistema.Tc Klo"JI·ir J>ROJ£/(/. Zbog ve likc clas t icnnst i nislI ase t Ijive na razna slega nja i ve lika povrsinska knn {. 12.10. sto vai i i za dvacevne sislcme. povo ljnije nad ec licnim za mreZc pn:.) -. dok je pad temperature obicno u svim grejnim telima isti. I ) u kojoj je: Q .4. -I. K) I" . a li im je vck lrajanja kraci.pravljc ne od hladno valjanih ce licnih lraka.srednja temperatura vode u grejnom telu I". Vrsi se k~pi ­ larnim Ic mIjenjem spojev3 koji se izraduju u vrlo veIikom aso rtimanu (slika 121)) I\naliza cc n~ jc pokazilla da Sll cevnc mrezc od bakra.c lika. Ispo rucuju se i babi rnc ccvi presvuCcne plas tikom. Za izracunavanjc povrsine radijatora treba poznavati luJ i liz. ( 12. [ spaja nje bakarnih ccvi je brLo i re lalivno lako. jer bakarnc' {. I3aka rn c ccvi se lako sav ijajll pri cc mu se ne slvaraju nabo ri na cevnom omolacu . isporui:\" ne t! c lovc za grejni s isle m kao i cc nu monlaze.evi Sli tank oz idnc a osim toga i manjih precnika od ee licni h. _ te mperatura vod e na lliazu 1I radijator liz _ te mperatura vode na izlazu iz radijatora Kod dvocevnih sistema srednja te mperatura vode u svim grejnim telima je is(.

Prolok vode kroz vertikalu moze se odrediti i po lazeCi od toga do je voda. JEDNOCEVNI SISTEMI CENTR4LNOG GREJANJA 287 pov rlltne vode II siste mu LIi" = I.IV Kolicine toplo le koje lreba da odaju radija lllri su oznace ne na iic mi i iznose: QI.0 / tUIJ m / .: se ova te mperatura: . i de la koji je prosao kroz haIku vezu..t luI2 II tir} tSM2 r ~ / lull I lIZ I @ Slika J2.3) ~ tr . prosavii i kroz radij ato r gornjeg sprata snizila svoju te mperatum od t..do 13' (l2 . ( 12. J0 Temperatttre vode merodavlle za dimellziollisanj e grejnih leu.12.0 / lizJ tSMJ .3: /. [zjednacavajuCi prethodm: jednacine lltircciuj.. .J ) Temperatura I ] predstavlja te mpera tum smde vode koja je prosla kroz radijator. Sa ovimje od redena i kolicina lop lo te koja sc transportuje vertika lo m do grejnih te la QA = QI + QII +QIIl' PolazeCi od ovih vrednosli odrede n je protok vod e kroz verlikalu A . QII i QfII.

5 ) T emperatura 13 jc pOCctna tempera tura sudivanju slcdi slcdcea jcdnaCina: radija tor II.4LYOGRElr1 . j =1 r Q .) pri razliCitim srcdnjim lemperaturama vode lin .:ak:. ~ Q I (.3 ( 12.I.ul-upno odavanjc toplotc svih radijatora vczanib za ve rtil. = ronsL) pri I3ZliCitim padovima tcmperature u radijalorima.:alu Za odrcdivanjc povrlinc grejnih te la neophodno jc joS znati tempcraturu vode ko · ja izla7j iz grejnog tc la.. dobiec se opSti izraz za Ic mpcraluru smc:Sc vode za radijator: ( I -I ) n ' 1' .\7R..-(61 roOSl.-t I r .) II X (12.9) gdc jc: .4 L I n ( 12. Analogno pre thod nom ra · 7..-oju sc odredujc tc mperatura .-I. 83 B. n·li po redu radijator odozgo. smeStc nib isprcd tacke mcSanja za L. Todoroo~ PROJEJaOFA ..1: se odrcditi te mperatura u rna kojoj deonici \"\: rtil.ul. 2 Pad te mperalufC vode u svim grejnim tclima po spralovima jc jcdnaL. VJE ([2. 7) odaj. QII ( 12.8) Q: 1 PostupajuCi daljc na ovaj naan 1D07.. Ova te mperatura sc nalazi u zavisnosti od uslova koji su odrc· de ni za dati SistCIIL Ti oslovi mogu hili slcdcCi: L U svim radijatorima (grejnim tclima) jcdnake su srednje temperature vode (I.Jc slcdi: (Q + Q IlI .WE POSTROJ£ VJA L I CF..6 ) ZamcnjujuCi u ovoj jcdnaCini nadc nu vrcdnost te mpe rature 13 dobija sc: Q.-u pna odata toplota svib grejnih tela. Q-£naeavajuCi sa n.

povccanja srcd nje tempe ra ture vode u gTcj nom te lu i smanje nja povrsine te la. - 7 (12.1 0) Ako se go rnji od nos oz naci sa a = G. <I Ii i do povc ea nj<l precnika eevi ko jima se gTcjna te lit vezuju Zil vert ikalu. 1/1"' pa je: ( 12. A= QR _ _ --= Q . Utvrde no je da su najeko nomiciniji siste mi o ni kod kojih su i srednje te mpe rature i pad te mperature vode u grejnim telima po spratovima razlicit i. kako u pc gledu grejnih te la. poCev od prvih grejnih te la u smem stmjanja vode. II ) Ka ko je s dru ge stram: I':J.. Ako se kod proracu na prime ni me toda konstantnog pada te mpera ture II kmgu iii vertikali.12.I':J. A ko se sa C v oznaci p ro tok kroz vertika lu u kg/h. a sa C R protok kroz rad ija torc. tako i u pogledu ccvi.../ . manj a ko li cina va de stmji kroz kratku vew ve rtik aIe. dok Ce se kod ostalih ona povecavati.lil' to je liz = 1.ie na su ispitivanja da bi sc odrcdilo koji daju naje ko mo nicnije siste me.ia Pad tempera ture vade u radijatoru je o nd a: ( 12. 12) Sa ovim jc od rede na srednja te mperatura vade u radija torima.!!-/ I-=- c ( lui - a Q) R c ·/ c·C v . Z bog toga. . 1st i je slueaj i kod grejnih te la koja su povcza na u eirkulacione kmgove. Sto je taj od nos blizi jcdini ci. I <. /II = 1./ . utv rd c no je d<l su najeko no micniji siste mi..sina radija tora. javlja se sve ni za srednj a te mpe ratura vode u svakom sledeecm grejno m te ill.. o ni kod kojih je : 3. Prvi cc imati manju grejnu povrsinu..1 Q _a__ C R ( 12. 13) v S obziro m na sniienje te mperature vode pri izlasku iz grejnih te la. Rukovodeci se gore navede nim uslovima. To dovodi do smanje nja pada tempe rature vodc. a sa njo m i zagrevna pov.1 2SQ Srednja te mpera tura vode 1m i pad te mpera ture vode u grejnim te lima 6J imaju razlicite vred nos ti. proizil a~ i da Ce se dobiti ista sumama grejna povrSina kao i kod ekvivale ntnih sistema dvocevnog grejanja.~ lJ R v. vr. JEDNOCEVNI SISTEMI CENrRALNOG G RFJA NJ. a veca kroz grej no te lo . Srcd nja te mpe ratura vode u grejnim te lima i pad te mpe ra tura zavise od odnosit iz medu ko licinc vodc koja pro tiCe kroz ve rtik alu i kolicine koja prode kroz grejno tc 1 0. povrSine svih sledecih Ce se poveeava ti.iGRslcdi : G R = C .

5.vi ta cion ih sis tc m<l vode nog grejanja prirodnu cirkulaciju vodc izaziv<l r i U lik a gustina o hl.-1 CENTRA '-NO 0 REfA NJ E 12.12.+QII/ = IQR C· P(/r -I. to sc ras polozivi napor mo)k sma trati kao suma priliska koji nastaje uslcd hlad e nja vad e u grejnim te lima Ppr~' i . Na deoniei izmcdu radijatora lreceg i dntgog sprata ona iznosi: (12.. 17) u opstem slueaju: . kod protocnih sistema sa gornjim razvodo m. (12.16) analogno: (12.I S) 10 - cp- ruv- sumarna top lot nil snaga grejnih lela (toplotno OpICrcec njc vcrlikalc tcmperatura razvodm: vode sistema iii cirku lacionog kntga tc mperatura povratne vode sistema iii cirkulaeionog kruga specificm! toplota vodc guslina vodc lc mpe raturski pad vode u vertikali Tempe ratura vodc 11 svakoj dconici zavisi ad velicine hlade nja vode u radijatori rna. "/<xIOfUl'''' "ROJ UcrOl ~4 NJ" POST/W JENJA 2.) c · p·IlI. Vc licina neophodna za njcgovo odredivanje je protok vode kroz vcrtikalu 11 (kglh) i pri zadanoj top lolnoj snazi radijalora i le mpcraturi vod e on iznos i G = QI+ Q. Kako se hlade nje vodc u jed nocev no m sislemu vrsi i prc ko radijatora i pre ko ccvi. 14 ) Pritisak usled hlade nj a vod c 11 grej nim telima . Qv c· p·IlI.' priliska koji nils laje uslcd hl ade nja vode u ccvima Ppr.< (12.... DIMENZIONISANJE CEVNE MREZE GRAVITACIONIH SISTEMA Kod gn..ldcnc povra tne i topic razvodne vode.200 8. odrcdcn jc prc ma slici 12.

Odredivanjc prirodnog napora kod sistema sa kratkim vezama vcli se na sliean nacin kao i kod protocnog sistema.12. P2 . .nosi g (1r3 P3 + 1r 7.. P2 + "1 PI)' Hidros taticki pritisa k 1I glavnoj vertikali pri tc mpe ratllrivode lr iznosi: g (" JP. J I IzraCtltlava1lje gravitacionog napora kod jed1locev/log sistema Hidrostatii':ki pritisak u vertikali pri njenoj visini /t1+/t 2+/tJ iz. sto ne lInos i greskLl. ) EDr \"OCE'''Vl SISTEMI CENTRAL NOG ORBAN)'! 291 / I. uz imajllCi da je odava nje to plo te u sredini grcjnog te la a ne postupno po vis ini . To zn<li':i dil se moze smatra ti da se tempe ratura vode IJ Odr.19) gde su: P3 .ll srafirane povcline rad ija to ra preds tavljaju delove 1I kojima je temperatura vode 13. = 1. odreduju se po formula rna kao kod prethodne seme.- IQi ( / 2.12. - L Qi1J h11/ hjJ Stika 12.lilVil 1I vcrtik a li nil vis ini h). Prirodni cirkulacioni pritisak 1I ovom sistcmu sad a ima vrednost: (12. Q. s matraju ~i da se voda 1I ccvovodll nc hladi. PI . gustine vode pri tc mperaturama I]. 18) c ·G lIkllpna loplo tna snilga svih grejnih te la na ve rtik ali do posmatrane deonice (brojeCi 1I s me ru struja njil vode) Na slici n. +" l Pr + hI Pr) . p. Protok vode kroz ve rtikalu i temperature vode na svakoj deo nici ve rtikale. lz ovo- . a temperatura I] na visini hz. 12> II i I. Proraeunska serna sa svim potrebnim podaeima za proracun data je na slici 12.

19) i (12.21 ) gde su: .5 hR. [pil ~ u ovo m siste mu te mpe raturil i gustin a vati c ~c me nj aju ne sa rno II grejnim telima (uslovnim ce ntrima hl ilde nj a).i. Kako se nivoi ce ntara hlade nja 11 radijatorirna i odgovarajuCi centri hladcnjil u vcrtikali razlikuju za 0. Vertikale sa kratkim vezama imaju lokalna cirkulaciona kola kod svakog grejnog te la. T<HIor.l pro te kne kroz rild ija tor i ~roz kratku vezu. odyodni prikljueak i kratka ve · za. c. d. a. koje obrazuju doyodni prikljucak.12 (u srariranom delu radijatora voda ima temperaturu I" a ukratkoj vezi lui) iznosi: (12. PROJeXro":4NJf: POSTROJENJA Z-1 CENf'RALNO GREJANJE ga proizilaz i da pri jed nakim to plo tnim op te rece njima grej nih tela i istim poectnim te mpe raturama.i na odredena prema slici 12.. U slucaju sa sLike. protok i te mpe ratura vade nil deonieama kod obe k me SII istc. b.20). vee i u tilcka ma vcrtikalc (erne tacke na slici) gde se meSa voda kOj. sam radijator. to bi bile deo nicc a..292 8.. Prirodni pritisak u ovom sistc mu iz nos i: ( 12. to se u m1l 1 0 m cirkulacionom kolu javlja sopstveni prirodni cirkulacioni pritisak.2(1) Posto je hl>1I 1' za 0. Njegoya vclii:.5 hR to je ujedno i razlika u vclicinama koje odreduju (0 rmu It· (12.

Hidraulicnim proracuno m glavnog eirkulaeionog kola odreduju se precniei njegovih pojedinih de onica. Pri proracunu bira se eirkulacio no ko lo koje je najnepovoljnije u hidrauUl': nom pogledu. radijato ri su veza ni na red i prome na te mpe rature i gustine po horizo nt a li.=lrh Ijz < IJ). koj i uzima u obzir deo prirodnog . tako da zbir gubitaka pritiska u kolu L (Rl + Z) bude jednak j(j za 5 ." gustina vode u kratkoj vezi.23) Kod pumpnih s iste ma gn:janja raspo lozivi napo r sas toji se iz napo ra pumpe i gravitaeionog.22) gde je Pl. a PSR srednja vrednost gusti ne u radijatoru. pos to su grejna tela u rednoj vezi. moze se odrediti kan razlika hid ros talickog pritiska visine radijatora i kratk e veze: ( 12. dok se prirodni eirkulaeio ni pritisa k nc pre kidn o menja us led pro me na tempera tura vode. Kod ho rizontalnog jedn oeevnog siste ma greja nja. i liz (za radija tor treccg sp ra ta l". u malo m cirkulacionom kolu. a to je ono kod kogCl je raspolozivi cirkulaeioni pritisak po jediniei duzine ccvi najmanji. PostojeCi prirodni eirkulaeioni pritisak .24) gde su: 1'" Pm f3 napor koji ostva ruje pumpa prirodni eirkulaeio ni pritisa k nastao usled rilz lika gustine u razvod noj i povra tnoj eev noj mrd i koeficije nt. Svaka ve rtikala je istovre me no i razvodni i povratani eevovod svih grejnih tela iste vertikale.12. Prema tome. .napo r. kod pumpnog greja nj a raspo lozivi napo r bi iznosio u o pste m slucajll: (12. zbog hlade nja vode u radij a torima ne od rilZava se na velil':inu prirodnog eirkul aeio nog pritiska. Pre ma tome. obzirom da su u najvece m de lu grejne sezone tempe ra ture vod e u siste mu nile od proje ktnih Oso bc nost jednoeevnih siste ma je til sto svaka vertika la predstavlja jedinstvenu strujno kolo. Ova reze rva se ostavlja za slucaj da se u proracunu izosta- . mora biti zadovoljen usl ov: (12. ft:DNOCEVNl SISTEMl CENTRALNOG GRFJANfA 293 Pu' i Pi! o dgovil raju ce gustine vod e pri tc mpe raturama I".gravitaeionog pritiskil u periodu odrzavanja projeklnog hidraulil':nog rezima u sis te mu . Prirodni cirkulacioni pritisak. Napor u sistemu os tvare n pumpom je konstantan.10% manji od velicine racunskog pritiska. kod grav it aeionih sistema grejanja. Vc lici na koefieijenta je /3=0. I ovaj napor ce se utrositi za savladivanje o tporil strujanja vod e u mrezi. koris ti se za savlad ivanje o tpora usled tre nja 1I eevima s is te ma i za savladivanje mes nih o tpo ra.5 sto znaci da se uz ima Silmo 50% gravitacio nog napora.

G.( +" w . • B 1 C gr 1 2 hll h2 h3 hI ~r 4 t A 9ml 5 ~gl 3 9m:r II 6 hm h4 h5 7 h0 . C irklilacio ni pritisak kroz is tu vertikalu. nate dllz ine deo nica..tlje m proraclInli kilo os nova / . P r (12.8. pritisak levog vodenog stllba. 7. pro toci kroz nji h i mcs ni o tpor i. doh drugi.- f- gmn:. g rejna tela.g ( ) "0Pr+Pp 2 + "( .-.4.wno ci rkulaciono ko lo uzimil sc 1I d.t l1l:kog gr~d ev in skog objckta.204 R. pored po mc nut a dva ko la.. ODREDIVANJE GRAVITACIONOG NAPORA Za se mu na s li ci 12.1 hidrillilicku lIsk lade nost svih os ta lih kola s is te ma. gil h1V • E ~-------------' .6. Na istoj se mi . Proracunato gl. gpi 8.. 1 i s.. 13 o dre diec se raspo loz ivi pritisak po ko lll kroz ve rtiblll i P" kolll kro7. 12. To z naci da treba dil su p07. P r + hill · P ".5.13 lzgled cirkllinciollog kola Pritisak kroz cirklilaciono kolo (A BCD E A) iznosi: Pv = g ( "II . prikazana Sll i mal i! cirklil ac ion a ko l<1:l. a li i kroz grejna te la: . Dil bi se maglo pristllpi ti prorilclInli cevovod a po trebno.2:i ) Prvi clan ove jed nacin e predstavlja pritisak d es nog vodenog stuba .vertik'lle.3. D Slilw 12.ie imati go tov\l semll s i\ te ma grcja nja..Toooro. P mil ) .·ic PROJEK1'() I'l1 M E POSTROJENJA Z4 CE rR4LNOGRI::lA NJE ve n ek~kv i hidrauli cni otpori sto se moze desiti u nedovo ljno ddinisanim planovi l1l. 2.

eirkulaeioni prilisal. I I) ( p. 1 • 2 "" Sr gr-t gI 2 f 4 .. "IP.26) p. 2.27) Ove vclicine izraZavaju naporc koji se javljaju u malim cirJ. (Pml 2 +PII) + (11. lao i padovi pritisL:a kroz njib. I. P no!· 1 . koji se javlja u malom cirkulaeionom kelu.. ne moze usposlavili. 2. 7.26). kad bi se usposlavila. koja bi. 3. 5.bYZ.:oj vezi.GT > Pv Oduzimajuc::i Jlv od Pv. 4. II. Na slici 12. I"z + g.PmJl . 14 malog eirkulacionog kola lal. JEDNOCElr:v1 SlST£~(f CENTRALVQG GR£lAN JA 295 Jl p.GT i uzimajuCi daje "11=" 2+"3 i "11="-'+"5 posle sredivanja se dobija: (12. J i 5..+pp) + g. zaustavila krelanje vode odozgo nanae po kral\. Pri lome je deonica )-4 zajedniCJ.g·"O + ( 2 Moze se zapazili da je Ppr. h". 2 +PI) + g. a suprolnog je smera od napora u kratkoj vczi..::a za L:olo vcrtible. poznati su nam preCnici deonica toga kola. U grejnom lelu i kralkoj vezi. napor u kolu vertikale.-vo kretanje st. Ova konslalaeija pOlvrdujc sc jednacinom (12.-ulaeionim kolima I.1 I + g . Gubitak napora na kralkoj vezj 1-4 jc L(RJ +Z).g. p. usmercno cd slrane grejnog Icla u haiku vew. Ali ipak.14 Lokalno drla. a samim lim i leZinama (vcta jc u grcjoom tclu).napor. 8. i za malo cirlmlaciono L:olo 1. 10 se u malom eirkulaeionom kolu Iczi usposlavljanju kretanja vode. "'g I 3 Stika J 1. G.12. koci cirkulaciju vodc po vertikali. Usled razlike u guslinama vode. manji od napora u kolu kojc protazi krol grejno Ielo 7.: .GT = g .a napor koji sc javlja usled razlikc Idina vodenih stubova kola 'malc' cirkulacije. . jer opsla eirkulacija po vertikali savladuje oyu cirJmlaeiju. Posto su ta&e 1 i 4 zajcdni&e . Kako se vidi iz jcdnacine.. 4.laciollo /colo grejnog tela Ako se prctpostavi da je dimenzionisanjc izvcieIlO po L:olu ABC 0 E A Znaci. 3. odozdo navise.

) (12. ima ka radijatortl I i u sa mo m raclijal o ru iznosi: (12. U ispravnos l ovog zakljllcka moze se lIver il i aku se na kralkoj vez i izmedu taca ka .v... pritisak . to ce biti i otpor kratke veze veti. ve ntilska spojnica.GT. Medutim. tim ce viSe.TO I'ANJE POSTROJENJA & 1 CENTRALNO GREJr1NJE kako za kolo verlika le .7. napor koji moze biti isko risce n za s(lvlaciivanje o tpo ra u radijatOl"lI i u ograncima kit nje mu. precnike kratkih veza twba od re diti polazeCi od mogllceg gubitka napora: 'i.15 i 12. VENTIL ZA JEDNOCEVNO GREJANJE Za raz liku od dvocevnih sistema centralnog grejanja funkeionisanje horizont a lnih jednoeevnih sistema sa grejnim krugovim.II . o nlla bi precnik e ogranak il mogli odredili prcma naporu 'L(Rl +Z)kRVZ' M.Pkr.g ' 'II (P.:iu i u kralk oj vezi b ile isle.:d utim. a time cc i vise vode proCi kroz radija tu r.. pri da tim precnieima ogran aka. 12.16).I i . u malum ko lu se javlja dopunski napur koji za radija tor [ iznosi fJl I'.. . tak o i za kolo male cirku lacije.napo r koji mozl. to cirkulaeioni prilisak . odnosno pre ma ras po[oz ivo m napo ru u to rn ko lu P"r. Akn bi lemperatura vode 1I grejno m t. tzv.30) Na taj ntlcin. koja se moze koristiti kod jed nocevnih sistema.e cirk ul (lc iju vode kroz rad ija tor. T""orm'it PROfl:'l<.. jcci nak jc o lPOrtl kralke veze. a sa jednim dodatkom i kod dvocevnih.lpor koj i posluji medu lim tackama de llije i u slnlnu ogran(lka grej na le la.+ 2 ( [ 2.I/.( Rl + Z) I" + p ' . Pre ma lo me. Taj dodatak omogucujc 100% uvode nja vod e koje je potre bno kod dvocevnih sistema. plus proizvociu visi nt: radijalora i raz like guslina vode u radijat o ru i u kriltk oj vezL lz pre thod nog slecii da.. U koliko je dime nzio nisa nje eirkulacionog kol a izvedeno po kolu kroz rad ija lo rl'. postoji i je dno univerza lno resenje.( pos tav i ventil. kako su uve te mpe rature r. veza no je za pos toja nje ve ntila pose bne konstrukcije_ Konstmktivna rese nja ovih ve ntila omogucujll d a se o ni postavljajll sa strane radijato ra i odozdo (51. 12. 1I radij(ltor o tici vode. sto je veci o tpor kratke veze. koji se danas najvise koriste.2Q6 8.li cit e . .1' g ' ( fJ .2H) i koj i pOlpoma7.n.2') ) iii u o ps le m s lu cajll : (12. biti lIpo treb lje n za savlacl iva njc o lpo ril eirkulaciji vod e u ogra nl. SIO ventil bude vise zatv()re n.31 ) Ova jed nacina dobijcna je iz pre thodne jcdnaCinc.

15 Velllil zajcdll ocevll o grejalljc za pnslavljallje sa simile S lika / 2. Kos im vc ntilima sa prikljtl ckom za di fe re ncija lni ma no me ta r Irajno se resava pit a njc pro ta ka vade. 15.poz. Veza radij a to ra i vc ntila os tvare na je prc ko teflo nskog priklj ucka . 4. i spaja 5l' iza obilaz nog vod a sa razvodno m vodo m .ho le nd e ra. 16 Vel/til sa prikljllcko/ll za posla vljal/je ispod grc itwg tela Na pop re'::no m prcsekll ve nti la prik az ani Sli razliciti lokovi vode. 2 i zavisno od ko ns lnlkcijc .kroz njega p ro laz i maks ima lno 50% iii 35% od opticajnc ko licinc vode.poz. Na slici 12.12. R azvodni vod pozicija 1. de taljno ra cllnanje viska napo ra i ba la ns ira nje vc rti ka la nijc po trcbno. 3 1I kome voda ne od aje toplotu.poz. 16) kroz ovaj ho le ndcr ul az i razvodna vod a u grejno telo. 5. gde o brazlljll razvo dnll vodu za slcd cce grejno telo. Kod ve ntila pos tav lje nih ispod radijato ra kroz hoIc nde r se vraca o hl ade na voda iz radijato ra. za . Kada se posma tra ko ncepcija ho rizontalnog jednocevnog ce ntra lnog greja nj a vidi se d a je o na zas nova mi na ho rizo nt a lnim grejnim krugovima razved e nim po s tanovirna. JED OCEVNI SISTEMI CF. D ru gi je obilaz ni vot! (bajpas) . S o bzirom na nacin odvajanja grejnih krugova od ve rtik a la (moze se vrsiti direktno i prikljuccima). Povrat na voda iz grejnog te la os tva ruje svoj tok kroz lI rn nSkll cev .15 predslavlje n je jedan lakav ve ntiI. koja je 1I njega dospe la pre ko "lI ronje ne" cevi. 17 .e lo ka o ko d dvoccvnih sis te ma. a ne na sva ku ve rtik a lll i svako grejno t. G rejni kru govi se mogll n:gllES<lli na viSe na'::ina.lIvck najbliZi grej no m te lll . To se vidi n a slici 12. Kod ve ntila sa prikljllcko m sa stra ne (s lika 12.NTRALNOG GREJA NJA 297 Na slici 12. 15 prikaza n je ce tvoro kraki ve ntil sa ho rizo nt a lnim prikljllcko m. a koji je lIsmere n ka razvodno m vodu sledeceg grejnog tela. na slici 12. [zrade n je od kova nog mes inga i hro miran.. deli se na dva pravca: jcda n jc ka grejno m te lll . S lika 12.pOl. Za to je proble m reglllacije ovog siste ma svede n na broj stanova. a ne na ve rtikalama kao kod dvocevnih siste ma.

8._ IH to._ . Ostale dobrc stra ne ovog sistema su: manji broj vertika la.ve ntilima (strani proizvodae) u razvodnom ormaricu odnosno na poee tku grejnih krugova.! ~ . To je mogucc izvrSiti po mocu za tvarajueeg e le me nta oznacenog kao "vre teno N" na slici 12. Medutim.. . Ko liei na vode moze se dozirati obrta nje m rucice za ru eno regulisanje koja pokrece ve ntil (pozicija 14. Ako se na primer smanji dotok vod e u podesavani radija to r (pritvaranjem ventila). pose bno kod horizontalanog razvod a jednocevnih sistema .._ " .17 Pres ek velllila Kod ovih tipova ve ntila moze se pos tici fino rueno propo rcio na lno regulisa nic odava nja toplote. Ve ntil se tako moze podesiti na bilo koju zeljenu kolicinu vod. Ovo bi se na rocito ose tilo uko Liko bi se grejno te lo po tpuno iskljucilo it grejnog krugil. ~ / \ -'-. 12.298 8 . UPOREDENJE JEDNOCEVNIH I DVOCEVNIH SISTEMA Razlike u jed nocevnom i dvocevnom sistemu su pre svega u ukupnoj duiini cevi koja je ma nja i povrliini grejnih tela koja je kod jednocevllih veea. OVilkvim podesavanje m ne reme ti se pritisak u cirkulacionom krugu../' ~1\ H _ II II ~ "'.umesto u radijator voda bi neprome nje ne te mpe rature otiSla ponovo u krug ka sledeeem grejnom te lu. 1) . ali se utice nil top lo tno odavanje radijatora iza podesavanog.--J I I ~""" ~ --3 ir1 I I ~~ 2 i ~ '.o nd a ce u sledece odlaziti voda vise temperature.. Z a dva grej na kruga od nos no 2 sta na podeSava nje se moze izvrsiti i posebnim STK . i sami ventili za jednocevne sis teme dozvoljavaju individualno podesava nje svakog grejnog te la.<: I 4 I t 1 Slika 12. _ .17) i na taj nacin smanjiti iii poveca ti do to k vode u radija to r. pa ee i u tim prostorijama porasti te mpe raturil prostorije. '. slika 12.Todorovif PROJEKTOI'ANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNOG R£JA NJE jeda n stan. Ovakvim zatvaranjem hidraulicki rezim se ne bi poreme tio u mrdi jer je samo skn:nut tok vode .

tr h4 CD 1 I A CD II CD hs h6 h7 ® B ® . '-' ha _ _ _ _ _ _ _ _ ~ =t~_J .12. jer su grej na te la u rcdnoj vez i. '-' 1 01 '- Slika 12. (J) CI III - . sa raz li kom 510 klld jednocc vnih sis te ma svaka vertika la predslavlja jedinstve no strujno kolo . pa je svaka ve rli kala istovre me no i razvod ni i povra tni cevovod sv ih grejni h tc la ist e ve ri ikale.Sema jedl/ocevl/og postrojcl/ja vodel/og gravitaciol/og grcjal/ja ./8 . . ko nt rolll odriava nj a i mere nje pOlrosnje lako sc naknad no lI grad uje u gO love o bjek te Kao mana ovih siste ma uglav no m se javlja: neS lo komplikovanije projeklovanje zbog proraclIna te mpe ra ture vode kod mda nja lo kova koji prolaze kroz grejno te lo i o bilazni vod poveca nje povrs ine grejnih le la 1I pros to rijama kod kojih se tela nalaze pri kraju vertik a la. JEDNOCEVNI SISTEMI ENTRALNOG G REJANJA 299 prethodna karakleristika povlati sma nje nje probijanja gradevinske kons1rukcije zgrade siste m je prikladan za mo tainu izgradnjll mo ntala je prostija i bria i moZe se pri lagodi li izgradnji zgrade svaka slambe na jedinica ima vlaslili i gO IOvo nezavis ni krug greja nja. PRIMER! I UPUTSTVA ZA PRORACUN Pri li kom promeuna jednoccvnih sistema ras plllllziv i napor sc izracu nava na iSli nacin kao i kod dvocevnih. s lo o laksava pllpravke.

e se razlikllje za slucajeve: a) kada je hlade nje vode u cevima zanemarljivo i kada se ne uzima u obzir. Oa lje sniZavanje tempe rature vade je u tack ama B i C. kratku vezu pomoCu koje dec ukupnog protoka zaobilazi grejno te lo. II i Ill . kot! koga celokupna voda jed ne ve rtik ale ne prolazi kroz grejna tela. = t 1 = t2 = 13 U tacki A.18 prikazana je serna najcdee primenjivanog jednocevnog sis tema.33) gde je: G ukupan prolok vode u verlikali (u ovom primeru i ukupan protok vode u celom sistemu) u (kglh) protoci vode kroz pojed ina grejna le la u (kglh) pad temperature vode u grejnim telima . POSTROJENJA BEZ HLADENJA VODE U CEVNOJ MREZI Na slici 12.32) odnos no. b) kada cevna rnrd a prolazi kroz prostor relativno niskih te mpe ratura i kad il se hladenje vode u cevovodu uz ima 1I obzir pri proraclinu. t. Veza izmedu te mpe rature i odale toplo te data jc relacijom: (12. potrebno je poznavati kolicinc [oplote koje odaju grejna tela I. B i C. Todorovic PROJEf\fOVANJE POSTROJENJA Zr1 CENTRALNO G REJANJE I kod jednocevnih siste ma proracun rnre:z.300 8. pa 5 11 te mpe ra ture pojedinih deonica : 14 = 15 16 = h Is = 10 Za tacno izracunavanje tempe rature vode u pojedinim deonicama . usled pome nutog mesa nja. uz zadatu tempe raturu razvodne vode. 'odnosno tacke A. za OVU se mu i slucaju kome se sma Ira da ne ma hlade nj a vode II cevovodu. tj. Do istog rezlllt ata za tempcraluru vode moze se doCi ako se problem upros ti i smalra da u tack i A ukupan protok gubi kolicinu loplo te ravnu onoj koju odaje grejno te lo. sa vodom koja se u grejno m te lu ras hJ ad ila(tacka A na slici). te mperatura vade ostaje neprome njena od kolla do prve tacke u kojoj sc meSa voda razvodne temperature I. (12. temperatura vode pos taje nih (14 < IJ). Prema tome. vee postoje deonice koje predstavljaju tzv.

po re usled tre nja pri stmja nju vode kroz prave de love cevne mreze. Zato tre ba izvditi proveru gubita ka u kratkoj vezi i cevovoduodgova rajueeg grejnog tela liZ usiov: . to ee ovi vodovi ima ti i isti precnik.12. o dnosno pojedinih ve rtika la. Pos to se pro tok kroz glavne deo nice jedne ve rtikil le ne me nja. Na os no vu toga od red uje se raspo lozivi napo r: ( 12. koji sluii za pro racun i definitivno dime nzi o nisa nje cevne mreze. A to znaci da sc pocinje o d najne povo ljnije ve rtika le i da sc 0.IS predstavlja raz lik u razvod ne i povra tne vode sis te ma i o na ima u tieaja kako na padovc te mpe ra ture vode u g rejnim te li ma. ova zilvis nost je d ilta n: lacijo m: 6. grejno te lo i povra tni prikljllcak). a osta tak na lZv. Tako se iz e ne rge tskog bila nsa za tacku A dob ija: (12. mes ne o tpo re.34) Te mpe ra tura vo de u tacka ma A. Ako su te mpe ra turski pil dovi u svi m grej nim te lima is t i. zbogjednostavnos ti mo ntaze tre ba teziti da precnici s~ih deo nica jedne ve rtik ale budu isti.sarno o ne deonice ve rtikale koje predstavljaju kra tke veze. JEDNOCEVNI SISTF:MI CENTRALNOG GREfA NJA 301 T e mpe rll tu rska raz li ka I I .67· H oee njuje kao dec na po ril koji ce se ut ros iti na o t. propustaju ma nje protoke i njihov precnik moze da bude manji nego kod glavnih deonica. sma trajuCi d a se 1I ovim tacka ma odvodi toplo til koju in ace odaju grejml te la. Na knadni proracun se sprovodi pre ma ide nti cnim fo rmularima kao i kod dvocevnog siste ma. Sarno 1I tom sillcajll ee kroz grejno te lo struja ti kolicina vod e koja omoguclIje odava nje potre bne kolicine topiote . B i C moze se iz rilcuna ti iz e nerge tskog bi la nsa.1 C (12. pil su ta ko pozna te i gustine vo de u pojedinim deo ni ea ma. Medutim. Ovim pute m se za tim do lazi do jedini cnog pil d a pritiska R . tako i na pro take kroz grejna te lil. . prvo se odreduje ra spo lozivi na po r Zit s tmjno ko1 0 sva ke ve rtik ale i po mocu ta ko iz racuna tih na po ra vrsi se pre thodni pro racun. D ime nzio nisa nje cevne mrde zavdava se odredivanje m prikljueaka grejnih te la i pri tome mora pad pritiska u kratkoj vezi da bude veti nego u cevovodll grejnog te la (razvodni prikljllCak. na isti nacin kao i kod s tmjnih ko la od gova rajuceg dvocevnog siste ma. Z bog odvajanja vode pre ma grejnim telima.35) [s tim pos tupko m mogu se odrediti te mpe ra ture vo de i u os til lim de lovima eevne mrcZe. 36) UPUTSTVO ZA PRORACU N P riliko m pristup a nja proracunu. iI to je najccSci slu caj.

Posto una nisu jednaka u svim grejnim te lima. Ako navedeni uslov nije ispunjen. Osim toga. ond a tre ba prccnik prikljucaka grejnog te la povcca ti iii smanjiti precni k kratke veze.19 KratkLl veza Gustina vode odreduje se pre ma srednjoj temperaturi vode 1I grejno m telll.c PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA C£NTRALNOGREJANJ£ (123 7) K CT It PGT PK . a prerna tabelama II i III 1I dodatku. K A SlikLl 12.gllstina vode 1I kratkoj vez i U gorojaj jedn acini poslednji Clan preds tavlj a napo r usled hlade nja vode pri oda - va nju toplo te grej nog te la.302 8. Za na jvisi sprat temperature razvodne vade sistema i vertikale je isla kao i vode koja ulaz i 1I . G rejna lela se dimenzia nislI prema srednjoj temperaturi vode 1I njima.visina grej nog tela . kao stu je to slueaj kod dvocevnih siste ma.:i prikljucnih veza.'.1 9) u kojoj cevovod pa novo postaje jedinstve n. to st: mo ra pristupiti njena m proracllnu za svaki sprat i za svaku ve rtikalu pose bno. Todoro . Pad pritiska u eevovodll grejnog tela moze se ublai iti izbo rom veceg tempe raturnog pada u grejnom telu. a racuna se prema tacki mesa nja A (slika 12.oznaka za cevovod grejnog tela . pa je i kroz sa me prikljucke manji gubilak pritiska. Da bi se dobili re lat ivno manji precni<.oznaka za kralku vew . Ovaj napo r uslvari smanjuje ukupan gubi ta k pritiska \I (Xvovod u grcjnag tcla. U tom slucaju precniei horizontalne eevne mrde birajll se za vred nosti R koje SlI iznad prosecnog jedinicnog pada pritiska. odredenog pr. treba iCi na prvo reSe nje. Z bog vee pomenute prednosti 1I mo ntaii kada je ee la vertikala is tog precnika.: lhodnim proracllnom. treba ve rtikale dimenz innisali sa neS to veeim jedinicnim padom pritiska od onog prosecnog.gustina vode u grejno m te lu za srednjll te mperalliru grejnog lela . veCi temperaturoi pad smanjujl' pUlreba n pro tok vode. U tom slucaju se pad pritiska smanjujc usled poveea nog ll apora zbog veceg efekt a hladenja vade.

12. Jr-DNOCEVN I SISTElvIl CENTR,1LNOG GRr:JANJA

30J

gn;jna te la. Uz pozna t pad te mpe ra tu re u grej no m te lu , iz racu nava se njegova sred njcl tempe ratu ra:

(12.38)
l't;mpe ra tll ra vode koja ul az i u grejno te la sledeeeg spra ta ima nii u vrednos t usled mcS anja vOlle iz kratke veze i povra tnog prikljucka grejnog te la. Te mpe ra tura rncS <lvinc je lljecln o i te mpe ratura razvodne vode grcjnog te la na niZe m spratu , a izraelln ava sc po obrascu:
1 = 1
'i
r

_ll.L c. c

( 12.39)

gde jc: - ko li cin a toplo te koju odaje (iii ocl aju) greJno te lo na najvise m spratu - ukupni protok vode u ve rtika li c - te mpe ra tura razvodnc vodc Zit grejno te la pre lhodnog sprata I, - specificna toplo ta vode c Tako se moze odred iti sred nja te mpe ra tura vode grejnog te la na niZe m spratu :

QI

I
1111/

=1
rl1

_ _1 _ 1

ill 2

( 12.40)

Odrccl iva njc povrs ine grejnih te la kocl za ne ma riva nja hlade nj a vode moze se izvrsiti i pre dime nzionisa nja cevne mrcie.
Prim er 1

Dime nzi onisa ti strujno kolo najud alje nije ve rtikale jednoccvnog siste ma vode nog grejanj a cij a je se rna prikazana na slici 12.20. Tempe ra tura razvodne vode iz kotla Te mpe ra turni pad u grejnim te Lima Tempera tllfni pad u ve rtikali Te mpe ratura prostorija Visine deo niea

',= 90 /';. I = 20 °C I, -1 = 10 °C
0

20 °C hB =2,8m h l =hf[=h m =l ,Om h6= 2,lm

I. =

ODREDIVANJE RASPOLOZIVOG NAPORA Pro tok kroz ve rtikalu

c=

12560 1,163 · 10

1080 kg
h

8. ToJormii PROJ£Jr..TOV.4;W £ POITROJ£NIA Z-1 C£'ffR.·ILSO GR£JA ;oo<.J£

Odrcdivaoje ICmpcntture vodc u pojcdinim dcooicama:

'1 = 90 °C ,
1-

, 2- -•)-- ,.\ - ," 5-90 °C - ,5 - ,. 5-

61" 1'6= 1 . 6 = 90- 20 = mo e Temperatura vode u dconici 6. poslc mcianja vode iz dconica 6'.6" i 5:
1"6 = 1"5 -

"5= ,..S -61[

90
Pro\>-cra lempcralun: vode u dcooici 8:

3720 + 3260
J.I63-I~

----=80°C
1.163-1~

5580

Zbog istih

tempera'~rnih

padova u svim vcrtil;.alama:

1:;= 19= 110=

'n = 80 OC

Temperatura vode u povratnoj dconici 8 vcrtil;.alc II odgovara zadalom padu tcmperatun: uvcrtil.-:ali od 111=10 Raspolozivi oapor iznosi:

0c.

Pn:ma tabcJi II

za ra.;&)iI;:c

gust ina:

H = 2,8-9.81-6,49+3.1-9,81-3.71=291.1 Pa
Pregkd du:f.ina deooica
broi dconicc
1

duDnaCm)

broi daJnia:

75
4_6 62

2 3
.J

6 7 11
CJO 10 II

duZina (m) 2,.5

to
0,5

25
10 15

5 :;

57 36
H

Primedbo: dcooicc 3 i

"su, ustvari, jcdna dcooica, ali iz prnkt.itnih razloga podc-

Ijcoa je aa horizoolalni i vcrtil;.alni deo_

12. JEDNOCEVNI SISTEMI CENTIVI LNOG 0 R£JANJA

305

PRETHOONI PRORACUN PADA PRITrSKA Raspo lozivi napor Za Ire njc u prav im dc lovima ccvi Ukupna duz ina dco ni ca 1-1 1 lcdin icni pad pril iska Proloci kroz rojcdi ne deo nicc(u kg/h) G} = 2956 G ] = 1740
JI=29 1,1 Pa

0, 67·291,1 = 195,04 Pa
II=38,5 m R= 195,04:38,5 = 5,07 Palm

G 5 = 1080-( 140 + 160)

G3 = 1080 G4 = 1080 G 1 = 160 Gil = 140 - 780

G 6 = 1080 G[IJ = 240 240 = 840 G B = 1080 G 9 = 1080 GIO = 1740 Gil = 2956

DIMENZION ISAN,JE VERTIKALNE CEVNE MR EZE D imcnzio nisa njc cevne rnrdc izv rse no jc prc ma uobicajc nim ro rmul arimil .

14140

20240

I
1256 0
0 d:J

11

0
0 d:J
~

CD
3720

.... '"
E
In

CD
® ®
3260

'" ....,.,
.c:

I

CD
® ® ® ®

II - _ .= .... fci

~-

CD

"

I
I
I

N

0>
",-

55BO

(f) _ __ - - f- _-.-® I ® __ J _ _ _ f--------@
.s::

" <

III- f..- . -

In

f- ~CIO_
N

0-

-

. - 1-.-+-._
f--)

._

.

.

.

._-.

_ .__ .

.s::

~

S/ilm 12.20 Primer 1.

306

H Todoro,,;c PROJ£ KfOVA NJ£ POSTROJENJA Z4 CEfVfR4LNO GRElANJE

DIMENZIONISAN J E HO RIZONTALNE CEVNE MREZE Pos to jc ve rtlka ln a ee vna mrcia dime nzi o nisa na ta ko da ima pad prilis ka 77,S P~ . to za ho rizo nt alnu ccvnu mreZu preos taje raz lik a iz medu raspolozivog napo ra i na pora ul rose nog u ve rtik,1 1i II: .

H,, = 29 I,l-77,5=2 13,6
U ovo m delu mreZc deo
n~ po ra

P~

po tre ba n za tre njc u ravnim deonicama iznos i:

0,67 ·1-1,,=0,67 ·213,6 =143, 11 Pa
Dui ina dco ni ca 1-3 i 9-11 je: 1= 31,0 m, pa jc jedinicni pad pritiska za ho rizo nt;dnu mre7.u

R= 141,37:31,0 =4,62 Palm
NAKNADNI PR O RAC lJN I-IORIZONTALNE CEVNE MREZE P re ma prosecno m l?= 4,62 Palm, pro raclIn horizo ntalne mrcie jc sprovede n na isto m (or mul a ru na ka me je dat i pro ra clIn ve rtik ale . Pre ma proraclInu gubilak pritisbl II ve rti ka li II iznos i 77,5 Pa, a II horizo nt a lnoj mrez i 209,3 Pa, sto cini ukupno 286.X Pa. Ova vrednos l se minim alno razlikuje od raspoloz ivo g napo ra 29 1,1 Pit. P regled mes nih o tpo ra
deonica I:
-kotao

·2 luka dc onic" 2: -T raevn. sli prolan smcr. odvaja njc WofW =0.8 cle onic<l 3: -T racva, prol"~, oclvajalljc W / W =0,92 -7...1sun deonica 4:
-kolcno

2,5 LQ 3,5
1,8

o
Q.J 0,3
1,0

deonica 5: -odvajanje. prolaz d/ d= 1 V. N =O,72 dconica 6: deonica 7: -odvajanjc, prolaz dj d= 1 V.N=O,72 deonic.18 -kolena

1,7

o
1,0

1,0

12. JEDNOC£VNI SIST£MI CENfRAL NOG GREIANJA

307

dconiCl 9
-7.aSUfl

0.,3

-T

ra~-va.

sabiranjc.prol:u, II'jW =0,92

Q.J
0,6

dcooiCl 10:

·T moo, s"prolan smcr, s.,biranjc d,!d= O ,8 ";W= O ,6
deon ica II -2111ka

Prm'era pad. priliska

D

ce,'ovodo &",jaib lei.

G rejno Ielo , Ul"Upni kocficijenl mcsnih oIpo'" imosi ~ =5,0 - prola21li vcntil . grejno Ielo

4,0

25

UsvajajuCi da brzina u deonicama 5' i 6' "ude manja nego u deonici 5, iz tabelc IV sc ocitava: precnik 0 = 1, brLina IV = 0,08 m/s i jcd inicni pad pritiska ~,5 Palm., pa gubiLak pritiska pri dllzini prikljllCaka od 2x 1.5=3,0 m iznosi:

(lR + Z)G7j - hGT, . g(pso - P'IO) = (3 · 4,5 + 35.7) -1.0·9,8 1' (971.83 - 965,34) =
=-H,47 Pa

IZ PlANA MRE2:E

,""",

To,..

Prelh. prefnik Muenilou.tina cOvi d
prolok

NAKNADNIPAOAAtUN SA. PRETHOONIM PRECNIKOM SA PRQMENJENIM PRE¢NIKOM CEVl

RAZUKA R
(Palm)

'''''''' IY"l
b

eonica
I (m)
d

(kg/h)

(mm)

(m/3)


I

A
(Palm)

I ·R
(Pa)
h

L I;
;

Z
(Pa)

d

,
540 540 36 540


SO SO

,
6 6

(mm)
k

(m/I) I

I ·A
(Pa)
n

LI;
0

Z
(p. )

I ·A
(n · h) (Pa)
q

Z
(P'D
(Pa)

i
10,9

m

p

,

VERTIKA.L.A II

R • 5.07 Palm
0.15 0, 11 0,15 0 ,11 0.15

,

, 6 ,

0

12560 00'0
12560

2.5 1,0 2,5 1,0 0,5

'"

3,3

I I

3,3

"

1,0
",

9,9

SO SO
SO

9nO
12560

3,6 6

3,6 3,0
39,9

"

0 1,0 1,0

0 5,'
10,9 31,6

L'·R+ LZ ",

+

-

17,5 Pa

HorizonlaJna mrafa
I I

03,6
14.6

A • 4.6Z Palm

"360
""<0 12560
12560

1478

',5 0,6 6,2 5,' 3,6 3,'

60

0. 16 0 .1 3 0,1 2

3,6 3 3,6 3,6 3 3,6

870 540 540 870
1418

, "
"

3

202<0
3<360

" " " 65
80

13,8

"

3,5 1,6 0,3 0,6 3,0 1,0

22,3 20,S
10,8

2,S 5,0
24 ,6 Il'

0.12 0.13
0, 16

12.2
106.6

L'·R+Ll ;

+

102.1

-

209,3

p,

12. JEDNOC£vNI SIST£!IIf/ C£NTRALNOG GRElANJA

)09

Ka ko jl: U deo nici 5 pad pritiska 3,2. to je za dovo lje n uslov d a je pad pritiska kroz kralkll vezu veei od gubitk a pritiska u cevovodu grejnog te la je r je 13,2 > -1 4,·17. Na isti nacin sc prove ra vrS i i za ostal a grejna tcla.
DIMENZIONISANJE GREJNlIl T ELA

Z a d ime nz io nisa nje grej nih te la tre ba iz racuna ti srednje te mpe ratu re va de. Na osnoVll dati h ab razaca u ran ije m teks tu od redujll se prvo te mpe ra ture razvad nc vode za SVilko grej no tclo: G rejna te la 1 i II 1,= 14= 15= 90 °C Ip= 90 - 20=70 0 c: I m = 80 "C G rej no tela III 90
II'

3720+3260 = 84 4 °C 1,163 ·1080

= 84,4 - 20= 64,4 D C
1m

= 74,4 "C

Povril tna tc mpe filtura vode iz vertik alc iz nosi:
I
fJ

=I.=
8

I - -.!il...
6

5580 = 84 4 C.G ' 1, 163 · 1080

Q

80 0 C

sto odgovil ra zada tim uslovi ma. Poslo su izraclinate i provc rene srednje te mpe rature vode u grejnim te lima. pre lil zi se nil iz raclinava njc grejnih povrsina.

12.10 POSTROJENJA SA HLADENJEM VODE U CEVNOJ MREZI
IZ RACUN AVAN.JE NAPORA U vee opisa nim jednocevnim sistemima smil lrano je d a je rilsp olozivi napor isklju civo posled ica hlade nja vode u grejni m te lima. Medutim, ako se voda hl adi i u to kl.l struj anja kroz cevnu rnrezl.l , o nda ee i ovo snii e nje tempe rature vode lItica ti na ras poloziv i napor sistema. Na slici 12.21 prikaza na je se rna sistema II ko me se napo r stva ra i usled po me nu tih gubi taka toplo te iz eevovoda u okolinu. Ras po lozivi napor se raclina kao i 1I pre thodnim slllcajevima, a li mes ta u rnreii u kojima se sniiava tempe ratura vode nisu vise sa rno tacke A i S, nego i deoniee koje od ilju toplotu . Pre ma to me, imaju6i u vidu ranija o bjas nje nja i navede ne izraze za napo r, ukupno raspoloz ivi napo r za strujno kolo ve rtika le (slika 12.21) bi bio:

310

B. Todorovic PROJ£KTOVANJ£ POSTROJE 'JA ZA C£NTRA L NO GREJANJE

H

= HGT +

He

H = liB ·g(P7 - PJ ) +h6 ' g(P6 - PI )+h5 'g(P5 - PI) +h4 ·g(P4 - PI)+

+"3 'g(P3 - P I)+"2 ·g(P2 - PI)
gdc jc: H
H CiT

Ile

- ukllpno rasp.oIozivi napo r u (Pa) - napo r lIsled hl ade nja vode odava njem toplo te grejnih le la - dodatni napor usled hladenja vode u cevnoj mrd i
~2J

-

.s:

N

.

I<D
A

,

.s:

C"l

8
®

.s:

.....

(f)

.s:

.,., .
'<l

B

®

.s:

-

.

f- -

____ -1

kv

.r
-

<0

Stika 12.21

Prvi deo napora HGT ne daje odmah tacnu vrednost. jer se gustina vod e odredlljc' pre ma srcdnjoj vrednosti te mperature u verlikali. uz pretpostavku da u vodovima ncrna hlade nja vodc. Pre ma tome, tacan racun zahteva izracunavanje temperaturnih padova u svakoj deonici. a to jc moguce tck posto se dimenzioniSe cevna mreza i pm.naje napor. Dodatni deo napora takode moze tacno da se izracuna sarno ako je w .' dime nzionisana cevna mreZa, odnosno poznat ukupan napor. Zbog toga se pocinje Sd tzv. pre thodnim proracunom, kojim se ukupni napor pribllino odreduje cime se omogucava dimenzionisanje cevovoda. Naknadnim proracunom definitivno se izracllnava napor i vrse kurckture precnika cevovoda. Za izracllnavanje pribliZne vrednosti deltl napora usled hlad enja vode u grejnim telima, sve potrebne ve licine su zadatc. pa S l ' ovaj lako odreduje. Medutim.:..pribliZno ocenjivanje dodatnog napora se ne izvodi we 5e odrcdllje prema iskustvenim-podacima koji su dati u tabe li 12.1.

12. 11m.V()C/,·F.Yl SISTE,\/1 Ct::ivTRAL NOG GRUA N}.·I

.Ill

T~hd"

12.[ Oodalni m'por " Pa
cc,'ovod ll

Zil

j cdn oce,'no gra vl lacion o grcjanjc sa hladcnjcm vode "
lIorizo nlJ.lnu l.miR nj c l)Os lrlJjcnjH (m)

Broj spr;lI o,,;,
(nivo:J) zAradc

10
pry" li S
pos!.
prva

20
DOS!.
orv-J

30
I

40
PO'!.
prV:1

50
POs!.

60
prva
DOS!.

prv:t

pos!.

2
3

4 5
6

7
S

157 1% 235 275 324 373

157 196 235 275 324 373 422

108 137 177 216 255 294 343

177 206 245 29-1 JH 382 44 1

98 127 167 206 245 2X4 32"

186 226 265 304 35.\ 402 45 1

98 127 157 196 235 275 314

196 235 275 324 363 412 46 1

8M 11 8 147 186 216 2>5 294

206 245 294 333 382 43 1 48 1

49 li B 147 177 216 255 284

216 255 304 343
391

44 1 490

Podaci u labc li 12.1 su srcdc ni 1I za vis nos li prema izo laciji ve rlikala, broju ni vaa zgrade i horizonta lno m lId a lje njll pus ma tra ne verlikale od glavne - razvodne . Svc vrcdnosti vaze za slllcaj dva grcjna te la n'l jednoj vcrtikali po spratll. Zit protok ud 50 kglh kroz sva ko grejno telo i za te mpe raturne padovc od 20 °C. kako 1I grejnim te lima laka i II celoj ve rtik a li. Os talc pretpos lavke prcma koj ima Sll navcdc ni podaci II tabcli 12.1 Sll isle Zit labe lll 12.10 . Korc kture vred nos ti iz tobe lc 12.1 obovez ne Sli lIvek kada se protok kroz grejna lela razlikllje od 50 kg/h i lIko liko sc tcmc ra tllrni padovi, kako 1I grcjnim tclima. lako ill vcrtika li. rilzliklljll od 20°C. Koreklure za razli cil C prot o ke dale SlI II tabe li 12.1a II vidll kocficijc nl a sa kojima lreb" mnozi li vrcdnost doda tnog napo ra . Ako sc stvarni proto k nalaz i izmcd ll vrednosli proloka 1I labe li, Ireba izvrsi ti lin ea rnu intc rpolaciju . Isto se primenjllje i pri od rediva njll koreklure za nekll vertikalll izmedll najbliZe najlld illjcnijc. je r se II tabe li nalaze nllme ricki podaei sarno za ove dve vertikale.
Tabcla 12.!a KorcktllrR labelc 12.lla protokc koji sc razlikllj" od 50 kglh
Prolok
(kAII I) Vcrtikala

nnibli;,1

naidal ia

20 40 60
80

100 120 140 160 180 200

1.76 1.15 0.89 0.75 0.65 0.58 0.53 0,49 0.46 0.43

1.65 1,l2 0.91 0.77 0.68 -0.62 056 0.52 0,49 0,47

Vrednosti dodatnog napo ra morajll d a se koriglljll i kada temperatllrni pad vertikale iIi grejnih lela nije 20°C. Nume ricke vrednosti korektllre Sll II ta~li 12.1b za razlicite pad ove tempe rature, a pri tempe raluri razvodne vode: 100 DC, 90°C i 80°C.

J J2

IJ.TOfJ orrJIk

I'J?OJEJ..701~-I NJJ'

POSTlWJJ:.NJA Z I CENTR/fLNOG R£lA NJf:

THbcla 12.Ib Korcktu ra tabclc 11.1 za dmgc lcmpcralnrnc padovc
Tc m pcr s lllrni grcjna lela vert ika la

1'""

Korcktu fa ZN

'I.
80·, 0.73 0.48 0,38 I 35 0,76 0,62 2.00 1.00 0,78

10

20

10 20 30 10 20 30

30

to 20
30

IOO·C 1,25 0,80 0.62 2.25 1,27 1,00 350 1.68 1,28

90·C
1,00 0.63 0.50 1,75 1.00 0,75 2.50 1.30 1.00

Poz navaj uci te mpe ra turne padove vo de II grej nim telima, a posle naknadnog p roracuna eevne mrde i vre dnos ti te mpe ra tura II kratkim veza ma i povra lnim prikljllccirna grejnih te la, jedn acinama koje su d ate II IIplitstvima za p ro racun. tacno se izraclI nav(ljll tempe rature vode u tack(lma mesa nja . Na taj nPlcin Sll odrede ne s rednje te mpe rature vode po deo nie(lma, a time i gllstina vode, pa se moze iz racun(l ti d eo napora 1Ir. led odava nj a toplote kroz grej na tda:

l-JGT

= 2.,/1;" .g(fJ;" I

"

PI)

Pa

Ukllpno raspo lozivi napor koji se do bija kao zbir H=f-fc +HGT mt:rodavan je La dimc nzio nisa njc cevne mrde. Uk oliko se minimalno raz!ikllje od napo ra odredc nll).!, u pre thodno m pos tupku proracuna. nik akve kore kture nisll po tre bne. Ako raz like postoje. mora se 1I naknadno m d e lu pro racuna izme niti precnik u delu mreze. Os ta li tok pro racuna cevovod a u sve mll je isti kao i kod jednoeevnih siste ma bez hl ade nja vode u cevovodu , pa se prove ra raz like napo ra II kra tkoj vezi i stntjno m koIII grejnog te la vrsi pre ma pos tupkll koji je ra nije izloze n.

12.10.1 Dimenzionisanje cevne mreze
Sa pre thodno odrede nim IIkllpnim naporo m vrsi se dime nzio nis anje eevne mreZL ' pocevs i od strlljnog ko la najne povo ljoije ve rtika le. Posto je eevna mreza proracllnat a prema pre thodno m i pribliZno odrede no m napo m , prclazi se na naknadni proraClll1. O vaj se sas toji u izracunavanju efe kta hlade nja u svim deo nieama pojedinacno, taku da se do lazi do te mperatura vode i odgovarajuce gustine vod e u svakoj ve rtik ali. Tako se raspo lilZe podaeima po trebnim za iz racun avanje de la napora hlade nj a vode II cevnoj mrezi (He)'

12.10.2 Povecanje grejnih tela
Ko rekeija povrsine grejnih te la vrsi se pre ma stvarnoj sre dnjoj tempe ra turi vode. koja je naa kod sis te ma sa hlade nje m vode 1I cevovodu. Povecanje povrs ine vrsi 51.!

J 2. JEDNOCEYN J SISTEMJ CENTRAl.NOG G REJANJA

.1 1.1

proccntu alnim doda tko m koji SI.! na laz i u labc li 12. ll , koji Sli srcdc ni prt:mll hrojll ni voa zgrllde, sp ratu na ko mc je grejno le la i prc ma ho rizo nl alnom pruza nju posl rojcnj a. PoslO su i ovdl.! navede ni nu me ri i:ki podaei Sll mo Zll nlljb liZu i najuda ljcniju ve ri ikalu. mcdllpod aci sc odredllju linca rno m inlc rpo laeijo m.
Tubela 12.11 l'rocclllllalll o povccallj c pm'rsill fl grcj nih tcl a kod j cdn occvnog gravi taci onog grcj a nja
Ilroj cl.ia (spralov_) zgradc I
2

S JlrHl grcjnog Icl. I
I

N_jd.lj. vcrlik.l" do 30 DI llaibliz. 1 Ilaid' ''ia vcrtikala vc nibl "

Najd.lj_ vcrUk.l. "rcko 30 III 11 0 iLialia ""ibl ii.il vc rl ika l;, vcrlikala

8 4 10

12

7 3 8

14 X

2
I

6
13

15
10 6

3

2
:I I

6
3 II S

8
4 13

5 2
9

15
II

2
4 3 4 I 2 3

3 2
12

9 6
3

5

9 6
4 2

14 10
8

6 4 2 9
7

8

5
I (,

12
9
7

5
3

4
5
I

5
3

2
10

6

2 3 4 5

13 10
8 6
4

14
II 9

4 16
13

8

6
4 3 I II 9 7 5

10
8

6 4
3

6
I 2

2 13
II

7

3 4 5 6 7

9
7

14 12 10
8 6

6 4 16 14
II 9 7

6
5 2

5

5
2
1I

4
I

7 4

Korekture za druge protoke date su razlicile od 20 °C u tabeli 12.IIb.

tabeli 12.lla. a za tcmpe raturne padove

311
B.Todoro ,·;c PROJ EICTOI·~1NJE POSTROJENJA Zr1 CENfR4l .NOG REJA NJE

Tabcla 12.lIa Koreklllra labclc 12.11 za proloke koji sc razliklljll od SOkgfh
Prolok (kg/h )

Verlikal" ""iuli", 1.76 1.15 0.S9 0,75 0.65 0,58 053 0.49 0.46 0.43 naidal ia 1,65 1.12 0,91 0,77 0.68 0.62 0.56 0.52 0.49 O.H

20 40 60 SO 100 120 140 160 180 200

Tabela .I2.l1h Korcklllnl lahelc' 12. 11 za c1rngc Icmperalllrnc paclo"c TeOlper"lurni I'ad
vcrl ik;'ll ;1

Tern )craillra ra1.vodnc vode

grcjno tell)

10

20

10 20 30 10 20 30
10

30

20
30

100'C 0.75 0.53 0.47 1.35 0.95 0.85 2.00 1.45 1.35

90'C 0.75 0.55 0.50 1,35 1.00 0,93 2. 10 1.55 1.60

80 'C 0.75 0.58 0.55 1.35 1.10 1.10
250

I

1.70 2.00

UPUTSTVO ZA PRORACUN

Dime nzionisa nje cevne mrezc pocinje se sa tzv. pn.: thodnim proracunom. Na l1" noYU zadal.e te mperature razvodne vad e (I,) i tempe raturnog pada vod e u grejnim Ie· lima, izracunava se te mp e ratura vode u deonicama vertikale za cijc strujno ko lo Sl vrsi proracun, ne uzimajllci u obzir hlade nje cevne mrcZe. Pocinjc se, kao i kod ~vi h siste ma grejanja, sa najnepovoljnijom vertikalom. Za odredene vrednosti temperatu · ra ocitavajll 5C u tabe li II u dodatku, odgovarajucc gustine vode. Posto Sli ostali POel ;lei poznati iz proracuna potrebne kolicine toplote Zit grejanje i iz plana zgrade. oonnsno seme sistema. prvi deo napora 5e izracunava prema obrasclI:

H GT =

" .g(Pn - PI) III"

(Pa)

( 12.4 I)

Za dodatni napor He lIsled hladenja cevne mreie koristi se tabela 12.1, sa eventu · alnim korckturama za druge temperaturne padove iii pro toke kroz grejna tela. Pri tome se za protok hoz jcdno grejno telo racuna sa srcdnjom vrednosti svih grejnih tda na vertikali, uzimajuCi u obzir dil korekturni koeficijenti u tabeli 12.Ib vaie za slucaj da su za istu vertikalu vezana na svakom spratu dva grejna tela.

12. JED OCEVNI S IST EMI CENTRrlLNOG G RElA Nl.4

315

Uko li ko sc umes to dva na laz i jed no grejno te lo, po lovina s tva rnog pro loka se o bracunava da snabd eva i d rugo fik livno grejno te lo. Pre thod no od rede ni raspo loz ivi napo r se odred uje kao zbir:
ll =Hc;r + l fc

(Pa)

(12.42)

a jed inicni pad priliska R, me rod ava n za dime nzi onisa nje cevne mreze izracunava se na isti nacinkao i kod svi h vod e nih sisle ma:

R= O ,67' H

"2)

( 12.43)

gd e je 2:.1 - duzina st rujnog kola pos mal ra ne vertik ale. Oa lji to k pre thodnog de la pro racuna je isti kao kod jednocevnog siste ma bez hlade nja vode: prvo se pre lazi na dime nzio nisanje sa me ve rtik ale sa nes lo vecim jedinicnim pado m pritiska i tez njo m da ce la ve rlik ala bude iSlog precnika. Za lim se pre lazi na ho rizo nta lnu cevnu rnreiu. Kad a su svi precnici odrede ni , sa pre thodnog se pre laz i na na knadni proracun. Napo r us led hlade nja cevne rnreze (He) izracunava se u sve mu is to kao i kod dvocevnog siste ma. T ako se tacno odrede te mpe ra ture na poCe tku i na kraju svake deonice. Te mpera ture u lacka ma mesa nja se izracunavaju na taj naCin sto se kao te mperatura vode na ulazu u grejno te lo usvaja on a vrednost koja je do bije na na kraju deonice iz koje se odvaja prikljuca k grejnog le la, je r se hlade nje vode u prikljuecima za ne ma ruje. Na osnovu zada tog pad a te mpe rature u grejno m le lu (tJ c;r), izracunava se te mpe ralura vode u pov ralno m prikljucku :

Pos to se iz pro racuna ve rtik ale poznaje kako proto k, tako i le mpe ratura vode na kraju kra tke veze, pomocu jednacine bilans a loplo le odreduje se vrednos t le mpe rature vode u tackama meSa nja:

(0C)
gde su:

(12.44)

- te mpera ture i kolicina vode posle mesanja - te mpe rature i kolicine pojedinih struja vode koje uCestvuju u meSanju T e mpe ratura meS avine moze da se odredi i pre ko obrasca:
1,., =l k -

Qcr
G M 'c

(12.45)

316

8. Todoro!'ic

I'R01EKrO I'~1 Nlf:

I'OSTR01EN1/i Z·1 CEJ'.rrRA LNO GRElAN1F.

gde jc:
I.

QuI'
C

te mpe ratura vode u ve rtikali ispred tacke meSa nja - kolicina toplote koju odaj\l sva grejna te la ciji se povratni vodovi spajaju u ta cki mcilanja sa vcrlikalom - speeificna to plota vode c = 1,163 (Wh/kg' K)
-

Na t<lj nilcin poz nat e su II svakoj deoniei srednj e te mpe ra lure vode, pa se uz ollgo Vilri1juce vrcdnosti gustine izracunava napor usled hladenja eevne mrcZe:

He =

" "2A, 'g(p" -PI)
1

( 12.46)

Z a deo nilporil koji police od odavanja toplot e u grejnim te lima sada postojt t acni poda<:i 0 te mpe raturama vode, pa se moze preeizno odrediti njegova vre dnost. Zbir Hc+l!ul'=H odgova ra stvarnom raspo lozivom naporll. Zato, ako ukupni napor po pre thndnom proracunu odstupa od stvarnog, lreba izvrsiti korekture u precnieima cevovoda. Provera pada pritiska u strujnim kolima grejniil te la ide nticna je kao kod je dnocevnih siste ma bez hJade nja cevne mreze. Povecanje grejnih tela se sastoji u odredivanju potrebne povrsine prcma stvarnoj srednjoj temperatllri vode u lclima (/":G() . O na se izracunava po obraseu:
I

mGr

= 1r

/::"1

2

gdc je:
I,

ill
Primer 2

temperatura vode u dovodnom prikljucku, koja je jednaka te mperatll ri vode na kraju vertikalne deoniee iz koje se odvajil prikljucak za grejno lelo. - tempe raturni pad vod e 1I grejnom te lu
-

Dimenzionisati cevnu mrezu i odrediti povrsine grejnih tela za jednoeevni sislem vod e nog grejanja, Cija je sema data na slici 12.22. PriLikom proracuna uzeti u obzir hladenje vode u eevovodu. Ostali podaci: temperatura razvodne vode iz kotla I , = 90 °C temperaturni pad u grejnim telima !!J = 20°C temperalurni pad u vertikalama pri zanemarenom hladenju vode nema hladenja vode u glavnoj usponskoj vertikali izo\acija horizonlalne cevne mrde na tavanu izvedena JC staklenom vunom

2=79.imajuCi u obzir hladenje vode u cevovodu: 17 = 16 - _ _ 2700 + 2700 .8. 3000 457. PRETHODNIPRORACUN Protok vode kroz vertikalu G = Q/ +Q/I +QII/ +Q/V +Qv = 13300 (1.22.163 457 kg h Odredivanje te mperatura vode u pojedinim deo nicama.Q/ + Q/I = .8-9.163 90-1O.6 °C 1 =70611 ' 70. JEDNOCEVNl S ISTEMl CENTRALNOG GREJANJA J17 Os tali podaci dati su na slici 12. 79.90 G·c 457·1.8 °C 19 =79. Proracun ce se prikazati sarno za najnepovoljniju vertikalu .2450+2450 457·1163 .6=65 °C .12. ne Ul.1163 .8 °C I' 8=1"8 = 59.6-5.-lp)C 25'1.2=70.

II._. 0-- - - JH '" . iznos i: II o bzir hlade nje vode 1I .. _1 42 1 00 .6 DC Raspolozivi napor u strujnom kolu vertikale.8 °C Iv= 60...L@"13300-. <> -c"" <> . ~ I@) ®@1) ® ® 2700 II ~ ~ 0 0 . • I l I~ uIJ I '" I r~3 i250 -.. Slika 12. __ ..~ 1 3. of'0 0332 5 0 o 13300 2700 I ®I .. 3000 ~.r / 82450 • e . N . Todorovic PROJ EJ(TOVA NJ E I'OSTNOI ENJA ZA CENTRA L OG I?EJA NI r:.. '" ~ ~ @.... 2450 ®-. I I III 'ff) ~@')L IV <Vy~ I I I '" . ne uzimajuCi pojed inim deoniea ma... 22 J Prim er 2 Te mpe ratura vode na kraju ve rtik a le je 65°C. sto odgovara zad ato m padu te mpe" rature od ill = 25°C Srednje te mpe ra ture grejnih te la su: 1/=11/=80 DC Im=I /V=69.

4 Pa [=51.70L Korektura za te mpe ritturni pitd u vertikali od 25°C dobija se interpolacijom podataka iz titbe le 12. Zit zgradll sa lri nivoa i ne izolova nc ve rtikalne vodove pri ho rizontalnom lldalje njll ve rtikalc od 13 m. JEDNOCEVNl S1STEM1CENTRALNOG GREfANJA 3 19 Napor llslt:d raz like glls tina dire ktno se ocitava II tabe li I II II dodalkll.67·[-[=780.3 kg h Prema titbe li 12. dodatni napor za pos lednju (najdalju) vcrtikalu u rnrd i iznosi 206 Pit.dodatni nilpor . 1 Pit Odredivanje jeuinicnog pada pritiska R: . 3 Palm .86 + 3.jedinicni pad pritiska Dimenzionisanjc vcrlikHlc Pre thodni proritClln vertikale.15 Pn:mil tome. Podritzumevajuci 6 grejnih te la.1 Pit [-[= 1164.4'64.701 -1.na po r bez hlad e nja cevi . njenih glavnih dconica i kratkih veza izvrilen je 1I SVcmll pre ma formularu koji se koristi pri proracunimit cevnc rnrde svih sistema vodenog grejanja.duzin a deo niea I -14 . 4: 5 1.1 m R = 780. 163 95. pos to se fiktivno podrazumeva i drugo grejno telo. to tre ba izvrs it i korek turu ako jc stvarni protok veci iii manji.Zil tre njc u ccvima uzima sc .4' 118. [-[' =998. 7 Pa MI= 166. Uko liko to nijc slucaj.55 + 3.12. pa je: H=2. 1= 15.3 kglh.I5=1 66. pre thouno odrede ni dodatni napor lIslc d hlade nja vode 1I cevima iznas I: LVI=20G·O.1.lb: 1. Posta podaci iz tabe le podrazumevaju protok kroz grejna tela od 50 kglh.1a za protok od 95.7 Pa Dodat ni napor se od redllje pre ma tabcli 12. o nda je za jedno grejno telo me rodavna polovina pro toka. srednji protok je: c = m 13300 20'6-1 .ukupni napor . korcktura iznosi O.92 = 998. Pri tome treba imati u vidu da su podaci dit ti za slu caj da se na sva ko m spratu nal azc dva grejna tcla spojena is tom vertik a lo m.5·149.8 Pa 0.

1.7 0.J20 8. iskoriseeno je: .4 Pa Merodavan proseca n jedinicni pad pritiska je: R=542.3 Pa Ukupno iskoriseeno: 1108.7 deonica 7 duiina (m) 2.3555.7 5 4 4 2. 7 0VANJE POSTROJENJA ZA CENTRA LNO GR£fANJE Preglcd duiina den nica deo nica 1 2 3 4 5 5' 6' 6 duiina (m) 11.7 0..8 .7 4 4 8 8 9 10 11 12 13 14 Na osnovu pre thodnog proraclina vertikale odreden je gubilak napora kroz SVl" nje ne deonice. TodorrJI.3=809.2 10 . 7=13..3 Palm Prethodni proraclIn horizontalne cevne mreze i glavnog usponskog voda prilozc lI jc u nastavku forrnulara sa proracunom najnepovo ljnije vertikale. za zbirne koefici jcnte mes nih otpora koji su odredeni procenom.u horizonlalnoj cevnoj mreii .4/40.67u 809.u vertikali 753 Pa 355. pokazao je da slvarni napar iznosi : H=11l7.9 Pa Po proracunu cevne mreie.7 2.5=542.ic PROJEf.7 0. 7m.0 0.=0.3 Pa Zbog neznatnc razlike nije potrebna ispravka u dimenzionisanoj cevnoj mrdL . Z a tre njc u ravnim de lovima ovag dela mreie izdvaja se 67% ad 1 H. lako da je za horizont alnu mrezu i glavnu verlikalu preoslala razlik~ do prelhodno raspolozivog napo ra: I-h=1164. NAKNADNIPRORACUN Naknadni proraclln koji je izveden tabelarno.5 Pa Uk upna duiina deo nica za horizontalnu mrdu i vertikalu (deonice 1-4 i 12-14) iz-1'1: nos i 40.

Za ovaj precni k.pad priliska u kratkoj vezi IR+ 2 = 41.61 Pa Provero m gubilk a napo ra u kratkoj vezi i prikljuccima. . koja je niZa tlsled hlad enja u cevovodu.0) = 43. nego u slucajevima kada je hlade nje zane ma rIjivo.5 . D imenzio nisa nje gre jnih tela G rejna te la se moraju dimcnzio nisa ti pre ma stvarnoj srednjoj te mpe raturi vode.77 .3 Pa IR+ 2 =83.0 2. sledi d a je: 41. IIkljucujuci i dobil ak napo ra u grejno m te lu.grejno le lo Ukllpni koe fi cije nt iznosi 17.7. g (P79. odnos no d =3/4".77 11. koeficije nti mesnih o tpora su: . w=O.90 .dodatni napor u grejnom lelu za srednju lemperaturu 1m = 79. .2 .43 . a prikljllcne cevi SII dobro dime nzio nis ane. iz la bcle IV je: R= 8 Palm. [stirn postupkom se prove ravaju prikljucci ostalih grejnih te la.966.12. JEDNOCEVNI SISTEM I CENTRA LN00 G REJA NJA 321 D imenzio nisa njc prikljueaka gre jnih te la: G rejno te lo I Z a prikljucke se tlsvaja cev precnika manjeg od ve rtik a le.7 ·9.25 dJ d=O.39 .razvod ni i povra tni p riklju eci VoN = 0.p ro laz ni ve ntil 4.16 Pa sto znaci da jc uslov da u kratkoj vezi bude veti pad pritiska ispunje n.95 ) = 0. Za cev 3/4" i Q = 2700W.PS8.pad pritiska u prikljuecima je .3 > 83.09 °C H = ".09 rn/s .81{972.61 = 40.77 Pa .

57 2" <57 328 ° ° 0.90 .20 0.7 2.2 1 51 . m 2" 30 • " 81 1 6.31 88.28 0.7 0.8 78.te Pr9lh. • 753 P.7 0.7 0.44 m 457 1144 1448 12 1.0 O.51 1.7 R _ 13 .3 74." (W) b Top<.2 0. Oeonica I 0 (kg/h) d (mm) I .7 0.7 0..366 0. 02 0. {Pal h H I z {Pal d 1 ""'1 k w (m/s) I (Palm) • I ·.49 13 14 SO SO 2.27 68.91 347.24 30 22.51 1.7 0.52 89. S 2B ° 12 13 m 1144 1448 22.O 10 '.8 1117.55 G2.35 78.8 2 3 4 33250 13300 13300 332SO 42 100 " . I· .58 78. 2 0. 02 H {Pal 12 0" " \7 2 3 O . g · (pm . 32.0 2:/· R + LZ .4 2 ' .7 2. R .52 89.8J 89. 42 100 42100 ".85 62..7 0. 19 66.83 3. .05 10. 9 62.36 162.8 61.15 '64.62 82. 12 .7 2.S 10 120 120 26 " 1.4 " • 8 SO SO 0.7 0.09 78.3 Palm • 7 • • 9 13300 7900 13300 .7 ° 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 89.1 2.3 P.78 89. S 58. 11 . 15.5 ° ° ° ° + ° 3.20 80 609 1.7 2..02 2.0 I I I I I I • S • 30 30 20 " 6 f C) 7 90 89 . 94 89. (mml PRORACUN STVARNOG NAPORA ('/'I/m K) Iml 2 1448 11 44 4S7 3 SO ." II rei 8 I.43 0.07 68.376 1.8 O.18 10 10 24 117 SO 3.26 2.88 89.36 62.7 2.24 0.51 1. 36 0.20 0.4Jl 0. (Pa) B 0 z {Pal I • Z (n . pretnl~ NAKNAONI PRORAt UN SA PRETHOONIM PREC NIKOM w 000" pn.2 0.02 0.4 5 0. rC) 10 89 .51 1.71 4.0 1.09 61 . <57 Najnepovoljnija vertikala • I I I I I • .49 0.5 1 62.pd) (Palm) h' Iml 13 0.2 1 165.09 0.1 0.09 88.14 0.24 0.3 9. 24 0.9 5 78.24 3.78 89.0 13300 10301) 13300 m 328 <57 30 30 10 II 1 1 " 11 . 57 22.5 1 • 6 7 8 • • • 2.1 62.31 0.7 0. 03 91 11 2.IZ PLANA MRE.8 • • 4 4 30 30 6. .51 1.h) i m " p (P'I q II' -D (Pa) .24 0.2 21 " IJ R+ IZ " I 273 .02 0.3 Palm SO SO +0 I I 0.24 0.025 0.6 0.85 62.16 128.1 3 0.5 1 1.92 72.16 0.27 0 ..86 68.84 " .28 0.81 78.8 ° ° ° " ° • 355.59 " 4 4 8 195. '''' <57 HOrlzomalna mreb. rC) 9 0.2 1 4 .54 6.' 8.23 61 . + ".61 62. Maseni Owlna cevi d prolok (kg/h) SA PROMENJENIM PRECNIKO M CEVI RAZ UKA ""':""' I(m) d 1 ""'1 (m/s) I (palm) • .67 " rC) II I.2 19.65 89.69 OZ.88 0.35 69. 19 9 10 II 1 I I 130 11SO.3 S.28 298.09 1.7 0.7 0.86 89.69 66. 14 0.12 0.00 2..01 0.

324 B.09 °C 2 20 G rejna tela III i IV 1m = 20 '7-= 78.1 CENTRALNO GREIANJE Srednje tempe rature vode u grejnim telima su: G rejna tela I i I I I". .= 89. Todorovic PROJEKl'OVANJE POSTROJENJA Z.35 °C 2 G rejno telo V t In =1 9 --=6869-10=5869°C ' .35-10=68. 20 2 . =15 .09 -10=79..

1. PUMPE U SISTEMIMA CENTRALNOG GREJANJA 13.lnu. oda kle duspcva 1I kolo iz koga sc po tisklljc kroz izlazno grlo 1I razvodni dec ccvovoda.I~pa li~c . o. Obrlno ko la. Pumpa pOliskllje lei:nos l okrclanjcm obnnog kola kojc dobijil c nc rgiju preko vratll il pl~rnpc. OPSTE 0 PUMPAMA U sis tc mima greja nj a struj a njc vode kroz cevovod os tva rujc sc pri rod nim iii prinudnim pllt e m.~ l c p e n c iii viscstcpcne.. . Pririlstaj c ne rgijc priliska potice LlU J25 . o~ ~os nn . !'rema broJlI obrlnlh ko la. Slika 13. lz crpnog ccvovoda lcenos t se lIsisava u pumpu kroz 1I1az no grlo. [(od pos troje nja Sfl prinudno m cirkulacijom uklju eujc sc pump a. J Cell/riJl/galllc pl/mpe za xis/em grcjallja vodom Pumpc mogll bili jcd nos trlljn c i ~voslrujne. za hva lajll teenos t I dcluJu na nJu povccavilJlIcl JO J pnllsa k I brl.d kojih sc ko lo sils loji. pllmpc Sll j cd no.13. koja pre nosi e ne rgiju na tcenos t koja kroz nju p ro laz i eime se os tvaruje nje no sl ruja nje. zavisno od toga da Ii crpe vodu sa jcd nc !II dve slril nc. U prvo m s lueaju gravilacioni napor je laj koji izaziva to k vode da slruji od izvora toplo le d o grcjnih lela i nat rag.

pozna ta je kao karakteristika pumpe. proizvode mali napo r. a os tvaruju vcliki pro 10 k. dok pogonska snaga uve k ras te sa poveca nje m protoka. speeificni broj obrlaja bi prcdstavljao broj obrtaja pumpe napo n. ki sli i::na. Sarno u 10m slu caju ce se usposlavili potrebna brlina s trllja nj a I tralcni protok. Kada su pilanju pumpe koje sc korisle u ccnlralnom grcjanjll .·· nos li koja prolazi kroz kolo relalivnom brLinom.8 kPa) lIZ protok od ! m /s. s obzirom na vcliki utieaj ee ntrifuga lnih s ila u proizvodnji pritisb . 3 od H=! m (9. os tvaruju ve likc napore. nisu za vel ikc protokl· . pri remu se stepe n korisnosti u obe varijante umanjuje. 1) i ima jcd naku brojnu vred nosl kod obrtnih kola razlicitih velicina koja su gco mc trij. vee i broj obrtaja kola 11. Kod povecanja protoka o pad n napor i obrnuto./': PROJEKrOv. onda se gO lovo uvek pogon oSlvarujc prcko cleklromolora. ako napor J-[ odgova ra slvarno po lrcbno m naporu.·I NJE POSTROJENJ/I Zr1 CENTRALNO GREIANJE ddova nj a ecnlrifugalnc si le. Pri izboru vrs tc obrt nih kola od znacaja je ne sa rno prolok i n ap~ r . Pri to me. Kod propclerni h -(aksija ln. Promena protoka pri stalnom broju ob r· taja postiZe se prigu sivanje m iIi vecim otvaranjem ventila kroz koji prolazi teenos!. Napor pumpe prcdslavlja ko licinu encrgijc koju jedinicna masa leenosli primi pri pro lask u kroz pumpu.. napor Hi broj obrla n . Rad ija lna kola . Karak te ristika neke pllmpc je prik aza na na slici 13. i u manjoj meri od e nergije dobijene usporavanjcm IL·. Izmcd u ov ih ekslremnih osobi na. ali POSIO imaju uske ka nale u kolu . CENTRlFUGALNE PUMPE U POGONU Krive kojc predstavljaju odnose izmedu napora. Na apscisi su vrednosti prntoka.' sa najveeim s te pe no m korisnosti. Pri svakoj prome ni tih uslova me nja se s te pe n korisnos ti koji postaje losijl. Za odrcde ni protok Q.. pa je uveden pojam "speeifieni broj obrt aja" kao karaklerisIik " koja dozvoljava da sc za trale ni prolo k.ih) je obrnut o. stepe na ko risnosti i prnt llka. pa sc ova vrsla pumpi naziva i cenlrifugal nim pumpama. izabere i primeni pump. Ova k"Va kriva . pumpa '. Za tacku Ana kara kte risticnoj kriv(Jj pumpe je najvcei stepe n korisnosti pa ona definise us love za koje je pumpa ko nstrui sa na i treba tezi ti da se pumpa u takvim uslovirna prime njuje. Ove tri karakteristike Sll meduso bno zavisne vclicine i beskonaean je broj njihovih kombinacija. napo r i broj obrt aja.2. Velicina pro to ka i napora koji treba da os lvari pumpa uticu na ob li k obrl nog kll la. Todof'( )\.e zadll voljili u radu u okviru ccvovoda u koji jc ugrad e na. koja se odnosi na napor i protok za od rede ni broj obrt aja. snage. a na o rdinali odgova rajuCi napor. Na islo m grafickom prikazu moze da se uerlil i kriva pogonske snage P i stepe na korisnosti '7. Speeificni broj obrl aja jc definisan sa: ( 13. . naz ivaj u se karak le risticnim krivama. nalazi se opseg ce nlri fugal nih pumpi.2.I~6 8. 13.

- HI Q Stika J3... jer sc protok i napor menjajll ne sarno prigusivanjem. 1/1 velicine za koje je pumpa konstruisana. dobijaju se drugi tokovi zavisnosti protoka i napora..2 KarakJerislicllc krivc cClIlrijllgatllilz pumpi Q.I LNOG G REJANJA J2 7 H p '7 QH . If " P .1.-_..WTR. . Qj. Ovo se postize ako je zadovo lje n uslov da novi protok i broj obrtaja zadovo!javajll sledeee odnose: HI .[ 2 Q -=-2 II (L3. vee i promenom broja obrtaja.karakteristika pumpe (protok. a da se pri tome zadr:li najveci mogllci stepe n korisnosti.2) H " (13.. napor) ..J CI.3) (L3.kriva snage Ako se promeni broj obrtaja pumpe.. Promena obrta se resto koristi II praksi kada treba II nekom cevovodll smHnjiti protok.kriva stepena korisnosti .1.4) gde su H[. f'UAlf'£ U SISTFMIAI.

rll'.7'7 '\ O ...)3 ~ n ( D . 0.NO G RFJrI Nf F: H H2~====~~~~~A2 . H~ ~~====~2+ H Hl~----------~--~· H2~--------~--~ n nl Ql Q Q Slika 13.4 Karaklcristike pllmpi i krive stepell4 korisllOsti .c PROf EI\TOI':'I NJ l'. PI P =p(.&.97] ""0.ftikc pllmpe pri razliCitim brojevima obrta Za prome nu pogonskc snagc pri promt:ni broja ob r!aja vaii rclacija: P. J =n~ /I . \ Qo Q Slika 13.128 13.8'7 .6) H nIl nI no n1 Ho n2 n3 h4 0.I..3 Karakleri. POSTROf H.Vfrl ZA C ENrRA I. tj . pa je utrosak snage vcci pri radu pumpe sa brojcm obrtaja veCim od onog za koji je konstruisana: PI = p(~r 217 I Il (13. Tod"..) ) Ste pen koris nost i se menja pri promeni broja ob rta.

13.4 suuc rt<tnc ka ra ktcris tike pumpi z<t ra7.specificna gustina tecnasti (kglm ) .75.6-0. p 'I P= odnosna pre ka : (W) (Nm/s) (1 3./-/.lOje njem broja obrtajil sa lin. Pri broju obrtaj a 11 0 pumpa ima maksimalni s te pe n koris nos ti '/n11l" llZ ndredc ni p ro to k Qo i napa r fl.} l1m. dija gra ma na 51.. kaji se krece kad m<lnjih pumpi ad O . SNAGA PUMPE lzra cunavanjc primarnc snage pumpe sc vr~ i prc ko a brasea: Q .6. 11.1 J2Q Na sliCi 13. .\'J.protak vade kaji se izracunilva iz veli cine ukupne patreblll: kolicinc toplot e i tempe raturskc razlikc razvodnc i povr<ttnc vade 6J (mJ/s) .stepen karisnasti pumpe. ~0. . a kod onih najveCih kap<lciteta od 0..<1 podizanje lecna sti na neku visinu i za savladivanje atpora koj i se javljaju pri slruj"nju tecnosti kroz ccvovod he: "8 H=" 8 +h c (13 .NOG URfJA. na 11 . fR·1I.MIMA e E.85. PIIMPI': 1I SfSTF. s ~. I3A vidi se da se pri svak aj pramc Oi napo ra ill prol o ka sma njuje i s te pe n ko risnosti.75-0.ilnjuic se snaga P.pael pritiska kroz eevavad u (Pa) 13. RADNA TACKA PUMPE I KARAKTERISTlKA CEVOVODA Napor pumpe kaja se ugraduje u eevavod prcustavlja zbir napora patre bnng 1. Inkalnih gubitaka koji se javljaju pri izmeni praveil strujanja te cnosti i u ugradenim ele- .9) G ubici u cevovodu proisticu ad otpora u pravolinijskom uelu cevovada i tzv.7) (D. uz is ti p ro to k. 13.3. " 2 itd .4. kau srednjih ad 0. uz napame nu eI <l su to vrcdnosti Z<l uslove za koje je pumpa konstruisana .licit e brojeve obrtaja.patreban napar pumpe kaji je jednak ukupnim gubic ima prilikam strujanjil vade kroz cevavad grejnog siste ma (Pa) 3 .S) gu e je: Q J-l P 1/ .

II cevovodima za grejanje se rad ulrosen na diz<l nj e 1I polisnom. Proizvod ove konslanle i proloka zove se krakleristika cevovoda i predstavlja parabolu. Ovi gllbici se iz r·afavajll srazmerno kvadra lll br. pa jt:: (13.5). . karakteristika cevovoda Sl' me nja (51 13.15) he =m·Q 2 (13. Nairne.13) posto je 2 dn Q=IV-- w=-2 tin 4Q (13. nadoknadllje delovanjem gravilacije u povralnom voclu.1-1) 4 10 jc ( 13.t Pf?OJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRA L NO GREJANJ£ me nlima cevovod a. kao zavisnost napora od protoka. clemcnata koji 511 uzrocnici dodatnog pada pritiska i precnika. 12) udnosno ( 13.16) pri cemu je sa In oznacena kon5tanta cevovoda koji je 1I pitanjll. 11 ) gde je : A I d ~ p - koeIidje nl Irenja t1l1zina ccvovoda precnik cevovoda koe ficije nt mcsnog olpora brzina strujanja tecnosti gustina tccnosti U zatvo re nom kruznom cevovodll gcodetska vis ina nema znacaja jer je II 10m pogIedu ovakav cevovod lIravnotde n. Todom!'.line slrujanj a Il:\:nosli IV: he= " pra'<llinijski + h lok:lJni (13.1 0) (13. Pri svakoj promeni trase cevovoda.330 B.

JrlNJ.13. U dijagrilmll 1I kome Sll lIerlane obe karaklcristike. kakll pumpe tako i eevovoda.6 PromelUl radlle tacke pri ivnmi protoka Q . olpore i prebrike Ako sa ccvovod sasloji iz vise dconica razlii::i tih prci::nik a. ka rakt cris lika ecvovoda se Cormira za ncki ekviva le ntni precnik celog sis tema. H H2 Q2 Stika 13. PUMP£ U SISTEMIMA CENTIIAI.5 Karakleristike cevovoda za razlicitc proloke.NOG Onr-.·j JJ I Slika 13. koji d aje istll prumenll napo ra kao i stvarni eevovod . radna tai::ka sistema nil laz i se 1I njihovom prcsekll .

napo r ras te i radna tacka postaje D. cemu tre ba teziti. a clo toga dolazi usled umanje nog protoka. H A I I I HI I IH I I I I I Q Q2 QI Stika 13. Ako se protok i dalje smanjuje. Posto je strujanjc prekinuto.NO G REfA N] E Prema slici 13. Kao posledica.332 B. . pa se potre ban napor pOYl: cava od H I na H2 za tJ1 c.7) pa u domenu A-C imaju nes labilan rile! Nai rne. deSav. pri kome pump" nc ma sposobnosl da prenese potre bnu e nergiju na radni fluid. Olpnri u cevnoj rnrd i nestaju. na por pumpe H3 poslaje manji od neophod nog. me nja se karakte ristik a cevovoci a. dolazi opet do prigusivanja i pome ranja protoka i napora pre ma A. Daljim prigusivanjcm na protok Q2 napor . U tom slu caju me nja se karaktcristika cevovoda i nova tacka je B. u kojoj pumpa radi u "prazno". sa stalnim iskljucivanjem i ukljuciva njcm naziva se "Iabilan pogan". a kako pumpa proizvodi napor HA dolazi do naglog usisava nja tecnosti i siste m ponovo dobija protok i napor prema radnoj tacki D. s obzirom d a je HA=H D. onda se vrsi prigusivanje ventilom.ie: /h a rad na tacka jc II C. Takav pogon pumpe. koju definise protok QI i napor HI' Ako je potrehno da se smanjuje protok sa QI na Q2.Aka je traZe ni protok H B.7 Nes{abiul/I rad pllmpe Ne ke pllmpe imajll karakt e ristiku u vidll parabole sa pomerenim te me nom u smc ru povecanja protoka (tacka C na sI.13. TooofYJvic PRO]EKTOVA N] E POSTRO] EN]A ZA CENTRA l. kada se protok Q (radna tacka E) prigusuje.6 to je tatka A. Svakako da bi bilo najbo lje da se radne tacke II vek nalaze u OpSCgll najvcCi h ste pena korisnost i pumpi.1 sc da tecnost tezi da slruji u suprotnom smeru pa se tok koci i radna tacka pre me!i ta od C do tacke A.

Kada radi jedna ad pumpi. Pumpe se mogll povezali sa ccvna m mrcZo m redno i paralcIno. parale lnll vew. RAD PUMPI U REDNOJ I PARALELNOJ VEZI Iz cislO praklicnih razloga.13. 13. u ccvnll mrezlI ce nlralnih grejnih sisle ma ugraclllje se vise plImpi . koje imajll zajednicku karakteristiku predslavljen:J krivom e. Svaka od pumpi radi sa naporom He. bda SlI pojcdinacno lIkljuccne u pogo n.5. zajedni cka karakl e ristik a se dllbi ja sabiranjcm protoka svakc od pumpi. jedna QA" a druga .8 prikazana je karakl c rislika dve jednake pllmpe. kada bi radna tacka za dati cevovod bila 1I C. zajednicka karaklerislika je predslavljena krivom b. svaka predslavlje na krivom a. a oSlvarujll razlicite protoke.13 13. Na s1. svaka sa naporom HB i prolokom QA = 1/2 QB.9 su prikazane karakteristike a i b dveju razlicilih pumpi. Paralalna veza dve pumpe Ako sc dYe pllmpe ugrade 1I Iz v. itd. a ako rade obe. protok je QB.1. Na slici 13. nezavis nim ukljllciva njc m pojedinih zo na 1I pogon.8 Parale/lla veza dve pllInpe istih karakieristika Ako se obe pumpe ukljllre. PUM I'£ U SIST&lfltllA C£NTRA LNOG GREJA NJA 3. radna lacka sistema je 1I lacki B. H HA=HB He QA Qe QB Q Slika 13.13. radna lacka je C. Veza je moguca sarno ako karakleristika cevovoda sere zajednicku karakterisliku paralelno povezanih pumpi. U paralelnom radu obe pllmpe. U sIucajll povezivanja vise pllmpi razlicilih karakterislika nije uvek moguCe da se takva veza u svakom cevovodu ostvari. Za cevovod karakleristike d radna lacka obe pllmpe u zajednickom pogonu je 1I C. koji je manji od proloka Qe sa kojim bi radila jedna izdvojcna pumpa.5. slO jc 1I vezi sa promenama grcjnog kapa cite la . ukljuclIjuCi i krivu a do tacke O.

13. sa lIkllpnim naporom H A. zajednic· ka karakteristika je predstavljene krivom b.ajcdni ckom ritdll je manji ocl zbira pro l () ~ a Zit slucaj cia S li pllmpe pnjl:dinacno uklju l:e nl:: H QC o HC HS HA 0rQs' Qs Qc Q Slika J3. Redna veza dYe pumpe U rednoj vezi. pa je lIS111V za ovakvo povezivanje da je svaka od pllmpi predvidena za istu vrednost protoka.9 Parakfllll veza dye pllfnpe raz/ici/ilt karakleri.TodmfJl'.2. radna tacka pogona . radna tacka sistema je u presekll oznacenom na Semi sa A Pumpe rade. Pri 10' me.'kTO I .i.<I obe pllmpe je ista kao radnil tacka kad radi stlmo pumpa karakteristike {/.5.. kroz svaku pumpu prolazi jednaka kolicina tecnosti.J 8. 13.NO GRE/ANi£' Oli' Uko liko su pllmpc pojl:dina cno lIKljuce ne.rlika Ukoliko bi karakteristika cevovoda bila clefinisana krivom c. pa se zajednicka karakteristika pumpi dobija kao zbir ordinata karakteristika pojl:di.c I'ROil:.I. pri cemu svaka purnpa ostvaruje napor H A . jcdna radi sa protoko m QA i napnfClm II A' dru ga sa OR ill s. ukupan napor je jednak zbiru pojedinacnih napora svake od pumpi 1I rednoj vai. Za slucaj veze dveju pumpi jednakih karakteristika {/ (sl. Pri to me pro to k u I. Jer. lIZ odnos: . Za cevovod karakteristike c.10).I'OSTROiENJA 211 CENTRA I . dolazi do toka u suprotnom smeru.1 'IF. svaka sa protokom QA.. nih pllmpi. To pokazujl: da veza pllmpi karaktcristika {/ i b nije ostvarljiva. pa umesto da tecnost bucle potiskivana. pumpa karakteristike b ne bi davala nikakav pozitivan efekat zbog toga sto je njen maksimalni napor ispod potrebnog.

y}.\·[cc kllrak[cris[ike Uk o liko se povezuju pumpe razlicitih karakt c ristika (a i b na sl. to jc podrucjc.JJ PUMI'£ U SISTI' JII.IIA Ci:. U tom sillcitjll svaka od pumpi ostvamje svoj dec napora HI odnosno /-h pri cemll je: Ako bi pllmpe bile pojedinacno lIkljllCcnc radila bi jcdna sa protokom Qc i naporom//c.NOG G REJ. ogranice no maksimalnim prolokom pllmpc cija karaktcristika predstavljemt krivom n. .11.1 Ako S' jcd na od pumpi iskljll':i. Pre nut tome radna veza za ccvovod karakteristike d je neostvarljiva. druga sa QB i HR.·1.\ T R·lI . odnosno u takvoj vezi bi postojao samo efekat pllmpc karakleristike b. tlm ga ce rild ili sa pro to ko m Qc i napmo m Il r · /I b a a • He Ho Qe Orr Q Stika 13.11).10 Red/la veza dve p/lmpe i. onda pumpa manjcg opscga protoka definisc podrucje u komc je redna vcza moguCcI. na zajednickoj karaktcristicnoj krivoj c. 13. Na prime nJ datom na 51 13. Za ccvovod karakteristike c veza je moguCa i radna tacka jc 1I A.

na lazi sc u 13Cki A.1.1 I Redlla veza dve plllllpe razliCitih karakteristika 13. ~-I----<ct)-QA-" Q C QB QA Q Slika / 3.6.I ' rale lnih krugova. onaj cija je karakteristika n. 12). 13.336 B. rau· na tatka sistema bi bila D. Raspolozivi napor pumpe u oba krllga cevne mreze je jednak i iznosi: HA =H8=Hc dok su pojedinacni protoci Qc i Q8. zajcdnie"a karakt e ristika je dala zbirnom krivom c njihovih protoka . U okviru lakve mrde red no povezivanje. npr. praklicno ne postoji. 13. Ra d na tacka sistema la spregu sa pllmpom cija je karakle ristika d. ' 1.TcxlofYJl'ic PROJEKTOVA NJE I'OSTROJEi\'Jr1 ZA CE/vTRAL 0 GREIANJE H c a b . pa bi pllmpa postigla napor Ho i protok QD . Ako se povezuju dva parelclna ccvovoda karakte rislika nib (sl.6. iii ukoliko sc radi o nekim pomocnim sislemima grejnog poslrojenja .1' kay slueaj je moguc sarno ako sislcm ne bi imao povralni cevovod. slime sto je: QA = Q8 + Qc Ako bi se iz sistema iskljllcio jedan cevovod.12).: P . Ako sc cevovod rilCVa u dva paralelna loka pumpa pOliskujc Lcenost odred e nim naporom i ukupni protok pumpc sc deli na ova dcla (sl. RACVANJE CEVNE MREZE 13. Paralelno raevanje cevne mreze Cevna mreza grejnih sislema jc vrlo razgranala i sastoji se prvc nslvcno o d vis.

PUMPE U S ISTEMIMA CENTRALNOG GREJANJA . Zajedllicka karaktcristika c je dobijena sabiranjem ordinata pojedinacnih k<lraklcristika paralelno vezanog cevovoda.C sa ~.12 Paralellla veza dva cevovoda 13. i sistem radi sa poveeanim protokom QB i srnanjenim naporomHB. na kojoj je A radna tacka sistema sa pumpom karakteristike d.Aka bi se zatvorio protok u ogrank'u D. Protok u sistemu je QA. 13. . uz odnos: Uz pretpostavku da je cevni sistem u isloj horiz.137 H Qc d ~':~ I : QB c HA QC QD Q Slika 13./J.6.vojom karakterislikom b. gde sc protok deli prema C i D.2. potiskuje vodu prcma tacki ra('. 13.vanja E. Redno raevanje cevne mreze Pumpa koja je postavljcna u de lu zajednickog cevovoda sa radnom lackom A.onlalnoj ravni i da nema poclizanja tecnosti na vilii nivo. karakteristike redno pavezanog ccvovoda SII a i b na sl. a napor pumpe H A· Protoci kroz izdvojene redno vezane deonice cevovoda su Qc i Qo. Radna tacka postaje B. ostaje u pogonu cevovod B.

Todo.c PROJEKTO"~1NJEPOSTROJE1VJA Zr1 C£NTRALNOGREJANJr: H c Qo Qc QA QB Stika 13.m'.13 Redna VezIJ cevovoda .333 B.

u projeklnim uslovima za stmjno kolo pomenutog grejnog tela stV'Han raspolozivi napor iznosio bi 12500 Pa. Cirklllacija vode ostvaruje se pumpom. Prema tome. preporucuje se da se kod visokih zgrada. Stvarni raspolozivi prilisak kod ovakvil ' postrojenja jc: G ravitacioni napor moze se zancmariti kod postrojenja za grejanje niiih zgrada.1. Na niiim spratovirna.:janjc primenjuje se kod ccvnih mrda kod kojih gravitacioni napor nijc u stanju da silvlada otpore i obczbedi cirkulaciju vode 1I sistemu (mrde u kojimil je najniie i najdalje grejno telo horizontalno udalje no oJ kotla 40 m). 14. PRORACUN CEVNE MREZE Proracun cevne mreze treba sprovesti tako da se dobije najekonomicnije postrojenje. gravitaeioni napor iznosi oko 2500 Pa. Ako bi se pak gravitacioni napor zanemarivao za sva grcjna tela. jer je mali 1I odnosu na napor pumpe. gravitacioni napor uzima u racu n sa 50% od svoje maksimalne vrednosti. pri napom pumpe od 10000 Pa za grejno lelo na visini 20 mod kOlla. onda bi gomji spratovi pri projektnim uslovima bili pregrejani. Primera radi. grejna tela i pri ovim uslovima imaju praktieno konstanlan napor . za vodu 90{lO DC. SISTEMI GREJANJA SA PRINUDNOM CIRKULACUOM Pumpno gn. Usled toga je manji gravitacioni a time i unutarnji napor od onog za koje je grejno telo dimenzionisano pa je i prilisak kroz grejno telo lakode smanjen. gde je gravitacioni napor zanemarljiv. Posledica ovoga je da se pri visim spoljnim ternperaturama prostorije na gornjim spratovima nedovoljno greju. Oa bi odavanje toplote svih grejnih tela bilo sto ujednaeenije 'tokom vereg dela pe rioda grejanja. Takav proracun bi trebalo raditi u vise varijanti.napor pumpe. jer su 1I tim uslovima nize temperature vode u sislcmu. kod visokih zgrada vrednost gravitacionog napora mora da se obuhvali 1I proracunu.14. Ako bi 5C kolo ovog grcjnog tel a dimenzionisalo za tu vrednosl napora. Medutim. one bi nedovoljno zagrevalo pri visim spoljnim temperatura rna. kako bi se dobila mreia sa cevi3JY .

1. Snilga pumpe moze se izraclInali prema obrascu: p= G·H 1] (W) gde je: G .65 0.50 1. koji se moze iskoristiti i 11 kolima grejnih tela na najbliZim vcrtikalama. preporucuje se dil se niZe vre elnosli br/.UI8 0. U glavnim vodovima koji prolilzc kroz slam· bene i radne prostorijc.:ullha iz postrojenja.30 0.050 .-:inu struj<1nja vodc kroz mrd u iii na bazi vrednosli jedini\'. NajccScc se racuna prema br. nom cirkulacijom vode.stepen korisnosti pumpe .50 minim:lilltl 0. bazirajllci se na is· kllstvcnim podacima za br.060 II ho rizontalnoj cevnoj mrdi . bnina strujanja vode ne sme biti milllja od 0. sto jcvtinija cev na mrda zaht cva pllmpu vccc smlgc i obrnlllCl.-:inama slrujanja vode.30 0. pos tavlje noj bez nagiba koji bi treba lo da obe/.00 150 1.013 0.iI postrojc nja za grejanje zg r<1da prorilcllnava se. Sam proracun cevne mrde ne razlikuje se od proracl1na postrojcnja sa prirml. Ccvna mre7. Ako se proracun cevnc mrdc racuna premil jedinicnom padu pritiska.lj trcba cia sc krccc oko 100·200 Palm za kolo najnepovoljnijeg grejnog tela.J. nog pau a prit iska.b"d i prirodno odvoelcnjc va:.25 mis. Tahcla I.napor pumpe (Pa) '7 . Prepofllcujl1 se vrcclnos li i7 tabc lc 14.013 0. I \'rcporuccnc hrlinc "ode Prccl1ik ccvi (mOl) tI mrcii Brzinc (0115) maksim<:l ll1:l do t5 15 20 25 32 40 5G \Ieee od 50 0. bnina voele trcbalo bi cia jc maksimalna. Da bi ccvna mrda bil<1 dimenzionisana tako dil strujna kol<1 svih grejnih tcla blltiu ujednaccna u odnosu na raspolozivi nap~r.1 l1zimaju za manja postrojcnja. onela Llv. Nil taj nacin clobija se manii mlp"r pl1mpe.0.040 0..j C F:NTRA LNO G Rr:JA.vJ I:: rna razlicilih prccnika i pOlrcbnih napora.1.015 U. OV ell:.(: PROJ EKT O 1 '~1 NJ E POSTROJ ENJA Z. bez obzira na precnik eevi. TIH/""JI".0 II. od koiih bi sc odabrala najckonomicnija varijanla .ina elal ih II tabcli 14.020 0. Napor pumpe je obicno oko 10000-20000 Pa. Ovo slog<1.80 1.01 · 0.Q30 0. pa sc primenjlljc prvcnslvcno Z<1 ualck ovo. <1 kav proracun jc dllg i ncprak lic<1n.maksimalni protok vode (m3/s) H .

kao i ko d gravitaeio nog greja nja.3) H = 12612 -1040 = 11572 Pa Os lale karakte ristike pumpe: . Resenjc Pro racun je sprove d e n tabe larno (tabela 14 II) . Pro racun se sp rovodi po [ormul ar ima koj i se ne raz likuju od fo rmulara gravitaeio nog gn . P rimer 1 Pro racuna li po treba n napo r pumpe i dimc nzio nis a li eevnu mrd u za pos troje nje ciji su pod aei d a ti na s lik a ma . o bzirom na vCCc vrednos li je dinicnog pad a pritiska R . SISTEMI (. V i vrn sa veCim R. p OIreba n napor pumpe iznosi: H=12612 Pa Ako se uzima u~ieaj gravitacije. a li mogu se ko risl iii i bak a rne kod manjih siste ma ko d kojih su pre cnici uglavno m ma nji o d 3" (vide ti ko me ntar dat u o pisu jc dnoccvnih sisl e ma). pos to je odre diva nje koefieije n a lll prikaza no u ranijim prime rima. s 10 m raz lik o m SIO se ko lo ne 1.0.Rf-JA fA SA PRItVUD. onda napor pumpe iznosi: H = 12612 .14. najne povo ljnije grejno te la je na najvise m spralu. Cesce sc ko risti d eo ta be la IV. Kod d o njeg rllZYod a. 1 i 14.<1 "p ro mc njcni precnik " ZlI strujna ko la najne povo ljnijih grejnih lel a ne ko risle. UPUTSTVO ZA PRORACUN U zav is no~ li od ve li cine postroje nj a usvilja se brz ina u glavnim vodovimil . Po treba n na po r se de li na napo r za Ire nje 1I pravim d e lovima ccvi i napor za savladiv<l nje mes nih o tpo ra. prcma to me . 0c. racun ajuci duz inu ecv ne mreie s lrujnog ko la grejnih te la. Cevna mrcia je o bic no o d cclicnih ccvi. Kod pumpnog grcja nja. shod no pre po ruce nim vred nos timil. Na os noYU sproved e nog racun a.VOM CIRKUIA CIlOM 3-11 14.5 (17 ' 122. Pregled koe fi cije na ta mesnih otpora nijc dal. Pro raG un se sp rovod i lako da brz in a o p ada p re ma grejno m te lu.ja nj a . koje je ho rizo nt a lno najll da lje nije o d kola. Najnepovo ljnijc grejno lclo jc o no koje je najud a lje nije od kOlla. ako se ne uzima u o bzir gravi{aeio ni na po r. Pos lrojc nje radi Sll to plo m vod o m 90nO Pro racun izves ti za vcrli ka le I i VIr.1-1.2. Duiine deonica su upisa ne u fo rmula r.2.

OOO £Z i I 6) I- 0 0 0 M N ~~~ o! 01 l i OOOH 1 1 1 1 1 . n' : ::: l' I 0-----·.l I OOOTS I " I 1 1 1 0008(..1 Sema razllodlle i pOllraJlle mreie . ------S o OOO(e ®-i~ ~ :.002 11572):0.TOVA I IE POSTROJEIVJA ZA C ENTRrI LNO GRE/ANJI'. C = 7200 I/h = 0.002 m3/s = JJ W P = (0.1. _~ 0 0 0 M N __ ~.TO(/Oml'if... raspolozivi prilisak za dimenzionisanjc cevne mrde ravan je napo ru pumpe H =11572 Pa._ _ _ _ ir:. IQ- I~ Slika 14.7 Napomcmt: prilikom dimcnzionisanja ko la grejnih lela na niiim spra lovima... -f _ _ .J-I2 n. PROJEI<.

. 2900 ®1 @1 f @ 2900 2900 ~ I I 0 0 2900 I o o I.A('fJO.I I 3-13 29 00 :r III 2900 2 900 --T @) 290 0 B ---T ..---J.. I 0 0 I "' r" 2900 I 2900 2400 /: I® ...._I 0 I 0 I. '@ 2900 2900 2900 _. SISTE..I 28000 I J 2450'0 Stika 14.. I. ..\ D II C1R}':U..I II GRU. 2400 0 0 I I 0 0 N N N 1150 r---t...2 Sema uspolIskiIJ lIodo)!a . I 81 I "' " I r.D I ..... ---f.14.\:JA SA PRIXUD. .. I 0 0 I 2400 ®1 N M N i@ 2400 1150 -... --I ........_.... ®l .I 2900 co Lf) @ A Qt co Lf) 0 0 1---+ _....D .

5 0. Kola grejnog l ela A 167500 143000 ° p q ' <1 .0 5.' 0 .36 40 40 lIS...4a 65 I 40 1 _2 _ 00 I 3~ -'~} ~= 205~~~t i~____+ '~____+ L____+ L____+ L____+ L____~ L____-l' ____-j ~ NAK NAON1P AOAAeUH RAZUKA I 422.. . 33 0 . .5 3.5 3. . 200' --+I 1215\2 p.O :__rc '~ 1/ ~ 4~_~ '~ '~ ~r-' ~ 5~rc3~ IS O-I-"~ " 0-r-~ =c-t____t-__-t____t-__-t____+_---1----. ~15 10154 ~ 1· R +~I .) ' ·R q (p . 2 0. 70 3.5 " 70 32 ~ 17 23200 3.28 30 105 1.5 3 . 0 0.2-1--0 '-1C---~----r----t----t----t----t----t----~ ~ ~ 2~ 17400 749 • 3. +_~ 3~ . (p ~ Z .-.' 1.!>O 0.22 33 3 ..1 9 ./2 0.. ml 1 12<1 24500 105~ ..' 0....5 0.~--~ r-~." '.. 3 . -'".. "' ~ "'" .-74 ~OOO -. ~2· '--I-C ~ C-·.... 2<0 0 . 55 55 9 m Vertikala I. .~._.0 . • 0.".-." "" ' 50 " """ '" """ 250. -. --- . ..C_+" 23~200 ~+-~ ~ ~ ..0 2..48 120 90 65 70 . 0 .. .' I 0 .' 3/.110 0 .0 r-~ ' ·C-C2~' =900 ~t-'= 204~t-~ 7 '=0-t_'~'~ ~ -t_0 ~...42 0."I 19 5 1000 2 193 6. 1 2 b .. 11000 000 9!.'-- • 12117 p. ~ 0. 22 0.. 411 1 ...lab.5 3.0 --• .0 6. --.0' f--.S lI S. ~ -'- 31 35 22200 . .onlca Top<. 0 1.. .5 15 16 11600 17400 499 749 998 I I I 114 2.0 1/2 1/2 3/4 0.1 0 ..- J!' J!' .+_~3= '~ 5 -t-'~." ".-~ IM "'." '" '..' '.5 '1'00 11000 - f'rothoono LArobno u d eOnic.5 0. 3/..0 ... '· R +}": l .' . 1 4. . SA PRETHOON1 M PREeNIKO M SA PROMENJ ENIJ.. 55 0.' ." 11 15.' 0 .2 13 10 11 12 13 14 11600 5800 2900 2900 S600 499 250 12 5 125 250 I 3.' }. " :n .- 0 140 7:>02 -'.' I. 20 0 ".' ' .. I. 1 9.150 840 "' .--. . 0..5 3. b l~ (I ~__-T'Z ~P ~UW~~A~M ~R~Ei=.14 0.0 1660 585 4.." '" Vlrtlkllla Vii.. 0. 0 0 I. '''' 20 ' 20 0 0.0 1/2 ' . eo 0. " + 3380 171 0 . " 0 2< O .' 50 '. 22 rNI b pruluk ~nk:' (kAfll ) I(ml 97"'" -.22 3 .5 I 1 1/2 0.•. ~ " '" 70 2< " " ° 115 . 111 125 0.0 " '. .~.." 1 '.5~-"~1/~ 4 +_~ •. 9 5 3182 200 422. '.. .5 6.2 6._33. ..S 2<1 5 16. . " = .5 .= 3' ~__ 4=5.<00 .'''''''' ~ .2 0 2193 1204 1 1/2 65 ___ 7.0 1244 3 4 120000 97<XlO N<XlO 5 1<XlO 51 60 4111 55 SO SO 390 420 • • o • 0 o .' + ..~ 20 __..5 --120 .40 0.2 ~ ---.. 7202 6 149 . ' lIm nl Duiina cwi 0 protok pr utnk eonlce (WJ ( kR/h ) I (m) d (mm) RAZUKA I ·A (n -h) (Pal SA PREniODN1M PAE¢NIKOM SA PROMENJENIM PRE¢NIKOM CE'v'I Vi w (rn's) R (palm) I ·R (Pa) h L~ Z (P a) (l R (Palm) I A (Pa) Lt Z {Pal Z (mm) k (m/51 (P-D (Pa) .+_~.' --". '.0 6.' .0 '. Dulin_ co. . ~ - .----2·1500 :10 34 ..0 1. ~..24 0.--'" --.2 0..19 0. ..--3 C'!~J_~~J _ _~~_?:"2 _ _IZ ~~~~~E M N ~..0 " 1.5 I 0... .36 70 33 33 40 40 33 33 70 2<1 5 lIS..m) m .· R (Pe) H z (p') p C n· h) (p.Ec-__~ prmh. 30 -.. kol e groJnog lela e . 30 0 " ° . r--C~c==c==~:==c~= N~ AK ~ N= AT D~ N~ 'P ~R ~O =R ~A=C= U~ N~~~==~~~:=~__~ pril¢nlk Top!.' 1" 1330 ' .' 0.4 PRE¢NIKOM C EVl ""..5 '.3 ~t-~ '2'-t----+--' '''+----+----+----i----+_----t----l L. Prllllh.1 .19 0.22 . 0 ..". 70 420 1<1..t2~ 120 _ . '" .' --. .24 0..' '" .-.. ~15 (mm) w (mle) R (pwm) ' ·R (PI) h ~~ Z (Pa) ) d (mm) k w (mle) R (P. d ' 20000 1 157~OO bl eo .S 11 5..' _..7 0.

\'J £ Primer 2 Dimenzionisat i cevn u mrezlI od bakarnih cevi za sis tem cije je naj nepovo lj nij e kolo grejnog tela (sli ka 14. Za dimcnzionisanje cevne mreze kor iscena je tabe la VIII u prilogu knji ge.111..0 I I @ I L __ n 1064 W I --"'1 @ I J. Temperatura vode je 90/70 d Rdcnje Duzine deoni ca. tako i za bakarne cevi ./6 8 Todorowc PROJEKTO I :4SJE POSTROJESJA ZA CE.. koja se od nosi na pad pritiska u bakarnim cevima......1 . Vrednosti vaze kako za celi cne.3) na najvisem spratu vert ikale IX.20 ..b.I I I I@ 1 0-- - I CD _-. VI ( 9 I I I IV 0'":~ ~ V I 1-0 _ _ :.3 Horizollta/lla cevlla mreta i "ertika/a IX sa lIajll epovoljllijim grejllim te/om A ..0 VII I I --"'1 ® J. toplotni i maseni protok dati su u tabeli 14.3 kPa .I . ..3. Odrediti ukupan pad pritiska kroz c."1 (J) .---~ I I @ I I 1216 W I@ I L..20 iznosi 10. Pad pritiska u deonicama 1. deonicc 1.. .I I L..bt--_ I I I I I ® ® I I I I ~---o VIII 1216 W @) l I@ I I --J I I I .J ® r -<> IX A 1368 W IX .r f® I Stika 14.I'O GREJA.. Koefic ijenti mesnih otpo ra su dati u tabe li VI u pril ogu.\ T RA L.J ___ I -... Sistem je dvocevni sa donj im razvodom..

6 1. 25 L 80 1 55 70 80 80 70 55 80 80 65 70 75 110 100 I'R+L Z = .5 35x 1.1 6 .~ .45 0. bela 1-'.43 004 1 0.·/ S / PRf.>j I 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 113412 6-156-l 5 2564 29700 27972 ! 16326 4864 3800 2584 1368 1368 2584 3800 4864 16326 27972 29700 52564 6-1564 11 3412 4877 1.5 351 1.5 2. vodeci racuna 0 specificnostima kojc su nag!ilSene u pog lav L }.75 0 . JEDNOCEVNA POSTROJENJA Nacin prorac una pumpnog grejanja jcdnocevnih posrrojenja principijelno je isti lo·~· : kod dvoccv nih s islema. H Z [mI.8 2 .8 10.4 1.m:-e cevi. zbog ranije napomcnutih prednosli. I 42x 1. ! 1 ']. 0.' ~ .1) iIi jedinieni pad pfltPsh .5 2776 7 260 1277 12tB 702 209 163 I 11 58 58 I II 163 209 32 3.REJ. 680 4':'<:1} I = 10306 Pt 14.67 0 .~o\ : .U S /. " jednocevnim grav ilacionim postrojenjima.1 5412 0 .4 22 42 5 .4 <-!.24 02 1 0.] [Palmi i [hI 1 1 110 352 255 154 fhl . 1:- : :6 2bS ~9 ! 1 196 154 I ! . 0 . l54 196 296 296 .0 42 2 .45 054 0 .5 0.5 42~ 1.5 I 702 1203 1277 2260 2776 4877 18x I 1 I Ilx I 15x I 12x I 12> 1 1511 I Sx 1 18x 1 2S~ 1. ! .5 I.5~ . 110 5403 : .2 1 024 024 0.5 28~1. 1 5! :.2 l J) 68.5 1.7 2. . Dimcnzionisanje vertikalc treba tako izvrliti da se ten cia cda vertikala.\TU// ( .4 1.0 2.8 2 .43 0.6 .7 3.1 ]A 0 .6 1. 100 110 75 70 65 80 i i ! i ! I :. sa pripadajucim kratkim vczama bude is!og precnika.30 02 4 v. .3. Usvajajuci preporucene brzine strujanja vode(tabela 14.75 .4 1. I m 147 255 374 . I\:J. :. III IZ PLANA MRUE I Usvoj< ni preCrrik D un na [)conica KoI iCi na KotiCina lkooice j ""vi toplote vodc -1-d[m] [1Dll] [W] II'IlIb] H VERTIKALA !X ' I:OlO GREJNOG TELA 42 1 1 i PRORAOJN PADA PRrIlSKA r W R I·R LJ:. To je obiffi<l kolo najudaIjcnije vertikale.3 2. 403 480 1.8 3 .41 0 .. .. Kod ovih sistema pretcmo se kuriste bak.5 3511.30 0.T? dimenzionisanj e cevne mreze pocinjc sa najncpovoIjnijim strujnim kolom.7 5 .v 12 .8 2 .1 UJI OJI U Rk CLlCIJO II T.5 3511.1 54 x2 ~2x 1..5 42x1.5 ~ 2-') 1'. I I 7-4 22 1 :22 155 2.8 5.0 1.5 L~ m 456 464 .4 6.2 5.5 ! 3 . Kod odredivanja pmnib kratkc vcze i kola grejnog tela (oba prikljucka i sarno grejno teIo) mora da se proven us.67 0 .

RcSe nj e: Za naj nepovo ljnije strlljno ko lo.=8" 3500 = 8653 .163 h = 18 = ( 8 =86.4. Prim er 3 Dimenzionisati postrojenj e jednocevnog pllm pnog grejanja sa temperaturo m razl'odnl vode od 90°C. uz zanemari vanj e lliaoenj a vode u cevovodim a.5 °C 1<) = Is - O . Te mperatura vade u deo nicama: c= 10000 = 860 10 1./f POSTROJ E.) J C 860 · 1. Ako je temperaturni pad 1I grejnim te lima i vertikalama 10 °C.5 m/s.163 h ._) = 86. Ulicaj n10g hladenja se ne zanemaruje sarno kod izrazito horizontalno razvucenih postrojenja. rli kovo deCi se da brzin a 1I deo ni cama naj veceg protoka bude oko 0. pro rac lIn cevne mreze izvedell jc I'" formlli aru ./A ZA CE"'TRALNO GR£JANJE tj . .163 .163 19 = I JO = ( 10 =83 °C III = 110 - 3000 =83-3=80 0 C 860 ·1 .\ '.) C 860 · 1 . Osta li podac i dati su na slici 14. ko lo verti ka le III . Povrsina grej nih tela se racuna ne uzimaj llci u obzir hladenje cevovoda.I ) = 16 o 35 00 = 903.3-18 8. I'oslednj i clan na des noj strani jed nac ine predstav lj a dodatni napor zbog hladenja YOlk 1I grejnom te lu i moze se zanemariti kod pump nog grejanja sa malim temperatllrnlill padov ima u grej nim teli ma. Todor ol'lc PROJ £KTO I 'AX. U proraclInlllllesni otpori svih deonica odred iva ni su prellla tabeli VI (u dodatkll). sprovesti prorac un za najnepovoljnij e strujno ko lo.. da pad pritiska u kra tkoj vezi bude vec i iii jednak pad u pritiska u ko lu grej nog tela.

I ~ SIS rt.5 Pa .25 °C. III > 67.\'0. .4 Cevlla mreia iz prim era 3 Za grejno telo I srednj a temperatura vode j e t= 88.I II GRF.JA. a pad pritiska u prikljucc ima (prema proracunu prec nika cevovoda) 79 Pa .11C1RKI 'I_ ICUO I 3~9 PROVERA PRECNIKA PRIKLJUCAKA GREJNIH TELA I II I II 0 30000 0 2 0000 (£) 10000 ® ® 3500 ® CD 1 0 ® ® @) @ 20000 ® 3500 2 @ 3000 3 ~ ~ ® 10000 Slika 14.\JA SA PRIS( '0.

to se u ovom slucaju nece uzimati u obzir dadatni grav itaciani napar.1·9.350 B.7 W . p = 970.8). 111 >79 .snaga pumpe 2. I za grejno telo III (t=8 1.6 Pumpa Posto je visina zgrade (postrojenja) mala.napor pUlllpe .ooon· 5786 = 6 0.02 = 68.=86.81·1.kolicina vade .6 -1·9. a u kratkoj vc zi (deonica 8) 1".5 0( . Karakteristike pumpe su : .13=68 .8 1'1. Todorowe' PROJEf: TO l ilNJE POSTROJENJA ZA CE.89 Pa ) sa temperaturom vode u deonici 10.5 O( (p = 967.000n m'/s H = 5786Pa p= o.87 Pa) : 138 > 78.58 m 3/h=0. 1 =83 O ( (p = 969.67).WRALSO GREJANJE Za grej no telo II srednja temperatura vode je 84.75 O( (p = 968.

Slrujno kolo lIenlkal.11 . 2 3 " 30000 .h L' (PZI) -. .0 • 10000 '''''' -. . .00 0...0 11/2 1 1/4 0 .02 0.10 _ .00 0... 11.IZ PLANA MREtE IIOOlca Preth.~~ "" 0 0 -...d (mm) w (nv'I) I A (P. ' '" 0.0 70. UOO 12"" 3OUOO 20000 -.la 0.0 ' .0.-~ - -on ''''' '00 '211 . .". . 0.0 ..0 - • 1 1/2 .-3m . 0..0 " 0 " 270 " '." 0.m) • .) Z (P ' D (p~ I k m .--I A (lTV.._.m) • I '· A (PI) L' 0 '· A (n·h) (p.-411 0. (PI) ' ·A . ..' kl 'H :.~ - f-- + 11 . ..56 DO DO '..42 eo 0._ . -. .42 0...0 .. 10 "" ."' .3 eo 110 0 DO 27D -I:.0 8..13 0. -.75 12211 • 51 . 10 10 ." 2BD ' .'" . .$$ -• -:j. . . . . " ..42 D..i10' -'~ "/2 00 ~ 3000 --." 0 M .ID " 12 'OODO 20000 :lOOOO _ . .~ z .' " 0 0 "'" 2. . Prlkl/lltol grtJnlh 1111.'" .0 .42 0... 14. • '0000 ~~~ .11 . P q . Mn~~' n l """ok (W) Dutln_ prnlnk oonlco (klt/'h ) I(m) d ". .55 .. -o·. ' .0 1 1/-4 ~. .0 " 100<>0 7 "'" . . .0 ' . Pf~n!k NAKNADNIPRORAeUH SA PRETHOONIM PRECNIKOM SA PROMENJENIM PRECNIKOM CEVI d (mm) RAZU"" Z (P-) TO!'." ~..75 12.' m '" --. '. I· ... >DO 4:1n 3.0 :...o -. III 0..tOO 3.0 '. "' " 270 ...8 D 50 DO -~ . o. 200 '. ) (P . 'W<1 7000 . . DO .

Velicinll pritisaka u pojed inim delovillla sistema za grejanjc. prema Bemulijevoj jednacini sastoj i se od: (15.15. sto sve predstavlja opasnost po okolinu i cini da postrojenje ne moze da ispuni svoj zadatak. v 15. Javlja se i kondenzacija tako nastale pare i njenog udamog dejstva. Ova varijacija pri! isk:! jc posledica promene temperature vode. to se velicine pritisaka proveravaju za ove uslove.1. OPSTI POJMOVI Ukupan pritisak tecnosti koja cirkulise kroz cevovod. Kod postrojenja sa vrelom vodom specificna pojava je isparavanje vode pri umanjenju pritiska i stvaranje vazdusnih cepova koji obustavljaju strujanje vode. U toku ovakvog dinamickog procesa promene prit iska najvece njegove varijacijc sc javljajll 1I reiimllmaksimalnog protoka vode koji se ostvarllje pri spoljnilll projektnilll temperaturama il i nj illla blisk im. potrebno je sagledati jos 1I ranom periodu rrojektovanja. kao i razlicitih protoka vode pri kolicinskoj regulaciji efekla grejnog postrojenja. Moguce neZeljen~ po led ice kod grejanja toplom vodom su prodiranje vazduha u cevovod. UVOD Hidraulicki pritisak u svakoj tack i zatvorenog grejnog sistema ima razl icilll vrednost koja tokom grejanja podleze i stalnoj promeni. kao i opseg njegovih mOgucih promena . umanjeno odavanje toplote pojedinih grejnih tela i curenje vode. odnosno njcne gustine.1) dinamickog Pdm i statickog Pm pri cemu su svi ovi pritisci definisani sledecim izrazima: 353 .2. poremecaj cirkulacije vode. PRITISCI U SISTEMIMA VODENOG GREJANJA 15. Posto su najvece promene hidraulickog pritiska pri spo ljnim projektnim lIslovima. Na taj nacin mogu da se blagovremeno sprece nepovoljne posledice vezane za pojavu visokih iii niskih pri: isaka korekturom trase cevovoda iii izmenom lokacije pojedinih elemenata odnosno naknadnim izbor011l kva litetnijeg materijala. kada su u sistemu najvise temperature vode.

" I/ + PJm' odnosno: =P<I! + P"m} + 6. 1I svakoj njegovoj tacki sc formira odredeni pritisak koji zavisi od visine vodenog stllba iznad te tacke. + --... ( 15 .\ 'JE Pdlll w-p = .£. Ovaj pritisak im3 svojll stalnu vrednost sve dok je fluid u stanju mirovanja.I 7.\ TRALSOG R£JA.354 13 Todoro vic I'ROJE }.6) gde je sa 6..5) p. P oznacen gubitak lIsled strujanja tecnosti. . Njegove ekstremne vrednosti dovode do poremecaja 1I koriscenjll postrojenja. Prema tom e. kakvo je postrojenje za grejanje. iii kada se ukljuci pumpa. i prirastaja kineticke energije od strane pumpe. ( 15 . Pritisak vode u zatvorenom sistemu. + --' = p .3) Puk w-p =--+pgh+p 2 . Pod takvim uslovima se u tehnici grejanja analizira samo promena hidrostatickog pritiska koji se sastoji od geodetskog pritiska pgh i koji izaziva strujanje vode 1I sistemima sa prirodnom cirkulacijom.2- . kao sto je stalan i dinal1licki pritisak u cevovodu odredenog precnika u kome se ne menja brzina strlljanja.TO ' AA'JE POSTROJEi\'J. = pgh + P (15 . sa druge strane.1 . sto je obuhvaceno sledecim oblikom Bemulijeve jednacine: P. u postroj enju centralnog grejanja sa vodom. 2 ( 15. + pgh. je konstantan. i predstavlja staticki pritisak u stanju mirovanja.2 ) P. pritisak u posmatranoj tacki se menja kao posledica pada pritiska us led savladivanja otpora strujanja sa jedne strane.4) gde je: \II - p h g p - brzina strujanja f1l1ida (m/s) specificna gustina f1l1ida (kg/m' ) visina neke tacke sistema prema mernoj ravni (m) lIbrzanje Zemljine tde (m/s2) pritisak f1uida u sistemll (Pa) (N/I1l~) Zbir priti saka sal1log f1uida u sistel1lu i geodetskog pritiska (energija polozaja) predstavlja staticki pritisak koji je od iZllzetnog znacaja za postrojenje. a varijacije ovog pritiska su posledica brzine strlljanja i gllbitaka koji se javljajll pri strujanju.+ t"p 2 2 plV 1 PIV. + pgh."". Kada se uspostave temperaturske razlike. P ( 15.

Zbog toga se hidros ta ti cki prilisilk II grt'jno m s istc mll od n:e111j<.. precbtavlja vezu sist c ma sa almosrcrom i mozc sc smalrati da jc nivo vod e 1I njemll nc prome nljiv.. a \ f / \ \ \ A \ \ I ".t.. 15. koji mOl-e bili zalvorcn iii olvoren.: II odnosll na nivo vode u ekspanzionom slIdll II za visno od visine voel e nog s tllba iz nil d svilkc tacke cevne mreze. Ako sc kao geode tski pritisak s ma tnt pritisa k sl ubn tec nos ti iznad dillc tack<.1.cvovoda U ravni a . postavlje n jc 1I nnjvisoj tacki pos trnjenja . vrednost s latickog pritiska 1I karakl c risli cnim ta ckama sislema prikilzana jc nil slid 15. Ako 58 1I sisl<. !\ko jc olvorcn.1 . Za slu caj da se 1I cevovod sa slike 15.. naziva se radni pritisak.I S._.o.. --I- \ \ .:mll na lilzi voela bez dej51va pllmpe. Najmanji prilisak je u gornjem. sa n<. mozc sc i radni prilisnk OZOilc iti uu gova rajll co m gcodc tsko m visinom. hidrostalicki prilisak je " lPg. ". u donjoj " lPg.:ue no j ta ck i. STATICKI PRITISAK U STANJU MIROVANJA I PRI PRIRODNOM STRUJANJU VODE Prilisak 1I ccvovod ll grcj nog pos lrojcnja de fini sc c kspanzi o ni sud.3...--.. it najveci u donje m horizonlalnom cevovodll i kons!anlan je dllz ovih delova cevne ITIreZe..:.ekspallziolli SlId) U gornjoj horizontalnoj ccvi. ES / I / / / -t--. I \ hZ ...1 SCilla hidroslalickog priliska za odredelli sIlica} staliCkog reiil1lCL (ES . Zbog lIP rosccnja uob icaj c no j. a 1I lacki C ponor (grejno te lo) .-/ Slika /5.a iznosi "" pg... koji SL' lI~pusta v i II uslovima rad a grcjnog sistema .155 S taticki pritisilk t111dr<.: da sc w i prilisci oz nilcilvaj u kil o nadpri ti sci prc ma ntmosfe rsk o m prilis kll. o ndl! se 1I delll cevne mreze ABC nalazi voda vik lempe- .. od nosno sla ti cki pritisak II radII .. / / I / .- hI C \ ha \ / / a -. I'RITISCI U SfS'nMfMA I·'O DENOG G Rr-:JANJ.--. all !ackama vc rlikalnog c.1 1I lacki A lIkljllCi izvor toplole (kolao).:prome nje no m guslinom....

razlika priti. ali veCc gusti ne (slikil 15.. vcci 1I dcsnoj vcrtikali C .' rature sa gustinom P" a u tklu -.- c: II kome je vada vise temperalure iz- (15. Osim loga. / --hJ ------ . S nbzirom na razlikll hidrostatiekih pritisaka u vertikalnim delovima ccvne mrcZc u sistcmll se lIsposl. raspodela priliska je prikazana na slici 15.7) Ilidros lalicki prilisak nos l: 1I delu ce vovaela 11.izvo/'Ioplote. za rilzliku (lei prinmlnog iii pumpnllg. ovaj pritisak znaeajno zavisi od temperatura vo· de u dva veri ikalna eevovoda . vee iskljlleivo od vertikalnog odstojanja taeaka zagrevanja i hlad e nj a. . odnosno od gllstina vode u njima.-------- r)pg . C .9) gde jc " zvisinsko rastojanje izmedu tai':aka zagrevilnja i hladenja vade A i C.S) Posto. il \. POSTROJ/:.'KfO I 'ANJI.: lIslovc. Za takve statickc. 1I lldslIslvll cirklllacijc. Za takav silleaj niljvcCi pritisak jc 1I ddll cevovoela D .A i iznosi: (i5./ _/ Slika 15.A CI:'N'IR1LNO GREJANJI.D ncga 1I Icvoj A-B.m ka) [lidrostatil::k i pritisak se odredllje liZ prC'lpostavkll dil je voda II sistemu. p proizilazi da pritisak koji izaziva cirkulaciju vode nc zavisi od lIkupne visine vod c nog stuba II sistemu. 2). O vakvn st rujanjc sc naziva prirodnim iii gravitacionim..NJA 7...1'"dom. Ta I'ilzlika gllst ina nstvarllje pritisak loslc. [z izraza za I:J.:evovoda COli. \ \ A \ ). Ll pg . pri eemu je uzgonski pritisak: ( 15. to jc hielroslatil::ki pritisak 1I vertikalnim d e lovima ccvovoda.356 11. i pored raz lieit ih te mpe ratura i guslina.·ic' PIIOJI:.\'ka II cevovodll sa izvorom i pOllorOIll toplole (/ 1 .it: P">P.pallor loplole.d koga dolazi do cirkulacije vlldc kroz cevavod. Ph hZK PlhJg "plg(h2+hl) -- / L I / ---.2. Q \ \ ( I I B C Ph 112 D I f f \ \ PI \ \ Q.2 Raspodcla lzidrostati1:kog priti.. voela nize tempe ratlln:. II stanjll mirovanja .avlja cirklllacija vode.

-. dobice se raspode la pritiska prikazana semom na slici 15. U levoj vertikali pritisak je veti. PRITISCI U SISTEMIMA VODhNOG GREf.. \ I . a u delu te taeke smanjio. U svim os talim tackama pritisak se u uslovima cirkulaeije menja . To znaci da ne utraln" tae- .-- J.:. Z ato se ta lacka 0 (slika 15. --.4) u kojoj je pritisak pumpc uvek jednak nuli. za dinamicki rezim pri prirodnoj cirkulaeiji vod e. I \ \ !i I . pumpa ne ma utieaj na hidrostatieki pritisak u tacki spoja ekspanzionog sud a sa cevnom rnrezom (tae:.-:--= :-:. utiec pad pritiska uslcd otpora strujanjll . INJA 357 U uspostavljenom rdimu stmjanja. o na slici 15..4.. I .=.~ . Aka se pretpostavi da se otpori pravolinijskog strujnnja i mesni otpori rav nomcrno me njaju duz cevovodn. _. na porast hidrostatickog pritiska 1I desnnj vertikaIi i na opadanjc pritiska u levoj. po mocll pumpc koja radi ravnome rno i sa s.. . nivo vode u ckspanzionom slldu se ner:c menjati u odnosu na rdim u kome pumpa nc radi..=-~. i -'~j.. \ .3 Rllspodelll priliskll II Sllllic/lolII pred.\ I .5. Nn njoj se zapaza da sc ispred taeke spoja ekspanzionog suda sa ccvovodom hidrostatieki pritisa k povccao u odnosu na statieki rdim. Prema tome . .\· lav!jlllljll cevovodll i IIllslovilllll prirodlle cirkllillcijc Vrednosti pritiska 1I dYe vertikalne deoniee AB i CD imaju mcdusobnn razlicitc na gibc._ I I .ivi pritisak L'1 pg je uvek jcdnak ukupnom otpom stmjanja L'1 Po: L'1 Pg = L'1 Po (15 .- .1. rnspolo7. je r u pravcll stmjanja vode.. ' ".talnim protokom. 15. J I o c . a u desnoj niZi od pritiska u slatiekom rezimu .3) ntlZiva taekom slalnog pritiska iii neutralnom lackom sistema. I J I A \ \ \ .10) Hidrostaticki pritisak u tacki spajanjn ckspanzionog suda sa cevnom mrt:zom iznosiprghl i pri uspostavljenom stmjanju ostajc nepromenje n. . aa /' .=._ . RASPODELA PRITSKA U SISTEMU SA PRINUDNOM CIRKULACIJOM U sistemu u kome se cirkulacija vade ostvaruje prinudnim putem..3.~~\ - --- Slikll 15.

mjll mi rovilllja vOlk. 6 p.... knji jt: pod ulic<1je m ne sarno gravilacionog prilisb 6J}g.pOllor lopiotcj P ..Le pod nadpritiskom. Iz slike 15.13 ) pet je pol re betn netpo r pll mpe 6 fJp = 6 Puk _. ----I --.fJI' = 6 Pgflb .1.~isl c mu.pllmpa) Nil slici 1 5 . l/)Ppr Siika 15.-.. " pni raspoloz ivi prilisak uve k je jednak gubicima usled slrujetnja : ( 15..izvor topiotej C . dul az i do r<1 spodelc pritiska ..\ \ I f .1~ ) s lO znaci det II savladivanjll olpora strujanjll uceslvujt i napor pllmpe gravitacioni napo r. l<1ku da se pojavljllje razlib prilisa ka 6 P'1' Ako se lIkljuci pump" i usposlavi cirkulacija.+ .kit ill lIslovima prinuunc cirklll<1cijc vode prc dslilvlja mcs to koje razgrilnicavCl nadp rit is a k i podprit is ak 1I .• vel i pritiska pumpe 6p" . I f f '\ B [ I 0 h2 hJ C I I .6 Pc""" (L5. + 6 PI" UI-.4 sledi det je pritisak 1I sistemu sa cirkulacijom 1I odnosu na staticki rezim. __ 6pp .~ jc ucrliln hidroslillicki prilisa k u kruznom cevnom kolu._ .1 2) (15. pa je lIkupni raspolozivi prilisa k: ( 15. u sl.. 1/ 1 Na usisnom prikljucku pllmpe vletda o drc dc ni podprilisak 6 fllls .4 Ra.' - I --- U . / \ / .lpodeill priliskll II SiS/CIIIII sa prill/uillolll cirkllillcijom i IIticlljCIII gravilacijc (A .tk 6 /l.. f f / / -A J P D \ .: napor pumpc moze izr<1zili kao zbir ova dva: 6 fJp = 6 p. ali za sillcaj da lilcke A i C predslilvljajll izvor i pono r loplot e . \\ \ \ \ \ \ \ \ \ f¥Jhs " f¥Jg '. -/ . 1I de Ju mn. a na potisnuill nadpritis.II" pa Sl. u svakoj tacki veti za velicinu pritiska koji sc .

.6POB = 0 (15.C) (15 .... . lzmcdu taca'ka BiD prilisak moze bili ispod almosfe rskog i u poslrojcnjima koja rade sa le mpe ralurama vod e iznad 100 °C lada bi doslo do isparavanja vode iii do usisavanja vazduha iz spoljne okolinc. 15. 0 ( 15.5. 15) ( 15.6 P rO-C) = jJfII - t3.17) 1I pa je lIkupan prilisak jednak almosfcrskom pritisku koji delujc na povrs ini vode spanzionom slldll . +-~ --I. c k- OpA -U ~ .15.. ukoliko cevovod i armalura nisu dobro zapti- .. PRlTlSCI U SISTEMIMA VODENO('. Matcmaticki to se moZe prcds tavili iuazima: PII"". .... -/ ® / A o B Stika] 5. POLOZAJ EKSPANZIONOG SUDA I RASPODELA PRITISKA Na slic i 15. odnosno opel je nadpritisak ravan nuli.:" ' ~ .. Od nc utralm.I od nivoa vodc II ckspanzinnom sudu . Tu je lIkupni prilisak: Pc = P ' d + pgh . L8) U delu cevovoda od laekc C prilisak rasl e zbog porasta vodcnog stuba od visinc II do h" 1I lacki D. ta cke 0 do lackc /3 pritisa k opada IIslcd lltpora strujanjllll lacki B i ima vrednos l: PI! = pgh ..... U de lll sa podpril iskom pritisak jc 1I sva koj tacki manji za o no liko koliko iznosi pad pritiska u cevovod ll od ne lliraine do posmatril ne ta ckc. 16) gde SlI hi i hi visinska odstojanja uocc nih taca ka I i .5 PojGl'a prilisaka niiil! od atmosJerskog U cevovodu od laeke 13 do C dolazi do daljeg pad a priliska : podprilisak raslc i najvece snizcnje je u tacki C u des nom ve rlika lnom de lu cevovoda. a 6jJ pad pritiska u cevovodu izmcdu ovih lacaka i ne utralnc ta ckc. GREIANJA 359 tros i od posmatranc ne utralne ta ckc.' = pgh i + 6 I'... P (R.5 prikltza na jc raspocl c la pril iska u clt:lu ccvne mrdc od lacke 0 do D 1I zo ni pod priliska i u delu nadpriliskil od A do O. pa jc 1I lacki 0 lIkllpni prilisak po novo izjednace n sa almosfcrskim.

lh o d a lmosfc rskog u kriticno m delu pos trojl:nj a iz medu taea ka B iD na slici 15. O J tacke A prilisak opada zbog savladivanj<\ o lpora \I deo nica ma AB i 80 1. To se ne moze pos ti ci ako grauevinski o bjekat ne ma za to polreba n pros tllr pa je PLlvo ljno rese nje po me ra njc ekspa nzio nog sud a u najvisu tacku des ne ve rlik a le (s l. Oa bi se ova mogucnos t izbcgla.c PROJEkTOVA NJE POSTROJENJrI ZA CENTRALNO G1 W . Ako je gra na nje na o be s tra ne.2 1 ) gde je IJ. P AfI pad priliskil u deo nici AIl O d lackc 8 kroz ve rtik alu If.flle verliknle kroz kojll voda slmji IIulliie Da bi se izbcg'tl pojava pritis. slo os igurava pritisa k ilnad a lmos(c rskog u svim lacka ma ccvovoda.f1l lackll de. d. I..6) kroz koju VOd il slruji odozgo na nile.22) .5 tre ba ekspanzio ni sud post aviti na vecu visinu. =P n -IJ.\·lav!jll1rje ehpallziollog slIda II IIajvi. u odnosu n. 15. U takvo m slucaju u celoj ve rlika li vlilda poz itiva n hiJ ros tat icki pritisa k.20) _ _ _ _ _ c:: _''___ o \ \ \ ®'\ \ \ c \ Slika 15. U lacki B prilisak je : (1 5. Pri dcjslvu plImpe hid ros lalicki pritisak ras le i najvcci jc 1I tacki A ho ri zo nl a lnog gn rnjcg cevovoda. 6 Po.360 B. = POI =Pa (15.Todorov. Tilcka ko nsta ntnog priliska je u 0 1 gde se spajil ekspanzio ni sud s a ccvno m mrdo m grejnag s iste ma. u usisno m dc lu cevne mreZc. . u bilo kojoj lacki "i" hidros la licki pritisak mora da je uve k ve Ci 00 a tmos(e rskog: Pi > p" od nos no. prilisilk opada u odnosu na PIP til ko da u nekoj lacki O 2 postajc jednak atmos(e rskom: Po.7 ccvovod se racva u lacki A na dYe s l:fa ne.VJE ve ni. obavezna mo ra da je zaoovolje n us lov: (15.t pumpu .19) ( 15.P no. Za slucaj preds tavlje n na slici 15.a r. 10 moze da sprcci cirkul aciju vode. O vakvo pos tavljanje e kspanzio nog suda je ko ris nll sarno kad a se mreZii grana nil jednu slra ml od glavne lIspu nske vc rtika le..

spojno mes to cevne rnreZe i c kspanzionog sud a postaje A. U takvoj vczi e kspanzionog suda.D kaku bi bio zadovoljcn uslov: (15. I 11 o III IV SliIuz J 5. pot reb no je da sc kontrolisc pad pritiska II de III cevovuda 0 4 . javicc sc po jedna t<lcb nepro me nje nog pritiska.23) u kojoj jc pritisak pllmpe nllia. Za slueaj da u lacki 0 treba os igura ti odrcdeni nadp ritisak Po.7 Nell/raille /a cke II razgralla/oj cevlloj mrei. i II svim kri lienim tackama u Kojima je poslojala opasnost pojave kljucanja vode je osiguran pri- . T o navocli na povezivanje ckspanzionog suda sa donjom povratnom cevi. u svakoj ad ve rtika la sa s trujanje m vade naruzc. PRlTlSCI U SISTEMIAL-1 VODENOG GR£lA NJA 361 tako da postoji jos jedna tacka sa sta lnim pritiskom: (15. sto bi sprcCilo cirkulaciju vode u cevovodu.i Za dcsni dec mreze od razvudne taekc A. zatvaranjem ventila u dconici II . zona cevovocla pod pritiskom jc PABCDO. blizu same pumpe .24) Zavis no od pada pritiska u pojedinim deonicama nulta ta cka se moze javiti i II horizontalnom cevovodtlll. za koje vazi od nos : (15.26) U ovako izmenjcnim uslovima moze se dogoditi da je pritisak Po niii od neo phodnog i cak ispod atmos[erskog. npr. pa se tacka nep rome nje nog pritiska premcsta iz 0 1 i O 2 II A i sve ranije pos toj ec~ taeke ko nstantnog pritiska u levom de lu cevne rnreze se spajaju u jednu.25) Ukoliko dode do izmene uslova u eksploataciji. tako da se lacka sla 1nog pritiska javlja u do nje m horizonlalnom de lu cevovodit. U takvim uslovima pritisak II taeki 0: ( 15. .0. tacki O~.IS.

TodorrJl'ic PROl EkTOVANlE POSTROlJ::iVlA &1 CENTRALNO GRFJANl" lisa k veci od a lmosfcrskog.9 Radlli pritisak xa grejlli IlOrizolltallli sistem . ispred pllmpe II 15.9. 1I rad u. dal je na slici l5.: prilisa k ni. Raspod e la priliska za Iil kvu vezu e kspanzio nog suda i za zil ne mare ni uli caj grilvilacije . Stika 15. prikIjuce n je e kspanzioni sud e ll tack i A.. ali i nelilril lnu tackll pritska.b od hid roslalickog. Rodni prilisok Pritisok u miru . Zo na usisavanja je svedena na mali deo cevovoda (OP) . Visina vad\. b::~ ffi B r--. pri ce mu je sa znakom minus oznace n den eevovoda u ko me jo. 1I ko me je hidroslalicki prilisak 1I mirova njll veliki i pad priliska 1I nje mll ne moze doves li do snize nja ispod almosfersko g.8.. grcjno telo R.... pllmpa P i ko tao K.8 Raspode/a pritiska II cevlloj mreii kadaje vela sa ehpallziollim slldolll lIajlliiem de/II cevnvoda.'nog Slllbil de [inise prilisa k u mim. POMERANJE LINIJE PRITISKA U MIRU I RADU U horizonlalnom cevovod u sa grejnog siste ma koji je prikaziln na slici l5 ..362 n... C A ~ p 0 ---- D .' e B R A B K R B K p S tika15.I -.6. cijll velicinll dikliril nivo vode 1I ekspa nzionom slldu.

vee 1I tacki C (sl. i i I i ru .- c E Ai K p C R I I Stika 15. Poveeanje priliska u eevovodu prollzrokllj e i pro mc na mesla p rikljuce nja e kspa nzio nog sllda. PRFfISCI U SISTEMIMA VODENOG G REIANJA 363 Uk ljllcc nje m pll mpe do lazi do ci rkul acij~ vode i lIsposlavljanj a odred e ne raspodeIe pri liska.10).11 ~ p '-"'---'L-_R __--'I--- PromeTla vetieiTle pritiska II sistemllltfted promeTle mesta prikljlleka ekspaTl7.15.s:: . Uzrok tome je nova lokaeija neutra Lnc tacke koja nije vise u lacki A. j L2 -'''1 . pri ce mll su u cevovodu blaz i pad ovi priliska nego II radijato nl i ko llu.9 podigla visina ekspanzio nog sud a sa h i na h2 iIi llmcslo o tvo rc nog ugradio za lvo re ni e kspanzio ni sud . Ali. Ako bi se II s isle mu prikaza no m na slici 15. 15. prilisa k u radu postaje visi pa o pe l do laz i do pome ranj a linije pritiska paralclno navise. je r nivo vode II sudu nije me nja n. dos lo bi do povcea nja apsollllne vrednosli priliska II svakoj lacki ins ta laeije.11). s obziro m na raz licit c o lpore. IO Povef:allje pritiska zbog primelle zatvoreTlOg iii promelle visille otvoreTlog ekspaflzioflog slIda Pre baeiva nje m mes la prikljucka ekspanzio nog slld a iz lacke A u tacku C prilisak u mini ostaje isti. ----ei----. lakodc u tacki A (s l.r:. 15.iollog sllda .U A! Stika 15. pa bi se do bila raspode la pre ma liniji L2 llmeslo pre ma L I . '-r-' I i I .

ukljucujuCi i duiinska rastojanja neutralne tacke od ekspanzionih sudova 11 i1 2. Pri tome. Razlika nivoa vode (pritisaka u Al i A 2) iznosi tJ.rlema sa dva ekspallzlolla sllda Promena radnog pritiska sledi i ugradnjom dodatnog ekspanzionog suda. h: (15.30) .12 Promel/a radl/og priliska sillcaju .29) odnosno. V= tJ. polozaj ove tacke je definisan sa odnosom: (15. Iz ovog sledi da jc: (15. neutralna tacka ce se nalaziti na spoju izmedu oba suda.fi.n2P2 u kojoj jc sa V oznacena zaprernina. ali se izmenila vrednost pritiska u svakom delu cevovoda. Dodatkom suda i na mestu A 2. Sa jednim ekspanzionim sudom Cl (slika 15. a sa P prcseci sudova. slO je dato rclacijom: tJ.12) prikljucenim II Alo pritisak II radII je prika· zan linijom L 1.Todorovic PROJEKfOVANJE POITROJENJA Lt CENTRALNO GREJANJE N 1----11 /I A1 p Slika 15.h 1 ·el = tJ.27) Promena zaprernine vode \I sudovima proporcionalna je njihovim presecima PI i P2. neutralna tacka Ce se ustaliti za· vis no ad oblika ekspanzionih sudova i pritisaka u njima. a povecanje zapremine vode u jed nom jednako je smanjenju u drugom.364 D. Pad pritiska uslcd strujanja vode je nepromenjen.28) ( 15.

daje [adnu la(1:u R i neL:i protok koji je vcCi od traicnog.7.a kOlla ugraden je ventil za podeiiava nje pro :' ' . II lacki I\. sa cirklll<1cionom pumpllm P.VJA 365 15. U dLlu ccvovoda u.H ...3 zadali protok Q](mo menja se brakterislika ccvovoda i dobija se raclna laa:a R I_ Pad pritiska u sistemu porastao je 1I odnoslI na ta1:ku R i sada napon oclgo- . slo sc dciava kod rcgulisanja grcjnih cfl. grcjnim Ie/om G. Na slici 15. Ugradivanjem ventila i njegovim pod esavanjem 7. UTICAJ REGULISANJA PROTOKA NA RASPODELU PRITlSKA Promena vrcdnosli pritiska 1I grcjnom sistcmll mozc bili i poslcdica promcnc protoka. /3 priKazan jc uproSCcn ccvovod I3AB. H neutralna linija r 8 B Slilca 15_/3 A G p B POIYetallje pada pri(iska IIgradlljolll regl/laciollog velllila i IIjegovim pri(varalljelll Karakleristitc pumpe i cevovoda 1I kome ne ma reglllacionog cnlila. izvorom toplote K i ekspanzionim slIdom priklju ce nim iza pllmpe. PRIT1SCf U SISTEM1H ·1 VODE/VOG G R£J/I .'kala prigllsiva njL'm.. i1.

\"U/lj/l protoka prome/lom broja obrtaja pllmpe (des/lo) pritvarll/rjem ventila (Ievo) Regulisa nje proloka prome nom obrtaja pumpe . 13 5e moze oce nili da je la r<tzlika prilisaka toliko ma la. Za paza se. pa 5e lIs led s manjc nj a brzine strujanja s manjio i pad pri l is!. ·lfHI" rr". veCi potre ban napor pllmpe i skuplji pogon (slika 15.14 Li/lija pritiska i rad/le tacke pri reg/lli.KTO J ·>JNJ E POSTUOJE. Prilisa k od ventila. Zillo 5C i prcporll cuje da e kspanzio na posllda trc ba da je najmanje za visinu Ho iznad najvik lacke cevovo da. Protok je zallstavljcn pa gubici u cevovodu ne pos loje. a c1aljim za lvara nje m na Q 50% ka ra kl cristika cevovo d a je C2. pri polovini od proje ktnog prolo ka. . a napor pllmpe 1'1 50 .VJA 7A CENTRAI. pojave kavil acije (formiranje pare) . Q Slika 15. J. odnosno napor pumpc. u ecvovodu lc jc linija priliska blaza nego pri punom proloku vodc.14 . a li sc islovrcme no o lpor kroz prilvore n vcnlil poveeao Zi' M f 5fYlo' ~to povlaCi i ve ci ukllpno polrebni napoL Radna tack. _od regulisanja protoka prigllsivanjem pomoell venlila smanjc nje proloka prali veCi lad pritiska 1I sistemu. iznllsi oko 50% od pad a pri puno m prolokll. H . Nagib i visin<l linije pritiska najuocljivijc se me njajll kada je rcgulacioni ve ntil potpuno za lvo rc n. vara lrazenom protokll HJ(X)%' Ako 5C prilvaranjcm vc ntila umanji prolo k na po la Q 5IY"Ir .o o 1/211.14 .des. na prime r.10). Na slici 15.3M II.! je \{ 2.mu je i pad priliska.. daje ve like usle de 1I energiji u po~on u grejnog sislema jer se lImanje ni protok dobija niiim brojem obrtaja pumpe pri . kako jc vee reee no. da pad priliska u samom ecvovodll. Pri lo me prilisak u cevovod u od lacke A do ventila je jednak priliskll u miru koji diktira vis ina ekspanzionllg sllda. U takvom sluCajll linija priliska za dclimicni prolok je iznad linije priliska koja odgova ra projcklno m proloku za puni grejni kapacit c l. kao i da se za savladiva nje olpora lroli i samo 40% od napora koji jc za lu d conicu neop hodan pri punom protoku. o :I: '" Q so '/. da kod nile postavljenih e kpanzio nih sudova pritisak moze bili i nili od a lmosfe rskog. tacke B i ulaza u pumpu biee za napor pumpe pri ukllpn o m prol o ku !-I o nili od pritiska u minI.. UnCljivo jc da sc karakterislika cevovodil mc nj a ugrad njom vcntila i poslaje . takodc smanjc n (slika 15. U takvim slueajcvima.Icvo). prel i opas nosl od usisava nja vazdllha 1I sislem.. brt~ina s lrllji1l1ja vode cc se smanjiti..': f'/?OJI:.NO O RE/A NJF.

o clnos no dru gog. Zbog tllgil se ccs ta ova vrstil gre jil nja nilziva jos i " povrsinskim grcjilOje m" iIi : "grcja njc inl egrisilnim greJOlm po vrSlO itma . Na irne post oje ne ke pose bne vrste grejilOja koje po svojoj ko nstruk ciji iIi nilCi nu funkcio nisanj il spadaju u pa nele . il li se ne mogu po kriti prvo m d c fini cijo m. UVOD Pod pa ne lnim gTeja nje m po d razumeva sc takav sis te m grcjanj a ko cl koga se ocl a vanje to plo te u pros to riji vrsi po mocu zagrej.it·dn a Pllse bna vrs ta grejnih te la koja iskljueivo zrace nje m o bczbe cluju ko mfo rnc us love 1I odred e no m p ros tOfll) iIi pa ne li za to plje nje snega. ru sko m: "JIY'II!CTOC OTOTIJIClllle" . pa i o ne na o dred e n nacin 0k zrace nje m sa prisutnim oso ba ma.lOih povrs inil. po d. l\Ii ako se ima u vielu ci a 5e 1I prosto riji sa pa ne lnim grcja njc m na lilzi re lativno ve lik a zagrejana povrs inil knj a razme njuje to plo tu Zfilce nje m Sil prisutnim oso b. diplo mirani m as inski inZe nje r iz Beograd a. sa vceim iIi manjim ucdce m jcclnog. Pre ma dm goj dcEi niciji ova vrsta grcj <t nj a naz ivil se "grcja nje zr ace njc m". " A ulo r ovog poglavlja jc Ale ksilnd a r S te fa novic. obicno integ risa nih u gradevinske e le me nt e Sil me p ros torije: tilva nicu. a ces to visu i od te mpe ra ture vilzduha u pros toriji. o dn. pa ne lno gre ja nje u litc ra turi na e nglesko m jeziku nil lazi isklju civo pod na zivo m: " rildi a nt heil ting" . Os im toga ko d panc lnog grcjanja i ncgrejil ne povrsine pros torijt:: (os tali z ielovi . I 36 7 . T akve su nil prime r zracecc ploeG (. raclijat o rskog iIi vazdu snog). pocl iIi plafo n) o bieno imaju nd to visu te mpe raturu ne go kod clrugih vrs ta gre janja (npr.16. T ak o se. • • y . LogiC-no bi bilo pre tpos lilviti da prihvatanje nve definic ije po drazumeva dil je rce o takvo m grcjanju ko d kojeg sc pre d aja to plo te o bavlja pre td no zra cc nje m. itd . PANELNO GREJANJEl 16. [s tini za vo lju ni prva cle[inicija nije bes pre ko rna. na prime r. M e dutim cinje ni ca je cl il se ko d svih vrs ta pa ne lnog greja nja pre nos toplo te o bavlja ko mbi novil no i ko nve kcijll m i z ril ce njc m. o nela to cl iljc oelred e n peca t osecanju ugodn os ti tih osoba. zid ovc.t mil. Sve to na izvcs ta n nil nces tvujn u raz me ni to p 1 cin claje za pravo o nima koji ovu vrs tu grejanja naz ivaju "grcja nje zraee njcm" . na ne ma cko m: "S tril hlungshe izllng".0.

Prvo u istoriji pOlTla to cen.J.!! sprccavajuCi time kondcllzovanje pare .1sovi su st ruj a li is pad p ad a i ako st u bovil r. Dimni gasovi. koji jc predslflv lj ao grejnu povr§inu. knji je SlllZio za st ruja nje p mdukata sagoreva nja. nje .\C'E POSTROJENJA ZA CEIIrr'RALNO GREJANJE 16.duha. odrZflvaJuci povrsine zidova na viSoj tempcra i. ko madi drvc la iii drv·~ ni ugalj.) gr . Todorovic PROJEKTOV. Levi I.:patila.ma na menjenim . V re li gi. 2. kau stas == l. LoiiJte. produkti sagoreva nj a Sll PH':.16. .368 B. Dovod topwg va:r.:a kl.4 . . 5.mj al) po d. a u njemu su sa go!'. Ventiiacioni faht. U odflj.ilpa ijen).: no pre ma spoljnoj okoli ni .duha.lra lno grejanje bilo je panelno . 3.:: . 4. Dovod sveteg va:r.1.e (pradllrnillm) je bilo a lvu n. Koris tili SlI ga slari Rimlja ni .preciznije: pUdn.'! zio se pros\o r vis inc a ko 1 Ill . 51. a pozna to je pod nazivom " hipokaust" (grcki : ) " = ispod.· Ii kroz ziclave ael sllplji h opeka. Ispod poda. n . PUETECE DANASNJEG PANELNOG GREJANJ A. Skicajed1lOg hipokausta 1. kreeuti se prema ve rtikalnim otvo rim a u uglovimil grej ane p w " r ije (s lika 16." je se os ).1. 1).

taka da se prostarija mogl il zagrevati i na taj naein sto bi se pos le gaSc nja viltn:.II [kngradu II grildenc I !)J~.imo pociatkom da Sll prw instalacije pancinog grejanja . = co. vee prema kar. Sledeci korak u razvoju panclnog (opet podnag) grejanja dcs io se u 19. ali ce po pravilu jedan dijilpazon A biti glavni preno~ilac energije.duh kro1. kao i od kilsnijih lIticaja pod Kojima se zraccnje odvija. a godinll dana kasnije II am:ksu hotcla "M azcs tik ". O vaj kratki pogled na istorijat panelnog grejanja zilvr!.t najcesCe se deli 1I sledeea podrucja (tabela 16. neravnomerno na rilzne talasne duzinc. zidovc. plafone). Pri nekom zraeenjll 1I prineipu moze lIcestvovati ceo spcktar talasnih duiina od A= 0 do ).vrstih tela obicno mogll zanemariti) i najzad od zraka ciji se izvor mtlazi 1I samom teill.ilgrejani med uprostor ispod poda.i [0 pla[onskog . bo jedna varijanta novopronade nog parnog grejanja. Prcnos encrgije zracenjem ostvarllje sc e le kt romagnctskim lalasima razlicit i h dllzina).earu. PRENOS TOPLOTE ZRACENJEM Posto zl<lecnje toplote ima znatnog llticaja kod panelnng grejanj. a kroz koje je prolazila para . Sve to ce zavisiti (ld prilika II kojjma nastaje zraccnjc. PoslOjala je i varijanta cla se taka zagrej. zatim od zraka koje je to telll mnz~la propIIstilo (ovi se kod ('. do sire primenL: paneinllg grejanja savremcnog tipa do lazi tek pncc tkom trid csctih gollina (prva instalacija u Evropi izvan ~ngleske izgrildena jc 1929. ostavljeni Sll zatvoreni kanali u koje su sloboelnll poloze ne celicnl' eevi. prethodno 1. i to II Englcskoj.8 do 400 pm. C itavo polje talasnih duzin. na primer. gociinc 1I Am~terdamll). Zraeenje koje dolazi od nckog tela II principu se silstoji: od zrakil koji Sli sc odbili (rel1ektovali) od njegove povrsine.nato je ela je primenjivano sporaelicno II ne kim objektima bo sto su erkvc iii bolnice. goci ine II Oecijoj klinid na Vra.apaelnoj Evropi . centralno gn:ja nje imalo vrlo malll .16 PANELNO GI?FJ. Moze se smatrati da panelno grejanje 1I danasnjcm smislll ima svoj pocctak ]f)U7. otvore za dim. a mozda i Americi. Po toj varijanti II pOel ll pros tllrijc . llZ kllrisce nje umc rc nih tcmper.i kro1.2. skoro nikakvu moguenost regllladjc i da je pri ostrijim hladno ca ma vernvatno bilo i nezadovo ljavajuee. po1. . koju tre ba grejati. Istini za volju ovakvo resenje nije IIze lo veceg ma ha.tkteru zrilcenja. 16. (boja).t pocctku biti dal kratak osvrt na problemc prc nosa i rilzme ne toplot e zraccnjcll1. odnosno leWista i to u 1. umes to da prola1. Na taj nacin dobijala se ncka ko mbinacija podnog i vazdusnog gn:janja. I kod tog zracenja sc mogll pojaviti ·zraei i drugih talasnih duiina (na primer svetlosni zraci). toplotno zracenje sadai s<lmo talasnc dllzine A od 0. usmerava direktno II gTejani prostar.1): OVil IIslovna podela ne znaci da.t.ttllra topic vode. same S10 sc pretezni deo e nergije prenosi talasnim duzinama 1I okviru navcdenog podrucja. pustilO spoljasnji vaz. Macla su ubrlo izgrad e ne prve instalacije ove vrstL:. Wkll. to ce ovdc n. prvn Ii istoriji. Nama je dilnas jasno da je ovo.-INJE Stubovi u prostoru ispoel poda su se zagrevali i akumulisali deo toplote vn:lih gilsoya. a c mitovana cnergija razvrstacc se.tn vazduh. godine kada je u E ngleskoj patentirana instalaeija sa eevima lIgralicnim II grad evinske clement e (podnve.

Na s lici 16.8llm 0. [-e no me n zraee nja (posebno tcmpe ra turskog) poveza n je iskljll civo sa transfo rma eijo m e ne rgijc. . zrllce njll zvezd a i td . zavis i jus jcdino o d nje ne te mpe rature. d o k ec os ta tak proei kroz te lo. U tom silicaju telo je prakticRo neprozrntno (d = 0) i u d alje m raz ma lra njll ee se smalra ti da svaka evrsta povrsina u potpuJWSli apso rbuje o naj deo d ozraeene toplo tne e ne rgije koji se nijc od nje rcfJek\oVao. O d e ne rgije koju nos i ne ko z ra ce nje i koja dospeva d o povrs inc ne kog evrslog Icla.4 do O. te ln i poveea ti njegovll unutras nll c ne rgiju . a u pos led nje m rcdu (f) je po vrs ina koja o dgova ra crno m tc lu (0 crno m lciu biee reci nes lo b s nijc). Ski ee na levoj s trani slike prikazuju gla tkc povrsine koje reflcklujll zra ce nje b o ogledalo. Me dutim. Ta kvo zracc nje naz iva sc te mpe ratllrnim zracc njc m. na gra ni ci dva te la razlicite gustine (tacnijc : rIIz licitih svojslava zrace nja) dcsava se d a zraci pro me ne smc r i inle nzile t u tako ta nko m s loju d a moze rno govo riti 0 geo me lrijskoj povrs ini.To(/OfVl'ic PIW JEKrOVA NJE POSTROJENJA ZA Cl:. T o znaci da sa mo ma te rija moze d a e mituje i apsorbllje zrace nje. zrace njc a nte ne radi opre dajnika i dr.) koja nislI jed noz nacnu odred e na tc mpc ra tu rom. Za oblas t kojll se ovd c raz matra inte rcsa ntno je jedino o no zrllce nje koje. dok su na des no j s trani ra pave pov rsine koje re fle klujll difuz no. pri ee mu jc a na logija sa svc llosnim zracc nje m ocigledna. jedan dec ee se apsorbovali pri prolazlI krOI.N TRALNO GREJANJE Tabcla 16.J70 IJ. i ko je je to m tempe rlll uro m jcd nnz nacno odred e nn.8 do 400 ll m 400 p m do x km T ip zrace nj a visinsko zraec nje y-zraci rc nd ge nski z raoi ultraljllbicasti zraci sve tlos ni zraci top lo tni ( in fracrvc ni) zraci rll din tll lllS i.koeficijc nl re fl eksije o . za raz li kll o d d ru gih vrsta zrace nja (radi oa ktivno.koefi cije nt prozracnos ti (dijate rmnosli) pos ma tra nog le la. 2 prikaza ne SII mogllcnosti apsorbova nja i re fl c ktova nja loplo tnih zra ka od povrsina raz licilih svo jstava . a jed a n deo re fie killju .koefi eije nt a pso rpeije d . 1) r+o+d=l gd e je : r . osim od prirode ma te rije koja z raci. a nika ko geo me trijskc povrsine. Pri to me ee biti: (16.4 /1m 0. Prime r (e ) pre dst avlja hipo le licnu povrSinu. Skice 1I prvo m redll (a i b) o dnosl' se na te hni cke povrsine kojc jeda n dec zrace nja apso rbuju . Kod veeine cvrs lih te la dec to plo lnog zracc nja koji se nije reflektovao apso rbujt' se vee 1I dllbini od neko liko mikrona. jcdan dec ee se odbi ti od povrsine . u dru go m red ll (c i d ) su po tpuno sve lle ( bcle) povrs ine koje svu doz ra ec nll cne rgiju refk ktlljU.[ Pod ru cjc ta las ne d llzine A Kracc od 5· LO-Y II m 5· 10-' do I· LO" II m 1' 10-0 do 2· 10 ' Il m 2· LQ-L d o 0.

16. do k neki viSca tomni gasovi kao vodena para. Apsolutno emog te la u prirodi ne ma (najpribliZniji mu je mali o tvor iza koga se nal az i ve lika zatvorena supljina).' / el f1 SI. tj. PANEL NO G REJ. uglje n-dio ksid i sumpor-di oksid.vifla s obzirolll fla zraceflje Sa gasovima je stvar ndto druk cija. J 6. pa je za prirodna te la {( < 1. a time i r = 0 (vee je reee no da je kod evrstog te la cL = 0). nie ne te mpe ra ture i talasne duline. naziva se emim tclom. U o psegll odredenih talas nih dllzina. Kod njega je {/ = 1. apso rbujll i naknadno e mitlljll lo plo tno zracenje.: .3) Prema Kirhovljevom zilkonu za svako evrsto telo vali uslov da je koeficije nt zracenja (koeficijent e misije ) jednak koeficije nlll apsorpcijc. suv vazdllh i e1e mentami gasovi Sli pot pllno propllstljivi za toplotno zrace nje (Ij. iI ne zavisi od intenziteta dOZfil civania. I NJF: J71 01 bl c1 dl . Nairne. Telo.667 [ WI] m (100 K)' 2 (16.2. Pre rna Stefan-Bokmanovom zakonu e milovano zrilcenje cmog te la po je dini ci povrsine zavisi od Ce tvrtog stepcna apsollitne te mpe rature i ddinisano je izrazom: T ]~ Eo = Cc [ 100 [~] (16. a = 0).2) gde je C c konstant a zracenja emog lela koja iznosi: Cc = 5. odnosno evrsta povrsina koja potpuno apsorbuje sve vrst e tuplotnog zracenja. Valja za pamtiti da koe fieij e nt apsorpeije {/ cvrste povrsine zavisi od prirode (stanja) povrsine. Svojslva povr.

lvisi od prirodL: povrs ine kajil zraci kil() i ad te mpe rature./: PRO] EKrO I :' I. ~. Plankll) .. '1. iz razen u W /m J .~\~~~r ~~ ~ I p. "La ernu tdo SII f c = 1 i (f c = I. Na s liL:i 16. R ece no jc da lc mpe ra tursko zracc njc z.V n POST RO] F. to znilci cia je te mpcratursk o z ra ce nje ernog L e la jL:d nozllacno odrcclenu sarno te mperaturom. 16. \ o 1 2 : 3 . T t {AT .3.i · na ma ..3 se vidi kaka je te mpe ratllrsk n I.-- St. I 7. Temperalllrsko zracenje cmog lela (prema M . i d r pre dslavlja illtcnzitl'l e llergijc ernog z ra ce nja te mperature T i ta lasoe du zi· ne A. 4- 5 6 7 8 9)1m J.NTIVI L NO G Rr-JA NJ £ F = {f ( 16A ) gde je f kodi e ije nl cmisijc.372 8 ..mg~-+4-~~. Kak a je priroda pov rs ille ernog tela dcfinisa na. a isprckida na linija povezujL: maksimllme illLe nzi le ta. Todorol'. 1 CI:.~~~~~-r-+~ ~~~-+--4-~ -.racenje crnng te la raspnrcde no po ta las nim dlll.

\.95 Zil glalkc povrsine i fI. PANELII.fko) zraf:ellje . kocficijcnl t1kupnog zraccnja po ~vim pravclma.5 u po larnim kllordinatama za nckoliko razlicitih materijala.! se takvo tdo koje na svim talasnim dlliinama zraci intenzite tom smanjenim 1I istoj razmcri : l sim = f ·lc (16 .! sc jos i koeficijcntom emisije. za sivo te lo vrcdi re lacija f =-- E Ec (16. Slogil se uzima da je l.98 za rilpave. U ovim izrazima t' " jc koeficije nt zraccnja lIpravnog na povriiinu. pak povdine odgovarao bi odnos: rh:1I = . Zavisnost ' 'I' od ugla prcma normali prikazana je na slici 16. koja odgovara jed no. Emisioni odnos € naziv. Schmidt) i Ekcrla ( E. a prc ma me re njima Smila (E.4. Sivo i enlo zrucenjej A = je</lIobojIlO (mollolrromul.a "izolalore" rlr n= 0. Nasuprot crnom telu uvedcn je pojam sivog te la .. Z" md"lm.svc do llglil od GO° do 65°. Drugim recima Ick kocl jako "i5kOSenog" zraccnja Ef' pocinje naglo da opada. Medutim treba naglasili da cmisioni koeficijcnt evrstih tela zavisi i ocl ugla 'P koji toplotni zraci zaklapaju sa normalom na povrSinu koja zraci. Eckert). a f.16. Sa drllgc stran~' kod mclalnih povrsina se r'r osclno menja sa uglom zraccnja i najmanji jt: za zraccnje lIpravno na povrSioll . Ne posl oji telo kojc bi pri (oj temp~:­ raluri ria hila kojoj talasnoj duzini moglo inlenzivnije zracili.D GIV::JANJE J7J Ako se na slici ]6. Pod sivim lelom podrazumcv. Kao sto sc vidi.5) Uporedenje crnog i sivog zraecnja za odredenll IcmperalunJ dato je na slid 16A.2.3 posmatra sarno jedna kriva. = 0. Jedino zraecnjt: crnog le la posliie nvc inl enzitc lc na svim talasnim duiinama. SI.. odredenoj te mpcraturi .6) Ocig1edno je da ta relaeija vah za ceo opseg lalilsnih duiina prcko kojih sc zratTnje obavlja. la kriva predstavlja gornju gntniCll intenzil e!a tcmperaturskog zraecnja doficne ta lasne dll zine na zad aloj lc mpcraluri." za ncmetalnc povrsine (nazovimll ih " izolatorima ") je najvc Cim clclom ne promenljiva . Pada u oci cia vrednost f . /6.

0 100 0. Smitll i Ekertll) U tabe li 16. poliran Bakar. glatko Papir Porculan Opeka neomalterisana Malter Emajl Minijumski premaz tOe En - 23 20 130 20 100 20' 20 0 0 20 20 20 20 20 20 .9 0. (Prema E.·it PROJEKTOVA ".93 0.77 0. /a1. Emisiolli koeficijenl.96 0.8+0.94 0. live no Gvotde. .85+0.Todoro.374 B. zardalo Zlato. 16.052 0.93 . c p ' a) led.E POSTROJENJA ZA CENfRALNOOREJANJ£ D' I' V' IJQ' o ~~JJ90' Qr 42 /l3 QI a.03 0. poliran Bakar.76 0. oksidiran GvoMe.Q3 0..98 0. CI6 Q7 48 Q9 (0 t- r SI.8+0.80 0..2. II d ate su vre dnosti koeficijenta zraeenja za neke materijale . valjano Gvozde.anj b) drvoj c) slakloj e) bakarni oksidj f) bizmlllj g) allimillijll11lska broT/l.5. voda Ledena kora sirova Staklo.95 0.93 0. Vrednostl kocncUcnta zra~enja Matcrijal • poYr§ioa Aluminijum.OhO. polirano Led gladak.II. glatko Drvo. Tabcla 16.61 O.aj /z) gyotdej i) hrom jj) alumiT/ijum.92 0.9 0. .

Ako se deblji sloj nckog gasa prozrilci crnim zrace nj e m... pojasevi nisu bas ostro ocrtani 'I njihova sirina i od d ebljine sloja < ( . To je lZv. J Sf. sa gasov ima jc silllacija dnlgllcija .80 .50 2. du le mpcra lurskog zrace nja ka o siva le lo.. .27 -l.36 .175 Dok se veCina cvrst ih malcrijaJa sa Kojima Sl: 1I le hnici susrcc.02 4.24 . Smatra se da je suv vazduh (tj.)sov i apsorbllju i e milujll samo 1I ne kim pojasevima spcklril koji SlI za tilj gas ka rakl e ri sl icni.LNO anEJANJF. selektivn a apsorpcija (slika 16. Tab cia 16. uglj c n-di o ksida i jos nc kih viscalo mnih gasova... Trcba imati u vidu da su prikaza nc brojkc sa mo ilustrativm::. 25 .3 prikazani su pojascvi zraCcnjallglje n-dioksida i vodene pare.l'Ova U labeli 16. 6. zavisi ... .50.80 12. Gas Vgljen dioksid Pojas Vode na para I II III I 1I III Sirina pojasa od AI do A2 u Jim 2..: mo ponasa 1I pag/(.. Seleklivllo zracellje ga. kiseo nik i aZOI) rotpuno dijat er ma n za tempera tursko zrace nje za dcbljine slojeva u Kojima se 1I nas im Ic hni ckim problemima sreee. 4. je r nc vrcde za sve prilike (apsorpcillni . gasa) . 16.. (i. dok Ce zrakc nekih drugih lalasnih duJ. 3..16. gas cc za Ill:ka p ocln l ~j a lalas nih dllzina bili prozracan.50 12. J6.. 8. 3.ina apsorbnva l i 1I potpunos ti iii delimicno.11 I Pojasevi zraccnja gasova .6) . . Za te hni cke svrhe znacajno jc se lektivno zrace nje vodene pare. I'ANE. .01.

ie izrilzom: . pa je : f.'. a dru gim dclo m re fl e kt ovana . I i 2 (s lika 16. Te mpe ra lure na povrsini zidova SlI Tl i Tz. razdvojena su neko m dija le rmnom ma le rijom ( napr. suvim va zcluhom). 16.376 11. ravna zid a. odnos no rel'le ksije . Med utim ako clva te la raz li cit e te mpe ra lure s tojc u ne ko m medII · sobno m odnosu u pros toru dncice do zracc nj a e ne rgije 1I o ba s me ra . a kocficijenli zrace nja <.NO G llf-J. 1 2 Sl. odnosno Ez.<' I'ROJEKl OVA . Poto m deo tc re fl c kt ova ne e nc rgije clopire natrag do prvog le la gd e ope l d o laz i do de limicne apso rpeije . TodorrJl'. Svaka od ovih povrsi na e mitllje po jediniei povrsine e ne rgiju E j.7.\']E I'OSTROJENJA ZA CF:NTRA l . Paralellll: ravlle povrJ-ille Razmak izmeclll ovih zid o'!a mali je 1I odnosu n a druge dve dimenzije obe povrsine. odnos no do razmene toplo le iz mcclu la dva te la zra ce nje m.·INJE 16. J6. Paralelne ravne povrsine Dva pa ra le lm.1. M edlltim ceo ovaj p roees do bija stacio na rni vid .7).3. M a te millicki mode l ovakve ra zme ne e ne rgije zra ce nje m d ao je Nuselt (N usse lt ) za neko liko ka rakt cristicnih silicajeva i 0 lome je 1I da lje m lekslU rec. RAZMENA TOPLOTE ZRACENJEM Do sad je bilo pos ma trann zrace nje topln tne e ne rgije nc kog te la ne osvrcll ci se nil oko linu tog te la. = a e nc rgija raz mcnje nil " ICe [ T 1O~ ]4 i E 2 = £2 ee[l~O T ]" (16.7) z rac~ nj e m po jediniei povrsine ova dva te la dat a . Pri tome dozrilce nfl c ne rgija od prvog [L'la na dru go te lo biva jednim dc lom a pso rbova na .3.i tako d il lje . uko liko Sll te mpe ra ture te la koja t1 ces tvujll u zra ce nju definisanc kao nepro me nljive . i <z.

PA N£LNOG REJANJ£ :177 T2 ( 100 gde je : 1 )4] . slo znaci da povrsina tela 1 mo ra da bude svuda konveksna iii ravna (znaci nikako i nigde konkavna).2.-'1:-----:1:----:["--.CI C2 Cc odnosno : --=-+---. S":Ialramo lakode da je lelo 2 lakvog oblikil da se iz bilo kojL: lacke B vidi eela kontura Ida 1.• ( 16.. Tela obllltvacetlo drtlgim Ie/om Uzmimo da je telo 1 lakvog oblika da svi zraei koji polaze iz bilo kojc lacke 1\ na njcgovoj povrsini dopiru do povrsinc lela 2.R) C 1/2 = 1 . ObeleZoviljllci povIsine lela I i 2 sa F" odn. SlI dva lela od kojih je lelo J sa svih slraml obuhvacc no le- 2 SI.16. 16.11) F2 izraz za razmenjenu energiju zraccnjem izmedu ova dva lela glasiee: QII2 = j.-1 t: 1 t:2 Cc 1 . slO znaci d" tela 2 ne ma dubljih dzepova. _ I = (JJ (16.+.9) .12) .8 prikazana 10m2.3. F a njihov odnos relaeijom: " F.(T I~O )"] [( Ido (16. ( 16.8. C I /2 Cc 1 1 CI 1 C2 1 (1 6. Telo obuhvaceno drugim telom Na sliei 16.+ . 10) 16. bo ni veCih izbocina. CII2 T)".j .

l.15) a takode sa povrSine dF2 vidi se dF I pod prostornirn uglom: ." .378 8. Telo oblllzvaceno drugim lelom 16. + ('-. £ I).9. Pod ovaj primer moze da se podvede prostorija 1I ciju je je dnu granicnu povrs inu . pod iii jeda n od zidova) ugrade n grcjni pane l.0 pa jc: (16. a sa normalama na pomine zaklapa uglove <PI i <P2' Sa povrsine dF1 vidi se povrsina dF2 pod nekim prostornirn uglorn Ciji je otvor: dQ 1 = dF2 cos <P2 r2 (16. smestene proizvoljna u prostoru (slika 16.9.l.cenjem u tom slucaju merod avne jedino osobine le la 1 (lj.-. iii grejno te lo u fa brickoj hali. . To je recimo slucaj kada se u nekoj veeoj prostoriji nalazi up aIje na s ijalica.16. Todomvic PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GR£fANJE gdc jC: C .1) OJ (6. Razmak njihovih tezista r je konacna velicina (sto znaci da jc znatna veti od dimenzija posmatranih povrSina).3. Proizvoljno orijentisane rayne povrsine Pasmatrajmo dye elementarne rayne povrsine. U ovaj slucaj moze se lIvrsliti i primer dal na slici 16. dF 1 i dFz. lj. (p lafo n.3.14) !l lO znaci ci a su Zil razme nu toplo tc zr:. tj. suplji pravougli pa ralelopiped cija jcd na stra na ima te mpe ra turu Tlo a ostalih pet zajednicku te mpe ra turu T 2.13) £1 £2 Zanimljivo je vide li slucaj kada su povrSine FI i F2 medu sobom veoma razlicite. S1. kada jc FI < < F 2. U tom slucaju bice 0)".10).

ProizYoljllo orijelltisalle poydilli! Napome nimo jos da je izr<lz 16.10. Ocig1edno je da je po menuti izraz neprimenljiv za prakticna racunanja./6.~S .1 8) SI. 2 - COS r U gornjim izrazima dF cos 'I' prcdstavljaju projekcije eleme ntarnih povrSina na ravan koja je upravna na pravac r . 16.~rJ.19) .(. takodc za odreden broj pose bnih sillcajeva. PANELNO GREfANJ£ 379 dQ . Koeficijent prelaza toplote zraceiljem Za tehnicku praksu veoma je pogodno proracun razmenjcne toplote zraeenjem prilagoditi proracunu prenosa toplote konvekcijom.dF. Za ovaj slucaj razme nje na toplota zracenje m data je izrazom: 2 'PI (16.17 tacan sarno u sluc<ljevim<l kada su prostorni uglovi dQ mali. 16.3. pa je = a z • F(I -1 2)"" J F.4. provodenjem To se moze postiCi uvodenjem pojma "koeficijenta prelaza toplote zr<leenjem a z " nil sledeei nacin: Q. U lileraluri su obradeni mate maticki izrazi za nckc posc bnc slucajcve koji sc sreeu II irnenje rskoj praksi. dF2 (16.17) (16.COS~~~~'Pl dF.CJ/2[(.16) {f1!2 gde jc: = C1/2[(1~Or U~n !£. odo. (16. a mogll se naei i pomocni nomogrami.

pollove iii zidove.8.380 B. Kod plafonskog gn::janja plilfon prostorije.c'~Or T-T 1 = ('112 ·(3 ( 16.kog prcllslavljanja razm\. vidi sliku 7. i T 2. - Kako jc kod veCine Ic hni ckih problemil Zril Cl' nje samo jcdan oel viduya razme nc c ne rgije. podovi.ukllpni koeficije nt prelaza toplot e . Jedna od znacajnih karakt eristika panelnog grejanja je da skoro sve unlltrasnjc povrsine prost o rije imaju visu te mperatufll od okolnog vazduha.c njcm omogucava da se u s lu(.:janja takode veoma povoljna . NiljecsCe prime njivana panelna grejanja prostorija su plafon~ko i pod no grcjilnje.21) gde jc: ( I G. 1 CENTRA LNO G RNA NJ E a = C 1l2 (l~or . odnosno zi dovi prostorije dovedeni Sll na tempe raturn visu od oko lnog vazduha i oni odaju toplo ln na okolinll ko nvek cijom i zra(. a samo oko 10 (. lzvcs nu teskocn moglo bi jedino da predstavlj a brojno izracunilvanje vrcdnosti (3.4. Plafoni . PANELNO GREJANJE Kod pane lnog grejanja grejnil tela ugrad e na SlI II gradcvinske clemente: plafo ne. odnosno temperatllm lInutrasnjih povrs ina visu nego kod dmgih vrsla grejanja.kodicijent pre laza loplole ko nvekcijom.r. a sve to zahvaljllj1l6i watnom ucescu zrarenja u razmcni toplote. J 'KJ V"ll'.:njc nc loplol e zril (. clok je kod pla[onskog gn. Medutim u literatllri se mogn naci dijagrami .22) u ce mu su: Q 1f2 a" ak llkupno razmenjena lo plo ta konve keijom i zracenjem . iii jedan njegov deo.. konvekcijom Kod podnog grejanja najcesee se ceo pod prostorije koristi kao grejno telo. a uresee zrilrenja iznosi oko 55 %.povoljnija nego kod drugih vrsta grejanja (na prime r radijatorskog). Kocl ovog tipa pancla oko 90 % totoplote predaje se prostoriji zrarenjern.. Ovo je najvise izrazeno kod plafonskog grejanja. To znacajno utire na nacin razmcnc toplot e Covekovog tela sa okolinom.aju kumbinovanog prcnosa loplo t\. predslavlja grejno telo. Poznato je da na primer hladnc . ra zmatranjc mnogi h slucajeva Iransporl.20) l Ovakav nacin mat c mali (.C PJ?Ol T:KJV I : INl r: POSTROlJ:.cnjem i konvdcijum pisl' : (I G . odn . ukoliko ne ma veCih komada namestaja koji bi neadd:vatnim rasporedom ometali zrarenje. to se gore prikaza nim na(.cnje m. la be le koje daju gotove vrednosti {J za razlicite te mperature T.ino rn. 16. Prema tome imamo: pla[onsko grejanje.: zra(.Nl A 7. ali nije zanemarljivo ni kod podnog grejanja. podno grejanje i grejitnje zidnim pa nl'limil . pri cemu uslovi ugodnosti u velikom stepenll zavise ad udela odavanja toplote zracenjem. Raspoclela tempe rature vazdllha po visini prostorije kod poclnog grejanja sasvim je pribliZna takozvanoj idealnoj raspodeli (sa gledista komfora). toplo te znatno pojednostavljujc.

A . PA .1 za cove kil.1 z n. Uos lalo m sm a Ira sc d a jc ni!.1 V. odnos no obczbede njil pOl reb nl: Icmpe ra lurl: vazd llh a 1I pros lo riji. Ta cinjcni ea jl: o d z nacajil pre svcga Zil mc haniz am po kriva njil lo pl o lnih gll bilil k. B .lzdll ha riziu los ki pnvo lj n ij.) lura V. i njoj p ara lrlnc p ovrSine F2 (sliJ. a SIO lakllcle ima uli c. ROI z lngjc pozn a l: sa povccanom srcd njom ll: m pc ra lllnJm llko lnih pnvrs ina s manjllje sc n d. Prostorni lIgao sa le mc no m u dF I koji obuhva la ko nturll p ovdine F2 ne J. <I d n sc ukllpni o scc. Na is lraz iva njll ovog fc nomc na radili su mnogi istraz iv.lju C:llj mcri pnvcCali od av.lcc njc m".a II slnvc ugocinosl i.1 s lvarajll nscc:aj hl ~ dnoC:e.J va njl: Inpin lc covc k<l zraiX: nje m. a lakoele i /.) p rime nlj iv ih u pra ks i.)ci i pri 10 llle SC dos lo do izVt's nih rezu lta l.)nc la sa o ko lino m.1 le mpcr. II ). p<l Sl: prc ma lome moze 1I od govar.mje ko nve kcijo m.lj lI god nos li nc p ro mc ni .i'i/lc plllfolla P osm <l trajroo me dusobni oclnos jedne e lc me nl arne povrs ine tlF.::a bude w . I ~ log.1 jc Ic mpl'r<l lur.lcaj no III icc na osccaj ugodnosti.Vi:LNO U I?I·J.\"kog palle/a Ila zitlovc i p otl..4. 16. Na iSli naci n. bez s lcl L ' po ugocl nos l.pa/lel zal/zima polovillli povr. INJI.10.::a budc : . .1 p ro i/. " p rcjako" z race njc top lo \(: sa pl a ro ns kog pane la dl'l uje Vl:o m a ne u godnll n a oso bu koj a sc na lazi II to j p ros lm ij i.il il z i el a sc lempe ra lura vazd llha 1I p ros lo rija ma ko je Sl: grcjll p. Cie nc ra lno rece nt>. 25°C 33°C b B A I' SI.lS I povrs inc prozora i s po ljas nj ih zidov. pOSIO zracc nje clo mini ra u razmL ' ni lop lo le p.lIlLlom V '. Toplol/la e/lergija dozra cc/la l'a plaJo/l. povik na Ic mpera lura o ko lnih p ()v r~ in a d ilje oscbj ugodnos li i o nda k<l(1.1 S pravo m mozl: eI. O si lll togil zna ta n deo to pill tnl: c nc rgijc dozril clIjc SL' sa pl a fon skog panda na z id ove i pod prus lo rijc (vidi s libl I(). cijil Ic m pc ra tura zlxJg loga rash.lja nil lI slovc lI godnos li . a pre svcga na njl: nll glavu ( koja jc lIglavno m nezils lic:cna .1 in ai::c jc najb liZa za grejano m p la ro nll ) .O I1l . lIprk lJS povo lj nu j IL' m pl:ral u ri o ko lnog vazd ll ha.n azoviroo ga "ugaoni odnos" ..pallel zal/vma celli POyriilll1 plaJo/la.1. a odnos ovo g uglil pre ma puno m pros to rno m lI glu .lzd llh a nl:s lo ni i.::a 16.l.ne J.)nj. 16.lnl' limii mozc s niz ili .11. Pla fon ski paneli O va vrs la p<l nc lnog grcj. Z raCe nje p la fo na na Ijlldskn lcio 1I pros lnrij i grcja nn j p la ro nski m p.12).a.1 nos i nilziv "gn:ja njc zr.

a i b moze procilati <p. ZracC/ljc eicmcllta dF. glovu neke osobe kojn .. s obzirom na mali broj javlja nja najnilih spo lj nih te mpe ra I ura: (16.13.ic izluze na zrace nju pane la. vrecli ncka druga re lacija data dmkcijirn dijagramom iz kogo se o pe l maze procitati vrcdnost <p za poznatc os ta le ve licine. I hi I ~ SI. . (J) <p = - 4n ( 16. S obzirom na kriterijume ugodnosti. ra 1m je o nil sn:dnja te mperatura povrsine plafona. koji se bavio ovim istrilZ ivanjima. 16.J li2 n Tada lr".· e lem e nl a dF. Na slici 16.24) 'e gde J Im ' temperatllra plafona • J ' pomenutom Krenkovom kriterijumu. usta · novlje na jc zJvis nos t iZlTIcclu ugaonog odnosa 'P i maksimalne sn:dnje te mpe ralun: povrs im: plafo nskog panci a.12. Istraz ivanjima.ViE I'OSTUOi£NiA /. lIa para/e/1I1l POl'rSill1l F z Da bi se graniee kap aeite ta plafonskog panela malo prosirile pribeglo se izvesnoj korekciji dOLvoljenc srednje te mpe ra ture pla(ona. Nije tesko uslil novili cia se de finisanjem tempe rature 1m limitira kapa eitct plafonskng p!l ncia. posto se u litera turi mogu naei dij!l gromi iz kojih se Z!l od rcdenc vrcclnosti II . Prema kriterijumll Krenka (Chre nko). dat a SII clva dijagramil : lev i koji daje vrednost <p za razne dirnenzije i visinu pla fo nskog pancla i dcs ni sa krivo m maksimalne dozvoljene srednje temperature panela 1m. Za ne ke dmge polozilj. razlika izmedu temperature plafonil i te mpera ture vazdllha II prosto riji mote biti u najveeem pe riodll grejne sezone za 40 % veeil od one dobije nc iz dijagrama. koja smo gore pomc nuli. Nije tdko uociti da u nvim pri· me rima pnvrsina 1-'2 moze prcdstavljati plafonsk i pane ~ a elemenat elF. kojoj mogu neoga rni ec no vreme dn budu izlozene osobe (odnosno njihove gJave) bez ne prijatnih iii ste tnih posledie.': Pl?OiEKTO I 'A .ic graficki jedno m krivom linijo m u odgovarajueem dijagramu. Vn:dnos t ovog ugaonog odnosa za dati primer data je jcdnim slotenim izrazolTI koji neec mo ovde eitirati.. kojim tre ba da budu po kriveni loplotni gubiei prostorije.23 ) Ovaj ugao ni odnns prcdstnvlja bezdimcnzionalnu vclicinu prnstornog ugl" frI ( II odnosu na pun ugno) .·1 CEN'{UALNOGREJANiF. Ta zavisnos t dat il . Temperiltll .1.

Od silicajeva razmene loplote zrilCcnjcm koji Sll matemalicki obradeni..VO (i IW-J. tj.. a drugo.0 0. Stoga se mora pribeCi odredivanju neke srednje te mperature tih povrsina.. 'P = 0..I 0.20 dobicemo da je sa jedinice povrsine plafonskog panela na ostale povr-sine prostorije predata zraeenjem kolicina toplote: q. G~O ~ ~.13. t--. povrsina grcjne tilvilnice bila bi Ft.I r.G 0... I.4 0.. 20 OJ ~0 . 5 0 .2." ~ JO...8 . h.- 0 . -..-.75.. gornji primer niljbolje odgovara sillcajll iz tacke 16. a svi ostali zidovi i pod. temperatlln: 'rt . Temperature lih oSlalih povrsina mogu bili vrlo razlicile.. 2 0 [\\ t\ \ ~ 3 / '-' .X dc. Sa £1 =£!.0 " " t.2 Odnash/.5·. _ :0 . I 0.~O .3. I' valli~ne gr.. U prostoriji grt:janoj plafonskim pilnclnm povrsina plafona razmenjllje zrace njcm loplolll sa ostalim granicnim povrsinama te proslorije. a pogotovll spoljnih zidova i prozoril.lnelimil koji zilllzimajll manji njen den i kada je visina proslorije veta.-.5 \ 1\ 1\ alb. - t. SledeCi oznake iz poglavlja 16. 1/ f~~1 o .19 i 16.[.8 O.3. Prvo..14.. vrsine lavimicc je 26.4 r7 . 4 / / /' 17 II ~ . telo koje ubllhvata. u korne £t predstavlja koeficijent zracenja povrsine plafona. II 24 - I] 1.. I J. cinili bi povrsinu F 2.\JL· .c -- . 7 In I " OJ . Toplota koju plilfonski panel odaje prostoriji Zf<lcenjem bila bi definisana izrazom 16.: u .1\ \ 0 . I (i.9 .'. srednje (zajednii::ke) temperature T2.. DOplIJtCl/ll temperatllra poyriil/e plujima pri sobl/o) temperatllri 200 (prCIIUI Kolmum) e Z a sillcaj prikazan nil slici 16.IS] ~ - - F:: . je zatvoreni sklop svih ostalih povrsina prostorije (vicli sliku 16. .povr~.9. iz cega pruizilazi daje: t... r..0 I. f' ~ f-..~- L/ 1..I o "\ 0 0 .. obllhvaceno telo je plafonski panel.C c '{3(t l -t 2 ) (16.1 0. velikc vrednusli odnosa 'P pripadajll vccim povrsinilma koje zrace loplolll sa tilvanice... 5' F:::: " t. Najzad ako koristimo izraze 16.13.- 1\ \ In ..1~O..2... . a mak 'f' vrednosli pl.25) = 0.2 1.. 1m \I °C Sf. 1~'1 NEI_ ... Dalje mozemo smatrati da je povrsina panela F t znatno manja od svih ostalih granicnih povr-sina prostorije F2.. .). Ij.. a najveca duzvoljena le mperalma poc..9 " 'c II I 28 32 3G 40 4·1 48 52 SG GO Srednja temp.93 dobieemo vrednost konstante zracenja: . '" ~ ~ ~ "\ 1'\ ~ \ 1.f-.'i d UopSle. pa bi za konstantu zracenja plafonskog pilnela mogao da se primeni izraz 16.lelo obllhvaceno drugim te lom.

l11.!tl) Primcra riloi UZmil1111 da jc: sn:onj<l h:mpc:ralufil oslalih povrs ina = 19 0('. lllI ' lIgo linosti.:od prnslorija "normalnc" visinc od oko 3 m.jcd : 2R °C u slambcnim i kance larijskim prostorijama 3D °C 1I izlozbcnim i slicnim halailla 32°C 1I kllpatilima i oko plivili::kih bazena 35°C 11 prostorijama u Kojima se halko borilvi. 16.2.cg burilvka u prostoriji Sil ViSll koll lcmpenltllfllll1 poda izadll na hlad a n z imski dan. Imajl1Ci u vidu obe cinjenicc. bda Sll u pitanju 1I . tcmpnal llra vazclllha 11 proslClriji grcjanoj pudnim gn::janjcm mo7. D ij agrami raspodelc IClllperalure vazduha po visini prikazani na sli.j". ((. tako da nije pogodan za objekte s velikim spl'l: iri ~' nim gubicima toplo tc. i'..h . . Tcmperatura povrsim: POd il diktirana je higijcnskim u510vima.f Pllmenimo da Sli i kod pudnog grcjanja.l. kuel'ieijcnl prclaza 10piolC 7raccl1 iL' 11l I. jc:r nbezbl' dujc: skorn idcillnll raspodclli lempera tllrc vilzdl1ha po .K.2 -..1. Med lilim. KriIlISC) jc me rnjc m d os ao On rczull<11 :I: (1 k = 0. zahvaljujllci zr<1a:nju podnog pancia. za sve one ubjekle u Kojima ~11 [lostova ni savre illeni propisi 0 toplotnoj Zilslili zgrada. mc:dutim zanil11lji \il) I' diljC i u proslnrijama zn a tno \ieee unulras nje visinc (na primer u crkvamil) mc: rl' nj':fl1 l1 slanovljena slicna povuljna raspodela temperature vilzdllha kod podnog grl'jdl1 i.4. a da osecaj ugudnusli ne bude namsen. lj.:og gn:janja \. O no je sasvim prihvatljvu i za nase klimatske us!ove. sa pro pi " nom Inplolnom zils lilom i 1I klima lskom podmt:jll slii::nom nasem) jc 10 ud 3() 0( ' .l fiwnlalnll povrs inll . u kmpc:rallirLI [lovrsinL' panda II = 25 °C:: Cl l = 5.(I(. Sli milk silllainc l-: mpe r<ilurL' poda za pudno grejanje i date kilko sIcdi: 25 °C u radnilll prusiorijailla 11 Kojima 5C boravi duze vreme uglavnum sl". kapa c ilei ovakvog grejanja je limiliran. pa Sll i zgradc bolje lop lotnCl izolovane. odnosno kroz kuje sc: sam ' prolazi Slicno plafonskim panelima. kilko se danas sve vise paznje poklilnja stednji ~' nL'r­ gije. Uob ii::aje ne Il:m[le rillllrc povrs ine plaronil kod pl.:recli sc: il. Podni paneli Plldnn grcjanjc s pada 1I red niljpog. pl ai'o ll : n ko lnc pov rs ine na ncstn visoj Icmpc:raluri. . lIslovima la~li ll' nugll od prc lcranog zagrcvanja.9 W/m~K za svc llobi cajcl1c .'.0.It. n prmlurije. :IS .. Mcdlllim Knili/ ' (I.8-1 WIm. Na OsnOVll tih iskustava lillli l ir. 'I . N.e bili nesto nila negll 1I sli t'Ill '1 pros toriji grejanoj npr. ovakvo grejanje nalazi sve veeu priml'ntl. cajevc pla[unskog grcja nj.odnijih vrslil grejanja. . NajeeSce (\.a uurcdivilnjc [lrc laza 10p lnlL' sa grejm: lavanicl' ko nvckcijom U [lrincipli bi " mogli kl1rislili p'JLIlali iUilz i za Uk Zil h. = 5.lime lI stannvlj e nu je cia se pojavljlljll ogn:d" .H zdravs tvc ni p rob lemi kud osulJa koje pos le du7. 'l 0 c. radijatorima. zbog ogranii::enja tempcrillurc povriiinc poda.ll'ons\.'du 25 °C i -IS °C." olinosc sc na prosillrijc ullbieajenc unlilrasnje visine do :I Ill.-1 1 W/111 'I" ook hi za Icmpc:ra luru I I = -10 0('. [l" l'l mn dobili oa jl' Zil nd.

3.·' . 1n pi tanja ko mfora .tza torlole zraccnjem na lazi 1I gra nicama od ~ .ju Illanji den nc kog zida ( rtl:imo prnzors ki r. PANELNO r. Odaval/je loplole zidl/og paneta .. !>O to: '-' to: '" > C':l 0C -0 0 100 ~ !- - 030 40 50 60 70 80 DC 90 Srednja temperatura grejne vade tH SI.. pa i uz izvcslan us lrb kOIll [oru. Nczamcn ljivi SlI 1I r rnstn rima ()kn p li vat:k ih bazena.0 W/m"K. riltli jatorsko m greja nju ).obicnll nctc hni ckc priroclc zbog kojih sc ta druga vrs ta grcjanj a nl: moze prilllc niti (jcdan o d prime ra j c grt jnnje zil tvor.185 Konvl:kc ij a kod podno g grcja nja jc z natna . U rosillv nim proslOrij1lma i s tanov ima.mCl.jll muzcjima .. pa jc glavni za ht ('v d<1 pokriju toplllin c guhilkc pros to rijc. zbog toga s In namcS taj rcml·ti zraccnjc pod a prc ma zid ov ima i p\. 16. R az log leZ i u cinjc ni ci s to jc izvod t nj c po dnog grcja nja jed nos tavnije i jeftinije od pla fo nskog. lj sa pla fonskim i po dnim pa ne lilll<l. rnsc bno rrav()s lnv nim. a wo ma ndgnvaril. zna cajno Zit oseca njc ugod nos li.14.2 dn 4.\ kih cc lij<t).8 W/mLI( knd uo bicaje nih komfornih instalaci ja.yJ/o. 16..trilpCI). 1I principu jc povo ljnijc plafonsko grcja njc o d podnog. kad a posloje ncki rilzlozi .. Podni pa nc li niljrogodniji su /. os im il ko za III nc pos tojc neki drugi ra z loz i izv. Zidni paneli Z idni r a ne li najccScc St koris le b o zallle n<t nckoj drugnj vr!. vec iz ne kih dru g ih r<1z loga . pa ni tcmrcrnturn njihovc povrsine nijt: slrogo limitir.1 krupnog n aml's taja i tcp iha. dok St kod iSlih tnkvih ins\<t lncija knl:ficijc nl prL'l. /(ocficijcnt konvcklivnog prdilza IOr lo le krcec sc u gra nicamn ad :1. Mcdlltim svcd oci smo d a sc i u takv im obj e ktima Vl:ll llla ccs to lIgraduju po dni panl: li .m il ka o !ito jc In s !ttl'.ti grcj<tnja ( npr. ~ > o 0 00 ~ ~ 011) 200 '0' .1ronll . Ovi pilne li niljccSec zil uz imil. U kratk o njihova primc nil Ilijc prois tl:k la iz za hlcva Z<1 povcea njc tn ud o bnos ti .n . 5 do 10. a s to jt:. u kn jima ima dust.4. s ta ni cnim i s li cnim h()lov im a i crkv(l ma. Ie sc mnogi invl:s ti tori o dlu cuju za jet'tinijll varijanlu .a rrostorije 1I Kojima je Cl'() pod s lnbod nn. bez names tajil. bko jc vee o hjas njc no. 400 W m2 300 ~ -'" to: ~ xn .. .

1i . Ukupna debljina svih slojc. data jc sk ica jed nog zid nog pa nela sa dijagramom 7. iii pa r.J. "I. karakteristika izolaeije MJ. Na slici 16. a toplotna izo[acija prema potrebi ( tj. Ova pilleil sa ugrade nilll CCVillld predstavlja u najuzem smislu reei grcjno te lo inst il lacije pane lnng grejanja. Ukupna dcbljinil svi h slojeva iznad n 'vi kod pl d fo nskog pa nela je b. Sa do nje slrane obicno se na[az i sloj ma lte ra dcbljine C2.5. I .\'JE Na sli ci 1 6 . iii lino lcum.15.___ tH . Treba uocili obcJdavanja za ICI11 .·I CENTf{. [spod grejne ploee pod nog pandl obavezno se na lazi hidroizo lacija .' r . pe rature go rnje i donje povrsi.NU G /iEJ. nju te mpe ra tum grejnog sreds tva (vode 11 cevima). 16. a moze se II Qcili da Sli i osla la obe leZavanja <lnalogn<l o nim. va is pad cevi kad pod nog pane!. PANEL KAO GREJNO TELO I NJEGOV PRORACUN Na sl ici 16. TodotrJ".. 15. kao i lempl" ra lme vazd uha 1I go rnjoj i cl o njoj prosto riji.~.&.ne..15 DC. pribtzan je prcse k jednog tipicnog podnog pane la Sit ubt: to ninlni lll eevima. ako je spo li<l~ ni" te mpefiltura .75 m 21 0w. ild . U be to nsku ploell lIkupne debljine ( '1 + d + /J I ugradene su ecvi spnljasnic t: precnika d. Sa gorlljl 51rane belonske pillee pod nog pane la nalaze se pokrivaei: kcraillicke plocice. na mcdusobnom osnam rastojanju I. iii itiso n.= 0. D ijagra m se od nosi na zidni pane l od cevi precnik a ]/2".1 iznosi /J.~ Ll Ll " SI. koeficijcnle preJaza loplole na njima. it z iclje od o peke debljinc 36 em. I'OS7ROJh\JA Z. sa ubl'1 o niranim l·l·' virna. Tcmpenlili .1 / . tp u . podni paneL Na t(lj na cin mozemo da ko rislimo iste matematicke izraze za prora ('ull i jed nih i drugih panela. C3. 16.me!.. 16. ako se do nj" prostorija ne greje) i sve to Id i na belonskoj konstmkciji.1 moZe dn se nade sloj lo plolne izolilcije ako Sl' go rnja proslorij. sto se iSlovre meno smatra i Z1I srl'l l. Presek kroz tipski podlli pallel .f I'JlOJf:JCll) 1~ I NJ r:. itd. 1~ ."2 .1 111 ' greje ( na primer ilko je gClf!': lavan). debljine ('2.a odrediv<lnil' kapitciteta . ra 5poljasnje povrsine ube toniranih cevi izno5i I f f. a unutrasnja 20 D C.-.386 B. prikazan je presek kroz jedan plafonski r. a sasloji se iz slojeva ild . (zn ad grcjm: plo<\: plafonskog pa ne!. ket.~.

Prcsek kroz tipski plafollski pallel Oa bi se odredila ko licina toplo te koju od ilje jeua n pil Ot:1 mo ra se poznava ti te mpe riltura povrsinc pa nela .D SI. t 7. pa se pribegava til kozvanoj sre dnjoj te mpe ra turi povrsinc : I. Pod 1--Platon u I . 16. J as no je da zbog samc konstrukcijc pil l1l:la (ube to niranc ccvi kao lo ka lni izvori to plot e u rc lativno ta nkoj be to nskoj ploei) te mpe ra tura pov rs inc ne moze biti uniformna po cciom pa ne lu.17. od nosno plafo na.I NJF: 387 Ta aniea SI. Na slici 16.16 PA I\'£IAO G NFJ. tl' mpcm tll rc grcjne vode i uslova prelaza to plo te na pov rsinama pod a. za povrsinu tava nicc i I" za povrsinu pod a. R azu mljivo je d a sc u praktienc pro raeune ne moze uvoditi ova ko komplikova na raspode la te mpe ra ture povrSine pane lil. 16.. . Kriva temperatllre povrSinc pal/eta .1 6. prikaza n je ka rakt e risti can raspon::d te mp e rature povrsine pilne la . O va pOlk zilv isi od toplo tnih i ko nst ruktivnih osobina samog p a neia (raclInajuci ce lu mcu uspra tnu ko ns trll kcij u).

Ovaj me tod sc vee vise dccenija ko risti za praktica n m Clin. o. Ko llma r). Cl :.a SI. 16. F m (t wgde jc: 111 IJ IgII (m II ) ( 16. a koji je za prakticnu prime nu raz rad io Ko L nli lr (A. S loga se u lile ra luri mngu naCi po ku saji mnngih aul onl koji S\I SC.' P rak licno od rcuiva nje ca k i srednje te mp cra lu n : pov rs inc pa nela os taje i d a ljl' sloze no .2'») te I ~ef . to i d a lje os taje tivnd imcnz io na lni p roble m p ros tiranja lo plo le sa singllia rnim prsle nas lilll izvo rima to plo te (a bin bi i tro dimc nz io na lni .~taplI . kad a ne bismo lIsvojili p rc tpos lavku dil se te mpe ra tur a ccvi . oel loplo lnog izvo ra cija je te mpe rat ura Iw. Po laz na ta cka ovog me lod a je mode l jednog stapa (otud a naz iv " Ieo rij a sta pil ") kome se 11<1 je d no m krajll dovodi to plo ta (s lika L 6.konv. vredi iz raz za ko licinu loplo te koja se o d aje sa povrs ine st a pil os o lin i: Q = J. Pre ko d rll gog kraja sta pa odla zi nc b ko licina toplo le qe' Toplo lna provod ljivos t sta pa je A.i{. Na ime. poznatog 1I litc ra turi pod nil· z ivo m "te orij il stapa" (S labtheorie).? II . Sa svoje bocne povrs ine stap od aje o ko lno m V<l Zdlli1l1.2 7) = ~ au AF ( I G . a najvaznija muje osn bina. Provodclljc lop/ol. ). te mpera ture t L ko li t-inu to plOlC q ko w LI Z koeficije nt prdaza lo plo le a .Todoro .il mnogo je dnns lav n ije pri merc p rovodc nj a to plo te tesko na laze ma te mat icka reSl'njil poglld na za lc hni cku prakslI. sa manje iii vise srecc. 2~) a s rednjl1 tc mpcnlllll<t s ili pa d nta jl: izrazo m: 1".=l t + IgII (mil ) ( mil 'W-' t ) ( J6. uz sva logic na plljeunos lavlje nj a.\ F q.388 B. prese b F i obima U. kada jc q" = 0. lrlldili d a pronadu jedn osla va n.. s to se rczu lta ti proraclIna lIglavnnm do bro slazu sa pra kso m.c ' i I \ It L . a dovo lj no tacil il me tod p ror:lclIna pa nela . 18. UI. a na jcdnn m njegnvo m kraju d ovodi mu se koli cina lo plo te q. Z'I <lvaj s lll ('a j. zbog slozc nosti samog pa nela . ne mc nja duz cevi). Poz na to je da se i I. Sla p je dllz inc II . Na ovn m mes tu izlozice mo rezlIlt a lc jednog me tod a.PROJEKfO JlA NJE POSTlWnNJA ZA CENTRAL NOG REJANJI. ounos no grcjne vodc .

I. 15.+_ c ac [1/ (I" -I. 1 ( 16. odnosno rcbro.33) (16. Koeficijenti su de finisa ni pozn<tlim izrilzima : I. p rolazcCi pre thodno kroz slojevc cvrstog m<tlerijala. odnos no izn<td me dusprillne ploce.. K c (1-'7) (I" -I. . Imislj e nog rebra u panelu smal ra se cia loplota sa njegovc riktivne povrs inc prdazi na vazduh ispoel.3 1) . U ko lik o zamislimo (posmatrajuCi sliku J6. 17..16 PA N lol .30) gde su b. u skl<tdu sa ozn<tkama na slibma 16.)-K.)] (16..15.32) . KII = .27. Ind e ksi b i C Ollnosc sc na slojevc prema jcdnoj. ka ko je vee rece no.: se hipnbo lil:ka funk cija.)+ K c (1 -1/) (I" -I..ma ti l:k i poz nalog slu caja s tapa .. . il Alii i A d odgovariljuei kodicije nti toplo tne provo tlljivos ti materijala ..za odavilnjc toplot e podnog panc\a po jedinici povrsine q I' = kc '/ (I" .z<t srednju te mpc raturu plafo na ispocl podnog panc lil: I.2R i 16.). b.. 16.grejnu cev.(l-I/) (/. od nos no reb ra . dcb ljinc sllljeva II skladll sa oznaka ma na s likama '16. i 16.. 16. Prcma slici 16.NO G Uf:JA NfJ:: U ovom iz raZll pojavljuj.kc K" (1. Osnov na ieleja za primcnu mat.za odavanje toplote plil[onil is pod podnog p<tnc la po jedinici povrs ine: Cfl = kb 17 (Iff -I. ) .) k(.'7) (I.) (J 6.29. \ 8. otlnos no e1ebljina rebr(t .35) .-1. pogntovu danas. za koji jc takoele vn:de izrazi 16.I R. = I" + k" a" [17 (lfl -1.34) . to plo ta s<t povrs ine rcb ra prc laz i na okolni vazduh li Z koefieijent pre laza lo plo te a . gele sui i c) sirin a.. a drugim se mctlllsobno slI l:e lj ava ju (s rafirana povrsina na slici 16. ali tn S~' . ne moze sma trati slIvise komplikovanim.+2:-' A all J 1 h.)] (1 6. oelnosno iznad pod <t. oel nos no kc .. Ovi koeficijc nli obuhvalaju prol<tz toplole od fiktivne povrsine rcbra do o kolnog v<tzduha is pod pl<tfona.) da Sll dimenzije stapa u pravcu upravno m na ravan crt da zmllno Yeee u odnosu na njegovll debljinu imaec mo slul:<tj rcbra .. 16.I. slim sto jc sada f' = /0 i {} =:: 21. odnos no dru goj povrsini. a sledcci n<t pred n<tvcdcnu itlcju 0 fiktivnom re bru iz medu ube lonira nih cevi t1 0bijaju se sledece rel<tcijc: . nil proral:u n srcd njc te mpera ture povrsine panela s<ts toj i sc u tome da se u betonskoj ploci izmedu e1ve suseel ne cevi zamisli jed<tn par rcb<tra c!t'bljinc d koji se jednim svojim kraje m oslanjaju na toplotni izvor . pa umes lo a figurisu koefi cije nti prolaza to plote kh . i 16.) + u cemu su: 17 = IgII -2- (m-/) mi 2 (16. oclnosno C.za srcdnju tc mpcraturu povrsi nc podnog panc\a: k Ip = I. Kod Z. Duzina rc bra jc za polovinll prccnika ccvi m<tnja od po lovine os nog rastoj<tnja ccvi. Polazeci od poznatih rc laeija za stap.

tj. it d. op e t u zJvisnosti od tempe rature vazdllha u prosloriji.300 II.V1A . a odnusi se na podni panel cije Sll ka raklerislikl. l'olazi sc otl leve oruinatt:. Familija kosih pravih na desr.I" = O. TudOlYJI'ic' I'ROlr::J.. lzrazi 16. olpllra pllkrivilca. od potrebnog specificoog optcrecenja panela (koie sc razumljivll ndrcdlljc nil osnovu toplutnih gubitakn prostorijc) .34 vllze za slllciljevc kada SlI templ'fatllrc vazdllhil 1I proslorija rna iznad i ispod panda razlicit e.CiViinja prema slid 16..31 do 16.) i 10 prckll vred nosli loplotnog . Ncposredno koriscenje gornjih izraza za proraclInavanje panelnog grejilnja. na primer prilikom izradc projekta.:17) Sva o~ti1la obe lc7. U izrazu 16. To zllaci elil jc 1I millematil:kom muddu grejna cev red ukovana nil tanku (bez c1imenzija) ver tikalnu ploclI visilll: d.ll doci do trah' nih vrednusli. kojc sc citilju 1I gornjcm tl e ll! tlijagramil (date za nekoliko stantlddnih lemperatura vazdllha u prostoriji).16. racunata je [fl.:17 A s preustavlja klleficijl'nt provodljivosri materijala izmed u ubetoniraoih ccvi . 19. bakarne cevi SlI ugradeoc na ullbini ud 30 mm (rilclInatu do gornje iviec cevi). . ~ I" . " is pod bctllnskc ploce jt: tUpkl! na izolacija 30 do 50 mm i betonska konst mkcija tIl'bIjinc :: 150 mm.. a i 1I rllblikacijamn nckih proizvudaca (na primer pruizvodai::n bakarnih iIi policlilcnskih cevi za panl'lnu grejilnjl") mogu naci dijagrami pomocll kojih ~l' moze hr/. lj. Ukoliko SlI ove te mpera lure jednakc.TO I ~4 Jlo · I'OSTROlr:. parh.15.: i dimenzije osnovoih vc!icina ucfinisanc: bctomkil ploCa je debljim: 70 mm. I. odgovanl pllkrivacu: leraco dcblji ne 20 mm. Prcsek sa prvom kusom prilvom uaje vrednosti sretlnje lempe ralure poda.lk('. (16. Za neke drukcije brakterislikc ovog panela (na primer dmgi precnik i dmgo osno rastojanjc cevi) dij :>gram 6:: bili nes to drl. Ovaj dijagram je rauen nil lls novll napn:d opisanih maternal ickih relacija. Isti uvi izrazi mugu sc prime niti i za pruraclIn pla[onskog grcjanja.. . 1 'r::STK Il V() G RFJA N1/-. Ustvari lreba ras polagali jedi1im komple tom oval-:vih dijagrama d ~ bi se oni mogli u punoj meri koristili za izradu projekla. Rilwmljivo da jcdan takav dijagram mozc vaziti sarno za jcdan odrnkn tip panela . Tn:ba jllS naglasiti da je u go rnjim izrazima koriscello jns jedno pojedllllstavljenje: duz illa fiktivnog rebra umesto (I-{f)fl. Stoga se 1I litenlturi .iji. Prl"cnik cl'vi i osoo rastojanje cevi za koje tlijagram vazi dati Sll 1I potplSlI.·. uz kori.oj strani definisc pokrivac pancla (keramickc plocice. Presek sa lldgovilrajucom pravom iz ovog snopa daje potn. pil bi lrebalo imati pri ruci i takav dijagram. Zil danasnja slwillilnja ipak je slIvise zametno. s to mcd lllim nema nck i bi!all lIticaj na laellus l n:zultilta .]6) m= k" + kr AIJ d ( 16.02 m" K/W.: bnu lempe rall! ru grejne vode.: t. bice I. pa se gornji izraz i znat 00 pojed nostavljlljll.~Cclljl· odgova raju cih oznaka prema slid 16. Tako na primer pra va za vrcdnnst toplot nllg ulpllra R = 0. Primer jeunog takvog dijagrama dat je na slici 16.

' " IT'-:"!' IXL I ' . r-+ -j.. ' . It .'' f+ t . · R= 0. :1": - ~ > 0 }O ~ . i+ . . " ..- U' J -z: ~ -+ .. is a " . 1 . I .I ! I .. " I I ~ L .· ("C) }.~ JI 10 I lCMPERA TIJRA PODA I. 4..10 •• . l '.. .-~ _ 4=F . c. Iv Qo . I"C) 11 JJ 1l 15 loS I I I I 11 1 JD 11 U r I c iTi 3: ?O m "'''' 0 .+ I· '+ . 'C . t- 5.c: rrl SREDNJA TEMPER. . . f '0 ~ ...: ~ .s .. . II. 'l:! "' . . I . ' .I Ir 11 11 19 1 JO JI JJJJ I I I 1 I IS 15 I ) 7 19 " I ! ! I 16 1_ so H 60 '... 't -or ::.: <: .. 11 .. I I -~ a I " . - }O <:> :.o ss :. '. i+ ~ . .<: .>- ~ f--.~ O c: I I jll I ~.: . ~ c " I . 1 l' 1 .. .. -.. 0 z r-' ~.~ I < ~. \ L: • --- II 0 0 fO ~ :-:-: 1. -~ ... .. t !} ~ (). ·L II t: }' " ." '" 0 _ . tTl rr (0 R:QOO R:O. '" "" ~ ..O] ~ -0 R:OOS R=O._.. '-+--I- R:O... J.. r l l l l l. .' I" f I I J[ -~ .oa -. ...A TURA VODE I. • •v. :l: ~ .. H JS I t 40 fIJ ..07 ' 0 ' ~ i 2. lj". ''... . :' ~ r ~ . ~ > . . ! < 15 JJ }S 11 IS . ?. r' ." 90 C) ~ . ' I... ..:s ! 20 I I --L ! L u 10 !S t [ I I I [ so ss t. • ..:.1 _ I ' _[ 1 .<)'" '0 I I f1 " ~ H t ~~ SO H 60 U I I Ii J)}( =15 I I I 15 U.. I )5....c H r-. -5 :i ..(.~ · ::::rr~ ' I '." SO Iv "t 8 t- ~ m .rJ 19 I I I I J JO)5 19 I JO I 10 JI I JJ J5 J1 I I I .. " 7 _· H· ! . . ~~ .. mIX .' H":' " -C' -" ... . i ' 1 -1 "" . n I )0 ! ~~ I )5 I ! 18 t I I ! I I I 1/ I 11 I ' 5 I so H I ~:i '" = Ii 0 c: 18 20 I 6S I "':xl :::> 2} ~ ...J.' rl. I I 1J )( J1 ) 9 I I 16 11 14 19 Xl J I I/)..:.. rl' :1 -' ¢. .: -. }7 :.::. I t :.

1"'. ukoEko se ukaZe potreba.0 O( To pruZa mogucnost koriseenja alternativnih izvora energijc. G lavna za merk a koja se moze dati p ~lne lnom grejanju je dosla velika topI. nema ni intenzivnijeg pokretanja ni kruzenja prasine po ptostoriji. kao sto su topl\'\ e pumpe. na primer radijatorima). SIO je znacajna prednost u odnosu na neke druge VISle grejanja. so la rn a. primena polietilenskih i polipropilenskih cevi u podnom grejanju.:. R 1 zlImljivo da se 1I takvim slucajevima mora paziti da temperatura povrSine plafop 1 poda iIi zid a nigde ne side ispod taeke rose za us love koji vladaju u prostoriji. U nedostatke panelnog grejanja ubrajamo i einjenicu da se ova instalacija tn Ll r . Kako panelno grejanjc radi sa relativno niskim temperaturama. tako j zbog "l'. kroz cevi ugradene u plafo ne. Najzad .plafo ns}. bez potre be da se interve nik na instalaciji grejanja.(If.392 B.. drugim rccimn . to je i tempera lll ra grejne vode nih nego kod drugi h vrs ta grejanja i najccSce iznosi oko 40 do :. Takode dobrim uskladivanjem ma~jnskih j arhitektonsko-gradevinskih projekata mogu se postiCi znatna pojeftinjenja.-valno pratiti promene spoljaSnjih i unutra~njjh uslova. pa mok mo govoriti 0 izves noj II ~l~' dl energlJe.t cesto izvoditi sinhronizovano sa gradevinskim radovima. Os im toga aka su paneli rasporedeni po celom plafonu. riodll propust. " rna druge vrste. kako zbog zracenja samog p anela. pa i zidove moze se u Ietnjem p. a " ~vako m slucaju gubici toplo te su neS to manji. odrZavanje cistoce je Iakse. PREDNOSTI I MANE PANELNOG GREJANJA Vee je receno d a je kod najecsCe primenjivanih pane lnih grejanja . 'I'J£POSTROJ£NJA ZA C£NTRALNOGRElANJ£ 16.iti ras hlade na voda i time omoguCiti i Ietnje hJadenje prostorijc. tempe ratura vazd uh a II prostoriji smatra se povoljnijom 1I higijenskom poglcdu . c' smetaju" .. Zahvaljujuci niskim temperaturama grejnih povrsina (niZim nego na grejnim t. slubodu urede nju e nterije ra: grejna tela ne zauzimaju prostor. . sto pruia zn 1l'~ .c PROJEKTOVA . ukoL· ko su te promene brze. vode ka smanjenjll ukupnih troskova izvodenja. podnog . koja smanjuje mogucnost regulisanja. odnosno p'" mogucno je u zgrad ama kanr:ela riskog iii slienog tipa. vrsta grejanja u higijenskom poglcdu veoma povoljna : vazduh za disanje je Ci. sa panelnim grcja nje m nije mogucno adek. r me rati zidne pregrade. podove.\ . na njima nema intenzivne konvekcije. lil1. To znaci da jc Il'. Ni. . pa i geotermalna energija. U pogledll lIsiova ugodnos ti kod panelnog grejanja odava nje toplo te zraecnjcm ." strane prisutnih osoba je manje.\ rl t bliska idea lnoj. Preciznije re eeno. sto u nekim slueajevima mo· ze da pOSkllpi izvodenje. Neke nove tehnologije. od nosno povecati odava nje toplote od ljudi konvckcijom. kao sto jt. Zbog toga je mogucno sniziti te mpera tu! vazduha u prostoriji. Prostorije grejane panelnim grejanjem nemaju vidna grejna tela. Inace Sll troskovi izvodenja panelnog grejanja visi ncgo Z:I druge instalacije (recimo radijatorskog) grejanja.1 inercija.6.I.Todorov. prosecne te mperature okolnih povrsina.raspode la tempe rature vazduha po visini prostorije veoma povoljna .

Maller je od kre ca i cemenla sa dodalkom .a. izo la cija. pos tojc i slllcajevi bela sc i graclcvinski i masinski radllvi obavljajll sinhronizovann. monlira se cev na zmija (4) pre ma masinskom projLklU. O"de se meduspratna konstrukcija (sa ugrad e mm slIpiJim blokovima) izvodi sinhron... Meduspralna bClonska rellrasta konslruk cija (I) je lIradcna pre lhodno i na njoj Sli obczbcclcne vdaljkc za vcSani e konstmkcijc koja nos i CCVl1l1 zmijll. Koordinacija iz mcd u dve s truk c . f'lliJollski pallel ispod medllspralllc kOllslmkcije Na noseeu konslrllkcijll (5).. zmijc sa prikljlli:cima i na kraju gradcvinci daju konai:ni oblik pane lu . ~J----l k-L. Na objcktll sc 1I principll prvo uracli grad evinska pod loga za pa nel. Tom prilikom se izvrse i pOlre bnc prove re (hladni vodeni prilisak.iulanog tkiva.20. Izvodenje plafonskih panela Konslrukcija plilronskllg pa ne/a mora bili prosludiranil i prccLZ lrana .wvano sa . koja jc najceS'. 10 je i njcgovo izvodcnjc bidisciplinarno.7. Posle toga oclozdo se nabacuje maher I ' vise slojc .~ 2 3 ~il~~=i 3 Sf.t. Pre posled':jl'g sloja mallt:rll paslavljll se rabie mreza (6).1. poi:injc pri izratli projc kala . Zalim se cela konslrukcija.mija .. prikazan je na ~liLi 16. dok je jos na po du . masinskc i gra tl evinsk e. koja proizilaz i iz loplolnog prorai:una.c od profilnog gvol. S obzirom na spccificne probk:me ves anja cev nih ·I. dimc nzijc panda .20. zali m d o lazc masinci koji pos lav ljaju ccvm.16 1~4 /VELNO GNFJANJE 303 16. Prnjcklom mora bili tlcfi nisa na graelcvinskii ko nslruk cija 11 koju cc biti lI grad e n panel. ispravnml lIJ1l1lrasnjeg swt log profila) . Drugi nacin posl3vljanja pla fonskog pane". 16.no iznosi oko 70 mm. 16. 1I je d no m pOleZll . IZVOf)ENJE PANELNOG GREJANJA Posln jc pilnc l simbillZil masinskih i g radcvi nskih c le me n"la..da. Ukllpna debljina malle ra (J ) z<ljedno sa cevima ob. kao i ko nfigura cija cevovoda. Jcdan o d na i::i na poslav ljanja plaro nskog pane la je prikazan na s lici 16. Prilikom nabaeivanja malte ra od pnsehnog jc znacaja da mailer pr:one dobra lIZ Ct:vi sa svih strana.los pri projcklovanju. zajcdno sa ccvima podi gnL' (uz prethodno pos tavljanje izoladje (2) na mesl o) i prievrsti za medllspralnu konslrllLiju pomoclI. Medlilim. a zavrsava sc na gradilis tu objckta.7. za 10 vee predvide nih vesa ljki.21.

Grejlla cev. . 2. . poSIO Sl. Toph .Vdaljkc ad projilllog gvozda 7 I 1----- I '----"-'. Ovaj Ililcin obczlx:tiujc idcalnu intcgraciju plafonskog pancla u I11ctluspr~tnu klll1 \ .mlllllllcdllspralllli kOll.·I · YJ I:: pandom. Tot/ore ".tiijc bdullOI11. . l11ija (uz we obavcznc PrtlVl: re ).Medllspratl lll kolt. slojevi poda i maltcrisanjc plafona ratle Sl.Rabie mrel. Na Il\lrizo ntalnu donju llpla tll pl " l"o n<l Pllst"vlja sc neuphnli nd mrc7.1 : 11'. L C SI..Beloll.YJ.a lld 11l. 11(1 kuju se mo nt ira cev n<l I.CCl'Ila ZlIIija.: radnvi na U:Vllll j zllliji. .J________________ =----"-'f'+JL-----' 5 51.I1idroizolaeija . 5. l11atura oel bc tllllskug gVll/. 7 .._~ _ . 1'laJol/.Rejlck1l1jllf:a ailllllillijlllllskaJo/ija. I 7_1 C/·:. . . .a. 7. J. .. ..Maltcl'. 16. 2..4'I"-'L.' I'I?OJ£KI O J ·~ I. . trukriju..VJ J: I'OS TT~OJ E. 4. 4. 16. na postavljanju arma ture od bctollskog gvnzda i bctoni[(lnjc mo r<lju izvuti ili si ni1ronizovano. 3. Posle toga postavljaju sc suplji blokuvi. . 10.I 'lmkcijll I. dovl'sav. a li za ht cva dnblll nrga nizaciju rada na gradilistu .JIla jzo lacija.21.da i bc tollira preos ta la meduspratna kUllstrukcijn . 6. J I .YT/( 1LNO G RI::I. 5. 9. .22.MalLer.Top/oilla izolaeija. \·tmkeija .Noseca kOllstrukeija ad projilllog gvaida 6.S lojcvi poda. . hidmiwl'lcija... Lamelasli plaJolIski pallei 1. pa Sl ' sve to /.\'ki pallcl illiegri.I'a rabic IIIrezolll .L.: Jo nskog gvozda.A/lllllillijlllllSka lamela.WI pl~ronskim n.: naknad'll ). II.

24. slika 16.. Na sli ci 16.25. \. :n. Oblik same lame le mozt: ':: .1 bude raz li cil.. °0° 0 '0 0 0°8 1°°° °0° 00 0 0° 000 °0° 0 0 0 ' °0° ° 00° 00 b ° 00 0 o~o . takode pate nt irani. :'vrnenimo jos jedan tip plafonskog grejanja.. u vclicini i ob liku iame la.O odvode toplotu od ccvi. Grejne cevi (4) okace ne Sll na medllspra tnll kon~tmkciju (I).1 c: 1 '1 d e a ~Ii 2 ~ • "I. Mode li ovih lamc!astih pla[onskih pane la uglavno m SII definisani patenlima pnjcdi nih proizvodaca. prikazano jc nckolikn ka rak tcris ticnih oblika lamc la.:li jc neosporno cia je ras pocle la te mpera ture pia ro na ravnomc rnija.I na cinll vezivanja sa mal1 ero m. koje brl. . sa slobodnim grejnim cevi ma u prostom dllplog plafo na. koja sa donje strane ima toplotnu izola- . Lamclasli plaJolIski pallel bez maliera 1.-:. 16. lzgled trekih palclIlirallih lame/a Postojc i re~L [ :j.e:.22.lSI 0r.Allllnillijlllnska lame/a_ 2. ccvi prievrste lamcle. prikazano je jed no rde nje lar. SI.2·t Ne maze se sa sigmnoscu r .Izolacija. ~.n:!~ l e~a sa do njc stram:. .:. 0°0 000 000 00 0°0 0°0 0°0 a 0 0 .Grejlla 3_ . Na sli ci 16./6. .l pla(on.mta pla[onskog grejanja koja ima Zil cilj d a u iz vcsnoj mcri smanji to plo tnu inercija ove vrst e greja nja.i . pla fonskog pa ncia. a °0 0 °0 0 °0° °0° °0° °0° 00 0 ° ° : 0°0 . a izmedu scoe se razlikuju II naci nu pricvrsciva nja lamelc za lXV i Z. . Princip je da se na grej m.. '. Lam. 000 0 0 c c=-. prikaza n na slici 16.23.. ~ i u kojoj meri je lvakvim rese njima smanje na top lo tna inercija ? Ia[ons!. PANELNO GREJ! INJ£ Jf)5 Lamclas ti plafo nsk i pane l jc varij. . obicno ad aIUJlI111ijum~ kog li ma.- 60cm ~ I 3 CCV. panela.7 ..::1c mogu da budu ra ll ne iii talasas le. .

. ' '..~ ~ . :.. najeescc <l lllminijllm<l ...: : : < ~ ...15. : : : :::\~~.. . . .... ... '. · · ... '. ' . . ... .~. Ploce (5) kojimct se Sil do nje stranc zat V<l r<l pros to r dllplog pla fu na mogu biti od gipsa. T o plo tn il ine reija je znil tno s manje na .' ' . To<irm)l'ii PIIOJEkT O I :·1ME I'OSTROJC....... .. .:..._- '. .. . " ... .. ispituje i povezuje sa razvodnom i povratnom cevnom mrezom.) ugraduje armaturna mreza od betonskog gvozda i to pri vrhu tog sloja. .. ' . ... . 1 4 5 . '.. . '. . :. '... ."':' . . plaslike iIi me tala ... . ... .. . .~.::~ '...~ . Sl.. J 6.~ '..... . Zatim se nanosi prvi sloj betona u de bljini b l (vidi sliku 16. . .. . po laZe se cevna zmija..7. posla se panel p051nvlja sa gornje strane meduspratne konstrukcije..... Plq[onski panel sa slobodllim grejnim cevima 16.. Najzad 5e ccvna zmija zaliva betonom sve do projeklovane debljinc grejne plocc.. il lorlola sc na nill sa gi'cjnih ccvi prennsi sk orn isklju civo zra l:e njc m.. Ovakvo reSenje je neophodno ako se grejna zmija pravi od cevi od polipropilena ili polietilena (pa i onda kada Sll upotrebljenc meke bilkarne cevi). '.":"~' . .. odnosno na mnovu toplotnog proracllna).::\ . ".. .. .~.....~:"":"' .. ........ ' ... .. a preko nje polivinilska folija koja ima za cilj da zastili izolaciju od prodiranja vlage prilikom nanosenja prvog sloja belona.. . ~'.. . . . ....' ....-: .. jer se te cevi moraju fiksirati vezivanjem za ar- . Ta ploca us[v<lri prc ts[avlja g n~jni plafan . ... Izvodenje podnih panela Ugradnja pod nih panela jednostavnija je od plafonskih......'.. . " .. '.... . Kada beton tek toliko oevrsne da sc po njemu moze hodati.)... . ' '.. 0'.: ~ . '. ..':'\:~ ... ': . '" . a mogucno jc ko riscenje grcjnL' vode te mpe rature <J()!70 °C.1 cve nill alnc nakn adne int c rve ncijc iii rckonstruk cijc Sli la ko izvadlj ive...25... Montaza ovakvog sist e ma je jed nostavnij <l nego panda sa ube toniranim ecvim<l.: .. .~-... ....vJA ZA CENTR-JLNO G J?EJANJE ciju (2) prcsvu ee nu rdkkluju cllm a luminijum'iko m rnlijo m (3). . . . : . " ..<.. .... ... . .2.-..'. ...: : : . .... '. Neki put se u sloj betona b l (slika 16.. .. " ... ' ... . :. ..396 ll. .. .. -' " ' " . .. " . '....:.. .15.\: :. vodeCi racuna da ccvi budu dobro obllhvaeene sa svih strana. '.' :: ... . . ... . '.. " . Na betonsku plocu (meduspratnu konst rukciju) postavlja se toplotna izolacijil (prema masinskom projektu. lIZ samu grejnu zmiju.. . iii pare niskog pritiskil ...

cak i posle niza godi- . Po~ lllp ak je l" kHV Uil st' prl' ko pn livi nilsk e fo lijc slav lj a ar mal urtl a mrcl. .•• \ .\. . \ \ " '\. . •• .. Na [o tl)gra fiji. '\ ' . Ne sme se dozvoliti da ube tonirana cev. cime se elo bija i poclno grejanjc .I ..NO (~ /U'"JANJE 3()7 Illil lurnll mreZlI. . \. .. ' " ! " \ '. .. 16.. i p ro izvoclaCi ns mislili p ri gnda n pribor: .: ne bi prilik o m be to ni ra nja po me ril !... . .7. ~ \ . Na taj nacin Lie u loplntne e nc rgije koju nas i vazduh precl aje sc u tim kanalima podu. .3. \ :. 4 \ • . il ko d kojih se topa o vazduh za uba"ivanje u p rosto riju vo cli bt:tanskim kanal ima ne pos rc dno ispod pod a. ..20 . ' \'. z mijc.. z a tim kali brisil nc r ncimcl acc za pus lavijilllje a rmalurl' na po lrcb nu vis inu i s!. a li su nL'\. . \. ovd c sc na li va njc lx:to nn m o bav lj a u jcclnn m r o lez u. \ '. \ < \ \ .:. \. \ \ " '. Ci mc sc mo nt aza pa nd a ml pl a ~li l: nih ct'vi p ojl~ dn() S l a vljujc i ubrLava. " . . 16. -. \ \\ '-\ '.1 . opisan u poglavlju 16. Rec je 0 obje klim il koji imilju vilzdus nn grejanjc.:: \.\ . I :-IN·F. Ccvnc z mijl' se n aj cc ~ ce za a rmalurtlU mrczu vczuju z ico m.. Cevi i cevovodi Prilikom izbora cevi za pane Ie mora se zadovoljiti uslov cia o ne tre ba da butiu izvanre dno trajne. .. \' \ \ SI. Po/agal/}e cevl/C zmijc podl/og gre}al/}a Po me nimo najzad cia poslojc i pa cini pa ne li koji o po nasaju istorijski rimski hipoka ust. slika 16..iI nil koj u Sl' po lazu i vczuju CCVIll. .\ " . . . a Ko jima ~e jccl nost av nn fik s iraju ccv i u zc ljc nn m r o lolaju . Z a ra z liku lJd prvog o pisan()g naCi na mo nt az<: .ia ha cc (lei pla st ikc koji sc nal ie ll na a rm alurnu mrcZu. pos le r os lil vIj a nja i isp itiva n ja cevnl' zmije . vide ~l' cev nc z mijc po loze nc prc ko arm a lurne mrczt' pre bc to niril nj a. O vakvo rdc njc maze se naCj u nc kim crkva ma.16. .. 1 ' \ \ \ ' \ . \ .26.. ~ 't - \ . b ko ~. '..

I<oroz ija sa IInutras nj.lIl. bria i jeftinija .ijc) p ro wri . lako d <l ne pos toji o pas nost da II to ku mo nt aze dodc do iz mc ne ko nri guraeije. · no tre ba izbegava ti vdike duzine pravih cevi u panelnoj zmiji..1I1" ccvi jc isklju cc nn. tog r. Pose bno se Z<l ht l'V. it prakticno nisu po tlloznc ko roziji . Olin" .lOS /I. Post oji ve ei broj proizvo daca ovih ccvi. . od rc cl c nog radiju sa.vi. f'..Vf I': />()S'f'/?Of l':.'Vf I': na .! \C. D alj e .slo lI os ta lo m vilzi Iii \\. Z bog toga je ce na mont aze p a ne la od celicnih cevi rc hltivll li visoka i t rajc du go. I<a ko je Iinearno te mpe ra tursko izduze njc baka rnih ce vi pod islim uslovima () k. sto u kr<ljnjcl11 slu caju dovod i cl o pojilve p rocurivanja.i\ · nij a. Ba ka rne cevi se mogll bez tcSkoca savija li na sa mo m graclil i\ 11I prc ma po tre bi i jcdnns tavnim alalo m. T L! mpc ra tursb dil a ta L!ij<l cL' licnih ce vi II d obroj mcri jL' s. · cun a da pro me ne te mpe ratun. nj ll (rl'l:imn od koro1. 1. mo ra se 0 tome voditi racuna jos pri proje klova nju. a njih ovo o tkl a nj a njc ko mplikova no i skup o ..1 nijl sili caj.lO bril1. ta ko taj posao moze d a o bavi i radnik sa manjim I--valifikacijama od onih k"ic' Sll po lre bne jed no m zava rivacll .5 put a veee od celi cnih. grcjne vode ne budu nagk . prvo II zgrev<l nje novougrade nog pa nel a bude pos tllpn o . P." . baka rne cevi sc mogu isporuciti na01l) ' tillll. duze ncgo Sil bil brnim iii plas ticnim cevima.''' ' no j grejnoj zmiji vrlo mali.1. To za ht eva vcIiki broj zavilri va nj a. ' III n<l .l icit e to plo tne p rovodljivos ti celi ka i ilc tOTI<1 mo ra se vo<ii tl I. Na mcs tima ta kvih su plj infl vrc mc no m do laz i do kornzije na spo ljo oj stran i (c·.d ()stcc(. Med ll tim. Ciji proi/' v('eli se u veeoj iIi manjoj me ri raz likuju u rece pturi os novnog ma te rija la. a za nastavljanje ccvi proizvodaci su kr. Bitno j(.ic ~ 1.vcdc ni ko rc ktno po p roceduri .k · dutim. na elililt <1 ciji ". 11. kao i po llip rip re mJj e n ma terija l za k i ll lj e njc. jc r sc ne SOle dozvo liti da sc uslc cl loscg zavariva nja s\c'lli prt:sc k ccvi ose tno s manji ( iz tog razloga se po zav rse tkll s kl a pa nja cevne zmi. m""11 cia bud u d ugllvd': ni . !ito sa ba karnim i plas ti cnim ccvim. savij aju se na gradilistu bez a la la. zbog r<l/.·~ ccvi na svim dc lo vima) .1 1.1 I II ll pc raciju pos tllje prigodni jccl nos tav ni il lati . bel o bzira na ma terija l ce vi. Pa nc li izrad c ni od ce li cnih c(.: ~ 1 r. ('I':. i.. .1 zavilr ivaci mo raju ima ti (HI govilfajucll kva lifikacijll .usl(. Sve to cini d a se na mont az i moze nad o knacliti <>II" sto se izgu bilo na skuplj e m mat c rijalu. Zajedni ('kll im je dil se cevi jednos lavno i brzo pakuju 1I pane le (isporu cuju se u koturovima vc likc u~l z in e . na kalc movc dllzine od 50 i viiic me ta ra . S t" te knjc t<l kvim silicaje vima mll'!l1 d n nas t<l nll su vd ikc . Urcjne zmije ocl ce li cnih cevi su dovo ljno krule .1 d.. o bicno prime njuju na luksuznijim zda njima.I.·1 /. Tor/oml'. dOl bct o ll '" '" s po ljne stra nc dobra nfl lcgnc nil ccv ka ko se nc bi fo rmira lc supljinc uz s po ljni zid (T· vi. i to zbog toga sto je mo nt ilZ ii pancIa otl bakarnih cevi jednos l.l/ i po lie tile na .rn ih ccvi. 1 nju obilvcZllo pro pus ta ka li brisilnil mc til lna ku gli cil kil ko bi sc provc rio svc tli p n '~. I · gil ccvne zmijc sc nil gradilistll pravc od pravih cevi i fa bri cki izrad e nih cevnih hl ~ !l\ . odnosno po lip ropile na. Dil ka rne cevi su skuplj e od ce li cnih.' PROf I':}""I'O I '.' pa ne k. ukupnil ce na pil ne la izrade nih od bakil rnih ce vi moze ci a ko nkurise o nima il rad e nim od celicnih. rcd c od bak<l rnih. Ova osobina ce licnih cevi cini ih vrIo pogodnim Z<I izradll pl il [o nskih pa nch Celi cne cevi nijc mo gll eno kva lifikova no savij a t i na Sil mo m gradilis tll . sa lIile lo nira nim cevima. uko liko su i1. .l cdicnih (. I'rvi pa nd i rackn i su m.. Os im toga ba karn e cevi se nas lilvljaju lemJje nje m.vf...V rK I L NO Ci Rf-J. . Pre ne pune dve cl ece nije na triistu su se pojavile plaslicne ccvi izmde ne na h. tako d a jL' broj na stilvljanja ccvi u j. uk o liku su cc vi nc p re ki d no ispllnje nc vo d o m.. gde se lrazi neogranicc na trajnos t. sto je n<l p rak ti cnim prime rima i provc re no .

7)7//.·INJI:· 3QQ irali prigodan.27.- I ~ l _____ J I l. P.-) '-' '-- . ako jc pane l.labora lorij i (rec je 0 s ta re njll ma lc rija la lIzrok ovanog nail. Zasad se o d po li c lile nsk ih.27. pouzelan i praklicilil ri ling). el a imajll prihva lljive Ic rmic ke oso binc (di l al~jc ccvi n<: od ~ tupaju mllo go o el di la laci. po li propi lc nsk ih cevi rade sarno pocln i pancli. Pns lll ovi ma le rija li imajll osobi nll da im 5e posle nc kog (ug la vnomjako dugog) vrcmc na dc limicno mc nja siruk ili ra Illo·lt:klll a .~ ~ I a b SI. pOSIO nijecla ll o cl pro izvo d acil ov ih ce vi nije po nueli o nek ll prihv.))7))7)777)))))).26.menicnim promcnama pr it isktl 1 IcmpcC<llurc ) pnlVcrc na d ll go lriljnost i da Sli je fl ine. Z bog nj ihoVL' cktslic nosti mo raju SL' pr i mon lai i pa ne la vez ivali za ne ki i:v rs l ros lilj. Kako sc ova vrsla s lare nj" mil le r ij a la zasada ne maze simuli ra li ni ka kvim skracen im proccwm.. da im .c) ci a se p ojaca grej a nje reeimo liZ spo lj <ci nji zid i ii p rozo r. Cevi SC· u'jc{l no m pa ne lu mogll u prine ipu slagil li na clva nacin a: u vicl ll serpe nl ina (s likil 16.28. liZ doda tna kons truktivn a reSe nja (s lik a I G.. r r" r r" r r------"\ ..b).:iiJJ.ic pr ikazaoo n8 slici 16. od n.·IN I: LNO G I?U. Slagallje cevi II vidll serpclltilla (a) i ll vidll pllza (b) ~ obzirom cia le mpe ra tura grejne vo cl c pri pro liea nju kroz grejnu z mijll opacl a. pojavice se izves na raz lika u le mpera luri grejne povrii ine na jeclno m i dru go m kraju pa neia. Ova raz lik a se moze isko rislili.16.ie Izv..ll lj ivu ko nslru kcijll za plarn nskc pane le . kil ko .ic be ln nil) .b i 16.most za pa ne lno g rejanjc. Neke varijallte s/agallja cevi II vidll serpent ilia .a) ii i u viclll PUZil (s lik a 16.u . f I '-' '-- ( . ~Af////(I//////((//// ~/ /ltll/////////(/ /// ))77?777J?717 17)))))))))/ .28. /J/7/71J//7/Jlll))))7/)71. J6. CD SLlli. "ubrlillli m slarc njelll" .staga n II vid ll se rpe nlin a.27. os la jc da se vid i da Ii le pro me nc imaju nek og 1I1icaja na izdri ljivoSl i Iraj nos l pa nela izrade nih od lih ccvi. biee pol reb llo mn ogo god in a ci a bi ovi mil lc rij a li clo kaza li svoju ko nac nll va lj.

jer su uvek jedna pored drugc hlillll1lj . 30.. MeLiulinl I ' I oVilkvim pakov.i-vallja ptaJoIIskog pallcta lIa ceVlIl1 mr.ie Ic mpcrillura povrsine pane la manjc-visc ujcdnacenil.29. viuel i prinu.: r na s lici 1I'i. so:: obczbeuil i dil panel odajc loka lno (recimo pornl P II . ncma osel ne razl ikc 1I le mpaaluri gn:jllc' p. r---------~ I I ~~L ______ ~ St.. Stagallje cevi II i : I r----. t 6. vrsiflc na jL. I loplija cev. J6.2V.dnom i drug. ---> ___ I I I I (~----~ vic/II puza Prikljucak nil povrilt ni vou / / ('evna zmi ja Prikljucak 11 2 dovodni vod sa vcntilum u urmaricu St.. lOra) V CClI koliCinu loplol ' . pa.m krajll panda. /.Uko liko su ccvi ~ I ozcne 1I vidll puza.lIljCJ11 mol".eifl .ema pnvez.

ako cevnil vertikala ne ide dalje). pre betoniranja cevi i pre ugradnje ormaricil. Flltografija jc nilpravlje na u fazi mllntazc. zajedno sa rcgulacionim ve ntilom. Obicno sc oba prikljucka smestaju u zajed ni cki ormaric smes te n na pogodnom mes lu u zid u. prikaza no je se matski poveziva nje plafonskog pane la na mrd u (ovaj problem je naroci to osetljiv kod plafonskih panela) . U prime m na prilozenoj fotogra- . cevna zmija treba da bude izvede na korektno u horizo nt a lnoj ravni. a trebalo bi da na prikljucku svake grejne zmije bude i merac proloka. 16. povr?tni prikljuCclk se mora izvesti analugno prikazanom. koji bi omogucio pravilnu raspodelu grejne vode na sve pane1e. Na slici 16.31. Prikljueak na dovodnu cev. veza nih na zajednicki razde lnik. St.31.30. pos to se prikljucci i nil dovodnu i na odvodnu cev po pnlvilu na laze visinski iznad grejne zmije. VezivG/rje podlliil palleia sa sabimikom i razdetllikom Na slici 16. Na sabirniku (donji elemenat) se za svaku zmiju nalazi po jedan regulacioni navijak i takode automatski venti! za ispusta nje vazduha.16. od nos no sabirnik. a prikljllcci moraju da omoguce kre ta nje vazduha prema najvisoj tacki prikljucne mreZe. Povezivanje pod nih pa nela sa mrdom je manje kriticno.32. obicno je smd ten u posebnom ormaricu postavljenom na pogodnom mes tu u zidu. Na razdelniku (na slici gornji ele me nat) nalazi se po jedan regulacio ni ve ntil za svaku zmiju. U praksi Ces to se u jedan ormaric smes taju prikljucci za vise susednih grcjnih z mija. Na slici 16. Uko liko se radi 0 pane lu na najvisoj c ta zi (tj. stirn sto se na najvisoj ta cki nal az i sud za sakupljanjc vazduha . te rmome tri (na dovodnoj i odvodnoj cevi). Tu su takode i slavin a za punje nje i prainjenje. prikazani su isti razdelnik i sabirnik u kmpnije m planu. Ako jc u pitanju podni iii plafonski pa ne l. g1avni regu!acioni ve ntil i automatski ventil za ispustanje vazduha. PANELNOGREJANJE 401 Povezivanje pa ne la sa razvodnom i povratnom cevnom mIeZo m mora da zadovolji po trebe ured nog odvode nj a vazduha iz vode. prikaza n je jedan komplel razde lnika i sabirnika za vise sused nih grejnih zmija o d plasticnih ccvi (istovet na resenja vaze i za podne pane le od ce licnih iii bakitrnih cevi).

p<l Cc ba l iln~ ir:1 njl' ko licinc gn. .! NlI:' fiji. U o ba prime ra pilne lno (1) i radij a to rsko (2) grejanje sna bdevaju se lo plo lo m lz is log izvo m (3). razvoclnc ffifde je dnog i dnlgog grcja nja mo raju na ad e kva la n na cin bili razdvllje nc .34.402 /I ·".d". k I SI. / 6. 1 7_ 1 ( '/:"STRA I . rwclj U..33..33.j nc vocl c za pojecii n.OJ F . zmijc bili 1l'7.. Veza radijatorskog i pallclllog grcjallja sa meSalljcm Ako se 1I jeclnoj zgra di po re d pa ne lnllg greja nja na lazi i ra dij a lo rsko iii ne ko drll go grcja nje. . Na slik a ma 16.. / 6. '. d a li Sli 1I prineipu prime ri me dusobnog povezi · vanja pa nel nog i ril dijillo rskog grejanja. i 16...NO G [. nc ma mCril cii pro lllkil . \ (. Pod razumeva se d a taj izvo r ima regulisa nu te mpe ra turu vo de (II zavis nosti od spo ljne te mpe ra ture) na bazi siste m a 90nO 0c. koji moze bili ko tao iii po dsta nica d a ljinskog greja nja.l: i ma njl' prcclzno.32.F).T() I :·I SJ I·: l'OS7'I. Sabimik i rtlzdc/llik ZlL podll c pallele Ekspanziona posudo 2 5 1 I 3 L S I.\J.. mccllllim..

Rec je. pa i osteeenja.""". dok sc za panclno grajanje grejna voda doblJ<l md anJcm II lrokrakom vc ntilu (6) vode iz toplotnog izvora i povratnc vodc iz paneia . PANELI SA ELEKTRICNIM GREJACIMA U prakticnoj ptimeni je jos jedna vrsta panelnog grejanja. 16. kod koga se. Cirkulaeiona pumpa (5) pokrece grejnu vodu iz toplo tnog izvora kroz radijatorsku mreiu i kroz primarni deo razmenjivaca toplote (8).34. Veza radijatorskog i palle/nog grejallja sa razmelljivacem toplote Na prime ru sa s like 16. podu iii zidu nalaze lIbetonirani elektricno-otporni grejaei. mrde radiJat orskog i pa nel nog grejanja potpuno su razdvojene.) je jednostavniji i jeftiniji (ima manje lIgradc ne opreme). Prvi primer (slika 16. PANELNOGRFJANJE . medlltim u ovakvom reilenjll postoji opasnost da usled eventllalnog kvara na sistemll regulaeije u pane le nepredvide no dospe grejna voda nedozvoljeno visoke te mpe rature.34. Potrebnu tcmpcratllru vod e konlrnlisc te mpcraturski sc nzor (7) koji upravljil motornim trokrakim venti lom (6). posuda 2 5 3 6 Sf. Mreza panelnog grejanja dobija grejnu vodu iz sekundarnog de la razme njivaca toplote lIZ uCesce posebne eirkulcione pumpe (4). s tim sto se za radijatorskll mreZ\I ko risti ncp?s rcdno g~cJnH vmhl iz toplotnog izvoril.34.odvoj ene pumpc (4) i (5). 1I plafonu. umesto ubetoniranih cevi SII grejnom vodom.f03 Na primeru Sit slike 16. Temperaturski senzor (7) kontrolise temperaturu grejne vode i lIpravlja prolaznim motornim ventilom (6) na primarnom krugu razme njivaca .8. ~. 0 elektricnim grejacims posebno prilagodenim ZII . sto bi moglo da izazoye neocekiva na napreza nja 1I betonskom delu pancla.16.33. 16.) tako ndto prakticno ne moze da se dogodi . Sa drugim reSenje m (slika 16.:-I Ekspanziona poluda Ekspanziona . mrezc panclnog i radijatorskog grcja nja imaju.33 .

NO GREIANJE lIgrlldnj\l \I beto n.1 CENTRA I . p<l cc i Ic mpe r<ltura poda biti promenljiva .jaca podcSava St. cinjenic(l je dil svaki e leklricni grcj(lc nosi sa sobom pot e ncij(llnll mogucnost pregorevanja.wlje n za lI gradnju 1I panel.NJA 7. prcm<l potrcbama grcja nj (l. prikazan je jcdan t"kav c le ktricni grejac prip r. koji sc danas mogu naei na lriislu vrlo Sll kV(llitetni i dugotrajni (mnogi proizvodaci dajll Z(I ove proizvodc vrc menski neograni ee nu garancijll . sto bi tre bolo da bude znak izllzetnog kvalile ta). odnosno lIkoliko se nc ko risti pe riod dnevne minimalne potrosnje . Ovde ce biti pomenula dva taha uredaja: viseci zraeeci grejaci i paneli za topljenje snega. (I mnglo bi da dod e i do dopunskog naprcza nja u bc to nu. 16.404 8 1'01101'01'. ali se ipak mogll svrstati u panele. pogo tovu ako se ele ktroprivreda zemljc bazira preteZno na tc rmoe le ktranama.la bili zna tni. Elektricni grejac za pane/liD grejallje G lavnil osobina ovih clcktri cnih panda jc jednostavna u gradnja i niska uknpna ce na. Sl. To znilci cia cc se pri spll ijas njim te mpe ratllrama . Os novna pak mana im je nc mogllcnost konlin\l a lnog regulisa nj il .lnog rad a.. predst avlja zlollpotrebu nacionalnih c nergc lskih resursa. knje sc moze desili i posle vise godina nes me t. pilnclni grcjac ccsto isklju civali i ponllvno ukljllcivati. Medlltim. 16. Recimo na kraj\l JDS i lO da ncposredno koriscenje e lektricne energije Zil grejanjl: prostorija putem clektro olpo rnih grejoca. vodt.35. a i jednnstavJ1 0 rukova njc: dovoljno je sarno okrcmlli prekidac i cvcntualnll podesiti lermos lat. iZllzcv u slucajevima kada nc postoji tehno-eko no rnski prihvatljiva altcrnat iva. visim od projcktn e. lIko liko bi skokovi temperature uslcd diskontinuilt.35. POSEBNI PANELI Postoje grejni uredaji koji donckle odstupaju od klasicne definicije panela (grejna te la integrisana u gradevinske povrsine).<: P1WJE"TO I ~ I NJE rOS1'RO}f. Nil slici 1(). razlicite snagc po jcdinici povrsine .nn ne kim lc mpCralllrskim sc nzoro m. . po principu lIkljuce no/iskljuccno. Trcnutn(l s naga ()vih grt..9. l'rnizvll(la ci ovih grcjaca obicno imaju 1I svo m programll greja Co. lako da sc mo gu formirali paneli sa razli ci tim toplotnim oplcrcccnjem. Elcktri cni grcjaci za ponelno grejonjc. odnos nn malte ru.

pa i vise. a bocnc oborene straniee (4) sputavaju intcnzivniju konvckciju sa do njc stra ne. . Prikazjedllog viscceg zraceceg grcjaCil G rejaci se obicno rade u vise metara dugackim trakamn.9. dok je te mpe ratura vazduha relativno niska: od 15 do 18 °C. 16.16. Zahva :jujuCi pozna tom efektu panelnog grejanja. ? .f 6 PANfof . temperatura vazduha po visini prilicno je ujeelnaeena . Primenjuju se za grejanje ve likih i visokoih prostorija. Li me ni pillst (1) t e~n() je poveza n sa grejnim ccvima (2) zava rivanjc m iii nck im dntgim odgovnriljuCim nacino m i precls tnvlj il z racece grej no tela.1. ~ c . r I~ ~ 1= . kao sto su fabrickc hale.] u izglcd u nelozdo i u preseku .36. koje odajc toplo tu nanize.0 lacija (3) sprccava osc tnije odavanje toplote nilviiic. c Pogled odozdo 3 B=170cm Presek 51. a te mpe ratura grejne vode je 90nO °e. Ugodnost se posti. sportske dvorane i sl.NO GRFJANJ£ ·/0:. . Grejaci se obicno postavljaju ispoel samog plafona. taKo da gubiei toplote kroz krov i gornje de love zidova nisu preterano ve liki. 17. ViseCi zraceCi grejaCi Na slid 16..36 prikaz01no jc jedno rdenje viscccg zrilceceg grejllc.Ze zracenjem toplote na mesta gde se Ijudi kreeu (a uglavnomje rec 0 prostorijama u Kojima su osobe stalno u pokretu). odnosno onih objekata kod kojih zbog velike unutrasnje visine dolazi do osetne n1zlike u tempe raturi vazduha po visini.

pa ca k i u trotoare ispred izloga prodavnica i robnih kuca. = 1u .le m. kocficijent provodljivosti .37. prikazan je braktcristiea n ra spo rcd viseCih zraeecih grejaca u jed noj proizvod noj h. a prevoznicima nanelo finasiske gllbitke (uostalom mehanicko lIklanjanje snega sa iste povrsine takode zahteva znatan utrosak cnergije.2. ti..30 do l6. Energetska kriza. J 6.. koja jc 1973. cije bi zatvaranje zbog sneznih padavina. pa sc paneli za topljcnje snega danas uglavnom koriste tamo gde za to postoje ekonom~ko-finansiski razlozi.17. takoreCi tre nutnog uklanjanja snega. do!.lli Cl. lI mcs to prccnik a cevi d pojav icc se dc bljina limenog p las ta. jesu fudbalski tereni na velikim sports- . ali mt'd ifikovani na oogovarajuci nacin.l"porecl visef:ih zrai::ei:ih g. godine potresla svet. I .cija jl: uloga da sa slobodnih povrSina topi napadali sneg. a ima i svoju realnu finasijsku racunicu./06 R.a ma.' I S l. 6:: tc mp cralllrc vazo uh a sa go rnjc i donje ~lra n e biti medu sobo mjed nakc..lli. ali i parkiralis ta.1LNO GREfANJE u sva ko m ~ llI cajll manji ncgo k. recimo poletnosletmt staza ne kog frekve ntnog aerodroma. odnos no izrazi 00 16. Takav objekat je. nave la je mnoge da ove instalacijc lIgnldlljll.. koji je danas dosta popularan. los jed an primer primene panela za topljenje snega.' umcs to koeficijenta kc figuri s. dovela je do saznanja da ovakav nacin uklanjanja sncgu prcdstavlja rasipnistvo. izazvalo pomeranje i otkazivanje brojnih letova. pre !'. Izvanred na mogucnost jednos tavnog i brLog.VJA ZA CJ::NTR.5.ld a bi sc isli prosto r grl"iao radijatorima iii vazd usni m grcJa n.37. Tako c. zatim u prilaze privatnim gara'l..ejaca II I proizvod/l oj "ali 16.. PROJEKroVANJE 1'()SrROJF.:. PaneIi za topJjcnjc snega Pre vise dcce nija pos ta la je popularna jedna insta lacija .vcga u frekve ntne saobracajnice i sletnopo lc tne staze vclikih aerodroma. sto bi pogodilo veliki broj putnika. cak i u kracem vreme nskom inte rvalu.9.if. I i I I 1 :I I' I __ -=-=:. Na slici 16..kopija podnih panela za grejanje prosto rija . posto se na ovak'vim objektima u tu svrhu po pravilu koristi brojna i mocna mehanizacija ). 1 8 odnosicc se na m3te rij al lime nog plas ta . TodorrJI. Za proracun ovi h grcjaUI mozc sc koristiti metoo prikaz:ln u poglavlju 16. Ra. -..

Konslmkeija panela za lopljc nje sncga j\: ko pija pudnog panela pos lavlje nog na tlu . srednja I\:mperalura povr~ ine panda iznosila 2 do 3 n c:. Sa donje s lrane nala zi se sloj sljllnka iii lomlj e nog kamena (4). a tll leli vee pom\:nllti finansijski e rekal. po red loplol e loplje nja napadalog sncga. daje presc k kroz jeuan tipiea n pa ne l za lo pljcnjc snega postavljcn u javnu saob ra~aj ni cl l.avanj\: sportskih prircdbi praklicno po svako m vrcm\: nu . Kapacitet pane la uglavnom m.\'ck kroz jedan panel za /op(jcl!ic . pokrivaea. predstavlja i ne kll to plo tnll izolacijll prema tlu (5) . Pri lome Ire ba raellnati sa relativno vi sokom vrednos~lI koericijenta prelaza toplo te a sa povrsim: panela na mesa vinu vode i snega. tj. Gornji konce pt proracuna imaee. I'rc.~anjm sa voclenom parom. iznad koga se nalaz i he to nska ko ns trukeija ko lovoza. "ko je u trenutku kacla je sneg poceo da pad a panel vee bio zagrejan. tak a da se spreci rormi ranje sncZnog pokrivaca. docicc clo stvaranja (zv.vladaju 1I na se m podneblju. medutim.Ij.38. tunelskog efekla. ako sneg pocne cia pada na hladnu povrsinu panela. koj i.m ega G lavni zadatak panela za lopljcnj\: snega je da obezbeui pre laza k sn6nih pahuljica 1I teeno stanje u sklauu sa inlc nzil c to m sndn\: paclavine . Sta ce se dalje cleSavati: da Ii ce se sneZni svoclovi obrusavati pa ponovn 0 c. Slika l6. Kori~~cnj\: panela za top lje nje sncga na llvakvim objc klima o mogu cava odrl. I'AN"LNO G /?F J A NfH -10 7 kim stadi o nima .16. zasvoclena vee oformljenim sndnim pokrivaee m. jos: to plotu pOl rebnu cia sc sneg za grejc do tacke lo plje nja . a kako je sneg do bar loplotni izolator. Ukoliko panel slartuje tek kada sneg pocne ua pada. za vreme snez ne padavin\: .lVog betona (3). 2 t S= 5cm 3 4 b= 75cm L 5 St.:ee biti dovoljan cia brzo otopi nastali sneZni pokrivac. tj. smisla samo ako je temperatursko poIje u p"nelu staeionarno. toplotu kojn se sa gornje strane mesavinc snega i vod e odaje okolnom vazdllhll i lo plotu isparavanja onog dela vouenog rilma koji ispari u tokll procesa toplj\:nja snega. Neposredno iznad povrsine panela Cormirace se supljina ispunjena zagrejanim vazduhom pome.38. Pomcnimo ovcl\: ua bi. docice u prvom Irenutku do [ormiranja sneZnog .toplo tna energija prcdata na gllrnjoj povrsini panela mora da nadoknadi 1I principll. 16. Tn z naci cia sc za vr\:me sndne padavine na povrsini panela rarmira mc!iavina voue i s ncZ nih pahllijica lemperalure 0 U 10m rcZimli . pored oS lalog. . pri melcoroloskim lIslovima koji. (i rcjne eevi (1 ) ugradc nc 5U u slnj mrs.

-IDS B. (povrsina pane lil je suva. NajzCld postoji i treCi sillcaj za koji p ane l mo ra biti pripravljen. Korisnik instalaeijc j projekta nt Ce se o prede liti. zatim maksimalni inle nzitet koji se pojavljllje jednom II 50 godina. koju od ponud e nih vrednosti treba uzet i. I\ko se panel prcthod no uzgreva pre pocetka pad avina . moze da dod e do razvedrClva nja i time do povcca nj a zraeenja povrsine . uglavnom manje od nomin Cl lnog kapae it ela pa nela. treba da pokrije i gubitke toplote pre ma tlu. a to je lre nut ak kada pad avine pres lanu . da bi se saviada ia poce tna top lo tn a ine reija . a koefieije nt pre laza to plote je znatno manji) pa je i odavCl nje to plote drukcije.. zavisi od mnogo [aktora . llslovi na njegovoj povrsini Sll drukciji ncgo u (azi akt ivnog toplje nja snega. iIi Ce se posle izvesnog vre mena s ne g ipak otopiti. Najvainiji me teoroloski podaei za dime nzionisa nje panela za toplje nje snega Sll: te mpe rature vazdllha pri kojima dolaz i do sneZnih pad. s to je isto tako nepoze ljno kao i forminmje sneZnog pokrivaea. Iz tog raz loga obit no sc panel plls ti u pogo n i pre poeetk a p ada nj il snega.ga u tom sillcajll nije odgovo ri o zada tku da od rede na kolovozna povrsin a bude U SVilkom tre nutkll bez snd nog po kriva ca . zadriavaju Ci sneg na koIovozu . Tada se na povrsini nalazi film vode. sa maksimainim desetogodisnjim 2 intenzitetom od 4 kglm h. {(ontrolni proracun pa nela mora se urClditi i za ovakav slucaj. pri lome temperalufil v<lzduhCl moze izne nCld Cl znat no da o padne. neosporno je da pane l J. . Tako postoji mClksimalni desetogodisnji intenzite t. na osnovll me teoroloske prognoze. Medutim. jcr uk o liko panel nije u stanjll da pokrije toplolne gllbitke u ova!:voj sitllaciji moze doci do formiranja leda . R eeimo radi informacije da sm::g 1I Beogradu n<ljcesce pada pri temperaturama od -2 °C do +2 °C.lVina i int e nzite t padanja snegao O vaj drugi pod ata k sc obicno u meteoroloskoj sluZbi vodi u zavisnosti od duzi nc posmatranog pe rioda. u zavisnosti od znacaja povrsine kojll tre ba stititi.:<1 topljenje s nt. vetar moze da se pojaca (cime se povcca va koeficije nt prelaza to plote). itd . te mpera tura vazduha je najceSce razli ci ta od O°C. Najzad llkupni ka paeit e l pa neia.Todomvir PRO} EKTOV4 IV} £ POSTRO} EIV}A lA rENTR4 LNO GREJA IV} E [ormirati.

a pa m o grcja nje visokog priliskn jc o no kod kngn vodc na pa ra ima nadpril is kc o d 2 do . UVOD Parno grejanjc pripad a vrs li grej nih sis le ma kod klljih se kao nosilac 10 rio te kori sli vod e na pa ra.skovi pos troje nja Sll niski .-1 i 0. Iz pam ag kOlla . Losiji SIl i higije nski IIslovi. Slo bilno pogo rsava te rmicki ko mIor. od o ko 100 "C.1 bilL Siste mi pa mug greja nj a niskog pri liska.ata . Tro. Vode na para se proizvodi II kOllovima niskng iii viso kog priliska . jc r se na tako vi~ o­ kim le mpe ratllrama n a povrsinama grejnih tcla javlja sago n.5 bar smntra gornjo m gra ni co m niskog p ritiska. Kud njih ne ma o pas nost i od 1. razliklljll se greja nje paro m niskog i visokog pritiska .1 bar nac/priliska II s illcajevima kada su krajnja lIdalje nj a ecvne mrc:Ze c/ o 500 m.1 bar se jav ljajll 1I silicajevima kad a se pa ro m snabdevajll pored grejnog s iste ma i drll gi po lrosaci. Zbug toga do laz i do pregrevanja p ros to rija p ri visi m spo ljnim tc mpe ratllrama sto sc odraiava ill veCim troskovima pogo na . PARNO GREJANJE NISKOG PRITISKA 17. o nda se pre korisce nj a pare za grejanje prilis. Kac/a je II p ilanjl! ovaj c/ rugi sillcaj. V rednos li niskog p ritisk<lll prakti cnoj p rime ni 1I siste mim. vode na pa ril kojn je na viik rn priliskll o d a lmns fe rskog struji kroz cevnvod dn grejnih te la. Ne povo ljna je i visoka te mpe ratu ra radij a to ra. ne dos ta laka koji su slIzili du me n.vanje cest ica pras ine koje vazduh nosi u svojoj cirkulaciji po pros toriji slo je nd IIlicaja na sluzokozlI disajnih organa. pri ct: mu sc os lobadil to plo ta isparava nja i pre nosi 1I pros to r koji se zagrcva . keto na prime r kuhinja i vese rnica. Zavis no od pritiska pa re. medutim pos toji nil. Pri visokim te mpe ra lurama pre nos nog f1l1 icl a veci su i gubici to plo te . prime nc ovog nacina greja nja.lk mora redllkova li . s tim s to se nadp ritisak o d 0. mogll bili sa do njim iIi go rnjim razvn dom pa re i sa nisko iIi viso ko po lnze nim vndovima za pov ra tak ko nckn1.1 . Nadp ritisci od 0.1 za grcja nje krccII se od 0.a m rzava nja je r cevovod l! pre kidima rad a nije ispunjc n vodo m. U n jimn se para kondenzlljc. do najvise 0.. obzirom na te mperature kako pare lako i ko nd c nzala.05 ba r ko d manjih grcjnih pos lroje nja. O brazova ni ko nd e nza l se vraca povrat nim-ko nd e nznim cevovodo m II ko lno. Svakako najvaz nij e je teSko prilagod avanje grcjnog kapacil c la tre nlllnim pUlreba ma.1. P rednos ti parnog grejanja Sli u njcgovoj ma loj ine rciji i lls led toga II brzo m post iza njll odrede nih le mpe ra tura u greja no m pros torll .17.

S obzirom da gubil:i top lo le 1I prostoriji varirajll. kilda su cevovod i hlilclni. Za lo prilisak p<lre isp red grcjnog tela treba da je podden tako da prod. PIUNCIP RADA P re ukljueenjil u pogo n. Para potiskujc vilzdu h prema gre nim telimil II Kojima zbog svoje manjc gustine.. Vcrtikalc kondenzne mrek direktno vode u horizontalnu kondcnznll ccv kTOZ koju se kondcnzat sli.o nd clll.ata koji sprecava prodor pilre 1I konc! c 'lznll mreZlI . narocilo u poi:etnom periodu rada siste ma. Naslaje nagomilavanje kondenzata i u momcntima kada se naL:upi u kolicini da svojom masom savlada o lpor pare. para pTOdire II razvodne vodove i grejna tela. tako cia se izbegne da para dospe u kondenzni . U rdimu kada sc islJjlll:uje md kOlla i kada prest<lnc slrujilnje p<lre . o ni se postavljaju pod nagibom od oko 5% 0 u pravcu slrujanja pare. pr<l kticno je nemoguCe u svaL:om lrenutku podcia\'ali ve nl il pa se Ilil izlilZlI iz grej nog telil stavlja odvajac kondenz.. au razvodnim vodovirna pritisak pa re koji je iznad almosferskog.wl llh mogao cia sc pot isne iz eevne mreZc i grcjnih tela. kOlao je clelimicno ispunje n vodom lznad nivoa vode. + ( ~ d nje. je r se cevovod i grejna tela u svaL:om prekjdll grejanja praz ne pil ovlazc nc pllvrsine dolaze u dodir sa vazduhom.0 Ii cina p<lrc koja se moze u nje mu konde nzovati.1 ce sc u nje mll koncl enzovilti.: tacno ona ~. U zavisnosti od pritiska koji ima p<lri! Ilil ulazll 1I grcj no le lo. Kada su u pitanju horizontaJni delovi pam..1ju ve rlikalnih usponskih vodova ne moze se izbeCi da kondcnzat lea: suprotno SlrujanJu pare. IIvek kbdi izmld vilzdllsnog sloja nc mdajuCi se su njime. II cevimil i grcj nim tdima nalazi se vazduh. postrojc nje mor" da ima II delll :. sto jc po praviJu na prikljlll:nlli kOlld c nz t~oj mrez i prema kOllu. 1I njegil prodire veca iii manja kolicina pare sto je i u vezi sa Irc nulnom vel icinll I11 ()Ivora rcgul acio nog rilclijatorskog ventila. Kondenzal koji sc obrazuje u grejnim telima prirodnim padom otia: kroz kondt:nznu mrdu eij i su prccnici manji od razvodnog pamog dcla ecvovoda. dolazi do probijanja kondenzata lIZ prasaL:. Da hi v.. U projcktnim lIslovima u grejno telo treba da prodre ona koliCina p"r(' \::0. Zbog toga se mora voditi raeuna 0 njcgovom oticanjll i oclvode njll kroz kondc nzni cevovod. Tada u sislemu dolazi do IImanje nja pri . U sluc. Zo na iltmcsrerskog priliska poeinje na izlaznom prikljll cku grejnih lcla i oblllw<lt a celu kondcnznu mrefu. s obzirom na rilzlikll u guslini p<lrc i vode. . Puslanjcm urad kolla. Kondenzill se obrazllje i II parnim vodovima. Osim svega navedeoog nedoslalak su i povo ljni U SlllVi za koroziju. Oeo ccvovoda kojim sc ostvarujc spoj sa spoljnom sl'edinoll1 naz ivil se vclrena cev... Kondenzat se sliva u jed nom pravcu i para koja irna znaIDo veeu brzinu ga zaustavlja. 17.4 /0 n .nc mrde vew sa al.f' . ali i pored toga jc JDS uvek tezi od p<lr~' i uvek je .a ka kotlu. proizvodi se para ciji pril isak rasle do pOI rebne vrednosti .je~) lJlrc7. -_ . tiska pa kroz ve lrcnu cev' ulilZi vazduh koji ispunjava celo postrojcnjc.1 .1()(/orrJl'i c I'IW JEkT0 1 ':'1NJE /'OS7ROJENJA Z-1 CEf>lTRr1L\'OGR£JAl'U E u ccvovocl u stll dircklno smil njujc e[ikasnost sistcma. zilosla la para se ko nd c nzuje.Iju se vi. Prcma polozajll kondcnzne ffifde razluk-l. U cevovodu za kond c nzil t vladil atmosCcrski.~oko ­ polozcna iii SUVil i niskopoloze na iii mokra. Vazduh u dodim sa parop:! co bija pribliZno njenll temperatunJ.: mreZe.mosrcrom.2.

1 ). . Pri sko kovitom vodenjll ho rizo ntalnog ko nd e nznog cevovoda do laz i do skllplj a nja ko mJ enzilla u tackama cevovoda u kaj ima se izvodi skok na visi nivo (tacka Ana slici 17. tako da ce pos lojati razli citi nivo i vode . a razlika OdgOVilra ve licini nildpritisk a pa re Pk (slika 17. .17. a 1I cevi je voda .1 Sistem sa dOlijim razvodom i visoko polozellom kOlldellZl101II mrei. T o sc poslizc spajanje m sa kond e nznim cevovodom po moclI U . I Iorizo nlalm.horizolltailli razvodj b .cevi. dmgi za ko nd eznll cev.vertikaillc cevi za kOlldellzatj d ..vetrella ceVj A .1) . Kod izvodenja ovog spoja jedan krak je veza n Zit parnu.cevi ( a . U toku rada siste ma.. 2) . pa se i nil tom mestu mo ra osigurali njegovo odvode nje . posto 1I parnom delu vlad a naci pritisak.povratlli cevovod za kOlldellzat) -. N IS KOG PI'JTlSKA 411 r-L--. izvod e se skokovilll (slika 17. Nagibom se obezbedllje o tica nje ko nd e nza ta koji se moze pojaviti 1I odrede nim lIslovima pogo na.skok /lOrizolltalllog cevovoda) Iz horizo nt a lnog razvodnog cevovoda para prod ire u grcjnil te la kroz uspo nskc vodove.vcrtikalej c .razvodlla puma mrezuj b .>< . PARNO G RElAN1F.olll (a . radi se i 0 Izv. :: b a a.. da nje m razvodu o U tom slubju ccvovod je ispod lava nicc sute re na il iznad ko lla.2 Odvodellje kOlldellzata pomocll U . Kada je ovaj rilzvod poslavljen is pod grej nih lela. nivo vade ce 1I krahl pre ma ko n. ccvi su u blagom nagibu (oko 5%0) i kad a se rael i 0 veCi m duzinilma . Slika 17.de nznoj rnrdi bili po mere n na viiic.J b I r I I I c Slika 17..

vrs i sc spajanjem sa mreZom za vetrenje (slika 17. za velicinu nadpritiska u kollu Pk. it 1I toku rad a sa rno jedan nje n deo mokar.. Isti cevovod sluii i za ulazak vazduha u mreiu po pre kidu rada sistema. . u njenoj najniloj tacki se os igllrava odvod kondenzala spajanjem sa kondenznim cevovodom (slika 17. jer u svim spojnim vertikalnim prikljuCcima nivo vode diklira visina vod e u kotlu . da kle iznad vodenog stuba koji odgovara nadpritisku kotla.".. tako da para ne moze da prodre u kondenzni deo eevovoda (slika 17.3 Scma sistellla sa lIisko po[ozcllom(suvom) kOlldenvlOtn mretom: ( a .. po cemu je i dat o ime ovakvoj konfiguraeiji cevovoda. u kanalima. c .3 c)... d . Kod ovako poslavljc nog glavnog ko nd e nznog cevovoda ne ma potre be za specjalnim elementima za izdvajanje de la mreze pod pritiskom.""""""". 1I slucaju da jc horizontalna kondenznit mreza ugradcna pri podu iii cak is pod njvoa pod a. na prime r zbog podvla0enja ispod vrMa.1dll .3 f).. ____I. Uko liko se deo horizontalnog kondenznog cevovoda spusta nil nili nivo. blizu kotla. k<Jko bi strujanje vazduha bilo osigurano..oj mreZi (stika] 7.. Todorovic PROJ J>KTOV/ INJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE llo rizo ntalni konu e nzn i cevovod je pod nagibom pre ma kotlu sa kojim jc u vezi pre ko vcrtikalnog priklj1l0ka 1I koji sc sliva kondenzat.veza sPIlStenog dela kOlldellZlle mreze sa vauiusllom... " . obezbedivanje odvoda vazduha pri pllnje nju kotla vodom. . ___ I . Stika 17.-412 n.3 d).". Para pOliskuje vazdllh iz grejnih te la i cevovoda pa se poslavlja poseboa mreza za odvo d vazduha u atmosfcru (slika 17. .3 b).::: it d ""'. r T rI I I I rI I I c=--1-___ 1. _.~ ..nivo kOlwenzala) .. Veza sa atmosfcrom je ostvarena u horizontalnuj kond cnznoj mrez i. onda se radi u niskopo lozc noj.-i---e b ~ -- c .3). b . odnosno nadprilisak pare u kotlu. I kod ovog razvoda. odnosnu mokroj kondenZl'.. U njcmu je nivo kondenza lil uve k iznad nivl)a vode 1I kotlu.Ilivo vode u kolin za vreme pogona. e .cevovod za vazduh. Ona se nalazi iznad nivoa kondenzata II spojnim cevima.velrella cev. ukoliko horizonlalna parna mreza ima skokove. Medutim. po isklju ce nju sistema iz pogona. Pri ovakvllm ra zv. preko vetrene cevi ciji je o tvor izdignllt za 20-30 em iznad horizontalne kondenzne eevi. horizontallni kond e nzni ccvovod jc SHV.

17..-- . Oil bi se to sprecilo razvod ni radij atorsk i prikljuc<lk jc 1I (lv.:..:.1 Horizo nt a lna kond enz na mre:la je stalno ispunjena vodom.- rI I I I I I ! I I I I I I I . pC! o tlld a i naz iv ovakvog razvo da .. tako da se sp re(:i ot ieanje ko nd e nz:lta kroz ve rtikalu sa grejnim telima.OIfl --.. ZC!to jc bolje rese nje ako se izdvajanje ver likctla iz ho rizo nt al ne razvodne mrc zc izvede odozgo savijanjem cevi. 17. PARNOGREIANJENISKOG PRITISKA -11. pomocu U . narocito u poce tkll zagrevanja kada su cevi hladne u radijaton: vis ih spra t(wa se sp recava ul az knnclenzil ta postavljanje m radijatorskog prikljucka 1I blagom uspo nll. .L------~-----:1 -' I I __ I ".L I i o_~ -.'m s illcajll post avIje n sa lIspono m. T T ---- ---.4) i pose bnom ve rtik a lom. SISTEM SA GORNJIM RAZVODOM Kod siste ma sa gornjim razvodom pare ho rizo ntalni razvod je iz nad najvis ih grejnih te la.cevi (s lika 17. I t . Ukoliko bi gn:jno te lo bilo iz bilo kojeg razloga ·~a tvore n o .. ta ve rt ikala bi se punila ko nd e nza tom.4 Sistem parnog grejtlllja lIiskog pritiska l·a . """""""""""""..4)..fIIyom kOlldellzltom IItrllZ.. is pod tavaniee posled njeg spra ta iii pri pod ll tavana .mokra kondcnzna mreza. Slika 17. Odvod ko nd enzata bi sc u to m slucajll o moguCio na kraj evima horizonta lne mre:le. Kod najniZih grej nih tc lR ce lokup ni kond enza t iz razvodnog ver lika lnog ccvovoda mora n bi cia prode kroz radi ja tor..3.- .:=. S obzirom da kroz vertikale o ti ce kondenzat sa st rujom pilre. Kroz glavnll ve rtikalnll cev dovodi se para i spusta kroz pojedine ve rtik a le prema grejnim te lima . Sa izuzc tko m glavne razvodne . u svim os talim ve rlika la ma pa ra i konuL:nzat slrllje u istom smeru te je uma nje na mogucnost poremecaja toka pare odnos no slivanja kond enza ta (slika 17. . Pri ponovnom pusta nju pare javili bi se ne prijatni sumovi.

. c . b . kondenzat ce se slivati direktno 1I kOllove bez ikakvog posrcdnika.c PRO} E1CIOV·1 N} Ii POS7RO} EN}A 7.2 bar) a grejna lela SlI visoko iznad nivoa vode 1I kotlovima..c ne horizo nl a lnc mrele .. Zil dovod i izl'lz vazdllh'l iz poslrojenja prcdvid e na jc velrena ccv sa otvorom za vezu sa ill mosferom... Tako se . za visinll slllba vade koji odgovara niltlpriliskll pare..l0... Sliviinje kondcnzala II pojedinc vcrlikale se izbegava prikljuckom vertikalc iz gornjcg dela razvodnih cevi II vidll luka. Ovakvi slucajevi se resavajll na taj nacin sio se kondenzat ne vodi direklno u kOIlove../ /.4 CENn~>1 LNO G RElA N} /~.5 je prika-. kond e nzni verlikalni vodovi sc splislajll do nisko polo7..vetrel/a rev..- '1 I~ I 1 1 t1 ! : I I I I 0 1=--- ~I I I I Slika 17_5 SCilla pamog grejallja sa gomjilll razvodom i lIisko p%zellom kOlldellZllolll mrezom: (a .otvor.zata II kotao Sll ona u kojima kond e nzal olice prirodnim padom. pa neee dobijali pam.. To se dogada kada kOllovi rade sa niZim pritiseimil (O....:ana Serna go rnjcg razvoda ali sa nisko polozenom .T . Nil slici J 7.mokrom kondcnznom mrcZom.} ..4.TOf/orrJl'./ 8.veza vertikalc odozgo) 17. I 1I ovum sillcajll se vrsi odvod njavanje horizonla lne pa rne mrdc spajanje m krilja horizonlalnog razvounog ccvovoda sa kond enz nim. U sillcajevima kada SII grejna tela postavljena dovoljno visoko lako da se ne nalaze II zoni pritiska kotla. grejna tela mogll bili u zoni pritiska pa Ce bili ispunjcni vodom (u praksi se koristi naziv "polopljeni").. POVRATAK KONDENZATA U KOTAO Najpollzdanija rdc nja za vracanjc kondc:. ..6). Slicnn kilo kod donjeg razvodil. c I I I I --v-f=" b t: I I _~-. pri Ccmll je nivo kondenzala u njima iz nad vis ine vod e II kollll. Ako se iz nekih razlogil usvoji viiii radni prilisak pare. vee prelhodno 1I skllpljac D kondenzala u vidu rezervoara (slika 17.

.a nije u vezi sa a lmosferom pa nema razlike priliska.6 Vracallje kOlldellzala /I kolao pO.17. profesors masinskog fakultet a. PA l va GREJANJ£ NlSKOG PRlTlSKA -1 15 dobija kond cnz na mrda koja nijc 1I dirck lnoj vcz i sa kollom pa neci bil i " po lopljena" i grcj na Icla mogu bili na isloj visini kao i kol lovi. oda kle kond enza l prirlldnim padom o lice II kOllove. ----. O vako vrabnjc kond cnza la je bolje rc sc nje od dircklnog prcbacivanja kondcnzata iz prvog rezervoara jc r jc punjc njc kolla ravnomcrnijc pa su oscilacije nivoa vode u kotlu male l . razme njivaei toplo te. Ukljucivanje pumpe je po pravilu aUlomatsko po moeu ko ntakta sa plovko m koji se llsposlavlja eim nivo vode u glavnom sa birniku ko nd cnza la doslignc odrede ni nivo. Oa bi se omogueio izlaz vazeluha na ko nd c nznoj ecvi se poslavlja automalski ventil za ispuslanje vazduha koji propusta vazduh a zatvara se pri nailasku pare . Naravno da laj meclll-rezervoar mom bili loliko iznad nivoa vode u kotlu da raspolozivi hidros lalicki prilisak budc dovoljan da savlada nadprilisak II kOl lu i olpo rc u vcznom ccvovodu . koji predavao predmci G rejanje i provelravanjc od 1962-1979 godine. grejaci za vazduh ild .\'rcdslvom rezervoam Povra lak ko nd enza la iz rezc rvoa ra u kOllovc vrs i sc pomocu pllmpe. pa i nize od njcga. Pe tlj a elc luje kao vodeni zatvarac. i nc propusla vazduh. se uSlavljaci pare a jos ccSCc ccvnc pet lje (slika 17. i to najeesce ne dircklno. Stika 17. vee i u kondenz nom vodu i u pa rnom vlada a lmosferski prilisak. Ukoliko se aparali koji korisle paru na laze blizu kotlova mogu se poveza ti dire klno sa ko llom i radiee bez smelnji iako su u zon i pritiska.). U 10m slucaju kond e nzna mrez.7). vee prvo u jedan visoko polozc ni rezcrvoar S. Za povralak kond e nzala iz veCih pOlrosaca pare (bojlcri za pripre mu lo ple po trosne vode. pa ee nivo vod e u ko ndenznoj cevi bili skoro isli I Prema lekslu prcdavanja Milorada Uroseviea. ko rist e.

.g voda : .8).'"""""""""""""""" L.7 a.2 . SUku 17..5. . '-- . .3 bar . 1I zavisnosti od duiine vodova od kotla do.8 Direkllla veza polro.2 bar . Po iskustve nim podacima pre po..1 .-- a. UPUTSTVA I PRIMERI PRORACUNA Pritisak pare 1I postroje njima za grejanje parom nisk og pritiska krece sc u granicarna od 0.Q G R£JA NJE ka o i u kotlu .1 bar -100 -200 m 0.faca pare i kotfa 17..0.ruclIju se sledeci pritisci pare nil izlazll iz ko tla.05 do 0.200 -300 m 0. -. ".05 .·116 I]. Todom"ic I'UOJ EKIO I :'INJ E POSTROJ ENJA Z·1 C ENTRA Lt.-------1- ----. Stika J 7. 1-----::: x- l!....0.5 ba r nadpritiska.0. najudil Ijc nijcg grejnog tela. r --. Mil ia raz lika POlil:c od pada priliskil koji posloji u rilzvodu pare (s lika 17. u zavisnosti od duzine najduzeg parno.f------- '-- --.do 100 m 0.

moze dolazili do sumova 1I postrojenju i hidralllicnih lldara.2000 (Pa) Kao i kod vodenog.duZina pamih vodova { (m) .005 m/m 17.za trenje 1I ravnim delovima mreie O. PAlmo GREJANJE NISKOG PRn'ISK~ -117 Da bi para prosla hoz ventil grejnog tela i usia u samo te lo. Prema tome. kao raspoloziv napor za dimenzionisilnje cevne mreie od kotJa do venlila grejnih lela prcoslaje: H = P . lz istog razloga nemacke norme daju granicne precnike za pojedine kolicinc toplote koju nosi para (tabcla 17.potreban pritisak ispred venlila grejnog tela .1'2) I Naknadni proraeun treba cia da slvami potre ban napor. lako i kod pamog grejanja.1.ra<. prorai':lIn cevne mrdc se ne razliku. vrednosl za R ne treba da prede 100 Palm.P2) . maksimalill1 nagib iznosi 0. odnosno 0. Povralak konele nzala u kOla o 051varuje se silom tde iii pomoeu pumpe. Prilikom proraclIna treba voditi raeuna da 1I lIsponskim voelovima u Kojima para i kondenzat imaju suprotan tok. Dok je kod vodenog grejanja 'napor bio polreban za strujanje vode kroz razvoelnu i povralnu mrezu.pritisak kotla . koel parnog grejanja napor se trosi zakljucno sa grejnim lelllm.jcdinii':ni pad pritiska R = O. Horizonlalna pama mreia polaie se sa nagibom koji ne sme d a je milnji od 0. Proracun parne cevne mreze Ako jc poznal pritisak pare na izlazu iz kOlla.67(Pl .plozivi prilisak PI . veee su brzine strujanja pare.:cim vrednostima za R. Koeficijl. Poslrojenja parnog grejanja izvoele se sa gomjim i donjim razvoelom.:nti mes nih olpora ocIreduju se islo kao i kod vodenog grejanja.1). a sovjetske norme maksimalne brzine strujanja pare (tabela 17.1'2 . KocI cevi koje imiljll nagib slIprotan loku konelenzata .5. Koel oba sislema razvoda. povratak kond enzala priroelnim pule m moze bili kroz visoko poloze nu (suvu) iii nisko polozenll (mokru) kondenznu mreill. Pri vl.ie oel proracuna prikazanih za vodcno grejanje. U prelhodnom proracunu uzima se ela sc 67% oel raspolozivog napora lrosi na lrenje II pravim elelovima revile mreic.002 m/m. pa se na osnovu loga odredllje jeelinii':ni pael prilisak R za kolo najnepovoljnijeg (najlldaIjenijeg) grejnog lela: . raspolozivi napor sc lrosi za Ire nic u pravim delovima ccvi i za savladivanje mesnih olpora.17.02 bar.1I). . a s obzirom na suprotan smer olieanja kondenzata. potreba n je napor ad oko 2000 Pa.67(p 1 .

'! " 50mm vcCi od 50 mm 30 30 15 17 20 20 U nak nildn om proracunu .! 1011 0 13950 70 21510 29070 82. k'iko nedostaje podata k (1 ras po lozivo m pritisk u. Kod parnih vodovCl grejnih telil.2..avis nos li od kolicinc toplole (W). 2384 10 326800 204 338430 465200 235 46 1710 63 150(J 2SI) 2198 100 .Il Maksimalnc brlinc pare Prcl"nik ("cri ~'2" ~/I " \I zllvisnosli od prccnika ccvi MHksimallUt IJrliOlt . vee se njihov precnik usvaja na osnovu paciataka iz tabele 17.S .ll . Pri lome treba voditi racuna cia jt: izracunato R ustvari srednja vrednos t jed inicnog pada pritiska i d a treba precni kc odrcci ivati u glavnim deonicama (onim koje su bliZe kotlu) prema veeoj vrednos ti N.l osmcrnll ok 14 II! 0k suprolan 1 10 12 14 I" 1'/~ " 22 23 25 I '. preostajace neis.' PROJEkTOVrlNJE I'OSTROJCNlrI 2. . l'l i ' 31400 43500 39. Nairne. Ako lreba izvr~i li proraclIn ccvnc mrczc za pos trojc nje za kojc nije zadat pritis<lk pare. koji se na laze blizu kOlla. Z" taka dimenzionisanu cevnll mrcZu iz racllna se potrcban napor na osnovu kog<l sc usvaja prilisak u kotlu. koji se tak odc ne nlzlikuje od proracunil vodenog g lT janja. Dimenzionisanje kondenznih vodova Cevi kroz koje se odvodi kond enza t ne proracunavaju se.1I!. 17.... prelazi se na t'drcdivanjc pre thodnih prccnika pomoeu labelc VII.5.5 nun 56990 78730 11 3 88 IloriZOIl13lni vodovi Vcrtikaln i vodovi 603600 825730 102340 140720 137 76S740 1052500 129100 177930 150 978 100 .5 mm 27900 38840 1110.[ i l7.I Prccnici cevi za parnc vodove Prcrnik CC\'j Il nrizonl nlni vodnvi Vc rti kJ lni vodovi 1I 7.5 5 1. prorilclIn vodova najne povoljnijcg grej nog tcl a se nes to razlikllje. vod eci ra clln a 0 podaci ma iz tabe la 17.5. 17. Todoro .fI8 B. 200000 275630 IBO 1575900 ..NO GRFJANJE Tabc la 17.koris· cc ni pritisa k.ore ( m/s) j. pa Sl' visak priliska prigusuje prethodnim doterivanjem o rga na za reglllisanje.-1CENTR·1 l. Za pro racun vodovll za SVll dru g" grcjna te la sad a .3.. (" II I " Prccnik ccvi Horizontalni vodovi Vcrlibill i vodovi Prccnik rl!vi 1/2" 2320 3250 57 75000 103390 (25 3W 5230 7320 (. koeficije nti mcs nor o tpOr<l odred ujll se tak ode prc ma tabcli VI 1I dodatkll.ie poznat pritisak ko tla pi! proracun bazira na jedini cno m padu priliska. jer tek treba odrediti pritisa k pare II k(ll lu . Proracun precnika cevi Postll se pre thodnim proracunom dobije jedinicni p ad pritiska R. cev na mrda sc dime nzionis e. pos to sc precnici cevi nc mogu smanjivati ispod od rcdene g ranice. 3721600 - Tabela L 7. 279 1200 .

150 581.040 46.375 93.265 436. Na orclinati se clobija vreclnost Z = 47 Pa.850 145.500 1.151.050 3. Tabcla 17. To je put dll se dobije eko nimicna i ujednare na cevna rnreza.453.610 1.79 1.275 581. II Zil koeficijenl mesnog o tp o ra l.081. apsolutni pritisak je 1.750 133.1 04.700 2. 60 79.500 2.445 52.560 20.300 3 14.750 1.300 1.505 494.250 1.300 2. Na dijagramu za gubitak pritiska Z.046. Pritisak pare je 10000 Pa.750 988.850 72 1.275 1.17. PARNO GRElANJE N ISKOG PRlTISlV1 .500 2.1 bar.750 2.inu strujanja pare v = 12 mls.744.855 203. Na lazi se kosa prava koja oznacava brzinu strujanja od 12 mls.750 1.250 2.080 116.250 1.279.pre ma ma njim R.750 1.300 3.700 1. 125 290. Za pritisak pa re od 10000 Pa odnosno 0.950 1. 160 366. Kod go rnjeg razvoda moze sc predvideli ci a se vertikalni voclovi izclvajaju iz horizo nl a lnc cevi odozgo.335 29.045 755 . takod c u tabeli VI.930 9. na apscisi se nalazi me rodavita vertikala za zasicenu paru ciji je pritisak 1. U tabe li VII dat jc precnik cevi i jcd inicni pad pritiska u zavisnosti od koli cine top lo te koju nosi para .560 872. u kolo ni za precnike 3/4 traii se polje sa kolicinom toplote 6490 W.700 1. 7.093. ba zira na iskustve nim poclacima i prikazan je u prime ru broj 1.060 738.453.950 250. kako bi sc izclvojila para iz kond enzil la.1 bar.111 Prccnici kondcnznih vodova kod parnog grcjanja Prei'nik d (mm) Visoko poloieni vodovi Verlikalni Horizonta ln i 13 20 25 32 40 50 (57) 60 70 (76) 80 (8S) 90 100 Nisko Iloloieni vodoyi Horizonlalni iii verlikal ni 1 :s 50 m 50-100 m I> 100 m Kotieina 101110le odDlela od pare Z8 obrozo.550 4.605 . kolicina loplote kojlt nosi para jc Q = 6490 W. Prema tabe li VII.500 872.345 546.453.526 IXO.520 32"<.550 697. a zbir koefidjcnata mesni h otpora iznosi 3. U isto m po lju nalaz i se podatak za brl.010 98.400 1.200 Koe ficijcnti mes nih o lpOra odreduju sc prc ma tllbcli vr.279.800 1. Uz kolicine toplote dllla jc za svaki precnik i brlina strujanjil pllre. (W) 4650 6980 32.918. .070. Duiina cevi je 20 m.800 697.326.046.045 372.1 bar.950 1.500 872. s= Primer 1 Ocl recliti po treba n napo r za strujanje pa re kroz cev precnika 3/4.590 48.046. U krajnje le voj iii clesnoj kolonr dobija se podatak za jedinicni pad pritiska R = 80 Palm.302.6 16. a vrednosti za Z dal e Slt u zavisnos ti od pritiskll i brzine slrujanja pare.000 1.720 250.221.744.bog loga se na kra jlt horizo nl alne mreic mo ra preclvicle ti oclvodenje ko nd enza ta.4 10 25.745 120.453.075 81.950 51 1.570.300 17. 15 1.345 366.550 494.5. Proracun cevne mrdc postrojcnja kod koga nijc poznat pritisak pa re u ko tlu .f19 dok za os ta li deo mrde .'anje kondenza t.

0 deonica 2 -T raeva.Todorovic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRA LNO GREIANJE je Z = 47 Pa.3 . proia? 0.5 = 164.8 1.8 deollica 3 .5 Pa Ukupan napor za zadatu deonicu treba da iznosi: H = 20 x 80 + 164.2 kolena .76 .420 Po~to B. odvajanje suprolan smer WuIW=O.2 0.8 o 0.8 wplw=1 deonica 7 -T raeva.una!usno odvajanje..5 3.5 Pa Primer 2 Odrediti pritisak pare u koOu i dimenzionisali cevnu rnrezu strujnih kola grejnih tela x i y.64 deonica 6 .l 3..T raeva. slvarni napor za savladivanje mesnih otpora iznosi: Z = 47 x 3.dva luka deonica 15 -T caeva.5 WJW = 0.9 dconic.kOlao (sarno izl az) . za koeficijenl mesnog otpora 1.0 Q. Duiine deonica upisane su u formular za proracun cevne rnreze.0 deonica 5 ..unakrsno odvajanje. prolaz dold= 1 wpl.16 . odvajanje.5 1.T raeva.T raeva.7 0.4 0.=O.izvijeni komad 0.0 . prolazdold=O. ako se postrojenje zagreva parom niskog pritiska. odvajanje suprolan smer w"lw=O. suprolan smer odvajanje Wo/W=O. Horizontalna i vertkaIna cevna rnreza dale su na crtezu sa svim pOlrebnim podacirna.78 -Iuk .koleno 1. odvajanjc prolaz wolw = I deonica 4 .Odvajanjc prolaz wplw=O.zasun !U 2.1 1. Postrojenje je izvedeno sa donjim razvodom i suvom kondenznom mrezom Prcglcd mesnih otpora: deonica I .8 LQ 2.5 =1764.

(#0 2900 01 ~0 T I rl T -(#- 2900 - 1150 ®~ T I I@ I I I T 1150 I -<#-+ I 0L ------- 18600 --~ ~- 11500 --. PARNO GREfANJE NISKOG PRIT ISKA 421 1. zaSlI lI deonica 17 ."".td = 0.3 3500 T o T 3500 X 2300 Y 1 I . 2300 ~T ..-..q0 0 -~ ~~ 1'<1' --Q0 0 2900'.3 l. ! I . .17.unakrsno odvajanje.-.2 deonica 18 unakrsno odvajanje. prolaz duld = 1 W". prolaz d.Q 2.T 2900 2300 1T I ®2300 I r>.W =0.6 ..75 1 WulW = 0.TraM. i -.0 Q. I SlikiJ 17_9 Sema uspoIIskih vodova .kolcllo . suprolan smer odvajanje worw -2 luka 0. ..6 =I 1.85 0.J 1. 01 g0 T I I I j r-.75 deonica 19 .

-122 8.--I I <0 0 r I I I I I 18600 1.::_ .jedinieni pad pritisb 5000·2000=3000 Pa 806 Pa 2194 Po 0.05 bar..:x. \!V SHim 17. usvaJa se pritisak pare u kotlu 1.67 x 2194= 1470 Pa {=2 1 m R = 1470:2 1 = 70 Palm Kondenzna mreia Broj deonicc KoliCina topl ote oduzeta od pare 3500 7000 12800 18600 35000 52000 81000 2300 4600 9200 11500 29000 prcenik eevi (m) 13 13 20 8 9 10 1I 12 13 14 20 21 22 23 24 25 32 32 13 13 20 20 20 25 . TodOf"CJI'ic PROJEKTOVrtNJE POSTROJENJA ZIt CENTRALNO GREJANJE o r 1 o --.10 Horizolltailla cevlla mreia Na osnovu proracuna vodova najnepovoljnijeg grejnog tela x.1 dcoollicc 15-19 · za trenjc u ravnim del ovima · dui ina deonica 15· 19 .raspoloiivi prit isak · prethodno utroscni pritisak u deon ici I · preostaje Z. Prethodni proraclIn vodova grejnog tela Y: .

D (p.0 7.0 57 SO 70 350 .h) ~.3 182 94 . 10S 26 ~ I·R+ LZ - .' " '" 0. p.) • b . 3000 p.0 3. 20 14 "" sooo + 803 " - 2651 p.S 1.0 7. S 3. pnK:nik cavi d NAKNADNI PAORA¢UN SA PAETHOONIM PAE¢NIKOM SA PAOMENJENIM PAE¢NIKOM CEVl RAZUKA (mm) w (mJs) A (palm) I ·A (Pa) ~~ I 3. p._ • 811)00 2 52000 35000 S 12800 7000 3500 . . .5 1. 2000 4651 Parr"\l vodovi grelnog lela Y AaspoloIM napor UlfO~no 2000 350 u deonicl 1 " " " 11 29000 7~ 1 1/4 100 70 SO 700 '20 1. ~ •••nl protok protok f'i) (kg/h) ~: I(m) d Preth. .0 1.2 0. 3 .) I A (Palm) m I· A (Pa) (mm) k ~~ 0 Z (Pa) p I· A (n.6 2.S 1. . 5.0 " '50 77 22 26 0. .IZPlANA MAm Top!.0 10.6 0.) Z (p . 1 2.~~~ - .8 0 Z (Pa) d w (mJ.90 70 3. 1/2 1 12 9 9 115 "8 60 9 " 60 56 " ~ I'R+~Z- "" + 812 2575 p.5 3.8 6 7 1 30 ".0 1 " ".S • h ) " q . Napor ZI grejno lelo . 56 I1S 0 10 3 11/2 1 1/ 4 1 1/4 " " " 9 9 7 SO 350 . Parnl vodovlgrejnog tela X • I 22. 11 SOD 9200 4600 2300 6.

prednoS li daljinskog sistema grcjanja su u veeem stcpenu korisnosti u proizvodnji toplote na jednolll zajcdnickom mcst ll. Efikasnost pojeuinaenih korl ava koji su uvek re:lalivno malih kapaciteta jt: uvek manja od onih vcCih snaga. Sistem daljinskog grejanja so:: sastoji od toplotnog izvora.18. ve liki su izvori zagade nj a okolnje:g spoljnjeg prostora. Autor poglavlja Daljinsko grcjanjc jc diplomirani masinski mzc njer Petar Vasiljevic iz . centralizov<lno. boljoj kontroli sagorcvanja. u okviru daljinskih sistcma grejanja. reolla i gradova u cclini. Medutim. pojcdi nacn<1 grejna postrojcllja sa svojilll kotlolll i dimnjakom. uglja ounosno ulja za lozenje iIi Illazula. invcstieiona ulaganja su velika. tako i uslccl dnpremanja goriva i kasnijeg oclvozenja sljake ako se koristi uga lj.1.6eogradskih elcktrana" 425 . Uvod Pojedinacno zagrcvanje: ohjckata sa sopstvcnim centralnim grcjanjcm paurazumcva da svaka zgrada illla samosta lni izvor lOplolC. DALJINSKO GREJANJE 18. manjim zagadenjima iIi bar zagadcnjima koja sc mogu znatno smanjiti povoljnom lokaeijom kotlarniec. a sve to uz manju opasnost od pOZara.1. toplotnih preuajnih staniea (tzv. A to povlaci izdvajanje pros lora za lage rovanjc goriva. koriscenje: so psl vc nog dimnjaka i izdvojeni prostor za sljaku aka je kotao na cvrsto gorivo.. sa zajedniekim izvorolll toplOle i njenilll razvodjenjcm uo svakog potrosaca. U nasdjillla sa vcCim brnjem objekala. kako zbog dima i ostlih produkata sagarcvanja. u moguenosti koriscenja jeftinijeg goriva. Prema lome. ku cnc podstaniee) i grejnog postrojenja sa svojim eevovouom i grejnim telima u samoj zgradi. eevovoda za razvod toplotnc cnegijc. pa je svc to uovclo do snabdevanja toplotnom cncrgijom naselja. moguenosti preciseavanja otpadnih gasova prc napllstanja dimnjaka i doprcmanju goriva na jedno mesto koje jc obieno udaljeno od zgrada u naselju. veeu sigllrnosti u radu i laksc i strueuno odriavanje.

Pre ma vrsti po trosaca i njihovoj lokaciji de le se na greja nj t: naselj a iii IZV. o nd a se kori sti na ziv "gradsko" daljins ko grcJa nJ e. iii parn a da ljinska gn:ja nj a.4.!. Industrijski da ljinski sis te mi podmiruju po tre be za odvijanj e tc hno los kih procesa u pro izvodnji a uz to i za greja nj a fa bricki h sta nbcnbc nih nase lja koji se uvek gr ade u najblizoj o ko lini ind ustrijsk ih objeka ta.1. bez obzira da Ii sa vodo m iii pa rom kao primarnim fluidim a za pn. mazut. U svim po me nutim slucajevim a poveziva nje sa sis te mo m J a ljinskog tra nspo rt a toplo tne e nc rgije se izvodi dire ktnim (ne posrednim) i indire ktnim (posrcdnim ) spajanjcm sa daljinskom mreio m. Daljinsko grejanje u Evropi Tc rmi cku ugodnost u SVllfll i ivOlno m prostoru putem d aljinskog grejanj a danas kuristi u Evropi preko 100 milio na Ijudi. . uglavn o m zbog grcja nj a i pripre me tople po tros nc vode. prcdstavlja se kunda rnu cevnu mreiu. uve k prt:ma osnovn im ka rakte risti ka ma odrcde nog sistc ma. radijato ra iii bojle ra za to plu vodu . Kada se snabdcvaju to plo tn o m e ne rgij o m gradovi u celini iii bar njih ovi veci dc lovi . em:rgija vode ali da nas i gcote rm alna i sunccva energij a. Us led razlicitih klim a tskih fa ktora . blokovske siste me sa izvoro m to piote u jcdno m izdvoje no m o bje ktu . o nd a je rcc 0 to pla na ma (TO). Od tog hroja jeJna cctvrtina iivi u ze mlj a ma Ev ropske Unij e ( EU) it tri celvrt ine u cc nlra lno/ istocnim ze mlj a ma (CIE). r . Prema nos iocu to plo te mogu bili sa to plo m iii vrc lo m vodo m.!.2. Kad a se na istom mestu pro izvode toplo tna i cle ktri c na cncrgije. Izvori toplote T o plo tn a cnc rgij a se proi zvodi u topl a na ma iii u te rm oelcktra nam a. 18. a kao toplo tni izvor se ko risi gas.3.x/oral'. u kojima sc prima rni nos il ac to plo te tra nsformise pre ma po tre bi pojedinih po trosaca da bi sc odatle razvodi o kroz sekund arni ccvovod. G ranicno mes to primarn e i se kunda rne cevne mrcie su p ods ta nicc. nukle ra na c nc rgij a . ugalj . biogas i tolotnc pumpe.1. na industrijskc i grads ke siste me. Ako se vrii i same proi zvoJnj a toplo tn e e ne rgij c.TOI ~·I 'JI: I'O~ TROJr.NJA ZIt C£NTRAL" 'O GREJA NJ£ 18.lop lani.:nos loplo te. Podela daljinskih sistema grejanja Podcla da lj inskih greja nja sc mo zc izvrsiti na vist: naCi na . o nda sc radi 0 tcrm oelektranam3 (TE-TO). 18. I'IWJE.1.-116 Il. daljin sko grejanjl: jc vi sc u prime ni u ccntralnil11 i scvt: rnim delovim<l ko ntine nta ncgo u juznim. Cevna nUcZa toplovoda kojo m se pre nosi fluid do obje kta koji je prikJjuce n na da ljinski siste m prcdstavlja prim arnu mrcZu a cevovod od podsta ni ce do krajnjih po trosaca.

. glld inc u I3c ograd u i Novom S2UU a 1961. gouinc u Drczd.\ snahdcva nj c lopotnom energijom gralhkc bolnice u Bonu.: j1l. )..:'.lllpIjcpj i obno\'lji\'i izvori sa 11 9(·.:lasku vckova.'. Tokom ohna\·ljanja gradova ko ji su porus<. vim Zt' :~11jil lll .1(lc:ni SLI novi iii proSirivani p()~lOjeCi sislcmi daljinskog grejanja.' ~\. Najvece p ros ircnjc <ld 7. i 11<..'cka.. "Vog poslrojenja . Do prvog sVcl.c1n'1 po.:janja 1I Evrup i izg raucno. D/ lUINShO GRJ:L I IJI. u Beograuu 45%.5. gr.! L1d(.~log .: daljinskog gn.'i "hjekala 51. gooi nc prckn 21)0 pO.no jc na sistcm daljinskog gr. dok II zc mlj a ma CTE uga lj 6ni 48" ~ udela II celoh pn oj pOITosnji..: i c lcklricnc e nc rgije.! gr"janj a I"Jdi lo siron' Enop<!.4 % godisnjt: wbddeno jc u Austriji. Dri:Jn. god inc. pnrodni gas 33 9C a obnovljivi izvori svcga 1% .18. lc nj ega ci:. a li SLI za. C zapadnoj E"fOpi ucescc ualjinskl1g gn:pa ia \':.1 '.: EU najvisc korisle xao gor ivo ugalj 34'lr i prirodni gas :. preko 40% ' u knrisnici daljillskog ~re j:lI1j a. Na pn. goclinc u Ncmackoj u "idu hlokovskog sis lcm a i korisccno jc z.:n iskoriSccnja ova J.l i povccavanjc broja potrosarn.~ i Kragujc\ LI 20%." u 1·. 1 BudimpcSla prati trc nd i uobija prvi sislt: m daljin. Prvi siSICJl) gradskog daljinskog grejanja pocco je sa rauom 1900.t bi polom do 1930.:ni II lo ku . U ~k:or" .~ko grcjanjc jt: najzas luplje nijc u Boru sa 5() ty" i O brcno\'cLl sa 80% prik!ju":cn ih SiamOCilih objebla lih gracinva. r. sislcmi su puslcni urad 196 1.JI :l.. Daljinsko grejanje u Srbiji Primcna daJjinskog grejanja u Srbiji dalira tck od pocclka ~l:zdcsetih gouin a pro.. 41 7 Prvo poslToje nj.1. a jos 1. nastilje i daljins ko greja njc 1I grauu Fn:dcrick. Naj. . 18.r ira i7111e tILI I '.:nlL o. Zasloj u ral:Yoju sislema jc bio 10k o m r ve lsko:..lr"jcnja d:dj im:ko.ik porrosaea prilJjuc. a 5vakako i da hi se pDStigao vt:Q slcp. Od manjih m<. U zcmljama elE uccsce daljinskog grcjanja sc kn. Na taj naei n climinisa na su loka ln a lozis la iz bol ni ckih prosIOrija pa jc malno podignul nivo hig ijcne.llg rat" . UzimajuCi U obzir ukupno slanovnislvo.. Ovaj sistcrn jr nas lao prVC nslYCnO Wog jaYne bczhcdnoSli i srn a nj enja 10k. godinc u Subotici i KragujcvClI .. Nisu 35 <.. pojcdinim urbanim ZO ll a llla (lvog regiona.-anasct viscspralnica 5C snabueva lo IOp lo ln o m cncrg ij orn iz kombinO\'anog poslrojcnja za proizvodnju lopl o lm. kog ratil j os 5 vc'likih gradova slcdilo jc ovaj primc r.:sla d:iljiTl. snabckvalo same clcktricl10m cnt:rgijom iz iSIng p05lrnj c nja ..!\. uuco dosriic i ')()'/.ic 11:>74.:!":! ra zvo j sis lem. cak 6(lc ( SllJmOCnog fonda.Inijom leh· nologijom.: cc 00 12'k LI Hrvalskoj do 71!'?r u krajni i Lcloniji. sa izuzelko m Isla nda sa f1(icl.Jl nog zagaucnja.gles kol un 5USi u Fin5koj. I...11 SVI'I . Da nas se 52 grJua u Srbiji grejc daljinskim sislcmlma grcjanja.k og grcjanj" 1904. a snahuevan a je novo iz~ra ucnJ bolnica.. Pf\.~berg (Danska) pri ccmu jc bo gori\'o korisecn gradski olpad.j a njro u Novom Sadu. naraV110 sa nap r.

000 industrijske 100% 31 % 23 % 40% 6% 670.II. U Novom Sadu.II).ns II. Tabcla 18. km teg GWh/a Od ukupne prikljuene snage potrosaca od 6 000 MW.podstanica Potrosnja goriva Proizvedena energija MW MW 6000 6600 732 1600 11600 550000 6200 2. U to ku je izrada dokumentacije za Valjevo a sprema se i modernizacija sistema u Kragujevcu.000 970. godine. 70% (4200 MW) se odnosi na stambeni prostor a 30% (1800 MW) na poslovni prostor i jayne objekte (skole .000 180.) Akcija prikljuccnja novih potrosaca na sisteme daljinskog grcjanja u Srbiji jc zadnjihi godina veoma intenzivna. 3.000 1. tcena go riva (23 %) i lIgalj (21 %). Ukupna prikljuena snaga potrosaea u Srbiji Kapacitet toplotnih izvora Ukupan broj kotlova u toplanama Duzi na vrelovodne mrdc Broj potrosaea .000. bolnicc. . e ne rgiju Stanovi prikljuee ni na daljinske gradske sistemc St anovi sa grejanjem na drvo ugalj i slieno Stanovi sa industrijskim pogonima sa grejanjem na gas I 3. 6. (tablcla 18.180. 5. obdanista. Statisticki prcgled daljinskih sistema u Srbuji (podaci su iz 2000.000 Tabela 18. 4. godinc) Ukupan broj sta nova u Srbiji Stanovi sa grejanjem ne cl. Todorol'lc PROJEKTOVANJE POSTROJENJrI Z4 CENTRA L NO GR£JANJE Kao gorivo u toplanam a u Srb iji najvise se koristi gas (56% ). 7. Nisu i 8eogradu revi talizacija jc zapoecta 2001.1. Karakteristike daljillskih sistema Srbije l. domovi zdravlja i sl.

GrodQvi u Srbiji sa daljinskim sistemima .Basta .1.lA NJI. fJ. IIJINSI(O ( a l!.U. . poslrojenjcm za pripremu vode i odrZavanjc pritiska. dna . 8a Negotin Bor . rezervoarima goriva.vlja Prijepolje '..18. ~ ZiJJ" e CUtl • ~ Plu.Milanovac ~ KosJen. .i:icc C a c a k .2. Novi Paz • Les ovac • ~ ~itrovica Pristina • Slilw /8.. grejanja 18. dimnjakom i memo regulacionom opremom.2. Jag dina .c • Kraguit vac _ _ ~ . SISTEM DALJINSKOG GREJANJA (DG) 18.1 Opisi sistema Osnovni delovi sistema daljinskog grejanja su: .toplOloi izvor sa kOllovima.G. cirkulacionim pumpama. • Kr Priboj • H~a Varos K"ja~ev Nis •• Kruseville • . ..' -12<) PozarevOlC MC'tj~anpek o.

njihove tc mpe raturske razlike i pritiska. Kotao 2. sto jc od posebnog znaeaj a u graclovima. / adoI'O I·it /' /WJEKrOVA. fzbm param c ta ra u si stc mu grcj anj a zavisi pd temperature razvodne i povratne vod a.2. uimnjaka i rezcrvo ara za go nvo. .zgrad a. EksJlanzioni sud Stika 18.wp lovodi . Cirkulacionc JlUI11Jlc 7. Razdclnik 7 J 4 3 2 3. n laksan o nu rz<i \'a l1jl' i pro tivpo7. Prcdnosli daljinskih sislcma grcjanja: • • • • • nc ma po tre be za transpo rtom i doprc manjem gonva clo pojcuinaenih zg rad a. .to plotna preuaj na sta ni ca.t.ecv na mrda kojo m sc e ne rgija u ohli ku VTe le iii to pic vode razvod i do po trosaea .. koja toplo tnu e ne rgiju iz toplovo d a (primarni deo razvoda) prcdaje kucno m grcjno m pos trojc njll . 6 5 1. lll 11gll cnost koriscc nja jdtinijih e nc rgcna la (mazu ta i uglja). . Analizira sc i maksim alno to plo tno opterece njc u to ku jcdne grejn c sczo nc ka o i god isnjc iskorisce njc proizvodnih kapaeite te izrazcno u casovim a rad a Cevovod nc mrde se pos tavlj aju bez ka nala sa nadze mnim vode nj e m iii se polazu dirc ktn o 1I ze mlju .·no fl. Poh'osaci :'i. CcYo.kucno grejno pos troje nje. Uproscena sema sistema daljinskog grejanja Pre do nose nja odluke 0 priklj uee nju na s iste m da ljinskog grejanja analizira se eko no mi enost sis tem a a ona najviSc zavi si od gustine toplo tnog opterece nja koje se izrazava pre ko snage po trosaea p o sta mbe noj povrsini (MW/ km 2) iii s nagom potrosaca po duzini to plovoda (MW/km ). razvodi to plo tu ka grejnim te lima iii spre mniku potros nc to pic vode (se kunuarni deo d aljinskog razvoda ).<J rn a si~ lI rnlls t jc:r sc struenn llsoblje na lazi 11 :1 icd l1 <'1ll I11c . Sabimil. usll: Li a prostllra u zgrad a1ll 3 jcr nl:ma kOllarnice.: (i. lu. vcea pognnska sigllrn os t upo trc: bo lll vise knll ova na jeclnom mcs tll.-od .YJI: f'OSTROlENJI1 ZA CENTRALNO C f<l:JANJE . od nos no u bc to nskc ka nale pod zc mlj o m.

Maks im aln a razda lj ina po trosaea je do 10 km.1500 h. u ko mbin ova noll1 procesli proi zvod njc loplo lne i c h: ktr icnc c ne rgije pos lize sc najbu lje iskur iscenosl gnr iva. Za c ko no mi can rael to plana i ko mbin ovanih proccsa pro izvodnj c to plo tnc i e lc ktri cnc e ne rgij c po tre bn o je ci a gllstina toplo tnog o plc rcecnj a bude: • koel novo izgradenih nase lj a 2U-30 MW/ km z • za nasclj a sa po rodi cnim kuea ma 15-20 MW/ km z o na se kreee oel 50 . O sil11 toga na pc rifc riji su obicno grad e induslris ki pogo ni pa postoji mogue nos t za njih ovo snabdcva nje paro l11 za tc hn o los ke potre bc i to plo to m za grcja nj e. dovo ljnc jc visine. KO G /I1'-1 1 1 \'1r-. jc r su tad a tros kovi izradc ccvne mrde najnizi..:ntralnog rcgulisa nja (C log S i ~ l . U savn:: me nim sistcmima d a ljins kog grcja nj a sa malim ude lo m pripre me po trosne topI c vod e ( PTV) . ela nas slucaj u Srbiji . Medllt im. izabra n i locira n pn.2. vr. Nosioc toplo le u siste mu da lji nskog grcja nja mogu bit i topl a voda te mpe rature do 110 °C 1I razvodn o l1l vod u.]) . izgradnj c vi sok ih d imnja ka (clo 150 m ) i sl. prus to rija za osoblje. elos ti za n broj sati godisnje g trajanj a je 1250. • • poslOji mogucnos t spa ljiva nj a gradskog sJll cCa kao izvo ra toplo le i kao i korisee nje ob novljivih izvora top lo le.] vo da lempcra lu n. preko 110 °C kao i pa ra ni skog od nos no visokog pritiska 18. -131 • • moguenos t c.. snabd cvanj a svdo m vodol11. radi oni ce: za odrzava nj c op rcme: . na roCi to zhog doprc l11 a nja goriva. SIO jc.: ma ru zi vCl rova 11 izgradcn je kau i to plan a va n sla mbc nog del a grad.:1 eirku lac ijll vode i deo sa me rn o m o pre mo m i rcglll acio nim lIre:d a jima od a kJ e sc upravlj a rado m 10pla l1(:. cle po nova nja pe pc la.100 Najvecu gus tinu o pte rcce nj a imaj u graclski centri M W/km 2 a u ncki m g radovim a ca ki i 200 MW/kmz.tlJplana. lokacija (op la ne: lrcba d a bude 1I b lizini po trosaea. U Beogradu i clrugim gracl ov im a Srhijc broj sa ti lraj a nj a o pte rcee nja. D obar po kaza telj e ko no mi cnos ti rad H to plo tnog izvora je . manj e zaga dc nj. mn oge: oko lnost i na l11 ceu po trcbu za uda lj ava njcm to plana 1I od nosu na gra dska jczcra.Ig. l z eko no msk ih razloga . u pojcd inil11 slucaje vil11 a i do 15 km . e nd kOl lova koji po te nc ij a lllll e ncrgiju gori va prelVaraju 1I lorlOln ll. Osim toga topla ne im aj u e le ktroc nc rgt:ts ko poslrojc nj a iz koj e:g se na pajaju d c klri c ni urcd aj i u nj oj.2.: m a u S<1m oj to plani . Toplotni izvori . skJ adiste evrstog iIi tecnog goriva kao i postrojc nja za hc misku i tc nnicku pri prc mll YOlk .proizvodnja toplote Pos troje njc za pro izvodnju lop lotnc e: ncrgij e .: I. IJ/lU I N. siSle ma pll !llpi 7.: ziVOlll ': srccl ine (p(l~ wji sam o jed a n c1imnj a k. cak .. sa~!Ojl .b roj sati traja nja o ptc re: ec nja " (ko licnik ukupno proizveelc ne godi snjc to plo tnc cne rglJc I zbirnog ka pacitc ta to plo tnih izvora ) koji sc izrazava u casovim a.

tdu s. .5 IY£W ( 10 I pare na cas ). 11.i u onLiina lll a kaua j~ I roi zvodnja toplote bila najvc ca .!\' ~I\ ':l\i prnhkll1 LO I o! 1)li 'lli . U rhiJ i sc II lCl pl . WI kOlllo illo llol/im goriol/ikoill go. tls l. Mille/rJl' pami blok ko/rw T 109.li 100' ( 1I d:t!j ijskill1 SislclI1l1l1a..) ''': lranspo r 101 1l1l1gUC''1 11\li s kla d is [ ~ nj a. 'I ako na f'rill1 ~ r u NIl '1 1111 '. )\kll-zdr .nji sist~1l1 grejanja u Srhiji sa instalisanl)1l1 snago m 1I izvor im a ad 6600 MW (Tabcla 18.. 1\. Pri nj i' hll\om i7. p" ~r.: 2fJOJ/tJ-I \ ciiL. ve lo govo ri cia j~ aci:Ji.l' ll jC i uga lj.i. kO I i'. pred t ~l\ Ilit t:l:c ". " <IS i lTI <lZ UI.I'1 1_ It 1'101 11.:Ca..log v~ka I'I'C t(.'.: ga. Si~ttr IlLlS lI ! 'llabJcv:lljd .'.'(lli l .lcnt! iii kOll1 nin.[){)(J lnlla gl)cihllJC S ~lg()[C\ ani'.1 [l1L'C· i~l.:" i p()r~d ugradcni h ('Ic klrnlill T a ) .lIlll. i ~Ii'~ nn .1 ivi VIr.: v":c': l""la n~ lIpm rcbljavOlju gas kan USIlOV IllJ g'lrivo. 111[1 lana u 'is u. n~ pn:lazi J OOOsati .ann.)I.III<llll a Ilajv i ~c kori slL. 11 Bc:"c.! I . 6.lja ll S~li1Idc .<:':la jc .I.l~.cli h gndi n<l P' ll. 1I1:'LlIt.I:t k(l r i~l1 Is klIU t'IV(1 F.3.:raliu . ulje za 11 . to jc ova ci rra v... a nd grc!ilc . CI Il II!. prcdill1cnzionisa n i ncd ovoljno iskori sccn.: L1V ~lk" vc likl' koil . .ZIl<1 ' ~ k Ui\ < I( 111'1 1.000 MW god isnj c.lVdll! ': PIOlllll"W\ ~ ~ lgn r c vanj .200. inv cst i cij~ U proizvod nju top lote su boljc i s kori sc~ n c . Ln l ~"\l\'t.hnrll llcha obra lili p:lznj u na ce nt'. ().11 I : ln~IS SV.l.I': lI:-I.2) i prosccnol11 proizvndnjom topl Olne c ne rgije od 6. Slika 18. r llvcci POIl'lIS.\'I : nerg~nli ~ \ )ji IJIfI:/I/.' 1I ] ' rag L lfcvc'I . poic li ll . 1'lIlIlifa/urom i kOl/la/ldllim fi li I/om sc kor is te u tnpla ll am a su: gas .

U8ANJE -133 Osnovni cle me nt u p roizvod nji lo piclln c e nL:rgij c jG kOlao koj i m oZe bili rar m . post oj i vise vrsta gori o ni ka it o : . kada se vre la vod a iz ko tl a vod i d o pro tiv-s trujn og a pa rata razmenjivaea toplote. Gorionici U proccsu proizvodnje to plotc ko tl ov i l1a teena i gasovito gor ivo im aj u lozni uredaj. Slika. lo plovodni iIi w elo od ni. Da bi sc obczbcdilo potpuno sagurevanj e lozivog ulj a u ko tlovim a za g repnJ e 1I gorioniku sc izvrSi fino rasprsi vanjc i isp a ravo nj c go ri va a po tom inte nzivno m c sa nj e sa vaz.1 SA). u kome vre la vod a iz ko tla cirkulise kroz sekund a rnu di stri b utiv· nu mrefu uz prc thodnu rcdukciju tc mpc ra turc i priliska. u ka m e se vrs i zag re va nj e vade sek u ncla rn ag c ir kulacionog kruga . Kada sc lo plola proizvodi u p a rmm kOllovim a ( kOllovi sa pl a me ni m cev ima ii i SlTTTlO<XVIli koLlovi) proizvede na ~ a r a se u p rotiv-s lr uj nim apa ra tim a ko ri s li za zagrev-anje vode. 18. .. gasnl kombinovani gorionik za gas i m awt. Ta ko dobij e nCl s mesa sc pOlpa lj uj e i sagorGva u lo z is ill kOll a.3. (51. .2. indircklan.18./B. O/ IU INSKO C. pa su kruzn i £o k pa re i kruz ni tok grGj ne vo dL: pO lpun o udvojc ni. gorionik koji zavis no od ko ri sce nog gor iva moze biti uljni . • gonomci sa IsparavanJcm • gorionici sa rasprsivanjcm . Kada sc loplola proizvodi u vre lovodnim ko tl o vim a postoje dva m og uc' l s is te m a: • • dircklan. lzgled plamella g01'iollika Prcma nacinu koj im se ovi puslupci ostva ruju .4. LZV.duhom za sagorc\·a njc..

.zduh ' .1 ~. Kombinovani gorionik gas-mazut c Wr+--+--..·N TlUII.5...~l~ Ii ·I otlo. ali se dctalji razlikuju.. gorio nika.5) ...c n. LVi I·.gorio ni ci sa prcdhodnim mesa njem kada sc gas i vazduh I11cSaju unutar S.. "-ada 5e oclredujc vc li Ci na gas nog go ri onika 1110ra cia sc obrati r aznja na brzillu kll" jom sc pr0stire I'la l11 <': 11 g'IS1I . Sematski prikaz rolaciollog goriollika Za sagorcvanje gasa ko riste sc gori oni ci razli Ci tih lipova cija jc ko nstrukcija LJ pri ll ciru slicna...f .. l '005.NO G NFJA Ni l. Ukoli ko je ilrzina iSlicanj a isuvi iic mala.t1a zi ull lltar oLlrt:de nih vrccinnsli.101I.1I11l''. 8rzina ubri zgavanj a vaztluh a i gasa iz gorionika Illora d ~t .. IllO :!lk( ." l 'I<OlOJO I ... a potom uvode u lozisni proSlor U go ri () niku Illora da se izvrsi stu h olje I11cSanie vazduha i gasa .ll-'lEH="':-=j-":":"--Ulje Tcrcijalni \"azduh Primami n. kako bi se izht: ga tl \it:Ci visa k vazduha II cilju pos ti za nj a boljeg sagorevanje.-1 CI. zavisno od proizvodaca..·N1. 1. 18.Sekundarni varouh (SAACKE) Vazduh Sf... U rraksi sc susreCLJ dva os novna li r a gasnih gorionika : .gorio nici sa udvoje nim uvodcnjem vazduha i gasa u lozisni prostor ...:. • rntac illni goriuni ci (..-1 1.

Kombinovalli goriOllik gas. O na prilicno varira sa le mpcraturolll .S Slika /8. IZBOR TEMPERATURNOG REZIMA RADA TOPLANE U SiSICllli lll Cl daljinskog grejanj a koristi se vrc la voda razvod nc tem pe ra ture clo 150 0 c. SIO izaziva Ille tnj c u radu . Brzina kojo m se plallle n proslire nije kon ·tanln a.jl1c nUcZe je jd ti nija a u tdku .: kspillat<lcijc ni zi su troskovi e ne rgijc po tr.ic llhezhL:ciili SID vce Ll razli ku tL:l11pcrature razvod m. 130/70. U tom slucaju in aJ a gn. Vrcl a \'oda na izlazu iz kotl a (i7la zl1c h.1 (ori Ole . Ovako visnke tCll1 pc l<t ture 1I r: 1 7V( 1(lIlI\I1 1 voLil1 ~<. I s uvi ~c veli ka brzina istiea nja moze izazva ti oduvava nje (o lkida nj e) pla mc na ocl gorio ni ka.i e pla me na u kOllloru za sagorcva nj c.ic protoh ma nj i a po jedinici ma.18.:ra tura ptlvra tne vode treba cia jc stu je l110gucc It iza OdnOSIt Ll pUl n: bnn. TO ( SAACKE ) jug~- NI. c vodc rre nusi sc veca ko licin. /).l UINSKO G IU:.ol lovskc tCIll[lc ra lUrc volic su do 190 °e) mesa sc sa VOc. 11 0/70 °(' I sli enl>. Uohi cajcn i tctl1pe raturski rd imi \1 n:l silll torl anama ~ 1I !50/7\ 1.IO Ill iz povra tnog eevu\'od:1 c.maZllf jirme SAACKE.JANJE . KODlpald gorlonlci 2 x SKVG-A-82 no kotlu 18MW. i povratn c vLlde. sa vrsto m gas a i obli ko m gorio ni ka odn os no nj egove mlazn iee-dizne.6.3.Inc vodL: ad IlO·1 50 0(' za projc kl nc uslavc.: 1I ZL: IllIj :II11<l zapad- .: p os ti g l ~l zc lj 'n<l te mperatura razvoc.: iJnL: Zil rad cir kub cion ih pUl1Jpi jcr. 18.J35 je vraea n.t bi s. Tc mpt.I.J0/70.

T a me ra ce uz pre laza k na celodn evno grej a njc bez nocnog pre kid a o moguCi ti sma nj e nj e stva rnog kapaciteta grej anja kod po trosaea . oda kle se mogu prikazi\':rli . prace nje i akvizieiju radnih para me tara . :1 o ko 25 % . prime no m te rl11 0sta ts kih ventila na radij a to rim a. ne evrope d a nas ma nj e kor istc.1 i raclni para mc tri sislc ma se mc mo risu u bazi podala ka. ta. T"dorol'i<' l 'rWJf. Slicna je situacij a u Srbij i i na os novu izvrse nih i objavljc nih s tru enih ispitiva nj a i mere nja moze se oce kivati povcca nje spoljane proje ktne te mpe ratura za vecinu grad ova. Razvodn a te mpe ra tura za spoljnu projektnu tempra turu od -12 D C hil a hi 11 0 DC sa povra tno l11 te mpera turom od o ko 60 D C. U ccntru se pos tavljaju pOlrc hni para me tri rad a nudc: te mpe ra tura razvod nc va de. a i vcc ina to pl a na u ce nl ra lno is toc nim ze ma lj a je u poslcdnjih 10 god in a znat no spuslil a lcmpe ra llirski ni vo razvodne i povra lne vode . U nj c mu je implem e ntiran ..436 B.(Scad a). Pro to k sc odred uj e i podesava u podsta ni ci rado m lo kalne all tol11a tike. O da tle se lIpravlja rado m ko tl ovskih jedi ni c<1. UPRAVLJANJE RADOM TOPLANA Proceso m pro izvoclnje i predaje lo plo tn e e ncrgije dis tribu tivno m sistc mu upr avlja sc iz ko ma ndn og ce ntra topl a ne. "Scada" sistem olllog uc. . D o mac i sistc mi daljinskog geja nj a lI gIJvno m Sli proje ktovani sa ko ns ta ntn ill1 pro to ko m i pro me nljivo lll te lllpe ra turo m razvodn e i p ovra lne vode u funk ciji spoljnc te mpe ratu re (kvalita tivna reg\llacija) i sa noc nilll pre kid o m greja nj a. Z a grad Beograd su najnovij a istraz ivanj a po kaza la da se ona povecala sa -18 D C na -1 2 D C.r i specij alnih so ftvc rskih pakc.1va sigurn o.r (s poljn a te mpe ratura i brzina vetra). a u zavis nosti OU mctc reo los kih usl<l\'.YJA LA C ENTlU ILNO GRO/ INJ F. U posled njih nc ko li ko godin . pro to k i pr itisci po magistrala ll1a. 18. Sa druge strane spo ljne proje ktne te mpe ra ture u gotovo svil11 Evrops killl gradovima su redukovane i za gradove slienog klim a tskog po dru cja Beogradu . go ri o nika. efika sno i la ko upravlj a nje sisle mo m claljinskog greja nj a.1 u svim to pl a nalll a sc vrse mocle rni zacije uprav ljan j:1 rado m pos troje nj a i to primc nolll najsavrem e nij c te hno logijc po mocu mikroproccsor. veCina siste ma d a ljinskog gej a nj a u ze mljallla E U p roje kt ova na je za pro me nljiv pro rok i ko ns ta ntnu tc mpe raturu u razvodnom vodu (kvantitativna rcgulaeij a). iznosc' oko -12 DC. Osil11 toga siste mi grcja nj a rade bez nocnog pre kida."KTOVA NJE /'OSTrWJE. mrd nih cirkul acio nih pumpi i drugim .4.knn\\'how" tchno loga i pogonskih inzc nj e ra u nas to janju da se upravljanje to pla no m sto vise aut o ma ti zuj e i taka smanji moguc nost grd kc izazva nc Ijuclskim raktoro m. Mcdjutim.Sva Illc renj. pre l11a po tre bnoj koli eini to plo te koja se me nj a prc ma spo ljnoj tc mpc ra luri ali i pre ma za htevima po trosaea za sma nj e nj e po trosnje energij e. ko tl ovs kih pumpi . Ovaj naein rada je orije ntisan ka po trosacu i uz na pl a tu greja nj a pre ma iZl11e rcn oj po tros nji to plo tne e ne rgije rezul tira sma nje nj e l11 po tros nje za 20-30% .

optimi zaciju . Para je nekada vise hila u primeni a danas se lIglavnOIl1 koris ti za tehnoloske potrehe inclustr iskih ohjek:lla .1 Konliguracija ccvne mreze Kak(l je vee pOIl1Cnllt o nnsinci loplo te u sistcmu daljinskog greja nja su voda iii para.5.l'lare/e illslrumellte sa komal1dl1ih tabli (II pozadilli gomjih slika) :a III ell ila je raCtll/arska tellll%gija. TOPLOVODNA MREZA 18.37 labdam a i dijagramiI1l a.S.Primenjella SimellsOI'a Ilajllovija tellll ologija upral1 ljallja . 18. Zavisnn m1 vrstc i poloz:lj a potrnsaca primc:njuju sc ra zni ob lici razvoclnih i povratnih cc:vnih nHcZa: . 0 . Slika 18.Beograd. KOlllanc!"i celllar top/ane N. IUI NSKO GnU .7. lJ danas njilll sistcrnillla claljillskng grejanja nosioc toplote jc uglav nolll vocla. OVO o l:l ksava ana lizu rada toplanc.5. J 8. Za..· INJI:: . Stika.18. prcdvid anjc potro ' njc i proizvodnjc topkl till': c nc rgijc i slic no.

9. U s{ueaju havarijc iii J.. Primenjuje sc tame gde se oCckuje prosirenje sistema i broja potrosaea .u kojoj su svi pOlrosaCi ukljuecni na vod koji polazi od loplanc . drugi za pripremu potrosne topic vode (PTV).. Troskovi mrez.a sa vodcnom parom kao nosioccm toplote bez vracanja kondenzata..' vrsnc topl ane. sa konstantnom temperaturom a slun za rad u lelnjim mcsccima.- ' . Pouzdaniji jc rad. S1-I8_9_ RazgranaJa mreia Ccvovodi mogu da se grade kao: 1) l ednocevna mrci. U slucaju havarijc toplovoda vrsi sc pregradivanjc ostecenog dela toplovoda i sa nlD mali broj potrosaca. Trecu cev cini zajcdnicki povratni vod.a sa vodom kao nosiocem toplote kada su razvodni i povratni vod iSlih dimenzija. (51.lO.J3S 8.: loplana u radu. 2) Prstcnasta mrcia pogodna je za vcce sislcme a posebno kada postojc dvc iii vis. ostaje privremeno bez grcjanja. {R.). ~ . 3) Trocevnc mrez.poslavlja se u vclikim sistcmima i tame gde obicno pos loj.c su mali ali su gubici toplote i vode vclikL 2) Dvocevna mrci...... I ntervc ncije i popravkc prilikom pucanja ccvi su OlcZane jer se prekida lransporl toplOIne c nergijc za skoro svc potrosaee u iSIO vremc. Pogodne su za manje siSleme (~ 1..-I N1£ f'OSTlWll:..'-- .).' .:vara jedne toplanc snabdcvanje potrosaca toplotnom energijom obczbeduje se iz druge topl ane 3) Razgrdnata mrcia .1 8.·N1A 7A CENTRALNO C REJAN1£ I) Zrakasta . .e kod kojih se jcdan razvodni vod koristi za grejanje sa centralnom regulaoijom temperature. koji se grcje sa tog dcla tolovoda.." . . Todomd c PIW 1EKTOV.

-\ . ras krsnica. D/lUI NSKO GREJANJE 439 4) Ce tvorocevni sis tern se sastoj i od po dva razvodna grejanjc i za potrebe snabdevanja industriskih potrosaca.11. ulicnog pokrivaca.2. 18. Nove lelmolog(je prikaza toplovodlle mrei e lIa aero podlo. -- -.18.5.10. 'r . SUB.11. ~ /. prikaza na jc toplovodn a mrda ucnana na gcodetskim podlogama a na des nom delu slike je toplovodna mreia ucrta na na aero snimeima gradske cetvrti. postoje- . povr~ in s k c vode.~ " ~. Nacin postavljanja toplovoda Postavljanje cevne mreie toplovoda zavisi od zada tka snabdeva nj a i od lokalnih uslova (stania podzemnih voda.:ama Na levoj strani slike 18. dva povratna voda za ~ \ . Zrakasla mreia Stika IB. ' " .

puteva iii tra lllvajskih sina . Ovaj vid p os tavlj a nj a se ko risti na tcrc nilll a sa indust rij skilll objcktima i za to ploo a lc kovod e ve likih du zina.ka na li i to od vOdo ne pro pusnog arillira nog beton a.. .·UO 1J.11 ). U pojcdi nim sillcajcvima povrsinska zas ti ta sc radi sa lilllc nim o illo ta ccill od a llllll inijull1a iii p ocinkovanog celicilog lima. I _f~ \ . t c l cfo n ~ kih linij a . I'odolO\·ic' I'ROJt::KTO I /lNJ/:. Prohodn i kana li se r ad e ispod vita lnih ras krsni ca. Be tonski kanali u koje sc po lazu cevi mogu biti pro hodni i ne pro hodni.).. U pod ru cj ima sa visokim nivoo lll podze mnih iii povrsinskih voda. " OSnWJE. cih insta lac ija i orugi h postrojcnja za sna bdcva njc (gas. Povrsinska zas tit a se izvodi b ituill ini zirnno ill hartij o m sa t raka ill a o d ne rd ajuccg Illa te rij a la (slika 18. U". Kod nas su sc do pocetka 90 god ina uglav no lll ugrad ivale ce licne ccvi koj c su polaga nc u bcto nske ka na lc uz prc thodn u izolaciju ll1inera ln o m vu no m.NJIi 2. Naravno oa uz svc to sigllrllos t rad a s istc ma p re d stavlja nc izbci ni fa kto r. izrauuju se ova lni .. Pored ka nalnog vodc nj a. odvod nj ava njc . cevnc mos tove iii bcto nska po to lj a. .11 Cevi u prohodnolll kanalu . vou a . .. topl ovodi mogu da se postavlj aju iznad zCllllje na stu bove. Po vr lam a ccvi toplovodi mogu hiti : • • sa prccl izo lnvan im ecvima i d irc ktnim po laga nj c ll1 sa cclicnill1 ccvima za po laga njc u bc to nske ka na lc II ze m lj u..1 CE 'TR/ IL NO G'NEJA 'iF. drveca i vcge ta cio nih povrsina. Stika 18.. d c ncrgija. kao i o d propisa zas titc o ko linc.

I8.13 prikaza n jc toplodaJckovou. duzine 7 km . precnika 400 I1lI1l . /2 Cevi /I Ileprohodllom kallalll Slika /8. .14. Toplovou jc uradcn od cclicnih (xvi izo lovan stakknOI11 vunom a spoljasnja zastita je od policstcra ./3. prikazan je nad ze mni toplovod . Nadzemlli toplOl'od TE Kostolac.5 km sa kojim se Pozarcvac snabdcva toplotnol11 cncrgijom iz terl110eJcktrane Kostolac. Na slici 18. prccnika 600 mm.Poiarevac Na slikama 18. uuzine 6. sa kojm se grcje Lazarevac iz tnplanc koja sc nalazi u Vreocima i pripaua rudarskom komplcksu Ko lubara.-1-1 / S1.

14. pOIDeSana sa solju prolazi preko poklopaca komora i kroz saslave na betonskim poklopcima kanala. U zimskom periodu voda sa saobracajnica. koja posle odredenog vremena oslabi rev do te mere da ona pod pritikoIll procun . Nadzemni toplovod II LazarevCll zasticen aluminijllmskim omotacem NajveCi problem kod kanalnog polaganja celicnih cevi predstavlja prodor vod e u kanale.:rOIII1NJI. . Taj rastvor vade i soli natapa izolaciju (mineralna vuna) i na toplim cevima dolazi do intenzivm: korozije. (odowI ·if I '1IOJO.·U2 B. f'OSTl iOJE J/ l /./1 Clo NTf0LNO C Il t:J/lNJE Slika 18.

lih godina i pocinjc kori su. Primeri dotrajalih cevi usled prodora vode so ulice Pn. •t .' . ' .. .. U nasoj ze mlji 90. S}\(I (aU-J A N}I..· IU I . . koje sa alarll1nill1 sis temom za detckcijll clirenja. proizvcdene Sli prvi put seda mdcse tih gndina proslog veka. a znacajnija ugrad nj a u ze mlj a ma EU zapocc ta je osamdesctih godin a.~ . Slika J8.tca na gore navcdcne probleme .~ . ·U3 ~ < ~. Ove cevi. Pocelkom novog veka svi veCi inves li cioni proj ekli za izgradnjll iii za me nu do trajalih delova sistem a daljinskog grejanja se ustvarllj ll sa prcd izo lova nim cevima.1 5..~ · i • . n ..: nj e prctlizolovanih cevovoda.-. cine "sistell1 pred izo lova nih cevi".I ii. .\:..:dizoluvanc ccvi S li odgovor proizvod:.

!Uf'lI.. u zavisnosti o d prcc ni ka. Rok traj anja iz nosi 30 godina bakarne zice polie tile nska zastitn a cev po liureta n . 1I duzin a l11 a od 6 111.18.:l/..\ 'j 1 / 'I ( 1.1/1 NJ r: S lika / 8. veil/i/o i vodeCih os/ollaca 11(1 {opll'odil7la slarosli / 5 god. Prt:!dizo lova ne cevi sc izraduju d o nnl11in a ln og prdnika ON 1000 sa s tandard nnn1 iii pojaca nOI11 [Jo liurc ta nsko l11 izo lacijom . /I 'I ".\ ' I I< 1/ NO r. 1<1:.. 12111 i 16111. Isporllcujll se.oJ. Olpornc Sli na te mpe rature do 150°C i rad ni prit isak d o 25 bar.17.Irmn'" I'!<O I/. /6.wg WI'Tlf)'(!Tl . zbog prurlura "ode sa IIlice.tvrda pe na (PU celicna ce v SI. R I (I Vr l SJ I: /'f) \ II. Predizolovana cev sa uredajem sa registrovanjrm pojave curenja . !'rilller ZGmene aksija{.'OJ!..

.'IUINSKO G /W.pe no m (bez freo na ) i evrsti spo ljni o motoe sprceavaju velike to plotn e gub ilkc. osigur avaju sigurn ost. a ccvi poseduju sistem za ko ntrolu os teCcnj a sva kog de la cevovod·a. P. du g vc k traja nj a (30 god ina ).. Ugradllja prediz%vallih cel1 ijirme ls0p/IIS direktllo zemlju ispod mosta Gazeta /I Beogradu.. moguce je prcrizno izvcsti najkompi). p ur'· p<: IlU pO l"eloj njenoj du zini sc ugraduj u dve baka rn e zice (51.18a. II .18.ova nijc Ii asc u grad skim podru ej ima uz kra tko vrc me mOlllaic . Za razli ku ad celicnc ccvi koje prvo za htcvaju gradnju be to nskih kan a la. is<Vplus Slika 18. Pojava vlagc sc locira a larlllnim sistc mo m sa prcciznoscu od 0.'ednos ti predilolovanih cevi: l zo lacij a sa pu r ·. U slucaju puca nj a ecliene ccvi iii spo ljn c plas tiene ccvi d o lazi do prodo ra viage u pur pc nu . f). F izieka osob ina opada nja o tpora kod pojavc vlage iskoriscc na jc za a lar mni SiSlClll . 17).J/ INJI.2% ko ntro lisa nc dliZinc. pa se Ill cri o tpo r iZllled u peno lll obla zc nih bakarnih zica i ecliene cevi .18.· 4-15 U r o li urc ta llsku . Upo tc rb o m razlieitih spo ljnih e lc me na ta ( fitin ga) ko mpe nzacianih d c lova. predi zoicl\"ane cevi se dire kl no po lazu u zC llllju uz pre tho dno nasipanj c pcs ko m.

i Jinne lsop/us II nad~el1llll1 deollic lI-pr(/11.'atnu ulogu ima afnlalura koja mote " ? ~"graJn3 i f1:gulaciona .3 Armatura toplovoda siSlemu I)()f~d cevl . Prcdgradnom armalurom vfiii sc mchaniscko prcgradi" . a poscbno .v_Beograd" 18_5.JI p<))cJinih <IconiC! loplovoda. h3 varijc. L' d~uir.utiYT1om Stika 18_19_ Vel/lili .Slika IS. prelwaulopuJa l.ISb_ Ugradnja prediw/ol"OJlih eel. ic vai na njihova uloga prilikom otklanj :l !.:od Gener Iwfe lIa .

Projektne temperature u razvodnom primarnom cevovodu iznose i do 150°C a pritisak do 25 bar.stambeni iii poslovni.1. . zasuni . (Slika 1S.18.ldc nih dc lova.20. Ic pliras ri zav rl aci i cilindri cnc slav inc (s I.27). Stika /S. Zasulli imaju kucislC i svo jc ugradnc d e lovc: vre tc na sa ru cnim toc ko m i klin as tim iii pravim zasun om i zapli vaccm . Osnovna funkcija predajne stanice jeste snizenj e temperature i pritiska iz toplovoda.6. kupc i sedi sta . povezuju se na sistem daljinskog grejanja preko predajne stanice tzv. do 40°C kada je spoljna 12°C. Leptirasti zatvarac firme Adnms sa motornim pogol/om N" 700 I/a polaZIl magistrale II toplani N. PREDAjNE STANICE-POTROSACI 18. sl I S. a nal cganj e leptirice na telo se ostvaruj e preko zaptivnih e lemenata iii kao metaln a me tal. imaju m ale mere ugradnje. i njih ova ugradnj a je znatno lak.) sc saslo jc o d ku cis ta i ugT. Vc nlili (s I. U kucnoj instalaciji temperatura razvodne vode radijatorskog grejanja se menja od 90°C pri spoljnoj projektnoj tempcraturi. Predajne stanice Potrosaci . LJA UINSKO C r<UANJE ·N 7 P regraullu arlll~lllr u cine: vc nlili . 19. Mogu biti sa rucnim i sa moto rnim pogono m. Cilindricne slavinc ostvaruju pouzdano zatvaranj e i pregradivanje sistem a ali imaju vcliku tdinu i znatno vece me re za ugradnju u udnosu na leptiraste zatvaracc.~~ u odnosu na vcnlil c i zasulle .l S. Najvisi pritisak II ovim sistemima je do 6 bar.6.L8. Zaptivanje izmedu cilindra i tcla slavine postize se specijalnim mastima. 18. pods tan ice.Beograd Lcptirasti zalva rac i. prcgTadni iii rc gula cio ni . b o i zapti vaca.) .20. 19. vre te na i ru cnog locka.

stambeni iii poslovni.6.27). Cilindricne slavinc ostvaruju pouzda no zatvaranje i prcgradivanje sistema ali imaju vcliku tez.l8. kupc i sedista. i njih ova ugradnj a jc znatno la ksa u odnosu na ventilc i zas ullc .19. podstanice. Projektne temperature u razvodnom primarnom cevovodu iznose i do 150°C a pritisak do 25 bar. Najvisi pritisak u ()vim sistemima jc do 6 bar. ICJ1liraSli zavrtaci i ci lindri cnc slavinc (51.1. PREDAjNE STANICE-POTROSACI 18. (Slika 18. 18.).20. pregrauni iii rc gulaci o ni. .Beograd Leptirasti za tvaraci.19. vrcte na i rucnog locka . kao i zapti vaca. U kucnoj instalaciji temperatura razvodne vode radijatorskog grejanja se menja od 90 DC pri spoljnoj projektnoj temperaturi.inu i znatno vece mere za ugradnju u udnosu na leptiraste zatvaracc. Stika 18. illlaju male mere ugradnj e.6. zasuni .) sc sas to jc od kuCista i ugTadcnih dclova.18.20. povezuju se na sistem daljinskog grejanja preko predajne stanice tzv. sl 18.18. Pcedajne stanice PotrosaCi . a naleganj e Ieptirice na te lo se ostvaruje pre ko zaptivnih elemenata iii kao metal na metal. Mogu biti sa rucnim i sa motornim pogono m. Leptirasti zatvarac firme Adams sa motornim pogollom N" 700 lIa polazu magistrale II toplalli N. Zaptivanje izmedu cilindra i tela slavine postize se specijalnim mastima. Zas uili imaju kuciste i svoje uoradnc delavc: vretcna sa rucnim tocko m i klin asti m iii pravim zas unom i zaptivace m. do 40 DC kada je spoljna 12°C. Vcnlili (51. f)/ lUINSKO C FIUANJ E ·/</ 7 Prcgraullu annaluru cinc: vcntili . Osnovna funkcija predajne stanice jeste snizenje temperature i pritiska iz toplovoda.

l1ll8 .utrosak toplotne energije.A6 . I II II II II "I II.! redllkuje putcm regulatora pritiska.-:...21 Sema indirektne podstanice za grejanje ...pritisak vode iza regula tora pritiska MM9 . Prva eetiri ulaza regulator prihvata iz raeunske jediniee merila toplotne energijc pre ko komunikaeionog prikljueka.-:. .-:..{)NU ~ 1-+J.21 i 22. tn ih prcdajnih sta ni ca te mperatura se redukuje mesa nje m povra tne vode iz kucnc instalaciie i pOlisne vode iz lo pluvod a (u odnosu na prime r 2/3 : 1/3) a pritisak Sl. vae toplote i kucna il1stalacija je po tpllno razdvoj e na....pritisak vode na ulazu uPS MMlO .te mpera tura vod e u ra zvodnolll vodu primarnog dela MM2 .2 1 je prkaza n sistcm sa analognim mcrenjem pri ec mu su: MMI .. Kod indire ktnih podsla ni ea ugraduje se izmcl1ji..us 13.J __ . :: : Ll . toplo tna snaga.-:.temperatura spoljnjeg vazduha (koristi se za n:gulaciju).-------' .temperatura vode regulaciju) 1I razvodno m vodu sekundarnog de la PS (koristi se za MM7 .-:..pritisak vode na izlazu iz PS I Ij R I I iI III <..proce nat o tvorcnosti ele ktro illo tornog ve ntila (po teneioilletar) MM6 . T(xlcmll'ic f'HOJEI>TOVANJE POS7 1 W J ENJA 2A C ioNTRALNO G IU£ JANJ£ Pred ajn e stanice (PS) mogu hiti dirc ktlll: iii illlJirc ktnc s l. U to plotno-predajnim stanieallla su ugradeni i cleme nti za merenje pritisaka: MM8 .protok vade u PS (koristi se za regulaciju) MM4 .tempe ratura vode u povratno m vodu primarnog d e la PS MM3 .·::::.18..JI I I L_-:.2 1 i 18..22. Na slici 18..-... I I I L_ "'1115 SI. pa se pritisak odrzava nezavisl1o.. maksimalna toplotna snaga MM5 . Kod d ircJ. 18.. II III . I I "'1. Prikaz ana lognih merenja i signa la l1 a dire ktnim i indirektnim podstanica ma 1I sistcmu daljinskog grejanja Beog raJ a prc dstavljcn jc na s likama 18..

leva seklilldami (kliclla illstalacija) .18.Desllo je primami deo. U grejllOlII sislelllu Beograda.. SOY r ..·IUINSKO G/lr:. Izgled nove.~ -. f). __-_ -_ -_-_-_-. . 18. podslanice sa l1Ierenjel1l ellergije.22.:-_-~ =:. ~-----~M~~ SSV I : I I r .23. I I II _ _ _ -"I r~ I MM4 I I L~ I I (.reglilacijolll pritiska i protoka. MM7 I __ ..J I : ~L. Sel1la direklne podslanice za grejanje Slika 18..J9 SS V-regul ator pritiska SOV-prcs truj ni ve ntil VFL-rcgul a tor proto ka MM3-me rac pro toka R II' "I R-rcgul a tor-kon tro lc r SONU.::-.da lj insk i nadzo r RJ-racunska jed inica II I I SONU II: III III • I I I I I .:.::. direktne.lIlNJ/~· . __ ..J.-.-(7r""" .-_-' J I MMS Slika..

Kacl a prilisak iza regu la tora po ras tc vis.l'INJI-. 1 /A CIONTI<AI . SasLOji sc od regulatura diferen cijalnog pritis ka i venti la sa e lektro motarnim pogonom.""'''' It" 1'/(011.. 18. kojim IIpravlja Simeflsov kOfllroler slneSlen II kom.27)." tO I .·1 . orman R egulator prutoka se koris ti da og ranici protok \I primarnom delu podstanice. 1'()\'7 nOJl. Zadata te mpera tura vode u napojnco lll delu sekundarnog dela predajne s tani ce mcnja sc zav isno od pro ll1ene te mperature spoljasnjeg vazduha.5 bara prekl) zada lc vrcdllos ti . Prs kanje radne membrane se detcktllJl' eurcnjem vo Ie 11<1 ispustu ugracicnom izmedll m em bra na. Regulacija pritis ka slu zi za oclriava njc konstantnog pritiska u napojnom voclu prilll a rnog del a pocls tani ce sa c1ire ktnim prikljucenje m porrosaca.: od 0.ltora prili ~l.V(1 ljc ne (zada tc vredn US li ).24.\'0 (:/(/:.. ll11 a dve membran e. venti l se otva ra i visa k vode sc pres lrllj av<l pravo 1I povratni vod . Svi clementi smes teni su u jedno ku cis te i zajcd nicki sacinjavaj u intcgralni regulacioni ventil. Regulator protoka Samson sa molornim pogol/om.J50 /3 / . Pres trlljn i \'l:l1 lil (SOV) SlllLi da n. rad nu i rezclv nu . Kod kvalita tivne regulacijc protok se odrzava konstantnim. (SI. U slu caiu prska lll <l radne runkcijll prc li zi ma rezcrv na me mbran a. iza venti la za regu laeijll te lllfJera tu re i pro toka. p(1desava sc na vrccinost za U.5 bar vecu od priliska koju udrz:1va n:gll iahlr priliska.\'11. sa o pruga illa i Illembra nam a i spada 1I regu lalore bel fJomoc lll: e ncrgij e.\ I • m'EJ -. Kod kvantita tivne regulacije u regulatoru protoka smcSte n je i ventil za regulaciju temperature u napojnom vodu se kund a rnog dcla predajne st:mice. . • Slika J8.'\}. Venlil jc pn knn strllkeiji Ill c ha ni c ki .' dOLVoli parast priti ~ k a iza regul . . .iI iZilad dll l..

Poklopac opruge 10.1 E lementi za poveziva nje 3. 4. Pres/rlljni velltil I. ~ P2 .451 PI . ($""'<p=~---l Slika 18.1 1. Te lo ventila 1. 8. . 7.Pokrel.PeclIrka venlila.Nal·rlka za podesavallje.2 . Tela ven/ila.25.Sigurnos na membrana 7.26.0pruga.0sovina peClIrke. Prsten za podesava nje 12.aC( ak/ualor) Regul ator rritisk a u kombinaciji sa pres trujnim iIi sigurnosnim ventilom obezbeduj e kucnu instalaciju od previso kog pritiska . 2 3 ~ 7 6 Slika 18. Pobudivac 6. Osovina pecurke 5. 6.2. '. Regula/or pri/iska Samson (1. Pecurka 4. Osovina pubudivaca 8. Opruga pccurke 6.l. 3. Indikator pucanja membrane 6.Sedis/e vell/ila. Opruga 9. 2.Radna membrana 6.

.'.-.10 .I:' lJ . ....18 -. ~..I - I "" 18 16 1<! 12 10 d 6 ~ 2 0 4 ... to pl o tni koeficie nt i .J+f-R .fj ·8 . 0 Te mp eratura slJ oljasnjc!] yudu h(l {OCJ S/ika 18.28.. pro te klu zaprem inu vode.·INJf' PO. -...intcgrali" po vremc nll. S/ika 18. qm: l1l inu teenosti .. tempe ra tu re -+-+ -i.'T'Wl/· \I 1 / ·1 ( hV. .7 "dO/v.. 1LNO C. jcdnog pa ra te mpe ra tllrskih senzo ra i jedini ce za izracu nava nj e.16 .(\: ru nkcijc: Illcri te mpcra tllrsku razlikll vod e u na pojno m i povratn o m vodu i prote kl u 1..:lm prom ene l:If I ~ltP. Me rae to plo tn e c ne rgije je ll red aj koji m sc 11\~' ri loplo tna e negrija koju oslobodi nosilac to plo te u sistc rnu.27. Naved e ni mern i urcdaj sastoji se iz meraea p ro toka.c l'IW l l::" T O 1 ·..vlIcni merae toplote . 1 'I 1 .. Mc:rilo obavlj a s1eJC. /lU/ INl E Dijag r. mn ozi te mperatursku razliku..-152 8. Simensov ullral.

Kt-..-' .-~ ~5 ' .....2 RazmenjivaCi toplote U sircl11 Sl11islu reCi razl11 cnivaci Sli apara ti u Kojima sc toplota prcnosi sa jecl nog medijuma na drugi. . manji gabarit (plocasti razmcnjivaCi z<luzim aju 15-30% prostora koji zahtcva cevasti).. -153 Mikroprncesnrski rC £III '1[or (knntrnkr) POSC dUjl' dva kUlllun ikaciona prikljucka: jedan za ko mun ibciju S.. .. 29a....p pfDC. " """ -""'-'. ./1.. Oni 5e de le prcma radl101l1 IllcLiij lllllu (voLia ...'. . . Mikroproccsorski regula tor lIgrackn u podstani cu o lllogllcuje rca lizaciju sledecih regll iacionih krugova: krug R I za rcgll iisanjc temperature vOlk 1I se kund arnoj mrezi i R2 za reguli s~ nje pro toka vodc u prilll arnnl11 dell! ccvllog razvoda.vSf(O G IU·:J. Illinimalno se prlj aju i nijc illl komplikovano odrzavanjc..- . kacla je c1oslo do omasovljava nja primellc ploCastih razmenjivaca toplo te .... 18.v()(Ja) a prema kOIlstrukciji na dobosas tc (ccvas tc) i plncaste Dobosas ti ra zmclljivac sa prav im . Plocasti razmenjivaca toplate 1I odnosu na ecvastc imaju VCC LI toplotnll cfikasnost (do 97%). LPM. masovno koristili do pocctka devedcse tih godina pros log vcb... -....6.. ...... f) ·II .:... jeftin iji suo ---.I nadrcdcnill1 cc nlrOIll sllll:Stcnill1 1I distriblltivnom ccntru toplane i drugi koji slllzi za kom llni kacij ll sa ra cunarsko l1ljcdinicolll lIgradcnog meril a IOplotne ene rgijc.----Slika J8.18. U grej noj tchniri razlllenjivaci toplote su apa rati 1I kujim a se vrsi razmena topl ote izmedu pare. odnosno pre lazi na regulacijll protoka kad iZl11c rena vn:dnost proLO ka postanc jednaka zadatoj . Reglilaeion i kr ug R2 obezbcduje i ogran iccnje l1laksi lll alnog dozvolje llog protoka.~"e ' . Plocasti izmelljivaci . vescstrllko SlI laksi... _______ "/. Plocasti Izmenjivaci S~· ~.II.I: . u grejn oj tehnici.. .voda i para ..".mINN"""... U " iii sp ir:dnim cevil11a su se kod nus.·INJ!.. ". ". .'Ptlv~jjl.. . . vode iii vre le vocle.

) i im a ju ugracle n mikro proccsor k(lj l reg is truj e.. ptocasti iZllIenjivaCi Plocasti izme njivaci mogu biti le mljeni i sa za ptivaCi ma. p roto k top ic vode kroz radijator s. "cle lite lj a " topl o te na sve radij a to rc u o kviru jedne 7 ~ 1 .C P/W lIi K'/ O J'ANJ /:: rOSUWJ/' NI. To su " in tdi gcntni " uredaji koji raziikuju topl o tu prilllije nu o d rali ijat')· ra i o nu iz drug ih izvo ra (sun ce./ B. Pri po rastu te mpe ra ture u pros to riji ras te (cak i za hva ljuju ci ne ko m unutras njL 'IlI izvo ru to plo t..1 te mpe ra tura pros to ra.. ] . itd. • lIosul I - ---- I/Hllltl lI II ~' (/ I Stika 18. U gradnj o m razclelnika tzv. T ermostatski r adij a to rski ve ntili ~lIn og u c uj u n../5. .: slll anjuj c i oclrzava sc odab rall.guli sa njc tempe ra ture u prOSJ.~ ..29b.6... TRACO Plo~as ll IZmenJlvaci loplotc LPM LemlJenl placa9tlizmonJIvaei toplate HS ..mjl koja se zagreva.. koji rcg istruju tros kove greja nj a po mocu st:nlCII':! te mpe ra tu re .1' de ..tNT/v ll.· s toje i elektro nski de litc lj i to pl o te. poclescna na te rm os ta tsko j glavi ve ntil a. 1 \. Todnr(lv. radijato r.· J NJI:'. o braduje i mc mo ri se podatke. Po de sava nj e m po lozaja tc:rm os tats ke glave nj e nim o brtanje m postizc se vi sa iii ni b te mpe ra tura pros tora o rva ra njelll iii pritva ranjcm prntoka kf(l /.3 Sistem raspodeJe troskova grejanja po stanovima.:) .." I 0 . s tednj a k. 18.·J i'A (. reg istruj e se po tros nj a cne rg ij e na svako lll raclijator u lldn osno u svako m s ta nu . U primcni su i elcktro nski razde lni ci sa radi o vezo ll1 koji u mogucavaju <tu tolll :JlS ki pre nos podataka bez potrt:bc za ula zc nje u stan potmsaca radi ocitava nja.NO GW:.J.

eleklrollski Stika 18.() ( . Delilelji toplote jirllle Zenller 3. .30. Termoslalski vellliljirme Hen.30. Termostatski ventil brzo rcagujc na smanj c nj c sob ne t i pro tok kroz r::tdijator. I/v."/.I . od nos no pumpa ce obczbediti optima lnu radnu tacku LI Z minimalnu porrosnju c le ktri cne c ne rgij c . Bil o kakva pro me na us lcd potrcbe grcjanja (orvaranjc iii zatvaranjc vcntila) cc uzrokovati da pumpa tre nutno rcg uli se protok u sklad u sa potrcbom.U.vSf. isparivi 2. U to m slucaju preporucuje 5e ugradnja kucnih pumpi sa promenljivim protoko m.lC I • Slika 18. elklrollski so radio modemom Uko liko su na radijaloru ugradcni tcrm ostatski vcnti li dolazicc do smanjenj a poveca nj a protoka u kucnom ra zvoclnom postrojc nju . '. n IU/ .. t e mp era tllr ~ i o mogucav::t ve - 11 I I . To su " pamc tnc" pumpe sa promcno l11 brzin-: u sistcll1u grcjanj a..

/ilill UU/. dc lilc lja lurloH....1 .l111.5(.. 1 ( I .. 1".'.1<11. I:..\ lll rJjl· Vi. ." . ljc . l 'I\U. kllCllilll gn::jnilll iIlSI.:"..lJ1. Grund/o ' PI/ IIl/lL' I P I: 'a promellljivim protokom i daljinskim podda vanjel1l UpOln " 11[1 1 It! rmllslats kih venl" ".N I Ii 1I. ckklricnc clll:r. .i ~ i " .W. pumpl sa promenljivim prolo k'lIl! . I !.f. p o~t i ic st! uSiccia od 20-30% toplotnc c ll crgi..\'r) (: lIr-JANiE ".I-.. (·.II: A/r JI I ·.

Ovo se smalra poce tko m kumhin ovane proi zvoelnje u Evropi.2.7. Poreel oellva nj a pri- .Kombinovana knlzna poslrojenja su J a nas u siroj primc ni . 18.Poslroj enja sa iskoriScenjel11 loplole gaso\la 1I kOllu SlI poslrojenja koja im aj ll gasnu turbinu. Izvor pri ma rne cncrgije (gor ivu) moze hili razli Cit : cvrsta i teen a fos ilna go riva. iIi njihova kombin acija. Kombinovana proizvodnja u daljniskom grejanju Visok ste pe n korisnos ti koge ncracijskih postrojenj a omoguCio jc u pns lcdnj e dvc deee nije njihovu ekspanziju u primc ni. kogc neracija.. 3.. Proees ko mbinova ne pro izvodnj e sprovodi se u parn o j iIi gas noj turbini i mo torim a za unutrasnj e sagoreva nj e. je proces istovre me ne proizvod nj c e le klricnc i lopl ntne e ncrgijc u isto m proecs u. pri roda n iIi Jcpo ni ski gas. Stepc n korisnos ti kogcne rat ivnih pos troje nja je znaeajnfl vcCi ncgo koel odvoje m: proizvodnj c ..uz guhit ke oel 65 % ..1 Opsti deo Ko mhinovana proizvud nja elekl rienc i toploln c cnc rgij e iI i lzv.Pri pro izvod nj i e lc klri ene e nc rgij e u ko nve ncionalnim . a li jeda n deo pare moze biti izdvojen iz turbinc i iskoriscc n za stvaranj e tople iIi vrele vuele. ali i u industrijskim procesima. Kao gur ivo ko ri ste prirodn i gas i sas toje se od jednc iIi vise gas nih turbi na. U H amburgu je 1893. ko tla za iskori scc nj e toplo te produkala sagorevanj a i parne tu rbine koju pokrece para ge neri san a u kotlu.Pnslroj enja sa klipnim masinllllla koristc mo ture sa unutra~ njim sagorcva nj e m umes to gasnih turbin a. bi oma~a i gradski olpad. l z turbine vreli prndukti sagorevanja prolaze kroz korao gde se gc ncrisc toplotn a e nergij a. dizel iIi gasni mo tori. Prcdn osti su vi~e sturkc .~.: na u ne koliko grllpa : 1. konSlruisa no pe l goelin a ra ni je.. prikljuee na na obliznje pos trojenj e za p ro izvudnju e le klricnc e ne rgije .. npr. KOMBINOVANA PROIZVODNJA TOPLOTN E I ELEKTRICNE ENERGIJE 18. a prni zvc dena kori sna to plo tn a i elek tri cna e nergija cini 90 %. U ko mhi nova noj proizvodnji gubi ci su svega desc tak proce na ta. 2. U m:kim prime nama se moze ge ncrisa ti para za po kre lanje parne tu rbine. Pos trojenj a za ko mbinovanu pro izvodnj u mogu hiti poddj.7. Kao go ri vo na jcesce se koristi prirodni gas iIi maw t. 4. Ova pos tro je nj a su uglavno m manjih snaga.7. iza ko jih sc pos tav lja ko ran. D!l UINSKO G III:JANJE 457 18. izgrade na zgraJ a koja jc za po trebe grejanja.ko nde nzacio nim sistemima pos tize se stepen ko risnog dejstva oel 35 % .Kondenzna poslruj ellja sa izdvajanjem su name nj ena za proizvod nju sa mo e1ektriene e ne rgije. Toplotna c ncrgija dobijena na ovaj nac in moze se korislili za po tre be dalj ins kog greja nja.

DOl bi sc sill anj ila os teec nj a prouzrokovana korozijom i stvaranjem kotlovskog. na primer.-158 /J Tod". odoosoo 1.: usled smanje nja koefi cie nt a provodenja toplote. U pcoscku ono izno. Za lw<J ljlljllCi vi snko l11 stcpc nu ko nvcrzije kombioOV"dllil proizvoJ nl<l zahlcva l11 anjll ko liCinu go riva . II IOku pllgona sprovotli sc hcmisjka i t0rmicka priprcma vode koja podrazli . A psulutn o cista voda u prirodi ne postoji. Rumuniji i Slo\'aekoi je za pazcna tende ncija izgrad njc l1lanjih gasnih postrojenja 18. prouzrokujc toplotn.VJ/·. Kurozija sc u ccvovodima i apa ra tima ustanovljava na osnovu slabljcnja zitlo\ ' odnosno nastajanj a rupa . znacajni su c koloski ci'ckti. Sirova voda i voda koj u daju vodovodne staniee sadric uvek vceu iii ll1 anju koliCinu rastvorcnih soli koje ul icli na pojavu korozije i stva ranj e kamcn ca. ZASTITA OD KOROZUE I KOTLOVSKOG KAMENCA Kako jc vise pUla vee nagcaseno osnovni nosioe toplote u sistemu daljinsk\l1! greja nj a je voda. ko ~~ uporcd c dva slicna postrojc nja . jcdno za odvojen u i drugo za spregnutu proizvodnju. tvrda voda. U zc mljama EU ueeSec toplotne e ncrgije dobijcnc u postrojenjima za kombino\·a· nu proizvodnju u ukupnoj kolicini top lo tne e nergije je veliko.1" . I'OS'! IW }I' N}. ovo drugo trosi za oko 30% manjc gI l riva. U vcCi ni zema lj a E U sc poscbno stim uli sc izgratlnja i rad kogenerativnih postrojc nja pre ko smanjcnja da zbina pri izgradnj i do povlasecnih cena po ponudi cncrgi i. tj 52% u proscku.. smanjujl: prolaz topl ot\. a za toliko jc smanjcna i ukupna emisij a i ko li ci na CO 2 .: · ce nj a.8. zv. u Nem ackoj 81 %. prvcnstvcno je sadriaj soli u vodi . za is te ko li cinc toplotn e i e lcklri cne c nc rgij e. Uzrok tome. Pri zagrevanju vode u postrojcnjima daljinskog sistema grejaoja na grcjnim povrsi· nama kotla i ccvovoda do lazi tlo izdvajanja ka me nea koji suZava prcscke. Svcdska je poseban slueaj jcc se u velikoj men koristi ot r ad na top Iota."I'/(' I'I?O}I: KTO I ~-I . U Holaniji. ka m Cllea . a tim c imaju i manjc stctnih emisija u okolinll. Dcjstvo korozije sc ubrzava sa povisenjcm temperaturc priliska vodc iii pare pri daljinskom transpo rtu top lotnc energije.-I 2-1 C IONTRAL '0 CRE'AN/I. t. Nova postrojenja kombinovane proizvodnje ~1I 1I izgrad nji iii su ugovorena u mn ogi l1l zem ljama a u Madarskoj. j<!r jc smanjcno za adCI:lc kao i c lllisija CO!.1 naprezanja sa puklltinama na kotlovskim cevima. Pod korozijom se pourazumeva rcakeija mc tala sa svojom okolinom koja prouz· rokuje mcrljivu proll1cnu strukturc materija la i moZe da dovede do ojegovog ost. 94% toplotne cncrgijc daljinskog grcjanja je iz kom· binova nih proecsa. In ln o za grcvanjc. l11arnih rczcr" i fosiln ih g(lriva. U zcm ljama centraln c i istocnc Evrope koliCi na toplotne encrgije iz kombino an ih rroccsa jc ni za ncgo u ze mlj al1la EU i krcee se od 35% (Letonija i litvanija) do 69 r .: trzistu. vcoma lIticajnog jcdinj enj a na efcka t staklene baStc. I o ko 67% . (CeSka i Hrvatska).

Izgled unlltrasT/justi cevi magistralllog cevovoda kada priprema vode lIije bila odgnvarajllca Pored tradi cio nalnih . LViI. ccv im 3. rosturak i naziv proizvoda za lrctma n kollovsk~ i vode u siste mima el a ljinskog gn. Filleri delimicnog loka se prikljucuju paralclno sa glavnim povral nim vouom.O ( d iU. . koji rruza kompklnu za~ lilu od ko rozije i kamcnca uz obezbedenje efibsnog i bezbcd nog raslvaranja vee stvorcnog kamcnea. Uz ovaj pO~lupak sprovoeli se i fillriranje vod e u ~is lcmll .on linll a lnu srna nje nj e mulj a i op ilj aka reuukuj e lal oze nj e 1I kotlovim a . . -159 Olev. flJI I SF. 18.X jt.:.IS.33.32. Usmeravanjcm dela povralnc vode (5-15%) n a fi lt ere oelsl ranjuju sc mulj i gvozdenc ces licc (lJpiljci).h e mi ~k ih trelmana kotlovske i vode za sis lcme daljinskog grcjanja u primeni pn. J.! o dvaja llj <: ~a~O \· ~1 i Iljih\WII n<:lItra li za<:iJII.ov laclavaj u roslllpci za dodalni tre lm an vode koji su viSe fi zicke prirode ncgo hcmi skc. li. s l.. iz me nji vaci ma . oll l<:ksava nj <: odc i tioLiavanj<: inhihilOra pro tiv kOl"Ozije. raciijal o rim a i venlilima pa sc oeldava visok ni vo c fibsnosli u prcnosli lu pl o le .:janja. it' _ \ )"' . Jii . 'I Slika. Hydro . 18.

'\/() (.// D i lNi E Stika. II TO BarCa plltem dO llacije isloim f.'llc jirmt'. /'(I. Madem a poslraj ellje za dodailli Ire/mall vode jirme Hydro-X ugradell o 2002.·I /.. ie' I'liOi U.I 8.3].o. .II.ITIiOH . god.vi . Tod" .1 Ci:'NTlU II.TO I : It\H:..

R azlog ve likc potros nj e u nasim zgradama je u cinjeni ci d a d aleko najveCi deo stanbenog fo nda u gradovim a Srbije predstavlj aju gradevine podignute u vre me kada energe tska kri za nij e jos bila ni na pomolu iii te k sagledavana. Pri tome. Uz po trosnju u lopl a tn e svrh e. zapravo od ma terij ala zidova. Ako hi se ob ulwa til i i ka nee la rij ski i sta mbe n i obje kti koji se nalaze u okviru industrijskih ko mple ksa i evide ntiraju izdvoje no kao pot rosnj a e nergije industrij e. vrste prozora i njih ove ve licinc. 46 1 . ond a bi se pokaza lo da se u toplolne svrh e u gradevinski m obj ektim a trosi gotovo polovina uku pnc energije n a~c zemlje. God isnj a potros nj a energije u najvece m broju pos tojeCih zgrada u Srbiji je u proscku 2-3 puta veca nego u najnovijim.1. gra ni cna maksimalna vrednos t potrosnj e koja bi se dozvoljava la. U njim a je ona ispod 100 kWh/m z. kao i od ob ima infiltraeij e spo ljnj eg vazduh a sto je takodc odraz kvalitcta grad nj e. Ali LO je bi o i pe riod kada je u nasoj ze mlj i vl adala kri za stanova pa jc prim aran zadatak bio omoguCiti smestaj Ijudima a ne trositi investicije na ene rge tski efikasne zgr ade. sto kod nas nij e bilo ozbiljno shvace no. cesto i u dnevnim pe ri odima. kao i !etnje hl ade nj e. UVOD An alizc i studij c enc rge tike 1I gradovima Srbijc [1 9] pokaza le su da se u nasoj sredin i oko 40% ukupnc po treb ne e nergije kori sti u stambe nim i javnim zgrada ma u Izv. pod ignutim u neko liko zadnjih godin a. sto bi mogla da bude dan as gornja. prilazi stroiije s obzirom na porast cena c nc rge nata i tros kova grejanj a. "LOpiotne" svrh e (za grejanj e. OGRANICENJE POTROSNJE ENERGUE ZA GREJANJE 19. ve ntil aeijll. klim a tizaeiju i pri pre mu tople potros ne vo de). da le ko najveci dec to plo lne energije se odnosi na greja nj e u gradevinskim obje ktim a i prvcnstve no zavisi od sa me zgrade. ope t zavisno od samog grade \'inskog obje kta. od termi ckih osohin a nj enog omotaca. o bj ekti koris te e lek tricnu encrgiju i za osvc tle nj e. nj egove geo me trij e ali pre svcga od ve licine i ka ra kte ristik a transparc ntnih c le mc nata u fasa tlama. To danas nij e slucaj i najnovije zgra de su p rojektovane u e ne rge tskom poglcdu dale ko kvalitctnije jer se potrebama za grejanje.19. nj ene lokacije.

liftovi. po trosnja e ne rgijc samo za greja nje mogla da se um anji za 20-40% . Prvc su u veCi ni i prcdstvljaju naj manjc 80'1(> ukupnllg gradcvinskog fonda u gradoiv im a Srbije.. INJE Za lo. Tenclencija je da svaka zgrada ima svoj zvanican atest potrosnje cnergije koji bi na vidnom mestu u zgradi bio postavljen. Au individulnim kotlarnica ma treba slediti primer Ncmacke. Upore dcnja potrosnje 1I zgradallla sa naplatllm prema iZlllcrcnoj stva rno j po tros nji sa sta novima sa placanjcm prcma kvad raturi . Poboljsa nje izolacije sc radi i na zidovim a prcma negreja nim proslorijama.NO GREJ. programa kontrole optmalnog rada svih cnergetskih sistema i regulisanja njihovih efekata. A to su bioklimatski faktori.]lisan o cc ntralno grejanje. Todorol"ic I'R OJ"KT()I ~ 4I\'J" f'OSm O. njihovim prikljuCivanjc m na ce ntralizovane daljinskc siste me grcjanj a. osvetlenje. Da bi sc po trosnja e ncrgije 1I zgradam a iz ranij cg pcrioda grad njc svc la na n:tjmanjll 1ll0gllClI meru . spo rtske dvorane i drugi. hotelski kompleksi. Na spoljnim zidovillla i krovu sc 1I takvim slllCajevima dudaje izolacija a na prozorima sc vrsi za me na sta bla iIi ce lokllpnog prowra.] sat ako zgrada nc:ma nikakvc vcntilaci(1ne uredaj e a 1. raspored i karakteristike gradevinske mase. Pri to me i u ve likim sta nhcnim i poslovnim objcktim sa vise korisnika. Zaptiv<lnje zgradc treba cia bllde fa!. pa Se lIvode mcraCi i sistc m naplate prema stvarnoj potrosnji .''''. G rubim an laliza ma sc pokazalo da bi intcrvencijama na poslojccim o bje klima. osobine i velicine fasadnih elemenata a pre svega prozorskih povrsiona. A da bi se to ~ve ostvarilo znacajno bi bilo da se prethodno lIspostave za konski normativi. itd.5 izmena ako su oni lIgradeni. odgovarajuCi gradevinski materijali. Naravno da pri revitalizaciji grac1evinskih objekata pre svega to treba lICiniti kod velikih potrosaca (bolnicki ccntri. njih ovo m e nerge tskom revitalizacijom i nakn adnim prilagod ava nj e m novim l:ne rgetski m kritcrijiumima. standardi i druga obavezujuca akta. nc stimulise na raci o nalno ko risccnjc i stednjll .) da ' c pri ra zlici unutrasnj cg i spoljnjeg pritiska a d 50 Pa oSlvaruju 3 izmc nc: vazduh n. provcren jc na izabranim objektim a prikljuce nilll na Beogradsk o d ~djin s k(1 grcja nj e. potrosnja tokom .lENJA Z/I CENT/v II. .). provere izvedenog stanja. klimatizacija. a da novo lIgradeni kotlovi ispunjavajll odredeni stepcn korisnosti. Utvrujeno je da je 1I slllcajll naplate prema izme ren oj stvarnoj polrosnji ona bila manj a za prc ko 10% nego u odgova rajllcim stanovima sa naplatom prcllla njih ovoj povrsini . Sve to LI Z savremene programe optimizacijc. kad a jc rec 0 cne rge tskoj efikas nosli zgraua trcba razlikova ti pos tojccc zgrade ou onih kojc su zidanc zad njih ucsc t god ina iIi se tek projcktuju i predvid aj u za gradnju. simulacije ponasanja zgrada u uslovima koriscenja. Ovab'c nakn adn c mere za po bolj ~a nj e encrgctske c rika snos ti zgrada mora Ja obuhvate i novo izo lova nje cevne mrde ako je 1I zgracli inst. ventilacija.-162 8. sistemi za grejanje. Uz to mora da se predvidi i definise remo nt i podesavanje svih elemenata sistema za grcjanje. mora sc izvrsiti njih ova cne rgc tska rchahilitcija naknadnim gradcvinskim radovima. Nove objekte treba projektovati po savremenim metodama integral no obuhvataju6i sve clemente od lIticaja na odrziv razvoj do onih koji se odraiavaju na energetske zahteve. dosadsnja praksa naplaCiva nj a utrokne e ncrgij e iz sistema daljinskog grejanja koja se obraclln ava prcma kvadraturi kori scc nog pros to ra. da se kotl ovskc jedinice lI grade nc pre trideset godin a u predviden OI1l rokll za mcne.

za pravo izvornog cnerge nta u pogodan ohlik i nj egov transport do k0risnika. r Q ' '. OGRANICENJA GODISNJE POTROSNJE 19.. ~ . U n ekim zem lj ama sc cak insistira na izrazava nju e nerge tskih potreba. Evropska inicijativa energetske efikasnosti U cilju ogran icavanj a potrcba za e ncrgijo m u gradcvinskim objc ktim a Evropska Un ij a jc done la propise 0 maksim alnoj dozvoljenoj potrosnji energije za grejanje. 19. c Prima~a energlJa ~L _ _...:.. " i J .~. . . vee u vidu kolicne primarne energije . one koja se trosi u zgrad i da bi se ostv:l ri o krajnji ze ljeni efekat. oo . ~ ~ ----- Qv ~ . Evropski propisi sadrie opsti deo i smerniee a svaka zcmlja ih dopunjava prema svoj im specilicnim potrebama..Janca" obuhvata transformaciju primarnog ohlika e nergije... . ne u koliCini fin alne energije._-_.:. Ogranice nj a sc daju u vidu maksimaln.__. nego i o ni u spoljnem delu " Ianca " prenosa cnergije. Nova zgrada bi dohija la uputebnu dozvolu ako bi potro ' nja bila ispod dozvoljene gra ni cc. ·>v ... .: dozvoljene potrosnje .2. Finaln~ energija SI... i i : : Q C' 1····I·~CJ>r.19. i·:·····················.1 Skica energetskog lanca dd primame do korislIl! energije. Namera je da se vee u pocetnoj fazi projektovanja nove zgrade iii rcn oviranj a postojeee. DistribuciJ'a I " 'I Kotao .:_..u n .-d ~ ~-.:m lancu koji su dcfinisani odgovarajeim stepCnllI11 korisnosti.". n .t . ~ -1~ 'C J ~ .. OGRANICENJE POTlWSNJE ENU?GIJE ZA GREJANJE -163 vrcm. nc sarno da se obuhvataj u guhiei u samoj zgradi (od fin a lne do korisne energije).1.~'7~L~a~ cl~Ja ~ Q ' dv t. lokalnim interesirna i e ncrge tskim prilikama. J \. "\ _--_. . saglcdaju njih ove godis nj e potrebc i ako je potrebno izvrse blagovremenc korckeije i us aglasava nj c sa propisanim vrednostim a.. ······ ·····~~~ l 1( ~~~ i L I ~-'c _ _ __ __ a_ 7 (.:n3 provcravana a dok:umcnt s vrcmcna na vreme korigovan.2 .' - I' --"'It ' ._. Ene rgija koj a dospeva do krajnjeg po trosaca (zgrada koja se grcj e) predstavlja fin alnu cne rgija i ona jc manja ad primarn c zbog guhitak a u spoljnj. Spoljni deo . . 19. \ Konsn a energlJa A1cumu· . -~h . To znac i.

Za objekte koji nisu namenjcni sta110vnju.19.). pa je je korisna koliCina energije CQh) u tom slucaju manja od potrebne za nc utralisanje ventilacionih (Q.) i cventualno pripremi tople potrosne vode QM ali je zbog gubitaka u samoj zgradi veca od stvarno po trebne .korisne encrgijc (Qh) kojom se postii c krajnji cfckat grejanj a.). ugradnjom sistema grejanja i urcdaja za pripre mu tople vode visokih stepena korisnosti.2.oj su prihvacene preporuke i standardi Evropske Unije i urade ne detaljni ie razrade.2) .94 + 75.. primenjuje se formula: O~od = 72.]) Ako se topla sanitarna voda priprema pretcino koriscenjcm elektricne energije.2. Dozvoljene maksimalne potrebe energije Prcma standardima i preporukama Evropske zajednicc. dobrom gradr.'''ITI koja podrazumeva i potrebni nivo zaptivanja. ogranicenje se daje po jedinici povrsine omotaca zgrade.. ogranicenja potrcbe '~ oe rg ije sc za nove stanbcne zgrade definisu prema godisnjoj potrosnji svedeno na !t: dinicu povrsine starnbcnog proslora (kWh/m~). uredjaja za povratno koriscenje otpadne toplote kao i primena obnvvljivih izvora. maksimalna kolicina primarne energije se odreduje se prcrna lzrazu: O~od = 50. U Nemack. Zahtevane vrednosti s. climinisanjcm toplotnih mostova.29 A/Ve + 2600/(100 + An) kWh/m2 (19. dozvoljcnc maksimalne vrcdnosti primarne cncregije se odreduju z3\'isno od faktora oblika zgrade i korisne povrsine zgradc . Doneta su pravila za cnergetsk. koriscenjem kvalitctne regulacione opreme.) i transmisionih gubitaka toplote (Q.1) je namenjen a grcjanju (Q. Ako se koristi akumulacija toplote onda se i tu javljaju odrcdeni gubici (0. vcntilaciji (Q. Todorovic PROJEKTOVA NJE POS7ROJENJA ZA CENTRALNO G HEJANJE Finalna energija (sI.29 A/Ve kWh/m2 (19.). Mcdutim javljaju sc povremcno dobici od suncevog zracenja (Os) i unutraSnji dobici od osvetlcnja.464 B.94 + 75. Prcma tom pravilniku za nove stambenc zgrade koje se greju na tempcraluru ] 9 DC i iznad.:: pos tiiu odgovarajucom izolacijom.). Ijudi i raznih elektricnih aparata (Oi). a postoje i gubici u samoj prcdaji toplote grcjanom prostoru (Q". 19. Ako se topla potrosna voda zagreva iz istog izvora koji snabdeva i sis tern grejanja.-u zastitu zgrada i enerctski racionalna poslrojcnja. Sistem grcjaIlja ima gubitke u transformaciji ent:rgijc u toplotnu u kotlu (Q~). Faktor oblika predstavlja oJnos povrsine omotaca Ao (m2) i zaprcmine grejanog prostora Ve (mJ) a korisna povrsina na grejani deo zgrade. projektovanjem omotaca zgrade rJ a sc zimi koriste dobici toplote sunccvog zracenja za smanjenje gubitaka toplote. u distribuciji toplote do grcjnjih tela CQd) iii do zagrejaca ventilacionog vazduha. ns mi sljenim postavljaojem cevne nUeZe i njene izolacije.

fXJE -165 Za ostale zgrade najvcte vrcdnosti dozvoljcnc potrosnje primame cnerglJe se izracunvaju prema jcdnaCini: Q roo = 9. uzimaju sc u obzir i gubici us led toplotnih mostova.5) Za oderedivanje maksimalno dozvoljene potrosnje merodavna jc i neto povrsina AN. Llzimaju se kao den om< ' laea svc povrsine prowra. odnosno do gomje iviee efektivne izolaeije zgTade. zapravo povTsi na poda koja len na zemlji iii podrumska tava nica ako se podrum (suteren) ne zagreva_ Ukoliko se zgrada siri na nekoj svojoj visini i pre\'azil azi osnovu nile etaie..80 V (m 3 ) (19. predstavljaju deo omotaca. PRORACUN POTREBNE KORISNE ENERGUE. jc uvek manja od ukupnog volumcna zgrade Vi u proscku za zgrade do tri sprata iznosi: Ve = 0. obracunavaju se i dobici usled suncevog zraeenja kao i ad unutraSnjih toplotnih Izvora.9 + 24.76 V (m 3 ) (19.4) a za ostale zgrade: Ve = 0.: gc mjih izraza potrebno jc prethodno odrediti faklOr obli ka zgrade. vrata i krovnih prozora. odnosno ventilacije. Raeuna sc od gomjc ivic.Jja)1l Illl ulraSllji prostor od spoljne srcd inc kan i pOHsinc zidova u ncizolovanom polkro 'Ijl!.19.: nivoa zemljista iii.3) Za koriscenj.6 m. U tu svrh u SL I'n 'o izracunava iX'\Tsina omotaea zgradc koja obuhval. aka sc ia\i. . Godisnja potrosnja se racuna prema meteoroloskoj godini mesta u korne se nalazi zgrada uz koriscenje raeunarskih programa. staklenih vTata. Ako ne ma preciznijih podataka ona se izracunava prema izrazu: (19. OGR4NICENJE POTROSNJE ENERGIJE ZA GREJ.3. onda i podne povrsine tak-vog sprata koje su sa donje strane u dodiru sa spoljnim vazrluhom.1 NYc kWhim! (19. Ona obuhvata Casovne podatke svih klimatskih parametara za svaki dan u godini. Sa donje stranc zg-rade kao den omotaca treba ukljuCi ti povrsinu OS nove zgradc.::g spra ta. Medutim.6) 19..I ~'<': g-ra menc zido\'c koji oov. ukoliko razgra niCa\'aju grcjani prostor (xl spoljnc sredine.. koja se odnosi na koristan prostor zgrade a za visine spratova do 2. ISIO tako se obraeunava u o molac j povr ~i n a kr(wa prema spoljnoj srcdini..Inica najnizc claze! nalazi iznad pO\Tsine zemljisla ond a ad gomjc ivicc plafona do gomjc i\'icc ta\'anicL najvis. Zapremina grejanog pros lOra V. Uz gubitke toplote usled transmisije i iofiltracije.

Silj ak. Ol 470 1. J5 . M a. . Dr. Pri log istrazivanju uticaja lo kacij e grejnog tcb na toplotni bi lans prostorije. Banhidi L. 34. 1990. Laasko.l.1. Stroiz dat. 195 7. Liese. MaSinski fakultet . Diplolllski rad . Zbomik 2 1. 11 deo. G eb nudenll s rus tlln g . Beograd . 30. n . 27. lng Malic Dragomir. N a t a. Maj 2000 36.Metoda proracuna difuzije vodene pare u zgrddama . Dubbe! . Obradovic Nikol a i Curcic Vojislav ing. Matematicko-fi zicko modeliranje procesa adsorpcije i desorpcije lako-isparijivih organskih komponennta u klimatizovanilll prostnrijallla. Klimatechnik.:rgamo n Pn::s. 33 .·"'·JA 7. Springer Ve rl ag. 1983. T. Regein n lr die Bc rechnung des Wam lebedarfs von Gebaude n. Kolmar. VOl . Hand ubllch de r Techni schen Gebaudeausmstung. ~. 1991 . W. Mos kva. C roo me. Great Britain.U. Tehnicka knjiga. Lj ilja na D . 2. Kra ft G unth e r. 1990. Rakoczv. Zbomik radova: Savetovanje toplana TOP YU 2000 Nis. Country by Country. Oldenburg Vo!riag. 1978.Ve riag. Magistarski rad. DJ .'JF. N ikolic.8 8. Marjanovi c. MaSinski faku ltet. 20. District Heat in Europe. ll andubu c h fur Tc chni sc hc n . 1985. Jo nes . 31.!3mssels.4NJJ:' "I.S . M . Air Conditioni g Eng inee rin g.~a M. Mackassy A.P . JUS . Rob e rt s .M . EUROH EAT& Power . P.11 CENTRAL N O GR£I. Nauka 0 toplini. 1980. Zagreb. Beograd 1961 . Bra ni s lav E>akov ic. 1967. H. Doktorska disertacija. V EB Verlag fur Gallwcscll. Tehnicar mas in ski prirucnik. Bos nj nkovic.Tasc henbuch fur den Maschinenbau.5. 1985. LuCi stoe otopleni e. Air Co nditionin g a nd Ventilati o n o f Buildings. 32. Uti caj izolac ij e na poj avu tran spo rta vlage i formiranj e modifikovane atmos fe re u rashladnim komorama sa osvrtom na osobine do maCih izo lacionih materijala. POSTRO. Beograd..l/:. 26. 1992. Beograd. 1976. Edv vard s Arn o ld Publis hers. Termofizika zglade. B.-/(. Be rlin . :!. 25. TodorOl'ic PROJEKI "(W/I/I. 520 . Strahlung Heizung. Bottcher.~ inski fakultet. April 200 I :. 28. F. C. 1976. Kongrcsa KGH . Beograd.Beograd.

DODATAK .

.470 B.Todaro.c PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNOGREIANJE .

683 1 0 .2 35.6 2 . 12 i 3.346 0.01 2.372 2. .8 33./71 TABELA I CELICNE CEVI (DIMENZIJE.647 1. 225 3/8 1/2 3/4 I I 1/4 I 1/ 2 2 Naz ivni 10 15 20 25 32 40 50 Spol j ni preenik IT'" 17.6 2 .44 3.3 60 . 53. 20 ! 0.6 16 17. .4 I .3 25 26. 13 I 0 .548 I . 65 I I I I I I I .V"dMflk .852 1 .14 4.48) 0 .123 0.962 ! .6 I . 35 2.6 2.6 28.22 1 .3 76.9 2. i .2 70 . TEZINA.2 21. 8 2 2 2 2.5 5 5 6.5 16 .4 40 44.615 3. I I I 2. 3 Uobicajena debljina z ida nm 2 . 5 (DIN 2448) 6 7 Ce I i cne cevi bez sava .8 48.S 48 .459 1.7 38 42.0 12 1.B5 .237 3.25 3.10 Hasa ce v i 0.213 1. 4.845' 1.87 2.77 1 .65.2 14.7 64.S 57.8 51.5 12.22 1.366 0. . 17.3 43. 2.1 45. .2 20 21.31 ! .9 41 .1 B 8 8. i 50 i 12.83 5. 145 C.3 24.9 i . 1 .6 2.65 Ha~sima l na 12·.61 5. 0.556 0 .5 14.25 3.65 3.5 I I .9 33.m DehlJ ina z ida rM1 Unutra s nj i precnik mm (DIN 2440) Hasa kg/m : Sadrzaj vad e 11m Srcdnj e teske na vq jne cevi po JU S C.88 2.882 4.36 4.29 2.2 39. SADRZAJ VODE) Nazivna me ra Naz i vni precnik Im1 Spoljn! pre c ni k 1T'.8 10 11 i . 2.5 20 22.2 54.9 30 31 .8 26.9 2. l 4.6 2.333 2.S 70 76.6 2. .5 32. I I I 1.9 2.25 3. 890 .3 21 2Z .235 0.201 0.6 27.206 Sadr za j vad e precnik mm deb lji na zida nTn kg/m ' I /m I 2 3 4 JUS C. 3 51 54 57 60 .6 2.059 2.3 26.8 37. I 82. I I i i I I .32 3.4 48.7 .28 6. 0 .581 1 .3 7 . 65 2.6 2. I .391 C.7 42.3 2.95 3.2 16 16 16 17. 087 1 .14 3.3 63.9 3. .2 I I I .58 2.8 . . .0 21.638 0.2 i I I I 13 .0 Unu tra snj i preen i'k rM1 0.9 2'.57 . Ii i . I i .

7 152.4 260 .415 317.B 85.6 352 388.481 72.62.33 9. " 55. 1 159.4 159 165.44.5 12.3 6.8 107.5 4.3 7. 1 168.3 2. I9 .9 101 .9 355.999 7.314 118.33 249 333 386 491 194..6 635.3 16.149 607. B12.5 2.1 40. 12.3 6.2 486 498 533 .5 7 •1 8 8 8/8 10 10 I1 1 I •5 12 .009 11.5 94.604 4B7 .273 32.2.9 204 207.~08 200 250 300 I I 350 400 I 500 550 600 650 700 750 Boo B50 900 1000 11 0 135 144 170 lB5 201 217 2.237 50.4 I7.3 25 31 • 1 31 37.6 914.6.2 50B 521 55B.98.5 4.5 4.NTRAL NO G REJAN1£ TABELA I (NASTAVAK) 1 80 100 2 88.B 193..8 399 437 .6B5 33.091 369 .114 26.6 368 406.7 216 2. .3 177 .6B.8 609. B21 42.72 13.5 20 4 22.5 25 25 25 25 25 25 25 25 2. .4 10 I 6 3 3.793 2.31.7 143.6 660.2.5 31B 323.5 5 5.331 90.5 2.725 125.151 17.2 737 787.5 12.036 150.5 267 273 2.81 8. I I 19 .107 7S.6 879. 1 7.5 2.2 762.B B31 .151 .98 9.7 339.6 4 I .5 16.6 6B. PUSTR01£N1A ZA CF.8 584.4 150 156 .579 97.12.931 2.6 4 4 4 4.5 25 25 25 25 25 2.122 125 150 I 12.6 108 I I4. 1 2. 1 I 7 .3 70.751 42.5 25 25 2.782 223.5 25 25 25 25 I 5 82. • 5 12.9 254.6 3.76 9. 5 16 17.3 167.346 6.6 3.9 12.-l72 8_ TodorOl -.4 100.B 13.256 63.5 2.4 976 6 6.383 748.9 101 7 5." 2.4 686.2.8 B63. 12.3 303 309 .8 lB2. 441 543.4 711 .2 3.671 19..6 51•1 57.5 131 .4 419 457.2 25 25 25 25 25 2.5 12.c PfW1EKTOVA NJF.4 6 5.5 25 2. 3 127 133 139.4 185.9 6 .5 2.84.B3 53.138 19. 5 12 .5 2.8 18 • I 21 .

4 40 . I 7.1 144.377 17.2 20 21 .8 12.4 52.5 Z.3 7.5 76 .3 14.7" 46.75 5. 9 2 .2 3 .48 1 . 298 3.35 4.124 16.6 2.424 7.2 20.3 168 .6 12.9 120.908 19.1 168.4 159 165.9 101 .9 26 27. 691 2. I 7. 9 30 31.203 9. 5 134.235 0.693 0.1 95.8 184.8 67.5 4.39 1 .4 151 157.7 219.9 64.3 2.13 3.2 12.437 2.201 0.793 34. 288 1 .3 2.8 132 . I 160.6 125 .3 6. 908 1• 158 I . 3 83.78 3.725 3.f)ndnlak TABELA I (NASTAVAK) ~ 1 2 3 5 6 7 ee l i cne ce vi sa sa vom JUS C.6 2. 31 3.3 2.3 127 133 139.531 0.7 210. I 7.24 1 . 3.11 2. I 44 11. 3 21 22 .182 22.5 43. I 8 8 8 8 8 8 8.2 7 • 11 7.693 5.7 I 0.6 2. 15.384 20.2 107. 5 70 73 1.7 38 42.608 0.5 .3 25 26.669 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5.423 12. 6.379 26.3 63.8 102.50 4.3 51 57 60.607 0.01 2.8 70.890 0. 8 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2.55 4.5 1.57 8.9 2.5 5 5 13.948 4.57 1 .7 .6 2. 16 6. 1 125 150 4.4 40 50 44.412 0.5 200 4.6 6.208 8.5 80 100 88 . 13 1 .5.84 I I .2 3.79 2.8 193.61 3.3 177 .Z4 0 17 .83 9.4 16 16.962 I . 3 2.346 0.7 58. B5. 48. 7 34 38.1 45 0. 1 82.157 2.7 141 .6 16 17 .9 23.6 108 114.4 55.9 4.429 13.789 14.6 4 4 4 4 4.3 152.9 2.3 19.9 3.9 77 .8 33.6 3.1 0.63 2.3 Z.8 29 .

2114 .642 562.5 12 . 3 6.75 3 234 . 4 41 9 457. 3 33 43.4 44 4 . TO I'ANlI: I'OSTlW JENJA 7.8 406 .5 32 .3 7.1 94. 6 368 406 . B 10 10 11 12 . I I I I I B. 1 8 8 I I ! i ! . 717 155. 6 5.5 12 .409 1980. 923 32 7.6 1588 6 29. 9 62.4 1016 11 20 122.5 17.12 2 628. • I 49 . 8 48.. 2 7 43 .2 762 812.132 1520.Tot/OIOI-i'.8 86 3. 875 54. 6 914 . .2 16 .5 12 .568 1'317.1 89 51.3 I I j I 12 .4 996 1098 1195 1295 1391.6 660.5 12 .-1 7-1 B.'1 C/:NT~ ILNO GREJANJE TABELA I (NASTAVAK) 1 250 300 350 400 500 550 600 650 70a 750 800 850 900 1000 11 00 12 00 1)00 140 0 1500 160 0 I .3 78 . 5 12 . . 157 99. PI<OJf:'f.1 7.3 6.1 28 946.5 14 .325 76 . 55 3 ·437 .6 1491.2 597 646.7 344.1 /15 124 148 158 185 223 248 301 372 403 492 527 633 I i I . 6 6. 5 257 263 ) 12.4 71 1.6 5.5 12 .573 . 986 12 1. 6 1 195 .3 6.8 609 . 6 . 5 12.4 356 . 5 12 .962 381.797 93 .4 546. 5 267 27-) 323. 087 498 .2 80.4 64. 5 20 20 20 2a 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 I .963 1747. 2 3 4 5 234 .28 779.8 846 894 .5 12. 3 70.249 )92.8 333.0 1320 14 20 1520 1620 5 5 5 5.2 14 . 2 697 746 796 ..2 508 558 .31 1 279.3 6. 9 355.8 79 /121.798 129 .

3 45 . 64 986 . 47 991 .8 45 . 19 991 • 15 991 • 11 991.8 48 .20 992. 8 1 14 .21 986.2 47. 8 51 . 92 985.3 50. 44 985.7 0 988. 5 47.78 991 . 87 986 .9 45 .0 48.5 41. 56 988 . 0 42 . 3 52.7 47.59 985. 7 45. 13 992. 38 990 .4 2 990 . 78 988.38 987.4 40 . 02 98 7.78 989.21 99 0.3 47.9 '< g/m 3 Tem p. 4 5I . 52 388 .74 990 .0 45 . 50 990. 1 53. 74 988.4 47 .69 989 . I 54. 1 48.03 989 . 70 991 .8 42 . I 49.4 43 .9 50.07 99 0.S 52.0 55. 03 990.90 989 .66 987.87 988.18 389. 44 . 39 991 . 6 45. 4 41. 7 52 .9 46 .6 50 .57 989. 99 989 .9 7 987.8 43 . 7 53 . 2 45. 16 988. 01 986 .48 989 . 55 99 1. 6 46. 3 48 .8 55 .9 7 985.7 55. 0 53. 6 11 8. 53 989 . 92 987 . 12 99 0. 33 990 .23 991 . 0 54 . 3 49.95 989 . 68 985.4 45 .6 52. 58 99 0. 4 44 . 4 42 . 7 51 . 2 46 .2 42.7 43.6 1 14. 06 98 7. 3 51 .86 99 1. 2 52 . I 50. 09 992. 69 986. 59 986 .9 43.8 3 988 . 1 44.1 6 990 .3 42.2 55 .31 989.5 45 .74 986 .39 98 5. 26 986. 51 1 990 .4 54 .2 44 .89 987. 3 43.99 990.9 54. 8 41.8 50 . 40.6 2 991 . I 1 988 .5 5 I .2 50. 29 988.33 987.4 53. 27 989 . 1 45. 61 988 . 5 53. 3 41. 4 55 .28 98 7.4 48 .6 3 985.84 987.8 46.66 990. 9 41.2 9 990 .23 987. 25 988 .82 990.82 99 1.74 989.7 46.5 0 986 . 35 986 .Doda /llk -175 TABELA II GUSTINA VaDE 00 40 DO 100°C . 4 50 . 6 41.6 51 . 70 Tem p.94 990. 0 52 . 79 986 . 9 kg/m 3 992 . 5 40. 8 53. 22 989 . 47 988. 5 44 . 7 50. 1 40.6 43.31 991 . 65 989.6 55.7 40.92 988 .0 43.75 987. 5 54 . 05 989. 0 50. 16 986.1 1 986 . 5 42. 1 52. 07 988 . 3 55 .8 40 .0 47.4 3 99 1.4 52 . 83 986 .2 40 . 24 992.66 991 .65 988 . a 44 .91 1 991 .7 54.02 985 .8 49 .9 51 . S 48. 96 988 . 97 990 . 5 50 .1 47.7 48 .71 987.25 990 .8 52. Tem p. 0 49 .9 53 . 9 I< g 1m 3 Tem p.05 992 .97 991 .0 40. 10 987. 92 986 .30 .74 99 1.7 44 .2 49. 58 99 1. 54 985. 35 991 .9 47.7 41. 55 986.6 40. 46 990 .0 46 . 38 988.2 48 .8 47 .43 988 .6 47. 82 989. 7 42. 17 992.49 985 .3 53.4 46. 3 40. 2 54 . 19 986 .8 3 985 .8 54. 45 986. 07 986 . 7 49. 6 42 . S 55.07 991 . 14 989.57 987 .3 54 . 5 49 . 9 42 . 36 989. 1 43.40 989.62 99 0 . 62 987. 73 985 . 2 4 1. 3 44 .4 49.6 1 989 .6 49.3 46 .43 987.44 989 .27 991 .48 98 7. 78 985.0 4 1• 1 41. 9 kg / n 3 987.78 990.86 989. 52 987.2 5I . 48.5 46. 51 991 .9 49. 34 988. 3 1 986 . 40 986 .20 988. I 46. 6 54.2 43 .09 989 . 01 991. 52 .90 99 1. 2 53 .90 990.00 988. I 42.6 53. 5 43. 87 985.9 55.35 98 5.86 990. I -55. a 51 • I 51 .80 987. 15 987.

4 71 .98 982.99 979.0 983.71 980.7 0 983.7 65 ..5 71.3 65.6 63.4 70. 84.2 61 .2 59.29 977.23 977.21 69.57 982. .91 980.3 68.0 59.26 980.08 98 j.29 981 .7 63.1 62 . 3 66 .40 981.S 65.65 983.61 979.60 984 .50 979. 1 60.0 65.9 kg/m 3 978.45 983..8 58.9 7] .8 56.51 981.4 67.6 66.34 963. IS 985.59 980.40 984 .2 6&.2 65. 67 .0 .2 67.7 64.62 982 ..6 64.5 63. 6 98 1.5 70.2 63.7 70.00 984.31 9S2 .2 0 ~ 32 .55 983.44 69.4 978.01 976.S 67.76 980.9 977 .4 66 .8 977.82 979.0 62 .0 70.4 65.88 978.0 I 60 .39 979.6 65. 90 98 3. 58 .7 71 .9 98 3.93 979 .8 64.51 982 .S 59. 68. 1 kg/m 3 983. 94 :18 1. 72 98 1.2 978.62 98] . I 65.65 984.3 0 984.0 63 .3 56.5 57.9 57. r"dorm 'i(' P'WJ':KIOI ~'INJr:: POSTlWJI. I 67.52 977.93 582.S 58 .27 69. 8 70. 5 66. 1 57. ] 0 '} 8 ~. 2 I 5 66. 85 984.24 983. 981 .7 62.2 70.0 56.20 985. 19 983.16 979. 15 .4 59.7 56.06 979.00 Temp.3 59.77 982./7(1 /J.03 982.0 64.22 979.83 98 1.07 981 . 64.3 978.2 64.2 7] .2 60.3 64.50 984.86 980.93 69.6 67.77 979 .95 976.67 982.9 67.04 69.7 59.S 60.3 S~.3 5 984 .4 63. 4 kg/m 3 985. I 68.3 63.72 982 .0 68.46 977 • 40 977 .72 979..70 977.6 71 .8 63. /\'}A 7.84 976 ~~8 976.7 58.8 4.6 59.05 979 .8 5 963 . I 64.8 60.78 98 ] .S 978.75 953 . 56.53 980.81 980. 6 62.24 981 .38 69.9 61 .32 980 .05 985.2 57.25 985.0 57.8 68.9 5 2 . I 978.4 61 . 95 58 ] .6 56. J 6 2 !J • 62 .71 978.5 5 984.3 57. 60.60 983.45 984.66 978.0 71 • ] 71.8 71.8 61 .6 70.1 58 . 14 983 .16 980.3 67.55 978.9 977.46 932.9 66.7 61.S 64.9 55 .O ) Temp. 81 977 . 26 982 .64 977 •58 977 .3 60. 0 58 .0 67 . 978.4 56.90 976.7 60. 1.21 980.S 59. 10 69.-1 C1.0 kg/m 3 98 I .80 984. i Temp . 13 981.88 982. ] 63. 89 98 1.8 67.9 63. 2 58 .20 984 .30 983 . 11 979. ] 59.3 70.3 61 .17 977.75 977.6 57.3 71 .33 979.9 .87 70.44 979.67 979 .95 98 1. 10 982 .95 983 .0 61 . 10 985.50 978.S 68. I 61.35 977.5 61.S 56.46 981 .83 982 . ] 2 977 •a7 977.7 66.4 57.37 980.70 984. 16 69.41 982. OC .6 978.56 979.8 59.75 984.7 57. NTIt-lLNO GRI:JANJE TABELA II (NASTAVAK) Temp.48 980.4 60.42 980.87 979.65 980.7 977 •98 69.94 978.50 983.32 69.61 978. . 2 58.7 68.4 64.29 62.8 65.6 60.8 57.2 56.2 68.36 )82.02 980.28 979.4 68. ] 8 66 .6 68. 05 98 1.57 98] . I 56.82 978.8 62.9 65.77 978.6 61 .2 5 <.97 980.10 98 G.35 981.7 67. S 62 .8 66. 90 984 . ] 70.9 9S2 .

57 972 . Q2 971 . 91 96e .89 85 . 4 85. 00 969. 93 967 . 3 76 . 78 .7 80. 2 78. . 34 967 .8 79.8 82 . 4 71. 33 972 .07 975. 8 78 . 9 87 . 07 973. 95 966.83 970.4 75.0 85 . 1 82 .1. 36 976 .3 83. 14 972 . 62 973. 1 8l .95 975. 11. 9 78. 88 966 . 5 77 .8 81 . 2 81.1. 7 75 . I 83. 25 976 .. 86 973 .7 81.52 97 1. 13 975. 19 973 . 0 76 . 98 973 .1.71 971 . 51.f)nda("A -/ 77 TABELA II (NASTAVAK) Temp.6 77.8 85 .4 77 . 80 96 7. 1 76 .8 87. 67 96 7. 71.00 967 . I 75 . 82. 55 973 .7 77 . 26 972.. .56 969. ..01 966 .11. 58 97 i .77 971.5 82.0 82.0 79 .5 78. I 72.89 970..96 971 . •8 71. 20 972. 53 974 . 4 79 . 38 970 . k g/m 3 Temp.87 969. .58 968 .9 79 . 4 76 .6 968 .30 969. 37 373 .1. 3 86 . 30 976. 5 73.94 969.1 79.0 81. 6 76. 9 86. .6 72. 54 96 7. 95 974. .0 1 972 . 969 . 51. 1 87. 8 7Z .3 78 .65 97 1.9 73.5 75. 86. 75 969 .45 972 .8 I 966 .7 7Z . 2 73. 21.4 2 976.2 74 .2 83.6 79 .68 969.1.5 81 . 973 .7 78 . 9 77 .6 0 975.1 971.6 85 .5 87.36 975. 82 972.S 80 .43 969. 3 85 . 8 76 .9 976 .2 79 .83 971.81 969. 85 . 1 73 . 6 86 . 25 970.6 75 .8 975 .4 72.0 77 1 1 97 1 t . 40 971 .20 968 .77 97 5.. 14 96 7. 970.3 71. 92 973 .7 1 975. 37 81.77 970. 1 86 .3 87. 7 86.3 0 975.89 975 .2 75.1 0 974 .4 87. 23 374 . I J 976.70 970. 3 72.6 5 974. 4 81 . 2 72. 5 72. 02 970.39 972 .66 '3 76 . . .7 85.0 8 96 7. 975.1.9 65 . 9 82.2 I 967. 8 73.7 81 .7 79. .80 973 .7 974 . 98 968 .6 83 .·50 969.7 87. 7 83. 21. 5 81 .27 968. 8 86 . 7 73 . 1.2 81 . 971 . 5 85. 1 967.57 970 . 2 82. 65 968. 5 83. 41 974. 75 77.66 97 5. 63 972. 0 80 .01 971. 19 976 .4 73.0 74 . 0 87 .70 972 .28 96 7. 87. 0 75.60 976 . 96 7. 52 968 . 39 968 .35 76 .0 72 . 18 975 .13 970.9 75 .6 8 1.7 76 . 5 86 . 01.86 967 . 31 973. kg/m 3 72.7 82 .3 75.1 9 970.. 29 1 97 '. 1.0 83.. I 80 . 2 969 . 3 80 .1. 80 . 975 . 05 968 .6 73 . kg/m 3 Temp .07 968 . 49 973. 6 78 . I 74.9 81. 3 84 . 08 972 .4 83. 33 97 1.5 0 970 . . 1 81 . 95 972 .1 6 97 1 . 77 974.8 1. 43 973. 2. 14 963.8 75 . 61 96 7. 2 76 .06 970 .1 3 973 .62 969.71 958 . 2 .1.0 73 . 976. 3 e 1. 33 968 .46 97 1. 07 976. 68 973 . 80 .5 79 . 18 969.96 970. 6 80.8 81.9 97 1. . 1 I 969 . 88 97 2.76 972. 1.77 968 . 84.59 974 . 6 71. 08 971.5 71.6 82.6 87.9 71. J 73.4 8 967. 9 83.2 77 .8 80.0 86 . 9 973 . 8 976 .71 974.25 973.0 81 . 3 83.6 84. 83 971. 968 . kg/m 3 Temp .27 971 .8 83.9 .83 975. 0 78. 63 970. 32 970. 1. 2 86 . 3 77 .5 76 .89 971. 42 975. 3 79. 2 80 . 51 972.8 77.0 1 975. 1 78 . •7 71.

7 88 .3 99.8 99.9 90.2 96 .88 965. 9 51.6 88 .4 98.6 99.61 964.2 98.5 93 .64 961 . 22 961.' I'I<OJI. 71 963. 1 92 .6 93. 37 963.1 6 96 0.6 96 .67 959.7 99.9 95.8 93.1 94.4 7 962.8 92 . 7 93 .52 958.-1 78 IJ.1 99..& 97.39 959. 3 91 1. I 96 .71 961 .. 0 92.0 9" .74 964.88 964.S 94.20 96 2. 92.41 966 .1 95. 15 965 .65 9b 3.0 95.6 91 .4 94.68 965.74 958.3 4 965.9 'I 96 1.40 962.36 961 .2 95.9 100.81 958.99 961.6 90.60 958.67 964.29 96.7 97.95 965. G 93 .4 90.2 91.9 96 3. 963 .2 92. 1 90.9 5 959. 8 88 .37 960 . 3 89 . 1 91.32 959. 28 966 . 17 959. B 91 .S 95. 23 960 .2 99.8 98.94 960 .48 966.·I.5 96 . ·/"" dom".61 965.66 960 .7 92.2 97 .3 93 . I.8 95.0 9 96 0. 5 92. 7 89.1 93.78 961.11 95.6 92.33 964.3 91.4 99.3 96. 23 963.5 5 966 . 2 89 . 1 97. I 88..4 93 .4 88 .4 97.5 91.27 962.4 91. 9Z 963 .-I CENT/UL N O C I?l:JANl£ TABELA II (NASTAVAK) Te mp .07 961 . 7 91.41 96 5.21 966.92 961 .10 963.S 89.2 90.~5 97.81 959.51 96 3.0 90.82 962 .08 961.44 960.02 958. 9 93 .51 96 0.13 962.8 96 .75 965.46 959. 35 966 .9 94 . 85 963. 30 963 . 19 <.6 95. kg /m 3 Temp.7 95.09 959. 4 89. 74 959. 16 963 .88 958. 01 960.54 964. 6e 966 .41.73 960 . 75 962.88 959.7 96 .9 98.34 96 2.0 98.06 92 .54 965.6 B9.8 97.67 95B.28 965. 96.0 96 .5 9 960 .95 958.0 37 .5 11 96 2. 89 962.1 98.S 90 . 02 959. 58 963 .81 964.9 99.8 94 .5 97.68 962 . kg/m 3 Te mp .6 94.0 91. 03 966 .01 964.30 960 .5 98.64.50 961 .~ 966. 03 962 .7 94.0 I 958.5 99.3 98. 99 96 3 . 53 959.2 86 .60 959 .5 88 . 61 962.7 90.3 92 .80 960 .0 88 . 01 965.0 89 . 14 966 .96 962 ..7 98. kg/m 3 88 .:TOI · I JI: i 'O S mOl!:Nl -I Z.94 964.3 90 .2 93 .0 99.7 8 96 3.26 964.08 965.24 959.47 964.8 89.2 91 . 15 961.6 98. I 8'3 .82 965.87 960 .~3 961 .85 961 .8 90. 9 89 .13 964.3 95.21 965 . 3 SB .40 964.38 .48 965.62 966.3 97.57 961.

2 89.26 - I - - - 9 1 .26 32 .16 12 .7 90 . )9 6.6 92.1 9 L .95 23.56 ]8.4 90. 69 26.8 91.9 9) .0 3 29. 65 180°C I TEMPERATURAMA U SllAZNOM KRAKU 00 95 DO 500C (SVEDENO NA Uzgo n u P. 95 33.02 4.9) 19.8 9 4.4 92. 5 89. 12 - - - 4.7 92.]0 5.32 25.97 17.62 30 .0 - - 22.) 89.52 40 / 11 - - - .8 8 9.90.89 11 .9 94 . 2 90.99 ) 1 .65 3.30 30.t prl l empc rnturi u sfla7.4 9).1 - - - 0.) 94.98 6.1 94 . (.71 5.7 0.45 8.91 15.37 1.54 3 4.61 20. 7 89. S 90.69 1.1 89.Dodalak -179 TABELA 11/ NAPOR U Pa PRI TEMPERATURAMA VODE U USPONSKOM KRAKU 1m VERTIKALNE CEVI) 0095.7 9 ). - 91.97 - - - - - - - 90 .) 92.96 2.51 10. 2 9) .20 10. 0 92 .22 14.nom kraku od I U ~go n 11 Pa pr t le mpcralu ri u uspo nskom kraku od 95 ~ 90 3 85 4 80 5 95 2 90 3 85 4 5 94. 9 92.68 3 2.8 7 )7.2 91 .19 ]6. 6 94. 6 90 .25 ]8.57 - - - - - - .75 ).30 20.2 94. 8 9).71 5.)7 1 .1 9) .1 90 .8 5 13.57 12.5 91.8.08 6.24 18.4 94 . 9 90 .6 5 7.38 26.67 22.50 36.9 91.14 8.9 6 2.69 1.59 16.8 92. 8 90.63 24 .33 4.91 35.99 21.5) 14.2 92.55 18.0 93.77 7.4) 4.0 27.4 89.0 89.4 9 1.1 92.8) 39.5 92.6 93 .0 91.6 89 .34 29. 7 94 .28 16.) 9) .9 89 .5 94.23 34.) 90 .8) 9.01 25 . 5 9) .3 91 .

8 81 . 7. 9 0 44. 8 9. 55 4 6 . 7 6 43 .29 46.7 82.6 5 74. 4 8 7 .96 83 . 26 22. 05 28. I 83.24 5 88.79 16 .73 2 9 .2 8 8 .7 86 .4 9 H.64 34.06 7. 5 81. 59 67 . 83 39. 6 B1 .83 80.84 49.-l CFI"TFV If .5 8 5 . 6 84.31 66.N J'l l .57 19.1 8 8 .61 20 . 6 82.38 11. 5 4 24 . 6 86 .7 8 8 .45 6 4 . 51 15.9 84.64 49. 8 83 .~ 66 .88 5 2.79 11. 1 85.4 8 5 .69 16. S 8 6 .3 J 74 . 4 84.3 8 8.38 '11..9 82.25 4 3 .9 85. 0 8 5 .97 47. 7 81 .51 81.96 78' .0 8 7.7 85.60 ) 1 . 55 84.06 73.83 - - - - ° - - 73. 5 88. 8 8 5.II 50.24 79. J 8 67 .37 I 33.80 41.34 8. 59 1.10 15.46 28 . II 55.3 3 42 .29 - 86 . )) 4 9 .-180 IJ.vO C IiEJA NJE TABELA III 1 (N AS TAVAK) 2 3 4 5' I 2 J 1 0 .84 44.65 .2 81 . 20 5.5 3 9.1 9 51.11 .4 86.3 83.9 67. II 55.62 13. 55 69 .94 59 . 99 21 . 6 8 13. 14 18.65 I 3 .88 57.79 77 . OJ 10.14 84. 7 87 .5 84 . 8 5 23.3 84.84 54. 23 69 . 60 51. 18 1 5 .92 9 .9 81 . H 45. 10 76.15 53 .1 87 .7 84 . 1 82 .07 5 7 .27 62 . 42 15. 9 2 70 51 71 . 38 87.43 55.78 72. 52 5 5 .8 82. 80 56 .38 3 6 .97 37.1 0 10. 26 - - - - 84.7 9 21.4 2 25 .70 46.\TIWII.55 3 . 1O 1 5. 66 58 . 57 2 2 . 25 58.7 2 11 .42 20.0 60.01 35. 30 20 . 0 86 .95 48. 24 13.56 53.66 38.56 43.97 88.32 35.43 SO .65 8.24 23. 86 63. 09 40 .42 45 .6 87. 32 29. 10 86.86 2.56 5 3. 8 87 . 7 83 .5 8) .00 61.14 6 (. 6 83.97 - - I 3.1 0 51. J\ 61.52 40.29 56.3 81.9 2 50 . 37 77.92 4.88 52.37 7.05 )) . 51.19 31 .83 24 .B5 8. 1 86.5 87 . 1 81. 60 51.42 9 1.25 38 .5 6 48. ° 85 .2 82 . 42 86.02 1 9.24 89.72 65 .51 5 .38 16.18 1 . 1 5 48.38 17.6 8 5.5 7 62.84 5 4 .8 84.83 90.4 8 8.0 82.5 1 76. 07 7.9 83 . I 1 40. 5 82.79 87 .4 83. ' P/iOJEKFO I :·INJI: PO. T"dorU\ '.64 23 .77 32. 8 88 .34 19. 0 83. 10. 87 46 .2 84 .6 88 .55 18. 37 47 .9 88 . 80 H .10 81 .38 2 1. 4 81.4 6 - - 81.83 42. 8 86 . 2 0 71. 0 9 12.25 53 .3 8 5.2 83.6 5 18. 8 6 68 .79 6.3 86 .06 17. 39 5 7.3 82. 9 7 22. 2 87 . 22 42 .00 26 .70 36.40 2 6 . 65 79. 1 84 .96 12. 1 2 24 . 4 4 9 . 9 2 75 . 77 27.3 8 7.2 86 .83 14 . 40 1 1 . 7 J 25.70 56.38 82.83 14 . 9 1 3 0.10 2 0. 69 82. 97 17 '.0 - - - - - 82.14 4 7 . 2 85 .

63 65. 50 9 7 .3 78 . 81 35 . 89 92 .6 74 . )8 82. 07 57.3 75 .43 126 . 60 Jl . 5 80.58 ° .8 76 . 19 61. 98 67 . 75 1 3. 43 60 . 5 74.~4 58. 68 10) . 1 79 .19 61. 28 1 6 . 6 7 5. 49 1 23 . 01 30 . 1 9 0. 70 11 2 .69 102 .1 4 94 .1 78. 11 111. 44 39 . 97 93 .77 88 . 85 99 .91 96 . 92 8 0.3 73. 7) 1 9 . 40 36 . 85 38 . 50 5 1. 25 1 24 . 09 36. 3 74 . 92 6 5.41 137. 27 I . 89 26. 62 35 . 5 1 15 . 86 2.7 4 69 . 60 I 27 .68 37 / 27 - - 76 . 4 6 104.29 11 2. ~4 J 6 1 . 12 9.15 134 .78 62 . 84 10 1. 38 95 .9) 44. 71 25 .64 1 00 .1 6 68 .81 4 0. 81 3 9 .1 6 7 8.48 27 . 0 ) 10 0 . 27 11 8 .98 11. 42 96.4 79 .05 4 8. 56 94 . 65 28 .33 7 .9 3 14 . 2 i . 1 5 28 . 4 77. 6 77 . 0 0 13 7 . 9 80 .49 6 .51 81.90 71. 07 1 23 . I 75. 69 16.8 2 1 3 6. 0 3 120 .31 7 0. 48 1 08 .9 6 63 . 6 7 9.97 27 .1 0 66 . 42 30 . 09 5 1.22 75 .77 31. 83 29 . 2 77. 0 78 . 54 24 . 67 22 .1 6 ° 7 4. 0) 39 . 9 75 . 46 99. )2 19 .74 115.57 68. 45 64 . 67 98 . 23 ) 6 . 90 1 22. 66 124 .7 8 128.0 0 71. 44 1 20 .8 7 11 3 . 72 40 . 9 78 . 96 129 . 49 87. 4 76 .09 1 17 . 8 7 5. 26 7 . 9 77 .H 10.28 102. 55 18. 77 7) . 1 2 90. 26 22 . 81 76 . 92 50 .9 25 . 22 100 . 02 126 .52 4 5 . 23 69 . 85 8 . 4 1 71 . 23 3 4 . 6 73 . 26 1 03. 30 25 . 97 37 . 29 46 .60 97. 42 95. 2 1 13 1. 4 7 5. 86 5 8 . ) 10.3 77.5 75 . 0 73. 0 ) 5 9 1 . 39 66 .2 76 .7J 85. 8 78 .1 73.79 37 . 1 8 0. 7 76 .08 2 1.0 5 ! 2 3 4 49 .74 59. 45 54 . 8 5 33 .5 79. 77 98.33 72 . 30 91 . 20 81 . 80 132 . 6 76 .4 80 .88 62 . 8 8 0. 9 73. 67 9 1.45 3 .12 24. 69 26 .6 1 18.74 135. 07 27 . 5 7 1 34 . 23 64 . 98 7 7 .8 8 47. 7) 29 . 0 5 114. 50 21. 63 4 . 68_ 52 . 28 26. 08 6 .09 97 . 62 101.64 105. 2 1 ) 5 . 56 28. 07 93 . 03 34 .52 11 1.0 7 9. 99 41. 42 )0 .37 128 .4 . 36 88 . 1 4 ° ° 1 00 .18 7 2.0 74. 98 13 ) ..1 8 138. 44 ) 4 . 6 7 8 .91 86 . I 1 5 . 39 13 2 . 1 76 . 51 66 . 95 89. 9 1 1 16 .71 54 . 04 64 . 55 84 . 49 57. 2 3 135 .4 7 8.7 75 . II 45. 3 79 . 27 5 2 .5 78 . 2 80 . 4 6 103.00 13 8.93 11 0. 1 62. 72 121 .)2 85. 9 76. 46 42. 7 78 .73 70.4. 0 5 99.87 10 ). 24 91 . 2 78 . 19 127 . 74 49 . 06 63. 50 11 7 . 4 6 114. 69 67 . 7 7 32 . 27 67 .7 74 . 8 2 7 0. 2 73 .28 92 . 57 12 . 00 7 2 . 65 94 .3 I 1 21 . 17 42. . 65 64 . 1 4 69. 46 33 .3 8 3 6. 59 1. 1 77.43 60 . 40 102. 5 6 38. 72 106 .0) 105 . 34 7 9 .7 6 82 . 8 4 1 25.09 102 . 72 55 . 47 63 .34 109.04 1 30 . 39 76 . 6 4 3 9 .70 4 6 . 2 79 . 7 80 .85 1 04. 30 1 06. 5 38 . 86 5 ). 18 72 . 53 · 9 . 24 28 .63 75. 05 3) .94 74. 25 58 . 20 10 1. 76 1 09. 64 UI . 26 98 .8 5 23 .2) )9 .76 43 .7 77. 5 76 . 37 105.53 90.90 5.3 1 40 . 7 5 7 9 . 90 56 .0 77.9 7 9 . 65 . 19 31.7 9 12 .1 4 84. 22 4. 18 97 . 61 6 1 .8 6 119 . 8 77. 66 58 . 0 7 5. 73 95 .18 8 7. 17 108 . 26 J2 . 9 74.21 65 . 55 69. 55 130. 04 3 . 5 73. 3 1 55 . 0 1 30 .01 96.8 7 9.64 34 . 7 73 .69 92. 35 73. 35 43.) 80 . 3 4 1 3.8 9 107 .8 74. 1 5 58. 89 41 . 84 59 .4 73 . 9 1 20 . 02 60. 2 75 .5 7 78 .96 8) . 60 31 .Dod{/wk 48 1 TABELA III (NASTAVAK) Z 3 1 1 8 0.17 32 .4 11 5 . 68 118 . 6 80 . 46 4 8. 02 60 . 87 17. 5 77 . 80 74 . 8 73 . ) 76. 7 79 . 48 93 .

4 2 11 1. 78 118. 40 11 4 . 18 82. 4 67. 73 85 . 8 71. 4 68. 1 4 1 4 5.37 4 7.01 91. 1 3 54 . 54 11 0. 08 158 . 0 1 1 62 .83 85 .49 65. S 69. 17 42 .5 72 . 2 69. 19 4 6 .67 8).15 6 3. )2 15 1.8 3 11 0. 9 66 . 29 122 . 62 111.39 7 1.6 65 . 90 71.7 6 74 .7 69.9.67 93 . 3 6 8. 02 80. 1 68 . I 4 117. 9 1 101 . 60 7 9 . 14 150.6 1 76 . 6 72. 03 17 6 . 6 1 14 2. 86 11 4 . 0 1 45 . 96 78 . 37 7 7 . 2 1 111. 9 67 .)7 151 . 48 17 4. 1 72 . 35 4) .87 113. 2 72.50 92.65 99. 2 68. 96 1 44 . 65 64. 36 -78 . 2S 1 78 . 24 89. 1 96 . 6 67. 29 1 27. 1 6 98.32 10 0.4 69 . 1 ~6. 7 4 105 .2 65. 62 17 7. 75 160 .40 106 . S 65 . 24 16 5. 24 8 4 . 9 68 . 5 5 4) . 13 125 .0 71.0 1 62 . 0 ll l . 2 66. 02 141 .60 84 .1 69 . 42 65.7 8 1 3 3 . 98 67 . 60 9 7. 75 145 .3 72 .88 84 . 8 65.86 139 . 51 14 2.96 53 . 31 7tl. 0 69 .90 14 7.8 69. 9~ 42 .2 71 . 4 66 . 85 .0 . 21 55 . 66 10 4 .6 1 3 4. 54 1 25 . 2 67.01 " 8) .3 5 13 9 .1 0 8 1. 1 67.09 5 13 9 .90 66. 60 46 . 8 70 . 48 108 . 13 130. 03 1 20 . 1 7 1 .4 71. 90 6 1.24 170. 1 6 154.4 0 1 72. 22 7 5 . 0 ) 11 5. 50 1 02 . 67 98.0) 110 . 06 58 .8 8 52. 1 4 74. 44 81. 72 126 .9 9 173 . 88 12 3. 07 169 . 66 17 0 ..5 4 49. 31 60 . 84 44 .90 11) .88 148 . 20 13 7 .73 1 66 . 80 51. 25 109 . 67 159. 98 87 . 06 1 2 9 . 3 2 1 46.3 2 105 .56 175 / 05 1 28. 09 1 02.3 6 1 13 .58 1 03 . 62 1 31 . 21 126 .47 129 . 7 8 8 0. 64 59 . 3 66 .3 6 80. 62 55 . Todoro l'l'c !'[WJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO C RElII N}E TABELA III (NASTAVAK) I 72 .52 8) . 55 1 45. 0 1 7) . 5 0 1 68 .8 3 9 0. 3 65.06 68. 6 7 164.73 171.5 7 1 49 . 44 114.27 13 8.3 2 171. 9 8 1 48. 3 9 51 . 32 8 5. 33 1 45 . 32 1 46 .7 0 122 . 99 10 7.56 109 . 83 95 . 82 146. 24 104. 59 1 6 3. 26 144 . 08 62 .JS2 B.11 1 31.6 69 . 83 1 56 .9 3 181.1 65 . 80 1 1 2 .63 75 .20 1 4 2 . 49 14 3 .1 9 117. 9 70 . 42 11 6 .07 10 3. 81 106. 20 76 .19 1 32 . 05 1 09 .0 8 1 63 . S 66 . 5) 14 1.75 105 . 81 152. 7 70. 88 7 2 .83 1 6 1. 0 6 7.2 3 17 5. 23 59 .2 70 .7 3 146 . 26 54 .75 84 .37 77 . 06 149 . 16 1 64. 57 58 . 78 14 3 .26 15 9 . 14 69 .24 99 .8 67 . 4 72 .H2 65 . 55 ° 64. 14 11 2 .55 74. 95 4 8. 42 56. 99 107 . 47 123 .08 ( 4) .9 69.75 89 . 3 69 . 9 71.) 9 1 47. 7 68.49 66 . 39 14 7 . 98 82 . 68 81 . 7 8 1 38. 24 155 .3 2 85 .61 8 1.27 1I 8 . 42 93 . 4 65 . 1 70 .1 9 79 . 73 1 00. 48 1 08 . 70 137. 41 65.90 14 7. 49 62 . 07 108 . ~0 155 . 7 66. 47 73 .39 56 .07 174. 79 17R . 5"1 8 e . 80 1 27. 6) 121. 93 11 5 . 96 1 4 9 . 94 14 0 . S 67 . 78 4 7.72 50 .0 66 .1 6 88.85 1 80 . 29 11 2. 0 1 11 6 . 42 1 8 2 . 5 3 13 6. 54 68 . DO 1 42 . 6 71. 13 4 9 . 91 1 5 7 .0 7 106.26 8 3 . 8 8 77. 55 11 6.21 177 . 66 1 09 . 5 0 1 83. 98 57 .6 5 165 . 79 77. 0 7 1.9 65 .5 7 11 5 .06 116.) 70.54 176 . 58 1 69. S) 7 5 .32 1 66 . 04 13 5 . 88 86. 86 1 19 . 57 1 54. 7 67. 44 1 80.6 !l0 .08 92. )7 5 2.42 91. 81 1 06 .7 0 132. 96 124 . 47 68. 8 1 172.0 70 . 81 76.5 5 13 5 . 02 7 5. 8 68 . 47 148. ) 71. 7 72.7 2 3 4 5 I 2 3 4 9'6 . 5 70. 67 144 . 79. 40 106. )5 7}.40 86 .09 168 .12 136 . )4 94 .0 9 80 .55 69. 42 45 .3 4 160. 55 1 3 0 .91 1 6 7. 8 72 .37 13 3.7 1 58 . 7) 11 2 . 98 1 53 . 86 7 8. 53 14 1. 57 63. 36 1 79. 5 68 . 69 82 .2 1 12 1. 21 50 . 8 66. 3 2 11 3 . 02 1 41. 75 94 . ()0 1 57.4 ~ 0.6 66 .38 76 . 94 140 .37 143 .40 152 . 9 72 . 44 120 .6 68 .5 0 117 . 45 139 . 3 67. 82 60.01 1 82 . 06 73 . 8 7 179 . 55 150 . S 7 1 . 09 9 7. 73 7 0 .

S 62 .27 118 . 8 6 2. 87 113.00 157.04 2 16. II 127 . 27 1 2 ).48 18) .11 177.84 12 0 .4) 221. 7 3 151.56 175.5 59.3 6 9).9 2 ~ 1 5 1 60 .6 58.6 9 102.94 135.00 218. 77 9).2 5 119. 9) 186. 89 .82 197.1 2 2 12 . 34 10 9 .75 104. 69 15).51 208.0) 191.89 14 4 .07 98.0 154.44 114.76 129.)5 6 1 .42 116.4 62·.49 152 . 7 59.0 63.8 6).4 2 157.71 101. ~9 173. ) 62 .68 194. 62 192 .14 1 50 . 44 18 5 . 68 I 28 .85 155.70 2!4 .Doda!o" . 24 104.4 58. 87 164.) 60 .7 61. 7 62.7 64 . 32 110.08 189.)5 119.0) 125.1 64 .9 58 .S 57. 11 1 9 ) .9 6).42 186.57 14~. 57 1 49.52 172.JS3 TABELA III (NASTAVAK) 1 64.0 10). 98 15).90 188. 03 18: . 8 64 .61 91 .74 1 05.89 112 .49 137. 28 92 . 9 1 167. 95 185 .2 64. 98 2 1 9 . ·\0 11 6 .60 1 -1 8 . J4 165.41 187.98 86.fi8 I 18 .47 205. 5 63 .8 2 121.47 19 9 .0 6 148 . 44 94 .4 59.06 205.3 59. 84 1)0.46 169.9 64 .5) 207. 06 88.31 1 87 .07 J 8 0 .j 8 168.)4 155. 95 114. 88 13). 9 57 .94 20 1.0 61 . 06 13 9 .31 121.0<1 1 40 .39 188.4 57.26 103. g 60 .08 1 58 .02 207.28 1 5) .15 99.47 12 3.1 58. 04 89 . 7 7 1 2 3.04 20 6 .3 57.)0 1 62.25 1 29 .47 1 J) .4 9 87.8 0 188. S 64 .30 106.)9 188.45 154.41 222.4 60 . 3 2 1 0 5.74 1 20 .46 1 8 4.2 62.1( 1 9 4.96 181 ·. 8 59.2 57.25 185. 14 145 .4 6 113.)6 lO8.6 62 .62 126 .28 16).s 107.31 1 21. 2) 1 20 . )9 11 7.65 1 60 .1 4 16 0.45 22 0.50 96. 96 134.02 151.43 135.)7 118.) 6 164.88 12). 59 209. 1 59 .0 57 . 59 170.71 16 2.)9 122.46 18 9 . 40 157.6 59. 55 2 1 6.52 177. 94 22 1. 4 6).51 137. 42 156. 6 6) .82 187 .00 20).1 62 . 6 64 .2 63 .8 8 189.8 61.08 209 .47 15). 0 6 149.40 167. 9 7 174.51 218.7 57.6 60 . 3 64.47 13 9 . 08 214 . 9) 156. 65 14 5 . 57 215.90 198.49 203.1 57.39 198.95 170.22 100.49 2 18 . 10 208 .40 22) .12 14 6 . 5 9 148. 9) 156.29 1 22. 95 155. 2 60 .99 97.54 12 5 . 0 8 143.41 1) 1 .9 6 2.40 111. 93 96. 97 184. 02 2 17. 74 125. 06 210 .84 196. 7 60.1 6) . 50 172.77 60 .82 131 . 76 195. 9 59 . 0 58. 76 119.79 57. 9) 166.64 10 9.25 195. 14 2 11.47 2 1 9 . 09 16 7 . 6) 2 12 . 77 1 54.00 15 2. 10 109 .19 19).S 61 .9 1 142.98 150. 46 173.96 200 . 6) 146.)3 130. 1 2 90.1 61.) 58.58 179.» 196.06 215.85 1 65 .06 111. 17 128.2 58.54 176.54 191.) 61.6) 161.52 182. 22 161 .54 138.23 186. 49 158.60 190. 22 151.91 223.50 1.92 202. 5 3 141.37 189.85 94 .80 122.6 204.8 58.0 59 .76 124.5 58 .61 147 .4 61.28 10 2 .9) 1 15.» 120 .95 190. 9 0 117. 19 1 27 .43 2 01.27 184.82 1 21.9) 171.58 98.8 9 168.4 2 166. 05 18 0 .23 125.90 1J2. 5 60.44 117.99 18). B3 110 .59 14) .6) 90.21 1 26 . 69 92 .51 2 03. 87 108.82.7 6) . 57 2 10 .65 99. 4 64 .20 1 52 . 0 ·\ I SO . )8 II 2 .01 1 82 .86 119.71 152.55 206.81 106.39 1) 2 .80 lI8. 20 101.96 1 24. 8 2 3 '1 .0 8 87.7 58. 80 12 2.45 134.55 89 . 51 15 2.25 124.2 0 91 .88 1 99 .55 1 5 0 .02 141 . 57 1 59. 5 1 1 4 2 .91 187.45 200. 79 16).8J 183.76 185.72 1 26 . I 60.97 169. 65 21 1 .01 172 .92 222.6 61.28 107 .57 88 .00 1)7. S) 151.68 184. 61 213 .55 14 0 . 0 62 .01 96.92 136. 5) 21 7.0) 17 6.05 175.2 61.91 157.4 1 197.26 154.8 57 .96 220. 44 155. H 186.

28 2 4 4. 9 '0. 3 5 3. ~~J \2 6 • i~_f~5 '1 '-?~~.6( / 1 5 3.3 0 228.) "~ . 1. 3 1 1 92 . 87 225 . 71 204 .1 . 96 16 3 . 99 1 68 . 8 3 1 7 1. S 56 . ':: . 20 136 .9 '.' .83 237 . 7 . 1 24 .8 2 1 92 . 77 1 64 . ' I ll '--f " .1 5 5. 202 .~~ ~ . e:) 75 f~ . 6 5 1 65 . J 7 ! ~~~. 6 317 9 . 204. ' ''.93 1 2!:1 4 .c PROJl.. 'It. 79 13 1 . 5] 141 .24 1 45.6~ 1 61 .87 2 0 1 .8 52. 78 1 94 .42 176.2. 1 ~0 .).' i 1 ~!iJ.. 81 22 8.01 1 6 7.60 1 98 .2 54 .6 14 0 . 70 1 7 3.:· ~ 4 7 ~~i2~.1 9 15 8 .~4 1 ~ ! 8 . 17 250.33 13 5 .05 24 6 . :.Nhl 7.2 1 17 9 ." . jJ . 5 ~ ~ c· . L" !. J" l17 .2 G ..00 2 08. '. . 1 229.1 5 177 . (. t ') l r.3 3 19 1.1 6 2 0 5.' ~ 55. 5 54 .-. 6 G 24 6. 22 1 7 1.l 7 24 5 . "2 'j 5 ( 4 .. 96 134. 85 1 70.I.66 251 ~ 5 2S I ~1 4 . 1 4 178. 0 4 206 . 20 .~ __ I 2 1) ':1 .2 81 15 1 . 80 l3 7 . 7 50 . 21 20\ 8 . ' : IB ·. -. 4 56 .6 55 .34 1 70 .-1 CIoN /'/\.85 1 6.4 55. 85 1 28 . 3 8 2 24. IlP. ~. 8 1 1 30. ~...2 52. I t 50 . .62 1 62.e6 I 2 13 : 0::. 8 2 202 . 7 01 1 7 0 . 83 12 9. 50 132 . 2 . 66 160 . ] 5 G. 6 5 2 lJ.1 3 1 6 1. 89 2. 7 1 1 72 . fi l. 25 J I 1 i ~ 8. 30 20) . .. 0::-' " j .i _J" . .i r .88 109.] 52. . . 0 5 175. '~~_l~~')_' ' ~! ' 1<+.\ ' • 4: .5 6 175.-.4 4 .2 5 ~. ·\ 0 2 4 3 .1" 1 59.7 2 40. 82 13 6 .. 98 U 5 . ..'1 5 1 .7 1 52 . 23 196 .3 1 51 . 177 ..).. 85 226 . 5 0 1 95 . 111 2<' 8 .. c :.'. 7 -. '\~ . e8 3. ll 1 62 .91 141.0 5 0.I\TO VANJE POSTROJl:.' 8 It.1 6 1 64 .9 56 . .J'1 I. 4 53 . .-. I L.. :..S 52. 00 14 2 .14 2 31 . '\ "1 I " 14 " 1b . 52 23 3 . . SO 1 93 .-. 98 13 3 .1 . 8 J .28 229 . 02 I~ :~ J . u-. 1 . 36 20 1 .. l" '.07 174..8 54. . I" 'J:.1 6 230 . 65 252. 0 50 .6 6 144.1 8 13 8 . 5 55.1 1-_ _ _ 5) . 53 2 07. 0 55.U7: r S0 I \ Sc.:J..\ ·U G{?U. 76 1 95. n ".0 23 3. ] 5 5. '39 11 46 .05 2 41. 54: 14') .. l . 6 6 1 1 '1 5 . 113 0 ..16 13 9 .' /l'iJC TAB ELA III 1 (NASTAVAK) 2 ~ ·1 5 I----+-. 2 . 19 17 3.4 5 134.1 2 1 66 '.--. l rJ 2 1 1 . ) . 4 5 20 0. J -. 65 206 .. . 8 55 .1 J...7 54 .38 1 2 7 . I ..'. 9 52. 27 194 . 6 51 .3 6 1 28 .1 5 3 .4 7 133 . 4 54 . . . l q ~.82! .3 6 225 . 29 193 . 68 2 3 7 . 8 56. 3ry . r" '.. I 1 224. 74 196 .O~_ 12I~~. 9 54.' V .. 1:.48 234. 2 2 :' ·.3 9 208. I). '-13 Il'l 'l. G 3 L : . I · I . n .9 55 . 6 9 1 3 8 . l I I ~ 1 I ~ i' i r) " • f :. 5 2 1 6 7. -j -_ j 56. 5 8 1 98 .88 14 3 . 5 3111 7. ~ lJ ." I . 7 56 .91 205 . 31.~ 1 ~_Bl .5 53... 17 14 7 " : " i ? 12 .0 9 1 98 .5 4 24 1 .~ I I l iS :" . 2' ! I"'" I 1"'.1 5 1 6 0 .> 2 l0.6 1 ~. 2)5. 6 . ') ~ 1:) 4 . 4 7 1 99 .. 63 232 . :0 6 50 . 36 1 69 .1 2 232 ... 22 203 . ~ 1 ----~-.1 5 1 .H 1 1 5 \ . 9 3 242.1 0 13 2. 3 2 227 . 77 230 .3 54.73 .51 206. 3 3\ 2J5 .-J: ~ j I ' " 4 'I i "" 1 1 ' 1 . ••. 0 .__ J____ . 1 1IjH.. 2 5 3 . f _ •... 5 oJ" 2 .~ u..·) ~.]7 17 2 .37 143..79 1 90 . 4 51 . Ov l .20 1 6 ) .93 116. "" ~~ ~ c: -~ I 54. 2 5 1.7 226 .l9 "4" ./8-/ B. 67 139. . O~ 21:. 62 1 97 . 6 56 .5 4 175.1:: •. 34 1 29 . 5 41 2 46.Q '1 2 11. ~' . . 7 1 2 1G .3 5l .l7 ') " " '" '1" 5 '_ " 1 251. 69 2 3 9 . 29 236. ' 1) 1 :~ l :' LiS t DJ . 247 .' '.7 5 1 45. 0 1 233 .'J7 i 1 '3 ':-! • '1 tJ r- " .51 18 0. 83 22 7.3 ~ 56 .' 7 ' tIL. ] 56.2 5 158 . ~ 5 1. 0 J · . 68 2 50 ..31 2.. ~ .5 9 2 40.l . 8 7 1 69 .59 132 . I i" P I .66 L4 S . 4':: 2::) 0 •• . 48 1 68 . 0 54 .9 9 200. b I 2 t3 .8 5 ::.J I "J ~ ..l l ~ 16.7 53. 8 51 .' I . .1 8 2 3 9 . 04 1 40 .4 52 . 7 5 1. Todoru". :1:1 14 .02 20 7 . _' t " "7 2 S:.3 9 14 2 . 7 (J 24 9 . 2 1 2 . 84 1 91 .~c. [._ I H . .66 1 6 7. 17 238 . eO. 3 0 1 13 1. 58 174. 6 7 1 27 . 1 2 ~ l 7 .5 6 2 41.1 4 16 5 .. 09 5J.8 5 3. 29 13 7. ~ i5'. 63 1 66 . 6 238 .42 2 4 2.0 14 2 . l :' 1. 8(-.! l :. 6 52. 9 4 234. 6 54 . 9 8 1 99 . 2 55 . 3 5 144.L -- ' i J 5 3. '/ ... 68 159 .'52 .11 1 9 7 .::. 0 5 '~ H . 32 130 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful