UN I V E RZITET

U

BEOGRADU

Branislav Todorovic

PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE

MAS INSK I FAKU I.TET

Ikograd . ~ O(l '1 .

} I..

~

,. v' ,

Dr Branislav Todorov ic
PROJEKTOV ANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE X izdanje

Recenzellti Zivoj in Peri sic, dip!' info Mr Radmilo Savie, dip!. in!.

h davoc M ASINSKI FAKULTET UNIVERZITET A U BEOGRADU Kralj icc Marij c 16, Beograd 11 120 Tel. 0 11 3370-350, 3302-384 F.ks 0 11 3370-364
www. ma s. hg .:1 C.yu

I.,'

l :tllI \ 'a ~'fI

P!u( dr lvl ito; Nf...'J I.: ljJ,,\ I\ Ie. dd;m

l

I ~', Ii II I..

! )~

\1.:1,': 111( 1:11 () hr.ld'l\il . \ PI'II"
"\Hll h 'l ~ /:I I.l d:.l\ :I ( \"U .. k Jal lhl-.l

1 ",'J",:dnlk

tl! 'II" 1 .1 ... 1. 11111'11 >, III !t,. 'I I

! kJ".111: 1

,':f:",h! "11:'201;'::'

' , hIL ~

....

, ;'

.

/,l\"j /. 1 :.! J.llh."U klllll"li

t .In''!,''kll 1lIL'l. llt11,\·" l. . kUl1 l' l
t.. . lllIl·~ll.,;\ . 1 ~I . Ikll;': I .ld

/ .<1 In II "I'
'1:.1 ,'1"111<1

I/ O / 11 "\ IIIIIIIJIl I 111/ ; ('

i t;Jlilk" "iltlll /;
1 1111/111'

:atir::'<I)'lIl11 1=.Ja nn~

PREDGOVOR X IZDANJU
Od prvog izdanja ove knji ge proslo jc 40 godina. Bi lo jc to izdanje sa osnovni m upustvima i neophodnim poda cima za izradu projckta iz nastavnog progr ama tadasnjcg pred meta G rcjanje i provctrava nje. koji je predavao profesor Milo rad UroScvic. Svako novo izdanje je bila dopu njava no i prilagodavano akt uelnostima u te hnici grejanja, pa jc tako knj iga od tridcsctak u prvom izda nju, u prethodnom dcvc tolll izda nju iz 2000 godi nc bila mnogostruko obi lllnija. Ovo najnovijc, X izdanjc, obuhvata eak 500 strana. Ono jo dopunjcno poglavljc m 0 da lj inskol11 grejanj u, koje je
na p isao P c; tar V<l s ilj cvic. d ipio lll irani 1ll <I ~ in s ki inzc nj cr iz prcduzcca Bc o gr ad s kc d c klTa ll c , sa viscgudi; llji lll iskuSIV OIll ii'. prohl cJ1l :lt ikc daljinskih s iste ma . Kao s tuLl e nl

M:I; ins\.:.()g laku h c ta II lk: ()~r: ldll . . ' icll} it.: piTa I n:Ulj:1 il. jcdllog o J Ilajr:l nijih il'.lJ:inj a . <I ~1V()g:1 p il la sc pri hvat in Ja knji i' i iz kojt.: JC Il c k<ttb ul: io da svoj do p rillOs ()pi s i v allj~ 111 I k(lll1~ n {: lr i s allj C Jll gr:ld :-. kih cC lI lrli l.o\', lll ill :-. i:-.tL rna grc jallja . M e ll i, k:to po krc: la2u live k nji gc i nSll llV[1olll : llI \ orU jL lilllL ]ltini " \\:I iko zat!o\'l ll j:.IVo :1 huduCim kori snil.:i lll :1
k nl i ~t,; l ,IlI0t- lI c in

ua Se 1I lll 1i' n aj u S: I si, klllO llJ g. rLj :l nj: 1 ko ji pn.: ll! oUl1il izdanj:1 Il isli

. . ;II..!Ji:L v: il :l. T 'lkll S~ kok t-:t 1\ : [:l r V: \ ~i l iL\'i( plidru i.ill \'Lcoj gru pi r :ullii li slu J":ll aw i

I1lO lih IlL k :u.l asnjih ~a raLlllika , koji su dav:t! i s\'oj d opr inos o voj knj izi. Nj illl;[ S:lll1 St,; I;dl v;il i t) II :! pllll HlC i I I p rLd f,t lvn r illl<t V II i V III izd :lIl j:\, koj:1 Sli i 1I OVI)111 j1l1ll ovije n:l na
~tr: t!J : 111 1 :1 kOle

sle d ..:.
0\'11

':'t: l! lIJlll tI n:H .h d:\ l:L klljig:1 obkS: ttt 11 :\SL!\'ll il'i m :t ~pn}\"( Hk[Jit.: 1I:l s1:lv llng prll. !..! r :II 11 ;\ il pr t.:dll1L I :I kn ii k l1li ~; ! ol lr:td tl j..: . d:\ (\,: sl ud e ll l i lll:l pnllltlci ~; \ v l:tdi v: llli L ;.! ra J i\'< \. :1 PI\lld:t:ill(JlI1:1 hi l i II vLk p ri ruei d a :-.1.: IH..:6..·f. pUb LIC. 1 I I;I(J U P( \ll:t t <t k n t,;( lpIH l b ll /; \ l ,rtljl.:k:11 11,1 ]." tll ile lad e i d(li li j u p \) Ile ku 1l(IVlI
II

P n..:d :t 1'.,: II I

i/d anit,;

Jil l I ll'rll :tl 'i II!.

"-nll/llu ~I.: , )hi:L vi Lt i drut-;I J1o;,!lavli a klli:! /.a Ilvn 1/lI. Llli c Il I'-i U h il a dtl kl :IJ .1 1:IVI'l:Il:1. ,I U ldlti ,b ~": kn lt;,!; \ ulI ;\ prl·Ji. i\ lo lllll l·il;t( )l'1..' i I..;t II IS ll i k,.' t lV t I).!. i/U:Ulj :\ d: l 11 1--: \ /(1 Il :L~:I L' .... h.t· ill JlJ t lPIl ~ It,; . k, 'lL Ili iL'lI:1I1 :LlItu r. p t 1!!11[1 1\ tI
Aktl hu ue p nlre h l..' /,; \ ;\ 1 1 /.d.! ll jl,:
tl

U n h LI:.ti I.;hlll ke , lie

Jl l\) / l'

d :1 II pt) I PIlIl ()~1! IIhl';,!lll.:.

lJ Ik ograu ll .
111:11:\ 2( 0) :!t1dlll ":

II

B. Todorovic PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE

PREDGOVOR VIII IZDANJU
U prethodnom izdanju iz 1993. godinc, slozeni tckst nisam imao priliku da rcdigujcm,
zbog mojc odsutnosti iz Beograda, pa se potkralo vise stamparskih grciiaka. Tchnicki kvalitct stampe kao i hartijc koja je u tadasnjim teskim ekonomskim prilikama u zemJji mogla da sc nabavi, nisu bili na nivou mojih zelja. Za ova izdanje grcSke su ispravljcnc, hartija je kvalitetna. pa s obzirom i na mod..:rniju tchniku stampe, slikc i tabc\e su ovoga putajasnije, a tckst razgovetniji. Ova izdanje je ixlgalijc za poglavljc a lcrmofizickim osobinama gradevinskih objckata, u kojcm je posebna paznja ukazana difuziji rare kroz zidove. U ovom lckslu su korisccni ra cuns ki primcri i slike iz diploms kog ra da Momira Vuloviea, sa odredcnim korckcijama i r r il:lgoda\"an jim a. P0f: I:1\'ljc 0 p:mclno ll1 ~rej;lI1jll , (:iji j..: <lu llJr k:t kn 1I p n.: th mJIlom , t:lk o i 1I 'M H11 izd :ln ju . koi<.: pl :\ i<.:k~ :lI1d : lr S lcl"a nm ·iC. I n:ll no je (\opllnje no . Med litilll . png l:wljc 0 pri m c ni ~n \;trn c cIlcrg ij..: je iz()s tav ljc no , jc r r;,s po ln /.ivi prostor nije dnzvnlj av:lo d a sc O\'a tcm: lli k:t iz lnl.i U nC<1 p ll< KIIlOIll IlhilllU . Ka k(1 <'\ a knji g:1 dospcv: 1 u ,Te ln c k:td :1 se dom <lca induSirija u ohb~ li g l"<': jan j:1 i kli mati zaei je p< 1I1 0V() hudi , 1I kllji zi Sli illform :lcijc i pnrukc Illnogih proizvodac:t, upu cc nL' projc kt aIllima. izvod aCi m:l r:ldova i inves titorim a. U doda t ku k.11ji gc s u pril ozenc nove !allc le sa pod ac ima za dimcn7.iollisanj,· ecvnc Illrc zc postIojc nj a za CC Illra lnn grcj :mj c. Osilll t:lllelc za cclicIlC ec vi. dod a ta jc i t:lbcl a za cC\'i od h:lf:ra. POIIU )C 1I for lllir:lllj ll 1:lhcl:t i i/.r:ld l lI() vi h Ull c liiJ e n d .:I, prll z iii s u m i s: tr:ldni ci k:l tcd rc 1.1 tc r1110 tcilllikll i\1:t;i lbkl lg fr :lkli lt c l:I. M aj:t R ;ldoj kuvic i Atil a Novosc b c, diploIl1ir:ti11 m:ls ills ki in/.c lljc l i. R CCCIl/.i.jll Il()viil dc lova kni igc "pe t je i /vr~ io i .iv, Ijin Pc ri ~i ' , dip!. masins ki in/.elljer, isku SIl i prnjc kta ll t iz "Fne rgoprnje kt ;I". <In ;lkn ~;IV<,:S Il O i strUl'IlU k:to Sin jc to lIcini<l i /~1 p rc t hodlh I IId: lI1j C. S t:lI11parija T c lln<ll' l'k,,!.: Llkli ll ct: 1 je Jl<l k:i7: ti ;1 \'e liku strp1 lc nj c tukom rawill i/m CII:J knjc S:1I1l 11lUO i p"~ 1c Jll cd:qe Ic k~ t: 1 II ; 1:11111"1. N;I l< lI lI C illl sc I~k re n u z;tlwaljllje m . 0\"(1 J/J,ll1 jc jc I1 :JSt:ti<l J1<l~1c t:le n(l .,0 ~IIJ ll t : 1 "d Jl rV(l ~. k" jc jc bilo prcl cC:t ,we klliigc. J'1~,l n<1 je s:t ic ll<1111 d: 1 ~; I lI e il1j e lllIll i' pr;I\'k:i ma i dO PUIl:II11;1 pru:i.i nje nllll k,lri,nI Cll1 l.1 Il< Hrehn c Jl, )~btk e. II PUh l\':t i 1 1h j: I.~ IIJ <.: ni: 1.

:; 1.1\ .111%.

PREDGOVOR

III

PREDGOVOR VI IZDANJU
Proslo je desct godina od prethodnog, VI izdanja knjige "Projektovanje postrojenja centralnog grejanja", koje je odavno rasprodato. Zelja je bila da se novo izdanje znatno dopuni i postane pregled ne sarno najvainijih prirnera proracuna, vee i teorijskih osnova koji se predaju u okviru predrneta Grejanje i provetravanje na Masinskorn fakultetu u Beogradu. Medutim, ta narnera nije u potpunosti ostvarena. Za pisanje teksta knjige nephodno je poklanjanje pune painje sarno tom poslu, sto podrazumeva oslobadanje od rnnogih obaveza. I pored ogrornne zelje, podstaknute kako potrebom studenata, tako i svescu 0 neophodnosti ispunjenja nastavnickc duznosti, svoj zadatak sam sarno delimicno izvriiio. Vrerne u korne jc knjiga pisana verovatno je najmanjc pogodno za to. T dke prilikc u Kojima se nas la Srbija i Ilcvoljc kojc su iz njih pro izisle nisu o ozvo lile OJ sc knji zi pOlpuno posvclilll. Obccanj c oalo studclllima da CC lc ks l sva ka ko hili sprcrnan 7.a slampu prvih dana januara 1993. godillc ispunjavalll, odricuci sc zbog loga nc kih poglavlja u cclini, a nc kih Jclilllicllo. Tako jc izoslao leksl 0 n::guli sanju grcjnih ins lalaeija , n;vnilll vodovim<I i ccvlloj annalUri i oco pogla vlja u panclnllill grej:lI1ju. Mcuulim , knji ga jc doncla Illnogo novih infnnnacij :\, kojc s licnJ izuanja nc sao 6:c u Ill c ri u kojoj jc In o voc pllsli g nUllJ. To sc udnosi nJ iSlo rij ski ra zvoj grejanja n ~\ IlJSCIll llu, uslovc lI goonosli i IlJ IXL'gled lIli c \j :\ s po ljnc klilll c na g rcjno poslrojcnjc. Prorac un pOlrcbnc koli cinc loplolC po najnovijilll nC lllack.im no rmarn a jc uk.lju ccn u lcks l sa S\'jlll nco phodnim podac illl<l . n co knji!,:c posvcec n jc i prilllcni cirkui;teionih pUlllpi , bo i r:h podc li pritis:lka u !,:rcjllilll sis lc milll a. J Cd IH)CCv ni sistc illi s u dCI:ti.jnn r:l zlll :lt r:lll i, J lIk lj ucc n jc i tI vo d u pr inl c nll s un l:CVC cnc r::ijc . i'OSC hllilll pof!lavljclll sc t ilai;tc lI v\ )tli 1I p' lslc.:di cc k' lj c prni /.iLt zc i/. p rd.itl:1 ::rcj<lnj<1. \:( 'VllS I u lldll(\SlI na s li e n:\ izdanja jc i J Cll kn ji ~c OdllllSi n :1 kOll nvc Ill a lilt kap:l ciI C[;1. U ;;.<..:Iji da sc knj iga slo prc prcd:1 u S l ~\mpll S\ 'C~ IH) Sli z:ld6.ani w i prilllcri pwr:lclIn :\ if. prc ll Hldnof! i7 .o :l1lja, lako d ;1 ni s u i zvr ~<.: n <.: pOlr<.:hnc il'lll<.: nc , k:)(\ n:1 pri mc r ohclcZav:lIljc c<': \'i nazj\'llilll prcc ni cilll a 1I mill. J7J11 Cdu osu l,,:.!. III ()Slaj c oh:lvcz:1 a ul o r:1 I.a slcdc cc i/d: lIljc . S: lrao ll l:\ sa h i \ ·.~ i nl sudc nlim :l. knri ~c<.: nl c 1ll:l i<.: l lj: tia k".Ic ~ 1I s:lkllp ill I" kn lll il.l: 'L k ';\( 'Iill tl iplol11 Skill r:lt!ova - II cc nlll S: II11 Ih. 1I !l1:,nl"1 iii \'CL:"j mc ri. v( )di" - Pl l'dSl:t\'lj:lj ll :\ lI l, lrU p o~ch ll () z;IJll\·n lj slvo . T n nscC:tIl.lc du;:ul<': ln n:ljmLlti(\j ~c ll c r : l L' ij i ~\( lj ii1 s lud c lI :\1:1. / ,,(\r; ll li ]'(\PUVil·. N;)I: I ~ i Niklllic i i) J: ':::IIlU Kn\: \Cl'\, icli . kllji ~ 1I p".;k S\ ' ( I ~ dip h lllli r: l111 :1 n:ls l:I \'ili sa IllIHlIll o :t ~ :t raJ uju . ( in lc ni <.:a J: , 1-: p ,,~ I :t v lj c "Tcrm( )tl/.i k:i I~r: ldc " , (i ii jc k, wi\(\ r N: i\ :ls:t ~jk' l li c . u p()slc dll jL'1ll Ir-:Il Ulk li i/.()<;[ :I\·II CIIlI i/o~ 1 :l lIl pC. Il Cll lll:lI1jll lc nj cll Ildc" II pllp l <.: lll i ,wc kllti :.:,..:. N;I p re·J ln:.! IL c"C n/C Il I:l In l)lI:.:,l;tdl c· <.:<.: i hili I'"SC hlll l

' IY

B.TodOlTlVii: PROJEKTOI'ANJE POSTROJENJA ZA C£NTRALNO GR£JANJ£
S

Stampaoo,

obzirom da predstavlja problcmaliku za. koju su zainteresovane i druge
0

strukc.. Midw Komatina je knjizi doprineo svojim diplomskim radom

k1imatskim i metcoroloSkim uticajima na zahteve grejanja, a sa Batom Vermezoviecm, koji je diplomirao pre svih pomeoutih, ~io sam kootakL 'bl dco 0 jednoccvnim sistemima koristio sam tekst iz njegovog diplomskiog rada, lIZ ubcdcnjc da ncCc zameriti sto nisam bio u moguenosti cia ga 0 tome obavcsIim pre neg<> Sto 0Ya knjiga dodc u njegove ruke. 'bldo\'Oljstvo mi jc i 510 sam uspco da ubcdim A1eksandra Stefanoviea, dip\. ing., svog dugogodiSnjeg kolegu, izvrsnog projcktanta i odlicnog poZl1avaoca nauke 0 toploti, da napi:Se pogIavJje 0 panelnom grejanju_ Dco koji obuhvata teorijske osnove ukljueen je u knjigu, lIZ oi"ekivanje da Cc i OV'O pogIavlje bili upotpunjeno u sledeecm izdanju, sto mi je ini. St.efanoviC Cvrsto obcCao. U pripremi slika pomogli 50 mi Dragan Jakovljcvic, apsolvent MaSinskog fakulteta, tehnii"ar MiCa Nejkov, kao i najmlada saradnica Katcdre za Termotehniku - DuSanka Adna<k.--vit, dipliog..maS.. Zabvaljujcm sc na trudu prilikom priprcmc tcksta na raeunaru, doskora.<injem studentu, Vladimiru M Petrovieu i njeg(M>.j 50pruzi A1eksandri. Uz pominjanjc svih onih koji 50 uCcslVovali u reaJizaciji ove knjigc, nc zaboravljam d :t ona u vC\ikom svom dclu ohuhvala a::olcksl ranijih izu,lDja, n;\ knmc jc lako prcdano r.ldiv a"i<;tcnt Br,mislav 7j\'kovic, magi.slaT Tdmickih nauka , llIoj najbli7.i saradnik. T cksl jc prcglcdao uvaicni kokga 7jyojin I\:risic, koji jc izvrsio n:o.:l1ZIju knjigc, p..:JanUlO. sa puna "oljc, na ecmu mu sc zalwaljujcm. Korisnlkc knjigc, Sludcntc, a poschno projcktanlc, llIoiim da mi ukaZu na grdkc, ali i da <hju idejc za dopunu slcdciXg iY.danja, uz poziv da - mo7..oa i oni s,uni - opisolll ncko!,: problema koji su prouCiIi i rcSil~ daju s ~ doprlnos unaprcdcnju ove knjigc. ~c idim da propustim da sc w<inim i zahvaiim svojoj porodici za strpljcnjc i razllm,,"vanjc za Casovc mojc usJ"cdsrcdcnosti na pisanje (lve knjigc, roschno Inkom 7..avrsnog rada na njcnom dcfinitivnom uoblieavanju za slampll .

. Bcoo,pdu
31. d..'CCmbra 1992.

J\ulor

SADRZAJ
1.UVOD 1.1. NACrNI GREJANJA 1.2. ISTORIJSKI RAZVOJ GREJANJA U USLOVIMA DOMACrH PRIllKA 2. KLIMA I NJEN UTICAl NA GREJANJE 2.1 . UVOD 2.2.Kl1MA 23. VLAi:NOST SPOLJNJEG VAZDUHA 2.4. SUNCEVO ZRACENJE 2.5. VETAR 3. TERMI CKI USlOVI UGODNOSTI 3. 1. UVOD 3.2. PRIJE M TOPlOTNlI 1 NI\DRAZAlA 3.3. METAI30UZAM 3A. TERMI CKI PARAMETRI SREDINE 3.5. VAlONOV (V,'YON) DIJAGRAM 4.TERMOIlZICKE OSOBINE GRADEVlNSKlH MATERIJALA 4. 1. OMOTAC ZGRADE -1 .2. PRENOS TOPlOTE KROZ ZJDOVE -1 .3. TERM! CKJ\. IZOLACIJA ZIDOVA 4A . DIFUZIJA VODENE PARE KROZ G RAD EVINSKE KONS·mUKCIJE ~ . 5 . PRITISO VOD ENE PAR E U GRAD EV!NSKOJ KONSTRUKCIJ I 4.6. DIFUZIJA VODENE PARE PRI KOND ENZACIJ I U ZONI I RAVNI ZIDA 4.7. MERE ZASTITE 00 KONDENZAOJE s . POTR E I3NA KOU CINA TOPlOTE ZA GREJANJE 5. 1. KOEIlOJEN PROLAZA TOPlOTE - k 5.2. rOVRSINA KROZ KOJU PROLAZI TOPlOTA - F 5.3. UNUTRASNJA PROJE KTNA TEMP E RATURA - I. SA. TEMP ERATURE NEGREJAN1H PROSTORIJA 5.5. SPOUNJA PROJEKTNA TE MPERATURA 5.6. DODATAK ZBOG PREKIDA U ZAGR EVANJU - Z. 5.7. DODATAK NA UTICAl ZRACENJA 5.8. DODATAK NA STRANE SVETA - Z. 5.9. ZAGREVANJE VAZDUIIA KOJI PROOIRE U PROSTORIJU 5. 1 0. DOOATAK NA un CAl VI.:TRJ\ - Z, 5. 1I. J)ODATAK A UTI CAl I FILTRACIJ E VA7J)UI IA - 0 ,
4
21 21 21

24

26
31

35 35

36
3(i

-1 0

-1 5 55 55 55
5<)
(i<)

75
S-I

87
lJ )

96 9S
((XI
Ill]

10-1

JO'S
IUS

Jllli

1!J7

VI

B.Todorovic PROJ£KTO VA NJ£ POSTROJ £NJA ZA C£NTRALNO GREJANJ£

5.12. KARAKTERISTIKA PROSTORlJE - R 5.13. KARAKTERISTIKA ZGRADE - H 5.14. DODATAKNA VISlNU PROSTORIJA - z" 5.15. SPECIFICNA POTREBNA KOUCINA TOPLOTE - q 5.1 6. UPUTSTVA I PRIMER! PRORACUNA 5. 17. UNAPREDENJA U PRORACUNU POPTREBNE KOLIClNE TOPLOTE 6. G REJANJE SA DNEVNJM I NEDELJNIM PREKIDJMA 6.1. USLOVI UZ GREVANJA 6.2. OPTIMALAN TRENUTAK UKLJUCIVANJA UZGREVANJA 7. G REJNATELA 7.1. VRSTE GREm lH TELA 7.2. RASPORED GREJNIH TELA U PROSTORIJI 7.3. ODAV ANJE TOPLOTE PRJ RAZU CJTIM USLOVIMA 7.4. PRORACUN GREINIH TELA 7.5. OBE LE:l.A V ANJE GREJNIH TELA S. KOTLOVI X.!. UVOD R.2. KOTLOVI ZA RAZNE VRSTE GORIVA S.:l. PRIM ENJENI MATERIJALI I KOTLO VSKE KO NSTRUKClJ E
so!. KONST I{U K C IJ E K O TLOV r\
S

lOB
109
110 110

111
118 139

142 143 145 146
150

S. SP I T I

nc-

'OST I K O T I.OYS K III K ONST F,U K C IJ ;\

" , .. I npl.on-<o O I 'TLR E ( I;NJ I · K O I I.() VS k lll ( j l{ U N III I'()VR SI , J\

152 154 161 165 165 166 167 17() 17-1 177
17X

~.. -.l ;O I) ISN.l I: O PT I · . R I I I:N .l 1' ( ;I { UNOC SIS 11:.\1 /\

SS. SIC;U IZ 'OSN I U IZLD/\J I ~ 'J. . \ I{ i\ 1. \ ru \{;\ YO I) LN III K ( YI 1.0\,,\ S.ili. OS IGU R,\ N J E I ' /\ R N III K ( }\ I .OV .. \ ".1 1. .\ I{!\L\ rU l z/\ I';\I ZN III K O T I.U\ ·,\
1 ',J) 11 ..,\Ri" ICI:

17'1
I S2 I X')

" . 1 KO n ... \I {N IC I: (' I'. ' 1IV \.\. ()( j ( i\ Z I :.I , \ ~ J , \ "-: ( j( ,' ; .
,I : 'I <;

IK:=i 201 2(11
20S 2 111 2111

II{I()~ I (' I

I) I \I~ J .. \K

I' I{ ( )I{. \(L IN "'\ 1' . \( '11 I:I ,\ K() 11_\
I/. I)( )\{ K()

11 ,\

211
2 12

'I c, K ( ) II., \I {N I(,,\ 1. ..\ I I ' (N() (i( I I{ I\ ,() '1 .- ( ;() I) I SNJ/\ I'O TI{()SNJ.t\ I () I'I.{) I L 'I ' I'I) I R()S . J,\ ( j () I{IV\ q., RF 1. 1·" \ '( ). \1 \1 / .. \ 1'1 ;(. '0 C UR l V( )
I.' ')" '( 1\ ''' 1 1 \ 1 ,(lN I S li n 'J . \ NJ .. \ ill I l'\'()1) !(I: 1I1)~()I) I :-' I I · N/ II :--.K( JI

2 13
2 1I} 22 1

225
S I ·\( · I (I~ . \I';\()SI I U

J.. \ f\! .1 I · .

III; S I l{l 1 .1 '\ '>.11' 1I C1 ', \, I i\ I A III.":. PIZO I{ ,\ c"U . 1':\1)'\ PR I T I:--' K . \ " S l '/l. U .I ,\ i'!.ll ; U ('I:V I IVI ,\ II I.:' U 11(',\.1 1.( II';: ,\I .N III ( ) 11 '( )\{ ,\ 1' 1 III.{•. PR ( )/{ ,\('UN /'/\1) / \ I'R III SK .\ II 1)\(ICI \',,\I'( ISI I,() 1I "< 1.\(; I{\\ 'II .\( ·I(I;\()( j (jl{l ·J .. \ N.I ,\ . , • \ '( 11 )

,r __ I
210

~2 7

SADRJ -A

VII

11.2. TEMPERATURE RAZVODNE I POVRATNE VODE 113. UPUTSTV A ZA PRORACUN 11.4. POSTROJENJA SA HLADENJEM VODE U CEVNOJ MREZI 12. JEDNOCEVNI SISTEMI CENTRALNOG GREJANJA , 12.1. UVOD 12.2. NACINI POST AVUANJA CEVNE MREZE 123. SA VREMENI JEDNOCEVNI SISTEMI 12.4. DIMENZIONISANJE GREJNIH TELA 12.5 DIMENZIONISANJE CEVNE MREZE GRA VITACIONIH SISTEMA 12.6. ODREDIVANJE GRAVITACIONOG NAPORA 12.7. VENTTLZAJEDNOCEVNO GREJANJE 12.8. UPOREBENJE JEDNOCEVNIH I DVOCEVNIH SISTEMA 12.9. PRIMERI I UPUTSTV A ZA PRORACUN 12.10. POSTROJENJA SA HLADENJEM VODE U CEVNOJ MREZI 13. PUMPE U SISTEMIMA CENTRALNOG GREJANJA 13.1. OPSTE 0 PUMPAMA 13.2. CENTRIFUGALNE PUMPE U POGONU 133. SNAGA PUMPE 13.4. RADNA TACKA PUMPE I KARAKTERISTlKE CEVOVODA 13.5. RAD PUMPI U REDNOJ I PARA!. E LNOJ VEZI 13.6. RACV ANJ E CEVN E MIU-:Z !: 14. ISTE MI GRAJJ\NJA SA PRI NU D NOM C IR KUU\ C IJOM 14 .1. PRORAC UN E VN E MREZ I: 14.2. UPUTSTVO Z A PR O R ,'\CUN 14.3. J EDNO C EV NA POSTR O J ENJ A 15. PRITISC I U SIST E MIMA VO D!: 'OC G R UANJA 15. 1. UVOD 15.2. OPSTJ PO JMO\lI 15.3. STATI C KI PRITI SAI( U . TANJ U \1IR OVA NJAI PRI PRIRODNOM STRUJANJ U VO DE 15.4. RA SI'OD E LA I'RITISKA U SIST r::\ l L S/\ !'R INU !) , OM CIRK U I.AC IJOM 15.5. POI.OZAJ E KS I',\ ' /.. IONO(; S\ ; [) ·\ IR.·\ S I'OI)IJ .!\ 1'1{1 n S KJ\ IS.Il. rOM IO Rt\ 'J E IN lJ L I'[{III S I'-·\ l ' \ llI U ) I R/\I) U 15.7. UT I AJ RE U US /\ NJ/\ I'I{O I OK ,\ ~ ,\ R,\ SI'ODEL U I'RITI. ·KJ\ 16. PANE L 0 "~ EJ AN JI ~ IIl.1. PIU,TE(; E!)A ASNJI:G I' , \ i': l:l .. .( )(; (; [{I ::'I,\ NJ/\ 16.2. I'R E 'OS TO I'I.O TI : / J{ ,\ ( ·I·.K I1 ' \1 16.3. R AZ1VI E / \ TO 1'1.0 I I: /J{ ,\ (· I·.'- II .\ 1 lu.4. I'A U . ' 0 C~ RI 'J .. \ 1" J I· IIl.5. PA N El. K.'\ O G RI 'J NO rEl .o I ~J I (;( )\ . I'R()IZ;\( N 16.1l. I'R E D1"O S·111 1.. \ N I: 1' '\!\! I · I. ~()(; (;I {I' J ·\ N.I !\ I G.7. IZVO I) [N JI: I'AN I:I.N()(; ( ;(U ' 1 ,\", I \ I Il.~. PA , IOU SA U .I: K n,I C>il i' l C; I, 1 J \ ( '1\1.·\ : 1.1 Iii.'). I'OSEIl i\: 1 1',\ 1\ 1 17. PARNU C;R I:.IA '.11 ' N I S~; () ( ; I'I{ I II :-'''. \

245 246 259 277 277 278 283 286 290 294 296 298 299
309 32.5

325 326 329 329
333

336
33<)

33lJ
3--l 1
.~47

35 l ) :;()2

:;65 3(.,
."'(,S
:t(, I)

. \(1
~j

~

II

1 1~. )

7. UVOD 18. TOPLOVODNA MREZA 18.3.4.2. UVOD 17. tcZina .1 h"b rno l11 u:vnlll11 mrcZolll: lop illtn i protok . 8. ZASTlT A OD KOROZIJE I KOTLOVSKOG KAMENCA 19. OGRANICENJE POTROSNJE ENERGIJE ZA GREJANJE 19. UVOD 19. SISlEM SA GORNJIM RAZVOOOM 17.3 PRORAC:UN POTREBNE KORlSNE ENERGIJE :W.5. LITERA TURA 409 410 413 414 416 425 425 429 435 436 437 447 457 458 461 461 463 465 41i7 DODATAK 46'J T ABELA I (:<: Iic nc cevi (d ill1t: nzijc.vod a SO "C. DALIINSKO GREJANJE 18. PREDAJNE STANICE-POTROSACI 18.4.5."ouena para T A13 I:::Ij \ V I i Grcjanjl: parom nisk"" pritiska TABELA V I i I Grcja njc toplo m vO<lll l11 5.~ka . UPRA VLJANJE RADOM TOPLANA 18. OGRANICENJA GODISNJE POTROSNJE 19. SISTEM DAUlNSKOG GREJANJA 18. KOMBINOVANA PROIZVODNJA TOPLOTNE I ELEKTRlCNE ENERGIJE 18.6.VIII B. c) G ub itak pri tiska . b) G ub it ak pr i l i.1.2. I.Todorov.aj vode) TA13ELA II G ustina vo(k 0<1 40 UO 100 °C TABEU\ III Na po r u Pa pri t<:m pcra tu ra ma voue u uspo nsko m kraku <xl l)S. 1. UPUTS1VAI PRIMERI PRORACuNA 18.2.c PROJ£ KTO VANJE POSTROJENJA ZA C£NTRALNO GREJANJ£ 17. gS i SO "C i tcmpcra tura l1la u sibzno m kra ku oct 95 do SO°C T ABELA I V Gmja nj c to plu m vudom: to pio tni proto k TA13ELA V Gn:j anjc to p 1 0 m v<ldu m: mascni protok TABELA V I a) Kocfieijc nt i Illc snih o tpora.3. IZBOR TEMPERATURNOG REZIMA RADA TOPLANE 18. lJO. sadri.PRINOP RADA 17.POVRATAKKONDENZATAU KOTAO 17.

c nja koji mogu biti od odluclIjllceg lIticaja na ugodnos t. a rhite ktonska koncepcija obje kta.avanje temepe ratura. Zadovoljavajuca vrednmt i raspodel<l te mperatura. Loka lni zagrevni IIrcdaji kao i grejna tda svih vrs t" . Mozda je od w ih te rmickih IIslova najteZl: ispuniti zahtev povoljnih tcmpeat llfa oko lnih povrsina i prostornog ugl<l zra \'. Svi zagrevni uredaji tre ba d a zadovolje te hnicke.nosti i brlinc strll janja vazd llha II prostoriji kao i neutralisa nje neugod nog dejstva rashladnih povrsina.. Pri tome je najvaznije da prosto rija bude stn ravnnmernije zagreja na. predstavljaju postrojenja centralnog grejanja. odaj u toplo tll zracc njem i konvekcijom.L Na osnovll ra/. Uredaji kod kojih se toplota razvija na jednom centraL10m mestu.:- . NaCin na koji Cc okolini biti pred ata veta koliCina toplo te. kao i odgova rajllCih te mpera tura okolnih povrs in<l i prostornog ugla zTace nji!.1. zavisi prve nstveno od vrst e uredaja i grejnog tela a zatim i od mesta postavljanj.matranja uslova lIgod nos ti ljudi. Zagrevni uredaji Svi zagrevni uredaji koji se danas koriste za grejanje prostorija dele se na dYe osnovne grope: na Iokalne uredaje i postrojenja centralnog grejanja. od nos no da tempcratllrna po lja u ho rizont a lnim i vertikalnim presecima budu sto uniformnija.. vlaznosti i stmjanja vazduha. najpovo ljnije da sc toplot a predaje o ko lini IImen. Lokaini uredaji su oni kod kojih se topiota i proizvodi i odaje u prostoriji koja se greje. Prvi medu njima predstavlja obezbcdenje karakteristika sredine iI granicama zone ugodnosti. vlal.1. moze se post iCi naj povoljnijim izboro m vrstc lok a lnih lIredaja odnnsno grejn ih tela i pravilnim izboro m mesta na kome se postavljaju. od nosno odri. es te tske i c k o no m~k e za ht eve kao i odredcne us love bezbednosti. a tro~i na v~e razliCitih mesta.1. To ee zavisiti od niza Ci nilaca. Elementi centralnog postrojenja preko kojih se vcli odavanje toplote okolini nazivaju se grejna tela. NACINI GREJANJA 1. UVOD 1. kao sto su name na prostorija koje se greju. Od njihovc prilagode nosti ovim uslovima zavisi pogodnost uredaja za prime nu. raspolozivi energetski izvori itd . Tehnicki uslovi SII diktira ni zahtevima oseeaja ugodnosti ljudi koji borave II grejanim prostorijama. 1. raspo loziva finans ijska sredstva. do kojih se transportuje pomo6i nekog posrednika. Isto vazi i za raspode lu brlinc i re lativnc vlainost i. Vainost pojedinih uslova biee u raznim slueajevima i razlicitog znaeaja.

. da budu skladnog oblika i da se uklapaju u unutrasnju arhitektum. !'rella to me ~'Vi 7.). dohij« sc njihova vrcdnost i [l<.dohnost Z. imajll ekonomski razlozi. II gotovim iii sarno grllho ozidanim ohje ktim. sto se pravilnim projck tovanjem i dubrom montaZom mozc potpuno izbcCi.ni koja od osohina trd)" da prevag. U proccni z. Osim navede nih. okolnos ti gradevinske prirodc mogll da iskljll U: primCI111 nckih z. Uko liko nc ma mcsla za kotlarniw . prodiranja stctnih gasova 1I prostorije zgrildil. TodoroviC PROJEKrOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREIANJE nim Zl"aeeojem i koovekcijom kojom se ocre prekomerno zagrevati vazduh iii uticati da raspodela temperature po prostoriji bude neravnomerna. Taj oseeaj je posledica sagorevanja i ugljeoisanja deliCa pmme. rezim e ksploa tacije (prekide loicnja. da se negativno odrazi na sastav vazduha a time i na uslove disanja Zbog toga zagrevni uredaj IOOra hiti takav da ~to manje utiee na pogoclanjc kvaliteta vazduha u prostoriji i ccloj zgrad~ koje se !OOZe proSiriti i na bLiZu okolinu zgrade. Neki IokaIni uredaji a poseboo grejna tela ccntraInih postrojenja koja irnaju vrlo visoku teIqJt:taturu izazivaju ose6Ij suvore vazduha.ava nj a pojcdinih dclova postrojenja. "ko se ostali IItiC.i!nog grejil nja.agrcvnih uredaja S obzirom na uslovc bczbcdnosti.rl'vnih ltrl:daja a poscbno kOO pn~trojc nja u:ntr.:(il'ni sluc. Tako na prime r.aja jer je kud svi h zag. podobnos t reglllileionih sistema i primenjeni ste pen regulacije.tlni ([l<lscbno ovi dmgi). a sarna konstfllkeija zgrade. trajnost uredaja itd. pa uredaje treba birati tako da ne budu vcliki. treba vtxliti raclina (l mogucnosti izbijanja pozara.d'lji. rri u: mll rrojl' klanl I rl'ha da prou.1 ow uslove. Sve ove opasnosli rctko dolazc do izra:i. Zagrevni uredaji ne smeju da bare ni spolj~nji ni unutrasnji izgled zgrade. LJ tom poglcdu je lakll izvriiiti izbo r koji povlaci manje invcslicije. Osim ovog naana stvaranja nepovoljnog kvaliteta vazduha u prostorij~ uticaj pojedinib zagrevnih uredaja more odavanjem ugljenmonoksida. Jos se rclillivno U:. vdicina prozora.rl' vnih lIredaja . 0 zastia:nnsti od cksplozije ko tlova.lcnust II i/. cc ntra lnog grej. Vrlo Ccsto od lllCujuCi cinilac \l izbom zagrevnog uredaja. cc ntralno grcja njc se nc moze primcn il i..1 grl'ja- .lnja iii sa mih grej nih te la.lj. dok se lroskovi korisecnjil post rojenja ud reduju slozenijom ana lizom Pri tome treba obllhvatiti potrosnjll goriva . u pojcdinim ~ l uCajevima mogu se javiti i pose bni uslovi kllji ponc kad imaju primarni znacaj. mpril jll sc [l<xlvrCi analizi s oiJzimm nil nilvetkne llslove. brJ:inu zagrevanja is!. za ht evi arhitekte i sl. koji dospevaju do sluzo. koie disajnih organa i nadrafuju je. oTfilnsL-ih prin:¥:sa u vazduhu i dr.nc (pri likom rl's... Na loS utisak zagrevni uredaji utifu veliCinom i izgledom dirnnjaka kao i dirnnim gasovirna i njihovim sastojcirna koji prljaju fasadu zgrade i menjaju joj prvobitnu boju. lIslovljavaj ll iii eli minisu od rcde nc sisteme grejanja.~ t o dcSaVil i izliv'lTlje vodc II postrojenjima voti c nog gre janj.1 vode i d c ktrii::nog lIdaril. sto sc opet odrafaYa na zagadenje vazduha naselja i gradova U procenjivanju i uporedivanju vrednosti pojedinih zagrevnih uredaja neosporan znaeaj imaju i estctski zaht~ koji se odnose kako na gradevinski objekat. Isto tako je potrcbno proocniti obczbcdenost od izlivanj. ugljendioksida. kako loka lni tako i ccntr. tako i na sam zagrevni uredaj. Odrcdlljllci koliko ~'Vaka vrsta zadovo ljav. Cadi itd. I odn.vodcnjll .2 B.lg. postignllta vrio vd ika t.lvanj.ah'Tcvni lIn. Na unutralinji izgled uticaj je dalcko veti.l.lji zanemare i zahteva sa rno najeko no micnije grejanje.l kao puslcdicl' ~ mr/. onda sc problem ~'V()di nil iznalilzenje niljpovoljnijeg ud nosa izmedll inves ticio nih i eksploiltacionih t roskova.

1 ce nlalno grcjanje koja kao nosioce loplo1l' knrisl c iskljucivo va/. koja /. Kao e1ementi za proizvodnju toplote najeesCe se primcnjuju kotlovi koji uglavnom iskoriscujll hernijsku cnergiju goriva i sagorevanjcm je transforrnisu u toplotnu. Yod e na pa ra sc U grcjnim Iclima kOll(knzuj e oshl\1i1daju ci svoju lo plo lu ispar.lj. T o plil voda se u njimil hhldi i zalim vrilCa do izvora loplote gde se pnnnvo I. T ako na prima .1 1I e le mCl1<l1 /.avis i od urn i.binuju sc sa pornocnirn urcdajirna koji sarno dopunjuju postrojenja utieuCi na njegov pravilniji.vnll mrd..agreva dil hi opel hi Iii nsposoblje na Zit pn:noscnje loplnle.usiovi strogog odd. 1. 1.1/'.lnjl' oni Sll izdvojl'ni i/. Uredaji centralnog grejanja su ustvari encrgctska postrojenja.g r.1 cc nlra lno . Osim toga.kl. U ove pomoene uredaje spadaju regulacioni. cc nlralno pOSlrtljc nje posmalrallo pre ma pe6ma u kojima ~a go ­ revil i:-v rslo gori vo.1 . Izuzetno. lJ svim ovim sillcajevima neposredni izvori loplole za postrujenje ce nIr(l lnog grejanja SII razmenjivaci loplote.. kilo i slIn CcV (l e ne rgija . Poslroje nj. ekonornicniji i bezbedniji rad. Poslroje nja 1...1 prn izvodnju lo plol e sla illo do l.lino greja njl' imaju ni/. primcnu u postrojenjima centralnog gTejanja nitlazc i prirodni izvori topic vodc u obliku r<lznih toplotnih vrela. rcjanja ohj.l<I lo kalnilllllrn l.11. . c1emcnlima koji od aju toplOIU i tilko zilgrevaju sredinu u kojnj sc n<l lazc. za reprezentativne zgrade to su -estetske osobine.lvii nja (kondenzilcijl').1 i skupljilnjc pe pda na vise mesla cd.l/i vmla.' /.lii vred nosl ()vill pre dnosli Ire l>.lVl' poi. Tra nsporl loplolnc e ne rgije od kotla.1. prl'd nos li n.lko d. U novije vreme javlja se i prime na 10plo lm.lli od s illcaja do sillcajil jcr I.tgoreva nja a lime i Vl'ee iskorisccnje f.t i po· nav lj.ldc. Postrojenja centralnog grejanja Postrojenja za grejanje. Pos lO se nvi un. nazivaju se sistemirna za centralno grejanje. omogllcujc holjll kOlllrolu proccsa s.ljim. UVOD 3 nja bolnice primarni su higijemld uslovi.::rejanjc 1I II/e m smishl.avanja ugodnosti itd. lIskd loga Slo sc sagorcvanjc ob.agrevanje m ispilrav.ll poslroje nja . kod kojih sc top Iota razvija na jcdnorn centralnorn mestu i odatlc razvodi preko tzv. vilzdlls na pOSI rnjl·nja .dull iii vazd llh 1I ko mbin aciji sa vodom iii pilrtlm.1 i IImanjujc St' opasnosl 0<1 pnj.1 sa kOj im sc lIpornluje. po~to objedinjavaju vise elemenata razlicitih osnovnih funkcija.: daji ohicno koris1l' i I.). c1d.1 svoj radni ciklu s.a provc lnlv. povoljni lIslovi.tricnog grejilCa iii rilzmcnjivaca loplol c o bavlj il ~c kroz cevovode koji obrilzujll Izv.1 l'e nl r.1 prnc"njiv.1.miva . kada postoje narocito.lvlja nil safllo jed nom meslu. Z a grej a nje u sklopu indllslrijskih objckata vrlo jc ckonomicno koristili o lpadnll loplotll razlicilih pro izvodnih proccsa. Ishlvrc me ll() je i/. Ovi elemcnti proizvodc. pumpe . kontrolni i sigumosni uredaji. uprosee niji jt: rad ok n ('.za komfoma postrojenja .hcgllul o i raznllsc nje gori v. medusobno spojenih u celinu.2. prcds lavljaju Izv. toplota se dobija iz elektricne encrgijc koriseenjem e1cktricnih zagrcjaea .1 . g ntpe po · stroje nj. transportuju i odaju toplotu na mestima gdc je to potrebno a korn.·.II'. (A. Kao nos inci 10· plote ko risl e sc prve nsl vcno voda iii vode na pilra i prcko ovih f1uida loplnla se II polrebnoj koli cini dopre ma do prostorija koje sc zilgrcvajlL Samo zagrevanje se obavlja grejnim tdimil Ij. nosioca toplote do elemenata za odavanje toplote koji se nalaze na vik razlicitih rnesta u zgradi.

't: rdc\o'an lne liS love koji su Zil razvoj em:rgd ik c i grcjanja hili od IIliUtja.1 pristup.lre..PBOTEKI'OYANlEPOSTROIENlA ZA CENI'RALNO GREJANJE Osim toga. NilgDvcSlaji rTKxkrnih sistema j:l\'ljali su se j() ~ 1I davnim vrl: l1lcnima. svojom veliCinom DO i potrebnim sIo~oim prostorom Z. I'ra istorijs\. sve 10kalne pea se povczuju sa dimnjacima koji su u unutrunjim zidovima. dobzi u ohzir s<Jmo ccnlr. blokova zgrada i slambenih nasclja .. a li tn.mjc.a~vanja od pr.. ako rdenje nije najboljc odabmno. i (~I.c.B. gotovo sve dobre stranc rentraloog zagrcvanj:1 mogu dOCi u pi:anje ako poslrojcnje oije uradeno kako treba tj.TocboHil .. lto ~cduje povoljoije uslove ugOOnosti.lt!"a SL: i danas wa - . Medutim.1 izlnzi6<: sc iSlllrijski pre· 'kd r.w·~ tlj : lvil njc i n Jgrevanjt:..e lako da postaoc po'JOd OCZ2dmulj... Pri 10m ~ sc da l i i (lsvrt nil ~. a grejna tela zauzimaju mesta toja oajIRmje mogn da poslure drugoj nameoi.: vi. t od cen~ grejanja je omogueeoo postavljanje grejnih tela i uz spoljne rashladne ~ioI. OOreduje se pre svega prcma eL:onomienosti u eL:Sploataciji kao i prikbdnosti s obzirom na poslufivanjc.tvu...ada Sli Ijudi korist iIi Suncc Iii su~e nje k07£ I~hjjenih ii nlli~Jj a pravec. Da bi se silgkdilO taj dugi n ~lpur prcthndnih ge ncracij.ilija kada sc rddi 0 vdim postrojenJimii.:lno grcj. karakteristika srcdine. prcciznost i "valitct. postrojenje IDOt.bilk Sll d<l SC o~"ojc rnnogc tehnologijc i manja da bi grcjanjc dobilo danasnji i/' gln l. dakle 0 velikoj polrcbnoj koliCini toplote za grcjanje i loze~ju bez dugih prckida.ga II nasnj s rcdini . sllli:cCi :1'.: i grcjanja kao :~il'nt...lZvllja e nergc ti k.O:I:I stvaranj:. Dug jc bio put u istoriji Covceanstva do!: sc doslo do danasnjih sistema grejanja i klimilti/ilcijc. ' Ekonomifuost ocnIIaIoih sistCICI grcjanja naroCito do1azi do izrafaja kod onih postrojenja 1:00 1:ojih je predvidcoo i ost\--:lrcoo boljc rcgulis. ~to oije dobro rcienje S obzirom oa I3VIIOmcmu rasporlelu.2.mjc jL:r pn. ISTORUSKI RAZVOJ CREJANJA U USLOVIMA OOMACIH PRILlKA 1.Jistorijc dn XVII vcka Korist-e njc encrgctslih iZVOr:i pocinjL: 1I pril istorijskllm dobu.2. zagrL:vanje vdikih zgradil . pre s\'(. v .tvljao jc revoit:cion:lrni tl()~ildilj u iSloriji Ijudskllg roda . investicioni troskovi poslaju scl. o. Centralno grejanje obezbeduje zagrevanje i sporcdnih odeljcnja. pee zahteva viSe korisnog prostora prostorije. kada sc grcjc gotovo neprck idno prcko cdc zimc. Ukoliko biIo l:oji 00 0Yih us10va oije dovoljno strueno i savrcmeno L'ipunjen. pa se poslrojenja cenlralnog gn. dobro proraeunato iii pravilno i valjano izvedeno. Isto tako. I'ronalaza k Vilt rc prcd::t. Kada ee sc primcoiti ccntralno grcj?nje a u kom slubju drugi uredaji. 1.janja gol\lVO isk ljllcivo primcnjujll /.i covek kori. Nasuprot tome. \. grane.:n lril lnog poslrojc njil pulpuno demini!iu OSla:c urcdaje. NaCini ~.. To zntlci da za svaki stan sa vi!ic prostorija iIi za slambcnu zgradu Cal: i sa malljim brojc m slanova. sebi o::lc<:'U i postclju.1 priprcm:1 h~a ne.1.dJ10Sli u. unmi je II pct'inc gde se ona stalno odrbva. ~to too grcjanja peCima oijc shJtaj.:undami a clsploalacioni odlucuj!!Ci. Preimll ~s lva pos laju j()~ iz· rill. U slueaju L:ada sc radi 0 vclikoj godisnjoj potro~nji goriva.

preko German a . sa stalnom opasnoSCu ncpotpllnog sagorevanja i rrtzvijanja ugljenmonoksida.agrcvanje prostorija je bilo hipokaustima.e. a imale su uvek dvostru ki broj istih prostorija. najslarija nasclja datiraju od 2000 godine pre D. izveden od imcna kellskog plcmcna kojc se tu naselilo . Cijim sc zraecnjem :t. Sastojao sc od bron:r. Odvodcnje dima van prostorijc poeinje ostavljanjcm otvora na krovu. Pri tome su se dimni gasovi sirili po prostoriji. pre [Le. l:emu je doprineo tok istorijskih dogadaja.~karci i zene bili strogo izdvojeni. izgradena su ulvrdenja dui gf"dnica Rimske pokrdjine Mezije. N~a zemlja spada u grupu onih koje so u razvoju.. od starih Kclta. g.• zahvaljujuCi stalnom ncprijatcljstvu plemcna na Ievoj obali Dunava. po. m1adeg kameDOg doba. do trenutka kada je svet poslao. za koji sc prel~tavlja da sc prosLrirdo do danilSnjeg Zcleznika. i reci "dounon· iIi ·duidi". Rim1jana i svega onoga ~to so doncli Sioveni. a uveliko sc koristi i rurnur. Uogate kuee su imale woja I. hramovi i kupalila. gradene od kamcna koji je bio dovoZcn iz predela danasnjeg Tasmajdana i Topl-idera.Singaja iii Siogi. sto bi lrcbalo da znaCi oaselje iii utvrdenje. Ugara. Razvitak grejanja pratire sc Irroz istoriju Bcograda u kojoj so se preplitali Irultumi uticaji i name raznih naroda. Prcma Rimskim izvorima.1. koji je.tcrmc. Sa prvim svesno izgradenim zakIonima od h1adoore i nevremena poanje i njihovo zagrevanje. ne obczbcdujuCi uvek i dobre higijenske uslove. bar ~lo sc til:e tehnike. Na podruCju dafla!njeg Bcograda i njegove ~ire okolinc (Lcpenski vir).:upatila .~to su mu. . Kuee su bile velikc i lepe. u kojoj se raspaljivao eumur u lankom sloju.: su za ostalo stanovoiSlvo podiz. tumaci sc.CJmD 5 kodnevno koristi. sve do dolaska Kelta i Rimljana. kada su Ijudi ziveli u plemenskim zajednicama Stanovalo sc u zemunicama i plelerima . Pojavom Rimljana. ~to sc d~va i danas.ana javna kupatila. ali je praktifua primena dobijeoe loplole lokom wkova dobila gcr . pa danas posloje podele na razvijenc zemlje i one koje su u razvoju. U ojcmll su bile podignute mnoge jayne zgradc. prijem informacija i manja nije owk dovoljan da se osvoji tehnolo~i postupak proizvodnje. ali se na pronalazak dimnjaka i':ckalo jos veoma dugo. grevala okolina. Hilo ih jc viSe u gradll.. odnosno refleksija mnogih politiBcih interesa koji so owL: ootro pogadati n~a podruqa. i da su tu osnovali vea: nascljc. To mao staIno gubljenje korab za tehnikom onih najnaprednijih. 85. lovo neogranil:ene razmere. Zalo sc pronallWlk vatre oznabva kao pol:etak svesne proizvodnje toplote i prvim korakom u pro~ljenom korucenju encrgije. Zagrevanje domova bilo je pomoeu mangala i mangal (Ialin. /'.kolibama od isprep1etanog pruea oblepljenog blatom Kao izvor toplote i svetlosti koristilo se otvoreno ognjiSte sa slobodnim plamcnom. Iskustva su ubrm taha da se tczi uzarenom drvetu. Tako na podrucju tadilSnjeg Singidunuma prvo raste jato utvrdenje a zatim sc razvija samoupravni rimski grad.a. Mangal je postavljan u sredinu proslorije. Turaka. iz tog vremcna potiee i naziv naseobine Singidunum. u stilu tadasnje rimske arhilekturc. pune svetla. . iz vremena neolita. Vizantijaca.<iki fukulus) je u stvari prva pee 1I istoriji tehnike zagrevanja. Termc su bile znaeajne i kao mcsta okupljanja. bliska zajednica u kojoj sc znanje i iskustvo brzo prenosilo. U predelu usea Save u Dunav smatrd sc da su sc Kelti pojavili poCclkom 111 v. Medutim. dol. Austrijanaca.ane posudicc sa nozicama.

1). tc rmama zilgreva njc pomoclI hipo kil llsta u stvari je bila pn:tei:a ce ntra lnog grejanja. Takvi rnangali su irnali poklopac za lof~ni dec (stika 1. T c izmc nc veza ne su za pe riod kadil su Slove ni nasdj. o brilz. 2). na primer.M~gaIi su se oddavali ~w.e mlju. obrazovil nc spccija lnim o blicima cigli. kroz vekove i engleski parIarnent je. kroz zielovc te rmi jc bilo s lu eajeva propusta nja dimnih gas ova kroz kanille.pnpremanje kafe. kraj Beograd a. Vcknv i su pros li do prvih daljih iz mc na u tc hnici zagrevanja kao najraspros lra njc . ne kadas nje m Sirmijumu (s lika 1. Slika 1. Iz log vrc. Uvoele ni su i u sa me pros to rije kroz poscbne otvo re u pa dll iii odvodeni U il lmos fe ru (videl i poglavlje 15). uko pa ne ddimicl1n 1I 7.1Va li podnl cje na uscu Save u Dunav. Prod ukli sago reva nja su odvode ni kroz mcduproslo r ispa d pod a zagrevanih pro sln rija iii baze nil . sa krovom o d slamc. Ostaci rim~kih tc rmi i hi poka usta nadc ni su u Bcogradu na meslu d a nas nje Fra ncuskc a mbasad c i u pa rku na Studc nl sko m trgu. nijc m vidu ko risec nja lo plo Lne e nergije. Dru ga nalilzis ta iz kas nijeg pe riod" o lkrivaill pcci mtprilvljc nc s lobod nim n:danje m kilmc na. ali najveCi primc rci hipob usta se nal aze u S re m~ k oj Mitrovici. Da bi sc na kriticnim pa vr. lako da sc prime na hipo kausta maze s matra ti i pOl:e tko m podnog i zidnog pa ne lnog grej'lnja . bio .me na nad e n je os tatak kuCc ciji je pod bio oel nahoja glinc a ognjiste od peCe ne ze mlje.sina ma spre cila ko nd cnzacij il . J Izglcd mal/gala LJ ri mskim kupa tilima . Ku Cc su im bile male i primitivne. kadil.uiu ci zi dove i o bli go rnj i IIc() .van mangalima S\'e do kraja xvm veka. Loziste se na lazila izva n zgrilde i 1I njc mu su sc lozila drva . O ni su tu dosli poectko m VI ve ka i nasclili padinu pre ma f)un avu . Starije generacije ih parote i prieaju da su kod nas 0 bili mangiili od bakra iii mesinga i da sri u bogatijim kuearna sluiili kao ukras i za.

U tadasnjem Beogradu. I'n. Dnlga Pt) lavi na XV I v<.ida nL: na IL:m c: ljima od lo mljL: lmg kamena. UVOD LoZi~ta 7 su jo~ uvek otvorena a okrenuta su prerna ulazu u dom.u s<.ln il koj i su i najv isc Irgovali po proslran o m lurskom Qlrslvll . DL:spol S Ido n jc dobio l3eograd ad Ugara na doz ivo ln o upravlja nj c i za vrc mc njcgovc vladavine o d 1-103..1. Po dignulL: su mnogc j. god . ali SL: prvo urcduj<.ja i Du brov ". Od j·ur.A!o nard n da V in ci ok" l. A.l-lljCg Sinllijlll/l{/ Prncva l Ikognlda kao g rad s kog nasL: lj a pod S rbima zabelczL:ll je 1I pc riodu d L:s po la Sie fana Laza reviea. gn d . poscd ujll samo 62 ku Cc. Tlire i pOlpuno Ill<. Zgnllk su .:.: vr<.1.apaljivc IrskL:. pod ii.· . po cinj L: opsada Turaka i 1. Nadeni su ostaci i jedne peei ~iji je gornji deo u oblik-u kupole od perene gline a loziste od redane opeke. Posit) jc bio mnogo razruik n prilik o m osvajanja. ira d Irpi vc lik L: prollle nL: u brujll. grad sc zllalno pros irio. Stika 1.: njajll lik i karakl c r grada koji prima iSlocnjacka obcl<. ruseei prethodno podignuto.. zidovi su bili od mlboja zL:mljc a krovov i od lako I.\·/ll iz Il C klldll. Prc lposlavlj" sc da su sc zagrL:vak ug i<wnom man · ga li ma i pc c im a Sil nlvnrcnim Inz islilll.na raskrsnit:.:b jc do ba p ro<-va la Ikograda pod Turc ima .1-127 god . menjaju se vlastodrSei od kojih svako donosi neSto od svoje kulture i obitaja. 10 j<. (irati jc pus lao vaJ. To je vee period X veka kada se u Evropi pojavljuju karnini i peei sa potpunim ozidivanjem lozista.Icvn.l vojni h i Irgovilckih pUl cva. cijc jc crlL:zL: iz ra · dio l.1."i2 1.lallOVnis lvo do lazi u g rad . ~to navodi na zakljutak 0 svesnom usmeravanju veeeg odavanja toplote ka najhladnijem delu ku6e.avil njc vdlackL: kiilllc..su sl :II:'1C kolonijc ( irk<! . U li cc sc ka ldrlllislI. di.os la li Srbi 152R god .: tv rdava . i3eograd pad a 1I njihov<."i()() god .: . a ovaj naziv grada se prvi put pojavljuje u pisanim dolmmentima 878 god.amijc i amami. Uga rs ki ziva lj na plls la I kogril d .: ruk l'."iOOOn s tanovnik . Cve lala je Irgovina i zanalsl vo. bolnicL: i crkvc. s rpski se uglav no lll nas ilno iscljava a Illllslilllansko :.:zja .: izgraduj<. Bilo jt: 37(l() du e. po novo s<.:b no u L: lni ckum sas lavll slanuvnislo.lVne gra d L:v in c.2 Os/aci hipokll/l.: IllnugL: mWL: kuc<. .lio jL: Irgova cko i ra ln o pris lanis ic: a g rad je imao prL:ko . a pos<. pos lo j..:lllc jy kojeg pOliCe plv i plan jcdnc mas inc za udri. . I'o'~'()j ak.

Dunilvskil II pn. drugo za toplo kupanje. Ik ol:!rad dohija 1I rclalivno k n llkom vrcmenskom razuohljll plltpuno nov izgkd . kod koga se jasno uoCava lozi~le i odzak.:dclll Dorco Iii . rezervoar za hladnu vodu i kupatila . 1cdu lim. gou .: lkih oblcpljenih peei i d a lje korisecni bakarni mangali. .lurskih ralova sa prvim periodom allslrijske vlasli oel 171 7.: mlx:rskog. osnovnih.:V. To su po konslrukciji bile jed noslavne gradevine sa vi~e odeljenja: eekaonice sa ~edrvanoml.\ 8 B. 7 Carlija.: ma popisll od 1733/34. 217 dfamija. 11 nnvim kllCama Srpskc varosi za zag rcVitnjc ~II. Bogate kure su irnale sopstvcne a za ostalo stanovni~tvo su podizani javni amarni.lI1i1s njih IIlic l Srpsk ih vladaril. i Illkllm XVIII veka. II kojll su se doscl ili mnllg i kolonisli Ncmci posle odlaska lurskog slanovnislvil . ()va.:01 yaros. Narod no g rronla. imala 95 ku 0t sa ROO slanovnikil . Vodnsko k iii Ccsma. sa bazenom kru:t. ukaz 0 izgradnji Brt:ograda i dve novo potii)!nlli e zgrade narocilo su se iSlicalc svojom monumcnlalnosclI. pa je to period u komc jc izgratleno novih R5 kuca. u kojoj je vla. Dobi lil je naziv Karlslal iii Nemilcb Yaros. Beograd poslajc ZrlVil auslrijskn .Medresa Mehmeda Sokoloviea. vclikim pro/llrima i allslrijskim I. Beograd je bio izuzelno lepa. Amami su gradeni uglavnom od kamena.:ve.XIX veka U jc:el nom paiodu XVII vcb. god. rezervoarom za vodu i lozionicom koja se zvala "Culhan".jedno za hladno.. Sil svim uprilvnim i adminislr<l1ivnim zgn luilmil il llslrijsk ' vlasli. prostorijama za kupanje. Energetika Beograda u periodu od XVII . Todorovic PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREIANJE na. pa je zbog svega toga Beograd bio izuzetno bogat grad. bo i u ccloj Srbiji i na 13alkanskom poluoslrvu.'upo10m koja je bila pokrivena olovom Najdufe su se saeuvala tri: jedan uz konak kneginje Ljubice. obicl1o oblik a I Sit vise hda .na ognjisla . kao i rezervoar za toplu vodu sa pulouoblim svodom od opeke. I. Nova Ikllgradska VilroS.1739 . lrijski lAIr Karko VI pOlpislije 1724. Kupanje je bilo obavezno pre i posle molitve. izuzetiio od cigala. dri:ala Tur~b lAIreVinil knja je II 10 vrc:me bilil nil vrhum:u moei.I luCa od borovine. drugi u donjem delu Kalemegdanske tvrdave. niZe od Vaznesenske crJ. prvi pul po principima cvropskog nacina grad njc.nog iii visL'ugaonol:! . prcuscdnika srpske administracijc od 1720-1733. srednjih i bogoslovskih n:ola kao i muslimanski univerzitet .sanuril Vil <. 1.. sa visokim tavanicama. sa obaveznom ). . a In.iuanim pl'c ima .~I. cmacka Yaros je u delll d. sa oko 100000 stanovnika i brojnom vojskom U gradu je bilo preko 7000 amama i njih su Turci gradili po uzoru na rirnske terrne. U loku illIslrijske vladavine razvijajll sc Iri varosi.2. Srpska vilros se nillazila II kraju nko dilnilsnjc Saborm: erkvc. lacnije od I GRR. krajem XVII veb. Sve do XVII veka osvetljavanjc domova bilo je porn<>6. kojil sc razvijillil va n saneil na silvskoj padini nbuhVillilla je kose d. 9 hr~kih i jevrejskih crkava. pored n. koje se pojavilo cim su preslala da se koriste otvore. je pn.lI1as nje IIliu: Ca ra J)lIsanil bila poru!icna zbog rcgulaeije. god. Deo yaro~i uz Dunav je bio centar trgovine i zanatstva. TreCi je u ulici Adrnirala Geprata. Au . bogal:l i vclibt islocnja ckil VilrllS. Vojvoele Milcnka i Silrajcvske uli cc .2. Z gradc Sll bilc OU opcke i mallera. To je bila palata prinlAl Ald. god .

I. U srpskom delu varo~i najveee zdanje je trebalo da bude Mitropolitski dvor.":il iw ih lavirinitt a i smd taj nih pros torija u zemlji 00 pre 5(KK) god ina. koja jc ima la oblik. .av ne vlas ti. D ubrovea ni. Zauzirnala je veliki prostor u krugu dana~njih ulica Knez Mihajlove.l. lJ XVII Vc' ku . J-irana jc smcS tana i u hlaone peCi ne.tillg Mllkrng l .: jc covek gradio titkodc Zit cuvit nj. koj i su imali svojll kllill nij u na /)orcolu. medutim podataka 0 njegovom zavclenju nema. Dok je zahvaljujuei va lri covek veslacki proil:vlloio loplo lu ud najranijih pra islorijsk ih dana. Ova lampa je ko ristila ka o goriv() mas t iii ulje a svellos l jc dilvao plamc ni ziza k uei plil lnil ii i ku 6ine. '. skim manastirom i ~kolo m. Ov.tni. :lO(}O golii ne pre n. i ne zna se da Ii.to j1itckc. Od svih objekata iz tog pe rioda preostala je sarno kuea u Graeanickoj ulici broj JO. 1)0 ovih Ccs mi voda sc dovod il<t starim vodov ima sa Bulbll klcra i iz M. ali je dozidivanjem dobita formu tirilicnog slova G.: hranc. Njena osnova je oblika pravougaonika. Gornjc spratove objekata podignutih pod austrijancima Turd su na merno rusili posto nisu ze lc li i volc li d. ulvroc no je da sc u 10 . M<t lo koja ku ea im<t prozorc s<t s taklo m. O bnavlja se pOfll se na varos Ui' malu pll mllc drl. je gradnja uop~te privedena kraju za vreme austrijske uprave. prema uzorima becke arhitektuIe toga vremena. Nije bio zavden do 1737. it poslojc nalazi c. BeogrmJ jc u 10 vreme bio bez ikakvih kn munalnih ureli a ja. Srpska ku ca s kraja XV III vc ka im. Krov je visok sa visokim pros to rom tavana. iskljucivo Zit udr/. Krajem log vc ka I3cograd ima oko 25000 s tanovnik a. Na os novll egipalks ih rresaka i. Varos je u razruk nom stanju. UVOD 9 Zajedno sa zgradom g1avne str~e.tj cenl ra ln i izvo r Illplll le bio je jed ini u ku ei. koji su unistitvali cit ave dclove grada.. uli ce Sli bile bel: osve tljcnja.t!. Ova ogromna kasama imala je prizemJje i dva sprata.avit njc hranc.i. OSlalo jc za pisa no da: " Sarna ya ros ima za lostan izgled voj niekih pusto!ic nja . koj. eetiri velika ulaza i 312 prozora Oba 'objekta projektovali su i gradili Austrijanci. do nosc "Iukijcrnu " . gOO. Te k pos led njih dcccnija XV II vcka doi. god. kao i malim potre bama u e ne rgiji za zagrevanjc. hladc njc se du go svod ilo na prime llu pri rod nng !edit. Beograd 1739. Zidana je od cigle velicine 33 em a unutra oblozena slojem kamena i maItera. cinila je tepu i skladnu celinu.tzi do ponovnog mtscljavit nja grad<t i pove ea nja broja hrisea nskog stanov nistv<t . god.tO II kO lne sc kuva lo za Celli Pllrod icu. prljava.e . jezuit.. velikoj mogucnosti akumulaeije toplote.lampu.t jc' glav nll i cc ntralnll sllbu sa otvOfcn im llgnjistcm u sredini . vee su najecsCc oble plje ni hartijo m iii zjape otvore ni" Kuga koj<t se pojavila d ala jc gradu avc linjski izg!ed. Peti su se nalazile u uglovima prostorija kroz koje su prolazili dimnjaci celom visinom zgrade.io jc: Ill e od borovinc. velikim zidanim petima prelqivenim ukrasnim plocicama.!evka pos lavljc nog n. kao i slicne Becke palate. Ikograd o ll1 su vrlo Ccsto hara li poza ri. Druga velika zgrada podignuta u tom periodu bila je A1eksandrova iii Vitembergova kasarna. Bile su grejane.t se pe nju uz sle pcnicc. i koja se nalazila u ulici Cara Du ~a na . Nad vatro m jc bill obeSe n vcliki kol . Posle kratkog pe riod a naglog razvoja pod austrijskom vladavinom.1. oko koga Sll sc sakuplj. snega iii hlaol1\: vode planinskih potoka .. Zmaj lovine i Obilieevog venca.ug. bez ijedne velike gradevine. a vod a se uzimala sa Ccsmi koje su bile rctko rasporctic nc pll varosi. Za osvctljava nje domova sve dll XV II vcka slu. prve nstve no ulovlje ne divljaci.ti i ukuc. Z bog ovakvog naeina grcja nja. po novo osvajaju Turci. sto govori 0 masivnosti zgrade.

mcramil poeinjil lo Sil grildnjo m. pOliCe \)osilcjev Ii · ccj iIi Visoka sko la. IJkllpno jc bilo nk o 25000 do 30()OO sta novnik a. Ova zgradil je najslilrija k1l6 1 u danasnje m Ik ogrildu.. Turc::i su zive li unlll a r zidin a i II sa moj Ivrd avi . Na krovu se 7 . 1. cncrge tske plllrc hc se svod c iskljuCivo nil grcia nje i kuvanjc . a dllseci za s pava njc . 7. Liniju tadasnjeg sanca d e limi~no ozna~va pravae koji bi danas vodio od Obilieevog prema Topli~inom i Kosan~ieevom vencu. a li u nllvijim ku ea ma pllcinje i uvodl: nje pcCi . pa sc m mil le prime nc 1I za natslVlI . Srpski deo Bcograd a sc od Ig06 god. To jc dolla . nalazi 1I nJk a ma Srba -lIs la nika i razvija se pod njihovo m upravom. kada je prirodni led vaden iz Tami~a i Dunava za potrebe panreva&e pivare. god .t! a. Beograd ima lvrdavu sa gornjim i donjim gradom. u Ik ogradll i. da bi ga u loplim danima korislili za rashaldivanje hrane i verovalno za pravljenjc sladoleda. a onda u XV1 veku. bila je Savska va'ros.. je kllCa u uliei Kralja I'e lra brtlj r. mind c rluci su sc kurisl iii za Sl' de njc. proizvodeCi sladoled meSanjem leda i snega sa smok. Todorovic PROIEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE vreme znalo da Wadenje naslaje i kao posledica isparavanja vode. . Vz Srbc. k:to porodi('.re· va nje bila. V l'e i Vraea r i C rve ni krsl. Alba nei. (iodinl: 182-1.3. na ku6 1 trgovCil Nil\lma leka (d aml. god. Ilcogritd i dilljl: ne ma ku cnog vod ovod a. Ku ee su bile Zitst rvenc cilimima. lspod Tasmajdana prostiralo se selo Palilula. Izvan sanca. sve do prnpas ti uslankil.m as njc 1I1icc C ara Dusana prcma J)unaVlJ.'. kada sc u skromnim r. koji sc u bo· f. grad skog sao braeaja i owc tljc nja. S rhi u gl1lvnom na savskoj padini. skladi~lili led u loku zime. C inca ri i 1 ~ lI gil ­ ri o O ku lna sclil .. Nema nikakvih dokaza i dokumenala koji bi govorili 0 praktienim prime nama blade nja na leriloriji Beograda. U naeinu zil /. Vlvrdeno je da su Turci 10 ~inili 1553.apazajll dva dimnaka slo ukazuje da je za/. v. silgr.vama i drugim voeem.:c sa spoljnim zid ovima ckhc lim 7-1 em. prc ~'Vega lurskih obieaja i navikil .10 B.1.. varos opkoljenu sancem i de. dok su se oko Skitd a rsk e ulicc i Z denog vc nea nalazile dve cigansk e male.los nve k sc kUVil nil olvorenoj viltri.2. Nova arhitektura Srbije u XIX veku Devetnaesli vek po~inje I srpskim uSlankom i razvijanjem naeionalne svesli 0 ponovnom stvaranju srpske driave. poskpe no sc lIklil paju II grad .L~ njc dlL\eV nC bolniCl:.ivc li u jcvrcjskoj mahali . rl:vanja prcovladuju milnga li. podignul 1l IRO K god. a prema Dunavu linijpm Skadarskc ulicc. it grad je po stilu zivo la jos lIvck pod ulicajc m ISlok a . ali je verovalno da su Beogradani. fXl ~'Voj prilici limcnim pccima uz dodalno zitgn:va nje manga lima. Na jednoj frcski se vidi rob koji lepezom izaziva strujanje vazduha iznad eupova. a omall e risa na krcenim mall e fOm.<llim kU Ca m3 ~'VC vise korisle i kao ukras. Islovre mcno . Na prostonJ d anas njc pijacc na Z e kno m ve nc\l bila jc ve lika bar. nc samo Pa lilulil i Silvil m. (iodine Ig2. ( iradc na ie od opd. kojih je bilo dosta u ladas nje m Beograd II . a na padini iznad ulice Gavrila Principa nalazilo se selo Savamala. Prvi zapis 0 kori~eenju led a u najblaoj okolini Beograda potire iz 1721. II kojoj su danas smcsle ni Vukov i \)osilejev mu/l'j.gradem. oko danas njcg Savskog pristanisla.fevrcji zidaju svojll o~ novnu skolu i obnavljajll sinilgogll.ivc krmc ni. god. dok je krov fXlkrive n ecramido m.rana "Kod znabl pitanja").o varosi izvan kapija i sanreva.l/.'.od d. 11 fXxlignul il jc po jos uvek lipie110 11Irskoj ko nccpciji grade nja. do k Sll Jcv reji. 18 13. ako ne ranije.~ nj a b .lde na jc prva veCa zgrad a od Ivrdog rrutt l:rijala i tn je zgrada dan . ( irei. Iz lih da nil. kvrejc i Turkc.!.

..Ios imnvic prav i regul acio ni plan Ikogracl.aviSnos li.t Cvetka Rajevi ca (bivsa Rca lna gimnaz ija). Konak Kneginje Ljubice.. pod ignlll jc prvi pa rni mlin. po~to je postao presto nica Srpske knefevine. a grejanje je bilo kaljevim i limenim peCima. od austrijske opeke sa kamenim poja~njima . l'odizlI sc: Narodn n pOf. god. U lice sc prvi pUI osvclljavajll fc njerima.. Do lilzi du o nJza nog slik oba izmedll Srba i Tliraka. sta nie t. pos le ccga sc Turei pOVl ill:e 1I gradskll tvrda vu i visc btsova bo mba rcllljll Ilcograd kada oS lceujll 157 kll ea. U (lim. Beograd se razvija u novim privrednim i d~tveno-politi ~­ kim uslovima.l. Iz tog perioda safuvani su Ko nak Kneginje Ljubice kod Sabome crkve i Konak Kneza Milo~a u To¢ideru. a sla novnistvo broji nko 12000 Ijll di. I'rvo pozo rislc po liCe iz 184 1. god . Danas se u ovoj zgradi nalazi uvede no centralno grejanje.ckonmm kih i sncija lnih od nosa. lako sa zaostatkom. \ J njoj ' ll /a grei:t njc' boles nick ih sllbil kori.oristc:.8-1. Beograd dozivljava najveci skok u svom dotad ~ nje m razvitku. slo z nac i i dn hi janjc prvog reenog sanb racilja na parni pllgo n. 18·m god. Slovak F ranc Janke pravi prvi regul acio ni plan novog I3cograda na pros toru Vraea ra i dajc pla n r~ k o n s lruk cij c Te razija. dvor ( cl aml.\Cc ne ka ljevc peci Sa lozc njc m if.. god. U pc riod1l1 117(.l. I)zorcli. Beograd po~inje da se priblifava evropskoj civilizaciji.t prvi ho te l. ope t u Engleskoj. .1. sagraden je od izuzetno rnasivnih zidova. Godinc 1867. Ovu izgradnjll jilvnih objckil la i ZilCel<lk indllslrijc pril ti zid il nj e mnoslva sla mbe nih kuca. Zgrada ima niz dirnnjaka.~ nja Skupslina grada) i zelc.nava nje d rzav nc nCf. i izgntd nja silvskog prislil nis la. "S rpska kruna". Cetrdesetih godina XIX veka. U to vreme je izvedena prva ventilacija kao i hJadenje vazduha pomotu led a.I . ~to ukazuje na koeficijent prolaza toplote od oko 0. hodn ik. godine incide nl o m na (:u kllr Ce' smi. log pe ri oda pOlice i bo lnie ) II Vid inskoj uli ci (clos koras njil ocn. kao sedi~te i srpske i turske uprave. a voj nil sko la i gimnaz ijil od 1839. Razvnj Beograda iJi iJill i veeih raz me ra dil nije bilo nape le a lmosi'c re kao poslcdi cc du a liz ma izmed ll Srhije i Turske 1I oblas li pn lilicko . ). Vrhlln ac za lcgnulih od nosa o bc kzc n jc 1862. pos ta i apo lc ka vce Sll pos lojil li od 1833 -34. UVOD /1 kada je l ames Wa tt u E ngleskoj vee ko nstruisao prvo pamo grejanje (1750. Sla mparij a. ko ji l1l se IIsvaja o rt ogo na ln i siSICIll IIlica i hlokova.). P. 1. restaurisan.. iz l3cogrilda od laze poslcd nji dc lovi Ill rskih Irupa prv im srpskim P i ) robrodom. god .) Beograd lako dobija lIs lovc: za dm gll ve liku raw svoje il. god.1870. II cijoj jc blizini U islo vrc mc izgrade na i zgr. U 10 vrc me se zid . Zidaju se zgrade od tvrdog materijala za ddavne potrebe i stambene lruee od slabijeg materijala.0 W/m . god..td.) i kada je Evropa bila na pragu vre lovodnog zagrevnog siste ma (Perkins u E ngleskoj 1831.gTadnjc.IX78. prva pivil ra iz 1850. a li . Srbij a vodi cl va rala sa Tursko m posle koji h skdi pri. vojna fabrika iz pc rioda 1850.. . god. II. a god ine 1863. god.a V 'I.~ in glon a) .. Dolazi do prirnetnih urbanisti~ko­ gradevinskih promena i od poluorije ntalne varo~i Beograd dobija izgled varo~kogase ­ lja evropskog tipa. il isle god inc I:milija n . kada je Srbija dobila veCu slobodu i kada je porela da se izgraduje srpska ddava.nic!. slo jc poscbno znacajno.. Debljina spol!nih zidovaje 94 cm. biblinteka i ml1Zcj od 1842. a 2() n)!k do te mc lja.god.) klinik a u III.. Grad menja izgled od 1830.tS njllj lizlln M irkovoj uli ci br. koji je u toku 1979.

·n csnar "l1lumdi. s laro£.vij. kll ii s u rrlli/vodili w..tije vc' pl:ci s u hilt: 1I kitllcc larijal11a i cekallilieallla pry. prva sijalie~ jc zasvl: tkl a I XX!).I. gml.rad jc I x'n .. Kr~je l11 X IX vl:LI Ik llgra d jt: In: bao da dohije gasno osvl:tljenjl'.agro:v. TodorTJI'... Ka s nijl: ula.:nj uiu t/V. za kojl: jL ' hi lll 7 14 ml:sta za sl:tknjl: i 6() stajanja.1 1.3 KO/wk Kllcgillje Ijllhicc zidllll/ridc. Liohio ckktricno lIswt ljcnjl".lI1c' swc. koje dobijaju ohlik renjna . Tl:l1lciji prve L'kktri cnl: l:Cn trak su pos litvljcni I X')I. jt: evilil:ntirano (d I op. g(ld .ija" .c PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GRFJANJE Slikf1 1. /.1 hecki d vo r.rr.:ce otl c istllg guvedeg.ljolike. Lkklri c na eL"l1tr.\inc ukupnc' ~ n" gc 4.vor SVL" tlosti i na prvim prL'dstaval11a 1I pO/oristll .~ r .' tin~kih i 2~S Jl1t:handzijs kih knjera . /.: uvlac ilt: praljl' il slisedstva da bi tal1lo susilt: nlbljl:.. ovCijl:g iii kO/ijq. ciji je sops lvenik llilhavio lokomnhilu i gcnaator. ltltlicall1 .lrtlL" 111. l ~ro ­ rl'. . loja.1 kW . 1' .: lagrev~lo Il1nogobrojnim gvozdo:nim po:cim<l kojl: su hile r. lI1sk i proSlor pll/o rista .: zam.' iL" . p<l ~ u zanill1ljivl: rriu.ll11re na pGtroicj iii "gas". 1. i 1lL-()f.tia it' illl.!. . r. gakrij i i gll:dalistu..svec. \(ilzvojel1l pcdar~t v a vlls l..lI. s. lojanil:c' i u bogatijim kucal11a Sl: korisll: c ira l:i i lustni sa vL"l: im hrojcl1l sVL"ca . ~L·dutim.1 grcjana kOll1hiIH)V. dvora il1lala jl: po slihama i hmlnil:ima hllgato ukras. K.\'" II pOl<lrisno: lavan.. (iodilll' I ~) . Swce su i/.\·/og I'ck{l .In>dnll rO/uris t!. ali Sc' ipak "~ Ial" na knjnil11a i pl:lrokju . god ..a il'd a n kWh n'nll:!\.: prl'ma Kojima Sli Sl: pllsk prnls l.e u pril11l: nu I. () uvodenju g raLiskog ckktricnog osvctljl:nja je bilo prvih dngovora JX~4.12 B.tiic vill1 i lill1c' llim !1c·cima ./. pll u/.lll je ohi lat(l lav. k. u basti Karam: "!(od skupstinl:".2 knjaa. pa o lk i na sa moj rllzornil:i. gml.oru n.k lll' po hnillvima. dok jl: zcil:/nitkit s tani l:.tia Iri P.)It)\"in()tll X IX veLI \I Ikogradu je jako ra/. gu d . Torao vazduh III I hrlljnih peci i glt:dalal:i'. ~ lXX4 .d .: no: kalj"w Pl'Cj (1( 1 11l.\"c/ih godill{l dcvc/II{lc.ln ll.)!.rL'da a litllL"llc rl:c i u o ~ lalilll te k .. u h"ug ralbkoj van>si jt: hilo :l(.

I I ~ Iarijilll na . a predvidena je bila ugradnja 3000 .ldli .. a II skrollllli jim .1 \'1'.i\·i ()-I .!r:.l(\ jl' z.: I\. 1.. dn. u pivari Borda Vajferta .1 10-10 m sa I1kllpnll II ' ).'.: SI. ldo v il1l .1. a nesto ranije fabrika tekstila . rL'~L' n jL'11l .. god . la ll<lv im. god. I-I (I ~ 1 : 1I1 'l\ nika .1 ).~mi s hl I.1. Hladnjaca je ima la dva amonija cna kompn:s<lfa k. a 1898. u duiini od 5 km.1 izvol. oznaeava poeetak vestackog pravljenja leda.lpacit c ta od o ko 250 kW.: grade .l n.. I'JX<J dli ca ll.ln j:1 ~l' \ ·. kng mi nimlll1l.a grl·vanja ". cL· nlr <tlI HI . di la lag l'c·vanj l'.. I jl'l lll n m .ldlil' 1:\'I'I'j1l' 1 1 Dr. koja svoj poeetak belezi 1845. II IlC )VCl/ id . Nekako u to vreme je izgradena i fabrika seeera.1 pl'llil. Prvo je bilo 70 lucnih lampi od po 1000 sve6! 11 glavnim ulicama i 1000 sijalica od po 16 sveea. grad dobija i kupatila na Savi.vodnj ll 201 kda dncvno.lk ill I\ frikll. god ..\ kdl ili in. a II kl a niei jc hilo pCI hladioni ea korisllL' povrsim: od XXii mo.!. Kao posledicu razvijene industrije mesa.'.lllli.Topcider. 2 17 ma gal'.' i paviljoll" ( Jp\ lL' dr2avnal' ho lnicl' 1).1j1.\'o/.1 :'rl'j..d . se pusta u rad i prva hladnjaea u klanici Srpskog klanicnog dm~tva 11 Beogradu . ( io din l' 11)0 1 IIl'l lgl. a rashaldna postrojenja se proizvode tek od sredine XIX veka.t.. n IHHll l(':".. god inl' /hog Il'\k"b 11 I'l'ali/:t l' iji ovo" podltlwa l..~ r.1899.... j1l' ri. vodovod ulazi u beogradske kuee.dllli pn lrns njll II gr. jalo 3 17 gos iio nica i kafi. avo ras hladno pos lro jl'lljc jc slll /. Pilrn.4.knL' pn :i.!.1 lok . Vl'C I'J() I.tljin. 20 "izote rmicnih" vagona za transport mesa. god .l.I.-'. kao i 1'. Srbija ima 1896. il ra s hlalkllo meso sc kuris lilo 1.dj:I\·l· pl'I.1 Cl' nl r. god. goliillL' II kljll l'L' IHI 11 rad plY'l d.1 le mpe ralUrc II njimil oJ + 2 d n +(.· u\'d ikol1\·Olk 1'<1 . kapaciteta 52 kW.1 pl1ll1 da dohij" prVIll'l'll traln ll grcj. 1I I:ngkskll. To je bio proizvod tipa "Linde".. IlIadcnjc jc bilo sla no m vodom i n ls . god. 1 . pOt'l' lo ~ l' sa lIvolil'njelll r a mo ).i h dl' I. a 1892.ldli i..lv.lm~ " il IllldilllpL·sll'.~ . ILi jc n."C..mellskll ...1 .l. Od w ih popisanih slanov.c:rl· j:lllja 1I kllh injl· .2.~.r.I. god .7'.:/(il' nu jc I')(HI. od ko jih jl' _(l'lX hilo nd l\' rLi . jl' i' P'1l1 hi gij" n.lnim.1 lIl vnkn ll jl' da "52. ko ~rl' jalljl' sa cc\'ovodolll 1. kada pocinju da nestaju tramvaji sa konjskorn vueorn a elektricnorn energijom se kasoije snabdevaju i gradski vodovod i zanatstvo. Tramvaj na elektricni pogon se pusta u saobraeaj 1894. Godina 1755. Ikngr. ima nl'dos l. kada je trgovac Franjo Sozen osnovao 1I Beogradll pogon za proizvodnju i preradu mesa."Cohe". Siano i Sll hili 1I"l a\' ll <Hll ~. lvr~ i o XIX vck sa 550()() s lanovni\. l'ijil1la \L' jos kn ri siL' Illall . god inl' II Ikop.5000 sijalica u domaCinstvima.ia 1I XX vcku do II S\'ctsko~ rata.lmini. pa c. gmli nl' vccilla slalllhl' nih . rallt\\'i '11 p rl'kinlll i i .lIljl·.)ni c.ilkl' II .1 !. 1')(17. . Godine 1889.1.' i i k. U to vreme Beograd ima 21 industrijsko preduzeee..8 kg sleskog uglja. na liniji Terazije ..I fit'lll lllll "I'" hllll:lnn .. sa mO" lI cnnSCt I o(\rzava nj.a i 1-1l) konjll s ni ea. .iV lov in.ll' dllh n m.l'ad . hl adc nim V.1 ankl' li II.' 111 . I\ uslrijll ..lIl1lvllik a. Razvoj ~rcjall.ilo i 1.. 1'0 Il govoill ~ . I' rl'm. '·I :llk\'ill.) i II njillliljl' i.l. sa odeljenjima za kupanje u toploj vodi. postojalo sarno desetak tal'Vih proizvodaea. koji Sli ~ I il novali II 5-1-1 X kll ca . u Beogradu se pocinje sa kopanjem 5 velikih bunara na Makisu.!. I:r. l·lo vi iie' od j1nIna':·c. Prvi amonijacni kompresor u Beogradu ugraden je 1895. PI' 'ma popisll IW )l). U svetu je 1875. \'n ' 1"0". LJ 10 vrc mc jt' r ns " .!. UVOD 13 trosila 2.1 i rildillniGI.

-rcjanjit sc svc vise lI gracluju. po ceni od 87.lj za poljllprivrL:clnll Srbiju . godinl'.!cdml od lak vih kll b l jc o na sa zcknim plocicilmn na fa sildi. I') 12. ZOOg nepovoljnog zemljista.a :):). L)omilcinslva Sli pOlnlsila ·1211 MWh. rnedutim. jc r posk Ilalkitnskih ritlova I1J1 2. godine... hilit kllb knja i (I.000 dinara. koji jc dobio Ic rmoL: kklranll 1')01. a odeljenje prosekture je ubareno u plan izrade grejanja. troskovi rastu na 200. nailazc opc l godinc Id kih ra zaranj.<:mnc . Ovo je dovelo do razmimoilaZenja u stavovima u samom ministarstvu. a -10 ml p.-I'JIX.!. Sledi forrniranje kornisije za nadzor 24. koja je podignuta iSlovremcnu sa hOlclom "Moskva".11I ulicc 1) lIrc l)anicica i I)zord /. !. i I')D . U In vrl'mc Beograd jL: vee bio razvijen u indu~ lrij~kom pogkdu i 190R.1.l.lrni ()(I k\ )jih jl' Wilko I. vlaznc i sa spralnom visinoI1l ispod 2 ml'l ra .-iju jilvnih zgrnda. II kojoj Sli sc pmslorijc zil grcvilk "irskim" pccima lipa "Nc ufang".65 tadasnjih dinara u zlatu. ali predslavljaju ug!. pa je jo~ u toku godine obnovljen ugovor sa istom firmom za nastavak radova. Isti sislem grejanja je ugraaen u zgradu Bcogradskc zadruge u Karadordevoj ulici.439. Srbija sc zalazc za il. Podaci 0 pOlrosnji d c klricnL: cTll:rgije Zit 1') 13. godine. kada jc bilo oko IJO. kilTll:d a rijc i lok a li ]] 5 MWh.tnojcvi( i'izicar i prvi rL: klor Ikograd - . Ikograd do hija jl)S ndlllik\ ) javnih I. supe za ugalj i cevnog razvoda. uz izmenu prvobitnog plana. rvkdulim.:janjl' sa clc mc nlima proizwticnim II Madarskoj.000 kliCa. MWh.tlk it nskih rit lova. nn IIglli Kra ljit Pclra i LJzlln Mirk ovc uli CL:. Bila je to prva beogradska skola sa centralnim parnim grejanjem. Ccnlralno grcjanjc U slambc nim zgritdama iz log vremcna jc rclkosl. lcdara. NL:kitko u IOIll pe riodu ec je l' kklrificiran i ZL:mun. cija sondaZa prethodno nije obavljena. Trec. godine (prema podacima i dokumentima Arhiva Srbije).'i~ dinilfa .a Vilsingloll. a svi mu lori i aparali svc!. februara 1905. Postrojenje je pusteno urad tek 5. LJ pc riotill oel pUCc lka XX V Cbl do I SVL:lsko!. kao prvi hotel u Beogradu sa ccntralnim parnim grejanjem. godin \.odinc iznosila O •.l mllska gilllnill.1 ntl:ni pogon.ljna ccn.Todorul'it PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZIt CENTRALNO GREJANJE prcllo se na izradu plana za lokalno grejanje modernim peCima. godine. pa kako su se pojavili i dodatni tro~kovi za izgradnju masinske hale i sistema razvoda.ijit i d r. Novi projekat.n.. Ccnlritlml !. jedllo na vo(klli. nije bio izraden ni do kraja januara 1904. rillil. Dogovoreno je da postrojenje bude zavmeno u novembm 1903.lvnom privill'!.!.:ve.a ~dx: proizvodilll paru u ~llps l w nim kollarnio lm. avgusta 1906.s pos lo ji na 1I f'. I J pniodu do Il. koja jl' im. l'roccnjL: no jL: cia jc prosccna protl. maja 1904. preduzimac Vasa Tesic dobija koncesiju za izradu masinske hale za kotlove. godine u Beogradu je otvorena nova osnovna skola u ulici Kralja Petra vise SaOOme crl.odinll pokilWjU da jc ilcograd II 10 vrcmc Ilil lllil:no osv<:lljc njc lllro ~ io ] 1(. dolazi do ponovnog odlaganja radova. Tranwaji Sll hili najvcCi polrosilci sa 499 MWh. S millra sc da jc prva sl illnhcna I-"rada . godine.grada sa ccnlritlnim grl·jitnjc m. LJ Ilcogrndll Sl' pokre ce indllslrijsk. godinL: jl' imall 22 pn:duzeC<1sa masinama n. 'I'll su Iml L: li "I l rislol". godine. Ku CL: su vcCinom hile pri/. dolazi I svc lski ril l.radnjll ci lavog siSll'l1lil hladnjit l:a i profcsor Dordc SI . prl'ovladujl' lokalno grljanjc soba . za koji je zakljureno da nije bio dobar.OO() slanovni · kit i ok n 19. godine.l 1 kWh Il' !.-1 MWh. . SkdcCe godine zavmen je hotel "Moskva".. koja ima poscban znac. i 10 u vrelllc kada jc Ikograd pocco brm da sc razvij a i nadoknaelujc propuslc nll. Iste 1906. 24. To nije dovoljno da se radovi nastave bez teSkoCa...1.:. I'JI-I. l'c nlralno gn. Na licitaciji Ministarstva gradevinskih dela.14 B.

.wio problem iskorisCcnja viska encrgije. UVOD /5 -skog univerziteta.c aparalc. kau i jedna parmI lurbina sniigc 1000 kW.d<lkit. lad<lsnj. Godine 1918. koja naglo raste.:nlrille u razdnbljll doll svt:!skog rala IIskdilo jc 192K god ine. kapaciteta 93 kW. godinl' poveean na 31. gndine iz sredslav".1 propa~itndll e leklric:n<. godine ugraduje se i p~ta urad amonijacno rasbladno postrojenje u pivari Bajloni.000 stanovnika.. koji su radili sa pritiskom ud 9 almosrna. u njemu zivi 111. s'" gc nn". CentraJa je za proizvodnju toplotne energije za dobijanje rnehanicke pogonske snage imala 5 parnih kotJova 2 2 sa po 120m zagrevne povrSine. Beograd je kraj I svetskog rata doeekao sa manje od 50.000 stanovnika.:n".kode lada ugr". Bio je 'T3Zoren bombardovanjem teske artiljerije i ponovo je morae intenzivno da se gradi. U programu obnove posle I svetskog rata usIa je i Beogradska elektricna ccntrala. Kapacilct (lve nove clcklricne eenlrale j<.rlljc lek 1926. godine imao 320.000. uz dve klipne pllmpe 1..:vne povrSine od po 390 m'~ i 11Irbim. kOlla sa po 2iiO ml l.I<)rom snage 5.:i SLi f. 100 kW. priliskit 13 at mosrera.. Godine 1919. Dana 19. I.agrevm: povrSine. odnosno Jugoslavije sa Beogradom kao prestonicom.a iz 13azcia koje sc pojavljuju bto kon cesionari. godine. AmonijaCni kompresor je imao kapacitet 52 kW.7 MW. Hrvata i Slovenaca.1 opslinsk". No.mit se delllonslririlni LlsisivaCi Zit prasinu i dntgi itP. zagn..imali . Celiri godine kasnije dodaju se jos dva parmi kOlla od po 39() m2 pnvrSine i prilisk". a 1933. U toku 1910. urestvuje 1903.£lLlf.Hilli Zit dOlllacinstva. zajma lI gr"'dlljc u lozionielJ cenlr". On pik i prvu domaeu lcnjigu jz ove oblasti.5 do 3. da hi 1940.1 nap<ljenje kOllova vodom. pomocLi kojih je moglo godisnjc dit se proizvcdc 2.le jns Iri parn". cimc jc omoguecnn napa janje parne turbine sa gcncrillorom snilge 1350 kW. Opstimt je prcko biroa . .5 MW. maja 1908. O na dobija jns dv".1929.d<. 1'0 kll c.:u rata dolazi do formiranja Kraljevine Srba.. vet 1900. ilii se nije posligao i. godine u osnivanju Medunarodnog instituta za bladenje kao intemacionaIne meduvladine organizacije.. koja je I". koll". Po zavrletl. prvi takav komitet u Evropi.:iskorisC<:ni otpa<.: hio 19.cljcni erek<l!' Trcei clektro-energetski izvor nil podrucju Bcograda je podignut ml meslLl da · naSnjcg Drvnog kombinalil "Beograd". Ce ntralll je izgradila grup<l banit!. godine nOV<l clcklrana "Snaga i svellosl" prcllzim<l napaj<lnje beogrildskl' clckl · ricnc mrcZe. SID se zhog spnril sa konees ionarim<l oslv". a dYe hladionice povrSinu od 230 m2• Postrojenje je proizvodil() i 2.r.. godine Ikogradska cleklricmt cenlrala smanjuje proizvudnjll. koja je pod naslovom "Industrija h1adnOCc" objavljena na naSem i 'francuskomjeziku 1909.215. godine vee 288. Jedno je u fabrici salame u Mladenovcu.2 MW.1.5 t leda na dan. od cije proizvodnje su oSI<ljali drveni olpaci. Opslinski odoor Ikogr<lda jc odlllCio da prellzme poslnve ce nlrale. godine p~taju se urad jos dva kompresorska rashladna postrojenja. godine u Beogradu je osnovan i komitet Srbije za Industriju h1adenja. kao i 9 kullova sa pu 200 m povrSine. godine. Poslcdnje prosin:njc prvc beogradske eleklricne c. itli je 193X..:upni kapaeitel od oko 3. koja je na kraju rata imala ut. od 13 atmosreril. TLI jc prvo izgrildenll preduzcCc "Slrugara MiIkiS"..: energije nudilit silvn:mene cleklro-Ierlllicl. koja je bila vlasIilltvo Paje Jovanoviea. pa se poj.5 miJionit kWh cleklricne cncrgije. Krajem 1932. a n<. upfi1Va vecl922. bez nbzir'" na ovu leskoclI.. Zit pogon same slrugare bila je dovoljnit jed nit Irecina ovih otp". InaCe.

tnj a. 1I kojo j jl' da ll . gmlin t.: dohio jetinll iZUZ<. U ti 1<):1 I. I J kOII. iz strugare se izdvaja preduzeec "Elektro. iz Z rt. rored do 1.:s tu d.: su obnovljene iii podignule u pniotiu iz· me du dva ra ta ima il.:z niku i :I. ud kojc Sl' na kn:tti l1o lllilisialo.: prvi "oblakodt.ic podignlll na mt.: tllll gradevinll .·ml jll i pm lll nim p n l~ l or ij a l11a na ml· du ~ pr.:cnlralno grcjanjc. iako Sli prvi radovi na njoj zapol:cli :I. Nalazeci re~enje u korist jednih i drugih.:r SL' sDlalrillo d .. Ono je imalo u planu izgradnju silosa. Pripremni radovi SlI zapoCc li i hlaunjact.: kojt.: lo pl a r () l ro~ ll a votia .Mak~" a.<l grt. g rl-j.tlima para -vlld . ni ~ ko g priI i~ka .t u pril..vmlnj.: su uwtk no ccnl ra lno grt:ja nje.16 B.. 1938. Godine 1930.trnug gr"j a nja j.t rni t.Todorovit PROJEKTOVANJEPOSfROJENJA ZA CENTRALNOGREJANJE ogromnu povrlinu i bili stalna opasnost od pofara. To je bilo 1928.:. sa lIkurnom visinom mJ SCI mclilfil . l<.grada Skllrs tint: jc if. Z hog ra la nva j rliln jt.: r" 1I gradu koji.grati t. :I.:ne na mt.:dviut.: la jc hila juln<l oti r rvi h sa Ilvi l11 naCi no m zagrt.rccvog nar!l(lnll" uni vc rf.t pod ICl11ljo l11..t Vanjl· i prva kli malinlCija . l'ro jc klima jt.: njc za vc nl ilacijll . Resav. godine. s i~ k l11i ~a 10 r io m votl o m.:ccniji ovog vc ka .l.. I I posei> no m apa ra tll prip rema na jt. smenjujuCi se u tri smene.:janja .ld a slaiIlo koris(enog rarno£. kada je osnovana Javna komunalna klanica u kojoj su privatni mesari klali stoku.: st.: 1<)3)( glllJint.t!".t Skll pslina kli nc radi o ll gradc ni kOllovi Sli hili tl oma( e rrnizvotinjt.' bill lI ve tkn 1I lu k.ll. u Z L"lt.: bilo predvitie llo t.:. Istovremeno.so m.o mbin uv. hil a s u S m c~ ll"Il a -l pam" ko lla "Na lill ll .:i ow zgrade . Sin sc lil:c grt.grilli . ShvatajuCi da je za Jugoslaviju.t! iI 1I rro li \'slrlljnil11 ap a r.: i Trilov lja .: je rrime n jc l1 n u pa la li "ls lra " na T rgll Re pllbli kc.tl il. Svaka pumpa imala je svoj pose ban pogon sa lokomobilama koje su opsillfivale vi~e ekipa ma~inista i lofata.tnja . kao poljoprivrednu zemlju sa razvijenim stoearstvom.: proi.: "l\Jbanija " sa 7 l10rmalnih spralova.: su prt.t s rr. jt.:stu start. godillc .Ill' mil ch ' r ro i/.: vc( t.:111 p.:sc i ih god ina ugrad iva ni Sli kO lluvi ncmackt.: f. godine sc osniva u Beogradu Privilegovano akcionarsko druslvo. il na njima kula od 4 sprata. hilo jt: poslro j<.eni koh. Beograd. () d m l' d ll~ pr il la ka \ ' i ~ i l11 s pra lllviIlla lI gra lkll ll jl' greja nje Vlldol11 <)(}170 "(" koja se f. Dedinje i Beograd do Mostara..: kafiln. <I 1I bioskll pskoj sali . a lros io sc uga lj if.: lr. I(o l.: os lan ncoslva rcn .grati c na 1< jos 1I prvo j dt. 1924.1.mjas njt. Xlii. na desetak bunara bile su postavljene pumpe za vodu koja se iz dubinskih slojeva pumpala u glavni rezervoar na Belim vodarna. kllja jc tl V .d. godine je potpisan ugovor izmedu strugare i Beogradske op~tine 0 elektrifikaciji 16 vodovodnih crpki i tako je stvorena osnova za novu elektranu iz koje se prvo elektrificiraju Topcidersko brdo. koje se usmerava na snabdevanje Srbije elektricnom energijom Izrnedu dva svetska rata Beograd dobija sarno jednu hladnjaeu. il t.. Svc un I rid t.:g hipodroma. I u ovoj zgradi jc bilo prcdvid c no klimatizovanjc kal1t.·. J1nlvt.: njaninskl· fabrik e .:v.vou nj l' i i ~ k Ijlli::ivo sc I ro ~ i o uga Ij.. S is lt.it. Ucograd jt.lIlO parno i votl c nn gn:janj.:v.t~ r ozo rislc "130s ko Buha". koji Sll lui. neophodno stalno povcCanje kapacilcla magacinskog proslora i hladnjaca.c munu . . nd ecga s. u blizini slmgare. u rrvo m rcdu parno . podruma za alkoholna piCa i sislcm lanaca hladnjaea . Bila je opremljena kompresorskim rashladnim postrojenjem i imala jednu prostoriju za zamrzavanje i hladenje do -20°C kapaciteta za 2 vagona roba i ville komora za hladenje do oko 0 °C. ti iIll.: oJ1ct naknadno OtillSta lo. svt.: lIgradlljll .: la riskih rros torija. To.

Beograd sc raza ra po ]9. film o m "O pe n. Bioskop je svei':a no o tvo re n juna 19-10. koji je proje ktovao i prvu laboratoriju za grejanje i prove travanje u starom de lu zgrade dan~nj eg M~inskog fakuiteta.: sta ra i a mortizova na po slroje nja za proizvod nju e lc ktrii::ne e ne rgije i uvc d u turbine sa p ro ti vpritisko m i o du zimanje m pa re. pa jc spro veo vew sa ko ma ndno m tablo m uo svag sta na i oda tle mogao da upravlja pos troje nje m. a Covek zaduic n za rad pos troje nja s ta novao je na ma nsa rdi iste zgrade. go dine. u da. najpoznatije g p red uzcCa za projc ktova nje grcjanja i prove trava nja "ADEM P". i rc k<.OOO Ijud i. 1. it sta novni1. koje je uradio inZenjer F.sa ntno je d a se tridese tih gad ina pojav iJa id cja 0 p rvo m d a ljinsko m gr cja nju u !3eogradu. a ko me nt a ri su bili d a je atmos fe ra bil i! jako svei':a na id a je klimatizaeija Vi!zd uh a "funk cio nisali! Ix:spreko rno". inZe njera Pe tra Ristiea. d a hi o pe t we poi::inja lo go toV() ispoi::c tk a. put u svojoj istoriji i po novo gubi mnogo o nog sto jc uradc no i izgrade no. u to vre me. Prvo panelno grejanje u Beogradu je ugradeno u zgradi Francuskog poslanstva. Projektant je bio inZenjer Volohov. Kne~ek.()OQ zgrad a . Tavanice su konstrukciono izvede ne od cevi malih pre cnika koje su istovremeno bile i grejne povrSine.d. vidi se da se u to vre. Beogra d su bo mba rdova li Ncmci i sa vcz niei ukupno 11 put a.clja je hi la da se ko ris t<.UVOD 17 U vezi sa izradom postrojenja za grejanje u zgradi "Albanija". U hotelu "M~estik " prvo klirnatizaciono postroje nje je ugradeno u hotelskom baru. bilo da se greje toplom vodom iii parom niskog napona" . Lc njingrad otl 192-t goLi ine ~J Z jos 7S0 s iste ma po raz nim gradovima e vro pskog ko ntine nt a. 2 ko mpreso ra itd . Os teec no je iii pOnlsl'no sknrn I] .: ra ta zasniv. I'. Bcogmdska cnt~rg-etika od II s"ctsko~ rata U pc ri odu od 1941.5. Visina ul aga nja nijc bi la ma la. Cirad me ~e Ikograd siri u svim pravcima i lada p rvi put prclal. Prvi domaCi sis tern panelnog grejanja je primenjen na Univerzitetskoj decjoj klinici.I .1Sl' n. koja dobila ovaj proje kat na izradu preko. pa rne ko tlove "S tre be l". I nt e n.2.tvojc s ma njeno Zit GO. jer D rel." iz Celja. R azvod vazd llha je bio zidnanim ka na lima . Postrojenje za klirnatizaciju se prvi put ugraduje pred II svetski rat To je bilo u zgradi hotela "M~estik" i u sa Ii bioskopa "Beograd" na Terazijama.ue n jc imao svoj d a lj inski siste m od 1900. do 1944. po ugledu na mnoge evro pskc grauove.ta" V ilija Friea. I ova ideja jc p ro pa la zbog neeko no mii::nos ti eclog pod uhva ta. po ko II i D u nav.ruclnjoj Francuskoj ambasadi u Pariskoj ulici. a li Sll rad ovi bili izvede ni dobra i na vremc. godi ne . tra mvajske mrde 8W~r. vodovoua i ka na lizacije IX% . kojim su porueeni radijatori. Klimatizacija bioskopske sale je uradila evropska filijala ame ricke firme "Carrie r" iz Frankfurta. I/ grad njil posh.1 novom gc nL'fa lnol1l u rhiin isti(:kom pla llll.me iafunalo sa periodom grejanja od 180 dana.. god inc.: SilV . Tr~e no je da ova grejna tela "izdde bez ikakvog defekta 30 (tridese t) godina. I ta ko sa prvim klimatizacija ma i id cja ma 0 toplifik acio no m sist e mu nil ilazi II sve tski ra t. Za ovo pos troje nj c se zn a dil je kori stilo freo n 12. poznato je da je vodena diskusija oko ekonomicnosti projektovanog reSenja. da instalacija ne korodira. Iz prepiske nadzornog organa. ciji je glavni stm i':njak bio inZe nje r Muhin. i da je raeunato da se 20-30 dana godi§nje lou punim kapacitetom Takode je pronade no pismo fabrici "A Veste n d.

1953. U istom pcriodu kapacitet gradskog vodovoda je za 600% veti prcma stanju od 1944. koji su jos uvek bili zagrevani pojedinacnim pecima na evrsto gorivo. pre sve ga kao stambeno ntlsclje.000 stanovnika.000 stanova. pa je usvojeno direktno prikljuCivanje. tako da Beograd stalno oskudeva 1I sttlmbcnom prostom. Studentski grad i stambeno naselje "Tosin bunar".000 stanovnika. Kako je realizacija ovog plana odlozena.TOVANJ£ POSTROJ£NJA ZA CENTRALNO GREJANJE se spaja sa Ze mllnom." PNOJElI. Duk su prvi daljinski sistemi snabdevali pOlrosaCe iskljueivo energijom za zagrevanje. Broj sttlnovnika u gradu bao rtlste. "Galenika". ukupni kapaeitet svih ovih kotlarnica je oko 580 MW. a ustale na teeno gorivo. sem naselja "Tosin bunar". godine je sarno 9. a kapacitet toplane je 580 MW 1I de lll proizvodnje toplotne energije i 105 MW 1I proizvodnji elektriene energije. TodortJ l'.9 m2 stambene povrsine. a tamo i gde se meri. isla se na indirektno prikljueivanje. Osim top lane na Novom Beogradu koja trolii teena goriva. Proizvodnja toplotne energije se ne meri u najvecem broju kotlarnica. U zagrevanju Beograda prvi put se javlja daljinsko grejanje.5m2. Beogrtld prelazi 800. Medutim. iako je jos 1948. Sarno u opsinama Slari grad. godine bilo predvideno da se izgrade dYe toplane uglavnom za to podmcje grada. kao jeftinije rde nje. a oko 500 na teena goriva.18 8. godine na uzoj teritoriji grada jc bilo oko 1200 individualnih kotlamiea. Miljakovae. godine u okvim radne organizacije "Beogradske cIektrane" nalaze se skoro sve veee kotlarnice u 8eogradu. a vozila gradskog saobrtlcaja 1970. Pustanjem urad toplane na Novom Beogradu pocinje rea lizaeija daljinskog snabdevanja Beograda toplotnom energijom. godine. od kojih su 6 na ugalj. hotela "Jugoslavija". ali ne i paralelno sa prvim stambenim objektima. godine po stanovniku bilo 13. Temperatura razvodne vode u daljinskom sistemu je 140 °C. u poslednjim sistemima se vrSi snabdevanje i za pripremll topic potrosne vode (naselja "8anjiea". U zgradama u kojima su ugradivani konvektori. tI od rtlttl do tog mome nt a podignuto je 100. bez obzira na grejna te la u njima. Svi kasnije gradeni objekti su ovaku prikljueivani. ocenjcno je da Ce pritisak u kucnim postroje njima biti niZi od dozvolje nog za livene radijatorc. S obzirom na pomenute temperature razvodne i povratne vode i ravan leren. "Cerak"). Vraear i Savski venae nalazilo se 727 kotlarnica. uz koji se podiZe Novi Beograd. i dok je 1939. sto sa toplanom na Novom 8 eogradu daje kapaeitc. godine prevoze 350 miliona pulnika godisnje. merni instmmcnti ne pokazuju dovoljnu tecnosl. Ktlnarevo brdo. Banovo brdo. OVtl orgtlnizacija kontrolise rad jos 71 kotlarniea. "Braca Jerkovic". Ttlko su izgradcna naselja Ktlraburma.-:t oko 1160 MW. Od 1978. Sumice i dr. godine. Prvi objekti koje jc trebalo napajati toplotnom energijom iz ovih toplana bili su zgrada Saveznog izvrsnog veea. svi ovi objekti su dobili svojc posebne kotlarnice. Godine 1970. Toplana na Novom Beogradu je podignuta tek 1965. sa preko 5 miliona kvadratnih metara stambene povrsine. od kojih oko 700 na evrsta. a energetske potrebe grada se povecavaju srazmerno sa brojem stanovnika. . godini Beograd je dobio preko 150. Krajem 1971. O no se izgraduje na Novom Beogradu. stambe na naseljtl se podau i na desnim obaltlma Save i Dunava na kojima se stari d ~o Beograda siri. Sarno u 1947. Osim Novog Beograda.

Prime na klimatizacije povlaci ugradnju velikog broja rashladnih postrojenja. gde je U okviru tadasnje vojne ekonomije bila i klanica i postrojenje za preradu inIeka. Kada je pusten u javni saobracaj i ukljucen u veliki medunarodni promel aerodrom u Surcinu. radi toplje nja snega. a kao energetski potrosaci javljaju se i velike hladnjace.Wyss".50. prema Dunavu. Prva hladnjaea posle rata sagradena je 1948. . oprema je firme "Carrier". je pocela izgradnja petospratne hladnjace na Vilinim vodama. imaju klimatizovane pogone. a i u mooge postojeee se lIvodi klimatizacija. Hotel "Jugoslavija"je prvi hotelsko-ugostiteljski objekat koji se klimatizuje ventilator-konvektorima.0 t robe. Hote l ima podstanicu za prikljuee nje na daljinski toplovodni siste rn. UVOD 19 Prvi objek ti koji su izgradeni posle II svetskog rat a i poseduju klimatizaciju su zgrade Doma sindikata i Saveznog izvrsnog veca i to sarno u salama. "Merkator" na Novom Beogradu). godine i grad trosi ogromne kolicine benzina i dizel goriva . Ponudu i predlog je dala firma "Escher . na Celu sa prof. Mladenom Popovicem. Beogradski sajam sa svojim ogromoim zapreminama bio je poseban izazov za zagreva nje i prove travanje. godine u Batajniei. kao "Galenika". Posle hotela "MaZestik" koji je klimatizvovan pred rat i u kome je ugrade no po sobama pa ne lno grejanje. Fabrike. "Pinki" i dr. Zgrada bivseg Centalnog komiteta je sezdesetih godina prva kompletno klimatizovana i predstavlja prvu prime nu klimatizacionog postroje nja visokog pritiska u ovom delu Evrope. a vazduh koji se ubacivao u prostorije imao je cilj da zimi sprecava neprijatan uticaj hladnih prozorskih povrSina ida ne dozvoli pojavu kond enzacije. a na ulazima se pos tavljaju vazdusne zavese (robna kuca "Beograd" na Terazijama. Panelni su grejali i hladili. "Beogradanka". zgrada ima klimatizaciju u nizu veCih i manjih sala i predstavIja izuzetno ostvarenje u tchnici grejanja i klimatizacije. Automobilski saobracaj u Beogradu dozivljava pravu ekspanziju oko 1965. Niz sportskih dvorana. ZavrSena je 1957. kapacite ta 1972 MW. Ladislav Vicek. Primenjeni su panelni siste mi kombinovani sa vazdusnim zavesarna pod prozorima. ini. PaneLi su ugradeni i na parkingu ispred glavnih ulaza. na kome su radili najbolji slrucnjaci toga period a. prvo ovak"Vo grejanje posle rata je ugrade no u zgradi Saveznog izvrSnog veca. Tu je prvi put razmatrano 0 primeni toplotne pumpe Zit koriseenje toplotne energije reke Save. Inace. Godine 1954. "Vozdovac". Proje ktant je bio dipt. godine. Parale lno sa slambenim i javnim zgradama. a automatska regulacija je sa elementima fabrike "Saute r". sa skladisnim prostorom za 2. U kotlarnici su 4 kotla "Steam block". ali i vlastitu kotlovsku centralu snage preko 2.0 MW. Robne kuee su u prodajnom prostoru takod e klimatizovane iii zagrevane vazduhom. rasla je i beogradska industrija. a objekat ima 25000 m2 povrsine.1. I aerodromska zgrada u Surcinu je klimatizovana. Ugraduju se kompresorska rashladna postrojenja sa freonima kao rashladnim sredstvirna. pa velika hladnjaea "Centroproma" u Surcinu . a kasnije je u blizini ove podignuta hladnjaca Beograd. VeCina bioskopskih dvorana je klimaizovana. pOlrosnja goriva za mlazne moto re postaje vidna u ukupnoj potrosnji Beograda. Postepeno se svi novi veCi obje kti opste namene klimatizuju. zagrevane su vazdusnim pute m. Ugraden je trocevni sistem. hala "Pionir".

staro Narodno pozoriste koje je modernizovano i prosireno. godine. posebno u Beogradu. hladenja i klimatizacije. "Nikola Tesla" u Obrenovcu.20 B. Od 1970. posloje velike le rmoeleklrane. nova zgrada Ateljea 212 itd. Beograd se spusta i pod zemlju tako da stanica podzemne ieleznice kod spomenika Vuku Karadiicu dobija najmode rniji ventilacioni sistem . sa prvim predsednikom profesorom Miloradom Urosevieem. hoteH Interkontinental i Hajat. Beograd je i steciste stalnih skupova jugoslovenskih strucnjaka iz oblasti grejanja. godine sve znacajnije jayne i drustvene zgrade u Srbiji. Godine 1970. zgrada Energoprojekta. Na seminaru su podeljene prve plakete za iivolno dele u oblasti KGH. hladenje i klimalizaciju (KGH) pri Savezu masinskih i eleklrolehnickih inienjera i tehnicara Srbije. Pored pomenule loplanc na Nuvom Beogradu. Deseti jubilarni seminar odrian je 1979. godine pokreee prvi strucni Casopis iz ove oblasti energetike i pocinje sa praeenjem primene sunCeve e ne rgije u oblasti grejanja. npr. sa skoro 1000 uCesnika. godine u Centru "Sava". Klinicki centar. koja danas radi vise kao rezervna. Drustvo 1972. koja je pustena urad 1970. imaju ugradene sisteme klimatizacije: Vojno Medicinska Akademija na Banjici.T()(iorol'ic PROJEKTOVANJEPOSTROJENJA ZA CENTRALNOGREIANJE Na le riloriji Bcograda obavlja se i proizvodnja elektricne energije. osnovano je u Beogradu druslvo za grejanje.

UVOD Pa rame lri unulras nje sred ine koje Ireba da obezbeduju klimatizaeioni sistemi odred uju se pre ma za htevima komfo ra ljudi iii lehnoloskog procesa koji ce se u njoj ostvariva li. Od znacaja su za de Cinisa nje karaklerislika e lemenata klimalizacionih poslroje nja. vlai nosl. o blacnost i padavine. podrazllmeva prosecno stanje vremena u nekom mestu iii siroj oblasti. kod projektovanja vazdusnih poslrojenja (klimalizacija. Svojim zajcdnii:kim uticajima obrazuju slanje spoljne almosfe re. ali ne 1I meri kao spoljni klimatski uslovi od kojih direktno zavise eksploa tacioni i inves ticioni troskovi celog pos lrojenja. 21 . poznato pod pojmo m vreme. dok se uticaj sunecvog zraee nja uopslava i obuhvata korekturnim fa kt orima. 2. posmatra no u toku kraceg iii duzeg pe rioda. provetravanje. Pojam klime . a prilikom projekt ovanja klimalizacionih postrojenja obracunava se i efekat suneevog zraeenja.ala.1. da bi se klima nekog mesta upozna la.2. uzimaju se u obzir tempera lura i ve tar. vazdllsni pritisak. od svih klimalskih i me le roloskih elemen. KLIMA I NJEN UTICAJ NA GREJANJE 2. ve tar. Za razliku od grejanja.2. vrsi se stalno praee nje i stalisticko obradivanje podalaka svih meteoroloskih eiemenala. pa 1I tom ciljll slede osnovni pojmovi klimatologije. medlltim. vazdusno grejanje) obuhvala se i uticaj relalivne vlainosli spoljneg vazduha. Ovi e lementi su tempera tura. suneevo zrace nje. Zbog toga. U le hnici grejanja. Za lo klima predstavlja uticaj koji projektant mora da poznaje da bi mogao da ga obllhvati 1I proracunima i dime nzionisanju klimalizaeio nog poslrojenja. KLIMA Ci lav niz me lcreoloskih e lemenata karakle rise slanje spoljne almosfe re.

1 Prom ella dllcvllc l empcraJllre II Bcogradll za vedar (I J) i oblacafl dall (Iz) IIjallllUrtt.2. Slieno tome . srGdnje godisnje i maksimalne odnosno minima Inc godisnje te mperll turG. S obziro m na promenu uslova zra ee nj a Sunea. maksima lne i minimalJ:le dnevne te mpera tu re. srednja godisnj a te mperatura se izracunava kao srednja vrednost srednjih mesecnih te mperatura. pose bno se me re iii iz racunavaju srednje dnevne tGmpe rature.1. " 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 Stika 2..0 PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE 2. Ova pro me na moze bitno da varira us led promcne o blacnosti atmos[e re . struj anjll i meSa njll vllZdusnih m asa rllZ licitih te mpe ratura.14. U meteoroloskim os matrilnjima i pro ucavanju klime.7OOo. srednje mesccne. Srcdnj a mcsecna temperatura predstavljaa sre dnju vrednost srednjih dnevnih te mpe ratura.0\'. Srednja d nev na tempe ra tura do bija se kao aritme ticka sredina te mpe ra turnih vrednos ti iz me renih svako g sa ta u toku 24 Casa. Ovakvo proracunata srednj a dnevna vrednost zane ma rljivo malo odstupa od sn:d nje dnevne te mperature dobije ne premll casovnim te mperatura ma. Pos to je ovakav naein skup i kompli kova n. to se sred nj a dnevna vrednos t ees to izracunava na os novu registrovanih te mpera tura u 7.1) t •4tDC) 2 0 . vrednos ti te mpe rature vazduha pe riodicno se me njaju u toku da na i godine. Maksimalna i minimalna te mperatura u toku . kao i pod uti caje m pad avin il.22 B.JAR ' . Temperatura Spo ljni vazd uh zagreva e nergija suneevog zrace nja indire ktno preko povrs inskih slojcva ze mJje. us led o brta nja i kre ta nja Ze mlje. i 21 cas a po o brascu: (2. Nlljvisa i najniZa dnevna tempe ratura predstavljaju maksimalnu odnosno minimalnu vrednost tempe rature u toku dana.f! -4 1948-1962 JA/II.

godi ne (II)' Na istoj slici . odnosno posle tre nutk a u ko me suncevi zraci dospevaju na ze mlju pod najvecim uglom. T ok godiSnjih te mperatura.javljaju se obicno jula meseea. do 1962. dnevni sko k te mpe rature je izraz itiji m:go u slu caju oblacnih dana. godine). na osnovu Casovnih vred nos ti iz men:. Cak i pe riod i od vise dese tina godina. 24 22 · 20 18 aU 16 S 14 I' 12 E 10 B B 6 4 2 0 ~ 8- 1 2 3 4 5 8 7 8 8 10 . Na slici 2.2.1888-1962. slicno dnevnoj prome ni. Suprotno tome. Ma ksima lne te mpe ra ture se go tovo uvek javljaju neko liko casova posle pod neva. Upo rede nje m krive II i t2 uocava se primetn a raz lika u samom toku casovnih vrednosti. koji se odnosi na vedre da ne. 1 prikazan je tok tempe rat ure vazd uha u Beogradu za vedre da ne meseca januara.i pe riod i vre me na.lza. upo rede nj a radi. Obe krive imaju izraz it!J te nd e nciju periodicne oseilaeije sa pe riodo m od 24 Casa i sa minima lnim vrednos tima te mpe rature u ra nim juta rnjim casovima pred izlaza k Sunea.nih u pe riodu od 1948. ucrta na je i prosecna dnevna pro me na te mperatu ra za oblacne dane (t2) istog meseca . kada se od SlInca prima i najveea kolicina toplotne e ne rgije.2 GodiSlrji tok temperalllre II Bcogradll pre". U prvom slu caju. KLIl>lA I NJ£N UTICAJ NA G REfANJE 23 godi ne su najvisa odnosno najniia vred nost te mpe ra ture koje su se pojavile u tohl posmalrane ka le ndarske god ine. . konstruisana na osnovu prosecnih srednjih mesecnih te mpe ratura. 11 12 Slika 2.2 prikazana je godisnj a prome na te mpe rature u Beogradu (pe riod obuhvaec nih tempe raturnih podataka . pa je te mpe raturna oseilaeija u ovakvim danima upadljivo bl. Maksimalne te mpe rature na severnoj he misfe ri Z emJje. Z a sta tisticku analizu tempera turnih poda taka ko riste se d0. a da se noeu inte nzivnije hl adi. Na slici 2. takode ima svojll oscilaeijll koja je u ovom slueaju sa periodom od 12 meseei. Ova pojava je poslediea cinje ni ce da Zemlj a tokom vedrog vre mc na danju prima vecu kolicinu e ne rgije suncevih zrakova.a podacima za period 1988-1985. oblacno vre me stili ze mljinu povrsinll i od primanj a i od odavanja toplo te zraee nje m.

Prema tome grejni period obuhvala pe ri od c. za mesece juli i decembar.2) Posto sa po ras to m te mperature pritisak zasicenja raste izraz itije nego pritisak vode ne pare. u popodnevnim casovima. Naravno da je u tom poglcd u i vege tacija kont ine nt alnih predcla od zn acaja. prema podadma iz pe riod a 1951 -1 980 dat je na slid 2. pritisak pare u vazduhu u toku dan a se mt: nja sa p ro me nom temperature vazduha.Todorov. a na slici 2. to visim tempe raturama odgovaraju nize relativne vlainosti. Godisnja prome na te mpe rature odreduje duiinu grejnog pe rioda. koji je ogra niccn da nima sa srednjim lempe raturama niiim od 12 D 2. maksimalno ispare nje ze mJjc nije prace no i najveeim vrednostima rc lativne vlaznosti cp. kod kojih su te raz li ke blaie . 14 i 21 Cas. Pre ma tome. Pri visim te mpe mturama ze mJjina povrsin<l intc nzivnije isparava .3. odnosno broj d ana rada postrojenja.2. Uticaj spoljne temperature na postrojenja centralnog greJanJa D nevni tok temperature se prime tno odraiava na trenutno potrebno odava nje toplo te postroje nja za greja nje. kako je vee pome nu to. period uzgrevanja) morati ne sarno da snabdeva zgradu veeom koliCinom toplote zato sto sc ona u toku noei ohladil a. u smes i vazduhpara i pritisk a zasicenja pz za odgovarajucu temperaturu vazduha: cp = P'l' pz (2. Ko licina ze mJjinog is paravanja se menja u zavisnosti od te mpe rature vazduha. Minimalne dnevne te mperature se.c PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJA NJE Mcsta u pod ru cjima ko ntine ntalne klime imaju veeu raz li ku maks ima lnih i minim<l lnih dnevnih te mpera tura. sto je posle dica duleg zagrevanja i hladenja mora nego ko pna. sto nije slucaj kod primorskih gradova. D nevni prosecni tok re lativne vlainosti u Bcogradu.2. najniie rela tivne vlainosti se javljaju u toku letnjih dana. na i to izdvojeno za 7. T o znaci da Ce postroje nje u tim tre nucima (tzv. sadriaj vlage u vazduhu pos taje veci p<l pa rcijalni pritisak vodc ne pare u vazduhu ras te.VLAZNOST SPOLJNJEG VAZDUHA S<lcl riaj vlage u spoljnjem vazduhu neprckidno varira pre ma kolicini vocle ne pare koju ispar<lva zc mJjin <l povrsin a i vcge t<lcija. 2. vee i sto se pe riod uz grevanja poklapa sa najniiim spoljnim dnevnim tempe ratur<l ma.!. koja je odnos parcijalnnog pritiska vode ne pare p. a time i na eksploa tacione troskove. kao i tok srednje relativnc vlai- .3. Prema tome. kada se obicno i ukljueuju postrojenja u rad. javljaju u ranim jutarnjim Casovima.2-1 B. G ranice pc rioda greja nja odredene su ono m srednjom dnevnom te mpc ratu ro m pri kojoj tre ba poce ti odnos no prekinuti sa greja nje m. Medutim. Ova te mpe ratura u daljinskim sisle mima grejanja kod nas iznosi 12 °C.4 je prikazana njena godisnja promt. Ekstre mnc te mpe rature uticu na insta lisa ni toplo tni kapacitet postrojenja a zajedno sa duz inom perioda grejanja i na godiSnju utrosenu kolicinu toplo te.

2. ~ IJ. tIII 18 20 22 24 Slika 2.llosti yodene pare 1/ 7. godine).4 Godisllja varijacija rewtivlle vlai. god. za decelllbar ijl/li.J o 2 4 B 8 10 12 14 18 dobe . 50 1 2 3 4 5 B Ii 7 :I B 9 10 11 12 Slika 2.3 DlleYlli tok reiaJivllc y/ai.5 je prikazana kriva prolile ne parcija lnog priliska u 10ku god ine (svi podaci na pomenutim slikama po lieu iz period a 1951-1980.. . 100 90 ~ eo 7h 70 ) I f • Z\h ~ 60 14h . KLIMA I NJ£N UTIC1J NA GRElANJ£ 25 nosti za svi h 24 casa.. kao i tok srednje d"evne Yredllosti prema podacima iz perioda 1851-1980.J J j ~ 70 IJ. 14 i 21 cas. Na slici 2.tlosti 1/ Bcogradll prellla podacillla iz perioda 1951-1987.. 1Cll 90 dec:erTlt...

Ukoliko je bolja zaptivenost prostorije iii ako unutrasnji izvori ne daju dovOljnu koliCinu vlage.. 2.3. prema teorijskim proraeunima. SUNCEVO ZRACENJE Sunce zraci energiju kao erno telo cija je temperatura povrline 6000 °C. . prema podacima iz 1951-1980. Zbog toga se vazduh u ovakvim slueajevima uz zagrevanje i obavezno vlaii u toku procesa njegove pripreme za grejanje. usled nezaptivenosti grejanih prostorija s jedne strane i male sadriiue vodene pare u spoljnjem vazduhu u toku niskih zimskih tempe ratura.4.26 8.c PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE 16 i <: 14 12 t :i. Ovakva klima u prostoriji stvara neprijatan oseeaj suvoCe a poboljsava se zahvaljujuCi odavanju vlage Ijudi iii drugih unutrasnjih izvora. uticaj malog sadriaja vlage spoljnjeg vazduha je itekako znacajan za uslove u grejanim sredinama. azduh uti&: na vlainost vazduha u grejnom prostoru u smislu smanjenja relativne vlainosti. 8 6 4 2 0 1 2 3 4 5 B 7 B 8 10 11 12 ~ Slilw 2. vazduh u prostoriji bi trebalo ovlaiivati lokalnim aparatima za vlaienje.. "E 10 · -e 8. utoliko su unutraSnji izvori vlage u manjem stepenu u mogucnosti da relativnu vlainost prostorije podignu na potrebnu vrednost. kod kojih se spoljni vazduh prinudno ubacuje u znatnim kolicinama u prostorije. Kod raznih vrsta klimatizl\cionih postrojenja iii provetravanja.. 2. Todoro. irna temperaturu red a 40·106oC. s druge strane. godine. a centae unutrasnjosti Sunca. Ovo je poslediea razmene unutrasnjeg i spoljasnjeg vazduha.5 Godisllja promelle parcijablOg priJislw yodelle pare II yazdllhll.1.. ukoIiko je veca kolicina spoljnjeg vazduha. Jee. Uticaj vlaznosti spoljnjeg vazduha na uslove u prostorijama Kod svih vrsta parnog i vodenog centralnog grejanja spoljni .

dec direklnih suncevih zrakova II prolazu kroz atmosferu nailazi na mole kule kiseonik a. izraienim u k1 po jednom kvadratnom metru. dok je na slici . tzv. m:ml 9GOO 8(XIJ . menja se propo rcionalno kvadratu odslojanja Zemlje od Sunca. Nakon prolaza kroz a tmos [eru sunecvi zraci padaju na ze mljinu povrsinu.Jkupno sunecvo zraecnje koje dospeva na horizonlalnll ravan na ze mljinoj povrsini. azOtil...rje dnevne slime dijllZllog zracenja u Beogradll Na slici 2.. I nil taj nilcin izvesna kolicina zracenja ipak stigne do povrsine ze mlje . 2 3 4 . 6OCO I i 5(XIJ 4£DJ :IDJ . difl1Zno je indire ktno i posledica fizickih osobina atmosfereo Nairne. 5 . Intenzite l zrace nj a koje Ze mlja prima zavisi od fizicki h osobina atmosfere . KLIMA I NJEN UTlCAJ NA GREJANJE 27 Suneevo zraee nje koje dospeva na spoljnu ivicu zemljine almosfere. vod e ne pare i de liee prasine. Zbir direklnog i difuznog zraccnja predstavlja ukllpno sllneevo zraeenje koje prima neko mes to na zemljinoj povrsini. godine. Ova vred nos t predstilvlja tzv.6 Sred. kilO nepos red noj pos ledici zagrevanja Ze mlje sllncevim zraeenjem. drugim recima zavisi od polozaja ~unca i ZemIje II od rede no m tre nulku. 2(XD HIll 0 1 . ckstraleres trijsko zraee nje. Intenzilel ovog zraecnja na vertikalne ravni nil zc mljinoj povrsini zilvisi od njihove orijentacije prema strilnama sveta. rasutog odnosno difuznog zraeenja. Suneevo zraecnjc koje dospeva na zemljinll povrsinll deli se prema nacinu proSliranja na direklno i difllzno. B 9 ~ 7 B .E 7I:XXJ "~ . Jacina ovog zra ee nja koje dospeva na povrsinu poslavlje nu no rmalno pre ma ~ravcu prosliranja zrakova pri sred njoj udaljenosti Sunce-Zemlja iz nosi oko l 350 W/m . Medulim. Bas zOOg loga inle nzite t slIncevog zrace nj a koje prima ne ko mes to na Zc mlji ima svoju dn vnu i godisnju pcriodicnost slO se od raiava na pe riodicnoj varijaciji dnevnih i godis njih te mpe ra ~l:Ira .6 predstavljena je kriva srednjih dnevnih suma difuznog zraeenja za period 1961-1980. u me teo rologiji se naziva globalno zracenje. koli cina c nergije koju prima Ze mlja za visi i od ugla pod kojim suneevi zraci na ilaze.2. SIO se odriava u slablje nju jacine zraee nj a. od kojih se refle ktuje iii bivil apsorbovan pa zatim emitovan.. koje Zemlja prima ne posrednim prosliranje m zrakova. Za razliku od direktnog. I. sola rnu konst antu.-:I 10 11 12 Slika 2. odnosno od doba god ine i da na. u vidu tzv.

...ionalni uglu pod kojim dospcvaju Suncevi zraci. 00 70 60 50 <II " ~ !'l 5 40· 30 . I dille su vrednosti relalivnog sijanja Sunca u Beogradu a u tabeli 2. sijanje 1 26 11 III 41 IV 48 V 52 VI 58 VlI 66 VlII 66 IX 6t X 49 Xl 30 XII 23 33 Prema podacima iz tabele 2. kada je i period mogueeg sijanja najveCi s obzirom na .--. R e lalivno Irajanje Sunccvog sjaja predslavlja odnos izmedu slva rnog i moguceg trajanja sijanja Sunca. tj. -_r 10 678 9 2 3 4 5 -.1.7 .1 vidi se da je prosecno relativno sijanje Sunca najveCc u vedrim lelnjih mesecima. -.II casovno trajanje sijanja kao srednje vrednosti iz perioda osmatranja 1925-1960. Tabela 2.7 data promena global nog zraeenja ali svedenog na 1 cm 2 (obe krive su dobije ne Ijubaz no~cu Hidrometeoroloskog zavoda Srbije). U labe li 2. godine.£ c: C ~ c il "'20 10 . predst<lvlja pe riod u toku koga je intenzi te t dirc ktnog suncevog zraeenja veCi od 140 W/m2 pri kojcm predmeti obasjani Suncevom sve tloscu bacaju ostre senke. Duzina trajanja Suncevog sijanja zavisi od geografske sirinc mesta. re ljefa zemljisla. Na jednom islom mestu jacina i Irajanje Suncevog sjaja su propon. period od njegovog izlaska do zalaska.-~-~--r--------r---.1 Rclalivno sijanjc Sunca u neogradu ('Yo) Mesec Rclat. doba godine i oblacnosli.4. nadmorske visine. Moguce (potencijalno) trajanje Suneevog sjaja predstavlja ukupan broj cas ova u kojima se Sunce u toku dana nalazi iznad horizonta.-----. Todorovic PROJEKTOVANJE POSTROJE 'fA ZA CENTRALNO GREJANJE 2. 0 -'--.""redllje mcscclIe slime glohalllog zracellja II Beogradll 2. Trajanje Suncevog zracenja Trajanje suncevog zraecnja iii kako se u meteo rologiji naziva sijanje Sunca.---r--- 11 12 Slika 2. a obrnuto proporcionalni s te penu oblacnosti..28 lJ.

11 vidi se da prosccno traja nje sunecvog zraec nja u junu i julu iznosi 10. posebno pri korisee nju suneeve energije u snhe grejanja. vee se nebo promatra u svojoj celini.2) Prilikom prome ne oblacnosti ne uzima se u obzir da Ii je Sunce 1I momentu osmalranja prekrive no oblacima iii je nezaklonjeno.8 MeseCtlU proseclla trajallja sijanja Slmca /1 Beogradu. za razliku od dccembra kad a je pe riod sija nja svega 60 Casova .1 Cas.2. Tabcla 2. I ona se posmatra najma njc tri puta u toku dana. KL1 M4. Ovo je znaCajan dodatak. godine 2. 17.S 250 · 200 150 I I!: :> • c 100 50 0 1 . 14 i 21 Cas pri ecmu sc srcdnja dnevna oblacnost izrai:"Unava prema: N nJ . 4 5 6 7 8 9 10 11 12 ~ SLikn 2. prema posmaJranjima iz perioda od 1926-1986. Oblacnost se procenjuje vizuelno i iskazuje u desetinama nebeskog svoda prekrivenog oblil cima.---. u 7. iz kojih se vidi oa je period sija nja najdui i u junu i iznosi neS to vise od 280 sati. titbcle 2.=N7+Nll+N 21 3 (2.8 prikaza ne su prosecne mesecne sume trajanja sijanja Sunca. I I IJE UT IG U tVA GREJAtVJE 20 duiinu dana. .4. 11 Prosccno lrajanjc doevnog s ijanja S unca (h) Na slici 2.2. 2 3 . Oblacnost Inlenzitet suneevog zraeenja zavisi od oblacnosti neba i broja vedrih dana. 350 .

Kako se ove temperature javljaju iIi pre izlaska Sunea iIi posle njcgovog zalaska.im i ova smanjena kolicina (opIOle. u loku dana.4. s to se poklapa sa najvecim brojcm casova sija nj a SunC:I pre ma dijagramu na slici 2. Medut. zagreva zidove zgrada i u njima se delimicno akllmulise. prema os ma tranjima H idrometcoroloskog 7. Posledica ovoga je da prostorije okrenutc prema jllgu zahtevaju manju policinu toplote za grcjanje i pri najnizim te mpe raturama.30 B. a regulacioni urcdaj i .9 Ob/atl/os/ II Beogradll 2.9 prika7. Mesta na zemljinoj povrsini primaju zimi manju kolicinll sunceve e ne rgije nego le ti.8. kratkog lrajanja zraeenja u toku dana i slabije propustljivosli almosfere zbog ceste oblacnosti. kada su spoljne le mpe rature vise. 10 9 B _ 7 a ~ " ~ 6 . pa time i zahlevi za grejanjem bIaZi. god ine. zbog rna log upadnog ugla suncevih zrakova prcma horizonlu.!1 ~ u 5 4 3· 2· . Todorovic PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA C£NTRr1LNO G REJANJ£ Na slici 2. posebno u loku vedrih dana. Najma nj a prosecna oblacnost je tokom jllna meseca i iz nosi oko 2 desetine ncba.1970. Medulim. Uticaj suncevog zracenja na uslove u prostoriji Posto maksima lni kapacitet pos trojenja za grejanje treba da bude takav t1a zadovolji i najt eZe uslove.g j 1 2 3 4 5 6 7 B 9 10 11 12 S/ika 2. to su minimalne te mperature merodavne za dime nzionisanjc postrojenja i njegove investieione trosk ove. suncevo zraee nje direklnim prodorom u prostorije kroz prozorc golovo trenutno i u vrlo velikoj meri smanjuje potreban kapacitel grejanja.l1 na je prosecna oblacnos t neba iz nad Beograda. Prostorije sa takvim orijcntacijama treba snabdevali neSto veco m kolicinom toplot e. U takvim periodima tre ba greja ti manjim intenzitetom. 10 suncevo zracenje ne mCl dire ktnog uticl1ja pri e ksln::mnim spoljnjim lempe mturnim us lovima i u lim lre nucima sc ne odrazava na kapacile t grejanja.3.avoda iz pe ri odil ad 1946. nego naprime r severna orijcntisane sobe. U iznelom pregledu dal je osvrt na ulicaj suncevog zraccnja pri minimalnim dnevnim te mperalurama.

" _~ / /' 8 /' ~ ~/ 2 N '--~-+---:':----< 8 6 ~~ N E S W N E W/~-l \ / 50'_ I S LETO W N 1001. Hladnije mase vazdu ha brie strujc.2. J ve lar. KUMA I N}EN UTICA} NA GlmAN}E JI drugi prateCi apa rati treba da omogua: da se postrojenje bao podesava prema trenutnim i Ces to vrlo kra lk o trajnim promcnama za ht eva grcjanja . 100 ' . Strujanje vazduha u pribliZno horizo nt a lnom pravell nazin se ve tar. za zimski (Ievo). jacino m i bainom. VETAR U a lmosfe ri. mi. U takvom gra fiku prava c je predslavljen pomoeu e1l1zi koje su u sraz meri sa uCeslanoseu dllvanja 1I procentima oel ukupnc e1uzine posmatranog pe riod a i imaju odgova rajlll:i pravac prema stranama sveta. liS led nejednakog zagrcvanja ze mljine povrsine dolazi do lempe raturnih razlika kao i raz lik a u pritiscima 1I slIsed nim vazdusnim masama. Podaci 0 pravcu daju sc na os novu visegodisnjih os malra nja i predstavIj ajll sc grafick i 1I obl iku tzv. visinski ve ta r. kao i veCina me teorolosk ih e/e mena la . 1501. 2. \ mJ$ 1001. a go rnji hladniji na nile. U toku godine.5. ruze vctrova. kada je vazdllh najvise zagrejan. U 1 dana topliji donji slojevi vazduha kreeu se nav ise. koji predslavlja mcteorolos ki c1eme nat definisan pravccm slruja nja. sto lIzrokllje njihovo pomc ranje u svim pravcima . Dnevno strujanje vazdusnih mas a je poslcdica sunCevog zracenja 0 m pe riodu i najjace je u po pod nevnim casovima. 150'_ I fl~~ N ! E S W N Stika 2. Pravac i ba ina velrova odreelllju se i me re iSlovre me no sa ostalim me teoroloskim ele mc ntima. pa je kao poslcd ica toga vetar uz ze mljinu povrsinu vea: baine nego Izv. ima svoje dnevne i godisnje karakteristicne prome ne . lelllji (dcsllo) i celogododislrji period (dole) sa srednjim bninama velrova po pravcll dllvallja . sred nja brlina vetra je veca zimi nego le li zbog pojava izrazitih razlika pritiska u pojedinim oblasti rna.10 Rllze velrova za Beograd. WE-1i---Z ! I 50'1 .

Zil raz lii':ile visinc iznad povrsine 1111 . U cenlralnom kru· gu upis(ln je podalak 0 lrajanju Izv. nIze velrova .. a brzine su ujednace ne na svim orijenlaeijama.32 B. tisine. Uticaj vetra na uslove u prostoriji Pri vcCim brzinama stnIjanja vazdllha raste konve ktivna predaja loplote svih spoljnih povrsina zgrade pa je poveean i ukupiln prolaz toplole kroz spoljne zidove i prozore. zapravo 0 periodu bez vetra. Vreme bez velril je zimi II Irajanjll od 216 promila.1. Ijaju se graficki u obliku Izv. Osim loga. Uz sV(lki dijagram dal je i preglcd srednjih brl. godine i 10 izdvojeno Z(l zimski. Na samom till. Pravac i brzina velrova odrcduju se i mere iSlovre me no sa oslalim me leoroloskim e lcmcnlima. odnosno II prosecnom godisnjcm Irajanjll od GOO blsova. moze se l1slanoviti dil u periodu od 150 promila ukl1pnog zimskog periodil dllva velilr iz praveil severo-islok prosecnom brzinom od cilk do 6 mls.1/ I'rosecllu godi.) CaS(lVil godis njeg pe riodil.LNOGREJANJE U loku god ine . 41) - tio 1500m 30 · 20 - ~ 5500m 3000m 10 - mi. na osnovu me renja iz period(l od 1888-1962. 2. godille. pod dejstvom velra spoljni hladan vazduh prod ire kroz sve ne - .l1 prikazana je godisnja prnsecnil IICcs talost Zl1 l3eograd. brzinll od J0 m/s javlja se u oko 7Q . Podaei 0 pravcu daju se na os novu visegodisnjih os malranja i predslav. srednja brlina ve lra je veta zimi nego le li zbog pojava izrazilih raz lika pril iska u pojcdinim obi as I ima. le lnji i ec logodisnji pe riod .ina ve lra za razlicil e pravce.fllja IIceslulo. ali pojilvll pojedinih brl. U lakvom grafiku pravilc jc predslavljen pomocu duz i kojt: su u srazmeri S(l uCcsl(lnoscu duvanja u proee nlima od ukllpnc du o zine posm<llranog pe riod a i imaju odgovar(ljuei prav(lc prema slranama svela. U loku leta najCesCe ullvanje velra je iz pra vea zapada.5.Todull'Jl'ic I'ROJEKrOVANJE POSTROJENJA 24 CENTR4. Iz nIze velrnva Zil zimu . N(l sliei 2. RlIz(I vetroVil daje pod(ll(lk 0 IICcslanosti duvanja iz pojedinih prilvilcil.in(l se ocilava posebno.\'1 hrzi/lu velrovu II Beogradll premu podacimu iz periodu /955 -1959.10 pribza ne su nIze velrov(l za Beograd. Na slid 2. o I I 10 I 20 I 30 40 I Slika 2.

preko oba ova efekta. Vazduh koji prod ire kroz procepe spoljnih povrsina. To se postiZe dobrom zastitom zgrada drveeem. ciji nepovoljan uticaj na ugodnost Ijudi dolazi do veceg izraiaja usled brzine strujanja vazduha koja je posebno izraiena u slojevima pri podu prostorije.2. vetar utiee i na raspodelu te mperature po prostorijama. KLIMA I NJEN UTICAJ NA GREJANJE 33 zaptivene de love zgrade. To znaci da se poveeanje potrebnc kolicine toplote ne menja u istom odnosu u svim prostorijama zgrade. . sto je posebno izraieno u dclu zgrade koja je pod udarom vetra. Otklanjanje ove posledice vctra povlaci veee investicije. vetar povecava potrebnu kolicinu toplote za grejanjc. sto otdava ravnomemo zagrcvanje i postizanje potrebnih temperatura u svim delovima zgrade. boljim zaptivanjem procepa i poslavIjanjem grejnih tela ispod prozora i u blizini vrata. tako da vetar zbog toga ima gotovo najnepovoljnije dejstvo na postrojenje. i sniZava tempe raturu grejanog prostora. jer zahteva podelu postrojenja na zone. to su povecani zahtevi za grejanjem zapaieni prvenstveno u onim prostorijama koje se nalaze u delu zgrade kome pripadaju ove fasade. Osim na povecanje potrebne kolicine toplote za grcjanje. Na taj nacin. i pored mesanja sa unutrasnjim zagrejnim vazduhom ima relativno nisku temperaturu. pa se njegov uticaj mora predvide ti prilikom odredivanja toplotnog ucinka postrojenja. Na taj nacin su uslovi ugodnosti ozbiljno ugrozeni i ostaje da se nepovoljan uticaj vetra sprecava i sto viSe neutralise. Posto su sarno jedna iii dye fasade zgrade istovremeno izlozene dejstvu vetra. precizne regulacione uredaje i dr. a to su uglavnom procepi prozora i vrata.

1. Opseg tcrmickih parametara okoline pri kojima se covek najprijatnijc oseca u datom proston! predstavlja oblas t termicke ugodnos ti. sa svojstvom oddavanja pri bliZ no konstantnc tcles ne te mpe rature pri razlicitim tc rmickim uslovima okoline kil O i pri razlicitim aktivnostima. sto o tcZava posao inZe nje ra ciji projekti tre ba dil omoguee stvaranje llslova koji ee biti prihvatljivi i zad ovoljavajuCi za veti broj Ijudi. i pored uspostavljene termicke ravnotcZe covek sc ne oseca llgodno. Me hanizmom prcnosa toplote izmedu coveka i okolinc uspostavlja se termicka fCwno teza te la. hlade nje i klimatizaciju) termicki lIslovi lIgodnosti odrede ne osobe su definisani kao "ono stanje svesti koje izrazava zadovoljstvo termickim stanjcm okoline". Prc ma ASI-IR AE (Americka asocijacija za grejanje. koji ce za njega biti najprijatniji . 35 . b o i ce lokllpne indus trijc koja se time bavi. pa tako ina evo luciju Coveka. UVOD Kli matski uslovi na Zemlji su oduvck utica li na ceo zivi svet. tzv. je ostvarivanjc termickc ugodn osti Ijudi II prosto rima u kojima zive i rade. covek danasnjicc jc 11 mogucnosti da ostvari klimatskc uslove u prostrorima u kojima zivi i radi. Pods taknut urode nim nago no m za prcZivljavanje. Ostva rivanje m ovih klimatskih uslova. a vatra koju otkriva postaje osnovno orud e u bo rbi za zivo!. Obzirom da je osnovni cilj grejanja i klimatizacije postizanje termicke ravnoteze tela u oblasti ugodnosti. prekriva te lo zivotinjskom kozom. termi ckih lIslova ugodnosti. Jasno je da svaki'covek ima sllbjektivnu proccnu llgodnosti za razlicite nivoc aktivnosti. Van ove oblasti. neand e rtalac "ho mo e rectus". TERMICKI USLOVI UGODNOSTI 3. odnosno njegova te rmicka ugodnos !. Napre tkom te hnike . Oa bi prcZiveo o n se sklanja u peCinu. kao procese unutar covekovog te la prouzrokovane termickim dejstvom okoline. Zasto je Ijlldima ncophodno da o bezbede termickll ugodnost? Covek je toplokrvno biec. pocinje d a menja i prilagodava svoJu zivotnu oko linu. neophodno je upoznati procese prenosa toplote koji se odvijaju izmedu Coveka i okoline. ispllnice se os novni krite rijum za prijatan bo ravak Covcka 1I odrede no m prostoru . Osnovni raz log pos tojanja grejne i klimatizacione te hnike.3.

rcgistrujuCi odgovarajucu Vr5lu fiziCl:og nadraiaja. rcakcija organizma odrcdena jc i psiholoiikom p. za funkcionisanje razlicitih unul- . ODa moie bili posledica kratkotrajDc iii dugotrajne adaptacije orgaDizma na odredcni Dadra7-<1j. pri remu mvo metabotizma koji se odrLava u mirovanju. Povralna komponenta mje uvek m:ophodna za odredivanje reakcije organizrna. . prcdslavlja lZV. lZV. P R SL 3. On se vrii oksidacijom hrane.1.h impulsa koji se prenose kroz nervni sistem Kada sligne do mozga. F. te se moze reCi da sc metabotizam odvija neprekidno Citavog zivota. Covckov Culm sistcm vrii izbor nddraiaja. predhod· nih isl-ustava sa odrcdcnim nadraiajem. METABOUZAM Metabotizam je Daziv za proccs dobijaDja eDergije iz uncle hrdne.2. Obradenc informacijc prosleduju sc hipotalamusu. koja zavisi od stepeDa aktivnosti individuc. da bi odrcdcni spoljni nadraiaj u vidu termicke promcne staDja u okolini uOpStc stizali do mozga ncophodno je da dcjstvuje na kozu. Nakon obrade informacija.J6 B Todorol'ii: PROJEIG'OI·:·fNJ£ POSTROJENJA Z4 CENTR. biva obraden. Pored flZioloske komponenlc r. PRljEM TOPLOTNIH NADRAZAJA Mcdu obiljem poruka koje neprckidno pristiZu u mozak. opet pulc m mrezc ne urona.:cije. prcnosi ga do mozga i dovodi do rcakcijc..fLI\·O GREJANJ£ 3. energija sc ovim proccsom i ·skladiSti" u tdu. OITLirom da koza prcdstavlja jcdinstve n omolac Covckovc organske unutrasnjosti.-vati tativDC promene termickog stanja Covckove okotinc. Nadraiaj primaju senzorni receptori koji se nalazc u koii i koji se mogo podelili na mchano-receptore i termo-reccptorc. tao i povralnim dc-istvom istih R. aklimalizacije. bazalni metabotizam Dco energijc dobijcn metabotizmom koristi se za obavljanje flZickih aktivnosti. kao i rad drugih zlezda. cenlru u mozgu koji osim sto predslavlja osnovni rcgulator telcsne temperature reguliSe i osceaj g1adi. Ncrvni sistcm prima nadraiaj. naJaze se i onc kojc potazuju L. javlja se odgovor na nadraiaj okoline u vidu odgovarajuCc rcal. PsiholoSka kompone nta formira se na osnovu mentalnog stanja osube.. prima isli prcko receplora koji ga Irans[ormiSu od ulaznog signala (toplota) u seriju nervru.z rrokcije organivrw fUlloploine luuJraiPje 3. Osim sto se slvara. i podciava aktivnost hipof1ZC..3. i zedi. lJ Ieiceem polozaju. vrstom aktivnosti kojom se osoba lrenutno bavi itd.i5eTTUJ1ski priJw. ncrvni impuls koji ima svojstva elcklrienog impuL~a. kao svojevrsna ulazna informacija 0 nadraiaju.

a deo se Iransfromik u loplolu. TERMICKI USLO VI UGODNOSTI 37 rasnjih organa i sl. odrZava nje kons ta nlne telesne lempe ra ture mo ra se regulisa ti kako u od nosu na termii:ke pro me ne okoline tako i u odnosu na te rmi cke me tabolicke prome ne. vasokontrakcijom.3. Obzirom da covecje te lo pute m me tabo lizma stvara toplo tnll e ne rgiju. Cirkulaciona (vasomotorna) regulacija Krv. odavanje toplote okolini jt( otezano. re lativnc vlaznosti ild. neke na promene te mperature okoline. sto sve omogucava da se prenese toplota iz jezgra tela prema povrSini koze i okolini na nivou potrebnom za uspostavljanje toplolne ravnotele.. sto jc i cilj u hladnim sredinama. posebno ekstre mite ta. obzirom da je sastavljena prctdno od vode. ReakcIJa drhlaJ a (akltvmJa OkS ldacija) i misicna tenzija dopunjuju pOlrebu za lo plolo m. Ncke sc javljaju us led vecc ose tljivos ti na promene u me tabolizmu. Ispod povriiine koze nalazi se rnrda finih krvnih sudova a protok krvi.3. . Sirup me hanizma. jos uvek vece od te lesne produkcije loplote. a time i regulisanje odavanja toplote za razlicite stepene aktivnosti. Usled toga je i nih te mpe ratura koze. koja se javlja kada je odavanjc toplo te up rkos svodenja na najmanju mogucu me ru. prome na u te mpcraturi kOle i teles nog jczgra kao i regul acija nivoa znojenja. vasomotomu regulaciju. 3. Upra. odnosno skupljanjern krvnih sudova. Da bi se ono obezbedilo dolazi do sirenja potkoznih krvnih sudova.~l as ~i llgodnosti . te rmorcgulacione rea kcije na takve na draiaje mogu biti fizioloskc i culne (osetne). G lavne fizioloske rea kcije Sll: cirkulaciona reglllacija (vasomotorna regulacija) i regulacija srcanih olkucaja. umanjuje sc protok krvi prema potkoznim slojevima. U slucaju visokih tempe ratura u prostoru u kom se nalazi Covek. a samim tim je smanjeno i odavanje toplote sa tela.2. odnosno prcneta toplota kozi se podesava velicinom samih sudova koji se sire iii skupljaju 510 predstavlja tzv.:uje se visokim toplotnim kapacitetom i velikom toplotnom provodljivoseu. Reakcije organizma uslovljene termickim prome nama stanja okoline i nivoom fizicke aktivnosti nisu podednake na sve uticajc. protok krvi je veCi a rast e i temperatura povrsine koze. Reakcija me tabolizma na odrede ne tople iii hlad ne LI Slove oko hne mamfest uJe se opst im porastom iii sniZenjem nivoa me taho lizma u odnosu na o naj koji ima u o. termicke uslove sredine i kvalite te .3. Regulacija nivoa srcanih otkucaja Nivo srcanih olkucaja je jedan od osnovnih fizioloskih kontrolnih mehanizama koji omogucava regulaciju snabdevanja organizma kiseonikom.1. 3. odW. G lavne culne reakcijc su te mickc senzacije (osecaj tolote iii niskih te mpe ra tura) i osecaj vlainosti kOle pri znojenju. . kojim se covekova llnutrasnjost prilagodava te rmickim promenama II okolini predstavlja teles nu termoregulaciju. Za hl adne uslove okoline karakl e risticna je poja~a sek un? arne ~ea~cIJe v~­ soko frekve ntne misicne kontrakcije u vidu drhtaja. jllci lelesnu temperaturu konslant nom.prod~kci­ ja loplole treba da je uvek u lermickoj ravnoleli sa okoh no m stabtllZUJu Ct I odrzava. Obzirom na nivo i kvalit e t spoljasnjih i metabolick ih te rmickih prome na . Kada je telo izlozeno niZim temperaturama okoline.vo ova unu~ra~nj~ .

kOla ostaje suva. kao i niz dru gih re akcija sto se ovde neee razmatrati. ali diktira i kolicinu isparavanja vode ne pare sa tela pod odredenim uslovima pritisaka vodene pare i strujanja vazduha oko tela. a po potrebi i pri pojacanom vlaienju tela luee njem znojnih zlezdi. lako je nivo srca nih otkllcaja oset ljiv na c mo tivno stanj e individue. a pojaca no znojenje se neee ni osc titi. U mirovanju covek ovim procesom izgubi oko 40 g!h vode. sto je poskdiea boravka u toplim sredi na ma iii viseg stepena fizicke aktivnosti. U ovakvim us lovima. Z noj je solucija od preko 99% vod e uz mineralne sastojke od kojih je najvai:niji NaCI.3. Todorm·ic PROJEKTOV. 3.3. Prekome rno aktivno znojenje moze imati i nega tivan efekat na covekovo zdravlje. 3.azi na neprijatan subjektivan osecaj. a da se to ne od. Intenzivna ak tivnost l lezd a za us love mirovanja i lake odevenos ti. Obzirom da se ovaj proees kao i proces disa nja odvija neprekidno. Z noje nje koje kontrolise covekov termoreglilacioni siste m poci nje kada od ava njc top lote te la ko nvekeijo m i zrai:cnje m uz late ntno odava nje toplo te padne ispod nivoi! neop hodnog za odriavanje toplo tne ravno teze. a tempe raturske razlike izmedu teles nog jezgra i povrSine kOle variraju. Ove varijaeije na pojedinim de lovima te la najizraZe nije su u uslovima hladne okoline kad a mogu da dostignu vrednost i do 10 dc.4NJE I'OSTROJENJA ZIt CENTRALNO G REJA NJ£ odevenos ti . Srednja temperatura koze Temperatura kOle utiee na odavanje toplote oko lini koje se odvija zraccnjem. GlIbita k vode sa povrSine kOle je difuzioni proccs uzrokovan razlikom parcijalnog pritiska zasieenja vodene pare na kozi i parcijalnog pritiska pare \I okolnom vazd uhu . Znojenje Karak te risticna termoregu lae iona reakcija na visoke te mpe ra ture okoline kao i liS love povccane fizicke aktivnosti je rashladivanje tela me hanizmom isparavanja vla ge.3. Z nojne l lezde koje Ide duboko u koli se aktivirajll na pojaca no luce nje porastom te mpe ra ture hipo talamusa. obzirom da bi se gubile ve like kolicine mine ralnih sastojaka koje se mo raju nadoknaditi kao s to se mora nadoknaditi i izgubljena voda. Ukup ni gubitak toplot e isparavanjem vlage sa kOle i pluea naziva se "Iate ntno odava nje toplo te". U slucaju da je kapacitet isparavnja vlage dovoljno visok. ispara nje vlage tela moze dostiCi i veoma visoke nivoe. treba naglasiti da ne spadaju u termoregulacione reakcije. Sa porastom temperature okoline. odnos no oko 12 W/m2.4. promene u broju srca nih otk ucaja desavaju se usled promena u toplotnom optereeenjll iz okoline iii promenom nivoa metabolizma. Opseg u kojem varira tempe ratura koze na pojedinim mestima kreec .v B. tako da je telu na te mperaturi vazduha od oko 32°C temperatura kOle gotovo ujednaee na. pocinje vee pri te mpera tura ma vazduha od oko 2S d c. Ona se ncprekidno vrSi u pluCima toko m disanja i sa povrSine koze. Gubit ak vode iz pluca me hanizmo m disa nja zavisi od me tabo lickog nivoa u telu i potrebe za kiseonikom. Poveca n protok krvi refle ktuje se briim srca nim otku caj ima i obratnn. pa znoj ispa rava direktno iz pora u kozi. Temperatura kOle na ccloj povrSini tela nije jednaka. konvekcijom i kondukeijom. razliciti delovi tela i kOle se nejednako zagrevaju.J.

1 DC do 37. U oblasti zone ugodnosti njihova aktivnost je minimalna da bi se van ove zone pod odredenim nadraiajima aktivirali. odred ivanje subjektivnih rulnih reakeija nisu ide nticne za sve Ijude. oselno zpojenje je reakcija primenljiva sa- .3. No r· malna telesna te mpe ratura u mirovanju i za ugod ne uslove o ko line je relativno konsl · O va te mpe ra tura koja za· antn a. dolaz i do stc tnih poslcdica. a maksimllm u kasnim veeernjim casovima. dostiZuci minimum u ranim jllI arnjim casovima.4 visi od metabolizma i vee navede nih uticaja. Raspodela temperatllre Ila predlljoj stralli covecjeg tela pri temperatllrama okolille od 20 DC (levu) do 30 DC (desllo).2 )0. Culne (osetne) reakcije Za razliku od fizioloskih rc akcija. varira to kom dana. 3. a mogu blli razlicile i kod isl e osobe u zavisnosli od vre mena dogadanja. 0 c. Unutrasnja telesna temperatura Unulras nj a le les na te mpe ratura pre dstavlja reakeiju te la na loplo tno o pte reee nj e mctabolickog pore kl a. Termoreceplori za senzacije viSih tempe ratura razlikuju se od receptora za oseeanje hladnog.0 1J.4 35. 8 Slika. Teles na te mpe ratura jc odrcde na nivoo m toplo tne meta bolic· ke prod ukcije i pre noso m toplote od telesnog jezgra ka kozi i sa koze u o ko linu. Za razlil'll od termickih scnzacija. TERMfCKJ USLOVf UGOD NOSTI 30 se od 1 5D C do 42 "C. Subjeklivne proccne te rmickog sla nja oko· line sadIiane su u dYe osnovne culne rea kcije . 3.8 111 .6.2.2 )2 . i kreee se u uskim granicama od 36.le rmickim senzacijama i ose tnom znoje nju .3. koje se mogu objektivno izmcriti.2 JO.3. ~. Uko lik o se ove razlikc oddavaju u dllze m vrcmc nskom periodll.5. Termicke senzacijc (Ioplo·hladno) policll od nadraZivanja specija lnih nervnih krRjevatermoreceplora. 3. koje postojc i u hladnim i u toplim uslovima okoline.0 36.

a cijom promenom se namsava termicka ravnoteza su: . Medutim. Obzirom na ovo analiza uticaja pojcdinih faktora ugodnosti-temperature.4. zdravslveno i mentalno stanje. vlaina oblast koze je minimalna. 3. Osetno znojenje zavisi od brLine stmjanja vazduha jer uvek nova masa vazduha dolazi u kontakt sa porvsinom tela. Pod ovim uslovirna. delom se pretvara u mehanicku energiju W. uslovljeri promenljivim tcrmic"im parametrima okolinc. dnevni radni ritam i de. isparavanje znoja se smanjuje pa ce se kapljice znoja sirili izmedu pora na povrsini kote i koza postaje vlaina. vee da se mora posmatrati istovremeni ulicaj vise faktora na ugodnost coveka. I aka covek ne reaguje podednako na sve faktore ugodnosti treba imati u vidu da je nemoguce posmatrati uticaj samo jcdnog. telesna grad a.relativna vlaznost vazduha . vlainosti. Pokre nuce se termoregulacioni mehanizam. Pri analizi termicke ugodnosti coveka od licnih faktora uglavnom se razmatraju stepen aktivnosti i stepen odevenosti . TERMICKI PARAMETRI SREDINE Promena u termickom stanju okoline dovodi do namsavanja termicke ravnoteze coveka. metabolicka energija M.4. stepen fizicke aktivnosti.brzina stmjanja vazduha Uz ove spoljne faktore na uspostavljanje termicke ravnoteze i osccaj termicke ugodnosti uticu i neki licni faktori kao slo su: stepen odevenosti. delom ostajc kao toplota tela H: M=H+W (3. brzinc stmjanja vazduha i metaboliCkog nivoa.srednja lemperatura zraccnja povrsina koje okruZuju coveka . koji definisu termii:ke uslove sredine.1. Daljim porastom intenziteta znojenja koza Ce biti prckrivena debljim tecnim slojem sto dovodi do veeeg otpora prenosu toplote iz telesnog jezgra i sa povrsine isparavanja. Fangerov model odavanja toplote Energija koja se stvara oksidacionim procesom u telu. pol. relativne vlainosti i brzine stmjanja vazduha biee izvedene prema dominaciji uticaja odrcdenog faktora u datoj sredini.1) . 3. znoj isparava jos iz pora koze i sa njene povrSine. ne obrazujuCi tecni sloj. starost. sloj V3Zduha ako tela se zasicuje vlagom te moguenost isparavanja postaje minimalna. a potrebna toplola isparavanja oduzela je iz te la . Faktori ugodnosti. Kada je vazduh takvog stanja da moze da primi vecu kolicinu vodene pare.temperatura vazduha po suvom termometm .TOVANJ£ POSTROJENJA ZA C£NTRALNO G REJANJ£ mo na uslove u top lim sredinama a pod odredenim kombinacijama temperature.40 B. Ukoliko toga nema. odrediec ve licinu i nacin prcnosa toplote izmedu coveka i okoline. pa Ce se toplota isparavanja uzimati iz vazduha cime ee se smanjiti rashladni efekat znojenja. kada se poveca nivo znojenja iii vlainost vazduha. vrsta hrane. manifeslovace se razlicite reakcije a njihov obim. Todorovic PROJEII.

maksimalni kapaci- .. TERMICKI USLOVI UGODNOSTI 41 PredpostavljajuCi da se za telo u termickoj ravnotezi moze za nemariti skladiSte nje toplote..3) K=R+C (3.8 m2 Metabolicka energija po jedinici Dubois-ove povrline M/ADu pretstavlja se jedini~m ~met·.3. i koja po Dubois-u iznosi: (3."suva" toplota odata disanjem K . jednacinu toplotnog bilansa je izrazio na sledeCi nacin: H =M-W (W) (3.metabolicka energija Ako se uvede pojam spoljne mehanicke efikasnosti " = W/M sledi: H=M(l-.5) Kako se unutrasnja toplota tela odaje u okolinu kroz kozu.toplota odata difuzijom vodene pare kroz kozu Es. Fanger polazi od toga da ee sva generisana top Iota H bit~ odata u ok?linu. da vasoregulacija ne reagujc Ie da telesno jezgro i koza predstavljaju jedinstvenu oblast. koja pretstavlja telesni omotac. ova vrednost iznosi ADu=1.4) gde su pojed ine oznake: H .toplota odata isparavanjem znoja sa povdine koze Ere .toplota preneta sa koze na spoljnu povdinu odeee (kondukcija kroz odecu R .7) Za Coveka prosecne visine h= 1. odnosno povdinu koze nagog tela preko koje se odaje toplota u okolinu.2) (3. Za zdravu musku osobu od 20 godina.proizvedena toplota u telu Ed . unutrasnja toplota po jedinici telesne povdine se moze izraziti sa: (3.2 W/m .73 m i tezine m=70 kg.toplota odata konvekcijom sa spoljne strane povdine odeee M .toplota odata zraeenjem sa spoljne povdine odeee C .) (W) (3. Ova jedinica je definisaoa kao metabolicki nivo osobe koja mimo sedi i !ZOOSl 1 met = 58."Iatentna" toplota odata isparavanjem u pluCima pri disanju L . Smatrajuci da je te lo koje se nalazi u blizini termicke neutralnostl bez drhtanJa.6) U gomjem iznosu ADu predstavlja spoJjnu povrlinu telesnog omotaca. .

Odala loplola di fuzijo m vode ne pare kroz kozu Ed Uednacina 3.10) Osetljiva iii tzv_ suva lo plola odata disanjem L javlja se kao posledica razlike II le mpe ra turi iz medu izdahnutog i udahnll tog vazduha. p. Ie se raz lika u sadriaju vlage izda hnulog i ud ahnlllog vazduha pos le niza aproksimacij. 11) gde su: lex . I. koja oblaZe respiralo rni trnkl .te mpe ratura izdahnulog vazduha ts . na uda hnul vazdub. je (unkcija plllcnog "ve nlilacionog" mase nog proloka m. U pluCima. Pre lposlavlja se da se ispa rava nje ddava sa iii ispod povrsine koze. a od rede na kolicina vode ko nd e nzuje na zidovima respira\ivnog tra kl a. p. Ovaj loplolni gll bil ak propo rciona lan je razliei iz medu pritiska zasice nja vode ne pa re Ps na te mpe ra turi koze Is i pareijalnog priliska vode ne pare p.0) Ere i L zajcdno cine ukupnu loplolnu odalu dis anje llL Ova toplo lno odava nje nd nas i se na pre nos toplo le i vode ne pa re sa sluzokozc. Maksimalni kapacile ti za ze ne su za 30% niZi.-12 B. u oko lnom vazduhu : Ed = f(ps . E".) Pri lisa k zasice nja vodene pare zavisi od te mpe ratu re koze i njegove vrednos ti u o psegu ad 27 °C do 37 °C mogu se aproksima tivno predstaviti linea rnm zavisnscll <lei le mpe ralure Is. ta) (3. Izdisa nje m. pa je: (3 .te mpe ratura ud a hnutog vazduha Mehanizam pre nosa "suve" loplote K sa koze na spoljnu povrSinu odete je komp likovan i sad rii u sebi ~va lri nacina pre nosa loplote: unutrasnje procese zraee nja i ko nvekcije u vazdusnom sloju izmedu koze i odece. I pored toga SIO se izvesna kolicina toplole i vlage vra tila le lu . vazduh se zagreva skoro do unulras njc le lcs ne tempe ralure i o bogacuje se vode nom pa rom.) (3. Ie se L moze predstavili u funk eiji pa rame lra: L= f(m"l cx.1 moze predslaviti u (unkciji od parcijalnog pritiska vode ne pare udahnutog vazduha.Todorovic PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO G REJANJE le I me labo licke e nergije je M = 12 mel. vazdu sna masa slruji kroz respiralorni Irakt u suprotnom sme ru. Kako plucni ve ntilacio ni maseni pro lo k zavisi od nivoa mela bolizma 10 vaii: E rc = f(M. i konduktivni transporl kroz odc- . kao i 0 zavisnosti venlilaeionog masenog proloka od nivoa me tabolizrna. usled eega se dec toplo le delirnicno vraca le lll. dok za oso bu od 70 godin a ova vrednosl pad" na M= 7 mel. i raz like u sad riaju vlage izdahnulog Wex i ud a hnlllog vazduha Wo' Sta nje izda hnlllog vazduh a u izvesnoj me ri zavisi od sta nja ud a hnutog vazduh a. izd a hnut vazduh je i lopliji i vlaz niji od ud a hnulog vazduh a. ) = f(M .3) predslavlja deo lale ntnog odava nja toplo te isparava njem koji ne spada u lermo regulacio ni proces. Obzirom da je i ovo oblik rcspiralivnog gubitk a toplo te to i za taj slucaj vaie cinje nice a zavisnos ti slanja izdahnutog vazduha.

. malo uticu na koduktivni otpor.15 1. K se moze predslaviti u funkciji Id i razlike izmedu srednje temperature koze ts i srednje temperature povdine odeee td' (3.3-0.3-1.efektivna povrSina zraeenja Aerr = fej(fd 'ADJ felT . Pored otpora provodenju toplote materijala od kojeg je odeca.Stefan-Bolcmanova konstanta 2 (J = 5.4 f" I. sako.srednja temperatura spoljne povdine odeee (K) Tr .D 1.6 1. TF. ledinica ove velicine je clo stirn sto je 1 clo = 0. kosulja.D I.1 Vrcdnosti loplotnog olpora odcce Vrsta odeee Naga osoba Sorts TipiCna tcopska odcCa (sorts.srednja temperatura zraeenja (K) Aerr . Ova velicina predslavlja odnos ukupnog olpora prolazu top lote od povrsine koze do spoljne povrSine odevenog te la pre ma toplotnom Olporu odece od 0. cadne pantalone. usled promena vlainosti vazduha. Obzirom na velicinu [d.'vffCKf USLOVf UGODNOSTf -/3 C U.6697' 10-8 (W/m J<") T d .3.keatak rukav.155 m2 °C/W.1 0.05 0. radna pamUCna kosu lja.13) Velicine u gomjoj jednacini su: t. lake pamucne Carape i sandale) Laka cadna odeCa (Iak pamuCni donji Yes.efektivni faklor zraeenja povrSine koji pretstavlja odnos izmedu efektivne povrSine zraeenja odeee i ukupne spoljne povrSine odeee_ Vrednost fakto- .1 1.R. sto je vrednost koja odgovara najpovoljnijoj odeCi za temperaturu 2o okoline od 20°C.12) Toplotni otpor odredenog kompleta odeee zavisi od debljine i poroznosti svakog pojedinacnog sloja odeee.5 I.155 m e/W. na ukupni otpor odece izvestan utica imaju i vazdusni slojevi koji se nalaze izmedu tekstilnih slojeva.koeficijent ernisije zraeenja spoljne povrsine odece (J .1 prikazane su neke vrednosti Id za pojedine komplete odeee: Tabcla 3.15 1. pantalone.D 1.5 3-4 Odavanje toplote zraeenjem sa spoljne povdine odece moze se predstaviti StefanBolcmanovim zakonom: (3. osim ako odeca nije potpuno mokra. Za slucaj siroke odeee moguCa je i pojava strujanja vazduha kroz odecu.laka kosulja . U tabUci 3. keavala. uvedena je bezdimenzio- nalna velicina lei. Za lakse definisanje ovog nacina odavanja toplote te la. Promene u sadriaju vlage u odeCi. u zavisnosti od propustIjivosti materijala odeee. Carapc i cipcle) TipiCno poslovno odelo sa lakSim kaput om TeSka vunena odeCa (polarnal I" 0 0. lake vunene Carape i lake cipcle) TipiCno poslovno odelo (pamuCni donji Yes.

a c zavisi od razlike (td . Pre nos toplote konve kcijom sa spoljne povrSine odece predstavljen je jednacino m: (3.4) jedine dYe fizioloske ve liCine koje figurisu su temperatura koze ts i toplota odata isparavanjem znoja sa povriiine koze E"".3) i (3.3 Zavisnost temperaJllre kOle ad flivoa a/ctivflosti Slika 3. Faktor fef[ je nezavisan od pola. ).1 uz vrednost za Id (clo) date su i vrednosti fd za pojedine komple te odeee. odnosno malih brzina strujanja vazduha.696. jednacina toplotne ravnotde biee zadovoljena. odnosno unutrasnje produkcije toplote H: Esw = f( -) A Du H (3.14) Gde je a c koeficijent pre·nosa toplote konvekcijom. visine.odnos povrSine odevenog te la prema povriiini nagog tela. a za poloZaj stajanja fef[=O. Za odredenu kombi naciju velicina ts i E.4 Zavisnost adaJe toplote isparavanjem Z/loja od flivoa a/ctivnosti . Todorovic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE ra fef[ dobijena je eks perime ntalno i izno$i: za sedeCi polozaj fefr =O. fd . t 5 (oc) E 3S 333 32 31 30 29 28 27 Asw (met) du 2 -A . larrunarni iii turbulentni rdim strujanja). tezine.. Pretpostavlja se da kod osoba koje se na laze u oblasti terrrucke ugodnosti.. U slucaju prirodnog strujanja vazduha.725.t. fd=Aci/Anu U tabeli 3. vrednosti Anu i te lesne konstrukcije. cija velicina zavisi od vrste strujanja i rezima konvektivnog prenosa toplote (prinudna iii prirodna konvekcija.15) Zamenom navedenih ve licina toplotnih gubitaka u jednacinama (3.faklor povecanja povrsine odavanja toplote usled odeee . pri umerenim tempera turama vazduha i normalnoj aktivnosti znojnih zlezda say izluceni znoj ispari.(met) du H _ "_ (met) Adu 2 2 3 - 3 4 Slika 3.. Velicina E. zavisi od stepena aktivnosti. dok za veee brzine strujanja a c zavisi od same brzine strujanja vazduha.44 B..

TERMICKI USLOVl UGODNOSTI -15 Na dijagramu slike 3. Ovaj dodatni uslov. 1. Pa. neophodno je da obezbede i neometano obavljanje aktivnosti liZ maksimalnu eftkasnosl.1.5. Fanger-ova jednacina termicke ugodnosti i rezultati do kojih je dosao imaju siroku oblast primene.16) ld' fd .15) data su u vidu dijagrama na kojima krive predstavljaju linije ugodnosti i cije tacke odgovaraju optimalnim kombinacijama promenljivih termickih parametara okoline za odredeni stepen aktivnosti i odevenosti. Obzirom da je jednacina termicke ugodnosti obrazovana na osnovu niza pretpostavki treba naglasiti da se njena tacnost dovodi u pitanje za ekstremne vrednosti promenjljivih velicina koje u istoj figurisu. od analize termickih uslova okoline do projektovanja grejnih i klimalizacionih postrojenja.5. koje 6e odgovarati optimalnoj termickoj ugodnosti osobe. VAJONOV (wyON) DIJAGRAM 3.velicine koje zavise od stepena aktivnosti ta.3. 3. zahtevani tennicki uslovi u cilju maksimalne eftkasnosti odredene aktivnosti ili procesa (narocito u industriji).. uCionici itd.termicki parametri okoline KoristeCi jednacinu termicke ugodnosti (3. kancelariji.) tennicki parametri osim sto moraju da obezbede ugodan boravak. l:esto imaju prioritet nad uslovima ugodnosti. ReSenja jednacina (3 . NajveCi dec svog zivota Covek prpvede u zatvorenom prostoru: dnevnoj sobi za boravak u slobodnom vremenu.5.3 i 3. fabrickoj hali. ucionica. Svaka odredena prostorija ima svoju namenu prema odgovarajueoj aktivnosti koja se u njoj obavlja. V . Dijagrami ugodnosti na slikama 3. spavaeoj sobi.ve licine koje zavise od vrste odece M/ADJ' 1']. odnosno oseeaj tennicke ugodnosti.7 dati su za us love srednjeg stepena aktivnosti i odevenosti.4 prikazana je zavisnost srednje temperature koze ts i toplote odate isparavanje m znoja sa povrSine koze E. Neka dosadaSnja ispitivanja pokazalu su da se pojedine aktivnosti (naroeito one u kojima je . u stacionarnim uslovima. 3. kako mentalne tako i ftzicke prirode.w od stepena aktivnosti M/ADJ· PretpostavljajuCi da je poznata vrsta i rezim konvektivnog strujanja aD kao i mogucnost izracunavanja vrednosti td Fangerova jednacina termicke ugodnosti bi6e u funkciji sledeCih promenljivih velicina: (3.1Ihinji.15) mogu6e je za odredenu vrstu odece i nivo aktivnosti izracunati kombinacije parametara okoline. kancelarija itd. Uvod Pored uticaja na tennicku ravnoteru Coveka. t. U slueaju prostora za stanovanje.6 i 3. odredeni tennicki parametri okoline treba da zadovolje zahtev ugodnosti i tako obezbede prijatan boravak u istim U radnim prostorima (fabricka hala. temperaturska promena okoline se odraZava i na neke druge aspekte u zivotu Coveka. v .

neo phod no je bilo ispitati. Todorovii PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE me ntalna angaZovanost svedena na minimum) najefikasnije obavljaju na temperaturama koje ne spadaju u oblast ugodnih temperatura. na 20°C pri te mperaturi prostora od 16 °C. U slucajll da Ijudi stoje iii hodaju u toku svoje aktivnosti oni ee nesvesno koristiti svoje misiee za stvaranje dodatne toplote. pluca. Prava zavisnost brzine i . medutim postavilo se pitanje da li je ovo merodavno i pri duiem vremenskom periodu. Wyona "Efekat klime zatvore nih prostora na produktivnost i fizicko . dok je za noge po tre bno i po ne koliko sat i obzirom na njihovu vecu toplotnu otpornost (bolja cirkulacija. kao primarni te rmo-regulacioni proces javlja se vasokontrakcija. kvaliteta rada i me ntalnih i fizickih mogucnos ti coveka moze se sagledati u studiju D. 3. Radna ak tivnost se izvodila stojeCi. usled eega se razvija toplo tni gradijent duZ ekstre mite ta . na 20°C (pri te mpe raturi prostora od 10 °C). bolja izolovanost usled prekrivenosti odeeom i obucom). Osetljivost vrhova prstiju i brlina njihovih pokre ta veoma je zavisna od te mpe rature prstiju. Skala A odgova ra ko mbinaciji lakog rada i lake odevenosti od l. "gmblji" kvalite t koze u odnosu na ruke. Klima radnih prosto ra. uticaj te rmickih uslova prostora na Ijude. u kojima Ijudi borave treCi nu dana. je tre itd.P. Pod potpuno istim uslovima tempe ratura prstiju radnika erne boje koze pala je sa 34 °C pri 24 °C prostora. ka o i kombinaciji lakog rada u sedeeem poloh ju i srednjoj odevenosti l. Velicina i znaeaj uticaja tempe ratu rsk ih prome na na spregu ugodnos ti. stepe na aktivnosti i odevanja nije lako predvide ti cak ni pribliZnu temperaturu prstiju. Vre me u kojem se dostigne te rmicka ravnoteia iznosi 10 -15 minuta. Tri prikazane te mpe raturske skale prilagode ne su odredenim stepe nima odeve nosti i metabolickoj produkciji toplote. Rezultati ispitivanja u hladnim uslovima prostora Ulaskom u oblast hladnije strane opsega ugodnosti. sto neec biti moguce u slucaju kada se aktivnost obavlja u sedeeem polohju. Na proce ntu alnoj ska li moze se procitati procentu alno smanjenje « 100% ) iIi povecanje (> 100%) posmatrane karakte ristike.6 cIo. Smanje nje produktivnosti u uslovima normalnog toka privred ivanja najcesee je izazvano izostankom sa posla usled bolesti iii nesre tnim slucajem na radnom mestu . dobijen na os novu sumiranih rezulta ta veeeg broja ispitivanja.. muskog pola i bele boje koze pale su sa 34°C (pri temperaturi prostora od 24°C). Ovo dovod i do ubrlanog postizanja nove.-16 8.mentalne mogucnosti Ijudi". srca.6 cIo. u odeCi koja je o bezbedivala te rmo-neutralnost na 19 °C.0 clo). Da bi se ovakvi rizici izbegli iii bare m sveli na minimum.:t=1 cIo.5 prikazan je pojed nostavlje ni grafik. odnosno stepenu aktivnosti. Na slici 3. u trajanju od po 6 sati. odnosno skupljanje krvnih sudova. niZe ravnoteine temperature ekstremiteta.5. sigurno da utiee na po ras t iii smanje nje frekvence kojom se navede ni dogadaji (bolest iii nes ret ni slucaj na radnom mes tu) desavaju. Za odredenu kombinaeiju sobne te mpe rature. U studijll Lewis-a (1983. Skala B se odnosi na rad u sedeeem polozaju od 60 W/m2 uz laku odevenost 0. a skala C za laki rad od 80 W/m2 i srednju odevenost (1. Automatski opada srednja te mperatura koze. godina) tempe ratura prstiju radnika u fabriei.2. a eks tre mite ti gube prioritet nad metabo licko m (unutrasnjom) toplotom u korist unutras njih vitalnih organa-mozga.:t= 0.

Za vre me traj anja ovog procesa toplotna produkeija se znaeajno smanjuje. obzirom da ljudi smatrajll ugodnim te mpe rature prstiju iznad 30 °C. 3.gubitak tecnosti. na te mpe ralliri pros lo ra od 6 °C (odnosi se na te mpe ratursku skalu A). Problem koji se jav lja pri radu u toplim te rmickim uslovima je relativno suzena mogucnost prilagodavanja poveca noj toplotnoj produkciji. godine ispi tivao od red. Ve rno n-ova ispitivanja iz 1936.:: nc:: aspekte mentalnih karakteristika za koje je poznato da su ose tljive na toplo tu. Pad produktivnosti se po kazao i kroz broj ne ispravni h varova koji se lItrostmcio smanje nje m tempe rature prostora sa 18 °C na 6 O bziro m da Oloza k spada u o rgane sa visokim toplotnim prioritetom 1I hladnim uslovima.3. ak livnos ti i odevenos li. eak ni pri tempe raturama koje Sll bile za 4 °C ispod individualnih optimalnih te mperatura . Kada u toku niskog ste pe na aktivnosti (rad u sedecem po lozaju des na strana te mpe raturske skale A) te mpe ratura koze dostigne vrednost od 34 °C. higije nski problem mirisa te la i dr. Temperatura prstiju pri reduk ovanoj ma nu elnoj spre tnosl i kre tala se u opsegll od 30 . ritam rada je bio izuzetno spor. a ekstre mite ti de luju kao ras hladna povrsina kalo bi se postigla ista te mpe ratura koze kao i na os talim de lovima te la . za temperatum prstiju od oko 15 0 . Langkilde je 1973.25 "e.5. Naved e ni rezultati fizick ih i me nt alnih karakteristika ukilzllju da toplot na neugod nosl uzrokovana hlad nim uslovima prost ora predstavlja znacajan pore mecajni faktor. Pri jako niskim tc::mpe raturama. pokazuje sma nje nje ave karakler islike prsliju za 50%. a otkloniee se i pra!eCi proble mi ovog procesa . automatski se povecava srednja tempe ra tura koze. Registrovana je i smanjena manualna pokretljivost i spre tnos t kod o be gmpe rad ni kil. 0 c. koji odgovaraju toploj strani optimalne zone ugodnosti. nesvesno se zauzima ugodniji i re laksirajuCi polozaj . je sirenje krvnih sudova. a li nije naiSao na znacajno sma nje nje istih. Ako se postigne zadovoljavajuCi nivo smanjenja toplotne produkeije gubi se potre ba za aktivnim znojenjem. poslizanje adekvatnog isparavanja kroz odccu. TERMICKI USLOVI UGODNOSTI -17 osetljivost prslijll kod odredene kombinacije le mpe ralure prostora. sto je donj a gran icil oplimalnih ugodnih tempe ra turil. Osim naved nih. a li sarno u umere no hladnim uslovima . logicno je da se ne mogu oee kiva ti znacajniji efekti hlad nih uslova od redenog pros tora na Ole nt alne sposll bnos ti . me re ni su i neki drll gi aspek ti ma nu e lnih karak te rislika kod kojih je registrovano smanje nje od oko 20% za isti opseg prome na temperature prostora. Rezultati ispitivanja u toplim uslovima prostora Inieijativni te rmo regu laeio ni proces koji se javlja dejstvom toplih te rmi ckih uslova. sto je dovoIjan raz log za ogra nice no smanjenjc te mpe rature prostora u kojima Ijudi rad e i zive. glldine pokazala su poras t od 30% fabrickih nes reca pri padu te mperature prostora sa 20°C na 12 °C (prava 1 u odnosu na te mperatursku skalu A). Sasvim je r3ZlImna pre tpostavka d a je smanjena manu e lna spre tnost u Ve rno novim e kspe rime ntima uzrok porasta fabrickih nes reca. U te rmoregulaeio nom smislu. nago n ka smanjenju toplotne produkeije moze biti izuzetno jak te se nesvesno uspo rava rit am rad a.3. U pre thodno spomenutim e kspe rime ntim(l primccena je te nd e neija ka brie m ritmu rada i veeoj opreznosti. Oa bi se odala sto veea to plota o ko lini. za citav niz indllslrijskih operacija. aktivira se termoregulacio ni proces aktivnog znojenja. eak i pri te mpe rill llri prost o ra od 18 °C.

6 CLO) J J J J J 10 15 2025 30°C Slika 35 Uticoj lonpaahua otoIUre " rutInoj D"aIini .n \ ..0J C L O) 10 14 0 15 20 25 30 0 C C 13 0 120 11 0 2" ~(iene) 10 0 l o k r od (0.6 CLO) 10 15 Rod u sedecem polozoju(l. \ \ \3 60 o secoJ Tempo rodo 50 5 4\ B \ °C zo rod U sedecem polozoju(60Wfm2) u lokoj odeci(o. Ovc nesvcsDC rcakcije mogu da budu izuzetno e fiL:asne u smanjcnju produkcijc toplole..sedenja iii Cak gubi motivacija za rad. 150 ° C zOJ 10 k r od(~O W/m2) uJnor molnol odec i{1.Mentol n e \ \ \ \ \ \ '--l-- osobine 80 70 Ugo~o.O CLO) 25 30 °C A 90 \ \y-.

l na 20 °C. Ve Like temperaturske promene (razlika rninimuma i maksimuma do 8 °C. a druga temperaturama od 20°C i 30°C.. pod nadzorom njihovih ucite lja. Obzirom na klimll tog geografskog pojasa. Mentalne sposobnosti ljudi testirane Sll i u funkciji dinamickih tempcraturskih promena u pe riodima od 60 rninuta. dok je poveeanjc za ispitanike zenskog pola (2") bilo oko 10% . temperaturska skala A). za razliku od temperature od 20 °C koja je potvrde na kao optimalna i za koju su posmatrane me ntalne sposobnosti imale svoj maksimum (prava 3 desna strana tempe raturske skale A). u pe riodu ad 32 minuta) povecale su nivo aktivnosti. pri odgovarajueoj kombinaciji stepena odevcnosti i aktivnosti. od kojih je posebno i. karakteristike industrijskog rada dostigle su vrhunac za te mpe raturu od 32 °C. da bi na tempe raturi od 38 °C znaeajno opale. Za prvu grupu dece tempe ra tura od 27 °C je takode proizve la efekat znacajnog pada u posmatranoj karakteristici ali je on bio nesto manji nego pri te mperaturi od 30 °C.J. a isti procenat ·ugodnih" odgovora na skali B odgovara temperaturskom opsegu od . te mentalna sposobnost postaje stroga funkcija te mperature u odredenom vre menu. odnosno da se za 30 do 50% umanjila mentalna sposobnost pri te mperaturama koje odgovaraju granici poeetka aktivnog znojenja (25 QC). pri temperaturi prostora od 27°C registrovano je poveeanje od 30% fabrick ih nesreea kod isp it anika muskog pola (prava 2'. lzlomljcna linija 5 pokazuje procenat Ijudi koji su se izjasnili da im je odredena temperatura prostora. 27 °C i 30°C. Niska efikasnost radnika u vidu pojavc nezgoda moze se objasniti smanjenjcm pilZnje i opreza usled uticaja tople srcdine. te resantan ekspcriment Wyon-a i Ryd-a sa skolskom decom od 9 do 11 godina. Ovo predstavlja indirektan rezultat teznje ka smanjenju me tabolieke toplotne produkcije i postizanja te rrnicke ravnotezc bez ueesea aktivnog znoje nja . Na osnovu dobijenih rezultata (koji nisu prikazani na slici) zakljueeno je da je subjektivna tolcrancija tempe raturskih promena veca pri radu nego pri rnirovanju. ali su izazvale terrnicku neugodnost. U po rede nju sa freJ. U Africi gde su Ijudi svih rasa aklimatizovani na tople uslove sredine. aktivno znojenje je prihvaecno kao neizbezno ali lIZ niiu te mperaturu za poeetak reagovanja aktivnim znoje nje m pa su i karakteristike industrijskog rada bile bolje na 26°C nego na 20 °C. Tako ce se za kombinaciju na tcmperaturskoj skali A 80% ispitanika izjasniti ·ugodno· za tempe raturski opseg ad 19-23 °C. te rrnoreglllacija zauzima stacionaran rdi m regulisanja.. Praee n je e fekat temperature na brzinu Citanja i sposobnosti razumevanja procitanog teksta. Efeka t povecanja te mpe rature na smanjenje mentalnih mogucnosti Ijudi potvden je od niza autora. odnosno temperaturski opseg ugodan. Prva grupa dece bila je izloze na te mperaturama od 20 °C. TERM/CKJ USLOV/ UGODNOSTI 49 Vee spomcnuti Vemon-ov eksperimc nt obuhvatio je ispitiva nje lICcstalosti fa briekih nesreca 1I uslovima povceanc tcmperature prostora. odnosno odmoru.itanja i razumevanje te ksta) pri temperaturi od 30°C. Deca su ispitivana standardnim testovima u okviru normalnog skolskog easa.. U obe grupe bitno su smanjene obe sposobnosti (brL:ina i.'vencom fabriekih nCSrCc. sasvim jc jasno da ec se ritam rada bitnu usporiti obzirom na teZnju smanje nja metabolicke produkcije toplote. Za period duze od 60 minuta. Prava 4 pukazuje zavisnost ritma rada od povecanja temperature Obzirom da je za kancclarijsko osoblje registovan pad u koncentraciji.

Na osnovu izloze nog moze c. obzirom da se direktno odnosi na potencijal isparavanja sa lela. da se zakljuci da se oplimalna ugodna le mperalurska zona krece u rasponu u 4 0 lako su ideje i postavljeni mode Ii koji obr<lzuju osnovu koncepla ugodnosti univerl alni. Opis vlainosli vazduha velicinom relalivne vlainosti moze veoma eesto da zavara i navede na pogresne zakljucke. sa fizioloske tacke gledista parcijalni prilisak zasieenja vodene pare daje dovoljno lacan i korislan opis uslova vlainosli vazduha. Na primer. Medulim za If' = 50% na lemperaturi od 50°C odgovarajuCi pritisak zasieenja vodene pare bice oko 62 mbar slo je pribliZna vrednost i za prilisak pare za kozu. Moguea kolicina isparavanja znoja odredena je razlikom izmcdu parcijalnog priliska zasiecnja vode ne pare na lemperaluri koze i parcijalnog priliska pare u okolnom vazduhu. relativnoj vlaznosti od If'=100% na temperaturi vazduha od 25 °C odgovara parcijalni pritisak zasieenja pare koze oko 50 mbar za temperaturu koze od 33 °C. lermicka ravnoteza lela je u lakvim uslovima zavisnija od isparavanja Ie se moze oeekivati da ee na tim lemperalurama vrednost relativne vlainosti biti kriticnija. Ovo jc sasvim razumljivo obzirom da vlainost vazduha ne utiee direktno na toplolno oplereeenje tela vee odreduje kapacitet isparavanja koje prima vazduh. dok je u letnje m periodu spoljasnja temperatura visa od unutrasnje za koju se projektuje klim<llizacioni sistem. Vazduh u kontaktu sa kozorn se zagreva do temperature od 31 do 32 °C. Vlazoost vazduha Ulieaj vlainosti vazduha na ugodnost coveka nijc tako delaljno proucavana kao sto je to slucaj sa temperaturom. Za lople i vlaine uslove okoline. Pri usnjanju vrednosli projektnih parametara unutrasnjih prostora treba voditi racuna da se osim ispunjenja krite rijuma ugodnosti obezbedi sto manjc "Ioplotnih sokova" koji se desavaju usled velikih razlika u termickim uslovima spoljne i unutrasnje sredine. brzina strujanja vazduha) kao i redosled vainosti tih faklora moze bili bitno razlicit u zavisnosti od gcografsko klimalskih uslova podrucja za koji se projektuje izabrani sistem grejanja iii klimatizacije. rclalivna vlaZnost.5. te da ee ista biti zadovoljavajuca za potrebc temperaturske ugodnosti Ijudi. 3. a relalivna vlainosl istog se smanjuje omogucavajuei proces isparavanja. To<iofTJv.t: PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO G REJA NJE 22-26 °C. Na osnovu navednih fizioloskih i psihofizickih zahteva u ovom poglavlju moze da se zakljuci da se neutralna-ugodna lemperatura prostora moze predvidcti u zavisnosti od spoljasnjih te mperaturnih uslova. a time i rashladnu efikasnost znojenja.50 B. pri prelasku iz jedne u drugu. Pareijalni prilisak zasieenja vodene pare za kozu zavisi od temperature koze i kreec se od 50 do 62 mbar slo odgovara temperatura rna koze od 33 °C (oblast ugodnosti) do 37°C (znacajno loplolno optereeenje).4. usvojene projektne vrednosli za lerrnicke paramelre prostora (Iempe ratura. Pod ovakvim uslovima proces isparavanja sa koze je nemogue. Ove varijacije u "ugodnoj" temperaturi prostora mogu se zadovaljavajuee objasniti i promenom u spoljasnjoj lemperatll rio U zirnskom periodu spoljasnja te mperatura je nih od unutrasnje koja se odr2av<l izabranim sistemom grejanja. Obzirom da jc te rmorcgulacioni proces znojenja karakterislican za vise lemperature. na skali C temperalurskom opsegu od 16-20 0 c. Ulicaj priliska zasieenja vodene pare za odredeno slanje vazduha povecan .

Na unulrasnju le les nu tempera tunJ i broj sreanih olkucaja. Pre laskom odredene graniec vlaznosli vazduha. Na osnovu ove sludije. rclalivna vlainosl lre bll da se kreCe do maksima lnih 50%. Za le mpera lure iznad 25 "C ulicaj vlainosli vazd u ha je sve oeigledniji. Upravo ove dlaeice sprecavaju lldahnulu prasinu da se za le pi za sluzokozu. pove cani su vlainosl koze.. sluz se zalepi za s luzokozu i kre ta nje dlaeica se usporava. E PU5ACI 9 E 8 E 7 N N E PU5AC I " 0 . pluea..3. nivo vlaz nosli ne ma llticaja na fiziolosk e eulne rea kcije. lako da su prome ne re lalivne vlainosli od 30% do 85 % skoro neprimelne.. ZII unlllrasnje lempe ralure u zimskom periodll.x 0 '" '.. -10 c .. Ewe rl je olkrio da velieina proloka sluzi zavis i uglavnom od relalivne vlaznosli llda hnulog vazduha (sl. moze da se zakljuei da lermickoj ugodnosli odgovara opseg relalivne vlainosli izmedu 40% i 60% . da bi sc izbcgao rizik od kondenzaeije. temperatura koze i nivo znoje nja. promene u vlainosli vazduha utieu pri nesto visim lempe ralurama i pritiscima zas iCenja vodene pare.. Unulrasnji zidovi nosa.. Dok jc koza suva nivo znojenja i isparava nja zavisi sarno od me labo lieke loplolne produkcije i "suvog" odavanja loplole. Pos iedicil ovoga je da bllklerije i virusi nai lllze nil povoljne us love za razmnozavanje. Do odredene vlainosli vazduha isparavanjc se ddava sa same povrsine koze a rasWadna efikasnosl je maksimalna . Kada re lativna vlllznosl padne znatno ispod vrednosli od 40% . pa eak i sup ljikave celije-alveo le pre krive ne su Slllzokozom koja poseduje dlacice koje SlI II konslantnom njihanjll.s .6). prolok se usporava.6 Nivo protolea slllzi II zavisllosti od relativlle vlablOsti /Idahlltog vazdllha ... Pri le mpe ralurllma vazdllha od 20-25 °C. isparavanje se i dalje dcSava ali je lImilnje na pa se javlja ne prija lan osecaj usled poveCa ne vlainosli koze.. TERMIC/(J USLOVI UGODNOSTI 51 je sa oseeajem vlainosli koze (videli "eulne reakeije"). ~ 4 3 0 a. respiralorni pulevi. Porast u brLini strujanja vazduha ponislava ulicaj vlaz nosl i (povecana konveklivna loplolna razme na) Ie se granice fizioloskih i eulnih reakcija na poveca nu vlainosl vazduha pome raju ka visim vrednoslima. U cilju razumevanja rezullala do koji h je dosllo polrebno je upoznali se sa ne kim fizio loskim od likama respiralivnog lrakta.i ~ 4 3 2 1 0 10 20 30 40 5060 70 80 90 100 a.3. 2 oX " '" 0 6 5 ~ 1 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 0) <P 1"/0) bl <P I"Io) Slilea 3... E E N _10 E 9 B 7 6 . Prihvalljivo upulstvo za odredivanje projeklnih granienih vrednosl i dao je Ewert.

Uvodenjem odgovarajueeg ventilaeionog iii klimatizaeionog sistema u takav prostor moguce je obezbediti zeljenu velicinu brline vazduha. odnosno rashladna efikasnost znojenja. u o .5.1 0. intenzivnije vazdusno strujanje ce izazva ti poveca nu konvek tivnu razme nu toplote i zagrevanje tela. Medutim. ::l "tJ N r:i 24r-----~~~~ > o 22 o "- Z 20 o "- a. Ovo sarno po sebi cesto nije dovoljno da se obezbedi zadovoljavajuCe vazdllsno strujanje cije je prisustvo neophodno radi stvaranja ugodnih te rmickih uslova odredenog prostora. Pad tempe rature vazduha ispod temperature koze prollzrokuje da ova dva efekta dejstvuju u istom smeru. Vece strujanje vazduha uvek proizvodi rashladni efekat. kada je temperatura vazduha visa ad temperature kaze.2 0.52 B.7 Opseg termitke IIgodnosti: brzi"e strojanja i temperatllre vazdllha . Strujanje vazduha Strujanje vazduha utiee na postizanje termicke ravnotde dvojllko.Todorovic PROJEKT OVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNOGREJANJE 3. m/s Stika 3. Strujanje vazduha u zatvorenom prostoru prouzrokovano je prirodnim konvektivnim strujama i infiltracijom. a sa druge strane poveci\ee kapaeitet isparavanja odnosno rashladnu efikasnost.3 0. Suvise veliko vazdusno strujanje u smislu ve like brzine i protoka vazduha prollZrokuje promaju koja se moze definisati kao pore mecaj termickih uslova koze rashladujuCim efektom strujanja vazduha .4 0. koji se povecava sa sniZavanjem te mperature vazduha.c.. tV r- ~ 18~~~~--~~--~----~----~ 0. S jedne strane.5. Od brline strujanja zavisi velicina konvektivne razmenc toplote kao i kapaeitet isparavanja vazdllha. efek ti Cc dejstvovati u suprotnom smeru. jer ce u dodir sa kozorn nailaziti nove vazdllsne mase ciji je pareijalni pritisak vadene pare manji .5 Brzina vazduha. obzirom na ostale termicke parametre.

kao i 0 drugim uticajima kao sto su broj osoba koje ee boraviti u odredenom prostom. Pri odredivanju projeklnog opsega brzine slmjanja vazduha treba yoditi racuna 0 oslalim te rmickim paramelrima. treba da je ogranicena na vrcdnost od 0. licni uticaj i oslalo. . za Ijude prosccno odevene. prikazan je na slici 3. Dati dijagram formiran je na osnovu mere nja u zatvorenom prosloru. Ljudi koji obavljaju fizicki rad (visok stepen aklivnosli) mogu da tole risu brzinc i do 0. u sedeeem polozaju. te se javljaju zahtevi za visim temperalurama prostora iii za zauslavIjanjem ve ntilacionog sistema. TERMICKI USLOVr UGODNOSTf 53 Kada ovaj rashladlljuCi efekat prede odredenu vrednost.7.1 m/s bila neugodna .5 rn/s dok bi za fizicki neaklivne Ijude cak i vrednosl od 0. Ako je vazdusna stmja usme rena prema vratu iii noznim zglobovima. VerovatnoCa da ee Ijudi osetiti promaju u datom prostom zavisi kako od brzine i tempe rature vazduha.15 rn/s. promaja se dozivJjava kao ne ugodna. sa delovanjem vazdusnog stmjanja na pred njoj strani tela. aktivnosl koja Ce se obavljali. lzuzctna osctljivost na promaju pokazuju potiljak i nozni zglobovi. tako i od vrste i stepena aktivnosti povrSine lela koja je izlozena vazdusnom stmjanjll i karakte m vazdusnog kretanja (konlinualno-diskontinualno). koji odgovara oblasti tcrmicke ugodnosti.3. Prcpomeeni opseg brzina stmjanja vazduha.

poscduju mnogo manji otpor provodenju toplote 1I odnosll na zidove. proveravaJu otpori provodenju toplote kao i prodiranjc vodenc pare. kada sc unutrasnje temper-ature odriavaju na odredcnoj VTCdnosti lrampart toplote . Sa poveea njem sadriaja vlage u gradevinskom materijalu.. Zalo se prilikom projektovanja zgrade racunski kontrolislI njena termoflZicka svojstva.4. Prilikom projcktovanja zgraelc mora se naei optimalan oelnos izrnedu samih zidava i prozorskih pOYrsina. kmvna konstrukcija kao i osnova zgrade na kojoj ona Ie"Li na tlu.:ada je to nedovoljno. Ali i da istovremeno o rnogueava pristup prirodne svetIostj u IInutrasnjost zgrade kao i vizue lni kont akt Ijudima II njoj sa okolnom prirodom. Ova jc potre bno jer staklene povriiim. a !. Ova sloga sto u zimskom periodu varijacija spoljne temperature u toku 24 Casa oko srednjc dnevne temperature nile vel. OMOTAC ZGRADE Pod o mo tacc m zgradt: podrazumevaju se svi granicni ele menti koji odvajaju gradevinski objcka t od spoljne okolinc i zelT'ljista na kome je podignut: fasadni zidovi sa vratima i prozorima. lIZ sve svoje predoosti. 4. TERMORIZICKE OSOBINE GRADEVINSKIH MATERIJALA 4. PRENOS TOPLOTE KROZ ZIDOVE Prilikom proraeunavanja potrebne kolicine toplote za grejanje usvaja se da je spoljna temperatura konstantna.. od padavina. pa se mora voditi racuna {1 prodiranju vlage u konslrukcione clemente zgradc.i1. Ta njihova ncpovoljna osobina sc ublazava ugradivanjem halitetnijih konstrukcija pnYLora.1. Zalo se u uslovima grejanja. Osim svojih me hanickih funkcija .:a. smanjuje se njegov 01por provode nju toplote. velr-a.og stanovista preelstavljajll najslabije elemcnte svake fasade. lalm da proscca n otpor prolazu toplote kroz fasadll bude uveean. omotac ima zadalak da stili unutraSnjj prosto(" od uticaja spoljnih v!sokih iii niskih temperatura. usled tratkog trajanja sunccvog zr-aCcnja i velike obla~-nosti zirni. pa sa energetsl. narocito u spoljnim zidovima. buke i drugih spoljnih ncpovo ljnos ti. onda se povcCava otpor prolazll toplote kroz zidove boljim izolacijarna.2. s ubzirom na zahteve zgrade za energijom za zagrcvanje zjmi i hlatlcnje !eti.

S obzirom na relaciju (4. normalnom na povrsinu zida. pre laz a to plote sa unutrasnjeg vazduha na zid kao i sa dmge strane zida na spoljni vazduh.-'6 B. Todoro l·ic PROJEKI'OIiANJE POSTROJENJA ZA CENTR4LNO GREIANJE kroz zidove i krovne konstrukeije prakticno odvija u stacionarnim uslovima. prolaz toplote se prakticnn odvija u jed nom pravell. au 1 (4.= 1 Rut =- au + (4.K ] .specificni toplotni protok [ .5) J 2:-.koeficijcnt prolaza toplote [ W m ·K 2 ] k - 1 1 + " 0 + 'a .ke: q .4) k . Rllk - ] ukupni toplotni otpor vi~eslojnog zida prolazu topiote. a" .Icoeficijent prelaza toplota sa valduha u prostoriji na unutrasnju spoIjnu povrsmu ZI'd a [ y' m 2W . U tom slueaju.3) U gornjim izrazima su koriseene sledeee ozna. .2) (4. prolaz toplote se racuna po poznatom obrascu: (4. Transport toplote kroz zid je kombinacija provode nja toplote kroz masu zida. pri stacinnarnim uslovima. A. cija je vrednost zbir pojedinacnih otpora svakog sloja: 1 " o· 2:-' + A. Z a eleme nte gradevinskih konstruk cija cijc su debljinc daleko manjih dime nzija od njihovih povriina. cime se proracuni u znatnoj me ri uprosCavaju. pri cemu se vrii i prenos toplote zrace nje m.1 ) odnosno.

_--tu t us 'Id. TERMORlZ1CNE OSOBINE GRADEHNSKlH OBiEKA TA 57 a.l Ru Ii [m] S/ika. 2 ' K] m [ VV ~..koe ficije nt provode nja toplot e sloja "in [-VV-2=-' _m_] m ·K <1 .koeficijcnt pre laza toplot e sa spoljas ne povrS inc zida na spoljni vazduh _ I ~ A· I _ toplotni otpo r I-tog sloJa zid a ' " ..rlojflom zidll Da bi se odredila temperatura u nekom sloju zida iii zidnih povrsina. odakle je: (4.. (4.=1 A.1. toplotni protok do sloja cija se temperatura izracunava: q= - 1 all ~~ .4.. TemperaJllrtlo polje II vise.t .6) se izjednacuje sa protokom kroz celu debljinu zida..t .. u te---. koji je definisan jednacinom (4.' .4. . + .dcbljina sloja "in [m) A ..6 .3).. ...7) . Ruj f .

Na slici 4. sto doprinos i manjoj po tre bnoj koliCini toplo te za grejanje. te se dllze odrLavajll zad ovo ljavajuce tempe ra ture unu la r zgrade.Todorovic PROJEKlOI-'ANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREIANJE Tempe ratura unutrasoje povrsinc zid a moze da se izracuna prema izrazu : (4. olpor prolazu toplote bi se povecao pa Sl: kroz zid transportovati manja ko licina toplote. cime se sp recava pojava na prslin<l u zidovim<l. lInlltras nja povrSina zida ce imati visu a spoljna na u te mpe ratu ru u slucaju pos toja nj a izolacije. pa sc po prekidu grejanja akllmlilisann to plo ta 1I njoj post epe nn oslobada i pre nosi 1I prostoriju.= 1 i I e. Izolacio na masa se moze ugraditi sa spoljne iii unutrasnje stra ne zid a.1 . .I e' -+ 2:" "-R A uk au .l - I [1 15. Ako je izolacija pos tavlje na na spoljnoj stra ni zida. Ako se doda izolacija.8) Analogno prethodnom. (bez sloja "iz") sa lIcrtanim rasporedo m te mpe ratura za ne ku od rede nll spoljnu i lInlitrasnju te mpc ratlinI. TERMICKA IZOLACIJA ZIDOVA lzolacioni slojevi povecavaju otpor provode nju toplole kroz zidove pa sc smanjlljl: pro laz to plote kroz njihovu konstrukcijll. sto je i cilj izolaeionog sloja. ocinos no loplola nap reza nja konstruktivnih ciemenata. od nosno izmedll lInlltrasnjeg vazd uha i odgova rajuce pov rsinc zida iii. iii kao s loj 1I njegovoj unulrasnjos ti.4. pre laza i provode nja to plote dati su tl tabe lama sledeceg poglavlja . tempera tura spoljasnje povrsine zida je od rede na pre mil : I" . koji su potrebni za primenu jednacina 4. U poglavlju 0 po trebnoj kolicini toplot e za grejanje na laze se tabe le sa te rmofizickim karakteristikama razlicitih mate rijala i merodavnim koefieijentima pre nosa toplote. Na slikama 4. merodavne karakl e rislike poje dinih mate rijil la i koefici jenti prolaza. T ime se umanjujll dilal acije e leme nata fasade.511 B.3. 4.2 prikaza na je ko nstrukcija jednog jednoslojnog zid a bez izolacije.9) Za prai-ticnc-proracune. s to je pn:dnos t ovakvog postav ljanja izolacije koja do lazi do izrazaja po prekidu grejanja.9. Temperatumo po lje se me nja i u takvim uslovima manje su raz like te mpe ratura izmedu spoljnjeg vazdllha i spoljne povrsine zida. U tako postavljenoj izolaciji glavna mas a zida je ko nce ntrisana pre ma lInlllrasnjem prostoru .] ['C l (4.b i c prikazana Sll po lja tempe ratura kada je izolacioni sloj sa unutrasnje strane zida i za slueaj kad a je pos tavlje n 1I njegovoj sredini. drugim recima.2. Masa zida prema prostoriji ima vise te mpe rature. o nd a su te mpe ra ture mase zida nae.

i z.4. ani tde da se krecll iz sredine veceg pareijalnog pritiska vodcnc pare ka sredini niZeg pritiska. nje nog kondenzovanja II slojcvima konstrukcijc. od najveeeg lltieaja je difLU. ItIlIltraslljoj stralli <ida (b).Znosti naziva sc difuzija vodene pare. tv 1. Mo lck uli vodenl: pare Ide da se ravnome rno raspodcle u prostoru II wim pravl:irna.2. IllJ 4. difLU. razaranjc materijala. nehigijenske llslove. Kriseher je postavio model na osnovu koga se difuzija tretira kao kretanje vodene pare u mirnom vazduhu.4. Ovaj proccs Iranspo rta vodenc pare sa tendcn cijo m izjednacavanja vla. Pri tome. dakle iz vlainije ka suvlj oj sredini. U lIslovima ravnoteZe broj molekula koji prelazi iz jedne u drugu sredinu se izjcdnacava pa se llslaljena vla. 4. kapilarni cfekat . kao i II IIjegovoj IIIIIlJraSlljosti (c). DIFUZIJA VODENE PARE KROZ GRADEVINSKE KONSTRUKCIJE Od svi h mogllcih nacina Iransporta vlage kroz gradevinskt: ko nstrllkeije (absorpcija. kada Sll dve sredine u kontaktu.-"'-1 0) Slika 4. Zbog svega toga se prilikom projektovanja zgrade mora izvrsiti i provera mogllcnosti kondenzaeijc vlage koja prod ire difuzijom i raspolozivim tehnickim sredstvima spreCiti njena pojava. iz . kao odnos protoka vodene pare kroz sloj mirnog vazduha i f1uksa kroz sloj iste debljine odrede- .ija). O na ~e odvija ill materijalima koji Sll nehigroskopni i ncsposob ni za kapilarnu llsisava njl: vlage . a kao njena posJedica dolazi do prodora vlagc u zidove zgrada. Tempera/lima polja II zidu bez iz~lacije (plllle !illijc) i sa izolacioT/im slojem spoljT/oj (a) .ija vod e ne pare. pa cak i na njihovim unutrasnjim stranama. tv I. sve dok se ne llspostavi ravnotda. To povlaci mnoge nepovoljne poslcdiee: vecc gubitke toplote objekata. TERMORIZICNE OSOBINE GRAflEVINSKlH OBJEKATA i z.1 Proracun difuzije vodene pare Oifuzija vodene pare se odvija kroz vilZduh koji cini ispunu skeleta gradevinskog materijala. On je definisao i faktor otpora difuziji P.4. Zato projektna dokumentaeija gradevinskih objekata mora da sadRi ideo koji se odnosi na difuziju vodene pare. pojavu neprijatnih mirisa.Znosl ne menja. posebno kroz zidovc zgrada II Kojima xc zimi odriava visa temperatura od spoljne.

TOVANJE POSTROf F.11) U iz razu (4.koeficije nt difuzije vode ne pare kroz odrede ni malc rij al [m 2 C .11. x . prc ma zako nu F ick-a defi nisa n je izrazo m: (4. Ako se u jedn acinu 4. koja prod ire kroz ne ki ma lerijal difuz ijo m.prava c di(uzije vod e ne pare [m] .spe cificna za pre mina vode ne pare [m3] kg R .parcija lni pritisak vode ne pare [Pa] . Zbog m alih pritisaka pa ra se smalra idealnim gas om.ic' PROJEII. pa je : ( 4.NJA ZA CENTRA L NO GREfA NJE nog malcrija la.11) su prime njene sledeee oznake: v .60 B. -gas na konSlanla za vode nu paru [ kg·K J ] .te mpe ratura vode ne pare [K] . 12) gde je . Na taj nacin je omoguce no da se svi z ako ni d ifuzijc vodene pare kroz vazdllh prime ne na po rozne -gradevinske malc rija lc . 10) gde je: D .ko nce ntracija vod ene pare [kg / m 3 ] .10 uvedc izraz 4. / s] . T()(!om.(obra titi painju da je za otpor propustljivos li pare korisce na oznaka R pa je zato gasna konstanta oznace na zvezdicom) p . Spccificni p ro lok vodc ne pa re. Fick-ov zakon dobija obJik: ( 4. T . pri svim jedn ak im re leva nlnim usJovima..

koeficije nt propustljivosti materijala kroz koji prolazi para difuzijom u toku Is kroz kocku ivica 1m.a otpor d'r'" I UZIJI vo dene pare k 'roz vazduh 1lv [m pa] ~ . .. T£R.. kg Rv 1l m - = ...13) Kako je p< < PH. moze se smatrati da je f1uks vodene pare difuzijom kroz gradcvinskc demcnte dcfinisan Fiek-ovim zako nom pa se ovaj primenjllje u praksi. S obzirom na vdicinc pritisaka vodene pare. to je Po-(Po .o (4. pri razlici pritisaka na nasprarnnim stranama od IPa kg· m ] [ m 2 ·s· Pa 1l v-koeficijent propustljivosti pare u vazduhu [ kg ] m·s·Pa .ICNE OSOBIN£ GRAD£VINSKlH 08J£K4TA 1l 61 = D R. od nos no u praveu smanjenja pritiska.S.p) pa zakon Steffan-a prelazi u Fick-ov: g =-1l' - iJp at' ( 4. s. It gde je _ Rill R.'T -k' oe f'" ICIJe nt propustljivosti vod e ne pare od rede nog materijala kg ] [ m's' Pa Speeificni prot o k vodene p<lre u proeesu difuzije definisan je i zakonom Steffan-a: g' __ D - Po .s. koji se koristi 1I proracunima difuzije vodene pare dcfinisan je kao odnos otpora difllziji nckog odredenog materijala Rm pre ma otporu vazdusnog sloja Rv iste debljine i pri istim relcvantnim uslovima . otpor d'f I UZIJ! ' roz mateflJal ' [m 2 2 .pa] . vo d e ne pare k .14) Negativan predznak ozna&wa da se difuzija uvek odvija u pravcu smanjenja grad ije nta k0ncentradje. iJp [ kg ] Po-P at' m 2 ·s ( 4.IfORl7.15) Rill = -a 1l 1ll . Krisherov faktor otpo ra difuziji p.

vlage "6% .62 B. vlage " 15%" " 30% " 50% " " Sperploca Termoizolaciooi materijali Ploce od plute: .2 9. Z a gradevinskc materijale faktor Olpora jc dat 11 tabeli 4.Tooorov.27 40-60 00 Staklena i mineralna vuna Poliuretan Peno staklo . - ." 7.2 30 4-8 6.cement ploce: . Tabcla 4.1 F. " .nepresovane .5 5.17·1. beton Beton sa sljunkom Armirani beton Laki beton Z id od opeke Crep Gas i peno belon • Gips Vrste maltera: ..8 2.0 11. ktor otporn diruziji vodcnc pore.3-10 37·43 3.1.Ekspandirana pluta -' Zasrnoljena pluta Stiropor " " " 230 160 110 70 11 2 1.krecni . 1£ POSTROJ£NJA ZA CENTRALNOGREJANJF.c PROJ£KT'O ~ :A.poduzni eemenlni Azbesl . ~ 8 10 15 21.presovane Drvo: Smreka 4% tei.5 23. G radcvinski matcrUal PeUar..5-5.lapaju i kojc sc korisle za izraeunavanjc propuslljivosti Te..' 16. lZabrane su vrednosti kojc se kod vceine autora pok.5 6. .0 37 51 . .0 10.8 9.0 12. 8% Crvena bukva 10% tel.5 15·50 40-100 80-210 130-370 1.5-14 5..9 100 5-30 1.2-9.

4.108000 600 J 500 10000-25 000 10 000 80000 30000 65 000 700 000 6400 3 500 12000 200000 2U0-6OO0 670-5200 210-6250 70000-1 JO 000 25000-50000 13 000 20 000-27 000 9800-24000 180-2 15 .Ocm 10 em PV C .5 3. a ulo rima l3itum cn-papir 0.04 111111 c.8 4.kaucuk lak polivinilhlo rid la k poliuretan lak ulja ni lak ulja ne boje Propustljivi premazi: /sa minera lima. 1-0. 15) u kome je: .pena Znpth'n i matcrijali Mo ll op rell Asfall Krovna lepc nka Flirumc ilska cmulzija sa vrucim bilum .RAD£VIN5K1H 08J£KA7:'1 6.0 mm Vezivnc bojc Dcsperzione i em u Izione boje: l3ez ulja Sa uljem Lakovi: hlor.111£ (.5 em S.2 Transport vodene pare u stacionarnim uslovima Po f ick-ovo m zakonu protok vodene pare kroz neki zid se odreduje anaiogno jed- nodimenzio nainom lransportu topiote.fo lija 0. izrazom.8 200-400 7.f.4. Fo lije: PVC . prema zo m Bitumcn po ellg!. tUlkalom.7111111 Fli lul11c llska spccijalna ha rlija "SOO" Krovna harlija. (4.05 111111 Vapo rex: sa bilume nom 0.7 II 6.5 em 2.1 [parka Ploce od lIlekog Iesanila 1. TERMORIZ ICNE 050111.0 85 3500 55 000-138 000 85000..Ivostruk i 1. sa obc stralle bitum izimna 2 mm Tcr i bilumc nska krovna hartija sa predim l'regnir.2 mm A1umin ij umska fo lija 0. 15 mOl l3itu I11CIl-ka rlOIl 0. krecom/ 1.8 mm Vrstc premaza Diofan: jednoslru ki 0.8 mOl no rmalan 0.

1 . odnosno sa spoljasnje povrSine pregrade na spoljasnji vazduh [ m2 kg ·s· Pa • I.parcijalni pritisci vodene pare sa obe stra ne pregrade.15 i 4. p. Pu .koeficijent pro laza vodene pare [ 2 kg ]. Todaro.16) 4. s obzirom na G g= .1 +6 {Ju i 1tj f3e ( 4.ukupna ko licina vodene pare pre nete difuzijom [kg].. m ·s·Pa F .pa] .koeficijent prelaza vode ne pare sa unutrasnje g vazduha na unutrasnju povrsinu pregrade./ B.otpor provo d enJu ' vo dene pare dl'fuz" ' Zl'd a =IJom "roz SI oJ nj [m2 .4. odnosno spo ljnjc m i lInlltrasnje m vazdllhll kada je 1I 1I pitanjll spoljni zid [Pa J r . ]_ R di OJ .3 Koeficijent prolaza vodene pare difuzijom Za di(uziju vodene pare (4. kg . zid iii membranu de finisan je koe ficije nt prolaza vodene pare KD • analogno prolazu toplote. sledeCim izrazorn: 1 " 0' + ..6.16) kroz neku pregradu. KD .[kg] F ·r m 2 ·s kao : (4. f3e .17) u kome je: f3.-it PROJEKfOVANJE POSTROJENJA Zr1 CENTRALNO GREIANJE G ._.s.vre me odvijanja difuzije vode ne pare [s 1 Pri tome mozc' se de finisati i specificni protok vodene pare.povrsina date p~egrade [m 2 ] .

' '(C" . .18) se dobija slede- gil = {3.( _ ) [ kg ] R.CII. b) provodenja vodcnc pare kroz slojeve pregradc.. O na SL' javlja kao pre 'HZ mase vodene pare iz vazduha na povrsinll zida odnosno sa povrsine zida na vazdllh.dcbljina sloja Iml . c) prclaza vodene pare sa spoljasnje povrsine pregrade na spoljasnji vazdllh sa dmge sl rane zida .~ -Iu p" PU. Predslavlja st: jednaCinom: gIl 2 .koeficijent pre laza mase [ ~l ] C.. . Cu.s (4. analogno prolazu tnpln tc..s .. TF:RMORIZICNE OSOIllNE GR4EJEVINSKlH OBJ£ KA TA 6J 0. m · s·Pa Kao slo Sl: vidi iz izraza (4.19) gde je: (111 .. sasloji iz I ri osnovne pojave: a) prclaza vodenc pan. 4.4.4 Prelaz vodene pare . .' [kg] zida mJ . s] = (1.4.'T Pu Pu. uvodi se konvektivna difuzija.S) [kg / m (4. sa unulrasnjeg vazdllha na lInlllrasnju povrsinll.2· s kg Pa ].koeficijent prelaza vodene pare sa uftulrasnjeg vazduha na unutrasnju povrSinu zida [ 1.koncenlracija vodl:l'le pllre u vazduhu daleko od zida i u granicnom SIOjll .J m 2 ..17) prolaz vodcne pare difllzijom kroz zid se . ( _ ) _ 1 . 1l. po analngiji sa prelazom loplole. Uz koriseenje jednacine stanja idealnog gasa C = Ci izraz: Rd·T f' iz (4.konvektivna difuzija Pri difllZiji vo ~ lcne pnrc kroz zid. Osnovni uzrok konveklivne difuzije je rl1zlika koncentraeija vodne pare u vazduhll i u granicnom sloju zida. -kodicije nl pa roprovodljivoS li datog sloja [ kg ] .18) u kojoj je: flIt' .

.JIVOSIl - [m2] s .l..3 loplote (bc--L zral:cnja) pn postojanju prelaza mase A .p~ . a= 1 . p"" .kocficijcnl difuzije vodcne pare u vazrluhu [ ~2] L.20) gde jc: Pc .oc . p·Cp .. =~ ....u ..Lcwis-ov broj toji Dr sc primenjuje za boo Imji slueaj islovremenog pre- nosa toplote i rnase. Odavde sc maZe dobiti izraz Z3 izraConavanje fJ tao: ..pan:ijalni priLisal..21 ) n tome jc: a .tocficijcnt prelaza vodcoc pare sa spoljasnjc povrSine na spoljasnji vazduh Prilitom izraeunavanja tocfJcijcnta prelaza vodenc pare moie sc tonslili NusseltLewis-ova leorija 0 relaciji prenosa loplote i vlage toje je definisana izrazom: a A (. ficj' ___ 11_ • !)Cnl lop10toe pn .: vodeoc pare u unutraSnjem vazdubu na udaljenju od zida i u granienom sloju 7jda IPa 1· Analogno sc definiSc i prelaz vodcoc pare sa spoljasnje povrliine pregrade na spoIjaSnji vazdub: (4.tocficijcnl prel37.tocficijent difuzijc vodenc pare u vazdubu [ W ] m·K D r .

. . T£RMORI Z /CW/o' OSOIJINE GRADEVINSKIII OBJF.. P..1 ( A..konduktivna difuzija Fluks vod e ne pare kroz pregradu osim od raz like parcijalnih pritisaka vode ne pare II vazollhll ..4. ... 16 i 4. slo je vee o buhvace no izrilzo m Zit prolaz vlage (4. -P. 4. 11 ). 11 proracunima koji slcde u ovo m poglavlju o ni su o buhv a~c ni . zav isi i od o tpornos ti mate rijala na prnpuslanjc vlage. - koe[icije nt provode nja pare "i" sloja [ m ' s· Pa kg 4. po a nalogiji sa zav is nos~ll lop lo lnog fluksa od toplo tne p rovod ljivos ti malerija la. .... Trebil na pomenuli dil sc koe fi eije nti pre lazn vode ne pilre {Jc od nos no fl . 17) je ddinisano jednacinom: g= P.4. CP.24) u kojoj je : P. = R' .. definisan je u jednacini 4.olpor dlhlZl)l vodenc pa re kroz 510 ) "I" lr i s· Pa [m' 2kg ] ]... . ·0" Ov ( 4.. Provode nje vlage kroz viseslojni mal e rijal. P <.6 Koeficijenti provodenja vodene pare Keo[icijent provodc nja vode ne pare nekog materijala.. .11 {Jr .koe fi eijc nl loplol ne provodljivosli.KATA 61 pa sc dobija 1 al'... lr. ... R~ gils na ko n~ lan l a za vodenu paru . . IRdi i ( 4..c: fl•. gllsti na i speeificna toplOlil gde Sll A vazdllha nil ilpsolutnim le mpe rillurama Tc i 7. koji odgovara koeficije ntu provodenja kod pre nosa toplote. M edlltim.. ne llzimaju u o bzir pri proracunll f1uk sa vodene pare kao velicina vrlo niskog reda .7" tI e .. ' ..22) ". sa jedne i sa dru ge stranc zida.. i C pr.II A.5 Provodenje vodene pare ....-I.parcija lni pritisci vodcne pare u vazduhu sa obc stram: zid a [Pal. . Rdi = ' .12 kao: ... c5 . . ..

D". pa je gasna ko nstanta T . 12): It=-- D.kodicije nt difllz ije v~dene pare kroz mate rija l [ ~ [ kg·K 2 ].:::::r:::lC m o sledi iz (4.25) i (4.26) usvaja se srednja vrednost temperature sa abe strane zida: .25) postaje lC 1/1 = --R-"-'-T}l' d' D" (4. It = R".. T III (4. R.te mpe ra tura pri kojoj se odvij<l difuzija [K] . pa izraz (4. = D R. kao merodavna temperatura T u jednacinalTh1 (4./ . Todoro1'ic PROJ£ KTO VANJE POSTROJ5NJA' ZA C£NTRALNO G REJA NJ£ 7C ". Pri difuziji vodene pare kroz zid koji razdvaja prostore razlicitih te mperatura.26) U gomjim izrazima indeksi "mn oznaeavaju materijal kroz koji se vcli difuzija vodene pare.25) gde je: Dm . R. "c!" se odnosi na vodenu paru a "1''' na vazduh. a kako je R".68 B.gas n<l ko nsta nl a za vode nu pa ru oznace n<l zvezdicom) J ] Uos jed no m se skreec p<Iinja da je i za o lpo r pro puslljivosti pa re korisce na ozna ka sa R. Odnos o lpora provode nj<l vode nc pa re ne kog ma te rij<lla pre m<l provodc nju vazdllha jc pozna la ve licina pre ko odnosa fakt ora otpora difuziji It. ..

(4. od slrane zida u koju ulazi vlaga do nekc ravni ''j'' u Snrftllj konstrllkciji zida (slika 4."' v PH 273 )UI [~ 2 ] s ( 4.. prolok vlage kroz cclu debljinu zida a gu j kroz bilo koji sloj.17) za difllZijll vodenc pare kao i (4. 1I llblikll: ??6 . ~ i5 j ] l ' -{J + L. ZiltO se za spllljne zidove . "_ _ _ p" . na prime r.V/:: OSOIJI I: G R4D£VINSKIII OB! F.28) _---'I'-'~. Proraclini Sll bazirani na konstanlnim te mpcralurama odnosno priliscima sa obc stranc gradevinskog c leme nta iz ccga proizilazi dil je ukllpni prnlnz vodcnc pare kroz cl"lu konstrukciju jcdnak protoku kroz svaki od njeni h slojeva: (4.:n 0 u [1 (-1. /I 15 ./(.27) gde je gU t.+ {J" odaklc se dobijil: 1 2: -' +-. {3" j= l 7C j "0 · 1 -~ + 2:!i {J" j = l:n j i . sledi (4.5 PRITISCI VODENE PARE U GRADEVINSKOJ KONSTRUKCIJI Oiruzija vodl:nl: pare kroz ncki grildevinski clement zavisi od otpora miltnijala prolazu vlage.+ 2:-' + fi" i= 1 7t i f3u p" .""ORI Z l r . Korisleci izmz (4.29) . kao karaktcrislicnc ckmente za difllzijll vodene pare. koji jc merodavan za IIspostavljnnjc vclicinil parcijalnih pritisab vod e ne pare u matcrijalu .28) Pil i+1 - _ p" . TI-:R. 26) ko ris ti sc vise obrilzacil od koji b se najcdicc prime njuju Schrime r-ov. vodcna para prodirc od lilcaka sa vi!i im pre mn tackama sa ni~ im parcijalnim pritiscimil vodene pilre. Pri lome cc doCi do ko nd e nzacije u slojcvima II Kojima jc p<trcijalni pritisilk vlldcne pare vcCi od priliska zasicl:nja na lc peraluri koja je u islom 510ju lIspostavljcna.'-'---'. U 1I5poslavijenom polju pritisilkil 1I zidll.1 .f.() O a hi Sl: odrcdi o kocfi cijt: nt provode nja pa re prc ma jedn ill:ini (4.27) II kome jl: PH-hilro metilrski prilisak vazduha l Pa J.P.16) i (4. (7' D =~ .=1 .Pi .2-1) za provodcnje.3). prethodnll izrilcllnavaju vre dnllsti tcmpcrailira i oba pritiska .I 7:·1 (. .P-. U gornjim izrazima parcijalni pritisci vlldene pare 1I llnlltrasnjcm i spoljnem vazduhu se izraclInavajll iz njihovih relativnih vlainosti i pritiska z<tsieenja vodene pare na odgovarajuCim temperatura rna: . 4.

4.30 ) Na slici 4.4).5). prema udaljenju uoeenog sloja. U takvom predstavljanju je i promena pritiska .aj vlage razlieit e su re lativne vlaZnosti pri razlieitim temperaturarna (za taeke 1. i u oba slucaja promena pritiska je lineama hmkcija. tzv.TO I~-1NJF POSTROJ£NJr1 2. stirn sto je sadIiaj pare od znaeaja za vrednost relativnl: vlaznos li. To se moze uciniti i zavisno od otpora difuziji. entalpije II. relativnc i apolutnc vlalnosti cp i x i pritisaka vode ne pare 1I vazdllhll. pomocu dijagrama Glassa (slika 4. Sa porastom temperature ad tacke 1 na 2.. obicno od spoljne strane zida. Kada je 1I pitanjll parcija lr. Zato se preponlcnjl' graficko prikazivanje promene pritisaka 1I konstrukciji u zavisnosti od otpora difllziji. h[ kJlkg I t [OC ] 60 t:=s~~r.3 Molijcrov II-x dijagram za VILzZWI vazdl/II Grafieko predstavljanje pareijalnog pritiska se vrsi slicno temperaturskom poljn.70 nTnduIYJl'ic' f'f?OJD<.1T za visno od tempe rature vazd uha. i 2. X[g/kg] .-1 C£I'. pritisak zasieenja nije lineamo zavisna fllnkcija dcbljine sloja vee je parabolicna funkcija (slika 4.rI'RALNOGREfANJE f ' . Z a isti sad rl.. kada su otpori difuziji vodene pare veliki. Molijerov dijagram. relativne vlaznosti su 60% i 40%).=\==:7\==::=:=:~ 125 h = 1'((0 kJlkg 10 60 o -10 10 20 30 40 pritiaak vodene pare Po 40 20 0 u[mbar] "'x. onda se u dijagramu moze zapaziti da zavisi od s'lclrhja vlage (taeke I i 2). i prilisak vodene pare u vilZduhll. a pritisak zasicenja vazduha ra slc od PI na P2. koji dajl: zavis nost tl:mpl:ra'd re.3 prikazan je dijagram za vlazan vazduh.adrbj vlagc Sl. sadIiaj vod cnc pare Xli stanju zas iec nja sc poveolVa (taeke I" i 2"). Medutim. Pritisci z<lsiccnja se mogu oeitavati direk tno sa dijagrama iii koristiti podaci dati 1I Tabcli 4.

Sf.$" Pc" 1/13. nanose debljine tih sJojeva o.4. ako u sastavu gradevinske konstrukcije egzislira parna barijera. 4. Pu . dozvo ljavajuCi da se racun sprovodi sil mo za granicnc povrs im: izmedu sloJcva . Sloga ih je ne mogute zajedno prikazati na apcisi. slO uprosclIJe a nalizu. 4. T£RAfORIZltN£ OSOBIN£ GR4DEVI. pa se u ovakvim slueajcvima na apcisli.5 Glasser-ov dijagram pritiska ZQ. p" [Pa l Pu " Pe" 5 [m] Sf. .j 71 zasicc nja vodcne pare kroz sloj odrcdenog malcrijala prava linijil.. umcsto Rdi . koja ima otpore difuziji vodene pare dalcko vete od drugih slojcva.\'SKJII 08J£KAT.4 Dijagram pritiska zasiccllja vodcllc parc visesfojllc grudcvillskc komtmkcijc p [PaJ P.ricellja vodelle pare /I gradevillSkoj kOllstmkciji Treba napomcnuti da GJasser-ovi dijagrami postaju nepogodni za prikazivanje difuzije vodene pare.

\. 0 .164 1.42 1 I.H 0.758 1).Todorol'ic PHOJEKTO I·:.111 2.\ 5.70') !.49:1 5.912 J.J~4 /.104 1.3~9 5.70 !..75~ 2 0.98.J93 1. I.7'18 5.75 2.201 4.527 3 .901 1.1~~ 2.H26 . 50.136 0 .IlS6 /. 0. K 2..361> 4.9901 0.'! 2J I J.)6(.7<)4 I .169 ::!.2S:! 1.0')4 1.782 1.05 I ).1 2.657 - 1.C.029 0.7(.23 I 4.4X(1 4.1'}4'J 1.HOO ).64 7 4._ ---- I 0.(.244 1. .09'1 1.806 1.69(.'!i 4.988 1.:Y.10X 5. I R{~ J.6% .877 1.974 0.1'1 1.1.(.r. I .340 4.5 17 1.R84 1.074 2.022 0.415 4.5..5R(.1 . I X 1.758 .!IjJ 3.0 5.oJ(.455 2 •.075 2 .4'17 1.(..008 0.'I. 4.')3(.676 I. 14) 3:! .565 .488 J.Jjo 1.1)59 3.780 5.Q22 0. (.(.115 4.5).2(00 4.85J 1.~ 8 7 I.478 5.7. 2)6 1.9 (DC) 0.8 I.74 1 0.872 0.85'1 2..790 0.267 4.400 ). 1.286 1.15(.760 1.0.780 .6 1.121 3.841 0.Q48 O.768 0.6 0. 5.(.'171 2.O 3.1J7 2.780 0.772 1.785 0.0 0.5·17 2.072 1.142 1.517 2 .716 0.194 ). IO '.518 4.4:\ ~ .'1.1 1 30 29 28 27 4. I'rilisak zasicenju .54.) 0.659 :!.289 5.1 I 3. 5 4 3 0..O~5 24 2.1 4.I 17 1.54) 4.81.294 2.044 0.410 2.72(.1.(o4M 2(0 ~$ J.R03 4. 2.1.1 55 2.477 I.96 I 1/)99 2.019 .7JX 1.17 I.251 2.742 2.1) I I 3..894 1.') IJ 1..1 5. 1.710.R7R 0.I 1557 1.J90 4.1.X90 0.705 0.704 I...440 4.11 (' u klJa 0. 1.320 5.753 2.262 ).66 1 I IJ J2 II - 1.579 . 0.313 2.1 0.374 1.1 UI2 1.7 O.'16 1 0 .151 2.102 1.294 1.1 .7 2.057 4 .202 1.21} I 0.3'. 1.5 1.755 4.(.0~9 2.1)7'1 2.S'JR 1.210 2.001 0.44 1 2.12..685 un 1. . I R(.3(. 1(.412 1.(·07 4.'132 3.!IS'I 2. 122 3.588 1.8-ll.1.1.(I.15 34 ).001 4.73 4.622 4. 79 I 3 .ms I.170 5. 17~ 1.2('.808 O.1 2 .916 0.981 0.727 5.1 .2J.897 0.170 3.050 ! 1.146 J..14 .463 1. JI)6 2.1 4 .74(.1 2.82') 1.8 18 0.844 5.932 3.836 0.06) 1.925 I 1.577 1. 17~ 4.7 I (.21 \(.909 0.890 3.420 ~ •.908 5.681 0.9 10 /.02R 5.726 I.Oryry J.ui~cl1ja vIJ~cm: 1' .672 1.OJ I 4.115 J .825 0 .1.692 5.595 2.065 0.212 1.6 2.7Q9 0.277 1.72 13.301 ..M77 2.458 1.050 0.006 .7 JoI 3.54(.R4:! 2 .'117 4 .774 0.97. ' .595 1.930 2.94 J 1.194 1.913 2.M6H :::(:: I 3.2(1 2.17R 1.725 1.1). .~ 5.227 1.5:!6 1.140 3.4.mm 1.6('1 0. 3.1 5 .2 0.MU .1.357 1.871> 5.lJX 1.OJJ J.830 0.24.S'" 1.499 5. 3.775 2.40. 102 1.7:12 0.$O2 21 20 19 18 17 110 15 14 2.14.40 1.965 2.667 0.4JO 1.947 2.220 1.OH7 4.71 II I.80') 2.73 I ·1.177 .179 2.7)5 4.109 2.075 . O.811 5..935 0..1 ~2 3.721 0.'154 0.XI7 1.8(06 0..8 1.·.:1 4.1HO J.1 1}5 2.440 1.I<I'J 1.5 1.5 (1.140 1.XJ5 4 •.311 1.tNJI:.823 ...4 0 .6 I I 2.568 .1 0.055 2.17 1.7% 0. POSTROJENJA ZA CENTR4LNO GIlliIANJE Tubela 4. ('~4 5 .205 3.147 1.650 1.8(>0 0.016 0.590 5.%R 1.52<) 5.690 .9)(.03'.8(.15 4. 149 2. I I 1.11 .671 .2(.18 2.92~ 9 /.1 1(.700 4.O37 0 .11.901 0.UQ ~. 1.2M3 3.(1 :!f) 1.001 :!.502 5.(.701 .1') 5. 129 2.5(.5J 5 .'odcnc pare r I Temper" I Ufa Prili ~ ak l.848 0.:!7 2•.1 .DO 2.1. 3.09J 2.854 0.058 0.

]') 5 0.101 0. 0. 1().1 0. 155 0..4(04 0.240 O.8 0.1 23 0.5 '1~ O." 0.397 0.\ 0.IM 0. O. .1l5 0 .)(.5 0 .329 0. S~7 0.)77 O.lll.1.1C.10'1 O.21)(\ 0.484 O.)I} 0 .(.391 0.\ 0.17(.157 0.128 0.1 O.6.4KO .5% OJ. I9M O.209 0.8 0. 153 -14 .8).1 " 0 .12 5 0 .)(.105 O .I(') 0.237 0.20 o.28.6) i konstatuje da sc linije njihove promcne nigde ne seku. 119 0 .145 0.1~8 I 0. 285 0.215 0.5 1.)17 0.3 7(.) 8 1 0 .H5 OA.1(· 0.217 O.184 o .21J 0.415 0.8 0.II U.235 0 .13 O . 241 0 .:40 0.288 0']88 0.267 0.332 OJ04 O. onda mo~e nastupiti kondenzovanje vodene pare u jednoj ravni.11 6 0.h24 0.7 0 .1. 148 0.J2J 0.7 -12 -13 (.356 0.5 0.17~ I 'U.17 0 .500 0.1'1 (.2 -.2H O .141 0 .252 0.173 0.1 0.1 1.1 0. S~ 0. I '/'-) 0. tzv ravni kondenzacije iii citavoj zoni konstrukcije .1 0.).(.185 0.401 0.J47 0.5 5'] 0.1 :!7 -17 .n O.) 0:1 96 ().1 <i5 0.209 O. 0. re.429 0.O~N 0 .472 0.176 I).384 0 .I. 114 0.205 O .5.1 00 0. I ~.(.65 2 OJ(. 137 0.107 0.1 0.255 0.127 0.I . 2(01 0.(01 0 0.175 O.643 0. SR I 0 5 35 0.11 .352 0.230 0.1 0.53Y o.273 0 .2(1 0 0.221 U :~O 0.1 . 1)..15 0.115 0.408 0.291 0 .2'1? -9 .452 0. 152 O.404 0. 10 0.557 0 . IKI O.5 08 0. Ako bi bilo obmuto.5 Q. 1 Uporedivanje toka parcijalnog pritiska i pritiska zasicenja Kada sc u dijagramu za neku gradcvinsku konstrukciju ucrtaju tokovi parcijalnog pritiska i pritiska zasicenja vodene pare (slika 4. D.1.lH I 0.20 O.307 0.I 0.5 0.zoni kondenzacije(slike 4.271 0 .561 0.'11.~ 56 -4 .on 4.248 0. 10.1(.S 16 O.244 O. O~5 .1(.00 0.15 .115 0.4 1~ U.11 (.1.~().1) I 0 .112 0 . onda u uslovima za koje je vrsena provcra. 189 0..111 0.1f.141' 0 .175 0 .105 O.117 0.23 I 0.425 0.34Y 0. 144 0.105(1 O.7 i 4.25 I 0.5 -6 -7 -8 0.169 0 .44U 0.572 U_125 0 .359 0 . 114 0 . 101 0 .1. 14.4oJ4 0.511 O.I .136 0.1 0.211 O .12 0.17 O"l()<) 0.)71 Or l40 0.54R O.2D O.4(10 0. TERMORIZ/(:NE OSOBINE G RADEJ'TNSKlH OBi EK4TA 73 . 12 1 0.18.11 1' 0.225 0.2 ~3 U.147 0 .15 1 0.492 0. 0.0'15 0.U96 0.101 0.115 0.129 0.0 0 .448 U. 10& 0.(.177 O.099 O.I I O.In -I~ 0. 171 0..227 0.4.6 . 200 0.3.320 0 .1 12 0.)61 0..IM) 1). I ~I 0.412 0.17 O.)44 0 .4RR 0. nece doCi do kondenzacije vlage jer je u svim slojevima parcijalni pritisak ispod pritiska zasieenja..OS 0.W 0 .nl O.1 0.<11.10 . 207 0 .(04 7 0. 120 0.

--------------..7 Polje priJiska vodene ptJFe u swfuju kondenzacije II ravlli . 4.------------.--~~---R-..8.s loj --.-.- .--------------..• loj 3 .2----~-----R-d~ 1 --~~~I~/P. ----p.• luj prili s ak z as icc nj a ········ 1 ·· I ".• 1oj 3 .------------.--'" prili sa k v o denc pare r' . Todoro"ii: PROJEKroV.. loj 2 . ' -- K p. r I R d.yr_----R-.s loj 2 . . SI.---------' - r .4NJE POSfROJENJA 2.6 Polje priliska vodellc pare gradevillske kOlLumkcijc bez kO/ldcllzacije vodef/c pare 1.--------------- 1_1_~_ • . 4.-- ---. SI..1 CENTRA LNO G REJANJE I .. pare ija Irli"" . . ". I p.--------------. ' \' \ .

onda postoji kondenzaeija u zidu izmedu ravni Kojima pripadaju pomcnllte tacke.-r--------------..-.-. nije medllsobno jednak. _ - . Kada linija pritiska zasieenja preseea liniju parcijalnog pritiska vodene pa re.. kitll u tackama K1 i K2 na sliei 4. kg ] [ m 2 ·s (4.-..8 Polje priti.--.. 1 KI o.----.__ ______ __ _ " Pc . Pu - P k1 - ------- ----. Na jednu stranu zida dospeva vodena para u kolicini: _ PIt ..../ R tiki PIt . -- .4.s loj 2..- .---.\·ka vodelle pare sa kOlldellzacijom II "zolli" 4.-- -.s]oj -.PKI +2:-' Pu i= I 7C .. Zbog pojave kondenzacije..31 ) Sa druge strane zid napuSta: . protok votlene pare koji se na jednoj strani prenosi na zid a na drugoj iz njega na vazdllh.8.6 DIFUZIJA VODENE PARE PRI KONDENZACIJI U ZONI I RA VNI ZIDA._..-.-.. TERMORlZI(NE 05081 E GRAFJEVINSKlII OBIEKATA 75 t l .- K1 ~ K2 -..----------------..1 Rd 3 .---.-----------.s 10 j 3. SI 4. -. Kolicina vlage koja je kondenzovana 1I zidu izraclInava se kao njihova razlika ..PKl g..---.-. i I I Pc Rd.

s .76 B. I?dk2 - otpor difuziji vod c ne pare slojeva gradevinske konstntkcije izmedu krajnje ravni kond e nzacije K2 i spoljne strane zida m2 [ .32 treba izvrSiti korekciju: PKi pIQ =PK Primer 1.ukupno trajanje pojave difllzije vodene pare u danima. =gkoll.34) gdc je d .z. U slucaju kond e nzaeije u ravni zida.pritisak zas ice nj a vodene P<1[C na ravni koja de li unlltrasnji slIvi deo zidil od zone kond e nzacije [Pal . opeke. polje parcijalnih pritisaka i pritisaka zasieenja za spoljni zid koji se sastoji od slojeva krecnog maltera.31 i 4. onaj koji se odnosi na tu ravan. Deblji- . za posmatrano vremensko razdoblje. pa] . suvog dela zida [Pal. proracun kondenzovane vodene pare se vrsi na isti nacin stirn sto se umesto sloja-zone kondcnzacije ovde javlja sarno jedna ravan. ReZlllta te predstaviti zavisno od olpora difuziji u Glasserovom dijagramu.32) U go rnjim izrazima su ko risce nc sledeCc ozna ke : P "k l . SPll- P" Kl - pritisak zasicenja vode ne pare na ravni koja deli zonu kondenzacije od Ijasnjeg. kg Kolicina kond e nzovane vodene pare koja ostaje lInutar zida data je izrazom: kg ] [ m 2 ·s Ukupna kolicina kondenzovane vode ne pare u toku jednog dana je: gkoll . s· pa] [ kg . I?tik l - otpor difuz iji vod e ne pa re slojeva zida izmedu unutrasnjeg vazdllha i ravni pojave konde nzeije Kl m2 . Tm/orrJ"ic PROJ EKrO I ~·1 NJ E POSTROJENJA ZA CENTRALNO GRFJA NJE kg ] [ m 2 ·s ( 4. plute i cementnog maltera. ( 4. Izracunati temperaturno polje. Merodavni pritisak zasieenja je sa "obe strane" ravni isti. pa u jednacinama 4.33) ·24·d (4.

~ 25 12. [~] .24 0.Q2 0.+. provo C o.22 za koji su bili neophodni poqaci 0 fizickim osobinama vazduha koji Sli navcde ni lItabe li 4. top lola [J/kgKI Koefi.26): ..7): Temperature kao i pritisci izracunavani su za unlltrasnju stranu zida.04 0. ukljllcujuCi i otpor prolazu toplote uz koe fiei je nte za pre laz to plo te pre ma Tabeli 5.0259 A.02 plula CCll1c nll1i maltcr 0.51 0.111. V u prvoj koloni.81 0.=O. T£RlvfORlZICN£ OS081N£ G RAD£VINSKlH OBJEKATA 77 ne slojeva su dat e u Tabcli 4. kao i u ravnima gde su dcbljint:: plllt e lcm i 2em.1: 20-0 1 0.111 Osohinc "lIz!lllha Tcmpera lura f°C] lu.205 p.'+ Ai Tempe rature u karakteristicnim slojevima Sll racunate pre ma obraseu (4. a na osnovu njih su odredeni i pritisei zasiee nja vodene pare pre ma Tabcli 4.81 0.).1.+2: .. I 1 a.70 qllk = 1 a ll 4 () .04 0.= 1005 C..042 1. pa je kocficijent difuzije vodene pare u vazduhu prema izrazll ( ~.0 16.=OOC Gustina Iks:/m31 Pu... za slojeve na svakih 8 em u masi zida od eiglt:.02 1 .8 10.+ .0244 Gasna konstanta za vodenu paru je: R..0 6.02 f"klor olpora dU'uziji vod .+.4.. provod..+ 8 0.+. = 462 J I kg' K . Tahcla 4. pa rc fI 0. Koeficijent prelaza mase vlage sa unutrasnjeg vazduha na povrsinu zida je izraclinat prema izrazu 4. =1005 [W/mKl A. TubelH 4. II (druga kolona u Tabeli 4.11 F izickc osobine zadlltog z ida Malc rijal krceni mailer opeka dcbljina «5 [mJ koeficijCI11 IOpl.V) Z a odrcdivanje ve!iCina pareijalnog pritiska vodenc pare u ovom primeru su racllnati koefieijcnti konveklivnog prenosa vlage iako se ovi mogu u prakticnim proracllnima zanemariti.=O.O~2 I.5 [zraclInavanje te mperaturskog polja je bazirano na toplotnom fluk su kroz eelu debljinu zida a prt: ma obraseu (4.293 Specif...57 O.24 0.4 9.Il.=l. ravan dodira krecnog malte ra i eigle. IOpl. u slojevima plut e na dodirnim povrsinama sa susednim slojevima.1.. it spoljni i unlltrasnji uslovi SlI: te mpe rature 0 °C i 20°C a rehllivne vlainosti 80% od nos no 60%.20• C 1 . A rW/mK] 0. lzracunate temperature su prikazane u Tabeli 4.

11 1.049 . 10. 11 1.8441 .( 0. Ovi otpori se ne mogu prikazati u Glasser-ovorn dijagramll jer se radi 0 velicinarna mnogo niZeg reda prema otporirna konduktivne difuzije vodene pare.712 .s .5 [rn2] 1. 10.81 = P/j 273 2.26 ( Tm ) 1.55 .26) i dati u Tabeli 4.10 )3=18. Otpon difuziji vodenc pare kroz slojeve zida se izraclInavaju analogno otporirna provodenju toplote.81 =2.10" -162·293 0. 2:j 1 .412.0259 ) 3 =52 . ( 283 )1 . 10.73 B.118 .0259 5 . 11 2. Koeficijenti difuzione propustljivosti vodene pare za zadati zid su izraclInati prerna (4. 11 1C Opeka Pluta Cementni malter .( 0.=I 1C . 2. • = 2.293.412 .412.26 .pa] kg 2 Tabela 4.0244 1.105 273 s gde je: T=T. 10' [ kg ] rrt ·s· p-" 2.412. 10.105 1 8 O tpori prelazll vodene pare na unlltrasnjll povrsinu i sa spoljasnje povrsine zida iznose : 1 7 Rdu =-=189'10 (3 .02M 5 . m2 ' 5' pa] [ " kg R ile = _1_ = 5.2. 10.8 5 1.412.1005.+T" m 2 Od ~ vd e 293 + 273 2 283 [K] se dobija: 1 (3 = 8 .205 .1V.10 6 fl. Todorovic PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA CENTR4LNO GREJANJE D. 10.l o.10O. 2. 1005 .1V Koeficijcoti diCnzije 1C Materijal Krecni malter Oznaka [kg/msPa J 2.28) sledi izraz: 1 Rdj =-+ f31. [rn . Iz jednacine (4.

1O 0.R 6.8 Pa Parcijalni pritisci u pojedinim slojcvima su racunati prema izrazu (4. otpori difuziji i parcijalnii prilisci za zid iz primcra I..707 0. 1() .9 796. 6 . s.38 1 1 " 1. IlS. U dllk 1402.=0.543 12.0 Ud[mL's'Palkg! 1.XO . U tom ~Iu'. 1.0 2075 1855.1.4 18.~ 5 9R2.28): PII .() 9.2 . te da u zadatom zidu neee doei dn knntlenzacijc (slika .51l ·189.~.O C)1') ·IO IO lu 1.02 oJ= O.:'17 i)07..1l""54· to" I.60 · 2337=1402.20 1. Prema istoj tabe li ukupni otpor jc : m2 [ kriljnjoj kolo- .8')' Itl' 9..2 p" fle=rpc Pc =0.488.3808· 10 +10 U grafickom prikazivanju pritisaka vodenc pan.:1:2 'I'"lja 18.28 01=0. IIi R ( 4.726 3. Tabcla 4.7 n.3S!l15 ' 10 DSOS· In 10 Jl ll'a! 1·102.80' 6 11 =488.2" 6.. 4..ijalnih pritisaka i pritisilka zasiccnja vidi sc dil su parcija lni uvck manji..28) i dati u Tabe li 4.26 06=0.. 5 633 Git l. 6. 322 14.V. Uporcdivanjem pan. 1 16.p. cije su vrt'dnos ti date ni T abe le 4.'J+lS · I()" 6. 30 n .9). s loj zid. pritisci zasiccnja. 111 10 10 I. 12 750.3 1655 . T£RAfORfZ1CN£ OSOB1N£ GRAf)£V1NSKIff OBJ£KATA 79 II na osnovu kog~ su izracllnati parcija lni priti5ci.a · ju fluks vlagc je: gllk = PII .1Y.pa] kg a pa rcijalni pritisci vodenc pare sa obc strane zida 511: PII=rpll PII =0.= l1. 7 13 ·I O 1. 1 1477.p. knriscenL' 511 dvL' apsci'L': jl'dlHl sa olporima difuziji i druga apcisa sa odstojanjim'l slojcva otl unutrasnjc stranc zitla (sl.U~).VTcmpcmtnrc.29 '~s = 0.C)" ') · lO S 3.) 0 fJ [pa! 2337 2115 .18 05=0.:1.] [m! unulra fl oC[ ~O 0 1=0 O 2 =0.201 36.V.8 1.11'J"69· Itl" '). R'fllk Pi = PII - .41 67C).

-. .8 0 0 I 02 50 100 I I 140 I 32 R.(NsIkgx1lJ') ~ 10 18 262830 /l l) (em) Stika 4. I .9 Raspodela temperaJllre i pritisaka :zidll iz primera J. 2000 . .cementni malter .. '" 488. . \ \ = 1402.-o I I I 50 100 140 R. j ZA CI::NTr&1LNOGR£JANJE t ~ = 20 15 . .mplja opeta P... I I I . p (Fa) P. .. . I I I .TO I·:' I NJ£ POST ROJ£NJ.." = 2337 .kreau malter 4em-pluta 24 em. . ISOO P.Tor/mw'. .. I t.. ... .SO IJ..c PNOJl=:J<.- 5 -- o 0 . . ... 2 em . ...flO ..2 1000 \ \ \ \ \ \ \ P: =610 SOO 2 em . ...

suplja opeka i cemc ntni millter.. Koefieijenli prclaza. I~. olpori diruziji i parcijalni pritisci i prcdslavlje ni u Tabcli ~ . kako priliska zasieenja tak o i parcijalnih prilisilka CC 5C izme nili u odnosu na primer I.2789 . Debljine slojeva kao i paramc lri spoljnjeg i unutrasjcg vazduha su isli ka o u primenl J. kao i parcijalni pril isei vodenc pa re u vazduhu sa obe st ranc zida.0189 . polje p. i 30 em kilO i za spoljnll povrsinu zida. loplolni nuks je isti kilO i u rr imcm J. odl'osno otpori prelazu mase vod e ne pare. 23.1'1>1 . Posto jc te mpe ratursko poljc u zidu promenjcno zbog n. tempcriltursko polje jc izmenjeno. KoristeCi lll. 7.10. Sa slikc se vidi da sc Iinije prilisaka sekll II lackama K1 i K2 II Kojima su vrednosli pritiskil ucitane sa slikc 4.wni u knjoj pocinje kondcnzaeija (Iacka K1 na slici 4. slojevi zida su: maller. Vrednosli su dale u prvoj ko loni 'fabele 4.6 vrcdnosti mcrodavnih otpora Sll: R.~I Primer 2.10+ 9 KoliCina vodene pare koja prodire u zid je prema jednacini 4.doslcda slojeva. rtilnc velicinc na slici 4. odrcdeni Sll prilisci zasieenja. S obzirom na ncizmenjene tempe rilturske us love.m.-I. slojevc na rastojilnjimil od 2.lkl = Rdu + Rdkgraf = 0. RacllnajuCi od IInulras njc slranc zida. 7 Zil unutras nju stranu zida.10: Jl ~2 = 666 Pa Za izracunavanjc difuzije vode nc pare u zid i iz njcga trcbil odredili olporc difuziji za sloj"vc do r.:I·'l. i i7nosi Zbog dmgacijeg redosledil slojeva. 5. T£RMORf ZfCN£ OSOBfN£ G RAIJI. Temperillu rc su racunate prcma obrasclI ~.6) kao i od krajnje ravni zone kondenzacije (tilcka K2) do spoljnjeg vazduha. plula. Izracunati lemperalurnll poljc u vikslojnom zidu. koeficijcnt i difuzije vodenc pare za materijale II zidu. su isti kao u prelhodnom primeru.ijalnih prilisaka i pri lisaka zasicl'nja vodene pare za spoljni zid koji sc sasloji od islih matcrijala kao zid II primcnl I.31: . polje pritisaka. VI i prikazanc gra(icki na slid 4.VSKIfl 081£1(.VI. PrimcnjujllCi izloze ni poslupak pomocu koga SII izracllnavane relevantnc velicine II primeru I. ali sa izmenjcnim redoslcdom pojcdinih slojcva.26 '10+ 9 = 2.10+ 9 + 2.

.8 2..06377 ·111 10 1.4 1264. 10 10 R.20136'10 1. VI Vred~ u. = 1.1139·W9 9.Todomt'.5 0 p (Pal <5=0 <5=2 <5=6 0=7 <5=8 0=16 0=24 0=30 0=32 2337 2115.a .0 9.t2 935 813 725 6.109 6.c I'R01F..mprnolura.89 .oliooa L.109 26218.6 1228.38025.3808IlI·101O p (pal 1402.15 633 610 R (ml's'PaJ1'l." 18.oja sc u zidu kondcnzovala.olicinu vlagc L.2 1336.:·tNl£POSTROJ£NI.0 6. prilisaka zasittoja. Tabcla 4.1 12.1 lil C£lvTR.2 .0 4.7 802.0 ?J75 1.2789.10+ 9 Razlil:a gornjib vrcdnosti prcdslavlja L.109 3.4LNOGRElANI£ U02.oja prclazi sa zida n.7 11929 997.32) iznosi: 665-488.82 B.°6 20 18.6 6Q7.2 74 0.KrOI.8 .. alpord diruziji i parcijalnih pritisaka "lMkoc pare z..\02 1l. )0+ 9 a L.7 0.745.a spoljoi vazduh (jednacina 4.9498' Hf 20795.12-12 2..5 488.rid iz prima'a 2- sloi .1641. '107 9.] 1.

.... EOSOBINE GRADEVINSKlH 08JEKATA 83 to = 20 5 o p(pa) p..: ::. o 50 100 140 2 em ...... ..":..2 1000 ... P: = 610 soo .(Nslkgdoj I 30 32 678 16 24 5 (an) 51.......::::::::: ..cementni maller 2115 . ." . 2337 . 438. .. ~::.luplja opeka P._..· ...t.. ..8 rf-- o o I I 02 III 50 100 I 140 R...pluta 24 an . . .10 Tempera/limo polje j polje prilisaka za primer 2... . TERMORlZlt..... I 2000 I I r p' 1500 p...:::::: -:::::::::::::: . .kr~ malter 4 em . = 1402.. 4.--1r- 2 em .

--.'ilmkciji i na Djcnoj pon'..Dthfte pare Il ~j ~ SII ..ojivana mcra jc poslavljanjc pame barijere L:oja prcdslavlja zapl. " -.'cr.i.- -.---- . a \'. sa ciljc m .. -- . _.. .- ) '" ':: '..79. ..' 'I i milh:rijal vclikog olpord diruziji vodcne pare.cnja lemperature i prilista zasiecnja. --' --:~ . . 1.:oll. znatno veecg od onih kojc poscduj u . parne barijue .1lB_L .'ocficijcnl propusllJivosli vodenc pare JIa/ = 2. u svakom sloju kanslrukeije parcijalni pritisak vodenc pare budc manji od prilisk a /dsi<-'coja_ p[l'''1 (I] (1) [3 ) (I) (1) (3 ) [4J [4] [5) '.Za bilumensku IepcnL::u ave L:.. 1 j I I • (u PH) p.araklc.-r P". -'- - - '- ~ . -"'..:.7 MERE ZASTITE OD KONDENZACljE Da bi sc ncpoicljni cfckal prisllstva vlage II zidll sprecio.Pal.{ T' -.. ----'-- -.lali gradevinsL:..' " {tyro-s.. -. -..~.il'i.i malcrijali_ Tako. - - ~. -~:. -. vodene pare sc povcCavaju isprcd. NajCci<. ._-_ . -been i m aile r -m asiv n i zid · PB'p"ma barije a -l c nno izo lac ij a (5] -kreco i m a h e r --.~ -.' proliv pojavc kondcnzovanja v<>dcDC pare u samoj J.. ~ ___PL li(mJ Sl4.ristike su JI = 3500: .I.'. bet.. \ K I ' :. ' K2 .4.'e prill1o..-.. a smanjuju iza barijere u pravcu sni.. na primer aluminijumsL:a folija ima fak tor difu/ !nnog alpora l ' = 700 000. P ( hez PB) -.~ .~...10=:> 1-1 [ kg ] m·s-Pa Uvodcnjcm parne barijcre parcijalni pril&.11 PoIje priIida .. -.p. prcduzimaju s ~' me j.

T£RMORIZ ICN£ OSOBIN£ GJ<r1EJ£VI NSKlH OBJ£K4 TA 85 Parna barije ra ne predstavlja toplotni otpor. Ulicaj barijere prikilza n je na slici 4. . tako da je otpor provodenju toplote zanemarljiv. U delu zida iza barijere parcijalni prilisci vodene pare poslaju znalno nizi. javila bi se nepovoljna raspod e la parcijalnih prilisaka vodene pare i nilstupila bi kondenzacija unutar same izolacije. termoizolacija i krecni malter na drugoj strani zida. sto se ne sme dopustiti. Ie se tako i crta. jer mat e rijal koji se nanosi kao barijera imil ve liki koe ficij e nt provodenja toplote A i debljinu od ne koliko milimetara. ako bi se posl<lviia parmI b<lrijera sa hladnije slrane zida iii ugradile dye parne b<lrije re (sa obe slrane termoizolacije). ali ne iznad pritisak<l zasicenja.1nja parcijalnih prilisak<l u delu zida ispred b<lrijere. t<lko da su izbegnuti uslovi za kondcnzaciju. Medutim. Poljc prilisaka je takvo da se izmedu ravni Kl i K2 javljaju uslovi za pojavu kond c nzacije vodene pare. [sto taka. Ugmdnjom parne barijere (sloj 3) polje priliska u zidu se menja i dolazi do pOVec. Uslcd toga praklicno ne dolazi do temperaturskog pada kroz parnu barijem pa kriva prilisaka zasicenja zadriava svoj oblik kao u SIUCiljU bez parne barijcre.-I. opeka.10 na primeru jedne konslrukcije zida od cetiri sloja: krecni mail e r na jednoj strani zida. poslavljanje vise parnih barijera (sa obe strane i izmedu slojeva termoizolacije) moze d<l ima za posledicu pojavu kondenzacije.

kolicina toplote koju prostorija transmisijom gubi kroz odredenu povrSinu (zidovi. prozora. transmisionih gubitaka Qr i ventilacione Qv kolicine toplote: Transmisioni gubici toplote Qo nastaju u odredenoj prostoriji prolazom (transmisijom) toplote kroz povdine koje omeduju i razdvajaju prosloriju od prostora koji imaju drugu vrednost temperature. nalazi u stacionarnom stanju. tavanica) (W) 2 kj . poda. vrata. 1 Prema NemaCkom normativu DIN 4701 iz 1959 godine.koeficijent prolaza toplote kroz povdinu "i" (WIm K) Fj .F. vra ta.1) gde je: Q" . POTREBNA KOLICINA TOPLOTE ZAGREJANJE Potrebna kolicina toplote za grejanje jednc zgrac1e QH predstavlja karakteristil. Oni se odreduju preko obrasca za jednodimenzionalan prolaz toplote. prozori.5. kako bi se uzeli u obzir poveeani zahtevi za Deutsche Industrie Normen . odnosno da su sve merodavne velicine uSlaljene.) ako posmatrana povrsina razdvaja prostoriju od spoljne sredine iii temperatura susedne prostorije.povclina (zida.NemaCke Donne za industriju. transmisioni gubici toplote se obavezno koriguju tzv. tavanice) kroz koju prolazi toplota (m2) . I" .=1 " (5. pod. ako povrsina F razdvaja dYe prostorije (0C).'U zgrade i SIULI kao osnov za proraeun postrojenja za grejanje. cja posJednja tri izdanja potiw iz 1944.'(lu-lj) .unutraSnja projektna temperatura (0C) Ij . dodacima.spoljna projektna temperatura (t.. Doma61 procedura proraruoa je bazirana na DIN iz 1959 godine. Zato se za proraclln gubitaka toplole koriste zakoni za prenos toplote u stacionamim uslovirna. za svalm povrsinu posebno: Qo = Lkj.=t. 1959 i 1983 godine. Izracunava se kao zbir tzv. Pri proracunu polazi se od prelposlavke da se proslorija za koju se vdi proraeun. 1 87 .

lo plule a.3) a" . Tabcla 5.1. kao i 7. kao i za neutralisanje uticaja hlad nih spo ljnih zidova (Za) :Zd=Zu+ Zo· Prema aktu e lnom DIN stand ardu ZlI je izos tavlje no. toplotom i izvrsile druge dopune koje zavise od specificnost i grejanog prosto ra. bo i za podovc i lavanice ori orelazu 10 0101.2) Zo . Spoljlli kocficijclII prela7. II) I U. 1 I ..k Koeficijent prolaza toplote treba da je poznat za svaki gradevin~ki element kroz koji postoji raz mena toplote. Za lo se po tre bna kolicina to plole za nadoknad iva nje transmisionih gubitaka QT razlikujc od gubit aka izracunalih po obraseu 5. de bljina jednog sloja zida "i" (m) Ai . 1: Qr-Qo( I + Zo+ Zs) gde je: (W) (5.Y}A Z ·' C1::ATrv· 1 I. Racllna se preko opsteg izraza: 1 k= 1 () ..1). Zs . onda nema sarno provodenja toplote kao kod evrstog sloja.' I' RO} ":KrO I ~· 1 NJ[ roSTflO} E.'I'mlarm ·...koeficijent prLlvode nja [oplote za posmatrani sloj zida "i" (W/m2 K/m) (labe la 5. KOEFICIJENT PROLAZA TOPLOTE .1).NO 1iI<tJ.'+ .+ a ll Ai A a j (5. posto se u vazdusnom sloju toplo ta pre no~ i kak o provocle nje m.SS !I. tako i konvekcijom i zracenje m.3 ravan krov 8 6 12 Umllrasnji koeficijcnl prela7 .. U obrasclI l!A predstavlja otpor prolazu toplo te kroz vazdus ni sloj (m 2KJW) (tabe la 5.koeficijent prelaza toplote ~a unutrasnje strane posmatrane povrsine ( ta · be la 5. (W/m2K) .dodatak za zagreva nje prostorija pos le prekida u grejanju Zu.·ll"-J /.J IT) as . 5.koeficijcnt pre laza toplote sa spoljne strane posmatrane povrsine (W/m2K) (tabela 5. lopl ole a. .doda tak-korcktura za uticaj orijentacije prostorije pre ma stranama sveta .+2: . o . 25 (( . odozdo naRore Za padovc i lava nice pei prelazu loplote odozgo lIadole Za sool inc orozore Kocfieijcnt prclaza loplote pri srednjoj brzini velra Za slueai dodalnih viseCih fasada.1 Koclicijenl prclaza loplole (W/m 2 K) Za zidovc i unulrasnjc prozorc.ako se jedan od slojeva u zidu s a~toji od vazduha.

nasul kc ramzil . hum us pesuk (suvi ) sljunak (5uvi) drobl jena opoka d robljella pluta perl il .4 0.92 0.92 0.92 0.88 0.92 0.33 1.47-0. iSpUDII 1800 1700 800 50 100 400 250 50 1700 KoefidjeDI provode nja lopl ole ).47-0.22 0.84 0.52 0.74 0.1600 600-800 1600-2000 2000 1600 mallcri 1600 1700-1900 2100 1500 1000 600 1000 1200 prirodoi klImcD izcmlja 2600-2800 2650·2850 2600 1500-2000 1500·2000 malcriia1 z. (OI.05 0.99 1.84 0.91 0.5 1.92 1.47 0.05 0.92 0.52 0.·1 / () /'LOTr.56 1.. 5.47-0.27-0.046 2.85-0.84 0.4 1 0.92 0.3-3.16.lola c ( kJfkgK) 3 I puna llpcko (s uplikovoSI0.05 0.47 0.09 0.ILl.7 0.1500 1600-2000 1 !00.84 0. bcl ono zid ad kamena bel ons kc blo kele sa slIpljilloma 1I 3 rcda (ukJjlletJ jllCi i su pl jille) krceni malt e r p rodllzni krcelli molter ccmcnlni maher ~ipsan i i krcerlo . nasul 51rURol ina mincralna i stakJcna vuna lie (vlamo) 2 zidovi 1200. /'0 7"I<loIIN. (W /m K) 4 0.74 0.ipsani mallc r laki Ripsani ma ltcr Icrmo izolaeioni molter gipsan i malt cr na Irsci Aipsani maile r na rabie mrcii granil dolomil i mra mor pcSCa r.92 0.92 0.58 3.84 0.74 1. uplja opeka (uk!jui:uju Ci i supljine) pozolil lermoblokovi od S1ja ke (uk!jui:u juCi i supljine) blokovi ad pcnohelona puni blokovi od lakop.04 0.1400 1200 1200.1 9 0.05 1.180 1200-1400 800 1900 1300.84 .84 2.I KO I.Y.l1.35 0.92 0.92 0.92 0.15% ) sll plja opeka (uk! jucujuCi i supl jine ) porozna opcka k1 inker opcka (pll lla i sa sll pljina ma) blo kovi od c1eklrofilt e rskog pepel a sil ikalna p Ulla opcka silikalna .05 1.84 0.1 6 0.61 0.92 0.92 0.52-0.8 1.79-1.64 0.84 0.51-2.58 0.1 0. amorrlli krccnja k pesak i siln i S1 jurla k obradiva zemlja.52-0.84 0.96 1.5.74 1.11 Fizickc osohinc gradcvin ski h ma ter lja la Malen ja l Gusti na P (kg/m' ) Specifi eD.1.92 0.1 6-1 .09 0.81 0.81 0.92 0.76 0.5 2.1 0.92 0.. ZA Ci!WJA Nlh' Tabel .05 0.

za oulanan 'b iznulra S r.16 2.do 18 mm 096 0.j betoni O<J kamen 093-233 0.96 I 1.47-076 1800 2100 850 900 .'1.35 1.44 044 0.84 0.88 0.88 2.099 0 0.1 ik linoleum uma rcdfabrikoV'Jlli betonski e'ementi . ~ ·oJ' '" '.96 0.0.r " ~.tvrda -meka .58 014-029 0. I}.047 1000-1400 600-800 1900 1800 2000 1900 2300 1200 1000 2400-2500 1200 2600-2850 .093 0..05 0.' I I 1\ L!' .88 0.13 0."fI\ :'.96 ..88 0. stakJ.09 2.19 0.'''~I''.92 0.. ik .058 0..33 081 0.081 0052 0. laki betollski clementi armidlno sta .84 1.C PRO F.000 or keramicki moz.96 0.84 0.29-0..1 .09-2 1 2.21 0.76 0.47-0.debrine 25 mm 1.2500 2600 1100 700-800 500-600 620 400 550-600 1000 200-400 -600 ' 550 500' 450 .21 . I ' .84 0. .kTOV4NJEPOSTROJENJA ZA CENTR-ILNOG R£J.23 0. 400 ' .09 .fl".oQ.lake..35 041 0.09 " i.67 1.14 0.*·:II1\'' (JO ' .14 012 0047-0.88 0.47 .84 0.21 0.88 1.48 0.21 0. .84 0.33 0. 0 . SU I'i stakleni blokovi d r'll) " 2.08 0. .7 0.eni moz..96 0.26 ' t.. 2.05 0.88 1. .29-0.'i'u<iorTJI'. 1I.£ene 20 35 \ . a ira ~nlislir£!.10<:0 iverica .H .7 0.92 0.081 0.05 0.099 0.99 0.88 0.47 2.47 0..I.79 1.67 1.""'·'''.04-2.1NJE 2 belool 1800-2500 800-1400 400-800 1200-1600 1200-1600 lace 3 0. -0" ~.09 1.

kaublk) traka crep plcXe od !kriliaca azbest . mekana bitumensk~ traka sa ulo!kom od '1luminiiumske foliie krovna lepenka vi!esloina bitumenslca hidroi20laciia PIB (voIirzobutilen) trw CR (hlorpren kaublk) trw CSM (hlorsulfidna oolietilenslca) trw EPDM (etilen .volt PVC .nofilen vinil-azhestne plcXe tepih doske za pod hrostov parke tvide drvno-vlakn". oIcwo cink 7800 7200 2700 9000 11S00 7100 .14 0·21 019 019 (\ 19 019 0. POTREBNA KOUtINA TOPWTE ZA GREJANfP. prskani azbest . 2.mole PVMD i PVC picXe poiistirolske picXe (u bloko. \ : 30-200 145 120-160 800 350 400-600 1400-1500 1180 1400 . ~ t .te plcXe oolietilenske foliie PVC foliia. I' . PVC p1cXe urea p1cXe voda (10-100 "C) vazduh (0-100 "C) .' . . 15-30 3O-4C 50 15 osla\o . "--''' 1 .vima) oOIiuretanske p1cXe izrezane iz blokova . 039 084 084 '167 126 147 167 1.pIca: od sintetillih materijala..homOReoo ..' "f' 1A 5. vi!esloinOR poliestera picXe od wilne . 9/ 4 017 019 07 023 012 016 007-009 0. .59-169 1 096 126 138 1 .6 126 4191 -422 1006-1012 termoliolatorl mineraln. 1 oOil} .prapilen .23 03 03 099 29 035 5.5 46. 0035 0041 004 0. 203 380 35 110 0041 0056 0041-0044 0046 0098 012-013 019-023 019 021 1 bitumen bitumensica lepenica ". .19 01 9 026 0.5 .cementne plcXe ~Iik 2 DCMIae oblOlle 3 1500 1100 1900-2100 1400 olOS 167 I 05 096 096 096 123-146 167 167 1.8. i staldena vuna staldena pena pluta (ekspanzivna imprelUlirana) plcXe odQlo!ivene trske plote·odjlresovane slame (strami\) .67 125 096 1 46 1146 146 096 1 1 104 088 082 096 046 05 088 800 950 250-300 ·520 700 ' 900 ' 1000 1~00 900-1000 kroVDI pokrtvDI mlterill " 1100 1100-1200 1600 1300 1500 1200 1900 2800 1800 meWI Iiveno lIVOMe aluminijum bakar .574-0683 999 7-958 4 1275-0932 o0243-0 0314 .

_/ .15 0. puna opeka gustine 1800 kglm.ILNO GJ<UAME T"hcl" 5. +--+ .16 0.OJ£NJA Z-1 CENT/'.5_VII..6 5.()2 Il.76 0.93 0.IV .111 0. bez izolaeije.. -\ .17 0. Slika 5. ere I' iii lalasasli lim na lelvama.+ ../.16 0.1) sled:~g S~s!<tv<r: spolJnt krcenl mail e r 2 em. Kada se koefieijenl prolaza loplote izraeunava onda se to eini prema obrasell broj 5. 3-5 mm.+.21 Zit gritdevinske ele mente uobieajenih materijala i standardnih debljina.'I!"< 8. debljina uctona 5 em arillirano-hero llski kr ovovi sa izo lacijom od 35 mm lerase sa izolaeiiom oel 35 rnm k(W/m'Kl 11.KrOI~·1NJE POS71.aptivcllim spoinicamn staklo jednost..a\110. bez zaplivallja crep no lelvama s:o 7.~ k =_1_=164 06 ' . W/m2K 0.8 4. 2 1 k= 1 -. vazdusnI sloJ ) em. 3 belo n od kil menog agregata gustine 1800 kglm . ~:: .21 0.. 12 em. Prilikom korisCe nja tilbe lil 1re bil vooili rilenna Oil koo horizontalnih povrsina koeficijent prolaza toplole zavisi od smeril loplotnog lokil. unutrasnji krceni mil Iter 1 em.25 0.Ol ~i .21 0. 8 em.IV Koclicijcnt prolaza toplotc k za krm'ovc (W/m1K) Moteri).2 1.=25 W/m K 2 a u =8 W/m K I ...16 0. koefieijc mi prolaza toplote izraeunati su i dati u tabelama 5. zbog razlieitih koefieije nala prelazil lo plole. a. (m 2 KJW) 1 Z 3 4 5 0.18 0.02 0.1 Primer 1 Izr:lcunnli koefieijent prolaza top lote kr?z spoljni zid }slika 5.Torioml 'ii: PfWJF.16 0.1 Spoljlli lid . Tabc la S.16 0.. kilo i da za zid od istih materijala nije jednak koefieije nl prolaza lo plote ako je laj zid spoljni iii unutrasnji..3 J.3.12 016 0..1 krov.8 5.plivcl1i spoj arrnirallo-belonski krovovi pokriveni ler p"pirorn.15 0. ~".81 .14 0.+-.lll OtPOf prolazlI toplotc vazdllsnih slojcva DcbljioR \'82""5DOI: sloja (eml veri ikalni sloievi horizonl~lni slo jcvi pri prolnzu loplo le odozelo nnvisc horizoll la illi slojcvijJrijJrolazliloplole odozgo lIalliZe 11A.08 ' o.+-.14 0.81 0. .

6 2. iednostruko zastaklien eclieni jednostruk prozor. 3. drvena sa staldom iednostruka balkonska vrata. I 20 k.0 mm drven.2 3. odstojanje izmedu stalda 6. dvostruko lastakljen.5 .3 5. odstojanje izm~du stalda 6.Bee mateflJaJe ") VaZi i za ostaJc metale . odstojanje izmedu stakla 12 mm drvcni sooieni orozor drveni dvostruld orozor l:elieni iednostruk Drozor.9 3..3 33 2.0 mm eclieni jednostruk prowr.) VaZll za vclt. dvostruk prozor Socci \aIDO zaslakljivaDjc 'crmooan staldo. .1 1. .5.. jednostruk prozor.5 5.2 3. dvostruk staldeni blok. . icdan outa vazdusni sloj termooan staldo dva puta vazdu!ni sloj termopan stakloi.devena') ) sool ina vrata . dvostruJ(O zastakljen. dvostruko zastakljen. 3.' . jednostruko zastaldien drveni jednostruk prozor.V Kocficijcnt prolaza loplotc k za prozore I vrata (W/rn'K) I Vrala soolina vrata .l:eliena balkonska vrata.5 5.0 1. ) 1 1. orozori u betonskom dkviru Drozor od ~uol iih staldenih blokova UDDlrasDji pnnori orema soarednoi orostoriii iednostrulc prozor prema sporednoi prostoriii.8 2.7 2.9 2.5 .6 3.8 4.8 3.8 4..0.8 3.3 2. dvostruko zas'akljen. 2. ~uoal i stakleni blotL pun Pnnor u staldenicim» (F . dvostruka unutrasnia vrata SDoliol pnnori drveni iednostruk prozor.1 5."jF .2 .. POTREBNA KOLle /NA TOPLOT£ 2.3 2.5 31-3.1 GREJANJ£ 03 Tabcla S.8 4.5~ .3 5.8 4. iednostruko u l:elienom ramu nadsvctl o dvostruko u l:elienom ramu veliki izlozi. iedncit'ruk termoluks.5 2. odstojanje izmedu staid a 120 mm eclieni"sooieni Drozor eclieni dvostruki prozor nadsvetlo. 30 5. . triputa vazdu~ni sloj cudo staldo (orema debt iini stalda) termoluks. . drvena sa staidom.3 5.9 3.5 3.8 4.

'l:- . plob od drv.i· .~. ~nn""'~'iic "r.e (donja prosl orija ima ni1.20 i 2. Drvene grede sa up"slenim po dom.'.·IA'j1:: Tllbcla S. vune 8 em.4 .20 1. I eSca" i Icp i " r ~ r:11 . Manje vrednosli vaie za slubj bda je smer prolaza topl ole odozgo nani. POSTROJENJA ZA ENTR·I LNOGREJ.: kada mcduspralna konslrllkcija uijc Itleno nim vrcdnoslima: dcrillis ~m:l. .~ m lr "/.7 em.5 iii k=1.) k= 1.. trseani Icp 1.'J.34 iii k= 1. Silno rcbrosla konslrukcija sa vtaknalicom 12 mm.40 bClonskoj pod lozi .1.34 Primcdb.. parkel na slcpo m podll. Belonska plob. I 6. moze sc raeunati sa slcdeCim prosl. bClonska plOCa na pcsku. :s<' V I .28 3."'7 rrmmrrT rrm ~ V"J 4. lCraco"" hel onskoj podlozi 1. a vccc za peolaz (oplole odozdo naviSc (gornja proslorija imn nizulcmpcrnturu). Monta sa vlakIJ31icom 12 mm.87 plota od drv.1 tcmperaluru)..linolcum na bel onskoj podlozi.I\TO I ·:'I J\~/. leraco) k=I . I 5. Armirono bel onska masivna plOCa sa vlaknalicom 20 mm i parkelom 1I asfaUli 1..Iopao pod (parkel i sl. Vrsl."elie ')( I -. vun..VI Koclicijcnt prollila topl ote k ZII POdOl'C i tavnnice (W/m'K) Crici . 0.22. hladni pod (belon. konslrukcija I k v.. RaVili kIov.16 Pod na zemlii (/////////. siinorcbrasI3 konst rukcija. nasip ad Sljake 1.-.:./ IJ 1"r/unJl'l ' I'IWJ/:. ksiloli( na 1.

41 1.98 2.23 1.09 2.64 2.08 5 6 7.78 15 1.12 1.5 12.1600 Kamen Porozllip -2600 Tvrdi p =2600 Bclon M!3< 100 5polilli zid I 5 - Unulrasnii zid Mil < 16051001ini zid Unu tcosllii zid Soolini zidp =1000 Unu tr asnii zid I I 2.43 1.57 40 30 50 60 70 80 2.58 1.97 3.91 5.1800 Unurr:l ~ nii zid Spol ill i zid P -I 400 Ullllirasnii zid 5 tri rcd a p-1400 SIIPI iin. u visinu zida ulaz i i debljina med uspratne konstrukcije. za pojedine povrsine koriste se sledece oznake: PJ .05 1.29 2.13 2.50 1.5.63 2. Vrednost povriiinc moZe se u racunu zaokruziti na prvu decimalu.VII Koelicljenl prohlZII loplole k zn zidove (W/m'K) MalcriJal Opcka Spoljlli zid p.vrata balkonska ZU .23 0. tj.07 1. izracunava se na osnovu unutrasnjih mera duzine i sirine prostorije.58 T:lnki lJllulfilsnji zidovi G ipsallc plaCe.29 1.2.79 - 2.87 1.13 1.17 1.35 1.79 2.83 0.69 - -- 100 1.0 I 1.44 2.49 2.66 2. POTRF:IJNA KOU CINA TO /I.tavanica P .F Povrsina kroz koju se vriii razmena toplot e.45 10 15 40 220 25 30 2.OTl.1.70 2.22 1.vra ta spoljna VB .48 2.48 I 0.87 0.pod.27 1.99 I 0.prozor dvostruki PDZ .04 50 1.17 0.zid spoljni T . p . .svetlarnik dvostruki VU .97 1.97 2.prozor dvostruko zastakljen 5J .86 2. Pri proracunu potrebne kolicine toplote.12 2.65 I 1.60 0. vee odstojanje od poda do sledceeg poda.64 3.svetlarnik jednostruki SO .13 2.92 I Sur Iii blukovi 1.vrata unutrasnja VS .17 0.00 Srakobcton 1.57 2.83 2.81 2.86 2. Z~ 0RJ:JrlNlh V5 Tabe la 5.02 1.prozor na hilo PO .prozor jednostruk PI< .42 2.8 1 2.35 L1ki bctoll .65 2.36 1.00 2.28 2.44 1.1200 I U .66 0.08 0.7. POVRSINA KROZ KOJU PROLAZI TOPLOTA .35 1.zid unutrasnji Z5 .J clrvcllc vunc Koclicijcnl k za dcbliin" zida (em 64 38 51 25 1.42 2.94 1.63 2.tltt cosn ii zid I 2.1 1.71 Supl ia opcb 1.57 1.21 2.94 1.57 0. Za visinu zidova ne uzima se unutrasnja visina prostorije (odstojanjc od poda do tavanicc).37 1.15 1.38 1.24 3.34 Spoljni zidp . rabie Sliako bct onskc nlocc Plocc oc.5 10 7 12 77 0.4 1 1.02 1.47 2.77 0.

pripremne prosl orije. kabilleli za snimallje. odelell ja za odmor bolesllika Operacione sale za hill1e slueajeve. komandne sale DORonskih uredaia O peraciolla i akllSc rska sal:" sal a za neuollosead.1ci jll. soba. V .. umivaoniei. UNUTRASNJA PROJEKTNA TEMPERATURA . bolesnicke sobe. pcrionice SldadiSl a krvi MaRaeini prljavog rublj.zid) . obdukcione sa le. I<UA. .. slcpcnista. Tor/om ••i'. spavac. hodnici.. r. laboraloriie O nlinacijc.vrala.3.DOseball Kupal ilo (posebno i sa we· a m) $usionica veSa bez provelravanja SlIsionica vda sa provelrnvall jem Hidroforsko poslroielljc ·C 20 15 22 20 16 Prirucna radionic. POjaCivacke sian icc. ·C 20 22 24 25 18 15 7 5 16 . kancelarije.1 dijagnostiku i inlervel1cije. lIkoliko narucilac ne zahl c va druge vrednosli.a ·C 20 18 vozacc. a ostala slova bliZe odreduju vrslu povrsine. klin ikc . pros lo rije 2. loplolna podslanic. sobc lekara. Tabela S. lerapiju i masaiu.tu Temperature koje Ireba oddavali 1I pojedinim proslorijama zavise od namen\: prostorije i Ireba ih usvajali pre ma donjim preporukama. tchnicka poslro ienja. biblio lekc.\ sterili. Irpeza rije i dnevn i bora· ya k bolesnika. sobe za budellje. umivaollicc Arhiva . trpczarije. kll hinja we . gimnaslicki kabincli. boksovi i poluboksovi za deCll. ku.a Slepenisle. sale 2. Kuhinja . we. kupa lil. hoi radiollice Magacini ('istog rublja i sanilelskog malerijala.1 i oslava 10 18 ne j\rcill se p os ovnc proslOrtJc Naziv Ilfosloriie Kabineli. PI?QJ EKrO I'~1NJ r:: POSTROJ ENJA Zrl CENI 'R-1 LNO (. maAacini Ma!pcini 1I sldopu loka la Holovi i Rarderobe Proslorije za ATC i lelegraf. dej\azman.vJ I. sobc za uzima· IIje probe i llzo ra ka. gmderobe. kallcclariic.11. ambula nlc) Naziv proslorije <::ekaonice. zraCcllje. predsobl je. unulrasnja slepenisla i hodnici. dio med.1ic Prostorije 2:' personal koji radi sa ru cllim lekrnllskim cclltralama Ga raze 20 12 10 16 20 20 5 Zdravstvcnc ustanovc (bolnicc. Z .VIII Unlltrasnje projektnc temperature SIam b cnc zgra d c Naziv proslorije DneVl13 soba. biroi Arhiva .loka li KOllfercncijske sale. prosl orije 7_1 razne spccijalislicke preglede. Napomena: Ireba uoci li da prvo slovo oznacava 0 kojoj se vrsli povrSine radi (P prozo r. 1 gipsovanje. sa le 7_1 rad sa klijenlima. biroi. sobe 7. 5. Cckaonicc. sale za Rii dijagnosli. sale za Icrapiju blatom.. a lelici. sale za itidroleraoiiu Proslorije .

birei i pillion icc.lcafane. zaslakljene lerase. domovi Nazlv oroslorll. eerionic. reslerani. Sob.lorU.:i MaRacin ~isto.: svih vrsta gastronomskih proizvoda. a:kaonice. scpare. kancelarije.cu WC za ""rsonal i umivaoni.rnice sladolednice sudooere Mao. Kuhin ia ·C 18 20 15 16 Hotcli co. frizcrski saloni holovi hodnici Uoonicc Sebe u demu slaraca Umivaonici WC_oerienicc rnaaacini astOil rublia Kuoalila i lillevi Kuhinie . POTREBNA KOLlClNA TOPLOTE ZA GREJANJE 97 Apotekc Nazlv nro. ·C 20 18 22 15 25 16 .cini s1lhomesnat ih oroizvoda. lurU. unul ra~n i a ste pcni~la troezari ie Sale u jaslicama. sobe Z1 dojilc i a:kaonicc.rad U obdan i!tu. i boksovi. Izdavan ie lekova i a:kaonicc Priorem anie lekova i orirufui maaacini Prostoriie za rovan ie Rotovih lekova Prostori ie za rovanie mineralnih voda i lako zaoal iivih maleriiala ·C 18 20 10 8 Gaslronomskl obiekti N. scene i garderobe. hmalila i svlationicc Z1 d. unutralnja s lepeni~la . internati . sale. perionic. odeljenje za sme~laj uredaia kabine kinoooeralera Slufbene erestariie Umivaonice We.5. za slanovanje.rublia. DOvrCa lur~i i~ naoit aka Hodnici WC Tulevi umivaonici svl a~ion ice ·C 16 16 6 15 22 ObdaniSta i iaslice Nul v oroslorilc Sale za znimanje. DOslastic. spavaonice. WC za dccu i urnivaonici Th ~ evi.:> Kuhinia ·C 20 22 25 16 15 16 Pozori ta i bloskooi Nazlv uroslorUe Sale za predstave sa garderobom. Sale za potro~at.zlv oro. kelnersko odel enie Kuhinie.

Za stacionama toplotno sta nje zgr<lde. ove temperature se mogu izracunati na osnovu toplnl ' nag bilansa od redcne ncgrejanc prosto rije. knllcclilrijc.4.TOI':·1Nl I. kafanc. skladi51a. svalaCionicc.. ostava.ckarski knbincti.-1) " gde je: s 2: s u (k' F)s . unutrnsnja Slcpc llis ta .ehnoloskoA procesa racla 5. [. vrl ova i drugih grnllevinskih objckala sa spccijalnom nnmenom odrcdllju sc tI zavisnosli (XI .suma proizvoda kF za povrSine koje negrejanu prostoriju odvajaju od spoljnjeg vazduha 2: (k ' F)u - suma proizvoda kF za povrSine koje negrejanu prostoriju odvaj<ljll od unulrasnji prostorija . POSTROl l ::\. PIISiol lit. prol. periOllicc 22 15 22·211 25 40 50 60·80 10 15 I 11 d us I" rIJs k C pros OrIJc NMziv)Jrostorijc ·C - Temperatura i vlnzllosl vazduha 1I pojedillim proslorij. sale za ollm or posle kupanja.'I Nl H Za tvorcni bazcni Naziv IJrostorijc Ho lovi.:c.mla rndi o· lIi c~.).os IJ Tor/on)!'. lavan i sl.1urikc. cekaonicc.1 odmor DOsie kt lpnnjn G imnmilickc salc.."i. frizcrski salOiI Rcslorani. TEMPERATURE NEGREJANIH PROSTORIJA Za izraclll1avanje pOlrebne kolici ne toplote potrebno je poznavati te mperalurl' 1I prostorijam<l koje nisu predvidene za grej<lnje (suleren.1 pli""njc T lIscvi i kUpolil" Porno kupolila T a pia vozdllsna knpa' ila Vrela kllpali la· saline Sklodislc sporiske opremc KlIhioje l. hodnid i ·C 20 18 we koji pripallaju ovim proslorijama Hale sa bazcnima Z. Temperatura se izracunava po obrascu : (5.J.' PIIOJl-.lA ZA rESTR·1LNO G I?U. s<llc Z. uifci.

a na spratu iznad je parke t..... .65 -c' I x = 561.48 vrata pod tavanica 2.1'.4·5+ 1' 1.59 + 8.8_'-::-2..3 1.:.5 ·3 -1·1..2_2_ · _18_ ' 0. .3 1.5) ·1..:--.-3_ = _0.5) ' 1. 1.:.:-)·--::1.3-::-'1--::5_+-.:...22 1..48 + 2· 2·3 · 1.. Visina prostorije ukljuclljuCi i meduspratnu konstrukciju iznosi 3 'm..2.5·2.3 + (1.5·2·1. PO TREBNA KOLlC:INA TOI'I.--48--::·_1c::' 1.22 KoristeCi obrazac za te mperatllru negrejane prostorije (5. Koeficijenti prolaza toplote k (W/m2K) imaju sledece vrcdnosti za pojedine gradevinske elemente: prozor spoljni zid unlltrasnji zid 2.66-168 =9.8' 2·3 + (1.5_·_2_ · 1.5 .4 .3· (-20) +(1.0..GTI:: ZA C..4 "C 33.48 + 1.5.65( -20) 1.4 + 1·1. 2· 1. moze se nje na vrednost usvojiti na osnovu podataka iz tabele 5JX.4 1. Primer 2 [zracunati tempe raturu negrejanc prostorije prikazane na slici 5.8·2) .4) dobija se: I x 5 _+_2_'2_'--.65 1..5·2 · 1. :.-:-5 3:-:-0. nr-JA NJE I" - () Q te mpera tura u susednoj prosloriji spoljna projeklna te mpe ratura temperatura negrejane prostorije Is - Ix - U svim slucajevima kada za proraclln nije neophodno poznavati tai':nu vrednost temperature negrejane prostorije. Pod u prostoriji je teraco.4--:8_·2_0_+_1.-'(. Spoljna projektna te mpe ratura je -20°C.:..5·2.--8_·2_'_2.5 ·3 -1·1. .53 ·3 .

jer tal-va temperatura traje vrJo kratko i javlja se retko. prostoriic 11c LIZ .poIjnih Hata i !. jer bi retio radilo punim kapacitetom. Zato se ba spoljna proje ktna te mpe ratura usvaja vrednost znatno visa od apsolutne minimalne temperature. SPOWNA PROJEKTNA TEMPERATURA Za spoljou projektnu tempcraturu se D e uzima najniZa temperatura koja se javiJa u odredeoom rncs!u.:r 0-.:oc spol jnim vazdllbom sa spolj_ vratima.ol.@ Slika 5.·I Z.8 POIi.·I CT.lari a ·C MOVsa 1. llpr.:<2..100 n Tor/ann 'ii.NOGRrJA .2 Osnovu negrejulle prostorije iz primera 2 Tabela 5."oi lemoe.3-5.rcjanirn proslo rijama spoljnim vazdllhom bez Suscduc praslorijc ..:oInih prostorija +9 +6 +6 +3 +3 a -6 +3 a +6 0 -3 -3 a +15 +10 +15 rlo +20 +3 -3 5.\JF: .5. • lcocniSta ispod pod.1X Temperature ncgrejanih prostorija i lIa (0C) Pri o.: > 5. prolazlli hodnici .001 in i zid sa centralnim I!fcianicm Suscdoc ~adc sa peCima KOIlafIJicc -9 -12 -15 -18 -21 -2-1 a -3 ·6 ·3 -6 ·9 ·6 -9 -12 -9 -12 -15 -12 -15 -18 -12 -15 -18 oceniti.11.\ J.8 I!. pa bi postrojenje projcktova no na osnovlI nje bila neekonamicna. obzirom na temperalllrn ol.:cuz.:=2.:ojc: su prel cino oodrumskc orosto riic ol.J>"(}JI-:KrO I ~ ISJ r: I'OSTROJJ:.3 KIov sa 1. .VTI?A I .1 jc: KIov 5.

5. koji bi trebao da je najaktuelniji. Odnos ucesta ave dye temperature dat je sledeCim izrazom: IJ =0. spoljna projektna temperatura se odreduje na osnovu ~sovnih vrednosti spoljnih temperatura koje se javljaju u decembru.61"'in Na osnovu gomje jednacine vrednost spoljne projektne temperature za veCi hroj mesta je dat u tabeli S.5% iii 99% ukupnog broja ~ova. +O. koji iznosi 2160 ~asova projektna temperatura moze dostiCi iIi biti iznad nje u 97. Kriterijum je postavljen tako da se u ovom periodu.41". U njoj se na primem Beograda i Zemuna moze UOCili uticaj velikog gradskogjczgra na poveca'1jc tempera lure. Merodavne vrednosti Casovnih temperatura uzimaju se kao prosecne iz najmanje pet uzastopnih godina. Kao projektna usvaja se srednja dvodnevna temperatura.18 -20 -16 -18 -18 -18 -18 -18 Cuprija CaCa!. Usvojeno jc da se ona odreduje zavisno od srednjc temperature najhladnijeg meseca u periodu od 10 godina (1m) i apsolutnog rninimuma (lnoin) iz istog perioda. januaru i februaru. a prema umerenijem u 54 slucajeva. Tabcla S. da bi u danas vaZeCern normativu iz 1983. Raniji Nematki normativ 4701 je spoljnu projektnu temperaturu definisao kao srednju vrednost apsolutnih lninimuma iz ~to duieg niza godina.: Coka Despolovae Dimilrovgrad -20 -20 -18 -18 -18 -18 -18 -15 -18 -19 -18 Divcibarc Draga! Elakovica Golubae Gornji Milanovae Indija lvanjica Jasa Tomi': Jo!anicka Banja Katanik Kikinda Knja~cvae -20 -18 -18 -20 -18 -18 -20 -19 -15 -18 -15 -20 -20 -20 -20 -20 -18 -20 -18 -18 Kokin Brod Kostolae Kostolae Kovilja~ -20 -18 -18 -17 -18 Kovin . godine uveo nov naCin njenag odredivanja. koja je u poslednjih 20 god ina dostignuta iii hila is pod nje 10 puta. Ba&o Pelrovo sclo Bajina BaSla Bajmok Banja Koviljaca Batoeina Bceej Bcla Crleva Beograd Boljevac Bar Bosiljgrad Bujanovac Crvenlea . To prakti~no zna~i da ce prema prvom kriterijumu spoljna temperatura imati niZu vrednost u svega 22 casa.X Spoljnc projektnc tcmcpcrature (za mesta Jugoslavije) SRBIJA Ada AJeksandroYae (Zupski) AJeksioac AJibunar Apalin Arandelovae Arilje Baclea Palanlea Balli Topol. POTREBtVA KOLle l tVA TOPLOTE Z4 GRElA tVJE 101 Prema Ameritkim propisima. Izbor spoljnih projektnih temperatura za nase klimatske us love su prilagodcni raspolozivim podaeima.x.

Todoro. PI<OJ EkTO I·:·1NJ E I'OSTROJ ENJ..JJka Bileec Br~ko Brad Doboj Gacko G radilka -20 · 16 -18 -18 ·20 -2 1 · 18 Kozarska Dubica Prijedor Sokolae Sruinjc Trebinje Visegrad ·20 -20 -18 -16 -6 -17 .ld -20 -18 -18 -17 -17 -18 -1 6 -18 -18 -18 -20 -17 · 17 ·18 · 15 -16 · 18 -19 · 18 -18 -18 -16 -18 ·16 ·15 -18 -18 -20 -15 ·20 -20 · 17 Prizrcn Prokuplje Ribarska Ba nja Scnta Smcdcrcvo Soko Banja Srbobran Srcmska Kamcnica Sremski Karlovci Surdulica SvctozarcYQ Svilajnac Sid Tcmcrin Topola Trslenik Tutin Uiicc U zicka Poieg" Uroscvac Valjevo Varvarin Vladii:in Han Vlasina Vlasolince Vranje Vrbas Vrnjacka Banja Vdac Zajec..102 8..\ rmA LNO G Ilf-. ·I ZA C E.. Kn devac Novi Paza r Novi Sad Od~.:u Zcmun Z iatibor Zrcnjanin -15 -17 -20 -19 -18 -18 -18 -18 -16 -18 -18 ·le · 18 ·18 -15 ·20 · 20 · 18 -18 -18 -19 ·20 ·18 -18 -18 · 15 -19 -18 -22 -18 ·17 -17 -18 CRNAGORA Bar J3ijc1oPolje Budvd Cel injc Danilovgrad Hercegnovi lvangrad Kolasin Kotor Milol:cr Mojkovac ·2 ·17 -1 -13 -12 -1 -18 ·20 ·6 Mralinje Nildic Pljev1ja Padgorica Risan SUlomorc -18 ·12 -19 -5 -6 -4 ·4 ·6 -4 -6 ·4 ·18 SveliStcfan Tivat Ulcinj Virpa?ar REPUBLIKA SRPSKA Ballja l.3ci Palie PanCcvo ParaCin Pazova Pee Pirot PoiarCY3C Pod ujevo Prclevo Priboj (n" Limll) Prijepolje Prist ina .JANJE Krngujcvac Kraljevo Krll!evae KuCcvo Kula Kur!lImlija Lapovo UtZ arcv:ll: Leskovae Loznica Majdanpck Mataru!ka J3anja Mitrovica Mladenovac Negotin Nil Ni!ka J3anja NoV.

Is veca.... nep rekid an rad sa kra lko lrajnim ogra nicava njc m zagrevanja nocu 2... Ova vred nosl se izracu nava preko obrasca : (5.3 pri kaza na je zavisnosl dodalka Z" od duZi ne traja nje prekida loze nja i vrednosli ko..razlika izmed u unut ras nje i spo ljne projeklne tempe rature (DC) U zavisnosti od vrednosli ko uz ima se dodatak za prekid loze nja.. -- r---.1 5. lu ovo m slucaju se kao visina zidova uz ima odslojanje 2 od poda do pod a (m ) I..l'llos/ doda/aka /la prekid greja/lja i /la hlad/le povr. P07R£8NA KOLlC /tVA TOPLOTF.. r--.gubilak top lOle proslorije lra nsmisijom (W) F ...Zn U termickom pogledu vaina karak leristika proslorije je sred nja vred nosl koeficijenla prolaza top lole.:J ~ t'.-Is . Po red neprekid nog rada posl roje nj a. 10 1 '" ..Sa slike se vidi da se za manje vrednosli ko daju veCi dod aci..· JSJC /0 ... r. 1. preko povecanih grejnih tc la.. bae zagrejat i pros loriju na ze lje nu lempe raluru. '" Ic>~ ~ .. svi unulraspj i zidovi sa vralima.5) gde je: Qo ..5.~ 0 K ~£J(. koje ne zahleva nik akve do datke.3 Zavi. ... pre kid u zagreva nju od 12-1 6 casova dnevno Na slici 5. pre kid 1I zagreva nju od 9-12 cas ova dnevno 3. DODATAK ZBOG PREKIDA U ZAGREVANJU .0 kD S tika 5.... raz likllju se sledeCi sillcajevi: 1... ~.6. ~ ..0 11 f- "' ~ 2 .... bez obzi ra da Ii kroz nekll od ovi h povriiina ne ma razme ne toplo te (drugim recima.. 10"1. ce lokupni o motac pros to rije).. od nos no kada ko ima manju vrednos t..uku pna unulras nja povrsina pros torije: zbir svih spo ljnih zidova sa prozorima. Z·1 0 I?FJ. kako bi posle prekid a 1I zagrevanju bi lo mogu ce inl e nzivnijim dovode nje m top lo le ... k' ~ ::::--.. pod i plafon....fi/le od ko .. je r je zadrzava nje loplo le u pros loriji kraCe uko liko je razlika I" .

.1 5 0. X ll Dodatak Zo ku (W/m-K) 1.Q7 0. ne uzima 1I obzir prekid grejanja... <0.3).16 CasOY.0 Slika 5. pa se nje na vrednost ogled a u vrednos ti k[). Prekid rada 9-12 CasoY.7.Zato i dodaci Z a zavise od vrednosti kD (s lika 5.. zavise od vrcdnosti k[).] dncvno 3. DODATAK NA UTICAJ ZRACENJA . iako je prosto rij a zagrcjana na potrebnu te mperaturu zbog veceg odavanja toplote te la zrace njem.1 5 0. Za to su pros torije na uglovirna zgrada nepovoljnije od prosto rij a sa jednirn spo ljnirn zido m.15 2.75 0.1. Pre kid rada 12.07 0.. pre tre nlltka kada 1I prostonl treba da budu pos tignute projektne temperature. o --~kD -? ~ 2..1..TOtforovic PROJE K r O VA NJE POSTIW JENJ"'I l A CENTRAL NO G REJA NJE 5.0. K """ ~ ' b.15 0... spajaju u racunu u jedan dodatak ZD (slika 5. Oseeaj ugodnosti Ijudi koji borave u nekoj prosto riji ne zavisi isklju civo od te mpera ture koja vlada u pros to riji.20 0.07 0.f/. pa o tp ada 2 1/" Smatra se da je danas rcglliacio na tehnika 1I grejanju svuda aut omatska i da je moguee programirati ukljuce nje rada grejnog postroje nja u odredeno vreme . kako Z" tak o i Za. Srednj a te mpe ratura granicnih povrsina prostorije zavisi od koefi cije nta prolaza toplo te k..25 0./0-/ B.xII) .8 0.75 0. lUI- . vee i od srednje te mperature granicnih povrs ina.07 0.20 > .7.~ 2U" .. . Izmene Aktlle lni Ne macki normativ za proraclln potrebne kolicinc toplo te (DIN 4701 ).4 i tabe la 5.30 0.4 Zajed/licki dodalak ZDza vimo od k D 5. ~ I!>.. T a bcla S.35 . Zbog (oga se moze des iti da se covek ne oseea prijatno u p rostorija ma sa ve likim p rozo rirn a i spoljnim zid ovima koji nisu dovo ljno termicki zas tice ni.8 . 1. Ne prekidan rad sa ogranicenjc m 7~ 11lrcvanja 1l0CU z. oni se i pored toga sto imaju po tpuno raz licit a fiz icka znace nja.0 ox /.ZII.] dnevno . iz 1983 godine. Posto oba dodatk a..35 0.

0. Tabel . 5.05 I I z 0 I I SZ +0.0.16 Kada se postroje nje za grejanje predvida sa potpunom automatskom regulacijom. I takav naein proracuna nije zadovoljio prakticne zahteve i . upucuju na odrl:divanje zapremine vazduha koja prodire u prostoriju i izracunavanje kolicine loplote Qv koja jc potrebna za zagrevanje vazduha sa spoljne na unutrasnju temperaturu . J -0.8. medutim. XI V.44.77. XIV Dodalak Zs I I Siraol:li svcta.02 0. racunati sarno sa dod a tkom Za sa vrednos tima iz tabele 5.04 od 0. 0. u prostoriju prodire vazduh usled nezaptivenosti prozora i vrata.9.xIlI. za lakve sluCajeve treba umes to sa dodatk om: ZD =Z" +Z.05 5.Zs Ovaj dodatak jc lIveden je zbog uticaja razlicitih intenzit e ta suncevog zraeenja na zidove prostorije .06 0.06. DODATAK NA STRANE SVETA . uzima se maksimalni dodatak.08 0.XIlI ku (W/m'K) Z. u nasim uslovima grejanja dodatak ZD jos uvek treba da se uzima u obzir. S.27.. a ako ima tri iIi ee tiri spoljna zida.14 0.5.05 dodalak .32 0.70.1. treba predvid e ti kolicinu toplote koja je po trebna da ovaj vazduh zagreje na temperaturu prostorije. kod prostorija sa jednim spoljnim zidum. Medutim. U pugledu nacina odredivanja dodalka usled uticaja ve tra svako novo izdanje DIN normi lInnsi nove de taljc i preciznos ti.0. Za prostorije sa dva spoljna zida vaina je orijentacija ugla prostorije . Da bi sc neutralisao uticaj hladnog vazduha koji prodire u prostoriju.26 0. Za polozaj jl:dne prostorije merodavna je orijentacija spoljnjeg zida.JZ -0.60 0. Norme iz 1959.10 0.1.76 0. Tabela 5.OS 1.05 I 0 J1 -0. _I I\OU t:INA TOPLOTt: Z-1 G lU::JA NJE 10 .05 SI +0.0. godine. Vrednosti dodatka LS date su u tabe li 5.92-1. Po najstarijim normama dodatna kolieina toplot e se odreduje pre ma vrednosti transmisionih gubitaka.12 0.91 0. POTRE8 .43 0.6 1. ZAGREVANJE VAZDUHA KOJI PRODIRE U PROSTORIJU Pod uticajem udara ve tra.05 S +0. koji su orijentisani pre ma pojedinim stranama sveta.0.19 1.

a d alje II poglavlju ce se opisa ti i naja ktll e lniji nacin p ro racllna pre ma pos lcdnjc m izda nju D IN-il iz J 983. zbog ccga se 1I ovo m poglavlju i po minjll.10. sa spolj nilll olvo rilll<1 u oba zida IV . EG . XV dajc vrcdnosti dod a taka za nClltralisa nje niske te mpe ra ture v<1zdu hit koj i p rod ire infiltracijo m.07 0. Z bog mogucnos ti prime nc u idej nim p ro racllnima. T abcla 5. godinc . godi ne.35 IV 0.22 0.14 0.24 0.prosLOrija na uglu .'\k" Ljt: zgrada o tvore na na svc ce ti ri strane.09 0. u da lje m lekslu ce biti izne l i nacin proracuna po mocu ko rc kturnog do datk a pre ma s laro m D IN-u . DODATAK NA UTICAJ VET RA .lOr. utvrdujc se d a Ii je zgrad a za klo njc n. Os im toga.\ rn lA I . lako da je u pos led nje m izda njll D IN no rmi une ta nova metoda pro racuna .iI 2f3 odsloja nj a iz mcdll za klo na i prosto rije. Sva ka proslo rija sa spo ljnim z ido m do bija ba r dod a!ak za zakljo nje n polozaj. Ko rek lurni dod a lak p re ma najs la rijim no rma livima moze se ko ristiti II pre thudnim ra cunsk im ana lizama.prostorija sa spoljnim otvorima u naspramnim zidovima . godinc. Zaklonjc nc pros to rije najcesce sc na lazl: II zgrad a ma u gradovima.Zv Z a odrediva nje doda tk a Ireba zna ti II kakvo m je prede lu zgrad a i pri lo me razli kova li no rma lni i vC lrovili prcdeo. pa cuk i p ro r acunim~ za idejne projekle.j Olvorcn poloz. 5. o nd a sa rno pros torije o rije ntisa nc pre ma seV n1 . V rcdnlls li su predslavljc ne zavis no od tra nsmisio nih gubil a ka pros lorije. XV Oodalak Zv Normilhli prcdcl i Vrshl Iroslorijc 7 .pros lo rija na uglu . sa spoljnilll olvo rima u jed nom zidu III .OIO. Tnbcla 5.klo lljell poloz.prostorija sa jed nim spoljnim zidom II . t 2 0. Za klo njc n po lozaj ima pros to rija koju s lili zaklon koji nadvisujc p ros lo rijll ba r ~.20 0.NO Cj IIFJ A NJ r: po trcb nu laenost pro r~ clln a i bio je izloze n k rilici.c PROJEI\I O I·:.NJA 2.13 0.27 0.20 gde je: I . koji je prihvace n i lJ novo m JUS M..28 III 0.4 rE. .no rmi 4701 iz 1959. INJF.1 kujc izlozc nc njcgovo m udaru.. Za svc gl.l iii iz loze na vc lru . U. i mogu sc ko ris titi sa rno u pro racLlnima inves ticio nih i id ejnih p rojekat a. sevcro islo ku i istoku do bijaju dod atak kao pros to rije sa o tvo re nim po lozajc m. a pre ma najstarijc m ne mackom sla ndardu DIN 470 I iz 19-U.1 5 0.1 1 0. . V rlo visokc zgradc sp adaju u zgrade izloze ne ve tru. POSTROJF. "/ (}(lnf'<II'. i VClrovili prcdcl i Z:lkl o nicn poloia i 01voren poloia i I 0. .40 II 0.w m: proje kte trcba ko ris lili nacin D IN .1 9 0. odnos no koje su pros to rije u jednoj zgradi zaklonje nc od ve lra.

u kojoj je za raznc visine prozo ra i vrata navcde n proscean odnos duZine procepa pre ma povrsini vra ta odnos no prozora (w =1/F). spo ljna vrat a se racunaju kao i prozo ri. I z ril ~lIna va nj c potn. god ine daleko prcciznije odrcdllje po trebnll kolicinll topla te Z<I zil brev:lIljl' vazdll hil koji prod ire infilt racijom Polazi se od kolicine vazd llha koja dospevil 1I prosto rijll zOOg razlikc pri tisaka izmcdll spoljnc oko line i prostorije. onda se o ba prozora o buhvataju proracuno m. Za pribliZnc proracune.ka rakt c ristika zgradc (Wh Pa2/·'/m~K) . I\. Ovaj uticaj se uzima u obz ir preko karakt cristikc zgrade If. I . DODATAK NA UTICAJ INFILTRACIJE VAZD UHA . tako i od razlike pritisilka sa obc strane prostorije.·1 KnL . a - . 10 su osobc nosli prostorije koje sc uzimaju II obzir preko karakte· rist ik e pros torijc R.vi T:" 10 7 5. O na zavis i k<lko od Vl" 1i ~ i ne proCCpil proZorii i vril lil.predstavlja zbir pro izvoda duZ ine svih procc.:<lj na ko licinu vazd llha koji prod ire 1I rros to riju je jaci na vetra. II .ka ril kt c ristika pros torije. IC 1\'·1 TOI 'I . U svim dru gim slllcajcvima Z/i= I 2:.uuzin a procc pa ( m). pre ma vrsti prozo ra i vrata. U slueaju da se prozori nalazc u naspramnim zid ovima.1 1 Pa.9. mogu sc ko ristiti podaci iz labcle 5. XVII.2.1 I'O T IU' I/N. Z£ .(11"1).6) gde jc: propustljivost proccpa u (mJ/mh p. U . pri razlici pritisaka 01. D mgi uti<.O TT:" 7A ( ilI FJ. vrS i se prc ma obrascu: (5. kad a jos nisu dcfinisane ko n~t · mkcije i tipovi p row ra i vrata .dodatak za prozorc koji sc nalazc na uglu dva spo ljna zid a Z/i=1. po me tru ' duz ine procepa..te gradnjc (pojedinacna gradnjil iIi II blo ku).! . nil ko licinll vazdllha kojil dospcvil 1I prosto riju ima uticiljil ve licina proccpa nil strani koja je pod lIdarom velril.Qv Nem<lck i nom lativ iz 1959..Ja. cije sc '/rcdnos ti na laze u opscgu 0.7 do 0. . koji sc uzimaju u obzir i njihnvih propustljivost i.11. kao i zaptive nost ovih proccpa. uz imilju se u obzir p rozo ri sa veeo m propustljivoscu. Propustljivos t prozo ra i vra ta jc d a ta u tabdi 5.:bne doda tne kolicine toplo te za zagrcva nje vazduha koji prodire pod dejstvo m ve tra. " re mil tome. XVI. Uko lik o su prozori u dva suscdna zida. velicina procepa nil zak lonje noj strani . koja zavisi od polozaja zgrade (zaklonjcn ili o tvo re n po lozaj) i vr.?'-) llznacava ko lici nu vazduha na cas kojil prod ire kroz proo::p duz ine 1 Ill.

za vazduh koji prodire u p ros lo riju ( izraze no sa I «(I'I)s) i propuslljivosli prozo ra i vrala kroz l': ije procepe vazd uh s lruji iz proslo rije (iz raien sa I (a-I)II))' R se izracunava pre ko o brasca: R= ~-.50 0.00 4.i1 plivenosCu ne7. XVIII daju srednje vrednos t i 0.:l Ia i prozori 1I vr atim.3 • 0.7) 2)a · f).7 i 0.t 3. pa se o na ne mo ra uvek ra ellna li. ka rakte ristika R se II vecini slucajeva a dreduje u grubim gra nica ma.8 iii u granicama od 0. karakle rislika R se u pojedinim proslorijama bilno ne razlikuje .7 3.6.8 do 0. . 7 3. XVII Odnos duiin c proccpa prcma povrsini prozora (vrala) Vrst.3 2.l OS H.3 2. pa se II tabe li 5. Za vecinll slambenih zgrad a uobieajcnog nacina gradnje prozo ra .6 d vokrilna jc dno krilna 2.63 0.9. pa se ka d cilava g niza slicnih zgrad a raeun a sa is tim brojnim vrednostima R.6 0.+I 2) (/ 1 '1) .88 Prozori nezavisno ad broj. S obzirom na laenosl proraeuna potre bne ko lieinc toplo te.00 1.5 4.:lpl ivc na 0.R Karakl e rislika R zavisi od propIIslljivosli prozora i vra la. fLNO G RD.3 1. KARAKTERlSTlKA PROSTORlJE . prozora (.50 2.2 6.9 4. (5.-1 NJI:.i1 pl ivena 7.75 0. prozora oonos no vr81a (m) w-l iF 0. Ove vrednos ti se u norma lnim slueajevima krecli izmedu 1 i 0.Tudoml·ii: I'ROJEKTOVAN1/:: POSTR01ENJA Z ·f D \TR.3 T abcla S. XVI l'ropusUjivosl proccpa a (m' /mh Pa Vrs ta prozora llJ ) Drvcni i ad vcitackih m 3 lc r ija l ~ Cclicni i mCl alni U nulras nja vrala T i PI' nYl 0 ra jc cinosl ru ki spojc ni dvos lrll ki jcdl10struki sa garafll ovallom za plivcnoSCu jcdlloslruki spoicni civostruki jcdnoslruki sa ga ranl ovanom 7.4 0.2 5.7 0.' Tabela S.3 0. 1 3..3 8.50 V r.0 3.10 5.25 I"SO 2.12. kr il a 7.'rata) Visin. Med ulim.

'Cua l3~""na Q7 Za prostorije kojc imaju wlo vclikc duline proccpa prozora i cvcnlualno spoljnih Yrata.5. Slobodan poJozaj se usvaja za zgrade.a objcL. Celie-ni prOllxi i mClalni pruzori Drvcll i prozori i prowr i 00 vcitaCklll materij. Pojedinaenc zgrade na obalama sirokib rcka.S6:nj<l tabck: 5. 703 saslankc. I'OTII. R se nc odrt:duj.aL:lonjenom poloZilju.isloL..duh stmji u prosloriju (P.O.) R se mora izraeunavali po obrasm (5. ~pI i\1::Uil :Glpl in:na Ocz.'5<J IF.aj. odnosno d a jc R=I.) i clemenata kroz koje vazduh slmji iz prostorije (f". kao i za zgradu u zal.13. XVIU Karaklcrislib prostorijc • R Pnuori Drvclli prozori i prnrori l'i •• lns.£l1.I.: prcko du'ljnc pmccpa.:lonjcnom.idom iii kod proslorija na ugl!1 zgradc.aStiCen poI07. severo ..-u i isloL. .aj imaju zgrade u ccntrirna gradova kojc suscdnc objc1:h: izrazilo ne nadvisuju.1C u normalnom podrueju i sa iz. raeunato je. NajCciCc vazduh napusta prostoriju kroz proccpc unulrasnjih vra la.ja vraf. KARAKTERISTlKA ZGRADE . XVIll.1erislikom zgrade II.iina demenat .·1 KOUC/. Za oslakproslorije se smalra da su u 7. jc-.lCra i mora. slueaj kOO svih pmstorija ~a jcdnim spoljnim 7. prcdstav..ima sc da je propustljivosl lJ{J'i)s bcskonaeno velika. Vrednosli karaklcrislikc H daju se za dye jacine vetra. kao i objekli na visoravnima. kao i tip gradnjc.aj. shi5aonict" itd. L.F.-clla ~1~J"1:Oa ncz'l---'p j\. Zaklonjcni po107. Tabcla 5.-3 Yetrovila podruCja i slobodan poloiaj. prema duijni proccpa unulrasnjih vrata (ateljct. A TOP/. Ako su dye iii tri fasadc u slobodnom polozaju. Prilikom kori. u nascljima i zgrade f3..\'.:. a to j. U slueajcvima kada je sarno jcdoa fitsada sa slobodnim poI07. odoosno za normalno i vctrovito podmeje.lpt i'~lLa .: zgrdda.JASJI:. vetrovitost predela u korne j.7)... tao i 703 vclrovilo podruCjc i 7. <15 <6 <25 OOJOO9 (x115OOJ od fOO20 0025006 R Q~ 'I oJ vcitaooll materij.razilo slobodnog poloiaja. poscbno ako jc obala bcz vegetaeije. lozaju. ooda sc 7.a proslorijc koje pripadaju loj fasadi odrcduje karaktcristiL:a H prcma slobodnom po.OTE i'A (jEI.ajcm. 5. obuhyaecni su karaL. hale i dr. sale.. Za proslorijc bcz unutrunjih zidova (sale.H IzlozcnOSI prcrna vclm. Vrcdnosli L:araL:lcrislike zgrade H (tabcla 5. Ijaju objekle iz. tada sc povc6ma vrcdnost /-I odreduje za prostorijc orijcntisane prcma sevem. sa brLinom vctra od 8 mJS. . kao i Zit svc visoke objckle u gradovima koji su primel no viSi od okolnih gradevina.).la Celifui i mClalni pr"lOfi j l31"~'" 'NZl~.ra7jto slobodnim poloZajcm..) U7. vn: indirektno pomoclI odnosa povP.a normalna podmcja i zaklonjen poIo7. slobodnom iii izrazito slobodnom polozaju. kao i 7.'i' poredenc po sircm proslranslvu. kroz Cije proccpc Va7. XIX) odredenc su prcma blZini 'YCtra od 4 rn/s 7.-u.

iz racun a te Zit hrz inu vo.36 1. XIX Ka raktcri sllG.45 W /m3 17..20 .klo nicn Ve l fo vil i predel i 0 1\for ell iZT.q O va vrednosl d o bija sc kao ko lienik po tre bno.. nje na vrellnos l ll a nas iznos i 25 . t9 2.47 3.60 W /m3 35... d o d aj ~ se s l ~d ec i dodat a k: 2 - . Norma lno ..28 2. ..TO I·. I'OSTlI{)) eN). T abela S.I. JO 11. treba prc th ucl no od rediti s mc r vc tra .~ I epe ni s t a 70..oor ...80 W /mJ 45 .·1 7.kloll icn 0 1vo r ell iL. Zgrauc \I vc trov il om p rcuc lu S<1 izraz ito slobod nim po lozaje m.\'J/. zbog povcca nih to plo tnih gubil aka u go rnj"m de/u prosto rije. i "d"..: t ra ud 10 m/s.. kilO i zbog vece infiltracije vazduha. Prili ko m o drc ui va nj ~ vrcd nos ti ka rakte ristika H treba raz lik ova ti zgra do.14. U ualje m leks\ll da te su proseene vrednos ti za speeifienu lo plo tu prosto rija ko jc imaju dvos lrukc prozore i unutras nju te mpe raturu preko 20 °C.81 3.47 6... 5. ~) 2.maks imalni do dalak na visinu..01 U pojed in ilcnim slu cajcv ima .: ko licine lo plo le i za pre mine p ros t:>flJ ~: q= V Q (S . . I'IIIJJ/' f. dil bi se de fini sao po lozaj zgrild e. 5.09 4 .30 W /m J .nezaklo nje ne pros to rije .15.s kHgrHdnjH Ilojctlin Hcnc l~ rH d l' ". imaju ka r akte ri s t i~ .. SPECIFICNA POTREBNA KOLICINA TOPLOTE .Zh Uko liko su p ros torije vise od 4 m.. zgradc II (Wh PlIWlmJK) II Prctl co Norlll fli ni prcdd i Pnlui Hj zeraclc ".40 W /m 3.: u pojcdi nacnnj i gru p noj (b lok(lvskoj) gradnji .za klo nje ne prns lorije . DODATA K NA VISINU PROSTORIJA .ll s ta nova. ·.·1LNO (i l' I:1.09 4.X) Spec ifi cna po lrebna ko liein a tuplo te sluzi za ko ntrulu i oee nu lo plo tnih gubit aka .proslo rije na uglu . = 0...1 n ·::\ "IR.po svako m me tru visine izn ad 4 m.. 1N) /:.\zit o ol vo rclI 1.r:lzi I O 0 1vor c n bluko\. Pri to me u grupni tip gradnjc spad aju i zgradl' sa vrlo mnU!. 18 3. 18 3.1 9 4.

hale 3 35. potrebno jc na crtd ima osnovc i svih spra tova zgrade za koju se projek tuje grejanje.35 W /m3 17.000' m3 . Tabela S. . 017 bi bila pros torija \l prizc mlju. POTREBNA KOLICINA TOPLOTE Z4 G IU::JANJE III . i odrediti pros ta riju za kotl amicu . Za pros torije sa jednos trukim prozo rima vrednos ti specificne toplote uvecavaju se za oko 30%.obe ld iti prostorije red nim brojevi ma i upisati u svaku prostoriju njenu lempe ratu ru. radi bile orije nl acije. mbenc ZRrndc u bloko vima stambcne zgrade u nizll porod il:llc lruee ad ministrativne lj!rade 'kole r.5. bez obzira da Ii se pros to rij a grcjc iii ne.sale. slicno prikazanom primeru. . Priliko m obeleZava nja pros toriJa i upisivanj a tempe ra tura uobicaje no je d a se to cini sa raz lomkom: brojilac preds tavlja broj pros torijc a imenilac nje nu tempe raturu.uzc ti od arhi tekl e poda tke za vrs tc prozo ra . t. godine (oblik i ve licina zgrada. . XX Vrcd nosli spccin~n c loplole q (\V/m' ) Yrst.In potrebne kolicine toplole se izvodi labe lamo. Proracl. upo trebljavani mate rijali i k . . objckta .'. koja jc oznaee na broje m 17. Za zgrade danasnje grad nje ove vrednosti treba umanjiti za 25 %. UPUTSTVA I PRIMERI PRORACUNA Pre pre laska na sa m proracun.kul teti storacki domovi i dcti jc ustanovc restor ani robne kuee industr ijs ki obiekti 45 40 50 50 45 50 53 55 20 · 40 5.'va lite t grad nje) moze se.zgrade do oko 2000 m . raeunati sa p ro~ec­ nim vrednostima specificne po trebne kolicine toplote za grejanje q (W1 m3) bruto zapremine u zavisnos ti od namene grejanog objekta.25 W/m3 1 Za prosto rije grejane na 12 °C go mje vrednos ti treba umanjiti za 20%. XX. uciniti sledcee: . u kome prva cifra o7. a os tale . 16.up isati strane sve ta. Za beogradsku klimatsku zo nu (spo ljna projektna tempe ratura -15 °C) i naCi n gradnje do 1980. za globa lna sagledavanj a i pribliZne proracune. .zgrade do oko 20. ·· 17. a 604 pros torija broj 4 na seslom sp ratu .broj prostorije.60 W IT".nacava sprat. moze se prostorija obeld iti trocifrenim broje m. prema tabeli 5. vrata i astale elemc nte u zgradi kroz koje pro lazi loplo ta. Kod visespratnih zgrada. Na prime r.

Todorovic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE Primer 3 Izracunati potrebnu kolicinu toplote za grejanje prostorije be.pod u sobi tJr.te mperatura kotlarnicc u suterenu ispod prostorije 02 1= +20 °C . prozori su drvcni. XXI).zgrada je u normalno velrovitom predclu.prekid grejanja je 10 Casova .te mperatura prostorije na visem spratu 1= + 6 °C . Pri tome je dodala!. a ove prostorije imaju otvorcn lozaj.pod u sobi br.svi zidovi su od opeke .5 Ostali podaci: .01 je betonski . dvostmki .l kolicini vazduha prikazan jc u primem br. . r"- Pro racun je sprovcden tabelarno po uohicajenom [ormlliaru. zc u prize mlju zgrade cija jc os nova data na slid 5. 01 i 02 koje se nala.02 je od parketa .temperatura prostorije u suterenu ispod prostorije 01 .temperatura .unutrasnja projektna . nil velar odrcd cn kao procentllalna vrednosl.spoljna projektna temperatura .1/ 2 B. Nacin odredivanja ovog dodalka prCnl. 4 (tabcla 5.

. 0.-' --on ""'1 --0"1 @ ~ 0( '" :l I.0 -< a. '~---. @ . 2 on 0. @ n :x: :l J ::> :It ..-...i Stika 5. 'Z 58D "..5. I t~ l- 0 <l . $8 '0 10 "..'. @)'~ Ol'.5 OsrlOva proslorija koje treba grejali . POTREBNA KOLlCINA TOPLOn : ZA 011fJANJE JJ J VI ~. ll) :~ :p I -1I !I OJ.'~ ~ I @~ o '" 'f 0( os" Og' &.. I '" .-1 O.. o---- r : --..

r:.2 2. sIr..l ubitak Zu+Za .1 3.5 2.6 '10 250 690 A. A.' 92 60 11. Z.1 + 2.0 60 11 . 572 2200 • 3.6rn~ 92 GO ZS ZS VU ZU S Z I 38 38 '.5 2.8 11.' 20 1.2 2..<> 960 20 200 . 0.' '.".5 38 5. Z. I _ 20 °c.8 16.8 " '" 5 5 .B5 1. IWOla loplolo Z.3 1.1 15.11. % I \51 16 1 17 OOOAC! 16 POIrebna kopno ko~i¢ina k ·o. ~.7 15.2 I 1 1 1 2.5 + 2 " 8.7 14.41( 2.' 1.5 11 .2 3.7 0....30 2.5 '.B .4 15.7 2. zida < 5 PRORACUN POVH~!NE I .7 18.103.8 '" 58 <.7 2. ..5 1.. PRORAtUN POTREDNE KOUCINE TOPLOTE 7 I • od· bil:. 1 _ 20°C.' 3.9 2.' 3..7 19 5 1. _ 2 ' 2 1.6 1.2 3. 60 mJ PO ZS VU S S 1.' 18. 2. Z 1+% W m' m' 20.8 + 2.72 10 2200 1S q .' 2. " " " 5 5 . l'rI . 1 1 1.< 2.6 1 1 1 1 1 1.330 5.' '..lun ."0 1370 ..7 ·2 q = 34.6 11 .k 9 I 10 1 11 I 121 k W/m~ K 13 PRORACUN GUBITAKA TDPLOTE 0.0 ~ '" 99.35 4.0 6. V • 1. om m m m' 20.2 . 1 2 Sir.2 2.3 1. 1.8 3. P PO .7 20 27 5 1. I pCVI~ .5 000 kO _ ~ _O.' 3.8 rrf2 ko _ zu ZU 12 12 .52 I 1370 208<> . .3 1..8.7 I( 2. V _ 5.1 3.7 + 2 ·1 4.' O.' 1.0 " 19.7)( 4.2 · 20.".8_ = 103.38 1.39 3170 02 Spava~a soba..8 -4." _Z.7 S 1.7 ".7 I 11 .} 3 Oebtj.· naka lOvel" duiina ~i rln3 /Vis ina .7 ·c w /m2 w rn J • • 01 Kuh inja.. 15.81(3.m".3 2.85 .

prcma tabe li 5. duZina procepa u prozoru sastoji se od dva horizo ntalna procepa. svaki duiine koja odgovara sirini prozora.9· 3.gubici (opIate .5.09 (20+ 20)·1 = 370 W Po ovom nacinu odredivanja dod atka na velar. t Odnos povrSine prozora prema povrliini vrata isti je kako za kuhinju. XXII).4. Rdenjc: Za drve ne dvostruke prozore. treba obracunati i treCi vertikalni proeep po kome nalezu levo i desno prozorsko krilo. odredile bi se po dole prikazanom proracunu.4 ' 0. F" 2. XIX): . iznosi: 02. karakteristika prostorija 01 5.7 1. potrebne kolicine toplote za grejanje proslorije iz primera. XVIII. tako spavacu sobu i iznosi: -=-=1) I za F.J =2·15+3·18=84m . XVI.15 0. (tabela 5.dodatak ZD . kao sto je slucaj u zadatom primeru. duzina procepa je: I. kao i od dva vertikalna procepa tijc su duZine jednake visini prozora. a = 0. Dodatak na vetar je isti za obe prostorije i iznosi: Qv = 8. obe prostorije imaju karakteristiku zgrade(prema tabeli 5.4·0.dodatak Zs 2280W 0. . Za normalno vetrovite predele i otvoren pol02aj.8 _ ' Za sluCaj nezaptivcnih vrata. Prema tome. prema tabeli R=09 . 01 Kuhinja . Ako se prozor otvara po sredini.05 . POTREBNA KOLTClN·l 70PLOTE ZA GRFJANJE 115 Primer 4 Izvrliiti prorat un dodataka na vetar za prostorije iz prime ra 3 preko kolitine vazduha.

dodatak Zw .dodatak ZD .Todnrol'ic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTR4LNO GRFJANJ£ .gubici toplote .pulrebna kolicina toplote 02 Spavaca soba .2+370= 3110W 1370'1.dodatak n:\ vetar Zw .20 0.116 B.05 370W 3110 W .25+370= 1370W 0.potrebna koli~ina toplote 370W 1370'1.dodatak Zs .

7 18.' 19.8 \.t W/m2 ubitak Zu+ z.. % Sir.2 a7 2.. 7 8 .8 m 2 \.7 11.3 2. V _ 5.8 2280 O.8 11.5 \..8 '.8 16.5 \.8 0.6 11.8 _ 60 S S = 2 ' 21. 1 12 1 Z.7 2. 1 .7 m 4 .5 " " " I I 4.0 40 92 60 60 11.2 2740 0..40 '" 0.72 ZU a36 ·60 1370 20 5 1.2 \.~~0 \5 5 \.9 I 2.5 I m) 2SO 96D I I A.5 + 3· 1.7 14. t • 20 °C.5 + 2 · '8.\ 3.IH S.7 + 2 · 14..8 x 3.36 _ 103.8) 0.7 x4 .' i 40 40 I 92 60 11 . 103.8. I 3110 '" 02 Spavata soba.2 I 2.0 . =Zo % ".8 \.4 2.7 \ \ 11 . ra~un PRORACUN GUBITAKA TQPlOTE " W 14 1 15 1 OODACI " kupno " Potrebna koll¢ina top lote 0. Z.' m' 20..8 '..85' \.330 q e 34. DebtJ.\ 3.6 I \ I \ \ I 2. P PO m 4.09·{20 + 20) · 1 = 37D 2080 .7 W l 01 Kuhinja. · (2· 1. 2 · 20.6 "0 2SO 690 As .3 1. V '" 4..6 \.572 \ ..5 2.1 + 2 · '5.4 15.8 \ .6 I PD I \.2 3.8 '" 58 m \ .8 5 5 ·2 20 200 k 0 ".8 -4. svela .8) ·0.09 ·(20 + 20) 1 _ " q_53. .2 2.0 6.7 x 2.5 + 3·1.\XlI \ 2 SIr.7 2.6 m ZS ZS VU ZU S S Z \.8 3.8 ' .85 \.Tloh. 99 . Z 1+% .8 1370 zu 5...4 5 5 \.9 ·3. 0. . \ \ \ \ \ \ m' m' 20.9 · 3. 1 . 0 Z ~ .25 1710 o '" 0. I _ 2()°C.7 15.5 \.6 + 2 · \1 .4 4.4 ·(2 · ' .8 " ZS VU " 12 12 5.. PAOAAtUN POTREBNE KOWCINE TOPlOTE 4 I 5 PRORA¢UN POVRSINE I ' I ""'~.5 2.2 2.35 40 40 900 20 ko = 9~.4x 2.8 18.7 0.2 3.· naka zida om du!ina tilina N\sina broj od· bitak k w/m~K . ·c U k· l>.1 15.

: lemperalure koja je u periodu od 20 godina dostignut a iIbi la i~p od lc vr~d n ost i 10 puta. to. Is prema: (5. lJ ovom r oglavljll sc objas njavilju izv ~ikne izmene a pravi pllt za primenu bi bi. Ij. slim slo se uzimaju \l obzir prostorije S DajviSe dva spoljna zida.-1N1E S.'. Merodavna spoljna temperatura U novo rn postllpkll proraclIna lIvedc n je pojam 'standardru"l spoljna lempcratur. koia je osnov za definitivnll u1vrdivanjc mcrodavnc projeklne temperature za pror. Vrsla konstruicijt" sc ddiniSc odnosllm gradevinskt: mase M i ~ume svih spoljnih pomina prostorije..korekcija Korcktura se odreduje prema slcdeCim odnosima: Za malu gradevinsku masu Za veliku masu Za vrlo veliku masu M F < 600 kglm 600 < M f'£ F< 1400 M F < 1400 rz rz 2 ll. Is . a prema donjem izrazu: .TmlnrQvit l'IiOJEJ(TO I~'I Nn POSf'IIOlHNJA ZA CENTRALNO GREJ. Ova vrednosl 5e korisli u proraeunima potrebne ko li · cine loplote proslorijit kojc pripadaju zgradama lake konslrukcije. cia se 1I jed no m perio du ra cun a pre ma starim i novim normativima i izvrSe uporcd ' nja. lioako je vee opis. = 0 ll.valiti po svojoj metodologiji. = 4 "C Masa se odrcduje na laj nacin ~to se iznalazi najnepovoljnija prostorija..Ne mllckoj dl)ncl je 1983.: spoljna tempera lura ' s se koriguje na vise vrednosti za to. cun potrcb ne koli cine toplote. sa nimm iz. = 2 "C ll.\ no u odeljku koji se od nosi nil spoljne projcklne lemperature. I.17.I. U nasoj zemlji proraclIJ1 ~c sprovodi prt:ma ncmackim normalivima . sred njc vrcdnoSli ~poljlll. standardn. ali se za njego 1 prime llu 1I nas im IIslovima mo raju dobro proveriti dale proraeunskc vreunosti.UNAPREDENJA U PRORACUNU POTREBNE KOLICINE TOPLOTE Da nas vazeci lIor maliv u . U cilju uobija nja sto reil illijih vred nos ti pro racun jt: postao slozeniji. I. kao najnife dvodncvn. zbog njenog izraie nijcg akumlllacionog svojstva.11 8 I. a podari k< " se kori~(e prilagodeni Sll praksi a li i speeificnostimil i uslovima klime u Ncmack u Z bog loga se oVilj poslupak moze pri!..17.1. Z a konstrukeiju vece rnase. Standarn il lemperatura se odreduje.merodavna spoljna projeklna temperatura I.9 ) gdc je: Is .standardna spoljna temperatura . 5.mcnjcnih detalj" novih pod atak il prema pre thodnom izdanju . ona toja daje najniZu jedinicnu masu.

(W/m'K) 0.2. XXIII Korektura koelicijcnala prolnza loplole spoijnih zidoV8 KoeficiJeDU prota •• loptol.tLlelna procedura proracuna predvida i korekturu stvarne vrednosti koeficijenata prolaza toplote.:u zimskih dana. Ovom korekturom zamenjuje sc dodatak "na izjednacavanje hladnih povdina" iz ranijih normativa DIN 4701 (tabela 5. umesto ranijcg dodatka na stranu ~'Veta.5 0. (5.1 I 2. (W/m'K) Koreklure'8 spol]o. nazvana "standardni" koeficijent prolaza toplote: k.6·2.IDe 61<. POTREBNA KOUCINA TOPLOT£ ZA G R. XXlII). Tabcla 5.spaljne povrs ine Nemacki no rmativ ne zahteva da proraclin kojim se izracunava vrcdnost akumulacione mase bude priloze n.85 korektura iznosi: 6ks =-0.6 . Na osnovu ovog kriterijuma standardna spoljna projcktna temperatura za I3cograd bi bila -11 °C.3 I I 0. sa korigovanjem za vcCe masc zgrada _9 °C i _7°C.5 0.masa ostalih gradevinskih dclova II .3 Vrednost srednjc temperature ZTaeenja povrlina prostorije zavisi· i od suneevog zral:enja hoz prozore. = k + 6 k.masa gradevinskih delova od drve ta Ino . Korekture koeficijenata prolaza topJotc Osi m ispravke spoIjne projcktne temperature. spoljnib lldov. Na taj nacin se dobija merodavna vrednost za proracun.11) U gornjem izrazu Ma se odnosti na pavecanjc koeficijenta prolaza toplote kako bi se dobila dodatna kolicina toplote Ll ci Iju ublaiavanja niskih temperatura hladnih spoljnih zidova. pO\'r. uvek je negativna i ista je za sve orijentacije prowra : 6k. "l. koja uzima u obzir i OVllj uticaj. zato se u proraCunu potrebne kolicine toplote uvodi i korektura 6k. Za najee~cu propustljivost • = 0.17.. ~to je ad Llticaja na us love ugodnosti u prostoriji. In t - 5.l:JA .15 0 I I 1.2 32.3 .3. jer se smlltrll da se ona moze odrcditi dovoljno tacno i na os nOVll iskustva iz prakse. Zavisi sarno ad vrste prozorskih stakala S obzirom na njcgovu propustljivosl sunecvog zraeenja. + 6 k.E Jl9 (5. =-035·'( . Ona obuhvata iskIjucivo dejstvo difuznog zraeenja Sunca koje se javlja u tol.5.'.10) gde je: masa dela zidova od eelika Ind .unutrasnje povrsine s .

:ri odil. toplo.iji st: gllhici iz racunavaju i srednjoj tempcraturi podzemne vode. slojL:vL: do vud <.Ij 1I izracnnavilllju gubitilkil loplotc pn.i a loplote kroz zc mJjll clo spo ljnjc g vil zdllhil a d lIticaja jo. ~ s. nc rilCUn <1 st: sa stilndilrno m ~ p o li n() m p mjcktm:m te mperaturom vee sa sred· Il. Me rodavna raz likl./"i<:ijc nl pro laza to plote se odn:dujL: lIzimajuCi II ohzir pre laz to p lOlL: na povrsil1l1 i spnw()dc njL: kroz. . koja .. . a to su pod su lc rc na i zidovi koji su u cclini iii delimic!lo lI ko pani II zc mljll .. kc proslorijl' I.•' /.+ R. til Qs iz s llt e~ens k c pros turije sc prl' nos i kmz I. ."'J1: I'OSTRUJCNJ. .:dstavlja prolaz 10piolC kro~ gratlcvinskc povrS in. na spoljlli vilzd uh Q".. iz nad povr!)inc zc mlji~ 1a kujim jc· zgrada okrw. I k = I?" + R.: kojc SII u uirc ktnom dodiru Sil lc mljom. r kroz pod.ie 7.:ma : 1I . le mpera tura podzc mne vuLi e Kot:i'icije nli pro laz3 loplolL: sc ril l:lInaju rr. av ~ njc gllbil <lka topl utc prc ma podze mnoj vodi sc vriii prem:l izraw : .l tempe rature se d c fini ~(' p rcma prostoriji (.c mljll na podzemnu vodll Q".3..1&) .·1.. Gradcvinske povrsine koje se graniee sa zemJjom Posehan slucl. GlI bit ak top ln te ka podzc rnn oj vadi racuna sc kao da je prenos u jednllrn pravclI . JUZL'g vf(. . I z ra cu r. ( ). :1 koC..niltno visa. + n:. 1'1) iI rrcm<l vilzd llhu kL' rislcci obrazae: (5..17.lc: r .ium spoljnom lc mrcralurom iz duzeg zimslwg p.kl~cfi cije lll prolazil tll plotc kroz zemljll clo podzcmne vode k"" k" . tt: mpCr<l lura spo l.'l l no na povrSi nti knja Iezi na ze mlji.me nskog periuda Ip.: rcc 0 pre nosu toplo te na spo ljni vazdllh. kalla j.' + R. k I rn = H" + Rij. 1-+) gornJlIll Izrazl mil .. (5.ie njeg vazduh il koja preds tilvlja srcdnju vrednos t ij.1 r EN l'I? ALNO('. n u~ m .170 IU. . i kro7. kao i ud <1 ljc llos t r odze mne va de. Na kudieijcnl provodcn.fWrlNJE 5. kodicijl'nt pro lozil toplote kroz ze mljll do spoljnjcg vazduh a I" • klTlpt: ratlira slltert: n. zbog velike incrcijc 7....ina pnv rS inc pod ? zgradl' i njc n odnos straml."" .: ve li(.e nil : (5.. povrsina pOll a s lltc re n i~ iii zid(l v:1 u dudi rll sa zcmljom .e mlje.12) Pri lo me.. zidnvc..><101 "ii' I'RuJ F}"TOV..

"=1.17) z gde vaZe sledeee oznake : k".as prema spoljnjem vazduhu vrSi se uvek prema cclokupnoj povdini zgrade koja Idi na zemlji. Merodavna dubina do podzemnc vode.6) Prema preporuci iz ne mal:kog normativa. T. onda se za zidovc uzima u obracun 50% od vclibne otpora RIL" prema slici 5.otpor provodcnju toplote kroz sloj zcmlje ka podzemnoj vodi au . s tim da jedna strana odgovara najvecoj duzini osnove. Ukoliko su podnc povr~inc tennil:ki izolovane a vertikaIrii zidovi nisu.kocficijent prclazil tuplote na spoljni vazduh a s = 1/ I?s (labela 5_ I) )'Z .ekvivalentni olpor provodenju loplole kroz sloj zemlje ka spoljnjem vazduhu (prema slici 5.<zs .J. Ako je spojeno vise zgrada kao merodavna povr~ina poda se uzima zbirna podna povrsina svih zgrada. + 15 ·C I pv = + 10 ·C W/mK ).koeficijent prolaz a toplote od prostorijc ka spoljnjem vazduhu kpv .Olpor provodenju loplote gradevimkog elementa R. POTREBNA KO LlC1NA TOPLOT£ ZA GRElANJ£ 121 T R. onda pri odredivanju 0[pora provodcnju toplole kroz zernlju prcma spoljnjcm vazduhu merodavnc su sarno dimenzije lib te grejane prostorijc.koeficijent provodljivosti toplole zemlje T .6 pa se daje i obrazac za njegovo izracunavanje u obliku: R)"". =0.6. bez obzira da Ii 5e racunaju gubici kroz pod iii zid koji je u dodiru sa zemljom.= I.( 1/ b). .koeficijenl prelaza loplote sa unutrilsnje strane a u =1/ Nu (Iabela 5. U lorn slueaju lreoa formirati pravougaonik isle povrSine kao SIO je osnova prostorije. mogu sc koristiti sledece brojne vrcd nosli: Im . Odreclivanje ekvivalcnlnog olpora provodcnju toplote hoz zemlju R.24 ' [Apd .:c p'rostorije grejane.dubina do podzemne vode (slika 5.5) R.36 r s . Ekvivalentni otpor se ne mo~e tacno ocitati sa slike 5.koeficijent prolaza toplote od prostorije ka podzemnoj vodi Rib .0. (5 . Nemacki normativ daje posebno objasnjcnje kada os nova spojenih podrumskih prostorija nije pravougaona. je odstojanje od poda do vode. a nc celog pooruma ili spojenih zgrada.0./. = "-' ).44 u kome je povrSina poda oznacena sa ~.N . . U ~Iueaju da su sarno neke sulercns\.2 gdc je Is spoljna projektna temperatura. I) as .

I -'" > 0 C ~ ill III C> C> " F"'" ~ . ~ 4 r-... I II III Q. un '" \I E ~ ..III "> 0 .0 \I III C N III E c '" W> " '\ ~ « -0 '" 0 > ~ q l'.0 lVV ~ ~ - o C> \\ ~\ ~IY \ \\ 11\ a: . 0 " '- Q. o > ~~ c '" .'\ \ ~- ~ ~ ~ f\.: N \ ~ ~r'..6 Ekvivaletlltli otpor provodetljlliopiote sa tta na spoljni yazduh Rkl ...- ~ III III I C> C) C> C> ~ l- ~ t'..o C> Slika 5.1.:x III V> III III II = ~~ / _ III LQ. a '" \\\\\ \\~ ~\ / ~~ \ .'" / '" U'\ II _1.. C> C> ~\ 1\ " o '" N C) C> - -. Q. ~ t'\ a E "- 0 '-1 r.

4 (m K/W) . s:nenomn u (5.2 W /mK pa je za duzinll T = 2.16): k1 pv = 0.5. a b =12.0 smenom u (5.Spoljnja projek tna temperat ura I = 20 DC . odnosno lib =1.5 otpor prelazu toplote na spoljni vazduh (tabela 5.0 = 3.8 (m KJW) .16).33. Z idovi nisu termick i izolovani.7) koji nas taju usled pre nosa toplole kroz pod i zidove koji Sll u dodiru sa tlom.O tpor provodenju toplote kroz zidove Is = -1 6 DC .Dime nzije sut ere na date na sliei dubina podzemne vode is pod poda slIterena T = 2. Za gllbitke prema vodi izracllnava se koeficijent prolaza toplote na osnovu otpora provode nju Ued. kod koga je I =16. pa je: Rzs = 3.8 + 2.04.966 k pv =0.18) Az = 1.4 =20 zv 1.4 m Gubici toplote kroz pod se racunajll prema podze mnoj vodi i prema spo ljno m vazdllhll. Za ove vrednosti.') .EJ. I je: 1 1 R =-=-=0166 " a" 6' U normativu je naznaceno da je koeficijent provodenja toplote kroz zemlju (5. Prema tabeli 4.Unlltrasnj a projektna temperatura " .O tpo r provode nju toplote kroz pod 2 R")b = 1.1) je Rs =1/25 = 0. prema slici 5. Zadate Sll sledece ve licine: 2 R')b = 1.4 m: R = 2.ICINA TOPLO TE Z·1 G f'.25 W Im'K Za proraclin gubitaka prema spoljnom vazduhu merodavne su dimenzije celog SlIterena. PO TREBNA KOI.15): . 5.166 + 1. 5.· INJ£ 12J Primer 5 [zracllnati gllbitke toplote 01 II sutere nll zgrade (sl. PovrSina celog poda je 2 A =192 m .

c PI?OJEkTO I'>INJt: f'OS'lROJI.NJA 7A C ENTRAI.25(20-10) +6.0' 3.8=276. + R!v = 0. Tudoltw.166 + 1.2(20 -16 + 15) = 111.5'J.8 + 3. =O.v =0 .32(20 -16 + 15) J = 168.14): Q m = 6.7 W W .8 + 6./ 1J.8 + 3.9 1 W A gllbici kroz zidove Qsz: Qsz = (3.9+164.12.8 ' 0.NOGIU:JA NJE _1_ = 0.4+0.56 k pv Pri izracunavanju otpora prolazu toplote prema spoljnjem vazduhu.166+1.32 W Im 2K Toplotni gubici kroz po QPD su prema (5.28(20 -10) + 0. +O.0' 3.04=3.0 = 3.8·0.0 + 0.5' [0.v k".166 + 1.4 Q=Qpv+Qsz =111.04 = 5 k.106 kJV k.O+O. pa se dobija: -=R" +RiJ.20 W/m'K O tpor prolazu toplote kroz zidove koji se dodiruju sa zemljom prema podzemnoj vodi iznosi: _1_ = R" + RlJ. otpor provodenjll toplote kroz zemlju se umanjllje za 50% jer zid nije toplotno izolovan.0) '1.13) i (5.4 + 2.5+RJ =O. (5.12).

- Slika 5.00 6.125 - 02 03 M 8 _0 .7 OSlIova i poprcclli prcsek . .- 01 ru v E .84 T -.m/crclla . -'----- 6.

. 5. rna us led prodora vazd llha sa svirn rclcva ntnirn podacirna za proracun.·IS JI.17. 5.specificna toplo ta vazdllha P .. Uz napo rne nll da ovaj den prnracuna prc rna 0 1N 4701 nije jos prihvaecn u nasoj praksi sa obziro lll da trc ba prove riti rne rodavnos t poda taka u do rnaCi rn uslovima gradnje i klirna tskim p rili ka rna.duh a o nd a se pOlrebna loplola iz racunava pre rna: Q =V 'C ' P ' (I . Potrebna koliCina toplote za provetravanje Ko licini toplo te koja tre ba da po krije gllbitke lIsled ve nlilacije u pos lcdnje rn sta n· d ard ll DIN 470 1 pok lonje na je poscbna paznj a i priloze no je mnogo de la lja i novih poda laka.pOlreb na kolicina to plo te za prove travanje pri prirodnoj ve ntila ciji Qu.\ ']" POSTIW JENJA 7.126 /J. -I.spoljna te mperatura U gornjem izrazu nepoznala je kolicina vazduha koja prodire u prostorije zgrade kroz procepc gradevinskih clernenata i koja se sa dovoljnom laenOOCu moze izracllnati preko: .20) gd e je : V . IX) gde je : QI'r .c 1'1101/:. Z bog toga ce se II ovo rn poglavljll prene ti leksl slandard a posveee n gllbici.'1 C EN f'f?rlLNO GJ<l::J.gustina vazduha I" . Po trebml toplola za zagreva nje vazduha koji 1I proslo rijll ulazi zbog prove lrava nj.5. Potrebna koliCina toplote za prirodno provetravanje U zgrade lIvek prod ire spoljni vazdllh za koji Ire ba predvideli kolicinll to plOle po trc bnll da zagrcje vazdllh na tc rnpc ra tllru prostorije.ko liCina vazduha C . Kada je poznata kolicina va/.Hh"v\'."/\10 1:'1.unutrasnja temperatura I>l>l> Is . J.ko licin a toplole za kolicinu vazdllha koja se d6vodi ve ntilaeio nirn uredajirna Kada ne postoje posebni ve ntilacio ni uredaji onda je: (5.4. se de li pre rna : (5 .17. .) (5. 1<)) gde Qlmill predstavlja ko licinll toplo te pOlre bnu za zagrevanje minirnalne zaprc rni ne vazduha koja se mora obezbediti 1I proslo riji.

-/J Q=V. vazduh izlazi zbog spoljnjeg potpritiska usled vetra. koji zavise od brzine vetra. POTR.. Prema tome spoljni vazdllh.-t )= . Zbog nale ta vetra na napad nuloj [asadi nas taju natpritisci. Prema tome.----(5. kroz sve fasade hladan spoljni vazdllh ulazi u donjem delu.L{n·l). Glavni parametar za produvavanje je ipak sarno odnos propustljivosti I( a I).linacne zgrade): 1 3 (5.p) J (5. stepenistu) nastaju razlike pritisaka 1I odn0511 na spoljni vazduh..RFJ. oblika zgrade i uslova duvanja..razlika pritisaka sa spoljne i ulllltrasnje strane (Pi!) KombinujuCi jedn:lcinc 5. Kriterijumi su: Za obJik osnove grupa I (pojec.kodicijent propllstiljivosti prozora (vrata) (m)/mhPa llJ ) 1 . ra uslcd toga i tu. na stranama koje vetar ne napada. a u gornjem delu natpritisak. Bez uticaja vetra.no ravnomernom rasporedu nezaptivenosti po visini zimi u donjem delu zgrade vlada u odnosu na spoljm: us love potpritisak.. Us led razlike gustina izmedll hladnog spo ljasnjeg i toplog unutrasnjeg vazduha.·1"IE . ulazi spoljni vazduh. Zbog toga se pravi razlika izmedu zgrada sahtnug (bez unutrasnje podele) i spratnoga tipa (slika 5.c-p · (t.duiina procep" (m) 6p . pri pribli7.·1 TOI' LOTF: 7.21) / l7 gdc je: n . odnosno pojedinacnim zgradama iii zgradama u nizu (slika 5. Zgrade sahtnog tipa izlozene su istovremenom dejstvu vetra i uzgona. dok kroz oslale s trane izlazi kao zagrejani unlltrasni Vazdllh. Za niske zgrac. a na nen apa dnut oj potpritisci.23) .·1 r.le (visine do 10 m) uzgonske sile se zanemamju. a ne sarno na fasadama napadnutim vetrom. Sa visinom iznad ria povecavilju se i hrlina verra i odgovarajllci pritisci vetra . bez uticaja uzgo na ulazi sarno kroz napadnur e strane i izaziva potrehu za toplotom za provetrava nje. i to na svim fasadama u sillcaju kada nema uticaja vetra.. iii Ce tll izlaziti usled unutrasnjeg termickog narpritiska.8 desno).EnNA 1\0 1ICIS.. iii prcovladujc unutrasnji termicki potpritisak.17 i 5. Tako se uopste ne moze reci da Ii iz unutrasnjeg dela neke visoke zgradc. Od brzine vetra zavisi da Ii ce na napadnutoj strani neke visoke zgrade vazduh u gornjem delu ulaziti us led spoljnjeg natpriliska vetra. Preko ovog odnosa sc lako odreduje da Ii zgrada po svojoj osnovi pripada grupi I i II.22) Razlika pritisaka moze nastati usled silt: vetra i uzgona. koje su propo rcionalne visini sa hrova i razlici gustina vazdllha . u vertikalnim sahtovima viso kih zgrada (na primer prostorima za liftove. Potrebna toplota za zagrevanje hladnog vazduha se javlja sarno u donjem delu zgrade.18 sledi: '" 2/3 ·c · p·(t.8 levo) (sa meduspratnim povrsinama koje ne propustaju vazduh). a u gornjem delu izlazi kao zagrejani lInutrasnji vazduh.5. napadnutih prema propustljivosti I( a I)u nenapadnutih Casada.(t.

.standardna karaktcristika zgrade za uti<. Z it oblik os novc grllpa II (zgrad c 1I I((/' I).karakte ristika zgrade na visini h . Zgrade spralnog I ip. nizu): "V L-(a'l)" l (S . T(}(loroVic PRO} E:KrOl '~' N} I': I'OSTI?01t:.1 2. ...aj vetra na visini od 10 m ... t izlozcnc S li sa rno uticajima vetra.:2-l ) T1P KI.grada obl.~ II. Sa m proracu n koristi slcdecu jed nakos t: gde je: H" H E" . m I?A LSO GJI£JANJ/:...lE U fi Uaa (kuCaunim) d) 8} b) ~=¢ f) u u aplt:tb Ii tip h) Slika 5.8 Podela l. O ne zbog toga imaju 1I gornje m delu uvek vecu p il i · re bll za loploto m za prove lrava njc od zgrade sa hlnog lipa i tll im se pojavljuje najtH povoljniji slu caj./ Z /' I.kE I (pojedinOCna !tuea) 8) TIP KI.irolTl lIa illjillracijll Pros lo rije 1I donjem de lu zgrada sa htnog tipa uvek su 1I najncpovoljnijem slucajll i imaju najvece potrcbe za zagrcva njc m infillrovanog vazd uha.korekcioni faktor za uticaje vetra i uzgona na visini h .

I' .ka rakl c rislika proslo rijc J . a vrednosti se znalno razlikllju od pre thodnih (Iabe la 5. Pro pustljivos l procepa dala jc II labe li 5.nc napa dnula slrana zgrade Polrc bna kolicin a lo plole za prirodno provc lrava nje se usvaja iz rezulla la do bije nih za sa hlni i spra lni lip zgradc uzimajuci za dalji proracun vccu vrcdnos t. naziv je izme nje n II "sta ndardna" karakle ristika zgrade.w slra nll sa najvcco m pro pllstljivoSCll . za o be spoljne povrsinc koje za klapajll ugao. a za nc napadnulc slrane nc ka dru ga vredoos l.22 i 5.17.27) ko re kcio ni koe ficij c nl za visinu R .6. bez proracuna lltvrdili koja od dYe me rodavnc jcdna cinc dajc vecu vreclnos l po lrcbnc to plo le . L U go rnjim izraz ima vale oznake iz prc lhodnih iz raza kao i: (5.spra lni (clazni ) tip zgrade .sa hlni lip zgrad e e . ~ '>:' (a · l) . sa ll najvcco m propustlj ivOSC . Ako 10 nije slu caj mo ra sc sprovcs li pro racun i usvojili ne povoljniji rezult a l. Pre ma aktlle lno m ne macko m standardll.(l/'I)s za jcdna cinll 5. .H Ka ralte ris tika zgrade H je de finisana II izne lo m pOS lupku proracllna u pre lhodnom de lll ovog poglavlja.spo ljna ve lrom napadnul a fasa da II . XVII). ka o i II procepima izmedu prozo rskih o kvira i ko nslrukcije zid a odnos no izmedu pojedinih e le me nala spo ljnjcg zido.IJ ) Q pn! = r. a za modc rnije konslrukcije koje se navode II aklue lno m slandardll.24 i llkllpne propustljivos li na fasad a ma pod lld a ro m vc lra i fasa da ma kroz cije proce pe izlazi iz zgrade. za sa hlne zgracl c uzim a se za napadnlliu slranu na jvcca propuslljivos l. P roPlls lIjivos l vazduha se javlja II proce pima prozor<t koji se o lv<t raju. vralima. Xl V. II spra lnim zgrad a rna .U j · J-/·R ·( I II -I .za pros torije sa suprolno pos lavlje nim spo ljnim zid ovima. Karakteristika zgrade . II labe li 5.J )] (5.za proslo rijc na Uglll zgrade. narocilo na prc lfabrikova nim gradevinskim c1c me nlima. pre ma ra nije m standa rdu proracllna po tre bne kolicine to p1 01 e.5. POTREDNA KOLle l NA TOI'LOT£ ZA GREJA NJ£ 129 pa se polre bna kolicina IOplo.26) Z a zgra de spra lnog li pa mc rodavo a jc jednacin a: "(a ·l) J · J-/ · R · (I Il . . Vrednos l L.'JJ . XXV.le za zagre~a nje vaz?uha koji prod ire pri rodnim pTOvelrava nje m za zgrade sa hlnog Ilp a odreduJe pre ma IZ r3ZU: Qpll =[E: . E - 5.

visi. Uroj Nltz i\' f' lu.lII1 0 VilnC p.eza llia r\ N or 111 .72 1.82 3. Otwlrajuci PeUl. c.VJ/: PO.UDC 1I"". XXV Karaktcris lika zgraclc II prcma aktuc lnom DIN 4701 Pudmcjc Sa s lo bim vclrovima Sa jakim vcl r ovrna PoloiHj l1t.'C I'.130 n. Zgradama tipa I (pojedinacne kuce) smal· raju se o nc iz kojih vazdu h moze da izlazi sa dye iIi viSe spoljnih povrSina. 7. p. 10.) 0. manja. 4 7 II ."slljivosl IlrO.82 1. Kod zgrada u nizu na raspolaganju je. h.6 D.ll.or 2. KGef.c I'I?(}J/:J. 1 1.' _ l_ l :_ _ _ __ Tabcla 5 .52 U l 1. 1 0 .n rusclll:! Vea'a unutmsnj:1 ProlaZl li pcoccpi E lcm cllii spoljnjes zid a Normol na so p . Uspostav lja se odgov~ rajllCi. Primer za tip I: zasebna kuca otvorena sa svih strana (slika 5. Dd G .8b i 5. bez ProA" · 2 2U 30 · .ike k"Hlileia l'rol.o nusll iivosl i Normnlll <l I - 0. . (2-lIVorell) · - T abcla 5.24 2 4 4 6 S obzirom n ~ podelu zgra da na pojcdinacnc i II nizu. Standard uzi ma u obzir puveca nje brzine velra sa visinom i termicka pril is. VralO s poljna O u ell "l i ku lima 6.1. I...T() I .XX1V I'rop" s tljil'oS I pr(lc"pa grade. " I ~..J Hll ra Normaln. 3 9 izmcdu pref:l brikov~1I1 ill c1cm Cllilla Tesl10 za ptivcnil (so sa"'ntoVilll o m ncpro p. Neol vara il u':i V.3 0. od nosno de lovi zgrade (slike 5. Rolc llI C i spo ljlle ial uzill c Mellilnizam prisluooean snol in Dez gar.._ I_ . iii kuca otvorena sa tri stranc (kuCe na uglu niza).h:rh. II te kstu aktll clnog nema e:· kug standarda sc na pominjc njihovo razlici lu punasil njc prcma prodiranju spoljnje!\ vazduha . pod is tim lIsluvima n apada ve tra.I" "II'.11:'111 YC Onlil z:lpt ivC I1 . L I · · - 7":lplivcnim obimn im OSlollccm 5. na dcjsLva .occpa I.' 11I0 Jl:'Sl.2 ~ Mchanizam prisI!lOa c. a~om iii d (lll io m zaOlivno mlcl vom N ormalll:l NOfm alll il Z ao li ve ll o so p. llnutrasnji pritisak.8).IIDe lIaD.aRom Normalrw .5c). S lolni vc nlilal O. pa je za pre mina vazduha koji pro lazi.\11':' iI.1 9. H .ezall la n..J o. Sil '/J m /mhP:I0. in ski h elemenal" prcma ."'/m· K PoicuinJCllC kllCC Kuee 1I niZll IJni OM l'cln m/s 0.op.. 3.) Yearn:1 z:.' () '_ '1 _I_ U_.3 1 2.loti vcl1a No . sarno jed· na povrsina za izlaz vazd uha .13 slo bod oll lIorm alall s l ohotl~11l 0. 4.Il'S · .H! jj".lr m :tku l III1Wb l'..m a ill " .

·' KOu r lN.0 1 I.0 Preglcd ko rekturnih koe ficij e nata dat je u ta bc lama 5. I.8 f) -sa svih strana iii sa tri stra m.·1 101'1 IJ7 /.5 I 2.17. koje Sll p regraonim zidu m pode lje ne . taka da vazd uh moze lI glav no m da iz laz i sa rno kroz jed nu spo lj nu povrSinll. O ni zavise ud visine pos ma tra ne p ros to rije iz nad ze mlje.[.izgradc ni sta navi II sta mbe nim blo kov ima (s lik a 5. XXVI Korcklllrni koclicijcnt c" za visinn za pojcdinacnc zgradc i zgradc Visinu iZDlul lcrcna 11 m 5 I 10 I 15 I 20 I 25 I 30 I .4 I 1.6 I 1.1 (i NU . kao i tip a os nove (ti p pojedin acne kuCc I.8 (sa htni iii sprat ni tip zgrade).23 i S. tip a zgrade prc ma s lici 5. sa odnosom strana veCi m ud 5 (sliK a 5./.7 I 2. bez pro racuna utvrd iti koja od dve mc ro davne jcd nacine d ajl' vecli vrednost po tre bn c to plo te. XX IV i 5.izgrade nc kll cc u nizlI os lu nje nc na sused nc zgradc (s lik a 5. s tirn sto h oz dY e povd ine ne ma zn acajnih propusta nj a (s lik e 5.2 1 1.VJ£ I 'I Z grad e tipa os nove II (k uce u nizu) sma trajll se om. Za izbo r vre dnos ti tre ba napo me nuti da kao visinu zgrade tre ba ko ris titi zbir visin a svih spra tova iz nao nivoa ze mljista. Takud e se u ovo m o psegu visine pre tpos tavlja ko nsta ntna br Lin a ve tra. tip kuce u nizu II ) i ukupne p ro pllstljivosti na fasa d a ma pod uda ro m vc tra i fasa dama kroz cije proce pe izlaz i iz zgradc.--------------------- 5.8e ) .2-l ). Uz ima u o bzir poveea nje brL ine ve tra sa vis ino m i te rmicka pritisna dejstva.5 T 1. Korekciooi faktor Z3 visiou .D 1 1.0 I 2..8h). slobodne kuce.8 . Tabcla S. XXV . Ako to nije sill caj po tre bno je sproves ti po novni pro raclln Uednacine 5.9 I 2.8g i 5.1 0 I 40 I 50 I 60 I 70 I 80 I II niw 90 I 100 I.7. Visina od 10 m se maze ko ristiti za sve zgrad e s a najvise ce tiri greja na sprata iznad tl a.. 5. Z bog toga za zgrad e d o 10 m visine vill i: f IS = GfJ = 1. XXIII. I"OTlU':IlN. Prime ri za tip II : .8d) .D 1 1. Za zgradc visine do 10 m nc uz imaju se u o bzir uticaji uzgo na. 5.zasebnc kuCc sa svih stra na a tvorem.2 I 24 I 2.

6 0 0.3 4.2 4.0 0 10 6.6 4.1 0 0 0 0 0 25 6.0 1. p%iaj.VT~ II.0 0 3.4 2.2 0 0 0 0 0 2.4 1.9 0.3 0 0 0 0 0 0 0 1.4 3.7 1.6 3 .5 2.1 1.9 0 1.5 2.72 Vlslna zgrade fm) 100 Vlalna Iznad zernl)e u rn C 0 Cis <Iu <1$ 5 6.9 2.7 4.6 2.7 1.3 0 0 0 0 0 0 0 0 0 45 2.6 0 1.7 0 0.5 0.7 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 50 1.5 3.7 2.0 1.1 6.6 3.9 0 0 0 0 0 2.3 0.9 2.5 1.6 2. N(J G RfClA NJI.9 0 1.9 3.I.6 0 0 0 0 20 6.1 0.7 1.5 3.9 2.5 1.0 0 0 0 0 0 0 .4 1.\1 I: l'OSTkOJ EN} ·I Z.3 0.6 0 20 Cis c~u 10 cis tlu 1.2 2.2 0 0 0 0 0 0 0 35 4.4 1.9 1.3 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 100 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 9.6 0 0 0 0 0 0 0 2.4 2.4 2.5 7.7 1.0 0 0 0 0 0 0 0 0 40 3.0 5.4 4.1 1.2 1.1 2.7 1.5 7.4 4.2 5.4 1. XXVII Korckdoni koeficijcnlza "isinn £ za pojcdinacnc zgrade A) Normaliln pol oiaj.5 1.1 5.4 1."/ " t/uw\'/(' I '/.4 4.T(} I : 1.()J/-.6 2.n 5.6 2.4 2.12 /1.1 0.3 2.7 1.6 6.6 1.9 2.9 3.5 5.0 1.7 0.7 6.5 7.4 0 0.6 6.4 5.2 3.6 6.5 3.0 0 1.6 0. II = 0.3 1.3 0 0 0 0 0 0 30 5.· I Cr-:. Tabclll S.9 0 1.6 2.4 0.2 2.7 3.0 0 15 7.8 6.3 1.0 3.0 6.4 3.5 2. 1 7.1.5 1.7 1. umeren vetar.9 0.1 1.7 2.9 1.6 6. H = 1.5 3.0 0 60 C!u cb 00 Clu 40 cIs c!u 20 rls <Iu 10 Cis clu B) Olvoren.5 3 .0 2.8 100 Cis 3.9 2.2 7.1 6.2 2. IImcrcni velar.9 0.1 0 0 0 0 0 0 0 2.4 2.6 1.5 0 0 0 0 0 2.3 0 0.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 riu 80 CIs Clu 1--60 cis Clu 40 <Is Clu 2.0 3.3 4.4 9.4 1.

3 1.4 1.0 2.0 0 2.0 0 15 3.0 0.8 0 1.5 1.5 0.1 0.1 1. jak vetar.4 2.3 50 1.s 0 0 0 0 0 a a 0 0 0 0 0 a a 0 a 0 0 0 0 0 0 a a a 0 0 0 0 0 0 a a a 0 0 0 0 0 0 0 20 ES.9 2.9 1.2 2.6 0 1.7 0 1.5 0.9 1.6 3.9 1.8 25 2.0 1.2 3.5 0.4 2 .6 1.9 0 0 0 2. £Su .\ >1 TOPI.2 2.7 1 .2 1.9 1.0 0 10 3.OTE Z~I G I?FJANJ£ 1J3 Tabela S.2 0 0 0 0 0 80 t ss Csu 60 t ss tsu 40 Ess t su 2D tss Esu a 0 0 10 £S.2 0 0 0 2.2 1.7 0.6 2.7 1.3 0.7 0 1. 4 3.1 1.3 0.6 0.8 1.0 1.9 0.3 1.5 1.4 2.1 0.4 1.0 0 1.3 2.Ir l .4 1.4 1.5 1.2 0 0 0 0 0 D) Otvoren.7 1.8 0 1. H 100 tss tsu = 3.4 1.0 1.3 0 0 0 0 0 0 0 1.9 0.0 0 1.9 40 2.1 1.9 0 1.1 1.1 0.4 0 35 2.1 0.8 60 t ss <~ u 40 t ss t su a.9 2.5 0 1.1 0 0 0 0 0 1. ESU a 0 0 0 10 f SS ESU a 2.7 0.0 0 1.6 1.2 2.9 0 1.8 1.5 2.8 2.1 a 0.9 2.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 2.3 1.4 0 1.6 0 0 0 20 3.7 1.9 2.7 0 1.9 1.5 0 1.4 1.6 0.8 2.6 0 1.5.1 2.2 1.9 3. j ak velar.6 2. XXVII Nastavnk C) Norma la n po loiaj .9 0 1.6 45 2.3 0 0.4 1.3 1.4 0.7 1.0 0 80 t!s tsu a 1. 4 2.2 0 0 0 0 0 100 3 . p%iaj.7 0 0 0 0 0 0 30 2.1 1.9 1.4 0 1.9 2.3 1.1 1.9 0.1 0 0 0 0 0 1.8 0 1.6 2.0 0 1.0 100 0 0 Vis Ins zgrade (m) Vlslna Imad zemlJe u m < 0 f!s < 3U 5 3.1 2.5 1.0 2.2 1.9 1.4 1. POTI?EI1NA 1\() l.8 0.3 0 1.0 0 0 0 2.0 0 0 0 0 0 0 0 1.2 1.3 0. H =1.3 0 0.

9 1.~radc II nilll A) Normalan polozaj.3 8.4 0 0 0 2.9 0 1.()j/:XT(} I :'1.2 9.3 6.2 8.2 7.4 3.1 8.' I 'f.0 5. za .0 5 12.3 a a 3.0 6.2 6.7 0.7 7.8 1.9 2.5 3.2 0.4 2.dar.1 6.7 3.7 6.7 3.1 4.2 2. Tabcla 5.2 1. a 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 80 <4s <~u a 0 0 0 0 0 a 0 0 0 0 0 0 0 0 60 <4s '4u 40 <~ <Iu 20 <ss <4u a 1. /WI.1 0 1.8 2.1 2.0 3.6 2.4 7.\T/{· II . Iznad zemlje u m < <4s <4u Vlslna zgrade (m) 100 a 12.0 4.6 3.5 a a 0 a a 0 B) S/obodan poloiaj.2 6.5 3.\'JcI Z ·I n :.2 1.2 10.\")1: 1'()S rI.2 4. <su a a a a a a 0 a 0 0 0 a a 0 0 a a a a 0 a .0 2.6 9.2 9. II = 0.7 0 0 80 C4s <su a 1.0 10 11.0 10 <4s tS Il a 5.5 4.1 2.9 0 0 0 0 20 9.1 3.2 1.5 1.5 5.7 3. slah .3 0 1.8 0 3.2 45 3.2 2. IN)I.5 2.9 12.0 1.3 3.9 15 10.2 0 0 0 0 0 35 6.9 0 0.9 0 0.8 1.2 1.3 1.3 2.6 2.0 11 .9 5.7 9.7 0 0.3 0 a 0 40 <fs Cfu a 0 0 0 0 a a 0 0 0 0 a 0 0 20 <ss <fu 10 Cf.0 10.3 100 <45 <su 4.0 3.6 1.7 4.3 3.7 0 0.6 10.3 3.6 0 1.0 4.5 1.8 0.0 4.0 0.7 8.'isinll l.8 0..2 50 1.9 2.5 1.6 3.3 0 0 3.(Jl/.5 0 0 0 0 0 0 0 a 0 0 a 0 0 a a 0 60 <Is <4u a 1.1 3./ .1 1..8 3.8 0 0 0 0 0 0 0 0 40 4.6 0 1.7 4.0 0.8 2.0 0 0 0 0 25 8.0 0 0 0 0 0 0 30 7. slab vetar.0 0 a 4.3 1.5 11 . H = 1.2 7.2 1.1 1.7 2.1-1 /I /'Hlonm.0 4.0 0 0 2.1 3.6 1.5 8.\ (j (.4 4.8 7.0 0 a 4.52 Vlsln.2 0 0 100 0 .8 4.1 1.8 3.2 7. XXVIII Korckdoni knclicijcnt r.0 0 a 3.2 2.

3 1.4 0 0.0 2.6 2.0 a 1.4 3.3 a 0.0 0 10 4.5.6 1.1 2.6 2.5 1.2 1. I .2 2.7 0 1.2 2.3 <Iu a 2.0 0 0 0 0 0 0 0 40 2.9 2.2 1.0 0.3 0 0 0 0 0 25 3.3 0 1.1 0.OU ( INA TOPUn t Z.1 3.1 1.3 2.0 4.3 2.5 2.2 100 Css 2.4 0 0 0 0 0 0 0 45 2.3 3.V.6 2.6 a 1.2 2.5 3.6 1.7 1.2 a 1.6 2.6 1.9 0.1 0 1.9 a 1.6 0 1.4 2.6 3.3 a a a 0 60 <ss Esu a 1. Karakteristika prostorije .6 1.0 10 £Is <su a a a a a a a a 0 a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a 0 a a a a 5.1 60 <Is <su a 1.0 1.9 a 0.4 4.\If E I I.6 0 1.5 a 1. kao i karakl c rislika zgradc.6 3 .6 1.7 3.3 0 1.8.3 0 0 0 0 0 0 0 0 0 50 1.9 a 0. XXVIII Nastam k C) Normalan poloiaj.6 2. od odnosa propllstljivosli vetcom napad nUlih spoljnih povrsina I.7 2.0 3.6 0 0 0 0 0 30 3.6 1.9 2.1 3.I ( i1{/'J.2 a 1.2 2.6 2.7 0.1 0 1.3 2.1 1.9 0 0.9 0 1.0 1.6 a 1.6 a 1..4 0.1 4.9 0 0.9 0.0 0 a 1.0 0 15 4.6 0.7 0.7 0 0.6 2. jak ve lar.5' 0 1.3 0.7 0 0 0 0 0 0 0 0 0 100 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 100 5.4 1. O na zavisi.R Karaklerislika pros lorije /? je definis ana kao red ukcioni faktor koji uzima U obzir smanje njc produvavanja kroz zgradu usled unlllrasnjih olpora (unllirasnji zidovi sa vralima).5 0 0 0 0 0 0 0 35 3.5 1. jak vetar.2 2. Tnbcla 5.6 2.0 0.5 2. I'OTl{U l.0 0 60 CI s C lu 60 Cis Clu 40 CIs Elu 20 CAs Clu 10 <ss EAu 0) s/obodan p%laj.1 2.2 2.3 2.7 a 1.6 2.6 1.7 4.0 0.9 a 1.3 2.3 1.1 40 Ess Csu a 1.1 1.2 1.·1 I.0 3.17.(a'/ )s posmatrane prostorije.5 0 1.7 0 0.6 a 1.3 a 1.5 1. prema propustljivosti . II = 1.1 1.9 0 20 C5S £Iu a 1.3 0 0 0 20 3.3 Vlslna Iznad zemlJe u m C Vlslna zgrade (m) 0 CIs Clu 5 4.0 0. H = 2.3 3.9 1.0 a 1.0 2.

:: nlualno prozora.ev. koje su pOlrebne za proraclin (R = 0.7 5. Ka raklerisli k. ·. Potrebna koliCina toplote za eelu zgradu Sabiranjern transmisionih gubitaka toplote za svaku grejanu prostoriju jedne zgrade.7 odnosno R = 0.0.9 0.7' }(/om.7 0. 1 i'.vO( mr:J. Zbog velikog variranja prnpustljivoSli.7 0.9 0.7 0.'\ TIiAl..: ma n]a . prerna broju unlll rasnjih vrala i propustljivosti [asade. to nije slucaj.136 1I.7 0. prodor vazduha je racun(ll za svaku prostoriju. Vrednosti L(a·f) kojc se koristc 1I tabe li 5. kada vazduh izlazi same kroz unulrasnja vra!a (labela 5. dobija se ukupru gubitak toplote gradevinskog objekta za ovaj dec potrebne koli· cine toplote. Nairne . XIX vidi se da u sustini nerna razlike u vrednoslirna karakteristike proslorije se rn slo je izbor dat preciznije.c PROJ///CrOI''r1NJI: I'OSTlWJIoN J. proslorijc R <30 >30 ~60 2 3 I >60 ~90 >90 <10 > 10 ~20 DihllljuCn sa prasom 2 3 >20 <30 >30 0.A CE. Z(l najccsci slucaj. za uslove da . =O (5. Za prostorije bez lInulras njih vrata izmedu vet rom napadnute i nenapadnll te s trane (na pr. sale.17.9 0. XXIX Sli one koje u proracunu odn:dene: Za spratni tip zgrade L(a·f) = L(wi)s gde je sa s oznacena napadnuta strana vetrom a za sahhtni tip zgrade villi: (5.ic' . za dec koji se odnosi na vazduh koji prodire usled infiltr(lcijc. i velicine L(wf).9).9 0.2R) Zit es.. Ako se uporede tabe lc 5. Medutirn.7 0.. XVII[ i 5.·INJ{' unutrasnjih vrata i .9. na strani zgrade koja nije napadnul(l vclrnm L(a" )" kroz koje vazduh moze da izlazi.9 0. dale su karakteristike prostorije R u zavisnosli od broja i kvalileta unlll rasnjih vrala. XXIX Karaklcristika proslorijc R UOlllrasnja vrala Kvalilel Broj I Normalll" bcz pras" I'ropuslljivosl rasad. XXIX). dovoljnu je da se karakteristika prostorijc grubo odredi . Ukoliko je propustljivosl izlaznih procepa 1I odnosu na pro pustljivost ulaznih procepa manja. uloliko je i k(lrakl erisl ika proslorij. (fl' I)m' l(hPa) y. velike kancelarije ) R = 1.29) Tabcla S.9 0.

faktor istovremenosti utieaja infiltracije (tabe la 5.1 jcvi Vis.transmisioni gubici prostorije "i" Ow . G ledano za ceo objekat. 08 l\!rade II <10m 0. 0.J.7 .5 . tak'Vi uslovi se ne mogu istovremeno javili u svim pros to rijama svih Casada vee sarno u de lu zgrade.5 0.potrebna kolicina top lote usled inrilt racije za prostoriju "i" ~ .30) gde vaie oznake: Oz .5 >lOm 0. Zbog toga se me rodavna potre bna kolicina toplote za zgrad u u ce lini racuna prema: (5.merodavna kolicina toplote zgrade Or .. POTRE8NA KOU C[NA TOPLOTE ~I G RFJA NJE I 17 napad vetra na odgovarajucu fasa du kojoj pripada tre tirana prostorija . XXX) Tabela 5_ XXX Istovrcmeni lIdco lIticaja inliltracijc ~ Izloieoosl velru Podrucje slabih vclrova. normalan polow j Svi oslali SIUc.

zavisno od njenih te rmickih osobina. Dolazi do uspost avljanja te mperaturske razlike izmedu zidova i vazduha pa gradevinska maS<l odaje toplotu akumulisanu tokom pe ri oda grejanja.1. treba da dostigne te mperilturu koja osigurava uslove kornfora i koja treba da je jednaka te mpe raturi prostorije.6.B').) i subotom. zgrada se hladi i temperatura vazduha u grejanom prostoru se sniZava tokom perioda prekida A-B. sisterni za grejanje ukljuce ni su tokom pet radnih dana. da bi sistem za grejanje bio ukljuce n u odredeno vre me kako bi se zgrada zagrejala do ponedcljka II 7 casova. Pri tome i srednja te mpe ratura zracc nja povrsina kojc okruZuju grejanll prostoriju. tako da se do mome nta ulaska Ijudi dostignu potrebni te rmicki parametri. najcesce 20 °C. skole itd. usled pre kida se u manjoj iii vecoj me ri umanjuje potrosnja energije. U trenutku A je iskljuecno grejanje. sledeecg dana. trajanja perioda grejanja i duZine prekida. kada pocinje njeno sledece koriseenje. pre tpostavlja se da je u sedmodnevnom pe riodu spoljna temperatura stalna i jednaka spoljnoj proj~ktnoj temperaturi oZa takav slucaj. Uspostavlja se razlika temperature zidova i vazduha u prostoriji pa se i zidovi hlade. U prosto ru koji se greje. U zavisnosti od samog objekta i ugrad e nog sistema. Za lakse razumevanje problematike uzgrevanja. U trenutku B se ukljllcuje izvor toplote i pocinje zagrevanja zgrade tako da unutrasnja te mperatura raste sve dok ne dostigne svoju proje ktnu vrednost od 20°C sto 130 . dolazi do hlade nja vazdllha u prostorijama . Hladenje zgrade 1I celini bice br. a kada . U takvim slueajevima. Od petka u 20 cas ova prekid se produzava na celu subotu i nedelju. pos troje nje ee se ukljucivati pre svakog sledeeeg ko riscenja zgrad e. nede ljo m kao i 0 praznicima. od 20 casova do 7 sati izjutra.ie rec a objektima opste name ne. pri ecmu je temperatura zidova visa od tempe rature vazduha(A . Aka se pode od uobicajenih uslova koriseenj<l poslovnih objekata.lc iii sporije. odriava se te mperiltura vazduha kOjil je. GREJANJE SA DNEVNIM I NEDELJNIM PREKlDlMA Postrojenja Zit grejanje najcesce nisu stalno ukljuce na. ~akle odvijace se 1I kraeem iii duze m vre mensko m periodu . sa nocnim pre kidima. vee imaju pre kid e u radu 1I toku noei. promena unutrasnje temperature kao i potrosene energije grejnog sistema imace tokove prema slici 6. (poslovne zgrade. Posto se u tokll prekida grejanja gubici toplotc ne nadoknaduju.

Zit pre lpostavljc nll stalnll spoljntl te mperalll rt! .J.I E I W . ko nvc kt o rsko grejanje). __ ~ HI -\-_ UTORAK 'r-. koji jc uvek veci od toplutnil> gubit aka zgrade za spo ljne projcktne uslove. ako je 1 ~ vrcme poec tka koriscc nja zgradc.F hI % 170 F dI J I DI 1ml--~ .IIZ prelposlavkll kOlistall/ lll: spoljlle temperaillre.--~----~~~--- <i --.Todarol'i. t[ DC SREDA CElVRTAK PETAK SUBOTA NEa:WA PONED. Prema tome. stu Ir.1 OUll\Isi se na kapilcite t koji je za 70% veCi od vre dnosti potrebne ko licinc toplot e koji ougovaril proje ktnim uslovima (100% ).~ I() dol njegovog pregrevanja . zgrade i velicine ins la lisil nog kapaciteta toplo tnog izvo ra . koji Sll .fcllc cllcrgijc II lokll sedmodllevllog p crioda grejallja sa lIobicajcllim prekidima lokom dalla i IIcdelje. rad ijato rs ku.: raturil vazduha je dostigla proje ktnll vrednost od 20 0 ( : j II grad e na alltomatska konlrob ~ l1lanjujc odava nje toplole izvora.1 je do trc nutka 7'0..: koristi za zagrcvanje masc zgradc. Od C grcjanje m sc nad()knaduju gllbici toplot c .: i okolne povrs ine sto Ce se dogoditi te k u momellill D. cije se zagrevanje de· sava sa odrede nim za ka s njc nje m.:mpl.1 Promella 1I/11/lra. a kada nje na te mperatura postane visa od te mpe rature povrsinL' zidova (tacka B') poci nje pre nos toplot e sa vaz duha na zid ove. jcr sc lko loplutl.. Duzina pe riod a uzgrcva nja i tok prome ne temp e rature prostorije zavisi od rna.. Dijagram na sl. PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTJ?ALNO GREJANJE se poddava da se ostvari u trc nutku poec tka nje nog korisce nj a. 6. za pune uslove ko mflll'il Ce se cekati do Ta- U tre nutku T" ll. zilvisno od vrst e grejnug sisk'ma (vazdusno.I·lIje temperatllrc i potro.io' lIwk veci a d proje ktnih. [zvo r toplot e radi svojim milksimalnim kapacitetom.: bi d().Od tog mm''lL' nta. dakle u 7 casovil ujutru. U trcllutku C te mpe ralura vazduha je dostigla PCllje ktnu vrcdnost od 20 uC ali m.fO B.i ~ Srednj ~· Z P J nril<ttllrijB ~~'-"""I'=----. U toku IIzgrevilnjil.. dolaz i do brie g iii sporijeg za ~­ revanj a prostorije. W ~ Z w Stika 6. kako nl.

te ec sle deee uzgrevanje trajati duie.at4E~ h Stika 6. ako je greja nje isk ljuceno u petak uveCe. Tabcla 6. namcsta i hl adenie mase zl!. ako je rec 0 radnim danima. pa duie isk ljuCenje cini da se zgrada hladi na nilu te mpe raturu nego radnih d ana. tabcla 6. na kojoj prvi dec pad a te mpe rature karakte rise sobni vazduh i sam grejni siste m.G' . a krajnji dec krive je hlade nje subotom i nede ljo m (51 6. S!I t eska do 10 h 40 h 120 h 15r------------------------.rJde laka 30 min . srednji se odnos i na hlade nje gradevinske mase kod nocnih prekida u toku radnih dan a.( ulicaja ns vremensku konstHntu hlatldenjc vaZdU:'3 i ArejnOl: sistema sadrZa i prostori ic.2 It 2 -8 8 . :J ~ • 10 100 '.F i E .12 mH. Tempe ratura vazduh a i zidova opada po linija ma A . a te mpe rature vazduha i zidova dobijaju tokove F . Te rmicka reakcija mase zgrade iskazuje se vre me nskom konstanto m. Z illo uzgreva nje po nede ljko m pocinje ranije nego ostalih radnih dana.2.6.P. odnos no po E . tj F' . sto zavisi od mase zgrade.. l.2 Dijagram /emperalllrl'kih razlika vazt/llha II pros/oriji i zidova kojije okmzllj/lll zavisllosli od vremenQ hladenja .B'. Proces hlade nja takvog visekompone ntnog sislema je pokaza n na slici 6.H. Vrcmc hladenja u zavisnosti od mase zgrade elementi ". Pri to me se moze desiti da se tempe ratura povrsi ne zidova od 20 °C postigne te k u ut orak iii cak i kas nije.B i A .1).H.G . . av~r ostaje na stalno m kapacite tu (100%) jednako m projekt nim gubicima toplo te. koja kod sloze nih siste ma obuhva ta konstante svake od ko mponenata. U trenutku E korisec nje zgrade je zavrSeno i siste m za greja nje s\'! iskljucuje pa ponovo nastaje period hl ade nja.2. GRElA NJ£ SA DNEFNLM I N£D£ U N IM PREKIMA 141 jednakoj spo ljnoj p rojekt noj. Tako nastupa prekid u sledeca dva dana.

janje prekida grejanja na mece kraci period uzgrevanja.4 Tok temperature II zgradi za l'lllcaj vete gradevinske mase .Todorol'ic PROJEKIOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNOGRr. ne prostorije u siru okolinu: spolj ne te mperature.--"-----~.1) T2 ~ >--. \(.1-12 B.1. koja se definise od nosOIll : p= insta lisana snaga po trebna kol.JA NJE Vreme nska ko nstanta hlad e nja zav isi od svih uticaja na prenos toplote iz zagrcja. u takvim uslovima Ce morati da sc koristi izvo r top lote vece instalisane snage.3 Tok temperatllre II zgradi za vereme prekida grejallja i II periodll IIzgrevallja Z<I razliCite illstalisallc silage izvora toplote PI<P2<PJ T kraj korlscenja pocetak korlscenja D 12 Slika 6. USLOVI UZGREVANJA U toku hlad e nja zgrade te mpera tura pos taje svc bliZa spo ljnjoj. nosa toplote sa unut rasnjih povrsina na vazdu h koji je poslcdica infiltracije itd . infi ltracije spoljnjeg vazduha. pri ce mu duZl::' Ira . prl'. :! D ts_ ____________________________L-__-L____L Slika 6. toplo te u projektnim uslovi ma (6.f"'_'iI pocetak korlscenja zgrade kraj T3 "'!. Medutim. 6.

teska). u odnosli na objekat ma nje mase. ~ti2 82 81 ti1 A~ At2 ts2 ts1 Stika 6. isldj. ukJ~ TP1 Tp2 A C '0. ada su optimalni trenuci ukljucenja kotla u BI odnosno u B2.6. 6. a srednje te mpe raturske raz lik t: 1:.5 pokazuje linije hladenja i uzgrevanja liZ pre tpostavke da je spoljna temperatura konstantna i da je u jed nom slucajll niZa (lSI) a u drugom visa (ls1). Slika 6. uz srednju te mpe ratu rs ku raz liku iz medu pros to rije i s po ljne o ko line 61 1.2. pa su linije prome ne tempe ra ture AB]. Za slueajeve duieg hlad enja zgrade.1). dat je to k tempe rature vazd uh a i mase grejane prosto rije u pe riodu izmedu dva ko risec nja zgrad e.5 Uobicajella varijacija osnovnog optima/nog pocetka IIzgrevanja ./] manje.4 prikazana je prome na te mpe ratura u obje ktu veee gradevinske mase .3. ukljucivanje grejanja ce pOCe ti u nekom optimalnom momentu. Naravno. tempe rature u prosto riji (tacke B2 i 8 3) postilju ni ze.1 ] i 1:. ponasanje toka hladenja ce se menjati od sobe do sobc. srednjl).JJ Na slici 6. Kriva hladenja ee imati tok prema spoljnim lIslovima od kojih su najznacajniji brzina vetra i spoljna temperatura. spo rije odvija. dakle u vre me nu kada je izvo r toplo te isklju een i u toku uzgreva nja pros to rije radi pos tiza nja po tre bnih uslova za nje no sledece ko risce nje. AB2 i AB) kao i B IC. Na slici 6. Hlade nje se. tako da se uzgrevanje zavrsi u trenutku kada pocinje koriscenje prostorije. Na osnovlI dimenzionisanog izvora toplote P i karakteristika zgrade (Iaka. OPTlMALAN TRENUTAK UKLjUCIVANjA UZGREVANjA Kada je dimenzionisan izvor toplote za odrede nu zgradu dcfinisan je odnos P (6. Ako su kapaeit eti izvo ra toplo te PI < P2 < 1'3. B 2C i B3C znatno blaze. a zaht evani period lIzgrevanja za odrede ni dan varirace zavisno od srednje spoljne tempe rature u periodu uzgrevanja. G REJANJE SA DNEVNIM I NEDEU N IM PREKIMA f. o nd a ce pri kraee m pre kidu grejanja tempe ratura u pros to riji opas ti do tacke BI kada se ukljucuje uzgrevanje koje ec tntjati T].

IN B.t sc SliIw 6.6). C' A c """I-s=-------:::::-O-+.6). vee varira tako sto u ranim jll ' tarnjim casovima kada pocinje uzgrevanje. pa ee isti izvor toplote zagrejati objekat za kraee vreme Tp b sto znilli kasnije ukljucenje izvora u trenutku 8 2. nego sto bi bio slucaj da je u pe riodu uzgrevanja spoljna temperatll ra osta la neprome nje na (lS=t S8)' U takvom slucaju ukljueenje grejanja moze poccti kasnije. Proizilazi zakljucak da se na os novu prace nja rad a grejnog sistema i ponas. Todorovic PROJEJ<. moze se odrediti tre nutak koji daje optimalno uzgrevanje. Pri visoj spoljnoj temperaturi. dostiZe najniZu vrednost (51 6. os taje visa i unutrasnjil temperatura. jL'r spoljna tempe ratura postepe no raste. Krivil promene unutrasnje temperature ima neilto dmgaciji tok (puna linija na slici 6. uldj.lnja objekta za svaki prognozira ni tok dnevne temperature. . u kojoj poCinje \Izgrc· vanje koje ee trajati TpJ casova.6 Utica} spoljlle temperature U prvom slucaju prostor u zgradi Ce se o hlilditi do tacke B}. pa se pot rebna unutrasnja tempe ratura dost izL' ranije (tacka C'). U stvarnosti spoljna temperatura nije konst antna.TOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE isldj.

da su male td ine. Svojim oblikom i izgledom treba da se lIklapaju u enterijer. tako i po dubini prostorije. Zagrevaju se apsorpcijom. Konvekcijom se ostvamje u dodiru vazduha sa povrsinom grejnog tela koja je vise tempe raltlre te se vazduh zagreva. ali postojana na visokim temperaturama. zrace njcm. pa se po njima i vrSi poredenje razlicitih konstmkcija. temperature njcgove povrsine. da se Iliko ciste kako se po njimll ne bi talozila pra~ina koja bi bila pone ta stmjom vazduha i knlzila prostorijom. sto znaci i visoku efikasnost ali da su kompaktna i zauzimaju mali pros to r. a absorbov. konvekcijom. Grejna tela treba da ispune citav niz zahteva. da su otporni na visoke pritiske i na ko rol-iju. /45 . Tre ba da imaju veliku povrsinu preko koje se prenosi toplo ta. a njegov maksimalni kapacitet. Dmgi deo se nadoknaduje razmcnom toplote zracenjem izmedu grejnog tela sa povrSinama koje ga okruzuju i koje su niZe tempera. GREJNA TELA U siste mu centralnog grejanja. Odata toplota od strane grejnog tela treba da odgovara trenutnim gubicima toplot e prostorije. grejno telo predstavlja element postrojenja pre ko koga se zagreva odredena prost o rija. zavisi od ko~. kao i termickih uslova u samoj prostOrl]1. ne zagrejana mas a sobnog vazdllha.ma toplota sc provodi u masu kojoj povrsine pripadaju ali i prenosi konve kcijom na sobni vazduh. Odnos prenosa toplote direktnim i indirektnim putem. kao i indirektno. Vaina karakteristika je njihova cena i lako ugradivanje.ture.i da ostvaruju ujednacenu raspode lu temperature kako po visini. gubicima toplote u projektnim uslovima. odnosno predaja toplote konvekcijom i zracenjem u ukupnom odavanju toplote nekog grejnog tela. Od njih se tral.trukcije tela.7. Pri tome dobija manju gustinu i kao laksi struji na vise a u dodir sa grejnom povrSinom dolazi nova. To je u stvari razmenjivac toplot e izmedu zagrevnog fluida kojim se prenosi toplo ta od tuplotnog izvora kroz cevovode do grejnog tela i prostorije koja se zagreva. Prenos toplote sa grejnog tela na sobni vazduh je direktnim putem. Tako se ostvarujc neprekidna cirkulaeija sobnog vazduha oko grejnog tela i njegovo zagrevanje a time i nadoknadivanje dela gubitaka toplote prostorije.

pa ud co odavanja toplote zrace nje m opad a. 85 % a zraeenjem svega 15 . C lilnci su ta lasas tih povrSina kako bi se povceala povrsina razmene top lo te sa vazdu hom 1I rcla tivno malom p roSlo ru .1. Ka rakte ris lii'. Radijatori su tzv. Prenos top lo te sa radija.TOVA NJE POSTROJENJA ZIt CENTRALNO GRElr1NJE 7. . U seriji clanaka jednog radija tora pro vi i poslcdnji cla nak sc razlikllju kaka zbog prikljllciva nja na cevnu rnrclu. · nc dimenzije rad ij alo ra su visina cla nka B.1 hgled rudijutoru i popreclli presekjedllog CIaIlIaJ Spajanjc pojcdinih cla naka je pomocu nazuvica koje imaju cilindricnu iii konusnll . Sa povecanjem sirinc clanaka vcti dec povrsine radija lo ra je okr. Najraspros tr ~ nj en ij a c 40 D CX::) ~ I. drugi tcli.: formiraju kanale za struja nje nos ioca loplo te. vode iii pare (slika 7.c PIWJEI<. o tporniji na koroziju i izddljiviji na visoke pritisk Spaja nje m pojedinacnih cla naka dobija se sva ka zc ljena povrsina grejnog te la. . taka i Zbllg zatvaranja o tvora ce pov ima u kojima mogu hiti i ventili za odvodenje vazduha. levu i desnu zavojni cu i koje metalno za ptivaju. 30% . Radijatori grej na tela su radijatori. Prvi ~ u laks i i jev tiniji.·· nut jedan pre ma drugom. clankas ta grejna te la od ce li cnog lima iii livenog gvozdil. skuplji . sirin a C i duzina clanka D.1).1.146 /3 TodolVo '. razmllk izmedu priklju caka E. Istovreme no. .1.I I Ii I . tora je u najvceoj meri konvektivnim putem 70 . koji su dobili naz iv pogres no smal· rajllCi da najveci deo top lo le odaju zracc nje m (radijacijom).I 0 oJ ~ D Sliku 7. sa unutrasnjc stra nc ove savijenc povrs in. I . VRSTE GREJNIH TELA 7.

G rejna te la sc pos lavljaju uz zid.7. Broj ko nzo la i ddaca zavisi od ukllpne dllzinc ra dij a to ra. I <. kao i drLaci koji priC-vrSl-ujll radijal o r po visini. • Stika 7. Njihovi cia nci sc fo rmiraju zava riva njcm i po prav illl sc ko rislc isk ljucivo ll ko se radi 0 greja njll vod o m.rja za Ilgrad. <.:: 15 ~'I" .8 "·" . T o su konzo le koje se iii ugradllju u zid iii su u vidu nofica.J t u .3 Mere otlsillpa.. U REfNA TELA 1-1 7 Nazuvica c ______ -------:c DrZac Konzola Slika 7. O bicno se ko ristt: po dye konzo le i dva driaca na grejna te la do 12 cla naka. o .. ndnosno broja clanaka.J o . a nil svakih sledeCi h 6 Clanaka po jedn a konzola vise.2 Elem ellti za spajallje C/w/aka i IlCvr. tako s 10 izmedu ril dija to ril i zid a mo ra d il je od stojanjc naj manje 40 mm a pre ma podu 70 rnm.rjll maskirallilr rat/ijatora .. kako bi se o bezbedila cirkulacij a dovoljne ko licine vazdllha i pos tigao e fik asan pre nos 10plo te. C .\:civallje radijatora Ce licni rad ija to ri SlI lIpOlll laksi od live nih.. . Ugradnja radija to ra se vrsi po mocll speeij alnih e le me nata koje sva ki pro izvodac izraduje Zil svoja grejna te la..

' . s -flC. Cl I .I --. . a sa zadnje koja je okrenuta prerna ridu. .3) koje su od drveta iJi lima.z.' ".odstojanje gOmje i dotrje revi. Uglavnom se postavljaju liZ ridove.odstojanje od zida. 7. konvekcijom. SJiJ:a 7.:.4 PloCasto grejNJ tela (hI . '"/77./': . jer zahvaljujuCi dubinj od nekoliko santimelara ne zauzimaju mnogo prostora.' 1 . a kasnijc i lakom koji sc uskladuje sa enterijerom. U tal.2. t . za razliku od clankastih. hl . maski (stika 7. To umanjuje odavanje toplote radijatora jer je spreeeno njegovo zraeenje sa predDje strane. zavaruje se lim u obliku koji obrazuje vertikalne kana1e..zduha kvji se zagreva iskljuCivo konvekcijom. acini da je pomina grejnog tela glatka sto je povoljnije za oddavanje njegove cistOCc. a odstojanje na koje sc postavljaju od zida je 50 mm. Proizvode sc od eelicnog lima koji je nesto deblji iz razJoga stabilnosti i izdrLavanja veCih prilisaka. jedinstvenu celinu koja sc odlikuje glatkom prednjom pominom i vrlo maJom dubinom Odavanje toplote sa glatke prednje pomine je u najveeem delu zraeenjem. Ploeasta grejna tela Ploeasta grejDa tela (stika 7. Za veee kapacilete grade se iz dYe iii tri pa". I .. kao i 600. t~~· r ' . Cl . ~h.firilla prole. . DliZine mogu biti i nekoliko metara.Iirina tela.z . ---__ t_ I - • I I hl I II ~y ..4) predstavljaju. U ciJju povecanja grejne po· mine. . -. Todorovic PROJEKTOVAll/JE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE Radijatori sc pre mazuju osnovnim pre mazom u cilju zastite od korozije .2). Radijalori se najeesee postavljaju u prozorske nise kada sa gomje strane imaju prekJop koji shere struju zagrejanog vazduha pre rna prosloriji.. U tal. 800 rnm i vecc. na strani pre rna zidu iii u prostoru izmedu dYe ploCe. izradene prikladno names· taju u prostoriji. .Sirina oS7UJvnog elementa) Visina ovih grejnih tela su 100 mm do 300 rom. t .-vom slucaju iznad radijatora mora postojati prazan prostor visine najrnanje 65 rom Mnogi smatraju radijatore minim delom enterije-ra pa ib sakrivaju ispod tzv. I ..1. cJ .virina.1-18 B. s .I ___ So iJr- It-- 4-T i .dll]jna. '.leIne plaCe sa medusobnim odstojaDjirna radi formiranja kanaJa za slrujanje v?. +j i ! .-vim slueajevima pri dimenzionisanju treba povecati povciinu radijatora za najrnanje 20% da bi se osigurao veti prenos toplote konvekci· jom Sarna Ill3ska mora da je tako konstruisana da dozvoljava cirkulaciju dovoljne kolicine vazduha oko radijatora (slika 7.

Cevi Sli najcesce cclicnc. c .1. KODvektori Konveklori predslavljaju grcjna le la koja sc sas lojc od cevi na koje su nanizane lame lc. bez menjanja protoka vode kroz konvektor ci• . a da bi se dobila glatka povrSina grejaca i dobar ko ntakt lamela i cevi.kalla/ Zfl strujallje vazduha i Ilspostavljallje efekJa "di11lIljaka".trane. odnosno.kOllvekJorsko te/o.l9 7. kojc slmji vazdllh. lako da jc dobije n razmcnjivac loplo le sa velikom dodirnom povrsinom preko . Lamele mogu hiti Oimizane na jednll iii viSe cevi. konve~tora. na povrsine lamcl.odavanje toplote zavisi kako od broja osnovnih ~Vl tako 1 VIS me kuCtsta.5). Ako je konvektor od bakarnih cevi pri ce mll Sll obicno lamele od aillminijuma. dobar kontakt izmedll eevi i lamele se pos tilc sirenjem cevi pod pritiskom. Stika 7. Prvo se ostvamje regulacionim ventilom a dmgo zaluzinama koje se na~~e na IZlaz.. Podesavanje odavanja se moZe vrstiti kako sa "vodene" tako 1 'vazdusne" s.7. koje imaju VCCli zagrevnll povrs inll od samih cev\. na koje su navare ne limene lame le.~ lll II kome je olvor za lliaz vazduha pri podu a za izlaz zagrcjanog vazdllha 1I najvise m delu kucisla (slika 7. Kontakt lame la i ccvi jc vazan zbog dobrog provodenja toplot e sa ce vi kroz koje struji para iii voda. konvektori Sli po pravilu pocinkovani.3. Razmcnjiva c se nalaz i u ku c i .no. GRONA TEL-1 f. b . okmglog iii ovalnog oblika .m otvom konve~tora. Zagrevallje vazduha jc skoro u potpunosti konvekt:ijom. Visina kuCisla. odnosno razmak donjeg i gnrnjeg otvora direktno utice na silu uzgo na koja 05tvamje cirklilacijll vazduh a.kueiite) ~fikas~o~t.5 KOllvekJor (a . Putpunim zatvaranjem otvora prestaje cirkulaclja vazduha 1 njegovo zagrevanJe. po remu su ova grejna tela i dobila ime.

1. od cevi. pa tek onda na ploCasta grejna tela i konvektore. kojll u toku zagrevanj a nos i vazdusna masa 1I grejani prosto r. 1I raznim pomocnim odajama male kvadrature. a precnici cevi koje se koriste za ovakva grejna tela su do 100 mm. Konvekto ri. a) Slika 7. Cevna grejua tela U prostorijama sa malim toplotnim gllbicima. To nije slu Caj kada se regulisa njc OS I va ruje ve ntilima.avaju visokc pritiskc.'.150 B. Prcdnosti ko nvek lora 1I od nosu na radijato re nije sa me u cinjc niei da se regulisilnje moze vrsiti bez utica nja na hidraulick i rd im cevne rnrde. ugraduju se cevni registri iIi tzv. vrlo Cesto se primenjujll grejna tela od cevi. t 2. pro mcnolll pro toka nj ihovilll prit va rcnjem iii o tva ranje lll. 1I kanalu u podu . G lavni nedos tatak je otela no cisCc nje konvekt ora. Merndavna povrsina od avanja toplote je spoljna povrsina cevi.Todoro". male su masc i sadr1. Umesto d a se pos tave radijatori od nekoliko clanaka iii ca k sarno jednog. Jcvtiniji su ali ne pri svakoj vrsti kuCista. pro lazi) kao ni u pros torija ma sa naglasenim zahtevima za Cistocom (bolnice. Za cevne zmije i registre je . Regista r je grejno telo u kome Sll ncko liko para lelnih cevi spojena sa svojim zavrsnim krajevima sa spojnom cevi koja o mogucava paralelno strujanje kroz sve cevi (slika 7. koje je najCcsce od lima ali moze biti i od drvcta iii dru gih pogodnih mate rijala. onda se radi 0 "cevnoj zmiji". RASPORED GREJNIH TELA U PROSTORIJI Kada se govori 0 rasporedu grejnih tela u prostoriji. posebno u toku perioda kada se ne greje.I NJE POSTROfENJ. obdanista ). izdr 1. 7.5).6 Cevna grejna lela: a) cevna vnija i b) cevni regislar b) 7.e male kolicinc zagrevnog fl uid a pa nisu ine rtni. 6). u kombinaciji sa namcS tajem itd. Tsa rno kuCis te je pogodno mes to za taloze nje pras ine. (slika 7.1 CENTRALNO GREJANJE me sc ne utice na hitl ra ulicki rd illlll cevovodu . Izmedu lame la koje su na ma1 0m medllsobnom odstojanjll do laz i do lalozenja prasine. Ko nvekt ori su ma lih dimcnzija pa su mogucnos ti ugradivanj a vdike u nisi is pod prozora. cevne zmije.2. prvenstveno se misli na radijatore. PUOJ£I<TOV . lIZ zidovc.4. a napusta je na drugo m. Ako je grejno telo formirano savijanjem cevi tako da grejni fluid ulaz i u jednom nje no m krajll. Sve to lIpucuje na to da ko nvekto re nc treba ugradivati 1I pros to rima koji se ne odlikujll cistocom (sko lski hodnici. s obziro m da su 1I os novi. U cilju povreme nog cisce nja preporu cuje se da kllCiste i maske konvekto ra budu demont aine..

spustali bi se prcma pod ll i slvara li IItisa k promajc fo rmirajuCi hladnu zonu u donjcm delu pros lnrijc. blisko tavanici. tako da je u donjim slojevima prostorije vrlo niska temperatura koja izaziva osecaj hladnoce na nogama Ijudi. ncsmelana cirku laeija vazdllha. pa se smestaju lamo gde ima raspo lozivog mcsln. Top la masa vazduha kojil sc usposlilvlja zahvaljlljuci grcjno m te lll is pod prozora stmji prema tavaniei i kmzi pre ma slIprntnom ziehl nel proZOril. U slucajevima gde se radijator mo- . [z grejnog tela zagrejan vazduh je znatno vise te mpe rature nego u slucaju grejnih tela ispod prozora.7 sredina)..1Nil TI:. rovrsinil rad ij atora svojim zra ccnjem prema prostoriji ne utralise lIticaj hl aelnih povrsina prozora i spo ljnjcg zidil i dcluje povo ljno na osecaj ugodnosti Ijudi u prostoriji. pa struje lIZ samu tava nicu. infiltrirani spoljni vazeluh kao i ras hlaelcoi koji je bio uz sam prozo r. slobodan pros tor za odavilnjc loplote uilCc njem i koriseenje mcsla koja nisll pogodna Zil postavljanje dclova nameslaja . mciia se sa vazduhom koji prodirc kro7 procepe prozora infiltracijom i stmji prema tavanici. G 1//. hladan vazduh koji se spusta niz prozor i spoljni zid struji po podu prema grejnom tclu. lltice da se izrazito izdvoji gomja zona sa pobudenim strujanjem vazduha i donja. prema spoljnom zidu.7 Ievo) .1A 151 vee pomenuto da se oni primcnjujll u malim i sporcdnim prostorijama. koja je ujedno i zona boravka Ijudi. Os novni zahtcvi koji treba da SII ispunje ni prilikom izbora mesla su mogll cnos t prilaska zOOg cisec nja. Ako bi se grejno telo postavilo uz zid naspram prozora..rno od mesta Ilgradl/je grejllog te/a . sc hl adi posle peno nado knadujllCi gubitkc loplote proslorijc i sp usla prc ma pndll 01 polom daljo m eirkulaeijom po novo nailazi na grejno ldo (s lika 7. Temperature vazduha po visini prostorije je izrazito neujednaee na_ Postavljanje grejnih tela viSe iznad poda. Z agrcjani vazduh od slrane grej nog te la is pod prozora izd:ze se liZ prozorsko staklo na vise. To je obicno prostor is pod prozora sto j(' povoljno i S obziro m na raspodclu tempe rature u prostoriji (s lik il 7.ma grejnog le la. O n. sa hladnim vazduhom (slika 7.7 Cirklllacija vazdlllltl zavi. • Stika 7.7).7. Dn m.

7 des no). kao i od temperaturske razlike izmedu zagrevnog fluida i sobnog vazduha: Q =A·k·(1 . IIspostavlje ne u sredini prosto rij e na 1.152 8.R). Naj ravnomc rniji pro filt e mpe ra tu ra ima pa dno grejanje (s li kil 7. b) plafollsko grejallje. III -/ II )=A·k·!lt (7. G rcja njc radij a tn rima. te mpe ra ture pri podu mogu biti i 4 °C nize a uz tnva ni cu i 2 "C iznad proje ktne .-rOi ~1 NJ £ POSTROJ£NJA Zrl CENT RA L NO G REIA NJE ra postavit i visnkn. 2.7 m 2 (. Kad a su radij ato ri pos tav lje ni uz unutrasnji zid . ako S li ispot\ prozo ra dajl: odstupa nje ad proje ktne te mpe rature od ± ] 0 c. (( 16 18 ~~ 20 Slika 7. Raspodda te mpera ture po visini treba da je sto ujedn aeenija o ko unutras nje p rojektne vrednos ti.5 m iznad pod a. TodofVl ·ii: J'ROJFf.3. ODAVANJE TOPLOTE PRJ RAZLICITIM USLOVIMA Kolicina toplote koju odaje neko grejno telo zavisi od njegove konstmkeije i velicine povrsine preko koje se zagreva vazduh prostorije. d) radijllior liZ IIIll1lrastrji zid 7. c) radijalor liZ spoljlli zid. lIiska hladn n zona se moze izbeCi ugradnjo m ploCe za [o rmi ranje ka na la za eirkulaeiju vazuu hil iz naj niZ ih slojeva u prosto riji (s lika 7.1) gde je: . ab /' 2..7 m 2 ~.8 Verlikailla raspodela lempe/'llillre kod razliCilih vrsla grejwrja i lokacije grejllih lela: a) podllo.

Ako bi se rezultati ispilivanja predslavili u dvostrukom logaritarnskom koordina tno m sistemu ondil jc: log.7. Zalo se izbegava ugradnja razlicitih grejnih tela u istu mreZu.4. ne moze se sa istom te mperaturom razvodne vode postiCi potrebno odavanje [oplote kod grejnih te la razlicitih konstrukcija. Zbog utvrdene eksponcncijalne zitvisnosti odavanja toplote lIZ razlicite eksponente za pojedina grejna tela. onda jc srednja vrcdnost te mpera lura vode na ulazu i izlazu grejnog te lit. posebno kada je ekponent In> 1.A ' 5J Q . ) 20 °C.3) 6'" pa se In dobija iz prave nagiba 13A Kod konvektora je prosecna vrednost e kspo ne nta m= 1. Radijalori. pra klicno o ne koji odgovilrflju normnim.0.33.ena eksponeneijalnom funkcijom: 'm k - 'm. Pre ma tome. a post. U tahom slucaju regulisanje odavanja pri niskim te mpe raturama vode nere zadovolji ti.25 za radijatore i plocasta grejna tela m= 1.25 do 1.te mperatur<I prostorijt: (K) A . Kada je voda nosioe toplote .top lotni ueinak grcjnllg tela (W) . odavanje toplote grejnih tela neel: biti propo reionalno razlici te mpe ratura vee ee ta zavisnos t biti izr?J.koefieije nt prolaza loplote (W/m2K) srednja temperatura ·/ agrevnog f1uida (K) I. 'm 5" = (:. = '" (7.= Q" Q In ·Iog-- 6' (7. prosecnil vreunost je m =1. Razliciti eksponenti lIkazuju da raznorodna grejna teli! ne treba lIgradivati u isti grejni sistem odnosno u isto eirkulaeiono ko lo . GREINA TEl.. Za primc nll 1I grejilnju toplom vodom to su le mper<l lurc od 90 "C i 70 "C a ak. .2) U gornjem izrazu Q je odavanje lo plote pri raz liei le mperatura 6' a indeksi II se odnose na ne ke poznal e uslove. Medutim sa porastom spoljne te mperature zahtevi za grejanjem ee se smanjivati proporcionalno razlici izmedu unlltrasnje i spoljne tempe rature.:.:bno grejna te la sa lamelama i dmgim vrstama orebre nj a to sva kako nisu.25 a kod konvektord ekspllnenl zavisi od konstrukeije i kllCista pa je m= 1. pa Ce se regulaeioni m siste mo m umanjivati razvodna te mpe ratura vode.) je u prestoriji GO "C. Koefieijent prolaza toplote k ncznatno zavisi od te mpe raturskih us lova samo kod ravnih povrsina .povrs ina grejnog tela (m 2) Kada se korisli para kao zagrevn i fluid onda se ne radi 0 sred njoj te mpera turi vee 0 te mpe raluri zas ice nc pare odgllva rajuceg pritiska .33 za sve vrste ecvnih lela m=1.45.. La radijilt o rc .9) ispod prave (m = 1) i dil je eksponcnl m> 1. Ispi tivanjit SlI pokazala da kriva zav isnosti promena Q lcii (slika 7. Sva grejna te la SlI dime nzionisana za projek tne liS love i 1I takvim ona zadovoljavaju. pa je ovaj koefieije nt zitvisan od razlikit te mpe r<llura sa jedne i dmge strane grejnih tdit. 6 I. .

Pos lo se danas na Irzistu mogu naci grejna le la sasvim razlicilih ko nstru k· cij a i oblika.koeficije nl pro laza loplOle za llsvoje no grejno le lo (W /m2K) 1m ..r grejna te la.t n l og . I'IWnXrO I : ' !vl£ I'OSTROJH J.4.. IV. -I. d ali prosecni ucinci po jedno m clanku. T /IAL NO G II£J. U po me nut tlj tabe li su.·1 0 . 1 .. A B m • tgy o li t t.Yn ..-I 7. Q k . I a ~ : I ccvi u la be li 7. PRORACUN GREJNIH TELA Zagrcvna povrs in a grej nih tcl a.9 Pr omcl/a odllvlIllja l op/ol c gr e jllih Ie/a pri r az/icitimlcmperall/rskim ILf /ovillltl 7. 7. Ovi podaci treba da budu pro w re ni u nadleZnnim instilutima koji za ispil a na grejna le la izd aju a teste .po trc bna ko li cina lo plo te za greja nje p ros torije u (W) . proizvodac je duza n da II pros pe ktll naznaei ucinke svojih grejnih le la po jed no m i vise clanaka.154 IJ r"I"".) - Q k ·f.le mpe ra tura pros lo rije (OC) Kocficije nti pro laza lo plo te za live ne i ce licnc radij a lo re d ali su u labc li. V rednosli k su navede ne za pil rno greja nje niskog pritiska i vu(k · no greja nje. II da li su podaci za livene radijatore tipa "TERMI K" koje pro izvndi fa brika kOllova i radijato ra u Z re njaninu. Fa brik a je publikova la ucinke svih lipnva ovih radija to ra za sve brojeve clanak a koji dolaze u obz ir za prime nu.. U tabe li 7. po nov ijim no rmama DI N. medutim...- li t II I n S/ika 7. V red nos ti za koefi cije nl pro laza toplo te II tabe li 7. racuna sc po o pste m o brasl:u: A gdc je: Q k'( /".srednj a te mpera tu ra grej nog fluid a u grejno m te lu (OC) lu . bez obz ira na vrslu .-I . I vaie za klas icna clank asl .

3 7. Uko liko su projeklni us lovi za koje se dime nz i o ni~e rad ija tor dm gaciji.5 8. Ukoliko se radi 0 dmgim vrslama grejnih te la.5 . 9. II dale Sll proracun ale vrednosli ko re klurnih koefi cijenala za raz licile srednje le mpe ra lurske raz like vode II grejno m lelu i pros to rije t!. I)m Vec je rereno da je za clankas la grejna le la.6 8.4 8.17 7.7. ( 60 t!. u labe li 7.~in·lIn 100 mm G rci.3 9.clank as la i plocasla grejnil lela m =4(3 . IV.8 7.25 m=1 . m=4(3 . 1.0 8. a sa vrcdnoslima ekspo nc nla m : .8 8. 9. onda sc pre rilcumwa nje loplo lnog ucinka za nove us love izracuna va prema go rnje m ob rascu.7 Razm ak Olvora 300 mm RaZIll ak Olvora 500 mm Razmak Olvora 600 mm Razma k olvora l 000 mm Siri"a 150 111m Razm ak olvora 300 mm Razma k o lvora 500 mm Razmak Olvora 600 mm Razma k o lvora 1000 mm Sirina 200 mill Ra zm ak olvora 300 mm Razm ak olvo ra 500 mm Razmak olvor" 600 mOl Razmak ol vo r" 1000 mm Shinn 250 111m Razmak olvora 300 mm Razmak Olvora 500 mOl Razmak olvo ra 600 mm Razm ak o lvora 1000 mm 9.3 9.8 8. 1 9.njc parno 10.2 10.9 7.8 .2 8. Ireba izvrsili ko rekciju p re ma obrascu : q = q".6 10. 1 9.1 Koeficijcnti prolaza toplote za radijlllore Vrs la rHclijalora vodcno .4 9.0 8.8 10.cevna grejna le la (pribliZ no i sa ore bre nje m) m = 1.konveklori zavisno prema vrs li milske Za l ak~e preracunavanje IOplo lnih ucinaka radijalora. III i 7.. prcma vrednos ti raz like od 60 K za koje vaze labcle 7.4 .45 . 1 8.2 9.0 8.3 9.3 8. G RElNA TELA 155 Podaci 0 toplo lnim ucincima 1I ovim tabe lama vazc za lop lu vod u te mpe ra tu re 90nO °C i te mpera tu m prostorijc 20 °C.5 9.8 8. I ..5 9.35. Tabela 7.

64 1.49 1.69 1.98 1.37 1.x5 1.82 5 068 0.89 I . Posto je te mpe ra tura vode na ul azu u radija to r 90 °C.25 1.74 0.30 U4 1.58 0.213 ' Usvaja se broj clanaka n = 24.95 Prime r 1 D ime nzio nisa ti live ni radija to r koji tre ba da odaje 2600 W.112 m 2 .09 1. a na izlazu 70 °C.84 6 0.87 1. . k = 8.60 O . pa je grejna povdina radijatora: A = 2~ ' 0.47 1. Radija tnr smes titi ispod prozo ra ciji je parape t 0.04 1.62 0. Todorovic PROJ£KfO l·'ANlc.56 1.81 7 0.09 =23 9 0. POSTROJ£ NJA ZA CENTRALNO GREIANJE Tabcla 7.92 9 0.72 0.32 1. ako se zna da je grejn i nllid to pla voda 90nO °C i da t e mp~ratura u prosto riji tre ba da bude 22°C. 18 1.61 1.76 3 0.I" iznlls i: 11/1 .11= 2600 = 509m 2 8.6~ 4 0.93 1.13 1.III = 80 . to srednj il te mpe ratura vode u radij a toru iznos i: 90+70 /1/1 = 2 80 T Tempe raturska razlika 1m .11 Korektll r e za 6 1 raz li Cito od 60 K /:. visine 680 mm.70 0.9 1 1.76 0.9 m. Za tros tubni fi ldijato r sirina je 110 mm.9 m.96 1.02 1.42 1. lIsvaja se visina radijatora 680 mm lz poda taka za live ne radija to re "Te rmik" moze se vide ti da sa ovom visinom postoje ra d io jatori raznih sirina.8 ·58 ' Jed an cla na k radijato ra Te rmik Ill.74 2 0.7 1 1 0. ima povdinu 0.83 1.78 1.39 1.66 1.20 1..8 W/m2K.16 1.23 1. pa je na osnovu tabck 7.213 m2 .59 1.22 = 58 ·C Za visinu parape ta ispod prozo ra 0.ll 1./ 56 B.44 1.66 0.79 0.00 1.KO 1. I.34 1. pa jl' po tre ban broj cla naka: /I = 5.07 1.27 151 1.89 8 0. / 40 50 60 70 80 90 0 0.213 = 5.

[II korckturni kocficijenl iznosi 0.0 11 2 12.213 0.7 5.2 14."Fahrikll RADI.r. pre ma tabeli proizvodaca. ( Ian a ka (kn) (.88 0.JATOR .111 Li veni radijatori TERMIK 2. kkr rHU alon (lIun ) Jobll • • k 0'\'0'-:' Slrll1 l1 {\lUll t I lJu tln.1 88 0.4 5.15 1.. illnisali liwni rmJijal o r lipil 'Tl: rmik". pa jc stvarni lI(. [II lI(. 10 treba izvrsili korckcijll podatka iz tabe le.3 12.185 q8 114 143 100 134 152 193 95 60 1.80 1.1 45 6.3 13.7 12. pa je prcma tabcli 7. (W) n t: c 110 11 0 11 0 160 IliO 160 IG O 250 Sa 3 slllbo Sa 4 slubJ 580 680 880 430 580 680 SUO 600 SOO 350 500 600 800 200 MBa Sa 6 slubo v. inak jcdnog ('.inak jednog ('.76 Usvaja sc broj clanaka 11 = 2-t .96 = 109. .Zrcnjanln" \ b ln .0 9.".304 0.9 13. . POSIO ovaj plldalak vazi za srcdnjll tempcratumll rilzlikll: /".-W 23.lanka: q = 11-t'0.258 0.3 II-51.398 0.lanka Il-t W. [zabnmo grcjno telo jc visinc 6XO mm i ~ irinl: 110 mm.3 7.30 150 4. l lanl klll (1111 11 ) \) SlKJr b J Ma.92 Primer 2 Z a podalke iz priml:ra I dimctrl. Prema tabcli 7.21 0.04 0./" =60 "C a grejno te lo trebil da rildi 1I lIsloviln<1 slvarne razlike od 58 °C (videti prclhodni primer).96. Tabcla 7_1V <1-33. GRF J NA TElA 157 Tabeln 7. 185 0.2 .0 14.8 10.44 W Potreban broj clanaka je: = 2600 1/ 109.j"' p o n~ln li Od'~ nJr (111111 ) \odr (I) topJolt (I n! .278 0.90 1. K. 280 60 60 60 60 60 60 60 0.0 7.S 14.0 13.1 11.7 Za pam olskog prilis'" pojcdinaenc cevi vi~c cevi Za loplu vodu POicdiJlaenc cevi viSeccvi I 11--18.7.

' !Yo ....."" .. ako jc pOlrdma kolicina loplole za grcianjc proslorijc 1200 \Y.6 5 ..'is II. V sa podacirna ploCaSlih radijilloril fabrikc T E RMAL zbog ogranieenja proslora / .02< .0 000 9: .~':: . II ... '0..4 " '44: 'In.'lI .05: 5 710 " .~''' '3'''t-.2n " " . lcnnickih urcd.. TV " ."".. 206 2 .·10 I 6.5 rn dulaze u obzir sarno radijalori QlJzina 560....20. Ucinak Za N=20 0('.... 2..2" 500 ".32:1 2StIO >4. ....: rildij~lor lipil 1 PI<. r' 'r-~Q). ' 7.% 22 . 74 14 .o.~".'00 69< 7Y8 L 2."If . " 5.4K'" 3..656 1= '03' :-' 1.r.J 0 . ~n() i 1040 mm.< .75 ' 1. .'~37f..==+-''':~=. a raspoloziva sirinil za ugradnju 1.3'3 1(. 750 1.925 671 616 .. . Za raspo loiivll visinu ud 800 mm proslora is pod prozora.05 0 02' . 462 3 00 . .78..174 7 51: 4. " '.9'0 3906 10.534 404 0 .984 17.TO I · ~ ISll-." 4.26' 2 .. 4.. <~ 2" 'UBI 31H) 400 4 . ..' 122 W ". " 21U3 6.5711 .708 3()04 :>S'P' 6 .86 %4 ..dij~lor proizvodnjc fabrike radijaloril . L2.."~: S O. LJsvajil Sl.<.920 2m I 2'21 .776 1 .' I'nOl/::I<.. To(/oro..::::-'7=of.:W I 6"0 RO<' 300 .. \N ~~-.~I " ' 2. .5 : . ~9 ' ... 0. visinc 600 rnm.U9 9 " 6 n.~f---'' S3!". 0 47: «. 75< 4.105 88' 1./.97 ' 217 . '~" ('.964 '''''S zn: 3..901 2.530 2 11 2446 26. vis ina proslora ispod prozora 800 mm.2<>: "'" 1.oja TERMAL iz Loparil.VJ.870 3005 8. u __ """ 36: 0 .!!) mill I UCinkil IlOG W. 11 : 66 t: 9.vlF: Tabcla 7. 11-°": '. .76: 703 2. .:...'44 2. .1 rill '4'9 ." " : .2" 2..975 1778 . 60U ~ .43' 11 61 1.9-'-' ·~"""''''9. >7.3.793 23.n! 2.::".929 103' 3. 7"" 6 ... 48 108. .646 92.: 3.808 13. Prema labdi 7.' S 300 . duline IO.59 I . soo .4~'':':':.. • W w- 600 ! ~'.S6S 1?6l1 =>1 7.'" SO 6.33Y 2280 5.96 000 K~' ' .1 CF:NTI<ALNO GI<FJA. '" I. najvc6t ¥isina kllja dnla : zi u obzir jc 600 mm....74.74 ( 'UI(J '520 5 "'1 am 7 ... ." 2 .. .:~·4~2"'.036 '492 2.44r. 5'" 0..V I'locasli radijatori r"brike 'Termal" • Lopar~.Y91 4\j()7 n: 17.34C ~'"' 47 5 0 .S: .2.. . POSTR011::.50 2 ..36.()JJ.09T.. $on v. 85ft III 2.774 ._".""" • .. 300 400 .La ISo Y. .966 .737 oro<> MOO '" ".768 14 29 2...85 16. :)I • !t .4" Primer ~ LJsvojil/ plo':asli r.-1 %.· 2"'.' ISO: 2 . n : 2.42' 109< 1.5 rn. ~.64'< 2776 ' .64< 475 0.0 ugradnju oJ 1. R3<J ...RS< 7 . 1. ' " " .·:--'("':'. ".

.. "m 1!'16 1<11 ..m .~ mo ...1 ~. ...1$' ~ '1 " . .... ..1>1.~ . Toplotni kapaci tet II W. 'i' ~.. . '" . ..111 •• 71 . w. ".~)~ ~... .~ 161' 1!). I" . 11 " u. 11" 12..\.m 'M . "" ..\11 :1-116 1111 •• "" .. ".." . on lI:J .. .~ IIll 1' : ' n~1 1116 1>61 ~. 12 n ...~ . .. . .. m' "n !1J? . ".. . 1611 11:1 I£"J HI< lllJ .. "" . ••• . "" . .. = ... . ..1 '" " " ..9.~ .w 'w 11J1 ml Ill' \17...c 'M IU lH " ll" JI...~ . .m . '" . .-. "'" ". "'" ". ... ... ."'" ". .VI P locllsti rndijatori J UGOT ERM .m 'w "~I' I:" .. "..1 "" ..Tabela 7..l lol < J'Il... "' on . .!...m 1JI< Jill ~... •• "..m '"' 1.~ lUI 111 . " '" - . '"" ".m . .>... . . ". ~ ~ 111...\ ! am lIll "" ). ". "" .~ 1126 1611 .. ." ... .u lI'I.. . lit li~ no m '" " •• m m •• '" '" w . ." ... . '''..w 1111 !I:lli oJl. • •• . " .W ~ ~!I a . .. ~. . .~ . '" . •• .. .0 . 11 .e... .. •• w m ". "" ..w Ill.. •• w ..""' ..1 l""J . ." "" .... .. I>obljlllO . "" "" 16. "" .m ~ MJ '11' . "" '"J . Jll "." "" .. ". "" .~ ~. . ll<ll "" 190J "" JJl. IU' ':!>OJ . .. ...<I 1311 :.01.". 0':9 ~ l >I' 1. ..W ! IS) ~ "'I I!ll . ..Gnj ilane.~ ~.. ~. ..~ 'M )'nl 'Om Jill IJl6 ~.... . " .. l!JJ !I~ "...m ' ..m II " '10J !In :'16 '"' !IOO 1119 ... T"o!' 1611 .. ~ ~~ .m .1>1.." ~ \llll ~..w. lD:l~ '"' " "n 'M >111 . g ...... U '" Illl 101.~ . .Ill 1110 "n 1<'1 'M lUI •....'" .1 mlO ...~ ... '" m J!' ~ "" "" w . H """ .. . ...~ oro ~ ~ ~ 1171 . .. . "" . • ..~ . ~. .. . .." . ." .u n" .~ 1111 lUI 1671 ..9 .9.~ .. ". '0 m m . . ...~ ....4 1<11 I'll mo !tr. '" "'1 m m .. '" ~ ~ n "00 w .1 "' "" ...10 ~. . ..~ !'" '"~ ~ .W 1111 ." ". ~. . ma 1<.....W J... l11' ~ . . ..~ SOM/IAI? 0. . ... lIll J101 ~...~ U. . . '" '" '" "' ..n. . . ". '" ".m . In m. tE!*XW 0.. ... 11. "00 ..~ ...m ." ". " ' ue liZ u" ".~ . :7. ". "' '" '" "....~ 7611 }.." ~.. . .. ..". "" I:" lJl$ u" "" 11. .. . .~ Ill' '"' "n "" 1'n0 . 'ro "'I'" "" '" "" "" '" . m 0..w ~.w w» l~l U" w." -.~ ''''' m IIU "' ~ ~ .. 1I1l @ --gg 0."" . "" .. . 101 ' lUI HI>? 1m l' l ' m. . .-. m ~ ~ .@ '" . .

2 6..4 30.5 5. kao u prethodnom primeru.1 22. .5 38.JUGOTERM .2 103 10.1 73 6.4 300 15.4 13.8 7.160 11. Gnjilanc Visina mm Sirinl rom Tetina ko Zaprernina L B1ekttifui "".3 19.5 17. Usvojiti grejno It:10 za tophi vodu 90nO °C i temperaturu prostorije 20 °C.5 m.'it' PROJE/(TOI'~1 NJE l'OSTI?OJENJA 7 .4 20 .A CENTRALNO GRF JANJ£ Tabcla 7. (1200 W) predvideti cevasto grejno telo koje bi se koristilo i za susenje peskira.8 9..0 11.ak 9O!70rlO 70155f11l wan wan 800 800 800 800 1220 1220 1220 1220 1780 1780 1780 1780 535 635 735 835 535 635 735 835 535 635 735 835 123 14. a sirina 800 mm.ia~ Wall TOI>Jotni u ~n. VII C C"<ls la grcjna tela rabrikc .8 600 600 600 600 900 900 900 900 900 900 900 540 640 800 920 815 845 1225 1505 1215 1440 345 410 512 589 522 605 784 963 778 922 1710 2040 1094 1306 -=- "I 1 :c ~ B ~ 1) o - N Primer 4 Za kupatilo sa potrebnom kolicinom toplote islom. Todoro.7 45 .8 31.0 26.8 4. Ras · po loziva visina za smestanje grejnog tela je 1.8 25.

onda njegova visina zavisi od visine p a rape la. kocfieije nl prolaza lopio le jl' (prema la bcli 7. 1618 m /m.1 -? ---''--_ m 0.R m. ucinka 1225 w. Ovo islo grcjno lelo isporuccno kao clcklricni grejac ima lo bi ucinak 900 W.'+. Aka S0 rad ijator pOSlilV~1I ispod prozora. Radija lori koji nisu ispad prozora Ireba cia blldll maksimalne pOSlojeee visinc kako bi najmanji deo zida bio zauzet (izllZ0V ako naru cilac projckla nl' zahleva drugacije). sirinc 735 mm. GREJN. povrsi nc 2 0.235 = 1. Primer 5 Dim nzionisa li ccvni rcgislar. Srcd nja tempera lura grejnog fluida je: 1/11 = 100 ·C pa je srednja temperatllrska razlika: 1/11 -I" = 100 -15 = 85 · C Ako usvojimo registar od gialkl' eevi spo Ijncg precnikil 51. . POlrcbnil duzina cevi: L 0.l TEiJl 16 1 Z it vodu kao zgrcvni fluid prcdvida sc ccvasli radijCllor (Iabela 7. OBELEZAVANJE GREJNIH TELA Prilikom usvajitnja visine radijalora treba voditi ra cuna 0 mcslu gdc t:c sc posla viii radijator. VII) visine 1220 mm.0· 85 . Vis iml proslorije jc 2. ako jc grcjni rIuid para niskog priliska. koji I reba cia odajc 28ll W.7.5.) . 7.16IR Usvaja 50 jed noecvni rcgistar duz ine 1. dil bi S0 dobia najmanji broj usponskih vodova. mpcra lura proslorije 15 "c.5 m.S mm. a h. IV) Pol rebnil povrsinil grejnog le la iznosi: A 280 =0235 m 2 14. Treba IcZiti da se iz jedne verlikillne cevi (usponskog vada) snabdcvaju grejnim f1uid om dva grejnil lela.

i slu caj da Sll oba prikljlleka sa cevima naz ivne mer.1 i A.5 . . T".5 / 2. .9 3 / 8":x3/S" Pro raeun.lI sa rasporedo m grej nih tcia .<: no m ro rmula ru .precnik povra tnog prikljucka LJ . de bljina ccvi. od nos no dime nzio nisa nje grejnih te la izvodi se tabelarno po prilny.I US M.raz mak prikljucnih otVNil u mm b . o be ldava nje hi bilo: 1:\1 . li Z pre tpostavkll da su prikljllcei 318.' 3 /~ .EG. . s tim sto treba ko ristiti naein pre ma to plo tnim ueincima. . kao i prcenici oba prikljllcka .a ccvni regista r iz prime m 5.:Za grej no tclo iz prime ra 1.NO G RNAN1E LJ crtc7. tre ba na crtezlI d a bud e oznacen broj c(' vi .51 .llznak a za dijago na lno pos tavlje ne prikljueke. koja se d opislije a ko su pri kljlleci dijago nalno pos tavlje ni . .16 8 . d liLina ccvi ( m). o bclcza va nje t re ba d a bud e : /I - 24 x680 /1 10 3 / 4"x 3 / 4" Priliko m obe lcZava nj a cevnng regist ra.05 1 nil sledcCi naei n: /I X "I / " RI +R2(D) gde je: broj cla nakil II .. .TO I·:·I N1E I'OSTIIOfEN1. I . pa u tom silleaj ll ne tre ba po pllnjavati mbrike za k ' C.lornl'if: PROJEk. spo ljni prcenik ( mm). sva ko grejno te lo treba da bud e oz naccno prc ma .l 2.preenik razvodnog prikljlleka R.1 CENTRA I .s ir)na cla nka (de bljina grejnog te la) u nun R.

Broj Naziv proslorijB PRORAtUN GAE JNIH TELA V q Wfm3 k ·6 t Q A AadijalOrl lanaka pow! .. b. Pr~ nik Q W ·c m' Wfm2 w m' ".. I -- . lanaka povr!. m m' - .

kada se pos tiZe po tpunije sago reva nje a time vece isko risce nje ali i ma nje zaga de nje spo ljne oko line produktima sago reva nja. KOTLOVI 8. pa su ka ra tkeristike da nas njih ko tlovskih ko nst rukcija sledecc: . sto je zahtev koji se pre svega otlnos i na vece ko tlove. .usavrsava njc kOllova za korisce nje tecnog i gasovitog goriva koji su zbog relalivno niske ee ne i jed nos tavnos li u ruk ova nju imali vecu po trainju na'td istu od ko tlova za Cvrsto go rivo. male dime nzije i viso k s tepe n ko risnos li. jednostavnos t u ru kova nju . Uz stalnu teZnju da se snize tros kovi proizvodnje a time i ee na ko tlova. .poveca nje ste pe na ko risnos ti raz nim ko nstrukcio nim unaprede njima koji se prvens tve no od nose na isko risce ne toplote iz laznih gas ova i na rad sa pre nos iocima toplo te sa pro me nljivim te mpe ra turama.poveca nje ste pena ko risnos ti ko tlova koji se istov re me no ko riste za pripre mll toplote potros ne vode prime no m prio ril e tnog zagreva nja po tros ne vode II odrede nim vreme nsk im inte rvalima. UVOD Ko tlovi preds lavljaju uredaje u K ojima se vrsi sago reva nje m go riva pre tva ranje hemijske e nergije go riva u to plo tnu e ne rgiju. mo de rna ko tlogradnja je uslovljena.prilagode nos l smeli ta nju na krovovima zgrada sto diktira sku Ce ni i skup i ko risni pros lor u zgradama ve li kih gradova posebno u gradskim eentrima.1. Radni fluid je uglav nom voda iii vode na para. 165 . .8. . .sagoreva nje goriva u fluid izova no m sloju. a moze bit i i vazd uh. Od ko tlova koji se koris te u siste mima ee ntralnog greja nja i klima tizaeije za ht eva se sigu rnos t u rad u. kako e ne rge tskom krizom tako i zastit o m zivo tne o ko line. U njima se razv ije na toplo ta predaje radnom fIui du koji sluz i kao pre nos ilae toplote do mes ta nje nog koriscenj a.proizvodnja specijalnih ko tlova prilagode nih odrede noj vrs ti goriva cime je o moguce no dostiza nje visokih efek tivnost i.

pos tii. ka me ni lI ga lj). zn a tno ma nje je zaga de nje o ku line. ko tao se za krile. kao slo su do maci ligni l i iii mrk i lI ga lj .' vre me dovod i 1I rad pu d pllnim o pte rece nje m a mogll Ci Sll i ces ti prekid i pllg()nil. ant raeil .1 'c' kumpk lno sago rcva njc obavlj a 1I lIza re no m slojll go riva .C PI?OJ£Kro VA NJ/. nezagaCl iva njc zivo tne o ko line . lak a mo nt aza. koj i se dovodi iz nad salll<Jg sloja sago revajuceg go riva koje olllogli cava pu tpllnije sago revanje . Oa bi ~l' e lckl ricna e ne rgija koris til a u lok u da na rav no me rno. ncophod no je prisustvo se kund arnog vazd uh a..cijo m to plo tne c ne rgije pro izvede ne 1I pe ri odu ma njc po tros njc s to se bc neficira 111 zo m tar iro m. prcciz no evid e ntirilnj. 1).' po tros nje. ma le dimcnz ije. POSTROJ£NJA ZA CI::NTRALNO G FlEJANJ£ 8. iz rad ujll se ko tlovi sa akumul . J Livelli kolao za evrslo gorivo sa presekolll izmcdll dva (pO/II) Clallka .:: 'c' vcCi stepe n a ut o ma lskog regulisa nja i p rogramira nog lIprav lj anj a. KOTLOVl ZA RAZNE VRSTE GORIVA Svaki ko lao je svojo m ko nSlruk cijo m prilagotle n vrs ti goriva kojoj jc na mc njc n.2. S /ilw 8.7ixloml·. Za o na koja su boga la ispa rljivim ma te rijama.. U siste mima kll cnih ce nlralnih greja nja prime njlljll se i kOllovi na c le ktri cnll e nCl'giju nc lIz imajllCi u obz ir ce nu e le klri cne e ne rgije sv i os tali po kaza te lji idll 1I p rilllg koriscc nja ovih ko tlova: jcd nos tavnos t ruk ova nj a i odrZilva nja .3). Kod tccnog i gasovi tog go riva lakse sc os tva rujc po tpllno sago reva nje. sva ka ko nstmkcij a ima i svoje osobenos ti u zavisnos ti od he mijskog sas tava od relil' nog go riva . pi! se raz likuju ko tlovi za evrs to (s li ka 8. Ako sc kor i ~ 1 i uga lj sa Illanjim lId c lo m ispa rljivih supslanci (ko ks. o nd .166 8 . teeno i gasov it o go rivo (s lik ll 8. McCl lll im.

a b I I c e d 4 ... KOn OVI 167 8.3). Na zadnje m. kada se izrad uju od sivog liva. cla naka. U to m slu caju umesto prednjih vrata nalazi se o tvor za gorionik koji ubrizgava gorivo a cIanci su tako oblikovani da obrazuju loziste kao jedinstve nu po- . kao i o tvo r za izvlace nje pe pe la i dovodenje vazd uha za sago re va nje. od nos no traie nog to plo tnog ka pacite ta (slika 8. Sa prilagode nom ko nstmkcijom.-1-.3.Ipaja/ljelll ClIlI/aka a) pritez/la poll/ga b) zavrla/lj za zateza/lje e) sredllji cUlI/ak d) krajrrji Cla/lak e) kOlllls/la spojlliea . Svi cIa nci su isti . Fo rmiraju se spaja njem odrede nog broja os novnih e le me na ta. U prvo m se nalaze vrat a za punje nje go rivo m. po lu clanci. odnos no vode kojo m Sll ispunje ni . vanja koji stmje oko clanaka u pravcu pro teza nja dimnog kanala (slika 8. clankasti ko tlovi mogu biti i za te cno iii gasovito gorivo (slika 8. do dos tiza nja potrebnc zagrevnc povrsine. Svak i cla nak predstavlja supa lj e le me nt koji je tako o blikova n da se s p aj a nj ~}]J fo rmira jedinstven i pros tor koji se ispunjava vodom.lIazl/viea.- - Slika 8. iIi celicni.. proizvode se za ka paeite te do GOO kW. Spaja njc cla naka se vrsi po mocu ko nicnih nazuvica suprotnih navoja a za teza nje u ce linu pomocu posebnog a nke ra (s lika 8. ka nale za st mja nje prod uk a ta sagoreva nja i eve ntu alno bunk e r za punje nje gorivom.1). odnos no fzv.. zraeenje m pla me na i ko nvekcijo m preko produka ta sagore.1). Live ni ko tlov i za ce nt ra lna grejanja. tzv.---------'. se m pre dnjeg i zadnjeg. odeljak ko tla za skuplja nje pe pe la (ako se radi 0 ko tlu za uga lj). je pos ledica pre nosa toplo te goriva kojc sago reva. 2 Obrazova/lje ~l}t1ovskejedi/liee .2). PRIMENJENI MATERIJALI I KOTLOVSKE KONSTRUKCIJE pn::ma vrst i ma te rija la ko tlov i mogu biti live ni . nalaz i se priklju ca k za dimni kana!. Z a ko tlove veCih dime nz ija i ka pacite ta ko ris te se cIa nci iz dva de la. a spo ljni delovi C1a naka uobli cavaju komom za sago reva nje goriva. koji preds tavlja zavrs ni clanak ko tlovske jed inice.~. Zagreva nje clanaka.

ose tljivi su na ko roz iju . Elt::mc nli su v':. nc Iccnog i gil ~lI ­ vil<lg goriva m: ma pe pdil .vrsinll oblozcnll sa elonj.]o koj i u do nj e m ddu ima lozis te za lI ga lj sa rde tko m koja se hladi vo do m.: ni za koriscenje u ku c nim grej nim ins lil lacija mil . sl ra nc samo ln im plocama. POSIO kael prim. Medll tim. Na sli ci 8. M Ogll sc poveeavil li II Slll bljll prosirc nj a grcj nog postroje n ja.tnj a. C cl icni ko llllVi s u ncosL: lljivi n.CL: mase s obziro m ela SlI oel li va . U prv im pr ime nama ee nt m lnih sislema greja nja nislI sc koris tili ce licni kOllovi knj i su S(. prep ravki i prilagodavil nja sa me ko ns truk cijc. U ciljll e liminisa nj a pojave korozije pri s nizava njll te mpe ra ture iz laz nih gasova is· pod tackc rose prime njlljll sc plcme niti i e maj lira ni celici . Izdr7.:.1 nedos la lak vode i do pll njilV. lil ksi su od live nih a kapaci teti kOl lovskih jcd inica mugll bit i i 15 MW. s lo z naci dil Sl' ncS lo sporije zagrcvilj u. ne moze im se povecilva ti kapaci lci dograd njom novi h cle mc na ta. I' ri vrhll ko tl a jc druga ko mo ra za sagorcva njl' 1I 1 ja iIi gasil.:. o lpo rni s u na knroz ijll i sigurn i SlI 1I pogo nll.: kapacil e le. Kils nij im iz mc na ma \I ko nslrtlkcij i is poru civa li SlI 51. To o mogll cava povt)ca njl' s tcpc nil ko ri5nos ti.: c\:l icni kOllov i (s lika 8.l'li livelli koillo Zll (celio gorivo C la nkast i kll llov i ~c pro izvotk 1I w liki m sc rija m<l . .e hlilde pri pres la nku loze nja.ljivi su na visokim tcmpe ratura ma i pril iseimil.3 Clallka.5 prikaza n je jed an i::di '::ni kOI. s to sp ad il u grupu p rima rnih za hl cVil da nas njc c ne rgc likc . lilko sc tnm spnrtuju i skl ilPilj ll . ima ju vc liko spcci ri cno lop lo lno o ptc recc njL:. dakle r:lcio nalizileiju ko risce nja c ncrgije . izrad iva li sa mn za ve likl. U slu caju p rska nja moguce Sll o p ravke zilva riva nje m. a li i d1l7. kompl ikova niji Sll za tra ns por t i ugradnju.4) p ril agodl. Slika 8. a pruzaju i vece mogucnos l i ob likova nja p ros llIra Zil sagorevil njc. Izra d uju se i kllllovi sa vise p ros t o ra Zil sago rcvil nje poclek ni tako da se u is toj jedinici mogu lIpo tre bljava ti raz licite vrs tc gori v<1 bel.

. IL r plldd il:nil odredenoj vrsti goriva.5 KOtilO .-1 (\ /ielli kotao Z(l tcello goriv() Slika 8.:l ~ ilg. teCllog iii gllsovitog goriva Kotlovi sa vise komo ri! /. :.\. FI.8.UfJl.~ i !lamil dostiZu veci stepen korisnosti jer se prak!icno radi 0 dvema celin aillil.I'll d rc' /.ftog..I'ufjorevllllje evr.lf't' . Kon0 1'1 l o(} .lIl"l'v anic mogu imati posebne iIi zajednicke grejne povrsine.rl 8. Kotlovi sa pOSCh 1l i11i p<lYr.Ir .

).prr:dnja i l/ultrja strona Para niskog priliska se dobija u kotlovima koji prcdslavljaju prilagodcne konst · nlkeije vodenih kotlova.i' I'"OJl. KONSTRUKCIJE KOTLOVA Kao flllidi koji prilllajll toplolll rilzvijcnu silgorev.. Vrela vodil ima le mpe ralum prcko 110 °e.) .' I. Vod e na para ritZvrslava kotlove nil pame .6 Livelli kolao sa izdvojCllil1l dohosastitn :mJol1l lJl pant .". ali se pune vodorn sarno do odrcdene visine kako bi osla.niskog do 0. K7'() I·:·INll: POSTI?()jEXl t Z I rE. ko risle sc lopla i "n:liI voda. kog prilisk<1 (nad prilisa k veci od 0.iv"ju sc toplovoll nilll. Taka\' kOI<1o je poveza n sa eks pan . a kolllVi koji je koristc n:v. Kollovi za toplll vod ll imaju ceo svoj unutrasnji proslur ispunjen vodom koja s. i u kotlovima jc usled tuga veCi tlmll · rasnji prilisak . ciJTh: sc osiguravil kolao oll n.·IX1F: 8.:j'lIla do J 10 °C predsl.5 bar). para niskog i vis"k.Todo".! priliska i vazd llh. I vode ni i pami kotlovi mogu bili Cclicni i Iiveni. Slika 8. · p reza nja i evc nlualnog prskanja ..'lgrcva do le mp e ra lure ncS lo nize od kljueanja. Kotlovi sc nazivaju vrelovodnim..\7Rt L YOGREl.4. Voda zagn. zio nilll slido m kuji prima dilill ac iju vode pri njcnom zagrc"a nju od tempe rature kojll illla pri pllnjc njll do le mpe rature krajnjeg zagrcvanja..wlja lophl vollu.170 IJ.5 bar nadpritiska) i vis.tnjc m goriva i prcnos<: je dOllj<: do Illesla ncpos n:dnc pOlrosnje.

. Za la se II d il nas njoj kO llograd nji izdvaja pil rni pros lo r II poscbil n doboSllSli sud..=--=-::~ -= =~ -----.: §l. S obz iro m d a sc po prekidu rad a deo kOllovskog prosla r.-------- :::::~:.T. '.l sl./ 171 slobod a n pros lor za forrniranje pare..... .] u pa rn im kOllo vima bi la kaje pos lojecc ko nSlru keijc.::- t SR SV -. /t . a li sa os igura nje m za izd ri.~:::.. To moze bili po moclI sopslve nc pa re (s lika .OI .s.___ ~ ________ J I Stika 8.:. Vre lll VOd ll se pripre ma u vo de nim kOllovima koji su poveza ni sa za lvo re nim e kspanzio nim sud o m radi odriava nja z nalno ve6ih prilisa ka o d a lmos(e rskog.:::":::':6+'.-:-: •.- [] I I I '..:. ~ .an. b) g a\"Ol/l pod priliskOITl. ....."::.. j ~ II ~J' "'' . '~..avanjc visih prili5akil .. i1 sa rno izd vojc ni sud i dclim ic no pa rom (51._ _ _ _ _ J -' .6).. Pa ra viso kog priliska proizvod i se kao svcl..ti no ispunjc na vodo m.... =-:...?~j [] + I L----. ~ __ "' __ \!_u_ . 7 Odri. 8.! ispunjava vazduha rn.. D ila laoija vod e se amo rtizuje na razlicite nacine.a PM.-: -.avallje priliska II kot/II: a) PO I/lOCII sops/velie pare II ehpallziollom slIdll. :::. naizrne nicna s me na pare i vilLd uha dovodi do korozije. pil jc ose llj ivil i skupa povrS in a ko ll.uy~=== ' ~""'-?" " :~ AI r--E:'::':.. ~ ...

. mrki lIgalj) i izradlljl1 sc Zil srcdnjL' i vece to plllt nc kapacit e tc . s to proizi laL. a u lozistu. «ot lovi sc razlikllju i prem<l pritiscim<l u prostOnI za sagllrevanje. 7-gorc) knja 5C naiaz i II pros tllfll e kspanzionog suda izn<ld nivoa vo de. nije slucaj kod kotlova koji su konstmisani za vecc toplotne kilpa citc te kocf koj ih se os tv:1ruj e prinudna promaja nadpritiskom pomocl1 ventilatoril" ". Kod go rnjcg sagorevanja vazduh struji kroz rese tk.in postize ve6 stcpcn korisnos ti. slo nam( ' . a kot! vdtil'. Sago reva nje je 11 donjim slojcvima goriva.ke promaje podprilisak vlada Silmo u dclu . S obzirom da se u ko t lovima koristi topla i vrcla voda . Kotlovi visokog pritiska n<llaZL' pri menu kod daljinskih sistema. zista.8. ). Te mpe ratura izlaznih gasova mora cia se odriava visokom zbog veceg efe kt a pri rodne promajc. To. iskljucivo kollovi niskog pritiska . pro maje . Sagorevanje tccnog i gasovitog go riva je uve k 1I mlazu mdavil1l: gasa iii loz \llja .1 nil je na 51.i if na ci nil os tvCiriv<l nja cirkulacije Vilzduha i produkat<l sagorevanja.. med utim. kroz kojc strujc gasovi kil O i l1kupni gabariti kotla .c PUOJr:lGOI :·INJE f'OSTUOJl:. Z a potrebe kucnih grcjanj. ako je 1I pitanju cv rstn gnri vo. Postojc i dru ga reScnja koj a se od nose nil kot love velikih ka pacite t<l.7-dolc) iii r<ld o m kompresora . s to clovodi do umanje nja stepcna korisnosti kotla .! n. ./ 72 8. Pos toji pad pritiska u gorioniku. odnosno o d tzv.1).-u pa produkti sagorevanja p n llaze kroz celu uzare nu mnsu gorivil pre ma gornjcm sloju koji jc u plamenu (slika R. Prvi 5\1 prilagmkn i gorivimn bogatim isparljivim mate rijama (Iignit. Brzina strujanja produkala \ .1 goreva njil jt" i do pet puta vcca u o dn()su na ko tlove sa prirodnom prnmajol11 pCl je in te nzi vniji prc nos tllpiL)tc ko nve kcijom." I vazd uhnm koji se lIbClCUjU \I lozisni deo kotla. Mc clutim.1 ri me se omogl1cava postizanje ravnomernog kapaciteta i vrlo male oscilacijc stL' pl' n. Ce!ice sc II tu svrhu ko risti nc ki inc rtni gas. Kada se koristc OV<lkva rciil: nj a.1 nji h se na ta.NO GUEJANJE 8. Vl'l l ka prednost ovakvih kot lova je u Ddfzavanjl1 uvck stalne visine uzarenog sloja lI <!Ij. 1 pogon vcnlilatora iz nose svcga 1-2% o d ccne goriva.1 prime njujll s/.(lI .1('. Kod priro dne promajc ralli ~l ' l1 gl<1v no m 0 podprilisku. u c ksp<lnz io nom SUdll voda i g<lS su ra zdvoje ni cl<lsticnom membra nom. odnosno para visokog i nis kog pritiska. Time sc smilnjujl1 dimenzije prese ka kan.'c' us lov cia se ova kvi ko tlovi proizvoclc iskljucivo u viclll ve rtikalnih konstrukcija .."i pocetka pa d o kraja c1imnja ka. ciji se pritisak odriava iii pomocu boce u kojoj jc gil\ pod pritiskom (slika R.'. s le di podda kotlova i po radnom pritisku . Prirodna promaja sc primenjuje kocl ko tlova manjih toplotnih kapacit e ta a ravno me rni clovocl vazcluha u komom za sagorevanjc obezbedlljc se blagim poclpril i ~ ­ kom u komori. a troskovi clektricne e nergijc /. Zbog niskog stepenil promajc plame n mora iCi na gore. ' korisnosti (slika 8. pri ce mu se gasovi vod e kroz kanalc koji Sl1 postilvljeni iznad ovih loz ista . nil gasnoj str<1ni gn:jni ll pllvrsina i \I samom dimnjakll se javlja nje gov prirastaj.NJA v i C£NTUA I . Todnmv.t1 . sa obe strane !. 8. o nda se kotlovi dele n:1 llne sa donjim i gornjim sagorcvanjem. Raspodcla inlenzitcta promaje i pritiska kod prirodne i vcStackc promaje prikaf .

3.m lIadprifi. L1 PN pad prili~'ka od [oi ma do hla. dodaille grcjlle povr. 6. elimillalor bllkc.fkolll.l'lIgorcvallja pl . pllfa sfmjallja vazdllha i ga. KOTf. I kolao sa lIadpriliskolll..lIPp ~ lI PO smer gasova lI PO .mgorcvallje..8.- . II kolao sa prirotillo/TI proll/ajolll.dillllljaca. L1 PI' pad priliska II kot/II sa podpriliskolll. Stika 8. 5.I'll "gomjim" .-~ -- -.-.2.lpodcla prifi..OVI 173 P 1 2 3 4 5 6 1\ I~ + I lIPN 0 It. t-~ . L1 p /J dejslvo dil1llljaka.mgorevlllljcm) . 4.'fille. dillllljak.- S tika 8.HJI'a .9 Kolao sa prolTlajolll kroz II/lIS/l goriva (.8 Ra. goriollik.fka dill..l·ka gllsom iz kot/a .-. komorll za .

TO I~.c P"OJ [J<. I==~===~~ Stika 8. e fikasnijeg prenosa toplote. koje se postepeno dozira na rdetku. SPECIFICNOSTI KOTLOVSKIH KONSTRUKCIJA U ciljll boljeg iskoriscenja goriva.1I intenz ivniji pre nos toplol e. Tadom". 8. Po svojoj efikasnosti pOlpuno je upored ljiv sa kotlovima za gas i lozno ulje. Kotlovi sa go rnjim silgo reva njcm Sll manjih kapacileta koji znalno varira zavisno od inte nzile ta 1I1. Kod veCih bpacite ta to se postiie posebnim trasportnil11 mehanizl110m (slika 8.r Nfl-: POSTROl ENlA ZA CENTRA LNO G R/:JA Nll. Ove konstrukcije su nastale usavrsavanjem kotlova sa skrelanjem plamena.' Top lo la kOjil se razvija sagorevn nje m gor iva pre nosi se na kOllovskc povrsine oku loz ista zrace nj e m it iznad go riva SlI grejne povrsine koje primajll loplolu i zraee njem i ko nvekcijo m. 510 omogllcava lakse punjenje loiista. go tovo sva ka konslrukcija ima neku posebnos t 1'<l ko posloje i kon51 rukcij e sa skre lanjem plilme na koje o mogucavajll bolje iskorisce nje toplote dimnih gllsova. .10) se izradujll u kuCistu dohro izolovanom minc ralno m vunom. Takvi kotlovi (slika 8. Veza izmed u prostora za sagorevanje i dimnih cevi je izvedena skre lnim ko mo rama . sto se poslize Yodenjem produkitta sagorevanja preko dodatnih grejnih povrsina . sto povlaci i nes tabilnos t Slepena korisnosti. Kotao se zagrev a u relalivno kratkom vremenskom pcriodu a kao gorivo korisli se koks.10 Kotao za tCCIlO gorivo sa skretalljcllI ptalllclla Premil svojil11 o50bc noslima u pogledu regulisanja i opsluiivanja.17-J 1 ). lipicni primer speeificnih osobina je automatski kotao za evrsto gorivo. VeCi stepen ko risnos ti ko tla se postize pomocu veceg broja "promajil". anlracir iIi kilme ni ugalj.a re nost i. Konstrllkcija ovakvih koUova je sp'':cificna po rdenju pllnjenja gorivom.11). ravnome rniju raspodclu na rdelki kao i stabilan rad i pri niskim toplotnim oplerecenjima. bo lje konlrole i podeSavilnjil radil. O ne su tako profilisane da se ostvaruje turbule no slrujanje vrelih gasova koji poSti7. tako sto su kanali za strujanjc gnsova pos lavlje ni oko komore za sagorevanje a brzina strujanja je vcb nego kod ostalih tipova kotlova..5. Gorivo jt' prethodno droblje no.

Stika 8. . Tehnicki padaci nekih e lektricnih kOllava domace proizvodnje dati su na paslednjim slranicama ovaga poglavlja. Kallavi Zit manjc kapaci lc lc Sli poillalllllmalski i rcgulisli se prema tcmpe ra luri u kOllu. KOnOn 175 • •• . . 1" . .. E leklricni kallavi sva kilko spadaju u pose bnu ka ns lntkciju..:..l<l nci koji imilju na svojim grcj nim povrs inama na live nc cvorovc. dak SlI ve1 iki kallavi pUlpuna a ut omalizovani.ie verliblne promaje sa visknm vazduha do. Koso pastavIje ni ka llovski e le me nti a mogll c. Za hva ljujuci njima j pored slabc promaje i rna lag inlenzil c la slrujanja prodllkilla sagarcvanja slvara se lurbulencija i visaki speci[ic ni pre nos to plol e. Gilsni gorio nik (bez vcnlilalara) karakle rise bcSumni rad uz pn~tizan.:--: . U kalaa Sli lI gradeni (.. O ni mogu bili sa e1ektroolpoenim zagrevanjem vode iii pa macu e lcklroda. poseduju magucnosl ste pe naslog regulisa nja kilpacite la a magu se korislili dire kl nim prikljueenjem u grcjni sislcm iii pavezivanjem sa akumulatorom loplo te radi korisee nj il e leklricne slntje iz pe riadil nae la ri fe pri ce mu se kao akumulacianil maSil najcesee koristi vada...:-..i/ltolllatski kotao Z(I evrslo gorivo Ka tlovi na gllsnvi to gorivo bez ventilillara tilkade predstilvljajll spl:ci fi cno reSc-nje..".11 . . Kad njih pas to ji nil dllnjoj strani poslaji alvar Zil ulaz vazd uha ncophodnng sa sllgorcvanjc.' .wajll da vada dabra "ispira" grcj nll povrsi nll slo je ad karisti za e[jk<lsa n pre nns loplo le . Kod veCih ko tlovil is pod nad o lc su na livc ni rukavci kroz kajc slruji voda a ka ka ma re za sagarcvanje uma njujuci laka odavanje laplol e zrace nje m pre ma poslOlju kolla sto je a d znacaja kada se kOllavs ka cenlrala nalazi na krovu zgrade. E lektricni ka tlovi su kompaktni. . . Na slici 8. . .. 13 jc prikaza n presek live nog clankastag ka lla u ka me svaki cla nak imll svaj grejac uVl1 ee n u pase bnu eev o lpoenu n<l koroziju. 30%..:.8. • 0 ~ .. . Iznad clanil ka na lazi se skupljac produkata sagoreva nja sa os iguranjem slrujanja sa rna u pravcu dimnjaka. ..

176

8. '{",Iorrwi': P{IOJE!<.TO I':'INJI' l'OSl'IWJENJ, 1 7.11 C/',VTRrl I.NO GREJANJE

U e le ktri cnim kllliov imil sa II gratk nim e.lck troda mil (s lika 8. (4) vodil lIzim<1 1I1o" 1I o tpo rnik a i zagn;vil sc din:ktnim proru ~ tilnjcm e le ktri cne s truje. Velicina o tpora /'iIvisi ad vrstc i kll lic im; so li 1I vod i, koja sc kll ris ti kilo ckk tro lit , ka o i a d te mpera ture vode. I<a pa c it e t kotlova se ourc'd llje polllzajcm nllite e lek trod e iii izo la c io nog zasli lnika pre m a fa 7. nim e ld troclam;1. Voda koja sc n,tl ilz i u kotlll , mor<1 sc raz me nji v; ll:imil lop lo le razdvoj iti Del vod e koj 'l c irkulise kro7. grejilil te la . Ka d a Sll II pitilnjll p,lrni ko tl ov i o nda se kapacil c i po ddiav,l izdiza njc m clck lro da iii spus ta njcm nivoa V!!lle(s lik a R.iS).

Slika 8.12 Kolao za ga.v bez vell/ila/ora.1'll "a/mo4er.\·kim" loti.l:lcm

10
0
4

1)

fr

'fr

0
0

0

u

u

0

Slika 8.13 !;ema/.vki prikaz cleklricll og livcl/og prolobrag kot/a spoljl/i poglcd i prc.\·ck

8. KU T LO ""

177

I
\~

1

Slikn 8.14 Spuljlli iz.~lcd kol/a .m c1ekJrodul/lu

Sliku tU 5 l'opreclli presek k1'lll cleklrodc i izvllcelli IIIll el{lk .m clektrodt/l/lt/ 1. ft/ Zll e c1ektrOl'e; 2. Nt/lta e/cklroda 3. izu laciolle plo!':e

Vod a koja se na lazi u ko lill mora se razmc njiva cima IOpl() l..: raz d vojil i u d v()d e koja cirkulise k roz g rejna Ida. Pod aci 0 od n:d c nim kOllovima ne kih d o m a~ ih proizvod ilca (" I:a bri \.;a ratiij a lo ra i kOllova ' - Z re nj a n.in. ~np o' - I'k ograd. 'Zavarival:' - Vra nj c . "Ju go icrm" - li njil a nl') prilozeni Sli na krajll ovog poglavlja.

8.6. TOPLOTNO OPTERECENJE KOTLOVSKIH GREJNIH POVRSINA
Pod lo plo lnim upt e rccc njc m ko lla, po drazumeva se d e kli vll ll pr..:da la lo plola radno m Ouidu koji sloji na raspo la ga nju za Ira ns po rl prc ma pOlrosacima . O na sc izraiava 1I vidu srcdnje vrcdnos li svcd e nc na jcdinicII zagrcvne pov rs ine \.; () ll a. Z ahva ljujuCi c(e klu zraecnja pla me na najvece o plcre~c nj e imaju pllvrsinc 1I ko mori za sagoreva nje. Po napllslanju loz isla dimni gasov i. c ija te mpe ra lura o pad a. pre nose lo plo tu iskuljuCivo konve kcijom pa lo plo lno o pl e recc nje o r ad a tll \.;o m s lnljanja gasova pre ma izlaskll iz kOllil. Sva kilko da turblile nino s lrujanjc o mogllCava ve ci

cfd;a l prc nosn lop lo le i dnprinnsi vc.:ce m slepenu kuris nosti kn tl a pa sc konslrukl i\. nim rde njima Id i vc':e m slc penu lurbu lencijc. loz i s t e dodat n e povrs i ne
1\

----,~
~

3

N

E

-.
120
c------

\
- - t--

Q)

c
'VI '-

0

>

100

-

.-

0-

Q)

.
80

~-

...,
C
Q)

'01

4 ~ -- 1\

.Q) ..,
Q)

c

60 -

'U
Q)

'Q)

'-' 0-

0

40

., V I\; ./ I, f,2)
i',

• ~ r '

I

-

~-

----

_ . - - f---

prosecno
..-

opterecenje
m

:.
I

, "-

.
........ ' ,I

20

t--

l\. ......
o
20

- - -+"-.e "

'

-

,( 3

- - - 35
W

....

kW 2

.0) ~ ~
40

-,

.-

- -80

--

-

i- 22

m

kW 2

""""
100

8

kW

0

2 m

60

grejn a povr s ina kotla u

%

S lika 8.16 Pro.\'CblO /oplo/,/O op/crcccllje IIrcjllih povr,l:illa II livCIlOIII kot/II J. livelli ko/a o rilJliji!l kO/l.\'lrukcija 2. livelli ko/ao lIlodemih kOllslmkhja sa prirodllOIll prolllajulIl 3. livelli ko/ao mudemi!. kO/l.\'lmkcija sa lladpri/iskol1l

Na slici fU6 prikazan je 10k lop lo tnog op lercec nja po vrsi nn u live no m ko tlu i I" za kOllnve sta rijih i mode rnih ko ns trukcija uz prirndnu promaju i nadpritisak. R aspll dela op lercec nia lI l':c lil': nim kOllovima jc slicna . ali sa vccirn vrednostima u prvo m dc lu grcjnih pnvrsina. a nizim u krajnjcm.

8.7. GODISNJE OPTERECENJE GREJNOG SISTEMA
Kapacilcl kUlla jcd nug grejnog sisle ma odred uje se spoljnim proje ktnim uslovirnil, c1;lkk za vrlo niskc spn ljne te mpe rature koje su ekslrernne i javljaju se retko. sarnu 1I

8. KOTI.OVI

179

nckoJiko dana iii cal-. u pe riodu (lei ncko likn cilsllva. '1(1 praklicnn .r.naci (hi kolao II loku najvceeg elela grcjnog period a radi pod tl e limi cnim (lplcr~6cnjl' m od llkn GO% svog !;ap.aeil e la pa se kod modernih kOllnvskih knnstrukcija razlika kllrisli za zagrevanje top ic pO lros ne voelt'. Nil slici R. 17 prikazann je opten;ce nj.: ko tl a lokom gn:jm: sezon.: otl 2:10 d imil sa najnizo m spoljnom tc mperalurom od - 15 " ..

- 15 - 10 -5

gou
Q

;ft.

lOa

__ ._._0_.

maksimalno opterec e nj c

.--- .---.--_.--- .--

Q)

3 kC' t 1a u pogonu

-0

80

g

~ 90
0

u .,
~

" '"
~

'"
~

0 5

70 <=
0

.

:; 80
-" 7Q
.~ 60 <= Q) ' U 50
Q)

0

2 kO l I a u

-0

60 ~

'"
~ ~ ~

,
.@
I I I

I I I
I I

, , , ,
I I I

pogonu

~ 10
Q)

50 '"

~
Q)

40

E
~

" 40 ~
Q)

~ 30
0

.~

'<= "
0
~

15

. ....L-.r!-.~ . - . --1(1) , '0 'I I I I

~

1 kotao u

30 ~
Q)
~

, ,
I

I I

I
I I

,
I
I

I

(i)

0.

20

20
Sep /.

OKT.

NOV.

DEC.

JAN.
'V

FEB.
230 dana

HART.

APR .

HA.!

grejni per i ad

Slika 8. 1 7 Godi.\·lIje optcreeclljc gmpc od tri kotla 1. - 2W/o optercf:cllje ( 35 dall a); 2. - 40'10 optcrcecllje (50 dalla ); 3. - 60% opterecellje (1 10 da lla ); 4. - 80% opterccclljc (25 dalla); 5. -100'10 optcrcccllje ( /0 da lla)

=

Da ko tao ne bi II vecc m ele lu grejnog pe rioel a rael io ela le ko ispud wog nomi na lnog optcrece nja i uslcd loga bio neeko no mi ca n II radu . vt:l icin a lo plo tnog ka paeil e la izabm nng ko tla se IIsvaja ispoel izracllnatog. pa ce se II pe riotlll na jnizi h spo ljnih le mpe ra tu ra ko tao ko ris liti sa preopt e rcce nje m. Uko liko se rad i 0 vcCi m pos lroje njima . cko no mica n m d kotla rnicc se pos tiZe ugradnjo m vist: ko tlova a op tc rcce n je raspmt: duje pca leci klimatskc lIslovt: pod ne blj a. Mo ko tlarnica ima dva ko tl a. u nd a obicnu jetl an pokriva 60% maksima lnih po treba a tlru gi 40% i ukljncuje se sa mo u pcrioclima najniZ ih te mpe ra tu ra. U slui:aju kada ko tl a rnica ima tri kOlla. moze da st' lIsv0ji da syaka jctl ini cil zadovolj ava treCi nu maksima lnog kapacite ta grejoog siste ma. 05nov no op tereeenjc prihvata jeda n, dok se lIklju civa nje os ta lih ko t1ovskih jed inica vrsi prc ma tre nutnim to plo tnim po treba ma s to se najc fik asnije ci ni prace njem spo ljne tempe ra ture.

8.8. SIGURNOSNI UREDAJI
Sve kOllovske jedinice se obezbedllju sigurnos nim uredajima koji su pril agou eni rad nom flu idll ka tla. pa se razlikuju uredaji za vode ne i parne ko tla ve. Za prve to Sli e kspanzion i slldovi. a za druge sigurnosni ve ntil i iii adusne cevi.

I so

n.Todaro";" PRO} l'Xro l ·~I.v} E POSTRO} EN}.'! ZIt CENTR·1 '-NO G RDA NJ E

8.8.1. Otvoreni ekspanzioni sud
Kotlovi koji rad e sa loplom vodom osiguravaju se od poveca nja pritisb koji naslaje zagreva nje m vade. Os iguranjc jl: pomoclI olvorenog ekspanzionog ~lIda koj i prima povecanje zapremine vode koja ispunjava kOlao i ceo grejni sistem. Voda ima najmanju zapreminu nil lemperaturi od 4 °C, a pri lOO "C poveca njc v()lume na je za 4.3 % . Pre ma tome, velicina ekspanzionog suda se izracunava prema lIkupnoj zapn: mini vode u kOllu. grejnim te lima i cevovodima celog grejnog sistema:

v = 0,045 . ~'()([c

(Iilaril)

gde je V,t>k' zapremina vode u celom poslroje nju . Medulim, tilkilV na cin dimcnzionisilnja Irazi odredivanje zapre mine vode ne sarno II kotlu i grejnim tt'lima vec ill svakoj cl:vi i cevnom prikljucku, slo je zamasan pOSilO. pa je prorilcun suda podesen loplotnom kilpacitclu kotla Q(W) i vrsti grejanja: Rildijalorsko grcjilnje Padno grejanje G rl:janje konvckt o rima

v = 1.2 -1,5' Q. ]0- 3
V=l ,5 -2 ·Q· 1O- 3 V = 0,5 -O,8'Q' 10- 3

(I) (1)
(I)

Ekspanzioni sudovi malih zapremina su najceSce cilindricnog oblika (slika S.lg) i pos lavljaju se u horizonlalnom dok se veci ugraduju u vertikalnom polozaju. Uslcd stalne promene nivoa vode u sudll i naizmenicnog kvase nja de la slIda vodom a polom dola7.enjcm u dadir sa vazduhom, postoji pojava korozije, pil se sud pocinkuje. E kspanzioni sud se prikljucuje sa dye sigurnosne cevi razvodne i povralne a snilhdeve n je i prc livnom i "odzracnom" cevi koja sluzi za odvodenje vazdllha koje Sll najccScc na jed nom isto m prikljllckll . One osiguravaju da se ne ispuni ceo sud vodllm \;;to i odriavanje almos(crskog priliska u sudu. Mora postojali i poklopae za revizijll kao i kra lka veza izmedll razvodnog i povratnog sigllrnosnog voda radi obezbedivanja stalne cirklilacije vod e kroz ove cevi, 510 je od znacaja pri niskim spoljnim Icmperalllrama, kilda bi 1I mirnoj vodi moglo doci do njenog smrzavanja (sUka 9.18). Izmedll kotla i ekspanzionog slida nesme poslojati nikakav zaporni organ da bi se osiguraln dil vode ni pros tor kotla llvek bllde II vezi sa sudom. Zatvoreni ekpilnzi o ni sudovi se koriste kod vrelovodnih kotlova. U njima je ugra de na e1asticna membrana koja rilzdvaja vodeni prostor od de la suda II kojem se prolivpritisak odriava nekim inertnim gilSOm. Postavljaju se neposredno uz kotao pa su im kratki sigurnosni vodovi. Olaksana mll je ugradnja i jednostavniji su za kontrolu, sto je llcinilo da se d imas primenjuju i kod toplovodnih kotlova. Za lvore ni e kspanzioni slldovi osiguravaju veec pritiske pri Kojima ne dolazi do kljucanja vode a li vrlo visoki pritisci ogranicavaju njihovu primenu. Zbog povisenih te mpera tura mora se vodili racllna 0 izbom membrane kako ne bi doslo do nekog osteee nja. Sud je obezbeden i sigmnosnim ve ntilom za slucaj pr~koracenja pritiska it

8. KOnO!?1

181

polozaj me mbrane je obavez no horizont alan u cilju njc nog ravno me rnog optcreee nja (slika 8. 19) i lIsled toga duzeg trajanja.

7

6

5
Slika 8.18 Otvorctli ckfpanziotli .\"IId (1. slui; 2. izoiacija ; J . iziaz vuzd;t/ut ; 4. prcliv; 5. sigllrlloslla puvrailla CCI'; 6. prigll.l'C/ljc; 7. cirklliaciullu CCY; 8. sigllrllo.m a razvodlla cCY

M.mb"n.~ . 3
A.zolnl JlSluk .

o
Slika 8.19 ZalYorclli ehpullziolli s/ldoYi

Kao gas koji odriava ravnotdu pritisku radnog f1uida najcesce se koristi azol. Kod manjih instalacija sa toplom vodom gas je pod stalnim pritiskom. Kod vecih kao i kod vrelovodnih sistema pritisak sc odriava i regulise pomocu kompresora a zavisno od temperature vode. Ovi sudovi se ne koriste za kotlove sa evrstim gorivom jer u slucaju porasta pritiska i temperature u sudu iznad dozvoljenih vrednosti i kvara sigumosnog ventila, rad ovih kotlova se ne moze tre nutno obustaviti. Zatvoreni sud je delimicno ispunjcn vo-

182

13. Tor/orol';'; paOJ/o'I \TO.:-INJF. POSTROJENJ,I 2.4 CI"NTRrIl., 0 GRDANJE

dom a zap re mi na Vs s udn mo ril prilwilliti povecanje vo lu me nn od nekih mi ni maln ih (Pm.1) do maksimn lnog (PIli"") pritiska. Vs se izraclInava po mo cll formu le :

Vs = V . _--,P,-,llC lI '"" X _

_ ([)

(H. I )

Pili" - Pmin
1I

kojoj je sa V oznai::e na lI kupn a ko li i::inil vod e u ce lom gn:jno m sistemu .

8.8.2. Sigurnosn i vodovi i povezivanj e ekspanzionog sud a
Sigllrnosni vodovi kojimil je obezbecle na veZil iz me du kot lil i ekspa nzio nog sud a mo raju bit i lako lIgrade ni dil se veza ni ka kvlm greska mil iii s me tnj ama ne moz..: prL' kinu t i. Kod insta laeija sa go rnj im rilzvodom razvo dni vod je istovre me no i gl'lvna u ~­ po nska verti kil la grejnog siste ma. Ovaj vod iz laz i iz najviSc taeke ko tlovskog pros lo ril do k se povrat ni vt:zlIje II niljnize m njegovom deill . Pri tome treba obezbediti ko tall dil pri powca nju priliska ne os lane bez vllcle. D ime nz ije cevi mo ra jll da o moguce nes me t,tllO struj il nje f1u ida tako dil II kU lllI Ill' dode do povec<l nja prit iska rild nog [Il1id il izna d dozvo ljenog. Najmanji pre6nil; ovih eL'vi je 25 mm a d imc nzio nisil nje se vrsi prc m<l n.: lacij <l mil koje lIkljll i::Ujll kap aCil l'1 ko llova Q(W) : Razvodni votl Pov r<l tni votl

DR

=

15 + t,5~Q kOll" / 1000

Dp =1 5 + 0,91 ~Qkolb /1000

U kn likll Sl: jetl a n pil r sigllrnos nih voclova koristi 1I pos troje njll sa vise kOllova ko li i::ina to plOIl.: Q prl.:dstav ljil zhi r kapa c.:it e ta w ih kOllo va. LJ sl1l6ajll Ll tvo re nih siste ma greja nja cirkulacio na pumpa moze se lI gradili is[m '" sa lTIog ku tl a iii Ollma h iza njega, pri ccmll se rilspodcla pritiska pril kti6no m: ml.:nja. Povo ljnije je d i'! se s obz iro m nil trajnos t pllmpe d a sc o na ugradi II vod ni7.c le mpc rillure. dak le isprccl ko tla II povra lni ccvovod. Pre pllr1l611je se da visina o lvo re nog sud ;, iznad najv is..:g grcjnog tcla ocl gova ra napo ru pumpe ka ko nl:: bi tl os lo tl o s lmja njil S; Imo u kra tkoj vezi ko lao - ekspil nzioni sutl us led milnjl.:g otp o ra u njoj. Ina6e Sil m Plllo7.aj ekspa nzio nog sud a ad presud nog jc uticaja na ras podc lu priliska 1I sistl.: mll g.rc·janja pa se 0 lo me mo ra votlili racllna (vidc li pogla vlje 14).

8.9. ARMATURA VODENIH KOTLOVA
Porctl sigllrnos nog uredilja. vlldcni ko tlovi S li s nabdeveni i odretleno m o prCm()nl iIi lzv. armatu ro m koja o moguc;lVa priprc mu ko lla za pogo n i pracc nje njegovog rilda. U il rma luru spatl aju sla vinc za punje njc i praz njenje. hidromc lar, tc rmo me lar " kod kotlova na ugil lj i regul ato r sagorcvanjil. Siav ina Zel ispuslanje votl e je u najn iZcm dclll ko tla a kod dvocle lnih ko tlova mdaZl.: se i dve oVil kve slavine. Uko liko cevi grejne instal<lcijc ima ju nae po lozajc od 1; 01 -

Ii. KOnO I'"

',V3

lovskc slav ine. mora se poscbno obez bedi ti pra7.njcnjc tog dela ecvne mrcze. Punjcnjc kotla i ec lag grejnog sis tema se vrs i s lav inom koja jc u hlizini kotla i koja sc nesmc otvara ti kada jc u to ku pogon , dll 0.; b i doslo dLl ko ntakta hladn c vodt: sa vrclim grejn im povdinama kotla i mogll cnos ti njih ovog prsk anja usll:d kr'11ickih napreza n]a . Zit kontrolll pllnjcnjil instalacije vodom koristi sc hi drometar a zagn ;va njc vode se prati pnmocli tc rmo mctra. knji sc ugrad uje 1I ra zvlllini ccvovod . Kori sno jL' pre:: dvi cl c ti i jcdan tcrmo ml:l a r 1I povratnnm vodu kako bi sc p ra til a raz lib razvoclo.; i pov riltne tt:mpcrat1lrc vocle. Pri silgo rcva nju cvrs tog goriva na jt dc jc rcgu lisanj c temperature vOlk; 1I sis tcmu, zbog otczanog doz iranja ko lici nc lI glj a za sagorcva nje, s to Ilije S III caj sa tecnim iii ga sovitim go rivo m. Za to sc primcnjujll rcgulat o ri promajc koji direktno lIti cu na int c nzitc t sagorevanja u loz is tll promenom ko li cinc val.clll ha prilvaranje m iii n tvilranjt:m vrat a na o tvOni loz i!;ta.

Slika 8,20 Regulator .I'agorcvallja vodcllog kot/a (1. opmga; 2; pOlllgll; 3, lermo.ftat 4. lallae za koji .I'll zakacclla vratll loi.i:fla)

1114

8. T",lo",I';( PROJEKTO I'ANJE POSTlIOJF.NJA Zrl CENTHALNO G I<EfA NJE

Rcgulillor jl·. II slva ri . lermostalska cev kllja jc pnl op ljen a II vodu koja ispunj ava Kolao. Pri pO \:Canjll le mpe ralure izdiz<: se dcs ni krak njcnc polugc pri cc mu se SPll ~­ la levi. 0 koji.ie zakacl: n lanile veZil n za vra lil loz istil . Lanile se SPll SIil. vra Ia za IVi I raj u. a kolicin;1 vazd u ha za sago rcva nje se sma njlljl" Reglliisa nje pro maje moze bili i plllk ~ av;lI1jL'm vdic im; o lvora na dimno m kanaill .

8.10. OSIGURANJE PARNIH KOTLOVA
l'il rni knll11vi se lls iguravaju od prckoraccn.ia prilisa ka. Kod parnih knllov;1 vis!) kog p ri liska. (na llprilisci iZIlild 0.5 bar). obezbcdc njc se oS lva rujc pomocll venlila si gurnos li koji sc o lvara na o urcde noj ve licini priliska i propusla parll II almosfcrll Osiguranjc piHnih kOllllV:l niskllg pritiska sc ll glavno m v rsi po mocll odllsne ccv i (s lika 8.2 1 ). l'iji .ic kraCi krak "a' powzil n sa pa rnim proslomm kOlla i kllj a ne ma nikak av za lvaracki orgiln II svOjllj \ocz i sa kOllo m. D llZi krak "b" je poveza n Sil z;l.~ tiln a m PllSll lIom kOjil .~p rccava gllbilak volle pri prodoru pare iz ka tla ka da se II nje mll prckoril l'i prilisilk . .

ffi

II

P

I
.-

lI Pk

liP k

~--------=- ~~
~--

t--------- - - - - - --

c

b

--

a

-

- - -- - --

II

-

-

-

j- -- - --Sli ka ,'1.2 1 Odll.rlla cev

Ce v je is punje na vodllm. a visi nska rilzlika vlldenih slilbova llllgovara prilisku 1I kllliu i odr/.ilva pro liv lezll pari. Uz dllZi krak "b" o liu s ne ccvi nalazi sc i eev 'c' m ~ njcg prct:nika k(lja j t! priktjucc na nil nd lO vccoj visini negn ccv "b". Kadn kotilO n(' [il

pa ee doei do procli ranja parl' i kroL glavn u cev cillZcg kraka "b" oci lls ne cevi.. 4. regllialor slIgorcvallja.22 RC~/lialor slIgorcvlIllja pamil! kot/ova (1 . Sl. o nda ce ni vn vode 1I ccvi "a" da opada i dalje. .'15 di u ~v.I l':csto i LVllcna sign alizacija za lIkazivanje na ViSllk pritisak iii nizilk v(}(lostaj. Pri veeim pritiseima kada j. Jl knja ndgovilril nadpri tiskll p<ln: . sigllrtlo. Kaa spccificni c le me nti u gr~dllju sc vodokaznn 5taklo. t\ko pritisak pnraste iznad uozvoljenog. ~ \~~:.o I '/ 1.fa lallccm) DlI/.1.:JI ' ' \ \ Slika 8..: prostrujati prcma zastit nllm sud II i pritisak ec se sniz iti a voda koja je dospcla II sk uplj al': ronnvo '. Precnik odusnih ccvi se u5vaja prema kapilc~tctu kotla .22 desnn).: nje n" visina takvil da se ne mozc smcstiti 1I !"otlarniclI primcnjuju se cl:vi iz vise kfilkovil . taka i parni imaju svoju oprcmu l':iji su ncki ck mcnti spccificn i i rrilagadcni osobina m~ vode nc p~rc. 8.. 2. . poillga .ina vceeg kraka ad us nc ccvi je ouredcnil rilclnim pritisko m kotla. vralll kot/a.: tri cc i voda je na istoj visini clak pri pngonll kotl~ uspllstavlja razlika nivoil D. I\OTI .. PlInjl.m i vClllil. mano mctar. Uknliko ovo probijilllje pare nije bilo dovoljnn cia sc s nizi pritisak na pntr"bnu meru .njc i prilinjcnje kotla vadom llbl:zbcduje sc dvcma shIVinama b~s k~o i U slllCaju ko tlova za vnuu.11. spllsta se nivo vodc II krakll "a" i pri prdasku ispod spoja kraka "c" panl .e biti pomocli s igllrnosnog ventila (slika 8. Osigllranjc kotlovil niskng pritiska tak otie mni. -'. J..S. ARMATURA PARNIH KOTLOVA Kao i kotlavi za VOdll. sli ti u nd ll sn ll cev. ..

..- .. Ka d a ko tan izgubi lo lik n cl e da nivo o padnc ispod najnizcg dllzvo lje nog. Rcglliator i sagnreva nja mogu bili razli cilih ko nstrukcij a: sa plovko m.. pa ra prodirc II pista Uku i lI o lazi d" zvucnng s ignal". Pri povratku ko ncl e nzilta iz odusn" eev i ii i p ri dllpllnjavanju sVcZo m vodo m lermicka na preza nj a su lakva da do lil/. Inte nzit cl sagorcvanja Ireba ti n prali tre nllinu potrosnju pare. T. n:dukujc ko licina vazduha 1I loz isnom pros lo rll i smanjlljl' inl c nzil el s~go revllllj a . v. ca k i us ijavajll. Tako Sl: lIm.: b ko bi mogao u sva knm Irc nuLkli da sc ocil ava pritisa k. a li link kod vode nih reagujll na po ras t te mpe rature. Da lje gublje njc vode se mora sprecili je r mozr cloci do prskanj" grcjnih povrs ina koje sc prt'grevajll . na i::vrs to go rivo os tva rujc regulisa nje m ko liCi nc vazdllha koja 1Iiaz i 11 pros tor za sa g" rcva njc. sc poddava ko nlra lego m. Zvucna signa lizacija s(' nS lva ruje pista ljaka ma knje su ugrad e ne nc pos redno ispod najnizeg dmvo ljc nog nivo a vntk i iz nad visine vode nog stu ba koj i odgova ra prilisku ko tl a. s lo se kod kn llov.f Nl fi Vodo kaz no siak io spaja vodc ni i pami prosto r ko lla i pokazuje Irc nulni nivu vode .. R egulisa n jc sc vrsi po mocu ured aja koji preds lavlja poslIdli poveza nu sa p.i <1" prs nll ca.18n 8 . Z vu cna signalizacij a lI bzujc na e kstremne priliske a ma no me ta r se ugradllj. Spojc nll je sa kot lo m prcko dye probnc s lavine . sa e kklrit· nim se rvo motoro m i d rll gi. njujc int e nzil ci promnje .. Nn me mb m null suclu os lonjc na jc po luga koja sc pri pOVl'ca njll pritiska izdizc i p ritvara vrata ko tla splistajuCi ih po mocu la nea nil nae. Zvucna signa lizacija za viso k pritisak se pos tize povez iva nje m pista ljke sa p" rnim pros to ro m ko tl a tako d " pis la ljk a reagllje na odrede nu ve li cinll pritiskil pare. Regul ator sagorcva nja ima isli za da lak koji ovi imaju kod vode nih kotlova .rnim pros to ro m k() lla.x/or(JI'ic PROl E/au I :4 NJE POSTROlENlA Z ·1 CENTR·1LNO GRE/. koj. kod parnih se to cini pre ma pritiskll pare . Z a to se u lakvim slu cajevim obus tavlj a pogo n kOlla kako bi se o hl adio.

K otlovi i'z :«"'njc /YfA G -G s u lop/Dvadni koliovi .5 b:lI: U abc: "urij.10 mdJlOg po'lisk.1 do 0. Nt ' poscb. 200 r. telll1it kc komktcristike MAG kW bar % MAG r..'.1n Zllhttl' Illogu S I! uSJ . lop/ole radi do bi." KOTU JI-'I iS7 1- ...dili izmcnjil'1'1(.rruisilfl ZJ sllgorcv:mjc: lccl1ih i g nsDvi(i/J gon'i'.' do nje (vp/o/m. Kmjac • • ul. predvideni Z.OGRADNJA 11210 Beograd..! m oei' ud 41 (}(X) U /kg oc1Jrosno 35{)(}() U tni.ijaflovic!a 27 pp 13 . MAG r. milksim:Ul1c tt:!l1perolUre i mdl10g pn'tii k n do J bar.ovor. MAG MAG <'6 25U tQQ!otni kapacitct <'1 50 75 100 150 .'· 1 .f41 rciill10m f<Jd:J WI70 C.m/(: wai e se ugr..> TIP 0 KOTI.'I yci lIJje man/ih poslo vnih j s(~1I11bem11 ploslonj:.1rni k0(. ? MAG r.1O kvm.uci k:l0 do duln i izvDrc:nc:rgijc Uz od..diti clekllu gn...\ .~1njn topic: potrail1c vode. dozvolieni pritiS:lk slepcn korisnosti OSNOVNE DlMENZlJE KOTLA 3 Il8 1200 500 1880 1300 525 A [mm] B C D E I I 1400 555 750 1600 625 tiOO 2020 1700 670 1800 720 "'f-. Q 'l(rc Kolno iz oye scrijc j t: dinmocc l'ni kol. Grsc Ad.1j·uCc WIIellt! kama so izriJdujc kilO p.

:i ad 16(J(}()-~(XJOO kJ/kg gr:mu/:lcijc ortlh-}'. IAG R~ I\. uL Grge Adrijaopo::....:. S. ti l'ock'l1ol11 prostol1J.volje ni pritis:lk s tep!! 11 kori snos ti bar % 76 1350 1250 600 A OSNOVNE D IlvlENZIJE KOTLA [nnn) B 1420 1330 700 1J1O 2200 1770 860 1560 2600 :.vl.1 s/1.lgO[r. scnj"e je dinmoccvni kO/. Kmja~a.2560 L!§O IL"O 'p TIP 0 KOTLOGRADNJA 11210 Beograd.\ -- .1n Z.\G I ¢ hl\ i~ kc k ar.7k~Jne tc:znfVr.1: drvT1I71 ipoljopn"'~rcdllih ofpad. b<X nxib izmcnR u /oiJ.)fll S.f:mjc: /lwlyib isrcdnjiiJ poslovnih iSlaa!OeaHt prDtSJor:ij:l.: gorivil jt: fI.. prcdvidcni ZiJ gn. kat/oil.L·\(j R L R3 MAG R4 MA G It ) .188 lJ.000 2L~ 3200 C D E F I :mo I 960 ~ ""':.ock. dobji1JlJ~1 (ople pouosnc arodt:. R1:JASJI: 1 -. '!:l pp J3 .Jw:~ {If) .. Ko/:IO iz ov:.lf1jr. Todof(J\'I"( PROJEI\TO I':-1NJE I'OSTROJI.v.\ Topl ovodni kotao MAG-R " ollvl'. ~I. iz senj"c: NfAG-R !iu top/ovodll.0 CJO 1110 1040 640 ()()() 740 900 1900 IlOO l360 I-. f ad.gorc:vnnjc evrs{og goril7l- upIj donjc tOP/o(11" lJul(..I nc:pokrelnoj r:evnoj rm 'nvj hMdclloj FcS(" rk£ /\~'I pOSeb'111 z:JhfeV Dlog u se ugradili c!c:k lro grcj:'/{!i low dud:ltni izvor cnergljc FIJi Qmc"jivac trJpio(c:.·\G R~ top/olni k:lp.7..iC i f'adllog pn'tisk.l rcziflwIII m da do 90!ifJ "C lu.\"() /.t':'G R6 MAG R7 ~I."Icite t kW 50 75 100 150 3 :ltl I 350 /iOO :-Su d07 .7D k otJstruis. 1 i'A CEN"! 1{ ·I1.?k.'\kL~ri s l i k e fo.'l do J bar.

1l111J. pn: dvitfcni ZIt l. 'J' I I IlKK) S ICPCI1 Imnsnosll ((uU ON ) " jO )i') OSNOVNE DINIENZIJE KOTLA llnmj I c SI D t: J' &'<(1 . ~c Ichnickc kamktel istikl! "-(\' btl topltltnl bpaCllc t dozvoll COI pnttsak P11k l llU.·rgi j u.- 1--1 a • (.lU :.lD Z:l svoj F:ld koristi e/~klIicllu cIJ. _ . A..rni""jc.nlll:lpOII k\l: ba r V 'Y. Krnjac.!1M) V"':I' T5 '.! ( 1)( 1 )()41 ~ Y311 )hU YJU ~ /oIU b~" (HI] oW 1)11 X) II ~ llJ. ul.. srcdl1Ji'" i ved/J poslovlJih i s/flmbenih prns/m ij. 1 --- -- h Kor/o\'!' iz senft: \lA T~ T SlI fop/()\Iodni kvlkwj "':I rdimom md.simIllIlC I Clllpc:r.'Jtulc I/O i mon08 pI ia's}(.oI'/ 1.O IIJU 'I')(J Y4U I: ..1.d..:'u vA .) 9OI7U -c.'. To JUU h J" J~U 'IX ':.! IJU /)0 mu lI.. Grgc "<h ij:lI\ovic'o '27 PI' 13 .. ." ~ hU U~U y ~(I 1lI'!!1 I :'XII II 'AI I I lKK) IIUU X)" 1) TIP 0 KOTLOGRADNJlI 11210 Beograd...'\ .: m:I1IJi71.g KOTl. II tl vAT T2 IIX' V": I' 1' 3 VI~~I' '.l do (..IU .'O/. T7 ~IJU \iAT T~ "T\' bUU ~:~I: SIXI 15u )lJ(} vA. {):tr .

. ..J/ur'.: l oplCl ini k:'p:1CltCl 11 . ul." cihi.UO IJOO dOi:voljcl1 i ptitiSilk..: -"crilL' H. __ ..0' S. K rnj:l¢.i7.:l'isl ik.O/.. Grgc Adrij~lH)\\ica 27 Pi> IJ .IO iz on!' sc. kOJ1slruis:w 7. m.1 dl'c prnm.IUh proj'{onj:'l. ".ni"c it. ru" 70 cC.: m:m.'ldllOy p(i'/~'k:J du 6 b.. . p..\ .. ' ...\'" I Il AK ~ II A~ :.-.1fOI t:VlIl1jC tC(:lIog ilili J.. Jrt l)C11 kOrlSllosli bar % A 6 90 1YlXI R50 ICHO 9511 SS 200() 9!XI 1700 ItXXI 87 ::!. -" -. i.lmbr.1..1 rcti.'Ir.'ilJljc. i s/ c . t K su lop/ol'Odni kotlovi 5. /I.1Xsim. .::J:>'{1\ gmi" .70 S.drict1. " . c __. tdllllcke ka r:lkt . ':: I 'ode:. " _ _ ___ Kntlm'i i.7 sl(. ItA"''' kW :!Ot ) olKJ (.100 1- .'ufljilJ pus/vl"nill i ~1.llnc lcmpc:r:llun: JJ(J' e i 1.1donie rup/(J /fI(: nJOci od . K O(. c:d"iuc'niz./f:..JI(}(XJ kJlkg odlloSl/v JS(X)(} J.mom r:Jd'.".350 1350 21:)1) 14511 ~50 uSNuVNE DIMEKZlJE KOTlA [mOl'] B C D E IJ50 ~30 15511 IjflO - I 7f)f' 1050 :250 ] i I I ~ TIP 0 KOTLOGRADNJA 11210 Beograd.--- .

---. statickog pritiska do 4 bar .. 7GO 84b 920 .3 27._-..-.kapaciteti se odnose na ugalj sa Hd = 17000 kJ/kg . . Vrala pepeljare 2. katlavi se mogu vez·ati .-. Prik ljutak za poyra lni vod Rl 1/2 7 . .~e'" 6 7 ~ 0 ]9 6 l5! 1. r' '" '< '" ( <:) x: ..3 3 t .5 43 ." J ~ j 2 o W 0 ~ .5 39.izraduju se i sa bojlerom za taplu patrosnu vadu sa oznakam MRS.520 7 8 9 10 11 600 _...- 680 --.. Dimnjaca 6.. -"" '/ 8 ~~ h.za potrebe ve6ih kapaciteta ad datih u tabeli. ~ ' (c!" .-. 0plala Oznaka peei Broj tlanaka Kapaeileti (kW) Cvrsto gorivo ouiina kolla L rnm MR·6 MR·7 MR-8 MR·9 MR· l 0 MR· 11 6 23 . 4 1-.6 _ .OI"I 191 LlVENI CLANKASTI KOTAO ZA ETAZNO GREJANJE ZA CVRSTO GORIVO "MR" FABRIKA "RADIJATOR" . Vrala ubaeivanja 5....--. Prikljutak za razvodni vad Rl 1/2 8.4 35..ZRENJANIN 560 . Prikljucak za regu la tor promaje R 3/4 4. .kotlovi rade kao toplavodni.. '" .u bateriju taka da prema potrebi rade pajedinacna iii grupna .. .N KOTI . S iavina za punje nje i prainjenje kotla A 3/4 3 .~---. .

0 253.125 1. ' .6 202... ~.I i : ~ last.750 1. .1 '··( ! I i iiI I i ~i( - .3 28..__ Kapacitet kotla (kw) I I J .2 160.-L .2 31..7 300. 'I I I .. .2 394.5 bar a za toplovodne instalacije centralnog grejanja potrebno je ugraditi izmenjivace toplote: para .8 183.5 mm 1.3 Grejna povrsina m' 22.kapaciteti se odnose na ugalj sa Hd = 17000 kJ/kg.-I.000 1. . It · I I .7 177.0 36. .4 262.375 1. .9 164.voda.125 . Duzina (L) Voda koks 208.kollovi mogu raditi kao parni niskog pritiska do 0.4 25.2 226.6 48..875 2.5 koks 182.ZRENJANI N a :~I rm . .-J.~ . I.. .2 193..kollovi se mogu vezati u bateriju tako da mogu da rade pojedinacno iii grupno do 12 komada kapaciteta od = 4000 kW .2 424.3 259.3 289. 1 I I I I I I I I I I I I I I I I 'I " . : /I I .3 316. . L _ _ _ _ :: il6Z . .5 bar iii kao toplovodni do pritiska 4 bar . .. ako se loze kvalitetnijim ugljem kapaciteti se srazmerno kaloricnoj moci goriva uvecavaju .7 210..0 277.IVA FABRIKA "RADIJATOR" . -.6 315. 1 I I I .x.500 1..7 243. 'I' 1 .LIVEN I CLAN KASTl KOTAO "NEO VULKAN NV3" ZA .3 324. I " I 1 . .3 205.2 451..t-.'/ilSTA ~ OP.voda iii voda . .•.' -r I I ~:It.1 259.za staticke pritiske vece od 3.6 371.•.3 343. r I I I .3 240.2 397 .8 Para mrki ugalj 127. I I I I : I j" 1' .000 2.2 mrki ugalj 145.4 221.8 276.1 276.3 370.9 39. _ L • .. ·:· .7 144.8 296.8 42. r =-=. " " I I I " " .625 1.7 45.250 1.4 235.0 347.9 230.1 34.

1 3 15.6 326.5 415. gor. .0 53 1.4 351.9 393 .8 202.za toplovodne instalacije centralnog grejanja.7 360.0 328.0 289. TEGNO I GASOVITO GORIVO FABRIKA "RADIJATOR" .:. u zavisnostl od goriva (~o iii te~no) .voda iii voda . 222 .9 376..3 252.7 506.6 177 . _______ .3 307.1 3 4. polrebno je ugraditi izmenjiva~8 topiote: para .0 395.kotlovi se mogu vezali u bateriju tako da mogu da rade pojedlna~no iii grupno do 12 komada kapaciteta od 5700 .3 50.7 42.0 345.2 475.0 501.5 bar .6 227.4 642. 1 284.. gor.0 sadriaj vorJe grejna (I) povrs in a ____________ .9 57. za stati~k8 pritiske vece od 3 bar.7 572.2 375.5 65.5 450.vOda._- '''0 kapacilel (kW) voda lecno i ga • .7 469.7 285.7 6 1. 254..4 593.8100 kW.kapaciteti S8 odnose: na ugalj sa Hd = 17000 kJ/k~ na tetna goriva sa Hd = 41000 kJ/kg i gasovila sa Hd = 35500 kJ/Nm .9 400 .7 466.2 253.8 220. 1 72.7 425 .3 324.9 407.~ .8 438.6 350.5 562. 1 607.3 430.5 46. 1 53.5 242..3 69.8 678.1 276.1 263.2 37 1.9 38. 1\(17LU I··/ / QJ SPECIJALNI LlVENI GLANKASTI KOTAO ''VULKAN SUPER· VS" ZA GVRSTO.2 198.S.~------- mrtsa para l ecno i gas. ZRENJAN IN ~ ______ ~ '~ Il..5 bar iii toplovodni do priliska 3..4 mrki ugalj 155 .4 536.1 mrki "galj 177 .3 31.9 voda 640 710 780 850 920 990 1060 1130 1200 1270 1340 1410 1480 para 380 420 460 500 540 580 620 660 700 74 0 780 820 860 kolla cca (kg) 3660 4020 4380 4 740 5100 5460 5820 6180 6540 6900 7260 7620 71180 duiina kolla L (mOl) 983 1108 1233 1358 1483 1608 1733 1858 1983 2108 2233 2358 2483 .kollovi mogu raditi kao parni nlskog priliska do 0.1 m' 27 .9 301.

J :2 .·IN/1-" LIVEN 1 GLANKASTI KOTAO ZA ETAZNO GREJANJE NA LAKO TEGNO 1 GASOVITO GORIVO "TERMIK 1" FABRIKA "RADIJATOR" . kotlovi se mogu vezati u bateriju tako da./0-1 B.I LNO anD..-0 ~~~ I .kotlovi rade kao toplovodni.J L ." PIIO//:'i<TO I :tS/1' POSTnOJl'. .. ~ QI I r---- .kapaciteti se odnose: na laka tel':na goriva sa Hd = 41000 kJ/kg i gasovita sa 3 Hd = 35500 kJ/Nm . prema potrebi. rade pojedinal':no iii grupno . L -' Oznaka kotla Broj clanaka Kapacitet KW L (mm) 0 (mm) T-13 T-14 T . ..TCH/om".za potrebe vecih kapaciteta od datih u tabeli.--' V) V) .24 25 .ZRENJANIN ~) J----rt-r iiI I' . ..31 32-38 39 -49 50-60 400 500 600 800 000 125 125 125 125 153 .\~A tc 1 CE.. I -' .\T/I. ~ o I . statil':kog pritiska do 4 bar. L.15 T -17 T-19 3 4 5 7 9 17 .

0 756.kaUavi sa magu vazali u balariju laka da rada pajadinaCna iii grupna do 8 Kam kapacilala ad 10230 kW . iii kaa laplavadni do priliska do 3.776 0.650 0 .06 2.0 1163.028 1.902 0 .vada. na le~na gariva sa Hd = 41000 kJ/kg i gasavita sa Hd = 35500 kJ/Nm3 .0 1047. 8 18 0. broi clanaka n .52 1.0 bar . KOTLOVJ 195 L1VENI tLANKASTI KOTAO ZA TEtNO I GASOVITO GORIVO "GH-7SR" FAB RI KA "RAD IJATO R" .0 814 .0 1105.0 1221 .7 34 0.79 1.5 bar.112 3 200 34 30 3660 3890 4120 4350 4580 4810 5040 5 270 5500 5730 5960 - .07 1.070 1.vada ill voda .15 0.za laplavadne instaJacije centralnag grejanja.0 640.34 1.8.5 bar. za stali ~ke prltlske vece od 2.0 1279.70 1. patrebna je ugraditi izmenjiva~e loplale: para .986 1.25 1.88 1.0 930.0 872.61 1.608 0.kallavl magu raditi kaa parni niskag priliska do 0. 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 kapacitet dubina kotla kotla (kW) T (mm) 581.0 1200 1290 1380 14 70 1560 1650 1740 1830 1920 2010 2100 2190 2280 masa sa dubina sadri in a sadriina ambalavoda pro stora gasa zom (m ») (m») t (mm ) oko (kg) 940 1030 1120 1210 1300 1390 1480 1570 1660 1750 1840 1930 2020 1.0 988.0 698.944 0 .kapacileti se adnase. .16 1.ZRE NJANIN HlS nomina In .692 0.860 0.43 1.97 2.

L=L 2 usmeravajuci poklopac sigurnosni izlazni vod regulator promaje rueica za usmeravajuci poklopac prikljueak za punjenje i praznjenje kotla bojler za sanitarnu toplu vodu prikljucak za odvodenje vazdt.:ha elektrieni grejac bojlera sonda termostata bojlera izlaz tople vode iz bojlera ulaz vode u boiler iz mreze TIP KOTlA L. 11 .• ..·I·._ I I '" LJ'--j:::J==A~='i rt" ij .2 108.2 187. 1 l. loziste dimni kanal cev za odvod dima izlazni vod (topla voda) povratni vod (rashlladena voda) oplata sa izolacijom prikljueak za regulator promaje prostor za pepeo resetka hladena vodom zamenljiva vrata vrata za loienje KAPACITET ZA UGALJ KAPACITET ZA ULJE I PUN KAP . . 13. 10. 20.lOr.. 15. 22.--. or/orr"".2 151. 8. 12. 1B. mm 860 960 960 1085 1100 A=A. 9.' PRO} £ I\TO I-: I NJ/:' I'OS rHOJ IoN}. II. 14.0 187. mm 1115 1152 1205 1285 1152 H2 mm 801 801 801 964 934 H3 H4 H ZTK 27 32 kW 27 32 37 42 52 MJIh 97.0 Vh 600 750 750 800 800 mm 637 757 757 822 897 mm 504 519 519 530 697 mm 500 494 494 450 450 mm 1720 1760 1760 1500 2050 37 42 52 . 6. 3. rrm 580 580 580 670 800 H. 7. 19..0 132..-! 1. 80JL.NTR f U.. 4. 21.2 kW 35 40 45 52 64 MJIh 126. 2.0 162.O G I?f:JA NJ J:: r TOPLOVODNI KOTLOVI NA GVRSTA GORIVA ULJE I PLiN SA BOJLEROM ZA TOPLU VODU AI --~ ' --l ZTK @ @ @ 4 13 @ 15 @'rr'iiiXt-n (Qr . 16.-'T..0 144. I /. 5..2 230. 17..

.! 1 ) . \."f 107 TOPLOVODNI KOTLOVI NA ULJE I PLiN ZSK E E \ . . 4 I \ . 660 185 680 90 25 35 45 100 2SO 3SO 45 95 110 175 362 600 53? 3£5 540 650 650 ti20 714 750 470 505 2JC 250 300 .~ 0 'I o I I :: _ . 4.~ . prirubnica za gorionik otvur za posmatranje vrata kotla prikljucak za odvod tople vode DN 80.. NP 6 TOPLOTNI KAPACITET KOlJONA VODe T1P KOTlA ZSK 25 35 45 100 2SO 3SO OlVOR DIIiNOG PRIKUUCKA OlVOR 2A GORIOHIK A 822 946 910 1042 1640 2150 B C 0 . 70 758 71ry E 300 395 F mm G ~2 H 0 570 596 675 690 990 1100 kW I mm 145 145 160 217 217 217 mm 107 107 107 110 125 140 mm mm mm mm mm 575 140 635 912 789 ' 900 900 102(\ 1380 1189 1900 1375 mm mm mm 120 140 ICO 140 160 570 13:. 2.-{- I --l---r--+t==~ B =::=-~ 7'J'[~ A __ \ Z o I 1. 5.j -' I 1 I F 4 j . .--_ ~ _ _. 3. 7._ 1--11_ __ I r I ·f _ 6 . 6. I\OTLOJ... NP 6 prirubnica za ekspanzionu posudu 14 x d 100/d34 cev za odvod dima prikljucak za dovod hladne vode DN 80.S.

:o----. regulator izlazne temperature prekidac za pustanje kotla urad 10.8 86.. . TOPLOVODNI KOTLOVI. ! uvodnica prikljucnog voda pp.. KOlLA 5. izlazni vod precnika 5/4" 8..ELEKTRICNI ZEK N . 10 4: .vJE POSTIiOJnil.. 3.. 00 ..\'TR·I/..lnrOl'ic 1' lm JEJ. L. 6.. 4. 6 5.l OS /3..0 129. odzracni ventil 9...780 ' 190 700. 190 700. - ...190 700 ' 550.. 1 2./' _I 700 -+ 230 h-: ~I r .~ ... 16+ lxl6 L 25 35 50 63 63 mm 700' 550 .J.'~-' .vJ F..190 700..TO I·:·I.""--"----l Jl NO _ M ~r' N M ~ ww "'''' N • N 0 N MM 1O . ' CD J.y uvodnica kabla cirkulacione pumpe uvodnica kabla sobnog termostata osigurac dugme za reaktiviranje termostata KAPACITEl ZEK 12 18 24 30 36 kW 12 18 24 30 36 MJIh 43.780' 190 kg 30 31 32 44 45 I 12 12 12 18 18 .. ulazni vod precnika 5/4" 7...-. 2.! ~ oo ~~ .6 PRIKLJUCNI VOO rrvn 2 O~GURAt OltAENZlJE lEiINA ZAPR.. v' -. I / o m . T". 5..~ _ M _ M NO _ ~ W W NN o • N N "'''' '-.1 CE.2 64. 470 ---_.. . 4 5. TIP KOTLA f=...vO G IIr-JA.4 108. :F . 6 5 .550.1 ' "~ _I II ' I <- 5 ( ~'r'~--~--~$~~ ~'~ 1.

JS(b.. ..... ~ll " . ' O"glJ~ .. 7('() 18 ' ~H~ SIt Ul J..J!i05 ... ". . ."" 'w " . CK~tl00 -KW ..ntc... 11) J<)...."." ....nla Grejatl N apalnl - -A grupe 1(\'1 .. • _n. .... . ... :N!J... 2~ ..9 . . . 12~ .." " 172800 8 ..---""'" . ''''0 . ... 100 ...5 'J <J '0 ' ·.. ..clsuw. 9 :b5O ...8 KonOVI 199 TOPLOVODNI ELEKTRICNI KOTAO "VEK" - r~:~ no n"" . ~ 9.. M . . " ... •• nJol' .' 0'6'G !h9 . ('YL7Tl? •• ~ : n 2"s..6 5 . ~ w~ I' :"" $ . 2' . 6 HS -Wl .... .. ' ~ 11 2 .~..00 .0"""". ? ..~ . A .. . " ... ' '''S. .-<1. 6noga opt..~"(iI)tI 2"5'''$6Jr ]OO " .. .. " "'.. ~. ......-. '''' . ~ " ."00 KJ}h KW mn" A kg -..... ~ JUGQIBtM Fabrlka radl)a19r8 I klima uredaJa GnlUane . 14 5 ....- ~......100 .

O ni sc postavljaju na [undamente koji su odvoje ni od zidova ka ko se ne bi prenos ila bub od oscilacija i same (lscilacije pokre tnih ele me nala 11 slmkluru zgrad e.9... !O · Slika 9./ / '---L- ·L+6. lako rukovitnje. //// . ///.i·irilla kat/a. KOTLARNICE CENTRALNOG GREJANJA Pod kOll a rnico m se podrazumcvn pose bna prosl o rija u koju sc smdla jedan iIi vi se kotlova koji sluie Zil ce nlralno zagreva njc grejnog sislema. popravke i dmge inlervencije./'/ / /~ ~ ~. KOTLARNICE 9.L + 100 .. Fund a menli S\1 vcCih dimenzija od same osnove ko llova i izdignuli su oLl poda i SlllZC ne sarno kao evrsla llsnova za kolao i za prigusenje oscilacija vee i zastilu od prodnra topIc vode.1 Polotaj kot/a /I kallamici (B-. Kadil se ugraduje vise kotlovil ond a su odslojanja izmedu njih l.' ma . sve zavisno od sirine kOlla 13 i njegove duline L (slika 9. Kotlovi se pos tilvljaju prcma osvclljenju iIi prnzofll .1. /.. kod praznjenja si~I.. Zbog loga su propisanit minima Ina ras lojanja od susednih zidova. Dimenzije ko tlarnice lreba da o mogu Cc nes mclanu monl aiu ko llova..1) .lkva da jc obezhcd c n nes me lani rad i opsluzivanje wa ke jediniee. . lako da njihova pn:dnja slrilna bude dob ro vidljiva a wi inslmme nti llocljivi. L-dllZillll kilt/a) 201 .

kilo ida za uzi mit pravil . 2 ./.i.: t"ka v da sc moi.'·": 20 . . travil nje treba pod es iti lako da jc njL'guv" I .ko da bude s to kr~'. I.. " la miec je ina e. O tvo r za dovou v~zduhil ima najrnimjll povrs inu od 0.: dcfinisa n poscb nirn pmpis ima .odll.1. IlV .2 rn s lobodnog pros toril . 1.. u ocinosu na ho rizo nt a lni razvod ecv l1 e m rczc. I' I d ll ka da od go rnjc iviec kotl.-z. wcZ vilzd uh s.. 17 .Z(llVllraeki vClltil...sigflmo.! Sill" dimnj ak trcba da illla Stll mimjL: p Wlllcn. 1 O vi II SILlVi SII prin~: . .\ 7 R ·11.:dujc po tre bna kolieina sVeZcg vazdllita '" lilldc koj i rad c u kOllarniei a za ko t[oVt: sa pri rou nom pfllrn~j()111 i d ovo ljna kllli.sillflmosflll cev..Ii':I · ranj..c llbezbed iti ncs ml' ta no dOpr' llld nj.elektriclli kabl.Ioll"'..zaWila ad prcpIIllja vllfljlf : 16 .: dovodi iza ko t[a gdc se predgrcva tako da je llsobljc zasticcJ1(} "d It bd nog vazduha . 12 .zlLvlitllll kadll) l'rove tra v.povrailli vod tccuo. 10 . 5. 11. rn i II . .: iii polozaj e kspa nzio nog sud.gorioflik. gllri .3 rn2 i sn1l"~Ll " .. 1' f{Ol EkTO / : I.Vi...prd.. 6 ..1 \ '0 GRElA Nll: 9. 1I cilju bo[jih tcrmickih u.\'. i.· gor iv.I/IWWmelllr.·.kotao.!.202 II "/". dimn i.l cluha Zil silgOf(..1 pravea. 8 .fllaZlla vratll. 1" _ Inzllj na krovu.reglliaciollll kllll'fI" : 9 . 18 . po lllzaj klltla sc bira t. aj II zgradi treba dn j. 14 . iJ' i reglllatora. I 1'.mi vClllil. -I ..lI .WI rczcrvoarolll II zr:radi (Il J( • 1'1 . 1. .111' vod.. do tavitn ie. sme b it i II dircktnnj vczi s" prostl)rijam~ lJ kojima boraw Ijlldi " nj en polol." ko t larn iea sc pos t avlj n U ":l' nt ra Inom delu zgrad c kako bi ko tao imilo s rL ·d i ~ 11 1 11. lTV Il C mr.1- .razvndlli vod tccllog lIoriva. 15 .·. 21. Podrumske kotlarnice Knl larnil:<' 111.owctljclljc.'. 1 '01.l:lla ccv. 19 .: 13 . 21 11 Filler 10 Slika 9_ 2 l'odrtllllska kolillmicll 1111 tcello gnrivo . 7 . 3 ..: oncmogll cc no.re:crvoar Zll gll'-. I'OST NOl 1.mjc m ko t larniet: se obczlll. ". 1.::i n.1 CE. Za ko tlove vc [ikih k a p ac itct~. O tvor z~ pwv.)circci iva nju plllozaja ko tl a rniec i illlilj U rm·d"" drugim kao s tn je duzin :. U llci noSll Il a dimnj ak. . " " . V isi na sa me kotlarniec Irchit (I.IIsis.prikljllcak Zll PlllljClljC.: illla ['5 .1. _ 1'0 Ill "~ • .razvodfli vod.rcgltlatori temperatllre kollll. !.\J I.Va nje.

(. ~O T'-· l n.o t la. 5 . I J .vClllil za prailljclljc.3 Krovlla kot/amica (1. 11. . E li mi nisanjc vode iz I.kolao. al prnvc lravanja. o llil rni cc II I.klldll ZCl II(je i vodl/. 4 .Roriollik .siglll'llo. o tvo ri za ve nli laciju mor. Krovne kotIarn ice 4 5 6 I I I 19 I I : I ! ~ to=::?E": - 18 17 16 . 7 .aps(Jrber bl/kc kot/lI . ljll cc njc m odvo d a vode na kanil lizacionll fnfcZlI iii sc II graclllj c poscb na jama cija jc zaprl' mina po praviIn veea ii i j e dn a l.ljll bil i na spo lj n je m zidll .rczcrvollr ZlI I/ljc. 19 .o ll arnicc pri prilz nje njll sistema sc postiLe pr il.2.ZVl/clla sigllaliZllcijll.~ radnoj zap rc mini I.pl/lIIPll za I/ljc.1. 16 .fill er Zll I/lje. 14 11 10 Slika 9. 17 -Ia.V /C F. 3 . 2 . 2 9.2 m a pns tilvlj<t se Sill blizc tavanici cimc sc n mogllCav<t najbo lji c fcl.razvodlli voti w IIlje. Najmanja povrS ina o tvu r~ za odvud vazu ll hil jc 0.po vrall/i .vClllil za IIlldprili."ivokaz) . o jima 5C I.zulvaracki vClllil.9. 15 .I/ivo krova. Za I.siglla illi IIrcdaj.m a cay. 12 .mk.fill cr za IIIjC. 9 .flcr zu iskljl/civalljc. J 4 .'od ZlI I/ljc. 20J blizc pa uli . 8 . 20 .oristi gaso vitu go rivu . 10 .J8 .dll cvlli rczervoar.

4 Pre/lOs buke iz knllamice vazdll.\lJ£ f'OSTROJEVJA %'-1 CF.en.:vuk .fllim pulem i kroz nwJerijai (slilm levo).. kil o i vclii":ine i po lozaja rasprs ivaea. Kou kOlloVil koji kor isle leena gnr ivil pOlrcbno je n(troeilll painju posvefifi problc mu ClI re nj il gnr iva p<l sc pn. ni pros tor. 1'J10JEkTO I :-I. Rczerv. potrcba za dodatnim vodovima / .ia je obezbeckn a lako da sc u slueaju prskanj.la r za gorivo se nalazi 1I podrtl Il1l1 iii ca k va n zgrilue pa se ono pllmpall1(1 transporlllje dirc klno do gorionika iii do dn evnog rczc rvoOlra smeS te nog u krovnoj ko[l a rnici . znalno vel:i sigurnos ni za hl cvi naroeit o ako sc koristi leeno gorivll.\ u kojill1a se skllplja cve nill il ino iSkklo go rivo .STR-I LVO GREJANJI'. le mpc raturil izlaznih gasova moze bili znatno nii. Ira nsporl go rivil.Todoml. To svc upu cuje na posfavljanjc kOflova u cc ntrak Sll1cSt e nc na krov\I i u 10m silleaj u koriste se iskljllcivo feena i gasovita goriva. Zvucna izolacija kot)ova Kou kO llova nil tceno i g<1sov il o go rivo glilvni izvo [ sumova predstavlja sarno loz is Ie . prigusellje buke (dcsllo).i(. Nlodos taci SlI: oleZana montaza i ocl rZ<lva nje pos lroje nja 1I kollamiei. !.20-1 II.3. gorionika i ccvnih vodov. Ukllliko Sll gorion ici opremljcni vcntilalOrimit njih llV rad prl'dSlavlja poscban izvor buke l:iji inlcnz il e l u lozislu zavisi od saslava goriV" s mdc. Ccvi Kojima se sprovodi gori vll su povezit nc sa sabirno m poslIcl o ll1 kO . C irkulaeio nc pUll1pC mogu predslavljati izvor buke kada rade u kavitaeionom rl' zimu iii lISleU dugotrajnog racla kada do laz i do llstccenja Idajcva_ Prilikom slarlllVil nja kolla sUll10vi Sll poslc di ca n<1 glog porasla prilisk<1 i temperature_ Stika 9.:dvidajll poscb ne PllSlIlit: is pod kOlla.ic pos lcdica intcnzivnc turbllie ncije go rive smcilc kao i promcne priliska a lozis ill prilikoll1 sagoreva nja . Uko liko se koriste kot lovi na gasovi fo go rivo sa prirodnom prornajom koji su osc tljivi na dejslvll vetra kojc jc na krovovima ja kog infc nzifeta treba obezbcdili kol larniClI od prel e ranog prouiranj<J spoljnog vazd llha. Prl'd nosli krovnih kotlarnica SlI: ncpos toja nje dimnjaka eime se postize lIs leda u prLlstnrll i troskovill1a oddava nja . pOlrc b<l za dllbrom izo lac ijoll1 od hllke_ 9. Raspnlozivi prostor u grad sk im Hcdin<lma je we skuplji i sui. pogo lovll slO se podzemni delovi zgrilde sve cd6~ korist c kilO ga ra l.. .1. pa je prosfor I ii smdtaj kOllova do kr<ljnosti ograniecn.! jc r ne pos lllji pol re ba za uzgonskim cfekloll1 Zit slrujanje produkala sagorcvanja .\ ccvovoua pre kinc dovod goriva.

9. najCc. Z vu cni lal ilsi se prigusuju a pso rpcionim prigusivacima 1I Kojima sc zvtlcna em.: jn sc izdaei nadoknaduju time ~ t o se preko le ta mogu nilbavili godis nje koli cil1l' slIvug i znatno jeftinijeg uglja. zavisi velicina pros to ra koji sc moze izdvojiti za smdtaj goriva. a narocito od tOgil ecmu svc podrum trchil da ~llIzi. cevnim vodovima i prcko grejnog Iclil . kmz zidoVl' tiimnjakn.~Ce stilklena vuna. uga lj se nal az i nil istoj visini sa kotlarnicom.lkturni tala:. Rezcrvoari mugu bit i cdicni i sinte tick i.4).wovocl a . I Slika 9. Smdtaj goriva Dimenzijc p ros tora za evT slo go rivo tre bil du su sIn je mogu ee vee. Ovi dmgi su skuplji ali su znalno laksi i ne korndirnjll ..snim plocamil iii e lils licnim os la nj a njem kntla i a. Od vrstc zgrade. Nasiagil u skiadislu za ugalj je visine 1. O bicno se tdi <la najmllnji kapil citet sklad i5 ta bude dovoljno vetiki za tromesecnu zillihu. KOTIARNICt: 205 Zvtlk se prenosi 1I vidll stmklurnog i :(. Ina Ce minimalnil zaprcmina rCZl: fVll il ra Ireba da obczbcdi har zillihu goriva od mesec dana. p rcnusi se fllndamcntorn preko zid a.Q. U veCim postrojenjima ubacivanje lI gIja je 'ia gnrnj e sl rane pa je pri tome pod skladisla obicno \1 visini gomjc ivice koHa. Kod malih kotlova \1 koje se gorivo ubaellje sa pTednje stTane. sa prigl. Najpovoljniji 5U reze rvoari koji mogu da prime celu godisnju pntrns nju go riva a 10 SII oni koji se ko riste za poslrojcnja millih kapacileta . Ak o sn cclicni unda sc ugraduju u be lonsko korito.rgijil lIsled trcnja pretvara u toplOIU .5 Rezervoar za lec/lo gorivo sa za. poda.m korilolll i cevillla 4a odvod/ljava/lje Reze rvua ri se najccSce ukopavajn II ze miju. Podzemni sintelicki reze rvoari proizvode sc od policsl e r smolc sa armaturom od staklenih vlakana . Strl. Struktumi til lilS ima isti Cizicki srnisao kau i vihrildjc samo jc dmgc frekvencijl'. Obicno se sils toje od ce li cnog kutistil 1I knme se nalazi porozni matcrijal.Vucnog laiasil.1.'ftit/l. Pr igus iva njc strukturnog zvuka vrii i se lI gradnjo m " plivajllCeg" be lonskog funclil me nta .5 do najvise 2 m i po moguestvu gorivo se lageruje u viiie izdvojcnih odeljaka. Tecnn go rivo se smeS ta u reze rvoa re cija ve licina zavisi od vise cie me nata . ZVllCni 1<1 las naslajc emitova njem stnlklurnog zvub nil grnnicnim povi"Sinama (s likil 9. Svi podzcmni reze rvoari moraju se pc ri odicno ispili - . Svakako da ti ma le rija li Ireba da 5U nczapaljivi.4.

vad.r<lzvod pare.l' rvo. 3 . S .. 8 .c1ektrib ri grejaCi. 2 .grejoe fW I/I0 1l1rLl'isavmrja /llja iz rezervollra) 0 .pndgrejae.: iz raduju zavil ri vil lljc m na li t'u rn<.. i spustan j e vazduha Pun j en j e I I Usi s ni vad \ I ~ .JI 1 Ii i I -1 I 4 5 6 2 Stilw 9.:s lil i 1I ob likll su pravougaonibl. Sinkli'::ki ro . 7 .vil li 11~ 7..:rvllari imajll 7.lIljl'slilb ilnos li .vodovi Z{l /llje. 1.podll.7 Zagrevllllje leJkog Illjll II cevovodll za IralLlporlovallje oil rczovoara do goriollilw (1.izoladja: 6 clckl riclli grej ac.a pn. grejac. 9 .: rnll i rCI. C:C licni rClcrvoari vclikih z"p rl' o l11in a s<.kOlldellVI.6 NadzclJllli rezervoari 7 9 1 L ___ _ _ _ _ _ _ _ _ r- .1I plivcl1o. 4 .minll do 2000 I (~Iil.-' / S tika 9." 9..'1pre-mi IlU do 10000 I sa ugnldcnim eclicnim profilima Z'I povcc. eel'lI.l ri mogu i rn a I i 7. I I I .(J) i pns lav ljaju sc u bah:: rijt: nd m:: ko liko komada . (:<:Ii~ni Ilad/.

ci vllcl. VI. 5 _}ilter) . ce v za o dvo denje prodllbt a iSP.lra vanja i "disa nja" rczc rvoa ril II slu cajll viso kih te mpe ra tura kada d o lilzi d() isparava .ime 'c J d.: poscbni cevovocli. Da bi SC' obczbccl ila potrcb na visknz nos t mawta pogodna za njegov transpo rt . iii ka tod no m z<ls titom.ccv za plllljelljc. nja go riva. 2 . Na Sil mtl m mcs tll uzi manjil gnr iva nalilz i se clndiltni preclg rcjac kojim sc zagrcva go rivn na tc mpc ra tllTli 100. R ezcrvoa ri sc pr. klljom SL' mlrLava s talan prilisa k II go rio nikll.8 Dvocevlli sistcm za trallsport lakog tcblOg goriva od rczervoara do goriollika (1.l jc poslcdica ko m.liiha lilja. Zil duzc CCVOV()dc.~i promc nll m rd ima rada pumpc.cev za vazdl/II.: vra ea na IIsis pllmpe za gorivn . us im izo la cijc vrii i sc i grejanjc sa mih vodova (slika 9.: i rezcrvoar ima o tvor za pllnje njc gorivom. kod knjih je jcdan vod razvocini i vezlIjl:: rezcrvnar sa gorionikom. Tdiko loz IIljc ( mawt ) se koris ti II vclikim sistemimil ccntraln()g grcja nj.goriollik. visak koji povralnim vodom cirkulise nalrag pre ma rczervlla ru .l cnzllcijc.J I Slika 9. KondcllZil t je tczi nd gnrivil pa sc s kllplja na dnll rClcrvoa ril .R) .ilva s tnlan kvalil el ras pr:iivanja . 4 .Ia z nicl:: gnrionika . Ugraci lljll sc sigurnosni IIledaji ko ji s lit e od prc Plinja va nja rczervoa ra (s lika 9.. Ovo slnga.7). Kod vccih Sl.200 °C koja <'nlOgllcuje njcgovo ra sprs iva nje II go ri o nikll . dodavanjcm aditiva koji V Ct lljll VOd ll .. ccv i za transpo rt goriva do gorionika i me rni stap. a ka ko se pntrcbni g rej ni ueinak mcnja .5 m -- 5 I L ___ .lvc sa tllP lot nom izo la cijn m a na njihovo m dnll nal az i se g rcja c II oblikll podnc z mije . KOTLrlil.: primc njuju dV(lccvni sisll.\'/C /: 20 7 (:c licni rczcrvoari Sli po dloz ni koroziji koja jc obieno IIz rok ova na vudom kOj. Prila godav.:C se rcglliisa njc klllicinL' gllriva v r. Nil lI obli caje nim tc mpcnllllrilma vco ma jc glls to i nc povo ljno za trans p() rt pa jc pntrcbno dil SL' uljc zagre va cimc pos taje tccljivijc. jccinoccvni.li.:v ni i prs tc nas ti.1. to 5C pll javljuje. 3 . gde jc koroz ija i niljkritie nija . 4 . l'rvi sc ko rislc ko d malih ins talacija kod knjih st' viiia k gnriva nl.dozcnja YOlk . 4 2 3 -----. s tim s to IIs is ni vod trcba dn je najmanje . od nosno mc ra e z.'i cm iznad dna rezcrvo aril z hug t.:mi. drugi jc pllvralni i vraca visa k goriva II rczcrvnar. sto jc II razvodll IIvc k vcea kolicina gnriva od ncopho dnc. i:. Z ils tita o d korozijc se vrsi prc m az ima i 10 pu dnll rezt'rvoara... I I max. Provcra za pt ivc nosti se vrii i po mocli dllplug zid a Sil ko nt ro lno m tccnoscli kojil u s ill cajll prod o ra goriva d a je zvu cni signa l.1I1jc kolicine go riva vrsi sc promeno m preseka rn.kOlllrollli stap. /. Z it tra ns port tcenog gnr iva iz medll rcze rvoara i go rio nika primc njujll Sl. Sv.9.

1 /. sigurnos ni uredaj za zalvaranje koji dopu sla p ro lo k gasa ~a­ mo pri besprekornom funkcionisanju siste ma ka o i ventil za ispustanje gasa II sillcajll kvara na poslrojenjll.IV.208 8. sar:1 pruCC5 silgorcvanja gasa. Za ve like visinc i du zi ne ccvovodil koristi se jednil medu-pumpa . Rasprsivanje i mesa nje go riva sa vazduhom se moze plls tiCi njcg" vim isparava nje m.9). I· ra smeSlI za silgo reva nje.:klapajll.2. Obavcza n je i ve nlil za prekid a nje dOloka gasa u slucaju opasnosti van sClmog postroje nja . Gorionici za gasovita goriva Gorio nici za gasovito gorivo mogll bili a tmnsrerski iii sa nadpritiskom iI Z.2.5 m. uljc se pod pritiskom dovod i do ml az llin' kllj. Brzina sl ruj a nja ulja je 0.2. Pod dejslvo m ccntrifugalnih sila gorivo se lalozi po bOl'nilll ivicama i biva o dba ce no 1I loziste.2.i1 koje se vremenski pn. rotacijom i Ubilcivilnjc m pod pritiskom.a sc dovod i go rivu koje isparava i na (aj na cin . U ovim ccvovodima ugraduje sc filler za gorivo. 9. Osim toga se lI gradujc kontrolnik pritiska gasa koj i iskljll l"lIjl· gorio nik 1I s illcajll sma nje nog protoka gasa koj i moze bili uzrokova n njc gov im iSlicanJem. . ali se u praksi ne prevazilazi visina od 4.10). Kud alll1ost'cfski h gorionika vazdllh se injcklorskim dcjstvnm uVllui II go rionik (slika 9. Gorionici za tecDa goriva Sagon.iji jc \'rh okrcllul prcma lozis tll . Kod procesa isparavanja toplo t. U gorionicima sa ra sprsivanjc m. Ona je visokog pritiska. ra sprsivanjc gorivil mozc se uspd ntl izvrstili i lIkoliko sc vaztluh dO\'\J( li pod vccim pritiskom btla 1I1je im n mali pritisak .:vilnjc tecnog go ri va je vcoma sloze n heterog. GORIONICI 9. koji obezbcd uje gorionik a posebno mlilznieu za rasprSiva nje od zaeeplje nj .10 m.1 ima m .1.1.Ilrcva nja (s lika 9. Vazdllh potre bnn I. Kod rotacionih gorio nik a gorivo sc dovodi u konu snu rotirajllcu posudu (.4 m/s. TodofUl ·ic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJA NJE Sam transport goriva se ostvaruje pumpom. Svaka kOllarniea na gasov ito gorivo lre ba da imil regul ato r priliska koji odJ1~vil ko nsta nt il n pritisa k gasa.a silgo rcva njc deli sc na primarni koji ras prsujc gorivo i sc kundarni koji je ncophocla n za prnn:s S. Stvarilnje sagorivc smck jc iii II samum gurioniku iii U loziiitll. 9. Mcdlltim.it: ho mogc n.e ni proces koji 5C sastoji iz nl· koliko fill.I('. Oil bi silgo"rcva njc bilo s to efikasnijc pll l rcbno jc gnri vo rasprsiti na sto sitnije bpljice i o moguciti njegovo intc nzivno ml· ~iI ­ njc sa vazduhom.liku otl sago reva njil evrstih i lccnih goriva.2-0. usisava gorivo iz rezervoa ra pri cemu visina usisilvanja mo~e bit i 8. najeesCe u zajednickom kuCistll sa pumpom. LJ siste mima ccntrillnog grcjanja go tovo iskljucivo sc korist c ova kvi go ri ll l1iri.Jle nlvorc kroz koje pro t icc gnrivo i rasprsbvil sc na niljfinije bpljice p"(1ul magic. koja je za viskozna ulja zllpcastog ti pa..J r.

cev za raspode/II gasa.primami vazduh.o o •ofd· °.elek/roda. 23 . KOTLARNICE 209 Sliko 9. ' o a.. •. 3 .kobl za svecice.9. 5 . 2 . 10 .plamen. 2 .klaplla za vazdllh.pri/islli vod za IIlje) 2 4 I II 'U ' I' u~Btt~~r'" o O:~~o". 19 . 0. 13 .jlallsa za poddavallje.povra/lli IIljlli vod./rallsjorma/or za svet':ice.razvodlli IIljni vod.9 Gorionik sa rasprSivalljem goriva vazdllhom (1. 6 Stika 9.kOIl/ro/t1O s/aklo.kolo vell/ila/ora.o ·p r. 15 .glavlla mlavlica. 8 . 4 .s~kll1ldami vazdl/fr) . 18 .p/amella cev. 6. 5 . 3 .prikljllc:ak za s/rujll.osigurallje m%ra.motor.Y •• 0 '0 • 0 •• o 0 c °0 a C. 4 .16 . 17 . 20 .osigllranje od IIvlacellja plamella.plllllpa za IIlje.mdavilla gasa i vazdl/ha. 9 . .sigllrlloslli IIredaj.10 Injektorski atmosjerski gorionik 0.mlaZllice za I/lje. 22 . svecica.zaus/avlla ploca.maglle/lli veil/iii za mlaZllice. 7 . 11.prekidac. 12 .m%r za podesavallje koliane vazduha. 6 . 14 . 21.

visina dimnjaka od rciie tke u lozistu kotla (m). zavisi od svih otpora na ce loj duzini slrujanja iI na koju utice os im duz ine dimnjaka .034 za mrke ugljeve. St ruja njc produkata sagoreva nja kroz dimnjnk naslaje li S led promaje koja sc stva ra za hva ljllju6i razlici izmedll specificne gustine top lih gasova i hladnog vazduha . {/ = 0.3. n = 0. Z a kollove sa prirodnom p ro majo m moraju se savlad a ti i otpori u sa mo m knt III .yJ Di mnj ak ima zada tak da produkte. DIMNJAK . Todorovic PROJEKfOJlANJE POSTROJENJA 7. Visina dimnjaka zavisi od visinc zgradc .20% ve':i od preseka dimnjaka. PRORACUN KAPACITETA KOTLA Kao osnov za dimenz ionisanje kotla sluzi lIkupna kolicina toplote koju odaju sV<t grejna te la . 9. pad priliska i odgovarajuce karaktcristike kolla. takn da dimnjaci mogu imati manji presek.kapacite t kotlova prikljuee nih na dimnjak (W) .17 za teeno gorivo. a kod kot lova sa prirodnom promajom i da svojim uzgonsk im efe ktom uvede u loziste dovoljn u kolicinll vazd llha za sago revanjc. Potrebni kapacit e l kOlin odreduje se po obrascu: .4.A CEWrRALNO GREJANJ£ V~/ _ Natprilisni go rio nici imaju dovnd vazduha ve nlilatorom a po tre bna ko licina du ha za sagoreva nje se ta cno doz ira. pove':a nje se dodaje proccntualno od kolicinl· IOplote koju odajll grejna te la. njegov presek i hrap avos t unutras nje povrsin c: kao i broj i ostrina prome na pravca strujil nj il. Kolicina ovih prod ukata ko ju data promaja mOle da izvu ce. Ova kolicina loplote se povccava za toplot ne gllbitke kotla i cevne mrl'z. brzinll stmjanja gasov<t njihovu prosecnll temperaturll ild _ 9. Zil precizno i kore ktno odredivanje prcse ka dimnjaka treba poznavati ko nstmkcione de laljl· dimnjaka. Promilj a dimnjaka je dakle u loliko veca llkoliko jc dimnjak visi i llko liko jc ve':a raz li b izme du tempera ture prodllkala sagoreva nja i okolnog vazdllha. Kod postroje nja za grcj ~ nje zgrada. II . sagorevanja sprovede u atmosfe m.: .. {/ = 0. a prcsck od koli cine dimnih gasova. za raz liku od ko tlova sa nad pritisko m gde go rio nik savlad uje olpore ko tla.210 B.026 za koks. I'n: sck dimnjaka moze sc gru bo odrediti pre ma obrascu: gde je: Q . Presek dimnjace se uzima 10 . Duiina dimnjacl' pri prirodno m odvodc nju gasova ne sme bili duza od I !3 visine dimnjaka. a u zavisnosti od nacina vode nja i vrst e loplo tne zasli te cevne mreze.

Priliko m izbora ko ll a Ireba ima li 1I vidll da je proizvodac naveo poda lke prema ispiliva njima 1I labo ra lo rijskim lIslovima id a je pri lome ko risce no gorivo visokog kva lile la. 15 . 10 -za postrojenja cij i su vodovi s labo zas lice ni . ho rizo nt. lIkoliko posloji vcrov.5.kolicina top lote ko ju odaju grejna te la (W) .c z<tgrevanje vode i mase postrojenja (%) Dodaei iz nose: (f = 0. uspo nsk i voclovi u zljebovima spo ljnih zid ova.20 .za greja nje paro m b = 0. 1) udn: cli ko licina lo plole Qk koja lreba da sc proizvodi u kOllu. konslmkeije ko tla i zagrevnog [Ill ida kao nosiocil to plo te za sistcm grcja nja .. .wlje m.kapaeitet kot la (W) .10 9. kan i kada projeklan t navedcne kapacitete zc li da proveri. s to se pra kticno moze dognditi sa rno kod ko llova nn L-vrslo gorivo.po tre bni to plo tni kapacite t ko tla (W) K . siroko r<lzgra nati . pre lazi se na izbor kolla . Doda lak b Ireba dodavali sa rno u slucaju kad a se predvida svakod nevni pn::k id u loze nju i pri najveCi m hladnoca ma i iz nos i: . Srcdnje vroclnosti za K d a le Sit 1I tabeli 9. Ovu c inje niclI proje klanl mo ra cia uzme u obzir.dod<llak za toplotne gubilk e kotla i vodova (% ) . 1) . na hladnom tavanu. 211 Qk =Q ·( 1 + (/ + b) (W) Qk Q {/ Ii (9. KOT/ARN leF.tln<t mreza izolova n<l i pos(. IZBOR KOTLA Pos lO se prema obrascll (9.1.dod<llak na brl.grejna povrsi na ko tla (m ) Qk .sini. U svim sillcajevima kada se ne ras polaze podacima 0 kapaeilclll. (f = 0. a po obrasclI: (9. ko lao sc bira prema po trcbno j grejnoj pov.2) gde je: 2 A . ho rizo nt a lna mreza izolovana i postavljena na hladno m lavanu.za poslrojenja ciji su vodovi po lozeni.Zil greja njc vndom b = 0.no rma lno op te rece njc ko lla (W/m2) Norma lno o pt ereee nje ko tl a K zavisi od vrste goriva. uspo nski vodovi na spo ljnim zid ovima.Jlnoca da ce se Itslov i pri kor isce nju knlla raz likova li o d o nih Zil koje je p roizvoclac naven podalke.9. To se ci ni na os novu k<tpaeil e l<l koje proizvodac da je za svaki lip i velicinll koll<l .

212

/I. T adorVl·it PROf EJ<..TOVA Nf E POSTROJ ENfA ZA CEN1'Rr1 LNO G REfA Nf E

Tabcla 9.[
Mali kotl ovi • VRSTA vnu~ GOR IVA pa ra Mrki IIgljevi veee 9300 8100 l oplolne moCi Mrki lIslj evi O1 nnje 7000 5800 l oplolne O1oCi Gradski gas LI 600 10500 Teeno Rori vlI 10500 lI GOO , 0) KOl lovi povrs illc do oko 5 111•• ) KOll ovi povrsine do oko 20 01' " ' ) Koll ovi povrsinc do oko 20 · 7501' Srcdnii kotlovi" v()(la parn Veliki korl ovi'"
vod~
p~rn

9300 7000 9300 9300

8100
5800

9300
7000

8[00 5800 8100 8100

8100 8100

9300
9300

9.6. KOTLARNICA ZA TECNO GORIVO
Ko tl nrnicL: sn kOllovima koji ko rislc IcenO gorivo zahtcvaju mnnje prosto ra S obzi · rom d a i ~ prcd kOll it nijL: potre bitl1 pros tor za dzaranjc i eiseenje. Isto lako, 1I ovum silleaju.it: ne po treb na proslorija za smdlaj goriva, jer se avo ellva 1I specijalnim rc:ze r· voarima, koji SlI obieno van zgrade i ukop a ni 1I zemljll . S obzirom na specificne uredaj e kod kotlarnica sa lakim leenim gorivom treba . osi m kolla, dimenzio nisali rcze rvoar i cevovod za teeno gorivo (lllje) od reze rvoar~ do gorio nika, i odredili tip i kapacit e t gorionika. Go rionik se dime nzionise pre ma maksimalnoj casovnoj pOlrosnji goriva. Slieno jL: i Sit cevovodima za gorivo, kod kojih se obicno raellna Sit brzinom llija od 0,3 m/s. Cevi Sll b<lkarne iii cclicne sa pre{;nicim<l 3/8 " - 1 n. O dredivitnjc ve Ueine rczcrvoara za gorivo, sc vr!ii pre m<l proseenoj godiSnjoj potrosnji goriva. Potrcbna o~jasnjenja i podaci dati su liZ primer 9.3. Primer 9.1 Usvojiti ko lao za ccntralno grcjilnjc: loplom vodom ako sva grejna tela Ireba cia odaju 42.S00W. Horizonlalna cevna mrda je izolovana, vodena kroz suteren, a vcrti· bini vodovi su veGi nom \lZ spoljne zidove , vidno poslavljeni i neizolovanL K<lo gorivo se predvida mrki ugalj manje toplotne moGi. Rc!icnje Dodaci:

((=0,10

b=O
No rmalno opterece njc kotla K = 7000 W/m2 Potrebnn gn:jna povriiina KOlla:

9. KOTURNICE

213

9.7. GOpISNJA POTROSNJA TOPLOTE
Potrebna kolicina toplote za grejanje jednog objekta je racunski podatak koji je merodavan za dimenzionisanje postrojenja. Ona se razlikuje od stvamo potrebne, odnosno stvarno utrosene kolicine toplote, koja je osnov za izraclInavanje eksploatacionih troskova a odreduje se merenjem utrosene encgije. Proscena potrosnja toplotne energije mo~e se dosta tacno i predvideti, i nju projektant obavezno treba da proracuna, bez obzira da Ii se radi 0 postrojenjll ccntralnog grejanja sa sopstvenom kotlamicom ili sistemom prikljucenim na rnrezu daljinskog grejanja. Jer to je podatak na osnovu koga sc izracunava potrebna kolicilla goriva i odreduje velicina prostora za smdtaj goriva, a od nje zavise i prosecni -cksp loatacioni troskoyi od cije visine cesto zavisi i definitivna odluka investitora 0 ugradnji ccntralnog grejanja. Zbog valnosti ovih podataka za svako mesto postoje merodavne velicine za izracunavanje proseene godisnje potrosnje toplotne en<.:rgije, i tn one koje zavise iskljueivo od ktimatskih prilika.

9.7.1. Racunska i stvarno potrebna koliCina toplote
Racunska kolicina toplote sastoji se od gubitaka liS led prolaza tc plote kroz sve gradevinske clemente koji ogranieavaju grejane prostorije. Ona se izraclInava prema toplo tno-fizickim karakteristikama objekala i spo ljnoj projektnoj lcmperaturi. GlIbici toplote se zatim, kao sto je vee objasnjeno, uveeavaju u cilju obuhvCltanja infiltraeije spoljnjeg vazdllha i izuzctno nepovoljnih slucajeva koji doprinose povecanju gllbitaka toplote. Ovako korigovani gllbici predstavljajll racunsku potrebnu kolieinu toplote, koja se koristi kao osnovni podatak pri projektovanju poslrojenja. Kako spoljna temperatura varira i II toku jednog dana kao i tokom godine, spoljna i projektna temperatura se mcdusobno retko podudaraju. Osim toga. nepovoljni slucajevi koji su proracunom obuhvaceni dodacima ne deluju jednovremeno i 1I svim prostorijama. A to sve znaci da je postrojenje dimenzionisano za izuzetno nepovoljne uslove koji bi mogli da deluju na grupu prostorija, a nikako na celu zgradu, te da je racunska kolicina toplote za grejanje jednog objekta uvek veca od stvarno potrebne. Medutim, oni obuhvataju i rezervu za sva odstupanja gradevinskog o'bjekta u odnosu na projekat koji je bio osnov za proraeun grejnog sistema. Prilikom izracunavanja stvarno potrebne kolicine toplote povremeni i detirnieni uticaj nepovoljnih uslova (vetar, dmi prekid grejanja i dr.) se uzima u obzir preko korekcionih koeficijenata, koji predstavljaju opste podatke i koji su poznati u struenoj literaturi. Medutim, uticaj spoljnih temperatura je specifican za svako mesto i oeenjuje se preko tzv. s t e pen - dan ft, koji se izracunavaju na osnovu statistieke anaIize temperatumih promena u datommestu,.

21-1

II Tot/orm';f PROJI:.-;;fOV4.SJE POSTROJt:NJA Zrf CENTR4LNO GREJANJE

9.7.2. Stepen - dani
Ako se sa q oz naci kolicina loplole koja je neophod na za greja nje jednog pri razlici u nulras nje (I,,) i spo ljne temperalure (I,) ravnoj jedan Slepen:
I" - I,
llbjl- ~I"

=1

nnda sc slvarno pOlrebna kolicina toplote (Q.) po pojedinim d anima moil- iUM_ ili sledrcim jedna cinamil: - za prvi dan QI = q -( /,, - l sI )-24 - za drugi d a n Q2 = q -(I" - Is7)-24 - za n-li dan Q" = q -(I" -1",)-24 1I kojima su sa 1 " . I s-z, __ _,19 " oz nnCcne srednje dnevne te mperalure odgovarajuce g dil nil .

Sabirajuci ?olreban broj dnevnih kolieina loplote Uednacine annlogne gornjim ) izraeunava se stvarna kolicina loplOle Qg za ceo grejni period od Z dana:

z
Qg =24-q- 2:(1"-1,,,)
II :;::: I

(W-h/god)

(t)_ 3)

iii S obzirom da je lInutrasnja te mpe ra lura I" kooslanlna velicina lokom rad;, gr"I""" poslrojenja , sledi:

Q~ =24- q -(Z -I,,-

,,= 1

Il

s ,,)

(W-h/god)

( L).

_ II

lzraz (9.4) se mo:k transformisa li nil laj naein slo se suma srednjih Jnt'vni h 1, 111 pnatura (drugi clan izraza u zagradi) zamenjuje srednjom tempe ralllrom gr"jnog 1" rioda (Is):

2:15' = Z/~
11 =

Z

I

pa se dobija:
Qg

=24-q-Z-(/" - l g )

(W-h/god)

(CI_ I> )

U nawdenim izrazima koriseena jt: jediniena vrednost Casovne pOln; bne koli'- II1l' loplole. odnosno ona kolicina loplole koja se dobija pri razlici od jednog Slc Pl-lI.1 i/medu spoljne i unutrasnje lempcralurc_ Ova vc!icina (q) se moze lako odrt:J lli r "llh'~1I raclIoske kolicinc loplole QI. proraeunate za projektnu lempe raltJrskli rd i l, " I" - 1.,,_ lun Zit izraclinavanje vrednosli q .ie:

9. KOTLAUNICE

215

q=

Q"
11l- / Jp

(WfK)

(9.7)

u kome je sa I", oz nacc na spo ljna proje ktna It; mpc ralura za dato mes to. Pomocu re ladjc (9.7) i uvo dc njc m ko rckcio nih kocficije nat a. go di~ nja ko licin a IOplo te poslrojenja koja rad e pri razlicitim rdimima .e'kspo loa tacije. mo/.e se izracll nat i preko opsteg obrasea:
Q~ = 2-1 . Q" . Z· "
I - I

K. 'I/ - I ,tp

y' e

(W· h/god)

(9.R)

U go rnjoj jednacini koeficijcnt e obuhvata sill cajcve kada post roje nja ne r<lde sv ih 24 casa u to ku da na i kada postojc i drugi prekidi grejanja (s lI bota . ned e lja, praz nie i). Fak to r y je uslva ri kocficije nl jednovre mc nosti de lova nj a posebno ne povo lj nih lItiCilja, koj i se proracllno m lI zimajll 1I obzir a nikad ne dellljll is tov rc me no 1I svim pros torijama. U jed nacini (9.3) izmz koj i je pod sumo m odnosi se na spo ljne te mpe rature i broj dana grejnog pe rioda koji je funk eija bas tih spo ljnih te mpe rat ura. Pos to su to c leme nti koji ne zavise od samog objekt a, vee isk lju civo od klime koja vlada u posmatranom mes lU, pomenlltim iz razo m se dcfinise pojam "stepe n-dan" koj i je uved e n za ocenjwanje klimatski h 1Ilieaja na s tva rno pOlrebnu ko li cinu to plo te za greja nje :

z
SD =

2:(1" -Is,,)
n::: 1

(9.9)

Stepen-dani (SD) se mogu izrazili i pomocu srcdnje te mpe rature pe rioda grejanja od Z dana, a prema jCdnaCini:

5D=2' (I,, - lg)
Po sme njiva njll (9. 10) potrebne ko licine to plo le:
1I

(9.10)

(9.8) dobija se krajnji oblik jed nacine za iz racunavanjc

Q = 24· Q" . SD · y' e
g

1,,-t,1'

(W· h/god)

(9. 11 )

9.7.3. Prakticno odredivanje step en - dana
Posto u izrazu za s tepe n-dane (9.10) treba pret hodno poznavati sred nju te mpera Il1ru grejnog pe riod a koja se izracunava pomot u srednjih te mpe ra tura svih dana koji pripadaju grejnom periodu, to se za prakticnu primenu koristi je dnacina (9.9) u transformisanom obliku:

2/ 6

R. To(/(}frJl'lc PIW f E kTm -:-I, I E POSTROf ENfA Z-j CENTR-1LNOG /?EJANfF.

11= 1

u ko me .ie: 2 - broj d1t na grejnog pe ri od a, I" - unutras nja prosecna tc m p e ra tu r~ grl' jnng obje kta , 'IE - te mpera tura koj a ogranicava pocetak i kraj greja nja. ' "" - srcd l1j,1 te mperatm a svakog pojed inog da na u to ku pe rioda grejanj iL Posto se eclokupa n p ros to r u jed no m obje ktu ne grejc n a istu te mp e ra turu , I p " kao lInut as nj a te mpera tura me rod av na za iz racun ava nje st.c pe n-<l a na uzima sn:dnja vre d nost te mperatura svih greja nih pros torija, a koja se izracun ava po obrasclI :

('i. 13)
ko me su Vi za pre mine pros to rija, a Ii odova rajuce te mpera ture. Medutim, unllll ~'­ nj e te mp e ra ture po pros to rija ma va rirajll u granica ma od 15 - 22 °C. A pos to Sl ' II prosecnim o bje ktima najveCi broj p ros to rija greje na 20 °C i vise je o nih cija je te mpl'ra tma ispod ove vrednos ti (ho dniei, po mocne pros to rije) nego iznad (kupa til a i s!.) i to se b o srednj a te mp e ra tura adminis tra tivnih. sta mbe nih i dmgih zgrad a slie/1 c 11 ;, me ne moze usvojiti te mpe ra tma od 1 9 °C. G ra ni cna te mpe ra tura grej nog pe riod a 'IE' koja jc pot rebna za ko risce nje jCtlili'l'ine (9. 12) , p redstav lja po d a tak koji moze da se razlikuje od slucaja do sluCaja i l <i vi,i prve nstve no od n a me ne o bjc kt a (Iabo ra torij e. bo lnice. sko le itd .) . U d os a d < I ~ I II " .i pra ks i za najveci broj s lucajeva , pose bno za gradskc to pl1t ne, vaz in je krit e rijum d ., ~l' pocinjc i zav rsava sa grejanje m o oda kada je p rvi, odnoson pos lednji put u sezon l l ime i prelaz nim meseeima srednj1t te mp e ratura tri uz as to pna dana iznosila 1 2 °C: ii i hi la niza o d nje_ Ovaj kritc rijum je bin u d ire ktnoj vez i sa prime no m kotla rni ca sa cvrs tim gnri \ ..'11. kod kojih nijc tako jednos tavno pusta nje pos troje nja 1I rad i p re kid a nja lozcnja. 1,1" SIO je to slucaj kod ve likog broja da nas njih kOlla rni ca koje ko riste gasovit n iii I" " gorivo i imajll po tplIn o allto ma tizova n pngo n. Kod postroje nj a prik ljllee nih na L:' , ko t la rni ec, poce tak i zavrse tak grej nog perioda sc po mL: ra prcma visim spllljni m : pera turama. eime. sc povecava uuzina traj,l nj<l grejnog peri oda a li sc i puho l.is .. uslovi lI god nos ti Ijudi. koji p ri niz im gr<t oicoim tL: mpe ra turnm<l nislI bil i Z<idOvllli, ' dnn ima pre d poce tak i pos le zavrSctka grejanj a. Za Ju go. lavijl1 511 stepe n- d a ni racllna ti za gra nicnu lL: mpc ra turu od 1.2 0(' prosecoa te mpe ra tura grej nih pros torija usvoje na jc vred nns t 1 9°C , pa ~;c S1l' , nvih ve li Ci na II jcd nac inu (9. 12) do bija il.f<lz za ste pe n- d ane u ko mL: kall nq1" /.I' , ostaju sa rno sred nje dncvne te mpe rature i broj da na grejnllg pe riod n:
1I

SD = 2(19 - 12) + 2)12- 1 ,,, )
11 = 1

z

J e d naeina (9. 14) jL: graricki prikazana na s lika ma 9.1 1 i 9. 12 pre ma te mpC l"" kim poci ;lci ma za Beograd i Podgnriell. kao prcds tavni cima kll ntine nt a lnc i I11l "

9 I\OTLARNICE

2 17

klime. Na slici 9. 11 jc dat proseca n tok spoljnih tcmpcrat uril Zit II ogr;]d , it n<: slici 9.12. za Podgo ricu. pre ma me teoroillskom osmatranju u toku pc ri da 1925 19-10 i 1949 -1968 god inc. Tacke 1\ i B na krivoj promene tc mperatur od f,ovariljll vrednosti od 1 2 °C i 117:nacavilju pocctni i krajnji dan sezom; grejanja . ;, r"zm"k iJ.medu ovih tacilka duzintl grejnog pcrioda 1I danima. Prvi Clan jednacinc (9.14) odgovara pnvrsini 11 1, koja jc ndrcde na iwtcrmam<1 2 °C). a drugi unutrasnjc (I" = 19 °C) i gra nicnc tc mp era turc perioda grcja nj a (/18 = 1 clan povrsini 11 7• ciji S lI okviri dcfi nisa ni izo termi1ma grani cnc i krivoil1 proITIcnc spoljnc temperature. Z bir povrisinil /11 i /1 2 odgova ra rdc nju jcdnacim; (9. 14) i pn:cIstavlja broj stcpen- dilna .

r~nske

9.7.4. Tabela stepen -dana za .lugoslaviju
Na 05n0\l11 utvd e nih kriterijuma i metod a izracunati su slepen- dani (SJ) za ndn.:dena mcs ta koji 5C nalaze u tabc li 9.11. U istoj labeli su dati i dt;zina grejnog perioc!;1 (2) II danima. kilO i srcdnja lempcrilluril grcjnog prioda tllll (0C). Ukolik o se 1I neko m slucajll utvrdi da je srednja lemperalllra grcjnog objdta ra 7.lici la oel lIsvojcne vrcdnosl i oel I<J °e, moze se izvrsili korcktllf:l stepcn- cl ;tna. Oil osnovu jcdnacine (9. 12). mcnjajllci podiltak za tll i utvrduju ci razlikll sarno prvog Clan;!.
Z·PER tCD GREJANJA U DANI ,',\A,

. REJAN JA U DAN I MA Z PEx 100 G

gl ':

1 7V, f-i7Ib ,/ 7/-n ,7 / ,/ 7,/, '71;,""7: /./n-7 ,/. 7/*, V -,, +-+-H / ,///,,//// / / ' / / V// /.

~I :
• 1-.
,
"
B

,

-

/./1V/////./' 'lv / / /

/. '//. / / / 7/./////./ /.//- '///

/.::Y/

.

'I t·

'V, (///;// /. V/ ' / / //V//////1 ' / / / / / J ' / ' / / / / / / / // / ' '//, I
/./1)'////./ / / //. ., // '

A \'(

"

\. " """', A~ ~",,'\.'\.V

~ ....... :-.." "''', ". ~ ' :.......,,".......y
','\........\ . . . . . "., ......." ....... V

""""" """,,",,'.
~'\.'\.:Y

B

.

-

,

'\."''''''-'S'\YI ~'\."'\........" y
,

,

o
XI XII IY
DANI


1/
II(

,
X
KI
XI/

I

/I

••
-

IV

DANI

Slika 9.11 Grajicki prikaz stepclI - dalla za Beograd

Stika 9.12 Grajicki prikaz stCPCII za PodgoriclI

dalla

21S

13. T(}(lorOl'ii: PROf EK{'() I·:·INJ E l' OSTROl ENf A

z.t CENTRA LNO G REJA Nf E

Tabela 9, \I

Srbij;t
McslO Alcksill:1c Backi Pel cavae

Bela 'rk"" Beograd Bei:ej 130r Bosiljgrad l3uj:l IIUvac l3ukovicb Banja Valjevo Veliko Gra nisle
V ladimirci

Vlasin;l
Vr~lIljc

Veuas Vrcoc;

Vrnjacka Ba llj a
V rsac Gomj i Mibnov;lc D im il rovge.,( I DivcibaTc Dilkoyic.1

SD 2492 2778 2593 2520 2797 3090 2968 27 16 27-13 2782 2708 2612 40-14 2674 2847 26 19 2784 2560 3076 2826 384 1
2691

Z

Zaguhi<.::l ZJjCC:lf Zcmun (siari ae rodrom) Z ial iuor Zrcnjanin Jarmcnovci Kik itld;1 Knj:l'zcvac Kllviljac.1 Kovi ll Kokin Brad
Kopnollik

3085

2BXB
2468 37 19 2746 2797 2762 2862 2613 2590 3590 5337 2848 2620 2635 2662 11 67 3132 11 42 1800 3093 3698 2774 2265 2761 2801

176 186 179 175 184 200 196 187 189 192 185 175 257 182 188 IS4 194 180 208 193 243 195 202 192 177 239 182 193 183 194 181 179 229 311 194 180 180 183 124 216 121 155 209 244 188 180 190 190

',m

Mcsln

4,7 4, 1 4.4
4,6

Kli rsumlija
Lcskovac

3.8
3,5

3,9

.. .5 4,4 4.5 4,4 4,1 3,3 4,3

Ljuuiccvo- POz.1 r CV3C Mit covac n 3 T:l ci Ml a(il.:novac Negalin Nis Novi Kncievac Noyi P:lzar Novi Sad
Palic

P:mccvo
Pel rovae na MI:wi

Pee
Pifot Prcdcjanc Prdicvo

3,B
4,8 4,7 4,8 4,2 4,3 3,2 5,2 3,8 4,0 5,0 3.4 3,9 4.5 3,9 4,2 4,6 4.5 3,3 1,8 4,3 4,5 4,4 4.5 9,6 4.5 9,6 7,4 4,2 3,8
4,2 6,4 4.5 4,1

Prist illil Pr izrcn Prokll pljc Rekovac SCill a Sjcnicl Smcdcn..:vo Smcdcrcvska Palanka

SD 2892 26 18 2592 4484 2866 2845 2613 274 1 3100 2680 2830 2720 2640 2634 2670 2626 2643 2915 2397 2606 2726 2822 4133 2641 2632

Z

198 181 181 272 193 183 179 183 203 181 188 182 181 186 180 189 190 195 190 186 188 187 251 180 182 194 190 177 185 178 180 201 200 190 163 ISI 184

I,. 4,4 4,5 4.7
1 -.)

4,1 3.6
4,4

4,0 3,7 4,2 4,0 4.1 4) 4,9 4.5 5, 1 5,1 4, 1 6,-1
5,0

4.5 3,9 25
.1 5

45
4,2

Kosovska Mil rovica. Kr:1gujcvac Kraljcvo Kru5cWlc

SokolJalljo Somuor Srcmski Kilrlovci Srcmska Milrovic.1 Svcto7.arcvo Topola Uziec Uroscvae Coe:.k C:uprija Sabac Sid

2875 2865 249& 2740 2606 2475 3036 3044 2752 2647 2586 2685

4,0
4.Q 4.2

4,4 5,3 4,0 3.8

45
4,-1 4,7
4,4

Crna Cora
BtU

Bijclo Poljc BlIdva Virpazar lvangrad Kolasin

NikSic Pljcvlja Podgori<='1 Ulcinj Herceg Novi Cetinjc Prijcdor Sarajevo Srpsko Srebrcnic.1 Trcuilljc

2717 3323 1618 l301 1113 2830 2919 3077 2950 18n

197 219 142 129 120 205 201 21l 206 164

).-

- 1

3,8 7,6 8,9 9,7 5,2 4.5 4,4 4,7 7,7

Rcpublika Srpska
Banja Luka BileCa Visegrad Douoj

9. KOTURNICE

219

9.8. POTROSNJA GORIVA
Godi~nja potrosnja teenog odnosno evrstog goriva predstavlja polazni podatak za odredivanje proseene godi~nje cene grejanja, za dimen2ionis anje rezcrvoara za teeno

gorivo, iii potreboe vt:!ieine prostorije za smestaj Cvrstog goriva. Koristi se obrazac koji sadrii godiSnju kolicinll potrebne toplote:

B= 24·3,6·e'y·SD·Q

(I" -I,)H" '17

(kg/god)

e = e,'eb - predstavlja koeficijent ograni~nja i sastoji sc od koeficijenta tempera turnog (e,) i eksploatacionog (eb) ogranieenja. Prvi obllhvata dnevne prekide lozenja usled kojih je srednja dnevna temperatura grejnih prostorija nua od unutrasnjih projcktnih temperatura. Koeficijent itb uzima u obzir slueajcve kod kojih ulllltrasnji uslovi grejanja nisu svakog dana isti jer se grejanje obustavlja iIi prime tno smanjuje subolOrn i ned eljo m, za vreme praznik a i raspusta (skole is!. ), Koeficijent temperaturskog ogranieenja se izracunava po obrascu:

e, =

tum - / Jm

lu -Ism

gde je sa I,,", oznaeena srednja unutrasnja temperatura zgrade u toku 24 easa, sa I" unutrasnja projektna temperatura, a sa Ism srednja spoljna temperatura u toku grejnog perioda. Vrednost za lum zavisi od dnevnog grejnog period a i moguenosti hladenja zgrade u toku noei. Ako se ne raspola1:e sa potrebnim tempcraturnim podacima, mogu se koristiti pribliZne vrednosti za e, prema tabeli 9,III , Koeficijent eksploatacionog ogranieenja je predviden same za objekte u Kojima se u tokl! pojedinih dana obustavlja iii smanjuje grejanje, sto zavisi od namene zgrade. U taJ..:virn slueajevima se smanjuje iii broj dana grejanja iIi efekat grejanja, sto se odraZava na godisnju potrosnju goriva
Tabela 9, III - KoencUent tcmperaturnog ogrRnl~enJ8 e,
Vrsta zerade Bolnice i wade slime namene 5tambene wade sa weianiem svih prostoriia 5tambene >grade sa izrazitim noenim ograniunjem u grejanju: administrativne >grade, robne I(lICe i drugi sliooi objehi velikih akumulacionih sposobnosti u podru~jima urnerene Idime ~kole sa veurniim kursevimh Administrativne zgrade itd. pri manjoj akumulacionoj ~sobnosti i u podru~ju o~tre klime Ikole sa dYe smene Skole sa jednom smenom nastavo.,i akum\ll~Qm
~obnolfu

" 100
095 0,90

0,85 0,80 0,75

Skole sa jednom smenom nastave i malom alrumulacionom
~obnolfu

220

!1.TOflorm·;r IWOJU<.T O I :'INJE POSTI?OJJ::NJA 7.,.1 CENTR.-1L,\'O G RUA NJF.

Vrcd nost i 7.a e" lI~vajajll sc pre ma labeli C).IV. I<o rc kturni kodicijcnt y U o brascll 7.a od rcdivanje potrosnjc gllriva od n o~i ~ l' 11 " cinjcniclI da je pntrc hna ko licina toplote rilClIna ta prema 17.v. lr<msmis io nim guhi l'i l11" koji su pOVC'Cn ni 7.a clocliltk c na rrc kid lozc nja. uti caj vc tra i elr. Pos to sc us lovi Iho!:! koj ih SU ovi elodaci preclvidcni ne javljaju uwk i istovrc me no. clolil7.i sc clo I.ak ljl lil" da jc vre clnos l ~tv<lrno pOlreb ne toplOlc za grcja nje 1I prosek u ispod racuno m ot!I\'lk . ne . cilk iil ko bi spoljnc tc mpcr<l turc bile bliske projektnoj vrcdnosti. Kodicije nt y iznlis i: - 7.il normalno vetrovitc prcd e lc i za klo nje n po lozaj y = 0,63 - za norma lno ve trov ite predek: i olvo re n po lozaj y = 0.60 - ve trovi ti predcii i zil klo nje n po lozaj y = 0,58 - ve troviii predeli i o tvoren poloz<1j y = 0,55 Oslall: owake 1I obraseu za potros nju goriva su: SD - broj slepen-da na I" - lInulrasnja le mperatura proslo r" koji se greje ("C), I, - spo ljna projektna temperatura ("C). Q - po trcb na koli cinil toplo te za grejanje (W), H" - donja lOp lo t n<l moe go riva (kJ/kg) 'I - s t c pl~ n isko ri see nja postroje nja koji sc sasloji od slepe n<l ko risnos li kill I;, (Ilk). s tepe na korisnosti eevne mrde ('le') i ste pe na ko ris nost i reglll ;l c i o l1 11 ~ siste ma ('7,) sa lIzajamno m vezom 'I = 1 /k" l e"T
Tabcla 9.1Y Koclidjcnti cksploalacionog ograniccnja
Cb
c~
i

r-------------------~~----~--------------------_r--------------___,

VrSla zgnulc Slollio grcjani ohjckli ( slam belle zgode.ooilliec i 51) ZA rade sa ogr;lIIii:c llirn grcjanjc l1l slioolom, Ilcclcljom i 0 pro zni· cima.(Ka liccla rijc i "dmillislralivll e zgradc.oollke ro lme kllcc i sl. )

1,0 0,90 0.75

Sknlc

Primer 9.2 IzraclInati godisnju proseenll pOlros nju mrk og uglja (fill = 17000 k.T/kg) i I;,kll~ loi-ulja (fI" = 42000 kJ/kg) za ma njll s tambe nu zgradu u Beogradu, za koiu je i/.racl! na ta po trebna ko licina loplo te od Q = 30000 W. Zgrad a imil olvorcn polozaj. Prekid loze nja je 10 easova. Kotao je (lei li \'<.: n{)~ gvoida. U aba slueaja rcgul acija postroje nja je automatska, cevna mrda dobro il.oll!va na i izvedena sa do njim razvoelom. Rcscnjc Ste pe n isko risce nj<l se bira na osnovu tabele 9.V. Za evrslo gorivo iznosi:
']k= 0,68, 1"/c = 0,98, ,,,

= 0,95, 1"/ = 0,63

Za !eeno gorivo iznosi:

T al.90.98 3.60.XO Vrcdnost stcpcnOl korisllosti sc ccni prcma vclicini postrojcnja.95.68 0.:dvideti ga Zit ceo pe riod grcja nja. Z ato se obicno predvidnjll reze rvoari za man!" kolicine goriva. REZERVOARI ZA TEeNO GORIVO Priliko m odrediva nja ve licine rezervoa ra za tel::no gorivo najbolje bi bilo prc. '7 = 0. '7.9 · 1.98.4 · 0. CcvDa mrc7.X O 0.72 0.0. .1lI ) e{ = 0. o.0 bez podcJ e na zone obiena ruclln sa staJllom kon lrolom fU m. '7e = 0.1RN IC£ 22 1 'lk= 0.0. Regulacionl sistcm vrsla regul acije autom ntska sa podcJom na zone 1. a kOl:fi l:i.6 '1 9 +1 5 17000'0.:le i olvo re n po lozaj y = 0. 2520 30000 _ 8 = 86 4· 0 9· 10 · 06 · . O. Z a no rmalno ve lmv il c predc..l.n 9. KOTiJ.IV) e" = 1.}. a i ce na im je visoka.<J5 U.: nja jc. prema ta hc li za sle pe n.'10 n.da ne SO = 2520 a s po ljn a p rnjcklna kmpcrat ura je _15°C. = 0.70 Koeficije nl le mpc r<l turnog ogra ni ce nja jc (ta be la 9. Z a Beograd.9.78 O . Na os noYU ov ih pod a laka prosecna godisnj <l po tros nja mrk og uglj<i: 2520 30000 8 = 86.n 0.7 Tabcla 9.M kg got! .75.65 0.jc nl eksp loa t a~io nog ogranicc.0 ' 0.75 Teeno i gaso vilo gorivo lUX O. koji sc liS led toga pllne dva iii vise pula 1I lokll sezone gTejnnja.63 a teenog go riva: 9686 kg god.95 .-+ 15 · = 3)30 . vrsli izulacijc j lIill:inu rilzvod a (donii iii A orni i) i iznos i : 0. . ]9 42000· 0. Cvrslo gor ivo 0. . KoU o\'i Livelli kOll ovi bez reglJlisallja do 60000 W sa o biclIom rU Coom regulacijom preko 60000 W sa boljom rucllo m regl.llacijo m spcci ia lni ko tl o vi do 175000 W(mehanicko do bro reguliS:lIIje) pre ko 17500 W (mch ll nic ko dobro reAulisallie) Live ni ko tl o vi sa lIal<lIl1<1no uArade nim A o rioniko m Spccijalni koll ovi do 175000 W Spccijailli ko tl ovi preko l75000W 2.lju odgovarajllci pros· lor za smes taj.: ( Iahela 39.-vi rezervoa ri SlI velikih zapre mina i izisl..V Stcpcn korisnosti 1.95 .9. .

-10 7 60 2..: el var:! 2U( I1I1I1 ) 600 600 600 6100 61_' 11000 j\ las:l Sil il.I I L 2R .~ .26 5 500 1200 8.57 0.110 ( \J) 16 I.35 0.60 7 1.80 OAO 7 50 2.96 0.10 2.H2 0.:~) 525 2750 3300 4200 5 100 I.: (1(111) 1.00 )5 1 O.1 2 0. I S I. 1 ~ _$.lpn:l llin:l (J II ) J ~oriYO I 3 1.00 25 2 00 30 200 .15 ~t f 11\ ) Dcbljill a lillln 0.32 6 600 0.26 5 500 RE5 10 1.broj dana Zit knji sc obezblldllje rczc rva goriva. tiufi ll:l I (III) Vis lII:l cI .9(J I Spolini prd nll.III C':l " 2.c n 'oa r 1.5·1 10.26 5 500 1800 6. r- - - I • - I . p .7 1 0.'10 7 ~o II)() 1. pri mesecnoj potrosnji ad 800 kg.-1 C£lIlTRA LNO GRElANJ£ Vc li'::i na n:zcrvoara sc nd n.96 290 l l!':lI pn. to je zaprcmina tromescCne potroSnjc goriva: ..J2 6 600 1275 I' Q S 0 .50 8. prosccna d ncvna pOlrosnja go riva (kg/dan). . ~ 3500 .2i 27 1 0.lsclI : U lo ku cclog grcjnog Pl'- 13" .guslina go riva (kg/m:') Tahclll 9.GO 6.8 0. Posto je mesecna potrosnja 800 kg.86 kgIL. '' '"Ioml'l'' PRO} 1':KIO I'~1N1" I'OSTUO} f.5 0 10.222 /I.22 5 1. - ~ r.50 128 0. • - - - \} h In I Slika 9_ 13 Rezervoar za (cello gorivo J h Primer 9_3 O dredili dimcnzije reze rvoara za lro mesecni pe riod grejanja. 1:1 ! .ol3ri jolll (I. ako sc koristi lakn loz-ulje specificne gust ine 0. Prdnil. Z .26 5 500 1500 1 .60 3.VI Re1.:dlljc prcma pOlrosnji gnriva rinda a pO llbr. . (111111) 5 500 265 5 500 6 600 2300 8 600 I)()()() I.a leono Z .N}A 2.GO 20 2.J 2 8.26 5 500 700 5.

= 1250 mm .ukupna duiina I = 2740 mm . KOTLARNlCE 223 800 V = . Prema tabeli 9.·3=2800L=28 m 3 086 ' .spoljni pretnik d.9.VI usvaja se rezervoar zapremine 3 m3 sa dimenzijama: .

7 I v(y ) / / / 7 / .10.dne se o bjasnjava delovanje m me!. To sc moze vid e ti pos ma lranje m slmjanja f1l1i da iz nad raYne. Z bog ovih sila prisustvo evrstih povrsina IIve k se ispoljava kao koenica kre tanju. Velicina tog o tpo ra zavisi od prome ne brzine. Uzrok toga je stu se de lici medusobno la nl i slo jc sila koja se lime pro izvodi raz li eita.1. OSNOVNI ZAKONI STRUJANJA 10. cvrsle povrs inc i 10 u ne ko m odrede no m tre nul kll vrcmena.1 Prom ella brzille slrujallja Na os novu toga pro me na br. a da sa uda ljava nje m od nj e brzina pos te pe no ras le. gu stine f1uida i dubine do koje prodiru molekuli uspo re nih delica.1. zapazice se da na ploei flu id miruj. UVOD Proll cava njc m slruja nja de liea f1ui da 1I1vrdc no jc da SII o ni vrlo pok re lljivi lako d a jc i naj ma nja sila dovo ljna da izazove kl iza nje jed nih dclica po d ru gima.lumolekularnih sila Ouida i ploce i f1uid a medu sobu m. Me re njc m brz ine II pravcu osc koja jc no rmalna na slojeve f1l1id a. Sila koja koei kre ta njc f1uid a predst avlja o lpor tre nja.1) 225 .:.-/ //// ' 7 //////////// / / o SlilU11 0./ . Koeno deJovanje evrste povrsinc f1uid a i f1uida medu soborn izraz io je Newto n sledecim odnoso m: ( 10.. ovo svojs lvo nc majll svi de lici f1ui da u isloj mc ri. sli ka 10. Med ulim.

.Todof'C)I'ic PROJEI<.-.. tako da je pravac struja nja sa rno u njegovoj srcd ini pravolinijski. mls - SliIw 10. a s rednj a brLina stmjc jc W m = (0.0./ - '- ~. . uoce no jt: da pos toje:: dva strujanj a./ - W. Ovaj uti caj pokazao se kao do min ant a n na pojedine fiz icke ve licine cije promCnt: proui'.. Ta kva vrs ta slruja nj a naz iva se turbule nlno strujanje::. ces tice flllid a izvode oscil ato rnll kre tanje u vise pravaca. ne mesaju se_Takvo st ruja nje fIuid a n. prosecne brzine.2 Lamillamo i il/rbl/tellino simjalljc Pro fil brzina kod turbule ntnog strujanja je spljoste n.)...226 8..rclativna prome na brz ine po normali nil s lojeve fIuida. laminar.85)wnrrr · Kod la mina rnog struj anja profil brzina jc pa ra bo lica n pri CC ITlI I srcdnja brzina iznos i oko 50% od maksimalne brzine u os i struje (sl..TOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE gdc je : . ' - rurbult/l t. a tu rbule nt nom vc like..tange ncij alni napo n . Prusecna brzina predslavlja ne kll vrstu srednje br no m vre me nsko m razdobljll .. ni u jednoj tacki brzina ne os taje kons ta ntna ni po pravcu ni po vc licini i mc nja se to ko m vre me na.21 gde je II - kine ma tski viskozite t (m2/s) . O bc vrs te strujanja mogu se poj aviti i u cevima i II ka nalima pri ce mu lamina rno m struja nju odgova rajll obicno male lm~ ine. ~ "\ II \"-. Upravo su te vre me nske prome ne IIzrok teskoca pri \'c() rijsko m i e kspe riment alnom prollcavanju turbulencijc pos to kre ta njc oije us taljc nll.1O.1 koji Sll poveza ni Reynolds-ovim broje m: JIId Re = II (10..nja rcalnih E luida.2. pokaza lo sc da brLine II jednoj tacki osciluju o ko ne ke srednje vrednos li l ine u odrc d ~­ tzv. ava grana (izike koja se od nos i na po lja fizickih ve lici na. Me::dutim.8 . Kod tllrbuh:nt · no g slruja nja. mesaju se... P" f-:: ._ .- ./ . Posmat ra njcm strllj .ziva se la mina rno. cestice se krecu u sllljevi ma. Drugu struj a nje izgleda hao ticno.di na micka viskoznos t . Na prelaz od lamina rnog na tllrbule ntno stmja nje:: uti&: tre nje fIuid a koji struji () zid cevovoda. .. prome na brzine i precnika cevovoda kao i kine matski viskozit c t tllli li. Kod jednug se primecujc oJ rl' de na prav ilnos t... .

nacina vodc nj<l i izolacije mrde. Bez obzira koji je sistem u pitanju . JEDNODIMENZIJSKO I STACIONARNO STRUJANJE U primenjenoj me hanici fluida ces to se srecu takva strujanja kod kojih su pro me ne brzine u jed no m pravcu mnogo vece od prome na u os tala dva pravea.3. 10. 10. nije uvek moguee fo rmirati presek cevi tako da o n bude pribliZno ortogonalan . Jcdan od prime r~ prcdstavlja slucaj struj anja kada sc izmedu pos ma trani h preseka nalazi ncka strujna masina. postoje i takvi primeri nes tacio na rnog strujanja na koje je moguce prime niti ove jednacine. Na srecu. OSNOVNI ZAKONI STRUJA NJA 227 Vrednost i Re <2320 od nose se na l<l min amo st ruj anje. lz islih raz loga iskljucuje se ulicaj pro me ne pritiska na promenu gustine. Uz imajuCi II obzir uops tava nja koja su izvrse na. a s druge slrane. pravo linijske iii krivo linijske koo rdinate usme re ne u pmvcu st ruja nj a. U wkvom slucaju se prome ne pojedinih fizickih '!cliCi na koje o pisuju slill1je fluida po preseku mogu za ne ma rili. U odredenim s licajevima. Ako je period posmatranja struja nja znatno duzi od period a po navljanja pe riodicnih prome na visoke ll ccs ta nos ti . STRUJANJE U CEVIMA Slmj<l nje kroz stmjnu cev je u opste m slu caju ve isedime nzijsko. jedno dimenz ijsko struja nj e je takvo slruj<l nje kod kojeg fizi cke velicine koje dcfinisu stanje fluida zavise sa rno do jcdne proslornc. Tipii::an prime r jednodimenzijskog strujanja pred stavlj<l stmjanje kuoz s trujno vl<lkno. kao sto je to slucaj kod vode nog gravitacionog greja nja sa go rnji m razvodo m. Kako jc u d ime nz io nisanju cevovoda ec ntra lnog greja nja jedan od zad<l tak<l opisiva nje stnljanj<l u mrd i siste m<l .10. Dakle. duz inc mrde.2. jer se s jed nc s tmne ne mogll zanemariti promene pojedinih fizickih ve licina po preseku cevi . korekcija u proracunu je nuz na jer su te mpera turska odstup:ll1ja zna tna. brzine sLrujanja fluid a . a Re>2320 na turbukntno. OV<l prome na te mpe rature zav isi od vrste rad nog fluida . Medutim. Promen<l te mpe raturskog stanja povlaci pro mcnu gustine de lica fluid a i izaz iv<l njihuvo kretanje uz p rome nu pritiska . Medutim. ta promena temperature je dovo ljno mala da ne dovodi do znacajnih prome na drugih fizickih velicina. pa ce se smatrat i da sc o ne me njaj ll sa mo dui vla!. i::iji je presek infinitezimala n. dolazi se do jednostavnih algcbarskih oblika osnovnih jednacina strujanja samo ako jc s trujanje stacio na rno. prava gra nica pOCcLka turbulentnog strujanja je dermisan" sa Re >3000. neophodno je uvesti pre tpostavku kojom se iz daljeg razmatra nja isk ljucuju prome ne te mpe raturskog polja. o nd a se proble m moze smatrati ka o da je stacionaran. sigurno pos toji od rede na prome na temperature rad nog fluid a na putu od pumpe do grej nog te la.na. nalme . velicine i ub lika poprecnog prese ka ccvi i niza drugih cinilaca. Gustina fluid a je funkeija te mpe rature i priLiska. sma tra se da jc fluid ncs tisljiv. T u se prve nstveno misli na pro me nu gustine kao jed nog od cinilaca u hidraulicko m pro ra cunu mreZe. Ovakva slmj<l nj a se nazivaju jednodimcnzijskim strujnim tokovima.

pre svega brl. ko risli 5e jednacina ko ntinuit eta i za ko n 0 odria nju e ne rgije. nodimcnzijskog karaktera slnljanja dol azi i usled promt: ne preseka.l og moze da bude prislistvo ne ke st rujne mas ine b o sio je pllmpa. bez unutrasnjeg tre nja i neprome nljiVl' gusline.11 2 ... -. a "'20 "'3 brzine stnljanja II tim presecimil . uvotl e nje m srednjih vrednosli. L. prime nili i u sillcajll strujanj a kroz eev. _.da slnljanjc nijc jcdnodimenzijsko ali ima jednodimcnzijski karakt e r.112 ( 1(1. ll slruino vlakno.3 Promelle precllika ccvi i brzillc stmjallja .-_. l ' silicaju kada se izmcdu pos matranih preseka nalaze oblasti sa nil ruse nim jed nod i· me nzijskim karaklerom stnljanja . T" se najbolje vidi na primcru brzinskog po lja .ka prt:dstavlja prosec nu. koje strogo llzcvs i ValC za slucaj strujanja kr.=-===~ ~ . Islo se moze lI radili i sa drugim fizickilll vl·li· cinama koje de finislI sta nje flu id a. ( lw pojave znatno ko mplikujll proracun s obzi rom na poslojanje vise projekdj a brl..--. jam idea lnog Ouid il. M edutim.....voljnuj lac"i preso. U slu caju turbule nlnog slrujanja brzi na u proi7. ['re ma jednilcini ko ntinuite ta je: (W3) gdt: Stl A" . podrazumeva sc <I" je pre osred njavanja po presekll vee ra nije izvrseno osrcd njavanje brzine struja njil flO vreme nu u pojedi nim tackama prese ka.o . d<tkle vrc me nski srednju brzi nu tj.onja iii promene prolok.o · mike jcd notlime nzijskih slrujanja lIzimati u o bzir koriscenjem raznih e kspc rin1l'nl :oi nih i drugih poda taka. Aj pres~c i cevovoda. _____ ___ . I II jed no m i II drugo m slucaju mOlt' d: . Todorovic PROJEKTOFANJE POSTROJ£ fA 2. U cilju prihli.. ~ Slika JO. Na os novll nap red recc nog. Ral.in._ 2 c . pravca pru z. na sl nljnicama ..112 "'2 AI "'2 A" I -=1V3 .NTR4 evo GREJANJF. konstantne vred noSI i poil·· tlinih fizickih vc li cina. mogu so.o grdkll. ---.inl· i priliska. zava nja stva rnim uslovima u cevovodu i lakseg razumt:vanja slrujanja.~ . postojc i takvi slucajevi za kojc je 10 mogu Ce ucinil i. njihov lIlicaj ce se u osnovnim jednacinama din.] 1I cevi odnosno kanalu.tnja fluida ad granicne pov rsi i formiranja makrovrtloga.1. Z a proucavanje slrujanja i prome na njegovih fizickih velicina.1Cl:.. Do naru .. sred njc tj. Jcdnodimenzijski karakler sl rlljanja se u praksi veoma cesto narusava.228 8. To je neviskoz ni Ouid. -. os novne jetlnacinc di · namik e jed nod imenzijskog strujanja.. 1O. uved e n jl' p".).3.~ avanjil jnl. dodc do pojave odvaj. Uvode nje m sre dnjih vrednosli cini se otl redcn.. odn05 no z<ipreminc koja ostaje ko nstanlna bez obzira na prome nc u pre~"k u ccvovodil.----'.-.. jer se 1I opstem slu caju polja fizickih vc1icina me njaju ad tacke do lacke .-1) 2 r::. O davde sledi da se pro me na brzine me nja obrnuto propo rcio nalnll odnosll IH I · gova rajuci h prescka: w" "'I = . U slucajll OVilkvog slrujanja mogll se na pogodan nacin uves ti lzv.

.VI s n . . . --r ) ::::::. .. . . . .·1 Prc ma I3crnlllij<:vllj j<: dn. . . ·f-I--.. . -r ' ····A . .. · . .vUl :V1 Z·IKO. I" · f-I--11 .. 1 1 - • --' I. . . ~(ln S lanlan 2 prc·t\slavljajuci .alvun': l1l: ~ruznl! Cl'vllvm k : ( 111. .~ . : : .• ..... ..2 2 2 2 (10. . . "'.5) iIi : (10..-----< ... ' • I .10 ()S... l s /. :. · . pa jcdnacina (\nbijil obliJ...cJ. . ') .' • i "1 • I"·.:: (IO. ' " . .2 prct\slil vljaju slalic~l! prilis~c 1I prcsC'cima II .. t l Slikll lOA Stmjllllje idellillogflllida kroz ccvOIlod prolllclllJivog precllikll .. • 0 ---_ 0--_ • IV ] .. 2 "'~r) IV~P dinamic~c.1 i j1. .. 1. ." . . ·11----< I' .... : '':':':'' :. : '::..\ 2 -.":'ini za l..() iz ~u ga slctli cia /..'. . 2. . · " .--::1 ..(» oc\nosnn /1 d "'2P "'1/) -I) ..:: '+ ' .bir Slalic~lJg i (\inamil:~og priliska (lS liljl: lzv. . . .::=::::-:-:T! } .7) (IO.. t-I I" . ukllp an prilisil k. / _~"I o • I:: :... .. .K) U gornjC' m i z r~zu jJ.... . ._ .::-: .l l · . .

kil i atmosfcrskug_ Na slid 1O.5b. PS I p• . pa dijil gra m promcnc pritiska za primer cevovoda sa 5 1.""!. 01) na dcsnnj slr. 10. Dinamicki pritisa k iii za llstavni pritisak je pritisa k kaji sc II stmji fluid " jav lja ispred s redis ta ne kc prl'prekL'.i I'/{OJEI\TO I':-INJf: POSTI?OJENJA 7..' Sll razlikc statickug i atmosfcrskog pritiska mc renog pomacu Pito-ccvi sa bocnim 01vornm iii Sil U ccvi ciji jc jedil n kraj povcza n sa a tvo ra m 1I zidll cevi.l'ka Na os novll ddinicija s tati l': kog i dinamickog pritiska s ledi i nacin njiha vog Ilwr.·-t .230 IJ. ni (. kaji bi bio potreba n da Sl' tn. prikazano jc mL: re njc statickog.T"durrJl ·.cvi isb zujc se razlika ukupnog priti. dinamickog i lIkupnog pritiska sa Pito-covi.6. narocito tre njc a zidove cevovad a. Nil sliL:i 10jc.ok koji na zid ccvovod" vrsi f'illici s t rlljcci para kln .ok jc i nnaj prilis. 10. U takvom slucaju ukupni pritisa k se s manjujc us led gllbitka stati ckog pritiska na racun savladiv3nja trenja. .5. ~l'=lr '" Stika IIi. daklc pritisa k koji hi pokazao l1lL: rni instrumc nt koj i lJ i sc II struji f1l1id a kre tan zajCdnu sa njilllL: istllm brzinnm. pOkil!.1. na knjoj SL: vidi ci a sa pOvccillljl' m br£inl: sledi poras t dinami i::kag pritiska kaji odgovara smanjc nju stati ckog pritiska i ob rnlil a . a) <I -w. dabija izgled predstavljcn Oil sl. I\ko s(. Sta lick i prilis. koja ima odvoje n spoljni i lInlltras nji deo i pavcza na sa tri U eevi me ri sva tri pritiska II i'luiull kaji struji .5 Mercllje statif:kog i dill(llllit kog prili. aravan jl' o nom pritisk u. PRORACUN PADA PRITISKA Kada jc 1I pitanju rea la n fluid .) zidll . P I Po J. . pos tavi o tvo r Pit u-cevi (P itot ) 1I struju nuida (slika 10.4. a nda se radi 0 viskoznom fluidu kad kogil postnji unutra snje tre njc..nj.lL " P I! PS I '.nos t iz sta nja Illirnva nja t1 0vcde do hrzinL: kojolll f'iuid struji.4.c definisl' kao unlltras nji pritisilk f1uitla koji stmji pravo linijski. 10. G rafieki prikaz prol1ll'nc din alllickog i stati l': kog pritiska dat jl: na slici LOA.-1 e El rRALNO GREJA NJf: Sta ticki pritisak .

Stika 10. Prilikom ddinisa nja mal c malii::ko!. pad priliska iii razlika priliska na Ulazll i izlazu iz ccvovod~. Taj gubilak priliska .dw.4. a Bernulijcv~ jcdnat'ina bi imala ohlik: (10. prccnik<l ccvi i koc ficijcnta .t= ).10) gdc je 6pp guhil~k ukupnug pritiska lIs lcd sav laclivanja (J lpn r" Irc' nja i c'vcnlualno drugih otrora./.pad pritiska usled tre nja.6 Prollll!lW priliwka pri stmjwrjll rl!l1uwg flllidu kroz cevovod prikazJ1IIIIU . iz raza za gubil ak priliska. Za prav\) to je pritisak koji sa mor. izdvoje no .13) gdc je: IIp. dip. m .VJ.vOVN I Z"f{ONI S TlWJ. Iz gomje jednai':inc ukupni pad priliska u dco nici duzint: I jc : A. promcnc pn:scka i dodalnih olpora ka o i od duzinl' ccvovoda ._ 2P R . t R . prora i::umll i. zavisi kako od brl:ine slrujanja.ina cevi.~ .· 1 23 1 p AP Pd3 . odnosno za svaku av.) L¥' . _ I ? ( - (10. Palm .:0. = t ". Izracunnvnnjc pada priliska se vrsi za waki den ecvovoda ncprnme nje nih brakl c rislika IV. Pa .1. l<lko i od hrapavosl i zidova C('vovoda.jcdinicni pad pritiska usled trcnja .11) U slueaju horizonlalnog ccvovoda o vaj pad priliska z~visi (1(1 dinamickog pritiskil.. OS.iedinicnog r ada rritiska: 6{J = R / (':') ( 10. 10.\. ll w d" n jc rojam . dconicu posebno. kuji se odnosi na Irenjc fluida (l z idtlve eevovoda: (10. jcr ul~zi kan velii': in <l za dimcnl:io nisanjc napord pllmpe.12) Obzimm da u gornjoj jednacini prci':nik d ima ncposrcdnn ulica).

da pos toji uti eaj i visk oznos ti i hra p.A). I :b · pc rime nlima sa tzv.: nja koji Sc mnzc do biti lcorctskim putem.lJ2 n 1' )(/r>m l'.t1nih kom· lanti u R e ynold s.vl.ovim jcdnacinama i dobijalljc zavisnc)s ti ). bczdimc n7 . hiclraulicki hrapava iii hidraulicki potpuno hrapava. U slucaju tllrbuknlnog slmjanja. pa se iZIl ne ra vlli· na rroizvodc vrllOl. Mnogobrojni ckspc rimenti potvrdili 5 11 ispravnlls t i nvog llbrasca . cl obijanje la cne zavisnnsli A = A(Re. I/\'J F: A d p III .: ut v rd e no d a ccvi mogu cia sc ponasaju ka o hidnlllli cki gl.k) nijc moguce je r se ne raspolaze tacnim reSt:lljcm Reynolds -ovih jcclll. kg/m· - brzina stmjanja.kodicijc ll l trc nj a.13) mogla cia sc u svako m konkre lno m s lu caju upo lrc. Z ato sc u slucaju tllrbule nlnog stmjanja ncpotpuni leorijski rezullali moraju do· puniti e kspcrimc ntalnim pOtlacima .:ynnld s-llvllg broja i re lalivm: hrapavos ti .1 za izra cunavanje kodicijc'lll . nos ti ko c fi cijcnt a lrcnja od R.: rime ntima j.hidra uli cki pro.KfOl':' 1SJF: /'OSTNOJE.I~) O vaj obrazile prc dsta vlja jedan od rc lkih obrazac. Rczullati koje je clobio omoguCili su o dredivanjc unive rz . Z alim.hi za o clre cliva nj.: nc ku odrcdenll vrcdnost. Z a Rc<2320 prava Ii· nija na clijagramu je nilcrlana rrcma formuli A=Re 64 .\ T R. a na osnovu njcgovi il n:zullala Moody je konstmi sao clijagram koji ima ve liki znacaj za prorai::un ccvovnda u kojima pad pritiska lIslcd trenia dalazi do izrazaja . komericijalnim cevima bavio se Colebrook.:v Q U RD.: raspo lagali pOllz cl a nim pocl:lcima 0 zavis.l.·1 Z ·I CIO. U slucaju la millarnog slrujanja pri kome se cevi ponas aju kao hidraulicki g lat~c' .i ciji je otror mnogo veci m:go otpor usl e d viskoznosti Ouida .1= A( Re ).r /'UOfl. slib 10. If.: pacla pritiska pOlre bnll j.io nalan .!. ko eficije nl trc nj a dobija se iz odgovllrajueeg lai::nog reSe nja Navier-Slokes-ovih jn l· nacina: A=Re 64 (IO. a da nakon toga dominira uticaj h raravos ti . hidraulicki hrapilVl: A = A(Rc. vns ti.t tn.!cnik. = A(Re) i A = A(k).l tkc .7. Na os novu is pitivanja je utvnl e no dOl se lIlieaj hra pavosti isro lj .k) i hiclraulicki pOlpuno hr<lrave A= A(k). bez obzira ci a Ii sc ec v po nasa kao bidraulii: ki g"'tka. d a bi rormula ( 10. m/s D aklc. gust ina fluid .I': i· na. Dnminanlan u ticaj hrilravos ti pre · ovlacluje kada lamina rni granicni sloj ne pokriva neravnine n a zidu . A = A( Rc· . E ksp.lV<I tck r os ln Reyno lds-I" broj dosli gn. m 1 . E kspe rimenlima te vrst'e prvi se sistematski ba · vin Ni~urad ze .

precnik a cevi i jedinicnog pad a pritiska us led t re nj a.l lldi l 2.fi. hidraulicki hrapava i hiuraulicki pot pun" hrapava.m Tabcl a lO...6 0.7.2 . nvuzda z. Za 2320<Rc<4000 v r~ i sc prc lazak iz lamina rnog strlljanja II turblllcntno . 0.71 Rc .D 0.. Rc.5 1 Il iJrau lii:k i glal'ka -.10.·l llru.J] 2320<l<c< 4000 4ooo <l<c< 10' 23 560 . ).ntcnnam nj c koc li cij cn la Ircnja l Red.I1 Apsoluln a hra pa"os li razlieilih vrsla ccvi Vrs lH('cvi Pncin knvanc ccvi Cclil:l1c cc vi Ccvi nd livc ll og gvozda C cvi od livC lloc." licki ~I " I k:I Zajccllko Pr. St:-uj anjc II O yoj oblas ti je vco ma neslabilno.1 za raz lici tc uslDve struj anja.Po mls:l lljc A ntOl Vrsl:1 S lrllJ"" ja Llmi ll ~rn o Hidr.. =:. ~ U..dnllo 3. O l o~ (k - A= 5. I .0 3. (.5 fi Tllrhl UC111110 Il idr"u lii:ki !trapav:! Colchro. 1 1) + 2.- --=. ncki od njih moraju d a se radc ite rativnim pos tupkum sto dodatno otdavil pro racun..(Rc. OSNO V. -. U ovoj oblas ti pad pritiska liSled tre nja je linca rn a funk cija brz ine strujanja. Z it Re~4000 strujanjc je lurbule ntno i cev moze da sc ponasa kao hid raulick i glatka. J .f . rewltati koji su dobijcni mcre nje m nepouzda ni S II i O VII oblas t na svak i nacin treba izbegava ti.'urblllcnI I IO NCfXlll7.. 1slicCIlC billil il om I've . Za racunanje u praksi izrade nc su tabde i dijagrami koji daju fun kcionalnu z3visnost izmedu protoka odnosno Im licine toplo te i br Line strujanja.0 1 Apsolutna z3visnosti pojcd inih matcrijala a d kojih SII cevovodi dil ta jc na slici 10. Krive koje daju vrednosti koeficije nta tre nj a za A =A( Re) definisa ne Sll u tabeli 10. = 64 Re I. Obl"sl primene l<es2320 . Navcde ni ob razci za izracunava nje koeficijc nt a tre nja u tabe li 10..( 2/ 1 Tabcla 10.vosl 0. I .VI 7A KONI ST IIW..1 25 0.lr rn . ooor :"I p .fi.1 5 .\'1.1 5 0.k) ).. = . (2.0 log 2.fi. I.1 su dos ta glomazni i nezgodni za praktica n pro raclln.1 Empirij ski ohra sci za i1. 2.\11<011l1n8 hrftll.< Rc < k k 5 ~O Prcl:IZlIll lam .14 .1HiJraulii:ki polpuliO IImpav" 10g~ + 1. .14 r \<e>k T llfbulcill no K.IH I.

- ~ OOOB~' 8 T O· ' II J I I I I CI:b..P I I ~Jl I I 'I I I O. ~~ I ~ I II .~ "'-~~/ l'. ~ ~ ::) '.06 I 'It I ~ c: I' \ I.1" .. ' ::1 '" " 1 1 1' . ' . 'OOrl . 02 . .' 1 I II ..'l.' soDOD .>v.---1 'aS.---1 d= Sam.012 lamlnamo strujanje 0..... ..l ' I ." .~ J ""'". t. ! I 1f-5~~. • I ~.00C 6 810J :~ III TI .' ::.0 20 0:::' "....- II I 1 :-:: '" 2. " I <0._ 0. k:O .1 rrlllll~~ ~ 2 3 4 6 T rn ITfTl II I rTr~I !. ~. ! . c..? :" I ~ .:: .: 2 3': 6 BIO I 2 0. '" ~ l. I 1 1 2001 J 2- ~ -. ..-" 6 B 10 ' o :.. ~ I~ 1 I II I .0' Rejnoldsov broj .-.. st~~' -1S I I ..> co..: za R e=6 ' i.v.. . Prime.. -~ " ~ 0..~ I SOOm".i .l. ~ II I J I 'I I1 ' I 500'- I ...~ . .~/ I.f'. 0.. '.L I 1-: I 20 000: 1000 mm ..5mm ~ t. 1 ~ d.1 (5 1111 1 .0276 R •• ".::: ". -1 i.. :\ K. ) • 0e i ':"-::-:.'l2' . ! I I ..{ "v. i i'lr I '~CO..I ! I 1 .."'~ . I 1 /q/'d 1 Wave '''' /g _I 1~ ~ 1 I ' I I (R ." /g 11.000! 1I 1 1 0001 50mm ~ 0. '0' _ re!a tivn a hrapa vos t d / k= 1000 d ".I I II I ).>". " ' '" I ~I j ... 'V DUD I ...~ 0.o".010 I 11 I ml I I I I 2- ~ ' 1 II turbulentno strujanje 1 I III I 2 3 4 6 B 10 s ' 1 \I . I I I I I'I ' b. " . \ .........03 I "I" 0.J-.---1 "0 ..-..r l . <"'3. . I . I II ~I .:"'' 3>/. :.~~ 1 I I .' ~ 'IJ I 1II TO '>. 9/.. ' I IU O"~'- I 3 r:. 0.016 t II i I 2 'I \ ?:: J..o..200 I '~-rrT I 1 I I I 1 I 1 I I III ..I c>"'" ~ t1\ ~. ..OB \ Ji "II I I r.1 7' .r t .> I I 0..05 0. '>.0473 ~t"-.>. " '.>"... I 1 I I I dl< ' 101 ~ OJ 'c:- I I ~b ' ~~.OS. ..I J I I I I IU I q.U i l 1 11 11. .1 5000 250 mm I ~ ..' . 0.. 10 '\ I I 1 iI. "0. i): :) .\I ""-~' ~ r-- I~.' I I I I 0. ) d . Q~tf: :-... . ! • ~ ~ "" ~. .. q/~::--..> r~~</.Re ! "O . -I ~ l TT 1 0....\ Ii I" %-r r--:: ' ...05 mm d • IOmm - oM V'! ~ 00 ' .~ I r-. ' 1' ...-. II n T I II I I "" ~ "0. " " "O .

8 Ulicaj proll/cllc prcscka lIa karakJer .. to se pre svega od nos i na 13e rnoulli-jevu jednaCinu . nego se odvajaju od zida i pOnovo "Iepe" za zid te k na neko m rastojanju od mesta promcne prese ka. prome na preseb i pro m" n~ pravlAl pruzanja ccvi.VO I··. delici nuida koji se krecu u ne pos rednoj blizini zida tUe cevi.d rcce nog mOle pos lul iti primer nil slici 10. Kao ilustra cija napn. gra n. kroz koju se vdi proticanje fluid a i koja se naziva protocnom Zonom i zonu izmedu granicnih linija i z id~ cevi. usled ine reije kojom raspolaZu. koja se naziva mrtvom zanom. ne mogu da slede naglo povcca njc preseka ccvi.8. DeliCi koji se u mrtvoj za ni nalaze u blizini granicne linijc bivaju us led tre nja .·1 231 lO. Njihova pUlanja ima pribliz no oblik krive linije /\B koja sc naziva granicnom linijom. U prOlocnoj zoni izmed u preseka 1-1 i B-B se srednja brzina smanjuje a pritisak pove-Cava. Ti me je prime na os novnih jednaeina struj.10 OS.lnj a dovede na u pil anje. naru se n iii nc.UTICAJ LOKALNIH OTPORA PRI STRUJANJ U V CEVIMA U lIvod no m de lll je rcee n!) d~ prislI stvo strujne mas ine . ocigkuno je da se ce la oblas t strujanja moze u ovom sluCaju podeliti na dve zone.VJ.\ ·I ZA KONI S'I'RWA .:aj viscdi mc nz ijskog kara kt era slrujanja na prome ne pojedinih fizickih vc li eina uz ima se u obz ir uvoue njcm dopunskih elanova u jcdnacinama eiji oblik zav isi ou toga da Ii jc jcdnodimenzijski k~raklcr strujanja izmedu posmatranih presck.mj c i spajilllje narus~v~ju jcdnod ime nzijski karaklcr slruja nja u (xv inln.5. c 11 1 G N C\I Stika 10. Bez obz ira da Ii je strujanje laminarno iii turbulentno i koliki je Reyno lds-ov broj.flntjallja . Ut i. na zo nll izmedu granicnih linija.

\il k manji .=I. kg/m .. Pa .tJI pn:dslavlja promcnu dinamii:kllg pritiska na krilkteristicnom prcsl'kll . pos tavlji1 sc pi . 10 jc kocficijcnl olpora nezavistan llli stanjil strujilnj.YJ I~ I'OSTROJ ENJA 7.. '· dusobno razlikll.+!::. S OIYL i.236 /I. lIslcd toga dolaz i do Cormiranja IlliIkro-Vrlloga. lokalnug o lpora eliminisan.2 _ P"'z PI + _ _ 1 = Pz + -.I njc' k"ko postaviti 13crnolllli-jevujl'dnai:inli za prcsckc I-I i 2.. T'KlofTw.t l'osmalrajllCi rigorozno to ipak nijc sluc.. I ' sillcajll turblllcntnog slmjanja makro -vrtlozi koji nastajll 1I mrt vuj zu ni pro tiiru II pill toi:nll zunll gti c se raspildaju nil niz strujnih vrtloga. __ 1 2 + .ijskog slrlljanja i stflljnih paramelaril: Z .jc l'kspcrimcili a inilll putcm.2. Zaustavljaju se pre tacke 13 i krc cu k. Stnlktura nv ih vrtloga Sc' 111. S obzirom da je udeo trcnja 1I odnosu na lIkllpan gllbilak priliska na I11l"11. ~Z 0 '1 P 2 P 2 gd c: sc: pod t::. dobija se : ".. Ovim se gubitak encrgije lokalizujc: nil odreden karakteristicni pn.'ncrgijc potreban za rormiranje makro vrt loga II rclat ivno kratkoj mrtvoj zuni i Silmo onaj deo energije makro-vrtloga koji se krccil i/ mcdll prcse ka B-I3 i 2-2 koji dovodc do pOVec.1j._+Aj. Nakon llvoga. rn/s 3 P IV . Za turblile ntnn slru ja ll jl nl'stisljivllg lluidil vazi sledc:&:: PI+ . gdl' !::. ali sc prilvda i objasnjava potdkocn m d" Sc' gllbici lIslcd lrcnja la~n(} odrcde i izoillju_ Ovo sc najvisc oscca pri pmml-ni pnll 'c'" pnlzanja ccvi odnosno kanala.fA SJ I. gde sc javlja dodalni 1Ilicaj trcnja liS led dl'jstva cl'1l1 riI'ligainc sill' na delice Illiida .sl'k I Jpravo zbog loga sc ovakav gubitak nazivil mcsnim iii lokalnim glli>ilkom. 1(» 2 2.id ll II llvoj nblasti.l ml' stll gd e jc prit i..pad pritiska prouzrokovan lokalnim olporom.1+.t ('Ra J I :K f'O J ·:·1.. lzuzimajllCi ove sllli::ajcvc kocfieijenl lltporil jl' 1'1Inkcij" nc kc gCllmctrijske karaktcristikc prcseka na kome jc narusen karaktcr jcdnlllli l11u l I.1 CEK{J<-I L NO G {"' .. i(ol'i'ieije nt proporcionalnosti pomocu kojeg se izracunava promena dinamickog pril i\k" nazivil se kodicijenl mesnog (lokillnog) olpora koji se odrccill.gllstina.Z+.. bczdimcnzionalan . visinska razlika pnlk li. lI11 na i/..2 1 .vrscnu lokalizaeijll gubitaka cncrgijc na odredcn presck.'nil ne pnsloji ( Z 1 =zJ .kocficijent lokalnog olpOnt za prtsck sa narusenim jcdnodimcnzijskill l karakterom stmjanja.E1 podrazumeva dl'o .tJ 1 pili 2 2 ( 111.jc u zavisnosti od toga da Ii jc stnljanje laminarno iii tllrblll c nJn o.brLina stmjanja. " ~ I-. ali ne mngu d~ dospeju u nYU tai:ku je r ne ra s po iazli duvo ljlHl ll1 kinctickum energijom.p2 gdcje ~ 2 IV Z ~ . pnvui':l:ni ka la cki 11.1nja tilngeneijalnog naponil na I.

Zavis nos ti koeficijenta atpora od oblika i drugih spcciricnosti ad zna o lja za pad pritiska date su u tabelama uz primcre proracuna koji su ko riseeni u ovoj knjizi i tabeli VT u prilogu knjige. brzine i viskoznosti neznatan. prora':un se sp rovo di za svaku deollicli posebno. Pad pritiska za savlad iva nje o tpora koji sa javlja pri strujanju fluida u ne ko m cevovodu se izra ellnava prema : t.20) sledi da je pad pritiska u deonici: . 2 gde je t. b'lina f1uida nije pozna~a alt sc ~ na ?rot~k u svakoj deo ni ci. dok je uticaj od gustine.den pada pritiska usled tre nja fluid a u pravo linijskom delu cevne mrcze (Pa) 2. pa se z<l ne maruje.p = 2. pravca struja nja iii protoka duz strujnog puta.11l) . priliko m proraclina u praksi.6.RI .19) Posta st!. II !zraz za pad pritska se moze predstaviti istog preenika: funkciji brLine i preenika kroz cevovod ( 10.{J (lO.rp ( 10. Pri tome. 10.10.RI + 2. PRORACUN PADA PRlTISKA Pri strujanju rea lnog f1uid a h oz cevovod lre nje dovodi do gubitka s tati ckog pritiska.21 ) pa iz (10.20) IV 4Q d 2. dok se dinamicki pritisak menja usled bilo kakve primene preseka. pre':nik cevovoda me nja od deo nice do dean ice. 2 -dec pada pritiska lIsled lok a lnih otpora . OSNO VNI ZrIKONI STRUJA NJA 237 Koeficijcnt lokalnog otpora zavisi od oblika ele me nta koji proizvodi olpor. zavisnost moze izraziti i II odnosu na protok i preenik.pad pritiska II cevovodu (Pa) 2. Iz izraza za protok: (k~g ) dobija sc brzina u fUnkciji proto ka i precnika: (10. Za ta se LI Z jedna':inu u kojoj pad pritiska zaVISI a d brzllle I precllIka cevnvoda.

.. Liska kroz delovc cevovoda koja je fakticki jos nede[inisa na .2 2 I. Iz tog raz loga mora sc prvo usvojiti neka vrednost brzinc iii pad 1'1j.! zeit-I" d" 5e u islom vod u dobijc povceanjc protoka za 20% pritisak bi porastao za 44 %.d pritiska treba pril agod iti precniku ccvovovda tako da pad pritiska odgovara 011 " 111 koji stoji na raspo laga nju . Na os novlI pravca cevovoda .=RI +LZ=A-+ ( d L ~ d 42 7C P I ) 8Q2 (Pa) (1 ()22) Nnvedene jcdnacinc (10. TOl/OrOl ·ic PROJEKrOVA II~E POSTROJENlA 2. Protok u jcdnacini (10. " javlja sc kada cevovod postoji. Ako bi SI.22) predstavljaju osnov razlicitih postup~k a I . llticaj precnika jc sa pctim stepe nom.. I 150 mrn ugradila ccv prccnika 125 mrn. dru g. Trazi sc dimenzionisanje cevnc mrde i odrediv. To jc slu caj kod gravitacionog grejanja toplom vodolll. cima cevovoda. s lo je za datak kod svi h grejnih pumpnih sist e ma. prl'clli .VI c lill tim. naravno za od rede ni precrtik cevovoda. pa za to i nepOl:nal ih prccnika.. lc lll. ' razvoda pare kod pamog greja nja.19) i ( 10. wlzi se izracllnavanjc: k".. Za korisce nje pome nutih jed nacina razl'ijl·II' Sll dye metodc proracllna: metoda smanjc nja brline i me toda konstantnog pad a 1'1 i· tiska. jc r rdava nje jcdnacine (10...-1 CEtvTRALNO GRElANJE tvJ..1:1 pritiska.." sis le ma kod kojih sc pad pritiska pril agodava vee postojecoj pllmpi i kod svih Si..19) iii (JO. a li sc vrsi rckonstrukcija zbog pro mcnje nih za ll le''''' 1 :1 grejanjc m i usled toga nov ih prot oka i brlina strujanja. prot ncima od nos no Im:in"llliI struja nj a sto je isto.22) pojavljujc se sa dmgim stepe no m.:! ~ ) 1''' precnikll je nemoguce. broje m i vrstom pojedinacnih o tpora . Uz poznate sve e lement e kao II prct hodnoj ta cki. p" d pritiska i protok.. proracunavanjc cevnc mrcZe.tvJ) 3. Prva povezlljc pad pritiska i brzinu struja nja . Kada su poznatc svc karnkteristike cevovoda se m njcgovog precnika . brzina i kocficije nata tre njll .. Trazi se izracunavanjc pad a pritiska: 2. . i za zada ti pad pritiska treha odrcditi precnikc cevnc mreze: d = J( Q. Trcti slllcaj je najceSci. I za to. I drugi i treci slueaj su komplikova ni. I · pora i protoka.21) i (10. duiina deonica cevovoda. IIkup . I brline stmja nja." prccnika cevovoda tako i gubitka pritiska: Prvi slu caj se lako rdava po jed nom od dva oblika jednacina (10. duzin ama svih pravih delova. sma njc nje precnik a bi iznosi lo 17% a P"["" pada pritiska bcz uz ima nja u obzi r pojed inacnih o tpora ca k 251 %. ako bi 5e umcsto prc6nib .Z. ".23S B. Poznata je cevna mrcZa sa svi m detaljima.lIljc' 1 . Pri proracunavanju cevne mreze u praksi sc javljaju tri razlicita silicaja: I.. vrstc i broja loka lni h <.II' I. posto o lpor trc nj a zavisi i od precnika koji se odrcdujc i ..

prime nje nog za svaku deo nicu pos<::bno: ' ( 10. ud eo loka lnih o tpora je ma nji i iznosi a = 10-20%.. a { duzina odredc ne deonice. U prcthodnom proraeunu vrsi se dimenzionisanje cevovoda. smatrajuci da je pad priliska posledica iskljueivo Irenja fluida 0 zid ovc cevovllda.25) pa sc za poznati prol ok deo nicc prethodno od red uju prt'cnici d<::o nica od recl e nog cirkula cio nog kola (ccvovocla) pre ma (10. pllmpno II silleajll da je zada ta pumpa). zbog skokova vrednos ti stamlardnih prccnika ccvovoda. ukupna uuzina cevovllda do od reuc nog grcj nog tc la i natrag do ko tln. A KONI STRUJA N}'( 239 10.6. kada sc raspo laie sa raspolozivim naporom. U me todi konstantnog pad a pritiska. j<::r Sll prclhodno usvojeni pn:cnici manji iii neil to veCi od IzraClina tih. l\. izracllnavil 5e prosecni jedinicni pad pritiska R za ce lo cirkul acio no kolo: (10. ovaj ud eo se nc moz<:: precizno proceniti. od nos no zadat im padom pritiska 6/1. Kod proracuna daljinskih vodova.24). proraelln sc deli na prethodni i naknadni.10.z p L R{ = ( l-a )6p = L A-'.26) gde je Li. II kojoj se pod sllmarna podrazllmevaju zb irovi pad ova pritiska u svim deonicama cirklliacionog kruga koji se uimenz io nise. Sa prethodno odredenim prccnikom sc radi naknauni proraclln w.. Podela na prethodni i naknadni proracun Bez obzira po kojem se od dva pomenuta naei na vrsi dimenzionisanje cevne mreie. Ovaj naknaclni proraclin se vrsi .1. a dimenzionisanje mreZe se vrsi sa osta tko m napo ra (I-a).' (-{2-'- ( 10.24). dok je u kucnim insta lacija ma to plovod nog grcjanja a = 33 %. Kada sc proracun bazira na pozna tom raspolozivllm naporu (grav il acio no grejanjc .26).imajuci u obzir we loka lne otporc za deonicu prccni ka od rcde nog pre t hodnim postupkom. Kod cevovoda koji ods tupaju od prosccnih.24) Pre thodno od reuivanjc precnika se vrsi jednacinom (10. OSNO VNI 7. sto slcd i iz izraza (10. o nd a se izdvaja deo napora " a" za loka lnc o tpo re. Na osnovu reccnug sledi da je " rezervisa n" deo napo ra za loka lne o lpo re: ( 10. .23) a deo koje se od nosi na rayne dclove deoniea: {.

22) odnos no (10. i precnik a pre ma je dnacina ma (10. za gustinu vode od 80 °e. slo odgova ra slucaju najcesce prililV ' njiva nih te mpe ratura raz.. koja va rira 1I zavisnos ti od ko nfiguracijc trase QVI) .vodne i povra tne vode 90n O0c.: Sc J.~' lavlja koja se odnosc na pojedine siste me.vode na pa ra 20-70 m/s grcjni fluid . P rora clln zavisi nd s iste ma grejanja..5-3 m/s Najbo lje je napraviti upored e nje proracun avajuCi pad pritiska za tri razlicit e Im i· ne slmja nj a i l1svojiti o ptimalno rese nje uz ima nje m U obzir troilkova male rijala i Cl1l·· rgije po trebne za pogo n insta lacije.Todoro. . ccvs i od o ne koja jc prikljucc na na ko tao.II· risle 1I proracunima.to pla iii vre la vo da 0.t !'C).240 B. pa ce bliZa uputstva i prime ri lIslediti li Z r ". 26) d ata jc u la be lama koj<.. Me tod sma nje njil brzinc svotl i se na usvilja nje brz ine s tmj a nja 1I deo ni cam.TOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE Ve licina lo kalnih o lpo ra se lakode mo ra p rove rili pos to je 11 pre lhodno m pr' lI d · C l1nll proce nje na vrcdnosclI "a". Kod vcli kih i srcdnjih cevovoda brzinc su: grcjni fluid . Zavisnosl izmedu je dinicnog pad a pritisk a i proto ka o dnos no brzine strujan j. U sva koj s ledecoj deo nici ce se umanji vali brzina do najma nje brzine u deo nici koja spaja grejno te lo sa cevovo do m. vod a i nje ne specificnos ti. PROJElI..

Cirkulacij a vode kroz ccvnu mrd u moze se os tva ril i pod ulicaje m ze mljine leZe zahvaljujuCi raz li cilim gustina ma vode u razvodnom i povralno m de lu cevovoda. a ve licinu priliska u njima diklira le mpe ratura vade. lada se ko risli naziv . moze ima li r<l zli cil e lemp e ra lure a li za grejno pos troje nje je vaz no da Ii je pro je klna radn a le mpe ratura vocl e iznad iii is pnd 100 U prvo m slu caju rec jc 0 tzv. Na taj nac in grejna le la. cijim proucavanjem se vrlo de laljno moze upoznati zavisnos t dimenz ija cevovoda . brzine struj anja vode. U ovo m poglavlju i izlaze teorija i prineipi gravita eio nog grejanja . u dru g()m slucaju 0 lo ploj vodi . UVOD Kod dvoccv nih grejnih sislema sva ko grej no le lo je spoje no sa cev no m mreZo m pomocu dva prikljucka : jed an je rilzvod ni iii dovndni i k roz njega slnIji voda u grejno lelo. predslavljaju vezu izmeclu razvodne i povratnc cevne mrde. U lakvom slu eaju se radi 0 gravilacio no m grejanju. 0 c. Kada je lempera lura vode iznad la cke ispa ravanja na atmosfe rskom pritisku.11. u Kojima 5C vod a hl adi odaju6 to plo [u o ko lini koja se zagreva . sli cno k<tn slo izvo r loplo le poveZllje pov ra lni i rilzvodni cevovod . kako bi se u cevnoj mrd i od navao visi pritisa k od a lmosfe rskog i lako s precilo ispa rava nje. vre loj. cevlla mreza moze biti izvede na sa do njim iii go rnjim razvod o m. kako ovih tako i pumpnih siste ma greja nja.1. kilo zagrevni fluid . Yod a. Zbog toga se ovi s isle mi mogu izvoditi nlvoreni prema almosferi.ie u cevovo d' uklju ce na pumpa koja po buduje slruja nje . DVOCEVNA POSTROJENJA GRAVITACIONOG GREJANJA 11. Kod lo piovodnog grejanja najvisa radna tc mpe ra tura vode je ispod te mpe ra ture isparavanja pri atmos fe rsko m prilisku. Ovi sisle mi grejanjo se zal o nazivaju i sisle mima visokog priliska . Bez o bzira da Ii se radi 0 dvocevno m pumpno m iii gravitacionom greja nju. grejni s is le m mo ra da je "zatvo re n". pad a pritiska i raspo lozivog priliska sto jc preduslnv za uspeS no projektovanje . 2.JI . Ako . po mocu drugog je veza no sa pnvra lnim cevovodo m kroz koji voda iz grejnog le la slnIji nalrag pn: ma izvo m [o plo le.pumpno grejanje.

i Ip a gustine p. odnosno specifiena gustina vade.1) (11.1 !jema grejnog sislem~ sa Ulgrevanjem i hladenjem vade koncenJrisanim . do grejnog tela R. kao i od ta eke A suprotno smeru strujanja vode. Temperature razvodne i povra tne vode su I.1 prika2ana je ~e mil grejnog sistema. lackarr/Q K i R.2-12 B. uz upro~Cenje da je zagrevilnje vode u ko tlu i hJade nje u grejnom teln koncentrisano u taekama K i R. pri remu velieinu pritiska vodenog stuba definisu temperatura. je konstantan bez obzira na us love cirkulacije vode u cevnoj mrezi.Todorovic PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GRElANlE 11. U taeki A uspostavlja se statiCki pritisak Pa koji je jednak zbiru atmosferskog pritiska koji deluje na nivo vode u ekspanzionom sudu E i visine stuba vode iznad taeke A.2) Uporedivanjem ove dYe vrednosti proizlazi da u tacki B postoji razlika pritisaka koja je definisana sledeCim izrazom: .Stika 11. 1/ Voda zagrejana u kotlu struji kroz ra2vodni dec cevovoda definisanirn tackama KAR. Prirodna cirkulacija Na slici 11. dok je povratni cevovod oznaeenS1i RECK. i posmatra pri zaustavljenoj cirkulaciji vode.1.1. pritisilk u njoj se moze odrediti od taeke Au smeru strujanja vode prema tacld B. Ako se uoei neka proizvoljna tacka B. i pp. Pritisal P. F A E R Pp Pr B h hb C K . pa sledi: (11.

1. -uJacija ida Cc bar 1I jed no m Ire nutku posle zaustavljanja kruienja vode te mperalun:: u 1'3Z\\'Odnom i povra tno m cevovodu 7.2. smalralo se da sc . Mo sc prclpostavi da sc tempcrillllre i gusline 1I njima menjajll linc<lrno.2): ... Pritisak L:oOSlalm'3o izra7 ..'CU pada priliska koji je prouzrokovan savladivanjcm olpor<l strujanju.- he R hr ha h D tpjJp -- . .::= -IrjJr A -.1-' hb #4 "& Stika J 1. . "'cc kao rilspolozivi pritisak cclog cirkulilcionog krug<l.uliL:a priliska ncslaje eim se lIsposlavi cirkulacija vode <:iji jc smcr strujanja u pr.::::.~ka koji nastaje usled gravilaciooc sile. Gravitacioni oapor U dosad asnjcm rilZmatranju vclieinc prili.4).n.. f U J ( IU) pos le srcdiva nja go mje jed Dai':ine do bija sc vrcdnost ove r:vliL:e : ( IIA) Gomji izraz je do bije n pre tpastavljajuCi da jc u u:'Vovodu u1:oecna cid. Pod lahum prclpos1avkom dobije no je da postojc dva razlieita pritiska u jedooj istoj lai±i Ta r.-I I'OSTROJE.ode po risiJri btIa i tela.adriati ~'Vojc radne paramctrc. J)FOC I::VN.sIVamosli ODO se ostvaruje po ccloj visini kotla oonosno grejnog tcla. do bijajll se sledcCc vrednosli (sL 11.2 Serna grejnog sistema sa VlgrtPanjDfl i hlatJDrjem .-----.u .I I . V OJ.grevaDje vode i njeno hladeojc dciava u tai±i U . hd - B hk . sc do bija Zit bilo kojll t<lekll pa prcma tome postoji nc kao prilisaL: taae . 11.om (11. i ponovi izcaeuoavanjc prilisL:a sa abc strane laekc B.iWA GRA I·TTACIOXOG GRFJ.

3. pri Ce mll Ce plljedine d eo nice b ili zajednicke za sva tri o U njima Ct· 11 \ · lovi struj ilnjil Zit sve bili jed naki. ras po lozivi pritisci grejnih tela su raz lil' il i i iz nusc: coer -- B - C D -- Rl R2 --< A R1 R2 hI r h2 i h3 K G F E K Slika J 1.fe cirklliaciollilz kmgova .des no) -:i rkll ' Iilcio na km ga. dtk jed naki.1 C£NTRALNO GREJANJfO ( 11. Za gTejna te la RI> R2 i R3 na se mi na sJ.3. Tn v:li i i za princip st ruja nja vode . a vodovi Be i FG o nima u kojima su tackc (Ida· Vil m : top loto m R2 i R. pa su jed nake te mpe ra lure i gllst ine vode..1 1J vod GKAB pripad a svim kru govima. ) s lim sto " oznacava vis insku raz liku izmedu srcdina ko tla i grejnog te la. slo znaci da su i priras laj i odnos no gubici pritiska. 3.2-1-1 1l7'ot/orcm"i PROJEkTOI'~ 1 'JE POSTROJENJA Z. koje li Z pre t· pos tavku linea rne pro me ne te mpe rature po visini ko tla i grejnog te la preds tav ljaill taeke zagreva nj a i hl ade nja. Uko liko pro me na nije linea rna nego krivo linijska. sis tc mi ce ntralnog greja nja se sastoje iz vise eirkulaeio nih kmgovil koji imaju II jed no m d e lu zajednicke vodove. Ova Kav sloze ni siste m se moze izd vaja ti II tri nezavisna (s lik a 11. 11. Cevovod sa vise cirkulacionih krugova U pra ksi. Za ne ma ruju ci hlade nje vode u cevovod ima i zadrzavajuCi isti te mpcraturn i pad II svim grej nim tclima iz se me sa slik a 11.d.1. t.6) U llvo m slucaju raz lika pritiska u tacki B jc: ( 1 I. a vod sa mo kru gll koji se odnosi na tacku R3. o nu a bi tacna fo rmul a za iz racun ava nje raspo lozivog pritiska bila sloze nija.3 Grejlli sis/em sa vi. .

. Medlltim. kmg tela R3 je duzi pa voua prelazi duzi put struj anja. Kod gravitacionog grejanja raspolozivi otpor je veCi pri v.p.8) Ovi pntisci ostva mju cirklllaciju vode s tim sto wei ras po lozivi pritisak imaj u knlgovi sa visim grej nim tclima u odnosu na izvor toplo te. i da covek koji ~e nalazi u njegovoj blizini ne moze da odaje zraccnjem ncophodan deo svoje telcs ne to plo te vee je .. 2. projc ktnim uslovima .-1 NJ.2. Prakticno.Cim razlikama razvodne i povratnc temperature vade. Tempe ra tura rilZvod ne vade iz nad 100 °c Cini da je siste m visokog pritisk.sava nje m prescka cevovoda. ImajuCi sve ovo u vidu doslo se do korisee nja te mpe ratura 90nO "C u tzv. . =g"1(P p -p. Pri visim temperatllrama od 80 "C do lazi do uglje nisanja ces tica prasine na grejnom telu . ) I'll. sto ima za posledicll manjll grejnu povrsinu . 3. 11. napro tiv prima. nd nos no brzine struja nja. pa je njegov oseeaj ugodnosti znacaj no po rc meCen. Medutim. 5.t. ) P II ) = g"3(p" . one se povlace strujanjem vazduha i covek ih udise. pri (. 4. Srednja tempe ra tura vode l! grejnom te ll! je 80°C sto nije povoljno za us love ugodnosti. Veliku 61 znaci smanjeni pro tok vod e kroz cevovod i gTejna te la. TEMPERATURE RAZVODNE I POVRATNE VODE Izbor tempe ratura razvoclnc I. ~ t () za hteva pose bne me re obezbecle nja i tzv. a time i na njegovu cenu. T() prakticno zn ati da ee de lovi ccvovoda koji pripacl aju svim kru govima biti pocldc ni onom najne povoljnijcm (vid e ti lIputstvo za c1 ime nzionisanje cevne mrek). pa tako kru g grejnog tela R3 ima vcCi pritisak nd kmga grej nog tela Rz. Za to se mora pad pritiska 1I svakom kru gll prilagod iti raspolozivom.I" uticc na povrSinu ocl nos no vclicinu grejnog tela. i povratne I" vade je ustva ri o ptimisa nje uzimaju ei II obzir sledece posleclicc ovih te mpe ratura: 1. Temperatura razvodne vode od 90 nc je najvisa moguCa ispod temperatura koje Sl! bliske te mpe raturi kljucanja. srednja te mpe ratura vod e u grejnim te lima je u prose ku dosta niia je r su srednje spoljne tempe rature u grejnom periodu znatno iznad projektne vrednosti (za klimu Beograda ona iznosi od 3-5 0c).·j 2-15 I'll. pa se dobijaju cevovod i malih precnikil i jeftinija cevna mreZa. ali to su vrednosti koje se postiZu samo pri spoljnim proje ktnim uslovima koji su re tki. pa je izrilZe niji e (ckat prenos a toplote. 6. visa srednja te mpe ra tura je od uticaja na veclI te mpe raturnu razliku izmedu grejnog te la i okoline. V I·VCFYNA POSTROJf:NJA G /?-1 VITA C IONOG G RFJ. zatvoren siste m.e mu se nadrazuje: sluzokoza disajnih organa. sto ope t znaci niZu srednju tempe ratum grejnog tela. Vise !t:mpcrature razvodne i povratnc vad e cine cia je srednja tempe ratura grejnog te la visoka. sto sc cini pode. ) ( 11.1I. =g"l (pl' -p. Temperaturska raz lika 61= I.

proracunom treba najbriirn putem doci do velicina precnika cevi. 1I mestima gde se cevna mreza raeva iii spaja itd.visinska razlika izmedu sredine radijatora i sredine kotla (m) 3 Pp .3.Pr. jedinicni pad pritiska (Palm) .4. . Z a grejno tela na slici 11.10) gde je: 2:z R I ..dec napora koji se tro~i za saviadivanie svih mesnih otpora (Pa) LRI . slavine. (Pa) iii (N/m2) h .raspolozivi pritisak (napor). Prema tome.(raspolozivi napor H) dolazi do stmjanja vod e kroz cevnu mrdu. Napor se tro~i na savladivanje otpora koji nastaju pri strujanju vode kroz pr~ve delove cevne mreze kao i na savladivanje mesnih otpo. lokalni otpori javljaju se pri prolazu vode kroz krive delove cevi. 9) H . uzirnajuci da se 33% od raspoloiivog napora tro~i na pojedinacne otpore.razlika gustina povralne (P) i razvodne vode (r) (kg/m ) (tabela 11. tzv. Ustaljemicirkulacija biee od trenutka kada se uspos tavi IJrzina slmjanja pri kojoj je potreban ·napor za takvo strujanje jednak raspolozivom. Ukupan napor se rnoie predstaviti kao: (11.duZina cevi (m) . U prethodnom proraeunu raeuna se sarno sa naporom za trenje u pravimm delovirna cevne rnreie. kroz ventile.dec napora koji se tro~i za savladivanje otpora u pravirn delovima rnrde (Pa) ili (N/rnl) Da bi se znao napor potreban za savladivanje pojeidinacnih otpora neophodno je poznavati pribhlan precnik eevi.2-16 B.1. Zato se proracun deli na prethodni i naknadni.Todorovit PROJEKTOVANJ£ POSTROJENJA Z.jedinicni napor za savladivanje otpora pri prolazu vode kroz pray dec cevi dcline 1 m. na cije savladivanje se tro~i dec napora. iIi tabele u dodatku) Us led razlike gustine povratne i razvodne vode . raspolozivi pritisak za cirkulaciju vode iznosio bi: H = hg(p p - Pr ) (Pa) (11. Mesni iii tzv.ra. UPUSTVA ZA PRORACUN Kod vodenog gravitacionog grejanja sila pomocu koje se obavlja cirkulacija vod e kroz postrojenje javlja se usled razlike gustina vodenih stubova u povratnim i razvodnim ce ·ima.f CENTRALNO GREJANJE 11. pa tek onda sprovesti precizan i konacan proracun cevne rnreze. grejna tela.

7 90.7 190..7 100 243.2 161. Za slrujno kola gn:jnog tela ciji jc raspolozivi napor I-l.0 173.2 60.5 198.2 106.1 63.II . koji indirckIno dcfjni. jc: L2 =0.4 155.8 90 175.2 116.4 204.0 70.~c prccnik cevi.7 137.6 110 315.3 58.8 86. r I .9 127.-' -1- I - J Slikn 11.8 85 143. 4 Raspoloiivi trapor kod gravitaciOllOg gre}tlog sistema Tubela ILl Napor u Pa (N/m2) kod gravilaciollog grcjanja po 1m vcrlikalnc ccvi Povraln:l Temperatura f:lzvodnc vodc voda Q C 60 65 70 75 80 85 90 95 100 80 111.0 149.5 254.3 94 .2 217.8 131 .7 IDS 279.33I-l + L [R (Pa / m) R= 0.1 65.3311 I-l = 0.6 Kao osnov la dimenzionisanje ccvne mrczc sluzi jedinicni pad pritiska R.6 140.1 122.8 234.7 95 208.=-_-1 . DJlOC EYNA I'OSTROJ£NJ.-<>-- Pd I I I Pr -C I .0 67.8 290..11) U ovom racunu poslo se od prelposlavke da je jedinicni pad pritiska R konstantan za celu cevnu mreZu posmalranog grcjnog lela.9 72.1 167.0 226.4 ORA JlI TA CIONOO O UElA NJA 147 _ .5 97. .3 104.3 262.4 101.9 183.67H L[ (11.

1 :1 ) Proto k vode kroz ecv se za te mpe raluru vode 90nO °C i specificnu to plo tu C!. Kroz cev t. a povratne 70 nc. pa se say raspo lozivi napdl' ttosi nil I rc nje II pravim de lovima cevi. 'l" il i t. Jcdinicni raspolozivi pad pritiska iznosi: R=-= 4 16 64 Pa m Ko licini to plo te od 32500 W odgova ra maseni proto k (pre ma 11. 1. 186 (k1/kg K) racuna pre ma izrazu: Vllt! L' 111= lL · 0 86 (khg ) 20 ' II (11. Raspo lozivi na por je 64 Pa. od 20 K i l K.2-/.1 -1) ko me je Q II (W) .1 tGmpe ril tllra razvodne i pavra tne vade: (1 1. Resenjc Pos to jc cev prava. ako je ona deo postroje nj a vode nog grc'ja nj:t u ko me je te mpe ra tura razvodne vode 90 °C. . V rednos t mase nog p ro toka moze se izracllnati iz kolicine to plo te kada sc In. Pos tn '.3.re ba pn. to se kod prll raCllna ovog grejanja vise ko riste strane sa niZ im R.Jll"ti ko licinll to plo le od 32500 W. Tabe le (I V i V) prime njuju 5 C i za gravitaeio no i za pumpno grejimje. Todorovic PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZII CE/lrrRAL NO G REIA NJE ~ 1.4): m=32500 · 0 86 =1397 kg /h 20 . le sadrl. P rimer 1 D ime nzio nisa ti pravll cev du gu 16 m. 11 ka d gravitacio nog greja nja manje vrednas ti jedinicnog pada pritiska R. brzine struja njil i jcdinicni napo n pr iti s ~ka R (Pa lm ).= 4. ne ma mesnih o tpo ra . 12) (11.1' B. Z~ celi cne i ba karne ccvi.c podat ke a top lot no m i mase no m pro lo kll vode za raz lik u razvodil villi. Tabele za proracun cevne mreze U pri logu knjigc SlI labe le za proracun cevnc mrcZe.

Zbog toga ce pri stmjanju vode 90nO °C kroz U5vojenu ccv precnika 64.3=52. Nil usponsk im vod ovima pn. lrazi se najbliZa vrednosl proloka od 1397 kglh.2. kao i prikilz mreze za odvodcnje vazduha iz postrojcnja pomocll cevi precnika 3/8". 1I ko loni z~ precnik lInlltrasnjcg otvora od 64.vcdc no kilo sistem sa donjim rilzvodom. R = 4 Palm tre balo bi da postoji cev nekog precnika izmedu 56. postroje nje i7. Usvaja se ova dmga. PomoclI lako dobijenih vrednosli za R.2 nun.3. kojoj odgova ra unllLrasnji precnik 56. Crtezi i seme za proracuD Poslo se prvo lIcrtajll horizontalna razvodna i povratna mreZa. veea dime nzija. . Ovoj vrednosti odgovara brzina strujanja 0. Osim crteza horizontalne t:evne mrde. tabela VI 1I prilogu. Prcthoelni proracun sc sllstoji od izracunavanja jedinicnog pilela pritiska za strujno kolo svakog grejnog lcla.7 i 64.2 mm. zhog evcn lualnog iskljucenja vcrtik ale iz rada postroje nja .II .:dvida se i na T<1zvodnom. kao i kolao. biti potreban stvarni napor H=16x3. grejna tela se lIcrtavaju tako kako se vide kada se posmatraju iz proslorije u kojoj se nalazc. usvoje na jc prva cev veceg precnika. Se rna obllhvala i vezIJ kotla sa ekspanzionim sudom. Ova serna se t:rla u razmeri sarno po visini. deonica. DVO EV II POSTROJENJA GR:A VITACIONOG GREJANJA 2. odgovarajuCi protoci torlOk.2 nun traii se najbliia vrednost sLvarome protoku i nalazi se da je L o 1420. kao i brzina stmjanja vode kroz cev. odredujll se prethodni precniei i zal im sprovodi n<tkn adni dec proraclIIla.7 nun i 1580 kglh. ako je ' .13 mls i stva rni jcdinicni pad priLiska R=3. T o SlI vrcdnost i 11 50. Uspo nski vodovi se crlaju redom prcma brojevima Kojima S\l obeldeni \I t:rteZirna horizonlalne mrcZc u Kojima ih trc ha lakodc \lcrtati kilo i u osnovama svih spralova.2 nun i duzine 16 m. U tom c1elll proraclina mo raju sc odredili koeficije nli mcsnih otpora. Oa bi se uslanov io laca n jedinicni pad priliska. oznaci se svaki njen dco. Nil Semi lIsponskih vodova obeldavaju sc deonice. Izv. rilzlik e izmedll sredine kotla i sredine svakog pojedinog tipa rildijatora za svilki sprat. visinsk<:. za precnik 6-1./9 U I~bc li V za R = 4 Palm.3 Palm Oa bi jedinicni pad priliska bio kao sto je prethodno izracunato. grejnil L e la. potrebno je nacrlati i semu lIsponskih vodova . Posto takve ccvi nema. kao i nil povratnom kraku zasun . knja prcdstilvlja ccv jednog datog precnika kroz koji prolilZi konsLanl a n protok grejnog f1uida .8 Pa S LO je milnje ad raspolozivog napora koji iznosi 64 Pa. U odnosu na usponski vod. 11. a obuhvil\a i grejna tela.

Tabela za odredivanje mesnih otpora U labe li VI dali su kooe ficij e nli mesnih olpora.5. [-l(l r iZO nt a lna i ve rlikalna cevna mreza date su na crteZima 11.3. Kada sc zalim izra!': u!1i1 R i za os lala grejna le la na isloj verlikali.3. pre lazi S<. Te mpe ralura vod e II razvodnoj mrezi iznosi 90 °C. a ne Zil krak a (dconi c" zbirnog prolo ka) .a krake b (deonicc manjih protoka). kod ra('. nijcg grcjnog tela za lu granu.250 lJ. .4. koja je vee proracunala 1I okvirll prve strane siSl<:mi' II kolu najnepovo ljnijeg gr.t/. To je najcesce grejno lela horizontalno najud .6.3.: 1li1 dru gc lIspo nske vodove . po<::injuCi o pel sa najnepovoljnijim le lo m nil (o j vcrlikali i lako redo m.c r(ik a le). Postrojenja sa donjim razvodom Prclhodni prnraclln . a 1I povratnoj 70 "C. me· sni o tpori se uzimaju <.8. Ako sc kod kOlla cevna mrcZa raev3 II dye granc.{v. nije od kOll a.raeve cev/le mreie Primer 2 D imenzionis a Li cevnu mreZu poslrojenja za centralno grejanje sa donjim razv. b b a b a b Slilm ] 1.) dom.-.vanja cevne mrcze. 11.5 T . i 11. a koje je visinski i najniie u poslroje nju. kao i vre dnosl otpora zavisno <lei br/. Ne lreba izgllbili iz vida da iz kolla po<::inje razvod jed .poCinjc sa izracunavanje m jedinicnog pada priliska Zit s lruj no kolo najnepovo ljnijeg grejnog te la.slika j 1. opel sc pocinje a d najncpovol j.7'x/oml·j" PROll:XroVANJE I'OS TF<OJENJA Z4 C£NTRALNO GR£JANJE 11.j".ine slrujanja grejnog flu ida. Prilikom odredivanja koeficije nala mcsnih otpora.j nog le la celog pos troje nja . slo tesl!) hi · Vii U praksi kad a se prede na proracun druge sirane. no m ccv i za celo poslrojenje.

.----0 GREJNO TELO USFaJSKI VO 0 .6 Horizonlalnu cevlla mreia lJSI"a{SI(I VOD GREJNO TELO f------. Slika 11. : -_....-•••••• ! I C ::) 5050 5050 ~ 1T' _ . : ® 14 150 21950 1 • __ .... : 8 i8 om m .... f...0 ·' 1 1(22) :.·······.. :\ e) - 0) . • 0 Slika 11. D VOCH 'NA I'OS-rJ?OJCNJr l G RAI·n >l ClONOG G I?£lA I JA 25 1 8 ~ @ !E) ic.1... ···········-··0 D I @ ~ . _.1 --_ ... I : '" I 18 : I ~ om 9 ... __.7 I'rikljllcci grejllih Ida .I I ..J .··----·····----···..... . ....

.- :} I v i/ / v or-o . .~ ® .. I~ "" Sliluz 11.... Q -- f . " -...8 Serna /lspoTlskih yodova ZJl primer 2 ." r .. 006t' g .. N 2 L-- L.: ." .-__r .." r . N U) o o '-- o . -....252 B. Todorovic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO OREJANJE _ . . I ....

8 m R = 296.19 Palm H = 6.2 1.7.4 1.4 5.4 3.3= 318Po 0.8 : 8.2.8 I.0 1.2 1. 15-1 8. 2.10.lI Prcglcd dnzina dconica Broj deonica 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Duzina (m ) Droj dconic.3. 2.6 10 11 12 13 14 1.2 m Po R = 213.8 Raspoloiivi prilisak H = 6. 7.4 7.0 1.6 lcdinieni pad priliska H=2.0 5.0 3.1 15 16 17 1H 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 Dui inn (m) 20 1.3= 733. 2.2 6.14. 3-6 preoslaje Duzine deonica 3 .8 Po 0.7.2 3.1) Za trcnjc II prvim dclovima oS I<tjc Ukupn.6 x I22.6 x 31B = 213.II .0 6.0 x 122.0 = 9. II .2.11 .1 Po 1=15. dulilla deonica 1.0 1.73 Palm c) Kolo grcjnog lela 04 deonice 1-8 RaspolOiivi prilisak Za Irenjc u pomcnulim deonicama U deonicama 1.4 m prclhodno je vee ulro!eno Za Irenje U dconicama.D 1.19 = 68 Pa 145.3 = 733.19 = 194.8 lcdinicni pad pril isb b)"olo grejnog lela 103 deonice 1.14. 8 Ras poloiivi prilisak (Iabel a 11.0 6.0 1.1 1= 23.18 ledillicni pad pririsb VC l1iknln III H = 2.8 Po .4x9.4 1.9.3 = 318 p" O.dconice 1. 8 ukupne dui inc 7.7. DVOCEVNA POSTROJE ~A GRAVITACIONOGGREJA NJA 253 Tobcill ll.67 Palm eI) Kolo grejnog lela 104 .67 x 318=213.67 x 733.8 = 33.4 7. R Raspoloiivi pril isak Za I rcnjc u pomcflut im dconicam:l U deonicama 1.6.2 3.2 = 9. 7.2 Prcthodni proracun Vel1iknln 1/ a)Slrujno kolo grejlloglela 03 (Ilajnepovoljllijc) ·deonicc I. 8 ukupne dllzille 21.4 1.11.6 Pa 21.1 m prel hod no je vee ul rosello Za Irenje u deollieamo 15. 14.2x9.1 : 23.0 6.0 1.1 Pa 7.6 x 122.8=491.Om R = 145.Ox122.1 : 15.8 Po 1= 8. 11 · 14.0 3.

23· 26.4 Pa 46 + 145. 19. 8 Raspoloi ivi pril isak Za I rcnjc u pomcllLII im dcollic.67 x733. 7. Preoslaje za I rCllje II dcoll immo 23· 26 Dui ina dconica 23 .1mn Prcth odno jc vee lI(rosena /I = 6.8= 49 1.ukupno ut rOSena 5.8 Pa 0. R Rnspolozivi pril isak 5 x 9.= 300.. 1 I'a 1 = 15.6 x I 22. dati su u pose bno m preglcdu po deonica ma.Ox9. 8 dllzine 7.4 m U dconi mma 3 i 6.67= 125.6 Pa (I = 5 m) tlcolli"" m" I i 8 (I = 5 m) dconi"" ma 19 i 22 (I = 13.4 m) . 03.25-1 B.7I'a 297.9:10.001 U kupno je ul roscllo rrcest'lje 1.7 = 193.4 x9.581'a/m VCl1ikn ln I c) Kolo s rejnos lela 0 1 . 2. r/d=1 <leoniea 2 2. 19= 461'" 167.5 Q. 19 = 68 Po 13.67 x 318= 213.0 . dClInice I .1ma 9 i 10 D uzin3 dco nica 9 i 10 Jcdinicni pad prilisk.4= 10. Prcgled koeficijcDatB mcsoih olpora: deo oica l ·kolao · Iuk.85 Palm Z:l Irenjc II pomcnu tim dconic.0 x 122.1 CENTRALVO GREJANJE Za I rcnjc 11 pomCntll im dconic.3 = 733. U ovo m pre me ru proracunaCe se de taljno ko la grejnih tela 01 . 102 i 103.4 P. koji SlI izracun<lti u pre thodnom proracunu.4 = 19 1.08 1.8 = 34. Tod()ro!'it PROJEKTOVANJE POSTROJENJA 2.8m I? = 297. tleonice I. 19· 22. os talo se proracunava polazcCi od jedinicnih paduvil pritisa ka.9 Pa I = 10. T rai:va suprolan smer odvajanjc Wo/W= I .." .21'" 8. 22.1 0.3 . sa opisom olpo ra.1ma Prc th odno vee ulroscno u dconicclOl<1 I i 8 ukupnc J-J = 2.67 x733.l 3.] dcollica 19-22 Jccl ill icn i pri lisJ k f) Kolo grejllog Icla 102 .2 : 8.8 m R = 300.3= 318 Pa O.4X IO .Ox9. Koe ficije nli mcs nih o tpo ra. 11 Palm Na knadni proracun Na knadni pro racun se sprovodi pO formlllarima_ Dco formlllara se pupunjava po· tl acima iz pla na cevnc mreze.8= 27.1 : 15.85= 145.1 9= 46 Pa 13.1ma Preillod no je vce IIlrokno II dcolli""m" I.3 Irenjc 1I ciconic.1 Po dlli inc 5 m Prcnsl:ljc loa Irenjc u dconicama 19-22 Dllzin. 26 Jcd in iLlli pad pril is.8: 491 "0 7.7 Po 68+ 125. dui inc 13.4 01 R= 167.

/t1 = 0.-B c1. pro laz 2 0..lW= I. 1 1.prolazni ven lil <!.0 1.4 2.0 4.0 w"lw=O.II .6 1.64 d.!V=054 tioid=0.W=O. DVOCEVNA POSTROJENJA G RAVITA CIONOG GRElANJA dconi cs 7 ~ 255 T ra~ slIprotnn smcr.l suprolan smcr.T rac"V.67 dc onica 18 .5 1. IS 0. odvajallje Wo/lV=O.. odvnjanjc Hlu !w= O.9 1.5 1.prol.una krsno oovaj:mjc.J 3.88 . sClbiranjc VJII =0.T ra&a suprolan smer.64 .79 .lI nakrsno salJiranjc I-.1SU II .6 bQ 3.unakrsno odvnjanjc Wu/1V=O .una krsno salJi ranjc.zasun Q.IlIk dconicft 11 0.79 dcooi .0 d co nic.5 1'.T rat.2 1uka .Z.0 .0 .2 1l1ka .izvueen ko mad (za o lJilaza k deonicc 12) . 1 dconica 17 .2 1ub 3.. ouvajanjc 0.1d = 1 35 dconica H .2 1.2 1l1 ka .0 wu1w = 1..0 U 2.5 1.6 d eooir.Q 9..6 !l. 1S UIi 2.'Y..5 0.T raev3 suproto ll smcr.W=O.7.6 .54 dold=O.21 uka .1d =O.2 IlI ka .3 1.}.0 Qd 3.!(rcjno telo dco nirH 13 fd 11.'tzni ventil .5 (l.0 dcnnit-n 1-1 ..T ra&.5 1.77 .T meva snuimnjc HlJ/""' :::: 0. 16 .0 d.8 2.0 dcooica 19 .3 dcooica 20 . prolaz W.IcI=O. sabiranjc 1 -.6 .0 1.8 3. odvajanjc WuIW=O .5 . 12 .2 luka ..

54 d.4 <lroniao 21 .ica 25 .T raeva sabiranjc tV.. sabiranjc tV.IMI=2.0 4.5 4.5 <leonia 22 • zaSUll · 2 luka 0.0 U 8.0 0.lV = 0.2 <lconiCll 24 · T raeva supro 13n smer odvajallje Mlu/tV -2 luka .5 1.256 B. sabiranjc V.ld = 0..l.2 o Napomena: .8 U 12.0 U 9.3 1.T ral:va silprotan smCf.0 2.67 1.. .0 0../V = 0.3 .2 1uka .2 luka .0 ""u/Ml =0.6 1.l! 3.0 4.grejno lelo 4. U ovom pregledu paraleino su dati koeficijenti mesnih otpora i za promenjen precnik.. oovajanjc W.3 1.grcjno Iclo 0 =1 1. = 0.0 dcon.9 deonia 23 · T raeva pIOIa7. Ukoliko je u naknadnom proracunu za cevnu rnrefu menjan preCnik neke deoniCC.IW = 2.5 11 ..ld = 0.zvijen xomad (za o bilaz. sabiranjc ~.Q 2.prolami vcnlil .T raeva prolaz.0 11.k dconicc 19) .izvijcni komad (za obila7.5 l. Todorovic PROJEKJ'OVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE .0 10.0 4.35 d.3 l.prolazlli vent if .1 <lconia 26 .ak deonicc 23) · T raeva suprolan smer.

l3JI -- -. 9" d 2.ls) R (Palm) m .5 7.2 14.13 • .2 7.' 55 + 11 .73 Palm . 9. 7 21.3 3.8 20 267 'LI'R+'LZ- 359.' 1.0 1.19 Palm 9. 7.8 336 LI·R+'L Z Sa izmentenom deonicom 20 + I 31< 259. 1 75. 11 15 15 3.6 3.Tabe18 71 .9 74.' '" 1.0 131 .0 Z (p.5 2.6 1/2 0.5 31.' 3.0 5.111' Prelh.3 11.2 3.3 112. Raspolotivi prilisak H _ 733. IS 0.0 2.17 " " " 22 " .6 0.7 + 59. 2.0 39.8 +37.' 1.22 0 33 I 120. S " " 280 32SO 32SO 6OSO 25 140 '" ".5 126.9 17 51 0.2 '.0 3.R (Pa) 0 H 0 Z (Pa) ' ·R (n _/'I) (Pa) • 19 20 .5 + ./'1) (POI) Z (p.3 11.8 127. II. 11 0.' 2. D (POI) I • I 2 . ".5 '.5 5. Masonl Duzlna cevl d protok p rolok oonice (kg/ll) I(m) (Wj (mm) b w (m/s) R (Palm) I·R {Pal H Z (Pa) d (mm) k w (m.0 1.4 1+59.0 36.5 7.0 • 50 t 114 I 9 '.1 1.6 . D (POI) I I 36. ·R (Pal 0 H 0 Z (POI) '·R (n .2 1. 1 1/4 '.4 0.1 Sa I2menjenom deonlcom 24 I I I I .. I 'I.11 Palm Utr0$9no u deonicama I .11 so SO 33 so SO 112.2 31< 1 1/4 5.17 0.4 +47.7 I < 318Pa 1<010 grejnog lela 103.0 5.5 5.1 15 19 '.07 0. 22.3 '.2 0 I 107.13 0.3 +7. 34. 3." I .S 50 'L"R+'LZ Sa IzmenJenom deonicom 8 + - 0. 1/2 O .I 'R+'L Z " "".5 < 733.22 256.8 Pa Jedinitni pad !Xitislca R .6 60. p q Jedinitni pad pritiska R _ 9. 175.2 b .3 55.6 ' .7 + = 832.10 7800 1750 336 7S 7S 7.8 I 118.22 0.14 0.5 33.6 28.' 21 22 I7SO 7800 ".0 13.5 7.19 Palm 60 0.9 I Jedini~ni p q VERnKALA I. RaspoiolM plilisak H '" 318 Pa 21950 14150 0. KOIO greJnog lela OJ.4 + 35.KoIo grojnoo lola 01.. 391 9d 9d " 91111l 2100 2100 9100 14150 21950 " " 12 22 26.' I pI~isak I 0.6 VERnKALA II.1 0 11 11 12 70.10 3.0 0.8 Pa u deonicama I. pfe~nik NAKNAONIPROAACUN SA PAElHODNIM PRECNIKOM SA PAOMENJENIM PRECNIKOM CEVI RAZUKA conica Top!.900 0..05 I 3.0 Z (Pa) d (mm) w (m. pretnlk Mesenl Top/. 7 < 7.0 19. 1/1 IZ PLANA MAE1:E Prelh.' 11.0 5. Utro~eno d • 1 \{4 I 9 h 318Pa .4 26 280 ".' . .3 9.14 0.5 +1 4. .07 0.5 i 24.S 0. 9" '.ls) R (Palm) m '.8 Prigu~il:i 100 Pa Tabels 11 .5 11 .4 16.9 1.4 I .5 3.11 0.4 306.0 6.0 1. 626.4 13 " 7 391 • I 15 16 17 60. Raspolo!ivi prilisak H u deonicama 1.8 pad pritiska A . .2 + 47.2 I J 6OSO I I 3..0 3.0 1.0 3. 136.0 1. Duiina cevi d eonica prOiok prolok ~~ICO (k g/h) I(m) (mm) ~~ IZ "'LANA MREte NAKNADNIPRORAtUN SA PRElHODNIM PRECNIKOM SA PROMENJENIM PRECNIKOM CEVI AAZUKA w (m/s) R (Palm) ' ·R (Pa) h 2.0 1.5 1315. 14.1 130 '0 3.~ - 656. Aaspololivi H _ 733.' 24SO "'0 '900 1/2 " 21 0 ". 19.5 9.0 9. B Jedinitn! pad prillska A _ 33.. 112 1/2 0 207 73 0 387.15 I 22 I 153.3/4 I 0.22 0.( I 3.5 I Ulro~eno I 210 105 1.0 1.' < 318Pa Kolo grelnog lela 102.9 74.' 0.

potrebno je osim protoka puzoilvati i precnike ccvi. za najbliZi i n<ljdalji vcrtikalni vod . OJ '0 EVNA POSTROJ/.~ki .\'JA 259 11. koje 115tvari te k treba prorilcunati. = 90 °C . tako lIa Sll toplotni gllbici II mrezi vcCi i ne mogll sc zanemariti. prema semi na slici 11. Vrcdnosti dodatnog napora date su II tabclama ILIV i I LV. je r se s matnlln da je voda na ulazlI u grejno telo iste temperature kilO i voda nil izlal. raspolnzivi napor bi iznosio: Da hi mogli da sc mlrede toplotni gubici u pojedinim deonicilma.lI iz kutl.temperatura razvodnc vade I. kao i ccla horizontalna povratna mrdil se ne hladc . Usled tog<l je veea razlika gustine vode u glavnoj vertiblnoj razvodnoj cevi i II ostalim dclovima strujnog kola 1I0ecnng grejn)g tela. Postrojenje sa gornjim razvodom LJ uu sada imdim prorilcunima ccvne mreZl: nije uzeto II obzir hladenjc ccvovoda.ivi nap~ r.-1 FrJ:~ CIONOG G RFJA . Podaci vazc liZ skdeec pret postavkc: . La knln grcjnog tela 1\. posto se j. Ovo zanemarivanje toplotnih gllbitakil u ccvovodll gotovo uvek je opravuano knu sis te ma sa uonjim razvodom.glavni IIspon.1. posto je ovaj deo ccvovnda dllbro izolovan i nalazi 5C u prostoru vise temperil ture.II . dodajuCi dopunski pritisak /)J I: Razlika J:(p p - p.razvodni vod. Zato se za prelhodni proracun raspolozivi napor odredujc isto ka o i Z<l do nji razvud. O bzirom na izloze nn. kau i izolacijc ostalih vertikala .1.lVljajll nize tempe rature voue i u vertikalnim vodovima.4. a dodatni napor zavisi ad hll- rizontalnllg udaljenja usponskog voda koji se proracunava od glavnog usponskog razvodnog vuua. kod gornjeg rilZVoda horizontal na razvouna mre?a najCcsee prolazi kruz prostorije niZih tempcrilturil (hladan tavan).gornja razvodna meda jc izolovana . Pri tome se smatra da u glavnom vodu FB.4.visina spratova je 3 m . Mcuutim.temperaturni pad u grejnim telima je 61=20 K .1. pa se kod ovakvog postrujenja javlja i veei raspo lozivi napnr.) dobija sc dircktno iz tabcle 11.MA GR.te mperatura lavana oo e. kao i lJ horizontalnom povr<ltnom ccvovodu EF nema gubitaka toplote. sto jc n:alna pretpnstavka. POSTROJENJA SA HLADENJEM VODE U CEVNOJ MREZI v 11.9.9 objasniec sc izraclInavilnje m stvarnog napora. U ()st illim dclovima prikazanog strujnug kola cevi se hlade. Z<l kolo grejnog tela koje je prikazano na sliei 11. a time i stvarni rilSpOI07 . sobne temperature 20 °C . kao i 1I povratnoj horizontalnoj mrcZi.

VII. . / /// /////"0// -.1Zl1 iz njega nae ad predvide nih.!V koji Sll d<l ti za ne izoJovanc cevi. u prime tno razlii'.9 Cevlli sis/em sa gomjim razvodom Vr dno~li za ve rl ika le izmedll najblize i najudalje nije. Ida.l te la. svaki ko ti i:ino m vode od 50 kg/h.Vlllu kojoi su podaei dat i p rc ma dc ktll hJ aele nja. prc ma tabcti 11. pod a tkc u tabe ti l1. B ~ P2 p. Poveea nje sc vrsi proce nllla lno.I I :P 4 I '<t . grejn.. uvode se pre ko multiptikacio nog koeficije nta . ncgo sa mo jed no . povrsine se povecavajll. odnos no zavisno od udaljenja pos ma trane w rti.r.r. . merod . Z bog loga SIO je usted hJade nja cevi le mpe ra ture vode na utazu u radijator i izl. r A ~ .r.A CENTRALNO G REJANJE . U tabe li se proec nlualno poveca njc navoeli za n. najdaJjc vc rl ikale do 30 m i pre ko 30 m. izracunavaju se Jinea rnonl in le rpo Jaeijo m. Uko likll kroz pojedina grejna tda prntii'. N .. Korekture za p ro toke vode kroz grej na teta koji se raz likujll ()(I 50 kg/h.V vaic za izolova ne cevi 1I ztjebovirna 1I zidu i 10 i za L1 rllgl" tc mpe ra lurne padove u grcjnim tctima.r.in.r. trc ba korigovali lIkoliko je te mpe ralllrni pad raz lii'. VreLi nosli iz tabele 1 1. il oel 20 « knd ieije ntima iz tabd c II.iz Iabcle 11 .---Ps I --- J E F• -l() . . Medutim.wna je po lovina slva rnog pro toka vode.. VI.k aJe a d gJavnllg lIspll nskog voda.tjblizu i najda J ju vc rt ika lu za ud a ljenj.- J Slika 11.TodofV"i i PROJEKfOVANJE POSTROJENJA 7 .260 IJ. ite ko tii:ine vode tn·lla rai:ul1a li sa prosci:no m vrednoscu svih grejnih te la na pOS ma lrilnoj ve rlikati. pre ma kojima je grej no telo i dime nzio nis ano. U sllll:aju L1 a se na spra tu ne nataze dva grejn.na sva ko m spra lu iz jed nc ve rlikalc snabdevaju sc top tom vodo m dVii gn':.- P3 (") . .

posl. pNO "". . 3" 275 '" .. 382 510 01' <13' 588 559 520 392 353 31' ... 3 . . 579 539 . pelko 1 • 5 prako 1 . .. pNO 78 " . <13. ... 31 ' '55 382 . 255 .. ..N Dodstni napor u Pa za dvocevno gra vifaciono gr8ianje (vertikale neiz%vsne i pored zids) B .." . '12 .I pN' post pNO posl. 177 pN' . . '" 373 333 . 314 '16 " '27 206 '57 226 on 333 373 3<3 300 '51 '" '" 3" '" 392 '" .22 ' 65 ". '" 255 265 '05 .." • 31 177 275 3" 29. 00' 363 333 "..I ". 00' 50' 510 46' ".. 00' 383 42' '" . ' \8 '96 '" 333 300 " '86 '05 ' 35 353 preko2 . 373 520 48' '" 382 53' .0 300 • Odnos/ sa na najblif u i najuda/jenlju vertikalu . (' pralova) zgrade """' Qralno leto na nlvou Horlzontalno _prufanlc postrojenla 1m) 10 pIYa' 20 ...." .. 50 ""... ..\8 " posl.· " '57 "..0 '" 50' . ' 37 226 " ' 07 . '0' 353 44' " . <13' 392 343 '" 314 213 preko3 38' . .02 ". 01' 22' 3" 255 m 373 500 '" '55 '18 '" '" ". . 265 '51 2<l6 ' 37 '16 18.Tabels 11 ..

0 rist c .:.'0 I DO ·C 1.. h.15 O.. .>oslrojcnjo 10 3') I 2 3 ~ 20 ..27 1.2K 80 "C 0. nob:: iz tal".VII Korcklllra labclell.15 90·C 1. 11 A.1 kWh Nnjhlii.73 0.VIII izrai:unali Sli pod prCl r-oslav\.ljc.49 0.JIIcntlII I'"ni Inul Tempe".75 OJ.t .jlollj" \'crIHa.\·odnc n)(le 10 20 .70 O.00 1. prl·thollnom prl:cnicima . I najdalj.A CEN r/(·I i AO G RU. (.'6 59 69 IIX li S 127 1.'oJ I 'fJ!r:Hl c NHjllllltljcnijtl n!r1ikal.12 XO 0. r:. v.lV la prolokc kojc sc razlikujll od SO kglh Prnluk Vcrti11oI.5x 053 0. ma labcJi 11.1Q 20 5q (W 30 S8 40 98 lOll 49 69 7X 1)8 .9 1 0.si sc dimcnziunisanjL' ccvne mrde sa tzv. N. V nodalni nnpor II PH za dvoccvo gra"ilaciono grcjanjc <l'crtikalc izo hn'anc i II i..65 1.NJA i'.oo.nal je i prnlnk volle kroz svakll d<:oniclI. VI Koreklllrll lahele 11. nl7. Po zavrsct\. Pri ovom ra clInli smatra sc da jc te mper<llura volle na izlaZll iz verti\. IInrl"l. Provera stvarnog raspolozivog napora Postn je odrcllcn "prethollni" r<lspoloz ivi pritisak (napor).77 0.. jno tdo :'0 !~g!h . pO/.1 7 98 11 8 137 157 177 127 147 177 196 50 IIR 127 147 177 196 216 60 137 11 7 - 177 1% 216 H5 Tllbela II.S Ion 120 140 160 180 21XI O .I .0() 1. \.) XX lOR r-. Za dmge temperatllrne padovc II grejnim Iclima pol reb!" 1j.lV i Il.'IiHI""JI'Ir 1'1I0 1l:Kf() 1 '.. POSTR0 1l...loo pnriAnjc .ka (tai:ka 13 n<l slici 11.9) ravna lc mpL' ralliri volle na izlazu iz kotla.:.:njl· vode u sva koj deonici i izrai:unava sc s rednja vrednost gustine vode . 2 Il.alnog ralvOt! · nog kr:.00 1.7X i'oda ci II labd i II.om d. Kalla jl' ..·1 6 0.11 ovog del" proraL'lInrr.) isp.: lUX.l NJI-: Tabcla (l.vk<! C l.0 1.017 grcjnim lelim" Tabela Il.t jc prolo\. Za odstllpanja stvilrnc kolii:ine vodc do pomcnute vrcdnosli.X.62 056 052 OA9 ~ i I 0. pa se raclina hlall.a 10 40 (. kao i prci:nik deoniCit.76 1.-13 IJ 0. vode kWl gn.8C) 1.V za <In'ge lempcralllmc pa<lm'e T'': .2.1"'" . hnvima) llruj ni.6K 0.

53 0.gnulc najhlii H \'crlikHIIt m.lj.77 1.96 1.18 0..42 80 IOU I lO 14{J 160 180 200 .60 0. kakvo m vrs lo m izolacije i koje dcb ljim.1 26 . /JI izra i:un~ta VCL1 '''~'1 I'OSTlIOJ£NJA (i UA VITA CIONOG G REJrl NJ. grcjnog tela l.'I 4 5 I 2 .14 O. Prilikom pro ra i:un a hlalil:njil vode u poje Liinim dconicilma [re ha vod iti ra cun a dil jc nilgib ho rizo nt il lnih vodova 0. "crtik"IH 20 18 II IQ 12 Q 20 15 8 5 3 13 9 7 5 J 17 10 R 6 4 " 6 10 7 20 15 'I 22 16 II 9 6 7 5 Z2 16 II :.VlII za prol ok koji sc razlilmjc od 50 kljh Proluk VcrlikHl.\ 4 5 6 6 13 8 5 17 10 7 5 Iii II 9 6 4 21 13 10 8 17 9 7 18 II X najll.II . Tahel a I 1.IA tlrcko 30 m najbli:h.70 0. 44 R r. vc rtikHht I 2 3 I I 10 II 15 15 X 7 8 :. apclmena: U spratllvc Ifcba racunati svaki nivo zgrade iznad kotla.65 058 0. I 2 3 4 I 2 . Is to tak ll tre ha znati kojc Sli d co nicc izo lo vane .1 gllstina vode u svak oj dconici.1 X Korekillra lahele l1. Tubcta Il. mogli Cc je tacno IItvrditi rilzlik c gus timl vodc nih s tllbova II svakoj d 00 nic i i glavno m uspo ns ko m kraku .1 1.53 0.45 0.42 0.46 0.jeh'ljH vcrlik"h.36 ""i""1 in ( kl!lh) 20 .VIII I'roccnlualno povccanje povesinc grcjnih lela kod u\'Occvnog gravilacionog grejanja Ilroj Sl'ntlm'lt Si'l'll I NHjfhtljM vcrlikHhl flo 30 m NAjllAljA vcrllk.74 0. 10 6 4 12 2 I 2 J ~ 5 (.005 rn/m.10 60 1.. prizemlje bi prc' d~lavljillo spral I. 23 IS 12 10 X (. " " ibl i1.39 0.8Q 0.87 n. :.1 7 0.

>1 dnlgc lcmpcralllrnc plldm'c Korcklll . (lcilava se iz tabc k II.prol a k vOlk h oz deLl nicll (kg/h) (' . 0.. prvo se racuna hlad e nje vade dcanici po obr. Xl.(j.X Korckillra tahclc II.lsell: II svako j ill ..1/kg I< = 4186 Ws/kg K =1.'c I.80 1. N 7.duzina u eo nice (m) k n .tcmpcrillura oko line ("(:) (.I LNO GRElANJ£ Tllbclll Il.1 7) Z a tcmperaillru o koline koristc se sledece vrednosti: a) temperalura proslnrijc ako SII ccvi alvarcna izvcdcne .izlazna kmpt' rntura vodc iz deonicc (0C) uzima se Icmperatura vode na ulazu u deo nicll. svcdcn na L m dllzinc.'onicu: .hlauenjc vode (0C) I .VIII TClDl)CrJllllrni (lIHI.t PROlFXrOVANJE POSTROJ£NJA ZA CENTR. Todom .1 6 Wh/kg K U pre thodnoj jeunacini IImcsto srednjc Icmpe ratllrc vode kaja se izracunava pre ko izraz<l : u ko me je: 'I -ulazna tc mpe ralura vod c u deonicu ("C) [·kn(tt -'0) (.J IJ.srcdnja le mpe ratura vode II deonici ("C) I" .00 I 15 II grcj nim lclima 10 20 30 Pri prove ri slvarno raspolozivog napora . Vrednosl raspolozivog napora mozc se izrauunati kada je poznata srcdnja tempe:ratura vade za svaku u.specificna toplota vad e (Wh/kg K) c = 4186 .t .·. b) 35 °C za iznhwanc cevi kojc Sll postavljcne 1I zatvorcnim zljebovim<l zilla. cime jc ra cun znatno uprosccn.koci"icijenl prolaza to plo te kroz izolova ne ccvi.. c) 45 "C za ncizo lovane cevi poslavljene u zalvo rcnim zljebovima zida Koc(icijenti prolaza toplole kJ/ za izolovanc i gole cevi uate su u labdi 1 I.XI (W/mK) 1m . a lIci nje na greska zanemarijiviL Uprosccn obrazac glasi: (0C) (11. .

+/.vis ina deonice (m) Pili .raspolozivi napor 1I odnosu na dconicll /z ' . koja odgovara te mpe raturi vode 1m (kg/m3) Vrcdnost razlika (Pm . 2 (D C) (11.tc mperatu rski pad IIsled hlade nja (0C) J-I .izlazna te mperatura vode iz deonice (D C) 1m . 1R) (11. 20) gde su: ulazna te mpe ratura va de u deo nicu (D C) Il .mici.srednja te mpe ra tura vode u deo nici (DC) 61 .srednja gustin a vode u de.5 I ttl = I.11.1 9) (11. DVOC£VNA POSTROJ£NJA GRAVrTA CIONOG GREIANJA 2(. II - .Pr) moze sc dobiti direktno iz tabele III II dodatku.

154 0.335 0.594 0.655 0.702 0.535 " 0.688 0..651 200 1.05 1.081 0.8 19 0.465 0.12 3.489 1.365 0.50< 1.345 0.545 0.933 0.765 0.434 0.948 0.<30 0.618 0. 490 0.578 0.856 • ~ .301 0.177 0.2 1 2.612 0.285 0.0<3 0.56 Vertikalna cev .902 0.745 0.814 0.376 0.872 0.618 0.300 0 .533 1.86 " 1.733 1.551 0 .240 0. .437 0.395 1. 487 0.148 0.512 1.498 0.585 E £1 JO 0.1 4 "0 3.09 2.949 0.360 --- '0 50 60 6S eo 90 '00 0.5 13 om podvueene vrednosti oznaeavaju d ebljine izolacije keje se preporueuju ked r8Zvedne mre!e vodenog grejanja Koefi cijent prolaza toplote za gole cevi k (W/mK) Procnik HOrUontalna cev >S 20 1.741 0.529 0. 09 2.)l I 60 '0 20 0..632 1.28 1.118 0.763 0.080 0..314 0.451 0.025 0.683 ' .562 0.449 0.516 0.698 1.14 3.305 0.6<11 0. 441 0.Tabela 11.498 0.54\2 0.661 0.423 ' .893 0.015 0.56 2.609 .851 " eo 0.298 0.2501 0.701 0. cevl CCVI u zgradama: k'R = 1.431 0.53 1.637 0.208 0.605 >So '" 1.939 0.811 0.'" 0.928 0. 189 ~I 50 60 0.557 0.929 0.52 1 0.679 0.378 I 0.238 0.327 0.43 1 0.658 0.566 0.642 2.595 0.201 0.369 0.278 0.402 0.701 0.2 1 " 60 6S 2.264 '/2' 0. 4 15 0.419 0.366 0.349 0. 419 0.632 0.72 2.98 " 50 .725 0.451 0..67 eo 3.363 0.938 0.399 0.67 2.253 '" 1.352 0. 51 .XI Koeficijent prolaztl toplote k'R (W/mK) za izolovane Prot.28 25 0.321 0.565 0.2"' 9 0.609 0.134 0.858 0.186 " >S 20 2S 0.469 0.526 0.3 13 0.454 1.065 0.E E " 1 1/':" 0.364 0.251 0.209 3/" 0.) • • :0' • C • • c :5' ~ 11 " .1 5 kR mm 20 30 '0 50 3/8' 0.335 0.628 1.'191 0._ 0.. "' 27 0.154 0.93 1.38< 1.269 0.267 I 0 .219 1. . 1.805 0.556 1.2 12 0.839 0.319 0.74 1.451 1.329 c .529 0.291 0.971 0.23< .05 1.640 0.

Sa ovim na porom odredllju sc pre thudn i precnici. Kod prora clloa cevne mreZe sa go rnjim razvodo m.n c ray ne tlllzini tlc untce. koja pro laz.I'N. a 1m srctlnja vred nost te mpera ture vatic u deon ici . Na knadni proracnn sc izvocli isto kao i kod do njeg razvocla . h ' vis ina dcu niee ( ne duzina) i [J raspolozivi napo r deo nice .u g(Pm . a k 'R koe fi eije nl pro laza to plo le izo lova nc cevi iIi kocficije nt za go lu eev (tabL:l a J UV i ll.p. t>T Q (kg/ h) . f 267 11. kao i kntl proraclIna eevnih mrd il svih vrsti grejanja. moze se jos II pre thodnom racunll iCi na otlredivanje precnik a i pre ko veCih vrednos ti za R. gcle je Q kulicina !Oplole koju ce predati voda. do k S li za vc rtik a lnc deo nice v i ~.f POSTROJ EN}A (j R4 Vn :4ClONOti GRE/A N}. a 12 n<l iz lazu. =-·O. tre ba imati u vidu da je pre lhodno odrede ni jedinicni pad pritiska R. poveC<lvajll Ci tako dobije nll vrednost prema tabe lama ILlV i 1l. tre ba lIsvaja ti za deonice najveceg precnika. Z alo.). U fabe li za k 'R d ate su vece vrcd nos ti (k'l< = L 15 k R) uzi m<ljuci u obz ir d riacc za CCV l.V.4. treba vocl iti raclln a 0 pred vidc no m nagibu eevi (0. V) . J l. pri naknadno m prora clInli o bicnll se usta novi tl a se za pojedine cleonice do bija veca vrednost R od pre thotlno o tlrccle ne.g jc raspo lozivi napor pO I m vis int: deo niee .3. a za ne ke manja.(J.RG . ) (P~ /m) ii ' (0C) (Ill ) N ( Pa) I 2 3 4 6 to tt t2 l3 t4 U gornjem furmularu G" prctlslavlja casovni protok vode koji se dobija iz: (J/ . Dl 'O('[. U ovom [ormul a ru s je dcb lji nil izn lileijc. Vrednost I I od nosi se na lempe rafllfu votl e na ul azu u deo niell. o nd a tah o povecanje R 1I odnoslI na pre thodnu o dre deno. Prnraclin hladc nja moze se izvrsili tabeJarno pomocu formulara sa s ledecim podClcima: Proraclin slvarnng napora Gil d ( mOl ) (kg/h) I (01) S k'!< (m) :) (W /m· 'K) " (or) 7 ("e) '" II 6J (Ue) 9 ("C) '1 I.005 m/m). Pr iliku m odrecliva nja visina ho rizo nt alnih dconicil . Raspo lozivi napor 1I pre lhodnom proracunll izracllnava se kao j kod do njeg razvuda .J I.VIII. Ako se to cini . a t>T te mpcr<lt urski pad 11 grcjnim te lima .i kcoz deo nieu. D a bi se ubrzilo p ro racun i izbegao veCi naknadni proraclIn. prosccna vrednos t za je tlno strujno ko lo. . ' lJje tempe ratura okol ine. Raz lika (Jim . Proracun hladcnja Prilikom proracllna gornjeg razvoda zbog hladenja vode povccava se povrsina grejni h fe la prema poclaeima iz tabell. prema Kojima se vrsi proracun hladenja i izracunilvanje stvarnog napo ra .

Te mpera tura vo dc na iz lazu iz kOll a jc 90 "C. a kroz grejno te lo 104 na sprillu 140 kg/h.SIll s': na sva kll m nivou nalazi sa rno po je dno grejno le lt).in a 5. cijaje le mpe ra tura vode na ulaZll/"ra. Ti me se go t ova ne cini nik a kva grd ka. 12. ~ju Ci 5e sa vodo m kojo do laz i iz ve rlikala bliZih ko llu . a labela l1. JlI adenje u uspo nsko m kraku sc za ne ma rlljc.VIII je rade na pod . povrs ina grejnih te lo se povecava dodatko m pre ma tabd i II.:lI : gde je G. Sve ce vi sc m radijalors kih prikljuca ka.f: PROJ £ KTOVANJ £ f>OSTROJ £NJ.VIlL V c rlikilla III sma tril se najdaljo m. a u koj ima je voda ma nje rashlad e na. te mpe ra tu ra meSavine vo d e odre duje sc pre ma o brilst. P. Primci' 3 Proraclln a li cevnu mreZll za pos troje nje vod e nog gravilat. zbir ko licine vode iz d eonica koje se spajaju .0 5.0 Povccanjc grcjnih tcla O bz iro m na niZu te mpe ra turu vode (posle dica hlad e nj a vod e) o d o ne za knju ~ll p ro raclln a la grejna te la . Uspo nski vodovi Sll vode ni u zlje bovimo spo ljnih zid ova . izo lova ne Sll kizelgu rom. sa gor· njim razvodo m. a L G. Pw· to k kroz g rejno te lo 04 je 77 kglh.2 7A 4. RU.. odnosn o kll li cin a vad e pos ma tra nc d co ni ce.4 1.4 8 9 du7.1 ZA C£NTI<A LNO C. je r ko liko 5e vo da hl adi u ovim cevima. Trx loro". a ve rlik a lil I najblizom u pos lroje nju .U 2. Priliko m p ro ra cun a hlad c nja horizo nlalne povra lne mreZe sma Ira 51:: d a u njoj oslaje te mpera tura vo de ravnil le mpe raluri vo de na izl aw iz najud a lje nije ve rlikale .'! .:io nog grcjanja.ina dconica: bIO i deDllica t 2 duzilla 1m) t2 brai decni"" 7 3 5 6 1.11 i 11. za s iste m koji se na la z i na slikama I U O. a pad te mpc: ra turc u gn:jnim tclim a 20 K. to lik o sc i zagreje mc :. Ko re ktllru tre ba izvrsiti ako se p ro lok razlikllje od 50 kglh po grejnom tclu.4 1. I. koli cina vade 1I de onici koja se spaja.268 B. T e mpe ra tura lavana je 0 Q C. 11. G rcjno lclo 04 Dod a lak za najdalju vertikalu i prvu e taiu zgrade sa dva nivoa iznosi 15%.. l'rcgtcd du:i.2 10 II 3. Kod mesa njil vode pri spaja njll dve iii viSe de o n ica. jcr jc dobro ilo lova n.VJ F Kao te mpe raluril vod e n a kraju usp o nskog kraka usvaja 5e le mpe ra tura voll e n~ iz lazll iz kOll a ( najeesce 90 "C). le mpe ra lura vod e na iz lazlI iz dco ni- ca koje se spaja ju .

)SI rujno kola grejnog Icl. ond a je mcrodavna vrednosl protoka za III vcrtik alu: C= 77+ 140 4 =54 kg/h 17.slojanje III vcrlikale od g1avnog usponskog voda jc do 10 m.Ii sc raCun. 5·9. ?. [e1a ove verlikalc iznosi 108 kglb..68 4. za prolok: Ukupno povcea njc: 140 kg/h 54 kgil1 8% 0.prol ok: Ukupno poveea llcj: 140 kg (120) 84 kgil' 6% 0.o povcCan je: Ko reklur. za prolok: Ukupno povceanjc: Vertikal.6 x 367=245 Pa • 6H = 49 Pa H = H' + 6H = 318 + 49 = 367 Pa .vlli prolok: Osnovno povec-.vni prolo k: Osno".NJA GR·jvrrAClONOG GREIA .68 7. Ko reklura za prol ok 54>50 jc neznatna.4 % Grejoo lelo l~ Prolok: Merodavni prolok: Osno".spolozivi prilisak. I Grcjoo telo 01 !'rolok: Merod.1 % Prclhodni proracun Verlile.l. D VOCH ' A POSTROlJ.1 kgil.nje: Koreklur. ne uzimajuCi u obzir lo plolne gubilke ccvi Dopunski napor prema labeli II .5'}b Grajna tela 101 i 102 !'rolok: Merod. 11 % 0. III .96 = 14. "rosceni prolok kroz grcjn. Sa polovinom prolo k" jer je labela cadena za dva grejna Icla na jed no m nivou.! X i nusi 0. pa jc merodavan proia" 54 kg/h.V(za najdalju ""rlwlu): R. Povceanjc gn:jnog tc la iz nos i 15 xO.II .96 7. pa se zancmamjc f/' =2.:.o povceanje: Koreklur. .' . R.7% 75 kgil' 8.96. 04 (najllc povoljnijc) dea n icc 1·3. 'fA 269 prctpostavkom da sc na svako m nivou nalazc dva grcjna tela. Korck tura za protok ott 54 kglh dobija sc interpolacijom prc ma tabe li II.

4 m R= 315. '~. ' -.3 i>~ .H = =733..2 m) Za Irenje u deonicam a 10 i 11 preostaje du1ina deonica 10 i 11 Jedinia.: ~~ ..270 B.. 5-9 Jedinifui pad priliska b) Slrujno kolo grejnog lela 104 deonice 1-3.'.. vn f.:~:. 7-9 (d uVna 30. ~~.' ~'.67 x 782.:. .91 =208.: .6 = 6. .2 x 6."f ~::~~~~C 1. I. Slika 11_10 HorizonJalna razvodna mrda .' :':: :~~":': l ..?!.6 m R = 245.8: 7.?~~ r.. . ?"_'.-: ~=: ::< '> .Oxl22. I~ "1! " .5Pa 0. ~.:~.7-9 Raspol o~ivi prilisak Dopunski raspoloVvi pritisak 0. ~.8 Po 1 = 7..Todorol-it PROJEKTOVANJEPOSTROJENJA ZA CENTRALNOOREIANJE Prelhodno usvojeni raspoloVvi napol za Irenjc. u pravim delovima ocvi DuVna deonica 1-3. ::':.8+49 =782. 11. " • .8 = 524. • r .4 = 42. :~l.91 Pa H '=6. " .:... (\: .9 : 35.-• ~ F '.8Pa H =H'+I!. ~ :.» .~: ~ . ..i pod priliska u deonicama 10 i 11 Slicni m postupkom dobijaju se vrednosti za jedinicne pad ovc prtiska i za strujna kola osta lih grcjnih tela...~.7 Pa Prel hodni caspoloVvi prilisak za Irenje u pravim delovimo m rc ~e Prelhodno lIl roleno u deonicama 1-3..5 Po 30..: :' .3= 733.. 10...if:.67x367 = 245 Pa 1= 35.! ~ . '.. 8 '" ..7 Pa 315..":J-..

mI § I CD I I ! I ! I (~ 14150 I· ! I I 21950 I = .II . DFOCE VNA POSTROJENJA G1 M VlTA CIONOGGRElA NfA 271 . • 0 I" 1 i~ I@ 0 Slika 11. .r.11 I/orizolliailla povrailla mreia .

_. 1 16O>J ".. Q 0 0 " "' .- I ... ._ . 2450 1 ". J I I I I I to. __ .--- ~ ~ -- . J . ~ --. 0 0 0 1 325 0 ~I ".. _ .W--l . I .I " 0 • • d -" { 1 750 I I I "' '" ~ N ' G 1 2100 . N I ~. I 0 ... 1-lD l . "' "' 0 2450 1 rl." --t r J'" I I I l . 1 ~ .--.I 0 ._ . -. 1 I I I I I@ G II I 1800 I l ~ J .... 3250.I 2800 . I 2100 .

ll'l o ni koji su izracunati IIzi majuCi II obz ir hladt" nje vode II CCV ' ) " J mn.Q 8..) 3 " ra M .5 Qd 3.2 1.5 2...ak dconicc 5) .prolazni vent il .d""janje tvu / tv = 1.5 !U 0. /JFOCI.5 d Cf'lli l-:l " T raCva prnla.T ".3 dco nic.izvijcn komad (7.flV = 2 .1 Naknadni plrOracun Naknadni r'" o ra ::un ~e ~pr' lVod i n:1 i~ ti naein aka i u prikazano m prime ru za cl o nji razvocl."nino luk 2... Y NA f'OSTROJENJA GR·1 VITA CIONOG GI?EJA:VJA 27.0 U 8.0 4.-xlva ialljc. ".5 0. llcl v:'janje tvj lV = Oe'5 . a kocficijenti mcs nih o lpo ra d ill i SII II posebno m prcglcdu .0 cleonic< 2 T me-va supror"n smcr.0 . ProritC\I!1 jc i.7. II . K(wfj" ij.5 dconica 10 raoo odvajanjc lV.5 dconic.1 I . sabiranjc W jW = I 1.T r:leva 5UprOI:111 smcr.7 0. sabiranjc I-:/ F 'dJ d = 0. <.5 t.3 2. prola1' Jl i velll il dcolli. aSUIl .0 1.2 IlIk il .3 luka .65 IlIk 7:1 1111 o 0.1luko .II.-.5 JL 2. sa mo sh S" mnl.grcjn" lela .5 0.0 Q.9 -\cnllici 7 .: n1 i mcsnih u (pora: dCOI lic.rI'L' dL'n tabc larn c' .9 dcollica 9 . 16 .21uko .1 obila7.~l -k .5 1.05 1.ldavOi IF'r.b ironjc prolO? lV.flV = 0.T raeva prola7 .luk = 0.gn::jllo tclo -T 1.:zi. prilla' /-V.Cva.64 0. /tv = 0.

tbela 1I. je r jc slvarnn r~spoloz ivi napor za grcjno tcla O·k 1I = "2+"311 + hw +"5 + "G T + "1-Q = =0. Illaelc nj c vode i stvarni napor SII proracunali pO labe li kaja je vee opisana ..OS + 42. . poznali SII pn:cnici svih dennic.7 = 777 .LNO .7 =379.tklladnog proracuna ceVlle mrcZL'.07+ 17. kao i kolicinc .. lakn je 0 11 veci oel pribliZllo odreelenog raspo lozivog napora.VJ/ :.08+ 37.61 + 277.12 Pit Stvarno raspo loz ivi Ilapor za kolo grcjllog tel a 104 iZllos i: H= + 11. Z a grcjllo Ic lo 04 izracunal jc raspolozivi napor prema prc lhoelno odrcdenim prcclli<. shodllo Illvrd c na m ril cllnskom pos tllpkll.ima ooel :. Tek kada sc raspolazc ovim podacima.Xll).:£1.07 + 17 .67 Pa.2 + 440.274 /l r"doIT"'.1Vf E I'rovcra s lvarno raspolozivOI( napora I'''s lo jc zavrse n prelhodni i nakn ~ dni proracun ccvne mreZe prcm~ prelhodnn odreele nom napo m .66 Pa " 2 + " JII ' ' -q Zit ovako izraclinal c raspoluzivc napo re vrsi se ako sc znacajno ra:tlikujll od pn.knih koreklllra n. koji je sprovccil. treba zadrl.. mogucc jc sproves l i pro· ral:t1O hladelenja voele II ccvnoj mrdi i lacno proral:unali slvarno ra spo lozivi napor.lhoelno odredc llo m raspo lozivom napo n! ( I.56 + 277.\1 ' + " GT + "II + = =-0.71 +46.proloci vode kroz svaku deonicu.t. ." PROf EKI O I '~1.ali izra cunale prccnike ccvi.l· hod no oel re<. I'OSTROfENfA 7.1 CENTK-.1l prc ma pn.

SO I 1/4 .0 ' .0 0.2 4.8 Pa Lhrohno u deonlcama 1.11 0 2.< .' 8.0 ". .0 40. I '" I 5 77 '" 140 < I I <.4 55.45 ! 68.2°C "Ul +"17 Horizontalna povratna mreta 7 -' I .0 1.91 Palm 0.0 7" 12.44 I .11 + KoIo grejnog lela 104.8 • 366.94 I 0. 1/2 0.2 + 3. k SA PAOMENJENIM PRECNIl<OM CEVI w (m/s) . 10 608 '" 5.I Hladenje u grejnim lelima .0 14.12 Pa Jeaini<!ni pad ptillska R • 42.18 88.7 120.399 I 35 \ 0.9 67.7 78.6 0.2 I 132.' " ". '..4 I 88.8 0. 68.21 89.8 9.XII Prelh. (VI'/ mK) (C) " 90 " (C) o o (C) .3. Raspalolivl naper H = 367 Pa " Jedinl<!ni pad pritlska R a 6.24 I 2.0 246.<30 89.08 '" I <" '.07 Razvodni vlln ikalnl vod III 1 2.9 32" 3250 "0 100 2.' 8.006 I I 0.0 14.6 42.47 + 71 .6 14.02 88.0 SOSO 1000 1000 < 5.5 1 1(4 1.1 \ 2n.61 Iz deonice 11 pr~i(:e 140 kg/1'1 vade sa 12 .' " 723.3 12.I .0 .3 37.71 °c 129.71 Povratni venikalni vod III " I 20 I 0.T!lbe/a 1l .6 3.92 I I 0.0 5.' ' .0 1.08 0. I I g '{pm .7 Palm 10 1.13 0.I .26 1.0 +7 .32 6.0 7.<3 " 0. I . 1 1 1/4 0.34 77.0 16.47 I 68. 68.22 SO " 22 270 518. .' 1.1 SOSO 141SO 21950 .2 46. I m p q .. I .2 3.7 0. Kola grejnog \ela 04.' I 5.9 <.18 0.92 . 762. RaspeloJ:iv1 pritlsak H .09 17. 17 12.5 < 379. 2.I ..74 I 89.06 0.4 48. 7-9 226..11 '" 12. pretnik Topt MaSliI1i l oUiina Cevl d p eonlca protok protok eonlce I(m) fIV) (kg/ h) (mm) 12 PlANA MREiE NAKNAONIPRORACUN SA PRETHOONIM PREtNIKOM RAZUKA R (Palm) w (mJs) R (Palm) '·R (Pa) l: .7 gfe)no tela 104 - .5 2.4 L"R+LZ= + 204.6 0.92 87.0 14.4 \ 440.2 7.17 ' .06 0. 497 0.Pill (Palm) H (Pa) (m) HOfizontalna razvodna mreia 2 3 I .457 35 35 0.024 I 2.6 0 0. (mm) L' 0 Z (P a) ' ·R (n· h) (Pa) Z (p-D (Pa) 9 h I 24. ·R (Po) • 1 2 3 5 8 7 8 b .<3 608 217 77 77 .< 37. 21950 141SO I 0. 88. .I .0 ".66 " h' PRORAtUN STVARNOG NAPORA Oeonlca I (k~) 609 d .47 ° c Iz grejnog tela 04 pritil:e 71 kWh vOOe sa 12 Tempe rature me~avine 140 .92 68.71 _ 68.5 <.56 greJoo 181004 - - 87.22 :k"R+:E Z" 0.1 < 777.17 0.S 17. .I .9 - 20 20 68. z (Pa) .' 14. I 68.4 3. 67. 1m) Imm) 11/4 • (mml I I 30 30 30 20 k.5 '0 55.59 I 3.0 1.70 I 57.8 ".9 70.11 0.57 11.92 I 89.0 VERTIKALA 111. (Cj • (e) 89.7 .55 'm I .7 77.430 \ 89.8 0.' 1.95 89.

a o nih pri kraju ve rli ka le niza. sve do k ne izadc iz pns lednjeg gr cjnog le la sa tL' lll pc ra lll ro m kOjll odgovara le mpe ra illri povralnc vod e cclog sisle m01.: dno grejno le lo dospcva \I d ru go . \I kojima eirkulacija vmle mozc biIi pr irod n(l.:vovOelOIll i vra ca prcma izvo m to plo te .lzava go rnjc ne povll ljnc d e kl e dvoccvnih siste mil rrime njllje sc jed nocev ni sisl e m. pri ce mu sc II razvodno lll ce vovodll precnik lImanjlljc. Tilk va ccv na mrda za ht eva vi!ic r os l ~ oko mo nt ilzc. .1 vcrlika la. U ovo m poglavlju iziazli se nacini pos tav lj anjil cevnc mrczc jc elntlcevnih 5is tt' ma. To zna ci d a je sVil ko grejno te lo povezano Z. preciza n prcdme r ma le rij a la i vodenje dye cevi kroz zgradll . i sistcm jc bez pumpc. Povra tna voda se skuplja nczavis nilll l·<. a siste ma sa prinudno m cirkulacijo m u poglavljll X IV. Iz loga proiz ila/.12. 0 277 . uslcd graVil (lcije. koja se pros tirll visino m objc kta. UVOD Dvocevni sistcmi (x nt ral nog greja nj a to plo m vmJ o m imilju p oscb~ n ccvovod za razvod vode. I sis tclll na dva ve rti ka lna voela. u lIkUpnl1m zbiru grejne povrS inc 5\1 jcdnakc 'kod jCd noccvnih i dvocev nih pus trojc nja.: ma id a srednja le mpc ril lura vode 1I grejnim lclima o pa d~ 1I smc m s t mja nj ~ vode. ima isIi pro tok i ko nslOi nla ll prccni k. Dime nzio nis anje gravitacio nih siste ma jc izlozc no u ovom poo lilvlju.lzvod nOl i pllv ril lna mreza jed instvc n ccvovoel .1. stn jt: pose bno u lda nn kad a se grcj anje nll kn adno uvodi. JEDNOCEVNI SISTEMI CENTRALNOG GREJANJA 12. sarno sto su kod gravilacionog grejanj a precnici ccvi vcci. Cevna mrda ima rrolllc nljiv rrese k. koji se grcjc.i d a je pad le mpc m ture u w ll ko m grcjno m tclu ma nji nego IJ slucaju dvocevnih sis te ma. 100ko da se njihova povrsina povecilva. kod koga su r. bcz nbz ira na bmj prikljuce nih grejnih lela. Pos ta jc srednjil tc mpc raluril prvih grcjnih le la visa u odnosu nil tela dvocevnih sist ema. Kao rdenje koje II bl. iii pri nud na pomoclI pumpc. Pos tavk a cev nc nlrdc jc u o ba slu caja i s t ~.1sva k. Kod jed noccvnog r01zvod. da jc hilldc nje vmlc 1I svakoj ve rlik a li c kvivalt: nlnn padu lempe ralure 1I grejnim le lima dvoeevnih sisl<. pri l:c mll u wilk o skdec<. Vuda koja prodc kroz j<.1 1I povra tno m pnvecilva II sllle ru strlljanj<l vodc.: UlilZ i ~ a niZo lll Ic mpe ril turom. tako el a svako grcj nn tc ln clubija vodll iste te mpe ra ture.

lO.11A prikazani Sli jcdnoccvni s ist(. birn iku u salllnj kotlarnici .18 U. eevovod se grana (lacka "a" na sI.·I CEN TR I L I\'O G liFJ.pllmpa.'KI OV/f.2.. 8. 1 Z. ko da eke) vade od lazi 1I radijatore.. NACINI POSTAVLJANJA CEVNE MREZE 12. 11. ccvi kOjl' vracajll oh lade nu vodll do kOl la. glavlli IIspoIIski vud) a slik a ma 11. U zavis nosli od bro.lIn llg grejanja moZe sc pns tav iti na vis. /'''!'''''' 'i.1. a den kralk om vezolTl n3s tav lja d a slrllji kroz \ CI . l\ ni lIspo ns ki vod.12. 5. vee se m OZ l ' vmlil i d irckl no sa razde lnika 1I kotlarniei i z"vr~ iti U S" .: nai'. U s lu caju grejanja Illa njih s la llliJcn ih zgraJa. cirkll/adolla ecv.. kroz podrum. !wrizollia/Ili povrallli vod.tvnim razvod nim vcrt ikalallla na kojc su priklju l. nad podo m naj niZc c taze iii kroz plldzL'm nc kan a· k . Kod ovakvog sislema YOGa iz ko tla s lmji kroz gl.tlni cevni sistemi ('cvn" mn. sn ' : s(. na cina povezivanja grejnih Ida. 2. a iz njega 1I razvodni ho rizontalni eevovod.' I'II01f. mad " mugu r<td iti i sa prirmJnom cirkul<t cijom vode:.1) !. 6. Kada Sll u istoj lack i vezana dva radij atora .1 Jedlloeevlli sislem lop/ovodllog grcjallja sa gumjim razvodol1l (I.VJ/:' 12. Kot! donjeg razvoda cevi pro lilze ispod najn i. niz ih g rejnih tc la. 1. Kot! vL'rlikalnih siste ma ga mjcg razvnda hnrizo nl a lni deo ccvovodil Zit rilzvod tllJl k vmk Sc: plls lav lja iznad najvisih grcj nih tc:i.mi sa gnmjim razvodo m. kOlao.12.VJ/': /'OSTI<1)jf':Vl. ekspallziolli Slid.I. 7 5 a a S /ikll 12. 3. l iglavno lll sc radi 0 "wrtik a lnim" instalacijama sa go rnjim i donjim razvoli n1l1 i () s istc lllillla sa g l. Ide ispod na j. Razvod na voda stmji odozgo nadole iz jednog grejnog le la 1I drllgo .in a .c ni horizo nl aln i g rcjn i kru gov i.. Vcrtik. Takvih g rcjnih kru gnva Illnzc bili vise. razvodlli vud. 4. grcjllo le/o. raspode ljujuci se nil pu jcdi ne vatika le . kralka vc::a. j.a jcdnoccv nih sis te ma cc nlr.i h g rcjnih lela. prclivlla ecv. grcjni km g m: mora P() ccti sa vcrlikak. rcgu/aciolli vCllli/.1 .:t. Kml oba na '::ina ntzvoda. .h:dnocl'vni sislc llli cc nlralnog grcjanja su sa prinudnom. 7.l slall()va zgr:: dc: . 9. siglla/lla eev.2.

din:ktno slmji kroz sled eCi radijator gde se dalje hladi. radijll10r 11.Ure same razvodne vod e moze uti cati na o davanje to plote radijatora . .2 . i tako redom.mbimik v(/.lpOIl. Na slici 12. do ne kle ohladena u jednom iii dva grejna te la kod paralclne veze. 2. pllmpa. 9./edllocevlli sistemi .Wld. slmjeCi pre ma kOLIn u ko me se zagrcva. kolao) Serna pumpnog jednocevnog prot ocnog siste ma sa go mjim razvod o m. reglllaciolli veil til.3. Medutim. 8. bez posredstva kratkih veza.I·ki vod. iii se sva voda moze odvesli kratkom vezom i radijator iskljllciti iz pogona. vo da st ruji kroz sve radijato re jed ne ve rlikale.ie kratka veza iskljuCe na.ZdlltU/. glavlli 1I. 3. I I I 5 I I I I I f I I I r ___ -L _________ I I) .J Stika J2. JO. razvodlli vod.ie snabdeve na lrokrakim ventililna. prelivlla. koji omogueavaju podesavanje odavanja toplOl e svakog rad ijalo ra. razvodna voda. prikazana je na slici 12. svako ovakvo poddava nje dire klno ulice na odavanje loplote sledeeeg radijalora. O hlad e na V OdH iz verlkale skuplja se u ho rizo nlHlnoj povralnoj cevnoj mrdi. JEDNOCEVNI SISTEMI CI. kratke VCZC. sa pome re no m kratkom vezo m i trokrakim ve nlilom. povralni vod. 4. ko d koga SL' ne vrsi regula eija protoka kroz radija tore.4 d ala je serna jednoeevnog pumpnog prolocno-regulisuceg sislema sa go mjim razvodo m. Na sli ci 12. Trokraki venti 1 moze svu kolicinu vode llputili kroz radijalor i tada .. r-'---] [i"" ' I ~--~I'------r---~6--==------~---------o~7 I I I 9 8 10 -..L ______ J Il -II '--!!-=":-=:J"""''. 5.\'/Ida. sarno slo . Mogucnost pojedinacnog regulisanja odavanja toplote grejnih te la ne pos loji. .\'pallziollog . Z naci. s tn cini da je montaza ovih sis tc mH51 0icnij<l i iziskujc ve6 broj fazonskih de lova. Pomeranje kralkih veza je izvrsc no u ci lju povo ljnijegs trujanj<l vode u rad ija to rc. Ova se rna je islove lna sa semom sa pome re nim kratkim vezama. Sarno se prome nom lemperal. Kod ud alje nih ve rLika la mogu se u najvisoj la cki ugradili skuplj aci vilzduh a r<ldi njcgovog lakseg ispuslanja iz sistema i sprecavanja prekidanja cirkul acijc. do poslednjeg grejnog te la na vcrtik ali.\'po/jlla cirklllaciO/U/ cev ek. ehpallzolli .2 prika za n<l je se rna jednocevnog razvod H sa pre kinulim ve rlikalama i pome re nim kralkim vezama u slra nu grejnih le la. sigllallla.12. 7. Obc prik azH ne se me pogod ne SII za pri me nu u vikspratnim zgrada ma .m pomerellim kratkim vezama (J.lVTR' ILNOG GREIANJA 279 likHlu . J3. Kod ovog sis te ma . . 6. 12.

ehpallziolli slld. sabimik vazduha. 10 1. jednocevni sist...ado Slika 12. cirk/llaciol/ll cev ehpal/ziollog . prelil. 5. pOl'railli vod.tllI cevi 3. 11.em sa "obicnim" radijatorskim ventilima I po me rcnim kratkim vezama. SpOjlUl cevi 5.4 Jedllocevll.Todom'·/C PI?OJEKfOJlANU : POSTROJ£ JA Z-1 CENTRA LNO G REJANJf. prclivlla.Or Slika 12. vod. pllmpa.. kOlllO. razvodll. radijalor 9. J 1. 2.I2. sigl/all/a cevi 4. 2.2110 Il..\'/Ida.-.5 jl. sabimik vazdllha. siRllallla. 6.5 dcsno je prcdstavljen "IT' sistem. kOlao) Je d noce vni ve rtik a lni sis tc mi sa donjim razvo do m.5 predstavljcnc 5\1 najvise upo trcbljive semc zgrade do tri sprill ii .adavodo 10 f--<>-. spojlla cirkillaciolla cev ekfpanziollog .IO. poee li su se primenjivati sa pojavo m zgrada bez tavan a.L .. 9 ___ JI _ __ !---+-- 1. ___ I 1 I 1 1 I _ _ _ _ _ _ . 9.--L.:i 12. povratlli cevovod. takozvanc 'TI" vcrtikalc (pre ma cirilicno m slovu P).G I' . ehpal/ziol/a poslldll. l(utl sistcm~ na sl ici 12. 10.koj modularnoj izgrad nji slimova. 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 LJ. razvodlli vod: 7.· . sislellli sa Irokrakim vCl/lilima (1. 7. 6.1J iz vodo.3 J et/llocevlli sislem bez reglllacije proloka (1. radijalor.J. 4. 8. 3. 6- I I 1 I 1 1 I I /I -- . _.\'/It/a. Kod ov ih vcrtikala ra dijato r svakc sobe deli Sf: 11 <1 . trokmki vCl/lil) Na slici 12. koji je dobio primenu u indus trij. 8.J 1 I /I I 1 __ ~ ___ ~_~ _____ ~ I 1 • _. plllnpa. Se ma na sli.

11. 12. pa se grejna lel<1 nc grupi~u .:.5 Jedllocevlli sil·tem sa tzv. Vcrtikale za horizontalne grane poslavljaju se u pomoenim prostorijama zgrildc.. tako i horizontalnog dela grana koje povezuju ve rtikale. 7. ekspanziolla po. Horizontalni razvodni krugovi Rasproslranjenosl horizonlalnih sislema grejanja IIslovljena jc povccanjcm dlliina zgrada . pllmpa. "I r vertilwlama (I. a horizontalne grane hatkim vezama se vode do zavrSoog dela poda. 2.mja po pOCelku unulras njih pcw rsinskih radova.12.I'pojlla cc:v ehpallziollog suda. lako da ih na istom nivou moze bili visc. 2 I I I 5 I I I '. obrazujuei horizonlalne cirkulacione granc. odvodna cev. Svaka grana zagreva po dec stambenog objckla na jed nom spratu. Inace. cirklliaciolla.2. Pogodan jc za primenll kod ravnih visespralnjca sa 3-7 spratova . kroz sahtne prolaze u blizinj slepenisla i mokrih Cvorova. JEDNOCEVNI SI. vee se "rastczlI" pored zaslakljcnih povrSin<1. dovodllo cev.pro locni. Grejna le la sc horizonlalno naizmcnicno vezlIju. 9. Jn . dm gi (sa dcs na) nucguli sli ci . prelivlla. TEMI CF. kako duiina verlikalnog. vazdl/slli ilpust.mda..jeda n (sa leva) sa kva nlila livnim n:gulisa njem odava nja lo plo lC. smanjlljllCi loplolni diskomIor proslorijc.spra lno lIkljllciva njc grcj. U ovakvom sisle mu sa horizonlalnim cirkulacionim granama skracuje sc. siwra/Ila. ~<ao ~ IO jc rc~ no . Na n ajv i ~c m spra tll pOSloji mogllcnost . PrJ prJmcnJ be lo n~ klh grcJnJh pa ncla. sisle m dozvo ljav<1 i poslcpc no . 6. .. u porcdenju sa sislemirna sa vcrlikalama.2..! I Slika J2. kO((lo) 12. I )1 I. 5. .\ T UA LNOG G REh1NJrI 281 dva dd a . 8. 3.p:d~l s nog rcglliisa nja od avanja lo plo te protocnog ra dijat o~ a .. 4. primenom dugackih prozora ild.6'h-r-f-:lI I I 9 I 1 L-_______ -. vellJi/ za reglllifwrje. o~aJ SC slslcm korisli 1I vc likoj mo nlaz noj izgradnji sla nova. grrjllo tew. U lakvim zgradama odsulnosl meduprozorskih stubaca oleZava razmeslanjc vcrtikal<1. lIvodenjcm monlaznih panelnih konslnlkcija..

iii sa mo na krajnje m radij ato ru pri pos tojanju spojne "V<ll uus ne " cev i 1I go rnje m de lu grupe radijat o ra .·. cirklll. o ni se mogu pripre mili i mo nlira ti na deo glavne ho rizonta lnc ce vi i u rad io ni . vellt. pos to se glavna ho rizu ntaln a ccv pos tavlja iznad fina lizira nog pod". Na istoj hon w nt a li.: i 12. prj j<. kOllveklor) . Na prvo m sprat u je prik azana p ro locna se ma slruj an ja vode kroz reull a veza na grejna lela.6 da te su razlicil e se me horizo ntalnih <. dllzin a kratk e veze u prik ilz .vede na i u o bliku cirkul acin nog kru ga. Na svako m radija to ru za iSpUSl vazduha pOSI. kako bi se o bczbedi o pOlre ba n pro · to k krnz radij ato r. trokratki vClltil. 88' . fq rP .: cl nus lra no m spaja nju grejnog te la sa eevi. r I~ } 1 J 5 I II I 9 12 0- Gt r 7 8 6 r: )~ liJ / r-.N TR4 L NOGREJANJI' Na sli <. Kratk a veza se moze izves ti sa sma njen i1l1 precnik o m.5 prclivl/{/. grcjllo telo. 4. Razvodna ve rtika la na kojoj grcjll i krug pocinjc i povr. spojlla cev ekspa/lziollog s/ld aj 6.. odvodlla cevjll . vez a ho rizont a lc i ho rizo nla lnog dela (kra lke veze) is pod radijato ra. vazdlLflli isplIst j 7.. i sta lno je drukcija. Meclutim.- II - Slika 12. pos ta sc sva ki vezan i radija to r jav lj d .para le lno. sigllailla.. Na s red njc m spralu predstavlje na je grana sa kral · kao nepo krc tni . SlI u tom slucaju postavlje ne jedn . kotaojJ3. SIO bi poveca lo o tpo r slrtljanju vode .j I I I I 10 _ _ _ -.II1" fJ rv<l uva s lu caja odrede na je duzino m grcjnog te la. Ka ko se sa sli kc vidi . Kod ove se me neo phodno je o bral ili paznju na ko mpe nzaciju to plo tnc di la tacije cevi. do druge . Da bi se dob ili dobro izvedeni vc rtika lni prik ljucci na grcjnim le li· ma.282 R 'l 'o<loml'ii PI?OJ EKTO J~~ NJ l': POSTROJf:NJA Z. ko el pus kdnjeg grejnog lela.·I Cf.·i.vO Jcm. insta lacija na ovnm spralu lI mes to kao grejna gra na mo · ze bi ti i7. ekspallziolli slIdj 2..ttn a na kojo i sc zavrsava.6 Sema razlil:itih cirklliacionih krlllJOva (1. prik aza na je kra lka veza s landa rdne duzine .JI ___________ -.. dovodlla CCVjlD.os tvaruje se 11.: irkulacio nih grana u sis leml. pllmpa j 12. Ije nc su vazdllsne s lavine. ~ f-1 .cvrsti OS IOI1<IC kim vcza ma pod g rejnim tdima. grcja nja I ros pra lne zgrad e. U to m slucaju. za rcglliisalljcj 9.3.

kao i kra lkll obil az nll veZll (sl.I ed nOl:cvni sislcmi Sli danas lInapredc ni speeij a lnim ko nslrukcija m a venlila.3. VeZl! grcjnih lela i ccvi mozc bili sa slra nc iIi o dozdo..1 283 Na Irece m spra tll je prikazana prolocna serna sa lrokra lkim ve nlilima.lO li Z drll gi (s lika 12.. S obziro m na mogll c nos\ izdvajanja sva kog s lana 1I poseb nc eirklilacionc kru govc.7). Na krajll gra ne je pri kaza n prolocni neregu lislICi ko nveklor. 1I zavisnosli od lipa ven lila.-oCa pri poslavlja nju i upo lrebi lrokralkih venlila .vfRAL NOG GR£JANJ.DNOCHiVl SlSTEM1CF. Slika J 2.l su lI grade na dva konveklora jeda n iznad drugog. 1I z3vis nos li ou vt:l ici nc objc kl a i 10 lI glavnom kroz vc rliki. Na c irk lllacio nc kru gov<.12. U nbjck lll sa ho riw nlalnim cevnim kru gov ima p rovlaci se ne ko lik o verlikala. Na vcrlikalc po spralovima Sll priklju ce nc klllijc malih uimenz ija . 17). 8). IF. 12. 1I kojima su s meii leni razdc1nici i sabirnici za pojcdinc cirklilacionc kru gove. Sva ko grcjno te lo j l: o pre mlje no venlilom za aulomalsko is pll s lanjc vazdu ha koji jc poslavljcn na najvisoj laeci grcjnog le la. koje SlI prccnik a. a i za "p ro dllvavanje" go rnjeg u s lu caju skupljanja vazduha pule m poviSc nja brzine slruj a nja vode. U jcdnoj kUliji moze bili prikljuCak za jcdan iIi vise slanova (slika 12. o nda se Ces lo ispred donjeg poslav lj a ve ntil ( iii slavina). koja nijc dobila vel iku primenll usled lest. lJ horizo nl a lnc jcdnoccvne grane Ccs lo se ukljucuju ko iwektori. 12. koji Sll jcd . savreme ni jcd noccv ni sislemi sc sas lojc od horizonl a lnih kru gova koj i poc injll na razvodnom.lne gradcvins ke ka nalc 1I blizini s l e peni~la i mokrih cvorova. U s ill cajll kad.IG i J2. koji sadrie 1I seb i razvodni i povralni prikljllCa k.7 Horizontailli cevlli JerI/go vi II stambel/im objektima . " zavrsavajll se n:l povra lno m lI spo nsko m VOdll. 12. radi regulisa nj a odava nja lop lole. posl av ljajll se grcjna le la k()j a se specijalnim venlilima vczuju z" cev i. l 5. SA VREMENI JEDNOCEVNI SISTEMI . Iz kulijl' do razd e lnika vuu e se cirkulacioni krugovi najcesce od bakarnih ccv i.

_J ~ ~ c rC - r: XUPAflLO k lYain/~nJr I I - - . Jer bakar ima vcJiku otpomost na koroziju sto obezbeduje cevnoj Olft'/i . sto je posebno izraieno kod jednocc v nih sistema.. 12.8 Nacill prikljllcellja horizol1talllilz cirklllaciollih kmgova na Ilspol1ske vodOl'e 12.: u spratu ispod f+ I ~- C C I -- ~~.ktni prikljucci be: rozvodnog crmariea .. . PoKTJt" j ~d Ulponsk . II I :=J " II II II II II II Dir.. pa su cevi od bakra nas le ve li hll primenu 1I postrojenjima centralnog grejanja...nC' c~ Ir od.3.. : I i¥!1 ~! c i~~ c c ~I .. .. ~ r.:- IaftlTILO ~ I I =-=-= II .1 Primena bakarnih cevi Baka rne cevi imaju niz prednosti nad eelicnim. Razvodri armari. f.28~ I B.ad w { a..._ ~-:-~ ""... " C [. Todaro"ic I'ROJEKTOIlANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREfANJE I RazYOdni ermaic 50 x 50 em u istom spratu . M':' . C~I ."..

T o o mogu cavil ko risec nje veCih brzina strujanj a vode i kao posledicu toga ugradnjll cevi manjih precnika nego 1I slucaju cclicnih eevi.i za cevovode sistema grejallja iz asor1imallafahrike Majdallpek Hrapavosl bakarnih cevi je oko 30 pula manj a nego eelicnih slo prakticno znaci da je niii koe fi cije nl trcnja pri struja nju vode . je r su. nt: po l ~~bne za mc ne delova cev ~~ rnreZc . koji su i je ftiniji. Sa povecanje m duzine eevovod a . nema tit iOgil ad mu ija kao posicd icc korozlJc pi! n1Je po trebno J?ovre me no 15piranje cevovoda.NOG (jRElrlNJA 285 dug vek Iraja nja i niic izdalkc Zit od riavilnje .12 JEDNOCEV 1SISTf:M1 CEN fHr1l.jitilll. Na cevi manjih precnika se ugraduju manji ve nl iii kao i druga armalura. za isti pad pritiska u cevnoj mTd i. 2 12.9 Bakami spojlli elementi .

To Sli {. -I.4. Odredivanje pome: nutih te mperatura objasniee se pomocu seme na slid 12. a li im je vck lrajanja kraci. U n" 5e lakk obIikuju od bakarnih. rek tnog dodira sa be lonom ako Sl: lIgradliju 1I po dove pri izvodenjll podnog grejanja . isporui:\" ne t! c lovc za grejni s isle m kao i cc nu monlaze.d + lil ) .evi Sli tank oz idnc a osim toga i manjih precnika od ee licni h. Ispo rucuju se i babi rnc ccvi presvuCcne plas tikom.po trebna kolicina toplo te za grejanje pros torije(W) koc fi cije nt prolaza topIote za usvoje no grejno telo(W/m . Temperature razvodnc I . koja je svojevrsna zastila ccvi od spo ljnih ud a ra iIi di . sto vai i i za dvacevne sislcme.srednja temperatura vode u grejnom telu I".Tc Klo"JI·ir J>ROJ£/(/.OVANJ£ J>OSTROJENJA ZA C£NTRALNO GREfANJ£ masa mitterijala ccvi sc smanjuje u odnosu na ccv i od c. tempe rature vode na uIazu i izlazu pojedinih grejnih tcla SlI razlicite.2S6 u grad c n~ 13.. sa vrlu niskim slepeno m necist oca .nika ccvi ad 80 do 100 mm. ali moze bili i razlicil.k(I". a sto jc pose bna prcd nos t kilt! jednoccvnih sisle ma kod kojih su celc vc rtik a le istog precnika. racunajuci matcrija l. Za izracunavanjc povrsine radijatora treba poznavati luJ i liz.pravljc ne od hladno valjanih ce licnih lraka. mekih cevJ koje se ispo nl cujll u ko turovima dllzine i do 50 m omogucuie jednoslavno polaganje eevnvoua u jcdnoj cc lini.c lika.I Q ( 12.) -.ev i m. Q.liz = consi. ali su nedovoljno 01 _ po rn e na spo ljnc ud arc. Vr10 Sll praklicne kod nak naunog ugradivanja grejanja 1I zgrade.10. K) I" .t i jednaka 1/2· (I'd + liz). Vrsi se k~pi ­ larnim Ic mIjenjem spojev3 koji se izraduju u vrlo veIikom aso rtimanu (slika 121)) I\naliza cc n~ jc pokazilla da Sll cevnc mrezc od bakra.. Zbog ve likc clas t icnnst i nislI ase t Ijive na razna slega nja i ve lika povrsinska knn {. povo ljnije nad ec licnim za mreZc pn:. dok je pad temperature obicno u svim grejnim telima isti. jer bakarnc' {. 12. I3aka rn c ccvi se lako sav ijajll pri cc mu se ne slvaraju nabo ri na cevnom omolacu .2) Kod jednoccvnih sistema. DIMENZIONISANJE GREJNIH TELA O dredivanje zagrevne povrsin" grejnih tel a vrsi se po istoj jed nacini kao kilt! <I v" cev nih sist e ma: /1. I ) u kojoj je: Q . kao sto je slucaj i sa padom temperature: k 2 ill = I. _ te mperatura vod e na lliazu 1I radijator liz _ te mperatura vode na izlazu iz radijatora Kod dvocevnih sistema srednja te mperatura vode u svim grejnim telima je is(.tempera tura pros torije(°C) 1m = 1/2· (I. Zit jednake protokc.d . ( 12. [ spaja nje bakarnih ccvi je brLo i re lalivno lako. S li cnc osub ine bakarnim imajll i cevi od mek og Ce lika.e nlrisana o ptcrece nj~ .k/:!. I'ojava tzv.

. .0 / lizJ tSMJ . [zjednacavajuCi prethodm: jednacine lltircciuj.J ) Temperatura I ] predstavlja te mpera tum smde vode koja je prosla kroz radijator.do 13' (l2 . ( 12.12. JEDNOCEVNI SISTEMI CENTR4LNOG GREJANJA 287 pov rlltne vode II siste mu LIi" = I.. Prolok vode kroz vertikalu moze se odrediti i po lazeCi od toga do je voda.3: /. prosavii i kroz radij ato r gornjeg sprata snizila svoju te mperatum od t.t luI2 II tir} tSM2 r ~ / lull I lIZ I @ Slika J2.. Sa ovimje od redena i kolicina lop lo te koja sc transportuje vertika lo m do grejnih te la QA = QI + QII +QIIl' PolazeCi od ovih vrednosli odrede n je protok vod e kroz verlikalu A . J0 Temperatttre vode merodavlle za dimellziollisanj e grejnih leu.3) ~ tr .IV Kolicine toplo le koje lreba da odaju radija lllri su oznace ne na iic mi i iznose: QI.: se ova te mperatura: . QII i QfII.0 / tUIJ m / . i de la koji je prosao kroz haIku vezu.

-oju sc odredujc tc mperatura .9) gdc jc: . ~ Q I (.\7R.1: se odrcditi te mperatura u rna kojoj deonici \"\: rtil. 83 B. dobiec se opSti izraz za Ic mpcraluru smc:Sc vode za radijator: ( I -I ) n ' 1' .WE POSTROJ£ VJA L I CF. Todoroo~ PROJEJaOFA . = ronsL) pri I3ZliCitim padovima tcmperature u radijalorima. Q-£naeavajuCi sa n. n·li po redu radijator odozgo.6 ) ZamcnjujuCi u ovoj jcdnaCini nadc nu vrcdnost te mpe rature 13 dobija sc: Q.I. 7) odaj.ul. 2 Pad te mperalufC vode u svim grejnim tclima po spralovima jc jcdnaL. Ova te mperatura sc nalazi u zavisnosti od uslova koji su odrc· de ni za dati SistCIIL Ti oslovi mogu hili slcdcCi: L U svim radijatorima (grejnim tclima) jcdnake su srednje temperature vode (I.5 ) T emperatura 13 jc pOCctna tempera tura sudivanju slcdi slcdcea jcdnaCina: radija tor II.) II X (12. j =1 r Q ..8) Q: 1 PostupajuCi daljc na ovaj naan 1D07.) pri razliCitim srcdnjim lemperaturama vode lin .-u pna odata toplota svib grejnih tela.:alu Za odrcdivanjc povrlinc grejnih te la neophodno jc joS znati tempcraturu vode ko · ja izla7j iz grejnog tc la..-t I r .ul-upno odavanjc toplotc svih radijatora vczanib za ve rtil.:ak:. VJE ([2. QII ( 12..-I.4LYOGRElr1 ...-(61 roOSl..Jc slcdi: (Q + Q IlI .3 ( 12.4 L I n ( 12. Analogno pre thod nom ra · 7. smeStc nib isprcd tacke mcSanja za L.

Rukovodeci se gore navede nim uslovima. manj a ko li cina va de stmji kroz kratku vew ve rtik aIe.. Prvi cc imati manju grejnu povrsinu. A= QR _ _ --= Q . tako i u pogledu ccvi. Ako se kod proracu na prime ni me toda konstantnog pada te mpera ture II kmgu iii vertikali. utv rd c no je d<l su najeko no micniji siste mi. o ni kod kojih je : 3. Utvrde no je da su najeko nomiciniji siste mi o ni kod kojih su i srednje te mpe rature i pad te mperature vode u grejnim telima po spratovima razlicit i. vr. - 7 (12. 13) v S obziro m na sniienje te mperature vode pri izlasku iz grejnih te la.. Sto je taj od nos blizi jcdini ci. a veca kroz grej no te lo . 12) Sa ovim jc od rede na srednja te mperatura vade u radija torima. Z bog toga.. II ) Ka ko je s dru ge stram: I':J.lil' to je liz = 1.1 0) Ako se go rnji od nos oz naci sa a = G. povrSine svih sledecih Ce se poveeava ti./ . Srcd nja te mpe ratura vode u grejnim te lima i pad te mpe ra tura zavise od odnosit iz medu ko licinc vodc koja pro tiCe kroz ve rtik alu i kolicine koja prode kroz grejno tc 1 0. JEDNOCEVNI SISTEMI CENrRALNOG G RFJA NJ. /II = 1.!!-/ I-=- c ( lui - a Q) R c ·/ c·C v . To dovodi do smanje nja pada tempe rature vodc. 1/1"' pa je: ( 12. 1st i je slueaj i kod grejnih te la koja su povcza na u eirkulacione kmgove. kako u pc gledu grejnih te la./ ..sina radija tora. javlja se sve ni za srednj a te mpe ratura vode u svakom sledeecm grejno m te ill. poCev od prvih grejnih te la u smem stmjanja vode. a sa njo m i zagrevna pov. I <. proizil a~ i da Ce se dobiti ista sumama grejna povrSina kao i kod ekvivale ntnih sistema dvocevnog grejanja. povccanja srcd nje tempe ra ture vode u gTcj nom te lu i smanje nja povrsine te la.ie na su ispitivanja da bi sc odrcdilo koji daju naje ko mo nicnije siste me. dok Ce se kod ostalih ona povecavati.I':J. .~ lJ R v.iGRslcdi : G R = C .1 2SQ Srednja te mpera tura vode 1m i pad te mpera ture vode u grejnim te lima 6J imaju razlicite vred nos ti.ia Pad tempera ture vade u radijatoru je o nd a: ( 12..12. <I Ii i do povc ea nj<l precnika eevi ko jima se gTcjna te lit vezuju Zil vert ikalu. A ko se sa C v oznaci p ro tok kroz vertika lu u kg/h.. a sa C R protok kroz rad ija torc.1 Q _a__ C R ( 12.

I S) 10 - cp- ruv- sumarna top lot nil snaga grejnih lela (toplotno OpICrcec njc vcrlikalc tcmperatura razvodm: vode sistema iii cirku lacionog kntga tc mperatura povratne vode sistema iii cirkulaeionog kruga specificm! toplota vodc guslina vodc lc mpe raturski pad vode u vertikali Tempe ratura vodc 11 svakoj dconici zavisi ad velicine hlade nja vode u radijatori rna. (12.' priliska koji nils laje uslcd hl ade nja vode u ccvima Ppr.ldcnc povra tne i topic razvodne vode.5..12..16) analogno: (12.< (12.. odrcdcn jc prc ma slici 12.) c · p·IlI. 17) u opstem slueaju: . kod protocnih sistema sa gornjim razvodo m. DIMENZIONISANJE CEVNE MREZE GRAVITACIONIH SISTEMA Kod gn. Kako se hlade nje vodc u jed nocev no m sislemu vrsi i prc ko radijatora i pre ko ccvi. Vc licina neophodna za njcgovo odredivanje je protok vode kroz vcrtikalu 11 (kglh) i pri zadanoj top lolnoj snazi radijalora i le mpcraturi vod e on iznos i G = QI+ Q. Na deoniei izmcdu radijatora lreceg i dntgog sprata ona iznosi: (12. Qv c· p·IlI.+QII/ = IQR C· P(/r -I. "/<xIOfUl'''' "ROJ UcrOl ~4 NJ" POST/W JENJA 2.-1 CENTRA '-NO 0 REfA NJ E 12... 14 ) Pritisak usled hlade nj a vod c 11 grej nim telima .vi ta cion ih sis tc m<l vode nog grejanja prirodnu cirkulaciju vodc izaziv<l r i U lik a gustina o hl. to sc ras polozivi napor mo)k sma trati kao suma priliska koji nastaje uslcd hlad e nja vad e u grejnim te lima Ppr~' i .200 8.

Prirodni cirkulacioni pritisak 1I ovom sistcmu sad a ima vrednost: (12. ) EDr \"OCE'''Vl SISTEMI CENTRAL NOG ORBAN)'! 291 / I.19) gde su: P3 . s matraju ~i da se voda 1I ccvovodll nc hladi.12.nosi g (1r3 P3 + 1r 7.lilVil 1I vcrtik a li nil vis ini h). 12> II i I. a temperatura I] na visini hz. odreduju se po formula rna kao kod prethodne seme. +" l Pr + hI Pr) . Protok vode kroz ve rtikalu i temperature vode na svakoj deo nici ve rtikale. P2 + "1 PI)' Hidros taticki pritisa k 1I glavnoj vertikali pri tc mpe ratllrivode lr iznosi: g (" JP.12.- IQi ( / 2. Q. - L Qi1J h11/ hjJ Stika 12. To zn<li':i dil se moze smatra ti da se tempe ratura vode IJ Odr. uz imajllCi da je odava nje to plo te u sredini grcjnog te la a ne postupno po vis ini . . J I IzraCtltlava1lje gravitacionog napora kod jed1locev/log sistema Hidrostatii':ki pritisak u vertikali pri njenoj visini /t1+/t 2+/tJ iz. p. PI . 18) c ·G lIkllpna loplo tna snilga svih grejnih te la na ve rtik ali do posmatrane deonice (brojeCi 1I s me ru struja njil vode) Na slici n. Odredivanjc prirodnog napora kod sistema sa kratkim vezama vcli se na sliean nacin kao i kod protocnog sistema. sto ne lInos i greskLl. = 1. Proraeunska serna sa svim potrebnim podaeima za proracun data je na slici 12..ll srafirane povcline rad ija to ra preds tavljaju delove 1I kojima je temperatura vode 13. P2 . lz ovo- . gustine vode pri tc mperaturama I].

to bi bile deo nicc a.20). U slucaju sa sLike. protok i te mpe ratura vade nil deonieama kod obe k me SII istc. a. T<HIor.i na odredena prema slici 12. vee i u tilcka ma vcrtikalc (erne tacke na slici) gde se meSa voda kOj. d. [pil ~ u ovo m siste mu te mpe raturil i gustin a vati c ~c me nj aju ne sa rno II grejnim telima (uslovnim ce ntrima hl ilde nj a). sam radijator. odyodni prikljueak i kratka ve · za.l pro te kne kroz rild ija tor i ~roz kratku vezu.292 8.5 hR.i. Prirodni pritisak u ovom sistc mu iz nos i: ( 12. Vertikale sa kratkim vezama imaju lokalna cirkulaciona kola kod svakog grejnog te la.. Kako se nivoi ce ntara hlade nja 11 radijatorirna i odgovarajuCi centri hladcnjil u vcrtikali razlikuju za 0. to se u m1l 1 0 m cirkulacionom kolu javlja sopstveni prirodni cirkulacioni pritisak.. koje obrazuju doyodni prikljucak.19) i (12.. c. PROJeXro":4NJf: POSTROJENJA Z-1 CENf'RALNO GREJANJE ga proizilaz i da pri jed nakim to plo tnim op te rece njima grej nih tela i istim poectnim te mpe raturama.5 hR to je ujedno i razlika u vclicinama koje odreduju (0 rmu It· (12.2(1) Posto je hl>1I 1' za 0.12 (u srariranom delu radijatora voda ima temperaturu I" a ukratkoj vezi lui) iznosi: (12. Njegoya vclii:.21 ) gde su: . b.

tako da zbir gubitaka pritiska u kolu L (Rl + Z) bude jednak j(j za 5 . mora biti zadovoljen usl ov: (12.10% manji od velicine racunskog pritiska.22) gde je Pl. obzirom da su u najvece m de lu grejne sezone tempe ra ture vod e u siste mu nile od proje ktnih Oso bc nost jednoeevnih siste ma je til sto svaka vertika la predstavlja jedinstvenu strujno kolo. PostojeCi prirodni eirkulaeioni pritisak . zbog hlade nja vode u radij a torima ne od rilZava se na velil':inu prirodnog eirkul aeio nog pritiska. Kod ho rizontalnog jedn oeevnog siste ma greja nja.24) gde su: 1'" Pm f3 napor koji ostva ruje pumpa prirodni eirkulaeio ni pritisa k nastao usled rilz lika gustine u razvod noj i povra tnoj eev noj mrd i koeficije nt. ft:DNOCEVNl SISTEMl CENTRALNOG GRFJANfA 293 Pu' i Pi! o dgovil raju ce gustine vod e pri tc mpe raturama I". moze se odrediti kan razlika hid ros talickog pritiska visine radijatora i kratk e veze: ( 12. Prirodni cirkulacioni pritisak. kod pumpnog greja nj a raspo lozivi napo r bi iznosio u o pste m slucajll: (12.napo r. a PSR srednja vrednost gusti ne u radijatoru. I ovaj napor ce se utrositi za savladivanje o tporil strujanja vod e u mrezi.=lrh Ijz < IJ).5 sto znaci da se uz ima Silmo 50% gravitacio nog napora. pos to su grejna tela u rednoj vezi. Svaka ve rtikala je istovre me no i razvodni i povratani eevovod svih grejnih tela iste vertikale. dok se prirodni eirkulaeio ni pritisa k nc pre kidn o menja us led pro me na tempera tura vode. kod grav it aeionih sistema grejanja. i liz (za radija tor treccg sp ra ta l".23) Kod pumpnih s iste ma gn:janja raspo lozivi napo r sas toji se iz napo ra pumpe i gravitaeionog. Ova reze rva se ostavlja za slucaj da se u proracunu izosta- . Hidraulicnim proracuno m glavnog eirkulaeionog kola odreduju se precniei njegovih pojedinih de onica." gustina vode u kratkoj vezi. Pri proracunu bira se eirkulacio no ko lo koje je najnepovoljnije u hidrauUl': nom pogledu. Prema tome. u malo m cirkulacionom kolu. radijato ri su veza ni na red i prome na te mpe rature i gustine po horizo nt a li.12.gravitaeionog pritiskil u periodu odrzavanja projeklnog hidraulil':nog rezima u sis te mu . koris ti se za savlad ivanje o tpora usled tre nja 1I eevima s is te ma i za savladivanje mes nih o tpo ra. Pre ma tome. Napor u sistemu os tvare n pumpom je konstantan. Vc lici na koefieijenta je /3=0. . koj i uzima u obzir deo prirodnog . a to je ono kod kogCl je raspolozivi cirkulaeioni pritisak po jediniei duzine ccvi najmanji.

P r (12..1 hidrillilicku lIsk lade nost svih os ta lih kola s is te ma.. C irklilacio ni pritisak kroz is tu vertikalu. P mil ) . pored po mc nut a dva ko la. 12. Dil bi se maglo pristllpi ti prorilclInli cevovod a po trebno. • B 1 C gr 1 2 hll h2 h3 hI ~r 4 t A 9ml 5 ~gl 3 9m:r II 6 hm h4 h5 7 h0 . nate dllz ine deo nica.vertik'lle...13 lzgled cirkllinciollog kola Pritisak kroz cirklilaciono kolo (A BCD E A) iznosi: Pv = g ( "II .wno ci rkulaciono ko lo uzimil sc 1I d. a li i kroz grejna te la: .2:i ) Prvi clan ove jed nacin e predstavlja pritisak d es nog vodenog stuba . Na istoj se mi .g ( ) "0Pr+Pp 2 + "( . D Slilw 12. gpi 8. 13 o dre diec se raspo loz ivi pritisak po ko lll kroz ve rtiblll i P" kolll kro7.3. doh drugi.5.. g rejna tela.- f- gmn:. Proracunato gl.Toooro. 7.8. G.tlje m proraclInli kilo os nova / . ODREDIVANJE GRAVITACIONOG NAPORA Za se mu na s li ci 12.6.204 R. To z naci da treba dil su p07. P r + hill · P ".ie imati go tov\l semll s i\ te ma grcja nja. gil h1V • E ~-------------' . pritisak levog vodenog stllba. prikazana Sll i mal i! cirklil ac ion a ko l<1:l. 1 i s.4.t l1l:kog gr~d ev in skog objckta. 2. pro toci kroz nji h i mcs ni o tpor i.·ic PROJEK1'() I'l1 M E POSTROJENJA Z4 CE rR4LNOGRI::lA NJE ve n ek~kv i hidrauli cni otpori sto se moze desiti u nedovo ljno ddinisanim planovi l1l.-.( +" w .

lao i padovi pritisL:a kroz njib.napor.. 8. i za malo cirlmlaciono L:olo 1.GT i uzimajuCi daje "11=" 2+"3 i "11="-'+"5 posle sredivanja se dobija: (12.-vo kretanje st. Kako se vidi iz jcdnacine. Ali ipak.::a za L:olo vcrtible. 10 se u malom eirkulaeionom kolu Iczi usposlavljanju kretanja vode. manji od napora u kolu kojc protazi krol grejno Ielo 7. 2.. Na slici 12. Pri lome je deonica )-4 zajedniCJ. 4. kad bi se usposlavila. 14 malog eirkulacionog kola lal. koji se javlja u malom cirkulaeionom kelu. Usled razlike u guslinama vode. JEDNOCElr:v1 SlST£~(f CENTRALVQG GR£lAN JA 295 Jl p.12. (Pml 2 +PII) + (11. G.laciollo /colo grejnog tela Ako se prctpostavi da je dimenzionisanjc izvcieIlO po L:olu ABC 0 E A Znaci. jer opsla eirkulacija po vertikali savladuje oyu cirJmlaeiju.14 Lokalno drla.26) p. U grejnom lelu i kralkoj vezi. J i 5.27) Ove vclicine izraZavaju naporc koji se javljaju u malim cirJ. poznati su nam preCnici deonica toga kola.. "'g I 3 Stika J 1. 4.-ulaeionim kolima I.1 I + g . eirkulaeioni prilisal.26). 5.. P no!· 1 .GT = g . a suprolnog je smera od napora u kratkoj vczi. koja bi. II. 2 +PI) + g. I. Ova konslalaeija pOlvrdujc sc jednacinom (12. usmercno cd slrane grejnog Icla u haiku vew. 7. napor u kolu vertikale. a samim lim i leZinama (vcta jc u grcjoom tclu). odozdo navise. I I) ( p. 1 • 2 "" Sr gr-t gI 2 f 4 .. zaustavila krelanje vode odozgo nanae po kral\.g·"O + ( 2 Moze se zapazili da je Ppr.a napor koji sc javlja usled razlikc Idina vodenih stubova kola 'malc' cirkulacije. "IP. ne moze usposlavili.: . koci cirkulaciju vodc po vertikali.g.bYZ.PmJl . 3. h". Gubitak napora na kralkoj vezj 1-4 jc L(RJ +Z).+pp) + g. . 3. I"z + g.GT > Pv Oduzimajuc::i Jlv od Pv.:oj vezi. 2. p. Posto su ta&e 1 i 4 zajcdni&e .

II ..e cirk ul (lc iju vode kroz rad ija tor. biti lIpo treb lje n za savlacl iva njc o lpo ril eirkulaciji vod e u ogra nl. postoji i je dno univerza lno resenje. odnosno pre ma ras po[oz ivo m napo ru u to rn ko lu P"r.2H) i koj i pOlpoma7. o nlla bi precnik e ogranak il mogli odredili prcma naporu 'L(Rl +Z)kRVZ' M. a sa jednim dodatkom i kod dvocevnih.li cit e . SIO ventil bude vise zatv()re n. ima ka radijatortl I i u sa mo m raclijal o ru iznosi: (12. u malum ko lu se javlja dopunski napur koji za radija tor [ iznosi fJl I'. 12.GT.31 ) Ova jed nacina dobijcna je iz pre thodne jcdnaCinc. . precnike kratkih veza twba od re diti polazeCi od mogllceg gubitka napora: 'i.n. sto je veci o tpor kratke veze.:d utim.( pos tav i ventil. kako su uve te mpe rature r. U ispravnos l ovog zakljllcka moze se lIver il i aku se na kralkoj vez i izmedu taca ka . plus proizvociu visi nt: radijalora i raz like guslina vode u radijat o ru i u kriltk oj vezL lz pre thod nog slecii da. 12. Akn bi lemperatura vode 1I grejno m t..2') ) iii u o ps le m s lu cajll : (12. to cirkulaeioni prilisak .( Rl + Z) I" + p ' .g ' 'II (P.I/. Pre ma lo me... tzv.I i ..:iu i u kralk oj vezi b ile isle. koji se danas najvise koriste.. U koliko je dime nzio nisa nje eirkulacionog kol a izvedeno po kolu kroz rad ija lo rl'.) (12. a time cc i vise vode proCi kroz radija tu r. jcci nak jc o lPOrtl kralke veze.+ 2 ( [ 2. tak o i za kolo male cirku lacije. napor koji moze biti isko risce n za s(lvlaciivanje o tpo ra u radijatOl"lI i u ograncima kit nje mu. koja se moze koristiti kod jed nocevnih sistema. pri da tim precnieima ogran aka.Pkr. T""orm'it PROfl:'l<.1' g ' ( fJ .7. pritisak . Medutim.16). Taj dodatak omogucujc 100% uvode nja vod e koje je potre bno kod dvocevnih sistema. 1I radij(ltor o tici vode.napo r koji mozl.TO I'ANJE POSTROJENJA & 1 CENTRALNO GREJr1NJE kako za kolo verlika le . .15 i 12. VENTIL ZA JEDNOCEVNO GREJANJE Za raz liku od dvocevnih sistema centralnog grejanja funkeionisanje horizont a lnih jednoeevnih sistema sa grejnim krugovim.30) Na taj ntlcin. ve ntilska spojnica.2Q6 8. tim ce viSe.v.lpor koj i posluji medu lim tackama de llije i u slnlnu ogran(lka grej na le la. veza no je za pos toja nje ve ntila pose bne konstrukcije_ Konstmktivna rese nja ovih ve ntila omogucujll d a se o ni postavljajll sa strane radijato ra i odozdo (51. to ce biti i otpor kratke veze veti.

JED OCEVNI SISTEMI CF. S o bzirom na nacin odvajanja grejnih krugova od ve rtik a la (moze se vrsiti direktno i prikljuccima). i spaja 5l' iza obilaz nog vod a sa razvodno m vodo m . 17 . S lika 12. a koji je lIsmere n ka razvodno m vodu sledeceg grejnog tela. Kada se posma tra ko ncepcija ho rizontalnog jednocevnog ce ntra lnog greja nj a vidi se d a je o na zas nova mi na ho rizo nt a lnim grejnim krugovima razved e nim po s tanovirna. D ru gi je obilaz ni vot! (bajpas) . a ne na ve rtikalama kao kod dvocevnih siste ma. a ne na sva ku ve rtik a lll i svako grejno t. Za to je proble m reglllacije ovog siste ma svede n na broj stanova. koja je 1I njega dospe la pre ko "lI ronje ne" cevi. 15 Velllil zajcdll ocevll o grejalljc za pnslavljallje sa simile S lika / 2.poz. za . deli se na dva pravca: jcda n jc ka grejno m te lll .poz. de taljno ra cllnanje viska napo ra i ba la ns ira nje vc rti ka la nijc po trcbno.lIvck najbliZi grej no m te lll . Kod ve ntila sa prikljllcko m sa stra ne (s lika 12. 5.pOl. G rejni kru govi se mogll n:gllES<lli na viSe na'::ina. To se vidi n a slici 12. Kod ve ntila pos tav lje nih ispod radijato ra kroz hoIc nde r se vraca o hl ade na voda iz radijato ra.poz. 15. Kos im vc ntilima sa prikljtl ckom za di fe re ncija lni ma no me ta r Irajno se resava pit a njc pro ta ka vade.ho le nd e ra. Veza radij a to ra i vc ntila os tvare na je prc ko teflo nskog priklj ucka . 16) kroz ovaj ho le ndcr ul az i razvodna vod a u grejno telo. [zrade n je od kova nog mes inga i hro miran. gde o brazlljll razvo dnll vodu za slcd cce grejno telo.12.15 predslavlje n je jedan lakav ve ntiI. na slici 12. R azvodni vod pozicija 1. 16 Vel/til sa prikljllcko/ll za posla vljal/je ispod grc itwg tela Na pop re'::no m prcsekll ve nti la prik az ani Sli razliciti lokovi vode.kroz njega p ro laz i maks ima lno 50% iii 35% od opticajnc ko licinc vode.e lo ka o ko d dvoccvnih sis te ma. 4. Na slici 12.. Povrat na voda iz grejnog te la os tva ruje svoj tok kroz lI rn nSkll cev . 2 i zavisno od ko ns lnlkcijc . 3 1I kome voda ne od aje toplotu. 15 prikaza n je ce tvoro kraki ve ntil sa ho rizo nt a lnim prikljllcko m.NTRALNOG GREJA NJA 297 Na slici 12.

--J I I ~""" ~ --3 ir1 I I ~~ 2 i ~ '.17) i na taj nacin smanjiti iii poveca ti do to k vode u radija to r./' ~1\ H _ II II ~ "'. pa ee i u tim prostorijama porasti te mpe raturil prostorije.o nd a ce u sledece odlaziti voda vise temperature.umesto u radijator voda bi neprome nje ne te mpe rature otiSla ponovo u krug ka sledeeem grejnom te lu.Todorovif PROJEKTOI'ANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNOG R£JA NJE jeda n stan. i sami ventili za jednocevne sis teme dozvoljavaju individualno podesava nje svakog grejnog te la. ~ / \ -'-. pose bno kod horizontalanog razvod a jednocevnih sistema ._ .ve ntilima (strani proizvodae) u razvodnom ormaricu odnosno na poee tku grejnih krugova. Ve ntil se tako moze podesiti na bilo koju zeljenu kolicinu vod. . Ako se na primer smanji dotok vod e u podesavani radija to r (pritvaranjem ventila).<: I 4 I t 1 Slika 12. slika 12. '..17 Pres ek velllila Kod ovih tipova ve ntila moze se pos tici fino rueno propo rcio na lno regulisa nic odava nja toplote.. Ko liei na vode moze se dozirati obrta nje m rucice za ru eno regulisanje koja pokrece ve ntil (pozicija 14. _ . Ostale dobrc stra ne ovog sistema su: manji broj vertika la. UPOREDENJE JEDNOCEVNIH I DVOCEVNIH SISTEMA Razlike u jed nocevnom i dvocevnom sistemu su pre svega u ukupnoj duiini cevi koja je ma nja i povrliini grejnih tela koja je kod jednocevllih veea._ " .! ~ .298 8 . 12. OVilkvim podesavanje m ne reme ti se pritisak u cirkulacionom krugu...8. 1) . Z a dva grej na kruga od nos no 2 sta na podeSava nje se moze izvrsiti i posebnim STK . Ovo bi se na rocito ose tilo uko Liko bi se grejno te lo po tpuno iskljucilo it grejnog krugil. To je mogucc izvrSiti po mocu za tvarajueeg e le me nta oznacenog kao "vre teno N" na slici 12. ali se utice nil top lo tno odavanje radijatora iza podesavanog. Ovakvim zatvaranjem hidraulicki rezim se ne bi poreme tio u mrdi jer je samo skn:nut tok vode ._ IH to. Medutim.

PRIMER! I UPUTSTVA ZA PRORACUN Pri li kom promeuna jednoccvnih sistema ras plllllziv i napor sc izracu nava na iSli nacin kao i kod dvocevnih.12. sa raz li kom 510 klld jednocc vnih sis te ma svaka vertika la predslavlja jedinstve no strujno kolo ./8 . tr h4 CD 1 I A CD II CD hs h6 h7 ® B ® . s lo o laksava pllpravke. jer su grej na te la u rcdnoj vez i. '-' ha _ _ _ _ _ _ _ _ ~ =t~_J . pa je svaka ve rli kala istovre me no i razvod ni i povra tni cevovod sv ih grejni h tc la ist e ve ri ikale. ko nt rolll odriava nj a i mere nje pOlrosnje lako sc naknad no lI grad uje u gO love o bjek te Kao mana ovih siste ma uglav no m se javlja: neS lo komplikovanije projeklovanje zbog proraclIna te mpe ra ture vode kod mda nja lo kova koji prolaze kroz grejno te lo i o bilazni vod poveca nje povrs ine grejnih le la 1I pros to rijama kod kojih se tela nalaze pri kraju vertik a la.Sema jedl/ocevl/og postrojcl/ja vodel/og gravitaciol/og grcjal/ja . JEDNOCEVNI SISTEMI ENTRALNOG G REJANJA 299 prethodna karakleristika povlati sma nje nje probijanja gradevinske kons1rukcije zgrade siste m je prikladan za mo tainu izgradnjll mo ntala je prostija i bria i moZe se pri lagodi li izgradnji zgrade svaka slambe na jedinica ima vlaslili i gO IOvo nezavis ni krug greja nja. (J) CI III - . . '-' 1 01 '- Slika 12.

Prema tome. 'odnosno tacke A. B i C. Veza izmedu te mpe rature i odale toplo te data jc relacijom: (12. Todorovic PROJEf\fOVANJE POSTROJENJA Zr1 CENTRALNO G REJANJE I kod jednocevnih siste ma proracun rnre:z. pa 5 11 te mpe ra ture pojedinih deonica : 14 = 15 16 = h Is = 10 Za tacno izracunavanje tempe rature vode u pojedinim deonicama . temperatura vode pos taje nih (14 < IJ). Do istog rezlllt ata za tempcraluru vode moze se doCi ako se problem upros ti i smalra da u tack i A ukupan protok gubi kolicinu loplo te ravnu onoj koju odaje grejno te lo.32) odnos no. potrebno je poznavati kolicinc [oplote koje odaju grejna tela I. sa vodom koja se u grejno m te lu ras hJ ad ila(tacka A na slici).18 prikazana je serna najcdee primenjivanog jednocevnog sis tema. za OVU se mu i slucaju kome se sma Ira da ne ma hlade nj a vode II cevovodu. uz zadatu tempe raturu razvodne vode. kratku vezu pomoCu koje dec ukupnog protoka zaobilazi grejno te lo. tj.33) gde je: G ukupan prolok vode u verlikali (u ovom primeru i ukupan protok vode u celom sistemu) u (kglh) protoci vode kroz pojed ina grejna le la u (kglh) pad temperature vode u grejnim telima .e se razlikllje za slucajeve: a) kada je hlade nje vode u cevima zanemarljivo i kada se ne uzima u obzir. te mperatura vade ostaje neprome njena od kolla do prve tacke u kojoj sc meSa voda razvodne temperature I. (12. kot! koga celokupna voda jed ne ve rtik ale ne prolazi kroz grejna tela. POSTROJENJA BEZ HLADENJA VODE U CEVNOJ MREZI Na slici 12. = t 1 = t2 = 13 U tacki A. vee postoje deonice koje predstavljaju tzv.300 8. II i Ill . usled pome nutog mesa nja. t. Oa lje sniZavanje tempe rature vade je u tack ama B i C. b) kada cevna rnrd a prolazi kroz prostor relativno niskih te mpe ratura i kad il se hladenje vode u cevovodu uz ima 1I obzir pri proraclinu.

67· H oee njuje kao dec na po ril koji ce se ut ros iti na o t. a osta tak na lZv. pil su ta ko pozna te i gustine vo de u pojedinim deo ni ea ma. Sarno 1I tom sillcajll ee kroz grejno te lo struja ti kolicina vod e koja omoguclIje odava nje potre bne kolicine topiote . mes ne o tpo re.IS predstavlja raz lik u razvod ne i povra tne vode sis te ma i o na ima u tieaja kako na padovc te mpe ra ture vode u g rejnim te li ma. Zato tre ba izvditi proveru gubita ka u kratkoj vezi i cevovoduodgova rajueeg grejnog tela liZ usiov: .34) Te mpe ra tura vo de u tacka ma A. JEDNOCEVNI SISTF:MI CENTRALNOG GREfA NJA 301 T e mpe rll tu rska raz li ka I I . B i C moze se iz rilcuna ti iz e nerge tskog bi la nsa. grejno te lo i povra tni prikljllcak).35) [s tim pos tupko m mogu se odrediti te mpe ra ture vo de i u os til lim de lovima eevne mrcZe. D ime nzio nisa nje cevne mrde zavdava se odredivanje m prikljueaka grejnih te la i pri tome mora pad pritiska u kratkoj vezi da bude veti nego u cevovodll grejnog te la (razvodni prikljllCak.sarno o ne deonice ve rtikale koje predstavljaju kra tke veze. Na os no vu toga od red uje se raspo lozivi napo r: ( 12. propustaju ma nje protoke i njihov precnik moze da bude manji nego kod glavnih deonica. to ee ovi vodovi ima ti i isti precnik.po re usled tre nja pri stmja nju vode kroz prave de love cevne mreze. 36) UPUTSTVO ZA PRORACU N P riliko m pristup a nja proracunu. na isti nacin kao i kod s tmjnih ko la od gova rajuceg dvocevnog siste ma. ova zilvis nost je d ilta n: lacijo m: 6. Pos to se pro tok kroz glavne deo nice jedne ve rtikil le ne me nja. Ovim pute m se za tim do lazi do jedini cnog pil d a pritiska R . iI to je najccSci slu caj. sma trajuCi d a se 1I ovim tacka ma odvodi toplo til koju in ace odaju grejml te la.1 C (12. o dnosno pojedinih ve rtika la.12. . Ako su te mpe ra turski pil dovi u svi m grej nim te lima is t i. Z bog odvajanja vode pre ma grejnim telima. tako i na pro take kroz grejna te lil. Tako se iz e ne rge tskog bila nsa za tacku A dob ija: (12. zbogjednostavnos ti mo ntaze tre ba teziti da precnici s~ih deo nica jedne ve rtik ale budu isti. A to znaci da sc pocinje o d najne povo ljnije ve rtika le i da sc 0. prvo se odreduje ra spo lozivi na po r Zit s tmjno ko1 0 sva ke ve rtik ale i po mocu ta ko iz racuna tih na po ra vrsi se pre thodni pro racun. Na knadni proracun se sprovodi pre ma ide nti cnim fo rmularima kao i kod dvocevnog siste ma. Medutim. koji sluii za pro racun i definitivno dime nzi o nisa nje cevne mreze.

treba ve rtikale dimenz innisali sa neS to veeim jedinicnim padom pritiska od onog prosecnog. veCi temperaturoi pad smanjujl' pUlreba n pro tok vode. U tom slucaju precniei horizontalne eevne mrde birajll se za vred nosti R koje SlI iznad prosecnog jedinicnog pada pritiska. Da bi se dobili re lat ivno manji precni<.'. a racuna se prema tacki mesa nja A (slika 12. Todoro .19 KratkLl veza Gustina vode odreduje se pre ma srednjoj temperaturi vode 1I grejno m telll.1 9) u kojoj cevovod pa novo postaje jedinstve n.:i prikljucnih veza. U tom slucaju se pad pritiska smanjujc usled poveea nog ll apora zbog veceg efekt a hladenja vade. kao stu je to slueaj kod dvocevnih siste ma. ond a tre ba prccnik prikljucaka grejnog te la povcca ti iii smanjiti precni k kratke veze.c PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA C£NTRALNOGREJANJ£ (123 7) K CT It PGT PK . Ovaj napo r uslvari smanjuje ukupan gubi ta k pritiska \I (Xvovod u grcjnag tcla.: lhodnim proracllnom.oznaka za cevovod grejnog tela . G rejna lela se dimenzia nislI prema srednjoj temperaturi vode 1I njima.gllstina vode 1I kratkoj vez i U gorojaj jedn acini poslednji Clan preds tavlj a napo r usled hlade nja vode pri oda - va nju toplo te grej nog te la.visina grej nog tela . Posto una nisu jednaka u svim grejnim te lima. K A SlikLl 12. a prerna tabelama II i III 1I dodatku. Osim toga. odredenog pr. Z bog vee pomenute prednosti 1I mo ntaii kada je ee la vertikala is tog precnika. pa je i kroz sa me prikljucke manji gubilak pritiska. treba iCi na prvo reSe nje.gustina vode u grejno m te lu za srednjll te mperalliru grejnog lela . Ako navedeni uslov nije ispunjen. Pad pritiska u eevovodll grejnog tela moze se ublai iti izbo rom veceg tempe raturnog pada u grejnom telu. to st: mo ra pristupiti njena m proracllnu za svaki sprat i za svaku ve rtikalu pose bno.302 8. Za na jvisi sprat temperature razvodne vade sistema i vertikale je isla kao i vode koja ulaz i 1I .oznaka za kralku vew .

12. Jr-DNOCEVN I SISTElvIl CENTR,1LNOG GRr:JANJA

30J

gn;jna te la. Uz pozna t pad te mpe ra tu re u grej no m te lu , iz racu nava se njegova sred njcl tempe ratu ra:

(12.38)
l't;mpe ra tll ra vode koja ul az i u grejno te la sledeeeg spra ta ima nii u vrednos t usled mcS anja vOlle iz kratke veze i povra tnog prikljucka grejnog te la. Te mpe ra tura rncS <lvinc je lljecln o i te mpe ratura razvodne vode grcjnog te la na niZe m spratu , a izraelln ava sc po obrascu:
1 = 1
'i
r

_ll.L c. c

( 12.39)

gde jc: - ko li cin a toplo te koju odaje (iii ocl aju) greJno te lo na najvise m spratu - ukupni protok vode u ve rtika li c - te mpe ra tura razvodnc vodc Zit grejno te la pre lhodnog sprata I, - specificna toplo ta vode c Tako se moze odred iti sred nja te mpe ra tura vode grejnog te la na niZe m spratu :

QI

I
1111/

=1
rl1

_ _1 _ 1

ill 2

( 12.40)

Odrccl iva njc povrs ine grejnih te la kocl za ne ma riva nja hlade nj a vode moze se izvrsiti i pre dime nzionisa nja cevne mrcie.
Prim er 1

Dime nzi onisa ti strujno kolo najud alje nije ve rtikale jednoccvnog siste ma vode nog grejanj a cij a je se rna prikazana na slici 12.20. Tempe ra tura razvodne vode iz kotla Te mpe ra turni pad u grejnim te Lima Tempera tllfni pad u ve rtikali Te mpe ratura prostorija Visine deo niea

',= 90 /';. I = 20 °C I, -1 = 10 °C
0

20 °C hB =2,8m h l =hf[=h m =l ,Om h6= 2,lm

I. =

ODREDIVANJE RASPOLOZIVOG NAPORA Pro tok kroz ve rtikalu

c=

12560 1,163 · 10

1080 kg
h

8. ToJormii PROJ£Jr..TOV.4;W £ POITROJ£NIA Z-1 C£'ffR.·ILSO GR£JA ;oo<.J£

Odrcdivaoje ICmpcntture vodc u pojcdinim dcooicama:

'1 = 90 °C ,
1-

, 2- -•)-- ,.\ - ," 5-90 °C - ,5 - ,. 5-

61" 1'6= 1 . 6 = 90- 20 = mo e Temperatura vode u dconici 6. poslc mcianja vode iz dconica 6'.6" i 5:
1"6 = 1"5 -

"5= ,..S -61[

90
Pro\>-cra lempcralun: vode u dcooici 8:

3720 + 3260
J.I63-I~

----=80°C
1.163-1~

5580

Zbog istih

tempera'~rnih

padova u svim vcrtil;.alama:

1:;= 19= 110=

'n = 80 OC

Temperatura vode u povratnoj dconici 8 vcrtil;.alc II odgovara zadalom padu tcmperatun: uvcrtil.-:ali od 111=10 Raspolozivi oapor iznosi:

0c.

Pn:ma tabcJi II

za ra.;&)iI;:c

gust ina:

H = 2,8-9.81-6,49+3.1-9,81-3.71=291.1 Pa
Pregkd du:f.ina deooica
broi dconicc
1

duDnaCm)

broi daJnia:

75
4_6 62

2 3
.J

6 7 11
CJO 10 II

duZina (m) 2,.5

to
0,5

25
10 15

5 :;

57 36
H

Primedbo: dcooicc 3 i

"su, ustvari, jcdna dcooica, ali iz prnkt.itnih razloga podc-

Ijcoa je aa horizoolalni i vcrtil;.alni deo_

12. JEDNOCEVNI SISTEMI CENTIVI LNOG 0 R£JANJA

305

PRETHOONI PRORACUN PADA PRITrSKA Raspo lozivi napor Za Ire njc u prav im dc lovima ccvi Ukupna duz ina dco ni ca 1-1 1 lcdin icni pad pril iska Proloci kroz rojcdi ne deo nicc(u kg/h) G} = 2956 G ] = 1740
JI=29 1,1 Pa

0, 67·291,1 = 195,04 Pa
II=38,5 m R= 195,04:38,5 = 5,07 Palm

G 5 = 1080-( 140 + 160)

G3 = 1080 G4 = 1080 G 1 = 160 Gil = 140 - 780

G 6 = 1080 G[IJ = 240 240 = 840 G B = 1080 G 9 = 1080 GIO = 1740 Gil = 2956

DIMENZION ISAN,JE VERTIKALNE CEVNE MR EZE D imcnzio nisa njc cevne rnrdc izv rse no jc prc ma uobicajc nim ro rmul arimil .

14140

20240

I
1256 0
0 d:J

11

0
0 d:J
~

CD
3720

.... '"
E
In

CD
® ®
3260

'" ....,.,
.c:

I

CD
® ® ® ®

II - _ .= .... fci

~-

CD

"

I
I
I

N

0>
",-

55BO

(f) _ __ - - f- _-.-® I ® __ J _ _ _ f--------@
.s::

" <

III- f..- . -

In

f- ~CIO_
N

0-

-

. - 1-.-+-._
f--)

._

.

.

.

._-.

_ .__ .

.s::

~

S/ilm 12.20 Primer 1.

306

H Todoro,,;c PROJ£ KfOVA NJ£ POSTROJENJA Z4 CEfVfR4LNO GRElANJE

DIMENZIONISAN J E HO RIZONTALNE CEVNE MREZE Pos to jc ve rtlka ln a ee vna mrcia dime nzi o nisa na ta ko da ima pad prilis ka 77,S P~ . to za ho rizo nt alnu ccvnu mreZu preos taje raz lik a iz medu raspolozivog napo ra i na pora ul rose nog u ve rtik,1 1i II: .

H,, = 29 I,l-77,5=2 13,6
U ovo m delu mreZc deo
n~ po ra

P~

po tre ba n za tre njc u ravnim deonicama iznos i:

0,67 ·1-1,,=0,67 ·213,6 =143, 11 Pa
Dui ina dco ni ca 1-3 i 9-11 je: 1= 31,0 m, pa jc jedinicni pad pritiska za ho rizo nt;dnu mre7.u

R= 141,37:31,0 =4,62 Palm
NAKNADNI PR O RAC lJN I-IORIZONTALNE CEVNE MREZE P re ma prosecno m l?= 4,62 Palm, pro raclIn horizo ntalne mrcie jc sprovede n na isto m (or mul a ru na ka me je dat i pro ra clIn ve rtik ale . Pre ma proraclInu gubilak pritisbl II ve rti ka li II iznos i 77,5 Pa, a II horizo nt a lnoj mrez i 209,3 Pa, sto cini ukupno 286.X Pa. Ova vrednos l se minim alno razlikuje od raspoloz ivo g napo ra 29 1,1 Pit. P regled mes nih o tpo ra
deonica I:
-kotao

·2 luka dc onic" 2: -T raevn. sli prolan smcr. odvaja njc WofW =0.8 cle onic<l 3: -T racva, prol"~, oclvajalljc W / W =0,92 -7...1sun deonica 4:
-kolcno

2,5 LQ 3,5
1,8

o
Q.J 0,3
1,0

deonica 5: -odvajanje. prolaz d/ d= 1 V. N =O,72 dconica 6: deonica 7: -odvajanjc, prolaz dj d= 1 V.N=O,72 deonic.18 -kolena

1,7

o
1,0

1,0

12. JEDNOC£VNI SIST£MI CENfRAL NOG GREIANJA

307

dconiCl 9
-7.aSUfl

0.,3

-T

ra~-va.

sabiranjc.prol:u, II'jW =0,92

Q.J
0,6

dcooiCl 10:

·T moo, s"prolan smcr, s.,biranjc d,!d= O ,8 ";W= O ,6
deon ica II -2111ka

Prm'era pad. priliska

D

ce,'ovodo &",jaib lei.

G rejno Ielo , Ul"Upni kocficijenl mcsnih oIpo'" imosi ~ =5,0 - prola21li vcntil . grejno Ielo

4,0

25

UsvajajuCi da brzina u deonicama 5' i 6' "ude manja nego u deonici 5, iz tabelc IV sc ocitava: precnik 0 = 1, brLina IV = 0,08 m/s i jcd inicni pad pritiska ~,5 Palm., pa gubiLak pritiska pri dllzini prikljllCaka od 2x 1.5=3,0 m iznosi:

(lR + Z)G7j - hGT, . g(pso - P'IO) = (3 · 4,5 + 35.7) -1.0·9,8 1' (971.83 - 965,34) =
=-H,47 Pa

IZ PlANA MRE2:E

,""",

To,..

Prelh. prefnik Muenilou.tina cOvi d
prolok

NAKNADNIPAOAAtUN SA. PRETHOONIM PRECNIKOM SA PRQMENJENIM PRE¢NIKOM CEVl

RAZUKA R
(Palm)

'''''''' IY"l
b

eonica
I (m)
d

(kg/h)

(mm)

(m/3)


I

A
(Palm)

I ·R
(Pa)
h

L I;
;

Z
(Pa)

d

,
540 540 36 540


SO SO

,
6 6

(mm)
k

(m/I) I

I ·A
(Pa)
n

LI;
0

Z
(p. )

I ·A
(n · h) (Pa)
q

Z
(P'D
(Pa)

i
10,9

m

p

,

VERTIKA.L.A II

R • 5.07 Palm
0.15 0, 11 0,15 0 ,11 0.15

,

, 6 ,

0

12560 00'0
12560

2.5 1,0 2,5 1,0 0,5

'"

3,3

I I

3,3

"

1,0
",

9,9

SO SO
SO

9nO
12560

3,6 6

3,6 3,0
39,9

"

0 1,0 1,0

0 5,'
10,9 31,6

L'·R+ LZ ",

+

-

17,5 Pa

HorizonlaJna mrafa
I I

03,6
14.6

A • 4.6Z Palm

"360
""<0 12560
12560

1478

',5 0,6 6,2 5,' 3,6 3,'

60

0. 16 0 .1 3 0,1 2

3,6 3 3,6 3,6 3 3,6

870 540 540 870
1418

, "
"

3

202<0
3<360

" " " 65
80

13,8

"

3,5 1,6 0,3 0,6 3,0 1,0

22,3 20,S
10,8

2,S 5,0
24 ,6 Il'

0.12 0.13
0, 16

12.2
106.6

L'·R+Ll ;

+

102.1

-

209,3

p,

12. JEDNOC£vNI SIST£!IIf/ C£NTRALNOG GRElANJA

)09

Ka ko jl: U deo nici 5 pad pritiska 3,2. to je za dovo lje n uslov d a je pad pritiska kroz kralkll vezu veei od gubitk a pritiska u cevovodu grejnog te la je r je 13,2 > -1 4,·17. Na isti nacin sc prove ra vrS i i za ostal a grejna tcla.
DIMENZIONISANJE GREJNlIl T ELA

Z a d ime nz io nisa nje grej nih te la tre ba iz racuna ti srednje te mpe ratu re va de. Na osnoVll dati h ab razaca u ran ije m teks tu od redujll se prvo te mpe ra ture razvad nc vode za SVilko grej no tclo: G rejna te la 1 i II 1,= 14= 15= 90 °C Ip= 90 - 20=70 0 c: I m = 80 "C G rej no tela III 90
II'

3720+3260 = 84 4 °C 1,163 ·1080

= 84,4 - 20= 64,4 D C
1m

= 74,4 "C

Povril tna tc mpe filtura vode iz vertik alc iz nosi:
I
fJ

=I.=
8

I - -.!il...
6

5580 = 84 4 C.G ' 1, 163 · 1080

Q

80 0 C

sto odgovil ra zada tim uslovi ma. Poslo su izraclinate i provc rene srednje te mpe rature vode u grejnim te lima. pre lil zi se nil iz raclinava njc grejnih povrsina.

12.10 POSTROJENJA SA HLADENJEM VODE U CEVNOJ MREZI
IZ RACUN AVAN.JE NAPORA U vee opisa nim jednocevnim sistemima smil lrano je d a je rilsp olozivi napor isklju civo posled ica hlade nja vode u grejni m te lima. Medutim, ako se voda hl adi i u to kl.l struj anja kroz cevnu rnrezl.l , o nda ee i ovo snii e nje tempe rature vode lItica ti na ras poloziv i napor sistema. Na slici 12.21 prikaza na je se rna sistema II ko me se napo r stva ra i usled po me nu tih gubi taka toplo te iz eevovoda u okolinu. Ras po lozivi napor se raclina kao i 1I pre thodnim slllcajevima, a li mes ta u rnreii u kojima se sniiava tempe ratura vode nisu vise sa rno tacke A i S, nego i deoniee koje od ilju toplotu . Pre ma to me, imaju6i u vidu ranija o bjas nje nja i navede ne izraze za napo r, ukupno raspoloz ivi napo r za strujno kolo ve rtika le (slika 12.21) bi bio:

310

B. Todorovic PROJ£KTOVANJ£ POSTROJE 'JA ZA C£NTRA L NO GREJANJE

H

= HGT +

He

H = liB ·g(P7 - PJ ) +h6 ' g(P6 - PI )+h5 'g(P5 - PI) +h4 ·g(P4 - PI)+

+"3 'g(P3 - P I)+"2 ·g(P2 - PI)
gdc jc: H
H CiT

Ile

- ukllpno rasp.oIozivi napo r u (Pa) - napo r lIsled hl ade nja vode odava njem toplo te grejnih le la - dodatni napor usled hladenja vode u cevnoj mrd i
~2J

-

.s:

N

.

I<D
A

,

.s:

C"l

8
®

.s:

.....

(f)

.s:

.,., .
'<l

B

®

.s:

-

.

f- -

____ -1

kv

.r
-

<0

Stika 12.21

Prvi deo napora HGT ne daje odmah tacnu vrednost. jer se gustina vod e odredlljc' pre ma srcdnjoj vrednosti te mperature u verlikali. uz pretpostavku da u vodovima ncrna hlade nja vodc. Pre ma tome, tacan racun zahteva izracunavanje temperaturnih padova u svakoj deonici. a to jc moguce tck posto se dimenzioniSe cevna mreza i pm.naje napor. Dodatni deo napora takode moze tacno da se izracuna sarno ako je w .' dime nzionisana cevna mreZa, odnosno poznat ukupan napor. Zbog toga se pocinje Sd tzv. pre thodnim proracunom, kojim se ukupni napor pribllino odreduje cime se omogucava dimenzionisanje cevovoda. Naknadnim proracunom definitivno se izracllnava napor i vrse kurckture precnika cevovoda. Za izracllnavanje pribliZne vrednosti deltl napora usled hlad enja vode u grejnim telima, sve potrebne ve licine su zadatc. pa S l ' ovaj lako odreduje. Medutim.:..pribliZno ocenjivanje dodatnog napora se ne izvodi we 5e odrcdllje prema iskustvenim-podacima koji su dati u tabe li 12.1.

12. 11m.V()C/,·F.Yl SISTE,\/1 Ct::ivTRAL NOG GRUA N}.·I

.Ill

T~hd"

12.[ Oodalni m'por " Pa
cc,'ovod ll

Zil

j cdn oce,'no gra vl lacion o grcjanjc sa hladcnjcm vode "
lIorizo nlJ.lnu l.miR nj c l)Os lrlJjcnjH (m)

Broj spr;lI o,,;,
(nivo:J) zAradc

10
pry" li S
pos!.
prva

20
DOS!.
orv-J

30
I

40
PO'!.
prV:1

50
POs!.

60
prva
DOS!.

prv:t

pos!.

2
3

4 5
6

7
S

157 1% 235 275 324 373

157 196 235 275 324 373 422

108 137 177 216 255 294 343

177 206 245 29-1 JH 382 44 1

98 127 167 206 245 2X4 32"

186 226 265 304 35.\ 402 45 1

98 127 157 196 235 275 314

196 235 275 324 363 412 46 1

8M 11 8 147 186 216 2>5 294

206 245 294 333 382 43 1 48 1

49 li B 147 177 216 255 284

216 255 304 343
391

44 1 490

Podaci u labc li 12.1 su srcdc ni 1I za vis nos li prema izo laciji ve rlikala, broju ni vaa zgrade i horizonta lno m lId a lje njll pus ma tra ne verlikale od glavne - razvodne . Svc vrcdnosti vaze za slllcaj dva grcjna te la n'l jednoj vcrtikali po spratll. Zit protok ud 50 kglh kroz sva ko grejno telo i za te mpe raturne padovc od 20 °C. kako 1I grejnim te lima laka i II celoj ve rtik a li. Os talc pretpos lavke prcma koj ima Sll navcdc ni podaci II tabcli 12.1 Sll isle Zit labe lll 12.10 . Korc kture vred nos ti iz tobe lc 12.1 obovez ne Sli lIvek kada se protok kroz grejna lela razlikllje od 50 kg/h i lIko liko sc tcmc ra tllrni padovi, kako 1I grcjnim tclima. lako ill vcrtika li. rilzliklljll od 20°C. Koreklure za razli cil C prot o ke dale SlI II tabe li 12.1a II vidll kocficijc nl a sa kojima lreb" mnozi li vrcdnost doda tnog napo ra . Ako sc stvarni proto k nalaz i izmcd ll vrednosli proloka 1I labe li, Ireba izvrsi ti lin ea rnu intc rpolaciju . Isto se primenjllje i pri od rediva njll koreklure za nekll vertikalll izmedll najbliZe najlld illjcnijc. je r se II tabe li nalaze nllme ricki podaei sarno za ove dve vertikale.
Tabcla 12.!a KorcktllrR labelc 12.lla protokc koji sc razlikllj" od 50 kglh
Prolok
(kAII I) Vcrtikala

nnibli;,1

naidal ia

20 40 60
80

100 120 140 160 180 200

1.76 1.15 0.89 0.75 0.65 0.58 0.53 0,49 0.46 0.43

1.65 1,l2 0.91 0.77 0.68 -0.62 056 0.52 0,49 0,47

Vrednosti dodatnog napo ra morajll d a se koriglljll i kada temperatllrni pad vertikale iIi grejnih lela nije 20°C. Nume ricke vrednosti korektllre Sll II ta~li 12.1b za razlicite pad ove tempe rature, a pri tempe raluri razvodne vode: 100 DC, 90°C i 80°C.

J J2

IJ.TOfJ orrJIk

I'J?OJEJ..701~-I NJJ'

POSTlWJJ:.NJA Z I CENTR/fLNOG R£lA NJf:

THbcla 12.Ib Korcktu ra tabclc 11.1 za dmgc lcmpcralnrnc padovc
Tc m pcr s lllrni grcjna lela vert ika la

1'""

Korcktu fa ZN

'I.
80·, 0.73 0.48 0,38 I 35 0,76 0,62 2.00 1.00 0,78

10

20

10 20 30 10 20 30

30

to 20
30

IOO·C 1,25 0,80 0.62 2.25 1,27 1,00 350 1.68 1,28

90·C
1,00 0.63 0.50 1,75 1.00 0,75 2.50 1.30 1.00

Poz navaj uci te mpe ra turne padove vo de II grej nim telima, a posle naknadnog p roracuna eevne mrde i vre dnos ti te mpe ra tura II kratkim veza ma i povra lnim prikljllccirna grejnih te la, jedn acinama koje su d ate II IIplitstvima za p ro racun. tacno se izraclI nav(ljll tempe rature vode u tack(lma mesa nja . Na taj nPlcin Sll odrede ne s rednje te mpe rature vode po deo nie(lma, a time i gllstina vode, pa se moze iz racun(l ti d eo napora 1Ir. led odava nj a toplote kroz grej na tda:

l-JGT

= 2.,/1;" .g(fJ;" I

"

PI)

Pa

Ukllpno raspo lozivi napor koji se do bija kao zbir H=f-fc +HGT mt:rodavan je La dimc nzio nisa njc cevne mrde. Uk oliko se minimalno raz!ikllje od napo ra odredc nll).!, u pre thodno m pos tupku proracuna. nik akve kore kture nisll po tre bne. Ako raz like postoje. mora se 1I naknadno m d e lu pro racuna izme niti precnik u delu mreze. Os ta li tok pro racuna cevovod a u sve mll je isti kao i kod jednoeevnih siste ma bez hl ade nja vode u cevovodu , pa se prove ra raz like napo ra II kra tkoj vezi i stntjno m koIII grejnog te la vrsi pre ma pos tupkll koji je ra nije izloze n.

12.10.1 Dimenzionisanje cevne mreze
Sa pre thodno odrede nim IIkllpnim naporo m vrsi se dime nzio nis anje eevne mreZL ' pocevs i od strlljnog ko la najne povo ljoije ve rtika le. Posto je eevna mreza proracllnat a prema pre thodno m i pribliZno odrede no m napo m , prclazi se na naknadni proraClll1. O vaj se sas toji u izracunavanju efe kta hlade nja u svim deo nieama pojedinacno, taku da se do lazi do te mperatura vode i odgovarajuce gustine vod e u svakoj ve rtik ali. Tako se raspo lilZe podaeima po trebnim za iz racun avanje de la napora hlade nj a vode II cevnoj mrezi (He)'

12.10.2 Povecanje grejnih tela
Ko rekeija povrsine grejnih te la vrsi se pre ma stvarnoj sre dnjoj tempe ra turi vode. koja je naa kod sis te ma sa hlade nje m vode 1I cevovodu. Povecanje povrs ine vrsi 51.!

J 2. JEDNOCEYN J SISTEMJ CENTRAl.NOG G REJANJA

.1 1.1

proccntu alnim doda tko m koji SI.! na laz i u labc li 12. ll , koji Sli srcdc ni prt:mll hrojll ni voa zgrllde, sp ratu na ko mc je grejno le la i prc ma ho rizo nl alnom pruza nju posl rojcnj a. PoslO su i ovdl.! navede ni nu me ri i:ki podaei Sll mo Zll nlljb liZu i najuda ljcniju ve ri ikalu. mcdllpod aci sc odredllju linca rno m inlc rpo laeijo m.
Tubela 12.11 l'rocclllllalll o povccallj c pm'rsill fl grcj nih tcl a kod j cdn occvnog gravi taci onog grcj a nja
Ilroj cl.ia (spralov_) zgradc I
2

S JlrHl grcjnog Icl. I
I

N_jd.lj. vcrlik.l" do 30 DI llaibliz. 1 Ilaid' ''ia vcrtikala vc nibl "

Najd.lj_ vcrUk.l. "rcko 30 III 11 0 iLialia ""ibl ii.il vc rl ika l;, vcrlikala

8 4 10

12

7 3 8

14 X

2
I

6
13

15
10 6

3

2
:I I

6
3 II S

8
4 13

5 2
9

15
II

2
4 3 4 I 2 3

3 2
12

9 6
3

5

9 6
4 2

14 10
8

6 4 2 9
7

8

5
I (,

12
9
7

5
3

4
5
I

5
3

2
10

6

2 3 4 5

13 10
8 6
4

14
II 9

4 16
13

8

6
4 3 I II 9 7 5

10
8

6 4
3

6
I 2

2 13
II

7

3 4 5 6 7

9
7

14 12 10
8 6

6 4 16 14
II 9 7

6
5 2

5

5
2
1I

4
I

7 4

Korekture za druge protoke date su razlicile od 20 °C u tabeli 12.IIb.

tabeli 12.lla. a za tcmpe raturne padove

311
B.Todoro ,·;c PROJ EICTOI·~1NJE POSTROJENJA Zr1 CENfR4l .NOG REJA NJE

Tabcla 12.lIa Koreklllra labclc 12.11 za proloke koji sc razliklljll od SOkgfh
Prolok (kg/h )

Verlikal" ""iuli", 1.76 1.15 0.S9 0,75 0.65 0,58 053 0.49 0.46 0.43 naidal ia 1,65 1.12 0,91 0,77 0.68 0.62 0.56 0.52 0.49 O.H

20 40 60 SO 100 120 140 160 180 200

Tabela .I2.l1h Korcklllnl lahelc' 12. 11 za c1rngc Icmperalllrnc paclo"c TeOlper"lurni I'ad
vcrl ik;'ll ;1

Tern )craillra ra1.vodnc vode

grcjno tell)

10

20

10 20 30 10 20 30
10

30

20
30

100'C 0.75 0.53 0.47 1.35 0.95 0.85 2.00 1.45 1.35

90'C 0.75 0.55 0.50 1,35 1.00 0,93 2. 10 1.55 1.60

80 'C 0.75 0.58 0.55 1.35 1.10 1.10
250

I

1.70 2.00

UPUTSTVO ZA PRORACUN

Dime nzionisa nje cevne mrezc pocinje se sa tzv. pn.: thodnim proracunom. Na l1" noYU zadal.e te mperature razvodne vad e (I,) i tempe raturnog pada vod e u grejnim Ie· lima, izracunava se te mp e ratura vode u deonicama vertikale za cijc strujno ko lo Sl vrsi proracun, ne uzimajllci u obzir hlade nje cevne mrcZe. Pocinjc se, kao i kod ~vi h siste ma grejanja, sa najnepovoljnijom vertikalom. Za odredene vrednosti temperatu · ra ocitavajll 5C u tabe li II u dodatku, odgovarajucc gustine vode. Posto Sli ostali POel ;lei poznati iz proracuna potrebne kolicine toplote Zit grejanje i iz plana zgrade. oonnsno seme sistema. prvi deo napora 5e izracunava prema obrasclI:

H GT =

" .g(Pn - PI) III"

(Pa)

( 12.4 I)

Za dodatni napor He lIsled hladenja cevne mreie koristi se tabela 12.1, sa eventu · alnim korckturama za druge temperaturne padove iii pro toke kroz grejna tela. Pri tome se za protok hoz jcdno grejno telo racuna sa srcdnjom vrednosti svih grejnih tda na vertikali, uzimajuCi u obzir dil korekturni koeficijenti u tabeli 12.Ib vaie za slucaj da su za istu vertikalu vezana na svakom spratu dva grejna tela.

12. JED OCEVNI S IST EMI CENTRrlLNOG G RElA Nl.4

315

Uko li ko sc umes to dva na laz i jed no grejno te lo, po lovina s tva rnog pro loka se o bracunava da snabd eva i d rugo fik livno grejno te lo. Pre thod no od rede ni raspo loz ivi napo r se odred uje kao zbir:
ll =Hc;r + l fc

(Pa)

(12.42)

a jed inicni pad priliska R, me rod ava n za dime nzi onisa nje cevne mreze izracunava se na isti nacinkao i kod svi h vod e nih sisle ma:

R= O ,67' H

"2)

( 12.43)

gd e je 2:.1 - duzina st rujnog kola pos mal ra ne vertik ale. Oa lji to k pre thodnog de la pro racuna je isti kao kod jednocevnog siste ma bez hlade nja vode: prvo se pre lazi na dime nzio nisanje sa me ve rtik ale sa nes lo vecim jedinicnim pado m pritiska i tez njo m da ce la ve rlik ala bude iSlog precnika. Za lim se pre lazi na ho rizo nta lnu cevnu rnreiu. Kad a su svi precnici odrede ni , sa pre thodnog se pre laz i na na knadni proracun. Napo r us led hlade nja cevne rnreze (He) izracunava se u sve mu is to kao i kod dvocevnog siste ma. T ako se tacno odrede te mpe ra ture na poCe tku i na kraju svake deonice. Te mpera ture u lacka ma mesa nja se izracunavaju na taj naCin sto se kao te mperatura vode na ulazu u grejno te lo usvaja on a vrednost koja je do bije na na kraju deonice iz koje se odvaja prikljuca k grejnog le la, je r se hlade nje vode u prikljuecima za ne ma ruje. Na osnovu zada tog pad a te mpe rature u grejno m le lu (tJ c;r), izracunava se te mpe ralura vode u pov ralno m prikljucku :

Pos to se iz pro racuna ve rtik ale poznaje kako proto k, tako i le mpe ratura vode na kraju kra tke veze, pomocu jednacine bilans a loplo le odreduje se vrednos t le mpe rature vode u tackama meSa nja:

(0C)
gde su:

(12.44)

- te mpera ture i kolicina vode posle mesanja - te mpe rature i kolicine pojedinih struja vode koje uCestvuju u meSanju T e mpe ratura meS avine moze da se odredi i pre ko obrasca:
1,., =l k -

Qcr
G M 'c

(12.45)

316

8. Todoro!'ic

I'R01EKrO I'~1 Nlf:

I'OSTR01EN1/i Z·1 CEJ'.rrRA LNO GRElAN1F.

gde jc:
I.

QuI'
C

te mpe ratura vode u ve rtikali ispred tacke meSa nja - kolicina toplote koju odaj\l sva grejna te la ciji se povratni vodovi spajaju u ta cki mcilanja sa vcrlikalom - speeificna to plota vode c = 1,163 (Wh/kg' K)
-

Na t<lj nilcin poz nat e su II svakoj deoniei srednj e te mpe ra lure vode, pa se uz ollgo Vilri1juce vrcdnosti gustine izracunava napor usled hladenja eevne mrcZe:

He =

" "2A, 'g(p" -PI)
1

( 12.46)

Z a deo nilporil koji police od odavanja toplot e u grejnim te lima sada postojt t acni poda<:i 0 te mpe raturama vode, pa se moze preeizno odrediti njegova vre dnost. Zbir Hc+l!ul'=H odgova ra stvarnom raspo lozivom naporll. Zato, ako ukupni napor po pre thndnom proracunu odstupa od stvarnog, lreba izvrsiti korekture u precnieima cevovoda. Provera pada pritiska u strujnim kolima grejniil te la ide nticna je kao kod je dnocevnih siste ma bez hJade nja cevne mreze. Povecanje grejnih tela se sastoji u odredivanju potrebne povrsine prcma stvarnoj srednjoj temperatllri vode u lclima (/":G() . O na se izracunava po obraseu:
I

mGr

= 1r

/::"1

2

gdc je:
I,

ill
Primer 2

temperatura vode u dovodnom prikljucku, koja je jednaka te mperatll ri vode na kraju vertikalne deoniee iz koje se odvajil prikljucak za grejno lelo. - tempe raturni pad vod e 1I grejnom te lu
-

Dimenzionisati cevnu mrezu i odrediti povrsine grejnih tela za jednoeevni sislem vod e nog grejanja, Cija je sema data na slici 12.22. PriLikom proracuna uzeti u obzir hladenje vode u eevovodu. Ostali podaci: temperatura razvodne vode iz kotla I , = 90 °C temperaturni pad u grejnim telima !!J = 20°C temperalurni pad u vertikalama pri zanemarenom hladenju vode nema hladenja vode u glavnoj usponskoj vertikali izo\acija horizonlalne cevne mrde na tavanu izvedena JC staklenom vunom

12.90 G·c 457·1.8 °C 19 =79. Proracun ce se prikazati sarno za najnepovoljniju vertikalu .8 °C I' 8=1"8 = 59.163 457 kg h Odredivanje te mperatura vode u pojedinim deo nicama.6 °C 1 =70611 ' 70. JEDNOCEVNl S ISTEMl CENTRALNOG GREJANJA J17 Os tali podaci dati su na slici 12.2450+2450 457·1163 . 3000 457. 79.-lp)C 25'1.2=79.163 90-1O.22. ne Ul.8-9.imajuCi u obzir hladenje vode u cevovodu: 17 = 16 - _ _ 2700 + 2700 .Q/ + Q/I = .1163 .8.6=65 °C .6-5. PRETHODNIPRORACUN Protok vode kroz vertikalu G = Q/ +Q/I +QII/ +Q/V +Qv = 13300 (1.2=70.

.~ 1 3. __ . iznos i: II o bzir hlade nje vode 1I ... <> -c"" <> . ne uzimajuCi pojed inim deoniea ma.....L@"13300-. • I l I~ uIJ I '" I r~3 i250 -.._.. N . sto odgovara zad ato m padu te mpe" rature od ill = 25°C Srednje te mpe ra ture grejnih te la su: 1/=11/=80 DC Im=I /V=69. Todorovic PROJ EJ(TOVA NJ E I'OSTNOI ENJA ZA CENTRA L OG I?EJA NI r:. 0-- - - JH '" . of'0 0332 5 0 o 13300 2700 I ®I . 3000 ~. ~ I@) ®@1) ® ® 2700 II ~ ~ 0 0 .6 DC Raspolozivi napor u strujnom kolu vertikale. '" ~ ~ @.II.. _1 42 1 00 .r / 82450 • e . 2450 ®-.8 °C Iv= 60... Slika 12. I I III 'ff) ~@')L IV <Vy~ I I I '" . 22 J Prim er 2 Te mpe ratura vode na kraju ve rtik a le je 65°C.

lb: 1.na po r bez hlad e nja cevi .duzin a deo niea I -14 . 1= 15.I5=1 66.dodatni nilpor . 163 95.8 Pa 0.86 + 3.jedinicni pad pritiska Dimenzionisanjc vcrlikHlc Pre thodni proritClln vertikale. Uko liko to nijc slucaj.67·[-[=780.3 kglh. Pri tome treba imati u vidu da su podaci dit ti za slu caj da se na sva ko m spratu nal azc dva grejna tcla spojena is tom vertik a lo m. Zit zgradll sa lri nivoa i ne izolova nc ve rtikalne vodove pri ho rizontalnom lldalje njll ve rtikalc od 13 m.1. o nda je za jedno grejno telo me rodavna polovina pro toka.4 Pa [=51. korcktura iznosi O.1a za protok od 95. to tre ba izvrs it i korek turu ako jc stvarni protok veci iii manji. 1 Pit Odredivanje jeuinicnog pada pritiska R: .701 -1.70L Korektura za te mpe ritturni pitd u vertikali od 25°C dobija se interpolacijom podataka iz titbe le 12.5·149. [-[' =998. JEDNOCEVNl S1STEM1CENTRALNOG GREfANJA 3 19 Napor llslt:d raz like glls tina dire ktno se ocitava II tabe li I II II dodalkll.4' 118. Posta podaci iz tabe le podrazumevaju protok kroz grejna tela od 50 kglh. Podritzumevajuci 6 grejnih te la. 4: 5 1.1 m R = 780.15 Pn:mil tome.1 Pit [-[= 1164. dodatni napor za pos lednju (najdalju) vcrtikalu u rnrd i iznosi 206 Pit. njenih glavnih dconica i kratkih veza izvrilen je 1I SVcmll pre ma formularu koji se koristi pri proracunimit cevnc rnrde svih sistema vodenog grejanja. pa je: H=2.7 Pa Dodat ni napor se od redllje pre ma tabcli 12.Zil tre njc u ccvima uzima sc . pos to se fiktivno podrazumeva i drugo grejno telo.12.ukupni napor . 7 Pa MI= 166.3 kg h Prema titbe li 12.55 + 3. 3 Palm .4'64. srednji protok je: c = m 13300 20'6-1 . pre thouno odrede ni dodatni napor lIslc d hlade nja vode 1I cevima iznas I: LVI=20G·O.92 = 998.

7 0.5 Pa Uk upna duiina deo nica za horizontalnu mrdu i vertikalu (deonice 1-4 i 12-14) iz-1'1: nos i 40.9 Pa Po proracunu cevne mreie.7 2.4 Pa Merodavan proseca n jedinicni pad pritiska je: R=542.3 Palm Prethodni proraclIn horizontalne cevne mreze i glavnog usponskog voda prilozc lI jc u nastavku forrnulara sa proracunom najnepovo ljnije vertikale. pokazao je da slvarni napar iznosi : H=11l7.3=809.2 10 .u vertikali 753 Pa 355.8 .4/40. NAKNADNIPRORACUN Naknadni proraclln koji je izveden tabelarno.7 deonica 7 duiina (m) 2. TodorrJI.3 Pa Zbog neznatnc razlike nije potrebna ispravka u dimenzionisanoj cevnoj mrdL .7 5 4 4 2. 7 0VANJE POSTROJENJA ZA CENTRA LNO GR£fANJE Preglcd duiina den nica deo nica 1 2 3 4 5 5' 6' 6 duiina (m) 11.u horizonlalnoj cevnoj mreii .=0. 7=13.. iskoriseeno je: .3 Pa Ukupno iskoriseeno: 1108.7 0. 1.0 0.ic PROJEf. lako da je za horizont alnu mrezu i glavnu verlikalu preoslala razlik~ do prelhodno raspolozivog napo ra: I-h=1164.J20 8. 7m. za zbirne koefici jcnte mes nih otpora koji su odredeni procenom.7 0.67u 809.7 4 4 8 8 9 10 11 12 13 14 Na osnovu pre thodnog proraclina vertikale odreden je gubilak napora kroz SVl" nje ne deonice.. Z a tre njc u ravnim de lovima ovag dela mreie izdvaja se 67% ad 1 H.5=542.3555.

81{972.2 . iz la bcle IV je: R= 8 Palm. Za ovaj precni k.5 . Za cev 3/4" i Q = 2700W.12.3 > 83. [stirn postupkom se prove ravaju prikljucci ostalih grejnih te la. sledi d a je: 41. nego u slucajevima kada je hlade nje zane ma rIjivo.razvod ni i povra tni p riklju eci VoN = 0.61 = 40.0 2.09 °C H = ". g (P79. a prikljllcne cevi SII dobro dime nzio nis ane.09 rn/s .61 Pa Provero m gubilk a napo ra u kratkoj vezi i prikljuccima.77 11.43 .dodatni napor u grejnom lelu za srednju lemperaturu 1m = 79.3 Pa IR+ 2 =83. D imenzio nisa nje gre jnih tela G rejna te la se moraju dimcnzio nisa ti pre ma stvarnoj srednjoj te mpe raturi vode.77 Pa .77 . JEDNOCEVNI SISTEM I CENTRA LN00 G REJA NJA 321 D imenzio nisa njc prikljueaka gre jnih te la: G rejno te lo I Z a prikljucke se tlsvaja cev precnika manjeg od ve rtik a le. koja je niZa tlsled hlad enja u cevovodu.grejno le lo Ukllpni koe fi cije nt iznosi 17.7. w=O.pad pritiska u prikljuecima je .90 .pad priliska u kratkoj vezi IR+ 2 = 41.7 ·9. .25 dJ d=O.0) = 43.966. IIkljucujuci i dobil ak napo ra u grejno m te lu.p ro laz ni ve ntil 4. . odnos no d =3/4".16 Pa sto znaci da jc uslov da u kratkoj vezi bude veti pad pritiska ispunje n. koeficije nti mesnih o tpora su: .95 ) = 0.PS8.39 .

. 9 62. g · (pm .35 69.31 0.4 " • 8 SO SO 0.51 1.24 0.1 0.65 89.4Jl 0.20 0.8 61. I· .54 6.02 0.86 89.49 0.16 0.12 0.7 2.7 0.7 2.51 1. 14 0.2 0.24 0.51 1.62 82.3 9.h) i m " p (P'I q II' -D (Pa) . 12 .2 1 51 .8 78..7 0..' 8. '''' <57 HOrlzomalna mreb.3 Palm • 7 • • 9 13300 7900 13300 .09 61 .36 62.16 128.09 0.85 62.7 R _ 13 . 2 0.5 ° ° ° ° + ° 3.2 0.61 62.24 0. 02 0.5 1 62. + ".7 0.86 68.4 2 ' .7 0.IZ PLANA MRE.88 89.7 0.7 2.7 0.43 0.23 61 .9 5 78.20 80 609 1. rC) 9 0.4 5 0.01 0.00 2.02 0. 32. {Pal h H I z {Pal d 1 ""'1 k w (m/s) I (Palm) • I ·.1 2. 57 22.91 347. S 2B ° 12 13 m 1144 1448 22.51 1.15 '64.51 1.31 88." (W) b Top<.69 OZ.2 19.26 2. Oeonica I 0 (kg/h) d (mm) I .27 0 .81 78. m 2" 30 • " 81 1 6.0 O.24 3.7 0. (Pa) B 0 z {Pal I • Z (n .3 Palm SO SO +0 I I 0.2 1 4 .te Pr9lh.8 1117.1 62.69 66.58 78. 24 0.49 13 14 SO SO 2.S 10 120 120 26 " 1.36 162.0 I I I I I I • S • 30 30 20 " 6 f C) 7 90 89 . .27 68. 19 66.92 72.52 89.24 0.8 • • 4 4 30 30 6.02 2.3 P.28 0.1 3 0.78 89.28 0.44 m 457 1144 1448 12 1. 94 89.8 O.88 0.pd) (Palm) h' Iml 13 0.2 21 " IJ R+ IZ " I 273 .2 1 165. R .07 68. 11 .376 1.90 . rC) 10 89 . 02 H {Pal 12 0" " \7 2 3 O .7 0..67 " rC) II I.0 2:/· R + LZ .7 ° 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 89.84 " . <57 Najnepovoljnija vertikala • I I I I I • . 42 100 42100 ".3 74. • 753 P.3 S. 57 2" <57 328 ° ° 0.24 30 22.0 13300 10301) 13300 m 328 <57 30 30 10 II 1 1 " 11 . 36 0. Maseni Owlna cevi d prolok (kg/h) SA PROMENJENIM PRECNIKO M CEVI RAZ UKA ""':""' I(m) d 1 ""'1 (m/s) I (palm) • .366 0.7 0.7 2..8 2 3 4 33250 13300 13300 332SO 42 100 " .8J 89. (mml PRORACUN STVARNOG NAPORA ('/'I/m K) Iml 2 1448 11 44 4S7 3 SO .52 89.85 62.09 88.28 298.55 G2.5 1 • 6 7 8 • • • 2." II rei 8 I.20 0. .35 78.05 10.7 2.09 78. 03 91 11 2. 15.18 10 10 24 117 SO 3.09 1.0 1.14 0.025 0. 19 9 10 II 1 I I 130 11SO.71 4. S 58.7 0.O 10 '.83 3.5 1 1.78 89.6 0.8 ° ° ° " ° • 355.7 0. pretnl~ NAKNAONI PRORAt UN SA PRETHOONIM PREC NIKOM w 000" pn.59 " 4 4 8 195.

.09 -10=79.= 89.35 °C 2 G rejno telo V t In =1 9 --=6869-10=5869°C ' .1 CENTRALNO GREIANJE Srednje tempe rature vode u grejnim telima su: G rejna tela I i I I I". . Todorovic PROJEKl'OVANJE POSTROJENJA Z.324 B.35-10=68. =15 .09 °C 2 20 G rejna tela III i IV 1m = 20 '7-= 78. 20 2 .

OPSTE 0 PUMPAMA U sis tc mima greja nj a struj a njc vode kroz cevovod os tva rujc sc pri rod nim iii prinudnim pllt e m.I~pa li~c . U prvo m s lueaju gravilacioni napor je laj koji izaziva to k vode da slruji od izvora toplo le d o grcjnih lela i nat rag. Slika 13. lz crpnog ccvovoda lcenos t se lIsisava u pumpu kroz 1I1az no grlo. Pumpa pOliskllje lei:nos l okrclanjcm obnnog kola kojc dobijil c nc rgiju preko vratll il pl~rnpc. pllmpc Sll j cd no. zavisno od toga da Ii crpe vodu sa jcd nc !II dve slril nc. o~ ~os nn . koja pre nosi e ne rgiju na tcenos t koja kroz nju p ro laz i eime se os tvaruje nje no sl ruja nje. [(od pos troje nja Sfl prinudno m cirkulacijom uklju eujc sc pump a.lnu.d kojih sc ko lo sils loji.~ l c p e n c iii viscstcpcne. Pririlstaj c ne rgijc priliska potice LlU J25 . .13. za hva lajll teenos t I dcluJu na nJu povccavilJlIcl JO J pnllsa k I brl. oda kle duspcva 1I kolo iz koga sc po tisklljc kroz izlazno grlo 1I razvodni dec ccvovoda. Obrlno ko la. J Cell/riJl/galllc pl/mpe za xis/em grcjallja vodom Pumpc mogll bili jcd nos trlljn c i ~voslrujne. !'rema broJlI obrlnlh ko la..1. PUMPE U SISTEMIMA CENTRALNOG GREJANJA 13. o.

Pri svakoj prome ni tih uslova me nja se s te pe n korisnos ti koji postaje losijl./': PROJEKrOv. pozna ta je kao karakteristika pumpe. pa sc ova vrsla pumpi naziva i cenlrifugal nim pumpama. Todof'( )\. i u manjoj meri od e nergije dobijene usporavanjcm IL·. vee i broj obrtaja kola 11. ali POSIO imaju uske ka nale u kolu . Rad ija lna kola . Na apscisi su vrednosti prntoka. nalazi se opseg ce nlri fugal nih pumpi.ih) je obrnut o. Karak te ristika neke pllmpc je prik aza na na slici 13. proizvode mali napo r. pumpa '.·I NJE POSTROJENJ/I Zr1 CENTRALNO GREIANJE ddova nj a ecnlrifugalnc si le. Ova k"Va kriva . a na o rdinali odgova rajuCi napor. Sarno u 10m slu caju ce se usposlavili potrebna brlina s trllja nj a I tralcni protok. CENTRlFUGALNE PUMPE U POGONU Krive kojc predstavljaju odnose izmedu napora.e zadll voljili u radu u okviru ccvovoda u koji jc ugrad e na.' sa najveeim s te pe no m korisnosti.·· nos li koja prolazi kroz kolo relalivnom brLinom. Kod povecanja protoka o pad n napor i obrnuto.. ki sli i::na. 3 od H=! m (9.2. pri remu se stepe n korisnosti u obe varijante umanjuje. onda se gO lovo uvek pogon oSlvarujc prcko cleklromolora. Kada su pilanju pumpe koje sc korisle u ccnlralnom grcjanjll . Izmcd u ov ih ekslremnih osobi na. Kod propclerni h -(aksija ln. Na islo m grafickom prikazu moze da se uerlil i kriva pogonske snage P i stepe na korisnosti '7.2. dok pogonska snaga uve k ras te sa poveca nje m protoka. os tvaruju ve likc napore.I~6 8.8 kPa) lIZ protok od ! m /s. . s obzirom na vcliki utieaj ee ntrifuga lnih s ila u proizvodnji pritisb . napo r i broj obrt aja. Pri izboru vrs tc obrt nih kola od znacaja je ne sa rno prolok i n ap~ r . Speeificni broj obrl aja jc definisan sa: ( 13. snage. koja se odnosi na napor i protok za od rede ni broj obrt aja. Za odrcde ni protok Q. 1) i ima jcd naku brojnu vred nosl kod obrtnih kola razlicitih velicina koja su gco mc trij. 13. a os tvaruju vcliki pro 10 k. nisu za vel ikc protokl· . speeificni broj obrlaja bi prcdstavljao broj obrtaja pumpe napo n. pa je uveden pojam "speeifieni broj obrt aja" kao karaklerisIik " koja dozvoljava da sc za trale ni prolo k. ako napor J-[ odgova ra slvarno po lrcbno m naporu. Promena protoka pri stalnom broju ob r· taja postiZe se prigu sivanje m iIi vecim otvaranjem ventila kroz koji prolazi teenos!. Za tacku Ana kara kte risticnoj kriv(Jj pumpe je najvcei stepe n korisnosti pa ona definise us love za koje je pumpa ko nstrui sa na i treba tezi ti da se pumpa u takvim uslovirna prime njuje. Pri to me. Velicina pro to ka i napora koji treba da os lvari pumpa uticu na ob li k obrl nog kll la.. stepe na ko risnosti i prnt llka. naz ivaj u se karak le risticnim krivama. izabere i primeni pump. Napor pumpe prcdslavlja ko licinu encrgijc koju jedinicna masa leenosli primi pri pro lask u kroz pumpu. Ove tri karakteristike Sll meduso bno zavisne vclicine i beskonaean je broj njihovih kombinacija. napor Hi broj obrla n .

.J CI..kriva stepena korisnosti . vee i promenom broja obrtaja..WTR.1.2) H " (13. napor) . 1/1 velicine za koje je pumpa konstruisana..1. Qj..2 KarakJerislicllc krivc cClIlrijllgatllilz pumpi Q. Ovo se postize ako je zadovo lje n uslov da novi protok i broj obrtaja zadovo!javajll sledeee odnose: HI .kriva snage Ako se promeni broj obrtaja pumpe.3) (L3.- HI Q Stika J3.[ 2 Q -=-2 II (L3.4) gde su H[.-_. f'UAlf'£ U SISTFMIAI.. If " P . Promena obrta se resto koristi II praksi kada treba II nekom cevovodll smHnjiti protok. dobijaju se drugi tokovi zavisnosti protoka i napora.karakteristika pumpe (protok.I LNOG G REJANJA J2 7 H p '7 QH . jer sc protok i napor menjajll ne sarno prigusivanjem. .. a da se pri tome zadr:li najveci mogllci stepe n korisnosti.

&.97] ""0.NO G RFJrI Nf F: H H2~====~~~~~A2 ....I. H~ ~~====~2+ H Hl~----------~--~· H2~--------~--~ n nl Ql Q Q Slika 13. J =n~ /I .c PROf EI\TOI':'I NJ l'.ftikc pllmpe pri razliCitim brojevima obrta Za prome nu pogonskc snagc pri promt:ni broja ob r!aja vaii rclacija: P..)3 ~ n ( D .Vfrl ZA C ENrRA I. Tod". \ Qo Q Slika 13. pa je utrosak snage vcci pri radu pumpe sa brojcm obrtaja veCim od onog za koji je konstruisana: PI = p(~r 217 I Il (13.8'7 .7'7 '\ O . PI P =p(. tj .3 Karakleri. POSTROf H.4 Karaklcristike pllmpi i krive stepell4 korisllOsti . 0.rll'.) ) Ste pen koris nost i se menja pri promeni broja ob rta.6) H nIl nI no n1 Ho n2 n3 h4 0.128 13.

75-0./-/.lOje njem broja obrtajil sa lin. . 11.pael pritiska kroz eevavad u (Pa) 13. PIIMPI': 1I SfSTF. " 2 itd . SNAGA PUMPE lzra cunavanjc primarnc snage pumpe sc vr~ i prc ko a brasea: Q .. .patreban napar pumpe kaji je jednak ukupnim gubic ima prilikam strujanjil vade kroz cevavad grejnog siste ma (Pa) 3 . na 11 .ilnjuic se snaga P.stepen karisnasti pumpe.7) (D. Inkalnih gubitaka koji se javljaju pri izmeni praveil strujanja te cnosti i u ugradenim ele- . uz napame nu eI <l su to vrcdnosti Z<l uslove za koje je pumpa konstruisana .. kau srednjih ad 0. uz is ti p ro to k. 13. RADNA TACKA PUMPE I KARAKTERISTlKA CEVOVODA Napor pumpe kaja se ugraduje u eevavod prcustavlja zbir napora patre bnng 1. dija gra ma na 51.75.9) G ubici u cevovodu proisticu ad otpora u pravolinijskom uelu cevovada i tzv.specificna gustina tecnasti (kglm ) .S) gu e je: Q J-l P 1/ .85. fR·1I.MIMA e E.1 J2Q Na sliCi 13. p 'I P= odnosna pre ka : (W) (Nm/s) (1 3. ~0.\'J. s ~.NOG URfJA.4.13.} l1m.6. I3A vidi se da se pri svak aj pramc Oi napo ra ill prol o ka sma njuje i s te pe n ko risnosti.licit e brojeve obrtaja. Pri broju obrtaj a 11 0 pumpa ima maksimalni s te pe n koris nos ti '/n11l" llZ ndredc ni p ro to k Qo i napa r fl.protak vade kaji se izracunilva iz veli cine ukupne patreblll: kolicinc toplot e i tempe raturskc razlikc razvodnc i povr<ttnc vade 6J (mJ/s) .<1 podizanje lecna sti na neku visinu i za savladivanje atpora koj i se javljaju pri slruj"nju tecnosti kroz ccvovod he: "8 H=" 8 +h c (13 .3.6-0. a kod onih najveCih kap<lciteta od 0. kaji se krece kad m<lnjih pumpi ad O .4 suuc rt<tnc ka ra ktcris tike pumpi z<t ra7.

Nairne. karakteristika cevovoda Sl' me nja (51 13.16) pri cemu je sa In oznacena kon5tanta cevovoda koji je 1I pitanjll. clemcnata koji 511 uzrocnici dodatnog pada pritiska i precnika. 11 ) gde je : A I d ~ p - koeIidje nl Irenja t1l1zina ccvovoda precnik cevovoda koe ficije nt mcsnog olpora brzina strujanja tecnosti gustina tccnosti U zatvo re nom kruznom cevovodll gcodetska vis ina nema znacaja jer je II 10m pogIedu ovakav cevovod lIravnotde n. nadoknadllje delovanjem gravilacije u povralnom voclu.330 B.1-1) 4 10 jc ( 13.15) he =m·Q 2 (13.t Pf?OJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRA L NO GREJANJ£ me nlima cevovod a. Proizvod ove konslanle i proloka zove se krakleristika cevovoda i predstavlja parabolu.5).13) posto je 2 dn Q=IV-- w=-2 tin 4Q (13. . II cevovodima za grejanje se rad ulrosen na diz<l nj e 1I polisnom. 12) udnosno ( 13.line slrujanj a Il:\:nosli IV: he= " pra'<llinijski + h lok:lJni (13. Todom!'.1 0) (13. pa jt:: (13. kao zavisnost napora od protoka. Pri svakoj promeni trase cevovoda. Ovi gllbici se iz r·afavajll srazmerno kvadra lll br.

kakll pumpe tako i eevovoda. ka rakt cris lika ecvovoda se Cormira za ncki ekviva le ntni precnik celog sis tema.13. radna tai::ka sistema nil laz i se 1I njihovom prcsekll . koji d aje istll prumenll napo ra kao i stvarni eevovod .5 Karakleristike cevovoda za razlicitc proloke.·j JJ I Slika 13.NOG Onr-. H H2 Q2 Stika 13.JrlNJ. U dijagrilmll 1I kome Sll lIerlane obe karaklcristike. olpore i prebrike Ako sa ccvovod sasloji iz vise dconica razlii::i tih prci::nik a. PUMP£ U SISTEMIMA CENTIIAI.6 PromelUl radlle tacke pri ivnmi protoka Q .

U tom slu caju me nja se karaktcristika cevovoda i nova tacka je B. H A I I I HI I IH I I I I I Q Q2 QI Stika 13. a clo toga dolazi usled umanje nog protoka. Takav pogon pumpe. TooofYJvic PRO]EKTOVA N] E POSTRO] EN]A ZA CENTRA l. Olpnri u cevnoj rnrd i nestaju.332 B. Posto je strujanjc prekinuto. pa se potre ban napor pOYl: cava od H I na H2 za tJ1 c.6 to je tatka A. me nja se karakte ristik a cevovoci a. Daljim prigusivanjcm na protok Q2 napor . s obzirom d a je HA=H D. cemu tre ba teziti. pri kome pump" nc ma sposobnosl da prenese potre bnu e nergiju na radni fluid.1 sc da tecnost tezi da slruji u suprotnom smeru pa se tok koci i radna tacka pre me!i ta od C do tacke A. .13. na por pumpe H3 poslaje manji od neophod nog.7) pa u domenu A-C imaju nes labilan rile! Nai rne. deSav. Ako se protok i dalje smanjuje.Aka je traZe ni protok H B.7 Nes{abiul/I rad pllmpe Ne ke pllmpe imajll karakt e ristiku u vidll parabole sa pomerenim te me nom u smc ru povecanja protoka (tacka C na sI. napo r ras te i radna tacka postaje D. koju definise protok QI i napor HI' Ako je potrehno da se smanjuje protok sa QI na Q2. a kako pumpa proizvodi napor HA dolazi do naglog usisava nja tecnosti i siste m ponovo dobija protok i napor prema radnoj tacki D.NO G REfA N] E Prema slici 13. sa stalnim iskljucivanjem i ukljuciva njcm naziva se "Iabilan pogan". Kao posledica.ie: /h a rad na tacka jc II C. dolazi opet do prigusivanja i pome ranja protoka i napora pre ma A. u kojoj pumpa radi u "prazno". Svakako da bi bilo najbo lje da se radne tacke II vek nalaze u OpSCgll najvcCi h ste pena korisnost i pumpi. onda se vrsi prigusivanje ventilom. kada se protok Q (radna tacka E) prigusuje.

u ccvnll mrezlI ce nlralnih grejnih sisle ma ugraclllje se vise plImpi . a oSlvarujll razlicite protoke. koje imajll zajednicku karakteristiku predslavljen:J krivom e. Za cevovod karakleristike d radna lacka obe pllmpe u zajednickom pogonu je 1I C.5. svaka sa naporom HB i prolokom QA = 1/2 QB. parale lnll vew. koji je manji od proloka Qe sa kojim bi radila jedna izdvojcna pumpa. svaka predslavlje na krivom a. H HA=HB He QA Qe QB Q Slika 13. slO jc 1I vezi sa promenama grcjnog kapa cite la . Kada radi jedna ad pumpi. nezavis nim ukljllciva njc m pojedinih zo na 1I pogon. PUM I'£ U SIST&lfltllA C£NTRA LNOG GREJA NJA 3. ukljuclIjuCi i krivu a do tacke O. U paralelnom radu obe pllmpe. bda SlI pojcdinacno lIkljuccne u pogo n.13.5. U sIucajll povezivanja vise pllmpi razlicilih karakterislika nije uvek moguCe da se takva veza u svakom cevovodu ostvari. jedna QA" a druga .1. 13.9 su prikazane karakteristike a i b dveju razlicilih pumpi. Pumpe se mogll povezali sa ccvna m mrcZo m redno i paralcIno. Svaka od pumpi radi sa naporom He.13. Veza je moguca sarno ako karakleristika cevovoda sere zajednicku karakterisliku paralelno povezanih pumpi.13 13. zajedni cka karakl e ristik a se dllbi ja sabiranjcm protoka svakc od pumpi.8 Parale/lla veza dve pllInpe istih karakieristika Ako se obe pumpe ukljllre. Na slici 13. itd. zajednicka karaklerislika je predslavljena krivom b. RAD PUMPI U REDNOJ I PARALELNOJ VEZI Iz cislO praklicnih razloga. protok je QB. a ako rade obe. Paralalna veza dve pumpe Ako sc dYe pllmpe ugrade 1I Iz v. kada bi radna tacka za dati cevovod bila 1I C. radna lacka je C.8 prikazana je karakl c rislika dve jednake pllmpe. Na s1. radna lacka sistema je 1I lacki B.

radna tacka pogona . Za cevovod karakteristike c. dolazi do toka u suprotnom smeru. sa lIkllpnim naporom H A. zajednic· ka karakteristika je predstavljene krivom b. radna tacka sistema je u presekll oznacenom na Semi sa A Pumpe rade. pa je lIS111V za ovakvo povezivanje da je svaka od pllmpi predvidena za istu vrednost protoka.TodmfJl'.c I'ROil:.1 'IF. Za slucaj veze dveju pumpi jednakih karakteristika {/ (sl. Redna veza dYe pumpe U rednoj vezi.10). To pokazujl: da veza pllmpi karaktcristika {/ i b nije ostvarljiva. Pri to me pro to k u I.'kTO I .I'OSTROiENJA 211 CENTRA I .i. Jer.9 Parakfllll veza dye pllfnpe raz/ici/ilt karakleri. lIZ odnos: .2. 13.I. pa umesto da tecnost bucle potiskivana..rlika Ukoliko bi karakteristika cevovoda bila clefinisana krivom c. jcdna radi sa protoko m QA i napnfClm II A' dru ga sa OR ill s. nih pllmpi.<I obe pllmpe je ista kao radnil tacka kad radi stlmo pumpa karakteristike {/.J 8.NO GRE/ANi£' Oli' Uko liko su pllmpc pojl:dina cno lIKljuce ne. svaka sa protokom QA. pumpa karakteristike b ne bi davala nikakav pozitivan efekat zbog toga sto je njen maksimalni napor ispod potrebnog.ajcdni ckom ritdll je manji ocl zbira pro l () ~ a Zit slucaj cia S li pllmpe pnjl:dinacno uklju l:e nl:: H QC o HC HS HA 0rQs' Qs Qc Q Slika J3. ukupan napor je jednak zbiru pojedinacnih napora svake od pumpi 1I rednoj vai. kroz svaku pumpu prolazi jednaka kolicina tecnosti. 13..5. Pri 10' me. pa se zajednicka karakteristika pumpi dobija kao zbir ordinata karakteristika pojl:di. pri cemu svaka purnpa ostvaruje napor H A .

. to jc podrucjc.NOG G REJ.\ T R·lI . Za ccvovod karakteristike c veza je moguCa i radna tacka jc 1I A.y}. Pre nut tome radna veza za ccvovod karakteristike d je neostvarljiva. Na prime nJ datom na 51 13.JJ PUMI'£ U SISTI' JII. na zajednickoj karaktcristicnoj krivoj c. U tom sillcitjll svaka od pumpi ostvamje svoj dec napora HI odnosno /-h pri cemll je: Ako bi pllmpe bile pojedinacno lIkljllCcnc radila bi jcdna sa protokom Qc i naporom//c.\·[cc kllrak[cris[ike Uk o liko se povezuju pumpe razlicitih karakt c ristika (a i b na sl. tlm ga ce rild ili sa pro to ko m Qc i napmo m Il r · /I b a a • He Ho Qe Orr Q Stika 13.11. odnosno u takvoj vezi bi postojao samo efekat pllmpc karakleristike b.10 Red/la veza dve p/lmpe i. onda pumpa manjcg opscga protoka definisc podrucje u komc je redna vcza moguCcI. druga sa QB i HR.11).·1. 13. ogranice no maksimalnim prolokom pllmpc cija karaktcristika predstavljemt krivom n.IIA Ci:.1 Ako S' jcd na od pumpi iskljll':i.

1. ~-I----<ct)-QA-" Q C QB QA Q Slika / 3.6. slime sto je: QA = Q8 + Qc Ako bi se iz sistema iskljllcio jedan cevovod. RACVANJE CEVNE MREZE 13.336 B.1 I Redlla veza dve plllllpe razliCitih karakteristika 13. zajcdnie"a karakt e ristika je dala zbirnom krivom c njihovih protoka . Ako se povezuju dva parelclna ccvovoda karakte rislika nib (sl.I ' rale lnih krugova.6. praklicno ne postoji.TcxlofYJl'ic PROJEKTOVA NJE I'OSTROJEi\'Jr1 ZA CE/vTRAL 0 GREIANJE H c a b . rau· na tatka sistema bi bila D. ' 1. npr. 13. Ra d na tacka sistema la spregu sa pllmpom cija je karakle ristika d. pa bi pllmpa postigla napor Ho i protok QD . 12). Raspolozivi napor pumpe u oba krllga cevne mreze je jednak i iznosi: HA =H8=Hc dok su pojedinacni protoci Qc i Q8. onaj cija je karakteristika n.1' kay slueaj je moguc sarno ako sislcm ne bi imao povralni cevovod.12). na lazi sc u 13Cki A. Paralelno raevanje cevne mreze Cevna mreza grejnih sislema jc vrlo razgranala i sastoji se prvc nslvcno o d vis. Ako sc cevovod rilCVa u dva paralelna loka pumpa pOliskujc Lcenost odred e nim naporom i ukupni protok pumpc sc deli na ova dcla (sl. iii ukoliko sc radi o nekim pomocnim sislemima grejnog poslrojenja . 13.: P . U okviru lakve mrde red no povezivanje.

potiskuje vodu prcma tacki ra('.2. i sistem radi sa poveeanim protokom QB i srnanjenim naporomHB. a napor pumpe H A· Protoci kroz izdvojene redno vezane deonice cevovoda su Qc i Qo.6. Redno raevanje cevne mreze Pumpa koja je postavljcna u de lu zajednickog cevovoda sa radnom lackom A. Protok u sistemu je QA./J.C sa ~. gde sc protok deli prema C i D. karakteristike redno pavezanog ccvovoda SII a i b na sl. ostaje u pogonu cevovod B.137 H Qc d ~':~ I : QB c HA QC QD Q Slika 13.vanja E.Aka bi se zatvorio protok u ogrank'u D. 13.12 Paralellla veza dva cevovoda 13. .onlalnoj ravni i da nema poclizanja tecnosti na vilii nivo. na kojoj je A radna tacka sistema sa pumpom karakteristike d. 13. PUMPE U S ISTEMIMA CENTRALNOG GREJANJA . uz odnos: Uz pretpostavku da je cevni sistem u isloj horiz.vojom karakterislikom b. Radna tacka postaje B. Zajedllicka karaktcristika c je dobijena sabiranjem ordinata pojedinacnih k<lraklcristika paralelno vezanog cevovoda.

333 B.m'.Todo.13 Redna VezIJ cevovoda .c PROJEKTO"~1NJEPOSTROJE1VJA Zr1 C£NTRALNOGREJANJr: H c Qo Qc QA QB Stika 13.

Primera radi. Takav proracun bi trebalo raditi u vise varijanti. u projeklnim uslovima za stmjno kolo pomenutog grejnog tela stV'Han raspolozivi napor iznosio bi 12500 Pa. Oa bi odavanje toplote svih grejnih tela bilo sto ujednaeenije 'tokom vereg dela pe rioda grejanja. Usled toga je manji gravitacioni a time i unutarnji napor od onog za koje je grejno telo dimenzionisano pa je i prilisak kroz grejno telo lakode smanjen. one bi nedovoljno zagrevalo pri visim spoljnim temperatura rna. SISTEMI GREJANJA SA PRINUDNOM CIRKULACUOM Pumpno gn. za vodu 90{lO DC. Prema tome. PRORACUN CEVNE MREZE Proracun cevne mreze treba sprovesti tako da se dobije najekonomicnije postrojenje. 14. Medutim. preporucuje se da se kod visokih zgrada. gravitaeioni napor iznosi oko 2500 Pa.napor pumpe. Ako bi se pak gravitacioni napor zanemarivao za sva grcjna tela. jer je mali 1I odnosu na napor pumpe. Cirklllacija vode ostvaruje se pumpom. Ako bi 5C kolo ovog grcjnog tel a dimenzionisalo za tu vrednosl napora. grejna tela i pri ovim uslovima imaju praktieno konstanlan napor . Posledica ovoga je da se pri visim spoljnim ternperaturama prostorije na gornjim spratovima nedovoljno greju.:janjc primenjuje se kod ccvnih mrda kod kojih gravitacioni napor nijc u stanju da silvlada otpore i obczbedi cirkulaciju vode 1I sistemu (mrde u kojimil je najniie i najdalje grejno telo horizontalno udalje no oJ kotla 40 m).1. Na niiim spratovirna. gravitacioni napor uzima u racu n sa 50% od svoje maksimalne vrednosti.14. Stvarni raspolozivi prilisak kod ovakvil ' postrojenja jc: G ravitacioni napor moze se zancmariti kod postrojenja za grejanje niiih zgrada. kod visokih zgrada vrednost gravitacionog napora mora da se obuhvali 1I proracunu. onda bi gomji spratovi pri projektnim uslovima bili pregrejani. jer su 1I tim uslovima nize temperature vode u sislcmu. pri napom pumpe od 10000 Pa za grejno lelo na visini 20 mod kOlla. gde je gravitacioni napor zanemarljiv. kako bi se dobila mreia sa cevi3JY .

bnina voele trcbalo bi cia jc maksimalna.maksimalni protok vode (m3/s) H .50 1.:ullha iz postrojenja. Ovo slog<1.napor pumpe (Pa) '7 . onela Llv. U glavnim vodovima koji prolilzc kroz slam· bene i radne prostorijc.050 . Sam proracun cevne mrde ne razlikuje se od proracl1na postrojcnja sa prirml.J. pos tavlje noj bez nagiba koji bi treba lo da obe/.015 U. bnina strujanja vode ne sme biti milllja od 0. Napor pumpe je obicno oko 10000-20000 Pa. koji se moze iskoristiti i 11 kolima grejnih tela na najbliZim vcrtikalama.013 0. Nil taj nacin clobija se manii mlp"r pl1mpe. OV ell:.30 0.j C F:NTRA LNO G Rr:JA.0. od koiih bi sc odabrala najckonomicnija varijanla .25 mis.ina elal ih II tabcli 14. nog pau a prit iska.50 minim:lilltl 0.-:inu struj<1nja vodc kroz mrd u iii na bazi vrednosli jedini\'.013 0.vJ I:: rna razlicilih prccnika i pOlrcbnih napora.0 II. Ccvna mre7.lj trcba cia sc krccc oko 100·200 Palm za kolo najnepovoljnijeg grejnog tela.020 0.(: PROJ EKT O 1 '~1 NJ E POSTROJ ENJA Z.00 150 1.30 0.65 0.80 1. Ako se proracun cevnc mrdc racuna premil jedinicnom padu pritiska. <1 kav proracun jc dllg i ncprak lic<1n. NajccScc se racuna prema br. Tahcla I. nom cirkulacijom vode. sto jcvtinija cev na mrda zaht cva pllmpu vccc smlgc i obrnlllCl.060 II ho rizontalnoj cevnoj mrdi . TIH/""JI".1 l1zimaju za manja postrojcnja. bazirajllci se na is· kllstvcnim podacima za br.UI8 0.01 · 0.1.-:inama slrujanja vode. pa sc primenjlljc prvcnslvcno Z<1 ualck ovo.b"d i prirodno odvoelcnjc va:.1. Prepofllcujl1 se vrcclnos li i7 tabc lc 14. preporucuje se dil se niZe vre elnosli br/..Q30 0. bez obzira na precnik eevi.040 0. Snilga pumpe moze se izraclInali prema obrascu: p= G·H 1] (W) gde je: G .iI postrojc nja za grejanje zg r<1da prorilcllnava se. Da bi ccvna mrda bil<1 dimenzionisana tako dil strujna kol<1 svih grejnih tcla blltiu ujednaccna u odnosu na raspolozivi nap~r.stepen korisnosti pumpe . I \'rcporuccnc hrlinc "ode Prccl1ik ccvi (mOl) tI mrcii Brzinc (0115) maksim<:l ll1:l do t5 15 20 25 32 40 5G \Ieee od 50 0.

Pos lrojc nje radi Sll to plo m vod o m 90nO Pro racun izves ti za vcrli ka le I i VIr.VOM CIRKUIA CIlOM 3-11 14. 0c. onda napor pumpe iznosi: H = 12612 . a li mogu se ko risl iii i bak a rne kod manjih siste ma ko d kojih su pre cnici uglavno m ma nji o d 3" (vide ti ko me ntar dat u o pisu jc dnoccvnih sisl e ma). Cevna mrcia je o bic no o d cclicnih ccvi.5 (17 ' 122. koje je ho rizo nt a lno najll da lje nije o d kola. P rimer 1 Pro racuna li po treba n napo r pumpe i dimc nzio nis a li eevnu mrd u za pos troje nje ciji su pod aei d a ti na s lik a ma . Cesce sc ko risti d eo ta be la IV. shod no pre po ruce nim vred nos timil. Pregled koe fi cije na ta mesnih otpora nijc dal. ako se ne uzima u o bzir gravi{aeio ni na po r. Kod pumpnog grcja nja.14. SISTEMI (.2. racun ajuci duz inu ecv ne mreie s lrujnog ko la grejnih te la. Pro racun se sp rovodi po [ormul ar ima koj i se ne raz likuju od fo rmulara gravitaeio nog gn . o bzirom na vCCc vrednos li je dinicnog pad a pritiska R . Pro raG un se sp rovod i lako da brz in a o p ada p re ma grejno m te lu.3) H = 12612 -1040 = 11572 Pa Os lale karakte ristike pumpe: . kao i ko d gravitaeio nog greja nja.2. Resenjc Pro racun je sprove d e n tabe larno (tabela 14 II) .<1 "p ro mc njcni precnik " ZlI strujna ko la najne povo ljnijih grejnih lel a ne ko risle. pos to je odre diva nje koefieije n a lll prikaza no u ranijim prime rima.1-1. Kod d o njeg rllZYod a. Najnepovo ljnijc grejno lclo jc o no koje je najud a lje nije od kOlla.ja nj a . V i vrn sa veCim R. Po treba n na po r se de li na napo r za Ire nje 1I pravim d e lovima ccvi i napor za savladiv<l nje mes nih o tpo ra. UPUTSTVO ZA PRORACUN U zav is no~ li od ve li cine postroje nj a usvilja se brz ina u glavnim vodovimil . p OIreba n napor pumpe iznosi: H=12612 Pa Ako se uzima u~ieaj gravitacije. Na os noYU sproved e nog racun a. s 10 m raz lik o m SIO se ko lo ne 1. 1 i 14. prcma to me . najne povo ljnije grejno te la je na najvise m spralu.Rf-JA fA SA PRItVUD.0. Duiine deonica su upisa ne u fo rmula r.

_~ 0 0 0 M N __ ~. n' : ::: l' I 0-----·. PROJEI<. -f _ _ ..1 Sema razllodlle i pOllraJlle mreie .TO(/Oml'if... OOO £Z i I 6) I- 0 0 0 M N ~~~ o! 01 l i OOOH 1 1 1 1 1 .TOVA I IE POSTROJEIVJA ZA C ENTRrI LNO GRE/ANJI'.. C = 7200 I/h = 0.l I OOOTS I " I 1 1 1 0008(. raspolozivi prilisak za dimenzionisanjc cevne mrde ravan je napo ru pumpe H =11572 Pa.002 m3/s = JJ W P = (0. ------S o OOO(e ®-i~ ~ :.002 11572):0.1.7 Napomcmt: prilikom dimcnzionisanja ko la grejnih lela na niiim spra lovima.J-I2 n._ _ _ _ ir:.. IQ- I~ Slika 14.

.\:JA SA PRIXUD._I 0 I 0 I.D .. .... --I ..\ D II C1R}':U.. I... ---f. '@ 2900 2900 2900 _...I 28000 I J 2450'0 Stika 14..---J....I II GRU.D I .. I 0 0 I 2400 ®1 N M N i@ 2400 1150 -.. I 0 0 I "' r" 2900 I 2900 2400 /: I® .I I 3-13 29 00 :r III 2900 2 900 --T @) 290 0 B ---T . SISTE...14...._..I 2900 co Lf) @ A Qt co Lf) 0 0 1---+ _.2 Sema uspolIskiIJ lIodo)!a ...A('fJO... 2400 0 0 I I 0 0 N N N 1150 r---t. I 81 I "' " I r.. 2900 ®1 @1 f @ 2900 2900 ~ I I 0 0 2900 I o o I. .... ®l ..

150 840 "' .0 --• . 55 55 9 m Vertikala I.5 '.--3 C'!~J_~~J _ _~~_?:"2 _ _IZ ~~~~~E M N ~.+_~.. 20 0 ".5 0. '''' 20 ' 20 0 0.19 0.m) m .. " 0 2< O .' }.5 3. 111 125 0..1 .' . ml 1 12<1 24500 105~ .22 33 3 .' '.onlca Top<..... .. . 0 1..2 6." '" Vlrtlkllla Vii. 30 -.5~-"~1/~ 4 +_~ •..- 0 140 7:>02 -'. (p ~ Z . Dulin_ co.S 2<1 5 16.. b l~ (I ~__-T'Z ~P ~UW~~A~M ~R~Ei=..5 3 .~... '· R +}": l .5 3.' .0 " '. .36 40 40 lIS. ~ " '" 70 2< " " ° 115 .5 --120 .5 0.' I.. 0 0 I. 22 rNI b pruluk ~nk:' (kAfll ) I(ml 97"'" -.- J!' J!' .0 r-~ ' ·C-C2~' =900 ~t-'= 204~t-~ 7 '=0-t_'~'~ ~ -t_0 ~...' 3/." '" '.5 3.0 .. 0 0. '.28 30 105 1.5 0. 1 2 b .' --."I 19 5 1000 2 193 6..2 ~ ---..' --". 9 5 3182 200 422. .22 .' 0.' . ~ - .110 0 . 1 9.' 0 ..0 6. ~.._33.' + .2 0 2193 1204 1 1/2 65 ___ 7. ~15 10154 ~ 1· R +~I ..5 I 1 1/2 0.= 3' ~__ 4=5.' '" .0 1/2 ' .•.0 1.5 .S lI S. 0 .t2~ 120 _ . 70 3._.42 0. .../2 0." 1 '.0' f--.O :__rc '~ 1/ ~ 4~_~ '~ '~ ~r-' ~ 5~rc3~ IS O-I-"~ " 0-r-~ =c-t____t-__-t____t-__-t____+_---1----. -'". Prllllh. ~2· '--I-C ~ C-·. --- . . . .2 13 10 11 12 13 14 11600 5800 2900 2900 S600 499 250 12 5 125 250 I 3. '... ... . ~15 (mm) w (mle) R (pwm) ' ·R (PI) h ~~ Z (Pa) ) d (mm) k w (mle) R (P.. d ' 20000 1 157~OO bl eo . " + 3380 171 0 . " = .. ~ 0. kol e groJnog lela e .36 70 33 33 40 40 33 33 70 2<1 5 lIS.. 70 420 1<1... 0. 200' --+I 1215\2 p. -. 30 0 " ° .. 55 0. '" .0 " 1.1 0 . 2 0.~--~ r-~.0 . .0 1/2 1/2 3/4 0.22 3 .· R (Pe) H z (p') p C n· h) (p..7 0." '..-..0 2...14 0.' 1...-74 ~OOO -.C_+" 23~200 ~+-~ ~ ~ .0 1660 585 4.' 0.' ' .0 6.+_~3= '~ 5 -t-'~. . • 0." 11 15. Kola grejnog l ela A 167500 143000 ° p q ' <1 ... . ." "" ' 50 " """ '" """ 250...0 1244 3 4 120000 97<XlO N<XlO 5 1<XlO 51 60 4111 55 SO SO 390 420 • • o • 0 o . 0.~. "' ~ "'" .".!>O 0. 2<0 0 .-.. 22 0.5 3. 0 . 411 1 ..3 ~t-~ '2'-t----+--' '''+----+----+----i----+_----t----l L. 3 . 33 0 . 7202 6 149 .' 50 '. . ' lIm nl Duiina cwi 0 protok pr utnk eonlce (WJ ( kR/h ) I (m) d (mm) RAZUKA I ·A (n -h) (Pal SA PREniODN1M PAE¢NIKOM SA PROMENJENIM PRE¢NIKOM CE'v'I Vi w (rn's) R (palm) I ·R (Pa) h L~ Z (P a) (l R (Palm) I A (Pa) Lt Z {Pal Z (mm) k (m/51 (P-D (Pa) .5 15 16 11600 17400 499 749 998 I I I 114 2.19 0..' _.) ' ·R q (p .Ec-__~ prmh.". SA PRETHOON1 M PREeNIKO M SA PROMENJ ENIJ. . .48 120 90 65 70 .4 PRE¢NIKOM C EVl "".5 6.' I 0 ..<00 ..5 '1'00 11000 - f'rothoono LArobno u d eOnic.5 " 70 32 ~ 17 23200 3. ~ -'- 31 35 22200 .4a 65 I 40 1 _2 _ 00 I 3~ -'~} ~= 205~~~t i~____+ '~____+ L____+ L____+ L____+ L____~ L____-l' ____-j ~ NAK NAON1P AOAAeUH RAZUKA I 422.1 9 .24 0. .5 I 0. eo 0. 11000 000 9!.2-1--0 '-1C---~----r----t----t----t----t----t----~ ~ ~ 2~ 17400 749 • 3.lab.' 0 ..-~ IM "'.' 1" 1330 ' .0 '. 1 4. " :n .." ".--..'-- • 12117 p.'''''''' ~ .----2·1500 :10 34 .0 5. 3/.24 0..-.2 0.40 0. --..~ 20 __.S 11 5. I. r--C~c==c==~:==c~= N~ AK ~ N= AT D~ N~ 'P ~R ~O =R ~A=C= U~ N~~~==~~~:=~__~ pril¢nlk Top!.--'" --.. +_~ 3~ .

\ T RA L. Vrednosti vaze kako za celi cne..J ___ I -..J ® r -<> IX A 1368 W IX ..\'J £ Primer 2 Dimenzionisat i cevn u mrezlI od bakarnih cevi za sis tem cije je naj nepovo lj nij e kolo grejnog tela (sli ka 14. Sistem je dvocevni sa donj im razvodom..I .I I I I@ 1 0-- - I CD _-. Koefic ijenti mesnih otpo ra su dati u tabe li VI u pril ogu./6 8 Todorowc PROJEKTO I :4SJE POSTROJESJA ZA CE.1 .3 kPa .3) na najvisem spratu vert ikale IX.r f® I Stika 14. tako i za bakarne cevi . .. Odrediti ukupan pad pritiska kroz c. Pad pritiska u deonicama 1.... .bt--_ I I I I I ® ® I I I I ~---o VIII 1216 W @) l I@ I I --J I I I ..---~ I I @ I I 1216 W I@ I L.111..I I L.. deonicc 1. toplotni i maseni protok dati su u tabeli 14.3.3 Horizollta/lla cevlla mreta i "ertika/a IX sa lIajll epovoljllijim grejllim te/om A .20 iznosi 10.... koja se od nosi na pad pritiska u bakarnim cevima..0 VII I I --"'1 ® J.20 .0 I I @ I L __ n 1064 W I --"'1 @ I J."1 (J) .. VI ( 9 I I I IV 0'":~ ~ V I 1-0 _ _ :. Temperatura vode je 90/70 d Rdcnje Duzine deoni ca. Za dimcnzionisanje cevne mreze kor iscena je tabe la VIII u prilogu knji ge..I'O GREJA.b.

8 2 .2 5.5 I 702 1203 1277 2260 2776 4877 18x I 1 I Ilx I 15x I 12x I 12> 1 1511 I Sx 1 18x 1 2S~ 1.5~ . 403 480 1. ! .45 0.6 1.6 .6 1.v 12 .1 54 x2 ~2x 1.5 I. III IZ PLANA MRUE I Usvoj< ni preCrrik D un na [)conica KoI iCi na KotiCina lkooice j ""vi toplote vodc -1-d[m] [1Dll] [W] II'IlIb] H VERTIKALA !X ' I:OlO GREJNOG TELA 42 1 1 i PRORAOJN PADA PRrIlSKA r W R I·R LJ:.. Kod odredivanja pmnib kratkc vcze i kola grejnog tela (oba prikljucka i sarno grejno teIo) mora da se proven us.5 L~ m 456 464 .5 ~ 2-') 1'. 1 5! :. I m 147 255 374 .0 1. 100 110 75 70 65 80 i i ! i ! I :. H Z [mI.4 1. I I 7-4 22 1 :22 155 2.75 0 .. To je obiffi<l kolo najudaIjcnije vertikale.45 054 0 .>j I 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 113412 6-156-l 5 2564 29700 27972 ! 16326 4864 3800 2584 1368 1368 2584 3800 4864 16326 27972 29700 52564 6-1564 11 3412 4877 1.5 42~ 1. bela 1-'.U S /.7 3. 0 . .2 l J) 68.5 35x 1.5 3511.3.5 ! 3 .4 1. :.8 3 . sa pripadajucim kratkim vczama bude is!og precnika.~ .' ~ . I\:J.5 351 1. 680 4':'<:1} I = 10306 Pt 14.41 0 .. Usvajajuci preporucene brzine strujanja vode(tabela 14.43 0.3 2.8 10. " jednocevnim grav ilacionim postrojenjima. 1:- : :6 2bS ~9 ! 1 196 154 I ! .24 02 1 0.5 28~1.67 0 .8 5.4 6.4 <-!.4 1. .67 0 .·/ S / PRf.~o\ : . Dimcnzionisanje vertikalc treba tako izvrliti da se ten cia cda vertikala.7 5 . JEDNOCEVNA POSTROJENJA Nacin prorac una pumpnog grejanja jcdnocevnih posrrojenja principijelno je isti lo·~· : kod dvoccv nih s islema. .5 2.\TU// ( .] [Palmi i [hI 1 1 110 352 255 154 fhl . l54 196 296 296 . 25 L 80 1 55 70 80 80 70 55 80 80 65 70 75 110 100 I'R+L Z = .8 2 . vodeci racuna 0 specificnostima kojc su nag!ilSene u pog lav L }.5 42x1.5 1.1 UJI OJI U Rk CLlCIJO II T.5 3511.5 2776 7 260 1277 12tB 702 209 163 I 11 58 58 I II 163 209 32 3.1 ]A 0 . 110 5403 : .1 6 .5 0.30 02 4 v.1 5412 0 .30 0.0 2.1) iIi jedinieni pad pfltPsh . Kod ovih sistema pretcmo se kuriste bak.4 22 42 5 .43 004 1 0. 0. zbog ranije napomcnutih prednosli.2 1 024 024 0.7 2.75 .m:-e cevi.T? dimenzionisanj e cevne mreze pocinjc sa najncpovoIjnijim strujnim kolom.0 42 2 .REJ. ! 1 ']. I 42x 1.8 2 .

_) = 86.5 m/s./A ZA CE"'TRALNO GR£JANJE tj . Ako je temperaturni pad 1I grejnim te lima i vertikalama 10 °C.3-18 8. U proraclInlllllesni otpori svih deonica odred iva ni su prellla tabeli VI (u dodatkll). uz zanemari vanj e lliaoenj a vode u cevovodim a. Te mperatura vade u deo nicama: c= 10000 = 860 10 1. rli kovo deCi se da brzin a 1I deo ni cama naj veceg protoka bude oko 0. I'oslednj i clan na des noj strani jed nac ine predstav lj a dodatni napor zbog hladenja YOlk 1I grejnom te lu i moze se zanemariti kod pump nog grejanja sa malim temperatllrnlill padov ima u grej nim teli ma.=8" 3500 = 8653 . RcSe nj e: Za naj nepovo ljnije strlljno ko lo. Todor ol'lc PROJ £KTO I 'AX..163 19 = I JO = ( 10 =83 °C III = 110 - 3000 =83-3=80 0 C 860 ·1 . sprovesti prorac un za najnepovoljnij e strujno ko lo./f POSTROJ E.5 °C 1<) = Is - O . Povrsina grej nih tela se racuna ne uzimaj llci u obzir hladenje cevovoda.4. Ulicaj n10g hladenja se ne zanemaruje sarno kod izrazito horizontalno razvucenih postrojenja.163 . ko lo verti ka le III . .\ '.) J C 860 · 1. pro rac lIn cevne mreze izvedell jc I'" formlli aru .163 h .163 h = 18 = ( 8 =86.) C 860 · 1 .I ) = 16 o 35 00 = 903. da pad pritiska u kra tkoj vezi bude vec i iii jednak pad u pritiska u ko lu grej nog tela. Osta li podac i dati su na slici 14. Prim er 3 Dimenzionisati postrojenj e jednocevnog pllm pnog grejanja sa temperaturo m razl'odnl vode od 90°C.

25 °C.\JA SA PRIS( '0. .JA.11C1RKI 'I_ ICUO I 3~9 PROVERA PRECNIKA PRIKLJUCAKA GREJNIH TELA I II I II 0 30000 0 2 0000 (£) 10000 ® ® 3500 ® CD 1 0 ® ® @) @ 20000 ® 3500 2 @ 3000 3 ~ ~ ® 10000 Slika 14.4 Cevlla mreia iz prim era 3 Za grejno telo I srednj a temperatura vode j e t= 88.I II GRF.5 Pa .I ~ SIS rt. a pad pritiska u prikljucc ima (prema proracunu prec nika cevovoda) 79 Pa .\'0. III > 67.

6 Pumpa Posto je visina zgrade (postrojenja) mala.8).7 W . p = 970.87 Pa) : 138 > 78.02 = 68.5 0( . I za grejno telo III (t=8 1.89 Pa ) sa temperaturom vode u deonici 10.WRALSO GREJANJE Za grej no telo II srednja temperatura vode je 84.67).5 O( (p = 967. to se u ovom slucaju nece uzimati u obzir dadatni grav itaciani napar. 1 =83 O ( (p = 969. a u kratkoj vc zi (deonica 8) 1".ooon· 5786 = 6 0.kolicina vade .8 1'1.6 -1·9.1·9.58 m 3/h=0.13=68 .000n m'/s H = 5786Pa p= o.=86. Todorowe' PROJEf: TO l ilNJE POSTROJENJA ZA CE. Karakteristike pumpe su : .snaga pumpe 2.75 O( (p = 968.81·1. 111 >79 .350 B.napor pUlllpe .

' " 0 0 "'" 2..0 .tOO 3.-~ - -on ''''' '00 '211 .3 eo 110 0 DO 27D -I:. 10 "" . .." ~. .' m '" --." 0.00 0. 0.0..._. 'W<1 7000 .d (mm) w (nv'I) I A (P.0 '.0 .0 :..42 eo 0.m) • ._ ...--I A (lTV.0 ' ." 2BD ' . -.0 11/2 1 1/4 0 ... -o·.0 - • 1 1/2 . .' kl 'H :.02 0. . 2 3 " 30000 . Slrujno kolo lIenlkal. . ' '" 0.." 0 M ..0 " 100<>0 7 "'" . . >DO 4:1n 3.~ z .11 .-411 0.11 . ' .. . I· .0 ' .. 14. DO ..IZ PLANA MREtE IIOOlca Preth.. Prlkl/lltol grtJnlh 1111.0 1 1/-4 ~. ) (P ..75 12211 • 51 ..~~ "" 0 0 -.00 0. 200 '. "' " 270 . '.. ..'" .h L' (PZI) -.0 ..10 _ ...42 0. " . . .. (PI) ' ·A . .. .. • '0000 ~~~ . III 0. 11.8 D 50 DO -~ . . UOO 12"" 3OUOO 20000 -.'" .m) • I '· A (PI) L' 0 '· A (n·h) (p.0 • 10000 '''''' -. .. .0 8. P q . -. o.i10' -'~ "/2 00 ~ 3000 --.13 0.". Pf~n!k NAKNADNIPRORAeUH SA PRETHOONIM PRECNIKOM SA PROMENJENIM PRECNIKOM CEVI d (mm) RAZU"" Z (P-) TO!'..~ - f-- + 11 . Mn~~' n l """ok (W) Dutln_ prnlnk oonlco (klt/'h ) I(m) d ". 0. 10 10 .75 12. .ID " 12 'OODO 20000 :lOOOO _ .o -. . . .$$ -• -:j.56 DO DO '..) Z (P ' D (p~ I k m .la 0.0 " 0 " 270 " '.. ."' .-3m .42 0.42 D.55 .0 70.

OPSTI POJMOVI Ukupan pritisak tecnosti koja cirkulise kroz cevovod. Kod postrojenja sa vrelom vodom specificna pojava je isparavanje vode pri umanjenju pritiska i stvaranje vazdusnih cepova koji obustavljaju strujanje vode. Moguce neZeljen~ po led ice kod grejanja toplom vodom su prodiranje vazduha u cevovod.2. PRITISCI U SISTEMIMA VODENOG GREJANJA 15. U toku ovakvog dinamickog procesa promene prit iska najvece njegove varijacijc sc javljajll 1I reiimllmaksimalnog protoka vode koji se ostvarllje pri spoljnilll projektnilll temperaturama il i nj illla blisk im. Ova varijacija pri! isk:! jc posledica promene temperature vode. sto sve predstavlja opasnost po okolinu i cini da postrojenje ne moze da ispuni svoj zadatak. Javlja se i kondenzacija tako nastale pare i njenog udamog dejstva.15. kada su u sistemu najvise temperature vode. poremecaj cirkulacije vode. umanjeno odavanje toplote pojedinih grejnih tela i curenje vode.1.1) dinamickog Pdm i statickog Pm pri cemu su svi ovi pritisci definisani sledecim izrazima: 353 . v 15. UVOD Hidraulicki pritisak u svakoj tack i zatvorenog grejnog sistema ima razl icilll vrednost koja tokom grejanja podleze i stalnoj promeni. prema Bemulijevoj jednacini sastoj i se od: (15. Velicinll pritisaka u pojed inim delovillla sistema za grejanjc. Posto su najvece promene hidraulickog pritiska pri spo ljnim projektnim lIslovima. kao i razlicitih protoka vode pri kolicinskoj regulaciji efekla grejnog postrojenja. kao i opseg njegovih mOgucih promena . potrebno je sagledati jos 1I ranom periodu rrojektovanja. odnosno njcne gustine. to se velicine pritisaka proveravaju za ove uslove. Na taj nacin mogu da se blagovremeno sprece nepovoljne posledice vezane za pojavu visokih iii niskih pri: isaka korekturom trase cevovoda iii izmenom lokacije pojedinih elemenata odnosno naknadnim izbor011l kva litetnijeg materijala.

+ --' = p . sa druge strane. Prema tom e.354 13 Todoro vic I'ROJE }. ( 15 . P oznacen gubitak lIsled strujanja tecnosti.1 . = pgh + P (15 . Njegove ekstremne vrednosti dovode do poremecaja 1I koriscenjll postrojenja. pritisak u posmatranoj tacki se menja kao posledica pada pritiska us led savladivanja otpora strujanja sa jedne strane.6) gde je sa 6. sto je obuhvaceno sledecim oblikom Bemulijeve jednacine: P. Ovaj pritisak im3 svojll stalnu vrednost sve dok je fluid u stanju mirovanja. 1I svakoj njegovoj tacki sc formira odredeni pritisak koji zavisi od visine vodenog stllba iznad te tacke.\ TRALSOG R£JA. iii kada se ukljuci pumpa.2 ) P... u postroj enju centralnog grejanja sa vodom.I 7." I/ + PJm' odnosno: =P<I! + P"m} + 6. je konstantan.\ 'JE Pdlll w-p = . Kada se uspostave temperaturske razlike. ."". Pritisak vode u zatvorenom sistemu.4) gde je: \II - p h g p - brzina strujanja f1l1ida (m/s) specificna gustina f1l1ida (kg/m' ) visina neke tacke sistema prema mernoj ravni (m) lIbrzanje Zemljine tde (m/s2) pritisak f1uida u sistemll (Pa) (N/I1l~) Zbir priti saka sal1log f1uida u sistel1lu i geodetskog pritiska (energija polozaja) predstavlja staticki pritisak koji je od iZllzetnog znacaja za postrojenje. i prirastaja kineticke energije od strane pumpe. ( 15 . P ( 15. + --.3) Puk w-p =--+pgh+p 2 . 2 ( 15.. + pgh. i predstavlja staticki pritisak u stanju mirovanja. + pgh.+ t"p 2 2 plV 1 PIV.£.TO ' AA'JE POSTROJEi\'J. Pod takvim uslovima se u tehnici grejanja analizira samo promena hidrostatickog pritiska koji se sastoji od geodetskog pritiska pgh i koji izaziva strujanje vode 1I sistemima sa prirodnom cirkulacijom.2- . kakvo je postrojenje za grejanje.5) p. kao sto je stalan i dinal1licki pritisak u cevovodu odredenog precnika u kome se ne menja brzina strlljanja. a varijacije ovog pritiska su posledica brzine strlljanja i gllbitaka koji se javljajll pri strujanju.

: da sc w i prilisci oz nilcilvaj u kil o nadpri ti sci prc ma ntmosfe rsk o m prilis kll.--. 15._. a \ f / \ \ \ A \ \ I ".155 S taticki pritisilk t111dr<.t. precbtavlja vezu sist c ma sa almosrcrom i mozc sc smalrati da jc nivo vod e 1I njemll nc prome nljiv.. I'RITISCI U SfS'nMfMA I·'O DENOG G Rr-:JANJ. all !ackama vc rlikalnog c. I \ hZ ..1 1I lacki A lIkljllCi izvor toplole (kolao). od nosno sla ti cki pritisak II radII . mozc sc i radni prilisnk OZOilc iti uu gova rajll co m gcodc tsko m visinom.. u donjoj " lPg. koji mOl-e bili zalvorcn iii olvoren.I S. / / I / . STATICKI PRITISAK U STANJU MIROVANJA I PRI PRIRODNOM STRUJANJU VODE Prilisak 1I ccvovod ll grcj nog pos lrojcnja de fini sc c kspanzi o ni sud.. koji SL' lI~pusta v i II uslovima rad a grcjnog sistema .1 .-/ Slika /5.a iznosi "" pg. --I- \ \ ..1 SCilla hidroslalickog priliska za odredelli sIlica} staliCkog reiil1lCL (ES . Ako sc kao geode tski pritisak s ma tnt pritisa k sl ubn tec nos ti iznad dillc tack<.3.. !\ko jc olvorcn.: II odnosll na nivo vode u ekspanzionom slIdll II za visno od visine voel e nog s tllba iz nil d svilkc tacke cevne mreze.:ue no j ta ck i.:. Najmanji prilisak je u gornjem.. ES / I / / / -t--.--.. naziva se radni pritisak. Zbog lIP rosccnja uob icaj c no j.:mll na lilzi voela bez dej51va pllmpe.1. postavlje n jc 1I nnjvisoj tacki pos trnjenja . o ndl! se 1I delll cevne mreze ABC nalazi voda vik lempe- ... a 1I lacki C ponor (grejno te lo) . ". sa n<. Zbog toga se hidros ta ti cki prilisilk II grt'jno m s istc mll od n:e111j<.. Ako 58 1I sisl<.......:prome nje no m guslinom.o..- hI C \ ha \ / / a -. vrednost s latickog pritiska 1I karakl c risli cnim ta ckama sislema prikilzana jc nil slid 15.cvovoda U ravni a .ekspallziolli SlId) U gornjoj horizontalnoj ccvi. hidrostalicki prilisak je " lPg. it najveci u donje m horizonlalnom cevovodll i kons!anlan je dllz ovih delova cevne ITIreZe. Za slu caj da se 1I cevovod sa slike 15.

voela nize tempe ratlln:.2 Raspodcla lzidrostati1:kog priti.pallor loplole. Ta I'ilzlika gllst ina nstvarllje pritisak loslc. 2). Q \ \ ( I I B C Ph 112 D I f f \ \ PI \ \ Q.izvo/'Ioplote.7) Ilidros lalicki prilisak nos l: 1I delu ce vovaela 11.D ncga 1I Icvoj A-B. Osim loga.' rature sa gustinom P" a u tklu -..it: P">P. \ \ A \ ). . vcci 1I dcsnoj vcrtikali C .2.9) gde jc " zvisinsko rastojanje izmedu tai':aka zagrevilnja i hladenja vade A i C.:evovoda COli.·ic' PIIOJI:. Za takav silleaj niljvcCi pritisak jc 1I ddll cevovoela D . Za takve statickc. / --hJ ------ . ovaj pritisak znaeajno zavisi od temperatura vo· de u dva veri ikalna eevovoda .1'"dom.. to jc hielroslatil::ki pritisak 1I vertikalnim d e lovima ccvovoda. za rilzliku (lei prinmlnog iii pumpnllg. Ph hZK PlhJg "plg(h2+hl) -- / L I / ---.. i pored raz lieit ih te mpe ratura i guslina. ali veCc gusti ne (slikil 15.d koga dolazi do cirkulacije vlldc kroz cevavod. O vakvn st rujanjc sc naziva prirodnim iii gravitacionim.-------- r)pg .- c: II kome je vada vise temperalure iz- (15.S) Posto. p proizilazi da pritisak koji izaziva cirkulaciju vode nc zavisi od lIkupne visine vod c nog stuba II sistemu.avlja cirklllacija vode.. II stanjll mirovanja .: lIslovc.'KfO I 'ANJI. pri eemu je uzgonski pritisak: ( 15. [z izraza za I:J.m ka) [lidrostatil::k i pritisak se odredllje liZ prC'lpostavkll dil je voda II sistemu.A i iznosi: (i5..\'ka II cevovodll sa izvorom i pOllorOIll toplole (/ 1 .A CI:'N'IR1LNO GREJANJI. raspodela priliska je prikazana na slici 15. Ll pg . vee iskljlleivo od vertikalnog odstojanja taeaka zagrevanja i hlad e nj a.356 11. POSTROJ/:.NJA 7. C . il \. S nbzirom na razlikll hidrostatiekih pritisaka u vertikalnim delovima ccvne mrcZc u sistcmll se lIsposl.razlika priti. 1I lldslIslvll cirklllacijc./ _/ Slika 15. odnosno od gllstina vode u njima.

talnim protokom. na porast hidrostatickog pritiska 1I desnnj vertikaIi i na opadanjc pritiska u levoj. \ . Nn njoj se zapaza da sc ispred taeke spoja ekspanzionog suda sa ccvovodom hidrostatieki pritisa k povccao u odnosu na statieki rdim.- . za dinamicki rezim pri prirodnoj cirkulaeiji vod e.. rnspolo7.-. --.3 Rllspodelll priliskll II Sllllic/lolII pred. RASPODELA PRITSKA U SISTEMU SA PRINUDNOM CIRKULACIJOM U sistemu u kome se cirkulacija vade ostvaruje prinudnim putem.ivi pritisak L'1 pg je uvek jcdnak ukupnom otpom stmjanja L'1 Po: L'1 Pg = L'1 Po (15 .\· lav!jlllljll cevovodll i IIllslovilllll prirodlle cirkllillcijc Vrednosti pritiska 1I dYe vertikalne deoniee AB i CD imaju mcdusobnn razlicitc na gibc..10) Hidrostaticki pritisak u tacki spajanjn ckspanzionog suda sa cevnom mrt:zom iznosiprghl i pri uspostavljenom stmjanju ostajc nepromenje n. po mocll pumpc koja radi ravnome rno i sa s.. utiec pad pritiska uslcd otpora strujanjll . . \ I .4) u kojoj je pritisak pumpc uvek jednak nuli.=. ' ". . Aka se pretpostavi da se otpori pravolinijskog strujnnja i mesni otpori rav nomcrno me njaju duz cevovodn. U svim os talim tackama pritisak se u uslovima cirkulaeije menja .3. 15. INJA 357 U uspostavljenom rdimu stmjanja. a u desnoj niZi od pritiska u slatiekom rezimu .. _. nivo vode u ckspanzionom slldu se ner:c menjati u odnosu na rdim u kome pumpa nc radi. I . PRITISCI U SISTEMIMA VODhNOG GREf. To znaci da ne utraln" tae- . I \ \ !i I . .4.-- J.. dobice se raspode la pritiska prikazana semom na slici 15.. U levoj vertikali pritisak je veti. je r u pravcll stmjanja vode.5.=. a u delu te taeke smanjio..1. Prema tome .~~\ - --- Slikll 15. pumpa ne ma utieaj na hidrostatieki pritisak u tacki spoja ekspanzionog sud a sa cevnom rnrezom (tae:.3) ntlZiva taekom slalnog pritiska iii neutralnom lackom sistema. J I o c .:. I J I A \ \ \ . Z ato se ta lacka 0 (slika 15.~ .-:--= :-:._ . o na slici 15._ I I . aa /' .\ I .=-~. i -'~j..

dul az i do r<1 spodelc pritiska .1 2) (15. " pni raspoloz ivi prilisak uve k je jednak gubicima usled slrujetnja : ( 15. \\ \ \ \ \ \ \ \ \ f¥Jhs " f¥Jg '.~ jc ucrliln hidroslillicki prilisa k u kruznom cevnom kolu.. l<1ku da se pojavljllje razlib prilisa ka 6 P'1' Ako se lIkljuci pump" i usposlavi cirkulacija. f f / / -A J P D \ . knji jt: pod ulic<1je m ne sarno gravilacionog prilisb 6J}g.lpodeill priliskll II SiS/CIIIII sa prill/uillolll cirkllillcijom i IIticlljCIII gravilacijc (A .II" pa Sl.pllmpa) Nil slici 1 5 . / \ / .• vel i pritiska pumpe 6p" . ali za sillcaj da lilcke A i C predslilvljajll izvor i pono r loplot e .Le pod nadpritiskom..4 Ra.mjll mi rovilllja vOlk.. u svakoj tacki veti za velicinu pritiska koji sc .\ \ I f . 6 p.izvor topiotej C . Iz slike 15. ----I --. -/ .~isl c mu.fJI' = 6 Pgflb . + 6 PI" UI-.' - I --- U .-..6 Pc""" (L5. l/)Ppr Siika 15.4 sledi det je pritisak 1I sistemu sa cirkulacijom 1I odnosu na staticki rezim. a na potisnuill nadpritis.. u sl.1~ ) s lO znaci det II savladivanjll olpora strujanjll uceslvujt i napor pllmpe gravitacioni napo r. pa je lIkupni raspolozivi prilisa k: ( 15.1.: napor pumpc moze izr<1zili kao zbir ova dva: 6 fJp = 6 p..tk 6 /l. __ 6pp . I f f '\ B [ I 0 h2 hJ C I I .13 ) pet je pol re betn netpo r pll mpe 6 fJp = 6 Puk _._ ..+ .pOllor lopiotcj P .kit ill lIslovima prinuunc cirklll<1cijc vode prc dslilvlja mcs to koje razgrilnicavCl nadp rit is a k i podprit is ak 1I . 1/ 1 Na usisnom prikljucku pllmpe vletda o drc dc ni podprilisak 6 fllls ... 1I de Ju mn.

Od nc utralm.....5 PojGl'a prilisaka niiil! od atmosJerskog U cevovodu od laeke 13 do C dolazi do daljeg pad a priliska : podprilisak raslc i najvece snizcnje je u tacki C u des nom ve rlika lnom de lu cevovoda. P (R.. ...6 P rO-C) = jJfII - t3.. .15. U de lll sa podpril iskom pritisak jc 1I sva koj tacki manji za o no liko koliko iznosi pad pritiska u cevovod ll od ne lliraine do posmatril ne ta ckc.17) 1I pa je lIkupan prilisak jednak almosfcrskom pritisku koji delujc na povrs ini vode spanzionom slldll .6POB = 0 (15.. c k- OpA -U ~ . -/ ® / A o B Stika] 5. 15) ( 15.. a 6jJ pad pritiska u cevovodu izmcdu ovih lacaka i ne utralnc ta ckc. 16) gde SlI hi i hi visinska odstojanja uocc nih taca ka I i . GREIANJA 359 tros i od posmatranc ne utralne ta ckc. PRlTlSCI U SISTEMIMA VODENO('.I od nivoa vodc II ckspanzinnom sudu . Matcmaticki to se moZe prcds tavili iuazima: PII"". L8) U delu cevovoda od laekc C prilisak rasl e zbog porasta vodcnog stuba od visinc II do h" 1I lacki D.. odnosno opel je nadpritisak ravan nuli..:" ' ~ .5 prikltza na jc raspocl c la pril iska u clt:lu ccvne mrdc od lacke 0 do D 1I zo ni pod priliska i u delu nadpriliskil od A do O. pa jc 1I lacki 0 lIkllpni prilisak po novo izjednace n sa almosfcrskim. 0 ( 15. Tu je lIkupni prilisak: Pc = P ' d + pgh . lzmcdu taca'ka BiD prilisak moze bili ispod almosfe rskog i u poslrojcnjima koja rade sa le mpe ralurama vod e iznad 100 °C lada bi doslo do isparavanja vode iii do usisavanja vazduha iz spoljne okolinc. +-~ --I...5.C) (15 . POLOZAJ EKSPANZIONOG SUDA I RASPODELA PRITISKA Na slic i 15.. ta cke 0 do lackc /3 pritisa k opada IIslcd lltpora strujanjllll lacki B i ima vrednos l: PI! = pgh . 15.' = pgh i + 6 I'.. ukoliko cevovod i armalura nisu dobro zapti- .

VJE ve ni. Oa bi se ova mogucnos t izbcgla.lh o d a lmosfc rskog u kriticno m delu pos trojl:nj a iz medu taea ka B iD na slici 15. O J tacke A prilisak opada zbog savladivanj<\ o lpora \I deo nica ma AB i 80 1.. 6 Po.5 tre ba ekspanzio ni sud post aviti na vecu visinu. P AfI pad priliskil u deo nici AIl O d lackc 8 kroz ve rtik alu If. Ako je gra na nje na o be s tra ne. I.360 B.7 ccvovod se racva u lacki A na dYe s l:fa ne.\·lav!jll1rje ehpallziollog slIda II IIajvi. To se ne moze pos ti ci ako grauevinski o bjekat ne ma za to polreba n pros tllr pa je PLlvo ljno rese nje po me ra njc ekspa nzio nog sud a u najvisu tacku des ne ve rlik a le (s l.6) kroz koju VOd il slruji odozgo na nile. Pri dcjslvu plImpe hid ros lalicki pritisak ras le i najvcci jc 1I tacki A ho ri zo nl a lnog gn rnjcg cevovoda..2 1 ) gde je IJ.20) _ _ _ _ _ c:: _''___ o \ \ \ ®'\ \ \ c \ Slika 15.f1l lackll de. slo os igurava pritisa k ilnad a lmos(c rskog u svim lacka ma ccvovoda.a r.19) ( 15. u odnosu n.Todorov. obavezna mo ra da je zaoovolje n us lov: (15. O vakvo pos tavljanje e kspanzio nog suda je ko ris nll sarno kad a se mreZii grana nil jednu slra ml od glavne lIspu nske vc rtika le. Za slucaj preds tavlje n na slici 15.22) . d. U lacki B prilisak je : (1 5. =P n -IJ. = POI =Pa (15. u bilo kojoj lacki "i" hidros la licki pritisak mora da je uve k ve Ci 00 a tmos(e rskog: Pi > p" od nos no. u usisno m dc lu cevne mreZc. 10 moze da sprcci cirkul aciju vode. prilisilk opada u odnosu na PIP til ko da u nekoj lacki O 2 postajc jednak atmos(e rskom: Po.flle verliknle kroz kojll voda slmji IIulliie Da bi se izbcg'tl pojava pritis.c PROJEkTOVA NJE POSTROJENJrI ZA CENTRALNO G1 W . 15.t pumpu . . Tilcka ko nsta ntnog priliska je u 0 1 gde se spajil ekspanzio ni sud s a ccvno m mrdo m grejnag s iste ma.P no. U takvo m slucaju u celoj ve rlika li vlilda poz itiva n hiJ ros tat icki pritisa k.

sto bi sprcCilo cirkulaciju vode u cevovodu.0. U takvim uslovima pritisak II taeki 0: ( 15. pa se tacka nep rome nje nog pritiska premcsta iz 0 1 i O 2 II A i sve ranije pos toj ec~ taeke ko nstantnog pritiska u levom de lu cevne rnreze se spajaju u jednu. u svakoj ad ve rtika la sa s trujanje m vade naruzc. spojno mes to cevne rnreZe i c kspanzionog sud a postaje A. Za slueaj da u lacki 0 treba os igura ti odrcdeni nadp ritisak Po. i II svim kri lienim tackama u Kojima je poslojala opasnost pojave kljucanja vode je osiguran pri- .i Za dcsni dec mreze od razvudne taekc A.D kaku bi bio zadovoljcn uslov: (15. T o navocli na povezivanje ckspanzionog suda sa donjom povratnom cevi. tacki O~. javicc sc po jedna t<lcb nepro me nje nog pritiska.23) u kojoj jc pritisak pllmpe nllia.7 Nell/raille /a cke II razgralla/oj cevlloj mrei. zatvaranjem ventila u dconici II .25) Ukoliko dode do izmene uslova u eksploataciji. U takvoj vczi e kspanzionog suda.IS.26) U ovako izmenjcnim uslovima moze se dogoditi da je pritisak Po niii od neo phodnog i cak ispod atmos[erskog. blizu same pumpe .24) Zavis no od pada pritiska u pojedinim deonicama nulta ta cka se moze javiti i II horizontalnom cevovodtlll. PRlTlSCI U SISTEMIAL-1 VODENOG GR£lA NJA 361 tako da postoji jos jedna tacka sa sta lnim pritiskom: (15. pot reb no je da sc kontrolisc pad pritiska II de III cevovuda 0 4 . I 11 o III IV SliIuz J 5. . za koje vazi od nos : (15. tako da se lacka sla 1nog pritiska javlja u do nje m horizonlalnom de lu cevovodit. zona cevovocla pod pritiskom jc PABCDO. npr.

1I ko me je hidroslalicki prilisak 1I mirova njll veliki i pad priliska 1I nje mll ne moze doves li do snize nja ispod almosfersko g.'nog Slllbil de [inise prilisa k u mim.9. Raspod e la priliska za Iil kvu vezu e kspanzio nog suda i za zil ne mare ni uli caj grilvilacije . ali i nelilril lnu tackll pritska. pri ce mu je sa znakom minus oznace n den eevovoda u ko me jo..8 Raspode/a pritiska II cevlloj mreii kadaje vela sa ehpallziollim slldolll lIajlliiem de/II cevnvoda.b od hid roslalickog.. 1I rad u. dal je na slici l5..: prilisa k ni.' e B R A B K R B K p S tika15. ispred pllmpe II 15. pllmpa P i ko tao K. Visina vad\.I -. cijll velicinll dikliril nivo vode 1I ekspa nzionom slldu. prikIjuce n je e kspanzioni sud e ll tack i A..362 n. C A ~ p 0 ---- D . b::~ ffi B r--. grcjno telo R...6.. Rodni prilisok Pritisok u miru .9 Radlli pritisak xa grejlli IlOrizolltallli sistem . Zo na usisavanja je svedena na mali deo cevovoda (OP) . POMERANJE LINIJE PRITISKA U MIRU I RADU U horizonlalnom cevovod u sa grejnog siste ma koji je prikaziln na slici l5 ..8. TodorrJl'ic PROl EkTOVANlE POSTROlJ::iVlA &1 CENTRALNO GRFJANl" lisa k veci od a lmosfcrskog. Stika 15.

pa bi se do bila raspode la pre ma liniji L2 llmeslo pre ma L I .11). j L2 -'''1 .iollog sllda .9 podigla visina ekspanzio nog sud a sa h i na h2 iIi llmcslo o tvo rc nog ugradio za lvo re ni e kspanzio ni sud . je r nivo vode II sudu nije me nja n. IO Povef:allje pritiska zbog primelle zatvoreTlOg iii promelle visille otvoreTlog ekspaflzioflog slIda Pre baeiva nje m mes la prikljucka ekspanzio nog slld a iz lacke A u tacku C prilisak u mini ostaje isti.10).11 ~ p '-"'---'L-_R __--'I--- PromeTla vetieiTle pritiska II sistemllltfted promeTle mesta prikljlleka ekspaTl7. i i I i ru .s:: . Ako bi se II s isle mu prikaza no m na slici 15. pri ce mll su u cevovodu blaz i pad ovi priliska nego II radijato nl i ko llu. prilisa k u radu postaje visi pa o pe l do laz i do pome ranj a linije pritiska paralclno navise. Uzrok tome je nova lokaeija neutra Lnc tacke koja nije vise u lacki A. vee 1I tacki C (sl. lakodc u tacki A (s l. PRFfISCI U SISTEMIMA VODENOG G REIANJA 363 Uk ljllcc nje m pll mpe do lazi do ci rkul acij~ vode i lIsposlavljanj a odred e ne raspodeIe pri liska. s obziro m na raz licit c o lpore.- c E Ai K p C R I I Stika 15. 15. Poveeanje priliska u eevovodu prollzrokllj e i pro mc na mesla p rikljuce nja e kspa nzio nog sllda.15.U A! Stika 15. Ali. '-r-' I i I . ----ei----. 15.r:. dos lo bi do povcea nja apsollllne vrednosli priliska II svakoj lacki ins ta laeije.

29) odnosno.27) Promena zaprernine vode \I sudovima proporcionalna je njihovim presecima PI i P2.12 Promel/a radl/og priliska sillcaju .n2P2 u kojoj jc sa V oznacena zaprernina. ali se izmenila vrednost pritiska u svakom delu cevovoda. neutralna tacka ce se nalaziti na spoju izmedu oba suda. ukljucujuCi i duiinska rastojanja neutralne tacke od ekspanzionih sudova 11 i1 2. Sa jednim ekspanzionim sudom Cl (slika 15.rlema sa dva ekspallzlolla sllda Promena radnog pritiska sledi i ugradnjom dodatnog ekspanzionog suda. V= tJ. Pad pritiska uslcd strujanja vode je nepromenjen.fi. slO je dato rclacijom: tJ. Dodatkom suda i na mestu A 2. h: (15.12) prikljucenim II Alo pritisak II radII je prika· zan linijom L 1. a povecanje zapremine vode u jed nom jednako je smanjenju u drugom. Iz ovog sledi da jc: (15.364 D.h 1 ·el = tJ. a sa P prcseci sudova. Pri tome. polozaj ove tacke je definisan sa odnosom: (15.28) ( 15. Razlika nivoa vode (pritisaka u Al i A 2) iznosi tJ.30) . neutralna tacka Ce se ustaliti za· vis no ad oblika ekspanzionih sudova i pritisaka u njima.Todorovic PROJEKfOVANJE POITROJENJA Lt CENTRALNO GREJANJE N 1----11 /I A1 p Slika 15.

Ugradivanjem ventila i njegovim pod esavanjem 7. Na slici 15. i1. izvorom toplote K i ekspanzionim slIdom priklju ce nim iza pllmpe. slo sc dciava kod rcgulisanja grcjnih cfl..H . PRIT1SCf U SISTEM1H ·1 VODE/VOG G R£J/I . grcjnim Ie/om G. daje [adnu la(1:u R i neL:i protok koji je vcCi od traicnog. II lacki I\.VJA 365 15..a kOlla ugraden je ventil za podeiiava nje pro :' ' . /3 priKazan jc uproSCcn ccvovod I3AB. U dLlu ccvovoda u. sa cirklll<1cionom pumpllm P.3 zadali protok Q](mo menja se brakterislika ccvovoda i dobija se raclna laa:a R I_ Pad pritiska u sistemu porastao je 1I odnoslI na ta1:ku R i sada napon oclgo- .7. H neutralna linija r 8 B Slilca 15_/3 A G p B POIYetallje pada pri(iska IIgradlljolll regl/laciollog velllila i IIjegovim pri(varalljelll Karakleristitc pumpe i cevovoda 1I kome ne ma reglllacionog cnlila.. UTICAJ REGULISANJA PROTOKA NA RASPODELU PRITlSKA Promena vrcdnosli pritiska 1I grcjnom sistcmll mozc bili i poslcdica promcnc protoka.'kala prigllsiva njL'm.

J.KTO J ·>JNJ E POSTUOJE. Na slici 15. U takvim slueajcvima. pri polovini od proje ktnog prolo ka. vara lrazenom protokll HJ(X)%' Ako 5C prilvaranjcm vc ntila umanji prolo k na po la Q 5IY"Ir .Icvo). iznllsi oko 50% od pad a pri puno m prolokll. daje ve like usle de 1I energiji u po~on u grejnog sislema jer se lImanje ni protok dobija niiim brojem obrtaja pumpe pri .3M II. U takvom sluCajll linija priliska za dclimicni prolok je iznad linije priliska koja odgova ra projcklno m proloku za puni grejni kapacit c l.14 . UnCljivo jc da sc karakterislika cevovodil mc nj a ugrad njom vcntila i poslaje . Prilisa k od ventila. da kod nile postavljenih e kpanzio nih sudova pritisak moze bili i nili od a lmosfe rskog. Zillo 5C i prcporll cuje da e kspanzio na posllda trc ba da je najmanje za visinu Ho iznad najvik lacke cevovo da. a napor pllmpe 1'1 50 .NO O RE/A NJF.10). pa 5e lIs led s manjc nj a brzine strujanja s manjio i pad pri l is!. Q Slika 15. da pad priliska u samom ecvovodll. odnosno napor pumpc. tacke B i ulaza u pumpu biee za napor pumpe pri ukllpn o m prol o ku !-I o nili od pritiska u minI. Za paza se.\"U/lj/l protoka prome/lom broja obrtaja pllmpe (des/lo) pritvarll/rjem ventila (Ievo) Regulisa nje proloka prome nom obrtaja pumpe . _od regulisanja protoka prigllsivanjem pomoell venlila smanjc nje proloka prali veCi lad pritiska 1I sistemu. o :I: '" Q so '/. 13 5e moze oce nili da je la r<tzlika prilisaka toliko ma la. Protok je zallstavljcn pa gubici u cevovodu ne pos loje. na prime r. a li sc islovrcme no o lpor kroz prilvore n vcnlil poveeao Zi' M f 5fYlo' ~to povlaCi i ve ci ukllpno polrebni napoL Radna tack.VJA 7A CENTRAI. . prel i opas nosl od usisava nja vazdllha 1I sislem..': f'/?OJI:.des. Nagib i visin<l linije pritiska najuocljivijc se me njajll kada je rcgulacioni ve ntil potpuno za lvo rc n.14 Li/lija pritiska i rad/le tacke pri reg/lli.. kao i da se za savladiva nje olpora lroli i samo 40% od napora koji jc za lu d conicu neop hodan pri punom protoku.. veCi potre ban napor pllmpe i skuplji pogon (slika 15. brt~ina s lrllji1l1ja vode cc se smanjiti. u ecvovodu lc jc linija priliska blaza nego pri punom proloku vodc. takodc smanjc n (slika 15.o o 1/211. Pri lo me prilisak u cevovod u od lacke A do ventila je jednak priliskll u miru koji diktira vis ina ekspanzionllg sllda. pojave kavil acije (formiranje pare) . kako jc vee reee no. H . ·lfHI" rr".14 .mu je i pad priliska.! je \{ 2. a c1aljim za lvara nje m na Q 50% ka ra kl cristika cevovo d a je C2..

Os im toga ko d panc lnog grcjanja i ncgrejil ne povrsine pros torijt:: (os tali z ielovi . sa vceim iIi manjim ucdce m jcclnog. Na irne post oje ne ke pose bne vrste grejilOja koje po svojoj ko nstruk ciji iIi nilCi nu funkcio nisanj il spadaju u pa nele . PANELNO GREJANJEl 16. o nela to cl iljc oelred e n peca t osecanju ugodn os ti tih osoba. Sve to na izvcs ta n nil nces tvujn u raz me ni to p 1 cin claje za pravo o nima koji ovu vrs tu grejanja naz ivaju "grcja nje zraee njcm" . na prime r. T ak o se. Zbog tllgil se ccs ta ova vrstil gre jil nja nilziva jos i " povrsinskim grcjilOje m" iIi : "grcja njc inl egrisilnim greJOlm po vrSlO itma . UVOD Pod pa ne lnim gTeja nje m po d razumeva sc takav sis te m grcjanj a ko cl koga se ocl a vanje to plo te u pros to riji vrsi po mocu zagrej. " A ulo r ovog poglavlja jc Ale ksilnd a r S te fa novic. Pre ma dm goj dcEi niciji ova vrsta grcj <t nj a naz ivil se "grcja nje zr ace njc m". LogiC-no bi bilo pre tpos lilviti da prihvatanje nve definic ije po drazumeva dil je rce o takvo m grcjanju ko d kojeg sc pre d aja to plo te o bavlja pre td no zra cc nje m. o clnos no dru gog. obicno integ risa nih u gradevinske e le me nt e Sil me p ros torije: tilva nicu. pa i o ne na o dred e n nacin 0k zrace nje m sa prisutnim oso ba ma.16. diplo mirani m as inski inZe nje r iz Beograd a. pa ne lno gre ja nje u litc ra turi na e nglesko m jeziku nil lazi isklju civo pod na zivo m: " rildi a nt heil ting" .lOih povrs inil. I 36 7 . T akve su nil prime r zracecc ploeG (. o dn. po d. zid ovc. • • y . pocl iIi plafo n) o bieno imaju nd to visu te mpe raturu ne go kod clrugih vrs ta gre janja (npr. ru sko m: "JIY'II!CTOC OTOTIJIClllle" . M e dutim cinje ni ca je cl il se ko d svih vrs ta pa ne lnog greja nja pre nos toplo te o bavlja ko mbi novil no i ko nve kcijll m i z ril ce njc m.t mil. [s tini za vo lju ni prva cle[inicija nije bes pre ko rna. a ces to visu i od te mpe ra ture vilzduha u pros toriji.it·dn a Pllse bna vrs ta grejnih te la koja iskljueivo zrace nje m o bczbe cluju ko mfo rnc us love 1I odred e no m p ros tOfll) iIi pa ne li za to plje nje snega.0. il li se ne mogu po kriti prvo m d c fini cijo m. raclijat o rskog iIi vazdu snog). na ne ma cko m: "S tril hlungshe izllng". itd . l\Ii ako se ima u vielu ci a 5e 1I prosto riji sa pa ne lnim grcja njc m na lilzi re lativno ve lik a zagrejana povrs inil knj a razme njuje to plo tu Zfilce nje m Sil prisutnim oso b.

LoiiJte. kreeuti se prema ve rtikalnim otvo rim a u uglovimil grej ane p w " r ije (s lika 16. Ventiiacioni faht. kau stas == l.preciznije: pUdn.:patila.duha. V re li gi.1.4 . Levi I.:: .duha.:a kl.\C'E POSTROJENJA ZA CEIIrr'RALNO GREJANJE 16.1sovi su st ruj a li is pad p ad a i ako st u bovil r. knji je SlllZio za st ruja nje p mdukata sagoreva nja. PUETECE DANASNJEG PANELNOG GREJANJ A.J.: no pre ma spoljnoj okoli ni .) gr . Dovod sveteg va:r. . a pozna to je pod nazivom " hipokaust" (grcki : ) " = ispod. koji jc predslflv lj ao grejnu povr§inu. a u njemu su sa go!'.1.'! zio se pros\o r vis inc a ko 1 Ill .368 B. Dimni gasovi. 1). ko madi drvc la iii drv·~ ni ugalj. Koris tili SlI ga slari Rimlja ni . 51. nje . 4.!! sprccavajuCi time kondcllzovanje pare .16. n . odrZflvaJuci povrsine zidova na viSoj tempcra i. . 3. Prvo u istoriji pOlTla to cen. 2. U odflj.lra lno grejanje bilo je panelno .mj al) po d.e (pradllrnillm) je bilo a lvu n.ma na menjenim ." je se os ). 5. Todorovic PROJEKTOV. Ispod poda.· Ii kroz ziclave ael sllplji h opeka.ilpa ijen). Skicajed1lOg hipokausta 1. produkti sagoreva nj a Sll PH':. Dovod topwg va:r.

otvore za dim. a c mitovana cnergija razvrstacc se. = co.i kro1. Prcnos encrgije zracenjem ostvarllje sc e le kt romagnctskim lalasima razlicit i h dllzina). prvn Ii istoriji. Sve to ce zavisiti (ld prilika II kojjma nastaje zraccnjc. Moze se smatrati da panelno grejanje 1I danasnjcm smislll ima svoj pocctak ]f)U7.II [kngradu II grildenc I !)J~. koju tre ba grejati. gociinc 1I Am~terdamll).t. na primer. Pri nekom zraeenjll 1I prineipu moze lIcestvovati ceo spcktar talasnih duiina od A= 0 do ).t najcesCe se deli 1I sledeea podrucja (tabela 16. (boja). a kroz koje je prolazila para . to ce ovdc n.tn vazduh. llZ kllrisce nje umc rc nih tcmper.duh kro1.ilgrejani med uprostor ispod poda. Macla su ubrlo izgrad e ne prve instalacije ove vrstL:. same S10 sc pretezni deo e nergije prenosi talasnim duzinama 1I okviru navcdenog podrucja. kao i od kilsnijih lIticaja pod Kojima se zraccnje odvija. taka da se prostarija mogl il zagrevati i na taj naein sto bi se pos le gaSc nja viltn:.2.8 do 400 pm. godine kada je u E ngleskoj patentirana instalaeija sa eevima lIgralicnim II grad evinske clement e (podnve. 16. odnosno leWista i to u 1. do sire primenL: paneinllg grejanja savremcnog tipa do lazi tek pncc tkom trid csctih gollina (prva instalacija u Evropi izvan ~ngleske izgrildena jc 1929. Sledeci korak u razvoju panclnog (opet podnag) grejanja dcs io se u 19. goci ine II Oecijoj klinid na Vra. skoro nikakvu moguenost regllladjc i da je pri ostrijim hladno ca ma vernvatno bilo i nezadovo ljavajuee. pustilO spoljasnji vaz. C itavo polje talasnih duzin. vee prema kar. a godinll dana kasnije II am:ksu hotcla "M azcs tik ". usmerava direktno II gTejani prostar.vrstih tela obicno mogll zanemariti) i najzad od zraka ciji se izvor mtlazi 1I samom teill. ostavljeni Sll zatvoreni kanali u koje su sloboelnll poloze ne celicnl' eevi. Po toj varijanti II pOel ll pros tllrijc . . PoslOjala je i varijanta cla se taka zagrej. i to II Englcskoj. I kod tog zracenja sc mogll pojaviti ·zraei i drugih talasnih duiina (na primer svetlosni zraci). centralno gn:ja nje imalo vrlo malll . neravnomerno na rilzne talasne duzinc.imo pociatkom da Sll prw instalacije pancinog grejanja .16 PANELNO GI?FJ. Istini za volju ovakvo resenje nije IIze lo veceg ma ha. Wkll.tkteru zrilcenja.-INJE Stubovi u prostoru ispoel poda su se zagrevali i akumulisali deo toplote vn:lih gilsoya. plafone). Nama je dilnas jasno da je ovo. umes to da prola1. Na taj nacin dobijala se ncka ko mbinacija podnog i vazdusnog gn:janja. zidovc. zatim od zraka koje je to telll mnz~la propIIstilo (ovi se kod ('.t pocctku biti dal kratak osvrt na problemc prc nosa i rilzme ne toplot e zraccnjcll1. po1.apaelnoj Evropi . prethodno 1.earu. O vaj kratki pogled na istorijat panelnog grejanja zilvr!. bo jedna varijanta novopronade nog parnog grejanja. toplotno zracenje sadai s<lmo talasnc dllzine A od 0. ali ce po pravilu jedan dijilpazon A biti glavni preno~ilac energije. a mozda i Americi.nato je ela je primenjivano sporaelicno II ne kim objektima bo sto su erkvc iii bolnice.ttllra topic vode.1): OVil IIslovna podela ne znaci da. Zraeenje koje dolazi od nckog tela II principu se silstoji: od zrakil koji Sli sc odbili (rel1ektovali) od njegove povrsine. PRENOS TOPLOTE ZRACENJEM Posto zl<lecnje toplote ima znatnog llticaja kod panelnng grejanj.i [0 pla[onskog .

te ln i poveea ti njegovll unutras nll c ne rgiju . zavis i jus jcdino o d nje ne te mpe rature. [-e no me n zraee nja (posebno tcmpe ra turskog) poveza n je iskljll civo sa transfo rma eijo m e ne rgijc. u dru go m red ll (c i d ) su po tpuno sve lle ( bcle) povrs ine koje svu doz ra ec nll cne rgiju refk ktlljU. U tom silicaju telo je prakticRo neprozrntno (d = 0) i u d alje m raz ma lra njll ee se smalra ti da svaka evrsta povrsina u potpuJWSli apso rbuje o naj deo d ozraeene toplo tne e ne rgije koji se nijc od nje rcfJek\oVao. zrace njc a nte ne radi opre dajnika i dr. Ta kvo zracc nje naz iva sc te mpe ratllrnim zracc njc m.[ Pod ru cjc ta las ne d llzine A Kracc od 5· LO-Y II m 5· 10-' do I· LO" II m 1' 10-0 do 2· 10 ' Il m 2· LQ-L d o 0. a nika ko geo me trijskc povrsine.koefi eije nt a pso rpeije d . O d e ne rgije koju nos i ne ko z ra ce nje i koja dospeva d o povrs inc ne kog evrslog Icla. zrllce njll zvezd a i td . za raz li kll o d d ru gih vrsta zrace nja (radi oa ktivno.) koja nislI jed noz nacnu odred e na tc mpc ra tu rom. T o znaci da sa mo ma te rija moze d a e mituje i apsorbllje zrace nje. 2 prikaza ne SII mogllcnosti apsorbova nja i re fl c ktova nja loplo tnih zra ka od povrsina raz licilih svo jstava . Me dutim. d o k ec os ta tak proei kroz te lo. Ski ee na levoj s trani slike prikazuju gla tkc povrsine koje reflcklujll zra ce nje b o ogledalo. jedan dec ee se apsorbovali pri prolazlI krOI. a u pos led nje m rcdu (f) je po vrs ina koja o dgova ra crno m tc lu (0 crno m lciu biee reci nes lo b s nijc). na gra ni ci dva te la razlicite gustine (tacnijc : rIIz licitih svojslava zrace nja) dcsava se d a zraci pro me ne smc r i inle nzile t u tako ta nko m s loju d a moze rno govo riti 0 geo me lrijskoj povrs ini.To(/OfVl'ic PIW JEKrOVA NJE POSTROJENJA ZA Cl:. Pri to me ee biti: (16.koeficijc nl re fl eksije o .4 /1m 0. a jed a n deo re fie killju .koefi cije nt prozracnos ti (dijate rmnosli) pos ma tra nog le la. Skice 1I prvo m redll (a i b) o dnosl' se na te hni cke povrsine kojc jeda n dec zrace nja apso rbuju . jcdan dec ee se odbi ti od povrsine .8llm 0. dok su na des no j s trani ra pave pov rsine koje re fle klujll difuz no. Za oblas t kojll se ovd c raz matra inte rcsa ntno je jedino o no zrllce nje koje. pri ee mu jc a na logija sa svc llosnim zracc nje m ocigledna. Prime r (e ) pre dst avlja hipo le licnu povrSinu.N TRALNO GREJANJE Tabcla 16. 1) r+o+d=l gd e je : r . osim od prirode ma te rije koja z raci. Na s lici 16.J70 IJ.4 do O.8 do 400 ll m 400 p m do x km T ip zrace nj a visinsko zraec nje y-zraci rc nd ge nski z raoi ultraljllbicasti zraci sve tlos ni zraci top lo tni ( in fracrvc ni) zraci rll din tll lllS i. . Kod veeine cvrs lih te la dec to plo lnog zracc nja koji se nije reflektovao apso rbujt' se vee 1I dllbini od neko liko mikrona. i ko je je to m tempe rlll uro m jcd nnz nacno odred e nn.

a = 0).2. iI ne zavisi od intenziteta dOZfil civania. Kod njega je {/ = 1.667 [ WI] m (100 K)' 2 (16. I NJF: J71 01 bl c1 dl .vifla s obzirolll fla zraceflje Sa gasovima je stvar ndto druk cija. Telo.: . suv vazdllh i e1e mentami gasovi Sli pot pllno propllstljivi za toplotno zrace nje (Ij. apso rbujll i naknadno e mitlljll lo plo tno zracenje. a time i r = 0 (vee je reee no da je kod evrstog te la cL = 0). J 6. Svojslva povr.3) Prema Kirhovljevom zilkonu za svako evrsto telo vali uslov da je koeficije nt zracenja (koeficijent e misije ) jednak koeficije nlll apsorpcijc. Nairne. Pre rna Stefan-Bokmanovom zakonu e milovano zrilcenje cmog te la po je dini ci povrsine zavisi od Ce tvrtog stepcna apsollitne te mpe rature i ddinisano je izrazom: T ]~ Eo = Cc [ 100 [~] (16. pa je za prirodna te la {( < 1. nie ne te mpe ra ture i talasne duline. tj.16.' / el f1 SI.2) gde je C c konstant a zracenja emog lela koja iznosi: Cc = 5. odnosno evrsta povrsina koja potpuno apsorbuje sve vrst e tuplotnog zracenja. do k neki viSca tomni gasovi kao vodena para. U o psegll odredenih talas nih dllzina. PANEL NO G REJ. uglje n-dio ksid i sumpor-di oksid. Valja za pamtiti da koe fieij e nt apsorpeije {/ cvrste povrsine zavisi od prirode (stanja) povrsine. naziva se emim tclom. Apsolutno emog te la u prirodi ne ma (najpribliZniji mu je mali o tvor iza koga se nal az i ve lika zatvorena supljina).

V n POST RO] F.racenje crnng te la raspnrcde no po ta las nim dlll. ~.3.~\~~~r ~~ ~ I p. Todorol'. Temperalllrsko zracenje cmog lela (prema M .3 se vidi kaka je te mpe ratllrsk n I.. a isprckida na linija povezujL: maksimllme illLe nzi le ta../: PRO] EKrO I :' I. 16. R ece no jc da lc mpe ra tursko zracc njc z. '1.372 8 .mg~-+4-~~. Plankll) . 1 CI:. T t {AT . to znilci cia je te mpcratursk o z ra ce nje ernog L e la jL:d nozllacno odrcclenu sarno te mperaturom. Kak a je priroda pov rs ille ernog tela dcfinisa na. iz razen u W /m J .lvisi od prirodL: povrs ine kajil zraci kil() i ad te mpe rature. \ o 1 2 : 3 .NTIVI L NO G Rr-JA NJ £ F = {f ( 16A ) gde je f kodi e ije nl cmisijc. "La ernu tdo SII f c = 1 i (f c = I. 4- 5 6 7 8 9)1m J. i d r pre dslavlja illtcnzitl'l e llergijc ernog z ra ce nja te mperature T i ta lasoe du zi· ne A. I 7. Na s liL:i 16.~~~~~-r-+~ ~~~-+--4-~ -.-- St..i · na ma .

Sivo i enlo zrucenjej A = je</lIobojIlO (mollolrromul. Sa drllgc stran~' kod mclalnih povrsina se r'r osclno menja sa uglom zraccnja i najmanji jt: za zraccnje lIpravno na povrSioll . pak povdine odgovarao bi odnos: rh:1I = .! sc jos i koeficijcntom emisije.D GIV::JANJE J7J Ako se na slici ]6.5 u po larnim kllordinatama za nckoliko razlicitih materijala.6) Ocig1edno je da ta relaeija vah za ceo opseg lalilsnih duiina prcko kojih sc zratTnje obavlja.fko) zraf:ellje . la kriva predstavlja gornju gntniCll intenzil e!a tcmperaturskog zraecnja doficne ta lasne dll zine na zad aloj lc mpcraluri. kocficijcnl t1kupnog zraccnja po ~vim pravclma. Jedino zraecnjt: crnog le la posliie nvc inl enzitc lc na svim talasnim duiinama. Emisioni odnos € naziv. PANELII. Z" md"lm. Slogil se uzima da je l. Pod sivim lelom podrazumcv. Schmidt) i Ekcrla ( E.\.2. Nasuprot crnom telu uvedcn je pojam sivog te la .5) Uporedenje crnog i sivog zraecnja za odredenll IcmperalunJ dato je na slid 16A. SI.16. Drugim recima Ick kocl jako "i5kOSenog" zraccnja Ef' pocinje naglo da opada. za sivo te lo vrcdi re lacija f =-- E Ec (16." za ncmetalnc povrsine (nazovimll ih " izolatorima ") je najvc Cim clclom ne promenljiva .! se takvo tdo koje na svim talasnim dlliinama zraci intenzite tom smanjenim 1I istoj razmcri : l sim = f ·lc (16 .3 posmatra sarno jedna kriva.a "izolalore" rlr n= 0.95 Zil glalkc povrsine i fI. Pada u oci cia vrednost f . Ne posl oji telo kojc bi pri (oj temp~:­ raluri ria hila kojoj talasnoj duzini moglo inlenzivnije zracili.svc do llglil od GO° do 65°. Eckert). U ovim izrazima t' " jc koeficije nt zraccnja lIpravnog na povriiinu.4.98 za rilpave. Zavisnost ' 'I' od ugla prcma normali prikazana je na slici 16. Medutim treba naglasili da cmisioni koeficijcnt evrstih tela zavisi i ocl ugla 'P koji toplotni zraci zaklapaju sa normalom na povrSinu koja zraci.. = 0.. koja odgovara jed no. a prc ma me re njima Smila (E. a f. Kao sto sc vidi. odredenoj te mpcraturi . /6.

16. oksidiran GvoMe. voda Ledena kora sirova Staklo.61 O. (Prema E.8+0. Smitll i Ekertll) U tabe li 16. /a1.76 0. poliran Bakar. valjano Gvozde.98 0.80 0. Emisiolli koeficijenl. c p ' a) led.77 0.052 0.9 0.2.93 0.Q3 0. Vrednostl kocncUcnta zra~enja Matcrijal • poYr§ioa Aluminijum.85+0...95 0. poliran Bakar. live no Gvotde.9 0.OhO. glatko Papir Porculan Opeka neomalterisana Malter Emajl Minijumski premaz tOe En - 23 20 130 20 100 20' 20 0 0 20 20 20 20 20 20 .374 B. .92 0.aj /z) gyotdej i) hrom jj) alumiT/ijum. polirano Led gladak. 0 100 0.E POSTROJENJA ZA CENfRALNOOREJANJ£ D' I' V' IJQ' o ~~JJ90' Qr 42 /l3 QI a.93 . glatko Drvo.II. Tabcla 16. .8+0.·it PROJEKTOVA ".94 0. II d ate su vre dnosti koeficijenta zraeenja za neke materijale .96 0.Todoro.anj b) drvoj c) slakloj e) bakarni oksidj f) bizmlllj g) allimillijll11lska broT/l. CI6 Q7 48 Q9 (0 t- r SI.93 0.5.03 0. zardalo Zlato.

.LNO anEJANJF. dok Ce zrakc nekih drugih lalasnih duJ.50. Za te hni cke svrhe znacajno jc se lektivno zrace nje vodene pare. (i. selektivn a apsorpcija (slika 16. J Sf. 16. ..3 prikazani su pojascvi zraCcnjallglje n-dioksida i vodene pare.50 2.11 I Pojasevi zraccnja gasova .. Smatra se da je suv vazduh (tj. I'ANE. gasa) .01. Gas Vgljen dioksid Pojas Vode na para I II III I 1I III Sirina pojasa od AI do A2 u Jim 2.)sov i apsorbllju i e milujll samo 1I ne kim pojasevima spcklril koji SlI za tilj gas ka rakl e ri sl icni. Ako se deblji sloj nckog gasa prozrilci crnim zrace nj e m. 4.l'Ova U labeli 16. gas cc za Ill:ka p ocln l ~j a lalas nih dllzina bili prozracan. kiseo nik i aZOI) rotpuno dijat er ma n za tempera tursko zrace nje za dcbljine slojeva u Kojima se 1I nas im Ic hni ckim problemima sreee. je r nc vrcde za sve prilike (apsorpcillni . 3. Seleklivllo zracellje ga.16. . .50 12.6) .. zavisi .ina apsorbnva l i 1I potpunos ti iii delimicno. sa gasov ima jc silllacija dnlgllcija .. J6.. 25 ..80 .36 . 6. To je lZv..80 12... pojasevi nisu bas ostro ocrtani 'I njihova sirina i od d ebljine sloja < ( ..02 4.24 . 3. uglj c n-di o ksida i jos nc kih viscalo mnih gasova.. du le mpcra lurskog zrace nja ka o siva le lo.27 -l. 8. Tab cia 16. .175 Dok se veCina cvrst ih malcrijaJa sa Kojima Sl: 1I le hnici susrcc.: mo ponasa 1I pag/(. Trcba imati u vidu da su prikaza nc brojkc sa mo ilustrativm::.

ravna zid a. 1 2 Sl.3. Pri tome dozrilce nfl c ne rgija od prvog [L'la na dru go te lo biva jednim dc lom a pso rbova na . Te mpe ra lure na povrsini zidova SlI Tl i Tz.7.7). Poto m deo tc re fl c kt ova ne e nc rgije clopire natrag do prvog le la gd e ope l d o laz i do de limicne apso rpeije .i tako d il lje . RAZMENA TOPLOTE ZRACENJEM Do sad je bilo pos ma trann zrace nje topln tne e ne rgije nc kog te la ne osvrcll ci se nil oko linu tog te la.7) z rac~ nj e m po jediniei povrsine ova dva te la dat a .'. M edlltim ceo ovaj p roees do bija stacio na rni vid . I i 2 (s lika 16.\']E I'OSTROJENJA ZA CF:NTRA l . razdvojena su neko m dija le rmnom ma le rijom ( napr. a kocficijenli zrace nja <. Paralelne ravne povrsine Dva pa ra le lm. Paralellll: ravlle povrJ-ille Razmak izmeclll ovih zid o'!a mali je 1I odnosu n a druge dve dimenzije obe povrsine. suvim va zcluhom). J6. Med utim ako clva te la raz li cit e te mpe ra lure s tojc u ne ko m medII · sobno m odnosu u pros toru dncice do zracc nj a e ne rgije 1I o ba s me ra . odnos no rel'le ksije .376 11.<' I'ROJEKl OVA .3. TodorrJl'.·INJE 16. odnos no do razmene toplo le iz mcclu la dva te la zra ce nje m.NO G llf-J. i <z. uko liko Sll te mpe ra ture te la koja t1 ces tvujll u zra ce nju definisanc kao nepro me nljive . a dru gim dclo m re fl e kt ovana . = a e nc rgija raz mcnje nil " ICe [ T 1O~ ]4 i E 2 = £2 ee[l~O T ]" (16. M a te millicki mode l ovakve ra zme ne e ne rgije zra ce nje m d ao je Nuselt (N usse lt ) za neko liko ka rakt cristicnih silicajeva i 0 lome je 1I da lje m lekslU rec. pa je : f. odnosno Ez. Svaka od ovih povrsi na e mitllje po jediniei povrsine e ne rgiju E j. 16.1.ie izrilzom: .

-'1:-----:1:----:["--. bo ni veCih izbocina.CI C2 Cc odnosno : --=-+---.+ . CII2 T)".2. _ I = (JJ (16. C I /2 Cc 1 1 CI 1 C2 1 (1 6.12) . Telo obuhvaceno drugim telom Na sliei 16.3. ( 16. slo znaci da povrsina tela 1 mo ra da bude svuda konveksna iii ravna (znaci nikako i nigde konkavna). SlI dva lela od kojih je lelo J sa svih slraml obuhvacc no le- 2 SI.(T I~O )"] [( Ido (16.16.• ( 16.8.9) .11) F2 izraz za razmenjenu energiju zraccnjem izmedu ova dva lela glasiee: QII2 = j. ObeleZoviljllci povIsine lela I i 2 sa F" odn. S":Ialramo lakode da je lelo 2 lakvog oblikil da se iz bilo kojL: lacke B vidi eela kontura Ida 1.8 prikazana 10m2.-1 t: 1 t:2 Cc 1 ..+. slO znaci d" tela 2 ne ma dubljih dzepova. 16. F a njihov odnos relaeijom: " F. 10) 16.j . PA N£LNOG REJANJ£ :177 T2 ( 100 gde je : 1 )4] . Tela obllltvacetlo drtlgim Ie/om Uzmimo da je telo 1 lakvog oblika da svi zraei koji polaze iz bilo kojc lacke 1\ na njcgovoj povrsini dopiru do povrsinc lela 2.R) C 1/2 = 1 .

3.l. kada jc FI < < F 2.15) a takode sa povrSine dF2 vidi se dF I pod prostornirn uglom: .9.1) OJ (6. a sa normalama na pomine zaklapa uglove <PI i <P2' Sa povrsine dF1 vidi se povrsina dF2 pod nekim prostornirn uglorn Ciji je otvor: dQ 1 = dF2 cos <P2 r2 (16. Proizvoljno orijentisane rayne povrsine Pasmatrajmo dye elementarne rayne povrsine." . S1.l.13) £1 £2 Zanimljivo je vide li slucaj kada su povrSine FI i F2 medu sobom veoma razlicite.16.14) !l lO znaci ci a su Zil razme nu toplo tc zr:. Todomvic PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GR£fANJE gdc jC: C . pod iii jeda n od zidova) ugrade n grcjni pane l. tj. dF 1 i dFz. Pod ovaj primer moze da se podvede prostorija 1I ciju je je dnu granicnu povrs inu . lj.-.9. Razmak njihovih tezista r je konacna velicina (sto znaci da jc znatna veti od dimenzija posmatranih povrSina).cenjem u tom slucaju merod avne jedino osobine le la 1 (lj. . iii grejno te lo u fa brickoj hali. suplji pravougli pa ralelopiped cija jcd na stra na ima te mpe ra turu Tlo a ostalih pet zajednicku te mpe ra turu T 2. £ I). U ovaj slucaj moze se lIvrsliti i primer dal na slici 16.378 8.0 pa jc: (16. smestene proizvoljna u prostoru (slika 16.3. Telo oblllzvaceno drugim lelom 16. (p lafo n.10). To je recimo slucaj kada se u nekoj veeoj prostoriji nalazi up aIje na s ijalica. U tom slucaju bice 0)". + ('-.

pa je = a z • F(I -1 2)"" J F.17) (16. 16.~rJ. provodenjem To se moze postiCi uvodenjem pojma "koeficijenta prelaza toplote zr<leenjem a z " nil sledeei nacin: Q.~S .CJ/2[(. U lileraluri su obradeni mate maticki izrazi za nckc posc bnc slucajcve koji sc sreeu II irnenje rskoj praksi. Ocig1edno je da je po menuti izraz neprimenljiv za prakticna racunanja./6. a mogll se naei i pomocni nomogrami. ProizYoljllo orijelltisalle poydilli! Napome nimo jos da je izr<lz 16. 16.4. Za ovaj slucaj razme nje na toplota zracenje m data je izrazom: 2 'PI (16. takodc za odreden broj pose bnih sillcajeva. PANELNO GREfANJ£ 379 dQ .17 tacan sarno u sluc<ljevim<l kada su prostorni uglovi dQ mali. dF2 (16.3.19) . odo.dF.(. Koeficijent prelaza toplote zraceiljem Za tehnicku praksu veoma je pogodno proracun razmenjcne toplote zraeenjem prilagoditi proracunu prenosa toplote konvekcijom.16) {f1!2 gde jc: = C1/2[(1~Or U~n !£.1 8) SI.10. (16. 2 - COS r U gornjim izrazima dF cos 'I' prcdstavljaju projekcije eleme ntarnih povrSina na ravan koja je upravna na pravac r .COS~~~~'Pl dF.

Jedna od znacajnih karakt eristika panelnog grejanja je da skoro sve unlltrasnjc povrsine prost o rije imaju visu te mperatufll od okolnog vazduha.aju kumbinovanog prcnosa loplo t\.kodicijent pre laza loplole ko nvekcijom. pri cemu uslovi ugodnosti u velikom stepenll zavise ad udela odavanja toplote zracenjem. iii jedan njegov deo.20) l Ovakav nacin mat c mali (. vidi sliku 7.ino rn. i T 2.cnje m.c njcm omogucava da se u s lu(. Poznato je da na primer hladnc .kog prcllslavljanja razm\.r. Kod plafonskog gn::janja plilfon prostorije. podovi. ra zmatranjc mnogi h slucajeva Iransporl. lzvcs nu teskocn moglo bi jedino da predstavlj a brojno izracunilvanje vrcdnosti (3.:janja takode veoma povoljna . Raspoclela tempe rature vazdllha po visini prostorije kod poclnog grejanja sasvim je pribliZna takozvanoj idealnoj raspodeli (sa gledista komfora).cnjem i konvdcijum pisl' : (I G ..povoljnija nego kod drugih vrsta grejanja (na prime r radijatorskog). ukoliko ne ma veCih komada namestaja koji bi neadd:vatnim rasporedom ometali zrarenje. a uresee zrilrenja iznosi oko 55 %. Ovo je najvise izrazeno kod plafonskog grejanja. Kocl ovog tipa pancla oko 90 % totoplote predaje se prostoriji zrarenjern..4. a samo oko 10 (. to se gore prikaza nim na(.Nl A 7. Medutim u literatllri se mogn naci dijagrami . konvekcijom Kod podnog grejanja najcesee se ceo pod prostorije koristi kao grejno telo.: zra(. J 'KJ V"ll'. To znacajno utire na nacin razmcnc toplot e Covekovog tela sa okolinom.22) u ce mu su: Q 1f2 a" ak llkupno razmenjena lo plo ta konve keijom i zracenjem .21) gde jc: ( I G. odnosno zi dovi prostorije dovedeni Sll na tempe raturn visu od oko lnog vazduha i oni odaju toplo ln na okolinll ko nvek cijom i zra(. predslavlja grejno telo.:njc nc loplol e zril (.8. clok je kod pla[onskog gn. odn . PANELNO GREJANJE Kod pane lnog grejanja grejnil tela ugrad e na SlI II gradcvinske clemente: plafo ne. Prema tome imamo: pla[onsko grejanje. la be le koje daju gotove vrednosti {J za razlicite te mperature T. - Kako jc kod veCine Ic hni ckih problemil Zril Cl' nje samo jcdan oel viduya razme nc c ne rgije. podno grejanje i grejitnje zidnim pa nl'limil .C PJ?Ol T:KJV I : INl r: POSTROlJ:. ali nije zanemarljivo ni kod podnog grejanja.ukllpni koeficije nt prelaza toplot e . a sve to zahvaljllj1l6i watnom ucescu zrarenja u razmcni toplote. pollove iii zidove.c'~Or T-T 1 = ('112 ·(3 ( 16. NiljecsCe prime njivana panelna grejanja prostorija su plafon~ko i pod no grcjilnje. toplo te znatno pojednostavljujc. odnosno temperatllm lInutrasnjih povrs ina visu nego kod dmgih vrsla grejanja. 1 CENTRA LNO G RNA NJ E a = C 1l2 (l~or . Plafoni .380 B. 16.

lju C:llj mcri pnvcCali od av. 16. Cie nc ra lno rece nt>.l. B .12). p<l Sl: prc ma lome moze 1I od govar.a II slnvc ugocinosl i. a lakoele i /.11.) lura V. pOSIO zracc nje clo mini ra u razmL ' ni lop lo le p. O si lll togil zna ta n deo to pill tnl: c nc rgijc dozril clIjc SL' sa pl a fon skog panda na z id ove i pod prus lo rijc (vidi s libl I(). i njoj p ara lrlnc p ovrSine F2 (sliJ.1 jc Ic mpl'r<l lur.1 p ro i/. I ~ log. Na is lraz iva njll ovog fc nomc na radili su mnogi istraz iv.)ci i pri 10 llle SC dos lo do izVt's nih rezu lta l.O I1l .lj lI god nos li nc p ro mc ni .1 z n.n azoviroo ga "ugaoni odnos" . 16.i'i/lc plllfolla P osm <l trajroo me dusobni oclnos jedne e lc me nl arne povrs ine tlF. a pre svcga na njl: nll glavu ( koja jc lIglavno m nezils lic:cna .lja nil lI slovc lI godnos li . bez s lcl L ' po ugocl nos l.mje ko nve kcijo m.. . lIprk lJS povo lj nu j IL' m pl:ral u ri o ko lnog vazd ll ha. 25°C 33°C b B A I' SI.1 le mpcr.1 s lvarajll nscc:aj hl ~ dnoC:e.)nc la sa o ko lino m.1.) p rime nlj iv ih u pra ks i.ne J. Ta cinjcni ea jl: o d z nacajil pre svcga Zil mc haniz am po kriva njil lo pl o lnih gll bilil k.)nj. A .lnl' limii mozc s niz ili . ROI z lngjc pozn a l: sa povccanom srcd njom ll: m pc ra lllnJm llko lnih pnvrs ina s manjllje sc n d.pallel zal/vma celli POyriilll1 plaJo/la.lS I povrs inc prozora i s po ljas nj ih zidov.a. odnos no obczbede njil pOl reb nl: Icmpe ra lurl: vazd llh a 1I pros lo riji. Z raCe nje p la fo na na Ijlldskn lcio 1I pros lnrij i grcja nn j p la ro nski m p. Na iSli naci n. II ). a SIO lakllcle ima uli c.il il z i el a sc lempe ra lura vazd llha 1I p ros lo rija ma ko je Sl: grcjll p.1 nos i nilziv "gn:ja njc zr.1 za cove kil. cijil Ic m pc ra tura zlxJg loga rash. <I d n sc ukllpni o scc. Toplol/la e/lergija dozra cc/la l'a plaJo/l.lIlLlom V '. " p rcjako" z race njc top lo \(: sa pl a ro ns kog pane la dl'l uje Vl:o m a ne u godnll n a oso bu koj a sc na lazi II to j p ros lm ij i. Uos lalo m sm a Ira sc d a jc ni!. povik na Ic mpera lura o ko lnih p ()v r~ in a d ilje oscbj ugodnos li i o nda k<l(1.lzdll ha riziu los ki pnvo lj n ij.Vi:LNO U I?I·J.4. a odnos ovo g uglil pre ma puno m pros to rno m lI glu .lzd llh a nl:s lo ni i.::a 16. Prostorni lIgao sa le mc no m u dF I koji obuhva la ko nturll p ovdine F2 ne J.::a bude w .lcc njc m".lcaj no III icc na osccaj ugodnosti.1 S pravo m mozl: eI. Pla fon ski paneli O va vrs la p<l nc lnog grcj.J va njl: Inpin lc covc k<l zraiX: nje m. INJI.1 in ai::c jc najb liZa za grejano m p la ro nll ) .. PA .::a budc : .\"kog palle/a Ila zitlovc i p otl.10.pa/lel zal/zima polovillli povr.1 V.

23 ) Ovaj ugao ni odnns prcdstnvlja bezdimcnzionalnu vclicinu prnstornog ugl" frI ( II odnosu na pun ugno) . s obzirom na mali broj javlja nja najnilih spo lj nih te mpe ra I ura: (16. Temperiltll . ZracC/ljc eicmcllta dF.13. I hi I ~ SI. Nije tesko uslil novili cia se de finisanjem tempe rature 1m limitira kapa eitct plafonskng p!l ncia.. ra 1m je o nil sn:dnja te mperatura povrsine plafona. (J) <p = - 4n ( 16. 16. S obzirom na kriterijume ugodnosti.. vrecli ncka druga re lacija data dmkcijirn dijagramom iz kogo se o pe l maze procitati vrcdnost <p za poznatc os ta le ve licine.1. koji se bavio ovim istrilZ ivanjima. Za ne ke dmge polozilj. razlika izmedu temperature plafonil i te mpera ture vazdllha II prosto riji mote biti u najveeem pe riodll grejne sezone za 40 % veeil od one dobije nc iz dijagrama. .·1 CEN'{UALNOGREJANiF.ViE I'OSTUOi£NiA /.12.24) 'e gde J Im ' temperatllra plafona • J ' pomenutom Krenkovom kriterijumu.· e lem e nl a dF. Prema kriterijumll Krenka (Chre nko).ic graficki jedno m krivom linijo m u odgovarajueem dijagramu. kojoj mogu neoga rni ec no vreme dn budu izlozene osobe (odnosno njihove gJave) bez ne prijatnih iii ste tnih posledie. Vn:dnos t ovog ugaonog odnosa za dati primer data je jcdnim slotenim izrazolTI koji neec mo ovde eitirati. Istraz ivanjima. posto se u litera turi mogu naei dij!l gromi iz kojih se Z!l od rcdenc vrcclnosti II . usta · novlje na jc zJvis nos t iZlTIcclu ugaonog odnosa 'P i maksimalne sn:dnje te mpe ralun: povrs im: plafo nskog panci a. koja smo gore pomc nuli. a i b moze procilati <p. Ta zavisnos t dat il . Nije tdko uociti da u nvim pri· me rima pnvrsina 1-'2 moze prcdstavljati plafonsk i pane ~ a elemenat elF.': Pl?OiEKTO I 'A . Na slici 16.J li2 n Tada lr". lIa para/e/1I1l POl'rSill1l F z Da bi se graniee kap aeite ta plafonskog panela malo prosirile pribeglo se izvesnoj korekciji dOLvoljenc srednje te mpe ra ture pla(ona. kojim tre ba da budu po kriveni loplotni gubiei prostorije. dat a SII clva dijagramil : lev i koji daje vrednost <p za razne dirnenzije i visinu pla fo nskog pancla i dcs ni sa krivo m maksimalne dozvoljene srednje temperature panela 1m. glovu neke osobe kojn .ic izluze na zrace nju pane la.

1 0. - t." ~ JO.9 . 5 0 ... 2 0 [\\ t\ \ ~ 3 / '-' ..2 1. I 0. 'P = 0. I' valli~ne gr.I 0.lnelimil koji zilllzimajll manji njen den i kada je visina proslorije veta.VO (i IW-J..8 O.\JL· .f-. iz cega pruizilazi daje: t.3..19 i 16.. f' ~ f-.14... Od silicajeva razmene loplote zrilCcnjcm koji Sll matemalicki obradeni.13.8 .. a drugo. t--.[.povr~..75. a pogotovll spoljnih zidova i prozoril... tj.. velikc vrednusli odnosa 'P pripadajll vccim povrsinilma koje zrace loplolll sa tilvanice.G 0. h. SledeCi oznake iz poglavlja 16.. _ :0 .2 Odnash/.. Dalje mozemo smatrati da je povrsina panela F t znatno manja od svih ostalih granicnih povr-sina prostorije F2..C c '{3(t l -t 2 ) (16..- 0 .0 0. -. . II 24 - I] 1.5·.....3.. gornji primer niljbolje odgovara sillcajll iz tacke 16. I (i.1\ \ 0 .-. I J.20 dobicemo da je sa jedinice povrsine plafonskog panela na ostale povr-sine prostorije predata zraeenjem kolicina toplote: q. obllhvaceno telo je plafonski panel.~O .4 r7 . 1m \I °C Sf.- 1\ \ In .. vrsine lavimicc je 26..2..9 " 'c II I 28 32 3G 40 4·1 48 52 SG GO Srednja temp.13. srednje (zajednii::ke) temperature T2.: u . r. a svi ostali zidovi i pod.~- L/ 1. povrsina grcjne tilvilnice bila bi Ft.. 20 OJ ~0 .1~O.. cinili bi povrsinu F 2. 1~'1 NEI_ .. .'i d UopSle.-.lelo obllhvaceno drugim te lom.0 " " t. 5' F:::: " t. Najzad ako koristimo izraze 16. 7 In I " OJ . je zatvoreni sklop svih ostalih povrsina prostorije (vicli sliku 16.93 dobieemo vrednost konstante zracenja: .X dc.. G~O ~ ~. pa bi za konstantu zracenja plafonskog pilnela mogao da se primeni izraz 16.).. U prostoriji grt:janoj plafonskim pilnclnm povrsina plafona razmenjllje zrace njcm loplolll sa ostalim granicnim povrsinama te proslorije. telo koje ubllhvata. a mak 'f' vrednosli pl.IS] ~ - - F:: .2. Sa £1 =£!.. I. u korne £t predstavlja koeficijent zracenja povrsine plafona. Toplota koju plilfonski panel odaje prostoriji Zf<lcenjem bila bi definisana izrazom 16.. 1/ f~~1 o . Stoga se mora pribeCi odredivanju neke srednje te mperature tih povrsina.I r. . Prvo.c -- .9.. a najveca duzvoljena le mperalma poc. '" ~ ~ ~ "\ 1'\ ~ \ 1.I o "\ 0 0 . DOplIJtCl/ll temperatllra poyriil/e plujima pri sobl/o) temperatllri 200 (prCIIUI Kolmum) e Z a sillcaj prikazan nil slici 16.. Ij.0 I..'. 4 / / /' 17 II ~ . Temperature lih oSlalih povrsina mogu bili vrlo razlicile.25) = 0. temperatlln: 'rt .4 0.5 \ 1\ 1\ alb.

tcmpnal llra vazclllha 11 proslClriji grcjanoj pudnim gn::janjcm mo7. cajevc pla[unskog grcja nj.!tl) Primcra riloi UZmil1111 da jc: sn:onj<l h:mpc:ralufil oslalih povrs ina = 19 0('.0.'.odnijih vrslil grejanja.2 -.It.-1 1 W/111 'I" ook hi za Icmpc:ra luru I I = -10 0('. sa pro pi " nom Inplolnom zils lilom i 1I klima lskom podmt:jll slii::nom nasem) jc 10 ud 3() 0( ' . n prmlurije. lllI ' lIgo linosti.a uurcdivilnjc [lrc laza 10p lnlL' sa grejm: lavanicl' ko nvckcijom U [lrincipli bi " mogli kl1rislili p'JLIlali iUilz i za Uk Zil h. jc:r nbezbl' dujc: skorn idcillnll raspodclli lempera tllrc vilzdl1ha po .H zdravs tvc ni p rob lemi kud osulJa koje pos le du7.ll'ons\. ((. zahvaljujllci zr<1a:nju podnog pancia. KriIlISC) jc me rnjc m d os ao On rczull<11 :I: (1 k = 0. lj. Uob ii::aje ne Il:m[le rillllrc povrs ine plaronil kod pl. lIslovima la~li ll' nugll od prc lcranog zagrcvanja. .l. Podni paneli Plldnn grcjanjc s pada 1I red niljpog. radijatorima. kapa c ilei ovakvog grejanja je limiliran.:recli sc: il.(I(. Sli milk silllainc l-: mpe r<ilurL' poda za pudno grejanje i date kilko sIcdi: 25 °C u radnilll prusiorijailla 11 Kojima 5C boravi duze vreme uglavnum sl".4. O no je sasvim prihvatljvu i za nase klimatske us!ove.l fiwnlalnll povrs inll .l11. mc:dutim zanil11lji \il) I' diljC i u proslnrijama zn a tno \ieee unulras nje visinc (na primer u crkvamil) mc: rl' nj':fl1 l1 slanovljena slicna povuljna raspodela temperature vilzdllha kod podnog grl'jdl1 i. [l" l'l mn dobili oa jl' Zil nd. Tcmperatura povrsim: POd il diktirana je higijcnskim u510vima. a da osecaj ugudnusli ne bude namsen. D ij agrami raspodelc IClllperalure vazduha po visini prikazani na sli.jcd : 2R °C u slambcnim i kance larijskim prostorijama 3D °C 1I izlozbcnim i slicnim halailla 32°C 1I kllpatilima i oko plivili::kih bazena 35°C 11 prostorijama u Kojima se halko borilvi. za sve one ubjekle u Kojima ~11 [lostova ni savre illeni propisi 0 toplotnoj Zilslili zgrada. = 5.lime lI stannvlj e nu je cia se pojavljlljll ogn:d" . N. Mcdlllim Knili/ ' (I.2. zbog ogranii::enja tempcrillurc povriiinc poda. . kilko se danas sve vise paznje poklilnja stednji ~' nL'r­ gije.'du 25 °C i -IS °C. tako da nije pogodan za objekte s velikim spl'l: iri ~' nim gubicima toplo tc.j".. Imajl1Ci u vidu obe cinjenicc. 16.e bili nesto nila negll 1I sli t'Ill '1 pros toriji grejanoj npr.9 W/m~K za svc llobi cajcl1c . :IS .1." olinosc sc na prosillrijc ullbieajenc unlilrasnje visine do :I Ill. i'.:og gn:janja \. pl ai'o ll : n ko lnc pov rs ine na ncstn visoj Icmpc:raluri. 'l 0 c.f Pllmenimo da Sli i kod pudnog grcjanja. u kmpc:rallirLI [lovrsinL' panda II = 25 °C:: Cl l = 5. NajeeSce (\. Med lilim.K. ovakvo grejanje nalazi sve veeu priml'ntl..h . pa Sll i zgradc bolje lop lotnCl izolovane.8-1 WIm. odnosno kroz kuje sc: sam ' prolazi Slicno plafonskim panelima. kuel'ieijcnl prclaza 10piolC 7raccl1 iL' 11l I. bda Sll u pitanju 1I . .cg burilvka u prostoriji Sil ViSll koll lcmpenltllfllll1 poda izadll na hlad a n z imski dan. 'I . Na OsnOVll tih iskustava lillli l ir..:od prnslorija "normalnc" visinc od oko 3 m.

3. bez names tajil. a s to jt:. zbog toga s In namcS taj rcml·ti zraccnjc pod a prc ma zid ov ima i p\. Ovi pilne li niljccSec zil uz imil. 5 do 10. U rosillv nim proslOrij1lma i s tanov ima. vec iz ne kih dru g ih r<1z loga .1ronll . u kn jima ima dust.. s ta ni cnim i s li cnim h()lov im a i crkv(l ma. Podni pa nc li niljrogodniji su /. zna cajno Zit oseca njc ugod nos li. Nczamcn ljivi SlI 1I r rnstn rima ()kn p li vat:k ih bazena. pa ni tcmrcrnturn njihovc povrsine nijt: slrogo limitir. Ie sc mnogi invl:s ti tori o dlu cuju za jet'tinijll varijanlu . PANELNO r. dok St kod iSlih tnkvih ins\<t lncija knl:ficijc nl prL'l. bko jc vee o hjas njc no.obicnll nctc hni ckc priroclc zbog kojih sc ta druga vrs ta grcjanj a nl: moze prilllc niti (jcdan o d prime ra j c grt jnnje zil tvor.14. R az log leZ i u cinjc ni ci s to jc izvod t nj c po dnog grcja nja jed nos tavnije i jeftinije od pla fo nskog..185 Konvl:kc ij a kod podno g grcja nja jc z natna ..tza torlole zraccnjem na lazi 1I gra nicama od ~ .\ kih cc lij<t). U kratk o njihova primc nil Ilijc prois tl:k la iz za hlcva Z<1 povcea njc tn ud o bnos ti . /(ocficijcnt konvcklivnog prdilza IOr lo le krcec sc u gra nicamn ad :1.yJ/o. riltli jatorsko m greja nju ).2 dn 4. 1I principu jc povo ljnijc plafonsko grcja njc o d podnog.ju Illanji den nc kog zida ( rtl:imo prnzors ki r.4. pa jc glavni za ht ('v d<1 pokriju toplllin c guhilkc pros to rijc.ti grcj<tnja ( npr.m il ka o !ito jc In s !ttl'.. 400 W m2 300 ~ -'" to: ~ xn . 16. a wo ma ndgnvaril. 16.trilpCI). lj sa pla fonskim i po dnim pa ne lilll<l. pa i uz izvcslan us lrb kOIll [oru.jll muzcjima . ~ > o 0 00 ~ ~ 011) 200 '0' . Mcdlltim svcd oci smo d a sc i u takv im obj e ktima Vl:ll llla ccs to lIgraduju po dni panl: li . rnsc bno rrav()s lnv nim. 1n pi tanja ko mfora . Zidni paneli Z idni r a ne li najccScc St koris le b o zallle n<t nckoj drugnj vr!..0 W/m"K.mCl.1 krupnog n aml's taja i tcp iha..8 W/mLI( knd uo bicaje nih komfornih instalaci ja.·' .a rrostorije 1I Kojima je Cl'() pod s lnbod nn. os im il ko za III nc pos tojc neki drugi ra z loz i izv. Odaval/je loplole zidl/og paneta .n . !>O to: '-' to: '" > C':l 0C -0 0 100 ~ !- - 030 40 50 60 70 80 DC 90 Srednja temperatura grejne vade tH SI. . kad a posloje ncki rilzlozi .

U be to nsku ploell lIkupne debljine ( '1 + d + /J I ugradene su ecvi spnljasnic t: precnika d. iii lino lcum. va is pad cevi kad pod nog pane!.___ tH . ket. 16. 16. Treba uocili obcJdavanja za ICI11 . na mcdusobnom osnam rastojanju I. nju te mpe ra tum grejnog sreds tva (vode 11 cevima).a odrediv<lnil' kapitciteta . 16. Ova pilleil sa ugrade nilll CCVillld predstavlja u najuzem smislu reei grcjno te lo inst il lacije pane lnng grejanja.. ako se do nj" prostorija ne greje) i sve to Id i na belonskoj konstmkciji. (zn ad grcjm: plo<\: plafonskog pa ne!. ild . Sa gorlljl 51rane belonske pillee pod nog pane la nalaze se pokrivaei: kcraillicke plocice. 1~ .J. TodotrJ".. a moze se II Qcili da Sli i osla la obe leZavanja <lnalogn<l o nim.15 DC.1i . 15.ne. PANEL KAO GREJNO TELO I NJEGOV PRORACUN Na sl ici 16.1 iznosi /J.1 / . a sasloji se iz slojeva ild .\'JE Na sli ci 1 6 . ako je spo li<l~ ni" te mpefiltura . a unutrasnja 20 D C. Ukupna dcbljinil svi h slojeva iznad n 'vi kod pl d fo nskog pa nela je b."2 . sa ubl'1 o niranim l·l·' virna. iii itiso n.-. pe rature go rnje i donje povrsi.&. itd. iii pa r.·I CENTf{. C3. Ukupna debljina svih slojc.15.' r . D ijagra m se od nosi na zidni pane l od cevi precnik a ]/2". "I. I'OS7ROJh\JA Z. [spod grejne ploee pod nog pandl obavezno se na lazi hidroizo lacija .386 B.1 111 ' greje ( na primer ilko je gClf!': lavan). a toplotna izo[acija prema potrebi ( tj. tp u ..~ Ll Ll " SI. kao i lempl" ra lme vazd uha 1I go rnjoj i cl o njoj prosto riji. data jc sk ica jed nog zid nog pa nela sa dijagramom 7.75 m 21 0w. debljine ('2.= 0. Sa do nje slrane obicno se na[az i sloj ma lte ra dcbljine C2.f I'JlOJf:JCll) 1~ I NJ r:.~.me!.~. Tcmpenlili .NU G /iEJ.5. sto se iSlovre meno smatra i Z1I srl'l l. prikazan je presek kroz jedan plafonski r. podni paneL Na t(lj na cin mozemo da ko rislimo iste matematicke izraze za prora ('ull i jed nih i drugih panela. pribtzan je prcse k jednog tipicnog podnog pane la Sit ubt: to ninlni lll eevima. karakteristika izolaeije MJ. koeficijcnle preJaza loplole na njima. ra 5poljasnje povrsine ube toniranih cevi izno5i I f f.1 moZe dn se nade sloj lo plolne izolilcije ako Sl' go rnja proslorij. Na slici 16. it z iclje od o peke debljinc 36 em. I . Presek kroz tipski podlli pallel .

I NJF: 387 Ta aniea SI. Na slici 16.1 6. Prcsek kroz tipski plafollski pallel Oa bi se odredila ko licina toplo te koju od ilje jeua n pil Ot:1 mo ra se poznava ti te mpe riltura povrsinc pa nela . O va pOlk zilv isi od toplo tnih i ko nst ruktivnih osobina samog p a neia (raclInajuci ce lu mcu uspra tnu ko ns trll kcij u). za povrsinu tava nicc i I" za povrsinu pod a. 16. J as no je da zbog samc konstrukcijc pil l1l:la (ube to niranc ccvi kao lo ka lni izvori to plot e u rc lativno ta nkoj be to nskoj ploei) te mpe ra tura pov rs inc ne moze biti uniformna po cciom pa ne lu. t 7.. tl' mpcm tll rc grcjne vode i uslova prelaza to plo te na pov rsinama pod a. .16 PA I\'£IAO G NFJ.D SI. Kriva temperatllre povrSinc pal/eta .17. 16. R azu mljivo je d a sc u praktienc pro raeune ne moze uvoditi ova ko komplikova na raspode la te mpe ra ture povrSine pane lil. od nosno plafo na. Pod 1--Platon u I . pa se pribegava til kozvanoj sre dnjoj te mpe ra turi povrsinc : I. prikaza n je ka rakt e risti can raspon::d te mp e rature povrsine pilne la .

il mnogo je dnns lav n ije pri merc p rovodc nj a to plo te tesko na laze ma te mat icka reSl'njil poglld na za lc hni cku prakslI. Ko llma r). ne mc nja duz cevi).a SI.' P rak licno od rcuiva nje ca k i srednje te mp cra lu n : pov rs inc pa nela os taje i d a ljl' sloze no . te mpera ture t L ko li t-inu to plOlC q ko w LI Z koeficije nt prdaza lo plo le a . a dovo lj no tacil il me tod p ror:lclIna pa nela .=l t + IgII (mil ) ( mil 'W-' t ) ( J6.2 7) = ~ au AF ( I G . kad a ne bismo lIsvojili p rc tpos lavku dil se te mpe ra tur a ccvi . vredi iz raz za ko licinu loplo te koja se o d aje sa povrs ine st a pil os o lin i: Q = J.. F m (t wgde jc: 111 IJ IgII (m II ) ( 16. Sa svoje bocne povrs ine stap od aje o ko lno m V<l Zdlli1l1.Todoro . Po laz na ta cka ovog me lod a je mode l jednog stapa (otud a naz iv " Ieo rij a sta pil ") kome se 11<1 je d no m krajll dovodi to plo ta (s lika L 6. o.\ F q. a koji je za prakticnu prime nu raz rad io Ko L nli lr (A. Sla p je dllz inc II . a na jcdnn m njegnvo m kraju d ovodi mu se koli cina lo plo te q.i{. sa manje iii vise srecc. ). ounos no grcjne vodc . 2~) a s rednjl1 tc mpcnlllll<t s ili pa d nta jl: izrazo m: 1". prese b F i obima U. oel loplo lnog izvo ra cija je te mpe rat ura Iw.388 B. kada jc q" = 0. a najvaznija muje osn bina.? II .PROJEKfO JlA NJE POSTlWnNJA ZA CENTRAL NOG REJANJI. s to se rczu lta ti proraclIna lIglavnnm do bro slazu sa pra kso m. Na ime. to i d a lje os taje tivnd imcnz io na lni p roble m p ros tiranja lo plo le sa singllia rnim prsle nas lilll izvo rima to plo te (a bin bi i tro dimc nz io na lni .konv. Pre ko d rll gog kraja sta pa odla zi nc b ko licina toplo le qe' Toplo lna provod ljivos t sta pa je A. 18.2'») te I ~ef . Na ovn m mes tu izlozice mo rezlIlt a lc jednog me tod a.c ' i I \ It L . Cl :. Provodclljc lop/ol. Ovaj me tod sc vee vise dccenija ko risti za praktica n m Clin. Poz na to je da se i I. Z'I <lvaj s lll ('a j. UI. poznatog 1I litc ra turi pod nil· z ivo m "te orij il stapa" (S labtheorie). 16. uz sva logic na plljeunos lavlje nj a.~taplI . zbog slozc nosti samog pa nela . S loga se u lile ra luri mngu naCi po ku saji mnngih aul onl koji S\I SC. lrlldili d a pronadu jedn osla va n.

. odnosno rcbro. Imislj e nog rebra u panelu smal ra se cia loplota sa njegovc riktivne povrs inc prdazi na vazduh ispoel.za srcdnju tc mpcraturu povrsi nc podnog panc\a: k Ip = I.3 1) .16 PA N lol .)] (1 6. 1 ( 16..I.) da Sll dimenzije stapa u pravcu upravno m na ravan crt da zmllno Yeee u odnosu na njegovll debljinu imaec mo slul:<tj rcbra . a drugim se mctlllsobno slI l:e lj ava ju (s rafirana povrsina na slici 16. i 16. oclnosno C.)+ K c (1 -1/) (I" -I.15.: se hipnbo lil:ka funk cija.+2:-' A all J 1 h.2R i 16.) + u cemu su: 17 = IgII -2- (m-/) mi 2 (16. nil proral:u n srcd njc te mpera ture povrsine panela s<ts toj i sc u tome da se u betonskoj ploci izmedu e1ve suseel ne cevi zamisli jed<tn par rcb<tra c!t'bljinc d koji se jednim svojim kraje m oslanjaju na toplotni izvor .. Polazeci od poznatih rc laeija za stap. to plo ta s<t povrs ine rcb ra prc laz i na okolni vazduh li Z koefieijent pre laza lo plo te a . p rolazcCi pre thodno kroz slojevc cvrstog m<tlerijala.35) . Osnov na ieleja za primcnu mat.. od nos no reb ra .) (J 6. Kod Z.za odavanje toplote plil[onil is pod podnog p<tnc la po jedinici povrs ine: Cfl = kb 17 (Iff -I. 16. b.33) (16.kc K" (1. oelnosno iznad pod <t. Ovi koeficijc nli obuhvalaju prol<tz toplole od fiktivne povrsine rcbra do o kolnog v<tzduha is pod pl<tfona. i 16.).)-K.'7) (I. u skl<tdu sa ozn<tkama na slibma 16. odnos no izn<td me dusprillne ploce.z<t srednju te mpc raturu plafo na ispocl podnog panc lil: I. 17. il Alii i A d odgovariljuei kodicije nti toplo tne provo tlljivos ti materijala . ne moze sma trati slIvise komplikovanim. odnos no dru goj povrsini.30) gde su b. Prcma slici 16.-1.. otlnos no e1ebljina rebr(t .34) . ali tn S~' .I R.grejnu cev. slim sto jc sada f' = /0 i {} =:: 21.za odavilnjc toplot e podnog panc\a po jedinici povrsine q I' = kc '/ (I" .I.ma ti l:k i poz nalog slu caja s tapa . U ko lik o zamislimo (posmatrajuCi sliku J6.27...) k(.)] (16.(l-I/) (/. ka ko je vee rece no. Koeficijenti su de finisa ni pozn<tlim izrilzima : I. \ 8. . = I" + k" a" [17 (lfl -1. za koji jc takoele vn:de izrazi 16.. oel nos no kc . gele sui i c) sirin a. KII = ....32) . Ind e ksi b i C Ollnosc sc na slojevc prema jcdnoj. 16. Duzina rc bra jc za polovinll prccnika ccvi m<tnja od po lovine os nog rastoj<tnja ccvi. 16. 15.NO G Uf:JA NfJ:: U ovom iz raZll pojavljuj. pogntovu danas.29. K c (1-'7) (I" -I.+_ c ac [1/ (I" -I.. ) . dcb ljinc sllljeva II skladll sa oznaka ma na s likama '16. pa umes lo a figurisu koefi cije nti prolaza to plote kh . a sledcci n<t pred n<tvcdcnu itlcju 0 fiktivnom re bru iz medu ube lonira nih cevi t1 0bijaju se sledece rel<tcijc: .

:17 A s preustavlja klleficijl'nt provodljivosri materijala izmed u ubetoniraoih ccvi . Stoga se 1I litenlturi . bakarne cevi SlI ugradeoc na ullbini ud 30 mm (rilclInatu do gornje iviec cevi). odgovanl pllkrivacu: leraco dcblji ne 20 mm. na primer prilikom izradc projekta. 19. " is pod bctllnskc ploce jt: tUpkl! na izolacija 30 do 50 mm i betonska konst mkcija tIl'bIjinc :: 150 mm. Rilwmljivo da jcdan takav dijagram mozc vaziti sarno za jcdan odrnkn tip panela . a i 1I rllblikacijamn nckih proizvudaca (na primer pruizvodai::n bakarnih iIi policlilcnskih cevi za panl'lnu grejilnjl") mogu naci dijagrami pomocll kojih ~l' moze hr/. parh. . To zllaci elil jc 1I millematil:kom muddu grejna cev red ukovana nil tanku (bez c1imenzija) ver tikalnu ploclI visilll: d.ll doci do trah' nih vrednusli. Tako na primer pra va za vrcdnnst toplot nllg ulpllra R = 0.. tj.31 do 16.300 II.. Prl"cnik cl'vi i osoo rastojanje cevi za koje tlijagram vazi dati Sll 1I potplSlI.oj strani definisc pokrivac pancla (keramickc plocice. uz kori. Ukoliko SlI ove te mpera lure jednakc.I" = O.]6) m= k" + kr AIJ d ( 16. racunata je [fl. l'olazi sc otl leve oruinatt:.CiViinja prema slid 16. kojc sc citilju 1I gornjcm tl e ll! tlijagramil (date za nekoliko stantlddnih lemperatura vazdllha u prostoriji).) i 10 prckll vred nosli loplotnog . s to mcd lllim nema nck i bi!all lIticaj na laellus l n:zultilta . Primer jeunog takvog dijagrama dat je na slici 16. pa se gornji izraz i znat 00 pojed nostavljlljll.:17) Sva o~ti1la obe lc7. Ustvari lreba ras polagali jedi1im komple tom oval-:vih dijagrama d ~ bi se oni mogli u punoj meri koristili za izradu projekla.lk('.V1A . a odnusi se na podni panel cije Sll ka raklerislikl. op e t u zJvisnosti od tempe rature vazdllha u prosloriji.: t.TO I ~4 Jlo · I'OSTROlr:.34 vllze za slllciljevc kada SlI templ'fatllrc vazdllhil 1I proslorija rna iznad i ispod panda razlicit e. it d.: i dimenzije osnovoih vc!icina ucfinisanc: bctomkil ploCa je debljim: 70 mm. Presek sa lldgovilrajucom pravom iz ovog snopa daje potn. (16..02 m" K/W. Za neke drukcije brakterislikc ovog panela (na primer dmgi precnik i dmgo osno rastojanjc cevi) dij :>gram 6:: bili nes to drl. od potrebnog specificoog optcrecenja panela (koie sc razumljivll ndrcdlljc nil osnovu toplutnih gubitakn prostorijc) .: bnu lempe rall! ru grejne vode. Prcsek sa prvom kusom prilvom uaje vrednosti sretlnje lempe ralure poda.. Ovaj dijagram je rauen nil lls novll napn:d opisanih maternal ickih relacija. Familija kosih pravih na desr. TudOlYJI'ic' I'ROlr::J.15. Tn:ba jllS naglasiti da je u go rnjim izrazima koriscello jns jedno pojedllllstavljenje: duz illa fiktivnog rebra umesto (I-{f)fl. . Ncposredno koriscenje gornjih izraza za proraclInavanje panelnog grejilnja.~Cclljl· odgova raju cih oznaka prema slid 16. Zil danasnja slwillilnja ipak je slIvise zametno.·. U izrazu 16. I. lj. bice I.iji. olpllra pllkrivilca. lzrazi 16.16. ~ I" . pil bi lrebalo imati pri ruci i takav dijagram. Isti uvi izrazi mugu sc prime niti i za pruraclIn pla[onskog grcjanja. 1 'r::STK Il V() G RFJA N1/-.

:. -5 :i ... -.. -~ .. • •v.-~ _ 4=F .>- ~ f--. . .rJ 19 I I I I J JO)5 19 I JO I 10 JI I JJ J5 J1 I I I .o ss :.A TURA VODE I.. II.I ! I . " 7 _· H· ! . r l l l l l.. 4.1 _ I ' _[ 1 . . J.s ... rl' :1 -' ¢. :l: ~ .... . . - }O <:> :. I"C) 11 JJ 1l 15 loS I I I I 11 1 JD 11 U r I c iTi 3: ?O m "'''' 0 .. 11 .... ... i ' 1 -1 "" ..: . ... ." SO Iv "t 8 t- ~ m . H JS I t 40 fIJ . mIX ." '" 0 _ . " I I ~ L ..' " IT'-:"!' IXL I ' .O] ~ -0 R:OOS R=O.~ JI 10 I lCMPERA TIJRA PODA I.. . ~ > . '" "" ~ .. I )5.'' f+ t .I Ir 11 11 19 1 JO JI JJJJ I I I 1 I IS 15 I ) 7 19 " I ! ! I 16 1_ so H 60 '... 'C . l '. n I )0 ! ~~ I )5 I ! 18 t I I ! I I I 1/ I 11 I ' 5 I so H I ~:i '" = Ii 0 c: 18 20 I 6S I "':xl :::> 2} ~ . I .:. ~ c " I . ·L II t: }' " .. Iv Qo .c H r-. I I 1J )( J1 ) 9 I I 16 11 14 19 Xl J I I/).+ I· '+ . ''.c: rrl SREDNJA TEMPER. ! < 15 JJ }S 11 IS . :1": - ~ > 0 }O ~ . .' H":' " -C' -" . ' I. 'l:! "' . is a " ... ..... ?.~ · ::::rr~ ' I '.::... It . . 1 . ...(.: <: . .<)'" '0 I I f1 " ~ H t ~~ SO H 60 U I I Ii J)}( =15 I I I 15 U. 1 l' 1 . I .- U' J -z: ~ -+ .: ~ .. · R= 0.. t- 5. r' . " .10 •• . f '0 ~ .· ("C) }._. t !} ~ (). c. tTl rr (0 R:QOO R:O. .~ I < ~. r-+ -j. '.J.:s ! 20 I I --L ! L u 10 !S t [ I I I [ so ss t.. :' ~ r ~ .<: . 't -or ::..... i+ .. ' . lj"..: -. 0 z r-' ~. • ." 90 C) ~ . i+ ~ .' I" f I I J[ -~ . ~~ . '-+--I- R:O. \ L: • --- II 0 0 fO ~ :-:-: 1.' rl.~ O c: I I jll I ~. . I I -~ a I " . }7 :. I t :... ' .oa -.07 ' 0 ' ~ i 2. .

. G lavna za merk a koja se moze dati p ~lne lnom grejanju je dosla velika topI. Os im toga aka su paneli rasporedeni po celom plafonu.raspode la tempe rature vazduha po visini prostorije veoma povoljna . Inace Sll troskovi izvodenja panelnog grejanja visi ncgo Z:I druge instalacije (recimo radijatorskog) grejanja. podnog . To znaci da jc Il'. Najzad . Zahvaljujuci niskim temperaturama grejnih povrsina (niZim nego na grejnim t. U pogledll lIsiova ugodnos ti kod panelnog grejanja odava nje toplo te zraecnjcm . koja smanjuje mogucnost regulisanja.-valno pratiti promene spoljaSnjih i unutra~njjh uslova. c' smetaju" . .0 O( To pruZa mogucnost koriseenja alternativnih izvora energijc.:. slubodu urede nju e nterije ra: grejna tela ne zauzimaju prostor. Preciznije re eeno. U nedostatke panelnog grejanja ubrajamo i einjenicu da se ova instalacija tn Ll r . riodll propust. R 1 zlImljivo da se 1I takvim slucajevima mora paziti da temperatura povrSine plafop 1 poda iIi zid a nigde ne side ispod taeke rose za us love koji vladaju u prostoriji. tempe ratura vazd uh a II prostoriji smatra se povoljnijom 1I higijenskom poglcdu . Neke nove tehnologije. kao sto jt. Zbog toga je mogucno sniziti te mpera tu! vazduha u prostoriji.I. tako j zbog "l'. r me rati zidne pregrade. Ni..t cesto izvoditi sinhronizovano sa gradevinskim radovima." strane prisutnih osoba je manje. odnosno p'" mogucno je u zgrad ama kanr:ela riskog iii slienog tipa.c PROJEKTOVA . bez potre be da se interve nik na instalaciji grejanja. PREDNOSTI I MANE PANELNOG GREJANJA Vee je receno d a je kod najecsCe primenjivanih pane lnih grejanja . odrZavanje cistoce je Iakse.6.\ rl t bliska idea lnoj.iti ras hlade na voda i time omoguCiti i Ietnje hJadenje prostorijc. SIO je znacajna prednost u odnosu na neke druge VISle grejanja. a " ~vako m slucaju gubici toplo te su neS to manji.1 inercija.. na primer radijatorima). prosecne te mperature okolnih povrsina. pa i zidove moze se u Ietnjem p. na njima nema intenzivne konvekcije. lil1. " rna druge vrste. 1"'. pa i geotermalna energija. so la rn a. drugim rccimn . kao sto su topl\'\ e pumpe.(If. Takode dobrim uskladivanjem ma~jnskih j arhitektonsko-gradevinskih projekata mogu se postiCi znatna pojeftinjenja.\ . sa panelnim grcja nje m nije mogucno adek. sto pruia zn 1l'~ . Prostorije grejane panelnim grejanjem nemaju vidna grejna tela.392 B.Todorov. od nosno povecati odava nje toplote od ljudi konvckcijom. 'I'J£POSTROJ£NJA ZA C£NTRALNOGRElANJ£ 16. nema ni intenzivnijeg pokretanja ni kruzenja prasine po ptostoriji.plafo ns}. ukoEko se ukaZe potreba. kroz cevi ugradene u plafo ne. pa mok mo govoriti 0 izves noj II ~l~' dl energlJe. primena polietilenskih i polipropilenskih cevi u podnom grejanju. Kako panelno grejanjc radi sa relativno niskim temperaturama. sto u nekim slueajevima mo· ze da pOSkllpi izvodenje. vode ka smanjenjll ukupnih troskova izvodenja. kako zbog zracenja samog p anela. podove. to je i tempera lll ra grejne vode nih nego kod drugi h vrs ta grejanja i najccSce iznosi oko 40 do :. ukoL· ko su te promene brze. vrsta grejanja u higijenskom poglcdu veoma povoljna : vazduh za disanje je Ci.

pos tojc i slllcajevi bela sc i graclcvinski i masinski radllvi obavljajll sinhronizovann. Jcdan o d na i::i na poslav ljanja plaro nskog pane la je prikazan na s lici 16. a zavrsava sc na gradilis tu objckta. Na objcktll sc 1I principll prvo uracli grad evinska pod loga za pa nel. Prnjcklom mora bili tlcfi nisa na graelcvinskii ko nslruk cija 11 koju cc biti lI grad e n panel.16 1~4 /VELNO GNFJANJE 303 16.wvano sa . Prilikom nabaeivanja malte ra od pnsehnog jc znacaja da mailer pr:one dobra lIZ Ct:vi sa svih strana.7. zajcdno sa ccvima podi gnL' (uz prethodno pos tavljanje izoladje (2) na mesl o) i prievrsti za medllspralnu konslrllLiju pomoclI. prikazan je na ~liLi 16.20. IZVOf)ENJE PANELNOG GREJANJA Posln jc pilnc l simbillZil masinskih i g radcvi nskih c le me n"la. kao i ko nfigura cija cevovoda. ~J----l k-L. Zalim se cela konslrukcija.da. Maller je od kre ca i cemenla sa dodalkom .t. f'lliJollski pallel ispod medllspralllc kOllslmkcije Na noseeu konslrllkcijll (5). masinskc i gra tl evinsk e. Meduspralna bClonska rellrasta konslruk cija (I) je lIradcna pre lhodno i na njoj Sli obczbcclcne vdaljkc za vcSani e konstmkcijc koja nos i CCVl1l1 zmijll. monlira se cev na zmija (4) pre ma masinskom projLklU. zmijc sa prikljlli:cima i na kraju gradcvinci daju konai:ni oblik pane lu . koja jc najceS'. dok je jos na po du ... dimc nzijc panda .21. Tom prilikom se izvrse i pOlre bnc prove re (hladni vodeni prilisak. Pre posled':jl'g sloja mallt:rll paslavljll se rabie mreza (6). 16. ispravnml lIJ1l1lrasnjeg swt log profila) . 16. Izvodenje plafonskih panela Konslrukcija plilronskllg pa ne/a mora bili prosludiranil i prccLZ lrana .. S obzirom na spccificne probk:me ves anja cev nih ·I.mija . izo la cija. Koordinacija iz mcd u dve s truk c . Posle toga oclozdo se nabacuje maher I ' vise slojc . 10 je i njcgovo izvodcnjc bidisciplinarno.20.~ 2 3 ~il~~=i 3 Sf. zali m d o lazc masinci koji pos lav ljaju ccvm. koja proizilaz i iz loplolnog prorai:una.7..c od profilnog gvol.1. poi:injc pri izratli projc kala .no iznosi oko 70 mm. Ukllpna debljina malle ra (J ) z<ljedno sa cevima ob.iulanog tkiva.los pri projcklovanju. za 10 vee predvide nih vesa ljki. O"de se meduspratna konstrukcija (sa ugrad e mm slIpiJim blokovima) izvodi sinhron. 1I je d no m pOleZll .. Medlilim. Drugi nacin posl3vljanja pla fonskog pane".a.

.J________________ =----"-'f'+JL-----' 5 51.MalLer. Tot/ore ".. 16.Rejlck1l1jllf:a ailllllillijlllllskaJo/ija. . \·tmkeija . a li za ht cva dnblll nrga nizaciju rada na gradilistu . trukriju.I1idroizolaeija ._~ _ . 9. .\'ki pallcl illiegri. 4.: Jo nskog gvozda. Na Il\lrizo ntalnu donju llpla tll pl " l"o n<l Pllst"vlja sc neuphnli nd mrc7. slojevi poda i maltcrisanjc plafona ratle Sl.YT/( 1LNO G RI::I. . .Beloll. .YJ.I 'lmkcijll I.. II.: naknad'll ). poSIO Sl.·I · YJ I:: pandom. 5.. . pa Sl ' sve to /. . 7. dovl'sav.L..1 : 11'..Vdaljkc ad projilllog gvozda 7 I 1----- I '----"-'. . J I . l11atura oel bc tllllskug gVll/. hidmiwl'lcija.a. na postavljanju arma ture od bctollskog gvnzda i bctoni[(lnjc mo r<lju izvuti ili si ni1ronizovano.4'I"-'L.. 1'laJol/. 16. . 5.Noseca kOllstrukeija ad projilllog gvaida 6.' I'I?OJ£KI O J ·~ I. Lamelasli plaJolIski pallei 1.a lld 11l. . 6. 11(1 kuju se mo nt ira cev n<l I.Grejlla cev. 3.Maltcl'.tiijc bdullOI11. 7 ..mlllllllcdllspralllli kOll.I'a rabic IIIrezolll . J.JIla jzo lacija.WI pl~ronskim n.: radnvi na U:Vllll j zllliji. .. 10. 2. 4.CCl'Ila ZlIIija. L C SI.da i bc tollira preos ta la meduspratna kUllstrukcijn .Medllspratl lll kolt. Posle toga postavljaju sc suplji blokuvi. . l11ija (uz we obavcznc PrtlVl: re ).Top/oilla izolaeija.A/lllllillijlllllSka lamela.22.Rabie mrel. I 7_1 C/·:. 2.21. Toph .VJ J: I'OS TT~OJ E.S lojcvi poda. Ovaj Ililcin obczlx:tiujc idcalnu intcgraciju plafonskog pancla u I11ctluspr~tnu klll1 \ .

Izolacija. . a izmedu scoe se razlikuju II naci nu pricvrsciva nja lamelc za lXV i Z. ccvi prievrste lamcle. SI. . Na sli ci 16.23. a °0 0 °0 0 °0° °0° °0° °0° 00 0 ° ° : 0°0 .::1c mogu da budu ra ll ne iii talasas le. Na sli ci 16./6.lSI 0r. slika 16.l pla(on.7 . Mode li ovih lamc!astih pla[onskih pane la uglavno m SII definisani patenlima pnjcdi nih proizvodaca. . prikazano je jed no rde nje lar.-:.O odvode toplotu od ccvi. obicno ad aIUJlI111ijum~ kog li ma. u vclicini i ob liku iame la. sa slobodnim grejnim cevi ma u prostom dllplog plafo na. . 0°0 000 000 00 0°0 0°0 0°0 a 0 0 . Grejne cevi (4) okace ne Sll na medllspra tnll kon~tmkciju (I).. :n. 16.2·t Ne maze se sa sigmnoscu r . . Lam. Oblik same lame le mozt: ':: . '. prikaza n na slici 16. 000 0 0 c c=-.25.24.:li jc neosporno cia je ras pocle la te mpera ture pia ro na ravnomc rnija. PANELNO GREJ! INJ£ Jf)5 Lamclas ti plafo nsk i pane l jc varij... Princip je da se na grej m. Lamclasli plaJolIski pallel bez maliera 1. koje brl.:..22.- 60cm ~ I 3 CCV.1 bude raz li cil. pla fonskog pa ncia. lzgled trekih palclIlirallih lame/a Postojc i re~L [ :j..n:!~ l e~a sa do njc stram:. panela.mta pla[onskog grejanja koja ima Zil cilj d a u iz vcsnoj mcri smanji to plo tnu inercija ove vrst e greja nja.Allllnillijlllnska lame/a_ 2. ~.i .1 c: 1 '1 d e a ~Ii 2 ~ • "I. koja sa donje strane ima toplotnu izola- . °0° 0 '0 0 0°8 1°°° °0° 00 0 0° 000 °0° 0 0 0 ' °0° ° 00° 00 b ° 00 0 o~o . prikazano jc nckolikn ka rak tcris ticnih oblika lamc la. :'vrnenimo jos jedan tip plafonskog grejanja. \. .I na cinll vezivanja sa mal1 ero m.e:.Grejlla 3_ .. takode pate nt irani. ~ i u kojoj meri je lvakvim rese njima smanje na top lo tna inercija ? Ia[ons!.

Zatim se nanosi prvi sloj betona u de bljini b l (vidi sliku 16.. Neki put se u sloj betona b l (slika 16. '.~ .. ' '.~-. '...::~ '.7.. '. ..... ~'.. . Montaza ovakvog sist e ma je jed nostavnij <l nego panda sa ube toniranim ecvim<l....: : : < ~ . . ...-.... vodeCi racuna da ccvi budu dobro obllhvaeene sa svih strana..~.. '..~:"":"' . T o plo tn il ine reija je znil tno s manje na .":"~' . .. .. il lorlola sc na nill sa gi'cjnih ccvi prennsi sk orn isklju civo zra l:e njc m. Izvodenje podnih panela Ugradnja pod nih panela jednostavnija je od plafonskih. Ta ploca us[v<lri prc ts[avlja g n~jni plafan ....~ '. ' .. . .... . jer se te cevi moraju fiksirati vezivanjem za ar- .... . a mogucno jc ko riscenje grcjnL' vode te mpe rature <J()!70 °C.::\ . ... .' :: ... .... .. ' .. . : . " . '.. . Najzad 5e ccvna zmija zaliva betonom sve do projeklovane debljinc grejne plocc. .. . " ... .. . a preko nje polivinilska folija koja ima za cilj da zastili izolaciju od prodiranja vlage prilikom nanosenja prvog sloja belona.\: :.-: . .vJA ZA CENTR-JLNO G J?EJANJE ciju (2) prcsvu ee nu rdkkluju cllm a luminijum'iko m rnlijo m (3). To<irm)l'ii PIIOJEkT O I :·1ME I'OSTROJC. .:.. .."':' . .. . .... " .. 1 4 5 . .....15... odnosno na mnovu toplotnog proracllna).1 cve nill alnc nakn adne int c rve ncijc iii rckonstruk cijc Sli la ko izvadlj ive.25. .' ..) ugraduje armaturna mreza od betonskog gvozda i to pri vrhu tog sloja.. :... ' . '.... " ..... . " ...).2... .. ...<.. .... :. .....'._- '.. najeescc <l lllminijllm<l . .396 ll. ... .. .. ': .: : : . Kada beton tek toliko oevrsne da sc po njemu moze hodati. plaslike iIi me tala .. .: ~ .':'\:~ .. .. " . '.. ...... .. ispituje i povezuje sa razvodnom i povratnom cevnom mrezom.. .. '.~ ~ ... ..... iii pare niskog pritiskil .... . po laZe se cevna zmija. .. '.. '.. lIZ samu grejnu zmiju.. .'.~.. ' '. .15. "... .. . ' .... Ploce (5) kojimct se Sil do nje stranc zat V<l r<l pros to r dllplog pla fu na mogu biti od gipsa. :. ... Sl. · · ... J 6. . . Na betonsku plocu (meduspratnu konst rukciju) postavlja se toplotna izolacijil (prema masinskom projektu. . . Ovakvo reSenje je neophodno ako se grejna zmija pravi od cevi od polipropilena ili polietilena (pa i onda kada Sll upotrebljenc meke bilkarne cevi)........ Plq[onski panel sa slobodllim grejnim cevima 16.' ' .. . ..: . .. . .. .:. posla se panel p051nvlja sa gornje strane meduspratne konstrukcije.... . .. '. . .. -' " ' " . '" .~... 0'.. .. : : : :::\~~. . '.

\. \ \ " '\.. Ne sme se dozvoliti da ube tonirana cev. .. .iI nil koj u Sl' po lazu i vczuju CCVIll. \. ovd c sc na li va njc lx:to nn m o bav lj a u jcclnn m r o lez u. .. -.. O vakvo rdc njc maze se naCj u nc kim crkva ma.•• \ .:. a Ko jima ~e jccl nost av nn fik s iraju ccv i u zc ljc nn m r o lolaju .. opisan u poglavlju 16. Po~ lllp ak je l" kHV Uil st' prl' ko pn livi nilsk e fo lijc slav lj a ar mal urtl a mrcl.16. . Po/agal/}e cevl/C zmijc podl/og gre}al/}a Po me nimo najzad cia poslojc i pa cini pa ne li koji o po nasaju istorijski rimski hipoka ust.. . I :-IN·F.:: \.NO (~ /U'"JANJE 3()7 Illil lurnll mreZlI.. . slika 16.I . . \ < \ \ . vide ~l' cev nc z mijc po loze nc prc ko arm a lurne mrczt' pre bc to niril nj a. cak i posle niza godi- . 1 ' \ \ \ ' \ . \ ..1 . Ci mc sc mo nt aza pa nd a ml pl a ~li l: nih ct'vi p ojl~ dn() S l a vljujc i ubrLava. \ \ " '. \ '. .\ " . Na taj nacin Lie u loplntne e nc rgije koju nas i vazduh precl aje sc u tim kanalima podu. Rec je 0 obje klim il koji imilju vilzdus nn grejanjc. a li su nL'\. ... 4 \ • .\. b ko ~.3. .20 . Z a ra z liku lJd prvog o pisan()g naCi na mo nt az<: .7.. . .. '. z mijc. il ko d kojih se topa o vazduh za uba"ivanje u p rosto riju vo cli bt:tanskim kanal ima ne pos rc dno ispod pod a. \ \\ '-\ '. 16. i p ro izvoclaCi ns mislili p ri gnda n pribor: . ~ 't - \ . ..: ne bi prilik o m be to ni ra nja po me ril !. •• .. cime se elo bija i poclno grejanjc . '\ ' . \' \ \ SI. ~ \ . 16. . z a tim kali brisil nc r ncimcl acc za pus lavijilllje a rmalurl' na po lrcb nu vis inu i s!. Ccvnc z mijl' se n aj cc ~ ce za a rmalurtlU mrczu vczuju z ico m.ia ha cc (lei pla st ikc koji sc nal ie ll na a rm alurnu mrcZu. . Cevi i cevovodi Prilikom izbora cevi za pane Ie mora se zadovoljiti uslov cia o ne tre ba da butiu izvanre dno trajne.. ' " ! " \ '. . \. Na [o tl)gra fiji. .26. \ :. " .\ . ' \'. pos le r os lil vIj a nja i isp itiva n ja cevnl' zmije .

!ito sa ba karnim i plas ti cnim ccvim.' PROf I':}""I'O I '. Med ll tim. baka rne cevi sc mogu isporuciti na01l) ' tillll. a njih ovo o tkl a nj a njc ko mplikova no i skup o . na elililt <1 ciji ". ' III n<l . ('I':.l/ i po lie tile na . i. Urcjne zmije ocl ce li cnih cevi su dovo ljno krule .·~ ccvi na svim dc lo vima) .k · dutim. savij aju se na gradilistu bez a la la.lIl.. uk o liku su cc vi nc p re ki d no ispllnje nc vo d o m. od rc cl c nog radiju sa.V rK I L NO Ci Rf-J..rn ih ccvi. Pose bno se Z<l ht l'V.lO bril1. bria i jeftinija . ukupnil ce na pil ne la izrade nih od bakil rnih ce vi moze ci a ko nkurise o nima il rad e nim od celicnih. Dil ka rne cevi su skuplj e od ce li cnih. Ciji proi/' v('eli se u veeoj iIi manjoj me ri raz likuju u rece pturi os novnog ma te rija la.1I1" ccvi jc isklju cc nn. gde se lrazi neogranicc na trajnos t.5 put a veee od celi cnih.usl(." . sto je n<l p rak ti cnim prime rima i provc re no .! \C. D alj e .1 d. na kalc movc dllzine od 50 i viiic me ta ra .1 1.. Zajedni ('kll im je dil se cevi jednos lavno i brzo pakuju 1I pane le (isporu cuju se u koturovima vc likc u~l z in e . sa lIile lo nira nim cevima..lOS /I.''' ' no j grejnoj zmiji vrlo mali. · cun a da pro me ne te mpe ratun. rcd c od bak<l rnih.d ()stcc(. Pre ne pune dve cl ece nije na triistu su se pojavile plaslicne ccvi izmde ne na h. sto u kr<ljnjcl11 slu caju dovod i cl o pojilve p rocurivanja. prvo II zgrev<l nje novougrade nog pa nel a bude pos tllpn o . Post oji ve ei broj proizvo daca ovih ccvi. Olin" .vf. nj ll (rl'l:imn od koro1.I.: ~ 1 r. a za nastavljanje ccvi proizvodaci su kr.Vf I': />()S'f'/?Of l':. duze ncgo Sil bil brnim iii plas ticnim cevima.. Pa nc li izrad c ni od ce li cnih c(. Ba ka rne cevi se mogll bez tcSkoca savija li na sa mo m graclil i\ 11I prc ma po tre bi i jcdnns tavnim alalo m. bel o bzira na ma terija l ce vi.. Os im toga ba karn e cevi se nas lilvljaju lemJje nje m. Bitno j(. . 1.. i to zbog toga sto je mo nt ilZ ii pancIa otl bakarnih cevi jednos l.l cdicnih (. I<a ko je Iinearno te mpe ra tursko izduze njc baka rnih ce vi pod islim uslovima () k. I<oroz ija sa IInutras nj. jc r sc ne SOle dozvo liti da sc uslc cl loscg zavariva nja s\c'lli prt:sc k ccvi ose tno s manji ( iz tog razloga se po zav rse tkll s kl a pa nja cevne zmi. grcjne vode ne budu nagk . 11.1 zavilr ivaci mo raju ima ti (HI govilfajucll kva lifikacijll . kao i po llip rip re mJj e n ma terija l za k i ll lj e njc. mo ra se 0 tome voditi racuna jos pri proje klova nju. . S t" te knjc t<l kvim silicaje vima mll'!l1 d n nas t<l nll su vd ikc . dOl bct o ll '" '" s po ljne stra nc dobra nfl lcgnc nil ccv ka ko se nc bi fo rmira lc supljinc uz s po ljni zid (T· vi.1.·1 /. lako d <l ne pos toji o pas nost da II to ku mo nt aze dodc do iz mc ne ko nri guraeije. T L! mpc ra tursb dil a ta L!ij<l cL' licnih ce vi II d obroj mcri jL' s. I'rvi pa nd i rackn i su m. odnosno po lip ropile na. . it prakticno nisu po tlloznc ko roziji . P. tog r. Tor/oml'. Ova osobina ce licnih cevi cini ih vrIo pogodnim Z<I izradll pl il [o nskih pa nch Celi cne cevi nijc mo gll eno kva lifikova no savij a t i na Sil mo m gradilis tll .l icit e to plo tne p rovodljivos ti celi ka i ilc tOTI<1 mo ra se vo<ii tl I. 1 nju obilvcZllo pro pus ta ka li brisilnil mc til lna ku gli cil kil ko bi sc provc rio svc tli p n '~.'Vf I': na .. f'.' pa ne k. To za ht eva vcIiki broj zavilri va nj a. tako d a jL' broj na stilvljanja ccvi u j. o bicno prime njuju na luksuznijim zda njima. Z bog toga je ce na mont aze p a ne la od celicnih cevi rc hltivll li visoka i t rajc du go..slo lI os ta lo m vilzi Iii \\.vcdc ni ko rc ktno po p roceduri .1 nijl sili caj.1 I II ll pc raciju pos tllje prigodni jccl nos tav ni il lati . zbog r<l/.ic ~ 1. Sve to cini d a se na mont az i moze nad o knacliti <>II" sto se izgu bilo na skuplj e m mat c rijalu. Na mcs tima ta kvih su plj infl vrc mc no m do laz i do kornzije na spo ljo oj stran i (c·. .vi.i\ · nij a.ijc) p ro wri . ta ko taj posao moze d a o bavi i radnik sa manjim I--valifikacijama od onih k"ic' Sll po lre bne jed no m zava rivacll . I · gil ccvne zmijc sc nil gradilistll pravc od pravih cevi i fa bri cki izrad e nih cevnih hl ~ !l\ . m""11 cia bud u d ugllvd': ni . · no tre ba izbegava ti vdike duzine pravih cevi u panelnoj zmiji. uko liko su i1.

~ ~ I a b SI.27. od n.b). Cevi SC· u'jc{l no m pa ne lu mogll u prine ipu slagil li na clva nacin a: u vicl ll serpe nl ina (s likil 16.28.·INJI:· 3QQ irali prigodan.b i 16. Kako sc ova vrsla s lare nj" mil le r ij a la zasada ne maze simuli ra li ni ka kvim skracen im proccwm.ie Izv.·IN I: LNO G I?U.27. da im .-) '-' '-- .- I ~ l _____ J I l.c) ci a se p ojaca grej a nje reeimo liZ spo lj <ci nji zid i ii p rozo r.most za pa ne lno g rejanjc. pouzelan i praklicilil ri ling).:iiJJ. biee pol reb llo mn ogo god in a ci a bi ovi mil lc rij a li clo kaza li svoju ko nac nll va lj.ic pr ikazaoo n8 slici 16. ~Af////(I//////((//// ~/ /ltll/////////(/ /// ))77?777J?717 17)))))))))/ . J6. po li propi lc nsk ih cevi rade sarno pocln i pancli.u . Pns lll ovi ma le rija li imajll osobi nll da im 5e posle nc kog (ug la vnomjako dugog) vrcmc na dc limicno mc nja siruk ili ra Illo·lt:klll a ..27.26. kil ko .staga n II vid ll se rpe nlin a. pOSIO nijecla ll o cl pro izvo d acil ov ih ce vi nije po nueli o nek ll prihv.menicnim promcnama pr it isktl 1 IcmpcC<llurc ) pnlVcrc na d ll go lriljnost i da Sli je fl ine. os la jc da se vid i da Ii le pro me nc imaju nek og 1I1icaja na izdri ljivoSl i Iraj nos l pa nela izrade nih od lih ccvi.a) ii i u viclll PUZil (s lik a 16.ll lj ivu ko nslru kcijll za plarn nskc pane le . Z bog nj ihoVL' cktslic nosti mo raju SL' pr i mon lai i pa ne la vez ivali za ne ki i:v rs l ros lilj. el a imajll prihva lljive Ic rmic ke oso binc (di l al~jc ccvi n<: od ~ tupaju mllo go o el di la laci.. Zasad se o d po li c lile nsk ih. pojavice se izves na raz lika u le mpera luri grejne povrii ine na jeclno m i dru go m kraju pa neia.16.28. Neke varijallte s/agallja cevi II vidll serpent ilia . f I '-' '-- ( .. ako jc pane l.))7))7)777)))))).7)7//. P. CD SLlli. liZ doda tna kons truktivn a reSe nja (s lik a I G. r r" r r" r r------"\ . Slagallje cevi II vidll serpclltilla (a) i ll vidll pllza (b) ~ obzirom cia le mpe ra tura grejne vo cl c pri pro liea nju kroz grejnu z mijll opacl a..labora lorij i (rec je 0 s ta re njll ma lc rija la lIzrok ovanog nail. /J/7/71J//7/Jlll))))7/)71. "ubrlillli m slarc njelll" . Ova raz lik a se moze isko rislili.ic be ln nil) .

I loplija cev.. r---------~ I I ~~L ______ ~ St.i-vallja ptaJoIIskog pallcta lIa ceVlIl1 mr. Stagallje cevi II i : I r----. /.Uko liko su ccvi ~ I ozcne 1I vidll puza. viuel i prinu. ---> ___ I I I I (~----~ vic/II puza Prikljucak nil povrilt ni vou / / ('evna zmi ja Prikljucak 11 2 dovodni vod sa vcntilum u urmaricu St.ie Ic mpcrillura povrsine pane la manjc-visc ujcdnacenil. 30.. lOra) V CClI koliCinu loplol ' . vrsiflc na jL. so:: obczbeuil i dil panel odajc loka lno (recimo pornl P II .m krajll panda.. J6. jer su uvek jedna pored drugc hlillll1lj . pa.29. MeLiulinl I ' I oVilkvim pakov.: r na s lici 1I'i. t 6.ema pnvez.dnom i drug.2V.lIljCJ11 mol".eifl . ncma osel ne razl ikc 1I le mpaaluri gn:jllc' p.

ako cevnil vertikala ne ide dalje). od nos no sabirnik. zajedno sa rcgulacionim ve ntilom. Prikljueak na dovodnu cev.31. Uko liko se radi 0 pane lu na najvisoj c ta zi (tj.16. 16. U praksi Ces to se u jedan ormaric smes taju prikljucci za vise susednih grcjnih z mija. Na slici 16. Tu su takode i slavin a za punje nje i prainjenje. prikaza no je se matski poveziva nje plafonskog pane la na mrd u (ovaj problem je naroci to osetljiv kod plafonskih panela) . obicno je smd ten u posebnom ormaricu postavljenom na pogodnom mes tu u zidu. Na slici 16. a prikljllcci moraju da omoguce kre ta nje vazduha prema najvisoj tacki prikljucne mreZe. g1avni regu!acioni ve ntil i automatski ventil za ispustanje vazduha. VezivG/rje podlliil palleia sa sabimikom i razdetllikom Na slici 16. St. te rmome tri (na dovodnoj i odvodnoj cevi). Na sabirniku (donji elemenat) se za svaku zmiju nalazi po jedan regulacioni navijak i takode automatski venti! za ispusta nje vazduha.31. Na razdelniku (na slici gornji ele me nat) nalazi se po jedan regulacio ni ve ntil za svaku zmiju. prikaza n je jedan komplel razde lnika i sabirnika za vise sused nih grejnih zmija o d plasticnih ccvi (istovet na resenja vaze i za podne pane le od ce licnih iii bakitrnih cevi). Flltografija jc nilpravlje na u fazi mllntazc. koji bi omogucio pravilnu raspodelu grejne vode na sve pane1e. pre betoniranja cevi i pre ugradnje ormaricil.30. a trebalo bi da na prikljucku svake grejne zmije bude i merac proloka.32. Povezivanje pod nih pa nela sa mrdom je manje kriticno. Obicno sc oba prikljucka smestaju u zajed ni cki ormaric smes te n na pogodnom mes lu u zid u. PANELNOGREJANJE 401 Povezivanje pa ne la sa razvodnom i povratnom cevnom mIeZo m mora da zadovolji po trebe ured nog odvode nj a vazduha iz vode. cevna zmija treba da bude izvede na korektno u horizo nt a lnoj ravni. Ako jc u pitanju podni iii plafonski pa ne l. veza nih na zajednicki razde lnik. pos to se prikljucci i nil dovodnu i na odvodnu cev po pnlvilu na laze visinski iznad grejne zmije. stirn sto se na najvisoj ta cki nal az i sud za sakupljanjc vazduha . povr?tni prikljuCclk se mora izvesti analugno prikazanom. prikazani su isti razdelnik i sabirnik u kmpnije m planu. U prime m na prilozenoj fotogra- .

.l: i ma njl' prcclzno.NO G [. koji moze bili ko tao iii po dsta nica d a ljinskog greja nja..! NlI:' fiji.. Pod razumeva se d a taj izvo r ima regulisa nu te mpe ra turu vo de (II zavis nosti od spo ljne te mpe ra ture) na bazi siste m a 90nO 0c. zmijc bili 1l'7.33. Sabimik i rtlzdc/llik ZlL podll c pallele Ekspanziona posudo 2 5 1 I 3 L S I.j nc vocl c za pojecii n. / 6.. 1 7_ 1 ( '/:"STRA I .d". Veza radijatorskog i pallclllog grcjallja sa meSalljcm Ako se 1I jeclnoj zgra di po re d pa ne lnllg greja nja na lazi i ra dij a lo rsko iii ne ko drll go grcja nje. p<l Cc ba l iln~ ir:1 njl' ko licinc gn. / 6.. i 16..\J.33.OJ F . nc ma mCril cii pro lllkil . . mccllllim. Na slik a ma 16. razvoclnc ffifde je dnog i dnlgog grcja nja mo raju na ad e kva la n na cin bili razdvllje nc .34. \ (. d a li Sli 1I prineipu prime ri me dusobnog povezi · vanja pa nel nog i ril dijillo rskog grejanja.402 /I ·"..32. . rwclj U. '.. k I SI.T() I :·I SJ I·: l'OS7'I. U o ba prime ra pilne lno (1) i radij a to rsko (2) grejanje sna bdevaju se lo plo lo m lz is log izvo m (3).F).

Mreza panelnog grejanja dobija grejnu vodu iz sekundarnog de la razme njivaca toplote lIZ uCesce posebne eirkulcione pumpe (4). 0 elektricnim grejacims posebno prilagodenim ZII . mrezc panclnog i radijatorskog grcja nja imaju. 16.16.33. dok sc za panclno grajanje grejna voda doblJ<l md anJcm II lrokrakom vc ntilu (6) vode iz toplotnog izvora i povratnc vodc iz paneia . kod koga se. Temperaturski senzor (7) kontrolise temperaturu grejne vode i lIpravlja prolaznim motornim ventilom (6) na primarnom krugu razme njivaca .34. Rec je. s tim sto se za radijatorskll mreZ\I ko risti ncp?s rcdno g~cJnH vmhl iz toplotnog izvoril. PANELNOGRFJANJE . 16. PANELI SA ELEKTRICNIM GREJACIMA U prakticnoj ptimeni je jos jedna vrsta panelnog grejanja. 1I plafonu. posuda 2 5 3 6 Sf.:-I Ekspanziona poluda Ekspanziona . ~.34. sto bi moglo da izazoye neocekiva na napreza nja 1I betonskom delu pancla. podu iii zidu nalaze lIbetonirani elektricno-otporni grejaei. mrde radiJat orskog i pa nel nog grejanja potpuno su razdvojene.""". Potrebnu tcmpcratllru vod e konlrnlisc te mpcraturski sc nzor (7) koji upravljil motornim trokrakim venti lom (6). Veza radijatorskog i palle/nog grejallja sa razmelljivacem toplote Na prime ru sa s like 16. Prvi primer (slika 16. medlltim u ovakvom reilenjll postoji opasnost da usled eventllalnog kvara na sistemll regulaeije u pane le nepredvide no dospe grejna voda nedozvoljeno visoke te mpe rature.f03 Na primeru Sit slike 16.34.) tako ndto prakticno ne moze da se dogodi .8.odvoj ene pumpc (4) i (5). pa i osteeenja.33 .) je jednostavniji i jeftiniji (ima manje lIgradc ne opreme). umesto ubetoniranih cevi SII grejnom vodom. Sa drugim reSenje m (slika 16. Cirkulaeiona pumpa (5) pokrece grejnu vodu iz toplo tnog izvora kroz radijatorsku mreiu i kroz primarni deo razmenjivaca toplote (8).

cinjenic(l je dil svaki e leklricni grcj(lc nosi sa sobom pot e ncij(llnll mogucnost pregorevanja. pogo tovu ako se ele ktroprivreda zemljc bazira preteZno na tc rmoe le ktranama. Elcktri cni grcjaci za ponelno grejonjc.wlje n za lI gradnju 1I panel. Sl. Elektricni grejac za pane/liD grejallje G lavnil osobina ovih clcktri cnih panda jc jednostavna u gradnja i niska uknpna ce na. vodt. odnosno lIkoliko se nc ko risti pe riod dnevne minimalne potrosnje . prikazan je jcdan t"kav c le ktricni grejac prip r. 16.jaca podcSava St. Os novna pak mana im je nc mogllcnost konlin\l a lnog regulisa nj il . 16.35. predst avlja zlollpotrebu nacionalnih c nergc lskih resursa.NO GREIANJE lIgrlldnj\l \I beto n. ali se ipak mogll svrstati u panele. koji sc danas mogu naei na lriislu vrlo Sll kV(llitetni i dugotrajni (mnogi proizvodaci dajll Z(I ove proizvodc vrc menski neograni ee nu garancijll . .lnog rad a.nn ne kim lc mpCralllrskim sc nzoro m.1 CENTRA I . visim od projcktn e. Trcnutn(l s naga ()vih grt. lako da sc mo gu formirali paneli sa razli ci tim toplotnim oplcrcccnjem. sto bi tre bolo da bude znak izllzetnog kvalile ta). Medlltim.la bili zna tni.<: P1WJE"TO I ~ I NJE rOS1'RO}f.NJA 7. p<l cc i Ic mpe r<ltura poda biti promenljiva . a i jednnstavJ1 0 rukova njc: dovoljno je sarno okrcmlli prekidac i cvcntualnll podesiti lermos lat. Ovde ce biti pomenula dva taha uredaja: viseci zraeeci grejaci i paneli za topljenje snega.. (I mnglo bi da dod e i do dopunskog naprcza nja u bc to nu. razlicite snagc po jcdinici povrsine .35. prcm<l potrcbama grcja nj (l.404 8 1'01101'01'. Nil slici 1(). odnos nn malte ru.9. lIko liko bi skokovi temperature uslcd diskontinuilt. iZllzcv u slucajevima kada nc postoji tehno-eko no rnski prihvatljiva altcrnat iva. l'rnizvll(la ci ovih grcjaca obicno imaju 1I svo m programll greja Co. pilnclni grcjac ccsto isklju civali i ponllvno ukljllcivati. Recimo na kraj\l JDS i lO da ncposredno koriscenje e lektricne energije Zil grejanjl: prostorija putem clektro olpo rnih grejoca. po principu lIkljuce no/iskljuccno. knje sc moze desili i posle vise godina nes me t.. POSEBNI PANELI Postoje grejni uredaji koji donckle odstupaju od klasicne definicije panela (grejna te la integrisana u gradevinske povrsine). To znilci cia cc se pri spll ijas njim te mpe ratllrama .

17. .36.0 lacija (3) sprccava osc tnije odavanje toplote nilviiic. Zahva :jujuCi pozna tom efektu panelnog grejanja. Li me ni pillst (1) t e~n() je poveza n sa grejnim ccvima (2) zava rivanjc m iii nck im dntgim odgovnriljuCim nacino m i precls tnvlj il z racece grej no tela. c Pogled odozdo 3 B=170cm Presek 51.Ze zracenjem toplote na mesta gde se Ijudi kreeu (a uglavnomje rec 0 prostorijama u Kojima su osobe stalno u pokretu). Grejaci se obicno postavljaju ispoel samog plafona. ViseCi zraceCi grejaCi Na slid 16.] u izglcd u nelozdo i u preseku .1. pa i vise. temperatura vazduha po visini prilicno je ujeelnaeena . r I~ ~ 1= . Ugodnost se posti. 16. odnosno onih objekata kod kojih zbog velike unutrasnje visine dolazi do osetne n1zlike u tempe raturi vazduha po visini. ~ c . taKo da gubiei toplote kroz krov i gornje de love zidova nisu preterano ve liki.36 prikaz01no jc jedno rdenje viscccg zrilceceg grejllc. a te mpe ratura grejne vode je 90nO °e. sportske dvorane i sl.16.9. koje odajc toplo tu nanize. ? . kao sto su fabrickc hale.. Prikazjedllog viscceg zraceceg grcjaCil G rejaci se obicno rade u vise metara dugackim trakamn. Primenjuju se za grejanje ve likih i visokoih prostorija. . dok je te mpe ratura vazduha relativno niska: od 15 do 18 °C.f 6 PANfof .NO GRFJANJ£ ·/0:. a bocnc oborene straniee (4) sputavaju intcnzivniju konvckciju sa do njc stra ne.

Energetska kriza. Za proracun ovi h grcjaUI mozc sc koristiti metoo prikaz:ln u poglavlju 16. 6:: tc mp cralllrc vazo uh a sa go rnjc i donje ~lra n e biti medu sobo mjed nakc..37. Takav objekat je.. I i I I 1 :I I' I __ -=-=:..lli Cl.. sto bi pogodilo veliki broj putnika. = 1u . J 6..' umcs to koeficijenta kc figuri s. TodorrJI.:.kopija podnih panela za grejanje prosto rija . cak i u kracem vreme nskom inte rvalu. ti.30 do l6. godine potresla svet. a prevoznicima nanelo finasiske gllbitke (uostalom mehanicko lIklanjanje snega sa iste povrsine takode zahteva znatan utrosak cnergije. nave la je mnoge da ove instalacijc lIgnldlljll.37.5.. los jed an primer primene panela za topljenje snega.if./06 R. Izvanred na mogucnost jednos tavnog i brLog.l"porecl visef:ih zrai::ei:ih g. odnos no izrazi 00 16. takoreCi tre nutnog uklanjanja snega. posto se na ovak'vim objektima u tu svrhu po pravilu koristi brojna i mocna mehanizacija ).ejaca II I proizvod/l oj "ali 16. izazvalo pomeranje i otkazivanje brojnih letova.. Na slici 16. PaneIi za topJjcnjc snega Pre vise dcce nija pos ta la je popularna jedna insta lacija . jesu fudbalski tereni na velikim sports- .a ma. a ima i svoju realnu finasijsku racunicu.17. -.. I .le m. ali i parkiralis ta. ali mt'd ifikovani na oogovarajuci nacin.' I S l. recimo poletnosletmt staza ne kog frekve ntnog aerodroma.2.VJA ZA CJ::NTR. lI mcs to prccnik a cevi d pojav icc se dc bljina limenog p las ta. Tako c. zatim u prilaze privatnim gara'l. dovela je do saznanja da ovakav nacin uklanjanja sncgu prcdstavlja rasipnistvo.cija jl: uloga da sa slobodnih povrSina topi napadali sneg. PROJEKroVANJE 1'()SrROJF.ld a bi sc isli prosto r grl"iao radijatorima iii vazd usni m grcJa n. 1 8 odnosicc se na m3te rij al lime nog plas ta . pre !'. kocficijent provodljivosti . cije bi zatvaranje zbog sneznih padavina.1LNO GREfANJE u sva ko m ~ llI cajll manji ncgo k.9. do!.lli. koja jc 1973. prikazan je braktcristiea n ra spo rcd viseCih zraeecih grejaca u jed noj proizvod noj h.vcga u frekve ntne saobracajnice i sletnopo lc tne staze vclikih aerodroma. pa sc paneli za topljcnje snega danas uglavnom koriste tamo gde za to postoje ekonom~ko-finansiski razlozi. Ra. pa ca k i u trotoare ispred izloga prodavnica i robnih kuca. koji je danas dosta popularan.

a tll leli vee pom\:nllti finansijski e rekal. I'rc. Neposredno iznad povrsine panela Cormirace se supljina ispunjena zagrejanim vazduhom pome. Pri lome Ire ba raellnati sa relativno vi sokom vrednos~lI koericijenta prelaza toplo te a sa povrsim: panela na mesa vinu vode i snega. docicc clo stvaranja (zv. daje presc k kroz jeuan tipiea n pa ne l za lo pljcnjc snega postavljcn u javnu saob ra~aj ni cl l.toplo tna energija prcdata na gllrnjoj povrsini panela mora da nadoknadi 1I principll. a kako je sneg do bar loplotni izolator.avanj\: sportskih prircdbi praklicno po svako m vrcm\: nu . tak a da se spreci rormi ranje sncZnog pokrivaca. Gornji konce pt proracuna imaee.\'ck kroz jedan panel za /op(jcl!ic .lVog betona (3). Sta ce se dalje cleSavati: da Ii ce se sneZni svoclovi obrusavati pa ponovn 0 c. 2 t S= 5cm 3 4 b= 75cm L 5 St. predstavlja i ne kll to plo tnll izolacijll prema tlu (5) . (i rcjne eevi (1 ) ugradc nc 5U u slnj mrs. Slika l6.:ee biti dovoljan cia brzo otopi nastali sneZni pokrivac.38. tunelskog efekla.16. tj. Ukoliko panel slartuje tek kada sneg pocne ua pada. pokrivaea. tj. Kori~~cnj\: panela za top lje nje sncga na llvakvim objc klima o mogu cava odrl. 16. "ko je u trenutku kacla je sneg poceo da pad a panel vee bio zagrejan. za vreme snez ne padavin\: .m ega G lavni zadatak panela za lopljcnj\: snega je da obezbeui pre laza k sn6nih pahuljica 1I teeno stanje u sklauu sa inlc nzil c to m sndn\: paclavine . pored oS lalog. Sa donje s lrane nala zi se sloj sljllnka iii lomlj e nog kamena (4). koj i. po red loplol e loplje nja napadalog sncga. Tn z naci cia sc za vr\:me sndne padavine na povrsini panela rarmira mc!iavina voue i s ncZ nih pahllijica lemperalure 0 U 10m rcZimli . Kapacitet pane la uglavnom m. srednja I\:mperalura povr~ ine panda iznosila 2 do 3 n c:. . smisla samo ako je temperatursko poIje u p"nelu staeionarno. Pomcnimo ovcl\: ua bi. jos: to plotu pOl rebnu cia sc sneg za grejc do tacke lo plje nja . ako sneg pocne cia pada na hladnu povrsinu panela. pri melcoroloskim lIslovima koji. I'AN"LNO G /?F J A NfH -10 7 kim stadi o nima .~anjm sa voclenom parom.Ij. docice u prvom Irenutku do [ormiranja sneZnog . iznad koga se nalaz i he to nska ko ns trukeija ko lovoza.vladaju 1I na se m podneblju. toplotu kojn se sa gornje strane mesavinc snega i vod e odaje okolnom vazdllhll i lo plotu isparavanja onog dela vouenog rilma koji ispari u tokll procesa toplj\:nja snega. Konslmkeija panela za lopljc nje sncga j\: ko pija pudnog panela pos lavlje nog na tlu . medutim.38. zasvoclena vee oformljenim sndnim pokrivaee m.

lVina i int e nzite t padanja snegao O vaj drugi pod ata k sc obicno u meteoroloskoj sluZbi vodi u zavisnosti od duzi nc posmatranog pe rioda. zadriavaju Ci sneg na koIovozu . I\ko se panel prcthod no uzgreva pre pocetka pad avina . Tako postoji mClksimalni desetogodisnji intenzite t. moze da dod e do razvedrClva nja i time do povcca nj a zraeenja povrsine . vetar moze da se pojaca (cime se povcca va koeficije nt prelaza to plote). a koefieije nt pre laza to plote je znatno manji) pa je i odavCl nje to plote drukcije.Todomvir PRO} EKTOV4 IV} £ POSTRO} EIV}A lA rENTR4 LNO GREJA IV} E [ormirati. zavisi od mnogo [aktora . Medutim. Najvainiji me teoroloski podaei za dime nzionisa nje panela za toplje nje snega Sll: te mpe rature vazdllha pri kojima dolaz i do sneZnih pad. R eeimo radi informacije da sm::g 1I Beogradu n<ljcesce pada pri temperaturama od -2 °C do +2 °C.:<1 topljenje s nt. s to je isto tako nepoze ljno kao i forminmje sneZnog pokrivaea. sa maksimainim desetogodisnjim 2 intenzitetom od 4 kglm h. neosporno je da pane l J. {(ontrolni proracun pa nela mora se urClditi i za ovakav slucaj. NajzCld postoji i treCi sillcaj za koji p ane l mo ra biti pripravljen. iIi Ce se posle izvesnog vre mena s ne g ipak otopiti. koju od ponud e nih vrednosti treba uzet i. uglavnom manje od nomin Cl lnog kapae it ela pa nela. na osnovll me teoroloske prognoze. (povrsina pane lil je suva. Korisnik instalaeijc j projekta nt Ce se o prede liti. Iz tog raz loga obit no sc panel plls ti u pogo n i pre poeetk a p ada nj il snega. llslovi na njegovoj povrsini Sll drukciji ncgo u (azi akt ivnog toplje nja snega. Tada se na povrsini nalazi film vode. Najzad llkupni ka paeit e l pa neia. u zavisnosti od znacaja povrsine kojll tre ba stititi.. da bi se saviada ia poce tna top lo tn a ine reija . zatim maksimalni inle nzitet koji se pojavljllje jednom II 50 godina. itd .-IDS B. pri lome temperalufil v<lzduhCl moze izne nCld Cl znat no da o padne. a to je lre nut ak kada pad avine pres lanu . .ga u tom sillcajll nije odgovo ri o zada tku da od rede na kolovozna povrsin a bude U SVilkom tre nutkll bez snd nog po kriva ca . te mpera tura vazduha je najceSce razli ci ta od O°C. treba da pokrije i gubitke toplote pre ma tlu. jcr uk o liko panel nije u stanjll da pokrije toplolne gllbitke u ova!:voj sitllaciji moze doci do formiranja leda .

U n jimn se para kondenzlljc.17. o nda se pre korisce nj a pare za grejanje prilis. Kac/a je II p ilanjl! ovaj c/ rugi sillcaj. Ne povo ljna je i visoka te mpe ratu ra radij a to ra. Slo bilno pogo rsava te rmicki ko mIor.-1 i 0.1 bar se jav ljajll 1I silicajevima kad a se pa ro m snabdevajll pored grejnog s iste ma i drll gi po lrosaci. UVOD Parno grejanjc pripad a vrs li grej nih sis le ma kod klljih se kao nosilac 10 rio te kori sli vod e na pa ra. Tro.a m rzava nja je r cevovod l! pre kidima rad a nije ispunjc n vodo m. Losiji SIl i higije nski IIslovi. pri ct: mu sc os lobadil to plo ta isparava nja i pre nosi 1I pros to r koji se zagrcva . s tim s to se nadp ritisak o d 0.1 bar nac/priliska II s illcajevima kada su krajnja lIdalje nj a ecvne mrc:Ze c/ o 500 m. keto na prime r kuhinja i vese rnica. ne dos ta laka koji su slIzili du me n. Kud njih ne ma o pas nost i od 1.lk mora redllkova li .ata . do najvise 0. razliklljll se greja nje paro m niskog i visokog pritiska . obzirom na te mperature kako pare lako i ko nd c nzala. Zavis no od pritiska pa re. Svakako najvaz nij e je teSko prilagod avanje grcjnog kapacil c la tre nlllnim pUlreba ma. Pri visokim te mpe ra lurama pre nos nog f1l1 icl a veci su i gubici to plo te . mogll bili sa do njim iIi go rnjim razvn dom pa re i sa nisko iIi viso ko po lnze nim vndovima za pov ra tak ko nckn1. V rednos li niskog p ritisk<lll prakti cnoj p rime ni 1I siste mim.skovi pos troje nja Sll niski . PARNO GREJANJE NISKOG PRITISKA 17. prime nc ovog nacina greja nja.1 za grcja nje krccII se od 0.5 bar smntra gornjo m gra ni co m niskog p ritiska. Nadp ritisci od 0. P rednos ti parnog grejanja Sli u njcgovoj ma loj ine rciji i lls led toga II brzo m post iza njll odrede nih le mpe ra tura u greja no m pros torll . Vode na para se proizvodi II kOllovima niskng iii viso kog priliska . vode na pa ril kojn je na viik rn priliskll o d a lmns fe rskog struji kroz cevnvod dn grejnih te la.. jc r se na tako vi~ o­ kim le mpe ratllrama n a povrsinama grejnih tcla javlja sago n. Zbug toga do laz i do pregrevanja p ros to rija p ri visi m spo ljnim tc mpe ratllrama sto sc odraiava ill veCim troskovima pogo na . od o ko 100 "C.1 bilL Siste mi pa mug greja nj a niskog pri liska.vanje cest ica pras ine koje vazduh nosi u svojoj cirkulaciji po pros toriji slo je nd IIlicaja na sluzokozlI disajnih organa. O brazova ni ko nd e nza l se vraca povrat nim-ko nd e nznim cevovodo m II ko lno. medutim pos toji nil. Iz pam ag kOlla .1 .1.05 ba r ko d manjih grcjnih pos lroje nja. a pa m o grcja nje visokog priliskn jc o no kod kngn vodc na pa ra ima nadpril is kc o d 2 do .

.. . + ( ~ d nje.1()(/orrJl'i c I'IW JEkT0 1 ':'1NJE /'OS7ROJENJA Z-1 CEf>lTRr1L\'OGR£JAl'U E u ccvovocl u stll dircklno smil njujc e[ikasnost sistcma. para pTOdire II razvodne vodove i grejna tela.4 /0 n . Kondenzill se obrazllje i II parnim vodovima.1 ce sc u nje mll koncl enzovilti.Iju se vi.a ka kotlu. Prcma polozajll kondcnzne ffifde razluk-l. kOlao je clelimicno ispunje n vodom lznad nivoa vode. S obzirom da gubil:i top lo le 1I prostoriji varirajll.: mreZe. Zbog toga se mora voditi raeuna 0 njcgovom oticanjll i oclvode njll kroz kondc nzni cevovod. sto jc po praviJu na prikljlll:nlli kOlld c nz t~oj mrez i prema kOllu. tiska pa kroz ve lrcnu cev' ulilZi vazduh koji ispunjava celo postrojcnjc. U projcktnim lIslovima u grejno telo treba da prodre ona koliCina p"r(' \::0. Puslanjcm urad kolla. Oeo ccvovoda kojim sc ostvarujc spoj sa spoljnom sl'edinoll1 naz ivil se vclrena cev. kilda su cevovod i hlilclni. Da hi v.1 .: tacno ona ~. au razvodnim vodovirna pritisak pa re koji je iznad almosferskog. Vazduh u dodim sa parop:! co bija pribliZno njenll temperatunJ. 17. Kada su u pitanju horizontaJni delovi pam. U sluc. Osim svega navedeoog nedoslalak su i povo ljni U SlllVi za koroziju.wl llh mogao cia sc pot isne iz eevne mreZc i grcjnih tela. narocilo u poi:etnom periodu rada siste ma.mosrcrom. U cevovodu za kond c nzil t vladil atmosCcrski. proizvodi se para ciji pril isak rasle do pOI rebne vrednosti . je r se cevovod i grejna tela u svaL:om prekjdll grejanja praz ne pil ovlazc nc pllvrsine dolaze u dodir sa vazduhom..~oko ­ polozcna iii SUVil i niskopoloze na iii mokra.f' . U zavisnosti od pritiska koji ima p<lri! Ilil ulazll 1I grcj no le lo..2.nc mrde vew sa al. PIUNCIP RADA P re ukljueenjil u pogo n. Tada u sislemu dolazi do IImanje nja pri . Para potiskujc vilzdu h prema gre nim telimil II Kojima zbog svoje manjc gustine. Za lo prilisak p<lre isp red grcjnog tela treba da je podden tako da prod. Kondenzat se sliva u jed nom pravcu i para koja irna znaIDo veeu brzinu ga zaustavlja. s obzirom na rilzlikll u guslini p<lrc i vode. Vcrtikalc kondenzne mrek direktno vode u horizontalnu kondcnznll ccv kTOZ koju se kondcnzat sli. ali i pored toga jc JDS uvek tezi od p<lr~' i uvek je .ata koji sprecava prodor pilre 1I konc! c 'lznll mreZlI .. II cevimil i grcj nim tdima nalazi se vazduh. postrojc nje mor" da ima II delll :.o nd clll. pr<l kticno je nemoguCe u svaL:om lrenutku podcia\'ali ve nl il pa se Ilil izlilZlI iz grej nog telil stavlja odvajac kondenz. Kondenzal koji sc obrazuje u grejnim telima prirodnim padom otia: kroz kondt:nznu mrdu eij i su prccnici manji od razvodnog pamog dcla ecvovoda. 1I njegil prodire veca iii manja kolicina pare sto je i u vezi sa Irc nulnom vel icinll I11 ()Ivora rcgul acio nog rilclijatorskog ventila.. Naslaje nagomilavanje kondenzata i u momcntima kada se naL:upi u kolicini da svojom masom savlada o lpor pare. U rdimu kada sc islJjlll:uje md kOlla i kada prest<lnc slrujilnje p<lre . tako cia se izbegne da para dospe u kondenzni .1ju ve rlikalnih usponskih vodova ne moze se izbeCi da kondcnzat lea: suprotno SlrujanJu pare. -_ .je~) lJlrc7. o ni se postavljaju pod nagibom od oko 5% 0 u pravcu slrujanja pare. dolazi do probijanja kondenzata lIZ prasaL:. zilosla la para se ko nd c nzuje.0 Ii cina p<lrc koja se moze u nje mu konde nzovati. Zo na iltmcsrerskog priliska poeinje na izlaznom prikljll cku grejnih lcla i oblllw<lt a celu kondcnznu mrefu. IIvek kbdi izmld vilzdllsnog sloja nc mdajuCi se su njime.

ccvi su u blagom nagibu (oko 5%0) i kad a se rael i 0 veCi m duzinilma .. a 1I cevi je voda . N IS KOG PI'JTlSKA 411 r-L--. pa se i nil tom mestu mo ra osigurali njegovo odvode nje . posto 1I parnom delu vlad a naci pritisak. dmgi za ko nd eznll cev.>< . . izvod e se skokovilll (slika 17.de nznoj rnrdi bili po mere n na viiic.17.2 Odvodellje kOlldellzata pomocll U . Pri sko kovitom vodenjll ho rizo ntalnog ko nd e nznog cevovoda do laz i do skllplj a nja ko mJ enzilla u tackama cevovoda u kaj ima se izvodi skok na visi nivo (tacka Ana slici 17.olll (a .1 Sistem sa dOlijim razvodom i visoko polozellom kOlldellZl101II mrei.cevi.J b I r I I I c Slika 17. I Iorizo nlalm. tako da ce pos lojati razli citi nivo i vode . radi se i 0 Izv.skok /lOrizolltalllog cevovoda) Iz horizo nt a lnog razvodnog cevovoda para prod ire u grcjnil te la kroz uspo nskc vodove.. :: b a a. T o sc poslizc spajanje m sa kond e nznim cevovodom po moclI U . 1 ).vetrella ceVj A .1) .povratlli cevovod za kOlldellzat) -. 2) .cevi ( a . Slika 17.. .horizolltailli razvodj b . nivo vade ce 1I krahl pre ma ko n. Kada je ovaj rilzvod poslavljen is pod grej nih lela. Nagibom se obezbedllje o tica nje ko nd e nza ta koji se moze pojaviti 1I odrede nim lIslovima pogo na. U toku rada siste ma. PARNO G RElAN1F.razvodlla puma mrezuj b .vertikaillc cevi za kOlldellzatj d . da nje m razvodu o U tom slubju ccvovod je ispod lava nicc sute re na il iznad ko lla. Kod izvodenja ovog spoja jedan krak je veza n Zit parnu.vcrtikalej c .. a razlika OdgOVilra ve licini nildpritisk a pa re Pk (slika 17.

____I.-i---e b ~ -- c . I kod ovog razvoda..-412 n. " . preko vetrene cevi ciji je o tvor izdignllt za 20-30 em iznad horizontalne kondenzne eevi.3 f). Veza sa atmosfcrom je ostvarena u horizontalnuj kond cnznoj mrez i. Kod ovako poslavljc nog glavnog ko nd e nznog cevovoda ne ma potre be za specjalnim elementima za izdvajanje de la mreze pod pritiskom. obezbedivanje odvoda vazduha pri pllnje nju kotla vodom.. u kanalima. c ..3 Scma sistellla sa lIisko po[ozcllom(suvom) kOlldenvlOtn mretom: ( a . u njenoj najniloj tacki se os igllrava odvod kondenzala spajanjem sa kondenznim cevovodom (slika 17. b . U njcmu je nivo kondenza lil uve k iznad nivl)a vode 1I kotlu.Ilivo vode u kolin za vreme pogona.. Uko liko se deo horizontalnog kondenznog cevovoda spusta nil nili nivo. vrs i sc spajanjem sa mreZom za vetrenje (slika 17.". e .::: it d ""'. k<Jko bi strujanje vazduha bilo osigurano.. po cemu je i dat o ime ovakvoj konfiguraeiji cevovoda. .nivo kOlwenzala) . Isti cevovod sluii i za ulazak vazduha u mreiu po pre kidu rada sistema. na prime r zbog podvla0enja ispod vrMa.. odnosnu mokroj kondenZl'.veza sPIlStenog dela kOlldellZlle mreze sa vauiusllom. it 1I toku rad a sa rno jedan nje n deo mokar.cevovod za vazduh. . za velicinu nadpritiska u kollu Pk.. 1I slucaju da jc horizontalna kondenznit mreza ugradcna pri podu iii cak is pod njvoa pod a.3). Ona se nalazi iznad nivoa kondenzata II spojnim cevima. Para pOliskuje vazdllh iz grejnih te la i cevovoda pa se poslavlja poseboa mreza za odvo d vazduha u atmosfcru (slika 17. blizu kotla.... ukoliko horizonlalna parna mreza ima skokove. da kle iznad vodenog stuba koji odgovara nadpritisku kotla. r T rI I I I rI I I c=--1-___ 1. Pri ovakvllm ra zv.~ .oj mreZi (stika] 7.3 c).". Todorovic PROJ J>KTOV/ INJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE llo rizo ntalni konu e nzn i cevovod je pod nagibom pre ma kotlu sa kojim jc u vezi pre ko vcrtikalnog priklj1l0ka 1I koji sc sliva kondenzat.1dll . jer u svim spojnim vertikalnim prikljuCcima nivo vode diklira visina vod e u kotlu . d . . Medutim. odnosno nadprilisak pare u kotlu. onda se radi u niskopo lozc noj. po isklju ce nju sistema iz pogona. _..3 d)..velrella cev.""""""". tako da para ne moze da prodre u kondenzni deo eevovoda (slika 17. horizontallni kond e nzni ccvovod jc SHV. ___ I .3 b).. Stika 17.

T T ---- ---. Kod najniZih grej nih tc lR ce lokup ni kond enza t iz razvodnog ver lika lnog ccvovoda mora n bi cia prode kroz radi ja tor.- .4) i pose bnom ve rtik a lom. S obzirom da kroz vertikale o ti ce kondenzat sa st rujom pilre.L I i o_~ -. ta ve rt ikala bi se punila ko nd e nza tom. Ukoliko bi gn:jno te lo bilo iz bilo kojeg razloga ·~a tvore n o . Odvod ko nd enzata bi sc u to m slucajll o moguCio na kraj evima horizonta lne mre:le. tako da se sp re(:i ot ieanje ko nd e nz:lta kroz ve rtikalu sa grejnim telima.4).:.4 Sistem parnog grejtlllja lIiskog pritiska l·a . Oil bi se to sprecilo razvod ni radij atorsk i prikljuc<lk jc 1I (lv. pomocu U ..- rI I I I I I ! I I I I I I I . narocito u poce tkll zagrevanja kada su cevi hladne u radijaton: vis ih spra t(wa se sp recava ul az knnclenzil ta postavljanje m radijatorskog prikljucka 1I blagom uspo nll.. PARNOGREIANJENISKOG PRITISKA -11. ZC!to jc bolje rese nje ako se izdvajanje ver likctla iz ho rizo nt al ne razvodne mrc zc izvede odozgo savijanjem cevi. SISTEM SA GORNJIM RAZVODOM Kod siste ma sa gornjim razvodom pare ho rizo ntalni razvod je iz nad najvis ih grejnih te la. Slika 17.cevi (s lika 17.:.. u svim os talim ve rlika la ma pa ra i konuL:nzat slrllje u istom smeru te je uma nje na mogucnost poremecaja toka pare odnos no slivanja kond enza ta (slika 17.'m s illcajll post avIje n sa lIspono m.fIIyom kOlldellzltom IItrllZ. """""""""""""... I t .-- ..L------~-----:1 -' I I __ I ".1 Horizo nt a lna kond enz na mre:la je stalno ispunjena vodom.3. is pod tavaniee posled njeg spra ta iii pri pod ll tavana . .. Kroz glavnll ve rtikalnll cev dovodi se para i spusta kroz pojedine ve rtik a le prema grejnim te lima .:=.mokra kondcnzna mreza. Pri ponovnom pusta nju pare javili bi se ne prijatni sumovi.OIfl --. pC! o tlld a i naz iv ovakvog razvo da .17... . 17. Sa izuzc tko m glavne razvodne .

pa neee dobijali pam..c PRO} E1CIOV·1 N} Ii POS7RO} EN}A 7.. za visinll slllba vade koji odgovara niltlpriliskll pare.veza vertikalc odozgo) 17.. vee prelhodno 1I skllpljac D kondenzala u vidu rezervoara (slika 17./ /.4 CENn~>1 LNO G RElA N} /~.zata II kotao Sll ona u kojima kond e nzal olice prirodnim padom. I 1I ovum sillcajll se vrsi odvod njavanje horizonla lne pa rne mrdc spajanje m krilja horizonlalnog razvounog ccvovoda sa kond enz nim. Ako se iz nekih razlogil usvoji viiii radni prilisak pare.:ana Serna go rnjcg razvoda ali sa nisko polozenom .mokrom kondcnznom mrcZom.... To se dogada kada kOllovi rade sa niZim pritiseimil (O.. Sliviinje kondcnzala II pojedinc vcrlikale se izbegava prikljuckom vertikalc iz gornjcg dela razvodnih cevi II vidll luka. kond e nzni verlikalni vodovi sc splislajll do nisko polo7. Nil slici J 7. U sillcajevima kada SII grejna tela postavljena dovoljno visoko lako da se ne nalaze II zoni pritiska kotla. POVRATAK KONDENZATA U KOTAO Najpollzdanija rdc nja za vracanjc kondc:. Ovakvi slucajevi se resavajll na taj nacin sio se kondenzat ne vodi direklno u kOIlove. Slicnn kilo kod donjeg razvodil. pri Ccmll je nivo kondenzala u njima iz nad vis ine vod e II kollll. b . Tako se .. c . grejna tela mogll bili u zoni pritiska pa Ce bili ispunjcni vodom (u praksi se koristi naziv "polopljeni").vetrel/a rev. kondenzat ce se slivati direktno 1I kOllove bez ikakvog posrcdnika.T .l0.TOf/orrJl'.5 je prika-... c I I I I --v-f=" b t: I I _~-..- '1 I~ I 1 1 t1 ! : I I I I 0 1=--- ~I I I I Slika 17_5 SCilla pamog grejallja sa gomjilll razvodom i lIisko p%zellom kOlldellZllolll mrezom: (a ./ 8.2 bar) a grejna lela SlI visoko iznad nivoa vode 1I kotlovima...c ne horizo nl a lnc mrele ... . Zil dovod i izl'lz vazdllh'l iz poslrojenja prcdvid e na jc velrena ccv sa otvorom za vezu sa ill mosferom.otvor..4.6)..} ..

6 Vracallje kOlldellzala /I kolao pO. ----. razme njivaei toplo te. Ukljucivanje pumpe je po pravilu aUlomatsko po moeu ko ntakta sa plovko m koji se llsposlavlja eim nivo vode u glavnom sa birniku ko nd cnza la doslignc odrede ni nivo. Ukoliko se aparali koji korisle paru na laze blizu kotlova mogu se poveza ti dire klno sa ko llom i radiee bez smelnji iako su u zon i pritiska. PA l va GREJANJ£ NlSKOG PRlTlSKA -1 15 dobija kond cnz na mrda koja nijc 1I dirck lnoj vcz i sa kollom pa neci bil i " po lopljena" i grcj na Icla mogu bili na isloj visini kao i kol lovi. koji predavao predmci G rejanje i provelravanjc od 1962-1979 godine. U 10m slucaju kond e nzna mrez. i to najeesce ne dircklno. ko rist e. Naravno da laj meclll-rezervoar mom bili loliko iznad nivoa vode u kotlu da raspolozivi hidros lalicki prilisak budc dovoljan da savlada nadprilisak II kOl lu i olpo rc u vcznom ccvovodu . O vako vrabnjc kond cnza la je bolje rc sc nje od dircklnog prcbacivanja kondcnzata iz prvog rezervoara jc r jc punjc njc kolla ravnomcrnijc pa su oscilacije nivoa vode u kotlu male l .a nije u vezi sa a lmosferom pa nema razlike priliska. i nc propusla vazduh. . oda kle kond enza l prirlldnim padom o lice II kOllove. grejaci za vazduh ild . profesors masinskog fakultet a.\'rcdslvom rezervoam Povra lak ko nd enza la iz rezc rvoa ra u kOllovc vrs i sc pomocu pllmpe. vee i u kondenz nom vodu i u pa rnom vlada a lmosferski prilisak. Pe tlj a elc luje kao vodeni zatvarac.).7). vee prvo u jedan visoko polozc ni rezcrvoar S. Stika 17.17. pa i nize od njcga. Za povralak kond e nzala iz veCih pOlrosaca pare (bojlcri za pripre mu lo ple po trosne vode. pa ee nivo vod e u ko ndenznoj cevi bili skoro isli I Prema lekslu prcdavanja Milorada Uroseviea. se uSlavljaci pare a jos ccSCc ccvnc pet lje (slika 17. Oa bi se omogueio izlaz vazeluha na ko nd c nznoj ecvi se poslavlja automalski ventil za ispuslanje vazduha koji propusta vazduh a zatvara se pri nailasku pare .

0. u zavisnosti od duzine najduzeg parno. '-- .1 bar -100 -200 m 0..f------- '-- --.0.5. -. . ".7 a.8 Direkllla veza polro.1 .-------1- ----.. najudil Ijc nijcg grejnog tela.3 bar ..ruclIju se sledeci pritisci pare nil izlazll iz ko tla.0.g voda : . Mil ia raz lika POlil:c od pada priliskil koji posloji u rilzvodu pare (s lika 17. Todom"ic I'UOJ EKIO I :'INJ E POSTROJ ENJA Z·1 C ENTRA Lt.8). r --.2 bar .5 ba r nadpritiska.. UPUTSTVA I PRIMERI PRORACUNA Pritisak pare 1I postroje njima za grejanje parom nisk og pritiska krece sc u granicarna od 0. 1I zavisnosti od duiine vodova od kotla do.200 -300 m 0..2 .faca pare i kotfa 17..'"""""""""""""""" L.-- a. 1-----::: x- l!..do 100 m 0. Stika J 7.05 .Q G R£JA NJE ka o i u kotlu .·116 I].05 do 0. SUku 17. . Po iskustve nim podacima pre po.

za trenje 1I ravnim delovima mreie O. povratak kond enzala priroelnim pule m moze bili kroz visoko poloze nu (suvu) iii nisko polozenll (mokru) kondenznu mreill.ie oel proracuna prikazanih za vodcno grejanje.1). Povralak konele nzala u kOla o 051varuje se silom tde iii pomoeu pumpe.:cim vrednostima za R. Koel oba sislema razvoda. Pri vl.005 m/m 17. lako i kod pamog grejanja. . lz istog razloga nemacke norme daju granicne precnike za pojedine kolicinc toplote koju nosi para (tabcla 17.1. vrednosl za R ne treba da prede 100 Palm. veee su brzine strujanja pare.2000 (Pa) Kao i kod vodenog. kao raspoloziv napor za dimenzionisilnje cevne mreie od kotJa do venlila grejnih lela prcoslaje: H = P . a s obzirom na suprotan smer olieanja kondenzata.jcdinii':ni pad pritiska R = O.5.:nti mes nih olpora ocIreduju se islo kao i kod vodenog grejanja.plozivi prilisak PI .1I). PAlmo GREJANJE NISKOG PRn'ISK~ -117 Da bi para prosla hoz ventil grejnog tela i usia u samo te lo. Horizonlalna pama mreia polaie se sa nagibom koji ne sme d a je milnji od 0. moze dolazili do sumova 1I postrojenju i hidralllicnih lldara.duZina pamih vodova { (m) . koel parnog grejanja napor se trosi zakljucno sa grejnim lelllm. Proracun parne cevne mreze Ako jc poznal pritisak pare na izlazu iz kOlla. maksimalill1 nagib iznosi 0. Poslrojenja parnog grejanja izvoele se sa gomjim i donjim razvoelom. U prelhodnom proracunu uzima se ela sc 67% oel raspolozivog napora lrosi na lrenje II pravim elelovima revile mreic.pritisak kotla .P2) . Prema tome. Dok je kod vodenog grejanja 'napor bio polreban za strujanje vode kroz razvoelnu i povralnu mrezu. potreba n je napor ad oko 2000 Pa.17. KocI cevi koje imiljll nagib slIprotan loku konelenzata .002 m/m.02 bar. Prilikom proraclIna treba voditi raeuna da 1I lIsponskim voelovima u Kojima para i kondenzat imaju suprotan tok.67(p 1 .ra<.1'2) I Naknadni proraeun treba cia da slvami potre ban napor.potreban pritisak ispred venlila grejnog tela .67(Pl . pa se na osnovu loga odredllje jeelinii':ni pael prilisak R za kolo najnepovoljnijeg (najlldaIjenijeg) grejnog lela: . raspolozivi napor sc lrosi za Ire nic u pravim delovima ccvi i za savladivanje mesnih olpora. odnosno 0. a sovjetske norme maksimalne brzine strujanja pare (tabela 17. prorai':lIn cevne mrdc se ne razliku.1'2 . Koeficijl.

koeficije nti mcs nor o tpOr<l odred ujll se tak ode prc ma tabcli VI 1I dodatkll. prelazi se na t'drcdivanjc pre thodnih prccnika pomoeu labelc VII. vee se njihov precnik usvaja na osnovu paciataka iz tabele 17. pa Sl' visak priliska prigusuje prethodnim doterivanjem o rga na za reglllisanje. cev na mrda sc dime nzionis e.avis nos li od kolicinc toplole (W).'! " 50mm vcCi od 50 mm 30 30 15 17 20 20 U nak nildn om proracunu .! 1011 0 13950 70 21510 29070 82. Kod parnih vodovCl grejnih telil.5 nun 56990 78730 11 3 88 IloriZOIl13lni vodovi Vcrtikaln i vodovi 603600 825730 102340 140720 137 76S740 1052500 129100 177930 150 978 100 .. Nairne.. Z" taka dimenzionisanu cevnll mrcZu iz racllna se potrcban napor na osnovu kog<l sc usvaja prilisak u kotlu. Todoro .koris· cc ni pritisa k. Ako lreba izvr~i li proraclIn ccvnc mrczc za pos trojc nje za kojc nije zadat pritis<lk pare. 17. jer tek treba odrediti pritisa k pare II k(ll lu . vod eci ra clln a 0 podaci ma iz tabe la 17.fI8 B.5 mm 27900 38840 1110..ore ( m/s) j.ll .' PROJEkTOVrlNJE I'OSTROJCNlrI 2. pos to sc precnici cevi nc mogu smanjivati ispod od rcdene g ranice. .2. Za pro racun vodovll za SVll dru g" grcjna te la sad a .S .ie poznat pritisak ko tla pi! proracun bazira na jedini cno m padu priliska..[ i l7. koji se tak odc ne nlzlikuje od proracunil vodenog g lT janja.. (" II I " Prccnik ccvi Horizontalni vodovi Vcrlibill i vodovi Prccnik rl!vi 1/2" 2320 3250 57 75000 103390 (25 3W 5230 7320 (. 3721600 - Tabela L 7. preostajace neis.1I!. Proracun precnika cevi Postll se pre thodnim proracunom dobije jedinicni p ad pritiska R.-1CENTR·1 l. Pri lome treba voditi racuna cia jt: izracunato R ustvari srednja vrednos t jed inicnog pada pritiska i d a treba precni kc odrcci ivati u glavnim deonicama (onim koje su bliZe kotlu) prema veeoj vrednos ti N.5.5 5 1. koji se na laze blizu kOlla.NO GRFJANJE Tabc la 17.l osmcrnll ok 14 II! 0k suprolan 1 10 12 14 I" 1'/~ " 22 23 25 I '. prorilclIn vodova najne povoljnijcg grej nog tcl a se nes to razlikllje. 279 1200 . 17.. 200000 275630 IBO 1575900 .I Prccnici cevi za parnc vodove Prcrnik CC\'j Il nrizonl nlni vodnvi Vc rti kJ lni vodovi 1I 7.3.5. k'iko nedostaje podata k (1 ras po lozivo m pritisk u. l'l i ' 31400 43500 39. Dimenzionisanje kondenznih vodova Cevi kroz koje se odvodi kond enza t ne proracunavaju se. 2384 10 326800 204 338430 465200 235 46 1710 63 150(J 2SI) 2198 100 .Il Maksimalnc brlinc pare Prcl"nik ("cri ~'2" ~/I " \I zllvisnosli od prccnika ccvi MHksimallUt IJrliOlt .

125 290.750 1. s= Primer 1 Ocl recliti po treba n napo r za strujanje pa re kroz cev precnika 3/4.500 2.744. 160 366.950 51 1. . 60 79.750 2. Kod go rnjeg razvoda moze sc predvideli ci a se vertikalni voclovi izclvajaju iz horizo nl a lnc cevi odozgo.855 203.046. U krajnje le voj iii clesnoj kolonr dobija se podatak za jedinicni pad pritiska R = 80 Palm. Na lazi se kosa prava koja oznacava brzinu strujanja od 12 mls. Za pritisak pa re od 10000 Pa odnosno 0.010 98.700 1.300 17.1 bar.505 494.045 372. a vrednosti za Z dal e Slt u zavisnos ti od pritiskll i brzine slrujanja pare. a zbir koefidjcnata mesni h otpora iznosi 3.151.720 250.pre ma ma njim R. Proracun cevne mrdc postrojcnja kod koga nijc poznat pritisak pa re u ko tlu .265 436.345 366.5.302.300 1.550 697.200 Koe ficijcnti mes nih o lpOra odreduju sc prc ma tllbcli vr. 15 1.453.610 1.250 1. (W) 4650 6980 32. Na orclinati se clobija vreclnost Z = 47 Pa.400 1.275 581.950 1.560 20.1 bar.000 1.570.850 145.'anje kondenza t.526 IXO. To je put dll se dobije eko nimicna i ujednare na cevna rnreza.070. Tabcla 17.bog loga se na kra jlt horizo nl alne mreic mo ra preclvicle ti oclvodenje ko nd enza ta.inu strujanja pare v = 12 mls.046. kolicina loplote kojlt nosi para jc Q = 6490 W.150 581.590 48. na apscisi se nalazi me rodavita vertikala za zasicenu paru ciji je pritisak 1.335 29.080 116. apsolutni pritisak je 1.300 2.1 04.040 46. U tabe li VII dat jc precnik cevi i jcd inicni pad pritiska u zavisnosti od koli cine top lo te koju nosi para .279. II Zil koeficijenl mesnog o tp o ra l.050 3. Na dijagramu za gubitak pritiska Z.4 10 25.930 9.f19 dok za os ta li deo mrde .345 546.045 755 .500 872.500 1.750 1.605 .453. Uz kolicine toplote dllla jc za svaki precnik i brlina strujanjil pllre.500 2.081.221.550 4. Duiina cevi je 20 m.750 133.6 16.17. kako bi sc izclvojila para iz kond enzil la. Pritisak pare je 10000 Pa.250 1.326.075 81. u kolo ni za precnike 3/4 traii se polje sa kolicinom toplote 6490 W. Prema tabe li VII.700 1.850 72 1. ba zira na iskustve nim poclacima i prikazan je u prime ru broj 1. U isto m po lju nalaz i se podatak za brl.375 93.279.445 52.500 872.745 120.300 3. takod c u tabeli VI.250 2.275 1.453.700 2.111 Prccnici kondcnznih vodova kod parnog grcjanja Prei'nik d (mm) Visoko poloieni vodovi Verlikalni Horizonta ln i 13 20 25 32 40 50 (57) 60 70 (76) 80 (8S) 90 100 Nisko Iloloieni vodoyi Horizonlalni iii verlikal ni 1 :s 50 m 50-100 m I> 100 m Kotieina 101110le odDlela od pare Z8 obrozo.093.060 738.918.950 1. 7.744.560 872.520 32"<. PARNO GRElANJE N ISKOG PRlTISlV1 .950 250.046.550 494.750 1.750 988.79 1.1 bar.453.800 697.800 1.300 3 14.

0 deonica 2 -T raeva.8 o 0.5 Pa Ukupan napor za zadatu deonicu treba da iznosi: H = 20 x 80 + 164.76 .Todorovic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRA LNO GREIANJE je Z = 47 Pa.9 dconic. za koeficijenl mesnog otpora 1. odvajanje suprolan smer w"lw=O. Duiine deonica upisane su u formular za proracun cevne rnreze.una!usno odvajanje. ako se postrojenje zagreva parom niskog pritiska.5 3.7 0.8 wplw=1 deonica 7 -T raeva.4 0. proia? 0.5 WJW = 0.3 .2 kolena . suprolan smer odvajanje Wo/W=O.64 deonica 6 . Horizontalna i vertkaIna cevna rnreza dale su na crtezu sa svim pOlrebnim podacirna..0 deonica 5 .420 Po~to B. odvajanje suprolan smer WuIW=O..8 deollica 3 .5 1. odvajanjc prolaz wolw = I deonica 4 .kOlao (sarno izl az) .T raeva.T raeva.=O.5 = 164. Postrojenje je izvedeno sa donjim razvodom i suvom kondenznom mrezom Prcglcd mesnih otpora: deonica I .0 Q.zasun !U 2.Odvajanjc prolaz wplw=O.78 -Iuk .T raeva.dva luka deonica 15 -T caeva.8 LQ 2.2 0.1 1. slvarni napor za savladivanje mesnih otpora iznosi: Z = 47 x 3.unakrsno odvajanje.5 =1764.izvijeni komad 0..8 1. prolazdold=O.koleno 1.16 . odvajanje. prolaz dold= 1 wpl.0 .5 Pa Primer 2 Odrediti pritisak pare u koOu i dimenzionisali cevnu rnrezu strujnih kola grejnih tela x i y.l 3.

! I .6 .3 3500 T o T 3500 X 2300 Y 1 I .3 l. zaSlI lI deonica 17 .TraM.Q 2.td = 0. suprolan smer odvajanje worw -2 luka 0. PARNO GREfANJE NISKOG PRIT ISKA 421 1.(#0 2900 01 ~0 T I rl T -(#- 2900 - 1150 ®~ T I I@ I I I T 1150 I -<#-+ I 0L ------- 18600 --~ ~- 11500 --.W =0.75 1 WulW = 0.75 deonica 19 . 2300 ~T ."". I SlikiJ 17_9 Sema uspoIIskih vodova .-.. i -.85 0. ..kolcllo . prolaz d... .6 =I 1.2 deonica 18 unakrsno odvajanje.unakrsno odvajanje.q0 0 -~ ~~ 1'<1' --Q0 0 2900'.J 1.T 2900 2300 1T I ®2300 I r>.-.17. 01 g0 T I I I j r-. prolaz duld = 1 W".0 Q.

TodOf"CJI'ic PROJEKTOVrtNJE POSTROJENJA ZIt CENTRALNO GREJANJE o r 1 o --.::_ . \!V SHim 17..67 x 2194= 1470 Pa {=2 1 m R = 1470:2 1 = 70 Palm Kondenzna mreia Broj deonicc KoliCina topl ote oduzeta od pare 3500 7000 12800 18600 35000 52000 81000 2300 4600 9200 11500 29000 prcenik eevi (m) 13 13 20 8 9 10 1I 12 13 14 20 21 22 23 24 25 32 32 13 13 20 20 20 25 .-122 8. Prethodni proraclIn vodova grejnog tela Y: .05 bar.10 Horizolltailla cevlla mreia Na osnovu proracuna vodova najnepovoljnijeg grejnog tela x.jedinieni pad pritisb 5000·2000=3000 Pa 806 Pa 2194 Po 0.raspoloiivi prit isak · prethodno utroscni pritisak u deon ici I · preostaje Z.:x.--I I <0 0 r I I I I I 18600 1. usvaJa se pritisak pare u kotlu 1.1 dcoollicc 15-19 · za trenjc u ravnim del ovima · dui ina deonica 15· 19 .

p.0 7. pnK:nik cavi d NAKNADNI PAORA¢UN SA PAETHOONIM PAE¢NIKOM SA PAOMENJENIM PAE¢NIKOM CEVl RAZUKA (mm) w (mJs) A (palm) I ·A (Pa) ~~ I 3.5 3. 3000 p._ • 811)00 2 52000 35000 S 12800 7000 3500 .0 1.6 2. ~ •••nl protok protok f'i) (kg/h) ~: I(m) d Preth. .~~~ - . 10S 26 ~ I·R+ LZ - .0 7.S 1.6 0.S • h ) " q . . 1/2 1 12 9 9 115 "8 60 9 " 60 56 " ~ I'R+~Z- "" + 812 2575 p. p. 20 14 "" sooo + 803 " - 2651 p.h) ~. Parnl vodovlgrejnog tela X • I 22. 1 2. S 3.S 1. 11 SOD 9200 4600 2300 6.' " '" 0.3 182 94 .IZPlANA MAm Top!. 2000 4651 Parr"\l vodovi grelnog lela Y AaspoloIM napor UlfO~no 2000 350 u deonicl 1 " " " 11 29000 7~ 1 1/4 100 70 SO 700 '20 1.5 1.) • b .90 70 3.8 6 7 1 30 ". Napor ZI grejno lelo .0 57 SO 70 350 .0 " '50 77 22 26 0.) I A (Palm) m I· A (Pa) (mm) k ~~ 0 Z (Pa) p I· A (n.D (p.8 0 Z (Pa) d w (mJ. .0 3. 3 . . .0 10.) Z (p . 5. 56 I1S 0 10 3 11/2 1 1/ 4 1 1/4 " " " 9 9 7 SO 350 .0 1 " ".2 0.

Medutim. boljoj kontroli sagorcvanja. Prema lome. eevovoda za razvod toplotnc cnegijc. ku cnc podstaniee) i grejnog postrojenja sa svojim eevovouom i grejnim telima u samoj zgradi. koriscenje: so psl vc nog dimnjaka i izdvojeni prostor za sljaku aka je kotao na cvrsto gorivo. centralizov<lno. moguenosti preciseavanja otpadnih gasova prc napllstanja dimnjaka i doprcmanju goriva na jedno mesto koje jc obieno udaljeno od zgrada u naselju.. prednoS li daljinskog sistema grcjanja su u veeem stcpenu korisnosti u proizvodnji toplote na jednolll zajcdnickom mcst ll. tako i uslccl dnpremanja goriva i kasnijeg oclvozenja sljake ako se koristi uga lj. kako zbog dima i ostlih produkata sagarcvanja. Efikasnost pojeuinaenih korl ava koji su uvek re:lalivno malih kapaciteta jt: uvek manja od onih vcCih snaga. A to povlaci izdvajanje pros lora za lage rovanjc goriva. a sve to uz manju opasnost od pOZara. reolla i gradova u cclini. U nasdjillla sa vcCim brnjem objekala. u moguenosti koriscenja jeftinijeg goriva.1.6eogradskih elcktrana" 425 . veeu sigllrnosti u radu i laksc i strueuno odriavanje. ve liki su izvori zagade nj a okolnje:g spoljnjeg prostora.18. Autor poglavlja Daljinsko grcjanjc jc diplomirani masinski mzc njer Petar Vasiljevic iz . pa je svc to uovclo do snabdevanja toplotnom cncrgijom naselja. Sistem daljinskog grejanja so:: sastoji od toplotnog izvora. pojcdi nacn<1 grejna postrojcllja sa svojilll kotlolll i dimnjakom. invcstieiona ulaganja su velika. manjim zagadenjima iIi bar zagadcnjima koja sc mogu znatno smanjiti povoljnom lokaeijom kotlarniec. u okviru daljinskih sistcma grejanja. sa zajedniekim izvorolll toplOle i njenilll razvodjenjcm uo svakog potrosaca.1. DALJINSKO GREJANJE 18. Uvod Pojedinacno zagrcvanje: ohjckata sa sopstvcnim centralnim grcjanjcm paurazumcva da svaka zgrada illla samosta lni izvor lOplolC. toplotnih preuajnih staniea (tzv. uglja ounosno ulja za lozenje iIi Illazula.

Industrijski da ljinski sis te mi podmiruju po tre be za odvijanj e tc hno los kih procesa u pro izvodnji a uz to i za greja nj a fa bricki h sta nbcnbc nih nase lja koji se uvek gr ade u najblizoj o ko lini ind ustrijsk ih objeka ta.3.x/oral'. . I'IWJE. o nd a se kori sti na ziv "gradsko" daljins ko grcJa nJ e. em:rgija vode ali da nas i gcote rm alna i sunccva energij a. Daljinsko grejanje u Evropi Tc rmi cku ugodnost u SVllfll i ivOlno m prostoru putem d aljinskog grejanj a danas kuristi u Evropi preko 100 milio na Ijudi.1. radijato ra iii bojle ra za to plu vodu .-116 Il. Cevna nUcZa toplovoda kojo m se pre nosi fluid do obje kta koji je prikJjuce n na da ljinski siste m prcdstavlja prim arnu mrcZu a cevovod od podsta ni ce do krajnjih po trosaca. r . uve k prt:ma osnovn im ka rakte risti ka ma odrcde nog sistc ma. Od tog hroja jeJna cctvrtina iivi u ze mlj a ma Ev ropske Unij e ( EU) it tri celvrt ine u cc nlra lno/ istocnim ze mlj a ma (CIE). Podela daljinskih sistema grejanja Podcla da lj inskih greja nja sc mo zc izvrsiti na vist: naCi na . U svim po me nutim slucajevim a poveziva nje sa sis te mo m J a ljinskog tra nspo rt a toplo tne e nc rgije se izvodi dire ktnim (ne posrednim) i indire ktnim (posrcdnim ) spajanjcm sa daljinskom mreio m. 18. Izvori toplote T o plo tn a cnc rgij a se proi zvodi u topl a na ma iii u te rm oelcktra nam a. Ako se vrii i same proi zvoJnj a toplo tn e e ne rgij c. Kad a se na istom mestu pro izvode toplo tna i cle ktri c na cncrgije.4.1. Us led razlicitih klim a tskih fa ktora .!. Pre ma vrsti po trosaca i njihovoj lokaciji de le se na greja nj t: naselj a iii IZV. biogas i tolotnc pumpe.!.2. blokovske siste me sa izvoro m to piote u jcdno m izdvoje no m o bje ktu . iii parn a da ljinska gn:ja nj a. bez obzira da Ii sa vodo m iii pa rom kao primarnim fluidim a za pn.:nos loplo te. Kada se snabdcvaju to plo tn o m e ne rgij o m gradovi u celini iii bar njih ovi veci dc lovi .TOI ~·I 'JI: I'O~ TROJr. o nda sc radi 0 tcrm oelektranam3 (TE-TO). o nd a je rcc 0 to pla na ma (TO). nukle ra na c nc rgij a . uglavn o m zbog grcja nj a i pripre me tople po tros nc vode. 18. mazut. prcdstavlja se kunda rnu cevnu mreiu. ugalj . a kao toplo tni izvor se ko risi gas.NJA ZIt C£NTRAL" 'O GREJA NJ£ 18. G ranicno mes to primarn e i se kunda rne cevne mrcie su p ods ta nicc.1. daljin sko grejanjl: jc vi sc u prime ni u ccntralnil11 i scvt: rnim delovim<l ko ntine nta ncgo u juznim. na industrijskc i grads ke siste me.lop lani. Prema nos iocu to plo te mogu bili sa to plo m iii vrc lo m vodo m. u kojima sc prima rni nos il ac to plo te tra nsformise pre ma po tre bi pojedinih po trosaca da bi sc odatle razvodi o kroz sekund arni ccvovod.

.: EU najvisc korisle xao gor ivo ugalj 34'lr i prirodni gas :.'i "hjekala 51.c1n'1 po.:sla d:iljiTl. preko 40% ' u knrisnici daljillskog ~re j:lI1j a.5.. U ~k:or" . nastilje i daljins ko greja njc 1I grauu Fn:dcrick. pojcdinim urbanim ZO ll a llla (lvog regiona.:'. kog ratil j os 5 vc'likih gradova slcdilo jc ovaj primc r.llg rat" . 1 BudimpcSla prati trc nd i uobija prvi sislt: m daljin.'. r. i 11<.t bi polom do 1930. vim Zt' :~11jil lll . sislcmi su puslcni urad 196 1.~ko grcjanjc jt: najzas luplje nijc u Boru sa 5() ty" i O brcno\'cLl sa 80% prik!ju":cn ih SiamOCilih objebla lih gracinva.:n iskoriSccnja ova J.JI :l.: cc 00 12'k LI Hrvalskoj do 71!'?r u krajni i Lcloniji. Tokom ohna\·ljanja gradova ko ji su porus<. Do prvog sVcl.lr"jcnja d:dj im:ko. Prvi siSICJl) gradskog daljinskog grejanja pocco je sa rauom 1900. I. Na pn. Zasloj u ral:Yoju sislema jc bio 10k o m r ve lsko:.:janja 1I Evrup i izg raucno. gouinc u Drczd. C zapadnoj E"fOpi ucescc ualjinskl1g gn:pa ia \':. goclinc u Ncmackoj u "idu hlokovskog sis lcm a i korisccno jc z.: j1l. Daljinsko grejanje u Srbiji Primcna daJjinskog grejanja u Srbiji dalira tck od pocclka ~l:zdcsetih gouin a pro.11 SVI'I . a li SLI za. ).. Nisu 35 <.! gr"janj a I"Jdi lo siron' Enop<!.-anasct viscspralnica 5C snabueva lo IOp lo ln o m cncrg ij orn iz kombinO\'anog poslrojcnja za proizvodnju lopl o lm. u Beograuu 45%. gooi nc prckn 21)0 pO. sa izuzelko m Isla nda sa f1(icl.:nlL o.ik porrosaea prilJjuc..ic 11:>74... Dri:Jn.:!":! ra zvo j sis lem. Najvece p ros ircnjc <ld 7. a jos 1.\ snahdcva nj c lopotnom energijom gralhkc bolnice u Bonu. Na taj naei n climinisa na su loka ln a lozis la iz bol ni ckih prosIOrija pa jc malno podignul nivo hig ijcne.1..Jl nog zagaucnja. . cak 6(lc ( SllJmOCnog fonda.~log .r ira i7111e tILI I '.4 % godisnjt: wbddeno jc u Austriji.~ i Kragujc\ LI 20%.~berg (Danska) pri ccmu jc bo gori\'o korisecn gradski olpad. glld inc u I3c ograd u i Novom S2UU a 1961.!\. Ovaj sistcrn jr nas lao prVC nslYCnO Wog jaYne bczhcdnoSli i srn a nj enja 10k. uuco dosriic i ')()'/.l i povccavanjc broja potrosarn. gr.no jc na sistcm daljinskog gr.Inijom leh· nologijom.. UzimajuCi U obzir ukupno slanovnislvo. "Vog poslrojenja .: daljinskog gn." u 1·. god inc.. Od manjih m<.: i c lcklricnc e nc rgije. U zcmljama elE uccsce daljinskog grcjanja sc kn. a snahuevan a je novo iz~ra ucnJ bolnica. a 5vakako i da hi se pDStigao vt:Q slcp.. godinc u Subotici i KragujcvClI .gles kol un 5USi u Fin5koj. snabckvalo same clcktricl10m cnt:rgijom iz iSIng p05lrnj c nja ...! L1d(. dok II zc mlj a ma CTE uga lj 6ni 48" ~ udela II celoh pn oj pOITosnji. lc nj ega ci:.:lasku vckova. Da nas se 52 grJua u Srbiji grejc daljinskim sislcmlma grcjanja.1(lc:ni SLI novi iii proSirivani p()~lOjeCi sislcmi daljinskog grejanja.lllpIjcpj i obno\'lji\'i izvori sa 11 9(·. pnrodni gas 33 9C a obnovljivi izvori svcga 1% .k og grcjanj" 1904. D/ lUINShO GRJ:L I IJI.18. 41 7 Prvo poslToje nj. Naj.j a njro u Novom Sadu.:ni II lo ku .. naraV110 sa nap r..'cka.1 '. Pf\.' ~\. 18..

Statisticki prcgled daljinskih sistema u Srbuji (podaci su iz 2000. bolnicc. 7.II). 5. 4.180. km teg GWh/a Od ukupne prikljuene snage potrosaca od 6 000 MW. Todorol'lc PROJEKTOVANJE POSTROJENJrI Z4 CENTRA L NO GR£JANJE Kao gorivo u toplanam a u Srb iji najvise se koristi gas (56% ). .000 industrijske 100% 31 % 23 % 40% 6% 670.II. tcena go riva (23 %) i lIgalj (21 %). Nisu i 8eogradu revi talizacija jc zapoecta 2001. (tablcla 18. U Novom Sadu. domovi zdravlja i sl.000 970. Karakteristike daljillskih sistema Srbije l. Tabcla 18. 3. U to ku je izrada dokumentacije za Valjevo a sprema se i modernizacija sistema u Kragujevcu.000 Tabela 18.ns II. 70% (4200 MW) se odnosi na stambeni prostor a 30% (1800 MW) na poslovni prostor i jayne objekte (skole . 6. Ukupna prikljuena snaga potrosaea u Srbiji Kapacitet toplotnih izvora Ukupan broj kotlova u toplanama Duzi na vrelovodne mrdc Broj potrosaea .000 1.podstanica Potrosnja goriva Proizvedena energija MW MW 6000 6600 732 1600 11600 550000 6200 2. e ne rgiju Stanovi prikljuee ni na daljinske gradske sistemc St anovi sa grejanjem na drvo ugalj i slieno Stanovi sa industrijskim pogonima sa grejanjem na gas I 3. obdanista.1.) Akcija prikljuccnja novih potrosaca na sisteme daljinskog grcjanja u Srbiji jc zadnjihi godina veoma intenzivna. godine.000.000 180. godinc) Ukupan broj sta nova u Srbiji Stanovi sa grejanjem ne cl.

1. GrodQvi u Srbiji sa daljinskim sistemima . Jag dina .Milanovac ~ KosJen. . dna .. cirkulacionim pumpama.G.2. .1 Opisi sistema Osnovni delovi sistema daljinskog grejanja su: .Basta .vlja Prijepolje '. Novi Paz • Les ovac • ~ ~itrovica Pristina • Slilw /8.' -12<) PozarevOlC MC'tj~anpek o. • Kr Priboj • H~a Varos K"ja~ev Nis •• Kruseville • . poslrojenjcm za pripremu vode i odrZavanjc pritiska. 8a Negotin Bor . dimnjakom i memo regulacionom opremom. rezervoarima goriva. ~ ZiJJ" e CUtl • ~ Plu.2.. IIJINSI(O ( a l!. fJ.18.U. SISTEM DALJINSKOG GREJANJA (DG) 18. .toplOloi izvor sa kOllovima. grejanja 18.i:icc C a c a k ..lA NJI.c • Kraguit vac _ _ ~ .

.2. vcea pognnska sigllrn os t upo trc: bo lll vise knll ova na jeclnom mcs tll.: (i. fzbm param c ta ra u si stc mu grcj anj a zavisi pd temperature razvodne i povratne vod a. Prcdnosli daljinskih sislcma grcjanja: • • • • • nc ma po tre be za transpo rtom i doprc manjem gonva clo pojcuinaenih zg rad a. koja toplo tnu e ne rgiju iz toplovo d a (primarni deo razvoda) prcdaje kucno m grcjno m pos trojc njll . sto jc od posebnog znaeaj a u graclovima. uimnjaka i rezcrvo ara za go nvo.. Sabimil. od nos no u bc to nskc ka nale pod zc mlj o m. Analizira sc i maksim alno to plo tno opterece njc u to ku jcdne grejn c sczo nc ka o i god isnjc iskorisce njc proizvodnih kapaeite te izrazcno u casovim a rad a Cevovod nc mrde se pos tavlj aju bez ka nala sa nadze mnim vode nj e m iii se polazu dirc ktn o 1I ze mlju .wp lovodi . lu. .-od . usll: Li a prostllra u zgrad a1ll 3 jcr nl:ma kOllarnice. Kotao 2.YJI: f'OSTROlENJI1 ZA CENTRALNO C f<l:JANJE .kucno grejno pos troje nje.<J rn a si~ lI rnlls t jc:r sc struenn llsoblje na lazi 11 :1 icd l1 <'1ll I11c . Cirkulacionc JlUI11Jlc 7. razvodi to plo tu ka grejnim te lima iii spre mniku potros nc to pic vode (se kunuarni deo d aljinskog razvoda ).t. / adoI'O I·it /' /WJEKrOVA.zgrad a. . EksJlanzioni sud Stika 18.·no fl. CcYo. Razdclnik 7 J 4 3 2 3.to plotna preuaj na sta ni ca. 6 5 1. lll 11gll cnost koriscc nja jdtinijih e nc rgcna la (mazu ta i uglja). Poh'osaci :'i. njihove tc mpe raturske razlike i pritiska. Uproscena sema sistema daljinskog grejanja Pre do nose nja odluke 0 priklj uee nju na s iste m da ljinskog grejanja analizira se eko no mi enost sis tem a a ona najviSc zavi si od gustine toplo tnog opterece nja koje se izrazava pre ko snage po trosaea p o sta mbe noj povrsini (MW/ km 2) iii s nagom potrosaca po duzini to plovoda (MW/km ).ecv na mrda kojo m sc e ne rgija u ohli ku VTe le iii to pic vode razvod i do po trosaea . n laksan o nu rz<i \'a l1jl' i pro tivpo7.

2. IJ/lU I N.. l z eko no msk ih razloga . D obar po kaza telj e ko no mi cnos ti rad H to plo tnog izvora je . ela nas slucaj u Srbiji . u pojcd inil11 slucaje vil11 a i do 15 km . snabd cvanj a svdo m vodol11.tlJplana. izabra n i locira n pn. Za c ko no mi can rael to plana i ko mbin ovanih proccsa pro izvodnj c to plo tnc i e lc ktri cnc e ne rgij c po tre bn o je ci a gllstina toplo tnog o plc rcecnj a bude: • koel novo izgradenih nase lj a 2U-30 MW/ km z • za nasclj a sa po rodi cnim kuea ma 15-20 MW/ km z o na se kreee oel 50 . preko 110 °C kao i pa ra ni skog od nos no visokog pritiska 18. jc r su tad a tros kovi izradc ccvne mrde najnizi. O sil11 toga na pc rifc riji su obicno grad e induslris ki pogo ni pa postoji mogue nos t za njih ovo snabdcva nje paro l11 za tc hn o los ke potre bc i to plo to m za grcja nj e. lokacija (op la ne: lrcba d a bude 1I b lizini po trosaea. U savn:: me nim sistcmima d a ljins kog grcja nj a sa malim ude lo m pripre me po trosne topI c vod e ( PTV) . SIO jc.: I. e nd kOl lova koji po te nc ij a lllll e ncrgiju gori va prelVaraju 1I lorlOln ll. U Beogradu i clrugim gracl ov im a Srhijc broj sa ti lraj a nj a o pte rcee nja. dovo ljnc jc visine. na roCi to zhog doprc l11 a nja goriva.Ig.: ziVOlll ': srccl ine (p(l~ wji sam o jed a n c1imnj a k. -131 • • moguenos t c. u ko mbin ova noll1 procesli proi zvod njc loplo lne i c h: ktr icnc c ne rgije pos lize sc najbu lje iskur iscenosl gnr iva.:1 eirku lac ijll vode i deo sa me rn o m o pre mo m i rcglll acio nim lIre:d a jima od a kJ e sc upravlj a rado m 10pla l1(:..: ma ru zi vCl rova 11 izgradcn je kau i to plan a va n sla mbc nog del a grad. sa~!Ojl .:ntralnog rcgulisa nja (C log S i ~ l . elos ti za n broj sati godisnje g trajanj a je 1250. mn oge: oko lnost i na l11 ceu po trcbu za uda lj ava njcm to plana 1I od nosu na gra dska jczcra.]) .: m a u S<1m oj to plani . Maks im aln a razda lj ina po trosaea je do 10 km..b roj sati traja nja o ptc re: ec nja " (ko licnik ukupno proizveelc ne godi snjc to plo tnc cne rglJc I zbirnog ka pacitc ta to plo tnih izvora ) koji sc izrazava u casovim a. izgradnj c vi sok ih d imnja ka (clo 150 m ) i sl. Medllt im. cak . prus to rija za osoblje. manj e zaga dc nj. Toplotni izvori . siSle ma pll !llpi 7. vr.100 Najvecu gus tinu o pte rcce nj a imaj u graclski centri M W/km 2 a u ncki m g radovim a ca ki i 200 MW/kmz. Nosioc toplo le u siste mu da lji nskog grcja nja mogu bit i topl a voda te mpe rature do 110 °C 1I razvodn o l1l vod u. KO G /I1'-1 1 1 \'1r-. Osim toga topla ne im aj u e le ktroc nc rgt:ts ko poslrojc nj a iz koj e:g se na pajaju d c klri c ni urcd aj i u nj oj. skJ adiste evrstog iIi tecnog goriva kao i postrojc nja za hc misku i tc nnicku pri prc mll YOlk .1500 h. cle po nova nja pe pc la.proizvodnja toplote Pos troje njc za pro izvodnju lop lotnc e: ncrgij e .2. radi oni ce: za odrzava nj c op rcme: . • • poslOji mogucnos t spa ljiva nj a gradskog sJll cCa kao izvo ra toplo le i kao i korisee nje ob novljivih izvora top lo le.] vo da lempcra lu n.

l.'. U rhiJ i sc II lCl pl . pred t ~l\ Ilit t:l:c ".nji sist~1l1 grejanja u Srhiji sa instalisanl)1l1 snago m 1I izvor im a ad 6600 MW (Tabcla 18.' 1I ] ' rag L lfcvc'I . kO I i'.I.li 100' ( 1I d:t!j ijskill1 SislclI1l1l1a.lcnt! iii kOll1 nin.:raliu . .l' ll jC i uga lj.ZIl<1 ' ~ k Ui\ < I( 111'1 1. 'I ako na f'rill1 ~ r u NIl '1 1111 '.l~.[){)(J lnlla gl)cihllJC S ~lg()[C\ ani'.ann. a nd grc!ilc ..lVdll! ': PIOlllll"W\ ~ ~ lgn r c vanj . )\kll-zdr . to jc ova ci rra v. p" ~r..tdu s.lja ll S~li1Idc . Si~ttr IlLlS lI ! 'llabJcv:lljd .I:t k(l r i~l1 Is klIU t'IV(1 F.cli h gndi n<l P' ll.:Ca.200. 1\.hnrll llcha obra lili p:lznj u na ce nt'.5 IY£W ( 10 I pare na cas ). n~ pn:lazi J OOOsati .1 ivi VIr.: L1V ~lk" vc likl' koil . Slika 18. tls l. CI Il II!.: ga.11 I : ln~IS SV. Mille/rJl' pami blok ko/rw T 109.3.\'I : nerg~nli ~ \ )ji IJIfI:/I/.log v~ka I'I'C t(. WI kOlllo illo llol/im goriol/ikoill go.<:':la jc .1 [l1L'C· i~l. ve lo govo ri cia j~ aci:Ji.. ulje za 11 .)I. prcdill1cnzionisa n i ncd ovoljno iskori sccn.i u onLiina lll a kaua j~ I roi zvodnja toplote bila najvc ca .i.I'1 1_ It 1'101 11. (). 6.: 2fJOJ/tJ-I \ ciiL.I': lI:-I. " <IS i lTI <lZ UI. 111[1 lana u 'is u.: v":c': l""la n~ lIpm rcbljavOlju gas kan USIlOV IllJ g'lrivo. 1'lIlIlifa/urom i kOl/la/ldllim fi li I/om sc kor is te u tnpla ll am a su: gas .) ''': lranspo r 101 1l1l1gUC''1 11\li s kla d is [ ~ nj a. poic li ll .. Ln l ~"\l\'t. . 1I1:'LlIt. i ~Ii'~ nn .000 MW god isnj c. 11..! I . Pri nj i' hll\om i7. 11 Bc:"c.'.:" i p()r~d ugradcni h ('Ic klrnlill T a ) . r llvcci POIl'lIS.2) i prosccnol11 proizvndnjom topl Olne c ne rgije od 6.III<llll a Ilajv i ~c kori slL.lIlll. inv cst i cij~ U proizvod nju top lote su boljc i s kori sc~ n c .'(lli l .!\' ~I\ ':l\i prnhkll1 LO I o! 1)li 'lli .

Slika.1 SA). 18.18. lo plovodni iIi w elo od ni. gasnl kombinovani gorionik za gas i m awt. u ka m e se vrs i zag re va nj e vade sek u ncla rn ag c ir kulacionog kruga . . • gonomci sa IsparavanJcm • gorionici sa rasprsivanjcm .. post oj i vise vrsta gori o ni ka it o : .. Ta ko dobij e nCl s mesa sc pOlpa lj uj e i sagorGva u lo z is ill kOll a.4. u kome vre la vod a iz ko tla cirkulise kroz sekund a rnu di stri b utiv· nu mrefu uz prc thodnu rcdukciju tc mpc ra turc i priliska. kada se vre la vod a iz ko tl a vod i d o pro tiv-s trujn og a pa rata razmenjivaea toplote. gorionik koji zavis no od ko ri sce nog gor iva moze biti uljni .2. Gorionici U proccsu proizvodnje to plotc ko tl ov i l1a teena i gasovito gor ivo im aj u lozni uredaj. O/ IU INSKO C. indircklan. (51. .U8ANJE -133 Osnovni cle me nt u p roizvod nji lo piclln c e nL:rgij c jG kOlao koj i m oZe bili rar m . Da bi sc obczbcdilo potpuno sagurevanj e lozivog ulj a u ko tlovim a za g repnJ e 1I gorioniku sc izvrSi fino rasprsi vanjc i isp a ravo nj c go ri va a po tom inte nzivno m c sa nj e sa vaz. lzgled plamella g01'iollika Prcma nacinu koj im se ovi puslupci ostva ruju ./B.3. pa su kruzn i £o k pa re i kruz ni tok grGj ne vo dL: pO lpun o udvojc ni. Kada sc lo plola proizvodi u p a rmm kOllovim a ( kOllovi sa pl a me ni m cev ima ii i SlTTTlO<XVIli koLlovi) proizvede na ~ a r a se u p rotiv-s lr uj nim apa ra tim a ko ri s li za zagrev-anje vode. Kada sc loplola proizvodi u vre lovodnim ko tl o vim a postoje dva m og uc' l s is te m a: • • dircklan. LZV.duhom za sagorc\·a njc.

IllO :!lk( . gorio nika. Ukoli ko je ilrzina iSlicanj a isuvi iic mala. 18.." l 'I<OlOJO I ..1I11l''..c n. zavisno od proizvodaca.gorio ni ci sa prcdhodnim mesa njem kada sc gas i vazduh I11cSaju unutar S..101I. 1.. LVi I·.f ..:... "-ada 5e oclredujc vc li Ci na gas nog go ri onika 1110ra cia sc obrati r aznja na brzillu kll" jom sc pr0stire I'la l11 <': 11 g'IS1I .·N1.. 8rzina ubri zgavanj a vaztluh a i gasa iz gorionika Illora d ~t .. ali se dctalji razlikuju. • rntac illni goriuni ci (. a potom uvode u lozisni proSlor U go ri () niku Illora da se izvrsi stu h olje I11cSanie vazduha i gasa .. l '005.-1 1... U rraksi sc susreCLJ dva os novna li r a gasnih gorionika : ..5..zduh ' .Sekundarni varouh (SAACKE) Vazduh Sf.ll-'lEH="':-=j-":":"--Ulje Tcrcijalni \"azduh Primami n.~l~ Ii ·I otlo...t1a zi ull lltar oLlrt:de nih vrccinnsli.5) . Kombinovani gorionik gas-mazut c Wr+--+--.·N TlUII. Sematski prikaz rolaciollog goriollika Za sagorcvanje gasa ko riste sc gori oni ci razli Ci tih lipova cija jc ko nstrukcija LJ pri ll ciru slicna..1 ~.-1 CI..gorio nici sa udvoje nim uvodcnjem vazduha i gasa u lozisni prostor .. kako bi se izht: ga tl \it:Ci visa k vazduha II cilju pos ti za nj a boljeg sagorevanje.NO G NFJA Ni l.

: p os ti g l ~l zc lj 'n<l te mperatura razvoc.:ra tura ptlvra tne vode treba cia jc stu je l110gucc It iza OdnOSIt Ll pUl n: bnn. Ovako visnke tCll1 pc l<t ture 1I r: 1 7V( 1(lIlI\I1 1 voLil1 ~<.18.6. Tc mpt.J0/70.ic protoh ma nj i a po jedinici ma.: iJnL: Zil rad cir kub cion ih pUl1Jpi jcr.l UINSKO G IU:. Vrcl a \'oda na izlazu iz kotl a (i7la zl1c h.t bi s. sa vrsto m gas a i obli ko m gorio ni ka odn os no nj egove mlazn iee-dizne.J35 je vraea n.JANJE . IZBOR TEMPERATURNOG REZIMA RADA TOPLANE U SiSICllli lll Cl daljinskog grejanj a koristi se vrc la voda razvod nc tem pe ra ture clo 150 0 c. Kombinovalli goriOllik gas. U tom slucaju in aJ a gn. O na prilicno varira sa le mpcraturolll .jl1c nUcZe je jd ti nija a u tdku .IO Ill iz povra tnog eevu\'od:1 c. Brzina kojo m se plallle n proslire nije kon ·tanln a.S Slika /8.: 1I ZL: IllIj :II11<l zapad- . 130/70.ol lovskc tCIll[lc ra lUrc volic su do 190 °e) mesa sc sa VOc.maZllf jirme SAACKE. c vodc rre nusi sc veca ko licin. I s uvi ~c veli ka brzina istiea nja moze izazva ti oduvava nje (o lkida nj e) pla mc na ocl gorio ni ka. TO ( SAACKE ) jug~- NI. Uohi cajcn i tctl1pe raturski rd imi \1 n:l silll torl anama ~ 1I !50/7\ 1.1 (ori Ole . 11 0/70 °(' I sli enl>. i povratn c vLlde.3.i e pla me na u kOllloru za sagorcva nj c. KODlpald gorlonlci 2 x SKVG-A-82 no kotlu 18MW.: kspillat<lcijc ni zi su troskovi e ne rgijc po tr. /).Inc vodL: ad IlO·1 50 0(' za projc kl nc uslavc.ic llhezhL:ciili SID vce Ll razli ku tL:l11pcrature razvod m.I. SIO izaziva Ille tnj c u radu . 18.

4. pre l11a po tre bnoj koli eini to plo te koja se me nj a prc ma spo ljnoj tc mpc ra luri ali i pre ma za htevima po trosaea za sma nj e nj e po trosnje energij e.(Scad a). pro to k i pr itisci po magistrala ll1a.YJA LA C ENTlU ILNO GRO/ INJ F.436 B.r i specij alnih so ftvc rskih pakc. T a me ra ce uz pre laza k na celodn evno grej a njc bez nocnog pre kid a o moguCi ti sma nj e nj e stva rnog kapaciteta grej anja kod po trosaea .1 u svim to pl a nalll a sc vrse mocle rni zacije uprav ljan j:1 rado m pos troje nj a i to primc nolll najsavrem e nij c te hno logijc po mocu mikroproccsor. Mcdjutim. ta. veCina siste ma d a ljinskog gej a nj a u ze mljallla E U p roje kt ova na je za pro me nljiv pro rok i ko ns ta ntnu tc mpe raturu u razvodnom vodu (kvantitativna rcgulaeij a). oda kle se mogu prikazi\':rli . U ccntru se pos tavljaju pOlrc hni para me tri rad a nudc: te mpe ra tura razvod nc va de. Osil11 toga siste mi grcja nj a rade bez nocnog pre kida. prace nje i akvizieiju radnih para me tara . UPRAVLJANJE RADOM TOPLANA Proceso m pro izvoclnje i predaje lo plo tn e e ncrgije dis tribu tivno m sistc mu upr avlja sc iz ko ma ndn og ce ntra topl a ne.1 i raclni para mc tri sislc ma se mc mo risu u bazi podala ka. a i vcc ina to pl a na u ce nl ra lno is toc nim ze ma lj a je u poslcdnjih 10 god in a znat no spuslil a lcmpe ra llirski ni vo razvodne i povra lne vode . mrd nih cirkul acio nih pumpi i drugim . ne evrope d a nas ma nj e kor istc. . :1 o ko 25 % . "Scada" sistem olllog uc. a u zavis nosti OU mctc reo los kih usl<l\'. prime no m te rl11 0sta ts kih ventila na radij a to rim a. T"dorol'i<' l 'rWJf. go ri o nika. D o mac i sistc mi daljinskog geja nj a lI gIJvno m Sli proje ktovani sa ko ns ta ntn ill1 pro to ko m i pro me nljivo lll te lllpe ra turo m razvodn e i p ovra lne vode u funk ciji spoljnc te mpe ratu re (kvalita tivna reg\llacija) i sa noc nilll pre kid o m greja nj a.knn\\'how" tchno loga i pogonskih inzc nj e ra u nas to janju da se upravljanje to pla no m sto vise aut o ma ti zuj e i taka smanji moguc nost grd kc izazva nc Ijuclskim raktoro m. efika sno i la ko upravlj a nje sisle mo m claljinskog greja nj a. U posled njih nc ko li ko godin . ko tl ovs kih pumpi . Sa druge strane spo ljne proje ktne te mpe ra ture u gotovo svil11 Evrops killl gradovima su redukovane i za gradove slienog klim a tskog po dru cja Beogradu . Slicna je situacij a u Srbij i i na os novu izvrse nih i objavljc nih s tru enih ispitiva nj a i mere nja moze se oce kivati povcca nje spoljane proje ktne te mpe ratura za vecinu grad ova. O da tle se lIpravlja rado m ko tl ovskih jedi ni c<1.r (s poljn a te mpe ratura i brzina vetra).. Razvodn a te mpe ra tura za spoljnu projektnu tempra turu od -12 D C hil a hi 11 0 DC sa povra tno l11 te mpera turom od o ko 60 D C. 18. iznosc' oko -12 DC. Ovaj naein rada je orije ntisan ka po trosacu i uz na pl a tu greja nj a pre ma iZl11e rcn oj po tros nji to plo tne e ne rgije rezul tira sma nje nj e l11 po tros nje za 20-30% . Z a grad Beograd su najnovij a istraz ivanj a po kaza la da se ona povecala sa -18 D C na -1 2 D C. U nj c mu je implem e ntiran ."KTOVA NJE /'OSTrWJE. Pro to k sc odred uj e i podesava u podsta ni ci rado m lo kalne all tol11a tike.1va sigurn o.Sva Illc renj.

Slika 18.. OVO o l:l ksava ana lizu rada toplanc. Zavisnn m1 vrstc i poloz:lj a potrnsaca primc:njuju sc ra zni ob lici razvoclnih i povratnih cc:vnih nHcZa: . Stika. lJ danas njilll sistcrnillla claljillskng grejanja nosioc toplote jc uglav nolll vocla. 0 . 18.· INJI:: .l'lare/e illslrumellte sa komal1dl1ih tabli (II pozadilli gomjih slika) :a III ell ila je raCtll/arska tellll%gija.1 Konliguracija ccvne mreze Kak(l je vee pOIl1Cnllt o nnsinci loplo te u sistcmu daljinskog greja nja su voda iii para.Beograd. KOlllanc!"i celllar top/ane N.18.S. J 8. TOPLOVODNA MREZA 18.37 labdam a i dijagramiI1l a.7.5. optimi zaciju . prcdvid anjc potro ' njc i proizvodnjc topkl till': c nc rgijc i slic no.Primenjella SimellsOI'a Ilajllovija tellll ologija upral1 ljallja . Za. IUI NSKO GnU .5. Para je nekada vise hila u primeni a danas se lIglavnOIl1 koris ti za tehnoloske potrehe inclustr iskih ohjek:lla .

. .. Primenjuje sc tame gde se oCckuje prosirenje sistema i broja potrosaea .e kod kojih se jcdan razvodni vod koristi za grejanje sa centralnom regulaoijom temperature.a sa vodcnom parom kao nosioccm toplote bez vracanja kondenzata. ~ . Trecu cev cini zajcdnicki povratni vod.u kojoj su svi pOlrosaCi ukljuecni na vod koji polazi od loplanc . U s{ueaju havarijc iii J. 3) Trocevnc mrez. Pogodne su za manje siSleme (~ 1.)..: loplana u radu.'-- ..1 8. koji se grcje sa tog dcla tolovoda..- ' .:vara jedne toplanc snabdcvanje potrosaca toplotnom energijom obczbeduje se iz druge topl ane 3) Razgrdnata mrcia .).·N1A 7A CENTRALNO C REJAN1£ I) Zrakasta . sa konstantnom temperaturom a slun za rad u lelnjim mcsccima. Pouzdaniji jc rad.c su mali ali su gubici toplote i vode vclikL 2) Dvocevna mrci. 2) Prstcnasta mrcia pogodna je za vcce sislcme a posebno kada postojc dvc iii vis. S1-I8_9_ RazgranaJa mreia Ccvovodi mogu da se grade kao: 1) l ednocevna mrci. {R.. ostaje privremeno bez grcjanja. U slucaju havarijc toplovoda vrsi sc pregradivanjc ostecenog dela toplovoda i sa nlD mali broj potrosaca....' vrsnc topl ane.' . drugi za pripremu potrosne topic vode (PTV). (51. .poslavlja se u vclikim sistcmima i tame gde obicno pos loj.-I N1£ f'OSTlWll:. Troskovi mrez...9." .a sa vodom kao nosiocem toplote kada su razvodni i povratni vod iSlih dimenzija. I ntervc ncije i popravkc prilikom pucanja ccvi su OlcZane jer se prekida lransporl toplOIne c nergijc za skoro svc potrosaee u iSIO vremc.J3S 8. Todomd c PIW 1EKTOV.lO.

' " . dva povratna voda za ~ \ . D/lUI NSKO GREJANJE 439 4) Ce tvorocevni sis tern se sastoj i od po dva razvodna grejanjc i za potrebe snabdevanja industriskih potrosaca.~ " ~. povr~ in s k c vode. SUB.-\ . Zrakasla mreia Stika IB.5.10. 'r . ~ /. 18. Nacin postavljanja toplovoda Postavljanje cevne mreie toplovoda zavisi od zada tka snabdeva nj a i od lokalnih uslova (stania podzemnih voda.11. ulicnog pokrivaca. prikaza na jc toplovodn a mrda ucnana na gcodetskim podlogama a na des nom delu slike je toplovodna mreia ucrta na na aero snimeima gradske cetvrti.:ama Na levoj strani slike 18. Nove lelmolog(je prikaza toplovodlle mrei e lIa aero podlo.2. postoje- .11. ras krsnica.18. -- -.

drveca i vcge ta cio nih povrsina. izrauuju se ova lni .NJIi 2.ka na li i to od vOdo ne pro pusnog arillira nog beton a. cih insta lac ija i orugi h postrojcnja za sna bdcva njc (gas. Be tonski kanali u koje sc po lazu cevi mogu biti pro hodni i ne pro hodni. U pojcdi nim sillcajcvima povrsinska zas ti ta sc radi sa lilllc nim o illo ta ccill od a llllll inijull1a iii p ocinkovanog celicilog lima. t c l cfo n ~ kih linij a .. . U". topl ovodi mogu da se postavlj aju iznad zCllllje na stu bove. . Pored ka nalnog vodc nj a.. d c ncrgija. puteva iii tra lllvajskih sina .. Naravno oa uz svc to sigllrllos t rad a s istc ma p re d stavlja nc izbci ni fa kto r. I _f~ \ .11 ).1 CE 'TR/ IL NO G'NEJA 'iF. vou a . kao i o d propisa zas titc o ko linc. Prohodn i kana li se r ad e ispod vita lnih ras krsni ca. " OSnWJE. . Kod nas su sc do pocetka 90 god ina uglav no lll ugrad ivale ce licne ccvi koj c su polaga nc u bcto nske ka na lc uz prc thodn u izolaciju ll1inera ln o m vu no m. Ovaj vid p os tavlj a nj a se ko risti na tcrc nilll a sa indust rij skilll objcktima i za to ploo a lc kovod e ve likih du zina. Stika 18.. odvod nj ava njc .. U pod ru cj ima sa visokim nivoo lll podze mnih iii povrsinskih voda. Po vr lam a ccvi toplovodi mogu hiti : • • sa prccl izo lnvan im ecvima i d irc ktnim po laga nj c ll1 sa cclicnill1 ccvima za po laga njc u bc to nske ka na lc II ze m lj u. I'odolO\·ic' I'ROJt::KTO I /lNJ/:.). Povrsinska zas tit a se izvodi b ituill ini zirnno ill hartij o m sa t raka ill a o d ne rd ajuccg Illa te rij a la (slika 18.·UO 1J. cevnc mos tove iii bcto nska po to lj a.11 Cevi u prohodnolll kanalu ..

Na slici 18.5 km sa kojim se Pozarcvac snabdcva toplotnol11 cncrgijom iz terl110eJcktrane Kostolac. prccnika 600 mm. Nadzemlli toplOl'od TE Kostolac.Poiarevac Na slikama 18. .-1-1 / S1. sa kojm se grcje Lazarevac iz tnplanc koja sc nalazi u Vreocima i pripaua rudarskom komplcksu Ko lubara.I8. /2 Cevi /I Ileprohodllom kallalll Slika /8. prikazan je nad ze mni toplovod ./3. uuzine 6.14. precnika 400 I1lI1l . Toplovou jc uradcn od cclicnih (xvi izo lovan stakknOI11 vunom a spoljasnja zastita je od policstcra . duzine 7 km .13 prikaza n jc toplodaJckovou.

. pOIDeSana sa solju prolazi preko poklopaca komora i kroz saslave na betonskim poklopcima kanala.·U2 B. koja posle odredenog vremena oslabi rev do te mere da ona pod pritikoIll procun . U zimskom periodu voda sa saobracajnica. (odowI ·if I '1IOJO./1 Clo NTf0LNO C Il t:J/lNJE Slika 18.14.:rOIII1NJI. Nadzemni toplovod II LazarevCll zasticen aluminijllmskim omotacem NajveCi problem kod kanalnog polaganja celicnih cevi predstavlja prodor vod e u kanale. f'OSTl iOJE J/ l /. Taj rastvor vade i soli natapa izolaciju (mineralna vuna) i na toplim cevima dolazi do intenzivm: korozije.

.. Primeri dotrajalih cevi usled prodora vode so ulice Pn.~ .tca na gore navcdcne probleme . •t .... proizvcdene Sli prvi put seda mdcse tih gndina proslog veka. a znacajnija ugrad nj a u ze mlj a ma EU zapocc ta je osamdesctih godin a. Pocelkom novog veka svi veCi inves li cioni proj ekli za izgradnjll iii za me nu do trajalih delova sistem a daljinskog grejanja se ustvarllj ll sa prcd izo lova nim cevima. ·U3 ~ < ~. Ove cevi..lih godina i pocinjc kori su. koje sa alarll1nill1 sis temom za detckcijll clirenja.· IU I . ' . n . Slika J8..\:. S}\(I (aU-J A N}I.~ .: nj e prctlizolovanih cevovoda.:dizoluvanc ccvi S li odgovor proizvod:. cine "sistell1 pred izo lova nih cevi". U nasoj ze mlji 90. .1 5. .' .~ · i • .I ii.-.

/I 'I "..'OJ!.17. 12111 i 16111.1/1 NJ r: S lika / 8.!Uf'lI. 1I duzin a l11 a od 6 111.\ ' I I< 1/ NO r. Rok traj anja iz nosi 30 godina bakarne zice polie tile nska zastitn a cev po liureta n .. R I (I Vr l SJ I: /'f) \ II.Irmn'" I'!<O I/.tvrda pe na (PU celicna ce v SI..18.. /6.\ 'j 1 / 'I ( 1. !'rilller ZGmene aksija{. veil/i/o i vodeCih os/ollaca 11(1 {opll'odil7la slarosli / 5 god. 1<1:. Prt:!dizo lova ne cevi sc izraduju d o nnl11in a ln og prdnika ON 1000 sa s tandard nnn1 iii pojaca nOI11 [Jo liurc ta nsko l11 izo lacijom . Predizolovana cev sa uredajem sa registrovanjrm pojave curenja .wg WI'Tlf)'(!Tl . zbog prurlura "ode sa IIlice. Isporllcujll se. u zavisnosti o d prcc ni ka. Olpornc Sli na te mpe rature do 150°C i rad ni prit isak d o 25 bar.oJ.:l/.

a ccvi poseduju sistem za ko ntrolu os teCcnj a sva kog de la cevovod·a. U slucaju puca nj a ecliene ccvi iii spo ljn c plas tiene ccvi d o lazi do prodo ra viage u pur pc nu . predi zoicl\"ane cevi se dire kl no po lazu u zC llllju uz pre tho dno nasipanj c pcs ko m.· 4-15 U r o li urc ta llsku .2% ko ntro lisa nc dliZinc. p ur'· p<: IlU pO l"eloj njenoj du zini sc ugraduj u dve baka rn e zice (51. is<Vplus Slika 18. moguce je prcrizno izvcsti najkompi). du g vc k traja nj a (30 god ina ). F izieka osob ina opada nja o tpora kod pojavc vlage iskoriscc na jc za a lar mni SiSlClll . II .. P. 17).'ednos ti predilolovanih cevi: l zo lacij a sa pu r ·.18..18a. Upo tc rb o m razlieitih spo ljnih e lc me na ta ( fitin ga) ko mpe nzacianih d c lova. Za razli ku ad celicnc ccvi koje prvo za htcvaju gradnju be to nskih kan a la. f). Ugradllja prediz%vallih cel1 ijirme ls0p/IIS direktllo zemlju ispod mosta Gazeta /I Beogradu. Pojava vlagc sc locira a larlllnim sistc mo m sa prcciznoscu od 0. pa se Ill cri o tpo r iZllled u peno lll obla zc nih bakarnih zica i ecliene cevi .'IUINSKO G /W.pe no m (bez freo na ) i evrsti spo ljni o motoe sprceavaju velike to plotn e gub ilkc.18. osigur avaju sigurn ost.J/ INJI.ova nijc Ii asc u grad skim podru ej ima uz kra tko vrc me mOlllaic ..

v_Beograd" 18_5.Slika IS.JI p<))cJinih <IconiC! loplovoda.i Jinne lsop/us II nad~el1llll1 deollic lI-pr(/11.ISb_ Ugradnja prediw/ol"OJlih eel. h3 varijc.:od Gener Iwfe lIa .'atnu ulogu ima afnlalura koja mote " ? ~"graJn3 i f1:gulaciona .3 Armatura toplovoda siSlemu I)()f~d cevl . prelwaulopuJa l.utiYT1om Stika 18_19_ Vel/lili . L' d~uir. a poscbno . Prcdgradnom armalurom vfiii sc mchaniscko prcgradi" . ic vai na njihova uloga prilikom otklanj :l !.

18.Beograd Lcptirasti zalva rac i. kupc i sedi sta . . imaju m ale mere ugradnje. (Slika 1S. 19. Vc nlili (s I.6. U kucnoj instalaciji temperatura razvodne vode radijatorskog grejanja se menja od 90°C pri spoljnoj projektnoj tempcraturi.20. Najvisi pritisak II ovim sistemima je do 6 bar. Zasulli imaju kucislC i svo jc ugradnc d e lovc: vre tc na sa ru cnim toc ko m i klin as tim iii pravim zasun om i zapli vaccm . Osnovna funkcija predajne stanice jeste snizenj e temperature i pritiska iz toplovoda.20.~~ u odnosu na vcnlil c i zasulle . LJA UINSKO C r<UANJE ·N 7 P regraullu arlll~lllr u cine: vc nlili . PREDAjNE STANICE-POTROSACI 18.stambeni iii poslovni. Mogu biti sa rucnim i sa moto rnim pogono m. povezuju se na sistem daljinskog grejanja preko predajne stanice tzv.l S. prcgTadni iii rc gula cio ni . a nal cganj e leptirice na telo se ostvaruj e preko zaptivnih e lemenata iii kao metaln a me tal. Zaptivanje izmedu cilindra i tcla slavine postize se specijalnim mastima. zasuni . sl I S. do 40°C kada je spoljna 12°C. Projektne temperature u razvodnom primarnom cevovodu iznose i do 150°C a pritisak do 25 bar. i njih ova ugradnj a je znatno lak.1. Cilindricne slavinc ostvaruju pouzdano zatvaranj e i pregradivanje sistem a ali imaju vcliku tdinu i znatno vece me re za ugradnju u udnosu na leptiraste zatvaracc. 19. 18. vre te na i ru cnog locka.L8. Predajne stanice Potrosaci .6. Ic pliras ri zav rl aci i cilindri cnc slav inc (s I. Stika /S. b o i zapti vaca. pods tan ice. Leptirasti zatvarac firme Adnms sa motornim pogol/om N" 700 I/a polaZIl magistrale II toplani N.) .) sc saslo jc o d ku cis ta i ugT.27).ldc nih dc lova.

1.Beograd Leptirasti za tvaraci.6.20.inu i znatno vece mere za ugradnju u udnosu na leptiraste zatvaracc.19. Projektne temperature u razvodnom primarnom cevovodu iznose i do 150°C a pritisak do 25 bar.20. sl 18.). podstanice. 18. Najvisi pritisak u ()vim sistemima jc do 6 bar. vrcte na i rucnog locka .l8. f)/ lUINSKO C FIUANJ E ·/</ 7 Prcgraullu annaluru cinc: vcntili . zasuni . . Pcedajne stanice PotrosaCi . Stika 18. pregrauni iii rc gulaci o ni. Osnovna funkcija predajne stanice jeste snizenje temperature i pritiska iz toplovoda. (Slika 18. kao i zapti vaca.stambeni iii poslovni.) sc sas to jc od kuCista i ugTadcnih dclova. Leptirasti zatvarac firme Adams sa motornim pogollom N" 700 lIa polazu magistrale II toplalli N. povezuju se na sistem daljinskog grejanja preko predajne stanice tzv. i njih ova ugradnj a jc znatno la ksa u odnosu na ventilc i zas ullc .19. illlaju male mere ugradnj e.18. U kucnoj instalaciji temperatura razvodne vode radijatorskog grejanja se menja od 90 DC pri spoljnoj projektnoj temperaturi. Vcnlili (51. ICJ1liraSli zavrtaci i ci lindri cnc slavinc (51. a naleganj e Ieptirice na te lo se ostvaruje pre ko zaptivnih elemenata iii kao metal na metal. kupc i sedista.6.27). PREDAjNE STANICE-POTROSACI 18. Cilindricne slavinc ostvaruju pouzda no zatvaranje i prcgradivanje sistema ali imaju vcliku tez. Zaptivanje izmedu cilindra i tela slavine postize se specijalnim mastima.18. do 40 DC kada je spoljna 12°C. Zas uili imaju kuciste i svoje uoradnc delavc: vretcna sa rucnim tocko m i klin asti m iii pravim zas unom i zaptivace m. Mogu biti sa rucnim i sa motornim pogono m.

{)NU ~ 1-+J..-..-------' .temperatura spoljnjeg vazduha (koristi se za n:gulaciju). I II II II II "I II.A6 .J __ .-:.. Prva eetiri ulaza regulator prihvata iz raeunske jediniee merila toplotne energijc pre ko komunikaeionog prikljueka. I I "'1.pritisak vode na izlazu iz PS I Ij R I I iI III <.utrosak toplotne energije..te mpera tura vod e u ra zvodnolll vodu primarnog dela MM2 . I I I L_ "'1115 SI.21 i 22.! redllkuje putcm regulatora pritiska.-:. maksimalna toplotna snaga MM5 ...18...21 Sema indirektne podstanice za grejanje .·::::.l1ll8 .temperatura vode regulaciju) 1I razvodno m vodu sekundarnog de la PS (koristi se za MM7 . Kod d ircJ. U to plotno-predajnim stanieallla su ugradeni i cleme nti za merenje pritisaka: MM8 .-:..-:. ...JI I I L_-:..proce nat o tvorcnosti ele ktro illo tornog ve ntila (po teneioilletar) MM6 . vae toplote i kucna il1stalacija je po tpllno razdvoj e na. Kod indire ktnih podsla ni ea ugraduje se izmcl1ji.us 13.. :: : Ll .protok vade u PS (koristi se za regulaciju) MM4 . pa se pritisak odrzava nezavisl1o.pritisak vode iza regula tora pritiska MM9 .22.. toplo tna snaga.. tn ih prcdajnih sta ni ca te mperatura se redukuje mesa nje m povra tne vode iz kucnc instalaciie i pOlisne vode iz lo pluvod a (u odnosu na prime r 2/3 : 1/3) a pritisak Sl.-:.2 1 je prkaza n sistcm sa analognim mcrenjem pri ec mu su: MMI . T(xlcmll'ic f'HOJEI>TOVANJE POS7 1 W J ENJA 2A C ioNTRALNO G IU£ JANJ£ Pred ajn e stanice (PS) mogu hiti dirc ktlll: iii illlJirc ktnc s l. 18..2 1 i 18... Prikaz ana lognih merenja i signa la l1 a dire ktnim i indirektnim podstanica ma 1I sistcmu daljinskog grejanja Beog raJ a prc dstavljcn jc na s likama 18..tempe ratura vode u povratno m vodu primarnog d e la PS MM3 . Na slici 18.pritisak vode na ulazu uPS MMlO . II III ..

MM7 I __ .. 18. Sel1la direklne podslanice za grejanje Slika 18. podslanice sa l1Ierenjel1l ellergije.23.J. .~ -. f)..:-_-~ =:.J9 SS V-regul ator pritiska SOV-prcs truj ni ve ntil VFL-rcgul a tor proto ka MM3-me rac pro toka R II' "I R-rcgul a tor-kon tro lc r SONU. I I II _ _ _ -"I r~ I MM4 I I L~ I I (. Izgled nove.reglilacijolll pritiska i protoka..Desllo je primami deo.J I : ~L.18.-_-' J I MMS Slika. SOY r .::-.. __ .22. leva seklilldami (kliclla illstalacija) ..-(7r""" . ~-----~M~~ SSV I : I I r .da lj insk i nadzo r RJ-racunska jed inica II I I SONU II: III III • I I I I I .::. direktne.-.. __-_ -_ -_-_-_-.·IUINSKO G/lr:.:. U grejllOlII sislelllu Beograda.lIlNJ/~· .

l'INJI-. venti l se otva ra i visa k vode sc pres lrllj av<l pravo 1I povratni vod .24. Regulacija pritis ka slu zi za oclriava njc konstantnog pritiska u napojnom voclu prilll a rnog del a pocls tani ce sa c1ire ktnim prikljucenje m porrosaca.. rad nu i rezclv nu . iza venti la za regu laeijll te lllfJera tu re i pro toka.·1 .\'11. • Slika J8. Prs kanje radne membrane se detcktllJl' eurcnjem vo Ie 11<1 ispustu ugracicnom izmedll m em bra na.V(1 ljc ne (zada tc vredn US li ). 18. p(1desava sc na vrccinost za U.27).ltora prili ~l. Kacl a prilisak iza regu la tora po ras tc vis.'\}. Pres trlljn i \'l:l1 lil (SOV) SlllLi da n. Zadata te mpera tura vode u napojnco lll delu sekundarnog dela predajne s tani ce mcnja sc zav isno od pro ll1ene te mperature spoljasnjeg vazduha. U slu caiu prska lll <l radne runkcijll prc li zi ma rezcrv na me mbran a. Svi clementi smes teni su u jedno ku cis te i zajcd nicki sacinjavaj u intcgralni regulacioni ventil." tO I . Kod kvalita tivne regulacijc protok se odrzava konstantnim. ..' dOLVoli parast priti ~ k a iza regul .: od 0. Regulator protoka Samson sa molornim pogol/om. Venlil jc pn knn strllkeiji Ill c ha ni c ki . kojim IIpravlja Simeflsov kOfllroler slneSlen II kom. ll11 a dve membran e.iI iZilad dll l. (SI.5 bara prekl) zada lc vrcdllos ti . 1'()\'7 nOJl. 1 /A CIONTI<AI .5 bar vecu od priliska koju udrz:1va n:gll iahlr priliska. orman R egulator prutoka se koris ti da og ranici protok \I primarnom delu podstanice. . SasLOji sc od regulatura diferen cijalnog pritis ka i venti la sa e lektro motarnim pogonom.\ I • m'EJ -.""'''' It" 1'/(011.J50 /3 / .\'0 (:/(/:.. . sa o pruga illa i Illembra nam a i spada 1I regu lalore bel fJomoc lll: e ncrgij e. Kod kvantita tivne regulacije u regulatoru protoka smcSte n je i ventil za regulaciju temperature u napojnom vodu se kund a rnog dcla predajne st:mice.

1 E lementi za poveziva nje 3.PeclIrka venlila. 7. Osovina pubudivaca 8.26.451 PI . Prsten za podesava nje 12. Te lo ventila 1.1 1.Radna membrana 6. Opruga pccurke 6. ~ P2 .25. 8.0sovina peClIrke. Regula/or pri/iska Samson (1. Pres/rlljni velltil I. Poklopac opruge 10.2. 3. Tela ven/ila. 4.0pruga. '. .l. Indikator pucanja membrane 6. 6. ($""'<p=~---l Slika 18. Pobudivac 6.aC( ak/ualor) Regul ator rritisk a u kombinaciji sa pres trujnim iIi sigurnosnim ventilom obezbeduj e kucnu instalaciju od previso kog pritiska . 2.2 .Sigurnos na membrana 7. Osovina pecurke 5.Sedis/e vell/ila.Nal·rlka za podesavallje. Opruga 9. Pecurka 4. 2 3 ~ 7 6 Slika 18.Pokrel.

..-. tempe ra tu re -+-+ -i.'.I:' lJ .I - I "" 18 16 1<! 12 10 d 6 ~ 2 0 4 . Me rae to plo tn e c ne rgije je ll red aj koji m sc 11\~' ri loplo tna e negrija koju oslobodi nosilac to plo te u sistc rnu. mn ozi te mperatursku razliku..7 "dO/v.vlIcni merae toplote . 0 Te mp eratura slJ oljasnjc!] yudu h(l {OCJ S/ika 18.J+f-R ... 1 'I 1 .. S/ika 18.. to pl o tni koeficie nt i .·INJf' PO. .fj ·8 ..18 -. pro te klu zaprem inu vode. Mc:rilo obavlj a s1eJC.16 .28...10 .'T'Wl/· \I 1 / ·1 ( hV.:lm prom ene l:If I ~ltP. ~. 1LNO C.. -.intcgrali" po vremc nll.. jcdnog pa ra te mpe ra tllrskih senzo ra i jedini ce za izracu nava nj e. Simensov ullral.. .-152 8.27.. Naved e ni mern i urcdaj sastoji se iz meraea p ro toka. /lU/ INl E Dijag r.(\: ru nkcijc: Illcri te mpcra tllrsku razlikll vod e u na pojno m i povratn o m vodu i prote kl u 1. qm: l1l inu teenosti ...c l'IW l l::" T O 1 ·.

. odnosno pre lazi na regulacijll protoka kad iZl11c rena vn:dnost proLO ka postanc jednaka zadatoj .. vescstrllko SlI laksi. . 29a. Mikroproccsorski regula tor lIgrackn u podstani cu o lllogllcuje rca lizaciju sledecih regll iacionih krugova: krug R I za rcgll iisanjc temperature vOlk 1I se kund arnoj mrezi i R2 za reguli s~ nje pro toka vodc u prilll arnnl11 dell! ccvllog razvoda.... LPM..mINN""".. Oni 5e de le prcma radl101l1 IllcLiij lllllu (voLia ..vSf(O G IU·:J.. . Plocasti izmelljivaci .-~ ~5 ' . f) ·II . U " iii sp ir:dnim cevil11a su se kod nus.. manji gabarit (plocasti razmcnjivaCi z<luzim aju 15-30% prostora koji zahtcva cevasti). Kt-.'..I: . .. -153 Mikroprncesnrski rC £III '1[or (knntrnkr) POSC dUjl' dva kUlllun ikaciona prikljucka: jedan za ko mun ibciju S..----Slika J8. ..- ..-' .. ... Reglilaeion i kr ug R2 obezbcduje i ogran iccnje l1laksi lll alnog dozvolje llog protoka.·INJ!.v()(Ja) a prema kOIlstrukciji na dobosas tc (ccvas tc) i plncaste Dobosas ti ra zmclljivac sa prav im .. masovno koristili do pocctka devedcse tih godina pros log vcb... vode iii vre le vocle. .6.~"e ' . 18..II.voda i para . Plocasti razmenjivaca toplate 1I odnosu na ecvastc imaju VCC LI toplotnll cfikasnost (do 97%).. jeftin iji suo ---. .. kacla je c1oslo do omasovljava nja primellc ploCastih razmenjivaca toplo te .18.. Plocasti Izmenjivaci S~· ~.. "..... . Illinimalno se prlj aju i nijc illl komplikovano odrzavanjc.". . ..p pfDC..2 RazmenjivaCi toplote U sircl11 Sl11islu reCi razl11 cnivaci Sli apara ti u Kojima sc toplota prcnosi sa jecl nog medijuma na drugi. u grejn oj tehnici./1.. U grej noj tchniri razlllenjivaci toplote su apa rati 1I kujim a se vrsi razmena topl ote izmedu pare....... _______ "/. " """ -""'-'. ".'Ptlv~jjl.:. -.I nadrcdcnill1 cc nlrOIll sllll:Stcnill1 1I distriblltivnom ccntru toplane i drugi koji slllzi za kom llni kacij ll sa ra cunarsko l1ljcdinicolll lIgradcnog meril a IOplotne ene rgijc.

. "cle lite lj a " topl o te na sve radij a to rc u o kviru jedne 7 ~ 1 . Po de sava nj e m po lozaja tc:rm os tats ke glave nj e nim o brtanje m postizc se vi sa iii ni b te mpe ra tura pros tora o rva ra njelll iii pritva ranjcm prntoka kf(l /.~ . • lIosul I - ---- I/Hllltl lI II ~' (/ I Stika 18." I 0 .3 Sistem raspodeJe troskova grejanja po stanovima.guli sa njc tempe ra ture u prOSJ.· J NJI:'.. To su " in tdi gcntni " uredaji koji raziikuju topl o tu prilllije nu o d rali ijat')· ra i o nu iz drug ih izvo ra (sun ce. . poclescna na te rm os ta tsko j glavi ve ntil a.. Todnr(lv. 18..) i im a ju ugracle n mikro proccsor k(lj l reg is truj e..C P/W lIi K'/ O J'ANJ /:: rOSUWJ/' NI. U gradnj o m razclelnika tzv.NO GW:. o braduje i mc mo ri se podatke.tNT/v ll.29b.1' de .. radijato r. 1 \.:) .· s toje i elektro nski de litc lj i to pl o te. TRACO Plo~as ll IZmenJlvaci loplotc LPM LemlJenl placa9tlizmonJIvaei toplate HS .mjl koja se zagreva. reg istruj e se po tros nj a cne rg ij e na svako lll raclijator u lldn osno u svako m s ta nu ./5. s tednj a k. U primcni su i elcktro nski razde lni ci sa radi o vezo ll1 koji u mogucavaju <tu tolll :JlS ki pre nos podataka bez potrt:bc za ula zc nje u stan potmsaca radi ocitava nja.. Pri po rastu te mpe ra ture u pros to riji ras te (cak i za hva ljuju ci ne ko m unutras njL 'IlI izvo ru to plo t. koji rcg istruju tros kove greja nj a po mocu st:nlCII':! te mpe ra tu re .·J i'A (./ B..1 te mpe ra tura pros to ra. ] ..6. ptocasti iZllIenjivaCi Plocasti izme njivaci mogu biti le mljeni i sa za ptivaCi ma. p roto k top ic vode kroz radijator s.: slll anjuj c i oclrzava sc odab rall. T ermostatski r adij a to rski ve ntili ~lIn og u c uj u n.J. itd...

elklrollski so radio modemom Uko liko su na radijaloru ugradcni tcrm ostatski vcnti li dolazicc do smanjenj a poveca nj a protoka u kucnom ra zvoclnom postrojc nju . U to m slucaju preporucuje 5e ugradnja kucnih pumpi sa promenljivim protoko m. .lC I • Slika 18."/. eleklrollski Stika 18. I/v..30. t e mp era tllr ~ i o mogucav::t ve - 11 I I .vSf. isparivi 2. od nos no pumpa ce obczbediti optima lnu radnu tacku LI Z minimalnu porrosnju c le ktri cne c ne rgij c .() ( . Delilelji toplote jirllle Zenller 3. '.30. Termostatski ventil brzo rcagujc na smanj c nj c sob ne t i pro tok kroz r::tdijator.. To su " pamc tnc" pumpe sa promcno l11 brzin-: u sistcll1u grcjanj a.U. n IU/ . Termoslalski vellliljirme Hen. Bil o kakva pro me na us lcd potrcbe grcjanja (orvaranjc iii zatvaranjc vcntila) cc uzrokovati da pumpa tre nutno rcg uli se protok u sklad u sa potrcbom.I .

ljc . ckklricnc clll:r.\'r) (: lIr-JANiE ".. p o~t i ic st! uSiccia od 20-30% toplotnc c ll crgi.1<11.. . pumpl sa promenljivim prolo k'lIl! .5(. I:..:"." . 1".N I Ii 1I. I !. dc lilc lja lurloH. kllCllilll gn::jnilll iIlSI.f.. Grund/o ' PI/ IIl/lL' I P I: 'a promellljivim protokom i daljinskim podda vanjel1l UpOln " 11[1 1 It! rmllslats kih venl" ".. l 'I\U./ilill UU/. .l111.. (·.1 ...lJ1. 1 ( I .II: A/r JI I ·.\ lll rJjl· Vi.W.I-.'..i ~ i " .

: na u ne koliko grllpa : 1..7. l z turbine vreli prndukti sagorevanja prolaze kroz korao gde se gc ncrisc toplotn a e nergij a. Ova pos tro je nj a su uglavno m manjih snaga. Toplotna c ncrgija dobijena na ovaj nac in moze se korislili za po tre be dalj ins kog greja nja. Izvor pri ma rne cncrgije (gor ivu) moze hili razli Cit : cvrsta i teen a fos ilna go riva. Kao go ri vo na jcesce se koristi prirodni gas iIi maw t. ali i u industrijskim procesima. 3.~. Poreel oellva nj a pri- .. pri roda n iIi Jcpo ni ski gas. iza ko jih sc pos tav lja ko ran. 18. 4.7. prikljuee na na obliznje pos trojenj e za p ro izvudnju e le klricnc e ne rgije . iIi njihova kombin acija. U ko mhi nova noj proizvodnji gubi ci su svega desc tak proce na ta.2.1 Opsti deo Ko mhinovana proizvud nja elekl rienc i toploln c cnc rgij e iI i lzv. a li jeda n deo pare moze biti izdvojen iz turbinc i iskoriscc n za stvaranj e tople iIi vrele vuele.. izgrade na zgraJ a koja jc za po trebe grejanja.Kondenzna poslruj ellja sa izdvajanjem su name nj ena za proizvod nju sa mo e1ektriene e ne rgije. konSlruisa no pe l goelin a ra ni je. 2.Pri pro izvod nj i e lc klri ene e nc rgij e u ko nve ncionalnim . ko tla za iskori scc nj e toplo te produkala sagorevanj a i parne tu rbine koju pokrece para ge neri san a u kotlu. Stepc n korisnos ti kogcne rat ivnih pos troje nja je znaeajnfl vcCi ncgo koel odvoje m: proizvodnj c .. Proees ko mbinova ne pro izvodnj e sprovodi se u parn o j iIi gas noj turbini i mo torim a za unutrasnj e sagoreva nj e. kogc neracija. U H amburgu je 1893. Kao gur ivo ko ri ste prirodn i gas i sas toje se od jednc iIi vise gas nih turbi na. dizel iIi gasni mo tori. D!l UINSKO G III:JANJE 457 18.Pnslroj enja sa klipnim masinllllla koristc mo ture sa unutra~ njim sagorcva nj e m umes to gasnih turbin a. Ovo se smalra poce tko m kumhin ovane proi zvoelnje u Evropi.Poslroj enja sa iskoriScenjel11 loplole gaso\la 1I kOllu SlI poslrojenja koja im aj ll gasnu turbinu.7.uz guhit ke oel 65 % . U m:kim prime nama se moze ge ncrisa ti para za po kre lanje parne tu rbine. npr.ko nde nzacio nim sistemima pos tize se stepen ko risnog dejstva oel 35 % .. a prni zvc dena kori sna to plo tn a i elek tri cna e nergija cini 90 %..Kombinovana knlzna poslrojenja su J a nas u siroj primc ni . Prcdn osti su vi~e sturkc . Kombinovana proizvodnja u daljniskom grejanju Visok ste pe n korisnos ti koge ncracijskih postrojenj a omoguCio jc u pns lcdnj e dvc deee nije njihovu ekspanziju u primc ni. Pos trojenj a za ko mbinovanu pro izvodnj u mogu hiti poddj. je proces istovre me ne proizvod nj c e le klricnc i lopl ntne e ncrgijc u isto m proecs u. bi oma~a i gradski olpad. KOMBINOVANA PROIZVODNJA TOPLOTN E I ELEKTRICNE ENERGIJE 18.

vcoma lIticajnog jcdinj enj a na efcka t staklene baStc. Uzrok tome. zv. U Holaniji.1" .: trzistu. l11arnih rczcr" i fosiln ih g(lriva.1 naprezanja sa puklltinama na kotlovskim cevima. (CeSka i Hrvatska).8.-I 2-1 C IONTRAL '0 CRE'AN/I. a za toliko jc smanjcna i ukupna emisij a i ko li ci na CO 2 . Pri zagrevanju vode u postrojcnjima daljinskog sistema grejaoja na grcjnim povrsi· nama kotla i ccvovoda do lazi tlo izdvajanja ka me nea koji suZava prcscke. U zc mljama EU ueeSec toplotne e ncrgije dobijcnc u postrojenjima za kombino\·a· nu proizvodnju u ukupnoj kolicini top lo tne e nergije je veliko. odoosoo 1. U zcm ljama centraln c i istocnc Evrope koliCi na toplotne encrgije iz kombino an ih rroccsa jc ni za ncgo u ze mlj al1la EU i krcee se od 35% (Letonija i litvanija) do 69 r . ovo drugo trosi za oko 30% manjc gI l riva. Za lw<J ljlljllCi vi snko l11 stcpc nu ko nvcrzije kombioOV"dllil proizvoJ nl<l zahlcva l11 anjll ko liCinu go riva . 94% toplotne cncrgijc daljinskog grcjanja je iz kom· binova nih proecsa. ko ~~ uporcd c dva slicna postrojc nja . na primer. a tim c imaju i manjc stctnih emisija u okolinll. I o ko 67% . tvrda voda. prvcnstvcno je sadriaj soli u vodi . znacajni su c koloski ci'ckti. u Nem ackoj 81 %. U vcCi ni zema lj a E U sc poscbno stim uli sc izgratlnja i rad kogenerativnih postrojc nja pre ko smanjcnja da zbina pri izgradnj i do povlasecnih cena po ponudi cncrgi i. U pcoscku ono izno.-158 /J Tod". t.: · ce nj a. ZASTITA OD KOROZUE I KOTLOVSKOG KAMENCA Kako jc vise pUla vee nagcaseno osnovni nosioe toplote u sistemu daljinsk\l1! greja nj a je voda. tj 52% u proscku.. jcdno za odvojen u i drugo za spregnutu proizvodnju. In ln o za grcvanjc. II IOku pllgona sprovotli sc hcmisjka i t0rmicka priprcma vode koja podrazli . za is te ko li cinc toplotn e i e lcklri cne c nc rgij e."I'/(' I'I?O}I: KTO I ~-I . Sirova voda i voda koj u daju vodovodne staniee sadric uvek vceu iii ll1 anju koliCinu rastvorcnih soli koje ul icli na pojavu korozije i stva ranj e kamcn ca.VJ/·. Dcjstvo korozije sc ubrzava sa povisenjcm temperaturc priliska vodc iii pare pri daljinskom transpo rtu top lotnc energije. Rumuniji i Slo\'aekoi je za pazcna tende ncija izgrad njc l1lanjih gasnih postrojenja 18.: usled smanje nja koefi cie nt a provodenja toplote. Pod korozijom se pourazumeva rcakeija mc tala sa svojom okolinom koja prouz· rokuje mcrljivu proll1cnu strukturc materija la i moZe da dovede do ojegovog ost. ka m Cllea . A psulutn o cista voda u prirodi ne postoji. smanjujl: prolaz topl ot\. I'OS'! IW }I' N}. Svcdska je poseban slueaj jcc se u velikoj men koristi ot r ad na top Iota. Kurozija sc u ccvovodima i apa ra tima ustanovljava na osnovu slabljcnja zitlo\ ' odnosno nastajanj a rupa . j<!r jc smanjcno za adCI:lc kao i c lllisija CO!. prouzrokujc toplotn. Nova postrojenja kombinovane proizvodnje ~1I 1I izgrad nji iii su ugovorena u mn ogi l1l zem ljama a u Madarskoj. DOl bi sc sill anj ila os teec nj a prouzrokovana korozijom i stvaranjem kotlovskog.

it' _ \ )"' . oll l<:ksava nj <: odc i tioLiavanj<: inhihilOra pro tiv kOl"Ozije. Uz ovaj pO~lupak sprovoeli se i fillriranje vod e u ~is lcmll .on linll a lnu srna nje nj e mulj a i op ilj aka reuukuj e lal oze nj e 1I kotlovim a .. flJI I SF.O ( d iU. Hydro . Jii . 'I Slika. LViI. . 18. ccv im 3. iz me nji vaci ma .ov laclavaj u roslllpci za dodalni tre lm an vode koji su viSe fi zicke prirode ncgo hcmi skc. Filleri delimicnog loka se prikljucuju paralclno sa glavnim povral nim vouom.:.! o dvaja llj <: ~a~O \· ~1 i Iljih\WII n<:lItra li za<:iJII.32. li. 18. Usmeravanjcm dela povralnc vode (5-15%) n a fi lt ere oelsl ranjuju sc mulj i gvozdenc ces licc (lJpiljci). -159 Olev. Izgled unlltrasT/justi cevi magistralllog cevovoda kada priprema vode lIije bila odgnvarajllca Pored tradi cio nalnih .:janja. J.X jt. . rosturak i naziv proizvoda za lrctma n kollovsk~ i vode u siste mima el a ljinskog gn.33. s l. raciijal o rim a i venlilima pa sc oeldava visok ni vo c fibsnosli u prcnosli lu pl o le .IS.h e mi ~k ih trelmana kotlovske i vode za sis lcme daljinskog grcjanja u primeni pn. koji rruza kompklnu za~ lilu od ko rozije i kamcnca uz obezbedenje efibsnog i bezbcd nog raslvaranja vee stvorcnog kamcnea.

II TO BarCa plltem dO llacije isloim f.·I /.ITIiOH .o.II. god.TO I : It\H:.3]. .vi . Tod" . Madem a poslraj ellje za dodailli Ire/mall vode jirme Hydro-X ugradell o 2002.// D i lNi E Stika.I 8..'llc jirmt'. /'(I.1 Ci:'NTlU II.'\/() (.. ie' I'liOi U.

nj ene lokacije.19. Ako hi se ob ulwa til i i ka nee la rij ski i sta mbe n i obje kti koji se nalaze u okviru industrijskih ko mple ksa i evide ntiraju izdvoje no kao pot rosnj a e nergije industrij e. OGRANICENJE POTROSNJE ENERGUE ZA GREJANJE 19. o bj ekti koris te e lek tricnu encrgiju i za osvc tle nj e. ve ntil aeijll. To danas nij e slucaj i najnovije zgra de su p rojektovane u e ne rge tskom poglcdu dale ko kvalitctnije jer se potrebama za grejanje. nj egove geo me trij e ali pre svcga od ve licine i ka ra kte ristik a transparc ntnih c le mc nata u fasa tlama. R azlog ve likc potros nj e u nasim zgradama je u cinjeni ci d a d aleko najveCi deo stanbenog fo nda u gradovim a Srbije predstavlj aju gradevine podignute u vre me kada energe tska kri za nij e jos bila ni na pomolu iii te k sagledavana. ond a bi se pokaza lo da se u toplolne svrh e u gradevinski m obj ektim a trosi gotovo polovina uku pnc energije n a~c zemlje. UVOD An alizc i studij c enc rge tike 1I gradovima Srbijc [1 9] pokaza le su da se u nasoj sredin i oko 40% ukupnc po treb ne e nergije kori sti u stambe nim i javnim zgrada ma u Izv. gra ni cna maksimalna vrednos t potrosnj e koja bi se dozvoljava la. cesto i u dnevnim pe ri odima. U njim a je ona ispod 100 kWh/m z.1. "LOpiotne" svrh e (za grejanj e. God isnj a potros nj a energije u najvece m broju pos tojeCih zgrada u Srbiji je u proscku 2-3 puta veca nego u najnovijim. sto bi mogla da bude dan as gornja. 46 1 . od termi ckih osohin a nj enog omotaca. zapravo od ma terij ala zidova. Uz po trosnju u lopl a tn e svrh e. kao i od ob ima infiltraeij e spo ljnj eg vazduh a sto je takodc odraz kvalitcta grad nj e. Ali LO je bi o i pe riod kada je u nasoj ze mlj i vl adala kri za stanova pa jc prim aran zadatak bio omoguCiti smestaj Ijudima a ne trositi investicije na ene rge tski efikasne zgr ade. vrste prozora i njih ove ve licinc. sto kod nas nij e bilo ozbiljno shvace no. prilazi stroiije s obzirom na porast cena c nc rge nata i tros kova grejanj a. pod ignutim u neko liko zadnjih godin a. kao i !etnje hl ade nj e. ope t zavisno od samog grade \'inskog obje kta. da le ko najveci dec to plo lne energije se odnosi na greja nj e u gradevinskim obje ktim a i prvcnstve no zavisi od sa me zgrade. klim a tizaeiju i pri pre mu tople potros ne vo de). Pri tome.

. Nove objekte treba projektovati po savremenim metodama integral no obuhvataju6i sve clemente od lIticaja na odrziv razvoj do onih koji se odraiavaju na energetske zahteve. njihovim prikljuCivanjc m na ce ntralizovane daljinskc siste me grcjanj a. INJE Za lo. klimatizacija. potrosnja tokom . provcren jc na izabranim objektim a prikljuce nilll na Beogradsk o d ~djin s k(1 grcja nj e. a da novo lIgradeni kotlovi ispunjavajll odredeni stepcn korisnosti. Poboljsa nje izolacije sc radi i na zidovim a prcma negreja nim proslorijama. odgovarajuCi gradevinski materijali. Naravno da pri revitalizaciji grac1evinskih objekata pre svega to treba lICiniti kod velikih potrosaca (bolnicki ccntri. ventilacija. da se kotl ovskc jedinice lI grade nc pre trideset godin a u predviden OI1l rokll za mcne. Au individulnim kotlarnica ma treba slediti primer Ncmacke.) da ' c pri ra zlici unutrasnj cg i spoljnjeg pritiska a d 50 Pa oSlvaruju 3 izmc nc: vazduh n. liftovi. Da bi sc po trosnja e ncrgije 1I zgradam a iz ranij cg pcrioda grad njc svc la na n:tjmanjll 1ll0gllClI meru . Prvc su u veCi ni i prcdstvljaju naj manjc 80'1(> ukupnllg gradcvinskog fonda u gradoiv im a Srbije. Tenclencija je da svaka zgrada ima svoj zvanican atest potrosnje cnergije koji bi na vidnom mestu u zgradi bio postavljen. A to su bioklimatski faktori. G rubim an laliza ma sc pokazalo da bi intcrvencijama na poslojccim o bje klima. njih ovo m e nerge tskom revitalizacijom i nakn adnim prilagod ava nj e m novim l:ne rgetski m kritcrijiumima. Na spoljnim zidovillla i krovu sc 1I takvim slllCajevima dudaje izolacija a na prozorima sc vrsi za me na sta bla iIi ce lokllpnog prowra. standardi i druga obavezujuca akta. A da bi se to ~ve ostvarilo znacajno bi bilo da se prethodno lIspostave za konski normativi. mora sc izvrsiti njih ova cne rgc tska rchahilitcija naknadnim gradcvinskim radovima. Sve to LI Z savremene programe optimizacijc. sistemi za grejanje. Ovab'c nakn adn c mere za po bolj ~a nj e encrgctske c rika snos ti zgrada mora Ja obuhvate i novo izo lova nje cevne mrde ako je 1I zgracli inst.lENJA Z/I CENT/v II. itd. Utvrujeno je da je 1I slllcajll naplate prema izme ren oj stvarnoj polrosnji ona bila manj a za prc ko 10% nego u odgova rajllcim stanovima sa naplatom prcllla njih ovoj povrsini . spo rtske dvorane i drugi.). programa kontrole optmalnog rada svih cnergetskih sistema i regulisanja njihovih efekata. raspored i karakteristike gradevinske mase. hotelski kompleksi.] sat ako zgrada nc:ma nikakvc vcntilaci(1ne uredaj e a 1. pa Se lIvode mcraCi i sistc m naplate prema stvarnoj potrosnji . Pri to me i u ve likim sta nhcnim i poslovnim objcktim sa vise korisnika. simulacije ponasanja zgrada u uslovima koriscenja. Uz to mora da se predvidi i definise remo nt i podesavanje svih elemenata sistema za grcjanje. Zaptiv<lnje zgradc treba cia bllde fa!. provere izvedenog stanja. po trosnja e ne rgijc samo za greja nje mogla da se um anji za 20-40% . . osvetlenje. Todorol"ic I'R OJ"KT()I ~ 4I\'J" f'OSm O.5 izmena ako su oni lIgradeni.''''. osobine i velicine fasadnih elemenata a pre svega prozorskih povrsiona.]lisan o cc ntralno grejanje. dosadsnja praksa naplaCiva nj a utrokne e ncrgij e iz sistema daljinskog grejanja koja se obraclln ava prcma kvadraturi kori scc nog pros to ra.-162 8.NO GREJ. Upore dcnja potrosnje 1I zgradallla sa naplatllm prema iZlllcrcnoj stva rno j po tros nji sa sta novima sa placanjcm prcma kvad raturi . nc stimulise na raci o nalno ko risccnjc i stednjll . kad a jc rec 0 cne rge tskoj efikas nosli zgraua trcba razlikova ti pos tojccc zgrade ou onih kojc su zidanc zad njih ucsc t god ina iIi se tek projcktuju i predvid aj u za gradnju.

. To znac i.t .. c Prima~a energlJa ~L _ _. r Q ' '. i·:·····················. Ene rgija koj a dospeva do krajnjeg po trosaca (zgrada koja se grcj e) predstavlja fin alnu cne rgija i ona jc manja ad primarn c zbog guhitak a u spoljnj.:.. ······ ·····~~~ l 1( ~~~ i L I ~-'c _ _ __ __ a_ 7 (.Janca" obuhvata transformaciju primarnog ohlika e nergije. oo .' - I' --"'It ' .u n .:. .1 Skica energetskog lanca dd primame do korislIl! energije. nego i o ni u spoljnem delu " Ianca " prenosa cnergije.19. Evropski propisi sadrie opsti deo i smerniee a svaka zcmlja ih dopunjava prema svoj im specilicnim potrebama.-d ~ ~-. ~ ~ ----- Qv ~ .2 .". ·>v . Ogranice nj a sc daju u vidu maksimaln. ~ -1~ 'C J ~ . za pravo izvornog cnerge nta u pogodan ohlik i nj egov transport do k0risnika. i i : : Q C' 1····I·~CJ>r.~'7~L~a~ cl~Ja ~ Q ' dv t. nc sarno da se obuhvataj u guhiei u samoj zgradi (od fin a lne do korisne energije)... 19. ._. ~ .1.. Evropska inicijativa energetske efikasnosti U cilju ogran icavanj a potrcba za e ncrgijo m u gradcvinskim objc ktim a Evropska Un ij a jc done la propise 0 maksim alnoj dozvoljenoj potrosnji energije za grejanje. .. vee u vidu kolicne primarne energije .. DistribuciJ'a I " 'I Kotao .. one koja se trosi u zgrad i da bi se ostv:l ri o krajnji ze ljeni efekat.:_. Nova zgrada bi dohija la uputebnu dozvolu ako bi potro ' nja bila ispod dozvoljene gra ni cc. \ Konsn a energlJa A1cumu· .. saglcdaju njih ove godis nj e potrebc i ako je potrebno izvrse blagovremenc korckeije i us aglasava nj c sa propisanim vrednostim a. OGRANICENJA GODISNJE POTROSNJE 19. Finaln~ energija SI.._-_. " i J . .2. 19..: dozvoljene potrosnje . U n ekim zem lj ama sc cak insistira na izrazava nju e nerge tskih potreba. .:m lancu koji su dcfinisani odgovarajeim stepCnllI11 korisnosti.~. "\ _--_. . J \. Spoljni deo . OGRANICENJE POTlWSNJE ENU?GIJE ZA GREJANJE -163 vrcm. lokalnim interesirna i e ncrge tskim prilikama.. -~h ..__. n . Namera je da se vee u pocetnoj fazi projektovanja nove zgrade iii rcn oviranj a postojeee. ne u koliCini fin alne energije.:n3 provcravana a dok:umcnt s vrcmcna na vreme korigovan.

2.1) je namenjen a grcjanju (Q.2) . Zahtevane vrednosti s.) i transmisionih gubitaka toplote (Q...-u zastitu zgrada i enerctski racionalna poslrojcnja.29 A/Ve kWh/m2 (19. Za objekte koji nisu namenjcni sta110vnju. dozvoljcnc maksimalne vrcdnosti primarne cncregije se odreduju z3\'isno od faktora oblika zgrade i korisne povrsine zgradc . climinisanjcm toplotnih mostova. Todorovic PROJEKTOVA NJE POS7ROJENJA ZA CENTRALNO G HEJANJE Finalna energija (sI. maksimalna kolicina primarne energije se odreduje se prcrna lzrazu: O~od = 50. Ako se topla potrosna voda zagreva iz istog izvora koji snabdeva i sis tern grejanja. a postoje i gubici u samoj prcdaji toplote grcjanom prostoru (Q". 19.29 A/Ve + 2600/(100 + An) kWh/m2 (19. vcntilaciji (Q.94 + 75. dobrom gradr. Faktor oblika predstavlja oJnos povrsine omotaca Ao (m2) i zaprcmine grejanog prostora Ve (mJ) a korisna povrsina na grejani deo zgrade. primenjuje se formula: O~od = 72. pa je je korisna koliCina energije CQh) u tom slucaju manja od potrebne za nc utralisanje ventilacionih (Q. ugradnjom sistema grejanja i urcdaja za pripre mu tople vode visokih stepena korisnosti. Dozvoljene maksimalne potrebe energije Prcma standardima i preporukama Evropske zajednicc. projektovanjem omotaca zgrade rJ a sc zimi koriste dobici toplote sunccvog zracenja za smanjenje gubitaka toplote. ogranicenje se daje po jedinici povrsine omotaca zgrade.).:: pos tiiu odgovarajucom izolacijom. uredjaja za povratno koriscenje otpadne toplote kao i primena obnvvljivih izvora. U Nemack.464 B.). ogranicenja potrcbe '~ oe rg ije sc za nove stanbcne zgrade definisu prema godisnjoj potrosnji svedeno na !t: dinicu povrsine starnbcnog proslora (kWh/m~). ns mi sljenim postavljaojem cevne nUeZe i njene izolacije. Ijudi i raznih elektricnih aparata (Oi).'''ITI koja podrazumeva i potrebni nivo zaptivanja.]) Ako se topla sanitarna voda priprema pretcino koriscenjcm elektricne energije.). Prcma tom pravilniku za nove stambenc zgrade koje se greju na tempcraluru ] 9 DC i iznad.). Mcdutim javljaju sc povremcno dobici od suncevog zracenja (Os) i unutraSnji dobici od osvetlcnja. u distribuciji toplote do grcjnjih tela CQd) iii do zagrejaca ventilacionog vazduha. koriscenjem kvalitctne regulacione opreme. Doneta su pravila za cnergetsk.) i cventualno pripremi tople potrosne vode QM ali je zbog gubitaka u samoj zgradi veca od stvarno po trebne . Ako se koristi akumulacija toplote onda se i tu javljaju odrcdeni gubici (0. Sistem grcjaIlja ima gubitke u transformaciji ent:rgijc u toplotnu u kotlu (Q~).19.korisne encrgijc (Qh) kojom se postii c krajnji cfckat grejanj a.2.94 + 75.oj su prihvacene preporuke i standardi Evropske Unije i urade ne detaljni ie razrade.

3) Za koriscenj.5) Za oderedivanje maksimalno dozvoljene potrosnje merodavna jc i neto povrsina AN.6) 19. zapravo povTsi na poda koja len na zemlji iii podrumska tava nica ako se podrum (suteren) ne zagreva_ Ukoliko se zgrada siri na nekoj svojoj visini i pre\'azil azi osnovu nile etaie.9 + 24. .6 m. U tu svrh u SL I'n 'o izracunava iX'\Tsina omotaea zgradc koja obuhval. Zapremina grejanog pros lOra V. onda i podne povrsine tak-vog sprata koje su sa donje strane u dodiru sa spoljnim vazrluhom. Raeuna sc od gomjc ivic.3.fXJE -165 Za ostale zgrade najvcte vrcdnosti dozvoljcnc potrosnje primame cnerglJe se izracunvaju prema jcdnaCini: Q roo = 9. Sa donje stranc zg-rade kao den omotaca treba ukljuCi ti povrsinu OS nove zgradc. Godisnja potrosnja se racuna prema meteoroloskoj godini mesta u korne se nalazi zgrada uz koriscenje raeunarskih programa.4) a za ostale zgrade: Ve = 0..: nivoa zemljista iii.80 V (m 3 ) (19. jc uvek manja od ukupnog volumcna zgrade Vi u proscku za zgrade do tri sprata iznosi: Ve = 0. staklenih vTata. odnosno do gomje iviee efektivne izolaeije zgTade. odnosno ventilacije. ISIO tako se obraeunava u o molac j povr ~i n a kr(wa prema spoljnoj srcdini.76 V (m 3 ) (19.. ukoliko razgra niCa\'aju grcjani prostor (xl spoljnc sredine.19. Uz gubitke toplote usled transmisije i iofiltracije.. Ako ne ma preciznijih podataka ona se izracunava prema izrazu: (19.Jja)1l Illl ulraSllji prostor od spoljne srcd inc kan i pOHsinc zidova u ncizolovanom polkro 'Ijl!.: gc mjih izraza potrebno jc prethodno odrediti faklOr obli ka zgrade. predstavljaju deo omotaca. koja se odnosi na koristan prostor zgrade a za visine spratova do 2. Llzimaju se kao den om< ' laea svc povrsine prowra.I ~'<': g-ra menc zido\'c koji oov. obracunavaju se i dobici usled suncevog zraeenja kao i ad unutraSnjih toplotnih Izvora. PRORACUN POTREBNE KORISNE ENERGUE.::g spra ta.. vrata i krovnih prozora. Medutim. aka sc ia\i. OGR4NICENJE POTROSNJE ENERGIJE ZA GREJ. uzimaju sc u obzir i gubici us led toplotnih mostova.1 NYc kWhim! (19. Ona obuhvata Casovne podatke svih klimatskih parametara za svaki dan u godini.Inica najnizc claze! nalazi iznad pO\Tsine zemljisla ond a ad gomjc ivicc plafona do gomjc i\'icc ta\'anicL najvis.

Great Britain. B. 33 . Silj ak. Beograd 1961 . ~.U. 1976. Matematicko-fi zicko modeliranje procesa adsorpcije i desorpcije lako-isparijivih organskih komponennta u klimatizovanilll prostnrijallla. 1991 . 30. J5 . Beograd. . 1985. 20. Springer Ve rl ag. Magistarski rad. Kongrcsa KGH .P . G eb nudenll s rus tlln g . Air Conditioni g Eng inee rin g. DJ . Beograd.Tasc henbuch fur den Maschinenbau.1. Pri log istrazivanju uticaja lo kacij e grejnog tcb na toplotni bi lans prostorije. M a. 32. 195 7. Rob e rt s . EUROH EAT& Power .. Beograd . Zbomik radova: Savetovanje toplana TOP YU 2000 Nis. LuCi stoe otopleni e.-/(. 1985.Ve riag. ll andubu c h fur Tc chni sc hc n . F. Kra ft G unth e r. Hand ubllch de r Techni schen Gebaudeausmstung. Laasko. Mos kva.!3mssels. Klimatechnik. JUS . Tehnicka knjiga. Zagreb. Obradovic Nikol a i Curcic Vojislav ing. 25.5. POSTRO. :!. Lj ilja na D . 1978. Banhidi L. VOl . Uti caj izolac ij e na poj avu tran spo rta vlage i formiranj e modifikovane atmos fe re u rashladnim komorama sa osvrtom na osobine do maCih izo lacionih materijala. MaSinski fakultet .M . W. H. V EB Verlag fur Gallwcscll. Bottcher. 34. M .'JF. 1980.4NJJ:' "I. Rakoczv. Regein n lr die Bc rechnung des Wam lebedarfs von Gebaude n. 1976. Jo nes .l/:. Tehnicar mas in ski prirucnik. 26. TodorOl'ic PROJEKI "(W/I/I. Oldenburg Vo!riag. Air Co nditionin g a nd Ventilati o n o f Buildings.:rgamo n Pn::s. 2. lng Malic Dragomir.11 CENTRAL N O GR£I. n . Be rlin .~ inski fakultet. 1992.~a M.8 8.l. Dr. C roo me. 27. Ol 470 1. 520 . N a t a. Dubbe! . Kolmar. 28. 1983. Bos nj nkovic. P. Termofizika zglade. T. 31. 1990.Metoda proracuna difuzije vodene pare u zgrddama . 1967. Bra ni s lav E>akov ic. Mackassy A. 1990. Doktorska disertacija. N ikolic. 11 deo. Edv vard s Arn o ld Publis hers. Strahlung Heizung. Beograd. Diplolllski rad . Nauka 0 toplini. MaSinski faku ltet. Marjanovi c. Maj 2000 36. Liese. April 200 I :. District Heat in Europe.·"'·JA 7. C.S . Country by Country.Beograd. Zbomik 2 1. Stroiz dat.

DODATAK .

c PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNOGREIANJE ..Todaro.470 B.

25 3. 8 2 2 2 2.87 2. 2. 12 i 3.6 16 17.65 3.0 12 1.4 40 44. .01 2. 890 . 0 .28 6. .8 48. i . 65 I I I I I I I .77 1 .3 63.48) 0 .6 2.14 3.2 54.0 Unu tra snj i preen i'k rM1 0.6 2 . l 4.346 0.44 3.3 60 . I i .845' 1.7 42.962 ! . 20 ! 0.647 1.366 0.S 48 . . 225 3/8 1/2 3/4 I I 1/4 I 1/ 2 2 Naz ivni 10 15 20 25 32 40 50 Spol j ni preenik IT'" 17.6 2 . 13 I 0 .2 i I I I 13 .31 ! .32 3.333 2.9 30 31 . I .m DehlJ ina z ida rM1 Unutra s nj i precnik mm (DIN 2440) Hasa kg/m : Sadrzaj vad e 11m Srcdnj e teske na vq jne cevi po JU S C./71 TABELA I CELICNE CEVI (DIMENZIJE.25 3.25 3.5 5 5 6.372 2.2 14.6 I .6 27.14 4.V"dMflk .6 2. I I I 2. SADRZAJ VODE) Nazivna me ra Naz i vni precnik Im1 Spoljn! pre c ni k 1T'.95 3.206 Sadr za j vad e precnik mm deb lji na zida nTn kg/m ' I /m I 2 3 4 JUS C.8 33. .2 20 21.7 .237 3.9 33.5 16 .5 12.235 0.10 Hasa ce v i 0.9 2'.65 Ha~sima l na 12·.5 20 22.2 70 . 3 51 54 57 60 .1 B 8 8.3 24.556 0 .8 26.6 2. .2 21. 683 1 0 .3 7 .3 25 26.615 3.9 2.57 .123 0. 3 Uobicajena debljina z ida nm 2 .581 1 .6 2.882 4.3 2.6 2.7 38 42. 1 .2 16 16 16 17. 5 (DIN 2448) 6 7 Ce I i cne cevi bez sava . I I i i I I .8 37.391 C. 17.2 35.459 1.638 0.3 26.852 1 .059 2.88 2.8 . 53. .3 43.1 45. 4.4 48.3 21 2Z .36 4.83 5. 0.22 1.S 57.6 2. Ii i .58 2.B5 .3 76. .9 2. I 82.213 1.201 0.65. TEZINA.9 41 .5 14.8 51. i 50 i 12. . I I I 1.9 i .9 3. 35 2.2 I I I .4 I .8 10 11 i .6 28.9 2.61 5. 2.7 64.2 39.22 1 .5 32. 087 1 .29 2.S 70 76.548 I . 145 C. 65 2.5 I I .0 21.

72 13. PUSTR01£N1A ZA CF.5 94.6 4 I .5 25 25 25 25 25 25 25 25 2. .B3 53.5 12.5 2.3 2.2 762.7 143.2 25 25 25 25 25 2.149 607. 1 7.7 216 2.2.5 7 •1 8 8 8/8 10 10 I1 1 I •5 12 .725 125.604 4B7 .4 686.931 2.151 .31.9 101 7 5.5 2. B21 42.6 879.6 6B. B12.98 9.81 8.5 2.6 368 406. 5 16 17.33 249 333 386 491 194.8 107. 441 543.314 118.5 4.6.62.6 108 I I4.B B31 .8 18 • I 21 .6B5 33.383 748.3 7.091 369 .33 9.5 31B 323.5 25 25 2.114 26.4 6 5.8 lB2.B 13.107 7S. 12.122 125 150 I 12.5 5 5.273 32.6 3.3 25 31 • 1 31 37.6 4 4 4 4. I I 19 .6B.12.B 193.138 19.5 12.331 90.3 70.76 9.9 12.5 267 273 2.5 2. • 5 12.9 204 207.481 72.671 19.5 2.009 11.9 254.9 355. " 55.151 17.-l72 8_ TodorOl -.237 50.5 20 4 22. 1 2.5 25 25 25 25 25 2.4 10 I 6 3 3.256 63.8 B63.8 584.2.5 16. 1 I 7 .6 660.6 3.782 223." 2.3 167..999 7.4 I7.NTRAL NO G REJAN1£ TABELA I (NASTAVAK) 1 80 100 2 88.4 100. .9 101 ..3 177 .5 4.3 6. 5 12 .1 40.4 185.9 6 .415 317.579 97.4 150 156 .5 2.2 486 498 533 .8 399 437 .c PfW1EKTOVA NJF.793 2. 1 168.5 12.7 152.751 42.2 737 787.4 419 457.5 4.7 339.6 914.3 6.~08 200 250 300 I I 350 400 I 500 550 600 650 700 750 Boo B50 900 1000 11 0 135 144 170 lB5 201 217 2.2 50B 521 55B. I9 .6 51•1 57. 3 127 133 139.5 25 2.2.B 85.84.036 150.5 25 25 25 25 I 5 82.3 16. 1 159.6 635..4 159 165.6 352 388.4 711 .98.2 3.3 303 309 .4 976 6 6. 12.44.4 260 .8 609.346 6.5 131 .

8 193.48 1 .793 34.3 Z. 13 1 .3 14.Z4 0 17 .725 3.423 12.608 0.9 3.9 2.3 6. 48.669 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5.8 102.4 55. 7 34 38.8 33. 15.5 5 5 13.7 210.607 0.75 5.11 2.693 0.57 8.9 120.6 16 17 . 3 2.13 3.8 12.3 51 57 60. 691 2.8 184. 16 6.2 107. B5.83 9.9 2. 3.24 1 .8 67.5 Z.7 38 42. I 8 8 8 8 8 8 8.6 108 114.1 95.890 0.2 20 21 . 288 1 .9 4.6 2.9 64.5 1.3 177 .63 2.429 13. 1 82.384 20.1 144.5 . I 7.5.61 3.9 23.5 80 100 88 .78 3. 8 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2.3 63.8 29 .2 3. 908 1• 158 I .124 16. I 44 11.3 2.6 4 4 4 4 4.5 4.9 77 .5 200 4.5 76 .208 8.3 168 .908 19.57 1 .4 52.4 159 165.84 I I .35 4.4 40 . 9 30 31.39 1 .789 14.55 4.7 219. I 7.157 2. I 160.1 45 0.379 26.203 9.6 2.531 0.9 26 27.4 151 157.8 70.346 0. 298 3.201 0.1 0.7 141 .235 0.2 3 .182 22.4 40 50 44.f)ndnlak TABELA I (NASTAVAK) ~ 1 2 3 5 6 7 ee l i cne ce vi sa sa vom JUS C.50 4.2 20. 6. 5 70 73 1.8 132 . 3 21 22 .3 2.7 .7 I 0.412 0.424 7. 9 2 .01 2.962 I .7 58.6 12.3 2.2 7 • 11 7.3 7. 31 3.3 127 133 139.3 25 26.6 6. 5 134. 3 83.6 3. I 7.377 17.3 19.7" 46.6 2.79 2.5 43. 1 125 150 4.1 168.9 101 .437 2.3 152.693 5.948 4.6 2.2 12.4 16 16.6 125 .

2 80.5 12 .5 17.325 76 .642 562.2 597 646. 157 99.249 )92.3 6.1 7. 2 697 746 796 .5 12 . 8 48.6 1588 6 29. 4 41 9 457.8 79 /121.1 /15 124 148 158 185 223 248 301 372 403 492 527 633 I i I ..573 . 875 54. 6 6. 9 355.5 12.5 12 . I I I I I B.8 406 .3 6. PI<OJf:'f.2 16 .6 5. 717 155. 6 .3 7. 5 12 . 6 914 . 6 1 195 .4 356 . 5 12.8 846 894 . 2 3 4 5 234 .5 32 .132 1520. 6 368 406 .798 129 . .3 78 .4 546.8 86 3.2 508 558 .797 93 .0 1320 14 20 1520 1620 5 5 5 5.568 1'317.7 344.Tot/OIOI-i'. 9 62.31 1 279.962 381. TO I'ANlI: I'OSTlW JENJA 7. 087 498 . 2 7 43 .4 1016 11 20 122. 3 70.963 1747. B 10 10 11 12 . • I 49 . 923 32 7. 6 5.5 14 .'1 C/:NT~ ILNO GREJANJE TABELA I (NASTAVAK) 1 250 300 350 400 500 550 600 650 70a 750 800 850 900 1000 11 00 12 00 1)00 140 0 1500 160 0 I .6 660. 5 257 263 ) 12. 986 12 1.4 64.1 28 946.2 762 812. 1 8 8 I I ! i ! .1 89 51.3 6.6 1491. 5 267 27-) 323.3 I I j I 12 .12 2 628.2 14 . 3 33 43. 5 12 .5 12 .1 94.75 3 234 .409 1980. 3 6.4 44 4 . 55 3 ·437 ..4 71 1.4 996 1098 1195 1295 1391.28 779. 2114 . 5 20 20 20 2a 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 I .8 333.8 609 . .5 12 .-1 7-1 B.

9 50.7 48 . 7 53 . I 46.09 989 . 51 1 990 . 5 49 . Tem p.8 40 .9 53 . 83 986 .97 991 .5 0 986 . 2 54 . 5 40. S 55.0 40. 2 53 .31 991 .0 43. 96 988 .69 989 . 17 992.9 45 . 65 989. 82 989.6 55.30 .6 53.90 99 1.78 991 .9 47.8 50 .86 990. 9 kg / n 3 987.21 99 0.38 987.0 4 1• 1 41. 38 990 . 1 45. 3 48 .2 42.80 987. 7 49. 9 I< g 1m 3 Tem p. 03 990. 29 988. 52 388 . 3 49.62 99 0 . 5 42.8 3 988 . 26 986.4 2 990 .6 51 .75 987. 3 43. 51 991 .6 49. 59 986 .9 7 987. 48. I 54.7 43.2 5I .27 991 . I 42. 19 986 .9 7 985. 1 48. 27 989 .4 45 .1 47. a 44 .66 991 .8 46. 87 985. 70 Tem p. 0 50.4 53. 2 4 1.8 3 985 . 55 99 1.8 43 .99 990. 7 51 .48 989 . 6 11 8. 8 41. 9 42 .23 991 . S 48. 13 992.3 46 .65 988 . 14 989. 56 988 . I -55.74 990 .2 40 .3 50.8 47 . 70 991 .3 42.9 43.33 987.92 988 . 07 986 .66 990.9 '< g/m 3 Tem p.02 985 . 47 991 . 3 41. 1 43.40 989.7 47. 62 987. 92 985.4 48 .6 2 991 .Doda /llk -175 TABELA II GUSTINA VaDE 00 40 DO 100°C .6 1 14. 53 989 .44 989 .7 40. 2 46 . 7 50.59 985. 73 985 . 45 986. 33 990 .3 53.21 986.8 42 . 6 41. 5 53. 3 55 .74 986 .6 3 985. 2 52 .3 54 . 74 988. 1 40. 5 54 . 44 .71 987. 8 1 14 . 47 988. 7 42.2 48 . 34 988.4 49. a 51 • I 51 .86 989. 50 990. 15 987. 3 52. 4 41.91 1 991 . 4 50 .0 48. 79 986 .6 47.43 988 . 35 991 .4 43 .07 991 .4 40 .90 989 .90 990.6 40.4 3 99 1. 6 54.7 54. 78 988.7 55.4 47 . 16 988.20 988. 40.0 47.2 47.87 988. 8 51 .5 41. 4 55 . 69 986. 46 990 . 3 51 .7 0 988.86 99 1. 5 43.43 987.8 54. 0 42 .8 49 . 87 986 .48 98 7. 4 44 . 1 44.4 46. 35 986 .57 989.05 992 . 44 985. 1 53.8 48 . 22 989 .31 989. I 49.28 98 7.78 990.78 989. 36 989. 97 990 .2 55 . 12 99 0.6 50 . 19 991 • 15 991 • 11 991.57 987 .25 990 .74 99 1. 0 52 .3 45 .66 987.7 44 .9 55.2 49. 6 45.5 46.9 54. 92 987 . 09 992. 06 98 7. 1 52. 05 989.94 990. 58 99 1. 7 45. 5 44 . 5 50 .00 988.23 987.9 49.S 52.8 55 . 7 52 . I 1 988 .2 9 990 . 64 986 .9 46 .6 43.6 52.0 45 . 2 45.5 5 I .4 52 . 0 53. I 50. 8 53.89 987. 6 46.82 990. 07 988 . 99 989 . 4 5I . 16 986.84 987. 52 987.2 43 . 68 985. 0 54 . 40 986 .39 98 5.20 992.95 989 . 3 40.82 99 1. 78 985. 01 986 .2 44 .0 55.03 989 .1 1 986 .0 46 .49 985 . 9 kg/m 3 992 . 61 988 . 9 41. 0 49 . 55 986. 92 986 .35 98 5. 10 987. 52 .07 99 0.1 6 990 . 24 992.8 52. 5 47. 6 42 .7 46. 3 1 986 . 58 99 0. 02 98 7. 54 985. 3 44 .9 51 .5 45 .74 989. 01 991.4 54 . 38 988. 25 988 .2 50. 4 42 .6 1 989 .8 45 .18 389.3 47.7 41. 39 991 .

6 56./7(1 /J.72 979. 3 66 .8 61 .10 98 G.93 582.2 7] .40 984 .3 67.7 67.0 983.2 57.01 976.3 63.91 980.S 65.6 978..S 978. 72 98 1. I 64.0 62 .0 63 .57 982.3 65.2 65.57 98] . 14 983 .3 64.8 63.06 979.2 68. I 56.71 980.2 978. 90 98 3. 10 982 .0 57. I 978.66 978.75 984.3 56.8 60.3 5 984 .8 57. 19 983. 67 . 64. 94 :18 1. 89 98 1.75 953 .-1 C1.46 977 • 40 977 .23 977.4 61 .S 58 .05 979 .8 68.5 70.61 978.4 71 .2 5 <.86 980.51 982 .31 9S2 .9 65.35 977.S 68.9 kg/m 3 978.16 979.2 70.62 98] .75 977.5 5 984.88 982.7 61.7 58. 68. 1 kg/m 3 983.03 982.0 68. /\'}A 7.46 932. 2 I 5 66. 90 984 .40 981. 1.70 984.95 98 1.7 70.05 985.67 982.2 56.7 64. 6 98 1.9 57. NTIt-lLNO GRI:JANJE TABELA II (NASTAVAK) Temp.3 0 984. ] 2 977 •a7 977. 8 70.2 67.1 58 .3 60.8 62.60 984 .20 984 .6 57.48 980. r"dorm 'i(' P'WJ':KIOI ~'INJr:: POSTlWJI.0 65.7 63.1 62 .00 984.88 978. ] 0 '} 8 ~.2 6&.44 69.0 67 .61 979.77 982.78 98 ] . 13 981.5 57. I 67.55 983. I 68.98 982.4 57.72 982 . 2 58 .9 63.6 59.2 60.24 981 .3 61 .. 60.S 59.21 980.07 981 .6 67.62 982 .42 980.30 983 .65 983. 10 69. 15 .41 982.59 980. 5 66.93 69.64 977 •58 977 .9 .8 4.4 67.52 977.87 979. ] 8 66 .0 71 • ] 71.6 70.21 69. 95 58 ] .8 65.5 71.0 kg/m 3 98 I .32 980 .S 67. 1 57.56 979.71 978.17 977.3 57.8 59.7 56.6 64.50 978.83 98 1.38 69.3 70.29 62.0 64.6 63.9 977 .4 59. 981 .6 65. 05 98 1.0 I 60 .20 985.7 66.6 60.0 61 .45 983.3 71 ..70 977.82 978.97 980.3 68.7 977 •98 69. .46 981 .33 979.7 60.6 61 .32 69.45 984.84 976 ~~8 976.53 980.9 98 3.9 977.8 66.94 978.8 71.9 61 .02 980.50 983. .44 979.77 978. 0 58 .7 62.65 980.95 983 .8 56.3 59.27 69.7 59.3 S~.2 0 ~ 32 .3 978. ] 63.60 983.90 976.9 55 . 56.51 981.25 985.37 980.9 67.22 979.2 64.87 70. 84.9 9S2 .29 981 .95 976. S 62 .08 98 j.S 59.4 56.4 64. IS 985. 1 60. 10 985. 81 977 . 6 62.9 66.29 977.00 Temp.4 68.81 980.99 979.S 56.8 5 963 .8 67.5 61.65 984. I 61.76 980.0 59.7 57.6 66.50 984.O ) Temp.4 60. 4 kg/m 3 985. ] 70.4 63.S 60.04 69.80 984.0 .0 56.2 63.2 61 .34 963.4 978.. 26 982 . 16 69.7 68.4 70.7 65 .77 979 .82 979.8 977. i Temp . ] 59.9 7] .36 )82.26 980. I 65. 2 58. 11 979.0 70.67 979 .93 979 .7 0 983.8 64.16 980.28 979.7 71 .S 64.39 979.4 65.6 68.83 982 .50 979. OC .6 71 .5 63.8 58.24 983.35 981.55 978. J 6 2 !J • 62 .2 59. 978.9 5 2 . 58 .4 66 . 85 984.

3 78 .5 82. Q2 971 . kg/m 3 Temp . 0 76 .6 79 .58 968 .6 5 974.1 0 974 . 1 87. 7 86.8 87. 33 968 . 77 974. 1. 4 81 . 6 86 .9 71. 969 .27 971 . 62 973.77 971.77 968 . 14 963. I 83.1. 95 966.2 77 . 85 .96 970.1. . 05 968 . 57 972 ..81 969.7 7Z .8 77. 88 97 2. 8 976 .4 8 967. 1 81 .8 81.0 72 .6 83 .·50 969. . kg/m 3 72. 19 976 . 976. 36 976 .94 969. 83 971. 2 78. 975. 5 86 . 75 969 .4 75.1 79. 98 968 .0 1 975.36 975.95 975. 01.77 97 5.5 0 970 . 8 76 .7 81.62 969. 80 .57 970 . 19 973 . 13 975. 1.S 80 . 30 976.71 974..8 75 . 58 97 i .70 970.5 87.4 87. 02 970. 54 96 7.8 81 .52 97 1. I 80 .1. 41 974. 9 82.6 968 .86 967 . 7 83.9 .. . 34 967 . 14 96 7.71 958 . 4 79 . 3 e 1.0 1 972 .7 77 . 0 75.f)nda("A -/ 77 TABELA II (NASTAVAK) Temp. 87. 1 8l . 1. 975 .3 75.4 2 976. 43 973.96 971 .2 I 967.0 77 1 1 97 1 t . 39 968 .9 79 . 3 76 .28 96 7. 20 972.4 73.11.20 968 .0 82. 3 77 .6 72. .6 85 . 3 72.7 1 975. 9 83. 31 973.07 968 . k g/m 3 Temp. 51 972. •8 71.3 83.4 72. 1 78 .01 966 . 2 .25 973.89 975 .45 972 .0 85 .1 3 973 .2 75. 21. 82 972.5 75.4 83. .5 78. 86. 4 85. 0 78.. . 68 973 .7 78 .9 75 . 968 .13 970.59 974 . 1.6 82.0 81. 5 73.77 970. 25 976 . 96 7. . 1 I 969 .8 I 966 .7 79.39 972 .07 975. I 74. 80 . 95 972 . 5 83. 61 96 7. 3 84 . 2 80 . 53 974 .2 74 .1. 0 87 .00 967 . 42 975.5 79 . 3 83. 78 . 973 .6 87. 3 86 . 0 80 . 07 973.1 971. 55 973 .83 970. 2.5 81 .76 972. 95 974.89 971.60 976 . 1 73 .6 73 . 37 81. 2 72.. .9 65 .. 2 76 .7 87.2 83. 14 972 . I J 976. 51.7 974 .1.0 79 . 84. 8 78 .89 85 .1 6 97 1 .2 81 . 07 976.66 '3 76 .1. 4 71. 6 76. 21.1 9 970.0 86 .6 84. 08 971. 63 970. 9 77 .0 74 .6 8 1.9 81. 8 73. J 73. 2 73.46 97 1. 92 973 .7 85. I 75 . 37 373 ..6 75 .87 969. 5 72.1.56 969. 11. 26 972.0 83.0 8 96 7.9 73. 9 973 .6 77. 25 970. 9 87 . 970.1.7 76 .01 971.83 971.0 73 . 8 86 . 1 76 . 33 97 1.35 76 . 88 966 . •7 71.7 80.7 81 .4 77 .7 82 . 6 80. 5 81 .8 1. 51. 80 96 7. 1 967. 2 82.83 975. 5 77 .0 81 . 9 86. kg/m 3 Temp . 6 78 .65 97 1. 40 971 . 91 96e .3 0 975.5 76 . .6 0 975.8 85 .30 969. 32 970.5 71.2 79 . 29 1 97 '.43 969.80 973 . 971 .70 972 . 18 975 . 3 80 .8 82 .71 971 . 8 7Z . 3 85 . 2 86 .8 79. 75 77. . 08 972 . 82. . 2 81. 33 972 . 38 970 .68 969. 23 374 .8 80. 2 969 .66 97 5. 98 973 . 6 71. 52 968 .8 83. 1 82 .06 970 .3 87. I 72. 49 973.9 97 1. 9 78.8 975 . 5 85. 7 73 .27 968. 18 969. 4 76 . 86 973 . 93 967 . 7 75 . 65 968.9 976 .89 970. 00 969. 67 96 7. 63 972. 3 79. 1 86 .3 71. 71.

3 SB .:TOI · I JI: i 'O S mOl!:Nl -I Z.78 961. 30 963 . I 96 .2 92. G 93 .2 91.47 964.3 99. 16 963 .8 89.74 964.09 959. 8 88 .52 958.~ 966. kg/m 3 88 .3 95.57 961.4 90.68 962 .3 90 .0 90.13 964. 0 92.7 97.3 91.5 9 960 .6 93.8 97.0 88 .94 964. 1 90. 963 . 4 89.64. 15 965 .3 98. 28 966 .0 98.66 960 .40 962.41. 2 89 . 53 959.1 94.39 959.96 962 .9 5 959.5 99. 35 966 .3 92 .38 . 7 93 . 92. 37 963.61 964.4 91.7 95.9 96 3.4 93 .9 94 . 02 959.6 98.26 964.4 94.36 961 .81 958.21 965 . 71 963. 9Z 963 . 96.1 99.4 97.1 98.48 966.~3 961 .9 100.8 95. B 91 .50 961 .8 96 .01 964.·I. 22 961.5 5 966 .80 960 .64 961 .0 9 96 0.99 961.24 959.51 96 3. 75 962.7 96 .5 93 .41 966 .60 959 .82 965.6 96 . 23 960 .9 99.8 98.4 98.7 94.6 99..82 962 .65 9b 3.06 92 .2 95. 19 <.11 95.08 965.5 11 96 2.0 89 . 7 89.71 961 . 9 89 . 85 963.27 962.40 964. 3 91 1.46 959.0 I 958. I 8'3 .74 958.9 90.6 94.6 91 .30 960 . 74 959. 3 89 .1 93.0 37 .0 95.81 964.S 94.41 96 5.88 964. 89 962.10 963.3 4 965.68 965.13 962.95 965.7 90. 14 966 .S 95.67 959..~5 97.S 90 .8 94 .4 7 962.5 91.2 96 .2 90.9 95.32 959.& 97.07 961 ..7 92..6 95.75 965.-I CENT/UL N O C I?l:JANl£ TABELA II (NASTAVAK) Te mp . 5 92.8 99. ·/"" dom".' I'I<OJI.2 91 . 7 91.0 9" . 1 92 .48 965.51 96 0. 01 960.6 B9. 03 962 .S 89.87 960 .9 98.34 96 2.6 88 .67 95B.4 88 .2 86 . 15 961.6 90.8 90.94 960 . 01 965. 9 93 .92 961 . 58 963 .1 95.5 96 .1 6 96 0.29 96. 17 959.2 98. 99 96 3 .54 965. 1 91. kg/m 3 Te mp . kg /m 3 Temp. 9 51.0 99.88 958.95 958.3 93 . 03 966 . 6e 966 .62 966.67 964.33 964.5 97.0 91.2 97 .81 959.60 958.5 88 .73 960 .54 964.02 958.7 88 .7 8 96 3.08 961.85 961 .88 965.8 93.6 92. 1 97.37 960 .4 99.2 99.3 97.20 96 2.21 966.5 98.9 'I 96 1. 23 963.8 92 .7 99.3 96.0 96 .7 98.44 960.88 959. 61 962.-1 78 IJ.2 93 . I 88.61 965.28 965. I.

6 5 7.6 89 .33 4.) 9) .)7 1 .4 94 .1 92. 0 92 .96 2.25 ]8.4 92.5 94.91 15.0 89.68 3 2.9 91.28 16.57 12.8) 9.65 3.]0 5. S 90.24 18.69 1.8 91.9 6 2. 7 94 .55 18.1 89.45 8.67 22.99 21.1 90 .90.69 1. 2 9) .8 7 )7.1 94 .0 - - 22.8 9 4.7 90 . 6 90 .3 91 .6 92.5 91.7 9 ).t prl l empc rnturi u sfla7.8.38 26.56 ]8.26 32 .02 4.08 6.0 27.8) 39.nom kraku od I U ~go n 11 Pa pr t le mpcralu ri u uspo nskom kraku od 95 ~ 90 3 85 4 80 5 95 2 90 3 85 4 5 94.30 20.22 14.4 89. 8 9).71 5. )9 6.Dodalak -179 TABELA 11/ NAPOR U Pa PRI TEMPERATURAMA VODE U USPONSKOM KRAKU 1m VERTIKALNE CEVI) 0095.4 9 1.98 6. - 91.7 0.61 20.9 94 .19 ]6.8 5 13.51 10. 69 26.34 29.1 9 L .71 5.2 92.0 3 29.8 92.0 91.) 90 .97 - - - - - - - 90 .52 40 / 11 - - - .95 23. 7 89.50 36.) 92. 9 90 . (.2 89.01 25 .0 93.75 ).9 9) .26 - I - - - 9 1 .9 89 .77 7.62 30 .59 16. 95 33. 12 - - - 4.63 24 .32 25.8 8 9. 5 9) .54 3 4.9) 19.5) 14.23 34.14 8.4 9).20 10.) 94.91 35.30 30.4 90. 2 90. 9 92.) 89.7 92.1 - - - 0.16 12 .2 91 .99 ) 1 .97 17.1 9) . 65 180°C I TEMPERATURAMA U SllAZNOM KRAKU 00 95 DO 500C (SVEDENO NA Uzgo n u P.2 94.6 93 .57 - - - - - - . 6 94. 8 90. 5 89.89 11 .4) 4.5 92.37 1.

6 8 5.29 46.1 0 51.70 36. 60 51.43 SO . 38 87. 6 84. II 55. 8 81 .0 82. 4 84.46 28 .9 88 .9 83 . 5 82.84 5 4 . 1 85.83 14 .01 35.7 84 .11 . 0 9 12. 20 5.86 2.6 5 18.8 84.5 7 62.83 90. 9 7 22.3 84.88 5 2.4 8 5 . 66 58 . 40 1 1 .2 82 . 8 9.83 24 .vO C IiEJA NJE TABELA III 1 (N AS TAVAK) 2 3 4 5' I 2 J 1 0 .15 53 .42 45 .II 50. 86 63. 6 8 13.3 J 74 .5 8 5 .84 54. 0 8 5 . 1O 1 5.95 48. 2 85 . 42 86. 32 29. 80 56 . 09 40 . 83 39. 10 76. 77 27. ° 85 .3 82.29 - 86 .57 19. 59 67 . 5 81. 24 13.61 20 .97 47.70 46.42 9 1. 10.3 8 8.78 72.00 26 . 7 87 .9 85.38 16.34 19.56 53.69 16.9 67. 6 B1 .06 7.38 17.66 38.5 6 48.4 8 8. 7 83 . 14 18.27 62 .34 8. 97 17 '.9 81 . 23 69 .97 88.2 86 . 05 28.79 87 .79 16 . OJ 10.96 12.2 81 . 2 0 71.25 4 3 .0 - - - - - 82. 51.7 85. I 1 40. II 55.3 83. 55 84.1 0 10.38 3 6 .1 8 8 .3 8 5.97 - - I 3.79 77 .72 65 . 4 8 7 .00 61. 22 42 .02 1 9. J\ 61.38 2 1. T"dorU\ '. 99 21 . 87 46 .2 84 ..94 59 .55 3 .10 2 0.8 82. 39 5 7. 1 2 24 .06 73. 1 5 48.83 42. 51 15. 8 83 .84 44.5 87 . 4 81.3 8 7. 60 51.~ 66 .3 86 .B5 8.79 6. 55 69 .77 32.73 2 9 .7 82. 5 4 24 .25 53 .32 35. 1 84 .6 88 . J 8 67 . 07 7.24 23.84 49.9 84.07 5 7 .45 6 4 .56 5 3.88 57.65 .05 )) .3 3 42 .55 18.0 8 7.60 ) 1 . 6 82.24 79. 8 8 5. 9 2 75 . 8 6 68 . 18 1 5 . )) 4 9 . 37 47 .79 11. H 45.4 2 25 .38 '11.5 8) .10 15.31 66.5 1 76. 7 J 25.83 80. 6 83. ' P/iOJEKFO I :·INJI: PO.06 17. 0 83. 52 5 5 . I 83.64 23 .38 82.5 3 9. 1 81. 55 4 6 .10 81 .51 5 .64 49.43 55.2 8 8 .37 7. 59 1. 37 77.65 8.65 I 3 .38 11.19 31 .7 2 11 .62 13. 10 86.92 9 . 7 6 43 .97 37. 0 86 .6 87. 30 20 .7 8 8 .40 2 6 . 26 22.42 20.1 87 . 5 88.64 34. 65 79.83 14 . 6 86 .51 81.-180 IJ. 9 2 70 51 71 .4 86. 2 87 . 25 58.4 6 - - 81.80 41. 8 86 . S 8 6 .70 56.24 89.25 38 .88 52.56 43.7 9 21.7 86 .24 5 88.3 81.14 6 (. 8 88 .-l CFI"TFV If . 1 86.14 84. 9 1 3 0.96 83 .18 1 .2 83. 4 4 9 .4 83. 80 H . 8 5 23.6 5 74.\TIWII. 26 - - - - 84. 42 15.92 4.37 I 33. 7.29 56.96 78' .14 4 7 .9 82.83 - - - - ° - - 73.5 84 .52 40.4 9 H.9 2 50 .0 60. 69 82.N J'l l . 7 81 . 1 82 .1 9 51. 57 2 2 . 8 87 . 9 0 44.

50 11 7 .74 135. 36 88 .43 126 . 56 94 . 5 6 38.74 115.4 . 5 38 .9 7 9 . 98 7 7 .81 4 0.79 37 . 92 6 5. 60 Jl . 87 17. 0 1 30 . 9 73. 55 130.34 109. 37 105. 65 28 .91 96 .8 6 119 .3 73. 68 118 .45 3 . 27 I . 02 60 . 69 67 . 26 22 . 0 7 5. 0) 39 . 8 5 33 . 76 1 09.7 4 69 . 69 16. 7 78 . 81 35 .31 7 0.8 9 107 .37 128 .0 5 ! 2 3 4 49 . 26 J2 .73 70. 25 58 . 28 1 6 .64 105.8 74.64 34 . 35 43. 17 42. 39 66 . 2 80 .6 1 18.Dod{/wk 48 1 TABELA III (NASTAVAK) Z 3 1 1 8 0.90 5. 1 8 0. 8 7 5. 67 9 1. 65 . 85 38 . 26 7 . 1 4 69. 66 124 . 4 1 71 . 23 3 4 .53 90.5 7 78 . 6 76 . 4 6 104. 03 34 .3 77. 51 66 . 97 93 .68 37 / 27 - - 76 . 6 7 9.1 4 84. 26 1 03. 69 26 . 71 25 .4 7 8.74 59. 09 5 1.17 32 . 65 64 . 30 91 .93 11 0. 23 ) 6 .7 6 82 . 24 91 . 4 7 5. 27 11 8 . 83 29 .9) 44. 5 7 1 34 . 86 5 8 .H 10.4 11 5 . 43 60 . 61 6 1 . 5 76 . 4 6 114.04 1 30 .57 68. 04 3 . 99 41. 63 65.69 102 . 72 121 . 8 77.70 4 6 .33 7 . 1 2 90. 49 87.8 8 47. 8 4 1 25. 24 28 .94 74.0) 105 . 85 8 .1 6 ° 7 4. 66 58 . 89 92 .78 62 . 67 22 . 19 127 . 27 67 . 1 77. 12 9. 9 1 20 .5 79.43 60 . 1 62.2) )9 . 01 30 . 7) 1 9 . 23 64 . 7) 29 . 3 1 55 . 49 57. 62 35 . 5 80. 1 5 28 .09 102 .12 24. 2 3 135 .60 97. 19 61. 54 24 . )8 82. II 45. ) 10. 9 1 1 16 .3 75 . 9 76.64 1 00 .96 8) .1 6 7 8. 06 63.9 3 14 .3 I 1 21 . 48 93 .33 72 . 92 8 0. 07 57.88 62 ..09 97 . 62 101. 46 42.01 96. 85 99 .~4 58. 7 7 32 .29 11 2.1 0 66 .18 7 2.8 7 9. 2 77.52 4 5 .21 65 .18 8 7. 64 UI .8 7 11 3 . 48 1 08 . 9 75 . 40 102. 1 5 58.08 2 1. 5 74. 72 55 .) 80 . 9 80 .90 71. 3 79 . 0 ) 5 9 1 . 4 6 103. 00 7 2 . 45 64 . 77 98. 05 3) . 19 31. 56 28. 44 39 .4 79 . 4 77.)2 85.9 25 . 49 1 23 . . 02 60. 2 79 . 6 4 3 9 .41 137.22 75 . 22 100 . 42 30 .1 78. 39 76 .1 8 138. 18 72 . 2 78 . 90 1 22.2 76 . 84 10 1. 6 7 8 .28 92 .3 8 3 6. 42 96. 11 111. 5 1 15 . 3 4 1 3. 50 9 7 . 0 3 120 . 57 12 . 80 74 . 27 5 2 .58 ° . 07 1 23 . 2 1 13 1. 98 67 . 23 69 . 2 i . 7 79 . 2 1 ) 5 . 68_ 52 . 5 77 . 9 78 . 73 95 .69 92.7J 85.5 75 .0 0 71. 42 )0 . 20 10 1. 7 76 . 30 25 . 39 13 2 . 89 41 . 42 95. 72 106 .09 1 17 . 75 1 3.8 2 1 3 6.48 27 . 53 · 9 .1 6 68 . 35 73. 1 9 0.98 11.77 31.00 13 8. 55 84 . 17 108 . 60 I 27 . 67 98 .7 75 .1 4 94 . 45 54 .05 4 8.1 73. 0 0 13 7 .9 6 63 . 08 6 . 86 2.51 81. 6 7 5. 8 2 7 0.6 74 . 68 10) . 07 27 . 46 4 8. 26 98 .76 43 .49 6 . 44 ) 4 . 34 7 9 . 09 36. 3 74 . 6 77 . ~4 J 6 1 . 9 74.71 54 . 8 8 0. I 75. 8 73 . 97 37 .0 74. 2 73 .19 61.8 76 .8 5 23 . 81 3 9 . ) 76.5 78 . 0 5 99. 7 80 . 1 4 ° ° 1 00 .85 1 04. 92 50 . 0 ) 10 0 . 6 80 . 18 97 . 02 126 .87 10 ).91 86 . 72 40 . 65 94 . 40 36 . 7 73 . 0 78 . 5 73. 4 76 . 81 76 . 95 89. 28 26. 8 78 . 1 79 . 89 26. 77 7) . 6 73 . 20 81 .4 73 .52 11 1. 63 4 .0 7 9.97 27 .4 80 . 55 18. I 1 5 . 2 75 . 22 4.63 75. 25 1 24 . 46 99. 90 56 .7 77.77 88 . 0 73. 50 21. 9 77 . 1 76 .7 74 . 84 59 . 98 13 ) . 55 69. 46 33 .15 134 . 07 93 . 60 31 . 47 63 . 7 5 7 9 .28 102. 38 95 . )2 19 . 74 49 . 0 5 114.3 1 40 .4. 50 5 1. 86 5 ). 96 129 .0 77. 80 132 . 30 1 06. 44 1 20 . 04 64 .7 9 12 .3 78 . 59 1.7 8 128. 29 46 . 70 11 2 .

67 159. 81 76.8 3 9 0. 67 144 . 2 1 111. 37 7 7 . 17 42 . 9 72 .26 15 9 .15 6 3. S 7 1 .) 70. 93 11 5 . 8 70 . 07 108 . 98 82 . 09 1 02. 24 155 .6 66 . 78 4 7. 5"1 8 e . 26 144 . 66 1 09 . 66 10 4 . 6 67. 96 1 44 . ) 71.01 1 82 . 64 59 .5 5 13 5 . 48 1 08 . 06 1 2 9 . 8 1 172.6 65 . 98 57 .7 1 58 .5 72 . 3 6 8. 09 9 7. 57 63. 9 71. 96 78 . 51 14 2.07 174. )4 94 .72 50 .6 1 76 . 42 56. )2 15 1.90 14 7. 03 1 20 . 22 7 5 . 2 66.2 65. 49 62 . 44 114.65 99. 0 1 1 62 .90 14 7. 98 67 . S 66 . 99 10 7. 35 4) . 86 11 4 . 9 1 101 . 78 118.67 8). 73 85 . 8 65.63 75 . 9 70 . 54 11 0. 18 82. 45 139 . 88 12 3.5 7 1 49 . 13 4 9 .11 1 31. 80 1 1 2 . 1 6 154.) 9 1 47. 80 1 27.54 176 . 33 1 45 .5 0 117 .55 69.0 .26 8 3 . 95 4 8. Todoro l'l'c !'[WJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO C RElII N}E TABELA III (NASTAVAK) I 72 . 53 14 1. 16 1 64. 55 11 6. 24 104. 5 3 13 6. 0 1 11 6 . 8 68 . 42 1 8 2 .27 1I 8 . 0 ll l . 42 65. 21 55 . 3 67. 42 93 .1 69 .4 2 11 1. 60 46 . 29 1 27. 5 5 4) . 8 8 77.20 1 4 2 . 06 73 . 88 86. 0 ) 11 5.6 1 3 4.3 2 171. 55 ° 64.75 89 .3 4 160. 55 1 3 0 . 36 -78 . 40 11 4 .2 71 . 2S 1 78 . 20 13 7 .6 !l0 .50 92. 7 8 8 0. 98 1 53 . 02 1 41.67 93 . 44 81. 6 1 14 2.56 109 . )7 5 2.8 67 . 8 71.61 8 1. 6 71.8 3 11 0.1 0 8 1.)7 151 .0) 110 . 31 60 . 62 111. 67 98.39 7 1. 79. 90 6 1.90 66.6 69 .2 3 17 5. 02 141 . S) 7 5 .08 92.12 136 .38 76 .24 170. 02 7 5. 4 66 . 6 7 164.32 10 0.32 1 66 . 24 89. 70 137.01 91.19 1 32 . 7 8 1 38. 7 4 105 . 1 67.73 171.0 7 106. 73 1 00.JS2 B. 5) 14 1.40 106 . 5 0 1 83.83 85 .06 116. 2 67. 2 69. 81 106. 81 1 06 . 4 65 .0 70 . 0 1 45 .24 99 . 23 59 . 73 7 0 .75 84 .7 0 132. I 4 117. 3 2 11 3 . ~0 155 . 24 8 4 . 7) 11 2 . 96 1 4 9 . 0 1 7) .83 1 6 1.4 ~ 0.58 1 03 . 13 130. 69 82 .1 6 88.2 1 12 1. 59 1 6 3. 50 1 02 .73 1 66 . 44 1 80.9. 03 17 6 . 78 14 3 . 36 1 79.91 1 6 7. 66 17 0 . 19 4 6 .88 148 .55 74. 0 7 1. 08 62 .07 10 3. 31 7tl. 47 73 .49 65.37 77 .3 5 13 9 .0 66 .7 6 74 . 25 109 . 26 54 .42 91.09 168 . 5 0 1 68 . 6) 121. 49 14 3 . 20 76 .96 53 . S 65 . 47 68. 81 152. 39 14 7 .3 6 80. 55 1 45. DO 1 42 .0 1 62 .37 4 7. 72 126 . 1 68 . 3 65. 0 6 7. 86 7 8.4 71. 6 72.75 105 .88 84 . 57 1 54. 7 66. 14 150. 98 87 . 07 169 .4 69 . 32 1 46 . 05 1 09 . 7 68..60 84 .87 113.5 7 11 5 . 06 58 . 3 69 .3 72 . S 69. 9 66 . 62 55 . 1 72 . 83 95 . 7 67. 94 14 0 . 62 1 31 . 65 64.5 4 49. 86 1 19 .40 86 . 99 107 . 8 7 179 .9 3 181.7 69. 94 140 .6 68 . 68 81 . 55 150 .2 70 . 1 ~6. 75 94 .90 11) . 88 7 2 . 40 106. 7 70. 24 16 5.1 9 117. 9 8 1 48.40 152 . 9 68 .8 8 52.3 6 1 13 . 79 17R .1 9 79 . 1 96 .9 69. 48 108 .56 175 / 05 1 28.3 2 105 . 1 70 .86 139 .9 9 173 . 47 148.06 68. 90 71. 84 44 .09 5 13 9 . 41 65. 54 1 25 .0 71.0 8 1 63 . 8 72 . 60 9 7. 29 122 .6 5 165 . 75 145 . 79 77.0 9 80 . 1 3 54 . 14 69 . 32 8 5. ()0 1 57. 21 50 .01 " 8) . 0 69 . 75 160 . 82 60. 42 45 . 1 7 1 . 96 124 .H2 65 . 4 72 .7 0 122 . 9 67 . 9~ 42 .39 56 .37 143 . 54 68 . 04 13 5 . 80 51. )5 7}.08 ( 4) . 91 1 5 7 . 2 68. 21 126 . 83 1 56 .49 66 . 02 80.7 2 3 4 5 I 2 3 4 9'6 .4 0 1 72. 2 72. 14 11 2 . 08 158 . 1 6 98. 60 7 9 . 1 4 1 4 5.85 1 80 . 8 66. 3 66 . S 67 . 47 123 .7 3 146 . 48 17 4.37 13 3. 13 125 .1 65 . 5 70. 58 1 69. 29 11 2.52 8) .9 65 . 7 72. 42 11 6 . 44 120 . 06 149 .8 69. 4 67. 82 146. 1 4 74. 85 .21 177 .47 129 . 5 68 . 3 9 51 . 3 2 1 46.7 8 1 3 3 .3 2 85 . 4 68.27 13 8. 57 58 . 62 17 7.

45 22 0.00 218. ~9 173.1 6) .54 138. 9 7 174.39 198.45 154. 44 94 .92 202. 22 151.4 9 87.85 155. 87 108.04 20 6 .46 1 8 4.9) 171.92 136.9 1 142.2 58. 0 ·\ I SO . 5) 21 7.39 1) 2 .84 12 0 .47 1 J) .)9 122.54 12 5 .91 157.71 16 2.) 58.57 14~.99 18).01 172 . 06 13 9 .52 182. 46 173.27 184. 55 2 1 6. B3 110 .91 187.6 62 . 9 0 117.4 60 .4) 221.49 203.59 14) .64 10 9.6 61. 34 10 9 . 4 6).88 1 99 .96 200 .2 61.7 6) . 80 12 2.41 1) 1 . 97 184.49 137.8 6). I 60. 6 64 .12 14 6 .08 189.)5 6 1 .82 187 . 40 157.00 15 2.» 120 . 76 195.2 64. 51 15 2.6 58.02 207.06 215.75 104.4 61.07 98. 8 64 .9 6).8 2 121.19 19).45 134. 9) 156.5 58 .28 16).74 1 20 .0 61 . 68 I 28 .6) 90. 05 18 0 .51 218. 7 59. )8 II 2 . 87 113. 84 1)0.96 1 24. 57 2 10 .82 197.9 6 2. 69 15).43 2 01. 03 18: .27 118 . 50 172.46 169.28 10 2 .52 172.94 135.76 185.0) 17 6.02 151.1 62 . 42 156.S 62 .00 1)7.2 57.68 194.30 106.j 8 168.7 61. 2) 1 20 . S) 151. 3 64.90 198.S 57. 77 9).49 2 18 .7 58. 1 59 .3 57. 7 60.06 111.9) 1 15. 65 21 1 .49 152 . )9 11 7.02 141 . 59 170. 10 109 .08 1 58 .)0 1 62.0) 125.95 190.51 208. g 60 .60 1 -1 8 .39 188. 8 59.40 22) . 7 3 151. 8 2 3 '1 .46 18 9 . 5 63 .9 64 . 93 96. 5 3 141.1 57.0<1 1 40 .84 196. 88 13). 62 192 . 74 125.00 20).11 177. 6) 2 12 . 77 1 54.6 60 .79 57.2 0 91 . 06 210 .47 19 9 .55 14 0 .52 177. 20 101.28 107 .2 62. 0 62 .60 190.1 61.51 137.7 64 .8 57 .01 1 82 . 9 59 . 87 164.55 89 .57 88 .82 131 . 79 16).4 1 197. 11 1 9 ) . 14 145 . 57 1 49.31 1 87 . 08 214 .1 2 2 12 . 69 92 . 09 16 7 .0 59 . 98 15). 27 1 2 ).42 186.6 204.47 205. 0 58.81 106. 65 14 5 .0 63. 24 104.2 5 119.51 2 03.) 61.42 116.8 58. 9) 156.29 1 22.47 12 3.0 10).40 111.00 157. 9) 166. 6) 146.25 1 29 . 5 1 1 4 2 . II 127 .86 119.05 175.31 121. 10 208 .2 63 .44 117.41 222. 6 6) . 1 2 90.)3 130.07 J 8 0 . 3 2 1 0 5.fi8 I 18 .3 6 9). ) 62 .58 179.82.)5 119.25 124.71 101.65 99.97 169. 0 6 149.6) 161. 7 7 1 2 3.8 0 188.8 61.Doda!o" . 5 60. 0 8 143. 9) 186.14 1 50 .55 1 5 0 .47 15).s 107. 89 .50 96. 61 213 .21 1 26 . 96 134.90 1J2.90 188.96 220. 95 185 .23 186.25 195. 32 110.8 8 189.6 59.80 122.22 100.94 20 1.26 103.47 2 1 9 .89 112 . 8 6 2.0 154.)6 lO8. 5 9 148.50 1.) 60 .95 170. 9 1 167. 19 1 27 .0 6 148 .9 58 . S 64 .92 222.98 86.88 12). 49 158.5 59.54 176.96 181 ·.44 114.1( 1 9 4.77 60 .40 167.8 9 168.80 lI8.1 58.55 206.4 58.28 1 5) . 57 215.0) 191.1 64 .4 57. 06 88.99 97.89 14 4 .» 196. 04 89 .82 1 21. 76 119.98 150.9 2 ~ 1 5 1 60 .0 57 . 44 155. 9 57 . 2 60 .48 18) .)4 155.58 98.71 152.54 191.4 6 113.37 189.4 59.31 1 21.06 205. 95 114.68 184.85 1 65 . 22 161 .S 61 .85 94 . 59 209.0 8 87.08 209 . 14 2 11.5) 207.76 129.15 99.45 200.65 1 60 .4 2 166. 17 128. 28 92 . J4 165. 57 1 59. 4 64 .3 59.61 147 .43 135.74 1 05.01 96. H 186.04 2 16. 7 62.20 1 52 .62 126 . ·\0 11 6 .61 91 . 02 2 17.56 175.41 187.8J 183.4 2 157.91 223.1 4 16 0.6 9 102.7 57.)7 118.70 2!4 .26 154.25 185. 95 155.JS3 TABELA III (NASTAVAK) 1 64. 98 2 1 9 .72 1 26 .4 62·.76 124.23 125. 94 22 1. 44 18 5 .) 6 164.)9 188.47 13 9 .

8(-..0 23 3. 177 . ~ 1 ----~-.2 54 .28 229 . 48 1 68 . . 50 132 ..__ J____ .59 132 .6~ 1 61 . 1 4 178. 0 5 175.88 109. 9 4 234.2 5 ~.c PROJl. 70 1 7 3.S 52.1 2 232 .16 13 9 . l q ~.5 6 2 41. f _ •.7 1 52 .2 5 158 . 8 2 202 . 83 12 9. 81 22 8. 53 2 07. 9 8 1 99 ." . 85 1 70.. 63 1 66 . . 67 139.2 G . 84 1 91 . 36 1 69 .3 54. l" '. I L.93 1 2!:1 4 .1 2 1 66 '.I. 6 6 1 1 '1 5 . '../8-/ B. 0 . 63 232 . 85 226 . 4 51 . 7 01 1 7 0 . 31. ) .l 7 24 5 . .3 5l ..3 6 1 28 . 1 ..1 5 1 6 0 . 96 16 3 .05 24 6 .87 2 0 1 . 6 5 2 lJ. jJ .5 4 24 1 .3 0 228. 6 238 .3 6 225 . . '\~ .7 2 40. . 8 1 1 30.5 53. 09 5J. 3 2 227 .. 20 .l9 "4" . I i" P I . 6 52. 27 194 . 0 50 . 20 136 . 0 54 .66 1 6 7. 29 13 7.-.5 9 2 40.).4 52 . I · I .1 9 15 8 .8 54. 79 13 1 .' V . c :. 5 41 2 46.1 4 16 5 . u-.. .-J: ~ j I ' " 4 'I i "" 1 1 ' 1 . 25 J I 1 i ~ 8. 04 1 40 .20 1 6 ) . 17 14 7 " : " i ? 12 .79 1 90 . 0 5 '~ H . 0 J · .Q '1 2 11.6 6 144. 3 0 1 13 1.! l :. SO 1 93 . 98 13 3 .. .7 54 . 77 230 .~ __ I 2 1) ':1 . ~.51 206.3 3 19 1. 21 20\ 8 . 8 55 .0 9 1 98 . 1 2 ~ l 7 .\ ' • 4: . 4 56 .. '-13 Il'l 'l. 204. 5 ~ ~ c· . 3 1 1 92 .' '. 68 2 50 .Nhl 7. ~' .~ 1 ~_Bl . 4 54 . 65 252. 6 54 . 32 130 .. '\ "1 I " 14 " 1b .1 5 1 . 34 1 29 . 0 4 206 . 68 2 3 7 . '~~_l~~')_' ' ~! ' 1<+.05 2 41.e6 I 2 13 : 0::.3 9 14 2 . 1 ~0 . l I I ~ 1 I ~ i' i r) " • f :.1 6 2 0 5. ' I ll '--f " .1" 1 59..l7 ') " " '" '1" 5 '_ " 1 251. -.. 23 196 . . ll 1 62 .66 251 ~ 5 2S I ~1 4 . n . l :' 1. "" ~~ ~ c: -~ I 54.73 .J I "J ~ . . 5 8 1 98 . 29 193 . 8 J . 7 1 1 72 . 65 206 . 28 2 4 4.7 226 . ] 5 5. ." I . ] 5 G. 62 1 97 . :.00 2 08. 7 -. .::. :0 6 50 . b I 2 t3 .88 14 3 .] 52. 85 1 28 .. G 3 L : . 6 G 24 6. . ·\ 0 2 4 3 . 98 U 5 . 7 50 .. . r" '. 2)5. t ') l r.42 176. I).' i 1 ~!iJ. -j -_ j 56.4 7 133 .31 2. '39 11 46 .~~ ~ .--. ~ i5'.83 237 .6( / 1 5 3.85 1 6. 111 2<' 8 .~ u. 9 3 242. 54: 14') . Ov l . 4 5 20 0. 4 53 . 9 '0.. 113 0 .01 1 6 7. 7 5 1.1 1-_ _ _ 5) .07 174. ~ 5 1... 6 51 .O~_ 12I~~.9 55 . 5 0 1 95 . 7 . 77 1 64 .'52 .J'1 I.1 .7 5 1 45.2 81 15 1 . 2 . 82 13 6 . 2 2 :' ·.8 5 ::.' 7 ' tIL. ') ~ 1:) 4 . ••.8 2 1 92 .42 2 4 2.6 55 ..2 1 17 9 . 6 9 1 3 8 ..91 141.93 116. 0 1 233 . 80 l3 7 . 1 1IjH. 71 204 . 8 7 1 69 . (.0 14 2 . 17 238 .'1 5 1 . 6 5 1 65 . 52 23 3 . J 7 ! ~~~.. 9 54. 5 oJ" 2 .' 8 It.0 5 0.' /l'iJC TAB ELA III 1 (NASTAVAK) 2 ~ ·1 5 I----+-. 2 5 1. 22 203 . 202 .. eO.. fi l.H 1 1 5 \ . J -. 8 56. 7 1 2 1G . 6 7 1 27 .U7: r S0 I \ Sc.8 52.. 22 1 7 1.6 1 ~.4 55.66 L4 S . . 3 8 2 24. I .> 2 l0._ I H . 99 1 68 . 6 . 2 5 3 .. 7 (J 24 9 .:· ~ 4 7 ~~i2~.2 52.'J7 i 1 '3 ':-! • '1 tJ r- " . 19 17 3.1 5 3 . e8 3.1 8 13 8 .l .33 13 5 .. "2 'j 5 ( 4 .3 ~ 56 ..·) ~.' ~ 55..i r .'.1 6 230 . 5 54 . 'It. .60 1 98 . 76 1 95.. ] 56. I" 'J:. ~~J \2 6 • i~_f~5 '1 '-?~~. 89 2. 3 3\ 2J5 .' I . 30 20) .]7 17 2 . 17 250.'. 66 160 . 8 3 1 7 1. L" !. 29 236.1 5 5. 00 14 2 .' . ' : IB ·.~c.. 6 317 9 .4 5 134. . 3ry .1 J. :1:1 14 . 3 5 3. '/ .i _J" .. 68 159 .3 9 208.24 1 45. S 56 . J" l17 . 02 I~ :~ J . n ".14 2 31 .38 1 2 7 . O~ 21:. IlP. ~ .) "~ .. 2 . 1:.. 6 56 .9 9 200. 74 196 .I\TO VANJE POSTROJl:.9 '.-. 247 . _' t " "7 2 S:.91 205 .37 143. :.7 53.82! . ' ''. ' 1) 1 :~ l :' LiS t DJ . 1 229. e:) 75 f~ .8 5 3. 69 2 3 9 . 87 225 .. . 5 3111 7.02 20 7 . 5] 141 .1 5 177 .1 0 13 2.. 7 56 .6 14 0 .4 4 .5 6 175.2.. 1.9 56 .34 1 70 . 36 20 1 . 4':: 2::) 0 •• . 0::-' " j . ':: . 2 1 2 .:J..1 3 1 6 1... 1 24 . ~. 9 52. I 1 224.1 . 3 5 144. 2 55 . 0 55.L -- ' i J 5 3. 8 51 . 96 134.. 5 2 1 6 7.).1:: •. .1 6 1 64 .~4 1 ~ ! 8 .l l ~ 16. [. ~ lJ . l rJ 2 1 1 . 4 7 1 99 . 83 22 7.\ ·U G{?U.3 1 51 .5 4 175.62 1 62..51 18 0.1 8 2 3 9 . l .~ I I l iS :" . I t 50 .-.48 234.-1 CIoN /'/\. 78 1 94 . 2' ! I"'" I 1"'. 58 174. Todoru".11 1 9 7 . 5 55.-.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful