UN I V E RZITET

U

BEOGRADU

Branislav Todorovic

PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE

MAS INSK I FAKU I.TET

Ikograd . ~ O(l '1 .

} I..

~

,. v' ,

Dr Branislav Todorov ic
PROJEKTOV ANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE X izdanje

Recenzellti Zivoj in Peri sic, dip!' info Mr Radmilo Savie, dip!. in!.

h davoc M ASINSKI FAKULTET UNIVERZITET A U BEOGRADU Kralj icc Marij c 16, Beograd 11 120 Tel. 0 11 3370-350, 3302-384 F.ks 0 11 3370-364
www. ma s. hg .:1 C.yu

I.,'

l :tllI \ 'a ~'fI

P!u( dr lvl ito; Nf...'J I.: ljJ,,\ I\ Ie. dd;m

l

I ~', Ii II I..

! )~

\1.:1,': 111( 1:11 () hr.ld'l\il . \ PI'II"
"\Hll h 'l ~ /:I I.l d:.l\ :I ( \"U .. k Jal lhl-.l

1 ",'J",:dnlk

tl! 'II" 1 .1 ... 1. 11111'11 >, III !t,. 'I I

! kJ".111: 1

,':f:",h! "11:'201;'::'

' , hIL ~

....

, ;'

.

/,l\"j /. 1 :.! J.llh."U klllll"li

t .In''!,''kll 1lIL'l. llt11,\·" l. . kUl1 l' l
t.. . lllIl·~ll.,;\ . 1 ~I . Ikll;': I .ld

/ .<1 In II "I'
'1:.1 ,'1"111<1

I/ O / 11 "\ IIIIIIIJIl I 111/ ; ('

i t;Jlilk" "iltlll /;
1 1111/111'

:atir::'<I)'lIl11 1=.Ja nn~

PREDGOVOR X IZDANJU
Od prvog izdanja ove knji ge proslo jc 40 godina. Bi lo jc to izdanje sa osnovni m upustvima i neophodnim poda cima za izradu projckta iz nastavnog progr ama tadasnjcg pred meta G rcjanje i provctrava nje. koji je predavao profesor Milo rad UroScvic. Svako novo izdanje je bila dopu njava no i prilagodavano akt uelnostima u te hnici grejanja, pa jc tako knj iga od tridcsctak u prvom izda nju, u prethodnom dcvc tolll izda nju iz 2000 godi nc bila mnogostruko obi lllnija. Ovo najnovijc, X izdanjc, obuhvata eak 500 strana. Ono jo dopunjcno poglavljc m 0 da lj inskol11 grejanj u, koje je
na p isao P c; tar V<l s ilj cvic. d ipio lll irani 1ll <I ~ in s ki inzc nj cr iz prcduzcca Bc o gr ad s kc d c klTa ll c , sa viscgudi; llji lll iskuSIV OIll ii'. prohl cJ1l :lt ikc daljinskih s iste ma . Kao s tuLl e nl

M:I; ins\.:.()g laku h c ta II lk: ()~r: ldll . . ' icll} it.: piTa I n:Ulj:1 il. jcdllog o J Ilajr:l nijih il'.lJ:inj a . <I ~1V()g:1 p il la sc pri hvat in Ja knji i' i iz kojt.: JC Il c k<ttb ul: io da svoj do p rillOs ()pi s i v allj~ 111 I k(lll1~ n {: lr i s allj C Jll gr:ld :-. kih cC lI lrli l.o\', lll ill :-. i:-.tL rna grc jallja . M e ll i, k:to po krc: la2u live k nji gc i nSll llV[1olll : llI \ orU jL lilllL ]ltini " \\:I iko zat!o\'l ll j:.IVo :1 huduCim kori snil.:i lll :1
k nl i ~t,; l ,IlI0t- lI c in

ua Se 1I lll 1i' n aj u S: I si, klllO llJ g. rLj :l nj: 1 ko ji pn.: ll! oUl1il izdanj:1 Il isli

. . ;II..!Ji:L v: il :l. T 'lkll S~ kok t-:t 1\ : [:l r V: \ ~i l iL\'i( plidru i.ill \'Lcoj gru pi r :ullii li slu J":ll aw i

I1lO lih IlL k :u.l asnjih ~a raLlllika , koji su dav:t! i s\'oj d opr inos o voj knj izi. Nj illl;[ S:lll1 St,; I;dl v;il i t) II :! pllll HlC i I I p rLd f,t lvn r illl<t V II i V III izd :lIl j:\, koj:1 Sli i 1I OVI)111 j1l1ll ovije n:l na
~tr: t!J : 111 1 :1 kOle

sle d ..:.
0\'11

':'t: l! lIJlll tI n:H .h d:\ l:L klljig:1 obkS: ttt 11 :\SL!\'ll il'i m :t ~pn}\"( Hk[Jit.: 1I:l s1:lv llng prll. !..! r :II 11 ;\ il pr t.:dll1L I :I kn ii k l1li ~; ! ol lr:td tl j..: . d:\ (\,: sl ud e ll l i lll:l pnllltlci ~; \ v l:tdi v: llli L ;.! ra J i\'< \. :1 PI\lld:t:ill(JlI1:1 hi l i II vLk p ri ruei d a :-.1.: IH..:6..·f. pUb LIC. 1 I I;I(J U P( \ll:t t <t k n t,;( lpIH l b ll /; \ l ,rtljl.:k:11 11,1 ]." tll ile lad e i d(li li j u p \) Ile ku 1l(IVlI
II

P n..:d :t 1'.,: II I

i/d anit,;

Jil l I ll'rll :tl 'i II!.

"-nll/llu ~I.: , )hi:L vi Lt i drut-;I J1o;,!lavli a klli:! /.a Ilvn 1/lI. Llli c Il I'-i U h il a dtl kl :IJ .1 1:IVI'l:Il:1. ,I U ldlti ,b ~": kn lt;,!; \ ulI ;\ prl·Ji. i\ lo lllll l·il;t( )l'1..' i I..;t II IS ll i k,.' t lV t I).!. i/U:Ulj :\ d: l 11 1--: \ /(1 Il :L~:I L' .... h.t· ill JlJ t lPIl ~ It,; . k, 'lL Ili iL'lI:1I1 :LlItu r. p t 1!!11[1 1\ tI
Aktl hu ue p nlre h l..' /,; \ ;\ 1 1 /.d.! ll jl,:
tl

U n h LI:.ti I.;hlll ke , lie

Jl l\) / l'

d :1 II pt) I PIlIl ()~1! IIhl';,!lll.:.

lJ Ik ograu ll .
111:11:\ 2( 0) :!t1dlll ":

II

B. Todorovic PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE

PREDGOVOR VIII IZDANJU
U prethodnom izdanju iz 1993. godinc, slozeni tckst nisam imao priliku da rcdigujcm,
zbog mojc odsutnosti iz Beograda, pa se potkralo vise stamparskih grciiaka. Tchnicki kvalitct stampe kao i hartijc koja je u tadasnjim teskim ekonomskim prilikama u zemJji mogla da sc nabavi, nisu bili na nivou mojih zelja. Za ova izdanje grcSke su ispravljcnc, hartija je kvalitetna. pa s obzirom i na mod..:rniju tchniku stampe, slikc i tabc\e su ovoga putajasnije, a tckst razgovetniji. Ova izdanje je ixlgalijc za poglavljc a lcrmofizickim osobinama gradevinskih objckata, u kojcm je posebna paznja ukazana difuziji rare kroz zidove. U ovom lckslu su korisccni ra cuns ki primcri i slike iz diploms kog ra da Momira Vuloviea, sa odredcnim korckcijama i r r il:lgoda\"an jim a. P0f: I:1\'ljc 0 p:mclno ll1 ~rej;lI1jll , (:iji j..: <lu llJr k:t kn 1I p n.: th mJIlom , t:lk o i 1I 'M H11 izd :ln ju . koi<.: pl :\ i<.:k~ :lI1d : lr S lcl"a nm ·iC. I n:ll no je (\opllnje no . Med litilll . png l:wljc 0 pri m c ni ~n \;trn c cIlcrg ij..: je iz()s tav ljc no , jc r r;,s po ln /.ivi prostor nije dnzvnlj av:lo d a sc O\'a tcm: lli k:t iz lnl.i U nC<1 p ll< KIIlOIll IlhilllU . Ka k(1 <'\ a knji g:1 dospcv: 1 u ,Te ln c k:td :1 se dom <lca induSirija u ohb~ li g l"<': jan j:1 i kli mati zaei je p< 1I1 0V() hudi , 1I kllji zi Sli illform :lcijc i pnrukc Illnogih proizvodac:t, upu cc nL' projc kt aIllima. izvod aCi m:l r:ldova i inves titorim a. U doda t ku k.11ji gc s u pril ozenc nove !allc le sa pod ac ima za dimcn7.iollisanj,· ecvnc Illrc zc postIojc nj a za CC Illra lnn grcj :mj c. Osilll t:lllelc za cclicIlC ec vi. dod a ta jc i t:lbcl a za cC\'i od h:lf:ra. POIIU )C 1I for lllir:lllj ll 1:lhcl:t i i/.r:ld l lI() vi h Ull c liiJ e n d .:I, prll z iii s u m i s: tr:ldni ci k:l tcd rc 1.1 tc r1110 tcilllikll i\1:t;i lbkl lg fr :lkli lt c l:I. M aj:t R ;ldoj kuvic i Atil a Novosc b c, diploIl1ir:ti11 m:ls ills ki in/.c lljc l i. R CCCIl/.i.jll Il()viil dc lova kni igc "pe t je i /vr~ io i .iv, Ijin Pc ri ~i ' , dip!. masins ki in/.elljer, isku SIl i prnjc kta ll t iz "Fne rgoprnje kt ;I". <In ;lkn ~;IV<,:S Il O i strUl'IlU k:to Sin jc to lIcini<l i /~1 p rc t hodlh I IId: lI1j C. S t:lI11parija T c lln<ll' l'k,,!.: Llkli ll ct: 1 je Jl<l k:i7: ti ;1 \'e liku strp1 lc nj c tukom rawill i/m CII:J knjc S:1I1l 11lUO i p"~ 1c Jll cd:qe Ic k~ t: 1 II ; 1:11111"1. N;I l< lI lI C illl sc I~k re n u z;tlwaljllje m . 0\"(1 J/J,ll1 jc jc I1 :JSt:ti<l J1<l~1c t:le n(l .,0 ~IIJ ll t : 1 "d Jl rV(l ~. k" jc jc bilo prcl cC:t ,we klliigc. J'1~,l n<1 je s:t ic ll<1111 d: 1 ~; I lI e il1j e lllIll i' pr;I\'k:i ma i dO PUIl:II11;1 pru:i.i nje nllll k,lri,nI Cll1 l.1 Il< Hrehn c Jl, )~btk e. II PUh l\':t i 1 1h j: I.~ IIJ <.: ni: 1.

:; 1.1\ .111%.

PREDGOVOR

III

PREDGOVOR VI IZDANJU
Proslo je desct godina od prethodnog, VI izdanja knjige "Projektovanje postrojenja centralnog grejanja", koje je odavno rasprodato. Zelja je bila da se novo izdanje znatno dopuni i postane pregled ne sarno najvainijih prirnera proracuna, vee i teorijskih osnova koji se predaju u okviru predrneta Grejanje i provetravanje na Masinskorn fakultetu u Beogradu. Medutim, ta narnera nije u potpunosti ostvarena. Za pisanje teksta knjige nephodno je poklanjanje pune painje sarno tom poslu, sto podrazumeva oslobadanje od rnnogih obaveza. I pored ogrornne zelje, podstaknute kako potrebom studenata, tako i svescu 0 neophodnosti ispunjenja nastavnickc duznosti, svoj zadatak sam sarno delimicno izvriiio. Vrerne u korne jc knjiga pisana verovatno je najmanjc pogodno za to. T dke prilikc u Kojima se nas la Srbija i Ilcvoljc kojc su iz njih pro izisle nisu o ozvo lile OJ sc knji zi pOlpuno posvclilll. Obccanj c oalo studclllima da CC lc ks l sva ka ko hili sprcrnan 7.a slampu prvih dana januara 1993. godillc ispunjavalll, odricuci sc zbog loga nc kih poglavlja u cclini, a nc kih Jclilllicllo. Tako jc izoslao leksl 0 n::guli sanju grcjnih ins lalaeija , n;vnilll vodovim<I i ccvlloj annalUri i oco pogla vlja u panclnllill grej:lI1ju. Mcuulim , knji ga jc doncla Illnogo novih infnnnacij :\, kojc s licnJ izuanja nc sao 6:c u Ill c ri u kojoj jc In o voc pllsli g nUllJ. To sc udnosi nJ iSlo rij ski ra zvoj grejanja n ~\ IlJSCIll llu, uslovc lI goonosli i IlJ IXL'gled lIli c \j :\ s po ljnc klilll c na g rcjno poslrojcnjc. Prorac un pOlrcbnc koli cinc loplolC po najnovijilll nC lllack.im no rmarn a jc uk.lju ccn u lcks l sa S\'jlll nco phodnim podac illl<l . n co knji!,:c posvcec n jc i prilllcni cirkui;teionih pUlllpi , bo i r:h podc li pritis:lka u !,:rcjllilll sis lc milll a. J Cd IH)CCv ni sistc illi s u dCI:ti.jnn r:l zlll :lt r:lll i, J lIk lj ucc n jc i tI vo d u pr inl c nll s un l:CVC cnc r::ijc . i'OSC hllilll pof!lavljclll sc t ilai;tc lI v\ )tli 1I p' lslc.:di cc k' lj c prni /.iLt zc i/. p rd.itl:1 ::rcj<lnj<1. \:( 'VllS I u lldll(\SlI na s li e n:\ izdanja jc i J Cll kn ji ~c OdllllSi n :1 kOll nvc Ill a lilt kap:l ciI C[;1. U ;;.<..:Iji da sc knj iga slo prc prcd:1 u S l ~\mpll S\ 'C~ IH) Sli z:ld6.ani w i prilllcri pwr:lclIn :\ if. prc ll Hldnof! i7 .o :l1lja, lako d ;1 ni s u i zvr ~<.: n <.: pOlr<.:hnc il'lll<.: nc , k:)(\ n:1 pri mc r ohclcZav:lIljc c<': \'i nazj\'llilll prcc ni cilll a 1I mill. J7J11 Cdu osu l,,:.!. III ()Slaj c oh:lvcz:1 a ul o r:1 I.a slcdc cc i/d: lIljc . S: lrao ll l:\ sa h i \ ·.~ i nl sudc nlim :l. knri ~c<.: nl c 1ll:l i<.: l lj: tia k".Ic ~ 1I s:lkllp ill I" kn lll il.l: 'L k ';\( 'Iill tl iplol11 Skill r:lt!ova - II cc nlll S: II11 Ih. 1I !l1:,nl"1 iii \'CL:"j mc ri. v( )di" - Pl l'dSl:t\'lj:lj ll :\ lI l, lrU p o~ch ll () z;IJll\·n lj slvo . T n nscC:tIl.lc du;:ul<': ln n:ljmLlti(\j ~c ll c r : l L' ij i ~\( lj ii1 s lud c lI :\1:1. / ,,(\r; ll li ]'(\PUVil·. N;)I: I ~ i Niklllic i i) J: ':::IIlU Kn\: \Cl'\, icli . kllji ~ 1I p".;k S\ ' ( I ~ dip h lllli r: l111 :1 n:ls l:I \'ili sa IllIHlIll o :t ~ :t raJ uju . ( in lc ni <.:a J: , 1-: p ,,~ I :t v lj c "Tcrm( )tl/.i k:i I~r: ldc " , (i ii jc k, wi\(\ r N: i\ :ls:t ~jk' l li c . u p()slc dll jL'1ll Ir-:Il Ulk li i/.()<;[ :I\·II CIIlI i/o~ 1 :l lIl pC. Il Cll lll:lI1jll lc nj cll Ildc" II pllp l <.: lll i ,wc kllti :.:,..:. N;I p re·J ln:.! IL c"C n/C Il I:l In l)lI:.:,l;tdl c· <.:<.: i hili I'"SC hlll l

' IY

B.TodOlTlVii: PROJEKTOI'ANJE POSTROJENJA ZA C£NTRALNO GR£JANJ£
S

Stampaoo,

obzirom da predstavlja problcmaliku za. koju su zainteresovane i druge
0

strukc.. Midw Komatina je knjizi doprineo svojim diplomskim radom

k1imatskim i metcoroloSkim uticajima na zahteve grejanja, a sa Batom Vermezoviecm, koji je diplomirao pre svih pomeoutih, ~io sam kootakL 'bl dco 0 jednoccvnim sistemima koristio sam tekst iz njegovog diplomskiog rada, lIZ ubcdcnjc da ncCc zameriti sto nisam bio u moguenosti cia ga 0 tome obavcsIim pre neg<> Sto 0Ya knjiga dodc u njegove ruke. 'bldo\'Oljstvo mi jc i 510 sam uspco da ubcdim A1eksandra Stefanoviea, dip\. ing., svog dugogodiSnjeg kolegu, izvrsnog projcktanta i odlicnog poZl1avaoca nauke 0 toploti, da napi:Se pogIavJje 0 panelnom grejanju_ Dco koji obuhvata teorijske osnove ukljueen je u knjigu, lIZ oi"ekivanje da Cc i OV'O pogIavlje bili upotpunjeno u sledeecm izdanju, sto mi je ini. St.efanoviC Cvrsto obcCao. U pripremi slika pomogli 50 mi Dragan Jakovljcvic, apsolvent MaSinskog fakulteta, tehnii"ar MiCa Nejkov, kao i najmlada saradnica Katcdre za Termotehniku - DuSanka Adna<k.--vit, dipliog..maS.. Zabvaljujcm sc na trudu prilikom priprcmc tcksta na raeunaru, doskora.<injem studentu, Vladimiru M Petrovieu i njeg(M>.j 50pruzi A1eksandri. Uz pominjanjc svih onih koji 50 uCcslVovali u reaJizaciji ove knjigc, nc zaboravljam d :t ona u vC\ikom svom dclu ohuhvala a::olcksl ranijih izu,lDja, n;\ knmc jc lako prcdano r.ldiv a"i<;tcnt Br,mislav 7j\'kovic, magi.slaT Tdmickih nauka , llIoj najbli7.i saradnik. T cksl jc prcglcdao uvaicni kokga 7jyojin I\:risic, koji jc izvrsio n:o.:l1ZIju knjigc, p..:JanUlO. sa puna "oljc, na ecmu mu sc zalwaljujcm. Korisnlkc knjigc, Sludcntc, a poschno projcktanlc, llIoiim da mi ukaZu na grdkc, ali i da <hju idejc za dopunu slcdciXg iY.danja, uz poziv da - mo7..oa i oni s,uni - opisolll ncko!,: problema koji su prouCiIi i rcSil~ daju s ~ doprlnos unaprcdcnju ove knjigc. ~c idim da propustim da sc w<inim i zahvaiim svojoj porodici za strpljcnjc i razllm,,"vanjc za Casovc mojc usJ"cdsrcdcnosti na pisanje (lve knjigc, roschno Inkom 7..avrsnog rada na njcnom dcfinitivnom uoblieavanju za slampll .

. Bcoo,pdu
31. d..'CCmbra 1992.

J\ulor

SADRZAJ
1.UVOD 1.1. NACrNI GREJANJA 1.2. ISTORIJSKI RAZVOJ GREJANJA U USLOVIMA DOMACrH PRIllKA 2. KLIMA I NJEN UTICAl NA GREJANJE 2.1 . UVOD 2.2.Kl1MA 23. VLAi:NOST SPOLJNJEG VAZDUHA 2.4. SUNCEVO ZRACENJE 2.5. VETAR 3. TERMI CKI USlOVI UGODNOSTI 3. 1. UVOD 3.2. PRIJE M TOPlOTNlI 1 NI\DRAZAlA 3.3. METAI30UZAM 3A. TERMI CKI PARAMETRI SREDINE 3.5. VAlONOV (V,'YON) DIJAGRAM 4.TERMOIlZICKE OSOBINE GRADEVlNSKlH MATERIJALA 4. 1. OMOTAC ZGRADE -1 .2. PRENOS TOPlOTE KROZ ZJDOVE -1 .3. TERM! CKJ\. IZOLACIJA ZIDOVA 4A . DIFUZIJA VODENE PARE KROZ G RAD EVINSKE KONS·mUKCIJE ~ . 5 . PRITISO VOD ENE PAR E U GRAD EV!NSKOJ KONSTRUKCIJ I 4.6. DIFUZIJA VODENE PARE PRI KOND ENZACIJ I U ZONI I RAVNI ZIDA 4.7. MERE ZASTITE 00 KONDENZAOJE s . POTR E I3NA KOU CINA TOPlOTE ZA GREJANJE 5. 1. KOEIlOJEN PROLAZA TOPlOTE - k 5.2. rOVRSINA KROZ KOJU PROLAZI TOPlOTA - F 5.3. UNUTRASNJA PROJE KTNA TEMP E RATURA - I. SA. TEMP ERATURE NEGREJAN1H PROSTORIJA 5.5. SPOUNJA PROJEKTNA TE MPERATURA 5.6. DODATAK ZBOG PREKIDA U ZAGR EVANJU - Z. 5.7. DODATAK NA UTICAl ZRACENJA 5.8. DODATAK NA STRANE SVETA - Z. 5.9. ZAGREVANJE VAZDUIIA KOJI PROOIRE U PROSTORIJU 5. 1 0. DOOATAK NA un CAl VI.:TRJ\ - Z, 5. 1I. J)ODATAK A UTI CAl I FILTRACIJ E VA7J)UI IA - 0 ,
4
21 21 21

24

26
31

35 35

36
3(i

-1 0

-1 5 55 55 55
5<)
(i<)

75
S-I

87
lJ )

96 9S
((XI
Ill]

10-1

JO'S
IUS

Jllli

1!J7

VI

B.Todorovic PROJ£KTO VA NJ£ POSTROJ £NJA ZA C£NTRALNO GREJANJ£

5.12. KARAKTERISTIKA PROSTORlJE - R 5.13. KARAKTERISTIKA ZGRADE - H 5.14. DODATAKNA VISlNU PROSTORIJA - z" 5.15. SPECIFICNA POTREBNA KOUCINA TOPLOTE - q 5.1 6. UPUTSTVA I PRIMER! PRORACUNA 5. 17. UNAPREDENJA U PRORACUNU POPTREBNE KOLIClNE TOPLOTE 6. G REJANJE SA DNEVNJM I NEDELJNIM PREKIDJMA 6.1. USLOVI UZ GREVANJA 6.2. OPTIMALAN TRENUTAK UKLJUCIVANJA UZGREVANJA 7. G REJNATELA 7.1. VRSTE GREm lH TELA 7.2. RASPORED GREJNIH TELA U PROSTORIJI 7.3. ODAV ANJE TOPLOTE PRJ RAZU CJTIM USLOVIMA 7.4. PRORACUN GREINIH TELA 7.5. OBE LE:l.A V ANJE GREJNIH TELA S. KOTLOVI X.!. UVOD R.2. KOTLOVI ZA RAZNE VRSTE GORIVA S.:l. PRIM ENJENI MATERIJALI I KOTLO VSKE KO NSTRUKClJ E
so!. KONST I{U K C IJ E K O TLOV r\
S

lOB
109
110 110

111
118 139

142 143 145 146
150

S. SP I T I

nc-

'OST I K O T I.OYS K III K ONST F,U K C IJ ;\

" , .. I npl.on-<o O I 'TLR E ( I;NJ I · K O I I.() VS k lll ( j l{ U N III I'()VR SI , J\

152 154 161 165 165 166 167 17() 17-1 177
17X

~.. -.l ;O I) ISN.l I: O PT I · . R I I I:N .l 1' ( ;I { UNOC SIS 11:.\1 /\

SS. SIC;U IZ 'OSN I U IZLD/\J I ~ 'J. . \ I{ i\ 1. \ ru \{;\ YO I) LN III K ( YI 1.0\,,\ S.ili. OS IGU R,\ N J E I ' /\ R N III K ( }\ I .OV .. \ ".1 1. .\ I{!\L\ rU l z/\ I';\I ZN III K O T I.U\ ·,\
1 ',J) 11 ..,\Ri" ICI:

17'1
I S2 I X')

" . 1 KO n ... \I {N IC I: (' I'. ' 1IV \.\. ()( j ( i\ Z I :.I , \ ~ J , \ "-: ( j( ,' ; .
,I : 'I <;

IK:=i 201 2(11
20S 2 111 2111

II{I()~ I (' I

I) I \I~ J .. \K

I' I{ ( )I{. \(L IN "'\ 1' . \( '11 I:I ,\ K() 11_\
I/. I)( )\{ K()

11 ,\

211
2 12

'I c, K ( ) II., \I {N I(,,\ 1. ..\ I I ' (N() (i( I I{ I\ ,() '1 .- ( ;() I) I SNJ/\ I'O TI{()SNJ.t\ I () I'I.{) I L 'I ' I'I) I R()S . J,\ ( j () I{IV\ q., RF 1. 1·" \ '( ). \1 \1 / .. \ 1'1 ;(. '0 C UR l V( )
I.' ')" '( 1\ ''' 1 1 \ 1 ,(lN I S li n 'J . \ NJ .. \ ill I l'\'()1) !(I: 1I1)~()I) I :-' I I · N/ II :--.K( JI

2 13
2 1I} 22 1

225
S I ·\( · I (I~ . \I';\()SI I U

J.. \ f\! .1 I · .

III; S I l{l 1 .1 '\ '>.11' 1I C1 ', \, I i\ I A III.":. PIZO I{ ,\ c"U . 1':\1)'\ PR I T I:--' K . \ " S l '/l. U .I ,\ i'!.ll ; U ('I:V I IVI ,\ II I.:' U 11(',\.1 1.( II';: ,\I .N III ( ) 11 '( )\{ ,\ 1' 1 III.{•. PR ( )/{ ,\('UN /'/\1) / \ I'R III SK .\ II 1)\(ICI \',,\I'( ISI I,() 1I "< 1.\(; I{\\ 'II .\( ·I(I;\()( j (jl{l ·J .. \ N.I ,\ . , • \ '( 11 )

,r __ I
210

~2 7

SADRJ -A

VII

11.2. TEMPERATURE RAZVODNE I POVRATNE VODE 113. UPUTSTV A ZA PRORACUN 11.4. POSTROJENJA SA HLADENJEM VODE U CEVNOJ MREZI 12. JEDNOCEVNI SISTEMI CENTRALNOG GREJANJA , 12.1. UVOD 12.2. NACINI POST AVUANJA CEVNE MREZE 123. SA VREMENI JEDNOCEVNI SISTEMI 12.4. DIMENZIONISANJE GREJNIH TELA 12.5 DIMENZIONISANJE CEVNE MREZE GRA VITACIONIH SISTEMA 12.6. ODREDIVANJE GRAVITACIONOG NAPORA 12.7. VENTTLZAJEDNOCEVNO GREJANJE 12.8. UPOREBENJE JEDNOCEVNIH I DVOCEVNIH SISTEMA 12.9. PRIMERI I UPUTSTV A ZA PRORACUN 12.10. POSTROJENJA SA HLADENJEM VODE U CEVNOJ MREZI 13. PUMPE U SISTEMIMA CENTRALNOG GREJANJA 13.1. OPSTE 0 PUMPAMA 13.2. CENTRIFUGALNE PUMPE U POGONU 133. SNAGA PUMPE 13.4. RADNA TACKA PUMPE I KARAKTERISTlKE CEVOVODA 13.5. RAD PUMPI U REDNOJ I PARA!. E LNOJ VEZI 13.6. RACV ANJ E CEVN E MIU-:Z !: 14. ISTE MI GRAJJ\NJA SA PRI NU D NOM C IR KUU\ C IJOM 14 .1. PRORAC UN E VN E MREZ I: 14.2. UPUTSTVO Z A PR O R ,'\CUN 14.3. J EDNO C EV NA POSTR O J ENJ A 15. PRITISC I U SIST E MIMA VO D!: 'OC G R UANJA 15. 1. UVOD 15.2. OPSTJ PO JMO\lI 15.3. STATI C KI PRITI SAI( U . TANJ U \1IR OVA NJAI PRI PRIRODNOM STRUJANJ U VO DE 15.4. RA SI'OD E LA I'RITISKA U SIST r::\ l L S/\ !'R INU !) , OM CIRK U I.AC IJOM 15.5. POI.OZAJ E KS I',\ ' /.. IONO(; S\ ; [) ·\ IR.·\ S I'OI)IJ .!\ 1'1{1 n S KJ\ IS.Il. rOM IO Rt\ 'J E IN lJ L I'[{III S I'-·\ l ' \ llI U ) I R/\I) U 15.7. UT I AJ RE U US /\ NJ/\ I'I{O I OK ,\ ~ ,\ R,\ SI'ODEL U I'RITI. ·KJ\ 16. PANE L 0 "~ EJ AN JI ~ IIl.1. PIU,TE(; E!)A ASNJI:G I' , \ i': l:l .. .( )(; (; [{I ::'I,\ NJ/\ 16.2. I'R E 'OS TO I'I.O TI : / J{ ,\ ( ·I·.K I1 ' \1 16.3. R AZ1VI E / \ TO 1'1.0 I I: /J{ ,\ (· I·.'- II .\ 1 lu.4. I'A U . ' 0 C~ RI 'J .. \ 1" J I· IIl.5. PA N El. K.'\ O G RI 'J NO rEl .o I ~J I (;( )\ . I'R()IZ;\( N 16.1l. I'R E D1"O S·111 1.. \ N I: 1' '\!\! I · I. ~()(; (;I {I' J ·\ N.I !\ I G.7. IZVO I) [N JI: I'AN I:I.N()(; ( ;(U ' 1 ,\", I \ I Il.~. PA , IOU SA U .I: K n,I C>il i' l C; I, 1 J \ ( '1\1.·\ : 1.1 Iii.'). I'OSEIl i\: 1 1',\ 1\ 1 17. PARNU C;R I:.IA '.11 ' N I S~; () ( ; I'I{ I II :-'''. \

245 246 259 277 277 278 283 286 290 294 296 298 299
309 32.5

325 326 329 329
333

336
33<)

33lJ
3--l 1
.~47

35 l ) :;()2

:;65 3(.,
."'(,S
:t(, I)

. \(1
~j

~

II

1 1~. )

ZASTlT A OD KOROZIJE I KOTLOVSKOG KAMENCA 19.6. b) G ub it ak pr i l i.4.5.POVRATAKKONDENZATAU KOTAO 17. KOMBINOVANA PROIZVODNJA TOPLOTNE I ELEKTRlCNE ENERGIJE 18.c PROJ£ KTO VANJE POSTROJENJA ZA C£NTRALNO GREJANJ£ 17. gS i SO "C i tcmpcra tura l1la u sibzno m kra ku oct 95 do SO°C T ABELA I V Gmja nj c to plu m vudom: to pio tni proto k TA13ELA V Gn:j anjc to p 1 0 m v<ldu m: mascni protok TABELA V I a) Kocfieijc nt i Illc snih o tpora. IZBOR TEMPERATURNOG REZIMA RADA TOPLANE 18. tcZina .Todorov. OGRANICENJA GODISNJE POTROSNJE 19. LITERA TURA 409 410 413 414 416 425 425 429 435 436 437 447 457 458 461 461 463 465 41i7 DODATAK 46'J T ABELA I (:<: Iic nc cevi (d ill1t: nzijc.aj vode) TA13ELA II G ustina vo(k 0<1 40 UO 100 °C TABEU\ III Na po r u Pa pri t<:m pcra tu ra ma voue u uspo nsko m kraku <xl l)S. OGRANICENJE POTROSNJE ENERGIJE ZA GREJANJE 19.VIII B.3.1 h"b rno l11 u:vnlll11 mrcZolll: lop illtn i protok .~ka .2. PREDAJNE STANICE-POTROSACI 18.2.7. sadri.5.3 PRORAC:UN POTREBNE KORlSNE ENERGIJE :W. I. c) G ub itak pri tiska . lJO.PRINOP RADA 17. UPRA VLJANJE RADOM TOPLANA 18. UPUTS1VAI PRIMERI PRORACuNA 18.vod a SO "C. DALIINSKO GREJANJE 18. UVOD 18.4."ouena para T A13 I:::Ij \ V I i Grcjanjl: parom nisk"" pritiska TABELA V I i I Grcja njc toplo m vO<lll l11 5. UVOD 17. SISTEM DAUlNSKOG GREJANJA 18. 8.1. TOPLOVODNA MREZA 18.3.2. SISlEM SA GORNJIM RAZVOOOM 17. UVOD 19. 1.

kao i odgova rajllCih te mpera tura okolnih povrs in<l i prostornog ugla zTace nji!. od nosno odri. Svi zagrevni uredaji tre ba d a zadovolje te hnicke. zavisi prve nstveno od vrst e uredaja i grejnog tela a zatim i od mesta postavljanj. vlal.1. od nos no da tempcratllrna po lja u ho rizont a lnim i vertikalnim presecima budu sto uniformnija. a tro~i na v~e razliCitih mesta. Pri tome je najvaznije da prosto rija bude stn ravnnmernije zagreja na. es te tske i c k o no m~k e za ht eve kao i odredcne us love bezbednosti. Uredaji kod kojih se toplota razvija na jednom centraL10m mestu. To ee zavisiti od niza Ci nilaca. NACINI GREJANJA 1. vlaznosti i stmjanja vazduha. moze se post iCi naj povoljnijim izboro m vrstc lok a lnih lIredaja odnnsno grejn ih tela i pravilnim izboro m mesta na kome se postavljaju.matranja uslova lIgod nos ti ljudi. UVOD 1. Mozda je od w ih te rmickih IIslova najteZl: ispuniti zahtev povoljnih tcmpeat llfa oko lnih povrsina i prostornog ugl<l zra \'.c nja koji mogu biti od odluclIjllceg lIticaja na ugodnos t.avanje temepe ratura.1. kao sto su name na prostorija koje se greju. Zadovoljavajuca vrednmt i raspodel<l te mperatura. a rhite ktonska koncepcija obje kta. raspolozivi energetski izvori itd . Isto vazi i za raspode lu brlinc i re lativnc vlainost i. Tehnicki uslovi SII diktira ni zahtevima oseeaja ugodnosti ljudi koji borave II grejanim prostorijama.:- . raspo loziva finans ijska sredstva.1. najpovo ljnije da sc toplot a predaje o ko lini IImen.nosti i brlinc strll janja vazd llha II prostoriji kao i neutralisa nje neugod nog dejstva rashladnih povrsina.. Loka lni zagrevni IIrcdaji kao i grejna tda svih vrs t" . predstavljaju postrojenja centralnog grejanja. Zagrevni uredaji Svi zagrevni uredaji koji se danas koriste za grejanje prostorija dele se na dYe osnovne grope: na Iokalne uredaje i postrojenja centralnog grejanja. NaCin na koji Cc okolini biti pred ata veta koliCina toplo te. Od njihovc prilagode nosti ovim uslovima zavisi pogodnost uredaja za prime nu. 1. Vainost pojedinih uslova biee u raznim slueajevima i razlicitog znaeaja.L Na osnovll ra/. odaj u toplo tll zracc njem i konvekcijom. do kojih se transportuje pomo6i nekog posrednika. Prvi medu njima predstavlja obezbcdenje karakteristika sredine iI granicama zone ugodnosti. Lokaini uredaji su oni kod kojih se topiota i proizvodi i odaje u prostoriji koja se greje. Elementi centralnog postrojenja preko kojih se vcli odavanje toplote okolini nazivaju se grejna tela..

. dohij« sc njihova vrcdnost i [l<. Odrcdlljllci koliko ~'Vaka vrsta zadovo ljav. rezim e ksploa tacije (prekide loicnja. !'rella to me ~'Vi 7. Zagrevni uredaji ne smeju da bare ni spolj~nji ni unutrasnji izgled zgrade. postignllta vrio vd ika t. ugljendioksida. II gotovim iii sarno grllho ozidanim ohje ktim. trajnost uredaja itd. cc ntra lnog grej.d'lji. prodiranja stctnih gasova 1I prostorije zgrildil. TodoroviC PROJEKrOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREIANJE nim Zl"aeeojem i koovekcijom kojom se ocre prekomerno zagrevati vazduh iii uticati da raspodela temperature po prostoriji bude neravnomerna. Sve ove opasnosli rctko dolazc do izra:i.. Osim navede nih.lnja iii sa mih grej nih te la. Jos se rclillivno U:. LJ tom poglcdu je lakll izvriiiti izbo r koji povlaci manje invcslicije. U proccni z.lji zanemare i zahteva sa rno najeko no micnije grejanje. treba vtxliti raclina (l mogucnosti izbijanja pozara. a sarna konstfllkeija zgrade.lj. cc ntralno grcja njc se nc moze primcn il i.l.1 vode i d c ktrii::nog lIdaril.. dok se lroskovi korisecnjil post rojenja ud reduju slozenijom ana lizom Pri tome treba obllhvatiti potrosnjll goriva . podobnos t reglllileionih sistema i primenjeni ste pen regulacije. za ht evi arhitekte i sl. imajll ekonomski razlozi.tlni ([l<lscbno ovi dmgi). okolnos ti gradevinske prirodc mogll da iskljll U: primCI111 nckih z. kako loka lni tako i ccntr.rl'vnih ltrl:daja a poscbno kOO pn~trojc nja u:ntr. Vrlo Ccsto od lllCujuCi cinilac \l izbom zagrevnog uredaja.agrcvnih uredaja S obzirom na uslovc bczbcdnosti. pa uredaje treba birati tako da ne budu vcliki. tako i na sam zagrevni uredaj.1 ow uslove.:(il'ni sluc. sto se pravilnim projck tovanjem i dubrom montaZom mozc potpuno izbcCi. Neki IokaIni uredaji a poseboo grejna tela ccntraInih postrojenja koja irnaju vrlo visoku teIqJt:taturu izazivaju ose6Ij suvore vazduha.ah'Tcvni lIn. onda sc problem ~'V()di nil iznalilzenje niljpovoljnijeg ud nosa izmedll inves ticio nih i eksploiltacionih t roskova. Osim ovog naana stvaranja nepovoljnog kvaliteta vazduha u prostorij~ uticaj pojedinib zagrevnih uredaja more odavanjem ugljenmonoksida. rri u: mll rrojl' klanl I rl'ha da prou. mpril jll sc [l<xlvrCi analizi s oiJzimm nil nilvetkne llslove.nc (pri likom rl's. oTfilnsL-ih prin:¥:sa u vazduhu i dr. Na unutralinji izgled uticaj je dalcko veti.1 grl'ja- . Taj oseeaj je posledica sagorevanja i ugljeoisanja deliCa pmme.dohnost Z.).2 B.~ t o dcSaVil i izliv'lTlje vodc II postrojenjima voti c nog gre janj. brJ:inu zagrevanja is!.i!nog grejil nja. da budu skladnog oblika i da se uklapaju u unutrasnju arhitektum. koie disajnih organa i nadrafuju je. u pojcdinim ~ l uCajevima mogu se javiti i pose bni uslovi kllji ponc kad imaju primarni znacaj..lvanj. koji dospevaju do sluzo. da se negativno odrazi na sastav vazduha a time i na uslove disanja Zbog toga zagrevni uredaj IOOra hiti takav da ~to manje utiee na pogoclanjc kvaliteta vazduha u prostoriji i ccloj zgrad~ koje se !OOZe proSiriti i na bLiZu okolinu zgrade. Cadi itd. Tako na prime r. Na loS utisak zagrevni uredaji utifu veliCinom i izgledom dirnnjaka kao i dirnnim gasovirna i njihovim sastojcirna koji prljaju fasadu zgrade i menjaju joj prvobitnu boju.ava nj a pojcdinih dclova postrojenja. vdicina prozora. Isto tako je potrcbno proocniti obczbcdenost od izlivanj. sto sc opet odrafaYa na zagadenje vazduha naselja i gradova U procenjivanju i uporedivanju vrednosti pojedinih zagrevnih uredaja neosporan znaeaj imaju i estctski zaht~ koji se odnose kako na gradevinski objekat.l kao puslcdicl' ~ mr/. I odn.vodcnjll .lcnust II i/.aja jer je kud svi h zag. lIslovljavaj ll iii eli minisu od rcde nc sisteme grejanja.rl' vnih lIredaja .lg. 0 zastia:nnsti od cksplozije ko tlova. Uko liko nc ma mcsla za kotlarniw .ni koja od osohina trd)" da prevag. "ko se ostali IItiC.

1 l'e nl r. 1.1.·.l<I lo kalnilllllrn l. Tra nsporl loplolnc e ne rgije od kotla.t i po· nav lj. prcds lavljaju Izv.1 1I e le mCl1<l1 /. nosioca toplote do elemenata za odavanje toplote koji se nalaze na vik razlicitih rnesta u zgradi.1 ce nlalno grcjanje koja kao nosioce loplo1l' knrisl c iskljucivo va/.g r. Poslroje nj.. kilo i slIn CcV (l e ne rgija . nazivaju se sistemirna za centralno grejanje.lko d. medusobno spojenih u celinu. 1. Ishlvrc me ll() je i/. Postrojenja centralnog grejanja Postrojenja za grejanje. U novije vreme javlja se i prime na 10plo lm. g ntpe po · stroje nj.lii vred nosl ()vill pre dnosli Ire l>.2.dull iii vazd llh 1I ko mbin aciji sa vodom iii pilrtlm.1 .tgoreva nja a lime i Vl'ee iskorisccnje f.miva . prl'd nos li n.lj. cc nlralno pOSlrtljc nje posmalrallo pre ma pe6ma u kojima ~a go ­ revil i:-v rslo gori vo. koja /. pumpe . omogllcujc holjll kOlllrolu proccsa s. . lJ svim ovim sillcajevima neposredni izvori loplole za postrujenje ce nIr(l lnog grejanja SII razmenjivaci loplote.1 i skupljilnjc pe pda na vise mesla cd.1/'.11. transportuju i odaju toplotu na mestima gdc je to potrebno a korn.1 prn izvodnju lo plol e sla illo do l. Pos lO se nvi un. kontrolni i sigumosni uredaji.. Uredaji centralnog grejanja su ustvari encrgctska postrojenja.1 sa kOj im sc lIpornluje.1 .hcgllul o i raznllsc nje gori v. c1d.). UVOD 3 nja bolnice primarni su higijemld uslovi. kod kojih sc top Iota razvija na jcdnorn centralnorn mestu i odatlc razvodi preko tzv. Ovi elemcnti proizvodc.ldc.za komfoma postrojenja .kl. Kao e1ementi za proizvodnju toplote najeesCe se primcnjuju kotlovi koji uglavnom iskoriscujll hernijsku cnergiju goriva i sagorevanjcm je transforrnisu u toplotnu.lvlja nil safllo jed nom meslu.1 i IImanjujc St' opasnosl 0<1 pnj.. povoljni lIslovi. toplota se dobija iz elektricne encrgijc koriseenjem e1cktricnih zagrcjaea .1 prnc"njiv. Izuzetno. (A.avis i od urn i.: daji ohicno koris1l' i I.avanja ugodnosti itd.ll poslroje nja . kada postoje narocito.agrevanje m ispilrav. T o plil voda se u njimil hhldi i zalim vrilCa do izvora loplote gde se pnnnvo I. Kao nos inci 10· plote ko risl e sc prve nsl vcno voda iii vode na pilra i prcko ovih f1uida loplnla se II polrebnoj koli cini dopre ma do prostorija koje sc zilgrcvajlL Samo zagrevanje se obavlja grejnim tdimil Ij. Poslroje nja 1. Osim toga.lVl' poi.lino greja njl' imaju ni/. Z a grej a nje u sklopu indllslrijskih objckata vrlo jc ckonomicno koristili o lpadnll loplotll razlicilih pro izvodnih proccsa. lIskd loga Slo sc sagorcvanjc ob. primcnu u postrojenjima centralnog gTejanja nitlazc i prirodni izvori topic vodc u obliku r<lznih toplotnih vrela.binuju sc sa pornocnirn urcdajirna koji sarno dopunjuju postrojenja utieuCi na njegov pravilniji. za reprezentativne zgrade to su -estetske osobine.agreva dil hi opel hi Iii nsposoblje na Zit pn:noscnje loplnle. rcjanja ohj.II'..l/i vmla.1 svoj radni ciklu s.lvii nja (kondenzilcijl'). U ove pomoene uredaje spadaju regulacioni. c1emcnlima koji od aju toplOIU i tilko zilgrevaju sredinu u kojnj sc n<l lazc. Yod e na pa ra sc U grcjnim Iclima kOll(knzuj e oshl\1i1daju ci svoju lo plo lu ispar.lli od s illcaja do sillcajil jcr I. ekonornicniji i bezbedniji rad.::rejanjc 1I II/e m smishl.usiovi strogog odd.' /. vilzdlls na pOSI rnjl·nja .tricnog grejilCa iii rilzmcnjivaca loplol c o bavlj il ~c kroz cevovode koji obrilzujll Izv.vnll mrd. po~to objedinjavaju vise elemenata razlicitih osnovnih funkcija. T ako na prima .1 cc nlra lno .1.a provc lnlv. uprosee niji jt: rad ok n ('.lnjl' oni Sll izdvojl'ni i/.ljim.

To zntlci da za svaki stan sa vi!ic prostorija iIi za slambcnu zgradu Cal: i sa malljim brojc m slanova.TocboHil . pa se poslrojenja cenlralnog gn.. I'ronalaza k Vilt rc prcd::t..:lno grcj. Medutim. ' Ekonomifuost ocnIIaIoih sistCICI grcjanja naroCito do1azi do izrafaja kod onih postrojenja 1:00 1:ojih je predvidcoo i ost\--:lrcoo boljc rcgulis.mjc. ~to oije dobro rcienje S obzirom oa I3VIIOmcmu rasporlelu. o. Dug jc bio put u istoriji Covceanstva do!: sc doslo do danasnjih sistema grejanja i klimilti/ilcijc.PBOTEKI'OYANlEPOSTROIENlA ZA CENI'RALNO GREJANJE Osim toga.: i grcjanja kao :~il'nt. blokova zgrada i slambenih nasclja . NilgDvcSlaji rTKxkrnih sistema j:l\'ljali su se j() ~ 1I davnim vrl: l1lcnima. Ukoliko biIo l:oji 00 0Yih us10va oije dovoljno strueno i savrcmeno L'ipunjen. investicioni troskovi poslaju scl. pre s\'(. ISTORUSKI RAZVOJ CREJANJA U USLOVIMA OOMACIH PRILlKA 1..lZvllja e nergc ti k. unmi je II pct'inc gde se ona stalno odrbva.c.O:I:I stvaranj:. OOreduje se pre svega prcma eL:onomienosti u eL:Sploataciji kao i prikbdnosti s obzirom na poslufivanjc. ako rdenje nije najboljc odabmno.. sllli:cCi :1'. sebi o::lc<:'U i postclju. dobro proraeunato iii pravilno i valjano izvedeno.. NaCini ~. Centralno grejanje obezbeduje zagrevanje i sporcdnih odeljcnja.mjc jL:r pn. ~to too grcjanja peCima oijc shJtaj.: vi..bilk Sll d<l SC o~"ojc rnnogc tehnologijc i manja da bi grcjanjc dobilo danasnji i/' gln l.B. grane. karakteristika srcdine.:undami a clsploalacioni odlucuj!!Ci... I'ra istorijs\.1.tvu.ilija kada sc rddi 0 vdim postrojenJimii. i (~I. Da bi se silgkdilO taj dugi n ~lpur prcthndnih ge ncracij.i covek kori.'t: rdc\o'an lne liS love koji su Zil razvoj em:rgd ik c i grcjanja hili od IIliUtja. Pri 10m ~ sc da l i i (lsvrt nil ~.ada Sli Ijudi korist iIi Suncc Iii su~e nje k07£ I~hjjenih ii nlli~Jj a pravec. a li tn.:n lril lnog poslrojc njil pulpuno demini!iu OSla:c urcdaje. kada sc grcjc gotovo neprck idno prcko cdc zimc.. dobzi u ohzir s<Jmo ccnlr. t od cen~ grejanja je omogueeoo postavljanje grejnih tela i uz spoljne rashladne ~ioI.Jistorijc dn XVII vcka Korist-e njc encrgctslih iZVOr:i pocinjL: 1I pril istorijskllm dobu. Kada ee sc primcoiti ccntralno grcj?nje a u kom slubju drugi uredaji.. prcciznost i "valitct. postrojenje IDOt.dJ10Sli u. Nasuprot tome..ga II nasnj s rcdini .. gotovo sve dobre stranc rentraloog zagrcvanj:1 mogu dOCi u pi:anje ako poslrojcnje oije uradeno kako treba tj. svojom veliCinom DO i potrebnim sIo~oim prostorom Z.1 pristup.1 izlnzi6<: sc iSlllrijski pre· 'kd r.a~vanja od pr. 1. \.w·~ tlj : lvil njc i n Jgrevanjt:.2.1 priprcm:1 h~a ne.2. pee zahteva viSe korisnog prostora prostorije. Isto tako. U slueaju L:ada sc radi 0 vclikoj godisnjoj potro~nji goriva.lt!"a SL: i danas wa - . a grejna tela zauzimaju mesta toja oajIRmje mogn da poslure drugoj nameoi.tvljao jc revoit:cion:lrni tl()~ildilj u iSloriji Ijudskllg roda . lto ~cduje povoljoije uslove ugOOnosti. dakle 0 velikoj polrcbnoj koliCini toplote za grcjanje i loze~ju bez dugih prckida.janja gol\lVO isk ljllcivo primcnjujll /.e lako da postaoc po'JOd OCZ2dmulj. Preimll ~s lva pos laju j()~ iz· rill.lre. v . zagrL:vanje vdikih zgradil . sve 10kalne pea se povczuju sa dimnjacima koji su u unutrunjim zidovima.

/'. i da su tu osnovali vea: nascljc.Singaja iii Siogi. gradene od kamcna koji je bio dovoZcn iz predela danasnjeg Tasmajdana i Topl-idera. Hilo ih jc viSe u gradll. hramovi i kupalila.~to su mu. bar ~lo sc til:e tehnike. Termc su bile znaeajne i kao mcsta okupljanja. prijem informacija i manja nije owk dovoljan da se osvoji tehnolo~i postupak proizvodnje. U predelu usea Save u Dunav smatrd sc da su sc Kelti pojavili poCclkom 111 v. Austrijanaca. sto bi lrcbalo da znaCi oaselje iii utvrdenje. i reci "dounon· iIi ·duidi". U ojcmll su bile podignute mnoge jayne zgradc. pre [Le.1. kada su Ijudi ziveli u plemenskim zajednicama Stanovalo sc u zemunicama i plelerima . ..• zahvaljujuCi stalnom ncprijatcljstvu plemcna na Ievoj obali Dunava. ali je praktifua primena dobijeoe loplole lokom wkova dobila gcr . po.a. preko German a . najslarija nasclja datiraju od 2000 godine pre D. sa stalnom opasnoSCu ncpotpllnog sagorevanja i rrtzvijanja ugljenmonoksida. Tako na podrucju tadilSnjeg Singidunuma prvo raste jato utvrdenje a zatim sc razvija samoupravni rimski grad. Iskustva su ubrm taha da se tczi uzarenom drvetu. l:emu je doprineo tok istorijskih dogadaja. od starih Kclta. ali se na pronalazak dimnjaka i':ckalo jos veoma dugo. dol. sve do dolaska Kelta i Rimljana. . Ugara. iz tog vremcna potiee i naziv naseobine Singidunum. Sastojao sc od bron:r. N~a zemlja spada u grupu onih koje so u razvoju. Razvitak grejanja pratire sc Irroz istoriju Bcograda u kojoj so se preplitali Irultumi uticaji i name raznih naroda.kolibama od isprep1etanog pruea oblepljenog blatom Kao izvor toplote i svetlosti koristilo se otvoreno ognjiSte sa slobodnim plamcnom. Cijim sc zraecnjem :t. Mangal je postavljan u sredinu proslorije. Prcma Rimskim izvorima.ane posudicc sa nozicama. a uveliko sc koristi i rurnur. Vizantijaca. pa danas posloje podele na razvijenc zemlje i one koje su u razvoju.<iki fukulus) je u stvari prva pee 1I istoriji tehnike zagrevanja. tumaci sc. Odvodcnje dima van prostorijc poeinje ostavljanjcm otvora na krovu. Zagrevanje domova bilo je pomoeu mangala i mangal (Ialin.tcrmc. Rim1jana i svega onoga ~to so doncli Sioveni. bliska zajednica u kojoj sc znanje i iskustvo brzo prenosilo.: su za ostalo stanovoiSlvo podiz. Na podruCju dafla!njeg Bcograda i njegove ~ire okolinc (Lcpenski vir).~karci i zene bili strogo izdvojeni. u kojoj se raspaljivao eumur u lankom sloju.. ~to sc d~va i danas. grevala okolina. To mao staIno gubljenje korab za tehnikom onih najnaprednijih. pune svetla.e. Uogate kuee su imale woja I. Turaka.CJmD 5 kodnevno koristi. 85. iz vremena neolita. do trenutka kada je svet poslao. koji je. Pojavom Rimljana. Sa prvim svesno izgradenim zakIonima od h1adoore i nevremena poanje i njihovo zagrevanje. g. lovo neogranil:ene razmere.agrcvanje prostorija je bilo hipokaustima. Medutim.:upatila . Kuee su bile velikc i lepe. m1adeg kameDOg doba. Zalo sc pronallWlk vatre oznabva kao pol:etak svesne proizvodnje toplote i prvim korakom u pro~ljenom korucenju encrgije. izveden od imcna kellskog plcmcna kojc se tu naselilo . odnosno refleksija mnogih politiBcih interesa koji so owL: ootro pogadati n~a podruqa. izgradena su ulvrdenja dui gf"dnica Rimske pokrdjine Mezije. Pri tome su se dimni gasovi sirili po prostoriji. a imale su uvek dvostru ki broj istih prostorija. ne obczbcdujuCi uvek i dobre higijenske uslove. za koji sc prel~tavlja da sc prosLrirdo do danilSnjeg Zcleznika. u stilu tadasnje rimske arhilekturc.ana javna kupatila.

Loziste se na lazila izva n zgrilde i 1I njc mu su sc lozila drva .pnpremanje kafe.me na nad e n je os tatak kuCc ciji je pod bio oel nahoja glinc a ognjiste od peCe ne ze mlje. J Izglcd mal/gala LJ ri mskim kupa tilima .1Va li podnl cje na uscu Save u Dunav. Ku Cc su im bile male i primitivne. Uvoele ni su i u sa me pros to rije kroz poscbne otvo re u pa dll iii odvodeni U il lmos fe ru (videl i poglavlje 15). o brilz. O ni su tu dosli poectko m VI ve ka i nasclili padinu pre ma f)un avu . Starije generacije ih parote i prieaju da su kod nas 0 bili mangiili od bakra iii mesinga i da sri u bogatijim kuearna sluiili kao ukras i za. uko pa ne ddimicl1n 1I 7. sa krovom o d slamc. obrazovil nc spccija lnim o blicima cigli.M~gaIi su se oddavali ~w. ne kadas nje m Sirmijumu (s lika 1.uiu ci zi dove i o bli go rnj i IIc() . Ostaci rim~kih tc rmi i hi poka usta nadc ni su u Bcogradu na meslu d a nas nje Fra ncuskc a mbasad c i u pa rku na Studc nl sko m trgu. ali najveCi primc rci hipob usta se nal aze u S re m~ k oj Mitrovici. kadil. na primer.e mlju. lako da sc prime na hipo kausta maze s matra ti i pOl:e tko m podnog i zidnog pa ne lnog grej'lnja . kroz zielovc te rmi jc bilo s lu eajeva propusta nja dimnih gas ova kroz kanille.van mangalima S\'e do kraja xvm veka. Slika 1. 2). Da bi sc na kriticnim pa vr. Vcknv i su pros li do prvih daljih iz mc na u tc hnici zagrevanja kao najraspros lra njc . nijc m vidu ko risec nja lo plo Lne e nergije.1). bio . Iz log vrc. tc rmama zilgreva njc pomoclI hipo kil llsta u stvari je bila pn:tei:a ce ntra lnog grejanja. Takvi rnangali su irnali poklopac za lof~ni dec (stika 1. kroz vekove i engleski parIarnent je. kraj Beograd a.sina ma spre cila ko nd cnzacij il . Prod ukli sago reva nja su odvode ni kroz mcduproslo r ispa d pod a zagrevanih pro sln rija iii baze nil . T c izmc nc veza ne su za pe riod kadil su Slove ni nasdj. Dru ga nalilzis ta iz kas nijeg pe riod" o lkrivaill pcci mtprilvljc nc s lobod nim n:danje m kilmc na.

l-lljCg Sinllijlll/l{/ Prncva l Ikognlda kao g rad s kog nasL: lj a pod S rbima zabelczL:ll je 1I pc riodu d L:s po la Sie fana Laza reviea.apaljivc IrskL:. s rpski se uglav no lll nas ilno iscljava a Illllslilllansko :. grad sc zllalno pros irio. i3eograd pad a 1I njihov<. To je vee period X veka kada se u Evropi pojavljuju karnini i peei sa potpunim ozidivanjem lozista. menjaju se vlastodrSei od kojih svako donosi neSto od svoje kulture i obitaja.ln il koj i su i najv isc Irgovali po proslran o m lurskom Qlrslvll .:b no u L: lni ckum sas lavll slanuvnislo. (irati jc pus lao vaJ.1.u s<..:lllc jy kojeg pOliCe plv i plan jcdnc mas inc za udri."iOOOn s tanovnik .· . Po dignulL: su mnogc j.Icvn. Zgnllk su .:.A!o nard n da V in ci ok" l.: izgraduj<. Dnlga Pt) lavi na XV I v<.: vr<. 10 j<. a pos<.1.os la li Srbi 152R god . di.. Prc lposlavlj" sc da su sc zagrL:vak ug i<wnom man · ga li ma i pc c im a Sil nlvnrcnim Inz islilll. ira d Irpi vc lik L: prollle nL: u brujll. I'n. Nadeni su ostaci i jedne peei ~iji je gornji deo u oblik-u kupole od perene gline a loziste od redane opeke. po novo s<. god . bolnicL: i crkvc. poscd ujll samo 62 ku Cc. Bilo jt: 37(l() du e.na raskrsnit:.: . cijc jc crlL:zL: iz ra · dio l. Posit) jc bio mnogo razruik n prilik o m osvajanja. pos lo j."i2 1.1-127 god . ruseei prethodno podignuto.. pod ii. a ovaj naziv grada se prvi put pojavljuje u pisanim dolmmentima 878 god.2 Os/aci hipokll/l.l vojni h i Irgovilckih pUl cva. ~to navodi na zakljutak 0 svesnom usmeravanju veeeg odavanja toplote ka najhladnijem delu ku6e.: tv rdava .ja i Du brov ".1. Stika 1.:zja .lio jL: Irgova cko i ra ln o pris lanis ic: a g rad je imao prL:ko . Tlire i pOlpuno Ill<."i()() god . gn d .: IllnugL: mWL: kuc<.amijc i amami.:b jc do ba p ro<-va la Ikograda pod Turc ima . U li cc sc ka ldrlllislI. po cinj L: opsada Turaka i 1. . I'o'~'()j ak. U tadasnjem Beogradu.: ruk l'.: njajll lik i karakl c r grada koji prima iSlocnjacka obcl<. DL:spol S Ido n jc dobio l3eograd ad Ugara na doz ivo ln o upravlja nj c i za vrc mc njcgovc vladavine o d 1-103. zidovi su bili od mlboja zL:mljc a krovov i od lako I.\·/ll iz Il C klldll.avil njc vdlackL: kiilllc.su sl :II:'1C kolonijc ( irk<! . Od j·ur. Uga rs ki ziva lj na plls la I kogril d .ida nL: na IL:m c: ljima od lo mljL: lmg kamena..lallOVnis lvo do lazi u g rad . ali SL: prvo urcduj<. A. .lVne gra d L:v in c. Cve lala je Irgovina i zanalsl vo. UVOD LoZi~ta 7 su jo~ uvek otvorena a okrenuta su prerna ulazu u dom.

iuanim pl'c ima . Dobi lil je naziv Karlslal iii Nemilcb Yaros. lrijski lAIr Karko VI pOlpislije 1724. prostorijama za kupanje. sa obaveznom ). drugo za toplo kupanje. prvi pul po principima cvropskog nacina grad njc.. 1. 11 nnvim kllCama Srpskc varosi za zag rcVitnjc ~II. II kojll su se doscl ili mnllg i kolonisli Ncmci posle odlaska lurskog slanovnislvil . kao i rezervoar za toplu vodu sa pulouoblim svodom od opeke. I.XIX veka U jc:el nom paiodu XVII vcb.lurskih ralova sa prvim periodom allslrijske vlasli oel 171 7. pa je to period u komc jc izgratleno novih R5 kuca. Beograd je bio izuzelno lepa. srednjih i bogoslovskih n:ola kao i muslimanski univerzitet . pored n. kojil sc razvijillil va n saneil na silvskoj padini nbuhVillilla je kose d. U loku illIslrijske vladavine razvijajll sc Iri varosi. sa bazenom kru:t.:ve. Energetika Beograda u periodu od XVII .: mlx:rskog. bo i u ccloj Srbiji i na 13alkanskom poluoslrvu. Bogate kure su irnale sopstvcne a za ostalo stanovni~tvo su podizani javni amarni.: lkih oblcpljenih peei i d a lje korisecni bakarni mangali. Amami su gradeni uglavnom od kamena.sanuril Vil <.:dclll Dorco Iii .'upo10m koja je bila pokrivena olovom Najdufe su se saeuvala tri: jedan uz konak kneginje Ljubice.\ 8 B. Narod no g rronla.. Z gradc Sll bilc OU opcke i mallera. Vodnsko k iii Ccsma. rezervoar za hladnu vodu i kupatila . Vojvoele Milcnka i Silrajcvske uli cc . je pn. To je bila palata prinlAl Ald. izuzetiio od cigala.:01 yaros. god. imala 95 ku 0t sa ROO slanovnikil .lI1i1s njih IIlic l Srpsk ih vladaril.2. 7 Carlija. i Illkllm XVIII veka. lacnije od I GRR.I luCa od borovine. Nova Ikllgradska VilroS. kod koga se jasno uoCava lozi~le i odzak.: ma popisll od 1733/34. osnovnih. koje se pojavilo cim su preslala da se koriste otvore. u kojoj je vla.~I. ukaz 0 izgradnji Brt:ograda i dve novo potii)!nlli e zgrade narocilo su se iSlicalc svojom monumcnlalnosclI. Kupanje je bilo obavezno pre i posle molitve. . a In.Medresa Mehmeda Sokoloviea.jedno za hladno. gou . bogal:l i vclibt islocnja ckil VilrllS. 9 hr~kih i jevrejskih crkava. Sve do XVII veka osvetljavanjc domova bilo je porn<>6. To su po konslrukciji bile jed noslavne gradevine sa vi~e odeljenja: eekaonice sa ~edrvanoml. sa oko 100000 stanovnika i brojnom vojskom U gradu je bilo preko 7000 amama i njih su Turci gradili po uzoru na rirnske terrne. Ik ol:!rad dohija 1I rclalivno k n llkom vrcmenskom razuohljll plltpuno nov izgkd . dri:ala Tur~b lAIreVinil knja je II 10 vrc:me bilil nil vrhum:u moei. TreCi je u ulici Adrnirala Geprata.lI1as nje IIliu: Ca ra J)lIsanil bila poru!icna zbog rcgulaeije. cmacka Yaros je u delll d. krajem XVII veb. god. Todorovic PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREIANJE na. Au . drugi u donjem delu Kalemegdanske tvrdave. .na ognjisla . rezervoarom za vodu i lozionicom koja se zvala "Culhan".:V. Beograd poslajc ZrlVil auslrijskn .nog iii visL'ugaonol:! . Dunilvskil II pn. god . pa je zbog svega toga Beograd bio izuzetno bogat grad. vclikim pro/llrima i allslrijskim I. niZe od Vaznesenske crJ. obicl1o oblik a I Sit vise hda . 217 dfamija. sa visokim tavanicama. Sil svim uprilvnim i adminislr<l1ivnim zgn luilmil il llslrijsk ' vlasli. prcuscdnika srpske administracijc od 1720-1733.2. 1cdu lim.1739 . ()va. Deo yaro~i uz Dunav je bio centar trgovine i zanatstva. Srpska vilros se nillazila II kraju nko dilnilsnjc Saborm: erkvc.

tj cenl ra ln i izvo r Illplll le bio je jed ini u ku ei. M<t lo koja ku ea im<t prozorc s<t s taklo m. ulvroc no je da sc u 10 . koji su unistitvali cit ave dclove grada. OSlalo jc za pisa no da: " Sarna ya ros ima za lostan izgled voj niekih pusto!ic nja .1. a vod a se uzimala sa Ccsmi koje su bile rctko rasporctic nc pll varosi.tO II kO lne sc kuva lo za Celli Pllrod icu. Nije bio zavden do 1737. ali je dozidivanjem dobita formu tirilicnog slova G.ti i ukuc..t!. Njena osnova je oblika pravougaonika. koj i su imali svojll kllill nij u na /)orcolu. skim manastirom i ~kolo m. Beograd 1739. koj. Krov je visok sa visokim pros to rom tavana.. Zmaj lovine i Obilieevog venca.. cinila je tepu i skladnu celinu. i koja se nalazila u ulici Cara Du ~a na . Ov. god. 1)0 ovih Ccs mi voda sc dovod il<t starim vodov ima sa Bulbll klcra i iz M.!evka pos lavljc nog n. U srpskom delu varo~i najveee zdanje je trebalo da bude Mitropolitski dvor. hladc njc se du go svod ilo na prime llu pri rod nng !edit. oko koga Sll sc sakuplj. Bile su grejane. velikoj mogucnosti akumulaeije toplote.I.: hranc. Zauzirnala je veliki prostor u krugu dana~njih ulica Knez Mihajlove. koja jc ima la oblik. snega iii hlaol1\: vode planinskih potoka . vee su najecsCc oble plje ni hartijo m iii zjape otvore ni" Kuga koj<t se pojavila d ala jc gradu avc linjski izg!ed. D ubrovea ni. medutim podataka 0 njegovom zavclenju nema. Z bog ovakvog naeina grcja nja.l. Za osvctljava nje domova sve dll XV II vcka slu. Srpska ku ca s kraja XV III vc ka im.":il iw ih lavirinitt a i smd taj nih pros torija u zemlji 00 pre 5(KK) god ina. Zidana je od cigle velicine 33 em a unutra oblozena slojem kamena i maItera.io jc: Ill e od borovinc. Dok je zahvaljujuei va lri covek veslacki proil:vlloio loplo lu ud najranijih pra islorijsk ih dana.tni. prve nstve no ulovlje ne divljaci. Te k pos led njih dcccnija XV II vcka doi. it poslojc nalazi c. sto govori 0 masivnosti zgrade. BeogrmJ jc u 10 vreme bio bez ikakvih kn munalnih ureli a ja. Ikograd o ll1 su vrlo Ccsto hara li poza ri.to j1itckc. do nosc "Iukijcrnu " . eetiri velika ulaza i 312 prozora Oba 'objekta projektovali su i gradili Austrijanci. kao i malim potre bama u e ne rgiji za zagrevanjc.av ne vlas ti.e . Na os novll egipalks ih rresaka i. po novo osvajaju Turci. UVOD 9 Zajedno sa zgradom g1avne str~e. kao i slicne Becke palate. gOO. velikim zidanim petima prelqivenim ukrasnim plocicama. Nad vatro m jc bill obeSe n vcliki kol . . lJ XVII Vc' ku . god. O bnavlja se pOfll se na varos Ui' malu pll mllc drl.tzi do ponovnog mtscljavit nja grad<t i pove ea nja broja hrisea nskog stanov nistv<t . Od svih objekata iz tog pe rioda preostala je sarno kuea u Graeanickoj ulici broj JO. Krajem log vc ka I3cograd ima oko 25000 s tanovnik a. Druga velika zgrada podignuta u tom periodu bila je A1eksandrova iii Vitembergova kasarna.ug. iskljucivo Zit udr/. je gradnja uop~te privedena kraju za vreme austrijske uprave.lampu. Peti su se nalazile u uglovima prostorija kroz koje su prolazili dimnjaci celom visinom zgrade. J-irana jc smcS tana i u hlaone peCi ne. :lO(}O golii ne pre n.t jc' glav nll i cc ntralnll sllbu sa otvOfcn im llgnjistcm u sredini .t se pe nju uz sle pcnicc. prljava. bez ijedne velike gradevine. Ova ogromna kasama imala je prizemJje i dva sprata. Gornjc spratove objekata podignutih pod austrijancima Turd su na merno rusili posto nisu ze lc li i volc li d. uli ce Sli bile bel: osve tljcnja. Posle kratkog pe riod a naglog razvoja pod austrijskom vladavinom. '.: jc covek gradio titkodc Zit cuvit nj. i ne zna se da Ii.tillg Mllkrng l .avit njc hranc. prema uzorima becke arhitektuIe toga vremena. Varos je u razruk nom stanju.i. Ova lampa je ko ristila ka o goriv() mas t iii ulje a svellos l jc dilvao plamc ni ziza k uei plil lnil ii i ku 6ine. jezuit.

'. U naeinu zil /.!. Vz Srbc.t! a. dok su se oko Skitd a rsk e ulicc i Z denog vc nea nalazile dve cigansk e male. Alba nei. oko danas njcg Savskog pristanisla.vama i drugim voeem. 11 fXxlignul il jc po jos uvek lipie110 11Irskoj ko nccpciji grade nja. proizvodeCi sladoled meSanjem leda i snega sa smok. To jc dolla . (iodine Ig2. 18 13. Turc::i su zive li unlll a r zidin a i II sa moj Ivrd avi . . u Ik ogradll i. a na padini iznad ulice Gavrila Principa nalazilo se selo Savamala.re· va nje bila. kojih je bilo dosta u ladas nje m Beograd II .od d.10 B. Na jednoj frcski se vidi rob koji lepezom izaziva strujanje vazduha iznad eupova. a dllseci za s pava njc . ali je verovalno da su Beogradani. V l'e i Vraea r i C rve ni krsl. poskpe no sc lIklil paju II grad .~ nj a b . a li u nllvijim ku ea ma pllcinje i uvodl: nje pcCi . da bi ga u loplim danima korislili za rashaldivanje hrane i verovalno za pravljenjc sladoleda.L~ njc dlL\eV nC bolniCl:. ( irei.1. k:to porodi('. sve do prnpas ti uslankil. kada je prirodni led vaden iz Tami~a i Dunava za potrebe panreva&e pivare. v.'. fXl ~'Voj prilici limcnim pccima uz dodalno zitgn:va nje manga lima. 7. Prvi zapis 0 kori~eenju led a u najblaoj okolini Beograda potire iz 1721. kvrejc i Turkc.ivc li u jcvrcjskoj mahali . Ilcogritd i dilljl: ne ma ku cnog vod ovod a. Islovre mcno . Iz lih da nil. mind c rluci su sc kurisl iii za Sl' de njc. ( iradc na ie od opd.3.m as njc 1I1icc C ara Dusana prcma J)unaVlJ. nalazi 1I nJk a ma Srba -lIs la nika i razvija se pod njihovo m upravom. ako ne ranije. skladi~lili led u loku zime. pa sc m mil le prime nc 1I za natslVlI . rl:vanja prcovladuju milnga li. Izvan sanca. Srpski deo Bcograd a sc od Ig06 god. S rhi u gl1lvnom na savskoj padini.lde na jc prva veCa zgrad a od Ivrdog rrutt l:rijala i tn je zgrada dan . 1. dok je krov fXlkrive n ecramido m. Todorovic PROIEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE vreme znalo da Wadenje naslaje i kao posledica isparavanja vode.<llim kU Ca m3 ~'VC vise korisle i kao ukras. II kojoj su danas smcsle ni Vukov i \)osilejev mu/l'j. Beograd ima lvrdavu sa gornjim i donjim gradom.o varosi izvan kapija i sanreva. je kllCa u uliei Kralja I'e lra brtlj r.rana "Kod znabl pitanja"). a onda u XV1 veku.fevrcji zidaju svojll o~ novnu skolu i obnavljajll sinilgogll. god. kada sc u skromnim r.. prc ~'Vega lurskih obieaja i navikil .gradem. Nema nikakvih dokaza i dokumenala koji bi govorili 0 praktienim prime nama blade nja na leriloriji Beograda. god . na ku6 1 trgovCil Nil\lma leka (d aml..l/. cncrge tske plllrc hc se svod c iskljuCivo nil grcia nje i kuvanjc .ivc krmc ni. grad skog sao braeaja i owc tljc nja. Na krovu se 7 . a omall e risa na krcenim mall e fOm. it grad je po stilu zivo la jos lIvck pod ulicajc m ISlok a . pOliCe \)osilcjev Ii · ccj iIi Visoka sko la. koji sc u bo· f. Vlvrdeno je da su Turci 10 ~inili 1553..los nve k sc kUVil nil olvorenoj viltri. podignul 1l IRO K god. varos opkoljenu sancem i de. Liniju tadasnjeg sanca d e limi~no ozna~va pravae koji bi danas vodio od Obilieevog prema Topli~inom i Kosan~ieevom vencu. (iodinl: 182-1. C inca ri i 1 ~ lI gil ­ ri o O ku lna sclil . do k Sll Jcv reji. god. bila je Savska va'ros.. lspod Tasmajdana prostiralo se selo Palilula. nc samo Pa lilulil i Silvil m.2. Nova arhitektura Srbije u XIX veku Devetnaesli vek po~inje I srpskim uSlankom i razvijanjem naeionalne svesli 0 ponovnom stvaranju srpske driave. Na prostonJ d anas njc pijacc na Z e kno m ve nc\l bila jc ve lika bar.apazajll dva dimnaka slo ukazuje da je za/. Ova zgradil je najslilrija k1l6 1 u danasnje m Ik ogrildu. Ku ee su bile Zitst rvenc cilimima. silgr. a prema Dunavu linijpm Skadarskc ulicc. IJkllpno jc bilo nk o 25000 do 30()OO sta novnik a.mcramil poeinjil lo Sil grildnjo m.:c sa spoljnim zid ovima ckhc lim 7-1 em.

Sla mparij a.) klinik a u III. I)zorcli... Vrhlln ac za lcgnulih od nosa o bc kzc n jc 1862.1870. Dolazi do prirnetnih urbanisti~ko­ gradevinskih promena i od poluorije ntalne varo~i Beograd dobija izgled varo~kogase ­ lja evropskog tipa. U pc riod1l1 117(.~ nja Skupslina grada) i zelc. ko ji l1l se IIsvaja o rt ogo na ln i siSICIll IIlica i hlokova. god .) Beograd lako dobija lIs lovc: za dm gll ve liku raw svoje il. Beograd dozivljava najveci skok u svom dotad ~ nje m razvitku.ckonmm kih i sncija lnih od nosa. god. \ J njoj ' ll /a grei:t njc' boles nick ih sllbil kori..td. Konak Kneginje Ljubice. vojna fabrika iz pc rioda 1850. god. i izgntd nja silvskog prislil nis la. god. log pe ri oda pOlice i bo lnie ) II Vid inskoj uli ci (clos koras njil ocn. P.aviSnos li. Danas se u ovoj zgradi nalazi uvede no centralno grejanje. il isle god inc I:milija n .l. slo z nac i i dn hi janjc prvog reenog sanb racilja na parni pllgo n.tS njllj lizlln M irkovoj uli ci br. Grad menja izgled od 1830. od austrijske opeke sa kamenim poja~njima . dvor ( cl aml.. god.gTadnjc. god .god. Zidaju se zgrade od tvrdog materijala za ddavne potrebe i stambene lruee od slabijeg materijala. kada je Srbija dobila veCu slobodu i kada je porela da se izgraduje srpska ddava. kao sedi~te i srpske i turske uprave. Slovak F ranc Janke pravi prvi regul acio ni plan novog I3cograda na pros toru Vraea ra i dajc pla n r~ k o n s lruk cij c Te razija. . sagraden je od izuzetno rnasivnih zidova. godine incide nl o m na (:u kllr Ce' smi. pod ignlll jc prvi pa rni mlin. a sla novnistvo broji nko 12000 Ijll di. Godinc 1867. l'odizlI sc: Narodn n pOf.t Cvetka Rajevi ca (bivsa Rca lna gimnaz ija). Srbij a vodi cl va rala sa Tursko m posle koji h skdi pri. iz l3cogrilda od laze poslcd nji dc lovi Ill rskih Irupa prv im srpskim P i ) robrodom. UVOD /1 kada je l ames Wa tt u E ngleskoj vee ko nstruisao prvo pamo grejanje (1750.l.0 W/m .) i kada je Evropa bila na pragu vre lovodnog zagrevnog siste ma (Perkins u E ngleskoj 1831. Cetrdesetih godina XIX veka.. god.. U to vreme je izvedena prva ventilacija kao i hJadenje vazduha pomotu led a. koji je u toku 1979. pos le ccga sc Turei pOVl ill:e 1I gradskll tvrda vu i visc btsova bo mba rcllljll Ilcograd kada oS lceujll 157 kll ea. Debljina spol!nih zidovaje 94 cm.\Cc ne ka ljevc peci Sa lozc njc m if. 1.. U (lim. U 10 vrc me se zid .t prvi ho te l. Razvnj Beograda iJi iJill i veeih raz me ra dil nije bilo nape le a lmosi'c re kao poslcdi cc du a liz ma izmed ll Srhije i Turske 1I oblas li pn lilicko . slo jc poscbno znacajno. Beograd po~inje da se priblifava evropskoj civilizaciji. . a 2() n)!k do te mc lja. I'rvo pozo rislc po liCe iz 184 1.IX78.a V 'I. hodn ik.. Zgrada ima niz dirnnjaka.I . Iz tog perioda safuvani su Ko nak Kneginje Ljubice kod Sabome crkve i Konak Kneza Milo~a u To¢ideru. ~to ukazuje na koeficijent prolaza toplote od oko 0.~ in glon a) . II. "S rpska kruna". ). Ovu izgradnjll jilvnih objckil la i ZilCel<lk indllslrijc pril ti zid il nj e mnoslva sla mbe nih kuca. a li . god.. a grejanje je bilo kaljevim i limenim peCima.8-1. U lice sc prvi pUI osvclljavajll fc njerima. restaurisan.oristc:.. ope t u Engleskoj. a voj nil sko la i gimnaz ijil od 1839. a god ine 1863. Beograd se razvija u novim privrednim i d~tveno-politi ~­ kim uslovima.nava nje d rzav nc nCf. po~to je postao presto nica Srpske knefevine.. sta nie t. lako sa zaostatkom.1. prva pivil ra iz 1850. pos ta i apo lc ka vce Sll pos lojil li od 1833 -34.). biblinteka i ml1Zcj od 1842.Ios imnvic prav i regul acio ni plan Ikogracl.nic!. Do lilzi du o nJza nog slik oba izmedll Srba i Tliraka. 18·m god. II cijoj jc blizini U islo vrc mc izgrade na i zgr.

ln ll.rr.' tin~kih i 2~S Jl1t:handzijs kih knjera . ~L·dutim.12 B.\·/og I'ck{l .d . gakrij i i gll:dalistu.lrtlL" 111..1 kW . Tl:l1lciji prve L'kktri cnl: l:Cn trak su pos litvljcni I X')I.. /. lojanil:c' i u bogatijim kucal11a Sl: korisll: c ira l:i i lustni sa vL"l: im hrojcl1l sVL"ca .·n csnar "l1lumdi. ~ lXX4 .vij.3 KO/wk Kllcgillje Ijllhicc zidllll/ridc.. K. god . g(ld .)It)\"in()tll X IX veLI \I Ikogradu je jako ra/.e u pril11l: nu I. . za kojl: jL ' hi lll 7 14 ml:sta za sl:tknjl: i 6() stajanja. Lkklri c na eL"l1tr.tije vc' pl:ci s u hilt: 1I kitllcc larijal11a i cekallilieallla pry. pll u/..a il'd a n kWh n'nll:!\. dvora il1lala jl: po slihama i hmlnil:ima hllgato ukras. /.rL'da a litllL"llc rl:c i u o ~ lalilll te k . jt: evilil:ntirano (d I op. loja. prva sijalie~ jc zasvl: tkl a I XX!). i 1lL-()f. (iodilll' I ~) .~ r .: zam.' iL" .)!.1 grcjana kOll1hiIH)V. dok jl: zcil:/nitkit s tani l:.lI1c' swc.c PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GRFJANJE Slikf1 1..tia it' illl.2 knjaa.!. r.lll je ohi lat(l lav.\inc ukupnc' ~ n" gc 4.1 hecki d vo r.:nj uiu t/V..ll11re na pGtroicj iii "gas". p<l ~ u zanill1ljivl: rriu. ali Sc' ipak "~ Ial" na knjnil11a i pl:lrokju . kll ii s u rrlli/vodili w. gml.: prl'ma Kojima Sli Sl: pllsk prnls l.In>dnll rO/uris t!..: no: kalj"w Pl'Cj (1( 1 11l.lI. Swce su i/. u h"ug ralbkoj van>si jt: hilo :l(./..agro:v.ljolike. Kr~je l11 X IX vl:LI Ik llgra d jt: In: bao da dohije gasno osvl:tljenjl'. \(ilzvojel1l pcdar~t v a vlls l.I. gml.oru n.. ovCijl:g iii kO/ijq. 1' .\'" II pOl<lrisno: lavan.k lll' po hnillvima. koje dobijaju ohlik renjna .svec.tia Iri P. lI1sk i proSlor pll/o rista .: lagrev~lo Il1nogobrojnim gvozdo:nim po:cim<l kojl: su hile r.1 1.rad jc I x'n . ltltlicall1 .. s. s laro£.:ce otl c istllg guvedeg. Ka s nijl: ula. k. ciji je sops lvenik llilhavio lokomnhilu i gcnaator.: uvlac ilt: praljl' il slisedstva da bi tal1lo susilt: nlbljl:.tiic vill1 i lill1c' llim !1c·cima . () uvodenju g raLiskog ckktricnog osvctljl:nja je bilo prvih dngovora JX~4. u basti Karam: "!(od skupstinl:".vor SVL" tlosti i na prvim prL'dstaval11a 1I pO/oristll . 1. . TodorTJI'. l ~ro ­ rl'. pa o lk i na sa moj rllzornil:i.\"c/ih godill{l dcvc/II{lc. Liohio ckktricno lIswt ljcnjl".ija" . gu d . Torao vazduh III I hrlljnih peci i glt:dalal:i'.

"Cohe". 1.!.!.ll' dllh n m.1 izvol. ldo v il1l . avo ras hladno pos lro jl'lljc jc slll /.lnim.ia 1I XX vcku do II S\'ctsko~ rata. I' rl'm. sa mO" lI cnnSCt I o(\rzava nj.I fit'lll lllll "I'" hllll:lnn .l'ad .. kapaciteta 52 kW.\'o/. Razvoj ~rcjall.1j1. sa odeljenjima za kupanje u toploj vodi. LJ 10 vrc mc jt' r ns " . . ima nl'dos l. koji Sli ~ I il novali II 5-1-1 X kll ca . I:r. l'ijil1la \L' jos kn ri siL' Illall . I jl'l lll n m .lmini.. lvr~ i o XIX vck sa 550()() s lanovni\.. IlIadcnjc jc bilo sla no m vodom i n ls . pOt'l' lo ~ l' sa lIvolil'njelll r a mo ). I'JX<J dli ca ll.ldlil' 1:\'I'I'j1l' 1 1 Dr.. Od w ih popisanih slanov.l n.1 \'1'.1 lIl vnkn ll jl' da "52.1 !. kada pocinju da nestaju tramvaji sa konjskorn vueorn a elektricnorn energijom se kasoije snabdevaju i gradski vodovod i zanatstvo. god inl' II Ikop.)ni c.1.. vodovod ulazi u beogradske kuee.7'. se pusta u rad i prva hladnjaea u klanici Srpskog klanicnog dm~tva 11 Beogradu ..lIl1lvllik a.!.1 lok .t. 1'0 Il govoill ~ ..l.lv. kada je trgovac Franjo Sozen osnovao 1I Beogradll pogon za proizvodnju i preradu mesa. rallt\\'i '11 p rl'kinlll i i .d . 2 17 ma gal'. '·I :llk\'ill.!.\ kdl ili in.~ r.ldli . god. god .dj:I\·l· pl'I. goliillL' II kljll l'L' IHI 11 rad plY'l d.' i paviljoll" ( Jp\ lL' dr2avnal' ho lnicl' 1).~mi s hl I. a II skrollllli jim .~ .l. Kao posledicu razvijene industrije mesa. l·lo vi iie' od j1nIna':·c. grad dobija i kupatila na Savi.lpacit c ta od o ko 250 kW.' 111 ..knL' pn :i. I\ uslrijll ...1 i rildillniGI.dllli pn lrns njll II gr. Siano i Sll hili 1I"l a\' ll <Hll ~. ko ~rl' jalljl' sa cc\'ovodolll 1.2. Prvo je bilo 70 lucnih lampi od po 1000 sve6! 11 glavnim ulicama i 1000 sijalica od po 16 sveea.:/(il' nu jc I')(HI..I.1 le mpe ralUrc II njimil oJ + 2 d n +(.i h dl' I. pa c. od ko jih jl' _(l'lX hilo nd l\' rLi . god. . koja svoj poeetak belezi 1845. jalo 3 17 gos iio nica i kafi. Pilrn. 20 "izote rmicnih" vagona za transport mesa.l(\ jl' z.lk ill I\ frikll. ILi jc n. 1I I:ngkskll. a II kl a niei jc hilo pCI hladioni ea korisllL' povrsim: od XXii mo.. I I ~ Iarijilll na . kng mi nimlll1l. Hladnjaca je ima la dva amonija cna kompn:s<lfa k.lm~ " il IllldilllpL·sll'.a grl·vanja ".ilkl' II ..r.!r:.vodnj ll 201 kda dncvno.) i II njillliljl' i.: grade . oznaeava poeetak vestackog pravljenja leda. Tramvaj na elektricni pogon se pusta u saobraeaj 1894. dn.5000 sijalica u domaCinstvima.-'.1 . 1')(17. god .c:rl· j:lllja 1I kllh injl· . U to vreme Beograd ima 21 industrijsko preduzeee.1 ). n IHHll l(':". god... u pivari Borda Vajferta .: SI... il ra s hlalkllo meso sc kuris lilo 1. cL· nlr <tlI HI .tljin. Vl'C I'J() I.. u duiini od 5 km.I. gmli nl' vccilla slalllhl' nih .: I\. a 1892. j1l' ri. hl adc nim V. postojalo sarno desetak tal'Vih proizvodaea.l."C. Godina 1755. U svetu je 1875. I-I (I ~ 1 : 1I1 'l\ nika .1 10-10 m sa I1kllpnll II ' ).Topcider. la ll<lv im. 1 . PI' 'ma popisll IW )l).1899.' i i k. kao i 1'. di la lag l'c·vanj l'.i\·i ()-I . Prvi amonijacni kompresor u Beogradu ugraden je 1895. To je bio proizvod tipa "Linde".8 kg sleskog uglja. \'n ' 1"0".1.iV lov in.'.1 pl1ll1 da dohij" prVIll'l'll traln ll grcj.1 Cl' nl r. god .1 pl'llil. UVOD 13 trosila 2. Ikngr.1.lIljl·.'.· u\'d ikol1\·Olk 1'<1 . Godine 1889. a nesto ranije fabrika tekstila . god .mellskll . u Beogradu se pocinje sa kopanjem 5 velikih bunara na Makisu.lllli.. a rashaldna postrojenja se proizvode tek od sredine XIX veka.. god inl' /hog Il'\k"b 11 I'l'ali/:t l' iji ovo" podltlwa l.1 :'rl'j. a predvidena je bila ugradnja 3000 .. ( io din l' 11)0 1 IIl'l lgl. a 1898.~. II IlC )VCl/ id .ln j:1 ~l' \ ·. rL'~L' n jL'11l . na liniji Terazije .4..ldli i. jl' i' P'1l1 hi gij" n.. Srbija ima 1896. Nekako u to vreme je izgradena i fabrika seeera.a i 1-1l) konjll s ni ea.ilo i 1.1 ankl' li II.

hilit kllb knja i (I. dolazi I svc lski ril l.!cdml od lak vih kll b l jc o na sa zcknim plocicilmn na fa sildi.l 1 kWh Il' !. godine.'i~ dinilfa . L)omilcinslva Sli pOlnlsila ·1211 MWh.-rcjanjit sc svc vise lI gracluju.. NL:kitko u IOIll pe riodu ec je l' kklrificiran i ZL:mun.s pos lo ji na 1I f'.tlk it nskih rit lova.a Vilsingloll. godinL: jl' imall 22 pn:duzeC<1sa masinama n. MWh. rvkdulim. I'JI-I.ijit i d r. Ikograd do hija jl)S ndlllik\ ) javnih I. Dogovoreno je da postrojenje bude zavmeno u novembm 1903.439. l'roccnjL: no jL: cia jc prosccna protl.a :):). a odeljenje prosekture je ubareno u plan izrade grejanja. godine u Beogradu je otvorena nova osnovna skola u ulici Kralja Petra vise SaOOme crl. i I')D . II kojoj Sli sc pmslorijc zil grcvilk "irskim" pccima lipa "Nc ufang".OO() slanovni · kit i ok n 19.1 ntl:ni pogon.. koja ima poscban znac..000 dinara. Trec. troskovi rastu na 200. Ovo je dovelo do razmimoilaZenja u stavovima u samom ministarstvu.000 kliCa. 'I'll su Iml L: li "I l rislol".odinc iznosila O •. LJ pc riotill oel pUCc lka XX V Cbl do I SVL:lsko!. godine (prema podacima i dokumentima Arhiva Srbije). kada jc bilo oko IJO. SkdcCe godine zavmen je hotel "Moskva".lj za poljllprivrL:clnll Srbiju . l'c nlralno gn. jedllo na vo(klli..1. Isti sislem grejanja je ugraaen u zgradu Bcogradskc zadruge u Karadordevoj ulici. 24. po ceni od 87.:janjl' sa clc mc nlima proizwticnim II Madarskoj.lrni ()(I k\ )jih jl' Wilko I.14 B.grada sa ccnlritlnim grl·jitnjc m. To nije dovoljno da se radovi nastave bez teSkoCa. rnedutim. Ccnlralno grcjanjc U slambc nim zgritdama iz log vremcna jc rclkosl. S millra sc da jc prva sl illnhcna I-"rada . Srbija sc zalazc za il. lcdara.ljna ccn. dolazi do ponovnog odlaganja radova.odinll pokilWjU da jc ilcograd II 10 vrcmc Ilil lllil:no osv<:lljc njc lllro ~ io ] 1(. nn IIglli Kra ljit Pclra i LJzlln Mirk ovc uli CL:. godine. a svi mu lori i aparali svc!. godine. Ku CL: su vcCinom hile pri/.-iju jilvnih zgrnda. preduzimac Vasa Tesic dobija koncesiju za izradu masinske hale za kotlove. Bila je to prva beogradska skola sa centralnim parnim grejanjem. februara 1905. maja 1904. Postrojenje je pusteno urad tek 5. prl'ovladujl' lokalno grljanjc soba . LJ Ilcogrndll Sl' pokre ce indllslrijsk.. godine.Todorul'it PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZIt CENTRALNO GREJANJE prcllo se na izradu plana za lokalno grejanje modernim peCima.!.l.radnjll ci lavog siSll'l1lil hladnjit l:a i profcsor Dordc SI .l mllska gilllnill. cija sondaZa prethodno nije obavljena. avgusta 1906. !. rillil. godin \. Ccnlritlml !.11I ulicc 1) lIrc l)anicica i I)zord /. koji jc dobio Ic rmoL: kklranll 1')01. ali predslavljaju ug!. U In vrl'mc Beograd jL: vee bio razvijen u indu~ lrij~kom pogkdu i 190R. koja je podignuta iSlovremcnu sa hOlclom "Moskva".. Sledi forrniranje kornisije za nadzor 24. ZOOg nepovoljnog zemljista.:ve. a -10 ml p.<:mnc .-I'JIX. Tranwaji Sll hili najvcCi polrosilci sa 499 MWh. Novi projekat. I J pniodu do Il.-1 MWh. I') 12.tnojcvi( i'izicar i prvi rL: klor Ikograd - .!. kao prvi hotel u Beogradu sa ccntralnim parnim grejanjem.lvnom privill'!. supe za ugalj i cevnog razvoda. Iste 1906. nije bio izraden ni do kraja januara 1904.65 tadasnjih dinara u zlatu. pa je jo~ u toku godine obnovljen ugovor sa istom firmom za nastavak radova.n. Na licitaciji Ministarstva gradevinskih dela. vlaznc i sa spralnom visinoI1l ispod 2 ml'l ra . i 10 u vrelllc kada jc Ikograd pocco brm da sc razvij a i nadoknaelujc propuslc nll. pa kako su se pojavili i dodatni tro~kovi za izgradnju masinske hale i sistema razvoda. jc r posk Ilalkitnskih ritlova I1J1 2.:. Podaci 0 pOlrosnji d c klricnL: cTll:rgije Zit 1') 13. za koji je zakljureno da nije bio dobar. . uz izmenu prvobitnog plana. godine. godinl'. koja jl' im. godine. nailazc opc l godinc Id kih ra zaranj.a ~dx: proizvodilll paru u ~llps l w nim kollarnio lm. kilTll:d a rijc i lok a li ]] 5 MWh.1.

:iskorisC<:ni otpa<. kapaciteta 93 kW. Krajem 1932. U programu obnove posle I svetskog rata usIa je i Beogradska elektricna ccntrala. Godine 1918.:n". koji su radili sa pritiskom ud 9 almosrna.:nlrille u razdnbljll doll svt:!skog rala IIskdilo jc 192K god ine. Godine 1919. a n<.mit se delllonslririlni LlsisivaCi Zit prasinu i dntgi itP. No. godine. Beograd je kraj I svetskog rata doeekao sa manje od 50. godine Ikogradska cleklricmt cenlrala smanjuje proizvudnjll.rlljc lek 1926.: energije nudilit silvn:mene cleklro-Ierlllicl. pomocLi kojih je moglo godisnjc dit se proizvcdc 2..cljcni erek<l!' Trcei clektro-energetski izvor nil podrucju Bcograda je podignut ml meslLl da · naSnjcg Drvnog kombinalil "Beograd". kOlla sa po 2iiO ml l. Kapacilct (lve nove clcklricne eenlrale j<..:upni kapaeitel od oko 3. s'" gc nn". Opstimt je prcko biroa . vet 1900. AmonijaCni kompresor je imao kapacitet 52 kW. . ilii se nije posligao i. a 1933. Dana 19. da hi 1940. od 13 atmosreril. maja 1908. . godine. Zit pogon same slrugare bila je dovoljnit jed nit Irecina ovih otp".1 nap<ljenje kOllova vodom. Poslcdnje prosin:njc prvc beogradske eleklricne c.:vne povrSine od po 390 m'~ i 11Irbim.imali .: hio 19.agrevm: povrSine.a iz 13azcia koje sc pojavljuju bto kon cesionari. godine imao 320. odnosno Jugoslavije sa Beogradom kao prestonicom.£lLlf.000... TLI jc prvo izgrildenll preduzcCc "Slrugara MiIkiS". Opslinski odoor Ikogr<lda jc odlllCio da prellzme poslnve ce nlrale.5 MW. zagn. Po zavrletl.000 stanovnika. godine nOV<l clcklrana "Snaga i svellosl" prcllzim<l napaj<lnje beogrildskl' clckl · ricnc mrcZe. bez nbzir'" na ovu leskoclI.1929. a dYe hladionice povrSinu od 230 m2• Postrojenje je proizvodil() i 2. od cije proizvodnje su oSI<ljali drveni olpaci. Bio je 'T3Zoren bombardovanjem teske artiljerije i ponovo je morae intenzivno da se gradi. lad<lsnj.. On pik i prvu domaeu lcnjigu jz ove oblasti. Celiri godine kasnije dodaju se jos dva parmi kOlla od po 39() m2 pnvrSine i prilisk". koja je I".I<)rom snage 5.r. Hrvata i Slovenaca. prvi takav komitet u Evropi. Ce ntralll je izgradila grup<l banit!. itli je 193X. UVOD /5 -skog univerziteta.1 opslinsk". SID se zhog spnril sa konees ionarim<l oslv".:u rata dolazi do formiranja Kraljevine Srba. godinl' poveean na 31.d<.c aparalc. koja je na kraju rata imala ut. U toku 1910. urestvuje 1903.le jns Iri parn".. koll".. InaCe. koja je pod naslovom "Industrija h1adnOCc" objavljena na naSem i 'francuskomjeziku 1909.wio problem iskorisCcnja viska encrgije. 1'0 kll c. godine ugraduje se i p~ta urad amonijacno rasbladno postrojenje u pivari Bajloni. priliskit 13 at mosrera.1 propa~itndll e leklric:n<. godine vee 288.2 MW. gndine iz sredslav". upfi1Va vecl922. koja je bila vlasIilltvo Paje Jovanoviea. zajma lI gr"'dlljc u lozionielJ cenlr". u njemu zivi 111.kode lada ugr"..5 t leda na dan.215.7 MW. cimc jc omoguecnn napa janje parne turbine sa gcncrillorom snilge 1350 kW. CentraJa je za proizvodnju toplotne energije za dobijanje rnehanicke pogonske snage imala 5 parnih kotJova 2 2 sa po 120m zagrevne povrSine. I. godine u Beogradu je osnovan i komitet Srbije za Industriju h1adenja.5 do 3. kau i jedna parmI lurbina sniigc 1000 kW.d<lkit. godine p~taju se urad jos dva kompresorska rashladna postrojenja. 100 kW. kao i 9 kullova sa pu 200 m povrSine. O na dobija jns dv"... koja naglo raste.:i SLi f.5 miJionit kWh cleklricne cncrgije.000 stanovnika. godine u osnivanju Medunarodnog instituta za bladenje kao intemacionaIne meduvladine organizacije.1.Hilli Zit dOlllacinstva. uz dve klipne pllmpe 1. pa se poj. Jedno je u fabrici salame u Mladenovcu.

ic podignlll na mt. u blizini slmgare. neophodno stalno povcCanje kapacilcla magacinskog proslora i hladnjaca.1. kada je osnovana Javna komunalna klanica u kojoj su privatni mesari klali stoku.:stu start.:.Mak~" a.: lIgradlljll .ll.: r" 1I gradu koji.: lo pl a r () l ro~ ll a votia .t u pril.: la riskih rros torija.t s rr.mjas njt.vmlnj.:sc i ih god ina ugrad iva ni Sli kO lluvi ncmackt. iako Sli prvi radovi na njoj zapol:cli :I.grilli .trnug gr"j a nja j. hilo jt: poslro j<. svt. godillc .:z niku i :I.it. g rl-j. . s i~ k l11i ~a 10 r io m votl o m.: prvi "oblakodt. sa lIkurnom visinom mJ SCI mclilfil . Xlii. Z hog ra la nva j rliln jt. na desetak bunara bile su postavljene pumpe za vodu koja se iz dubinskih slojeva pumpala u glavni rezervoar na Belim vodarna.t! iI 1I rro li \'slrlljnil11 ap a r. godine sc osniva u Beogradu Privilegovano akcionarsko druslvo.' bill lI ve tkn 1I lu k.<l grt.: vc( t.:. a lros io sc uga lj if.: kafiln. nd ecga s. rored do 1.·ml jll i pm lll nim p n l~ l or ij a l11a na ml· du ~ pr.grati c na 1< jos 1I prvo j dt. ti iIll.:cnlralno grcjanjc.tnj a. () d m l' d ll~ pr il la ka \ ' i ~ i l11 s pra lllviIlla lI gra lkll ll jl' greja nje Vlldol11 <)(}170 "(" koja se f. 1I kojo j jl' da ll .: njaninskl· fabrik e . godine. :I..: 1<)3)( glllJint.: dohio jetinll iZUZ<.:ne na mt. I I posei> no m apa ra tll prip rema na jt. To je bilo 1928.: njc za vc nl ilacijll .:r SL' sDlalrillo d .. u rrvo m rcdu parno .t Vanjl· i prva kli malinlCija .t rni t.tl il. Resav. Istovremeno. Sin sc lil:c grt.t~ r ozo rislc "130s ko Buha". il t.tnja .16 B.o mbin uv. Bila je opremljena kompresorskim rashladnim postrojenjem i imala jednu prostoriju za zamrzavanje i hladenje do -20°C kapaciteta za 2 vagona roba i ville komora za hladenje do oko 0 °C. l<.grada Skllrs tint: jc if.: i Trilov lja . Svc un I rid t.c munu .grati t. godine je potpisan ugovor izmedu strugare i Beogradske op~tine 0 elektrifikaciji 16 vodovodnih crpki i tako je stvorena osnova za novu elektranu iz koje se prvo elektrificiraju Topcidersko brdo.: f.t!". ud kojc Sl' na kn:tti l1o lllilisialo. koje se usmerava na snabdevanje Srbije elektricnom energijom Izrnedu dva svetska rata Beograd dobija sarno jednu hladnjaeu.:dviut. kllja jc tl V ..:g hipodroma.lIlO parno i votl c nn gn:janj.: su uwtk no ccnl ra lno grt:ja nje. koji Sll lui. I u ovoj zgradi jc bilo prcdvid c no klimatizovanjc kal1t.: proi. <I 1I bioskll pskoj sali .:i ow zgrade . U ti 1<):1 I. 1924.: oJ1ct naknadno OtillSta lo.:v. Godine 1930.: kojt. 1938. Nalazeci re~enje u korist jednih i drugih.: "l\Jbanija " sa 7 l10rmalnih spralova. ni ~ ko g priI i~ka . iz Z rt. Svaka pumpa imala je svoj pose ban pogon sa lokomobilama koje su opsillfivale vi~e ekipa ma~inista i lofata.: je rrime n jc l1 n u pa la li "ls lra " na T rgll Re pllbli kc.tlima para -vlld . u Z L"lt.. J1nlvt.t Skll pslina kli nc radi o ll gradc ni kOllovi Sli hili tl oma( e rrnizvotinjt.: lr.·. jt.t pod ICl11ljo l11.:v.:ccniji ovog vc ka . Ono je imalo u planu izgradnju silosa.: bilo predvitie llo t..: st. iz strugare se izdvaja preduzeec "Elektro..: su obnovljene iii podignule u pniotiu iz· me du dva ra ta ima il.. il na njima kula od 4 sprata.: tllll gradevinll . I(o l.rccvog nar!l(lnll" uni vc rf.:s tu d.: os lan ncoslva rcn . kao poljoprivrednu zemlju sa razvijenim stoearstvom.d. hil a s u S m c~ ll"Il a -l pam" ko lla "Na lill ll .so m. Beograd.vou nj l' i i ~ k Ijlli::ivo sc I ro ~ i o uga Ij. To.:111 p. smenjujuCi se u tri smene.. S is lt.Todorovit PROJEKTOVANJEPOSfROJENJA ZA CENTRALNOGREJANJE ogromnu povrlinu i bili stalna opasnost od pofara. Dedinje i Beograd do Mostara.: la jc hila juln<l oti r rvi h sa Ilvi l11 naCi no m zagrt. l'ro jc klima jt. Pripremni radovi SlI zapoCc li i hlaunjact.: su prt. I J kOII.:janja .l. podruma za alkoholna piCa i sislcm lanaca hladnjaea .ld a slaiIlo koris(enog rarno£.Ill' mil ch ' r ro i/. Ucograd jt. ShvatajuCi da je za Jugoslaviju. gmlin t.eni koh.

OOO Ijud i. a ko me nt a ri su bili d a je atmos fe ra bil i! jako svei':a na id a je klimatizaeija Vi!zd uh a "funk cio nisali! Ix:spreko rno". da instalacija ne korodira." iz Celja.5. jer D rel.: ra ta zasniv. godi ne .UVOD 17 U vezi sa izradom postrojenja za grejanje u zgradi "Albanija". d a hi o pe t we poi::inja lo go toV() ispoi::c tk a. Beogra d su bo mba rdova li Ncmci i sa vcz niei ukupno 11 put a.. a li Sll rad ovi bili izvede ni dobra i na vremc. u da. koji je proje ktovao i prvu laboratoriju za grejanje i prove travanje u starom de lu zgrade dan~nj eg M~inskog fakuiteta. 1. Bcogmdska cnt~rg-etika od II s"ctsko~ rata U pc ri odu od 1941. Tavanice su konstrukciono izvede ne od cevi malih pre cnika koje su istovremeno bile i grejne povrSine.2. a Covek zaduic n za rad pos troje nja s ta novao je na ma nsa rdi iste zgrade. Prvi domaCi sis tern panelnog grejanja je primenjen na Univerzitetskoj decjoj klinici. inZe njera Pe tra Ristiea.me iafunalo sa periodom grejanja od 180 dana.tvojc s ma njeno Zit GO.ruclnjoj Francuskoj ambasadi u Pariskoj ulici. I nt e n. Za ovo pos troje nj c se zn a dil je kori stilo freo n 12. po ko II i D u nav. put u svojoj istoriji i po novo gubi mnogo o nog sto jc uradc no i izgrade no. Kne~ek. I'. Tr~e no je da ova grejna tela "izdde bez ikakvog defekta 30 (tridese t) godina. Prvo panelno grejanje u Beogradu je ugradeno u zgradi Francuskog poslanstva. koja dobila ovaj proje kat na izradu preko.()OQ zgrad a . R azvod vazd llha je bio zidnanim ka na lima . I/ grad njil posh.d.1 novom gc nL'fa lnol1l u rhiin isti(:kom pla llll. Os teec no je iii pOnlsl'no sknrn I] . god inc. Postrojenje za klirnatizaciju se prvi put ugraduje pred II svetski rat To je bilo u zgradi hotela "M~estik" i u sa Ii bioskopa "Beograd" na Terazijama. Lc njingrad otl 192-t goLi ine ~J Z jos 7S0 s iste ma po raz nim gradovima e vro pskog ko ntine nt a.clja je hi la da se ko ris t<. bilo da se greje toplom vodom iii parom niskog napona" . ciji je glavni stm i':njak bio inZe nje r Muhin. U hotelu "M~estik " prvo klirnatizaciono postroje nje je ugradeno u hotelskom baru. i rc k<. i da je raeunato da se 20-30 dana godi§nje lou punim kapacitetom Takode je pronade no pismo fabrici "A Veste n d. koje je uradio inZenjer F. Klimatizacija bioskopske sale je uradila evropska filijala ame ricke firme "Carrie r" iz Frankfurta. Beograd sc raza ra po ]9. 2 ko mpreso ra itd . film o m "O pe n. po ugledu na mnoge evro pskc grauove. poznato je da je vodena diskusija oko ekonomicnosti projektovanog reSenja. I ta ko sa prvim klimatizacija ma i id cja ma 0 toplifik acio no m sist e mu nil ilazi II sve tski ra t. do 1944.: SilV . vodovoua i ka na lizacije IX% . pa jc spro veo vew sa ko ma ndno m tablo m uo svag sta na i oda tle mogao da upravlja pos troje nje m. go dine.I . kojim su porueeni radijatori. Visina ul aga nja nijc bi la ma la. Projektant je bio inZenjer Volohov.ue n jc imao svoj d a lj inski siste m od 1900. najpoznatije g p red uzcCa za projc ktova nje grcjanja i prove trava nja "ADEM P".sa ntno je d a se tridese tih gad ina pojav iJa id cja 0 p rvo m d a ljinsko m gr cja nju u !3eogradu. I ova ideja jc p ro pa la zbog neeko no mii::nos ti eclog pod uhva ta. u to vre me.1Sl' n. it sta novni1.ta" V ilija Friea. pa rne ko tlove "S tre be l".: sta ra i a mortizova na po slroje nja za proizvod nju e lc ktrii::ne e ne rgije i uvc d u turbine sa p ro ti vpritisko m i o du zimanje m pa re. Bioskop je svei':a no o tvo re n juna 19-10. Iz prepiske nadzornog organa. Cirad me ~e Ikograd siri u svim pravcima i lada p rvi put prclal. vidi se da se u to vre. tra mvajske mrde 8W~r.

merni instmmcnti ne pokazuju dovoljnu tecnosl. a ustale na teeno gorivo. Banovo brdo. Godine 1970. Studentski grad i stambeno naselje "Tosin bunar". godine.-:t oko 1160 MW. . "Cerak"). Broj sttlnovnika u gradu bao rtlste. Svi kasnije gradeni objekti su ovaku prikljueivani. i dok je 1939. godine u okvim radne organizacije "Beogradske cIektrane" nalaze se skoro sve veee kotlarnice u 8eogradu. Proizvodnja toplotne energije se ne meri u najvecem broju kotlarnica.000 stanova. 1953. sem naselja "Tosin bunar".TOVANJ£ POSTROJ£NJA ZA CENTRALNO GREJANJE se spaja sa Ze mllnom.18 8. a vozila gradskog saobrtlcaja 1970. Kako je realizacija ovog plana odlozena. Medutim. Sarno u opsinama Slari grad. godini Beograd je dobio preko 150. Pustanjem urad toplane na Novom Beogradu pocinje rea lizaeija daljinskog snabdevanja Beograda toplotnom energijom. U zagrevanju Beograda prvi put se javlja daljinsko grejanje. sto sa toplanom na Novom 8 eogradu daje kapaeitc. Vraear i Savski venae nalazilo se 727 kotlarnica. U zgradama u kojima su ugradivani konvektori. a tamo i gde se meri. "Braca Jerkovic". tako da Beograd stalno oskudeva 1I sttlmbcnom prostom. Beogrtld prelazi 800. Duk su prvi daljinski sistemi snabdevali pOlrosaCe iskljueivo energijom za zagrevanje. Sarno u 1947. ocenjcno je da Ce pritisak u kucnim postroje njima biti niZi od dozvolje nog za livene radijatorc. kao jeftinije rde nje. godine je sarno 9. godine bilo predvideno da se izgrade dYe toplane uglavnom za to podmcje grada. sa preko 5 miliona kvadratnih metara stambene povrsine. U istom pcriodu kapacitet gradskog vodovoda je za 600% veti prcma stanju od 1944. uz koji se podiZe Novi Beograd. iako je jos 1948.000 stanovnika. godine prevoze 350 miliona pulnika godisnje. hotela "Jugoslavija". "Galenika". Sumice i dr. svi ovi objekti su dobili svojc posebne kotlarnice. od kojih oko 700 na evrsta. O no se izgraduje na Novom Beogradu. Osim top lane na Novom Beogradu koja trolii teena goriva. ali ne i paralelno sa prvim stambenim objektima. koji su jos uvek bili zagrevani pojedinacnim pecima na evrsto gorivo. godine po stanovniku bilo 13. ukupni kapaeitet svih ovih kotlarnica je oko 580 MW. bez obzira na grejna te la u njima. godine. pre sve ga kao stambeno ntlsclje. Ttlko su izgradcna naselja Ktlraburma.5m2. Osim Novog Beograda. a energetske potrebe grada se povecavaju srazmerno sa brojem stanovnika." PNOJElI. OVtl orgtlnizacija kontrolise rad jos 71 kotlarniea. u poslednjim sistemima se vrSi snabdevanje i za pripremll topic potrosne vode (naselja "8anjiea".9 m2 stambene povrsine. od kojih su 6 na ugalj. TodortJ l'. a oko 500 na teena goriva. godine na uzoj teritoriji grada jc bilo oko 1200 individualnih kotlamiea. pa je usvojeno direktno prikljuCivanje. S obzirom na pomenute temperature razvodne i povratne vode i ravan leren.000 stanovnika. stambe na naseljtl se podau i na desnim obaltlma Save i Dunava na kojima se stari d ~o Beograda siri. Prvi objekti koje jc trebalo napajati toplotnom energijom iz ovih toplana bili su zgrada Saveznog izvrsnog veea. a kapacitet toplane je 580 MW 1I de lll proizvodnje toplotne energije i 105 MW 1I proizvodnji elektriene energije. Temperatura razvodne vode u daljinskom sistemu je 140 °C. Ktlnarevo brdo. Od 1978. Toplana na Novom Beogradu je podignuta tek 1965. tI od rtlttl do tog mome nt a podignuto je 100. Krajem 1971. isla se na indirektno prikljueivanje. Miljakovae.

Posle hotela "MaZestik" koji je klimatizvovan pred rat i u kome je ugrade no po sobama pa ne lno grejanje. Zgrada bivseg Centalnog komiteta je sezdesetih godina prva kompletno klimatizovana i predstavlja prvu prime nu klimatizacionog postroje nja visokog pritiska u ovom delu Evrope.1. I aerodromska zgrada u Surcinu je klimatizovana. a i u mooge postojeee se lIvodi klimatizacija.0 MW. radi toplje nja snega. pOlrosnja goriva za mlazne moto re postaje vidna u ukupnoj potrosnji Beograda. UVOD 19 Prvi objek ti koji su izgradeni posle II svetskog rat a i poseduju klimatizaciju su zgrade Doma sindikata i Saveznog izvrsnog veca i to sarno u salama. "Pinki" i dr. gde je U okviru tadasnje vojne ekonomije bila i klanica i postrojenje za preradu inIeka. Primenjeni su panelni siste mi kombinovani sa vazdusnim zavesarna pod prozorima. a objekat ima 25000 m2 povrsine. ini. Niz sportskih dvorana. ali i vlastitu kotlovsku centralu snage preko 2. . Ponudu i predlog je dala firma "Escher . na Celu sa prof. Beogradski sajam sa svojim ogromoim zapreminama bio je poseban izazov za zagreva nje i prove travanje. Tu je prvi put razmatrano 0 primeni toplotne pumpe Zit koriseenje toplotne energije reke Save. prema Dunavu. oprema je firme "Carrier". PaneLi su ugradeni i na parkingu ispred glavnih ulaza. Panelni su grejali i hladili. a kasnije je u blizini ove podignuta hladnjaca Beograd. a automatska regulacija je sa elementima fabrike "Saute r". Automobilski saobracaj u Beogradu dozivljava pravu ekspanziju oko 1965. Robne kuee su u prodajnom prostoru takod e klimatizovane iii zagrevane vazduhom. Fabrike. prvo ovak"Vo grejanje posle rata je ugrade no u zgradi Saveznog izvrSnog veca. "Vozdovac". Ugraduju se kompresorska rashladna postrojenja sa freonima kao rashladnim sredstvirna. na kome su radili najbolji slrucnjaci toga period a. a na ulazima se pos tavljaju vazdusne zavese (robna kuca "Beograd" na Terazijama. a vazduh koji se ubacivao u prostorije imao je cilj da zimi sprecava neprijatan uticaj hladnih prozorskih povrSina ida ne dozvoli pojavu kond enzacije. rasla je i beogradska industrija. kapacite ta 1972 MW. Ladislav Vicek. Hote l ima podstanicu za prikljuee nje na daljinski toplovodni siste rn. Godine 1954. Inace. Prime na klimatizacije povlaci ugradnju velikog broja rashladnih postrojenja. a kao energetski potrosaci javljaju se i velike hladnjace.Wyss". "Beogradanka". Hotel "Jugoslavija"je prvi hotelsko-ugostiteljski objekat koji se klimatizuje ventilator-konvektorima. VeCina bioskopskih dvorana je klimaizovana. U kotlarnici su 4 kotla "Steam block". zagrevane su vazdusnim pute m. imaju klimatizovane pogone. godine. godine u Batajniei. Postepeno se svi novi veCi obje kti opste namene klimatizuju. Kada je pusten u javni saobracaj i ukljucen u veliki medunarodni promel aerodrom u Surcinu. hala "Pionir". zgrada ima klimatizaciju u nizu veCih i manjih sala i predstavIja izuzetno ostvarenje u tchnici grejanja i klimatizacije. Proje ktant je bio dipt.50. "Merkator" na Novom Beogradu). Ugraden je trocevni sistem. kao "Galenika". je pocela izgradnja petospratne hladnjace na Vilinim vodama. Parale lno sa slambenim i javnim zgradama. godine i grad trosi ogromne kolicine benzina i dizel goriva .0 t robe. ZavrSena je 1957. Prva hladnjaea posle rata sagradena je 1948. pa velika hladnjaea "Centroproma" u Surcinu . sa skladisnim prostorom za 2. Mladenom Popovicem.

koja je pustena urad 1970. godine u Centru "Sava". "Nikola Tesla" u Obrenovcu. Godine 1970. hoteH Interkontinental i Hajat. Beograd se spusta i pod zemlju tako da stanica podzemne ieleznice kod spomenika Vuku Karadiicu dobija najmode rniji ventilacioni sistem . Deseti jubilarni seminar odrian je 1979. nova zgrada Ateljea 212 itd. godine. hladenja i klimatizacije. sa prvim predsednikom profesorom Miloradom Urosevieem. sa skoro 1000 uCesnika. zgrada Energoprojekta. Pored pomenule loplanc na Nuvom Beogradu. Na seminaru su podeljene prve plakete za iivolno dele u oblasti KGH. godine pokreee prvi strucni Casopis iz ove oblasti energetike i pocinje sa praeenjem primene sunCeve e ne rgije u oblasti grejanja. koja danas radi vise kao rezervna. Od 1970. npr.T()(iorol'ic PROJEKTOVANJEPOSTROJENJA ZA CENTRALNOGREIANJE Na le riloriji Bcograda obavlja se i proizvodnja elektricne energije. posloje velike le rmoeleklrane. godine sve znacajnije jayne i drustvene zgrade u Srbiji.20 B. Drustvo 1972. posebno u Beogradu. staro Narodno pozoriste koje je modernizovano i prosireno. osnovano je u Beogradu druslvo za grejanje. hladenje i klimalizaciju (KGH) pri Savezu masinskih i eleklrolehnickih inienjera i tehnicara Srbije. Beograd je i steciste stalnih skupova jugoslovenskih strucnjaka iz oblasti grejanja. imaju ugradene sisteme klimatizacije: Vojno Medicinska Akademija na Banjici. Klinicki centar.

vazdusno grejanje) obuhvala se i uticaj relalivne vlainosli spoljneg vazduha. kod projektovanja vazdusnih poslrojenja (klimalizacija. pa 1I tom ciljll slede osnovni pojmovi klimatologije. Pojam klime . provetravanje. Svojim zajcdnii:kim uticajima obrazuju slanje spoljne almosfe re. o blacnost i padavine. Za lo klima predstavlja uticaj koji projektant mora da poznaje da bi mogao da ga obllhvati 1I proracunima i dime nzionisanju klimalizaeio nog poslrojenja. KLIMA I NJEN UTICAJ NA GREJANJE 2. posmatra no u toku kraceg iii duzeg pe rioda.ala. UVOD Pa rame lri unulras nje sred ine koje Ireba da obezbeduju klimatizaeioni sistemi odred uju se pre ma za htevima komfo ra ljudi iii lehnoloskog procesa koji ce se u njoj ostvariva li. podrazllmeva prosecno stanje vremena u nekom mestu iii siroj oblasti. uzimaju se u obzir tempera lura i ve tar. Zbog toga. ve tar. poznato pod pojmo m vreme. dok se uticaj sunecvog zraee nja uopslava i obuhvata korekturnim fa kt orima. 21 . 2. vazdllsni pritisak.2. od svih klimalskih i me le roloskih elemen. da bi se klima nekog mesta upozna la. Od znacaja su za de Cinisa nje karaklerislika e lemenata klimalizacionih poslroje nja. U le hnici grejanja.2. ali ne 1I meri kao spoljni klimatski uslovi od kojih direktno zavise eksploa tacioni i inves ticioni troskovi celog pos lrojenja. Ovi e lementi su tempera tura. medlltim. vlai nosl. KLIMA Ci lav niz me lcreoloskih e lemenata karakle rise slanje spoljne almosfe re.1. a prilikom projekt ovanja klimalizacionih postrojenja obracunava se i efekat suneevog zraeenja. suneevo zrace nje. Za razliku od grejanja. vrsi se stalno praee nje i stalisticko obradivanje podalaka svih meteoroloskih eiemenala.

22 B.7OOo. us led o brta nja i kre ta nja Ze mlje.2.1 Prom ella dllcvllc l empcraJllre II Bcogradll za vedar (I J) i oblacafl dall (Iz) IIjallllUrtt. Slieno tome .1. pose bno se me re iii iz racunavaju srednje dnevne tGmpe rature. Ovakvo proracunata srednj a dnevna vrednost zane ma rljivo malo odstupa od sn:d nje dnevne te mperature dobije ne premll casovnim te mperatura ma.0 PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE 2.f! -4 1948-1962 JA/II. kao i pod uti caje m pad avin il. Nlljvisa i najniZa dnevna tempe ratura predstavljaju maksimalnu odnosno minimalnu vrednost tempe rature u toku dana. Pos to je ovakav naein skup i kompli kova n. to se sred nj a dnevna vrednos t ees to izracunava na os novu registrovanih te mpera tura u 7.14. maksima lne i minimalJ:le dnevne te mpera tu re. struj anjll i meSa njll vllZdusnih m asa rllZ licitih te mpe ratura. Srcdnj a mcsecna temperatura predstavljaa sre dnju vrednost srednjih dnevnih te mpe ratura. " 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 Stika 2. i 21 cas a po o brascu: (2. Ova pro me na moze bitno da varira us led promcne o blacnosti atmos[e re . srednja godisnj a te mperatura se izracunava kao srednja vrednost srednjih mesecnih te mperatura. srednje mesccne.1) t •4tDC) 2 0 . Srednja d nev na tempe ra tura do bija se kao aritme ticka sredina te mpe ra turnih vrednos ti iz me renih svako g sa ta u toku 24 Casa. U meteoroloskim os matrilnjima i pro ucavanju klime. srGdnje godisnje i maksimalne odnosno minima Inc godisnje te mperll turG.JAR ' . Maksimalna i minimalna te mperatura u toku . S obziro m na promenu uslova zra ee nj a Sunea. vrednos ti te mpe rature vazduha pe riodicno se me njaju u toku da na i godine.0\'.. Temperatura Spo ljni vazd uh zagreva e nergija suneevog zrace nja indire ktno preko povrs inskih slojcva ze mJje.

a da se noeu inte nzivnije hl adi. 24 22 · 20 18 aU 16 S 14 I' 12 E 10 B B 6 4 2 0 ~ 8- 1 2 3 4 5 8 7 8 8 10 .2. KLIl>lA I NJ£N UTICAJ NA G REfANJE 23 godi ne su najvisa odnosno najniia vred nost te mpe ra ture koje su se pojavile u tohl posmalrane ka le ndarske god ine. 1 prikazan je tok tempe rat ure vazd uha u Beogradu za vedre da ne meseca januara. oblacno vre me stili ze mljinu povrsinll i od primanj a i od odavanja toplo te zraee nje m.lza. slicno dnevnoj prome ni.a podacima za period 1988-1985. ucrta na je i prosecna dnevna pro me na te mperatu ra za oblacne dane (t2) istog meseca . upo rede nj a radi. . Ova pojava je poslediea cinje ni ce da Zemlj a tokom vedrog vre mc na danju prima vecu kolicinu e ne rgije suncevih zrakova.2 GodiSlrji tok temperalllre II Bcogradll pre". Suprotno tome. kada se od SlInca prima i najveea kolicina toplotne e ne rgije.2 prikazana je godisnj a prome na te mpe rature u Beogradu (pe riod obuhvaec nih tempe raturnih podataka .1888-1962. 11 12 Slika 2. odnosno posle tre nutk a u ko me suncevi zraci dospevaju na ze mlju pod najvecim uglom. Cak i pe riod i od vise dese tina godina. pa je te mpe raturna oseilaeija u ovakvim danima upadljivo bl. Z a sta tisticku analizu tempera turnih poda taka ko riste se d0. konstruisana na osnovu prosecnih srednjih mesecnih te mpe ratura.i pe riod i vre me na. Ma ksima lne te mpe ra ture se go tovo uvek javljaju neko liko casova posle pod neva. takode ima svojll oscilaeijll koja je u ovom slueaju sa periodom od 12 meseei. koji se odnosi na vedre da ne.nih u pe riodu od 1948. na osnovu Casovnih vred nos ti iz men:. U prvom slu caju. dnevni sko k te mpe rature je izraz itiji m:go u slu caju oblacnih dana. Upo rede nje m krive II i t2 uocava se primetn a raz lika u samom toku casovnih vrednosti. T ok godiSnjih te mperatura. godine). godi ne (II)' Na istoj slici .javljaju se obicno jula meseea. Obe krive imaju izraz it!J te nd e nciju periodicne oseilaeije sa pe riodo m od 24 Casa i sa minima lnim vrednos tima te mpe rature u ra nim juta rnjim casovima pred izlaza k Sunea. Na slici 2. do 1962. Maksimalne te mpe rature na severnoj he misfe ri Z emJje. Na slici 2.

kada se obicno i ukljueuju postrojenja u rad. Ekstre mnc te mpe rature uticu na insta lisa ni toplo tni kapacitet postrojenja a zajedno sa duz inom perioda grejanja i na godiSnju utrosenu kolicinu toplo te. koji je ogra niccn da nima sa srednjim lempe raturama niiim od 12 D 2.c PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJA NJE Mcsta u pod ru cjima ko ntine ntalne klime imaju veeu raz li ku maks ima lnih i minim<l lnih dnevnih te mpera tura. Medutim. koja je odnos parcijalnnog pritiska vode ne pare p. 14 i 21 Cas. Ko licina ze mJjinog is paravanja se menja u zavisnosti od te mpe rature vazduha. javljaju u ranim jutarnjim Casovima.!. Uticaj spoljne temperature na postrojenja centralnog greJanJa D nevni tok temperature se prime tno odraiava na trenutno potrebno odava nje toplo te postroje nja za greja nje. kao i tok srednje relativnc vlai- .2.VLAZNOST SPOLJNJEG VAZDUHA S<lcl riaj vlage u spoljnjem vazduhu neprckidno varira pre ma kolicini vocle ne pare koju ispar<lva zc mJjin <l povrsin a i vcge t<lcija.2-1 B. sadriaj vlage u vazduhu pos taje veci p<l pa rcijalni pritisak vodc ne pare u vazduhu ras te. a na slici 2. to visim tempe raturama odgovaraju nize relativne vlainosti. G ranice pc rioda greja nja odredene su ono m srednjom dnevnom te mpc ratu ro m pri kojoj tre ba poce ti odnos no prekinuti sa greja nje m. kako je vee pome nu to. Prema tome grejni period obuhvala pe ri od c. kod kojih su te raz li ke blaie . prema podadma iz pe riod a 1951 -1 980 dat je na slid 2. na i to izdvojeno za 7. Pri visim te mpe mturama ze mJjina povrsin<l intc nzivnije isparava . u popodnevnim casovima. sto je posle dica duleg zagrevanja i hladenja mora nego ko pna.3. Pre ma tome.3. Godisnja prome na te mpe rature odreduje duiinu grejnog pe rioda. D nevni prosecni tok re lativne vlainosti u Bcogradu. Minimalne dnevne te mperature se. period uzgrevanja) morati ne sarno da snabdeva zgradu veeom koliCinom toplote zato sto sc ona u toku noei ohladil a. pritisak pare u vazduhu u toku dan a se mt: nja sa p ro me nom temperature vazduha. maksimalno ispare nje ze mJjc nije prace no i najveeim vrednostima rc lativne vlaznosti cp.2. najniie rela tivne vlainosti se javljaju u toku letnjih dana. odnosno broj d ana rada postrojenja. Ova te mpe ratura u daljinskim sisle mima grejanja kod nas iznosi 12 °C.Todorov. vee i sto se pe riod uz grevanja poklapa sa najniiim spoljnim dnevnim tempe ratur<l ma. a time i na eksploa tacione troskove.4 je prikazana njena godisnja promt. 2. za mesece juli i decembar. u smes i vazduhpara i pritisk a zasicenja pz za odgovarajucu temperaturu vazduha: cp = P'l' pz (2.2) Posto sa po ras to m te mperature pritisak zasicenja raste izraz itije nego pritisak vode ne pare. sto nije slucaj kod primorskih gradova. Prema tome. Naravno da je u tom poglcd u i vege tacija kont ine nt alnih predcla od zn acaja. T o znaci da Ce postroje nje u tim tre nucima (tzv.

2. .. KLIMA I NJ£N UTIC1J NA GRElANJ£ 25 nosti za svi h 24 casa. ~ IJ.. god... Na slici 2. tIII 18 20 22 24 Slika 2. 50 1 2 3 4 5 B Ii 7 :I B 9 10 11 12 Slika 2.4 Godisllja varijacija rewtivlle vlai.llosti yodene pare 1/ 7.3 DlleYlli tok reiaJivllc y/ai.tlosti 1/ Bcogradll prellla podacillla iz perioda 1951-1987.. 100 90 ~ eo 7h 70 ) I f • Z\h ~ 60 14h . 1Cll 90 dec:erTlt.J J j ~ 70 IJ. godine). za decelllbar ijl/li. 14 i 21 cas.J o 2 4 B 8 10 12 14 18 dobe .5 je prikazana kriva prolile ne parcija lnog priliska u 10ku god ine (svi podaci na pomenutim slikama po lieu iz period a 1951-1980. kao i tok srednje d"evne Yredllosti prema podacima iz perioda 1851-1980.

2.c PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE 16 i <: 14 12 t :i. Ovo je poslediea razmene unutrasnjeg i spoljasnjeg vazduha. s druge strane.5 Godisllja promelle parcijablOg priJislw yodelle pare II yazdllhll. 2. vazduh u prostoriji bi trebalo ovlaiivati lokalnim aparatima za vlaienje. 8 6 4 2 0 1 2 3 4 5 B 7 B 8 10 11 12 ~ Slilw 2. Ukoliko je bolja zaptivenost prostorije iii ako unutrasnji izvori ne daju dovOljnu koliCinu vlage.. azduh uti&: na vlainost vazduha u grejnom prostoru u smislu smanjenja relativne vlainosti. Zbog toga se vazduh u ovakvim slueajevima uz zagrevanje i obavezno vlaii u toku procesa njegove pripreme za grejanje.4. irna temperaturu red a 40·106oC. ukoIiko je veca kolicina spoljnjeg vazduha. usled nezaptivenosti grejanih prostorija s jedne strane i male sadriiue vodene pare u spoljnjem vazduhu u toku niskih zimskih tempe ratura. . prema podacima iz 1951-1980. Jee. kod kojih se spoljni vazduh prinudno ubacuje u znatnim kolicinama u prostorije.1... Todoro. SUNCEVO ZRACENJE Sunce zraci energiju kao erno telo cija je temperatura povrline 6000 °C. utoliko su unutraSnji izvori vlage u manjem stepenu u mogucnosti da relativnu vlainost prostorije podignu na potrebnu vrednost. Kod raznih vrsta klimatizl\cionih postrojenja iii provetravanja.26 8. uticaj malog sadriaja vlage spoljnjeg vazduha je itekako znacajan za uslove u grejanim sredinama. "E 10 · -e 8. prema teorijskim proraeunima.3. Ovakva klima u prostoriji stvara neprijatan oseeaj suvoCe a poboljsava se zahvaljujuCi odavanju vlage Ijudi iii drugih unutrasnjih izvora. a centae unutrasnjosti Sunca. godine.. Uticaj vlaznosti spoljnjeg vazduha na uslove u prostorijama Kod svih vrsta parnog i vodenog centralnog grejanja spoljni .

. Intenzite l zrace nj a koje Ze mlja prima zavisi od fizicki h osobina atmosfere .6 Sred. I nil taj nilcin izvesna kolicina zracenja ipak stigne do povrsine ze mlje . azOtil. rasutog odnosno difuznog zraeenja. ckstraleres trijsko zraee nje. drugim recima zavisi od polozaja ~unca i ZemIje II od rede no m tre nulku. B 9 ~ 7 B . Medulim. menja se propo rcionalno kvadratu odslojanja Zemlje od Sunca. m:ml 9GOO 8(XIJ . Zbir direklnog i difuznog zraccnja predstavlja ukllpno sllneevo zraeenje koje prima neko mes to na zemljinoj povrsini. kilO nepos red noj pos ledici zagrevanja Ze mlje sllncevim zraeenjem.. tzv. godine. KLIMA I NJEN UTlCAJ NA GREJANJE 27 Suneevo zraee nje koje dospeva na spoljnu ivicu zemljine almosfere. Ova vred nos t predstilvlja tzv.6 predstavljena je kriva srednjih dnevnih suma difuznog zraeenja za period 1961-1980.2. 5 .rje dnevne slime dijllZllog zracenja u Beogradll Na slici 2. Jacina ovog zra ee nja koje dospeva na povrsinu poslavlje nu no rmalno pre ma ~ravcu prosliranja zrakova pri sred njoj udaljenosti Sunce-Zemlja iz nosi oko l 350 W/m . difl1Zno je indire ktno i posledica fizickih osobina atmosfereo Nairne. Za razliku od direktnog. u vidu tzv. izraienim u k1 po jednom kvadratnom metru. dec direklnih suncevih zrakova II prolazu kroz atmosferu nailazi na mole kule kiseonik a. sola rnu konst antu.. dok je na slici . 2 3 4 . koje Zemlja prima ne posrednim prosliranje m zrakova. u me teo rologiji se naziva globalno zracenje. Intenzilel ovog zraecnja na vertikalne ravni nil zc mljinoj povrsini zilvisi od njihove orijentacije prema strilnama sveta. vod e ne pare i de liee prasine. Suneevo zraecnjc koje dospeva na zemljinll povrsinll deli se prema nacinu proSliranja na direklno i difllzno. odnosno od doba god ine i da na.-:I 10 11 12 Slika 2.E 7I:XXJ "~ . I. koli cina c nergije koju prima Ze mlja za visi i od ugla pod kojim suneevi zraci na ilaze. od kojih se refle ktuje iii bivil apsorbovan pa zatim emitovan. SIO se odriava u slablje nju jacine zraee nj a. 2(XD HIll 0 1 .. 6OCO I i 5(XIJ 4£DJ :IDJ .Jkupno sunecvo zraecnje koje dospeva na horizonlalnll ravan na ze mljinoj povrsini. Bas zOOg loga inle nzite t slIncevog zrace nj a koje prima ne ko mes to na Zc mlji ima svoju dn vnu i godisnju pcriodicnost slO se od raiava na pe riodicnoj varijaciji dnevnih i godis njih te mpe ra ~l:Ira . Nakon prolaza kroz a tmos [eru sunecvi zraci padaju na ze mljinu povrsinu.

Na jednom islom mestu jacina i Irajanje Suncevog sjaja su propon. Duzina trajanja Suncevog sijanja zavisi od geografske sirinc mesta. re ljefa zemljisla...ionalni uglu pod kojim dospcvaju Suncevi zraci.""redllje mcscclIe slime glohalllog zracellja II Beogradll 2.7 data promena global nog zraeenja ali svedenog na 1 cm 2 (obe krive su dobije ne Ijubaz no~cu Hidrometeoroloskog zavoda Srbije).--. 00 70 60 50 <II " ~ !'l 5 40· 30 .-----. predst<lvlja pe riod u toku koga je intenzi te t dirc ktnog suncevog zraeenja veCi od 140 W/m2 pri kojcm predmeti obasjani Suncevom sve tloscu bacaju ostre senke. period od njegovog izlaska do zalaska. I dille su vrednosti relalivnog sijanja Sunca u Beogradu a u tabeli 2. nadmorske visine. doba godine i oblacnosli.28 lJ. Moguce (potencijalno) trajanje Suneevog sjaja predstavlja ukupan broj cas ova u kojima se Sunce u toku dana nalazi iznad horizonta.-~-~--r--------r---. Trajanje Suncevog zracenja Trajanje suncevog zraecnja iii kako se u meteo rologiji naziva sijanje Sunca.II casovno trajanje sijanja kao srednje vrednosti iz perioda osmatranja 1925-1960. a obrnuto proporcionalni s te penu oblacnosti.. Todorovic PROJEKTOVANJE POSTROJE 'fA ZA CENTRALNO GREJANJE 2. kada je i period mogueeg sijanja najveCi s obzirom na .7 . U labe li 2. -_r 10 678 9 2 3 4 5 -.£ c: C ~ c il "'20 10 . R e lalivno Irajanje Sunccvog sjaja predslavlja odnos izmedu slva rnog i moguceg trajanja sijanja Sunca. tj. Tabela 2. sijanje 1 26 11 III 41 IV 48 V 52 VI 58 VlI 66 VlII 66 IX 6t X 49 Xl 30 XII 23 33 Prema podacima iz tabele 2.---r--- 11 12 Slika 2.4. -.1 Rclalivno sijanjc Sunca u neogradu ('Yo) Mesec Rclat.. godine. 0 -'--.1.1 vidi se da je prosecno relativno sijanje Sunca najveCc u vedrim lelnjih mesecima.

2. posebno pri korisee nju suneeve energije u snhe grejanja.11 vidi se da prosccno traja nje sunecvog zraec nja u junu i julu iznosi 10. Oblacnost Inlenzitet suneevog zraeenja zavisi od oblacnosti neba i broja vedrih dana. prema posmaJranjima iz perioda od 1926-1986. vee se nebo promatra u svojoj celini. iz kojih se vidi oa je period sija nja najdui i u junu i iznosi neS to vise od 280 sati. I I IJE UT IG U tVA GREJAtVJE 20 duiinu dana. 4 5 6 7 8 9 10 11 12 ~ SLikn 2. Tabcla 2.8 prikaza ne su prosecne mesecne sume trajanja sijanja Sunca. Oblacnost se procenjuje vizuelno i iskazuje u desetinama nebeskog svoda prekrivenog oblil cima.2. u 7. KL1 M4. 350 . . 14 i 21 Cas pri ecmu sc srcdnja dnevna oblacnost izrai:"Unava prema: N nJ .S 250 · 200 150 I I!: :> • c 100 50 0 1 . titbcle 2. Ovo je znaCajan dodatak. 2 3 .4. 11 Prosccno lrajanjc doevnog s ijanja S unca (h) Na slici 2. I ona se posmatra najma njc tri puta u toku dana.2) Prilikom prome ne oblacnosti ne uzima se u obzir da Ii je Sunce 1I momentu osmalranja prekrive no oblacima iii je nezaklonjeno. godine 2.---.8 MeseCtlU proseclla trajallja sijanja Slmca /1 Beogradu. 17.1 Cas. za razliku od dccembra kad a je pe riod sija nja svega 60 Casova .=N7+Nll+N 21 3 (2.

4. Medut. god ine. Kako se ove temperature javljaju iIi pre izlaska Sunea iIi posle njcgovog zalaska.!1 ~ u 5 4 3· 2· . s to se poklapa sa najvecim brojcm casova sija nj a SunC:I pre ma dijagramu na slici 2. suncevo zraee nje direklnim prodorom u prostorije kroz prozorc golovo trenutno i u vrlo velikoj meri smanjuje potreban kapacitel grejanja. kada su spoljne le mpe rature vise. Uticaj suncevog zracenja na uslove u prostoriji Posto maksima lni kapacitet pos trojenja za grejanje treba da bude takav t1a zadovolji i najt eZe uslove. prema os ma tranjima H idrometcoroloskog 7. posebno u loku vedrih dana. Todorovic PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA C£NTRr1LNO G REJANJ£ Na slici 2. zbog rna log upadnog ugla suncevih zrakova prcma horizonlu. Mesta na zemljinoj povrsini primaju zimi manju kolicinll sunceve e ne rgije nego le ti.30 B. a regulacioni urcdaj i . zagreva zidove zgrada i u njima se delimicno akllmulise.9 prika7.3.1970. 10 suncevo zracenje ne mCl dire ktnog uticl1ja pri e ksln::mnim spoljnjim lempe mturnim us lovima i u lim lre nucima sc ne odrazava na kapacile t grejanja.g j 1 2 3 4 5 6 7 B 9 10 11 12 S/ika 2. Medulim. U takvim periodima tre ba greja ti manjim intenzitetom. Posledica ovoga je da prostorije okrenutc prema jllgu zahtevaju manju policinu toplote za grcjanje i pri najnizim te mpe raturama. pa time i zahlevi za grejanjem bIaZi.im i ova smanjena kolicina (opIOle.8.l1 na je prosecna oblacnos t neba iz nad Beograda. to su minimalne te mperature merodavne za dime nzionisanjc postrojenja i njegove investieione trosk ove. Najma nj a prosecna oblacnost je tokom jllna meseca i iz nosi oko 2 desetine ncba.avoda iz pe ri odil ad 1946. U iznelom pregledu dal je osvrt na ulicaj suncevog zraccnja pri minimalnim dnevnim te mperalurama.9 Ob/atl/os/ II Beogradll 2. 10 9 B _ 7 a ~ " ~ 6 . nego naprime r severna orijcntisane sobe. Prostorije sa takvim orijcntacijama treba snabdevali neSto veco m kolicinom toplot e. kratkog lrajanja zraeenja u toku dana i slabije propustljivosli almosfere zbog ceste oblacnosti. u loku dana.

pa je kao poslcd ica toga vetar uz ze mljinu povrsinu vea: baine nego Izv. a go rnji hladniji na nile. \ mJ$ 1001. 100 ' . J ve lar. 1501. 2. kao i veCina me teorolosk ih e/e mena la . KUMA I N}EN UTICA} NA GlmAN}E JI drugi prateCi apa rati treba da omogua: da se postrojenje bao podesava prema trenutnim i Ces to vrlo kra lk o trajnim promcnama za ht eva grcjanja . U toku godine. WE-1i---Z ! I 50'1 . U 1 dana topliji donji slojevi vazduha kreeu se nav ise. VETAR U a lmosfe ri. kada je vazdllh najvise zagrejan. sred nja brlina vetra je veca zimi nego le li zbog pojava izrazitih razlika pritiska u pojedinim oblasti rna. mi. 150'_ I fl~~ N ! E S W N Stika 2. sto lIzrokllje njihovo pomc ranje u svim pravcima .5. koji predslavlja mcteorolos ki c1eme nat definisan pravccm slruja nja. ruze vctrova. Strujanje vazduha u pribliZno horizo nt a lnom pravell nazin se ve tar. Hladnije mase vazdu ha brie strujc. Podaci 0 pravcu daju sc na os novu visegodisnjih os malra nja i predstavIj ajll sc grafick i 1I obl iku tzv. Dnevno strujanje vazdusnih mas a je poslcdica sunCevog zracenja 0 m pe riodu i najjace je u po pod nevnim casovima. za zimski (Ievo). Pravac i ba ina velrova odreelllju se i me re iSlovre me no sa ostalim me teoroloskim ele mc ntima. liS led nejednakog zagrcvanja ze mljine povrsine dolazi do lempe raturnih razlika kao i raz lik a u pritiscima 1I slIsed nim vazdusnim masama. U takvom gra fiku prava c je predslavljen pomoeu e1l1zi koje su u sraz meri sa uCeslanoseu dllvanja 1I procentima oel ukupnc e1uzine posmatranog pe riod a i imaju odgova rajlll:i pravac prema stranama sveta. lelllji (dcsllo) i celogododislrji period (dole) sa srednjim bninama velrova po pravcll dllvallja .2. visinski ve ta r. " _~ / /' 8 /' ~ ~/ 2 N '--~-+---:':----< 8 6 ~~ N E S W N E W/~-l \ / 50'_ I S LETO W N 1001. ima svoje dnevne i godisnje karakteristicne prome ne .10 Rllze velrova za Beograd. jacino m i bainom.

Na slid 2. pod dejstvom velra spoljni hladan vazduh prod ire kroz sve ne - . Uticaj vetra na uslove u prostoriji Pri vcCim brzinama stnIjanja vazdllha raste konve ktivna predaja loplote svih spoljnih povrsina zgrade pa je poveean i ukupiln prolaz toplole kroz spoljne zidove i prozore. Osim loga.Todull'Jl'ic I'ROJEKrOVANJE POSTROJENJA 24 CENTR4.1.fllja IIceslulo. Pravac i brzina velrova odrcduju se i mere iSlovre me no sa oslalim me leoroloskim e lcmcnlima. Podaei 0 pravcu daju se na os novu visegodisnjih os malranja i predslav.l1 prikazana je godisnja prnsecnil IICcs talost Zl1 l3eograd. U lakvom grafiku pravilc jc predslavljen pomocu duz i kojt: su u srazmeri S(l uCcsl(lnoscu duvanja u proee nlima od ukllpnc du o zine posm<llranog pe riod a i imaju odgovar(ljuei prav(lc prema slranama svela. odnosno II prosecnom godisnjcm Irajanjll od GOO blsova.) CaS(lVil godis njeg pe riodil. zapravo 0 periodu bez vetra. Zil raz lii':ile visinc iznad povrsine 1111 .\'1 hrzi/lu velrovu II Beogradll premu podacimu iz periodu /955 -1959. tisine. le lnji i ec logodisnji pe riod .32 B. na osnovu me renja iz period(l od 1888-1962. 41) - tio 1500m 30 · 20 - ~ 5500m 3000m 10 - mi. moze se l1slanoviti dil u periodu od 150 promila ukl1pnog zimskog periodil dllva velilr iz praveil severo-islok prosecnom brzinom od cilk do 6 mls.in(l se ocilava posebno. Ijaju se graficki u obliku Izv. Vreme bez velril je zimi II Irajanjll od 216 promila. RlIz(I vetroVil daje pod(ll(lk 0 IICcslanosti duvanja iz pojedinih prilvilcil. o I I 10 I 20 I 30 40 I Slika 2. ali pojilvll pojedinih brl. godine i 10 izdvojeno Z(l zimski. 2. Iz nIze velrnva Zil zimu . godille. U loku leta najCesCe ullvanje velra je iz pra vea zapada.1/ I'rosecllu godi..10 pribza ne su nIze velrov(l za Beograd. Na samom till. srednja brlina ve lra je veta zimi nego le li zbog pojava izrazilih raz lika pril iska u pojcdinim obi as I ima.5.LNOGREJANJE U loku god ine . brzinll od J0 m/s javlja se u oko 7Q . Uz sV(lki dijagram dal je i preglcd srednjih brl. nIze velrova .ina ve lra za razlicil e pravce. a brzine su ujednace ne na svim orijenlaeijama. U cenlralnom kru· gu upis(ln je podalak 0 lrajanju Izv. N(l sliei 2.

to su povecani zahtevi za grejanjem zapaieni prvenstveno u onim prostorijama koje se nalaze u delu zgrade kome pripadaju ove fasade. To znaci da se poveeanje potrebnc kolicine toplote ne menja u istom odnosu u svim prostorijama zgrade. To se postiZe dobrom zastitom zgrada drveeem. Otklanjanje ove posledice vctra povlaci veee investicije. sto je posebno izraieno u dclu zgrade koja je pod udarom vetra. sto otdava ravnomemo zagrcvanje i postizanje potrebnih temperatura u svim delovima zgrade. preko oba ova efekta. a to su uglavnom procepi prozora i vrata. vetar povecava potrebnu kolicinu toplote za grejanjc. . Na taj nacin. Posto su sarno jedna iii dye fasade zgrade istovremeno izlozene dejstvu vetra. boljim zaptivanjem procepa i poslavIjanjem grejnih tela ispod prozora i u blizini vrata. i sniZava tempe raturu grejanog prostora. i pored mesanja sa unutrasnjim zagrejnim vazduhom ima relativno nisku temperaturu. vetar utiee i na raspodelu te mperature po prostorijama. pa se njegov uticaj mora predvide ti prilikom odredivanja toplotnog ucinka postrojenja. precizne regulacione uredaje i dr. ciji nepovoljan uticaj na ugodnost Ijudi dolazi do veceg izraiaja usled brzine strujanja vazduha koja je posebno izraiena u slojevima pri podu prostorije. Osim na povecanje potrebne kolicine toplote za grcjanje. jer zahteva podelu postrojenja na zone.2. Na taj nacin su uslovi ugodnosti ozbiljno ugrozeni i ostaje da se nepovoljan uticaj vetra sprecava i sto viSe neutralise. Vazduh koji prod ire kroz procepe spoljnih povrsina. tako da vetar zbog toga ima gotovo najnepovoljnije dejstvo na postrojenje. KLIMA I NJEN UTICAJ NA GREJANJE 33 zaptivene de love zgrade.

neophodno je upoznati procese prenosa toplote koji se odvijaju izmedu Coveka i okoline. koji ce za njega biti najprijatniji . prekriva te lo zivotinjskom kozom. sto o tcZava posao inZe nje ra ciji projekti tre ba dil omoguee stvaranje llslova koji ee biti prihvatljivi i zad ovoljavajuCi za veti broj Ijudi. Me hanizmom prcnosa toplote izmedu coveka i okolinc uspostavlja se termicka fCwno teza te la. Osnovni raz log pos tojanja grejne i klimatizacione te hnike. UVOD Kli matski uslovi na Zemlji su oduvck utica li na ceo zivi svet. tzv. i pored uspostavljene termicke ravnotcZe covek sc ne oseca llgodno. a vatra koju otkriva postaje osnovno orud e u bo rbi za zivo!. termi ckih lIslova ugodnosti. Opseg tcrmickih parametara okoline pri kojima se covek najprijatnijc oseca u datom proston! predstavlja oblas t termicke ugodnos ti. b o i ce lokllpne indus trijc koja se time bavi. Van ove oblasti.3. sa svojstvom oddavanja pri bliZ no konstantnc tcles ne te mpe rature pri razlicitim tc rmickim uslovima okoline kil O i pri razlicitim aktivnostima. pa tako ina evo luciju Coveka. Prc ma ASI-IR AE (Americka asocijacija za grejanje. Zasto je Ijlldima ncophodno da o bezbede termickll ugodnost? Covek je toplokrvno biec. hlade nje i klimatizaciju) termicki lIslovi lIgodnosti odrede ne osobe su definisani kao "ono stanje svesti koje izrazava zadovoljstvo termickim stanjcm okoline". ispllnice se os novni krite rijum za prijatan bo ravak Covcka 1I odrede no m prostoru . covek danasnjicc jc 11 mogucnosti da ostvari klimatskc uslove u prostrorima u kojima zivi i radi. Pods taknut urode nim nago no m za prcZivljavanje.1. Jasno je da svaki'covek ima sllbjektivnu proccnu llgodnosti za razlicite nivoc aktivnosti. Oa bi prcZiveo o n se sklanja u peCinu. neand e rtalac "ho mo e rectus". 35 . odnosno njegova te rmicka ugodnos !. TERMICKI USLOVI UGODNOSTI 3. je ostvarivanjc termickc ugodn osti Ijudi II prosto rima u kojima zive i rade. kao procese unutar covekovog te la prouzrokovane termickim dejstvom okoline. Ostva rivanje m ovih klimatskih uslova. Obzirom da je osnovni cilj grejanja i klimatizacije postizanje termicke ravnoteze tela u oblasti ugodnosti. pocinje d a menja i prilagodava svoJu zivotnu oko linu. Napre tkom te hnike .

-vati tativDC promene termickog stanja Covckove okotinc. METABOUZAM Metabotizam je Daziv za proccs dobijaDja eDergije iz uncle hrdne.3. prcdslavlja lZV. vrstom aktivnosti kojom se osoba lrenutno bavi itd. lZV. za funkcionisanje razlicitih unul- . opet pulc m mrezc ne urona. i podciava aktivnost hipof1ZC. i zedi.z rrokcije organivrw fUlloploine luuJraiPje 3.2. Obradenc informacijc prosleduju sc hipotalamusu.:cije. Povralna komponenta mje uvek m:ophodna za odredivanje reakcije organizrna. OITLirom da koza prcdstavlja jcdinstve n omolac Covckovc organske unutrasnjosti. F.J6 B Todorol'ii: PROJEIG'OI·:·fNJ£ POSTROJENJA Z4 CENTR. On se vrii oksidacijom hrane. Pored flZioloske komponenlc r. kao i rad drugih zlezda. predhod· nih isl-ustava sa odrcdcnim nadraiajem.... aklimalizacije. Nadraiaj primaju senzorni receptori koji se nalazc u koii i koji se mogo podelili na mchano-receptore i termo-reccptorc. PsiholoSka kompone nta formira se na osnovu mentalnog stanja osube. naJaze se i onc kojc potazuju L. rcakcija organizma odrcdena jc i psiholoiikom p. rcgistrujuCi odgovarajucu Vr5lu fiziCl:og nadraiaja. lJ Ieiceem polozaju.h impulsa koji se prenose kroz nervni sistem Kada sligne do mozga.i5eTTUJ1ski priJw. P R SL 3. biva obraden. Osim sto se slvara. Ncrvni sistcm prima nadraiaj.1. prcnosi ga do mozga i dovodi do rcakcijc. cenlru u mozgu koji osim sto predslavlja osnovni rcgulator telcsne temperature reguliSe i osceaj g1adi. tao i povralnim dc-istvom istih R. Covckov Culm sistcm vrii izbor nddraiaja. energija sc ovim proccsom i ·skladiSti" u tdu. . Nakon obrade informacija. PRljEM TOPLOTNIH NADRAZAJA Mcdu obiljem poruka koje neprckidno pristiZu u mozak. kao svojevrsna ulazna informacija 0 nadraiaju. ncrvni impuls koji ima svojstva elcklrienog impuL~a. ODa moie bili posledica kratkotrajDc iii dugotrajne adaptacije orgaDizma na odredcni Dadra7-<1j. te se moze reCi da sc metabotizam odvija neprekidno Citavog zivota. prima isli prcko receplora koji ga Irans[ormiSu od ulaznog signala (toplota) u seriju nervru. pri remu mvo metabotizma koji se odrLava u mirovanju. koja zavisi od stepeDa aktivnosti individuc. bazalni metabotizam Dco energijc dobijcn metabotizmom koristi se za obavljanje flZickih aktivnosti.fLI\·O GREJANJ£ 3. javlja se odgovor na nadraiaj okoline u vidu odgovarajuCc rcal. da bi odrcdcni spoljni nadraiaj u vidu termicke promcne staDja u okolini uOpStc stizali do mozga ncophodno je da dcjstvuje na kozu.

Ispod povriiine koze nalazi se rnrda finih krvnih sudova a protok krvi. prome na u te mpcraturi kOle i teles nog jczgra kao i regul acija nivoa znojenja. Usled toga je i nih te mpe ratura koze.vo ova unu~ra~nj~ .3. Sirup me hanizma. umanjuje sc protok krvi prema potkoznim slojevima.~l as ~i llgodnosti .1. odnosno skupljanjern krvnih sudova. Kada je telo izlozeno niZim temperaturama okoline. odnosno prcneta toplota kozi se podesava velicinom samih sudova koji se sire iii skupljaju 510 predstavlja tzv. te rmorcgulacione rea kcije na takve na draiaje mogu biti fizioloskc i culne (osetne). Regulacija nivoa srcanih otkucaja Nivo srcanih olkucaja je jedan od osnovnih fizioloskih kontrolnih mehanizama koji omogucava regulaciju snabdevanja organizma kiseonikom. Za hl adne uslove okoline karakl e risticna je poja~a sek un? arne ~ea~cIJe v~­ soko frekve ntne misicne kontrakcije u vidu drhtaja. Reakcije organizma uslovljene termickim prome nama stanja okoline i nivoom fizicke aktivnosti nisu podednake na sve uticajc. obzirom da je sastavljena prctdno od vode. sto sve omogucava da se prenese toplota iz jezgra tela prema povrSini koze i okolini na nivou potrebnom za uspostavljanje toplolne ravnotele. posebno ekstre mite ta. protok krvi je veCi a rast e i temperatura povrsine koze. 3. sto jc i cilj u hladnim sredinama. Obzirom da covecje te lo pute m me tabo lizma stvara toplo tnll e ne rgiju. odrZava nje kons ta nlne telesne lempe ra ture mo ra se regulisa ti kako u od nosu na termii:ke pro me ne okoline tako i u odnosu na te rmi cke me tabolicke prome ne. Upra. . Ncke sc javljaju us led vecc ose tljivos ti na promene u me tabolizmu. neke na promene te mperature okoline. a time i regulisanje odavanja toplote za razlicite stepene aktivnosti.:uje se visokim toplotnim kapacitetom i velikom toplotnom provodljivoseu. koja se javlja kada je odavanjc toplo te up rkos svodenja na najmanju mogucu me ru.. vasokontrakcijom. termicke uslove sredine i kvalite te .prod~kci­ ja loplole treba da je uvek u lermickoj ravnoleli sa okoh no m stabtllZUJu Ct I odrzava. Da bi se ono obezbedilo dolazi do sirenja potkoznih krvnih sudova. Cirkulaciona (vasomotorna) regulacija Krv. U slucaju visokih tempe ratura u prostoru u kom se nalazi Covek.2. odavanje toplote okolini jt( otezano. a samim tim je smanjeno i odavanje toplote sa tela. jllci lelesnu temperaturu konslant nom. vasomotomu regulaciju. G lavne fizioloske rea kcije Sll: cirkulaciona reglllacija (vasomotorna regulacija) i regulacija srcanih olkucaja. ReakcIJa drhlaJ a (akltvmJa OkS ldacija) i misicna tenzija dopunjuju pOlrebu za lo plolo m. 3. jos uvek vece od te lesne produkcije loplote. a deo se Iransfromik u loplolu. TERMICKI USLO VI UGODNOSTI 37 rasnjih organa i sl. Obzirom na nivo i kvalit e t spoljasnjih i metabolick ih te rmickih prome na . re lativnc vlaznosti ild. G lavne culne reakcijc su te mickc senzacije (osecaj tolote iii niskih te mpe ra tura) i osecaj vlainosti kOle pri znojenju.3. odW.3. kojim se covekova llnutrasnjost prilagodava te rmickim promenama II okolini predstavlja teles nu termoregulaciju. . Reakcija me tabolizma na odrede ne tople iii hlad ne LI Slove oko hne mamfest uJe se opst im porastom iii sniZenjem nivoa me taho lizma u odnosu na o naj koji ima u o.

azi na neprijatan subjektivan osecaj. 3. Z nojne l lezde koje Ide duboko u koli se aktivirajll na pojaca no luce nje porastom te mpe ra ture hipo talamusa. ispara nje vlage tela moze dostiCi i veoma visoke nivoe. a tempe raturske razlike izmedu teles nog jezgra i povrSine kOle variraju. promene u broju srca nih otk ucaja desavaju se usled promena u toplotnom optereeenjll iz okoline iii promenom nivoa metabolizma. Temperatura kOle na ccloj povrSini tela nije jednaka. Ona se ncprekidno vrSi u pluCima toko m disanja i sa povrSine koze. obzirom da bi se gubile ve like kolicine mine ralnih sastojaka koje se mo raju nadoknaditi kao s to se mora nadoknaditi i izgubljena voda.3. a po potrebi i pri pojacanom vlaienju tela luee njem znojnih zlezdi. GlIbita k vode sa povrSine kOle je difuzioni proccs uzrokovan razlikom parcijalnog pritiska zasieenja vodene pare na kozi i parcijalnog pritiska pare \I okolnom vazd uhu .J. Gubit ak vode iz pluca me hanizmo m disa nja zavisi od me tabo lickog nivoa u telu i potrebe za kiseonikom. lako je nivo srca nih otkllcaja oset ljiv na c mo tivno stanj e individue. pa znoj ispa rava direktno iz pora u kozi. Obzirom da se ovaj proees kao i proces disa nja odvija neprekidno. kao i niz dru gih re akcija sto se ovde neee razmatrati.v B.3. a da se to ne od. Poveca n protok krvi refle ktuje se briim srca nim otku caj ima i obratnn. U mirovanju covek ovim procesom izgubi oko 40 g!h vode.4. Prekome rno aktivno znojenje moze imati i nega tivan efekat na covekovo zdravlje. Z noj je solucija od preko 99% vod e uz mineralne sastojke od kojih je najvai:niji NaCI.4NJE I'OSTROJENJA ZIt CENTRALNO G REJA NJ£ odevenos ti . tako da je telu na te mperaturi vazduha od oko 32°C temperatura kOle gotovo ujednaee na. Sa porastom temperature okoline. 3. U ovakvim us lovima. Opseg u kojem varira tempe ratura koze na pojedinim mestima kreec .3. Srednja temperatura koze Temperatura kOle utiee na odavanje toplote oko lini koje se odvija zraccnjem. Todorm·ic PROJEKTOV. Ukup ni gubitak toplot e isparavanjem vlage sa kOle i pluea naziva se "Iate ntno odava nje toplo te". sto je poskdiea boravka u toplim sredi na ma iii viseg stepena fizicke aktivnosti. ali diktira i kolicinu isparavanja vode ne pare sa tela pod odredenim uslovima pritisaka vodene pare i strujanja vazduha oko tela. Ove varijaeije na pojedinim de lovima te la najizraZe nije su u uslovima hladne okoline kad a mogu da dostignu vrednost i do 10 dc. Znojenje Karak te risticna termoregu lae iona reakcija na visoke te mpe ra ture okoline kao i liS love povccane fizicke aktivnosti je rashladivanje tela me hanizmom isparavanja vla ge. Intenzivna ak tivnost l lezd a za us love mirovanja i lake odevenos ti. pocinje vee pri te mpera tura ma vazduha od oko 2S d c. odnos no oko 12 W/m2. kOla ostaje suva. treba naglasiti da ne spadaju u termoregulacione reakcije. a pojaca no znojenje se neee ni osc titi. U slucaju da je kapacitet isparavnja vlage dovoljno visok. razliciti delovi tela i kOle se nejednako zagrevaju. konvekcijom i kondukeijom. Z noje nje koje kontrolise covekov termoreglilacioni siste m poci nje kada od ava njc top lote te la ko nvekeijo m i zrai:cnje m uz late ntno odava nje toplo te padne ispod nivoi! neop hodnog za odriavanje toplo tne ravno teze.

3.2 )2 .3. koje postojc i u hladnim i u toplim uslovima okoline. No r· malna telesna te mpe ratura u mirovanju i za ugod ne uslove o ko line je relativno konsl · O va te mpe ra tura koja za· antn a. 0 c. Culne (osetne) reakcije Za razliku od fizioloskih rc akcija. a maksimllm u kasnim veeernjim casovima.3. varira to kom dana. Unutrasnja telesna temperatura Unulras nj a le les na te mpe ratura pre dstavlja reakeiju te la na loplo tno o pte reee nj e mctabolickog pore kl a. ~.2 )0. odred ivanje subjektivnih rulnih reakeija nisu ide nticne za sve Ijude.2 JO.4 visi od metabolizma i vee navede nih uticaja. dolaz i do stc tnih poslcdica. Uko lik o se ove razlikc oddavaju u dllze m vrcmc nskom periodll. TERMfCKJ USLOVf UGOD NOSTI 30 se od 1 5D C do 42 "C.1 DC do 37. Termicke senzacijc (Ioplo·hladno) policll od nadraZivanja specija lnih nervnih krRjevatermoreceplora. U oblasti zone ugodnosti njihova aktivnost je minimalna da bi se van ove zone pod odredenim nadraiajima aktivirali.5. Raspodela temperatllre Ila predlljoj stralli covecjeg tela pri temperatllrama okolille od 20 DC (levu) do 30 DC (desllo). 3.3. i kreee se u uskim granicama od 36. dostiZuci minimum u ranim jllI arnjim casovima. a mogu blli razlicile i kod isl e osobe u zavisnosli od vre mena dogadanja. Teles na te mpe ratura jc odrcde na nivoo m toplo tne meta bolic· ke prod ukcije i pre noso m toplote od telesnog jezgra ka kozi i sa koze u o ko linu.0 36. koje se mogu objektivno izmcriti. 3.le rmickim senzacijama i ose tnom znoje nju . Za razlil'll od termickih scnzacija.2.4 35. oselno zpojenje je reakcija primenljiva sa- . 8 Slika. Termoreceplori za senzacije viSih tempe ratura razlikuju se od receptora za oseeanje hladnog.8 111 . Subjeklivne proccne te rmickog sla nja oko· line sadIiane su u dYe osnovne culne rea kcije .0 1J.6.

sloj V3Zduha ako tela se zasicuje vlagom te moguenost isparavanja postaje minimalna. zdravslveno i mentalno stanje.relativna vlaznost vazduha . Pri analizi termicke ugodnosti coveka od licnih faktora uglavnom se razmatraju stepen aktivnosti i stepen odevenosti . koji definisu termii:ke uslove sredine. Osetno znojenje zavisi od brLine stmjanja vazduha jer uvek nova masa vazduha dolazi u kontakt sa porvsinom tela.1. isparavanje znoja se smanjuje pa ce se kapljice znoja sirili izmedu pora na povrsini kote i koza postaje vlaina. vlainosti. vlaina oblast koze je minimalna. telesna grad a. pol. metabolicka energija M. a cijom promenom se namsava termicka ravnoteza su: . Daljim porastom intenziteta znojenja koza Ce biti prckrivena debljim tecnim slojem sto dovodi do veeeg otpora prenosu toplote iz telesnog jezgra i sa povrsine isparavanja. relativne vlainosti i brzine stmjanja vazduha biee izvedene prema dominaciji uticaja odrcdenog faktora u datoj sredini. odrediec ve licinu i nacin prcnosa toplote izmedu coveka i okoline. znoj isparava jos iz pora koze i sa njene povrSine. Ukoliko toga nema. stepen fizicke aktivnosti. starost. 3. delom ostajc kao toplota tela H: M=H+W (3. TERMICKI PARAMETRI SREDINE Promena u termickom stanju okoline dovodi do namsavanja termicke ravnoteze coveka.40 B.1) . Fangerov model odavanja toplote Energija koja se stvara oksidacionim procesom u telu. dnevni radni ritam i de. Faktori ugodnosti. Pokre nuce se termoregulacioni mehanizam. Pod ovim uslovirna.srednja lemperatura zraccnja povrsina koje okruZuju coveka .4.4.brzina stmjanja vazduha Uz ove spoljne faktore na uspostavljanje termicke ravnoteze i osccaj termicke ugodnosti uticu i neki licni faktori kao slo su: stepen odevenosti. brzinc stmjanja vazduha i metaboliCkog nivoa. kada se poveca nivo znojenja iii vlainost vazduha. vee da se mora posmatrati istovremeni ulicaj vise faktora na ugodnost coveka. I aka covek ne reaguje podednako na sve faktore ugodnosti treba imati u vidu da je nemoguce posmatrati uticaj samo jcdnog. vrsta hrane. Medutim.TOVANJ£ POSTROJENJA ZA C£NTRALNO G REJANJ£ mo na uslove u top lim sredinama a pod odredenim kombinacijama temperature. uslovljeri promenljivim tcrmic"im parametrima okolinc.temperatura vazduha po suvom termometm . Todorovic PROJEII. Kada je vazduh takvog stanja da moze da primi vecu kolicinu vodene pare. delom se pretvara u mehanicku energiju W. a potrebna toplola isparavanja oduzela je iz te la . Obzirom na ovo analiza uticaja pojcdinih faktora ugodnosti-temperature. pa Ce se toplota isparavanja uzimati iz vazduha cime ee se smanjiti rashladni efekat znojenja. manifeslovace se razlicite reakcije a njihov obim. ne obrazujuCi tecni sloj. 3.

3. Ova jedinica je definisaoa kao metabolicki nivo osobe koja mimo sedi i !ZOOSl 1 met = 58.2) (3. da vasoregulacija ne reagujc Ie da telesno jezgro i koza predstavljaju jedinstvenu oblast.metabolicka energija Ako se uvede pojam spoljne mehanicke efikasnosti " = W/M sledi: H=M(l-. maksimalni kapaci- . ova vrednost iznosi ADu=1. koja pretstavlja telesni omotac."Iatentna" toplota odata isparavanjem u pluCima pri disanju L .toplota odata isparavanjem znoja sa povdine koze Ere . Smatrajuci da je te lo koje se nalazi u blizini termicke neutralnostl bez drhtanJa."suva" toplota odata disanjem K .proizvedena toplota u telu Ed . TERMICKI USLOVI UGODNOSTI 41 PredpostavljajuCi da se za telo u termickoj ravnotezi moze za nemariti skladiSte nje toplote.2 W/m . odnosno povdinu koze nagog tela preko koje se odaje toplota u okolinu.toplota preneta sa koze na spoljnu povdinu odeee (kondukcija kroz odecu R . .4) gde su pojed ine oznake: H .toplota odata zraeenjem sa spoljne povdine odeee C . Fanger polazi od toga da ee sva generisana top Iota H bit~ odata u ok?linu.) (W) (3.5) Kako se unutrasnja toplota tela odaje u okolinu kroz kozu. unutrasnja toplota po jedinici telesne povdine se moze izraziti sa: (3.7) Za Coveka prosecne visine h= 1.6) U gomjem iznosu ADu predstavlja spoJjnu povrlinu telesnog omotaca..toplota odata konvekcijom sa spoljne strane povdine odeee M .73 m i tezine m=70 kg. jednacinu toplotnog bilansa je izrazio na sledeCi nacin: H =M-W (W) (3.8 m2 Metabolicka energija po jedinici Dubois-ove povrline M/ADu pretstavlja se jedini~m ~met·.3) K=R+C (3.. i koja po Dubois-u iznosi: (3. Za zdravu musku osobu od 20 godina.toplota odata difuzijom vodene pare kroz kozu Es.

E". Pre lposlavlja se da se ispa rava nje ddava sa iii ispod povrsine koze. je (unkcija plllcnog "ve nlilacionog" mase nog proloka m.3) predslavlja deo lale ntnog odava nja toplo te isparava njem koji ne spada u lermo regulacio ni proces. koja oblaZe respiralo rni trnkl . vazdu sna masa slruji kroz respiralorni Irakt u suprotnom sme ru. usled eega se dec toplo le delirnicno vraca le lll.0) Ere i L zajcdno cine ukupnu loplolnu odalu dis anje llL Ova toplo lno odava nje nd nas i se na pre nos toplo le i vode ne pa re sa sluzokozc. a od rede na kolicina vode ko nd e nzuje na zidovima respira\ivnog tra kl a.te mpe ratura izdahnulog vazduha ts .Todorovic PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO G REJANJE le I me labo licke e nergije je M = 12 mel. izd a hnut vazduh je i lopliji i vlaz niji od ud a hnulog vazduh a. Obzirom da je i ovo oblik rcspiralivnog gubitk a toplo te to i za taj slucaj vaie cinje nice a zavisnos ti slanja izdahnutog vazduha. Ie se raz lika u sadriaju vlage izda hnulog i ud ahnlllog vazduha pos le niza aproksimacij. na uda hnul vazdub. 11) gde su: lex . Kako plucni ve ntilacio ni maseni pro lo k zavisi od nivoa mela bolizma 10 vaii: E rc = f(M. I pored toga SIO se izvesna kolicina toplole i vlage vra tila le lu . Ie se L moze predstavili u funk eiji pa rame lra: L= f(m"l cx. Ovaj loplolni gll bil ak propo rciona lan je razliei iz medu pritiska zasice nja vode ne pa re Ps na te mpe ra turi koze Is i pareijalnog priliska vode ne pare p. p. Odala loplola di fuzijo m vode ne pare kroz kozu Ed Uednacina 3. pa je: (3 .1 moze predslaviti u (unkciji od parcijalnog pritiska vode ne pare udahnutog vazduha. vazduh se zagreva skoro do unulras njc le lcs ne tempe ralure i o bogacuje se vode nom pa rom. U pluCima. I. u oko lnom vazduhu : Ed = f(ps .) (3. ) = f(M .te mpe ratura ud a hnutog vazduha Mehanizam pre nosa "suve" loplote K sa koze na spoljnu povrSinu odete je komp likovan i sad rii u sebi ~va lri nacina pre nosa loplote: unutrasnje procese zraee nja i ko nvekcije u vazdusnom sloju izmedu koze i odece. i raz like u sad riaju vlage izdahnulog Wex i ud a hnlllog vazduha Wo' Sta nje izda hnlllog vazduh a u izvesnoj me ri zavisi od sta nja ud a hnutog vazduh a. Izdisa nje m. kao i 0 zavisnosti venlilaeionog masenog proloka od nivoa me tabolizrna. Maksimalni kapacile ti za ze ne su za 30% niZi. p. i konduktivni transporl kroz odc- .-12 B. dok za oso bu od 70 godin a ova vrednosl pad" na M= 7 mel.10) Osetljiva iii tzv_ suva lo plola odata disanjem L javlja se kao posledica razlike II le mpe ra turi iz medu izdahnutog i udahnll tog vazduha. ta) (3.) Pri lisa k zasice nja vodene pare zavisi od te mpe ratu re koze i njegove vrednos ti u o psegu ad 27 °C do 37 °C mogu se aproksima tivno predstaviti linea rnm zavisnscll <lei le mpe ralure Is.

13) Velicine u gomjoj jednacini su: t. kosulja. na ukupni otpor odece izvestan utica imaju i vazdusni slojevi koji se nalaze izmedu tekstilnih slojeva.R.15 1.4 f" I.5 3-4 Odavanje toplote zraeenjem sa spoljne povdine odece moze se predstaviti StefanBolcmanovim zakonom: (3. cadne pantalone. Obzirom na velicinu [d.'vffCKf USLOVf UGODNOSTf -/3 C U.6697' 10-8 (W/m J<") T d .3-1. u zavisnosti od propustIjivosti materijala odeee. osim ako odeca nije potpuno mokra.155 m2 °C/W. lake pamucne Carape i sandale) Laka cadna odeCa (Iak pamuCni donji Yes. uvedena je bezdimenzio- nalna velicina lei. Carapc i cipcle) TipiCno poslovno odelo sa lakSim kaput om TeSka vunena odeCa (polarnal I" 0 0. Za lakse definisanje ovog nacina odavanja toplote te la. Za slucaj siroke odeee moguCa je i pojava strujanja vazduha kroz odecu.3. K se moze predslaviti u funkciji Id i razlike izmedu srednje temperature koze ts i srednje temperature povdine odeee td' (3.15 1.5 I.1 1.efektivna povrSina zraeenja Aerr = fej(fd 'ADJ felT . malo uticu na koduktivni otpor. TF.6 1.1 0.3-0. usled promena vlainosti vazduha. keavala.laka kosulja .keatak rukav.1 Vrcdnosti loplotnog olpora odcce Vrsta odeee Naga osoba Sorts TipiCna tcopska odcCa (sorts. lake vunene Carape i lake cipcle) TipiCno poslovno odelo (pamuCni donji Yes. pantalone.. U tabUci 3. radna pamUCna kosu lja.srednja temperatura zraeenja (K) Aerr .155 m e/W.srednja temperatura spoljne povdine odeee (K) Tr .koeficijent ernisije zraeenja spoljne povrsine odece (J .D I. sto je vrednost koja odgovara najpovoljnijoj odeCi za temperaturu 2o okoline od 20°C.efektivni faklor zraeenja povrSine koji pretstavlja odnos izmedu efektivne povrSine zraeenja odeee i ukupne spoljne povrSine odeee_ Vrednost fakto- . ledinica ove velicine je clo stirn sto je 1 clo = 0. Ova velicina predslavlja odnos ukupnog olpora prolazu top lote od povrsine koze do spoljne povrSine odevenog te la pre ma toplotnom Olporu odece od 0.1 prikazane su neke vrednosti Id za pojedine komplete odeee: Tabcla 3.D 1.Stefan-Bolcmanova konstanta 2 (J = 5.12) Toplotni otpor odredenog kompleta odeee zavisi od debljine i poroznosti svakog pojedinacnog sloja odeee.05 0. Pored otpora provodenju toplote materijala od kojeg je odeca. sako.D 1. Promene u sadriaju vlage u odeCi.

3 Zavisnost temperaJllre kOle ad flivoa a/ctivflosti Slika 3.696.725.4 Zavisnost adaJe toplote isparavanjem Z/loja od flivoa a/ctivnosti . ). t 5 (oc) E 3S 333 32 31 30 29 28 27 Asw (met) du 2 -A . U slucaju prirodnog strujanja vazduha. vrednosti Anu i te lesne konstrukcije.. tezine. pri umerenim tempera turama vazduha i normalnoj aktivnosti znojnih zlezda say izluceni znoj ispari. visine.odnos povrSine odevenog te la prema povriiini nagog tela.44 B.3) i (3. jednacina toplotne ravnotde biee zadovoljena. Faktor fef[ je nezavisan od pola. Za odredenu kombi naciju velicina ts i E.faklor povecanja povrsine odavanja toplote usled odeee . Pre nos toplote konve kcijom sa spoljne povrSine odece predstavljen je jednacino m: (3.t. a c zavisi od razlike (td . Velicina E.1 uz vrednost za Id (clo) date su i vrednosti fd za pojedine komple te odeee. larrunarni iii turbulentni rdim strujanja). a za poloZaj stajanja fef[=O.(met) du H _ "_ (met) Adu 2 2 3 - 3 4 Slika 3. odnosno unutrasnje produkcije toplote H: Esw = f( -) A Du H (3.. zavisi od stepena aktivnosti.15) Zamenom navedenih ve licina toplotnih gubitaka u jednacinama (3.. fd . dok za veee brzine strujanja a c zavisi od same brzine strujanja vazduha. Pretpostavlja se da kod osoba koje se na laze u oblasti terrrucke ugodnosti..4) jedine dYe fizioloske ve liCine koje figurisu su temperatura koze ts i toplota odata isparavanjem znoja sa povriiine koze E"". cija velicina zavisi od vrste strujanja i rezima konvektivnog prenosa toplote (prinudna iii prirodna konvekcija.14) Gde je a c koeficijent pre·nosa toplote konvekcijom. fd=Aci/Anu U tabeli 3. Todorovic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE ra fef[ dobijena je eks perime ntalno i izno$i: za sedeCi polozaj fefr =O. odnosno malih brzina strujanja vazduha.

U slueaju prostora za stanovanje. ucionica.w od stepena aktivnosti M/ADJ· PretpostavljajuCi da je poznata vrsta i rezim konvektivnog strujanja aD kao i mogucnost izracunavanja vrednosti td Fangerova jednacina termicke ugodnosti bi6e u funkciji sledeCih promenljivih velicina: (3. zahtevani tennicki uslovi u cilju maksimalne eftkasnosti odredene aktivnosti ili procesa (narocito u industriji).5.16) ld' fd .velicine koje zavise od stepena aktivnosti ta. uCionici itd. Ovaj dodatni uslov. u stacionarnim uslovima. odredeni tennicki parametri okoline treba da zadovolje zahtev ugodnosti i tako obezbede prijatan boravak u istim U radnim prostorima (fabricka hala. kancelariji..ve licine koje zavise od vrste odece M/ADJ' 1'].1Ihinji. VAJONOV (wyON) DIJAGRAM 3. t.7 dati su za us love srednjeg stepena aktivnosti i odevenosti. ReSenja jednacina (3 . kancelarija itd.3.5. kako mentalne tako i ftzicke prirode. od analize termickih uslova okoline do projektovanja grejnih i klimalizacionih postrojenja. 1. V .4 prikazana je zavisnost srednje temperature koze ts i toplote odate isparavanje m znoja sa povrSine koze E. temperaturska promena okoline se odraZava i na neke druge aspekte u zivotu Coveka. 3. neophodno je da obezbede i neometano obavljanje aktivnosti liZ maksimalnu eftkasnosl.) tennicki parametri osim sto moraju da obezbede ugodan boravak. Uvod Pored uticaja na tennicku ravnoteru Coveka. Obzirom da je jednacina termicke ugodnosti obrazovana na osnovu niza pretpostavki treba naglasiti da se njena tacnost dovodi u pitanje za ekstremne vrednosti promenjljivih velicina koje u istoj figurisu. spavaeoj sobi.15) data su u vidu dijagrama na kojima krive predstavljaju linije ugodnosti i cije tacke odgovaraju optimalnim kombinacijama promenljivih termickih parametara okoline za odredeni stepen aktivnosti i odevenosti. TERMICKI USLOVl UGODNOSTI -15 Na dijagramu slike 3. Pa. Dijagrami ugodnosti na slikama 3. 3. l:esto imaju prioritet nad uslovima ugodnosti. Fanger-ova jednacina termicke ugodnosti i rezultati do kojih je dosao imaju siroku oblast primene.6 i 3. Neka dosadaSnja ispitivanja pokazalu su da se pojedine aktivnosti (naroeito one u kojima je . odnosno oseeaj tennicke ugodnosti. NajveCi dec svog zivota Covek prpvede u zatvorenom prostoru: dnevnoj sobi za boravak u slobodnom vremenu. fabrickoj hali.15) mogu6e je za odredenu vrstu odece i nivo aktivnosti izracunati kombinacije parametara okoline.1. koje 6e odgovarati optimalnoj termickoj ugodnosti osobe. Svaka odredena prostorija ima svoju namenu prema odgovarajueoj aktivnosti koja se u njoj obavlja. v .3 i 3.5.termicki parametri okoline KoristeCi jednacinu termicke ugodnosti (3.

u trajanju od po 6 sati. Da bi se ovakvi rizici izbegli iii bare m sveli na minimum.6 cIo. Na proce ntu alnoj ska li moze se procitati procentu alno smanjenje « 100% ) iIi povecanje (> 100%) posmatrane karakte ristike. dobijen na os novu sumiranih rezulta ta veeeg broja ispitivanja. Tri prikazane te mpe raturske skale prilagode ne su odredenim stepe nima odeve nosti i metabolickoj produkciji toplote. sigurno da utiee na po ras t iii smanje nje frekvence kojom se navede ni dogadaji (bolest iii nes ret ni slucaj na radnom mes tu) desavaju. usled eega se razvija toplo tni gradijent duZ ekstre mite ta . Velicina i znaeaj uticaja tempe ratu rsk ih prome na na spregu ugodnos ti. 3. a skala C za laki rad od 80 W/m2 i srednju odevenost (1. na 20°C (pri te mpe raturi prostora od 10 °C). a eks tre mite ti gube prioritet nad metabo licko m (unutrasnjom) toplotom u korist unutras njih vitalnih organa-mozga. srca. pluca.:t= 0. Na slici 3. U studijll Lewis-a (1983. Smanje nje produktivnosti u uslovima normalnog toka privred ivanja najcesee je izazvano izostankom sa posla usled bolesti iii nesre tnim slucajem na radnom mestu . odnosno stepenu aktivnosti.5 prikazan je pojed nostavlje ni grafik. Prava zavisnost brzine i . na 20°C pri te mperaturi prostora od 16 °C. neo phod no je bilo ispitati. Wyona "Efekat klime zatvore nih prostora na produktivnost i fizicko .-16 8. odnosno skupljanje krvnih sudova. Todorovii PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE me ntalna angaZovanost svedena na minimum) najefikasnije obavljaju na temperaturama koje ne spadaju u oblast ugodnih temperatura.mentalne mogucnosti Ijudi". Automatski opada srednja te mperatura koze. Pod potpuno istim uslovima tempe ratura prstiju radnika erne boje koze pala je sa 34 °C pri 24 °C prostora. u odeCi koja je o bezbedivala te rmo-neutralnost na 19 °C. muskog pola i bele boje koze pale su sa 34°C (pri temperaturi prostora od 24°C).6 cIo. ka o i kombinaciji lakog rada u sedeeem poloh ju i srednjoj odevenosti l. stepe na aktivnosti i odevanja nije lako predvide ti cak ni pribliZnu temperaturu prstiju. U slucajll da Ijudi stoje iii hodaju u toku svoje aktivnosti oni ee nesvesno koristiti svoje misiee za stvaranje dodatne toplote. uticaj te rmickih uslova prostora na Ijude. bolja izolovanost usled prekrivenosti odeeom i obucom).. niZe ravnoteine temperature ekstremiteta. Rezultati ispitivanja u hladnim uslovima prostora Ulaskom u oblast hladnije strane opsega ugodnosti. Ovo dovod i do ubrlanog postizanja nove. dok je za noge po tre bno i po ne koliko sat i obzirom na njihovu vecu toplotnu otpornost (bolja cirkulacija. medutim postavilo se pitanje da li je ovo merodavno i pri duiem vremenskom periodu. Vre me u kojem se dostigne te rmicka ravnoteia iznosi 10 -15 minuta. kvaliteta rada i me ntalnih i fizickih mogucnos ti coveka moze se sagledati u studiju D.2. Skala B se odnosi na rad u sedeeem polozaju od 60 W/m2 uz laku odevenost 0. Skala A odgova ra ko mbinaciji lakog rada i lake odevenosti od l. Radna ak tivnost se izvodila stojeCi. u kojima Ijudi borave treCi nu dana. je tre itd.P.5. Za odredenu kombinaeiju sobne te mpe rature.0 clo). Klima radnih prosto ra. sto neec biti moguce u slucaju kada se aktivnost obavlja u sedeeem polohju.:t=1 cIo. Osetljivost vrhova prstiju i brlina njihovih pokre ta veoma je zavisna od te mpe rature prstiju. godina) tempe ratura prstiju radnika u fabriei. kao primarni te rmo-regulacioni proces javlja se vasokontrakcija. "gmblji" kvalite t koze u odnosu na ruke.

eak i pri te mpe rill llri prost o ra od 18 °C. godine ispi tivao od red. Ve rno n-ova ispitivanja iz 1936. 0 c. sto je donj a gran icil oplimalnih ugodnih tempe ra turil. Oa bi se odala sto veea to plota o ko lini. U pre thodno spomenutim e kspe rime ntim(l primccena je te nd e neija ka brie m ritmu rada i veeoj opreznosti. glldine pokazala su poras t od 30% fabrickih nes reca pri padu te mperature prostora sa 20°C na 12 °C (prava 1 u odnosu na te mperatursku skalu A).gubitak tecnosti. TERMICKI USLOVI UGODNOSTI -17 osetljivost prslijll kod odredene kombinacije le mpe ralure prostora. Temperatura prstiju pri reduk ovanoj ma nu elnoj spre tnosl i kre tala se u opsegll od 30 . Ako se postigne zadovoljavajuCi nivo smanjenja toplotne produkeije gubi se potre ba za aktivnim znojenjem. a ekstre mite ti de luju kao ras hladna povrsina kalo bi se postigla ista te mpe ratura koze kao i na os talim de lovima te la . je sirenje krvnih sudova. higije nski problem mirisa te la i dr. Pri jako niskim tc::mpe raturama. Sasvim je r3ZlImna pre tpostavka d a je smanjena manu e lna spre tnost u Ve rno novim e kspe rime ntima uzrok porasta fabrickih nes reca. a li nije naiSao na znacajno sma nje nje istih. Kada u toku niskog ste pe na aktivnosti (rad u sedecem po lozaju des na strana te mpe raturske skale A) te mpe ratura koze dostigne vrednost od 34 °C. Osim naved nih.3. nago n ka smanjenju toplotne produkeije moze biti izuzetno jak te se nesvesno uspo rava rit am rad a. Za vre me traj anja ovog procesa toplotna produkeija se znaeajno smanjuje. Naved e ni rezultati fizick ih i me nt alnih karakteristika ukilzllju da toplot na neugod nosl uzrokovana hlad nim uslovima prost ora predstavlja znacajan pore mecajni faktor. aktivira se termoregulacio ni proces aktivnog znojenja. sto je dovoIjan raz log za ogra nice no smanjenjc te mpe rature prostora u kojima Ijudi rad e i zive. na te mpe ralliri pros lo ra od 6 °C (odnosi se na te mpe ratursku skalu A). za citav niz indllslrijskih operacija. a otkloniee se i pra!eCi proble mi ovog procesa . koji odgovaraju toploj strani optimalne zone ugodnosti. ak livnos ti i odevenos li. Pad produktivnosti se po kazao i kroz broj ne ispravni h varova koji se lItrostmcio smanje nje m tempe rature prostora sa 18 °C na 6 O bziro m da Oloza k spada u o rgane sa visokim toplotnim prioritetom 1I hladnim uslovima.5. logicno je da se ne mogu oee kiva ti znacajniji efekti hlad nih uslova od redenog pros tora na Ole nt alne sposll bnos ti .3.25 "e.:: nc:: aspekte mentalnih karakteristika za koje je poznato da su ose tljive na toplo tu. eak ni pri tempe raturama koje Sll bile za 4 °C ispod individualnih optimalnih te mperatura . za temperatum prstiju od oko 15 0 . 3. Langkilde je 1973. obzirom da ljudi smatrajll ugodnim te mpe rature prstiju iznad 30 °C. U te rmoregulaeio nom smislu. automatski se povecava srednja tempe ra tura koze. ritam rada je bio izuzetno spor. me re ni su i neki drll gi aspek ti ma nu e lnih karak te rislika kod kojih je registrovano smanje nje od oko 20% za isti opseg prome na temperature prostora. poslizanje adekvatnog isparavanja kroz odccu. pokazuje sma nje nje ave karakler islike prsliju za 50%. Registrovana je i smanjena manualna pokretljivost i spre tnos t kod o be gmpe rad ni kil. nesvesno se zauzima ugodniji i re laksirajuCi polozaj . a li sarno u umere no hladnim uslovima . Rezultati ispitivanja u toplim uslovima prostora Inieijativni te rmo regu laeio ni proces koji se javlja dejstvom toplih te rmi ckih uslova. Problem koji se jav lja pri radu u toplim te rmickim uslovima je relativno suzena mogucnost prilagodavanja poveca noj toplotnoj produkciji.

\ \ \3 60 o secoJ Tempo rodo 50 5 4\ B \ °C zo rod U sedecem polozoju(60Wfm2) u lokoj odeci(o.Mentol n e \ \ \ \ \ \ '--l-- osobine 80 70 Ugo~o.0J C L O) 10 14 0 15 20 25 30 0 C C 13 0 120 11 0 2" ~(iene) 10 0 l o k r od (0.sedenja iii Cak gubi motivacija za rad.6 CLO) 10 15 Rod u sedecem polozoju(l.O CLO) 25 30 °C A 90 \ \y-.n \ .6 CLO) J J J J J 10 15 2025 30°C Slika 35 Uticoj lonpaahua otoIUre " rutInoj D"aIini .. 150 ° C zOJ 10 k r od(~O W/m2) uJnor molnol odec i{1. Ovc nesvcsDC rcakcije mogu da budu izuzetno e fiL:asne u smanjcnju produkcijc toplole..

. od kojih je posebno i. Mentalne sposobnosti ljudi testirane Sll i u funkciji dinamickih tempcraturskih promena u pe riodima od 60 rninuta. 27 °C i 30°C. ali su izazvale terrnicku neugodnost. karakteristike industrijskog rada dostigle su vrhunac za te mpe raturu od 32 °C. Za period duze od 60 minuta. Niska efikasnost radnika u vidu pojavc nezgoda moze se objasniti smanjenjcm pilZnje i opreza usled uticaja tople srcdine. aktivno znojenje je prihvaecno kao neizbezno ali lIZ niiu te mperaturu za poeetak reagovanja aktivnim znoje nje m pa su i karakteristike industrijskog rada bile bolje na 26°C nego na 20 °C. pod nadzorom njihovih ucite lja. Praee n je e fekat temperature na brzinu Citanja i sposobnosti razumevanja procitanog teksta.itanja i razumevanje te ksta) pri temperaturi od 30°C. Prava 4 pukazuje zavisnost ritma rada od povecanja temperature Obzirom da je za kancclarijsko osoblje registovan pad u koncentraciji. a druga temperaturama od 20°C i 30°C. lzlomljcna linija 5 pokazuje procenat Ijudi koji su se izjasnili da im je odredena temperatura prostora.. U po rede nju sa freJ. pri odgovarajueoj kombinaciji stepena odevcnosti i aktivnosti. te rrnoreglllacija zauzima stacionaran rdi m regulisanja. temperaturska skala A). za razliku od temperature od 20 °C koja je potvrde na kao optimalna i za koju su posmatrane me ntalne sposobnosti imale svoj maksimum (prava 3 desna strana tempe raturske skale A).'vencom fabriekih nCSrCc.l na 20 °C. u pe riodu ad 32 minuta) povecale su nivo aktivnosti. TERM/CKJ USLOV/ UGODNOSTI 49 Vee spomcnuti Vemon-ov eksperimc nt obuhvatio je ispitiva nje lICcstalosti fa briekih nesreca 1I uslovima povceanc tcmperature prostora. Na osnovu dobijenih rezultata (koji nisu prikazani na slici) zakljueeno je da je subjektivna tolcrancija tempe raturskih promena veca pri radu nego pri rnirovanju. Tako ce se za kombinaciju na tcmperaturskoj skali A 80% ispitanika izjasniti ·ugodno· za tempe raturski opseg ad 19-23 °C. Deca su ispitivana standardnim testovima u okviru normalnog skolskog easa. sasvim jc jasno da ec se ritam rada bitnu usporiti obzirom na teZnju smanje nja metabolicke produkcije toplote. Efeka t povecanja te mpe rature na smanjenje mentalnih mogucnosti Ijudi potvden je od niza autora.J. te resantan ekspcriment Wyon-a i Ryd-a sa skolskom decom od 9 do 11 godina. odnosno odmoru. Ovo predstavlja indirektan rezultat teznje ka smanjenju me tabolieke toplotne produkcije i postizanja te rrnicke ravnotezc bez ueesea aktivnog znoje nja . Obzirom na klimll tog geografskog pojasa. da bi na tempe raturi od 38 °C znaeajno opale. Prva grupa dece bila je izloze na te mperaturama od 20 °C. dok je poveeanjc za ispitanike zenskog pola (2") bilo oko 10% . Ve Like temperaturske promene (razlika rninimuma i maksimuma do 8 °C. U obe grupe bitno su smanjene obe sposobnosti (brL:ina i. a isti procenat ·ugodnih" odgovora na skali B odgovara temperaturskom opsegu od .. Za prvu grupu dece tempe ra tura od 27 °C je takode proizve la efekat znacajnog pada u posmatranoj karakteristici ali je on bio nesto manji nego pri te mperaturi od 30 °C. U Africi gde su Ijudi svih rasa aklimatizovani na tople uslove sredine. odnosno da se za 30 do 50% umanjila mentalna sposobnost pri te mperaturama koje odgovaraju granici poeetka aktivnog znojenja (25 QC). te mentalna sposobnost postaje stroga funkcija te mperature u odredenom vre menu. odnosno temperaturski opseg ugodan. pri temperaturi prostora od 27°C registrovano je poveeanje od 30% fabrick ih nesreea kod isp it anika muskog pola (prava 2'.

na skali C temperalurskom opsegu od 16-20 0 c. rclalivna vlaZnost. Medulim za If' = 50% na lemperaturi od 50°C odgovarajuCi pritisak zasieenja vodene pare bice oko 62 mbar slo je pribliZna vrednost i za prilisak pare za kozu. Obzirom da jc te rmorcgulacioni proces znojenja karakterislican za vise lemperature. lermicka ravnoteza lela je u lakvim uslovima zavisnija od isparavanja Ie se moze oeekivati da ee na tim lemperalurama vrednost relativne vlainosti biti kriticnija. brzina strujanja vazduha) kao i redosled vainosti tih faklora moze bili bitno razlicit u zavisnosti od gcografsko klimalskih uslova podrucja za koji se projektuje izabrani sistem grejanja iii klimatizacije. te da ee ista biti zadovoljavajuca za potrebc temperaturske ugodnosti Ijudi. Ovo jc sasvim razumljivo obzirom da vlainost vazduha ne utiee direktno na toplolno oplereeenje tela vee odreduje kapacitet isparavanja koje prima vazduh. Ulicaj priliska zasieenja vodene pare za odredeno slanje vazduha povecan . a relalivna vlainosl istog se smanjuje omogucavajuei proces isparavanja. Pareijalni prilisak zasieenja vodene pare za kozu zavisi od temperature koze i kreec se od 50 do 62 mbar slo odgovara temperatura rna koze od 33 °C (oblast ugodnosti) do 37°C (znacajno loplolno optereeenje). Na osnovu navednih fizioloskih i psihofizickih zahteva u ovom poglavlju moze da se zakljuci da se neutralna-ugodna lemperatura prostora moze predvidcti u zavisnosti od spoljasnjih te mperaturnih uslova. Ove varijacije u "ugodnoj" temperaturi prostora mogu se zadovaljavajuee objasniti i promenom u spoljasnjoj lemperatll rio U zirnskom periodu spoljasnja te mperatura je nih od unutrasnje koja se odr2av<l izabranim sistemom grejanja. Vazduh u kontaktu sa kozorn se zagreva do temperature od 31 do 32 °C. Na osnovu izloze nog moze c. Za lople i vlaine uslove okoline. da se zakljuci da se oplimalna ugodna le mperalurska zona krece u rasponu u 4 0 lako su ideje i postavljeni mode Ii koji obr<lzuju osnovu koncepla ugodnosti univerl alni. Opis vlainosli vazduha velicinom relalivne vlainosti moze veoma eesto da zavara i navede na pogresne zakljucke.50 B. Na primer. dok je u letnje m periodu spoljasnja temperatura visa od unutrasnje za koju se projektuje klim<llizacioni sistem. Pod ovakvim uslovima proces isparavanja sa koze je nemogue. 3. a time i rashladnu efikasnost znojenja.4. sa fizioloske tacke gledista parcijalni prilisak zasieenja vodene pare daje dovoljno lacan i korislan opis uslova vlainosli vazduha.t: PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO G REJA NJE 22-26 °C. Vlazoost vazduha Ulieaj vlainosti vazduha na ugodnost coveka nijc tako delaljno proucavana kao sto je to slucaj sa temperaturom. To<iofTJv. Pri usnjanju vrednosli projektnih parametara unutrasnjih prostora treba voditi racuna da se osim ispunjenja krite rijuma ugodnosti obezbedi sto manjc "Ioplotnih sokova" koji se desavaju usled velikih razlika u termickim uslovima spoljne i unutrasnje sredine. relativnoj vlaznosti od If'=100% na temperaturi vazduha od 25 °C odgovara parcijalni pritisak zasieenja pare koze oko 50 mbar za temperaturu koze od 33 °C.5. Moguea kolicina isparavanja znoja odredena je razlikom izmcdu parcijalnog priliska zasiecnja vode ne pare na lemperaluri koze i parcijalnog priliska pare u okolnom vazduhu. obzirom da se direktno odnosi na potencijal isparavanja sa lela. usvojene projektne vrednosli za lerrnicke paramelre prostora (Iempe ratura. pri prelasku iz jedne u drugu.

nivo vlaz nosli ne ma llticaja na fiziolosk e eulne rea kcije. prolok se usporava. ~ 4 3 0 a.i ~ 4 3 2 1 0 10 20 30 40 5060 70 80 90 100 a. 2 oX " '" 0 6 5 ~ 1 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 0) <P 1"/0) bl <P I"Io) Slilea 3.. promene u vlainosli vazduha utieu pri nesto visim lempe ralurama i pritiscima zas iCenja vodene pare. rclalivna vlainosl lre bll da se kreCe do maksima lnih 50%..s .. lako da su prome ne re lalivne vlainosli od 30% do 85 % skoro neprimelne.. moze da se zakljuei da lermickoj ugodnosli odgovara opseg relalivne vlainosli izmedu 40% i 60% . Pre laskom odredene graniec vlaznosli vazduha. Prihvalljivo upulstvo za odredivanje projeklnih granienih vrednosl i dao je Ewert. Porast u brLini strujanja vazduha ponislava ulicaj vlaz nosl i (povecana konveklivna loplolna razme na) Ie se granice fizioloskih i eulnih reakcija na poveca nu vlainosl vazduha pome raju ka visim vrednoslima.x 0 '" '. Kada re lativna vlllznosl padne znatno ispod vrednosli od 40% . Za le mpera lure iznad 25 "C ulicaj vlainosli vazd u ha je sve oeigledniji.. pluea. U cilju razumevanja rezullala do koji h je dosllo polrebno je upoznali se sa ne kim fizio loskim od likama respiralivnog lrakta.. Na osnovu ove sludije. Ewe rl je olkrio da velieina proloka sluzi zavis i uglavnom od relalivne vlaznosli llda hnulog vazduha (sl. sluz se zalepi za s luzokozu i kre ta nje dlaeica se usporava. da bi sc izbcgao rizik od kondenzaeije. Upravo ove dlaeice sprecavaju lldahnulu prasinu da se za le pi za sluzokozu. Na unulrasnju le les nu tempera tunJ i broj sreanih olkucaja.3.. E PU5ACI 9 E 8 E 7 N N E PU5AC I " 0 . isparavanje se i dalje dcSava ali je lImilnje na pa se javlja ne prija lan osecaj usled poveCa ne vlainosli koze. Pos iedicil ovoga je da bllklerije i virusi nai lllze nil povoljne us love za razmnozavanje. Do odredene vlainosli vazduha isparavanjc se ddava sa same povrsine koze a rasWadna efikasnosl je maksimalna . TERMIC/(J USLOVI UGODNOSTI 51 je sa oseeajem vlainosli koze (videli "eulne reakeije"). -10 c . E E N _10 E 9 B 7 6 .6). Pri le mpe ralurllma vazdllha od 20-25 °C.6 Nivo protolea slllzi II zavisllosti od relativlle vlablOsti /Idahlltog vazdllha . Unulrasnji zidovi nosa. pove cani su vlainosl koze. temperatura koze i nivo znoje nja.... ZII unlllrasnje lempe ralure u zimskom periodll. pa eak i sup ljikave celije-alveo le pre krive ne su Slllzokozom koja poseduje dlacice koje SlI II konslantnom njihanjll. respiralorni pulevi. Dok jc koza suva nivo znojenja i isparava nja zavisi sarno od me labo lieke loplolne produkcije i "suvog" odavanja loplole.3...

. obzirom na ostale termicke parametre. S jedne strane. koji se povecava sa sniZavanjem te mperature vazduha. a sa druge strane poveci\ee kapaeitet isparavanja odnosno rashladnu efikasnost.1 0. Strujanje vazduha Strujanje vazduha utiee na postizanje termicke ravnotde dvojllko.5. jer ce u dodir sa kozorn nailaziti nove vazdllsne mase ciji je pareijalni pritisak vadene pare manji .2 0. tV r- ~ 18~~~~--~~--~----~----~ 0.5.3 0.7 Opseg termitke IIgodnosti: brzi"e strojanja i temperatllre vazdllha . efek ti Cc dejstvovati u suprotnom smeru. Vece strujanje vazduha uvek proizvodi rashladni efekat. Suvise veliko vazdusno strujanje u smislu ve like brzine i protoka vazduha prollZrokuje promaju koja se moze definisati kao pore mecaj termickih uslova koze rashladujuCim efektom strujanja vazduha . Medutim. ::l "tJ N r:i 24r-----~~~~ > o 22 o "- Z 20 o "- a. odnosno rashladna efikasnost znojenja. Uvodenjem odgovarajueeg ventilaeionog iii klimatizaeionog sistema u takav prostor moguce je obezbediti zeljenu velicinu brline vazduha.5 Brzina vazduha. Od brline strujanja zavisi velicina konvektivne razmenc toplote kao i kapaeitet isparavanja vazdllha. u o . Strujanje vazduha u zatvorenom prostoru prouzrokovano je prirodnim konvektivnim strujama i infiltracijom.Todorovic PROJEKT OVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNOGREJANJE 3. kada je temperatura vazduha visa ad temperature kaze.52 B. Pad tempe rature vazduha ispod temperature koze prollzrokuje da ova dva efekta dejstvuju u istom smeru. intenzivnije vazdusno strujanje ce izazva ti poveca nu konvek tivnu razme nu toplote i zagrevanje tela. m/s Stika 3. Ovo sarno po sebi cesto nije dovoljno da se obezbedi zadovoljavajuCe vazdllsno strujanje cije je prisustvo neophodno radi stvaranja ugodnih te rmickih uslova odredenog prostora.4 0.c.

promaja se dozivJjava kao ne ugodna.1 m/s bila neugodna . VerovatnoCa da ee Ijudi osetiti promaju u datom prostom zavisi kako od brzine i tempe rature vazduha. treba da je ogranicena na vrcdnost od 0. Pri odredivanju projeklnog opsega brzine slmjanja vazduha treba yoditi racuna 0 oslalim te rmickim paramelrima. kao i 0 drugim uticajima kao sto su broj osoba koje ee boraviti u odredenom prostom.5 rn/s dok bi za fizicki neaklivne Ijude cak i vrednosl od 0.7. za Ijude prosccno odevene. Dati dijagram formiran je na osnovu mere nja u zatvorenom prosloru.15 rn/s.3. licni uticaj i oslalo. TERMICKI USLOVr UGODNOSTf 53 Kada ovaj rashladlljuCi efekat prede odredenu vrednost. prikazan je na slici 3. lzuzctna osctljivost na promaju pokazuju potiljak i nozni zglobovi. u sedeeem polozaju. koji odgovara oblasti tcrmicke ugodnosti. Prcpomeeni opseg brzina stmjanja vazduha. tako i od vrste i stepena aktivnosti povrSine lela koja je izlozena vazdusnom stmjanjll i karakte m vazdusnog kretanja (konlinualno-diskontinualno). te se javljaju zahtevi za visim temperalurama prostora iii za zauslavIjanjem ve ntilacionog sistema. aktivnosl koja Ce se obavljali. Ako je vazdusna stmja usme rena prema vratu iii noznim zglobovima. sa delovanjem vazdusnog stmjanja na pred njoj strani tela. Ljudi koji obavljaju fizicki rad (visok stepen aklivnosli) mogu da tole risu brzinc i do 0. .

s ubzirom na zahteve zgrade za energijom za zagrcvanje zjmi i hlatlcnje !eti. Ta njihova ncpovoljna osobina sc ublazava ugradivanjem halitetnijih konstrukcija pnYLora.4. Sa poveea njem sadriaja vlage u gradevinskom materijalu. narocito u spoljnim zidovima. Ova sloga sto u zimskom periodu varijacija spoljne temperature u toku 24 Casa oko srednjc dnevne temperature nile vel. lIZ sve svoje predoosti.i1. OMOTAC ZGRADE Pod o mo tacc m zgradt: podrazumevaju se svi granicni ele menti koji odvajaju gradevinski objcka t od spoljne okolinc i zelT'ljista na kome je podignut: fasadni zidovi sa vratima i prozorima. Osim svojih me hanickih funkcija . buke i drugih spoljnih ncpovo ljnos ti. proveravaJu otpori provodenju toplote kao i prodiranjc vodenc pare.og stanovista preelstavljajll najslabije elemcnte svake fasade. poscduju mnogo manji otpor provodenju toplote 1I odnosll na zidove. onda se povcCava otpor prolazll toplote kroz zidove boljim izolacijarna. smanjuje se njegov 01por provode nju toplote. Zalo se u uslovima grejanja. Ova jc potre bno jer staklene povriiim. usled tratkog trajanja sunccvog zr-aCcnja i velike obla~-nosti zirni.:ada je to nedovoljno. TERMORIZICKE OSOBINE GRADEVINSKIH MATERIJALA 4. kada sc unutrasnje temper-ature odriavaju na odredcnoj VTCdnosti lrampart toplote . omotac ima zadalak da stili unutraSnjj prosto(" od uticaja spoljnih v!sokih iii niskih temperatura... od padavina.2. kmvna konstrukcija kao i osnova zgrade na kojoj ona Ie"Li na tlu.:a. lalm da proscca n otpor prolazu toplote kroz fasadll bude uveean. a !. 4.1. PRENOS TOPLOTE KROZ ZIDOVE Prilikom proraeunavanja potrebne kolicine toplote za grejanje usvaja se da je spoljna temperatura konstantna. Prilikom projcktovanja zgraelc mora se naei optimalan oelnos izrnedu samih zidava i prozorskih pOYrsina. pa sa energetsl. pa se mora voditi racuna {1 prodiranju vlage u konslrukcione clemente zgradc. Zalo se prilikom projektovanja zgrade racunski kontrolislI njena termoflZicka svojstva. velr-a. Ali i da istovremeno o rnogueava pristup prirodne svetIostj u IInutrasnjost zgrade kao i vizue lni kont akt Ijudima II njoj sa okolnom prirodom.

4) k .specificni toplotni protok [ . prolaz toplote se racuna po poznatom obrascu: (4. A. au 1 (4. Z a eleme nte gradevinskih konstruk cija cijc su debljinc daleko manjih dime nzija od njihovih povriina.Icoeficijent prelaza toplota sa valduha u prostoriji na unutrasnju spoIjnu povrsmu ZI'd a [ y' m 2W . cime se proracuni u znatnoj me ri uprosCavaju.koeficijcnt prolaza toplote [ W m ·K 2 ] k - 1 1 + " 0 + 'a .1 ) odnosno. Rllk - ] ukupni toplotni otpor vi~eslojnog zida prolazu topiote. normalnom na povrsinu zida. pri stacinnarnim uslovima. . Todoro l·ic PROJEKI'OIiANJE POSTROJENJA ZA CENTR4LNO GREIANJE kroz zidove i krovne konstrukeije prakticno odvija u stacionarnim uslovima. pre laz a to plote sa unutrasnjeg vazduha na zid kao i sa dmge strane zida na spoljni vazduh. U tom slueaju.5) J 2:-. cija je vrednost zbir pojedinacnih otpora svakog sloja: 1 " o· 2:-' + A. prolaz toplote se prakticnn odvija u jed nom pravell. a" .2) (4.3) U gornjim izrazima su koriseene sledeee ozna.ke: q .-'6 B.= 1 Rut =- au + (4. S obzirom na relaciju (4.K ] . pri cemu se vrii i prenos toplote zrace nje m. Transport toplote kroz zid je kombinacija provode nja toplote kroz masu zida.

4. _--tu t us 'Id. .' .t . koji je definisan jednacinom (4.. Ruj f .6 .. odakle je: (4. TERMORlZ1CNE OSOBINE GRADEHNSKlH OBiEKA TA 57 a. . (4.dcbljina sloja "in [m) A .7) . + .rlojflom zidll Da bi se odredila temperatura u nekom sloju zida iii zidnih povrsina..3).l Ru Ii [m] S/ika. TemperaJllrtlo polje II vise...6) se izjednacuje sa protokom kroz celu debljinu zida. u te---.koeficijcnt pre laza toplot e sa spoljas ne povrS inc zida na spoljni vazduh _ I ~ A· I _ toplotni otpo r I-tog sloJa zid a ' " ... toplotni protok do sloja cija se temperatura izracunava: q= - 1 all ~~ ..koe ficije nt provode nja toplot e sloja "in [-VV-2=-' _m_] m ·K <1 .1.t .4.=1 A... 2 ' K] m [ VV ~.

pre laza i provode nja to plote dati su tl tabe lama sledeceg poglavlja . TERMICKA IZOLACIJA ZIDOVA lzolacioni slojevi povecavaju otpor provode nju toplole kroz zidove pa sc smanjlljl: pro laz to plote kroz njihovu konstrukcijll. Ako je izolacija pos tavlje na na spoljnoj stra ni zida. o nd a su te mpe ra ture mase zida nae.b i c prikazana Sll po lja tempe ratura kada je izolacioni sloj sa unutrasnje strane zida i za slueaj kad a je pos tavlje n 1I njegovoj sredini. od nosno izmedll lInlltrasnjeg vazd uha i odgova rajuce pov rsinc zida iii.Todorovic PROJEKlOI-'ANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREIANJE Tempe ratura unutrasoje povrsinc zid a moze da se izracuna prema izrazu : (4. Ako se doda izolacija.l - I [1 15. drugim recima. 4. pa sc po prekidu grejanja akllmlilisann to plo ta 1I njoj post epe nn oslobada i pre nosi 1I prostoriju. sto je i cilj izolaeionog sloja. tempera tura spoljasnje povrsine zida je od rede na pre mil : I" . te se dllze odrLavajll zad ovo ljavajuce tempe ra ture unu la r zgrade.9) Za prai-ticnc-proracune.2 prikaza na je ko nstrukcija jednog jednoslojnog zid a bez izolacije. Na slikama 4.4. koji su potrebni za primenu jednacina 4. (bez sloja "iz") sa lIcrtanim rasporedo m te mpe ratura za ne ku od rede nll spoljnu i lInlitrasnju te mpc ratlinI.I e' -+ 2:" "-R A uk au .8) Analogno prethodnom.] ['C l (4. Masa zida prema prostoriji ima vise te mpe rature.2. U tako postavljenoj izolaciji glavna mas a zida je ko nce ntrisana pre ma lInlllrasnjem prostoru .9. Izolacio na masa se moze ugraditi sa spoljne iii unutrasnje stra ne zid a. sto doprinos i manjoj po tre bnoj koliCini toplo te za grejanje.511 B.3. cime se sp recava pojava na prslin<l u zidovim<l. iii kao s loj 1I njegovoj unulrasnjos ti.= 1 i I e. . T ime se umanjujll dilal acije e leme nata fasade. s to je pn:dnos t ovakvog postav ljanja izolacije koja do lazi do izrazaja po prekidu grejanja. merodavne karakl e rislike poje dinih mate rijil la i koefici jenti prolaza. U poglavlju 0 po trebnoj kolicini toplot e za grejanje na laze se tabe le sa te rmofizickim karakteristikama razlicitih mate rijala i merodavnim koefieijentima pre nosa toplote. ocinos no loplola nap reza nja konstruktivnih ciemenata. Na slici 4. olpor prolazu toplote bi se povecao pa Sl: kroz zid transportovati manja ko licina toplote. lInlltras nja povrSina zida ce imati visu a spoljna na u te mpe ratu ru u slucaju pos toja nj a izolacije. Temperatumo po lje se me nja i u takvim uslovima manje su raz like te mpe ratura izmedu spoljnjeg vazdllha i spoljne povrsine zida.1 .

i z. Tempera/lima polja II zidu bez iz~lacije (plllle !illijc) i sa izolacioT/im slojem spoljT/oj (a) . kada Sll dve sredine u kontaktu.4. ani tde da se krecll iz sredine veceg pareijalnog pritiska vodcnc pare ka sredini niZeg pritiska. DIFUZIJA VODENE PARE KROZ GRADEVINSKE KONSTRUKCIJE Od svi h mogllcih nacina Iransporta vlage kroz gradevinskt: ko nstrllkeije (absorpcija. posebno kroz zidovc zgrada II Kojima xc zimi odriava visa temperatura od spoljne. razaranjc materijala. nehigijenske llslove.4.1 Proracun difuzije vodene pare Oifuzija vodene pare se odvija kroz vilZduh koji cini ispunu skeleta gradevinskog materijala. Kriseher je postavio model na osnovu koga se difuzija tretira kao kretanje vodene pare u mirnom vazduhu. TERMORIZICNE OSOBINE GRAflEVINSKlH OBJEKATA i z. a kao njena posJedica dolazi do prodora vlagc u zidove zgrada.Znosti naziva sc difuzija vodene pare. Ovaj proccs Iranspo rta vodenc pare sa tendcn cijo m izjednacavanja vla. pojavu neprijatnih mirisa. difLU. kao i II IIjegovoj IIIIIlJraSlljosti (c). Zbog svega toga se prilikom projektovanja zgrade mora izvrsiti i provera mogllcnosti kondenzaeijc vlage koja prod ire difuzijom i raspolozivim tehnickim sredstvima spreCiti njena pojava. kapilarni cfekat . Zato projektna dokumentaeija gradevinskih objekata mora da sadRi ideo koji se odnosi na difuziju vodene pare.2. tv I. 4. nje nog kondenzovanja II slojcvima konstrukcijc.ija). pa cak i na njihovim unutrasnjim stranama. Mo lck uli vodenl: pare Ide da se ravnome rno raspodcle u prostoru II wim pravl:irna. dakle iz vlainije ka suvlj oj sredini.Znosl ne menja. sve dok se ne llspostavi ravnotda. kao odnos protoka vodene pare kroz sloj mirnog vazduha i f1uksa kroz sloj iste debljine odrede- . U lIslovima ravnoteZe broj molekula koji prelazi iz jedne u drugu sredinu se izjcdnacava pa se llslaljena vla. Pri tome. tv 1. To povlaci mnoge nepovoljne poslcdiee: vecc gubitke toplote objekata. od najveeeg lltieaja je difLU. IllJ 4. O na ~e odvija ill materijalima koji Sll nehigroskopni i ncsposob ni za kapilarnu llsisava njl: vlage .4. ItIlIltraslljoj stralli <ida (b). On je definisao i faktor otpora difuziji P.-"'-1 0) Slika 4. iz .ija vod e ne pare.

NJA ZA CENTRA L NO GREfA NJE nog malcrija la.ic' PROJEII.. Spccificni p ro lok vodc ne pa re.(obra titi painju da je za otpor propustljivos li pare korisce na oznaka R pa je zato gasna konstanta oznace na zvezdicom) p . pa je : ( 4. pri svim jedn ak im re leva nlnim usJovima.prava c di(uzije vod e ne pare [m] .60 B.spe cificna za pre mina vode ne pare [m3] kg R . -gas na konSlanla za vode nu paru [ kg·K J ] . x . 12) gde je .11.11) U iz razu (4.11) su prime njene sledeee oznake: v . Fick-ov zakon dobija obJik: ( 4. Ako se u jedn acinu 4.10 uvedc izraz 4. / s] .TOVANJE POSTROf F. prc ma zako nu F ick-a defi nisa n je izrazo m: (4.te mpe ratura vode ne pare [K] . T()(!om. Na taj nacin je omoguce no da se svi z ako ni d ifuzijc vodene pare kroz vazdllh prime ne na po rozne -gradevinske malc rija lc .ko nce ntracija vod ene pare [kg / m 3 ] .parcija lni pritisak vode ne pare [Pa] .koeficije nt difuzije vode ne pare kroz odrede ni malc rij al [m 2 C . T . koja prod ire kroz ne ki ma lerijal difuz ijo m. 10) gde je: D . Zbog m alih pritisaka pa ra se smalra idealnim gas om.

kg Rv 1l m - = . Krisherov faktor otpo ra difuziji p. .'T -k' oe f'" ICIJe nt propustljivosti vod e ne pare od rede nog materijala kg ] [ m's' Pa Speeificni prot o k vodene p<lre u proeesu difuzije definisan je i zakonom Steffan-a: g' __ D - Po .15) Rill = -a 1l 1ll . pri razlici pritisaka na nasprarnnim stranama od IPa kg· m ] [ m 2 ·s· Pa 1l v-koeficijent propustljivosti pare u vazduhu [ kg ] m·s·Pa . It gde je _ Rill R.pa] .. od nos no u praveu smanjenja pritiska. koji se koristi 1I proracunima difuzije vodene pare dcfinisan je kao odnos otpora difllziji nckog odredenog materijala Rm pre ma otporu vazdusnog sloja Rv iste debljine i pri istim relcvantnim uslovima . S obzirom na vdicinc pritisaka vodene pare. to je Po-(Po . moze se smatrati da je f1uks vodene pare difuzijom kroz gradcvinskc demcnte dcfinisan Fiek-ovim zako nom pa se ovaj primenjllje u praksi. vo d e ne pare k .14) Negativan predznak ozna&wa da se difuzija uvek odvija u pravcu smanjenja grad ije nta k0ncentradje.p) pa zakon Steffan-a prelazi u Fick-ov: g =-1l' - iJp at' ( 4.a otpor d'r'" I UZIJI vo dene pare k 'roz vazduh 1lv [m pa] ~ ..13) Kako je p< < PH. iJp [ kg ] Po-P at' m 2 ·s ( 4. koeficije nt propustljivosti materijala kroz koji prolazi para difuzijom u toku Is kroz kocku ivica 1m.IfORl7.S. otpor d'f I UZIJ! ' roz mateflJal ' [m 2 2 .ICNE OSOBIN£ GRAD£VINSKlH 08J£K4TA 1l 61 = D R. s. T£R..s..o (4.

vlage " 15%" " 30% " 50% " " Sperploca Termoizolaciooi materijali Ploce od plute: .. lZabrane su vrednosti kojc se kod vceine autora pok.krecni .Ekspandirana pluta -' Zasrnoljena pluta Stiropor " " " 230 160 110 70 11 2 1. Z a gradevinskc materijale faktor Olpora jc dat 11 tabeli 4. ktor otporn diruziji vodcnc pore. Tabcla 4.8 2.. - . ~ 8 10 15 21.0 37 51 .' 16.. beton Beton sa sljunkom Armirani beton Laki beton Z id od opeke Crep Gas i peno belon • Gips Vrste maltera: .lapaju i kojc sc korisle za izraeunavanjc propuslljivosti Te." 7.5 23.poduzni eemenlni Azbesl .presovane Drvo: Smreka 4% tei.8 9.62 B. .5-5.cement ploce: . vlage "6% .. G radcvinski matcrUal PeUar.9 100 5-30 1.5 15·50 40-100 80-210 130-370 1.c PROJ£KT'O ~ :A.5-14 5.1 F.2-9.17·1.0 11.2 30 4-8 6.27 40-60 00 Staklena i mineralna vuna Poliuretan Peno staklo .Tooorov.5 5.0 12.0 10. 1£ POSTROJ£NJA ZA CENTRALNOGREJANJF. 8% Crvena bukva 10% tel.5 6.nepresovane .2 9. .1. " .3-10 37·43 3.

8 4. (4.108000 600 J 500 10000-25 000 10 000 80000 30000 65 000 700 000 6400 3 500 12000 200000 2U0-6OO0 670-5200 210-6250 70000-1 JO 000 25000-50000 13 000 20 000-27 000 9800-24000 180-2 15 . 1-0.2 mm A1umin ij umska fo lija 0..8 mm Vrstc premaza Diofan: jednoslru ki 0.5 3.0 85 3500 55 000-138 000 85000. 15) u kome je: .RAD£VIN5K1H 08J£KA7:'1 6. a ulo rima l3itum cn-papir 0.pena Znpth'n i matcrijali Mo ll op rell Asfall Krovna lepc nka Flirumc ilska cmulzija sa vrucim bilum . 4.5 em S.f. sa obc stralle bitum izimna 2 mm Tcr i bilumc nska krovna hartija sa predim l'regnir. krecom/ 1.8 200-400 7. 15 mOl l3itu I11CIl-ka rlOIl 0.0 mm Vezivnc bojc Dcsperzione i em u Izione boje: l3ez ulja Sa uljem Lakovi: hlor.8 mOl no rmalan 0. tUlkalom.4.7 II 6.04 111111 c.kaucuk lak polivinilhlo rid la k poliuretan lak ulja ni lak ulja ne boje Propustljivi premazi: /sa minera lima. izrazom. Fo lije: PVC .05 111111 Vapo rex: sa bilume nom 0.111£ (.Ocm 10 em PV C .2 Transport vodene pare u stacionarnim uslovima Po f ick-ovo m zakonu protok vodene pare kroz neki zid se odreduje anaiogno jed- nodimenzio nainom lransportu topiote. prema zo m Bitumcn po ellg!.5 em 2.Ivostruk i 1.7111111 Fli lul11c llska spccijalna ha rlija "SOO" Krovna harlija.1 [parka Ploce od lIlekog Iesanila 1. TERMORIZ ICNE 050111.fo lija 0.

_.16) kroz neku pregradu.1 .1 +6 {Ju i 1tj f3e ( 4. s obzirom na G g= .-it PROJEKfOVANJE POSTROJENJA Zr1 CENTRALNO GREIANJE G .15 i 4.koeficijent prelaza vode ne pare sa unutrasnje g vazduha na unutrasnju povrsinu pregrade.koeficijent pro laza vodene pare [ 2 kg ].pa] .17) u kome je: f3. odnosno spo ljnjc m i lInlltrasnje m vazdllhll kada je 1I 1I pitanjll spoljni zid [Pa J r . p. sledeCim izrazorn: 1 " 0' + . f3e .ukupna ko licina vodene pare pre nete difuzijom [kg]. Todaro.16) 4. zid iii membranu de finisan je koe ficije nt prolaza vodene pare KD • analogno prolazu toplote. m ·s·Pa F .parcijalni pritisci vodene pare sa obe stra ne pregrade.. KD .[kg] F ·r m 2 ·s kao : (4. kg ./ B. Pu .3 Koeficijent prolaza vodene pare difuzijom Za di(uziju vodene pare (4. ]_ R di OJ .otpor provo d enJu ' vo dene pare dl'fuz" ' Zl'd a =IJom "roz SI oJ nj [m2 .vre me odvijanja difuzije vode ne pare [s 1 Pri tome mozc' se de finisati i specificni protok vodene pare.4.s..6. odnosno sa spoljasnje povrSine pregrade na spoljasnji vazduh [ m2 kg ·s· Pa • I.povrsina date p~egrade [m 2 ] .

koncenlracija vodl:l'le pllre u vazduhu daleko od zida i u granicnom SIOjll ..dcbljina sloja Iml ..CII.' [kg] zida mJ .koeficijent prelaza vodene pare sa uftulrasnjeg vazduha na unutrasnju povrSinu zida [ 1. b) provodenja vodcnc pare kroz slojeve pregradc.4.s (4.19) gde je: (111 . ( _ ) _ 1 .~ -Iu p" PU. sa unulrasnjeg vazdllha na lInlllrasnju povrsinll. m · s·Pa Kao slo Sl: vidi iz izraza (4.( _ ) [ kg ] R. Cu. O na SL' javlja kao pre 'HZ mase vodene pare iz vazduha na povrsinll zida odnosno sa povrsine zida na vazdllh. -kodicije nl pa roprovodljivoS li datog sloja [ kg ] . ' '(C" . Uz koriseenje jednacine stanja idealnog gasa C = Ci izraz: Rd·T f' iz (4. 4. .2· s kg Pa ].18) u kojoj je: flIt' .konvektivna difuzija Pri difllZiji vo ~ lcne pnrc kroz zid.'T Pu Pu..4 Prelaz vodene pare . s] = (1.s .S) [kg / m (4.4. uvodi se konvektivna difuzija.. Predslavlja st: jednaCinom: gIl 2 .. po analngiji sa prelazom loplole.17) prolaz vodcne pare difllzijom kroz zid se . 1l. sasloji iz I ri osnovne pojave: a) prclaza vodenc pan. .J m 2 . analogno prolazu tnpln tc. TF:RMORIZICNE OSOIllNE GR4EJEVINSKlH OBJ£ KA TA 6J 0.18) se dobija slede- gil = {3. c) prclaza vodene pare sa spoljasnje povrsine pregrade na spoljasnji vazdllh sa dmge sl rane zida .koeficijent pre laza mase [ ~l ] C. Osnovni uzrok konveklivne difuzije je rl1zlika koncentraeija vodne pare u vazduhll i u granicnom sloju zida.. .

Lcwis-ov broj toji Dr sc primenjuje za boo Imji slueaj islovremenog pre- nosa toplote i rnase..tocficijcnt prelaza vodcoc pare sa spoljasnjc povrSine na spoljasnji vazduh Prilitom izraeunavanja tocfJcijcnta prelaza vodenc pare moie sc tonslili NusseltLewis-ova leorija 0 relaciji prenosa loplote i vlage toje je definisana izrazom: a A (.JIVOSIl - [m2] s .3 loplote (bc--L zral:cnja) pn postojanju prelaza mase A .. p·Cp ... p"" ..p~ .tocficijent difuzijc vodenc pare u vazdubu [ W ] m·K D r .21 ) n tome jc: a .l... =~ .: vodeoc pare u unutraSnjem vazdubu na udaljenju od zida i u granienom sloju 7jda IPa 1· Analogno sc definiSc i prelaz vodcoc pare sa spoljasnje povrliine pregrade na spoIjaSnji vazdub: (4.oc ... Odavde sc maZe dobiti izraz Z3 izraConavanje fJ tao: . ficj' ___ 11_ • !)Cnl lop10toe pn .kocficijcnl difuzije vodcne pare u vazrluhu [ ~2] L.pan:ijalni priLisal.u . a= 1 .20) gde jc: Pc .tocficijcnl prel37.

CP. ..konduktivna difuzija Fluks vod e ne pare kroz pregradu osim od raz like parcijalnih pritisaka vode ne pare II vazollhll . -P...11 {Jr ..7" tI e ... T£RMORI Z /CW/o' OSOIJINE GRADEVINSKIII OBJF.. P. lr..4.6 Koeficijenti provodenja vodene pare Keo[icijent provodc nja vode ne pare nekog materijala. zav isi i od o tpornos ti mate rijala na prnpuslanjc vlage. . slo je vee o buhvace no izrilzo m Zit prolaz vlage (4.. Trebil na pomenuli dil sc koe fi eije nti pre lazn vode ne pilre {Jc od nos no fl ...22) "..24) u kojoj je : P. Provode nje vlage kroz viseslojni mal e rijal.4. . . c5 . koji odgovara koeficije ntu provodenja kod pre nosa toplote.parcija lni pritisci vodcne pare u vazduhu sa obc stram: zid a [Pal.. gllsti na i speeificna toplOlil gde Sll A vazdllha nil ilpsolutnim le mpe rillurama Tc i 7. R~ gils na ko n~ lan l a za vodenu paru .. po a nalogiji sa zav is nos~ll lop lo lnog fluksa od toplo tne p rovod ljivos ti malerija la.. .. 11 proracunima koji slcde u ovo m poglavlju o ni su o buhv a~c ni .KATA 61 pa sc dobija 1 al'.-I. i C pr... 17) je ddinisano jednacinom: g= P. ... .12 kao: . . P <. - koe[icije nt provode nja pare "i" sloja [ m ' s· Pa kg 4. ·0" Ov ( 4. ne llzimaju u o bzir pri proracunll f1uk sa vodene pare kao velicina vrlo niskog reda .II A. 4. M edlltim... Rdi = ' .olpor dlhlZl)l vodenc pa re kroz 510 ) "I" lr i s· Pa [m' 2kg ] ].. sa jedne i sa dru ge stranc zida... definisan je u jednacini 4...5 Provodenje vodene pare .c: fl•. . = R' .. 11 ). .. ' .1 ( A. IRdi i ( 4.koe fi eijc nl loplol ne provodljivosli. 16 i 4. .

te mpe ra tura pri kojoj se odvij<l difuzija [K] ..26) usvaja se srednja vrednost temperature sa abe strane zida: . = D R.. .25) gde je: Dm . pa izraz (4. D". Todoro1'ic PROJ£ KTO VANJE POSTROJ5NJA' ZA C£NTRALNO G REJA NJ£ 7C ".26) U gomjim izrazima indeksi "mn oznaeavaju materijal kroz koji se vcli difuzija vodene pare. kao merodavna temperatura T u jednacinalTh1 (4. R. pa je gasna ko nstanta T .68 B./ . R.kodicije nt difllz ije v~dene pare kroz mate rija l [ ~ [ kg·K 2 ].25) postaje lC 1/1 = --R-"-'-T}l' d' D" (4. "c!" se odnosi na vodenu paru a "1''' na vazduh. Pri difuziji vodene pare kroz zid koji razdvaja prostore razlicitih te mperatura.25) i (4. It = R". a kako je R". T III (4. 12): It=-- D. Odnos o lpora provode nj<l vode nc pa re ne kog ma te rij<lla pre m<l provodc nju vazdllha jc pozna la ve licina pre ko odnosa fakt ora otpora difuziji It.gas n<l ko nsta nl a za vode nu pa ru oznace n<l zvezdicom) J ] Uos jed no m se skreec p<Iinja da je i za o lpo r pro puslljivosti pa re korisce na ozna ka sa R.:::::r:::lC m o sledi iz (4.

sledi (4.:n 0 u [1 (-1.3). (4. Korisleci izmz (4.P-.() O a hi Sl: odrcdi o kocfi cijt: nt provode nja pa re prc ma jedn ill:ini (4.f.'-'---'.28) Pil i+1 - _ p" . {3" j= l 7C j "0 · 1 -~ + 2:!i {J" j = l:n j i .+ {J" odaklc se dobijil: 1 2: -' +-.2-1) za provodcnje. prolok vlage kroz cclu debljinu zida a gu j kroz bilo koji sloj.16) i (4. Proraclini Sll bazirani na konstanlnim te mpcralurama odnosno priliscima sa obc stranc gradevinskog c leme nta iz ccga proizilazi dil je ukllpni prnlnz vodcnc pare kroz cl"lu konstrukciju jcdnak protoku kroz svaki od njeni h slojeva: (4. na prime r.17) za difllZijll vodenc pare kao i (4.P.I 7:·1 (.27) gde je gU t."' v PH 273 )UI [~ 2 ] s ( 4. 26) ko ris ti sc vise obrilzacil od koji b se najcdicc prime njuju Schrime r-ov.28) _---'I'-'~.1 . (7' D =~ .. 1I llblikll: ??6 . 4./(. prethodnll izrilcllnavaju vre dnllsti tcmpcrailira i oba pritiska .V/:: OSOIJI I: G R4D£VINSKIII OB! F. TI-:R. od slrane zida u koju ulazi vlaga do nekc ravni ''j'' u Snrftllj konstrllkciji zida (slika 4.=1 .Pi .27) II kome jl: PH-hilro metilrski prilisak vazduha l Pa J. ~ i5 j ] l ' -{J + L.+ 2:-' + fi" i= 1 7t i f3u p" . ZiltO se za spllljne zidove .29) . koji jc merodavan za IIspostavljnnjc vclicinil parcijalnih pritisab vod e ne pare u matcrijalu . kao karaktcrislicnc ckmente za difllzijll vodene pare. /I 15 . . U gornjim izrazima parcijalni pritisci vlldene pare 1I llnlltrasnjcm i spoljnem vazduhu se izraclInavajll iz njihovih relativnih vlainosti i pritiska z<tsieenja vodene pare na odgovarajuCim temperatura rna: . U 1I5poslavijenom polju pritisilkil 1I zidll.5 PRITISCI VODENE PARE U GRADEVINSKOJ KONSTRUKCIJI Oiruzija vodl:nl: pare kroz ncki grildevinski clement zavisi od otpora miltnijala prolazu vlage. Pri lome cc doCi do ko nd e nzacije u slojcvima II Kojima jc p<trcijalni pritisilk vlldcne pare vcCi od priliska zasicl:nja na lc peraluri koja je u islom 510ju lIspostavljcna. "_ _ _ p" . vodcna para prodirc od lilcaka sa vi!i im pre mn tackama sa ni~ im parcijalnim pritiscimil vodene pilre.""ORI Z l r .

30 ) Na slici 4. U takvom predstavljanju je i promena pritiska . Z a isti sad rl. a pritisak zasicenja vazduha ra slc od PI na P2.3 Molijcrov II-x dijagram za VILzZWI vazdl/II Grafieko predstavljanje pareijalnog pritiska se vrsi slicno temperaturskom poljn. Sa porastom temperature ad tacke 1 na 2.5). 4.=\==:7\==::=:=:~ 125 h = 1'((0 kJlkg 10 60 o -10 10 20 30 40 pritiaak vodene pare Po 40 20 0 u[mbar] "'x.1T za visno od tempe rature vazd uha.TO I~-1NJF POSTROJ£NJr1 2.4).. pritisak zasieenja nije lineamo zavisna fllnkcija dcbljine sloja vee je parabolicna funkcija (slika 4. sadIiaj vod cnc pare Xli stanju zas iec nja sc poveolVa (taeke I" i 2"). Medutim. Kada je 1I pitanjll parcija lr. Pritisci z<lsiccnja se mogu oeitavati direk tno sa dijagrama iii koristiti podaci dati 1I Tabcli 4.3 prikazan je dijagram za vlazan vazduh. relativne vlaznosti su 60% i 40%). koji dajl: zavis nost tl:mpl:ra'd re.-1 C£I'.aj vlage razlieit e su re lativne vlaZnosti pri razlieitim temperaturarna (za taeke 1. Molijerov dijagram. onda se u dijagramu moze zapaziti da zavisi od s'lclrhja vlage (taeke I i 2).70 nTnduIYJl'ic' f'f?OJD<. obicno od spoljne strane zida. Zato se preponlcnjl' graficko prikazivanje promene pritisaka 1I konstrukciji u zavisnosti od otpora difllziji. h[ kJlkg I t [OC ] 60 t:=s~~r. entalpije II.. tzv. i u oba slucaja promena pritiska je lineama hmkcija. relativnc i apolutnc vlalnosti cp i x i pritisaka vode ne pare 1I vazdllhll. To se moze uciniti i zavisno od otpora difuziji.adrbj vlagc Sl. pomocu dijagrama Glassa (slika 4.rI'RALNOGREfANJE f ' . X[g/kg] . i prilisak vodene pare u vilZduhll. prema udaljenju uoeenog sloja. kada su otpori difuziji vodene pare veliki. stirn sto je sadIiaj pare od znaeaja za vrednost relativnl: vlaznos li. i 2.

$" Pc" 1/13. T£RAfORIZltN£ OSOBIN£ GR4DEVI. nanose debljine tih sJojeva o.5 Glasser-ov dijagram pritiska ZQ. p" [Pa l Pu " Pe" 5 [m] Sf.j 71 zasicc nja vodcne pare kroz sloj odrcdenog malcrijala prava linijil. Sloga ih je ne mogute zajedno prikazati na apcisi. 4. 4. dozvo ljavajuCi da se racun sprovodi sil mo za granicnc povrs im: izmedu sloJcva .4. ako u sastavu gradevinske konstrukcije egzislira parna barijera.4 Dijagram pritiska zasiccllja vodcllc parc visesfojllc grudcvillskc komtmkcijc p [PaJ P.\'SKJII 08J£KAT. Pu .ricellja vodelle pare /I gradevillSkoj kOllstmkciji Treba napomcnuti da GJasser-ovi dijagrami postaju nepogodni za prikazivanje difuzije vodene pare. . pa se u ovakvim slueajcvima na apcisli.. Sf. umcsto Rdi . slO uprosclIJe a nalizu. koja ima otpore difuziji vodene pare dalcko vete od drugih slojcva.

685 un 1.2 0.251 2..499 5.7.1J7 2.(.785 0. 1(.24.974 0.136 0 .726 I.6 I I 2.1 1}5 2.841 0.780 0.212 1.6 0.7 I (.. POSTROJENJA ZA CENTR4LNO GIlliIANJE Tubela 4.147 1.'! 2J I J.710.205 3.142 1.75 2.42 1 I.1HO J.742 2.151 2..X90 0.$O2 21 20 19 18 17 110 15 14 2.5 1.595 2.15 4.7)5 4.916 0. I X 1. 1.Todorol'ic PHOJEKTO I·:.140 3.565 .7Q9 0.836 0...\ 5.J~4 /.0 5. 50.768 0.1 .5 1. I I 1.102 1.782 1.667 0.672 1. .14.681 0. 0.001 4.'odcnc pare r I Temper" I Ufa Prili ~ ak l.854 0.022 0.894 1.988 1.357 1.3~9 5. (.488 J.704 I.0 0.!IjJ 3.52<) 5.932 3.220 1.69(.121 3.1.7% 0.5 17 1.1.'171 2.1).194 1. 79 I 3 .758 .897 0.9)(. 1.'!i 4.J90 4.64 7 4.2(1 2.659 :!.1) I I 3.(.830 0.1.2M3 3.1 0...6 1.2J.313 2.700 4.11.44 1 2.890 3.70') !. 0 .115 4. JI)6 2.'1.440 1.O 3.·.(1 :!f) 1.Jjo 1..R4:! 2 .848 0.721 0.7 JoI 3. 4.ms I.O37 0 .I 1557 1.267 4.1 UI2 1. .811 5.650 1.96 I 1/)99 2.17R 1.690 .965 2.412 1.5J 5 .R7R 0.1'1 1.790 0.320 5.1 .11 .227 1.C.66 1 I IJ J2 II - 1.146 J.S'JR 1.Oryry J.760 1.) 0.r.:1 4.9 (DC) 0.170 5.727 5.(·07 4.164 1..85J 1.40.244 1.1 5..579 .M77 2.18 2.065 0.075 .177 .374 1.17 1.115 J .3'.1~~ 2.82') 1.701 .74 1 0. 3.400 ).6('1 0.780 .09J 2..410 2.050 ! 1.935 0.590 5.4.~ 8 7 I.tNJI:.140 1. 1.758 1).588 1.463 1.I 17 1.'132 3.72(.1'}4'J 1.6% .75~ 2 0.1 ~2 3.1') 5.622 4.774 0.'154 0.S'" 1.'16 1 0 .502 5.109 2. 102 1.4:\ ~ .21} I 0. I.7<)4 I ._ ---- I 0.(.5(. 3.03'.808 O..XJ5 4 •.908 5. 122 3. 5.1.6 2.7JX 1.4JO 1.94 J 1.016 0.001 0. .:Y.7 2.9901 0.17 I.:!7 2•.(.XI7 1.15 34 ).7:12 0.1. O.Q22 0.8 I.%R 1.1 5 .825 0 .92~ 9 /..201 4. K 2. 2)6 1.050 0..9 10 /.!IS'I 2.98.') IJ 1.DO 2.06) 1.8(.775 2.1 4 .075 2 .1 55 2.23 I 4.286 1.R03 4.1.909 0.IlS6 /.289 5.'117 4 .09'1 1.Q48 O.871> 5.15(.705 0. IO '.262 ).001 :!.2(.0~9 2.981 0. 2.5.671 .595 1.806 1.\.(.1.1.058 0.74(.912 J.0')4 1.772 1.70 !.OJ I 4.1.M6H :::(:: I 3.311 1.85'1 2.(.568 .947 2.5·17 2.455 2 •.4'17 1.1)7'1 2.oJ(.HOO ).7'18 5.5:!6 1.477 I.'I.~ 5. 1.055 2.202 1.930 2.54) 4.10X 5. 149 2.301 .1 2 .294 1.901 1.3(. 17~ 4.1 I 3.294 2. 17~ 1.210 2.194 ).8 1.54(.(.1 1(.I<I'J 1.577 1.753 2. I .J93 1. 14) 3:! .73 4.716 0.8(>0 0.2('.844 5.21 \(.1 1 30 29 28 27 4.1)59 3.517 2 .1 2.277 1.019 .71 II I. I'rilisak zasicenju .')3(.111 2.1 4.8 18 0.104 1.440 4.(I.518 4.OH7 4.361> 4.O~5 24 2.4X(1 4.657 - 1.725 1.4 0 .913 2.072 1.14 .823 .81.415 4.5).7 O.05 I ). I R(.54.(o4M 2(0 ~$ J.420 ~ •.MU .872 0.8(06 0.179 2.11 (' u klJa 0.OJJ J.901 0.0.UQ ~.780 5. 0.1 2.074 2.676 I..1 0..1 .877 1. 1. I R{~ J.ui~cl1ja vIJ~cm: 1' .057 4 .mm 1.044 0. 5 4 3 0.170 3.7(.692 5.1 .5 (1.8-ll.73 I ·1.340 4.458 1.72 13.49:1 5.006 .527 3 .)6(.008 0. ' .40 1.lJX 1.2S:! 1.80') 2..02R 5. ('~4 5 .H 0. 3. 129 2.R84 1.97.169 ::!.2(00 4.12.029 0.755 4.H26 .5R(..925 I 1.478 5.

1 " 0 .099 O.115 0.107 0.111 0.1 0.17 O"l()<) 0. O.~().n O.267 0.217 O. 10& 0.4.6.404 0.1 0. 10. 10 0.54R O..\ 0.10'1 O.4 1~ U.IM) 1).356 0.)(.5 -6 -7 -8 0.H5 OA.6 .17 0 . 207 0 . onda u uslovima za koje je vrsena provcra.397 0.147 0 . IKI O.5 '1~ O.8 0.11 .on 4.4(10 0.227 0.557 0 .115 0.10 . 114 0.nl O.105 O.0 0 .157 0.177 O.5 0.1l5 0 .4KO .8).408 0.401 0.25 I 0.17(.472 0. SR I 0 5 35 0.U96 0.415 0.34Y 0.1.15 1 0.12 5 0 .452 0.209 0.W 0 .176 I).2 -.21J 0. I ~.230 0.252 0. tzv ravni kondenzacije iii citavoj zoni konstrukcije .1 0.4oJ4 0.lll.359 0 .I.O~N 0 . I9M O.)17 0..6) i konstatuje da sc linije njihove promcne nigde ne seku.5.1 :!7 -17 . 119 0 .5 Q.1 0.IM 0..5 5'] 0.2'1? -9 .572 U_125 0 . re.In -I~ 0.53Y o.8 0. S~ 0.4RR 0.136 0. 114 0 .7 i 4.h24 0.1 .215 0.)71 Or l40 0.17 O.1.7 -12 -13 (.J2J 0.169 0 .211 O .2H O .205 O .1~8 I 0.307 0. Ako bi bilo obmuto. O~5 .)44 0 .OS 0.173 0.(04 7 0.5% OJ.1'1 (.141' 0 .20 O.425 0. 0.1.141 0 .lH I 0. 120 0.1 O. 285 0.288 0']88 0. 1 Uporedivanje toka parcijalnog pritiska i pritiska zasicenja Kada sc u dijagramu za neku gradcvinsku konstrukciju ucrtaju tokovi parcijalnog pritiska i pritiska zasicenja vodene pare (slika 4.112 0 .\ 0. 144 0.175 O.101 0.643 0.1.2(1 0 0.~ 56 -4 . 171 0.209 O.1(.28.1f.237 0.1 1." 0. nece doCi do kondenzacije vlage jer je u svim slojevima parcijalni pritisak ispod pritiska zasieenja.117 0.(.248 0.1 12 0.11 1' 0.21)(\ 0.1.384 0 .65 2 OJ(.429 0.00 0.23 I 0.1(· 0. 0.329 0.391 0. 1().) 0:1 96 ().7 0 .1 0.5 0.'11.1) I 0 .15 .(.185 0.4(04 0.412 0. 200 0.0'15 0.]') 5 0. 153 -14 . 148 0.1 0. 155 0..511 O.500 0. 1).175 0 .105 O .115 0. 0.3 7(.17~ I 'U..271 0 .448 U.)61 0.129 0.II U.127 0.I(') 0.(01 0 0.J47 0. I ~I 0. 12 1 0.225 0.zoni kondenzacije(slike 4.145 0.128 0.484 O.20 o. 241 0 .1 00 0.)I} 0 .8 0.2D O.12 0.)(. D.2 ~3 U. S~7 0. TERMORIZ/(:NE OSOBINE G RADEJ'TNSKlH OBi EK4TA 73 .) 8 1 0 .1 23 0.184 o . 101 0 .:40 0.105(1 O.<11. .5 1. 2(01 0.255 0. 14. 152 O.).332 OJ04 O.221 U :~O 0.1 0.(.235 0 .I I O.492 0. onda mo~e nastupiti kondenzovanje vodene pare u jednoj ravni. 189 0.352 0.320 0 .244 O.240 O.273 0 .5 08 0.5 0 . I '/'-) 0.1 0.561 0.1(.11 (.44U 0.(.I 0..)77 O.13 O .291 0 .1 <i5 0.18.1C.I .15 0.I .S 16 O.3.11 6 0. 137 0.101 0.

.--------------- 1_1_~_ • .------------.• loj 3 . r I R d.- . SI.s loj 2 .4NJE POSfROJENJA 2..--------------.---------' - r .--------------.yr_----R-. ".--------------..-. . loj 2 . ' -- K p.. I p..7 Polje priJiska vodene ptJFe u swfuju kondenzacije II ravlli . SI.. .--~~---R-. ' \' \ .• luj prili s ak z as icc nj a ········ 1 ·· I ".8.1 CENTRA LNO G REJANJE I . 4.------------. pare ija Irli"" . 4. ----p.• 1oj 3 .s loj --.6 Polje priliska vodellc pare gradevillske kOlLumkcijc bez kO/ldcllzacije vodef/c pare 1.-- ---.--'" prili sa k v o denc pare r' .2----~-----R-d~ 1 --~~~I~/P. Todoro"ii: PROJEKroV.

8 Polje priti.-.s 10 j 3... _ - .31 ) Sa druge strane zid napuSta: . SI 4.. onda postoji kondenzaeija u zidu izmedu ravni Kojima pripadaju pomcnllte tacke. nije medllsobno jednak.PKl g..---.\·ka vodelle pare sa kOlldellzacijom II "zolli" 4.-----------. Kada linija pritiska zasieenja preseea liniju parcijalnog pritiska vodene pa re.. i I I Pc Rd...-.8. kitll u tackama K1 i K2 na sliei 4. -- .s]oj -.---.PKI +2:-' Pu i= I 7C ..--.----------------./ R tiki PIt .__ ______ __ _ " Pc . Pu - P k1 - ------- ----.6 DIFUZIJA VODENE PARE PRI KONDENZACIJI U ZONI I RA VNI ZIDA. TERMORlZI(NE 05081 E GRAFJEVINSKlII OBIEKATA 75 t l .----. 1 KI o..---.-.-..1 Rd 3 . Zbog pojave kondenzacije.-r--------------...-- -.s loj 2.- K1 ~ K2 -. Kolicina vlage koja je kondenzovana 1I zidu izraclInava se kao njihova razlika ... kg ] [ m 2 ·s (4..-. protok votlene pare koji se na jednoj strani prenosi na zid a na drugoj iz njega na vazdllh..4. Na jednu stranu zida dospeva vodena para u kolicini: _ PIt .-.- . -._.

pritisak zas ice nj a vodene P<1[C na ravni koja de li unlltrasnji slIvi deo zidil od zone kond e nzacije [Pal . SPll- P" Kl - pritisak zasicenja vode ne pare na ravni koja deli zonu kondenzacije od Ijasnjeg.ukupno trajanje pojave difllzije vodene pare u danima.32 treba izvrSiti korekciju: PKi pIQ =PK Primer 1.32) U go rnjim izrazima su ko risce nc sledeCc ozna ke : P "k l . U slucaju kond e nzaeije u ravni zida. Izracunati temperaturno polje. onaj koji se odnosi na tu ravan. suvog dela zida [Pal. Tm/orrJ"ic PROJ EKrO I ~·1 NJ E POSTROJENJA ZA CENTRALNO GRFJA NJE kg ] [ m 2 ·s ( 4. polje parcijalnih pritisaka i pritisaka zasieenja za spoljni zid koji se sastoji od slojeva krecnog maltera.33) ·24·d (4. =gkoll. I?dk2 - otpor difuziji vod c ne pare slojeva gradevinske konstntkcije izmedu krajnje ravni kond e nzacije K2 i spoljne strane zida m2 [ .76 B.31 i 4. pa u jednacinama 4. opeke.s . za posmatrano vremensko razdoblje. Deblji- . proracun kondenzovane vodene pare se vrsi na isti nacin stirn sto se umesto sloja-zone kondcnzacije ovde javlja sarno jedna ravan. plute i cementnog maltera. kg Kolicina kond e nzovane vodene pare koja ostaje lInutar zida data je izrazom: kg ] [ m 2 ·s Ukupna kolicina kondenzovane vode ne pare u toku jednog dana je: gkoll . ( 4. ReZlllta te predstaviti zavisno od olpora difuziji u Glasserovom dijagramu. pa] . s· pa] [ kg . Merodavni pritisak zasieenja je sa "obe strane" ravni isti.34) gdc je d .z. I?tik l - otpor difuz iji vod e ne pa re slojeva zida izmedu unutrasnjeg vazdllha i ravni pojave konde nzeije Kl m2 .

7): Temperature kao i pritisci izracunavani su za unlltrasnju stranu zida.26): ..8 10.=l.70 qllk = 1 a ll 4 () . provo C o..0 6..51 0. I 1 a. kao i u ravnima gde su dcbljint:: plllt e lcm i 2em.O~2 I. pa rc fI 0. ukljllcujuCi i otpor prolazu toplote uz koe fiei je nte za pre laz to plo te pre ma Tabeli 5.=OOC Gustina Iks:/m31 Pu..57 O. pa je kocficijent difuzije vodene pare u vazduhu prema izrazll ( ~.11 F izickc osobine zadlltog z ida Malc rijal krceni mailer opeka dcbljina «5 [mJ koeficijCI11 IOpl.02 plula CCll1c nll1i maltcr 0..02 1 .5 [zraclInavanje te mperaturskog polja je bazirano na toplotnom fluk su kroz eelu debljinu zida a prt: ma obraseu (4. V u prvoj koloni.+ 8 0. = 462 J I kg' K . IOpl.= 1005 C.1: 20-0 1 0... it spoljni i unlltrasnji uslovi SlI: te mpe rature 0 °C i 20°C a rehllivne vlainosti 80% od nos no 60%.042 1.Il. [~] .81 0. ravan dodira krecnog malte ra i eigle.02 f"klor olpora dU'uziji vod .. a na osnovu njih su odredeni i pritisei zasiee nja vodene pare pre ma Tabcli 4. II (druga kolona u Tabeli 4.20• C 1 .'+ Ai Tempe rature u karakteristicnim slojevima Sll racunate pre ma obraseu (4.24 0. provod.=O.~ 25 12..0244 Gasna konstanta za vodenu paru je: R.=O. TubelH 4.0 16. za slojeve na svakih 8 em u masi zida od eiglt:.+.. lzracunate temperature su prikazane u Tabeli 4.1.+ .293 Specif.Q2 0. Koeficijent prelaza mase vlage sa unutrasnjeg vazduha na povrsinu zida je izraclinat prema izrazu 4. =1005 [W/mKl A.04 0.81 0.+.+.205 p.04 0.1. A rW/mK] 0. u slojevima plut e na dodirnim povrsinama sa susednim slojevima.111.+2: . T£RlvfORlZICN£ OS081N£ G RAD£VINSKlH OBJEKATA 77 ne slojeva su dat e u Tabcli 4.0259 A.111 Osohinc "lIz!lllha Tcmpera lura f°C] lu.4 9. top lola [J/kgKI Koefi.4. Tahcla 4.V) Z a odrcdivanje ve!iCina pareijalnog pritiska vodenc pare u ovom primeru su racllnati koefieijcnti konveklivnog prenosa vlage iako se ovi mogu u prakticnim proracllnima zanemariti.)..22 za koji su bili neophodni poqaci 0 fizickim osobinama vazduha koji Sli navcde ni lItabe li 4.24 0.

412. Iz jednacine (4.412.105 273 s gde je: T=T. m2 ' 5' pa] [ " kg R ile = _1_ = 5. Koeficijenti difuzione propustljivosti vodene pare za zadati zid su izraclInati prerna (4.10 6 fl.5 [rn2] 1.0244 1. 1005 .( 0. 10. 11 1. 10.pa] kg 2 Tabela 4. 10.26) i dati u Tabeli 4.10O. [rn .( 0. Otpon difuziji vodenc pare kroz slojeve zida se izraclInavaju analogno otporirna provodenju toplote. 2:j 1 .0259 5 . 2.26 .2.205 .+T" m 2 Od ~ vd e 293 + 273 2 283 [K] se dobija: 1 (3 = 8 .1V.118 .73 B. 10.712 . ( 283 )1 .02M 5 .049 .1005.28) sledi izraz: 1 Rdj =-+ f31. Ovi otpori se ne mogu prikazati u Glasser-ovorn dijagramll jer se radi 0 velicinarna mnogo niZeg reda prema otporirna konduktivne difuzije vodene pare.81 =2. 2.412 . Todorovic PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA CENTR4LNO GREJANJE D.0259 ) 3 =52 .412.8441 .10 )3=18.l o. 11 1C Opeka Pluta Cementni malter . 10.=I 1C . • = 2.8 5 1.26 ( Tm ) 1.105 1 8 O tpori prelazll vodene pare na unlltrasnjll povrsinu i sa spoljasnje povrsine zida iznose : 1 7 Rdu =-=189'10 (3 .s .10" -162·293 0. 11 2.11 1. 10.412.81 = P/j 273 2. 10' [ kg ] rrt ·s· p-" 2.293.1V Koeficijcoti diCnzije 1C Materijal Krecni malter Oznaka [kg/msPa J 2.55 .

9).O C)1') ·IO IO lu 1. 12 750.1l""54· to" I.1O 0. Tabcla 4.51l ·189.ijalnih pritisaka i pritisilka zasiccnja vidi sc dil su parcija lni uvck manji.U~).= l1.) 0 fJ [pa! 2337 2115 . 6. s. 6 .~.~ 5 9R2..:'17 i)07..1Y. 1() .VTcmpcmtnrc. U tom ~Iu'.543 12. s loj zid.41 67C).p.] [m! unulra fl oC[ ~O 0 1=0 O 2 =0.. 4.3 1655 .p. otpori difuziji i parcijalnii prilisci za zid iz primcra I.'J+lS · I()" 6. Uporcdivanjem pan. U dllk 1402.=0.8')' Itl' 9.C)" ') · lO S 3.1.8 1.201 36. knriscenL' 511 dvL' apsci'L': jl'dlHl sa olporima difuziji i druga apcisa sa odstojanjim'l slojcva otl unutrasnjc stranc zitla (sl..20 1. R'fllk Pi = PII - .2 .488.28): PII .V. Prema istoj tabe li ukupni otpor jc : m2 [ kriljnjoj kolo- ..0 Ud[mL's'Palkg! 1. 1 16.707 0.60 · 2337=1402.4 18. IlS..7 n.a · ju fluks vlagc je: gllk = PII . 322 14.2 p" fle=rpc Pc =0. te da u zadatom zidu neee doei dn knntlenzacijc (slika . pritisci zasiccnja.11'J"69· Itl" '). 111 10 10 I.80' 6 11 =488.29 '~s = 0.9 796.3S!l15 ' 10 DSOS· In 10 Jl ll'a! 1·102. cije su vrt'dnos ti date ni T abe le 4.38 1 1 " 1. 5 633 Git l. 7 13 ·I O 1. IIi R ( 4.3808· 10 +10 U grafickom prikazivanju pritisaka vodenc pan.2" 6.28) i dati u Tabe li 4.V.:1.18 05=0.() 9.26 06=0.R 6.:1:2 'I'"lja 18. T£RAfORfZ1CN£ OSOB1N£ GRAf)£V1NSKIff OBJ£KATA 79 II na osnovu kog~ su izracllnati parcija lni priti5ci.pa] kg a pa rcijalni pritisci vodenc pare sa obc strane zida 511: PII=rpll PII =0.726 3.02 oJ= O. 30 n . 1 1477. 1.8 Pa Parcijalni pritisci u pojedinim slojcvima su racunati prema izrazu (4.0 2075 1855.28 01=0.XO ..

.kreau malter 4em-pluta 24 em. .Tor/mw'.mplja opeta P. '" 488. .." = 2337 ...flO ..-o I I I 50 100 140 R.. I I I . ..-. ISOO P. . I . I t. . ... 2000 .9 Raspodela temperaJllre i pritisaka :zidll iz primera J.2 1000 \ \ \ \ \ \ \ P: =610 SOO 2 em . I I I .. . . .c PNOJl=:J<. \ \ = 1402..SO IJ. .- 5 -- o 0 ..8 0 0 I 02 50 100 I I 140 I 32 R.TO I·:' I NJ£ POST ROJ£NJ. 2 em .. . ... . p (Fa) P.. .cementni malter ..(NsIkgx1lJ') ~ 10 18 262830 /l l) (em) Stika 4. j ZA CI::NTr&1LNOGR£JANJE t ~ = 20 15 .

odl'osno otpori prelazu mase vod e ne pare. Debljine slojeva kao i paramc lri spoljnjeg i unutrasjcg vazduha su isli ka o u primenl J.wni u knjoj pocinje kondcnzaeija (Iacka K1 na slici 4.:I·'l.10.. koeficijcnt i difuzije vodenc pare za materijale II zidu. 23. Temperillu rc su racunate prcma obrasclI ~. i i7nosi Zbog dmgacijeg redosledil slojeva.m. RacllnajuCi od IInulras njc slranc zida. 5. kao i parcijalni pril isei vodenc pa re u vazduhu sa obe st ranc zida. olpori diruziji i parcijalni pritisci i prcdslavlje ni u Tabcli ~ .10: Jl ~2 = 666 Pa Za izracunavanjc difuzije vode nc pare u zid i iz njcga trcbil odredili olporc difuziji za sloj"vc do r. i 30 em kilO i za spoljnll povrsinu zida.26 '10+ 9 = 2. VI i prikazanc gra(icki na slid 4. Sa slikc se vidi da sc Iinije prilisaka sekll II lackama K1 i K2 II Kojima su vrednosli pritiskil ucitane sa slikc 4.doslcda slojeva. ali sa izmenjcnim redoslcdom pojcdinih slojcva. Vrednosli su dale u prvoj ko loni 'fabele 4. KoristeCi lll.-I.lkl = Rdu + Rdkgraf = 0.2789 . slojevi zida su: maller. T£RMORf ZfCN£ OSOBfN£ G RAIJI. tempcriltursko polje jc izmenjeno. PrimcnjujllCi izloze ni poslupak pomocu koga SII izracllnavane relevantnc velicine II primeru I. loplolni nuks je isti kilO i u rr imcm J. plula. rtilnc velicinc na slici 4. Posto jc te mpe ratursko poljc u zidu promenjcno zbog n. polje p. kako priliska zasieenja tak o i parcijalnih prilisilka CC 5C izme nili u odnosu na primer I. su isti kao u prelhodnom primeru.10+ 9 KoliCina vodene pare koja prodire u zid je prema jednacini 4.6 vrcdnosti mcrodavnih otpora Sll: R.0189 . Koefieijenli prclaza.VI.10+ 9 + 2.VSKIfl 081£1(. Izracunati lemperalurnll poljc u vikslojnom zidu. odrcdeni Sll prilisci zasieenja. polje pritisaka. S obzirom na ncizmenjene tempe rilturske us love.31: . 7 Zil unutras nju stranu zida.1'1>1 . I~.6) kao i od krajnje ravni zone kondenzacije (tilcka K2) do spoljnjeg vazduha.ijalnih prilisaka i pri lisaka zasicl'nja vodene pare za spoljni zid koji sc sasloji od islih matcrijala kao zid II primcnl I.~I Primer 2. 7. suplja opeka i cemc ntni millter. slojevc na rastojilnjimil od 2.

7 802.8 2. = 1.10+ 9 Razlil:a gornjib vrcdnosti prcdslavlja L.4 1264.15 633 610 R (ml's'PaJ1'l..109 26218..2789.5 488.89 .mprnolura.0 9.1641. )0+ 9 a L.:·tNl£POSTROJ£NI.109 3.9498' Hf 20795.6 1228.olicinu vlagc L.°6 20 18.Todomt'.a .6 6Q7.2 1336.t2 935 813 725 6.38025.oja sc u zidu kondcnzovala.c I'R01F.oja prclazi sa zida n.] 1..oliooa L.12-12 2.109 6.2 . Tabcla 4.5 0 p (Pal <5=0 <5=2 <5=6 0=7 <5=8 0=16 0=24 0=30 0=32 2337 2115.7 11929 997.0 6. 10 10 R.0 4.1 12. alpord diruziji i parcijalnih pritisaka "lMkoc pare z.a spoljoi vazduh (jednacina 4.\02 1l. '107 9.2 74 0.20136'10 1.7 0. VI Vred~ u.8 .3808IlI·101O p (pal 1402.1139·W9 9..1 lil C£lvTR." 18.0 ?J75 1.4LNOGRElANI£ U02..745. prilisaka zasittoja.KrOI.06377 ·111 10 1.rid iz prima'a 2- sloi .32) iznosi: 665-488.82 B..

438.pluta 24 an ... TERMORlZlt.--1r- 2 em .10 Tempera/limo polje j polje prilisaka za primer 2. ~::....... I 2000 I I r p' 1500 p..(Nslkgdoj I 30 32 678 16 24 5 (an) 51... .8 rf-- o o I I 02 III 50 100 I 140 R....... 2337 . ..::::::::: .: ::._.":." . . . .. = 1402.. ... .:::::: -:::::::::::::: ....· ... .kr~ malter 4 em .2 1000 .... ....luplja opeka P... o 50 100 140 2 em . 4.cementni maller 2115 . P: = 610 soo .. EOSOBINE GRADEVINSKlH 08JEKATA 83 to = 20 5 o p(pa) p..t.

Pal.il'i. NajCci<..'ilmkciji i na Djcnoj pon'. - - ~. -. sa ciljc m .~ -.ojivana mcra jc poslavljanjc pame barijere L:oja prcdslavlja zapl. P ( hez PB) -. bet.' proliv pojavc kondcnzovanja v<>dcDC pare u samoj J. --' --:~ .~.'ocficijcnl propusllJivosli vodenc pare JIa/ = 2.. ~ ___PL li(mJ Sl4.ristike su JI = 3500: . a smanjuju iza barijere u pravcu sni.- ) '" ':: '.araklc.. . -. _.I. \ K I ' :.:.:oll.79. vodene pare sc povcCavaju isprcd. prcduzimaju s ~' me j..1lB_L ...10=:> 1-1 [ kg ] m·s-Pa Uvodcnjcm parne barijcre parcijalni pril&. -"'.---- . .cnja lemperature i prilista zasiecnja.- -..Za bilumensku IepcnL::u ave L:._-_ ..-r P".' " {tyro-s.Dthfte pare Il ~j ~ SII . u svakom sloju kanslrukeije parcijalni pritisak vodenc pare budc manji od prilisk a /dsi<-'coja_ p[l'''1 (I] (1) [3 ) (I) (1) (3 ) [4J [4] [5) '.'e prill1o. parne barijue ..'.p. -. -'- - - '- ~ . " -.-.i. ..~..'cr.~ .. -been i m aile r -m asiv n i zid · PB'p"ma barije a -l c nno izo lac ij a (5] -kreco i m a h e r --. -~:..lali gradevinsL:.' 'I i milh:rijal vclikog olpord diruziji vodcne pare.. na primer aluminijumsL:a folija ima fak tor difu/ !nnog alpora l ' = 700 000. -..4. 1.. 1 j I I • (u PH) p. ----'-- -..11 PoIje priIida . -- .{ T' -. znatno veecg od onih kojc poscduj u .. --..i malcrijali_ Tako. . a \'. ' K2 ..7 MERE ZASTITE OD KONDENZACljE Da bi sc ncpoicljni cfckal prisllstva vlage II zidll sprecio.

. Uslcd toga praklicno ne dolazi do temperaturskog pada kroz parnu barijem pa kriva prilisaka zasicenja zadriava svoj oblik kao u SIUCiljU bez parne barijcre. opeka. ali ne iznad pritisak<l zasicenja.1nja parcijalnih prilisak<l u delu zida ispred b<lrijere. Medutim. t<lko da su izbegnuti uslovi za kondcnzaciju. ako bi se posl<lviia parmI b<lrijera sa hladnije slrane zida iii ugradile dye parne b<lrije re (sa obe slrane termoizolacije). javila bi se nepovoljna raspod e la parcijalnih prilisaka vodene pare i nilstupila bi kondenzacija unutar same izolacije. T£RMORIZ ICN£ OSOBIN£ GJ<r1EJ£VI NSKlH OBJ£K4 TA 85 Parna barije ra ne predstavlja toplotni otpor. jer mat e rijal koji se nanosi kao barijera imil ve liki koe ficij e nt provodenja toplote A i debljinu od ne koliko milimetara. poslavljanje vise parnih barijera (sa obe strane i izmedu slojeva termoizolacije) moze d<l ima za posledicu pojavu kondenzacije. Ugmdnjom parne barijere (sloj 3) polje priliska u zidu se menja i dolazi do pOVec. tako da je otpor provodenju toplote zanemarljiv. Ie se tako i crta. U delu zida iza barijere parcijalni prilisci vodene pare poslaju znalno nizi.-I. sto se ne sme dopustiti. Ulicaj barijere prikilza n je na slici 4. Poljc prilisaka je takvo da se izmedu ravni Kl i K2 javljaju uslovi za pojavu kond c nzacije vodene pare. termoizolacija i krecni malter na drugoj strani zida.10 na primeru jedne konslrukcije zida od cetiri sloja: krecni mail e r na jednoj strani zida. [sto taka.

unutraSnja projektna temperatura (0C) Ij . prozora. nalazi u stacionarnom stanju.'(lu-lj) . cja posJednja tri izdanja potiw iz 1944. tavanica) (W) 2 kj . Zato se za proraclln gubitaka toplole koriste zakoni za prenos toplote u stacionamim uslovirna. 1 Prema NemaCkom normativu DIN 4701 iz 1959 godine. 1959 i 1983 godine. ako povrsina F razdvaja dYe prostorije (0C). 1 87 .kolicina toplote koju prostorija transmisijom gubi kroz odredenu povrSinu (zidovi.spoljna projektna temperatura (t. transmisionih gubitaka Qr i ventilacione Qv kolicine toplote: Transmisioni gubici toplote Qo nastaju u odredenoj prostoriji prolazom (transmisijom) toplote kroz povdine koje omeduju i razdvajaju prosloriju od prostora koji imaju drugu vrednost temperature.'U zgrade i SIULI kao osnov za proraeun postrojenja za grejanje. transmisioni gubici toplote se obavezno koriguju tzv.5. poda. za svalm povrsinu posebno: Qo = Lkj.=1 " (5.. I" . POTREBNA KOLICINA TOPLOTE ZAGREJANJE Potrebna kolicina toplote za grejanje jednc zgrac1e QH predstavlja karakteristil.1) gde je: Q" . pod. tavanice) kroz koju prolazi toplota (m2) . Doma61 procedura proraruoa je bazirana na DIN iz 1959 godine.povclina (zida.) ako posmatrana povrsina razdvaja prostoriju od spoljne sredine iii temperatura susedne prostorije.F. vra ta. Pri proracunu polazi se od prelposlavke da se proslorija za koju se vdi proraeun.koeficijent prolaza toplote kroz povdinu "i" (WIm K) Fj .NemaCke Donne za industriju. kako bi se uzeli u obzir poveeani zahtevi za Deutsche Industrie Normen . vrata. Izracunava se kao zbir tzv. odnosno da su sve merodavne velicine uSlaljene. prozori.=t. Oni se odreduju preko obrasca za jednodimenzionalan prolaz toplote. dodacima.

.·ll"-J /. KOEFICIJENT PROLAZA TOPLOTE ... toplotom i izvrsile druge dopune koje zavise od specificnost i grejanog prosto ra. Zs . kao i za neutralisanje uticaja hlad nih spo ljnih zidova (Za) :Zd=Zu+ Zo· Prema aktu e lnom DIN stand ardu ZlI je izos tavlje no. odozdo naRore Za padovc i lava nice pei prelazu loplote odozgo lIadole Za sool inc orozore Kocfieijcnt prclaza loplote pri srednjoj brzini velra Za slueai dodalnih viseCih fasada. 1: Qr-Qo( I + Zo+ Zs) gde je: (W) (5.'+ . 5.'I'mlarm ·. posto se u vazdusnom sloju toplo ta pre no~ i kak o provocle nje m.1).3 ravan krov 8 6 12 Umllrasnji koeficijcnl prela7 . onda nema sarno provodenja toplote kao kod evrstog sloja.. .2) Zo .1 Koclicijenl prclaza loplole (W/m 2 K) Za zidovc i unulrasnjc prozorc. tako i konvekcijom i zracenje m.koeficijent prelaza toplote ~a unutrasnje strane posmatrane povrsine ( ta · be la 5. Tabcla 5. Za lo se po tre bna kolicina to plole za nadoknad iva nje transmisionih gubitaka QT razlikujc od gubit aka izracunalih po obraseu 5. 25 (( . lopl ole a.3) a" . 1 I .1).1.+2: . Spoljlli kocficijclII prela7.dodatak za zagreva nje prostorija pos le prekida u grejanju Zu.doda tak-korcktura za uticaj orijentacije prostorije pre ma stranama sveta .ako se jedan od slojeva u zidu s a~toji od vazduha.koeficijent prLlvode nja [oplote za posmatrani sloj zida "i" (W/m2 K/m) (labe la 5. II) I U. (W/m2K) .Y}A Z ·' C1::ATrv· 1 I. Racllna se preko opsteg izraza: 1 k= 1 () .SS !I.+ a ll Ai A a j (5.koeficijcnt pre laza toplote sa spoljne strane posmatrane povrsine (W/m2K) (tabela 5. o .NO 1iI<tJ. de bljina jednog sloja zida "i" (m) Ai . bo i za podovc i lavanice ori orelazu 10 0101. kao i 7. U obrasclI l!A predstavlja otpor prolazu toplo te kroz vazdus ni sloj (m 2KJW) (tabe la 5.k Koeficijent prolaza toplote treba da je poznat za svaki gradevin~ki element kroz koji postoji raz mena toplote.' I' RO} ":KrO I ~· 1 NJ[ roSTflO} E.J IT) as . lo plule a..

ZA Ci!WJA Nlh' Tabel . (W /m K) 4 0.47-0.7 0.ipsani mallc r laki Ripsani ma ltcr Icrmo izolaeioni molter gipsan i malt cr na Irsci Aipsani maile r na rabie mrcii granil dolomil i mra mor pcSCa r.92 0. bcl ono zid ad kamena bel ons kc blo kele sa slIpljilloma 1I 3 rcda (ukJjlletJ jllCi i su pl jille) krceni malt e r p rodllzni krcelli molter ccmcnlni maher ~ipsan i i krcerlo . (OI.64 0.47 0.91 0.52-0.58 0.92 0.05 1.74 0.96 1.76 0.92 0.47-0.5 1.lola c ( kJfkgK) 3 I puna llpcko (s uplikovoSI0.05 0.3-3.92 1.47-0.81 0.51-2.92 0.84 0.56 1.09 0.046 2.92 0.09 0.52 0. /'0 7"I<loIIN.92 0.1 6 0..8 1.1600 600-800 1600-2000 2000 1600 mallcri 1600 1700-1900 2100 1500 1000 600 1000 1200 prirodoi klImcD izcmlja 2600-2800 2650·2850 2600 1500-2000 1500·2000 malcriia1 z.84 0.47 0.85-0.61 0.74 1.05 0.84 0.84 2.11 Fizickc osohinc gradcvin ski h ma ter lja la Malen ja l Gusti na P (kg/m' ) Specifi eD.05 0.1500 1600-2000 1 !00.05 0.4 1 0.84 0. nasul 51rURol ina mincralna i stakJcna vuna lie (vlamo) 2 zidovi 1200. iSpUDII 1800 1700 800 50 100 400 250 50 1700 KoefidjeDI provode nja lopl ole ).15% ) sll plja opeka (uk! jucujuCi i supl jine ) porozna opcka k1 inker opcka (pll lla i sa sll pljina ma) blo kovi od c1eklrofilt e rskog pepel a sil ikalna p Ulla opcka silikalna .I KO I. 5.1 0.Y.92 0.1. nasul kc ramzil .·1 / () /'LOTr.04 0.92 0. uplja opeka (uk!jui:uju Ci i supljine) pozolil lermoblokovi od S1ja ke (uk!jui:u juCi i supljine) blokovi ad pcnohelona puni blokovi od lakop.92 0.84 0.92 0.92 0.5.92 0.92 0.84 0.99 1.27-0.35 0..1 9 0.l1.1400 1200 1200.52-0.180 1200-1400 800 1900 1300.1 6-1 .79-1.74 1.33 1.4 0.05 1.92 0.22 0.88 0. hum us pesuk (suvi ) sljunak (5uvi) drobl jena opoka d robljella pluta perl il .84 .92 0.84 0.1 0.52 0.ILl.81 0.16.84 0. amorrlli krccnja k pesak i siln i S1 jurla k obradiva zemlja.5 2.92 0.58 3.74 0.

88 0. I ' .H .67 1.05 0.kTOV4NJEPOSTROJENJA ZA CENTR-ILNOG R£J.21 0..r " ~."fI\ :'.1 .88 1. laki betollski clementi armidlno sta .47-076 1800 2100 850 900 .14 012 0047-0. 1I.88 0.7 0. .05 0.047 1000-1400 600-800 1900 1800 2000 1900 2300 1200 1000 2400-2500 1200 2600-2850 .09 . ~ ·oJ' '" '.099 0.0.96 0. .04-2.19 0.88 2.92 0.21 0.79 1.29-0.88 0.33 0.lake.84 0..84 0.081 0.96 0.09 2.09 " i. 400 ' .13 0.14 0.""'·'''.44 044 0.96 I 1. ...35 041 0.1 ik linoleum uma rcdfabrikoV'Jlli betonski e'ementi .09 1.84 0.'1.26 ' t.do 18 mm 096 0.eni moz.*·:II1\'' (JO ' .oQ.000 or keramicki moz.'''~I''.10<:0 iverica . 2..' I I 1\ L!' .debrine 25 mm 1.58 014-029 0.1NJE 2 belool 1800-2500 800-1400 400-800 1200-1600 1200-1600 lace 3 0.76 0.tvrda -meka .081 0052 0.09-2 1 2.05 0. SU I'i stakleni blokovi d r'll) " 2. ik . I}.2500 2600 1100 700-800 500-600 620 400 550-600 1000 200-400 -600 ' 550 500' 450 .08 0. .. -0" ~.£ene 20 35 \ .I.84 0.058 0.'i'u<iorTJI'.fl".29-0.16 2.84 0.96 .88 0.84 1.C PRO F.21 .7 0. stakJ.67 1..47 2.35 1.92 0.99 0.. a ira ~nlislir£!.j betoni O<J kamen 093-233 0.47-0. za oulanan 'b iznulra S r.21 0.96 0. 0 .099 0 0.88 0.47 .33 081 0.23 0.093 0..48 0.47 0.88 1.

I' .homOReoo . POTREBNA KOUtINA TOPWTE ZA GREJANfP.5 46. .prapilen . .' "f' 1A 5.vima) oOIiuretanske p1cXe izrezane iz blokova .. oIcwo cink 7800 7200 2700 9000 11S00 7100 . mekana bitumensk~ traka sa ulo!kom od '1luminiiumske foliie krovna lepenka vi!esloina bitumenslca hidroi20laciia PIB (voIirzobutilen) trw CR (hlorpren kaublk) trw CSM (hlorsulfidna oolietilenslca) trw EPDM (etilen . prskani azbest .mole PVMD i PVC picXe poiistirolske picXe (u bloko. \ : 30-200 145 120-160 800 350 400-600 1400-1500 1180 1400 .te plcXe oolietilenske foliie PVC foliia.6 126 4191 -422 1006-1012 termoliolatorl mineraln.nofilen vinil-azhestne plcXe tepih doske za pod hrostov parke tvide drvno-vlakn".574-0683 999 7-958 4 1275-0932 o0243-0 0314 . 2.cementne plcXe ~Iik 2 DCMIae oblOlle 3 1500 1100 1900-2100 1400 olOS 167 I 05 096 096 096 123-146 167 167 1. 039 084 084 '167 126 147 167 1.19 01 9 026 0.. 203 380 35 110 0041 0056 0041-0044 0046 0098 012-013 019-023 019 021 1 bitumen bitumensica lepenica ". 15-30 3O-4C 50 15 osla\o . ~ t .pIca: od sintetillih materijala. i staldena vuna staldena pena pluta (ekspanzivna imprelUlirana) plcXe odQlo!ivene trske plote·odjlresovane slame (strami\) .8. vi!esloinOR poliestera picXe od wilne .59-169 1 096 126 138 1 . PVC p1cXe urea p1cXe voda (10-100 "C) vazduh (0-100 "C) . "--''' 1 .volt PVC .5 .67 125 096 1 46 1146 146 096 1 1 104 088 082 096 046 05 088 800 950 250-300 ·520 700 ' 900 ' 1000 1~00 900-1000 kroVDI pokrtvDI mlterill " 1100 1100-1200 1600 1300 1500 1200 1900 2800 1800 meWI Iiveno lIVOMe aluminijum bakar . 9/ 4 017 019 07 023 012 016 007-009 0.14 0·21 019 019 (\ 19 019 0.' .23 03 03 099 29 035 5. 0035 0041 004 0. 1 oOil} . .kaublk) traka crep plcXe od !kriliaca azbest .

.08 ' o. vazdusnI sloJ ) em.aptivcllim spoinicamn staklo jednost. . koefieijc mi prolaza toplote izraeunati su i dati u tabelama 5.. bez zaplivallja crep no lelvama s:o 7. Tabc la S.25 0.1 Primer 1 Izr:lcunnli koefieijent prolaza top lote kr?z spoljni zid }slika 5.18 0. 8 em.21 0. ~:: . kilo i da za zid od istih materijala nije jednak koefieije nl prolaza lo plote ako je laj zid spoljni iii unutrasnji. 3-5 mm. unutrasnji krceni mil Iter 1 em.14 0. 12 em.81 0..15 0. (m 2 KJW) 1 Z 3 4 5 0..ILNO GJ<UAME T"hcl" 5.3..6 5.14 0.. Slika 5.1 krov.()2 Il. zbog razlieitih koefieije nala prelazil lo plole.02 0._/ .81 .111 0. 2 1 k= 1 -.. Kada se koefieijenl prolaza loplote izraeunava onda se to eini prema obrasell broj 5.15 0.1 Spoljlli lid .IV Koclicijcnt prolaza toplotc k za krm'ovc (W/m1K) Moteri).+ . a..16 0. puna opeka gustine 1800 kglm. bez izolaeije.16 0.+-.+.8 5. ~". 3 belo n od kil menog agregata gustine 1800 kglm .93 0. -\ . +--+ .=25 W/m K 2 a u =8 W/m K I .3 J..16 0.OJ£NJA Z-1 CENT/'.21 0.plivcl1i spoj arrnirallo-belonski krovovi pokriveni ler p"pirorn.76 0.21 Zit gritdevinske ele mente uobieajenih materijala i standardnih debljina.16 0. Prilikom korisCe nja tilbe lil 1re bil vooili rilenna Oil koo horizontalnih povrsina koeficijent prolaza toplole zavisi od smeril loplotnog lokil.2 1.16 0.5_VII. ere I' iii lalasasli lim na lelvama.lll OtPOf prolazlI toplotc vazdllsnih slojcva DcbljioR \'82""5DOI: sloja (eml veri ikalni sloievi horizonl~lni slo jcvi pri prolnzu loplo le odozelo nnvisc horizoll la illi slojcvijJrijJrolazliloplole odozgo lIalliZe 11A.12 016 0.a\110. debljina uctona 5 em arillirano-hero llski kr ovovi sa izo lacijom od 35 mm lerase sa izolaeiiom oel 35 rnm k(W/m'Kl 11..KrOI~·1NJE POS71.Ol ~i .'I!"< 8.17 0.IV .Torioml 'ii: PfWJF.+-./.1) sled:~g S~s!<tv<r: spolJnt krcenl mail e r 2 em.~ k =_1_=164 06 ' . W/m2K 0.8 4.

V Kocficijcnt prolaza loplotc k za prozore I vrata (W/rn'K) I Vrala soolina vrata . dvostruJ(O zastakljen.3 2. odstojanje izmedu stakla 12 mm drvcni sooieni orozor drveni dvostruld orozor l:elieni iednostruk Drozor. . POTREBNA KOLle /NA TOPLOT£ 2.9 3.8 3.1 1. icdan outa vazdusni sloj termooan staldo dva puta vazdu!ni sloj termopan stakloi. dvostruko zas'akljen.2 3. dvostruk staldeni blok.0 mm drven. . drvena sa staldom iednostruka balkonska vrata.. ) 1 1. orozori u betonskom dkviru Drozor od ~uol iih staldenih blokova UDDlrasDji pnnori orema soarednoi orostoriii iednostrulc prozor prema sporednoi prostoriii.3 5. iedncit'ruk termoluks.1 GREJANJ£ 03 Tabcla S.5. odstojanje izm~du stalda 6. dvostruko zastakljen.9 2. 2. odstojanje izmedu staid a 120 mm eclieni"sooieni Drozor eclieni dvostruki prozor nadsvetlo.7 2. dvostruko lastakljen.2 .2 3. jednostruko zastaldien drveni jednostruk prozor.5~ . I 20 k.0 1."jF ..8 4.8 4. . iednostruko zastaklien eclieni jednostruk prozor.5 5. ~uoal i stakleni blotL pun Pnnor u staldenicim» (F .3 2..devena') ) sool ina vrata .5 .3 5.8 4. drvena sa staidom. 3.5 . 3.0. dvostruka unutrasnia vrata SDoliol pnnori drveni iednostruk prozor. jednostruk prozor.0 mm eclieni jednostruk prowr.l:eliena balkonska vrata.5 5. 30 5. iednostruko u l:elienom ramu nadsvctl o dvostruko u l:elienom ramu veliki izlozi.5 31-3.Bee mateflJaJe ") VaZi i za ostaJc metale .8 3.' .) VaZll za vclt.6 3.5 3.8 4.8 2.9 3.1 5.3 5.3 33 2.6 2. odstojanje izmedu stalda 6.8 4. dvostruk prozor Socci \aIDO zaslakljivaDjc 'crmooan staldo.5 2. triputa vazdu~ni sloj cudo staldo (orema debt iini stalda) termoluks.. . .

.:. lCraco"" hel onskoj podlozi 1."elie ')( I -.linolcum na bel onskoj podlozi.34 Primcdb. Manje vrednosli vaie za slubj bda je smer prolaza topl ole odozgo nani.40 bClonskoj pod lozi . nasip ad Sljake 1.. a vccc za peolaz (oplole odozdo naviSc (gornja proslorija imn nizulcmpcrnturu). Belonska plob.7 em. ksiloli( na 1.1 tcmperaluru).20 i 2. ~nn""'~'iic "r.) k= 1. vune 8 em. vun.i· . RaVili kIov../ IJ 1"r/unJl'l ' I'IWJ/:.Iopao pod (parkel i sl. POSTROJENJA ZA ENTR·I LNOGREJ. Monta sa vlakIJ31icom 12 mm. Vrsl. Armirono bel onska masivna plOCa sa vlaknalicom 20 mm i parkelom 1I asfaUli 1. Drvene grede sa up"slenim po dom.~ m lr "/.'J.: kada mcduspralna konslrllkcija uijc Itleno nim vrcdnoslima: dcrillis ~m:l. 0. trseani Icp 1. bClonska plOCa na pcsku. :s<' V I ."'7 rrmmrrT rrm ~ V"J 4.. parkel na slcpo m podll.'l:- .16 Pod na zemlii (/////////.·IA'j1:: Tllbcla S.'.I\TO I ·:'I J\~/..28 3.5 iii k=1. I eSca" i Icp i " r ~ r:11 . konslrukcija I k v.~. siinorcbrasI3 konst rukcija. leraco) k=I . .34 iii k= 1.-.VI Koclicijcnt prollila topl ote k ZII POdOl'C i tavnnice (W/m'K) Crici .4 . Silno rcbrosla konslrukcija sa vtaknalicom 12 mm. moze sc raeunati sa slcdeCim prosl. plob od drv.e (donja prosl orija ima ni1. I 6. I 5.20 1.1.22. hladni pod (belon.87 plota od drv..

12 2.66 0.79 - 2.97 3.48 I 0.87 0.97 2.50 1.87 1.23 1.29 2. .02 1.13 1.86 2.prozor na hilo PO .57 1.prozor dvostruki PDZ .8 1 2.42 2.04 50 1.pod. izracunava se na osnovu unutrasnjih mera duzine i sirine prostorije.81 2.4 1 1.65 2.83 0.64 2.38 1.07 1.5.86 2.13 2.69 - -- 100 1.44 1.prozor dvostruko zastakljen 5J .prozor jednostruk PI< .36 1.vrata balkonska ZU .5 12. POVRSINA KROZ KOJU PROLAZI TOPLOTA .J clrvcllc vunc Koclicijcnl k za dcbliin" zida (em 64 38 51 25 1.OTl. rabie Sliako bct onskc nlocc Plocc oc.22 1.1200 I U .21 2.44 2.37 1.29 1.58 T:lnki lJllulfilsnji zidovi G ipsallc plaCe.2.97 1.79 2. p .94 1.1600 Kamen Porozllip -2600 Tvrdi p =2600 Bclon M!3< 100 5polilli zid I 5 - Unulrasnii zid Mil < 16051001ini zid Unu tcosllii zid Soolini zidp =1000 Unu tr asnii zid I I 2.28 2.00 2.98 2.34 Spoljni zidp . POTRF:IJNA KOU CINA TO /I.09 2.99 I 0. Z~ 0RJ:JrlNlh V5 Tabe la 5.41 1.47 2. Vrednost povriiinc moZe se u racunu zaokruziti na prvu decimalu.17 0.64 3.27 1.zid spoljni T .08 5 6 7.66 2.65 I 1.91 5.1800 Unurr:l ~ nii zid Spol ill i zid P -I 400 Ullllirasnii zid 5 tri rcd a p-1400 SIIPI iin.35 L1ki bctoll .78 15 1.63 2.05 1.0 I 1. u visinu zida ulaz i i debljina med uspratne konstrukcije.77 0.48 2.F Povrsina kroz koju se vriii razmena toplot e.vra ta spoljna VB .92 I Sur Iii blukovi 1.83 2.tltt cosn ii zid I 2.02 1.12 1.43 1.35 1.5 10 7 12 77 0.45 10 15 40 220 25 30 2.17 0.60 0.17 1.23 0.57 40 30 50 60 70 80 2.VII Koelicljenl prohlZII loplole k zn zidove (W/m'K) MalcriJal Opcka Spoljlli zid p.49 2.58 1.08 0.63 2.13 2.70 2.42 2.vrata unutrasnja VS .zid unutrasnji Z5 .1 1. za pojedine povrsine koriste se sledece oznake: PJ .24 3.57 2. Pri proracunu potrebne kolicine toplote.svetlarnik dvostruki VU .57 0.svetlarnik jednostruki SO .7.15 1.94 1. vee odstojanje od poda do sledceeg poda.tavanica P .71 Supl ia opcb 1.00 Srakobcton 1. tj.1.35 1. Za visinu zidova ne uzima se unutrasnja visina prostorije (odstojanjc od poda do tavanicc).

kll hinja we .. . hoi radiollice Magacini ('istog rublja i sanilelskog malerijala. obdukcione sa le. pros lo rije 2.\ sterili. Cckaonicc. slcpcnista. odelell ja za odmor bolesllika Operacione sale za hill1e slueajeve.1ic Prostorije 2:' personal koji radi sa ru cllim lekrnllskim cclltralama Ga raze 20 12 10 16 20 20 5 Zdravstvcnc ustanovc (bolnicc. spavac. loplolna podslanic. ·C 20 22 24 25 18 15 7 5 16 . boksovi i poluboksovi za deCll. a ostala slova bliZe odreduju vrslu povrsine.11. Tabela S. lerapiju i masaiu. 1 gipsovanje.zid) . gmderobe. umivaoniei. ambula nlc) Naziv proslorije <::ekaonice. ku. bolesnicke sobe. a lelici. sa le 7_1 rad sa klijenlima.. r. zraCcllje. lIkoliko narucilac ne zahl c va druge vrednosli. Irpeza rije i dnevn i bora· ya k bolesnika.1 i oslava 10 18 ne j\rcill se p os ovnc proslOrtJc Naziv Ilfosloriie Kabineli. gimnaslicki kabincli. Kuhinja . kabilleli za snimallje.vrala. we. sale za Rii dijagnosli.. biroi. V . predsobl je.tu Temperature koje Ireba oddavali 1I pojedinim proslorijama zavise od namen\: prostorije i Ireba ih usvajali pre ma donjim preporukama. dej\azman. sobc za uzima· IIje probe i llzo ra ka. klin ikc . prosl orije 7_1 razne spccijalislicke preglede. sobc lekara.1 dijagnostiku i inlervel1cije. unulrasnja slepenisla i hodnici. maAacini Ma!pcini 1I sldopu loka la Holovi i Rarderobe Proslorije za ATC i lelegraf. hodnici. sobe za budellje. pcrionice SldadiSl a krvi MaRaeini prljavog rublj.VIII Unlltrasnje projektnc temperature SIam b cnc zgra d c Naziv proslorije DneVl13 soba.vJ I. kallcclariic. trpczarije. PI?QJ EKrO I'~1NJ r:: POSTROJ ENJA Zrl CENI 'R-1 LNO (. I<UA. UNUTRASNJA PROJEKTNA TEMPERATURA . 5.DOseball Kupal ilo (posebno i sa we· a m) $usionica veSa bez provelravanja SlIsionica vda sa provelrnvall jem Hidroforsko poslroielljc ·C 20 15 22 20 16 Prirucna radionic.loka li KOllfercncijske sale..a Slepenisle. biblio lekc.1ci jll. komandne sale DORonskih uredaia O peraciolla i akllSc rska sal:" sal a za neuollosead. kancelarije. sale za Icrapiju blatom. Z . tchnicka poslro ienja. POjaCivacke sian icc. sale 2. pripremne prosl orije. dio med. Tor/om ••i'. sale za itidroleraoiiu Proslorije . kupa lil. soba.3. sobe 7.a ·C 20 18 vozacc. laboraloriie O nlinacijc. biroi Arhiva . umivaollicc Arhiva . Napomena: Ireba uoci li da prvo slovo oznacava 0 kojoj se vrsli povrSine radi (P prozo r.

Sob. WC za dccu i urnivaonici Th ~ evi.: svih vrsta gastronomskih proizvoda. hmalila i svlationicc Z1 d. sobe Z1 dojilc i a:kaonicc. odeljenje za sme~laj uredaia kabine kinoooeralera Slufbene erestariie Umivaonice We. lurU. kancelarije.lorU. sale. POTREBNA KOLlClNA TOPLOTE ZA GREJANJE 97 Apotekc Nazlv nro.cu WC za ""rsonal i umivaoni. frizcrski saloni holovi hodnici Uoonicc Sebe u demu slaraca Umivaonici WC_oerienicc rnaaacini astOil rublia Kuoalila i lillevi Kuhinie . DOvrCa lur~i i~ naoit aka Hodnici WC Tulevi umivaonici svl a~ion ice ·C 16 16 6 15 22 ObdaniSta i iaslice Nul v oroslorilc Sale za znimanje.zlv oro. i boksovi. Izdavan ie lekova i a:kaonicc Priorem anie lekova i orirufui maaacini Prostoriie za rovan ie Rotovih lekova Prostori ie za rovanie mineralnih voda i lako zaoal iivih maleriiala ·C 18 20 10 8 Gaslronomskl obiekti N. a:kaonice. scpare. ·C 20 18 22 15 25 16 .rad U obdan i!tu. DOslastic.5. Kuhin ia ·C 18 20 15 16 Hotcli co. Sale za potro~at. zaslakljene lerase. za slanovanje. domovi Nazlv oroslorll. eerionic. unul ra~n i a ste pcni~la troezari ie Sale u jaslicama. internati .:i MaRacin ~isto.rublia.rnice sladolednice sudooere Mao. kelnersko odel enie Kuhinie.:> Kuhinia ·C 20 22 25 16 15 16 Pozori ta i bloskooi Nazlv uroslorUe Sale za predstave sa garderobom. scene i garderobe.lcafane. unutralnja s lepeni~la . reslerani. birei i pillion icc.cini s1lhomesnat ih oroizvoda. spavaonice. perionic.

[. Temperatura se izracunava po obrascu : (5.lA ZA rESTR·1LNO G I?U.. cekaonicc. skladi51a.'I Nl H Za tvorcni bazcni Naziv IJrostorijc Ho lovi. unutrnsnja Slcpc llis ta .-1) " gde je: s 2: s u (k' F)s ."i. prol. TEMPERATURE NEGREJANIH PROSTORIJA Za izraclll1avanje pOlrebne kolici ne toplote potrebno je poznavati te mperalurl' 1I prostorijam<l koje nisu predvidene za grej<lnje (suleren.os IJ Tor/on)!'.' PIIOJl-.:c. ove temperature se mogu izracunati na osnovu toplnl ' nag bilansa od redcne ncgrejanc prosto rije. Za stacionama toplotno sta nje zgr<lde. s<llc Z. svalaCionicc..1 odmor DOsie kt lpnnjn G imnmilickc salc. periOllicc 22 15 22·211 25 40 50 60·80 10 15 I 11 d us I" rIJs k C pros OrIJc NMziv)Jrostorijc ·C - Temperatura i vlnzllosl vazduha 1I pojedillim proslorij.J.).1urikc.TOI':·1Nl I. PIISiol lit. kafanc. uifci.1 pli""njc T lIscvi i kUpolil" Porno kupolila T a pia vozdllsna knpa' ila Vrela kllpali la· saline Sklodislc sporiske opremc KlIhioje l. frizcrski salOiI Rcslorani. hodnid i ·C 20 18 we koji pripallaju ovim proslorijama Hale sa bazcnima Z. vrl ova i drugih grnllevinskih objckala sa spccijalnom nnmenom odrcdllju sc tI zavisnosli (XI . ostava.mla rndi o· lIi c~. POSTROl l ::\.4. knllcclilrijc.suma proizvoda kF za povrSine koje negrejanu prostoriju odvajaju od spoljnjeg vazduha 2: (k ' F)u - suma proizvoda kF za povrSine koje negrejanu prostoriju odvaj<ljll od unulrasnji prostorija .ehnoloskoA procesa racla 5. lavan i sl. sale za ollm or posle kupanja.ckarski knbincti.

..:. . ..-'(..4 .--8_·2_'_2.:.2_2_ · _18_ ' 0....8' 2·3 + (1.8_'-::-2. :.5·2.22 KoristeCi obrazac za te mperatllru negrejane prostorije (5.:-)·--::1.5·2 · 1.4) dobija se: I x 5 _+_2_'2_'--. 1.5) ' 1. 2· 1.48 + 2· 2·3 · 1.5·2..65 1.3 1. PO TREBNA KOLlC:INA TOI'I.-:-5 3:-:-0.48 vrata pod tavanica 2.3-::-'1--::5_+-..5 ·3 -1·1.4 1.53 ·3 .3 + (1.--48--::·_1c::' 1.5 ·3 -1·1.:.:.65 -c' I x = 561.. Spoljna projektna te mpe ratura je -20°C. Visina prostorije ukljuclljuCi i meduspratnu konstrukciju iznosi 3 'm.4 "C 33. nr-JA NJE I" - () Q te mpera tura u susednoj prosloriji spoljna projeklna te mpe ratura temperatura negrejane prostorije Is - Ix - U svim slucajevima kada za proraclln nije neophodno poznavati tai':nu vrednost temperature negrejane prostorije.59 + 8.3 1.66-168 =9.1'. Koeficijenti prolaza toplote k (W/m2K) imaju sledece vrcdnosti za pojedine gradevinske elemente: prozor spoljni zid unlltrasnji zid 2.5. moze se nje na vrednost usvojiti na osnovu podataka iz tabele 5JX.:--.48 + 1.5·2·1.22 1.8·2) .4 + 1·1.. a na spratu iznad je parke t.-3_ = _0.4·5+ 1' 1. Primer 2 [zracunati tempe raturu negrejanc prostorije prikazane na slici 5.5 ... Pod u prostoriji je teraco.2..5) ·1.0.GTI:: ZA C..3· (-20) +(1.4--:8_·2_0_+_1...65( -20) 1.5_·_2_ · 1.

.:oInih prostorija +9 +6 +6 +3 +3 a -6 +3 a +6 0 -3 -3 a +15 +10 +15 rlo +20 +3 -3 5.2 Osnovu negrejulle prostorije iz primera 2 Tabela 5. • lcocniSta ispod pod.8 I!.11. prostoriic 11c LIZ .100 n Tor/ann 'ii. llpr. SPOWNA PROJEKTNA TEMPERATURA Za spoljou projektnu tempcraturu se D e uzima najniZa temperatura koja se javiJa u odredeoom rncs!u.J>"(}JI-:KrO I ~ ISJ r: I'OSTROJJ:. Zato se ba spoljna proje ktna te mpe ratura usvaja vrednost znatno visa od apsolutne minimalne temperature. pa bi postrojenje projcktova no na osnovlI nje bila neekonamicna."oi lemoe.@ Slika 5.ol.:cuz.5.·I CT.lari a ·C MOVsa 1.1X Temperature ncgrejanih prostorija i lIa (0C) Pri o. prolazlli hodnici . jer tal-va temperatura traje vrJo kratko i javlja se retko.\JF: .001 in i zid sa centralnim I!fcianicm Suscdoc ~adc sa peCima KOIlafIJicc -9 -12 -15 -18 -21 -2-1 a -3 ·6 ·3 -6 ·9 ·6 -9 -12 -9 -12 -15 -12 -15 -18 -12 -15 -18 oceniti.rcjanirn proslo rijama spoljnim vazdllhom bez Suscduc praslorijc .VTI?A I . jer bi retio radilo punim kapacitetom.1 jc: KIov 5.:r 0-.poIjnih Hata i !.·I Z..:oc spol jnim vazdllbom sa spolj_ vratima.: > 5.3-5.:ojc: su prel cino oodrumskc orosto riic ol.3 KIov sa 1.:<2. .\ J. obzirom na temperalllrn ol.8 POIi.:=2.NOGRrJA .

spoljna projektna temperatura se odreduje na osnovu ~sovnih vrednosti spoljnih temperatura koje se javljaju u decembru. Merodavne vrednosti Casovnih temperatura uzimaju se kao prosecne iz najmanje pet uzastopnih godina. Izbor spoljnih projektnih temperatura za nase klimatske us love su prilagodcni raspolozivim podaeima. Odnos ucesta ave dye temperature dat je sledeCim izrazom: IJ =0. koji bi trebao da je najaktuelniji.x.: Coka Despolovae Dimilrovgrad -20 -20 -18 -18 -18 -18 -18 -15 -18 -19 -18 Divcibarc Draga! Elakovica Golubae Gornji Milanovae Indija lvanjica Jasa Tomi': Jo!anicka Banja Katanik Kikinda Knja~cvae -20 -18 -18 -20 -18 -18 -20 -19 -15 -18 -15 -20 -20 -20 -20 -20 -18 -20 -18 -18 Kokin Brod Kostolae Kostolae Kovilja~ -20 -18 -18 -17 -18 Kovin .61"'in Na osnovu gomje jednacine vrednost spoljne projektne temperature za veCi hroj mesta je dat u tabeli S.5% iii 99% ukupnog broja ~ova. Ba&o Pelrovo sclo Bajina BaSla Bajmok Banja Koviljaca Batoeina Bceej Bcla Crleva Beograd Boljevac Bar Bosiljgrad Bujanovac Crvenlea . Tabcla S.5. Kao projektna usvaja se srednja dvodnevna temperatura. januaru i februaru. U njoj se na primem Beograda i Zemuna moze UOCili uticaj velikog gradskogjczgra na poveca'1jc tempera lure. Kriterijum je postavljen tako da se u ovom periodu. Usvojeno jc da se ona odreduje zavisno od srednjc temperature najhladnijeg meseca u periodu od 10 godina (1m) i apsolutnog rninimuma (lnoin) iz istog perioda. To prakti~no zna~i da ce prema prvom kriterijumu spoljna temperatura imati niZu vrednost u svega 22 casa.18 -20 -16 -18 -18 -18 -18 -18 Cuprija CaCa!. a prema umerenijem u 54 slucajeva. koji iznosi 2160 ~asova projektna temperatura moze dostiCi iIi biti iznad nje u 97. POTREBtVA KOLle l tVA TOPLOTE Z4 GRElA tVJE 101 Prema Ameritkim propisima. koja je u poslednjih 20 god ina dostignuta iii hila is pod nje 10 puta. +O.41". da bi u danas vaZeCern normativu iz 1983. Raniji Nematki normativ 4701 je spoljnu projektnu temperaturu definisao kao srednju vrednost apsolutnih lninimuma iz ~to duieg niza godina. godine uveo nov naCin njenag odredivanja.X Spoljnc projektnc tcmcpcrature (za mesta Jugoslavije) SRBIJA Ada AJeksandroYae (Zupski) AJeksioac AJibunar Apalin Arandelovae Arilje Baclea Palanlea Balli Topol.

·I ZA C E.JJka Bileec Br~ko Brad Doboj Gacko G radilka -20 · 16 -18 -18 ·20 -2 1 · 18 Kozarska Dubica Prijedor Sokolae Sruinjc Trebinje Visegrad ·20 -20 -18 -16 -6 -17 .. Todoro.102 8. Kn devac Novi Paza r Novi Sad Od~..ld -20 -18 -18 -17 -17 -18 -1 6 -18 -18 -18 -20 -17 · 17 ·18 · 15 -16 · 18 -19 · 18 -18 -18 -16 -18 ·16 ·15 -18 -18 -20 -15 ·20 -20 · 17 Prizrcn Prokuplje Ribarska Ba nja Scnta Smcdcrcvo Soko Banja Srbobran Srcmska Kamcnica Sremski Karlovci Surdulica SvctozarcYQ Svilajnac Sid Tcmcrin Topola Trslenik Tutin Uiicc U zicka Poieg" Uroscvac Valjevo Varvarin Vladii:in Han Vlasina Vlasolince Vranje Vrbas Vrnjacka Banja Vdac Zajec..JANJE Krngujcvac Kraljevo Krll!evae KuCcvo Kula Kur!lImlija Lapovo UtZ arcv:ll: Leskovae Loznica Majdanpck Mataru!ka J3anja Mitrovica Mladenovac Negotin Nil Ni!ka J3anja NoV. PI<OJ EkTO I·:·1NJ E I'OSTROJ ENJ..\ rmA LNO G Ilf-.:u Zcmun Z iatibor Zrcnjanin -15 -17 -20 -19 -18 -18 -18 -18 -16 -18 -18 ·le · 18 ·18 -15 ·20 · 20 · 18 -18 -18 -19 ·20 ·18 -18 -18 · 15 -19 -18 -22 -18 ·17 -17 -18 CRNAGORA Bar J3ijc1oPolje Budvd Cel injc Danilovgrad Hercegnovi lvangrad Kolasin Kotor Milol:cr Mojkovac ·2 ·17 -1 -13 -12 -1 -18 ·20 ·6 Mralinje Nildic Pljev1ja Padgorica Risan SUlomorc -18 ·12 -19 -5 -6 -4 ·4 ·6 -4 -6 ·4 ·18 SveliStcfan Tivat Ulcinj Virpa?ar REPUBLIKA SRPSKA Ballja l.3ci Palie PanCcvo ParaCin Pazova Pee Pirot PoiarCY3C Pod ujevo Prclevo Priboj (n" Limll) Prijepolje Prist ina .

.. r.1 5...· JSJC /0 ..fi/le od ko . r--. koje ne zahleva nik akve do datke. Po red neprekid nog rada posl roje nj a.. ~...:J ~ t'. preko povecanih grejnih tc la.. 10"1.3 Zavi.. raz likllju se sledeCi sillcajevi: 1.. 10 1 '" . P07R£8NA KOLlC /tVA TOPLOTF. -- r---.6.-Is . bae zagrejat i pros loriju na ze lje nu lempe raluru... '" Ic>~ ~ . lu ovo m slucaju se kao visina zidova uz ima odslojanje 2 od poda do pod a (m ) I.. svi unulraspj i zidovi sa vralima.3 pri kaza na je zavisnosl dodalka Z" od duZi ne traja nje prekida loze nja i vrednosli ko.0 11 f- "' ~ 2 ....uku pna unulras nja povrsina pros torije: zbir svih spo ljnih zidova sa prozorima... kako bi posle prekid a 1I zagrevanju bi lo mogu ce inl e nzivnijim dovode nje m top lo le .. ..Zn U termickom pogledu vaina karak leristika proslorije je sred nja vred nosl koeficijenla prolaza top lole. pod i plafon....0 kD S tika 5.5.. Z·1 0 I?FJ. 1..gubilak top lOle proslorije lra nsmisijom (W) F . nep rekid an rad sa kra lko lrajnim ogra nicava njc m zagrevanja nocu 2....5) gde je: Qo .Is veca. od nos no kada ko ima manju vrednos t... ~ . je r je zadrzava nje loplo le u pros loriji kraCe uko liko je razlika I" .razlika izmed u unut ras nje i spo ljne projeklne tempe rature (DC) U zavisnosti od vrednosli ko uz ima se dodatak za prekid loze nja.. DODATAK ZBOG PREKIDA U ZAGREVANJU . pre kid 1I zagreva nju od 9-12 cas ova dnevno 3.l'llos/ doda/aka /la prekid greja/lja i /la hlad/le povr. k' ~ ::::--. bez obzi ra da Ii kroz nekll od ovi h povriiina ne ma razme ne toplo te (drugim recima.~ 0 K ~£J(...Sa slike se vidi da se za manje vrednosli ko daju veCi dod aci... Ova vred nosl se izracu nava preko obrasca : (5... pre kid u zagreva nju od 12-1 6 casova dnevno Na slici 5.. ce lokupni o motac pros to rije).

] dnevno .07 0. o --~kD -? ~ 2.75 0. spajaju u racunu u jedan dodatak ZD (slika 5. Zbog (oga se moze des iti da se covek ne oseea prijatno u p rostorija ma sa ve likim p rozo rirn a i spoljnim zid ovima koji nisu dovo ljno termicki zas tice ni. iz 1983 godine. ne uzima 1I obzir prekid grejanja.Q7 0. Oseeaj ugodnosti Ijudi koji borave u nekoj prosto riji ne zavisi isklju civo od te mpera ture koja vlada u pros to riji.1 5 0. <0.] dncvno 3. Za to su pros torije na uglovirna zgrada nepovoljnije od prosto rij a sa jednirn spo ljnirn zido m.4 i tabe la 5.07 0. 1.35 ..3). kako Z" tak o i Za.4 Zajed/licki dodalak ZDza vimo od k D 5.. Izmene Aktlle lni Ne macki normativ za proraclln potrebne kolicinc toplo te (DIN 4701 ).16 CasOY..75 0.0.1 5 0. X ll Dodatak Zo ku (W/m-K) 1..30 0..0 Slika 5. .. pre tre nlltka kada 1I prostonl treba da budu pos tignute projektne temperature.07 0. pa o tp ada 2 1/" Smatra se da je danas rcglliacio na tehnika 1I grejanju svuda aut omatska i da je moguee programirati ukljuce nje rada grejnog postroje nja u odredeno vreme .. iako je prosto rij a zagrcjana na potrebnu te mperaturu zbog veceg odavanja toplote te la zrace njem..7. Pre kid rada 12.ZII.8 0.~ 2U" .. K """ ~ ' b.TOtforovic PROJE K r O VA NJE POSTIW JENJ"'I l A CENTRAL NO G REJA NJE 5. Ne prekidan rad sa ogranicenjc m 7~ 11lrcvanja 1l0CU z. Posto oba dodatk a.. oni se i pored toga sto imaju po tpuno raz licit a fiz icka znace nja.f/. DODATAK NA UTICAJ ZRACENJA . ~ I!>.15 0.. Srednj a te mpe ratura granicnih povrsina prostorije zavisi od koefi cije nta prolaza toplo te k.8 .Zato i dodaci Z a zavise od vrednosti kD (s lika 5. Prekid rada 9-12 CasoY.1.25 0. T a bcla S. lUI- . zavise od vrcdnosti k[)./0-/ B.xII) .15 2.1..20 > . pa se nje na vrednost ogled a u vrednos ti k[)..7.35 0. vee i od srednje te mperature granicnih povrs ina.0 ox /.20 0.

9.XIlI ku (W/m'K) Z. medutim. Za polozaj jl:dne prostorije merodavna je orijentacija spoljnjeg zida. uzima se maksimalni dodatak. POTRE8 .16 Kada se postroje nje za grejanje predvida sa potpunom automatskom regulacijom.05 S +0.05 SI +0. Za prostorije sa dva spoljna zida vaina je orijentacija ugla prostorije .0.92-1. Vrednosti dodatka LS date su u tabe li 5. kod prostorija sa jednim spoljnim zidum. Tabela 5.xIlI.05 I 0 J1 -0. S. a ako ima tri iIi ee tiri spoljna zida. u nasim uslovima grejanja dodatak ZD jos uvek treba da se uzima u obzir. Norme iz 1959.0.1. XIV Dodalak Zs I I Siraol:li svcta.05 I I z 0 I I SZ +0. ZAGREVANJE VAZDUHA KOJI PRODIRE U PROSTORIJU Pod uticajem udara ve tra.05 dodalak . u prostoriju prodire vazduh usled nezaptivenosti prozora i vrata. J -0. 5.70.1.5.19 1. upucuju na odrl:divanje zapremine vazduha koja prodire u prostoriju i izracunavanje kolicine loplote Qv koja jc potrebna za zagrevanje vazduha sa spoljne na unutrasnju temperaturu . 0.. Da bi sc neutralisao uticaj hladnog vazduha koji prodire u prostoriju. Tabel .12 0.26 0.8.14 0.91 0.43 0. godine.32 0.27.0. DODATAK NA STRANE SVETA .44. I takav naein proracuna nije zadovoljio prakticne zahteve i .02 0.6 1.0. za lakve sluCajeve treba umes to sa dodatk om: ZD =Z" +Z.04 od 0.06.05 5.OS 1. racunati sarno sa dod a tkom Za sa vrednos tima iz tabele 5.0.JZ -0. XI V.76 0.77. _I I\OU t:INA TOPLOTt: Z-1 G lU::JA NJE 10 . treba predvid e ti kolicinu toplote koja je po trebna da ovaj vazduh zagreje na temperaturu prostorije.10 0.Zs Ovaj dodatak jc lIveden je zbog uticaja razlicitih intenzit e ta suncevog zraeenja na zidove prostorije . U pugledu nacina odredivanja dodalka usled uticaja ve tra svako novo izdanje DIN normi lInnsi nove de taljc i preciznos ti.60 0. Po najstarijim normama dodatna kolieina toplot e se odreduje pre ma vrednosti transmisionih gubitaka.08 0.06 0. koji su orijentisani pre ma pojedinim stranama sveta. Medutim.

Zv Z a odrediva nje doda tk a Ireba zna ti II kakvo m je prede lu zgrad a i pri lo me razli kova li no rma lni i vC lrovili prcdeo.\ rn lA I . Os im toga. Zaklonjc nc pros to rije najcesce sc na lazl: II zgrad a ma u gradovima.lOr.l iii iz loze na vc lru . lako da je u pos led nje m izda njll D IN no rmi une ta nova metoda pro racuna . godinc. T abcla 5. Za klo njc n po lozaj ima pros to rija koju s lili zaklon koji nadvisujc p ros lo rijll ba r ~.prosLOrija na uglu . V rlo visokc zgradc sp adaju u zgrade izloze ne ve tru. . Sva ka proslo rija sa spo ljnim z ido m do bija ba r dod a!ak za zakljo nje n polozaj. 5.. INJF.24 0.j Olvorcn poloz.35 IV 0.20 0. utvrdujc se d a Ii je zgrad a za klo njc n. POSTROJF.iI 2f3 odsloja nj a iz mcdll za klo na i prosto rije.prostorija sa jed nim spoljnim zidom II .22 0.no rmi 4701 iz 1959. Tnbcla 5. U.4 rE. koji je prihvace n i lJ novo m JUS M. godinc . sevcro islo ku i istoku do bijaju dod atak kao pros to rije sa o tvo re nim po lozajc m.14 0. "/ (}(lnf'<II'.OIO.c PROJEI\I O I·:. godi ne. u da lje m lekslu ce biti izne l i nacin proracuna po mocu ko rc kturnog do datk a pre ma s laro m D IN-u .13 0. Ko rek lurni dod a lak p re ma najs la rijim no rma livima moze se ko ristiti II pre thudnim ra cunsk im ana lizama. t 2 0. Za svc gl. Z bog mogucnos ti prime nc u idej nim p ro racllnima.20 gde je: I . a d alje II poglavlju ce se opisa ti i naja ktll e lniji nacin p ro racllna pre ma pos lcdnjc m izda nju D IN-il iz J 983. a pre ma najstarijc m ne mackom sla ndardu DIN 470 I iz 19-U. .. pa cuk i p ro r acunim~ za idejne projekle.prostorija sa spoljnim otvorima u naspramnim zidovima . XV Oodalak Zv Normilhli prcdcl i Vrshl Iroslorijc 7 .klo lljell poloz.40 II 0.09 0.27 0. i VClrovili prcdcl i Z:lkl o nicn poloia i 01voren poloia i I 0.1 1 0.1 5 0. sa spolj nilll olvo rilll<1 u oba zida IV . odnos no koje su pros to rije u jednoj zgradi zaklonje nc od ve lra.pros lo rija na uglu .NO Cj IIFJ A NJ r: po trcb nu laenost pro r~ clln a i bio je izloze n k rilici. XV dajc vrcdnosti dod a taka za nClltralisa nje niske te mpe ra ture v<1zdu hit koj i p rod ire infiltracijo m.10.07 0. V rcdnlls li su predslavljc ne zavis no od tra nsmisio nih gubil a ka pros lorije. i mogu sc ko ris titi sa rno u pro racLlnima inves ticio nih i id ejnih p rojekat a.NJA 2.1 9 0. sa spoljnilll olvo rima u jed nom zidu III . . o nd a sa rno pros torije o rije ntisa nc pre ma seV n1 . zbog ccga se 1I ovo m poglavlju i po minjll.'\k" Ljt: zgrada o tvore na na svc ce ti ri strane. DODATAK NA UTICAJ VET RA . EG .w m: proje kte trcba ko ris lili nacin D IN .28 III 0.1 kujc izlozc nc njcgovo m udaru.

IC 1\'·1 TOI 'I .predstavlja zbir pro izvoda duZ ine svih procc.·1 KnL . mogu sc ko ristiti podaci iz labcle 5.Ja. U .ka rakt c ristika zgradc (Wh Pa2/·'/m~K) .:<lj na ko licinu vazd llha koji prod ire 1I rros to riju je jaci na vetra.vi T:" 10 7 5. Za pribliZnc proracune. pri razlici pritisaka 01. tako i od razlike pritisilka sa obc strane prostorije. koji sc uzimaju u obzir i njihnvih propustljivost i. u kojoj je za raznc visine prozo ra i vrata navcde n proscean odnos duZine procepa pre ma povrsini vra ta odnos no prozora (w =1/F). pre ma vrsti prozo ra i vrata. velicina procepa nil zak lonje noj strani . Uko lik o su prozori u dva suscdna zida. DODATAK NA UTICAJ INFILTRACIJE VAZD UHA .6) gde jc: propustljivost proccpa u (mJ/mh p.11. . uz imilju se u obzir p rozo ri sa veeo m propustljivoscu.2. god ine daleko prcciznije odrcdllje po trebnll kolicinll topla te Z<I zil brev:lIljl' vazdll hil koji prod ire infilt racijom Polazi se od kolicine vazd llha koja dospevil 1I prosto rijll zOOg razlikc pri tisaka izmcdll spoljnc oko line i prostorije. onda se o ba prozora o buhvataju proracuno m. XVI. O na zavis i k<lko od Vl" 1i ~ i ne proCCpil proZorii i vril lil. Ovaj uticaj se uzima u obz ir preko karakt cristikc zgrade If...ka ril kt c ristika pros torije.7 do 0. spo ljna vrat a se racunaju kao i prozo ri.Qv Nem<lck i nom lativ iz 1959.1 1 Pa. I z ril ~lIna va nj c potn.:bne doda tne kolicine toplo te za zagrcva nje vazduha koji prodire pod dejstvo m ve tra.O TT:" 7A ( ilI FJ. koja zavisi od polozaja zgrade (zaklonjcn ili o tvo re n po lozaj) i vr.dodatak za prozorc koji sc nalazc na uglu dva spo ljna zid a Z/i=1.9. U slueaju da se prozori nalazc u naspramnim zid ovima. XVII.! .1 I'O T IU' I/N.te gradnjc (pojedinacna gradnjil iIi II blo ku). 10 su osobc nosli prostorije koje sc uzimaju II obzir preko karakte· rist ik e pros torijc R. II . D mgi uti<. cije sc '/rcdnos ti na laze u opscgu 0. nil ko licinll vazdllha kojil dospcvil 1I prosto riju ima uticiljil ve licina proccpa nil strani koja je pod lIdarom velril. kad a jos nisu dcfinisane ko n~t · mkcije i tipovi p row ra i vrata . I\. Z£ . I . Propustljivos t prozo ra i vra ta jc d a ta u tabdi 5.uuzin a procc pa ( m).?'-) llznacava ko lici nu vazduha na cas kojil prod ire kroz proo::p duz ine 1 Ill. " re mil tome.(11"1). vrS i se prc ma obrascu: (5. U svim dru gim slllcajcvima Z/i= I 2:. kao i zaptive nost ovih proccpa. po me tru ' duz ine procepa. a - .

KARAKTERlSTlKA PROSTORlJE . prozora oonos no vr81a (m) w-l iF 0. ka rakte ristika R se II vecini slucajeva a dreduje u grubim gra nica ma.-1 NJI:.12. pa se o na ne mo ra uvek ra ellna li.R Karakl e rislika R zavisi od propIIslljivosli prozora i vra la.3 2. S obzirom na laenosl proraeuna potre bne ko lieinc toplo te.7 i 0.2 5.7 3.50 V r.50 2. 1 3.2 6.9.9 4.8 do 0.75 0.6 d vokrilna jc dno krilna 2.6 0.6.3 T abcla S.3 • 0. Za vecinll slambenih zgrad a uobieajcnog nacina gradnje prozo ra .i1 plivenosCu ne7.88 Prozori nezavisno ad broj.7 0.:lpl ivc na 0.'rata) Visin.63 0.5 4.:l Ia i prozori 1I vr atim.3 0.3 2.Tudoml·ii: I'ROJEKTOVAN1/:: POSTR01ENJA Z ·f D \TR.. fLNO G RD. XVI l'ropusUjivosl proccpa a (m' /mh Pa Vrs ta prozora llJ ) Drvcni i ad vcitackih m 3 lc r ija l ~ Cclicni i mCl alni U nulras nja vrala T i PI' nYl 0 ra jc cinosl ru ki spojc ni dvos lrll ki jcdl10struki sa garafll ovallom za plivcnoSCu jcdlloslruki spoicni civostruki jcdnoslruki sa ga ranl ovanom 7.25 I"SO 2.3 1.t 3. Ove vrednos ti se u norma lnim slueajevima krecli izmedu 1 i 0. (5. pa se ka d cilava g niza slicnih zgrad a raeun a sa is tim brojnim vrednostima R.l OS H.i1 pl ivena 7. kr il a 7.50 0.0 3. pa se II tabe li 5. za vazduh koji prodire u p ros lo riju ( izraze no sa I «(I'I)s) i propuslljivosli prozo ra i vrala kroz l': ije procepe vazd uh s lruji iz proslo rije (iz raien sa I (a-I)II))' R se izracunava pre ko o brasca: R= ~-.10 5.4 0.00 4. 7 3.3 8.' Tabela S.+I 2) (/ 1 '1) . XVII Odnos duiin c proccpa prcma povrsini prozora (vrala) Vrst. XVIII daju srednje vrednos t i 0. . prozora (.00 1. Med ulim.8 iii u granicama od 0. karakle rislika R se u pojedinim proslorijama bilno ne razlikuje .7) 2)a · f).

.aL:lonjenom poloZilju.aj.·1 KOUC/. ..1C u normalnom podrueju i sa iz.ajcm.. NajCciCc vazduh napusta prostoriju kroz proccpc unulrasnjih vra la. slueaj kOO svih pmstorija ~a jcdnim spoljnim 7. XVIU Karaklcrislib prostorijc • R Pnuori Drvclli prozori i prnrori l'i •• lns. Zaklonjcni po107..-u.aj. L.13.razilo slobodnog poloiaja.'Cua l3~""na Q7 Za prostorije kojc imaju wlo vclikc duline proccpa prozora i cvcnlualno spoljnih Yrata. sale.ra7jto slobodnim poloZajcm. kao i 7.7). .F. slobodnom iii izrazito slobodnom polozaju.£l1. 5. severo . ~pI i\1::Uil :Glpl in:na Ocz. Za proslorijc bcz unutrunjih zidova (sale.O. Ijaju objekle iz. Pojedinaenc zgrade na obalama sirokib rcka..1erislikom zgrade II.) U7. Vrcdnosli L:araL:lcrislike zgrade H (tabcla 5.la Celifui i mClalni pr"lOfi j l31"~'" 'NZl~. raeunato je.JASJI:. a to j. Vrednosli karaklcrislikc H daju se za dye jacine vetra.: zgrdda. ooda sc 7. R se nc odrt:duj.OTE i'A (jEI.:lonjcnom. u nascljima i zgrade f3. KARAKTERISTlKA ZGRADE .a objcL. Prilikom kori.S6:nj<l tabck: 5. Slobodan poJozaj se usvaja za zgrade.:. Tabcla 5.. tao i 703 vclrovilo podruCjc i 7. vn: indirektno pomoclI odnosa povP.. kao i tip gradnjc.aStiCen poI07.-3 Yetrovila podruCja i slobodan poloiaj. A TOP/. U slueajcvima kada je sarno jcdoa fitsada sa slobodnim poI07.lCra i mora.a normalna podmcja i zaklonjen poIo7. hale i dr.a proslorijc koje pripadaju loj fasadi odrcduje karaktcristiL:a H prcma slobodnom po.ja vraf.I.H IzlozcnOSI prcrna vclm. tada sc povc6ma vrcdnost /-I odreduje za prostorijc orijcntisane prcma sevem. kao i Zit svc visoke objckle u gradovima koji su primel no viSi od okolnih gradevina. shi5aonict" itd. prcdstav.: prcko du'ljnc pmccpa. lozaju.. vetrovitost predela u korne j.iina demenat . odnosno d a jc R=I. obuhyaecni su karaL.\'.duh stmji u prosloriju (P.ima sc da je propustljivosl lJ{J'i)s bcskonaeno velika. 703 saslankc. Za oslakproslorije se smalra da su u 7.-clla ~1~J"1:Oa ncz'l---'p j\.aj imaju zgrade u ccntrirna gradova kojc suscdnc objc1:h: izrazilo ne nadvisuju.-u i isloL. jc-. odoosno za normalno i vctrovito podmeje. XIX) odredenc su prcma blZini 'YCtra od 4 rn/s 7.'i' poredenc po sircm proslranslvu.lpt i'~lLa . sa brLinom vctra od 8 mJS. I'OTII.idom iii kod proslorija na ugl!1 zgradc. <15 <6 <25 OOJOO9 (x115OOJ od fOO20 0025006 R Q~ 'I oJ vcitaooll materij. Ako su dye iii tri fasadc u slobodnom polozaju.isloL.) i clemenata kroz koje vazduh slmji iz prostorije (f". kroz Cije proccpc Va7.5. kao i objekli na visoravnima. kao i za zgradu u zal. poscbno ako jc obala bcz vegetaeije. prema duijni proccpa unulrasnjih vrata (ateljct.). Celie-ni prOllxi i mClalni pruzori Drvcll i prozori i prowr i 00 vcitaCklll materij.'5<J IF. XVIll.) R se mora izraeunavali po obrasm (5.

t9 2.40 W /m 3.09 4.81 3.ll s ta nova. I'IIIJJ/' f..45 W /m3 17.za klo nje ne prns lorije .. zgradc II (Wh PlIWlmJK) II Prctl co Norlll fli ni prcdd i Pnlui Hj zeraclc ". = 0.28 2.1 n ·::\ "IR.Zh Uko liko su p ros torije vise od 4 m. U ualje m leks\ll da te su proseene vrednos ti za speeifienu lo plo tu prosto rija ko jc imaju dvos lrukc prozore i unutras nju te mpe raturu preko 20 °C.I. treba prc th ucl no od rediti s mc r vc tra .09 4 . kilO i zbog vece infiltracije vazduha. 5.X) Spec ifi cna po lrebna ko liein a tuplo te sluzi za ko ntrulu i oee nu lo plo tnih gubit aka ..14.: t ra ud 10 m/s.oor .~ I epe ni s t a 70. ~) 2.: ko licine lo plo le i za pre mine p ros t:>flJ ~: q= V Q (S .. Zgrauc \I vc trov il om p rcuc lu S<1 izraz ito slobod nim po lozaje m.. 1N) /:...·1LNO (i l' I:1.80 W /mJ 45 . I'OSTlI{)) eN).\'J/.30 W /m J ...nezaklo nje ne pros to rije . T abela S..klo nicn Ve l fo vil i predel i 0 1\for ell iZT. SPECIFICNA POTREBNA KOLICINA TOPLOTE . iz racun a te Zit hrz inu vo. Norma lno .20 . nje na vrellnos l ll a nas iznos i 25 .. Prili ko m o drc ui va nj ~ vrcd nos ti ka rakte ristika H treba raz lik ova ti zgra do. ·. XIX Ka raktcri sllG.s kHgrHdnjH Ilojctlin Hcnc l~ rH d l' ". zbog povcca nih to plo tnih gubil aka u go rnj"m de/u prosto rije. 18 3.... . d o d aj ~ se s l ~d ec i dodat a k: 2 - .15.maks imalni do dalak na visinu.TO I·. imaju ka r akte ri s t i~ . . i "d".: u pojcdi nacnnj i gru p noj (b lok(lvskoj) gradnji .47 6.. dil bi se de fini sao po lozaj zgrild e. Pri to me u grupni tip gradnjc spad aju i zgradl' sa vrlo mnU!.60 W /m3 35.1 9 4..po svako m me tru visine izn ad 4 m.47 3.proslo rije na uglu .\zit o ol vo rclI 1.r:lzi I O 0 1vor c n bluko\. 5. DODATA K NA VISINU PROSTORIJA .. 18 3.q O va vrednosl d o bija sc kao ko lienik po tre bno.36 1..·1 7.01 U pojed in ilcnim slu cajcv ima . JO 11.kloll icn 0 1vo r ell iL..

potrebno jc na crtd ima osnovc i svih spra tova zgrade za koju se projek tuje grejanje.kul teti storacki domovi i dcti jc ustanovc restor ani robne kuee industr ijs ki obiekti 45 40 50 50 45 50 53 55 20 · 40 5.up isati strane sve ta. i odrediti pros ta riju za kotl amicu . XX. moze se prostorija obeld iti trocifrenim broje m. godine (oblik i ve licina zgrada.obe ld iti prostorije red nim brojevi ma i upisati u svaku prostoriju njenu lempe ratu ru. mbenc ZRrndc u bloko vima stambcne zgrade u nizll porod il:llc lruee ad ministrativne lj!rade 'kole r. hale 3 35.uzc ti od arhi tekl e poda tke za vrs tc prozo ra .'. Za pros torije sa jednos trukim prozo rima vrednos ti specificne toplote uvecavaju se za oko 30%. . bez obzira da Ii se pros to rij a grcjc iii ne. Na prime r. . Tabela S. XX Vrcd nosli spccin~n c loplole q (\V/m' ) Yrst.nacava sprat. 017 bi bila pros torija \l prizc mlju.60 W IT". upo trebljavani mate rijali i k . objckta . slicno prikazanom primeru.zgrade do oko 20.zgrade do oko 2000 m . a os tale .000' m3 .In potrebne kolicine toplole se izvodi labe lamo. ·· 17. radi bile orije nl acije. Proracl. 16. u kome prva cifra o7. Za beogradsku klimatsku zo nu (spo ljna projektna tempe ratura -15 °C) i naCi n gradnje do 1980. a 604 pros torija broj 4 na seslom sp ratu .35 W /m3 17. Za zgrade danasnje grad nje ove vrednosti treba umanjiti za 25 %.broj prostorije. . za globa lna sagledavanj a i pribliZne proracune.sale. UPUTSTVA I PRIMERI PRORACUNA Pre pre laska na sa m proracun.25 W/m3 1 Za prosto rije grejane na 12 °C go mje vrednos ti treba umanjiti za 20%. uciniti sledcee: . t. prema tabeli 5. raeunati sa p ro~ec­ nim vrednostima specificne po trebne kolicine toplote za grejanje q (W1 m3) bruto zapremine u zavisnos ti od namene grejanog objekta. koja jc oznaee na broje m 17. .5. .'va lite t grad nje) moze se. vrata i astale elemc nte u zgradi kroz koje pro lazi loplo ta. POTREBNA KOLICINA TOPLOTE Z4 G IU::JANJE III . Kod visespratnih zgrada. Priliko m obeleZava nja pros toriJa i upisivanj a tempe ra tura uobicaje no je d a se to cini sa raz lomkom: brojilac preds tavlja broj pros torijc a imenilac nje nu tempe raturu.

unutrasnja projektna .Todorovic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE Primer 3 Izracunati potrebnu kolicinu toplote za grejanje prostorije be. nil velar odrcd cn kao procentllalna vrednosl. r"- Pro racun je sprovcden tabelarno po uohicajenom [ormlliaru.prekid grejanja je 10 Casova . .02 je od parketa .te mperatura prostorije na visem spratu 1= + 6 °C .temperatura prostorije u suterenu ispod prostorije 01 .zgrada je u normalno velrovitom predclu. 01 i 02 koje se nala.5 Ostali podaci: . a ove prostorije imaju otvorcn lozaj.spoljna projektna temperatura . dvostmki .te mperatura kotlarnicc u suterenu ispod prostorije 02 1= +20 °C . zc u prize mlju zgrade cija jc os nova data na slid 5.svi zidovi su od opeke . prozori su drvcni.temperatura . Nacin odredivanja ovog dodalka prCnl.1/ 2 B.l kolicini vazduha prikazan jc u primem br.01 je betonski . Pri tome je dodala!.pod u sobi tJr. 4 (tabcla 5.pod u sobi br. XXI).

-' --on ""'1 --0"1 @ ~ 0( '" :l I. ll) :~ :p I -1I !I OJ.-1 O... I t~ l- 0 <l .'... @)'~ Ol'.i Stika 5. @ n :x: :l J ::> :It .-...5... o---- r : --. '~---. @ .'~ ~ I @~ o '" 'f 0( os" Og' &. I '" . 'Z 58D ".. POTREBNA KOLlCINA TOPLOn : ZA 011fJANJE JJ J VI ~.0 -< a. 2 on 0.5 OsrlOva proslorija koje treba grejali . $8 '0 10 ". 0.

0 " 19. Z 1+% W m' m' 20.35 4.8 + 2. _ 2 ' 2 1.103.0 6..85 .· naka lOvel" duiina ~i rln3 /Vis ina .5 + 2 " 8.1 15. V • 1.lun . V _ 5.3 1. " " " 5 5 ...8 " '" 5 5 .7 ". 2.7 ·2 q = 34.6rn~ 92 GO ZS ZS VU ZU S Z I 38 38 '.41( 2. om m m m' 20. 572 2200 • 3.6 11 ..' 92 60 11.3 1.7)( 4.' 1. 1 1 1.1 3.' 1.7 19 5 1.' '.7 + 2 ·1 4.B .7 I 11 ..7 S 1. IWOla loplolo Z.5 000 kO _ ~ _O.7 ·c w /m2 w rn J • • 01 Kuh inja.2 I 1 1 1 2.' 3. 1 2 Sir.8_ = 103..} 3 Oebtj. 60 mJ PO ZS VU S S 1. .7 20 27 5 1..m".2 · 20.5 '..330 5. 1." _Z. P PO .' '. I pCVI~ .38 1.8 '" 58 <.< 2.".' O."0 1370 .0 ~ '" 99. 0. 1 _ 20°C.' 3.7 2.39 3170 02 Spava~a soba..2 2. PRORAtUN POTREDNE KOUCINE TOPLOTE 7 I • od· bil:.52 I 1370 208<> .5 2.5 38 5.8 3.8 rrf2 ko _ zu ZU 12 12 . l'rI ..5 1.B5 1. r:. .6 1 1 1 1 1 1. 15.8 11.3 1.2 2. Z.6 '10 250 690 A.l ubitak Zu+Za . A.1 + 2.2 3.0 60 11 . zida < 5 PRORACUN POVH~!NE I .30 2.' 3.6 1. sIr.2 3. Z.1 3.' 2.7 0.9 2.' 18.".7 14.8 16.7 18.4 15.' 20 1. I _ 20 °c.2 .<> 960 20 200 .72 10 2200 1S q .8.11.k 9 I 10 1 11 I 121 k W/m~ K 13 PRORACUN GUBITAKA TDPLOTE 0.81(3..3 2.7 I( 2..7 15.5 2.2 2. ~.5 11 . % I \51 16 1 17 OOOAC! 16 POIrebna kopno ko~i¢ina k ·o..7 2.8 -4.

duZina procepa u prozoru sastoji se od dva horizo ntalna procepa.09 (20+ 20)·1 = 370 W Po ovom nacinu odredivanja dod atka na velar. kao i od dva vertikalna procepa tijc su duZine jednake visini prozora. 01 Kuhinja .gubici (opIate . . odredile bi se po dole prikazanom proracunu. potrebne kolicine toplote za grejanje proslorije iz primera. kao sto je slucaj u zadatom primeru. F" 2.9· 3.4.dodatak Zs 2280W 0. (tabela 5. Dodatak na vetar je isti za obe prostorije i iznosi: Qv = 8. t Odnos povrSine prozora prema povrliini vrata isti je kako za kuhinju.J =2·15+3·18=84m . POTREBNA KOLTClN·l 70PLOTE ZA GRFJANJE 115 Primer 4 Izvrliiti prorat un dodataka na vetar za prostorije iz prime ra 3 preko kolitine vazduha. XXII). tako spavacu sobu i iznosi: -=-=1) I za F. iznosi: 02. duzina procepa je: I. Rdenjc: Za drve ne dvostruke prozore.8 _ ' Za sluCaj nezaptivcnih vrata. prema tabeli R=09 .dodatak ZD . svaki duiine koja odgovara sirini prozora.4 ' 0. Prema tome.15 0. treba obracunati i treCi vertikalni proeep po kome nalezu levo i desno prozorsko krilo. Za normalno vetrovite predele i otvoren pol02aj.5. XVIII. XVI.7 1.4·0. prcma tabe li 5. XIX): . Ako se prozor otvara po sredini.05 . karakteristika prostorija 01 5. a = 0. obe prostorije imaju karakteristiku zgrade(prema tabeli 5.

2+370= 3110W 1370'1.potrebna koli~ina toplote 370W 1370'1.05 370W 3110 W .pulrebna kolicina toplote 02 Spavaca soba .116 B.dodatak Zw .gubici toplote .dodatak Zs .25+370= 1370W 0.Todnrol'ic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTR4LNO GRFJANJ£ .dodatak n:\ vetar Zw .dodatak ZD .20 0.

IH S. V _ 5.3 1.8 _ 60 S S = 2 ' 21.5 + 3· 1.9 · 3.85' \.9 ·3.5 " " " I I 4.5 \.8 5 5 ·2 20 200 k 0 ".6 I \ I \ \ I 2.8 1370 zu 5.8) ·0..7 m 4 .2 \.8 11.4 4. 1 ..4 5 5 \. I _ 2()°C.7 2.5 I m) 2SO 96D I I A.8 ' .' i 40 40 I 92 60 11 .3 2. P PO m 4.6 11..5 2. I 3110 '" 02 Spavata soba.7 11.' 19.8 m 2 \. .8 " ZS VU " 12 12 5.4 2.7 0.6 + 2 · \1 .2 3.8 -4.5 \. 1 12 1 Z.2 a7 2..6 "0 2SO 690 As .6 I PD I \.09 ·(20 + 20) 1 _ " q_53. 103.4 ·(2 · ' . PAOAAtUN POTREBNE KOWCINE TOPlOTE 4 I 5 PRORA¢UN POVRSINE I ' I ""'~.8 18.8 \..4x 2.85 \.5 + 3·1.09·{20 + 20) · 1 = 37D 2080 . . % Sir.2 2..6 \.8 3.1 + 2 · '5.7 \ \ 11 .\ 3.40 '" 0.0 6.36 _ 103. svela .8) 0. 2 · 20.35 40 40 900 20 ko = 9~.2 I 2.72 ZU a36 ·60 1370 20 5 1. 0 Z ~ .25 1710 o '" 0.330 q e 34.' m' 20.· naka zida om du!ina tilina N\sina broj od· bitak k w/m~K .1 15.\XlI \ 2 SIr.. 1 . 7 8 . ·c U k· l>.5 2.5 \..8 x 3. Z.8 16. \ \ \ \ \ \ m' m' 20. =Zo % ". 99 . DebtJ.8 '.7 2. 0.2 2.7 15.0 40 92 60 60 11..Tloh.. Z 1+% .0 . · (2· 1.~~0 \5 5 \.7 x 2.4 15.7 18.8 2280 O.7 + 2 · 14.. ra~un PRORACUN GUBITAKA TQPlOTE " W 14 1 15 1 OODACI " kupno " Potrebna koll¢ina top lote 0.2 2740 0.572 \ ..8 0.5 + 2 · '8.8.t W/m2 ubitak Zu+ z.6 m ZS ZS VU ZU S S Z \.8 '" 58 m \ .9 I 2.8 \ .7 14. t • 20 °C.7 W l 01 Kuhinja.2 3.7 x4 .8 \. V '" 4.8 '.\ 3.

valiti po svojoj metodologiji. = 2 "C ll.11 8 I.mcnjcnih detalj" novih pod atak il prema pre thodnom izdanju . a prema donjem izrazu: . I. Vrsla konstruicijt" sc ddiniSc odnosllm gradevinskt: mase M i ~ume svih spoljnih pomina prostorije..I. slim slo se uzimaju \l obzir prostorije S DajviSe dva spoljna zida. to. koia je osnov za definitivnll u1vrdivanjc mcrodavnc projeklne temperature za pror.: spoljna tempera lura ' s se koriguje na vise vrednosti za to. Z a konstrukeiju vece rnase. Is . lJ ovom r oglavljll sc objas njavilju izv ~ikne izmene a pravi pllt za primenu bi bi.17. Standarn il lemperatura se odreduje. I.. U cilju uobija nja sto reil illijih vred nos ti pro racun jt: postao slozeniji.'. kao najnife dvodncvn.17.TmlnrQvit l'IiOJEJ(TO I~'I Nn POSf'IIOlHNJA ZA CENTRALNO GREJ.: lemperalure koja je u periodu od 20 godina dostignut a iIbi la i~p od lc vr~d n ost i 10 puta. ali se za njego 1 prime llu 1I nas im IIslovima mo raju dobro proveriti dale proraeunskc vreunosti. standardn.\ no u odeljku koji se od nosi nil spoljne projcklne lemperature.-1N1E S.standardna spoljna temperatura . = 4 "C Masa se odrcduje na laj nacin ~to se iznalazi najnepovoljnija prostorija. U nasoj zemlji proraclIJ1 ~c sprovodi prt:ma ncmackim normalivima . sred njc vrcdnoSli ~poljlll. Ij.merodavna spoljna projeklna temperatura I. zbog njenog izraie nijcg akumlllacionog svojstva. a podari k< " se kori~(e prilagodeni Sll praksi a li i speeificnostimil i uslovima klime u Ncmack u Z bog loga se oVilj poslupak moze pri!. 5. lioako je vee opis. Ova vrednosl 5e korisli u proraeunima potrebne ko li · cine loplote proslorijit kojc pripadaju zgradama lake konslrukcije. Merodavna spoljna temperatura U novo rn postllpkll proraclIna lIvedc n je pojam 'standardru"l spoljna lempcratur.korekcija Korcktura se odreduje prema slcdeCim odnosima: Za malu gradevinsku masu Za veliku masu Za vrlo veliku masu M F < 600 kglm 600 < M f'£ F< 1400 M F < 1400 rz rz 2 ll.Ne mllckoj dl)ncl je 1983.. sa nimm iz. Is prema: (5.UNAPREDENJA U PRORACUNU POTREBNE KOLICINE TOPLOTE Da nas vazeci lIor maliv u . = 0 ll. ona toja daje najniZu jedinicnu masu. cia se 1I jed no m perio du ra cun a pre ma starim i novim normativima i izvrSe uporcd ' nja.1. cun potrcb ne koli cine toplote.9 ) gdc je: Is .

6 . POTREBNA KOUCINA TOPLOT£ ZA G R. Korekture koeficijenata prolaza topJotc Osi m ispravke spoIjne projcktne temperature. ~to je ad Llticaja na us love ugodnosti u prostoriji.:u zimskih dana. Na taj nacin se dobija merodavna vrednost za proracun. (5. = k + 6 k.. XXIII Korektura koelicijcnala prolnza loplole spoijnih zidoV8 KoeficiJeDU prota •• loptol.5 0.spaljne povrs ine Nemacki no rmativ ne zahteva da proraclin kojim se izracunava vrcdnost akumulacione mase bude priloze n.3. umesto ranijcg dodatka na stranu ~'Veta.2 32. (W/m'K) 0.IDe 61<.17. Ovom korekturom zamenjuje sc dodatak "na izjednacavanje hladnih povdina" iz ranijih normativa DIN 4701 (tabela 5.3 I I 0. Na osnovu ovog kriterijuma standardna spoljna projcktna temperatura za I3cograd bi bila -11 °C. "l.15 0 I I 1.3 Vrednost srednjc temperature ZTaeenja povrlina prostorije zavisi· i od suneevog zral:enja hoz prozore.l:JA . (W/m'K) Koreklure'8 spol]o. sa korigovanjem za vcCe masc zgrada _9 °C i _7°C.E Jl9 (5. jer se smlltrll da se ona moze odrcditi dovoljno tacno i na os nOVll iskustva iz prakse. Tabcla 5.85 korektura iznosi: 6ks =-0. XXlII). pO\'r. nazvana "standardni" koeficijent prolaza toplote: k. + 6 k. zato se u proraCunu potrebne kolicine toplote uvodi i korektura 6k. uvek je negativna i ista je za sve orijentacije prowra : 6k.5 0.masa ostalih gradevinskih dclova II . Zavisi sarno ad vrste prozorskih stakala S obzirom na njcgovu propustljivosl sunecvog zraeenja.1 I 2.unutrasnje povrsine s . =-035·'( . Za najee~cu propustljivost • = 0. koja uzima u obzir i OVllj uticaj.2. Ona obuhvata iskIjucivo dejstvo difuznog zraeenja Sunca koje se javlja u tol.10) gde je: masa dela zidova od eelika Ind .5. spoljnib lldov.11) U gornjem izrazu Ma se odnosti na pavecanjc koeficijenta prolaza toplote kako bi se dobila dodatna kolicina toplote Ll ci Iju ublaiavanja niskih temperatura hladnih spoljnih zidova.3 .tLlelna procedura proracuna predvida i korekturu stvarne vrednosti koeficijenata prolaza toplote. In t - 5.masa gradevinskih delova od drve ta Ino .6·2.'.

Ij 1I izracnnavilllju gubitilkil loplotc pn. koja ."'J1: I'OSTRUJCNJ. (5.: kojc SII u uirc ktnom dodiru Sil lc mljom. GlI bit ak top ln te ka podzc rnn oj vadi racuna sc kao da je prenos u jednllrn pravclI . JUZL'g vf(. .ie 7.ie njeg vazduh il koja preds tilvlja srcdnju vrednos t ij. Gradcvinske povrsine koje se graniee sa zemJjom Posehan slucl.+ R. Na kudieijcnl provodcn.17.niltno visa. k I rn = H" + Rij. zidnvc.i a loplote kroz zc mJjll clo spo ljnjc g vil zdllhil a d lIticaja jo. le mpera tura podzc mne vuLi e Kot:i'icije nli pro laz3 loplolL: sc ril l:lInaju rr.: rcc 0 pre nosu toplo te na spo ljni vazdllh.me nskog periuda Ip.'l l no na povrSi nti knja Iezi na ze mlji. kc proslorijl' I.. .:dstavlja prolaz 10piolC kro~ gratlcvinskc povrS in. .12) Pri lo me.kl~cfi cije lll prolazil tll plotc kroz zemljll clo podzcmne vode k"" k" . av ~ njc gllbil <lka topl utc prc ma podze mnoj vodi sc vriii prem:l izraw : . slojL:vL: do vud <...170 IU... . .' + R.. til Qs iz s llt e~ens k c pros turije sc prl' nos i kmz I.: ve li(. iz nad povr!)inc zc mlji~ 1a kujim jc· zgrada okrw.. i kro7.iji st: gllhici iz racunavaju i srednjoj tempcraturi podzemne vode.1 r EN l'I? ALNO('.·1. povrsina pOll a s lltc re n i~ iii zid(l v:1 u dudi rll sa zcmljom .ium spoljnom lc mrcralurom iz duzeg zimslwg p.. 1'1) iI rrcm<l vilzd llhu kL' rislcci obrazae: (5./"i<:ijc nl pro laza to plote se odn:dujL: lIzimajuCi II ohzir pre laz to p lOlL: na povrsil1l1 i spnw()dc njL: kroz.1&) .fWrlNJE 5. n u~ m .lc: r . r kroz pod. ( ).. kao i ud <1 ljc llos t r odze mne va de.:ma : 1I .ina pnv rS inc pod ? zgradl' i njc n odnos straml. kodicijl'nt pro lozil toplote kroz ze mljll do spoljnjcg vazduh a I" • klTlpt: ratlira slltert: n...e nil : (5. zbog velike incrcijc 7.. Me rodavna raz likl..><101 "ii' I'RuJ F}"TOV. + n:.. kalla j. nc rilCUn <1 st: sa stilndilrno m ~ p o li n() m p mjcktm:m te mperaturom vee sa sred· Il. I k = I?" + R. a to su pod su lc rc na i zidovi koji su u cclini iii delimic!lo lI ko pani II zc mljll .•' /. 1-+) gornJlIll Izrazl mil . na spoljlli vilzd uh Q".:ri odil.c mljll na podzemnu vodll Q". ~ s.3.e mlje.l tempe rature se d c fini ~(' p rcma prostoriji (. I z ra cu r. toplo. tt: mpCr<l lura spo l."" . :1 koC. ..

:c p'rostorije grejane. I) as .dubina do podzemne vode (slika 5. Ekvivalentni otpor se ne mo~e tacno ocitati sa slike 5. T./. + 15 ·C I pv = + 10 ·C W/mK ). Nemacki normativ daje posebno objasnjcnje kada os nova spojenih podrumskih prostorija nije pravougaona. onda pri odredivanju 0[pora provodcnju toplole kroz zernlju prcma spoljnjcm vazduhu merodavnc su sarno dimenzije lib te grejane prostorijc.ekvivalentni olpor provodenju loplole kroz sloj zemlje ka spoljnjem vazduhu (prema slici 5. (5 .as prema spoljnjem vazduhu vrSi se uvek prema cclokupnoj povdini zgrade koja Idi na zemlji.J. je odstojanje od poda do vode.0.( 1/ b). a nc celog pooruma ili spojenih zgrada. mogu sc koristiti sledece brojne vrcd nosli: Im . Ako je spojeno vise zgrada kao merodavna povr~ina poda se uzima zbirna podna povrsina svih zgrada.otpor provodcnju toplote kroz sloj zcmlje ka podzemnoj vodi au . bez obzira da Ii 5e racunaju gubici kroz pod iii zid koji je u dodiru sa zemljom. =0.koeficijent prolaz a toplote od prostorijc ka spoljnjem vazduhu kpv .<zs . onda se za zidovc uzima u obracun 50% od vclibne otpora RIL" prema slici 5.6 pa se daje i obrazac za njegovo izracunavanje u obliku: R)"".17) z gde vaZe sledeee oznake : k".koeficijent prolaza toplote od prostorije ka podzemnoj vodi Rib .24 ' [Apd .Olpor provodenju loplote gradevimkog elementa R. U ~Iueaju da su sarno neke sulercns\.koeficijent provodljivosti toplole zemlje T . = "-' ). Ukoliko su podnc povr~inc tennil:ki izolovane a vertikaIrii zidovi nisu.6) Prema preporuci iz ne mal:kog normativa. ."=1.6. s tim da jedna strana odgovara najvecoj duzini osnove.koeficijenl prelaza loplote sa unutrilsnje strane a u =1/ Nu (Iabela 5. U lorn slueaju lreoa formirati pravougaonik isle povrSine kao SIO je osnova prostorije.2 gdc je Is spoljna projektna temperatura. . Odreclivanje ekvivalcnlnog olpora provodcnju toplote hoz zemlju R. POTREBNA KO LlC1NA TOPLOT£ ZA GRElANJ£ 121 T R.N . Merodavna dubina do podzemnc vode.44 u kome je povrSina poda oznacena sa ~.0.5) R.= I.36 r s .kocficijent prclazil tuplote na spoljni vazduh a s = 1/ I?s (labela 5_ I) )'Z .

- ~ III III I C> C) C> C> ~ l- ~ t'.I -'" > 0 C ~ ill III C> C> " F"'" ~ ..o C> Slika 5.:x III V> III III II = ~~ / _ III LQ... ~ 4 r-.III "> 0 ..0 \I III C N III E c '" W> " '\ ~ « -0 '" 0 > ~ q l'. ~ t'\ a E "- 0 '-1 r. un '" \I E ~ .. a '" \\\\\ \\~ ~\ / ~~ \ .'\ \ ~- ~ ~ ~ f\.6 Ekvivaletlltli otpor provodetljlliopiote sa tta na spoljni yazduh Rkl .: N \ ~ ~r'. C> C> ~\ 1\ " o '" N C) C> - -.'" / '" U'\ II _1. o > ~~ c '" .. I II III Q.1. 0 " '- Q.. Q.0 lVV ~ ~ - o C> \\ ~\ ~IY \ \\ 11\ a: ..

2 W /mK pa je za duzinll T = 2.16).O tpo r provode nju toplote kroz pod 2 R")b = 1. Za gllbitke prema vodi izracllnava se koeficijent prolaza toplote na osnovu otpora provode nju Ued. s:nenomn u (5.· INJ£ 12J Primer 5 [zracllnati gllbitke toplote 01 II sutere nll zgrade (sl.4 m Gubici toplote kroz pod se racunajll prema podze mnoj vodi i prema spo ljno m vazdllhll.O tpor provodenju toplote kroz zidove Is = -1 6 DC . kod koga je I =16.Unlltrasnj a projektna temperatura " .1) je Rs =1/25 = 0.18) Az = 1.15): .5 otpor prelazu toplote na spoljni vazduh (tabela 5.166 + 1. Prema tabeli 4.EJ. a b =12. 5. PovrSina celog poda je 2 A =192 m .8 + 2. I je: 1 1 R =-=-=0166 " a" 6' U normativu je naznaceno da je koeficijent provodenja toplote kroz zemlju (5. Z idovi nisu termick i izolovani. pa je: Rzs = 3.25 W Im'K Za proraclin gubitaka prema spoljnom vazduhu merodavne su dimenzije celog SlIterena.7) koji nas taju usled pre nosa toplole kroz pod i zidove koji Sll u dodiru sa tlom.0 smenom u (5. Zadate Sll sledece ve licine: 2 R')b = 1.04.8 (m KJW) .4 (m K/W) .ICINA TOPLO TE Z·1 G f'.5.Dime nzije sut ere na date na sliei dubina podzemne vode is pod poda slIterena T = 2.33.4 m: R = 2. 5. Za ove vrednosti.966 k pv =0. odnosno lib =1. prema slici 5.4 =20 zv 1.16): k1 pv = 0. PO TREBNA KOI.') .Spoljnja projek tna temperat ura I = 20 DC .0 = 3.

25(20-10) +6.5'J.9 1 W A gllbici kroz zidove Qsz: Qsz = (3.106 kJV k.2(20 -16 + 15) = 111.c PI?OJEkTO I'>INJt: f'OS'lROJI.32 W Im 2K Toplotni gubici kroz po QPD su prema (5.4 Q=Qpv+Qsz =111.0' 3.v k".56 k pv Pri izracunavanju otpora prolazu toplote prema spoljnjem vazduhu. =O.28(20 -10) + 0.14): Q m = 6.20 W/m'K O tpor prolazu toplote kroz zidove koji se dodiruju sa zemljom prema podzemnoj vodi iznosi: _1_ = R" + RlJ.5+RJ =O. + R!v = 0.04=3.0 = 3.12).5' [0.0' 3.4 + 2.166+1.166 + 1.7 W W . +O.NOGIU:JA NJE _1_ = 0./ 1J. pa se dobija: -=R" +RiJ.12. Tudoltw.8 ' 0.0) '1.v =0 . (5.8·0.4+0.32(20 -16 + 15) J = 168.8 + 6.O+O.166 + 1.0 + 0.9+164.13) i (5.04 = 5 k.8=276.8 + 3. otpor provodenjll toplote kroz zemlju se umanjllje za 50% jer zid nije toplotno izolovan.NJA 7A C ENTRAI.8 + 3.

- 01 ru v E .7 OSlIova i poprcclli prcsek . . -'----- 6.- Slika 5.00 6.84 T -.125 - 02 03 M 8 _0 .m/crclla .

c 1'1101/:.17.spoljna te mperatura U gornjem izrazu nepoznala je kolicina vazduha koja prodire u prostorije zgrade kroz procepc gradevinskih clernenata i koja se sa dovoljnom laenOOCu moze izracllnati preko: . Z bog toga ce se II ovo rn poglavljll prene ti leksl slandard a posveee n gllbici.·IS JI.) (5. Uz napo rne nll da ovaj den prnracuna prc rna 0 1N 4701 nije jos prihvaecn u nasoj praksi sa obziro lll da trc ba prove riti rne rodavnos t poda taka u do rnaCi rn uslovima gradnje i klirna tskim p rili ka rna. J. 1<)) gde Qlmill predstavlja ko licinll toplo te pOlre bnu za zagrevanje minirnalne zaprc rni ne vazduha koja se mora obezbediti 1I proslo riji. Kada je poznata kolicina va/. Potrebna koliCina toplote za provetravanje Ko licini toplo te koja tre ba da po krije gllbitke lIsled ve nlilacije u pos lcdnje rn sta n· d ard ll DIN 470 1 pok lonje na je poscbna paznj a i priloze no je mnogo de la lja i novih poda laka.5."/\10 1:'1.4.'1 C EN f'f?rlLNO GJ<l::J.gustina vazduha I" .Hh"v\'. Potrebna koliCina toplote za prirodno provetravanje U zgrade lIvek prod ire spoljni vazdllh za koji Ire ba predvideli kolicinll to plOle po trc bnll da zagrcje vazdllh na tc rnpc ra tllru prostorije. Po trebml toplola za zagreva nje vazduha koji 1I proslo rijll ulazi zbog prove lrava nj. se de li pre rna : (5 .17. rna us led prodora vazd llha sa svirn rclcva ntnirn podacirna za proracun.20) gd e je : V .duh a o nd a se pOlrebna loplola iz racunava pre rna: Q =V 'C ' P ' (I .pOlreb na kolicina to plo te za prove travanje pri prirodnoj ve ntila ciji Qu.126 /J.ko liCina vazduha C . 5. . 5.. IX) gde je : QI'r .unutrasnja temperatura I>l>l> Is .specificna toplo ta vazdllha P ..ko licin a toplole za kolicinu vazdllha koja se d6vodi ve ntilaeio nirn uredajirna Kada ne postoje posebni ve ntilacio ni uredaji onda je: (5. -I.\ ']" POSTIW JENJA 7.

·1 TOI' LOTF: 7. pri pribli7.RFJ..5. Prema tome..p) J (5. a u gornjem delu natpritisak.(t. Preko ovog odnosa sc lako odreduje da Ii zgrada po svojoj osnovi pripada grupi I i II.le (visine do 10 m) uzgonske sile se zanemamju.21) / l7 gdc je: n . a ne sarno na fasadama napadnutim vetrom. bez uticaja uzgo na ulazi sarno kroz napadnur e strane i izaziva potrehu za toplotom za provetrava nje. i to na svim fasadama u sillcaju kada nema uticaja vetra.·1"IE .. odnosno pojedinacnim zgradama iii zgradama u nizu (slika 5.L{n·l). Bez uticaja vetra. Sa visinom iznad ria povecavilju se i hrlina verra i odgovarajllci pritisci vetra . koje su propo rcionalne visini sa hrova i razlici gustina vazdllha . ulazi spoljni vazduh.8 levo) (sa meduspratnim povrsinama koje ne propustaju vazduh).linacne zgrade): 1 3 (5.razlika pritisaka sa spoljne i ulllltrasnje strane (Pi!) KombinujuCi jedn:lcinc 5. kroz sve fasade hladan spoljni vazdllh ulazi u donjem delu. koji zavise od brzine vetra.-t )= . Glavni parametar za produvavanje je ipak sarno odnos propustljivosti I( a I). Potrebna toplota za zagrevanje hladnog vazduha se javlja sarno u donjem delu zgrade. Od brzine vetra zavisi da Ii ce na napadnutoj strani neke visoke zgrade vazduh u gornjem delu ulaziti us led spoljnjeg natpriliska vetra. Zgrade sahtnog tipa izlozene su istovremenom dejstvu vetra i uzgona.duiina procep" (m) 6p .17 i 5. na stranama koje vetar ne napada.c-p · (t. POTR.23) .-/J Q=V. Zbog toga se pravi razlika izmedu zgrada sahtnug (bez unutrasnje podele) i spratnoga tipa (slika 5.·1 r. iii Ce tll izlaziti usled unutrasnjeg termickog narpritiska.22) Razlika pritisaka moze nastati usled silt: vetra i uzgona. Tako se uopste ne moze reci da Ii iz unutrasnjeg dela neke visoke zgradc. stepenistu) nastaju razlike pritisaka 1I odn0511 na spoljni vazduh.. ra uslcd toga i tu. Zbog nale ta vetra na napad nuloj [asadi nas taju natpritisci..EnNA 1\0 1ICIS. a u gornjem delu izlazi kao zagrejani lInutrasnji vazduh. dok kroz oslale s trane izlazi kao zagrejani unlltrasni Vazdllh. vazduh izlazi zbog spoljnjeg potpritiska usled vetra. iii prcovladujc unutrasnji termicki potpritisak. u vertikalnim sahtovima viso kih zgrada (na primer prostorima za liftove.----(5.kodicijent propllstiljivosti prozora (vrata) (m)/mhPa llJ ) 1 .8 desno).no ravnomernom rasporedu nezaptivenosti po visini zimi u donjem delu zgrade vlada u odnosu na spoljm: us love potpritisak. Prema tome spoljni vazdllh.18 sledi: '" 2/3 ·c · p·(t. napadnutih prema propustljivosti I( a I)u nenapadnutih Casada.. oblika zgrade i uslova duvanja. a na nen apa dnut oj potpritisci. Us led razlike gustina izmedll hladnog spo ljasnjeg i toplog unutrasnjeg vazduha. Kriterijumi su: Za obJik osnove grupa I (pojec. Za niske zgrac.

1 2./ Z /' I.... T(}(loroVic PRO} E:KrOl '~' N} I': I'OSTI?01t:.. O ne zbog toga imaju 1I gornje m delu uvek vecu p il i · re bll za loploto m za prove lrava njc od zgrade sa hlnog lipa i tll im se pojavljuje najtH povoljniji slu caj.kE I (pojedinOCna !tuea) 8) TIP KI. Sa m proracu n koristi slcdecu jed nakos t: gde je: H" H E" . Z it oblik os novc grllpa II (zgrad c 1I I((/' I). t izlozcnc S li sa rno uticajima vetra..grada obl.lE U fi Uaa (kuCaunim) d) 8} b) ~=¢ f) u u aplt:tb Ii tip h) Slika 5.korekcioni faktor za uticaje vetra i uzgona na visini h .aj vetra na visini od 10 m ..8 Podela l.karakte ristika zgrade na visini h .~ II. nizu): "V L-(a'l)" l (S .:2-l ) T1P KI. .irolTl lIa illjillracijll Pros lo rije 1I donjem de lu zgrada sa htnog tipa uvek su 1I najncpovoljnijem slucajll i imaju najvece potrcbe za zagrcva njc m infillrovanog vazd uha. m I?A LSO GJI£JANJ/:.standardna karaktcristika zgrade za uti<. Zgrade spralnog I ip..

Pre ma aktlle lno m ne macko m standardll. E - 5. POTREDNA KOLle l NA TOI'LOT£ ZA GREJA NJ£ 129 pa se polre bna kolicina IOplo. ~ '>:' (a · l) .w slra nll sa najvcco m pro pllstljivoSCll .22 i 5.17.spo ljna ve lrom napadnul a fasa da II . L U go rnjim izraz ima vale oznake iz prc lhodnih iz raza kao i: (5. a za modc rnije konslrukcije koje se navode II aklue lno m slandardll. Pro pustljivos l procepa dala jc II labe li 5.24 i llkllpne propustljivos li na fasad a ma pod lld a ro m vc lra i fasa da ma kroz cije proce pe izlazi iz zgrade. pre ma ra nije m standa rdu proracllna po tre bne kolicine to p1 01 e. II labe li 5. bez proracuna lltvrdili koja od dYe me rodavnc jcdna cinc dajc vecu vreclnos l po lrcbnc to plo le . za o be spoljne povrsinc koje za klapajll ugao. II spra lnim zgrad a rna .H Ka ralte ris tika zgrade H je de finisana II izne lo m pOS lupku proracllna u pre lhodnom de lll ovog poglavlja. .le za zagre~a nje vaz?uha koji prod ire pri rodnim pTOvelrava nje m za zgrade sa hlnog Ilp a odreduJe pre ma IZ r3ZU: Qpll =[E: . sa ll najvcco m propustlj ivOSC .nc napa dnula slrana zgrade Polrc bna kolicin a lo plole za prirodno provc lrava nje se usvaja iz rezulla la do bije nih za sa hlni i spra lni lip zgradc uzimajuci za dalji proracun vccu vrcdnos t.IJ ) Q pn! = r.I' . Ako 10 nije slu caj mo ra sc sprovcs li pro racun i usvojili ne povoljniji rezult a l.U j · J-/·R ·( I II -I . za sa hlne zgracl c uzim a se za napadnlliu slranu na jvcca propuslljivos l. .'JJ .ka rakl c rislika proslo rijc J . Karakteristika zgrade . narocilo na prc lfabrikova nim gradevinskim c1c me nlima.5.za pros torije sa suprolno pos lavlje nim spo ljnim zid ovima. vralima.(l/'I)s za jcdna cinll 5. Xl V. naziv je izme nje n II "sta ndardna" karakle ristika zgrade. ka o i II procepima izmedu prozo rskih o kvira i ko nslrukcije zid a odnos no izmedu pojedinih e le me nala spo ljnjcg zido.27) ko re kcio ni koe ficij c nl za visinu R . P roPlls lIjivos l vazduha se javlja II proce pima prozor<t koji se o lv<t raju.6. Vrednos l L. a za nc napadnulc slrane nc ka dru ga vredoos l.J )] (5.sa hlni lip zgrad e e . XXV. XVII). a vrednosti se znalno razlikllju od pre thodnih (Iabe la 5.26) Z a zgra de spra lnog li pa mc rodavo a jc jednacin a: "(a ·l) J · J-/ · R · (I Il .spra lni (clazni ) tip zgrade .za proslo rijc na Uglll zgrade.

H .) 0.72 1.ll.. p.o nusll iivosl i Normnlll <l I - 0.IIDe lIaD. KGef. I.8). Primer za tip I: zasebna kuca otvorena sa svih strana (slika 5..'C I'. XXV Karaktcris lika zgraclc II prcma aktuc lnom DIN 4701 Pudmcjc Sa s lo bim vclrovima Sa jakim vcl r ovrna PoloiHj l1t. od nosno de lovi zgrade (slike 5.VJ/: PO."slljivosl IlrO. pod is tim lIsluvima n apada ve tra. 3.' 11I0 Jl:'Sl.UDC 1I"". 4.n rusclll:! Vea'a unutmsnj:1 ProlaZl li pcoccpi E lcm cllii spoljnjes zid a Normol na so p . iii kuca otvorena sa tri stranc (kuCe na uglu niza). L I · · - 7":lplivcnim obimn im OSlollccm 5.lII1 0 VilnC p. S lolni vc nlilal O.1.130 n.h:rh.) Yearn:1 z:.XX1V I'rop" s tljil'oS I pr(lc"pa grade..52 U l 1.8b i 5.\11':' iI. (2-lIVorell) · - T abcla 5.82 3. 3 9 izmcdu pref:l brikov~1I1 ill c1cm Cllilla Tesl10 za ptivcnil (so sa"'ntoVilll o m ncpro p.1 9. pa je za pre mina vazduha koji pro lazi. VralO s poljna O u ell "l i ku lima 6.. a~om iii d (lll io m zaOlivno mlcl vom N ormalll:l NOfm alll il Z ao li ve ll o so p.I" "II'. 1 0 . Otwlrajuci PeUl.. Sil '/J m /mhP:I0..m a ill " . na dcjsLva . II te kstu aktll clnog nema e:· kug standarda sc na pominjc njihovo razlici lu punasil njc prcma prodiranju spoljnje!\ vazduha . 10. h. 4 7 II .."'/m· K PoicuinJCllC kllCC Kuee 1I niZll IJni OM l'cln m/s 0.3 0. 1 1.aRom Normalrw . Dd G .24 2 4 4 6 S obzirom n ~ podelu zgra da na pojcdinacnc i II nizu.11:'111 YC Onlil z:lpt ivC I1 .6 D. Rolc llI C i spo ljlle ial uzill c Mellilnizam prisluooean snol in Dez gar. 7. c. Zgradama tipa I (pojedinacne kuce) smal· raju se o nc iz kojih vazdu h moze da izlazi sa dye iIi viSe spoljnih povrSina. " I ~. llnutrasnji pritisak.T() I .H! jj".2 ~ Mchanizam prisI!lOa c.occpa I. visi._ I_ . Neol vara il u':i V.' _ l_ l :_ _ _ __ Tabcla 5 . sarno jed· na povrsina za izlaz vazd uha .lr m :tku l III1Wb l'. Uspostav lja se odgov~ rajllCi.Il'S · . Kod zgrada u nizu na raspolaganju je. in ski h elemenal" prcma . .5c).eza llia r\ N or 111 . Standard uzi ma u obzir puveca nje brzine velra sa visinom i termicka pril is. manja.c I'I?(}J/:J. bez ProA" · 2 2U 30 · .ike k"Hlileia l'rol. Uroj Nltz i\' f' lu.J o.ezall la n.or 2.3 1 2.' () '_ '1 _I_ U_.J Hll ra Normaln.loti vcl1a No .82 1.13 slo bod oll lIorm alall s l ohotl~11l 0.op.

1 0 I 40 I 50 I 60 I 70 I 80 I II niw 90 I 100 I.8 (sa htni iii sprat ni tip zgrade).9 I 2.8g i 5. s tirn sto h oz dY e povd ine ne ma zn acajnih propusta nj a (s lik e 5. 5.zasebnc kuCc sa svih stra na a tvorem. Visina od 10 m se maze ko ristiti za sve zgrad e s a najvise ce tiri greja na sprata iznad tl a. Prime ri za tip II : .2 1 1. I"OTlU':IlN. Takud e se u ovo m o psegu visine pre tpos tavlja ko nsta ntna br Lin a ve tra.. Ako to nije sill caj po tre bno je sproves ti po novni pro raclln Uednacine 5. Za izbo r vre dnos ti tre ba napo me nuti da kao visinu zgrade tre ba ko ris titi zbir visin a svih spra tova iz nao nivoa ze mljista.23 i S. XX IV i 5.izgradc ni sta navi II sta mbe nim blo kov ima (s lik a 5. Tabcla S.2 I 24 I 2.8e ) .D 1 1. XXVI Korcklllrni koclicijcnt c" za visinn za pojcdinacnc zgradc i zgradc Visinu iZDlul lcrcna 11 m 5 I 10 I 15 I 20 I 25 I 30 I . O ni zavise ud visine pos ma tra ne p ros to rije iz nad ze mlje.D 1 1. Z bog toga za zgrad e d o 10 m visine vill i: f IS = GfJ = 1.·1 101'1 IJ7 /. koje Sll p regraonim zidu m pode lje ne .8d) ./. bez pro racuna utvrd iti koja od dve mc ro davne jcd nacine d ajl' vecli vrednost po tre bn c to plo te. Korekciooi faktor Z3 visiou .4 I 1. slobodne kuce. XXV .5 I 2.0 I 2. Uz ima u o bzir poveea nje brL ine ve tra sa vis ino m i te rmicka pritisna dejstva. taka da vazd uh moze lI glav no m da iz laz i sa rno kroz jed nu spo lj nu povrSinll.8 .0 Preglcd ko rekturnih koe ficij e nata dat je u ta bc lama 5.[. Za zgradc visine do 10 m nc uz imaju se u o bzir uticaji uzgo na.17.izgrade nc kll cc u nizlI os lu nje nc na sused nc zgradc (s lik a 5.1 (i NU .2-l ). 5. I.5 T 1. sa odnosom strana veCi m ud 5 (sliK a 5. XXIII.--------------------- 5.8 f) -sa svih strana iii sa tri stra m. kao i tip a os nove (ti p pojedin acne kuCc I.6 I 1.8h)..7. tip a zgrade prc ma s lici 5. tip kuce u nizu II ) i ukupne p ro pllstljivosti na fasa d a ma pod uda ro m vc tra i fasa dama kroz cije proce pe izlaz i iz zgradc.0 1 I.7 I 2.·' KOu r lN.VJ£ I 'I Z grad e tipa os nove II (k uce u nizu) sma trajll se om.

0 3.1 6.4 9.4 1.7 1.5 5.9 3.8 100 Cis 3.3 0.0 2.9 3.7 0 0.6 0 20 Cis c~u 10 cis tlu 1.3 1.5 7."/ " t/uw\'/(' I '/.5 7.\1 I: l'OSTkOJ EN} ·I Z.7 0.7 3.6 2.4 2.1 0 0 0 0 0 25 6.5 2.4 4.4 0.6 2.5 7.4 1.5 1.5 2.6 2.VT~ II.6 6.0 1.7 6.7 2.2 2.6 0 0.4 1. umeren vetar.2 1.()J/-.5 1.1 1.2 7.0 0 15 7.4 2. II = 0.· I Cr-:.1 2.3 1.12 /1.4 3.9 2.3 4.4 1.6 6.1 0. p%iaj.4 4. Tabclll S.3 0 0 0 0 0 0 0 1.5 0.4 0 0. 1 7.9 1.5 3. XXVII Korckdoni koeficijcnlza "isinn £ za pojcdinacnc zgrade A) Normaliln pol oiaj.6 1.7 4.1.7 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 50 1.5 1.6 6.9 0.5 2.7 1.4 1.2 0 0 0 0 0 2.0 5. H = 1.7 1.4 2.0 0 10 6.5 3.7 1.0 0 1.6 1.1 6.4 2.9 1.6 0 1.2 4.3 2.3 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 100 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 9.0 6.2 0 0 0 0 0 0 0 35 4.1 1.0 0 0 0 0 0 0 .4 1. IImcrcni velar.T(} I : 1.I.6 2.9 2.2 5.5 0 0 0 0 0 2.n 5.1 0.4 2.9 2.7 1.1 5.9 2.5 3.0 3.2 2.0 1.1 1. N(J G RfClA NJI.9 0.6 0.9 0.6 0 0 0 0 0 0 0 2.1 0 0 0 0 0 0 0 2.6 3 .6 3.3 0 0 0 0 0 0 0 0 0 45 2.72 Vlslna zgrade fm) 100 Vlalna Iznad zernl)e u rn C 0 Cis <Iu <1$ 5 6.2 3.0 0 60 C!u cb 00 Clu 40 cIs c!u 20 rls <Iu 10 Cis clu B) Olvoren.9 0 1.7 1.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 riu 80 CIs Clu 1--60 cis Clu 40 <Is Clu 2.0 0 0 0 0 0 0 0 0 40 3.0 1.6 0 0 0 0 20 6.4 4.9 0 1.5 1.2 2.7 1.3 0 0 0 0 0 0 30 5.7 2.4 5.5 3 .6 6.3 4.9 0 1.6 4.8 6.6 2.0 0 3.9 0 0 0 0 0 2.5 3.9 2.3 0 0.3 0.4 3.

6 0.9 0 0 0 2.7 1.6 45 2.8 60 t ss <~ u 40 t ss t su a.7 0 1.9 1.3 1.0 0 1.4 2.1 1.4 1.5 0.9 40 2.9 0 1.0 0 0 0 2.2 0 0 0 0 0 100 3 .9 0.6 0 0 0 20 3.4 0 1.4 2 . H =1.6 1.2 2.1 1.0 1.2 0 0 0 2.9 2.5 0.7 1.3 0 0 0 0 0 0 0 1.8 25 2.0 0 15 3.0 0 0 0 0 0 0 0 1.9 1.2 2. j ak velar.0 0 1.4 0 1.3 0.3 1.9 1.4 0 35 2. XXVII Nastavnk C) Norma la n po loiaj .7 0.1 1.5 1.6 2.Ir l .0 2.7 1.9 2.8 0 1.9 3.3 50 1.4 1. H 100 tss tsu = 3.8 2.1 a 0.8 1.4 1.0 1.0 2.s 0 0 0 0 0 a a 0 0 0 0 0 a a 0 a 0 0 0 0 0 0 a a a 0 0 0 0 0 0 a a a 0 0 0 0 0 0 0 20 ES.6 0 1.0 100 0 0 Vis Ins zgrade (m) Vlslna Imad zemlJe u m < 0 f!s < 3U 5 3.4 1.1 0 0 0 0 0 1.2 0 0 0 0 0 80 t ss Csu 60 t ss tsu 40 Ess t su 2D tss Esu a 0 0 10 £S.4 1.0 0 1.OTE Z~I G I?FJANJ£ 1J3 Tabela S. p%iaj.8 0.5. POTI?EI1NA 1\() l.3 0 0.9 2.5 1.8 0 1.8 0 1.7 1 .5 0 1.5 2.1 1.6 2.0 0 1.9 0.4 1.6 2.2 3.9 0 1.4 1.8 1.0 0 80 t!s tsu a 1.4 2.9 2.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 2.1 0.9 1.3 2.7 0 0 0 0 0 0 30 2.7 0.8 2.1 2.3 0 1.9 0 1.0 0 2.3 0.2 0 0 0 0 0 D) Otvoren.6 0 1.9 1.6 0.3 0.4 0.5 0 1. ESU a 0 0 0 10 f SS ESU a 2.1 1.1 0 0 0 0 0 1.5 1.7 0 1.9 2.2 1.7 1.2 1.1 0.1 0.1 2.0 1.0 0 10 3.2 1.\ >1 TOPI.5 1. jak vetar.6 3.5 0.2 2. £Su .3 1.9 1.3 1.9 1.6 1.3 0 0.2 1.3 1.2 1.1 1. 4 3.4 1.1 0.0 0.9 0. 4 2.7 0 1.

6 2. IN)I.1 8.7 2.'isinll l.9 2.4 0 0 0 2.8 0.3 8. II = 0.9 12.3 1.2 7.0 0 a 4.9 2.\")1: 1'()S rI.0 0 a 3.6 3. H = 1.0 5.6 0 1.7 3.1 2.0 0 0 2.5 11 .4 2.0 3.7 3.0 4.4 3.1 6.\'JcI Z ·I n :.5 8.4 7.0 1.7 0 0 80 C4s <su a 1.7 0 0.7 3.9 0 1.0 6.0 10./ .9 5.2 1.(Jl/.8 1.0 0 0 0 0 0 0 30 7.7 9.1 3.2 2.5 1.7 7.8 7.5 0 0 0 0 0 0 0 a 0 0 a 0 0 a a 0 60 <Is <4u a 1.4 4.3 0 1.1 3. a 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 80 <4s <~u a 0 0 0 0 0 a 0 0 0 0 0 0 0 0 60 <4s '4u 40 <~ <Iu 20 <ss <4u a 1.6 3..5 1.2 0.5 5.2 2.9 0 0.3 0 0 3. slah .2 7.6 10.8 0 0 0 0 0 0 0 0 40 4.0 11 .1 1. slab vetar.52 Vlsln.3 3.0 2.0 4.2 6.0 0 0 0 0 25 8.8 0 3.2 1.8 3.dar.2 0 0 0 0 0 35 6.3 6.3 0 a 0 40 <fs Cfu a 0 0 0 0 a a 0 0 0 0 a 0 0 20 <ss <fu 10 Cf.5 1.2 1.~radc II nilll A) Normalan polozaj.1 3. za .7 6.7 8.2 0 0 100 0 ..()j/:XT(} I :'1.0 10 11. XXVIII Korckdoni knclicijcnt r.6 9.3 a a 3.2 7.2 1.0 0.1 2.0 3.9 0 0 0 0 20 9.3 1. /WI.7 0 0.2 4.9 0 0.' I 'f.2 9.8 3.2 10.9 15 10.5 4. Iznad zemlje u m < <4s <4u Vlslna zgrade (m) 100 a 12.\T/{· II .8 2.8 4.1-1 /I /'Hlonm.8 0.7 4. Tabcla 5.3 3.5 a a 0 a a 0 B) S/obodan poloiaj.1 0 1.2 9.7 0.5 2.3 3.5 3.0 10 <4s tS Il a 5.0 0 a 4.9 1.\ (j (.3 2.0 5 12.8 2.8 1.6 1.1 1. <su a a a a a a 0 a 0 0 0 a a 0 0 a a a a 0 a .1 1.0 0.2 8.2 50 1.6 1.1 4.0 4.2 6.2 45 3.6 2.6 0 1.5 3.2 1.2 2.3 100 <45 <su 4.0 4.7 4.

6 0 1.9 0 1.1 0 1.1 40 Ess Csu a 1.3 a a a 0 60 <ss Esu a 1.1 2.6 1.6 2.7 4.9 a 0.5 1.\If E I I.0 a 1.0 0.4 0 0.I ( i1{/'J.1 0.6 2.3 0.7 3.0 0 60 CI s C lu 60 Cis Clu 40 CIs Elu 20 CAs Clu 10 <ss EAu 0) s/obodan p%laj.9 2. O na zavisi.6 1.5 2.6 1.6 1.2 100 Css 2.0 0 0 0 0 0 0 0 40 2.5 a 1.1 0 1.0 2.5 3.3 0 0 0 0 0 25 3.7 0 0.5.7 0 0.9 2.8.5 1.3 2.0 0 a 1.6 0. prema propustljivosti .0 0.2 2. Tnbcla 5.6 3 . od odnosa propllstljivosli vetcom napad nUlih spoljnih povrsina I. kao i karakl c rislika zgradc. I'OTl{U l.0 0 10 4.4 0 0 0 0 0 0 0 45 2.3 2.1 1.6 2.1 1.6 2.3 a 1.6 a 1.3 Vlslna Iznad zemlJe u m C Vlslna zgrade (m) 0 CIs Clu 5 4.9 0 20 C5S £Iu a 1.17.7 a 1.3 2.9 0.3 0 0 0 0 0 0 0 0 0 50 1.6 0 1.5 0 0 0 0 0 0 0 35 3. I . jak ve lar.5' 0 1.4 1.0 2.3 0 0 0 20 3.0 1. XXVIII Nastam k C) Normalan poloiaj.7 1.3 3.3 <Iu a 2.6 a 1.2 1.9 a 1.9 a 0.3 0 1.V.6 3.6 2.2 2.4 0.6 1.1 2.0 0 15 4.7 0 0 0 0 0 0 0 0 0 100 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 100 5.(a'/ )s posmatrane prostorije.2 1.6 2.9 a 1.1 1.3 2.0 a 1.2 2.9 0 0.7 2..1 3.1 4.4 3.2 a 1.6 2.7 0 1.6 1.3 2.3 1.1 3.2 a 1.6 a 1.4 2.R Karaklerislika pros lorije /? je definis ana kao red ukcioni faktor koji uzima U obzir smanje njc produvavanja kroz zgradu usled unlllrasnjih olpora (unllirasnji zidovi sa vralima).5 0 1.9 0.7 0.5 1.0 0.6 1. jak vetar.7 0.3 3.0 3. Karakteristika prostorije .1 60 <Is <su a 1. II = 1.9 1.6 0 0 0 0 0 30 3.2 2.6 2. H = 2.3 a 0.0 0.0 10 £Is <su a a a a a a a a 0 a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a 0 a a a a 5.2 2.9 0 0.6 a 1.·1 I.2 1.0 4.4 4.OU ( INA TOPUn t Z.3 1.6 2.5 2.0 3.0 1.3 0 1.1 1.2 2.

XVII[ i 5. XXIX Karaklcristika proslorijc R UOlllrasnja vrala Kvalilel Broj I Normalll" bcz pras" I'ropuslljivosl rasad.·INJ{' unutrasnjih vrata i . ·. XXIX Sli one koje u proracunu odn:dene: Za spratni tip zgrade L(a·f) = L(wi)s gde je sa s oznacena napadnuta strana vetrom a za sahhtni tip zgrade villi: (5.9.ic' . Z(l najccsci slucaj.A CE. =O (5.7' }(/om.9 0.7 0.9 0.136 1I. koje su pOlrebne za proraclin (R = 0.7 0.17. Medutirn.2R) Zit es.vO( mr:J.9 0. Nairne .. Potrebna koliCina toplote za eelu zgradu Sabiranjern transmisionih gubitaka toplote za svaku grejanu prostoriju jedne zgrade. Ka raklerisli k. na strani zgrade koja nije napadnul(l vclrnm L(a" )" kroz koje vazduh moze da izlazi. dale su karakteristike prostorije R u zavisnosli od broja i kvalileta unlll rasnjih vrala. za uslove da . kada vazduh izlazi same kroz unulrasnja vra!a (labela 5.. Vrednosti L(a·f) kojc se koristc 1I tabe li 5. za dec koji se odnosi na vazduh koji prodire usled infiltr(lcijc. velike kancelarije ) R = 1. proslorijc R <30 >30 ~60 2 3 I >60 ~90 >90 <10 > 10 ~20 DihllljuCn sa prasom 2 3 >20 <30 >30 0.7 0.c PROJ///CrOI''r1NJI: I'OSTlWJIoN J. dobija se ukupru gubitak toplote gradevinskog objekta za ovaj dec potrebne koli· cine toplote.'\ TIiAl. sale. prodor vazduha je racun(ll za svaku prostoriju.7 0. 1 i'.9 0. XIX vidi se da u sustini nerna razlike u vrednoslirna karakteristike proslorije se rn slo je izbor dat preciznije. (fl' I)m' l(hPa) y.29) Tabcla S. Ukoliko je propustljivosl izlaznih procepa 1I odnosu na pro pustljivost ulaznih procepa manja.9 0. dovoljnu je da se karakteristika prostorijc grubo odredi .7 odnosno R = 0.7 5.0. Zbog velikog variranja prnpustljivoSli. XXIX).ev.:: nlualno prozora.7 0. Za prostorije bez lInulras njih vrata izmedu vet rom napadnute i nenapadnll te s trane (na pr.9 0.: ma n]a . prerna broju unlll rasnjih vrala i propustljivosti [asade. Ako se uporede tabe lc 5. uloliko je i k(lrakl erisl ika proslorij..9). i velicine L(wf). to nije slucaj.

POTRE8NA KOU C[NA TOPLOTE ~I G RFJA NJE I 17 napad vetra na odgovarajucu fasa du kojoj pripada tre tirana prostorija . XXX) Tabela 5_ XXX Istovrcmeni lIdco lIticaja inliltracijc ~ Izloieoosl velru Podrucje slabih vclrova.1 jcvi Vis.5 . G ledano za ceo objekat.potrebna kolicina top lote usled inrilt racije za prostoriju "i" ~ .faktor istovremenosti utieaja infiltracije (tabe la 5.transmisioni gubici prostorije "i" Ow .J.30) gde vaie oznake: Oz .merodavna kolicina toplote zgrade Or .. 08 l\!rade II <10m 0. tak'Vi uslovi se ne mogu istovremeno javili u svim pros to rijama svih Casada vee sarno u de lu zgrade. Zbog toga se me rodavna potre bna kolicina toplote za zgrad u u ce lini racuna prema: (5. 0. normalan polow j Svi oslali SIUc.5 0.7 .5 >lOm 0.

1. nede ljo m kao i 0 praznicima. a kada . pos troje nje ee se ukljucivati pre svakog sledeeeg ko riscenja zgrad e. U trenutku A je iskljuecno grejanje. GREJANJE SA DNEVNIM I NEDELJNIM PREKlDlMA Postrojenja Zit grejanje najcesce nisu stalno ukljuce na. tako da se do mome nta ulaska Ijudi dostignu potrebni te rmicki parametri. promena unutrasnje temperature kao i potrosene energije grejnog sistema imace tokove prema slici 6. sa nocnim pre kidima. kada pocinje njeno sledece koriseenje. sisterni za grejanje ukljuce ni su tokom pet radnih dana. od 20 casova do 7 sati izjutra. trajanja perioda grejanja i duZine prekida. (poslovne zgrade. Pri tome i srednja te mpe ratura zracc nja povrsina kojc okruZuju grejanll prostoriju. Dolazi do uspost avljanja te mperaturske razlike izmedu zidova i vazduha pa gradevinska maS<l odaje toplotu akumulisanu tokom pe ri oda grejanja. pre tpostavlja se da je u sedmodnevnom pe riodu spoljna temperatura stalna i jednaka spoljnoj proj~ktnoj temperaturi oZa takav slucaj. zgrada se hladi i temperatura vazduha u grejanom prostoru se sniZava tokom perioda prekida A-B. vee imaju pre kid e u radu 1I toku noei. Uspostavlja se razlika temperature zidova i vazduha u prostoriji pa se i zidovi hlade. Aka se pode od uobicajenih uslova koriseenj<l poslovnih objekata. zavisno od njenih te rmickih osobina. da bi sistem za grejanje bio ukljuce n u odredeno vre me kako bi se zgrada zagrejala do ponedcljka II 7 casova. Posto se u tokll prekida grejanja gubici toplotc ne nadoknaduju. Od petka u 20 cas ova prekid se produzava na celu subotu i nedelju. Hladenje zgrade 1I celini bice br. najcesce 20 °C. U prosto ru koji se greje. odriava se te mperiltura vazduha kOjil je. treba da dostigne te mperilturu koja osigurava uslove kornfora i koja treba da je jednaka te mpe raturi prostorije. skole itd. U zavisnosti od samog objekta i ugrad e nog sistema. pri ecmu je temperatura zidova visa od tempe rature vazduha(A . usled pre kida se u manjoj iii vecoj me ri umanjuje potrosnja energije.ie rec a objektima opste name ne. U trenutku B se ukljllcuje izvor toplote i pocinje zagrevanja zgrade tako da unutrasnja te mperatura raste sve dok ne dostigne svoju proje ktnu vrednost od 20°C sto 130 . ~akle odvijace se 1I kraeem iii duze m vre mensko m periodu .B'). sledeecg dana. U takvim slueajevima.) i subotom.6. dolazi do hlade nja vazdllha u prostorijama . Za lakse razumevanje problematike uzgrevanja.lc iii sporije.

:mpl.I E I W . koji jc uvek veci od toplutnil> gubit aka zgrade za spo ljne projcktne uslove..Od tog mm''lL' nta. ko nvc kt o rsko grejanje). Prema tome.: koristi za zagrcvanje masc zgradc. jcr sc lko loplutl.F hI % 170 F dI J I DI 1ml--~ .--~----~~~--- <i --..IIZ prelposlavkll kOlistall/ lll: spoljlle temperaillre.: bi d(). dolaz i do brie g iii sporijeg za ~­ revanj a prostorije. ako je 1 ~ vrcme poec tka koriscc nja zgradc. U toku IIzgrevilnjil. t[ DC SREDA CElVRTAK PETAK SUBOTA NEa:WA PONED.~ I() dol njegovog pregrevanja . 6. zilvisno od vrst e grejnug sisk'ma (vazdusno. cije se zagrevanje de· sava sa odrede nim za ka s njc nje m. [zvo r toplot e radi svojim milksimalnim kapacitetom.fcllc cllcrgijc II lokll sedmodllevllog p crioda grejallja sa lIobicajcllim prekidima lokom dalla i IIcdelje. Od C grcjanje m sc nad()knaduju gllbici toplot c .1 OUll\Isi se na kapilcite t koji je za 70% veCi od vre dnosti potrebne ko licinc toplot e koji ougovaril proje ktnim uslovima (100% ).: raturil vazduha je dostigla proje ktnll vrednost od 20 0 ( : j II grad e na alltomatska konlrob ~ l1lanjujc odava nje toplole izvora.Todarol'i. __ ~ HI -\-_ UTORAK 'r-.. U trcllutku C te mpe ralura vazduha je dostigla PCllje ktnu vrcdnost od 20 uC ali m. dakle u 7 casovil ujutru. koji Sll . zgrade i velicine ins la lisil nog kapaciteta toplo tnog izvo ra . W ~ Z w Stika 6.io' lIwk veci a d proje ktnih.J. za pune uslove ko mflll'il Ce se cekati do Ta- U tre nutku T" ll. a kada nje na te mperatura postane visa od te mpe rature povrsinL' zidova (tacka B') poci nje pre nos toplot e sa vaz duha na zid ove. Zit pre lpostavljc nll stalnll spoljntl te mperalll rt! .i ~ Srednj ~· Z P J nril<ttllrijB ~~'-"""I'=----.I·lIje temperatllrc i potro.1 je do trc nutka 7'0. rad ijato rs ku. Duzina pe riod a uzgrcva nja i tok prome ne temp e rature prostorije zavisi od rna.fO B.. stu Ir.: i okolne povrs ine sto Ce se dogoditi te k u momellill D. PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTJ?ALNO GREJANJE se poddava da se ostvari u trc nutku poec tka nje nog korisce nj a.1 Promella 1I/11/lra. kako nl. Dijagram na sl.

namcsta i hl adenie mase zl!. . a krajnji dec krive je hlade nje subotom i nede ljo m (51 6. Proces hlade nja takvog visekompone ntnog sislema je pokaza n na slici 6. Te rmicka reakcija mase zgrade iskazuje se vre me nskom konstanto m. tj F' . U trenutku E korisec nje zgrade je zavrSeno i siste m za greja nje s\'! iskljucuje pa ponovo nastaje period hl ade nja.rJde laka 30 min .2 Dijagram /emperalllrl'kih razlika vazt/llha II pros/oriji i zidova kojije okmzllj/lll zavisllosli od vremenQ hladenja .H. GRElA NJ£ SA DNEFNLM I N£D£ U N IM PREKIMA 141 jednakoj spo ljnoj p rojekt noj.12 mH. tabcla 6.P.G' . srednji se odnos i na hlade nje gradevinske mase kod nocnih prekida u toku radnih dan a.at4E~ h Stika 6. odnos no po E .( ulicaja ns vremensku konstHntu hlatldenjc vaZdU:'3 i ArejnOl: sistema sadrZa i prostori ic.1). Tempe ratura vazduh a i zidova opada po linija ma A . pa duie isk ljuCenje cini da se zgrada hladi na nilu te mpe raturu nego radnih d ana. koja kod sloze nih siste ma obuhva ta konstante svake od ko mponenata. ako je greja nje isk ljuceno u petak uveCe.2. sto zavisi od mase zgrade. ako je rec 0 radnim danima..B i A .F i E . na kojoj prvi dec pad a te mpe rature karakte rise sobni vazduh i sam grejni siste m. Pri to me se moze desiti da se tempe ratura povrsi ne zidova od 20 °C postigne te k u ut orak iii cak i kas nije.6. Tako nastupa prekid u sledeca dva dana. Vrcmc hladenja u zavisnosti od mase zgrade elementi ". te ec sle deee uzgrevanje trajati duie. Tabcla 6. Z illo uzgreva nje po nede ljko m pocinje ranije nego ostalih radnih dana. S!I t eska do 10 h 40 h 120 h 15r------------------------. l.H. :J ~ • 10 100 '. a te mpe rature vazduha i zidova dobijaju tokove F . av~r ostaje na stalno m kapacite tu (100%) jednako m projekt nim gubicima toplo te.B'.2.2 It 2 -8 8 .G .

:! D ts_ ____________________________L-__-L____L Slika 6.1-12 B. infi ltracije spoljnjeg vazduha. \(.1. pri ce mu duZl::' Ira . 6.4 Tok temperature II zgradi za l'lllcaj vete gradevinske mase .3 Tok temperatllre II zgradi za vereme prekida grejallja i II periodll IIzgrevallja Z<I razliCite illstalisallc silage izvora toplote PI<P2<PJ T kraj korlscenja pocetak korlscenja D 12 Slika 6.1) T2 ~ >--. prl'.--"-----~. koja se definise od nosOIll : p= insta lisana snaga po trebna kol.f"'_'iI pocetak korlscenja zgrade kraj T3 "'!. janje prekida grejanja na mece kraci period uzgrevanja. ne prostorije u siru okolinu: spolj ne te mperature.Todorol'ic PROJEKIOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNOGRr. nosa toplote sa unut rasnjih povrsina na vazdu h koji je poslcdica infiltracije itd . Medutim. toplo te u projektnim uslovi ma (6. USLOVI UZGREVANJA U toku hlad e nja zgrade te mpera tura pos taje svc bliZa spo ljnjoj. u takvim uslovima Ce morati da sc koristi izvo r top lote vece instalisane snage.JA NJE Vreme nska ko nstanta hlad e nja zav isi od svih uticaja na prenos toplote iz zagrcja.

OPTlMALAN TRENUTAK UKLjUCIVANjA UZGREVANjA Kada je dimenzionisan izvor toplote za odrede nu zgradu dcfinisan je odnos P (6. ada su optimalni trenuci ukljucenja kotla u BI odnosno u B2.2. teska). dakle u vre me nu kada je izvo r toplo te isklju een i u toku uzgreva nja pros to rije radi pos tiza nja po tre bnih uslova za nje no sledece ko risce nje. pa su linije prome ne tempe ra ture AB]. dat je to k tempe rature vazd uh a i mase grejane prosto rije u pe riodu izmedu dva ko risec nja zgrad e. tempe rature u prosto riji (tacke B2 i 8 3) postilju ni ze.5 pokazuje linije hladenja i uzgrevanja liZ pre tpostavke da je spoljna temperatura konstantna i da je u jed nom slucajll niZa (lSI) a u drugom visa (ls1). AB2 i AB) kao i B IC. G REJANJE SA DNEVNIM I NEDEU N IM PREKIMA f. Slika 6.4 prikazana je prome na te mpe ratura u obje ktu veee gradevinske mase .JJ Na slici 6. Naravno. tako da se uzgrevanje zavrsi u trenutku kada pocinje koriscenje prostorije. ukJ~ TP1 Tp2 A C '0.6. Hlade nje se. Na slici 6. o nd a ce pri kraee m pre kidu grejanja tempe ratura u pros to riji opas ti do tacke BI kada se ukljucuje uzgrevanje koje ec tntjati T]. Kriva hladenja ee imati tok prema spoljnim lIslovima od kojih su najznacajniji brzina vetra i spoljna temperatura. 6. u odnosli na objekat ma nje mase. Na osnovlI dimenzionisanog izvora toplote P i karakteristika zgrade (Iaka. isldj./] manje. ukljucivanje grejanja ce pOCe ti u nekom optimalnom momentu. a srednje te mpe raturske raz lik t: 1:. Ako su kapaeit eti izvo ra toplo te PI < P2 < 1'3.1 ] i 1:.1). ~ti2 82 81 ti1 A~ At2 ts2 ts1 Stika 6. uz srednju te mpe ratu rs ku raz liku iz medu pros to rije i s po ljne o ko line 61 1. spo rije odvija.3.5 Uobicajella varijacija osnovnog optima/nog pocetka IIzgrevanja . Za slueajeve duieg hlad enja zgrade. a zaht evani period lIzgrevanja za odrede ni dan varirace zavisno od srednje spoljne tempe rature u periodu uzgrevanja. srednjl). ponasanje toka hladenja ce se menjati od sobe do sobc. B 2C i B3C znatno blaze.

uldj.TOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE isldj. nego sto bi bio slucaj da je u pe riodu uzgrevanja spoljna temperatll ra osta la neprome nje na (lS=t S8)' U takvom slucaju ukljueenje grejanja moze poccti kasnije. u kojoj poCinje \Izgrc· vanje koje ee trajati TpJ casova. Krivil promene unutrasnje temperature ima neilto dmgaciji tok (puna linija na slici 6. Todorovic PROJEJ<. C' A c """I-s=-------:::::-O-+. pa se pot rebna unutrasnja tempe ratura dost izL' ranije (tacka C'). dostiZe najniZu vrednost (51 6. os taje visa i unutrasnjil temperatura.t sc SliIw 6.6).6). Proizilazi zakljucak da se na os novu prace nja rad a grejnog sistema i ponas. vee varira tako sto u ranim jll ' tarnjim casovima kada pocinje uzgrevanje. . moze se odrediti tre nutak koji daje optimalno uzgrevanje.lnja objekta za svaki prognozira ni tok dnevne temperature. U stvarnosti spoljna temperatura nije konst antna. Pri visoj spoljnoj temperaturi.6 Utica} spoljlle temperature U prvom slucaju prostor u zgradi Ce se o hlilditi do tacke B}.IN B. jL'r spoljna tempe ratura postepe no raste. pa ee isti izvor toplote zagrejati objekat za kraee vreme Tp b sto znilli kasnije ukljucenje izvora u trenutku 8 2.

temperature njcgove povrsine. Tako se ostvarujc neprekidna cirkulaeija sobnog vazduha oko grejnog tela i njegovo zagrevanje a time i nadoknadivanje dela gubitaka toplote prostorije. tako i po dubini prostorije. Vaina karakteristika je njihova cena i lako ugradivanje. Dmgi deo se nadoknaduje razmcnom toplote zracenjem izmedu grejnog tela sa povrSinama koje ga okruzuju i koje su niZe tempera. pa se po njima i vrSi poredenje razlicitih konstmkcija. da su otporni na visoke pritiske i na ko rol-iju. Konvekcijom se ostvamje u dodiru vazduha sa povrsinom grejnog tela koja je vise tempe raltlre te se vazduh zagreva. kao i termickih uslova u samoj prostOrl]1. Tre ba da imaju veliku povrsinu preko koje se prenosi toplo ta. Od njih se tral.ture. da su male td ine.trukcije tela. sto znaci i visoku efikasnost ali da su kompaktna i zauzimaju mali pros to r. Svojim oblikom i izgledom treba da se lIklapaju u enterijer. Prenos toplote sa grejnog tela na sobni vazduh je direktnim putem. zavisi od ko~. kao i indirektno. Pri tome dobija manju gustinu i kao laksi struji na vise a u dodir sa grejnom povrSinom dolazi nova. Grejna tela treba da ispune citav niz zahteva. konvekcijom. To je u stvari razmenjivac toplot e izmedu zagrevnog fluida kojim se prenosi toplo ta od tuplotnog izvora kroz cevovode do grejnog tela i prostorije koja se zagreva. gubicima toplote u projektnim uslovima.ma toplota sc provodi u masu kojoj povrsine pripadaju ali i prenosi konve kcijom na sobni vazduh. Odnos prenosa toplote direktnim i indirektnim putem. a njegov maksimalni kapacitet. odnosno predaja toplote konvekcijom i zracenjem u ukupnom odavanju toplote nekog grejnog tela. ne zagrejana mas a sobnog vazdllha. ali postojana na visokim temperaturama. GREJNA TELA U siste mu centralnog grejanja. zrace njcm. Zagrevaju se apsorpcijom. da se Iliko ciste kako se po njimll ne bi talozila pra~ina koja bi bila pone ta stmjom vazduha i knlzila prostorijom. grejno telo predstavlja element postrojenja pre ko koga se zagreva odredena prost o rija. a absorbov.i da ostvaruju ujednacenu raspode lu temperature kako po visini. Odata toplota od strane grejnog tela treba da odgovara trenutnim gubicima toplot e prostorije.7. /45 .

1 hgled rudijutoru i popreclli presekjedllog CIaIlIaJ Spajanjc pojcdinih cla naka je pomocu nazuvica koje imaju cilindricnu iii konusnll . taka i Zbllg zatvaranja o tvora ce pov ima u kojima mogu hiti i ventili za odvodenje vazduha. I . VRSTE GREJNIH TELA 7. Ka rakte ris lii'. o tporniji na koroziju i izddljiviji na visoke pritisk Spaja nje m pojedinacnih cla naka dobija se sva ka zc ljena povrsina grejnog te la.1. Prvi ~ u laks i i jev tiniji. Najraspros tr ~ nj en ij a c 40 D CX::) ~ I.1. . razmllk izmedu priklju caka E. Istovreme no. drugi tcli.: formiraju kanale za struja nje nos ioca loplo te. 85 % a zraeenjem svega 15 . C lilnci su ta lasas tih povrSina kako bi se povceala povrsina razmene top lo te sa vazdu hom 1I rcla tivno malom p roSlo ru . Radijatori su tzv. Prenos top lo te sa radija. levu i desnu zavojni cu i koje metalno za ptivaju. pa ud co odavanja toplote zrace nje m opad a. U seriji clanaka jednog radija tora pro vi i poslcdnji cla nak sc razlikllju kaka zbog prikljllciva nja na cevnu rnrclu. skuplji . sirin a C i duzina clanka D.1). 30% .·· nut jedan pre ma drugom. Radijatori grej na tela su radijatori. tora je u najvceoj meri konvektivnim putem 70 .I I Ii I .I 0 oJ ~ D Sliku 7.146 /3 TodolVo '. Sa povecanjem sirinc clanaka vcti dec povrsine radija lo ra je okr.c PIWJEI<. . sa unutrasnjc stra nc ove savijenc povrs in.1. · nc dimenzije rad ij alo ra su visina cla nka B. vode iii pare (slika 7.TOVA NJE POSTROJENJA ZIt CENTRALNO GRElr1NJE 7. clankas ta grejna te la od ce li cnog lima iii livenog gvozdil. . koji su dobili naz iv pogres no smal· rajllCi da najveci deo top lo le odaju zracc nje m (radijacijom).

O bicno se ko ristt: po dye konzo le i dva driaca na grejna te la do 12 cla naka.rjll maskirallilr rat/ijatora . T o su konzo le koje se iii ugradllju u zid iii su u vidu nofica. U REfNA TELA 1-1 7 Nazuvica c ______ -------:c DrZac Konzola Slika 7. ndnosno broja clanaka. • Stika 7. tako s 10 izmedu ril dija to ril i zid a mo ra d il je od stojanjc naj manje 40 mm a pre ma podu 70 rnm.:: 15 ~'I" ..rja za Ilgrad. Broj ko nzo la i ddaca zavisi od ukllpne dllzinc ra dij a to ra.. <. o . kao i drLaci koji priC-vrSl-ujll radijal o r po visini.. a nil svakih sledeCi h 6 Clanaka po jedn a konzola vise.7.2 Elem ellti za spajallje C/w/aka i IlCvr. kako bi se o bezbedila cirkulacij a dovoljne ko licine vazdllha i pos tigao e fik asan pre nos 10plo te. Ugradnja radija to ra se vrsi po mocll speeij alnih e le me nata koje sva ki pro izvodac izraduje Zil svoja grejna te la. C ..8 "·" . I <. . G rejna te la sc pos lavljaju uz zid.J t u .\:civallje radijatora Ce licni rad ija to ri SlI lIpOlll laksi od live nih.3 Mere otlsillpa.. Njihovi cia nci sc fo rmiraju zava riva njcm i po prav illl sc ko rislc isk ljucivo ll ko se radi 0 greja njll vod o m.J o .

U ciJju povecanja grejne po· mine.virina. na strani pre rna zidu iii u prostoru izmedu dYe ploCe.zduha kvji se zagreva iskljuCivo konvekcijom. a odstojanje na koje sc postavljaju od zida je 50 mm.' ". -. Uglavnom se postavljaju liZ ridove... hl . a kasnijc i lakom koji sc uskladuje sa enterijerom.Iirina tela. 800 rnm i vecc.odstojanje gOmje i dotrje revi.1-18 B.dll]jna.1. jer zahvaljujuCi dubinj od nekoliko santimelara ne zauzimaju mnogo prostora. maski (stika 7./': . Za veee kapacilete grade se iz dYe iii tri pa". .' 1 .-vim slueajevima pri dimenzionisanju treba povecati povciinu radijatora za najrnanje 20% da bi se osigurao veti prenos toplote konvekci· jom Sarna Ill3ska mora da je tako konstruisana da dozvoljava cirkulaciju dovoljne kolicine vazduha oko radijatora (slika 7.I --..4) predstavljaju. s . Cl . ---__ t_ I - • I I hl I II ~y . .2). Proizvode sc od eelicnog lima koji je nesto deblji iz razJoga stabilnosti i izdrLavanja veCih prilisaka.2. '"/77. izradene prikladno names· taju u prostoriji. acini da je pomina grejnog tela glatka sto je povoljnije za oddavanje njegove cistOCc. t . I . s -flC. Todorovic PROJEKTOVAll/JE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE Radijatori sc pre mazuju osnovnim pre mazom u cilju zastite od korozije . za razliku od clankastih. . kao i 600. '. . ~h.. Ploeasta grejna tela Ploeasta grejDa tela (stika 7. konvekcijom. DliZine mogu biti i nekoliko metara. U tal. ' .odstojanje od zida.Sirina oS7UJvnog elementa) Visina ovih grejnih tela su 100 mm do 300 rom.3) koje su od drveta iJi lima.firilla prole. 7. t~~· r ' . cJ . a sa zadnje koja je okrenuta prerna ridu. +j i ! .z . U tal. Cl I . t . . Radijalori se najeesee postavljaju u prozorske nise kada sa gomje strane imaju prekJop koji shere struju zagrejanog vazduha pre rna prosloriji.I ___ So iJr- It-- 4-T i .4 PloCasto grejNJ tela (hI . I . jedinstvenu celinu koja sc odlikuje glatkom prednjom pominom i vrlo maJom dubinom Odavanje toplote sa glatke prednje pomine je u najveeem delu zraeenjem.z.. SJiJ:a 7. To umanjuje odavanje toplote radijatora jer je spreeeno njegovo zraeenje sa predDje strane. zavaruje se lim u obliku koji obrazuje vertikalne kana1e.-vom slucaju iznad radijatora mora postojati prazan prostor visine najrnanje 65 rom Mnogi smatraju radijatore minim delom enterije-ra pa ib sakrivaju ispod tzv.leIne plaCe sa medusobnim odstojaDjirna radi formiranja kanaJa za slrujanje v?.:.

GRONA TEL-1 f. okmglog iii ovalnog oblika . odnosno. Putpunim zatvaranjem otvora prestaje cirkulaclja vazduha 1 njegovo zagrevanJe. c .l9 7.odavanje toplote zavisi kako od broja osnovnih ~Vl tako 1 VIS me kuCtsta. Podesavanje odavanja se moZe vrstiti kako sa "vodene" tako 1 'vazdusne" s. a da bi se dobila glatka povrSina grejaca i dobar ko ntakt lamela i cevi. koje imaju VCCli zagrevnll povrs inll od samih cev\.kOllvekJorsko te/o.7. Visina kuCisla.. b . Stika 7. na koje su navare ne limene lame le. Cevi Sli najcesce cclicnc.5).~ lll II kome je olvor za lliaz vazduha pri podu a za izlaz zagrcjanog vazdllha 1I najvise m delu kucisla (slika 7. Prvo se ostvamje regulacionim ventilom a dmgo zaluzinama koje se na~~e na IZlaz. odnosno razmak donjeg i gnrnjeg otvora direktno utice na silu uzgo na koja 05tvamje cirklilacijll vazduh a. konve~tora. konvektori Sli po pravilu pocinkovani. Kontakt lame la i ccvi jc vazan zbog dobrog provodenja toplot e sa ce vi kroz koje struji para iii voda.kueiite) ~fikas~o~t. Ako je konvektor od bakarnih cevi pri ce mll Sll obicno lamele od aillminijuma.no.kalla/ Zfl strujallje vazduha i Ilspostavljallje efekJa "di11lIljaka". Zagrevallje vazduha jc skoro u potpunosti konvekt:ijom.m otvom konve~tora. kojc slmji vazdllh.1. na povrsine lamcl.trane. bez menjanja protoka vode kroz konvektor ci• . KODvektori Konveklori predslavljaju grcjna le la koja sc sas lojc od cevi na koje su nanizane lame lc. dobar kontakt izmedll eevi i lamele se pos tilc sirenjem cevi pod pritiskom.5 KOllvekJor (a . po remu su ova grejna tela i dobila ime. lako da jc dobije n razmcnjivac loplo le sa velikom dodirnom povrsinom preko . Lamele mogu hiti Oimizane na jednll iii viSe cevi.3. Razmcnjiva c se nalaz i u ku c i .

Za cevne zmije i registre je . U cilju povreme nog cisce nja preporu cuje se da kllCiste i maske konvekto ra budu demont aine. Ako je grejno telo formirano savijanjem cevi tako da grejni fluid ulaz i u jednom nje no m krajll. Regista r je grejno telo u kome Sll ncko liko para lelnih cevi spojena sa svojim zavrsnim krajevima sa spojnom cevi koja o mogucava paralelno strujanje kroz sve cevi (slika 7. PUOJ£I<TOV . (slika 7..5). koje je najCcsce od lima ali moze biti i od drvcta iii dru gih pogodnih mate rijala. pa tek onda na ploCasta grejna tela i konvektore. lIZ zidovc. Merndavna povrsina od avanja toplote je spoljna povrsina cevi.6 Cevna grejna lela: a) cevna vnija i b) cevni regislar b) 7. Ko nvekt ori su ma lih dimcnzija pa su mogucnos ti ugradivanj a vdike u nisi is pod prozora. 1I raznim pomocnim odajama male kvadrature.'. 6).2. Izmedu lame la koje su na ma1 0m medllsobnom odstojanjll do laz i do lalozenja prasine. Tsa rno kuCis te je pogodno mes to za taloze nje pras ine. Umesto d a se pos tave radijatori od nekoliko clanaka iii ca k sarno jednog. 1I kanalu u podu . ugraduju se cevni registri iIi tzv. male su masc i sadr1. izdr 1. posebno u toku perioda kada se ne greje. a) Slika 7. Prcdnosti ko nvek lora 1I od nosu na radijato re nije sa me u cinjc niei da se regulisilnje moze vrsiti bez utica nja na hidraulick i rd im cevne rnrde. RASPORED GREJNIH TELA U PROSTORIJI Kada se govori 0 rasporedu grejnih tela u prostoriji.e male kolicinc zagrevnog fl uid a pa nisu ine rtni. t 2. G lavni nedos tatak je otela no cisCc nje konvekt ora.4.I NJE POSTROfENJ.avaju visokc pritiskc. cevne zmije. kojll u toku zagrevanj a nos i vazdusna masa 1I grejani prosto r. Konvekto ri. obdanista ).150 B. Jcvtiniji su ali ne pri svakoj vrsti kuCista. u kombinaciji sa namcS tajem itd. Cevna grejua tela U prostorijama sa malim toplotnim gllbicima. s obziro m da su 1I os novi. Sve to lIpucuje na to da ko nvekto re nc treba ugradivati 1I pros to rima koji se ne odlikujll cistocom (sko lski hodnici. onda se radi 0 "cevnoj zmiji". To nije slu Caj kada se regulisa njc OS I va ruje ve ntilima. pro lazi) kao ni u pros torija ma sa naglasenim zahtevima za Cistocom (bolnice. od cevi. prvenstveno se misli na radijatore. 7.1 CENTRALNO GREJANJE me sc ne utice na hitl ra ulicki rd illlll cevovodu . vrlo Cesto se primenjujll grejna tela od cevi. 1.Todoro". a precnici cevi koje se koriste za ovakva grejna tela su do 100 mm. pro mcnolll pro toka nj ihovilll prit va rcnjem iii o tva ranje lll. a napusta je na drugo m.

G 1//. ncsmelana cirku laeija vazdllha. rovrsinil rad ij atora svojim zra ccnjem prema prostoriji ne utralise lIticaj hl aelnih povrsina prozora i spo ljnjcg zidil i dcluje povo ljno na osecaj ugodnosti Ijudi u prostoriji.1Nil TI:. sc hl adi posle peno nado knadujllCi gubitkc loplote proslorijc i sp usla prc ma pndll 01 polom daljo m eirkulaeijom po novo nailazi na grejno ldo (s lika 7.. spustali bi se prcma pod ll i slvara li IItisa k promajc fo rmirajuCi hladnu zonu u donjcm delu pros lnrijc. lltice da se izrazito izdvoji gomja zona sa pobudenim strujanjem vazduha i donja. [z grejnog tela zagrejan vazduh je znatno vise te mpe rature nego u slucaju grejnih tela ispod prozora. Temperature vazduha po visini prostorije je izrazito neujednaee na_ Postavljanje grejnih tela viSe iznad poda.7. mciia se sa vazduhom koji prodirc kro7 procepe prozora infiltracijom i stmji prema tavanici.7 Ievo) . tako da je u donjim slojevima prostorije vrlo niska temperatura koja izaziva osecaj hladnoce na nogama Ijudi.7).rno od mesta Ilgradl/je grejllog te/a .ma grejnog le la. U slucajevima gde se radijator mo- .7 sredina). prema spoljnom zidu.. hladan vazduh koji se spusta niz prozor i spoljni zid struji po podu prema grejnom tclu.7 Cirklllacija vazdlllltl zavi. • Stika 7. sa hladnim vazduhom (slika 7. Dn m. Ako bi se grejno telo postavilo uz zid naspram prozora. blisko tavanici. O n. slobodan pros tor za odavilnjc loplote uilCc njem i koriseenje mcsla koja nisll pogodna Zil postavljanje dclova nameslaja . koja je ujedno i zona boravka Ijudi. pa struje lIZ samu tava nicu. Top la masa vazduha kojil sc usposlilvlja zahvaljlljuci grcjno m te lll is pod prozora stmji prema tavaniei i kmzi pre ma slIprntnom ziehl nel proZOril. Os novni zahtcvi koji treba da SII ispunje ni prilikom izbora mesla su mogll cnos t prilaska zOOg cisec nja. To je obicno prostor is pod prozora sto j(' povoljno i S obziro m na raspodclu tempe rature u prostoriji (s lik il 7. infiltrirani spoljni vazeluh kao i ras hlaelcoi koji je bio uz sam prozo r. Z agrcjani vazduh od slrane grej nog te la is pod prozora izd:ze se liZ prozorsko staklo na vise. pa se smestaju lamo gde ima raspo lozivog mcsln.1A 151 vee pomenuto da se oni primcnjujll u malim i sporcdnim prostorijama.

Kad a su radij ato ri pos tav lje ni uz unutrasnji zid . Naj ravnomc rniji pro filt e mpe ra tu ra ima pa dno grejanje (s li kil 7. III -/ II )=A·k·!lt (7. (( 16 18 ~~ 20 Slika 7. d) radijllior liZ IIIll1lrastrji zid 7. ODAVANJE TOPLOTE PRJ RAZLICITIM USLOVIMA Kolicina toplote koju odaje neko grejno telo zavisi od njegove konstmkeije i velicine povrsine preko koje se zagreva vazduh prostorije.7 des no). te mpe ra ture pri podu mogu biti i 4 °C nize a uz tnva ni cu i 2 "C iznad proje ktne .-rOi ~1 NJ £ POSTROJ£NJA Zrl CENT RA L NO G REIA NJE ra postavit i visnkn..R). kao i od temperaturske razlike izmedu zagrevnog fluida i sobnog vazduha: Q =A·k·(1 . lIiska hladn n zona se moze izbeCi ugradnjo m ploCe za [o rmi ranje ka na la za eirkulaeiju vazuu hil iz naj niZ ih slojeva u prosto riji (s lika 7. TodofVl ·ii: J'ROJFf.5 m iznad pod a.8 Verlikailla raspodela lempe/'llillre kod razliCilih vrsla grejwrja i lokacije grejllih lela: a) podllo. ab /' 2.7 m 2 ~.1) gde je: . IIspostavlje ne u sredini prosto rij e na 1. ako S li ispot\ prozo ra dajl: odstupa nje ad proje ktne te mpe rature od ± ] 0 c. G rcja njc radij a tn rima.7 m 2 (. Raspodda te mpera ture po visini treba da je sto ujedn aeenija o ko unutras nje p rojektne vrednos ti. c) radijalor liZ spoljlli zid.3.152 8. b) plafollsko grejallje. 2.

Pre ma tome.top lotni ueinak grcjnllg tela (W) . 'm 5" = (:. Radijalori.9) ispod prave (m = 1) i dil je eksponcnl m> 1.A ' 5J Q . pra klicno o ne koji odgovilrflju normnim.2) U gornjem izrazu Q je odavanje lo plote pri raz liei le mperatura 6' a indeksi II se odnose na ne ke poznal e uslove. Medutim sa porastom spoljne te mperature zahtevi za grejanjem ee se smanjivati proporcionalno razlici izmedu unlltrasnje i spoljne tempe rature.33. a post.25 do 1. Zalo se izbegava ugradnja razlicitih grejnih tela u istu mreZu.25 a kod konvektord ekspllnenl zavisi od konstrukeije i kllCista pa je m= 1.. Sva grejna te la SlI dime nzionisana za projek tne liS love i 1I takvim ona zadovoljavaju. GREINA TEl. U tahom slucaju regulisanje odavanja pri niskim te mpe raturama vode nere zadovolji ti.7. Koefieijent prolaza toplote k ncznatno zavisi od te mpe raturskih us lova samo kod ravnih povrsina . pa je ovaj koefieije nt zitvisan od razlikit te mpe r<llura sa jedne i dmge strane grejnih tdit.koefieije nt prolaza loplote (W/m2K) srednja temperatura ·/ agrevnog f1uida (K) I. Kada je voda nosioe toplote . onda jc srednja vrcdnost te mpera lura vode na ulazu i izlazu grejnog te lit. Razliciti eksponenti lIkazuju da raznorodna grejna teli! ne treba lIgradivati u isti grejni sistem odnosno u isto eirkulaeiono ko lo . posebno kada je ekponent In> 1.3) 6'" pa se In dobija iz prave nagiba 13A Kod konvektora je prosecna vrednost e kspo ne nta m= 1. Zbog utvrdene eksponcncijalne zitvisnosti odavanja toplote lIZ razlicite eksponente za pojedina grejna tela.0.) je u prestoriji GO "C. . ne moze se sa istom te mperaturom razvodne vode postiCi potrebno odavanje [oplote kod grejnih te la razlicitih konstrukcija.33 za sve vrste ecvnih lela m=1.= Q" Q In ·Iog-- 6' (7.4. Ispi tivanjit SlI pokazala da kriva zav isnosti promena Q lcii (slika 7.:bno grejna te la sa lamelama i dmgim vrstama orebre nj a to sva kako nisu.:. La radijilt o rc .25 za radijatore i plocasta grejna tela m= 1. pa Ce se regulaeioni m siste mo m umanjivati razvodna te mpe ratura vode..povrs ina grejnog tela (m 2) Kada se korisli para kao zagrevn i fluid onda se ne radi 0 sred njoj te mpera turi vee 0 te mpe raluri zas ice nc pare odgllva rajuceg pritiska . prosecnil vreunost je m =1. Za primc nll 1I grejilnju toplom vodom to su le mper<l lurc od 90 "C i 70 "C a ak.45. . odavanje toplote grejnih tela neel: biti propo reionalno razlici te mpe ratura vee ee ta zavisnos t biti izr?J.ena eksponeneijalnom funkcijom: 'm k - 'm. ) 20 °C. = '" (7.te mperatur<I prostorijt: (K) A . 6 I. Ako bi se rezultati ispilivanja predslavili u dvostrukom logaritarnskom koordina tno m sistemu ondil jc: log.

PRORACUN GREJNIH TELA Zagrcvna povrs in a grej nih tcl a. racuna sc po o pste m o brasl:u: A gdc je: Q k'( /". Fa brik a je publikova la ucinke svih lipnva ovih radija to ra za sve brojeve clanak a koji dolaze u obz ir za prime nu. bez obz ira na vrslu .-I . I'IWnXrO I : ' !vl£ I'OSTROJH J.. I vaie za klas icna clank asl .srednj a te mpera tu ra grej nog fluid a u grejno m te lu (OC) lu .. I a ~ : I ccvi u la be li 7.le mpe ra tura pros lo rije (OC) Kocficije nti pro laza lo plo te za live ne i ce licnc radij a lo re d ali su u labc li.t n l og . medutim.Yn .-I 7.4. IV. Q k . V rednosli k su navede ne za pil rno greja nje niskog pritiska i vu(k · no greja nje. II da li su podaci za livene radijatore tipa "TERMI K" koje pro izvndi fa brika kOllova i radijato ra u Z re njaninu. 7... proizvodac je duza n da II pros pe ktll naznaei ucinke svojih grejnih le la po jed no m i vise clanaka.po trc bna ko li cina lo plo te za greja nje p ros torije u (W) . po nov ijim no rmama DI N. Ovi podaci treba da budu pro w re ni u nadleZnnim instilutima koji za ispil a na grejna le la izd aju a teste ...- li t II I n S/ika 7. d ali prosecni ucinci po jedno m clanku. 1 . A B m • tgy o li t t.·1 0 .154 IJ r"I"".) - Q k ·f. V red nos ti za koefi cije nl pro laza toplo te II tabe li 7.r grejna te la.. U po me nut tlj tabe li su.koeficije nl pro laza loplOle za llsvoje no grejno le lo (W /m2K) 1m . -I. Pos lo se danas na Irzistu mogu naci grejna le la sasvim razlicilih ko nstru k· cij a i oblika. U tabe li 7.9 Pr omcl/a odllvlIllja l op/ol c gr e jllih Ie/a pri r az/icitimlcmperall/rskim ILf /ovillltl 7. T /IAL NO G II£J.

clank as la i plocasla grejnil lela m =4(3 .7.5 8. ( 60 t!.17 7.3 7.45 .3 8.4 . 1. G RElNA TELA 155 Podaci 0 toplo lnim ucincima 1I ovim tabe lama vazc za lop lu vod u te mpe ra tu re 90nO °C i te mpera tu m prostorijc 20 °C.5 .3 9.6 10.2 10.konveklori zavisno prema vrs li milske Za l ak~e preracunavanje IOplo lnih ucinaka radijalora. III i 7. I . II dale Sll proracun ale vrednosli ko re klurnih koefi cijenala za raz licile srednje le mpe ra lurske raz like vode II grejno m lelu i pros to rije t!..8 7.35.8 8. 9. Ireba izvrsili ko rekciju p re ma obrascu : q = q".3 9.7 Razm ak Olvora 300 mm RaZIll ak Olvora 500 mm Razmak Olvora 600 mm Razma k olvora l 000 mm Siri"a 150 111m Razm ak olvora 300 mm Razma k o lvora 500 mm Razmak Olvora 600 mm Razma k o lvora 1000 mm Sirina 200 mill Ra zm ak olvora 300 mm Razm ak olvo ra 500 mm Razmak olvor" 600 mOl Razmak ol vo r" 1000 mm Shinn 250 111m Razmak olvora 300 mm Razmak Olvora 500 mOl Razmak olvo ra 600 mm Razm ak o lvora 1000 mm 9.25 m=1 . IV. Tabela 7. u labe li 7.8 8.4 8.5 9.8 8. 1 9.2 9.8 .2 8. m=4(3 . 1 8. Ukoliko se radi 0 dmgim vrslama grejnih te la.cevna grejna le la (pribliZ no i sa ore bre nje m) m = 1.0 8.9 7.1 Koeficijcnti prolaza toplote za radijlllore Vrs la rHclijalora vodcno . a sa vrcdnoslima ekspo nc nla m : . 9.~in·lIn 100 mm G rci.6 8. onda sc pre rilcumwa nje loplo lnog ucinka za nove us love izracuna va prema go rnje m ob rascu.5 9. Uko liko su projeklni us lovi za koje se dime nz i o ni~e rad ija tor dm gaciji. 1 9.8 10.4 9. prcma vrednos ti raz like od 60 K za koje vaze labcle 7.. I)m Vec je rereno da je za clankas la grejna le la.0 8.3 9.0 8.njc parno 10.

I" iznlls i: 11/1 .7 1 1 0.44 1. a na izlazu 70 °C.27 151 1.20 1.96 1.III = 80 . k = 8.32 1.64 1. ima povdinu 0. pa je grejna povdina radijatora: A = 2~ ' 0.34 1.30 U4 1.213 = 5.82 5 068 0. lIsvaja se visina radijatora 680 mm lz poda taka za live ne radija to re "Te rmik" moze se vide ti da sa ovom visinom postoje ra d io jatori raznih sirina.213 ' Usvaja se broj clanaka n = 24./ 56 B. ako se zna da je grejn i nllid to pla voda 90nO °C i da t e mp~ratura u prosto riji tre ba da bude 22°C.8 W/m2K.00 1.x5 1.70 0.02 1. / 40 50 60 70 80 90 0 0.49 1. Radija tnr smes titi ispod prozo ra ciji je parape t 0. Todorovic PROJ£KfO l·'ANlc.76 0.6~ 4 0.09 1.213 m2 .16 1.98 1.61 1.11 Korektll r e za 6 1 raz li Cito od 60 K /:.92 9 0.62 0.07 1.9 1 1.09 =23 9 0.13 1.23 1.KO 1.42 1.89 I .11= 2600 = 509m 2 8. to srednj il te mpe ratura vode u radij a toru iznos i: 90+70 /1/1 = 2 80 T Tempe raturska razlika 1m ..76 3 0.74 2 0. pa je na osnovu tabck 7.66 0.112 m 2 .60 O .39 1.58 0.84 6 0. I.ll 1.37 1.89 8 0.87 1.78 1.25 1. Posto je te mpe ra tura vode na ul azu u radija to r 90 °C.83 1.93 1.56 1. .04 1. pa jl' po tre ban broj cla naka: /I = 5.59 1.74 0.47 1.8 ·58 ' Jed an cla na k radijato ra Te rmik Ill.72 0. 18 1. POSTROJ£ NJA ZA CENTRALNO GREIANJE Tabcla 7.69 1.81 7 0.9 m.22 = 58 ·C Za visinu parape ta ispod prozo ra 0. Za tros tubni fi ldijato r sirina je 110 mm.79 0.66 1.95 Prime r 1 D ime nzio nisa ti live ni radija to r koji tre ba da odaje 2600 W. visine 680 mm.9 m.

K.lanka Il-t W.1 88 0.304 0.3 12.92 Primer 2 Z a podalke iz priml:ra I dimctrl.398 0.Zrcnjanln" \ b ln .9 13.258 0. . pa jc stvarni lI(.0 9.185 q8 114 143 100 134 152 193 95 60 1.44 W Potreban broj clanaka je: = 2600 1/ 109.2 .inak jednog ('.30 150 4. .0 13. ( Ian a ka (kn) (. [zabnmo grcjno telo jc visinc 6XO mm i ~ irinl: 110 mm.213 0.04 0. POSIO ovaj plldalak vazi za srcdnjll tempcratumll rilzlikll: /". [II lI(.7 12."./" =60 "C a grejno te lo trebil da rildi 1I lIsloviln<1 slvarne razlike od 58 °C (videti prclhodni primer).r.7 5. 10 treba izvrsili korckcijll podatka iz tabe le. Prema tabcli 7.0 7."Fahrikll RADI.76 Usvaja sc broj clanaka 11 = 2-t . pa je prcma tabcli 7.3 13.lanka: q = 11-t'0..278 0.2 14.21 0.0 11 2 12.3 7.0 14. [II korckturni kocficijenl iznosi 0.7.7 Za pam olskog prilis'" pojcdinaenc cevi vi~c cevi Za loplu vodu POicdiJlaenc cevi viSeccvi I 11--18. inak jcdnog ('. pre ma tabeli proizvodaca.1 11.-W 23.111 Li veni radijatori TERMIK 2.1 45 6.8 10.88 0.S 14. 280 60 60 60 60 60 60 60 0.3 II-51. GRF J NA TElA 157 Tabeln 7.96 = 109.JATOR .90 1.4 5. (W) n t: c 110 11 0 11 0 160 IliO 160 IG O 250 Sa 3 slllbo Sa 4 slubJ 580 680 880 430 580 680 SUO 600 SOO 350 500 600 800 200 MBa Sa 6 slubo v. Tabcla 7_1V <1-33. l lanl klll (1111 11 ) \) SlKJr b J Ma.j"' p o n~ln li Od'~ nJr (111111 ) \odr (I) topJolt (I n! .80 1.15 1.96. illnisali liwni rmJijal o r lipil 'Tl: rmik". kkr rHU alon (lIun ) Jobll • • k 0'\'0'-:' Slrll1 l1 {\lUll t I lJu tln. 185 0.

. .."~: S O.:..'is II. ... 2.r...' 122 W ".. ..97 ' 217 ..105 88' 1.64'< 2776 ' . .09T.74.964 '''''S zn: 3... >7.o.5 rn. vis ina proslora ispod prozora 800 mm.~':: .901 2. soo .3'3 1(. 4. :)I • !t . duline IO. '~" ('.S: . . r' 'r-~Q).'~37f.5 : .. " '.2. ako jc pOlrdma kolicina loplole za grcianjc proslorijc 1200 \Y.42' 109< 1.75 ' 1.2n " " .174 7 51: 4. II .n! 2._".. 74 14 ... <~ 2" 'UBI 31H) 400 4 . ~n() i 1040 mm.()JJ.U9 9 " 6 n. Ucinak Za N=20 0('.929 103' 3.76: 703 2.:~·4~2"'..646 92.4K'" 3. LJsvajil Sl.656 1= '03' :-' 1.64< 475 0. 0. 750 1.20.TO I · ~ ISll-.86 %4 .44r..J 0 . 85ft III 2.870 3005 8.. . ' 7.. Za raspo loiivll visinu ud 800 mm proslora is pod prozora. n : 2.S6S 1?6l1 =>1 7..==+-''':~=.975 1778 ..02< .9'0 3906 10. u __ """ 36: 0 .""..2" 500 ".'00 69< 7Y8 L 2. Prema labdi 7.984 17.793 23.776 1 ..::::-'7=of. 462 3 00 .. ' !Yo ..9-'-' ·~"""''''9.534 404 0 . 75< 4."" ..808 13.036 '492 2.74 ( 'UI(J '520 5 "'1 am 7 ./.2<>: "'" 1.. a raspoloziva sirinil za ugradnju 1..920 2m I 2'21 .43' 11 61 1.0 ugradnju oJ 1..Y91 4\j()7 n: 17.925 671 616 ..: rildij~lor lipil 1 PI<.~".966 . 48 108.3. 7"" 6 .78.·:--'("':'.. visinc 600 rnm.dij~lor proizvodnjc fabrike radijaloril .." 4."If .:W I 6"0 RO<' 300 . ".' ISO: 2 . .oja TERMAL iz Loparil.1 CF:NTI<ALNO GI<FJA..'lI . ' " " ...vlF: Tabcla 7. To(/oro.5711 . V sa podacirna ploCaSlih radijilloril fabrikc T E RMAL zbog ogranieenja proslora / .. 1. ~9 ' . ..737 oro<> MOO '" ".530 2 11 2446 26.. $on v. '0. 11 : 66 t: 9. ~. \N ~~-..05: 5 710 " .59 I .: 3...708 3()04 :>S'P' 6 .05 0 02' .V I'locasli radijatori r"brike 'Termal" • Lopar~.32:1 2StIO >4. .. 5'" 0. lcnnickih urcd.!!) mill I UCinkil IlOG W..< .5 rn dulaze u obzir sarno radijalori QlJzina 560..36. najvc6t ¥isina kllja dnla : zi u obzir jc 600 mm.4 " '44: 'In." " : .4~'':':':.'44 2.. 11-°": '..""" • . 206 2 .·10 I 6.' S 300 .. " 21U3 6.. ..La ISo Y.~I " ' 2. .~''' '3'''t-." 2 .'" SO 6..RS< 7 . 300 400 . " 5..6 5 . • W w- 600 ! ~'.· 2"'.. TV " .50 2 . L2.% 22 .768 14 29 2.34C ~'"' 47 5 0 . '" I.1 rill '4'9 .0 000 9: .33Y 2280 5.' I'nOl/::I<. .85 16.-1 %.~f---'' S3!".VJ. ..26' 2 .774 ...2" 2. 0 47: «. 60U ~ .<.4" Primer ~ LJsvojil/ plo':asli r. POSTR011::. R3<J .96 000 K~' ' .::". ..

~ ~.<I 1311 :... "" .~ oro ~ ~ ~ 1171 .m '"' 1.~ mo . "" ..m .1 l""J . "" I:" lJl$ u" "" 11.. '" ". .. .~ 7611 }.~ U.W ! IS) ~ "'I I!ll .""' .W ~ ~!I a . .~ ." .. .. on lI:J .... .w 'w 11J1 ml Ill' \17.. IU' ':!>OJ ." ." ." "... T"o!' 1611 .Gnj ilane. • .W J.. 11" 12. "... .... . •• w . . ". ."'" ".~ . .VI P locllsti rndijatori J UGOT ERM . l!JJ !I~ ".1>1.... H """ .. "" .....1>1.".m 'w "~I' I:" .. "'" ".. .~ lUI 111 . . '" .. "" .. '0 m m .m 'M . .10 ~..~ Ill' '"' "n "" 1'n0 .. .c 'M IU lH " ll" JI. .w 1111 !I:lli oJl. "" . 11 .1 "' "" ." -.. .. . "" . .~ SOM/IAI? 0. "' '" '" ".. m 0. .1 ~. ~ ~ 111.. '"" "... . . lit li~ no m '" " •• m m •• '" '" w . .. •• ".. ." ~ \llll ~. ~. ma 1<. .m ~ MJ '11' ..~ ." ~... 11 " u. ..Tabela 7.~ !'" '"~ ~ ... w. . .0 . '" . . "...~ 161' 1!). U '" Illl 101.. . ". . ..l lol < J'Il.. In m. 0':9 ~ l >I' 1.m II " '10J !In :'16 '"' !IOO 1119 .. . .. " . "' on ..~ ." . "m 1!'16 1<11 .e..... 'i' ~.\. .. .." "" .....m .. . 12 n .. . .. ll<ll "" 190J "" JJl.. .9 .. Toplotni kapaci tet II W. "'" ". . .w..w Ill.. .. tE!*XW 0.. .1$' ~ '1 " .. .... " ' ue liZ u" ". ".m .~ ''''' m IIU "' ~ ~ . "" .~ . 1I1l @ --gg 0..9.@ '" . l11' ~ ."..~ ..~ . .. . '" m J!' ~ "" "" w ..m . .Ill 1110 "n 1<'1 'M lUI •..m ' ...~ ~...~ 'M )'nl 'Om Jill IJl6 ~.-. ••• .~ ... .... '" '" '" "' ... " '" - . g ..." .-.~ ..m ." "" . . "" . " . . .w w» l~l U" w. ".1 '" " " .. m' "n !1J? .m . . '" ........ "" .n.u n" . .. 'ro "'I'" "" '" "" "" '" . . lIll J101 ~. .... I>obljlllO .>. ...1 mlO . 101 ' lUI HI>? 1m l' l ' m.. '" ~ ~ n "00 w ..\11 :1-116 1111 •• "" .. ~. .~ 1111 lUI 1671 .. 1611 11:1 I£"J HI< lllJ . .w ~.~ . :7.m 1JI< Jill ~..111 •• 71 . •• w m ".'" .\ ! am lIll "" ). . .~ .~)~ ~. 11....... "" "" 16. "" '"J .1 "" . ... ". .. "00 . Jll ". ..u lI'I.. ... ".. ". ".. ~. '''.... '" "'1 m m .. .W 1111 ..~ ." ".. .!. .01. • •• .. ..4 1<11 I'll mo !tr. lD:l~ '"' " "n 'M >111 . . . .....9."" .. . . I" . •• ...~ 1126 1611 .. ... m ~ ~ . = . ~.. ..~ IIll 1' : ' n~1 1116 1>61 ~. .. ~ ~~ .

8 600 600 600 600 900 900 900 900 900 900 900 540 640 800 920 815 845 1225 1505 1215 1440 345 410 512 589 522 605 784 963 778 922 1710 2040 1094 1306 -=- "I 1 :c ~ B ~ 1) o - N Primer 4 Za kupatilo sa potrebnom kolicinom toplote islom.0 26.5 5.0 11. Ras · po loziva visina za smestanje grejnog tela je 1.1 73 6.A CENTRALNO GRF JANJ£ Tabcla 7. (1200 W) predvideti cevasto grejno telo koje bi se koristilo i za susenje peskira. Todoro.4 13.4 30..ia~ Wall TOI>Jotni u ~n.4 20 .1 22.'it' PROJE/(TOI'~1 NJE l'OSTI?OJENJA 7 .8 31. VII C C"<ls la grcjna tela rabrikc .8 9.8 25.2 6.4 300 15. Gnjilanc Visina mm Sirinl rom Tetina ko Zaprernina L B1ekttifui "".5 17.2 103 10.3 19.160 11.5 m.5 38.ak 9O!70rlO 70155f11l wan wan 800 800 800 800 1220 1220 1220 1220 1780 1780 1780 1780 535 635 735 835 535 635 735 835 535 635 735 835 123 14.8 4. Usvojiti grejno It:10 za tophi vodu 90nO °C i temperaturu prostorije 20 °C.. . kao u prethodnom primeru.8 7.JUGOTERM .7 45 . a sirina 800 mm.

. Primer 5 Dim nzionisa li ccvni rcgislar.l TEiJl 16 1 Z it vodu kao zgrcvni fluid prcdvida sc ccvasli radijCllor (Iabela 7. mpcra lura proslorije 15 "c. Radija lori koji nisu ispad prozora Ireba cia blldll maksimalne pOSlojeee visinc kako bi najmanji deo zida bio zauzet (izllZ0V ako naru cilac projckla nl' zahleva drugacije). 7. POlrcbnil duzina cevi: L 0.235 = 1. ucinka 1225 w.S mm. 1618 m /m. Ovo islo grcjno lelo isporuccno kao clcklricni grejac ima lo bi ucinak 900 W.R m. a h. kocfieije nl prolaza lopio le jl' (prema la bcli 7. IV) Pol rebnil povrsinil grejnog le la iznosi: A 280 =0235 m 2 14.) . onda njegova visina zavisi od visine p a rape la.1 -? ---''--_ m 0. Aka S0 rad ijator pOSlilV~1I ispod prozora. OBELEZAVANJE GREJNIH TELA Prilikom usvajitnja visine radijalora treba voditi ra cuna 0 mcslu gdc t:c sc posla viii radijator. sirinc 735 mm. koji I reba cia odajc 28ll W.5.16IR Usvaja 50 jed noecvni rcgistar duz ine 1. povrsi nc 2 0.0· 85 . Vis iml proslorije jc 2. Srcd nja tempera lura grejnog fluida je: 1/11 = 100 ·C pa je srednja temperatllrska razlika: 1/11 -I" = 100 -15 = 85 · C Ako usvojimo registar od gialkl' eevi spo Ijncg precnikil 51. Treba IcZiti da se iz jedne verlikillne cevi (usponskog vada) snabdcvaju grejnim f1uid om dva grejnil lela. dil bi S0 dobia najmanji broj usponskih vodova. VII) visine 1220 mm. GREJN.'+. ako jc grcjni rIuid para niskog priliska.5 m.7.

o bclcza va nje t re ba d a bud e : /I - 24 x680 /1 10 3 / 4"x 3 / 4" Priliko m obe lcZava nj a cevnng regist ra.EG.:Za grej no tclo iz prime ra 1. s tim sto treba ko ristiti naein pre ma to plo tnim ueincima. .raz mak prikljucnih otVNil u mm b .l 2.5 / 2. d liLina ccvi ( m).I US M. li Z pre tpostavkll da su prikljllcei 318.lI sa rasporedo m grej nih tcia .NO G RNAN1E LJ crtc7. pa u tom silleaj ll ne tre ba po pllnjavati mbrike za k ' C.preenik razvodnog prikljlleka R.TO I·:·I N1E I'OSTIIOfEN1. od nos no dime nzio nisa nje grejnih te la izvodi se tabelarno po prilny.1 CENTRA I . spo ljni prcenik ( mm).5 . de bljina ccvi.a ccvni regista r iz prime m 5.9 3 / 8":x3/S" Pro raeun.precnik povra tnog prikljucka LJ . I .05 1 nil sledcCi naei n: /I X "I / " RI +R2(D) gde je: broj cla nakil II .. kao i prcenici oba prikljllcka . tre ba na crtezlI d a bud e oznacen broj c(' vi .16 8 . T". sva ko grejno te lo treba da bud e oz naccno prc ma . koja se d opislije a ko su pri kljlleci dijago nalno pos tavlje ni . . .llznak a za dijago na lno pos tavlje ne prikljueke. i slu caj da Sll oba prikljlleka sa cevima naz ivne mer.' 3 /~ . .51 . .lornl'if: PROJEk. o be ldava nje hi bilo: 1:\1 .1 i A.<: no m ro rmula ru .s ir)na cla nka (de bljina grejnog te la) u nun R. .

lanaka povr!. b. Pr~ nik Q W ·c m' Wfm2 w m' ". m m' - .. Broj Naziv proslorijB PRORAtUN GAE JNIH TELA V q Wfm3 k ·6 t Q A AadijalOrl lanaka pow! . I -- ..

male dime nzije i viso k s tepe n ko risnos li. Radni fluid je uglav nom voda iii vode na para. U njima se razv ije na toplo ta predaje radnom fIui du koji sluz i kao pre nos ilae toplote do mes ta nje nog koriscenj a. kada se pos tiZe po tpunije sago reva nje a time vece isko risce nje ali i ma nje zaga de nje spo ljne oko line produktima sago reva nja.poveca nje ste pe na ko risnos ti raz nim ko nstrukcio nim unaprede njima koji se prvens tve no od nose na isko risce ne toplote iz laznih gas ova i na rad sa pre nos iocima toplo te sa pro me nljivim te mpe ra turama.1.poveca nje ste pena ko risnos ti ko tlova koji se istov re me no ko riste za pripre mll toplote potros ne vode prime no m prio ril e tnog zagreva nja po tros ne vode II odrede nim vreme nsk im inte rvalima. a moze bit i i vazd uh. Uz stalnu teZnju da se snize tros kovi proizvodnje a time i ee na ko tlova.prilagode nos l smeli ta nju na krovovima zgrada sto diktira sku Ce ni i skup i ko risni pros lor u zgradama ve li kih gradova posebno u gradskim eentrima. . jednostavnos t u ru kova nju . pa su ka ra tkeristike da nas njih ko tlovskih ko nst rukcija sledecc: . 165 .proizvodnja specijalnih ko tlova prilagode nih odrede noj vrs ti goriva cime je o moguce no dostiza nje visokih efek tivnost i. . KOTLOVI 8. mo de rna ko tlogradnja je uslovljena.usavrsava njc kOllova za korisce nje tecnog i gasovitog goriva koji su zbog relalivno niske ee ne i jed nos tavnos li u ruk ova nju imali vecu po trainju na'td istu od ko tlova za Cvrsto go rivo. . UVOD Ko tlovi preds lavljaju uredaje u K ojima se vrsi sago reva nje m go riva pre tva ranje hemijske e nergije go riva u to plo tnu e ne rgiju. kako e ne rge tskom krizom tako i zastit o m zivo tne o ko line.8. sto je zahtev koji se pre svega otlnos i na vece ko tlove. Od ko tlova koji se koris te u siste mima ee ntralnog greja nja i klima tizaeije za ht eva se sigu rnos t u rad u.sagoreva nje goriva u fluid izova no m sloju. . .

7ixloml·.' vre me dovod i 1I rad pu d pllnim o pte rece nje m a mogll Ci Sll i ces ti prekid i pllg()nil.cijo m to plo tne c ne rgije pro izvede ne 1I pe ri odu ma njc po tros njc s to se bc neficira 111 zo m tar iro m.C PI?OJ£Kro VA NJ/.1 'c' kumpk lno sago rcva njc obavlj a 1I lIza re no m slojll go riva .' po tros nje. lak a mo nt aza. iz rad ujll se ko tlovi sa akumul . Oa bi ~l' e lckl ricna e ne rgija koris til a u lok u da na rav no me rno.. sva ka ko nstmkcij a ima i svoje osobenos ti u zavisnos ti od he mijskog sas tava od relil' nog go riva . nezagaCl iva njc zivo tne o ko line . ant raeil . S /ilw 8. teeno i gasov it o go rivo (s lik ll 8. J Livelli kolao za evrslo gorivo sa presekolll izmcdll dva (pO/II) Clallka . prcciz no evid e ntirilnj. POSTROJ£NJA ZA CI::NTRALNO G FlEJANJ£ 8. McCl lll im. Ako sc kor i ~ 1 i uga lj sa Illanjim lId c lo m ispa rljivih supslanci (ko ks. KOTLOVl ZA RAZNE VRSTE GORIVA Svaki ko lao je svojo m ko nSlruk cijo m prilagotle n vrs ti goriva kojoj jc na mc njc n. kao slo su do maci ligni l i iii mrk i lI ga lj .. Za o na koja su boga la ispa rljivim ma te rijama. zn a tno ma nje je zaga de nje o ku line. ncophod no je prisustvo se kund arnog vazd uh a. 1). ma le dimcnz ije. ko tao se za krile. o nd . ka me ni lI ga lj). pos tii.:: 'c' vcCi stepe n a ut o ma lskog regulisa nja i p rogramira nog lIprav lj anj a. pi! se raz likuju ko tlovi za evrs to (s li ka 8. koj i se dovodi iz nad salll<Jg sloja sago revajuceg go riva koje olllogli cava pu tpllnije sago revanje . Kod tccnog i gasovi tog go riva lakse sc os tva rujc po tpllno sago reva nje.166 8 . U siste mima kll cnih ce nlralnih greja nja prime njlljll se i kOllovi na c le ktri cnll e nCl'giju nc lIz imajllCi u obz ir ce nu e le klri cne e ne rgije sv i os tali po kaza te lji idll 1I p rilllg koriscc nja ovih ko tlova: jcd nos tavnos t ruk ova nj a i odrZilva nja .2.3).

3.2). odeljak ko tla za skuplja nje pe pe la (ako se radi 0 ko tlu za uga lj). Live ni ko tlov i za ce nt ra lna grejanja. KOn OVI 167 8. vanja koji stmje oko clanaka u pravcu pro teza nja dimnog kanala (slika 8. po lu clanci. U to m slu caju umesto prednjih vrata nalazi se o tvor za gorionik koji ubrizgava gorivo a cIanci su tako oblikovani da obrazuju loziste kao jedinstve nu po- . Svi cIa nci su isti .. Sa prilagode nom ko nstmkcijom. cla naka. Fo rmiraju se spaja njem odrede nog broja os novnih e le me na ta. Z a ko tlove veCih dime nz ija i ka pacite ta ko ris te se cIa nci iz dva de la. 2 Obrazova/lje ~l}t1ovskejedi/liee .~. Spaja njc cla naka se vrsi po mocu ko nicnih nazuvica suprotnih navoja a za teza nje u ce linu pomocu posebnog a nke ra (s lika 8. od nos no traie nog to plo tnog ka pacite ta (slika 8. Svak i cla nak predstavlja supa lj e le me nt koji je tako o blikova n da se s p aj a nj ~}]J fo rmira jedinstven i pros tor koji se ispunjava vodom.Ipaja/ljelll ClIlI/aka a) pritez/la poll/ga b) zavrla/lj za zateza/lje e) sredllji cUlI/ak d) krajrrji Cla/lak e) kOlllls/la spojlliea .1).lIazl/viea. a spo ljni delovi C1a naka uobli cavaju komom za sago reva nje goriva. iIi celicni. proizvode se za ka paeite te do GOO kW. nalaz i se priklju ca k za dimni kana!. je pos ledica pre nosa toplo te goriva kojc sago reva. Zagreva nje clanaka. se m pre dnjeg i zadnjeg.---------'. koji preds tavlja zavrs ni clanak ko tlovske jed inice. kao i o tvo r za izvlace nje pe pe la i dovodenje vazd uha za sago re va nje. zraeenje m pla me na i ko nvekcijo m preko produka ta sagore.- - Slika 8. tzv. clankasti ko tlovi mogu biti i za te cno iii gasovito gorivo (slika 8. Na zadnje m.3). odnos no vode kojo m Sll ispunje ni .1). U prvo m se nalaze vrat a za punje nje go rivo m.. kada se izrad uju od sivog liva. PRIMENJENI MATERIJALI I KOTLOVSKE KONSTRUKCIJE pn::ma vrst i ma te rija la ko tlov i mogu biti live ni .. odnos no fzv.-1-. a b I I c e d 4 . do dos tiza nja potrebnc zagrevnc povrsine.. ka nale za st mja nje prod uk a ta sagoreva nja i eve ntu alno bunk e r za punje nje gorivom.

I' ri vrhll ko tl a jc druga ko mo ra za sagorcva njl' 1I 1 ja iIi gasil. Na sli ci 8. . Medll tim. s lo z naci dil Sl' ncS lo sporije zagrcvilj u. prep ravki i prilagodavil nja sa me ko ns truk cijc. izrad iva li sa mn za ve likl. To o mogll cava povt)ca njl' s tcpc nil ko ri5nos ti.: c\:l icni kOllov i (s lika 8. o lpo rni s u na knroz ijll i sigurn i SlI 1I pogo nll.5 prikaza n je jed an i::di '::ni kOI.1 nedos la lak vode i do pll njilV.tnj a. ne moze im se povecilva ti kapaci lci dograd njom novi h cle mc na ta. C cl icni ko llllVi s u ncosL: lljivi n. dakle r:lcio nalizileiju ko risce nja c ncrgije .CL: mase s obziro m ela SlI oel li va . lilko sc tnm spnrtuju i skl ilPilj ll . ima ju vc liko spcci ri cno lop lo lno o ptc recc njL:. kompl ikova niji Sll za tra ns por t i ugradnju.: ni za koriscenje u ku c nim grej nim ins lil lacija mil . s to sp ad il u grupu p rima rnih za hl cVil da nas njc c ne rgc likc .3 Clallka. Kils nij im iz mc na ma \I ko nslrtlkcij i is poru civa li SlI 51. U prv im pr ime nama ee nt m lnih sislema greja nja nislI sc koris tili ce licni kOllovi knj i su S(. a li i d1l7.ljivi su na visokim tcmpe ratura ma i pril iseimil. Elt::mc nli su v':.:.l'li livelli koillo Zll (celio gorivo C la nkast i kll llov i ~c pro izvotk 1I w liki m sc rija m<l . Izdr7.e hlilde pri pres la nku loze nja.4) p ril agodl. lil ksi su od live nih a kapaci teti kOl lovskih jcd inica mugll bit i i 15 MW. ose tljivi su na ko roz iju . Izra d uju se i kllllovi sa vise p ros t o ra Zil sago rcvil nje poclek ni tako da se u is toj jedinici mogu lIpo tre bljava ti raz licite vrs tc gori v<1 bel. POSIO kael prim. M Ogll sc poveeavil li II Slll bljll prosirc nj a grcj nog postroje n ja.:. U slu caju p rska nja moguce Sll o p ravke zilva riva nje m. U ciljll e liminisa nj a pojave korozije pri s nizava njll te mpe ra ture iz laz nih gasova is· pod tackc rose prime njlljll sc plcme niti i e maj lira ni celici .vrsinll oblozcnll sa elonj.]o koj i u do nj e m ddu ima lozis te za lI ga lj sa rde tko m koja se hladi vo do m. nc Iccnog i gil ~lI ­ vil<lg goriva m: ma pe pdil . a pruzaju i vece mogucnos l i ob likova nja p ros llIra Zil sagorevil njc.: kapacil e le. sl ra nc samo ln im plocama. Slika 8.

I'ufjorevllllje evr. IL r plldd il:nil odredenoj vrsti goriva. .lIl"l'v anic mogu imati posebne iIi zajednicke grejne povrsine.5 KOtilO . :. Kotlovi sa pOSCh 1l i11i p<lYr.ftog.-1 (\ /ielli kotao Z(l tcello goriv() Slika 8.UfJl.lf't' .\..~ i !lamil dostiZu veci stepen korisnosti jer se prak!icno radi 0 dvema celin aillil.8.rl 8.I'll d rc' /. FI.Ir .:l ~ ilg. teCllog iii gllsovitog goriva Kotlovi sa vise komo ri! /. Kon0 1'1 l o(} .

6 Livelli kolao sa izdvojCllil1l dohosastitn :mJol1l lJl pant .·IX1F: 8..iv"ju sc toplovoll nilll.\7Rt L YOGREl. Voda zagn. ko risle sc lopla i "n:liI voda. · p reza nja i evc nlualnog prskanja . i u kotlovima jc usled tuga veCi tlmll · rasnji prilisak . a kolllVi koji je koristc n:v.wlja lophl vollu.tnjc m goriva i prcnos<: je dOllj<: do Illesla ncpos n:dnc pOlrosnje.Todo".' I.:j'lIla do J 10 °C predsl. kog prilisk<1 (nad prilisa k veci od 0. zio nilll slido m kuji prima dilill ac iju vode pri njcnom zagrc"a nju od tempe rature kojll illla pri pllnjc njll do le mpe rature krajnjeg zagrcvanja. Taka\' kOI<1o je poveza n sa eks pan . KONSTRUKCIJE KOTLOVA Kao flllidi koji prilllajll toplolll rilzvijcnu silgorev. Kotlovi sc nazivaju vrelovodnim.i' I'"OJl. I vode ni i pami kotlovi mogu bili Cclicni i Iiveni.'lgrcva do le mp e ra lure ncS lo nize od kljueanja. ali se pune vodorn sarno do odrcdene visine kako bi osla.".4.niskog do 0..5 bar nadpritiska) i vis.5 bar).).. ciJTh: sc osiguravil kolao oll n. Vod e na para ritZvrslava kotlove nil pame ..prr:dnja i l/ultrja strona Para niskog priliska se dobija u kotlovima koji prcdslavljaju prilagodcne konst · nlkeije vodenih kotlova.170 IJ. para niskog i vis"k. Kollovi za toplll vod ll imaju ceo svoj unutrasnji proslur ispunjen vodom koja s.! priliska i vazd llh. K7'() I·:·INll: POSTI?()jEXl t Z I rE. Slika 8. Vrela vodil ima le mpe ralum prcko 110 °e.) .

.avanjc visih prili5akil .a PM.: §l... :::..::- t SR SV -.T. i1 sa rno izd vojc ni sud i dclim ic no pa rom (51.. b) g a\"Ol/l pod priliskOITl. ~ __ "' __ \!_u_ .l sl..=--=-::~ -= =~ -----.:. '.uy~=== ' ~""'-?" " :~ AI r--E:'::':.s. /t .. a li sa os igura nje m za izd ri. Pa ra viso kog priliska proizvod i se kao svcl. naizrne nicna s me na pare i vilLd uha dovodi do korozije. . 8.an.?~j [] + I L----.. j ~ II ~J' "'' . =-:.. D ila laoija vod e se amo rtizuje na razlicite nacine. '~.- [] I I I '.] u pa rn im kOllo vima bi la kaje pos lojecc ko nSlru keijc.-:-: •./ 171 slobod a n pros lor za forrniranje pare.avallje priliska II kot/II: a) PO I/lOCII sops/velie pare II ehpallziollom slIdll...-------- :::::~:.! ispunjava vazduha rn.. pil jc ose llj ivil i skupa povrS in a ko ll.._ _ _ _ _ J -' .. S obz iro m d a sc po prekidu rad a deo kOllovskog prosla r.OI .6).:. ~ .. To moze bili po moclI sopslve nc pa re (s lika ."::. 7 Odri..___ ~ ________ J I Stika 8.:::":::':6+'...ti no ispunjc na vodo m.. Za la se II d il nas njoj kO llograd nji izdvaja pil rni pros lo r II poscbil n doboSllSli sud..... Vre lll VOd ll se pripre ma u vo de nim kOllovima koji su poveza ni sa za lvo re nim e kspanzio nim sud o m radi odriava nja z nalno ve6ih prilisa ka o d a lmos(e rskog. ~ ...~:::. .-: -..

a troskovi clektricne e nergijc /.1 prime njujll s/. Vl'l l ka prednost ovakvih kot lova je u Ddfzavanjl1 uvck stalne visine uzarenog sloja lI <!Ij. Todnmv. S obzirom da se u ko t lovima koristi topla i vrcla voda .-u pa produkti sagorevanja p n llaze kroz celu uzare nu mnsu gorivil pre ma gornjcm sloju koji jc u plamenu (slika R. Brzina strujanja produkala \ . 7-gorc) knja 5C naiaz i II pros tllfll e kspanzionog suda izn<ld nivoa vo de. 8.NJA v i C£NTUA I . 1 pogon vcnlilatora iz nose svcga 1-2% o d ccne goriva. s le di podda kotlova i po radnom pritisku . nil gasnoj str<1ni gn:jni ll pllvrsina i \I samom dimnjakll se javlja nje gov prirastaj. odnosno para visokog i nis kog pritiska. Sago reva nje je 11 donjim slojcvima goriva.t1 .ke promaje podprilisak vlada Silmo u dclu . med utim. Kotlovi visokog pritiska n<llaZL' pri menu kod daljinskih sistema. Postojc i dru ga reScnja koj a se od nose nil kot love velikih ka pacite t<l. iskljucivo kollovi niskog pritiska . kroz kojc strujc gasovi kil O i l1kupni gabariti kotla . Kod go rnjcg sagorevanja vazduh struji kroz rese tk. o nda se kotlovi dele n:1 llne sa donjim i gornjim sagorcvanjem. Prirodna promaja sc primenjuje kocl ko tlova manjih toplotnih kapacit e ta a ravno me rni clovocl vazcluha u komom za sagorevanjc obezbedlljc se blagim poclpril i ~ ­ kom u komori.1 ri me se omogl1cava postizanje ravnomernog kapaciteta i vrlo male oscilacijc stL' pl' n. «ot lovi sc razlikllju i prem<l pritiscim<l u prostOnI za sagllrevanje.. s to proizi laL.1 nji h se na ta."i pocetka pa d o kraja c1imnja ka. ). a kot! vdtil'. Time sc smilnjujl1 dimenzije prese ka kan.1 goreva njil jt" i do pet puta vcca u o dn()su na ko tlove sa prirodnom prnmajol11 pCl je in te nzi vniji prc nos tllpiL)tc ko nve kcijom. Mc clutim./ 72 8.i if na ci nil os tvCiriv<l nja cirkulacije Vilzduha i produkat<l sagorevanja.'c' us lov cia se ova kvi ko tlovi proizvoclc iskljucivo u viclll ve rtikalnih konstrukcija .1 nil je na 51." I vazd uhnm koji se lIbClCUjU \I lozisni deo kotla. zista.1).in postize ve6 stcpcn korisnos ti. pri ce mu se gasovi vod e kroz kanalc koji Sl1 postilvljeni iznad ovih loz ista . a u lozistu. To. mrki lIgalj) i izradlljl1 sc Zil srcdnjL' i vece to plllt nc kapacit e tc .(lI . pro maje . Raspodcla inlenzitcta promaje i pritiska kod prirodne i vcStackc promaje prikaf . Sagorevanje tccnog i gasovitog go riva je uve k 1I mlazu mdavil1l: gasa iii loz \llja .! n. u c ksp<lnz io nom SUdll voda i g<lS su ra zdvoje ni cl<lsticnom membra nom.8. ciji se pritisak odriava iii pomocu boce u kojoj jc gil\ pod pritiskom (slika R.1('. ako je 1I pitanju cv rstn gnri vo. sa obe strane !..c PUOJr:lGOI :·INJE f'OSTUOJl:. Prvi 5\1 prilagmkn i gorivimn bogatim isparljivim mate rijama (Iignit. Z a potrebe kucnih grcjanj..7-dolc) iii r<ld o m kompresora . Kod priro dne promajc ralli ~l ' l1 gl<1v no m 0 podprilisku. Ce!ice sc II tu svrhu ko risti nc ki inc rtni gas.NO GUEJANJE 8. s to clovodi do umanje nja stepcna korisnosti kotla . Pos toji pad pritiska u gorioniku. Te mpe ratura izlaznih gasova mora cia se odriava visokom zbog veceg efe kt a pri rodne promajc. slo nam( ' . . nije slucaj kod kotlova koji su konstmisani za vecc toplotne kilpa citc te kocf koj ih se os tv:1ruj e prinudna promaja nadpritiskom pomocl1 ventilatoril" ". Zbog niskog stepenil promajc plame n mora iCi na gore. ' korisnosti (slika 8. odnosno o d tzv. Kada se koristc OV<lkva rciil: nj a.'.

I kolao sa lIadpriliskolll. dillllljak.. L1 PN pad prili~'ka od [oi ma do hla.-. 6.'fille.fka dill. t-~ . 3. komorll za ..-~ -- -. elimillalor bllkc.8 Ra.8.- S tika 8. 4.. L1 p /J dejslvo dil1llljaka.OVI 173 P 1 2 3 4 5 6 1\ I~ + I lIPN 0 It.-. L1 PI' pad priliska II kot/II sa podpriliskolll.dillllljaca.mgorevlllljcm) .m lIadprifi.. goriollik. dodaille grcjlle povr.lIPp ~ lI PO smer gasova lI PO .9 Kolao sa prolTlajolll kroz II/lIS/l goriva (.fkolll. II kolao sa prirotillo/TI proll/ajolll.2.l·ka gllsom iz kot/a .lpodcla prifi. Stika 8. pllfa sfmjallja vazdllha i ga. KOTf.l'lIgorcvallja pl .I'll "gomjim" .HJI'a .- .mgorcvallje. 5.

go tovo sva ka konslrukcija ima neku posebnos t 1'<l ko posloje i kon51 rukcij e sa skre lanjem plilme na koje o mogucavajll bolje iskorisce nje toplote dimnih gllsova. anlracir iIi kilme ni ugalj. Konstrllkcija ovakvih koUova je sp'':cificna po rdenju pllnjenja gorivom.10) se izradujll u kuCistu dohro izolovanom minc ralno m vunom. VeCi stepen ko risnos ti ko tla se postize pomocu veceg broja "promajil".. lipicni primer speeificnih osobina je automatski kotao za evrsto gorivo. e fikasnijeg prenosa toplote. O ne su tako profilisane da se ostvaruje turbule no slrujanje vrelih gasova koji poSti7.5. Ove konstrukcije su nastale usavrsavanjem kotlova sa skrelanjem plamena. Po svojoj efikasnosti pOlpuno je upored ljiv sa kotlovima za gas i lozno ulje. 8. I==~===~~ Stika 8.11).TO I~. bo lje konlrole i podeSavilnjil radil. Veza izmed u prostora za sagorevanje i dimnih cevi je izvedena skre lnim ko mo rama . Kotlovi sa go rnjim silgo reva njcm Sll manjih kapacileta koji znalno varira zavisno od inte nzile ta 1I1. SPECIFICNOSTI KOTLOVSKIH KONSTRUKCIJA U ciljll boljeg iskoriscenja goriva. Tadom". Kod veCih bpacite ta to se postiie posebnim trasportnil11 mehanizl110m (slika 8. .17-J 1 ).10 Kotao za tCCIlO gorivo sa skretalljcllI ptalllclla Premil svojil11 o50bc noslima u pogledu regulisanja i opsluiivanja. 510 omogllcava lakse punjenje loiista. Gorivo jt' prethodno droblje no. sto se poslize Yodenjem produkitta sagorevanja preko dodatnih grejnih povrsina .1I intenz ivniji pre nos toplol e. Kotao se zagrev a u relalivno kratkom vremenskom pcriodu a kao gorivo korisli se koks. sto povlaci i nes tabilnos t Slepena korisnosti.r Nfl-: POSTROl ENlA ZA CENTRA LNO G R/:JA Nll. ravnome rniju raspodclu na rdelki kao i stabilan rad i pri niskim toplotnim oplerecenjima.c P"OJ [J<. tako sto su kanali za strujanjc gnsova pos lavlje ni oko komore za sagorevanje a brzina strujanja je vcb nego kod ostalih tipova kotlova.a re nost i. Takvi kotlovi (slika 8. koje se postepeno dozira na rdetku.' Top lo la kOjil se razvija sagorevn nje m gor iva pre nosi se na kOllovskc povrsine oku loz ista zrace nj e m it iznad go riva SlI grejne povrsine koje primajll loplolu i zraee njem i ko nvekcijo m.

... KOnOn 175 • •• . Koso pastavIje ni ka llovski e le me nti a mogll c.. Kad njih pas to ji nil dllnjoj strani poslaji alvar Zil ulaz vazd uha ncophodnng sa sllgorcvanjc.. dak SlI ve1 iki kallavi pUlpuna a ut omalizovani.:. 30%.. • 0 ~ . U kalaa Sli lI gradeni (.' .wajll da vada dabra "ispira" grcj nll povrsi nll slo je ad karisti za e[jk<lsa n pre nns loplo le ... Iznad clanil ka na lazi se skupljac produkata sagoreva nja sa os iguranjem slrujanja sa rna u pravcu dimnjaka. . Gilsni gorio nik (bez vcnlilalara) karakle rise bcSumni rad uz pn~tizan.. Za hva ljujuci njima j pored slabc promaje i rna lag inlenzil c la slrujanja prodllkilla sagarcvanja slvara se lurbulencija i visaki speci[ic ni pre nos to plol e..ie verliblne promaje sa visknm vazduha do.:. . .:--: . . .i/ltolllatski kotao Z(I evrslo gorivo Ka tlovi na gllsnvi to gorivo bez ventilillara tilkade predstilvljajll spl:ci fi cno reSc-nje.8..:-.".l<l nci koji imilju na svojim grcj nim povrs inama na live nc cvorovc.. Kod veCih ko tlovil is pod nad o lc su na livc ni rukavci kroz kajc slruji voda a ka ka ma re za sagarcvanje uma njujuci laka odavanje laplol e zrace nje m pre ma poslOlju kolla sto je a d znacaja kada se kOllavs ka cenlrala nalazi na krovu zgrade. 1" . O ni mogu bili sa e1ektroolpoenim zagrevanjem vode iii pa macu e lcklroda. Tehnicki padaci nekih e lektricnih kOllava domace proizvodnje dati su na paslednjim slranicama ovaga poglavlja. Stika 8. E lektricni ka tlovi su kompaktni.. 13 jc prikaza n presek live nog clankastag ka lla u ka me svaki cla nak imll svaj grejac uVl1 ee n u pase bnu eev o lpoenu n<l koroziju. Kallavi Zit manjc kapaci lc lc Sli poillalllllmalski i rcgulisli se prema tcmpe ra luri u kOllu. . . Na slici 8. E leklricni kallavi sva kilko spadaju u pose bnu ka ns lntkciju. . .11 . poseduju magucnosl ste pe naslog regulisa nja kilpacite la a magu se korislili dire kl nim prikljueenjem u grcjni sislcm iii pavezivanjem sa akumulatorom loplo te radi korisee nj il e leklricne slntje iz pe riadil nae la ri fe pri ce mu se kao akumulacianil maSil najcesee koristi vada.

176

8. '{",Iorrwi': P{IOJE!<.TO I':'INJI' l'OSl'IWJENJ, 1 7.11 C/',VTRrl I.NO GREJANJE

U e le ktri cnim kllliov imil sa II gratk nim e.lck troda mil (s lika 8. (4) vodil lIzim<1 1I1o" 1I o tpo rnik a i zagn;vil sc din:ktnim proru ~ tilnjcm e le ktri cne s truje. Velicina o tpora /'iIvisi ad vrstc i kll lic im; so li 1I vod i, koja sc kll ris ti kilo ckk tro lit , ka o i a d te mpera ture vode. I<a pa c it e t kotlova se ourc'd llje polllzajcm nllite e lek trod e iii izo la c io nog zasli lnika pre m a fa 7. nim e ld troclam;1. Voda koja sc n,tl ilz i u kotlll , mor<1 sc raz me nji v; ll:imil lop lo le razdvoj iti Del vod e koj 'l c irkulise kro7. grejilil te la . Ka d a Sll II pitilnjll p,lrni ko tl ov i o nda se kapacil c i po ddiav,l izdiza njc m clck lro da iii spus ta njcm nivoa V!!lle(s lik a R.iS).

Slika 8.12 Kolao za ga.v bez vell/ila/ora.1'll "a/mo4er.\·kim" loti.l:lcm

10
0
4

1)

fr

'fr

0
0

0

u

u

0

Slika 8.13 !;ema/.vki prikaz cleklricll og livcl/og prolobrag kot/a spoljl/i poglcd i prc.\·ck

8. KU T LO ""

177

I
\~

1

Slikn 8.14 Spuljlli iz.~lcd kol/a .m c1ekJrodul/lu

Sliku tU 5 l'opreclli presek k1'lll cleklrodc i izvllcelli IIIll el{lk .m clektrodt/l/lt/ 1. ft/ Zll e c1ektrOl'e; 2. Nt/lta e/cklroda 3. izu laciolle plo!':e

Vod a koja se na lazi u ko lill mora se razmc njiva cima IOpl() l..: raz d vojil i u d v()d e koja cirkulise k roz g rejna Ida. Pod aci 0 od n:d c nim kOllovima ne kih d o m a~ ih proizvod ilca (" I:a bri \.;a ratiij a lo ra i kOllova ' - Z re nj a n.in. ~np o' - I'k ograd. 'Zavarival:' - Vra nj c . "Ju go icrm" - li njil a nl') prilozeni Sli na krajll ovog poglavlja.

8.6. TOPLOTNO OPTERECENJE KOTLOVSKIH GREJNIH POVRSINA
Pod lo plo lnim upt e rccc njc m ko lla, po drazumeva se d e kli vll ll pr..:da la lo plola radno m Ouidu koji sloji na raspo la ga nju za Ira ns po rl prc ma pOlrosacima . O na sc izraiava 1I vidu srcdnje vrcdnos li svcd e nc na jcdinicII zagrcvne pov rs ine \.; () ll a. Z ahva ljujuCi c(e klu zraecnja pla me na najvece o plcre~c nj e imaju pllvrsinc 1I ko mori za sagoreva nje. Po napllslanju loz isla dimni gasov i. c ija te mpe ra lura o pad a. pre nose lo plo tu iskuljuCivo konve kcijom pa lo plo lno o pl e recc nje o r ad a tll \.;o m s lnljanja gasova pre ma izlaskll iz kOllil. Sva kilko da turblile nino s lrujanjc o mogllCava ve ci

cfd;a l prc nosn lop lo le i dnprinnsi vc.:ce m slepenu kuris nosti kn tl a pa sc konslrukl i\. nim rde njima Id i vc':e m slc penu lurbu lencijc. loz i s t e dodat n e povrs i ne
1\

----,~
~

3

N

E

-.
120
c------

\
- - t--

Q)

c
'VI '-

0

>

100

-

.-

0-

Q)

.
80

~-

...,
C
Q)

'01

4 ~ -- 1\

.Q) ..,
Q)

c

60 -

'U
Q)

'Q)

'-' 0-

0

40

., V I\; ./ I, f,2)
i',

• ~ r '

I

-

~-

----

_ . - - f---

prosecno
..-

opterecenje
m

:.
I

, "-

.
........ ' ,I

20

t--

l\. ......
o
20

- - -+"-.e "

'

-

,( 3

- - - 35
W

....

kW 2

.0) ~ ~
40

-,

.-

- -80

--

-

i- 22

m

kW 2

""""
100

8

kW

0

2 m

60

grejn a povr s ina kotla u

%

S lika 8.16 Pro.\'CblO /oplo/,/O op/crcccllje IIrcjllih povr,l:illa II livCIlOIII kot/II J. livelli ko/a o rilJliji!l kO/l.\'lrukcija 2. livelli ko/ao lIlodemih kOllslmkhja sa prirodllOIll prolllajulIl 3. livelli ko/ao mudemi!. kO/l.\'lmkcija sa lladpri/iskol1l

Na slici fU6 prikazan je 10k lop lo tnog op lercec nja po vrsi nn u live no m ko tlu i I" za kOllnve sta rijih i mode rnih ko ns trukcija uz prirndnu promaju i nadpritisak. R aspll dela op lercec nia lI l':c lil': nim kOllovima jc slicna . ali sa vccirn vrednostima u prvo m dc lu grcjnih pnvrsina. a nizim u krajnjcm.

8.7. GODISNJE OPTERECENJE GREJNOG SISTEMA
Kapacilcl kUlla jcd nug grejnog sisle ma odred uje se spoljnim proje ktnim uslovirnil, c1;lkk za vrlo niskc spn ljne te mpe rature koje su ekslrernne i javljaju se retko. sarnu 1I

8. KOTI.OVI

179

nckoJiko dana iii cal-. u pe riodu (lei ncko likn cilsllva. '1(1 praklicnn .r.naci (hi kolao II loku najvceeg elela grcjnog period a radi pod tl e limi cnim (lplcr~6cnjl' m od llkn GO% svog !;ap.aeil e la pa se kod modernih kOllnvskih knnstrukcija razlika kllrisli za zagrevanje top ic pO lros ne voelt'. Nil slici R. 17 prikazann je opten;ce nj.: ko tl a lokom gn:jm: sezon.: otl 2:10 d imil sa najnizo m spoljnom tc mperalurom od - 15 " ..

- 15 - 10 -5

gou
Q

;ft.

lOa

__ ._._0_.

maksimalno opterec e nj c

.--- .---.--_.--- .--

Q)

3 kC' t 1a u pogonu

-0

80

g

~ 90
0

u .,
~

" '"
~

'"
~

0 5

70 <=
0

.

:; 80
-" 7Q
.~ 60 <= Q) ' U 50
Q)

0

2 kO l I a u

-0

60 ~

'"
~ ~ ~

,
.@
I I I

I I I
I I

, , , ,
I I I

pogonu

~ 10
Q)

50 '"

~
Q)

40

E
~

" 40 ~
Q)

~ 30
0

.~

'<= "
0
~

15

. ....L-.r!-.~ . - . --1(1) , '0 'I I I I

~

1 kotao u

30 ~
Q)
~

, ,
I

I I

I
I I

,
I
I

I

(i)

0.

20

20
Sep /.

OKT.

NOV.

DEC.

JAN.
'V

FEB.
230 dana

HART.

APR .

HA.!

grejni per i ad

Slika 8. 1 7 Godi.\·lIje optcreeclljc gmpc od tri kotla 1. - 2W/o optercf:cllje ( 35 dall a); 2. - 40'10 optcrcecllje (50 dalla ); 3. - 60% opterecellje (1 10 da lla ); 4. - 80% opterccclljc (25 dalla); 5. -100'10 optcrcccllje ( /0 da lla)

=

Da ko tao ne bi II vecc m ele lu grejnog pe rioel a rael io ela le ko ispud wog nomi na lnog optcrece nja i uslcd loga bio neeko no mi ca n II radu . vt:l icin a lo plo tnog ka paeil e la izabm nng ko tla se IIsvaja ispoel izracllnatog. pa ce se II pe riotlll na jnizi h spo ljnih le mpe ra tu ra ko tao ko ris liti sa preopt e rcce nje m. Uko liko se rad i 0 vcCi m pos lroje njima . cko no mica n m d kotla rnicc se pos tiZe ugradnjo m vist: ko tlova a op tc rcce n je raspmt: duje pca leci klimatskc lIslovt: pod ne blj a. Mo ko tlarnica ima dva ko tl a. u nd a obicnu jetl an pokriva 60% maksima lnih po treba a tlru gi 40% i ukljncuje se sa mo u pcrioclima najniZ ih te mpe ra tu ra. U slui:aju kada ko tl a rnica ima tri kOlla. moze da st' lIsv0ji da syaka jctl ini cil zadovolj ava treCi nu maksima lnog kapacite ta grejoog siste ma. 05nov no op tereeenjc prihvata jeda n, dok se lIklju civa nje os ta lih ko t1ovskih jed inica vrsi prc ma tre nutnim to plo tnim po treba ma s to se najc fik asnije ci ni prace njem spo ljne tempe ra ture.

8.8. SIGURNOSNI UREDAJI
Sve kOllovske jedinice se obezbedllju sigurnos nim uredajima koji su pril agou eni rad nom flu idll ka tla. pa se razlikuju uredaji za vode ne i parne ko tla ve. Za prve to Sli e kspanzion i slldovi. a za druge sigurnosni ve ntil i iii adusne cevi.

I so

n.Todaro";" PRO} l'Xro l ·~I.v} E POSTRO} EN}.'! ZIt CENTR·1 '-NO G RDA NJ E

8.8.1. Otvoreni ekspanzioni sud
Kotlovi koji rad e sa loplom vodom osiguravaju se od poveca nja pritisb koji naslaje zagreva nje m vade. Os iguranjc jl: pomoclI olvorenog ekspanzionog ~lIda koj i prima povecanje zapremine vode koja ispunjava kOlao i ceo grejni sistem. Voda ima najmanju zapreminu nil lemperaturi od 4 °C, a pri lOO "C poveca njc v()lume na je za 4.3 % . Pre ma tome, velicina ekspanzionog suda se izracunava prema lIkupnoj zapn: mini vode u kOllu. grejnim te lima i cevovodima celog grejnog sistema:

v = 0,045 . ~'()([c

(Iilaril)

gde je V,t>k' zapremina vode u celom poslroje nju . Medulim, tilkilV na cin dimcnzionisilnja Irazi odredivanje zapre mine vode ne sarno II kotlu i grejnim tt'lima vec ill svakoj cl:vi i cevnom prikljucku, slo je zamasan pOSilO. pa je prorilcun suda podesen loplotnom kilpacitclu kotla Q(W) i vrsti grejanja: Rildijalorsko grcjilnje Padno grejanje G rl:janje konvckt o rima

v = 1.2 -1,5' Q. ]0- 3
V=l ,5 -2 ·Q· 1O- 3 V = 0,5 -O,8'Q' 10- 3

(I) (1)
(I)

Ekspanzioni sudovi malih zapremina su najceSce cilindricnog oblika (slika S.lg) i pos lavljaju se u horizonlalnom dok se veci ugraduju u vertikalnom polozaju. Uslcd stalne promene nivoa vode u sudll i naizmenicnog kvase nja de la slIda vodom a polom dola7.enjcm u dadir sa vazduhom, postoji pojava korozije, pil se sud pocinkuje. E kspanzioni sud se prikljucuje sa dye sigurnosne cevi razvodne i povralne a snilhdeve n je i prc livnom i "odzracnom" cevi koja sluzi za odvodenje vazdllha koje Sll najccScc na jed nom isto m prikljllckll . One osiguravaju da se ne ispuni ceo sud vodllm \;;to i odriavanje almos(crskog priliska u sudu. Mora postojali i poklopae za revizijll kao i kra lka veza izmedll razvodnog i povratnog sigllrnosnog voda radi obezbedivanja stalne cirklilacije vod e kroz ove cevi, 510 je od znacaja pri niskim spoljnim Icmperalllrama, kilda bi 1I mirnoj vodi moglo doci do njenog smrzavanja (sUka 9.18). Izmedll kotla i ekspanzionog slida nesme poslojati nikakav zaporni organ da bi se osiguraln dil vode ni pros tor kotla llvek bllde II vezi sa sudom. Zatvoreni ekpilnzi o ni sudovi se koriste kod vrelovodnih kotlova. U njima je ugra de na e1asticna membrana koja rilzdvaja vodeni prostor od de la suda II kojem se prolivpritisak odriava nekim inertnim gilSOm. Postavljaju se neposredno uz kotao pa su im kratki sigurnosni vodovi. Olaksana mll je ugradnja i jednostavniji su za kontrolu, sto je llcinilo da se d imas primenjuju i kod toplovodnih kotlova. Za lvore ni e kspanzioni slldovi osiguravaju veec pritiske pri Kojima ne dolazi do kljucanja vode a li vrlo visoki pritisci ogranicavaju njihovu primenu. Zbog povisenih te mpera tura mora se vodili racllna 0 izbom membrane kako ne bi doslo do nekog osteee nja. Sud je obezbeden i sigmnosnim ve ntilom za slucaj pr~koracenja pritiska it

8. KOnO!?1

181

polozaj me mbrane je obavez no horizont alan u cilju njc nog ravno me rnog optcreee nja (slika 8. 19) i lIsled toga duzeg trajanja.

7

6

5
Slika 8.18 Otvorctli ckfpanziotli .\"IId (1. slui; 2. izoiacija ; J . iziaz vuzd;t/ut ; 4. prcliv; 5. sigllrlloslla puvrailla CCI'; 6. prigll.l'C/ljc; 7. cirklliaciullu CCY; 8. sigllrllo.m a razvodlla cCY

M.mb"n.~ . 3
A.zolnl JlSluk .

o
Slika 8.19 ZalYorclli ehpullziolli s/ldoYi

Kao gas koji odriava ravnotdu pritisku radnog f1uida najcesce se koristi azol. Kod manjih instalacija sa toplom vodom gas je pod stalnim pritiskom. Kod vecih kao i kod vrelovodnih sistema pritisak sc odriava i regulise pomocu kompresora a zavisno od temperature vode. Ovi sudovi se ne koriste za kotlove sa evrstim gorivom jer u slucaju porasta pritiska i temperature u sudu iznad dozvoljenih vrednosti i kvara sigumosnog ventila, rad ovih kotlova se ne moze tre nutno obustaviti. Zatvoreni sud je delimicno ispunjcn vo-

182

13. Tor/orol';'; paOJ/o'I \TO.:-INJF. POSTROJENJ,I 2.4 CI"NTRrIl., 0 GRDANJE

dom a zap re mi na Vs s udn mo ril prilwilliti povecanje vo lu me nn od nekih mi ni maln ih (Pm.1) do maksimn lnog (PIli"") pritiska. Vs se izraclInava po mo cll formu le :

Vs = V . _--,P,-,llC lI '"" X _

_ ([)

(H. I )

Pili" - Pmin
1I

kojoj je sa V oznai::e na lI kupn a ko li i::inil vod e u ce lom gn:jno m sistemu .

8.8.2. Sigurnosn i vodovi i povezivanj e ekspanzionog sud a
Sigllrnosni vodovi kojimil je obezbecle na veZil iz me du kot lil i ekspa nzio nog sud a mo raju bit i lako lIgrade ni dil se veza ni ka kvlm greska mil iii s me tnj ama ne moz..: prL' kinu t i. Kod insta laeija sa go rnj im rilzvodom razvo dni vod je istovre me no i gl'lvna u ~­ po nska verti kil la grejnog siste ma. Ovaj vod iz laz i iz najviSc taeke ko tlovskog pros lo ril do k se povrat ni vt:zlIje II niljnize m njegovom deill . Pri tome treba obezbediti ko tall dil pri powca nju priliska ne os lane bez vllcle. D ime nz ije cevi mo ra jll da o moguce nes me t,tllO struj il nje f1u ida tako dil II kU lllI Ill' dode do povec<l nja prit iska rild nog [Il1id il izna d dozvo ljenog. Najmanji pre6nil; ovih eL'vi je 25 mm a d imc nzio nisil nje se vrsi prc m<l n.: lacij <l mil koje lIkljll i::Ujll kap aCil l'1 ko llova Q(W) : Razvodni votl Pov r<l tni votl

DR

=

15 + t,5~Q kOll" / 1000

Dp =1 5 + 0,91 ~Qkolb /1000

U kn likll Sl: jetl a n pil r sigllrnos nih voclova koristi 1I pos troje njll sa vise kOllova ko li i::ina to plOIl.: Q prl.:dstav ljil zhi r kapa c.:it e ta w ih kOllo va. LJ sl1l6ajll Ll tvo re nih siste ma greja nja cirkulacio na pumpa moze se lI gradili is[m '" sa lTIog ku tl a iii Ollma h iza njega, pri ccmll se rilspodcla pritiska pril kti6no m: ml.:nja. Povo ljnije je d i'! se s obz iro m nil trajnos t pllmpe d a sc o na ugradi II vod ni7.c le mpc rillure. dak le isprccl ko tla II povra lni ccvovod. Pre pllr1l611je se da visina o lvo re nog sud ;, iznad najv is..:g grcjnog tcla ocl gova ra napo ru pumpe ka ko nl:: bi tl os lo tl o s lmja njil S; Imo u kra tkoj vezi ko lao - ekspil nzioni sutl us led milnjl.:g otp o ra u njoj. Ina6e Sil m Plllo7.aj ekspa nzio nog sud a ad presud nog jc uticaja na ras podc lu priliska 1I sistl.: mll g.rc·janja pa se 0 lo me mo ra votlili racllna (vidc li pogla vlje 14).

8.9. ARMATURA VODENIH KOTLOVA
Porctl sigllrnos nog uredilja. vlldcni ko tlovi S li s nabdeveni i odretleno m o prCm()nl iIi lzv. armatu ro m koja o moguc;lVa priprc mu ko lla za pogo n i pracc nje njegovog rilda. U il rma luru spatl aju sla vinc za punje njc i praz njenje. hidromc lar, tc rmo me lar " kod kotlova na ugil lj i regul ato r sagorcvanjil. Siav ina Zel ispuslanje votl e je u najn iZcm dclll ko tla a kod dvocle lnih ko tlova mdaZl.: se i dve oVil kve slavine. Uko liko cevi grejne instal<lcijc ima ju nae po lozajc od 1; 01 -

Ii. KOnO I'"

',V3

lovskc slav ine. mora se poscbno obez bedi ti pra7.njcnjc tog dela ecvne mrcze. Punjcnjc kotla i ec lag grejnog sis tema se vrs i s lav inom koja jc u hlizini kotla i koja sc nesmc otvara ti kada jc u to ku pogon , dll 0.; b i doslo dLl ko ntakta hladn c vodt: sa vrclim grejn im povdinama kotla i mogll cnos ti njih ovog prsk anja usll:d kr'11ickih napreza n]a . Zit kontrolll pllnjcnjil instalacije vodom koristi sc hi drometar a zagn ;va njc vode se prati pnmocli tc rmo mctra. knji sc ugrad uje 1I ra zvlllini ccvovod . Kori sno jL' pre:: dvi cl c ti i jcdan tcrmo ml:l a r 1I povratnnm vodu kako bi sc p ra til a raz lib razvoclo.; i pov riltne tt:mpcrat1lrc vocle. Pri silgo rcva nju cvrs tog goriva na jt dc jc rcgu lisanj c temperature vOlk; 1I sis tcmu, zbog otczanog doz iranja ko lici nc lI glj a za sagorcva nje, s to Ilije S III caj sa tecnim iii ga sovitim go rivo m. Za to sc primcnjujll rcgulat o ri promajc koji direktno lIti cu na int c nzitc t sagorevanja u loz is tll promenom ko li cinc val.clll ha prilvaranje m iii n tvilranjt:m vrat a na o tvOni loz i!;ta.

Slika 8,20 Regulator .I'agorcvallja vodcllog kot/a (1. opmga; 2; pOlllgll; 3, lermo.ftat 4. lallae za koji .I'll zakacclla vratll loi.i:fla)

1114

8. T",lo",I';( PROJEKTO I'ANJE POSTlIOJF.NJA Zrl CENTHALNO G I<EfA NJE

Rcgulillor jl·. II slva ri . lermostalska cev kllja jc pnl op ljen a II vodu koja ispunj ava Kolao. Pri pO \:Canjll le mpe ralure izdiz<: se dcs ni krak njcnc polugc pri cc mu se SPll ~­ la levi. 0 koji.ie zakacl: n lanile veZil n za vra lil loz istil . Lanile se SPll SIil. vra Ia za IVi I raj u. a kolicin;1 vazd u ha za sago rcva nje se sma njlljl" Reglliisa nje pro maje moze bili i plllk ~ av;lI1jL'm vdic im; o lvora na dimno m kanaill .

8.10. OSIGURANJE PARNIH KOTLOVA
l'il rni knll11vi se lls iguravaju od prckoraccn.ia prilisa ka. Kod parnih knllov;1 vis!) kog p ri liska. (na llprilisci iZIlild 0.5 bar). obezbcdc njc se oS lva rujc pomocll venlila si gurnos li koji sc o lvara na o urcde noj ve licini priliska i propusla parll II almosfcrll Osiguranjc piHnih kOllllV:l niskllg pritiska sc ll glavno m v rsi po mocll odllsne ccv i (s lika 8.2 1 ). l'iji .ic kraCi krak "a' powzil n sa pa rnim proslomm kOlla i kllj a ne ma nikak av za lvaracki orgiln II svOjllj \ocz i sa kOllo m. D llZi krak "b" je poveza n Sil z;l.~ tiln a m PllSll lIom kOjil .~p rccava gllbilak volle pri prodoru pare iz ka tla ka da se II nje mll prckoril l'i prilisilk . .

ffi

II

P

I
.-

lI Pk

liP k

~--------=- ~~
~--

t--------- - - - - - --

c

b

--

a

-

- - -- - --

II

-

-

-

j- -- - --Sli ka ,'1.2 1 Odll.rlla cev

Ce v je is punje na vodllm. a visi nska rilzlika vlldenih slilbova llllgovara prilisku 1I kllliu i odr/.ilva pro liv lezll pari. Uz dllZi krak "b" o liu s ne ccvi nalazi sc i eev 'c' m ~ njcg prct:nika k(lja j t! priktjucc na nil nd lO vccoj visini negn ccv "b". Kadn kotilO n(' [il

. 2. . .ina vceeg kraka ad us nc ccvi je ouredcnil rilclnim pritisko m kotla.: prostrujati prcma zastit nllm sud II i pritisak ec se sniz iti a voda koja je dospcla II sk uplj al': ronnvo '..'15 di u ~v. regllialor slIgorcvallja.. mano mctar. 4. spllsta se nivo vodc II krakll "a" i pri prdasku ispod spoja kraka "c" panl .1.: nje n" visina takvil da se ne mozc smcstiti 1I !"otlarniclI primcnjuju se cl:vi iz vise kfilkovil .fa lallccm) DlI/. o nda ce ni vn vode 1I ccvi "a" da opada i dalje. t\ko pritisak pnraste iznad uozvoljenog. 8. I\OTI .o I '/ 1..: tri cc i voda je na istoj visini clak pri pngonll kotl~ uspllstavlja razlika nivoil D.I l':csto i LVllcna sign alizacija za lIkazivanje na ViSllk pritisak iii nizilk v(}(lostaj.njc i prilinjcnje kotla vadom llbl:zbcduje sc dvcma shIVinama b~s k~o i U slllCaju ko tlova za vnuu. J.11. PlInjl. taka i parni imaju svoju oprcmu l':iji su ncki ck mcnti spccificn i i rrilagadcni osobina m~ vode nc p~rc. Kaa spccificni c le me nti u gr~dllju sc vodokaznn 5taklo. Pri veeim pritiseima kada j.22 desnn)..e biti pomocli s igllrnosnog ventila (slika 8.:JI ' ' \ \ Slika 8. ARMATURA PARNIH KOTLOVA Kao i kotlavi za VOdll. Precnik odusnih ccvi se u5vaja prema kapilc~tctu kotla . Sl. Jl knja ndgovilril nadpri tiskll p<ln: . poillga . vralll kot/a.m i vClllil.S.22 RC~/lialor slIgorcvlIllja pamil! kot/ova (1 . sli ti u nd ll sn ll cev. . Osigllranjc kotlovil niskng pritiska tak otie mni. ~ \~~:. pa ee doei do procli ranja parl' i kroL glavn u cev cillZcg kraka "b" oci lls ne cevi. Uknliko ovo probijilllje pare nije bilo dovoljnn cia sc s nizi pritisak na pntr"bnu meru .. sigllrtlo. -'.

n:dukujc ko licina vazduha 1I loz isnom pros lo rll i smanjlljl' inl c nzil el s~go revllllj a . a li link kod vode nih reagujll na po ras t te mpe rature.: b ko bi mogao u sva knm Irc nuLkli da sc ocil ava pritisa k. Z a to se u lakvim slu cajevim obus tavlj a pogo n kOlla kako bi se o hl adio. R egulisa n jc sc vrsi po mocu ured aja koji preds lavlja poslIdli poveza nu sa p. Inte nzit cl sagorcvanja Ireba ti n prali tre nllinu potrosnju pare..x/or(JI'ic PROl E/au I :4 NJE POSTROlENlA Z ·1 CENTR·1LNO GRE/. Ka d a ko tan izgubi lo lik n cl e da nivo o padnc ispod najnizcg dllzvo lje nog.rnim pros to ro m k() lla. Z vu cna signalizacij a lI bzujc na e kstremne priliske a ma no me ta r se ugradllj.f Nl fi Vodo kaz no siak io spaja vodc ni i pami prosto r ko lla i pokazuje Irc nulni nivu vode . Nn me mb m null suclu os lonjc na jc po luga koja sc pri pOVl'ca njll pritiska izdizc i p ritvara vrata ko tla splistajuCi ih po mocu la nea nil nae. Spojc nll je sa kot lo m prcko dye probnc s lavine . kod parnih se to cini pre ma pritiskll pare .i <1" prs nll ca.. sa e kklrit· nim se rvo motoro m i d rll gi. T.. sc poddava ko nlra lego m.18n 8 .. na i::vrs to go rivo os tva rujc regulisa nje m ko liCi nc vazdllha koja 1Iiaz i 11 pros tor za sa g" rcva njc. pa ra prodirc II pista Uku i lI o lazi d" zvucnng s ignal".- . Pri povratku ko ncl e nzilta iz odusn" eev i ii i p ri dllpllnjavanju sVcZo m vodo m lermicka na preza nj a su lakva da do lil/.. Zvucna signa lizacija s(' nS lva ruje pista ljaka ma knje su ugrad e ne nc pos redno ispod najnizeg dmvo ljc nog nivo a vntk i iz nad visine vode nog stu ba koj i odgova ra prilisku ko tl a. ca k i us ijavajll. Zvucna signa lizacija za viso k pritisak se pos tize povez iva nje m pista ljke sa p" rnim pros to ro m ko tl a tako d " pis la ljk a reagllje na odrede nu ve li cinll pritiskil pare. Da lje gublje njc vode se mora sprecili je r mozr cloci do prskanj" grcjnih povrs ina koje sc prt'grevajll . Rcglliator i sagnreva nja mogu bili razli cilih ko nstrukcij a: sa plovko m.. koj. s lo se kod kn llov. njujc int e nzil ci promnje . Regul ator sagorcva nja ima isli za da lak koji ovi imaju kod vode nih kotlova . Tako Sl: lIm. v.

~1njn topic: potrail1c vode.5 b:lI: U abc: "urij.. telll1it kc komktcristike MAG kW bar % MAG r. Grsc Ad. milksim:Ul1c tt:!l1perolUre i mdl10g pn'tii k n do J bar..1O kvm.rruisilfl ZJ sllgorcv:mjc: lccl1ih i g nsDvi(i/J gon'i'.10 mdJlOg po'lisk. Kmjac • • ul. predvideni Z.dili izmcnjil'1'1(. lop/ole radi do bi..OGRADNJA 11210 Beograd. Q 'l(rc Kolno iz oye scrijc j t: dinmocc l'ni kol.m/(: wai e se ugr.1n Zllhttl' Illogu S I! uSJ . Nt ' poscb.'· 1 .ovor.1j·uCc WIIellt! kama so izriJdujc kilO p.' do nje (vp/o/m.'I yci lIJje man/ih poslo vnih j s(~1I11bem11 ploslonj:..uci k:l0 do duln i izvDrc:nc:rgijc Uz od...1 do 0. MAG MAG <'6 25U tQQ!otni kapacitct <'1 50 75 100 150 .diti clekllu gn.f41 rciill10m f<Jd:J WI70 C.> TIP 0 KOTI.. ? MAG r.'. MAG r.ijaflovic!a 27 pp 13 .." KOTU JI-'I iS7 1- .! m oei' ud 41 (}(X) U /kg oc1Jrosno 35{)(}() U tni.1rni k0(. K otlovi i'z :«"'njc /YfA G -G s u lop/Dvadni koliovi . 200 r. dozvolieni pritiS:lk slepcn korisnosti OSNOVNE DlMENZlJE KOTLA 3 Il8 1200 500 1880 1300 525 A [mm] B C D E I I 1400 555 750 1600 625 tiOO 2020 1700 670 1800 720 "'f-.\ .

v.f:mjc: /lwlyib isrcdnjiiJ poslovnih iSlaa!OeaHt prDtSJor:ij:l.l rcziflwIII m da do 90!ifJ "C lu. 1 i'A CEN"! 1{ ·I1.\G I ¢ hl\ i~ kc k ar."Icite t kW 50 75 100 150 3 :ltl I 350 /iOO :-Su d07 ... ti l'ock'l1ol11 prostol1J.)fll S..\ Topl ovodni kotao MAG-R " ollvl'. iz senj"c: NfAG-R !iu top/ovodll. R1:JASJI: 1 -.Jw:~ {If) .1 s/1. S.ock.7D k otJstruis.2560 L!§O IL"O 'p TIP 0 KOTLOGRADNJA 11210 Beograd.I nc:pokrelnoj r:evnoj rm 'nvj hMdclloj FcS(" rk£ /\~'I pOSeb'111 z:JhfeV Dlog u se ugradili c!c:k lro grcj:'/{!i low dud:ltni izvor cnergljc FIJi Qmc"jivac trJpio(c:. b<X nxib izmcnR u /oiJ.1n Z..7k~Jne tc:znfVr.L·\(j R L R3 MAG R4 MA G It ) . uL Grge Adrijaopo::. dobji1JlJ~1 (ople pouosnc arodt:..1: drvT1I71 ipoljopn"'~rcdllih ofpad.: gorivil jt: fI..iC i f'adllog pn'tisk.:. IAG R~ I\. Ko/:IO iz ov:.?k.volje ni pritis:lk s tep!! 11 kori snos ti bar % 76 1350 1250 600 A OSNOVNE D IlvlENZIJE KOTLA [nnn) B 1420 1330 700 1J1O 2200 1770 860 1560 2600 :.lgO[r.7.000 2L~ 3200 C D E F I :mo I 960 ~ ""':.'\kL~ri s l i k e fo. Kmja~a.188 lJ. scnj"e je dinmoccvni kO/.lf1jr.0 CJO 1110 1040 640 ()()() 740 900 1900 IlOO l360 I-.'l do J bar. f ad.·\G R~ top/olni k:lp..:i ad 16(J(}()-~(XJOO kJ/kg gr:mu/:lcijc ortlh-}'. Todof(J\'I"( PROJEI\TO I':-1NJE I'OSTROJI. ~I.\ -- . kat/oil.t':'G R6 MAG R7 ~I. prcdvidcni ZiJ gn.\"() /. '!:l pp J3 .gorc:vnnjc evrs{og goril7l- upIj donjc tOP/o(11" lJul(.vl.

'O/. II tl vAT T2 IIX' V": I' 1' 3 VI~~I' '..lD Z:l svoj F:ld koristi e/~klIicllu cIJ.'\ .simIllIlC I Clllpc:r.. .. _ .'Jtulc I/O i mon08 pI ia's}(.g KOTl.nlll:lpOII k\l: ba r V 'Y." ~ hU U~U y ~(I 1lI'!!1 I :'XII II 'AI I I lKK) IIUU X)" 1) TIP 0 KOTLOGRADNJlI 11210 Beograd.lU :.O IIJU 'I')(J Y4U I: .) 9OI7U -c.. {):tr .'. Krnjac.IU .d.1. 1 --- -- h Kor/o\'!' iz senft: \lA T~ T SlI fop/()\Iodni kvlkwj "':I rdimom md.. ul.: m:I1IJi71. srcdl1Ji'" i ved/J poslovlJih i s/flmbenih prns/m ij. 'J' I I IlKK) S ICPCI1 Imnsnosll ((uU ON ) " jO )i') OSNOVNE DINIENZIJE KOTLA llnmj I c SI D t: J' &'<(1 .. A..rni""jc. ~c Ichnickc kamktel istikl! "-(\' btl topltltnl bpaCllc t dozvoll COI pnttsak P11k l llU. 1l111J.! ( 1)( 1 )()41 ~ Y311 )hU YJU ~ /oIU b~" (HI] oW 1)11 X) II ~ llJ.l do (. T7 ~IJU \iAT T~ "T\' bUU ~:~I: SIXI 15u )lJ(} vA..oI'/ 1.:'u vA . To JUU h J" J~U 'IX ':..! IJU /)0 mu lI.·rgi j u. pn: dvitfcni ZIt l. Grgc "<h ij:lI\ovic'o '27 PI' 13 .- 1--1 a • (.!1M) V"':I' T5 '.

". kOJ1slruis:w 7..J/ur'. c __. K rnj:l¢.'ldllOy p(i'/~'k:J du 6 b.\'" I Il AK ~ II A~ :. ' .1donie rup/(J /fI(: nJOci od .'Ir..: -"crilL' H.\ . i s/ c .::J:>'{1\ gmi" .lmbr.ni"c it./f:..:l'isl ik. /I.70 S. ." cihi.. " . " _ _ ___ Kntlm'i i.1 dl'c prnm. i. Jrt l)C11 kOrlSllosli bar % A 6 90 1YlXI R50 ICHO 9511 SS 200() 9!XI 1700 ItXXI 87 ::!.1... . -" -..7 sl(.0' S...: l oplCl ini k:'p:1CltCl 11 .1 rcti.: m:m.JI(}(XJ kJlkg odlloSl/v JS(X)(} J. t K su lop/ol'Odni kotlovi 5.-. c:d"iuc'niz.O/.'ufljilJ pus/vl"nill i ~1. ItA"''' kW :!Ot ) olKJ (.1fOI t:VlIl1jC tC(:lIog ilili J. tdllllcke ka r:lkt .1Xsim.llnc lcmpc:r:llun: JJ(J' e i 1.UO IJOO dOi:voljcl1 i ptitiSilk.--- .100 1- .IO iz on!' sc.350 1350 21:)1) 14511 ~50 uSNuVNE DIMEKZlJE KOTlA [mOl'] B C D E IJ50 ~30 15511 IjflO - I 7f)f' 1050 :250 ] i I I ~ TIP 0 KOTLOGRADNJA 11210 Beograd. __ . p. Grgc Adrij~lH)\\ica 27 Pi> IJ .drict1. ru" 70 cC. .. ". ul...IUh proj'{onj:'l. K O(. ':: I 'ode:. m.mom r:Jd'.'ilJljc..i7.

~---.. Vrala ubaeivanja 5.-. r' '" '< '" ( <:) x: .N KOTI . '" .u bateriju taka da prema potrebi rade pajedinacna iii grupna .. -"" '/ 8 ~~ h.--.---.." J ~ j 2 o W 0 ~ ._-.-..4 35...OI"I 191 LlVENI CLANKASTI KOTAO ZA ETAZNO GREJANJE ZA CVRSTO GORIVO "MR" FABRIKA "RADIJATOR" . 7GO 84b 920 ..3 3 t .za potrebe ve6ih kapaciteta ad datih u tabeli. Prikljucak za regu la tor promaje R 3/4 4. S iavina za punje nje i prainjenje kotla A 3/4 3 .. Prikljutak za razvodni vad Rl 1/2 8.6 _ .. .. . . ..~e'" 6 7 ~ 0 ]9 6 l5! 1. 4 1-.-. statickog pritiska do 4 bar . katlavi se mogu vez·ati .520 7 8 9 10 11 600 _.ZRENJANIN 560 .izraduju se i sa bojlerom za taplu patrosnu vadu sa oznakam MRS.3 27.5 39. Prik ljutak za poyra lni vod Rl 1/2 7 . Dimnjaca 6.. .. ~ ' (c!" .kapaciteti se odnose na ugalj sa Hd = 17000 kJ/kg .5 43 .- 680 --. Vrala pepeljare 2. 0plala Oznaka peei Broj tlanaka Kapaeileti (kW) Cvrsto gorivo ouiina kolla L rnm MR·6 MR·7 MR-8 MR·9 MR· l 0 MR· 11 6 23 .kotlovi rade kao toplavodni.

'I I I .4 235.125 .•.kapaciteti se odnose na ugalj sa Hd = 17000 kJ/kg. _ L • . " " I I I " " . It · I I .. ~.1 '··( ! I i iiI I i ~i( - .6 315.'/ilSTA ~ OP.2 397 .7 210.voda iii voda .000 1.2 451.9 164..8 276. ' .-I.3 259. ·:· .8 296..125 1.7 144.2 160.4 25.7 45.000 2. Duzina (L) Voda koks 208.kollovi mogu raditi kao parni niskog pritiska do 0.5 bar a za toplovodne instalacije centralnog grejanja potrebno je ugraditi izmenjivace toplote: para .8 Para mrki ugalj 127.375 1..2 31.4 221. L _ _ _ _ :: il6Z .•.750 1.5 bar iii kao toplovodni do pritiska 4 bar .2 394.4 262. .7 243.3 205. 1 I I I .2 193.9 39. I " I 1 .1 259.0 277. 1 I I I I I I I I I I I I I I I I 'I " . . ..3 370..2 mrki ugalj 145. I I I I : I j" 1' .t-.250 1.6 48. . 'I' 1 .I i : ~ last.8 42.' -r I I ~:It.x..ZRENJANI N a :~I rm . : /I I . .2 424.3 240.3 28.-J..1 34..voda.6 371.875 2..~ .__ Kapacitet kotla (kw) I I J . .7 177. .2 226.3 324.6 202.500 1.3 343.0 347. ako se loze kvalitetnijim ugljem kapaciteti se srazmerno kaloricnoj moci goriva uvecavaju .9 230.625 1.5 mm 1.1 276. . .8 183.5 koks 182.LIVEN I CLAN KASTl KOTAO "NEO VULKAN NV3" ZA .3 Grejna povrsina m' 22. .za staticke pritiske vece od 3.-L .7 300.3 289. -.0 253. r I I I . . I..IVA FABRIKA "RADIJATOR" .0 36.kollovi se mogu vezati u bateriju tako da mogu da rade pojedinacno iii grupno do 12 komada kapaciteta od = 4000 kW .3 316.. .. r =-=.

~ .8 438.7 466.7 425 . 1 53.3 31. za stati~k8 pritiske vece od 3 bar. 254.8 202.5 65. 1 607.~------- mrtsa para l ecno i gas.8 678.1 263.7 285.. 1 72.1 mrki "galj 177 .7 506.kollovi mogu raditi kao parni nlskog priliska do 0. polrebno je ugraditi izmenjiva~8 topiote: para .2 253.0 328.1 m' 27 .5 bar iii toplovodni do priliska 3.9 400 .6 326.9 voda 640 710 780 850 920 990 1060 1130 1200 1270 1340 1410 1480 para 380 420 460 500 540 580 620 660 700 74 0 780 820 860 kolla cca (kg) 3660 4020 4380 4 740 5100 5460 5820 6180 6540 6900 7260 7620 71180 duiina kolla L (mOl) 983 1108 1233 1358 1483 1608 1733 1858 1983 2108 2233 2358 2483 .3 252.vOda.5 450.2 198.0 53 1.kapaciteti S8 odnose: na ugalj sa Hd = 17000 kJ/k~ na tetna goriva sa Hd = 41000 kJ/kg i gasovila sa Hd = 35500 kJ/Nm .voda iii voda .9 407.9 393 .2 375.5 46.9 38.:.5 242.6 177 .6 227.S.0 sadriaj vorJe grejna (I) povrs in a ____________ .5 415. u zavisnostl od goriva (~o iii te~no) .1 276.4 mrki ugalj 155 .5 bar ..4 642. ZRENJAN IN ~ ______ ~ '~ Il.3 430.8 220.. 222 . .9 301.2 37 1.3 324.0 395. _______ .za toplovodne instalacije centralnog grejanja.7 6 1.3 69.1 3 4. 1 3 15.kotlovi se mogu vezali u bateriju tako da mogu da rade pojedlna~no iii grupno do 12 komada kapaciteta od 5700 .7 42.5 562. 1\(17LU I··/ / QJ SPECIJALNI LlVENI GLANKASTI KOTAO ''VULKAN SUPER· VS" ZA GVRSTO.0 289.7 572.3 50.0 345.4 536. gor.9 57. gor.2 475..6 350._- '''0 kapacilel (kW) voda lecno i ga • .9 376.7 360.3 307. 1 284..4 593.7 469.0 501.8100 kW.4 351.. TEGNO I GASOVITO GORIVO FABRIKA "RADIJATOR" .

15 T -17 T-19 3 4 5 7 9 17 ...TCH/om".·IN/1-" LIVEN 1 GLANKASTI KOTAO ZA ETAZNO GREJANJE NA LAKO TEGNO 1 GASOVITO GORIVO "TERMIK 1" FABRIKA "RADIJATOR" .kotlovi rade kao toplovodni. statil':kog pritiska do 4 bar.\~A tc 1 CE." PIIO//:'i<TO I :tS/1' POSTnOJl'. ~ o I ..--' V) V) . L.ZRENJANIN ~) J----rt-r iiI I' .kapaciteti se odnose: na laka tel':na goriva sa Hd = 41000 kJ/kg i gasovita sa 3 Hd = 35500 kJ/Nm . ~ QI I r---- .\T/I. J :2 .za potrebe vecih kapaciteta od datih u tabeli. I -' . .24 25 . rade pojedinal':no iii grupno . L -' Oznaka kotla Broj clanaka Kapacitet KW L (mm) 0 (mm) T-13 T-14 T .31 32-38 39 -49 50-60 400 500 600 800 000 125 125 125 125 153 .-0 ~~~ I . ...I LNO anD. . kotlovi se mogu vezati u bateriju tako da. prema potrebi./0-1 B.J L .

028 1.0 1200 1290 1380 14 70 1560 1650 1740 1830 1920 2010 2100 2190 2280 masa sa dubina sadri in a sadriina ambalavoda pro stora gasa zom (m ») (m») t (mm ) oko (kg) 940 1030 1120 1210 1300 1390 1480 1570 1660 1750 1840 1930 2020 1.34 1.860 0. 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 kapacitet dubina kotla kotla (kW) T (mm) 581.06 2.0 814 .70 1.8.0 872.0 756.kaUavi sa magu vazali u balariju laka da rada pajadinaCna iii grupna do 8 Kam kapacilala ad 10230 kW . .0 698.0 930.902 0 . iii kaa laplavadni do priliska do 3.0 640.7 34 0.0 bar .15 0.5 bar.0 1221 .43 1.070 1.kallavl magu raditi kaa parni niskag priliska do 0.25 1. 8 18 0.88 1.986 1.776 0.79 1.650 0 .0 1047.61 1.5 bar.0 1279. patrebna je ugraditi izmenjiva~e loplale: para . KOTLOVJ 195 L1VENI tLANKASTI KOTAO ZA TEtNO I GASOVITO GORIVO "GH-7SR" FAB RI KA "RAD IJATO R" . broi clanaka n .944 0 .ZRE NJANIN HlS nomina In .vada. za stali ~ke prltlske vece od 2.za laplavadne instaJacije centralnag grejanja.0 1163.112 3 200 34 30 3660 3890 4120 4350 4580 4810 5040 5 270 5500 5730 5960 - .16 1. na le~na gariva sa Hd = 41000 kJ/kg i gasavita sa Hd = 35500 kJ/Nm3 .0 988.608 0.0 1105.07 1.692 0.kapacileti se adnase.vada ill voda .52 1.97 2.

-'T. 2.--. 17. 7. 1B.NTR f U. 12. 21. 8._ I I '" LJ'--j:::J==A~='i rt" ij . II. 15.·I·.2 230. 20.2 151. 13. 16. 9. rrm 580 580 580 670 800 H.:ha elektrieni grejac bojlera sonda termostata bojlera izlaz tople vode iz bojlera ulaz vode u boiler iz mreze TIP KOTlA L..O G I?f:JA NJ J:: r TOPLOVODNI KOTLOVI NA GVRSTA GORIVA ULJE I PLiN SA BOJLEROM ZA TOPLU VODU AI --~ ' --l ZTK @ @ @ 4 13 @ 15 @'rr'iiiXt-n (Qr .0 187. 4. 1 l... 11 . 80JL.0 132.0 144. 10. mm 860 960 960 1085 1100 A=A..2 108. 6. I /. mm 1115 1152 1205 1285 1152 H2 mm 801 801 801 964 934 H3 H4 H ZTK 27 32 kW 27 32 37 42 52 MJIh 97.. 14.2 kW 35 40 45 52 64 MJIh 126. 19. .0 Vh 600 750 750 800 800 mm 637 757 757 822 897 mm 504 519 519 530 697 mm 500 494 494 450 450 mm 1720 1760 1760 1500 2050 37 42 52 .lOr.• . loziste dimni kanal cev za odvod dima izlazni vod (topla voda) povratni vod (rashlladena voda) oplata sa izolacijom prikljueak za regulator promaje prostor za pepeo resetka hladena vodom zamenljiva vrata vrata za loienje KAPACITET ZA UGALJ KAPACITET ZA ULJE I PUN KAP . or/orr"".2 187.-! 1.. L=L 2 usmeravajuci poklopac sigurnosni izlazni vod regulator promaje rueica za usmeravajuci poklopac prikljueak za punjenje i praznjenje kotla bojler za sanitarnu toplu vodu prikljucak za odvodenje vazdt. 22.0 162.' PRO} £ I\TO I-: I NJ/:' I'OS rHOJ IoN}. 3... 5.

5. 3.. I\OTLOJ. 4 I \ . 7.~ 0 'I o I I :: _ .j -' I 1 I F 4 j . 2. prirubnica za gorionik otvur za posmatranje vrata kotla prikljucak za odvod tople vode DN 80. \.. . NP 6 TOPLOTNI KAPACITET KOlJONA VODe T1P KOTlA ZSK 25 35 45 100 2SO 3SO OlVOR DIIiNOG PRIKUUCKA OlVOR 2A GORIOHIK A 822 946 910 1042 1640 2150 B C 0 .! 1 ) . 660 185 680 90 25 35 45 100 2SO 3SO 45 95 110 175 362 600 53? 3£5 540 650 650 ti20 714 750 470 505 2JC 250 300 ._ 1--11_ __ I r I ·f _ 6 . 4..-{- I --l---r--+t==~ B =::=-~ 7'J'[~ A __ \ Z o I 1. 70 758 71ry E 300 395 F mm G ~2 H 0 570 596 675 690 990 1100 kW I mm 145 145 160 217 217 217 mm 107 107 107 110 125 140 mm mm mm mm mm 575 140 635 912 789 ' 900 900 102(\ 1380 1189 1900 1375 mm mm mm 120 140 ICO 140 160 570 13:.S. . 6.--_ ~ _ _..~ ."f 107 TOPLOVODNI KOTLOVI NA ULJE I PLiN ZSK E E \ . NP 6 prirubnica za ekspanzionu posudu 14 x d 100/d34 cev za odvod dima prikljucak za dovod hladne vode DN 80.

1 ' "~ _I II ' I <- 5 ( ~'r'~--~--~$~~ ~'~ 1. 00 . v' -.190 700 ' 550..4 108. 4.~ .. - . odzracni ventil 9.0 129. .. 16+ lxl6 L 25 35 50 63 63 mm 700' 550 .y uvodnica kabla cirkulacione pumpe uvodnica kabla sobnog termostata osigurac dugme za reaktiviranje termostata KAPACITEl ZEK 12 18 24 30 36 kW 12 18 24 30 36 MJIh 43.190 700../' _I 700 -+ 230 h-: ~I r .vJ F.vJE POSTIiOJnil..J..... regulator izlazne temperature prekidac za pustanje kotla urad 10. izlazni vod precnika 5/4" 8.8 86.780 ' 190 700... 6 5.-.. 3. ' CD J..\'TR·I/... 5..550. 1 2.TO I·:·I. TIP KOTLA f=.2 64. TOPLOVODNI KOTLOVI. 6. ulazni vod precnika 5/4" 7.lnrOl'ic 1' lm JEJ..l OS /3.. KOlLA 5. 4 5.... I / o m .780' 190 kg 30 31 32 44 45 I 12 12 12 18 18 .~ _ M _ M NO _ ~ W W NN o • N N "'''' '-.. . T".""--"----l Jl NO _ M ~r' N M ~ ww "'''' N • N 0 N MM 1O .. 2.. 190 700.. 470 ---_. 10 4: .:o----..1 CE. L.6 PRIKLJUCNI VOO rrvn 2 O~GURAt OltAENZlJE lEiINA ZAPR.vO G IIr-JA. ! uvodnica prikljucnog voda pp.ELEKTRICNI ZEK N . :F .! ~ oo ~~ .'~-' . 6 5 .

.. ('YL7Tl? •• ~ : n 2"s. ~ w~ I' :"" $ . " "'.".. 7('() 18 ' ~H~ SIt Ul J...nla Grejatl N apalnl - -A grupe 1(\'1 ... .8 KonOVI 199 TOPLOVODNI ELEKTRICNI KOTAO "VEK" - r~:~ no n"" ."00 KJ}h KW mn" A kg -... . ? . CK~tl00 -KW ..... ~ll " . 6noga opt.. 12~ . 2~ .. 14 5 . 100 .100 ..5 'J <J '0 ' ·. "..---""'" ... ....6 5 .00 ." ..... " .. ' ~ 11 2 . ...~.-<1..JS(b.J!i05 .. ~ 9.~ .~"(iI)tI 2"5'''$6Jr ]OO " ....-."" 'w " ..... • _n.' 0'6'G !h9 ..9 ... ..0"""".clsuw. ~ JUGQIBtM Fabrlka radl)a19r8 I klima uredaJa GnlUane . M .. .. . ' '''S. .. ~ " . 11) J<). 2' . .. ..... .- ~. '''' . :N!J.... 6 HS -Wl .. . " .. . . ~.. ''''0 .. ' O"glJ~ ..... ...ntc. A .... .. •• nJol' . 9 :b5O .." " 172800 8 ....

///. Zbog loga su propisanit minima Ina ras lojanja od susednih zidova. Fund a menli S\1 vcCih dimenzija od same osnove ko llova i izdignuli su oLl poda i SlllZC ne sarno kao evrsla llsnova za kolao i za prigusenje oscilacija vee i zastilu od prodnra topIc vode. /. Dimenzije ko tlarnice lreba da o mogu Cc nes mclanu monl aiu ko llova. ..' ma . //// . O ni sc postavljaju na [undamente koji su odvoje ni od zidova ka ko se ne bi prenos ila bub od oscilacija i same (lscilacije pokre tnih ele me nala 11 slmkluru zgrad e.i·irilla kat/a.L + 100 . !O · Slika 9. Kadil se ugraduje vise kotlovil ond a su odslojanja izmedu njih l. popravke i dmge inlervencije. lako rukovitnje./ / '---L- ·L+6.1) .9... Kotlovi se pos tilvljaju prcma osvclljenju iIi prnzofll . KOTLARNICE CENTRALNOG GREJANJA Pod kOll a rnico m se podrazumcvn pose bna prosl o rija u koju sc smdla jedan iIi vi se kotlova koji sluie Zil ce nlralno zagreva njc grejnog sislema. L-dllZillll kilt/a) 201 . lako da njihova pn:dnja slrilna bude dob ro vidljiva a wi inslmme nti llocljivi.lkva da jc obezhcd c n nes me lani rad i opsluzivanje wa ke jediniee. sve zavisno od sirine kOlla 13 i njegove duline L (slika 9./'/ / /~ ~ ~.. kod praznjenja si~I. KOTLARNICE 9..1 Polotaj kot/a /I kallamici (B-..1.

\ 7 R ·11.odll.. 1..:dujc po tre bna kolieina sVeZcg vazdllita '" lilldc koj i rad c u kOllarniei a za ko t[oVt: sa pri rou nom pfllrn~j()111 i d ovo ljna kllli. 17 . _ 1'0 Ill "~ • . 19 .1 \ '0 GRElA Nll: 9.rcgltlatori temperatllre kollll. travil nje treba pod es iti lako da jc njL'guv" I . 1I cilju bo[jih tcrmickih u.1- . iJ' i reglllatora. " la miec je ina e. -I .reglliaciollll kllll'fI" : 9 . O tvor z~ pwv. 1.. I. 5. . !.: 13 .\J I. . 8 . do tavitn ie.kotao.IIsis.. 21 11 Filler 10 Slika 9_ 2 l'odrtllllska kolillmicll 1111 tcello gnrivo . O tvo r za dovou v~zduhil ima najrnimjll povrs inu od 0.: dovodi iza ko t[a gdc se predgrcva tako da je llsobljc zasticcJ1(} "d It bd nog vazduha .sillflmosflll cev. . 3 . . Podrumske kotlarnice Knl larnil:<' 111..zaWila ad prcpIIllja vllfljlf : 16 . Za ko tlove vc [ikih k a p ac itct~.111' vod.· gor iv. i. " " .mjc m ko t larniet: se obczlll.ko da bude s to kr~'.WI rczcrvoarolll II zr:radi (Il J( • 1'1 . sme b it i II dircktnnj vczi s" prostl)rijam~ lJ kojima boraw Ijlldi " nj en polol. 21..Vi." ko t larn iea sc pos t avlj n U ":l' nt ra Inom delu zgrad c kako bi ko tao imilo s rL ·d i ~ 11 1 11.. kilo ida za uzi mit pravil . gllri ./. V isi na sa me kotlarniec Irchit (I.-z...: t"ka v da sc moi. wcZ vilzd uh s.!.'·": 20 .Z(llVllraeki vClltil.2 rn s lobodnog pros toril .::i n.: illla ['5 . U llci noSll Il a dimnj ak.. 1 '01.l cluha Zil silgOf(. aj II zgradi treba dn j.1.sigflmo. po lllzaj klltla sc bira t. 1' f{Ol EkTO / : I. 10 . 11. dimn i.owctljclljc.l:lla ccv.Va nje.1 CE.prd. lTV Il C mr. 7 .. I'OST NOl 1. 2 .1 pravea.202 II "/". 6 .i.Ioll"'. u ocinosu na ho rizo nt a lni razvod ecv l1 e m rczc.·.I/IWWmelllr.\'..zlLvlitllll kadll) l'rove tra v. ".'. . IlV . rn i II ..gorioflik. I 1'.! Sill" dimnj ak trcba da illla Stll mimjL: p Wlllcn.povrailli vod tccuo.razvodfli vod..prikljllcak Zll PlllljClljC.mi vClllil. 18 .c llbezbed iti ncs ml' ta no dOpr' llld nj. 1 O vi II SILlVi SII prin~: .Ii':I · ranj. 15 ..)circci iva nju plllozaja ko tl a rniec i illlilj U rm·d"" drugim kao s tn je duzin :..razvndlli vod tccllog lIoriva. 1" _ Inzllj na krovu.elektriclli kabl.: oncmogll cc no. 12 . I' I d ll ka da od go rnjc iviec kotl.1. 14 .: iii polozaj e kspa nzio nog sud..lI .: dcfinisa n poscb nirn pmpis ima .·.3 rn2 i sn1l"~Ll " .re:crvoar Zll gll'-. 1.fllaZlla vratll.

Krovne kotIarn ice 4 5 6 I I I 19 I I : I ! ~ to=::?E": - 18 17 16 . 4 .vClllil za IIlldprili. 3 .rczcrvollr ZlI I/ljc. ljll cc njc m odvo d a vode na kanil lizacionll fnfcZlI iii sc II graclllj c poscb na jama cija jc zaprl' mina po praviIn veea ii i j e dn a l. 20J blizc pa uli .2 m a pns tilvlj<t se Sill blizc tavanici cimc sc n mogllCav<t najbo lji c fcl.9. 8 .3 Krovlla kot/amica (1. 19 .1.siglla illi IIrcdaj. 15 . 16 . al prnvc lravanja.kolao."ivokaz) . ~O T'-· l n.dll cvlli rczervoar. 2 . 12 .flcr zu iskljl/civalljc. o llil rni cc II I.ZVl/clla sigllaliZllcijll. 14 11 10 Slika 9. 7 .I/ivo krova.vClllil za prailljclljc.Roriollik .fill cr za IIIjC. Za I.razvodlli voti w IIlje.2.po vrall/i .mk. 10 .zulvaracki vClllil. Najmanja povrS ina o tvu r~ za odvud vazu ll hil jc 0. o tvo ri za ve nli laciju mor. I J .ljll bil i na spo lj n je m zidll . 20 . 17 -Ia. 2 9.~ radnoj zap rc mini I. o jima 5C I.o ll arnicc pri prilz nje njll sistema sc postiLe pr il.oristi gaso vitu go rivu .siglll'llo. 5 .o t la. (.'od ZlI I/ljc.fill er Zll I/lje. 9 . 11. .klldll ZCl II(je i vodl/.J8 . E li mi nisanjc vode iz I.pl/lIIPll za I/ljc.V /C F. J 4 .aps(Jrber bl/kc kot/lI .m a cay.

:vuk . znalno vel:i sigurnos ni za hl cvi naroeit o ako sc koristi leeno gorivll.en. Uko liko se koriste kot lovi na gasovi fo go rivo sa prirodnom prornajom koji su osc tljivi na dejslvll vetra kojc jc na krovovima ja kog infc nzifeta treba obezbcdili kol larniClI od prel e ranog prouiranj<J spoljnog vazd llha. Raspnlozivi prostor u grad sk im Hcdin<lma je we skuplji i sui. !. kil o i vclii":ine i po lozaja rasprs ivaea. C irkulaeio nc pUll1pC mogu predslavljati izvor buke kada rade u kavitaeionom rl' zimu iii lISleU dugotrajnog racla kada do laz i do llstccenja Idajcva_ Prilikom slarlllVil nja kolla sUll10vi Sll poslc di ca n<1 glog porasla prilisk<1 i temperature_ Stika 9. Zvucna izolacija kot)ova Kou kO llova nil tceno i g<1sov il o go rivo glilvni izvo [ sumova predstavlja sarno loz is Ie . Nlodos taci SlI: oleZana montaza i ocl rZ<lva nje pos lroje nja 1I kollamiei.20-1 II. Ira nsporl go rivil. le mpc raturil izlaznih gasova moze bili znatno nii. gorionika i ccvnih vodov.fllim pulem i kroz nwJerijai (slilm levo).ia je obezbeckn a lako da sc u slueaju prskanj.la r za gorivo se nalazi 1I podrtl Il1l1 iii ca k va n zgrilue pa se ono pllmpall1(1 transporlllje dirc klno do gorionika iii do dn evnog rczc rvoOlra smeS te nog u krovnoj ko[l a rnici .Todoml.ic pos lcdica intcnzivnc turbllie ncije go rive smcilc kao i promcne priliska a lozis ill prilikoll1 sagoreva nja .\lJ£ f'OSTROJEVJA %'-1 CF.\ ccvovoua pre kinc dovod goriva. 1'J10JEkTO I :-I. pa je prosfor I ii smdtaj kOllova do kr<ljnosti ograniecn. To svc upu cuje na posfavljanjc kOflova u cc ntrak Sll1cSt e nc na krov\I i u 10m silleaj u koriste se iskljllcivo feena i gasovita goriva.1..4 Pre/lOs buke iz knllamice vazdll.\ u kojill1a se skllplja cve nill il ino iSkklo go rivo . prigusellje buke (dcsllo). Rczerv. potrcba za dodatnim vodovima / .i(.3. Prl'd nosli krovnih kotlarnica SlI: ncpos toja nje dimnjaka eime se postize lIs leda u prLlstnrll i troskovill1a oddava nja . . Ccvi Kojima se sprovodi gori vll su povezit nc sa sabirno m poslIcl o ll1 kO ..! jc r ne pos lllji pol re ba za uzgonskim cfekloll1 Zit slrujanje produkala sagorcvanja .STR-I LVO GREJANJI'. pogo lovll slO se podzemni delovi zgrilde sve cd6~ korist c kilO ga ra l. Ukllliko Sll gorion ici opremljcni vcntilalOrimit njih llV rad prl'dSlavlja poscban izvor buke l:iji inlcnz il e l u lozislu zavisi od saslava goriV" s mdc.:dvidajll poscb ne PllSlIlit: is pod kOlla. ni pros tor. pOlrc b<l za dllbrom izo lac ijoll1 od hllke_ 9. Kou kOlloVil koji kor isle leena gnr ivil pOlrcbno je n(troeilll painju posvefifi problc mu ClI re nj il gnr iva p<l sc pn.

Ina Ce minimalnil zaprcmina rCZl: fVll il ra Ireba da obczbcdi har zillihu goriva od mesec dana. Obicno se sils toje od ce li cnog kutistil 1I knme se nalazi porozni matcrijal.Q.wovocl a . Od vrstc zgrade.5 do najvise 2 m i po moguestvu gorivo se lageruje u viiie izdvojcnih odeljaka. Kod malih kotlova \1 koje se gorivo ubaellje sa pTednje stTane. ZVllCni 1<1 las naslajc emitova njem stnlklurnog zvub nil grnnicnim povi"Sinama (s likil 9.5 Rezervoar za lec/lo gorivo sa za. Rezcrvoari mugu bit i cdicni i sinte tick i. Svakako da ti ma le rija li Ireba da 5U nczapaljivi. kmz zidoVl' tiimnjakn. U veCim postrojenjima ubacivanje lI gIja je 'ia gnrnj e sl rane pa je pri tome pod skladisla obicno \1 visini gomjc ivice koHa. Nasiagil u skiadislu za ugalj je visine 1.4).rgijil lIsled trcnja pretvara u toplOIU .'ftit/l. Podzemni sintelicki reze rvoari proizvode sc od policsl e r smolc sa armaturom od staklenih vlakana . KOTIARNICt: 205 Zvtlk se prenosi 1I vidll stmklurnog i :(..Vucnog laiasil. poda. Pr igus iva njc strukturnog zvuka vrii i se lI gradnjo m " plivajllCeg" be lonskog funclil me nta . cevnim vodovima i prcko grejnog Iclil . O bicno se tdi <la najmllnji kapil citet sklad i5 ta bude dovoljno vetiki za tromesecnu zillihu. Tecnn go rivo se smeS ta u reze rvoa re cija ve licina zavisi od vise cie me nata .~Ce stilklena vuna. uga lj se nal az i nil istoj visini sa kotlarnicom. Strl. I Slika 9.snim plocamil iii e lils licnim os la nj a njem kntla i a. Najpovoljniji 5U reze rvoari koji mogu da prime celu godisnju pntrns nju go riva a 10 SII oni koji se ko riste za poslrojcnja millih kapacileta . a narocito od tOgil ecmu svc podrum trchil da ~llIzi. p rcnusi se fllndamcntorn preko zid a. Smdtaj goriva Dimenzijc p ros tora za evT slo go rivo tre bil du su sIn je mogu ee vee.1. 9.lkturni tala:. Z vu cni lal ilsi se prigusuju a pso rpcionim prigusivacima 1I Kojima sc zvtlcna em. zavisi velicina pros to ra koji sc moze izdvojiti za smdtaj goriva. sa prigl. Ak o sn cclicni unda sc ugraduju u be lonsko korito.4.: jn sc izdaei nadoknaduju time ~ t o se preko le ta mogu nilbavili godis nje koli cil1l' slIvug i znatno jeftinijeg uglja. Ovi dmgi su skuplji ali su znalno laksi i ne korndirnjll .m korilolll i cevillla 4a odvod/ljava/lje Reze rvua ri se najccSce ukopavajn II ze miju. najCc. Svi podzcmni reze rvoari moraju se pc ri odicno ispili - . Struktumi til lilS ima isti Cizicki srnisao kau i vihrildjc samo jc dmgc frekvencijl'.

3 .(J) i pns lav ljaju sc u bah:: rijt: nd m:: ko liko komada .. 1.vodovi Z{l /llje. i spustan j e vazduha Pun j en j e I I Usi s ni vad \ I ~ ..podll.r<lzvod pare. 8 ..l' rvo.izoladja: 6 clckl riclli grej ac.lIljl'slilb ilnos li . grejac.6 NadzclJllli rezervoari 7 9 1 L ___ _ _ _ _ _ _ _ _ r- . 9 .:rvllari imajll 7.kOlldellVI. vad. 4 .l ri mogu i rn a I i 7. S . C:C licni rClcrvoari vclikih z"p rl' o l11in a s<.: rnll i rCI.1I plivcl1o. (:<:Ii~ni Ilad/." 9. Sinkli'::ki ro .a pn.JI 1 Ii i I -1 I 4 5 6 2 Stilw 9..-' / S tika 9.pndgrejae. I I I . 2 .7 Zagrevllllje leJkog Illjll II cevovodll za IralLlporlovallje oil rczovoara do goriollilw (1. 7 .minll do 2000 I (~Iil. eel'lI.'1pre-mi IlU do 10000 I sa ugnldcnim eclicnim profilima Z'I povcc.:s lil i 1I ob likll su pravougaonibl.vil li 11~ 7.: iz raduju zavil ri vil lljc m na li t'u rn<.grejoe fW I/I0 1l1rLl'isavmrja /llja iz rezervollra) 0 .c1ektrib ri grejaCi.

: primc njuju dV(lccvni sisll.J I Slika 9. od nosno mc ra e z. Nil lI obli caje nim tc mpcnllllrilma vco ma jc glls to i nc povo ljno za trans p() rt pa jc pntrcbno dil SL' uljc zagre va cimc pos taje tccljivijc.8 Dvocevlli sistcm za trallsport lakog tcblOg goriva od rczervoara do goriollika (1. jccinoccvni. Ovo slnga. 4 2 3 -----.Ia z nicl:: gnrionika . 2 . kod knjih je jcdan vod razvocini i vezlIjl:: rezcrvnar sa gorionikom.dozcnja YOlk . nja go riva.kOlllrollli stap.lra vanja i "disa nja" rczc rvoa ril II slu cajll viso kih te mpe ra tura kada d o lilzi d() isparava .cev za vazdl/II. Provcra za pt ivc nosti se vrii i po mocli dllplug zid a Sil ko nt ro lno m tccnoscli kojil u s ill cajll prod o ra goriva d a je zvu cni signa l. klljom SL' mlrLava s talan prilisa k II go rio nikll.:C se rcglliisa njc klllicinL' gllriva v r. dodavanjcm aditiva koji V Ct lljll VOd ll .R) . 3 . Z ils tita o d korozijc se vrsi prc m az ima i 10 pu dnll rezt'rvoara. l'rvi sc ko rislc ko d malih ins talacija kod knjih st' viiia k gnriva nl.\'/C /: 20 7 (:c licni rczcrvoari Sli po dloz ni koroziji koja jc obieno IIz rok ova na vudom kOj. KOTLrlil.5 m -- 5 I L ___ . Tdiko loz IIljc ( mawt ) se koris ti II vclikim sistemimil ccntraln()g grcja nj.goriollik. 4 . ci vllcl. Z it tra ns port tcenog gnr iva iz medll rcze rvoara i go rio nika primc njujll Sl.lvc sa tllP lot nom izo la cijn m a na njihovo m dnll nal az i se g rcja c II oblikll podnc z mije . Prila godav. i:.. us im izo la cijc vrii i sc i grejanjc sa mih vodova (slika 9. /. gde jc koroz ija i niljkritie nija . iii ka tod no m z<ls titom.: vra ea na IIsis pllmpe za gorivn .l jc poslcdica ko m.liiha lilja.'i cm iznad dna rezcrvo aril z hug t.ime 'c J d.:mi.7).. 5 _}ilter) .li. sto jc II razvodll IIvc k vcea kolicina gnriva od ncopho dnc. ccv i za transpo rt goriva do gorionika i me rni stap. a ka ko se pntrcbni g rej ni ueinak mcnja . KondcllZil t je tczi nd gnrivil pa sc s kllplja na dnll rClcrvoa ril . Kod vccih Sl.ccv za plllljelljc. Da bi SC' obczbccl ila potrcb na visknz nos t mawta pogodna za njegov transpo rt .. s tim s to IIs is ni vod trcba dn je najmanje . Na Sil mtl m mcs tll uzi manjil gnr iva nalilz i se clndiltni preclg rcjac kojim sc zagrcva go rivn na tc mpc ra tllTli 100.: i rezcrvoar ima o tvor za pllnje njc gorivom.1. R ezcrvoa ri sc pr.~i promc nll m rd ima rada pumpc. 4 . Ugraci lljll sc sigurnosni IIledaji ko ji s lit e od prc Plinja va nja rczervoa ra (s lika 9.ilva s tnlan kvalil el ras pr:iivanja . VI.200 °C koja <'nlOgllcuje njcgovo ra sprs iva nje II go ri o nikll ..9.1I1jc kolicine go riva vrsi sc promeno m preseka rn.: poscbni cevovocli.l cnzllcijc. I I max. Sv.:v ni i prs tc nas ti. to 5C pll javljuje. Zil duzc CCVOV()dc. ce v za o dvo denje prodllbt a iSP. drugi jc pllvralni i vraca visa k goriva II rczcrvnar. visak koji povralnim vodom cirkulise nalrag pre ma rczervlla ru .

liku otl sago reva njil evrstih i lccnih goriva.1.2-0..208 8. najeesCe u zajednickom kuCistll sa pumpom. 9. Gorionici za gasovita goriva Gorio nici za gasovito gorivo mogll bili a tmnsrerski iii sa nadpritiskom iI Z. rotacijom i Ubilcivilnjc m pod pritiskom. 9. Osim toga se lI gradujc kontrolnik pritiska gasa koj i iskljll l"lIjl· gorio nik 1I s illcajll sma nje nog protoka gasa koj i moze bili uzrokova n njc gov im iSlicanJem. Mcdlltim. Vazdllh potre bnn I.a silgo rcva njc deli sc na primarni koji ras prsujc gorivo i sc kundarni koji je ncophocla n za prnn:s S.it: ho mogc n. . Pod dejslvo m ccntrifugalnih sila gorivo se lalozi po bOl'nilll ivicama i biva o dba ce no 1I loziste.2.2.1 /. usisava gorivo iz rezervoa ra pri cemu visina usisilvanja mo~e bit i 8. Stvarilnje sagorivc smck jc iii II samum gurioniku iii U loziiitll. ra sprsivanjc gorivil mozc se uspd ntl izvrstili i lIkoliko sc vaztluh dO\'\J( li pod vccim pritiskom btla 1I1je im n mali pritisak .a sc dovod i go rivu koje isparava i na (aj na cin .10 m. koji obezbcd uje gorionik a posebno mlilznieu za rasprSiva nje od zaeeplje nj . I· ra smeSlI za silgo reva nje. uljc se pod pritiskom dovod i do ml az llin' kllj. Za ve like visinc i du zi ne ccvovodil koristi se jednil medu-pumpa . ali se u praksi ne prevazilazi visina od 4.5 m.i1 koje se vremenski pn.10). Kud alll1ost'cfski h gorionika vazdllh se injcklorskim dcjstvnm uVllui II go rionik (slika 9. sigurnos ni uredaj za zalvaranje koji dopu sla p ro lo k gasa ~a­ mo pri besprekornom funkcionisanju siste ma ka o i ventil za ispustanje gasa II sillcajll kvara na poslrojenjll. Brzina sl ruj a nja ulja je 0. Ona je visokog pritiska. Svaka kOllarniea na gasov ito gorivo lre ba da imil regul ato r priliska koji odJ1~vil ko nsta nt il n pritisa k gasa. TodofUl ·ic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJA NJE Sam transport goriva se ostvaruje pumpom.:klapajll.:vilnjc tecnog go ri va je vcoma sloze n heterog.e ni proces koji 5C sastoji iz nl· koliko fill.Ilrcva nja (s lika 9. Kod procesa isparavanja toplo t. Obavcza n je i ve nlil za prekid a nje dOloka gasa u slucaju opasnosti van sClmog postroje nja .4 m/s. Kod rotacionih gorio nik a gorivo sc dovodi u konu snu rotirajllcu posudu (.IV. sar:1 pruCC5 silgorcvanja gasa. U ovim ccvovodima ugraduje sc filler za gorivo. Rasprsivanje i mesa nje go riva sa vazduhom se moze plls tiCi njcg" vim isparava nje m.9). Gorionici za tecDa goriva Sagon.Jle nlvorc kroz koje pro t icc gnrivo i rasprsbvil sc na niljfinije bpljice p"(1ul magic. koja je za viskozna ulja zllpcastog ti pa.1. U gorionicima sa ra sprsivanjc m.I('. LJ siste mima ccntrillnog grcjanja go tovo iskljucivo sc korist c ova kvi go ri ll l1iri. Oil bi silgo"rcva njc bilo s to efikasnijc pll l rcbno jc gnri vo rasprsiti na sto sitnije bpljice i o moguciti njegovo intc nzivno ml· ~iI ­ njc sa vazduhom. GORIONICI 9.J r.iji jc \'rh okrcllul prcma lozis tll .1 ima m .2.2.

plamen.9 Gorionik sa rasprSivalljem goriva vazdllhom (1.maglle/lli veil/iii za mlaZllice. 10 .plllllpa za IIlje. 14 .osigllranje od IIvlacellja plamella. 8 . 13 . 21. 11. 12 .cev za raspode/II gasa. 20 .mdavilla gasa i vazdl/ha.pri/islli vod za IIlje) 2 4 I II 'U ' I' u~Btt~~r'" o O:~~o".elek/roda. 19 . 15 .p/amella cev.povra/lli IIljlli vod. 17 .16 .primami vazduh. 23 .jlallsa za poddavallje.Y •• 0 '0 • 0 •• o 0 c °0 a C.kolo vell/ila/ora. 3 .sigllrlloslli IIredaj. 4 . 4 . KOTLARNICE 209 Sliko 9.osigurallje m%ra.prekidac. 9 .9.klaplla za vazdllh. •.o o •ofd· °. 5 . 5 . 6 . svecica.kobl za svecice./rallsjorma/or za svet':ice..s~kll1ldami vazdl/fr) .o ·p r. 0. . 3 . 22 . 7 .m%r za podesavallje koliane vazduha. 18 . 6 Stika 9. 2 . 6.prikljllc:ak za s/rujll.glavlla mlavlica. 2 .motor.razvodlli IIljni vod.kOIl/ro/t1O s/aklo.zaus/avlla ploca.10 Injektorski atmosjerski gorionik 0. ' o a.mlaZllice za I/lje.

Presek dimnjace se uzima 10 . Kod postroje nja za grcj ~ nje zgrada. Promilj a dimnjaka je dakle u loliko veca llkoliko jc dimnjak visi i llko liko jc ve':a raz li b izme du tempera ture prodllkala sagoreva nja i okolnog vazdllha. a u zavisnosti od nacina vode nja i vrst e loplo tne zasli te cevne mreze.yJ Di mnj ak ima zada tak da produkte. {/ = 0.visina dimnjaka od rciie tke u lozistu kotla (m).20% ve':i od preseka dimnjaka.026 za koks. II . I'n: sck dimnjaka moze sc gru bo odrediti pre ma obrascu: gde je: Q . Visina dimnjaka zavisi od visinc zgradc . Potrebni kapacit e l kOlin odreduje se po obrascu: . PRORACUN KAPACITETA KOTLA Kao osnov za dimenz ionisanje kotla sluzi lIkupna kolicina toplote koju odaju sV<t grejna te la . Todorovic PROJEKfOJlANJE POSTROJENJA 7. a kod kot lova sa prirodnom promajom i da svojim uzgonsk im efe ktom uvede u loziste dovoljn u kolicinll vazd llha za sago revanjc. 9.: . DIMNJAK . St ruja njc produkata sagoreva nja kroz dimnjnk naslaje li S led promaje koja sc stva ra za hva ljllju6i razlici izmedll specificne gustine top lih gasova i hladnog vazduha .210 B.A CEWrRALNO GREJANJ£ V~/ _ Natprilisni go rio nici imaju dovnd vazduha ve nlilatorom a po tre bna ko licina du ha za sagoreva nje se ta cno doz ira.034 za mrke ugljeve. za raz liku od ko tlova sa nad pritisko m gde go rio nik savlad uje olpore ko tla. n = 0. sagorevanja sprovede u atmosfe m. brzinll stmjanja gasov<t njihovu prosecnll temperaturll ild _ 9.3.kapacite t kotlova prikljuee nih na dimnjak (W) . njegov presek i hrap avos t unutras nje povrsin c: kao i broj i ostrina prome na pravca strujil nj il. Duiina dimnjacl' pri prirodno m odvodc nju gasova ne sme bili duza od I !3 visine dimnjaka. a prcsck od koli cine dimnih gasova. Zil precizno i kore ktno odredivanje prcse ka dimnjaka treba poznavati ko nstmkcione de laljl· dimnjaka. Ova kolicina loplote se povccava za toplot ne gllbitke kotla i cevne mrl'z. pad priliska i odgovarajuce karaktcristike kolla.17 za teeno gorivo.. pove':a nje se dodaje proccntualno od kolicinl· IOplote koju odajll grejna te la. Z a kollove sa prirodnom p ro majo m moraju se savlad a ti i otpori u sa mo m knt III . Kolicina ovih prod ukata ko ju data promaja mOle da izvu ce. {/ = 0. takn da dimnjaci mogu imati manji presek.4. zavisi od svih otpora na ce loj duzini slrujanja iI na koju utice os im duz ine dimnjaka .

2) gde je: 2 A . Doda lak b Ireba dodavali sa rno u slucaju kad a se predvida svakod nevni pn::k id u loze nju i pri najveCi m hladnoca ma i iz nos i: . uspo nski vodovi na spo ljnim zid ovima.tln<t mreza izolova n<l i pos(. konslmkeije ko tla i zagrevnog [Ill ida kao nosiocil to plo te za sistcm grcja nja . Priliko m izbora ko ll a Ireba ima li 1I vidll da je proizvodac naveo poda lke prema ispiliva njima 1I labo ra lo rijskim lIslovima id a je pri lome ko risce no gorivo visokog kva lile la. Ovu c inje niclI proje klanl mo ra cia uzme u obzir.dod<llak na brl.9. To se ci ni na os novu k<tpaeil e l<l koje proizvodac da je za svaki lip i velicinll koll<l .5.za greja nje paro m b = 0.kapaeitet kot la (W) .Jlnoca da ce se Itslov i pri kor isce nju knlla raz likova li o d o nih Zil koje je p roizvoclac naven podalke.c z<tgrevanje vode i mase postrojenja (%) Dodaei iz nose: (f = 0.no rma lno op te rece njc ko lla (W/m2) Norma lno o pt ereee nje ko tl a K zavisi od vrste goriva. siroko r<lzgra nati . ho rizo nt. 10 -za postrojenja cij i su vodovi s labo zas lice ni . . U svim sillcajevima kada se ne ras polaze podacima 0 kapaeilclll. lIkoliko posloji vcrov.Zil greja njc vndom b = 0.dod<llak za toplotne gubilk e kotla i vodova (% ) .20 . ho rizo nt a lna mreza izolovana i postavljena na hladno m lavanu.. KOT/ARN leF. ko lao sc bira prema po trcbno j grejnoj pov. uspo nsk i voclovi u zljebovima spo ljnih zid ova. (f = 0. 211 Qk =Q ·( 1 + (/ + b) (W) Qk Q {/ Ii (9.10 9. pre lazi se na izbor kolla .kolicina top lote ko ju odaju grejna te la (W) . kan i kada projeklan t navedcne kapacitete zc li da proveri.grejna povrsi na ko tla (m ) Qk . na hladnom tavanu. a po obrasclI: (9. 15 . Srcdnje vroclnosti za K d a le Sit 1I tabeli 9. 1) . 1) udn: cli ko licina lo plole Qk koja lreba da sc proizvodi u kOllu.po tre bni to plo tni kapacite t ko tla (W) K .1.sini. IZBOR KOTLA Pos lO se prema obrascll (9. s to se pra kticno moze dognditi sa rno kod ko llova nn L-vrslo gorivo.za poslrojenja ciji su vodovi po lozeni.wlje m.

212

/I. T adorVl·it PROf EJ<..TOVA Nf E POSTROJ ENfA ZA CEN1'Rr1 LNO G REfA Nf E

Tabcla 9.[
Mali kotl ovi • VRSTA vnu~ GOR IVA pa ra Mrki IIgljevi veee 9300 8100 l oplolne moCi Mrki lIslj evi O1 nnje 7000 5800 l oplolne O1oCi Gradski gas LI 600 10500 Teeno Rori vlI 10500 lI GOO , 0) KOl lovi povrs illc do oko 5 111•• ) KOll ovi povrsine do oko 20 01' " ' ) Koll ovi povrsinc do oko 20 · 7501' Srcdnii kotlovi" v()(la parn Veliki korl ovi'"
vod~
p~rn

9300 7000 9300 9300

8100
5800

9300
7000

8[00 5800 8100 8100

8100 8100

9300
9300

9.6. KOTLARNICA ZA TECNO GORIVO
Ko tl nrnicL: sn kOllovima koji ko rislc IcenO gorivo zahtcvaju mnnje prosto ra S obzi · rom d a i ~ prcd kOll it nijL: potre bitl1 pros tor za dzaranjc i eiseenje. Isto lako, 1I ovum silleaju.it: ne po treb na proslorija za smdlaj goriva, jer se avo ellva 1I specijalnim rc:ze r· voarima, koji SlI obieno van zgrade i ukop a ni 1I zemljll . S obzirom na specificne uredaj e kod kotlarnica sa lakim leenim gorivom treba . osi m kolla, dimenzio nisali rcze rvoar i cevovod za teeno gorivo (lllje) od reze rvoar~ do gorio nika, i odredili tip i kapacit e t gorionika. Go rionik se dime nzionise pre ma maksimalnoj casovnoj pOlrosnji goriva. Slieno jL: i Sit cevovodima za gorivo, kod kojih se obicno raellna Sit brzinom llija od 0,3 m/s. Cevi Sll b<lkarne iii cclicne sa pre{;nicim<l 3/8 " - 1 n. O dredivitnjc ve Ueine rczcrvoara za gorivo, sc vr!ii pre m<l proseenoj godiSnjoj potrosnji goriva. Potrcbna o~jasnjenja i podaci dati su liZ primer 9.3. Primer 9.1 Usvojiti ko lao za ccntralno grcjilnjc: loplom vodom ako sva grejna tela Ireba cia odaju 42.S00W. Horizonlalna cevna mrda je izolovana, vodena kroz suteren, a vcrti· bini vodovi su veGi nom \lZ spoljne zidove , vidno poslavljeni i neizolovanL K<lo gorivo se predvida mrki ugalj manje toplotne moGi. Rc!icnje Dodaci:

((=0,10

b=O
No rmalno opterece njc kotla K = 7000 W/m2 Potrebnn gn:jna povriiina KOlla:

9. KOTURNICE

213

9.7. GOpISNJA POTROSNJA TOPLOTE
Potrebna kolicina toplote za grejanje jednog objekta je racunski podatak koji je merodavan za dimenzionisanje postrojenja. Ona se razlikuje od stvamo potrebne, odnosno stvarno utrosene kolicine toplote, koja je osnov za izraclInavanje eksploatacionih troskova a odreduje se merenjem utrosene encgije. Proscena potrosnja toplotne energije mo~e se dosta tacno i predvideti, i nju projektant obavezno treba da proracuna, bez obzira da Ii se radi 0 postrojenjll ccntralnog grejanja sa sopstvenom kotlamicom ili sistemom prikljucenim na rnrezu daljinskog grejanja. Jer to je podatak na osnovu koga sc izracunava potrebna kolicilla goriva i odreduje velicina prostora za smdtaj goriva, a od nje zavise i prosecni -cksp loatacioni troskoyi od cije visine cesto zavisi i definitivna odluka investitora 0 ugradnji ccntralnog grejanja. Zbog valnosti ovih podataka za svako mesto postoje merodavne velicine za izracunavanje proseene godisnje potrosnje toplotne en<.:rgije, i tn one koje zavise iskljueivo od ktimatskih prilika.

9.7.1. Racunska i stvarno potrebna koliCina toplote
Racunska kolicina toplote sastoji se od gubitaka liS led prolaza tc plote kroz sve gradevinske clemente koji ogranieavaju grejane prostorije. Ona se izraclInava prema toplo tno-fizickim karakteristikama objekala i spo ljnoj projektnoj lcmperaturi. GlIbici toplote se zatim, kao sto je vee objasnjeno, uveeavaju u cilju obuhvCltanja infiltraeije spoljnjeg vazdllha i izuzctno nepovoljnih slucajeva koji doprinose povecanju gllbitaka toplote. Ovako korigovani gllbici predstavljajll racunsku potrebnu kolieinu toplote, koja se koristi kao osnovni podatak pri projektovanju poslrojenja. Kako spoljna temperatura varira i II toku jednog dana kao i tokom godine, spoljna i projektna temperatura se mcdusobno retko podudaraju. Osim toga. nepovoljni slucajevi koji su proracunom obuhvaceni dodacima ne deluju jednovremeno i 1I svim prostorijama. A to sve znaci da je postrojenje dimenzionisano za izuzetno nepovoljne uslove koji bi mogli da deluju na grupu prostorija, a nikako na celu zgradu, te da je racunska kolicina toplote za grejanje jednog objekta uvek veca od stvarno potrebne. Medutim, oni obuhvataju i rezervu za sva odstupanja gradevinskog o'bjekta u odnosu na projekat koji je bio osnov za proraeun grejnog sistema. Prilikom izracunavanja stvarno potrebne kolicine toplote povremeni i detirnieni uticaj nepovoljnih uslova (vetar, dmi prekid grejanja i dr.) se uzima u obzir preko korekcionih koeficijenata, koji predstavljaju opste podatke i koji su poznati u struenoj literaturi. Medutim, uticaj spoljnih temperatura je specifican za svako mesto i oeenjuje se preko tzv. s t e pen - dan ft, koji se izracunavaju na osnovu statistieke anaIize temperatumih promena u datommestu,.

21-1

II Tot/orm';f PROJI:.-;;fOV4.SJE POSTROJt:NJA Zrf CENTR4LNO GREJANJE

9.7.2. Stepen - dani
Ako se sa q oz naci kolicina loplole koja je neophod na za greja nje jednog pri razlici u nulras nje (I,,) i spo ljne temperalure (I,) ravnoj jedan Slepen:
I" - I,
llbjl- ~I"

=1

nnda sc slvarno pOlrebna kolicina toplote (Q.) po pojedinim d anima moil- iUM_ ili sledrcim jedna cinamil: - za prvi dan QI = q -( /,, - l sI )-24 - za drugi d a n Q2 = q -(I" - Is7)-24 - za n-li dan Q" = q -(I" -1",)-24 1I kojima su sa 1 " . I s-z, __ _,19 " oz nnCcne srednje dnevne te mperalure odgovarajuce g dil nil .

Sabirajuci ?olreban broj dnevnih kolieina loplote Uednacine annlogne gornjim ) izraeunava se stvarna kolicina loplOle Qg za ceo grejni period od Z dana:

z
Qg =24-q- 2:(1"-1,,,)
II :;::: I

(W-h/god)

(t)_ 3)

iii S obzirom da je lInutrasnja te mpe ra lura I" kooslanlna velicina lokom rad;, gr"I""" poslrojenja , sledi:

Q~ =24- q -(Z -I,,-

,,= 1

Il

s ,,)

(W-h/god)

( L).

_ II

lzraz (9.4) se mo:k transformisa li nil laj naein slo se suma srednjih Jnt'vni h 1, 111 pnatura (drugi clan izraza u zagradi) zamenjuje srednjom tempe ralllrom gr"jnog 1" rioda (Is):

2:15' = Z/~
11 =

Z

I

pa se dobija:
Qg

=24-q-Z-(/" - l g )

(W-h/god)

(CI_ I> )

U nawdenim izrazima koriseena jt: jediniena vrednost Casovne pOln; bne koli'- II1l' loplole. odnosno ona kolicina loplole koja se dobija pri razlici od jednog Slc Pl-lI.1 i/medu spoljne i unutrasnje lempcralurc_ Ova vc!icina (q) se moze lako odrt:J lli r "llh'~1I raclIoske kolicinc loplole QI. proraeunate za projektnu lempe raltJrskli rd i l, " I" - 1.,,_ lun Zit izraclinavanje vrednosli q .ie:

9. KOTLAUNICE

215

q=

Q"
11l- / Jp

(WfK)

(9.7)

u kome je sa I", oz nacc na spo ljna proje ktna It; mpc ralura za dato mes to. Pomocu re ladjc (9.7) i uvo dc njc m ko rckcio nih kocficije nat a. go di~ nja ko licin a IOplo te poslrojenja koja rad e pri razlicitim rdimima .e'kspo loa tacije. mo/.e se izracll nat i preko opsteg obrasea:
Q~ = 2-1 . Q" . Z· "
I - I

K. 'I/ - I ,tp

y' e

(W· h/god)

(9.R)

U go rnjoj jednacini koeficijcnt e obuhvata sill cajcve kada post roje nja ne r<lde sv ih 24 casa u to ku da na i kada postojc i drugi prekidi grejanja (s lI bota . ned e lja, praz nie i). Fak to r y je uslva ri kocficije nl jednovre mc nosti de lova nj a posebno ne povo lj nih lItiCilja, koj i se proracllno m lI zimajll 1I obzir a nikad ne dellljll is tov rc me no 1I svim pros torijama. U jed nacini (9.3) izmz koj i je pod sumo m odnosi se na spo ljne te mpe rature i broj dana grejnog pe rioda koji je funk eija bas tih spo ljnih te mpe rat ura. Pos to su to c leme nti koji ne zavise od samog objekt a, vee isk lju civo od klime koja vlada u posmatranom mes lU, pomenlltim iz razo m se dcfinise pojam "stepe n-dan" koj i je uved e n za ocenjwanje klimatski h 1Ilieaja na s tva rno pOlrebnu ko li cinu to plo te za greja nje :

z
SD =

2:(1" -Is,,)
n::: 1

(9.9)

Stepen-dani (SD) se mogu izrazili i pomocu srcdnje te mpe rature pe rioda grejanja od Z dana, a prema jCdnaCini:

5D=2' (I,, - lg)
Po sme njiva njll (9. 10) potrebne ko licine to plo le:
1I

(9.10)

(9.8) dobija se krajnji oblik jed nacine za iz racunavanjc

Q = 24· Q" . SD · y' e
g

1,,-t,1'

(W· h/god)

(9. 11 )

9.7.3. Prakticno odredivanje step en - dana
Posto u izrazu za s tepe n-dane (9.10) treba pret hodno poznavati sred nju te mpera Il1ru grejnog pe riod a koja se izracunava pomot u srednjih te mpe ra tura svih dana koji pripadaju grejnom periodu, to se za prakticnu primenu koristi je dnacina (9.9) u transformisanom obliku:

2/ 6

R. To(/(}frJl'lc PIW f E kTm -:-I, I E POSTROf ENfA Z-j CENTR-1LNOG /?EJANfF.

11= 1

u ko me .ie: 2 - broj d1t na grejnog pe ri od a, I" - unutras nja prosecna tc m p e ra tu r~ grl' jnng obje kta , 'IE - te mpera tura koj a ogranicava pocetak i kraj greja nja. ' "" - srcd l1j,1 te mperatm a svakog pojed inog da na u to ku pe rioda grejanj iL Posto se eclokupa n p ros to r u jed no m obje ktu ne grejc n a istu te mp e ra turu , I p " kao lInut as nj a te mpera tura me rod av na za iz racun ava nje st.c pe n-<l a na uzima sn:dnja vre d nost te mperatura svih greja nih pros torija, a koja se izracun ava po obrasclI :

('i. 13)
ko me su Vi za pre mine pros to rija, a Ii odova rajuce te mpera ture. Medutim, unllll ~'­ nj e te mp e ra ture po pros to rija ma va rirajll u granica ma od 15 - 22 °C. A pos to Sl ' II prosecnim o bje ktima najveCi broj p ros to rija greje na 20 °C i vise je o nih cija je te mpl'ra tma ispod ove vrednos ti (ho dniei, po mocne pros to rije) nego iznad (kupa til a i s!.) i to se b o srednj a te mp e ra tura adminis tra tivnih. sta mbe nih i dmgih zgrad a slie/1 c 11 ;, me ne moze usvojiti te mpe ra tma od 1 9 °C. G ra ni cna te mpe ra tura grej nog pe riod a 'IE' koja jc pot rebna za ko risce nje jCtlili'l'ine (9. 12) , p redstav lja po d a tak koji moze da se razlikuje od slucaja do sluCaja i l <i vi,i prve nstve no od n a me ne o bjc kt a (Iabo ra torij e. bo lnice. sko le itd .) . U d os a d < I ~ I II " .i pra ks i za najveci broj s lucajeva , pose bno za gradskc to pl1t ne, vaz in je krit e rijum d ., ~l' pocinjc i zav rsava sa grejanje m o oda kada je p rvi, odnoson pos lednji put u sezon l l ime i prelaz nim meseeima srednj1t te mp e ratura tri uz as to pna dana iznosila 1 2 °C: ii i hi la niza o d nje_ Ovaj kritc rijum je bin u d ire ktnoj vez i sa prime no m kotla rni ca sa cvrs tim gnri \ ..'11. kod kojih nijc tako jednos tavno pusta nje pos troje nja 1I rad i p re kid a nja lozcnja. 1,1" SIO je to slucaj kod ve likog broja da nas njih kOlla rni ca koje ko riste gasovit n iii I" " gorivo i imajll po tplIn o allto ma tizova n pngo n. Kod postroje nj a prik ljllee nih na L:' , ko t la rni ec, poce tak i zavrse tak grej nog perioda sc po mL: ra prcma visim spllljni m : pera turama. eime. sc povecava uuzina traj,l nj<l grejnog peri oda a li sc i puho l.is .. uslovi lI god nos ti Ijudi. koji p ri niz im gr<t oicoim tL: mpe ra turnm<l nislI bil i Z<idOvllli, ' dnn ima pre d poce tak i pos le zavrSctka grejanj a. Za Ju go. lavijl1 511 stepe n- d a ni racllna ti za gra nicnu lL: mpc ra turu od 1.2 0(' prosecoa te mpe ra tura grej nih pros torija usvoje na jc vred nns t 1 9°C , pa ~;c S1l' , nvih ve li Ci na II jcd nac inu (9. 12) do bija il.f<lz za ste pe n- d ane u ko mL: kall nq1" /.I' , ostaju sa rno sred nje dncvne te mpe rature i broj da na grejnllg pe riod n:
1I

SD = 2(19 - 12) + 2)12- 1 ,,, )
11 = 1

z

J e d naeina (9. 14) jL: graricki prikazana na s lika ma 9.1 1 i 9. 12 pre ma te mpC l"" kim poci ;lci ma za Beograd i Podgnriell. kao prcds tavni cima kll ntine nt a lnc i I11l "

9 I\OTLARNICE

2 17

klime. Na slici 9. 11 jc dat proseca n tok spoljnih tcmpcrat uril Zit II ogr;]d , it n<: slici 9.12. za Podgo ricu. pre ma me teoroillskom osmatranju u toku pc ri da 1925 19-10 i 1949 -1968 god inc. Tacke 1\ i B na krivoj promene tc mperatur od f,ovariljll vrednosti od 1 2 °C i 117:nacavilju pocctni i krajnji dan sezom; grejanja . ;, r"zm"k iJ.medu ovih tacilka duzintl grejnog pcrioda 1I danima. Prvi Clan jednacinc (9.14) odgovara pnvrsini 11 1, koja jc ndrcde na iwtcrmam<1 2 °C). a drugi unutrasnjc (I" = 19 °C) i gra nicnc tc mp era turc perioda grcja nj a (/18 = 1 clan povrsini 11 7• ciji S lI okviri dcfi nisa ni izo termi1ma grani cnc i krivoil1 proITIcnc spoljnc temperature. Z bir povrisinil /11 i /1 2 odgova ra rdc nju jcdnacim; (9. 14) i pn:cIstavlja broj stcpen- dilna .

r~nske

9.7.4. Tabela stepen -dana za .lugoslaviju
Na 05n0\l11 utvd e nih kriterijuma i metod a izracunati su slepen- dani (SJ) za ndn.:dena mcs ta koji 5C nalaze u tabc li 9.11. U istoj labeli su dati i dt;zina grejnog perioc!;1 (2) II danima. kilO i srcdnja lempcrilluril grcjnog prioda tllll (0C). Ukolik o se 1I neko m slucajll utvrdi da je srednja lemperalllra grcjnog objdta ra 7.lici la oel lIsvojcne vrcdnosl i oel I<J °e, moze se izvrsili korcktllf:l stepcn- cl ;tna. Oil osnovu jcdnacine (9. 12). mcnjajllci podiltak za tll i utvrduju ci razlikll sarno prvog Clan;!.
Z·PER tCD GREJANJA U DANI ,',\A,

. REJAN JA U DAN I MA Z PEx 100 G

gl ':

1 7V, f-i7Ib ,/ 7/-n ,7 / ,/ 7,/, '71;,""7: /./n-7 ,/. 7/*, V -,, +-+-H / ,///,,//// / / ' / / V// /.

~I :
• 1-.
,
"
B

,

-

/./1V/////./' 'lv / / /

/. '//. / / / 7/./////./ /.//- '///

/.::Y/

.

'I t·

'V, (///;// /. V/ ' / / //V//////1 ' / / / / / J ' / ' / / / / / / / // / ' '//, I
/./1)'////./ / / //. ., // '

A \'(

"

\. " """', A~ ~",,'\.'\.V

~ ....... :-.." "''', ". ~ ' :.......,,".......y
','\........\ . . . . . "., ......." ....... V

""""" """,,",,'.
~'\.'\.:Y

B

.

-

,

'\."''''''-'S'\YI ~'\."'\........" y
,

,

o
XI XII IY
DANI


1/
II(

,
X
KI
XI/

I

/I

••
-

IV

DANI

Slika 9.11 Grajicki prikaz stepclI - dalla za Beograd

Stika 9.12 Grajicki prikaz stCPCII za PodgoriclI

dalla

21S

13. T(}(lorOl'ii: PROf EK{'() I·:·INJ E l' OSTROl ENf A

z.t CENTRA LNO G REJA Nf E

Tabela 9, \I

Srbij;t
McslO Alcksill:1c Backi Pel cavae

Bela 'rk"" Beograd Bei:ej 130r Bosiljgrad l3uj:l IIUvac l3ukovicb Banja Valjevo Veliko Gra nisle
V ladimirci

Vlasin;l
Vr~lIljc

Veuas Vrcoc;

Vrnjacka Ba llj a
V rsac Gomj i Mibnov;lc D im il rovge.,( I DivcibaTc Dilkoyic.1

SD 2492 2778 2593 2520 2797 3090 2968 27 16 27-13 2782 2708 2612 40-14 2674 2847 26 19 2784 2560 3076 2826 384 1
2691

Z

Zaguhi<.::l ZJjCC:lf Zcmun (siari ae rodrom) Z ial iuor Zrcnjanin Jarmcnovci Kik itld;1 Knj:l'zcvac Kllviljac.1 Kovi ll Kokin Brad
Kopnollik

3085

2BXB
2468 37 19 2746 2797 2762 2862 2613 2590 3590 5337 2848 2620 2635 2662 11 67 3132 11 42 1800 3093 3698 2774 2265 2761 2801

176 186 179 175 184 200 196 187 189 192 185 175 257 182 188 IS4 194 180 208 193 243 195 202 192 177 239 182 193 183 194 181 179 229 311 194 180 180 183 124 216 121 155 209 244 188 180 190 190

',m

Mcsln

4,7 4, 1 4.4
4,6

Kli rsumlija
Lcskovac

3.8
3,5

3,9

.. .5 4,4 4.5 4,4 4,1 3,3 4,3

Ljuuiccvo- POz.1 r CV3C Mit covac n 3 T:l ci Ml a(il.:novac Negalin Nis Novi Kncievac Noyi P:lzar Novi Sad
Palic

P:mccvo
Pel rovae na MI:wi

Pee
Pifot Prcdcjanc Prdicvo

3,B
4,8 4,7 4,8 4,2 4,3 3,2 5,2 3,8 4,0 5,0 3.4 3,9 4.5 3,9 4,2 4,6 4.5 3,3 1,8 4,3 4,5 4,4 4.5 9,6 4.5 9,6 7,4 4,2 3,8
4,2 6,4 4.5 4,1

Prist illil Pr izrcn Prokll pljc Rekovac SCill a Sjcnicl Smcdcn..:vo Smcdcrcvska Palanka

SD 2892 26 18 2592 4484 2866 2845 2613 274 1 3100 2680 2830 2720 2640 2634 2670 2626 2643 2915 2397 2606 2726 2822 4133 2641 2632

Z

198 181 181 272 193 183 179 183 203 181 188 182 181 186 180 189 190 195 190 186 188 187 251 180 182 194 190 177 185 178 180 201 200 190 163 ISI 184

I,. 4,4 4,5 4.7
1 -.)

4,1 3.6
4,4

4,0 3,7 4,2 4,0 4.1 4) 4,9 4.5 5, 1 5,1 4, 1 6,-1
5,0

4.5 3,9 25
.1 5

45
4,2

Kosovska Mil rovica. Kr:1gujcvac Kraljcvo Kru5cWlc

SokolJalljo Somuor Srcmski Kilrlovci Srcmska Milrovic.1 Svcto7.arcvo Topola Uziec Uroscvae Coe:.k C:uprija Sabac Sid

2875 2865 249& 2740 2606 2475 3036 3044 2752 2647 2586 2685

4,0
4.Q 4.2

4,4 5,3 4,0 3.8

45
4,-1 4,7
4,4

Crna Cora
BtU

Bijclo Poljc BlIdva Virpazar lvangrad Kolasin

NikSic Pljcvlja Podgori<='1 Ulcinj Herceg Novi Cetinjc Prijcdor Sarajevo Srpsko Srebrcnic.1 Trcuilljc

2717 3323 1618 l301 1113 2830 2919 3077 2950 18n

197 219 142 129 120 205 201 21l 206 164

).-

- 1

3,8 7,6 8,9 9,7 5,2 4.5 4,4 4,7 7,7

Rcpublika Srpska
Banja Luka BileCa Visegrad Douoj

9. KOTURNICE

219

9.8. POTROSNJA GORIVA
Godi~nja potrosnja teenog odnosno evrstog goriva predstavlja polazni podatak za odredivanje proseene godi~nje cene grejanja, za dimen2ionis anje rezcrvoara za teeno

gorivo, iii potreboe vt:!ieine prostorije za smestaj Cvrstog goriva. Koristi se obrazac koji sadrii godiSnju kolicinll potrebne toplote:

B= 24·3,6·e'y·SD·Q

(I" -I,)H" '17

(kg/god)

e = e,'eb - predstavlja koeficijent ograni~nja i sastoji sc od koeficijenta tempera turnog (e,) i eksploatacionog (eb) ogranieenja. Prvi obllhvata dnevne prekide lozenja usled kojih je srednja dnevna temperatura grejnih prostorija nua od unutrasnjih projcktnih temperatura. Koeficijent itb uzima u obzir slueajcve kod kojih ulllltrasnji uslovi grejanja nisu svakog dana isti jer se grejanje obustavlja iIi prime tno smanjuje subolOrn i ned eljo m, za vreme praznik a i raspusta (skole is!. ), Koeficijent temperaturskog ogranieenja se izracunava po obrascu:

e, =

tum - / Jm

lu -Ism

gde je sa I,,", oznaeena srednja unutrasnja temperatura zgrade u toku 24 easa, sa I" unutrasnja projektna temperatura, a sa Ism srednja spoljna temperatura u toku grejnog perioda. Vrednost za lum zavisi od dnevnog grejnog period a i moguenosti hladenja zgrade u toku noei. Ako se ne raspola1:e sa potrebnim tempcraturnim podacima, mogu se koristiti pribliZne vrednosti za e, prema tabeli 9,III , Koeficijent eksploatacionog ogranieenja je predviden same za objekte u Kojima se u tokl! pojedinih dana obustavlja iii smanjuje grejanje, sto zavisi od namene zgrade. U taJ..:virn slueajevima se smanjuje iii broj dana grejanja iIi efekat grejanja, sto se odraZava na godisnju potrosnju goriva
Tabela 9, III - KoencUent tcmperaturnog ogrRnl~enJ8 e,
Vrsta zerade Bolnice i wade slime namene 5tambene wade sa weianiem svih prostoriia 5tambene >grade sa izrazitim noenim ograniunjem u grejanju: administrativne >grade, robne I(lICe i drugi sliooi objehi velikih akumulacionih sposobnosti u podru~jima urnerene Idime ~kole sa veurniim kursevimh Administrativne zgrade itd. pri manjoj akumulacionoj ~sobnosti i u podru~ju o~tre klime Ikole sa dYe smene Skole sa jednom smenom nastavo.,i akum\ll~Qm
~obnolfu

" 100
095 0,90

0,85 0,80 0,75

Skole sa jednom smenom nastave i malom alrumulacionom
~obnolfu

220

!1.TOflorm·;r IWOJU<.T O I :'INJE POSTI?OJJ::NJA 7.,.1 CENTR.-1L,\'O G RUA NJF.

Vrcd nost i 7.a e" lI~vajajll sc pre ma labeli C).IV. I<o rc kturni kodicijcnt y U o brascll 7.a od rcdivanje potrosnjc gllriva od n o~i ~ l' 11 " cinjcniclI da je pntrc hna ko licina toplote rilClIna ta prema 17.v. lr<msmis io nim guhi l'i l11" koji su pOVC'Cn ni 7.a clocliltk c na rrc kid lozc nja. uti caj vc tra i elr. Pos to sc us lovi Iho!:! koj ih SU ovi elodaci preclvidcni ne javljaju uwk i istovrc me no. clolil7.i sc clo I.ak ljl lil" da jc vre clnos l ~tv<lrno pOlreb ne toplOlc za grcja nje 1I prosek u ispod racuno m ot!I\'lk . ne . cilk iil ko bi spoljnc tc mpcr<l turc bile bliske projektnoj vrcdnosti. Kodicije nt y iznlis i: - 7.il normalno vetrovitc prcd e lc i za klo nje n po lozaj y = 0,63 - za norma lno ve trov ite predek: i olvo re n po lozaj y = 0.60 - ve trovi ti predcii i zil klo nje n po lozaj y = 0,58 - ve troviii predeli i o tvoren poloz<1j y = 0,55 Oslall: owake 1I obraseu za potros nju goriva su: SD - broj slepen-da na I" - lInulrasnja le mperatura proslo r" koji se greje ("C), I, - spo ljna projektna temperatura ("C). Q - po trcb na koli cinil toplo te za grejanje (W), H" - donja lOp lo t n<l moe go riva (kJ/kg) 'I - s t c pl~ n isko ri see nja postroje nja koji sc sasloji od slepe n<l ko risnos li kill I;, (Ilk). s tepe na korisnosti eevne mrde ('le') i ste pe na ko ris nost i reglll ;l c i o l1 11 ~ siste ma ('7,) sa lIzajamno m vezom 'I = 1 /k" l e"T
Tabcla 9.1Y Koclidjcnti cksploalacionog ograniccnja
Cb
c~
i

r-------------------~~----~--------------------_r--------------___,

VrSla zgnulc Slollio grcjani ohjckli ( slam belle zgode.ooilliec i 51) ZA rade sa ogr;lIIii:c llirn grcjanjc l1l slioolom, Ilcclcljom i 0 pro zni· cima.(Ka liccla rijc i "dmillislralivll e zgradc.oollke ro lme kllcc i sl. )

1,0 0,90 0.75

Sknlc

Primer 9.2 IzraclInati godisnju proseenll pOlros nju mrk og uglja (fill = 17000 k.T/kg) i I;,kll~ loi-ulja (fI" = 42000 kJ/kg) za ma njll s tambe nu zgradu u Beogradu, za koiu je i/.racl! na ta po trebna ko licina loplo te od Q = 30000 W. Zgrad a imil olvorcn polozaj. Prekid loze nja je 10 easova. Kotao je (lei li \'<.: n{)~ gvoida. U aba slueaja rcgul acija postroje nja je automatska, cevna mrda dobro il.oll!va na i izvedena sa do njim razvoelom. Rcscnjc Ste pe n isko risce nj<l se bira na osnovu tabele 9.V. Za evrslo gorivo iznosi:
']k= 0,68, 1"/c = 0,98, ,,,

= 0,95, 1"/ = 0,63

Za !eeno gorivo iznosi:

Z ato se obicno predvidnjll reze rvoari za man!" kolicine goriva.-vi rezervoa ri SlI velikih zapre mina i izisl.4 · 0. koji sc liS led toga pllne dva iii vise pula 1I lokll sezone gTejnnja.72 0. .0.0 bez podcJ e na zone obiena ruclln sa staJllom kon lrolom fU m. = 0.M kg got! .da ne SO = 2520 a s po ljn a p rnjcklna kmpcrat ura je _15°C.jc nl eksp loa t a~io nog ogranicc.6 '1 9 +1 5 17000'0.95 .0. .1RN IC£ 22 1 'lk= 0.V Stcpcn korisnosti 1.n 9.90. O.1lI ) e{ = 0.63 a teenog go riva: 9686 kg god.98 3. Na os noYU ov ih pod a laka prosecna godisnj <l po tros nja mrk og uglj<i: 2520 30000 8 = 86. Regulacionl sistcm vrsla regul acije autom ntska sa podcJom na zone 1. o. ]9 42000· 0. Z a no rmalno ve lmv il c predc.XO Vrcdnost stcpcnOl korisllosti sc ccni prcma vclicini postrojcnja.75 Teeno i gaso vilo gorivo lUX O.60. a i ce na im je visoka. '7e = 0. T al.llacijo m spcci ia lni ko tl o vi do 175000 W(mehanicko do bro reguliS:lIIje) pre ko 17500 W (mch ll nic ko dobro reAulisallie) Live ni ko tl o vi sa lIal<lIl1<1no uArade nim A o rioniko m Spccijalni koll ovi do 175000 W Spccijailli ko tl ovi preko l75000W 2.<J5 U.}.:le i olvo re n po lozaj y = 0. . KOTiJ.-+ 15 · = 3)30 .75. vrsli izulacijc j lIill:inu rilzvod a (donii iii A orni i) i iznos i : 0.68 0.65 0.78 O . 2520 30000 _ 8 = 86 4· 0 9· 10 · 06 · . a kOl:fi l:i.IV) e" = 1.0 ' 0. KoU o\'i Livelli kOll ovi bez reglJlisallja do 60000 W sa o biclIom rU Coom regulacijom preko 60000 W sa boljom rucllo m regl.98.l. '7.9 · 1. .95 . REZERVOARI ZA TEeNO GORIVO Priliko m odrediva nja ve licine rezervoa ra za tel::no gorivo najbolje bi bilo prc.: nja jc. CcvDa mrc7.X O 0.9. Cvrslo gor ivo 0.7 Tabcla 9.95..9.. Z a Beograd.70 Koeficije nl le mpc r<l turnog ogra ni ce nja jc (ta be la 9. '7 = 0. prema ta hc li za sle pe n.: ( Iahela 39.lju odgovarajllci pros· lor za smes taj.'10 n.n 0.:dvideti ga Zit ceo pe riod grcja nja.

22 5 1.1 2 0.J 2 8.lsclI : U lo ku cclog grcjnog Pl'- 13" .VI Re1. .7 1 0. 1 ~ _$.H2 0. pri mesecnoj potrosnji ad 800 kg.-10 7 60 2. I S I.: (1(111) 1.lpn:l llin:l (J II ) J ~oriYO I 3 1. prosccna d ncvna pOlrosnja go riva (kg/dan).J2 6 600 1275 I' Q S 0 .32 6 600 0.9(J I Spolini prd nll.5 0 10.57 0.50 8.'10 7 ~o II)() 1.III C':l " 2.35 0. p .:dlljc prcma pOlrosnji gnriva rinda a pO llbr.222 /I.110 ( \J) 16 I. ~ 3500 .50 128 0.10 2.GO 20 2. Prdnil.00 25 2 00 30 200 . to je zaprcmina tromescCne potroSnjc goriva: . • - - - \} h In I Slika 9_ 13 Rezervoar za (cello gorivo J h Primer 9_3 O dredili dimcnzije reze rvoara za lro mesecni pe riod grejanja.a leono Z .guslina go riva (kg/m:') Tahclll 9.86 kgIL.GO 6. tiufi ll:l I (III) Vis lII:l cI . '' '"Ioml'l'' PRO} 1':KIO I'~1N1" I'OSTUO} f.2i 27 1 0.~ . ako sc koristi lakn loz-ulje specificne gust ine 0.00 )5 1 O.8 0.: el var:! 2U( I1I1I1 ) 600 600 600 6100 61_' 11000 j\ las:l Sil il.ol3ri jolll (I. .N}A 2..15 ~t f 11\ ) Dcbljill a lillln 0.I I L 2R . 1:1 ! .96 0.5·1 10.26 5 500 RE5 10 1. r- - - I • - I .26 5 500 1200 8.26 5 500 1800 6.26 5 500 1500 1 .96 290 l l!':lI pn. Z . (111111) 5 500 265 5 500 6 600 2300 8 600 I)()()() I.:~) 525 2750 3300 4200 5 100 I.80 OAO 7 50 2.60 3. - ~ r.broj dana Zit knji sc obezblldllje rczc rva goriva. Posto je mesecna potrosnja 800 kg.-1 C£lIlTRA LNO GRElANJ£ Vc li'::i na n:zcrvoara sc nd n.c n 'oa r 1..26 5 500 700 5.60 7 1.

Prema tabeli 9.spoljni pretnik d.·3=2800L=28 m 3 086 ' .9.ukupna duiina I = 2740 mm . KOTLARNlCE 223 800 V = .VI usvaja se rezervoar zapremine 3 m3 sa dimenzijama: . = 1250 mm .

Me re njc m brz ine II pravcu osc koja jc no rmalna na slojeve f1l1id a.-/ //// ' 7 //////////// / / o SlilU11 0./ . Velicina tog o tpo ra zavisi od prome ne brzine. zapazice se da na ploei flu id miruj. UVOD Proll cava njc m slruja nja de liea f1ui da 1I1vrdc no jc da SII o ni vrlo pok re lljivi lako d a jc i naj ma nja sila dovo ljna da izazove kl iza nje jed nih dclica po d ru gima.1. OSNOVNI ZAKONI STRUJANJA 10. gu stine f1uida i dubine do koje prodiru molekuli uspo re nih delica.1 Prom ella brzille slrujallja Na os novu toga pro me na br. Med ulim.. Koeno deJovanje evrste povrsinc f1uid a i f1uida medu soborn izraz io je Newto n sledecim odnoso m: ( 10. 7 I v(y ) / / / 7 / .lumolekularnih sila Ouida i ploce i f1uid a medu sobu m. To sc moze vid e ti pos ma lranje m slmjanja f1l1i da iz nad raYne.:. sli ka 10.dne se o bjasnjava delovanje m me!.1) 225 .10. ovo svojs lvo nc majll svi de lici f1ui da u isloj mc ri. a da sa uda ljava nje m od nj e brzina pos te pe no ras le. cvrsle povrs inc i 10 u ne ko m odrede no m tre nul kll vrcmena.1. Uzrok toga je stu se de lici medusobno la nl i slo jc sila koja se lime pro izvodi raz li eita. Sila koja koei kre ta njc f1uid a predst avlja o lpor tre nja. Z bog ovih sila prisustvo evrstih povrsina IIve k se ispoljava kao koenica kre tanju.

. . O bc vrs te strujanja mogu se poj aviti i u cevima i II ka nalima pri ce mu lamina rno m struja nju odgova rajll obicno male lm~ ine.. laminar.8 . mesaju se. mls - SliIw 10../ - '- ~. Ovaj uti caj pokazao se kao do min ant a n na pojedine fiz icke ve licine cije promCnt: proui'.- . Prusecna brzina predslavlja ne kll vrstu srednje br no m vre me nsko m razdobljll ..2.di na micka viskoznos t ./ .tange ncij alni napo n . Kod jednug se primecujc oJ rl' de na prav ilnos t.2 Lamillamo i il/rbl/tellino simjalljc Pro fil brzina kod turbule ntnog strujanja je spljoste n. pokaza lo sc da brLine II jednoj tacki osciluju o ko ne ke srednje vrednos li l ine u odrc d ~­ tzv.. uoce no jt: da pos toje:: dva strujanj a. Kod tllrbuh:nt · no g slruja nja. a s rednj a brLina stmjc jc W m = (0...TOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE gdc je : . prosecne brzine. ni u jednoj tacki brzina ne os taje kons ta ntna ni po pravcu ni po vc licini i mc nja se to ko m vre me na..85)wnrrr · Kod la mina rnog struj anja profil brzina jc pa ra bo lica n pri CC ITlI I srcdnja brzina iznos i oko 50% od maksimalne brzine u os i struje (sl.. prome na brzine i precnika cevovoda kao i kine matski viskozit c t tllli li.ziva se la mina rno.1O. ava grana (izike koja se od nos i na po lja fizickih ve lici na.1 koji Sll poveza ni Reynolds-ovim broje m: JIId Re = II (10.nja rcalnih E luida. cestice se krecu u sllljevi ma.. ces tice flllid a izvode oscil ato rnll kre tanje u vise pravaca.226 8. Drugu struj a nje izgleda hao ticno._ .0.-.). tako da je pravac struja nja sa rno u njegovoj srcd ini pravolinijski.. ~ "\ II \"-... ' - rurbult/l t. ... Ta kva vrs ta slruja nj a naz iva se turbule nlno strujanje::.Todof'C)I'ic PROJEI<./ - W. P" f-:: . . Posmat ra njcm strllj . Na prelaz od lamina rnog na tllrbule ntno stmja nje:: uti&: tre nje fIuid a koji struji () zid cevovoda. Upravo su te vre me nske prome ne IIzrok teskoca pri \'c() rijsko m i e kspe riment alnom prollcavanju turbulencijc pos to kre ta njc oije us taljc nll. a tu rbule nt nom vc like.21 gde je II - kine ma tski viskozite t (m2/s) .rclativna prome na brz ine po normali nil s lojeve fIuida. ne mesaju se_Takvo st ruja nje fIuid a n. Me::dutim.

jedno dimenz ijsko struja nj e je takvo slruj<l nje kod kojeg fizi cke velicine koje dcfinisu stanje fluida zavise sa rno do jcdne proslornc. Uz imajuCi II obzir uops tava nja koja su izvrse na. sigurno pos toji od rede na prome na temperature rad nog fluid a na putu od pumpe do grej nog te la. Medutim. Ako je period posmatranja struja nja znatno duzi od period a po navljanja pe riodicnih prome na visoke ll ccs ta nos ti . pa ce se smatrat i da sc o ne me njaj ll sa mo dui vla!. Medutim.na. neophodno je uvesti pre tpostavku kojom se iz daljeg razmatra nja isk ljucuju prome ne te mpe raturskog polja. nije uvek moguee fo rmirati presek cevi tako da o n bude pribliZno ortogonalan . prava gra nica pOCcLka turbulentnog strujanja je dermisan" sa Re >3000. sma tra se da jc fluid ncs tisljiv. ta promena temperature je dovo ljno mala da ne dovodi do znacajnih prome na drugih fizickih velicina. i::iji je presek infinitezimala n.2. Dakle.3. jer se s jed nc s tmne ne mogll zanemariti promene pojedinih fizickih ve licina po preseku cevi . Bez obzira koji je sistem u pitanju . T u se prve nstveno misli na pro me nu gustine kao jed nog od cinilaca u hidraulicko m pro ra cunu mreZe. kao sto je to slucaj kod vode nog gravitacionog greja nja sa go rnji m razvodo m.10. Na srecu. OV<l prome na te mpe rature zav isi od vrste rad nog fluida . Jcdan od prime r~ prcdstavlja slucaj struj anja kada sc izmedu pos ma trani h preseka nalazi ncka strujna masina. Kako jc u d ime nz io nisanju cevovoda ec ntra lnog greja nja jedan od zad<l tak<l opisiva nje stnljanj<l u mrd i siste m<l . postoje i takvi primeri nes tacio na rnog strujanja na koje je moguce prime niti ove jednacine. STRUJANJE U CEVIMA Slmj<l nje kroz stmjnu cev je u opste m slu caju ve isedime nzijsko. a s druge slrane. lz islih raz loga iskljucuje se ulicaj pro me ne pritiska na promenu gustine. a Re>2320 na turbukntno. Tipii::an prime r jednodimenzijskog strujanja pred stavlj<l stmjanje kuoz s trujno vl<lkno. velicine i ub lika poprecnog prese ka ccvi i niza drugih cinilaca. nalme . 10. Promen<l te mpe raturskog stanja povlaci pro mcnu gustine de lica fluid a i izaz iv<l njihuvo kretanje uz p rome nu pritiska . o nd a se proble m moze smatrati ka o da je stacionaran. U wkvom slucaju se prome ne pojedinih fizickih '!cliCi na koje o pisuju slill1je fluida po preseku mogu za ne ma rili. nacina vodc nj<l i izolacije mrde. pravo linijske iii krivo linijske koo rdinate usme re ne u pmvcu st ruja nj a. U odredenim s licajevima. Ovakva slmj<l nj a se nazivaju jednodimcnzijskim strujnim tokovima. korekcija u proracunu je nuz na jer su te mpera turska odstup:ll1ja zna tna. brzine sLrujanja fluid a . duz inc mrde. 10. dolazi se do jednostavnih algcbarskih oblika osnovnih jednacina strujanja samo ako jc s trujanje stacio na rno. Gustina fluid a je funkeija te mpe rature i priLiska. JEDNODIMENZIJSKO I STACIONARNO STRUJANJE U primenjenoj me hanici fluida ces to se srecu takva strujanja kod kojih su pro me ne brzine u jed no m pravcu mnogo vece od prome na u os tala dva pravea. OSNOVNI ZAKONI STRUJA NJA 227 Vrednost i Re <2320 od nose se na l<l min amo st ruj anje.

.. mogu so.. Uvode nje m sre dnjih vrednosli cini se otl redcn. Ral. os novne jetlnacinc di · namik e jed nod imenzijskog strujanja. sred njc tj._ 2 c .1Cl:. ( lw pojave znatno ko mplikujll proracun s obzi rom na poslojanje vise projekdj a brl. Aj pres~c i cevovoda.-. L.voljnuj lac"i preso.--. odn05 no z<ipreminc koja ostaje ko nstanlna bez obzira na prome nc u pre~"k u ccvovodil. a "'20 "'3 brzine stnljanja II tim presecimil .11 2 .-_.o ..~ avanjil jnl. zava nja stva rnim uslovima u cevovodu i lakseg razumt:vanja slrujanja. Do naru . T" se najbolje vidi na primcru brzinskog po lja . U slu caju turbule nlnog slrujanja brzi na u proi7.onja iii promene prolok. Z a proucavanje slrujanja i prome na njegovih fizickih velicina.3.tnja fluida ad granicne pov rsi i formiranja makrovrtloga. podrazumeva sc <I" je pre osred njavanja po presekll vee ra nije izvrseno osrcd njavanje brzine struja njil flO vreme nu u pojedi nim tackama prese ka. -. To je neviskoz ni Ouid.. konstantne vred noSI i poil·· tlinih fizickih vc li cina. Jcdnodimenzijski karakler sl rlljanja se u praksi veoma cesto narusava.=-===~ ~ . nodimcnzijskog karaktera slnljanja dol azi i usled promt: ne preseka.ka prt:dstavlja prosec nu.-1) 2 r::. ['re ma jednilcini ko ntinuite ta je: (W3) gdt: Stl A" . jam idea lnog Ouid il. Na os novll nap red recc nog.1.112 "'2 AI "'2 A" I -=1V3 . na sl nljnicama .----'. l ' silicaju kada se izmcdu pos matranih preseka nalaze oblasti sa nil ruse nim jed nod i· me nzijskim karaklerom stnljanja . d<tkle vrc me nski srednju brzi nu tj... uvotl e nje m srednjih vrednosli. uved e n jl' p"... koje strogo llzcvs i ValC za slucaj strujanja kr.112 ( 1(1.o grdkll.228 8. pre svega brl. M edutim. postojc i takvi slucajevi za kojc je 10 mogu Ce ucinil i. njihov lIlicaj ce se u osnovnim jednacinama din. I II jed no m i II drugo m slucaju mOlt' d: .o · mike jcd notlime nzijskih slrujanja lIzimati u o bzir koriscenjem raznih e kspc rin1l'nl :oi nih i drugih poda taka. pravca pru z.. Todorovic PROJEKTOFANJE POSTROJ£ fA 2... -.. _____ ___ .~ .). ll slruino vlakno. 1O. ---. U cilju prihli. dodc do pojave odvaj.3 Promelle precllika ccvi i brzillc stmjallja .inl· i priliska. U slucajll OVilkvog slrujanja mogll se na pogodan nacin uves ti lzv. Islo se moze lI radili i sa drugim fizickilll vl·li· cinama koje de finislI sta nje flu id a. bez unutrasnjeg tre nja i neprome nljiVl' gusline.NTR4 evo GREJANJF. jer se 1I opstem slu caju polja fizickih vc1icina me njaju ad tacke do lacke .. ~ Slika JO. ko risli 5e jednacina ko ntinuit eta i za ko n 0 odria nju e ne rgije.da slnljanjc nijc jcdnodimenzijsko ali ima jednodimcnzijski karakt e r. prime nili i u sillcajll strujanj a kroz eev.] 1I cevi odnosno kanalu.l og moze da bude prislistvo ne ke st rujne mas ine b o sio je pllmpa. O davde sledi da se pro me na brzine me nja obrnuto propo rcio nalnll odnosll IH I · gova rajuci h prescka: w" "'I = . _.in.

_ . .cJ. .... .() iz ~u ga slctli cia /. t l Slikll lOA Stmjllllje idellillogflllida kroz ccvOIlod prolllclllJivog precllikll .K) U gornjC' m i z r~zu jJ. .":'ini za l.. I" · f-I--11 . .. : '':':':'' :. . / _~"I o • I:: :.VI s n .2 prct\slil vljaju slalic~l! prilis~c 1I prcsC'cima II . . l s /..--::1 .. ' " .. ..' • i "1 • I"·.5) iIi : (10...'. 2. . pa jcdnacina (\nbijil obliJ. ·f-I--... 2 "'~r) IV~P dinamic~c. ') .. ..1 i j1. .. : : .. . 1 1 - • --' I. :." ... : '::.2 2 2 2 (10.(» oc\nosnn /1 d "'2P "'1/) -I) . .vUl :V1 Z·IKO.. . "'.. .. · . .. . .·1 Prc ma I3crnlllij<:vllj j<: dn..~ ..::=::::-:-:T! } . ~(ln S lanlan 2 prc·t\slavljajuci .. . . . . . ·11----< I' ... .-----< . . .l l · . · " . · .\ 2 -. ukllp an prilisil k. ..bir Slalic~lJg i (\inamil:~og priliska (lS liljl: lzv. . ..alvun': l1l: ~ruznl! Cl'vllvm k : ( 111. 1.7) (IO. --r ) ::::::. -r ' ····A . ... t-I I" . .:: (IO.::-: .. ..:: '+ ' . ' • I ...10 ()S. .• . • 0 ---_ 0--_ • IV ] .

G rafieki prikaz prol1ll'nc din alllickog i stati l': kog pritiska dat jl: na slici LOA.5b. Dinamicki pritisa k iii za llstavni pritisak je pritisa k kaji sc II stmji fluid " jav lja ispred s redis ta ne kc prl'prekL'. PRORACUN PADA PRITISKA Kada jc 1I pitanju rea la n fluid .lL " P I! PS I '. aravan jl' o nom pritisk u. dinamickog i lIkupnog pritiska sa Pito-covi.nj.. .i I'/{OJEI\TO I':-INJf: POSTI?OJENJA 7. PS I p• .4. pOkil!. 10.·-t . a nda se radi 0 viskoznom fluidu kad kogil postnji unutra snje tre njc. daklc pritisa k koji hi pokazao l1lL: rni instrumc nt koj i lJ i sc II struji f1l1id a kre tan zajCdnu sa njilllL: istllm brzinnm.l'ka Na os novll ddinicija s tati l': kog i dinamickog pritiska s ledi i nacin njiha vog Ilwr.5. pa dijil gra m promcnc pritiska za primer cevovoda sa 5 1. U takvom slucaju ukupni pritisa k se s manjujc us led gllbitka stati ckog pritiska na racun savladiv3nja trenja.cvi isb zujc se razlika ukupnog priti. 10. Nil sliL:i 10jc.) zidll . P I Po J. na knjoj SL: vidi ci a sa pOvccillljl' m br£inl: sledi poras t dinami i::kag pritiska kaji odgovara smanjc nju stati ckog pritiska i ob rnlil a . I\ko s(.' Sll razlikc statickug i atmosfcrskog pritiska mc renog pomacu Pito-ccvi sa bocnim 01vornm iii Sil U ccvi ciji jc jedil n kraj povcza n sa a tvo ra m 1I zidll cevi. 01) na dcsnnj slr.1.""!. kaji bi bio potreba n da Sl' tn. prikazano jc mL: re njc statickog. .. ~l'=lr '" Stika IIi.6. narocito tre njc a zidove cevovad a. dabija izgled predstavljcn Oil sl.ok koji na zid ccvovod" vrsi f'illici s t rlljcci para kln . 10.4.T"durrJl ·.kil i atmosfcrskug_ Na slid 1O.-1 e El rRALNO GREJA NJf: Sta ticki pritisak . Sta lick i prilis. pos tavi o tvo r Pit u-cevi (P itot ) 1I struju nuida (slika 10.c definisl' kao unlltras nji pritisilk f1uitla koji stmji pravo linijski.230 IJ. ni (.5 Mercllje statif:kog i dill(llllit kog prili.nos t iz sta nja Illirnva nja t1 0vcde do hrzinL: kojolll f'iuid struji. koja ima odvoje n spoljni i lInlltras nji deo i pavcza na sa tri U eevi me ri sva tri pritiska II i'luiull kaji struji .ok jc i nnaj prilis. a) <I -w.

Taj gubilak priliska .:0. kuji se odnosi na Irenjc fluida (l z idtlve eevovoda: (10. _ I ? ( - (10. izdvoje no .dw.. dconicu posebno. a Bernulijcv~ jcdnat'ina bi imala ohlik: (10. OS. Pa . odnosno za svaku av. Prilikom ddinisa nja mal c malii::ko!.vOVN I Z"f{ONI S TlWJ. l<lko i od hrapavosl i zidova C('vovoda.11) U slueaju horizonlalnog ccvovoda o vaj pad priliska z~visi (1(1 dinamickog pritiskil. t R .· 1 23 1 p AP Pd3 . prora i::umll i. pad priliska iii razlika priliska na Ulazll i izlazu iz ccvovod~.6 Prollll!lW priliwka pri stmjwrjll rl!l1uwg flllidu kroz cevovod prikazJ1IIIIU . = t ". Izracunnvnnjc pada priliska se vrsi za waki den ecvovoda ncprnme nje nih brakl c rislika IV.t= ).~ . dip.jcdinicni pad pritiska usled trcnja . prccnik<l ccvi i koc ficijcnta .) L¥' .13) gdc je: IIp.12) Obzimm da u gornjoj jednacini prci':nik d ima ncposrcdnn ulica). Stika 10.4. Palm . Iz gomje jednai':inc ukupni pad priliska u dco nici duzint: I jc : A. m . jcr ul~zi kan velii': in <l za dimcnl:io nisanjc napord pllmpe. zavisi kako od brl:ine slrujanja. iz raza za gubil ak priliska.\._ 2P R . ll w d" n jc rojam .iedinicnog r ada rritiska: 6{J = R / (':') ( 10.VJ. promcnc pn:scka i dodalnih olpora ka o i od duzinl' ccvovoda . Za prav\) to je pritisak koji sa mor.pad pritiska usled tre nja.ina cevi.1./. 10.10) gdc je 6pp guhil~k ukupnug pritiska lIs lcd sav laclivanja (J lpn r" Irc' nja i c'vcnlualno drugih otrora.

: raspo lagali pOllz cl a nim pocl:lcima 0 zavis.: pacla pritiska pOlre bnll j. pa se iZIl ne ra vlli· na rroizvodc vrllOl.r /'UOfl.: nja koji Sc mnzc do biti lcorctskim putem. = A(Re) i A = A(k).\ T R. ko eficije nl trc nj a dobija se iz odgovllrajueeg lai::nog reSe nja Navier-Slokes-ovih jn l· nacina: A=Re 64 (IO. d a bi rormula ( 10. U slucaju tllrbuknlnog slmjanja.: ut v rd e no d a ccvi mogu cia sc ponasaju ka o hidnlllli cki gl.:ynnld s-llvllg broja i re lalivm: hrapavos ti .13) mogla cia sc u svako m konkre lno m s lu caju upo lrc. U slucaju la millarnog slrujanja pri kome se cevi ponas aju kao hidraulicki g lat~c' .1 za izra cunavanje kodicijc'lll . hiclraulicki hrapava iii hidraulicki potpuno hrapava. a na osnovu njcgovi il n:zullala Moody je konstmi sao clijagram koji ima ve liki znacaj za prorai::un ccvovnda u kojima pad pritiska lIslcd trenia dalazi do izrazaja . A = A( Rc· . vns ti.!. Mnogobrojni ckspc rimenti potvrdili 5 11 ispravnlls t i nvog llbrasca . slib 10.k) nijc moguce je r se ne raspolaze tacnim reSt:lljcm Reynolds -ovih jcclll. If.l tkc .vl. E ksp. da pos toji uti eaj i visk oznos ti i hra p. bczdimc n7 .7. a da nakon toga dominira uticaj h raravos ti . bez obzira ci a Ii sc ec v po nasa kao bidraulii: ki g"'tka.i ciji je otror mnogo veci m:go otpor usl e d viskoznosti Ouida .hidra uli cki pro.·1 Z ·I CIO.1= A( Re ). Dnminanlan u ticaj hrilravos ti pre · ovlacluje kada lamina rni granicni sloj ne pokriva neravnine n a zidu . Na os novu is pitivanja je utvnl e no dOl se lIlieaj hra pavosti isro lj .: nc ku odrcdenll vrcdnost. Z a Rc<2320 prava Ii· nija na clijagramu je nilcrlana rrcma formuli A=Re 64 .ovim jcdnacinama i dobijalljc zavisnc)s ti ).lJ2 n 1' )(/r>m l'.hi za o clre cliva nj. I :b · pc rime nlima sa tzv. kg/m· - brzina stmjanja. Z ato sc u slucaju tllrbule nlnog stmjanja ncpotpuni leorijski rezullali moraju do· puniti e kspcrimc ntalnim pOtlacima . E kspe rimenlima te vrst'e prvi se sistematski ba · vin Ni~urad ze . gust ina fluid .I~) O vaj obrazile prc dsta vlja jedan od rc lkih obrazac. Rczullati koje je clobio omoguCili su o dredivanjc unive rz . Z alim.KfOl':' 1SJF: /'OSTNOJE.lV<I tck r os ln Reyno lds-I" broj dosli gn. m/s D aklc. hidraulicki hrapilVl: A = A(Rc. cl obijanje la cne zavisnnsli A = A(Re.t tn.l. I/\'J F: A d p III . m 1 .: rime ntima j.t1nih kom· lanti u R e ynold s.:v Q U RD.k) i hiclraulicki pOlpuno hr<lrave A= A(k).io nalan . nos ti ko c fi cijcnt a lrcnja od R.kodicijc ll l trc nj a. komericijalnim cevima bavio se Colebrook.I': i· na.!cnik.A).

). nvuzda z.I1 Apsoluln a hra pa"os li razlieilih vrsla ccvi Vrs lH('cvi Pncin knvanc ccvi Cclil:l1c cc vi Ccvi nd livc ll og gvozda C cvi od livC lloc." licki ~I " I k:I Zajccllko Pr.IH I. (2.1HiJraulii:ki polpuliO IImpav" 10g~ + 1.k) ).ntcnnam nj c koc li cij cn la Ircnja l Red.0 1 Apsolutna z3visnosti pojcd inih matcrijala a d kojih SII cevovodi dil ta jc na slici 10.J] 2320<l<c< 4000 4ooo <l<c< 10' 23 560 .vosl 0.\'1..l lldi l 2. (.1 su dos ta glomazni i nezgodni za praktica n pro raclln.2 . Za 2320<Rc<4000 v r~ i sc prc lazak iz lamina rnog strlljanja II turblllcntno . .5 1 Il iJrau lii:k i glal'ka -. 0.7.0 3..0 log 2. Krive koje daju vrednosti koeficije nta tre nj a za A =A( Re) definisa ne Sll u tabeli 10.'urblllcnI I IO NCfXlll7.. Z it Re~4000 strujanjc je lurbule ntno i cev moze da sc ponasa kao hid raulick i glatka. = 64 Re I.fi. =:. I . 1 1) + 2. Rc. I. ncki od njih moraju d a se radc ite rativnim pos tupkum sto dodatno otdavil pro racun. I .\11<011l1n8 hrftll.6 0.lr rn ..- --=. J . 1slicCIlC billil il om I've .1 za raz lici tc uslDve struj anja..14 r \<e>k T llfbulcill no K.5 fi Tllrhl UC111110 Il idr"u lii:ki !trapav:! Colchro.fi.. rewltati koji su dobijcni mcre nje m nepouzda ni S II i O VII oblas t na svak i nacin treba izbegava ti..VI 7A KONI ST IIW.1 Empirij ski ohra sci za i1. St:-uj anjc II O yoj oblas ti je vco ma neslabilno. ooor :"I p .·l llru.Po mls:l lljc A ntOl Vrsl:1 S lrllJ"" ja Llmi ll ~rn o Hidr.dnllo 3. OSNO V. Obl"sl primene l<es2320 . Za racunanje u praksi izrade nc su tabde i dijagrami koji daju fun kcionalnu z3visnost izmedu protoka odnosno Im licine toplo te i br Line strujanja. O l o~ (k - A= 5.. Navcde ni ob razci za izracunava nje koeficijc nt a tre nja u tabe li 10. ~ U.1 25 0.m Tabcl a lO. precnik a cevi i jedinicnog pad a pritiska us led t re nj a..1 5 .< Rc < k k 5 ~O Prcl:IZlIll lam .( 2/ 1 Tabcla 10.1 5 0.14 . hidraulicki hrapava i hiuraulicki pot pun" hrapava. = . 2. -..71 Rc .10.(Rc.fi.f . U ovoj oblas ti pad pritiska liSled tre nja je linca rn a funk cija brz ine strujanja.D 0.

\I ""-~' ~ r-- I~.. "0.~ J ""'". ) d .... I I I I I'I ' b. I 1 1 2001 J 2- ~ -.06 I 'It I ~ c: I' \ I.-. ' .U i l 1 11 11. 0.. ..l.010 I 11 I ml I I I I 2- ~ ' 1 II turbulentno strujanje 1 I III I 2 3 4 6 B 10 s ' 1 \I ....~ . i i'lr I '~CO.o.:"'' 3>/.. '>.: 2 3': 6 BIO I 2 0. • I ~. '..~ 0." /g 11. ! I 1f-5~~..Re ! "O ." . ~ II I J I 'I I1 ' I 500'- I ..l ' I . t. -1 i.0276 R •• ".. 1 ~ d.. ' I IU O"~'- I 3 r:... .200 I '~-rrT I 1 I I I 1 I 1 I I III . ~~ I ~ I II .. 0.>".o".0' Rejnoldsov broj ...---1 d= Sam.: za R e=6 ' i.i .I I II I ). . " ' '" I ~I j .. I II ~I .I J I I I I IU I q.P I I ~Jl I I 'I I I O. " '.. .' I I I I 0.. -~ " ~ 0.0 20 0:::' ".---1 "0 . ! • ~ ~ "" ~..> co.r t .I c>"'" ~ t1\ ~. 10 '\ I I 1 iI...> r~~</.~/ I.000! 1I 1 1 0001 50mm ~ 0..1 rrlllll~~ ~ 2 3 4 6 T rn ITfTl II I rTr~I !. ... .:: ..L I 1-: I 20 000: 1000 mm . ' 1' .. ! ..016 t II i I 2 'I \ ?:: J. '" ~ l.-" 6 B 10 ' o :..~ I r-..r l .' soDOD . i): :) ...' ~ 'IJ I 1II TO '>. ~ I~ 1 I II I ..' . ....1 5000 250 mm I ~ . . st~~' -1S I I .OB \ Ji "II I I r.. ) • 0e i ':"-::-:...' 1 I II . k:O .::: ".' ::....>. 0. ~. . '0' _ re!a tivn a hrapa vos t d / k= 1000 d ". I 1 I I I dl< ' 101 ~ OJ 'c:- I I ~b ' ~~.? :" I ~ .>".~ I SOOm". 'V DUD I . c.1" .~ "'-~~/ l'.OS....{ "v.v."'~ .5mm ~ t. ~ ~ ::) '..1 (5 1111 1 .I ! I 1 . 9/.. :\ K._ 0..'l... II n T I II I I "" ~ "0...- ~ OOOB~' 8 T O· ' II J I I I I CI:b.. I .-. <"'3.05 mm d • IOmm - oM V'! ~ 00 ' .00C 6 810J :~ III TI .> I I 0.f'. -I ~ l TT 1 0.-...03 I "I" 0. ' ::1 '" " 1 1 1' .\ Ii I" %-r r--:: ' .J-.. q/~::--.~~ 1 I I . \ . Prime.05 0. I 1 /q/'d 1 Wave '''' /g _I 1~ ~ 1 I ' I I (R ..---1 'aS.0473 ~t"-. . " . 'OOrl .012 lamlnamo strujanje 0. " " "O . :.- II I 1 :-:: '" 2. ! I I . ..'l2' .. " I <0.>v. Q~tf: :-.1 7' .. 02 .

DeliCi koji se u mrtvoj za ni nalaze u blizini granicne linijc bivaju us led tre nja . prome na preseb i pro m" n~ pravlAl pruzanja ccvi.. Njihova pUlanja ima pribliz no oblik krive linije /\B koja sc naziva granicnom linijom. Ti me je prime na os novnih jednaeina struj.UTICAJ LOKALNIH OTPORA PRI STRUJANJ U V CEVIMA U lIvod no m de lll je rcee n!) d~ prislI stvo strujne mas ine .10 OS. Ut i.lnj a dovede na u pil anje. U prOlocnoj zoni izmed u preseka 1-1 i B-B se srednja brzina smanjuje a pritisak pove-Cava.:aj viscdi mc nz ijskog kara kt era slrujanja na prome ne pojedinih fizickih vc li eina uz ima se u obz ir uvoue njcm dopunskih elanova u jcdnacinama eiji oblik zav isi ou toga da Ii jc jcdnodimenzijski k~raklcr strujanja izmedu posmatranih presck. nego se odvajaju od zida i pOnovo "Iepe" za zid te k na neko m rastojanju od mesta promcne prese ka.VJ. usled ine reije kojom raspolaZu. na zo nll izmedu granicnih linija. kroz koju se vdi proticanje fluid a i koja se naziva protocnom Zonom i zonu izmedu granicnih linija i z id~ cevi.5. delici nuida koji se krecu u ne pos rednoj blizini zida tUe cevi. c 11 1 G N C\I Stika 10. gra n.·1 231 lO. Kao ilustra cija napn. naru se n iii nc.\ ·I ZA KONI S'I'RWA . ne mogu da slede naglo povcca njc preseka ccvi. to se pre svega od nos i na 13e rnoulli-jevu jednaCinu .8 Ulicaj proll/cllc prcscka lIa karakJer .mj c i spajilllje narus~v~ju jcdnod ime nzijski karaklcr slruja nja u (xv inln.VO I··.d rcce nog mOle pos lul iti primer nil slici 10. koja se naziva mrtvom zanom.flntjallja . ocigkuno je da se ce la oblas t strujanja moze u ovom sluCaju podeliti na dve zone. Bez obz ira da Ii je strujanje laminarno iii turbulentno i koliki je Reyno lds-ov broj.8.

Nakon llvoga.brLina stmjanja. T'KlofTw. '· dusobno razlikll.tJ 1 pili 2 2 ( 111. I ' sillcajll turblllcntnog slmjanja makro -vrtlozi koji nastajll 1I mrt vuj zu ni pro tiiru II pill toi:nll zunll gti c se raspildaju nil niz strujnih vrtloga.YJ I~ I'OSTROJ ENJA 7.ijskog slrlljanja i stflljnih paramelaril: Z . pnvui':l:ni ka la cki 11.1 CEK{J<-I L NO G {"' . lI11 na i/.1+.Z+.+!::._+Aj. S obzirom da je udeo trcnja 1I odnosu na lIkllpan gllbilak priliska na I11l"11.t l'osmalrajllCi rigorozno to ipak nijc sluc.jc l'kspcrimcili a inilll putcm.kocficijent lokalnog olpOnt za prtsck sa narusenim jcdnodimcnzijskill l karakterom stmjanja.fA SJ I.tJI pn:dslavlja promcnu dinamii:kllg pritiska na krilkteristicnom prcsl'kll ...pad pritiska prouzrokovan lokalnim olporom. S OIYL i.1nja tilngeneijalnog naponil na I.jc u zavisnosti od toga da Ii jc stnljanje laminarno iii tllrblll c nJn o. i(ol'i'ieije nt proporcionalnosti pomocu kojeg se izracunava promena dinamickog pril i\k" nazivil se kodicijenl mesnog (lokillnog) olpora koji se odrccill. ali sc prilvda i objasnjava potdkocn m d" Sc' gllbici lIslcd lrcnja la~n(} odrcde i izoillju_ Ovo sc najvisc oscca pri pmml-ni pnll 'c'" pnlzanja ccvi odnosno kanala. pos tavlji1 sc pi ...E1 podrazumeva dl'o . ali ne mngu d~ dospeju u nYU tai:ku je r ne ra s po iazli duvo ljlHl ll1 kinctickum energijom. bczdimcnzionalan .. lzuzimajllCi ove sllli::ajcvc kocfieijenl lltporil jl' 1'1Inkcij" nc kc gCllmctrijske karaktcristikc prcseka na kome jc narusen karaktcr jcdnlllli l11u l I.I njc' k"ko postaviti 13crnolllli-jevujl'dnai:inli za prcsckc I-I i 2. gde sc javlja dodalni 1Ilicaj trcnja liS led dl'jstva cl'1l1 riI'ligainc sill' na delice Illiida . visinska razlika pnlk li...id ll II llvoj nblasti.'nil ne pnsloji ( Z 1 =zJ . 10 jc kocficijcnl olpora nezavistan llli stanjil strujilnj. lokalnug o lpora eliminisan. Zaustavljaju se pre tacke 13 i krc cu k.2 _ P"'z PI + _ _ 1 = Pz + -..1j. Za turblile ntnn slru ja ll jl nl'stisljivllg lluidil vazi sledc:&:: PI+ . kg/m . dobija se : ". gdl' !::.\il k manji .p2 gdcje ~ 2 IV Z ~ . lIslcd toga dolaz i do Cormiranja IlliIkro-Vrlloga. Ovim se gubitak encrgije lokalizujc: nil odreden karakteristicni pn.l ml' stll gd e jc prit i. " ~ I-.sl'k I Jpravo zbog loga sc ovakav gubitak nazivil mcsnim iii lokalnim glli>ilkom. Pa .vrscnu lokalizaeijll gubitaka cncrgijc na odredcn presck.. rn/s 3 P IV .236 /I. ~Z 0 '1 P 2 P 2 gd c: sc: pod t::.t ('Ra J I :K f'O J ·:·1. __ 1 2 + .'ncrgijc potreban za rormiranje makro vrt loga II rclat ivno kratkoj mrtvoj zuni i Silmo onaj deo energije makro-vrtloga koji se krccil i/ mcdll prcse ka B-I3 i 2-2 koji dovodc do pOVec.gllstina..2 1 . Stnlktura nv ih vrtloga Sc' 111.=I.2. 1(» 2 2.

den pada pritiska usled tre nja fluid a u pravo linijskom delu cevne mrcze (Pa) 2. Iz izraza za protok: (k~g ) dobija sc brzina u fUnkciji proto ka i precnika: (10. 2 gde je t. pravca struja nja iii protoka duz strujnog puta.20) IV 4Q d 2. dok je uticaj od gustine. pa se z<l ne maruje.19) Posta st!. dok se dinamicki pritisak menja usled bilo kakve primene preseka.10. brzine i viskoznosti neznatan. pre':nik cevovoda me nja od deo nice do dean ice. 10. Pad pritiska za savlad iva nje o tpora koji sa javlja pri strujanju fluida u ne ko m cevovodu se izra ellnava prema : t.11l) .{J (lO. PRORACUN PADA PRlTISKA Pri strujanju rea lnog f1uid a h oz cevovod lre nje dovodi do gubitka s tati ckog pritiska.20) sledi da je pad pritiska u deonici: .pad pritiska II cevovodu (Pa) 2. b'lina f1uida nije pozna~a alt sc ~ na ?rot~k u svakoj deo ni ci. II !zraz za pad pritska se moze predstaviti istog preenika: funkciji brLine i preenika kroz cevovod ( 10. priliko m proraclina u praksi.rp ( 10. OSNO VNI ZrIKONI STRUJA NJA 237 Koeficijcnt lokalnog otpora zavisi od oblika ele me nta koji proizvodi olpor.21 ) pa iz (10. prora':un se sp rovo di za svaku deollicli posebno. 2 -dec pada pritiska lIsled lok a lnih otpora .RI + 2. Zavis nos ti koeficijenta atpora od oblika i drugih spcciricnosti ad zna o lja za pad pritiska date su u tabelama uz primcre proracuna koji su ko riseeni u ovoj knjizi i tabeli VT u prilogu knjige. zavisnost moze izraziti i II odnosu na protok i preenik.p = 2.RI . Pri tome.6. Za ta se LI Z jedna':inu u kojoj pad pritiska zaVISI a d brzllle I precllIka cevnvoda.

Z. Na os novlI pravca cevovoda . i za zada ti pad pritiska treha odrcditi precnikc cevnc mreze: d = J( Q. lc lll.1:1 pritiska. pa za to i nepOl:nal ih prccnika. naravno za od rede ni precrtik cevovoda. I 150 mrn ugradila ccv prccnika 125 mrn. dru g. TOl/OrOl ·ic PROJEKrOVA II~E POSTROJENlA 2. Pri proracunavanju cevne mreze u praksi sc javljaju tri razlicita silicaja: I. s lo je za datak kod svi h grejnih pumpnih sist e ma. cima cevovoda. duzin ama svih pravih delova.. Trcti slllcaj je najceSci. " javlja sc kada cevovod postoji. p" d pritiska i protok. prl'clli . I drugi i treci slueaj su komplikova ni. .II' I.tvJ) 3. I brline stmja nja.21) i (10. I · pora i protoka. Protok u jcdnacini (10.23S B... wlzi se izracllnavanjc: k".. Trazi sc dimenzionisanje cevnc mrde i odrediv. Liska kroz delovc cevovoda koja je fakticki jos nede[inisa na ." prccnika cevovoda tako i gubitka pritiska: Prvi slu caj se lako rdava po jed nom od dva oblika jednacina (10. ". prot ncima od nos no Im:in"llliI struja nj a sto je isto.. .d pritiska treba pril agod iti precniku ccvovovda tako da pad pritiska odgovara 011 " 111 koji stoji na raspo laga nju .19) iii (JO. IIkup ... ' razvoda pare kod pamog greja nja. Poznata je cevna mrcZa sa svi m detaljima. posto o lpor trc nj a zavisi i od precnika koji se odrcdujc i . brzina i kocficije nata tre njll ." sis le ma kod kojih sc pad pritiska pril agodava vee postojecoj pllmpi i kod svih Si. llticaj precnika jc sa pctim stepe nom.. I za to. vrstc i broja loka lni h <. To jc slu caj kod gravitacionog grejanja toplom vodolll.VI c lill tim.. sma njc nje precnik a bi iznosi lo 17% a P"["" pada pritiska bcz uz ima nja u obzi r pojed inacnih o tpora ca k 251 %. Uz poznate sve e lement e kao II prct hodnoj ta cki. Kada su poznatc svc karnkteristike cevovoda se m njcgovog precnika . jc r rdava nje jcdnacine (10.:! ~ ) 1''' precnikll je nemoguce.2 2 I.lIljc' 1 . Prva povezlljc pad pritiska i brzinu struja nja . Za korisce nje pome nutih jed nacina razl'ijl·II' Sll dye metodc proracllna: metoda smanjc nja brline i me toda konstantnog pad a 1'1 i· tiska. broje m i vrstom pojedinacnih o tpora . duiina deonica cevovoda.-1 CEtvTRALNO GRElANJE tvJ. ako bi 5e umcsto prc6nib . Trazi se izracunavanjc pad a pritiska: 2..=RI +LZ=A-+ ( d L ~ d 42 7C P I ) 8Q2 (Pa) (1 ()22) Nnvedene jcdnacinc (10. proracunavanjc cevnc mrcZe.. Iz tog raz loga mora sc prvo usvojiti neka vrednost brzinc iii pad 1'1j.22) predstavljaju osnov razlicitih postup~k a I . a li sc vrsi rckonstrukcija zbog pro mcnje nih za ll le''''' 1 :1 grejanjc m i usled toga nov ih prot oka i brlina strujanja.! zeit-I" d" 5e u islom vod u dobijc povceanjc protoka za 20% pritisak bi porastao za 44 %... Ako bi SI.19) i ( 10.22) pojavljujc se sa dmgim stepe no m.

sto slcd i iz izraza (10.z p L R{ = ( l-a )6p = L A-'. Ovaj naknaclni proraclin se vrsi .26). pllmpno II silleajll da je zada ta pumpa). Kod cevovoda koji ods tupaju od prosccnih. Kod proracuna daljinskih vodova. A KONI STRUJA N}'( 239 10. dok je u kucnim insta lacija ma to plovod nog grcjanja a = 33 %.6. od nos no zadat im padom pritiska 6/1.24).10. Podela na prethodni i naknadni proracun Bez obzira po kojem se od dva pomenuta naei na vrsi dimenzionisanje cevne mreie. zbog skokova vrednos ti stamlardnih prccnika ccvovoda. smatrajuci da je pad priliska posledica iskljueivo Irenja fluida 0 zid ovc cevovllda.26) gde je Li. ud eo loka lnih o tpora je ma nji i iznosi a = 10-20%.25) pa sc za poznati prol ok deo nicc prethodno od red uju prt'cnici d<::o nica od recl e nog cirkula cio nog kola (ccvovocla) pre ma (10. II kojoj se pod sllmarna podrazllmevaju zb irovi pad ova pritiska u svim deonicama cirklliacionog kruga koji se uimenz io nise. Kada sc proracun bazira na pozna tom raspolozivllm naporu (grav il acio no grejanjc .imajuci u obzir we loka lne otporc za deonicu prccni ka od rcde nog pre t hodnim postupkom. kada sc raspo laie sa raspolozivim naporom. j<::r Sll prclhodno usvojeni pn:cnici manji iii neil to veCi od IzraClina tih. Na osnovu reccnug sledi da je " rezervisa n" deo napo ra za loka lne o lpo re: ( 10.. o nd a se izdvaja deo napora " a" za loka lnc o tpo re. a { duzina odredc ne deonice.1. Sa prethodno odredenim prccnikom sc radi naknauni proraclln w. OSNO VNI 7. prime nje nog za svaku deo nicu pos<::bno: ' ( 10. U prcthodnom proraeunu vrsi se dimenzionisanje cevovoda.24) Pre thodno od reuivanjc precnika se vrsi jednacinom (10.' (-{2-'- ( 10. ..24).23) a deo koje se od nosi na rayne dclove deoniea: {. ovaj ud eo se nc moz<:: precizno proceniti. ukupna uuzina cevovllda do od reuc nog grcj nog tc la i natrag do ko tln. U me todi konstantnog pad a pritiska. proraelln sc deli na prethodni i naknadni. l\. izracllnavil 5e prosecni jedinicni pad pritiska R za ce lo cirkul acio no kolo: (10. a dimenzionisanje mreZe se vrsi sa osta tko m napo ra (I-a).

TOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE Ve licina lo kalnih o lpo ra se lakode mo ra p rove rili pos to je 11 pre lhodno m pr' lI d · C l1nll proce nje na vrcdnosclI "a". P rora clln zavisi nd s iste ma grejanja. Kod vcli kih i srcdnjih cevovoda brzinc su: grcjni fluid . za gustinu vode od 80 °e. Me tod sma nje njil brzinc svotl i se na usvilja nje brz ine s tmj a nja 1I deo ni cam.to pla iii vre la vo da 0...II· risle 1I proracunima.vode na pa ra 20-70 m/s grcjni fluid .240 B. .~' lavlja koja se odnosc na pojedine siste me. pa ce bliZa uputstva i prime ri lIslediti li Z r ".: Sc J. i precnik a pre ma je dnacina ma (10.Todoro. ccvs i od o ne koja jc prikljucc na na ko tao. Zavisnosl izmedu je dinicnog pad a pritisk a i proto ka o dnos no brzine strujan j..5-3 m/s Najbo lje je napraviti upored e nje proracun avajuCi pad pritiska za tri razlicit e Im i· ne slmja nj a i l1svojiti o ptimalno rese nje uz ima nje m U obzir troilkova male rijala i Cl1l·· rgije po trebne za pogo n insta lacije. vod a i nje ne specificnos ti..t !'C). slo odgova ra slucaju najcesce prililV ' njiva nih te mpe ratura raz. koja va rira 1I zavisnos ti od ko nfiguracijc trase QVI) . 26) d ata jc u la be lama koj<.22) odnos no (10.vodne i povra tne vode 90n O0c. U sva koj s ledecoj deo nici ce se umanji vali brzina do najma nje brzine u deo nici koja spaja grejno te lo sa cevovo do m. PROJElI.

DVOCEVNA POSTROJENJA GRAVITACIONOG GREJANJA 11. Ako . Kada je lempera lura vode iznad la cke ispa ravanja na atmosfe rskom pritisku. kako bi se u cevnoj mrd i od navao visi pritisa k od a lmosfe rskog i lako s precilo ispa rava nje. cijim proucavanjem se vrlo de laljno moze upoznati zavisnos t dimenz ija cevovoda . grejni s is le m mo ra da je "zatvo re n". pad a pritiska i raspo lozivog priliska sto jc preduslnv za uspeS no projektovanje . Ovi sisle mi grejanjo se zal o nazivaju i sisle mima visokog priliska . U ovo m poglavlju i izlaze teorija i prineipi gravita eio nog grejanja . vre loj. kilo zagrevni fluid . a ve licinu priliska u njima diklira le mpe ratura vade. brzine struj anja vode. UVOD Kod dvoccv nih grejnih sislema sva ko grej no le lo je spoje no sa cev no m mreZo m pomocu dva prikljucka : jed an je rilzvod ni iii dovndni i k roz njega slnIji voda u grejno lelo.11. predslavljaju vezu izmeclu razvodne i povratnc cevne mrde. po mocu drugog je veza no sa pnvra lnim cevovodo m kroz koji voda iz grejnog le la slnIji nalrag pn: ma izvo m [o plo le. kako ovih tako i pumpnih siste ma greja nja.JI . Bez o bzira da Ii se radi 0 dvocevno m pumpno m iii gravitacionom greja nju. u dru g()m slucaju 0 lo ploj vodi . lada se ko risli naziv . Zbog toga se ovi s isle mi mogu izvoditi nlvoreni prema almosferi. Na taj nac in grejna le la. moze ima li r<l zli cil e lemp e ra lure a li za grejno pos troje nje je vaz no da Ii je pro je klna radn a le mpe ratura vocl e iznad iii is pnd 100 U prvo m slu caju rec jc 0 tzv. sli cno k<tn slo izvo r loplo le poveZllje pov ra lni i rilzvodni cevovod .pumpno grejanje. 0 c. Kod lo piovodnog grejanja najvisa radna tc mpe ra tura vode je ispod te mpe ra ture isparavanja pri atmos fe rsko m prilisku.ie u cevovo d' uklju ce na pumpa koja po buduje slruja nje . Cirkulacij a vode kroz ccvnu mrd u moze se os tva ril i pod ulicaje m ze mljine leZe zahvaljujuCi raz li cilim gustina ma vode u razvodnom i povralno m de lu cevovoda. U lakvom slu eaju se radi 0 gravilacio no m grejanju. u Kojima 5C vod a hl adi odaju6 to plo [u o ko lini koja se zagreva . cevlla mreza moze biti izvede na sa do njim iii go rnjim razvod o m. Yod a. 2.1.

U taeki A uspostavlja se statiCki pritisak Pa koji je jednak zbiru atmosferskog pritiska koji deluje na nivo vode u ekspanzionom sudu E i visine stuba vode iznad taeke A. i Ip a gustine p. lackarr/Q K i R. 1/ Voda zagrejana u kotlu struji kroz ra2vodni dec cevovoda definisanirn tackama KAR.Todorovic PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GRElANlE 11. pa sledi: (11.1) (11. pri remu velieinu pritiska vodenog stuba definisu temperatura. Ako se uoei neka proizvoljna tacka B. Pritisal P. Temperature razvodne i povra tne vode su I.2-12 B. kao i od ta eke A suprotno smeru strujanja vode. odnosno specifiena gustina vade. i posmatra pri zaustavljenoj cirkulaciji vode.2) Uporedivanjem ove dYe vrednosti proizlazi da u tacki B postoji razlika pritisaka koja je definisana sledeCim izrazom: . Prirodna cirkulacija Na slici 11. pritisilk u njoj se moze odrediti od taeke Au smeru strujanja vode prema tacld B. i pp.Stika 11.1. do grejnog tela R. dok je povratni cevovod oznaeenS1i RECK. F A E R Pp Pr B h hb C K . je konstantan bez obzira na us love cirkulacije vode u cevnoj mrezi.1 prika2ana je ~e mil grejnog sistema. uz upro~Cenje da je zagrevilnje vode u ko tlu i hJade nje u grejnom teln koncentrisano u taekama K i R.1 !jema grejnog sislem~ sa Ulgrevanjem i hladenjem vade koncenJrisanim .1.

1.uliL:a priliska ncslaje eim se lIsposlavi cirkulacija vode <:iji jc smcr strujanja u pr.grevaDje vode i njeno hladeojc dciava u tai±i U .::= -IrjJr A -. "'cc kao rilspolozivi pritisak cclog cirkulilcionog krug<l.sIVamosli ODO se ostvaruje po ccloj visini kotla oonosno grejnog tcla.ode po risiJri btIa i tela.2 Serna grejnog sistema sa VlgrtPanjDfl i hlatJDrjem . hd - B hk ...~ka koji nastaje usled gravilaciooc sile.iWA GRA I·TTACIOXOG GRFJ.-----.'CU pada priliska koji je prouzrokovan savladivanjcm olpor<l strujanju.I I .om (11. f U J ( IU) pos le srcdiva nja go mje jed Dai':ine do bija sc vrcdnost ove r:vliL:e : ( IIA) Gomji izraz je do bije n pre tpastavljajuCi da jc u u:'Vovodu u1:oecna cid.adriati ~'Vojc radne paramctrc.2): . -uJacija ida Cc bar 1I jed no m Ire nutku posle zaustavljanja kruienja vode te mperalun:: u 1'3Z\\'Odnom i povra tno m cevovodu 7. V OJ. .- he R hr ha h D tpjJp -- .. sc do bija Zit bilo kojll t<lekll pa prcma tome postoji nc kao prilisaL: taae . do bijajll se sledcCc vrednosli (sL 11. Gravitacioni oapor U dosad asnjcm rilZmatranju vclieinc prili. 11. i ponovi izcaeuoavanjc prilisL:a sa abc strane laekc B. Pod lahum prclpos1avkom dobije no je da postojc dva razlieita pritiska u jedooj istoj lai±i Ta r.::::. Pritisak L:oOSlalm'3o izra7 .n. .-I I'OSTROJE.2. smalralo se da sc ..u . J)FOC I::VN.4). Mo sc prclpostavi da sc tempcrillllre i gusline 1I njima menjajll linc<lrno.1-' hb #4 "& Stika J 1.

sis tc mi ce ntralnog greja nja se sastoje iz vise eirkulaeio nih kmgovil koji imaju II jed no m d e lu zajednicke vodove.6) U llvo m slucaju raz lika pritiska u tacki B jc: ( 1 I.3 Grejlli sis/em sa vi. Za ne ma ruju ci hlade nje vode u cevovod ima i zadrzavajuCi isti te mpcraturn i pad II svim grej nim tclima iz se me sa slik a 11.1 1J vod GKAB pripad a svim kru govima.3.2-1-1 1l7'ot/orcm"i PROJEkTOI'~ 1 'JE POSTROJENJA Z. Cevovod sa vise cirkulacionih krugova U pra ksi. 11. dtk jed naki.fe cirklliaciollilz kmgova . slo znaci da su i priras laj i odnos no gubici pritiska.d. koje li Z pre t· pos tavku linea rne pro me ne te mpe rature po visini ko tla i grejnog te la preds tav ljaill taeke zagreva nj a i hl ade nja.. Za gTejna te la RI> R2 i R3 na se mi na sJ.3. Tn v:li i i za princip st ruja nja vode . Ova Kav sloze ni siste m se moze izd vaja ti II tri nezavisna (s lik a 11.des no) -:i rkll ' Iilcio na km ga. pri Ce mll Ce plljedine d eo nice b ili zajednicke za sva tri o U njima Ct· 11 \ · lovi struj ilnjil Zit sve bili jed naki. o nu a bi tacna fo rmul a za iz racun ava nje raspo lozivog pritiska bila sloze nija. Uko liko pro me na nije linea rna nego krivo linijska. ) s lim sto " oznacava vis insku raz liku izmedu srcdina ko tla i grejnog te la. a vod sa mo kru gll koji se odnosi na tacku R3. t. . a vodovi Be i FG o nima u kojima su tackc (Ida· Vil m : top loto m R2 i R. ras po lozivi pritisci grejnih tela su raz lil' il i i iz nusc: coer -- B - C D -- Rl R2 --< A R1 R2 hI r h2 i h3 K G F E K Slika J 1.1.1 C£NTRALNO GREJANJfO ( 11. 3. pa su jed nake te mpe ra lure i gllst ine vode.

sava nje m prescka cevovoda.t. i da covek koji ~e nalazi u njegovoj blizini ne moze da odaje zraccnjem ncophodan deo svoje telcs ne to plo te vee je . ali to su vrednosti koje se postiZu samo pri spoljnim proje ktnim uslovima koji su re tki. visa srednja te mpe ra tura je od uticaja na veclI te mpe raturnu razliku izmedu grejnog te la i okoline. a time i na njegovu cenu. i povratne I" vade je ustva ri o ptimisa nje uzimaju ei II obzir sledece posleclicc ovih te mpe ratura: 1. 6. ) ( 11. Medutim. nd nos no brzine struja nja. Srednja tempe ra tura vode l! grejnom te ll! je 80°C sto nije povoljno za us love ugodnosti.p.-1 NJ. pa je njegov oseeaj ugodnosti znacaj no po rc meCen. Kod gravitacionog grejanja raspolozivi otpor je veCi pri v. Pri visim temperatllrama od 80 "C do lazi do uglje nisanja ces tica prasine na grejnom telu . Medlltim. Temperatura razvodne vode od 90 nc je najvisa moguCa ispod temperatura koje Sl! bliske te mpe raturi kljucanja.e mu se nadrazuje: sluzokoza disajnih organa.. one se povlace strujanjem vazduha i covek ih udise. projc ktnim uslovima . ~ t () za hteva pose bne me re obezbecle nja i tzv. =g"1(P p -p. Temperaturska raz lika 61= I.I" uticc na povrSinu ocl nos no vclicinu grejnog tela. ) P II ) = g"3(p" .Cim razlikama razvodne i povratnc temperature vade. pa se dobijaju cevovod i malih precnikil i jeftinija cevna mreZa. sto ope t znaci niZu srednju tempe ratum grejnog tela.1I. zatvoren siste m. kmg tela R3 je duzi pa voua prelazi duzi put struj anja. TEMPERATURE RAZVODNE I POVRATNE VODE Izbor tempe ratura razvoclnc I. pa tako kru g grejnog tela R3 ima vcCi pritisak nd kmga grej nog tela Rz. 3. =g"l (pl' -p. Tempe ra tura rilZvod ne vade iz nad 100 °c Cini da je siste m visokog pritisk. Vise !t:mpcrature razvodne i povratnc vad e cine cia je srednja tempe ratura grejnog te la visoka. sto ima za posledicll manjll grejnu povrsinu . . T() prakticno zn ati da ee de lovi ccvovoda koji pripacl aju svim kru govima biti pocldc ni onom najne povoljnijcm (vid e ti lIputstvo za c1 ime nzionisanje cevne mrek). ImajuCi sve ovo u vidu doslo se do korisee nja te mpe ratura 90nO "C u tzv. pri (. V I·VCFYNA POSTROJf:NJA G /?-1 VITA C IONOG G RFJ. napro tiv prima. 4.8) Ovi pntisci ostva mju cirklllaciju vode s tim sto wei ras po lozivi pritisak imaj u knlgovi sa visim grej nim tclima u odnosu na izvor toplo te.·j 2-15 I'll. pa je izrilZe niji e (ckat prenos a toplote. srednja te mpe ratura vod e u grejnim te lima je u prose ku dosta niia je r su srednje spoljne tempe rature u grejnom periodu znatno iznad projektne vrednosti (za klimu Beograda ona iznosi od 3-5 0c). Veliku 61 znaci smanjeni pro tok vod e kroz cevovod i gTejna te la. 11. Za to se mora pad pritiska 1I svakom kru gll prilagod iti raspolozivom. 5.2. Prakticno. . 2. ) I'll. sto sc cini pode.

Zato se proracun deli na prethodni i naknadni.raspolozivi pritisak (napor)..1. lokalni otpori javljaju se pri prolazu vode kroz krive delove cevi.2-16 B. 1I mestima gde se cevna mreza raeva iii spaja itd.ra. Napor se tro~i na savladivanje otpora koji nastaju pri strujanju vode kroz pr~ve delove cevne mreze kao i na savladivanje mesnih otpo. Prema tome. proracunom treba najbriirn putem doci do velicina precnika cevi. Ustaljemicirkulacija biee od trenutka kada se uspos tavi IJrzina slmjanja pri kojoj je potreban ·napor za takvo strujanje jednak raspolozivom. tzv. grejna tela.Todorovit PROJEKTOVANJ£ POSTROJENJA Z. iIi tabele u dodatku) Us led razlike gustine povratne i razvodne vode . Mesni iii tzv. slavine.Pr. (Pa) iii (N/m2) h . na cije savladivanje se tro~i dec napora.(raspolozivi napor H) dolazi do stmjanja vod e kroz cevnu mrdu.f CENTRALNO GREJANJE 11.4.duZina cevi (m) . raspolozivi pritisak za cirkulaciju vode iznosio bi: H = hg(p p - Pr ) (Pa) (11.3. uzirnajuci da se 33% od raspoloiivog napora tro~i na pojedinacne otpore.dec napora koji se tro~i za savladivanje otpora u pravirn delovima rnrde (Pa) ili (N/rnl) Da bi se znao napor potreban za savladivanje pojeidinacnih otpora neophodno je poznavati pribhlan precnik eevi.visinska razlika izmedu sredine radijatora i sredine kotla (m) 3 Pp . UPUSTVA ZA PRORACUN Kod vodenog gravitacionog grejanja sila pomocu koje se obavlja cirkulacija vod e kroz postrojenje javlja se usled razlike gustina vodenih stubova u povratnim i razvodnim ce ·ima. U prethodnom proraeunu raeuna se sarno sa naporom za trenje u pravimm delovirna cevne rnreie.razlika gustina povralne (P) i razvodne vode (r) (kg/m ) (tabela 11. jedinicni pad pritiska (Palm) . pa tek onda sprovesti precizan i konacan proracun cevne rnreze. Ukupan napor se rnoie predstaviti kao: (11.10) gde je: 2:z R I . . 9) H .jedinicni napor za savladivanje otpora pri prolazu vode kroz pray dec cevi dcline 1 m. kroz ventile.dec napora koji se tro~i za saviadivanie svih mesnih otpora (Pa) LRI . Z a grejno tela na slici 11.

0 173.0 149.7 190. 4 Raspoloiivi trapor kod gravitaciOllOg gre}tlog sistema Tubela ILl Napor u Pa (N/m2) kod gravilaciollog grcjanja po 1m vcrlikalnc ccvi Povraln:l Temperatura f:lzvodnc vodc voda Q C 60 65 70 75 80 85 90 95 100 80 111.33I-l + L [R (Pa / m) R= 0.6 110 315.9 72.-' -1- I - J Slikn 11. koji indirckIno dcfjni.4 204.4 101.1 122.2 106.1 65.=-_-1 .1 167.5 97.8 131 . jc: L2 =0.2 161.8 290.0 70.-<>-- Pd I I I Pr -C I .8 85 143.3 94 .7 95 208.7 100 243.11) U ovom racunu poslo se od prelposlavke da je jedinicni pad pritiska R konstantan za celu cevnu mreZu posmalranog grcjnog lela.0 67.3311 I-l = 0.1 63.8 234.7 90.~c prccnik cevi.5 198. r I .6 140.8 86.3 262. DJlOC EYNA I'OSTROJ£NJ.7 137.4 ORA JlI TA CIONOO O UElA NJA 147 _ .9 183.2 217.8 90 175.3 58.2 116.6 Kao osnov la dimenzionisanje ccvne mrczc sluzi jedinicni pad pritiska R..II ..3 104.7 IDS 279. .9 127.5 254. Za slrujno kola gn:jnog tela ciji jc raspolozivi napor I-l.0 226.4 155.2 60.67H L[ (11.

2-/. a povratne 70 nc. ne ma mesnih o tpo ra .re ba pn. to se kod prll raCllna ovog grejanja vise ko riste strane sa niZ im R. pa se say raspo lozivi napdl' ttosi nil I rc nje II pravim de lovima cevi.1' B. Raspo lozivi na por je 64 Pa. Kroz cev t. Todorovic PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZII CE/lrrRAL NO G REIA NJE ~ 1. 1. 186 (k1/kg K) racuna pre ma izrazu: Vllt! L' 111= lL · 0 86 (khg ) 20 ' II (11. od 20 K i l K. V rednos t mase nog p ro toka moze se izracllnati iz kolicine to plo te kada sc In. brzine struja njil i jcdinicni napo n pr iti s ~ka R (Pa lm ). Resenjc Pos to jc cev prava. Tabele za proracun cevne mreze U pri logu knjigc SlI labe le za proracun cevnc mrcZe.4): m=32500 · 0 86 =1397 kg /h 20 .1 :1 ) Proto k vode kroz ecv se za te mpe raluru vode 90nO °C i specificnu to plo tu C!. le sadrl. 'l" il i t.c podat ke a top lot no m i mase no m pro lo kll vode za raz lik u razvodil villi. P rimer 1 D ime nzio nisa ti pravll cev du gu 16 m. Pos tn '.1 tGmpe ril tllra razvodne i pavra tne vade: (1 1. 11 ka d gravitacio nog greja nja manje vrednas ti jedinicnog pada pritiska R. . ako je ona deo postroje nj a vode nog grc'ja nj:t u ko me je te mpe ra tura razvodne vode 90 °C. Jcdinicni raspolozivi pad pritiska iznosi: R=-= 4 16 64 Pa m Ko licini to plo te od 32500 W odgova ra maseni proto k (pre ma 11.Jll"ti ko licinll to plo le od 32500 W.1 -1) ko me je Q II (W) .3. Z~ celi cne i ba karne ccvi. 12) (11. Tabe le (I V i V) prime njuju 5 C i za gravitaeio no i za pumpno grejimje.= 4.

PomoclI lako dobijenih vrednosli za R. rilzlik e izmedll sredine kotla i sredine svakog pojedinog tipa rildijatora za svilki sprat. Nil usponsk im vod ovima pn. R = 4 Palm tre balo bi da postoji cev nekog precnika izmedu 56. odgovarajuCi protoci torlOk. ako je ' .:dvida se i na T<1zvodnom. kojoj odgova ra unllLrasnji precnik 56. U tom c1elll proraclina mo raju sc odredili koeficije nli mcsnih otpora. odredujll se prethodni precniei i zal im sprovodi n<tkn adni dec proraclIIla.II .2. tabela VI 1I prilogu.vcdc no kilo sistem sa donjim rilzvodom. zhog evcn lualnog iskljucenja vcrtik ale iz rada postroje nja . 11. Nil Semi lIsponskih vodova obeldavaju sc deonice. U odnosu na usponski vod. potrebno je nacrlati i semu lIsponskih vodova . 1I ko loni z~ precnik lInlltrasnjcg otvora od 64. Osim crteza horizontalne t:evne mrde. Se rna obllhvala i vezIJ kotla sa ekspanzionim sudom. grejna tela se lIcrtavaju tako kako se vide kada se posmatraju iz proslorije u kojoj se nalazc. T o SlI vrcdnost i 11 50.2 nun i duzine 16 m. Zbog toga ce pri stmjanju vode 90nO °C kroz U5vojenu ccv precnika 64. kao i prikilz mreze za odvodcnje vazduha iz postrojcnja pomocll cevi precnika 3/8". Posto takve ccvi nema.13 mls i stva rni jcdinicni pad priLiska R=3. Usvaja se ova dmga. Prcthoelni proracun sc sllstoji od izracunavanja jedinicnog pilela pritiska za strujno kolo svakog grejnog lcla. knja prcdstilvlja ccv jednog datog precnika kroz koji prolilZi konsLanl a n protok grejnog f1uida .2 nun traii se najbliia vrednost sLvarome protoku i nalazi se da je L o 1420.2 mm. DVO EV II POSTROJENJA GR:A VITACIONOG GREJANJA 2.7 i 64.3. veea dime nzija.7 nun i 1580 kglh. kao i nil povratnom kraku zasun .3 Palm Oa bi jedinicni pad priliska bio kao sto je prethodno izracunato. Uspo nski vodovi se crlaju redom prcma brojevima Kojima S\l obeldeni \I t:rteZirna horizonlalne mrcZc u Kojima ih trc ha lakodc \lcrtati kilo i u osnovama svih spralova. . a obuhvil\a i grejna tela. postroje nje i7. za precnik 6-1./9 U I~bc li V za R = 4 Palm. lrazi se najbliZa vrednosl proloka od 1397 kglh. Izv.2 nun. visinsk<:. biti potreban stvarni napor H=16x3. Oa bi se uslanov io laca n jedinicni pad priliska.3=52. kao i kolao. Ova serna se t:rla u razmeri sarno po visini. grejnil L e la. usvoje na jc prva cev veceg precnika. kao i brzina stmjanja vode kroz cev. Crtezi i seme za proracuD Poslo se prvo lIcrtajll horizontalna razvodna i povratna mreZa.8 Pa S LO je milnje ad raspolozivog napora koji iznosi 64 Pa. oznaci se svaki njen dco. deonica. Ovoj vrednosti odgovara brzina strujanja 0.

opel sc pocinje a d najncpovol j. kao i vre dnosl otpora zavisno <lei br/.: 1li1 dru gc lIspo nske vodove . i 11.a krake b (deonicc manjih protoka).t/.j nog le la celog pos troje nja .poCinjc sa izracunavanje m jedinicnog pada priliska Zit s lruj no kolo najnepovo ljnijeg grejnog te la.slika j 1. a ne Zil krak a (dconi c" zbirnog prolo ka) .7'x/oml·j" PROll:XroVANJE I'OS TF<OJENJA Z4 C£NTRALNO GR£JANJE 11. Tabela za odredivanje mesnih otpora U labe li VI dali su kooe ficij e nli mesnih olpora. .c r(ik a le).5 T . To je najcesce grejno lela horizontalno najud . nije od kOll a.6. kod ra('.3.8.5. Postrojenja sa donjim razvodom Prclhodni prnraclln .{v.) dom. koja je vee proracunala 1I okvirll prve strane siSl<:mi' II kolu najnepovo ljnijeg gr. Prilikom odredivanja koeficije nala mcsnih otpora. slo tesl!) hi · Vii U praksi kad a se prede na proracun druge sirane. 11. a koje je visinski i najniie u poslroje nju. pre lazi S<. po<::injuCi o pel sa najnepovoljnijim le lo m nil (o j vcrlikali i lako redo m.-. [-l(l r iZO nt a lna i ve rlikalna cevna mreza date su na crteZima 11.4. Te mpe ralura vod e II razvodnoj mrezi iznosi 90 °C. Ne lreba izgllbili iz vida da iz kolla po<::inje razvod jed . me· sni o tpori se uzimaju <.vanja cevne mrcze.3.3. a 1I povratnoj 70 "C.250 lJ. Ako sc kod kOlla cevna mrcZa raev3 II dye granc.j". nijcg grcjnog tela za lu granu. b b a b a b Slilm ] 1.ine slrujanja grejnog flu ida. Kada sc zalim izra!': u!1i1 R i za os lala grejna le la na isloj verlikali. no m ccv i za celo poslrojenje.raeve cev/le mreie Primer 2 D imenzionis a Li cevnu mreZu poslrojenja za centralno grejanje sa donjim razv.

..1 --_ ..1......... __. .7 I'rikljllcci grejllih Ida . ···········-··0 D I @ ~ . : ® 14 150 21950 1 • __ . .6 Horizonlalnu cevlla mreia lJSI"a{SI(I VOD GREJNO TELO f------.. _..I I . D VOCH 'NA I'OS-rJ?OJCNJr l G RAI·n >l ClONOG G I?£lA I JA 25 1 8 ~ @ !E) ic.-•••••• ! I C ::) 5050 5050 ~ 1T' _ .. I : '" I 18 : I ~ om 9 . Slika 11. f. : -_.0 ·' 1 1(22) :.·······....J ... : 8 i8 om m . :\ e) - 0) ...··----·····----···..... • 0 Slika 11.----0 GREJNO TELO USFaJSKI VO 0 ...

" -.. ..- :} I v i/ / v or-o ." r .. N 2 L-- L." r . I .." ......~ ® .-__r .. Todorovic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO OREJANJE _ .. . -.252 B.... 006t' g .8 Serna /lspoTlskih yodova ZJl primer 2 . N U) o o '-- o .: .. Q -- f .. I~ "" Sliluz 11.

14. II .3= 733.2 1.II .6 x 31B = 213. 8 Ras poloiivi prilisak (Iabel a 11.0 1.4 1. R Raspoloiivi pril isak Za I rcnjc u pomcflut im dconicam:l U deonicama 1. DVOCEVNA POSTROJE ~A GRAVITACIONOGGREJA NJA 253 Tobcill ll.8 Po 0.3 = 733.14.67 x 318=213.1) Za trcnjc II prvim dclovima oS I<tjc Ukupn. 3-6 preoslaje Duzine deonica 3 .0 x 122.8 Po .6 lcdinieni pad priliska H=2.11 .lI Prcglcd dnzina dconica Broj deonica 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Duzina (m ) Droj dconic. 8 ukupne dllzille 21.3 = 318 p" O.1 1= 23.67 x 733.0 6.4 3. 2.0 1.9.0 1.0 1.19 = 68 Pa 145.6.2 3.0 1. 2.6 x I22.6 x 122.8 : 8. 15-1 8. 11 · 14.19 = 194.8 m R = 296. 8 ukupne dui inc 7.1 m prel hod no je vee ul rosello Za Irenje u deollieamo 15.2.D 1.Ox122. 7.0 5.4 5.14.3.11.0 = 9.7.8 Po 1= 8.1 15 16 17 1H 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 Dui inn (m) 20 1.8=491.2 Prcthodni proracun Vel1iknln 1/ a)Slrujno kolo grejlloglela 03 (Ilajnepovoljllijc) ·deonicc I.7.3= 318Po 0.8 lcdinicni pad pril isb b)"olo grejnog lela 103 deonice 1.2x9.1 : 15.8 = 33.1 : 23.19 Palm H = 6.2 6.0 6.2 m Po R = 213.73 Palm c) Kolo grcjnog lela 04 deonice 1-8 RaspolOiivi prilisak Za Irenjc u pomcnulim deonicama U deonicama 1.1 Po 1=15.18 ledillicni pad pririsb VC l1iknln III H = 2. dulilla deonica 1.4 1.1 Pa 7.4x9.4 m prclhodno je vee ulro!eno Za Irenje U dconicama.0 6. 7.8 I.8 Raspoloiivi prilisak H = 6.2 1.0 3.2 = 9.Om R = 145. 2.6 Pa 21.4 7.2 3.10.dconice 1.4 1.0 3.2.67 Palm eI) Kolo grejnog lela 104 .7.4 7.6 10 11 12 13 14 1.

Koe ficije nli mcs nih o tpo ra. sa opisom olpo ra. 7.3 = 733.ukupno ut rOSena 5. dati su u pose bno m preglcdu po deonica ma.Ox9.8 m R = 300.3 .4 01 R= 167.= 300.8 = 34.1 Po dlli inc 5 m Prcnsl:ljc loa Irenjc u dconicama 19-22 Dllzin. 19.7 = 193. 8 Raspoloi ivi pril isak Za I rcnjc u pomcllLII im dcollic.21'" 8. 8 dllzine 7.3 Irenjc 1I ciconic.1ma 9 i 10 D uzin3 dco nica 9 i 10 Jcdinicni pad prilisk.1 9= 46 Pa 13..4X IO . 19 = 68 Po 13.8 Pa 0.4 x9.. R Rnspolozivi pril isak 5 x 9.1 CENTRALVO GREJANJE Za I rcnjc 11 pomCntll im dconic. T rai:va suprolan smer odvajanjc Wo/W= I . 22.08 1.4 P. 102 i 103. tleonice I.1 : 15. 19= 461'" 167. r/d=1 <leoniea 2 2.] dcollica 19-22 Jccl ill icn i pri lisJ k f) Kolo grejllog Icla 102 .67 x 318= 213.4 m) . 2.7I'a 297.0 .8: 491 "0 7.1 0.4 = 19 1.23· 26. Tod()ro!'it PROJEKTOVANJE POSTROJENJA 2.Ox9. U ovo m pre me ru proracunaCe se de taljno ko la grejnih tela 01 .9:10.3= 318 Pa O. os talo se proracunava polazcCi od jedinicnih paduvil pritisa ka.581'a/m VCl1ikn ln I c) Kolo s rejnos lela 0 1 . 19· 22.4 m U dconi mma 3 i 6.4= 10.4 Pa 46 + 145.1ma Prc th odno vee ulroscno u dconicclOl<1 I i 8 ukupnc J-J = 2.l 3.6 Pa (I = 5 m) tlcolli"" m" I i 8 (I = 5 m) dconi"" ma 19 i 22 (I = 13.85 Palm Z:l Irenjc II pomcnu tim dconic.1mn Prcth odno jc vee lI(rosena /I = 6. 11 Palm Na knadni proracun Na knadni pro racun se sprovodi pO formlllarima_ Dco formlllara se pupunjava po· tl acima iz pla na cevnc mreze.67 x733. 03. Prcgled koeficijcDatB mcsoih olpora: deo oica l ·kolao · Iuk. Preoslaje za I rCllje II dcoll immo 23· 26 Dui ina dconica 23 .25-1 B. dClInice I . koji SlI izracun<lti u pre thodnom proracunu.67= 125.8= 27.001 U kupno je ul roscllo rrcest'lje 1.8= 49 1.5 Q.67 x733. 26 Jcd in iLlli pad pril is.8m I? = 297.7 Po 68+ 125.6 x I 22. dui inc 13.1ma Preillod no je vce IIlrokno II dcolli""m" I. 1 I'a 1 = 15.9 Pa I = 10." .0 x 122.85= 145.2 : 8.

T raev3 suproto ll smcr.l suprolan smcr.79 dcooi .Z.una krsno salJi ranjc. prolaz W..6 !l.lW= I.0 Qd 3.T ra&.T rac"V.5 .'tzni ventil .88 .W=O..0 U 2.5 (l.8 2.2 IlI ka ..9 1..77 .2 1.IlIk dconicft 11 0.prolazni ven lil <!.izvueen ko mad (za o lJilaza k deonicc 12) .2 luka .J 3.una krsno oovaj:mjc.T rat.79 .. sClbiranjc VJII =0.64 .. pro laz 2 0. odvajanjc WuIW=O .5 1. IS 0.W=O.3 1.6 bQ 3.Q 9.64 d.0 1.0 4.5 1'.5 1.0 wu1w = 1.-B c1.}. odvajallje Wo/lV=O. 12 .6 .2 1ub 3.0 dcooica 19 .54 dold=O.zasun Q.6 .0 dcnnit-n 1-1 .21 uka .1SU II .0 .T meva snuimnjc HlJ/""' :::: 0.1d = 1 35 dconica H .0 w"lw=O. 1 dconica 17 .II .0 d.2 1l1 ka .6 1. odvnjanjc Hlu !w= O.5 0.!(rcjno telo dco nirH 13 fd 11.T ra&a suprolan smer.1d =O.6 d eooir.lI nakrsno salJiranjc I-..4 2.!V=054 tioid=0..'Y.5 1.7.2 1uka .0 1./t1 = 0. 1S UIi 2. sabiranjc 1 -.8 3.0 d co nic. ouvajanjc 0.67 dc onica 18 .unakrsno odvnjanjc Wu/1V=O . 1 1.3 dcooica 20 .prol. 16 .IcI=O.0 . DVOCEVNA POSTROJENJA G RAVITA CIONOG GRElANJA dconi cs 7 ~ 255 T ra~ slIprotnn smcr.5 1.2 1l1ka .

8 U 12.T raeva prolaz.2 1uka .0 11.prolami vcnlil .54 d..3 ..5 1.3 1.grcjno Iclo 0 =1 1. sabiranjc ~.ld = 0.0 dcon..0 4.0 0.0 U 8.4 <lroniao 21 .0 ""u/Ml =0.0 0.prolazlli vent if . sabiranjc tV.0 2.0 4.2 o Napomena: .9 deonia 23 · T raeva pIOIa7.0 U 9. oovajanjc W.3 1.T ral:va silprotan smCf.6 1.. U ovom pregledu paraleino su dati koeficijenti mesnih otpora i za promenjen precnik.1 <lconia 26 .l.5 11 .ica 25 .T raeva sabiranjc tV.35 d.3 l.67 1.2 luka .ak deonicc 23) · T raeva suprolan smer.2 <lconiCll 24 · T raeva supro 13n smer odvajallje Mlu/tV -2 luka .lV = 0.zvijen xomad (za o bilaz. = 0.0 4. Todorovic PROJEKJ'OVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE .izvijcni komad (za obila7..IMI=2. Ukoliko je u naknadnom proracunu za cevnu rnrefu menjan preCnik neke deoniCC..5 l.0 10.l! 3.grejno lelo 4.5 <leonia 22 • zaSUll · 2 luka 0. sabiranjc V.ld = 0.IW = 2.256 B.k dconicc 19) .5 4.Q 2. ./V = 0.

D (POI) I I 36.3/4 I 0. Masonl Duzlna cevl d protok p rolok oonice (kg/ll) I(m) (Wj (mm) b w (m/s) R (Palm) I·R {Pal H Z (Pa) d (mm) k w (m.5 +1 4.7 I < 318Pa 1<010 grejnog lela 103..3 55.S 0.0 6. .5 7. 7.5 11 .KoIo grojnoo lola 01.10 7800 1750 336 7S 7S 7.5 '.5 5.22 0. 9.4 26 280 ". 391 9d 9d " 91111l 2100 2100 9100 14150 21950 " " 12 22 26.R (Pa) 0 H 0 Z (Pa) ' ·R (n _/'I) (Pa) • 19 20 . 1 1/4 '. Raspolotivi prilisak H _ 733.6 28.2 b . 112 1/2 0 207 73 0 387.5 31.0 39.5 3.0 1.0 2.17 " " " 22 " .11 0. KOIO greJnog lela OJ.5 1315.0 1. p q Jedinitni pad pritiska R _ 9. Raspolo!ivi prilisak H u deonicama 1.' 24SO "'0 '900 1/2 " 21 0 ".0 1.0 13.5 + .7 + 59.9 I Jedini~ni p q VERnKALA I. 9" d 2.8 127.2 0 I 107.2 31< 1 1/4 5. pfe~nik NAKNAONIPROAACUN SA PAElHODNIM PRECNIKOM SA PAOMENJENIM PRECNIKOM CEVI RAZUKA conica Top!.13 0.11 Palm Utr0$9no u deonicama I .' 0. ".0 1. 2.~ - 656..6 ' .0 5.2 '.7 + = 832.6 .4 1+59. 1/2 O .1 0 11 11 12 70.5 i 24. 9" '. D (POI) I • I 2 . 11 0.8 336 LI·R+'L Z Sa izmentenom deonicom 20 + I 31< 259..I 'R+'L Z " "". 14.' < 318Pa Kolo grelnog lela 102.14 0.0 3.0 • 50 t 114 I 9 '.' 1. 7 21.22 0 33 I 120.3 '.9 17 51 0.' 21 22 I7SO 7800 ".0 1.900 0. 1/1 IZ PLANA MAE1:E Prelh.9 74. 1 75.9 74.73 Palm .3 9.Tabe18 71 .2 1. II.3 11. 19.8 20 267 'LI'R+'LZ- 359. IS 0.' 3.22 256. RaspoiolM plilisak H '" 318 Pa 21950 14150 0. 3.8 pad pritiska A .1 130 '0 3.19 Palm 60 0.1 1.' 2.' 1.l3JI -- -.3 11.4 + 35.19 Palm 9.5 2.6 VERnKALA II. ·R (Pal 0 H 0 Z (POI) '·R (n . 22. Utro~eno d • 1 \{4 I 9 h 318Pa ..22 0.' 55 + 11 . S " " 280 32SO 32SO 6OSO 25 140 '" ".17 0.5 < 733.8 I 118.4 16.2 I J 6OSO I I 3.6 3. 626.14 0.8 +37.. .2 7.0 Z (Pa) d (mm) w (m.0 3.15 I 22 I 153.0 0.0 5.8 Pa u deonicama I.9 1.8 Pa Jedinitni pad !Xitislca R ." I .13 • .4 +47.11 so SO 33 so SO 112.111' Prelh.0 1.' I pI~isak I 0. B Jedinitn! pad prillska A _ 33.ls) R (Palm) m '.0 9.4 I .07 0.6 60.6 0.3 +7.ls) R (Palm) m .5 9.1 Sa I2menjenom deonlcom 24 I I I I .' '" 1.5 5.07 0.0 19.5 I Ulro~eno I 210 105 1.0 1.0 131 .5 126.0 Z (p.( I 3.1 15 19 '. 175.5 33.05 I 3./'1) (POI) Z (p.5 7.' .0 5.8 Prigu~il:i 100 Pa Tabels 11 .3 112. Aaspololivi H _ 733.5 7.2 3. 7 < 7. 11 15 15 3.2 + 47.6 1/2 0.2 14.0 3.4 0.0 36.4 13 " 7 391 • I 15 16 17 60. pretnlk Mesenl Top/. Duiina cevi d eonica prOiok prolok ~~ICO (k g/h) I(m) (mm) ~~ IZ "'LANA MREte NAKNADNIPRORAtUN SA PRElHODNIM PRECNIKOM SA PROMENJENIM PRECNIKOM CEVI AAZUKA w (m/s) R (Palm) ' ·R (Pa) h 2.S 50 'L"R+'LZ Sa IzmenJenom deonicom 8 + - 0.4 306.' 11. . 34. 136.10 3. I 'I.3 3.

La knln grcjnog tela 1\.lVljajll nize tempe rature voue i u vertikalnim vodovima.~ki .1. sobne temperature 20 °C . Vrcdnosti dodatnog napora date su II tabclama ILIV i I LV.9.1.4. OJ '0 EVNA POSTROJ/. prema semi na slici 11.1.temperaturni pad u grejnim telima je 61=20 K .visina spratova je 3 m . sto jc n:alna pretpnstavka. kod gornjeg rilZVoda horizontal na razvouna mre?a najCcsee prolazi kruz prostorije niZih tempcrilturil (hladan tavan).razvodni vod. je r se s matnlln da je voda na ulazlI u grejno telo iste temperature kilO i voda nil izlal. dodajuCi dopunski pritisak /)J I: Razlika J:(p p - p.gornja razvodna meda jc izolovana . a time i stvarni rilSpOI07 . posto se j.II .\'JA 259 11. Postrojenje sa gornjim razvodom LJ uu sada imdim prorilcunima ccvne mreZl: nije uzeto II obzir hladenjc ccvovoda.glavni IIspon. O bzirom na izloze nn. a dodatni napor zavisi ad hll- rizontalnllg udaljenja usponskog voda koji se proracunava od glavnog usponskog razvodnog vuua. kao i lJ horizontalnom povr<ltnom ccvovodu EF nema gubitaka toplote. Pri tome se smatra da u glavnom vodu FB. Z<l kolo grejnog tela koje je prikazano na sliei 11. U ()st illim dclovima prikazanog strujnug kola cevi se hlade. kao i ccla horizontalna povratna mrdil se ne hladc .MA GR.temperatura razvodnc vade I. Zato se za prelhodni proracun raspolozivi napor odredujc isto ka o i Z<l do nji razvud. kau i izolacijc ostalih vertikala . raspolnzivi napor bi iznosio: Da hi mogli da sc mlrede toplotni gubici u pojedinim deonicilma.4.-1 FrJ:~ CIONOG G RFJA .lI iz kutl. Mcuutim. Usled tog<l je veea razlika gustine vode u glavnoj vertiblnoj razvodnoj cevi i II ostalim dclovima strujnog kola 1I0ecnng grejn)g tela. Podaci vazc liZ skdeec pret postavkc: .9 objasniec sc izraclInavilnje m stvarnog napora. pa se kod ovakvog postrujenja javlja i veei raspo lozivi napnr. posto je ovaj deo ccvovnda dllbro izolovan i nalazi 5C u prostoru vise temperil ture. za najbliZi i n<ljdalji vcrtikalni vod .te mperatura lavana oo e.) dobija sc dircktno iz tabcle 11.ivi nap~ r. = 90 °C . Ovo zanemarivanje toplotnih gllbitakil u ccvovodll gotovo uvek je opravuano knu sis te ma sa uonjim razvodom. POSTROJENJA SA HLADENJEM VODE U CEVNOJ MREZI v 11. tako lIa Sll toplotni gllbici II mrezi vcCi i ne mogll sc zanemariti. koje 115tvari te k treba prorilcunati. kao i 1I povratnoj horizontalnoj mrcZi. potrebno je osim protoka puzoilvati i precnike ccvi.

svaki ko ti i:ino m vode od 50 kg/h.. Korekture za p ro toke vode kroz grej na teta koji se raz likujll ()(I 50 kg/h.wna je po lovina slva rnog pro toka vode. uvode se pre ko multiptikacio nog koeficije nta . Poveea nje sc vrsi proce nllla lno.l te la.9 Cevlli sis/em sa gomjim razvodom Vr dno~li za ve rl ika le izmedll najblize i najudalje nije.in. ite ko tii:ine vode tn·lla rai:ul1a li sa prosci:no m vrednoscu svih grejnih te la na pOS ma lrilnoj ve rlikati.260 IJ. B ~ P2 p. izracunavaju se Jinea rnonl in le rpo Jaeijo m.V vaic za izolova ne cevi 1I ztjebovirna 1I zidu i 10 i za L1 rllgl" tc mpe ra lurne padove u grcjnim tctima.- J Slika 11.r.- P3 (") . il oel 20 « knd ieije ntima iz tabd c II.!V koji Sll d<l ti za ne izoJovanc cevi.tjblizu i najda J ju vc rt ika lu za ud a ljenj.r. . / /// /////"0// -. odnos no zavisno od udaljenja pos ma trane w rti.r. . N .na sva ko m spra lu iz jed nc ve rlikalc snabdevaju sc top tom vodo m dVii gn':. Z bog loga SIO je usted hJade nja cevi le mpe ra ture vode na utazu u radijator i izl. Ida. trc ba korigovali lIkoliko je te mpe ralllrni pad raz lii'. VreLi nosli iz tabele 1 1. u prime tno razlii'.. .r.Vlllu kojoi su podaei dat i p rc ma dc ktll hJ aele nja. grejn. U sllll:aju L1 a se na spra tu ne nataze dva grejn.TodofV"i i PROJEKfOVANJE POSTROJENJA 7 . povrsine se povecavajll.I I :P 4 I '<t . prc ma tabcti 11. Uko likll kroz pojedina grejna tda prntii'.r. VII.iz Iabcle 11 . Medutim. ncgo sa mo jed no .k aJe a d gJavnllg lIspll nskog voda.1Zl1 iz njega nae ad predvide nih. najdaJjc vc rl ikale do 30 m i pre ko 30 m. pre ma kojima je grej no telo i dime nzio nis ano.---Ps I --- J E F• -l() . . VI. U tabe li se proec nlualno poveca njc navoeli za n. pod a tkc u tabe ti l1.A CENTRALNO G REJANJE .. merod . r A ~ .

0 300 • Odnos/ sa na najblif u i najuda/jenlju vertikalu .0 '" 50' .." • 31 177 275 3" 29. '" 255 265 '05 .\8 " posl.... . <13. 3 ." .. . 255 .02 ".. 382 510 01' <13' 588 559 520 392 353 31' . 265 '51 2<l6 ' 37 '16 18. . '0' 353 44' " ... . 00' 383 42' '" . ' \8 '96 '" 333 300 " '86 '05 ' 35 353 preko2 . '" 373 333 .. (' pralova) zgrade """' Qralno leto na nlvou Horlzontalno _prufanlc postrojenla 1m) 10 pIYa' 20 . 579 539 . 314 '16 " '27 206 '57 226 on 333 373 3<3 300 '51 '" '" 3" '" 392 '" .. '12 .I ". pelko 1 • 5 prako 1 . 50 "". 177 pN' . . posl. . 373 520 48' '" 382 53' ..· " '57 "..Tabels 11 . 00' 363 333 "..22 ' 65 "... . 31 ' '55 382 .I pN' post pNO posl. <13' 392 343 '" 314 213 preko3 38' ... 3" 275 '" .. 00' 50' 510 46' ". pNO 78 " ..N Dodstni napor u Pa za dvocevno gra vifaciono gr8ianje (vertikale neiz%vsne i pored zids) B ." . 01' 22' 3" 255 m 373 500 '" '55 '18 '" '" ". ' 37 226 " ' 07 . .. pNO "".. .

VII Korcklllra labclell. .1 7 98 11 8 137 157 177 127 147 177 196 50 IIR 127 147 177 196 216 60 137 11 7 - 177 1% 216 H5 Tllbela II.1Q 20 5q (W 30 S8 40 98 lOll 49 69 7X 1)8 ..S Ion 120 140 160 180 21XI O .49 0.l NJI-: Tabcla (l.ka (tai:ka 13 n<l slici 11.12 XO 0.15 O.jlollj" \'crIHa. VI Koreklllrll lahele 11.lV i Il.76 1.VIII izrai:unali Sli pod prCl r-oslav\.) isp. r:.'0 I DO ·C 1. ma labcJi 11.'IiHI""JI'Ir 1'1I0 1l:Kf() 1 '.00 1.8C) 1.V za <In'ge lempcralllmc pa<lm'e T'': .00 1.alnog ralvOt! · nog kr:.1 kWh Nnjhlii.. Kalla jl' .73 0.A CEN r/(·I i AO G RU. IInrl"l.70 O. N. Pri ovom ra clInli smatra sc da jc te mper<llura volle na izlaZll iz verti\. Provera stvarnog raspolozivog napora Postn je odrcllcn "prethollni" r<lspoloz ivi pritisak (napor). hnvima) llruj ni.'6 59 69 IIX li S 127 1..om d. 11 A.0() 1.75 OJ. h.: lUX.t . Po zavrsct\.0 rist c .loo pnriAnjc .oo.I . Za dmge temperatllrne padovc II grejnim Iclima pol reb!" 1j.6K 0.\·odnc n)(le 10 20 . prl·thollnom prl:cnicima . V nodalni nnpor II PH za dvoccvo gra"ilaciono grcjanjc <l'crtikalc izo hn'anc i II i.:.62 056 052 OA9 ~ i I 0.2K 80 "C 0. I najdalj. kao i prci:nik deoniCit..:.:njl· vode u sva koj deonici i izrai:unava sc s rednja vrednost gustine vode .7X i'oda ci II labd i II. pO/.2. nl7.27 1.. v.lV la prolokc kojc sc razlikujll od SO kglh Prnluk Vcrti11oI..5x 053 0. Za odstllpanja stvilrnc kolii:ine vodc do pomcnute vrcdnosli.-13 IJ 0. vode kWl gn.X. 2 Il. POSTR0 1l.) XX lOR r-.a 10 40 (.9) ravna lc mpL' ralliri volle na izlazu iz kotla. (.·1 6 0.si sc dimcnziunisanjL' ccvne mrde sa tzv.nal je i prnlnk volle kroz svakll d<:oniclI.65 1. nob:: iz tal".77 0.1"'" .017 grcjnim lelim" Tabela Il.11 ovog del" proraL'lInrr.0 1.t jc prolo\.9 1 0.JIIcntlII I'"ni Inul Tempe".ljc. \.15 90·C 1. jno tdo :'0 !~g!h ..NJA i'. pa se raclina hlall..vk<! C l..>oslrojcnjo 10 3') I 2 3 ~ 20 .'oJ I 'fJ!r:Hl c NHjllllltljcnijtl n!r1ikal.

53 0. apclmena: U spratllvc Ifcba racunati svaki nivo zgrade iznad kotla.14 O. Tahel a I 1.10 60 1.46 0. Tubcta Il.77 1.1 26 .lj..gnulc najhlii H \'crlikHIIt m.60 0. 44 R r.42 80 IOU I lO 14{J 160 180 200 . "crtik"IH 20 18 II IQ 12 Q 20 15 8 5 3 13 9 7 5 J 17 10 R 6 4 " 6 10 7 20 15 'I 22 16 II 9 6 7 5 Z2 16 II :. I 2 3 4 I 2 .\ 4 5 6 6 13 8 5 17 10 7 5 Iii II 9 6 4 21 13 10 8 17 9 7 18 II X najll.18 0.jeh'ljH vcrlik"h.II . 10 6 4 12 2 I 2 J ~ 5 (. " " ibl i1.1 gllstina vode u svak oj dconici.39 0.45 0.1 1.74 0. /JI izra i:un~ta VCL1 '''~'1 I'OSTlIOJ£NJA (i UA VITA CIONOG G REJrl NJ.96 1..70 0. mogli Cc je tacno IItvrditi rilzlik c gus timl vodc nih s tllbova II svakoj d 00 nic i i glavno m uspo ns ko m kraku .'I 4 5 I 2 .53 0.1 7 0.005 rn/m.87 n. Is to tak ll tre ha znati kojc Sli d co nicc izo lo vane .8Q 0.1 X Korekillra lahele l1.VIII I'roccnlualno povccanje povesinc grcjnih lela kod u\'Occvnog gravilacionog grejanja Ilroj Sl'ntlm'lt Si'l'll I NHjfhtljM vcrlikHhl flo 30 m NAjllAljA vcrllk.IA tlrcko 30 m najbli:h. Prilikom pro ra i:un a hlalil:njil vode u poje Liinim dconicilma [re ha vod iti ra cun a dil jc nilgib ho rizo nt il lnih vodova 0. prizemlje bi prc' d~lavljillo spral I. 23 IS 12 10 X (. vc rtikHht I 2 3 I I 10 II 15 15 X 7 8 :. grcjnog tela l.65 058 0. kakvo m vrs lo m izolacije i koje dcb ljim.36 ""i""1 in ( kl!lh) 20 .VlII za prol ok koji sc razlilmjc od 50 kljh Proluk VcrlikHl.42 0. :.

tcmpcrillura oko line ("(:) (.1 6 Wh/kg K U pre thodnoj jeunacini IImcsto srednjc Icmpe ratllrc vode kaja se izracunava pre ko izraz<l : u ko me je: 'I -ulazna tc mpe ralura vod c u deonicu ("C) [·kn(tt -'0) (.00 I 15 II grcj nim lclima 10 20 30 Pri prove ri slvarno raspolozivog napora . c) 45 "C za ncizo lovane cevi poslavljene u zalvo rcnim zljebovima zida Koc(icijenti prolaza toplole kJ/ za izolovanc i gole cevi uate su u labdi 1 I. svcdcn na L m dllzinc. b) 35 °C za iznhwanc cevi kojc Sll postavljcne 1I zatvorcnim zljebovim<l zilla.'onicu: .XI (W/mK) 1m . N 7. Todom .prol a k vOlk h oz deLl nicll (kg/h) (' .koci"icijenl prolaza to plo te kroz izolova ne ccvi.srcdnja le mpe ratura vode II deonici ("C) I" . prvo se racuna hlad e nje vade dcanici po obr.lsell: II svako j ill .izlazna kmpt' rntura vodc iz deonicc (0C) uzima se Icmperatura vode na ulazu u deo nicll. a lIci nje na greska zanemarijiviL Uprosccn obrazac glasi: (0C) (11. (lcilava se iz tabc k II.·. .1 7) Z a tcmperaillru o koline koristc se sledece vrednosti: a) temperalura proslnrijc ako SII ccvi alvarcna izvcdcne ..>1 dnlgc lcmpcralllrnc plldm'c Korcklll .X Korckillra tahclc II.'c I..(j.J IJ. cime jc ra cun znatno uprosccn. Xl.duzina u eo nice (m) k n .t .specificna toplota vad e (Wh/kg K) c = 4186 .I LNO GRElANJ£ Tllbclll Il.t PROlFXrOVANJE POSTROJ£NJA ZA CENTR.1/kg I< = 4186 Ws/kg K =1.80 1.hlauenjc vode (0C) I .VIII TClDl)CrJllllrni (lIHI. Vrednosl raspolozivog napora mozc se izrauunati kada je poznata srcdnja tempe:ratura vade za svaku u.. 0.

srednja gustin a vode u de.Pr) moze sc dobiti direktno iz tabele III II dodatku.izlazna te mperatura vode iz deonice (D C) 1m . 20) gde su: ulazna te mpe ratura va de u deo nicu (D C) Il . II - . koja odgovara te mpe raturi vode 1m (kg/m3) Vrcdnost razlika (Pm . DVOC£VNA POSTROJ£NJA GRAVrTA CIONOG GREIANJA 2(.tc mperatu rski pad IIsled hlade nja (0C) J-I .mici.vis ina deonice (m) Pili .srednja te mpe ra tura vode u deo nici (DC) 61 .raspolozivi napor 1I odnosu na dconicll /z ' .5 I ttl = I. 1R) (11. +/.1 9) (11. 2 (D C) (11.11.

38< 1..363 0. "' 27 0.529 0.50< 1.526 0.2501 0.298 0.529 0.065 0.XI Koeficijent prolaztl toplote k'R (W/mK) za izolovane Prot.335 0.679 0.12 3.683 ' .562 0.349 0.05 1.609 .43 1 0.86 " 1. 4 15 0.291 0.8 19 0.565 0.594 0.858 0.314 0.327 0.53 1.269 0.335 0.54\2 0.419 0.702 0. 51 .6<11 0. 1.533 1.839 0.<30 0.209 3/" 0.399 0. .451 1.14 3.98 " 50 .1 4 "0 3.437 0.489 1.2 12 0.360 --- '0 50 60 6S eo 90 '00 0.) • • :0' • C • • c :5' ~ 11 " .465 0.74 1.3 13 0.949 0.498 0.661 0.805 0.434 0.395 1.642 2.578 0.208 0.929 0.56 Vertikalna cev .)l I 60 '0 20 0.632 1.28 25 0.'191 0.469 0.628 1.618 0.557 0.2 1 " 60 6S 2.640 0. 487 0.154 0.300 0 .933 0.240 0.609 0.765 0.851 " eo 0.251 0.402 0.605 >So '" 1.364 0.118 0.618 0.Tabela 11. cevl CCVI u zgradama: k'R = 1.556 1.939 0.516 0.5 13 om podvueene vrednosti oznaeavaju d ebljine izolacije keje se preporueuju ked r8Zvedne mre!e vodenog grejanja Koefi cijent prolaza toplote za gole cevi k (W/mK) Procnik HOrUontalna cev >S 20 1.319 0. .566 0.305 0.285 0. 189 ~I 50 60 0.423 ' .267 I 0 .948 0.321 0.701 0.219 1.698 1.025 0.595 0.365 0...72 2.451 0.551 0 .498 0.23< .154 0.814 0.902 0.52 1 0.811 0.0<3 0.658 0.E E " 1 1/':" 0.345 0. 441 0.015 0.28 1.67 eo 3.733 1.05 1.2"' 9 0.545 0.535 " 0.872 0.301 0.632 0.655 0.637 0.701 0.56 2.366 0.376 0. 09 2.971 0.134 0.201 0..512 1.67 2.1 5 kR mm 20 30 '0 50 3/8' 0.928 0.186 " >S 20 2S 0.585 E £1 JO 0.278 0.080 0.352 0.741 0.893 0.431 0.148 0.2 1 2.856 • ~ .081 0.378 I 0. 419 0.09 2.93 1.454 1.651 200 1.612 0.238 0.'" 0.369 0._ 0.745 0.938 0.177 0.253 '" 1.725 0. 490 0.688 0.763 0.329 c ..449 0.264 '/2' 0.451 0.

g jc raspo lozivi napor pO I m vis int: deo niee . prosccna vrednos t za je tlno strujno ko lo.VIII. f 267 11.3. Prnraclin hladc nja moze se izvrsili tabeJarno pomocu formulara sa s ledecim podClcima: Proraclin slvarnng napora Gil d ( mOl ) (kg/h) I (01) S k'!< (m) :) (W /m· 'K) " (or) 7 ("e) '" II 6J (Ue) 9 ("C) '1 I.i kcoz deo nieu. Proracun hladcnja Prilikom proracllna gornjeg razvoda zbog hladenja vode povccava se povrsina grejni h fe la prema poclaeima iz tabell. Ako se to cini . U ovom [ormul a ru s je dcb lji nil izn lileijc. Raspo lozivi napor 1I pre lhodnom proracunll izracllnava se kao j kod do njeg razvuda . tre ba lIsvaja ti za deonice najveceg precnika.005 m/m). moze se jos II pre thodnom racunll iCi na otlredivanje precnik a i pre ko veCih vrednos ti za R. . o nd a tah o povecanje R 1I odnoslI na pre thodnu o dre deno. Pr iliku m odrecliva nja visina ho rizo nt alnih dconicil . Dl 'O('[. gcle je Q kulicina !Oplole koju ce predati voda. a k 'R koe fi eije nl pro laza to plo le izo lova nc cevi iIi kocficije nt za go lu eev (tabL:l a J UV i ll.). t>T Q (kg/ h) .f POSTROJ EN}A (j R4 Vn :4ClONOti GRE/A N}. Raz lika (Jim . tre ba imati u vidu da je pre lhodno odrede ni jedinicni pad pritiska R. J l.J I. pri naknadno m prora clInli o bicnll se usta novi tl a se za pojedine cleonice do bija veca vrednost R od pre thotlno o tlrccle ne. do k S li za vc rtik a lnc deo nice v i ~. a 12 n<l iz lazu. ' lJje tempe ratura okol ine.p.n c ray ne tlllzini tlc untce. treba vocl iti raclln a 0 pred vidc no m nagibu eevi (0.RG .I'N. U fabe li za k 'R d ate su vece vrcd nos ti (k'l< = L 15 k R) uzi m<ljuci u obz ir d riacc za CCV l. Vrednost I I od nosi se na lempe rafllfu votl e na ul azu u deo niell.4. h ' vis ina dcu niee ( ne duzina) i [J raspolozivi napo r deo nice . a t>T te mpcr<lt urski pad 11 grcjnim te lima . ) (P~ /m) ii ' (0C) (Ill ) N ( Pa) I 2 3 4 6 to tt t2 l3 t4 U gornjem furmularu G" prctlslavlja casovni protok vode koji se dobija iz: (J/ . a 1m srctlnja vred nost te mpera ture vatic u deon ici . =-·O.u g(Pm . D a bi se ubrzilo p ro racun i izbegao veCi naknadni proraclIn. poveC<lvajll Ci tako dobije nll vrednost prema tabe lama ILlV i 1l. V) . Sa ovim na porom odredllju sc pre thudn i precnici. a za ne ke manja. Kod prora clloa cevne mreZe sa go rnjim razvodo m.V. prema Kojima se vrsi proracun hladenja i izracunilvanje stvarnog napo ra .(J. kao i kntl proraclIna eevnih mrd il svih vrsti grejanja. Na knadni proracnn sc izvocli isto kao i kod do njeg razvocla . Z alo. koja pro laz.

I.11 i 11.4 1.2 10 II 3. Trx loro". RU.4 1.1 ZA C£NTI<A LNO C. to lik o sc i zagreje mc :.. a pad te mpc: ra turc u gn:jnim tclim a 20 K.VIII je rade na pod . za s iste m koji se na la z i na slikama I U O. odnosn o kll li cin a vad e pos ma tra nc d co ni ce. Sve ce vi sc m radijalors kih prikljuca ka. ~ju Ci 5e sa vodo m kojo do laz i iz ve rlikala bliZih ko llu .ina dconica: bIO i deDllica t 2 duzilla 1m) t2 brai decni"" 7 3 5 6 1. Uspo nski vodovi Sll vode ni u zlje bovimo spo ljnih zid ova .VIlL V c rlikilla III sma tril se najdaljo m.f: PROJ £ KTOVANJ £ f>OSTROJ £NJ. jcr jc dobro ilo lova n.:lI : gde je G. T e mpe ra tura lavana je 0 Q C. koli cina vade 1I de onici koja se spaja. 12. a ve rlik a lil I najblizom u pos lroje nju . Te mpera tura vo dc na iz lazu iz kOll a jc 90 "C. P. a L G. a labela l1.U 2. izo lova ne Sll kizelgu rom. te mpe ra tu ra meSavine vo d e odre duje sc pre ma o brilst.0 5. Ko re ktllru tre ba izvrsiti ako se p ro lok razlikllje od 50 kglh po grejnom tclu. cijaje le mpe ra tura vode na ulaZll/"ra. Ti me se go t ova ne cini nik a kva grd ka.2 7A 4.:io nog grcjanja. Primci' 3 Proraclln a li cevnu mreZll za pos troje nje vod e nog gravilat. le mpe ra lura vod e na iz lazlI iz dco ni- ca koje se spaja ju . povrs ina grejnih te lo se povecava dodatko m pre ma tabd i II..VJ F Kao te mpe raluril vod e n a kraju usp o nskog kraka usvaja 5e le mpe ra tura voll e n~ iz lazll iz kOll a ( najeesce 90 "C). zbir ko licine vode iz d eonica koje se spajaju .'! . sa gor· njim razvodo m.4 8 9 du7. JlI adenje u uspo nsko m kraku sc za ne ma rlljc. 11. Priliko m p ro ra cun a hlad c nja horizo nlalne povra lne mreZe sma Ira 51:: d a u njoj oslaje te mpera tura vo de ravnil le mpe raluri vo de na izl aw iz najud a lje nije ve rlikale .0 Povccanjc grcjnih tcla O bz iro m na niZu te mpe ra turu vode (posle dica hlad e nj a vod e) o d o ne za knju ~ll p ro raclln a la grejna te la . je r ko liko 5e vo da hl adi u ovim cevima. a kroz grejno te lo 104 na sprillu 140 kg/h.SIll s': na sva kll m nivou nalazi sa rno po je dno grejno le lt). a u koj ima je voda ma nje rashlad e na. G rcjno lclo 04 Dod a lak za najdalju vertikalu i prvu e taiu zgrade sa dva nivoa iznosi 15%. Pw· to k kroz g rejno te lo 04 je 77 kglh.268 B.in a 5. Kod mesa njil vode pri spaja njll dve iii viSe de o n ica. l'rcgtcd du:i.

NJA GR·jvrrAClONOG GREIA .spolozivi prilisak. D VOCH ' A POSTROlJ. R. za prolok: Ukupno povceanjc: Vertikal.1 % Prclhodni proracun Verlile.II ..nje: Koreklur. Ko reklura za prol ok 54>50 jc neznatna. 'fA 269 prctpostavkom da sc na svako m nivou nalazc dva grcjna tela. III .)SI rujno kola grejnog Icl. pa se zancmamjc f/' =2. pa jc merodavan proia" 54 kg/h.vlli prolok: Osnovno povec-.4 % Grejoo lelo l~ Prolok: Merodavni prolok: Osno".o povceanje: Koreklur.6 x 367=245 Pa • 6H = 49 Pa H = H' + 6H = 318 + 49 = 367 Pa .:.! X i nusi 0. Sa polovinom prolo k" jer je labela cadena za dva grejna Icla na jed no m nivou. .68 4.' . Povceanjc gn:jnog tc la iz nos i 15 xO. [e1a ove verlikalc iznosi 108 kglb.Ii sc raCun.96 = 14. za prolok: Ukupno povcea njc: 140 kg/h 54 kgil1 8% 0.1 kgil.l.vni prolo k: Osno". 5·9. I Grcjoo telo 01 !'rolok: Merod.slojanje III vcrlikale od g1avnog usponskog voda jc do 10 m. Korck tura za protok ott 54 kglh dobija sc interpolacijom prc ma tabe li II. "rosceni prolok kroz grcjn.7% 75 kgil' 8.5'}b Grajna tela 101 i 102 !'rolok: Merod. 11 % 0. ?. ond a je mcrodavna vrednosl protoka za III vcrtik alu: C= 77+ 140 4 =54 kg/h 17.V(za najdalju ""rlwlu): R.96 7.68 7. ne uzimajuCi u obzir lo plolne gubilke ccvi Dopunski napor prema labeli II .prol ok: Ukupno poveea llcj: 140 kg (120) 84 kgil' 6% 0.96.o povcCan je: Ko reklur. 04 (najllc povoljnijc) dea n icc 1·3.

6 m R = 245. ?"_'.6 = 6..7 Pa Prel hodni caspoloVvi prilisak za Irenje u pravim delovimo m rc ~e Prelhodno lIl roleno u deonicama 1-3.2 x 6. . 8 '" . ::':..9 : 35..' :':: :~~":': l ..8+49 =782.-• ~ F '. (\: . 5-9 Jedinifui pad priliska b) Slrujno kolo grejnog lela 104 deonice 1-3. • r ..H = =733.4 m R= 315.: ~~ .91 Pa H '=6. ~.7 Pa 315.-: ~=: ::< '> .' ~'.... . " • ... " ..:.'.?~~ r.3= 733.3 i>~ .5Pa 0....~: ~ ..:~.:.~.."f ~::~~~~C 1. '~. 10. Slika 11_10 HorizonJalna razvodna mrda .. :~l.. I~ "1! " .» . .i pod priliska u deonicama 10 i 11 Slicni m postupkom dobijaju se vrednosti za jedinicne pad ovc prtiska i za strujna kola osta lih grcjnih tela. ~.8: 7.91 =208.270 B.8 Po 1 = 7. ~ :. vn f. 11.: :' .: . ~~.7-9 Raspol o~ivi prilisak Dopunski raspoloVvi pritisak 0.if:..5 Po 30. u pravim delovima ocvi DuVna deonica 1-3.?!. ' -. 7-9 (d uVna 30.Todorol-it PROJEKTOVANJEPOSTROJENJA ZA CENTRALNOOREIANJE Prelhodno usvojeni raspoloVvi napol za Irenjc.":J-.:~:.. I. '.8Pa H =H'+I!. .67x367 = 245 Pa 1= 35..4 = 42.67 x 782.2 m) Za Irenje u deonicam a 10 i 11 preostaje du1ina deonica 10 i 11 Jedinia.Oxl22.! ~ .8 = 524.

DFOCE VNA POSTROJENJA G1 M VlTA CIONOGGRElA NfA 271 .r.11 I/orizolliailla povrailla mreia . • 0 I" 1 i~ I@ 0 Slika 11. mI § I CD I I ! I ! I (~ 14150 I· ! I I 21950 I = . .II .

.. 1 ~ .W--l . _ . -.- I . 1 I I I I I@ G II I 1800 I l ~ J . 0 0 0 1 325 0 ~I "._ .--- ~ ~ -- .. 1-lD l . J . "' "' 0 2450 1 rl.I " 0 • • d -" { 1 750 I I I "' '" ~ N ' G 1 2100 .--. ....I 0 . 3250. 2450 1 ".I 2800 . Q 0 0 " "' . ~ --." --t r J'" I I I l . I 0 ..._. J I I I I I to. N I ~. I . __ . 1 16O>J ". I 2100 ._ ..

5 dconica 10 raoo odvajanjc lV. ProritC\I!1 jc i.ak dconicc 5) .5 t.5 dconic.d""janje tvu / tv = 1.Cva. Y NA f'OSTROJENJA GR·1 VITA CIONOG GI?EJA:VJA 27.izvijcn komad (7. sabiranjc W jW = I 1.0 Q.1 obila7.3 dco nic.b ironjc prolO? lV.5 0.T r:leva 5UprOI:111 smcr.) 3 " ra M .3 2.21uko .prolazni vent il .5 !U 0.7 0. a kocficijenti mcs nih o lpo ra d ill i SII II posebno m prcglcdu .rI'L' dL'n tabc larn c' .0 . K(wfj" ij. <. sabiranjc I-:/ F 'dJ d = 0. /JFOCI..flV = 2 .9 dcollica 9 . llcl v:'janje tvj lV = Oe'5 .1 I . 16 .0 1.T raeva prola7 .~l -k .luk = 0.3 luka ...5 d Cf'lli l-:l " T raCva prnla.ll'l o ni koji su izracunati IIzi majuCi II obz ir hladt" nje vode II CCV ' ) " J mn..5 Qd 3.2 IlIk il . aSUIl . /tv = 0.:zi.7. II .0 U 8.9 -\cnllici 7 .05 1.65 IlIk 7:1 1111 o 0.0 cleonic< 2 T me-va supror"n smcr.T ".flV = 0.64 0. prola1' Jl i velll il dcolli.Q 8.1luko . prilla' /-V.: n1 i mcsnih u (pora: dCOI lic.1 Naknadni plrOracun Naknadni r'" o ra ::un ~e ~pr' lVod i n:1 i~ ti naein aka i u prikazano m prime ru za cl o nji razvocl.II.5 1.gn::jllo tclo -T 1.-.-xlva ialljc.0 4.5 0.ldavOi IF'r.5 JL 2. sa mo sh S" mnl. "."nino luk 2.grcjn" lela .5 2..2 1.

lhoelno odredc llo m raspo lozivom napo n! ( I. .VJ/ :.Xll).proloci vode kroz svaku deonicu..1Vf E I'rovcra s lvarno raspolozivOI( napora I'''s lo jc zavrse n prelhodni i nakn ~ dni proracun ccvne mreZe prcm~ prelhodnn odreele nom napo m .7 = 777 .LNO .tklladnog proracuna ceVlle mrcZL'.. kao i kolicinc .tbela 1I. mogucc jc sproves l i pro· ral:t1O hladelenja voele II ccvnoj mrdi i lacno proral:unali slvarno ra spo lozivi napor. je r jc slvarnn r~spoloz ivi napor za grcjno tcla O·k 1I = "2+"311 + hw +"5 + "G T + "1-Q = =0.7 =379. .ali izra cunale prccnike ccvi.66 Pa " 2 + " JII ' ' -q Zit ovako izraclinal c raspoluzivc napo re vrsi se ako sc znacajno ra:tlikujll od pn.71 +46.l· hod no oel re<.12 Pit Stvarno raspo loz ivi Ilapor za kolo grcjllog tel a 104 iZllos i: H= + 11.61 + 277.\1 ' + " GT + "II + = =-0. Tek kada sc raspolazc ovim podacima.56 + 277.274 /l r"doIT"'. I'OSTROfENfA 7. poznali SII pn:cnici svih dennic. Illaelc nj c vode i stvarni napor SII proracunali pO labe li kaja je vee opisana . koji je sprovccil.t. Z a grcjllo Ic lo 04 izracunal jc raspolozivi napor prema prc lhoelno odrcdenim prcclli<.2 + 440.OS + 42." PROf EKI O I '~1..67 Pa. shodllo Illvrd c na m ril cllnskom pos tllpkll. treba zadrl.:£1. lakn je 0 11 veci oel pribliZllo odreelenog raspo lozivog napora.1l prc ma pn.08+ 37.knih koreklllra n.07+ 17.07 + 17 .1 CENTK-.ima ooel :.

02 88. 68.. 7-9 226. 17 12. SO I 1/4 .08 0.3 37. 67.24 I 2.< 37.0 14.' " ".6 14.92 87.006 I I 0. .' 1.<3 608 217 77 77 .5 '0 55.0 ".' I 5.7 120.4 55.07 Razvodni vlln ikalnl vod III 1 2.7 0.70 I 57.2 I 132.5 1 1(4 1.I .0 0. I '" I 5 77 '" 140 < I I <. 88.92 I I 0.' 8.< . .17 ' .55 'm I . I m p q . '.0 1.32 6.8 Pa Lhrohno u deonlcama 1.430 \ 89.47 I 68.399 I 35 \ 0.I .' 14.57 11.9 - 20 20 68.22 SO " 22 270 518.22 :k"R+:E Z" 0.06 0. .' ' . 1/2 0. 21950 141SO I 0.91 Palm 0. 762.4 3.11 0 2.92 I 89.7 77.2 4.0 ".13 0. (mm) L' 0 Z (P a) ' ·R (n· h) (Pa) Z (p-D (Pa) 9 h I 24.47 ° c Iz grejnog tela 04 pritil:e 71 kWh vOOe sa 12 Tempe rature me~avine 140 .T!lbe/a 1l . I 68.I Hladenje u grejnim lelima . pretnik Topt MaSliI1i l oUiina Cevl d p eonlca protok protok eonlce I(m) fIV) (kg/ h) (mm) 12 PlANA MREiE NAKNAONIPRORACUN SA PRETHOONIM PREtNIKOM RAZUKA R (Palm) w (mJs) R (Palm) '·R (Pa) l: .6 3.71 Povratni venikalni vod III " I 20 I 0.06 0.I . (VI'/ mK) (C) " 90 " (C) o o (C) .' 8.0 16.0 VERTIKALA 111.09 17.45 ! 68. Kola grejnog \ela 04.12 Pa Jeaini<!ni pad ptillska R • 42.9 32" 3250 "0 100 2. k SA PAOMENJENIM PRECNIl<OM CEVI w (m/s) ..3 12..21 89.I .0 5.0 1.17 0.59 I 3. 1 1 1/4 0. ·R (Po) • 1 2 3 5 8 7 8 b .26 1.8 ".56 greJoo 181004 - - 87.0 246.71 °c 129.Pill (Palm) H (Pa) (m) HOfizontalna razvodna mreia 2 3 I .1 < 777.11 0.8 0.4 48.94 I 0.5 2. I .' " 723.7 78.0 40.0 1.92 68.18 0.9 <.0 14.6 0.0 14.<30 89.6 42. z (Pa) . I I g '{pm .9 67.4 \ 440.2 + 3.47 + 71 .<3 " 0.95 89.61 Iz deonice 11 pr~i(:e 140 kg/1'1 vade sa 12 .11 '" 12. 68. Raspalolivl naper H = 367 Pa " Jedinl<!ni pad pritlska R a 6.5 <.44 I .71 _ 68. 2..5 < 379.S 17.7 Palm 10 1.7 gfe)no tela 104 - .8 9.0 .0 SOSO 1000 1000 < 5.6 0.0 7" 12.92 .' 1.9 70.3. 10 608 '" 5.2°C "Ul +"17 Horizontalna povratna mreta 7 -' I .1 SOSO 141SO 21950 .I . (Cj • (e) 89.4 L"R+LZ= + 204.8 • 366.7 .0 +7 .2 7.8 0. 1m) Imm) 11/4 • (mml I I 30 30 30 20 k.66 " h' PRORAtUN STVARNOG NAPORA Oeonlca I (k~) 609 d . .74 I 89.4 I 88.34 77.11 + KoIo grejnog lela 104. RaspeloJ:iv1 pritlsak H .08 '" I <" '.2 3.6 0 0.0 7.18 88.0 ' .2 46.024 I 2. 497 0.XII Prelh.457 35 35 0. I .1 \ 2n.

Pos ta jc srednjil tc mpc raluril prvih grcjnih le la visa u odnosu nil tela dvocevnih sist ema. iii pri nud na pomoclI pumpc. 0 277 .1sva k. Cevna mrda ima rrolllc nljiv rrese k. preciza n prcdme r ma le rij a la i vodenje dye cevi kroz zgradll . koji se grcjc. . JEDNOCEVNI SISTEMI CENTRALNOG GREJANJA 12. Povra tna voda se skuplja nczavis nilll l·<. bcz nbz ira na bmj prikljuce nih grejnih lela. Tilk va ccv na mrda za ht eva vi!ic r os l ~ oko mo nt ilzc. Kod jed noccvnog r01zvod.: UlilZ i ~ a niZo lll Ic mpe ril turom.lzvod nOl i pllv ril lna mreza jed instvc n ccvovoel . To zna ci d a je sVil ko grejno te lo povezano Z. sarno sto su kod gravilacionog grejanj a precnici ccvi vcci. kod koga su r. Dime nzio nis anje gravitacio nih siste ma jc izlozc no u ovom poo lilvlju. UVOD Dvocevni sistcmi (x nt ral nog greja nj a to plo m vmJ o m imilju p oscb~ n ccvovod za razvod vode. u lIkUpnl1m zbiru grejne povrS inc 5\1 jcdnakc 'kod jCd noccvnih i dvocev nih pus trojc nja. uslcd graVil (lcije. i sistcm jc bez pumpc. tako el a svako grcj nn tc ln clubija vodll iste te mpe ra ture.lzava go rnjc ne povll ljnc d e kl e dvoccvnih siste mil rrime njllje sc jed nocev ni sisl e m.: ma id a srednja le mpc ril lura vode 1I grejnim lclima o pa d~ 1I smc m s t mja nj ~ vode.:vovOelOIll i vra ca prcma izvo m to plo te .i d a je pad le mpc m ture u w ll ko m grcjno m tclu ma nji nego IJ slucaju dvocevnih sis te ma. a siste ma sa prinudno m cirkulacijo m u poglavljll X IV.: dno grejno le lo dospcva \I d ru go . sve do k ne izadc iz pns lednjeg gr cjnog le la sa tL' lll pc ra lll ro m kOjll odgovara le mpe ra illri povralnc vod e cclog sisle m01. pri l:c mll u wilk o skdec<. Iz loga proiz ila/. Pos tavk a cev nc nlrdc jc u o ba slu caja i s t ~. Kao rdenje koje II bl.12. U ovo m poglavlju iziazli se nacini pos tav lj anjil cevnc mrczc jc elntlcevnih 5is tt' ma. koja se pros tirll visino m objc kta. a o nih pri kraju ve rli ka le niza.1. ima isIi pro tok i ko nslOi nla ll prccni k. 100ko da se njihova povrsina povecilva. da jc hilldc nje vmlc 1I svakoj ve rlik a li c kvivalt: nlnn padu lempe ralure 1I grejnim le lima dvoeevnih sisl<. pri ce mu sc II razvodno lll ce vovodll precnik lImanjlljc. stn jt: pose bno u lda nn kad a se grcj anje nll kn adno uvodi.1 vcrlika la.1 1I povra tno m pnvecilva II sllle ru strlljanj<l vodc. Vuda koja prodc kroz j<. \I kojima eirkulacija vmle mozc biIi pr irod n(l. I sis tclll na dva ve rti ka lna voela.

tvnim razvod nim vcrt ikalallla na kojc su priklju l. 3. grcjni km g m: mora P() ccti sa vcrlikak.'KI OV/f. niz ih g rejnih tc la. nad podo m naj niZc c taze iii kroz plldzL'm nc kan a· k . 6.: nai'.. birn iku u salllnj kotlarnici .1 Jedlloeevlli sislem lop/ovodllog grcjallja sa gumjim razvodol1l (I. U s lu caju grejanja Illa njih s la llliJcn ih zgraJa.:t. 4. Kod ovakvog sislema YOGa iz ko tla s lmji kroz gl. siglla/lla eev..1 . vee se m OZ l ' vmlil i d irckl no sa razde lnika 1I kotlarniei i z"vr~ iti U S" . ccvi kOjl' vracajll oh lade nu vodll do kOl la. rcgu/aciolli vCllli/.h:dnocl'vni sislc llli cc nlralnog grcjanja su sa prinudnom.12. Vcrtik. lO.mi sa gnmjim razvodo m.·I CEN TR I L I\'O G liFJ. mad " mugu r<td iti i sa prirmJnom cirkul<t cijom vode:. 7.VJ/': /'OSTI<1)jf':Vl.a jcdnoccv nih sis te ma cc nlr. Takvih g rcjnih kru gnva Illnzc bili vise. kOlao.' I'II01f. eevovod se grana (lacka "a" na sI. Kot! vL'rlikalnih siste ma ga mjcg razvnda hnrizo nl a lni deo ccvovodil Zit rilzvod tllJl k vmk Sc: plls lav lja iznad najvisih grcj nih tc:i. a iz njega 1I razvodni ho rizontalni eevovod. prclivlla ecv. 1 Z.1. ekspallziolli Slid.lIn llg grejanja moZe sc pns tav iti na vis. Ide ispod na j.tlni cevni sistemi ('cvn" mn. ko da eke) vade od lazi 1I radijatore. sn ' : s(. U zavis nosli od bro. 9. kralka vc::a.. na cina povezivanja grejnih Ida. 11. 7 5 a a S /ikll 12. /'''!'''''' 'i. NACINI POSTAVLJANJA CEVNE MREZE 12. 5.. raspode ljujuci se nil pu jcdi ne vatika le .12.pllmpa. 8. kroz podrum.I.1) !.18 U. cirkll/adolla ecv. a den kralk om vezolTl n3s tav lja d a slrllji kroz \ CI . . Razvod na voda stmji odozgo nadole iz jednog grejnog le la 1I drllgo .i h g rcjnih lela.c ni horizo nl aln i g rcjn i kru gov i.2. !wrizollia/Ili povrallli vod. 1.in a . Kot! donjeg razvoda cevi pro lilze ispod najn i.2. Kada Sll u istoj lack i vezana dva radij atora . l iglavno lll sc radi 0 "wrtik a lnim" instalacijama sa go rnjim i donjim razvoli n1l1 i () s istc lllillla sa g l. glavlli IIspoIIski vud) a slik a ma 11.11A prikazani Sli jcdnoccvni s ist(. Kml oba na '::ina ntzvoda.l slall()va zgr:: dc: . 2. j. grcjllo le/o. razvodlli vud.VJ/:' 12. l\ ni lIspo ns ki vod.

4. r-'---] [i"" ' I ~--~I'------r---~6--==------~---------o~7 I I I 9 8 10 -.ie kratka veza iskljuCe na.3.ie snabdeve na lrokrakim ventililna. radijll10r 11. prelivlla./edllocevlli sistemi . koji omogueavaju podesavanje odavanja toplOl e svakog rad ijalo ra.\'pallziollog . JO.\'po/jlla cirklllaciO/U/ cev ek. reglllaciolli veil til. 7.m pomerellim kratkim vezama (J. vo da st ruji kroz sve radijato re jed ne ve rlikale.mbimik v(/. sa pome re no m kratkom vezo m i trokrakim ve nlilom. I I I 5 I I I I I f I I I r ___ -L _________ I I) .lpOIl. 6. kolao) Serna pumpnog jednocevnog prot ocnog siste ma sa go mjim razvod o m. Na slici 12. Kod ovog sis te ma .Ure same razvodne vod e moze uti cati na o davanje to plote radijatora . pllmpa. J3. 3. ko d koga SL' ne vrsi regula eija protoka kroz radija tore. glavlli 1I. do ne kle ohladena u jednom iii dva grejna te la kod paralclne veze. Obc prik azH ne se me pogod ne SII za pri me nu u vikspratnim zgrada ma . O hlad e na V OdH iz verlkale skuplja se u ho rizo nlHlnoj povralnoj cevnoj mrdi.J Stika J2. Trokraki venti 1 moze svu kolicinu vode llputili kroz radijalor i tada . bez posredstva kratkih veza.\'/Ida.I·ki vod. Sarno se prome nom lemperal. ehpallzolli . .Wld. sarno slo . 5. . Pomeranje kralkih veza je izvrsc no u ci lju povo ljnijegs trujanj<l vode u rad ija to rc. razvodlli vod. JEDNOCEVNI SISTEMI CI. . Medutim. 8. 2. iii se sva voda moze odvesli kratkom vezom i radijator iskljllciti iz pogona..L ______ J Il -II '--!!-=":-=:J"""''. din:ktno slmji kroz sled eCi radijator gde se dalje hladi.. s tn cini da je montaza ovih sis tc mH51 0icnij<l i iziskujc ve6 broj fazonskih de lova. kratke VCZC. i tako redom.2 . Ova se rna je islove lna sa semom sa pome re nim kratkim vezama.12. prikazana je na slici 12. sigllallla. 9.2 prika za n<l je se rna jednocevnog razvod H sa pre kinulim ve rlikalama i pome re nim kralkim vezama u slra nu grejnih le la. Na sli ci 12. razvodna voda. svako ovakvo poddava nje dire klno ulice na odavanje loplote sledeeeg radijalora. Kod ud alje nih ve rLika la mogu se u najvisoj la cki ugradili skuplj aci vilzduh a r<ldi njcgovog lakseg ispuslanja iz sistema i sprecavanja prekidanja cirkul acijc. Mogucnost pojedinacnog regulisanja odavanja toplote grejnih te la ne pos loji. povralni vod.lVTR' ILNOG GREIANJA 279 likHlu .4 d ala je serna jednoeevnog pumpnog prolocno-regulisuceg sislema sa go mjim razvodo m. do poslednjeg grejnog te la na vcrtik ali.ZdlltU/. slmjeCi pre ma kOLIn u ko me se zagrcva. Z naci. 12.

Todom'·/C PI?OJEKfOJlANU : POSTROJ£ JA Z-1 CENTRA LNO G REJANJf. jednocevni sist. 11. 5.-. kOlao) Je d noce vni ve rtik a lni sis tc mi sa donjim razvo do m. J 1. razvodll. 9.. _. ehpallziolli slld. 8. 7. SpOjlUl cevi 5. 3. sislellli sa Irokrakim vCl/lilima (1. pllmpa.Or Slika 12. l(utl sistcm~ na sl ici 12.tllI cevi 3. trokmki vCl/lil) Na slici 12.5 predstavljcnc 5\1 najvise upo trcbljive semc zgrade do tri sprill ii .4 Jedllocevll. plllnpa. 6.J 1 I /I I 1 __ ~ ___ ~_~ _____ ~ I 1 • _. Kod ov ih vcrtikala ra dijato r svakc sobe deli Sf: 11 <1 . 10 1.3 J et/llocevlli sislem bez reglllacije proloka (1. 6- I I 1 I 1 1 I I /I -- .· .\'/It/a. 4. sabimik vazdllha..L . takozvanc 'TI" vcrtikalc (pre ma cirilicno m slovu P). povratlli cevovod. pOl'railli vod.G I' . prclivlla. cirk/llaciol/ll cev ehpal/ziollog .koj modularnoj izgrad nji slimova.IO. siRllallla. radijalor 9. 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 LJ.J. 8..5 dcsno je prcdstavljen "IT' sistem. 2.. 6. spojlla cirkillaciolla cev ekfpanziollog . sigl/all/a cevi 4. vod.:i 12. prelil. sabimik vazduha.1J iz vodo. Se ma na sli.\'/Ida. 10.em sa "obicnim" radijatorskim ventilima I po me rcnim kratkim vezama.adavodo 10 f--<>-. ehpal/ziol/a poslldll. 9 ___ JI _ __ !---+-- 1.ado Slika 12.. razvodlli vod: 7.I2. kOlllO. radijalor. ___ I 1 I 1 1 I _ _ _ _ _ _ . koji je dobio primenu u indus trij.2110 Il. 2.5 jl. poee li su se primenjivati sa pojavo m zgrada bez tavan a.--L.

TEMI CF. "I r vertilwlama (I.jeda n (sa leva) sa kva nlila livnim n:gulisa njem odava nja lo plo lC. dovodllo cev.p:d~l s nog rcglliisa nja od avanja lo plo te protocnog ra dijat o~ a . vazdl/slli ilpust. kako duiina verlikalnog. grrjllo tew. 11. kroz sahtne prolaze u blizinj slepenisla i mokrih Cvorova. kO((lo) 12. vee se "rastczlI" pored zaslakljcnih povrSin<1. smanjlljllCi loplolni diskomIor proslorijc.I'pojlla cc:v ehpallziollog suda. 9. Pogodan jc za primenll kod ravnih visespralnjca sa 3-7 spratova .12. 12. lIvodenjcm monlaznih panelnih konslnlkcija. o~aJ SC slslcm korisli 1I vc likoj mo nlaz noj izgradnji sla nova. Grejna le la sc horizonlalno naizmcnicno vezlIju. Vcrtikale za horizontalne grane poslavljaju se u pomoenim prostorijama zgrildc.spra lno lIkljllciva njc grcj. primenom dugackih prozora ild. 5. ~<ao ~ IO jc rc~ no . U ovakvom sisle mu sa horizonlalnim cirkulacionim granama skracuje sc.. dm gi (sa dcs na) nucguli sli ci . odvodna cev.. Na n ajv i ~c m spra tll pOSloji mogllcnost .\ T UA LNOG G REh1NJrI 281 dva dd a . 7.! I Slika J2. cirklliaciolla. Inace. obrazujuei horizonlalne cirkulacione granc. 4. Jn .:. 8.mja po pOCelku unulras njih pcw rsinskih radova. I )1 I. Svaka grana zagreva po dec stambenog objckla na jed nom spratu... tako i horizontalnog dela grana koje povezuju ve rtikale. . ekspanziolla po. sisle m dozvo ljav<1 i poslcpc no .. siwra/Ila. .mda.2. JEDNOCEVNI SI.2.5 Jedllocevlli sil·tem sa tzv. lako da ih na istom nivou moze bili visc. pa se grejna lel<1 nc grupi~u .6'h-r-f-:lI I I 9 I 1 L-_______ -. 2 I I I 5 I I I '. U lakvim zgradama odsulnosl meduprozorskih stubaca oleZava razmeslanjc vcrtikal<1.. prelivlla. 2. u porcdenju sa sislemirna sa vcrlikalama. Horizontalni razvodni krugovi Rasproslranjenosl horizonlalnih sislema grejanja IIslovljena jc povccanjcm dlliina zgrada . vellJi/ za reglllifwrje. pllmpa. PrJ prJmcnJ be lo n~ klh grcJnJh pa ncla. 3. a horizontalne grane hatkim vezama se vode do zavrSoog dela poda.pro locni. 6.

dovodlla CCVjlD. insta lacija na ovnm spralu lI mes to kao grejna gra na mo · ze bi ti i7.5 prclivl/{/. Kod ove se me neo phodno je o bral ili paznju na ko mpe nzaciju to plo tnc di la tacije cevi. Na svako m radija to ru za iSpUSl vazduha pOSI.·I Cf. Kratk a veza se moze izves ti sa sma njen i1l1 precnik o m.: i 12. cirklll. Na prvo m sprat u je prik azana p ro locna se ma slruj an ja vode kroz reull a veza na grejna lela. iii sa mo na krajnje m radij ato ru pri pos tojanju spojne "V<ll uus ne " cev i 1I go rnje m de lu grupe radijat o ra .: irkulacio nih grana u sis leml... za rcglliisalljcj 9. Na s red njc m spralu predstavlje na je grana sa kral · kao nepo krc tni . ko el pus kdnjeg grejnog lela. sigllailla.vO Jcm. r I~ } 1 J 5 I II I 9 12 0- Gt r 7 8 6 r: )~ liJ / r-. pos to se glavna ho rizu ntaln a ccv pos tavlja iznad fina lizira nog pod".- II - Slika 12. Na istoj hon w nt a li.·.3. kotaojJ3.: cl nus lra no m spaja nju grejnog te la sa eevi. kOllveklor) . prj j<.·i. Da bi se dob ili dobro izvedeni vc rtika lni prik ljucci na grcjnim le li· ma. grcja nja I ros pra lne zgrad e. SlI u tom slucaju postavlje ne jedn .ttn a na kojo i sc zavrsava. U to m slucaju. spojlla cev ekspa/lziollog s/ld aj 6. pllmpa j 12. dllzin a kratk e veze u prik ilz .282 R 'l 'o<loml'ii PI?OJ EKTO J~~ NJ l': POSTROJf:NJA Z. pos ta sc sva ki vezan i radija to r jav lj d . kako bi se o bczbedi o pOlre ba n pro · to k krnz radij ato r. SIO bi poveca lo o tpo r slrtljanju vode . grcjllo telo. ~ f-1 . vellt. 4..vede na i u o bliku cirkul acin nog kru ga.6 da te su razlicil e se me horizo ntalnih <. odvodlla cevjll .para le lno. vez a ho rizont a lc i ho rizo nla lnog dela (kra lke veze) is pod radijato ra. Ka ko se sa sli kc vidi . Ije nc su vazdllsne s lavine.II1" fJ rv<l uva s lu caja odrede na je duzino m grcjnog te la. Razvodna ve rtika la na kojoj grcjll i krug pocinjc i povr. o ni se mogu pripre mili i mo nlira ti na deo glavne ho rizonta lnc ce vi i u rad io ni . do druge .cvrsti OS IOI1<IC kim vcza ma pod g rejnim tdima..JI ___________ -. vazdlLflli isplIst j 7.os tvaruje se 11. i sta lno je drukcija.6 Sema razlil:itih cirklliacionih krlllJOva (1. prik aza na je kra lka veza s landa rdne duzine . 88' . Meclutim.j I I I I 10 _ _ _ -..N TR4 L NOGREJANJI' Na sli <. fq rP . ekspallziolli slIdj 2. trokratki vClltil.

S obziro m na mogll c nos\ izdvajanja sva kog s lana 1I poseb nc eirklilacionc kru govc.. U jcdnoj kUliji moze bili prikljuCak za jcdan iIi vise slanova (slika 12. 1I z3vis nos li ou vt:l ici nc objc kl a i 10 lI glavnom kroz vc rliki. posl av ljajll se grcjna le la k()j a se specijalnim venlilima vczuju z" cev i. U nbjck lll sa ho riw nlalnim cevnim kru gov ima p rovlaci se ne ko lik o verlikala.1 283 Na Irece m spra tll je prikazana prolocna serna sa lrokra lkim ve nlilima. 12. savreme ni jcd noccv ni sislemi sc sas lojc od horizonl a lnih kru gova koj i poc injll na razvodnom. a i za "p ro dllvavanje" go rnjeg u s lu caju skupljanja vazduha pule m poviSc nja brzine slruj a nja vode. 12.I ed nOl:cvni sislcmi Sli danas lInapredc ni speeij a lnim ko nslrukcija m a venlila. Na vcrlikalc po spralovima Sll priklju ce nc klllijc malih uimenz ija . radi regulisa nj a odava nja lop lole. koje SlI prccnik a. Slika J 2. VeZl! grcjnih lela i ccvi mozc bili sa slra nc iIi o dozdo.. Iz kulijl' do razd e lnika vuu e se cirkulacioni krugovi najcesce od bakarnih ccv i. kao i kra lkll obil az nll veZll (sl. 12. o nda se Ces lo ispred donjeg poslav lj a ve ntil ( iii slavina).l su lI grade na dva konveklora jeda n iznad drugog. IF.IG i J2. Sva ko grcjno te lo j l: o pre mlje no venlilom za aulomalsko is pll s lanjc vazdu ha koji jc poslavljcn na najvisoj laeci grcjnog le la. 1I zavisnosli od lipa ven lila. koji sadrie 1I seb i razvodni i povralni prikljllCa k. SA VREMENI JEDNOCEVNI SISTEMI . U s ill cajll kad.7). lJ horizo nl a lnc jcdnoccvne grane Ccs lo se ukljucuju ko iwektori. koja nijc dobila vel iku primenll usled lest.lO li Z drll gi (s lika 12.DNOCHiVl SlSTEM1CF. 17).lne gradcvins ke ka nalc 1I blizini s l e peni~la i mokrih cvorova. Na c irk lllacio nc kru gov<.vfRAL NOG GR£JANJ. 1I kojima su s meii leni razdc1nici i sabirnici za pojcdinc cirklilacionc kru gove. Na krajll gra ne je pri kaza n prolocni neregu lislICi ko nveklor. koji Sll jcd . " zavrsavajll se n:l povra lno m lI spo nsko m VOdll.12. 8). l 5.-oCa pri poslavlja nju i upo lrebi lrokralkih venlila .7 Horizontailli cevlli JerI/go vi II stambel/im objektima .3.

8 Nacill prikljllcellja horizol1talllilz cirklllaciollih kmgova na Ilspol1ske vodOl'e 12. sto je posebno izraieno kod jednocc v nih sistema. C~I . ~ r... Todaro"ic I'ROJEKTOIlANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREfANJE I RazYOdni ermaic 50 x 50 em u istom spratu .nC' c~ Ir od...3.ktni prikljucci be: rozvodnog crmariea . PoKTJt" j ~d Ulponsk .. . Razvodri armari.. f. II I :=J " II II II II II II Dir.1 Primena bakarnih cevi Baka rne cevi imaju niz prednosti nad eelicnim...: u spratu ispod f+ I ~- C C I -- ~~.:- IaftlTILO ~ I I =-=-= II . " C [.ad w { a.... : I i¥!1 ~! c i~~ c c ~I .. 12. pa su cevi od bakra nas le ve li hll primenu 1I postrojenjima centralnog grejanja._ ~-:-~ "".."._J ~ ~ c rC - r: XUPAflLO k lYain/~nJr I I - - . Jer bakar ima vcJiku otpomost na koroziju sto obezbeduje cevnoj Olft'/i . M':' . .28~ I B.

za isti pad pritiska u cevnoj mTd i. nema tit iOgil ad mu ija kao posicd icc korozlJc pi! n1Je po trebno J?ovre me no 15piranje cevovoda. Sa povecanje m duzine eevovod a . T o o mogu cavil ko risec nje veCih brzina strujanj a vode i kao posledicu toga ugradnjll cevi manjih precnika nego 1I slucaju cclicnih eevi.jitilll.12 JEDNOCEV 1SISTf:M1 CEN fHr1l. nt: po l ~~bne za mc ne delova cev ~~ rnreZc .9 Bakami spojlli elementi . koji su i je ftiniji.i za cevovode sistema grejallja iz asor1imallafahrike Majdallpek Hrapavosl bakarnih cevi je oko 30 pula manj a nego eelicnih slo prakticno znaci da je niii koe fi cije nl trcnja pri struja nju vode . Na cevi manjih precnika se ugraduju manji ve nl iii kao i druga armalura. 2 12.NOG (jRElrlNJA 285 dug vek Iraja nja i niic izdalkc Zit od riavilnje . je r su.

.k/:!. [ spaja nje bakarnih ccvi je brLo i re lalivno lako. Odredivanje pome: nutih te mperatura objasniee se pomocu seme na slid 12. racunajuci matcrija l.. sa vrlu niskim slepeno m necist oca .evi Sli tank oz idnc a osim toga i manjih precnika od ee licni h. I3aka rn c ccvi se lako sav ijajll pri cc mu se ne slvaraju nabo ri na cevnom omolacu .c lika. Za izracunavanjc povrsine radijatora treba poznavati luJ i liz.d . Zit jednake protokc. jer bakarnc' {. K) I" .ev i m. _ te mperatura vod e na lliazu 1I radijator liz _ te mperatura vode na izlazu iz radijatora Kod dvocevnih sistema srednja te mperatura vode u svim grejnim telima je is(.tempera tura pros torije(°C) 1m = 1/2· (I.Tc Klo"JI·ir J>ROJ£/(/.pravljc ne od hladno valjanih ce licnih lraka.e nlrisana o ptcrece nj~ . Q. Zbog ve likc clas t icnnst i nislI ase t Ijive na razna slega nja i ve lika povrsinska knn {. DIMENZIONISANJE GREJNIH TELA O dredivanje zagrevne povrsin" grejnih tel a vrsi se po istoj jed nacini kao kilt! <I v" cev nih sist e ma: /1. a sto jc pose bna prcd nos t kilt! jednoccvnih sisle ma kod kojih su celc vc rtik a le istog precnika. ali moze bili i razlicil. a li im je vck lrajanja kraci.2) Kod jednoccvnih sistema. rek tnog dodira sa be lonom ako Sl: lIgradliju 1I po dove pri izvodenjll podnog grejanja . To Sli {. U n" 5e lakk obIikuju od bakarnih. Vr10 Sll praklicne kod nak naunog ugradivanja grejanja 1I zgrade. koja je svojevrsna zastila ccvi od spo ljnih ud a ra iIi di . I ) u kojoj je: Q . Temperature razvodnc I . kao sto je slucaj i sa padom temperature: k 2 ill = I. S li cnc osub ine bakarnim imajll i cevi od mek og Ce lika.OVANJ£ J>OSTROJENJA ZA C£NTRALNO GREfANJ£ masa mitterijala ccvi sc smanjuje u odnosu na ccv i od c. isporui:\" ne t! c lovc za grejni s isle m kao i cc nu monlaze. dok je pad temperature obicno u svim grejnim telima isti.nika ccvi ad 80 do 100 mm. sto vai i i za dvacevne sislcme.I Q ( 12. Vrsi se k~pi ­ larnim Ic mIjenjem spojev3 koji se izraduju u vrlo veIikom aso rtimanu (slika 121)) I\naliza cc n~ jc pokazilla da Sll cevnc mrezc od bakra. ali su nedovoljno 01 _ po rn e na spo ljnc ud arc. mekih cevJ koje se ispo nl cujll u ko turovima dllzine i do 50 m omogucuie jednoslavno polaganje eevnvoua u jcdnoj cc lini.liz = consi. tempe rature vode na uIazu i izlazu pojedinih grejnih tcla SlI razlicite.t i jednaka 1/2· (I'd + liz). povo ljnije nad ec licnim za mreZc pn:.) -.k(I".po trebna kolicina toplo te za grejanje pros torije(W) koc fi cije nt prolaza topIote za usvoje no grejno telo(W/m . 12.2S6 u grad c n~ 13.4. I'ojava tzv. ( 12. -I.d + lil ) . Ispo rucuju se i babi rnc ccvi presvuCcne plas tikom.10.srednja temperatura vode u grejnom telu I".

do 13' (l2 .3) ~ tr ... ( 12. Prolok vode kroz vertikalu moze se odrediti i po lazeCi od toga do je voda. Sa ovimje od redena i kolicina lop lo te koja sc transportuje vertika lo m do grejnih te la QA = QI + QII +QIIl' PolazeCi od ovih vrednosli odrede n je protok vod e kroz verlikalu A . J0 Temperatttre vode merodavlle za dimellziollisanj e grejnih leu.. JEDNOCEVNI SISTEMI CENTR4LNOG GREJANJA 287 pov rlltne vode II siste mu LIi" = I. [zjednacavajuCi prethodm: jednacine lltircciuj.12. QII i QfII.J ) Temperatura I ] predstavlja te mpera tum smde vode koja je prosla kroz radijator.0 / lizJ tSMJ . i de la koji je prosao kroz haIku vezu.: se ova te mperatura: .3: /.t luI2 II tir} tSM2 r ~ / lull I lIZ I @ Slika J2. prosavii i kroz radij ato r gornjeg sprata snizila svoju te mperatum od t.IV Kolicine toplo le koje lreba da odaju radija lllri su oznace ne na iic mi i iznose: QI.0 / tUIJ m / . .

4LYOGRElr1 . j =1 r Q .-I. Todoroo~ PROJEJaOFA .:alu Za odrcdivanjc povrlinc grejnih te la neophodno jc joS znati tempcraturu vode ko · ja izla7j iz grejnog tc la.WE POSTROJ£ VJA L I CF. ~ Q I (.3 ( 12.\7R. dobiec se opSti izraz za Ic mpcraluru smc:Sc vode za radijator: ( I -I ) n ' 1' ..-t I r .8) Q: 1 PostupajuCi daljc na ovaj naan 1D07..-u pna odata toplota svib grejnih tela.5 ) T emperatura 13 jc pOCctna tempera tura sudivanju slcdi slcdcea jcdnaCina: radija tor II. QII ( 12.4 L I n ( 12..6 ) ZamcnjujuCi u ovoj jcdnaCini nadc nu vrcdnost te mpe rature 13 dobija sc: Q. 83 B. n·li po redu radijator odozgo.Jc slcdi: (Q + Q IlI .ul-upno odavanjc toplotc svih radijatora vczanib za ve rtil.) pri razliCitim srcdnjim lemperaturama vode lin .-oju sc odredujc tc mperatura .) II X (12.I. VJE ([2.. smeStc nib isprcd tacke mcSanja za L.9) gdc jc: .. 7) odaj.. 2 Pad te mperalufC vode u svim grejnim tclima po spralovima jc jcdnaL. = ronsL) pri I3ZliCitim padovima tcmperature u radijalorima. Analogno pre thod nom ra · 7. Q-£naeavajuCi sa n.ul.-(61 roOSl. Ova te mperatura sc nalazi u zavisnosti od uslova koji su odrc· de ni za dati SistCIIL Ti oslovi mogu hili slcdcCi: L U svim radijatorima (grejnim tclima) jcdnake su srednje temperature vode (I.:ak:.1: se odrcditi te mperatura u rna kojoj deonici \"\: rtil.

!!-/ I-=- c ( lui - a Q) R c ·/ c·C v . 1st i je slueaj i kod grejnih te la koja su povcza na u eirkulacione kmgove. JEDNOCEVNI SISTEMI CENrRALNOG G RFJA NJ. 1/1"' pa je: ( 12. a sa C R protok kroz rad ija torc.ia Pad tempera ture vade u radijatoru je o nd a: ( 12./ .~ lJ R v.iGRslcdi : G R = C .. tako i u pogledu ccvi. a sa njo m i zagrevna pov. povrSine svih sledecih Ce se poveeava ti.12. 13) v S obziro m na sniienje te mperature vode pri izlasku iz grejnih te la.. II ) Ka ko je s dru ge stram: I':J. . dok Ce se kod ostalih ona povecavati. povccanja srcd nje tempe ra ture vode u gTcj nom te lu i smanje nja povrsine te la.lil' to je liz = 1.1 Q _a__ C R ( 12. <I Ii i do povc ea nj<l precnika eevi ko jima se gTcjna te lit vezuju Zil vert ikalu. To dovodi do smanje nja pada tempe rature vodc.. - 7 (12. proizil a~ i da Ce se dobiti ista sumama grejna povrSina kao i kod ekvivale ntnih sistema dvocevnog grejanja. javlja se sve ni za srednj a te mpe ratura vode u svakom sledeecm grejno m te ill. manj a ko li cina va de stmji kroz kratku vew ve rtik aIe.sina radija tora.. Z bog toga. 12) Sa ovim jc od rede na srednja te mperatura vade u radija torima. A= QR _ _ --= Q . Prvi cc imati manju grejnu povrsinu. I <. vr. /II = 1. poCev od prvih grejnih te la u smem stmjanja vode. A ko se sa C v oznaci p ro tok kroz vertika lu u kg/h. Ako se kod proracu na prime ni me toda konstantnog pada te mpera ture II kmgu iii vertikali.1 2SQ Srednja te mpera tura vode 1m i pad te mpera ture vode u grejnim te lima 6J imaju razlicite vred nos ti. Utvrde no je da su najeko nomiciniji siste mi o ni kod kojih su i srednje te mpe rature i pad te mperature vode u grejnim telima po spratovima razlicit i. Rukovodeci se gore navede nim uslovima. Sto je taj od nos blizi jcdini ci.1 0) Ako se go rnji od nos oz naci sa a = G.I':J..ie na su ispitivanja da bi sc odrcdilo koji daju naje ko mo nicnije siste me./ .. a veca kroz grej no te lo . o ni kod kojih je : 3. kako u pc gledu grejnih te la. utv rd c no je d<l su najeko no micniji siste mi. Srcd nja te mpe ratura vode u grejnim te lima i pad te mpe ra tura zavise od odnosit iz medu ko licinc vodc koja pro tiCe kroz ve rtik alu i kolicine koja prode kroz grejno tc 1 0.

16) analogno: (12.I S) 10 - cp- ruv- sumarna top lot nil snaga grejnih lela (toplotno OpICrcec njc vcrlikalc tcmperatura razvodm: vode sistema iii cirku lacionog kntga tc mperatura povratne vode sistema iii cirkulaeionog kruga specificm! toplota vodc guslina vodc lc mpe raturski pad vode u vertikali Tempe ratura vodc 11 svakoj dconici zavisi ad velicine hlade nja vode u radijatori rna. "/<xIOfUl'''' "ROJ UcrOl ~4 NJ" POST/W JENJA 2. DIMENZIONISANJE CEVNE MREZE GRAVITACIONIH SISTEMA Kod gn. odrcdcn jc prc ma slici 12...200 8.+QII/ = IQR C· P(/r -I. kod protocnih sistema sa gornjim razvodo m. 17) u opstem slueaju: .. 14 ) Pritisak usled hlade nj a vod c 11 grej nim telima .5. Qv c· p·IlI.. to sc ras polozivi napor mo)k sma trati kao suma priliska koji nastaje uslcd hlad e nja vad e u grejnim te lima Ppr~' i .12. Na deoniei izmcdu radijatora lreceg i dntgog sprata ona iznosi: (12.) c · p·IlI. (12. Vc licina neophodna za njcgovo odredivanje je protok vode kroz vcrtikalu 11 (kglh) i pri zadanoj top lolnoj snazi radijalora i le mpcraturi vod e on iznos i G = QI+ Q..' priliska koji nils laje uslcd hl ade nja vode u ccvima Ppr.< (12.ldcnc povra tne i topic razvodne vode. Kako se hlade nje vodc u jed nocev no m sislemu vrsi i prc ko radijatora i pre ko ccvi.vi ta cion ih sis tc m<l vode nog grejanja prirodnu cirkulaciju vodc izaziv<l r i U lik a gustina o hl.-1 CENTRA '-NO 0 REfA NJ E 12.

PI . Prirodni cirkulacioni pritisak 1I ovom sistcmu sad a ima vrednost: (12. 18) c ·G lIkllpna loplo tna snilga svih grejnih te la na ve rtik ali do posmatrane deonice (brojeCi 1I s me ru struja njil vode) Na slici n. P2 + "1 PI)' Hidros taticki pritisa k 1I glavnoj vertikali pri tc mpe ratllrivode lr iznosi: g (" JP.lilVil 1I vcrtik a li nil vis ini h).ll srafirane povcline rad ija to ra preds tavljaju delove 1I kojima je temperatura vode 13. J I IzraCtltlava1lje gravitacionog napora kod jed1locev/log sistema Hidrostatii':ki pritisak u vertikali pri njenoj visini /t1+/t 2+/tJ iz. +" l Pr + hI Pr) . a temperatura I] na visini hz. Q. uz imajllCi da je odava nje to plo te u sredini grcjnog te la a ne postupno po vis ini . - L Qi1J h11/ hjJ Stika 12. sto ne lInos i greskLl. Protok vode kroz ve rtikalu i temperature vode na svakoj deo nici ve rtikale. . 12> II i I. To zn<li':i dil se moze smatra ti da se tempe ratura vode IJ Odr. = 1. Proraeunska serna sa svim potrebnim podaeima za proracun data je na slici 12. odreduju se po formula rna kao kod prethodne seme. Odredivanjc prirodnog napora kod sistema sa kratkim vezama vcli se na sliean nacin kao i kod protocnog sistema. P2 .- IQi ( / 2.12. p.12.19) gde su: P3 . s matraju ~i da se voda 1I ccvovodll nc hladi. gustine vode pri tc mperaturama I].nosi g (1r3 P3 + 1r 7.. lz ovo- . ) EDr \"OCE'''Vl SISTEMI CENTRAL NOG ORBAN)'! 291 / I.

5 hR. koje obrazuju doyodni prikljucak. U slucaju sa sLike.12 (u srariranom delu radijatora voda ima temperaturu I" a ukratkoj vezi lui) iznosi: (12. d. b. PROJeXro":4NJf: POSTROJENJA Z-1 CENf'RALNO GREJANJE ga proizilaz i da pri jed nakim to plo tnim op te rece njima grej nih tela i istim poectnim te mpe raturama. c. T<HIor. Vertikale sa kratkim vezama imaju lokalna cirkulaciona kola kod svakog grejnog te la. vee i u tilcka ma vcrtikalc (erne tacke na slici) gde se meSa voda kOj... to se u m1l 1 0 m cirkulacionom kolu javlja sopstveni prirodni cirkulacioni pritisak.l pro te kne kroz rild ija tor i ~roz kratku vezu. a.i.292 8. Njegoya vclii:.20).5 hR to je ujedno i razlika u vclicinama koje odreduju (0 rmu It· (12. odyodni prikljueak i kratka ve · za.19) i (12.21 ) gde su: . sam radijator. Prirodni pritisak u ovom sistc mu iz nos i: ( 12. to bi bile deo nicc a.. [pil ~ u ovo m siste mu te mpe raturil i gustin a vati c ~c me nj aju ne sa rno II grejnim telima (uslovnim ce ntrima hl ilde nj a).i na odredena prema slici 12. protok i te mpe ratura vade nil deonieama kod obe k me SII istc.2(1) Posto je hl>1I 1' za 0. Kako se nivoi ce ntara hlade nja 11 radijatorirna i odgovarajuCi centri hladcnjil u vcrtikali razlikuju za 0.

mora biti zadovoljen usl ov: (12. Svaka ve rtikala je istovre me no i razvodni i povratani eevovod svih grejnih tela iste vertikale. Kod ho rizontalnog jedn oeevnog siste ma greja nja.22) gde je Pl. a PSR srednja vrednost gusti ne u radijatoru. Hidraulicnim proracuno m glavnog eirkulaeionog kola odreduju se precniei njegovih pojedinih de onica. u malo m cirkulacionom kolu.12." gustina vode u kratkoj vezi. Prirodni cirkulacioni pritisak. .23) Kod pumpnih s iste ma gn:janja raspo lozivi napo r sas toji se iz napo ra pumpe i gravitaeionog. radijato ri su veza ni na red i prome na te mpe rature i gustine po horizo nt a li. Vc lici na koefieijenta je /3=0. pos to su grejna tela u rednoj vezi. tako da zbir gubitaka pritiska u kolu L (Rl + Z) bude jednak j(j za 5 .10% manji od velicine racunskog pritiska. dok se prirodni eirkulaeio ni pritisa k nc pre kidn o menja us led pro me na tempera tura vode. Pri proracunu bira se eirkulacio no ko lo koje je najnepovoljnije u hidrauUl': nom pogledu. moze se odrediti kan razlika hid ros talickog pritiska visine radijatora i kratk e veze: ( 12.24) gde su: 1'" Pm f3 napor koji ostva ruje pumpa prirodni eirkulaeio ni pritisa k nastao usled rilz lika gustine u razvod noj i povra tnoj eev noj mrd i koeficije nt.=lrh Ijz < IJ).gravitaeionog pritiskil u periodu odrzavanja projeklnog hidraulil':nog rezima u sis te mu .napo r. i liz (za radija tor treccg sp ra ta l". ft:DNOCEVNl SISTEMl CENTRALNOG GRFJANfA 293 Pu' i Pi! o dgovil raju ce gustine vod e pri tc mpe raturama I". a to je ono kod kogCl je raspolozivi cirkulaeioni pritisak po jediniei duzine ccvi najmanji.5 sto znaci da se uz ima Silmo 50% gravitacio nog napora. kod pumpnog greja nj a raspo lozivi napo r bi iznosio u o pste m slucajll: (12. zbog hlade nja vode u radij a torima ne od rilZava se na velil':inu prirodnog eirkul aeio nog pritiska. koris ti se za savlad ivanje o tpora usled tre nja 1I eevima s is te ma i za savladivanje mes nih o tpo ra. kod grav it aeionih sistema grejanja. Prema tome. Pre ma tome. Ova reze rva se ostavlja za slucaj da se u proracunu izosta- . obzirom da su u najvece m de lu grejne sezone tempe ra ture vod e u siste mu nile od proje ktnih Oso bc nost jednoeevnih siste ma je til sto svaka vertika la predstavlja jedinstvenu strujno kolo. Napor u sistemu os tvare n pumpom je konstantan. koj i uzima u obzir deo prirodnog . PostojeCi prirodni eirkulaeioni pritisak . I ovaj napor ce se utrositi za savladivanje o tporil strujanja vod e u mrezi.

4. P r (12. • B 1 C gr 1 2 hll h2 h3 hI ~r 4 t A 9ml 5 ~gl 3 9m:r II 6 hm h4 h5 7 h0 . 1 i s. 13 o dre diec se raspo loz ivi pritisak po ko lll kroz ve rtiblll i P" kolll kro7. doh drugi. 7.. 2.- f- gmn:.tlje m proraclInli kilo os nova / . pored po mc nut a dva ko la.ie imati go tov\l semll s i\ te ma grcja nja. gil h1V • E ~-------------' ...vertik'lle.1 hidrillilicku lIsk lade nost svih os ta lih kola s is te ma.t l1l:kog gr~d ev in skog objckta.2:i ) Prvi clan ove jed nacin e predstavlja pritisak d es nog vodenog stuba .6.-. Na istoj se mi .3..5. D Slilw 12. prikazana Sll i mal i! cirklil ac ion a ko l<1:l. G. nate dllz ine deo nica. Dil bi se maglo pristllpi ti prorilclInli cevovod a po trebno. g rejna tela. a li i kroz grejna te la: . P mil ) .Toooro. P r + hill · P "..204 R. pro toci kroz nji h i mcs ni o tpor i. gpi 8. 12. ODREDIVANJE GRAVITACIONOG NAPORA Za se mu na s li ci 12.8.13 lzgled cirkllinciollog kola Pritisak kroz cirklilaciono kolo (A BCD E A) iznosi: Pv = g ( "II .wno ci rkulaciono ko lo uzimil sc 1I d. Proracunato gl.·ic PROJEK1'() I'l1 M E POSTROJENJA Z4 CE rR4LNOGRI::lA NJE ve n ek~kv i hidrauli cni otpori sto se moze desiti u nedovo ljno ddinisanim planovi l1l. pritisak levog vodenog stllba.g ( ) "0Pr+Pp 2 + "( . C irklilacio ni pritisak kroz is tu vertikalu.( +" w . To z naci da treba dil su p07.

"'g I 3 Stika J 1..-ulaeionim kolima I. h". 4. a samim lim i leZinama (vcta jc u grcjoom tclu).14 Lokalno drla.26) p. G. eirkulaeioni prilisal. 8. .g·"O + ( 2 Moze se zapazili da je Ppr.26). JEDNOCElr:v1 SlST£~(f CENTRALVQG GR£lAN JA 295 Jl p. a suprolnog je smera od napora u kratkoj vczi. 2..PmJl .::a za L:olo vcrtible. Ova konslalaeija pOlvrdujc sc jednacinom (12. p. U grejnom lelu i kralkoj vezi. 3.bYZ. P no!· 1 . Ali ipak. lao i padovi pritisL:a kroz njib. 5.. 14 malog eirkulacionog kola lal. 2 +PI) + g.a napor koji sc javlja usled razlikc Idina vodenih stubova kola 'malc' cirkulacije..GT = g . i za malo cirlmlaciono L:olo 1. Posto su ta&e 1 i 4 zajcdni&e . koja bi. 1 • 2 "" Sr gr-t gI 2 f 4 . 4. 7. odozdo navise.GT > Pv Oduzimajuc::i Jlv od Pv. ne moze usposlavili. manji od napora u kolu kojc protazi krol grejno Ielo 7.GT i uzimajuCi daje "11=" 2+"3 i "11="-'+"5 posle sredivanja se dobija: (12. I"z + g. 2.12. kad bi se usposlavila.:oj vezi..-vo kretanje st. 3.g. Kako se vidi iz jcdnacine. Usled razlike u guslinama vode. jer opsla eirkulacija po vertikali savladuje oyu cirJmlaeiju. II. Na slici 12.laciollo /colo grejnog tela Ako se prctpostavi da je dimenzionisanjc izvcieIlO po L:olu ABC 0 E A Znaci. koji se javlja u malom cirkulaeionom kelu. napor u kolu vertikale.1 I + g .+pp) + g. I I) ( p.: . I. Pri lome je deonica )-4 zajedniCJ. zaustavila krelanje vode odozgo nanae po kral\.napor. 10 se u malom eirkulaeionom kolu Iczi usposlavljanju kretanja vode. poznati su nam preCnici deonica toga kola. usmercno cd slrane grejnog Icla u haiku vew. (Pml 2 +PII) + (11. "IP. J i 5. koci cirkulaciju vodc po vertikali. Gubitak napora na kralkoj vezj 1-4 jc L(RJ +Z).27) Ove vclicine izraZavaju naporc koji se javljaju u malim cirJ.

v.) (12.n. tim ce viSe. SIO ventil bude vise zatv()re n.2H) i koj i pOlpoma7. Medutim.lpor koj i posluji medu lim tackama de llije i u slnlnu ogran(lka grej na le la.e cirk ul (lc iju vode kroz rad ija tor. U ispravnos l ovog zakljllcka moze se lIver il i aku se na kralkoj vez i izmedu taca ka .li cit e . napor koji moze biti isko risce n za s(lvlaciivanje o tpo ra u radijatOl"lI i u ograncima kit nje mu.2Q6 8. a sa jednim dodatkom i kod dvocevnih.+ 2 ( [ 2. ve ntilska spojnica.I/. sto je veci o tpor kratke veze. odnosno pre ma ras po[oz ivo m napo ru u to rn ko lu P"r.. biti lIpo treb lje n za savlacl iva njc o lpo ril eirkulaciji vod e u ogra nl. precnike kratkih veza twba od re diti polazeCi od mogllceg gubitka napora: 'i.1' g ' ( fJ .:d utim.GT.g ' 'II (P. tzv. 1I radij(ltor o tici vode..( pos tav i ventil.16).15 i 12.TO I'ANJE POSTROJENJA & 1 CENTRALNO GREJr1NJE kako za kolo verlika le . .30) Na taj ntlcin. to ce biti i otpor kratke veze veti. to cirkulaeioni prilisak . U koliko je dime nzio nisa nje eirkulacionog kol a izvedeno po kolu kroz rad ija lo rl'. koja se moze koristiti kod jed nocevnih sistema. 12. ima ka radijatortl I i u sa mo m raclijal o ru iznosi: (12.:iu i u kralk oj vezi b ile isle.31 ) Ova jed nacina dobijcna je iz pre thodne jcdnaCinc.7. 12.napo r koji mozl. Pre ma lo me. postoji i je dno univerza lno resenje. Akn bi lemperatura vode 1I grejno m t. T""orm'it PROfl:'l<.. o nlla bi precnik e ogranak il mogli odredili prcma naporu 'L(Rl +Z)kRVZ' M.Pkr. . kako su uve te mpe rature r. a time cc i vise vode proCi kroz radija tu r. jcci nak jc o lPOrtl kralke veze. plus proizvociu visi nt: radijalora i raz like guslina vode u radijat o ru i u kriltk oj vezL lz pre thod nog slecii da.II . u malum ko lu se javlja dopunski napur koji za radija tor [ iznosi fJl I'....2') ) iii u o ps le m s lu cajll : (12. tak o i za kolo male cirku lacije. Taj dodatak omogucujc 100% uvode nja vod e koje je potre bno kod dvocevnih sistema.I i . koji se danas najvise koriste.( Rl + Z) I" + p ' . veza no je za pos toja nje ve ntila pose bne konstrukcije_ Konstmktivna rese nja ovih ve ntila omogucujll d a se o ni postavljajll sa strane radijato ra i odozdo (51. VENTIL ZA JEDNOCEVNO GREJANJE Za raz liku od dvocevnih sistema centralnog grejanja funkeionisanje horizont a lnih jednoeevnih sistema sa grejnim krugovim. pri da tim precnieima ogran aka. pritisak .

5. gde o brazlljll razvo dnll vodu za slcd cce grejno telo. koja je 1I njega dospe la pre ko "lI ronje ne" cevi. 15. [zrade n je od kova nog mes inga i hro miran.pOl. Kada se posma tra ko ncepcija ho rizontalnog jednocevnog ce ntra lnog greja nj a vidi se d a je o na zas nova mi na ho rizo nt a lnim grejnim krugovima razved e nim po s tanovirna. S o bzirom na nacin odvajanja grejnih krugova od ve rtik a la (moze se vrsiti direktno i prikljuccima). Kos im vc ntilima sa prikljtl ckom za di fe re ncija lni ma no me ta r Irajno se resava pit a njc pro ta ka vade.. deli se na dva pravca: jcda n jc ka grejno m te lll . Za to je proble m reglllacije ovog siste ma svede n na broj stanova. de taljno ra cllnanje viska napo ra i ba la ns ira nje vc rti ka la nijc po trcbno. 16 Vel/til sa prikljllcko/ll za posla vljal/je ispod grc itwg tela Na pop re'::no m prcsekll ve nti la prik az ani Sli razliciti lokovi vode. a ne na ve rtikalama kao kod dvocevnih siste ma. za .15 predslavlje n je jedan lakav ve ntiI. 16) kroz ovaj ho le ndcr ul az i razvodna vod a u grejno telo. S lika 12. Kod ve ntila sa prikljllcko m sa stra ne (s lika 12.poz. 15 prikaza n je ce tvoro kraki ve ntil sa ho rizo nt a lnim prikljllcko m. i spaja 5l' iza obilaz nog vod a sa razvodno m vodo m . 17 . R azvodni vod pozicija 1.lIvck najbliZi grej no m te lll .12. JED OCEVNI SISTEMI CF. D ru gi je obilaz ni vot! (bajpas) .NTRALNOG GREJA NJA 297 Na slici 12.poz. Na slici 12.poz. Veza radij a to ra i vc ntila os tvare na je prc ko teflo nskog priklj ucka .ho le nd e ra. Povrat na voda iz grejnog te la os tva ruje svoj tok kroz lI rn nSkll cev . G rejni kru govi se mogll n:gllES<lli na viSe na'::ina. 4. na slici 12. a koji je lIsmere n ka razvodno m vodu sledeceg grejnog tela.e lo ka o ko d dvoccvnih sis te ma. 3 1I kome voda ne od aje toplotu. 2 i zavisno od ko ns lnlkcijc . a ne na sva ku ve rtik a lll i svako grejno t.kroz njega p ro laz i maks ima lno 50% iii 35% od opticajnc ko licinc vode. 15 Velllil zajcdll ocevll o grejalljc za pnslavljallje sa simile S lika / 2. Kod ve ntila pos tav lje nih ispod radijato ra kroz hoIc nde r se vraca o hl ade na voda iz radijato ra. To se vidi n a slici 12.

_ IH to.o nd a ce u sledece odlaziti voda vise temperature. Ovo bi se na rocito ose tilo uko Liko bi se grejno te lo po tpuno iskljucilo it grejnog krugil. ~ / \ -'-. Ve ntil se tako moze podesiti na bilo koju zeljenu kolicinu vod. 12. 1) . Ko liei na vode moze se dozirati obrta nje m rucice za ru eno regulisanje koja pokrece ve ntil (pozicija 14. pa ee i u tim prostorijama porasti te mpe raturil prostorije.298 8 ./' ~1\ H _ II II ~ "'. _ . ali se utice nil top lo tno odavanje radijatora iza podesavanog.. Z a dva grej na kruga od nos no 2 sta na podeSava nje se moze izvrsiti i posebnim STK .ve ntilima (strani proizvodae) u razvodnom ormaricu odnosno na poee tku grejnih krugova.. . slika 12._ . pose bno kod horizontalanog razvod a jednocevnih sistema . Ovakvim zatvaranjem hidraulicki rezim se ne bi poreme tio u mrdi jer je samo skn:nut tok vode .. To je mogucc izvrSiti po mocu za tvarajueeg e le me nta oznacenog kao "vre teno N" na slici 12.17 Pres ek velllila Kod ovih tipova ve ntila moze se pos tici fino rueno propo rcio na lno regulisa nic odava nja toplote.--J I I ~""" ~ --3 ir1 I I ~~ 2 i ~ '. OVilkvim podesavanje m ne reme ti se pritisak u cirkulacionom krugu.17) i na taj nacin smanjiti iii poveca ti do to k vode u radija to r. Ako se na primer smanji dotok vod e u podesavani radija to r (pritvaranjem ventila). UPOREDENJE JEDNOCEVNIH I DVOCEVNIH SISTEMA Razlike u jed nocevnom i dvocevnom sistemu su pre svega u ukupnoj duiini cevi koja je ma nja i povrliini grejnih tela koja je kod jednocevllih veea._ " .8. i sami ventili za jednocevne sis teme dozvoljavaju individualno podesava nje svakog grejnog te la. '.Todorovif PROJEKTOI'ANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNOG R£JA NJE jeda n stan.. Ostale dobrc stra ne ovog sistema su: manji broj vertika la.<: I 4 I t 1 Slika 12. Medutim.umesto u radijator voda bi neprome nje ne te mpe rature otiSla ponovo u krug ka sledeeem grejnom te lu.! ~ .

pa je svaka ve rli kala istovre me no i razvod ni i povra tni cevovod sv ih grejni h tc la ist e ve ri ikale. '-' ha _ _ _ _ _ _ _ _ ~ =t~_J .Sema jedl/ocevl/og postrojcl/ja vodel/og gravitaciol/og grcjal/ja . jer su grej na te la u rcdnoj vez i. . sa raz li kom 510 klld jednocc vnih sis te ma svaka vertika la predslavlja jedinstve no strujno kolo . tr h4 CD 1 I A CD II CD hs h6 h7 ® B ® . PRIMER! I UPUTSTVA ZA PRORACUN Pri li kom promeuna jednoccvnih sistema ras plllllziv i napor sc izracu nava na iSli nacin kao i kod dvocevnih. ko nt rolll odriava nj a i mere nje pOlrosnje lako sc naknad no lI grad uje u gO love o bjek te Kao mana ovih siste ma uglav no m se javlja: neS lo komplikovanije projeklovanje zbog proraclIna te mpe ra ture vode kod mda nja lo kova koji prolaze kroz grejno te lo i o bilazni vod poveca nje povrs ine grejnih le la 1I pros to rijama kod kojih se tela nalaze pri kraju vertik a la. (J) CI III - . JEDNOCEVNI SISTEMI ENTRALNOG G REJANJA 299 prethodna karakleristika povlati sma nje nje probijanja gradevinske kons1rukcije zgrade siste m je prikladan za mo tainu izgradnjll mo ntala je prostija i bria i moZe se pri lagodi li izgradnji zgrade svaka slambe na jedinica ima vlaslili i gO IOvo nezavis ni krug greja nja. '-' 1 01 '- Slika 12. s lo o laksava pllpravke./8 .12.

usled pome nutog mesa nja. za OVU se mu i slucaju kome se sma Ira da ne ma hlade nj a vode II cevovodu. B i C. pa 5 11 te mpe ra ture pojedinih deonica : 14 = 15 16 = h Is = 10 Za tacno izracunavanje tempe rature vode u pojedinim deonicama . Todorovic PROJEf\fOVANJE POSTROJENJA Zr1 CENTRALNO G REJANJE I kod jednocevnih siste ma proracun rnre:z. b) kada cevna rnrd a prolazi kroz prostor relativno niskih te mpe ratura i kad il se hladenje vode u cevovodu uz ima 1I obzir pri proraclinu. t. uz zadatu tempe raturu razvodne vode. kot! koga celokupna voda jed ne ve rtik ale ne prolazi kroz grejna tela. Veza izmedu te mpe rature i odale toplo te data jc relacijom: (12.18 prikazana je serna najcdee primenjivanog jednocevnog sis tema. potrebno je poznavati kolicinc [oplote koje odaju grejna tela I. kratku vezu pomoCu koje dec ukupnog protoka zaobilazi grejno te lo. 'odnosno tacke A.33) gde je: G ukupan prolok vode u verlikali (u ovom primeru i ukupan protok vode u celom sistemu) u (kglh) protoci vode kroz pojed ina grejna le la u (kglh) pad temperature vode u grejnim telima .300 8. POSTROJENJA BEZ HLADENJA VODE U CEVNOJ MREZI Na slici 12. temperatura vode pos taje nih (14 < IJ). tj.32) odnos no. II i Ill . Do istog rezlllt ata za tempcraluru vode moze se doCi ako se problem upros ti i smalra da u tack i A ukupan protok gubi kolicinu loplo te ravnu onoj koju odaje grejno te lo. Oa lje sniZavanje tempe rature vade je u tack ama B i C. Prema tome. te mperatura vade ostaje neprome njena od kolla do prve tacke u kojoj sc meSa voda razvodne temperature I. sa vodom koja se u grejno m te lu ras hJ ad ila(tacka A na slici). vee postoje deonice koje predstavljaju tzv. = t 1 = t2 = 13 U tacki A.e se razlikllje za slucajeve: a) kada je hlade nje vode u cevima zanemarljivo i kada se ne uzima u obzir. (12.

to ee ovi vodovi ima ti i isti precnik.po re usled tre nja pri stmja nju vode kroz prave de love cevne mreze. sma trajuCi d a se 1I ovim tacka ma odvodi toplo til koju in ace odaju grejml te la. Medutim.1 C (12. Ako su te mpe ra turski pil dovi u svi m grej nim te lima is t i. Zato tre ba izvditi proveru gubita ka u kratkoj vezi i cevovoduodgova rajueeg grejnog tela liZ usiov: . propustaju ma nje protoke i njihov precnik moze da bude manji nego kod glavnih deonica. B i C moze se iz rilcuna ti iz e nerge tskog bi la nsa. A to znaci da sc pocinje o d najne povo ljnije ve rtika le i da sc 0.sarno o ne deonice ve rtikale koje predstavljaju kra tke veze.67· H oee njuje kao dec na po ril koji ce se ut ros iti na o t. zbogjednostavnos ti mo ntaze tre ba teziti da precnici s~ih deo nica jedne ve rtik ale budu isti. ova zilvis nost je d ilta n: lacijo m: 6. JEDNOCEVNI SISTF:MI CENTRALNOG GREfA NJA 301 T e mpe rll tu rska raz li ka I I .34) Te mpe ra tura vo de u tacka ma A. koji sluii za pro racun i definitivno dime nzi o nisa nje cevne mreze.IS predstavlja raz lik u razvod ne i povra tne vode sis te ma i o na ima u tieaja kako na padovc te mpe ra ture vode u g rejnim te li ma.12. . Na knadni proracun se sprovodi pre ma ide nti cnim fo rmularima kao i kod dvocevnog siste ma. Z bog odvajanja vode pre ma grejnim telima. na isti nacin kao i kod s tmjnih ko la od gova rajuceg dvocevnog siste ma. o dnosno pojedinih ve rtika la. iI to je najccSci slu caj. pil su ta ko pozna te i gustine vo de u pojedinim deo ni ea ma. D ime nzio nisa nje cevne mrde zavdava se odredivanje m prikljueaka grejnih te la i pri tome mora pad pritiska u kratkoj vezi da bude veti nego u cevovodll grejnog te la (razvodni prikljllCak. prvo se odreduje ra spo lozivi na po r Zit s tmjno ko1 0 sva ke ve rtik ale i po mocu ta ko iz racuna tih na po ra vrsi se pre thodni pro racun. a osta tak na lZv.35) [s tim pos tupko m mogu se odrediti te mpe ra ture vo de i u os til lim de lovima eevne mrcZe. 36) UPUTSTVO ZA PRORACU N P riliko m pristup a nja proracunu. Ovim pute m se za tim do lazi do jedini cnog pil d a pritiska R . Na os no vu toga od red uje se raspo lozivi napo r: ( 12. Pos to se pro tok kroz glavne deo nice jedne ve rtikil le ne me nja. mes ne o tpo re. grejno te lo i povra tni prikljllcak). Sarno 1I tom sillcajll ee kroz grejno te lo struja ti kolicina vod e koja omoguclIje odava nje potre bne kolicine topiote . tako i na pro take kroz grejna te lil. Tako se iz e ne rge tskog bila nsa za tacku A dob ija: (12.

to st: mo ra pristupiti njena m proracllnu za svaki sprat i za svaku ve rtikalu pose bno.19 KratkLl veza Gustina vode odreduje se pre ma srednjoj temperaturi vode 1I grejno m telll.visina grej nog tela . pa je i kroz sa me prikljucke manji gubilak pritiska.gustina vode u grejno m te lu za srednjll te mperalliru grejnog lela . ond a tre ba prccnik prikljucaka grejnog te la povcca ti iii smanjiti precni k kratke veze. Ovaj napo r uslvari smanjuje ukupan gubi ta k pritiska \I (Xvovod u grcjnag tcla. treba ve rtikale dimenz innisali sa neS to veeim jedinicnim padom pritiska od onog prosecnog.1 9) u kojoj cevovod pa novo postaje jedinstve n. Da bi se dobili re lat ivno manji precni<. kao stu je to slueaj kod dvocevnih siste ma.oznaka za cevovod grejnog tela .c PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA C£NTRALNOGREJANJ£ (123 7) K CT It PGT PK . Osim toga.:i prikljucnih veza. treba iCi na prvo reSe nje. U tom slucaju se pad pritiska smanjujc usled poveea nog ll apora zbog veceg efekt a hladenja vade.302 8. veCi temperaturoi pad smanjujl' pUlreba n pro tok vode. a prerna tabelama II i III 1I dodatku. odredenog pr. Pad pritiska u eevovodll grejnog tela moze se ublai iti izbo rom veceg tempe raturnog pada u grejnom telu. a racuna se prema tacki mesa nja A (slika 12. Todoro . Za na jvisi sprat temperature razvodne vade sistema i vertikale je isla kao i vode koja ulaz i 1I . Posto una nisu jednaka u svim grejnim te lima. U tom slucaju precniei horizontalne eevne mrde birajll se za vred nosti R koje SlI iznad prosecnog jedinicnog pada pritiska.: lhodnim proracllnom. Ako navedeni uslov nije ispunjen.'. G rejna lela se dimenzia nislI prema srednjoj temperaturi vode 1I njima. Z bog vee pomenute prednosti 1I mo ntaii kada je ee la vertikala is tog precnika.oznaka za kralku vew .gllstina vode 1I kratkoj vez i U gorojaj jedn acini poslednji Clan preds tavlj a napo r usled hlade nja vode pri oda - va nju toplo te grej nog te la. K A SlikLl 12.

12. Jr-DNOCEVN I SISTElvIl CENTR,1LNOG GRr:JANJA

30J

gn;jna te la. Uz pozna t pad te mpe ra tu re u grej no m te lu , iz racu nava se njegova sred njcl tempe ratu ra:

(12.38)
l't;mpe ra tll ra vode koja ul az i u grejno te la sledeeeg spra ta ima nii u vrednos t usled mcS anja vOlle iz kratke veze i povra tnog prikljucka grejnog te la. Te mpe ra tura rncS <lvinc je lljecln o i te mpe ratura razvodne vode grcjnog te la na niZe m spratu , a izraelln ava sc po obrascu:
1 = 1
'i
r

_ll.L c. c

( 12.39)

gde jc: - ko li cin a toplo te koju odaje (iii ocl aju) greJno te lo na najvise m spratu - ukupni protok vode u ve rtika li c - te mpe ra tura razvodnc vodc Zit grejno te la pre lhodnog sprata I, - specificna toplo ta vode c Tako se moze odred iti sred nja te mpe ra tura vode grejnog te la na niZe m spratu :

QI

I
1111/

=1
rl1

_ _1 _ 1

ill 2

( 12.40)

Odrccl iva njc povrs ine grejnih te la kocl za ne ma riva nja hlade nj a vode moze se izvrsiti i pre dime nzionisa nja cevne mrcie.
Prim er 1

Dime nzi onisa ti strujno kolo najud alje nije ve rtikale jednoccvnog siste ma vode nog grejanj a cij a je se rna prikazana na slici 12.20. Tempe ra tura razvodne vode iz kotla Te mpe ra turni pad u grejnim te Lima Tempera tllfni pad u ve rtikali Te mpe ratura prostorija Visine deo niea

',= 90 /';. I = 20 °C I, -1 = 10 °C
0

20 °C hB =2,8m h l =hf[=h m =l ,Om h6= 2,lm

I. =

ODREDIVANJE RASPOLOZIVOG NAPORA Pro tok kroz ve rtikalu

c=

12560 1,163 · 10

1080 kg
h

8. ToJormii PROJ£Jr..TOV.4;W £ POITROJ£NIA Z-1 C£'ffR.·ILSO GR£JA ;oo<.J£

Odrcdivaoje ICmpcntture vodc u pojcdinim dcooicama:

'1 = 90 °C ,
1-

, 2- -•)-- ,.\ - ," 5-90 °C - ,5 - ,. 5-

61" 1'6= 1 . 6 = 90- 20 = mo e Temperatura vode u dconici 6. poslc mcianja vode iz dconica 6'.6" i 5:
1"6 = 1"5 -

"5= ,..S -61[

90
Pro\>-cra lempcralun: vode u dcooici 8:

3720 + 3260
J.I63-I~

----=80°C
1.163-1~

5580

Zbog istih

tempera'~rnih

padova u svim vcrtil;.alama:

1:;= 19= 110=

'n = 80 OC

Temperatura vode u povratnoj dconici 8 vcrtil;.alc II odgovara zadalom padu tcmperatun: uvcrtil.-:ali od 111=10 Raspolozivi oapor iznosi:

0c.

Pn:ma tabcJi II

za ra.;&)iI;:c

gust ina:

H = 2,8-9.81-6,49+3.1-9,81-3.71=291.1 Pa
Pregkd du:f.ina deooica
broi dconicc
1

duDnaCm)

broi daJnia:

75
4_6 62

2 3
.J

6 7 11
CJO 10 II

duZina (m) 2,.5

to
0,5

25
10 15

5 :;

57 36
H

Primedbo: dcooicc 3 i

"su, ustvari, jcdna dcooica, ali iz prnkt.itnih razloga podc-

Ijcoa je aa horizoolalni i vcrtil;.alni deo_

12. JEDNOCEVNI SISTEMI CENTIVI LNOG 0 R£JANJA

305

PRETHOONI PRORACUN PADA PRITrSKA Raspo lozivi napor Za Ire njc u prav im dc lovima ccvi Ukupna duz ina dco ni ca 1-1 1 lcdin icni pad pril iska Proloci kroz rojcdi ne deo nicc(u kg/h) G} = 2956 G ] = 1740
JI=29 1,1 Pa

0, 67·291,1 = 195,04 Pa
II=38,5 m R= 195,04:38,5 = 5,07 Palm

G 5 = 1080-( 140 + 160)

G3 = 1080 G4 = 1080 G 1 = 160 Gil = 140 - 780

G 6 = 1080 G[IJ = 240 240 = 840 G B = 1080 G 9 = 1080 GIO = 1740 Gil = 2956

DIMENZION ISAN,JE VERTIKALNE CEVNE MR EZE D imcnzio nisa njc cevne rnrdc izv rse no jc prc ma uobicajc nim ro rmul arimil .

14140

20240

I
1256 0
0 d:J

11

0
0 d:J
~

CD
3720

.... '"
E
In

CD
® ®
3260

'" ....,.,
.c:

I

CD
® ® ® ®

II - _ .= .... fci

~-

CD

"

I
I
I

N

0>
",-

55BO

(f) _ __ - - f- _-.-® I ® __ J _ _ _ f--------@
.s::

" <

III- f..- . -

In

f- ~CIO_
N

0-

-

. - 1-.-+-._
f--)

._

.

.

.

._-.

_ .__ .

.s::

~

S/ilm 12.20 Primer 1.

306

H Todoro,,;c PROJ£ KfOVA NJ£ POSTROJENJA Z4 CEfVfR4LNO GRElANJE

DIMENZIONISAN J E HO RIZONTALNE CEVNE MREZE Pos to jc ve rtlka ln a ee vna mrcia dime nzi o nisa na ta ko da ima pad prilis ka 77,S P~ . to za ho rizo nt alnu ccvnu mreZu preos taje raz lik a iz medu raspolozivog napo ra i na pora ul rose nog u ve rtik,1 1i II: .

H,, = 29 I,l-77,5=2 13,6
U ovo m delu mreZc deo
n~ po ra

P~

po tre ba n za tre njc u ravnim deonicama iznos i:

0,67 ·1-1,,=0,67 ·213,6 =143, 11 Pa
Dui ina dco ni ca 1-3 i 9-11 je: 1= 31,0 m, pa jc jedinicni pad pritiska za ho rizo nt;dnu mre7.u

R= 141,37:31,0 =4,62 Palm
NAKNADNI PR O RAC lJN I-IORIZONTALNE CEVNE MREZE P re ma prosecno m l?= 4,62 Palm, pro raclIn horizo ntalne mrcie jc sprovede n na isto m (or mul a ru na ka me je dat i pro ra clIn ve rtik ale . Pre ma proraclInu gubilak pritisbl II ve rti ka li II iznos i 77,5 Pa, a II horizo nt a lnoj mrez i 209,3 Pa, sto cini ukupno 286.X Pa. Ova vrednos l se minim alno razlikuje od raspoloz ivo g napo ra 29 1,1 Pit. P regled mes nih o tpo ra
deonica I:
-kotao

·2 luka dc onic" 2: -T raevn. sli prolan smcr. odvaja njc WofW =0.8 cle onic<l 3: -T racva, prol"~, oclvajalljc W / W =0,92 -7...1sun deonica 4:
-kolcno

2,5 LQ 3,5
1,8

o
Q.J 0,3
1,0

deonica 5: -odvajanje. prolaz d/ d= 1 V. N =O,72 dconica 6: deonica 7: -odvajanjc, prolaz dj d= 1 V.N=O,72 deonic.18 -kolena

1,7

o
1,0

1,0

12. JEDNOC£VNI SIST£MI CENfRAL NOG GREIANJA

307

dconiCl 9
-7.aSUfl

0.,3

-T

ra~-va.

sabiranjc.prol:u, II'jW =0,92

Q.J
0,6

dcooiCl 10:

·T moo, s"prolan smcr, s.,biranjc d,!d= O ,8 ";W= O ,6
deon ica II -2111ka

Prm'era pad. priliska

D

ce,'ovodo &",jaib lei.

G rejno Ielo , Ul"Upni kocficijenl mcsnih oIpo'" imosi ~ =5,0 - prola21li vcntil . grejno Ielo

4,0

25

UsvajajuCi da brzina u deonicama 5' i 6' "ude manja nego u deonici 5, iz tabelc IV sc ocitava: precnik 0 = 1, brLina IV = 0,08 m/s i jcd inicni pad pritiska ~,5 Palm., pa gubiLak pritiska pri dllzini prikljllCaka od 2x 1.5=3,0 m iznosi:

(lR + Z)G7j - hGT, . g(pso - P'IO) = (3 · 4,5 + 35.7) -1.0·9,8 1' (971.83 - 965,34) =
=-H,47 Pa

IZ PlANA MRE2:E

,""",

To,..

Prelh. prefnik Muenilou.tina cOvi d
prolok

NAKNADNIPAOAAtUN SA. PRETHOONIM PRECNIKOM SA PRQMENJENIM PRE¢NIKOM CEVl

RAZUKA R
(Palm)

'''''''' IY"l
b

eonica
I (m)
d

(kg/h)

(mm)

(m/3)


I

A
(Palm)

I ·R
(Pa)
h

L I;
;

Z
(Pa)

d

,
540 540 36 540


SO SO

,
6 6

(mm)
k

(m/I) I

I ·A
(Pa)
n

LI;
0

Z
(p. )

I ·A
(n · h) (Pa)
q

Z
(P'D
(Pa)

i
10,9

m

p

,

VERTIKA.L.A II

R • 5.07 Palm
0.15 0, 11 0,15 0 ,11 0.15

,

, 6 ,

0

12560 00'0
12560

2.5 1,0 2,5 1,0 0,5

'"

3,3

I I

3,3

"

1,0
",

9,9

SO SO
SO

9nO
12560

3,6 6

3,6 3,0
39,9

"

0 1,0 1,0

0 5,'
10,9 31,6

L'·R+ LZ ",

+

-

17,5 Pa

HorizonlaJna mrafa
I I

03,6
14.6

A • 4.6Z Palm

"360
""<0 12560
12560

1478

',5 0,6 6,2 5,' 3,6 3,'

60

0. 16 0 .1 3 0,1 2

3,6 3 3,6 3,6 3 3,6

870 540 540 870
1418

, "
"

3

202<0
3<360

" " " 65
80

13,8

"

3,5 1,6 0,3 0,6 3,0 1,0

22,3 20,S
10,8

2,S 5,0
24 ,6 Il'

0.12 0.13
0, 16

12.2
106.6

L'·R+Ll ;

+

102.1

-

209,3

p,

12. JEDNOC£vNI SIST£!IIf/ C£NTRALNOG GRElANJA

)09

Ka ko jl: U deo nici 5 pad pritiska 3,2. to je za dovo lje n uslov d a je pad pritiska kroz kralkll vezu veei od gubitk a pritiska u cevovodu grejnog te la je r je 13,2 > -1 4,·17. Na isti nacin sc prove ra vrS i i za ostal a grejna tcla.
DIMENZIONISANJE GREJNlIl T ELA

Z a d ime nz io nisa nje grej nih te la tre ba iz racuna ti srednje te mpe ratu re va de. Na osnoVll dati h ab razaca u ran ije m teks tu od redujll se prvo te mpe ra ture razvad nc vode za SVilko grej no tclo: G rejna te la 1 i II 1,= 14= 15= 90 °C Ip= 90 - 20=70 0 c: I m = 80 "C G rej no tela III 90
II'

3720+3260 = 84 4 °C 1,163 ·1080

= 84,4 - 20= 64,4 D C
1m

= 74,4 "C

Povril tna tc mpe filtura vode iz vertik alc iz nosi:
I
fJ

=I.=
8

I - -.!il...
6

5580 = 84 4 C.G ' 1, 163 · 1080

Q

80 0 C

sto odgovil ra zada tim uslovi ma. Poslo su izraclinate i provc rene srednje te mpe rature vode u grejnim te lima. pre lil zi se nil iz raclinava njc grejnih povrsina.

12.10 POSTROJENJA SA HLADENJEM VODE U CEVNOJ MREZI
IZ RACUN AVAN.JE NAPORA U vee opisa nim jednocevnim sistemima smil lrano je d a je rilsp olozivi napor isklju civo posled ica hlade nja vode u grejni m te lima. Medutim, ako se voda hl adi i u to kl.l struj anja kroz cevnu rnrezl.l , o nda ee i ovo snii e nje tempe rature vode lItica ti na ras poloziv i napor sistema. Na slici 12.21 prikaza na je se rna sistema II ko me se napo r stva ra i usled po me nu tih gubi taka toplo te iz eevovoda u okolinu. Ras po lozivi napor se raclina kao i 1I pre thodnim slllcajevima, a li mes ta u rnreii u kojima se sniiava tempe ratura vode nisu vise sa rno tacke A i S, nego i deoniee koje od ilju toplotu . Pre ma to me, imaju6i u vidu ranija o bjas nje nja i navede ne izraze za napo r, ukupno raspoloz ivi napo r za strujno kolo ve rtika le (slika 12.21) bi bio:

310

B. Todorovic PROJ£KTOVANJ£ POSTROJE 'JA ZA C£NTRA L NO GREJANJE

H

= HGT +

He

H = liB ·g(P7 - PJ ) +h6 ' g(P6 - PI )+h5 'g(P5 - PI) +h4 ·g(P4 - PI)+

+"3 'g(P3 - P I)+"2 ·g(P2 - PI)
gdc jc: H
H CiT

Ile

- ukllpno rasp.oIozivi napo r u (Pa) - napo r lIsled hl ade nja vode odava njem toplo te grejnih le la - dodatni napor usled hladenja vode u cevnoj mrd i
~2J

-

.s:

N

.

I<D
A

,

.s:

C"l

8
®

.s:

.....

(f)

.s:

.,., .
'<l

B

®

.s:

-

.

f- -

____ -1

kv

.r
-

<0

Stika 12.21

Prvi deo napora HGT ne daje odmah tacnu vrednost. jer se gustina vod e odredlljc' pre ma srcdnjoj vrednosti te mperature u verlikali. uz pretpostavku da u vodovima ncrna hlade nja vodc. Pre ma tome, tacan racun zahteva izracunavanje temperaturnih padova u svakoj deonici. a to jc moguce tck posto se dimenzioniSe cevna mreza i pm.naje napor. Dodatni deo napora takode moze tacno da se izracuna sarno ako je w .' dime nzionisana cevna mreZa, odnosno poznat ukupan napor. Zbog toga se pocinje Sd tzv. pre thodnim proracunom, kojim se ukupni napor pribllino odreduje cime se omogucava dimenzionisanje cevovoda. Naknadnim proracunom definitivno se izracllnava napor i vrse kurckture precnika cevovoda. Za izracllnavanje pribliZne vrednosti deltl napora usled hlad enja vode u grejnim telima, sve potrebne ve licine su zadatc. pa S l ' ovaj lako odreduje. Medutim.:..pribliZno ocenjivanje dodatnog napora se ne izvodi we 5e odrcdllje prema iskustvenim-podacima koji su dati u tabe li 12.1.

12. 11m.V()C/,·F.Yl SISTE,\/1 Ct::ivTRAL NOG GRUA N}.·I

.Ill

T~hd"

12.[ Oodalni m'por " Pa
cc,'ovod ll

Zil

j cdn oce,'no gra vl lacion o grcjanjc sa hladcnjcm vode "
lIorizo nlJ.lnu l.miR nj c l)Os lrlJjcnjH (m)

Broj spr;lI o,,;,
(nivo:J) zAradc

10
pry" li S
pos!.
prva

20
DOS!.
orv-J

30
I

40
PO'!.
prV:1

50
POs!.

60
prva
DOS!.

prv:t

pos!.

2
3

4 5
6

7
S

157 1% 235 275 324 373

157 196 235 275 324 373 422

108 137 177 216 255 294 343

177 206 245 29-1 JH 382 44 1

98 127 167 206 245 2X4 32"

186 226 265 304 35.\ 402 45 1

98 127 157 196 235 275 314

196 235 275 324 363 412 46 1

8M 11 8 147 186 216 2>5 294

206 245 294 333 382 43 1 48 1

49 li B 147 177 216 255 284

216 255 304 343
391

44 1 490

Podaci u labc li 12.1 su srcdc ni 1I za vis nos li prema izo laciji ve rlikala, broju ni vaa zgrade i horizonta lno m lId a lje njll pus ma tra ne verlikale od glavne - razvodne . Svc vrcdnosti vaze za slllcaj dva grcjna te la n'l jednoj vcrtikali po spratll. Zit protok ud 50 kglh kroz sva ko grejno telo i za te mpe raturne padovc od 20 °C. kako 1I grejnim te lima laka i II celoj ve rtik a li. Os talc pretpos lavke prcma koj ima Sll navcdc ni podaci II tabcli 12.1 Sll isle Zit labe lll 12.10 . Korc kture vred nos ti iz tobe lc 12.1 obovez ne Sli lIvek kada se protok kroz grejna lela razlikllje od 50 kg/h i lIko liko sc tcmc ra tllrni padovi, kako 1I grcjnim tclima. lako ill vcrtika li. rilzliklljll od 20°C. Koreklure za razli cil C prot o ke dale SlI II tabe li 12.1a II vidll kocficijc nl a sa kojima lreb" mnozi li vrcdnost doda tnog napo ra . Ako sc stvarni proto k nalaz i izmcd ll vrednosli proloka 1I labe li, Ireba izvrsi ti lin ea rnu intc rpolaciju . Isto se primenjllje i pri od rediva njll koreklure za nekll vertikalll izmedll najbliZe najlld illjcnijc. je r se II tabe li nalaze nllme ricki podaei sarno za ove dve vertikale.
Tabcla 12.!a KorcktllrR labelc 12.lla protokc koji sc razlikllj" od 50 kglh
Prolok
(kAII I) Vcrtikala

nnibli;,1

naidal ia

20 40 60
80

100 120 140 160 180 200

1.76 1.15 0.89 0.75 0.65 0.58 0.53 0,49 0.46 0.43

1.65 1,l2 0.91 0.77 0.68 -0.62 056 0.52 0,49 0,47

Vrednosti dodatnog napo ra morajll d a se koriglljll i kada temperatllrni pad vertikale iIi grejnih lela nije 20°C. Nume ricke vrednosti korektllre Sll II ta~li 12.1b za razlicite pad ove tempe rature, a pri tempe raluri razvodne vode: 100 DC, 90°C i 80°C.

J J2

IJ.TOfJ orrJIk

I'J?OJEJ..701~-I NJJ'

POSTlWJJ:.NJA Z I CENTR/fLNOG R£lA NJf:

THbcla 12.Ib Korcktu ra tabclc 11.1 za dmgc lcmpcralnrnc padovc
Tc m pcr s lllrni grcjna lela vert ika la

1'""

Korcktu fa ZN

'I.
80·, 0.73 0.48 0,38 I 35 0,76 0,62 2.00 1.00 0,78

10

20

10 20 30 10 20 30

30

to 20
30

IOO·C 1,25 0,80 0.62 2.25 1,27 1,00 350 1.68 1,28

90·C
1,00 0.63 0.50 1,75 1.00 0,75 2.50 1.30 1.00

Poz navaj uci te mpe ra turne padove vo de II grej nim telima, a posle naknadnog p roracuna eevne mrde i vre dnos ti te mpe ra tura II kratkim veza ma i povra lnim prikljllccirna grejnih te la, jedn acinama koje su d ate II IIplitstvima za p ro racun. tacno se izraclI nav(ljll tempe rature vode u tack(lma mesa nja . Na taj nPlcin Sll odrede ne s rednje te mpe rature vode po deo nie(lma, a time i gllstina vode, pa se moze iz racun(l ti d eo napora 1Ir. led odava nj a toplote kroz grej na tda:

l-JGT

= 2.,/1;" .g(fJ;" I

"

PI)

Pa

Ukllpno raspo lozivi napor koji se do bija kao zbir H=f-fc +HGT mt:rodavan je La dimc nzio nisa njc cevne mrde. Uk oliko se minimalno raz!ikllje od napo ra odredc nll).!, u pre thodno m pos tupku proracuna. nik akve kore kture nisll po tre bne. Ako raz like postoje. mora se 1I naknadno m d e lu pro racuna izme niti precnik u delu mreze. Os ta li tok pro racuna cevovod a u sve mll je isti kao i kod jednoeevnih siste ma bez hl ade nja vode u cevovodu , pa se prove ra raz like napo ra II kra tkoj vezi i stntjno m koIII grejnog te la vrsi pre ma pos tupkll koji je ra nije izloze n.

12.10.1 Dimenzionisanje cevne mreze
Sa pre thodno odrede nim IIkllpnim naporo m vrsi se dime nzio nis anje eevne mreZL ' pocevs i od strlljnog ko la najne povo ljoije ve rtika le. Posto je eevna mreza proracllnat a prema pre thodno m i pribliZno odrede no m napo m , prclazi se na naknadni proraClll1. O vaj se sas toji u izracunavanju efe kta hlade nja u svim deo nieama pojedinacno, taku da se do lazi do te mperatura vode i odgovarajuce gustine vod e u svakoj ve rtik ali. Tako se raspo lilZe podaeima po trebnim za iz racun avanje de la napora hlade nj a vode II cevnoj mrezi (He)'

12.10.2 Povecanje grejnih tela
Ko rekeija povrsine grejnih te la vrsi se pre ma stvarnoj sre dnjoj tempe ra turi vode. koja je naa kod sis te ma sa hlade nje m vode 1I cevovodu. Povecanje povrs ine vrsi 51.!

J 2. JEDNOCEYN J SISTEMJ CENTRAl.NOG G REJANJA

.1 1.1

proccntu alnim doda tko m koji SI.! na laz i u labc li 12. ll , koji Sli srcdc ni prt:mll hrojll ni voa zgrllde, sp ratu na ko mc je grejno le la i prc ma ho rizo nl alnom pruza nju posl rojcnj a. PoslO su i ovdl.! navede ni nu me ri i:ki podaei Sll mo Zll nlljb liZu i najuda ljcniju ve ri ikalu. mcdllpod aci sc odredllju linca rno m inlc rpo laeijo m.
Tubela 12.11 l'rocclllllalll o povccallj c pm'rsill fl grcj nih tcl a kod j cdn occvnog gravi taci onog grcj a nja
Ilroj cl.ia (spralov_) zgradc I
2

S JlrHl grcjnog Icl. I
I

N_jd.lj. vcrlik.l" do 30 DI llaibliz. 1 Ilaid' ''ia vcrtikala vc nibl "

Najd.lj_ vcrUk.l. "rcko 30 III 11 0 iLialia ""ibl ii.il vc rl ika l;, vcrlikala

8 4 10

12

7 3 8

14 X

2
I

6
13

15
10 6

3

2
:I I

6
3 II S

8
4 13

5 2
9

15
II

2
4 3 4 I 2 3

3 2
12

9 6
3

5

9 6
4 2

14 10
8

6 4 2 9
7

8

5
I (,

12
9
7

5
3

4
5
I

5
3

2
10

6

2 3 4 5

13 10
8 6
4

14
II 9

4 16
13

8

6
4 3 I II 9 7 5

10
8

6 4
3

6
I 2

2 13
II

7

3 4 5 6 7

9
7

14 12 10
8 6

6 4 16 14
II 9 7

6
5 2

5

5
2
1I

4
I

7 4

Korekture za druge protoke date su razlicile od 20 °C u tabeli 12.IIb.

tabeli 12.lla. a za tcmpe raturne padove

311
B.Todoro ,·;c PROJ EICTOI·~1NJE POSTROJENJA Zr1 CENfR4l .NOG REJA NJE

Tabcla 12.lIa Koreklllra labclc 12.11 za proloke koji sc razliklljll od SOkgfh
Prolok (kg/h )

Verlikal" ""iuli", 1.76 1.15 0.S9 0,75 0.65 0,58 053 0.49 0.46 0.43 naidal ia 1,65 1.12 0,91 0,77 0.68 0.62 0.56 0.52 0.49 O.H

20 40 60 SO 100 120 140 160 180 200

Tabela .I2.l1h Korcklllnl lahelc' 12. 11 za c1rngc Icmperalllrnc paclo"c TeOlper"lurni I'ad
vcrl ik;'ll ;1

Tern )craillra ra1.vodnc vode

grcjno tell)

10

20

10 20 30 10 20 30
10

30

20
30

100'C 0.75 0.53 0.47 1.35 0.95 0.85 2.00 1.45 1.35

90'C 0.75 0.55 0.50 1,35 1.00 0,93 2. 10 1.55 1.60

80 'C 0.75 0.58 0.55 1.35 1.10 1.10
250

I

1.70 2.00

UPUTSTVO ZA PRORACUN

Dime nzionisa nje cevne mrezc pocinje se sa tzv. pn.: thodnim proracunom. Na l1" noYU zadal.e te mperature razvodne vad e (I,) i tempe raturnog pada vod e u grejnim Ie· lima, izracunava se te mp e ratura vode u deonicama vertikale za cijc strujno ko lo Sl vrsi proracun, ne uzimajllci u obzir hlade nje cevne mrcZe. Pocinjc se, kao i kod ~vi h siste ma grejanja, sa najnepovoljnijom vertikalom. Za odredene vrednosti temperatu · ra ocitavajll 5C u tabe li II u dodatku, odgovarajucc gustine vode. Posto Sli ostali POel ;lei poznati iz proracuna potrebne kolicine toplote Zit grejanje i iz plana zgrade. oonnsno seme sistema. prvi deo napora 5e izracunava prema obrasclI:

H GT =

" .g(Pn - PI) III"

(Pa)

( 12.4 I)

Za dodatni napor He lIsled hladenja cevne mreie koristi se tabela 12.1, sa eventu · alnim korckturama za druge temperaturne padove iii pro toke kroz grejna tela. Pri tome se za protok hoz jcdno grejno telo racuna sa srcdnjom vrednosti svih grejnih tda na vertikali, uzimajuCi u obzir dil korekturni koeficijenti u tabeli 12.Ib vaie za slucaj da su za istu vertikalu vezana na svakom spratu dva grejna tela.

12. JED OCEVNI S IST EMI CENTRrlLNOG G RElA Nl.4

315

Uko li ko sc umes to dva na laz i jed no grejno te lo, po lovina s tva rnog pro loka se o bracunava da snabd eva i d rugo fik livno grejno te lo. Pre thod no od rede ni raspo loz ivi napo r se odred uje kao zbir:
ll =Hc;r + l fc

(Pa)

(12.42)

a jed inicni pad priliska R, me rod ava n za dime nzi onisa nje cevne mreze izracunava se na isti nacinkao i kod svi h vod e nih sisle ma:

R= O ,67' H

"2)

( 12.43)

gd e je 2:.1 - duzina st rujnog kola pos mal ra ne vertik ale. Oa lji to k pre thodnog de la pro racuna je isti kao kod jednocevnog siste ma bez hlade nja vode: prvo se pre lazi na dime nzio nisanje sa me ve rtik ale sa nes lo vecim jedinicnim pado m pritiska i tez njo m da ce la ve rlik ala bude iSlog precnika. Za lim se pre lazi na ho rizo nta lnu cevnu rnreiu. Kad a su svi precnici odrede ni , sa pre thodnog se pre laz i na na knadni proracun. Napo r us led hlade nja cevne rnreze (He) izracunava se u sve mu is to kao i kod dvocevnog siste ma. T ako se tacno odrede te mpe ra ture na poCe tku i na kraju svake deonice. Te mpera ture u lacka ma mesa nja se izracunavaju na taj naCin sto se kao te mperatura vode na ulazu u grejno te lo usvaja on a vrednost koja je do bije na na kraju deonice iz koje se odvaja prikljuca k grejnog le la, je r se hlade nje vode u prikljuecima za ne ma ruje. Na osnovu zada tog pad a te mpe rature u grejno m le lu (tJ c;r), izracunava se te mpe ralura vode u pov ralno m prikljucku :

Pos to se iz pro racuna ve rtik ale poznaje kako proto k, tako i le mpe ratura vode na kraju kra tke veze, pomocu jednacine bilans a loplo le odreduje se vrednos t le mpe rature vode u tackama meSa nja:

(0C)
gde su:

(12.44)

- te mpera ture i kolicina vode posle mesanja - te mpe rature i kolicine pojedinih struja vode koje uCestvuju u meSanju T e mpe ratura meS avine moze da se odredi i pre ko obrasca:
1,., =l k -

Qcr
G M 'c

(12.45)

316

8. Todoro!'ic

I'R01EKrO I'~1 Nlf:

I'OSTR01EN1/i Z·1 CEJ'.rrRA LNO GRElAN1F.

gde jc:
I.

QuI'
C

te mpe ratura vode u ve rtikali ispred tacke meSa nja - kolicina toplote koju odaj\l sva grejna te la ciji se povratni vodovi spajaju u ta cki mcilanja sa vcrlikalom - speeificna to plota vode c = 1,163 (Wh/kg' K)
-

Na t<lj nilcin poz nat e su II svakoj deoniei srednj e te mpe ra lure vode, pa se uz ollgo Vilri1juce vrcdnosti gustine izracunava napor usled hladenja eevne mrcZe:

He =

" "2A, 'g(p" -PI)
1

( 12.46)

Z a deo nilporil koji police od odavanja toplot e u grejnim te lima sada postojt t acni poda<:i 0 te mpe raturama vode, pa se moze preeizno odrediti njegova vre dnost. Zbir Hc+l!ul'=H odgova ra stvarnom raspo lozivom naporll. Zato, ako ukupni napor po pre thndnom proracunu odstupa od stvarnog, lreba izvrsiti korekture u precnieima cevovoda. Provera pada pritiska u strujnim kolima grejniil te la ide nticna je kao kod je dnocevnih siste ma bez hJade nja cevne mreze. Povecanje grejnih tela se sastoji u odredivanju potrebne povrsine prcma stvarnoj srednjoj temperatllri vode u lclima (/":G() . O na se izracunava po obraseu:
I

mGr

= 1r

/::"1

2

gdc je:
I,

ill
Primer 2

temperatura vode u dovodnom prikljucku, koja je jednaka te mperatll ri vode na kraju vertikalne deoniee iz koje se odvajil prikljucak za grejno lelo. - tempe raturni pad vod e 1I grejnom te lu
-

Dimenzionisati cevnu mrezu i odrediti povrsine grejnih tela za jednoeevni sislem vod e nog grejanja, Cija je sema data na slici 12.22. PriLikom proracuna uzeti u obzir hladenje vode u eevovodu. Ostali podaci: temperatura razvodne vode iz kotla I , = 90 °C temperaturni pad u grejnim telima !!J = 20°C temperalurni pad u vertikalama pri zanemarenom hladenju vode nema hladenja vode u glavnoj usponskoj vertikali izo\acija horizonlalne cevne mrde na tavanu izvedena JC staklenom vunom

6 °C 1 =70611 ' 70.-lp)C 25'1.8.22.8 °C 19 =79.imajuCi u obzir hladenje vode u cevovodu: 17 = 16 - _ _ 2700 + 2700 .2=79.2450+2450 457·1163 .163 90-1O.8-9.2=70.90 G·c 457·1. PRETHODNIPRORACUN Protok vode kroz vertikalu G = Q/ +Q/I +QII/ +Q/V +Qv = 13300 (1.1163 . Proracun ce se prikazati sarno za najnepovoljniju vertikalu . 3000 457. 79.163 457 kg h Odredivanje te mperatura vode u pojedinim deo nicama. JEDNOCEVNl S ISTEMl CENTRALNOG GREJANJA J17 Os tali podaci dati su na slici 12.8 °C I' 8=1"8 = 59. ne Ul.6-5.Q/ + Q/I = .6=65 °C .12.

sto odgovara zad ato m padu te mpe" rature od ill = 25°C Srednje te mpe ra ture grejnih te la su: 1/=11/=80 DC Im=I /V=69. N . _1 42 1 00 ._. ne uzimajuCi pojed inim deoniea ma.~ 1 3.... Slika 12.. 3000 ~.. 22 J Prim er 2 Te mpe ratura vode na kraju ve rtik a le je 65°C..II. iznos i: II o bzir hlade nje vode 1I .8 °C Iv= 60.L@"13300-.. 2450 ®-... 0-- - - JH '" .r / 82450 • e . I I III 'ff) ~@')L IV <Vy~ I I I '" . of'0 0332 5 0 o 13300 2700 I ®I .. __ . <> -c"" <> . Todorovic PROJ EJ(TOVA NJ E I'OSTNOI ENJA ZA CENTRA L OG I?EJA NI r:.. • I l I~ uIJ I '" I r~3 i250 -.. ~ I@) ®@1) ® ® 2700 II ~ ~ 0 0 . '" ~ ~ @.6 DC Raspolozivi napor u strujnom kolu vertikale.

12. korcktura iznosi O.67·[-[=780.I5=1 66.3 kg h Prema titbe li 12.4 Pa [=51.8 Pa 0. 4: 5 1.15 Pn:mil tome.55 + 3.jedinicni pad pritiska Dimenzionisanjc vcrlikHlc Pre thodni proritClln vertikale.7 Pa Dodat ni napor se od redllje pre ma tabcli 12. Pri tome treba imati u vidu da su podaci dit ti za slu caj da se na sva ko m spratu nal azc dva grejna tcla spojena is tom vertik a lo m.na po r bez hlad e nja cevi .1 Pit [-[= 1164. njenih glavnih dconica i kratkih veza izvrilen je 1I SVcmll pre ma formularu koji se koristi pri proracunimit cevnc rnrde svih sistema vodenog grejanja. Podritzumevajuci 6 grejnih te la. 163 95.1 m R = 780.92 = 998. o nda je za jedno grejno telo me rodavna polovina pro toka. 1= 15.86 + 3. 7 Pa MI= 166.dodatni nilpor .701 -1. 1 Pit Odredivanje jeuinicnog pada pritiska R: . 3 Palm .70L Korektura za te mpe ritturni pitd u vertikali od 25°C dobija se interpolacijom podataka iz titbe le 12.ukupni napor .Zil tre njc u ccvima uzima sc .3 kglh. [-[' =998. srednji protok je: c = m 13300 20'6-1 . to tre ba izvrs it i korek turu ako jc stvarni protok veci iii manji. pre thouno odrede ni dodatni napor lIslc d hlade nja vode 1I cevima iznas I: LVI=20G·O.4'64. pa je: H=2. pos to se fiktivno podrazumeva i drugo grejno telo.4' 118. Uko liko to nijc slucaj. Posta podaci iz tabe le podrazumevaju protok kroz grejna tela od 50 kglh. JEDNOCEVNl S1STEM1CENTRALNOG GREfANJA 3 19 Napor llslt:d raz like glls tina dire ktno se ocitava II tabe li I II II dodalkll.1.lb: 1.duzin a deo niea I -14 . Zit zgradll sa lri nivoa i ne izolova nc ve rtikalne vodove pri ho rizontalnom lldalje njll ve rtikalc od 13 m. dodatni napor za pos lednju (najdalju) vcrtikalu u rnrd i iznosi 206 Pit.5·149.1a za protok od 95.

.7 4 4 8 8 9 10 11 12 13 14 Na osnovu pre thodnog proraclina vertikale odreden je gubilak napora kroz SVl" nje ne deonice.8 .7 5 4 4 2. iskoriseeno je: .3=809.9 Pa Po proracunu cevne mreie.2 10 . 7=13.7 deonica 7 duiina (m) 2. pokazao je da slvarni napar iznosi : H=11l7.ic PROJEf. 7 0VANJE POSTROJENJA ZA CENTRA LNO GR£fANJE Preglcd duiina den nica deo nica 1 2 3 4 5 5' 6' 6 duiina (m) 11.7 0.67u 809.7 0. lako da je za horizont alnu mrezu i glavnu verlikalu preoslala razlik~ do prelhodno raspolozivog napo ra: I-h=1164.7 2..5 Pa Uk upna duiina deo nica za horizontalnu mrdu i vertikalu (deonice 1-4 i 12-14) iz-1'1: nos i 40.4 Pa Merodavan proseca n jedinicni pad pritiska je: R=542.3 Pa Zbog neznatnc razlike nije potrebna ispravka u dimenzionisanoj cevnoj mrdL .0 0. Z a tre njc u ravnim de lovima ovag dela mreie izdvaja se 67% ad 1 H. NAKNADNIPRORACUN Naknadni proraclln koji je izveden tabelarno. TodorrJI. za zbirne koefici jcnte mes nih otpora koji su odredeni procenom.3555. 7m.5=542.7 0.3 Pa Ukupno iskoriseeno: 1108.u vertikali 753 Pa 355.=0.u horizonlalnoj cevnoj mreii .4/40.J20 8.3 Palm Prethodni proraclIn horizontalne cevne mreze i glavnog usponskog voda prilozc lI jc u nastavku forrnulara sa proracunom najnepovo ljnije vertikale. 1.

39 .3 > 83.25 dJ d=O.7 ·9.09 rn/s .p ro laz ni ve ntil 4. Za cev 3/4" i Q = 2700W.grejno le lo Ukllpni koe fi cije nt iznosi 17.pad priliska u kratkoj vezi IR+ 2 = 41.09 °C H = ".dodatni napor u grejnom lelu za srednju lemperaturu 1m = 79.5 .61 Pa Provero m gubilk a napo ra u kratkoj vezi i prikljuccima.0 2. .16 Pa sto znaci da jc uslov da u kratkoj vezi bude veti pad pritiska ispunje n.77 11.PS8. iz la bcle IV je: R= 8 Palm. g (P79.pad pritiska u prikljuecima je . D imenzio nisa nje gre jnih tela G rejna te la se moraju dimcnzio nisa ti pre ma stvarnoj srednjoj te mpe raturi vode. JEDNOCEVNI SISTEM I CENTRA LN00 G REJA NJA 321 D imenzio nisa njc prikljueaka gre jnih te la: G rejno te lo I Z a prikljucke se tlsvaja cev precnika manjeg od ve rtik a le.12.0) = 43.61 = 40. w=O. sledi d a je: 41. nego u slucajevima kada je hlade nje zane ma rIjivo.razvod ni i povra tni p riklju eci VoN = 0. odnos no d =3/4". koeficije nti mesnih o tpora su: .95 ) = 0. .77 Pa .43 . [stirn postupkom se prove ravaju prikljucci ostalih grejnih te la. IIkljucujuci i dobil ak napo ra u grejno m te lu.7.3 Pa IR+ 2 =83.90 .81{972. koja je niZa tlsled hlad enja u cevovodu.2 . a prikljllcne cevi SII dobro dime nzio nis ane.966.77 . Za ovaj precni k.

14 0.31 0.09 78.71 4.3 74.6 0.51 1.7 0.52 89. rC) 9 0.92 72.26 2.4 2 ' .85 62.8 61.0 I I I I I I • S • 30 30 20 " 6 f C) 7 90 89 . I· .54 6.025 0.5 1 • 6 7 8 • • • 2.2 1 4 .59 " 4 4 8 195. 57 22. • 753 P.3 Palm SO SO +0 I I 0.3 Palm • 7 • • 9 13300 7900 13300 .3 P.28 0.376 1.02 0. + ". <57 Najnepovoljnija vertikala • I I I I I • .8 • • 4 4 30 30 6.2 0.7 0.1 3 0.51 1.24 30 22.7 2.7 0. 19 9 10 II 1 I I 130 11SO. Oeonica I 0 (kg/h) d (mm) I .61 62.0 1.55 G2.5 1 1.7 0.4Jl 0.7 0.36 62.91 347.24 3.28 0.09 61 .78 89.pd) (Palm) h' Iml 13 0.7 2.14 0.7 0.7 ° 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 89.1 2. rC) 10 89 .2 1 165.20 0.58 78.09 0. Maseni Owlna cevi d prolok (kg/h) SA PROMENJENIM PRECNIKO M CEVI RAZ UKA ""':""' I(m) d 1 ""'1 (m/s) I (palm) • .78 89. 15.35 69.35 78.83 3.67 " rC) II I.3 S." (W) b Top<.. g · (pm .8 78.8 1117.01 0.69 OZ. 12 .20 0.51 1. 36 0.7 2.51 1.86 68.24 0.02 0.3 9.7 2. 9 62.88 89.65 89. 32.84 " .1 0. S 2B ° 12 13 m 1144 1448 22. pretnl~ NAKNAONI PRORAt UN SA PRETHOONIM PREC NIKOM w 000" pn. 2 0.366 0.S 10 120 120 26 " 1.16 0. 94 89.86 89.0 2:/· R + LZ .5 ° ° ° ° + ° 3.0 13300 10301) 13300 m 328 <57 30 30 10 II 1 1 " 11 . R .18 10 10 24 117 SO 3. .24 0.31 88.4 " • 8 SO SO 0. (Pa) B 0 z {Pal I • Z (n . '''' <57 HOrlzomalna mreb.09 88.8 2 3 4 33250 13300 13300 332SO 42 100 " .8 ° ° ° " ° • 355.1 62.7 2.49 0.2 1 51 .5 1 62. 24 0.15 '64.2 21 " IJ R+ IZ " I 273 .9 5 78.20 80 609 1..43 0.90 . S 58.O 10 '.te Pr9lh.8J 89.h) i m " p (P'I q II' -D (Pa) .16 128. m 2" 30 • " 81 1 6. 11 . 03 91 11 2. 42 100 42100 ".8 O." II rei 8 I.49 13 14 SO SO 2.05 10.7 0. 02 H {Pal 12 0" " \7 2 3 O . 57 2" <57 328 ° ° 0.7 0.24 0. 02 0.28 298.24 0.88 0.69 66..IZ PLANA MRE.4 5 0.7 0..12 0.62 82.02 2.44 m 457 1144 1448 12 1.7 0.' 8.85 62. .27 0 .2 0..52 89.81 78.09 1.07 68.51 1.23 61 . (mml PRORACUN STVARNOG NAPORA ('/'I/m K) Iml 2 1448 11 44 4S7 3 SO .00 2.0 O. {Pal h H I z {Pal d 1 ""'1 k w (m/s) I (Palm) • I ·.36 162. 19 66.7 R _ 13 .7 0.2 19.27 68.

20 2 .= 89.324 B.1 CENTRALNO GREIANJE Srednje tempe rature vode u grejnim telima su: G rejna tela I i I I I". =15 .35-10=68..09 -10=79.09 °C 2 20 G rejna tela III i IV 1m = 20 '7-= 78.35 °C 2 G rejno telo V t In =1 9 --=6869-10=5869°C ' . . Todorovic PROJEKl'OVANJE POSTROJENJA Z.

lnu.I~pa li~c . zavisno od toga da Ii crpe vodu sa jcd nc !II dve slril nc.13.1. o~ ~os nn . . pllmpc Sll j cd no. Pririlstaj c ne rgijc priliska potice LlU J25 . oda kle duspcva 1I kolo iz koga sc po tisklljc kroz izlazno grlo 1I razvodni dec ccvovoda. [(od pos troje nja Sfl prinudno m cirkulacijom uklju eujc sc pump a. o. za hva lajll teenos t I dcluJu na nJu povccavilJlIcl JO J pnllsa k I brl. PUMPE U SISTEMIMA CENTRALNOG GREJANJA 13. !'rema broJlI obrlnlh ko la. Obrlno ko la.d kojih sc ko lo sils loji. OPSTE 0 PUMPAMA U sis tc mima greja nj a struj a njc vode kroz cevovod os tva rujc sc pri rod nim iii prinudnim pllt e m. U prvo m s lueaju gravilacioni napor je laj koji izaziva to k vode da slruji od izvora toplo le d o grcjnih lela i nat rag. lz crpnog ccvovoda lcenos t se lIsisava u pumpu kroz 1I1az no grlo. J Cell/riJl/galllc pl/mpe za xis/em grcjallja vodom Pumpc mogll bili jcd nos trlljn c i ~voslrujne.~ l c p e n c iii viscstcpcne.. koja pre nosi e ne rgiju na tcenos t koja kroz nju p ro laz i eime se os tvaruje nje no sl ruja nje. Pumpa pOliskllje lei:nos l okrclanjcm obnnog kola kojc dobijil c nc rgiju preko vratll il pl~rnpc. Slika 13.

Za odrcde ni protok Q. Ove tri karakteristike Sll meduso bno zavisne vclicine i beskonaean je broj njihovih kombinacija. dok pogonska snaga uve k ras te sa poveca nje m protoka. Pri izboru vrs tc obrt nih kola od znacaja je ne sa rno prolok i n ap~ r .. Za tacku Ana kara kte risticnoj kriv(Jj pumpe je najvcei stepe n korisnosti pa ona definise us love za koje je pumpa ko nstrui sa na i treba tezi ti da se pumpa u takvim uslovirna prime njuje. 1) i ima jcd naku brojnu vred nosl kod obrtnih kola razlicitih velicina koja su gco mc trij./': PROJEKrOv. Sarno u 10m slu caju ce se usposlavili potrebna brlina s trllja nj a I tralcni protok. stepe na ko risnosti i prnt llka. Promena protoka pri stalnom broju ob r· taja postiZe se prigu sivanje m iIi vecim otvaranjem ventila kroz koji prolazi teenos!. napor Hi broj obrla n .2.·· nos li koja prolazi kroz kolo relalivnom brLinom. snage. pa sc ova vrsla pumpi naziva i cenlrifugal nim pumpama. izabere i primeni pump.. pumpa '. napo r i broj obrt aja. pri remu se stepe n korisnosti u obe varijante umanjuje. Na apscisi su vrednosti prntoka. s obzirom na vcliki utieaj ee ntrifuga lnih s ila u proizvodnji pritisb . Speeificni broj obrl aja jc definisan sa: ( 13.I~6 8. a os tvaruju vcliki pro 10 k. Ova k"Va kriva . nalazi se opseg ce nlri fugal nih pumpi. 3 od H=! m (9. Kada su pilanju pumpe koje sc korisle u ccnlralnom grcjanjll . ako napor J-[ odgova ra slvarno po lrcbno m naporu. Rad ija lna kola .·I NJE POSTROJENJ/I Zr1 CENTRALNO GREIANJE ddova nj a ecnlrifugalnc si le. CENTRlFUGALNE PUMPE U POGONU Krive kojc predstavljaju odnose izmedu napora. Todof'( )\. nisu za vel ikc protokl· . pozna ta je kao karakteristika pumpe.e zadll voljili u radu u okviru ccvovoda u koji jc ugrad e na. naz ivaj u se karak le risticnim krivama. Velicina pro to ka i napora koji treba da os lvari pumpa uticu na ob li k obrl nog kll la. speeificni broj obrlaja bi prcdstavljao broj obrtaja pumpe napo n. pa je uveden pojam "speeifieni broj obrt aja" kao karaklerisIik " koja dozvoljava da sc za trale ni prolo k. Napor pumpe prcdslavlja ko licinu encrgijc koju jedinicna masa leenosli primi pri pro lask u kroz pumpu. Na islo m grafickom prikazu moze da se uerlil i kriva pogonske snage P i stepe na korisnosti '7. vee i broj obrtaja kola 11. os tvaruju ve likc napore. onda se gO lovo uvek pogon oSlvarujc prcko cleklromolora. Izmcd u ov ih ekslremnih osobi na. i u manjoj meri od e nergije dobijene usporavanjcm IL·. . ali POSIO imaju uske ka nale u kolu .ih) je obrnut o. koja se odnosi na napor i protok za od rede ni broj obrt aja. Karak te ristika neke pllmpc je prik aza na na slici 13. 13. proizvode mali napo r.2. Pri svakoj prome ni tih uslova me nja se s te pe n korisnos ti koji postaje losijl. a na o rdinali odgova rajuCi napor. Pri to me. ki sli i::na. Kod povecanja protoka o pad n napor i obrnuto. Kod propclerni h -(aksija ln.8 kPa) lIZ protok od ! m /s.' sa najveeim s te pe no m korisnosti.

.4) gde su H[.. vee i promenom broja obrtaja.WTR. Promena obrta se resto koristi II praksi kada treba II nekom cevovodll smHnjiti protok.1. Qj.karakteristika pumpe (protok..J CI. a da se pri tome zadr:li najveci mogllci stepe n korisnosti..-_.2 KarakJerislicllc krivc cClIlrijllgatllilz pumpi Q.2) H " (13. napor) .3) (L3. f'UAlf'£ U SISTFMIAI. If " P . ..- HI Q Stika J3. 1/1 velicine za koje je pumpa konstruisana. dobijaju se drugi tokovi zavisnosti protoka i napora...kriva stepena korisnosti .kriva snage Ako se promeni broj obrtaja pumpe.I LNOG G REJANJA J2 7 H p '7 QH . Ovo se postize ako je zadovo lje n uslov da novi protok i broj obrtaja zadovo!javajll sledeee odnose: HI .1. jer sc protok i napor menjajll ne sarno prigusivanjem.[ 2 Q -=-2 II (L3.

tj ..4 Karaklcristike pllmpi i krive stepell4 korisllOsti .NO G RFJrI Nf F: H H2~====~~~~~A2 . Tod".c PROf EI\TOI':'I NJ l'.6) H nIl nI no n1 Ho n2 n3 h4 0. pa je utrosak snage vcci pri radu pumpe sa brojcm obrtaja veCim od onog za koji je konstruisana: PI = p(~r 217 I Il (13.)3 ~ n ( D ..&.128 13.8'7 .) ) Ste pen koris nost i se menja pri promeni broja ob rta. 0.3 Karakleri.97] ""0. PI P =p(.Vfrl ZA C ENrRA I. J =n~ /I ..rll'. H~ ~~====~2+ H Hl~----------~--~· H2~--------~--~ n nl Ql Q Q Slika 13.7'7 '\ O .I.ftikc pllmpe pri razliCitim brojevima obrta Za prome nu pogonskc snagc pri promt:ni broja ob r!aja vaii rclacija: P. \ Qo Q Slika 13. POSTROf H..

/-/. uz napame nu eI <l su to vrcdnosti Z<l uslove za koje je pumpa konstruisana . 11.13. .} l1m.licit e brojeve obrtaja.6-0.MIMA e E. Pri broju obrtaj a 11 0 pumpa ima maksimalni s te pe n koris nos ti '/n11l" llZ ndredc ni p ro to k Qo i napa r fl.S) gu e je: Q J-l P 1/ . kaji se krece kad m<lnjih pumpi ad O .<1 podizanje lecna sti na neku visinu i za savladivanje atpora koj i se javljaju pri slruj"nju tecnosti kroz ccvovod he: "8 H=" 8 +h c (13 .specificna gustina tecnasti (kglm ) . kau srednjih ad 0.75-0.ilnjuic se snaga P. RADNA TACKA PUMPE I KARAKTERISTlKA CEVOVODA Napor pumpe kaja se ugraduje u eevavod prcustavlja zbir napora patre bnng 1.9) G ubici u cevovodu proisticu ad otpora u pravolinijskom uelu cevovada i tzv..3. dija gra ma na 51. fR·1I. " 2 itd . SNAGA PUMPE lzra cunavanjc primarnc snage pumpe sc vr~ i prc ko a brasea: Q .4. 13.protak vade kaji se izracunilva iz veli cine ukupne patreblll: kolicinc toplot e i tempe raturskc razlikc razvodnc i povr<ttnc vade 6J (mJ/s) . s ~.85. .pael pritiska kroz eevavad u (Pa) 13.75. uz is ti p ro to k.4 suuc rt<tnc ka ra ktcris tike pumpi z<t ra7. PIIMPI': 1I SfSTF.stepen karisnasti pumpe. Inkalnih gubitaka koji se javljaju pri izmeni praveil strujanja te cnosti i u ugradenim ele- .7) (D.1 J2Q Na sliCi 13.NOG URfJA.patreban napar pumpe kaji je jednak ukupnim gubic ima prilikam strujanjil vade kroz cevavad grejnog siste ma (Pa) 3 .. ~0. na 11 .6.lOje njem broja obrtajil sa lin.\'J. p 'I P= odnosna pre ka : (W) (Nm/s) (1 3. a kod onih najveCih kap<lciteta od 0. I3A vidi se da se pri svak aj pramc Oi napo ra ill prol o ka sma njuje i s te pe n ko risnosti.

16) pri cemu je sa In oznacena kon5tanta cevovoda koji je 1I pitanjll. Pri svakoj promeni trase cevovoda. 12) udnosno ( 13.15) he =m·Q 2 (13.1-1) 4 10 jc ( 13. Proizvod ove konslanle i proloka zove se krakleristika cevovoda i predstavlja parabolu. clemcnata koji 511 uzrocnici dodatnog pada pritiska i precnika. karakteristika cevovoda Sl' me nja (51 13. Ovi gllbici se iz r·afavajll srazmerno kvadra lll br.13) posto je 2 dn Q=IV-- w=-2 tin 4Q (13.1 0) (13.t Pf?OJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRA L NO GREJANJ£ me nlima cevovod a. nadoknadllje delovanjem gravilacije u povralnom voclu. pa jt:: (13. .5).330 B. Nairne. kao zavisnost napora od protoka. 11 ) gde je : A I d ~ p - koeIidje nl Irenja t1l1zina ccvovoda precnik cevovoda koe ficije nt mcsnog olpora brzina strujanja tecnosti gustina tccnosti U zatvo re nom kruznom cevovodll gcodetska vis ina nema znacaja jer je II 10m pogIedu ovakav cevovod lIravnotde n.line slrujanj a Il:\:nosli IV: he= " pra'<llinijski + h lok:lJni (13. II cevovodima za grejanje se rad ulrosen na diz<l nj e 1I polisnom. Todom!'.

·j JJ I Slika 13. H H2 Q2 Stika 13. kakll pumpe tako i eevovoda.NOG Onr-. U dijagrilmll 1I kome Sll lIerlane obe karaklcristike. koji d aje istll prumenll napo ra kao i stvarni eevovod . radna tai::ka sistema nil laz i se 1I njihovom prcsekll . olpore i prebrike Ako sa ccvovod sasloji iz vise dconica razlii::i tih prci::nik a.5 Karakleristike cevovoda za razlicitc proloke. PUMP£ U SISTEMIMA CENTIIAI.6 PromelUl radlle tacke pri ivnmi protoka Q .13. ka rakt cris lika ecvovoda se Cormira za ncki ekviva le ntni precnik celog sis tema.JrlNJ.

sa stalnim iskljucivanjem i ukljuciva njcm naziva se "Iabilan pogan". U tom slu caju me nja se karaktcristika cevovoda i nova tacka je B. pa se potre ban napor pOYl: cava od H I na H2 za tJ1 c.Aka je traZe ni protok H B.7) pa u domenu A-C imaju nes labilan rile! Nai rne. deSav. Kao posledica.6 to je tatka A. TooofYJvic PRO]EKTOVA N] E POSTRO] EN]A ZA CENTRA l. cemu tre ba teziti.ie: /h a rad na tacka jc II C. me nja se karakte ristik a cevovoci a. na por pumpe H3 poslaje manji od neophod nog. . kada se protok Q (radna tacka E) prigusuje.7 Nes{abiul/I rad pllmpe Ne ke pllmpe imajll karakt e ristiku u vidll parabole sa pomerenim te me nom u smc ru povecanja protoka (tacka C na sI. onda se vrsi prigusivanje ventilom. Takav pogon pumpe. Posto je strujanjc prekinuto. Ako se protok i dalje smanjuje. a clo toga dolazi usled umanje nog protoka. a kako pumpa proizvodi napor HA dolazi do naglog usisava nja tecnosti i siste m ponovo dobija protok i napor prema radnoj tacki D. H A I I I HI I IH I I I I I Q Q2 QI Stika 13. pri kome pump" nc ma sposobnosl da prenese potre bnu e nergiju na radni fluid. koju definise protok QI i napor HI' Ako je potrehno da se smanjuje protok sa QI na Q2. Daljim prigusivanjcm na protok Q2 napor . Olpnri u cevnoj rnrd i nestaju. dolazi opet do prigusivanja i pome ranja protoka i napora pre ma A. Svakako da bi bilo najbo lje da se radne tacke II vek nalaze u OpSCgll najvcCi h ste pena korisnost i pumpi.13. s obzirom d a je HA=H D. u kojoj pumpa radi u "prazno". napo r ras te i radna tacka postaje D.NO G REfA N] E Prema slici 13.332 B.1 sc da tecnost tezi da slruji u suprotnom smeru pa se tok koci i radna tacka pre me!i ta od C do tacke A.

koje imajll zajednicku karakteristiku predslavljen:J krivom e. Kada radi jedna ad pumpi. U sIucajll povezivanja vise pllmpi razlicilih karakterislika nije uvek moguCe da se takva veza u svakom cevovodu ostvari. svaka predslavlje na krivom a. Za cevovod karakleristike d radna lacka obe pllmpe u zajednickom pogonu je 1I C.1. Svaka od pumpi radi sa naporom He.5. nezavis nim ukljllciva njc m pojedinih zo na 1I pogon. slO jc 1I vezi sa promenama grcjnog kapa cite la . svaka sa naporom HB i prolokom QA = 1/2 QB.5. zajednicka karaklerislika je predslavljena krivom b. 13. PUM I'£ U SIST&lfltllA C£NTRA LNOG GREJA NJA 3. zajedni cka karakl e ristik a se dllbi ja sabiranjcm protoka svakc od pumpi. Veza je moguca sarno ako karakleristika cevovoda sere zajednicku karakterisliku paralelno povezanih pumpi. koji je manji od proloka Qe sa kojim bi radila jedna izdvojcna pumpa. RAD PUMPI U REDNOJ I PARALELNOJ VEZI Iz cislO praklicnih razloga. jedna QA" a druga . u ccvnll mrezlI ce nlralnih grejnih sisle ma ugraclllje se vise plImpi .13. U paralelnom radu obe pllmpe. Na slici 13. Paralalna veza dve pumpe Ako sc dYe pllmpe ugrade 1I Iz v. a oSlvarujll razlicite protoke. radna lacka sistema je 1I lacki B. Pumpe se mogll povezali sa ccvna m mrcZo m redno i paralcIno. radna lacka je C. a ako rade obe.13.13 13. itd. ukljuclIjuCi i krivu a do tacke O. parale lnll vew. H HA=HB He QA Qe QB Q Slika 13. Na s1. kada bi radna tacka za dati cevovod bila 1I C.8 prikazana je karakl c rislika dve jednake pllmpe.8 Parale/lla veza dve pllInpe istih karakieristika Ako se obe pumpe ukljllre.9 su prikazane karakteristike a i b dveju razlicilih pumpi. bda SlI pojcdinacno lIkljuccne u pogo n. protok je QB.

I'OSTROiENJA 211 CENTRA I . radna tacka sistema je u presekll oznacenom na Semi sa A Pumpe rade. zajednic· ka karakteristika je predstavljene krivom b. lIZ odnos: . 13.10).<I obe pllmpe je ista kao radnil tacka kad radi stlmo pumpa karakteristike {/. sa lIkllpnim naporom H A. pri cemu svaka purnpa ostvaruje napor H A .ajcdni ckom ritdll je manji ocl zbira pro l () ~ a Zit slucaj cia S li pllmpe pnjl:dinacno uklju l:e nl:: H QC o HC HS HA 0rQs' Qs Qc Q Slika J3. Pri to me pro to k u I.I. Za cevovod karakteristike c.TodmfJl'.i.c I'ROil:.1 'IF.NO GRE/ANi£' Oli' Uko liko su pllmpc pojl:dina cno lIKljuce ne. pa umesto da tecnost bucle potiskivana. To pokazujl: da veza pllmpi karaktcristika {/ i b nije ostvarljiva.. dolazi do toka u suprotnom smeru. radna tacka pogona .5.'kTO I . jcdna radi sa protoko m QA i napnfClm II A' dru ga sa OR ill s. kroz svaku pumpu prolazi jednaka kolicina tecnosti.rlika Ukoliko bi karakteristika cevovoda bila clefinisana krivom c. 13. Redna veza dYe pumpe U rednoj vezi. pa se zajednicka karakteristika pumpi dobija kao zbir ordinata karakteristika pojl:di.2. nih pllmpi. Jer..J 8. ukupan napor je jednak zbiru pojedinacnih napora svake od pumpi 1I rednoj vai. Za slucaj veze dveju pumpi jednakih karakteristika {/ (sl. Pri 10' me. svaka sa protokom QA. pa je lIS111V za ovakvo povezivanje da je svaka od pllmpi predvidena za istu vrednost protoka. pumpa karakteristike b ne bi davala nikakav pozitivan efekat zbog toga sto je njen maksimalni napor ispod potrebnog.9 Parakfllll veza dye pllfnpe raz/ici/ilt karakleri.

U tom sillcitjll svaka od pumpi ostvamje svoj dec napora HI odnosno /-h pri cemll je: Ako bi pllmpe bile pojedinacno lIkljllCcnc radila bi jcdna sa protokom Qc i naporom//c. to jc podrucjc.·1. na zajednickoj karaktcristicnoj krivoj c. druga sa QB i HR. ogranice no maksimalnim prolokom pllmpc cija karaktcristika predstavljemt krivom n. 13.NOG G REJ.IIA Ci:.\ T R·lI . Za ccvovod karakteristike c veza je moguCa i radna tacka jc 1I A. odnosno u takvoj vezi bi postojao samo efekat pllmpc karakleristike b.y}. .1 Ako S' jcd na od pumpi iskljll':i.11. Na prime nJ datom na 51 13. tlm ga ce rild ili sa pro to ko m Qc i napmo m Il r · /I b a a • He Ho Qe Orr Q Stika 13.10 Red/la veza dve p/lmpe i.\·[cc kllrak[cris[ike Uk o liko se povezuju pumpe razlicitih karakt c ristika (a i b na sl. onda pumpa manjcg opscga protoka definisc podrucje u komc je redna vcza moguCcI.11). Pre nut tome radna veza za ccvovod karakteristike d je neostvarljiva.JJ PUMI'£ U SISTI' JII.

Ako sc cevovod rilCVa u dva paralelna loka pumpa pOliskujc Lcenost odred e nim naporom i ukupni protok pumpc sc deli na ova dcla (sl.TcxlofYJl'ic PROJEKTOVA NJE I'OSTROJEi\'Jr1 ZA CE/vTRAL 0 GREIANJE H c a b . Raspolozivi napor pumpe u oba krllga cevne mreze je jednak i iznosi: HA =H8=Hc dok su pojedinacni protoci Qc i Q8.6. npr. Ako se povezuju dva parelclna ccvovoda karakte rislika nib (sl. rau· na tatka sistema bi bila D. ' 1. onaj cija je karakteristika n. 13.336 B.1. pa bi pllmpa postigla napor Ho i protok QD . praklicno ne postoji.I ' rale lnih krugova. iii ukoliko sc radi o nekim pomocnim sislemima grejnog poslrojenja . RACVANJE CEVNE MREZE 13.1 I Redlla veza dve plllllpe razliCitih karakteristika 13. 12).: P .6.12). na lazi sc u 13Cki A. zajcdnie"a karakt e ristika je dala zbirnom krivom c njihovih protoka . ~-I----<ct)-QA-" Q C QB QA Q Slika / 3. slime sto je: QA = Q8 + Qc Ako bi se iz sistema iskljllcio jedan cevovod. U okviru lakve mrde red no povezivanje.1' kay slueaj je moguc sarno ako sislcm ne bi imao povralni cevovod. Paralelno raevanje cevne mreze Cevna mreza grejnih sislema jc vrlo razgranala i sastoji se prvc nslvcno o d vis. 13. Ra d na tacka sistema la spregu sa pllmpom cija je karakle ristika d.

gde sc protok deli prema C i D.137 H Qc d ~':~ I : QB c HA QC QD Q Slika 13.C sa ~. PUMPE U S ISTEMIMA CENTRALNOG GREJANJA .6. Zajedllicka karaktcristika c je dobijena sabiranjem ordinata pojedinacnih k<lraklcristika paralelno vezanog cevovoda. Radna tacka postaje B.onlalnoj ravni i da nema poclizanja tecnosti na vilii nivo. potiskuje vodu prcma tacki ra('. na kojoj je A radna tacka sistema sa pumpom karakteristike d. Protok u sistemu je QA. i sistem radi sa poveeanim protokom QB i srnanjenim naporomHB. Redno raevanje cevne mreze Pumpa koja je postavljcna u de lu zajednickog cevovoda sa radnom lackom A. ostaje u pogonu cevovod B.vanja E.Aka bi se zatvorio protok u ogrank'u D. 13.2./J.12 Paralellla veza dva cevovoda 13. 13.vojom karakterislikom b. . uz odnos: Uz pretpostavku da je cevni sistem u isloj horiz. karakteristike redno pavezanog ccvovoda SII a i b na sl. a napor pumpe H A· Protoci kroz izdvojene redno vezane deonice cevovoda su Qc i Qo.

333 B.Todo.13 Redna VezIJ cevovoda .c PROJEKTO"~1NJEPOSTROJE1VJA Zr1 C£NTRALNOGREJANJr: H c Qo Qc QA QB Stika 13.m'.

jer je mali 1I odnosu na napor pumpe. Medutim. Stvarni raspolozivi prilisak kod ovakvil ' postrojenja jc: G ravitacioni napor moze se zancmariti kod postrojenja za grejanje niiih zgrada. Oa bi odavanje toplote svih grejnih tela bilo sto ujednaeenije 'tokom vereg dela pe rioda grejanja. 14. Usled toga je manji gravitacioni a time i unutarnji napor od onog za koje je grejno telo dimenzionisano pa je i prilisak kroz grejno telo lakode smanjen. Takav proracun bi trebalo raditi u vise varijanti. gde je gravitacioni napor zanemarljiv. Posledica ovoga je da se pri visim spoljnim ternperaturama prostorije na gornjim spratovima nedovoljno greju. one bi nedovoljno zagrevalo pri visim spoljnim temperatura rna. SISTEMI GREJANJA SA PRINUDNOM CIRKULACUOM Pumpno gn. jer su 1I tim uslovima nize temperature vode u sislcmu.:janjc primenjuje se kod ccvnih mrda kod kojih gravitacioni napor nijc u stanju da silvlada otpore i obczbedi cirkulaciju vode 1I sistemu (mrde u kojimil je najniie i najdalje grejno telo horizontalno udalje no oJ kotla 40 m). Primera radi. preporucuje se da se kod visokih zgrada. kod visokih zgrada vrednost gravitacionog napora mora da se obuhvali 1I proracunu. Cirklllacija vode ostvaruje se pumpom. Na niiim spratovirna. gravitacioni napor uzima u racu n sa 50% od svoje maksimalne vrednosti. kako bi se dobila mreia sa cevi3JY . u projeklnim uslovima za stmjno kolo pomenutog grejnog tela stV'Han raspolozivi napor iznosio bi 12500 Pa.1.14. onda bi gomji spratovi pri projektnim uslovima bili pregrejani. gravitaeioni napor iznosi oko 2500 Pa. za vodu 90{lO DC. Ako bi 5C kolo ovog grcjnog tel a dimenzionisalo za tu vrednosl napora. grejna tela i pri ovim uslovima imaju praktieno konstanlan napor . pri napom pumpe od 10000 Pa za grejno lelo na visini 20 mod kOlla.napor pumpe. Ako bi se pak gravitacioni napor zanemarivao za sva grcjna tela. PRORACUN CEVNE MREZE Proracun cevne mreze treba sprovesti tako da se dobije najekonomicnije postrojenje. Prema tome.

koji se moze iskoristiti i 11 kolima grejnih tela na najbliZim vcrtikalama.j C F:NTRA LNO G Rr:JA. Nil taj nacin clobija se manii mlp"r pl1mpe.1. bez obzira na precnik eevi. Prepofllcujl1 se vrcclnos li i7 tabc lc 14. Sam proracun cevne mrde ne razlikuje se od proracl1na postrojcnja sa prirml.060 II ho rizontalnoj cevnoj mrdi . bnina voele trcbalo bi cia jc maksimalna.80 1. U glavnim vodovima koji prolilzc kroz slam· bene i radne prostorijc. pa sc primenjlljc prvcnslvcno Z<1 ualck ovo.00 150 1.040 0.013 0.01 · 0.J.ina elal ih II tabcli 14.b"d i prirodno odvoelcnjc va:.1.1 l1zimaju za manja postrojcnja.0. Snilga pumpe moze se izraclInali prema obrascu: p= G·H 1] (W) gde je: G . Napor pumpe je obicno oko 10000-20000 Pa. nom cirkulacijom vode. nog pau a prit iska.-:inama slrujanja vode. I \'rcporuccnc hrlinc "ode Prccl1ik ccvi (mOl) tI mrcii Brzinc (0115) maksim<:l ll1:l do t5 15 20 25 32 40 5G \Ieee od 50 0. od koiih bi sc odabrala najckonomicnija varijanla . onela Llv.-:inu struj<1nja vodc kroz mrd u iii na bazi vrednosli jedini\'.25 mis.015 U.013 0.lj trcba cia sc krccc oko 100·200 Palm za kolo najnepovoljnijeg grejnog tela.50 1. bazirajllci se na is· kllstvcnim podacima za br. bnina strujanja vode ne sme biti milllja od 0. preporucuje se dil se niZe vre elnosli br/.UI8 0.vJ I:: rna razlicilih prccnika i pOlrcbnih napora.65 0.0 II..020 0.iI postrojc nja za grejanje zg r<1da prorilcllnava se. Ovo slog<1.Q30 0.30 0.(: PROJ EKT O 1 '~1 NJ E POSTROJ ENJA Z.stepen korisnosti pumpe .maksimalni protok vode (m3/s) H .30 0. Ccvna mre7.50 minim:lilltl 0. Tahcla I. pos tavlje noj bez nagiba koji bi treba lo da obe/. sto jcvtinija cev na mrda zaht cva pllmpu vccc smlgc i obrnlllCl. OV ell:. Da bi ccvna mrda bil<1 dimenzionisana tako dil strujna kol<1 svih grejnih tcla blltiu ujednaccna u odnosu na raspolozivi nap~r. <1 kav proracun jc dllg i ncprak lic<1n.napor pumpe (Pa) '7 . Ako se proracun cevnc mrdc racuna premil jedinicnom padu pritiska.:ullha iz postrojenja. NajccScc se racuna prema br. TIH/""JI".050 .

a li mogu se ko risl iii i bak a rne kod manjih siste ma ko d kojih su pre cnici uglavno m ma nji o d 3" (vide ti ko me ntar dat u o pisu jc dnoccvnih sisl e ma).2.VOM CIRKUIA CIlOM 3-11 14. P rimer 1 Pro racuna li po treba n napo r pumpe i dimc nzio nis a li eevnu mrd u za pos troje nje ciji su pod aei d a ti na s lik a ma . pos to je odre diva nje koefieije n a lll prikaza no u ranijim prime rima. ako se ne uzima u o bzir gravi{aeio ni na po r. o bzirom na vCCc vrednos li je dinicnog pad a pritiska R . Cevna mrcia je o bic no o d cclicnih ccvi. koje je ho rizo nt a lno najll da lje nije o d kola.ja nj a . Kod pumpnog grcja nja. Po treba n na po r se de li na napo r za Ire nje 1I pravim d e lovima ccvi i napor za savladiv<l nje mes nih o tpo ra. p OIreba n napor pumpe iznosi: H=12612 Pa Ako se uzima u~ieaj gravitacije. najne povo ljnije grejno te la je na najvise m spralu. s 10 m raz lik o m SIO se ko lo ne 1. Najnepovo ljnijc grejno lclo jc o no koje je najud a lje nije od kOlla. Resenjc Pro racun je sprove d e n tabe larno (tabela 14 II) . Na os noYU sproved e nog racun a. Pro raG un se sp rovod i lako da brz in a o p ada p re ma grejno m te lu. prcma to me .Rf-JA fA SA PRItVUD. Pregled koe fi cije na ta mesnih otpora nijc dal. Cesce sc ko risti d eo ta be la IV. 0c.2. Kod d o njeg rllZYod a.1-1. Duiine deonica su upisa ne u fo rmula r. Pos lrojc nje radi Sll to plo m vod o m 90nO Pro racun izves ti za vcrli ka le I i VIr.5 (17 ' 122. UPUTSTVO ZA PRORACUN U zav is no~ li od ve li cine postroje nj a usvilja se brz ina u glavnim vodovimil .3) H = 12612 -1040 = 11572 Pa Os lale karakte ristike pumpe: . onda napor pumpe iznosi: H = 12612 . 1 i 14. SISTEMI (.14.0.<1 "p ro mc njcni precnik " ZlI strujna ko la najne povo ljnijih grejnih lel a ne ko risle. kao i ko d gravitaeio nog greja nja. V i vrn sa veCim R. shod no pre po ruce nim vred nos timil. Pro racun se sp rovodi po [ormul ar ima koj i se ne raz likuju od fo rmulara gravitaeio nog gn . racun ajuci duz inu ecv ne mreie s lrujnog ko la grejnih te la.

.J-I2 n. C = 7200 I/h = 0.1 Sema razllodlle i pOllraJlle mreie .. IQ- I~ Slika 14.._ _ _ _ ir:. n' : ::: l' I 0-----·. raspolozivi prilisak za dimenzionisanjc cevne mrde ravan je napo ru pumpe H =11572 Pa.l I OOOTS I " I 1 1 1 0008(.1.7 Napomcmt: prilikom dimcnzionisanja ko la grejnih lela na niiim spra lovima. _~ 0 0 0 M N __ ~.. ------S o OOO(e ®-i~ ~ :.TO(/Oml'if.002 11572):0.002 m3/s = JJ W P = (0. OOO £Z i I 6) I- 0 0 0 M N ~~~ o! 01 l i OOOH 1 1 1 1 1 .. -f _ _ .TOVA I IE POSTROJEIVJA ZA C ENTRrI LNO GRE/ANJI'. PROJEI<.

D .I 28000 I J 2450'0 Stika 14.. '@ 2900 2900 2900 _...D I ....._I 0 I 0 I....\ D II C1R}':U.....I 2900 co Lf) @ A Qt co Lf) 0 0 1---+ _..\:JA SA PRIXUD..14.I I 3-13 29 00 :r III 2900 2 900 --T @) 290 0 B ---T .. --I . ---f.. SISTE..2 Sema uspolIskiIJ lIodo)!a ...---J..A('fJO... I 0 0 I 2400 ®1 N M N i@ 2400 1150 -. I. . ®l ._.. 2900 ®1 @1 f @ 2900 2900 ~ I I 0 0 2900 I o o I. . 2400 0 0 I I 0 0 N N N 1150 r---t. I 81 I "' " I r........I II GRU. I 0 0 I "' r" 2900 I 2900 2400 /: I® .

../2 0.22 3 . . " 0 2< O . 22 rNI b pruluk ~nk:' (kAfll ) I(ml 97"'" -. . . 9 5 3182 200 422." "" ' 50 " """ '" """ 250.2 ~ ---...' .3 ~t-~ '2'-t----+--' '''+----+----+----i----+_----t----l L.0 " 1.' 0 .1 9 .5 3 .1 ..40 0.~.. 0 0. 0 .0 .O :__rc '~ 1/ ~ 4~_~ '~ '~ ~r-' ~ 5~rc3~ IS O-I-"~ " 0-r-~ =c-t____t-__-t____t-__-t____+_---1----. .--.. r--C~c==c==~:==c~= N~ AK ~ N= AT D~ N~ 'P ~R ~O =R ~A=C= U~ N~~~==~~~:=~__~ pril¢nlk Top!. b l~ (I ~__-T'Z ~P ~UW~~A~M ~R~Ei=.- J!' J!' . ~ " '" 70 2< " " ° 115 .2-1--0 '-1C---~----r----t----t----t----t----t----~ ~ ~ 2~ 17400 749 • 3. ..' }..Ec-__~ prmh. '.0 " '.' 1.' . 33 0 .0 5." '. --- . . SA PRETHOON1 M PREeNIKO M SA PROMENJ ENIJ... (p ~ Z .' + . 411 1 .' 0. .S lI S. "' ~ "'" .+_~3= '~ 5 -t-'~..2 0 2193 1204 1 1/2 65 ___ 7. 70 3.•.S 11 5. 0 . ~ 0.0 6.2 6. Prllllh. 20 0 ".' '" .- 0 140 7:>02 -'. ' lIm nl Duiina cwi 0 protok pr utnk eonlce (WJ ( kR/h ) I (m) d (mm) RAZUKA I ·A (n -h) (Pal SA PREniODN1M PAE¢NIKOM SA PROMENJENIM PRE¢NIKOM CE'v'I Vi w (rn's) R (palm) I ·R (Pa) h L~ Z (P a) (l R (Palm) I A (Pa) Lt Z {Pal Z (mm) k (m/51 (P-D (Pa) .22 33 3 .m) m .5 0.1 0 .4 PRE¢NIKOM C EVl "".28 30 105 1. . ~ - .110 0 .-74 ~OOO -.. ... 2<0 0 .5 . 3 .. 0.'''''''' ~ .14 0.5 0.5 I 1 1/2 0.S 2<1 5 16..= 3' ~__ 4=5.5 3. 0 0 I. ... 3/..0 ..5 '1'00 11000 - f'rothoono LArobno u d eOnic.".0 6. I. 22 0..0 --• ._..5 I 0.0' f--. 1 2 b .--3 C'!~J_~~J _ _~~_?:"2 _ _IZ ~~~~~E M N ~. 1 4.0 1/2 ' .onlca Top<... .0 2. " = .5 0..5 6.0 1244 3 4 120000 97<XlO N<XlO 5 1<XlO 51 60 4111 55 SO SO 390 420 • • o • 0 o .+_~.-.' 1" 1330 ' .-. ~..36 40 40 lIS.0 1/2 1/2 3/4 0.48 120 90 65 70 . ~15 10154 ~ 1· R +~I . d ' 20000 1 157~OO bl eo .' _..150 840 "' .' --".5 3.5 --120 .. .. Kola grejnog l ela A 167500 143000 ° p q ' <1 .· R (Pe) H z (p') p C n· h) (p.' 50 '.2 0.'-- • 12117 p.42 0...0 r-~ ' ·C-C2~' =900 ~t-'= 204~t-~ 7 '=0-t_'~'~ ~ -t_0 ~." '" Vlrtlkllla Vii.' I 0 . 70 420 1<1.. Dulin_ co.22 ..----2·1500 :10 34 .. --. 55 0..".' I..--'" --. 1 9. " + 3380 171 0 .... -.. 55 55 9 m Vertikala I...4a 65 I 40 1 _2 _ 00 I 3~ -'~} ~= 205~~~t i~____+ '~____+ L____+ L____+ L____+ L____~ L____-l' ____-j ~ NAK NAON1P AOAAeUH RAZUKA I 422.. " :n .0 1. ml 1 12<1 24500 105~ .0 1660 585 4. .24 0.." ".lab. '· R +}": l ..5 '.-~ IM "'. • 0.19 0.2 13 10 11 12 13 14 11600 5800 2900 2900 S600 499 250 12 5 125 250 I 3.36 70 33 33 40 40 33 33 70 2<1 5 lIS. '.5~-"~1/~ 4 +_~ •.' --. ~2· '--I-C ~ C-·. 7202 6 149 . 0.0 '." 11 15.5 " 70 32 ~ 17 23200 3..19 0.-.' 0." '" '. .' 0 . ~15 (mm) w (mle) R (pwm) ' ·R (PI) h ~~ Z (Pa) ) d (mm) k w (mle) R (P.5 15 16 11600 17400 499 749 998 I I I 114 2.24 0. 200' --+I 1215\2 p._33...) ' ·R q (p ...t2~ 120 _ . ..." 1 '. 11000 000 9!.. 30 0 " ° .~. '''' 20 ' 20 0 0. 30 -.5 3. eo 0."I 19 5 1000 2 193 6. +_~ 3~ . ~ -'- 31 35 22200 . 111 125 0. 0 1.~ 20 __.' .!>O 0.5 3. .C_+" 23~200 ~+-~ ~ ~ . -'".<00 .' ' ..' '. .7 0. kol e groJnog lela e .~--~ r-~. 2 0. '" . ..' 3/..

Temperatura vode je 90/70 d Rdcnje Duzine deoni ca.....J ® r -<> IX A 1368 W IX . Koefic ijenti mesnih otpo ra su dati u tabe li VI u pril ogu.20 iznosi 10./6 8 Todorowc PROJEKTO I :4SJE POSTROJESJA ZA CE.. Odrediti ukupan pad pritiska kroz c...J ___ I -.3 Horizollta/lla cevlla mreta i "ertika/a IX sa lIajll epovoljllijim grejllim te/om A . . koja se od nosi na pad pritiska u bakarnim cevima. VI ( 9 I I I IV 0'":~ ~ V I 1-0 _ _ :.20 ..I'O GREJA. Sistem je dvocevni sa donj im razvodom. toplotni i maseni protok dati su u tabeli 14.3 kPa .I I L.3) na najvisem spratu vert ikale IX.bt--_ I I I I I ® ® I I I I ~---o VIII 1216 W @) l I@ I I --J I I I ..3.\'J £ Primer 2 Dimenzionisat i cevn u mrezlI od bakarnih cevi za sis tem cije je naj nepovo lj nij e kolo grejnog tela (sli ka 14.. Vrednosti vaze kako za celi cne.. deonicc 1..0 VII I I --"'1 ® J.. tako i za bakarne cevi ."1 (J) .1 .I . Pad pritiska u deonicama 1.I I I I@ 1 0-- - I CD _-.. Za dimcnzionisanje cevne mreze kor iscena je tabe la VIII u prilogu knji ge..b.r f® I Stika 14.111.---~ I I @ I I 1216 W I@ I L. .\ T RA L..0 I I @ I L __ n 1064 W I --"'1 @ I J..

. To je obiffi<l kolo najudaIjcnije vertikale. l54 196 296 296 .5 0.1 5412 0 .v 12 .5 28~1.7 2. III IZ PLANA MRUE I Usvoj< ni preCrrik D un na [)conica KoI iCi na KotiCina lkooice j ""vi toplote vodc -1-d[m] [1Dll] [W] II'IlIb] H VERTIKALA !X ' I:OlO GREJNOG TELA 42 1 1 i PRORAOJN PADA PRrIlSKA r W R I·R LJ:.1 54 x2 ~2x 1. I\:J.5 35x 1.41 0 .5 1. I m 147 255 374 .8 2 ..8 3 . 1 5! :.4 1. zbog ranije napomcnutih prednosli.7 5 .5 3511.8 5.67 0 .~ .43 0. ! 1 ']. Kod ovih sistema pretcmo se kuriste bak.2 1 024 024 0. 403 480 1. Usvajajuci preporucene brzine strujanja vode(tabela 14. .5 ! 3 . Kod odredivanja pmnib kratkc vcze i kola grejnog tela (oba prikljucka i sarno grejno teIo) mora da se proven us.75 0 . " jednocevnim grav ilacionim postrojenjima.·/ S / PRf.4 22 42 5 .3. :.4 6. .6 1. JEDNOCEVNA POSTROJENJA Nacin prorac una pumpnog grejanja jcdnocevnih posrrojenja principijelno je isti lo·~· : kod dvoccv nih s islema.5 42~ 1.6 .1 6 .1 UJI OJI U Rk CLlCIJO II T.75 ..45 054 0 . 25 L 80 1 55 70 80 80 70 55 80 80 65 70 75 110 100 I'R+L Z = .30 0.5 L~ m 456 464 . .] [Palmi i [hI 1 1 110 352 255 154 fhl .0 2.45 0.5 3511.T? dimenzionisanj e cevne mreze pocinjc sa najncpovoIjnijim strujnim kolom.0 1. sa pripadajucim kratkim vczama bude is!og precnika.1 ]A 0 .U S /.m:-e cevi.8 2 .0 42 2 .' ~ .5 I. 100 110 75 70 65 80 i i ! i ! I :.REJ.24 02 1 0.5 2776 7 260 1277 12tB 702 209 163 I 11 58 58 I II 163 209 32 3.2 l J) 68. H Z [mI.5 351 1.\TU// ( .5 42x1.30 02 4 v. 0. ! .5 2.67 0 .>j I 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 113412 6-156-l 5 2564 29700 27972 ! 16326 4864 3800 2584 1368 1368 2584 3800 4864 16326 27972 29700 52564 6-1564 11 3412 4877 1.8 2 .6 1.4 <-!.1) iIi jedinieni pad pfltPsh . vodeci racuna 0 specificnostima kojc su nag!ilSene u pog lav L }.5 ~ 2-') 1'.7 3.4 1. I 42x 1.5 I 702 1203 1277 2260 2776 4877 18x I 1 I Ilx I 15x I 12x I 12> 1 1511 I Sx 1 18x 1 2S~ 1. 680 4':'<:1} I = 10306 Pt 14.5~ .3 2. 0 . bela 1-'.8 10. 1:- : :6 2bS ~9 ! 1 196 154 I ! .4 1. Dimcnzionisanje vertikalc treba tako izvrliti da se ten cia cda vertikala. 110 5403 : .43 004 1 0.2 5. I I 7-4 22 1 :22 155 2.~o\ : .

Ulicaj n10g hladenja se ne zanemaruje sarno kod izrazito horizontalno razvucenih postrojenja. Ako je temperaturni pad 1I grejnim te lima i vertikalama 10 °C. pro rac lIn cevne mreze izvedell jc I'" formlli aru . Prim er 3 Dimenzionisati postrojenj e jednocevnog pllm pnog grejanja sa temperaturo m razl'odnl vode od 90°C.163 h = 18 = ( 8 =86.163 . Todor ol'lc PROJ £KTO I 'AX.. ko lo verti ka le III . Povrsina grej nih tela se racuna ne uzimaj llci u obzir hladenje cevovoda. Osta li podac i dati su na slici 14.) C 860 · 1 . sprovesti prorac un za najnepovoljnij e strujno ko lo. . RcSe nj e: Za naj nepovo ljnije strlljno ko lo./f POSTROJ E. Te mperatura vade u deo nicama: c= 10000 = 860 10 1. U proraclInlllllesni otpori svih deonica odred iva ni su prellla tabeli VI (u dodatkll).) J C 860 · 1.163 h ./A ZA CE"'TRALNO GR£JANJE tj . I'oslednj i clan na des noj strani jed nac ine predstav lj a dodatni napor zbog hladenja YOlk 1I grejnom te lu i moze se zanemariti kod pump nog grejanja sa malim temperatllrnlill padov ima u grej nim teli ma.=8" 3500 = 8653 .I ) = 16 o 35 00 = 903.5 °C 1<) = Is - O .5 m/s.\ '. uz zanemari vanj e lliaoenj a vode u cevovodim a. rli kovo deCi se da brzin a 1I deo ni cama naj veceg protoka bude oko 0.163 19 = I JO = ( 10 =83 °C III = 110 - 3000 =83-3=80 0 C 860 ·1 . da pad pritiska u kra tkoj vezi bude vec i iii jednak pad u pritiska u ko lu grej nog tela.4.3-18 8._) = 86.

JA.4 Cevlla mreia iz prim era 3 Za grejno telo I srednj a temperatura vode j e t= 88. a pad pritiska u prikljucc ima (prema proracunu prec nika cevovoda) 79 Pa .\'0. .\JA SA PRIS( '0.5 Pa .I II GRF.11C1RKI 'I_ ICUO I 3~9 PROVERA PRECNIKA PRIKLJUCAKA GREJNIH TELA I II I II 0 30000 0 2 0000 (£) 10000 ® ® 3500 ® CD 1 0 ® ® @) @ 20000 ® 3500 2 @ 3000 3 ~ ~ ® 10000 Slika 14. III > 67.25 °C.I ~ SIS rt.

5 0( .6 -1·9. Karakteristike pumpe su : .napor pUlllpe . Todorowe' PROJEf: TO l ilNJE POSTROJENJA ZA CE. to se u ovom slucaju nece uzimati u obzir dadatni grav itaciani napar. I za grejno telo III (t=8 1.000n m'/s H = 5786Pa p= o.13=68 .1·9. a u kratkoj vc zi (deonica 8) 1".=86.6 Pumpa Posto je visina zgrade (postrojenja) mala.8 1'1.350 B.kolicina vade .02 = 68.snaga pumpe 2. 1 =83 O ( (p = 969.89 Pa ) sa temperaturom vode u deonici 10. p = 970.58 m 3/h=0.5 O( (p = 967.87 Pa) : 138 > 78.81·1.ooon· 5786 = 6 0.8). 111 >79 .75 O( (p = 968.67).7 W .WRALSO GREJANJE Za grej no telo II srednja temperatura vode je 84.

0 .. Mn~~' n l """ok (W) Dutln_ prnlnk oonlco (klt/'h ) I(m) d ".. .IZ PLANA MREtE IIOOlca Preth.0 :. .0 ' ... . . P q .' kl 'H :.o -. .42 0. .0 . . .-~ - -on ''''' '00 '211 . • '0000 ~~~ . 200 '. 10 "" .. ' . UOO 12"" 3OUOO 20000 -..10 _ ." 0. ) (P .m) • I '· A (PI) L' 0 '· A (n·h) (p. III 0.$$ -• -:j." 2BD ' .0 " 0 " 270 " '..11 . '..56 DO DO '. -o·.75 12.42 eo 0.... .13 0. DO .d (mm) w (nv'I) I A (P. 'W<1 7000 .. 0.0 8.0.." 0 M . Prlkl/lltol grtJnlh 1111.0 " 100<>0 7 "'" ." ~.0 1 1/-4 ~. .~ z .. .75 12211 • 51 .i10' -'~ "/2 00 ~ 3000 --..3 eo 110 0 DO 27D -I:..02 0..42 0. 11. (PI) ' ·A .ID " 12 'OODO 20000 :lOOOO _ . 0.h L' (PZI) -. Slrujno kolo lIenlkal. -. >DO 4:1n 3.0 70. ."._ .) Z (P ' D (p~ I k m . . ...-411 0. "' " 270 ..m) • .00 0. .00 0. ._.' " 0 0 "'" 2. ' '" 0.0 '.-3m ."' .~ - f-- + 11 .42 D.0 • 10000 '''''' -.'" ..55 . " .8 D 50 DO -~ .'" . .0 - • 1 1/2 . . 14.0 .11 .. o. 10 10 .0 ' .. -. .. ....~~ "" 0 0 -.0 11/2 1 1/4 0 .tOO 3..--I A (lTV.. Pf~n!k NAKNADNIPRORAeUH SA PRETHOONIM PRECNIKOM SA PROMENJENIM PRECNIKOM CEVI d (mm) RAZU"" Z (P-) TO!'.' m '" --. I· . 2 3 " 30000 .la 0.

Posto su najvece promene hidraulickog pritiska pri spo ljnim projektnim lIslovima. kao i opseg njegovih mOgucih promena . prema Bemulijevoj jednacini sastoj i se od: (15. Kod postrojenja sa vrelom vodom specificna pojava je isparavanje vode pri umanjenju pritiska i stvaranje vazdusnih cepova koji obustavljaju strujanje vode.2. to se velicine pritisaka proveravaju za ove uslove. sto sve predstavlja opasnost po okolinu i cini da postrojenje ne moze da ispuni svoj zadatak. UVOD Hidraulicki pritisak u svakoj tack i zatvorenog grejnog sistema ima razl icilll vrednost koja tokom grejanja podleze i stalnoj promeni. Ova varijacija pri! isk:! jc posledica promene temperature vode. Moguce neZeljen~ po led ice kod grejanja toplom vodom su prodiranje vazduha u cevovod. odnosno njcne gustine.1) dinamickog Pdm i statickog Pm pri cemu su svi ovi pritisci definisani sledecim izrazima: 353 . U toku ovakvog dinamickog procesa promene prit iska najvece njegove varijacijc sc javljajll 1I reiimllmaksimalnog protoka vode koji se ostvarllje pri spoljnilll projektnilll temperaturama il i nj illla blisk im. OPSTI POJMOVI Ukupan pritisak tecnosti koja cirkulise kroz cevovod. kao i razlicitih protoka vode pri kolicinskoj regulaciji efekla grejnog postrojenja. Javlja se i kondenzacija tako nastale pare i njenog udamog dejstva. v 15. Velicinll pritisaka u pojed inim delovillla sistema za grejanjc. potrebno je sagledati jos 1I ranom periodu rrojektovanja. poremecaj cirkulacije vode. PRITISCI U SISTEMIMA VODENOG GREJANJA 15. umanjeno odavanje toplote pojedinih grejnih tela i curenje vode.15. Na taj nacin mogu da se blagovremeno sprece nepovoljne posledice vezane za pojavu visokih iii niskih pri: isaka korekturom trase cevovoda iii izmenom lokacije pojedinih elemenata odnosno naknadnim izbor011l kva litetnijeg materijala. kada su u sistemu najvise temperature vode.1.

3) Puk w-p =--+pgh+p 2 .\ TRALSOG R£JA. i predstavlja staticki pritisak u stanju mirovanja.1 . Prema tom e. sto je obuhvaceno sledecim oblikom Bemulijeve jednacine: P. . + pgh. je konstantan. kakvo je postrojenje za grejanje."". = pgh + P (15 . 2 ( 15.+ t"p 2 2 plV 1 PIV. pritisak u posmatranoj tacki se menja kao posledica pada pritiska us led savladivanja otpora strujanja sa jedne strane. P ( 15.5) p..4) gde je: \II - p h g p - brzina strujanja f1l1ida (m/s) specificna gustina f1l1ida (kg/m' ) visina neke tacke sistema prema mernoj ravni (m) lIbrzanje Zemljine tde (m/s2) pritisak f1uida u sistemll (Pa) (N/I1l~) Zbir priti saka sal1log f1uida u sistel1lu i geodetskog pritiska (energija polozaja) predstavlja staticki pritisak koji je od iZllzetnog znacaja za postrojenje.2- .TO ' AA'JE POSTROJEi\'J.354 13 Todoro vic I'ROJE }. Njegove ekstremne vrednosti dovode do poremecaja 1I koriscenjll postrojenja. Ovaj pritisak im3 svojll stalnu vrednost sve dok je fluid u stanju mirovanja.2 ) P.. + pgh. P oznacen gubitak lIsled strujanja tecnosti. u postroj enju centralnog grejanja sa vodom. ( 15 . a varijacije ovog pritiska su posledica brzine strlljanja i gllbitaka koji se javljajll pri strujanju. ( 15 . kao sto je stalan i dinal1licki pritisak u cevovodu odredenog precnika u kome se ne menja brzina strlljanja.£.6) gde je sa 6. + --' = p . + --. Kada se uspostave temperaturske razlike. sa druge strane..\ 'JE Pdlll w-p = ." I/ + PJm' odnosno: =P<I! + P"m} + 6. 1I svakoj njegovoj tacki sc formira odredeni pritisak koji zavisi od visine vodenog stllba iznad te tacke. iii kada se ukljuci pumpa. Pritisak vode u zatvorenom sistemu.I 7. Pod takvim uslovima se u tehnici grejanja analizira samo promena hidrostatickog pritiska koji se sastoji od geodetskog pritiska pgh i koji izaziva strujanje vode 1I sistemima sa prirodnom cirkulacijom. i prirastaja kineticke energije od strane pumpe.

. mozc sc i radni prilisnk OZOilc iti uu gova rajll co m gcodc tsko m visinom._.:mll na lilzi voela bez dej51va pllmpe.. od nosno sla ti cki pritisak II radII ..3. postavlje n jc 1I nnjvisoj tacki pos trnjenja .--. koji SL' lI~pusta v i II uslovima rad a grcjnog sistema . Ako sc kao geode tski pritisak s ma tnt pritisa k sl ubn tec nos ti iznad dillc tack<. a 1I lacki C ponor (grejno te lo) . I'RITISCI U SfS'nMfMA I·'O DENOG G Rr-:JANJ.--...:.. it najveci u donje m horizonlalnom cevovodll i kons!anlan je dllz ovih delova cevne ITIreZe.1 SCilla hidroslalickog priliska za odredelli sIlica} staliCkog reiil1lCL (ES . o ndl! se 1I delll cevne mreze ABC nalazi voda vik lempe- . vrednost s latickog pritiska 1I karakl c risli cnim ta ckama sislema prikilzana jc nil slid 15. --I- \ \ .- hI C \ ha \ / / a -. precbtavlja vezu sist c ma sa almosrcrom i mozc sc smalrati da jc nivo vod e 1I njemll nc prome nljiv. Zbog lIP rosccnja uob icaj c no j.I S. all !ackama vc rlikalnog c. u donjoj " lPg....ekspallziolli SlId) U gornjoj horizontalnoj ccvi.1 1I lacki A lIkljllCi izvor toplole (kolao). ES / I / / / -t--. ". / / I / .:ue no j ta ck i. STATICKI PRITISAK U STANJU MIROVANJA I PRI PRIRODNOM STRUJANJU VODE Prilisak 1I ccvovod ll grcj nog pos lrojcnja de fini sc c kspanzi o ni sud.1 . !\ko jc olvorcn. a \ f / \ \ \ A \ \ I "...155 S taticki pritisilk t111dr<..:prome nje no m guslinom.cvovoda U ravni a . naziva se radni pritisak. 15.1.a iznosi "" pg. Najmanji prilisak je u gornjem.. koji mOl-e bili zalvorcn iii olvoren.... hidrostalicki prilisak je " lPg... I \ hZ .: da sc w i prilisci oz nilcilvaj u kil o nadpri ti sci prc ma ntmosfe rsk o m prilis kll. Zbog toga se hidros ta ti cki prilisilk II grt'jno m s istc mll od n:e111j<. Ako 58 1I sisl<.: II odnosll na nivo vode u ekspanzionom slIdll II za visno od visine voel e nog s tllba iz nil d svilkc tacke cevne mreze. sa n<.-/ Slika /5.t.o. Za slu caj da se 1I cevovod sa slike 15.

A i iznosi: (i5. ali veCc gusti ne (slikil 15. 1I lldslIslvll cirklllacijc. il \..-------- r)pg .avlja cirklllacija vode.1'"dom. pri eemu je uzgonski pritisak: ( 15.2. Za takve statickc. Ll pg .razlika priti. [z izraza za I:J. C ... . Q \ \ ( I I B C Ph 112 D I f f \ \ PI \ \ Q. O vakvn st rujanjc sc naziva prirodnim iii gravitacionim. za rilzliku (lei prinmlnog iii pumpnllg. odnosno od gllstina vode u njima. ovaj pritisak znaeajno zavisi od temperatura vo· de u dva veri ikalna eevovoda .2 Raspodcla lzidrostati1:kog priti.356 11.d koga dolazi do cirkulacije vlldc kroz cevavod. Za takav silleaj niljvcCi pritisak jc 1I ddll cevovoela D . to jc hielroslatil::ki pritisak 1I vertikalnim d e lovima ccvovoda.A CI:'N'IR1LNO GREJANJI. Osim loga. voela nize tempe ratlln:.'KfO I 'ANJI. POSTROJ/:.' rature sa gustinom P" a u tklu -.9) gde jc " zvisinsko rastojanje izmedu tai':aka zagrevilnja i hladenja vade A i C. raspodela priliska je prikazana na slici 15.·ic' PIIOJI:. S nbzirom na razlikll hidrostatiekih pritisaka u vertikalnim delovima ccvne mrcZc u sistcmll se lIsposl..NJA 7.:evovoda COli.it: P">P..m ka) [lidrostatil::k i pritisak se odredllje liZ prC'lpostavkll dil je voda II sistemu.7) Ilidros lalicki prilisak nos l: 1I delu ce vovaela 11. Ph hZK PlhJg "plg(h2+hl) -- / L I / ---.D ncga 1I Icvoj A-B./ _/ Slika 15. p proizilazi da pritisak koji izaziva cirkulaciju vode nc zavisi od lIkupne visine vod c nog stuba II sistemu.pallor loplole. 2).- c: II kome je vada vise temperalure iz- (15.S) Posto.izvo/'Ioplote. II stanjll mirovanja . \ \ A \ ). / --hJ ------ .: lIslovc.\'ka II cevovodll sa izvorom i pOllorOIll toplole (/ 1 . Ta I'ilzlika gllst ina nstvarllje pritisak loslc. vee iskljlleivo od vertikalnog odstojanja taeaka zagrevanja i hlad e nj a. vcci 1I dcsnoj vcrtikali C . i pored raz lieit ih te mpe ratura i guslina.

' ".~ . po mocll pumpc koja radi ravnome rno i sa s. \ .\ I .. je r u pravcll stmjanja vode. i -'~j.~~\ - --- Slikll 15. I ._ .ivi pritisak L'1 pg je uvek jcdnak ukupnom otpom stmjanja L'1 Po: L'1 Pg = L'1 Po (15 ._ I I . U svim os talim tackama pritisak se u uslovima cirkulaeije menja .=.=. rnspolo7. PRITISCI U SISTEMIMA VODhNOG GREf.-:--= :-:. Prema tome . I \ \ !i I .. Z ato se ta lacka 0 (slika 15.. \ I . dobice se raspode la pritiska prikazana semom na slici 15.. U levoj vertikali pritisak je veti.- .talnim protokom.3.-. RASPODELA PRITSKA U SISTEMU SA PRINUDNOM CIRKULACIJOM U sistemu u kome se cirkulacija vade ostvaruje prinudnim putem. J I o c .. _.. . --..3 Rllspodelll priliskll II Sllllic/lolII pred.\· lav!jlllljll cevovodll i IIllslovilllll prirodlle cirkllillcijc Vrednosti pritiska 1I dYe vertikalne deoniee AB i CD imaju mcdusobnn razlicitc na gibc. ..=-~. utiec pad pritiska uslcd otpora strujanjll . .5. nivo vode u ckspanzionom slldu se ner:c menjati u odnosu na rdim u kome pumpa nc radi.3) ntlZiva taekom slalnog pritiska iii neutralnom lackom sistema. na porast hidrostatickog pritiska 1I desnnj vertikaIi i na opadanjc pritiska u levoj. To znaci da ne utraln" tae- . INJA 357 U uspostavljenom rdimu stmjanja.4. pumpa ne ma utieaj na hidrostatieki pritisak u tacki spoja ekspanzionog sud a sa cevnom rnrezom (tae:. a u desnoj niZi od pritiska u slatiekom rezimu . I J I A \ \ \ . Nn njoj se zapaza da sc ispred taeke spoja ekspanzionog suda sa ccvovodom hidrostatieki pritisa k povccao u odnosu na statieki rdim. aa /' .-- J. 15.:. za dinamicki rezim pri prirodnoj cirkulaeiji vod e.10) Hidrostaticki pritisak u tacki spajanjn ckspanzionog suda sa cevnom mrt:zom iznosiprghl i pri uspostavljenom stmjanju ostajc nepromenje n. a u delu te taeke smanjio.4) u kojoj je pritisak pumpc uvek jednak nuli. Aka se pretpostavi da se otpori pravolinijskog strujnnja i mesni otpori rav nomcrno me njaju duz cevovodn. o na slici 15.1.

: napor pumpc moze izr<1zili kao zbir ova dva: 6 fJp = 6 p.~ jc ucrliln hidroslillicki prilisa k u kruznom cevnom kolu.1.• vel i pritiska pumpe 6p" .II" pa Sl.fJI' = 6 Pgflb ..1 2) (15. + 6 PI" UI-. -/ ._ . " pni raspoloz ivi prilisak uve k je jednak gubicima usled slrujetnja : ( 15..13 ) pet je pol re betn netpo r pll mpe 6 fJp = 6 Puk _.Le pod nadpritiskom. / \ / . a na potisnuill nadpritis. __ 6pp . u svakoj tacki veti za velicinu pritiska koji sc .. l/)Ppr Siika 15. \\ \ \ \ \ \ \ \ \ f¥Jhs " f¥Jg '.. Iz slike 15.' - I --- U . 1I de Ju mn. l<1ku da se pojavljllje razlib prilisa ka 6 P'1' Ako se lIkljuci pump" i usposlavi cirkulacija. dul az i do r<1 spodelc pritiska . f f / / -A J P D \ .4 Ra.lpodeill priliskll II SiS/CIIIII sa prill/uillolll cirkllillcijom i IIticlljCIII gravilacijc (A .. u sl.1~ ) s lO znaci det II savladivanjll olpora strujanjll uceslvujt i napor pllmpe gravitacioni napo r. ----I --. ali za sillcaj da lilcke A i C predslilvljajll izvor i pono r loplot e . pa je lIkupni raspolozivi prilisa k: ( 15.~isl c mu..+ .6 Pc""" (L5..\ \ I f .kit ill lIslovima prinuunc cirklll<1cijc vode prc dslilvlja mcs to koje razgrilnicavCl nadp rit is a k i podprit is ak 1I .tk 6 /l.4 sledi det je pritisak 1I sistemu sa cirkulacijom 1I odnosu na staticki rezim. knji jt: pod ulic<1je m ne sarno gravilacionog prilisb 6J}g.pOllor lopiotcj P .pllmpa) Nil slici 1 5 .-. I f f '\ B [ I 0 h2 hJ C I I ..izvor topiotej C . 1/ 1 Na usisnom prikljucku pllmpe vletda o drc dc ni podprilisak 6 fllls ..mjll mi rovilllja vOlk. 6 p.

PRlTlSCI U SISTEMIMA VODENO('..' = pgh i + 6 I'. 15) ( 15. .6 P rO-C) = jJfII - t3.17) 1I pa je lIkupan prilisak jednak almosfcrskom pritisku koji delujc na povrs ini vode spanzionom slldll ..:" ' ~ . Tu je lIkupni prilisak: Pc = P ' d + pgh .. 0 ( 15.... .5.. P (R. +-~ --I. -/ ® / A o B Stika] 5.5 prikltza na jc raspocl c la pril iska u clt:lu ccvne mrdc od lacke 0 do D 1I zo ni pod priliska i u delu nadpriliskil od A do O.6POB = 0 (15. odnosno opel je nadpritisak ravan nuli. Od nc utralm.. POLOZAJ EKSPANZIONOG SUDA I RASPODELA PRITISKA Na slic i 15.5 PojGl'a prilisaka niiil! od atmosJerskog U cevovodu od laeke 13 do C dolazi do daljeg pad a priliska : podprilisak raslc i najvece snizcnje je u tacki C u des nom ve rlika lnom de lu cevovoda.I od nivoa vodc II ckspanzinnom sudu .. a 6jJ pad pritiska u cevovodu izmcdu ovih lacaka i ne utralnc ta ckc. 15. ta cke 0 do lackc /3 pritisa k opada IIslcd lltpora strujanjllll lacki B i ima vrednos l: PI! = pgh . lzmcdu taca'ka BiD prilisak moze bili ispod almosfe rskog i u poslrojcnjima koja rade sa le mpe ralurama vod e iznad 100 °C lada bi doslo do isparavanja vode iii do usisavanja vazduha iz spoljne okolinc.15.. 16) gde SlI hi i hi visinska odstojanja uocc nih taca ka I i .C) (15 .. L8) U delu cevovoda od laekc C prilisak rasl e zbog porasta vodcnog stuba od visinc II do h" 1I lacki D. Matcmaticki to se moZe prcds tavili iuazima: PII"".. GREIANJA 359 tros i od posmatranc ne utralne ta ckc... c k- OpA -U ~ . ukoliko cevovod i armalura nisu dobro zapti- . pa jc 1I lacki 0 lIkllpni prilisak po novo izjednace n sa almosfcrskim.. U de lll sa podpril iskom pritisak jc 1I sva koj tacki manji za o no liko koliko iznosi pad pritiska u cevovod ll od ne lliraine do posmatril ne ta ckc..

360 B. d.6) kroz koju VOd il slruji odozgo na nile. prilisilk opada u odnosu na PIP til ko da u nekoj lacki O 2 postajc jednak atmos(e rskom: Po. P AfI pad priliskil u deo nici AIl O d lackc 8 kroz ve rtik alu If.f1l lackll de. 10 moze da sprcci cirkul aciju vode. Oa bi se ova mogucnos t izbcgla.P no. obavezna mo ra da je zaoovolje n us lov: (15.2 1 ) gde je IJ.c PROJEkTOVA NJE POSTROJENJrI ZA CENTRALNO G1 W . U takvo m slucaju u celoj ve rlika li vlilda poz itiva n hiJ ros tat icki pritisa k. O vakvo pos tavljanje e kspanzio nog suda je ko ris nll sarno kad a se mreZii grana nil jednu slra ml od glavne lIspu nske vc rtika le.flle verliknle kroz kojll voda slmji IIulliie Da bi se izbcg'tl pojava pritis. 15. To se ne moze pos ti ci ako grauevinski o bjekat ne ma za to polreba n pros tllr pa je PLlvo ljno rese nje po me ra njc ekspa nzio nog sud a u najvisu tacku des ne ve rlik a le (s l. Ako je gra na nje na o be s tra ne. U lacki B prilisak je : (1 5. Pri dcjslvu plImpe hid ros lalicki pritisak ras le i najvcci jc 1I tacki A ho ri zo nl a lnog gn rnjcg cevovoda. O J tacke A prilisak opada zbog savladivanj<\ o lpora \I deo nica ma AB i 80 1. Za slucaj preds tavlje n na slici 15.lh o d a lmosfc rskog u kriticno m delu pos trojl:nj a iz medu taea ka B iD na slici 15. u bilo kojoj lacki "i" hidros la licki pritisak mora da je uve k ve Ci 00 a tmos(e rskog: Pi > p" od nos no.19) ( 15.Todorov...5 tre ba ekspanzio ni sud post aviti na vecu visinu. slo os igurava pritisa k ilnad a lmos(c rskog u svim lacka ma ccvovoda.a r. I. 6 Po. u odnosu n.7 ccvovod se racva u lacki A na dYe s l:fa ne.VJE ve ni. =P n -IJ.\·lav!jll1rje ehpallziollog slIda II IIajvi. u usisno m dc lu cevne mreZc. = POI =Pa (15. Tilcka ko nsta ntnog priliska je u 0 1 gde se spajil ekspanzio ni sud s a ccvno m mrdo m grejnag s iste ma.t pumpu . .20) _ _ _ _ _ c:: _''___ o \ \ \ ®'\ \ \ c \ Slika 15.22) .

za koje vazi od nos : (15.25) Ukoliko dode do izmene uslova u eksploataciji. blizu same pumpe . tako da se lacka sla 1nog pritiska javlja u do nje m horizonlalnom de lu cevovodit. Za slueaj da u lacki 0 treba os igura ti odrcdeni nadp ritisak Po.IS.26) U ovako izmenjcnim uslovima moze se dogoditi da je pritisak Po niii od neo phodnog i cak ispod atmos[erskog. zona cevovocla pod pritiskom jc PABCDO. u svakoj ad ve rtika la sa s trujanje m vade naruzc. npr.7 Nell/raille /a cke II razgralla/oj cevlloj mrei. sto bi sprcCilo cirkulaciju vode u cevovodu. zatvaranjem ventila u dconici II . U takvoj vczi e kspanzionog suda.i Za dcsni dec mreze od razvudne taekc A.D kaku bi bio zadovoljcn uslov: (15.24) Zavis no od pada pritiska u pojedinim deonicama nulta ta cka se moze javiti i II horizontalnom cevovodtlll. javicc sc po jedna t<lcb nepro me nje nog pritiska. I 11 o III IV SliIuz J 5. tacki O~.0. pot reb no je da sc kontrolisc pad pritiska II de III cevovuda 0 4 .23) u kojoj jc pritisak pllmpe nllia. spojno mes to cevne rnreZe i c kspanzionog sud a postaje A. . i II svim kri lienim tackama u Kojima je poslojala opasnost pojave kljucanja vode je osiguran pri- . U takvim uslovima pritisak II taeki 0: ( 15. PRlTlSCI U SISTEMIAL-1 VODENOG GR£lA NJA 361 tako da postoji jos jedna tacka sa sta lnim pritiskom: (15. T o navocli na povezivanje ckspanzionog suda sa donjom povratnom cevi. pa se tacka nep rome nje nog pritiska premcsta iz 0 1 i O 2 II A i sve ranije pos toj ec~ taeke ko nstantnog pritiska u levom de lu cevne rnreze se spajaju u jednu.

TodorrJl'ic PROl EkTOVANlE POSTROlJ::iVlA &1 CENTRALNO GRFJANl" lisa k veci od a lmosfcrskog. 1I rad u. ispred pllmpe II 15. 1I ko me je hidroslalicki prilisak 1I mirova njll veliki i pad priliska 1I nje mll ne moze doves li do snize nja ispod almosfersko g. pllmpa P i ko tao K.b od hid roslalickog.8 Raspode/a pritiska II cevlloj mreii kadaje vela sa ehpallziollim slldolll lIajlliiem de/II cevnvoda. dal je na slici l5. cijll velicinll dikliril nivo vode 1I ekspa nzionom slldu..9.. C A ~ p 0 ---- D . Visina vad\.. POMERANJE LINIJE PRITISKA U MIRU I RADU U horizonlalnom cevovod u sa grejnog siste ma koji je prikaziln na slici l5 .' e B R A B K R B K p S tika15.: prilisa k ni.. Rodni prilisok Pritisok u miru .8.362 n. b::~ ffi B r--. ali i nelilril lnu tackll pritska. Raspod e la priliska za Iil kvu vezu e kspanzio nog suda i za zil ne mare ni uli caj grilvilacije . Stika 15.6.. pri ce mu je sa znakom minus oznace n den eevovoda u ko me jo. prikIjuce n je e kspanzioni sud e ll tack i A... Zo na usisavanja je svedena na mali deo cevovoda (OP) .9 Radlli pritisak xa grejlli IlOrizolltallli sistem .I -. grcjno telo R..'nog Slllbil de [inise prilisa k u mim.

'-r-' I i I .15. dos lo bi do povcea nja apsollllne vrednosli priliska II svakoj lacki ins ta laeije.9 podigla visina ekspanzio nog sud a sa h i na h2 iIi llmcslo o tvo rc nog ugradio za lvo re ni e kspanzio ni sud . j L2 -'''1 . 15. ----ei----.U A! Stika 15.- c E Ai K p C R I I Stika 15. je r nivo vode II sudu nije me nja n. PRFfISCI U SISTEMIMA VODENOG G REIANJA 363 Uk ljllcc nje m pll mpe do lazi do ci rkul acij~ vode i lIsposlavljanj a odred e ne raspodeIe pri liska.11). Uzrok tome je nova lokaeija neutra Lnc tacke koja nije vise u lacki A. pri ce mll su u cevovodu blaz i pad ovi priliska nego II radijato nl i ko llu. i i I i ru . prilisa k u radu postaje visi pa o pe l do laz i do pome ranj a linije pritiska paralclno navise. 15. IO Povef:allje pritiska zbog primelle zatvoreTlOg iii promelle visille otvoreTlog ekspaflzioflog slIda Pre baeiva nje m mes la prikljucka ekspanzio nog slld a iz lacke A u tacku C prilisak u mini ostaje isti.11 ~ p '-"'---'L-_R __--'I--- PromeTla vetieiTle pritiska II sistemllltfted promeTle mesta prikljlleka ekspaTl7. s obziro m na raz licit c o lpore. vee 1I tacki C (sl. Ali.r:.iollog sllda . Poveeanje priliska u eevovodu prollzrokllj e i pro mc na mesla p rikljuce nja e kspa nzio nog sllda.s:: . Ako bi se II s isle mu prikaza no m na slici 15. pa bi se do bila raspode la pre ma liniji L2 llmeslo pre ma L I .10). lakodc u tacki A (s l.

Iz ovog sledi da jc: (15.h 1 ·el = tJ. V= tJ.n2P2 u kojoj jc sa V oznacena zaprernina. neutralna tacka ce se nalaziti na spoju izmedu oba suda.12) prikljucenim II Alo pritisak II radII je prika· zan linijom L 1. neutralna tacka Ce se ustaliti za· vis no ad oblika ekspanzionih sudova i pritisaka u njima. Razlika nivoa vode (pritisaka u Al i A 2) iznosi tJ.30) . ukljucujuCi i duiinska rastojanja neutralne tacke od ekspanzionih sudova 11 i1 2. a sa P prcseci sudova.364 D. Pri tome.28) ( 15. slO je dato rclacijom: tJ.29) odnosno. a povecanje zapremine vode u jed nom jednako je smanjenju u drugom. h: (15. polozaj ove tacke je definisan sa odnosom: (15.rlema sa dva ekspallzlolla sllda Promena radnog pritiska sledi i ugradnjom dodatnog ekspanzionog suda. Sa jednim ekspanzionim sudom Cl (slika 15. Pad pritiska uslcd strujanja vode je nepromenjen.12 Promel/a radl/og priliska sillcaju . ali se izmenila vrednost pritiska u svakom delu cevovoda.fi. Dodatkom suda i na mestu A 2.27) Promena zaprernine vode \I sudovima proporcionalna je njihovim presecima PI i P2.Todorovic PROJEKfOVANJE POITROJENJA Lt CENTRALNO GREJANJE N 1----11 /I A1 p Slika 15.

UTICAJ REGULISANJA PROTOKA NA RASPODELU PRITlSKA Promena vrcdnosli pritiska 1I grcjnom sistcmll mozc bili i poslcdica promcnc protoka.VJA 365 15.. II lacki I\. izvorom toplote K i ekspanzionim slIdom priklju ce nim iza pllmpe.3 zadali protok Q](mo menja se brakterislika ccvovoda i dobija se raclna laa:a R I_ Pad pritiska u sistemu porastao je 1I odnoslI na ta1:ku R i sada napon oclgo- .7.H . slo sc dciava kod rcgulisanja grcjnih cfl. U dLlu ccvovoda u. H neutralna linija r 8 B Slilca 15_/3 A G p B POIYetallje pada pri(iska IIgradlljolll regl/laciollog velllila i IIjegovim pri(varalljelll Karakleristitc pumpe i cevovoda 1I kome ne ma reglllacionog cnlila..'kala prigllsiva njL'm. Ugradivanjem ventila i njegovim pod esavanjem 7.. i1. Na slici 15. grcjnim Ie/om G.a kOlla ugraden je ventil za podeiiava nje pro :' ' . daje [adnu la(1:u R i neL:i protok koji je vcCi od traicnog. PRIT1SCf U SISTEM1H ·1 VODE/VOG G R£J/I . /3 priKazan jc uproSCcn ccvovod I3AB. sa cirklll<1cionom pumpllm P.

KTO J ·>JNJ E POSTUOJE. Protok je zallstavljcn pa gubici u cevovodu ne pos loje. da pad priliska u samom ecvovodll. Za paza se. U takvom sluCajll linija priliska za dclimicni prolok je iznad linije priliska koja odgova ra projcklno m proloku za puni grejni kapacit c l. o :I: '" Q so '/.\"U/lj/l protoka prome/lom broja obrtaja pllmpe (des/lo) pritvarll/rjem ventila (Ievo) Regulisa nje proloka prome nom obrtaja pumpe .. pa 5e lIs led s manjc nj a brzine strujanja s manjio i pad pri l is!.Icvo). da kod nile postavljenih e kpanzio nih sudova pritisak moze bili i nili od a lmosfe rskog. kao i da se za savladiva nje olpora lroli i samo 40% od napora koji jc za lu d conicu neop hodan pri punom protoku.o o 1/211.. odnosno napor pumpc. Prilisa k od ventila. UnCljivo jc da sc karakterislika cevovodil mc nj a ugrad njom vcntila i poslaje . _od regulisanja protoka prigllsivanjem pomoell venlila smanjc nje proloka prali veCi lad pritiska 1I sistemu. a li sc islovrcme no o lpor kroz prilvore n vcnlil poveeao Zi' M f 5fYlo' ~to povlaCi i ve ci ukllpno polrebni napoL Radna tack. na prime r. kako jc vee reee no.des. brt~ina s lrllji1l1ja vode cc se smanjiti. Zillo 5C i prcporll cuje da e kspanzio na posllda trc ba da je najmanje za visinu Ho iznad najvik lacke cevovo da.10).14 Li/lija pritiska i rad/le tacke pri reg/lli. Q Slika 15. a napor pllmpe 1'1 50 . Na slici 15.! je \{ 2.14 . a c1aljim za lvara nje m na Q 50% ka ra kl cristika cevovo d a je C2. J. ·lfHI" rr". takodc smanjc n (slika 15. vara lrazenom protokll HJ(X)%' Ako 5C prilvaranjcm vc ntila umanji prolo k na po la Q 5IY"Ir . u ecvovodu lc jc linija priliska blaza nego pri punom proloku vodc..3M II. tacke B i ulaza u pumpu biee za napor pumpe pri ukllpn o m prol o ku !-I o nili od pritiska u minI. U takvim slueajcvima. pojave kavil acije (formiranje pare) .': f'/?OJI:. Pri lo me prilisak u cevovod u od lacke A do ventila je jednak priliskll u miru koji diktira vis ina ekspanzionllg sllda. . iznllsi oko 50% od pad a pri puno m prolokll. veCi potre ban napor pllmpe i skuplji pogon (slika 15.14 .VJA 7A CENTRAI.NO O RE/A NJF. daje ve like usle de 1I energiji u po~on u grejnog sislema jer se lImanje ni protok dobija niiim brojem obrtaja pumpe pri . prel i opas nosl od usisava nja vazdllha 1I sislem. H .. pri polovini od proje ktnog prolo ka. 13 5e moze oce nili da je la r<tzlika prilisaka toliko ma la.mu je i pad priliska. Nagib i visin<l linije pritiska najuocljivijc se me njajll kada je rcgulacioni ve ntil potpuno za lvo rc n.

• • y . Na irne post oje ne ke pose bne vrste grejilOja koje po svojoj ko nstruk ciji iIi nilCi nu funkcio nisanj il spadaju u pa nele . o clnos no dru gog. sa vceim iIi manjim ucdce m jcclnog.t mil. diplo mirani m as inski inZe nje r iz Beograd a. na prime r. " A ulo r ovog poglavlja jc Ale ksilnd a r S te fa novic. a ces to visu i od te mpe ra ture vilzduha u pros toriji.0.lOih povrs inil. l\Ii ako se ima u vielu ci a 5e 1I prosto riji sa pa ne lnim grcja njc m na lilzi re lativno ve lik a zagrejana povrs inil knj a razme njuje to plo tu Zfilce nje m Sil prisutnim oso b. LogiC-no bi bilo pre tpos lilviti da prihvatanje nve definic ije po drazumeva dil je rce o takvo m grcjanju ko d kojeg sc pre d aja to plo te o bavlja pre td no zra cc nje m. I 36 7 . obicno integ risa nih u gradevinske e le me nt e Sil me p ros torije: tilva nicu. UVOD Pod pa ne lnim gTeja nje m po d razumeva sc takav sis te m grcjanj a ko cl koga se ocl a vanje to plo te u pros to riji vrsi po mocu zagrej. na ne ma cko m: "S tril hlungshe izllng". [s tini za vo lju ni prva cle[inicija nije bes pre ko rna. PANELNO GREJANJEl 16.16. pocl iIi plafo n) o bieno imaju nd to visu te mpe raturu ne go kod clrugih vrs ta gre janja (npr. Os im toga ko d panc lnog grcjanja i ncgrejil ne povrsine pros torijt:: (os tali z ielovi . o dn. po d. raclijat o rskog iIi vazdu snog). zid ovc. il li se ne mogu po kriti prvo m d c fini cijo m. Sve to na izvcs ta n nil nces tvujn u raz me ni to p 1 cin claje za pravo o nima koji ovu vrs tu grejanja naz ivaju "grcja nje zraee njcm" . M e dutim cinje ni ca je cl il se ko d svih vrs ta pa ne lnog greja nja pre nos toplo te o bavlja ko mbi novil no i ko nve kcijll m i z ril ce njc m. T akve su nil prime r zracecc ploeG (. Pre ma dm goj dcEi niciji ova vrsta grcj <t nj a naz ivil se "grcja nje zr ace njc m". Zbog tllgil se ccs ta ova vrstil gre jil nja nilziva jos i " povrsinskim grcjilOje m" iIi : "grcja njc inl egrisilnim greJOlm po vrSlO itma . T ak o se. pa ne lno gre ja nje u litc ra turi na e nglesko m jeziku nil lazi isklju civo pod na zivo m: " rildi a nt heil ting" . pa i o ne na o dred e n nacin 0k zrace nje m sa prisutnim oso ba ma. ru sko m: "JIY'II!CTOC OTOTIJIClllle" . itd . o nela to cl iljc oelred e n peca t osecanju ugodn os ti tih osoba.it·dn a Pllse bna vrs ta grejnih te la koja iskljueivo zrace nje m o bczbe cluju ko mfo rnc us love 1I odred e no m p ros tOfll) iIi pa ne li za to plje nje snega.

a u njemu su sa go!'.ilpa ijen). LoiiJte.duha.J. nje . Koris tili SlI ga slari Rimlja ni .:patila. produkti sagoreva nj a Sll PH':. Prvo u istoriji pOlTla to cen.368 B.'! zio se pros\o r vis inc a ko 1 Ill .:a kl.\C'E POSTROJENJA ZA CEIIrr'RALNO GREJANJE 16. Todorovic PROJEKTOV.!! sprccavajuCi time kondcllzovanje pare .4 . 2. Skicajed1lOg hipokausta 1. odrZflvaJuci povrsine zidova na viSoj tempcra i. Levi I. koji jc predslflv lj ao grejnu povr§inu.duha. V re li gi. 4.1sovi su st ruj a li is pad p ad a i ako st u bovil r. U odflj. kau stas == l. Dovod topwg va:r. 5. .1.) gr . Dimni gasovi.: no pre ma spoljnoj okoli ni .mj al) po d. Dovod sveteg va:r.preciznije: pUdn. Ventiiacioni faht. n . 51." je se os ).e (pradllrnillm) je bilo a lvu n. 1). knji je SlllZio za st ruja nje p mdukata sagoreva nja. a pozna to je pod nazivom " hipokaust" (grcki : ) " = ispod.ma na menjenim . 3. Ispod poda. ko madi drvc la iii drv·~ ni ugalj.· Ii kroz ziclave ael sllplji h opeka. .1.16.:: .lra lno grejanje bilo je panelno . kreeuti se prema ve rtikalnim otvo rim a u uglovimil grej ane p w " r ije (s lika 16. PUETECE DANASNJEG PANELNOG GREJANJ A.

koju tre ba grejati. Sve to ce zavisiti (ld prilika II kojjma nastaje zraccnjc. Macla su ubrlo izgrad e ne prve instalacije ove vrstL:. zidovc. = co. ostavljeni Sll zatvoreni kanali u koje su sloboelnll poloze ne celicnl' eevi. PoslOjala je i varijanta cla se taka zagrej.nato je ela je primenjivano sporaelicno II ne kim objektima bo sto su erkvc iii bolnice. ali ce po pravilu jedan dijilpazon A biti glavni preno~ilac energije.apaelnoj Evropi . Pri nekom zraeenjll 1I prineipu moze lIcestvovati ceo spcktar talasnih duiina od A= 0 do ). pustilO spoljasnji vaz. a godinll dana kasnije II am:ksu hotcla "M azcs tik ". odnosno leWista i to u 1. skoro nikakvu moguenost regllladjc i da je pri ostrijim hladno ca ma vernvatno bilo i nezadovo ljavajuee.t.i kro1. usmerava direktno II gTejani prostar. C itavo polje talasnih duzin. Moze se smatrati da panelno grejanje 1I danasnjcm smislll ima svoj pocctak ]f)U7.2. na primer. umes to da prola1. Prcnos encrgije zracenjem ostvarllje sc e le kt romagnctskim lalasima razlicit i h dllzina).duh kro1. Zraeenje koje dolazi od nckog tela II principu se silstoji: od zrakil koji Sli sc odbili (rel1ektovali) od njegove povrsine. PRENOS TOPLOTE ZRACENJEM Posto zl<lecnje toplote ima znatnog llticaja kod panelnng grejanj. gociinc 1I Am~terdamll).t najcesCe se deli 1I sledeea podrucja (tabela 16.imo pociatkom da Sll prw instalacije pancinog grejanja . same S10 sc pretezni deo e nergije prenosi talasnim duzinama 1I okviru navcdenog podrucja. to ce ovdc n. Sledeci korak u razvoju panclnog (opet podnag) grejanja dcs io se u 19.II [kngradu II grildenc I !)J~. centralno gn:ja nje imalo vrlo malll . O vaj kratki pogled na istorijat panelnog grejanja zilvr!. neravnomerno na rilzne talasne duzinc. godine kada je u E ngleskoj patentirana instalaeija sa eevima lIgralicnim II grad evinske clement e (podnve.1): OVil IIslovna podela ne znaci da. (boja). goci ine II Oecijoj klinid na Vra. 16. taka da se prostarija mogl il zagrevati i na taj naein sto bi se pos le gaSc nja viltn:. Na taj nacin dobijala se ncka ko mbinacija podnog i vazdusnog gn:janja.tn vazduh. llZ kllrisce nje umc rc nih tcmper. I kod tog zracenja sc mogll pojaviti ·zraei i drugih talasnih duiina (na primer svetlosni zraci).-INJE Stubovi u prostoru ispoel poda su se zagrevali i akumulisali deo toplote vn:lih gilsoya.16 PANELNO GI?FJ.vrstih tela obicno mogll zanemariti) i najzad od zraka ciji se izvor mtlazi 1I samom teill.ilgrejani med uprostor ispod poda. a c mitovana cnergija razvrstacc se. zatim od zraka koje je to telll mnz~la propIIstilo (ovi se kod ('. plafone). a kroz koje je prolazila para .earu.8 do 400 pm. bo jedna varijanta novopronade nog parnog grejanja. toplotno zracenje sadai s<lmo talasnc dllzine A od 0.ttllra topic vode. i to II Englcskoj. Wkll. po1.t pocctku biti dal kratak osvrt na problemc prc nosa i rilzme ne toplot e zraccnjcll1. a mozda i Americi. kao i od kilsnijih lIticaja pod Kojima se zraccnje odvija. otvore za dim. Istini za volju ovakvo resenje nije IIze lo veceg ma ha. Po toj varijanti II pOel ll pros tllrijc .i [0 pla[onskog .tkteru zrilcenja. do sire primenL: paneinllg grejanja savremcnog tipa do lazi tek pncc tkom trid csctih gollina (prva instalacija u Evropi izvan ~ngleske izgrildena jc 1929. . vee prema kar. Nama je dilnas jasno da je ovo. prethodno 1. prvn Ii istoriji.

koefi eije nt a pso rpeije d . za raz li kll o d d ru gih vrsta zrace nja (radi oa ktivno.J70 IJ. Na s lici 16.4 do O. Prime r (e ) pre dst avlja hipo le licnu povrSinu.8llm 0.[ Pod ru cjc ta las ne d llzine A Kracc od 5· LO-Y II m 5· 10-' do I· LO" II m 1' 10-0 do 2· 10 ' Il m 2· LQ-L d o 0. U tom silicaju telo je prakticRo neprozrntno (d = 0) i u d alje m raz ma lra njll ee se smalra ti da svaka evrsta povrsina u potpuJWSli apso rbuje o naj deo d ozraeene toplo tne e ne rgije koji se nijc od nje rcfJek\oVao. 2 prikaza ne SII mogllcnosti apsorbova nja i re fl c ktova nja loplo tnih zra ka od povrsina raz licilih svo jstava . te ln i poveea ti njegovll unutras nll c ne rgiju .koeficijc nl re fl eksije o . dok su na des no j s trani ra pave pov rsine koje re fle klujll difuz no. 1) r+o+d=l gd e je : r . .To(/OfVl'ic PIW JEKrOVA NJE POSTROJENJA ZA Cl:. jcdan dec ee se odbi ti od povrsine . u dru go m red ll (c i d ) su po tpuno sve lle ( bcle) povrs ine koje svu doz ra ec nll cne rgiju refk ktlljU.8 do 400 ll m 400 p m do x km T ip zrace nj a visinsko zraec nje y-zraci rc nd ge nski z raoi ultraljllbicasti zraci sve tlos ni zraci top lo tni ( in fracrvc ni) zraci rll din tll lllS i. Skice 1I prvo m redll (a i b) o dnosl' se na te hni cke povrsine kojc jeda n dec zrace nja apso rbuju .) koja nislI jed noz nacnu odred e na tc mpc ra tu rom. T o znaci da sa mo ma te rija moze d a e mituje i apsorbllje zrace nje. a jed a n deo re fie killju . d o k ec os ta tak proei kroz te lo. zrace njc a nte ne radi opre dajnika i dr. Pri to me ee biti: (16.N TRALNO GREJANJE Tabcla 16. a u pos led nje m rcdu (f) je po vrs ina koja o dgova ra crno m tc lu (0 crno m lciu biee reci nes lo b s nijc). Ski ee na levoj s trani slike prikazuju gla tkc povrsine koje reflcklujll zra ce nje b o ogledalo. O d e ne rgije koju nos i ne ko z ra ce nje i koja dospeva d o povrs inc ne kog evrslog Icla. [-e no me n zraee nja (posebno tcmpe ra turskog) poveza n je iskljll civo sa transfo rma eijo m e ne rgijc. zavis i jus jcdino o d nje ne te mpe rature. i ko je je to m tempe rlll uro m jcd nnz nacno odred e nn. a nika ko geo me trijskc povrsine. osim od prirode ma te rije koja z raci. Za oblas t kojll se ovd c raz matra inte rcsa ntno je jedino o no zrllce nje koje.4 /1m 0. Me dutim. Kod veeine cvrs lih te la dec to plo lnog zracc nja koji se nije reflektovao apso rbujt' se vee 1I dllbini od neko liko mikrona. jedan dec ee se apsorbovali pri prolazlI krOI. pri ee mu jc a na logija sa svc llosnim zracc nje m ocigledna. Ta kvo zracc nje naz iva sc te mpe ratllrnim zracc njc m. zrllce njll zvezd a i td .koefi cije nt prozracnos ti (dijate rmnosli) pos ma tra nog le la. na gra ni ci dva te la razlicite gustine (tacnijc : rIIz licitih svojslava zrace nja) dcsava se d a zraci pro me ne smc r i inle nzile t u tako ta nko m s loju d a moze rno govo riti 0 geo me lrijskoj povrs ini.

odnosno evrsta povrsina koja potpuno apsorbuje sve vrst e tuplotnog zracenja. Apsolutno emog te la u prirodi ne ma (najpribliZniji mu je mali o tvor iza koga se nal az i ve lika zatvorena supljina). I NJF: J71 01 bl c1 dl . Telo. pa je za prirodna te la {( < 1. PANEL NO G REJ.3) Prema Kirhovljevom zilkonu za svako evrsto telo vali uslov da je koeficije nt zracenja (koeficijent e misije ) jednak koeficije nlll apsorpcijc. uglje n-dio ksid i sumpor-di oksid.2) gde je C c konstant a zracenja emog lela koja iznosi: Cc = 5.vifla s obzirolll fla zraceflje Sa gasovima je stvar ndto druk cija. nie ne te mpe ra ture i talasne duline. Pre rna Stefan-Bokmanovom zakonu e milovano zrilcenje cmog te la po je dini ci povrsine zavisi od Ce tvrtog stepcna apsollitne te mpe rature i ddinisano je izrazom: T ]~ Eo = Cc [ 100 [~] (16. tj. suv vazdllh i e1e mentami gasovi Sli pot pllno propllstljivi za toplotno zrace nje (Ij. Valja za pamtiti da koe fieij e nt apsorpeije {/ cvrste povrsine zavisi od prirode (stanja) povrsine. U o psegll odredenih talas nih dllzina. iI ne zavisi od intenziteta dOZfil civania. a = 0). a time i r = 0 (vee je reee no da je kod evrstog te la cL = 0).2.: . Svojslva povr. Kod njega je {/ = 1. naziva se emim tclom. J 6.' / el f1 SI.667 [ WI] m (100 K)' 2 (16. Nairne. apso rbujll i naknadno e mitlljll lo plo tno zracenje.16. do k neki viSca tomni gasovi kao vodena para.

Na s liL:i 16..~\~~~r ~~ ~ I p. '1. T t {AT . R ece no jc da lc mpe ra tursko zracc njc z.. a isprckida na linija povezujL: maksimllme illLe nzi le ta. Kak a je priroda pov rs ille ernog tela dcfinisa na. ~. Plankll) .3. Temperalllrsko zracenje cmog lela (prema M . \ o 1 2 : 3 .NTIVI L NO G Rr-JA NJ £ F = {f ( 16A ) gde je f kodi e ije nl cmisijc. I 7.racenje crnng te la raspnrcde no po ta las nim dlll.V n POST RO] F. to znilci cia je te mpcratursk o z ra ce nje ernog L e la jL:d nozllacno odrcclenu sarno te mperaturom..mg~-+4-~~./: PRO] EKrO I :' I.i · na ma . 4- 5 6 7 8 9)1m J. i d r pre dslavlja illtcnzitl'l e llergijc ernog z ra ce nja te mperature T i ta lasoe du zi· ne A.372 8 .3 se vidi kaka je te mpe ratllrsk n I. iz razen u W /m J . 1 CI:.-- St.~~~~~-r-+~ ~~~-+--4-~ -. "La ernu tdo SII f c = 1 i (f c = I. Todorol'. 16.lvisi od prirodL: povrs ine kajil zraci kil() i ad te mpe rature.

. SI. Sivo i enlo zrucenjej A = je</lIobojIlO (mollolrromul.\. Jedino zraecnjt: crnog le la posliie nvc inl enzitc lc na svim talasnim duiinama. Medutim treba naglasili da cmisioni koeficijcnt evrstih tela zavisi i ocl ugla 'P koji toplotni zraci zaklapaju sa normalom na povrSinu koja zraci. PANELII.5) Uporedenje crnog i sivog zraecnja za odredenll IcmperalunJ dato je na slid 16A. Z" md"lm. Drugim recima Ick kocl jako "i5kOSenog" zraccnja Ef' pocinje naglo da opada..16. Slogil se uzima da je l. kocficijcnl t1kupnog zraccnja po ~vim pravclma.3 posmatra sarno jedna kriva. za sivo te lo vrcdi re lacija f =-- E Ec (16.! sc jos i koeficijcntom emisije.5 u po larnim kllordinatama za nckoliko razlicitih materijala. koja odgovara jed no.D GIV::JANJE J7J Ako se na slici ]6. /6. odredenoj te mpcraturi . = 0. U ovim izrazima t' " jc koeficije nt zraccnja lIpravnog na povriiinu.a "izolalore" rlr n= 0.6) Ocig1edno je da ta relaeija vah za ceo opseg lalilsnih duiina prcko kojih sc zratTnje obavlja. a f. pak povdine odgovarao bi odnos: rh:1I = . Nasuprot crnom telu uvedcn je pojam sivog te la . Schmidt) i Ekcrla ( E.2. a prc ma me re njima Smila (E.95 Zil glalkc povrsine i fI.svc do llglil od GO° do 65°.4. Emisioni odnos € naziv. Sa drllgc stran~' kod mclalnih povrsina se r'r osclno menja sa uglom zraccnja i najmanji jt: za zraccnje lIpravno na povrSioll . Pod sivim lelom podrazumcv.98 za rilpave. Kao sto sc vidi. la kriva predstavlja gornju gntniCll intenzil e!a tcmperaturskog zraecnja doficne ta lasne dll zine na zad aloj lc mpcraluri. Pada u oci cia vrednost f . Eckert)." za ncmetalnc povrsine (nazovimll ih " izolatorima ") je najvc Cim clclom ne promenljiva .fko) zraf:ellje . Ne posl oji telo kojc bi pri (oj temp~:­ raluri ria hila kojoj talasnoj duzini moglo inlenzivnije zracili.! se takvo tdo koje na svim talasnim dlliinama zraci intenzite tom smanjenim 1I istoj razmcri : l sim = f ·lc (16 . Zavisnost ' 'I' od ugla prcma normali prikazana je na slici 16.

polirano Led gladak. /a1.9 0. c p ' a) led.052 0.93 0.8+0. zardalo Zlato.. . glatko Drvo..85+0.·it PROJEKTOVA ".9 0.374 B. Emisiolli koeficijenl. Smitll i Ekertll) U tabe li 16. live no Gvotde. 16.Q3 0.95 0. voda Ledena kora sirova Staklo. (Prema E.77 0.5.03 0.96 0.anj b) drvoj c) slakloj e) bakarni oksidj f) bizmlllj g) allimillijll11lska broT/l. poliran Bakar.93 0.61 O.aj /z) gyotdej i) hrom jj) alumiT/ijum.E POSTROJENJA ZA CENfRALNOOREJANJ£ D' I' V' IJQ' o ~~JJ90' Qr 42 /l3 QI a. CI6 Q7 48 Q9 (0 t- r SI.76 0. poliran Bakar.80 0. .98 0.93 . II d ate su vre dnosti koeficijenta zraeenja za neke materijale .Todoro. valjano Gvozde. glatko Papir Porculan Opeka neomalterisana Malter Emajl Minijumski premaz tOe En - 23 20 130 20 100 20' 20 0 0 20 20 20 20 20 20 .92 0.II.94 0. oksidiran GvoMe. 0 100 0. Vrednostl kocncUcnta zra~enja Matcrijal • poYr§ioa Aluminijum. Tabcla 16.OhO.8+0.2.

11 I Pojasevi zraccnja gasova .02 4.LNO anEJANJF. dok Ce zrakc nekih drugih lalasnih duJ. pojasevi nisu bas ostro ocrtani 'I njihova sirina i od d ebljine sloja < ( .... kiseo nik i aZOI) rotpuno dijat er ma n za tempera tursko zrace nje za dcbljine slojeva u Kojima se 1I nas im Ic hni ckim problemima sreee. ... 3.16. gasa) . gas cc za Ill:ka p ocln l ~j a lalas nih dllzina bili prozracan. Smatra se da je suv vazduh (tj.50.80 . Ako se deblji sloj nckog gasa prozrilci crnim zrace nj e m.80 12.. Za te hni cke svrhe znacajno jc se lektivno zrace nje vodene pare. . Seleklivllo zracellje ga. Trcba imati u vidu da su prikaza nc brojkc sa mo ilustrativm::.: mo ponasa 1I pag/(... ...24 .)sov i apsorbllju i e milujll samo 1I ne kim pojasevima spcklril koji SlI za tilj gas ka rakl e ri sl icni. selektivn a apsorpcija (slika 16.ina apsorbnva l i 1I potpunos ti iii delimicno.50 12.27 -l. 8. (i. J6.6) . I'ANE. 25 .3 prikazani su pojascvi zraCcnjallglje n-dioksida i vodene pare. To je lZv. zavisi ..175 Dok se veCina cvrst ih malcrijaJa sa Kojima Sl: 1I le hnici susrcc.50 2. 3. Tab cia 16. Gas Vgljen dioksid Pojas Vode na para I II III I 1I III Sirina pojasa od AI do A2 u Jim 2. du le mpcra lurskog zrace nja ka o siva le lo. 6..l'Ova U labeli 16. 16. J Sf. 4.01. sa gasov ima jc silllacija dnlgllcija .36 . je r nc vrcde za sve prilike (apsorpcillni . . uglj c n-di o ksida i jos nc kih viscalo mnih gasova.

Med utim ako clva te la raz li cit e te mpe ra lure s tojc u ne ko m medII · sobno m odnosu u pros toru dncice do zracc nj a e ne rgije 1I o ba s me ra .376 11. Te mpe ra lure na povrsini zidova SlI Tl i Tz.7. pa je : f.·INJE 16.1. uko liko Sll te mpe ra ture te la koja t1 ces tvujll u zra ce nju definisanc kao nepro me nljive .NO G llf-J. RAZMENA TOPLOTE ZRACENJEM Do sad je bilo pos ma trann zrace nje topln tne e ne rgije nc kog te la ne osvrcll ci se nil oko linu tog te la. Svaka od ovih povrsi na e mitllje po jediniei povrsine e ne rgiju E j.i tako d il lje . Poto m deo tc re fl c kt ova ne e nc rgije clopire natrag do prvog le la gd e ope l d o laz i do de limicne apso rpeije . Paralellll: ravlle povrJ-ille Razmak izmeclll ovih zid o'!a mali je 1I odnosu n a druge dve dimenzije obe povrsine. 16.ie izrilzom: .3. = a e nc rgija raz mcnje nil " ICe [ T 1O~ ]4 i E 2 = £2 ee[l~O T ]" (16.7). ravna zid a.7) z rac~ nj e m po jediniei povrsine ova dva te la dat a . M a te millicki mode l ovakve ra zme ne e ne rgije zra ce nje m d ao je Nuselt (N usse lt ) za neko liko ka rakt cristicnih silicajeva i 0 lome je 1I da lje m lekslU rec. TodorrJl'. a dru gim dclo m re fl e kt ovana . razdvojena su neko m dija le rmnom ma le rijom ( napr. odnosno Ez. I i 2 (s lika 16. 1 2 Sl. M edlltim ceo ovaj p roees do bija stacio na rni vid .<' I'ROJEKl OVA . odnos no do razmene toplo le iz mcclu la dva te la zra ce nje m. J6.\']E I'OSTROJENJA ZA CF:NTRA l . i <z.3. a kocficijenli zrace nja <. Paralelne ravne povrsine Dva pa ra le lm. Pri tome dozrilce nfl c ne rgija od prvog [L'la na dru go te lo biva jednim dc lom a pso rbova na . suvim va zcluhom). odnos no rel'le ksije .'.

9) . 10) 16. bo ni veCih izbocina.3.-1 t: 1 t:2 Cc 1 .• ( 16.-'1:-----:1:----:["--.j . CII2 T)". PA N£LNOG REJANJ£ :177 T2 ( 100 gde je : 1 )4] . F a njihov odnos relaeijom: " F. Telo obuhvaceno drugim telom Na sliei 16. ( 16. _ I = (JJ (16. C I /2 Cc 1 1 CI 1 C2 1 (1 6..R) C 1/2 = 1 .8. slo znaci da povrsina tela 1 mo ra da bude svuda konveksna iii ravna (znaci nikako i nigde konkavna). Tela obllltvacetlo drtlgim Ie/om Uzmimo da je telo 1 lakvog oblika da svi zraei koji polaze iz bilo kojc lacke 1\ na njcgovoj povrsini dopiru do povrsinc lela 2.11) F2 izraz za razmenjenu energiju zraccnjem izmedu ova dva lela glasiee: QII2 = j. ObeleZoviljllci povIsine lela I i 2 sa F" odn.12) . slO znaci d" tela 2 ne ma dubljih dzepova.+.(T I~O )"] [( Ido (16. S":Ialramo lakode da je lelo 2 lakvog oblikil da se iz bilo kojL: lacke B vidi eela kontura Ida 1.+ .CI C2 Cc odnosno : --=-+---.8 prikazana 10m2.16.2. SlI dva lela od kojih je lelo J sa svih slraml obuhvacc no le- 2 SI. 16.

Telo oblllzvaceno drugim lelom 16.1) OJ (6. £ I)." .0 pa jc: (16. Razmak njihovih tezista r je konacna velicina (sto znaci da jc znatna veti od dimenzija posmatranih povrSina).l. Todomvic PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GR£fANJE gdc jC: C .14) !l lO znaci ci a su Zil razme nu toplo tc zr:. U ovaj slucaj moze se lIvrsliti i primer dal na slici 16.15) a takode sa povrSine dF2 vidi se dF I pod prostornirn uglom: .3.9. Pod ovaj primer moze da se podvede prostorija 1I ciju je je dnu granicnu povrs inu .-. tj. . lj. pod iii jeda n od zidova) ugrade n grcjni pane l.10).l. a sa normalama na pomine zaklapa uglove <PI i <P2' Sa povrsine dF1 vidi se povrsina dF2 pod nekim prostornirn uglorn Ciji je otvor: dQ 1 = dF2 cos <P2 r2 (16. dF 1 i dFz. iii grejno te lo u fa brickoj hali.378 8. smestene proizvoljna u prostoru (slika 16. U tom slucaju bice 0)". (p lafo n. S1.cenjem u tom slucaju merod avne jedino osobine le la 1 (lj. To je recimo slucaj kada se u nekoj veeoj prostoriji nalazi up aIje na s ijalica. kada jc FI < < F 2.13) £1 £2 Zanimljivo je vide li slucaj kada su povrSine FI i F2 medu sobom veoma razlicite. suplji pravougli pa ralelopiped cija jcd na stra na ima te mpe ra turu Tlo a ostalih pet zajednicku te mpe ra turu T 2. + ('-. Proizvoljno orijentisane rayne povrsine Pasmatrajmo dye elementarne rayne povrsine.16.9.3.

2 - COS r U gornjim izrazima dF cos 'I' prcdstavljaju projekcije eleme ntarnih povrSina na ravan koja je upravna na pravac r .17 tacan sarno u sluc<ljevim<l kada su prostorni uglovi dQ mali.dF.16) {f1!2 gde jc: = C1/2[(1~Or U~n !£. Za ovaj slucaj razme nje na toplota zracenje m data je izrazom: 2 'PI (16.17) (16.10. 16. takodc za odreden broj pose bnih sillcajeva. odo./6.~rJ.1 8) SI.~S . Koeficijent prelaza toplote zraceiljem Za tehnicku praksu veoma je pogodno proracun razmenjcne toplote zraeenjem prilagoditi proracunu prenosa toplote konvekcijom. a mogll se naei i pomocni nomogrami. ProizYoljllo orijelltisalle poydilli! Napome nimo jos da je izr<lz 16.COS~~~~'Pl dF.(.4. 16. provodenjem To se moze postiCi uvodenjem pojma "koeficijenta prelaza toplote zr<leenjem a z " nil sledeei nacin: Q.19) . dF2 (16. Ocig1edno je da je po menuti izraz neprimenljiv za prakticna racunanja. U lileraluri su obradeni mate maticki izrazi za nckc posc bnc slucajcve koji sc sreeu II irnenje rskoj praksi. pa je = a z • F(I -1 2)"" J F. (16.3. PANELNO GREfANJ£ 379 dQ .CJ/2[(.

Jedna od znacajnih karakt eristika panelnog grejanja je da skoro sve unlltrasnjc povrsine prost o rije imaju visu te mperatufll od okolnog vazduha. a sve to zahvaljllj1l6i watnom ucescu zrarenja u razmcni toplote. J 'KJ V"ll'. iii jedan njegov deo.8. odnosno temperatllm lInutrasnjih povrs ina visu nego kod dmgih vrsla grejanja.380 B. Medutim u literatllri se mogn naci dijagrami . pri cemu uslovi ugodnosti u velikom stepenll zavise ad udela odavanja toplote zracenjem.: zra(.22) u ce mu su: Q 1f2 a" ak llkupno razmenjena lo plo ta konve keijom i zracenjem .kodicijent pre laza loplole ko nvekcijom. Kocl ovog tipa pancla oko 90 % totoplote predaje se prostoriji zrarenjern. PANELNO GREJANJE Kod pane lnog grejanja grejnil tela ugrad e na SlI II gradcvinske clemente: plafo ne.kog prcllslavljanja razm\. Poznato je da na primer hladnc . odnosno zi dovi prostorije dovedeni Sll na tempe raturn visu od oko lnog vazduha i oni odaju toplo ln na okolinll ko nvek cijom i zra(..21) gde jc: ( I G. pollove iii zidove.cnje m. NiljecsCe prime njivana panelna grejanja prostorija su plafon~ko i pod no grcjilnje. konvekcijom Kod podnog grejanja najcesee se ceo pod prostorije koristi kao grejno telo. ukoliko ne ma veCih komada namestaja koji bi neadd:vatnim rasporedom ometali zrarenje. To znacajno utire na nacin razmcnc toplot e Covekovog tela sa okolinom. ra zmatranjc mnogi h slucajeva Iransporl. a samo oko 10 (.r. toplo te znatno pojednostavljujc. lzvcs nu teskocn moglo bi jedino da predstavlj a brojno izracunilvanje vrcdnosti (3. Kod plafonskog gn::janja plilfon prostorije.c'~Or T-T 1 = ('112 ·(3 ( 16. podovi. odn .c njcm omogucava da se u s lu(.4.:njc nc loplol e zril (.cnjem i konvdcijum pisl' : (I G . clok je kod pla[onskog gn. Raspoclela tempe rature vazdllha po visini prostorije kod poclnog grejanja sasvim je pribliZna takozvanoj idealnoj raspodeli (sa gledista komfora).C PJ?Ol T:KJV I : INl r: POSTROlJ:. 16. to se gore prikaza nim na(. ali nije zanemarljivo ni kod podnog grejanja. - Kako jc kod veCine Ic hni ckih problemil Zril Cl' nje samo jcdan oel viduya razme nc c ne rgije. la be le koje daju gotove vrednosti {J za razlicite te mperature T..ukllpni koeficije nt prelaza toplot e . Ovo je najvise izrazeno kod plafonskog grejanja. predslavlja grejno telo. i T 2.:janja takode veoma povoljna . Plafoni .ino rn.Nl A 7.aju kumbinovanog prcnosa loplo t\.20) l Ovakav nacin mat c mali (.povoljnija nego kod drugih vrsta grejanja (na prime r radijatorskog). a uresee zrilrenja iznosi oko 55 %. 1 CENTRA LNO G RNA NJ E a = C 1l2 (l~or . vidi sliku 7. podno grejanje i grejitnje zidnim pa nl'limil . Prema tome imamo: pla[onsko grejanje.

Z raCe nje p la fo na na Ijlldskn lcio 1I pros lnrij i grcja nn j p la ro nski m p.O I1l .\"kog palle/a Ila zitlovc i p otl.pa/lel zal/zima polovillli povr.1 z n.lja nil lI slovc lI godnos li . cijil Ic m pc ra tura zlxJg loga rash. II ).) p rime nlj iv ih u pra ks i. bez s lcl L ' po ugocl nos l. Pla fon ski paneli O va vrs la p<l nc lnog grcj.1 za cove kil..11.ne J.lju C:llj mcri pnvcCali od av. a SIO lakllcle ima uli c. O si lll togil zna ta n deo to pill tnl: c nc rgijc dozril clIjc SL' sa pl a fon skog panda na z id ove i pod prus lo rijc (vidi s libl I().lnl' limii mozc s niz ili . a pre svcga na njl: nll glavu ( koja jc lIglavno m nezils lic:cna .mje ko nve kcijo m.1 nos i nilziv "gn:ja njc zr.)nc la sa o ko lino m. odnos no obczbede njil pOl reb nl: Icmpe ra lurl: vazd llh a 1I pros lo riji. p<l Sl: prc ma lome moze 1I od govar.lzd llh a nl:s lo ni i.1 s lvarajll nscc:aj hl ~ dnoC:e. lIprk lJS povo lj nu j IL' m pl:ral u ri o ko lnog vazd ll ha. <I d n sc ukllpni o scc.::a budc : .1 V. Na iSli naci n.lzdll ha riziu los ki pnvo lj n ij.::a bude w .4.::a 16. .) lura V.il il z i el a sc lempe ra lura vazd llha 1I p ros lo rija ma ko je Sl: grcjll p.1 p ro i/.n azoviroo ga "ugaoni odnos" . Prostorni lIgao sa le mc no m u dF I koji obuhva la ko nturll p ovdine F2 ne J.1 in ai::c jc najb liZa za grejano m p la ro nll ) .l. pOSIO zracc nje clo mini ra u razmL ' ni lop lo le p. a lakoele i /. PA .)nj.a. ROI z lngjc pozn a l: sa povccanom srcd njom ll: m pc ra lllnJm llko lnih pnvrs ina s manjllje sc n d. Cie nc ra lno rece nt>. Ta cinjcni ea jl: o d z nacajil pre svcga Zil mc haniz am po kriva njil lo pl o lnih gll bilil k. 16.lcc njc m". INJI.1. i njoj p ara lrlnc p ovrSine F2 (sliJ..)ci i pri 10 llle SC dos lo do izVt's nih rezu lta l. a odnos ovo g uglil pre ma puno m pros to rno m lI glu .a II slnvc ugocinosl i. I ~ log.J va njl: Inpin lc covc k<l zraiX: nje m.1 S pravo m mozl: eI.lS I povrs inc prozora i s po ljas nj ih zidov.Vi:LNO U I?I·J.12). Uos lalo m sm a Ira sc d a jc ni!. Toplol/la e/lergija dozra cc/la l'a plaJo/l.i'i/lc plllfolla P osm <l trajroo me dusobni oclnos jedne e lc me nl arne povrs ine tlF.pallel zal/vma celli POyriilll1 plaJo/la. B . A .lcaj no III icc na osccaj ugodnosti.lj lI god nos li nc p ro mc ni .1 le mpcr. 16. " p rcjako" z race njc top lo \(: sa pl a ro ns kog pane la dl'l uje Vl:o m a ne u godnll n a oso bu koj a sc na lazi II to j p ros lm ij i.10. Na is lraz iva njll ovog fc nomc na radili su mnogi istraz iv. povik na Ic mpera lura o ko lnih p ()v r~ in a d ilje oscbj ugodnos li i o nda k<l(1. 25°C 33°C b B A I' SI.lIlLlom V '.1 jc Ic mpl'r<l lur.

razlika izmedu temperature plafonil i te mpera ture vazdllha II prosto riji mote biti u najveeem pe riodll grejne sezone za 40 % veeil od one dobije nc iz dijagrama. dat a SII clva dijagramil : lev i koji daje vrednost <p za razne dirnenzije i visinu pla fo nskog pancla i dcs ni sa krivo m maksimalne dozvoljene srednje temperature panela 1m. a i b moze procilati <p. S obzirom na kriterijume ugodnosti.ic izluze na zrace nju pane la.ViE I'OSTUOi£NiA /. glovu neke osobe kojn . ZracC/ljc eicmcllta dF.1.24) 'e gde J Im ' temperatllra plafona • J ' pomenutom Krenkovom kriterijumu. koja smo gore pomc nuli. Istraz ivanjima. I hi I ~ SI.13.·1 CEN'{UALNOGREJANiF.. kojim tre ba da budu po kriveni loplotni gubiei prostorije.ic graficki jedno m krivom linijo m u odgovarajueem dijagramu. (J) <p = - 4n ( 16. Temperiltll . 16.23 ) Ovaj ugao ni odnns prcdstnvlja bezdimcnzionalnu vclicinu prnstornog ugl" frI ( II odnosu na pun ugno) .J li2 n Tada lr". . Ta zavisnos t dat il . kojoj mogu neoga rni ec no vreme dn budu izlozene osobe (odnosno njihove gJave) bez ne prijatnih iii ste tnih posledie.12. Vn:dnos t ovog ugaonog odnosa za dati primer data je jcdnim slotenim izrazolTI koji neec mo ovde eitirati. Nije tesko uslil novili cia se de finisanjem tempe rature 1m limitira kapa eitct plafonskng p!l ncia. ra 1m je o nil sn:dnja te mperatura povrsine plafona. s obzirom na mali broj javlja nja najnilih spo lj nih te mpe ra I ura: (16.': Pl?OiEKTO I 'A . vrecli ncka druga re lacija data dmkcijirn dijagramom iz kogo se o pe l maze procitati vrcdnost <p za poznatc os ta le ve licine. Za ne ke dmge polozilj. usta · novlje na jc zJvis nos t iZlTIcclu ugaonog odnosa 'P i maksimalne sn:dnje te mpe ralun: povrs im: plafo nskog panci a. Prema kriterijumll Krenka (Chre nko). lIa para/e/1I1l POl'rSill1l F z Da bi se graniee kap aeite ta plafonskog panela malo prosirile pribeglo se izvesnoj korekciji dOLvoljenc srednje te mpe ra ture pla(ona. koji se bavio ovim istrilZ ivanjima.· e lem e nl a dF. posto se u litera turi mogu naei dij!l gromi iz kojih se Z!l od rcdenc vrcclnosti II .. Nije tdko uociti da u nvim pri· me rima pnvrsina 1-'2 moze prcdstavljati plafonsk i pane ~ a elemenat elF. Na slici 16.

SledeCi oznake iz poglavlja 16.14. r... Stoga se mora pribeCi odredivanju neke srednje te mperature tih povrsina. G~O ~ ~. je zatvoreni sklop svih ostalih povrsina prostorije (vicli sliku 16.. 1m \I °C Sf. telo koje ubllhvata. temperatlln: 'rt ... Od silicajeva razmene loplote zrilCcnjcm koji Sll matemalicki obradeni.....0 0.IS] ~ - - F:: ..5 \ 1\ 1\ alb. f' ~ f-.: u ..13. Najzad ako koristimo izraze 16. cinili bi povrsinu F 2..\JL· .. '" ~ ~ ~ "\ 1'\ ~ \ 1." ~ JO.8 . Temperature lih oSlalih povrsina mogu bili vrlo razlicile.-..20 dobicemo da je sa jedinice povrsine plafonskog panela na ostale povr-sine prostorije predata zraeenjem kolicina toplote: q. I J. -. obllhvaceno telo je plafonski panel. a svi ostali zidovi i pod. srednje (zajednii::ke) temperature T2. velikc vrednusli odnosa 'P pripadajll vccim povrsinilma koje zrace loplolll sa tilvanice..I 0. iz cega pruizilazi daje: t. Toplota koju plilfonski panel odaje prostoriji Zf<lcenjem bila bi definisana izrazom 16.1~O... u korne £t predstavlja koeficijent zracenja povrsine plafona. a mak 'f' vrednosli pl..2.lelo obllhvaceno drugim te lom.~- L/ 1.2 1.1\ \ 0 .3.'i d UopSle.- 0 . U prostoriji grt:janoj plafonskim pilnclnm povrsina plafona razmenjllje zrace njcm loplolll sa ostalim granicnim povrsinama te proslorije... DOplIJtCl/ll temperatllra poyriil/e plujima pri sobl/o) temperatllri 200 (prCIIUI Kolmum) e Z a sillcaj prikazan nil slici 16. pa bi za konstantu zracenja plafonskog pilnela mogao da se primeni izraz 16. a pogotovll spoljnih zidova i prozoril.3.G 0. I.5·. I' valli~ne gr.. 4 / / /' 17 II ~ . 2 0 [\\ t\ \ ~ 3 / '-' . - t..povr~. povrsina grcjne tilvilnice bila bi Ft.93 dobieemo vrednost konstante zracenja: . a najveca duzvoljena le mperalma poc. h.13. I (i.4 0. 5' F:::: " t. 5 0 . 7 In I " OJ ...'.).C c '{3(t l -t 2 ) (16.. Dalje mozemo smatrati da je povrsina panela F t znatno manja od svih ostalih granicnih povr-sina prostorije F2.[. 1/ f~~1 o .c -- . vrsine lavimicc je 26. .0 " " t.I o "\ 0 0 . 'P = 0.. gornji primer niljbolje odgovara sillcajll iz tacke 16. a drugo...2 Odnash/.. _ :0 . tj. .~O .19 i 16..75. I 0. Sa £1 =£!. 1~'1 NEI_ ..f-.9.lnelimil koji zilllzimajll manji njen den i kada je visina proslorije veta.2.4 r7 .- 1\ \ In .9 " 'c II I 28 32 3G 40 4·1 48 52 SG GO Srednja temp. t--.25) = 0.I r.. Prvo...9 ..VO (i IW-J. . Ij. 20 OJ ~0 .1 0.-.0 I. II 24 - I] 1.X dc.8 O.

4. Mcdlllim Knili/ ' (I. kuel'ieijcnl prclaza 10piolC 7raccl1 iL' 11l I. tako da nije pogodan za objekte s velikim spl'l: iri ~' nim gubicima toplo tc.l fiwnlalnll povrs inll . jc:r nbezbl' dujc: skorn idcillnll raspodclli lempera tllrc vilzdl1ha po .H zdravs tvc ni p rob lemi kud osulJa koje pos le du7.j".:og gn:janja \. mc:dutim zanil11lji \il) I' diljC i u proslnrijama zn a tno \ieee unulras nje visinc (na primer u crkvamil) mc: rl' nj':fl1 l1 slanovljena slicna povuljna raspodela temperature vilzdllha kod podnog grl'jdl1 i. = 5. Uob ii::aje ne Il:m[le rillllrc povrs ine plaronil kod pl. NajeeSce (\..(I(. za sve one ubjekle u Kojima ~11 [lostova ni savre illeni propisi 0 toplotnoj Zilslili zgrada. bda Sll u pitanju 1I . Tcmperatura povrsim: POd il diktirana je higijcnskim u510vima. lIslovima la~li ll' nugll od prc lcranog zagrcvanja.h .cg burilvka u prostoriji Sil ViSll koll lcmpenltllfllll1 poda izadll na hlad a n z imski dan. lllI ' lIgo linosti. Sli milk silllainc l-: mpe r<ilurL' poda za pudno grejanje i date kilko sIcdi: 25 °C u radnilll prusiorijailla 11 Kojima 5C boravi duze vreme uglavnum sl".2.It.lime lI stannvlj e nu je cia se pojavljlljll ogn:d" .K.8-1 WIm. a da osecaj ugudnusli ne bude namsen. radijatorima. O no je sasvim prihvatljvu i za nase klimatske us!ove.-1 1 W/111 'I" ook hi za Icmpc:ra luru I I = -10 0('.jcd : 2R °C u slambcnim i kance larijskim prostorijama 3D °C 1I izlozbcnim i slicnim halailla 32°C 1I kllpatilima i oko plivili::kih bazena 35°C 11 prostorijama u Kojima se halko borilvi.:recli sc: il. KriIlISC) jc me rnjc m d os ao On rczull<11 :I: (1 k = 0." olinosc sc na prosillrijc ullbieajenc unlilrasnje visine do :I Ill. D ij agrami raspodelc IClllperalure vazduha po visini prikazani na sli. n prmlurije.e bili nesto nila negll 1I sli t'Ill '1 pros toriji grejanoj npr.1. ((. Imajl1Ci u vidu obe cinjenicc. Na OsnOVll tih iskustava lillli l ir.'. cajevc pla[unskog grcja nj.0. Podni paneli Plldnn grcjanjc s pada 1I red niljpog. lj. 'I .ll'ons\. 16.. zahvaljujllci zr<1a:nju podnog pancia.:od prnslorija "normalnc" visinc od oko 3 m. kapa c ilei ovakvog grejanja je limiliran. pa Sll i zgradc bolje lop lotnCl izolovane. [l" l'l mn dobili oa jl' Zil nd. ovakvo grejanje nalazi sve veeu priml'ntl. .a uurcdivilnjc [lrc laza 10p lnlL' sa grejm: lavanicl' ko nvckcijom U [lrincipli bi " mogli kl1rislili p'JLIlali iUilz i za Uk Zil h.!tl) Primcra riloi UZmil1111 da jc: sn:onj<l h:mpc:ralufil oslalih povrs ina = 19 0('. sa pro pi " nom Inplolnom zils lilom i 1I klima lskom podmt:jll slii::nom nasem) jc 10 ud 3() 0( ' . . .'du 25 °C i -IS °C. N.odnijih vrslil grejanja. u kmpc:rallirLI [lovrsinL' panda II = 25 °C:: Cl l = 5.l. zbog ogranii::enja tempcrillurc povriiinc poda. Med lilim.2 -. 'l 0 c. odnosno kroz kuje sc: sam ' prolazi Slicno plafonskim panelima. tcmpnal llra vazclllha 11 proslClriji grcjanoj pudnim gn::janjcm mo7. i'.9 W/m~K za svc llobi cajcl1c .f Pllmenimo da Sli i kod pudnog grcjanja..l11. :IS . pl ai'o ll : n ko lnc pov rs ine na ncstn visoj Icmpc:raluri. kilko se danas sve vise paznje poklilnja stednji ~' nL'r­ gije.

trilpCI). kad a posloje ncki rilzlozi . pa jc glavni za ht ('v d<1 pokriju toplllin c guhilkc pros to rijc.tza torlole zraccnjem na lazi 1I gra nicama od ~ . vec iz ne kih dru g ih r<1z loga . a s to jt:. riltli jatorsko m greja nju ).1 krupnog n aml's taja i tcp iha.obicnll nctc hni ckc priroclc zbog kojih sc ta druga vrs ta grcjanj a nl: moze prilllc niti (jcdan o d prime ra j c grt jnnje zil tvor. 5 do 10. s ta ni cnim i s li cnim h()lov im a i crkv(l ma.mCl. /(ocficijcnt konvcklivnog prdilza IOr lo le krcec sc u gra nicamn ad :1.\ kih cc lij<t).2 dn 4. .ju Illanji den nc kog zida ( rtl:imo prnzors ki r.·' . Nczamcn ljivi SlI 1I r rnstn rima ()kn p li vat:k ih bazena.0 W/m"K. rnsc bno rrav()s lnv nim.1ronll . U kratk o njihova primc nil Ilijc prois tl:k la iz za hlcva Z<1 povcea njc tn ud o bnos ti . !>O to: '-' to: '" > C':l 0C -0 0 100 ~ !- - 030 40 50 60 70 80 DC 90 Srednja temperatura grejne vade tH SI. pa i uz izvcslan us lrb kOIll [oru. u kn jima ima dust.185 Konvl:kc ij a kod podno g grcja nja jc z natna .8 W/mLI( knd uo bicaje nih komfornih instalaci ja. lj sa pla fonskim i po dnim pa ne lilll<l. Zidni paneli Z idni r a ne li najccScc St koris le b o zallle n<t nckoj drugnj vr!. 16. zbog toga s In namcS taj rcml·ti zraccnjc pod a prc ma zid ov ima i p\.yJ/o. a wo ma ndgnvaril. Mcdlltim svcd oci smo d a sc i u takv im obj e ktima Vl:ll llla ccs to lIgraduju po dni panl: li . Odaval/je loplole zidl/og paneta . ~ > o 0 00 ~ ~ 011) 200 '0' .14. bko jc vee o hjas njc no.n . Podni pa nc li niljrogodniji su /.3.. 400 W m2 300 ~ -'" to: ~ xn . bez names tajil.a rrostorije 1I Kojima je Cl'() pod s lnbod nn.4. PANELNO r. dok St kod iSlih tnkvih ins\<t lncija knl:ficijc nl prL'l. pa ni tcmrcrnturn njihovc povrsine nijt: slrogo limitir..ti grcj<tnja ( npr.m il ka o !ito jc In s !ttl'..jll muzcjima . 16.. os im il ko za III nc pos tojc neki drugi ra z loz i izv. zna cajno Zit oseca njc ugod nos li. 1I principu jc povo ljnijc plafonsko grcja njc o d podnog.. 1n pi tanja ko mfora . Ovi pilne li niljccSec zil uz imil. U rosillv nim proslOrij1lma i s tanov ima.. Ie sc mnogi invl:s ti tori o dlu cuju za jet'tinijll varijanlu . R az log leZ i u cinjc ni ci s to jc izvod t nj c po dnog grcja nja jed nos tavnije i jeftinije od pla fo nskog.

iii itiso n."2 ..___ tH . "I.. I'OS7ROJh\JA Z.1 / .J. (zn ad grcjm: plo<\: plafonskog pa ne!. Presek kroz tipski podlli pallel . U be to nsku ploell lIkupne debljine ( '1 + d + /J I ugradene su ecvi spnljasnic t: precnika d. 16. iii pa r. tp u . 16. 16. Ova pilleil sa ugrade nilll CCVillld predstavlja u najuzem smislu reei grcjno te lo inst il lacije pane lnng grejanja. pe rature go rnje i donje povrsi. it z iclje od o peke debljinc 36 em. C3.386 B.1 111 ' greje ( na primer ilko je gClf!': lavan). karakteristika izolaeije MJ. debljine ('2.~. sa ubl'1 o niranim l·l·' virna. a moze se II Qcili da Sli i osla la obe leZavanja <lnalogn<l o nim.f I'JlOJf:JCll) 1~ I NJ r:. Ukupna dcbljinil svi h slojeva iznad n 'vi kod pl d fo nskog pa nela je b. ild .5.\'JE Na sli ci 1 6 . va is pad cevi kad pod nog pane!.me!. Treba uocili obcJdavanja za ICI11 .NU G /iEJ.. 15. Sa gorlljl 51rane belonske pillee pod nog pane la nalaze se pokrivaei: kcraillicke plocice. I . Tcmpenlili . a toplotna izo[acija prema potrebi ( tj.= 0.~ Ll Ll " SI.' r . Sa do nje slrane obicno se na[az i sloj ma lte ra dcbljine C2. data jc sk ica jed nog zid nog pa nela sa dijagramom 7.ne. 1~ .1 iznosi /J.1 moZe dn se nade sloj lo plolne izolilcije ako Sl' go rnja proslorij. Ukupna debljina svih slojc. a sasloji se iz slojeva ild . sto se iSlovre meno smatra i Z1I srl'l l. prikazan je presek kroz jedan plafonski r. ket.·I CENTf{. ako se do nj" prostorija ne greje) i sve to Id i na belonskoj konstmkciji. PANEL KAO GREJNO TELO I NJEGOV PRORACUN Na sl ici 16.15 DC. Na slici 16. pribtzan je prcse k jednog tipicnog podnog pane la Sit ubt: to ninlni lll eevima. nju te mpe ra tum grejnog sreds tva (vode 11 cevima). kao i lempl" ra lme vazd uha 1I go rnjoj i cl o njoj prosto riji.15. iii lino lcum. TodotrJ". ra 5poljasnje povrsine ube toniranih cevi izno5i I f f.&.~. a unutrasnja 20 D C. na mcdusobnom osnam rastojanju I.1i .a odrediv<lnil' kapitciteta .75 m 21 0w. podni paneL Na t(lj na cin mozemo da ko rislimo iste matematicke izraze za prora ('ull i jed nih i drugih panela. D ijagra m se od nosi na zidni pane l od cevi precnik a ]/2". itd. ako je spo li<l~ ni" te mpefiltura .-. koeficijcnle preJaza loplole na njima. [spod grejne ploee pod nog pandl obavezno se na lazi hidroizo lacija .

16. Prcsek kroz tipski plafollski pallel Oa bi se odredila ko licina toplo te koju od ilje jeua n pil Ot:1 mo ra se poznava ti te mpe riltura povrsinc pa nela .D SI.. tl' mpcm tll rc grcjne vode i uslova prelaza to plo te na pov rsinama pod a. R azu mljivo je d a sc u praktienc pro raeune ne moze uvoditi ova ko komplikova na raspode la te mpe ra ture povrSine pane lil.16 PA I\'£IAO G NFJ.1 6. prikaza n je ka rakt e risti can raspon::d te mp e rature povrsine pilne la . Na slici 16. J as no je da zbog samc konstrukcijc pil l1l:la (ube to niranc ccvi kao lo ka lni izvori to plot e u rc lativno ta nkoj be to nskoj ploei) te mpe ra tura pov rs inc ne moze biti uniformna po cciom pa ne lu. t 7. O va pOlk zilv isi od toplo tnih i ko nst ruktivnih osobina samog p a neia (raclInajuci ce lu mcu uspra tnu ko ns trll kcij u).17. pa se pribegava til kozvanoj sre dnjoj te mpe ra turi povrsinc : I. 16. Pod 1--Platon u I . .I NJF: 387 Ta aniea SI. Kriva temperatllre povrSinc pal/eta . za povrsinu tava nicc i I" za povrsinu pod a. od nosno plafo na.

2~) a s rednjl1 tc mpcnlllll<t s ili pa d nta jl: izrazo m: 1". a dovo lj no tacil il me tod p ror:lclIna pa nela .2'») te I ~ef . F m (t wgde jc: 111 IJ IgII (m II ) ( 16. Ovaj me tod sc vee vise dccenija ko risti za praktica n m Clin. lrlldili d a pronadu jedn osla va n. Ko llma r). Na ovn m mes tu izlozice mo rezlIlt a lc jednog me tod a. Sla p je dllz inc II . prese b F i obima U. Cl :.' P rak licno od rcuiva nje ca k i srednje te mp cra lu n : pov rs inc pa nela os taje i d a ljl' sloze no .il mnogo je dnns lav n ije pri merc p rovodc nj a to plo te tesko na laze ma te mat icka reSl'njil poglld na za lc hni cku prakslI. ne mc nja duz cevi).konv.=l t + IgII (mil ) ( mil 'W-' t ) ( J6. zbog slozc nosti samog pa nela . a koji je za prakticnu prime nu raz rad io Ko L nli lr (A. sa manje iii vise srecc. a najvaznija muje osn bina. te mpera ture t L ko li t-inu to plOlC q ko w LI Z koeficije nt prdaza lo plo le a .PROJEKfO JlA NJE POSTlWnNJA ZA CENTRAL NOG REJANJI. 18. UI. Sa svoje bocne povrs ine stap od aje o ko lno m V<l Zdlli1l1. Po laz na ta cka ovog me lod a je mode l jednog stapa (otud a naz iv " Ieo rij a sta pil ") kome se 11<1 je d no m krajll dovodi to plo ta (s lika L 6. vredi iz raz za ko licinu loplo te koja se o d aje sa povrs ine st a pil os o lin i: Q = J. o. ). Z'I <lvaj s lll ('a j. uz sva logic na plljeunos lavlje nj a..a SI. a na jcdnn m njegnvo m kraju d ovodi mu se koli cina lo plo te q. 16.c ' i I \ It L .Todoro . kad a ne bismo lIsvojili p rc tpos lavku dil se te mpe ra tur a ccvi . to i d a lje os taje tivnd imcnz io na lni p roble m p ros tiranja lo plo le sa singllia rnim prsle nas lilll izvo rima to plo te (a bin bi i tro dimc nz io na lni . oel loplo lnog izvo ra cija je te mpe rat ura Iw. Pre ko d rll gog kraja sta pa odla zi nc b ko licina toplo le qe' Toplo lna provod ljivos t sta pa je A.? II .388 B.i{.\ F q.~taplI . poznatog 1I litc ra turi pod nil· z ivo m "te orij il stapa" (S labtheorie). s to se rczu lta ti proraclIna lIglavnnm do bro slazu sa pra kso m. Poz na to je da se i I. S loga se u lile ra luri mngu naCi po ku saji mnngih aul onl koji S\I SC.2 7) = ~ au AF ( I G . Provodclljc lop/ol. ounos no grcjne vodc . Na ime. kada jc q" = 0.

i 16. pogntovu danas..kc K" (1.) da Sll dimenzije stapa u pravcu upravno m na ravan crt da zmllno Yeee u odnosu na njegovll debljinu imaec mo slul:<tj rcbra . 16. 1 ( 16. a sledcci n<t pred n<tvcdcnu itlcju 0 fiktivnom re bru iz medu ube lonira nih cevi t1 0bijaju se sledece rel<tcijc: . a drugim se mctlllsobno slI l:e lj ava ju (s rafirana povrsina na slici 16.. p rolazcCi pre thodno kroz slojevc cvrstog m<tlerijala. Ovi koeficijc nli obuhvalaju prol<tz toplole od fiktivne povrsine rcbra do o kolnog v<tzduha is pod pl<tfona. \ 8.35) . = I" + k" a" [17 (lfl -1.. slim sto jc sada f' = /0 i {} =:: 21.)-K. . 16. 17.. Ind e ksi b i C Ollnosc sc na slojevc prema jcdnoj.I. odnosno rcbro.).16 PA N lol . 16.. nil proral:u n srcd njc te mpera ture povrsine panela s<ts toj i sc u tome da se u betonskoj ploci izmedu e1ve suseel ne cevi zamisli jed<tn par rcb<tra c!t'bljinc d koji se jednim svojim kraje m oslanjaju na toplotni izvor .+2:-' A all J 1 h.30) gde su b.3 1) . ali tn S~' . oel nos no kc . ) . U ko lik o zamislimo (posmatrajuCi sliku J6. Duzina rc bra jc za polovinll prccnika ccvi m<tnja od po lovine os nog rastoj<tnja ccvi.)] (16. b. i 16.za odavanje toplote plil[onil is pod podnog p<tnc la po jedinici povrs ine: Cfl = kb 17 (Iff -I.27.. odnos no dru goj povrsini. Prcma slici 16. Kod Z. ne moze sma trati slIvise komplikovanim.29.15.za srcdnju tc mpcraturu povrsi nc podnog panc\a: k Ip = I.) (J 6. pa umes lo a figurisu koefi cije nti prolaza to plote kh .)+ K c (1 -1/) (I" -I. za koji jc takoele vn:de izrazi 16.I. Osnov na ieleja za primcnu mat.ma ti l:k i poz nalog slu caja s tapa .32) .. 15.grejnu cev.'7) (I.I R. oelnosno iznad pod <t.33) (16. Koeficijenti su de finisa ni pozn<tlim izrilzima : I. otlnos no e1ebljina rebr(t .) + u cemu su: 17 = IgII -2- (m-/) mi 2 (16.)] (1 6. to plo ta s<t povrs ine rcb ra prc laz i na okolni vazduh li Z koefieijent pre laza lo plo te a . Imislj e nog rebra u panelu smal ra se cia loplota sa njegovc riktivne povrs inc prdazi na vazduh ispoel..: se hipnbo lil:ka funk cija. dcb ljinc sllljeva II skladll sa oznaka ma na s likama '16..(l-I/) (/... u skl<tdu sa ozn<tkama na slibma 16. . oclnosno C.za odavilnjc toplot e podnog panc\a po jedinici povrsine q I' = kc '/ (I" .z<t srednju te mpc raturu plafo na ispocl podnog panc lil: I. il Alii i A d odgovariljuei kodicije nti toplo tne provo tlljivos ti materijala . odnos no izn<td me dusprillne ploce.2R i 16. Polazeci od poznatih rc laeija za stap. ka ko je vee rece no. K c (1-'7) (I" -I. gele sui i c) sirin a. KII = .34) .NO G Uf:JA NfJ:: U ovom iz raZll pojavljuj.) k(. od nos no reb ra .-1.+_ c ac [1/ (I" -I.

~ I" . I. To zllaci elil jc 1I millematil:kom muddu grejna cev red ukovana nil tanku (bez c1imenzija) ver tikalnu ploclI visilll: d.:17 A s preustavlja klleficijl'nt provodljivosri materijala izmed u ubetoniraoih ccvi . (16. lj. Ustvari lreba ras polagali jedi1im komple tom oval-:vih dijagrama d ~ bi se oni mogli u punoj meri koristili za izradu projekla. it d.oj strani definisc pokrivac pancla (keramickc plocice.) i 10 prckll vred nosli loplotnog ..31 do 16.V1A .~Cclljl· odgova raju cih oznaka prema slid 16.300 II. odgovanl pllkrivacu: leraco dcblji ne 20 mm.TO I ~4 Jlo · I'OSTROlr:. Primer jeunog takvog dijagrama dat je na slici 16. op e t u zJvisnosti od tempe rature vazdllha u prosloriji. l'olazi sc otl leve oruinatt:. Presek sa lldgovilrajucom pravom iz ovog snopa daje potn. lzrazi 16. Tn:ba jllS naglasiti da je u go rnjim izrazima koriscello jns jedno pojedllllstavljenje: duz illa fiktivnog rebra umesto (I-{f)fl. Prcsek sa prvom kusom prilvom uaje vrednosti sretlnje lempe ralure poda. Ncposredno koriscenje gornjih izraza za proraclInavanje panelnog grejilnja. tj.. .34 vllze za slllciljevc kada SlI templ'fatllrc vazdllhil 1I proslorija rna iznad i ispod panda razlicit e. Stoga se 1I litenlturi .: t.I" = O. a i 1I rllblikacijamn nckih proizvudaca (na primer pruizvodai::n bakarnih iIi policlilcnskih cevi za panl'lnu grejilnjl") mogu naci dijagrami pomocll kojih ~l' moze hr/. racunata je [fl. uz kori. na primer prilikom izradc projekta.lk('.. 1 'r::STK Il V() G RFJA N1/-. Za neke drukcije brakterislikc ovog panela (na primer dmgi precnik i dmgo osno rastojanjc cevi) dij :>gram 6:: bili nes to drl. Rilwmljivo da jcdan takav dijagram mozc vaziti sarno za jcdan odrnkn tip panela .02 m" K/W. Prl"cnik cl'vi i osoo rastojanje cevi za koje tlijagram vazi dati Sll 1I potplSlI. Ovaj dijagram je rauen nil lls novll napn:d opisanih maternal ickih relacija.: bnu lempe rall! ru grejne vode. a odnusi se na podni panel cije Sll ka raklerislikl.iji.]6) m= k" + kr AIJ d ( 16. .: i dimenzije osnovoih vc!icina ucfinisanc: bctomkil ploCa je debljim: 70 mm.. od potrebnog specificoog optcrecenja panela (koie sc razumljivll ndrcdlljc nil osnovu toplutnih gubitakn prostorijc) . Isti uvi izrazi mugu sc prime niti i za pruraclIn pla[onskog grcjanja. pil bi lrebalo imati pri ruci i takav dijagram. kojc sc citilju 1I gornjcm tl e ll! tlijagramil (date za nekoliko stantlddnih lemperatura vazdllha u prostoriji). bice I.·.CiViinja prema slid 16. TudOlYJI'ic' I'ROlr::J.:17) Sva o~ti1la obe lc7.ll doci do trah' nih vrednusli. U izrazu 16. Zil danasnja slwillilnja ipak je slIvise zametno. Tako na primer pra va za vrcdnnst toplot nllg ulpllra R = 0. 19. s to mcd lllim nema nck i bi!all lIticaj na laellus l n:zultilta . Ukoliko SlI ove te mpera lure jednakc. bakarne cevi SlI ugradeoc na ullbini ud 30 mm (rilclInatu do gornje iviec cevi).15. olpllra pllkrivilca. Familija kosih pravih na desr.16. parh. pa se gornji izraz i znat 00 pojed nostavljlljll. " is pod bctllnskc ploce jt: tUpkl! na izolacija 30 do 50 mm i betonska konst mkcija tIl'bIjinc :: 150 mm.

:l: ~ . ~~ . 11 . ~ > . .' rl.. ..~ O c: I I jll I ~.. f '0 ~ . 'C . ' I. n I )0 ! ~~ I )5 I ! 18 t I I ! I I I 1/ I 11 I ' 5 I so H I ~:i '" = Ii 0 c: 18 20 I 6S I "':xl :::> 2} ~ .. 'l:! "' . 0 z r-' ~. I I 1J )( J1 ) 9 I I 16 11 14 19 Xl J I I/). . 't -or ::. . It . ''.oa -. ! < 15 JJ }S 11 IS .c H r-..... ' . l '. is a " .. :1": - ~ > 0 }O ~ . " 7 _· H· ! . 1 l' 1 .. mIX ..A TURA VODE I. I .~ I < ~. II. i ' 1 -1 "" ... r-+ -j. t- 5....J.::..' I" f I I J[ -~ ...<)'" '0 I I f1 " ~ H t ~~ SO H 60 U I I Ii J)}( =15 I I I 15 U... \ L: • --- II 0 0 fO ~ :-:-: 1.. · R= 0.c: rrl SREDNJA TEMPER. ~ c " I .: ~ .07 ' 0 ' ~ i 2. .. I )5." 90 C) ~ .:s ! 20 I I --L ! L u 10 !S t [ I I I [ so ss t. . . . -5 :i . I I -~ a I " ..10 •• . rl' :1 -' ¢. ' .. ?.. tTl rr (0 R:QOO R:O. I"C) 11 JJ 1l 15 loS I I I I 11 1 JD 11 U r I c iTi 3: ?O m "'''' 0 . -. ·L II t: }' " . :' ~ r ~ .~ JI 10 I lCMPERA TIJRA PODA I. .:. r l l l l l. - }O <:> :...I Ir 11 11 19 1 JO JI JJJJ I I I 1 I IS 15 I ) 7 19 " I ! ! I 16 1_ so H 60 '.~ · ::::rr~ ' I '." SO Iv "t 8 t- ~ m ... Iv Qo .>- ~ f--.: -. c. r' .rJ 19 I I I I J JO)5 19 I JO I 10 JI I JJ J5 J1 I I I . J...1 _ I ' _[ 1 .' H":' " -C' -" . ...s .. .- U' J -z: ~ -+ .<: . " . i+ ~ . lj". '" "" ~ .· ("C) }. '-+--I- R:O.+ I· '+ . i+ .o ss :. I .' " IT'-:"!' IXL I ' . 1 . 4.: . H JS I t 40 fIJ . I t :. . . " I I ~ L .I ! I .._. -~ . . • •v. . '...O] ~ -0 R:OOS R=O. }7 :.. • . t !} ~ ()..: <: .'' f+ t ." '" 0 _ ..-~ _ 4=F ......(.:.. . .

1"'. U pogledll lIsiova ugodnos ti kod panelnog grejanja odava nje toplo te zraecnjcm . a " ~vako m slucaju gubici toplo te su neS to manji.iti ras hlade na voda i time omoguCiti i Ietnje hJadenje prostorijc. tako j zbog "l'. Inace Sll troskovi izvodenja panelnog grejanja visi ncgo Z:I druge instalacije (recimo radijatorskog) grejanja. vrsta grejanja u higijenskom poglcdu veoma povoljna : vazduh za disanje je Ci.. slubodu urede nju e nterije ra: grejna tela ne zauzimaju prostor. pa i geotermalna energija.\ rl t bliska idea lnoj. R 1 zlImljivo da se 1I takvim slucajevima mora paziti da temperatura povrSine plafop 1 poda iIi zid a nigde ne side ispod taeke rose za us love koji vladaju u prostoriji. koja smanjuje mogucnost regulisanja. od nosno povecati odava nje toplote od ljudi konvckcijom.:. odnosno p'" mogucno je u zgrad ama kanr:ela riskog iii slienog tipa.(If. r me rati zidne pregrade. sto pruia zn 1l'~ . Takode dobrim uskladivanjem ma~jnskih j arhitektonsko-gradevinskih projekata mogu se postiCi znatna pojeftinjenja. Os im toga aka su paneli rasporedeni po celom plafonu. " rna druge vrste.t cesto izvoditi sinhronizovano sa gradevinskim radovima.c PROJEKTOVA . U nedostatke panelnog grejanja ubrajamo i einjenicu da se ova instalacija tn Ll r . sto u nekim slueajevima mo· ze da pOSkllpi izvodenje. kao sto su topl\'\ e pumpe.I. bez potre be da se interve nik na instalaciji grejanja. nema ni intenzivnijeg pokretanja ni kruzenja prasine po ptostoriji. SIO je znacajna prednost u odnosu na neke druge VISle grejanja. kako zbog zracenja samog p anela.raspode la tempe rature vazduha po visini prostorije veoma povoljna . pa i zidove moze se u Ietnjem p. lil1.-valno pratiti promene spoljaSnjih i unutra~njjh uslova. G lavna za merk a koja se moze dati p ~lne lnom grejanju je dosla velika topI. tempe ratura vazd uh a II prostoriji smatra se povoljnijom 1I higijenskom poglcdu . Ni. ukoL· ko su te promene brze. PREDNOSTI I MANE PANELNOG GREJANJA Vee je receno d a je kod najecsCe primenjivanih pane lnih grejanja . Kako panelno grejanjc radi sa relativno niskim temperaturama. ." strane prisutnih osoba je manje.392 B. to je i tempera lll ra grejne vode nih nego kod drugi h vrs ta grejanja i najccSce iznosi oko 40 do :. kao sto jt. podnog . Zahvaljujuci niskim temperaturama grejnih povrsina (niZim nego na grejnim t. Zbog toga je mogucno sniziti te mpera tu! vazduha u prostoriji. Preciznije re eeno. c' smetaju" . Neke nove tehnologije.Todorov. kroz cevi ugradene u plafo ne. . odrZavanje cistoce je Iakse. pa mok mo govoriti 0 izves noj II ~l~' dl energlJe..0 O( To pruZa mogucnost koriseenja alternativnih izvora energijc. ukoEko se ukaZe potreba.\ .6. vode ka smanjenjll ukupnih troskova izvodenja. 'I'J£POSTROJ£NJA ZA C£NTRALNOGRElANJ£ 16. prosecne te mperature okolnih povrsina. To znaci da jc Il'. so la rn a. Prostorije grejane panelnim grejanjem nemaju vidna grejna tela. podove. drugim rccimn .1 inercija. sa panelnim grcja nje m nije mogucno adek. Najzad . primena polietilenskih i polipropilenskih cevi u podnom grejanju. riodll propust.plafo ns}. na njima nema intenzivne konvekcije. na primer radijatorima).

wvano sa . Pre posled':jl'g sloja mallt:rll paslavljll se rabie mreza (6). Drugi nacin posl3vljanja pla fonskog pane". izo la cija.. ispravnml lIJ1l1lrasnjeg swt log profila) .c od profilnog gvol. Na objcktll sc 1I principll prvo uracli grad evinska pod loga za pa nel. Koordinacija iz mcd u dve s truk c . koja jc najceS'. zmijc sa prikljlli:cima i na kraju gradcvinci daju konai:ni oblik pane lu . prikazan je na ~liLi 16. O"de se meduspratna konstrukcija (sa ugrad e mm slIpiJim blokovima) izvodi sinhron. Ukllpna debljina malle ra (J ) z<ljedno sa cevima ob. f'lliJollski pallel ispod medllspralllc kOllslmkcije Na noseeu konslrllkcijll (5). zali m d o lazc masinci koji pos lav ljaju ccvm. zajcdno sa ccvima podi gnL' (uz prethodno pos tavljanje izoladje (2) na mesl o) i prievrsti za medllspralnu konslrllLiju pomoclI. Prilikom nabaeivanja malte ra od pnsehnog jc znacaja da mailer pr:one dobra lIZ Ct:vi sa svih strana. IZVOf)ENJE PANELNOG GREJANJA Posln jc pilnc l simbillZil masinskih i g radcvi nskih c le me n"la. Meduspralna bClonska rellrasta konslruk cija (I) je lIradcna pre lhodno i na njoj Sli obczbcclcne vdaljkc za vcSani e konstmkcijc koja nos i CCVl1l1 zmijll. S obzirom na spccificne probk:me ves anja cev nih ·I. ~J----l k-L. kao i ko nfigura cija cevovoda. 16. Posle toga oclozdo se nabacuje maher I ' vise slojc . Jcdan o d na i::i na poslav ljanja plaro nskog pane la je prikazan na s lici 16.16 1~4 /VELNO GNFJANJE 303 16. Zalim se cela konslrukcija.. 10 je i njcgovo izvodcnjc bidisciplinarno.7. masinskc i gra tl evinsk e. 16. Medlilim. a zavrsava sc na gradilis tu objckta. dok je jos na po du .mija . Izvodenje plafonskih panela Konslrukcija plilronskllg pa ne/a mora bili prosludiranil i prccLZ lrana .7.~ 2 3 ~il~~=i 3 Sf.no iznosi oko 70 mm.a.los pri projcklovanju. monlira se cev na zmija (4) pre ma masinskom projLklU.21. koja proizilaz i iz loplolnog prorai:una.20. dimc nzijc panda .t.. za 10 vee predvide nih vesa ljki.da.iulanog tkiva. Prnjcklom mora bili tlcfi nisa na graelcvinskii ko nslruk cija 11 koju cc biti lI grad e n panel.20. Maller je od kre ca i cemenla sa dodalkom . pos tojc i slllcajevi bela sc i graclcvinski i masinski radllvi obavljajll sinhronizovann. poi:injc pri izratli projc kala ...1. Tom prilikom se izvrse i pOlre bnc prove re (hladni vodeni prilisak. 1I je d no m pOleZll .

. 1'laJol/. Ovaj Ililcin obczlx:tiujc idcalnu intcgraciju plafonskog pancla u I11ctluspr~tnu klll1 \ .Beloll. .. .Maltcl'. 5. . .I 'lmkcijll I.A/lllllillijlllllSka lamela.: radnvi na U:Vllll j zllliji.Rejlck1l1jllf:a ailllllillijlllllskaJo/ija. poSIO Sl. 7.S lojcvi poda.: naknad'll ).. dovl'sav. .CCl'Ila ZlIIija. 7 .Top/oilla izolaeija. Lamelasli plaJolIski pallei 1. 11(1 kuju se mo nt ira cev n<l I.22. II. . .L. 10.. . 6. Posle toga postavljaju sc suplji blokuvi.YJ.. trukriju. 4.21.' I'I?OJ£KI O J ·~ I. J I . l11ija (uz we obavcznc PrtlVl: re ). hidmiwl'lcija.a lld 11l. 2.WI pl~ronskim n.1 : 11'. 16.MalLer.4'I"-'L.JIla jzo lacija. \·tmkeija . 4. na postavljanju arma ture od bctollskog gvnzda i bctoni[(lnjc mo r<lju izvuti ili si ni1ronizovano. . 3. l11atura oel bc tllllskug gVll/.Vdaljkc ad projilllog gvozda 7 I 1----- I '----"-'. slojevi poda i maltcrisanjc plafona ratle Sl.da i bc tollira preos ta la meduspratna kUllstrukcijn .mlllllllcdllspralllli kOll. 2.Rabie mrel. Toph . Na Il\lrizo ntalnu donju llpla tll pl " l"o n<l Pllst"vlja sc neuphnli nd mrc7.Noseca kOllstrukeija ad projilllog gvaida 6.VJ J: I'OS TT~OJ E.: Jo nskog gvozda.·I · YJ I:: pandom._~ _ . Tot/ore ". . I 7_1 C/·:. J. 9.\'ki pallcl illiegri. . 5. pa Sl ' sve to /.YT/( 1LNO G RI::I.tiijc bdullOI11.a.Medllspratl lll kolt.. 16.. . .I'a rabic IIIrezolll .J________________ =----"-'f'+JL-----' 5 51.I1idroizolaeija . a li za ht cva dnblll nrga nizaciju rada na gradilistu .. L C SI.Grejlla cev.

a °0 0 °0 0 °0° °0° °0° °0° 00 0 ° ° : 0°0 .i . obicno ad aIUJlI111ijum~ kog li ma. '. takode pate nt irani. prikazano je jed no rde nje lar.. ~ i u kojoj meri je lvakvim rese njima smanje na top lo tna inercija ? Ia[ons!.:. ccvi prievrste lamcle.::1c mogu da budu ra ll ne iii talasas le. 000 0 0 c c=-..23.I na cinll vezivanja sa mal1 ero m.. \. .O odvode toplotu od ccvi. . Na sli ci 16. .l pla(on. . Oblik same lame le mozt: ':: . Princip je da se na grej m. Lam.24.22. u vclicini i ob liku iame la.2·t Ne maze se sa sigmnoscu r . .e:.7 ./6.1 c: 1 '1 d e a ~Ii 2 ~ • "I.n:!~ l e~a sa do njc stram:. Na sli ci 16. :'vrnenimo jos jedan tip plafonskog grejanja. SI. PANELNO GREJ! INJ£ Jf)5 Lamclas ti plafo nsk i pane l jc varij. °0° 0 '0 0 0°8 1°°° °0° 00 0 0° 000 °0° 0 0 0 ' °0° ° 00° 00 b ° 00 0 o~o .Izolacija. panela.:li jc neosporno cia je ras pocle la te mpera ture pia ro na ravnomc rnija. Grejne cevi (4) okace ne Sll na medllspra tnll kon~tmkciju (I).-:. :n. a izmedu scoe se razlikuju II naci nu pricvrsciva nja lamelc za lXV i Z. Mode li ovih lamc!astih pla[onskih pane la uglavno m SII definisani patenlima pnjcdi nih proizvodaca..25. koja sa donje strane ima toplotnu izola- . sa slobodnim grejnim cevi ma u prostom dllplog plafo na.Grejlla 3_ .lSI 0r. koje brl. lzgled trekih palclIlirallih lame/a Postojc i re~L [ :j.. prikazano jc nckolikn ka rak tcris ticnih oblika lamc la.Allllnillijlllnska lame/a_ 2. 16. pla fonskog pa ncia.mta pla[onskog grejanja koja ima Zil cilj d a u iz vcsnoj mcri smanji to plo tnu inercija ove vrst e greja nja. slika 16. ~.. prikaza n na slici 16. . 0°0 000 000 00 0°0 0°0 0°0 a 0 0 .- 60cm ~ I 3 CCV. Lamclasli plaJolIski pallel bez maliera 1.1 bude raz li cil.

odnosno na mnovu toplotnog proracllna)... . . a preko nje polivinilska folija koja ima za cilj da zastili izolaciju od prodiranja vlage prilikom nanosenja prvog sloja belona.15. Montaza ovakvog sist e ma je jed nostavnij <l nego panda sa ube toniranim ecvim<l. Plq[onski panel sa slobodllim grejnim cevima 16.~.:.. iii pare niskog pritiskil .. ._- '.396 ll... '.'.... .... Zatim se nanosi prvi sloj betona u de bljini b l (vidi sliku 16...' :: . jer se te cevi moraju fiksirati vezivanjem za ar- . " . '....)..':'\:~ . .. . ..... ~'.. po laZe se cevna zmija.. ...-. . ....7. vodeCi racuna da ccvi budu dobro obllhvaeene sa svih strana. . . . posla se panel p051nvlja sa gornje strane meduspratne konstrukcije.: : : < ~ . . ...~:"":"' ."':' ... ..1 cve nill alnc nakn adne int c rve ncijc iii rckonstruk cijc Sli la ko izvadlj ive. Ploce (5) kojimct se Sil do nje stranc zat V<l r<l pros to r dllplog pla fu na mogu biti od gipsa..... . plaslike iIi me tala . 1 4 5 . ...~. lIZ samu grejnu zmiju.' ' . . :...2.. J 6.. ..... . .: : : .-: ... To<irm)l'ii PIIOJEkT O I :·1ME I'OSTROJC. . ... .... . .'. 0'. . . ' .. ' .. . ' '. ...~ '.vJA ZA CENTR-JLNO G J?EJANJE ciju (2) prcsvu ee nu rdkkluju cllm a luminijum'iko m rnlijo m (3). Neki put se u sloj betona b l (slika 16..: ~ . -' " ' " .. .~-. Sl.\: :.25.. '. Ovakvo reSenje je neophodno ako se grejna zmija pravi od cevi od polipropilena ili polietilena (pa i onda kada Sll upotrebljenc meke bilkarne cevi). .. .":"~' . :. T o plo tn il ine reija je znil tno s manje na ..~ . '... ... .... .... ... " . . .. . najeescc <l lllminijllm<l .. :.. " . ispituje i povezuje sa razvodnom i povratnom cevnom mrezom....<. .... '. .. ' . " ... Na betonsku plocu (meduspratnu konst rukciju) postavlja se toplotna izolacijil (prema masinskom projektu... ..) ugraduje armaturna mreza od betonskog gvozda i to pri vrhu tog sloja.. .. '. ': . .. . .... . : ... . a mogucno jc ko riscenje grcjnL' vode te mpe rature <J()!70 °C. .. .' . . . Izvodenje podnih panela Ugradnja pod nih panela jednostavnija je od plafonskih.~..... '.. '... '. ' '.. ' . '.. ... ..... ....... : : : :::\~~. .. .....: . .::\ .15.~ ~ ....::~ '.. Ta ploca us[v<lri prc ts[avlja g n~jni plafan . · · ...... . Najzad 5e ccvna zmija zaliva betonom sve do projeklovane debljinc grejne plocc. '.. '.. " .. il lorlola sc na nill sa gi'cjnih ccvi prennsi sk orn isklju civo zra l:e njc m. " .. Kada beton tek toliko oevrsne da sc po njemu moze hodati. ... .. '" .. . .. .. "..:.

.. Ne sme se dozvoliti da ube tonirana cev.. ' \'.. Po/agal/}e cevl/C zmijc podl/og gre}al/}a Po me nimo najzad cia poslojc i pa cini pa ne li koji o po nasaju istorijski rimski hipoka ust. .. Ci mc sc mo nt aza pa nd a ml pl a ~li l: nih ct'vi p ojl~ dn() S l a vljujc i ubrLava.. •• . i p ro izvoclaCi ns mislili p ri gnda n pribor: . 16.7.\. -.: ne bi prilik o m be to ni ra nja po me ril !. ..\ .NO (~ /U'"JANJE 3()7 Illil lurnll mreZlI. .ia ha cc (lei pla st ikc koji sc nal ie ll na a rm alurnu mrcZu... z mijc..iI nil koj u Sl' po lazu i vczuju CCVIll.\ " ..16.•• \ . . \ .26. a Ko jima ~e jccl nost av nn fik s iraju ccv i u zc ljc nn m r o lolaju .. \' \ \ SI. pos le r os lil vIj a nja i isp itiva n ja cevnl' zmije . ' " ! " \ '. '\ ' . ~ 't - \ . . z a tim kali brisil nc r ncimcl acc za pus lavijilllje a rmalurl' na po lrcb nu vis inu i s!. vide ~l' cev nc z mijc po loze nc prc ko arm a lurne mrczt' pre bc to niril nj a. \ \ " '\. \. \. . b ko ~. Na taj nacin Lie u loplntne e nc rgije koju nas i vazduh precl aje sc u tim kanalima podu. . Na [o tl)gra fiji.3. '. . \ \\ '-\ '. \ :. O vakvo rdc njc maze se naCj u nc kim crkva ma. cak i posle niza godi- . Po~ lllp ak je l" kHV Uil st' prl' ko pn livi nilsk e fo lijc slav lj a ar mal urtl a mrcl. ovd c sc na li va njc lx:to nn m o bav lj a u jcclnn m r o lez u. \. .. Cevi i cevovodi Prilikom izbora cevi za pane Ie mora se zadovoljiti uslov cia o ne tre ba da butiu izvanre dno trajne. 4 \ • .I .20 ...1 .:: \. . . Ccvnc z mijl' se n aj cc ~ ce za a rmalurtlU mrczu vczuju z ico m.:. \ < \ \ . . slika 16. Rec je 0 obje klim il koji imilju vilzdus nn grejanjc. opisan u poglavlju 16. a li su nL'\. . ~ \ . " . il ko d kojih se topa o vazduh za uba"ivanje u p rosto riju vo cli bt:tanskim kanal ima ne pos rc dno ispod pod a. . \ '. Z a ra z liku lJd prvog o pisan()g naCi na mo nt az<: . 1 ' \ \ \ ' \ . \ \ " '. I :-IN·F.. . 16. . cime se elo bija i poclno grejanjc .

1I1" ccvi jc isklju cc nn.V rK I L NO Ci Rf-J. Pre ne pune dve cl ece nije na triistu su se pojavile plaslicne ccvi izmde ne na h.ic ~ 1.: ~ 1 r.k · dutim.·1 /. Dil ka rne cevi su skuplj e od ce li cnih. baka rne cevi sc mogu isporuciti na01l) ' tillll. Ova osobina ce licnih cevi cini ih vrIo pogodnim Z<I izradll pl il [o nskih pa nch Celi cne cevi nijc mo gll eno kva lifikova no savij a t i na Sil mo m gradilis tll . To za ht eva vcIiki broj zavilri va nj a. I'rvi pa nd i rackn i su m.·~ ccvi na svim dc lo vima) .l/ i po lie tile na . · no tre ba izbegava ti vdike duzine pravih cevi u panelnoj zmiji. 1.l cdicnih (. bria i jeftinija . dOl bct o ll '" '" s po ljne stra nc dobra nfl lcgnc nil ccv ka ko se nc bi fo rmira lc supljinc uz s po ljni zid (T· vi.. Post oji ve ei broj proizvo daca ovih ccvi. Na mcs tima ta kvih su plj infl vrc mc no m do laz i do kornzije na spo ljo oj stran i (c·. uko liko su i1.. Pose bno se Z<l ht l'V. . ukupnil ce na pil ne la izrade nih od bakil rnih ce vi moze ci a ko nkurise o nima il rad e nim od celicnih. Zajedni ('kll im je dil se cevi jednos lavno i brzo pakuju 1I pane le (isporu cuju se u koturovima vc likc u~l z in e . a njih ovo o tkl a nj a njc ko mplikova no i skup o . sto u kr<ljnjcl11 slu caju dovod i cl o pojilve p rocurivanja. tog r. sto je n<l p rak ti cnim prime rima i provc re no . Olin" .l icit e to plo tne p rovodljivos ti celi ka i ilc tOTI<1 mo ra se vo<ii tl I. tako d a jL' broj na stilvljanja ccvi u j.d ()stcc(.. .. D alj e .. gde se lrazi neogranicc na trajnos t. Med ll tim. na kalc movc dllzine od 50 i viiic me ta ra . I · gil ccvne zmijc sc nil gradilistll pravc od pravih cevi i fa bri cki izrad e nih cevnih hl ~ !l\ . P. nj ll (rl'l:imn od koro1. Ba ka rne cevi se mogll bez tcSkoca savija li na sa mo m graclil i\ 11I prc ma po tre bi i jcdnns tavnim alalo m.lIl...vi.1 nijl sili caj. Bitno j(. sa lIile lo nira nim cevima. I<a ko je Iinearno te mpe ra tursko izduze njc baka rnih ce vi pod islim uslovima () k. !ito sa ba karnim i plas ti cnim ccvim.' PROf I':}""I'O I '. Urcjne zmije ocl ce li cnih cevi su dovo ljno krule . mo ra se 0 tome voditi racuna jos pri proje klova nju. savij aju se na gradilistu bez a la la.1 1. Ciji proi/' v('eli se u veeoj iIi manjoj me ri raz likuju u rece pturi os novnog ma te rija la.vf.slo lI os ta lo m vilzi Iii \\." . Pa nc li izrad c ni od ce li cnih c(. bel o bzira na ma terija l ce vi. kao i po llip rip re mJj e n ma terija l za k i ll lj e njc.usl(.Vf I': />()S'f'/?Of l':. . rcd c od bak<l rnih. S t" te knjc t<l kvim silicaje vima mll'!l1 d n nas t<l nll su vd ikc . Sve to cini d a se na mont az i moze nad o knacliti <>II" sto se izgu bilo na skuplj e m mat c rijalu. prvo II zgrev<l nje novougrade nog pa nel a bude pos tllpn o . ('I':. ta ko taj posao moze d a o bavi i radnik sa manjim I--valifikacijama od onih k"ic' Sll po lre bne jed no m zava rivacll . grcjne vode ne budu nagk .'Vf I': na .1 d.i\ · nij a.. · cun a da pro me ne te mpe ratun.lO bril1. I<oroz ija sa IInutras nj.ijc) p ro wri .! \C. lako d <l ne pos toji o pas nost da II to ku mo nt aze dodc do iz mc ne ko nri guraeije. 11.''' ' no j grejnoj zmiji vrlo mali. odnosno po lip ropile na. ' III n<l ..1.1 I II ll pc raciju pos tllje prigodni jccl nos tav ni il lati .5 put a veee od celi cnih.vcdc ni ko rc ktno po p roceduri . i to zbog toga sto je mo nt ilZ ii pancIa otl bakarnih cevi jednos l. 1 nju obilvcZllo pro pus ta ka li brisilnil mc til lna ku gli cil kil ko bi sc provc rio svc tli p n '~. od rc cl c nog radiju sa. Z bog toga je ce na mont aze p a ne la od celicnih cevi rc hltivll li visoka i t rajc du go. na elililt <1 ciji ". T L! mpc ra tursb dil a ta L!ij<l cL' licnih ce vi II d obroj mcri jL' s. m""11 cia bud u d ugllvd': ni . it prakticno nisu po tlloznc ko roziji . jc r sc ne SOle dozvo liti da sc uslc cl loscg zavariva nja s\c'lli prt:sc k ccvi ose tno s manji ( iz tog razloga se po zav rse tkll s kl a pa nja cevne zmi. uk o liku su cc vi nc p re ki d no ispllnje nc vo d o m. duze ncgo Sil bil brnim iii plas ticnim cevima. . i.I. f'.' pa ne k. o bicno prime njuju na luksuznijim zda njima. zbog r<l/. a za nastavljanje ccvi proizvodaci su kr. Os im toga ba karn e cevi se nas lilvljaju lemJje nje m.lOS /I.rn ih ccvi.1 zavilr ivaci mo raju ima ti (HI govilfajucll kva lifikacijll . Tor/oml'.

Ova raz lik a se moze isko rislili. "ubrlillli m slarc njelll" . el a imajll prihva lljive Ic rmic ke oso binc (di l al~jc ccvi n<: od ~ tupaju mllo go o el di la laci.ic be ln nil) .- I ~ l _____ J I l.27.b).ie Izv.27. CD SLlli.c) ci a se p ojaca grej a nje reeimo liZ spo lj <ci nji zid i ii p rozo r..28. ~Af////(I//////((//// ~/ /ltll/////////(/ /// ))77?777J?717 17)))))))))/ . Cevi SC· u'jc{l no m pa ne lu mogll u prine ipu slagil li na clva nacin a: u vicl ll serpe nl ina (s likil 16. f I '-' '-- ( . liZ doda tna kons truktivn a reSe nja (s lik a I G. po li propi lc nsk ih cevi rade sarno pocln i pancli.u . J6.))7))7)777)))))). kil ko .27. P.16.7)7//. pojavice se izves na raz lika u le mpera luri grejne povrii ine na jeclno m i dru go m kraju pa neia. Z bog nj ihoVL' cktslic nosti mo raju SL' pr i mon lai i pa ne la vez ivali za ne ki i:v rs l ros lilj. Kako sc ova vrsla s lare nj" mil le r ij a la zasada ne maze simuli ra li ni ka kvim skracen im proccwm.a) ii i u viclll PUZil (s lik a 16.. r r" r r" r r------"\ .. /J/7/71J//7/Jlll))))7/)71.~ ~ I a b SI.ll lj ivu ko nslru kcijll za plarn nskc pane le . Slagallje cevi II vidll serpclltilla (a) i ll vidll pllza (b) ~ obzirom cia le mpe ra tura grejne vo cl c pri pro liea nju kroz grejnu z mijll opacl a. ako jc pane l.staga n II vid ll se rpe nlin a. Neke varijallte s/agallja cevi II vidll serpent ilia . pouzelan i praklicilil ri ling). da im .:iiJJ. Zasad se o d po li c lile nsk ih.b i 16.ic pr ikazaoo n8 slici 16. Pns lll ovi ma le rija li imajll osobi nll da im 5e posle nc kog (ug la vnomjako dugog) vrcmc na dc limicno mc nja siruk ili ra Illo·lt:klll a . os la jc da se vid i da Ii le pro me nc imaju nek og 1I1icaja na izdri ljivoSl i Iraj nos l pa nela izrade nih od lih ccvi. od n.most za pa ne lno g rejanjc..·IN I: LNO G I?U.28. biee pol reb llo mn ogo god in a ci a bi ovi mil lc rij a li clo kaza li svoju ko nac nll va lj.26.labora lorij i (rec je 0 s ta re njll ma lc rija la lIzrok ovanog nail.menicnim promcnama pr it isktl 1 IcmpcC<llurc ) pnlVcrc na d ll go lriljnost i da Sli je fl ine.-) '-' '-- . pOSIO nijecla ll o cl pro izvo d acil ov ih ce vi nije po nueli o nek ll prihv.·INJI:· 3QQ irali prigodan.

30.m krajll panda.lIljCJ11 mol".i-vallja ptaJoIIskog pallcta lIa ceVlIl1 mr.. lOra) V CClI koliCinu loplol ' . ---> ___ I I I I (~----~ vic/II puza Prikljucak nil povrilt ni vou / / ('evna zmi ja Prikljucak 11 2 dovodni vod sa vcntilum u urmaricu St. t 6.29. pa..ie Ic mpcrillura povrsine pane la manjc-visc ujcdnacenil. Stagallje cevi II i : I r----.2V.eifl .ema pnvez.Uko liko su ccvi ~ I ozcne 1I vidll puza.dnom i drug. vrsiflc na jL. MeLiulinl I ' I oVilkvim pakov. /. jer su uvek jedna pored drugc hlillll1lj . so:: obczbeuil i dil panel odajc loka lno (recimo pornl P II .. r---------~ I I ~~L ______ ~ St. J6. ncma osel ne razl ikc 1I le mpaaluri gn:jllc' p. viuel i prinu.: r na s lici 1I'i. I loplija cev.

31. te rmome tri (na dovodnoj i odvodnoj cevi).30. Tu su takode i slavin a za punje nje i prainjenje. Obicno sc oba prikljucka smestaju u zajed ni cki ormaric smes te n na pogodnom mes lu u zid u. VezivG/rje podlliil palleia sa sabimikom i razdetllikom Na slici 16. U praksi Ces to se u jedan ormaric smes taju prikljucci za vise susednih grcjnih z mija. prikazani su isti razdelnik i sabirnik u kmpnije m planu. zajedno sa rcgulacionim ve ntilom. stirn sto se na najvisoj ta cki nal az i sud za sakupljanjc vazduha .32. pos to se prikljucci i nil dovodnu i na odvodnu cev po pnlvilu na laze visinski iznad grejne zmije. U prime m na prilozenoj fotogra- . Na razdelniku (na slici gornji ele me nat) nalazi se po jedan regulacio ni ve ntil za svaku zmiju. prikaza no je se matski poveziva nje plafonskog pane la na mrd u (ovaj problem je naroci to osetljiv kod plafonskih panela) . od nos no sabirnik. g1avni regu!acioni ve ntil i automatski ventil za ispustanje vazduha. ako cevnil vertikala ne ide dalje). St. Na slici 16. Uko liko se radi 0 pane lu na najvisoj c ta zi (tj. veza nih na zajednicki razde lnik.16. koji bi omogucio pravilnu raspodelu grejne vode na sve pane1e. Flltografija jc nilpravlje na u fazi mllntazc. PANELNOGREJANJE 401 Povezivanje pa ne la sa razvodnom i povratnom cevnom mIeZo m mora da zadovolji po trebe ured nog odvode nj a vazduha iz vode. Povezivanje pod nih pa nela sa mrdom je manje kriticno. a prikljllcci moraju da omoguce kre ta nje vazduha prema najvisoj tacki prikljucne mreZe. prikaza n je jedan komplel razde lnika i sabirnika za vise sused nih grejnih zmija o d plasticnih ccvi (istovet na resenja vaze i za podne pane le od ce licnih iii bakitrnih cevi). povr?tni prikljuCclk se mora izvesti analugno prikazanom. Na slici 16. 16.31. obicno je smd ten u posebnom ormaricu postavljenom na pogodnom mes tu u zidu. Na sabirniku (donji elemenat) se za svaku zmiju nalazi po jedan regulacioni navijak i takode automatski venti! za ispusta nje vazduha. Ako jc u pitanju podni iii plafonski pa ne l. cevna zmija treba da bude izvede na korektno u horizo nt a lnoj ravni. a trebalo bi da na prikljucku svake grejne zmije bude i merac proloka. pre betoniranja cevi i pre ugradnje ormaricil. Prikljueak na dovodnu cev.

.d". Pod razumeva se d a taj izvo r ima regulisa nu te mpe ra turu vo de (II zavis nosti od spo ljne te mpe ra ture) na bazi siste m a 90nO 0c.j nc vocl c za pojecii n. zmijc bili 1l'7.OJ F ... . Sabimik i rtlzdc/llik ZlL podll c pallele Ekspanziona posudo 2 5 1 I 3 L S I... / 6.34..l: i ma njl' prcclzno.33. d a li Sli 1I prineipu prime ri me dusobnog povezi · vanja pa nel nog i ril dijillo rskog grejanja. Na slik a ma 16. i 16.F). '. rwclj U. p<l Cc ba l iln~ ir:1 njl' ko licinc gn.402 /I ·".NO G [.33. Veza radijatorskog i pallclllog grcjallja sa meSalljcm Ako se 1I jeclnoj zgra di po re d pa ne lnllg greja nja na lazi i ra dij a lo rsko iii ne ko drll go grcja nje. razvoclnc ffifde je dnog i dnlgog grcja nja mo raju na ad e kva la n na cin bili razdvllje nc . 1 7_ 1 ( '/:"STRA I .\J. k I SI.32. \ (.! NlI:' fiji. mccllllim. U o ba prime ra pilne lno (1) i radij a to rsko (2) grejanje sna bdevaju se lo plo lo m lz is log izvo m (3)...T() I :·I SJ I·: l'OS7'I.. nc ma mCril cii pro lllkil . / 6. koji moze bili ko tao iii po dsta nica d a ljinskog greja nja.

PANELI SA ELEKTRICNIM GREJACIMA U prakticnoj ptimeni je jos jedna vrsta panelnog grejanja. kod koga se.8. 16. Temperaturski senzor (7) kontrolise temperaturu grejne vode i lIpravlja prolaznim motornim ventilom (6) na primarnom krugu razme njivaca .16. Sa drugim reSenje m (slika 16. Potrebnu tcmpcratllru vod e konlrnlisc te mpcraturski sc nzor (7) koji upravljil motornim trokrakim venti lom (6). s tim sto se za radijatorskll mreZ\I ko risti ncp?s rcdno g~cJnH vmhl iz toplotnog izvoril. pa i osteeenja. Cirkulaeiona pumpa (5) pokrece grejnu vodu iz toplo tnog izvora kroz radijatorsku mreiu i kroz primarni deo razmenjivaca toplote (8). sto bi moglo da izazoye neocekiva na napreza nja 1I betonskom delu pancla. 1I plafonu.34. mrde radiJat orskog i pa nel nog grejanja potpuno su razdvojene.f03 Na primeru Sit slike 16. Mreza panelnog grejanja dobija grejnu vodu iz sekundarnog de la razme njivaca toplote lIZ uCesce posebne eirkulcione pumpe (4). 16.:-I Ekspanziona poluda Ekspanziona . Veza radijatorskog i palle/nog grejallja sa razmelljivacem toplote Na prime ru sa s like 16. dok sc za panclno grajanje grejna voda doblJ<l md anJcm II lrokrakom vc ntilu (6) vode iz toplotnog izvora i povratnc vodc iz paneia . podu iii zidu nalaze lIbetonirani elektricno-otporni grejaei. posuda 2 5 3 6 Sf.34. Prvi primer (slika 16.) tako ndto prakticno ne moze da se dogodi .33.odvoj ene pumpc (4) i (5). Rec je. mrezc panclnog i radijatorskog grcja nja imaju.34. medlltim u ovakvom reilenjll postoji opasnost da usled eventllalnog kvara na sistemll regulaeije u pane le nepredvide no dospe grejna voda nedozvoljeno visoke te mpe rature. PANELNOGRFJANJE .""". umesto ubetoniranih cevi SII grejnom vodom.) je jednostavniji i jeftiniji (ima manje lIgradc ne opreme).33 . 0 elektricnim grejacims posebno prilagodenim ZII . ~.

.NO GREIANJE lIgrlldnj\l \I beto n.<: P1WJE"TO I ~ I NJE rOS1'RO}f.nn ne kim lc mpCralllrskim sc nzoro m. iZllzcv u slucajevima kada nc postoji tehno-eko no rnski prihvatljiva altcrnat iva. Trcnutn(l s naga ()vih grt. p<l cc i Ic mpe r<ltura poda biti promenljiva .35.la bili zna tni. POSEBNI PANELI Postoje grejni uredaji koji donckle odstupaju od klasicne definicije panela (grejna te la integrisana u gradevinske povrsine). po principu lIkljuce no/iskljuccno. prcm<l potrcbama grcja nj (l. Nil slici 1(). odnos nn malte ru. sto bi tre bolo da bude znak izllzetnog kvalile ta). visim od projcktn e. Elektricni grejac za pane/liD grejallje G lavnil osobina ovih clcktri cnih panda jc jednostavna u gradnja i niska uknpna ce na. Medlltim. Elcktri cni grcjaci za ponelno grejonjc. vodt.404 8 1'01101'01'.jaca podcSava St. cinjenic(l je dil svaki e leklricni grcj(lc nosi sa sobom pot e ncij(llnll mogucnost pregorevanja. lako da sc mo gu formirali paneli sa razli ci tim toplotnim oplcrcccnjem. odnosno lIkoliko se nc ko risti pe riod dnevne minimalne potrosnje . To znilci cia cc se pri spll ijas njim te mpe ratllrama . koji sc danas mogu naei na lriislu vrlo Sll kV(llitetni i dugotrajni (mnogi proizvodaci dajll Z(I ove proizvodc vrc menski neograni ee nu garancijll . razlicite snagc po jcdinici povrsine . prikazan je jcdan t"kav c le ktricni grejac prip r. predst avlja zlollpotrebu nacionalnih c nergc lskih resursa. Os novna pak mana im je nc mogllcnost konlin\l a lnog regulisa nj il . Ovde ce biti pomenula dva taha uredaja: viseci zraeeci grejaci i paneli za topljenje snega.35. 16. l'rnizvll(la ci ovih grcjaca obicno imaju 1I svo m programll greja Co. ali se ipak mogll svrstati u panele. (I mnglo bi da dod e i do dopunskog naprcza nja u bc to nu.lnog rad a. Recimo na kraj\l JDS i lO da ncposredno koriscenje e lektricne energije Zil grejanjl: prostorija putem clektro olpo rnih grejoca.1 CENTRA I . lIko liko bi skokovi temperature uslcd diskontinuilt. pogo tovu ako se ele ktroprivreda zemljc bazira preteZno na tc rmoe le ktranama. knje sc moze desili i posle vise godina nes me t. pilnclni grcjac ccsto isklju civali i ponllvno ukljllcivati.NJA 7. Sl.. . 16. a i jednnstavJ1 0 rukova njc: dovoljno je sarno okrcmlli prekidac i cvcntualnll podesiti lermos lat.9.wlje n za lI gradnju 1I panel.

0 lacija (3) sprccava osc tnije odavanje toplote nilviiic. koje odajc toplo tu nanize. pa i vise. odnosno onih objekata kod kojih zbog velike unutrasnje visine dolazi do osetne n1zlike u tempe raturi vazduha po visini.Ze zracenjem toplote na mesta gde se Ijudi kreeu (a uglavnomje rec 0 prostorijama u Kojima su osobe stalno u pokretu).36 prikaz01no jc jedno rdenje viscccg zrilceceg grejllc.1. ~ c . a te mpe ratura grejne vode je 90nO °e. Grejaci se obicno postavljaju ispoel samog plafona. c Pogled odozdo 3 B=170cm Presek 51. Li me ni pillst (1) t e~n() je poveza n sa grejnim ccvima (2) zava rivanjc m iii nck im dntgim odgovnriljuCim nacino m i precls tnvlj il z racece grej no tela. Prikazjedllog viscceg zraceceg grcjaCil G rejaci se obicno rade u vise metara dugackim trakamn. ViseCi zraceCi grejaCi Na slid 16. temperatura vazduha po visini prilicno je ujeelnaeena .36.. r I~ ~ 1= . . taKo da gubiei toplote kroz krov i gornje de love zidova nisu preterano ve liki. . kao sto su fabrickc hale. dok je te mpe ratura vazduha relativno niska: od 15 do 18 °C. 16. a bocnc oborene straniee (4) sputavaju intcnzivniju konvckciju sa do njc stra ne. 17.f 6 PANfof .16. Ugodnost se posti. sportske dvorane i sl. Zahva :jujuCi pozna tom efektu panelnog grejanja. ? .] u izglcd u nelozdo i u preseku . Primenjuju se za grejanje ve likih i visokoih prostorija.9.NO GRFJANJ£ ·/0:.

Tako c.ejaca II I proizvod/l oj "ali 16..:. ali mt'd ifikovani na oogovarajuci nacin. 1 8 odnosicc se na m3te rij al lime nog plas ta ..cija jl: uloga da sa slobodnih povrSina topi napadali sneg. Energetska kriza. I i I I 1 :I I' I __ -=-=:. Za proracun ovi h grcjaUI mozc sc koristiti metoo prikaz:ln u poglavlju 16.37. ali i parkiralis ta. pa ca k i u trotoare ispred izloga prodavnica i robnih kuca. lI mcs to prccnik a cevi d pojav icc se dc bljina limenog p las ta.ld a bi sc isli prosto r grl"iao radijatorima iii vazd usni m grcJa n.if.5. Na slici 16. pre !'.30 do l6. zatim u prilaze privatnim gara'l.. izazvalo pomeranje i otkazivanje brojnih letova. do!. -. Ra. pa sc paneli za topljcnje snega danas uglavnom koriste tamo gde za to postoje ekonom~ko-finansiski razlozi. takoreCi tre nutnog uklanjanja snega.VJA ZA CJ::NTR..lli.l"porecl visef:ih zrai::ei:ih g. Takav objekat je.2.' umcs to koeficijenta kc figuri s. odnos no izrazi 00 16. Izvanred na mogucnost jednos tavnog i brLog. posto se na ovak'vim objektima u tu svrhu po pravilu koristi brojna i mocna mehanizacija ).. = 1u .a ma. TodorrJI.le m. koji je danas dosta popularan. 6:: tc mp cralllrc vazo uh a sa go rnjc i donje ~lra n e biti medu sobo mjed nakc.1LNO GREfANJE u sva ko m ~ llI cajll manji ncgo k. recimo poletnosletmt staza ne kog frekve ntnog aerodroma. J 6.' I S l. jesu fudbalski tereni na velikim sports- .37.9. sto bi pogodilo veliki broj putnika. PaneIi za topJjcnjc snega Pre vise dcce nija pos ta la je popularna jedna insta lacija .kopija podnih panela za grejanje prosto rija . I . kocficijent provodljivosti . cije bi zatvaranje zbog sneznih padavina.lli Cl. los jed an primer primene panela za topljenje snega. godine potresla svet.. nave la je mnoge da ove instalacijc lIgnldlljll. prikazan je braktcristiea n ra spo rcd viseCih zraeecih grejaca u jed noj proizvod noj h. a prevoznicima nanelo finasiske gllbitke (uostalom mehanicko lIklanjanje snega sa iste povrsine takode zahteva znatan utrosak cnergije.17..vcga u frekve ntne saobracajnice i sletnopo lc tne staze vclikih aerodroma.. a ima i svoju realnu finasijsku racunicu. PROJEKroVANJE 1'()SrROJF. koja jc 1973. ti. dovela je do saznanja da ovakav nacin uklanjanja sncgu prcdstavlja rasipnistvo. cak i u kracem vreme nskom inte rvalu./06 R.

Pomcnimo ovcl\: ua bi. pored oS lalog. Ukoliko panel slartuje tek kada sneg pocne ua pada. Sta ce se dalje cleSavati: da Ii ce se sneZni svoclovi obrusavati pa ponovn 0 c. smisla samo ako je temperatursko poIje u p"nelu staeionarno.~anjm sa voclenom parom. (i rcjne eevi (1 ) ugradc nc 5U u slnj mrs. docicc clo stvaranja (zv. medutim. Tn z naci cia sc za vr\:me sndne padavine na povrsini panela rarmira mc!iavina voue i s ncZ nih pahllijica lemperalure 0 U 10m rcZimli . jos: to plotu pOl rebnu cia sc sneg za grejc do tacke lo plje nja . Gornji konce pt proracuna imaee.Ij. tj.16. toplotu kojn se sa gornje strane mesavinc snega i vod e odaje okolnom vazdllhll i lo plotu isparavanja onog dela vouenog rilma koji ispari u tokll procesa toplj\:nja snega. za vreme snez ne padavin\: .lVog betona (3). pokrivaea. a kako je sneg do bar loplotni izolator. . a tll leli vee pom\:nllti finansijski e rekal. tunelskog efekla. zasvoclena vee oformljenim sndnim pokrivaee m. Kori~~cnj\: panela za top lje nje sncga na llvakvim objc klima o mogu cava odrl. ako sneg pocne cia pada na hladnu povrsinu panela. srednja I\:mperalura povr~ ine panda iznosila 2 do 3 n c:. predstavlja i ne kll to plo tnll izolacijll prema tlu (5) . Kapacitet pane la uglavnom m. tak a da se spreci rormi ranje sncZnog pokrivaca.:ee biti dovoljan cia brzo otopi nastali sneZni pokrivac.\'ck kroz jedan panel za /op(jcl!ic . po red loplol e loplje nja napadalog sncga. Slika l6. docice u prvom Irenutku do [ormiranja sneZnog . "ko je u trenutku kacla je sneg poceo da pad a panel vee bio zagrejan. 16.38.toplo tna energija prcdata na gllrnjoj povrsini panela mora da nadoknadi 1I principll.avanj\: sportskih prircdbi praklicno po svako m vrcm\: nu . I'AN"LNO G /?F J A NfH -10 7 kim stadi o nima . Pri lome Ire ba raellnati sa relativno vi sokom vrednos~lI koericijenta prelaza toplo te a sa povrsim: panela na mesa vinu vode i snega. iznad koga se nalaz i he to nska ko ns trukeija ko lovoza. 2 t S= 5cm 3 4 b= 75cm L 5 St.vladaju 1I na se m podneblju. tj.38. Konslmkeija panela za lopljc nje sncga j\: ko pija pudnog panela pos lavlje nog na tlu . Neposredno iznad povrsine panela Cormirace se supljina ispunjena zagrejanim vazduhom pome. pri melcoroloskim lIslovima koji. koj i. Sa donje s lrane nala zi se sloj sljllnka iii lomlj e nog kamena (4).m ega G lavni zadatak panela za lopljcnj\: snega je da obezbeui pre laza k sn6nih pahuljica 1I teeno stanje u sklauu sa inlc nzil c to m sndn\: paclavine . I'rc. daje presc k kroz jeuan tipiea n pa ne l za lo pljcnjc snega postavljcn u javnu saob ra~aj ni cl l.

lVina i int e nzite t padanja snegao O vaj drugi pod ata k sc obicno u meteoroloskoj sluZbi vodi u zavisnosti od duzi nc posmatranog pe rioda. koju od ponud e nih vrednosti treba uzet i. vetar moze da se pojaca (cime se povcca va koeficije nt prelaza to plote). na osnovll me teoroloske prognoze. treba da pokrije i gubitke toplote pre ma tlu. {(ontrolni proracun pa nela mora se urClditi i za ovakav slucaj. neosporno je da pane l J. R eeimo radi informacije da sm::g 1I Beogradu n<ljcesce pada pri temperaturama od -2 °C do +2 °C. Tako postoji mClksimalni desetogodisnji intenzite t. uglavnom manje od nomin Cl lnog kapae it ela pa nela. llslovi na njegovoj povrsini Sll drukciji ncgo u (azi akt ivnog toplje nja snega. I\ko se panel prcthod no uzgreva pre pocetka pad avina . (povrsina pane lil je suva.ga u tom sillcajll nije odgovo ri o zada tku da od rede na kolovozna povrsin a bude U SVilkom tre nutkll bez snd nog po kriva ca . NajzCld postoji i treCi sillcaj za koji p ane l mo ra biti pripravljen. sa maksimainim desetogodisnjim 2 intenzitetom od 4 kglm h. da bi se saviada ia poce tna top lo tn a ine reija . Iz tog raz loga obit no sc panel plls ti u pogo n i pre poeetk a p ada nj il snega. pri lome temperalufil v<lzduhCl moze izne nCld Cl znat no da o padne. Najvainiji me teoroloski podaei za dime nzionisa nje panela za toplje nje snega Sll: te mpe rature vazdllha pri kojima dolaz i do sneZnih pad. zadriavaju Ci sneg na koIovozu .. a koefieije nt pre laza to plote je znatno manji) pa je i odavCl nje to plote drukcije. Tada se na povrsini nalazi film vode. itd . Najzad llkupni ka paeit e l pa neia. moze da dod e do razvedrClva nja i time do povcca nj a zraeenja povrsine .-IDS B.Todomvir PRO} EKTOV4 IV} £ POSTRO} EIV}A lA rENTR4 LNO GREJA IV} E [ormirati. zavisi od mnogo [aktora . s to je isto tako nepoze ljno kao i forminmje sneZnog pokrivaea. a to je lre nut ak kada pad avine pres lanu .:<1 topljenje s nt. Medutim. Korisnik instalaeijc j projekta nt Ce se o prede liti. zatim maksimalni inle nzitet koji se pojavljllje jednom II 50 godina. . jcr uk o liko panel nije u stanjll da pokrije toplolne gllbitke u ova!:voj sitllaciji moze doci do formiranja leda . te mpera tura vazduha je najceSce razli ci ta od O°C. u zavisnosti od znacaja povrsine kojll tre ba stititi. iIi Ce se posle izvesnog vre mena s ne g ipak otopiti.

-1 i 0. keto na prime r kuhinja i vese rnica.1.5 bar smntra gornjo m gra ni co m niskog p ritiska. a pa m o grcja nje visokog priliskn jc o no kod kngn vodc na pa ra ima nadpril is kc o d 2 do .17. Nadp ritisci od 0. obzirom na te mperature kako pare lako i ko nd c nzala. vode na pa ril kojn je na viik rn priliskll o d a lmns fe rskog struji kroz cevnvod dn grejnih te la.lk mora redllkova li . prime nc ovog nacina greja nja. Kud njih ne ma o pas nost i od 1. razliklljll se greja nje paro m niskog i visokog pritiska . Ne povo ljna je i visoka te mpe ratu ra radij a to ra. jc r se na tako vi~ o­ kim le mpe ratllrama n a povrsinama grejnih tcla javlja sago n. UVOD Parno grejanjc pripad a vrs li grej nih sis le ma kod klljih se kao nosilac 10 rio te kori sli vod e na pa ra. U n jimn se para kondenzlljc. Vode na para se proizvodi II kOllovima niskng iii viso kog priliska .1 .a m rzava nja je r cevovod l! pre kidima rad a nije ispunjc n vodo m. mogll bili sa do njim iIi go rnjim razvn dom pa re i sa nisko iIi viso ko po lnze nim vndovima za pov ra tak ko nckn1. Pri visokim te mpe ra lurama pre nos nog f1l1 icl a veci su i gubici to plo te ..1 bilL Siste mi pa mug greja nj a niskog pri liska.1 bar se jav ljajll 1I silicajevima kad a se pa ro m snabdevajll pored grejnog s iste ma i drll gi po lrosaci. medutim pos toji nil. Kac/a je II p ilanjl! ovaj c/ rugi sillcaj. pri ct: mu sc os lobadil to plo ta isparava nja i pre nosi 1I pros to r koji se zagrcva . Iz pam ag kOlla . o nda se pre korisce nj a pare za grejanje prilis. s tim s to se nadp ritisak o d 0. ne dos ta laka koji su slIzili du me n. do najvise 0.05 ba r ko d manjih grcjnih pos lroje nja. Tro.skovi pos troje nja Sll niski . Slo bilno pogo rsava te rmicki ko mIor. P rednos ti parnog grejanja Sli u njcgovoj ma loj ine rciji i lls led toga II brzo m post iza njll odrede nih le mpe ra tura u greja no m pros torll . V rednos li niskog p ritisk<lll prakti cnoj p rime ni 1I siste mim. Zavis no od pritiska pa re. Losiji SIl i higije nski IIslovi.1 za grcja nje krccII se od 0. Zbug toga do laz i do pregrevanja p ros to rija p ri visi m spo ljnim tc mpe ratllrama sto sc odraiava ill veCim troskovima pogo na . PARNO GREJANJE NISKOG PRITISKA 17.1 bar nac/priliska II s illcajevima kada su krajnja lIdalje nj a ecvne mrc:Ze c/ o 500 m.vanje cest ica pras ine koje vazduh nosi u svojoj cirkulaciji po pros toriji slo je nd IIlicaja na sluzokozlI disajnih organa. Svakako najvaz nij e je teSko prilagod avanje grcjnog kapacil c la tre nlllnim pUlreba ma. od o ko 100 "C. O brazova ni ko nd e nza l se vraca povrat nim-ko nd e nznim cevovodo m II ko lno.ata .

U sluc. Tada u sislemu dolazi do IImanje nja pri .ata koji sprecava prodor pilre 1I konc! c 'lznll mreZlI .: tacno ona ~.. Naslaje nagomilavanje kondenzata i u momcntima kada se naL:upi u kolicini da svojom masom savlada o lpor pare. U rdimu kada sc islJjlll:uje md kOlla i kada prest<lnc slrujilnje p<lre . ali i pored toga jc JDS uvek tezi od p<lr~' i uvek je . proizvodi se para ciji pril isak rasle do pOI rebne vrednosti .o nd clll.1 . Oeo ccvovoda kojim sc ostvarujc spoj sa spoljnom sl'edinoll1 naz ivil se vclrena cev. Kada su u pitanju horizontaJni delovi pam.Iju se vi.mosrcrom.4 /0 n .1ju ve rlikalnih usponskih vodova ne moze se izbeCi da kondcnzat lea: suprotno SlrujanJu pare. S obzirom da gubil:i top lo le 1I prostoriji varirajll. -_ . kOlao je clelimicno ispunje n vodom lznad nivoa vode.0 Ii cina p<lrc koja se moze u nje mu konde nzovati. kilda su cevovod i hlilclni. pr<l kticno je nemoguCe u svaL:om lrenutku podcia\'ali ve nl il pa se Ilil izlilZlI iz grej nog telil stavlja odvajac kondenz.. Para potiskujc vilzdu h prema gre nim telimil II Kojima zbog svoje manjc gustine.2. U projcktnim lIslovima u grejno telo treba da prodre ona koliCina p"r(' \::0. narocilo u poi:etnom periodu rada siste ma... 1I njegil prodire veca iii manja kolicina pare sto je i u vezi sa Irc nulnom vel icinll I11 ()Ivora rcgul acio nog rilclijatorskog ventila.. dolazi do probijanja kondenzata lIZ prasaL:.f' .1 ce sc u nje mll koncl enzovilti. IIvek kbdi izmld vilzdllsnog sloja nc mdajuCi se su njime. postrojc nje mor" da ima II delll :. au razvodnim vodovirna pritisak pa re koji je iznad almosferskog. U zavisnosti od pritiska koji ima p<lri! Ilil ulazll 1I grcj no le lo. Vazduh u dodim sa parop:! co bija pribliZno njenll temperatunJ..a ka kotlu. Kondenzal koji sc obrazuje u grejnim telima prirodnim padom otia: kroz kondt:nznu mrdu eij i su prccnici manji od razvodnog pamog dcla ecvovoda.~oko ­ polozcna iii SUVil i niskopoloze na iii mokra. Puslanjcm urad kolla. tako cia se izbegne da para dospe u kondenzni . sto jc po praviJu na prikljlll:nlli kOlld c nz t~oj mrez i prema kOllu. Prcma polozajll kondcnzne ffifde razluk-l. PIUNCIP RADA P re ukljueenjil u pogo n. Osim svega navedeoog nedoslalak su i povo ljni U SlllVi za koroziju. je r se cevovod i grejna tela u svaL:om prekjdll grejanja praz ne pil ovlazc nc pllvrsine dolaze u dodir sa vazduhom. s obzirom na rilzlikll u guslini p<lrc i vode. 17. U cevovodu za kond c nzil t vladil atmosCcrski. Zbog toga se mora voditi raeuna 0 njcgovom oticanjll i oclvode njll kroz kondc nzni cevovod. Da hi v. .je~) lJlrc7.1()(/orrJl'i c I'IW JEkT0 1 ':'1NJE /'OS7ROJENJA Z-1 CEf>lTRr1L\'OGR£JAl'U E u ccvovocl u stll dircklno smil njujc e[ikasnost sistcma. + ( ~ d nje. Kondenzat se sliva u jed nom pravcu i para koja irna znaIDo veeu brzinu ga zaustavlja.nc mrde vew sa al. Za lo prilisak p<lre isp red grcjnog tela treba da je podden tako da prod.: mreZe. o ni se postavljaju pod nagibom od oko 5% 0 u pravcu slrujanja pare. para pTOdire II razvodne vodove i grejna tela. zilosla la para se ko nd c nzuje.wl llh mogao cia sc pot isne iz eevne mreZc i grcjnih tela. Kondenzill se obrazllje i II parnim vodovima. Zo na iltmcsrerskog priliska poeinje na izlaznom prikljll cku grejnih lcla i oblllw<lt a celu kondcnznu mrefu. tiska pa kroz ve lrcnu cev' ulilZi vazduh koji ispunjava celo postrojcnjc. Vcrtikalc kondenzne mrek direktno vode u horizontalnu kondcnznll ccv kTOZ koju se kondcnzat sli. II cevimil i grcj nim tdima nalazi se vazduh.

izvod e se skokovilll (slika 17.horizolltailli razvodj b . pa se i nil tom mestu mo ra osigurali njegovo odvode nje . nivo vade ce 1I krahl pre ma ko n. .cevi. PARNO G RElAN1F. tako da ce pos lojati razli citi nivo i vode . T o sc poslizc spajanje m sa kond e nznim cevovodom po moclI U .olll (a . 1 ).vertikaillc cevi za kOlldellzatj d . radi se i 0 Izv.1) . a razlika OdgOVilra ve licini nildpritisk a pa re Pk (slika 17. Kada je ovaj rilzvod poslavljen is pod grej nih lela. a 1I cevi je voda . da nje m razvodu o U tom slubju ccvovod je ispod lava nicc sute re na il iznad ko lla.de nznoj rnrdi bili po mere n na viiic. :: b a a.. dmgi za ko nd eznll cev.17.vetrella ceVj A .. posto 1I parnom delu vlad a naci pritisak.>< . Pri sko kovitom vodenjll ho rizo ntalnog ko nd e nznog cevovoda do laz i do skllplj a nja ko mJ enzilla u tackama cevovoda u kaj ima se izvodi skok na visi nivo (tacka Ana slici 17. 2) . N IS KOG PI'JTlSKA 411 r-L--. ccvi su u blagom nagibu (oko 5%0) i kad a se rael i 0 veCi m duzinilma .. Nagibom se obezbedllje o tica nje ko nd e nza ta koji se moze pojaviti 1I odrede nim lIslovima pogo na. Kod izvodenja ovog spoja jedan krak je veza n Zit parnu..2 Odvodellje kOlldellzata pomocll U .J b I r I I I c Slika 17.povratlli cevovod za kOlldellzat) -. I Iorizo nlalm. U toku rada siste ma.razvodlla puma mrezuj b . .1 Sistem sa dOlijim razvodom i visoko polozellom kOlldellZl101II mrei.skok /lOrizolltalllog cevovoda) Iz horizo nt a lnog razvodnog cevovoda para prod ire u grcjnil te la kroz uspo nskc vodove. Slika 17.cevi ( a .vcrtikalej c .

Veza sa atmosfcrom je ostvarena u horizontalnuj kond cnznoj mrez i.-i---e b ~ -- c . b ..velrella cev.3 Scma sistellla sa lIisko po[ozcllom(suvom) kOlldenvlOtn mretom: ( a . r T rI I I I rI I I c=--1-___ 1. . ____I.-412 n. Stika 17..cevovod za vazduh. Kod ovako poslavljc nog glavnog ko nd e nznog cevovoda ne ma potre be za specjalnim elementima za izdvajanje de la mreze pod pritiskom.. po cemu je i dat o ime ovakvoj konfiguraeiji cevovoda. u kanalima. u njenoj najniloj tacki se os igllrava odvod kondenzala spajanjem sa kondenznim cevovodom (slika 17. . Isti cevovod sluii i za ulazak vazduha u mreiu po pre kidu rada sistema. odnosno nadprilisak pare u kotlu. " ..3 d). .. na prime r zbog podvla0enja ispod vrMa. jer u svim spojnim vertikalnim prikljuCcima nivo vode diklira visina vod e u kotlu ... onda se radi u niskopo lozc noj.::: it d ""'. Uko liko se deo horizontalnog kondenznog cevovoda spusta nil nili nivo. odnosnu mokroj kondenZl'.3). ___ I .". Medutim. preko vetrene cevi ciji je o tvor izdignllt za 20-30 em iznad horizontalne kondenzne eevi. Pri ovakvllm ra zv. Ona se nalazi iznad nivoa kondenzata II spojnim cevima. it 1I toku rad a sa rno jedan nje n deo mokar.3 f).1dll .""""""". horizontallni kond e nzni ccvovod jc SHV. za velicinu nadpritiska u kollu Pk. vrs i sc spajanjem sa mreZom za vetrenje (slika 17.".. tako da para ne moze da prodre u kondenzni deo eevovoda (slika 17. e . Todorovic PROJ J>KTOV/ INJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE llo rizo ntalni konu e nzn i cevovod je pod nagibom pre ma kotlu sa kojim jc u vezi pre ko vcrtikalnog priklj1l0ka 1I koji sc sliva kondenzat. I kod ovog razvoda. po isklju ce nju sistema iz pogona.3 c). k<Jko bi strujanje vazduha bilo osigurano. da kle iznad vodenog stuba koji odgovara nadpritisku kotla.oj mreZi (stika] 7..~ . U njcmu je nivo kondenza lil uve k iznad nivl)a vode 1I kotlu.3 b).. 1I slucaju da jc horizontalna kondenznit mreza ugradcna pri podu iii cak is pod njvoa pod a.Ilivo vode u kolin za vreme pogona.veza sPIlStenog dela kOlldellZlle mreze sa vauiusllom. Para pOliskuje vazdllh iz grejnih te la i cevovoda pa se poslavlja poseboa mreza za odvo d vazduha u atmosfcru (slika 17. ukoliko horizonlalna parna mreza ima skokove. d .. _. c ... obezbedivanje odvoda vazduha pri pllnje nju kotla vodom.nivo kOlwenzala) . blizu kotla.

ZC!to jc bolje rese nje ako se izdvajanje ver likctla iz ho rizo nt al ne razvodne mrc zc izvede odozgo savijanjem cevi..4).:=. narocito u poce tkll zagrevanja kada su cevi hladne u radijaton: vis ih spra t(wa se sp recava ul az knnclenzil ta postavljanje m radijatorskog prikljucka 1I blagom uspo nll. T T ---- ---. """"""""""""".- .L------~-----:1 -' I I __ I ".17. .-- . PARNOGREIANJENISKOG PRITISKA -11..OIfl --.3.- rI I I I I I ! I I I I I I I . Pri ponovnom pusta nju pare javili bi se ne prijatni sumovi.:. u svim os talim ve rlika la ma pa ra i konuL:nzat slrllje u istom smeru te je uma nje na mogucnost poremecaja toka pare odnos no slivanja kond enza ta (slika 17. is pod tavaniee posled njeg spra ta iii pri pod ll tavana . SISTEM SA GORNJIM RAZVODOM Kod siste ma sa gornjim razvodom pare ho rizo ntalni razvod je iz nad najvis ih grejnih te la. S obzirom da kroz vertikale o ti ce kondenzat sa st rujom pilre..4) i pose bnom ve rtik a lom. Oil bi se to sprecilo razvod ni radij atorsk i prikljuc<lk jc 1I (lv. ta ve rt ikala bi se punila ko nd e nza tom. Slika 17. I t . pomocu U .fIIyom kOlldellzltom IItrllZ. Kroz glavnll ve rtikalnll cev dovodi se para i spusta kroz pojedine ve rtik a le prema grejnim te lima . pC! o tlld a i naz iv ovakvog razvo da .'m s illcajll post avIje n sa lIspono m...L I i o_~ -...mokra kondcnzna mreza.. 17.. Odvod ko nd enzata bi sc u to m slucajll o moguCio na kraj evima horizonta lne mre:le.1 Horizo nt a lna kond enz na mre:la je stalno ispunjena vodom. Sa izuzc tko m glavne razvodne . Ukoliko bi gn:jno te lo bilo iz bilo kojeg razloga ·~a tvore n o .4 Sistem parnog grejtlllja lIiskog pritiska l·a . tako da se sp re(:i ot ieanje ko nd e nz:lta kroz ve rtikalu sa grejnim telima.:. .cevi (s lika 17. Kod najniZih grej nih tc lR ce lokup ni kond enza t iz razvodnog ver lika lnog ccvovoda mora n bi cia prode kroz radi ja tor.

.4..5 je prika-. Tako se .2 bar) a grejna lela SlI visoko iznad nivoa vode 1I kotlovima.. I 1I ovum sillcajll se vrsi odvod njavanje horizonla lne pa rne mrdc spajanje m krilja horizonlalnog razvounog ccvovoda sa kond enz nim.vetrel/a rev./ /.6). Slicnn kilo kod donjeg razvodil.l0..- '1 I~ I 1 1 t1 ! : I I I I 0 1=--- ~I I I I Slika 17_5 SCilla pamog grejallja sa gomjilll razvodom i lIisko p%zellom kOlldellZllolll mrezom: (a .c ne horizo nl a lnc mrele ..otvor.. b .. Nil slici J 7...zata II kotao Sll ona u kojima kond e nzal olice prirodnim padom. kond e nzni verlikalni vodovi sc splislajll do nisko polo7... c I I I I --v-f=" b t: I I _~-..veza vertikalc odozgo) 17. pri Ccmll je nivo kondenzala u njima iz nad vis ine vod e II kollll. kondenzat ce se slivati direktno 1I kOllove bez ikakvog posrcdnika.. c . Ovakvi slucajevi se resavajll na taj nacin sio se kondenzat ne vodi direklno u kOIlove.T . Sliviinje kondcnzala II pojedinc vcrlikale se izbegava prikljuckom vertikalc iz gornjcg dela razvodnih cevi II vidll luka.. ..:ana Serna go rnjcg razvoda ali sa nisko polozenom ... vee prelhodno 1I skllpljac D kondenzala u vidu rezervoara (slika 17. POVRATAK KONDENZATA U KOTAO Najpollzdanija rdc nja za vracanjc kondc:.TOf/orrJl'. za visinll slllba vade koji odgovara niltlpriliskll pare./ 8. Ako se iz nekih razlogil usvoji viiii radni prilisak pare.. U sillcajevima kada SII grejna tela postavljena dovoljno visoko lako da se ne nalaze II zoni pritiska kotla. grejna tela mogll bili u zoni pritiska pa Ce bili ispunjcni vodom (u praksi se koristi naziv "polopljeni").c PRO} E1CIOV·1 N} Ii POS7RO} EN}A 7.} . Zil dovod i izl'lz vazdllh'l iz poslrojenja prcdvid e na jc velrena ccv sa otvorom za vezu sa ill mosferom.mokrom kondcnznom mrcZom. pa neee dobijali pam.4 CENn~>1 LNO G RElA N} /~. To se dogada kada kOllovi rade sa niZim pritiseimil (O.

Oa bi se omogueio izlaz vazeluha na ko nd c nznoj ecvi se poslavlja automalski ventil za ispuslanje vazduha koji propusta vazduh a zatvara se pri nailasku pare .\'rcdslvom rezervoam Povra lak ko nd enza la iz rezc rvoa ra u kOllovc vrs i sc pomocu pllmpe. . Ukljucivanje pumpe je po pravilu aUlomatsko po moeu ko ntakta sa plovko m koji se llsposlavlja eim nivo vode u glavnom sa birniku ko nd cnza la doslignc odrede ni nivo. oda kle kond enza l prirlldnim padom o lice II kOllove. profesors masinskog fakultet a. PA l va GREJANJ£ NlSKOG PRlTlSKA -1 15 dobija kond cnz na mrda koja nijc 1I dirck lnoj vcz i sa kollom pa neci bil i " po lopljena" i grcj na Icla mogu bili na isloj visini kao i kol lovi. se uSlavljaci pare a jos ccSCc ccvnc pet lje (slika 17.a nije u vezi sa a lmosferom pa nema razlike priliska. pa ee nivo vod e u ko ndenznoj cevi bili skoro isli I Prema lekslu prcdavanja Milorada Uroseviea. O vako vrabnjc kond cnza la je bolje rc sc nje od dircklnog prcbacivanja kondcnzata iz prvog rezervoara jc r jc punjc njc kolla ravnomcrnijc pa su oscilacije nivoa vode u kotlu male l . Ukoliko se aparali koji korisle paru na laze blizu kotlova mogu se poveza ti dire klno sa ko llom i radiee bez smelnji iako su u zon i pritiska. U 10m slucaju kond e nzna mrez. i to najeesce ne dircklno.17. pa i nize od njcga. Naravno da laj meclll-rezervoar mom bili loliko iznad nivoa vode u kotlu da raspolozivi hidros lalicki prilisak budc dovoljan da savlada nadprilisak II kOl lu i olpo rc u vcznom ccvovodu .). Za povralak kond e nzala iz veCih pOlrosaca pare (bojlcri za pripre mu lo ple po trosne vode.7). vee prvo u jedan visoko polozc ni rezcrvoar S. Stika 17. vee i u kondenz nom vodu i u pa rnom vlada a lmosferski prilisak. ----. grejaci za vazduh ild . razme njivaei toplo te.6 Vracallje kOlldellzala /I kolao pO. Pe tlj a elc luje kao vodeni zatvarac. ko rist e. i nc propusla vazduh. koji predavao predmci G rejanje i provelravanjc od 1962-1979 godine.

3 bar . u zavisnosti od duzine najduzeg parno.200 -300 m 0. '-- ..-------1- ----..2 bar .Q G R£JA NJE ka o i u kotlu ..f------- '-- --.ruclIju se sledeci pritisci pare nil izlazll iz ko tla. SUku 17.-- a.. Mil ia raz lika POlil:c od pada priliskil koji posloji u rilzvodu pare (s lika 17. -.05 do 0. najudil Ijc nijcg grejnog tela.5.2 . .. 1I zavisnosti od duiine vodova od kotla do.5 ba r nadpritiska. Stika J 7.8).05 . 1-----::: x- l!. r --.1 bar -100 -200 m 0..0. Todom"ic I'UOJ EKIO I :'INJ E POSTROJ ENJA Z·1 C ENTRA Lt..'"""""""""""""""" L.8 Direkllla veza polro.7 a.do 100 m 0.1 . ". .·116 I].faca pare i kotfa 17.0. UPUTSTVA I PRIMERI PRORACUNA Pritisak pare 1I postroje njima za grejanje parom nisk og pritiska krece sc u granicarna od 0. Po iskustve nim podacima pre po.0.g voda : .

1'2) I Naknadni proraeun treba cia da slvami potre ban napor. vrednosl za R ne treba da prede 100 Palm.02 bar. a s obzirom na suprotan smer olieanja kondenzata. veee su brzine strujanja pare. Proracun parne cevne mreze Ako jc poznal pritisak pare na izlazu iz kOlla. a sovjetske norme maksimalne brzine strujanja pare (tabela 17. Dok je kod vodenog grejanja 'napor bio polreban za strujanje vode kroz razvoelnu i povralnu mrezu. lz istog razloga nemacke norme daju granicne precnike za pojedine kolicinc toplote koju nosi para (tabcla 17. odnosno 0. Pri vl. . povratak kond enzala priroelnim pule m moze bili kroz visoko poloze nu (suvu) iii nisko polozenll (mokru) kondenznu mreill.67(Pl .P2) .:cim vrednostima za R.5.1. Prema tome. Poslrojenja parnog grejanja izvoele se sa gomjim i donjim razvoelom.plozivi prilisak PI .1I). prorai':lIn cevne mrdc se ne razliku.67(p 1 . maksimalill1 nagib iznosi 0. moze dolazili do sumova 1I postrojenju i hidralllicnih lldara. raspolozivi napor sc lrosi za Ire nic u pravim delovima ccvi i za savladivanje mesnih olpora.:nti mes nih olpora ocIreduju se islo kao i kod vodenog grejanja.pritisak kotla . potreba n je napor ad oko 2000 Pa.jcdinii':ni pad pritiska R = O. pa se na osnovu loga odredllje jeelinii':ni pael prilisak R za kolo najnepovoljnijeg (najlldaIjenijeg) grejnog lela: .17.potreban pritisak ispred venlila grejnog tela . lako i kod pamog grejanja.2000 (Pa) Kao i kod vodenog. Povralak konele nzala u kOla o 051varuje se silom tde iii pomoeu pumpe.002 m/m.1). PAlmo GREJANJE NISKOG PRn'ISK~ -117 Da bi para prosla hoz ventil grejnog tela i usia u samo te lo.ra<.za trenje 1I ravnim delovima mreie O. Prilikom proraclIna treba voditi raeuna da 1I lIsponskim voelovima u Kojima para i kondenzat imaju suprotan tok. U prelhodnom proracunu uzima se ela sc 67% oel raspolozivog napora lrosi na lrenje II pravim elelovima revile mreic.005 m/m 17. koel parnog grejanja napor se trosi zakljucno sa grejnim lelllm.ie oel proracuna prikazanih za vodcno grejanje. kao raspoloziv napor za dimenzionisilnje cevne mreie od kotJa do venlila grejnih lela prcoslaje: H = P . KocI cevi koje imiljll nagib slIprotan loku konelenzata . Koeficijl.duZina pamih vodova { (m) . Koel oba sislema razvoda. Horizonlalna pama mreia polaie se sa nagibom koji ne sme d a je milnji od 0.1'2 .

prelazi se na t'drcdivanjc pre thodnih prccnika pomoeu labelc VII. l'l i ' 31400 43500 39.3. prorilclIn vodova najne povoljnijcg grej nog tcl a se nes to razlikllje.... preostajace neis. Todoro . Dimenzionisanje kondenznih vodova Cevi kroz koje se odvodi kond enza t ne proracunavaju se. 2384 10 326800 204 338430 465200 235 46 1710 63 150(J 2SI) 2198 100 . .5.' PROJEkTOVrlNJE I'OSTROJCNlrI 2. Z" taka dimenzionisanu cevnll mrcZu iz racllna se potrcban napor na osnovu kog<l sc usvaja prilisak u kotlu. Proracun precnika cevi Postll se pre thodnim proracunom dobije jedinicni p ad pritiska R.l osmcrnll ok 14 II! 0k suprolan 1 10 12 14 I" 1'/~ " 22 23 25 I '. 17. 200000 275630 IBO 1575900 . pa Sl' visak priliska prigusuje prethodnim doterivanjem o rga na za reglllisanje. Ako lreba izvr~i li proraclIn ccvnc mrczc za pos trojc nje za kojc nije zadat pritis<lk pare. Kod parnih vodovCl grejnih telil.5 mm 27900 38840 1110.5 nun 56990 78730 11 3 88 IloriZOIl13lni vodovi Vcrtikaln i vodovi 603600 825730 102340 140720 137 76S740 1052500 129100 177930 150 978 100 .-1CENTR·1 l.1I!. k'iko nedostaje podata k (1 ras po lozivo m pritisk u..koris· cc ni pritisa k.avis nos li od kolicinc toplole (W).5 5 1. Pri lome treba voditi racuna cia jt: izracunato R ustvari srednja vrednos t jed inicnog pada pritiska i d a treba precni kc odrcci ivati u glavnim deonicama (onim koje su bliZe kotlu) prema veeoj vrednos ti N. 17.fI8 B.S . 279 1200 . koeficije nti mcs nor o tpOr<l odred ujll se tak ode prc ma tabcli VI 1I dodatkll.5. pos to sc precnici cevi nc mogu smanjivati ispod od rcdene g ranice..ore ( m/s) j.I Prccnici cevi za parnc vodove Prcrnik CC\'j Il nrizonl nlni vodnvi Vc rti kJ lni vodovi 1I 7.. 3721600 - Tabela L 7. Nairne. Za pro racun vodovll za SVll dru g" grcjna te la sad a .2. cev na mrda sc dime nzionis e.Il Maksimalnc brlinc pare Prcl"nik ("cri ~'2" ~/I " \I zllvisnosli od prccnika ccvi MHksimallUt IJrliOlt . vod eci ra clln a 0 podaci ma iz tabe la 17.[ i l7. jer tek treba odrediti pritisa k pare II k(ll lu .ie poznat pritisak ko tla pi! proracun bazira na jedini cno m padu priliska. koji se tak odc ne nlzlikuje od proracunil vodenog g lT janja. vee se njihov precnik usvaja na osnovu paciataka iz tabele 17.ll .! 1011 0 13950 70 21510 29070 82. (" II I " Prccnik ccvi Horizontalni vodovi Vcrlibill i vodovi Prccnik rl!vi 1/2" 2320 3250 57 75000 103390 (25 3W 5230 7320 (.NO GRFJANJE Tabc la 17.'! " 50mm vcCi od 50 mm 30 30 15 17 20 20 U nak nildn om proracunu . koji se na laze blizu kOlla.

745 120.081. a vrednosti za Z dal e Slt u zavisnos ti od pritiskll i brzine slrujanja pare. Proracun cevne mrdc postrojcnja kod koga nijc poznat pritisak pa re u ko tlu .720 250.750 988. Na dijagramu za gubitak pritiska Z. . 160 366.700 1.221.550 494. na apscisi se nalazi me rodavita vertikala za zasicenu paru ciji je pritisak 1.000 1. Uz kolicine toplote dllla jc za svaki precnik i brlina strujanjil pllre.505 494. PARNO GRElANJE N ISKOG PRlTISlV1 . Na lazi se kosa prava koja oznacava brzinu strujanja od 12 mls.79 1. Za pritisak pa re od 10000 Pa odnosno 0.500 2.750 1.1 bar. kolicina loplote kojlt nosi para jc Q = 6490 W.250 1. kako bi sc izclvojila para iz kond enzil la.093. U isto m po lju nalaz i se podatak za brl.345 366.060 738.040 46.300 3 14.326.500 1.4 10 25.500 872.500 2. Duiina cevi je 20 m.744.453.070. u kolo ni za precnike 3/4 traii se polje sa kolicinom toplote 6490 W.'anje kondenza t.950 51 1.750 133.300 2.570.605 .560 20.850 72 1. a zbir koefidjcnata mesni h otpora iznosi 3.550 4.750 1.453.f19 dok za os ta li deo mrde .950 1.300 17.1 bar.080 116.750 1. II Zil koeficijenl mesnog o tp o ra l.1 bar.610 1.560 872. Tabcla 17.950 250.590 48. 125 290.375 93.335 29.930 9.453. 7.345 546.151.750 2.950 1.045 372.275 581. 15 1.400 1.265 436.17. To je put dll se dobije eko nimicna i ujednare na cevna rnreza.300 1.700 1. apsolutni pritisak je 1.279.045 755 . Pritisak pare je 10000 Pa.1 04.111 Prccnici kondcnznih vodova kod parnog grcjanja Prei'nik d (mm) Visoko poloieni vodovi Verlikalni Horizonta ln i 13 20 25 32 40 50 (57) 60 70 (76) 80 (8S) 90 100 Nisko Iloloieni vodoyi Horizonlalni iii verlikal ni 1 :s 50 m 50-100 m I> 100 m Kotieina 101110le odDlela od pare Z8 obrozo.250 1.5.275 1.046. 60 79.300 3.500 872.445 52.279.550 697.050 3.855 203. (W) 4650 6980 32.250 2.453.pre ma ma njim R.800 697. takod c u tabeli VI.302.010 98.850 145. U krajnje le voj iii clesnoj kolonr dobija se podatak za jedinicni pad pritiska R = 80 Palm. Prema tabe li VII.520 32"<.bog loga se na kra jlt horizo nl alne mreic mo ra preclvicle ti oclvodenje ko nd enza ta.075 81. Kod go rnjeg razvoda moze sc predvideli ci a se vertikalni voclovi izclvajaju iz horizo nl a lnc cevi odozgo.150 581.526 IXO.744. Na orclinati se clobija vreclnost Z = 47 Pa. ba zira na iskustve nim poclacima i prikazan je u prime ru broj 1.700 2.918. U tabe li VII dat jc precnik cevi i jcd inicni pad pritiska u zavisnosti od koli cine top lo te koju nosi para . s= Primer 1 Ocl recliti po treba n napo r za strujanje pa re kroz cev precnika 3/4.046.inu strujanja pare v = 12 mls.046.800 1.6 16.200 Koe ficijcnti mes nih o lpOra odreduju sc prc ma tllbcli vr.

slvarni napor za savladivanje mesnih otpora iznosi: Z = 47 x 3. odvajanjc prolaz wolw = I deonica 4 .izvijeni komad 0.0 .2 kolena .76 .unakrsno odvajanje..Todorovic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRA LNO GREIANJE je Z = 47 Pa.9 dconic.Odvajanjc prolaz wplw=O.koleno 1. prolazdold=O.2 0.. Duiine deonica upisane su u formular za proracun cevne rnreze.5 Pa Primer 2 Odrediti pritisak pare u koOu i dimenzionisali cevnu rnrezu strujnih kola grejnih tela x i y. odvajanje suprolan smer WuIW=O.T raeva.T raeva.8 wplw=1 deonica 7 -T raeva.l 3.5 =1764.3 .8 LQ 2.5 = 164. suprolan smer odvajanje Wo/W=O.1 1.5 1. prolaz dold= 1 wpl.zasun !U 2.16 .8 o 0.0 deonica 5 .64 deonica 6 .420 Po~to B.dva luka deonica 15 -T caeva.T raeva.8 deollica 3 . za koeficijenl mesnog otpora 1.0 Q.0 deonica 2 -T raeva. Horizontalna i vertkaIna cevna rnreza dale su na crtezu sa svim pOlrebnim podacirna.5 WJW = 0.una!usno odvajanje. ako se postrojenje zagreva parom niskog pritiska.7 0. odvajanje suprolan smer w"lw=O.78 -Iuk .8 1. proia? 0.5 3.kOlao (sarno izl az) .. odvajanje.=O. Postrojenje je izvedeno sa donjim razvodom i suvom kondenznom mrezom Prcglcd mesnih otpora: deonica I .5 Pa Ukupan napor za zadatu deonicu treba da iznosi: H = 20 x 80 + 164.4 0.

W =0.td = 0. ! I ..T 2900 2300 1T I ®2300 I r>.J 1.6 .q0 0 -~ ~~ 1'<1' --Q0 0 2900'. .. 2300 ~T ..-.3 l.unakrsno odvajanje. prolaz d.3 3500 T o T 3500 X 2300 Y 1 I .Q 2.kolcllo . zaSlI lI deonica 17 .85 0. prolaz duld = 1 W". I SlikiJ 17_9 Sema uspoIIskih vodova . i -.-. 01 g0 T I I I j r-.75 1 WulW = 0. suprolan smer odvajanje worw -2 luka 0..6 =I 1. PARNO GREfANJE NISKOG PRIT ISKA 421 1.TraM.75 deonica 19 . .0 Q.(#0 2900 01 ~0 T I rl T -(#- 2900 - 1150 ®~ T I I@ I I I T 1150 I -<#-+ I 0L ------- 18600 --~ ~- 11500 --.17."".2 deonica 18 unakrsno odvajanje.

:x.-122 8. usvaJa se pritisak pare u kotlu 1. Prethodni proraclIn vodova grejnog tela Y: .::_ .. \!V SHim 17.67 x 2194= 1470 Pa {=2 1 m R = 1470:2 1 = 70 Palm Kondenzna mreia Broj deonicc KoliCina topl ote oduzeta od pare 3500 7000 12800 18600 35000 52000 81000 2300 4600 9200 11500 29000 prcenik eevi (m) 13 13 20 8 9 10 1I 12 13 14 20 21 22 23 24 25 32 32 13 13 20 20 20 25 .1 dcoollicc 15-19 · za trenjc u ravnim del ovima · dui ina deonica 15· 19 .05 bar.10 Horizolltailla cevlla mreia Na osnovu proracuna vodova najnepovoljnijeg grejnog tela x.--I I <0 0 r I I I I I 18600 1. TodOf"CJI'ic PROJEKTOVrtNJE POSTROJENJA ZIt CENTRALNO GREJANJE o r 1 o --.raspoloiivi prit isak · prethodno utroscni pritisak u deon ici I · preostaje Z.jedinieni pad pritisb 5000·2000=3000 Pa 806 Pa 2194 Po 0.

5 3.0 10.S 1. . 10S 26 ~ I·R+ LZ - . ~ •••nl protok protok f'i) (kg/h) ~: I(m) d Preth.D (p.0 3.8 6 7 1 30 ".~~~ - .S • h ) " q . .) • b .8 0 Z (Pa) d w (mJ.) Z (p .6 0. .6 2.) I A (Palm) m I· A (Pa) (mm) k ~~ 0 Z (Pa) p I· A (n.IZPlANA MAm Top!. 2000 4651 Parr"\l vodovi grelnog lela Y AaspoloIM napor UlfO~no 2000 350 u deonicl 1 " " " 11 29000 7~ 1 1/4 100 70 SO 700 '20 1.' " '" 0. S 3. .0 7. pnK:nik cavi d NAKNADNI PAORA¢UN SA PAETHOONIM PAE¢NIKOM SA PAOMENJENIM PAE¢NIKOM CEVl RAZUKA (mm) w (mJs) A (palm) I ·A (Pa) ~~ I 3. 5. Parnl vodovlgrejnog tela X • I 22.3 182 94 . Napor ZI grejno lelo .5 1. 3000 p.0 57 SO 70 350 ._ • 811)00 2 52000 35000 S 12800 7000 3500 .h) ~. .0 1 " ". p.90 70 3.0 " '50 77 22 26 0.2 0. 1 2. 11 SOD 9200 4600 2300 6. 20 14 "" sooo + 803 " - 2651 p.0 1. p. 1/2 1 12 9 9 115 "8 60 9 " 60 56 " ~ I'R+~Z- "" + 812 2575 p.S 1. 3 .0 7. 56 I1S 0 10 3 11/2 1 1/ 4 1 1/4 " " " 9 9 7 SO 350 .

1. pa je svc to uovclo do snabdevanja toplotnom cncrgijom naselja. reolla i gradova u cclini. sa zajedniekim izvorolll toplOle i njenilll razvodjenjcm uo svakog potrosaca. centralizov<lno. koriscenje: so psl vc nog dimnjaka i izdvojeni prostor za sljaku aka je kotao na cvrsto gorivo.1. eevovoda za razvod toplotnc cnegijc. tako i uslccl dnpremanja goriva i kasnijeg oclvozenja sljake ako se koristi uga lj. a sve to uz manju opasnost od pOZara.6eogradskih elcktrana" 425 .. Medutim. Uvod Pojedinacno zagrcvanje: ohjckata sa sopstvcnim centralnim grcjanjcm paurazumcva da svaka zgrada illla samosta lni izvor lOplolC. moguenosti preciseavanja otpadnih gasova prc napllstanja dimnjaka i doprcmanju goriva na jedno mesto koje jc obieno udaljeno od zgrada u naselju. u okviru daljinskih sistcma grejanja. manjim zagadenjima iIi bar zagadcnjima koja sc mogu znatno smanjiti povoljnom lokaeijom kotlarniec. toplotnih preuajnih staniea (tzv. U nasdjillla sa vcCim brnjem objekala.18. Sistem daljinskog grejanja so:: sastoji od toplotnog izvora. DALJINSKO GREJANJE 18. Efikasnost pojeuinaenih korl ava koji su uvek re:lalivno malih kapaciteta jt: uvek manja od onih vcCih snaga. A to povlaci izdvajanje pros lora za lage rovanjc goriva. prednoS li daljinskog sistema grcjanja su u veeem stcpenu korisnosti u proizvodnji toplote na jednolll zajcdnickom mcst ll. Autor poglavlja Daljinsko grcjanjc jc diplomirani masinski mzc njer Petar Vasiljevic iz . pojcdi nacn<1 grejna postrojcllja sa svojilll kotlolll i dimnjakom. boljoj kontroli sagorcvanja. u moguenosti koriscenja jeftinijeg goriva. kako zbog dima i ostlih produkata sagarcvanja. veeu sigllrnosti u radu i laksc i strueuno odriavanje. ve liki su izvori zagade nj a okolnje:g spoljnjeg prostora. uglja ounosno ulja za lozenje iIi Illazula. Prema lome. ku cnc podstaniee) i grejnog postrojenja sa svojim eevovouom i grejnim telima u samoj zgradi. invcstieiona ulaganja su velika.

daljin sko grejanjl: jc vi sc u prime ni u ccntralnil11 i scvt: rnim delovim<l ko ntine nta ncgo u juznim. Kada se snabdcvaju to plo tn o m e ne rgij o m gradovi u celini iii bar njih ovi veci dc lovi .!. Us led razlicitih klim a tskih fa ktora .NJA ZIt C£NTRAL" 'O GREJA NJ£ 18. Cevna nUcZa toplovoda kojo m se pre nosi fluid do obje kta koji je prikJjuce n na da ljinski siste m prcdstavlja prim arnu mrcZu a cevovod od podsta ni ce do krajnjih po trosaca.-116 Il. r . a kao toplo tni izvor se ko risi gas. prcdstavlja se kunda rnu cevnu mreiu. G ranicno mes to primarn e i se kunda rne cevne mrcie su p ods ta nicc. Izvori toplote T o plo tn a cnc rgij a se proi zvodi u topl a na ma iii u te rm oelcktra nam a. mazut. iii parn a da ljinska gn:ja nj a. Industrijski da ljinski sis te mi podmiruju po tre be za odvijanj e tc hno los kih procesa u pro izvodnji a uz to i za greja nj a fa bricki h sta nbcnbc nih nase lja koji se uvek gr ade u najblizoj o ko lini ind ustrijsk ih objeka ta. Prema nos iocu to plo te mogu bili sa to plo m iii vrc lo m vodo m.4. em:rgija vode ali da nas i gcote rm alna i sunccva energij a. radijato ra iii bojle ra za to plu vodu . Kad a se na istom mestu pro izvode toplo tna i cle ktri c na cncrgije.2.TOI ~·I 'JI: I'O~ TROJr. Podela daljinskih sistema grejanja Podcla da lj inskih greja nja sc mo zc izvrsiti na vist: naCi na . uglavn o m zbog grcja nj a i pripre me tople po tros nc vode. biogas i tolotnc pumpe.!. I'IWJE. bez obzira da Ii sa vodo m iii pa rom kao primarnim fluidim a za pn.1. Ako se vrii i same proi zvoJnj a toplo tn e e ne rgij c.1. . uve k prt:ma osnovn im ka rakte risti ka ma odrcde nog sistc ma. u kojima sc prima rni nos il ac to plo te tra nsformise pre ma po tre bi pojedinih po trosaca da bi sc odatle razvodi o kroz sekund arni ccvovod.lop lani. na industrijskc i grads ke siste me. o nda sc radi 0 tcrm oelektranam3 (TE-TO). blokovske siste me sa izvoro m to piote u jcdno m izdvoje no m o bje ktu .:nos loplo te. nukle ra na c nc rgij a .3. 18. Od tog hroja jeJna cctvrtina iivi u ze mlj a ma Ev ropske Unij e ( EU) it tri celvrt ine u cc nlra lno/ istocnim ze mlj a ma (CIE). Daljinsko grejanje u Evropi Tc rmi cku ugodnost u SVllfll i ivOlno m prostoru putem d aljinskog grejanj a danas kuristi u Evropi preko 100 milio na Ijudi.x/oral'.1. o nd a je rcc 0 to pla na ma (TO). ugalj . o nd a se kori sti na ziv "gradsko" daljins ko grcJa nJ e. Pre ma vrsti po trosaca i njihovoj lokaciji de le se na greja nj t: naselj a iii IZV. U svim po me nutim slucajevim a poveziva nje sa sis te mo m J a ljinskog tra nspo rt a toplo tne e nc rgije se izvodi dire ktnim (ne posrednim) i indire ktnim (posrcdnim ) spajanjcm sa daljinskom mreio m. 18.

u Beograuu 45%.'..: daljinskog gn. gr.. gooi nc prckn 21)0 pO. ).:sla d:iljiTl.. 18.'i "hjekala 51. gouinc u Drczd. Nisu 35 <.. U zcmljama elE uccsce daljinskog grcjanja sc kn. sa izuzelko m Isla nda sa f1(icl. goclinc u Ncmackoj u "idu hlokovskog sis lcm a i korisccno jc z.j a njro u Novom Sadu.l i povccavanjc broja potrosarn.no jc na sistcm daljinskog gr.t bi polom do 1930.! L1d(.:janja 1I Evrup i izg raucno. . Na pn. pojcdinim urbanim ZO ll a llla (lvog regiona.. "Vog poslrojenja . Od manjih m<. a li SLI za..: EU najvisc korisle xao gor ivo ugalj 34'lr i prirodni gas :. U ~k:or" .. D/ lUINShO GRJ:L I IJI. Dri:Jn..18. Daljinsko grejanje u Srbiji Primcna daJjinskog grejanja u Srbiji dalira tck od pocclka ~l:zdcsetih gouin a pro. nastilje i daljins ko greja njc 1I grauu Fn:dcrick.1. uuco dosriic i ')()'/.~ i Kragujc\ LI 20%.1(lc:ni SLI novi iii proSirivani p()~lOjeCi sislcmi daljinskog grejanja.r ira i7111e tILI I '.: j1l.:nlL o. god inc. Najvece p ros ircnjc <ld 7. C zapadnoj E"fOpi ucescc ualjinskl1g gn:pa ia \':.Jl nog zagaucnja. Na taj naei n climinisa na su loka ln a lozis la iz bol ni ckih prosIOrija pa jc malno podignul nivo hig ijcne. I. preko 40% ' u knrisnici daljillskog ~re j:lI1j a.: cc 00 12'k LI Hrvalskoj do 71!'?r u krajni i Lcloniji.~ko grcjanjc jt: najzas luplje nijc u Boru sa 5() ty" i O brcno\'cLl sa 80% prik!ju":cn ih SiamOCilih objebla lih gracinva. Pf\.!\..5.gles kol un 5USi u Fin5koj.-anasct viscspralnica 5C snabueva lo IOp lo ln o m cncrg ij orn iz kombinO\'anog poslrojcnja za proizvodnju lopl o lm.lr"jcnja d:dj im:ko." u 1·.:'. glld inc u I3c ograd u i Novom S2UU a 1961. dok II zc mlj a ma CTE uga lj 6ni 48" ~ udela II celoh pn oj pOITosnji. 1 BudimpcSla prati trc nd i uobija prvi sislt: m daljin.ic 11:>74.:lasku vckova.' ~\. UzimajuCi U obzir ukupno slanovnislvo. a jos 1.llg rat" . Zasloj u ral:Yoju sislema jc bio 10k o m r ve lsko:.~log . i 11<.lllpIjcpj i obno\'lji\'i izvori sa 11 9(·.11 SVI'I .4 % godisnjt: wbddeno jc u Austriji. r.:n iskoriSccnja ova J. cak 6(lc ( SllJmOCnog fonda.! gr"janj a I"Jdi lo siron' Enop<!... godinc u Subotici i KragujcvClI . Ovaj sistcrn jr nas lao prVC nslYCnO Wog jaYne bczhcdnoSli i srn a nj enja 10k. snabckvalo same clcktricl10m cnt:rgijom iz iSIng p05lrnj c nja .: i c lcklricnc e nc rgije.ik porrosaea prilJjuc. lc nj ega ci:.:ni II lo ku .JI :l. Naj.k og grcjanj" 1904. a 5vakako i da hi se pDStigao vt:Q slcp.~berg (Danska) pri ccmu jc bo gori\'o korisecn gradski olpad. kog ratil j os 5 vc'likih gradova slcdilo jc ovaj primc r. Da nas se 52 grJua u Srbiji grejc daljinskim sislcmlma grcjanja.'cka.Inijom leh· nologijom. Tokom ohna\·ljanja gradova ko ji su porus<.:!":! ra zvo j sis lem..c1n'1 po. vim Zt' :~11jil lll . 41 7 Prvo poslToje nj.\ snahdcva nj c lopotnom energijom gralhkc bolnice u Bonu. a snahuevan a je novo iz~ra ucnJ bolnica. Prvi siSICJl) gradskog daljinskog grejanja pocco je sa rauom 1900..1 '. Do prvog sVcl. sislcmi su puslcni urad 196 1.. naraV110 sa nap r.. pnrodni gas 33 9C a obnovljivi izvori svcga 1% .

6. e ne rgiju Stanovi prikljuee ni na daljinske gradske sistemc St anovi sa grejanjem na drvo ugalj i slieno Stanovi sa industrijskim pogonima sa grejanjem na gas I 3. bolnicc.000.000 industrijske 100% 31 % 23 % 40% 6% 670.) Akcija prikljuccnja novih potrosaca na sisteme daljinskog grcjanja u Srbiji jc zadnjihi godina veoma intenzivna.II.1. godinc) Ukupan broj sta nova u Srbiji Stanovi sa grejanjem ne cl. 70% (4200 MW) se odnosi na stambeni prostor a 30% (1800 MW) na poslovni prostor i jayne objekte (skole . 3. U to ku je izrada dokumentacije za Valjevo a sprema se i modernizacija sistema u Kragujevcu. U Novom Sadu. Todorol'lc PROJEKTOVANJE POSTROJENJrI Z4 CENTRA L NO GR£JANJE Kao gorivo u toplanam a u Srb iji najvise se koristi gas (56% ). Karakteristike daljillskih sistema Srbije l. Tabcla 18. . 7.180. obdanista.ns II.000 970. km teg GWh/a Od ukupne prikljuene snage potrosaca od 6 000 MW. Nisu i 8eogradu revi talizacija jc zapoecta 2001. 4.000 Tabela 18.000 1. Ukupna prikljuena snaga potrosaea u Srbiji Kapacitet toplotnih izvora Ukupan broj kotlova u toplanama Duzi na vrelovodne mrdc Broj potrosaea .II).000 180. godine. (tablcla 18.podstanica Potrosnja goriva Proizvedena energija MW MW 6000 6600 732 1600 11600 550000 6200 2. Statisticki prcgled daljinskih sistema u Srbuji (podaci su iz 2000. tcena go riva (23 %) i lIgalj (21 %). 5. domovi zdravlja i sl.

lA NJI. poslrojenjcm za pripremu vode i odrZavanjc pritiska.2.' -12<) PozarevOlC MC'tj~anpek o.18. Novi Paz • Les ovac • ~ ~itrovica Pristina • Slilw /8. ~ ZiJJ" e CUtl • ~ Plu.Milanovac ~ KosJen.. ..G.2.1.U.. GrodQvi u Srbiji sa daljinskim sistemima . dimnjakom i memo regulacionom opremom.c • Kraguit vac _ _ ~ . IIJINSI(O ( a l!.i:icc C a c a k . rezervoarima goriva. dna . . cirkulacionim pumpama. . SISTEM DALJINSKOG GREJANJA (DG) 18.toplOloi izvor sa kOllovima. fJ.1 Opisi sistema Osnovni delovi sistema daljinskog grejanja su: . • Kr Priboj • H~a Varos K"ja~ev Nis •• Kruseville • . Jag dina . grejanja 18.vlja Prijepolje '. 8a Negotin Bor .Basta .

EksJlanzioni sud Stika 18. CcYo.2. njihove tc mpe raturske razlike i pritiska. . Razdclnik 7 J 4 3 2 3.: (i. lll 11gll cnost koriscc nja jdtinijih e nc rgcna la (mazu ta i uglja). fzbm param c ta ra u si stc mu grcj anj a zavisi pd temperature razvodne i povratne vod a.to plotna preuaj na sta ni ca. Kotao 2. .t.ecv na mrda kojo m sc e ne rgija u ohli ku VTe le iii to pic vode razvod i do po trosaea .. Cirkulacionc JlUI11Jlc 7. vcea pognnska sigllrn os t upo trc: bo lll vise knll ova na jeclnom mcs tll. / adoI'O I·it /' /WJEKrOVA.<J rn a si~ lI rnlls t jc:r sc struenn llsoblje na lazi 11 :1 icd l1 <'1ll I11c .wp lovodi . Poh'osaci :'i. razvodi to plo tu ka grejnim te lima iii spre mniku potros nc to pic vode (se kunuarni deo d aljinskog razvoda ). . 6 5 1. lu. n laksan o nu rz<i \'a l1jl' i pro tivpo7. uimnjaka i rezcrvo ara za go nvo. Analizira sc i maksim alno to plo tno opterece njc u to ku jcdne grejn c sczo nc ka o i god isnjc iskorisce njc proizvodnih kapaeite te izrazcno u casovim a rad a Cevovod nc mrde se pos tavlj aju bez ka nala sa nadze mnim vode nj e m iii se polazu dirc ktn o 1I ze mlju .kucno grejno pos troje nje.zgrad a. od nos no u bc to nskc ka nale pod zc mlj o m. koja toplo tnu e ne rgiju iz toplovo d a (primarni deo razvoda) prcdaje kucno m grcjno m pos trojc njll . Uproscena sema sistema daljinskog grejanja Pre do nose nja odluke 0 priklj uee nju na s iste m da ljinskog grejanja analizira se eko no mi enost sis tem a a ona najviSc zavi si od gustine toplo tnog opterece nja koje se izrazava pre ko snage po trosaea p o sta mbe noj povrsini (MW/ km 2) iii s nagom potrosaca po duzini to plovoda (MW/km ). sto jc od posebnog znaeaj a u graclovima.·no fl. usll: Li a prostllra u zgrad a1ll 3 jcr nl:ma kOllarnice.-od . Prcdnosli daljinskih sislcma grcjanja: • • • • • nc ma po tre be za transpo rtom i doprc manjem gonva clo pojcuinaenih zg rad a. Sabimil.YJI: f'OSTROlENJI1 ZA CENTRALNO C f<l:JANJE .

u pojcd inil11 slucaje vil11 a i do 15 km .. snabd cvanj a svdo m vodol11. elos ti za n broj sati godisnje g trajanj a je 1250. mn oge: oko lnost i na l11 ceu po trcbu za uda lj ava njcm to plana 1I od nosu na gra dska jczcra.: m a u S<1m oj to plani . manj e zaga dc nj. na roCi to zhog doprc l11 a nja goriva. dovo ljnc jc visine..: ma ru zi vCl rova 11 izgradcn je kau i to plan a va n sla mbc nog del a grad.2. vr. radi oni ce: za odrzava nj c op rcme: . -131 • • moguenos t c. Nosioc toplo le u siste mu da lji nskog grcja nja mogu bit i topl a voda te mpe rature do 110 °C 1I razvodn o l1l vod u. • • poslOji mogucnos t spa ljiva nj a gradskog sJll cCa kao izvo ra toplo le i kao i korisee nje ob novljivih izvora top lo le.1500 h. U Beogradu i clrugim gracl ov im a Srhijc broj sa ti lraj a nj a o pte rcee nja. izabra n i locira n pn. SIO jc. izgradnj c vi sok ih d imnja ka (clo 150 m ) i sl. Maks im aln a razda lj ina po trosaea je do 10 km.]) .2.: I. prus to rija za osoblje. D obar po kaza telj e ko no mi cnos ti rad H to plo tnog izvora je . KO G /I1'-1 1 1 \'1r-.. siSle ma pll !llpi 7. jc r su tad a tros kovi izradc ccvne mrde najnizi. IJ/lU I N.] vo da lempcra lu n.b roj sati traja nja o ptc re: ec nja " (ko licnik ukupno proizveelc ne godi snjc to plo tnc cne rglJc I zbirnog ka pacitc ta to plo tnih izvora ) koji sc izrazava u casovim a. lokacija (op la ne: lrcba d a bude 1I b lizini po trosaea. Toplotni izvori . e nd kOl lova koji po te nc ij a lllll e ncrgiju gori va prelVaraju 1I lorlOln ll. U savn:: me nim sistcmima d a ljins kog grcja nj a sa malim ude lo m pripre me po trosne topI c vod e ( PTV) . l z eko no msk ih razloga . cak . ela nas slucaj u Srbiji . Osim toga topla ne im aj u e le ktroc nc rgt:ts ko poslrojc nj a iz koj e:g se na pajaju d c klri c ni urcd aj i u nj oj.:1 eirku lac ijll vode i deo sa me rn o m o pre mo m i rcglll acio nim lIre:d a jima od a kJ e sc upravlj a rado m 10pla l1(:.: ziVOlll ': srccl ine (p(l~ wji sam o jed a n c1imnj a k.proizvodnja toplote Pos troje njc za pro izvodnju lop lotnc e: ncrgij e .:ntralnog rcgulisa nja (C log S i ~ l .100 Najvecu gus tinu o pte rcce nj a imaj u graclski centri M W/km 2 a u ncki m g radovim a ca ki i 200 MW/kmz. cle po nova nja pe pc la.tlJplana.Ig. preko 110 °C kao i pa ra ni skog od nos no visokog pritiska 18. Za c ko no mi can rael to plana i ko mbin ovanih proccsa pro izvodnj c to plo tnc i e lc ktri cnc e ne rgij c po tre bn o je ci a gllstina toplo tnog o plc rcecnj a bude: • koel novo izgradenih nase lj a 2U-30 MW/ km z • za nasclj a sa po rodi cnim kuea ma 15-20 MW/ km z o na se kreee oel 50 . u ko mbin ova noll1 procesli proi zvod njc loplo lne i c h: ktr icnc c ne rgije pos lize sc najbu lje iskur iscenosl gnr iva. sa~!Ojl . skJ adiste evrstog iIi tecnog goriva kao i postrojc nja za hc misku i tc nnicku pri prc mll YOlk . O sil11 toga na pc rifc riji su obicno grad e induslris ki pogo ni pa postoji mogue nos t za njih ovo snabdcva nje paro l11 za tc hn o los ke potre bc i to plo to m za grcja nj e. Medllt im.

inv cst i cij~ U proizvod nju top lote su boljc i s kori sc~ n c .3.'(lli l .' 1I ] ' rag L lfcvc'I . a nd grc!ilc . .l' ll jC i uga lj. pred t ~l\ Ilit t:l:c ".5 IY£W ( 10 I pare na cas ).l.hnrll llcha obra lili p:lznj u na ce nt'.. p" ~r. i ~Ii'~ nn . )\kll-zdr .:" i p()r~d ugradcni h ('Ic klrnlill T a ) .lIlll.: v":c': l""la n~ lIpm rcbljavOlju gas kan USIlOV IllJ g'lrivo.:raliu . Ln l ~"\l\'t. 111[1 lana u 'is u. tls l. Slika 18. U rhiJ i sc II lCl pl .:Ca. 6.I'1 1_ It 1'101 11.200.tdu s. WI kOlllo illo llol/im goriol/ikoill go...l~.)I.: L1V ~lk" vc likl' koil .nji sist~1l1 grejanja u Srhiji sa instalisanl)1l1 snago m 1I izvor im a ad 6600 MW (Tabcla 18.! I . to jc ova ci rra v.000 MW god isnj c. 1I1:'LlIt. Pri nj i' hll\om i7. prcdill1cnzionisa n i ncd ovoljno iskori sccn.ann.I': lI:-I.[){)(J lnlla gl)cihllJC S ~lg()[C\ ani'. r llvcci POIl'lIS.I.\'I : nerg~nli ~ \ )ji IJIfI:/I/.'. 'I ako na f'rill1 ~ r u NIl '1 1111 '.<:':la jc .) ''': lranspo r 101 1l1l1gUC''1 11\li s kla d is [ ~ nj a. CI Il II!. " <IS i lTI <lZ UI. ().1 ivi VIr. ve lo govo ri cia j~ aci:Ji. 11.11 I : ln~IS SV.: 2fJOJ/tJ-I \ ciiL.lja ll S~li1Idc .2) i prosccnol11 proizvndnjom topl Olne c ne rgije od 6. 11 Bc:"c. kO I i'.i u onLiina lll a kaua j~ I roi zvodnja toplote bila najvc ca . ulje za 11 .log v~ka I'I'C t(.!\' ~I\ ':l\i prnhkll1 LO I o! 1)li 'lli ..'.I:t k(l r i~l1 Is klIU t'IV(1 F.cli h gndi n<l P' ll.III<llll a Ilajv i ~c kori slL.lVdll! ': PIOlllll"W\ ~ ~ lgn r c vanj . n~ pn:lazi J OOOsati . 1\.lcnt! iii kOll1 nin. . poic li ll .1 [l1L'C· i~l..: ga.li 100' ( 1I d:t!j ijskill1 SislclI1l1l1a.i. Si~ttr IlLlS lI ! 'llabJcv:lljd . 1'lIlIlifa/urom i kOl/la/ldllim fi li I/om sc kor is te u tnpla ll am a su: gas .ZIl<1 ' ~ k Ui\ < I( 111'1 1. Mille/rJl' pami blok ko/rw T 109.

. • gonomci sa IsparavanJcm • gorionici sa rasprsivanjcm . post oj i vise vrsta gori o ni ka it o : . lzgled plamella g01'iollika Prcma nacinu koj im se ovi puslupci ostva ruju . Kada sc loplola proizvodi u vre lovodnim ko tl o vim a postoje dva m og uc' l s is te m a: • • dircklan.3. 18. gorionik koji zavis no od ko ri sce nog gor iva moze biti uljni . kada se vre la vod a iz ko tl a vod i d o pro tiv-s trujn og a pa rata razmenjivaea toplote.2. Kada sc lo plola proizvodi u p a rmm kOllovim a ( kOllovi sa pl a me ni m cev ima ii i SlTTTlO<XVIli koLlovi) proizvede na ~ a r a se u p rotiv-s lr uj nim apa ra tim a ko ri s li za zagrev-anje vode.U8ANJE -133 Osnovni cle me nt u p roizvod nji lo piclln c e nL:rgij c jG kOlao koj i m oZe bili rar m . LZV.18. lo plovodni iIi w elo od ni. u kome vre la vod a iz ko tla cirkulise kroz sekund a rnu di stri b utiv· nu mrefu uz prc thodnu rcdukciju tc mpc ra turc i priliska./B.4. Da bi sc obczbcdilo potpuno sagurevanj e lozivog ulj a u ko tlovim a za g repnJ e 1I gorioniku sc izvrSi fino rasprsi vanjc i isp a ravo nj c go ri va a po tom inte nzivno m c sa nj e sa vaz. . indircklan. (51.. pa su kruzn i £o k pa re i kruz ni tok grGj ne vo dL: pO lpun o udvojc ni. gasnl kombinovani gorionik za gas i m awt. Gorionici U proccsu proizvodnje to plotc ko tl ov i l1a teena i gasovito gor ivo im aj u lozni uredaj..duhom za sagorc\·a njc. Slika. u ka m e se vrs i zag re va nj e vade sek u ncla rn ag c ir kulacionog kruga . O/ IU INSKO C. Ta ko dobij e nCl s mesa sc pOlpa lj uj e i sagorGva u lo z is ill kOll a.1 SA).

8rzina ubri zgavanj a vaztluh a i gasa iz gorionika Illora d ~t . Ukoli ko je ilrzina iSlicanj a isuvi iic mala.·N TlUII.gorio nici sa udvoje nim uvodcnjem vazduha i gasa u lozisni prostor ..-1 1.. • rntac illni goriuni ci (. "-ada 5e oclredujc vc li Ci na gas nog go ri onika 1110ra cia sc obrati r aznja na brzillu kll" jom sc pr0stire I'la l11 <': 11 g'IS1I .gorio ni ci sa prcdhodnim mesa njem kada sc gas i vazduh I11cSaju unutar S. ali se dctalji razlikuju. 18.. 1.. U rraksi sc susreCLJ dva os novna li r a gasnih gorionika : ..1I11l''.." l 'I<OlOJO I .. zavisno od proizvodaca.-1 CI.Sekundarni varouh (SAACKE) Vazduh Sf.. Sematski prikaz rolaciollog goriollika Za sagorcvanje gasa ko riste sc gori oni ci razli Ci tih lipova cija jc ko nstrukcija LJ pri ll ciru slicna.5.1 ~.f .. gorio nika..:....zduh ' .NO G NFJA Ni l.. kako bi se izht: ga tl \it:Ci visa k vazduha II cilju pos ti za nj a boljeg sagorevanje..c n..t1a zi ull lltar oLlrt:de nih vrccinnsli.·N1.. a potom uvode u lozisni proSlor U go ri () niku Illora da se izvrsi stu h olje I11cSanie vazduha i gasa ..101I..5) .~l~ Ii ·I otlo. Kombinovani gorionik gas-mazut c Wr+--+--.. IllO :!lk( . l '005.ll-'lEH="':-=j-":":"--Ulje Tcrcijalni \"azduh Primami n. LVi I·.

JANJE . I s uvi ~c veli ka brzina istiea nja moze izazva ti oduvava nje (o lkida nj e) pla mc na ocl gorio ni ka. IZBOR TEMPERATURNOG REZIMA RADA TOPLANE U SiSICllli lll Cl daljinskog grejanj a koristi se vrc la voda razvod nc tem pe ra ture clo 150 0 c.1 (ori Ole . KODlpald gorlonlci 2 x SKVG-A-82 no kotlu 18MW. 11 0/70 °(' I sli enl>. U tom slucaju in aJ a gn. i povratn c vLlde.: 1I ZL: IllIj :II11<l zapad- . c vodc rre nusi sc veca ko licin.: kspillat<lcijc ni zi su troskovi e ne rgijc po tr. Tc mpt. 130/70.ol lovskc tCIll[lc ra lUrc volic su do 190 °e) mesa sc sa VOc.Inc vodL: ad IlO·1 50 0(' za projc kl nc uslavc. O na prilicno varira sa le mpcraturolll .:ra tura ptlvra tne vode treba cia jc stu je l110gucc It iza OdnOSIt Ll pUl n: bnn.S Slika /8.ic llhezhL:ciili SID vce Ll razli ku tL:l11pcrature razvod m.maZllf jirme SAACKE.3.: p os ti g l ~l zc lj 'n<l te mperatura razvoc. Uohi cajcn i tctl1pe raturski rd imi \1 n:l silll torl anama ~ 1I !50/7\ 1.jl1c nUcZe je jd ti nija a u tdku . /).J0/70.IO Ill iz povra tnog eevu\'od:1 c. TO ( SAACKE ) jug~- NI. 18. Brzina kojo m se plallle n proslire nije kon ·tanln a.6. sa vrsto m gas a i obli ko m gorio ni ka odn os no nj egove mlazn iee-dizne.t bi s. SIO izaziva Ille tnj c u radu . Ovako visnke tCll1 pc l<t ture 1I r: 1 7V( 1(lIlI\I1 1 voLil1 ~<.: iJnL: Zil rad cir kub cion ih pUl1Jpi jcr.J35 je vraea n.I. Vrcl a \'oda na izlazu iz kotl a (i7la zl1c h.ic protoh ma nj i a po jedinici ma.18.i e pla me na u kOllloru za sagorcva nj c.l UINSKO G IU:. Kombinovalli goriOllik gas.

T"dorol'i<' l 'rWJf. Mcdjutim.1va sigurn o. U nj c mu je implem e ntiran . iznosc' oko -12 DC. a u zavis nosti OU mctc reo los kih usl<l\'."KTOVA NJE /'OSTrWJE. Pro to k sc odred uj e i podesava u podsta ni ci rado m lo kalne all tol11a tike. U posled njih nc ko li ko godin . :1 o ko 25 % .(Scad a).436 B. oda kle se mogu prikazi\':rli . ne evrope d a nas ma nj e kor istc. prace nje i akvizieiju radnih para me tara . O da tle se lIpravlja rado m ko tl ovskih jedi ni c<1. Z a grad Beograd su najnovij a istraz ivanj a po kaza la da se ona povecala sa -18 D C na -1 2 D C. prime no m te rl11 0sta ts kih ventila na radij a to rim a.Sva Illc renj. Razvodn a te mpe ra tura za spoljnu projektnu tempra turu od -12 D C hil a hi 11 0 DC sa povra tno l11 te mpera turom od o ko 60 D C.1 u svim to pl a nalll a sc vrse mocle rni zacije uprav ljan j:1 rado m pos troje nj a i to primc nolll najsavrem e nij c te hno logijc po mocu mikroproccsor. UPRAVLJANJE RADOM TOPLANA Proceso m pro izvoclnje i predaje lo plo tn e e ncrgije dis tribu tivno m sistc mu upr avlja sc iz ko ma ndn og ce ntra topl a ne. go ri o nika. ta. ko tl ovs kih pumpi . pro to k i pr itisci po magistrala ll1a. "Scada" sistem olllog uc.1 i raclni para mc tri sislc ma se mc mo risu u bazi podala ka. Osil11 toga siste mi grcja nj a rade bez nocnog pre kida. T a me ra ce uz pre laza k na celodn evno grej a njc bez nocnog pre kid a o moguCi ti sma nj e nj e stva rnog kapaciteta grej anja kod po trosaea .knn\\'how" tchno loga i pogonskih inzc nj e ra u nas to janju da se upravljanje to pla no m sto vise aut o ma ti zuj e i taka smanji moguc nost grd kc izazva nc Ijuclskim raktoro m. D o mac i sistc mi daljinskog geja nj a lI gIJvno m Sli proje ktovani sa ko ns ta ntn ill1 pro to ko m i pro me nljivo lll te lllpe ra turo m razvodn e i p ovra lne vode u funk ciji spoljnc te mpe ratu re (kvalita tivna reg\llacija) i sa noc nilll pre kid o m greja nj a. a i vcc ina to pl a na u ce nl ra lno is toc nim ze ma lj a je u poslcdnjih 10 god in a znat no spuslil a lcmpe ra llirski ni vo razvodne i povra lne vode . veCina siste ma d a ljinskog gej a nj a u ze mljallla E U p roje kt ova na je za pro me nljiv pro rok i ko ns ta ntnu tc mpe raturu u razvodnom vodu (kvantitativna rcgulaeij a).r i specij alnih so ftvc rskih pakc. mrd nih cirkul acio nih pumpi i drugim ..YJA LA C ENTlU ILNO GRO/ INJ F. Ovaj naein rada je orije ntisan ka po trosacu i uz na pl a tu greja nj a pre ma iZl11e rcn oj po tros nji to plo tne e ne rgije rezul tira sma nje nj e l11 po tros nje za 20-30% . efika sno i la ko upravlj a nje sisle mo m claljinskog greja nj a. Sa druge strane spo ljne proje ktne te mpe ra ture u gotovo svil11 Evrops killl gradovima su redukovane i za gradove slienog klim a tskog po dru cja Beogradu . Slicna je situacij a u Srbij i i na os novu izvrse nih i objavljc nih s tru enih ispitiva nj a i mere nja moze se oce kivati povcca nje spoljane proje ktne te mpe ratura za vecinu grad ova.r (s poljn a te mpe ratura i brzina vetra). 18. . U ccntru se pos tavljaju pOlrc hni para me tri rad a nudc: te mpe ra tura razvod nc va de. pre l11a po tre bnoj koli eini to plo te koja se me nj a prc ma spo ljnoj tc mpc ra luri ali i pre ma za htevima po trosaea za sma nj e nj e po trosnje energij e.4.

optimi zaciju . Zavisnn m1 vrstc i poloz:lj a potrnsaca primc:njuju sc ra zni ob lici razvoclnih i povratnih cc:vnih nHcZa: .5. Za.Beograd. 18.l'lare/e illslrumellte sa komal1dl1ih tabli (II pozadilli gomjih slika) :a III ell ila je raCtll/arska tellll%gija. OVO o l:l ksava ana lizu rada toplanc. 0 . Slika 18.18.· INJI:: . TOPLOVODNA MREZA 18.5. J 8. lJ danas njilll sistcrnillla claljillskng grejanja nosioc toplote jc uglav nolll vocla.S.37 labdam a i dijagramiI1l a. KOlllanc!"i celllar top/ane N.1 Konliguracija ccvne mreze Kak(l je vee pOIl1Cnllt o nnsinci loplo te u sistcmu daljinskog greja nja su voda iii para.Primenjella SimellsOI'a Ilajllovija tellll ologija upral1 ljallja . prcdvid anjc potro ' njc i proizvodnjc topkl till': c nc rgijc i slic no. Para je nekada vise hila u primeni a danas se lIglavnOIl1 koris ti za tehnoloske potrehe inclustr iskih ohjek:lla ..7. IUI NSKO GnU . Stika.

e kod kojih se jcdan razvodni vod koristi za grejanje sa centralnom regulaoijom temperature.).:vara jedne toplanc snabdcvanje potrosaca toplotnom energijom obczbeduje se iz druge topl ane 3) Razgrdnata mrcia . 3) Trocevnc mrez.. ~ . (51... U slucaju havarijc toplovoda vrsi sc pregradivanjc ostecenog dela toplovoda i sa nlD mali broj potrosaca. sa konstantnom temperaturom a slun za rad u lelnjim mcsccima.lO.1 8. U s{ueaju havarijc iii J. Primenjuje sc tame gde se oCckuje prosirenje sistema i broja potrosaea . I ntervc ncije i popravkc prilikom pucanja ccvi su OlcZane jer se prekida lransporl toplOIne c nergijc za skoro svc potrosaee u iSIO vremc.' . 2) Prstcnasta mrcia pogodna je za vcce sislcme a posebno kada postojc dvc iii vis.' vrsnc topl ane..poslavlja se u vclikim sistcmima i tame gde obicno pos loj.·N1A 7A CENTRALNO C REJAN1£ I) Zrakasta .c su mali ali su gubici toplote i vode vclikL 2) Dvocevna mrci.- ' ." .-I N1£ f'OSTlWll:.. ostaje privremeno bez grcjanja... Todomd c PIW 1EKTOV. S1-I8_9_ RazgranaJa mreia Ccvovodi mogu da se grade kao: 1) l ednocevna mrci.a sa vodom kao nosiocem toplote kada su razvodni i povratni vod iSlih dimenzija.u kojoj su svi pOlrosaCi ukljuecni na vod koji polazi od loplanc . koji se grcje sa tog dcla tolovoda.. drugi za pripremu potrosne topic vode (PTV).a sa vodcnom parom kao nosioccm toplote bez vracanja kondenzata..).9. Pouzdaniji jc rad. . Trecu cev cini zajcdnicki povratni vod.: loplana u radu. {R.. Pogodne su za manje siSleme (~ 1.'-- . .J3S 8.. Troskovi mrez.

povr~ in s k c vode.-\ .11. Zrakasla mreia Stika IB.18.~ " ~. ' " . -- -. SUB.5. D/lUI NSKO GREJANJE 439 4) Ce tvorocevni sis tern se sastoj i od po dva razvodna grejanjc i za potrebe snabdevanja industriskih potrosaca.11. Nacin postavljanja toplovoda Postavljanje cevne mreie toplovoda zavisi od zada tka snabdeva nj a i od lokalnih uslova (stania podzemnih voda. dva povratna voda za ~ \ . 18. ulicnog pokrivaca.10.2. prikaza na jc toplovodn a mrda ucnana na gcodetskim podlogama a na des nom delu slike je toplovodna mreia ucrta na na aero snimeima gradske cetvrti. ras krsnica. Nove lelmolog(je prikaza toplovodlle mrei e lIa aero podlo. postoje- . ~ /.:ama Na levoj strani slike 18. 'r .

ka na li i to od vOdo ne pro pusnog arillira nog beton a.. .. Stika 18.). U".11 ). Pored ka nalnog vodc nj a.. Povrsinska zas tit a se izvodi b ituill ini zirnno ill hartij o m sa t raka ill a o d ne rd ajuccg Illa te rij a la (slika 18. U pojcdi nim sillcajcvima povrsinska zas ti ta sc radi sa lilllc nim o illo ta ccill od a llllll inijull1a iii p ocinkovanog celicilog lima.1 CE 'TR/ IL NO G'NEJA 'iF. t c l cfo n ~ kih linij a .. topl ovodi mogu da se postavlj aju iznad zCllllje na stu bove. I _f~ \ . cevnc mos tove iii bcto nska po to lj a. . . " OSnWJE. cih insta lac ija i orugi h postrojcnja za sna bdcva njc (gas. Ovaj vid p os tavlj a nj a se ko risti na tcrc nilll a sa indust rij skilll objcktima i za to ploo a lc kovod e ve likih du zina. drveca i vcge ta cio nih povrsina. Kod nas su sc do pocetka 90 god ina uglav no lll ugrad ivale ce licne ccvi koj c su polaga nc u bcto nske ka na lc uz prc thodn u izolaciju ll1inera ln o m vu no m.NJIi 2. kao i o d propisa zas titc o ko linc. d c ncrgija. izrauuju se ova lni . odvod nj ava njc .11 Cevi u prohodnolll kanalu . I'odolO\·ic' I'ROJt::KTO I /lNJ/:. puteva iii tra lllvajskih sina .·UO 1J. Be tonski kanali u koje sc po lazu cevi mogu biti pro hodni i ne pro hodni. vou a . U pod ru cj ima sa visokim nivoo lll podze mnih iii povrsinskih voda.. Prohodn i kana li se r ad e ispod vita lnih ras krsni ca. Naravno oa uz svc to sigllrllos t rad a s istc ma p re d stavlja nc izbci ni fa kto r.. Po vr lam a ccvi toplovodi mogu hiti : • • sa prccl izo lnvan im ecvima i d irc ktnim po laga nj c ll1 sa cclicnill1 ccvima za po laga njc u bc to nske ka na lc II ze m lj u.

duzine 7 km .I8./3.14. prccnika 600 mm. precnika 400 I1lI1l .-1-1 / S1. . Na slici 18. sa kojm se grcje Lazarevac iz tnplanc koja sc nalazi u Vreocima i pripaua rudarskom komplcksu Ko lubara. Toplovou jc uradcn od cclicnih (xvi izo lovan stakknOI11 vunom a spoljasnja zastita je od policstcra . prikazan je nad ze mni toplovod .5 km sa kojim se Pozarcvac snabdcva toplotnol11 cncrgijom iz terl110eJcktrane Kostolac. uuzine 6.13 prikaza n jc toplodaJckovou.Poiarevac Na slikama 18. /2 Cevi /I Ileprohodllom kallalll Slika /8. Nadzemlli toplOl'od TE Kostolac.

./1 Clo NTf0LNO C Il t:J/lNJE Slika 18. Taj rastvor vade i soli natapa izolaciju (mineralna vuna) i na toplim cevima dolazi do intenzivm: korozije.:rOIII1NJI. f'OSTl iOJE J/ l /. (odowI ·if I '1IOJO.14. Nadzemni toplovod II LazarevCll zasticen aluminijllmskim omotacem NajveCi problem kod kanalnog polaganja celicnih cevi predstavlja prodor vod e u kanale. U zimskom periodu voda sa saobracajnica. koja posle odredenog vremena oslabi rev do te mere da ona pod pritikoIll procun .·U2 B. pOIDeSana sa solju prolazi preko poklopaca komora i kroz saslave na betonskim poklopcima kanala.

\:.. ·U3 ~ < ~. a znacajnija ugrad nj a u ze mlj a ma EU zapocc ta je osamdesctih godin a..-. S}\(I (aU-J A N}I.tca na gore navcdcne probleme .~ .: nj e prctlizolovanih cevovoda. . cine "sistell1 pred izo lova nih cevi". Ove cevi. koje sa alarll1nill1 sis temom za detckcijll clirenja. . U nasoj ze mlji 90. Pocelkom novog veka svi veCi inves li cioni proj ekli za izgradnjll iii za me nu do trajalih delova sistem a daljinskog grejanja se ustvarllj ll sa prcd izo lova nim cevima.~ .~ · i • . proizvcdene Sli prvi put seda mdcse tih gndina proslog veka. .· IU I .I ii..1 5.:dizoluvanc ccvi S li odgovor proizvod:. Primeri dotrajalih cevi usled prodora vode so ulice Pn.lih godina i pocinjc kori su. Slika J8.... n . •t .' . ' .

Irmn'" I'!<O I/. R I (I Vr l SJ I: /'f) \ II. Olpornc Sli na te mpe rature do 150°C i rad ni prit isak d o 25 bar. Prt:!dizo lova ne cevi sc izraduju d o nnl11in a ln og prdnika ON 1000 sa s tandard nnn1 iii pojaca nOI11 [Jo liurc ta nsko l11 izo lacijom .\ ' I I< 1/ NO r. u zavisnosti o d prcc ni ka.tvrda pe na (PU celicna ce v SI. zbog prurlura "ode sa IIlice.1/1 NJ r: S lika / 8.!Uf'lI.\ 'j 1 / 'I ( 1.. /6. /I 'I ".17.. Rok traj anja iz nosi 30 godina bakarne zice polie tile nska zastitn a cev po liureta n .'OJ!.. 12111 i 16111.18. 1I duzin a l11 a od 6 111. Isporllcujll se. 1<1:.wg WI'Tlf)'(!Tl . !'rilller ZGmene aksija{.:l/. veil/i/o i vodeCih os/ollaca 11(1 {opll'odil7la slarosli / 5 god. Predizolovana cev sa uredajem sa registrovanjrm pojave curenja ..oJ.

a ccvi poseduju sistem za ko ntrolu os teCcnj a sva kog de la cevovod·a. U slucaju puca nj a ecliene ccvi iii spo ljn c plas tiene ccvi d o lazi do prodo ra viage u pur pc nu . p ur'· p<: IlU pO l"eloj njenoj du zini sc ugraduj u dve baka rn e zice (51. Pojava vlagc sc locira a larlllnim sistc mo m sa prcciznoscu od 0.pe no m (bez freo na ) i evrsti spo ljni o motoe sprceavaju velike to plotn e gub ilkc. P.ova nijc Ii asc u grad skim podru ej ima uz kra tko vrc me mOlllaic . moguce je prcrizno izvcsti najkompi). Za razli ku ad celicnc ccvi koje prvo za htcvaju gradnju be to nskih kan a la.'ednos ti predilolovanih cevi: l zo lacij a sa pu r ·.2% ko ntro lisa nc dliZinc. 17).18a.'IUINSKO G /W. Ugradllja prediz%vallih cel1 ijirme ls0p/IIS direktllo zemlju ispod mosta Gazeta /I Beogradu.. osigur avaju sigurn ost.. II . F izieka osob ina opada nja o tpora kod pojavc vlage iskoriscc na jc za a lar mni SiSlClll . Upo tc rb o m razlieitih spo ljnih e lc me na ta ( fitin ga) ko mpe nzacianih d c lova.. is<Vplus Slika 18. du g vc k traja nj a (30 god ina ). predi zoicl\"ane cevi se dire kl no po lazu u zC llllju uz pre tho dno nasipanj c pcs ko m.· 4-15 U r o li urc ta llsku . f). pa se Ill cri o tpo r iZllled u peno lll obla zc nih bakarnih zica i ecliene cevi .18.J/ INJI.18.

L' d~uir. a poscbno . h3 varijc.JI p<))cJinih <IconiC! loplovoda. Prcdgradnom armalurom vfiii sc mchaniscko prcgradi" .Slika IS.3 Armatura toplovoda siSlemu I)()f~d cevl .'atnu ulogu ima afnlalura koja mote " ? ~"graJn3 i f1:gulaciona .:od Gener Iwfe lIa .utiYT1om Stika 18_19_ Vel/lili .v_Beograd" 18_5.ISb_ Ugradnja prediw/ol"OJlih eel. ic vai na njihova uloga prilikom otklanj :l !. prelwaulopuJa l.i Jinne lsop/us II nad~el1llll1 deollic lI-pr(/11.

. b o i zapti vaca. Najvisi pritisak II ovim sistemima je do 6 bar. Mogu biti sa rucnim i sa moto rnim pogono m. 19. Osnovna funkcija predajne stanice jeste snizenj e temperature i pritiska iz toplovoda.) . 19. povezuju se na sistem daljinskog grejanja preko predajne stanice tzv.Beograd Lcptirasti zalva rac i.L8. zasuni .6. imaju m ale mere ugradnje. prcgTadni iii rc gula cio ni . Ic pliras ri zav rl aci i cilindri cnc slav inc (s I. sl I S. pods tan ice. (Slika 1S. U kucnoj instalaciji temperatura razvodne vode radijatorskog grejanja se menja od 90°C pri spoljnoj projektnoj tempcraturi. vre te na i ru cnog locka.27).) sc saslo jc o d ku cis ta i ugT. LJA UINSKO C r<UANJE ·N 7 P regraullu arlll~lllr u cine: vc nlili .l S. Vc nlili (s I. Projektne temperature u razvodnom primarnom cevovodu iznose i do 150°C a pritisak do 25 bar. PREDAjNE STANICE-POTROSACI 18. Stika /S. Zasulli imaju kucislC i svo jc ugradnc d e lovc: vre tc na sa ru cnim toc ko m i klin as tim iii pravim zasun om i zapli vaccm .20. Cilindricne slavinc ostvaruju pouzdano zatvaranj e i pregradivanje sistem a ali imaju vcliku tdinu i znatno vece me re za ugradnju u udnosu na leptiraste zatvaracc. i njih ova ugradnj a je znatno lak.stambeni iii poslovni.~~ u odnosu na vcnlil c i zasulle .1.20. a nal cganj e leptirice na telo se ostvaruj e preko zaptivnih e lemenata iii kao metaln a me tal.6. Predajne stanice Potrosaci .18. do 40°C kada je spoljna 12°C. 18. Zaptivanje izmedu cilindra i tcla slavine postize se specijalnim mastima.ldc nih dc lova. Leptirasti zatvarac firme Adnms sa motornim pogol/om N" 700 I/a polaZIl magistrale II toplani N. kupc i sedi sta .

Zaptivanje izmedu cilindra i tela slavine postize se specijalnim mastima. Mogu biti sa rucnim i sa motornim pogono m.18. do 40 DC kada je spoljna 12°C. vrcte na i rucnog locka . kao i zapti vaca.20. Cilindricne slavinc ostvaruju pouzda no zatvaranje i prcgradivanje sistema ali imaju vcliku tez. a naleganj e Ieptirice na te lo se ostvaruje pre ko zaptivnih elemenata iii kao metal na metal. U kucnoj instalaciji temperatura razvodne vode radijatorskog grejanja se menja od 90 DC pri spoljnoj projektnoj temperaturi. (Slika 18. sl 18. pregrauni iii rc gulaci o ni.6. Zas uili imaju kuciste i svoje uoradnc delavc: vretcna sa rucnim tocko m i klin asti m iii pravim zas unom i zaptivace m. ICJ1liraSli zavrtaci i ci lindri cnc slavinc (51.27). kupc i sedista. povezuju se na sistem daljinskog grejanja preko predajne stanice tzv. Projektne temperature u razvodnom primarnom cevovodu iznose i do 150°C a pritisak do 25 bar. f)/ lUINSKO C FIUANJ E ·/</ 7 Prcgraullu annaluru cinc: vcntili . illlaju male mere ugradnj e. Vcnlili (51. Najvisi pritisak u ()vim sistemima jc do 6 bar. Osnovna funkcija predajne stanice jeste snizenje temperature i pritiska iz toplovoda. PREDAjNE STANICE-POTROSACI 18. . podstanice.Beograd Leptirasti za tvaraci.). Pcedajne stanice PotrosaCi .) sc sas to jc od kuCista i ugTadcnih dclova.1.stambeni iii poslovni.20. zasuni .19.inu i znatno vece mere za ugradnju u udnosu na leptiraste zatvaracc. Leptirasti zatvarac firme Adams sa motornim pogollom N" 700 lIa polazu magistrale II toplalli N. i njih ova ugradnj a jc znatno la ksa u odnosu na ventilc i zas ullc .6. Stika 18.l8. 18.18.19.

-:.. I I "'1.pritisak vode na izlazu iz PS I Ij R I I iI III <.! redllkuje putcm regulatora pritiska.21 Sema indirektne podstanice za grejanje ..2 1 i 18.-:. tn ih prcdajnih sta ni ca te mperatura se redukuje mesa nje m povra tne vode iz kucnc instalaciie i pOlisne vode iz lo pluvod a (u odnosu na prime r 2/3 : 1/3) a pritisak Sl.us 13. I II II II II "I II.. Na slici 18.... Prikaz ana lognih merenja i signa la l1 a dire ktnim i indirektnim podstanica ma 1I sistcmu daljinskog grejanja Beog raJ a prc dstavljcn jc na s likama 18... U to plotno-predajnim stanieallla su ugradeni i cleme nti za merenje pritisaka: MM8 . pa se pritisak odrzava nezavisl1o. Kod d ircJ..protok vade u PS (koristi se za regulaciju) MM4 .J __ . . maksimalna toplotna snaga MM5 .{)NU ~ 1-+J.JI I I L_-:. II III ..-:....utrosak toplotne energije..-.tempe ratura vode u povratno m vodu primarnog d e la PS MM3 .-:. toplo tna snaga. Prva eetiri ulaza regulator prihvata iz raeunske jediniee merila toplotne energijc pre ko komunikaeionog prikljueka. T(xlcmll'ic f'HOJEI>TOVANJE POS7 1 W J ENJA 2A C ioNTRALNO G IU£ JANJ£ Pred ajn e stanice (PS) mogu hiti dirc ktlll: iii illlJirc ktnc s l.22.2 1 je prkaza n sistcm sa analognim mcrenjem pri ec mu su: MMI .18.-:. :: : Ll ..-------' .te mpera tura vod e u ra zvodnolll vodu primarnog dela MM2 . 18.21 i 22..l1ll8 . I I I L_ "'1115 SI.A6 .temperatura spoljnjeg vazduha (koristi se za n:gulaciju).pritisak vode iza regula tora pritiska MM9 ..temperatura vode regulaciju) 1I razvodno m vodu sekundarnog de la PS (koristi se za MM7 ..·::::... vae toplote i kucna il1stalacija je po tpllno razdvoj e na.pritisak vode na ulazu uPS MMlO . Kod indire ktnih podsla ni ea ugraduje se izmcl1ji.proce nat o tvorcnosti ele ktro illo tornog ve ntila (po teneioilletar) MM6 .

18.J.-(7r""" ..:-_-~ =:.-_-' J I MMS Slika.Desllo je primami deo. MM7 I __ . I I II _ _ _ -"I r~ I MM4 I I L~ I I (.da lj insk i nadzo r RJ-racunska jed inica II I I SONU II: III III • I I I I I .23. SOY r .::. Izgled nove.reglilacijolll pritiska i protoka.::-.·IUINSKO G/lr:.~ -...J I : ~L..J9 SS V-regul ator pritiska SOV-prcs truj ni ve ntil VFL-rcgul a tor proto ka MM3-me rac pro toka R II' "I R-rcgul a tor-kon tro lc r SONU. Sel1la direklne podslanice za grejanje Slika 18. __ . __-_ -_ -_-_-_-. leva seklilldami (kliclla illstalacija) ..22.. f). . ~-----~M~~ SSV I : I I r . direktne. 18.-. podslanice sa l1Ierenjel1l ellergije. U grejllOlII sislelllu Beograda.lIlNJ/~· .:.

' dOLVoli parast priti ~ k a iza regul . Regulator protoka Samson sa molornim pogol/om. orman R egulator prutoka se koris ti da og ranici protok \I primarnom delu podstanice.27). .'\}. 1'()\'7 nOJl. venti l se otva ra i visa k vode sc pres lrllj av<l pravo 1I povratni vod . (SI. Venlil jc pn knn strllkeiji Ill c ha ni c ki . Svi clementi smes teni su u jedno ku cis te i zajcd nicki sacinjavaj u intcgralni regulacioni ventil. kojim IIpravlja Simeflsov kOfllroler slneSlen II kom. Kod kvalita tivne regulacijc protok se odrzava konstantnim.\'11. Zadata te mpera tura vode u napojnco lll delu sekundarnog dela predajne s tani ce mcnja sc zav isno od pro ll1ene te mperature spoljasnjeg vazduha..\ I • m'EJ -.5 bara prekl) zada lc vrcdllos ti . 1 /A CIONTI<AI . Regulacija pritis ka slu zi za oclriava njc konstantnog pritiska u napojnom voclu prilll a rnog del a pocls tani ce sa c1ire ktnim prikljucenje m porrosaca. iza venti la za regu laeijll te lllfJera tu re i pro toka. SasLOji sc od regulatura diferen cijalnog pritis ka i venti la sa e lektro motarnim pogonom. p(1desava sc na vrccinost za U.: od 0.5 bar vecu od priliska koju udrz:1va n:gll iahlr priliska. rad nu i rezclv nu .J50 /3 / .. Pres trlljn i \'l:l1 lil (SOV) SlllLi da n.V(1 ljc ne (zada tc vredn US li ).·1 ." tO I . .24.ltora prili ~l. ll11 a dve membran e. sa o pruga illa i Illembra nam a i spada 1I regu lalore bel fJomoc lll: e ncrgij e..l'INJI-. Kacl a prilisak iza regu la tora po ras tc vis. Prs kanje radne membrane se detcktllJl' eurcnjem vo Ie 11<1 ispustu ugracicnom izmedll m em bra na.""'''' It" 1'/(011.\'0 (:/(/:. .iI iZilad dll l. • Slika J8. Kod kvantita tivne regulacije u regulatoru protoka smcSte n je i ventil za regulaciju temperature u napojnom vodu se kund a rnog dcla predajne st:mice. U slu caiu prska lll <l radne runkcijll prc li zi ma rezcrv na me mbran a. 18.

($""'<p=~---l Slika 18.l. Pobudivac 6. Indikator pucanja membrane 6.Radna membrana 6. Prsten za podesava nje 12.0pruga. Osovina pubudivaca 8.26.1 1. ~ P2 . Tela ven/ila. 3. Osovina pecurke 5. 7. Poklopac opruge 10. 2.25. Opruga 9.Nal·rlka za podesavallje. Te lo ventila 1. Opruga pccurke 6. 4.aC( ak/ualor) Regul ator rritisk a u kombinaciji sa pres trujnim iIi sigurnosnim ventilom obezbeduj e kucnu instalaciju od previso kog pritiska . 2 3 ~ 7 6 Slika 18.2. 6. 8.PeclIrka venlila. . Regula/or pri/iska Samson (1.Sedis/e vell/ila.451 PI .1 E lementi za poveziva nje 3. '.0sovina peClIrke.Sigurnos na membrana 7. Pecurka 4. Pres/rlljni velltil I.2 .Pokrel.

Simensov ullral.·INJf' PO.. to pl o tni koeficie nt i .-. 0 Te mp eratura slJ oljasnjc!] yudu h(l {OCJ S/ika 18. . pro te klu zaprem inu vode.I:' lJ .vlIcni merae toplote ...J+f-R .c l'IW l l::" T O 1 ·.27. Mc:rilo obavlj a s1eJC.. mn ozi te mperatursku razliku.. 1LNO C.... 1 'I 1 .. Naved e ni mern i urcdaj sastoji se iz meraea p ro toka.'.10 .7 "dO/v. S/ika 18. Me rae to plo tn e c ne rgije je ll red aj koji m sc 11\~' ri loplo tna e negrija koju oslobodi nosilac to plo te u sistc rnu. /lU/ INl E Dijag r..(\: ru nkcijc: Illcri te mpcra tllrsku razlikll vod e u na pojno m i povratn o m vodu i prote kl u 1. jcdnog pa ra te mpe ra tllrskih senzo ra i jedini ce za izracu nava nj e. -.. ~.-152 8.fj ·8 ... .'T'Wl/· \I 1 / ·1 ( hV.:lm prom ene l:If I ~ltP.18 -..I - I "" 18 16 1<! 12 10 d 6 ~ 2 0 4 .. qm: l1l inu teenosti .intcgrali" po vremc nll.16 .28. tempe ra tu re -+-+ -i..

. kacla je c1oslo do omasovljava nja primellc ploCastih razmenjivaca toplo te .v()(Ja) a prema kOIlstrukciji na dobosas tc (ccvas tc) i plncaste Dobosas ti ra zmclljivac sa prav im . . . .18.. -. Oni 5e de le prcma radl101l1 IllcLiij lllllu (voLia . jeftin iji suo ---.II. masovno koristili do pocctka devedcse tih godina pros log vcb.----Slika J8.:. ....... _______ "/.-~ ~5 ' . f) ·II ..2 RazmenjivaCi toplote U sircl11 Sl11islu reCi razl11 cnivaci Sli apara ti u Kojima sc toplota prcnosi sa jecl nog medijuma na drugi..vSf(O G IU·:J.'Ptlv~jjl... vescstrllko SlI laksi../1.-' . 29a... . Plocasti izmelljivaci .voda i para . U " iii sp ir:dnim cevil11a su se kod nus.mINN"""... Mikroproccsorski regula tor lIgrackn u podstani cu o lllogllcuje rca lizaciju sledecih regll iacionih krugova: krug R I za rcgll iisanjc temperature vOlk 1I se kund arnoj mrezi i R2 za reguli s~ nje pro toka vodc u prilll arnnl11 dell! ccvllog razvoda. Plocasti Izmenjivaci S~· ~.. odnosno pre lazi na regulacijll protoka kad iZl11c rena vn:dnost proLO ka postanc jednaka zadatoj . . vode iii vre le vocle..... Plocasti razmenjivaca toplate 1I odnosu na ecvastc imaju VCC LI toplotnll cfikasnost (do 97%). " """ -""'-'.·INJ!. .- . Kt-.. Illinimalno se prlj aju i nijc illl komplikovano odrzavanjc.. ....p pfDC.. Reglilaeion i kr ug R2 obezbcduje i ogran iccnje l1laksi lll alnog dozvolje llog protoka.I: ... u grejn oj tehnici. manji gabarit (plocasti razmcnjivaCi z<luzim aju 15-30% prostora koji zahtcva cevasti). ..I nadrcdcnill1 cc nlrOIll sllll:Stcnill1 1I distriblltivnom ccntru toplane i drugi koji slllzi za kom llni kacij ll sa ra cunarsko l1ljcdinicolll lIgradcnog meril a IOplotne ene rgijc. -153 Mikroprncesnrski rC £III '1[or (knntrnkr) POSC dUjl' dva kUlllun ikaciona prikljucka: jedan za ko mun ibciju S..". 18. U grej noj tchniri razlllenjivaci toplote su apa rati 1I kujim a se vrsi razmena topl ote izmedu pare.6.. ".'.. "...~"e ' . LPM. ....

.· J NJI:'. • lIosul I - ---- I/Hllltl lI II ~' (/ I Stika 18.. o braduje i mc mo ri se podatke.. To su " in tdi gcntni " uredaji koji raziikuju topl o tu prilllije nu o d rali ijat')· ra i o nu iz drug ih izvo ra (sun ce./ B.1' de ." I 0 ./5.tNT/v ll. T ermostatski r adij a to rski ve ntili ~lIn og u c uj u n.·J i'A (.guli sa njc tempe ra ture u prOSJ. Pri po rastu te mpe ra ture u pros to riji ras te (cak i za hva ljuju ci ne ko m unutras njL 'IlI izvo ru to plo t. 1 \.6.~ . U primcni su i elcktro nski razde lni ci sa radi o vezo ll1 koji u mogucavaju <tu tolll :JlS ki pre nos podataka bez potrt:bc za ula zc nje u stan potmsaca radi ocitava nja.. TRACO Plo~as ll IZmenJlvaci loplotc LPM LemlJenl placa9tlizmonJIvaei toplate HS ..) i im a ju ugracle n mikro proccsor k(lj l reg is truj e.29b. itd. s tednj a k.. koji rcg istruju tros kove greja nj a po mocu st:nlCII':! te mpe ra tu re .C P/W lIi K'/ O J'ANJ /:: rOSUWJ/' NI...1 te mpe ra tura pros to ra. U gradnj o m razclelnika tzv.. Todnr(lv.J..mjl koja se zagreva. 18. radijato r. .3 Sistem raspodeJe troskova grejanja po stanovima. Po de sava nj e m po lozaja tc:rm os tats ke glave nj e nim o brtanje m postizc se vi sa iii ni b te mpe ra tura pros tora o rva ra njelll iii pritva ranjcm prntoka kf(l /. ] ..:) .· s toje i elektro nski de litc lj i to pl o te. "cle lite lj a " topl o te na sve radij a to rc u o kviru jedne 7 ~ 1 . poclescna na te rm os ta tsko j glavi ve ntil a. ptocasti iZllIenjivaCi Plocasti izme njivaci mogu biti le mljeni i sa za ptivaCi ma. reg istruj e se po tros nj a cne rg ij e na svako lll raclijator u lldn osno u svako m s ta nu . p roto k top ic vode kroz radijator s.: slll anjuj c i oclrzava sc odab rall.NO GW:.

Termostatski ventil brzo rcagujc na smanj c nj c sob ne t i pro tok kroz r::tdijator."/. . U to m slucaju preporucuje 5e ugradnja kucnih pumpi sa promenljivim protoko m. Termoslalski vellliljirme Hen. t e mp era tllr ~ i o mogucav::t ve - 11 I I . Bil o kakva pro me na us lcd potrcbe grcjanja (orvaranjc iii zatvaranjc vcntila) cc uzrokovati da pumpa tre nutno rcg uli se protok u sklad u sa potrcbom.30. isparivi 2.. Delilelji toplote jirllle Zenller 3. od nos no pumpa ce obczbediti optima lnu radnu tacku LI Z minimalnu porrosnju c le ktri cne c ne rgij c .. I/v.30.vSf. n IU/ . elklrollski so radio modemom Uko liko su na radijaloru ugradcni tcrm ostatski vcnti li dolazicc do smanjenj a poveca nj a protoka u kucnom ra zvoclnom postrojc nju . '. eleklrollski Stika 18.lC I • Slika 18. To su " pamc tnc" pumpe sa promcno l11 brzin-: u sistcll1u grcjanj a.() ( .I .U.

.f./ilill UU/.5(. 1".. Grund/o ' PI/ IIl/lL' I P I: 'a promellljivim protokom i daljinskim podda vanjel1l UpOln " 11[1 1 It! rmllslats kih venl" ". . p o~t i ic st! uSiccia od 20-30% toplotnc c ll crgi.II: A/r JI I ·.l111.'." .1<11. dc lilc lja lurloH.:". I !.. pumpl sa promenljivim prolo k'lIl! . I:. (·. ljc .i ~ i " .W.I-.1 .. ckklricnc clll:r. . kllCllilll gn::jnilll iIlSI..N I Ii 1I.. l 'I\U.. 1 ( I .\'r) (: lIr-JANiE "..lJ1..\ lll rJjl· Vi.

.Kondenzna poslruj ellja sa izdvajanjem su name nj ena za proizvod nju sa mo e1ektriene e ne rgije. kogc neracija. U m:kim prime nama se moze ge ncrisa ti para za po kre lanje parne tu rbine.Poslroj enja sa iskoriScenjel11 loplole gaso\la 1I kOllu SlI poslrojenja koja im aj ll gasnu turbinu. je proces istovre me ne proizvod nj c e le klricnc i lopl ntne e ncrgijc u isto m proecs u.Pnslroj enja sa klipnim masinllllla koristc mo ture sa unutra~ njim sagorcva nj e m umes to gasnih turbin a. konSlruisa no pe l goelin a ra ni je. Proees ko mbinova ne pro izvodnj e sprovodi se u parn o j iIi gas noj turbini i mo torim a za unutrasnj e sagoreva nj e.~.Kombinovana knlzna poslrojenja su J a nas u siroj primc ni . npr. Toplotna c ncrgija dobijena na ovaj nac in moze se korislili za po tre be dalj ins kog greja nja. Pos trojenj a za ko mbinovanu pro izvodnj u mogu hiti poddj.. bi oma~a i gradski olpad.2.. 4. prikljuee na na obliznje pos trojenj e za p ro izvudnju e le klricnc e ne rgije . Kao go ri vo na jcesce se koristi prirodni gas iIi maw t.. Stepc n korisnos ti kogcne rat ivnih pos troje nja je znaeajnfl vcCi ncgo koel odvoje m: proizvodnj c .1 Opsti deo Ko mhinovana proizvud nja elekl rienc i toploln c cnc rgij e iI i lzv.Pri pro izvod nj i e lc klri ene e nc rgij e u ko nve ncionalnim . 3. ali i u industrijskim procesima. dizel iIi gasni mo tori. 2. 18. a prni zvc dena kori sna to plo tn a i elek tri cna e nergija cini 90 %. a li jeda n deo pare moze biti izdvojen iz turbinc i iskoriscc n za stvaranj e tople iIi vrele vuele. KOMBINOVANA PROIZVODNJA TOPLOTN E I ELEKTRICNE ENERGIJE 18. U H amburgu je 1893.: na u ne koliko grllpa : 1.7. pri roda n iIi Jcpo ni ski gas. Kao gur ivo ko ri ste prirodn i gas i sas toje se od jednc iIi vise gas nih turbi na. Poreel oellva nj a pri- .7. ko tla za iskori scc nj e toplo te produkala sagorevanj a i parne tu rbine koju pokrece para ge neri san a u kotlu. Prcdn osti su vi~e sturkc . U ko mhi nova noj proizvodnji gubi ci su svega desc tak proce na ta. l z turbine vreli prndukti sagorevanja prolaze kroz korao gde se gc ncrisc toplotn a e nergij a. D!l UINSKO G III:JANJE 457 18. izgrade na zgraJ a koja jc za po trebe grejanja.uz guhit ke oel 65 % . Ovo se smalra poce tko m kumhin ovane proi zvoelnje u Evropi. Ova pos tro je nj a su uglavno m manjih snaga.7.. iza ko jih sc pos tav lja ko ran. iIi njihova kombin acija. Izvor pri ma rne cncrgije (gor ivu) moze hili razli Cit : cvrsta i teen a fos ilna go riva. Kombinovana proizvodnja u daljniskom grejanju Visok ste pe n korisnos ti koge ncracijskih postrojenj a omoguCio jc u pns lcdnj e dvc deee nije njihovu ekspanziju u primc ni.ko nde nzacio nim sistemima pos tize se stepen ko risnog dejstva oel 35 % ..

Svcdska je poseban slueaj jcc se u velikoj men koristi ot r ad na top Iota. ZASTITA OD KOROZUE I KOTLOVSKOG KAMENCA Kako jc vise pUla vee nagcaseno osnovni nosioe toplote u sistemu daljinsk\l1! greja nj a je voda. ko ~~ uporcd c dva slicna postrojc nja . Pod korozijom se pourazumeva rcakeija mc tala sa svojom okolinom koja prouz· rokuje mcrljivu proll1cnu strukturc materija la i moZe da dovede do ojegovog ost. Dcjstvo korozije sc ubrzava sa povisenjcm temperaturc priliska vodc iii pare pri daljinskom transpo rtu top lotnc energije. Rumuniji i Slo\'aekoi je za pazcna tende ncija izgrad njc l1lanjih gasnih postrojenja 18. zv. Sirova voda i voda koj u daju vodovodne staniee sadric uvek vceu iii ll1 anju koliCinu rastvorcnih soli koje ul icli na pojavu korozije i stva ranj e kamcn ca. Uzrok tome. DOl bi sc sill anj ila os teec nj a prouzrokovana korozijom i stvaranjem kotlovskog. II IOku pllgona sprovotli sc hcmisjka i t0rmicka priprcma vode koja podrazli . a za toliko jc smanjcna i ukupna emisij a i ko li ci na CO 2 . tvrda voda.VJ/·. a tim c imaju i manjc stctnih emisija u okolinll. Kurozija sc u ccvovodima i apa ra tima ustanovljava na osnovu slabljcnja zitlo\ ' odnosno nastajanj a rupa . I'OS'! IW }I' N}. odoosoo 1. (CeSka i Hrvatska). 94% toplotne cncrgijc daljinskog grcjanja je iz kom· binova nih proecsa. Pri zagrevanju vode u postrojcnjima daljinskog sistema grejaoja na grcjnim povrsi· nama kotla i ccvovoda do lazi tlo izdvajanja ka me nea koji suZava prcscke. I o ko 67% .8. prvcnstvcno je sadriaj soli u vodi . j<!r jc smanjcno za adCI:lc kao i c lllisija CO!. t. za is te ko li cinc toplotn e i e lcklri cne c nc rgij e. u Nem ackoj 81 %. znacajni su c koloski ci'ckti. Nova postrojenja kombinovane proizvodnje ~1I 1I izgrad nji iii su ugovorena u mn ogi l1l zem ljama a u Madarskoj. ka m Cllea . l11arnih rczcr" i fosiln ih g(lriva. Za lw<J ljlljllCi vi snko l11 stcpc nu ko nvcrzije kombioOV"dllil proizvoJ nl<l zahlcva l11 anjll ko liCinu go riva .1" . vcoma lIticajnog jcdinj enj a na efcka t staklene baStc. In ln o za grcvanjc. na primer.. smanjujl: prolaz topl ot\.-158 /J Tod".-I 2-1 C IONTRAL '0 CRE'AN/I. prouzrokujc toplotn. U zc mljama EU ueeSec toplotne e ncrgije dobijcnc u postrojenjima za kombino\·a· nu proizvodnju u ukupnoj kolicini top lo tne e nergije je veliko.: · ce nj a. U vcCi ni zema lj a E U sc poscbno stim uli sc izgratlnja i rad kogenerativnih postrojc nja pre ko smanjcnja da zbina pri izgradnj i do povlasecnih cena po ponudi cncrgi i."I'/(' I'I?O}I: KTO I ~-I .: trzistu.: usled smanje nja koefi cie nt a provodenja toplote.1 naprezanja sa puklltinama na kotlovskim cevima. tj 52% u proscku. A psulutn o cista voda u prirodi ne postoji. jcdno za odvojen u i drugo za spregnutu proizvodnju. U pcoscku ono izno. U zcm ljama centraln c i istocnc Evrope koliCi na toplotne encrgije iz kombino an ih rroccsa jc ni za ncgo u ze mlj al1la EU i krcee se od 35% (Letonija i litvanija) do 69 r . U Holaniji. ovo drugo trosi za oko 30% manjc gI l riva.

Usmeravanjcm dela povralnc vode (5-15%) n a fi lt ere oelsl ranjuju sc mulj i gvozdenc ces licc (lJpiljci). iz me nji vaci ma . ccv im 3.O ( d iU. raciijal o rim a i venlilima pa sc oeldava visok ni vo c fibsnosli u prcnosli lu pl o le . J.on linll a lnu srna nje nj e mulj a i op ilj aka reuukuj e lal oze nj e 1I kotlovim a .! o dvaja llj <: ~a~O \· ~1 i Iljih\WII n<:lItra li za<:iJII. 'I Slika. .33. Jii . 18.h e mi ~k ih trelmana kotlovske i vode za sis lcme daljinskog grcjanja u primeni pn. it' _ \ )"' . flJI I SF. LViI.IS. rosturak i naziv proizvoda za lrctma n kollovsk~ i vode u siste mima el a ljinskog gn. Filleri delimicnog loka se prikljucuju paralclno sa glavnim povral nim vouom.ov laclavaj u roslllpci za dodalni tre lm an vode koji su viSe fi zicke prirode ncgo hcmi skc.32. Izgled unlltrasT/justi cevi magistralllog cevovoda kada priprema vode lIije bila odgnvarajllca Pored tradi cio nalnih . li.:janja. s l.. . koji rruza kompklnu za~ lilu od ko rozije i kamcnca uz obezbedenje efibsnog i bezbcd nog raslvaranja vee stvorcnog kamcnea. Uz ovaj pO~lupak sprovoeli se i fillriranje vod e u ~is lcmll . 18.X jt. -159 Olev. oll l<:ksava nj <: odc i tioLiavanj<: inhihilOra pro tiv kOl"Ozije.:. Hydro .

Madem a poslraj ellje za dodailli Ire/mall vode jirme Hydro-X ugradell o 2002..ITIiOH .o.I 8. god.'llc jirmt'.'\/() (. /'(I. Tod" .1 Ci:'NTlU II.II. II TO BarCa plltem dO llacije isloim f. ie' I'liOi U..3]. .·I /.// D i lNi E Stika.TO I : It\H:.vi .

cesto i u dnevnim pe ri odima. nj egove geo me trij e ali pre svcga od ve licine i ka ra kte ristik a transparc ntnih c le mc nata u fasa tlama. Pri tome. 46 1 . da le ko najveci dec to plo lne energije se odnosi na greja nj e u gradevinskim obje ktim a i prvcnstve no zavisi od sa me zgrade. To danas nij e slucaj i najnovije zgra de su p rojektovane u e ne rge tskom poglcdu dale ko kvalitctnije jer se potrebama za grejanje. nj ene lokacije.19. sto kod nas nij e bilo ozbiljno shvace no. vrste prozora i njih ove ve licinc. prilazi stroiije s obzirom na porast cena c nc rge nata i tros kova grejanj a. ond a bi se pokaza lo da se u toplolne svrh e u gradevinski m obj ektim a trosi gotovo polovina uku pnc energije n a~c zemlje. Uz po trosnju u lopl a tn e svrh e. God isnj a potros nj a energije u najvece m broju pos tojeCih zgrada u Srbiji je u proscku 2-3 puta veca nego u najnovijim. kao i od ob ima infiltraeij e spo ljnj eg vazduh a sto je takodc odraz kvalitcta grad nj e. Ali LO je bi o i pe riod kada je u nasoj ze mlj i vl adala kri za stanova pa jc prim aran zadatak bio omoguCiti smestaj Ijudima a ne trositi investicije na ene rge tski efikasne zgr ade. o bj ekti koris te e lek tricnu encrgiju i za osvc tle nj e. klim a tizaeiju i pri pre mu tople potros ne vo de). R azlog ve likc potros nj e u nasim zgradama je u cinjeni ci d a d aleko najveCi deo stanbenog fo nda u gradovim a Srbije predstavlj aju gradevine podignute u vre me kada energe tska kri za nij e jos bila ni na pomolu iii te k sagledavana. kao i !etnje hl ade nj e. od termi ckih osohin a nj enog omotaca. UVOD An alizc i studij c enc rge tike 1I gradovima Srbijc [1 9] pokaza le su da se u nasoj sredin i oko 40% ukupnc po treb ne e nergije kori sti u stambe nim i javnim zgrada ma u Izv. zapravo od ma terij ala zidova.1. pod ignutim u neko liko zadnjih godin a. ope t zavisno od samog grade \'inskog obje kta. sto bi mogla da bude dan as gornja. U njim a je ona ispod 100 kWh/m z. ve ntil aeijll. "LOpiotne" svrh e (za grejanj e. OGRANICENJE POTROSNJE ENERGUE ZA GREJANJE 19. gra ni cna maksimalna vrednos t potrosnj e koja bi se dozvoljava la. Ako hi se ob ulwa til i i ka nee la rij ski i sta mbe n i obje kti koji se nalaze u okviru industrijskih ko mple ksa i evide ntiraju izdvoje no kao pot rosnj a e nergije industrij e.

]lisan o cc ntralno grejanje.''''. Upore dcnja potrosnje 1I zgradallla sa naplatllm prema iZlllcrcnoj stva rno j po tros nji sa sta novima sa placanjcm prcma kvad raturi . raspored i karakteristike gradevinske mase.-162 8. potrosnja tokom . Da bi sc po trosnja e ncrgije 1I zgradam a iz ranij cg pcrioda grad njc svc la na n:tjmanjll 1ll0gllClI meru . Naravno da pri revitalizaciji grac1evinskih objekata pre svega to treba lICiniti kod velikih potrosaca (bolnicki ccntri. po trosnja e ne rgijc samo za greja nje mogla da se um anji za 20-40% . simulacije ponasanja zgrada u uslovima koriscenja. hotelski kompleksi. njih ovo m e nerge tskom revitalizacijom i nakn adnim prilagod ava nj e m novim l:ne rgetski m kritcrijiumima..lENJA Z/I CENT/v II. osvetlenje. Prvc su u veCi ni i prcdstvljaju naj manjc 80'1(> ukupnllg gradcvinskog fonda u gradoiv im a Srbije. Sve to LI Z savremene programe optimizacijc. provere izvedenog stanja. itd. . A da bi se to ~ve ostvarilo znacajno bi bilo da se prethodno lIspostave za konski normativi. Pri to me i u ve likim sta nhcnim i poslovnim objcktim sa vise korisnika. odgovarajuCi gradevinski materijali. nc stimulise na raci o nalno ko risccnjc i stednjll . G rubim an laliza ma sc pokazalo da bi intcrvencijama na poslojccim o bje klima.). Ovab'c nakn adn c mere za po bolj ~a nj e encrgctske c rika snos ti zgrada mora Ja obuhvate i novo izo lova nje cevne mrde ako je 1I zgracli inst.) da ' c pri ra zlici unutrasnj cg i spoljnjeg pritiska a d 50 Pa oSlvaruju 3 izmc nc: vazduh n. Au individulnim kotlarnica ma treba slediti primer Ncmacke. njihovim prikljuCivanjc m na ce ntralizovane daljinskc siste me grcjanj a. standardi i druga obavezujuca akta. Zaptiv<lnje zgradc treba cia bllde fa!. kad a jc rec 0 cne rge tskoj efikas nosli zgraua trcba razlikova ti pos tojccc zgrade ou onih kojc su zidanc zad njih ucsc t god ina iIi se tek projcktuju i predvid aj u za gradnju. Todorol"ic I'R OJ"KT()I ~ 4I\'J" f'OSm O. Na spoljnim zidovillla i krovu sc 1I takvim slllCajevima dudaje izolacija a na prozorima sc vrsi za me na sta bla iIi ce lokllpnog prowra. Utvrujeno je da je 1I slllcajll naplate prema izme ren oj stvarnoj polrosnji ona bila manj a za prc ko 10% nego u odgova rajllcim stanovima sa naplatom prcllla njih ovoj povrsini .] sat ako zgrada nc:ma nikakvc vcntilaci(1ne uredaj e a 1. a da novo lIgradeni kotlovi ispunjavajll odredeni stepcn korisnosti. spo rtske dvorane i drugi. Uz to mora da se predvidi i definise remo nt i podesavanje svih elemenata sistema za grcjanje.NO GREJ. Tenclencija je da svaka zgrada ima svoj zvanican atest potrosnje cnergije koji bi na vidnom mestu u zgradi bio postavljen. da se kotl ovskc jedinice lI grade nc pre trideset godin a u predviden OI1l rokll za mcne. programa kontrole optmalnog rada svih cnergetskih sistema i regulisanja njihovih efekata. osobine i velicine fasadnih elemenata a pre svega prozorskih povrsiona. dosadsnja praksa naplaCiva nj a utrokne e ncrgij e iz sistema daljinskog grejanja koja se obraclln ava prcma kvadraturi kori scc nog pros to ra. liftovi. INJE Za lo. Nove objekte treba projektovati po savremenim metodama integral no obuhvataju6i sve clemente od lIticaja na odrziv razvoj do onih koji se odraiavaju na energetske zahteve. provcren jc na izabranim objektim a prikljuce nilll na Beogradsk o d ~djin s k(1 grcja nj e. pa Se lIvode mcraCi i sistc m naplate prema stvarnoj potrosnji . klimatizacija. Poboljsa nje izolacije sc radi i na zidovim a prcma negreja nim proslorijama. sistemi za grejanje. mora sc izvrsiti njih ova cne rgc tska rchahilitcija naknadnim gradcvinskim radovima.5 izmena ako su oni lIgradeni. ventilacija. A to su bioklimatski faktori.

u n . "\ _--_. .:_. za pravo izvornog cnerge nta u pogodan ohlik i nj egov transport do k0risnika. . lokalnim interesirna i e ncrge tskim prilikama.:n3 provcravana a dok:umcnt s vrcmcna na vreme korigovan. J \. .2 . " i J .. ~ ~ ----- Qv ~ . Spoljni deo .:m lancu koji su dcfinisani odgovarajeim stepCnllI11 korisnosti.-d ~ ~-. oo . vee u vidu kolicne primarne energije .. ~ -1~ 'C J ~ ._.~'7~L~a~ cl~Ja ~ Q ' dv t. 19.. i i : : Q C' 1····I·~CJ>r.__.. i·:·····················. nego i o ni u spoljnem delu " Ianca " prenosa cnergije. Ogranice nj a sc daju u vidu maksimaln.1 Skica energetskog lanca dd primame do korislIl! energije.t . one koja se trosi u zgrad i da bi se ostv:l ri o krajnji ze ljeni efekat.. OGRANICENJE POTlWSNJE ENU?GIJE ZA GREJANJE -163 vrcm.2... n . . \ Konsn a energlJa A1cumu· . OGRANICENJA GODISNJE POTROSNJE 19. . U n ekim zem lj ama sc cak insistira na izrazava nju e nerge tskih potreba.1..". ~ .19.. Namera je da se vee u pocetnoj fazi projektovanja nove zgrade iii rcn oviranj a postojeee. c Prima~a energlJa ~L _ _.:.. DistribuciJ'a I " 'I Kotao . Finaln~ energija SI. To znac i. ne u koliCini fin alne energije.:. .~.. Ene rgija koj a dospeva do krajnjeg po trosaca (zgrada koja se grcj e) predstavlja fin alnu cne rgija i ona jc manja ad primarn c zbog guhitak a u spoljnj.' - I' --"'It ' .. nc sarno da se obuhvataj u guhiei u samoj zgradi (od fin a lne do korisne energije). Evropska inicijativa energetske efikasnosti U cilju ogran icavanj a potrcba za e ncrgijo m u gradcvinskim objc ktim a Evropska Un ij a jc done la propise 0 maksim alnoj dozvoljenoj potrosnji energije za grejanje. Nova zgrada bi dohija la uputebnu dozvolu ako bi potro ' nja bila ispod dozvoljene gra ni cc. ······ ·····~~~ l 1( ~~~ i L I ~-'c _ _ __ __ a_ 7 (.: dozvoljene potrosnje .Janca" obuhvata transformaciju primarnog ohlika e nergije. -~h .. Evropski propisi sadrie opsti deo i smerniee a svaka zcmlja ih dopunjava prema svoj im specilicnim potrebama.. saglcdaju njih ove godis nj e potrebc i ako je potrebno izvrse blagovremenc korckeije i us aglasava nj c sa propisanim vrednostim a. 19. r Q ' '._-_. ·>v .

Za objekte koji nisu namenjcni sta110vnju.korisne encrgijc (Qh) kojom se postii c krajnji cfckat grejanj a. Dozvoljene maksimalne potrebe energije Prcma standardima i preporukama Evropske zajednicc.19. Ako se topla potrosna voda zagreva iz istog izvora koji snabdeva i sis tern grejanja. Zahtevane vrednosti s. vcntilaciji (Q.). 19. projektovanjem omotaca zgrade rJ a sc zimi koriste dobici toplote sunccvog zracenja za smanjenje gubitaka toplote. primenjuje se formula: O~od = 72.). ogranicenja potrcbe '~ oe rg ije sc za nove stanbcne zgrade definisu prema godisnjoj potrosnji svedeno na !t: dinicu povrsine starnbcnog proslora (kWh/m~). Ijudi i raznih elektricnih aparata (Oi).:: pos tiiu odgovarajucom izolacijom. Ako se koristi akumulacija toplote onda se i tu javljaju odrcdeni gubici (0. Doneta su pravila za cnergetsk. Prcma tom pravilniku za nove stambenc zgrade koje se greju na tempcraluru ] 9 DC i iznad. maksimalna kolicina primarne energije se odreduje se prcrna lzrazu: O~od = 50..94 + 75. uredjaja za povratno koriscenje otpadne toplote kao i primena obnvvljivih izvora. u distribuciji toplote do grcjnjih tela CQd) iii do zagrejaca ventilacionog vazduha. a postoje i gubici u samoj prcdaji toplote grcjanom prostoru (Q". climinisanjcm toplotnih mostova.).2. Mcdutim javljaju sc povremcno dobici od suncevog zracenja (Os) i unutraSnji dobici od osvetlcnja.). U Nemack.2. Todorovic PROJEKTOVA NJE POS7ROJENJA ZA CENTRALNO G HEJANJE Finalna energija (sI.) i transmisionih gubitaka toplote (Q.-u zastitu zgrada i enerctski racionalna poslrojcnja.) i cventualno pripremi tople potrosne vode QM ali je zbog gubitaka u samoj zgradi veca od stvarno po trebne . koriscenjem kvalitctne regulacione opreme.1) je namenjen a grcjanju (Q. ogranicenje se daje po jedinici povrsine omotaca zgrade.29 A/Ve kWh/m2 (19.2) .'''ITI koja podrazumeva i potrebni nivo zaptivanja. dozvoljcnc maksimalne vrcdnosti primarne cncregije se odreduju z3\'isno od faktora oblika zgrade i korisne povrsine zgradc . pa je je korisna koliCina energije CQh) u tom slucaju manja od potrebne za nc utralisanje ventilacionih (Q. ugradnjom sistema grejanja i urcdaja za pripre mu tople vode visokih stepena korisnosti.94 + 75..oj su prihvacene preporuke i standardi Evropske Unije i urade ne detaljni ie razrade. dobrom gradr. Faktor oblika predstavlja oJnos povrsine omotaca Ao (m2) i zaprcmine grejanog prostora Ve (mJ) a korisna povrsina na grejani deo zgrade.]) Ako se topla sanitarna voda priprema pretcino koriscenjcm elektricne energije. Sistem grcjaIlja ima gubitke u transformaciji ent:rgijc u toplotnu u kotlu (Q~).464 B. ns mi sljenim postavljaojem cevne nUeZe i njene izolacije.29 A/Ve + 2600/(100 + An) kWh/m2 (19.

odnosno do gomje iviee efektivne izolaeije zgTade.: gc mjih izraza potrebno jc prethodno odrediti faklOr obli ka zgrade..9 + 24. . U tu svrh u SL I'n 'o izracunava iX'\Tsina omotaea zgradc koja obuhval. jc uvek manja od ukupnog volumcna zgrade Vi u proscku za zgrade do tri sprata iznosi: Ve = 0. Zapremina grejanog pros lOra V. vrata i krovnih prozora.6) 19. uzimaju sc u obzir i gubici us led toplotnih mostova. PRORACUN POTREBNE KORISNE ENERGUE.. Godisnja potrosnja se racuna prema meteoroloskoj godini mesta u korne se nalazi zgrada uz koriscenje raeunarskih programa.. zapravo povTsi na poda koja len na zemlji iii podrumska tava nica ako se podrum (suteren) ne zagreva_ Ukoliko se zgrada siri na nekoj svojoj visini i pre\'azil azi osnovu nile etaie.76 V (m 3 ) (19.I ~'<': g-ra menc zido\'c koji oov. koja se odnosi na koristan prostor zgrade a za visine spratova do 2.4) a za ostale zgrade: Ve = 0. Raeuna sc od gomjc ivic. Llzimaju se kao den om< ' laea svc povrsine prowra.80 V (m 3 ) (19. Uz gubitke toplote usled transmisije i iofiltracije. Medutim.5) Za oderedivanje maksimalno dozvoljene potrosnje merodavna jc i neto povrsina AN. staklenih vTata.. ukoliko razgra niCa\'aju grcjani prostor (xl spoljnc sredine. Ona obuhvata Casovne podatke svih klimatskih parametara za svaki dan u godini. OGR4NICENJE POTROSNJE ENERGIJE ZA GREJ. obracunavaju se i dobici usled suncevog zraeenja kao i ad unutraSnjih toplotnih Izvora. predstavljaju deo omotaca. odnosno ventilacije. Sa donje stranc zg-rade kao den omotaca treba ukljuCi ti povrsinu OS nove zgradc. onda i podne povrsine tak-vog sprata koje su sa donje strane u dodiru sa spoljnim vazrluhom.3) Za koriscenj.::g spra ta.Inica najnizc claze! nalazi iznad pO\Tsine zemljisla ond a ad gomjc ivicc plafona do gomjc i\'icc ta\'anicL najvis. Ako ne ma preciznijih podataka ona se izracunava prema izrazu: (19.Jja)1l Illl ulraSllji prostor od spoljne srcd inc kan i pOHsinc zidova u ncizolovanom polkro 'Ijl!. aka sc ia\i.1 NYc kWhim! (19.fXJE -165 Za ostale zgrade najvcte vrcdnosti dozvoljcnc potrosnje primame cnerglJe se izracunvaju prema jcdnaCini: Q roo = 9.6 m.3. ISIO tako se obraeunava u o molac j povr ~i n a kr(wa prema spoljnoj srcdini.19.: nivoa zemljista iii.

Silj ak.Ve riag. Laasko.Tasc henbuch fur den Maschinenbau. 1992. C roo me.!3mssels. Regein n lr die Bc rechnung des Wam lebedarfs von Gebaude n.8 8. Stroiz dat. Liese. H. Nauka 0 toplini. Maj 2000 36. lng Malic Dragomir. 1983. Beograd 1961 . Tehnicka knjiga. Strahlung Heizung. Rakoczv. MaSinski fakultet . Beograd. April 200 I :. 1967. :!. Diplolllski rad . LuCi stoe otopleni e. Marjanovi c. Dubbe! .l/:. 25. Banhidi L. 30. District Heat in Europe. Zbomik radova: Savetovanje toplana TOP YU 2000 Nis. 520 . Matematicko-fi zicko modeliranje procesa adsorpcije i desorpcije lako-isparijivih organskih komponennta u klimatizovanilll prostnrijallla. Klimatechnik. Air Co nditionin g a nd Ventilati o n o f Buildings. N a t a. POSTRO. T. n . JUS .S . Beograd. G eb nudenll s rus tlln g . Kolmar. DJ . Pri log istrazivanju uticaja lo kacij e grejnog tcb na toplotni bi lans prostorije. Oldenburg Vo!riag. 2. Bra ni s lav E>akov ic.M .-/(.l. Edv vard s Arn o ld Publis hers. 1976. Bos nj nkovic. Beograd . Doktorska disertacija. EUROH EAT& Power . Magistarski rad. MaSinski faku ltet. Country by Country.11 CENTRAL N O GR£I. Dr. 34. 1980.Metoda proracuna difuzije vodene pare u zgrddama . 195 7. 33 . 28. Zagreb. V EB Verlag fur Gallwcscll. 1978. TodorOl'ic PROJEKI "(W/I/I.·"'·JA 7. Air Conditioni g Eng inee rin g. Kra ft G unth e r. Hand ubllch de r Techni schen Gebaudeausmstung. 1985. Obradovic Nikol a i Curcic Vojislav ing. ~. Tehnicar mas in ski prirucnik.4NJJ:' "I. 26. . B. 1991 . Bottcher. Mackassy A. VOl . Lj ilja na D . 1990.Beograd.~ inski fakultet. 11 deo. Be rlin . 1990.P . 32. M . M a.. Termofizika zglade. Ol 470 1. ll andubu c h fur Tc chni sc hc n . F. C. N ikolic. Springer Ve rl ag.:rgamo n Pn::s. Kongrcsa KGH . J5 .'JF.1. Mos kva. Uti caj izolac ij e na poj avu tran spo rta vlage i formiranj e modifikovane atmos fe re u rashladnim komorama sa osvrtom na osobine do maCih izo lacionih materijala. Great Britain. Rob e rt s . W. 31. 20.U. 1976. 1985. Beograd. P. Zbomik 2 1.~a M. 27. Jo nes .5.

DODATAK .

c PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNOGREIANJE .470 B..Todaro.

366 0.61 5. 0 .1 B 8 8.22 1 . . . 3 51 54 57 60 .3 60 .2 39.8 37.556 0 . . I .6 2.5 5 5 6.9 33.95 3. 4.5 12.2 35.32 3.4 40 44. .01 2.83 5.25 3.57 .44 3.S 70 76.6 2. . I i .2 i I I I 13 .2 54.58 2.77 1 .5 32.2 I I I . TEZINA.9 2'.213 1.25 3.65 Ha~sima l na 12·. 13 I 0 .3 2. SADRZAJ VODE) Nazivna me ra Naz i vni precnik Im1 Spoljn! pre c ni k 1T'.V"dMflk . i 50 i 12.9 i . 65 2.8 51.22 1.6 2.48) 0 .88 2.206 Sadr za j vad e precnik mm deb lji na zida nTn kg/m ' I /m I 2 3 4 JUS C.14 4.615 3.0 21. .2 16 16 16 17. 20 ! 0. 12 i 3. 225 3/8 1/2 3/4 I I 1/4 I 1/ 2 2 Naz ivni 10 15 20 25 32 40 50 Spol j ni preenik IT'" 17.B5 .S 57.372 2.9 2.8 33.6 27.5 20 22. 0.3 25 26. l 4.3 26. 3 Uobicajena debljina z ida nm 2 . .3 76.m DehlJ ina z ida rM1 Unutra s nj i precnik mm (DIN 2440) Hasa kg/m : Sadrzaj vad e 11m Srcdnj e teske na vq jne cevi po JU S C.235 0. 1 .3 21 2Z .647 1.6 2.059 2.28 6.31 ! .7 42.25 3.9 2.65 3.6 28.S 48 .2 14.9 3. I 82. 65 I I I I I I I .638 0.1 45.346 0.7 38 42. 087 1 .9 30 31 .6 16 17.7 .333 2.548 I .6 2 .391 C.10 Hasa ce v i 0.8 10 11 i .4 48. 2.7 64.4 I .237 3.87 2.123 0. .6 2.962 ! . 35 2.14 3.852 1 .201 0.8 26.29 2. 17.459 1.5 14.2 20 21.65./71 TABELA I CELICNE CEVI (DIMENZIJE. i . 890 . 683 1 0 .9 2. 5 (DIN 2448) 6 7 Ce I i cne cevi bez sava .36 4.882 4.5 16 . I I I 2.6 2 .5 I I .3 7 . 2. I I i i I I .6 I .3 63.6 2.3 24.2 21.8 .2 70 .8 48.581 1 . 53. I I I 1.0 Unu tra snj i preen i'k rM1 0.0 12 1. 8 2 2 2 2. Ii i .845' 1. 145 C.3 43.9 41 .

NTRAL NO G REJAN1£ TABELA I (NASTAVAK) 1 80 100 2 88.2 3.B 193.3 6.4 I7..4 100.7 143. " 55.782 223.122 125 150 I 12. 1 159.62.6 4 4 4 4. 12.7 216 2. B12.5 25 2.6 4 I .5 16.4 686.8 399 437 .4 6 5.5 31B 323. PUSTR01£N1A ZA CF.5 2.2 737 787. 1 2.383 748. 3 127 133 139.6 3.5 25 25 25 25 I 5 82.8 609. • 5 12.6 635.9 254.6 352 388.8 B63.5 25 25 25 25 25 25 25 25 2.2 25 25 25 25 25 2.98.999 7.6 914.036 150. 441 543.2.3 25 31 • 1 31 37.114 26.5 131 .9 12.151 . .2 486 498 533 .8 107.6 6B.604 4B7 .12.7 152.5 4.5 25 25 2.138 19.5 2.6 3. I I 19 .314 118.151 17.5 20 4 22.009 11.5 12.6 108 I I4. B21 42.6 660.5 2.8 lB2.4 150 156 .4 976 6 6.98 9.256 63.725 125.4 10 I 6 3 3.9 204 207.72 13.2.481 72.331 90.751 42.B B31 .237 50. 1 I 7 .3 7.3 2.6B5 33.9 101 .5 5 5.5 25 25 25 25 25 2.3 167.9 6 . 5 12 .5 4.c PfW1EKTOVA NJF. . 12.7 339.2 50B 521 55B.273 32.3 6.091 369 .3 303 309 .-l72 8_ TodorOl -.B 13.107 7S.4 185.5 7 •1 8 8 8/8 10 10 I1 1 I •5 12 .31.84.931 2.81 8.4 260 .346 6.. 1 7.5 4." 2.B3 53.6 51•1 57.5 12.3 70.2 762.671 19.5 2.6.415 317.4 159 165.3 177 .5 94.5 2. 5 16 17.44.5 267 273 2.4 711 .2.3 16.6 368 406.8 584.4 419 457.1 40. 1 168.~08 200 250 300 I I 350 400 I 500 550 600 650 700 750 Boo B50 900 1000 11 0 135 144 170 lB5 201 217 2.76 9..6 879.8 18 • I 21 .793 2.149 607.9 101 7 5.5 12.579 97.9 355.33 249 333 386 491 194.33 9.5 2.B 85.6B. I9 .

7 34 38.3 7.1 45 0.4 52.6 2. 48. 13 1 . 1 82.5 1.3 168 .531 0.4 151 157.5 80 100 88 .182 22. 298 3.8 29 .379 26.63 2.377 17.3 2.6 16 17 . 1 125 150 4.3 127 133 139.7" 46.8 193.7 210.423 12.24 1 .Z4 0 17 .5 200 4.8 70.4 55.5 76 .208 8.84 I I .8 132 .7 219.3 Z.61 3. 16 6.8 12.4 40 50 44.9 101 .346 0.3 14.5. 9 2 .6 6.7 I 0.9 77 .693 0. 31 3.5 43.13 3.57 1 .9 23. B5.4 16 16.50 4.55 4.8 33.429 13.7 .35 4.75 5.4 159 165.2 20 21 .3 19. I 7. I 160.789 14.8 67.962 I .384 20. 6.1 95.57 8. 908 1• 158 I .2 107.7 141 .9 4.3 51 57 60. I 7.6 125 .6 3.3 2.607 0.203 9.6 4 4 4 4 4.8 184.3 152. I 44 11.78 3.83 9. 15.424 7.2 12.f)ndnlak TABELA I (NASTAVAK) ~ 1 2 3 5 6 7 ee l i cne ce vi sa sa vom JUS C.39 1 .908 19.5 5 5 13.3 25 26.1 144.3 2. 5 70 73 1.9 2.1 0.7 38 42.4 40 . 9 30 31.9 3.235 0.669 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5.3 63.3 177 .693 5.124 16.79 2.6 108 114.8 102.9 120.793 34.201 0.5 4. 5 134.608 0.9 26 27.6 2.437 2. 691 2. 3 83.2 3 . I 8 8 8 8 8 8 8. 3 21 22 .1 168. 3 2.01 2.412 0.157 2.48 1 .725 3.5 . 288 1 .3 6. I 7.9 2.948 4. 3.2 7 • 11 7.2 3.7 58.9 64.5 Z.890 0.6 12. 8 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2.6 2.11 2.2 20.6 2.

962 381. B 10 10 11 12 .4 71 1. 2 697 746 796 .2 16 .2 508 558 .3 7. 8 48. 5 20 20 20 2a 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 I .5 17.568 1'317. 5 12 .2 14 .797 93 .Tot/OIOI-i'.8 406 . 4 41 9 457.1 89 51.8 609 .6 1588 6 29.3 I I j I 12 . 717 155.2 80.132 1520.3 78 . 6 368 406 . 9 355. 1 8 8 I I ! i ! .31 1 279. 087 498 .798 129 . 6 6. 6 .5 12 .'1 C/:NT~ ILNO GREJANJE TABELA I (NASTAVAK) 1 250 300 350 400 500 550 600 650 70a 750 800 850 900 1000 11 00 12 00 1)00 140 0 1500 160 0 I .5 12.2 762 812.5 14 . 5 12. .-1 7-1 B. .0 1320 14 20 1520 1620 5 5 5 5.249 )92.642 562.8 333.2 597 646.75 3 234 .4 996 1098 1195 1295 1391. 55 3 ·437 .573 .5 12 . 3 70..28 779. 2 3 4 5 234 . 875 54. • I 49 .1 7. 3 33 43.6 660. 2114 .1 94.6 5.8 79 /121. 9 62. 3 6.4 546.4 356 .3 6.8 846 894 .963 1747.. TO I'ANlI: I'OSTlW JENJA 7.12 2 628. 5 267 27-) 323. 2 7 43 .5 32 .1 /15 124 148 158 185 223 248 301 372 403 492 527 633 I i I .8 86 3. 6 5.7 344.3 6.4 44 4 .3 6.4 1016 11 20 122. 5 12 .4 64.5 12 .325 76 .5 12 .5 12 .1 28 946. I I I I I B. 6 1 195 .409 1980. 6 914 . PI<OJf:'f.6 1491. 5 257 263 ) 12. 986 12 1. 157 99. 923 32 7.

56 988 .5 5 I .8 49 . 7 51 . 7 53 . 15 987.82 99 1. 59 986 . 51 991 .0 4 1• 1 41.91 1 991 . 52 388 .1 47.9 '< g/m 3 Tem p.4 40 .49 985 . 5 40. 0 52 . 40. 7 49.8 3 985 .3 46 . 7 42.9 7 985. 64 986 . 16 986. 9 41.1 1 986 .43 988 . 3 1 986 .4 47 .31 989. 78 985. 5 54 .23 991 . 01 991. 3 41.94 990.25 990 . 24 992. 9 kg / n 3 987. 46 990 . 65 989. 97 990 . 05 989.99 990. 99 989 .2 5I . 2 4 1.74 986 .7 48 .9 45 .44 989 . 3 48 .7 0 988. 12 99 0.4 43 . 61 988 .4 3 99 1.7 54. 0 53.0 40.65 988 .02 985 . 58 99 0.40 989.6 51 . 8 41.20 992.28 98 7. 3 43. 53 989 .2 47.8 50 . S 48.59 985.8 52. 9 kg/m 3 992 . 92 987 . 1 44.8 42 . 45 986. 5 47.4 53.48 98 7. 6 45. 17 992.2 9 990 .78 990.2 42.3 42.5 46. 01 986 . 48.30 . 6 46.57 987 .6 2 991 . 44 . 54 985. a 51 • I 51 . 5 50 .6 40.35 98 5. 1 48. 69 986.8 45 .4 46. a 44 .5 0 986 . 36 989.7 41. 7 52 . 2 46 . 10 987. 3 49. 09 992. 27 989 . 82 989.21 99 0. 5 49 . 73 985 . 4 50 . I -55.4 45 . 50 990. 19 991 • 15 991 • 11 991.90 990. 2 52 . 52 . 4 41. Tem p.2 40 . S 55.4 2 990 .90 989 . 25 988 .0 55.9 47. 38 990 . 3 40.6 53.7 40. 83 986 .80 987.86 989.20 988. 55 986.3 54 . 2 45. 4 44 . 33 990 .S 52.8 48 .4 49.66 990. 26 986.9 54. 6 42 . 1 40.90 99 1.9 51 .03 989 .71 987.95 989 . 55 99 1. 06 98 7. 4 42 .5 45 . 96 988 .43 987.3 50.6 43. 5 53. 92 986 .09 989 . 6 54. 6 11 8. 0 54 . 14 989. 3 55 .23 987.97 991 .4 52 .9 50. 0 42 .21 986.3 47.82 990. 38 988. 7 50.69 989 . 78 988. I 54. 8 1 14 . 58 99 1.8 54. 0 49 .8 43 .6 47. 87 985.5 41. 1 52. 52 987.8 47 .2 48 . 29 988. I 1 988 .8 3 988 .89 987.48 989 . I 46.27 991 . 70 Tem p.62 99 0 .6 50 . 22 989 .00 988.74 989. 47 988.8 46.66 987. 92 985.87 988.7 46.6 52.9 55.0 48.92 988 . 16 988.6 55. 40 986 .33 987.9 53 . 5 43. 3 52. I 50.2 50.7 44 . 35 991 . 19 986 . 62 987.2 55 .05 992 .7 43. 0 50.3 45 .0 46 .6 49. 8 51 .4 54 . 79 986 .7 55.2 43 .1 6 990 . 39 991 . 3 51 .2 44 . 3 44 .2 49.74 99 1.07 99 0. 7 45. 13 992.57 989.6 1 989 . I 49.78 989.8 40 . 4 55 . 5 44 .86 990.07 991 . 9 I< g 1m 3 Tem p.7 47.84 987. 87 986 . 74 988. I 42. 70 991 .6 3 985.6 1 14.86 99 1.8 55 . 6 41.Doda /llk -175 TABELA II GUSTINA VaDE 00 40 DO 100°C . 68 985.66 991 . 02 98 7. 1 45. 35 986 . 2 53 .0 47. 2 54 .74 990 . 07 986 .9 46 . 5 42.75 987. 51 1 990 .0 45 .18 389.78 991 . 9 42 .9 49. 1 53. 47 991 . 8 53. 03 990. 1 43. 34 988.38 987. 07 988 .3 53. 44 985. 4 5I .31 991 .9 7 987.4 48 .9 43.39 98 5.0 43.

55 978.6 57.9 977 .91 980.7 61.0 983.0 59.0 71 • ] 71.7 62..7 59.4 68.9 63.88 978.36 )82. 14 983 .7 67.45 983.80 984.7 56.6 68.31 9S2 .75 977.50 983.28 979.7 66.7 64.62 98] . ] 2 977 •a7 977.51 981.4 59.20 985..0 kg/m 3 98 I . 1.6 60. I 61. S 62 .40 984 . 13 981.9 .-1 C1.52 977. ] 63.42 980.5 61.27 69.8 59.66 978. 978. 60.0 62 . 19 983. 1 57.0 68.99 979.3 56. I 56.02 980.61 979. 6 98 1.86 980.3 5 984 .5 70.6 59.4 978.7 58. 4 kg/m 3 985.23 977. 68.61 978.16 980.03 982.59 980.8 67.8 60.4 64.6 63.4 65.0 65.83 98 1.48 980.3 61 .45 984.72 982 .56 979. . ] 8 66 .0 57. 95 58 ] . IS 985.S 58 .0 I 60 .0 61 .29 62. 2 58 . 84.40 981.9 65.17 977.75 953 .64 977 •58 977 .95 983 .6 978.7 70.41 982.2 70.4 66 .7 65 .3 57.67 979 . 10 69.46 981 .0 63 . 1 60.9 55 .97 980. 2 I 5 66. OC .08 98 j.5 71.8 71.87 979.9 9S2 .94 978.2 64.8 56.70 984. 90 98 3..2 63.55 983.38 69./7(1 /J.8 5 963 .39 979. 94 :18 1. 89 98 1.57 98] .1 58 .06 979. /\'}A 7. 8 70.24 981 .S 67.5 57.35 977.0 67 .95 98 1.25 985.6 65. 3 66 .3 0 984. 81 977 .93 979 .00 984.57 982.87 70.4 60.S 68.98 982.9 57.33 979.3 71 .9 5 2 .46 932.1 62 .7 0 983.7 57.53 980.93 69.34 963. I 68.3 978.90 976.2 67.05 979 .71 978. 6 62.77 978.6 64. J 6 2 !J • 62 .70 977.95 976.7 977 •98 69.46 977 • 40 977 . 90 984 .8 57.88 982. 05 98 1.3 70.65 980.3 60.8 61 . I 978.7 60. 11 979.8 58.S 60.S 59.3 64.9 66.72 979.30 983 .4 61 .O ) Temp.6 71 .50 978.16 979.82 979.0 .60 984 .65 983.S 978.S 56. r"dorm 'i(' P'WJ':KIOI ~'INJr:: POSTlWJI. 15 . 10 982 .3 68.04 69..8 62.2 5 <.5 63.6 67.21 980. 5 66. I 67. .8 977.77 979 .9 98 3.2 60. 0 58 .10 98 G.05 985.9 kg/m 3 978.7 68.3 59. 56.2 978.32 69. ] 70. 72 98 1. NTIt-lLNO GRI:JANJE TABELA II (NASTAVAK) Temp.78 98 ] .2 56.8 66.76 980.24 983. 64. 58 .83 982 .2 68.22 979.2 6&.51 982 . I 64.9 61 . 1 kg/m 3 983.2 7] .93 582.75 984.2 57. ] 0 '} 8 ~.3 67. I 65. i Temp .S 65.00 Temp.7 71 . 67 .60 983.29 981 .65 984.4 71 .0 56.01 976.26 980.3 S~.07 981 .S 64.2 0 ~ 32 .2 61 .4 56.0 70.6 70.7 63.8 68.6 61 .77 982.9 7] .50 984.44 69.8 63.9 67.44 979.84 976 ~~8 976.5 5 984. 981 .4 70.8 4.6 56.50 979.4 67.4 57.0 64.37 980.S 59.6 66. 26 982 .62 982 .9 977.82 978.21 69.2 59.8 64.2 65.71 980.81 980.29 977. 10 985. 16 69.8 65.67 982.20 984 .35 981.4 63.3 63. 85 984.32 980 .3 65. 2 58. ] 59.

71.4 8 967. 3 e 1. 55 973 . 2 81. 1 73 . 0 87 .2 I 967.9 73. 1 I 969 .5 71. 3 76 . 6 78 . 37 373 . 4 85. 3 83.71 958 .6 968 . 4 71. 971 . . 63 970. I 80 .0 8 96 7. 7 75 .13 970. 98 968 .8 975 .1 6 97 1 . 95 972 .36 975.9 .1 0 974 .59 974 . kg/m 3 Temp . 05 968 . 973 . 18 975 .8 80. 1 8l . 9 86. 5 83.6 87.39 972 . 23 374 .8 81.3 71.8 82 .07 968 .8 81 .1. 65 968. 3 85 . 9 82. 34 967 .6 77. 14 96 7. 54 96 7. 1.4 2 976. 3 80 . 53 974 .06 970 . •7 71.83 970. I 75 .8 I 966 . .80 973 .9 75 . 976.07 975. .30 969. 33 968 . 77 974.27 971 . 975 . 8 7Z .35 76 .96 970. . 80 .9 79 .71 974.87 969.28 96 7. 57 972 .1.0 86 .7 77 .0 1 975.9 97 1.71 971 .. 67 96 7.1. . .3 75. 84. •8 71.7 87.8 85 . 9 973 .89 971.4 87.3 78 . 0 80 .1 971.1. 02 970. 4 81 . 969 ..8 79. 1 87. 2. 2 72. 31 973.1.7 1 975. 2 82. 51.6 0 975. 7 73 .0 82. I 83. I 72.6 83 .25 973.8 87.86 967 .76 972. . 8 73. 2 86 .0 1 972 .1 3 973 .5 0 970 .20 968 . 6 76. 2 78. 58 97 i . 82 972. 0 75. 2 73.0 83.0 85 . Q2 971 .6 73 . 21.89 970.4 73. 41 974. 80 96 7.7 80. 2 969 . 1.5 75. 82. 91 96e .9 81. 30 976.77 970.6 8 1. 21. 5 85. 5 77 .6 5 974.66 '3 76 . 93 967 . 970. 2 80 .65 97 1.1 79. 98 973 .62 969.70 972 .4 72. 7 86.2 81 .9 71. 20 972. 88 97 2. 92 973 .. I J 976.57 970 .77 971. 4 79 .1.95 975.58 968 . 86 973 . 2 .11.60 976 . 40 971 . 25 970.7 78 . 7 83. I 74. 38 970 . . 63 972. 1. 61 96 7.0 73 . 36 976 . 6 71.5 79 .6 84.7 974 . 00 969.66 97 5.43 969. 1 78 . k g/m 3 Temp. 8 78 . 08 971. 75 77.83 971.46 97 1.3 0 975. 6 86 .2 77 .52 97 1. 08 972 . 86.0 79 .00 967 . 2 76 . 85 . 0 76 . 1 82 . 6 80.01 971. 37 81.27 968. 42 975. 19 976 . 26 972.77 97 5. 3 72.5 78. 95 966.7 79. 0 78. 80 . 13 975.0 77 1 1 97 1 t . 9 83. .5 87.83 975. 51.01 966 . 1 86 .7 81.0 72 . 3 77 . 07 976. 11.89 85 .8 83.6 75 . 9 87 . 68 973 .89 975 . 01. 52 968 .70 970... 32 970. . 29 1 97 '. 3 84 .4 75. 5 81 .81 969.5 81 . 5 73.S 80 .7 82 .7 7Z . 33 972 . 88 966 . 43 973.2 83.0 81.6 72. 5 72.2 74 .9 65 .5 76 . kg/m 3 72.56 969. 9 77 . 1 81 .4 83.8 77. 8 86 .. 14 963.4 77 .2 79 .·50 969.6 82. 25 976 .6 79 . 49 973.7 85. 62 973.1 9 970.8 1. 4 76 .2 75. 3 86 .7 76 .8 75 . 14 972 . 9 78. 75 969 . 19 973 . 51 972. 3 79.1. 39 968 . 83 971.f)nda("A -/ 77 TABELA II (NASTAVAK) Temp.45 972 .9 976 . 87. 5 86 .68 969. 1.94 969.1.5 82.6 85 . J 73.3 87. 18 969. 78 . 1 967. 1 76 . 8 76 .0 81 . 96 7.7 81 .77 968 . 33 97 1. 95 974. 975.96 971 ..3 83. 8 976 . kg/m 3 Temp .0 74 . . 07 973. 968 .

2 90. 15 965 .& 97. 1 97..S 95.29 96.4 93 . 03 966 .65 9b 3.0 37 .3 91.S 89.-I CENT/UL N O C I?l:JANl£ TABELA II (NASTAVAK) Te mp . kg/m 3 Te mp .2 86 .5 9 960 .8 99.3 96.6 96 .4 91. 28 966 .51 96 0.9 5 959.2 95.5 11 96 2.6 B9.5 93 . 19 <.47 964. 01 965.3 95.9 96 3. 3 SB .21 965 .67 959. 30 963 .7 98. 74 959.08 965.8 95.75 965. I 88.6 92.74 964.62 966.2 93 . 9 89 .3 92 .S 94.5 99.30 960 .0 I 958.0 9" . kg /m 3 Temp.33 964. 71 963. 03 962 .99 961.68 965. 01 960. 14 966 .8 93. 61 962.4 99.5 5 966 .0 95.5 98.64. 1 90.41 966 .7 96 .38 .8 98.95 965.3 99.8 90.2 91.24 959.36 961 .0 89 .3 98.10 963.8 96 .7 8 96 3.94 960 . 3 89 .51 96 3. 96.5 97.8 89.3 93 .26 964.13 964.87 960 .08 961.0 9 96 0.6 88 .1 99.9 98.01 964.96 962 .52 958. I 96 .92 961 .81 958.21 966. 7 89.6 99. 9 93 .94 964.0 98.~5 97. I 8'3 .67 95B. 1 92 ..4 90.9 99. 75 962.:TOI · I JI: i 'O S mOl!:Nl -I Z.48 966.6 94.6 95.7 92.95 958. 1 91.4 7 962.2 97 .37 960 .40 964.4 88 .7 95.2 96 .61 965.57 961. 89 962.34 96 2. 16 963 .0 88 . ·/"" dom".61 964.27 962.28 965.4 98.0 96 .3 4 965.2 91 .11 95.54 965. 22 961.44 960.9 90.1 95.6 90.81 959.8 94 .74 958.81 964.06 92 . 85 963. 7 91.5 96 .32 959.4 97.1 94. kg/m 3 88 . 0 92.07 961 . 35 966 .2 98.88 964.1 98. 37 963.54 964.73 960 .2 99. 7 93 .88 958. B 91 . 6e 966 .8 92 . 5 92.7 90.7 97.·I. 8 88 . 02 959.88 959.0 91.41 96 5.60 959 .80 960 .~ 966..02 958.09 959.88 965.78 961. 92. I.7 99. 4 89. 963 .4 94.7 94.20 96 2.. 99 96 3 . 15 961.0 99.64 961 .-1 78 IJ. G 93 .82 965.60 958. 53 959. 23 960 . 9 51.3 90 .1 6 96 0.9 'I 96 1.5 88 .66 960 . 58 963 .~3 961 .9 100.46 959.9 94 .41.3 97.50 961 . 23 963.9 95.0 90.13 962.82 962 . 9Z 963 .5 91. 2 89 .6 98.' I'I<OJI.71 961 .68 962 .39 959.6 93.6 91 .67 964.8 97.S 90 .40 962. 17 959.2 92.7 88 .85 961 . 3 91 1.1 93.48 965.

8 9 4.9 6 2. - 91.71 5.1 90 .4 90.)7 1 .91 15.30 20.7 9 ).67 22.50 36.19 ]6.63 24 .69 1.32 25.2 91 .51 10.4) 4.4 92.55 18.) 90 .5 94.2 89.2 94.26 32 . 8 9).2 92.57 - - - - - - .99 21. S 90.6 92.9 91.45 8.54 3 4.) 89.62 30 .) 9) .01 25 .99 ) 1 .37 1.1 9 L .20 10.34 29. 69 26. 9 90 .8 92.1 92. (.89 11 .24 18.1 94 .61 20.1 89.08 6.5 91.9 9) .28 16. 9 92.52 40 / 11 - - - .38 26.57 12.0 27.7 0.8.1 9) .68 3 2. 6 94.1 - - - 0.75 ).0 89.6 5 7.23 34.t prl l empc rnturi u sfla7.71 5.) 94.4 89. 5 9) .16 12 .3 91 .0 91. 7 89.8) 39.02 4.97 17. 2 9) .4 9).0 - - 22.9 94 .65 3.9 89 .25 ]8.8 7 )7. 0 92 .22 14.97 - - - - - - - 90 .8) 9. 6 90 . 2 90.30 30.]0 5.14 8.8 5 13. )9 6.4 94 . 12 - - - 4.69 1. 95 33.Dodalak -179 TABELA 11/ NAPOR U Pa PRI TEMPERATURAMA VODE U USPONSKOM KRAKU 1m VERTIKALNE CEVI) 0095.) 92.7 90 .26 - I - - - 9 1 . 5 89.59 16. 8 90. 65 180°C I TEMPERATURAMA U SllAZNOM KRAKU 00 95 DO 500C (SVEDENO NA Uzgo n u P.4 9 1.56 ]8.77 7.0 93.0 3 29.6 89 . 7 94 .8 91.91 35.90.nom kraku od I U ~go n 11 Pa pr t le mpcralu ri u uspo nskom kraku od 95 ~ 90 3 85 4 80 5 95 2 90 3 85 4 5 94.33 4.5) 14.8 8 9.7 92.96 2.6 93 .95 23.98 6.5 92.9) 19.

0 86 . 0 83. 22 42 .0 - - - - - 82. 26 - - - - 84.29 56.83 - - - - ° - - 73. 1 2 24 .6 88 . 5 88. 9 1 3 0.N J'l l . 7 81 .83 14 .2 84 .14 6 (. 23 69 . 55 4 6 . 2 85 . 38 87.64 23 . 18 1 5 .37 7. 4 84. 52 5 5 .83 14 . 1 81. 37 47 .51 81. 10 86.34 19.79 16 . 14 18.79 6. 8 5 23.9 2 50 . 6 86 .56 5 3.06 7.3 86 . 09 40 .83 80. 32 29. 66 58 .1 8 8 . 7.25 53 .vO C IiEJA NJE TABELA III 1 (N AS TAVAK) 2 3 4 5' I 2 J 1 0 .66 38.9 85.15 53 .29 - 86 . 1 5 48. 4 8 7 .38 11.07 5 7 .9 84.2 86 .1 0 10.57 19. 9 0 44.38 17.3 83. 8 81 . 86 63. 51 15. )) 4 9 . 99 21 . II 55. 60 51.79 87 .19 31 .9 67. 55 69 .9 82.25 38 .34 8. OJ 10.02 1 9.11 .00 61.97 37. I 83. 80 56 .79 11.38 '11. 9 7 22.5 84 . 57 2 2 .3 J 74 . 24 13.31 66. 83 39.1 87 . 5 82.1 9 51.10 15.3 8 7. 60 51.II 50. 87 46 . 0 9 12. 5 81.52 40. 2 0 71.01 35.65 8.5 7 62.25 4 3 .83 24 .65 I 3 . 1O 1 5.79 77 .0 82.24 23..14 4 7 .\TIWII.43 SO . 8 83 . 97 17 '. 9 2 75 .4 83.2 8 8 .29 46. T"dorU\ '.05 )) .38 3 6 . 59 1.88 52. ' P/iOJEKFO I :·INJI: PO. 1 86.06 73. 80 H .9 83 .42 20.7 9 21.95 48. 8 87 .14 84.72 65 .77 32.56 43. 20 5. 8 86 . S 8 6 .10 81 .1 0 51. 7 J 25.84 44. 4 4 9 . 9 2 70 51 71 . 40 1 1 .92 9 .~ 66 . 6 8 13.2 82 .9 88 .97 - - I 3.78 72.24 89.38 16.70 36.7 8 8 . 37 77. 5 4 24 .5 87 . I 1 40.5 8) . 26 22.65 .64 49.3 3 42 .24 5 88.38 2 1. 1 82 .5 1 76. 1 84 .27 62 .97 47.70 56.5 3 9.8 84.96 83 . 8 88 .2 83. 42 15. ° 85 .73 2 9 .46 28 .55 3 .70 46. 59 67 .3 84. 10 76. 05 28.92 4.32 35.4 6 - - 81.7 2 11 .96 78' . 0 8 5 . 6 83.9 81 .7 82.80 41.45 6 4 . 25 58. H 45.2 81 .0 60. 42 86.10 2 0. 6 82. 55 84.37 I 33.69 16.96 12. 30 20 .7 84 .40 2 6 .4 86.B5 8. 8 6 68 .55 18.86 2. 6 84.06 17.4 9 H. 2 87 . 51.88 57.60 ) 1 .0 8 7.4 8 8. 8 8 5.8 82. 69 82.3 81.83 90.51 5 .84 49.84 54. 7 6 43 .3 8 8.7 86 .56 53.6 5 18. 39 5 7.3 8 5. 7 87 .38 82. 8 9.-l CFI"TFV If . 07 7. J 8 67 .4 2 25 . 7 83 .83 42. 4 81.61 20 .43 55.6 8 5.24 79.5 8 5 .00 26 . 10.6 87.18 1 . 6 B1 .94 59 . 77 27.7 85.5 6 48. 65 79.6 5 74.4 8 5 .-180 IJ. J\ 61.42 45 .3 82.88 5 2.97 88.62 13.42 9 1. II 55.84 5 4 . 1 85.64 34.

89 92 . 0 5 114. 0 0 13 7 . 38 95 . 27 I .H 10. 98 13 ) .28 92 .9 25 .9 3 14 . 2 3 135 . 62 35 . 7 5 7 9 . 65 64 .)2 85. 50 11 7 . 96 129 . 35 43.4 . 92 50 .64 105. 26 22 . 9 77 . 40 102. 60 31 .8 8 47. 19 61. 7 78 . 03 34 .7 75 .18 7 2.31 7 0. 46 99. 02 126 . 5 80. II 45.74 59. 19 127 .09 102 . 2 77. 01 30 .7 6 82 .0 74. 9 78 . 57 12 . 59 1. 39 66 .63 75. 81 35 . 2 73 . 45 54 . ) 10. 97 37 . 09 36. 1 62.7 9 12 . 0 5 99.8 6 119 . 6 80 . 26 98 . 9 74. 23 64 . 89 41 . I 1 5 .70 4 6 . 5 38 .09 1 17 . 9 75 . 6 77 . 86 2.5 79.7 74 . 49 87. 63 4 .33 72 . 44 1 20 .51 81. 2 80 . 1 5 58. 46 33 . 6 7 8 .3 I 1 21 . 3 1 55 . 65 94 .41 137.09 97 . 92 6 5.77 31. 55 130. 18 72 .52 4 5 .76 43 . 68 118 . 06 63. 1 4 ° ° 1 00 . 89 26.2) )9 .90 5. 48 1 08 .8 74. I 75. 55 84 . 0 73. 99 41.4 11 5 .1 73. 17 108 . 1 4 69.37 128 . 30 25 . 8 73 .3 1 40 .4 7 8.8 7 9. 2 79 . 27 5 2 . 63 65. ) 76. 42 30 .0) 105 . 90 56 .43 60 . 55 69. 72 55 . 55 18. 30 91 . 83 29 . 02 60 . 46 4 8. 08 6 .7 8 128. 2 1 ) 5 . 04 64 . 6 73 .33 7 .4 79 . 8 78 .69 92. 65 28 . 60 I 27 . 4 6 114. 0 ) 10 0 .6 1 18. 00 7 2 . 9 1 1 16 .7J 85. 39 13 2 . 50 21. 3 79 . 1 9 0. ~4 J 6 1 . .48 27 . 76 1 09.3 75 .81 4 0. 5 73. 8 8 0. 34 7 9 . 61 6 1 . 86 5 ).3 73.91 96 . 22 4. 2 78 .3 8 3 6. 50 5 1. 29 46 .Dod{/wk 48 1 TABELA III (NASTAVAK) Z 3 1 1 8 0.21 65 . 1 8 0. )2 19 . 0 3 120 . 0 78 . 0 7 5. 6 4 3 9 . 23 ) 6 .5 78 . 49 1 23 . 47 63 . 7 76 .87 10 ).28 102.9 7 9 .43 126 .1 4 94 . 4 7 5. 20 10 1. 54 24 . 77 98. 28 26. 81 76 . 04 3 .4 73 .73 70. 86 5 8 .3 78 .0 5 ! 2 3 4 49 . 56 28.64 1 00 . 84 10 1.69 102 . 18 97 .19 61. 73 95 .58 ° . 7) 29 .49 6 . 81 3 9 . 28 1 6 .1 8 138.1 0 66 . 1 77. 7 73 . 92 8 0. 85 38 .85 1 04. 27 11 8 .0 77. 07 1 23 . 5 76 . 23 3 4 .53 90. 66 58 .77 88 . 87 17. 80 74 . 70 11 2 .5 75 .2 76 .0 0 71. 49 57. 9 76. 6 76 .8 76 . 24 91 . 50 9 7 . 2 1 13 1. 7) 1 9 . 39 76 . 36 88 .00 13 8. 25 58 . 56 94 .7 77. 26 J2 . 0) 39 . 42 95. 67 22 .8 2 1 3 6.1 4 84. 26 1 03.9) 44. 80 132 . 4 76 . 3 74 .~4 58. 2 75 . 45 64 . 2 i . 5 1 15 . 9 1 20 . 42 96. 98 67 . 1 76 . 9 73.1 6 7 8.18 8 7.57 68. 67 98 . 7 80 . 69 67 . 5 7 1 34 .93 11 0. 11 111. 90 1 22. 72 121 . 42 )0 .22 75 . 43 60 . 12 9.60 97. 5 77 . 1 79 .0 7 9. 85 99 .90 71.9 6 63 . 8 5 33 .78 62 .4. 77 7) . 72 40 .34 109.52 11 1.68 37 / 27 - - 76 .04 1 30 . 1 2 90.74 115.1 6 68 . 48 93 . 30 1 06. 25 1 24 . 4 6 104. 8 4 1 25.96 8) . 6 7 5.29 11 2.3 77. 84 59 . 0 ) 5 9 1 . 64 UI ..98 11.91 86 .) 80 . 35 73. 68 10) .64 34 .01 96. 7 79 .88 62 . 53 · 9 . 24 28 . 9 80 . 72 106 .7 4 69 . 27 67 . 6 7 9. 05 3) . 1 5 28 . 4 1 71 . 44 ) 4 . 66 124 .74 135. 09 5 1.5 7 78 . 69 16. 75 1 3. 7 7 32 .8 9 107 . 44 39 . 67 9 1. 07 93 . 07 57.1 78.08 2 1. 19 31. 5 74. 97 93 . 4 6 103.17 32 . 37 105. 46 42.8 7 11 3 .45 3 .79 37 .05 4 8. 40 36 . 51 66 . 5 6 38. 62 101. 17 42. 60 Jl .97 27 . 0 1 30 . 02 60. )8 82.4 80 . 8 2 7 0.12 24.15 134 . 26 7 . 69 26 .71 54 . 65 . 22 100 . 85 8 .8 5 23 . 3 4 1 3. 4 77. 8 7 5. 8 77. 23 69 . 95 89.6 74 .1 6 ° 7 4. 07 27 . 68_ 52 . 74 49 . 98 7 7 . 71 25 .94 74. 20 81 .

16 1 64. 20 76 . 4 66 .06 68.32 1 66 . 5 68 .6 66 .0 66 . ()0 1 57. 98 67 . 62 55 . 1 96 . 3 65. 81 152. 55 1 45.38 76 .3 6 1 13 .49 65. 09 1 02.2 71 .75 105 . 04 13 5 . 8 66. 1 4 1 4 5. 60 7 9 . 9 70 . 13 125 . 75 145 .9 9 173 .39 56 .90 66. 98 1 53 .96 53 . 95 4 8. 3 2 11 3 . 6 71.88 84 . 90 6 1.4 2 11 1. 42 45 . 1 3 54 . 2 66..2 65.4 ~ 0. 0 ) 11 5.54 176 . 49 62 .37 13 3.27 1I 8 .24 170. 5"1 8 e .7 2 3 4 5 I 2 3 4 9'6 . 5 0 1 83. 26 54 . 44 114. 1 6 154. 40 11 4 . 29 11 2.90 14 7. 42 1 8 2 .27 13 8. 88 86. 44 120 . 7) 11 2 .55 69. 0 ll l .6 69 .01 " 8) .)7 151 .3 2 105 . 3 67.67 8). 32 8 5. 62 1 31 . 9 72 .40 106 . 47 68.75 84 . 5 5 4) . 57 58 . 41 65.) 9 1 47. 98 87 . 51 14 2. 79. 3 9 51 .7 0 122 .0) 110 .52 8) . 0 6 7. 3 6 8. 2 1 111. 6 1 14 2. ) 71. 91 1 5 7 . 5 70. S 7 1 .3 5 13 9 . 65 64.75 89 .01 1 82 . 72 126 . 57 1 54. 49 14 3 . 78 118. 7 8 1 38. 36 -78 . 1 ~6. 0 1 7) . 8 8 77. 1 4 74.1 9 117. 82 146. 48 1 08 .1 9 79 . 85 . 67 144 .19 1 32 .20 1 4 2 .5 4 49. 7 72. 86 11 4 . 68 81 .4 69 . 06 149 .88 148 .7 1 58 . 1 7 1 . 42 93 . 8 68 .6 68 . 55 150 . 80 1 27. )7 5 2. 42 11 6 .0 9 80 . 58 1 69.3 72 . 6 67. 55 ° 64.39 7 1. 02 1 41.63 75 . 29 122 .5 0 117 . S 69. 5) 14 1. 24 8 4 .6 !l0 . 9 68 . Todoro l'l'c !'[WJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO C RElII N}E TABELA III (NASTAVAK) I 72 . 8 71.83 85 . 88 12 3. 9 71. 86 7 8.37 143 .H2 65 . 0 1 45 .0 1 62 . 22 7 5 . 21 126 .06 116.8 3 9 0.0 70 .0 8 1 63 .56 109 .24 99 . 75 94 . 06 58 . )5 7}. 8 70 .01 91.4 71.8 67 . 08 62 . 47 148. 05 1 09 . 35 4) . 93 11 5 . 39 14 7 . 7 4 105 . 7 66.2 1 12 1.8 8 52. 4 65 . ~0 155 . 8 1 172. 86 1 19 .2 70 .6 5 165 . 84 44 . 23 59 . 2 72. 1 67. S 66 . I 4 117. 67 159. 73 7 0 . 7 67.7 3 146 . 66 10 4 .5 7 1 49 . 64 59 . 1 68 . 25 109 . 5 3 13 6.7 69. 88 7 2 .87 113. 8 65. 53 14 1.3 6 80. 8 7 179 . 2 67. 1 72 .9 3 181.21 177 . 07 169 . 24 16 5. 7 68. 13 130. 02 7 5.11 1 31. )2 15 1. 54 1 25 .65 99.0 . 75 160 . 03 17 6 .9 65 . 4 72 . 2 68. 8 72 .9. 0 69 . 14 150.37 77 .37 4 7. 40 106. 3 66 .3 2 171.15 6 3. 21 50 . 94 14 0 . S 67 .91 1 6 7. 83 1 56 . 81 76. 9 8 1 48. 24 155 .1 0 8 1.8 3 11 0. S) 7 5 . 54 68 .7 6 74 . 14 11 2 . 9 66 .) 70. 17 42 . 9 67 .6 65 . 48 108 .5 7 11 5 . 20 13 7 . 44 81. 55 11 6. 94 140 . 57 63. 37 7 7 . 78 14 3 . 9~ 42 .2 3 17 5. 73 85 . 3 2 1 46. 6 72. 07 108 . 54 11 0.47 129 . 96 124 .42 91.6 1 3 4.60 84 .49 66 . 0 1 11 6 . 21 55 .8 69.55 74.3 2 85 . 98 82 . 80 51. 02 141 . 08 158 . 6) 121. 82 60. 13 4 9 . 90 71. 18 82. 06 73 . 96 1 44 . 09 9 7. 1 6 98.08 92. 42 56.73 171. 47 73 . 26 144 . 59 1 6 3.09 168 . 48 17 4. 78 4 7.0 7 106. DO 1 42 . 83 95 .90 14 7. S 65 .09 5 13 9 .4 0 1 72.07 10 3. 47 123 . 7 70. 3 69 . 33 1 45 .3 4 160. 24 104. 4 67. )4 94 .9 69.58 1 03 .61 8 1. 06 1 2 9 .1 69 .40 86 .40 152 . 31 7tl. 03 1 20 . 0 7 1. 2 69.1 65 . 45 139 .90 11) .12 136 .86 139 . 9 1 101 . 0 1 1 62 . 14 69 . 6 7 164. 7 8 8 0. 29 1 27. 98 57 .26 15 9 .7 0 132. 31 60 .32 10 0.6 1 76 . 55 1 3 0 . 99 10 7.0 71.5 72 . 73 1 00. 4 68. 66 17 0 . 60 46 . 62 111. 02 80.73 1 66 . 80 1 1 2 .67 93 .83 1 6 1. 42 65.26 8 3 . 81 1 06 . 81 106. 2S 1 78 .50 92.1 6 88. 60 9 7. 99 107 . 50 1 02 . 24 89. 36 1 79. 5 0 1 68 .5 5 13 5 . 44 1 80. 69 82 . 1 70 . 66 1 09 . 79 17R . 70 137. 96 1 4 9 .07 174. 19 4 6 .7 8 1 3 3 . 32 1 46 . 79 77.08 ( 4) .85 1 80 . 67 98.56 175 / 05 1 28.72 50 . 62 17 7.JS2 B. 96 78 .

99 97.44 114.)0 1 62.1( 1 9 4.28 10 2 .85 155.25 1 29 .31 1 87 . 6) 2 12 .1 57.54 138. H 186.9 1 142. 11 1 9 ) . 0 8 143.08 1 58 . 44 155.6) 90. II 127 .06 205. 7 62.26 154. 5 9 148.46 1 8 4. 42 156.74 1 05.25 124.08 209 .7 6) .3 57.04 2 16.4 2 166.39 188. 98 15). 34 10 9 .7 64 .39 198.4 57.01 1 82 .42 116.6 204.54 12 5 .45 200.41 1) 1 .5) 207.62 126 .56 175.71 101. 79 16). 5 3 141.40 167.31 121.61 91 .98 86. 6 6) . 9 59 . J4 165.96 200 .92 136.06 215.02 151.82 187 .4 1 197.4 9 87.8 9 168.92 222.75 104.00 1)7.» 120 .26 103. 77 1 54.28 16).1 61. 8 2 3 '1 .9 6 2. 59 170. 22 151.0 63.25 185.40 22) .0 6 148 . 5 60. 03 18: .81 106.46 18 9 .1 6) . 7 60.77 60 .07 98.45 134.50 1.8 0 188.41 222.89 112 . 9) 156.6 59.84 196.37 189. 0 ·\ I SO .46 169.2 58.)5 6 1 .49 137.30 106. 06 210 .7 61. 88 13).51 218.82. 44 18 5 .14 1 50 . 9 1 167.20 1 52 .9 2 ~ 1 5 1 60 .49 2 18 .2 57. 02 2 17. 9) 156.82 197.1 64 . 6) 146.51 137. 27 1 2 ).51 2 03. 95 185 . 2 60 .4 58.Doda!o" .4 59. 44 94 .76 124.23 186.98 150.79 57. 8 6 2. S) 151.2 0 91 .96 1 24.55 89 .8 57 . 8 59.12 14 6 . 89 . 4 64 . 55 2 1 6.4 2 157.99 18). 05 18 0 .06 111.1 62 .90 198.) 60 . ) 62 .58 98. 7 59. 06 13 9 .8 58.55 14 0 . 20 101.85 1 65 .60 1 -1 8 .52 172.88 1 99 .60 190. 87 113. 96 134.31 1 21.)9 122. 65 21 1 . 10 208 .2 63 .47 13 9 .0 59 .1 2 2 12 .0 8 87.41 187. 22 161 .0<1 1 40 .90 188.45 22 0. 65 14 5 .80 lI8.00 218. 14 145 . 2) 1 20 . 14 2 11.51 208. 57 215. )8 II 2 .8 8 189.96 181 ·.8 61.00 15 2.54 191.82 131 .64 10 9.65 1 60 .68 194.15 99.54 176.2 62.88 12). 98 2 1 9 . 76 119.68 184.07 J 8 0 .91 223. 24 104. S 64 .01 172 .84 12 0 .71 152.JS3 TABELA III (NASTAVAK) 1 64. 93 96.5 59.47 19 9 . 5 1 1 4 2 .65 99. 68 I 28 .59 14) .95 190.28 1 5) .0 10). 17 128. 84 1)0.72 1 26 .6 61.43 135.s 107. 87 164.86 119.1 4 16 0.0) 17 6.1 58.96 220.4 6 113. 51 15 2.4) 221. 50 172. 4 6). 09 16 7 .80 122. 1 2 90. 04 89 .0) 191.70 2!4 . 87 108.7 57.74 1 20 .02 207. 74 125.0 57 .91 187.6 58.45 154.57 14~.S 57.2 5 119.02 141 .)6 lO8. 0 58.3 6 9). 61 213 .90 1J2. 5 63 .00 157.) 61.97 169.)9 188.0 154. I 60. 7 3 151.8 2 121. 59 209.55 1 5 0 .47 2 1 9 .11 177. B3 110 .28 107 .82 1 21. 49 158.91 157.44 117. 9) 166.9) 1 15.9 6).S 61 . 69 15).9 58 .76 129. 5) 21 7.52 182.27 118 . 94 22 1. 69 92 .4 60 .85 94 .8J 183.47 15). 62 192 . ·\0 11 6 .08 189.19 19). 9) 186.S 62 .95 170.» 196. 57 2 10 .47 12 3.47 205.5 58 . 76 195. 97 184.0) 125. )9 11 7.49 203. 9 7 174.6 9 102.61 147 .4 61. 1 59 .4 62·.55 206.40 111. 3 2 1 0 5. 6 64 .57 88 .27 184.)7 118.58 179.)3 130. 95 114.48 18) . 9 57 .9 64 .52 177.43 2 01.94 135. 3 64.6 60 . 7 7 1 2 3.fi8 I 18 .92 202. 0 6 149.21 1 26 .39 1) 2 . 57 1 59.0 61 . 32 110. 10 109 .29 1 22.42 186. 46 173.2 64. 19 1 27 .j 8 168.05 175.9) 171. 08 214 .3 59. 06 88. 95 155. 0 62 . 40 157.50 96. g 60 .6 62 . 28 92 .71 16 2.49 152 . 9 0 117.) 58.6) 161.)5 119. 80 12 2.89 14 4 .2 61.04 20 6 .00 20).47 1 J) . ~9 173. 77 9).94 20 1.01 96. 57 1 49.22 100.76 185.7 58.) 6 164.)4 155.8 6).23 125.25 195. 8 64 .

fi l. 9 4 234.62 1 62. 5 55. 85 1 70. e:) 75 f~ .66 1 6 7. 0 J · . 5 oJ" 2 .. ~.51 206.'1 5 1 .S 52. 2 . 67 139. '\ "1 I " 14 " 1b .i r . -j -_ j 56. ~ 1 ----~-. I · I . . 2)5.e6 I 2 13 : 0::.~ 1 ~_Bl .2 52. 87 225 . L" !. J" l17 . 6 54 ..73 .--. ' : IB ·. l" '. 81 22 8. I 1 224. 34 1 29 ..6 1 ~. Todoru".2 G .1 6 1 64 . ·\ 0 2 4 3 . 65 252. 25 J I 1 i ~ 8.~ I I l iS :" .. S 56 .. 5 54 ..' '.)." I . 3ry . 21 20\ 8 ...::. 98 13 3 . .7 5 1 45. ~ .1 1-_ _ _ 5) . 7 (J 24 9 .91 205 . 6 5 2 lJ. . 0 54 .1 2 232 .2.Q '1 2 11.' 8 It.. 3 3\ 2J5 . jJ . :.. 'It. 247 . 8 3 1 7 1.85 1 6.~4 1 ~ ! 8 .1 . 4 7 1 99 ..6 14 0 ._ I H . 50 132 . 6 238 .14 2 31 . 83 12 9.42 2 4 2.7 53.3 6 225 . I t 50 . eO.. 0 1 233 .__ J____ . 204. 65 206 .-.1:: •. 85 226 .-.20 1 6 ) . 177 .' 7 ' tIL.I\TO VANJE POSTROJl:. ~ 5 1..4 7 133 .4 4 . . 9 8 1 99 . 1 ~0 .. ':: . . l q ~. 58 174. 8 J .28 229 .3 54. 52 23 3 .48 234. 17 250. 6 56 . e8 3.59 132 . ~. 1. ] 5 G. I" 'J:.1 5 3 . 9 52.' V .. I L. 5 ~ ~ c· . 30 20) . c :. 28 2 4 4. 3 0 1 13 1. I .' ~ 55. 68 2 50 .60 1 98 . :. 5 3111 7. 96 16 3 .42 176.' i 1 ~!iJ. 2 5 1.24 1 45. 82 13 6 . .6 6 144.Nhl 7.~c. _' t " "7 2 S:.~ __ I 2 1) ':1 .J I "J ~ .66 251 ~ 5 2S I ~1 4 . 36 1 69 .2 54 . 2 2 :' ·. 76 1 95.05 24 6 .U7: r S0 I \ Sc.:· ~ 4 7 ~~i2~. 5 2 1 6 7.9 55 .1 5 177 . 27 194 .1 8 13 8 .37 143. 1 . . 6 9 1 3 8 . 6 52. 8 7 1 69 . 1 1IjH. 113 0 . 20 .. 8 51 . . '-13 Il'l 'l.3 1 51 .l 7 24 5 . 3 5 3.. 83 22 7.3 ~ 56 .91 141..3 3 19 1. 31.4 5 134.1 J. ' I ll '--f " ... '39 11 46 .. 54: 14') .l9 "4" .'. l :' 1.3 0 228. 2 5 3 . ) . 96 134. . 85 1 28 .] 52.05 2 41.1 5 1 . 6 5 1 65 . 0 5 '~ H . 62 1 97 . ~~J \2 6 • i~_f~5 '1 '-?~~. 1 229. 7 -. 00 14 2 . 6 6 1 1 '1 5 . 84 1 91 . J -. 5] 141 .0 5 0. ] 56.87 2 0 1 . 74 196 .. '/ . 78 1 94 .5 4 175. Ov l . 17 238 ..'J7 i 1 '3 ':-! • '1 tJ r- " . 4 51 . 8 2 202 . .6 55 . ~ lJ . . (.1 6 230 .' I .5 6 2 41.. 22 203 . 9 '0. 2 .' /l'iJC TAB ELA III 1 (NASTAVAK) 2 ~ ·1 5 I----+-.1 6 2 0 5. ' ''.. 99 1 68 . l rJ 2 1 1 . 63 1 66 . 9 54. .-1 CIoN /'/\. n ".01 1 6 7. 5 8 1 98 . 0 5 175. 68 159 ." .> 2 l0.H 1 1 5 \ .1 4 16 5 . 3 5 144.6~ 1 61 .3 5l . 6 7 1 27 .1 5 5. '~~_l~~')_' ' ~! ' 1<+. .).9 56 .-.93 116. O~ 21:. r" '.:J.88 14 3 .1 9 15 8 . 1 24 . b I 2 t3 . 4 53 .\ ·U G{?U.1 0 13 2. 29 13 7.8 2 1 92 . 29 236.J'1 I.l . 4 54 .8 52.2 5 158 . ~' .5 53.66 L4 S .79 1 90 . 02 I~ :~ J .. 68 2 3 7 ..11 1 9 7 . ') ~ 1:) 4 . 04 1 40 . 0::-' " j . [. :0 6 50 .2 5 ~. 4 56 . 8 56.88 109. 7 1 2 1G . 63 232 . 6 ..7 2 40. 19 17 3. l I I ~ 1 I ~ i' i r) " • f :. l .31 2. 80 l3 7 . J 7 ! ~~~.L -- ' i J 5 3. 36 20 1 . . -. 7 1 1 72 .34 1 70 .0 9 1 98 .O~_ 12I~~.9 '.93 1 2!:1 4 . n . 2 1 2 .00 2 08. I). 7 .8 5 3.! l :.51 18 0. ll 1 62 .·) ~.7 54 . 1 2 ~ l 7 .2 1 17 9 . ~ i5'. 202 . .' . 111 2<' 8 . 32 130 .0 14 2 . 3 2 227 . 7 56 . 7 50 .. 5 0 1 95 .3 9 208. 0 50 . 23 196 . 6 51 .I. 69 2 3 9 .. 2' ! I"'" I 1"'. 0 55. IlP. 98 U 5 . t ') l r. ••.8 54. "" ~~ ~ c: -~ I 54. '\~ .. ] 5 5.-J: ~ j I ' " 4 'I i "" 1 1 ' 1 . 7 01 1 7 0 . 09 5J. 7 5 1. 1:.4 55.82! .. 70 1 7 3. G 3 L : .. 4 5 20 0.5 9 2 40.2 81 15 1 . 2 55 . "2 'j 5 ( 4 . SO 1 93 . 8 1 1 30. 20 136 .1 .7 226 .~~ ~ .02 20 7 .]7 17 2 . u-.5 4 24 1 .38 1 2 7 .c PROJl.) "~ ..3 6 1 28 . .9 9 200. I i" P I .'. 9 3 242. 6 G 24 6.. 71 204 . f _ •...l l ~ 16. 8 55 .1 2 1 66 '..'52 .l7 ') " " '" '1" 5 '_ " 1 251. 0 .. 6 317 9 .0 23 3. 77 1 64 . 4':: 2::) 0 •• .~ u. '.i _J" .\ ' • 4: . . 8(-. 48 1 68 .1 3 1 6 1..1 8 2 3 9 .33 13 5 .3 9 14 2 . 79 13 1 . 53 2 07. 17 14 7 " : " i ? 12 . 89 2. 0 4 206 .8 5 ::.5 6 175. 1 4 178. ' 1) 1 :~ l :' LiS t DJ . 29 193 .6( / 1 5 3. :1:1 14 ..4 52 .07 174. 3 1 1 92 .-.16 13 9 . 22 1 7 1. 77 230 . 5 41 2 46. 3 8 2 24. 66 160 .7 1 52 . ./8-/ B.83 237 .1 5 1 6 0 .1" 1 59.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful