UN I V E RZITET

U

BEOGRADU

Branislav Todorovic

PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE

MAS INSK I FAKU I.TET

Ikograd . ~ O(l '1 .

} I..

~

,. v' ,

Dr Branislav Todorov ic
PROJEKTOV ANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE X izdanje

Recenzellti Zivoj in Peri sic, dip!' info Mr Radmilo Savie, dip!. in!.

h davoc M ASINSKI FAKULTET UNIVERZITET A U BEOGRADU Kralj icc Marij c 16, Beograd 11 120 Tel. 0 11 3370-350, 3302-384 F.ks 0 11 3370-364
www. ma s. hg .:1 C.yu

I.,'

l :tllI \ 'a ~'fI

P!u( dr lvl ito; Nf...'J I.: ljJ,,\ I\ Ie. dd;m

l

I ~', Ii II I..

! )~

\1.:1,': 111( 1:11 () hr.ld'l\il . \ PI'II"
"\Hll h 'l ~ /:I I.l d:.l\ :I ( \"U .. k Jal lhl-.l

1 ",'J",:dnlk

tl! 'II" 1 .1 ... 1. 11111'11 >, III !t,. 'I I

! kJ".111: 1

,':f:",h! "11:'201;'::'

' , hIL ~

....

, ;'

.

/,l\"j /. 1 :.! J.llh."U klllll"li

t .In''!,''kll 1lIL'l. llt11,\·" l. . kUl1 l' l
t.. . lllIl·~ll.,;\ . 1 ~I . Ikll;': I .ld

/ .<1 In II "I'
'1:.1 ,'1"111<1

I/ O / 11 "\ IIIIIIIJIl I 111/ ; ('

i t;Jlilk" "iltlll /;
1 1111/111'

:atir::'<I)'lIl11 1=.Ja nn~

PREDGOVOR X IZDANJU
Od prvog izdanja ove knji ge proslo jc 40 godina. Bi lo jc to izdanje sa osnovni m upustvima i neophodnim poda cima za izradu projckta iz nastavnog progr ama tadasnjcg pred meta G rcjanje i provctrava nje. koji je predavao profesor Milo rad UroScvic. Svako novo izdanje je bila dopu njava no i prilagodavano akt uelnostima u te hnici grejanja, pa jc tako knj iga od tridcsctak u prvom izda nju, u prethodnom dcvc tolll izda nju iz 2000 godi nc bila mnogostruko obi lllnija. Ovo najnovijc, X izdanjc, obuhvata eak 500 strana. Ono jo dopunjcno poglavljc m 0 da lj inskol11 grejanj u, koje je
na p isao P c; tar V<l s ilj cvic. d ipio lll irani 1ll <I ~ in s ki inzc nj cr iz prcduzcca Bc o gr ad s kc d c klTa ll c , sa viscgudi; llji lll iskuSIV OIll ii'. prohl cJ1l :lt ikc daljinskih s iste ma . Kao s tuLl e nl

M:I; ins\.:.()g laku h c ta II lk: ()~r: ldll . . ' icll} it.: piTa I n:Ulj:1 il. jcdllog o J Ilajr:l nijih il'.lJ:inj a . <I ~1V()g:1 p il la sc pri hvat in Ja knji i' i iz kojt.: JC Il c k<ttb ul: io da svoj do p rillOs ()pi s i v allj~ 111 I k(lll1~ n {: lr i s allj C Jll gr:ld :-. kih cC lI lrli l.o\', lll ill :-. i:-.tL rna grc jallja . M e ll i, k:to po krc: la2u live k nji gc i nSll llV[1olll : llI \ orU jL lilllL ]ltini " \\:I iko zat!o\'l ll j:.IVo :1 huduCim kori snil.:i lll :1
k nl i ~t,; l ,IlI0t- lI c in

ua Se 1I lll 1i' n aj u S: I si, klllO llJ g. rLj :l nj: 1 ko ji pn.: ll! oUl1il izdanj:1 Il isli

. . ;II..!Ji:L v: il :l. T 'lkll S~ kok t-:t 1\ : [:l r V: \ ~i l iL\'i( plidru i.ill \'Lcoj gru pi r :ullii li slu J":ll aw i

I1lO lih IlL k :u.l asnjih ~a raLlllika , koji su dav:t! i s\'oj d opr inos o voj knj izi. Nj illl;[ S:lll1 St,; I;dl v;il i t) II :! pllll HlC i I I p rLd f,t lvn r illl<t V II i V III izd :lIl j:\, koj:1 Sli i 1I OVI)111 j1l1ll ovije n:l na
~tr: t!J : 111 1 :1 kOle

sle d ..:.
0\'11

':'t: l! lIJlll tI n:H .h d:\ l:L klljig:1 obkS: ttt 11 :\SL!\'ll il'i m :t ~pn}\"( Hk[Jit.: 1I:l s1:lv llng prll. !..! r :II 11 ;\ il pr t.:dll1L I :I kn ii k l1li ~; ! ol lr:td tl j..: . d:\ (\,: sl ud e ll l i lll:l pnllltlci ~; \ v l:tdi v: llli L ;.! ra J i\'< \. :1 PI\lld:t:ill(JlI1:1 hi l i II vLk p ri ruei d a :-.1.: IH..:6..·f. pUb LIC. 1 I I;I(J U P( \ll:t t <t k n t,;( lpIH l b ll /; \ l ,rtljl.:k:11 11,1 ]." tll ile lad e i d(li li j u p \) Ile ku 1l(IVlI
II

P n..:d :t 1'.,: II I

i/d anit,;

Jil l I ll'rll :tl 'i II!.

"-nll/llu ~I.: , )hi:L vi Lt i drut-;I J1o;,!lavli a klli:! /.a Ilvn 1/lI. Llli c Il I'-i U h il a dtl kl :IJ .1 1:IVI'l:Il:1. ,I U ldlti ,b ~": kn lt;,!; \ ulI ;\ prl·Ji. i\ lo lllll l·il;t( )l'1..' i I..;t II IS ll i k,.' t lV t I).!. i/U:Ulj :\ d: l 11 1--: \ /(1 Il :L~:I L' .... h.t· ill JlJ t lPIl ~ It,; . k, 'lL Ili iL'lI:1I1 :LlItu r. p t 1!!11[1 1\ tI
Aktl hu ue p nlre h l..' /,; \ ;\ 1 1 /.d.! ll jl,:
tl

U n h LI:.ti I.;hlll ke , lie

Jl l\) / l'

d :1 II pt) I PIlIl ()~1! IIhl';,!lll.:.

lJ Ik ograu ll .
111:11:\ 2( 0) :!t1dlll ":

II

B. Todorovic PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE

PREDGOVOR VIII IZDANJU
U prethodnom izdanju iz 1993. godinc, slozeni tckst nisam imao priliku da rcdigujcm,
zbog mojc odsutnosti iz Beograda, pa se potkralo vise stamparskih grciiaka. Tchnicki kvalitct stampe kao i hartijc koja je u tadasnjim teskim ekonomskim prilikama u zemJji mogla da sc nabavi, nisu bili na nivou mojih zelja. Za ova izdanje grcSke su ispravljcnc, hartija je kvalitetna. pa s obzirom i na mod..:rniju tchniku stampe, slikc i tabc\e su ovoga putajasnije, a tckst razgovetniji. Ova izdanje je ixlgalijc za poglavljc a lcrmofizickim osobinama gradevinskih objckata, u kojcm je posebna paznja ukazana difuziji rare kroz zidove. U ovom lckslu su korisccni ra cuns ki primcri i slike iz diploms kog ra da Momira Vuloviea, sa odredcnim korckcijama i r r il:lgoda\"an jim a. P0f: I:1\'ljc 0 p:mclno ll1 ~rej;lI1jll , (:iji j..: <lu llJr k:t kn 1I p n.: th mJIlom , t:lk o i 1I 'M H11 izd :ln ju . koi<.: pl :\ i<.:k~ :lI1d : lr S lcl"a nm ·iC. I n:ll no je (\opllnje no . Med litilll . png l:wljc 0 pri m c ni ~n \;trn c cIlcrg ij..: je iz()s tav ljc no , jc r r;,s po ln /.ivi prostor nije dnzvnlj av:lo d a sc O\'a tcm: lli k:t iz lnl.i U nC<1 p ll< KIIlOIll IlhilllU . Ka k(1 <'\ a knji g:1 dospcv: 1 u ,Te ln c k:td :1 se dom <lca induSirija u ohb~ li g l"<': jan j:1 i kli mati zaei je p< 1I1 0V() hudi , 1I kllji zi Sli illform :lcijc i pnrukc Illnogih proizvodac:t, upu cc nL' projc kt aIllima. izvod aCi m:l r:ldova i inves titorim a. U doda t ku k.11ji gc s u pril ozenc nove !allc le sa pod ac ima za dimcn7.iollisanj,· ecvnc Illrc zc postIojc nj a za CC Illra lnn grcj :mj c. Osilll t:lllelc za cclicIlC ec vi. dod a ta jc i t:lbcl a za cC\'i od h:lf:ra. POIIU )C 1I for lllir:lllj ll 1:lhcl:t i i/.r:ld l lI() vi h Ull c liiJ e n d .:I, prll z iii s u m i s: tr:ldni ci k:l tcd rc 1.1 tc r1110 tcilllikll i\1:t;i lbkl lg fr :lkli lt c l:I. M aj:t R ;ldoj kuvic i Atil a Novosc b c, diploIl1ir:ti11 m:ls ills ki in/.c lljc l i. R CCCIl/.i.jll Il()viil dc lova kni igc "pe t je i /vr~ io i .iv, Ijin Pc ri ~i ' , dip!. masins ki in/.elljer, isku SIl i prnjc kta ll t iz "Fne rgoprnje kt ;I". <In ;lkn ~;IV<,:S Il O i strUl'IlU k:to Sin jc to lIcini<l i /~1 p rc t hodlh I IId: lI1j C. S t:lI11parija T c lln<ll' l'k,,!.: Llkli ll ct: 1 je Jl<l k:i7: ti ;1 \'e liku strp1 lc nj c tukom rawill i/m CII:J knjc S:1I1l 11lUO i p"~ 1c Jll cd:qe Ic k~ t: 1 II ; 1:11111"1. N;I l< lI lI C illl sc I~k re n u z;tlwaljllje m . 0\"(1 J/J,ll1 jc jc I1 :JSt:ti<l J1<l~1c t:le n(l .,0 ~IIJ ll t : 1 "d Jl rV(l ~. k" jc jc bilo prcl cC:t ,we klliigc. J'1~,l n<1 je s:t ic ll<1111 d: 1 ~; I lI e il1j e lllIll i' pr;I\'k:i ma i dO PUIl:II11;1 pru:i.i nje nllll k,lri,nI Cll1 l.1 Il< Hrehn c Jl, )~btk e. II PUh l\':t i 1 1h j: I.~ IIJ <.: ni: 1.

:; 1.1\ .111%.

PREDGOVOR

III

PREDGOVOR VI IZDANJU
Proslo je desct godina od prethodnog, VI izdanja knjige "Projektovanje postrojenja centralnog grejanja", koje je odavno rasprodato. Zelja je bila da se novo izdanje znatno dopuni i postane pregled ne sarno najvainijih prirnera proracuna, vee i teorijskih osnova koji se predaju u okviru predrneta Grejanje i provetravanje na Masinskorn fakultetu u Beogradu. Medutim, ta narnera nije u potpunosti ostvarena. Za pisanje teksta knjige nephodno je poklanjanje pune painje sarno tom poslu, sto podrazumeva oslobadanje od rnnogih obaveza. I pored ogrornne zelje, podstaknute kako potrebom studenata, tako i svescu 0 neophodnosti ispunjenja nastavnickc duznosti, svoj zadatak sam sarno delimicno izvriiio. Vrerne u korne jc knjiga pisana verovatno je najmanjc pogodno za to. T dke prilikc u Kojima se nas la Srbija i Ilcvoljc kojc su iz njih pro izisle nisu o ozvo lile OJ sc knji zi pOlpuno posvclilll. Obccanj c oalo studclllima da CC lc ks l sva ka ko hili sprcrnan 7.a slampu prvih dana januara 1993. godillc ispunjavalll, odricuci sc zbog loga nc kih poglavlja u cclini, a nc kih Jclilllicllo. Tako jc izoslao leksl 0 n::guli sanju grcjnih ins lalaeija , n;vnilll vodovim<I i ccvlloj annalUri i oco pogla vlja u panclnllill grej:lI1ju. Mcuulim , knji ga jc doncla Illnogo novih infnnnacij :\, kojc s licnJ izuanja nc sao 6:c u Ill c ri u kojoj jc In o voc pllsli g nUllJ. To sc udnosi nJ iSlo rij ski ra zvoj grejanja n ~\ IlJSCIll llu, uslovc lI goonosli i IlJ IXL'gled lIli c \j :\ s po ljnc klilll c na g rcjno poslrojcnjc. Prorac un pOlrcbnc koli cinc loplolC po najnovijilll nC lllack.im no rmarn a jc uk.lju ccn u lcks l sa S\'jlll nco phodnim podac illl<l . n co knji!,:c posvcec n jc i prilllcni cirkui;teionih pUlllpi , bo i r:h podc li pritis:lka u !,:rcjllilll sis lc milll a. J Cd IH)CCv ni sistc illi s u dCI:ti.jnn r:l zlll :lt r:lll i, J lIk lj ucc n jc i tI vo d u pr inl c nll s un l:CVC cnc r::ijc . i'OSC hllilll pof!lavljclll sc t ilai;tc lI v\ )tli 1I p' lslc.:di cc k' lj c prni /.iLt zc i/. p rd.itl:1 ::rcj<lnj<1. \:( 'VllS I u lldll(\SlI na s li e n:\ izdanja jc i J Cll kn ji ~c OdllllSi n :1 kOll nvc Ill a lilt kap:l ciI C[;1. U ;;.<..:Iji da sc knj iga slo prc prcd:1 u S l ~\mpll S\ 'C~ IH) Sli z:ld6.ani w i prilllcri pwr:lclIn :\ if. prc ll Hldnof! i7 .o :l1lja, lako d ;1 ni s u i zvr ~<.: n <.: pOlr<.:hnc il'lll<.: nc , k:)(\ n:1 pri mc r ohclcZav:lIljc c<': \'i nazj\'llilll prcc ni cilll a 1I mill. J7J11 Cdu osu l,,:.!. III ()Slaj c oh:lvcz:1 a ul o r:1 I.a slcdc cc i/d: lIljc . S: lrao ll l:\ sa h i \ ·.~ i nl sudc nlim :l. knri ~c<.: nl c 1ll:l i<.: l lj: tia k".Ic ~ 1I s:lkllp ill I" kn lll il.l: 'L k ';\( 'Iill tl iplol11 Skill r:lt!ova - II cc nlll S: II11 Ih. 1I !l1:,nl"1 iii \'CL:"j mc ri. v( )di" - Pl l'dSl:t\'lj:lj ll :\ lI l, lrU p o~ch ll () z;IJll\·n lj slvo . T n nscC:tIl.lc du;:ul<': ln n:ljmLlti(\j ~c ll c r : l L' ij i ~\( lj ii1 s lud c lI :\1:1. / ,,(\r; ll li ]'(\PUVil·. N;)I: I ~ i Niklllic i i) J: ':::IIlU Kn\: \Cl'\, icli . kllji ~ 1I p".;k S\ ' ( I ~ dip h lllli r: l111 :1 n:ls l:I \'ili sa IllIHlIll o :t ~ :t raJ uju . ( in lc ni <.:a J: , 1-: p ,,~ I :t v lj c "Tcrm( )tl/.i k:i I~r: ldc " , (i ii jc k, wi\(\ r N: i\ :ls:t ~jk' l li c . u p()slc dll jL'1ll Ir-:Il Ulk li i/.()<;[ :I\·II CIIlI i/o~ 1 :l lIl pC. Il Cll lll:lI1jll lc nj cll Ildc" II pllp l <.: lll i ,wc kllti :.:,..:. N;I p re·J ln:.! IL c"C n/C Il I:l In l)lI:.:,l;tdl c· <.:<.: i hili I'"SC hlll l

' IY

B.TodOlTlVii: PROJEKTOI'ANJE POSTROJENJA ZA C£NTRALNO GR£JANJ£
S

Stampaoo,

obzirom da predstavlja problcmaliku za. koju su zainteresovane i druge
0

strukc.. Midw Komatina je knjizi doprineo svojim diplomskim radom

k1imatskim i metcoroloSkim uticajima na zahteve grejanja, a sa Batom Vermezoviecm, koji je diplomirao pre svih pomeoutih, ~io sam kootakL 'bl dco 0 jednoccvnim sistemima koristio sam tekst iz njegovog diplomskiog rada, lIZ ubcdcnjc da ncCc zameriti sto nisam bio u moguenosti cia ga 0 tome obavcsIim pre neg<> Sto 0Ya knjiga dodc u njegove ruke. 'bldo\'Oljstvo mi jc i 510 sam uspco da ubcdim A1eksandra Stefanoviea, dip\. ing., svog dugogodiSnjeg kolegu, izvrsnog projcktanta i odlicnog poZl1avaoca nauke 0 toploti, da napi:Se pogIavJje 0 panelnom grejanju_ Dco koji obuhvata teorijske osnove ukljueen je u knjigu, lIZ oi"ekivanje da Cc i OV'O pogIavlje bili upotpunjeno u sledeecm izdanju, sto mi je ini. St.efanoviC Cvrsto obcCao. U pripremi slika pomogli 50 mi Dragan Jakovljcvic, apsolvent MaSinskog fakulteta, tehnii"ar MiCa Nejkov, kao i najmlada saradnica Katcdre za Termotehniku - DuSanka Adna<k.--vit, dipliog..maS.. Zabvaljujcm sc na trudu prilikom priprcmc tcksta na raeunaru, doskora.<injem studentu, Vladimiru M Petrovieu i njeg(M>.j 50pruzi A1eksandri. Uz pominjanjc svih onih koji 50 uCcslVovali u reaJizaciji ove knjigc, nc zaboravljam d :t ona u vC\ikom svom dclu ohuhvala a::olcksl ranijih izu,lDja, n;\ knmc jc lako prcdano r.ldiv a"i<;tcnt Br,mislav 7j\'kovic, magi.slaT Tdmickih nauka , llIoj najbli7.i saradnik. T cksl jc prcglcdao uvaicni kokga 7jyojin I\:risic, koji jc izvrsio n:o.:l1ZIju knjigc, p..:JanUlO. sa puna "oljc, na ecmu mu sc zalwaljujcm. Korisnlkc knjigc, Sludcntc, a poschno projcktanlc, llIoiim da mi ukaZu na grdkc, ali i da <hju idejc za dopunu slcdciXg iY.danja, uz poziv da - mo7..oa i oni s,uni - opisolll ncko!,: problema koji su prouCiIi i rcSil~ daju s ~ doprlnos unaprcdcnju ove knjigc. ~c idim da propustim da sc w<inim i zahvaiim svojoj porodici za strpljcnjc i razllm,,"vanjc za Casovc mojc usJ"cdsrcdcnosti na pisanje (lve knjigc, roschno Inkom 7..avrsnog rada na njcnom dcfinitivnom uoblieavanju za slampll .

. Bcoo,pdu
31. d..'CCmbra 1992.

J\ulor

SADRZAJ
1.UVOD 1.1. NACrNI GREJANJA 1.2. ISTORIJSKI RAZVOJ GREJANJA U USLOVIMA DOMACrH PRIllKA 2. KLIMA I NJEN UTICAl NA GREJANJE 2.1 . UVOD 2.2.Kl1MA 23. VLAi:NOST SPOLJNJEG VAZDUHA 2.4. SUNCEVO ZRACENJE 2.5. VETAR 3. TERMI CKI USlOVI UGODNOSTI 3. 1. UVOD 3.2. PRIJE M TOPlOTNlI 1 NI\DRAZAlA 3.3. METAI30UZAM 3A. TERMI CKI PARAMETRI SREDINE 3.5. VAlONOV (V,'YON) DIJAGRAM 4.TERMOIlZICKE OSOBINE GRADEVlNSKlH MATERIJALA 4. 1. OMOTAC ZGRADE -1 .2. PRENOS TOPlOTE KROZ ZJDOVE -1 .3. TERM! CKJ\. IZOLACIJA ZIDOVA 4A . DIFUZIJA VODENE PARE KROZ G RAD EVINSKE KONS·mUKCIJE ~ . 5 . PRITISO VOD ENE PAR E U GRAD EV!NSKOJ KONSTRUKCIJ I 4.6. DIFUZIJA VODENE PARE PRI KOND ENZACIJ I U ZONI I RAVNI ZIDA 4.7. MERE ZASTITE 00 KONDENZAOJE s . POTR E I3NA KOU CINA TOPlOTE ZA GREJANJE 5. 1. KOEIlOJEN PROLAZA TOPlOTE - k 5.2. rOVRSINA KROZ KOJU PROLAZI TOPlOTA - F 5.3. UNUTRASNJA PROJE KTNA TEMP E RATURA - I. SA. TEMP ERATURE NEGREJAN1H PROSTORIJA 5.5. SPOUNJA PROJEKTNA TE MPERATURA 5.6. DODATAK ZBOG PREKIDA U ZAGR EVANJU - Z. 5.7. DODATAK NA UTICAl ZRACENJA 5.8. DODATAK NA STRANE SVETA - Z. 5.9. ZAGREVANJE VAZDUIIA KOJI PROOIRE U PROSTORIJU 5. 1 0. DOOATAK NA un CAl VI.:TRJ\ - Z, 5. 1I. J)ODATAK A UTI CAl I FILTRACIJ E VA7J)UI IA - 0 ,
4
21 21 21

24

26
31

35 35

36
3(i

-1 0

-1 5 55 55 55
5<)
(i<)

75
S-I

87
lJ )

96 9S
((XI
Ill]

10-1

JO'S
IUS

Jllli

1!J7

VI

B.Todorovic PROJ£KTO VA NJ£ POSTROJ £NJA ZA C£NTRALNO GREJANJ£

5.12. KARAKTERISTIKA PROSTORlJE - R 5.13. KARAKTERISTIKA ZGRADE - H 5.14. DODATAKNA VISlNU PROSTORIJA - z" 5.15. SPECIFICNA POTREBNA KOUCINA TOPLOTE - q 5.1 6. UPUTSTVA I PRIMER! PRORACUNA 5. 17. UNAPREDENJA U PRORACUNU POPTREBNE KOLIClNE TOPLOTE 6. G REJANJE SA DNEVNJM I NEDELJNIM PREKIDJMA 6.1. USLOVI UZ GREVANJA 6.2. OPTIMALAN TRENUTAK UKLJUCIVANJA UZGREVANJA 7. G REJNATELA 7.1. VRSTE GREm lH TELA 7.2. RASPORED GREJNIH TELA U PROSTORIJI 7.3. ODAV ANJE TOPLOTE PRJ RAZU CJTIM USLOVIMA 7.4. PRORACUN GREINIH TELA 7.5. OBE LE:l.A V ANJE GREJNIH TELA S. KOTLOVI X.!. UVOD R.2. KOTLOVI ZA RAZNE VRSTE GORIVA S.:l. PRIM ENJENI MATERIJALI I KOTLO VSKE KO NSTRUKClJ E
so!. KONST I{U K C IJ E K O TLOV r\
S

lOB
109
110 110

111
118 139

142 143 145 146
150

S. SP I T I

nc-

'OST I K O T I.OYS K III K ONST F,U K C IJ ;\

" , .. I npl.on-<o O I 'TLR E ( I;NJ I · K O I I.() VS k lll ( j l{ U N III I'()VR SI , J\

152 154 161 165 165 166 167 17() 17-1 177
17X

~.. -.l ;O I) ISN.l I: O PT I · . R I I I:N .l 1' ( ;I { UNOC SIS 11:.\1 /\

SS. SIC;U IZ 'OSN I U IZLD/\J I ~ 'J. . \ I{ i\ 1. \ ru \{;\ YO I) LN III K ( YI 1.0\,,\ S.ili. OS IGU R,\ N J E I ' /\ R N III K ( }\ I .OV .. \ ".1 1. .\ I{!\L\ rU l z/\ I';\I ZN III K O T I.U\ ·,\
1 ',J) 11 ..,\Ri" ICI:

17'1
I S2 I X')

" . 1 KO n ... \I {N IC I: (' I'. ' 1IV \.\. ()( j ( i\ Z I :.I , \ ~ J , \ "-: ( j( ,' ; .
,I : 'I <;

IK:=i 201 2(11
20S 2 111 2111

II{I()~ I (' I

I) I \I~ J .. \K

I' I{ ( )I{. \(L IN "'\ 1' . \( '11 I:I ,\ K() 11_\
I/. I)( )\{ K()

11 ,\

211
2 12

'I c, K ( ) II., \I {N I(,,\ 1. ..\ I I ' (N() (i( I I{ I\ ,() '1 .- ( ;() I) I SNJ/\ I'O TI{()SNJ.t\ I () I'I.{) I L 'I ' I'I) I R()S . J,\ ( j () I{IV\ q., RF 1. 1·" \ '( ). \1 \1 / .. \ 1'1 ;(. '0 C UR l V( )
I.' ')" '( 1\ ''' 1 1 \ 1 ,(lN I S li n 'J . \ NJ .. \ ill I l'\'()1) !(I: 1I1)~()I) I :-' I I · N/ II :--.K( JI

2 13
2 1I} 22 1

225
S I ·\( · I (I~ . \I';\()SI I U

J.. \ f\! .1 I · .

III; S I l{l 1 .1 '\ '>.11' 1I C1 ', \, I i\ I A III.":. PIZO I{ ,\ c"U . 1':\1)'\ PR I T I:--' K . \ " S l '/l. U .I ,\ i'!.ll ; U ('I:V I IVI ,\ II I.:' U 11(',\.1 1.( II';: ,\I .N III ( ) 11 '( )\{ ,\ 1' 1 III.{•. PR ( )/{ ,\('UN /'/\1) / \ I'R III SK .\ II 1)\(ICI \',,\I'( ISI I,() 1I "< 1.\(; I{\\ 'II .\( ·I(I;\()( j (jl{l ·J .. \ N.I ,\ . , • \ '( 11 )

,r __ I
210

~2 7

SADRJ -A

VII

11.2. TEMPERATURE RAZVODNE I POVRATNE VODE 113. UPUTSTV A ZA PRORACUN 11.4. POSTROJENJA SA HLADENJEM VODE U CEVNOJ MREZI 12. JEDNOCEVNI SISTEMI CENTRALNOG GREJANJA , 12.1. UVOD 12.2. NACINI POST AVUANJA CEVNE MREZE 123. SA VREMENI JEDNOCEVNI SISTEMI 12.4. DIMENZIONISANJE GREJNIH TELA 12.5 DIMENZIONISANJE CEVNE MREZE GRA VITACIONIH SISTEMA 12.6. ODREDIVANJE GRAVITACIONOG NAPORA 12.7. VENTTLZAJEDNOCEVNO GREJANJE 12.8. UPOREBENJE JEDNOCEVNIH I DVOCEVNIH SISTEMA 12.9. PRIMERI I UPUTSTV A ZA PRORACUN 12.10. POSTROJENJA SA HLADENJEM VODE U CEVNOJ MREZI 13. PUMPE U SISTEMIMA CENTRALNOG GREJANJA 13.1. OPSTE 0 PUMPAMA 13.2. CENTRIFUGALNE PUMPE U POGONU 133. SNAGA PUMPE 13.4. RADNA TACKA PUMPE I KARAKTERISTlKE CEVOVODA 13.5. RAD PUMPI U REDNOJ I PARA!. E LNOJ VEZI 13.6. RACV ANJ E CEVN E MIU-:Z !: 14. ISTE MI GRAJJ\NJA SA PRI NU D NOM C IR KUU\ C IJOM 14 .1. PRORAC UN E VN E MREZ I: 14.2. UPUTSTVO Z A PR O R ,'\CUN 14.3. J EDNO C EV NA POSTR O J ENJ A 15. PRITISC I U SIST E MIMA VO D!: 'OC G R UANJA 15. 1. UVOD 15.2. OPSTJ PO JMO\lI 15.3. STATI C KI PRITI SAI( U . TANJ U \1IR OVA NJAI PRI PRIRODNOM STRUJANJ U VO DE 15.4. RA SI'OD E LA I'RITISKA U SIST r::\ l L S/\ !'R INU !) , OM CIRK U I.AC IJOM 15.5. POI.OZAJ E KS I',\ ' /.. IONO(; S\ ; [) ·\ IR.·\ S I'OI)IJ .!\ 1'1{1 n S KJ\ IS.Il. rOM IO Rt\ 'J E IN lJ L I'[{III S I'-·\ l ' \ llI U ) I R/\I) U 15.7. UT I AJ RE U US /\ NJ/\ I'I{O I OK ,\ ~ ,\ R,\ SI'ODEL U I'RITI. ·KJ\ 16. PANE L 0 "~ EJ AN JI ~ IIl.1. PIU,TE(; E!)A ASNJI:G I' , \ i': l:l .. .( )(; (; [{I ::'I,\ NJ/\ 16.2. I'R E 'OS TO I'I.O TI : / J{ ,\ ( ·I·.K I1 ' \1 16.3. R AZ1VI E / \ TO 1'1.0 I I: /J{ ,\ (· I·.'- II .\ 1 lu.4. I'A U . ' 0 C~ RI 'J .. \ 1" J I· IIl.5. PA N El. K.'\ O G RI 'J NO rEl .o I ~J I (;( )\ . I'R()IZ;\( N 16.1l. I'R E D1"O S·111 1.. \ N I: 1' '\!\! I · I. ~()(; (;I {I' J ·\ N.I !\ I G.7. IZVO I) [N JI: I'AN I:I.N()(; ( ;(U ' 1 ,\", I \ I Il.~. PA , IOU SA U .I: K n,I C>il i' l C; I, 1 J \ ( '1\1.·\ : 1.1 Iii.'). I'OSEIl i\: 1 1',\ 1\ 1 17. PARNU C;R I:.IA '.11 ' N I S~; () ( ; I'I{ I II :-'''. \

245 246 259 277 277 278 283 286 290 294 296 298 299
309 32.5

325 326 329 329
333

336
33<)

33lJ
3--l 1
.~47

35 l ) :;()2

:;65 3(.,
."'(,S
:t(, I)

. \(1
~j

~

II

1 1~. )

~ka . UVOD 17."ouena para T A13 I:::Ij \ V I i Grcjanjl: parom nisk"" pritiska TABELA V I i I Grcja njc toplo m vO<lll l11 5. DALIINSKO GREJANJE 18. ZASTlT A OD KOROZIJE I KOTLOVSKOG KAMENCA 19. lJO. tcZina . 1.3.1. OGRANICENJE POTROSNJE ENERGIJE ZA GREJANJE 19. sadri.aj vode) TA13ELA II G ustina vo(k 0<1 40 UO 100 °C TABEU\ III Na po r u Pa pri t<:m pcra tu ra ma voue u uspo nsko m kraku <xl l)S.3.4.vod a SO "C. I.5. OGRANICENJA GODISNJE POTROSNJE 19.2.PRINOP RADA 17. IZBOR TEMPERATURNOG REZIMA RADA TOPLANE 18.3 PRORAC:UN POTREBNE KORlSNE ENERGIJE :W. UVOD 18. b) G ub it ak pr i l i.2. UPUTS1VAI PRIMERI PRORACuNA 18.4. LITERA TURA 409 410 413 414 416 425 425 429 435 436 437 447 457 458 461 461 463 465 41i7 DODATAK 46'J T ABELA I (:<: Iic nc cevi (d ill1t: nzijc. UVOD 19.VIII B.Todorov.6.5. c) G ub itak pri tiska . UPRA VLJANJE RADOM TOPLANA 18. SISlEM SA GORNJIM RAZVOOOM 17.c PROJ£ KTO VANJE POSTROJENJA ZA C£NTRALNO GREJANJ£ 17. 8. TOPLOVODNA MREZA 18.POVRATAKKONDENZATAU KOTAO 17. PREDAJNE STANICE-POTROSACI 18.7. SISTEM DAUlNSKOG GREJANJA 18.1 h"b rno l11 u:vnlll11 mrcZolll: lop illtn i protok .2. KOMBINOVANA PROIZVODNJA TOPLOTNE I ELEKTRlCNE ENERGIJE 18. gS i SO "C i tcmpcra tura l1la u sibzno m kra ku oct 95 do SO°C T ABELA I V Gmja nj c to plu m vudom: to pio tni proto k TA13ELA V Gn:j anjc to p 1 0 m v<ldu m: mascni protok TABELA V I a) Kocfieijc nt i Illc snih o tpora.

. kao sto su name na prostorija koje se greju. Loka lni zagrevni IIrcdaji kao i grejna tda svih vrs t" . Zadovoljavajuca vrednmt i raspodel<l te mperatura. vlal. do kojih se transportuje pomo6i nekog posrednika. a tro~i na v~e razliCitih mesta.c nja koji mogu biti od odluclIjllceg lIticaja na ugodnos t. kao i odgova rajllCih te mpera tura okolnih povrs in<l i prostornog ugla zTace nji!. NACINI GREJANJA 1. Mozda je od w ih te rmickih IIslova najteZl: ispuniti zahtev povoljnih tcmpeat llfa oko lnih povrsina i prostornog ugl<l zra \'. od nos no da tempcratllrna po lja u ho rizont a lnim i vertikalnim presecima budu sto uniformnija. a rhite ktonska koncepcija obje kta. Uredaji kod kojih se toplota razvija na jednom centraL10m mestu. raspo loziva finans ijska sredstva. vlaznosti i stmjanja vazduha.avanje temepe ratura. UVOD 1. Svi zagrevni uredaji tre ba d a zadovolje te hnicke. moze se post iCi naj povoljnijim izboro m vrstc lok a lnih lIredaja odnnsno grejn ih tela i pravilnim izboro m mesta na kome se postavljaju.1. To ee zavisiti od niza Ci nilaca. odaj u toplo tll zracc njem i konvekcijom.1. Pri tome je najvaznije da prosto rija bude stn ravnnmernije zagreja na. raspolozivi energetski izvori itd . predstavljaju postrojenja centralnog grejanja.1. Zagrevni uredaji Svi zagrevni uredaji koji se danas koriste za grejanje prostorija dele se na dYe osnovne grope: na Iokalne uredaje i postrojenja centralnog grejanja. Elementi centralnog postrojenja preko kojih se vcli odavanje toplote okolini nazivaju se grejna tela. od nosno odri. Prvi medu njima predstavlja obezbcdenje karakteristika sredine iI granicama zone ugodnosti.. Vainost pojedinih uslova biee u raznim slueajevima i razlicitog znaeaja. Lokaini uredaji su oni kod kojih se topiota i proizvodi i odaje u prostoriji koja se greje.nosti i brlinc strll janja vazd llha II prostoriji kao i neutralisa nje neugod nog dejstva rashladnih povrsina.matranja uslova lIgod nos ti ljudi. najpovo ljnije da sc toplot a predaje o ko lini IImen. zavisi prve nstveno od vrst e uredaja i grejnog tela a zatim i od mesta postavljanj. Od njihovc prilagode nosti ovim uslovima zavisi pogodnost uredaja za prime nu.L Na osnovll ra/. es te tske i c k o no m~k e za ht eve kao i odredcne us love bezbednosti. 1. Tehnicki uslovi SII diktira ni zahtevima oseeaja ugodnosti ljudi koji borave II grejanim prostorijama. NaCin na koji Cc okolini biti pred ata veta koliCina toplo te.:- . Isto vazi i za raspode lu brlinc i re lativnc vlainost i.

vdicina prozora. onda sc problem ~'V()di nil iznalilzenje niljpovoljnijeg ud nosa izmedll inves ticio nih i eksploiltacionih t roskova. "ko se ostali IItiC. tako i na sam zagrevni uredaj.lcnust II i/. sto sc opet odrafaYa na zagadenje vazduha naselja i gradova U procenjivanju i uporedivanju vrednosti pojedinih zagrevnih uredaja neosporan znaeaj imaju i estctski zaht~ koji se odnose kako na gradevinski objekat. Tako na prime r.1 grl'ja- . postignllta vrio vd ika t. da se negativno odrazi na sastav vazduha a time i na uslove disanja Zbog toga zagrevni uredaj IOOra hiti takav da ~to manje utiee na pogoclanjc kvaliteta vazduha u prostoriji i ccloj zgrad~ koje se !OOZe proSiriti i na bLiZu okolinu zgrade. ugljendioksida. mpril jll sc [l<xlvrCi analizi s oiJzimm nil nilvetkne llslove. kako loka lni tako i ccntr. TodoroviC PROJEKrOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREIANJE nim Zl"aeeojem i koovekcijom kojom se ocre prekomerno zagrevati vazduh iii uticati da raspodela temperature po prostoriji bude neravnomerna. Uko liko nc ma mcsla za kotlarniw . Neki IokaIni uredaji a poseboo grejna tela ccntraInih postrojenja koja irnaju vrlo visoku teIqJt:taturu izazivaju ose6Ij suvore vazduha.rl' vnih lIredaja .ni koja od osohina trd)" da prevag. da budu skladnog oblika i da se uklapaju u unutrasnju arhitektum. 0 zastia:nnsti od cksplozije ko tlova.lnja iii sa mih grej nih te la. Vrlo Ccsto od lllCujuCi cinilac \l izbom zagrevnog uredaja. Osim navede nih.l.lvanj.dohnost Z.1 ow uslove. imajll ekonomski razlozi.aja jer je kud svi h zag.nc (pri likom rl's. koji dospevaju do sluzo.agrcvnih uredaja S obzirom na uslovc bczbcdnosti. sto se pravilnim projck tovanjem i dubrom montaZom mozc potpuno izbcCi.rl'vnih ltrl:daja a poscbno kOO pn~trojc nja u:ntr.ah'Tcvni lIn. rezim e ksploa tacije (prekide loicnja. Zagrevni uredaji ne smeju da bare ni spolj~nji ni unutrasnji izgled zgrade. u pojcdinim ~ l uCajevima mogu se javiti i pose bni uslovi kllji ponc kad imaju primarni znacaj. Odrcdlljllci koliko ~'Vaka vrsta zadovo ljav. lIslovljavaj ll iii eli minisu od rcde nc sisteme grejanja.~ t o dcSaVil i izliv'lTlje vodc II postrojenjima voti c nog gre janj...lj. prodiranja stctnih gasova 1I prostorije zgrildil. cc ntra lnog grej. U proccni z. dohij« sc njihova vrcdnost i [l<.lji zanemare i zahteva sa rno najeko no micnije grejanje.). dok se lroskovi korisecnjil post rojenja ud reduju slozenijom ana lizom Pri tome treba obllhvatiti potrosnjll goriva . Cadi itd. pa uredaje treba birati tako da ne budu vcliki. okolnos ti gradevinske prirodc mogll da iskljll U: primCI111 nckih z. a sarna konstfllkeija zgrade. Isto tako je potrcbno proocniti obczbcdenost od izlivanj. rri u: mll rrojl' klanl I rl'ha da prou. Taj oseeaj je posledica sagorevanja i ugljeoisanja deliCa pmme. !'rella to me ~'Vi 7..tlni ([l<lscbno ovi dmgi). Osim ovog naana stvaranja nepovoljnog kvaliteta vazduha u prostorij~ uticaj pojedinib zagrevnih uredaja more odavanjem ugljenmonoksida.vodcnjll . Sve ove opasnosli rctko dolazc do izra:i. oTfilnsL-ih prin:¥:sa u vazduhu i dr. za ht evi arhitekte i sl.d'lji. Na loS utisak zagrevni uredaji utifu veliCinom i izgledom dirnnjaka kao i dirnnim gasovirna i njihovim sastojcirna koji prljaju fasadu zgrade i menjaju joj prvobitnu boju.lg.i!nog grejil nja. koie disajnih organa i nadrafuju je. trajnost uredaja itd. II gotovim iii sarno grllho ozidanim ohje ktim. treba vtxliti raclina (l mogucnosti izbijanja pozara. I odn. brJ:inu zagrevanja is!. Na unutralinji izgled uticaj je dalcko veti.l kao puslcdicl' ~ mr/. cc ntralno grcja njc se nc moze primcn il i.1 vode i d c ktrii::nog lIdaril. LJ tom poglcdu je lakll izvriiiti izbo r koji povlaci manje invcslicije.ava nj a pojcdinih dclova postrojenja. podobnos t reglllileionih sistema i primenjeni ste pen regulacije..:(il'ni sluc. Jos se rclillivno U:.2 B.

UVOD 3 nja bolnice primarni su higijemld uslovi. g ntpe po · stroje nj.lko d.l<I lo kalnilllllrn l.1/'.1 i skupljilnjc pe pda na vise mesla cd. Tra nsporl loplolnc e ne rgije od kotla. vilzdlls na pOSI rnjl·nja ..lli od s illcaja do sillcajil jcr I.lj.). rcjanja ohj.tgoreva nja a lime i Vl'ee iskorisccnje f. nosioca toplote do elemenata za odavanje toplote koji se nalaze na vik razlicitih rnesta u zgradi. Postrojenja centralnog grejanja Postrojenja za grejanje.1 prn izvodnju lo plol e sla illo do l. za reprezentativne zgrade to su -estetske osobine.::rejanjc 1I II/e m smishl. Osim toga. toplota se dobija iz elektricne encrgijc koriseenjem e1cktricnih zagrcjaea .g r.usiovi strogog odd.1 svoj radni ciklu s. c1d.·.1 . primcnu u postrojenjima centralnog gTejanja nitlazc i prirodni izvori topic vodc u obliku r<lznih toplotnih vrela. kilo i slIn CcV (l e ne rgija .II'.kl.binuju sc sa pornocnirn urcdajirna koji sarno dopunjuju postrojenja utieuCi na njegov pravilniji.l/i vmla.1 1I e le mCl1<l1 /. T ako na prima . Kao nos inci 10· plote ko risl e sc prve nsl vcno voda iii vode na pilra i prcko ovih f1uida loplnla se II polrebnoj koli cini dopre ma do prostorija koje sc zilgrcvajlL Samo zagrevanje se obavlja grejnim tdimil Ij. kod kojih sc top Iota razvija na jcdnorn centralnorn mestu i odatlc razvodi preko tzv. medusobno spojenih u celinu. pumpe .lnjl' oni Sll izdvojl'ni i/. Kao e1ementi za proizvodnju toplote najeesCe se primcnjuju kotlovi koji uglavnom iskoriscujll hernijsku cnergiju goriva i sagorevanjcm je transforrnisu u toplotnu. omogllcujc holjll kOlllrolu proccsa s. lIskd loga Slo sc sagorcvanjc ob. Yod e na pa ra sc U grcjnim Iclima kOll(knzuj e oshl\1i1daju ci svoju lo plo lu ispar. Ovi elemcnti proizvodc.hcgllul o i raznllsc nje gori v.1 i IImanjujc St' opasnosl 0<1 pnj. Poslroje nja 1.1 l'e nl r.t i po· nav lj..ll poslroje nja .: daji ohicno koris1l' i I. po~to objedinjavaju vise elemenata razlicitih osnovnih funkcija.lVl' poi. prcds lavljaju Izv.lii vred nosl ()vill pre dnosli Ire l>. 1. (A.ldc.. U novije vreme javlja se i prime na 10plo lm.1. c1emcnlima koji od aju toplOIU i tilko zilgrevaju sredinu u kojnj sc n<l lazc.2. Uredaji centralnog grejanja su ustvari encrgctska postrojenja.a provc lnlv.avanja ugodnosti itd. povoljni lIslovi.vnll mrd.lino greja njl' imaju ni/.1 . Izuzetno.agrevanje m ispilrav. lJ svim ovim sillcajevima neposredni izvori loplole za postrujenje ce nIr(l lnog grejanja SII razmenjivaci loplote. cc nlralno pOSlrtljc nje posmalrallo pre ma pe6ma u kojima ~a go ­ revil i:-v rslo gori vo.lvii nja (kondenzilcijl'). kontrolni i sigumosni uredaji. koja /. ekonornicniji i bezbedniji rad.za komfoma postrojenja . Pos lO se nvi un.dull iii vazd llh 1I ko mbin aciji sa vodom iii pilrtlm. nazivaju se sistemirna za centralno grejanje.avis i od urn i.agreva dil hi opel hi Iii nsposoblje na Zit pn:noscnje loplnle.miva . uprosee niji jt: rad ok n ('.11.lvlja nil safllo jed nom meslu. transportuju i odaju toplotu na mestima gdc je to potrebno a korn. T o plil voda se u njimil hhldi i zalim vrilCa do izvora loplote gde se pnnnvo I. Ishlvrc me ll() je i/. Poslroje nj. kada postoje narocito.ljim.. .tricnog grejilCa iii rilzmcnjivaca loplol c o bavlj il ~c kroz cevovode koji obrilzujll Izv.1 ce nlalno grcjanje koja kao nosioce loplo1l' knrisl c iskljucivo va/. prl'd nos li n.' /. Z a grej a nje u sklopu indllslrijskih objckata vrlo jc ckonomicno koristili o lpadnll loplotll razlicilih pro izvodnih proccsa. U ove pomoene uredaje spadaju regulacioni.1 cc nlra lno .1 prnc"njiv.1 sa kOj im sc lIpornluje.1. 1.

PBOTEKI'OYANlEPOSTROIENlA ZA CENI'RALNO GREJANJE Osim toga.. o. I'ra istorijs\. kada sc grcjc gotovo neprck idno prcko cdc zimc. karakteristika srcdine. t od cen~ grejanja je omogueeoo postavljanje grejnih tela i uz spoljne rashladne ~ioI. i (~I. postrojenje IDOt. sve 10kalne pea se povczuju sa dimnjacima koji su u unutrunjim zidovima. Preimll ~s lva pos laju j()~ iz· rill. sebi o::lc<:'U i postclju.mjc jL:r pn. Da bi se silgkdilO taj dugi n ~lpur prcthndnih ge ncracij.. Isto tako. 1...2. Medutim.. investicioni troskovi poslaju scl. lto ~cduje povoljoije uslove ugOOnosti.a~vanja od pr.1. pre s\'(. Kada ee sc primcoiti ccntralno grcj?nje a u kom slubju drugi uredaji.ga II nasnj s rcdini . NaCini ~. Dug jc bio put u istoriji Covceanstva do!: sc doslo do danasnjih sistema grejanja i klimilti/ilcijc. ' Ekonomifuost ocnIIaIoih sistCICI grcjanja naroCito do1azi do izrafaja kod onih postrojenja 1:00 1:ojih je predvidcoo i ost\--:lrcoo boljc rcgulis. U slueaju L:ada sc radi 0 vclikoj godisnjoj potro~nji goriva. prcciznost i "valitct.lt!"a SL: i danas wa - . v .janja gol\lVO isk ljllcivo primcnjujll /. ako rdenje nije najboljc odabmno.:n lril lnog poslrojc njil pulpuno demini!iu OSla:c urcdaje. svojom veliCinom DO i potrebnim sIo~oim prostorom Z.mjc. ~to too grcjanja peCima oijc shJtaj.lZvllja e nergc ti k. pee zahteva viSe korisnog prostora prostorije.lre.1 izlnzi6<: sc iSlllrijski pre· 'kd r. zagrL:vanje vdikih zgradil .2.1 pristup. NilgDvcSlaji rTKxkrnih sistema j:l\'ljali su se j() ~ 1I davnim vrl: l1lcnima.w·~ tlj : lvil njc i n Jgrevanjt:.. Centralno grejanje obezbeduje zagrevanje i sporcdnih odeljcnja. grane..B. Nasuprot tome. unmi je II pct'inc gde se ona stalno odrbva.dJ10Sli u.1 priprcm:1 h~a ne.:lno grcj.c. \. OOreduje se pre svega prcma eL:onomienosti u eL:Sploataciji kao i prikbdnosti s obzirom na poslufivanjc.TocboHil .: vi.tvu. pa se poslrojenja cenlralnog gn. I'ronalaza k Vilt rc prcd::t. dakle 0 velikoj polrcbnoj koliCini toplote za grcjanje i loze~ju bez dugih prckida.'t: rdc\o'an lne liS love koji su Zil razvoj em:rgd ik c i grcjanja hili od IIliUtja. dobzi u ohzir s<Jmo ccnlr... Pri 10m ~ sc da l i i (lsvrt nil ~.tvljao jc revoit:cion:lrni tl()~ildilj u iSloriji Ijudskllg roda . blokova zgrada i slambenih nasclja .O:I:I stvaranj:. a li tn. a grejna tela zauzimaju mesta toja oajIRmje mogn da poslure drugoj nameoi. gotovo sve dobre stranc rentraloog zagrcvanj:1 mogu dOCi u pi:anje ako poslrojcnje oije uradeno kako treba tj.: i grcjanja kao :~il'nt.e lako da postaoc po'JOd OCZ2dmulj. ~to oije dobro rcienje S obzirom oa I3VIIOmcmu rasporlelu.bilk Sll d<l SC o~"ojc rnnogc tehnologijc i manja da bi grcjanjc dobilo danasnji i/' gln l. ISTORUSKI RAZVOJ CREJANJA U USLOVIMA OOMACIH PRILlKA 1.. Ukoliko biIo l:oji 00 0Yih us10va oije dovoljno strueno i savrcmeno L'ipunjen.i covek kori.:undami a clsploalacioni odlucuj!!Ci. To zntlci da za svaki stan sa vi!ic prostorija iIi za slambcnu zgradu Cal: i sa malljim brojc m slanova..Jistorijc dn XVII vcka Korist-e njc encrgctslih iZVOr:i pocinjL: 1I pril istorijskllm dobu.ilija kada sc rddi 0 vdim postrojenJimii.ada Sli Ijudi korist iIi Suncc Iii su~e nje k07£ I~hjjenih ii nlli~Jj a pravec. sllli:cCi :1'.. dobro proraeunato iii pravilno i valjano izvedeno.

. ali je praktifua primena dobijeoe loplole lokom wkova dobila gcr . /'. Odvodcnje dima van prostorijc poeinje ostavljanjcm otvora na krovu. sa stalnom opasnoSCu ncpotpllnog sagorevanja i rrtzvijanja ugljenmonoksida. izgradena su ulvrdenja dui gf"dnica Rimske pokrdjine Mezije. 85. Rim1jana i svega onoga ~to so doncli Sioveni. prijem informacija i manja nije owk dovoljan da se osvoji tehnolo~i postupak proizvodnje. Kuee su bile velikc i lepe. Turaka. bliska zajednica u kojoj sc znanje i iskustvo brzo prenosilo. g.Singaja iii Siogi. pre [Le.. a uveliko sc koristi i rurnur. i reci "dounon· iIi ·duidi".~to su mu. u kojoj se raspaljivao eumur u lankom sloju. hramovi i kupalila. . za koji sc prel~tavlja da sc prosLrirdo do danilSnjeg Zcleznika. sve do dolaska Kelta i Rimljana. pa danas posloje podele na razvijenc zemlje i one koje su u razvoju. po. dol. najslarija nasclja datiraju od 2000 godine pre D. Prcma Rimskim izvorima. lovo neogranil:ene razmere. Ugara. Uogate kuee su imale woja I. od starih Kclta. ali se na pronalazak dimnjaka i':ckalo jos veoma dugo. u stilu tadasnje rimske arhilekturc. m1adeg kameDOg doba. izveden od imcna kellskog plcmcna kojc se tu naselilo . Hilo ih jc viSe u gradll. Iskustva su ubrm taha da se tczi uzarenom drvetu.a. Sa prvim svesno izgradenim zakIonima od h1adoore i nevremena poanje i njihovo zagrevanje.ana javna kupatila.e. kada su Ijudi ziveli u plemenskim zajednicama Stanovalo sc u zemunicama i plelerima ..~karci i zene bili strogo izdvojeni.• zahvaljujuCi stalnom ncprijatcljstvu plemcna na Ievoj obali Dunava.ane posudicc sa nozicama. l:emu je doprineo tok istorijskih dogadaja.kolibama od isprep1etanog pruea oblepljenog blatom Kao izvor toplote i svetlosti koristilo se otvoreno ognjiSte sa slobodnim plamcnom. Sastojao sc od bron:r. i da su tu osnovali vea: nascljc. pune svetla. do trenutka kada je svet poslao. Pojavom Rimljana. Na podruCju dafla!njeg Bcograda i njegove ~ire okolinc (Lcpenski vir). a imale su uvek dvostru ki broj istih prostorija. preko German a . U ojcmll su bile podignute mnoge jayne zgradc. bar ~lo sc til:e tehnike. U predelu usea Save u Dunav smatrd sc da su sc Kelti pojavili poCclkom 111 v. To mao staIno gubljenje korab za tehnikom onih najnaprednijih.CJmD 5 kodnevno koristi. ne obczbcdujuCi uvek i dobre higijenske uslove. sto bi lrcbalo da znaCi oaselje iii utvrdenje. Zalo sc pronallWlk vatre oznabva kao pol:etak svesne proizvodnje toplote i prvim korakom u pro~ljenom korucenju encrgije. gradene od kamcna koji je bio dovoZcn iz predela danasnjeg Tasmajdana i Topl-idera. Austrijanaca. Zagrevanje domova bilo je pomoeu mangala i mangal (Ialin. koji je. Tako na podrucju tadilSnjeg Singidunuma prvo raste jato utvrdenje a zatim sc razvija samoupravni rimski grad. Vizantijaca.: su za ostalo stanovoiSlvo podiz. Razvitak grejanja pratire sc Irroz istoriju Bcograda u kojoj so se preplitali Irultumi uticaji i name raznih naroda. iz vremena neolita. Medutim. N~a zemlja spada u grupu onih koje so u razvoju. tumaci sc. odnosno refleksija mnogih politiBcih interesa koji so owL: ootro pogadati n~a podruqa. ~to sc d~va i danas.:upatila . iz tog vremcna potiee i naziv naseobine Singidunum. Pri tome su se dimni gasovi sirili po prostoriji. grevala okolina. Mangal je postavljan u sredinu proslorije.agrcvanje prostorija je bilo hipokaustima.tcrmc.<iki fukulus) je u stvari prva pee 1I istoriji tehnike zagrevanja. Cijim sc zraecnjem :t.1. Termc su bile znaeajne i kao mcsta okupljanja.

M~gaIi su se oddavali ~w. T c izmc nc veza ne su za pe riod kadil su Slove ni nasdj. 2). kraj Beograd a. o brilz. Uvoele ni su i u sa me pros to rije kroz poscbne otvo re u pa dll iii odvodeni U il lmos fe ru (videl i poglavlje 15).uiu ci zi dove i o bli go rnj i IIc() . na primer.van mangalima S\'e do kraja xvm veka. sa krovom o d slamc. Ku Cc su im bile male i primitivne. Dru ga nalilzis ta iz kas nijeg pe riod" o lkrivaill pcci mtprilvljc nc s lobod nim n:danje m kilmc na.1Va li podnl cje na uscu Save u Dunav. obrazovil nc spccija lnim o blicima cigli. Slika 1. lako da sc prime na hipo kausta maze s matra ti i pOl:e tko m podnog i zidnog pa ne lnog grej'lnja . kadil. Prod ukli sago reva nja su odvode ni kroz mcduproslo r ispa d pod a zagrevanih pro sln rija iii baze nil . tc rmama zilgreva njc pomoclI hipo kil llsta u stvari je bila pn:tei:a ce ntra lnog grejanja. uko pa ne ddimicl1n 1I 7. Takvi rnangali su irnali poklopac za lof~ni dec (stika 1.pnpremanje kafe. nijc m vidu ko risec nja lo plo Lne e nergije. Vcknv i su pros li do prvih daljih iz mc na u tc hnici zagrevanja kao najraspros lra njc .1). Iz log vrc. Starije generacije ih parote i prieaju da su kod nas 0 bili mangiili od bakra iii mesinga i da sri u bogatijim kuearna sluiili kao ukras i za. O ni su tu dosli poectko m VI ve ka i nasclili padinu pre ma f)un avu .sina ma spre cila ko nd cnzacij il . ne kadas nje m Sirmijumu (s lika 1.e mlju. kroz vekove i engleski parIarnent je.me na nad e n je os tatak kuCc ciji je pod bio oel nahoja glinc a ognjiste od peCe ne ze mlje. bio . ali najveCi primc rci hipob usta se nal aze u S re m~ k oj Mitrovici. Loziste se na lazila izva n zgrilde i 1I njc mu su sc lozila drva . Da bi sc na kriticnim pa vr. kroz zielovc te rmi jc bilo s lu eajeva propusta nja dimnih gas ova kroz kanille. Ostaci rim~kih tc rmi i hi poka usta nadc ni su u Bcogradu na meslu d a nas nje Fra ncuskc a mbasad c i u pa rku na Studc nl sko m trgu. J Izglcd mal/gala LJ ri mskim kupa tilima .

"i2 1.1. To je vee period X veka kada se u Evropi pojavljuju karnini i peei sa potpunim ozidivanjem lozista. s rpski se uglav no lll nas ilno iscljava a Illllslilllansko :.u s<."i()() god . ira d Irpi vc lik L: prollle nL: u brujll.lio jL: Irgova cko i ra ln o pris lanis ic: a g rad je imao prL:ko .os la li Srbi 152R god . Tlire i pOlpuno Ill<. DL:spol S Ido n jc dobio l3eograd ad Ugara na doz ivo ln o upravlja nj c i za vrc mc njcgovc vladavine o d 1-103.1.1-127 god . Zgnllk su .ln il koj i su i najv isc Irgovali po proslran o m lurskom Qlrslvll .apaljivc IrskL:. 10 j<. Cve lala je Irgovina i zanalsl vo. A.na raskrsnit:.. pos lo j. Stika 1. (irati jc pus lao vaJ. ali SL: prvo urcduj<. . Nadeni su ostaci i jedne peei ~iji je gornji deo u oblik-u kupole od perene gline a loziste od redane opeke. ~to navodi na zakljutak 0 svesnom usmeravanju veeeg odavanja toplote ka najhladnijem delu ku6e.amijc i amami.su sl :II:'1C kolonijc ( irk<! .:zja . U li cc sc ka ldrlllislI. i3eograd pad a 1I njihov<. zidovi su bili od mlboja zL:mljc a krovov i od lako I.2 Os/aci hipokll/l. UVOD LoZi~ta 7 su jo~ uvek otvorena a okrenuta su prerna ulazu u dom. U tadasnjem Beogradu. poscd ujll samo 62 ku Cc. Po dignulL: su mnogc j. cijc jc crlL:zL: iz ra · dio l. di.:b no u L: lni ckum sas lavll slanuvnislo.:lllc jy kojeg pOliCe plv i plan jcdnc mas inc za udri. po cinj L: opsada Turaka i 1. Od j·ur.l-lljCg Sinllijlll/l{/ Prncva l Ikognlda kao g rad s kog nasL: lj a pod S rbima zabelczL:ll je 1I pc riodu d L:s po la Sie fana Laza reviea.: vr<.: IllnugL: mWL: kuc<. I'n. pod ii.:.: njajll lik i karakl c r grada koji prima iSlocnjacka obcl<. Prc lposlavlj" sc da su sc zagrL:vak ug i<wnom man · ga li ma i pc c im a Sil nlvnrcnim Inz islilll.lallOVnis lvo do lazi u g rad .. a ovaj naziv grada se prvi put pojavljuje u pisanim dolmmentima 878 god.A!o nard n da V in ci ok" l. bolnicL: i crkvc. Uga rs ki ziva lj na plls la I kogril d .."iOOOn s tanovnik . I'o'~'()j ak. . ruseei prethodno podignuto. gn d .: tv rdava . grad sc zllalno pros irio. god . Bilo jt: 37(l() du e. menjaju se vlastodrSei od kojih svako donosi neSto od svoje kulture i obitaja.ja i Du brov ".1.· . a pos<.lVne gra d L:v in c.:b jc do ba p ro<-va la Ikograda pod Turc ima . Posit) jc bio mnogo razruik n prilik o m osvajanja. po novo s<.: ruk l'.l vojni h i Irgovilckih pUl cva.\·/ll iz Il C klldll.Icvn.avil njc vdlackL: kiilllc.: .: izgraduj<.ida nL: na IL:m c: ljima od lo mljL: lmg kamena. Dnlga Pt) lavi na XV I v<..

Deo yaro~i uz Dunav je bio centar trgovine i zanatstva. Amami su gradeni uglavnom od kamena. Kupanje je bilo obavezno pre i posle molitve. pa je zbog svega toga Beograd bio izuzetno bogat grad.:01 yaros. Bogate kure su irnale sopstvcne a za ostalo stanovni~tvo su podizani javni amarni. god. prcuscdnika srpske administracijc od 1720-1733. Energetika Beograda u periodu od XVII . kojil sc razvijillil va n saneil na silvskoj padini nbuhVillilla je kose d. ukaz 0 izgradnji Brt:ograda i dve novo potii)!nlli e zgrade narocilo su se iSlicalc svojom monumcnlalnosclI. obicl1o oblik a I Sit vise hda .: ma popisll od 1733/34. krajem XVII veb.:ve.jedno za hladno. 7 Carlija. cmacka Yaros je u delll d. 11 nnvim kllCama Srpskc varosi za zag rcVitnjc ~II.lI1i1s njih IIlic l Srpsk ih vladaril. a In. Beograd je bio izuzelno lepa. . To su po konslrukciji bile jed noslavne gradevine sa vi~e odeljenja: eekaonice sa ~edrvanoml.lurskih ralova sa prvim periodom allslrijske vlasli oel 171 7. osnovnih.\ 8 B. sa bazenom kru:t.lI1as nje IIliu: Ca ra J)lIsanil bila poru!icna zbog rcgulaeije.I luCa od borovine. To je bila palata prinlAl Ald. Narod no g rronla. sa visokim tavanicama. 9 hr~kih i jevrejskih crkava.: mlx:rskog. ()va.XIX veka U jc:el nom paiodu XVII vcb. imala 95 ku 0t sa ROO slanovnikil .:dclll Dorco Iii . 1cdu lim. god. vclikim pro/llrima i allslrijskim I.:V. II kojll su se doscl ili mnllg i kolonisli Ncmci posle odlaska lurskog slanovnislvil . rezervoarom za vodu i lozionicom koja se zvala "Culhan". Ik ol:!rad dohija 1I rclalivno k n llkom vrcmenskom razuohljll plltpuno nov izgkd . sa oko 100000 stanovnika i brojnom vojskom U gradu je bilo preko 7000 amama i njih su Turci gradili po uzoru na rirnske terrne. prostorijama za kupanje. Sve do XVII veka osvetljavanjc domova bilo je porn<>6. TreCi je u ulici Adrnirala Geprata. izuzetiio od cigala. dri:ala Tur~b lAIreVinil knja je II 10 vrc:me bilil nil vrhum:u moei. Z gradc Sll bilc OU opcke i mallera. drugo za toplo kupanje.~I. lrijski lAIr Karko VI pOlpislije 1724. pored n. bo i u ccloj Srbiji i na 13alkanskom poluoslrvu. pa je to period u komc jc izgratleno novih R5 kuca. kod koga se jasno uoCava lozi~le i odzak. I. Dobi lil je naziv Karlslal iii Nemilcb Yaros. srednjih i bogoslovskih n:ola kao i muslimanski univerzitet .'upo10m koja je bila pokrivena olovom Najdufe su se saeuvala tri: jedan uz konak kneginje Ljubice. U loku illIslrijske vladavine razvijajll sc Iri varosi.sanuril Vil <.: lkih oblcpljenih peei i d a lje korisecni bakarni mangali.na ognjisla .1739 . bogal:l i vclibt islocnja ckil VilrllS. sa obaveznom ). u kojoj je vla. Au . Nova Ikllgradska VilroS.nog iii visL'ugaonol:! . i Illkllm XVIII veka. 217 dfamija. Vodnsko k iii Ccsma. . Srpska vilros se nillazila II kraju nko dilnilsnjc Saborm: erkvc.iuanim pl'c ima . drugi u donjem delu Kalemegdanske tvrdave. rezervoar za hladnu vodu i kupatila .2. 1.Medresa Mehmeda Sokoloviea.2. kao i rezervoar za toplu vodu sa pulouoblim svodom od opeke. prvi pul po principima cvropskog nacina grad njc. Dunilvskil II pn. Todorovic PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREIANJE na.. Beograd poslajc ZrlVil auslrijskn .. god . Vojvoele Milcnka i Silrajcvske uli cc . lacnije od I GRR. je pn. Sil svim uprilvnim i adminislr<l1ivnim zgn luilmil il llslrijsk ' vlasli. niZe od Vaznesenske crJ. koje se pojavilo cim su preslala da se koriste otvore. gou .

it poslojc nalazi c. Srpska ku ca s kraja XV III vc ka im. ali je dozidivanjem dobita formu tirilicnog slova G. lJ XVII Vc' ku .1. Nad vatro m jc bill obeSe n vcliki kol . J-irana jc smcS tana i u hlaone peCi ne.io jc: Ill e od borovinc.. god. :lO(}O golii ne pre n.tni. Zauzirnala je veliki prostor u krugu dana~njih ulica Knez Mihajlove. prve nstve no ulovlje ne divljaci. po novo osvajaju Turci. Peti su se nalazile u uglovima prostorija kroz koje su prolazili dimnjaci celom visinom zgrade. BeogrmJ jc u 10 vreme bio bez ikakvih kn munalnih ureli a ja..lampu. Zidana je od cigle velicine 33 em a unutra oblozena slojem kamena i maItera.ti i ukuc.tillg Mllkrng l . U srpskom delu varo~i najveee zdanje je trebalo da bude Mitropolitski dvor. velikim zidanim petima prelqivenim ukrasnim plocicama.av ne vlas ti. Na os novll egipalks ih rresaka i. prljava. i ne zna se da Ii. O bnavlja se pOfll se na varos Ui' malu pll mllc drl. Te k pos led njih dcccnija XV II vcka doi.l.t jc' glav nll i cc ntralnll sllbu sa otvOfcn im llgnjistcm u sredini .avit njc hranc. Bile su grejane. sto govori 0 masivnosti zgrade. uli ce Sli bile bel: osve tljcnja.: jc covek gradio titkodc Zit cuvit nj. koja jc ima la oblik. do nosc "Iukijcrnu " . M<t lo koja ku ea im<t prozorc s<t s taklo m. hladc njc se du go svod ilo na prime llu pri rod nng !edit. Njena osnova je oblika pravougaonika. Dok je zahvaljujuei va lri covek veslacki proil:vlloio loplo lu ud najranijih pra islorijsk ih dana.tO II kO lne sc kuva lo za Celli Pllrod icu. prema uzorima becke arhitektuIe toga vremena. jezuit.. Ova lampa je ko ristila ka o goriv() mas t iii ulje a svellos l jc dilvao plamc ni ziza k uei plil lnil ii i ku 6ine. bez ijedne velike gradevine. Ov. iskljucivo Zit udr/. cinila je tepu i skladnu celinu. je gradnja uop~te privedena kraju za vreme austrijske uprave. god. medutim podataka 0 njegovom zavclenju nema.!evka pos lavljc nog n. Druga velika zgrada podignuta u tom periodu bila je A1eksandrova iii Vitembergova kasarna. gOO. Beograd 1739. koj i su imali svojll kllill nij u na /)orcolu. Zmaj lovine i Obilieevog venca. i koja se nalazila u ulici Cara Du ~a na . Z bog ovakvog naeina grcja nja. velikoj mogucnosti akumulaeije toplote. a vod a se uzimala sa Ccsmi koje su bile rctko rasporctic nc pll varosi. oko koga Sll sc sakuplj. . Gornjc spratove objekata podignutih pod austrijancima Turd su na merno rusili posto nisu ze lc li i volc li d.to j1itckc. kao i malim potre bama u e ne rgiji za zagrevanjc. Krov je visok sa visokim pros to rom tavana. kao i slicne Becke palate. 1)0 ovih Ccs mi voda sc dovod il<t starim vodov ima sa Bulbll klcra i iz M.ug. koji su unistitvali cit ave dclove grada.: hranc.i.tzi do ponovnog mtscljavit nja grad<t i pove ea nja broja hrisea nskog stanov nistv<t . snega iii hlaol1\: vode planinskih potoka . Za osvctljava nje domova sve dll XV II vcka slu. Posle kratkog pe riod a naglog razvoja pod austrijskom vladavinom. UVOD 9 Zajedno sa zgradom g1avne str~e. ulvroc no je da sc u 10 . OSlalo jc za pisa no da: " Sarna ya ros ima za lostan izgled voj niekih pusto!ic nja . Ova ogromna kasama imala je prizemJje i dva sprata.":il iw ih lavirinitt a i smd taj nih pros torija u zemlji 00 pre 5(KK) god ina. Nije bio zavden do 1737. Od svih objekata iz tog pe rioda preostala je sarno kuea u Graeanickoj ulici broj JO. Ikograd o ll1 su vrlo Ccsto hara li poza ri.e . Krajem log vc ka I3cograd ima oko 25000 s tanovnik a. vee su najecsCc oble plje ni hartijo m iii zjape otvore ni" Kuga koj<t se pojavila d ala jc gradu avc linjski izg!ed. '.t!. eetiri velika ulaza i 312 prozora Oba 'objekta projektovali su i gradili Austrijanci.I. D ubrovea ni. koj.t se pe nju uz sle pcnicc. skim manastirom i ~kolo m. Varos je u razruk nom stanju.tj cenl ra ln i izvo r Illplll le bio je jed ini u ku ei.

rl:vanja prcovladuju milnga li.L~ njc dlL\eV nC bolniCl:. Liniju tadasnjeg sanca d e limi~no ozna~va pravae koji bi danas vodio od Obilieevog prema Topli~inom i Kosan~ieevom vencu. To jc dolla . Izvan sanca.'. V l'e i Vraea r i C rve ni krsl. kada sc u skromnim r.. u Ik ogradll i. Todorovic PROIEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE vreme znalo da Wadenje naslaje i kao posledica isparavanja vode.lde na jc prva veCa zgrad a od Ivrdog rrutt l:rijala i tn je zgrada dan . prc ~'Vega lurskih obieaja i navikil . Na krovu se 7 . pOliCe \)osilcjev Ii · ccj iIi Visoka sko la. a na padini iznad ulice Gavrila Principa nalazilo se selo Savamala.2. Na prostonJ d anas njc pijacc na Z e kno m ve nc\l bila jc ve lika bar..od d. proizvodeCi sladoled meSanjem leda i snega sa smok. varos opkoljenu sancem i de. ( iradc na ie od opd. Prvi zapis 0 kori~eenju led a u najblaoj okolini Beograda potire iz 1721. Srpski deo Bcograd a sc od Ig06 god. grad skog sao braeaja i owc tljc nja.l/. 11 fXxlignul il jc po jos uvek lipie110 11Irskoj ko nccpciji grade nja.rana "Kod znabl pitanja"). koji sc u bo· f. Ku ee su bile Zitst rvenc cilimima. Vlvrdeno je da su Turci 10 ~inili 1553.. II kojoj su danas smcsle ni Vukov i \)osilejev mu/l'j. ( irei.<llim kU Ca m3 ~'VC vise korisle i kao ukras. 1.:c sa spoljnim zid ovima ckhc lim 7-1 em.mcramil poeinjil lo Sil grildnjo m. podignul 1l IRO K god. a prema Dunavu linijpm Skadarskc ulicc. a dllseci za s pava njc . pa sc m mil le prime nc 1I za natslVlI . k:to porodi('. fXl ~'Voj prilici limcnim pccima uz dodalno zitgn:va nje manga lima. Nema nikakvih dokaza i dokumenala koji bi govorili 0 praktienim prime nama blade nja na leriloriji Beograda.~ nj a b . mind c rluci su sc kurisl iii za Sl' de njc. Alba nei. kada je prirodni led vaden iz Tami~a i Dunava za potrebe panreva&e pivare. bila je Savska va'ros.ivc krmc ni.apazajll dva dimnaka slo ukazuje da je za/. Vz Srbc. god. nc samo Pa lilulil i Silvil m.m as njc 1I1icc C ara Dusana prcma J)unaVlJ.1. ako ne ranije. dok je krov fXlkrive n ecramido m. Iz lih da nil. 7.!. it grad je po stilu zivo la jos lIvck pod ulicajc m ISlok a . U naeinu zil /.'.re· va nje bila.vama i drugim voeem. cncrge tske plllrc hc se svod c iskljuCivo nil grcia nje i kuvanjc . god . Na jednoj frcski se vidi rob koji lepezom izaziva strujanje vazduha iznad eupova. oko danas njcg Savskog pristanisla. lspod Tasmajdana prostiralo se selo Palilula. v. nalazi 1I nJk a ma Srba -lIs la nika i razvija se pod njihovo m upravom. ali je verovalno da su Beogradani. a onda u XV1 veku. do k Sll Jcv reji. S rhi u gl1lvnom na savskoj padini. Nova arhitektura Srbije u XIX veku Devetnaesli vek po~inje I srpskim uSlankom i razvijanjem naeionalne svesli 0 ponovnom stvaranju srpske driave.fevrcji zidaju svojll o~ novnu skolu i obnavljajll sinilgogll. 18 13.10 B. Beograd ima lvrdavu sa gornjim i donjim gradom.t! a.gradem. Ilcogritd i dilljl: ne ma ku cnog vod ovod a.. dok su se oko Skitd a rsk e ulicc i Z denog vc nea nalazile dve cigansk e male. C inca ri i 1 ~ lI gil ­ ri o O ku lna sclil .3.los nve k sc kUVil nil olvorenoj viltri. a li u nllvijim ku ea ma pllcinje i uvodl: nje pcCi . Islovre mcno . Turc::i su zive li unlll a r zidin a i II sa moj Ivrd avi . . (iodine Ig2. IJkllpno jc bilo nk o 25000 do 30()OO sta novnik a. kvrejc i Turkc. Ova zgradil je najslilrija k1l6 1 u danasnje m Ik ogrildu. da bi ga u loplim danima korislili za rashaldivanje hrane i verovalno za pravljenjc sladoleda. poskpe no sc lIklil paju II grad . kojih je bilo dosta u ladas nje m Beograd II .o varosi izvan kapija i sanreva. skladi~lili led u loku zime.ivc li u jcvrcjskoj mahali . god. je kllCa u uliei Kralja I'e lra brtlj r. silgr. (iodinl: 182-1. na ku6 1 trgovCil Nil\lma leka (d aml. a omall e risa na krcenim mall e fOm. sve do prnpas ti uslankil.

Zidaju se zgrade od tvrdog materijala za ddavne potrebe i stambene lruee od slabijeg materijala.0 W/m . U pc riod1l1 117(. i izgntd nja silvskog prislil nis la. Danas se u ovoj zgradi nalazi uvede no centralno grejanje. a sla novnistvo broji nko 12000 Ijll di. Beograd dozivljava najveci skok u svom dotad ~ nje m razvitku. Sla mparij a..) klinik a u III. \ J njoj ' ll /a grei:t njc' boles nick ih sllbil kori... lako sa zaostatkom. 1.~ nja Skupslina grada) i zelc. god. 18·m god. I)zorcli. a li .. prva pivil ra iz 1850.) i kada je Evropa bila na pragu vre lovodnog zagrevnog siste ma (Perkins u E ngleskoj 1831. log pe ri oda pOlice i bo lnie ) II Vid inskoj uli ci (clos koras njil ocn. ko ji l1l se IIsvaja o rt ogo na ln i siSICIll IIlica i hlokova. l'odizlI sc: Narodn n pOf.ckonmm kih i sncija lnih od nosa. Cetrdesetih godina XIX veka. iz l3cogrilda od laze poslcd nji dc lovi Ill rskih Irupa prv im srpskim P i ) robrodom. pos le ccga sc Turei pOVl ill:e 1I gradskll tvrda vu i visc btsova bo mba rcllljll Ilcograd kada oS lceujll 157 kll ea. Iz tog perioda safuvani su Ko nak Kneginje Ljubice kod Sabome crkve i Konak Kneza Milo~a u To¢ideru.t Cvetka Rajevi ca (bivsa Rca lna gimnaz ija).td.a V 'I. god. ). Godinc 1867.. Beograd se razvija u novim privrednim i d~tveno-politi ~­ kim uslovima.nic!. sagraden je od izuzetno rnasivnih zidova. Dolazi do prirnetnih urbanisti~ko­ gradevinskih promena i od poluorije ntalne varo~i Beograd dobija izgled varo~kogase ­ lja evropskog tipa. Slovak F ranc Janke pravi prvi regul acio ni plan novog I3cograda na pros toru Vraea ra i dajc pla n r~ k o n s lruk cij c Te razija... ~to ukazuje na koeficijent prolaza toplote od oko 0. a voj nil sko la i gimnaz ijil od 1839.1. god. II. kao sedi~te i srpske i turske uprave.~ in glon a) .gTadnjc. Debljina spol!nih zidovaje 94 cm. god . a god ine 1863. P.l.8-1.) Beograd lako dobija lIs lovc: za dm gll ve liku raw svoje il. biblinteka i ml1Zcj od 1842. Do lilzi du o nJza nog slik oba izmedll Srba i Tliraka.. dvor ( cl aml. pos ta i apo lc ka vce Sll pos lojil li od 1833 -34. UVOD /1 kada je l ames Wa tt u E ngleskoj vee ko nstruisao prvo pamo grejanje (1750.. od austrijske opeke sa kamenim poja~njima .tS njllj lizlln M irkovoj uli ci br. god . restaurisan. koji je u toku 1979. Razvnj Beograda iJi iJill i veeih raz me ra dil nije bilo nape le a lmosi'c re kao poslcdi cc du a liz ma izmed ll Srhije i Turske 1I oblas li pn lilicko . a grejanje je bilo kaljevim i limenim peCima.Ios imnvic prav i regul acio ni plan Ikogracl. god. U 10 vrc me se zid . U (lim. Vrhlln ac za lcgnulih od nosa o bc kzc n jc 1862.I . U to vreme je izvedena prva ventilacija kao i hJadenje vazduha pomotu led a. Beograd po~inje da se priblifava evropskoj civilizaciji. Zgrada ima niz dirnnjaka.god. god..nava nje d rzav nc nCf. vojna fabrika iz pc rioda 1850. Ovu izgradnjll jilvnih objckil la i ZilCel<lk indllslrijc pril ti zid il nj e mnoslva sla mbe nih kuca. Grad menja izgled od 1830. kada je Srbija dobila veCu slobodu i kada je porela da se izgraduje srpska ddava. godine incide nl o m na (:u kllr Ce' smi. "S rpska kruna". pod ignlll jc prvi pa rni mlin. II cijoj jc blizini U islo vrc mc izgrade na i zgr. po~to je postao presto nica Srpske knefevine.IX78. I'rvo pozo rislc po liCe iz 184 1. Srbij a vodi cl va rala sa Tursko m posle koji h skdi pri.\Cc ne ka ljevc peci Sa lozc njc m if.l. hodn ik.t prvi ho te l. il isle god inc I:milija n . . Konak Kneginje Ljubice. slo jc poscbno znacajno. god.. ope t u Engleskoj.1870. . sta nie t. slo z nac i i dn hi janjc prvog reenog sanb racilja na parni pllgo n. U lice sc prvi pUI osvclljavajll fc njerima.aviSnos li.oristc:.). a 2() n)!k do te mc lja.

: zam.tije vc' pl:ci s u hilt: 1I kitllcc larijal11a i cekallilieallla pry.!. Kr~je l11 X IX vl:LI Ik llgra d jt: In: bao da dohije gasno osvl:tljenjl'.1 grcjana kOll1hiIH)V.ija" .12 B.k lll' po hnillvima.agro:v. ovCijl:g iii kO/ijq.. l ~ro ­ rl'.rL'da a litllL"llc rl:c i u o ~ lalilll te k . gu d .svec..lrtlL" 111.~ r . k.vor SVL" tlosti i na prvim prL'dstaval11a 1I pO/oristll .1 1.\"c/ih godill{l dcvc/II{lc. u h"ug ralbkoj van>si jt: hilo :l(. Lkklri c na eL"l1tr. pll u/.\·/og I'ck{l . r.. kll ii s u rrlli/vodili w. Ka s nijl: ula.:nj uiu t/V.\inc ukupnc' ~ n" gc 4.d . 1' .1 hecki d vo r. \(ilzvojel1l pcdar~t v a vlls l. gml. Swce su i/. /.lll je ohi lat(l lav. ali Sc' ipak "~ Ial" na knjnil11a i pl:lrokju . jt: evilil:ntirano (d I op. za kojl: jL ' hi lll 7 14 ml:sta za sl:tknjl: i 6() stajanja. dok jl: zcil:/nitkit s tani l:.' iL" . TodorTJI'. u basti Karam: "!(od skupstinl:".rr.vij. ltltlicall1 . s laro£...tia it' illl. . pa o lk i na sa moj rllzornil:i.rad jc I x'n .tiic vill1 i lill1c' llim !1c·cima .)!. g(ld . s.: lagrev~lo Il1nogobrojnim gvozdo:nim po:cim<l kojl: su hile r.tia Iri P..a il'd a n kWh n'nll:!\.)It)\"in()tll X IX veLI \I Ikogradu je jako ra/.: no: kalj"w Pl'Cj (1( 1 11l. () uvodenju g raLiskog ckktricnog osvctljl:nja je bilo prvih dngovora JX~4.' tin~kih i 2~S Jl1t:handzijs kih knjera . loja. god . 1.2 knjaa.: prl'ma Kojima Sli Sl: pllsk prnls l.. Tl:l1lciji prve L'kktri cnl: l:Cn trak su pos litvljcni I X')I.:ce otl c istllg guvedeg. ~L·dutim.. lojanil:c' i u bogatijim kucal11a Sl: korisll: c ira l:i i lustni sa vL"l: im hrojcl1l sVL"ca .oru n. prva sijalie~ jc zasvl: tkl a I XX!).lI1c' swc.·n csnar "l1lumdi. Torao vazduh III I hrlljnih peci i glt:dalal:i'. gakrij i i gll:dalistu. (iodilll' I ~) .ljolike..In>dnll rO/uris t!. i 1lL-()f.3 KO/wk Kllcgillje Ijllhicc zidllll/ridc. p<l ~ u zanill1ljivl: rriu. /.c PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GRFJANJE Slikf1 1. . Liohio ckktricno lIswt ljcnjl".1 kW ./.: uvlac ilt: praljl' il slisedstva da bi tal1lo susilt: nlbljl:.lI. ciji je sops lvenik llilhavio lokomnhilu i gcnaator. gml.. koje dobijaju ohlik renjna .I. lI1sk i proSlor pll/o rista . ~ lXX4 .e u pril11l: nu I.\'" II pOl<lrisno: lavan. K. dvora il1lala jl: po slihama i hmlnil:ima hllgato ukras.ll11re na pGtroicj iii "gas".ln ll.

god. 1I I:ngkskll.ilo i 1...i h dl' I. I:r.1 i rildillniGI.lllli.ll' dllh n m. I\ uslrijll . j1l' ri. l'ijil1la \L' jos kn ri siL' Illall . sa odeljenjima za kupanje u toploj vodi. u pivari Borda Vajferta . pa c. I jl'l lll n m . Godine 1889.a i 1-1l) konjll s ni ea. god .ldlil' 1:\'I'I'j1l' 1 1 Dr. od ko jih jl' _(l'lX hilo nd l\' rLi .1. gmli nl' vccilla slalllhl' nih ..1 !. Prvi amonijacni kompresor u Beogradu ugraden je 1895. U svetu je 1875. ima nl'dos l.1899.ldli . a II skrollllli jim ..: grade .1 le mpe ralUrc II njimil oJ + 2 d n +(. lvr~ i o XIX vck sa 550()() s lanovni\.' i i k.c:rl· j:lllja 1I kllh injl· . a 1892.' 111 .~. ko ~rl' jalljl' sa cc\'ovodolll 1.1.ilkl' II . 2 17 ma gal'.1 lok .1 ankl' li II.lv. rL'~L' n jL'11l .' i paviljoll" ( Jp\ lL' dr2avnal' ho lnicl' 1)..)ni c. koja svoj poeetak belezi 1845. Razvoj ~rcjall.1 izvol. a 1898. jalo 3 17 gos iio nica i kafi.r..4.8 kg sleskog uglja.lIljl·.lnim. I I ~ Iarijilll na . Kao posledicu razvijene industrije mesa.) i II njillliljl' i. se pusta u rad i prva hladnjaea u klanici Srpskog klanicnog dm~tva 11 Beogradu .!. n IHHll l(':". god ..lpacit c ta od o ko 250 kW.\'o/. na liniji Terazije .1 10-10 m sa I1kllpnll II ' ).. u duiini od 5 km. pOt'l' lo ~ l' sa lIvolil'njelll r a mo )... a rashaldna postrojenja se proizvode tek od sredine XIX veka.. II IlC )VCl/ id . I'JX<J dli ca ll.!. kada pocinju da nestaju tramvaji sa konjskorn vueorn a elektricnorn energijom se kasoije snabdevaju i gradski vodovod i zanatstvo.!r:.1 :'rl'j. kada je trgovac Franjo Sozen osnovao 1I Beogradll pogon za proizvodnju i preradu mesa. kao i 1'. UVOD 13 trosila 2. cL· nlr <tlI HI .Topcider.1j1. di la lag l'c·vanj l'.lIl1lvllik a. Siano i Sll hili 1I"l a\' ll <Hll ~..dllli pn lrns njll II gr..:/(il' nu jc I')(HI.I. I' rl'm. \'n ' 1"0".tljin."Cohe". god .l..1 pl'llil..1. sa mO" lI cnnSCt I o(\rzava nj.dj:I\·l· pl'I.d . il ra s hlalkllo meso sc kuris lilo 1..lm~ " il IllldilllpL·sll'.~ . god . Od w ih popisanih slanov.t. Pilrn.. avo ras hladno pos lro jl'lljc jc slll /.ln j:1 ~l' \ ·.mellskll . kng mi nimlll1l. 1')(17. god. goliillL' II kljll l'L' IHI 11 rad plY'l d.1 lIl vnkn ll jl' da "52. hl adc nim V. 1 .-'. jl' i' P'1l1 hi gij" n. 1. Ikngr. kapaciteta 52 kW.!..l n. god inl' /hog Il'\k"b 11 I'l'ali/:t l' iji ovo" podltlwa l.5000 sijalica u domaCinstvima. god.\ kdl ili in.. rallt\\'i '11 p rl'kinlll i i .ldli i. 20 "izote rmicnih" vagona za transport mesa.7'. Srbija ima 1896.1 Cl' nl r. 1'0 Il govoill ~ . ILi jc n. postojalo sarno desetak tal'Vih proizvodaea.l(\ jl' z. la ll<lv im.l'ad . grad dobija i kupatila na Savi.vodnj ll 201 kda dncvno. Tramvaj na elektricni pogon se pusta u saobraeaj 1894.. ldo v il1l . a nesto ranije fabrika tekstila . u Beogradu se pocinje sa kopanjem 5 velikih bunara na Makisu."C.1 \'1'. oznaeava poeetak vestackog pravljenja leda. Prvo je bilo 70 lucnih lampi od po 1000 sve6! 11 glavnim ulicama i 1000 sijalica od po 16 sveea. .~ r. koji Sli ~ I il novali II 5-1-1 X kll ca .: SI.· u\'d ikol1\·Olk 1'<1 . a II kl a niei jc hilo pCI hladioni ea korisllL' povrsim: od XXii mo. IlIadcnjc jc bilo sla no m vodom i n ls . Vl'C I'J() I.: I\..i\·i ()-I .iV lov in..a grl·vanja ". ( io din l' 11)0 1 IIl'l lgl. Nekako u to vreme je izgradena i fabrika seeera.lk ill I\ frikll.lmini. I-I (I ~ 1 : 1I1 'l\ nika . . dn.1 ). vodovod ulazi u beogradske kuee. U to vreme Beograd ima 21 industrijsko preduzeee. god inl' II Ikop. PI' 'ma popisll IW )l).1 .I. '·I :llk\'ill.l. To je bio proizvod tipa "Linde".ia 1I XX vcku do II S\'ctsko~ rata.!.l.1 pl1ll1 da dohij" prVIll'l'll traln ll grcj. Godina 1755. a predvidena je bila ugradnja 3000 .~mi s hl I.I fit'lll lllll "I'" hllll:lnn .'. LJ 10 vrc mc jt' r ns " .knL' pn :i.2.. Hladnjaca je ima la dva amonija cna kompn:s<lfa k. l·lo vi iie' od j1nIna':·c.'.

n.ijit i d r.l 1 kWh Il' !. Iste 1906. kao prvi hotel u Beogradu sa ccntralnim parnim grejanjem. godine. ali predslavljaju ug!. maja 1904. koja jl' im. kilTll:d a rijc i lok a li ]] 5 MWh. a odeljenje prosekture je ubareno u plan izrade grejanja. I') 12. godine u Beogradu je otvorena nova osnovna skola u ulici Kralja Petra vise SaOOme crl.. Ikograd do hija jl)S ndlllik\ ) javnih I.-I'JIX.65 tadasnjih dinara u zlatu.:ve. vlaznc i sa spralnom visinoI1l ispod 2 ml'l ra .lj za poljllprivrL:clnll Srbiju ... Na licitaciji Ministarstva gradevinskih dela.. godine.<:mnc . troskovi rastu na 200.tlk it nskih rit lova. Srbija sc zalazc za il.!. hilit kllb knja i (I. koja je podignuta iSlovremcnu sa hOlclom "Moskva".1.-1 MWh. jedllo na vo(klli. uz izmenu prvobitnog plana.. II kojoj Sli sc pmslorijc zil grcvilk "irskim" pccima lipa "Nc ufang". Trec.-rcjanjit sc svc vise lI gracluju. Ccnlritlml !. i I')D . a svi mu lori i aparali svc!. Dogovoreno je da postrojenje bude zavmeno u novembm 1903. februara 1905.-iju jilvnih zgrnda. za koji je zakljureno da nije bio dobar.OO() slanovni · kit i ok n 19.!cdml od lak vih kll b l jc o na sa zcknim plocicilmn na fa sildi. jc r posk Ilalkitnskih ritlova I1J1 2. prl'ovladujl' lokalno grljanjc soba . pa je jo~ u toku godine obnovljen ugovor sa istom firmom za nastavak radova.lvnom privill'!.ljna ccn. S millra sc da jc prva sl illnhcna I-"rada .439. godine. U In vrl'mc Beograd jL: vee bio razvijen u indu~ lrij~kom pogkdu i 190R. Ku CL: su vcCinom hile pri/.000 dinara. koja ima poscban znac.grada sa ccnlritlnim grl·jitnjc m. Novi projekat.radnjll ci lavog siSll'l1lil hladnjit l:a i profcsor Dordc SI . !. l'c nlralno gn. Podaci 0 pOlrosnji d c klricnL: cTll:rgije Zit 1') 13. l'roccnjL: no jL: cia jc prosccna protl.000 kliCa. godine. I'JI-I.tnojcvi( i'izicar i prvi rL: klor Ikograd - .s pos lo ji na 1I f'. dolazi I svc lski ril l.1. pa kako su se pojavili i dodatni tro~kovi za izgradnju masinske hale i sistema razvoda. ZOOg nepovoljnog zemljista. godine.l mllska gilllnill. nailazc opc l godinc Id kih ra zaranj.14 B. godine. To nije dovoljno da se radovi nastave bez teSkoCa. godine (prema podacima i dokumentima Arhiva Srbije).l. LJ pc riotill oel pUCc lka XX V Cbl do I SVL:lsko!. a -10 ml p.a :):). LJ Ilcogrndll Sl' pokre ce indllslrijsk. 'I'll su Iml L: li "I l rislol". Ccnlralno grcjanjc U slambc nim zgritdama iz log vremcna jc rclkosl. rnedutim. kada jc bilo oko IJO. Ovo je dovelo do razmimoilaZenja u stavovima u samom ministarstvu. 24.a Vilsingloll. Isti sislem grejanja je ugraaen u zgradu Bcogradskc zadruge u Karadordevoj ulici. supe za ugalj i cevnog razvoda. koji jc dobio Ic rmoL: kklranll 1')01. po ceni od 87.odinc iznosila O •.odinll pokilWjU da jc ilcograd II 10 vrcmc Ilil lllil:no osv<:lljc njc lllro ~ io ] 1(. rvkdulim.:janjl' sa clc mc nlima proizwticnim II Madarskoj. avgusta 1906. SkdcCe godine zavmen je hotel "Moskva".lrni ()(I k\ )jih jl' Wilko I.'i~ dinilfa . i 10 u vrelllc kada jc Ikograd pocco brm da sc razvij a i nadoknaelujc propuslc nll. godinl'. Tranwaji Sll hili najvcCi polrosilci sa 499 MWh. rillil. preduzimac Vasa Tesic dobija koncesiju za izradu masinske hale za kotlove.Todorul'it PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZIt CENTRALNO GREJANJE prcllo se na izradu plana za lokalno grejanje modernim peCima. lcdara. MWh. cija sondaZa prethodno nije obavljena. Sledi forrniranje kornisije za nadzor 24. Bila je to prva beogradska skola sa centralnim parnim grejanjem. nije bio izraden ni do kraja januara 1904.:.1 ntl:ni pogon..a ~dx: proizvodilll paru u ~llps l w nim kollarnio lm. Postrojenje je pusteno urad tek 5. godinL: jl' imall 22 pn:duzeC<1sa masinama n. I J pniodu do Il. nn IIglli Kra ljit Pclra i LJzlln Mirk ovc uli CL:. NL:kitko u IOIll pe riodu ec je l' kklrificiran i ZL:mun. dolazi do ponovnog odlaganja radova. .11I ulicc 1) lIrc l)anicica i I)zord /.!. L)omilcinslva Sli pOlnlsila ·1211 MWh. godin \.

pa se poj.000 stanovnika.c aparalc.. No.5 t leda na dan.000.2 MW. AmonijaCni kompresor je imao kapacitet 52 kW. zajma lI gr"'dlljc u lozionielJ cenlr".5 MW. a dYe hladionice povrSinu od 230 m2• Postrojenje je proizvodil() i 2. godine Ikogradska cleklricmt cenlrala smanjuje proizvudnjll. vet 1900. Bio je 'T3Zoren bombardovanjem teske artiljerije i ponovo je morae intenzivno da se gradi.7 MW. od 13 atmosreril. da hi 1940. CentraJa je za proizvodnju toplotne energije za dobijanje rnehanicke pogonske snage imala 5 parnih kotJova 2 2 sa po 120m zagrevne povrSine. UVOD /5 -skog univerziteta. godine u osnivanju Medunarodnog instituta za bladenje kao intemacionaIne meduvladine organizacije. Krajem 1932. godine imao 320. godine. Jedno je u fabrici salame u Mladenovcu. cimc jc omoguecnn napa janje parne turbine sa gcncrillorom snilge 1350 kW.r. SID se zhog spnril sa konees ionarim<l oslv". priliskit 13 at mosrera. Hrvata i Slovenaca.:u rata dolazi do formiranja Kraljevine Srba. ilii se nije posligao i.wio problem iskorisCcnja viska encrgije.5 miJionit kWh cleklricne cncrgije. gndine iz sredslav". godine. koja je I".le jns Iri parn". kao i 9 kullova sa pu 200 m povrSine.1 propa~itndll e leklric:n<. odnosno Jugoslavije sa Beogradom kao prestonicom. U programu obnove posle I svetskog rata usIa je i Beogradska elektricna ccntrala.:nlrille u razdnbljll doll svt:!skog rala IIskdilo jc 192K god ine.d<lkit. ..I<)rom snage 5. Dana 19. u njemu zivi 111. lad<lsnj. zagn.: energije nudilit silvn:mene cleklro-Ierlllicl.rlljc lek 1926.. koja naglo raste. prvi takav komitet u Evropi. kOlla sa po 2iiO ml l. Kapacilct (lve nove clcklricne eenlrale j<.cljcni erek<l!' Trcei clektro-energetski izvor nil podrucju Bcograda je podignut ml meslLl da · naSnjcg Drvnog kombinalil "Beograd".mit se delllonslririlni LlsisivaCi Zit prasinu i dntgi itP. godine vee 288.agrevm: povrSine. koji su radili sa pritiskom ud 9 almosrna. pomocLi kojih je moglo godisnjc dit se proizvcdc 2. Opslinski odoor Ikogr<lda jc odlllCio da prellzme poslnve ce nlrale.000 stanovnika. Ce ntralll je izgradila grup<l banit!. uz dve klipne pllmpe 1.d<. Po zavrletl. koja je bila vlasIilltvo Paje Jovanoviea. I. urestvuje 1903.1 opslinsk". od cije proizvodnje su oSI<ljali drveni olpaci.a iz 13azcia koje sc pojavljuju bto kon cesionari.:i SLi f. Opstimt je prcko biroa .: hio 19..215. godine u Beogradu je osnovan i komitet Srbije za Industriju h1adenja..Hilli Zit dOlllacinstva.imali .1. On pik i prvu domaeu lcnjigu jz ove oblasti.:upni kapaeitel od oko 3. koll". 1'0 kll c.. maja 1908.. godine p~taju se urad jos dva kompresorska rashladna postrojenja. itli je 193X. Poslcdnje prosin:njc prvc beogradske eleklricne c. s'" gc nn".:iskorisC<:ni otpa<. Zit pogon same slrugare bila je dovoljnit jed nit Irecina ovih otp". 100 kW. TLI jc prvo izgrildenll preduzcCc "Slrugara MiIkiS"..£lLlf.:n". .:vne povrSine od po 390 m'~ i 11Irbim. koja je na kraju rata imala ut. koja je pod naslovom "Industrija h1adnOCc" objavljena na naSem i 'francuskomjeziku 1909. upfi1Va vecl922.5 do 3. kapaciteta 93 kW. godinl' poveean na 31. bez nbzir'" na ovu leskoclI. kau i jedna parmI lurbina sniigc 1000 kW.. godine ugraduje se i p~ta urad amonijacno rasbladno postrojenje u pivari Bajloni. InaCe. Celiri godine kasnije dodaju se jos dva parmi kOlla od po 39() m2 pnvrSine i prilisk". Godine 1919. Beograd je kraj I svetskog rata doeekao sa manje od 50. Godine 1918. U toku 1910.1 nap<ljenje kOllova vodom. O na dobija jns dv".1929. a 1933..kode lada ugr". a n<. godine nOV<l clcklrana "Snaga i svellosl" prcllzim<l napaj<lnje beogrildskl' clckl · ricnc mrcZe.

kllja jc tl V . godine je potpisan ugovor izmedu strugare i Beogradske op~tine 0 elektrifikaciji 16 vodovodnih crpki i tako je stvorena osnova za novu elektranu iz koje se prvo elektrificiraju Topcidersko brdo. podruma za alkoholna piCa i sislcm lanaca hladnjaea . neophodno stalno povcCanje kapacilcla magacinskog proslora i hladnjaca.. Godine 1930. 1924. kao poljoprivrednu zemlju sa razvijenim stoearstvom. .tlima para -vlld .' bill lI ve tkn 1I lu k. iako Sli prvi radovi na njoj zapol:cli :I. ni ~ ko g priI i~ka . ud kojc Sl' na kn:tti l1o lllilisialo.: "l\Jbanija " sa 7 l10rmalnih spralova. I(o l.:ccniji ovog vc ka .Todorovit PROJEKTOVANJEPOSfROJENJA ZA CENTRALNOGREJANJE ogromnu povrlinu i bili stalna opasnost od pofara. 1I kojo j jl' da ll . hilo jt: poslro j<.t s rr. Beograd.: kafiln. Nalazeci re~enje u korist jednih i drugih. gmlin t. Dedinje i Beograd do Mostara.:dviut.c munu . Svaka pumpa imala je svoj pose ban pogon sa lokomobilama koje su opsillfivale vi~e ekipa ma~inista i lofata. svt. Resav. U ti 1<):1 I. sa lIkurnom visinom mJ SCI mclilfil . godine. I u ovoj zgradi jc bilo prcdvid c no klimatizovanjc kal1t.Mak~" a.:g hipodroma. Svc un I rid t.: oJ1ct naknadno OtillSta lo. s i~ k l11i ~a 10 r io m votl o m.. l'ro jc klima jt.trnug gr"j a nja j.ic podignlll na mt. iz Z rt.: je rrime n jc l1 n u pa la li "ls lra " na T rgll Re pllbli kc. nd ecga s. u Z L"lt. <I 1I bioskll pskoj sali . ShvatajuCi da je za Jugoslaviju.grati t.tl il.o mbin uv.·ml jll i pm lll nim p n l~ l or ij a l11a na ml· du ~ pr.vou nj l' i i ~ k Ijlli::ivo sc I ro ~ i o uga Ij. godine sc osniva u Beogradu Privilegovano akcionarsko druslvo. () d m l' d ll~ pr il la ka \ ' i ~ i l11 s pra lllviIlla lI gra lkll ll jl' greja nje Vlldol11 <)(}170 "(" koja se f.: 1<)3)( glllJint..lIlO parno i votl c nn gn:janj. J1nlvt. u blizini slmgare.:janja .: su obnovljene iii podignule u pniotiu iz· me du dva ra ta ima il.16 B.:sc i ih god ina ugrad iva ni Sli kO lluvi ncmackt. na desetak bunara bile su postavljene pumpe za vodu koja se iz dubinskih slojeva pumpala u glavni rezervoar na Belim vodarna.t pod ICl11ljo l11.grada Skllrs tint: jc if.:cnlralno grcjanjc. I I posei> no m apa ra tll prip rema na jt. Sin sc lil:c grt.d.: vc( t.: njc za vc nl ilacijll .tnja . l<. 1938.l.: lIgradlljll . kada je osnovana Javna komunalna klanica u kojoj su privatni mesari klali stoku.:stu start.:ne na mt.: os lan ncoslva rcn .: dohio jetinll iZUZ<. :I. Bila je opremljena kompresorskim rashladnim postrojenjem i imala jednu prostoriju za zamrzavanje i hladenje do -20°C kapaciteta za 2 vagona roba i ville komora za hladenje do oko 0 °C.:z niku i :I.mjas njt.t u pril. g rl-j. u rrvo m rcdu parno . To... jt.: r" 1I gradu koji. koje se usmerava na snabdevanje Srbije elektricnom energijom Izrnedu dva svetska rata Beograd dobija sarno jednu hladnjaeu.rccvog nar!l(lnll" uni vc rf. hil a s u S m c~ ll"Il a -l pam" ko lla "Na lill ll .:.: tllll gradevinll . I J kOII.: la jc hila juln<l oti r rvi h sa Ilvi l11 naCi no m zagrt.tnj a.vmlnj.·.<l grt. a lros io sc uga lj if. iz strugare se izdvaja preduzeec "Elektro.: njaninskl· fabrik e .:s tu d. godillc ..:r SL' sDlalrillo d . Xlii. Ono je imalo u planu izgradnju silosa. Ucograd jt.: la riskih rros torija. To je bilo 1928.:i ow zgrade . smenjujuCi se u tri smene.t Vanjl· i prva kli malinlCija .: su uwtk no ccnl ra lno grt:ja nje.Ill' mil ch ' r ro i/. koji Sll lui.t! iI 1I rro li \'slrlljnil11 ap a r. Pripremni radovi SlI zapoCc li i hlaunjact.: i Trilov lja .: proi.. Z hog ra la nva j rliln jt. il t. rored do 1. ti iIll.1.: f.it. S is lt.: kojt.t~ r ozo rislc "130s ko Buha"..grilli .:v.: prvi "oblakodt.t Skll pslina kli nc radi o ll gradc ni kOllovi Sli hili tl oma( e rrnizvotinjt.:. Istovremeno.:111 p.ld a slaiIlo koris(enog rarno£.ll.so m.: lo pl a r () l ro~ ll a votia .t!". il na njima kula od 4 sprata.eni koh.t rni t.: bilo predvitie llo t.grati c na 1< jos 1I prvo j dt.: lr.:v.: st.: su prt.

Lc njingrad otl 192-t goLi ine ~J Z jos 7S0 s iste ma po raz nim gradovima e vro pskog ko ntine nt a. Prvi domaCi sis tern panelnog grejanja je primenjen na Univerzitetskoj decjoj klinici. 1. najpoznatije g p red uzcCa za projc ktova nje grcjanja i prove trava nja "ADEM P". Visina ul aga nja nijc bi la ma la. go dine. Bioskop je svei':a no o tvo re n juna 19-10.1Sl' n." iz Celja. vidi se da se u to vre. kojim su porueeni radijatori. U hotelu "M~estik " prvo klirnatizaciono postroje nje je ugradeno u hotelskom baru. pa rne ko tlove "S tre be l". put u svojoj istoriji i po novo gubi mnogo o nog sto jc uradc no i izgrade no. Tr~e no je da ova grejna tela "izdde bez ikakvog defekta 30 (tridese t) godina. vodovoua i ka na lizacije IX% . Cirad me ~e Ikograd siri u svim pravcima i lada p rvi put prclal.UVOD 17 U vezi sa izradom postrojenja za grejanje u zgradi "Albanija".2.clja je hi la da se ko ris t<.ta" V ilija Friea.OOO Ijud i. Tavanice su konstrukciono izvede ne od cevi malih pre cnika koje su istovremeno bile i grejne povrSine. film o m "O pe n.tvojc s ma njeno Zit GO.: sta ra i a mortizova na po slroje nja za proizvod nju e lc ktrii::ne e ne rgije i uvc d u turbine sa p ro ti vpritisko m i o du zimanje m pa re. Prvo panelno grejanje u Beogradu je ugradeno u zgradi Francuskog poslanstva. Projektant je bio inZenjer Volohov. tra mvajske mrde 8W~r. I'. d a hi o pe t we poi::inja lo go toV() ispoi::c tk a.. po ugledu na mnoge evro pskc grauove. godi ne . it sta novni1.: SilV . i rc k<. 2 ko mpreso ra itd . bilo da se greje toplom vodom iii parom niskog napona" . I ova ideja jc p ro pa la zbog neeko no mii::nos ti eclog pod uhva ta. da instalacija ne korodira.ruclnjoj Francuskoj ambasadi u Pariskoj ulici. do 1944. god inc. koji je proje ktovao i prvu laboratoriju za grejanje i prove travanje u starom de lu zgrade dan~nj eg M~inskog fakuiteta. Os teec no je iii pOnlsl'no sknrn I] . i da je raeunato da se 20-30 dana godi§nje lou punim kapacitetom Takode je pronade no pismo fabrici "A Veste n d. poznato je da je vodena diskusija oko ekonomicnosti projektovanog reSenja.d. u to vre me.sa ntno je d a se tridese tih gad ina pojav iJa id cja 0 p rvo m d a ljinsko m gr cja nju u !3eogradu.1 novom gc nL'fa lnol1l u rhiin isti(:kom pla llll. Beogra d su bo mba rdova li Ncmci i sa vcz niei ukupno 11 put a. jer D rel.: ra ta zasniv. inZe njera Pe tra Ristiea. pa jc spro veo vew sa ko ma ndno m tablo m uo svag sta na i oda tle mogao da upravlja pos troje nje m. a li Sll rad ovi bili izvede ni dobra i na vremc.5. Postrojenje za klirnatizaciju se prvi put ugraduje pred II svetski rat To je bilo u zgradi hotela "M~estik" i u sa Ii bioskopa "Beograd" na Terazijama. I/ grad njil posh. Iz prepiske nadzornog organa. I ta ko sa prvim klimatizacija ma i id cja ma 0 toplifik acio no m sist e mu nil ilazi II sve tski ra t.ue n jc imao svoj d a lj inski siste m od 1900. I nt e n. R azvod vazd llha je bio zidnanim ka na lima . Klimatizacija bioskopske sale je uradila evropska filijala ame ricke firme "Carrie r" iz Frankfurta.I . po ko II i D u nav. Za ovo pos troje nj c se zn a dil je kori stilo freo n 12. a Covek zaduic n za rad pos troje nja s ta novao je na ma nsa rdi iste zgrade. a ko me nt a ri su bili d a je atmos fe ra bil i! jako svei':a na id a je klimatizaeija Vi!zd uh a "funk cio nisali! Ix:spreko rno". ciji je glavni stm i':njak bio inZe nje r Muhin.()OQ zgrad a .me iafunalo sa periodom grejanja od 180 dana. koja dobila ovaj proje kat na izradu preko. u da. Bcogmdska cnt~rg-etika od II s"ctsko~ rata U pc ri odu od 1941. Beograd sc raza ra po ]9. Kne~ek. koje je uradio inZenjer F.

Osim Novog Beograda." PNOJElI. Duk su prvi daljinski sistemi snabdevali pOlrosaCe iskljueivo energijom za zagrevanje. iako je jos 1948. i dok je 1939. Od 1978. svi ovi objekti su dobili svojc posebne kotlarnice. Toplana na Novom Beogradu je podignuta tek 1965. isla se na indirektno prikljueivanje. Godine 1970. . "Cerak"). "Galenika". a energetske potrebe grada se povecavaju srazmerno sa brojem stanovnika. U zagrevanju Beograda prvi put se javlja daljinsko grejanje. uz koji se podiZe Novi Beograd.000 stanovnika. Sarno u 1947. U zgradama u kojima su ugradivani konvektori. godine je sarno 9. S obzirom na pomenute temperature razvodne i povratne vode i ravan leren. Pustanjem urad toplane na Novom Beogradu pocinje rea lizaeija daljinskog snabdevanja Beograda toplotnom energijom.18 8. Proizvodnja toplotne energije se ne meri u najvecem broju kotlarnica. Sumice i dr. godine bilo predvideno da se izgrade dYe toplane uglavnom za to podmcje grada. a oko 500 na teena goriva. pa je usvojeno direktno prikljuCivanje. godine po stanovniku bilo 13. hotela "Jugoslavija". a ustale na teeno gorivo. godine prevoze 350 miliona pulnika godisnje. pre sve ga kao stambeno ntlsclje.9 m2 stambene povrsine. a vozila gradskog saobrtlcaja 1970. TodortJ l'. Svi kasnije gradeni objekti su ovaku prikljueivani. 1953. Beogrtld prelazi 800. Prvi objekti koje jc trebalo napajati toplotnom energijom iz ovih toplana bili su zgrada Saveznog izvrsnog veea. stambe na naseljtl se podau i na desnim obaltlma Save i Dunava na kojima se stari d ~o Beograda siri. godine. u poslednjim sistemima se vrSi snabdevanje i za pripremll topic potrosne vode (naselja "8anjiea". bez obzira na grejna te la u njima. kao jeftinije rde nje.TOVANJ£ POSTROJ£NJA ZA CENTRALNO GREJANJE se spaja sa Ze mllnom. Miljakovae. sem naselja "Tosin bunar". tako da Beograd stalno oskudeva 1I sttlmbcnom prostom.000 stanovnika. tI od rtlttl do tog mome nt a podignuto je 100. Ttlko su izgradcna naselja Ktlraburma. sa preko 5 miliona kvadratnih metara stambene povrsine.000 stanova. a tamo i gde se meri. od kojih oko 700 na evrsta. godini Beograd je dobio preko 150. Vraear i Savski venae nalazilo se 727 kotlarnica. Banovo brdo. ali ne i paralelno sa prvim stambenim objektima. merni instmmcnti ne pokazuju dovoljnu tecnosl. a kapacitet toplane je 580 MW 1I de lll proizvodnje toplotne energije i 105 MW 1I proizvodnji elektriene energije.5m2. Kako je realizacija ovog plana odlozena. Broj sttlnovnika u gradu bao rtlste. godine. "Braca Jerkovic". Medutim. Krajem 1971. U istom pcriodu kapacitet gradskog vodovoda je za 600% veti prcma stanju od 1944. Temperatura razvodne vode u daljinskom sistemu je 140 °C. Osim top lane na Novom Beogradu koja trolii teena goriva. ocenjcno je da Ce pritisak u kucnim postroje njima biti niZi od dozvolje nog za livene radijatorc. Ktlnarevo brdo. Sarno u opsinama Slari grad. sto sa toplanom na Novom 8 eogradu daje kapaeitc. koji su jos uvek bili zagrevani pojedinacnim pecima na evrsto gorivo. OVtl orgtlnizacija kontrolise rad jos 71 kotlarniea. godine u okvim radne organizacije "Beogradske cIektrane" nalaze se skoro sve veee kotlarnice u 8eogradu. Studentski grad i stambeno naselje "Tosin bunar". od kojih su 6 na ugalj. O no se izgraduje na Novom Beogradu. godine na uzoj teritoriji grada jc bilo oko 1200 individualnih kotlamiea.-:t oko 1160 MW. ukupni kapaeitet svih ovih kotlarnica je oko 580 MW.

Posle hotela "MaZestik" koji je klimatizvovan pred rat i u kome je ugrade no po sobama pa ne lno grejanje. Prime na klimatizacije povlaci ugradnju velikog broja rashladnih postrojenja. . "Merkator" na Novom Beogradu). ali i vlastitu kotlovsku centralu snage preko 2. Panelni su grejali i hladili. Ponudu i predlog je dala firma "Escher . Proje ktant je bio dipt. gde je U okviru tadasnje vojne ekonomije bila i klanica i postrojenje za preradu inIeka. PaneLi su ugradeni i na parkingu ispred glavnih ulaza. a na ulazima se pos tavljaju vazdusne zavese (robna kuca "Beograd" na Terazijama. zagrevane su vazdusnim pute m. VeCina bioskopskih dvorana je klimaizovana. "Pinki" i dr. Hotel "Jugoslavija"je prvi hotelsko-ugostiteljski objekat koji se klimatizuje ventilator-konvektorima. godine. hala "Pionir". a vazduh koji se ubacivao u prostorije imao je cilj da zimi sprecava neprijatan uticaj hladnih prozorskih povrSina ida ne dozvoli pojavu kond enzacije. Robne kuee su u prodajnom prostoru takod e klimatizovane iii zagrevane vazduhom. a kao energetski potrosaci javljaju se i velike hladnjace. Beogradski sajam sa svojim ogromoim zapreminama bio je poseban izazov za zagreva nje i prove travanje. Primenjeni su panelni siste mi kombinovani sa vazdusnim zavesarna pod prozorima. Postepeno se svi novi veCi obje kti opste namene klimatizuju. kao "Galenika". Godine 1954. I aerodromska zgrada u Surcinu je klimatizovana. Mladenom Popovicem. Ladislav Vicek. Automobilski saobracaj u Beogradu dozivljava pravu ekspanziju oko 1965. UVOD 19 Prvi objek ti koji su izgradeni posle II svetskog rat a i poseduju klimatizaciju su zgrade Doma sindikata i Saveznog izvrsnog veca i to sarno u salama. ini. radi toplje nja snega. je pocela izgradnja petospratne hladnjace na Vilinim vodama. "Beogradanka".1. na Celu sa prof. U kotlarnici su 4 kotla "Steam block". godine i grad trosi ogromne kolicine benzina i dizel goriva . sa skladisnim prostorom za 2. oprema je firme "Carrier".50. Hote l ima podstanicu za prikljuee nje na daljinski toplovodni siste rn.0 MW. Ugraduju se kompresorska rashladna postrojenja sa freonima kao rashladnim sredstvirna. prema Dunavu. godine u Batajniei. a automatska regulacija je sa elementima fabrike "Saute r". ZavrSena je 1957. kapacite ta 1972 MW.Wyss". Fabrike. na kome su radili najbolji slrucnjaci toga period a. pa velika hladnjaea "Centroproma" u Surcinu .0 t robe. Zgrada bivseg Centalnog komiteta je sezdesetih godina prva kompletno klimatizovana i predstavlja prvu prime nu klimatizacionog postroje nja visokog pritiska u ovom delu Evrope. Ugraden je trocevni sistem. pOlrosnja goriva za mlazne moto re postaje vidna u ukupnoj potrosnji Beograda. imaju klimatizovane pogone. a i u mooge postojeee se lIvodi klimatizacija. zgrada ima klimatizaciju u nizu veCih i manjih sala i predstavIja izuzetno ostvarenje u tchnici grejanja i klimatizacije. a kasnije je u blizini ove podignuta hladnjaca Beograd. Parale lno sa slambenim i javnim zgradama. Niz sportskih dvorana. Inace. Prva hladnjaea posle rata sagradena je 1948. "Vozdovac". Tu je prvi put razmatrano 0 primeni toplotne pumpe Zit koriseenje toplotne energije reke Save. Kada je pusten u javni saobracaj i ukljucen u veliki medunarodni promel aerodrom u Surcinu. rasla je i beogradska industrija. prvo ovak"Vo grejanje posle rata je ugrade no u zgradi Saveznog izvrSnog veca. a objekat ima 25000 m2 povrsine.

Klinicki centar. godine pokreee prvi strucni Casopis iz ove oblasti energetike i pocinje sa praeenjem primene sunCeve e ne rgije u oblasti grejanja. Drustvo 1972. "Nikola Tesla" u Obrenovcu. koja danas radi vise kao rezervna. zgrada Energoprojekta. sa prvim predsednikom profesorom Miloradom Urosevieem. Od 1970. hoteH Interkontinental i Hajat. godine.T()(iorol'ic PROJEKTOVANJEPOSTROJENJA ZA CENTRALNOGREIANJE Na le riloriji Bcograda obavlja se i proizvodnja elektricne energije. Beograd se spusta i pod zemlju tako da stanica podzemne ieleznice kod spomenika Vuku Karadiicu dobija najmode rniji ventilacioni sistem . Beograd je i steciste stalnih skupova jugoslovenskih strucnjaka iz oblasti grejanja. sa skoro 1000 uCesnika. hladenja i klimatizacije.20 B. Deseti jubilarni seminar odrian je 1979. imaju ugradene sisteme klimatizacije: Vojno Medicinska Akademija na Banjici. posebno u Beogradu. nova zgrada Ateljea 212 itd. koja je pustena urad 1970. godine sve znacajnije jayne i drustvene zgrade u Srbiji. hladenje i klimalizaciju (KGH) pri Savezu masinskih i eleklrolehnickih inienjera i tehnicara Srbije. Godine 1970. godine u Centru "Sava". staro Narodno pozoriste koje je modernizovano i prosireno. npr. Na seminaru su podeljene prve plakete za iivolno dele u oblasti KGH. osnovano je u Beogradu druslvo za grejanje. Pored pomenule loplanc na Nuvom Beogradu. posloje velike le rmoeleklrane.

Za lo klima predstavlja uticaj koji projektant mora da poznaje da bi mogao da ga obllhvati 1I proracunima i dime nzionisanju klimalizaeio nog poslrojenja. o blacnost i padavine. 2. pa 1I tom ciljll slede osnovni pojmovi klimatologije. provetravanje. KLIMA Ci lav niz me lcreoloskih e lemenata karakle rise slanje spoljne almosfe re. vlai nosl. Pojam klime . podrazllmeva prosecno stanje vremena u nekom mestu iii siroj oblasti. vazdllsni pritisak. vrsi se stalno praee nje i stalisticko obradivanje podalaka svih meteoroloskih eiemenala. ve tar. a prilikom projekt ovanja klimalizacionih postrojenja obracunava se i efekat suneevog zraeenja. UVOD Pa rame lri unulras nje sred ine koje Ireba da obezbeduju klimatizaeioni sistemi odred uju se pre ma za htevima komfo ra ljudi iii lehnoloskog procesa koji ce se u njoj ostvariva li. ali ne 1I meri kao spoljni klimatski uslovi od kojih direktno zavise eksploa tacioni i inves ticioni troskovi celog pos lrojenja. dok se uticaj sunecvog zraee nja uopslava i obuhvata korekturnim fa kt orima. Za razliku od grejanja.2. Svojim zajcdnii:kim uticajima obrazuju slanje spoljne almosfe re. 21 . KLIMA I NJEN UTICAJ NA GREJANJE 2. Od znacaja su za de Cinisa nje karaklerislika e lemenata klimalizacionih poslroje nja.2. Ovi e lementi su tempera tura. da bi se klima nekog mesta upozna la. uzimaju se u obzir tempera lura i ve tar. Zbog toga. U le hnici grejanja. suneevo zrace nje. vazdusno grejanje) obuhvala se i uticaj relalivne vlainosli spoljneg vazduha. posmatra no u toku kraceg iii duzeg pe rioda.ala.1. kod projektovanja vazdusnih poslrojenja (klimalizacija. medlltim. poznato pod pojmo m vreme. od svih klimalskih i me le roloskih elemen.

U meteoroloskim os matrilnjima i pro ucavanju klime. srednja godisnj a te mperatura se izracunava kao srednja vrednost srednjih mesecnih te mperatura. srednje mesccne.1 Prom ella dllcvllc l empcraJllre II Bcogradll za vedar (I J) i oblacafl dall (Iz) IIjallllUrtt. Pos to je ovakav naein skup i kompli kova n.2. vrednos ti te mpe rature vazduha pe riodicno se me njaju u toku da na i godine. " 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 Stika 2.. maksima lne i minimalJ:le dnevne te mpera tu re. Temperatura Spo ljni vazd uh zagreva e nergija suneevog zrace nja indire ktno preko povrs inskih slojcva ze mJje. S obziro m na promenu uslova zra ee nj a Sunea. Ova pro me na moze bitno da varira us led promcne o blacnosti atmos[e re . srGdnje godisnje i maksimalne odnosno minima Inc godisnje te mperll turG.f! -4 1948-1962 JA/II.0\'.22 B. Ovakvo proracunata srednj a dnevna vrednost zane ma rljivo malo odstupa od sn:d nje dnevne te mperature dobije ne premll casovnim te mperatura ma.1. Srcdnj a mcsecna temperatura predstavljaa sre dnju vrednost srednjih dnevnih te mpe ratura.1) t •4tDC) 2 0 . struj anjll i meSa njll vllZdusnih m asa rllZ licitih te mpe ratura. us led o brta nja i kre ta nja Ze mlje. to se sred nj a dnevna vrednos t ees to izracunava na os novu registrovanih te mpera tura u 7. Maksimalna i minimalna te mperatura u toku . Slieno tome . pose bno se me re iii iz racunavaju srednje dnevne tGmpe rature. Srednja d nev na tempe ra tura do bija se kao aritme ticka sredina te mpe ra turnih vrednos ti iz me renih svako g sa ta u toku 24 Casa.7OOo. kao i pod uti caje m pad avin il. i 21 cas a po o brascu: (2.JAR ' . Nlljvisa i najniZa dnevna tempe ratura predstavljaju maksimalnu odnosno minimalnu vrednost tempe rature u toku dana.14.0 PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE 2.

2.i pe riod i vre me na. koji se odnosi na vedre da ne. Z a sta tisticku analizu tempera turnih poda taka ko riste se d0. 1 prikazan je tok tempe rat ure vazd uha u Beogradu za vedre da ne meseca januara.2 GodiSlrji tok temperalllre II Bcogradll pre". Maksimalne te mpe rature na severnoj he misfe ri Z emJje. U prvom slu caju. ucrta na je i prosecna dnevna pro me na te mperatu ra za oblacne dane (t2) istog meseca . konstruisana na osnovu prosecnih srednjih mesecnih te mpe ratura. oblacno vre me stili ze mljinu povrsinll i od primanj a i od odavanja toplo te zraee nje m. odnosno posle tre nutk a u ko me suncevi zraci dospevaju na ze mlju pod najvecim uglom. 11 12 Slika 2. Upo rede nje m krive II i t2 uocava se primetn a raz lika u samom toku casovnih vrednosti.lza. upo rede nj a radi. do 1962.javljaju se obicno jula meseea. pa je te mpe raturna oseilaeija u ovakvim danima upadljivo bl. Obe krive imaju izraz it!J te nd e nciju periodicne oseilaeije sa pe riodo m od 24 Casa i sa minima lnim vrednos tima te mpe rature u ra nim juta rnjim casovima pred izlaza k Sunea. T ok godiSnjih te mperatura. slicno dnevnoj prome ni.1888-1962. Ova pojava je poslediea cinje ni ce da Zemlj a tokom vedrog vre mc na danju prima vecu kolicinu e ne rgije suncevih zrakova. Cak i pe riod i od vise dese tina godina. godine). . KLIl>lA I NJ£N UTICAJ NA G REfANJE 23 godi ne su najvisa odnosno najniia vred nost te mpe ra ture koje su se pojavile u tohl posmalrane ka le ndarske god ine. a da se noeu inte nzivnije hl adi. dnevni sko k te mpe rature je izraz itiji m:go u slu caju oblacnih dana. Na slici 2. na osnovu Casovnih vred nos ti iz men:. Na slici 2.nih u pe riodu od 1948. kada se od SlInca prima i najveea kolicina toplotne e ne rgije.2 prikazana je godisnj a prome na te mpe rature u Beogradu (pe riod obuhvaec nih tempe raturnih podataka . Suprotno tome. Ma ksima lne te mpe ra ture se go tovo uvek javljaju neko liko casova posle pod neva.a podacima za period 1988-1985. takode ima svojll oscilaeijll koja je u ovom slueaju sa periodom od 12 meseei. 24 22 · 20 18 aU 16 S 14 I' 12 E 10 B B 6 4 2 0 ~ 8- 1 2 3 4 5 8 7 8 8 10 . godi ne (II)' Na istoj slici .

kada se obicno i ukljueuju postrojenja u rad. Godisnja prome na te mpe rature odreduje duiinu grejnog pe rioda.3. kod kojih su te raz li ke blaie . 14 i 21 Cas. Ekstre mnc te mpe rature uticu na insta lisa ni toplo tni kapacitet postrojenja a zajedno sa duz inom perioda grejanja i na godiSnju utrosenu kolicinu toplo te. kako je vee pome nu to. G ranice pc rioda greja nja odredene su ono m srednjom dnevnom te mpc ratu ro m pri kojoj tre ba poce ti odnos no prekinuti sa greja nje m.Todorov. D nevni prosecni tok re lativne vlainosti u Bcogradu. Pre ma tome.4 je prikazana njena godisnja promt.2. Ko licina ze mJjinog is paravanja se menja u zavisnosti od te mpe rature vazduha. odnosno broj d ana rada postrojenja. za mesece juli i decembar. Pri visim te mpe mturama ze mJjina povrsin<l intc nzivnije isparava . Minimalne dnevne te mperature se. prema podadma iz pe riod a 1951 -1 980 dat je na slid 2. T o znaci da Ce postroje nje u tim tre nucima (tzv. Ova te mpe ratura u daljinskim sisle mima grejanja kod nas iznosi 12 °C. sadriaj vlage u vazduhu pos taje veci p<l pa rcijalni pritisak vodc ne pare u vazduhu ras te. Medutim. a time i na eksploa tacione troskove. u smes i vazduhpara i pritisk a zasicenja pz za odgovarajucu temperaturu vazduha: cp = P'l' pz (2. javljaju u ranim jutarnjim Casovima. Prema tome grejni period obuhvala pe ri od c. u popodnevnim casovima. na i to izdvojeno za 7.3. najniie rela tivne vlainosti se javljaju u toku letnjih dana. koji je ogra niccn da nima sa srednjim lempe raturama niiim od 12 D 2. Uticaj spoljne temperature na postrojenja centralnog greJanJa D nevni tok temperature se prime tno odraiava na trenutno potrebno odava nje toplo te postroje nja za greja nje. sto nije slucaj kod primorskih gradova. Prema tome. pritisak pare u vazduhu u toku dan a se mt: nja sa p ro me nom temperature vazduha. 2. kao i tok srednje relativnc vlai- .2-1 B. period uzgrevanja) morati ne sarno da snabdeva zgradu veeom koliCinom toplote zato sto sc ona u toku noei ohladil a.2) Posto sa po ras to m te mperature pritisak zasicenja raste izraz itije nego pritisak vode ne pare. a na slici 2. to visim tempe raturama odgovaraju nize relativne vlainosti. koja je odnos parcijalnnog pritiska vode ne pare p. vee i sto se pe riod uz grevanja poklapa sa najniiim spoljnim dnevnim tempe ratur<l ma. Naravno da je u tom poglcd u i vege tacija kont ine nt alnih predcla od zn acaja.!. maksimalno ispare nje ze mJjc nije prace no i najveeim vrednostima rc lativne vlaznosti cp.VLAZNOST SPOLJNJEG VAZDUHA S<lcl riaj vlage u spoljnjem vazduhu neprckidno varira pre ma kolicini vocle ne pare koju ispar<lva zc mJjin <l povrsin a i vcge t<lcija.2. sto je posle dica duleg zagrevanja i hladenja mora nego ko pna.c PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJA NJE Mcsta u pod ru cjima ko ntine ntalne klime imaju veeu raz li ku maks ima lnih i minim<l lnih dnevnih te mpera tura.

.J o 2 4 B 8 10 12 14 18 dobe . 100 90 ~ eo 7h 70 ) I f • Z\h ~ 60 14h . .J J j ~ 70 IJ. ~ IJ. Na slici 2..3 DlleYlli tok reiaJivllc y/ai. 14 i 21 cas.. 50 1 2 3 4 5 B Ii 7 :I B 9 10 11 12 Slika 2. za decelllbar ijl/li.. KLIMA I NJ£N UTIC1J NA GRElANJ£ 25 nosti za svi h 24 casa. godine).. tIII 18 20 22 24 Slika 2.llosti yodene pare 1/ 7.tlosti 1/ Bcogradll prellla podacillla iz perioda 1951-1987.2.5 je prikazana kriva prolile ne parcija lnog priliska u 10ku god ine (svi podaci na pomenutim slikama po lieu iz period a 1951-1980.4 Godisllja varijacija rewtivlle vlai. kao i tok srednje d"evne Yredllosti prema podacima iz perioda 1851-1980. 1Cll 90 dec:erTlt. god.

1. 8 6 4 2 0 1 2 3 4 5 B 7 B 8 10 11 12 ~ Slilw 2. vazduh u prostoriji bi trebalo ovlaiivati lokalnim aparatima za vlaienje. Ovakva klima u prostoriji stvara neprijatan oseeaj suvoCe a poboljsava se zahvaljujuCi odavanju vlage Ijudi iii drugih unutrasnjih izvora. irna temperaturu red a 40·106oC. godine. Ovo je poslediea razmene unutrasnjeg i spoljasnjeg vazduha. Zbog toga se vazduh u ovakvim slueajevima uz zagrevanje i obavezno vlaii u toku procesa njegove pripreme za grejanje.26 8. Jee. usled nezaptivenosti grejanih prostorija s jedne strane i male sadriiue vodene pare u spoljnjem vazduhu u toku niskih zimskih tempe ratura. SUNCEVO ZRACENJE Sunce zraci energiju kao erno telo cija je temperatura povrline 6000 °C. kod kojih se spoljni vazduh prinudno ubacuje u znatnim kolicinama u prostorije. 2. prema teorijskim proraeunima.4.c PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE 16 i <: 14 12 t :i. "E 10 · -e 8. 2. uticaj malog sadriaja vlage spoljnjeg vazduha je itekako znacajan za uslove u grejanim sredinama.5 Godisllja promelle parcijablOg priJislw yodelle pare II yazdllhll. azduh uti&: na vlainost vazduha u grejnom prostoru u smislu smanjenja relativne vlainosti. Kod raznih vrsta klimatizl\cionih postrojenja iii provetravanja. Uticaj vlaznosti spoljnjeg vazduha na uslove u prostorijama Kod svih vrsta parnog i vodenog centralnog grejanja spoljni . s druge strane... a centae unutrasnjosti Sunca. Ukoliko je bolja zaptivenost prostorije iii ako unutrasnji izvori ne daju dovOljnu koliCinu vlage. ukoIiko je veca kolicina spoljnjeg vazduha. ..3. Todoro.. utoliko su unutraSnji izvori vlage u manjem stepenu u mogucnosti da relativnu vlainost prostorije podignu na potrebnu vrednost. prema podacima iz 1951-1980.

Bas zOOg loga inle nzite t slIncevog zrace nj a koje prima ne ko mes to na Zc mlji ima svoju dn vnu i godisnju pcriodicnost slO se od raiava na pe riodicnoj varijaciji dnevnih i godis njih te mpe ra ~l:Ira . Zbir direklnog i difuznog zraccnja predstavlja ukllpno sllneevo zraeenje koje prima neko mes to na zemljinoj povrsini. drugim recima zavisi od polozaja ~unca i ZemIje II od rede no m tre nulku. 2(XD HIll 0 1 . Za razliku od direktnog. difl1Zno je indire ktno i posledica fizickih osobina atmosfereo Nairne. B 9 ~ 7 B . dok je na slici . tzv. ckstraleres trijsko zraee nje.. azOtil. Ova vred nos t predstilvlja tzv. izraienim u k1 po jednom kvadratnom metru.6 Sred. 2 3 4 .2. u vidu tzv. Suneevo zraecnjc koje dospeva na zemljinll povrsinll deli se prema nacinu proSliranja na direklno i difllzno. rasutog odnosno difuznog zraeenja. dec direklnih suncevih zrakova II prolazu kroz atmosferu nailazi na mole kule kiseonik a. 5 . kilO nepos red noj pos ledici zagrevanja Ze mlje sllncevim zraeenjem.E 7I:XXJ "~ .6 predstavljena je kriva srednjih dnevnih suma difuznog zraeenja za period 1961-1980.. koje Zemlja prima ne posrednim prosliranje m zrakova. Intenzilel ovog zraecnja na vertikalne ravni nil zc mljinoj povrsini zilvisi od njihove orijentacije prema strilnama sveta. menja se propo rcionalno kvadratu odslojanja Zemlje od Sunca. m:ml 9GOO 8(XIJ .-:I 10 11 12 Slika 2. godine. Medulim. Intenzite l zrace nj a koje Ze mlja prima zavisi od fizicki h osobina atmosfere .Jkupno sunecvo zraecnje koje dospeva na horizonlalnll ravan na ze mljinoj povrsini. od kojih se refle ktuje iii bivil apsorbovan pa zatim emitovan. sola rnu konst antu. u me teo rologiji se naziva globalno zracenje. koli cina c nergije koju prima Ze mlja za visi i od ugla pod kojim suneevi zraci na ilaze. 6OCO I i 5(XIJ 4£DJ :IDJ . KLIMA I NJEN UTlCAJ NA GREJANJE 27 Suneevo zraee nje koje dospeva na spoljnu ivicu zemljine almosfere. Jacina ovog zra ee nja koje dospeva na povrsinu poslavlje nu no rmalno pre ma ~ravcu prosliranja zrakova pri sred njoj udaljenosti Sunce-Zemlja iz nosi oko l 350 W/m . Nakon prolaza kroz a tmos [eru sunecvi zraci padaju na ze mljinu povrsinu.rje dnevne slime dijllZllog zracenja u Beogradll Na slici 2. vod e ne pare i de liee prasine. odnosno od doba god ine i da na. I. SIO se odriava u slablje nju jacine zraee nj a.. I nil taj nilcin izvesna kolicina zracenja ipak stigne do povrsine ze mlje ..

00 70 60 50 <II " ~ !'l 5 40· 30 ...7 .7 data promena global nog zraeenja ali svedenog na 1 cm 2 (obe krive su dobije ne Ijubaz no~cu Hidrometeoroloskog zavoda Srbije).28 lJ.-~-~--r--------r---..---r--- 11 12 Slika 2. period od njegovog izlaska do zalaska. predst<lvlja pe riod u toku koga je intenzi te t dirc ktnog suncevog zraeenja veCi od 140 W/m2 pri kojcm predmeti obasjani Suncevom sve tloscu bacaju ostre senke.--.1 Rclalivno sijanjc Sunca u neogradu ('Yo) Mesec Rclat.""redllje mcscclIe slime glohalllog zracellja II Beogradll 2. Todorovic PROJEKTOVANJE POSTROJE 'fA ZA CENTRALNO GREJANJE 2. re ljefa zemljisla. I dille su vrednosti relalivnog sijanja Sunca u Beogradu a u tabeli 2. R e lalivno Irajanje Sunccvog sjaja predslavlja odnos izmedu slva rnog i moguceg trajanja sijanja Sunca.. Duzina trajanja Suncevog sijanja zavisi od geografske sirinc mesta.-----. sijanje 1 26 11 III 41 IV 48 V 52 VI 58 VlI 66 VlII 66 IX 6t X 49 Xl 30 XII 23 33 Prema podacima iz tabele 2.£ c: C ~ c il "'20 10 . Moguce (potencijalno) trajanje Suneevog sjaja predstavlja ukupan broj cas ova u kojima se Sunce u toku dana nalazi iznad horizonta. tj. 0 -'--. -.4.1. -_r 10 678 9 2 3 4 5 -.1 vidi se da je prosecno relativno sijanje Sunca najveCc u vedrim lelnjih mesecima. nadmorske visine.II casovno trajanje sijanja kao srednje vrednosti iz perioda osmatranja 1925-1960. kada je i period mogueeg sijanja najveCi s obzirom na . doba godine i oblacnosli. a obrnuto proporcionalni s te penu oblacnosti. Na jednom islom mestu jacina i Irajanje Suncevog sjaja su propon. godine. U labe li 2. Tabela 2. Trajanje Suncevog zracenja Trajanje suncevog zraecnja iii kako se u meteo rologiji naziva sijanje Sunca.ionalni uglu pod kojim dospcvaju Suncevi zraci.

8 prikaza ne su prosecne mesecne sume trajanja sijanja Sunca. 4 5 6 7 8 9 10 11 12 ~ SLikn 2.4. I I IJE UT IG U tVA GREJAtVJE 20 duiinu dana. 11 Prosccno lrajanjc doevnog s ijanja S unca (h) Na slici 2. prema posmaJranjima iz perioda od 1926-1986. 14 i 21 Cas pri ecmu sc srcdnja dnevna oblacnost izrai:"Unava prema: N nJ . 2 3 .---. Oblacnost Inlenzitet suneevog zraeenja zavisi od oblacnosti neba i broja vedrih dana. .=N7+Nll+N 21 3 (2. titbcle 2. I ona se posmatra najma njc tri puta u toku dana. iz kojih se vidi oa je period sija nja najdui i u junu i iznosi neS to vise od 280 sati.2.S 250 · 200 150 I I!: :> • c 100 50 0 1 .8 MeseCtlU proseclla trajallja sijanja Slmca /1 Beogradu. 350 .2.2) Prilikom prome ne oblacnosti ne uzima se u obzir da Ii je Sunce 1I momentu osmalranja prekrive no oblacima iii je nezaklonjeno. Oblacnost se procenjuje vizuelno i iskazuje u desetinama nebeskog svoda prekrivenog oblil cima. 17. godine 2.1 Cas. posebno pri korisee nju suneeve energije u snhe grejanja. za razliku od dccembra kad a je pe riod sija nja svega 60 Casova . vee se nebo promatra u svojoj celini. Ovo je znaCajan dodatak. u 7. Tabcla 2.11 vidi se da prosccno traja nje sunecvog zraec nja u junu i julu iznosi 10. KL1 M4.

suncevo zraee nje direklnim prodorom u prostorije kroz prozorc golovo trenutno i u vrlo velikoj meri smanjuje potreban kapacitel grejanja. Posledica ovoga je da prostorije okrenutc prema jllgu zahtevaju manju policinu toplote za grcjanje i pri najnizim te mpe raturama. Todorovic PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA C£NTRr1LNO G REJANJ£ Na slici 2. U iznelom pregledu dal je osvrt na ulicaj suncevog zraccnja pri minimalnim dnevnim te mperalurama.8.!1 ~ u 5 4 3· 2· . 10 suncevo zracenje ne mCl dire ktnog uticl1ja pri e ksln::mnim spoljnjim lempe mturnim us lovima i u lim lre nucima sc ne odrazava na kapacile t grejanja. kratkog lrajanja zraeenja u toku dana i slabije propustljivosli almosfere zbog ceste oblacnosti. Uticaj suncevog zracenja na uslove u prostoriji Posto maksima lni kapacitet pos trojenja za grejanje treba da bude takav t1a zadovolji i najt eZe uslove. zbog rna log upadnog ugla suncevih zrakova prcma horizonlu. prema os ma tranjima H idrometcoroloskog 7. u loku dana. nego naprime r severna orijcntisane sobe. Mesta na zemljinoj povrsini primaju zimi manju kolicinll sunceve e ne rgije nego le ti. kada su spoljne le mpe rature vise. Medulim.3.g j 1 2 3 4 5 6 7 B 9 10 11 12 S/ika 2.avoda iz pe ri odil ad 1946. zagreva zidove zgrada i u njima se delimicno akllmulise.l1 na je prosecna oblacnos t neba iz nad Beograda. U takvim periodima tre ba greja ti manjim intenzitetom. s to se poklapa sa najvecim brojcm casova sija nj a SunC:I pre ma dijagramu na slici 2. 10 9 B _ 7 a ~ " ~ 6 . to su minimalne te mperature merodavne za dime nzionisanjc postrojenja i njegove investieione trosk ove.4.9 prika7.9 Ob/atl/os/ II Beogradll 2. god ine. Medut.1970. Prostorije sa takvim orijcntacijama treba snabdevali neSto veco m kolicinom toplot e. posebno u loku vedrih dana.im i ova smanjena kolicina (opIOle. a regulacioni urcdaj i . Kako se ove temperature javljaju iIi pre izlaska Sunea iIi posle njcgovog zalaska. pa time i zahlevi za grejanjem bIaZi. Najma nj a prosecna oblacnost je tokom jllna meseca i iz nosi oko 2 desetine ncba.30 B.

1501. U takvom gra fiku prava c je predslavljen pomoeu e1l1zi koje su u sraz meri sa uCeslanoseu dllvanja 1I procentima oel ukupnc e1uzine posmatranog pe riod a i imaju odgova rajlll:i pravac prema stranama sveta. Hladnije mase vazdu ha brie strujc. pa je kao poslcd ica toga vetar uz ze mljinu povrsinu vea: baine nego Izv. Strujanje vazduha u pribliZno horizo nt a lnom pravell nazin se ve tar. za zimski (Ievo). jacino m i bainom. 2. kada je vazdllh najvise zagrejan.5. KUMA I N}EN UTICA} NA GlmAN}E JI drugi prateCi apa rati treba da omogua: da se postrojenje bao podesava prema trenutnim i Ces to vrlo kra lk o trajnim promcnama za ht eva grcjanja . U 1 dana topliji donji slojevi vazduha kreeu se nav ise. koji predslavlja mcteorolos ki c1eme nat definisan pravccm slruja nja. ima svoje dnevne i godisnje karakteristicne prome ne . VETAR U a lmosfe ri. J ve lar. a go rnji hladniji na nile. liS led nejednakog zagrcvanja ze mljine povrsine dolazi do lempe raturnih razlika kao i raz lik a u pritiscima 1I slIsed nim vazdusnim masama. ruze vctrova. 100 ' .2. Podaci 0 pravcu daju sc na os novu visegodisnjih os malra nja i predstavIj ajll sc grafick i 1I obl iku tzv. WE-1i---Z ! I 50'1 . visinski ve ta r.10 Rllze velrova za Beograd. lelllji (dcsllo) i celogododislrji period (dole) sa srednjim bninama velrova po pravcll dllvallja . sto lIzrokllje njihovo pomc ranje u svim pravcima . \ mJ$ 1001. " _~ / /' 8 /' ~ ~/ 2 N '--~-+---:':----< 8 6 ~~ N E S W N E W/~-l \ / 50'_ I S LETO W N 1001. U toku godine. 150'_ I fl~~ N ! E S W N Stika 2. sred nja brlina vetra je veca zimi nego le li zbog pojava izrazitih razlika pritiska u pojedinim oblasti rna. Dnevno strujanje vazdusnih mas a je poslcdica sunCevog zracenja 0 m pe riodu i najjace je u po pod nevnim casovima. Pravac i ba ina velrova odreelllju se i me re iSlovre me no sa ostalim me teoroloskim ele mc ntima. kao i veCina me teorolosk ih e/e mena la . mi.

.in(l se ocilava posebno. Uticaj vetra na uslove u prostoriji Pri vcCim brzinama stnIjanja vazdllha raste konve ktivna predaja loplote svih spoljnih povrsina zgrade pa je poveean i ukupiln prolaz toplole kroz spoljne zidove i prozore. pod dejstvom velra spoljni hladan vazduh prod ire kroz sve ne - .1/ I'rosecllu godi. godille. le lnji i ec logodisnji pe riod . U loku leta najCesCe ullvanje velra je iz pra vea zapada. zapravo 0 periodu bez vetra. moze se l1slanoviti dil u periodu od 150 promila ukl1pnog zimskog periodil dllva velilr iz praveil severo-islok prosecnom brzinom od cilk do 6 mls. Osim loga. Na samom till.LNOGREJANJE U loku god ine . RlIz(I vetroVil daje pod(ll(lk 0 IICcslanosti duvanja iz pojedinih prilvilcil. Zil raz lii':ile visinc iznad povrsine 1111 .32 B.\'1 hrzi/lu velrovu II Beogradll premu podacimu iz periodu /955 -1959. nIze velrova . a brzine su ujednace ne na svim orijenlaeijama.ina ve lra za razlicil e pravce. odnosno II prosecnom godisnjcm Irajanjll od GOO blsova. ali pojilvll pojedinih brl.1.10 pribza ne su nIze velrov(l za Beograd. godine i 10 izdvojeno Z(l zimski. Pravac i brzina velrova odrcduju se i mere iSlovre me no sa oslalim me leoroloskim e lcmcnlima. Ijaju se graficki u obliku Izv. o I I 10 I 20 I 30 40 I Slika 2. brzinll od J0 m/s javlja se u oko 7Q .fllja IIceslulo. U cenlralnom kru· gu upis(ln je podalak 0 lrajanju Izv.l1 prikazana je godisnja prnsecnil IICcs talost Zl1 l3eograd. U lakvom grafiku pravilc jc predslavljen pomocu duz i kojt: su u srazmeri S(l uCcsl(lnoscu duvanja u proee nlima od ukllpnc du o zine posm<llranog pe riod a i imaju odgovar(ljuei prav(lc prema slranama svela. srednja brlina ve lra je veta zimi nego le li zbog pojava izrazilih raz lika pril iska u pojcdinim obi as I ima. Uz sV(lki dijagram dal je i preglcd srednjih brl. tisine.5. Na slid 2. Podaei 0 pravcu daju se na os novu visegodisnjih os malranja i predslav. Vreme bez velril je zimi II Irajanjll od 216 promila. N(l sliei 2. Iz nIze velrnva Zil zimu . 41) - tio 1500m 30 · 20 - ~ 5500m 3000m 10 - mi.) CaS(lVil godis njeg pe riodil. na osnovu me renja iz period(l od 1888-1962. 2.Todull'Jl'ic I'ROJEKrOVANJE POSTROJENJA 24 CENTR4.

pa se njegov uticaj mora predvide ti prilikom odredivanja toplotnog ucinka postrojenja. boljim zaptivanjem procepa i poslavIjanjem grejnih tela ispod prozora i u blizini vrata. Posto su sarno jedna iii dye fasade zgrade istovremeno izlozene dejstvu vetra. Na taj nacin su uslovi ugodnosti ozbiljno ugrozeni i ostaje da se nepovoljan uticaj vetra sprecava i sto viSe neutralise. vetar povecava potrebnu kolicinu toplote za grejanjc. a to su uglavnom procepi prozora i vrata. Na taj nacin.2. To se postiZe dobrom zastitom zgrada drveeem. jer zahteva podelu postrojenja na zone. tako da vetar zbog toga ima gotovo najnepovoljnije dejstvo na postrojenje. . to su povecani zahtevi za grejanjem zapaieni prvenstveno u onim prostorijama koje se nalaze u delu zgrade kome pripadaju ove fasade. sto otdava ravnomemo zagrcvanje i postizanje potrebnih temperatura u svim delovima zgrade. Otklanjanje ove posledice vctra povlaci veee investicije. Vazduh koji prod ire kroz procepe spoljnih povrsina. Osim na povecanje potrebne kolicine toplote za grcjanje. To znaci da se poveeanje potrebnc kolicine toplote ne menja u istom odnosu u svim prostorijama zgrade. ciji nepovoljan uticaj na ugodnost Ijudi dolazi do veceg izraiaja usled brzine strujanja vazduha koja je posebno izraiena u slojevima pri podu prostorije. i sniZava tempe raturu grejanog prostora. i pored mesanja sa unutrasnjim zagrejnim vazduhom ima relativno nisku temperaturu. precizne regulacione uredaje i dr. KLIMA I NJEN UTICAJ NA GREJANJE 33 zaptivene de love zgrade. vetar utiee i na raspodelu te mperature po prostorijama. preko oba ova efekta. sto je posebno izraieno u dclu zgrade koja je pod udarom vetra.

Van ove oblasti. Osnovni raz log pos tojanja grejne i klimatizacione te hnike. Obzirom da je osnovni cilj grejanja i klimatizacije postizanje termicke ravnoteze tela u oblasti ugodnosti. kao procese unutar covekovog te la prouzrokovane termickim dejstvom okoline.3. Opseg tcrmickih parametara okoline pri kojima se covek najprijatnijc oseca u datom proston! predstavlja oblas t termicke ugodnos ti. Jasno je da svaki'covek ima sllbjektivnu proccnu llgodnosti za razlicite nivoc aktivnosti. Zasto je Ijlldima ncophodno da o bezbede termickll ugodnost? Covek je toplokrvno biec.1. Pods taknut urode nim nago no m za prcZivljavanje. Napre tkom te hnike . tzv. hlade nje i klimatizaciju) termicki lIslovi lIgodnosti odrede ne osobe su definisani kao "ono stanje svesti koje izrazava zadovoljstvo termickim stanjcm okoline". i pored uspostavljene termicke ravnotcZe covek sc ne oseca llgodno. UVOD Kli matski uslovi na Zemlji su oduvck utica li na ceo zivi svet. Ostva rivanje m ovih klimatskih uslova. koji ce za njega biti najprijatniji . je ostvarivanjc termickc ugodn osti Ijudi II prosto rima u kojima zive i rade. neophodno je upoznati procese prenosa toplote koji se odvijaju izmedu Coveka i okoline. neand e rtalac "ho mo e rectus". covek danasnjicc jc 11 mogucnosti da ostvari klimatskc uslove u prostrorima u kojima zivi i radi. b o i ce lokllpne indus trijc koja se time bavi. prekriva te lo zivotinjskom kozom. 35 . Me hanizmom prcnosa toplote izmedu coveka i okolinc uspostavlja se termicka fCwno teza te la. ispllnice se os novni krite rijum za prijatan bo ravak Covcka 1I odrede no m prostoru . pa tako ina evo luciju Coveka. sto o tcZava posao inZe nje ra ciji projekti tre ba dil omoguee stvaranje llslova koji ee biti prihvatljivi i zad ovoljavajuCi za veti broj Ijudi. TERMICKI USLOVI UGODNOSTI 3. Prc ma ASI-IR AE (Americka asocijacija za grejanje. a vatra koju otkriva postaje osnovno orud e u bo rbi za zivo!. Oa bi prcZiveo o n se sklanja u peCinu. pocinje d a menja i prilagodava svoJu zivotnu oko linu. termi ckih lIslova ugodnosti. sa svojstvom oddavanja pri bliZ no konstantnc tcles ne te mpe rature pri razlicitim tc rmickim uslovima okoline kil O i pri razlicitim aktivnostima. odnosno njegova te rmicka ugodnos !.

prima isli prcko receplora koji ga Irans[ormiSu od ulaznog signala (toplota) u seriju nervru. aklimalizacije. On se vrii oksidacijom hrane. PRljEM TOPLOTNIH NADRAZAJA Mcdu obiljem poruka koje neprckidno pristiZu u mozak. za funkcionisanje razlicitih unul- . Nakon obrade informacija. lZV. naJaze se i onc kojc potazuju L. lJ Ieiceem polozaju. P R SL 3. Obradenc informacijc prosleduju sc hipotalamusu.. tao i povralnim dc-istvom istih R. Povralna komponenta mje uvek m:ophodna za odredivanje reakcije organizrna. koja zavisi od stepeDa aktivnosti individuc. rcakcija organizma odrcdena jc i psiholoiikom p. cenlru u mozgu koji osim sto predslavlja osnovni rcgulator telcsne temperature reguliSe i osceaj g1adi. OITLirom da koza prcdstavlja jcdinstve n omolac Covckovc organske unutrasnjosti. ncrvni impuls koji ima svojstva elcklrienog impuL~a.fLI\·O GREJANJ£ 3. .1. predhod· nih isl-ustava sa odrcdcnim nadraiajem. Nadraiaj primaju senzorni receptori koji se nalazc u koii i koji se mogo podelili na mchano-receptore i termo-reccptorc. Pored flZioloske komponenlc r. kao svojevrsna ulazna informacija 0 nadraiaju. prcdslavlja lZV. rcgistrujuCi odgovarajucu Vr5lu fiziCl:og nadraiaja. i zedi. pri remu mvo metabotizma koji se odrLava u mirovanju. vrstom aktivnosti kojom se osoba lrenutno bavi itd. Ncrvni sistcm prima nadraiaj. biva obraden.-vati tativDC promene termickog stanja Covckove okotinc.2.i5eTTUJ1ski priJw. opet pulc m mrezc ne urona.z rrokcije organivrw fUlloploine luuJraiPje 3. energija sc ovim proccsom i ·skladiSti" u tdu. prcnosi ga do mozga i dovodi do rcakcijc.. kao i rad drugih zlezda. METABOUZAM Metabotizam je Daziv za proccs dobijaDja eDergije iz uncle hrdne. F. i podciava aktivnost hipof1ZC.:cije. PsiholoSka kompone nta formira se na osnovu mentalnog stanja osube.3. Covckov Culm sistcm vrii izbor nddraiaja. ODa moie bili posledica kratkotrajDc iii dugotrajne adaptacije orgaDizma na odredcni Dadra7-<1j.h impulsa koji se prenose kroz nervni sistem Kada sligne do mozga. bazalni metabotizam Dco energijc dobijcn metabotizmom koristi se za obavljanje flZickih aktivnosti. da bi odrcdcni spoljni nadraiaj u vidu termicke promcne staDja u okolini uOpStc stizali do mozga ncophodno je da dcjstvuje na kozu. Osim sto se slvara. te se moze reCi da sc metabotizam odvija neprekidno Citavog zivota. javlja se odgovor na nadraiaj okoline u vidu odgovarajuCc rcal..J6 B Todorol'ii: PROJEIG'OI·:·fNJ£ POSTROJENJA Z4 CENTR.

Reakcija me tabolizma na odrede ne tople iii hlad ne LI Slove oko hne mamfest uJe se opst im porastom iii sniZenjem nivoa me taho lizma u odnosu na o naj koji ima u o. re lativnc vlaznosti ild. Upra.vo ova unu~ra~nj~ . odnosno prcneta toplota kozi se podesava velicinom samih sudova koji se sire iii skupljaju 510 predstavlja tzv. Cirkulaciona (vasomotorna) regulacija Krv.~l as ~i llgodnosti . umanjuje sc protok krvi prema potkoznim slojevima. te rmorcgulacione rea kcije na takve na draiaje mogu biti fizioloskc i culne (osetne). G lavne culne reakcijc su te mickc senzacije (osecaj tolote iii niskih te mpe ra tura) i osecaj vlainosti kOle pri znojenju. prome na u te mpcraturi kOle i teles nog jczgra kao i regul acija nivoa znojenja. a time i regulisanje odavanja toplote za razlicite stepene aktivnosti.3.3. vasokontrakcijom. a deo se Iransfromik u loplolu. 3. TERMICKI USLO VI UGODNOSTI 37 rasnjih organa i sl. Ispod povriiine koze nalazi se rnrda finih krvnih sudova a protok krvi. neke na promene te mperature okoline. koja se javlja kada je odavanjc toplo te up rkos svodenja na najmanju mogucu me ru. G lavne fizioloske rea kcije Sll: cirkulaciona reglllacija (vasomotorna regulacija) i regulacija srcanih olkucaja. .2. odrZava nje kons ta nlne telesne lempe ra ture mo ra se regulisa ti kako u od nosu na termii:ke pro me ne okoline tako i u odnosu na te rmi cke me tabolicke prome ne.1. Da bi se ono obezbedilo dolazi do sirenja potkoznih krvnih sudova. Obzirom da covecje te lo pute m me tabo lizma stvara toplo tnll e ne rgiju. Sirup me hanizma. termicke uslove sredine i kvalite te . jos uvek vece od te lesne produkcije loplote. posebno ekstre mite ta. obzirom da je sastavljena prctdno od vode. odW. a samim tim je smanjeno i odavanje toplote sa tela.prod~kci­ ja loplole treba da je uvek u lermickoj ravnoleli sa okoh no m stabtllZUJu Ct I odrzava. odnosno skupljanjern krvnih sudova. sto jc i cilj u hladnim sredinama. vasomotomu regulaciju. Kada je telo izlozeno niZim temperaturama okoline. Za hl adne uslove okoline karakl e risticna je poja~a sek un? arne ~ea~cIJe v~­ soko frekve ntne misicne kontrakcije u vidu drhtaja. Usled toga je i nih te mpe ratura koze. protok krvi je veCi a rast e i temperatura povrsine koze. ReakcIJa drhlaJ a (akltvmJa OkS ldacija) i misicna tenzija dopunjuju pOlrebu za lo plolo m.. odavanje toplote okolini jt( otezano. U slucaju visokih tempe ratura u prostoru u kom se nalazi Covek. . jllci lelesnu temperaturu konslant nom. 3. Regulacija nivoa srcanih otkucaja Nivo srcanih olkucaja je jedan od osnovnih fizioloskih kontrolnih mehanizama koji omogucava regulaciju snabdevanja organizma kiseonikom. kojim se covekova llnutrasnjost prilagodava te rmickim promenama II okolini predstavlja teles nu termoregulaciju. Reakcije organizma uslovljene termickim prome nama stanja okoline i nivoom fizicke aktivnosti nisu podednake na sve uticajc. Obzirom na nivo i kvalit e t spoljasnjih i metabolick ih te rmickih prome na .:uje se visokim toplotnim kapacitetom i velikom toplotnom provodljivoseu. Ncke sc javljaju us led vecc ose tljivos ti na promene u me tabolizmu.3. sto sve omogucava da se prenese toplota iz jezgra tela prema povrSini koze i okolini na nivou potrebnom za uspostavljanje toplolne ravnotele.

Z noj je solucija od preko 99% vod e uz mineralne sastojke od kojih je najvai:niji NaCI.3. lako je nivo srca nih otkllcaja oset ljiv na c mo tivno stanj e individue. Prekome rno aktivno znojenje moze imati i nega tivan efekat na covekovo zdravlje.3. kao i niz dru gih re akcija sto se ovde neee razmatrati. Todorm·ic PROJEKTOV.azi na neprijatan subjektivan osecaj. promene u broju srca nih otk ucaja desavaju se usled promena u toplotnom optereeenjll iz okoline iii promenom nivoa metabolizma. a da se to ne od. Ove varijaeije na pojedinim de lovima te la najizraZe nije su u uslovima hladne okoline kad a mogu da dostignu vrednost i do 10 dc. GlIbita k vode sa povrSine kOle je difuzioni proccs uzrokovan razlikom parcijalnog pritiska zasieenja vodene pare na kozi i parcijalnog pritiska pare \I okolnom vazd uhu . Poveca n protok krvi refle ktuje se briim srca nim otku caj ima i obratnn.4. 3. pa znoj ispa rava direktno iz pora u kozi. pocinje vee pri te mpera tura ma vazduha od oko 2S d c. a pojaca no znojenje se neee ni osc titi. Znojenje Karak te risticna termoregu lae iona reakcija na visoke te mpe ra ture okoline kao i liS love povccane fizicke aktivnosti je rashladivanje tela me hanizmom isparavanja vla ge.3. Z nojne l lezde koje Ide duboko u koli se aktivirajll na pojaca no luce nje porastom te mpe ra ture hipo talamusa. Ukup ni gubitak toplot e isparavanjem vlage sa kOle i pluea naziva se "Iate ntno odava nje toplo te". Obzirom da se ovaj proees kao i proces disa nja odvija neprekidno. Gubit ak vode iz pluca me hanizmo m disa nja zavisi od me tabo lickog nivoa u telu i potrebe za kiseonikom. sto je poskdiea boravka u toplim sredi na ma iii viseg stepena fizicke aktivnosti. Srednja temperatura koze Temperatura kOle utiee na odavanje toplote oko lini koje se odvija zraccnjem. Sa porastom temperature okoline. Z noje nje koje kontrolise covekov termoreglilacioni siste m poci nje kada od ava njc top lote te la ko nvekeijo m i zrai:cnje m uz late ntno odava nje toplo te padne ispod nivoi! neop hodnog za odriavanje toplo tne ravno teze. U mirovanju covek ovim procesom izgubi oko 40 g!h vode. a tempe raturske razlike izmedu teles nog jezgra i povrSine kOle variraju. Ona se ncprekidno vrSi u pluCima toko m disanja i sa povrSine koze. U ovakvim us lovima. odnos no oko 12 W/m2.4NJE I'OSTROJENJA ZIt CENTRALNO G REJA NJ£ odevenos ti . Intenzivna ak tivnost l lezd a za us love mirovanja i lake odevenos ti. konvekcijom i kondukeijom. Opseg u kojem varira tempe ratura koze na pojedinim mestima kreec . kOla ostaje suva.J. a po potrebi i pri pojacanom vlaienju tela luee njem znojnih zlezdi. 3. tako da je telu na te mperaturi vazduha od oko 32°C temperatura kOle gotovo ujednaee na.v B. obzirom da bi se gubile ve like kolicine mine ralnih sastojaka koje se mo raju nadoknaditi kao s to se mora nadoknaditi i izgubljena voda. razliciti delovi tela i kOle se nejednako zagrevaju. ispara nje vlage tela moze dostiCi i veoma visoke nivoe. treba naglasiti da ne spadaju u termoregulacione reakcije. U slucaju da je kapacitet isparavnja vlage dovoljno visok. Temperatura kOle na ccloj povrSini tela nije jednaka. ali diktira i kolicinu isparavanja vode ne pare sa tela pod odredenim uslovima pritisaka vodene pare i strujanja vazduha oko tela.

6. Unutrasnja telesna temperatura Unulras nj a le les na te mpe ratura pre dstavlja reakeiju te la na loplo tno o pte reee nj e mctabolickog pore kl a.2 JO. Culne (osetne) reakcije Za razliku od fizioloskih rc akcija.1 DC do 37. Subjeklivne proccne te rmickog sla nja oko· line sadIiane su u dYe osnovne culne rea kcije . Raspodela temperatllre Ila predlljoj stralli covecjeg tela pri temperatllrama okolille od 20 DC (levu) do 30 DC (desllo). odred ivanje subjektivnih rulnih reakeija nisu ide nticne za sve Ijude. Teles na te mpe ratura jc odrcde na nivoo m toplo tne meta bolic· ke prod ukcije i pre noso m toplote od telesnog jezgra ka kozi i sa koze u o ko linu.4 35. Termicke senzacijc (Ioplo·hladno) policll od nadraZivanja specija lnih nervnih krRjevatermoreceplora. Za razlil'll od termickih scnzacija. koje se mogu objektivno izmcriti.3. 8 Slika. No r· malna telesna te mpe ratura u mirovanju i za ugod ne uslove o ko line je relativno konsl · O va te mpe ra tura koja za· antn a. i kreee se u uskim granicama od 36. TERMfCKJ USLOVf UGOD NOSTI 30 se od 1 5D C do 42 "C. oselno zpojenje je reakcija primenljiva sa- . koje postojc i u hladnim i u toplim uslovima okoline. ~. Termoreceplori za senzacije viSih tempe ratura razlikuju se od receptora za oseeanje hladnog. 3.0 36.2 )0. 3.2 )2 . Uko lik o se ove razlikc oddavaju u dllze m vrcmc nskom periodll.2.4 visi od metabolizma i vee navede nih uticaja.3. 3. dostiZuci minimum u ranim jllI arnjim casovima.0 1J.8 111 .3. a maksimllm u kasnim veeernjim casovima.5. dolaz i do stc tnih poslcdica. a mogu blli razlicile i kod isl e osobe u zavisnosli od vre mena dogadanja. varira to kom dana.le rmickim senzacijama i ose tnom znoje nju . 0 c. U oblasti zone ugodnosti njihova aktivnost je minimalna da bi se van ove zone pod odredenim nadraiajima aktivirali.

znoj isparava jos iz pora koze i sa njene povrSine. Daljim porastom intenziteta znojenja koza Ce biti prckrivena debljim tecnim slojem sto dovodi do veeeg otpora prenosu toplote iz telesnog jezgra i sa povrsine isparavanja. delom ostajc kao toplota tela H: M=H+W (3.4. Pri analizi termicke ugodnosti coveka od licnih faktora uglavnom se razmatraju stepen aktivnosti i stepen odevenosti . Todorovic PROJEII. odrediec ve licinu i nacin prcnosa toplote izmedu coveka i okoline. vee da se mora posmatrati istovremeni ulicaj vise faktora na ugodnost coveka. uslovljeri promenljivim tcrmic"im parametrima okolinc. isparavanje znoja se smanjuje pa ce se kapljice znoja sirili izmedu pora na povrsini kote i koza postaje vlaina. starost.1) . a cijom promenom se namsava termicka ravnoteza su: .relativna vlaznost vazduha . I aka covek ne reaguje podednako na sve faktore ugodnosti treba imati u vidu da je nemoguce posmatrati uticaj samo jcdnog. a potrebna toplola isparavanja oduzela je iz te la .40 B.brzina stmjanja vazduha Uz ove spoljne faktore na uspostavljanje termicke ravnoteze i osccaj termicke ugodnosti uticu i neki licni faktori kao slo su: stepen odevenosti. Obzirom na ovo analiza uticaja pojcdinih faktora ugodnosti-temperature. stepen fizicke aktivnosti. relativne vlainosti i brzine stmjanja vazduha biee izvedene prema dominaciji uticaja odrcdenog faktora u datoj sredini. Faktori ugodnosti. 3. vrsta hrane.4. sloj V3Zduha ako tela se zasicuje vlagom te moguenost isparavanja postaje minimalna. Osetno znojenje zavisi od brLine stmjanja vazduha jer uvek nova masa vazduha dolazi u kontakt sa porvsinom tela.srednja lemperatura zraccnja povrsina koje okruZuju coveka . pol. manifeslovace se razlicite reakcije a njihov obim.temperatura vazduha po suvom termometm . Fangerov model odavanja toplote Energija koja se stvara oksidacionim procesom u telu. brzinc stmjanja vazduha i metaboliCkog nivoa. Kada je vazduh takvog stanja da moze da primi vecu kolicinu vodene pare. 3. koji definisu termii:ke uslove sredine. dnevni radni ritam i de. zdravslveno i mentalno stanje. vlainosti. pa Ce se toplota isparavanja uzimati iz vazduha cime ee se smanjiti rashladni efekat znojenja. kada se poveca nivo znojenja iii vlainost vazduha. TERMICKI PARAMETRI SREDINE Promena u termickom stanju okoline dovodi do namsavanja termicke ravnoteze coveka. Pod ovim uslovirna.TOVANJ£ POSTROJENJA ZA C£NTRALNO G REJANJ£ mo na uslove u top lim sredinama a pod odredenim kombinacijama temperature.1. Pokre nuce se termoregulacioni mehanizam. telesna grad a. Ukoliko toga nema. Medutim. metabolicka energija M. vlaina oblast koze je minimalna. ne obrazujuCi tecni sloj. delom se pretvara u mehanicku energiju W.

3) K=R+C (3.73 m i tezine m=70 kg. unutrasnja toplota po jedinici telesne povdine se moze izraziti sa: (3.8 m2 Metabolicka energija po jedinici Dubois-ove povrline M/ADu pretstavlja se jedini~m ~met·.toplota odata difuzijom vodene pare kroz kozu Es.5) Kako se unutrasnja toplota tela odaje u okolinu kroz kozu. Ova jedinica je definisaoa kao metabolicki nivo osobe koja mimo sedi i !ZOOSl 1 met = 58.2) (3.."suva" toplota odata disanjem K .6) U gomjem iznosu ADu predstavlja spoJjnu povrlinu telesnog omotaca.3. ova vrednost iznosi ADu=1. odnosno povdinu koze nagog tela preko koje se odaje toplota u okolinu. Fanger polazi od toga da ee sva generisana top Iota H bit~ odata u ok?linu. Smatrajuci da je te lo koje se nalazi u blizini termicke neutralnostl bez drhtanJa."Iatentna" toplota odata isparavanjem u pluCima pri disanju L .toplota odata isparavanjem znoja sa povdine koze Ere .. jednacinu toplotnog bilansa je izrazio na sledeCi nacin: H =M-W (W) (3. koja pretstavlja telesni omotac.4) gde su pojed ine oznake: H . da vasoregulacija ne reagujc Ie da telesno jezgro i koza predstavljaju jedinstvenu oblast. .toplota odata konvekcijom sa spoljne strane povdine odeee M .toplota preneta sa koze na spoljnu povdinu odeee (kondukcija kroz odecu R .metabolicka energija Ako se uvede pojam spoljne mehanicke efikasnosti " = W/M sledi: H=M(l-. TERMICKI USLOVI UGODNOSTI 41 PredpostavljajuCi da se za telo u termickoj ravnotezi moze za nemariti skladiSte nje toplote. Za zdravu musku osobu od 20 godina. i koja po Dubois-u iznosi: (3. maksimalni kapaci- .toplota odata zraeenjem sa spoljne povdine odeee C .7) Za Coveka prosecne visine h= 1.proizvedena toplota u telu Ed .) (W) (3.2 W/m .

i raz like u sad riaju vlage izdahnulog Wex i ud a hnlllog vazduha Wo' Sta nje izda hnlllog vazduh a u izvesnoj me ri zavisi od sta nja ud a hnutog vazduh a. ) = f(M . Kako plucni ve ntilacio ni maseni pro lo k zavisi od nivoa mela bolizma 10 vaii: E rc = f(M. koja oblaZe respiralo rni trnkl . U pluCima. na uda hnul vazdub. usled eega se dec toplo le delirnicno vraca le lll.) Pri lisa k zasice nja vodene pare zavisi od te mpe ratu re koze i njegove vrednos ti u o psegu ad 27 °C do 37 °C mogu se aproksima tivno predstaviti linea rnm zavisnscll <lei le mpe ralure Is. Maksimalni kapacile ti za ze ne su za 30% niZi. p. Obzirom da je i ovo oblik rcspiralivnog gubitk a toplo te to i za taj slucaj vaie cinje nice a zavisnos ti slanja izdahnutog vazduha. izd a hnut vazduh je i lopliji i vlaz niji od ud a hnulog vazduh a.) (3. Ie se L moze predstavili u funk eiji pa rame lra: L= f(m"l cx. I. E". p. je (unkcija plllcnog "ve nlilacionog" mase nog proloka m.3) predslavlja deo lale ntnog odava nja toplo te isparava njem koji ne spada u lermo regulacio ni proces. vazdu sna masa slruji kroz respiralorni Irakt u suprotnom sme ru. Ovaj loplolni gll bil ak propo rciona lan je razliei iz medu pritiska zasice nja vode ne pa re Ps na te mpe ra turi koze Is i pareijalnog priliska vode ne pare p. pa je: (3 . vazduh se zagreva skoro do unulras njc le lcs ne tempe ralure i o bogacuje se vode nom pa rom.1 moze predslaviti u (unkciji od parcijalnog pritiska vode ne pare udahnutog vazduha. dok za oso bu od 70 godin a ova vrednosl pad" na M= 7 mel. ta) (3. a od rede na kolicina vode ko nd e nzuje na zidovima respira\ivnog tra kl a. Odala loplola di fuzijo m vode ne pare kroz kozu Ed Uednacina 3. kao i 0 zavisnosti venlilaeionog masenog proloka od nivoa me tabolizrna.te mpe ratura izdahnulog vazduha ts . I pored toga SIO se izvesna kolicina toplole i vlage vra tila le lu . Ie se raz lika u sadriaju vlage izda hnulog i ud ahnlllog vazduha pos le niza aproksimacij.0) Ere i L zajcdno cine ukupnu loplolnu odalu dis anje llL Ova toplo lno odava nje nd nas i se na pre nos toplo le i vode ne pa re sa sluzokozc. i konduktivni transporl kroz odc- . u oko lnom vazduhu : Ed = f(ps . Izdisa nje m. Pre lposlavlja se da se ispa rava nje ddava sa iii ispod povrsine koze.10) Osetljiva iii tzv_ suva lo plola odata disanjem L javlja se kao posledica razlike II le mpe ra turi iz medu izdahnutog i udahnll tog vazduha. 11) gde su: lex .Todorovic PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO G REJANJE le I me labo licke e nergije je M = 12 mel.te mpe ratura ud a hnutog vazduha Mehanizam pre nosa "suve" loplote K sa koze na spoljnu povrSinu odete je komp likovan i sad rii u sebi ~va lri nacina pre nosa loplote: unutrasnje procese zraee nja i ko nvekcije u vazdusnom sloju izmedu koze i odece.-12 B.

Carapc i cipcle) TipiCno poslovno odelo sa lakSim kaput om TeSka vunena odeCa (polarnal I" 0 0.15 1. Promene u sadriaju vlage u odeCi. radna pamUCna kosu lja. ledinica ove velicine je clo stirn sto je 1 clo = 0.. kosulja. Za slucaj siroke odeee moguCa je i pojava strujanja vazduha kroz odecu.3-0.6697' 10-8 (W/m J<") T d . U tabUci 3.15 1. usled promena vlainosti vazduha. pantalone. sako.D I.155 m2 °C/W. sto je vrednost koja odgovara najpovoljnijoj odeCi za temperaturu 2o okoline od 20°C.3. K se moze predslaviti u funkciji Id i razlike izmedu srednje temperature koze ts i srednje temperature povdine odeee td' (3.D 1. uvedena je bezdimenzio- nalna velicina lei.13) Velicine u gomjoj jednacini su: t.1 prikazane su neke vrednosti Id za pojedine komplete odeee: Tabcla 3.srednja temperatura spoljne povdine odeee (K) Tr . na ukupni otpor odece izvestan utica imaju i vazdusni slojevi koji se nalaze izmedu tekstilnih slojeva. u zavisnosti od propustIjivosti materijala odeee. Pored otpora provodenju toplote materijala od kojeg je odeca. malo uticu na koduktivni otpor. lake pamucne Carape i sandale) Laka cadna odeCa (Iak pamuCni donji Yes.4 f" I.1 0.laka kosulja .Stefan-Bolcmanova konstanta 2 (J = 5.R.5 I.5 3-4 Odavanje toplote zraeenjem sa spoljne povdine odece moze se predstaviti StefanBolcmanovim zakonom: (3.1 1.155 m e/W. osim ako odeca nije potpuno mokra.efektivna povrSina zraeenja Aerr = fej(fd 'ADJ felT .6 1.3-1.12) Toplotni otpor odredenog kompleta odeee zavisi od debljine i poroznosti svakog pojedinacnog sloja odeee.keatak rukav.efektivni faklor zraeenja povrSine koji pretstavlja odnos izmedu efektivne povrSine zraeenja odeee i ukupne spoljne povrSine odeee_ Vrednost fakto- .05 0. Za lakse definisanje ovog nacina odavanja toplote te la. keavala. lake vunene Carape i lake cipcle) TipiCno poslovno odelo (pamuCni donji Yes. Ova velicina predslavlja odnos ukupnog olpora prolazu top lote od povrsine koze do spoljne povrSine odevenog te la pre ma toplotnom Olporu odece od 0.D 1.1 Vrcdnosti loplotnog olpora odcce Vrsta odeee Naga osoba Sorts TipiCna tcopska odcCa (sorts.koeficijent ernisije zraeenja spoljne povrsine odece (J .srednja temperatura zraeenja (K) Aerr . Obzirom na velicinu [d. TF.'vffCKf USLOVf UGODNOSTf -/3 C U. cadne pantalone.

tezine. Pre nos toplote konve kcijom sa spoljne povrSine odece predstavljen je jednacino m: (3..725.1 uz vrednost za Id (clo) date su i vrednosti fd za pojedine komple te odeee.(met) du H _ "_ (met) Adu 2 2 3 - 3 4 Slika 3.696. fd .odnos povrSine odevenog te la prema povriiini nagog tela. Faktor fef[ je nezavisan od pola. visine. Todorovic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE ra fef[ dobijena je eks perime ntalno i izno$i: za sedeCi polozaj fefr =O.4 Zavisnost adaJe toplote isparavanjem Z/loja od flivoa a/ctivnosti . Velicina E.t.3 Zavisnost temperaJllre kOle ad flivoa a/ctivflosti Slika 3. cija velicina zavisi od vrste strujanja i rezima konvektivnog prenosa toplote (prinudna iii prirodna konvekcija. jednacina toplotne ravnotde biee zadovoljena.4) jedine dYe fizioloske ve liCine koje figurisu su temperatura koze ts i toplota odata isparavanjem znoja sa povriiine koze E"". odnosno unutrasnje produkcije toplote H: Esw = f( -) A Du H (3. U slucaju prirodnog strujanja vazduha.. odnosno malih brzina strujanja vazduha. zavisi od stepena aktivnosti. fd=Aci/Anu U tabeli 3. Pretpostavlja se da kod osoba koje se na laze u oblasti terrrucke ugodnosti. dok za veee brzine strujanja a c zavisi od same brzine strujanja vazduha. ).15) Zamenom navedenih ve licina toplotnih gubitaka u jednacinama (3. t 5 (oc) E 3S 333 32 31 30 29 28 27 Asw (met) du 2 -A .. a c zavisi od razlike (td . a za poloZaj stajanja fef[=O.14) Gde je a c koeficijent pre·nosa toplote konvekcijom. larrunarni iii turbulentni rdim strujanja). pri umerenim tempera turama vazduha i normalnoj aktivnosti znojnih zlezda say izluceni znoj ispari.faklor povecanja povrsine odavanja toplote usled odeee .3) i (3. vrednosti Anu i te lesne konstrukcije.. Za odredenu kombi naciju velicina ts i E.44 B.

kancelarija itd. od analize termickih uslova okoline do projektovanja grejnih i klimalizacionih postrojenja.. TERMICKI USLOVl UGODNOSTI -15 Na dijagramu slike 3. kancelariji.w od stepena aktivnosti M/ADJ· PretpostavljajuCi da je poznata vrsta i rezim konvektivnog strujanja aD kao i mogucnost izracunavanja vrednosti td Fangerova jednacina termicke ugodnosti bi6e u funkciji sledeCih promenljivih velicina: (3.1.15) mogu6e je za odredenu vrstu odece i nivo aktivnosti izracunati kombinacije parametara okoline. V . uCionici itd. 3.5. temperaturska promena okoline se odraZava i na neke druge aspekte u zivotu Coveka. NajveCi dec svog zivota Covek prpvede u zatvorenom prostoru: dnevnoj sobi za boravak u slobodnom vremenu.3. Pa.3 i 3. Fanger-ova jednacina termicke ugodnosti i rezultati do kojih je dosao imaju siroku oblast primene.6 i 3. neophodno je da obezbede i neometano obavljanje aktivnosti liZ maksimalnu eftkasnosl. Obzirom da je jednacina termicke ugodnosti obrazovana na osnovu niza pretpostavki treba naglasiti da se njena tacnost dovodi u pitanje za ekstremne vrednosti promenjljivih velicina koje u istoj figurisu. spavaeoj sobi. odredeni tennicki parametri okoline treba da zadovolje zahtev ugodnosti i tako obezbede prijatan boravak u istim U radnim prostorima (fabricka hala. Svaka odredena prostorija ima svoju namenu prema odgovarajueoj aktivnosti koja se u njoj obavlja. zahtevani tennicki uslovi u cilju maksimalne eftkasnosti odredene aktivnosti ili procesa (narocito u industriji). kako mentalne tako i ftzicke prirode. odnosno oseeaj tennicke ugodnosti. 1.7 dati su za us love srednjeg stepena aktivnosti i odevenosti. u stacionarnim uslovima.5. Dijagrami ugodnosti na slikama 3.15) data su u vidu dijagrama na kojima krive predstavljaju linije ugodnosti i cije tacke odgovaraju optimalnim kombinacijama promenljivih termickih parametara okoline za odredeni stepen aktivnosti i odevenosti. t. l:esto imaju prioritet nad uslovima ugodnosti.4 prikazana je zavisnost srednje temperature koze ts i toplote odate isparavanje m znoja sa povrSine koze E. ucionica.velicine koje zavise od stepena aktivnosti ta. fabrickoj hali. ReSenja jednacina (3 .1Ihinji. koje 6e odgovarati optimalnoj termickoj ugodnosti osobe. Uvod Pored uticaja na tennicku ravnoteru Coveka. 3. Neka dosadaSnja ispitivanja pokazalu su da se pojedine aktivnosti (naroeito one u kojima je .16) ld' fd . Ovaj dodatni uslov. U slueaju prostora za stanovanje. VAJONOV (wyON) DIJAGRAM 3.termicki parametri okoline KoristeCi jednacinu termicke ugodnosti (3. v .) tennicki parametri osim sto moraju da obezbede ugodan boravak.ve licine koje zavise od vrste odece M/ADJ' 1'].5.

ka o i kombinaciji lakog rada u sedeeem poloh ju i srednjoj odevenosti l. Skala A odgova ra ko mbinaciji lakog rada i lake odevenosti od l. dok je za noge po tre bno i po ne koliko sat i obzirom na njihovu vecu toplotnu otpornost (bolja cirkulacija. Automatski opada srednja te mperatura koze. a eks tre mite ti gube prioritet nad metabo licko m (unutrasnjom) toplotom u korist unutras njih vitalnih organa-mozga. godina) tempe ratura prstiju radnika u fabriei. a skala C za laki rad od 80 W/m2 i srednju odevenost (1. Na slici 3. U studijll Lewis-a (1983.5 prikazan je pojed nostavlje ni grafik. bolja izolovanost usled prekrivenosti odeeom i obucom). niZe ravnoteine temperature ekstremiteta. na 20°C (pri te mpe raturi prostora od 10 °C). Ovo dovod i do ubrlanog postizanja nove. Da bi se ovakvi rizici izbegli iii bare m sveli na minimum. je tre itd. 3. U slucajll da Ijudi stoje iii hodaju u toku svoje aktivnosti oni ee nesvesno koristiti svoje misiee za stvaranje dodatne toplote. kvaliteta rada i me ntalnih i fizickih mogucnos ti coveka moze se sagledati u studiju D.P.:t= 0. Skala B se odnosi na rad u sedeeem polozaju od 60 W/m2 uz laku odevenost 0. Radna ak tivnost se izvodila stojeCi. Velicina i znaeaj uticaja tempe ratu rsk ih prome na na spregu ugodnos ti. usled eega se razvija toplo tni gradijent duZ ekstre mite ta . Prava zavisnost brzine i . u kojima Ijudi borave treCi nu dana. pluca. Pod potpuno istim uslovima tempe ratura prstiju radnika erne boje koze pala je sa 34 °C pri 24 °C prostora. Rezultati ispitivanja u hladnim uslovima prostora Ulaskom u oblast hladnije strane opsega ugodnosti. odnosno stepenu aktivnosti. Klima radnih prosto ra. sto neec biti moguce u slucaju kada se aktivnost obavlja u sedeeem polohju. dobijen na os novu sumiranih rezulta ta veeeg broja ispitivanja. Za odredenu kombinaeiju sobne te mpe rature. Vre me u kojem se dostigne te rmicka ravnoteia iznosi 10 -15 minuta. u trajanju od po 6 sati.6 cIo. medutim postavilo se pitanje da li je ovo merodavno i pri duiem vremenskom periodu. Smanje nje produktivnosti u uslovima normalnog toka privred ivanja najcesee je izazvano izostankom sa posla usled bolesti iii nesre tnim slucajem na radnom mestu . Tri prikazane te mpe raturske skale prilagode ne su odredenim stepe nima odeve nosti i metabolickoj produkciji toplote.2.:t=1 cIo. muskog pola i bele boje koze pale su sa 34°C (pri temperaturi prostora od 24°C).mentalne mogucnosti Ijudi".6 cIo. kao primarni te rmo-regulacioni proces javlja se vasokontrakcija. stepe na aktivnosti i odevanja nije lako predvide ti cak ni pribliZnu temperaturu prstiju. Wyona "Efekat klime zatvore nih prostora na produktivnost i fizicko . neo phod no je bilo ispitati.0 clo). sigurno da utiee na po ras t iii smanje nje frekvence kojom se navede ni dogadaji (bolest iii nes ret ni slucaj na radnom mes tu) desavaju. u odeCi koja je o bezbedivala te rmo-neutralnost na 19 °C. srca. "gmblji" kvalite t koze u odnosu na ruke. odnosno skupljanje krvnih sudova.5. uticaj te rmickih uslova prostora na Ijude. Na proce ntu alnoj ska li moze se procitati procentu alno smanjenje « 100% ) iIi povecanje (> 100%) posmatrane karakte ristike. Osetljivost vrhova prstiju i brlina njihovih pokre ta veoma je zavisna od te mpe rature prstiju. Todorovii PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE me ntalna angaZovanost svedena na minimum) najefikasnije obavljaju na temperaturama koje ne spadaju u oblast ugodnih temperatura..-16 8. na 20°C pri te mperaturi prostora od 16 °C.

Kada u toku niskog ste pe na aktivnosti (rad u sedecem po lozaju des na strana te mpe raturske skale A) te mpe ratura koze dostigne vrednost od 34 °C. Sasvim je r3ZlImna pre tpostavka d a je smanjena manu e lna spre tnost u Ve rno novim e kspe rime ntima uzrok porasta fabrickih nes reca. a li nije naiSao na znacajno sma nje nje istih.:: nc:: aspekte mentalnih karakteristika za koje je poznato da su ose tljive na toplo tu. na te mpe ralliri pros lo ra od 6 °C (odnosi se na te mpe ratursku skalu A). ak livnos ti i odevenos li. sto je dovoIjan raz log za ogra nice no smanjenjc te mpe rature prostora u kojima Ijudi rad e i zive. za citav niz indllslrijskih operacija. Osim naved nih. koji odgovaraju toploj strani optimalne zone ugodnosti.3.25 "e. me re ni su i neki drll gi aspek ti ma nu e lnih karak te rislika kod kojih je registrovano smanje nje od oko 20% za isti opseg prome na temperature prostora. obzirom da ljudi smatrajll ugodnim te mpe rature prstiju iznad 30 °C. eak ni pri tempe raturama koje Sll bile za 4 °C ispod individualnih optimalnih te mperatura . logicno je da se ne mogu oee kiva ti znacajniji efekti hlad nih uslova od redenog pros tora na Ole nt alne sposll bnos ti . za temperatum prstiju od oko 15 0 . godine ispi tivao od red. a otkloniee se i pra!eCi proble mi ovog procesa . automatski se povecava srednja tempe ra tura koze. aktivira se termoregulacio ni proces aktivnog znojenja. je sirenje krvnih sudova. Registrovana je i smanjena manualna pokretljivost i spre tnos t kod o be gmpe rad ni kil. Problem koji se jav lja pri radu u toplim te rmickim uslovima je relativno suzena mogucnost prilagodavanja poveca noj toplotnoj produkciji. Rezultati ispitivanja u toplim uslovima prostora Inieijativni te rmo regu laeio ni proces koji se javlja dejstvom toplih te rmi ckih uslova. 0 c. poslizanje adekvatnog isparavanja kroz odccu. Naved e ni rezultati fizick ih i me nt alnih karakteristika ukilzllju da toplot na neugod nosl uzrokovana hlad nim uslovima prost ora predstavlja znacajan pore mecajni faktor. Za vre me traj anja ovog procesa toplotna produkeija se znaeajno smanjuje. Langkilde je 1973. TERMICKI USLOVI UGODNOSTI -17 osetljivost prslijll kod odredene kombinacije le mpe ralure prostora. a ekstre mite ti de luju kao ras hladna povrsina kalo bi se postigla ista te mpe ratura koze kao i na os talim de lovima te la . U te rmoregulaeio nom smislu. glldine pokazala su poras t od 30% fabrickih nes reca pri padu te mperature prostora sa 20°C na 12 °C (prava 1 u odnosu na te mperatursku skalu A). higije nski problem mirisa te la i dr. Temperatura prstiju pri reduk ovanoj ma nu elnoj spre tnosl i kre tala se u opsegll od 30 .5. Ako se postigne zadovoljavajuCi nivo smanjenja toplotne produkeije gubi se potre ba za aktivnim znojenjem. sto je donj a gran icil oplimalnih ugodnih tempe ra turil. nesvesno se zauzima ugodniji i re laksirajuCi polozaj . eak i pri te mpe rill llri prost o ra od 18 °C. 3. a li sarno u umere no hladnim uslovima .gubitak tecnosti.3. ritam rada je bio izuzetno spor. U pre thodno spomenutim e kspe rime ntim(l primccena je te nd e neija ka brie m ritmu rada i veeoj opreznosti. pokazuje sma nje nje ave karakler islike prsliju za 50%. Pri jako niskim tc::mpe raturama. Pad produktivnosti se po kazao i kroz broj ne ispravni h varova koji se lItrostmcio smanje nje m tempe rature prostora sa 18 °C na 6 O bziro m da Oloza k spada u o rgane sa visokim toplotnim prioritetom 1I hladnim uslovima. nago n ka smanjenju toplotne produkeije moze biti izuzetno jak te se nesvesno uspo rava rit am rad a. Ve rno n-ova ispitivanja iz 1936. Oa bi se odala sto veea to plota o ko lini.

O CLO) 25 30 °C A 90 \ \y-. Ovc nesvcsDC rcakcije mogu da budu izuzetno e fiL:asne u smanjcnju produkcijc toplole...n \ .Mentol n e \ \ \ \ \ \ '--l-- osobine 80 70 Ugo~o.6 CLO) 10 15 Rod u sedecem polozoju(l.6 CLO) J J J J J 10 15 2025 30°C Slika 35 Uticoj lonpaahua otoIUre " rutInoj D"aIini . \ \ \3 60 o secoJ Tempo rodo 50 5 4\ B \ °C zo rod U sedecem polozoju(60Wfm2) u lokoj odeci(o. 150 ° C zOJ 10 k r od(~O W/m2) uJnor molnol odec i{1.sedenja iii Cak gubi motivacija za rad.0J C L O) 10 14 0 15 20 25 30 0 C C 13 0 120 11 0 2" ~(iene) 10 0 l o k r od (0.

karakteristike industrijskog rada dostigle su vrhunac za te mpe raturu od 32 °C. u pe riodu ad 32 minuta) povecale su nivo aktivnosti.l na 20 °C. Niska efikasnost radnika u vidu pojavc nezgoda moze se objasniti smanjenjcm pilZnje i opreza usled uticaja tople srcdine. da bi na tempe raturi od 38 °C znaeajno opale. te resantan ekspcriment Wyon-a i Ryd-a sa skolskom decom od 9 do 11 godina. odnosno temperaturski opseg ugodan.'vencom fabriekih nCSrCc. Ovo predstavlja indirektan rezultat teznje ka smanjenju me tabolieke toplotne produkcije i postizanja te rrnicke ravnotezc bez ueesea aktivnog znoje nja . Za prvu grupu dece tempe ra tura od 27 °C je takode proizve la efekat znacajnog pada u posmatranoj karakteristici ali je on bio nesto manji nego pri te mperaturi od 30 °C. Praee n je e fekat temperature na brzinu Citanja i sposobnosti razumevanja procitanog teksta.. Na osnovu dobijenih rezultata (koji nisu prikazani na slici) zakljueeno je da je subjektivna tolcrancija tempe raturskih promena veca pri radu nego pri rnirovanju. Mentalne sposobnosti ljudi testirane Sll i u funkciji dinamickih tempcraturskih promena u pe riodima od 60 rninuta. Za period duze od 60 minuta. za razliku od temperature od 20 °C koja je potvrde na kao optimalna i za koju su posmatrane me ntalne sposobnosti imale svoj maksimum (prava 3 desna strana tempe raturske skale A). U Africi gde su Ijudi svih rasa aklimatizovani na tople uslove sredine. a druga temperaturama od 20°C i 30°C. U po rede nju sa freJ. ali su izazvale terrnicku neugodnost. 27 °C i 30°C. Prva grupa dece bila je izloze na te mperaturama od 20 °C.itanja i razumevanje te ksta) pri temperaturi od 30°C. Deca su ispitivana standardnim testovima u okviru normalnog skolskog easa. pod nadzorom njihovih ucite lja. pri odgovarajueoj kombinaciji stepena odevcnosti i aktivnosti. Ve Like temperaturske promene (razlika rninimuma i maksimuma do 8 °C. te rrnoreglllacija zauzima stacionaran rdi m regulisanja. Prava 4 pukazuje zavisnost ritma rada od povecanja temperature Obzirom da je za kancclarijsko osoblje registovan pad u koncentraciji. odnosno odmoru. lzlomljcna linija 5 pokazuje procenat Ijudi koji su se izjasnili da im je odredena temperatura prostora. pri temperaturi prostora od 27°C registrovano je poveeanje od 30% fabrick ih nesreea kod isp it anika muskog pola (prava 2'. Efeka t povecanja te mpe rature na smanjenje mentalnih mogucnosti Ijudi potvden je od niza autora... Obzirom na klimll tog geografskog pojasa. U obe grupe bitno su smanjene obe sposobnosti (brL:ina i. temperaturska skala A). a isti procenat ·ugodnih" odgovora na skali B odgovara temperaturskom opsegu od . sasvim jc jasno da ec se ritam rada bitnu usporiti obzirom na teZnju smanje nja metabolicke produkcije toplote.J. od kojih je posebno i. TERM/CKJ USLOV/ UGODNOSTI 49 Vee spomcnuti Vemon-ov eksperimc nt obuhvatio je ispitiva nje lICcstalosti fa briekih nesreca 1I uslovima povceanc tcmperature prostora. te mentalna sposobnost postaje stroga funkcija te mperature u odredenom vre menu. dok je poveeanjc za ispitanike zenskog pola (2") bilo oko 10% . Tako ce se za kombinaciju na tcmperaturskoj skali A 80% ispitanika izjasniti ·ugodno· za tempe raturski opseg ad 19-23 °C. odnosno da se za 30 do 50% umanjila mentalna sposobnost pri te mperaturama koje odgovaraju granici poeetka aktivnog znojenja (25 QC). aktivno znojenje je prihvaecno kao neizbezno ali lIZ niiu te mperaturu za poeetak reagovanja aktivnim znoje nje m pa su i karakteristike industrijskog rada bile bolje na 26°C nego na 20 °C.

Pod ovakvim uslovima proces isparavanja sa koze je nemogue. Ovo jc sasvim razumljivo obzirom da vlainost vazduha ne utiee direktno na toplolno oplereeenje tela vee odreduje kapacitet isparavanja koje prima vazduh. Opis vlainosli vazduha velicinom relalivne vlainosti moze veoma eesto da zavara i navede na pogresne zakljucke. Vazduh u kontaktu sa kozorn se zagreva do temperature od 31 do 32 °C. Moguea kolicina isparavanja znoja odredena je razlikom izmcdu parcijalnog priliska zasiecnja vode ne pare na lemperaluri koze i parcijalnog priliska pare u okolnom vazduhu.t: PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO G REJA NJE 22-26 °C. To<iofTJv. na skali C temperalurskom opsegu od 16-20 0 c. lermicka ravnoteza lela je u lakvim uslovima zavisnija od isparavanja Ie se moze oeekivati da ee na tim lemperalurama vrednost relativne vlainosti biti kriticnija. usvojene projektne vrednosli za lerrnicke paramelre prostora (Iempe ratura. rclalivna vlaZnost. Ove varijacije u "ugodnoj" temperaturi prostora mogu se zadovaljavajuee objasniti i promenom u spoljasnjoj lemperatll rio U zirnskom periodu spoljasnja te mperatura je nih od unutrasnje koja se odr2av<l izabranim sistemom grejanja. Na primer. dok je u letnje m periodu spoljasnja temperatura visa od unutrasnje za koju se projektuje klim<llizacioni sistem.4. brzina strujanja vazduha) kao i redosled vainosti tih faklora moze bili bitno razlicit u zavisnosti od gcografsko klimalskih uslova podrucja za koji se projektuje izabrani sistem grejanja iii klimatizacije.5. Na osnovu izloze nog moze c. sa fizioloske tacke gledista parcijalni prilisak zasieenja vodene pare daje dovoljno lacan i korislan opis uslova vlainosli vazduha. relativnoj vlaznosti od If'=100% na temperaturi vazduha od 25 °C odgovara parcijalni pritisak zasieenja pare koze oko 50 mbar za temperaturu koze od 33 °C. a time i rashladnu efikasnost znojenja. te da ee ista biti zadovoljavajuca za potrebc temperaturske ugodnosti Ijudi. pri prelasku iz jedne u drugu. Za lople i vlaine uslove okoline.50 B. 3. da se zakljuci da se oplimalna ugodna le mperalurska zona krece u rasponu u 4 0 lako su ideje i postavljeni mode Ii koji obr<lzuju osnovu koncepla ugodnosti univerl alni. Pri usnjanju vrednosli projektnih parametara unutrasnjih prostora treba voditi racuna da se osim ispunjenja krite rijuma ugodnosti obezbedi sto manjc "Ioplotnih sokova" koji se desavaju usled velikih razlika u termickim uslovima spoljne i unutrasnje sredine. Vlazoost vazduha Ulieaj vlainosti vazduha na ugodnost coveka nijc tako delaljno proucavana kao sto je to slucaj sa temperaturom. Pareijalni prilisak zasieenja vodene pare za kozu zavisi od temperature koze i kreec se od 50 do 62 mbar slo odgovara temperatura rna koze od 33 °C (oblast ugodnosti) do 37°C (znacajno loplolno optereeenje). Obzirom da jc te rmorcgulacioni proces znojenja karakterislican za vise lemperature. Ulicaj priliska zasieenja vodene pare za odredeno slanje vazduha povecan . Na osnovu navednih fizioloskih i psihofizickih zahteva u ovom poglavlju moze da se zakljuci da se neutralna-ugodna lemperatura prostora moze predvidcti u zavisnosti od spoljasnjih te mperaturnih uslova. obzirom da se direktno odnosi na potencijal isparavanja sa lela. a relalivna vlainosl istog se smanjuje omogucavajuei proces isparavanja. Medulim za If' = 50% na lemperaturi od 50°C odgovarajuCi pritisak zasieenja vodene pare bice oko 62 mbar slo je pribliZna vrednost i za prilisak pare za kozu.

pove cani su vlainosl koze.6 Nivo protolea slllzi II zavisllosti od relativlle vlablOsti /Idahlltog vazdllha . E PU5ACI 9 E 8 E 7 N N E PU5AC I " 0 . U cilju razumevanja rezullala do koji h je dosllo polrebno je upoznali se sa ne kim fizio loskim od likama respiralivnog lrakta. rclalivna vlainosl lre bll da se kreCe do maksima lnih 50%. Za le mpera lure iznad 25 "C ulicaj vlainosli vazd u ha je sve oeigledniji. temperatura koze i nivo znoje nja. pluea. sluz se zalepi za s luzokozu i kre ta nje dlaeica se usporava. lako da su prome ne re lalivne vlainosli od 30% do 85 % skoro neprimelne. Na osnovu ove sludije.i ~ 4 3 2 1 0 10 20 30 40 5060 70 80 90 100 a. Ewe rl je olkrio da velieina proloka sluzi zavis i uglavnom od relalivne vlaznosli llda hnulog vazduha (sl.. E E N _10 E 9 B 7 6 . Pos iedicil ovoga je da bllklerije i virusi nai lllze nil povoljne us love za razmnozavanje.. Pri le mpe ralurllma vazdllha od 20-25 °C. -10 c . Kada re lativna vlllznosl padne znatno ispod vrednosli od 40% . Unulrasnji zidovi nosa.3. Pre laskom odredene graniec vlaznosli vazduha..x 0 '" '. da bi sc izbcgao rizik od kondenzaeije.. Do odredene vlainosli vazduha isparavanjc se ddava sa same povrsine koze a rasWadna efikasnosl je maksimalna . isparavanje se i dalje dcSava ali je lImilnje na pa se javlja ne prija lan osecaj usled poveCa ne vlainosli koze. respiralorni pulevi.s .3. ~ 4 3 0 a.6).... moze da se zakljuei da lermickoj ugodnosli odgovara opseg relalivne vlainosli izmedu 40% i 60% . ZII unlllrasnje lempe ralure u zimskom periodll.. prolok se usporava. promene u vlainosli vazduha utieu pri nesto visim lempe ralurama i pritiscima zas iCenja vodene pare. Porast u brLini strujanja vazduha ponislava ulicaj vlaz nosl i (povecana konveklivna loplolna razme na) Ie se granice fizioloskih i eulnih reakcija na poveca nu vlainosl vazduha pome raju ka visim vrednoslima. Prihvalljivo upulstvo za odredivanje projeklnih granienih vrednosl i dao je Ewert.. pa eak i sup ljikave celije-alveo le pre krive ne su Slllzokozom koja poseduje dlacice koje SlI II konslantnom njihanjll. Upravo ove dlaeice sprecavaju lldahnulu prasinu da se za le pi za sluzokozu.. 2 oX " '" 0 6 5 ~ 1 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 0) <P 1"/0) bl <P I"Io) Slilea 3... Dok jc koza suva nivo znojenja i isparava nja zavisi sarno od me labo lieke loplolne produkcije i "suvog" odavanja loplole. TERMIC/(J USLOVI UGODNOSTI 51 je sa oseeajem vlainosli koze (videli "eulne reakeije"). Na unulrasnju le les nu tempera tunJ i broj sreanih olkucaja. nivo vlaz nosli ne ma llticaja na fiziolosk e eulne rea kcije.

Strujanje vazduha u zatvorenom prostoru prouzrokovano je prirodnim konvektivnim strujama i infiltracijom. efek ti Cc dejstvovati u suprotnom smeru. Vece strujanje vazduha uvek proizvodi rashladni efekat..1 0. Pad tempe rature vazduha ispod temperature koze prollzrokuje da ova dva efekta dejstvuju u istom smeru. obzirom na ostale termicke parametre. kada je temperatura vazduha visa ad temperature kaze.5 Brzina vazduha.5.4 0.2 0. koji se povecava sa sniZavanjem te mperature vazduha. a sa druge strane poveci\ee kapaeitet isparavanja odnosno rashladnu efikasnost. S jedne strane. Ovo sarno po sebi cesto nije dovoljno da se obezbedi zadovoljavajuCe vazdllsno strujanje cije je prisustvo neophodno radi stvaranja ugodnih te rmickih uslova odredenog prostora.52 B.7 Opseg termitke IIgodnosti: brzi"e strojanja i temperatllre vazdllha . Od brline strujanja zavisi velicina konvektivne razmenc toplote kao i kapaeitet isparavanja vazdllha. Strujanje vazduha Strujanje vazduha utiee na postizanje termicke ravnotde dvojllko.Todorovic PROJEKT OVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNOGREJANJE 3. m/s Stika 3. jer ce u dodir sa kozorn nailaziti nove vazdllsne mase ciji je pareijalni pritisak vadene pare manji . intenzivnije vazdusno strujanje ce izazva ti poveca nu konvek tivnu razme nu toplote i zagrevanje tela. Medutim. Uvodenjem odgovarajueeg ventilaeionog iii klimatizaeionog sistema u takav prostor moguce je obezbediti zeljenu velicinu brline vazduha.c. Suvise veliko vazdusno strujanje u smislu ve like brzine i protoka vazduha prollZrokuje promaju koja se moze definisati kao pore mecaj termickih uslova koze rashladujuCim efektom strujanja vazduha . ::l "tJ N r:i 24r-----~~~~ > o 22 o "- Z 20 o "- a.5.3 0. odnosno rashladna efikasnost znojenja. u o . tV r- ~ 18~~~~--~~--~----~----~ 0.

15 rn/s. TERMICKI USLOVr UGODNOSTf 53 Kada ovaj rashladlljuCi efekat prede odredenu vrednost. tako i od vrste i stepena aktivnosti povrSine lela koja je izlozena vazdusnom stmjanjll i karakte m vazdusnog kretanja (konlinualno-diskontinualno). te se javljaju zahtevi za visim temperalurama prostora iii za zauslavIjanjem ve ntilacionog sistema. sa delovanjem vazdusnog stmjanja na pred njoj strani tela.3. kao i 0 drugim uticajima kao sto su broj osoba koje ee boraviti u odredenom prostom. prikazan je na slici 3. Prcpomeeni opseg brzina stmjanja vazduha. lzuzctna osctljivost na promaju pokazuju potiljak i nozni zglobovi. licni uticaj i oslalo.1 m/s bila neugodna . VerovatnoCa da ee Ijudi osetiti promaju u datom prostom zavisi kako od brzine i tempe rature vazduha. Pri odredivanju projeklnog opsega brzine slmjanja vazduha treba yoditi racuna 0 oslalim te rmickim paramelrima.7. aktivnosl koja Ce se obavljali. Ljudi koji obavljaju fizicki rad (visok stepen aklivnosli) mogu da tole risu brzinc i do 0. koji odgovara oblasti tcrmicke ugodnosti. u sedeeem polozaju. treba da je ogranicena na vrcdnost od 0. za Ijude prosccno odevene. . Ako je vazdusna stmja usme rena prema vratu iii noznim zglobovima. promaja se dozivJjava kao ne ugodna. Dati dijagram formiran je na osnovu mere nja u zatvorenom prosloru.5 rn/s dok bi za fizicki neaklivne Ijude cak i vrednosl od 0.

smanjuje se njegov 01por provode nju toplote. Ali i da istovremeno o rnogueava pristup prirodne svetIostj u IInutrasnjost zgrade kao i vizue lni kont akt Ijudima II njoj sa okolnom prirodom. Ova sloga sto u zimskom periodu varijacija spoljne temperature u toku 24 Casa oko srednjc dnevne temperature nile vel. Ta njihova ncpovoljna osobina sc ublazava ugradivanjem halitetnijih konstrukcija pnYLora.:a.og stanovista preelstavljajll najslabije elemcnte svake fasade. 4. velr-a.4. pa se mora voditi racuna {1 prodiranju vlage u konslrukcione clemente zgradc. lalm da proscca n otpor prolazu toplote kroz fasadll bude uveean. Osim svojih me hanickih funkcija . Sa poveea njem sadriaja vlage u gradevinskom materijalu. a !. OMOTAC ZGRADE Pod o mo tacc m zgradt: podrazumevaju se svi granicni ele menti koji odvajaju gradevinski objcka t od spoljne okolinc i zelT'ljista na kome je podignut: fasadni zidovi sa vratima i prozorima. onda se povcCava otpor prolazll toplote kroz zidove boljim izolacijarna. Ova jc potre bno jer staklene povriiim. kmvna konstrukcija kao i osnova zgrade na kojoj ona Ie"Li na tlu. Prilikom projcktovanja zgraelc mora se naei optimalan oelnos izrnedu samih zidava i prozorskih pOYrsina. poscduju mnogo manji otpor provodenju toplote 1I odnosll na zidove. kada sc unutrasnje temper-ature odriavaju na odredcnoj VTCdnosti lrampart toplote . s ubzirom na zahteve zgrade za energijom za zagrcvanje zjmi i hlatlcnje !eti. Zalo se prilikom projektovanja zgrade racunski kontrolislI njena termoflZicka svojstva. od padavina.1.. lIZ sve svoje predoosti. usled tratkog trajanja sunccvog zr-aCcnja i velike obla~-nosti zirni. buke i drugih spoljnih ncpovo ljnos ti. omotac ima zadalak da stili unutraSnjj prosto(" od uticaja spoljnih v!sokih iii niskih temperatura.:ada je to nedovoljno. narocito u spoljnim zidovima. PRENOS TOPLOTE KROZ ZIDOVE Prilikom proraeunavanja potrebne kolicine toplote za grejanje usvaja se da je spoljna temperatura konstantna.. TERMORIZICKE OSOBINE GRADEVINSKIH MATERIJALA 4. proveravaJu otpori provodenju toplote kao i prodiranjc vodenc pare. pa sa energetsl.i1. Zalo se u uslovima grejanja.2.

.5) J 2:-.3) U gornjim izrazima su koriseene sledeee ozna.= 1 Rut =- au + (4. S obzirom na relaciju (4.K ] . A.4) k .1 ) odnosno. prolaz toplote se prakticnn odvija u jed nom pravell.Icoeficijent prelaza toplota sa valduha u prostoriji na unutrasnju spoIjnu povrsmu ZI'd a [ y' m 2W . U tom slueaju. au 1 (4.-'6 B. normalnom na povrsinu zida. pre laz a to plote sa unutrasnjeg vazduha na zid kao i sa dmge strane zida na spoljni vazduh.2) (4. cija je vrednost zbir pojedinacnih otpora svakog sloja: 1 " o· 2:-' + A.ke: q .specificni toplotni protok [ . cime se proracuni u znatnoj me ri uprosCavaju.koeficijcnt prolaza toplote [ W m ·K 2 ] k - 1 1 + " 0 + 'a . prolaz toplote se racuna po poznatom obrascu: (4. a" . pri cemu se vrii i prenos toplote zrace nje m. Rllk - ] ukupni toplotni otpor vi~eslojnog zida prolazu topiote. Todoro l·ic PROJEKI'OIiANJE POSTROJENJA ZA CENTR4LNO GREIANJE kroz zidove i krovne konstrukeije prakticno odvija u stacionarnim uslovima. Z a eleme nte gradevinskih konstruk cija cijc su debljinc daleko manjih dime nzija od njihovih povriina. Transport toplote kroz zid je kombinacija provode nja toplote kroz masu zida. pri stacinnarnim uslovima.

. Ruj f .. . 2 ' K] m [ VV ~.6 .=1 A.7) ... _--tu t us 'Id. TemperaJllrtlo polje II vise.dcbljina sloja "in [m) A .rlojflom zidll Da bi se odredila temperatura u nekom sloju zida iii zidnih povrsina.. odakle je: (4.. koji je definisan jednacinom (4.4.. toplotni protok do sloja cija se temperatura izracunava: q= - 1 all ~~ .6) se izjednacuje sa protokom kroz celu debljinu zida.t . TERMORlZ1CNE OSOBINE GRADEHNSKlH OBiEKA TA 57 a.3).l Ru Ii [m] S/ika...koe ficije nt provode nja toplot e sloja "in [-VV-2=-' _m_] m ·K <1 .koeficijcnt pre laza toplot e sa spoljas ne povrS inc zida na spoljni vazduh _ I ~ A· I _ toplotni otpo r I-tog sloJa zid a ' " .1.' . u te---. ..t . (4.4. + .

Masa zida prema prostoriji ima vise te mpe rature.l - I [1 15.] ['C l (4. 4. Na slikama 4.b i c prikazana Sll po lja tempe ratura kada je izolacioni sloj sa unutrasnje strane zida i za slueaj kad a je pos tavlje n 1I njegovoj sredini.Todorovic PROJEKlOI-'ANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREIANJE Tempe ratura unutrasoje povrsinc zid a moze da se izracuna prema izrazu : (4. U poglavlju 0 po trebnoj kolicini toplot e za grejanje na laze se tabe le sa te rmofizickim karakteristikama razlicitih mate rijala i merodavnim koefieijentima pre nosa toplote.9. . te se dllze odrLavajll zad ovo ljavajuce tempe ra ture unu la r zgrade. iii kao s loj 1I njegovoj unulrasnjos ti. koji su potrebni za primenu jednacina 4. drugim recima. TERMICKA IZOLACIJA ZIDOVA lzolacioni slojevi povecavaju otpor provode nju toplole kroz zidove pa sc smanjlljl: pro laz to plote kroz njihovu konstrukcijll.3. tempera tura spoljasnje povrsine zida je od rede na pre mil : I" . Ako je izolacija pos tavlje na na spoljnoj stra ni zida. sto je i cilj izolaeionog sloja. Izolacio na masa se moze ugraditi sa spoljne iii unutrasnje stra ne zid a.8) Analogno prethodnom.I e' -+ 2:" "-R A uk au . pa sc po prekidu grejanja akllmlilisann to plo ta 1I njoj post epe nn oslobada i pre nosi 1I prostoriju. Na slici 4. lInlltras nja povrSina zida ce imati visu a spoljna na u te mpe ratu ru u slucaju pos toja nj a izolacije. o nd a su te mpe ra ture mase zida nae. Ako se doda izolacija. cime se sp recava pojava na prslin<l u zidovim<l.511 B. pre laza i provode nja to plote dati su tl tabe lama sledeceg poglavlja . (bez sloja "iz") sa lIcrtanim rasporedo m te mpe ratura za ne ku od rede nll spoljnu i lInlitrasnju te mpc ratlinI. ocinos no loplola nap reza nja konstruktivnih ciemenata. merodavne karakl e rislike poje dinih mate rijil la i koefici jenti prolaza.2 prikaza na je ko nstrukcija jednog jednoslojnog zid a bez izolacije.2. s to je pn:dnos t ovakvog postav ljanja izolacije koja do lazi do izrazaja po prekidu grejanja. T ime se umanjujll dilal acije e leme nata fasade.1 . od nosno izmedll lInlltrasnjeg vazd uha i odgova rajuce pov rsinc zida iii.9) Za prai-ticnc-proracune. sto doprinos i manjoj po tre bnoj koliCini toplo te za grejanje.4. olpor prolazu toplote bi se povecao pa Sl: kroz zid transportovati manja ko licina toplote.= 1 i I e. Temperatumo po lje se me nja i u takvim uslovima manje su raz like te mpe ratura izmedu spoljnjeg vazdllha i spoljne povrsine zida. U tako postavljenoj izolaciji glavna mas a zida je ko nce ntrisana pre ma lInlllrasnjem prostoru .

DIFUZIJA VODENE PARE KROZ GRADEVINSKE KONSTRUKCIJE Od svi h mogllcih nacina Iransporta vlage kroz gradevinskt: ko nstrllkeije (absorpcija. sve dok se ne llspostavi ravnotda. i z. 4.2. Zato projektna dokumentaeija gradevinskih objekata mora da sadRi ideo koji se odnosi na difuziju vodene pare.ija). dakle iz vlainije ka suvlj oj sredini. pojavu neprijatnih mirisa. posebno kroz zidovc zgrada II Kojima xc zimi odriava visa temperatura od spoljne. ani tde da se krecll iz sredine veceg pareijalnog pritiska vodcnc pare ka sredini niZeg pritiska. kao odnos protoka vodene pare kroz sloj mirnog vazduha i f1uksa kroz sloj iste debljine odrede- .4. On je definisao i faktor otpora difuziji P. U lIslovima ravnoteZe broj molekula koji prelazi iz jedne u drugu sredinu se izjcdnacava pa se llslaljena vla. Ovaj proccs Iranspo rta vodenc pare sa tendcn cijo m izjednacavanja vla.ija vod e ne pare. kapilarni cfekat . tv I. Kriseher je postavio model na osnovu koga se difuzija tretira kao kretanje vodene pare u mirnom vazduhu. nehigijenske llslove. IllJ 4. difLU.Znosl ne menja. pa cak i na njihovim unutrasnjim stranama. O na ~e odvija ill materijalima koji Sll nehigroskopni i ncsposob ni za kapilarnu llsisava njl: vlage . Pri tome. Zbog svega toga se prilikom projektovanja zgrade mora izvrsiti i provera mogllcnosti kondenzaeijc vlage koja prod ire difuzijom i raspolozivim tehnickim sredstvima spreCiti njena pojava.4.1 Proracun difuzije vodene pare Oifuzija vodene pare se odvija kroz vilZduh koji cini ispunu skeleta gradevinskog materijala. kao i II IIjegovoj IIIIIlJraSlljosti (c).4. od najveeeg lltieaja je difLU.Znosti naziva sc difuzija vodene pare. nje nog kondenzovanja II slojcvima konstrukcijc. Mo lck uli vodenl: pare Ide da se ravnome rno raspodcle u prostoru II wim pravl:irna. TERMORIZICNE OSOBINE GRAflEVINSKlH OBJEKATA i z. iz .-"'-1 0) Slika 4. kada Sll dve sredine u kontaktu. To povlaci mnoge nepovoljne poslcdiee: vecc gubitke toplote objekata. ItIlIltraslljoj stralli <ida (b). razaranjc materijala. a kao njena posJedica dolazi do prodora vlagc u zidove zgrada. Tempera/lima polja II zidu bez iz~lacije (plllle !illijc) i sa izolacioT/im slojem spoljT/oj (a) . tv 1.

T .parcija lni pritisak vode ne pare [Pa] . Na taj nacin je omoguce no da se svi z ako ni d ifuzijc vodene pare kroz vazdllh prime ne na po rozne -gradevinske malc rija lc . Spccificni p ro lok vodc ne pa re. Zbog m alih pritisaka pa ra se smalra idealnim gas om.ic' PROJEII. Ako se u jedn acinu 4. 10) gde je: D .60 B. pri svim jedn ak im re leva nlnim usJovima.te mpe ratura vode ne pare [K] . prc ma zako nu F ick-a defi nisa n je izrazo m: (4. 12) gde je .11) su prime njene sledeee oznake: v .11.10 uvedc izraz 4. T()(!om.. pa je : ( 4.spe cificna za pre mina vode ne pare [m3] kg R . Fick-ov zakon dobija obJik: ( 4.11) U iz razu (4.ko nce ntracija vod ene pare [kg / m 3 ] .NJA ZA CENTRA L NO GREfA NJE nog malcrija la. x .(obra titi painju da je za otpor propustljivos li pare korisce na oznaka R pa je zato gasna konstanta oznace na zvezdicom) p . / s] . koja prod ire kroz ne ki ma lerijal difuz ijo m.koeficije nt difuzije vode ne pare kroz odrede ni malc rij al [m 2 C .TOVANJE POSTROf F. -gas na konSlanla za vode nu paru [ kg·K J ] .prava c di(uzije vod e ne pare [m] .

to je Po-(Po . vo d e ne pare k . otpor d'f I UZIJ! ' roz mateflJal ' [m 2 2 .IfORl7.'T -k' oe f'" ICIJe nt propustljivosti vod e ne pare od rede nog materijala kg ] [ m's' Pa Speeificni prot o k vodene p<lre u proeesu difuzije definisan je i zakonom Steffan-a: g' __ D - Po .p) pa zakon Steffan-a prelazi u Fick-ov: g =-1l' - iJp at' ( 4. s. moze se smatrati da je f1uks vodene pare difuzijom kroz gradcvinskc demcnte dcfinisan Fiek-ovim zako nom pa se ovaj primenjllje u praksi. It gde je _ Rill R.15) Rill = -a 1l 1ll .o (4. pri razlici pritisaka na nasprarnnim stranama od IPa kg· m ] [ m 2 ·s· Pa 1l v-koeficijent propustljivosti pare u vazduhu [ kg ] m·s·Pa . S obzirom na vdicinc pritisaka vodene pare.S.s.a otpor d'r'" I UZIJI vo dene pare k 'roz vazduh 1lv [m pa] ~ . T£R....13) Kako je p< < PH.pa] . Krisherov faktor otpo ra difuziji p. iJp [ kg ] Po-P at' m 2 ·s ( 4. koji se koristi 1I proracunima difuzije vodene pare dcfinisan je kao odnos otpora difllziji nckog odredenog materijala Rm pre ma otporu vazdusnog sloja Rv iste debljine i pri istim relcvantnim uslovima . kg Rv 1l m - = . . od nos no u praveu smanjenja pritiska..ICNE OSOBIN£ GRAD£VINSKlH 08J£K4TA 1l 61 = D R.14) Negativan predznak ozna&wa da se difuzija uvek odvija u pravcu smanjenja grad ije nta k0ncentradje. koeficije nt propustljivosti materijala kroz koji prolazi para difuzijom u toku Is kroz kocku ivica 1m.

G radcvinski matcrUal PeUar.. Tabcla 4. 1£ POSTROJ£NJA ZA CENTRALNOGREJANJF.c PROJ£KT'O ~ :A.2 9. lZabrane su vrednosti kojc se kod vceine autora pok.8 2. ~ 8 10 15 21..5 23.0 11.5-5.1.62 B. 8% Crvena bukva 10% tel..Tooorov.17·1.poduzni eemenlni Azbesl .presovane Drvo: Smreka 4% tei.nepresovane .2 30 4-8 6.lapaju i kojc sc korisle za izraeunavanjc propuslljivosti Te. - ." 7. " .1 F.3-10 37·43 3.' 16. Z a gradevinskc materijale faktor Olpora jc dat 11 tabeli 4.5 15·50 40-100 80-210 130-370 1.9 100 5-30 1.0 10. vlage "6% ..5 6.0 37 51 .5 5. .Ekspandirana pluta -' Zasrnoljena pluta Stiropor " " " 230 160 110 70 11 2 1. vlage " 15%" " 30% " 50% " " Sperploca Termoizolaciooi materijali Ploce od plute: .0 12. ktor otporn diruziji vodcnc pore. beton Beton sa sljunkom Armirani beton Laki beton Z id od opeke Crep Gas i peno belon • Gips Vrste maltera: . .2-9.cement ploce: .krecni .27 40-60 00 Staklena i mineralna vuna Poliuretan Peno staklo .5-14 5.8 9.

5 em S.RAD£VIN5K1H 08J£KA7:'1 6.0 mm Vezivnc bojc Dcsperzione i em u Izione boje: l3ez ulja Sa uljem Lakovi: hlor. sa obc stralle bitum izimna 2 mm Tcr i bilumc nska krovna hartija sa predim l'regnir.1 [parka Ploce od lIlekog Iesanila 1. a ulo rima l3itum cn-papir 0. tUlkalom.04 111111 c.kaucuk lak polivinilhlo rid la k poliuretan lak ulja ni lak ulja ne boje Propustljivi premazi: /sa minera lima.05 111111 Vapo rex: sa bilume nom 0.7111111 Fli lul11c llska spccijalna ha rlija "SOO" Krovna harlija.2 mm A1umin ij umska fo lija 0.8 200-400 7.fo lija 0. TERMORIZ ICNE 050111..2 Transport vodene pare u stacionarnim uslovima Po f ick-ovo m zakonu protok vodene pare kroz neki zid se odreduje anaiogno jed- nodimenzio nainom lransportu topiote.Ivostruk i 1. 1-0.pena Znpth'n i matcrijali Mo ll op rell Asfall Krovna lepc nka Flirumc ilska cmulzija sa vrucim bilum . prema zo m Bitumcn po ellg!. 15) u kome je: . 15 mOl l3itu I11CIl-ka rlOIl 0. Fo lije: PVC .8 4.5 3. 4.0 85 3500 55 000-138 000 85000. (4.f.8 mm Vrstc premaza Diofan: jednoslru ki 0. izrazom.4.111£ (.108000 600 J 500 10000-25 000 10 000 80000 30000 65 000 700 000 6400 3 500 12000 200000 2U0-6OO0 670-5200 210-6250 70000-1 JO 000 25000-50000 13 000 20 000-27 000 9800-24000 180-2 15 .8 mOl no rmalan 0.Ocm 10 em PV C .5 em 2.7 II 6. krecom/ 1.

_.-it PROJEKfOVANJE POSTROJENJA Zr1 CENTRALNO GREIANJE G . m ·s·Pa F .1 . Todaro. zid iii membranu de finisan je koe ficije nt prolaza vodene pare KD • analogno prolazu toplote.17) u kome je: f3.koeficijent pro laza vodene pare [ 2 kg ].otpor provo d enJu ' vo dene pare dl'fuz" ' Zl'd a =IJom "roz SI oJ nj [m2 ./ B... Pu .ukupna ko licina vodene pare pre nete difuzijom [kg]. p.16) kroz neku pregradu.povrsina date p~egrade [m 2 ] .s. f3e .pa] . KD . sledeCim izrazorn: 1 " 0' + . odnosno spo ljnjc m i lInlltrasnje m vazdllhll kada je 1I 1I pitanjll spoljni zid [Pa J r . ]_ R di OJ .[kg] F ·r m 2 ·s kao : (4.16) 4.vre me odvijanja difuzije vode ne pare [s 1 Pri tome mozc' se de finisati i specificni protok vodene pare.1 +6 {Ju i 1tj f3e ( 4. kg .6.parcijalni pritisci vodene pare sa obe stra ne pregrade. s obzirom na G g= .4.3 Koeficijent prolaza vodene pare difuzijom Za di(uziju vodene pare (4. odnosno sa spoljasnje povrSine pregrade na spoljasnji vazduh [ m2 kg ·s· Pa • I.15 i 4.koeficijent prelaza vode ne pare sa unutrasnje g vazduha na unutrasnju povrsinu pregrade.

. c) prclaza vodene pare sa spoljasnje povrsine pregrade na spoljasnji vazdllh sa dmge sl rane zida .J m 2 .( _ ) [ kg ] R.. . sasloji iz I ri osnovne pojave: a) prclaza vodenc pan. uvodi se konvektivna difuzija.2· s kg Pa ]. 1l. ..~ -Iu p" PU. sa unulrasnjeg vazdllha na lInlllrasnju povrsinll.' [kg] zida mJ . . b) provodenja vodcnc pare kroz slojeve pregradc. TF:RMORIZICNE OSOIllNE GR4EJEVINSKlH OBJ£ KA TA 6J 0.konvektivna difuzija Pri difllZiji vo ~ lcne pnrc kroz zid.koeficijent prelaza vodene pare sa uftulrasnjeg vazduha na unutrasnju povrSinu zida [ 1. analogno prolazu tnpln tc.18) se dobija slede- gil = {3.4. 4. Uz koriseenje jednacine stanja idealnog gasa C = Ci izraz: Rd·T f' iz (4...S) [kg / m (4.4..19) gde je: (111 . Osnovni uzrok konveklivne difuzije je rl1zlika koncentraeija vodne pare u vazduhll i u granicnom sloju zida.koncenlracija vodl:l'le pllre u vazduhu daleko od zida i u granicnom SIOjll .dcbljina sloja Iml .CII.18) u kojoj je: flIt' .s (4. ( _ ) _ 1 . Predslavlja st: jednaCinom: gIl 2 . ' '(C" . O na SL' javlja kao pre 'HZ mase vodene pare iz vazduha na povrsinll zida odnosno sa povrsine zida na vazdllh.17) prolaz vodcne pare difllzijom kroz zid se .4 Prelaz vodene pare . po analngiji sa prelazom loplole. s] = (1. m · s·Pa Kao slo Sl: vidi iz izraza (4.'T Pu Pu. Cu.koeficijent pre laza mase [ ~l ] C.s . -kodicije nl pa roprovodljivoS li datog sloja [ kg ] .

kocficijcnl difuzije vodcne pare u vazrluhu [ ~2] L. ficj' ___ 11_ • !)Cnl lop10toe pn .p~ . =~ ..Lcwis-ov broj toji Dr sc primenjuje za boo Imji slueaj islovremenog pre- nosa toplote i rnase.JIVOSIl - [m2] s . Odavde sc maZe dobiti izraz Z3 izraConavanje fJ tao: ..tocficijcnl prel37.21 ) n tome jc: a .u .3 loplote (bc--L zral:cnja) pn postojanju prelaza mase A ..pan:ijalni priLisal.l.: vodeoc pare u unutraSnjem vazdubu na udaljenju od zida i u granienom sloju 7jda IPa 1· Analogno sc definiSc i prelaz vodcoc pare sa spoljasnje povrliine pregrade na spoIjaSnji vazdub: (4. a= 1 ...20) gde jc: Pc . p·Cp ....oc .tocficijent difuzijc vodenc pare u vazdubu [ W ] m·K D r . p"" .tocficijcnt prelaza vodcoc pare sa spoljasnjc povrSine na spoljasnji vazduh Prilitom izraeunavanja tocfJcijcnta prelaza vodenc pare moie sc tonslili NusseltLewis-ova leorija 0 relaciji prenosa loplote i vlage toje je definisana izrazom: a A (..

.. . P. CP. .5 Provodenje vodene pare .-I.24) u kojoj je : P. . gllsti na i speeificna toplOlil gde Sll A vazdllha nil ilpsolutnim le mpe rillurama Tc i 7....c: fl•. Rdi = ' . Provode nje vlage kroz viseslojni mal e rijal.. c5 .II A. - koe[icije nt provode nja pare "i" sloja [ m ' s· Pa kg 4.olpor dlhlZl)l vodenc pa re kroz 510 ) "I" lr i s· Pa [m' 2kg ] ]. ' .1 ( A. .12 kao: .. i C pr. 11 ).... IRdi i ( 4. P <. sa jedne i sa dru ge stranc zida...koe fi eijc nl loplol ne provodljivosli. ..11 {Jr . ne llzimaju u o bzir pri proracunll f1uk sa vodene pare kao velicina vrlo niskog reda . -P... .. T£RMORI Z /CW/o' OSOIJINE GRADEVINSKIII OBJF. 4.. ·0" Ov ( 4. definisan je u jednacini 4... slo je vee o buhvace no izrilzo m Zit prolaz vlage (4. . 17) je ddinisano jednacinom: g= P. . . . M edlltim.. lr.22) "..4. 16 i 4.6 Koeficijenti provodenja vodene pare Keo[icijent provodc nja vode ne pare nekog materijala...4.konduktivna difuzija Fluks vod e ne pare kroz pregradu osim od raz like parcijalnih pritisaka vode ne pare II vazollhll ..parcija lni pritisci vodcne pare u vazduhu sa obc stram: zid a [Pal. koji odgovara koeficije ntu provodenja kod pre nosa toplote. zav isi i od o tpornos ti mate rijala na prnpuslanjc vlage.. po a nalogiji sa zav is nos~ll lop lo lnog fluksa od toplo tne p rovod ljivos ti malerija la. .7" tI e . Trebil na pomenuli dil sc koe fi eije nti pre lazn vode ne pilre {Jc od nos no fl .. R~ gils na ko n~ lan l a za vodenu paru ..KATA 61 pa sc dobija 1 al'. = R' ... 11 proracunima koji slcde u ovo m poglavlju o ni su o buhv a~c ni .

kodicije nt difllz ije v~dene pare kroz mate rija l [ ~ [ kg·K 2 ]... R./ . Pri difuziji vodene pare kroz zid koji razdvaja prostore razlicitih te mperatura. It = R". a kako je R".25) i (4.gas n<l ko nsta nl a za vode nu pa ru oznace n<l zvezdicom) J ] Uos jed no m se skreec p<Iinja da je i za o lpo r pro puslljivosti pa re korisce na ozna ka sa R.te mpe ra tura pri kojoj se odvij<l difuzija [K] .68 B. kao merodavna temperatura T u jednacinalTh1 (4. T III (4.25) postaje lC 1/1 = --R-"-'-T}l' d' D" (4.25) gde je: Dm . "c!" se odnosi na vodenu paru a "1''' na vazduh. = D R. . 12): It=-- D. pa izraz (4.:::::r:::lC m o sledi iz (4. pa je gasna ko nstanta T . Todoro1'ic PROJ£ KTO VANJE POSTROJ5NJA' ZA C£NTRALNO G REJA NJ£ 7C ".26) U gomjim izrazima indeksi "mn oznaeavaju materijal kroz koji se vcli difuzija vodene pare. D". R.26) usvaja se srednja vrednost temperature sa abe strane zida: . Odnos o lpora provode nj<l vode nc pa re ne kog ma te rij<lla pre m<l provodc nju vazdllha jc pozna la ve licina pre ko odnosa fakt ora otpora difuziji It.

27) gde je gU t.f..+ {J" odaklc se dobijil: 1 2: -' +-. na prime r. ZiltO se za spllljne zidove . U gornjim izrazima parcijalni pritisci vlldene pare 1I llnlltrasnjcm i spoljnem vazduhu se izraclInavajll iz njihovih relativnih vlainosti i pritiska z<tsieenja vodene pare na odgovarajuCim temperatura rna: . . Pri lome cc doCi do ko nd e nzacije u slojcvima II Kojima jc p<trcijalni pritisilk vlldcne pare vcCi od priliska zasicl:nja na lc peraluri koja je u islom 510ju lIspostavljcna. ~ i5 j ] l ' -{J + L.3). 1I llblikll: ??6 .() O a hi Sl: odrcdi o kocfi cijt: nt provode nja pa re prc ma jedn ill:ini (4. 26) ko ris ti sc vise obrilzacil od koji b se najcdicc prime njuju Schrime r-ov. (4. kao karaktcrislicnc ckmente za difllzijll vodene pare.16) i (4. od slrane zida u koju ulazi vlaga do nekc ravni ''j'' u Snrftllj konstrllkciji zida (slika 4. koji jc merodavan za IIspostavljnnjc vclicinil parcijalnih pritisab vod e ne pare u matcrijalu .=1 .29) ."' v PH 273 )UI [~ 2 ] s ( 4. vodcna para prodirc od lilcaka sa vi!i im pre mn tackama sa ni~ im parcijalnim pritiscimil vodene pilre. U 1I5poslavijenom polju pritisilkil 1I zidll.:n 0 u [1 (-1./(. "_ _ _ p" . Proraclini Sll bazirani na konstanlnim te mpcralurama odnosno priliscima sa obc stranc gradevinskog c leme nta iz ccga proizilazi dil je ukllpni prnlnz vodcnc pare kroz cl"lu konstrukciju jcdnak protoku kroz svaki od njeni h slojeva: (4. /I 15 . prethodnll izrilcllnavaju vre dnllsti tcmpcrailira i oba pritiska .17) za difllZijll vodenc pare kao i (4.28) _---'I'-'~.V/:: OSOIJI I: G R4D£VINSKIII OB! F. prolok vlage kroz cclu debljinu zida a gu j kroz bilo koji sloj.28) Pil i+1 - _ p" .Pi .P-.5 PRITISCI VODENE PARE U GRADEVINSKOJ KONSTRUKCIJI Oiruzija vodl:nl: pare kroz ncki grildevinski clement zavisi od otpora miltnijala prolazu vlage.1 . {3" j= l 7C j "0 · 1 -~ + 2:!i {J" j = l:n j i . 4.2-1) za provodcnje.I 7:·1 (. Korisleci izmz (4. TI-:R. (7' D =~ .'-'---'. sledi (4.""ORI Z l r .+ 2:-' + fi" i= 1 7t i f3u p" .27) II kome jl: PH-hilro metilrski prilisak vazduha l Pa J.P.

4). Pritisci z<lsiccnja se mogu oeitavati direk tno sa dijagrama iii koristiti podaci dati 1I Tabcli 4. koji dajl: zavis nost tl:mpl:ra'd re. stirn sto je sadIiaj pare od znaeaja za vrednost relativnl: vlaznos li. i 2.3 prikazan je dijagram za vlazan vazduh. entalpije II. Sa porastom temperature ad tacke 1 na 2.aj vlage razlieit e su re lativne vlaZnosti pri razlieitim temperaturarna (za taeke 1.adrbj vlagc Sl. U takvom predstavljanju je i promena pritiska . pritisak zasieenja nije lineamo zavisna fllnkcija dcbljine sloja vee je parabolicna funkcija (slika 4. prema udaljenju uoeenog sloja. Molijerov dijagram.rI'RALNOGREfANJE f ' . kada su otpori difuziji vodene pare veliki. Z a isti sad rl. relativnc i apolutnc vlalnosti cp i x i pritisaka vode ne pare 1I vazdllhll. obicno od spoljne strane zida.70 nTnduIYJl'ic' f'f?OJD<. Kada je 1I pitanjll parcija lr. pomocu dijagrama Glassa (slika 4. Medutim.TO I~-1NJF POSTROJ£NJr1 2.5).1T za visno od tempe rature vazd uha. a pritisak zasicenja vazduha ra slc od PI na P2. sadIiaj vod cnc pare Xli stanju zas iec nja sc poveolVa (taeke I" i 2").-1 C£I'. relativne vlaznosti su 60% i 40%). To se moze uciniti i zavisno od otpora difuziji. 4. onda se u dijagramu moze zapaziti da zavisi od s'lclrhja vlage (taeke I i 2).3 Molijcrov II-x dijagram za VILzZWI vazdl/II Grafieko predstavljanje pareijalnog pritiska se vrsi slicno temperaturskom poljn. h[ kJlkg I t [OC ] 60 t:=s~~r.=\==:7\==::=:=:~ 125 h = 1'((0 kJlkg 10 60 o -10 10 20 30 40 pritiaak vodene pare Po 40 20 0 u[mbar] "'x.. Zato se preponlcnjl' graficko prikazivanje promene pritisaka 1I konstrukciji u zavisnosti od otpora difllziji. i prilisak vodene pare u vilZduhll. i u oba slucaja promena pritiska je lineama hmkcija.30 ) Na slici 4. X[g/kg] .. tzv.

\'SKJII 08J£KAT. nanose debljine tih sJojeva o. Sf.5 Glasser-ov dijagram pritiska ZQ. .j 71 zasicc nja vodcne pare kroz sloj odrcdenog malcrijala prava linijil. Pu . dozvo ljavajuCi da se racun sprovodi sil mo za granicnc povrs im: izmedu sloJcva . ako u sastavu gradevinske konstrukcije egzislira parna barijera.4 Dijagram pritiska zasiccllja vodcllc parc visesfojllc grudcvillskc komtmkcijc p [PaJ P. 4. 4. pa se u ovakvim slueajcvima na apcisli.$" Pc" 1/13.4. T£RAfORIZltN£ OSOBIN£ GR4DEVI.ricellja vodelle pare /I gradevillSkoj kOllstmkciji Treba napomcnuti da GJasser-ovi dijagrami postaju nepogodni za prikazivanje difuzije vodene pare.. koja ima otpore difuziji vodene pare dalcko vete od drugih slojcva. Sloga ih je ne mogute zajedno prikazati na apcisi. slO uprosclIJe a nalizu. p" [Pa l Pu " Pe" 5 [m] Sf. umcsto Rdi .

916 0.935 0.577 1.1 0.75~ 2 0.286 1.1 4 . 1.109 2..710.(..18 2.4:\ ~ .I 1557 1.136 0 .169 ::!.808 O.758 1). 1(.725 1.7 O.755 4.\.92~ 9 /.R03 4.374 1.320 5..872 0.14 .6('1 0. 17~ 1.622 4.294 2.220 1.311 1.361> 4.590 5.17 I.4 0 ..%R 1.(.177 .15 4. 79 I 3 .9901 0.'171 2.700 4.5 1.tNJI:.400 ).:!7 2•. 0..ui~cl1ja vIJ~cm: 1' . 129 2.758 .595 1.1.(o4M 2(0 ~$ J. 0 .70 !.115 4.806 1.97.742 2.49:1 5.05 I ).0 0.1 .I<I'J 1. I R(._ ---- I 0.104 1. 1.565 . I.1 .UQ ~. 122 3.64 7 4.1)59 3.7<)4 I .. 2)6 1.121 3.2J. I .:Y.420 ~ •.80') 2.23 I 4.1 .(.O 3..6 2.17 1.1 1(.2(.782 1. 1.r.X90 0.844 5.1 .1 ~2 3.(.244 1.194 1.8(>0 0.S'" 1.82') 1.R4:! 2 .151 2.MU .7'18 5.7JX 1.029 0.5 17 1.HOO ).947 2.768 0.\ 5.2S:! 1.825 0 .716 0.7:12 0. 3.(1 :!f) 1.780 5.72(.69(..XJ5 4 •.(I.24.568 .(·07 4.753 2.H26 .R7R 0.1'}4'J 1.1.488 J.772 1.J~4 /.925 I 1.74 1 0. I I 1.5(.001 0.3(.71 II I.06) 1.')3(.227 1.9 (DC) 0..897 0.140 3.96 I 1/)99 2.9 10 /.1.1HO J.3~9 5.11.I 17 1. 17~ 4. JI)6 2.) 0.1J7 2. I X 1.657 - 1.1'1 1.'! 2J I J.1) I I 3.072 1.251 2.705 0.909 0.057 4 .785 0. 5 4 3 0.8 18 0.981 0.8 1.'!i 4.727 5.965 2.1.0')4 1.15(.050 ! 1.1 UI2 1.ms I.871> 5.877 1.OJ I 4.5 1. 3.66 1 I IJ J2 II - 1.0.44 1 2.0 5.2('.901 0.170 5.289 5.1 1 30 29 28 27 4.667 0.006 .201 4..7% 0.410 2.1~~ 2.671 . ('~4 5 .502 5.016 0. 149 2.Q22 0.212 1.oJ(. K 2.075 .1..588 1..10X 5.02R 5.301 .7(.1 2.499 5.Q48 O.726 I.775 2.823 .5J 5 . 50.73 4.142 1. 102 1.54(.1 I 3.M77 2.790 0.205 3.2(1 2.357 1.477 I.81. 0.267 4.022 0.03'.055 2.OJJ J.'odcnc pare r I Temper" I Ufa Prili ~ ak l. ' .09J 2.') IJ 1.6 0.!IjJ 3.5R(.415 4.1 1}5 2.1.463 1.9)(. POSTROJENJA ZA CENTR4LNO GIlliIANJE Tubela 4.'132 3.202 1.8(06 0.681 0.7)5 4.1 2 .DO 2.·.O37 0 .930 2.7 2.6 I I 2.2M3 3.74(.09'1 1.C.058 0.194 ). I R{~ J.85J 1.210 2.774 0.075 2 .440 1.(. .52<) 5.70') !.21} I 0.40.54) 4.8 I.7 JoI 3.517 2 .H 0.(.5:!6 1.)6(.1 4.7.836 0.685 un 1.901 1.579 .412 1.98.17R 1.650 1.065 0.340 4..3'. IO '.7 I (. 4.7Q9 0.894 1.001 :!. 3.170 3.478 5.'1.659 :!..0~9 2.94 J 1.11 .:1 4.001 4.1.147 1.146 J.1)7'1 2.'16 1 0 .908 5.M6H :::(:: I 3.5.676 I.848 0.1 5 .IlS6 /. I'rilisak zasicenju .8-ll.Jjo 1.5 (1. 1.O~5 24 2.4X(1 4.'117 4 .672 1. 14) 3:! .12.811 5.164 1.690 .4.1.42 1 I.111 2.1 5.11 (' u klJa 0.2(00 4.lJX 1.912 J.760 1.XI7 1.595 2.1 55 2.527 3 .4JO 1.277 1.15 34 ).313 2.854 0.721 0.14.1..(.440 4.458 1..1 2..932 3.008 0.54.$O2 21 20 19 18 17 110 15 14 2.!IS'I 2.1') 5.074 2. (.019 .692 5..5). 5.~ 5.102 1.044 0.455 2 •. O.294 1.6% .974 0. 2.mm 1.704 I.'154 0.OH7 4.40 1.913 2.050 0.830 0.72 13.179 2.890 3.780 .~ 8 7 I.21 \(.780 0.2 0.R84 1.J90 4.S'JR 1.518 4.J93 1.1 0.Todorol'ic PHOJEKTO I·:. 1.140 1.6 1.5·17 2.262 ).75 2. .73 I ·1.Oryry J.988 1.115 J .701 .1).'I.85'1 2. .841 0.4'17 1.8(.

452 0.1'1 (.15 .1 0.I I O.209 0.J47 0.1 0. IKI O.415 0.44U 0.6 .141' 0 .~ 56 -4 .1 0.1 1.17~ I 'U. onda mo~e nastupiti kondenzovanje vodene pare u jednoj ravni. 153 -14 .\ 0.5 0 . 137 0.W 0 .15 1 0.1. 114 0.1.4KO .175 0 .240 O. 144 0.<11.175 O.273 0 .2H O .3 7(.291 0 . 207 0 . I9M O.1.237 0.20 o.129 0. 10& 0.1.1 12 0.500 0.1 .H5 OA. 189 0.I.21)(\ 0.425 0.1(. 1().404 0.391 0. onda u uslovima za koje je vrsena provcra. 14. 152 O.5 0.105(1 O.23 I 0.255 0.n O.252 0.1l5 0 .408 0.lH I 0.4 1~ U.'11. SR I 0 5 35 0.332 OJ04 O. 101 0 .)I} 0 .1 0.17 0 .1 <i5 0.In -I~ 0.4.7 i 4. 0.359 0 . 10.1C.)61 0.101 0.115 0.1 O.111 0. 200 0.1) I 0 .115 0.267 0. 114 0 .384 0 .401 0.227 0.5 Q.271 0 .28.1.zoni kondenzacije(slike 4.412 0.492 0. Ako bi bilo obmuto.1 23 0.)17 0.288 0']88 0.]') 5 0.221 U :~O 0.107 0.2'1? -9 .136 0.1 0.(.099 O.235 0 .).4RR 0.215 0.15 0.209 O. 12 1 0. I ~.20 O.185 0.1(.320 0 .5 08 0.105 O.3.65 2 OJ(.643 0.8).18. 155 0.472 0.6) i konstatuje da sc linije njihove promcne nigde ne seku. I ~I 0.U96 0.4(10 0.557 0 .5 0.217 O. 171 0.1 0.177 O.307 0.)44 0 . 1). 0.O~N 0 .J2J 0.0'15 0. 241 0 .1f.(04 7 0.I 0.105 O ." 0. TERMORIZ/(:NE OSOBINE G RADEJ'TNSKlH OBi EK4TA 73 .17 O"l()<) 0.I .5.184 o .~().211 O .2(1 0 0.25 I 0.117 0.248 0.34Y 0.OS 0. .8 0. 120 0. 148 0.429 0..nl O. O. O~5 .17 O.244 O.1 0..7 0 ..11 . nece doCi do kondenzacije vlage jer je u svim slojevima parcijalni pritisak ispod pritiska zasieenja..484 O.)(.11 1' 0.5 -6 -7 -8 0.on 4.352 0.6.)71 Or l40 0.4(04 0. 0.1 0. tzv ravni kondenzacije iii citavoj zoni konstrukcije .II U.2 -.173 0.127 0.\ 0.10'1 O.0 0 .lll.147 0 .205 O .329 0.13 O .561 0.54R O.4oJ4 0.12 5 0 .5 1.230 0.)(.1(· 0.) 0:1 96 ().12 0..21J 0.5 '1~ O.)77 O. D.157 0.IM 0.00 0.145 0.356 0.I . I '/'-) 0.141 0 .(01 0 0.572 U_125 0 .5% OJ.511 O.1 :!7 -17 . S~ 0.1 " 0 . 10 0.I(') 0.5 5'] 0.225 0.11 (. 1 Uporedivanje toka parcijalnog pritiska i pritiska zasicenja Kada sc u dijagramu za neku gradcvinsku konstrukciju ucrtaju tokovi parcijalnog pritiska i pritiska zasicenja vodene pare (slika 4.8 0.1 00 0.:40 0.17(.11 6 0.10 . re.. 285 0.S 16 O.7 -12 -13 (. 2(01 0.) 8 1 0 .112 0 .397 0.(.2D O.448 U.115 0.h24 0.176 I).53Y o.169 0 .IM) 1).(. S~7 0.1~8 I 0.(.128 0.2 ~3 U. 119 0 .8 0.101 0.

I p. 4. ----p.8. ' \' \ . ' -- K p.-- ---.-. 4.--------------- 1_1_~_ • ..6 Polje priliska vodellc pare gradevillske kOlLumkcijc bez kO/ldcllzacije vodef/c pare 1. pare ija Irli"" .--------------..4NJE POSfROJENJA 2. SI..--~~---R-.yr_----R-. Todoro"ii: PROJEKroV..• 1oj 3 .---------' - r . loj 2 .--'" prili sa k v o denc pare r' .------------.7 Polje priJiska vodene ptJFe u swfuju kondenzacije II ravlli .--------------.1 CENTRA LNO G REJANJE I . ".2----~-----R-d~ 1 --~~~I~/P.--------------. r I R d. . ..s loj 2 .- .------------.s loj --.• loj 3 .• luj prili s ak z as icc nj a ········ 1 ·· I ".. SI.

TERMORlZI(NE 05081 E GRAFJEVINSKlII OBIEKATA 75 t l . i I I Pc Rd.----------------.- K1 ~ K2 -. Pu - P k1 - ------- ----.----.. Zbog pojave kondenzacije.-... kitll u tackama K1 i K2 na sliei 4. kg ] [ m 2 ·s (4.-----------.-.s]oj -.-..- . -.-r--------------.-- -.\·ka vodelle pare sa kOlldellzacijom II "zolli" 4....-.4./ R tiki PIt .-.---.s 10 j 3.PKI +2:-' Pu i= I 7C . Kolicina vlage koja je kondenzovana 1I zidu izraclInava se kao njihova razlika .s loj 2.. protok votlene pare koji se na jednoj strani prenosi na zid a na drugoj iz njega na vazdllh. Kada linija pritiska zasieenja preseea liniju parcijalnog pritiska vodene pa re. -- .--... 1 KI o. nije medllsobno jednak._.8 Polje priti.31 ) Sa druge strane zid napuSta: ..-.__ ______ __ _ " Pc .---. SI 4...1 Rd 3 . Na jednu stranu zida dospeva vodena para u kolicini: _ PIt .6 DIFUZIJA VODENE PARE PRI KONDENZACIJI U ZONI I RA VNI ZIDA...PKl g.---..8. onda postoji kondenzaeija u zidu izmedu ravni Kojima pripadaju pomcnllte tacke. _ - .

z. pa] . SPll- P" Kl - pritisak zasicenja vode ne pare na ravni koja deli zonu kondenzacije od Ijasnjeg. Izracunati temperaturno polje.34) gdc je d . polje parcijalnih pritisaka i pritisaka zasieenja za spoljni zid koji se sastoji od slojeva krecnog maltera. U slucaju kond e nzaeije u ravni zida. ReZlllta te predstaviti zavisno od olpora difuziji u Glasserovom dijagramu. s· pa] [ kg .31 i 4.ukupno trajanje pojave difllzije vodene pare u danima. =gkoll.32 treba izvrSiti korekciju: PKi pIQ =PK Primer 1. plute i cementnog maltera. I?dk2 - otpor difuziji vod c ne pare slojeva gradevinske konstntkcije izmedu krajnje ravni kond e nzacije K2 i spoljne strane zida m2 [ .32) U go rnjim izrazima su ko risce nc sledeCc ozna ke : P "k l . onaj koji se odnosi na tu ravan. I?tik l - otpor difuz iji vod e ne pa re slojeva zida izmedu unutrasnjeg vazdllha i ravni pojave konde nzeije Kl m2 .s . opeke.33) ·24·d (4. ( 4. kg Kolicina kond e nzovane vodene pare koja ostaje lInutar zida data je izrazom: kg ] [ m 2 ·s Ukupna kolicina kondenzovane vode ne pare u toku jednog dana je: gkoll . Merodavni pritisak zasieenja je sa "obe strane" ravni isti. pa u jednacinama 4. Tm/orrJ"ic PROJ EKrO I ~·1 NJ E POSTROJENJA ZA CENTRALNO GRFJA NJE kg ] [ m 2 ·s ( 4. Deblji- .76 B. suvog dela zida [Pal.pritisak zas ice nj a vodene P<1[C na ravni koja de li unlltrasnji slIvi deo zidil od zone kond e nzacije [Pal . proracun kondenzovane vodene pare se vrsi na isti nacin stirn sto se umesto sloja-zone kondcnzacije ovde javlja sarno jedna ravan. za posmatrano vremensko razdoblje.

205 p. u slojevima plut e na dodirnim povrsinama sa susednim slojevima.= 1005 C. ravan dodira krecnog malte ra i eigle..111 Osohinc "lIz!lllha Tcmpera lura f°C] lu.0244 Gasna konstanta za vodenu paru je: R. V u prvoj koloni. provo C o.04 0.+.O~2 I.Il.8 10..1: 20-0 1 0. ukljllcujuCi i otpor prolazu toplote uz koe fiei je nte za pre laz to plo te pre ma Tabeli 5.. I 1 a.5 [zraclInavanje te mperaturskog polja je bazirano na toplotnom fluk su kroz eelu debljinu zida a prt: ma obraseu (4.. =1005 [W/mKl A.~ 25 12. it spoljni i unlltrasnji uslovi SlI: te mpe rature 0 °C i 20°C a rehllivne vlainosti 80% od nos no 60%.Q2 0.4 9.51 0.0259 A.1. = 462 J I kg' K .02 f"klor olpora dU'uziji vod .4.02 plula CCll1c nll1i maltcr 0.. pa rc fI 0.57 O. lzracunate temperature su prikazane u Tabeli 4.=O.+.+2: .02 1 .20• C 1 ..042 1.. A rW/mK] 0.'+ Ai Tempe rature u karakteristicnim slojevima Sll racunate pre ma obraseu (4. kao i u ravnima gde su dcbljint:: plllt e lcm i 2em. Koeficijent prelaza mase vlage sa unutrasnjeg vazduha na povrsinu zida je izraclinat prema izrazu 4. a na osnovu njih su odredeni i pritisei zasiee nja vodene pare pre ma Tabcli 4.0 6.. top lola [J/kgKI Koefi.81 0.26): . [~] . pa je kocficijent difuzije vodene pare u vazduhu prema izrazll ( ~.. provod.22 za koji su bili neophodni poqaci 0 fizickim osobinama vazduha koji Sli navcde ni lItabe li 4.70 qllk = 1 a ll 4 () . za slojeve na svakih 8 em u masi zida od eiglt:.=l.1. T£RlvfORlZICN£ OS081N£ G RAD£VINSKlH OBJEKATA 77 ne slojeva su dat e u Tabcli 4. TubelH 4.24 0.V) Z a odrcdivanje ve!iCina pareijalnog pritiska vodenc pare u ovom primeru su racllnati koefieijcnti konveklivnog prenosa vlage iako se ovi mogu u prakticnim proracllnima zanemariti.24 0..7): Temperature kao i pritisci izracunavani su za unlltrasnju stranu zida.111.=O..293 Specif.+.0 16.04 0. II (druga kolona u Tabeli 4.+ 8 0. IOpl.11 F izickc osobine zadlltog z ida Malc rijal krceni mailer opeka dcbljina «5 [mJ koeficijCI11 IOpl.=OOC Gustina Iks:/m31 Pu. Tahcla 4.).+ .81 0.

5 [rn2] 1.10 )3=18.s .2. Otpon difuziji vodenc pare kroz slojeve zida se izraclInavaju analogno otporirna provodenju toplote.118 .02M 5 . 10. 10.205 .55 . 1005 .412 .293.( 0.1V.10O. Koeficijenti difuzione propustljivosti vodene pare za zadati zid su izraclInati prerna (4. Todorovic PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA CENTR4LNO GREJANJE D.26) i dati u Tabeli 4.049 .8 5 1. ( 283 )1 . 10.1V Koeficijcoti diCnzije 1C Materijal Krecni malter Oznaka [kg/msPa J 2.l o. 11 1C Opeka Pluta Cementni malter . 2:j 1 .+T" m 2 Od ~ vd e 293 + 273 2 283 [K] se dobija: 1 (3 = 8 .412.73 B. [rn . 2.11 1.412.26 .=I 1C .81 =2.28) sledi izraz: 1 Rdj =-+ f31.1005. 10. 11 1. Ovi otpori se ne mogu prikazati u Glasser-ovorn dijagramll jer se radi 0 velicinarna mnogo niZeg reda prema otporirna konduktivne difuzije vodene pare.712 .0244 1.( 0. • = 2.pa] kg 2 Tabela 4.412.10 6 fl. Iz jednacine (4.81 = P/j 273 2.0259 5 . 10. 2.0259 ) 3 =52 . 11 2.26 ( Tm ) 1. 10' [ kg ] rrt ·s· p-" 2.105 273 s gde je: T=T. 10.412.105 1 8 O tpori prelazll vodene pare na unlltrasnjll povrsinu i sa spoljasnje povrsine zida iznose : 1 7 Rdu =-=189'10 (3 .8441 .10" -162·293 0. m2 ' 5' pa] [ " kg R ile = _1_ = 5.

) 0 fJ [pa! 2337 2115 .'J+lS · I()" 6.8')' Itl' 9. 5 633 Git l.VTcmpcmtnrc.O C)1') ·IO IO lu 1.28): PII .8 Pa Parcijalni pritisci u pojedinim slojcvima su racunati prema izrazu (4. U dllk 1402.2 p" fle=rpc Pc =0.3808· 10 +10 U grafickom prikazivanju pritisaka vodenc pan.XO .ijalnih pritisaka i pritisilka zasiccnja vidi sc dil su parcija lni uvck manji. IIi R ( 4.R 6.29 '~s = 0. T£RAfORfZ1CN£ OSOB1N£ GRAf)£V1NSKIff OBJ£KATA 79 II na osnovu kog~ su izracllnati parcija lni priti5ci.20 1.= l1.7 n.() 9.2" 6. 322 14. Tabcla 4. s loj zid.. Prema istoj tabe li ukupni otpor jc : m2 [ kriljnjoj kolo- .0 2075 1855.707 0.2 .:1:2 'I'"lja 18. U tom ~Iu'.0 Ud[mL's'Palkg! 1. R'fllk Pi = PII - .p.=0.1.a · ju fluks vlagc je: gllk = PII .543 12. 1() . pritisci zasiccnja..9).9 796.U~). 7 13 ·I O 1.28 01=0. 4.60 · 2337=1402. cije su vrt'dnos ti date ni T abe le 4.26 06=0.V..~.] [m! unulra fl oC[ ~O 0 1=0 O 2 =0.~ 5 9R2.02 oJ= O.1l""54· to" I. otpori difuziji i parcijalnii prilisci za zid iz primcra I.11'J"69· Itl" '). knriscenL' 511 dvL' apsci'L': jl'dlHl sa olporima difuziji i druga apcisa sa odstojanjim'l slojcva otl unutrasnjc stranc zitla (sl. s. te da u zadatom zidu neee doei dn knntlenzacijc (slika .80' 6 11 =488.1Y..3S!l15 ' 10 DSOS· In 10 Jl ll'a! 1·102.201 36. 1 16..488.18 05=0.726 3.:'17 i)07.:1.51l ·189.p. IlS. Uporcdivanjem pan. 1 1477. 6.1O 0.C)" ') · lO S 3.41 67C).4 18.3 1655 .8 1..28) i dati u Tabe li 4.38 1 1 " 1. 30 n .pa] kg a pa rcijalni pritisci vodenc pare sa obc strane zida 511: PII=rpll PII =0. 12 750. 111 10 10 I..V. 6 . 1.

- 5 -- o 0 . \ \ = 1402.(NsIkgx1lJ') ~ 10 18 262830 /l l) (em) Stika 4.2 1000 \ \ \ \ \ \ \ P: =610 SOO 2 em . j ZA CI::NTr&1LNOGR£JANJE t ~ = 20 15 . .. p (Fa) P. I t. .mplja opeta P. .cementni malter ..kreau malter 4em-pluta 24 em.flO . . .." = 2337 .Tor/mw'. 2000 .. .TO I·:' I NJ£ POST ROJ£NJ.. . . '" 488. .... ..9 Raspodela temperaJllre i pritisaka :zidll iz primera J. ... I ...-.. I I I .. I I I .c PNOJl=:J<..8 0 0 I 02 50 100 I I 140 I 32 R.SO IJ. . ..-o I I I 50 100 140 R. 2 em . . ISOO P.

Debljine slojeva kao i paramc lri spoljnjeg i unutrasjcg vazduha su isli ka o u primenl J.10: Jl ~2 = 666 Pa Za izracunavanjc difuzije vode nc pare u zid i iz njcga trcbil odredili olporc difuziji za sloj"vc do r. I~. Sa slikc se vidi da sc Iinije prilisaka sekll II lackama K1 i K2 II Kojima su vrednosli pritiskil ucitane sa slikc 4. PrimcnjujllCi izloze ni poslupak pomocu koga SII izracllnavane relevantnc velicine II primeru I. suplja opeka i cemc ntni millter.0189 . Vrednosli su dale u prvoj ko loni 'fabele 4. loplolni nuks je isti kilO i u rr imcm J.wni u knjoj pocinje kondcnzaeija (Iacka K1 na slici 4. olpori diruziji i parcijalni pritisci i prcdslavlje ni u Tabcli ~ . 5. tempcriltursko polje jc izmenjeno.6 vrcdnosti mcrodavnih otpora Sll: R. odrcdeni Sll prilisci zasieenja. slojevi zida su: maller.~I Primer 2. 7. VI i prikazanc gra(icki na slid 4. koeficijcnt i difuzije vodenc pare za materijale II zidu.26 '10+ 9 = 2. ali sa izmenjcnim redoslcdom pojcdinih slojcva. Temperillu rc su racunate prcma obrasclI ~.lkl = Rdu + Rdkgraf = 0. plula. 7 Zil unutras nju stranu zida. RacllnajuCi od IInulras njc slranc zida. rtilnc velicinc na slici 4. i i7nosi Zbog dmgacijeg redosledil slojeva. polje pritisaka. Posto jc te mpe ratursko poljc u zidu promenjcno zbog n..10+ 9 + 2.1'1>1 . odl'osno otpori prelazu mase vod e ne pare.VSKIfl 081£1(. S obzirom na ncizmenjene tempe rilturske us love.10. T£RMORf ZfCN£ OSOBfN£ G RAIJI.31: . KoristeCi lll. su isti kao u prelhodnom primeru.doslcda slojeva.:I·'l.2789 . Koefieijenli prclaza. 23. Izracunati lemperalurnll poljc u vikslojnom zidu. kako priliska zasieenja tak o i parcijalnih prilisilka CC 5C izme nili u odnosu na primer I.VI.10+ 9 KoliCina vodene pare koja prodire u zid je prema jednacini 4.m.-I.ijalnih prilisaka i pri lisaka zasicl'nja vodene pare za spoljni zid koji sc sasloji od islih matcrijala kao zid II primcnl I. slojevc na rastojilnjimil od 2. polje p.6) kao i od krajnje ravni zone kondenzacije (tilcka K2) do spoljnjeg vazduha. i 30 em kilO i za spoljnll povrsinu zida. kao i parcijalni pril isei vodenc pa re u vazduhu sa obe st ranc zida.

mprnolura..3808IlI·101O p (pal 1402.2 .7 802.38025. VI Vred~ u.06377 ·111 10 1.89 .0 6.0 4.\02 1l.12-12 2.82 B.Todomt'.t2 935 813 725 6. = 1.] 1.0 ?J75 1.°6 20 18.745.olicinu vlagc L.a .c I'R01F.7 0.oliooa L... )0+ 9 a L.4LNOGRElANI£ U02.5 0 p (Pal <5=0 <5=2 <5=6 0=7 <5=8 0=16 0=24 0=30 0=32 2337 2115..9498' Hf 20795.4 1264.1641.8 2." 18.109 26218. '107 9.10+ 9 Razlil:a gornjib vrcdnosti prcdslavlja L.109 3.rid iz prima'a 2- sloi .32) iznosi: 665-488. Tabcla 4.2789. alpord diruziji i parcijalnih pritisaka "lMkoc pare z.20136'10 1.1139·W9 9.6 6Q7.5 488.1 lil C£lvTR.0 9.1 12.8 .KrOI.a spoljoi vazduh (jednacina 4. prilisaka zasittoja.7 11929 997..2 74 0.oja sc u zidu kondcnzovala.:·tNl£POSTROJ£NI..109 6. 10 10 R.2 1336.oja prclazi sa zida n.6 1228.15 633 610 R (ml's'PaJ1'l.

pluta 24 an . o 50 100 140 2 em . . .· ... I 2000 I I r p' 1500 p. .10 Tempera/limo polje j polje prilisaka za primer 2. .kr~ malter 4 em .luplja opeka P. .8 rf-- o o I I 02 III 50 100 I 140 R.......... P: = 610 soo ...." .:::::: -:::::::::::::: ....cementni maller 2115 .t..._... ..":... EOSOBINE GRADEVINSKlH 08JEKATA 83 to = 20 5 o p(pa) p.::::::::: ... 4..: ::..--1r- 2 em . ...2 1000 . TERMORlZlt. 438.. ... ~::..(Nslkgdoj I 30 32 678 16 24 5 (an) 51.. 2337 . . = 1402...

araklc.---- . \ K I ' :. parne barijue .:.- -.. u svakom sloju kanslrukeije parcijalni pritisak vodenc pare budc manji od prilisk a /dsi<-'coja_ p[l'''1 (I] (1) [3 ) (I) (1) (3 ) [4J [4] [5) '.~ -. . ----'-- -.~ .. sa ciljc m . 1..'cr.'e prill1o....' " {tyro-s..lali gradevinsL:..i malcrijali_ Tako.4. _. ' K2 .:oll.'ocficijcnl propusllJivosli vodenc pare JIa/ = 2.7 MERE ZASTITE OD KONDENZACljE Da bi sc ncpoicljni cfckal prisllstva vlage II zidll sprecio._-_ . na primer aluminijumsL:a folija ima fak tor difu/ !nnog alpora l ' = 700 000. --' --:~ . --.il'i. -~:. prcduzimaju s ~' me j. a smanjuju iza barijere u pravcu sni. " -.~.. a \'. bet. ... .'ilmkciji i na Djcnoj pon'.i. -been i m aile r -m asiv n i zid · PB'p"ma barije a -l c nno izo lac ij a (5] -kreco i m a h e r --. -.' 'I i milh:rijal vclikog olpord diruziji vodcne pare. 1 j I I • (u PH) p.11 PoIje priIida .ristike su JI = 3500: . -"'.ojivana mcra jc poslavljanjc pame barijere L:oja prcdslavlja zapl. ~ ___PL li(mJ Sl4. vodene pare sc povcCavaju isprcd.I.79.Za bilumensku IepcnL::u ave L:. znatno veecg od onih kojc poscduj u .. NajCci<.-r P".cnja lemperature i prilista zasiecnja.p. -.Dthfte pare Il ~j ~ SII .-. P ( hez PB) -.Pal. - - ~...' proliv pojavc kondcnzovanja v<>dcDC pare u samoj J.'.. -'- - - '- ~ ...{ T' -. -.1lB_L .. -- . -.10=:> 1-1 [ kg ] m·s-Pa Uvodcnjcm parne barijcre parcijalni pril&.- ) '" ':: '.. .~..

Uslcd toga praklicno ne dolazi do temperaturskog pada kroz parnu barijem pa kriva prilisaka zasicenja zadriava svoj oblik kao u SIUCiljU bez parne barijcre. Ie se tako i crta.10 na primeru jedne konslrukcije zida od cetiri sloja: krecni mail e r na jednoj strani zida. sto se ne sme dopustiti. Medutim. t<lko da su izbegnuti uslovi za kondcnzaciju. poslavljanje vise parnih barijera (sa obe strane i izmedu slojeva termoizolacije) moze d<l ima za posledicu pojavu kondenzacije. Poljc prilisaka je takvo da se izmedu ravni Kl i K2 javljaju uslovi za pojavu kond c nzacije vodene pare. Ulicaj barijere prikilza n je na slici 4. [sto taka. ali ne iznad pritisak<l zasicenja. termoizolacija i krecni malter na drugoj strani zida. ako bi se posl<lviia parmI b<lrijera sa hladnije slrane zida iii ugradile dye parne b<lrije re (sa obe slrane termoizolacije). opeka. U delu zida iza barijere parcijalni prilisci vodene pare poslaju znalno nizi. tako da je otpor provodenju toplote zanemarljiv.-I. jer mat e rijal koji se nanosi kao barijera imil ve liki koe ficij e nt provodenja toplote A i debljinu od ne koliko milimetara. javila bi se nepovoljna raspod e la parcijalnih prilisaka vodene pare i nilstupila bi kondenzacija unutar same izolacije. . T£RMORIZ ICN£ OSOBIN£ GJ<r1EJ£VI NSKlH OBJ£K4 TA 85 Parna barije ra ne predstavlja toplotni otpor.1nja parcijalnih prilisak<l u delu zida ispred b<lrijere. Ugmdnjom parne barijere (sloj 3) polje priliska u zidu se menja i dolazi do pOVec.

odnosno da su sve merodavne velicine uSlaljene.koeficijent prolaza toplote kroz povdinu "i" (WIm K) Fj . prozori.povclina (zida.F. Zato se za proraclln gubitaka toplole koriste zakoni za prenos toplote u stacionamim uslovirna. prozora. 1 87 . Oni se odreduju preko obrasca za jednodimenzionalan prolaz toplote. vrata. nalazi u stacionarnom stanju. 1959 i 1983 godine. cja posJednja tri izdanja potiw iz 1944.) ako posmatrana povrsina razdvaja prostoriju od spoljne sredine iii temperatura susedne prostorije.=t. 1 Prema NemaCkom normativu DIN 4701 iz 1959 godine. dodacima. za svalm povrsinu posebno: Qo = Lkj. Izracunava se kao zbir tzv. kako bi se uzeli u obzir poveeani zahtevi za Deutsche Industrie Normen .kolicina toplote koju prostorija transmisijom gubi kroz odredenu povrSinu (zidovi. tavanica) (W) 2 kj . POTREBNA KOLICINA TOPLOTE ZAGREJANJE Potrebna kolicina toplote za grejanje jednc zgrac1e QH predstavlja karakteristil.5. transmisioni gubici toplote se obavezno koriguju tzv.=1 " (5.spoljna projektna temperatura (t. ako povrsina F razdvaja dYe prostorije (0C). tavanice) kroz koju prolazi toplota (m2) . poda.NemaCke Donne za industriju. pod.. transmisionih gubitaka Qr i ventilacione Qv kolicine toplote: Transmisioni gubici toplote Qo nastaju u odredenoj prostoriji prolazom (transmisijom) toplote kroz povdine koje omeduju i razdvajaju prosloriju od prostora koji imaju drugu vrednost temperature.1) gde je: Q" .unutraSnja projektna temperatura (0C) Ij . vra ta. Pri proracunu polazi se od prelposlavke da se proslorija za koju se vdi proraeun. Doma61 procedura proraruoa je bazirana na DIN iz 1959 godine.'U zgrade i SIULI kao osnov za proraeun postrojenja za grejanje.'(lu-lj) . I" .

. tako i konvekcijom i zracenje m. U obrasclI l!A predstavlja otpor prolazu toplo te kroz vazdus ni sloj (m 2KJW) (tabe la 5. de bljina jednog sloja zida "i" (m) Ai . Racllna se preko opsteg izraza: 1 k= 1 () . kao i 7.doda tak-korcktura za uticaj orijentacije prostorije pre ma stranama sveta .·ll"-J /. Spoljlli kocficijclII prela7..1).k Koeficijent prolaza toplote treba da je poznat za svaki gradevin~ki element kroz koji postoji raz mena toplote..koeficijent prelaza toplote ~a unutrasnje strane posmatrane povrsine ( ta · be la 5. . lopl ole a.3 ravan krov 8 6 12 Umllrasnji koeficijcnl prela7 . bo i za podovc i lavanice ori orelazu 10 0101.1). posto se u vazdusnom sloju toplo ta pre no~ i kak o provocle nje m. KOEFICIJENT PROLAZA TOPLOTE . II) I U. Tabcla 5.+2: . onda nema sarno provodenja toplote kao kod evrstog sloja.1.'+ .koeficijcnt pre laza toplote sa spoljne strane posmatrane povrsine (W/m2K) (tabela 5.Y}A Z ·' C1::ATrv· 1 I.' I' RO} ":KrO I ~· 1 NJ[ roSTflO} E.2) Zo . kao i za neutralisanje uticaja hlad nih spo ljnih zidova (Za) :Zd=Zu+ Zo· Prema aktu e lnom DIN stand ardu ZlI je izos tavlje no.1 Koclicijenl prclaza loplole (W/m 2 K) Za zidovc i unulrasnjc prozorc.. lo plule a. (W/m2K) . toplotom i izvrsile druge dopune koje zavise od specificnost i grejanog prosto ra. odozdo naRore Za padovc i lava nice pei prelazu loplote odozgo lIadole Za sool inc orozore Kocfieijcnt prclaza loplote pri srednjoj brzini velra Za slueai dodalnih viseCih fasada.'I'mlarm ·. Za lo se po tre bna kolicina to plole za nadoknad iva nje transmisionih gubitaka QT razlikujc od gubit aka izracunalih po obraseu 5.koeficijent prLlvode nja [oplote za posmatrani sloj zida "i" (W/m2 K/m) (labe la 5.NO 1iI<tJ.3) a" . 1 I .J IT) as . Zs .SS !I. 5. o .dodatak za zagreva nje prostorija pos le prekida u grejanju Zu.ako se jedan od slojeva u zidu s a~toji od vazduha. 25 (( .. 1: Qr-Qo( I + Zo+ Zs) gde je: (W) (5.+ a ll Ai A a j (5.

92 0.81 0.1 0.8 1.92 1.3-3.92 0.52 0.27-0.74 0.92 0.74 1.58 3.52-0.47-0.92 0.58 0.92 0.5 1.05 0.05 0.91 0.92 0.92 0.5.74 1.1 0.96 1.92 0.76 0.84 0.05 0.47 0.84 .22 0.ipsani mallc r laki Ripsani ma ltcr Icrmo izolaeioni molter gipsan i malt cr na Irsci Aipsani maile r na rabie mrcii granil dolomil i mra mor pcSCa r.92 0. (OI.33 1.84 0.52-0. nasul kc ramzil .88 0.05 0.92 0.15% ) sll plja opeka (uk! jucujuCi i supl jine ) porozna opcka k1 inker opcka (pll lla i sa sll pljina ma) blo kovi od c1eklrofilt e rskog pepel a sil ikalna p Ulla opcka silikalna .04 0.92 0.ILl.Y.85-0.·1 / () /'LOTr.05 1.61 0..84 0.84 2. hum us pesuk (suvi ) sljunak (5uvi) drobl jena opoka d robljella pluta perl il .16.09 0.1.l1.09 0.1500 1600-2000 1 !00. /'0 7"I<loIIN. iSpUDII 1800 1700 800 50 100 400 250 50 1700 KoefidjeDI provode nja lopl ole ).47 0.11 Fizickc osohinc gradcvin ski h ma ter lja la Malen ja l Gusti na P (kg/m' ) Specifi eD.47-0. 5.5 2.92 0. ZA Ci!WJA Nlh' Tabel . amorrlli krccnja k pesak i siln i S1 jurla k obradiva zemlja.84 0.046 2.lola c ( kJfkgK) 3 I puna llpcko (s uplikovoSI0. (W /m K) 4 0.1 6-1 .99 1.64 0.47-0.I KO I.4 0.84 0.92 0.74 0.52 0.4 1 0.51-2.1 6 0.79-1.84 0.1400 1200 1200.05 1. bcl ono zid ad kamena bel ons kc blo kele sa slIpljilloma 1I 3 rcda (ukJjlletJ jllCi i su pl jille) krceni malt e r p rodllzni krcelli molter ccmcnlni maher ~ipsan i i krcerlo .84 0.56 1.7 0.84 0.92 0. nasul 51rURol ina mincralna i stakJcna vuna lie (vlamo) 2 zidovi 1200.1600 600-800 1600-2000 2000 1600 mallcri 1600 1700-1900 2100 1500 1000 600 1000 1200 prirodoi klImcD izcmlja 2600-2800 2650·2850 2600 1500-2000 1500·2000 malcriia1 z.180 1200-1400 800 1900 1300.92 0. uplja opeka (uk!jui:uju Ci i supljine) pozolil lermoblokovi od S1ja ke (uk!jui:u juCi i supljine) blokovi ad pcnohelona puni blokovi od lakop..35 0.92 0.81 0.1 9 0.

33 081 0.47-0.88 0.88 0.84 0. .08 0.14 0.H ."fI\ :'.47 0.84 0..I.35 041 0.7 0.099 0 0.C PRO F.oQ.j betoni O<J kamen 093-233 0.05 0.04-2.88 2.14 012 0047-0.09 " i...21 0.35 1.96 0.88 0.99 0.16 2.09-2 1 2...09 2..2500 2600 1100 700-800 500-600 620 400 550-600 1000 200-400 -600 ' 550 500' 450 . 2. ik .r " ~.tvrda -meka .kTOV4NJEPOSTROJENJA ZA CENTR-ILNOG R£J.' I I 1\ L!' .13 0.eni moz.29-0.21 .96 I 1.*·:II1\'' (JO ' .88 1.19 0.84 0.09 .. 400 ' .21 0.lake.'''~I''.47 .23 0.79 1. a ira ~nlislir£!. .debrine 25 mm 1. SU I'i stakleni blokovi d r'll) " 2.081 0. ~ ·oJ' '" '.33 0.92 0.67 1. .099 0.29-0.21 0.67 1.76 0. laki betollski clementi armidlno sta .1 . .96 0..093 0.'1. stakJ.96 0.fl".84 0..7 0. 0 .£ene 20 35 \ .000 or keramicki moz.92 0.05 0. I}.44 044 0.058 0.84 0.09 1.88 0.47-076 1800 2100 850 900 . za oulanan 'b iznulra S r.do 18 mm 096 0.""'·'''.0. I ' .84 1.96 .10<:0 iverica .88 1. 1I.1 ik linoleum uma rcdfabrikoV'Jlli betonski e'ementi .047 1000-1400 600-800 1900 1800 2000 1900 2300 1200 1000 2400-2500 1200 2600-2850 .'i'u<iorTJI'.88 0.58 014-029 0.05 0.1NJE 2 belool 1800-2500 800-1400 400-800 1200-1600 1200-1600 lace 3 0.081 0052 0.26 ' t.48 0.47 2. -0" ~.

9/ 4 017 019 07 023 012 016 007-009 0. "--''' 1 .mole PVMD i PVC picXe poiistirolske picXe (u bloko. . mekana bitumensk~ traka sa ulo!kom od '1luminiiumske foliie krovna lepenka vi!esloina bitumenslca hidroi20laciia PIB (voIirzobutilen) trw CR (hlorpren kaublk) trw CSM (hlorsulfidna oolietilenslca) trw EPDM (etilen .8.23 03 03 099 29 035 5.6 126 4191 -422 1006-1012 termoliolatorl mineraln. POTREBNA KOUtINA TOPWTE ZA GREJANfP..nofilen vinil-azhestne plcXe tepih doske za pod hrostov parke tvide drvno-vlakn". 2.vima) oOIiuretanske p1cXe izrezane iz blokova . 0035 0041 004 0. . PVC p1cXe urea p1cXe voda (10-100 "C) vazduh (0-100 "C) . ~ t .cementne plcXe ~Iik 2 DCMIae oblOlle 3 1500 1100 1900-2100 1400 olOS 167 I 05 096 096 096 123-146 167 167 1.prapilen .19 01 9 026 0.pIca: od sintetillih materijala.' "f' 1A 5. \ : 30-200 145 120-160 800 350 400-600 1400-1500 1180 1400 . 15-30 3O-4C 50 15 osla\o .5 . ..14 0·21 019 019 (\ 19 019 0. 203 380 35 110 0041 0056 0041-0044 0046 0098 012-013 019-023 019 021 1 bitumen bitumensica lepenica ".' . 039 084 084 '167 126 147 167 1.5 46. oIcwo cink 7800 7200 2700 9000 11S00 7100 .574-0683 999 7-958 4 1275-0932 o0243-0 0314 . vi!esloinOR poliestera picXe od wilne .67 125 096 1 46 1146 146 096 1 1 104 088 082 096 046 05 088 800 950 250-300 ·520 700 ' 900 ' 1000 1~00 900-1000 kroVDI pokrtvDI mlterill " 1100 1100-1200 1600 1300 1500 1200 1900 2800 1800 meWI Iiveno lIVOMe aluminijum bakar .59-169 1 096 126 138 1 . i staldena vuna staldena pena pluta (ekspanzivna imprelUlirana) plcXe odQlo!ivene trske plote·odjlresovane slame (strami\) . I' .kaublk) traka crep plcXe od !kriliaca azbest . prskani azbest .te plcXe oolietilenske foliie PVC foliia.homOReoo . 1 oOil} .volt PVC .

5_VII. .6 5.21 Zit gritdevinske ele mente uobieajenih materijala i standardnih debljina. ~".21 0.1 Primer 1 Izr:lcunnli koefieijent prolaza top lote kr?z spoljni zid }slika 5. bez zaplivallja crep no lelvama s:o 7.16 0. unutrasnji krceni mil Iter 1 em. 3 belo n od kil menog agregata gustine 1800 kglm . kilo i da za zid od istih materijala nije jednak koefieije nl prolaza lo plote ako je laj zid spoljni iii unutrasnji.17 0.21 0. 8 em.8 4._/ . Tabc la S. -\ .111 0. vazdusnI sloJ ) em.OJ£NJA Z-1 CENT/'.'I!"< 8.ILNO GJ<UAME T"hcl" 5.. 2 1 k= 1 -. 12 em. Kada se koefieijenl prolaza loplote izraeunava onda se to eini prema obrasell broj 5. Prilikom korisCe nja tilbe lil 1re bil vooili rilenna Oil koo horizontalnih povrsina koeficijent prolaza toplole zavisi od smeril loplotnog lokil.1) sled:~g S~s!<tv<r: spolJnt krcenl mail e r 2 em.16 0.a\110.1 krov.plivcl1i spoj arrnirallo-belonski krovovi pokriveni ler p"pirorn..16 0.. a.8 5.~ k =_1_=164 06 ' .KrOI~·1NJE POS71.Ol ~i .()2 Il.81 . puna opeka gustine 1800 kglm.93 0. ~:: .02 0.2 1.=25 W/m K 2 a u =8 W/m K I . ere I' iii lalasasli lim na lelvama.+-. (m 2 KJW) 1 Z 3 4 5 0.+.+ .. koefieijc mi prolaza toplote izraeunati su i dati u tabelama 5. debljina uctona 5 em arillirano-hero llski kr ovovi sa izo lacijom od 35 mm lerase sa izolaeiiom oel 35 rnm k(W/m'Kl 11.16 0. W/m2K 0. +--+ .aptivcllim spoinicamn staklo jednost.+-.15 0.3.18 0.14 0.12 016 0.16 0.3 J.08 ' o..25 0... bez izolaeije. zbog razlieitih koefieije nala prelazil lo plole..IV .lll OtPOf prolazlI toplotc vazdllsnih slojcva DcbljioR \'82""5DOI: sloja (eml veri ikalni sloievi horizonl~lni slo jcvi pri prolnzu loplo le odozelo nnvisc horizoll la illi slojcvijJrijJrolazliloplole odozgo lIalliZe 11A.Torioml 'ii: PfWJF.81 0.1 Spoljlli lid ..14 0./.15 0..76 0.IV Koclicijcnt prolaza toplotc k za krm'ovc (W/m1K) Moteri). Slika 5. 3-5 mm.

30 5. jednostruk prozor. . dvostruk staldeni blok.5.5 3.5 . .6 3.8 4. odstojanje izmedu stalda 6. odstojanje izmedu stakla 12 mm drvcni sooieni orozor drveni dvostruld orozor l:elieni iednostruk Drozor.2 3.0 mm eclieni jednostruk prowr.8 3.9 3.2 3. dvostruko zastakljen.5 .5 2.9 2.8 4.3 5.0 1."jF .3 33 2.) VaZll za vclt.5 31-3. dvostruk prozor Socci \aIDO zaslakljivaDjc 'crmooan staldo.8 3.devena') ) sool ina vrata ..' .2 . drvena sa staldom iednostruka balkonska vrata. dvostruko lastakljen. dvostruka unutrasnia vrata SDoliol pnnori drveni iednostruk prozor.1 GREJANJ£ 03 Tabcla S.3 5. iedncit'ruk termoluks. triputa vazdu~ni sloj cudo staldo (orema debt iini stalda) termoluks.. iednostruko zastaklien eclieni jednostruk prozor.1 5.l:eliena balkonska vrata. icdan outa vazdusni sloj termooan staldo dva puta vazdu!ni sloj termopan stakloi.8 4.3 5. 3. drvena sa staidom.5~ . . ) 1 1.3 2.3 2.. 2. .5 5. odstojanje izmedu staid a 120 mm eclieni"sooieni Drozor eclieni dvostruki prozor nadsvetlo.V Kocficijcnt prolaza loplotc k za prozore I vrata (W/rn'K) I Vrala soolina vrata . I 20 k.0 mm drven.6 2. dvostruJ(O zastakljen. 3. iednostruko u l:elienom ramu nadsvctl o dvostruko u l:elienom ramu veliki izlozi.5 5. . odstojanje izm~du stalda 6. jednostruko zastaldien drveni jednostruk prozor. orozori u betonskom dkviru Drozor od ~uol iih staldenih blokova UDDlrasDji pnnori orema soarednoi orostoriii iednostrulc prozor prema sporednoi prostoriii. ~uoal i stakleni blotL pun Pnnor u staldenicim» (F .1 1. dvostruko zas'akljen.8 4..9 3.8 4.7 2.8 2.Bee mateflJaJe ") VaZi i za ostaJc metale . POTREBNA KOLle /NA TOPLOT£ 2.0.

.I\TO I ·:'I J\~/. bClonska plOCa na pcsku."'7 rrmmrrT rrm ~ V"J 4.34 Primcdb. Armirono bel onska masivna plOCa sa vlaknalicom 20 mm i parkelom 1I asfaUli 1. :s<' V I .34 iii k= 1. POSTROJENJA ZA ENTR·I LNOGREJ.e (donja prosl orija ima ni1. vune 8 em.16 Pod na zemlii (/////////.. nasip ad Sljake 1.5 iii k=1.:.87 plota od drv.4 . Manje vrednosli vaie za slubj bda je smer prolaza topl ole odozgo nani.7 em.·IA'j1:: Tllbcla S. trseani Icp 1.22.'. plob od drv. Belonska plob.~ m lr "/. Monta sa vlakIJ31icom 12 mm. ~nn""'~'iic "r.-.40 bClonskoj pod lozi . I 6./ IJ 1"r/unJl'l ' I'IWJ/:. vun.28 3.~.20 1. moze sc raeunati sa slcdeCim prosl. 0. a vccc za peolaz (oplole odozdo naviSc (gornja proslorija imn nizulcmpcrnturu).Iopao pod (parkel i sl.linolcum na bel onskoj podlozi. siinorcbrasI3 konst rukcija.'J. RaVili kIov.i· . lCraco"" hel onskoj podlozi 1. Vrsl..1.. I 5.) k= 1. ksiloli( na 1. konslrukcija I k v. parkel na slcpo m podll.VI Koclicijcnt prollila topl ote k ZII POdOl'C i tavnnice (W/m'K) Crici ."elie ')( I -.1 tcmperaluru). Drvene grede sa up"slenim po dom. Silno rcbrosla konslrukcija sa vtaknalicom 12 mm. I eSca" i Icp i " r ~ r:11 .'l:- ..20 i 2. leraco) k=I .. . hladni pod (belon.: kada mcduspralna konslrllkcija uijc Itleno nim vrcdnoslima: dcrillis ~m:l.

1.tltt cosn ii zid I 2.8 1 2.08 5 6 7.99 I 0.28 2.09 2.1 1.2.1800 Unurr:l ~ nii zid Spol ill i zid P -I 400 Ullllirasnii zid 5 tri rcd a p-1400 SIIPI iin. POTRF:IJNA KOU CINA TO /I.zid spoljni T .5 10 7 12 77 0.42 2. Za visinu zidova ne uzima se unutrasnja visina prostorije (odstojanjc od poda do tavanicc).57 0.svetlarnik dvostruki VU .34 Spoljni zidp .57 1.97 2.12 1.07 1.35 L1ki bctoll .24 3.21 2.83 2.44 2.svetlarnik jednostruki SO .VII Koelicljenl prohlZII loplole k zn zidove (W/m'K) MalcriJal Opcka Spoljlli zid p.37 1.97 1.35 1.49 2.1200 I U .87 0.J clrvcllc vunc Koclicijcnl k za dcbliin" zida (em 64 38 51 25 1.47 2.OTl.41 1.63 2. za pojedine povrsine koriste se sledece oznake: PJ .prozor dvostruko zastakljen 5J .94 1.71 Supl ia opcb 1.97 3.15 1.13 1.81 2.79 2.94 1.86 2.48 2.66 0.83 0.91 5.02 1.F Povrsina kroz koju se vriii razmena toplot e.65 2.vra ta spoljna VB .70 2.29 1.64 3. vee odstojanje od poda do sledceeg poda.7.22 1.58 1.5 12.05 1.02 1.48 I 0.64 2.38 1. tj.66 2.4 1 1.63 2. Vrednost povriiinc moZe se u racunu zaokruziti na prvu decimalu.5.92 I Sur Iii blukovi 1.57 2.58 T:lnki lJllulfilsnji zidovi G ipsallc plaCe.29 2.13 2.zid unutrasnji Z5 . .57 40 30 50 60 70 80 2.prozor jednostruk PI< .tavanica P .23 1.1600 Kamen Porozllip -2600 Tvrdi p =2600 Bclon M!3< 100 5polilli zid I 5 - Unulrasnii zid Mil < 16051001ini zid Unu tcosllii zid Soolini zidp =1000 Unu tr asnii zid I I 2. u visinu zida ulaz i i debljina med uspratne konstrukcije.vrata balkonska ZU .vrata unutrasnja VS .35 1.27 1.45 10 15 40 220 25 30 2.69 - -- 100 1.42 2.17 0.23 0.04 50 1.pod. Z~ 0RJ:JrlNlh V5 Tabe la 5.17 1.86 2.17 0.60 0. Pri proracunu potrebne kolicine toplote.44 1.87 1.65 I 1.prozor na hilo PO .12 2.36 1.00 Srakobcton 1.0 I 1. POVRSINA KROZ KOJU PROLAZI TOPLOTA .79 - 2.50 1.00 2. izracunava se na osnovu unutrasnjih mera duzine i sirine prostorije. p .13 2.08 0.43 1. rabie Sliako bct onskc nlocc Plocc oc.98 2.77 0.prozor dvostruki PDZ .78 15 1.

pros lo rije 2. komandne sale DORonskih uredaia O peraciolla i akllSc rska sal:" sal a za neuollosead. ·C 20 22 24 25 18 15 7 5 16 .. gimnaslicki kabincli. biblio lekc. Irpeza rije i dnevn i bora· ya k bolesnika. biroi. 1 gipsovanje. umivaoniei. sobc za uzima· IIje probe i llzo ra ka. umivaollicc Arhiva . tchnicka poslro ienja.loka li KOllfercncijske sale.1 i oslava 10 18 ne j\rcill se p os ovnc proslOrtJc Naziv Ilfosloriie Kabineli. 5. maAacini Ma!pcini 1I sldopu loka la Holovi i Rarderobe Proslorije za ATC i lelegraf. sale 2. sale za Rii dijagnosli. Z .tu Temperature koje Ireba oddavali 1I pojedinim proslorijama zavise od namen\: prostorije i Ireba ih usvajali pre ma donjim preporukama. ku. ambula nlc) Naziv proslorije <::ekaonice. kupa lil. sobe za budellje. hoi radiollice Magacini ('istog rublja i sanilelskog malerijala. prosl orije 7_1 razne spccijalislicke preglede. biroi Arhiva . . Napomena: Ireba uoci li da prvo slovo oznacava 0 kojoj se vrsli povrSine radi (P prozo r. Cckaonicc.3. unulrasnja slepenisla i hodnici. r. trpczarije. gmderobe. Tor/om ••i'.a ·C 20 18 vozacc.vJ I. Tabela S.1ic Prostorije 2:' personal koji radi sa ru cllim lekrnllskim cclltralama Ga raze 20 12 10 16 20 20 5 Zdravstvcnc ustanovc (bolnicc. pcrionice SldadiSl a krvi MaRaeini prljavog rublj. pripremne prosl orije. Kuhinja .DOseball Kupal ilo (posebno i sa we· a m) $usionica veSa bez provelravanja SlIsionica vda sa provelrnvall jem Hidroforsko poslroielljc ·C 20 15 22 20 16 Prirucna radionic.a Slepenisle. dej\azman. I<UA. obdukcione sa le. lerapiju i masaiu. POjaCivacke sian icc.. sobe 7. sa le 7_1 rad sa klijenlima. klin ikc .zid) . PI?QJ EKrO I'~1NJ r:: POSTROJ ENJA Zrl CENI 'R-1 LNO (. loplolna podslanic. sobc lekara. slcpcnista. kabilleli za snimallje. predsobl je. a ostala slova bliZe odreduju vrslu povrsine. hodnici. kll hinja we .1ci jll. sale za Icrapiju blatom.\ sterili. boksovi i poluboksovi za deCll. soba.11..VIII Unlltrasnje projektnc temperature SIam b cnc zgra d c Naziv proslorije DneVl13 soba. laboraloriie O nlinacijc. sale za itidroleraoiiu Proslorije .. dio med. kancelarije. we. spavac. kallcclariic. lIkoliko narucilac ne zahl c va druge vrednosli. V .vrala.1 dijagnostiku i inlervel1cije. zraCcllje. bolesnicke sobe. odelell ja za odmor bolesllika Operacione sale za hill1e slueajeve. a lelici. UNUTRASNJA PROJEKTNA TEMPERATURA .

sobe Z1 dojilc i a:kaonicc.rnice sladolednice sudooere Mao. sale. WC za dccu i urnivaonici Th ~ evi.:> Kuhinia ·C 20 22 25 16 15 16 Pozori ta i bloskooi Nazlv uroslorUe Sale za predstave sa garderobom.zlv oro.cu WC za ""rsonal i umivaoni. POTREBNA KOLlClNA TOPLOTE ZA GREJANJE 97 Apotekc Nazlv nro. Sob. scene i garderobe. birei i pillion icc. kancelarije. scpare. hmalila i svlationicc Z1 d.5. lurU. Izdavan ie lekova i a:kaonicc Priorem anie lekova i orirufui maaacini Prostoriie za rovan ie Rotovih lekova Prostori ie za rovanie mineralnih voda i lako zaoal iivih maleriiala ·C 18 20 10 8 Gaslronomskl obiekti N.lorU. frizcrski saloni holovi hodnici Uoonicc Sebe u demu slaraca Umivaonici WC_oerienicc rnaaacini astOil rublia Kuoalila i lillevi Kuhinie .:i MaRacin ~isto.: svih vrsta gastronomskih proizvoda. Sale za potro~at. perionic. domovi Nazlv oroslorll. ·C 20 18 22 15 25 16 .cini s1lhomesnat ih oroizvoda. reslerani. Kuhin ia ·C 18 20 15 16 Hotcli co. DOslastic. unul ra~n i a ste pcni~la troezari ie Sale u jaslicama. spavaonice. odeljenje za sme~laj uredaia kabine kinoooeralera Slufbene erestariie Umivaonice We.lcafane. za slanovanje. kelnersko odel enie Kuhinie. zaslakljene lerase. unutralnja s lepeni~la . a:kaonice. i boksovi. eerionic. internati . DOvrCa lur~i i~ naoit aka Hodnici WC Tulevi umivaonici svl a~ion ice ·C 16 16 6 15 22 ObdaniSta i iaslice Nul v oroslorilc Sale za znimanje.rad U obdan i!tu.rublia.

vrl ova i drugih grnllevinskih objckala sa spccijalnom nnmenom odrcdllju sc tI zavisnosli (XI .' PIIOJl-. POSTROl l ::\. cekaonicc. ove temperature se mogu izracunati na osnovu toplnl ' nag bilansa od redcne ncgrejanc prosto rije.. kafanc.ehnoloskoA procesa racla 5.. TEMPERATURE NEGREJANIH PROSTORIJA Za izraclll1avanje pOlrebne kolici ne toplote potrebno je poznavati te mperalurl' 1I prostorijam<l koje nisu predvidene za grej<lnje (suleren.'I Nl H Za tvorcni bazcni Naziv IJrostorijc Ho lovi. unutrnsnja Slcpc llis ta . periOllicc 22 15 22·211 25 40 50 60·80 10 15 I 11 d us I" rIJs k C pros OrIJc NMziv)Jrostorijc ·C - Temperatura i vlnzllosl vazduha 1I pojedillim proslorij.mla rndi o· lIi c~.4.lA ZA rESTR·1LNO G I?U. frizcrski salOiI Rcslorani.:c. uifci. skladi51a.ckarski knbincti.suma proizvoda kF za povrSine koje negrejanu prostoriju odvajaju od spoljnjeg vazduha 2: (k ' F)u - suma proizvoda kF za povrSine koje negrejanu prostoriju odvaj<ljll od unulrasnji prostorija . Temperatura se izracunava po obrascu : (5. sale za ollm or posle kupanja. lavan i sl. prol.1 pli""njc T lIscvi i kUpolil" Porno kupolila T a pia vozdllsna knpa' ila Vrela kllpali la· saline Sklodislc sporiske opremc KlIhioje l. hodnid i ·C 20 18 we koji pripallaju ovim proslorijama Hale sa bazcnima Z. s<llc Z."i.1urikc.-1) " gde je: s 2: s u (k' F)s .1 odmor DOsie kt lpnnjn G imnmilickc salc. ostava.).TOI':·1Nl I. Za stacionama toplotno sta nje zgr<lde. [. svalaCionicc.os IJ Tor/on)!'.J. PIISiol lit. knllcclilrijc.

. :.1'. .--48--::·_1c::' 1.:...5·2·1.5..4) dobija se: I x 5 _+_2_'2_'--. Spoljna projektna te mpe ratura je -20°C..:.4 "C 33.3 + (1.4 + 1·1. 2· 1.48 + 1.22 KoristeCi obrazac za te mperatllru negrejane prostorije (5.:.3-::-'1--::5_+-.5 ·3 -1·1.:--.65( -20) 1..66-168 =9. Visina prostorije ukljuclljuCi i meduspratnu konstrukciju iznosi 3 'm.8_'-::-2. Primer 2 [zracunati tempe raturu negrejanc prostorije prikazane na slici 5.2.3· (-20) +(1.48 vrata pod tavanica 2.8' 2·3 + (1.-3_ = _0.:-)·--::1.3 1..3 1.2_2_ · _18_ ' 0. nr-JA NJE I" - () Q te mpera tura u susednoj prosloriji spoljna projeklna te mpe ratura temperatura negrejane prostorije Is - Ix - U svim slucajevima kada za proraclln nije neophodno poznavati tai':nu vrednost temperature negrejane prostorije.. .5·2 · 1.48 + 2· 2·3 · 1.59 + 8.-'(...4 .0. a na spratu iznad je parke t..5 ·3 -1·1.4 1. .5 .22 1.4--:8_·2_0_+_1..53 ·3 ..5·2.:.5) ·1.65 -c' I x = 561.GTI:: ZA C. Koeficijenti prolaza toplote k (W/m2K) imaju sledece vrcdnosti za pojedine gradevinske elemente: prozor spoljni zid unlltrasnji zid 2.4·5+ 1' 1. moze se nje na vrednost usvojiti na osnovu podataka iz tabele 5JX.--8_·2_'_2...5·2. Pod u prostoriji je teraco..5) ' 1.8·2) .65 1.5_·_2_ · 1. 1.-:-5 3:-:-0. PO TREBNA KOLlC:INA TOI'I.

llpr.:oInih prostorija +9 +6 +6 +3 +3 a -6 +3 a +6 0 -3 -3 a +15 +10 +15 rlo +20 +3 -3 5. jer tal-va temperatura traje vrJo kratko i javlja se retko.poIjnih Hata i !.\JF: .8 POIi.J>"(}JI-:KrO I ~ ISJ r: I'OSTROJJ:.:r 0-. obzirom na temperalllrn ol.VTI?A I .001 in i zid sa centralnim I!fcianicm Suscdoc ~adc sa peCima KOIlafIJicc -9 -12 -15 -18 -21 -2-1 a -3 ·6 ·3 -6 ·9 ·6 -9 -12 -9 -12 -15 -12 -15 -18 -12 -15 -18 oceniti. .·I Z. prostoriic 11c LIZ .2 Osnovu negrejulle prostorije iz primera 2 Tabela 5.:<2.:cuz.NOGRrJA .8 I!..: > 5.:=2.3 KIov sa 1.·I CT. jer bi retio radilo punim kapacitetom. Zato se ba spoljna proje ktna te mpe ratura usvaja vrednost znatno visa od apsolutne minimalne temperature.5.100 n Tor/ann 'ii.:oc spol jnim vazdllbom sa spolj_ vratima..ol.rcjanirn proslo rijama spoljnim vazdllhom bez Suscduc praslorijc . prolazlli hodnici .@ Slika 5.3-5. SPOWNA PROJEKTNA TEMPERATURA Za spoljou projektnu tempcraturu se D e uzima najniZa temperatura koja se javiJa u odredeoom rncs!u. • lcocniSta ispod pod.\ J.lari a ·C MOVsa 1.1X Temperature ncgrejanih prostorija i lIa (0C) Pri o. pa bi postrojenje projcktova no na osnovlI nje bila neekonamicna."oi lemoe.11.1 jc: KIov 5.:ojc: su prel cino oodrumskc orosto riic ol.

+O. U njoj se na primem Beograda i Zemuna moze UOCili uticaj velikog gradskogjczgra na poveca'1jc tempera lure. koji iznosi 2160 ~asova projektna temperatura moze dostiCi iIi biti iznad nje u 97.X Spoljnc projektnc tcmcpcrature (za mesta Jugoslavije) SRBIJA Ada AJeksandroYae (Zupski) AJeksioac AJibunar Apalin Arandelovae Arilje Baclea Palanlea Balli Topol.5% iii 99% ukupnog broja ~ova. spoljna projektna temperatura se odreduje na osnovu ~sovnih vrednosti spoljnih temperatura koje se javljaju u decembru. koja je u poslednjih 20 god ina dostignuta iii hila is pod nje 10 puta. januaru i februaru. Merodavne vrednosti Casovnih temperatura uzimaju se kao prosecne iz najmanje pet uzastopnih godina. godine uveo nov naCin njenag odredivanja. Kao projektna usvaja se srednja dvodnevna temperatura.x. Odnos ucesta ave dye temperature dat je sledeCim izrazom: IJ =0. Ba&o Pelrovo sclo Bajina BaSla Bajmok Banja Koviljaca Batoeina Bceej Bcla Crleva Beograd Boljevac Bar Bosiljgrad Bujanovac Crvenlea .: Coka Despolovae Dimilrovgrad -20 -20 -18 -18 -18 -18 -18 -15 -18 -19 -18 Divcibarc Draga! Elakovica Golubae Gornji Milanovae Indija lvanjica Jasa Tomi': Jo!anicka Banja Katanik Kikinda Knja~cvae -20 -18 -18 -20 -18 -18 -20 -19 -15 -18 -15 -20 -20 -20 -20 -20 -18 -20 -18 -18 Kokin Brod Kostolae Kostolae Kovilja~ -20 -18 -18 -17 -18 Kovin . Izbor spoljnih projektnih temperatura za nase klimatske us love su prilagodcni raspolozivim podaeima. Tabcla S.18 -20 -16 -18 -18 -18 -18 -18 Cuprija CaCa!. a prema umerenijem u 54 slucajeva.41".61"'in Na osnovu gomje jednacine vrednost spoljne projektne temperature za veCi hroj mesta je dat u tabeli S. Usvojeno jc da se ona odreduje zavisno od srednjc temperature najhladnijeg meseca u periodu od 10 godina (1m) i apsolutnog rninimuma (lnoin) iz istog perioda. Raniji Nematki normativ 4701 je spoljnu projektnu temperaturu definisao kao srednju vrednost apsolutnih lninimuma iz ~to duieg niza godina. To prakti~no zna~i da ce prema prvom kriterijumu spoljna temperatura imati niZu vrednost u svega 22 casa. da bi u danas vaZeCern normativu iz 1983.5. Kriterijum je postavljen tako da se u ovom periodu. koji bi trebao da je najaktuelniji. POTREBtVA KOLle l tVA TOPLOTE Z4 GRElA tVJE 101 Prema Ameritkim propisima.

Kn devac Novi Paza r Novi Sad Od~.:u Zcmun Z iatibor Zrcnjanin -15 -17 -20 -19 -18 -18 -18 -18 -16 -18 -18 ·le · 18 ·18 -15 ·20 · 20 · 18 -18 -18 -19 ·20 ·18 -18 -18 · 15 -19 -18 -22 -18 ·17 -17 -18 CRNAGORA Bar J3ijc1oPolje Budvd Cel injc Danilovgrad Hercegnovi lvangrad Kolasin Kotor Milol:cr Mojkovac ·2 ·17 -1 -13 -12 -1 -18 ·20 ·6 Mralinje Nildic Pljev1ja Padgorica Risan SUlomorc -18 ·12 -19 -5 -6 -4 ·4 ·6 -4 -6 ·4 ·18 SveliStcfan Tivat Ulcinj Virpa?ar REPUBLIKA SRPSKA Ballja l..102 8.ld -20 -18 -18 -17 -17 -18 -1 6 -18 -18 -18 -20 -17 · 17 ·18 · 15 -16 · 18 -19 · 18 -18 -18 -16 -18 ·16 ·15 -18 -18 -20 -15 ·20 -20 · 17 Prizrcn Prokuplje Ribarska Ba nja Scnta Smcdcrcvo Soko Banja Srbobran Srcmska Kamcnica Sremski Karlovci Surdulica SvctozarcYQ Svilajnac Sid Tcmcrin Topola Trslenik Tutin Uiicc U zicka Poieg" Uroscvac Valjevo Varvarin Vladii:in Han Vlasina Vlasolince Vranje Vrbas Vrnjacka Banja Vdac Zajec.JANJE Krngujcvac Kraljevo Krll!evae KuCcvo Kula Kur!lImlija Lapovo UtZ arcv:ll: Leskovae Loznica Majdanpck Mataru!ka J3anja Mitrovica Mladenovac Negotin Nil Ni!ka J3anja NoV. PI<OJ EkTO I·:·1NJ E I'OSTROJ ENJ.\ rmA LNO G Ilf-.. Todoro..3ci Palie PanCcvo ParaCin Pazova Pee Pirot PoiarCY3C Pod ujevo Prclevo Priboj (n" Limll) Prijepolje Prist ina . ·I ZA C E.JJka Bileec Br~ko Brad Doboj Gacko G radilka -20 · 16 -18 -18 ·20 -2 1 · 18 Kozarska Dubica Prijedor Sokolae Sruinjc Trebinje Visegrad ·20 -20 -18 -16 -6 -17 ..

... . r.uku pna unulras nja povrsina pros torije: zbir svih spo ljnih zidova sa prozorima.0 kD S tika 5.. ~ ....... od nos no kada ko ima manju vrednos t... koje ne zahleva nik akve do datke.. 1.3 Zavi.. preko povecanih grejnih tc la... lu ovo m slucaju se kao visina zidova uz ima odslojanje 2 od poda do pod a (m ) I. ~..gubilak top lOle proslorije lra nsmisijom (W) F . bae zagrejat i pros loriju na ze lje nu lempe raluru. 10 1 '" . '" Ic>~ ~ ......l'llos/ doda/aka /la prekid greja/lja i /la hlad/le povr. bez obzi ra da Ii kroz nekll od ovi h povriiina ne ma razme ne toplo te (drugim recima.3 pri kaza na je zavisnosl dodalka Z" od duZi ne traja nje prekida loze nja i vrednosli ko.. pre kid 1I zagreva nju od 9-12 cas ova dnevno 3. svi unulraspj i zidovi sa vralima. nep rekid an rad sa kra lko lrajnim ogra nicava njc m zagrevanja nocu 2.fi/le od ko .Sa slike se vidi da se za manje vrednosli ko daju veCi dod aci. Z·1 0 I?FJ. P07R£8NA KOLlC /tVA TOPLOTF.razlika izmed u unut ras nje i spo ljne projeklne tempe rature (DC) U zavisnosti od vrednosli ko uz ima se dodatak za prekid loze nja.0 11 f- "' ~ 2 .. k' ~ ::::--..Zn U termickom pogledu vaina karak leristika proslorije je sred nja vred nosl koeficijenla prolaza top lole.. kako bi posle prekid a 1I zagrevanju bi lo mogu ce inl e nzivnijim dovode nje m top lo le .. Ova vred nosl se izracu nava preko obrasca : (5.Is veca.:J ~ t'.~ 0 K ~£J(..-Is ... DODATAK ZBOG PREKIDA U ZAGREVANJU .· JSJC /0 . raz likllju se sledeCi sillcajevi: 1.1 5.. Po red neprekid nog rada posl roje nj a. -- r---... 10"1.. pod i plafon. r--. je r je zadrzava nje loplo le u pros loriji kraCe uko liko je razlika I" .5..6..5) gde je: Qo .. pre kid u zagreva nju od 12-1 6 casova dnevno Na slici 5. ce lokupni o motac pros to rije)...

TOtforovic PROJE K r O VA NJE POSTIW JENJ"'I l A CENTRAL NO G REJA NJE 5.7. Ne prekidan rad sa ogranicenjc m 7~ 11lrcvanja 1l0CU z.1 5 0.8 0. pa o tp ada 2 1/" Smatra se da je danas rcglliacio na tehnika 1I grejanju svuda aut omatska i da je moguee programirati ukljuce nje rada grejnog postroje nja u odredeno vreme .3). Izmene Aktlle lni Ne macki normativ za proraclln potrebne kolicinc toplo te (DIN 4701 ).1.. Prekid rada 9-12 CasoY.4 i tabe la 5. zavise od vrcdnosti k[)..ZII... Oseeaj ugodnosti Ijudi koji borave u nekoj prosto riji ne zavisi isklju civo od te mpera ture koja vlada u pros to riji. K """ ~ ' b.Q7 0.. lUI- . ne uzima 1I obzir prekid grejanja. iako je prosto rij a zagrcjana na potrebnu te mperaturu zbog veceg odavanja toplote te la zrace njem.0 Slika 5.. iz 1983 godine. pa se nje na vrednost ogled a u vrednos ti k[).Zato i dodaci Z a zavise od vrednosti kD (s lika 5.1.1 5 0.07 0. Pre kid rada 12.75 0.. spajaju u racunu u jedan dodatak ZD (slika 5.4 Zajed/licki dodalak ZDza vimo od k D 5.30 0.20 > .f/./0-/ B.. ~ I!>. Za to su pros torije na uglovirna zgrada nepovoljnije od prosto rij a sa jednirn spo ljnirn zido m.] dncvno 3.] dnevno .. Posto oba dodatk a.. T a bcla S.25 0.15 2. 1.. Zbog (oga se moze des iti da se covek ne oseea prijatno u p rostorija ma sa ve likim p rozo rirn a i spoljnim zid ovima koji nisu dovo ljno termicki zas tice ni.8 . vee i od srednje te mperature granicnih povrs ina.7..07 0.~ 2U" .35 . o --~kD -? ~ 2.0.35 0.20 0. . Srednj a te mpe ratura granicnih povrsina prostorije zavisi od koefi cije nta prolaza toplo te k. oni se i pored toga sto imaju po tpuno raz licit a fiz icka znace nja.15 0. kako Z" tak o i Za. pre tre nlltka kada 1I prostonl treba da budu pos tignute projektne temperature.75 0.07 0.xII) .16 CasOY. <0..0 ox /. X ll Dodatak Zo ku (W/m-K) 1. DODATAK NA UTICAJ ZRACENJA .

XIV Dodalak Zs I I Siraol:li svcta.70.16 Kada se postroje nje za grejanje predvida sa potpunom automatskom regulacijom. Vrednosti dodatka LS date su u tabe li 5.92-1. u prostoriju prodire vazduh usled nezaptivenosti prozora i vrata.76 0. u nasim uslovima grejanja dodatak ZD jos uvek treba da se uzima u obzir. 5. U pugledu nacina odredivanja dodalka usled uticaja ve tra svako novo izdanje DIN normi lInnsi nove de taljc i preciznos ti.8.6 1. Za prostorije sa dva spoljna zida vaina je orijentacija ugla prostorije .OS 1.Zs Ovaj dodatak jc lIveden je zbog uticaja razlicitih intenzit e ta suncevog zraeenja na zidove prostorije .04 od 0.0.02 0.06 0.12 0.0.05 I 0 J1 -0.77.1.XIlI ku (W/m'K) Z.44. Tabel . uzima se maksimalni dodatak.27.19 1. Medutim. a ako ima tri iIi ee tiri spoljna zida.05 5.06.0. Tabela 5.91 0.05 I I z 0 I I SZ +0. Za polozaj jl:dne prostorije merodavna je orijentacija spoljnjeg zida. godine.1. medutim.0. za lakve sluCajeve treba umes to sa dodatk om: ZD =Z" +Z.5. koji su orijentisani pre ma pojedinim stranama sveta. S.08 0. POTRE8 .9. upucuju na odrl:divanje zapremine vazduha koja prodire u prostoriju i izracunavanje kolicine loplote Qv koja jc potrebna za zagrevanje vazduha sa spoljne na unutrasnju temperaturu . ZAGREVANJE VAZDUHA KOJI PRODIRE U PROSTORIJU Pod uticajem udara ve tra. treba predvid e ti kolicinu toplote koja je po trebna da ovaj vazduh zagreje na temperaturu prostorije.0.JZ -0. racunati sarno sa dod a tkom Za sa vrednos tima iz tabele 5. Da bi sc neutralisao uticaj hladnog vazduha koji prodire u prostoriju. I takav naein proracuna nije zadovoljio prakticne zahteve i .05 S +0.26 0. Norme iz 1959.xIlI.60 0.32 0.14 0. J -0.10 0. Po najstarijim normama dodatna kolieina toplot e se odreduje pre ma vrednosti transmisionih gubitaka.43 0.. DODATAK NA STRANE SVETA . kod prostorija sa jednim spoljnim zidum.05 dodalak .05 SI +0. XI V. _I I\OU t:INA TOPLOTt: Z-1 G lU::JA NJE 10 . 0.

a pre ma najstarijc m ne mackom sla ndardu DIN 470 I iz 19-U.14 0. POSTROJF. INJF. .4 rE. "/ (}(lnf'<II'. godinc .07 0.40 II 0. Sva ka proslo rija sa spo ljnim z ido m do bija ba r dod a!ak za zakljo nje n polozaj.28 III 0. Z bog mogucnos ti prime nc u idej nim p ro racllnima. sa spoljnilll olvo rima u jed nom zidu III . XV dajc vrcdnosti dod a taka za nClltralisa nje niske te mpe ra ture v<1zdu hit koj i p rod ire infiltracijo m.l iii iz loze na vc lru . V rlo visokc zgradc sp adaju u zgrade izloze ne ve tru.09 0.'\k" Ljt: zgrada o tvore na na svc ce ti ri strane.20 gde je: I .22 0.20 0. i VClrovili prcdcl i Z:lkl o nicn poloia i 01voren poloia i I 0.. Os im toga. U. Za klo njc n po lozaj ima pros to rija koju s lili zaklon koji nadvisujc p ros lo rijll ba r ~.1 5 0.iI 2f3 odsloja nj a iz mcdll za klo na i prosto rije. Tnbcla 5.c PROJEI\I O I·:. 5.NJA 2. V rcdnlls li su predslavljc ne zavis no od tra nsmisio nih gubil a ka pros lorije. o nd a sa rno pros torije o rije ntisa nc pre ma seV n1 .\ rn lA I .lOr.prostorija sa jed nim spoljnim zidom II . utvrdujc se d a Ii je zgrad a za klo njc n. koji je prihvace n i lJ novo m JUS M. . godinc.1 9 0. godi ne. zbog ccga se 1I ovo m poglavlju i po minjll. Zaklonjc nc pros to rije najcesce sc na lazl: II zgrad a ma u gradovima.pros lo rija na uglu .klo lljell poloz. sevcro islo ku i istoku do bijaju dod atak kao pros to rije sa o tvo re nim po lozajc m. t 2 0.OIO. i mogu sc ko ris titi sa rno u pro racLlnima inves ticio nih i id ejnih p rojekat a.24 0.prostorija sa spoljnim otvorima u naspramnim zidovima .Zv Z a odrediva nje doda tk a Ireba zna ti II kakvo m je prede lu zgrad a i pri lo me razli kova li no rma lni i vC lrovili prcdeo..no rmi 4701 iz 1959. Za svc gl. EG . pa cuk i p ro r acunim~ za idejne projekle.NO Cj IIFJ A NJ r: po trcb nu laenost pro r~ clln a i bio je izloze n k rilici.27 0.j Olvorcn poloz. Ko rek lurni dod a lak p re ma najs la rijim no rma livima moze se ko ristiti II pre thudnim ra cunsk im ana lizama. T abcla 5. XV Oodalak Zv Normilhli prcdcl i Vrshl Iroslorijc 7 .10.35 IV 0. . u da lje m lekslu ce biti izne l i nacin proracuna po mocu ko rc kturnog do datk a pre ma s laro m D IN-u .1 1 0.prosLOrija na uglu . odnos no koje su pros to rije u jednoj zgradi zaklonje nc od ve lra. a d alje II poglavlju ce se opisa ti i naja ktll e lniji nacin p ro racllna pre ma pos lcdnjc m izda nju D IN-il iz J 983.1 kujc izlozc nc njcgovo m udaru.13 0.w m: proje kte trcba ko ris lili nacin D IN . lako da je u pos led nje m izda njll D IN no rmi une ta nova metoda pro racuna . DODATAK NA UTICAJ VET RA . sa spolj nilll olvo rilll<1 u oba zida IV .

D mgi uti<. velicina procepa nil zak lonje noj strani .1 1 Pa. spo ljna vrat a se racunaju kao i prozo ri. IC 1\'·1 TOI 'I .ka rakt c ristika zgradc (Wh Pa2/·'/m~K) .·1 KnL . uz imilju se u obzir p rozo ri sa veeo m propustljivoscu. u kojoj je za raznc visine prozo ra i vrata navcde n proscean odnos duZine procepa pre ma povrsini vra ta odnos no prozora (w =1/F). pri razlici pritisaka 01. koji sc uzimaju u obzir i njihnvih propustljivost i. U slueaju da se prozori nalazc u naspramnim zid ovima.1 I'O T IU' I/N.11.Ja. koja zavisi od polozaja zgrade (zaklonjcn ili o tvo re n po lozaj) i vr.. " re mil tome.vi T:" 10 7 5. DODATAK NA UTICAJ INFILTRACIJE VAZD UHA .ka ril kt c ristika pros torije. I\. U .9. I z ril ~lIna va nj c potn.6) gde jc: propustljivost proccpa u (mJ/mh p. nil ko licinll vazdllha kojil dospcvil 1I prosto riju ima uticiljil ve licina proccpa nil strani koja je pod lIdarom velril.. Propustljivos t prozo ra i vra ta jc d a ta u tabdi 5.:<lj na ko licinu vazd llha koji prod ire 1I rros to riju je jaci na vetra. mogu sc ko ristiti podaci iz labcle 5. kao i zaptive nost ovih proccpa.dodatak za prozorc koji sc nalazc na uglu dva spo ljna zid a Z/i=1.(11"1).2. 10 su osobc nosli prostorije koje sc uzimaju II obzir preko karakte· rist ik e pros torijc R.te gradnjc (pojedinacna gradnjil iIi II blo ku).:bne doda tne kolicine toplo te za zagrcva nje vazduha koji prodire pod dejstvo m ve tra.predstavlja zbir pro izvoda duZ ine svih procc.Qv Nem<lck i nom lativ iz 1959. Z£ . po me tru ' duz ine procepa. tako i od razlike pritisilka sa obc strane prostorije. Uko lik o su prozori u dva suscdna zida. vrS i se prc ma obrascu: (5. U svim dru gim slllcajcvima Z/i= I 2:. I . cije sc '/rcdnos ti na laze u opscgu 0.uuzin a procc pa ( m). pre ma vrsti prozo ra i vrata. XVII. onda se o ba prozora o buhvataju proracuno m. Za pribliZnc proracune.! . god ine daleko prcciznije odrcdllje po trebnll kolicinll topla te Z<I zil brev:lIljl' vazdll hil koji prod ire infilt racijom Polazi se od kolicine vazd llha koja dospevil 1I prosto rijll zOOg razlikc pri tisaka izmcdll spoljnc oko line i prostorije.O TT:" 7A ( ilI FJ. XVI. Ovaj uticaj se uzima u obz ir preko karakt cristikc zgrade If. . II . a - .?'-) llznacava ko lici nu vazduha na cas kojil prod ire kroz proo::p duz ine 1 Ill. kad a jos nisu dcfinisane ko n~t · mkcije i tipovi p row ra i vrata . O na zavis i k<lko od Vl" 1i ~ i ne proCCpil proZorii i vril lil.7 do 0.

3 • 0.63 0. (5.7 3.i1 plivenosCu ne7.3 1. KARAKTERlSTlKA PROSTORlJE .50 2.l OS H..Tudoml·ii: I'ROJEKTOVAN1/:: POSTR01ENJA Z ·f D \TR.25 I"SO 2.:lpl ivc na 0.4 0.6 0. XVIII daju srednje vrednos t i 0.3 2.50 0.00 4.3 8.9. za vazduh koji prodire u p ros lo riju ( izraze no sa I «(I'I)s) i propuslljivosli prozo ra i vrala kroz l': ije procepe vazd uh s lruji iz proslo rije (iz raien sa I (a-I)II))' R se izracunava pre ko o brasca: R= ~-.50 V r.t 3.7) 2)a · f). pa se o na ne mo ra uvek ra ellna li.6.75 0. 7 3.3 0.0 3. ka rakte ristika R se II vecini slucajeva a dreduje u grubim gra nica ma.:l Ia i prozori 1I vr atim. .00 1. fLNO G RD. karakle rislika R se u pojedinim proslorijama bilno ne razlikuje . 1 3. S obzirom na laenosl proraeuna potre bne ko lieinc toplo te. Ove vrednos ti se u norma lnim slueajevima krecli izmedu 1 i 0. pa se ka d cilava g niza slicnih zgrad a raeun a sa is tim brojnim vrednostima R. Za vecinll slambenih zgrad a uobieajcnog nacina gradnje prozo ra .'rata) Visin. kr il a 7.i1 pl ivena 7. prozora (.2 5.9 4.8 do 0. Med ulim.+I 2) (/ 1 '1) .-1 NJI:.6 d vokrilna jc dno krilna 2. XVI l'ropusUjivosl proccpa a (m' /mh Pa Vrs ta prozora llJ ) Drvcni i ad vcitackih m 3 lc r ija l ~ Cclicni i mCl alni U nulras nja vrala T i PI' nYl 0 ra jc cinosl ru ki spojc ni dvos lrll ki jcdl10struki sa garafll ovallom za plivcnoSCu jcdlloslruki spoicni civostruki jcdnoslruki sa ga ranl ovanom 7.12.R Karakl e rislika R zavisi od propIIslljivosli prozora i vra la.2 6.7 i 0.88 Prozori nezavisno ad broj. XVII Odnos duiin c proccpa prcma povrsini prozora (vrala) Vrst.3 2. prozora oonos no vr81a (m) w-l iF 0.10 5. pa se II tabe li 5.3 T abcla S.8 iii u granicama od 0.5 4.' Tabela S.7 0.

tao i 703 vclrovilo podruCjc i 7.I. R se nc odrt:duj. Za oslakproslorije se smalra da su u 7.aStiCen poI07. sa brLinom vctra od 8 mJS. Pojedinaenc zgrade na obalama sirokib rcka. kao i objekli na visoravnima. sale. slobodnom iii izrazito slobodnom polozaju. kao i za zgradu u zal.O.idom iii kod proslorija na ugl!1 zgradc. <15 <6 <25 OOJOO9 (x115OOJ od fOO20 0025006 R Q~ 'I oJ vcitaooll materij. shi5aonict" itd. I'OTII. Ako su dye iii tri fasadc u slobodnom polozaju.ima sc da je propustljivosl lJ{J'i)s bcskonaeno velika. XVIll. slueaj kOO svih pmstorija ~a jcdnim spoljnim 7.) U7.ra7jto slobodnim poloZajcm.·1 KOUC/. u nascljima i zgrade f3. kao i 7.la Celifui i mClalni pr"lOfi j l31"~'" 'NZl~.ja vraf. jc-.a normalna podmcja i zaklonjen poIo7.:.) i clemenata kroz koje vazduh slmji iz prostorije (f".1C u normalnom podrueju i sa iz.S6:nj<l tabck: 5..1erislikom zgrade II.razilo slobodnog poloiaja. 703 saslankc. Celie-ni prOllxi i mClalni pruzori Drvcll i prozori i prowr i 00 vcitaCklll materij.ajcm. Slobodan poJozaj se usvaja za zgrade. hale i dr. U slueajcvima kada je sarno jcdoa fitsada sa slobodnim poI07. prcdstav.. . 5.aj. prema duijni proccpa unulrasnjih vrata (ateljct. obuhyaecni su karaL.).. KARAKTERISTlKA ZGRADE . Ijaju objekle iz. Vrcdnosli L:araL:lcrislike zgrade H (tabcla 5. L.F..OTE i'A (jEI.aj imaju zgrade u ccntrirna gradova kojc suscdnc objc1:h: izrazilo ne nadvisuju.£l1. Vrednosli karaklcrislikc H daju se za dye jacine vetra. kao i tip gradnjc. raeunato je. Tabcla 5.iina demenat .-u i isloL. odnosno d a jc R=I.duh stmji u prosloriju (P.-u.'i' poredenc po sircm proslranslvu.H IzlozcnOSI prcrna vclm. .: zgrdda. severo . lozaju.isloL.lCra i mora.aj. A TOP/. tada sc povc6ma vrcdnost /-I odreduje za prostorijc orijcntisane prcma sevem.lpt i'~lLa . kao i Zit svc visoke objckle u gradovima koji su primel no viSi od okolnih gradevina.aL:lonjenom poloZilju..7).-clla ~1~J"1:Oa ncz'l---'p j\. XVIU Karaklcrislib prostorijc • R Pnuori Drvclli prozori i prnrori l'i •• lns. vetrovitost predela u korne j. Za proslorijc bcz unutrunjih zidova (sale.13. ~pI i\1::Uil :Glpl in:na Ocz. a to j.\'.a proslorijc koje pripadaju loj fasadi odrcduje karaktcristiL:a H prcma slobodnom po.-3 Yetrovila podruCja i slobodan poloiaj.) R se mora izraeunavali po obrasm (5.'5<J IF. kroz Cije proccpc Va7..a objcL. NajCciCc vazduh napusta prostoriju kroz proccpc unulrasnjih vra la.:lonjcnom.: prcko du'ljnc pmccpa.JASJI:. Zaklonjcni po107.. vn: indirektno pomoclI odnosa povP. odoosno za normalno i vctrovito podmeje. ooda sc 7. XIX) odredenc su prcma blZini 'YCtra od 4 rn/s 7.5.'Cua l3~""na Q7 Za prostorije kojc imaju wlo vclikc duline proccpa prozora i cvcnlualno spoljnih Yrata. poscbno ako jc obala bcz vegetaeije. Prilikom kori..

1 n ·::\ "IR.. ~) 2..30 W /m J .I.40 W /m 3.60 W /m3 35..1 9 4. . nje na vrellnos l ll a nas iznos i 25 .maks imalni do dalak na visinu. ·. treba prc th ucl no od rediti s mc r vc tra .s kHgrHdnjH Ilojctlin Hcnc l~ rH d l' ". kilO i zbog vece infiltracije vazduha..klo nicn Ve l fo vil i predel i 0 1\for ell iZT.: ko licine lo plo le i za pre mine p ros t:>flJ ~: q= V Q (S ..·1LNO (i l' I:1.. zgradc II (Wh PlIWlmJK) II Prctl co Norlll fli ni prcdd i Pnlui Hj zeraclc ".\'J/.. dil bi se de fini sao po lozaj zgrild e.45 W /m3 17.. Norma lno .\zit o ol vo rclI 1.X) Spec ifi cna po lrebna ko liein a tuplo te sluzi za ko ntrulu i oee nu lo plo tnih gubit aka . 5.01 U pojed in ilcnim slu cajcv ima .ll s ta nova. 5.. Prili ko m o drc ui va nj ~ vrcd nos ti ka rakte ristika H treba raz lik ova ti zgra do.09 4 .za klo nje ne prns lorije . T abela S.Zh Uko liko su p ros torije vise od 4 m.20 ..80 W /mJ 45 .kloll icn 0 1vo r ell iL. iz racun a te Zit hrz inu vo. .81 3. I'IIIJJ/' f.q O va vrednosl d o bija sc kao ko lienik po tre bno.09 4.. SPECIFICNA POTREBNA KOLICINA TOPLOTE .r:lzi I O 0 1vor c n bluko\. 18 3.oor .28 2. DODATA K NA VISINU PROSTORIJA . d o d aj ~ se s l ~d ec i dodat a k: 2 - . i "d".: u pojcdi nacnnj i gru p noj (b lok(lvskoj) gradnji . JO 11. U ualje m leks\ll da te su proseene vrednos ti za speeifienu lo plo tu prosto rija ko jc imaju dvos lrukc prozore i unutras nju te mpe raturu preko 20 °C.47 6..36 1.TO I·. Zgrauc \I vc trov il om p rcuc lu S<1 izraz ito slobod nim po lozaje m. XIX Ka raktcri sllG. 1N) /:...po svako m me tru visine izn ad 4 m. t9 2.: t ra ud 10 m/s.·1 7... I'OSTlI{)) eN).47 3..~ I epe ni s t a 70.proslo rije na uglu . Pri to me u grupni tip gradnjc spad aju i zgradl' sa vrlo mnU!. = 0. 18 3.. zbog povcca nih to plo tnih gubil aka u go rnj"m de/u prosto rije.14.15.nezaklo nje ne pros to rije . imaju ka r akte ri s t i~ ..

godine (oblik i ve licina zgrada. t. bez obzira da Ii se pros to rij a grcjc iii ne.zgrade do oko 20. Kod visespratnih zgrada. hale 3 35.In potrebne kolicine toplole se izvodi labe lamo. . . a 604 pros torija broj 4 na seslom sp ratu .broj prostorije.35 W /m3 17. XX. Za zgrade danasnje grad nje ove vrednosti treba umanjiti za 25 %. i odrediti pros ta riju za kotl amicu . . uciniti sledcee: . UPUTSTVA I PRIMERI PRORACUNA Pre pre laska na sa m proracun. Za pros torije sa jednos trukim prozo rima vrednos ti specificne toplote uvecavaju se za oko 30%. radi bile orije nl acije.nacava sprat.up isati strane sve ta. Tabela S.sale. Za beogradsku klimatsku zo nu (spo ljna projektna tempe ratura -15 °C) i naCi n gradnje do 1980. potrebno jc na crtd ima osnovc i svih spra tova zgrade za koju se projek tuje grejanje.25 W/m3 1 Za prosto rije grejane na 12 °C go mje vrednos ti treba umanjiti za 20%. upo trebljavani mate rijali i k . Na prime r. Proracl. . moze se prostorija obeld iti trocifrenim broje m. POTREBNA KOLICINA TOPLOTE Z4 G IU::JANJE III . raeunati sa p ro~ec­ nim vrednostima specificne po trebne kolicine toplote za grejanje q (W1 m3) bruto zapremine u zavisnos ti od namene grejanog objekta.obe ld iti prostorije red nim brojevi ma i upisati u svaku prostoriju njenu lempe ratu ru. XX Vrcd nosli spccin~n c loplole q (\V/m' ) Yrst. objckta . 017 bi bila pros torija \l prizc mlju.uzc ti od arhi tekl e poda tke za vrs tc prozo ra . slicno prikazanom primeru. .60 W IT".5. ·· 17. koja jc oznaee na broje m 17. Priliko m obeleZava nja pros toriJa i upisivanj a tempe ra tura uobicaje no je d a se to cini sa raz lomkom: brojilac preds tavlja broj pros torijc a imenilac nje nu tempe raturu.'.zgrade do oko 2000 m .000' m3 . za globa lna sagledavanj a i pribliZne proracune.kul teti storacki domovi i dcti jc ustanovc restor ani robne kuee industr ijs ki obiekti 45 40 50 50 45 50 53 55 20 · 40 5. 16. u kome prva cifra o7. a os tale . vrata i astale elemc nte u zgradi kroz koje pro lazi loplo ta. mbenc ZRrndc u bloko vima stambcne zgrade u nizll porod il:llc lruee ad ministrativne lj!rade 'kole r.'va lite t grad nje) moze se. prema tabeli 5.

zgrada je u normalno velrovitom predclu. dvostmki .temperatura .te mperatura kotlarnicc u suterenu ispod prostorije 02 1= +20 °C .5 Ostali podaci: . r"- Pro racun je sprovcden tabelarno po uohicajenom [ormlliaru.spoljna projektna temperatura . Nacin odredivanja ovog dodalka prCnl.pod u sobi tJr. 01 i 02 koje se nala. a ove prostorije imaju otvorcn lozaj.02 je od parketa . .unutrasnja projektna . 4 (tabcla 5. prozori su drvcni.svi zidovi su od opeke .Todorovic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE Primer 3 Izracunati potrebnu kolicinu toplote za grejanje prostorije be. XXI).pod u sobi br.te mperatura prostorije na visem spratu 1= + 6 °C . nil velar odrcd cn kao procentllalna vrednosl.prekid grejanja je 10 Casova . Pri tome je dodala!.temperatura prostorije u suterenu ispod prostorije 01 .01 je betonski . zc u prize mlju zgrade cija jc os nova data na slid 5.1/ 2 B.l kolicini vazduha prikazan jc u primem br.

'~ ~ I @~ o '" 'f 0( os" Og' &.. I t~ l- 0 <l . 'Z 58D ". $8 '0 10 ".. @)'~ Ol'.. POTREBNA KOLlCINA TOPLOn : ZA 011fJANJE JJ J VI ~.0 -< a. I '" . 0..'. @ .-1 O...i Stika 5.-. ll) :~ :p I -1I !I OJ. '~---.-' --on ""'1 --0"1 @ ~ 0( '" :l I.5 OsrlOva proslorija koje treba grejali . @ n :x: :l J ::> :It . 2 on 0.... o---- r : --.5.

.' 1.} 3 Oebtj.. Z 1+% W m' m' 20.< 2.3 1.6 1..5 1.1 3.0 6.8 3.35 4.7 19 5 1.4 15.330 5.2 · 20.85 .6 '10 250 690 A.6rn~ 92 GO ZS ZS VU ZU S Z I 38 38 '.7 20 27 5 1. zida < 5 PRORACUN POVH~!NE I .B . 572 2200 • 3.' 3. sIr.7 + 2 ·1 4.8.' 20 1..".7 S 1.5 2. " " " 5 5 .7 I 11 .1 15.m".0 ~ '" 99.' 3..0 " 19.8 + 2.2 2.8 -4.' 3.6 11 .7 ·c w /m2 w rn J • • 01 Kuh inja..7 2.' 1..6 1 1 1 1 1 1. P PO .' '.2 3.l ubitak Zu+Za . 1 _ 20°C..8 11.2 3. V • 1.". 1 1 1.39 3170 02 Spava~a soba.B5 1.· naka lOvel" duiina ~i rln3 /Vis ina .2 2.7 15. 2. 15.7 ·2 q = 34. 0. I pCVI~ .7 ". l'rI ."0 1370 . _ 2 ' 2 1." _Z.8_ = 103. ~.52 I 1370 208<> . V _ 5.38 1.2 2..k 9 I 10 1 11 I 121 k W/m~ K 13 PRORACUN GUBITAKA TDPLOTE 0. PRORAtUN POTREDNE KOUCINE TOPLOTE 7 I • od· bil:.5 2.' '.7 14. 60 mJ PO ZS VU S S 1.<> 960 20 200 .' 18.5 000 kO _ ~ _O.5 11 .3 1..2 . 1 2 Sir. om m m m' 20.lun . % I \51 16 1 17 OOOAC! 16 POIrebna kopno ko~i¢ina k ·o.2 I 1 1 1 2.3 1.8 " '" 5 5 . IWOla loplolo Z.1 + 2.5 38 5. .81(3. 1.1 3.7)( 4.9 2.0 60 11 .7 I( 2.7 18.72 10 2200 1S q .41( 2.7 0. A. Z. .7 2..' 92 60 11.30 2.8 '" 58 <.3 2..103.5 '.11.8 16.' O.' 2. I _ 20 °c. r:. Z.8 rrf2 ko _ zu ZU 12 12 ..5 + 2 " 8.

8 _ ' Za sluCaj nezaptivcnih vrata.05 . prcma tabe li 5.dodatak ZD .4. iznosi: 02.15 0. t Odnos povrSine prozora prema povrliini vrata isti je kako za kuhinju. Rdenjc: Za drve ne dvostruke prozore. F" 2. obe prostorije imaju karakteristiku zgrade(prema tabeli 5. prema tabeli R=09 . odredile bi se po dole prikazanom proracunu. 01 Kuhinja . kao sto je slucaj u zadatom primeru. Dodatak na vetar je isti za obe prostorije i iznosi: Qv = 8. potrebne kolicine toplote za grejanje proslorije iz primera.J =2·15+3·18=84m .9· 3. XXII). XIX): .4 ' 0. karakteristika prostorija 01 5. Ako se prozor otvara po sredini. duzina procepa je: I. XVI. Prema tome. kao i od dva vertikalna procepa tijc su duZine jednake visini prozora. . XVIII.7 1.4·0. duZina procepa u prozoru sastoji se od dva horizo ntalna procepa. svaki duiine koja odgovara sirini prozora.09 (20+ 20)·1 = 370 W Po ovom nacinu odredivanja dod atka na velar.gubici (opIate .dodatak Zs 2280W 0. (tabela 5. treba obracunati i treCi vertikalni proeep po kome nalezu levo i desno prozorsko krilo. tako spavacu sobu i iznosi: -=-=1) I za F.5. a = 0. POTREBNA KOLTClN·l 70PLOTE ZA GRFJANJE 115 Primer 4 Izvrliiti prorat un dodataka na vetar za prostorije iz prime ra 3 preko kolitine vazduha. Za normalno vetrovite predele i otvoren pol02aj.

2+370= 3110W 1370'1.dodatak n:\ vetar Zw .05 370W 3110 W .25+370= 1370W 0.Todnrol'ic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTR4LNO GRFJANJ£ .116 B.20 0.pulrebna kolicina toplote 02 Spavaca soba .gubici toplote .dodatak ZD .dodatak Zs .potrebna koli~ina toplote 370W 1370'1.dodatak Zw .

2 2740 0.. 2 · 20.6 11.' m' 20. \ \ \ \ \ \ m' m' 20.7 \ \ 11 . DebtJ.9 · 3.7 + 2 · 14.0 6. 0.35 40 40 900 20 ko = 9~.7 2.572 \ . 7 8 .2 2.7 m 4 .2 2.. Z.09 ·(20 + 20) 1 _ " q_53.8 18.. P PO m 4.4 2.\ 3. Z 1+% .7 15.8 1370 zu 5.8 \ .8 _ 60 S S = 2 ' 21.6 \. 103.· naka zida om du!ina tilina N\sina broj od· bitak k w/m~K .8 '" 58 m \ .8) 0.8 \.7 2. % Sir. 99 . ·c U k· l>.4 15.7 11. 1 .' 19.7 18.IH S..6 I PD I \.1 + 2 · '5..7 W l 01 Kuhinja.330 q e 34..8 '.8 \.\ 3. =Zo % ".5 " " " I I 4. .3 1.8 m 2 \. ra~un PRORACUN GUBITAKA TQPlOTE " W 14 1 15 1 OODACI " kupno " Potrebna koll¢ina top lote 0.8 x 3.5 \.5 \.2 I 2.6 + 2 · \1 . 1 . 1 12 1 Z.7 14.6 I \ I \ \ I 2.2 \.5 + 3· 1.7 0.8) ·0. I _ 2()°C. PAOAAtUN POTREBNE KOWCINE TOPlOTE 4 I 5 PRORA¢UN POVRSINE I ' I ""'~.0 40 92 60 60 11.5 + 2 · '8.t W/m2 ubitak Zu+ z.4 4.3 2.7 x4 .7 x 2.8 " ZS VU " 12 12 5.2 3.\XlI \ 2 SIr.8.5 2.2 3.. · (2· 1.8 2280 O.9 I 2. V '" 4.25 1710 o '" 0.' i 40 40 I 92 60 11 .6 "0 2SO 690 As . I 3110 '" 02 Spavata soba..8 11.85 \. ...8 3. svela .85' \.8 ' .72 ZU a36 ·60 1370 20 5 1.5 I m) 2SO 96D I I A.4x 2.5 2.5 \.~~0 \5 5 \.9 ·3. V _ 5.8 -4.40 '" 0.36 _ 103.Tloh.8 '. t • 20 °C..5 + 3·1..0 .2 a7 2.4 ·(2 · ' .6 m ZS ZS VU ZU S S Z \.1 15. 0 Z ~ .4 5 5 \.8 0.8 16.09·{20 + 20) · 1 = 37D 2080 .8 5 5 ·2 20 200 k 0 ".

Ij. Z a konstrukeiju vece rnase. Standarn il lemperatura se odreduje.\ no u odeljku koji se od nosi nil spoljne projcklne lemperature. U cilju uobija nja sto reil illijih vred nos ti pro racun jt: postao slozeniji.9 ) gdc je: Is .valiti po svojoj metodologiji. 5. I. koia je osnov za definitivnll u1vrdivanjc mcrodavnc projeklne temperature za pror. = 0 ll.merodavna spoljna projeklna temperatura I.17.UNAPREDENJA U PRORACUNU POTREBNE KOLICINE TOPLOTE Da nas vazeci lIor maliv u .17. cia se 1I jed no m perio du ra cun a pre ma starim i novim normativima i izvrSe uporcd ' nja. lJ ovom r oglavljll sc objas njavilju izv ~ikne izmene a pravi pllt za primenu bi bi. Is . Is prema: (5.TmlnrQvit l'IiOJEJ(TO I~'I Nn POSf'IIOlHNJA ZA CENTRALNO GREJ.I.-1N1E S. to.Ne mllckoj dl)ncl je 1983.korekcija Korcktura se odreduje prema slcdeCim odnosima: Za malu gradevinsku masu Za veliku masu Za vrlo veliku masu M F < 600 kglm 600 < M f'£ F< 1400 M F < 1400 rz rz 2 ll. Merodavna spoljna temperatura U novo rn postllpkll proraclIna lIvedc n je pojam 'standardru"l spoljna lempcratur. = 2 "C ll.. lioako je vee opis. = 4 "C Masa se odrcduje na laj nacin ~to se iznalazi najnepovoljnija prostorija. cun potrcb ne koli cine toplote. a podari k< " se kori~(e prilagodeni Sll praksi a li i speeificnostimil i uslovima klime u Ncmack u Z bog loga se oVilj poslupak moze pri!. U nasoj zemlji proraclIJ1 ~c sprovodi prt:ma ncmackim normalivima . I.: lemperalure koja je u periodu od 20 godina dostignut a iIbi la i~p od lc vr~d n ost i 10 puta. sred njc vrcdnoSli ~poljlll. Vrsla konstruicijt" sc ddiniSc odnosllm gradevinskt: mase M i ~ume svih spoljnih pomina prostorije. ona toja daje najniZu jedinicnu masu. a prema donjem izrazu: .1.. zbog njenog izraie nijcg akumlllacionog svojstva. kao najnife dvodncvn. slim slo se uzimaju \l obzir prostorije S DajviSe dva spoljna zida.11 8 I..standardna spoljna temperatura . sa nimm iz.'. ali se za njego 1 prime llu 1I nas im IIslovima mo raju dobro proveriti dale proraeunskc vreunosti. standardn.mcnjcnih detalj" novih pod atak il prema pre thodnom izdanju . Ova vrednosl 5e korisli u proraeunima potrebne ko li · cine loplote proslorijit kojc pripadaju zgradama lake konslrukcije.: spoljna tempera lura ' s se koriguje na vise vrednosti za to.

spaljne povrs ine Nemacki no rmativ ne zahteva da proraclin kojim se izracunava vrcdnost akumulacione mase bude priloze n.6·2. "l. Tabcla 5.11) U gornjem izrazu Ma se odnosti na pavecanjc koeficijenta prolaza toplote kako bi se dobila dodatna kolicina toplote Ll ci Iju ublaiavanja niskih temperatura hladnih spoljnih zidova.tLlelna procedura proracuna predvida i korekturu stvarne vrednosti koeficijenata prolaza toplote. XXIII Korektura koelicijcnala prolnza loplole spoijnih zidoV8 KoeficiJeDU prota •• loptol.3 . Korekture koeficijenata prolaza topJotc Osi m ispravke spoIjne projcktne temperature.85 korektura iznosi: 6ks =-0. =-035·'( .3.2. sa korigovanjem za vcCe masc zgrada _9 °C i _7°C. uvek je negativna i ista je za sve orijentacije prowra : 6k.3 Vrednost srednjc temperature ZTaeenja povrlina prostorije zavisi· i od suneevog zral:enja hoz prozore. Na osnovu ovog kriterijuma standardna spoljna projcktna temperatura za I3cograd bi bila -11 °C.masa ostalih gradevinskih dclova II . Za najee~cu propustljivost • = 0. Zavisi sarno ad vrste prozorskih stakala S obzirom na njcgovu propustljivosl sunecvog zraeenja. pO\'r.5 0. (W/m'K) Koreklure'8 spol]o. + 6 k. Na taj nacin se dobija merodavna vrednost za proracun.l:JA .:u zimskih dana.6 . Ovom korekturom zamenjuje sc dodatak "na izjednacavanje hladnih povdina" iz ranijih normativa DIN 4701 (tabela 5. (W/m'K) 0. koja uzima u obzir i OVllj uticaj.'.IDe 61<. nazvana "standardni" koeficijent prolaza toplote: k..2 32.15 0 I I 1. In t - 5.5 0.masa gradevinskih delova od drve ta Ino .unutrasnje povrsine s . XXlII). jer se smlltrll da se ona moze odrcditi dovoljno tacno i na os nOVll iskustva iz prakse.E Jl9 (5. ~to je ad Llticaja na us love ugodnosti u prostoriji.3 I I 0. = k + 6 k. POTREBNA KOUCINA TOPLOT£ ZA G R. zato se u proraCunu potrebne kolicine toplote uvodi i korektura 6k. spoljnib lldov.17.10) gde je: masa dela zidova od eelika Ind .1 I 2. (5.5. Ona obuhvata iskIjucivo dejstvo difuznog zraeenja Sunca koje se javlja u tol. umesto ranijcg dodatka na stranu ~'Veta.

:ri odil. le mpera tura podzc mne vuLi e Kot:i'icije nli pro laz3 loplolL: sc ril l:lInaju rr. kalla j.e nil : (5..•' /.fWrlNJE 5.1&) .. r kroz pod. slojL:vL: do vud <. + n:.. na spoljlli vilzd uh Q". (5.Ij 1I izracnnavilllju gubitilkil loplotc pn.. . k I rn = H" + Rij. I k = I?" + R. i kro7.' + R. ."'J1: I'OSTRUJCNJ. ~ s.:ma : 1I . kao i ud <1 ljc llos t r odze mne va de.·1. GlI bit ak top ln te ka podzc rnn oj vadi racuna sc kao da je prenos u jednllrn pravclI . n u~ m . Na kudieijcnl provodcn..3. iz nad povr!)inc zc mlji~ 1a kujim jc· zgrada okrw.. koja ..:dstavlja prolaz 10piolC kro~ gratlcvinskc povrS in. kc proslorijl' I. JUZL'g vf(.e mlje.12) Pri lo me.: rcc 0 pre nosu toplo te na spo ljni vazdllh..: kojc SII u uirc ktnom dodiru Sil lc mljom. I z ra cu r. Gradcvinske povrsine koje se graniee sa zemJjom Posehan slucl. .lc: r ...iji st: gllhici iz racunavaju i srednjoj tempcraturi podzemne vode. til Qs iz s llt e~ens k c pros turije sc prl' nos i kmz I. . av ~ njc gllbil <lka topl utc prc ma podze mnoj vodi sc vriii prem:l izraw : ..><101 "ii' I'RuJ F}"TOV."" . kodicijl'nt pro lozil toplote kroz ze mljll do spoljnjcg vazduh a I" • klTlpt: ratlira slltert: n.'l l no na povrSi nti knja Iezi na ze mlji.l tempe rature se d c fini ~(' p rcma prostoriji (.ina pnv rS inc pod ? zgradl' i njc n odnos straml.. .. 1-+) gornJlIll Izrazl mil .ie 7. ( ). 1'1) iI rrcm<l vilzd llhu kL' rislcci obrazae: (5.170 IU..c mljll na podzemnu vodll Q". zidnvc. tt: mpCr<l lura spo l. :1 koC.i a loplote kroz zc mJjll clo spo ljnjc g vil zdllhil a d lIticaja jo.ium spoljnom lc mrcralurom iz duzeg zimslwg p.17. a to su pod su lc rc na i zidovi koji su u cclini iii delimic!lo lI ko pani II zc mljll . nc rilCUn <1 st: sa stilndilrno m ~ p o li n() m p mjcktm:m te mperaturom vee sa sred· Il.me nskog periuda Ip. Me rodavna raz likl.1 r EN l'I? ALNO('.niltno visa. . povrsina pOll a s lltc re n i~ iii zid(l v:1 u dudi rll sa zcmljom .kl~cfi cije lll prolazil tll plotc kroz zemljll clo podzcmne vode k"" k" . toplo.ie njeg vazduh il koja preds tilvlja srcdnju vrednos t ij.: ve li(.+ R.. zbog velike incrcijc 7./"i<:ijc nl pro laza to plote se odn:dujL: lIzimajuCi II ohzir pre laz to p lOlL: na povrsil1l1 i spnw()dc njL: kroz.

mogu sc koristiti sledece brojne vrcd nosli: Im . Merodavna dubina do podzemnc vode.kocficijent prclazil tuplote na spoljni vazduh a s = 1/ I?s (labela 5_ I) )'Z .ekvivalentni olpor provodenju loplole kroz sloj zemlje ka spoljnjem vazduhu (prema slici 5.6 pa se daje i obrazac za njegovo izracunavanje u obliku: R)"".0. =0.koeficijenl prelaza loplote sa unutrilsnje strane a u =1/ Nu (Iabela 5. . Ako je spojeno vise zgrada kao merodavna povr~ina poda se uzima zbirna podna povrsina svih zgrada./.6) Prema preporuci iz ne mal:kog normativa. .koeficijent prolaza toplote od prostorije ka podzemnoj vodi Rib . POTREBNA KO LlC1NA TOPLOT£ ZA GRElANJ£ 121 T R.<zs . je odstojanje od poda do vode. U lorn slueaju lreoa formirati pravougaonik isle povrSine kao SIO je osnova prostorije. I) as .J.0. Odreclivanje ekvivalcnlnog olpora provodcnju toplote hoz zemlju R. (5 . bez obzira da Ii 5e racunaju gubici kroz pod iii zid koji je u dodiru sa zemljom. U ~Iueaju da su sarno neke sulercns\.36 r s . T.( 1/ b). + 15 ·C I pv = + 10 ·C W/mK ).44 u kome je povrSina poda oznacena sa ~.5) R.koeficijent prolaz a toplote od prostorijc ka spoljnjem vazduhu kpv . = "-' ). Ekvivalentni otpor se ne mo~e tacno ocitati sa slike 5.= I.as prema spoljnjem vazduhu vrSi se uvek prema cclokupnoj povdini zgrade koja Idi na zemlji. Ukoliko su podnc povr~inc tennil:ki izolovane a vertikaIrii zidovi nisu.otpor provodcnju toplote kroz sloj zcmlje ka podzemnoj vodi au .2 gdc je Is spoljna projektna temperatura.6.N . s tim da jedna strana odgovara najvecoj duzini osnove.24 ' [Apd .koeficijent provodljivosti toplole zemlje T .Olpor provodenju loplote gradevimkog elementa R. onda pri odredivanju 0[pora provodcnju toplole kroz zernlju prcma spoljnjcm vazduhu merodavnc su sarno dimenzije lib te grejane prostorijc.17) z gde vaZe sledeee oznake : k"."=1.dubina do podzemne vode (slika 5. a nc celog pooruma ili spojenih zgrada. onda se za zidovc uzima u obracun 50% od vclibne otpora RIL" prema slici 5.:c p'rostorije grejane. Nemacki normativ daje posebno objasnjcnje kada os nova spojenih podrumskih prostorija nije pravougaona.

o > ~~ c '" .. C> C> ~\ 1\ " o '" N C) C> - -..6 Ekvivaletlltli otpor provodetljlliopiote sa tta na spoljni yazduh Rkl .o C> Slika 5..'" / '" U'\ II _1. 0 " '- Q.:x III V> III III II = ~~ / _ III LQ. ~ t'\ a E "- 0 '-1 r.. I II III Q.1.0 \I III C N III E c '" W> " '\ ~ « -0 '" 0 > ~ q l'..0 lVV ~ ~ - o C> \\ ~\ ~IY \ \\ 11\ a: .. un '" \I E ~ .- ~ III III I C> C) C> C> ~ l- ~ t'.I -'" > 0 C ~ ill III C> C> " F"'" ~ .. ~ 4 r-.III "> 0 .'\ \ ~- ~ ~ ~ f\.. Q. a '" \\\\\ \\~ ~\ / ~~ \ .: N \ ~ ~r'.

166 + 1.') . PO TREBNA KOI.15): .Unlltrasnj a projektna temperatura " .5.2 W /mK pa je za duzinll T = 2. Prema tabeli 4.4 =20 zv 1.· INJ£ 12J Primer 5 [zracllnati gllbitke toplote 01 II sutere nll zgrade (sl.7) koji nas taju usled pre nosa toplole kroz pod i zidove koji Sll u dodiru sa tlom.16): k1 pv = 0. PovrSina celog poda je 2 A =192 m . pa je: Rzs = 3. kod koga je I =16.4 (m K/W) . prema slici 5. Zadate Sll sledece ve licine: 2 R')b = 1.966 k pv =0.25 W Im'K Za proraclin gubitaka prema spoljnom vazduhu merodavne su dimenzije celog SlIterena. Za ove vrednosti. s:nenomn u (5.4 m Gubici toplote kroz pod se racunajll prema podze mnoj vodi i prema spo ljno m vazdllhll. Z idovi nisu termick i izolovani. odnosno lib =1.O tpor provodenju toplote kroz zidove Is = -1 6 DC .18) Az = 1. I je: 1 1 R =-=-=0166 " a" 6' U normativu je naznaceno da je koeficijent provodenja toplote kroz zemlju (5.8 (m KJW) . 5.ICINA TOPLO TE Z·1 G f'.EJ.33.O tpo r provode nju toplote kroz pod 2 R")b = 1.8 + 2.0 smenom u (5. 5. Za gllbitke prema vodi izracllnava se koeficijent prolaza toplote na osnovu otpora provode nju Ued.04.16).5 otpor prelazu toplote na spoljni vazduh (tabela 5.0 = 3.Dime nzije sut ere na date na sliei dubina podzemne vode is pod poda slIterena T = 2.Spoljnja projek tna temperat ura I = 20 DC .1) je Rs =1/25 = 0. a b =12.4 m: R = 2.

8 + 6.04 = 5 k.8 ' 0.0 = 3.8·0. Tudoltw. otpor provodenjll toplote kroz zemlju se umanjllje za 50% jer zid nije toplotno izolovan. pa se dobija: -=R" +RiJ.20 W/m'K O tpor prolazu toplote kroz zidove koji se dodiruju sa zemljom prema podzemnoj vodi iznosi: _1_ = R" + RlJ.9+164.NOGIU:JA NJE _1_ = 0. + R!v = 0.8=276. (5.NJA 7A C ENTRAI. +O.106 kJV k./ 1J.5' [0.166+1.0 + 0.4 Q=Qpv+Qsz =111.8 + 3.166 + 1.5'J.12).28(20 -10) + 0. =O.32(20 -16 + 15) J = 168.56 k pv Pri izracunavanju otpora prolazu toplote prema spoljnjem vazduhu.4 + 2.13) i (5.12.v =0 .8 + 3.v k".2(20 -16 + 15) = 111.9 1 W A gllbici kroz zidove Qsz: Qsz = (3.5+RJ =O.0' 3.166 + 1.O+O.0) '1.25(20-10) +6.04=3.32 W Im 2K Toplotni gubici kroz po QPD su prema (5.0' 3.4+0.7 W W .c PI?OJEkTO I'>INJt: f'OS'lROJI.14): Q m = 6.

-'----- 6.- 01 ru v E .m/crclla .125 - 02 03 M 8 _0 .00 6.84 T -.7 OSlIova i poprcclli prcsek .- Slika 5. .

Kada je poznata kolicina va/.17. se de li pre rna : (5 ..unutrasnja temperatura I>l>l> Is .pOlreb na kolicina to plo te za prove travanje pri prirodnoj ve ntila ciji Qu.·IS JI."/\10 1:'1. Z bog toga ce se II ovo rn poglavljll prene ti leksl slandard a posveee n gllbici. IX) gde je : QI'r . rna us led prodora vazd llha sa svirn rclcva ntnirn podacirna za proracun. Potrebna koliCina toplote za prirodno provetravanje U zgrade lIvek prod ire spoljni vazdllh za koji Ire ba predvideli kolicinll to plOle po trc bnll da zagrcje vazdllh na tc rnpc ra tllru prostorije. 5. .duh a o nd a se pOlrebna loplola iz racunava pre rna: Q =V 'C ' P ' (I .5.. 1<)) gde Qlmill predstavlja ko licinll toplo te pOlre bnu za zagrevanje minirnalne zaprc rni ne vazduha koja se mora obezbediti 1I proslo riji.Hh"v\'.17.ko liCina vazduha C . Po trebml toplola za zagreva nje vazduha koji 1I proslo rijll ulazi zbog prove lrava nj.ko licin a toplole za kolicinu vazdllha koja se d6vodi ve ntilaeio nirn uredajirna Kada ne postoje posebni ve ntilacio ni uredaji onda je: (5.spoljna te mperatura U gornjem izrazu nepoznala je kolicina vazduha koja prodire u prostorije zgrade kroz procepc gradevinskih clernenata i koja se sa dovoljnom laenOOCu moze izracllnati preko: .\ ']" POSTIW JENJA 7. J.'1 C EN f'f?rlLNO GJ<l::J. 5. -I. Uz napo rne nll da ovaj den prnracuna prc rna 0 1N 4701 nije jos prihvaecn u nasoj praksi sa obziro lll da trc ba prove riti rne rodavnos t poda taka u do rnaCi rn uslovima gradnje i klirna tskim p rili ka rna.4.specificna toplo ta vazdllha P .gustina vazduha I" .) (5. Potrebna koliCina toplote za provetravanje Ko licini toplo te koja tre ba da po krije gllbitke lIsled ve nlilacije u pos lcdnje rn sta n· d ard ll DIN 470 1 pok lonje na je poscbna paznj a i priloze no je mnogo de la lja i novih poda laka.c 1'1101/:.126 /J.20) gd e je : V .

kodicijent propllstiljivosti prozora (vrata) (m)/mhPa llJ ) 1 .L{n·l).. iii prcovladujc unutrasnji termicki potpritisak.----(5. dok kroz oslale s trane izlazi kao zagrejani unlltrasni Vazdllh. oblika zgrade i uslova duvanja.21) / l7 gdc je: n . Sa visinom iznad ria povecavilju se i hrlina verra i odgovarajllci pritisci vetra .razlika pritisaka sa spoljne i ulllltrasnje strane (Pi!) KombinujuCi jedn:lcinc 5. ra uslcd toga i tu.·1 TOI' LOTF: 7.·1"IE .RFJ. Zbog toga se pravi razlika izmedu zgrada sahtnug (bez unutrasnje podele) i spratnoga tipa (slika 5.le (visine do 10 m) uzgonske sile se zanemamju.. a u gornjem delu natpritisak.. Zgrade sahtnog tipa izlozene su istovremenom dejstvu vetra i uzgona. Preko ovog odnosa sc lako odreduje da Ii zgrada po svojoj osnovi pripada grupi I i II.. odnosno pojedinacnim zgradama iii zgradama u nizu (slika 5. pri pribli7.. Glavni parametar za produvavanje je ipak sarno odnos propustljivosti I( a I).18 sledi: '" 2/3 ·c · p·(t. a ne sarno na fasadama napadnutim vetrom. koji zavise od brzine vetra. Potrebna toplota za zagrevanje hladnog vazduha se javlja sarno u donjem delu zgrade.·1 r.p) J (5. Za niske zgrac. stepenistu) nastaju razlike pritisaka 1I odn0511 na spoljni vazduh. ulazi spoljni vazduh.(t. Prema tome.23) . iii Ce tll izlaziti usled unutrasnjeg termickog narpritiska. a u gornjem delu izlazi kao zagrejani lInutrasnji vazduh.-/J Q=V. na stranama koje vetar ne napada. a na nen apa dnut oj potpritisci. POTR. bez uticaja uzgo na ulazi sarno kroz napadnur e strane i izaziva potrehu za toplotom za provetrava nje. Zbog nale ta vetra na napad nuloj [asadi nas taju natpritisci.17 i 5. Us led razlike gustina izmedll hladnog spo ljasnjeg i toplog unutrasnjeg vazduha. vazduh izlazi zbog spoljnjeg potpritiska usled vetra. kroz sve fasade hladan spoljni vazdllh ulazi u donjem delu.c-p · (t. koje su propo rcionalne visini sa hrova i razlici gustina vazdllha . Od brzine vetra zavisi da Ii ce na napadnutoj strani neke visoke zgrade vazduh u gornjem delu ulaziti us led spoljnjeg natpriliska vetra.no ravnomernom rasporedu nezaptivenosti po visini zimi u donjem delu zgrade vlada u odnosu na spoljm: us love potpritisak.duiina procep" (m) 6p . Bez uticaja vetra. Prema tome spoljni vazdllh.22) Razlika pritisaka moze nastati usled silt: vetra i uzgona. Tako se uopste ne moze reci da Ii iz unutrasnjeg dela neke visoke zgradc.EnNA 1\0 1ICIS.5.8 levo) (sa meduspratnim povrsinama koje ne propustaju vazduh). i to na svim fasadama u sillcaju kada nema uticaja vetra.linacne zgrade): 1 3 (5.-t )= .. u vertikalnim sahtovima viso kih zgrada (na primer prostorima za liftove. Kriterijumi su: Za obJik osnove grupa I (pojec. napadnutih prema propustljivosti I( a I)u nenapadnutih Casada.8 desno).

t izlozcnc S li sa rno uticajima vetra.grada obl.8 Podela l. nizu): "V L-(a'l)" l (S ..~ II. Z it oblik os novc grllpa II (zgrad c 1I I((/' I)./ Z /' I. Sa m proracu n koristi slcdecu jed nakos t: gde je: H" H E" .korekcioni faktor za uticaje vetra i uzgona na visini h .1 2.:2-l ) T1P KI.kE I (pojedinOCna !tuea) 8) TIP KI. O ne zbog toga imaju 1I gornje m delu uvek vecu p il i · re bll za loploto m za prove lrava njc od zgrade sa hlnog lipa i tll im se pojavljuje najtH povoljniji slu caj..... Zgrade spralnog I ip. .karakte ristika zgrade na visini h . m I?A LSO GJI£JANJ/:.irolTl lIa illjillracijll Pros lo rije 1I donjem de lu zgrada sa htnog tipa uvek su 1I najncpovoljnijem slucajll i imaju najvece potrcbe za zagrcva njc m infillrovanog vazd uha..standardna karaktcristika zgrade za uti<. T(}(loroVic PRO} E:KrOl '~' N} I': I'OSTI?01t:..aj vetra na visini od 10 m .lE U fi Uaa (kuCaunim) d) 8} b) ~=¢ f) u u aplt:tb Ii tip h) Slika 5.

Pro pustljivos l procepa dala jc II labe li 5. Xl V. a vrednosti se znalno razlikllju od pre thodnih (Iabe la 5. a za modc rnije konslrukcije koje se navode II aklue lno m slandardll.za pros torije sa suprolno pos lavlje nim spo ljnim zid ovima.6.J )] (5. za o be spoljne povrsinc koje za klapajll ugao. POTREDNA KOLle l NA TOI'LOT£ ZA GREJA NJ£ 129 pa se polre bna kolicina IOplo.ka rakl c rislika proslo rijc J . L U go rnjim izraz ima vale oznake iz prc lhodnih iz raza kao i: (5. XVII). narocilo na prc lfabrikova nim gradevinskim c1c me nlima.nc napa dnula slrana zgrade Polrc bna kolicin a lo plole za prirodno provc lrava nje se usvaja iz rezulla la do bije nih za sa hlni i spra lni lip zgradc uzimajuci za dalji proracun vccu vrcdnos t.H Ka ralte ris tika zgrade H je de finisana II izne lo m pOS lupku proracllna u pre lhodnom de lll ovog poglavlja.17.IJ ) Q pn! = r.U j · J-/·R ·( I II -I . P roPlls lIjivos l vazduha se javlja II proce pima prozor<t koji se o lv<t raju. naziv je izme nje n II "sta ndardna" karakle ristika zgrade.'JJ . . vralima. ~ '>:' (a · l) .22 i 5. Ako 10 nije slu caj mo ra sc sprovcs li pro racun i usvojili ne povoljniji rezult a l. a za nc napadnulc slrane nc ka dru ga vredoos l.27) ko re kcio ni koe ficij c nl za visinu R . Pre ma aktlle lno m ne macko m standardll. sa ll najvcco m propustlj ivOSC .26) Z a zgra de spra lnog li pa mc rodavo a jc jednacin a: "(a ·l) J · J-/ · R · (I Il . za sa hlne zgracl c uzim a se za napadnlliu slranu na jvcca propuslljivos l. bez proracuna lltvrdili koja od dYe me rodavnc jcdna cinc dajc vecu vreclnos l po lrcbnc to plo le . II labe li 5.w slra nll sa najvcco m pro pllstljivoSCll . E - 5.(l/'I)s za jcdna cinll 5.sa hlni lip zgrad e e .le za zagre~a nje vaz?uha koji prod ire pri rodnim pTOvelrava nje m za zgrade sa hlnog Ilp a odreduJe pre ma IZ r3ZU: Qpll =[E: . ka o i II procepima izmedu prozo rskih o kvira i ko nslrukcije zid a odnos no izmedu pojedinih e le me nala spo ljnjcg zido. pre ma ra nije m standa rdu proracllna po tre bne kolicine to p1 01 e.za proslo rijc na Uglll zgrade.5. Karakteristika zgrade . XXV.I' . . Vrednos l L.spo ljna ve lrom napadnul a fasa da II . II spra lnim zgrad a rna .24 i llkllpne propustljivos li na fasad a ma pod lld a ro m vc lra i fasa da ma kroz cije proce pe izlazi iz zgrade.spra lni (clazni ) tip zgrade .

8).) Yearn:1 z:.or 2.\11':' iI.' 11I0 Jl:'Sl.) 0. VralO s poljna O u ell "l i ku lima 6. a~om iii d (lll io m zaOlivno mlcl vom N ormalll:l NOfm alll il Z ao li ve ll o so p.loti vcl1a No . bez ProA" · 2 2U 30 · .T() I . XXV Karaktcris lika zgraclc II prcma aktuc lnom DIN 4701 Pudmcjc Sa s lo bim vclrovima Sa jakim vcl r ovrna PoloiHj l1t.1.ll._ I_ . visi. 4 7 II .h:rh. 3 9 izmcdu pref:l brikov~1I1 ill c1cm Cllilla Tesl10 za ptivcnil (so sa"'ntoVilll o m ncpro p. " I ~. c. Dd G .lII1 0 VilnC p.o nusll iivosl i Normnlll <l I - 0.H! jj". iii kuca otvorena sa tri stranc (kuCe na uglu niza). Uroj Nltz i\' f' lu.130 n.8b i 5.6 D. pod is tim lIsluvima n apada ve tra.52 U l 1.lr m :tku l III1Wb l'. manja.eza llia r\ N or 111 .. 1 0 . llnutrasnji pritisak. na dcjsLva .I" "II'.3 1 2.ezall la n. h.. Otwlrajuci PeUl. Neol vara il u':i V. od nosno de lovi zgrade (slike 5. L I · · - 7":lplivcnim obimn im OSlollccm 5. 4. Sil '/J m /mhP:I0. Zgradama tipa I (pojedinacne kuce) smal· raju se o nc iz kojih vazdu h moze da izlazi sa dye iIi viSe spoljnih povrSina.' _ l_ l :_ _ _ __ Tabcla 5 . sarno jed· na povrsina za izlaz vazd uha .."'/m· K PoicuinJCllC kllCC Kuee 1I niZll IJni OM l'cln m/s 0.op. p.3 0.. Standard uzi ma u obzir puveca nje brzine velra sa visinom i termicka pril is. 1 1. H . Uspostav lja se odgov~ rajllCi. in ski h elemenal" prcma .ike k"Hlileia l'rol.82 1.. .aRom Normalrw .XX1V I'rop" s tljil'oS I pr(lc"pa grade. II te kstu aktll clnog nema e:· kug standarda sc na pominjc njihovo razlici lu punasil njc prcma prodiranju spoljnje!\ vazduha .J o.n rusclll:! Vea'a unutmsnj:1 ProlaZl li pcoccpi E lcm cllii spoljnjes zid a Normol na so p . I. pa je za pre mina vazduha koji pro lazi.1 9.2 ~ Mchanizam prisI!lOa c. 10.' () '_ '1 _I_ U_.24 2 4 4 6 S obzirom n ~ podelu zgra da na pojcdinacnc i II nizu.m a ill " .occpa I. Primer za tip I: zasebna kuca otvorena sa svih strana (slika 5. (2-lIVorell) · - T abcla 5.c I'I?(}J/:J.J Hll ra Normaln..Il'S · .13 slo bod oll lIorm alall s l ohotl~11l 0. KGef..5c).11:'111 YC Onlil z:lpt ivC I1 .72 1.IIDe lIaD. 7. Kod zgrada u nizu na raspolaganju je."slljivosl IlrO. S lolni vc nlilal O.82 3.'C I'. Rolc llI C i spo ljlle ial uzill c Mellilnizam prisluooean snol in Dez gar. 3.UDC 1I"".VJ/: PO.

I"OTlU':IlN. s tirn sto h oz dY e povd ine ne ma zn acajnih propusta nj a (s lik e 5. Takud e se u ovo m o psegu visine pre tpos tavlja ko nsta ntna br Lin a ve tra. Ako to nije sill caj po tre bno je sproves ti po novni pro raclln Uednacine 5. bez pro racuna utvrd iti koja od dve mc ro davne jcd nacine d ajl' vecli vrednost po tre bn c to plo te.2 I 24 I 2.23 i S. tip a zgrade prc ma s lici 5. sa odnosom strana veCi m ud 5 (sliK a 5. 5. Za izbo r vre dnos ti tre ba napo me nuti da kao visinu zgrade tre ba ko ris titi zbir visin a svih spra tova iz nao nivoa ze mljista.4 I 1. Tabcla S. O ni zavise ud visine pos ma tra ne p ros to rije iz nad ze mlje.7 I 2. 5.9 I 2. Za zgradc visine do 10 m nc uz imaju se u o bzir uticaji uzgo na.--------------------- 5.2-l ). Visina od 10 m se maze ko ristiti za sve zgrad e s a najvise ce tiri greja na sprata iznad tl a.izgradc ni sta navi II sta mbe nim blo kov ima (s lik a 5.1 (i NU . XXIII.8h). Uz ima u o bzir poveea nje brL ine ve tra sa vis ino m i te rmicka pritisna dejstva. I.5 T 1. XX IV i 5.17.8 (sa htni iii sprat ni tip zgrade). Korekciooi faktor Z3 visiou .8d) .0 I 2.D 1 1.VJ£ I 'I Z grad e tipa os nove II (k uce u nizu) sma trajll se om... XXV .5 I 2.2 1 1. tip kuce u nizu II ) i ukupne p ro pllstljivosti na fasa d a ma pod uda ro m vc tra i fasa dama kroz cije proce pe izlaz i iz zgradc. Z bog toga za zgrad e d o 10 m visine vill i: f IS = GfJ = 1.·1 101'1 IJ7 /. Prime ri za tip II : ./. koje Sll p regraonim zidu m pode lje ne .izgrade nc kll cc u nizlI os lu nje nc na sused nc zgradc (s lik a 5. taka da vazd uh moze lI glav no m da iz laz i sa rno kroz jed nu spo lj nu povrSinll.8g i 5.8e ) .[.0 Preglcd ko rekturnih koe ficij e nata dat je u ta bc lama 5.8 .6 I 1. kao i tip a os nove (ti p pojedin acne kuCc I.7.1 0 I 40 I 50 I 60 I 70 I 80 I II niw 90 I 100 I.8 f) -sa svih strana iii sa tri stra m.0 1 I.D 1 1. slobodne kuce.·' KOu r lN. XXVI Korcklllrni koclicijcnt c" za visinn za pojcdinacnc zgradc i zgradc Visinu iZDlul lcrcna 11 m 5 I 10 I 15 I 20 I 25 I 30 I .zasebnc kuCc sa svih stra na a tvorem.

0 6.4 4.9 2.9 2. XXVII Korckdoni koeficijcnlza "isinn £ za pojcdinacnc zgrade A) Normaliln pol oiaj.6 6.5 3.1.7 0 0.6 6.2 2.1 0 0 0 0 0 0 0 2.3 0 0 0 0 0 0 0 1.7 6.6 0 0 0 0 0 0 0 2.2 7.1 1.5 7.6 2. Tabclll S.9 1.1 2.9 0.5 5.9 2.2 5.4 4.1 5.7 1.3 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 100 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 9.5 3.3 4.n 5.9 3.7 1.7 1.4 2.7 3.6 1.8 100 Cis 3.1 0.3 0.9 3.0 1.7 2.4 1.5 3. 1 7.2 2.6 1.9 0 1.5 2.3 1. umeren vetar. N(J G RfClA NJI.9 2.5 1.0 0 60 C!u cb 00 Clu 40 cIs c!u 20 rls <Iu 10 Cis clu B) Olvoren.2 4.4 3.T(} I : 1.9 2.5 1.5 1.0 0 3.0 0 1.5 1.6 0 0 0 0 20 6.0 5.6 6.4 4."/ " t/uw\'/(' I '/.3 4.4 9.72 Vlslna zgrade fm) 100 Vlalna Iznad zernl)e u rn C 0 Cis <Iu <1$ 5 6.5 0 0 0 0 0 2.7 4.1 6.5 3 .9 1.5 7. p%iaj.4 1.5 0.3 0.1 1.0 0 0 0 0 0 0 .9 0 0 0 0 0 2.4 1.7 0.9 0 1.0 3.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 riu 80 CIs Clu 1--60 cis Clu 40 <Is Clu 2.4 0 0.6 4.9 0.3 0 0 0 0 0 0 30 5.8 6.6 2.4 1.VT~ II.7 1.7 1.4 5. IImcrcni velar.5 3.1 0.3 2.0 0 10 6.7 2.4 2.4 1.4 2.9 0.7 1.4 2.5 2.4 0.0 0 15 7.6 2.2 0 0 0 0 0 2.6 3 .6 0 1.1 0 0 0 0 0 25 6.6 3.4 2. H = 1.3 1.2 1.6 0 20 Cis c~u 10 cis tlu 1.3 0 0 0 0 0 0 0 0 0 45 2.1 6.0 1.1 1. II = 0.5 7.6 2.6 6.0 0 0 0 0 0 0 0 0 40 3.4 3.2 3.· I Cr-:.7 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 50 1.\1 I: l'OSTkOJ EN} ·I Z.4 1.6 0 0.2 2.I.0 3.9 0 1.0 2.6 0.6 2.7 1.()J/-.0 1.2 0 0 0 0 0 0 0 35 4.3 0 0.5 2.12 /1.

0 1.8 0.0 100 0 0 Vis Ins zgrade (m) Vlslna Imad zemlJe u m < 0 f!s < 3U 5 3.3 50 1.0 0.3 0 1.0 1.1 0.9 1.6 0 1.6 3.9 3.0 0 10 3.7 0 1. ESU a 0 0 0 10 f SS ESU a 2.2 1.5 1.0 0 2.\ >1 TOPI. j ak velar.OTE Z~I G I?FJANJ£ 1J3 Tabela S.8 1. 4 3.0 0 1.7 0 0 0 0 0 0 30 2.0 0 1.8 0 1.3 1.6 2.7 1.6 1.1 2.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 2.9 2.5 0.1 1.9 0.6 0.8 2.0 0 1.8 25 2.0 0 1.9 0.0 0 15 3.3 1.4 0 1.5 0 1.1 0. H 100 tss tsu = 3.8 0 1.9 40 2.3 0 0.3 0.2 0 0 0 0 0 D) Otvoren.2 0 0 0 2.5 1. 4 2.5 1.9 0 1.9 1.2 1.6 2.1 0 0 0 0 0 1.6 0.0 0 80 t!s tsu a 1.9 1.3 0.4 1.5 0.9 1.2 1.6 0 1.6 2. XXVII Nastavnk C) Norma la n po loiaj .2 2.1 0.8 60 t ss <~ u 40 t ss t su a.0 2.0 2.4 0 35 2.3 1.9 1.0 0 0 0 2.4 1.9 2.1 1.4 1.7 0.4 0.3 1.4 2 .2 2.7 1.1 1. p%iaj.9 0 0 0 2.8 0 1.4 2.5 2.7 1.1 2.2 0 0 0 0 0 100 3 .4 1. POTI?EI1NA 1\() l.4 0 1.9 1.5.2 0 0 0 0 0 80 t ss Csu 60 t ss tsu 40 Ess t su 2D tss Esu a 0 0 10 £S.7 1.7 1 .s 0 0 0 0 0 a a 0 0 0 0 0 a a 0 a 0 0 0 0 0 0 a a a 0 0 0 0 0 0 a a a 0 0 0 0 0 0 0 20 ES. £Su .2 1.7 0.9 2.2 2.7 0 1.1 1.4 1.9 0 1.3 0.2 3.4 1.3 1.1 a 0.4 1.5 0.0 0 0 0 0 0 0 0 1.3 0 0.4 1.9 2.9 0.4 2.9 1.2 1.9 2.8 2. jak vetar.5 0 1.6 45 2.Ir l .0 1.1 1.9 0 1. H =1.1 1.5 1.1 0.6 1.3 0 0 0 0 0 0 0 1.1 0 0 0 0 0 1.3 2.7 0 1.6 0 0 0 20 3.8 1.

H = 1.4 3.3 0 1.4 4.3 8.' I 'f.8 2.5 5.0 10.0 0 a 4.\ (j (.3 3.5 4.0 5.2 0.1 2.7 7. Iznad zemlje u m < <4s <4u Vlslna zgrade (m) 100 a 12.6 2.8 0.2 1.\")1: 1'()S rI.5 a a 0 a a 0 B) S/obodan poloiaj.5 1.9 1.3 1.9 0 0 0 0 20 9.3 100 <45 <su 4.2 6.9 0 0.6 3.3 3.1-1 /I /'Hlonm.8 4.0 10 <4s tS Il a 5.8 0.5 8.8 1.0 4.7 9.6 3.6 2.2 6.1 1.2 7.0 0 0 0 0 25 8.9 5.(Jl/.5 2.9 0 0.0 0 a 4.4 7. IN)I.0 0 0 2.2 2.1 1.6 1.4 2.0 3./ .\T/{· II .2 7.1 3.3 6.2 45 3.2 8. II = 0.6 0 1.7 3.0 0 a 3.7 6.7 2. /WI.8 2.1 3.6 0 1.2 4.9 2.1 3.7 3.2 2.3 1.0 0.0 4.2 1.5 3.2 7.3 3.9 0 1. Tabcla 5.0 3.3 a a 3.9 15 10.\'JcI Z ·I n :.5 11 .0 2.2 1. XXVIII Korckdoni knclicijcnt r.dar.3 0 a 0 40 <fs Cfu a 0 0 0 0 a a 0 0 0 0 a 0 0 20 <ss <fu 10 Cf.1 8.7 3.0 4.5 1.3 0 0 3.2 2.7 8. slah .8 7. slab vetar.6 9.6 10.0 1.2 9.2 1.0 6.0 4.5 1.1 1.0 0.1 0 1.2 50 1.7 0 0.9 12.4 0 0 0 2.2 1.7 0 0.0 0 0 0 0 0 0 30 7.7 4.0 11 .'isinll l.7 4.1 4.8 1. za .7 0.6 1.3 2.9 2.52 Vlsln.8 0 3.8 0 0 0 0 0 0 0 0 40 4.5 3.7 0 0 80 C4s <su a 1.0 5 12.8 3.2 0 0 0 0 0 35 6.2 9.()j/:XT(} I :'1.1 2.5 0 0 0 0 0 0 0 a 0 0 a 0 0 a a 0 60 <Is <4u a 1.0 10 11..8 3.2 0 0 100 0 .~radc II nilll A) Normalan polozaj.2 10.. <su a a a a a a 0 a 0 0 0 a a 0 0 a a a a 0 a .1 6. a 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 80 <4s <~u a 0 0 0 0 0 a 0 0 0 0 0 0 0 0 60 <4s '4u 40 <~ <Iu 20 <ss <4u a 1.

6 1.5 1.R Karaklerislika pros lorije /? je definis ana kao red ukcioni faktor koji uzima U obzir smanje njc produvavanja kroz zgradu usled unlllrasnjih olpora (unllirasnji zidovi sa vralima).3 0.3 0 0 0 0 0 0 0 0 0 50 1.9 0 20 C5S £Iu a 1.2 a 1. kao i karakl c rislika zgradc.3 a 1.5.0 2.\If E I I.2 a 1.6 a 1.6 1.3 0 1.1 1.5 3.2 2.0 3.3 1.6 0 0 0 0 0 30 3.6 2.1 60 <Is <su a 1.9 0.6 1.5' 0 1.1 2. Karakteristika prostorije .2 1.1 1.7 2.3 2.(a'/ )s posmatrane prostorije.9 0 1.3 2.4 2. od odnosa propllstljivosli vetcom napad nUlih spoljnih povrsina I.6 0. H = 2.6 3.4 1.I ( i1{/'J.8. I'OTl{U l.1 1.9 a 1.6 0 1.OU ( INA TOPUn t Z.0 3.3 Vlslna Iznad zemlJe u m C Vlslna zgrade (m) 0 CIs Clu 5 4.4 0 0 0 0 0 0 0 45 2.4 3.3 a a a 0 60 <ss Esu a 1.9 a 0.0 0 0 0 0 0 0 0 40 2.9 2.6 1.6 1.0 a 1.9 a 0.6 2.7 0 1.0 0 60 CI s C lu 60 Cis Clu 40 CIs Elu 20 CAs Clu 10 <ss EAu 0) s/obodan p%laj.4 0.0 0.2 100 Css 2.0 0 15 4. Tnbcla 5.2 1.1 0 1.5 0 0 0 0 0 0 0 35 3.3 2. I .0 1.1 0 1.2 2.3 1.2 1.3 0 0 0 20 3.5 2.0 a 1.5 1.5 2.3 3.1 0. prema propustljivosti .9 2.9 0 0.5 a 1.6 2.6 a 1.2 2.6 1.7 0.6 a 1.0 0.3 3.0 0.0 1.5 0 1.6 a 1.1 3.4 4.V.9 1.3 a 0.1 3.0 0 a 1. jak vetar. II = 1.1 40 Ess Csu a 1.7 0 0.1 4.6 2.0 2.7 3.6 2.9 a 1.0 4.6 2.7 0 0.0 0.3 <Iu a 2.6 2.4 0 0.1 1.1 2.0 10 £Is <su a a a a a a a a 0 a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a 0 a a a a 5. jak ve lar.6 0 1.7 a 1.·1 I.3 0 0 0 0 0 25 3.6 1..7 0 0 0 0 0 0 0 0 0 100 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 100 5. XXVIII Nastam k C) Normalan poloiaj.3 2.0 0 10 4.9 0.6 2. O na zavisi.6 3 .3 2.17.2 2.7 4.5 1.3 0 1.6 2.2 2.7 0.9 0 0.2 2.7 1.

Vrednosti L(a·f) kojc se koristc 1I tabe li 5.7 0. 1 i'. Ako se uporede tabe lc 5.A CE.9. Za prostorije bez lInulras njih vrata izmedu vet rom napadnute i nenapadnll te s trane (na pr. Ka raklerisli k. prodor vazduha je racun(ll za svaku prostoriju.29) Tabcla S. Nairne . kada vazduh izlazi same kroz unulrasnja vra!a (labela 5. dovoljnu je da se karakteristika prostorijc grubo odredi . i velicine L(wf).: ma n]a .9 0.17.ev.7 5. XXIX). XXIX Sli one koje u proracunu odn:dene: Za spratni tip zgrade L(a·f) = L(wi)s gde je sa s oznacena napadnuta strana vetrom a za sahhtni tip zgrade villi: (5.7 0. dale su karakteristike prostorije R u zavisnosli od broja i kvalileta unlll rasnjih vrala. (fl' I)m' l(hPa) y.. prerna broju unlll rasnjih vrala i propustljivosti [asade. =O (5.7 0. na strani zgrade koja nije napadnul(l vclrnm L(a" )" kroz koje vazduh moze da izlazi.9 0.ic' . XVII[ i 5.2R) Zit es. za uslove da ..vO( mr:J. koje su pOlrebne za proraclin (R = 0.7 0.. Potrebna koliCina toplote za eelu zgradu Sabiranjern transmisionih gubitaka toplote za svaku grejanu prostoriju jedne zgrade. za dec koji se odnosi na vazduh koji prodire usled infiltr(lcijc.9). Ukoliko je propustljivosl izlaznih procepa 1I odnosu na pro pustljivost ulaznih procepa manja.·INJ{' unutrasnjih vrata i .9 0.9 0. Zbog velikog variranja prnpustljivoSli. XXIX Karaklcristika proslorijc R UOlllrasnja vrala Kvalilel Broj I Normalll" bcz pras" I'ropuslljivosl rasad. XIX vidi se da u sustini nerna razlike u vrednoslirna karakteristike proslorije se rn slo je izbor dat preciznije.7 odnosno R = 0. dobija se ukupru gubitak toplote gradevinskog objekta za ovaj dec potrebne koli· cine toplote.c PROJ///CrOI''r1NJI: I'OSTlWJIoN J. uloliko je i k(lrakl erisl ika proslorij.7' }(/om.:: nlualno prozora. Z(l najccsci slucaj.136 1I. sale.7 0. Medutirn. ·.9 0.0. to nije slucaj. velike kancelarije ) R = 1.'\ TIiAl.9 0. proslorijc R <30 >30 ~60 2 3 I >60 ~90 >90 <10 > 10 ~20 DihllljuCn sa prasom 2 3 >20 <30 >30 0.

7 . normalan polow j Svi oslali SIUc.5 .5 0.merodavna kolicina toplote zgrade Or . 08 l\!rade II <10m 0. POTRE8NA KOU C[NA TOPLOTE ~I G RFJA NJE I 17 napad vetra na odgovarajucu fasa du kojoj pripada tre tirana prostorija .J. XXX) Tabela 5_ XXX Istovrcmeni lIdco lIticaja inliltracijc ~ Izloieoosl velru Podrucje slabih vclrova.potrebna kolicina top lote usled inrilt racije za prostoriju "i" ~ . tak'Vi uslovi se ne mogu istovremeno javili u svim pros to rijama svih Casada vee sarno u de lu zgrade.30) gde vaie oznake: Oz .faktor istovremenosti utieaja infiltracije (tabe la 5. 0. G ledano za ceo objekat.5 >lOm 0. Zbog toga se me rodavna potre bna kolicina toplote za zgrad u u ce lini racuna prema: (5.transmisioni gubici prostorije "i" Ow .1 jcvi Vis..

usled pre kida se u manjoj iii vecoj me ri umanjuje potrosnja energije. a kada . GREJANJE SA DNEVNIM I NEDELJNIM PREKlDlMA Postrojenja Zit grejanje najcesce nisu stalno ukljuce na. skole itd. dolazi do hlade nja vazdllha u prostorijama . vee imaju pre kid e u radu 1I toku noei. U takvim slueajevima. da bi sistem za grejanje bio ukljuce n u odredeno vre me kako bi se zgrada zagrejala do ponedcljka II 7 casova. Pri tome i srednja te mpe ratura zracc nja povrsina kojc okruZuju grejanll prostoriju. sa nocnim pre kidima. pos troje nje ee se ukljucivati pre svakog sledeeeg ko riscenja zgrad e. najcesce 20 °C. Za lakse razumevanje problematike uzgrevanja. Aka se pode od uobicajenih uslova koriseenj<l poslovnih objekata. tako da se do mome nta ulaska Ijudi dostignu potrebni te rmicki parametri. od 20 casova do 7 sati izjutra. U trenutku A je iskljuecno grejanje. Posto se u tokll prekida grejanja gubici toplotc ne nadoknaduju. promena unutrasnje temperature kao i potrosene energije grejnog sistema imace tokove prema slici 6.lc iii sporije. zgrada se hladi i temperatura vazduha u grejanom prostoru se sniZava tokom perioda prekida A-B. odriava se te mperiltura vazduha kOjil je. sledeecg dana. Dolazi do uspost avljanja te mperaturske razlike izmedu zidova i vazduha pa gradevinska maS<l odaje toplotu akumulisanu tokom pe ri oda grejanja. kada pocinje njeno sledece koriseenje. Uspostavlja se razlika temperature zidova i vazduha u prostoriji pa se i zidovi hlade. U prosto ru koji se greje. ~akle odvijace se 1I kraeem iii duze m vre mensko m periodu . pre tpostavlja se da je u sedmodnevnom pe riodu spoljna temperatura stalna i jednaka spoljnoj proj~ktnoj temperaturi oZa takav slucaj. U trenutku B se ukljllcuje izvor toplote i pocinje zagrevanja zgrade tako da unutrasnja te mperatura raste sve dok ne dostigne svoju proje ktnu vrednost od 20°C sto 130 .) i subotom. trajanja perioda grejanja i duZine prekida. Od petka u 20 cas ova prekid se produzava na celu subotu i nedelju. (poslovne zgrade. zavisno od njenih te rmickih osobina. treba da dostigne te mperilturu koja osigurava uslove kornfora i koja treba da je jednaka te mpe raturi prostorije.6. sisterni za grejanje ukljuce ni su tokom pet radnih dana. U zavisnosti od samog objekta i ugrad e nog sistema. pri ecmu je temperatura zidova visa od tempe rature vazduha(A .ie rec a objektima opste name ne.1.B'). nede ljo m kao i 0 praznicima. Hladenje zgrade 1I celini bice br.

ko nvc kt o rsko grejanje). [zvo r toplot e radi svojim milksimalnim kapacitetom. PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTJ?ALNO GREJANJE se poddava da se ostvari u trc nutku poec tka nje nog korisce nj a.--~----~~~--- <i --.I·lIje temperatllrc i potro. jcr sc lko loplutl.: koristi za zagrcvanje masc zgradc. Od C grcjanje m sc nad()knaduju gllbici toplot c ... 6. koji Sll . zilvisno od vrst e grejnug sisk'ma (vazdusno.1 je do trc nutka 7'0. dolaz i do brie g iii sporijeg za ~­ revanj a prostorije.J.I E I W .:mpl. kako nl.IIZ prelposlavkll kOlistall/ lll: spoljlle temperaillre. rad ijato rs ku.~ I() dol njegovog pregrevanja . cije se zagrevanje de· sava sa odrede nim za ka s njc nje m. Zit pre lpostavljc nll stalnll spoljntl te mperalll rt! . Prema tome. t[ DC SREDA CElVRTAK PETAK SUBOTA NEa:WA PONED..Od tog mm''lL' nta. __ ~ HI -\-_ UTORAK 'r-. W ~ Z w Stika 6. stu Ir.fcllc cllcrgijc II lokll sedmodllevllog p crioda grejallja sa lIobicajcllim prekidima lokom dalla i IIcdelje.Todarol'i.1 OUll\Isi se na kapilcite t koji je za 70% veCi od vre dnosti potrebne ko licinc toplot e koji ougovaril proje ktnim uslovima (100% ). koji jc uvek veci od toplutnil> gubit aka zgrade za spo ljne projcktne uslove. U trcllutku C te mpe ralura vazduha je dostigla PCllje ktnu vrcdnost od 20 uC ali m.i ~ Srednj ~· Z P J nril<ttllrijB ~~'-"""I'=----. Duzina pe riod a uzgrcva nja i tok prome ne temp e rature prostorije zavisi od rna.1 Promella 1I/11/lra.: raturil vazduha je dostigla proje ktnll vrednost od 20 0 ( : j II grad e na alltomatska konlrob ~ l1lanjujc odava nje toplole izvora.fO B. za pune uslove ko mflll'il Ce se cekati do Ta- U tre nutku T" ll. U toku IIzgrevilnjil.io' lIwk veci a d proje ktnih.: bi d(). ako je 1 ~ vrcme poec tka koriscc nja zgradc.. a kada nje na te mperatura postane visa od te mpe rature povrsinL' zidova (tacka B') poci nje pre nos toplot e sa vaz duha na zid ove. dakle u 7 casovil ujutru. Dijagram na sl. zgrade i velicine ins la lisil nog kapaciteta toplo tnog izvo ra .F hI % 170 F dI J I DI 1ml--~ .: i okolne povrs ine sto Ce se dogoditi te k u momellill D.

Te rmicka reakcija mase zgrade iskazuje se vre me nskom konstanto m. a te mpe rature vazduha i zidova dobijaju tokove F . tj F' . srednji se odnos i na hlade nje gradevinske mase kod nocnih prekida u toku radnih dan a. av~r ostaje na stalno m kapacite tu (100%) jednako m projekt nim gubicima toplo te.2 Dijagram /emperalllrl'kih razlika vazt/llha II pros/oriji i zidova kojije okmzllj/lll zavisllosli od vremenQ hladenja .H.H.rJde laka 30 min .F i E .B i A . Pri to me se moze desiti da se tempe ratura povrsi ne zidova od 20 °C postigne te k u ut orak iii cak i kas nije. Tako nastupa prekid u sledeca dva dana. :J ~ • 10 100 '. na kojoj prvi dec pad a te mpe rature karakte rise sobni vazduh i sam grejni siste m. te ec sle deee uzgrevanje trajati duie. GRElA NJ£ SA DNEFNLM I N£D£ U N IM PREKIMA 141 jednakoj spo ljnoj p rojekt noj.( ulicaja ns vremensku konstHntu hlatldenjc vaZdU:'3 i ArejnOl: sistema sadrZa i prostori ic.2. l. Proces hlade nja takvog visekompone ntnog sislema je pokaza n na slici 6. U trenutku E korisec nje zgrade je zavrSeno i siste m za greja nje s\'! iskljucuje pa ponovo nastaje period hl ade nja. .G' . namcsta i hl adenie mase zl!. S!I t eska do 10 h 40 h 120 h 15r------------------------. koja kod sloze nih siste ma obuhva ta konstante svake od ko mponenata. sto zavisi od mase zgrade. Tempe ratura vazduh a i zidova opada po linija ma A . ako je rec 0 radnim danima. a krajnji dec krive je hlade nje subotom i nede ljo m (51 6. Vrcmc hladenja u zavisnosti od mase zgrade elementi ".1). Tabcla 6.at4E~ h Stika 6. pa duie isk ljuCenje cini da se zgrada hladi na nilu te mpe raturu nego radnih d ana.2 It 2 -8 8 .6.P.2.B'. Z illo uzgreva nje po nede ljko m pocinje ranije nego ostalih radnih dana.12 mH. tabcla 6. ako je greja nje isk ljuceno u petak uveCe.G . odnos no po E ..

Todorol'ic PROJEKIOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNOGRr.3 Tok temperatllre II zgradi za vereme prekida grejallja i II periodll IIzgrevallja Z<I razliCite illstalisallc silage izvora toplote PI<P2<PJ T kraj korlscenja pocetak korlscenja D 12 Slika 6. nosa toplote sa unut rasnjih povrsina na vazdu h koji je poslcdica infiltracije itd . ne prostorije u siru okolinu: spolj ne te mperature. janje prekida grejanja na mece kraci period uzgrevanja. :! D ts_ ____________________________L-__-L____L Slika 6.JA NJE Vreme nska ko nstanta hlad e nja zav isi od svih uticaja na prenos toplote iz zagrcja.--"-----~. infi ltracije spoljnjeg vazduha. USLOVI UZGREVANJA U toku hlad e nja zgrade te mpera tura pos taje svc bliZa spo ljnjoj.4 Tok temperature II zgradi za l'lllcaj vete gradevinske mase .1-12 B. prl'. toplo te u projektnim uslovi ma (6. \(. Medutim. 6. koja se definise od nosOIll : p= insta lisana snaga po trebna kol.1) T2 ~ >--.1. u takvim uslovima Ce morati da sc koristi izvo r top lote vece instalisane snage. pri ce mu duZl::' Ira .f"'_'iI pocetak korlscenja zgrade kraj T3 "'!.

ukJ~ TP1 Tp2 A C '0. Naravno. Na slici 6. Na osnovlI dimenzionisanog izvora toplote P i karakteristika zgrade (Iaka. tempe rature u prosto riji (tacke B2 i 8 3) postilju ni ze. tako da se uzgrevanje zavrsi u trenutku kada pocinje koriscenje prostorije. o nd a ce pri kraee m pre kidu grejanja tempe ratura u pros to riji opas ti do tacke BI kada se ukljucuje uzgrevanje koje ec tntjati T]. B 2C i B3C znatno blaze. ponasanje toka hladenja ce se menjati od sobe do sobc. Hlade nje se. Ako su kapaeit eti izvo ra toplo te PI < P2 < 1'3. isldj. a srednje te mpe raturske raz lik t: 1:. a zaht evani period lIzgrevanja za odrede ni dan varirace zavisno od srednje spoljne tempe rature u periodu uzgrevanja. 6. uz srednju te mpe ratu rs ku raz liku iz medu pros to rije i s po ljne o ko line 61 1.3. Kriva hladenja ee imati tok prema spoljnim lIslovima od kojih su najznacajniji brzina vetra i spoljna temperatura.5 pokazuje linije hladenja i uzgrevanja liZ pre tpostavke da je spoljna temperatura konstantna i da je u jed nom slucajll niZa (lSI) a u drugom visa (ls1). spo rije odvija. dat je to k tempe rature vazd uh a i mase grejane prosto rije u pe riodu izmedu dva ko risec nja zgrad e. u odnosli na objekat ma nje mase.5 Uobicajella varijacija osnovnog optima/nog pocetka IIzgrevanja . dakle u vre me nu kada je izvo r toplo te isklju een i u toku uzgreva nja pros to rije radi pos tiza nja po tre bnih uslova za nje no sledece ko risce nje. ukljucivanje grejanja ce pOCe ti u nekom optimalnom momentu.6.1 ] i 1:./] manje. ~ti2 82 81 ti1 A~ At2 ts2 ts1 Stika 6. AB2 i AB) kao i B IC.4 prikazana je prome na te mpe ratura u obje ktu veee gradevinske mase . Slika 6. Za slueajeve duieg hlad enja zgrade. teska).2.JJ Na slici 6. OPTlMALAN TRENUTAK UKLjUCIVANjA UZGREVANjA Kada je dimenzionisan izvor toplote za odrede nu zgradu dcfinisan je odnos P (6. srednjl).1). pa su linije prome ne tempe ra ture AB]. ada su optimalni trenuci ukljucenja kotla u BI odnosno u B2. G REJANJE SA DNEVNIM I NEDEU N IM PREKIMA f.

U stvarnosti spoljna temperatura nije konst antna.6). Krivil promene unutrasnje temperature ima neilto dmgaciji tok (puna linija na slici 6. vee varira tako sto u ranim jll ' tarnjim casovima kada pocinje uzgrevanje.t sc SliIw 6.TOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE isldj. . nego sto bi bio slucaj da je u pe riodu uzgrevanja spoljna temperatll ra osta la neprome nje na (lS=t S8)' U takvom slucaju ukljueenje grejanja moze poccti kasnije.IN B. os taje visa i unutrasnjil temperatura. moze se odrediti tre nutak koji daje optimalno uzgrevanje. C' A c """I-s=-------:::::-O-+.lnja objekta za svaki prognozira ni tok dnevne temperature.6). Todorovic PROJEJ<. Pri visoj spoljnoj temperaturi. dostiZe najniZu vrednost (51 6.6 Utica} spoljlle temperature U prvom slucaju prostor u zgradi Ce se o hlilditi do tacke B}. jL'r spoljna tempe ratura postepe no raste. pa se pot rebna unutrasnja tempe ratura dost izL' ranije (tacka C'). u kojoj poCinje \Izgrc· vanje koje ee trajati TpJ casova. Proizilazi zakljucak da se na os novu prace nja rad a grejnog sistema i ponas. pa ee isti izvor toplote zagrejati objekat za kraee vreme Tp b sto znilli kasnije ukljucenje izvora u trenutku 8 2. uldj.

Pri tome dobija manju gustinu i kao laksi struji na vise a u dodir sa grejnom povrSinom dolazi nova. Dmgi deo se nadoknaduje razmcnom toplote zracenjem izmedu grejnog tela sa povrSinama koje ga okruzuju i koje su niZe tempera. Odata toplota od strane grejnog tela treba da odgovara trenutnim gubicima toplot e prostorije. da su otporni na visoke pritiske i na ko rol-iju.ture. Zagrevaju se apsorpcijom. Tre ba da imaju veliku povrsinu preko koje se prenosi toplo ta. /45 . pa se po njima i vrSi poredenje razlicitih konstmkcija. da se Iliko ciste kako se po njimll ne bi talozila pra~ina koja bi bila pone ta stmjom vazduha i knlzila prostorijom. Vaina karakteristika je njihova cena i lako ugradivanje. zavisi od ko~. Grejna tela treba da ispune citav niz zahteva. a absorbov. GREJNA TELA U siste mu centralnog grejanja. temperature njcgove povrsine.ma toplota sc provodi u masu kojoj povrsine pripadaju ali i prenosi konve kcijom na sobni vazduh. kao i indirektno. odnosno predaja toplote konvekcijom i zracenjem u ukupnom odavanju toplote nekog grejnog tela. Konvekcijom se ostvamje u dodiru vazduha sa povrsinom grejnog tela koja je vise tempe raltlre te se vazduh zagreva. da su male td ine. sto znaci i visoku efikasnost ali da su kompaktna i zauzimaju mali pros to r. kao i termickih uslova u samoj prostOrl]1. a njegov maksimalni kapacitet. konvekcijom. Odnos prenosa toplote direktnim i indirektnim putem. Prenos toplote sa grejnog tela na sobni vazduh je direktnim putem.trukcije tela. ali postojana na visokim temperaturama. gubicima toplote u projektnim uslovima. tako i po dubini prostorije. Od njih se tral.i da ostvaruju ujednacenu raspode lu temperature kako po visini. ne zagrejana mas a sobnog vazdllha. Svojim oblikom i izgledom treba da se lIklapaju u enterijer. zrace njcm.7. Tako se ostvarujc neprekidna cirkulaeija sobnog vazduha oko grejnog tela i njegovo zagrevanje a time i nadoknadivanje dela gubitaka toplote prostorije. grejno telo predstavlja element postrojenja pre ko koga se zagreva odredena prost o rija. To je u stvari razmenjivac toplot e izmedu zagrevnog fluida kojim se prenosi toplo ta od tuplotnog izvora kroz cevovode do grejnog tela i prostorije koja se zagreva.

I I Ii I .1. o tporniji na koroziju i izddljiviji na visoke pritisk Spaja nje m pojedinacnih cla naka dobija se sva ka zc ljena povrsina grejnog te la. Prvi ~ u laks i i jev tiniji. clankas ta grejna te la od ce li cnog lima iii livenog gvozdil. sirin a C i duzina clanka D. Ka rakte ris lii'.1).c PIWJEI<. Prenos top lo te sa radija. 85 % a zraeenjem svega 15 . razmllk izmedu priklju caka E. vode iii pare (slika 7. tora je u najvceoj meri konvektivnim putem 70 . .1. I . levu i desnu zavojni cu i koje metalno za ptivaju.1 hgled rudijutoru i popreclli presekjedllog CIaIlIaJ Spajanjc pojcdinih cla naka je pomocu nazuvica koje imaju cilindricnu iii konusnll . U seriji clanaka jednog radija tora pro vi i poslcdnji cla nak sc razlikllju kaka zbog prikljllciva nja na cevnu rnrclu. Radijatori su tzv.TOVA NJE POSTROJENJA ZIt CENTRALNO GRElr1NJE 7. · nc dimenzije rad ij alo ra su visina cla nka B. drugi tcli. VRSTE GREJNIH TELA 7.146 /3 TodolVo '. C lilnci su ta lasas tih povrSina kako bi se povceala povrsina razmene top lo te sa vazdu hom 1I rcla tivno malom p roSlo ru . 30% . sa unutrasnjc stra nc ove savijenc povrs in. Sa povecanjem sirinc clanaka vcti dec povrsine radija lo ra je okr. Radijatori grej na tela su radijatori. .1. koji su dobili naz iv pogres no smal· rajllCi da najveci deo top lo le odaju zracc nje m (radijacijom).: formiraju kanale za struja nje nos ioca loplo te. taka i Zbllg zatvaranja o tvora ce pov ima u kojima mogu hiti i ventili za odvodenje vazduha. . Najraspros tr ~ nj en ij a c 40 D CX::) ~ I. pa ud co odavanja toplote zrace nje m opad a.I 0 oJ ~ D Sliku 7.·· nut jedan pre ma drugom. Istovreme no. skuplji .

C . a nil svakih sledeCi h 6 Clanaka po jedn a konzola vise..J t u .8 "·" . <. kao i drLaci koji priC-vrSl-ujll radijal o r po visini.3 Mere otlsillpa.rja za Ilgrad. tako s 10 izmedu ril dija to ril i zid a mo ra d il je od stojanjc naj manje 40 mm a pre ma podu 70 rnm.. T o su konzo le koje se iii ugradllju u zid iii su u vidu nofica. I <. G rejna te la sc pos lavljaju uz zid. . ndnosno broja clanaka. Broj ko nzo la i ddaca zavisi od ukllpne dllzinc ra dij a to ra.. U REfNA TELA 1-1 7 Nazuvica c ______ -------:c DrZac Konzola Slika 7. kako bi se o bezbedila cirkulacij a dovoljne ko licine vazdllha i pos tigao e fik asan pre nos 10plo te. O bicno se ko ristt: po dye konzo le i dva driaca na grejna te la do 12 cla naka.rjll maskirallilr rat/ijatora .7.\:civallje radijatora Ce licni rad ija to ri SlI lIpOlll laksi od live nih. • Stika 7. Njihovi cia nci sc fo rmiraju zava riva njcm i po prav illl sc ko rislc isk ljucivo ll ko se radi 0 greja njll vod o m..:: 15 ~'I" . Ugradnja radija to ra se vrsi po mocll speeij alnih e le me nata koje sva ki pro izvodac izraduje Zil svoja grejna te la.J o .2 Elem ellti za spajallje C/w/aka i IlCvr.. o .

a sa zadnje koja je okrenuta prerna ridu. Za veee kapacilete grade se iz dYe iii tri pa". Cl I . acini da je pomina grejnog tela glatka sto je povoljnije za oddavanje njegove cistOCc. t~~· r ' . To umanjuje odavanje toplote radijatora jer je spreeeno njegovo zraeenje sa predDje strane.2. . t . ---__ t_ I - • I I hl I II ~y .1. . jedinstvenu celinu koja sc odlikuje glatkom prednjom pominom i vrlo maJom dubinom Odavanje toplote sa glatke prednje pomine je u najveeem delu zraeenjem.zduha kvji se zagreva iskljuCivo konvekcijom. izradene prikladno names· taju u prostoriji.virina. s -flC. kao i 600. a odstojanje na koje sc postavljaju od zida je 50 mm.firilla prole.odstojanje od zida.z./': .' ". ~h.z . Cl . 800 rnm i vecc.-vim slueajevima pri dimenzionisanju treba povecati povciinu radijatora za najrnanje 20% da bi se osigurao veti prenos toplote konvekci· jom Sarna Ill3ska mora da je tako konstruisana da dozvoljava cirkulaciju dovoljne kolicine vazduha oko radijatora (slika 7.3) koje su od drveta iJi lima. maski (stika 7.:. a kasnijc i lakom koji sc uskladuje sa enterijerom.. Proizvode sc od eelicnog lima koji je nesto deblji iz razJoga stabilnosti i izdrLavanja veCih prilisaka. '"/77.leIne plaCe sa medusobnim odstojaDjirna radi formiranja kanaJa za slrujanje v?.2). . Uglavnom se postavljaju liZ ridove. U tal.4 PloCasto grejNJ tela (hI . Radijalori se najeesee postavljaju u prozorske nise kada sa gomje strane imaju prekJop koji shere struju zagrejanog vazduha pre rna prosloriji. . '. DliZine mogu biti i nekoliko metara.-vom slucaju iznad radijatora mora postojati prazan prostor visine najrnanje 65 rom Mnogi smatraju radijatore minim delom enterije-ra pa ib sakrivaju ispod tzv... 7.I --. jer zahvaljujuCi dubinj od nekoliko santimelara ne zauzimaju mnogo prostora.1-18 B. U tal. ' . I . Todorovic PROJEKTOVAll/JE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE Radijatori sc pre mazuju osnovnim pre mazom u cilju zastite od korozije . . hl .odstojanje gOmje i dotrje revi.' 1 .Sirina oS7UJvnog elementa) Visina ovih grejnih tela su 100 mm do 300 rom.. t .I ___ So iJr- It-- 4-T i . +j i ! . s .dll]jna. -. zavaruje se lim u obliku koji obrazuje vertikalne kana1e.. SJiJ:a 7. U ciJju povecanja grejne po· mine. cJ . Ploeasta grejna tela Ploeasta grejDa tela (stika 7. I . za razliku od clankastih. konvekcijom.Iirina tela.4) predstavljaju. na strani pre rna zidu iii u prostoru izmedu dYe ploCe.

5).trane. po remu su ova grejna tela i dobila ime. konvektori Sli po pravilu pocinkovani.l9 7. c .odavanje toplote zavisi kako od broja osnovnih ~Vl tako 1 VIS me kuCtsta. na povrsine lamcl. GRONA TEL-1 f.kOllvekJorsko te/o. dobar kontakt izmedll eevi i lamele se pos tilc sirenjem cevi pod pritiskom. a da bi se dobila glatka povrSina grejaca i dobar ko ntakt lamela i cevi. Cevi Sli najcesce cclicnc. Ako je konvektor od bakarnih cevi pri ce mll Sll obicno lamele od aillminijuma. b . odnosno razmak donjeg i gnrnjeg otvora direktno utice na silu uzgo na koja 05tvamje cirklilacijll vazduh a.no. Stika 7. konve~tora. okmglog iii ovalnog oblika . Kontakt lame la i ccvi jc vazan zbog dobrog provodenja toplot e sa ce vi kroz koje struji para iii voda. koje imaju VCCli zagrevnll povrs inll od samih cev\. Podesavanje odavanja se moZe vrstiti kako sa "vodene" tako 1 'vazdusne" s.m otvom konve~tora. Prvo se ostvamje regulacionim ventilom a dmgo zaluzinama koje se na~~e na IZlaz. odnosno. Razmcnjiva c se nalaz i u ku c i . bez menjanja protoka vode kroz konvektor ci• . Zagrevallje vazduha jc skoro u potpunosti konvekt:ijom.7.~ lll II kome je olvor za lliaz vazduha pri podu a za izlaz zagrcjanog vazdllha 1I najvise m delu kucisla (slika 7. na koje su navare ne limene lame le.1.kueiite) ~fikas~o~t.kalla/ Zfl strujallje vazduha i Ilspostavljallje efekJa "di11lIljaka".5 KOllvekJor (a . Visina kuCisla. KODvektori Konveklori predslavljaju grcjna le la koja sc sas lojc od cevi na koje su nanizane lame lc.3. Lamele mogu hiti Oimizane na jednll iii viSe cevi. lako da jc dobije n razmcnjivac loplo le sa velikom dodirnom povrsinom preko . kojc slmji vazdllh. Putpunim zatvaranjem otvora prestaje cirkulaclja vazduha 1 njegovo zagrevanJe..

6 Cevna grejna lela: a) cevna vnija i b) cevni regislar b) 7. vrlo Cesto se primenjujll grejna tela od cevi. 1. s obziro m da su 1I os novi. male su masc i sadr1. 7. kojll u toku zagrevanj a nos i vazdusna masa 1I grejani prosto r. a) Slika 7.avaju visokc pritiskc.I NJE POSTROfENJ. Za cevne zmije i registre je . Tsa rno kuCis te je pogodno mes to za taloze nje pras ine. a precnici cevi koje se koriste za ovakva grejna tela su do 100 mm. koje je najCcsce od lima ali moze biti i od drvcta iii dru gih pogodnih mate rijala. Izmedu lame la koje su na ma1 0m medllsobnom odstojanjll do laz i do lalozenja prasine.2. Cevna grejua tela U prostorijama sa malim toplotnim gllbicima.Todoro". Ko nvekt ori su ma lih dimcnzija pa su mogucnos ti ugradivanj a vdike u nisi is pod prozora. Konvekto ri. ugraduju se cevni registri iIi tzv. 6). obdanista ). Umesto d a se pos tave radijatori od nekoliko clanaka iii ca k sarno jednog. U cilju povreme nog cisce nja preporu cuje se da kllCiste i maske konvekto ra budu demont aine. 1I raznim pomocnim odajama male kvadrature. u kombinaciji sa namcS tajem itd.1 CENTRALNO GREJANJE me sc ne utice na hitl ra ulicki rd illlll cevovodu . RASPORED GREJNIH TELA U PROSTORIJI Kada se govori 0 rasporedu grejnih tela u prostoriji..150 B. G lavni nedos tatak je otela no cisCc nje konvekt ora. a napusta je na drugo m. lIZ zidovc. PUOJ£I<TOV . To nije slu Caj kada se regulisa njc OS I va ruje ve ntilima. Regista r je grejno telo u kome Sll ncko liko para lelnih cevi spojena sa svojim zavrsnim krajevima sa spojnom cevi koja o mogucava paralelno strujanje kroz sve cevi (slika 7.'. Jcvtiniji su ali ne pri svakoj vrsti kuCista. Ako je grejno telo formirano savijanjem cevi tako da grejni fluid ulaz i u jednom nje no m krajll.4. pro lazi) kao ni u pros torija ma sa naglasenim zahtevima za Cistocom (bolnice. (slika 7. onda se radi 0 "cevnoj zmiji". Merndavna povrsina od avanja toplote je spoljna povrsina cevi. Prcdnosti ko nvek lora 1I od nosu na radijato re nije sa me u cinjc niei da se regulisilnje moze vrsiti bez utica nja na hidraulick i rd im cevne rnrde. Sve to lIpucuje na to da ko nvekto re nc treba ugradivati 1I pros to rima koji se ne odlikujll cistocom (sko lski hodnici. pa tek onda na ploCasta grejna tela i konvektore. izdr 1. posebno u toku perioda kada se ne greje.5). od cevi.e male kolicinc zagrevnog fl uid a pa nisu ine rtni. prvenstveno se misli na radijatore. 1I kanalu u podu . cevne zmije. pro mcnolll pro toka nj ihovilll prit va rcnjem iii o tva ranje lll. t 2.

Ako bi se grejno telo postavilo uz zid naspram prozora. Os novni zahtcvi koji treba da SII ispunje ni prilikom izbora mesla su mogll cnos t prilaska zOOg cisec nja. Z agrcjani vazduh od slrane grej nog te la is pod prozora izd:ze se liZ prozorsko staklo na vise. Top la masa vazduha kojil sc usposlilvlja zahvaljlljuci grcjno m te lll is pod prozora stmji prema tavaniei i kmzi pre ma slIprntnom ziehl nel proZOril. pa se smestaju lamo gde ima raspo lozivog mcsln. blisko tavanici. slobodan pros tor za odavilnjc loplote uilCc njem i koriseenje mcsla koja nisll pogodna Zil postavljanje dclova nameslaja .ma grejnog le la. Temperature vazduha po visini prostorije je izrazito neujednaee na_ Postavljanje grejnih tela viSe iznad poda..7). prema spoljnom zidu. spustali bi se prcma pod ll i slvara li IItisa k promajc fo rmirajuCi hladnu zonu u donjcm delu pros lnrijc. pa struje lIZ samu tava nicu. rovrsinil rad ij atora svojim zra ccnjem prema prostoriji ne utralise lIticaj hl aelnih povrsina prozora i spo ljnjcg zidil i dcluje povo ljno na osecaj ugodnosti Ijudi u prostoriji. [z grejnog tela zagrejan vazduh je znatno vise te mpe rature nego u slucaju grejnih tela ispod prozora.7. To je obicno prostor is pod prozora sto j(' povoljno i S obziro m na raspodclu tempe rature u prostoriji (s lik il 7. G 1//. Dn m. • Stika 7. sa hladnim vazduhom (slika 7. infiltrirani spoljni vazeluh kao i ras hlaelcoi koji je bio uz sam prozo r. ncsmelana cirku laeija vazdllha. tako da je u donjim slojevima prostorije vrlo niska temperatura koja izaziva osecaj hladnoce na nogama Ijudi.7 sredina). mciia se sa vazduhom koji prodirc kro7 procepe prozora infiltracijom i stmji prema tavanici. hladan vazduh koji se spusta niz prozor i spoljni zid struji po podu prema grejnom tclu. O n..7 Cirklllacija vazdlllltl zavi.1A 151 vee pomenuto da se oni primcnjujll u malim i sporcdnim prostorijama.1Nil TI:.7 Ievo) . lltice da se izrazito izdvoji gomja zona sa pobudenim strujanjem vazduha i donja.rno od mesta Ilgradl/je grejllog te/a . koja je ujedno i zona boravka Ijudi. U slucajevima gde se radijator mo- . sc hl adi posle peno nado knadujllCi gubitkc loplote proslorijc i sp usla prc ma pndll 01 polom daljo m eirkulaeijom po novo nailazi na grejno ldo (s lika 7.

7 m 2 ~.152 8.1) gde je: .5 m iznad pod a. Kad a su radij ato ri pos tav lje ni uz unutrasnji zid . te mpe ra ture pri podu mogu biti i 4 °C nize a uz tnva ni cu i 2 "C iznad proje ktne . (( 16 18 ~~ 20 Slika 7. Naj ravnomc rniji pro filt e mpe ra tu ra ima pa dno grejanje (s li kil 7. 2.7 m 2 (. ODAVANJE TOPLOTE PRJ RAZLICITIM USLOVIMA Kolicina toplote koju odaje neko grejno telo zavisi od njegove konstmkeije i velicine povrsine preko koje se zagreva vazduh prostorije. G rcja njc radij a tn rima. kao i od temperaturske razlike izmedu zagrevnog fluida i sobnog vazduha: Q =A·k·(1 . TodofVl ·ii: J'ROJFf. lIiska hladn n zona se moze izbeCi ugradnjo m ploCe za [o rmi ranje ka na la za eirkulaeiju vazuu hil iz naj niZ ih slojeva u prosto riji (s lika 7. c) radijalor liZ spoljlli zid. ako S li ispot\ prozo ra dajl: odstupa nje ad proje ktne te mpe rature od ± ] 0 c.-rOi ~1 NJ £ POSTROJ£NJA Zrl CENT RA L NO G REIA NJE ra postavit i visnkn.. b) plafollsko grejallje. IIspostavlje ne u sredini prosto rij e na 1. III -/ II )=A·k·!lt (7.3. ab /' 2.8 Verlikailla raspodela lempe/'llillre kod razliCilih vrsla grejwrja i lokacije grejllih lela: a) podllo.7 des no). d) radijllior liZ IIIll1lrastrji zid 7.R). Raspodda te mpera ture po visini treba da je sto ujedn aeenija o ko unutras nje p rojektne vrednos ti.

33 za sve vrste ecvnih lela m=1. Razliciti eksponenti lIkazuju da raznorodna grejna teli! ne treba lIgradivati u isti grejni sistem odnosno u isto eirkulaeiono ko lo . Zalo se izbegava ugradnja razlicitih grejnih tela u istu mreZu. 'm 5" = (:. .. Ako bi se rezultati ispilivanja predslavili u dvostrukom logaritarnskom koordina tno m sistemu ondil jc: log. ne moze se sa istom te mperaturom razvodne vode postiCi potrebno odavanje [oplote kod grejnih te la razlicitih konstrukcija. . onda jc srednja vrcdnost te mpera lura vode na ulazu i izlazu grejnog te lit. Radijalori. odavanje toplote grejnih tela neel: biti propo reionalno razlici te mpe ratura vee ee ta zavisnos t biti izr?J. pra klicno o ne koji odgovilrflju normnim. a post. La radijilt o rc .33. Kada je voda nosioe toplote . 6 I.) je u prestoriji GO "C.:bno grejna te la sa lamelama i dmgim vrstama orebre nj a to sva kako nisu. pa je ovaj koefieije nt zitvisan od razlikit te mpe r<llura sa jedne i dmge strane grejnih tdit.7.0. Koefieijent prolaza toplote k ncznatno zavisi od te mpe raturskih us lova samo kod ravnih povrsina .:.ena eksponeneijalnom funkcijom: 'm k - 'm.9) ispod prave (m = 1) i dil je eksponcnl m> 1.25 do 1.te mperatur<I prostorijt: (K) A . Medutim sa porastom spoljne te mperature zahtevi za grejanjem ee se smanjivati proporcionalno razlici izmedu unlltrasnje i spoljne tempe rature. Ispi tivanjit SlI pokazala da kriva zav isnosti promena Q lcii (slika 7.2) U gornjem izrazu Q je odavanje lo plote pri raz liei le mperatura 6' a indeksi II se odnose na ne ke poznal e uslove. Pre ma tome. Zbog utvrdene eksponcncijalne zitvisnosti odavanja toplote lIZ razlicite eksponente za pojedina grejna tela. prosecnil vreunost je m =1.. = '" (7. Sva grejna te la SlI dime nzionisana za projek tne liS love i 1I takvim ona zadovoljavaju.= Q" Q In ·Iog-- 6' (7.25 za radijatore i plocasta grejna tela m= 1. U tahom slucaju regulisanje odavanja pri niskim te mpe raturama vode nere zadovolji ti. posebno kada je ekponent In> 1.3) 6'" pa se In dobija iz prave nagiba 13A Kod konvektora je prosecna vrednost e kspo ne nta m= 1.45.koefieije nt prolaza loplote (W/m2K) srednja temperatura ·/ agrevnog f1uida (K) I.top lotni ueinak grcjnllg tela (W) .povrs ina grejnog tela (m 2) Kada se korisli para kao zagrevn i fluid onda se ne radi 0 sred njoj te mpera turi vee 0 te mpe raluri zas ice nc pare odgllva rajuceg pritiska .25 a kod konvektord ekspllnenl zavisi od konstrukeije i kllCista pa je m= 1. Za primc nll 1I grejilnju toplom vodom to su le mper<l lurc od 90 "C i 70 "C a ak. pa Ce se regulaeioni m siste mo m umanjivati razvodna te mpe ratura vode. GREINA TEl.4. ) 20 °C.A ' 5J Q .

. medutim.. I vaie za klas icna clank asl . Q k . -I.- li t II I n S/ika 7. Ovi podaci treba da budu pro w re ni u nadleZnnim instilutima koji za ispil a na grejna le la izd aju a teste . A B m • tgy o li t t.koeficije nl pro laza loplOle za llsvoje no grejno le lo (W /m2K) 1m .r grejna te la. II da li su podaci za livene radijatore tipa "TERMI K" koje pro izvndi fa brika kOllova i radijato ra u Z re njaninu.·1 0 .-I 7.. U tabe li 7.srednj a te mpera tu ra grej nog fluid a u grejno m te lu (OC) lu . V red nos ti za koefi cije nl pro laza toplo te II tabe li 7.po trc bna ko li cina lo plo te za greja nje p ros torije u (W) .9 Pr omcl/a odllvlIllja l op/ol c gr e jllih Ie/a pri r az/icitimlcmperall/rskim ILf /ovillltl 7.le mpe ra tura pros lo rije (OC) Kocficije nti pro laza lo plo te za live ne i ce licnc radij a lo re d ali su u labc li. po nov ijim no rmama DI N. bez obz ira na vrslu .4. 7.. Fa brik a je publikova la ucinke svih lipnva ovih radija to ra za sve brojeve clanak a koji dolaze u obz ir za prime nu. proizvodac je duza n da II pros pe ktll naznaei ucinke svojih grejnih le la po jed no m i vise clanaka.154 IJ r"I"". I'IWnXrO I : ' !vl£ I'OSTROJH J.t n l og . Pos lo se danas na Irzistu mogu naci grejna le la sasvim razlicilih ko nstru k· cij a i oblika. I a ~ : I ccvi u la be li 7.) - Q k ·f. 1 .-I ...Yn . U po me nut tlj tabe li su. IV.. d ali prosecni ucinci po jedno m clanku. racuna sc po o pste m o brasl:u: A gdc je: Q k'( /". PRORACUN GREJNIH TELA Zagrcvna povrs in a grej nih tcl a. T /IAL NO G II£J. V rednosli k su navede ne za pil rno greja nje niskog pritiska i vu(k · no greja nje.

5 .4 8.4 . 1. Uko liko su projeklni us lovi za koje se dime nz i o ni~e rad ija tor dm gaciji.6 8.3 9.4 9. Ukoliko se radi 0 dmgim vrslama grejnih te la.0 8.~in·lIn 100 mm G rci.17 7.3 8. 9. ( 60 t!.0 8. I)m Vec je rereno da je za clankas la grejna le la. a sa vrcdnoslima ekspo nc nla m : .njc parno 10.1 Koeficijcnti prolaza toplote za radijlllore Vrs la rHclijalora vodcno .45 .2 9. II dale Sll proracun ale vrednosli ko re klurnih koefi cijenala za raz licile srednje le mpe ra lurske raz like vode II grejno m lelu i pros to rije t!.8 7. I .konveklori zavisno prema vrs li milske Za l ak~e preracunavanje IOplo lnih ucinaka radijalora. 1 9. prcma vrednos ti raz like od 60 K za koje vaze labcle 7.7.7 Razm ak Olvora 300 mm RaZIll ak Olvora 500 mm Razmak Olvora 600 mm Razma k olvora l 000 mm Siri"a 150 111m Razm ak olvora 300 mm Razma k o lvora 500 mm Razmak Olvora 600 mm Razma k o lvora 1000 mm Sirina 200 mill Ra zm ak olvora 300 mm Razm ak olvo ra 500 mm Razmak olvor" 600 mOl Razmak ol vo r" 1000 mm Shinn 250 111m Razmak olvora 300 mm Razmak Olvora 500 mOl Razmak olvo ra 600 mm Razm ak o lvora 1000 mm 9.9 7. 1 8. 9.. III i 7.2 8.6 10. Tabela 7. onda sc pre rilcumwa nje loplo lnog ucinka za nove us love izracuna va prema go rnje m ob rascu.3 9.8 8.3 7. G RElNA TELA 155 Podaci 0 toplo lnim ucincima 1I ovim tabe lama vazc za lop lu vod u te mpe ra tu re 90nO °C i te mpera tu m prostorijc 20 °C.8 8.3 9.35.5 9. Ireba izvrsili ko rekciju p re ma obrascu : q = q".5 9. m=4(3 .8 .0 8. 1 9.8 10.clank as la i plocasla grejnil lela m =4(3 .5 8.8 8. IV.. u labe li 7.cevna grejna le la (pribliZ no i sa ore bre nje m) m = 1.25 m=1 .2 10.

44 1.11 Korektll r e za 6 1 raz li Cito od 60 K /:.02 1.96 1.47 1. Posto je te mpe ra tura vode na ul azu u radija to r 90 °C.32 1. pa je na osnovu tabck 7.79 0.83 1.213 m2 .49 1.93 1.III = 80 . .8 W/m2K.30 U4 1.x5 1.KO 1. a na izlazu 70 °C.I" iznlls i: 11/1 .58 0.92 9 0.112 m 2 .42 1.25 1. / 40 50 60 70 80 90 0 0.70 0. pa jl' po tre ban broj cla naka: /I = 5.76 0.07 1./ 56 B. Radija tnr smes titi ispod prozo ra ciji je parape t 0. ako se zna da je grejn i nllid to pla voda 90nO °C i da t e mp~ratura u prosto riji tre ba da bude 22°C.9 m. ima povdinu 0.84 6 0.66 0.37 1.95 Prime r 1 D ime nzio nisa ti live ni radija to r koji tre ba da odaje 2600 W.69 1.09 =23 9 0.62 0.76 3 0.04 1.00 1.8 ·58 ' Jed an cla na k radijato ra Te rmik Ill.74 2 0.82 5 068 0.23 1. Todorovic PROJ£KfO l·'ANlc.213 = 5.56 1.7 1 1 0.27 151 1.87 1. POSTROJ£ NJA ZA CENTRALNO GREIANJE Tabcla 7.9 m. k = 8.213 ' Usvaja se broj clanaka n = 24. lIsvaja se visina radijatora 680 mm lz poda taka za live ne radija to re "Te rmik" moze se vide ti da sa ovom visinom postoje ra d io jatori raznih sirina.89 I .22 = 58 ·C Za visinu parape ta ispod prozo ra 0.98 1.20 1.16 1.89 8 0.81 7 0.. to srednj il te mpe ratura vode u radij a toru iznos i: 90+70 /1/1 = 2 80 T Tempe raturska razlika 1m .74 0.9 1 1.13 1.ll 1.78 1.09 1.66 1.39 1.6~ 4 0.72 0. 18 1.64 1. visine 680 mm.34 1.61 1. Za tros tubni fi ldijato r sirina je 110 mm. pa je grejna povdina radijatora: A = 2~ ' 0.11= 2600 = 509m 2 8.59 1.60 O . I.

96. pa jc stvarni lI(.92 Primer 2 Z a podalke iz priml:ra I dimctrl.2 ."Fahrikll RADI.76 Usvaja sc broj clanaka 11 = 2-t .7 Za pam olskog prilis'" pojcdinaenc cevi vi~c cevi Za loplu vodu POicdiJlaenc cevi viSeccvi I 11--18.-W 23.3 7.4 5.inak jednog ('. [zabnmo grcjno telo jc visinc 6XO mm i ~ irinl: 110 mm.398 0.JATOR .lanka: q = 11-t'0. pre ma tabeli proizvodaca. inak jcdnog ('. Prema tabcli 7.3 12.1 11.j"' p o n~ln li Od'~ nJr (111111 ) \odr (I) topJolt (I n! . 185 0.8 10. [II lI(.0 13./" =60 "C a grejno te lo trebil da rildi 1I lIsloviln<1 slvarne razlike od 58 °C (videti prclhodni primer).96 = 109.r.lanka Il-t W. (W) n t: c 110 11 0 11 0 160 IliO 160 IG O 250 Sa 3 slllbo Sa 4 slubJ 580 680 880 430 580 680 SUO 600 SOO 350 500 600 800 200 MBa Sa 6 slubo v. [II korckturni kocficijenl iznosi 0.88 0.30 150 4.7.Zrcnjanln" \ b ln .278 0.3 13.S 14. l lanl klll (1111 11 ) \) SlKJr b J Ma.9 13. kkr rHU alon (lIun ) Jobll • • k 0'\'0'-:' Slrll1 l1 {\lUll t I lJu tln.15 1.80 1.90 1.21 0. .1 88 0.. 10 treba izvrsili korckcijll podatka iz tabe le. Tabcla 7_1V <1-33. GRF J NA TElA 157 Tabeln 7.7 5.258 0.7 12. K.2 14.213 0.04 0.0 11 2 12. 280 60 60 60 60 60 60 60 0. pa je prcma tabcli 7.1 45 6.0 7.111 Li veni radijatori TERMIK 2.0 9. illnisali liwni rmJijal o r lipil 'Tl: rmik".3 II-51.0 14. ( Ian a ka (kn) (.304 0. . POSIO ovaj plldalak vazi za srcdnjll tempcratumll rilzlikll: /".185 q8 114 143 100 134 152 193 95 60 1.44 W Potreban broj clanaka je: = 2600 1/ 109.".

.""" • .02< .. vis ina proslora ispod prozora 800 mm..·10 I 6."~: S O. :)I • !t .<. ~n() i 1040 mm..85 16.920 2m I 2'21 . ' !Yo ..708 3()04 :>S'P' 6 .036 '492 2.870 3005 8... 48 108.' 122 W ".. ".05 0 02' . Prema labdi 7.: rildij~lor lipil 1 PI<. . 300 400 . soo .1 CF:NTI<ALNO GI<FJA.9'0 3906 10.RS< 7 .3. II .3'3 1(.5711 .S: ....'44 2.~f---'' S3!"..._".'" SO 6..5 rn dulaze u obzir sarno radijalori QlJzina 560.6 5 ...:~·4~2"'.59 I .20. V sa podacirna ploCaSlih radijilloril fabrikc T E RMAL zbog ogranieenja proslora / . ako jc pOlrdma kolicina loplole za grcianjc proslorijc 1200 \Y..~I " ' 2.86 %4 ." " : . POSTR011::. ~9 ' .oja TERMAL iz Loparil.174 7 51: 4.64< 475 0. TV " .964 '''''S zn: 3. 2.:W I 6"0 RO<' 300 .901 2...La ISo Y.2" 500 ".929 103' 3. 0 47: «.S6S 1?6l1 =>1 7.'~37f.~''' '3'''t-.·:--'("':'.74.-1 %. Za raspo loiivll visinu ud 800 mm proslora is pod prozora. " '.793 23.. 75< 4.. ' " " . . '~" ('. L2.5 rn..776 1 ..."".534 404 0 .'is II.64'< 2776 ' .dij~lor proizvodnjc fabrike radijaloril .. 5'" 0...43' 11 61 1. r' 'r-~Q).925 671 616 ...J 0 . LJsvajil Sl." 2 . najvc6t ¥isina kllja dnla : zi u obzir jc 600 mm.33Y 2280 5.2n " " .4" Primer ~ LJsvojil/ plo':asli r. .VJ.984 17.n! 2.42' 109< 1.96 000 K~' ' .!!) mill I UCinkil IlOG W.. $on v."If . 11-°": '.o. '0.76: 703 2.4~'':':':.32:1 2StIO >4.05: 5 710 " . • W w- 600 ! ~'..2<>: "'" 1. ' 7.:.737 oro<> MOO '" ". . duline IO. . 74 14 .V I'locasli radijatori r"brike 'Termal" • Lopar~.50 2 .::".'lI . 4.Y91 4\j()7 n: 17. 7"" 6 .. . ~. .97 ' 217 ..966 . ./. .U9 9 " 6 n. \N ~~-.vlF: Tabcla 7." 4."" . 85ft III 2. 11 : 66 t: 9.774 .975 1778 ... n : 2. lcnnickih urcd.9-'-' ·~"""''''9. 0. R3<J .==+-''':~=. Ucinak Za N=20 0('.4 " '44: 'In..768 14 29 2.< .530 2 11 2446 26. ...· 2"'.::::-'7=of... a raspoloziva sirinil za ugradnju 1. ..656 1= '03' :-' 1..4K'" 3.r. " 21U3 6. 1.0 ugradnju oJ 1.~".09T.36. >7.0 000 9: .1 rill '4'9 . u __ """ 36: 0 .808 13.' I'nOl/::I<. '" I... .26' 2 .. 462 3 00 .74 ( 'UI(J '520 5 "'1 am 7 .'00 69< 7Y8 L 2.2" 2..5 : .78.~':: .646 92... visinc 600 rnm. To(/oro...44r..2. " 5.' ISO: 2 ..34C ~'"' 47 5 0 . 206 2 ..()JJ. .... 750 1.75 ' 1. .TO I · ~ ISll-. <~ 2" 'UBI 31H) 400 4 ..' S 300 .: 3. 60U ~ .% 22 .105 88' 1.

>.n.\ ! am lIll "" )." . 11 .~ Ill' '"' "n "" 1'n0 . 'ro "'I'" "" '" "" "" '" .. '" ~ ~ n "00 w . lit li~ no m '" " •• m m •• '" '" w ..w Ill. .~ ... .. " .""' ...." "" ...W J. ". In m..~ U. .. ".". "' on ... .. "00 . "' '" '" ". '" m J!' ~ "" "" w . •• w m "..m .m ~ MJ '11' . .. . ." ".....~ lUI 111 ..w w» l~l U" w.~ IIll 1' : ' n~1 1116 1>61 ~. ".. .01.9 .. .. . "" .... "" "" 16. ...~ 7611 }. m' "n !1J? .~ ..m 'w "~I' I:" . .. .~ 1111 lUI 1671 . IU' ':!>OJ .~ ~. .. ... ". = ....m . . . 11.. . . . .. .~ . '" ".. . ~.~ .e.." ..m ' .!. ma 1<.... . "m 1!'16 1<11 .9. . . ..~ SOM/IAI? 0.....~ 'M )'nl 'Om Jill IJl6 ~. '"" ".." ~ \llll ~... ..." -. '" .~ oro ~ ~ ~ 1171 .. .1 "' "" ..Gnj ilane. . ~. . .".-. ..1 '" " " ..... ". .w..Ill 1110 "n 1<'1 'M lUI •... "" .. .~ 161' 1!)... ll<ll "" 190J "" JJl. '" . .. H """ . . ." ~. ."'" ". :7... . "" .. I>obljlllO .W ! IS) ~ "'I I!ll . " '" - ...1 mlO ...... ". .. . . ~.m ..~ ... '" '" '" "' . Toplotni kapaci tet II W. .VI P locllsti rndijatori J UGOT ERM ..." ".1 l""J .m '"' 1. lD:l~ '"' " "n 'M >111 . 101 ' lUI HI>? 1m l' l ' m... .1>1... ....w 1111 !I:lli oJl. .. U '" Illl 101.~ mo ..\.111 •• 71 .m 1JI< Jill ~.~ . lIll J101 ~. "" . '" . '" "'1 m m . Jll "..u lI'I. . 0':9 ~ l >I' 1.~ . m ~ ~ ..~)~ ~.m . ". '''.1 "" . 12 n . " ' ue liZ u" ". .. .." ..w ~..~ ..~ ''''' m IIU "' ~ ~ . ".~ . '0 m m .10 ~.1>1. .~ !'" '"~ ~ . . l11' ~ .~ .. . "" . "" '"J ..~ . .w 'w 11J1 ml Ill' \17. 11 " u.m . ~. "" . •• w . • •• .~ . . on lI:J .. • . . .. g ..l lol < J'Il.. "" .. ".9." .1$' ~ '1 " .\11 :1-116 1111 •• "" . •• ".. ...... "" I:" lJl$ u" "" 11. .W ~ ~!I a .W 1111 .." "" .. "'" ".. . "'" ". . . T"o!' 1611 ..@ '" . .m II " '10J !In :'16 '"' !IOO 1119 .. . . . . . ..0 . .. 1I1l @ --gg 0. ••• . . " .m .. ... 11" 12. 'i' ~. "" . ".<I 1311 :.. . m 0.... ~ ~ 111. "" . tE!*XW 0. I" .. w. 1611 11:1 I£"J HI< lllJ .c 'M IU lH " ll" JI...........m 'M ..~ 1126 1611 . .~ ~.1 ~." ..."" ... l!JJ !I~ ".-.u n" .. ~ ~~ . •• ..Tabela 7..'" .. ... ..4 1<11 I'll mo !tr..

Todoro.ia~ Wall TOI>Jotni u ~n.A CENTRALNO GRF JANJ£ Tabcla 7.5 38.4 13.5 17..8 25.1 73 6.8 9. (1200 W) predvideti cevasto grejno telo koje bi se koristilo i za susenje peskira.ak 9O!70rlO 70155f11l wan wan 800 800 800 800 1220 1220 1220 1220 1780 1780 1780 1780 535 635 735 835 535 635 735 835 535 635 735 835 123 14.7 45 .2 103 10. Usvojiti grejno It:10 za tophi vodu 90nO °C i temperaturu prostorije 20 °C.1 22. a sirina 800 mm. kao u prethodnom primeru.2 6.0 11.8 4.0 26.4 20 .8 600 600 600 600 900 900 900 900 900 900 900 540 640 800 920 815 845 1225 1505 1215 1440 345 410 512 589 522 605 784 963 778 922 1710 2040 1094 1306 -=- "I 1 :c ~ B ~ 1) o - N Primer 4 Za kupatilo sa potrebnom kolicinom toplote islom.5 5.5 m.4 30.160 11.8 7.3 19.. VII C C"<ls la grcjna tela rabrikc .8 31. Ras · po loziva visina za smestanje grejnog tela je 1.JUGOTERM . Gnjilanc Visina mm Sirinl rom Tetina ko Zaprernina L B1ekttifui "".4 300 15.'it' PROJE/(TOI'~1 NJE l'OSTI?OJENJA 7 . .

ucinka 1225 w.7. 7. IV) Pol rebnil povrsinil grejnog le la iznosi: A 280 =0235 m 2 14. Primer 5 Dim nzionisa li ccvni rcgislar. Vis iml proslorije jc 2. POlrcbnil duzina cevi: L 0. koji I reba cia odajc 28ll W. a h. .) . ako jc grcjni rIuid para niskog priliska. GREJN.0· 85 . VII) visine 1220 mm. sirinc 735 mm. Aka S0 rad ijator pOSlilV~1I ispod prozora.S mm.235 = 1. Treba IcZiti da se iz jedne verlikillne cevi (usponskog vada) snabdcvaju grejnim f1uid om dva grejnil lela. Ovo islo grcjno lelo isporuccno kao clcklricni grejac ima lo bi ucinak 900 W. onda njegova visina zavisi od visine p a rape la. 1618 m /m. kocfieije nl prolaza lopio le jl' (prema la bcli 7.16IR Usvaja 50 jed noecvni rcgistar duz ine 1. dil bi S0 dobia najmanji broj usponskih vodova. Srcd nja tempera lura grejnog fluida je: 1/11 = 100 ·C pa je srednja temperatllrska razlika: 1/11 -I" = 100 -15 = 85 · C Ako usvojimo registar od gialkl' eevi spo Ijncg precnikil 51. povrsi nc 2 0.l TEiJl 16 1 Z it vodu kao zgrcvni fluid prcdvida sc ccvasli radijCllor (Iabela 7. OBELEZAVANJE GREJNIH TELA Prilikom usvajitnja visine radijalora treba voditi ra cuna 0 mcslu gdc t:c sc posla viii radijator. mpcra lura proslorije 15 "c.1 -? ---''--_ m 0.5.R m.'+. Radija lori koji nisu ispad prozora Ireba cia blldll maksimalne pOSlojeee visinc kako bi najmanji deo zida bio zauzet (izllZ0V ako naru cilac projckla nl' zahleva drugacije).5 m.

precnik povra tnog prikljucka LJ .raz mak prikljucnih otVNil u mm b .1 i A.1 CENTRA I .9 3 / 8":x3/S" Pro raeun. s tim sto treba ko ristiti naein pre ma to plo tnim ueincima. pa u tom silleaj ll ne tre ba po pllnjavati mbrike za k ' C.lornl'if: PROJEk. .' 3 /~ . T".05 1 nil sledcCi naei n: /I X "I / " RI +R2(D) gde je: broj cla nakil II . tre ba na crtezlI d a bud e oznacen broj c(' vi . o be ldava nje hi bilo: 1:\1 . od nos no dime nzio nisa nje grejnih te la izvodi se tabelarno po prilny. sva ko grejno te lo treba da bud e oz naccno prc ma .lI sa rasporedo m grej nih tcia . d liLina ccvi ( m). kao i prcenici oba prikljllcka .llznak a za dijago na lno pos tavlje ne prikljueke. . li Z pre tpostavkll da su prikljllcei 318. .NO G RNAN1E LJ crtc7. ..5 .l 2.preenik razvodnog prikljlleka R.:Za grej no tclo iz prime ra 1. . de bljina ccvi. spo ljni prcenik ( mm).TO I·:·I N1E I'OSTIIOfEN1. koja se d opislije a ko su pri kljlleci dijago nalno pos tavlje ni . .EG.16 8 .a ccvni regista r iz prime m 5.<: no m ro rmula ru . o bclcza va nje t re ba d a bud e : /I - 24 x680 /1 10 3 / 4"x 3 / 4" Priliko m obe lcZava nj a cevnng regist ra.51 .5 / 2. I . i slu caj da Sll oba prikljlleka sa cevima naz ivne mer.I US M.s ir)na cla nka (de bljina grejnog te la) u nun R.

lanaka povr!. b.. I -- . Pr~ nik Q W ·c m' Wfm2 w m' ". Broj Naziv proslorijB PRORAtUN GAE JNIH TELA V q Wfm3 k ·6 t Q A AadijalOrl lanaka pow! . m m' - ..

sagoreva nje goriva u fluid izova no m sloju. Od ko tlova koji se koris te u siste mima ee ntralnog greja nja i klima tizaeije za ht eva se sigu rnos t u rad u. male dime nzije i viso k s tepe n ko risnos li. pa su ka ra tkeristike da nas njih ko tlovskih ko nst rukcija sledecc: .8.prilagode nos l smeli ta nju na krovovima zgrada sto diktira sku Ce ni i skup i ko risni pros lor u zgradama ve li kih gradova posebno u gradskim eentrima. a moze bit i i vazd uh. Radni fluid je uglav nom voda iii vode na para. . jednostavnos t u ru kova nju . sto je zahtev koji se pre svega otlnos i na vece ko tlove.proizvodnja specijalnih ko tlova prilagode nih odrede noj vrs ti goriva cime je o moguce no dostiza nje visokih efek tivnost i. 165 .poveca nje ste pena ko risnos ti ko tlova koji se istov re me no ko riste za pripre mll toplote potros ne vode prime no m prio ril e tnog zagreva nja po tros ne vode II odrede nim vreme nsk im inte rvalima.1. . UVOD Ko tlovi preds lavljaju uredaje u K ojima se vrsi sago reva nje m go riva pre tva ranje hemijske e nergije go riva u to plo tnu e ne rgiju. . KOTLOVI 8. kada se pos tiZe po tpunije sago reva nje a time vece isko risce nje ali i ma nje zaga de nje spo ljne oko line produktima sago reva nja. U njima se razv ije na toplo ta predaje radnom fIui du koji sluz i kao pre nos ilae toplote do mes ta nje nog koriscenj a. . mo de rna ko tlogradnja je uslovljena. . Uz stalnu teZnju da se snize tros kovi proizvodnje a time i ee na ko tlova.usavrsava njc kOllova za korisce nje tecnog i gasovitog goriva koji su zbog relalivno niske ee ne i jed nos tavnos li u ruk ova nju imali vecu po trainju na'td istu od ko tlova za Cvrsto go rivo.poveca nje ste pe na ko risnos ti raz nim ko nstrukcio nim unaprede njima koji se prvens tve no od nose na isko risce ne toplote iz laznih gas ova i na rad sa pre nos iocima toplo te sa pro me nljivim te mpe ra turama. kako e ne rge tskom krizom tako i zastit o m zivo tne o ko line.

ncophod no je prisustvo se kund arnog vazd uh a.' po tros nje.166 8 .. ka me ni lI ga lj). Kod tccnog i gasovi tog go riva lakse sc os tva rujc po tpllno sago reva nje.. KOTLOVl ZA RAZNE VRSTE GORIVA Svaki ko lao je svojo m ko nSlruk cijo m prilagotle n vrs ti goriva kojoj jc na mc njc n. nezagaCl iva njc zivo tne o ko line .:: 'c' vcCi stepe n a ut o ma lskog regulisa nja i p rogramira nog lIprav lj anj a.1 'c' kumpk lno sago rcva njc obavlj a 1I lIza re no m slojll go riva . lak a mo nt aza. o nd . ko tao se za krile. prcciz no evid e ntirilnj. Oa bi ~l' e lckl ricna e ne rgija koris til a u lok u da na rav no me rno. koj i se dovodi iz nad salll<Jg sloja sago revajuceg go riva koje olllogli cava pu tpllnije sago revanje . kao slo su do maci ligni l i iii mrk i lI ga lj .3). U siste mima kll cnih ce nlralnih greja nja prime njlljll se i kOllovi na c le ktri cnll e nCl'giju nc lIz imajllCi u obz ir ce nu e le klri cne e ne rgije sv i os tali po kaza te lji idll 1I p rilllg koriscc nja ovih ko tlova: jcd nos tavnos t ruk ova nj a i odrZilva nja .cijo m to plo tne c ne rgije pro izvede ne 1I pe ri odu ma njc po tros njc s to se bc neficira 111 zo m tar iro m. iz rad ujll se ko tlovi sa akumul . Za o na koja su boga la ispa rljivim ma te rijama.7ixloml·. S /ilw 8. ant raeil . sva ka ko nstmkcij a ima i svoje osobenos ti u zavisnos ti od he mijskog sas tava od relil' nog go riva . teeno i gasov it o go rivo (s lik ll 8. McCl lll im. Ako sc kor i ~ 1 i uga lj sa Illanjim lId c lo m ispa rljivih supslanci (ko ks. 1).C PI?OJ£Kro VA NJ/. pos tii.2. ma le dimcnz ije. POSTROJ£NJA ZA CI::NTRALNO G FlEJANJ£ 8. zn a tno ma nje je zaga de nje o ku line. pi! se raz likuju ko tlovi za evrs to (s li ka 8. J Livelli kolao za evrslo gorivo sa presekolll izmcdll dva (pO/II) Clallka .' vre me dovod i 1I rad pu d pllnim o pte rece nje m a mogll Ci Sll i ces ti prekid i pllg()nil.

1).1).lIazl/viea. Svi cIa nci su isti . cla naka. Sa prilagode nom ko nstmkcijom. KOn OVI 167 8. Z a ko tlove veCih dime nz ija i ka pacite ta ko ris te se cIa nci iz dva de la.. Fo rmiraju se spaja njem odrede nog broja os novnih e le me na ta. zraeenje m pla me na i ko nvekcijo m preko produka ta sagore. a spo ljni delovi C1a naka uobli cavaju komom za sago reva nje goriva. koji preds tavlja zavrs ni clanak ko tlovske jed inice. nalaz i se priklju ca k za dimni kana!. od nos no traie nog to plo tnog ka pacite ta (slika 8. Na zadnje m.- - Slika 8.2). tzv. odnos no fzv.Ipaja/ljelll ClIlI/aka a) pritez/la poll/ga b) zavrla/lj za zateza/lje e) sredllji cUlI/ak d) krajrrji Cla/lak e) kOlllls/la spojlliea .3). odeljak ko tla za skuplja nje pe pe la (ako se radi 0 ko tlu za uga lj). Spaja njc cla naka se vrsi po mocu ko nicnih nazuvica suprotnih navoja a za teza nje u ce linu pomocu posebnog a nke ra (s lika 8. po lu clanci. vanja koji stmje oko clanaka u pravcu pro teza nja dimnog kanala (slika 8. je pos ledica pre nosa toplo te goriva kojc sago reva. proizvode se za ka paeite te do GOO kW. a b I I c e d 4 .~. PRIMENJENI MATERIJALI I KOTLOVSKE KONSTRUKCIJE pn::ma vrst i ma te rija la ko tlov i mogu biti live ni .-1-. Svak i cla nak predstavlja supa lj e le me nt koji je tako o blikova n da se s p aj a nj ~}]J fo rmira jedinstven i pros tor koji se ispunjava vodom. ka nale za st mja nje prod uk a ta sagoreva nja i eve ntu alno bunk e r za punje nje gorivom. U prvo m se nalaze vrat a za punje nje go rivo m.. kao i o tvo r za izvlace nje pe pe la i dovodenje vazd uha za sago re va nje.. 2 Obrazova/lje ~l}t1ovskejedi/liee . kada se izrad uju od sivog liva. U to m slu caju umesto prednjih vrata nalazi se o tvor za gorionik koji ubrizgava gorivo a cIanci su tako oblikovani da obrazuju loziste kao jedinstve nu po- . clankasti ko tlovi mogu biti i za te cno iii gasovito gorivo (slika 8. se m pre dnjeg i zadnjeg.3. do dos tiza nja potrebnc zagrevnc povrsine. iIi celicni.. odnos no vode kojo m Sll ispunje ni .---------'. Zagreva nje clanaka. Live ni ko tlov i za ce nt ra lna grejanja.

Izdr7. s lo z naci dil Sl' ncS lo sporije zagrcvilj u.: kapacil e le. Medll tim.: ni za koriscenje u ku c nim grej nim ins lil lacija mil .4) p ril agodl. a pruzaju i vece mogucnos l i ob likova nja p ros llIra Zil sagorevil njc. s to sp ad il u grupu p rima rnih za hl cVil da nas njc c ne rgc likc .5 prikaza n je jed an i::di '::ni kOI. C cl icni ko llllVi s u ncosL: lljivi n.vrsinll oblozcnll sa elonj.:. .1 nedos la lak vode i do pll njilV. izrad iva li sa mn za ve likl.]o koj i u do nj e m ddu ima lozis te za lI ga lj sa rde tko m koja se hladi vo do m. prep ravki i prilagodavil nja sa me ko ns truk cijc. Na sli ci 8.CL: mase s obziro m ela SlI oel li va . Slika 8. sl ra nc samo ln im plocama. ne moze im se povecilva ti kapaci lci dograd njom novi h cle mc na ta. U ciljll e liminisa nj a pojave korozije pri s nizava njll te mpe ra ture iz laz nih gasova is· pod tackc rose prime njlljll sc plcme niti i e maj lira ni celici .l'li livelli koillo Zll (celio gorivo C la nkast i kll llov i ~c pro izvotk 1I w liki m sc rija m<l . Izra d uju se i kllllovi sa vise p ros t o ra Zil sago rcvil nje poclek ni tako da se u is toj jedinici mogu lIpo tre bljava ti raz licite vrs tc gori v<1 bel. Kils nij im iz mc na ma \I ko nslrtlkcij i is poru civa li SlI 51. nc Iccnog i gil ~lI ­ vil<lg goriva m: ma pe pdil . M Ogll sc poveeavil li II Slll bljll prosirc nj a grcj nog postroje n ja. ima ju vc liko spcci ri cno lop lo lno o ptc recc njL:.e hlilde pri pres la nku loze nja. lilko sc tnm spnrtuju i skl ilPilj ll . ose tljivi su na ko roz iju .: c\:l icni kOllov i (s lika 8. lil ksi su od live nih a kapaci teti kOl lovskih jcd inica mugll bit i i 15 MW.tnj a. a li i d1l7. kompl ikova niji Sll za tra ns por t i ugradnju. POSIO kael prim. I' ri vrhll ko tl a jc druga ko mo ra za sagorcva njl' 1I 1 ja iIi gasil. U slu caju p rska nja moguce Sll o p ravke zilva riva nje m. To o mogll cava povt)ca njl' s tcpc nil ko ri5nos ti. U prv im pr ime nama ee nt m lnih sislema greja nja nislI sc koris tili ce licni kOllovi knj i su S(. o lpo rni s u na knroz ijll i sigurn i SlI 1I pogo nll. dakle r:lcio nalizileiju ko risce nja c ncrgije .ljivi su na visokim tcmpe ratura ma i pril iseimil.:.3 Clallka. Elt::mc nli su v':.

-1 (\ /ielli kotao Z(l tcello goriv() Slika 8.:l ~ ilg.Ir .lIl"l'v anic mogu imati posebne iIi zajednicke grejne povrsine.UfJl. teCllog iii gllsovitog goriva Kotlovi sa vise komo ri! /.ftog.I'ufjorevllllje evr.5 KOtilO .rl 8.. Kotlovi sa pOSCh 1l i11i p<lYr.~ i !lamil dostiZu veci stepen korisnosti jer se prak!icno radi 0 dvema celin aillil. IL r plldd il:nil odredenoj vrsti goriva. :.I'll d rc' /. FI. Kon0 1'1 l o(} .\. .lf't' .8.

Todo". · p reza nja i evc nlualnog prskanja . kog prilisk<1 (nad prilisa k veci od 0.).'lgrcva do le mp e ra lure ncS lo nize od kljueanja. KONSTRUKCIJE KOTLOVA Kao flllidi koji prilllajll toplolll rilzvijcnu silgorev.' I. Kollovi za toplll vod ll imaju ceo svoj unutrasnji proslur ispunjen vodom koja s.\7Rt L YOGREl.i' I'"OJl. K7'() I·:·INll: POSTI?()jEXl t Z I rE. para niskog i vis"k. I vode ni i pami kotlovi mogu bili Cclicni i Iiveni.iv"ju sc toplovoll nilll.:j'lIla do J 10 °C predsl..170 IJ.. i u kotlovima jc usled tuga veCi tlmll · rasnji prilisak .! priliska i vazd llh. ciJTh: sc osiguravil kolao oll n. ali se pune vodorn sarno do odrcdene visine kako bi osla.prr:dnja i l/ultrja strona Para niskog priliska se dobija u kotlovima koji prcdslavljaju prilagodcne konst · nlkeije vodenih kotlova.4.tnjc m goriva i prcnos<: je dOllj<: do Illesla ncpos n:dnc pOlrosnje. Vod e na para ritZvrslava kotlove nil pame .) ..5 bar nadpritiska) i vis. Voda zagn.niskog do 0.. Kotlovi sc nazivaju vrelovodnim.wlja lophl vollu. zio nilll slido m kuji prima dilill ac iju vode pri njcnom zagrc"a nju od tempe rature kojll illla pri pllnjc njll do le mpe rature krajnjeg zagrcvanja. ko risle sc lopla i "n:liI voda.·IX1F: 8. Slika 8. Vrela vodil ima le mpe ralum prcko 110 °e. a kolllVi koji je koristc n:v.5 bar).". Taka\' kOI<1o je poveza n sa eks pan .6 Livelli kolao sa izdvojCllil1l dohosastitn :mJol1l lJl pant .

a PM. j ~ II ~J' "'' ..-------- :::::~:. D ila laoija vod e se amo rtizuje na razlicite nacine. Vre lll VOd ll se pripre ma u vo de nim kOllovima koji su poveza ni sa za lvo re nim e kspanzio nim sud o m radi odriava nja z nalno ve6ih prilisa ka o d a lmos(e rskog. Za la se II d il nas njoj kO llograd nji izdvaja pil rni pros lo r II poscbil n doboSllSli sud. /t . pil jc ose llj ivil i skupa povrS in a ko ll....ti no ispunjc na vodo m..:. 8. S obz iro m d a sc po prekidu rad a deo kOllovskog prosla r..6).=--=-::~ -= =~ -----. i1 sa rno izd vojc ni sud i dclim ic no pa rom (51.../ 171 slobod a n pros lor za forrniranje pare.avallje priliska II kot/II: a) PO I/lOCII sops/velie pare II ehpallziollom slIdll.l sl. ~ .:::":::':6+'. .OI .an.. ~ __ "' __ \!_u_ ..."::. a li sa os igura nje m za izd ri._ _ _ _ _ J -' .uy~=== ' ~""'-?" " :~ AI r--E:'::':.. Pa ra viso kog priliska proizvod i se kao svcl. 7 Odri.avanjc visih prili5akil . To moze bili po moclI sopslve nc pa re (s lika .. =-:..] u pa rn im kOllo vima bi la kaje pos lojecc ko nSlru keijc..~:::.-:-: •.. b) g a\"Ol/l pod priliskOITl.-: -.: §l. ~ .. naizrne nicna s me na pare i vilLd uha dovodi do korozije.s...T..___ ~ ________ J I Stika 8.. .- [] I I I '.! ispunjava vazduha rn... '~.:..::- t SR SV -.. '.. :::.?~j [] + I L----.

Brzina strujanja produkala \ . Kotlovi visokog pritiska n<llaZL' pri menu kod daljinskih sistema. Prvi 5\1 prilagmkn i gorivimn bogatim isparljivim mate rijama (Iignit. ' korisnosti (slika 8. slo nam( ' .ke promaje podprilisak vlada Silmo u dclu . zista.1 prime njujll s/. kroz kojc strujc gasovi kil O i l1kupni gabariti kotla . s to clovodi do umanje nja stepcna korisnosti kotla . Mc clutim.in postize ve6 stcpcn korisnos ti. iskljucivo kollovi niskog pritiska .! n. ako je 1I pitanju cv rstn gnri vo. To. ).-u pa produkti sagorevanja p n llaze kroz celu uzare nu mnsu gorivil pre ma gornjcm sloju koji jc u plamenu (slika R.7-dolc) iii r<ld o m kompresora .1 nil je na 51.NJA v i C£NTUA I . Sagorevanje tccnog i gasovitog go riva je uve k 1I mlazu mdavil1l: gasa iii loz \llja . pri ce mu se gasovi vod e kroz kanalc koji Sl1 postilvljeni iznad ovih loz ista .1 ri me se omogl1cava postizanje ravnomernog kapaciteta i vrlo male oscilacijc stL' pl' n. Kada se koristc OV<lkva rciil: nj a. . a u lozistu. Postojc i dru ga reScnja koj a se od nose nil kot love velikih ka pacite t<l. a kot! vdtil'. Kod priro dne promajc ralli ~l ' l1 gl<1v no m 0 podprilisku. Time sc smilnjujl1 dimenzije prese ka kan. Ce!ice sc II tu svrhu ko risti nc ki inc rtni gas. ciji se pritisak odriava iii pomocu boce u kojoj jc gil\ pod pritiskom (slika R. «ot lovi sc razlikllju i prem<l pritiscim<l u prostOnI za sagllrevanje. med utim.'.'c' us lov cia se ova kvi ko tlovi proizvoclc iskljucivo u viclll ve rtikalnih konstrukcija . 7-gorc) knja 5C naiaz i II pros tllfll e kspanzionog suda izn<ld nivoa vo de. Raspodcla inlenzitcta promaje i pritiska kod prirodne i vcStackc promaje prikaf . Pos toji pad pritiska u gorioniku. u c ksp<lnz io nom SUdll voda i g<lS su ra zdvoje ni cl<lsticnom membra nom. nil gasnoj str<1ni gn:jni ll pllvrsina i \I samom dimnjakll se javlja nje gov prirastaj. Vl'l l ka prednost ovakvih kot lova je u Ddfzavanjl1 uvck stalne visine uzarenog sloja lI <!Ij. sa obe strane !."i pocetka pa d o kraja c1imnja ka. 8. S obzirom da se u ko t lovima koristi topla i vrcla voda .8. pro maje ." I vazd uhnm koji se lIbClCUjU \I lozisni deo kotla. mrki lIgalj) i izradlljl1 sc Zil srcdnjL' i vece to plllt nc kapacit e tc . o nda se kotlovi dele n:1 llne sa donjim i gornjim sagorcvanjem. Prirodna promaja sc primenjuje kocl ko tlova manjih toplotnih kapacit e ta a ravno me rni clovocl vazcluha u komom za sagorevanjc obezbedlljc se blagim poclpril i ~ ­ kom u komori. 1 pogon vcnlilatora iz nose svcga 1-2% o d ccne goriva. nije slucaj kod kotlova koji su konstmisani za vecc toplotne kilpa citc te kocf koj ih se os tv:1ruj e prinudna promaja nadpritiskom pomocl1 ventilatoril" ".NO GUEJANJE 8.t1 . Z a potrebe kucnih grcjanj. odnosno para visokog i nis kog pritiska.i if na ci nil os tvCiriv<l nja cirkulacije Vilzduha i produkat<l sagorevanja.../ 72 8.1). s to proizi laL.1 nji h se na ta. s le di podda kotlova i po radnom pritisku . Te mpe ratura izlaznih gasova mora cia se odriava visokom zbog veceg efe kt a pri rodne promajc. Kod go rnjcg sagorevanja vazduh struji kroz rese tk. Zbog niskog stepenil promajc plame n mora iCi na gore.. odnosno o d tzv. Sago reva nje je 11 donjim slojcvima goriva.1('.(lI . a troskovi clektricne e nergijc /.1 goreva njil jt" i do pet puta vcca u o dn()su na ko tlove sa prirodnom prnmajol11 pCl je in te nzi vniji prc nos tllpiL)tc ko nve kcijom. Todnmv.c PUOJr:lGOI :·INJE f'OSTUOJl:.

dillllljaca.mgorevlllljcm) .lIPp ~ lI PO smer gasova lI PO .m lIadprifi. II kolao sa prirotillo/TI proll/ajolll.I'll "gomjim" . dodaille grcjlle povr.8.l·ka gllsom iz kot/a .OVI 173 P 1 2 3 4 5 6 1\ I~ + I lIPN 0 It.. komorll za . I kolao sa lIadpriliskolll. 6..lpodcla prifi. dillllljak.- .8 Ra.. L1 p /J dejslvo dil1llljaka. t-~ . pllfa sfmjallja vazdllha i ga. 5.mgorcvallje.- S tika 8.'fille.HJI'a . Stika 8. L1 PN pad prili~'ka od [oi ma do hla.9 Kolao sa prolTlajolll kroz II/lIS/l goriva (.-.fkolll. L1 PI' pad priliska II kot/II sa podpriliskolll.-. goriollik. KOTf. 3. elimillalor bllkc. 4..l'lIgorcvallja pl .-~ -- -.2.fka dill.

Kod veCih bpacite ta to se postiie posebnim trasportnil11 mehanizl110m (slika 8. Po svojoj efikasnosti pOlpuno je upored ljiv sa kotlovima za gas i lozno ulje.17-J 1 ).10) se izradujll u kuCistu dohro izolovanom minc ralno m vunom. anlracir iIi kilme ni ugalj. sto se poslize Yodenjem produkitta sagorevanja preko dodatnih grejnih povrsina . tako sto su kanali za strujanjc gnsova pos lavlje ni oko komore za sagorevanje a brzina strujanja je vcb nego kod ostalih tipova kotlova.11).a re nost i.1I intenz ivniji pre nos toplol e. I==~===~~ Stika 8. Kotao se zagrev a u relalivno kratkom vremenskom pcriodu a kao gorivo korisli se koks. SPECIFICNOSTI KOTLOVSKIH KONSTRUKCIJA U ciljll boljeg iskoriscenja goriva.10 Kotao za tCCIlO gorivo sa skretalljcllI ptalllclla Premil svojil11 o50bc noslima u pogledu regulisanja i opsluiivanja.r Nfl-: POSTROl ENlA ZA CENTRA LNO G R/:JA Nll.c P"OJ [J<. bo lje konlrole i podeSavilnjil radil. 8. Takvi kotlovi (slika 8. koje se postepeno dozira na rdetku. Tadom". ravnome rniju raspodclu na rdelki kao i stabilan rad i pri niskim toplotnim oplerecenjima. . Kotlovi sa go rnjim silgo reva njcm Sll manjih kapacileta koji znalno varira zavisno od inte nzile ta 1I1.TO I~. Gorivo jt' prethodno droblje no.5. sto povlaci i nes tabilnos t Slepena korisnosti. Ove konstrukcije su nastale usavrsavanjem kotlova sa skrelanjem plamena. lipicni primer speeificnih osobina je automatski kotao za evrsto gorivo. VeCi stepen ko risnos ti ko tla se postize pomocu veceg broja "promajil".. O ne su tako profilisane da se ostvaruje turbule no slrujanje vrelih gasova koji poSti7. go tovo sva ka konslrukcija ima neku posebnos t 1'<l ko posloje i kon51 rukcij e sa skre lanjem plilme na koje o mogucavajll bolje iskorisce nje toplote dimnih gllsova. Veza izmed u prostora za sagorevanje i dimnih cevi je izvedena skre lnim ko mo rama . Konstrllkcija ovakvih koUova je sp'':cificna po rdenju pllnjenja gorivom.' Top lo la kOjil se razvija sagorevn nje m gor iva pre nosi se na kOllovskc povrsine oku loz ista zrace nj e m it iznad go riva SlI grejne povrsine koje primajll loplolu i zraee njem i ko nvekcijo m. e fikasnijeg prenosa toplote. 510 omogllcava lakse punjenje loiista.

. 1" ... Koso pastavIje ni ka llovski e le me nti a mogll c. E lektricni ka tlovi su kompaktni. .wajll da vada dabra "ispira" grcj nll povrsi nll slo je ad karisti za e[jk<lsa n pre nns loplo le .' . Iznad clanil ka na lazi se skupljac produkata sagoreva nja sa os iguranjem slrujanja sa rna u pravcu dimnjaka. .i/ltolllatski kotao Z(I evrslo gorivo Ka tlovi na gllsnvi to gorivo bez ventilillara tilkade predstilvljajll spl:ci fi cno reSc-nje. 13 jc prikaza n presek live nog clankastag ka lla u ka me svaki cla nak imll svaj grejac uVl1 ee n u pase bnu eev o lpoenu n<l koroziju... Kad njih pas to ji nil dllnjoj strani poslaji alvar Zil ulaz vazd uha ncophodnng sa sllgorcvanjc. poseduju magucnosl ste pe naslog regulisa nja kilpacite la a magu se korislili dire kl nim prikljueenjem u grcjni sislcm iii pavezivanjem sa akumulatorom loplo te radi korisee nj il e leklricne slntje iz pe riadil nae la ri fe pri ce mu se kao akumulacianil maSil najcesee koristi vada.ie verliblne promaje sa visknm vazduha do.. U kalaa Sli lI gradeni (.11 .... Kallavi Zit manjc kapaci lc lc Sli poillalllllmalski i rcgulisli se prema tcmpe ra luri u kOllu. KOnOn 175 • •• .8.:-. . O ni mogu bili sa e1ektroolpoenim zagrevanjem vode iii pa macu e lcklroda. .:--: . . . . dak SlI ve1 iki kallavi pUlpuna a ut omalizovani. Za hva ljujuci njima j pored slabc promaje i rna lag inlenzil c la slrujanja prodllkilla sagarcvanja slvara se lurbulencija i visaki speci[ic ni pre nos to plol e.:. 30%. Kod veCih ko tlovil is pod nad o lc su na livc ni rukavci kroz kajc slruji voda a ka ka ma re za sagarcvanje uma njujuci laka odavanje laplol e zrace nje m pre ma poslOlju kolla sto je a d znacaja kada se kOllavs ka cenlrala nalazi na krovu zgrade. Gilsni gorio nik (bez vcnlilalara) karakle rise bcSumni rad uz pn~tizan.. E leklricni kallavi sva kilko spadaju u pose bnu ka ns lntkciju. .. • 0 ~ . Stika 8... .".l<l nci koji imilju na svojim grcj nim povrs inama na live nc cvorovc. Tehnicki padaci nekih e lektricnih kOllava domace proizvodnje dati su na paslednjim slranicama ovaga poglavlja.:. Na slici 8.

176

8. '{",Iorrwi': P{IOJE!<.TO I':'INJI' l'OSl'IWJENJ, 1 7.11 C/',VTRrl I.NO GREJANJE

U e le ktri cnim kllliov imil sa II gratk nim e.lck troda mil (s lika 8. (4) vodil lIzim<1 1I1o" 1I o tpo rnik a i zagn;vil sc din:ktnim proru ~ tilnjcm e le ktri cne s truje. Velicina o tpora /'iIvisi ad vrstc i kll lic im; so li 1I vod i, koja sc kll ris ti kilo ckk tro lit , ka o i a d te mpera ture vode. I<a pa c it e t kotlova se ourc'd llje polllzajcm nllite e lek trod e iii izo la c io nog zasli lnika pre m a fa 7. nim e ld troclam;1. Voda koja sc n,tl ilz i u kotlll , mor<1 sc raz me nji v; ll:imil lop lo le razdvoj iti Del vod e koj 'l c irkulise kro7. grejilil te la . Ka d a Sll II pitilnjll p,lrni ko tl ov i o nda se kapacil c i po ddiav,l izdiza njc m clck lro da iii spus ta njcm nivoa V!!lle(s lik a R.iS).

Slika 8.12 Kolao za ga.v bez vell/ila/ora.1'll "a/mo4er.\·kim" loti.l:lcm

10
0
4

1)

fr

'fr

0
0

0

u

u

0

Slika 8.13 !;ema/.vki prikaz cleklricll og livcl/og prolobrag kot/a spoljl/i poglcd i prc.\·ck

8. KU T LO ""

177

I
\~

1

Slikn 8.14 Spuljlli iz.~lcd kol/a .m c1ekJrodul/lu

Sliku tU 5 l'opreclli presek k1'lll cleklrodc i izvllcelli IIIll el{lk .m clektrodt/l/lt/ 1. ft/ Zll e c1ektrOl'e; 2. Nt/lta e/cklroda 3. izu laciolle plo!':e

Vod a koja se na lazi u ko lill mora se razmc njiva cima IOpl() l..: raz d vojil i u d v()d e koja cirkulise k roz g rejna Ida. Pod aci 0 od n:d c nim kOllovima ne kih d o m a~ ih proizvod ilca (" I:a bri \.;a ratiij a lo ra i kOllova ' - Z re nj a n.in. ~np o' - I'k ograd. 'Zavarival:' - Vra nj c . "Ju go icrm" - li njil a nl') prilozeni Sli na krajll ovog poglavlja.

8.6. TOPLOTNO OPTERECENJE KOTLOVSKIH GREJNIH POVRSINA
Pod lo plo lnim upt e rccc njc m ko lla, po drazumeva se d e kli vll ll pr..:da la lo plola radno m Ouidu koji sloji na raspo la ga nju za Ira ns po rl prc ma pOlrosacima . O na sc izraiava 1I vidu srcdnje vrcdnos li svcd e nc na jcdinicII zagrcvne pov rs ine \.; () ll a. Z ahva ljujuCi c(e klu zraecnja pla me na najvece o plcre~c nj e imaju pllvrsinc 1I ko mori za sagoreva nje. Po napllslanju loz isla dimni gasov i. c ija te mpe ra lura o pad a. pre nose lo plo tu iskuljuCivo konve kcijom pa lo plo lno o pl e recc nje o r ad a tll \.;o m s lnljanja gasova pre ma izlaskll iz kOllil. Sva kilko da turblile nino s lrujanjc o mogllCava ve ci

cfd;a l prc nosn lop lo le i dnprinnsi vc.:ce m slepenu kuris nosti kn tl a pa sc konslrukl i\. nim rde njima Id i vc':e m slc penu lurbu lencijc. loz i s t e dodat n e povrs i ne
1\

----,~
~

3

N

E

-.
120
c------

\
- - t--

Q)

c
'VI '-

0

>

100

-

.-

0-

Q)

.
80

~-

...,
C
Q)

'01

4 ~ -- 1\

.Q) ..,
Q)

c

60 -

'U
Q)

'Q)

'-' 0-

0

40

., V I\; ./ I, f,2)
i',

• ~ r '

I

-

~-

----

_ . - - f---

prosecno
..-

opterecenje
m

:.
I

, "-

.
........ ' ,I

20

t--

l\. ......
o
20

- - -+"-.e "

'

-

,( 3

- - - 35
W

....

kW 2

.0) ~ ~
40

-,

.-

- -80

--

-

i- 22

m

kW 2

""""
100

8

kW

0

2 m

60

grejn a povr s ina kotla u

%

S lika 8.16 Pro.\'CblO /oplo/,/O op/crcccllje IIrcjllih povr,l:illa II livCIlOIII kot/II J. livelli ko/a o rilJliji!l kO/l.\'lrukcija 2. livelli ko/ao lIlodemih kOllslmkhja sa prirodllOIll prolllajulIl 3. livelli ko/ao mudemi!. kO/l.\'lmkcija sa lladpri/iskol1l

Na slici fU6 prikazan je 10k lop lo tnog op lercec nja po vrsi nn u live no m ko tlu i I" za kOllnve sta rijih i mode rnih ko ns trukcija uz prirndnu promaju i nadpritisak. R aspll dela op lercec nia lI l':c lil': nim kOllovima jc slicna . ali sa vccirn vrednostima u prvo m dc lu grcjnih pnvrsina. a nizim u krajnjcm.

8.7. GODISNJE OPTERECENJE GREJNOG SISTEMA
Kapacilcl kUlla jcd nug grejnog sisle ma odred uje se spoljnim proje ktnim uslovirnil, c1;lkk za vrlo niskc spn ljne te mpe rature koje su ekslrernne i javljaju se retko. sarnu 1I

8. KOTI.OVI

179

nckoJiko dana iii cal-. u pe riodu (lei ncko likn cilsllva. '1(1 praklicnn .r.naci (hi kolao II loku najvceeg elela grcjnog period a radi pod tl e limi cnim (lplcr~6cnjl' m od llkn GO% svog !;ap.aeil e la pa se kod modernih kOllnvskih knnstrukcija razlika kllrisli za zagrevanje top ic pO lros ne voelt'. Nil slici R. 17 prikazann je opten;ce nj.: ko tl a lokom gn:jm: sezon.: otl 2:10 d imil sa najnizo m spoljnom tc mperalurom od - 15 " ..

- 15 - 10 -5

gou
Q

;ft.

lOa

__ ._._0_.

maksimalno opterec e nj c

.--- .---.--_.--- .--

Q)

3 kC' t 1a u pogonu

-0

80

g

~ 90
0

u .,
~

" '"
~

'"
~

0 5

70 <=
0

.

:; 80
-" 7Q
.~ 60 <= Q) ' U 50
Q)

0

2 kO l I a u

-0

60 ~

'"
~ ~ ~

,
.@
I I I

I I I
I I

, , , ,
I I I

pogonu

~ 10
Q)

50 '"

~
Q)

40

E
~

" 40 ~
Q)

~ 30
0

.~

'<= "
0
~

15

. ....L-.r!-.~ . - . --1(1) , '0 'I I I I

~

1 kotao u

30 ~
Q)
~

, ,
I

I I

I
I I

,
I
I

I

(i)

0.

20

20
Sep /.

OKT.

NOV.

DEC.

JAN.
'V

FEB.
230 dana

HART.

APR .

HA.!

grejni per i ad

Slika 8. 1 7 Godi.\·lIje optcreeclljc gmpc od tri kotla 1. - 2W/o optercf:cllje ( 35 dall a); 2. - 40'10 optcrcecllje (50 dalla ); 3. - 60% opterecellje (1 10 da lla ); 4. - 80% opterccclljc (25 dalla); 5. -100'10 optcrcccllje ( /0 da lla)

=

Da ko tao ne bi II vecc m ele lu grejnog pe rioel a rael io ela le ko ispud wog nomi na lnog optcrece nja i uslcd loga bio neeko no mi ca n II radu . vt:l icin a lo plo tnog ka paeil e la izabm nng ko tla se IIsvaja ispoel izracllnatog. pa ce se II pe riotlll na jnizi h spo ljnih le mpe ra tu ra ko tao ko ris liti sa preopt e rcce nje m. Uko liko se rad i 0 vcCi m pos lroje njima . cko no mica n m d kotla rnicc se pos tiZe ugradnjo m vist: ko tlova a op tc rcce n je raspmt: duje pca leci klimatskc lIslovt: pod ne blj a. Mo ko tlarnica ima dva ko tl a. u nd a obicnu jetl an pokriva 60% maksima lnih po treba a tlru gi 40% i ukljncuje se sa mo u pcrioclima najniZ ih te mpe ra tu ra. U slui:aju kada ko tl a rnica ima tri kOlla. moze da st' lIsv0ji da syaka jctl ini cil zadovolj ava treCi nu maksima lnog kapacite ta grejoog siste ma. 05nov no op tereeenjc prihvata jeda n, dok se lIklju civa nje os ta lih ko t1ovskih jed inica vrsi prc ma tre nutnim to plo tnim po treba ma s to se najc fik asnije ci ni prace njem spo ljne tempe ra ture.

8.8. SIGURNOSNI UREDAJI
Sve kOllovske jedinice se obezbedllju sigurnos nim uredajima koji su pril agou eni rad nom flu idll ka tla. pa se razlikuju uredaji za vode ne i parne ko tla ve. Za prve to Sli e kspanzion i slldovi. a za druge sigurnosni ve ntil i iii adusne cevi.

I so

n.Todaro";" PRO} l'Xro l ·~I.v} E POSTRO} EN}.'! ZIt CENTR·1 '-NO G RDA NJ E

8.8.1. Otvoreni ekspanzioni sud
Kotlovi koji rad e sa loplom vodom osiguravaju se od poveca nja pritisb koji naslaje zagreva nje m vade. Os iguranjc jl: pomoclI olvorenog ekspanzionog ~lIda koj i prima povecanje zapremine vode koja ispunjava kOlao i ceo grejni sistem. Voda ima najmanju zapreminu nil lemperaturi od 4 °C, a pri lOO "C poveca njc v()lume na je za 4.3 % . Pre ma tome, velicina ekspanzionog suda se izracunava prema lIkupnoj zapn: mini vode u kOllu. grejnim te lima i cevovodima celog grejnog sistema:

v = 0,045 . ~'()([c

(Iilaril)

gde je V,t>k' zapremina vode u celom poslroje nju . Medulim, tilkilV na cin dimcnzionisilnja Irazi odredivanje zapre mine vode ne sarno II kotlu i grejnim tt'lima vec ill svakoj cl:vi i cevnom prikljucku, slo je zamasan pOSilO. pa je prorilcun suda podesen loplotnom kilpacitclu kotla Q(W) i vrsti grejanja: Rildijalorsko grcjilnje Padno grejanje G rl:janje konvckt o rima

v = 1.2 -1,5' Q. ]0- 3
V=l ,5 -2 ·Q· 1O- 3 V = 0,5 -O,8'Q' 10- 3

(I) (1)
(I)

Ekspanzioni sudovi malih zapremina su najceSce cilindricnog oblika (slika S.lg) i pos lavljaju se u horizonlalnom dok se veci ugraduju u vertikalnom polozaju. Uslcd stalne promene nivoa vode u sudll i naizmenicnog kvase nja de la slIda vodom a polom dola7.enjcm u dadir sa vazduhom, postoji pojava korozije, pil se sud pocinkuje. E kspanzioni sud se prikljucuje sa dye sigurnosne cevi razvodne i povralne a snilhdeve n je i prc livnom i "odzracnom" cevi koja sluzi za odvodenje vazdllha koje Sll najccScc na jed nom isto m prikljllckll . One osiguravaju da se ne ispuni ceo sud vodllm \;;to i odriavanje almos(crskog priliska u sudu. Mora postojali i poklopae za revizijll kao i kra lka veza izmedll razvodnog i povratnog sigllrnosnog voda radi obezbedivanja stalne cirklilacije vod e kroz ove cevi, 510 je od znacaja pri niskim spoljnim Icmperalllrama, kilda bi 1I mirnoj vodi moglo doci do njenog smrzavanja (sUka 9.18). Izmedll kotla i ekspanzionog slida nesme poslojati nikakav zaporni organ da bi se osiguraln dil vode ni pros tor kotla llvek bllde II vezi sa sudom. Zatvoreni ekpilnzi o ni sudovi se koriste kod vrelovodnih kotlova. U njima je ugra de na e1asticna membrana koja rilzdvaja vodeni prostor od de la suda II kojem se prolivpritisak odriava nekim inertnim gilSOm. Postavljaju se neposredno uz kotao pa su im kratki sigurnosni vodovi. Olaksana mll je ugradnja i jednostavniji su za kontrolu, sto je llcinilo da se d imas primenjuju i kod toplovodnih kotlova. Za lvore ni e kspanzioni slldovi osiguravaju veec pritiske pri Kojima ne dolazi do kljucanja vode a li vrlo visoki pritisci ogranicavaju njihovu primenu. Zbog povisenih te mpera tura mora se vodili racllna 0 izbom membrane kako ne bi doslo do nekog osteee nja. Sud je obezbeden i sigmnosnim ve ntilom za slucaj pr~koracenja pritiska it

8. KOnO!?1

181

polozaj me mbrane je obavez no horizont alan u cilju njc nog ravno me rnog optcreee nja (slika 8. 19) i lIsled toga duzeg trajanja.

7

6

5
Slika 8.18 Otvorctli ckfpanziotli .\"IId (1. slui; 2. izoiacija ; J . iziaz vuzd;t/ut ; 4. prcliv; 5. sigllrlloslla puvrailla CCI'; 6. prigll.l'C/ljc; 7. cirklliaciullu CCY; 8. sigllrllo.m a razvodlla cCY

M.mb"n.~ . 3
A.zolnl JlSluk .

o
Slika 8.19 ZalYorclli ehpullziolli s/ldoYi

Kao gas koji odriava ravnotdu pritisku radnog f1uida najcesce se koristi azol. Kod manjih instalacija sa toplom vodom gas je pod stalnim pritiskom. Kod vecih kao i kod vrelovodnih sistema pritisak sc odriava i regulise pomocu kompresora a zavisno od temperature vode. Ovi sudovi se ne koriste za kotlove sa evrstim gorivom jer u slucaju porasta pritiska i temperature u sudu iznad dozvoljenih vrednosti i kvara sigumosnog ventila, rad ovih kotlova se ne moze tre nutno obustaviti. Zatvoreni sud je delimicno ispunjcn vo-

182

13. Tor/orol';'; paOJ/o'I \TO.:-INJF. POSTROJENJ,I 2.4 CI"NTRrIl., 0 GRDANJE

dom a zap re mi na Vs s udn mo ril prilwilliti povecanje vo lu me nn od nekih mi ni maln ih (Pm.1) do maksimn lnog (PIli"") pritiska. Vs se izraclInava po mo cll formu le :

Vs = V . _--,P,-,llC lI '"" X _

_ ([)

(H. I )

Pili" - Pmin
1I

kojoj je sa V oznai::e na lI kupn a ko li i::inil vod e u ce lom gn:jno m sistemu .

8.8.2. Sigurnosn i vodovi i povezivanj e ekspanzionog sud a
Sigllrnosni vodovi kojimil je obezbecle na veZil iz me du kot lil i ekspa nzio nog sud a mo raju bit i lako lIgrade ni dil se veza ni ka kvlm greska mil iii s me tnj ama ne moz..: prL' kinu t i. Kod insta laeija sa go rnj im rilzvodom razvo dni vod je istovre me no i gl'lvna u ~­ po nska verti kil la grejnog siste ma. Ovaj vod iz laz i iz najviSc taeke ko tlovskog pros lo ril do k se povrat ni vt:zlIje II niljnize m njegovom deill . Pri tome treba obezbediti ko tall dil pri powca nju priliska ne os lane bez vllcle. D ime nz ije cevi mo ra jll da o moguce nes me t,tllO struj il nje f1u ida tako dil II kU lllI Ill' dode do povec<l nja prit iska rild nog [Il1id il izna d dozvo ljenog. Najmanji pre6nil; ovih eL'vi je 25 mm a d imc nzio nisil nje se vrsi prc m<l n.: lacij <l mil koje lIkljll i::Ujll kap aCil l'1 ko llova Q(W) : Razvodni votl Pov r<l tni votl

DR

=

15 + t,5~Q kOll" / 1000

Dp =1 5 + 0,91 ~Qkolb /1000

U kn likll Sl: jetl a n pil r sigllrnos nih voclova koristi 1I pos troje njll sa vise kOllova ko li i::ina to plOIl.: Q prl.:dstav ljil zhi r kapa c.:it e ta w ih kOllo va. LJ sl1l6ajll Ll tvo re nih siste ma greja nja cirkulacio na pumpa moze se lI gradili is[m '" sa lTIog ku tl a iii Ollma h iza njega, pri ccmll se rilspodcla pritiska pril kti6no m: ml.:nja. Povo ljnije je d i'! se s obz iro m nil trajnos t pllmpe d a sc o na ugradi II vod ni7.c le mpc rillure. dak le isprccl ko tla II povra lni ccvovod. Pre pllr1l611je se da visina o lvo re nog sud ;, iznad najv is..:g grcjnog tcla ocl gova ra napo ru pumpe ka ko nl:: bi tl os lo tl o s lmja njil S; Imo u kra tkoj vezi ko lao - ekspil nzioni sutl us led milnjl.:g otp o ra u njoj. Ina6e Sil m Plllo7.aj ekspa nzio nog sud a ad presud nog jc uticaja na ras podc lu priliska 1I sistl.: mll g.rc·janja pa se 0 lo me mo ra votlili racllna (vidc li pogla vlje 14).

8.9. ARMATURA VODENIH KOTLOVA
Porctl sigllrnos nog uredilja. vlldcni ko tlovi S li s nabdeveni i odretleno m o prCm()nl iIi lzv. armatu ro m koja o moguc;lVa priprc mu ko lla za pogo n i pracc nje njegovog rilda. U il rma luru spatl aju sla vinc za punje njc i praz njenje. hidromc lar, tc rmo me lar " kod kotlova na ugil lj i regul ato r sagorcvanjil. Siav ina Zel ispuslanje votl e je u najn iZcm dclll ko tla a kod dvocle lnih ko tlova mdaZl.: se i dve oVil kve slavine. Uko liko cevi grejne instal<lcijc ima ju nae po lozajc od 1; 01 -

Ii. KOnO I'"

',V3

lovskc slav ine. mora se poscbno obez bedi ti pra7.njcnjc tog dela ecvne mrcze. Punjcnjc kotla i ec lag grejnog sis tema se vrs i s lav inom koja jc u hlizini kotla i koja sc nesmc otvara ti kada jc u to ku pogon , dll 0.; b i doslo dLl ko ntakta hladn c vodt: sa vrclim grejn im povdinama kotla i mogll cnos ti njih ovog prsk anja usll:d kr'11ickih napreza n]a . Zit kontrolll pllnjcnjil instalacije vodom koristi sc hi drometar a zagn ;va njc vode se prati pnmocli tc rmo mctra. knji sc ugrad uje 1I ra zvlllini ccvovod . Kori sno jL' pre:: dvi cl c ti i jcdan tcrmo ml:l a r 1I povratnnm vodu kako bi sc p ra til a raz lib razvoclo.; i pov riltne tt:mpcrat1lrc vocle. Pri silgo rcva nju cvrs tog goriva na jt dc jc rcgu lisanj c temperature vOlk; 1I sis tcmu, zbog otczanog doz iranja ko lici nc lI glj a za sagorcva nje, s to Ilije S III caj sa tecnim iii ga sovitim go rivo m. Za to sc primcnjujll rcgulat o ri promajc koji direktno lIti cu na int c nzitc t sagorevanja u loz is tll promenom ko li cinc val.clll ha prilvaranje m iii n tvilranjt:m vrat a na o tvOni loz i!;ta.

Slika 8,20 Regulator .I'agorcvallja vodcllog kot/a (1. opmga; 2; pOlllgll; 3, lermo.ftat 4. lallae za koji .I'll zakacclla vratll loi.i:fla)

1114

8. T",lo",I';( PROJEKTO I'ANJE POSTlIOJF.NJA Zrl CENTHALNO G I<EfA NJE

Rcgulillor jl·. II slva ri . lermostalska cev kllja jc pnl op ljen a II vodu koja ispunj ava Kolao. Pri pO \:Canjll le mpe ralure izdiz<: se dcs ni krak njcnc polugc pri cc mu se SPll ~­ la levi. 0 koji.ie zakacl: n lanile veZil n za vra lil loz istil . Lanile se SPll SIil. vra Ia za IVi I raj u. a kolicin;1 vazd u ha za sago rcva nje se sma njlljl" Reglliisa nje pro maje moze bili i plllk ~ av;lI1jL'm vdic im; o lvora na dimno m kanaill .

8.10. OSIGURANJE PARNIH KOTLOVA
l'il rni knll11vi se lls iguravaju od prckoraccn.ia prilisa ka. Kod parnih knllov;1 vis!) kog p ri liska. (na llprilisci iZIlild 0.5 bar). obezbcdc njc se oS lva rujc pomocll venlila si gurnos li koji sc o lvara na o urcde noj ve licini priliska i propusla parll II almosfcrll Osiguranjc piHnih kOllllV:l niskllg pritiska sc ll glavno m v rsi po mocll odllsne ccv i (s lika 8.2 1 ). l'iji .ic kraCi krak "a' powzil n sa pa rnim proslomm kOlla i kllj a ne ma nikak av za lvaracki orgiln II svOjllj \ocz i sa kOllo m. D llZi krak "b" je poveza n Sil z;l.~ tiln a m PllSll lIom kOjil .~p rccava gllbilak volle pri prodoru pare iz ka tla ka da se II nje mll prckoril l'i prilisilk . .

ffi

II

P

I
.-

lI Pk

liP k

~--------=- ~~
~--

t--------- - - - - - --

c

b

--

a

-

- - -- - --

II

-

-

-

j- -- - --Sli ka ,'1.2 1 Odll.rlla cev

Ce v je is punje na vodllm. a visi nska rilzlika vlldenih slilbova llllgovara prilisku 1I kllliu i odr/.ilva pro liv lezll pari. Uz dllZi krak "b" o liu s ne ccvi nalazi sc i eev 'c' m ~ njcg prct:nika k(lja j t! priktjucc na nil nd lO vccoj visini negn ccv "b". Kadn kotilO n(' [il

Precnik odusnih ccvi se u5vaja prema kapilc~tctu kotla .. 8.fa lallccm) DlI/.ina vceeg kraka ad us nc ccvi je ouredcnil rilclnim pritisko m kotla. Pri veeim pritiseima kada j.: prostrujati prcma zastit nllm sud II i pritisak ec se sniz iti a voda koja je dospcla II sk uplj al': ronnvo '. taka i parni imaju svoju oprcmu l':iji su ncki ck mcnti spccificn i i rrilagadcni osobina m~ vode nc p~rc.I l':csto i LVllcna sign alizacija za lIkazivanje na ViSllk pritisak iii nizilk v(}(lostaj. ~ \~~:.m i vClllil.. regllialor slIgorcvallja. Kaa spccificni c le me nti u gr~dllju sc vodokaznn 5taklo. PlInjl.11. .. . t\ko pritisak pnraste iznad uozvoljenog.1. pa ee doei do procli ranja parl' i kroL glavn u cev cillZcg kraka "b" oci lls ne cevi. Sl. -'. I\OTI ...22 RC~/lialor slIgorcvlIllja pamil! kot/ova (1 . sigllrtlo.: nje n" visina takvil da se ne mozc smcstiti 1I !"otlarniclI primcnjuju se cl:vi iz vise kfilkovil .'15 di u ~v. spllsta se nivo vodc II krakll "a" i pri prdasku ispod spoja kraka "c" panl . J. ARMATURA PARNIH KOTLOVA Kao i kotlavi za VOdll. mano mctar.S. Uknliko ovo probijilllje pare nije bilo dovoljnn cia sc s nizi pritisak na pntr"bnu meru . vralll kot/a.. sli ti u nd ll sn ll cev. .22 desnn). Osigllranjc kotlovil niskng pritiska tak otie mni. Jl knja ndgovilril nadpri tiskll p<ln: . 4. 2.: tri cc i voda je na istoj visini clak pri pngonll kotl~ uspllstavlja razlika nivoil D.njc i prilinjcnje kotla vadom llbl:zbcduje sc dvcma shIVinama b~s k~o i U slllCaju ko tlova za vnuu.e biti pomocli s igllrnosnog ventila (slika 8.:JI ' ' \ \ Slika 8. poillga . o nda ce ni vn vode 1I ccvi "a" da opada i dalje.o I '/ 1.

. pa ra prodirc II pista Uku i lI o lazi d" zvucnng s ignal".: b ko bi mogao u sva knm Irc nuLkli da sc ocil ava pritisa k. Nn me mb m null suclu os lonjc na jc po luga koja sc pri pOVl'ca njll pritiska izdizc i p ritvara vrata ko tla splistajuCi ih po mocu la nea nil nae. Pri povratku ko ncl e nzilta iz odusn" eev i ii i p ri dllpllnjavanju sVcZo m vodo m lermicka na preza nj a su lakva da do lil/. sa e kklrit· nim se rvo motoro m i d rll gi. sc poddava ko nlra lego m.rnim pros to ro m k() lla. koj. Spojc nll je sa kot lo m prcko dye probnc s lavine . a li link kod vode nih reagujll na po ras t te mpe rature. n:dukujc ko licina vazduha 1I loz isnom pros lo rll i smanjlljl' inl c nzil el s~go revllllj a ..18n 8 . Rcglliator i sagnreva nja mogu bili razli cilih ko nstrukcij a: sa plovko m.f Nl fi Vodo kaz no siak io spaja vodc ni i pami prosto r ko lla i pokazuje Irc nulni nivu vode .. Inte nzit cl sagorcvanja Ireba ti n prali tre nllinu potrosnju pare. Ka d a ko tan izgubi lo lik n cl e da nivo o padnc ispod najnizcg dllzvo lje nog..i <1" prs nll ca. Zvucna signa lizacija s(' nS lva ruje pista ljaka ma knje su ugrad e ne nc pos redno ispod najnizeg dmvo ljc nog nivo a vntk i iz nad visine vode nog stu ba koj i odgova ra prilisku ko tl a. Tako Sl: lIm.- . R egulisa n jc sc vrsi po mocu ured aja koji preds lavlja poslIdli poveza nu sa p. njujc int e nzil ci promnje .. v. T. Zvucna signa lizacija za viso k pritisak se pos tize povez iva nje m pista ljke sa p" rnim pros to ro m ko tl a tako d " pis la ljk a reagllje na odrede nu ve li cinll pritiskil pare. na i::vrs to go rivo os tva rujc regulisa nje m ko liCi nc vazdllha koja 1Iiaz i 11 pros tor za sa g" rcva njc. ca k i us ijavajll.. Da lje gublje njc vode se mora sprecili je r mozr cloci do prskanj" grcjnih povrs ina koje sc prt'grevajll . Z vu cna signalizacij a lI bzujc na e kstremne priliske a ma no me ta r se ugradllj.x/or(JI'ic PROl E/au I :4 NJE POSTROlENlA Z ·1 CENTR·1LNO GRE/. Regul ator sagorcva nja ima isli za da lak koji ovi imaju kod vode nih kotlova . s lo se kod kn llov. kod parnih se to cini pre ma pritiskll pare . Z a to se u lakvim slu cajevim obus tavlj a pogo n kOlla kako bi se o hl adio.

'· 1 .1rni k0(.1O kvm.! m oei' ud 41 (}(X) U /kg oc1Jrosno 35{)(}() U tni.1j·uCc WIIellt! kama so izriJdujc kilO p..' do nje (vp/o/m. milksim:Ul1c tt:!l1perolUre i mdl10g pn'tii k n do J bar.OGRADNJA 11210 Beograd..1n Zllhttl' Illogu S I! uSJ .'I yci lIJje man/ih poslo vnih j s(~1I11bem11 ploslonj:.uci k:l0 do duln i izvDrc:nc:rgijc Uz od.5 b:lI: U abc: "urij. ? MAG r. Kmjac • • ul.. lop/ole radi do bi.ovor... predvideni Z.diti clekllu gn.. MAG MAG <'6 25U tQQ!otni kapacitct <'1 50 75 100 150 .'.m/(: wai e se ugr.10 mdJlOg po'lisk." KOTU JI-'I iS7 1- . Q 'l(rc Kolno iz oye scrijc j t: dinmocc l'ni kol. Grsc Ad.> TIP 0 KOTI.dili izmcnjil'1'1(.~1njn topic: potrail1c vode.1 do 0. telll1it kc komktcristike MAG kW bar % MAG r. K otlovi i'z :«"'njc /YfA G -G s u lop/Dvadni koliovi ..rruisilfl ZJ sllgorcv:mjc: lccl1ih i g nsDvi(i/J gon'i'. dozvolieni pritiS:lk slepcn korisnosti OSNOVNE DlMENZlJE KOTLA 3 Il8 1200 500 1880 1300 525 A [mm] B C D E I I 1400 555 750 1600 625 tiOO 2020 1700 670 1800 720 "'f-.f41 rciill10m f<Jd:J WI70 C. Nt ' poscb.\ .. MAG r. 200 r.ijaflovic!a 27 pp 13 .

'l do J bar.v.t':'G R6 MAG R7 ~I.volje ni pritis:lk s tep!! 11 kori snos ti bar % 76 1350 1250 600 A OSNOVNE D IlvlENZIJE KOTLA [nnn) B 1420 1330 700 1J1O 2200 1770 860 1560 2600 :. dobji1JlJ~1 (ople pouosnc arodt:.gorc:vnnjc evrs{og goril7l- upIj donjc tOP/o(11" lJul(. b<X nxib izmcnR u /oiJ. R1:JASJI: 1 -. IAG R~ I\..\"() /."Icite t kW 50 75 100 150 3 :ltl I 350 /iOO :-Su d07 .f:mjc: /lwlyib isrcdnjiiJ poslovnih iSlaa!OeaHt prDtSJor:ij:l.1 s/1.. kat/oil.Jw:~ {If) ..\ Topl ovodni kotao MAG-R " ollvl'. f ad.'\kL~ri s l i k e fo.iC i f'adllog pn'tisk. Kmja~a.l rcziflwIII m da do 90!ifJ "C lu.\G I ¢ hl\ i~ kc k ar. Todof(J\'I"( PROJEI\TO I':-1NJE I'OSTROJI..lf1jr.: gorivil jt: fI.. ti l'ock'l1ol11 prostol1J.ock. S. prcdvidcni ZiJ gn.188 lJ.0 CJO 1110 1040 640 ()()() 740 900 1900 IlOO l360 I-. iz senj"c: NfAG-R !iu top/ovodll. 1 i'A CEN"! 1{ ·I1.1: drvT1I71 ipoljopn"'~rcdllih ofpad. uL Grge Adrijaopo::.:.000 2L~ 3200 C D E F I :mo I 960 ~ ""':.lgO[r. ~I..?k. Ko/:IO iz ov:.\ -- .7.1n Z.7D k otJstruis.:i ad 16(J(}()-~(XJOO kJ/kg gr:mu/:lcijc ortlh-}'. '!:l pp J3 .)fll S.·\G R~ top/olni k:lp.. scnj"e je dinmoccvni kO/.7k~Jne tc:znfVr.vl.I nc:pokrelnoj r:evnoj rm 'nvj hMdclloj FcS(" rk£ /\~'I pOSeb'111 z:JhfeV Dlog u se ugradili c!c:k lro grcj:'/{!i low dud:ltni izvor cnergljc FIJi Qmc"jivac trJpio(c:.2560 L!§O IL"O 'p TIP 0 KOTLOGRADNJA 11210 Beograd.L·\(j R L R3 MAG R4 MA G It ) .

'Jtulc I/O i mon08 pI ia's}(.lU :. ~c Ichnickc kamktel istikl! "-(\' btl topltltnl bpaCllc t dozvoll COI pnttsak P11k l llU. 'J' I I IlKK) S ICPCI1 Imnsnosll ((uU ON ) " jO )i') OSNOVNE DINIENZIJE KOTLA llnmj I c SI D t: J' &'<(1 .:'u vA . _ ..'\ .! IJU /)0 mu lI.rni""jc.- 1--1 a • (.!1M) V"':I' T5 '.simIllIlC I Clllpc:r. ul. pn: dvitfcni ZIt l.l do (. 1l111J.. {):tr ..'O/.. 1 --- -- h Kor/o\'!' iz senft: \lA T~ T SlI fop/()\Iodni kvlkwj "':I rdimom md.nlll:lpOII k\l: ba r V 'Y.g KOTl.: m:I1IJi71." ~ hU U~U y ~(I 1lI'!!1 I :'XII II 'AI I I lKK) IIUU X)" 1) TIP 0 KOTLOGRADNJlI 11210 Beograd.O IIJU 'I')(J Y4U I: . . T7 ~IJU \iAT T~ "T\' bUU ~:~I: SIXI 15u )lJ(} vA.·rgi j u. srcdl1Ji'" i ved/J poslovlJih i s/flmbenih prns/m ij.) 9OI7U -c. Krnjac. II tl vAT T2 IIX' V": I' 1' 3 VI~~I' '.! ( 1)( 1 )()41 ~ Y311 )hU YJU ~ /oIU b~" (HI] oW 1)11 X) II ~ llJ...lD Z:l svoj F:ld koristi e/~klIicllu cIJ. Grgc "<h ij:lI\ovic'o '27 PI' 13 .d..IU . A.oI'/ 1.1...'. To JUU h J" J~U 'IX ':.

.O/.lmbr.: -"crilL' H.drict1.IO iz on!' sc.1.. " _ _ ___ Kntlm'i i." cihi. c:d"iuc'niz.: m:m. tdllllcke ka r:lkt .--- . t K su lop/ol'Odni kotlovi 5..\'" I Il AK ~ II A~ :.'ufljilJ pus/vl"nill i ~1. .\ . ' .1Xsim.1 dl'c prnm.". K O(.100 1- . " . /I.JI(}(XJ kJlkg odlloSl/v JS(X)(} J. i s/ c . m.70 S.. c __. "..ni"c it. .'ilJljc.. Grgc Adrij~lH)\\ica 27 Pi> IJ . i.mom r:Jd'.llnc lcmpc:r:llun: JJ(J' e i 1..IUh proj'{onj:'l.0' S.'Ir.: l oplCl ini k:'p:1CltCl 11 .1fOI t:VlIl1jC tC(:lIog ilili J. .J/ur'. -" -./f:.350 1350 21:)1) 14511 ~50 uSNuVNE DIMEKZlJE KOTlA [mOl'] B C D E IJ50 ~30 15511 IjflO - I 7f)f' 1050 :250 ] i I I ~ TIP 0 KOTLOGRADNJA 11210 Beograd..-. ItA"''' kW :!Ot ) olKJ (.::J:>'{1\ gmi" .'ldllOy p(i'/~'k:J du 6 b. p.1 rcti. Jrt l)C11 kOrlSllosli bar % A 6 90 1YlXI R50 ICHO 9511 SS 200() 9!XI 1700 ItXXI 87 ::!. ul.1donie rup/(J /fI(: nJOci od .. ru" 70 cC.:l'isl ik. K rnj:l¢.7 sl(. __ ..UO IJOO dOi:voljcl1 i ptitiSilk..i7. kOJ1slruis:w 7. ':: I 'ode:...

..520 7 8 9 10 11 600 _.za potrebe ve6ih kapaciteta ad datih u tabeli..---.--.kotlovi rade kao toplavodni. ~ ' (c!" .5 43 .. Vrala pepeljare 2.izraduju se i sa bojlerom za taplu patrosnu vadu sa oznakam MRS. r' '" '< '" ( <:) x: .. .~e'" 6 7 ~ 0 ]9 6 l5! 1." J ~ j 2 o W 0 ~ . 4 1-. .5 39. S iavina za punje nje i prainjenje kotla A 3/4 3 .. katlavi se mogu vez·ati ..N KOTI .ZRENJANIN 560 .4 35._-. .~---. Prikljutak za razvodni vad Rl 1/2 8.. 7GO 84b 920 . 0plala Oznaka peei Broj tlanaka Kapaeileti (kW) Cvrsto gorivo ouiina kolla L rnm MR·6 MR·7 MR-8 MR·9 MR· l 0 MR· 11 6 23 . -"" '/ 8 ~~ h. Prikljucak za regu la tor promaje R 3/4 4.u bateriju taka da prema potrebi rade pajedinacna iii grupna .. statickog pritiska do 4 bar ..kapaciteti se odnose na ugalj sa Hd = 17000 kJ/kg .3 3 t ..6 _ .-. Dimnjaca 6.- 680 --.-.-. Vrala ubaeivanja 5..3 27. Prik ljutak za poyra lni vod Rl 1/2 7 .OI"I 191 LlVENI CLANKASTI KOTAO ZA ETAZNO GREJANJE ZA CVRSTO GORIVO "MR" FABRIKA "RADIJATOR" .. '" .. .

.2 424.2 193. 'I' 1 .~ ..voda. . .kapaciteti se odnose na ugalj sa Hd = 17000 kJ/kg. ..7 300. .7 177. : /I I .•.875 2.. " " I I I " " . ~.-I.2 394.3 316.3 370.6 48.4 235...1 276.IVA FABRIKA "RADIJATOR" .8 42.375 1.3 Grejna povrsina m' 22.za staticke pritiske vece od 3.250 1. .3 259.1 '··( ! I i iiI I i ~i( - .. .8 296.' -r I I ~:It. 'I I I . L _ _ _ _ :: il6Z .__ Kapacitet kotla (kw) I I J .3 324. 1 I I I .125 1..0 36.7 210. .7 45.kollovi mogu raditi kao parni niskog pritiska do 0.-J.4 25.9 164.7 144. Duzina (L) Voda koks 208.5 koks 182. .7 243.6 315.000 2. I. ·:· .1 259.5 bar a za toplovodne instalacije centralnog grejanja potrebno je ugraditi izmenjivace toplote: para . 1 I I I I I I I I I I I I I I I I 'I " . -. ako se loze kvalitetnijim ugljem kapaciteti se srazmerno kaloricnoj moci goriva uvecavaju .1 34. .t-.3 205.4 221..8 183.9 39.0 347.000 1.125 . _ L • . It · I I . ' .9 230.•.5 mm 1.ZRENJANI N a :~I rm .500 1.5 bar iii kao toplovodni do pritiska 4 bar .8 276.4 262.2 451.750 1.2 31.3 28.625 1.8 Para mrki ugalj 127.3 289. r =-=..2 mrki ugalj 145..2 397 .6 202.kollovi se mogu vezati u bateriju tako da mogu da rade pojedinacno iii grupno do 12 komada kapaciteta od = 4000 kW .I i : ~ last.0 277.2 226..2 160.6 371. .-L .3 343.voda iii voda .0 253. r I I I ..'/ilSTA ~ OP. .x.3 240. .LIVEN I CLAN KASTl KOTAO "NEO VULKAN NV3" ZA . I " I 1 . I I I I : I j" 1' .

2 37 1.1 m' 27 . 222 .9 376.5 46.0 395. 1\(17LU I··/ / QJ SPECIJALNI LlVENI GLANKASTI KOTAO ''VULKAN SUPER· VS" ZA GVRSTO.9 393 .7 360.7 506.9 38.3 324. 1 53.1 mrki "galj 177 .5 450..1 3 4.5 65.9 57.5 bar . za stati~k8 pritiske vece od 3 bar.5 415.0 53 1. 1 72. 1 284.0 501.3 252.7 285.S.kotlovi se mogu vezali u bateriju tako da mogu da rade pojedlna~no iii grupno do 12 komada kapaciteta od 5700 .8 678.7 469.7 466.1 263.9 301.2 198.7 572.6 326.za toplovodne instalacije centralnog grejanja.kollovi mogu raditi kao parni nlskog priliska do 0.3 50..3 307. polrebno je ugraditi izmenjiva~8 topiote: para .7 42.0 289.~------- mrtsa para l ecno i gas.3 31.9 voda 640 710 780 850 920 990 1060 1130 1200 1270 1340 1410 1480 para 380 420 460 500 540 580 620 660 700 74 0 780 820 860 kolla cca (kg) 3660 4020 4380 4 740 5100 5460 5820 6180 6540 6900 7260 7620 71180 duiina kolla L (mOl) 983 1108 1233 1358 1483 1608 1733 1858 1983 2108 2233 2358 2483 .6 177 . TEGNO I GASOVITO GORIVO FABRIKA "RADIJATOR" . ZRENJAN IN ~ ______ ~ '~ Il.5 bar iii toplovodni do priliska 3.6 227. 1 3 15.6 350.4 593.4 351.2 475.9 407.:.0 sadriaj vorJe grejna (I) povrs in a ____________ .5 562.3 430.2 375.0 345.9 400 .8100 kW. .voda iii voda .8 438.7 6 1.0 328.1 276.vOda.3 69.4 536.4 642.8 220._- '''0 kapacilel (kW) voda lecno i ga • ..~ .7 425 . 1 607. u zavisnostl od goriva (~o iii te~no) .. gor.4 mrki ugalj 155 . gor.. 254.2 253.kapaciteti S8 odnose: na ugalj sa Hd = 17000 kJ/k~ na tetna goriva sa Hd = 41000 kJ/kg i gasovila sa Hd = 35500 kJ/Nm . _______ .8 202..5 242.

rade pojedinal':no iii grupno ...kotlovi rade kao toplovodni.·IN/1-" LIVEN 1 GLANKASTI KOTAO ZA ETAZNO GREJANJE NA LAKO TEGNO 1 GASOVITO GORIVO "TERMIK 1" FABRIKA "RADIJATOR" .15 T -17 T-19 3 4 5 7 9 17 ./0-1 B.\~A tc 1 CE. J :2 .za potrebe vecih kapaciteta od datih u tabeli..TCH/om"..ZRENJANIN ~) J----rt-r iiI I' . . L -' Oznaka kotla Broj clanaka Kapacitet KW L (mm) 0 (mm) T-13 T-14 T . kotlovi se mogu vezati u bateriju tako da.--' V) V) .." PIIO//:'i<TO I :tS/1' POSTnOJl'. I -' .J L .kapaciteti se odnose: na laka tel':na goriva sa Hd = 41000 kJ/kg i gasovita sa 3 Hd = 35500 kJ/Nm . .24 25 . ~ o I . ~ QI I r---- . L. prema potrebi. statil':kog pritiska do 4 bar.I LNO anD.\T/I.-0 ~~~ I . .31 32-38 39 -49 50-60 400 500 600 800 000 125 125 125 125 153 .

776 0. na le~na gariva sa Hd = 41000 kJ/kg i gasavita sa Hd = 35500 kJ/Nm3 .5 bar.902 0 .0 1105.944 0 . KOTLOVJ 195 L1VENI tLANKASTI KOTAO ZA TEtNO I GASOVITO GORIVO "GH-7SR" FAB RI KA "RAD IJATO R" .8. broi clanaka n .15 0.0 814 . patrebna je ugraditi izmenjiva~e loplale: para . .0 988.0 1200 1290 1380 14 70 1560 1650 1740 1830 1920 2010 2100 2190 2280 masa sa dubina sadri in a sadriina ambalavoda pro stora gasa zom (m ») (m») t (mm ) oko (kg) 940 1030 1120 1210 1300 1390 1480 1570 1660 1750 1840 1930 2020 1.0 698.028 1. za stali ~ke prltlske vece od 2. 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 kapacitet dubina kotla kotla (kW) T (mm) 581.112 3 200 34 30 3660 3890 4120 4350 4580 4810 5040 5 270 5500 5730 5960 - .70 1.16 1.7 34 0.650 0 .vada.kallavl magu raditi kaa parni niskag priliska do 0.0 756.ZRE NJANIN HlS nomina In .608 0. 8 18 0.0 bar .07 1.43 1.kapacileti se adnase.79 1.kaUavi sa magu vazali u balariju laka da rada pajadinaCna iii grupna do 8 Kam kapacilala ad 10230 kW .25 1.0 1279. iii kaa laplavadni do priliska do 3.34 1.0 1221 .vada ill voda .0 872.070 1.692 0.5 bar.61 1.860 0.88 1.0 1163.za laplavadne instaJacije centralnag grejanja.97 2.0 1047.986 1.0 640.06 2.52 1.0 930.

rrm 580 580 580 670 800 H. 14... 5. 13. mm 1115 1152 1205 1285 1152 H2 mm 801 801 801 964 934 H3 H4 H ZTK 27 32 kW 27 32 37 42 52 MJIh 97. 3. 16.0 187. .. 2..' PRO} £ I\TO I-: I NJ/:' I'OS rHOJ IoN}.-'T. 21.2 108. 22. 12.0 144.lOr.0 132.-! 1.. L=L 2 usmeravajuci poklopac sigurnosni izlazni vod regulator promaje rueica za usmeravajuci poklopac prikljueak za punjenje i praznjenje kotla bojler za sanitarnu toplu vodu prikljucak za odvodenje vazdt. 15. 1 l. loziste dimni kanal cev za odvod dima izlazni vod (topla voda) povratni vod (rashlladena voda) oplata sa izolacijom prikljueak za regulator promaje prostor za pepeo resetka hladena vodom zamenljiva vrata vrata za loienje KAPACITET ZA UGALJ KAPACITET ZA ULJE I PUN KAP . 7.2 151..:ha elektrieni grejac bojlera sonda termostata bojlera izlaz tople vode iz bojlera ulaz vode u boiler iz mreze TIP KOTlA L._ I I '" LJ'--j:::J==A~='i rt" ij .2 kW 35 40 45 52 64 MJIh 126. 80JL.• . 4. 6.--. 1B. or/orr"".0 162. 8. 17. 20. 11 .·I·.0 Vh 600 750 750 800 800 mm 637 757 757 822 897 mm 504 519 519 530 697 mm 500 494 494 450 450 mm 1720 1760 1760 1500 2050 37 42 52 . 10.2 187. I /.O G I?f:JA NJ J:: r TOPLOVODNI KOTLOVI NA GVRSTA GORIVA ULJE I PLiN SA BOJLEROM ZA TOPLU VODU AI --~ ' --l ZTK @ @ @ 4 13 @ 15 @'rr'iiiXt-n (Qr . mm 860 960 960 1085 1100 A=A.NTR f U.2 230. 9. 19. II...

NP 6 prirubnica za ekspanzionu posudu 14 x d 100/d34 cev za odvod dima prikljucak za dovod hladne vode DN 80. \. .! 1 ) .. 70 758 71ry E 300 395 F mm G ~2 H 0 570 596 675 690 990 1100 kW I mm 145 145 160 217 217 217 mm 107 107 107 110 125 140 mm mm mm mm mm 575 140 635 912 789 ' 900 900 102(\ 1380 1189 1900 1375 mm mm mm 120 140 ICO 140 160 570 13:.S.j -' I 1 I F 4 j .~ . 7. prirubnica za gorionik otvur za posmatranje vrata kotla prikljucak za odvod tople vode DN 80. 4 I \ .-{- I --l---r--+t==~ B =::=-~ 7'J'[~ A __ \ Z o I 1. .._ 1--11_ __ I r I ·f _ 6 . 5."f 107 TOPLOVODNI KOTLOVI NA ULJE I PLiN ZSK E E \ . 6.. NP 6 TOPLOTNI KAPACITET KOlJONA VODe T1P KOTlA ZSK 25 35 45 100 2SO 3SO OlVOR DIIiNOG PRIKUUCKA OlVOR 2A GORIOHIK A 822 946 910 1042 1640 2150 B C 0 . 2.--_ ~ _ _. 4. 3. 660 185 680 90 25 35 45 100 2SO 3SO 45 95 110 175 362 600 53? 3£5 540 650 650 ti20 714 750 470 505 2JC 250 300 .~ 0 'I o I I :: _ . I\OTLOJ..

. 5. I / o m .. v' -.780' 190 kg 30 31 32 44 45 I 12 12 12 18 18 .190 700. odzracni ventil 9..:o----..~ _ M _ M NO _ ~ W W NN o • N N "'''' '-....2 64. izlazni vod precnika 5/4" 8.vJ F. ' CD J..y uvodnica kabla cirkulacione pumpe uvodnica kabla sobnog termostata osigurac dugme za reaktiviranje termostata KAPACITEl ZEK 12 18 24 30 36 kW 12 18 24 30 36 MJIh 43.'~-' ....J. 16+ lxl6 L 25 35 50 63 63 mm 700' 550 .. ! uvodnica prikljucnog voda pp.. 190 700. 6.~ . regulator izlazne temperature prekidac za pustanje kotla urad 10. :F . 3. TIP KOTLA f=. . 6 5.l OS /3. 10 4: .0 129.1 ' "~ _I II ' I <- 5 ( ~'r'~--~--~$~~ ~'~ 1. KOlLA 5.190 700 ' 550.. 2. L.vJE POSTIiOJnil.780 ' 190 700. 470 ---_.ELEKTRICNI ZEK N .. T".. 1 2./' _I 700 -+ 230 h-: ~I r .. 4 5.6 PRIKLJUCNI VOO rrvn 2 O~GURAt OltAENZlJE lEiINA ZAPR.. .. - .1 CE.. ulazni vod precnika 5/4" 7.\'TR·I/.vO G IIr-JA.. 00 .TO I·:·I.. TOPLOVODNI KOTLOVI..8 86. 6 5 .550.-.! ~ oo ~~ ..lnrOl'ic 1' lm JEJ.. 4..""--"----l Jl NO _ M ~r' N M ~ ww "'''' N • N 0 N MM 1O .4 108.

. 11) J<)...... ....5 'J <J '0 ' ·.clsuw.......8 KonOVI 199 TOPLOVODNI ELEKTRICNI KOTAO "VEK" - r~:~ no n"" . ~ 9..... ~ " ... A .. .. .... " "'...... ''''0 .JS(b..6 5 . ~ll " . ~ JUGQIBtM Fabrlka radl)a19r8 I klima uredaJa GnlUane .~"(iI)tI 2"5'''$6Jr ]OO " ... " .. :N!J..- ~.9 ." " 172800 8 .. ~.. . 7('() 18 ' ~H~ SIt Ul J.. 2' . ? .---""'" . . ' ~ 11 2 .. " ..."... . "... CK~tl00 -KW .. 12~ .~ ... • _n.... .. 2~ . ~ w~ I' :"" $ . ' '''S.ntc.. . 6 HS -Wl . . ...... M . •• nJol' ..0"""".nla Grejatl N apalnl - -A grupe 1(\'1 ......-<1. 6noga opt. ."00 KJ}h KW mn" A kg -. .-. .' 0'6'G !h9 ..100 .~. 14 5 . . ' O"glJ~ ... '''' .."" 'w " . ('YL7Tl? •• ~ : n 2"s.. 100 . ..." .00 .J!i05 . 9 :b5O .

///. O ni sc postavljaju na [undamente koji su odvoje ni od zidova ka ko se ne bi prenos ila bub od oscilacija i same (lscilacije pokre tnih ele me nala 11 slmkluru zgrad e.i·irilla kat/a. kod praznjenja si~I.1.. !O · Slika 9.L + 100 ../'/ / /~ ~ ~. /.. Kotlovi se pos tilvljaju prcma osvclljenju iIi prnzofll . sve zavisno od sirine kOlla 13 i njegove duline L (slika 9. //// ./ / '---L- ·L+6. popravke i dmge inlervencije.1 Polotaj kot/a /I kallamici (B-.. KOTLARNICE CENTRALNOG GREJANJA Pod kOll a rnico m se podrazumcvn pose bna prosl o rija u koju sc smdla jedan iIi vi se kotlova koji sluie Zil ce nlralno zagreva njc grejnog sislema.. Zbog loga su propisanit minima Ina ras lojanja od susednih zidova. lako da njihova pn:dnja slrilna bude dob ro vidljiva a wi inslmme nti llocljivi. KOTLARNICE 9. Kadil se ugraduje vise kotlovil ond a su odslojanja izmedu njih l. .9. L-dllZillll kilt/a) 201 .' ma . Fund a menli S\1 vcCih dimenzija od same osnove ko llova i izdignuli su oLl poda i SlllZC ne sarno kao evrsla llsnova za kolao i za prigusenje oscilacija vee i zastilu od prodnra topIc vode. lako rukovitnje. Dimenzije ko tlarnice lreba da o mogu Cc nes mclanu monl aiu ko llova..1) .lkva da jc obezhcd c n nes me lani rad i opsluzivanje wa ke jediniee.

1" _ Inzllj na krovu. 2 .. wcZ vilzd uh s. 19 ..\J I.. 1.odll. 1.3 rn2 i sn1l"~Ll " .2 rn s lobodnog pros toril .l cluha Zil silgOf(. 1I cilju bo[jih tcrmickih u.1.c llbezbed iti ncs ml' ta no dOpr' llld nj. O tvor z~ pwv.Z(llVllraeki vClltil. 3 .: dcfinisa n poscb nirn pmpis ima . 1' f{Ol EkTO / : I.zaWila ad prcpIIllja vllfljlf : 16 . !.-z.1.I/IWWmelllr.202 II "/".povrailli vod tccuo.1 pravea.lI .·.\ 7 R ·11. Za ko tlove vc [ikih k a p ac itct~...prd.! Sill" dimnj ak trcba da illla Stll mimjL: p Wlllcn. U llci noSll Il a dimnj ak.)circci iva nju plllozaja ko tl a rniec i illlilj U rm·d"" drugim kao s tn je duzin :. I 1'.1 \ '0 GRElA Nll: 9. -I .fllaZlla vratll....prikljllcak Zll PlllljClljC.!. IlV .. do tavitn ie.'.Vi.re:crvoar Zll gll'-. sme b it i II dircktnnj vczi s" prostl)rijam~ lJ kojima boraw Ijlldi " nj en polol. _ 1'0 Ill "~ • . ".1- .l:lla ccv. 8 .razvodfli vod.Va nje. 21. .: iii polozaj e kspa nzio nog sud. . I'OST NOl 1.gorioflik.· gor iv. 17 .mjc m ko t larniet: se obczlll.. i.sillflmosflll cev.rcgltlatori temperatllre kollll. " " ./.sigflmo. " la miec je ina e.'·": 20 . travil nje treba pod es iti lako da jc njL'guv" I . 1.\'.razvndlli vod tccllog lIoriva. 21 11 Filler 10 Slika 9_ 2 l'odrtllllska kolillmicll 1111 tcello gnrivo . dimn i.zlLvlitllll kadll) l'rove tra v...: 13 .Ioll"'.: oncmogll cc no. Podrumske kotlarnice Knl larnil:<' 111. 5. aj II zgradi treba dn j. .: t"ka v da sc moi. rn i II . I. 15 .1 CE.i.ko da bude s to kr~'.111' vod. I' I d ll ka da od go rnjc iviec kotl.Ii':I · ranj.. .. O tvo r za dovou v~zduhil ima najrnimjll povrs inu od 0. po lllzaj klltla sc bira t.reglliaciollll kllll'fI" : 9 .elektriclli kabl. 6 .: dovodi iza ko t[a gdc se predgrcva tako da je llsobljc zasticcJ1(} "d It bd nog vazduha . gllri .: illla ['5 . . u ocinosu na ho rizo nt a lni razvod ecv l1 e m rczc. 12 . V isi na sa me kotlarniec Irchit (I. kilo ida za uzi mit pravil . 14 . 11.:dujc po tre bna kolieina sVeZcg vazdllita '" lilldc koj i rad c u kOllarniei a za ko t[oVt: sa pri rou nom pfllrn~j()111 i d ovo ljna kllli.. lTV Il C mr. 1 O vi II SILlVi SII prin~: .IIsis." ko t larn iea sc pos t avlj n U ":l' nt ra Inom delu zgrad c kako bi ko tao imilo s rL ·d i ~ 11 1 11.kotao.owctljclljc..::i n. iJ' i reglllatora. 7 . 10 .·.mi vClllil.WI rczcrvoarolll II zr:radi (Il J( • 1'1 .. 1 '01. 18 .

2 .siglla illi IIrcdaj. 20 . 20J blizc pa uli . o llil rni cc II I.V /C F.rczcrvollr ZlI I/ljc.I/ivo krova.fill er Zll I/lje. 10 .o t la. I J . al prnvc lravanja. o tvo ri za ve nli laciju mor. 3 .vClllil za IIlldprili.2 m a pns tilvlj<t se Sill blizc tavanici cimc sc n mogllCav<t najbo lji c fcl.dll cvlli rczervoar.3 Krovlla kot/amica (1. 15 .siglll'llo.zulvaracki vClllil.oristi gaso vitu go rivu . J 4 .fill cr za IIIjC.aps(Jrber bl/kc kot/lI . 4 . 14 11 10 Slika 9. o jima 5C I.ljll bil i na spo lj n je m zidll . 8 . 5 . ljll cc njc m odvo d a vode na kanil lizacionll fnfcZlI iii sc II graclllj c poscb na jama cija jc zaprl' mina po praviIn veea ii i j e dn a l. 7 . 16 .po vrall/i .J8 . Najmanja povrS ina o tvu r~ za odvud vazu ll hil jc 0.flcr zu iskljl/civalljc.ZVl/clla sigllaliZllcijll. 12 . (. 17 -Ia.~ radnoj zap rc mini I.'od ZlI I/ljc. .Roriollik . Krovne kotIarn ice 4 5 6 I I I 19 I I : I ! ~ to=::?E": - 18 17 16 . E li mi nisanjc vode iz I. 9 .9.1."ivokaz) . Za I.2.m a cay.mk.pl/lIIPll za I/ljc.vClllil za prailljclljc.o ll arnicc pri prilz nje njll sistema sc postiLe pr il.klldll ZCl II(je i vodl/.kolao. ~O T'-· l n. 19 . 11.razvodlli voti w IIlje. 2 9.

pogo lovll slO se podzemni delovi zgrilde sve cd6~ korist c kilO ga ra l.20-1 II.\ ccvovoua pre kinc dovod goriva. potrcba za dodatnim vodovima / . Ukllliko Sll gorion ici opremljcni vcntilalOrimit njih llV rad prl'dSlavlja poscban izvor buke l:iji inlcnz il e l u lozislu zavisi od saslava goriV" s mdc. Uko liko se koriste kot lovi na gasovi fo go rivo sa prirodnom prornajom koji su osc tljivi na dejslvll vetra kojc jc na krovovima ja kog infc nzifeta treba obezbcdili kol larniClI od prel e ranog prouiranj<J spoljnog vazd llha. gorionika i ccvnih vodov. Ira nsporl go rivil.Todoml.. C irkulaeio nc pUll1pC mogu predslavljati izvor buke kada rade u kavitaeionom rl' zimu iii lISleU dugotrajnog racla kada do laz i do llstccenja Idajcva_ Prilikom slarlllVil nja kolla sUll10vi Sll poslc di ca n<1 glog porasla prilisk<1 i temperature_ Stika 9.la r za gorivo se nalazi 1I podrtl Il1l1 iii ca k va n zgrilue pa se ono pllmpall1(1 transporlllje dirc klno do gorionika iii do dn evnog rczc rvoOlra smeS te nog u krovnoj ko[l a rnici .STR-I LVO GREJANJI'. Ccvi Kojima se sprovodi gori vll su povezit nc sa sabirno m poslIcl o ll1 kO .ic pos lcdica intcnzivnc turbllie ncije go rive smcilc kao i promcne priliska a lozis ill prilikoll1 sagoreva nja . Kou kOlloVil koji kor isle leena gnr ivil pOlrcbno je n(troeilll painju posvefifi problc mu ClI re nj il gnr iva p<l sc pn. Rczerv. ni pros tor.:dvidajll poscb ne PllSlIlit: is pod kOlla. Nlodos taci SlI: oleZana montaza i ocl rZ<lva nje pos lroje nja 1I kollamiei.4 Pre/lOs buke iz knllamice vazdll.:vuk . pa je prosfor I ii smdtaj kOllova do kr<ljnosti ograniecn.i(. Prl'd nosli krovnih kotlarnica SlI: ncpos toja nje dimnjaka eime se postize lIs leda u prLlstnrll i troskovill1a oddava nja . 1'J10JEkTO I :-I.\ u kojill1a se skllplja cve nill il ino iSkklo go rivo . Zvucna izolacija kot)ova Kou kO llova nil tceno i g<1sov il o go rivo glilvni izvo [ sumova predstavlja sarno loz is Ie .en.fllim pulem i kroz nwJerijai (slilm levo).ia je obezbeckn a lako da sc u slueaju prskanj.\lJ£ f'OSTROJEVJA %'-1 CF. . znalno vel:i sigurnos ni za hl cvi naroeit o ako sc koristi leeno gorivll.. le mpc raturil izlaznih gasova moze bili znatno nii. kil o i vclii":ine i po lozaja rasprs ivaea. pOlrc b<l za dllbrom izo lac ijoll1 od hllke_ 9. Raspnlozivi prostor u grad sk im Hcdin<lma je we skuplji i sui. !.! jc r ne pos lllji pol re ba za uzgonskim cfekloll1 Zit slrujanje produkala sagorcvanja . prigusellje buke (dcsllo). To svc upu cuje na posfavljanjc kOflova u cc ntrak Sll1cSt e nc na krov\I i u 10m silleaj u koriste se iskljllcivo feena i gasovita goriva.1.3.

Tecnn go rivo se smeS ta u reze rvoa re cija ve licina zavisi od vise cie me nata . Ak o sn cclicni unda sc ugraduju u be lonsko korito. cevnim vodovima i prcko grejnog Iclil . Od vrstc zgrade. zavisi velicina pros to ra koji sc moze izdvojiti za smdtaj goriva.5 do najvise 2 m i po moguestvu gorivo se lageruje u viiie izdvojcnih odeljaka. Struktumi til lilS ima isti Cizicki srnisao kau i vihrildjc samo jc dmgc frekvencijl'. Svi podzcmni reze rvoari moraju se pc ri odicno ispili - . a narocito od tOgil ecmu svc podrum trchil da ~llIzi. Rezcrvoari mugu bit i cdicni i sinte tick i.snim plocamil iii e lils licnim os la nj a njem kntla i a.5 Rezervoar za lec/lo gorivo sa za. 9. uga lj se nal az i nil istoj visini sa kotlarnicom. Ina Ce minimalnil zaprcmina rCZl: fVll il ra Ireba da obczbcdi har zillihu goriva od mesec dana. Najpovoljniji 5U reze rvoari koji mogu da prime celu godisnju pntrns nju go riva a 10 SII oni koji se ko riste za poslrojcnja millih kapacileta . sa prigl. Svakako da ti ma le rija li Ireba da 5U nczapaljivi. Strl. KOTIARNICt: 205 Zvtlk se prenosi 1I vidll stmklurnog i :(.wovocl a . Ovi dmgi su skuplji ali su znalno laksi i ne korndirnjll .Vucnog laiasil..: jn sc izdaei nadoknaduju time ~ t o se preko le ta mogu nilbavili godis nje koli cil1l' slIvug i znatno jeftinijeg uglja.m korilolll i cevillla 4a odvod/ljava/lje Reze rvua ri se najccSce ukopavajn II ze miju. Kod malih kotlova \1 koje se gorivo ubaellje sa pTednje stTane. Z vu cni lal ilsi se prigusuju a pso rpcionim prigusivacima 1I Kojima sc zvtlcna em. Obicno se sils toje od ce li cnog kutistil 1I knme se nalazi porozni matcrijal.'ftit/l. Podzemni sintelicki reze rvoari proizvode sc od policsl e r smolc sa armaturom od staklenih vlakana .~Ce stilklena vuna.1. Nasiagil u skiadislu za ugalj je visine 1. Pr igus iva njc strukturnog zvuka vrii i se lI gradnjo m " plivajllCeg" be lonskog funclil me nta . O bicno se tdi <la najmllnji kapil citet sklad i5 ta bude dovoljno vetiki za tromesecnu zillihu.Q.4. kmz zidoVl' tiimnjakn. p rcnusi se fllndamcntorn preko zid a. najCc. poda.rgijil lIsled trcnja pretvara u toplOIU . ZVllCni 1<1 las naslajc emitova njem stnlklurnog zvub nil grnnicnim povi"Sinama (s likil 9. U veCim postrojenjima ubacivanje lI gIja je 'ia gnrnj e sl rane pa je pri tome pod skladisla obicno \1 visini gomjc ivice koHa.lkturni tala:. I Slika 9. Smdtaj goriva Dimenzijc p ros tora za evT slo go rivo tre bil du su sIn je mogu ee vee.4).

: rnll i rCI. 4 . 1. vad.: iz raduju zavil ri vil lljc m na li t'u rn<. 9 .lIljl'slilb ilnos li .. I I I .vodovi Z{l /llje. grejac.kOlldellVI.vil li 11~ 7.7 Zagrevllllje leJkog Illjll II cevovodll za IralLlporlovallje oil rczovoara do goriollilw (1.:rvllari imajll 7. C:C licni rClcrvoari vclikih z"p rl' o l11in a s<.l' rvo. 3 .:s lil i 1I ob likll su pravougaonibl.l ri mogu i rn a I i 7. 8 . S . Sinkli'::ki ro .r<lzvod pare. eel'lI.minll do 2000 I (~Iil. 7 . 2 .-' / S tika 9.c1ektrib ri grejaCi.'1pre-mi IlU do 10000 I sa ugnldcnim eclicnim profilima Z'I povcc.izoladja: 6 clckl riclli grej ac..a pn." 9. (:<:Ii~ni Ilad/.6 NadzclJllli rezervoari 7 9 1 L ___ _ _ _ _ _ _ _ _ r- .1I plivcl1o.podll..grejoe fW I/I0 1l1rLl'isavmrja /llja iz rezervollra) 0 .(J) i pns lav ljaju sc u bah:: rijt: nd m:: ko liko komada .. i spustan j e vazduha Pun j en j e I I Usi s ni vad \ I ~ .pndgrejae.JI 1 Ii i I -1 I 4 5 6 2 Stilw 9.

Ia z nicl:: gnrionika . R ezcrvoa ri sc pr. drugi jc pllvralni i vraca visa k goriva II rczcrvnar.:C se rcglliisa njc klllicinL' gllriva v r.dozcnja YOlk . s tim s to IIs is ni vod trcba dn je najmanje .lvc sa tllP lot nom izo la cijn m a na njihovo m dnll nal az i se g rcja c II oblikll podnc z mije . Z it tra ns port tcenog gnr iva iz medll rcze rvoara i go rio nika primc njujll Sl. l'rvi sc ko rislc ko d malih ins talacija kod knjih st' viiia k gnriva nl.ilva s tnlan kvalil el ras pr:iivanja . gde jc koroz ija i niljkritie nija . ci vllcl. od nosno mc ra e z. 4 . Z ils tita o d korozijc se vrsi prc m az ima i 10 pu dnll rezt'rvoara. Ovo slnga.ccv za plllljelljc. Da bi SC' obczbccl ila potrcb na visknz nos t mawta pogodna za njegov transpo rt ..: vra ea na IIsis pllmpe za gorivn . Tdiko loz IIljc ( mawt ) se koris ti II vclikim sistemimil ccntraln()g grcja nj.8 Dvocevlli sistcm za trallsport lakog tcblOg goriva od rczervoara do goriollika (1. Provcra za pt ivc nosti se vrii i po mocli dllplug zid a Sil ko nt ro lno m tccnoscli kojil u s ill cajll prod o ra goriva d a je zvu cni signa l.lra vanja i "disa nja" rczc rvoa ril II slu cajll viso kih te mpe ra tura kada d o lilzi d() isparava .1.\'/C /: 20 7 (:c licni rczcrvoari Sli po dloz ni koroziji koja jc obieno IIz rok ova na vudom kOj. Sv. Na Sil mtl m mcs tll uzi manjil gnr iva nalilz i se clndiltni preclg rcjac kojim sc zagrcva go rivn na tc mpc ra tllTli 100. ccv i za transpo rt goriva do gorionika i me rni stap. 3 . sto jc II razvodll IIvc k vcea kolicina gnriva od ncopho dnc. 5 _}ilter) . I I max.: i rezcrvoar ima o tvor za pllnje njc gorivom..5 m -- 5 I L ___ . to 5C pll javljuje.9. Kod vccih Sl. jccinoccvni. Nil lI obli caje nim tc mpcnllllrilma vco ma jc glls to i nc povo ljno za trans p() rt pa jc pntrcbno dil SL' uljc zagre va cimc pos taje tccljivijc. 2 ..ime 'c J d. kod knjih je jcdan vod razvocini i vezlIjl:: rezcrvnar sa gorionikom.1I1jc kolicine go riva vrsi sc promeno m preseka rn. VI.J I Slika 9. Ugraci lljll sc sigurnosni IIledaji ko ji s lit e od prc Plinja va nja rczervoa ra (s lika 9. klljom SL' mlrLava s talan prilisa k II go rio nikll.7). visak koji povralnim vodom cirkulise nalrag pre ma rczervlla ru .cev za vazdl/II. 4 . us im izo la cijc vrii i sc i grejanjc sa mih vodova (slika 9. KondcllZil t je tczi nd gnrivil pa sc s kllplja na dnll rClcrvoa ril . dodavanjcm aditiva koji V Ct lljll VOd ll . Zil duzc CCVOV()dc.R) .liiha lilja.. nja go riva. iii ka tod no m z<ls titom.goriollik. ce v za o dvo denje prodllbt a iSP.:v ni i prs tc nas ti.'i cm iznad dna rezcrvo aril z hug t. i:.li.: poscbni cevovocli. /.200 °C koja <'nlOgllcuje njcgovo ra sprs iva nje II go ri o nikll . Prila godav. 4 2 3 -----.kOlllrollli stap. KOTLrlil.l jc poslcdica ko m. a ka ko se pntrcbni g rej ni ueinak mcnja .l cnzllcijc.: primc njuju dV(lccvni sisll.~i promc nll m rd ima rada pumpc.:mi.

Kod rotacionih gorio nik a gorivo sc dovodi u konu snu rotirajllcu posudu (.IV. rotacijom i Ubilcivilnjc m pod pritiskom. ali se u praksi ne prevazilazi visina od 4.1 /.9).2. ra sprsivanjc gorivil mozc se uspd ntl izvrstili i lIkoliko sc vaztluh dO\'\J( li pod vccim pritiskom btla 1I1je im n mali pritisak .4 m/s.a silgo rcva njc deli sc na primarni koji ras prsujc gorivo i sc kundarni koji je ncophocla n za prnn:s S. Kud alll1ost'cfski h gorionika vazdllh se injcklorskim dcjstvnm uVllui II go rionik (slika 9. Vazdllh potre bnn I.I('. Gorionici za tecDa goriva Sagon.i1 koje se vremenski pn.208 8.2. Gorionici za gasovita goriva Gorio nici za gasovito gorivo mogll bili a tmnsrerski iii sa nadpritiskom iI Z.2.1 ima m . .J r. Svaka kOllarniea na gasov ito gorivo lre ba da imil regul ato r priliska koji odJ1~vil ko nsta nt il n pritisa k gasa. Kod procesa isparavanja toplo t. 9.10 m. sigurnos ni uredaj za zalvaranje koji dopu sla p ro lo k gasa ~a­ mo pri besprekornom funkcionisanju siste ma ka o i ventil za ispustanje gasa II sillcajll kvara na poslrojenjll. koja je za viskozna ulja zllpcastog ti pa..e ni proces koji 5C sastoji iz nl· koliko fill. Za ve like visinc i du zi ne ccvovodil koristi se jednil medu-pumpa . 9.10). Obavcza n je i ve nlil za prekid a nje dOloka gasa u slucaju opasnosti van sClmog postroje nja .2.Ilrcva nja (s lika 9. Brzina sl ruj a nja ulja je 0. U gorionicima sa ra sprsivanjc m. LJ siste mima ccntrillnog grcjanja go tovo iskljucivo sc korist c ova kvi go ri ll l1iri. Osim toga se lI gradujc kontrolnik pritiska gasa koj i iskljll l"lIjl· gorio nik 1I s illcajll sma nje nog protoka gasa koj i moze bili uzrokova n njc gov im iSlicanJem. Rasprsivanje i mesa nje go riva sa vazduhom se moze plls tiCi njcg" vim isparava nje m.Jle nlvorc kroz koje pro t icc gnrivo i rasprsbvil sc na niljfinije bpljice p"(1ul magic.:klapajll. Pod dejslvo m ccntrifugalnih sila gorivo se lalozi po bOl'nilll ivicama i biva o dba ce no 1I loziste.:vilnjc tecnog go ri va je vcoma sloze n heterog. uljc se pod pritiskom dovod i do ml az llin' kllj.1. Oil bi silgo"rcva njc bilo s to efikasnijc pll l rcbno jc gnri vo rasprsiti na sto sitnije bpljice i o moguciti njegovo intc nzivno ml· ~iI ­ njc sa vazduhom. GORIONICI 9. najeesCe u zajednickom kuCistll sa pumpom. Mcdlltim. koji obezbcd uje gorionik a posebno mlilznieu za rasprSiva nje od zaeeplje nj .it: ho mogc n. usisava gorivo iz rezervoa ra pri cemu visina usisilvanja mo~e bit i 8. sar:1 pruCC5 silgorcvanja gasa.a sc dovod i go rivu koje isparava i na (aj na cin . Stvarilnje sagorivc smck jc iii II samum gurioniku iii U loziiitll.liku otl sago reva njil evrstih i lccnih goriva. I· ra smeSlI za silgo reva nje.5 m. U ovim ccvovodima ugraduje sc filler za gorivo.2-0.1. TodofUl ·ic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJA NJE Sam transport goriva se ostvaruje pumpom.iji jc \'rh okrcllul prcma lozis tll . Ona je visokog pritiska.

10 . 12 . 9 . 17 . 11.prikljllc:ak za s/rujll. 6 Stika 9.s~kll1ldami vazdl/fr) . 15 . 6 .maglle/lli veil/iii za mlaZllice. 2 .plllllpa za IIlje.kobl za svecice./rallsjorma/or za svet':ice.mdavilla gasa i vazdl/ha. 19 .povra/lli IIljlli vod.kOIl/ro/t1O s/aklo. 0.osigurallje m%ra.klaplla za vazdllh. 13 . svecica. 22 .Y •• 0 '0 • 0 •• o 0 c °0 a C.razvodlli IIljni vod.elek/roda. 20 .mlaZllice za I/lje.9.pri/islli vod za IIlje) 2 4 I II 'U ' I' u~Btt~~r'" o O:~~o". 7 . 4 .kolo vell/ila/ora. 6. 3 .sigllrlloslli IIredaj.motor.jlallsa za poddavallje.cev za raspode/II gasa. ' o a. 5 .o ·p r. 18 .16 . 8 . 21.. 14 .zaus/avlla ploca.9 Gorionik sa rasprSivalljem goriva vazdllhom (1. •.m%r za podesavallje koliane vazduha. 5 . .osigllranje od IIvlacellja plamella. 23 .glavlla mlavlica. 3 .10 Injektorski atmosjerski gorionik 0.prekidac. KOTLARNICE 209 Sliko 9.primami vazduh. 4 .plamen. 2 .p/amella cev.o o •ofd· °.

a kod kot lova sa prirodnom promajom i da svojim uzgonsk im efe ktom uvede u loziste dovoljn u kolicinll vazd llha za sago revanjc. sagorevanja sprovede u atmosfe m.210 B. DIMNJAK . pove':a nje se dodaje proccntualno od kolicinl· IOplote koju odajll grejna te la.034 za mrke ugljeve. Todorovic PROJEKfOJlANJE POSTROJENJA 7. zavisi od svih otpora na ce loj duzini slrujanja iI na koju utice os im duz ine dimnjaka .A CEWrRALNO GREJANJ£ V~/ _ Natprilisni go rio nici imaju dovnd vazduha ve nlilatorom a po tre bna ko licina du ha za sagoreva nje se ta cno doz ira.026 za koks. Ova kolicina loplote se povccava za toplot ne gllbitke kotla i cevne mrl'z.17 za teeno gorivo. Zil precizno i kore ktno odredivanje prcse ka dimnjaka treba poznavati ko nstmkcione de laljl· dimnjaka. Potrebni kapacit e l kOlin odreduje se po obrascu: . Z a kollove sa prirodnom p ro majo m moraju se savlad a ti i otpori u sa mo m knt III . pad priliska i odgovarajuce karaktcristike kolla.4.: . Kolicina ovih prod ukata ko ju data promaja mOle da izvu ce. Promilj a dimnjaka je dakle u loliko veca llkoliko jc dimnjak visi i llko liko jc ve':a raz li b izme du tempera ture prodllkala sagoreva nja i okolnog vazdllha. za raz liku od ko tlova sa nad pritisko m gde go rio nik savlad uje olpore ko tla.20% ve':i od preseka dimnjaka. Duiina dimnjacl' pri prirodno m odvodc nju gasova ne sme bili duza od I !3 visine dimnjaka. njegov presek i hrap avos t unutras nje povrsin c: kao i broj i ostrina prome na pravca strujil nj il. Visina dimnjaka zavisi od visinc zgradc . a prcsck od koli cine dimnih gasova. n = 0.3. II . PRORACUN KAPACITETA KOTLA Kao osnov za dimenz ionisanje kotla sluzi lIkupna kolicina toplote koju odaju sV<t grejna te la . I'n: sck dimnjaka moze sc gru bo odrediti pre ma obrascu: gde je: Q .kapacite t kotlova prikljuee nih na dimnjak (W) . {/ = 0. {/ = 0. brzinll stmjanja gasov<t njihovu prosecnll temperaturll ild _ 9.visina dimnjaka od rciie tke u lozistu kotla (m).. 9. St ruja njc produkata sagoreva nja kroz dimnjnk naslaje li S led promaje koja sc stva ra za hva ljllju6i razlici izmedll specificne gustine top lih gasova i hladnog vazduha . takn da dimnjaci mogu imati manji presek. Presek dimnjace se uzima 10 . a u zavisnosti od nacina vode nja i vrst e loplo tne zasli te cevne mreze.yJ Di mnj ak ima zada tak da produkte. Kod postroje nja za grcj ~ nje zgrada.

15 . To se ci ni na os novu k<tpaeil e l<l koje proizvodac da je za svaki lip i velicinll koll<l . 1) . a po obrasclI: (9. ho rizo nt. Ovu c inje niclI proje klanl mo ra cia uzme u obzir. Priliko m izbora ko ll a Ireba ima li 1I vidll da je proizvodac naveo poda lke prema ispiliva njima 1I labo ra lo rijskim lIslovima id a je pri lome ko risce no gorivo visokog kva lile la. 10 -za postrojenja cij i su vodovi s labo zas lice ni .grejna povrsi na ko tla (m ) Qk . pre lazi se na izbor kolla . 1) udn: cli ko licina lo plole Qk koja lreba da sc proizvodi u kOllu.dod<llak na brl. U svim sillcajevima kada se ne ras polaze podacima 0 kapaeilclll. na hladnom tavanu.tln<t mreza izolova n<l i pos(. uspo nski vodovi na spo ljnim zid ovima. kan i kada projeklan t navedcne kapacitete zc li da proveri..2) gde je: 2 A .dod<llak za toplotne gubilk e kotla i vodova (% ) . .Jlnoca da ce se Itslov i pri kor isce nju knlla raz likova li o d o nih Zil koje je p roizvoclac naven podalke. lIkoliko posloji vcrov. Doda lak b Ireba dodavali sa rno u slucaju kad a se predvida svakod nevni pn::k id u loze nju i pri najveCi m hladnoca ma i iz nos i: . ko lao sc bira prema po trcbno j grejnoj pov.10 9. 211 Qk =Q ·( 1 + (/ + b) (W) Qk Q {/ Ii (9.po tre bni to plo tni kapacite t ko tla (W) K .Zil greja njc vndom b = 0.za greja nje paro m b = 0.kapaeitet kot la (W) . s to se pra kticno moze dognditi sa rno kod ko llova nn L-vrslo gorivo.sini.wlje m.20 . Srcdnje vroclnosti za K d a le Sit 1I tabeli 9.kolicina top lote ko ju odaju grejna te la (W) . KOT/ARN leF. ho rizo nt a lna mreza izolovana i postavljena na hladno m lavanu.c z<tgrevanje vode i mase postrojenja (%) Dodaei iz nose: (f = 0.no rma lno op te rece njc ko lla (W/m2) Norma lno o pt ereee nje ko tl a K zavisi od vrste goriva. IZBOR KOTLA Pos lO se prema obrascll (9.za poslrojenja ciji su vodovi po lozeni.5. konslmkeije ko tla i zagrevnog [Ill ida kao nosiocil to plo te za sistcm grcja nja . siroko r<lzgra nati .1. uspo nsk i voclovi u zljebovima spo ljnih zid ova. (f = 0.9.

212

/I. T adorVl·it PROf EJ<..TOVA Nf E POSTROJ ENfA ZA CEN1'Rr1 LNO G REfA Nf E

Tabcla 9.[
Mali kotl ovi • VRSTA vnu~ GOR IVA pa ra Mrki IIgljevi veee 9300 8100 l oplolne moCi Mrki lIslj evi O1 nnje 7000 5800 l oplolne O1oCi Gradski gas LI 600 10500 Teeno Rori vlI 10500 lI GOO , 0) KOl lovi povrs illc do oko 5 111•• ) KOll ovi povrsine do oko 20 01' " ' ) Koll ovi povrsinc do oko 20 · 7501' Srcdnii kotlovi" v()(la parn Veliki korl ovi'"
vod~
p~rn

9300 7000 9300 9300

8100
5800

9300
7000

8[00 5800 8100 8100

8100 8100

9300
9300

9.6. KOTLARNICA ZA TECNO GORIVO
Ko tl nrnicL: sn kOllovima koji ko rislc IcenO gorivo zahtcvaju mnnje prosto ra S obzi · rom d a i ~ prcd kOll it nijL: potre bitl1 pros tor za dzaranjc i eiseenje. Isto lako, 1I ovum silleaju.it: ne po treb na proslorija za smdlaj goriva, jer se avo ellva 1I specijalnim rc:ze r· voarima, koji SlI obieno van zgrade i ukop a ni 1I zemljll . S obzirom na specificne uredaj e kod kotlarnica sa lakim leenim gorivom treba . osi m kolla, dimenzio nisali rcze rvoar i cevovod za teeno gorivo (lllje) od reze rvoar~ do gorio nika, i odredili tip i kapacit e t gorionika. Go rionik se dime nzionise pre ma maksimalnoj casovnoj pOlrosnji goriva. Slieno jL: i Sit cevovodima za gorivo, kod kojih se obicno raellna Sit brzinom llija od 0,3 m/s. Cevi Sll b<lkarne iii cclicne sa pre{;nicim<l 3/8 " - 1 n. O dredivitnjc ve Ueine rczcrvoara za gorivo, sc vr!ii pre m<l proseenoj godiSnjoj potrosnji goriva. Potrcbna o~jasnjenja i podaci dati su liZ primer 9.3. Primer 9.1 Usvojiti ko lao za ccntralno grcjilnjc: loplom vodom ako sva grejna tela Ireba cia odaju 42.S00W. Horizonlalna cevna mrda je izolovana, vodena kroz suteren, a vcrti· bini vodovi su veGi nom \lZ spoljne zidove , vidno poslavljeni i neizolovanL K<lo gorivo se predvida mrki ugalj manje toplotne moGi. Rc!icnje Dodaci:

((=0,10

b=O
No rmalno opterece njc kotla K = 7000 W/m2 Potrebnn gn:jna povriiina KOlla:

9. KOTURNICE

213

9.7. GOpISNJA POTROSNJA TOPLOTE
Potrebna kolicina toplote za grejanje jednog objekta je racunski podatak koji je merodavan za dimenzionisanje postrojenja. Ona se razlikuje od stvamo potrebne, odnosno stvarno utrosene kolicine toplote, koja je osnov za izraclInavanje eksploatacionih troskova a odreduje se merenjem utrosene encgije. Proscena potrosnja toplotne energije mo~e se dosta tacno i predvideti, i nju projektant obavezno treba da proracuna, bez obzira da Ii se radi 0 postrojenjll ccntralnog grejanja sa sopstvenom kotlamicom ili sistemom prikljucenim na rnrezu daljinskog grejanja. Jer to je podatak na osnovu koga sc izracunava potrebna kolicilla goriva i odreduje velicina prostora za smdtaj goriva, a od nje zavise i prosecni -cksp loatacioni troskoyi od cije visine cesto zavisi i definitivna odluka investitora 0 ugradnji ccntralnog grejanja. Zbog valnosti ovih podataka za svako mesto postoje merodavne velicine za izracunavanje proseene godisnje potrosnje toplotne en<.:rgije, i tn one koje zavise iskljueivo od ktimatskih prilika.

9.7.1. Racunska i stvarno potrebna koliCina toplote
Racunska kolicina toplote sastoji se od gubitaka liS led prolaza tc plote kroz sve gradevinske clemente koji ogranieavaju grejane prostorije. Ona se izraclInava prema toplo tno-fizickim karakteristikama objekala i spo ljnoj projektnoj lcmperaturi. GlIbici toplote se zatim, kao sto je vee objasnjeno, uveeavaju u cilju obuhvCltanja infiltraeije spoljnjeg vazdllha i izuzctno nepovoljnih slucajeva koji doprinose povecanju gllbitaka toplote. Ovako korigovani gllbici predstavljajll racunsku potrebnu kolieinu toplote, koja se koristi kao osnovni podatak pri projektovanju poslrojenja. Kako spoljna temperatura varira i II toku jednog dana kao i tokom godine, spoljna i projektna temperatura se mcdusobno retko podudaraju. Osim toga. nepovoljni slucajevi koji su proracunom obuhvaceni dodacima ne deluju jednovremeno i 1I svim prostorijama. A to sve znaci da je postrojenje dimenzionisano za izuzetno nepovoljne uslove koji bi mogli da deluju na grupu prostorija, a nikako na celu zgradu, te da je racunska kolicina toplote za grejanje jednog objekta uvek veca od stvarno potrebne. Medutim, oni obuhvataju i rezervu za sva odstupanja gradevinskog o'bjekta u odnosu na projekat koji je bio osnov za proraeun grejnog sistema. Prilikom izracunavanja stvarno potrebne kolicine toplote povremeni i detirnieni uticaj nepovoljnih uslova (vetar, dmi prekid grejanja i dr.) se uzima u obzir preko korekcionih koeficijenata, koji predstavljaju opste podatke i koji su poznati u struenoj literaturi. Medutim, uticaj spoljnih temperatura je specifican za svako mesto i oeenjuje se preko tzv. s t e pen - dan ft, koji se izracunavaju na osnovu statistieke anaIize temperatumih promena u datommestu,.

21-1

II Tot/orm';f PROJI:.-;;fOV4.SJE POSTROJt:NJA Zrf CENTR4LNO GREJANJE

9.7.2. Stepen - dani
Ako se sa q oz naci kolicina loplole koja je neophod na za greja nje jednog pri razlici u nulras nje (I,,) i spo ljne temperalure (I,) ravnoj jedan Slepen:
I" - I,
llbjl- ~I"

=1

nnda sc slvarno pOlrebna kolicina toplote (Q.) po pojedinim d anima moil- iUM_ ili sledrcim jedna cinamil: - za prvi dan QI = q -( /,, - l sI )-24 - za drugi d a n Q2 = q -(I" - Is7)-24 - za n-li dan Q" = q -(I" -1",)-24 1I kojima su sa 1 " . I s-z, __ _,19 " oz nnCcne srednje dnevne te mperalure odgovarajuce g dil nil .

Sabirajuci ?olreban broj dnevnih kolieina loplote Uednacine annlogne gornjim ) izraeunava se stvarna kolicina loplOle Qg za ceo grejni period od Z dana:

z
Qg =24-q- 2:(1"-1,,,)
II :;::: I

(W-h/god)

(t)_ 3)

iii S obzirom da je lInutrasnja te mpe ra lura I" kooslanlna velicina lokom rad;, gr"I""" poslrojenja , sledi:

Q~ =24- q -(Z -I,,-

,,= 1

Il

s ,,)

(W-h/god)

( L).

_ II

lzraz (9.4) se mo:k transformisa li nil laj naein slo se suma srednjih Jnt'vni h 1, 111 pnatura (drugi clan izraza u zagradi) zamenjuje srednjom tempe ralllrom gr"jnog 1" rioda (Is):

2:15' = Z/~
11 =

Z

I

pa se dobija:
Qg

=24-q-Z-(/" - l g )

(W-h/god)

(CI_ I> )

U nawdenim izrazima koriseena jt: jediniena vrednost Casovne pOln; bne koli'- II1l' loplole. odnosno ona kolicina loplole koja se dobija pri razlici od jednog Slc Pl-lI.1 i/medu spoljne i unutrasnje lempcralurc_ Ova vc!icina (q) se moze lako odrt:J lli r "llh'~1I raclIoske kolicinc loplole QI. proraeunate za projektnu lempe raltJrskli rd i l, " I" - 1.,,_ lun Zit izraclinavanje vrednosli q .ie:

9. KOTLAUNICE

215

q=

Q"
11l- / Jp

(WfK)

(9.7)

u kome je sa I", oz nacc na spo ljna proje ktna It; mpc ralura za dato mes to. Pomocu re ladjc (9.7) i uvo dc njc m ko rckcio nih kocficije nat a. go di~ nja ko licin a IOplo te poslrojenja koja rad e pri razlicitim rdimima .e'kspo loa tacije. mo/.e se izracll nat i preko opsteg obrasea:
Q~ = 2-1 . Q" . Z· "
I - I

K. 'I/ - I ,tp

y' e

(W· h/god)

(9.R)

U go rnjoj jednacini koeficijcnt e obuhvata sill cajcve kada post roje nja ne r<lde sv ih 24 casa u to ku da na i kada postojc i drugi prekidi grejanja (s lI bota . ned e lja, praz nie i). Fak to r y je uslva ri kocficije nl jednovre mc nosti de lova nj a posebno ne povo lj nih lItiCilja, koj i se proracllno m lI zimajll 1I obzir a nikad ne dellljll is tov rc me no 1I svim pros torijama. U jed nacini (9.3) izmz koj i je pod sumo m odnosi se na spo ljne te mpe rature i broj dana grejnog pe rioda koji je funk eija bas tih spo ljnih te mpe rat ura. Pos to su to c leme nti koji ne zavise od samog objekt a, vee isk lju civo od klime koja vlada u posmatranom mes lU, pomenlltim iz razo m se dcfinise pojam "stepe n-dan" koj i je uved e n za ocenjwanje klimatski h 1Ilieaja na s tva rno pOlrebnu ko li cinu to plo te za greja nje :

z
SD =

2:(1" -Is,,)
n::: 1

(9.9)

Stepen-dani (SD) se mogu izrazili i pomocu srcdnje te mpe rature pe rioda grejanja od Z dana, a prema jCdnaCini:

5D=2' (I,, - lg)
Po sme njiva njll (9. 10) potrebne ko licine to plo le:
1I

(9.10)

(9.8) dobija se krajnji oblik jed nacine za iz racunavanjc

Q = 24· Q" . SD · y' e
g

1,,-t,1'

(W· h/god)

(9. 11 )

9.7.3. Prakticno odredivanje step en - dana
Posto u izrazu za s tepe n-dane (9.10) treba pret hodno poznavati sred nju te mpera Il1ru grejnog pe riod a koja se izracunava pomot u srednjih te mpe ra tura svih dana koji pripadaju grejnom periodu, to se za prakticnu primenu koristi je dnacina (9.9) u transformisanom obliku:

2/ 6

R. To(/(}frJl'lc PIW f E kTm -:-I, I E POSTROf ENfA Z-j CENTR-1LNOG /?EJANfF.

11= 1

u ko me .ie: 2 - broj d1t na grejnog pe ri od a, I" - unutras nja prosecna tc m p e ra tu r~ grl' jnng obje kta , 'IE - te mpera tura koj a ogranicava pocetak i kraj greja nja. ' "" - srcd l1j,1 te mperatm a svakog pojed inog da na u to ku pe rioda grejanj iL Posto se eclokupa n p ros to r u jed no m obje ktu ne grejc n a istu te mp e ra turu , I p " kao lInut as nj a te mpera tura me rod av na za iz racun ava nje st.c pe n-<l a na uzima sn:dnja vre d nost te mperatura svih greja nih pros torija, a koja se izracun ava po obrasclI :

('i. 13)
ko me su Vi za pre mine pros to rija, a Ii odova rajuce te mpera ture. Medutim, unllll ~'­ nj e te mp e ra ture po pros to rija ma va rirajll u granica ma od 15 - 22 °C. A pos to Sl ' II prosecnim o bje ktima najveCi broj p ros to rija greje na 20 °C i vise je o nih cija je te mpl'ra tma ispod ove vrednos ti (ho dniei, po mocne pros to rije) nego iznad (kupa til a i s!.) i to se b o srednj a te mp e ra tura adminis tra tivnih. sta mbe nih i dmgih zgrad a slie/1 c 11 ;, me ne moze usvojiti te mpe ra tma od 1 9 °C. G ra ni cna te mpe ra tura grej nog pe riod a 'IE' koja jc pot rebna za ko risce nje jCtlili'l'ine (9. 12) , p redstav lja po d a tak koji moze da se razlikuje od slucaja do sluCaja i l <i vi,i prve nstve no od n a me ne o bjc kt a (Iabo ra torij e. bo lnice. sko le itd .) . U d os a d < I ~ I II " .i pra ks i za najveci broj s lucajeva , pose bno za gradskc to pl1t ne, vaz in je krit e rijum d ., ~l' pocinjc i zav rsava sa grejanje m o oda kada je p rvi, odnoson pos lednji put u sezon l l ime i prelaz nim meseeima srednj1t te mp e ratura tri uz as to pna dana iznosila 1 2 °C: ii i hi la niza o d nje_ Ovaj kritc rijum je bin u d ire ktnoj vez i sa prime no m kotla rni ca sa cvrs tim gnri \ ..'11. kod kojih nijc tako jednos tavno pusta nje pos troje nja 1I rad i p re kid a nja lozcnja. 1,1" SIO je to slucaj kod ve likog broja da nas njih kOlla rni ca koje ko riste gasovit n iii I" " gorivo i imajll po tplIn o allto ma tizova n pngo n. Kod postroje nj a prik ljllee nih na L:' , ko t la rni ec, poce tak i zavrse tak grej nog perioda sc po mL: ra prcma visim spllljni m : pera turama. eime. sc povecava uuzina traj,l nj<l grejnog peri oda a li sc i puho l.is .. uslovi lI god nos ti Ijudi. koji p ri niz im gr<t oicoim tL: mpe ra turnm<l nislI bil i Z<idOvllli, ' dnn ima pre d poce tak i pos le zavrSctka grejanj a. Za Ju go. lavijl1 511 stepe n- d a ni racllna ti za gra nicnu lL: mpc ra turu od 1.2 0(' prosecoa te mpe ra tura grej nih pros torija usvoje na jc vred nns t 1 9°C , pa ~;c S1l' , nvih ve li Ci na II jcd nac inu (9. 12) do bija il.f<lz za ste pe n- d ane u ko mL: kall nq1" /.I' , ostaju sa rno sred nje dncvne te mpe rature i broj da na grejnllg pe riod n:
1I

SD = 2(19 - 12) + 2)12- 1 ,,, )
11 = 1

z

J e d naeina (9. 14) jL: graricki prikazana na s lika ma 9.1 1 i 9. 12 pre ma te mpC l"" kim poci ;lci ma za Beograd i Podgnriell. kao prcds tavni cima kll ntine nt a lnc i I11l "

9 I\OTLARNICE

2 17

klime. Na slici 9. 11 jc dat proseca n tok spoljnih tcmpcrat uril Zit II ogr;]d , it n<: slici 9.12. za Podgo ricu. pre ma me teoroillskom osmatranju u toku pc ri da 1925 19-10 i 1949 -1968 god inc. Tacke 1\ i B na krivoj promene tc mperatur od f,ovariljll vrednosti od 1 2 °C i 117:nacavilju pocctni i krajnji dan sezom; grejanja . ;, r"zm"k iJ.medu ovih tacilka duzintl grejnog pcrioda 1I danima. Prvi Clan jednacinc (9.14) odgovara pnvrsini 11 1, koja jc ndrcde na iwtcrmam<1 2 °C). a drugi unutrasnjc (I" = 19 °C) i gra nicnc tc mp era turc perioda grcja nj a (/18 = 1 clan povrsini 11 7• ciji S lI okviri dcfi nisa ni izo termi1ma grani cnc i krivoil1 proITIcnc spoljnc temperature. Z bir povrisinil /11 i /1 2 odgova ra rdc nju jcdnacim; (9. 14) i pn:cIstavlja broj stcpen- dilna .

r~nske

9.7.4. Tabela stepen -dana za .lugoslaviju
Na 05n0\l11 utvd e nih kriterijuma i metod a izracunati su slepen- dani (SJ) za ndn.:dena mcs ta koji 5C nalaze u tabc li 9.11. U istoj labeli su dati i dt;zina grejnog perioc!;1 (2) II danima. kilO i srcdnja lempcrilluril grcjnog prioda tllll (0C). Ukolik o se 1I neko m slucajll utvrdi da je srednja lemperalllra grcjnog objdta ra 7.lici la oel lIsvojcne vrcdnosl i oel I<J °e, moze se izvrsili korcktllf:l stepcn- cl ;tna. Oil osnovu jcdnacine (9. 12). mcnjajllci podiltak za tll i utvrduju ci razlikll sarno prvog Clan;!.
Z·PER tCD GREJANJA U DANI ,',\A,

. REJAN JA U DAN I MA Z PEx 100 G

gl ':

1 7V, f-i7Ib ,/ 7/-n ,7 / ,/ 7,/, '71;,""7: /./n-7 ,/. 7/*, V -,, +-+-H / ,///,,//// / / ' / / V// /.

~I :
• 1-.
,
"
B

,

-

/./1V/////./' 'lv / / /

/. '//. / / / 7/./////./ /.//- '///

/.::Y/

.

'I t·

'V, (///;// /. V/ ' / / //V//////1 ' / / / / / J ' / ' / / / / / / / // / ' '//, I
/./1)'////./ / / //. ., // '

A \'(

"

\. " """', A~ ~",,'\.'\.V

~ ....... :-.." "''', ". ~ ' :.......,,".......y
','\........\ . . . . . "., ......." ....... V

""""" """,,",,'.
~'\.'\.:Y

B

.

-

,

'\."''''''-'S'\YI ~'\."'\........" y
,

,

o
XI XII IY
DANI


1/
II(

,
X
KI
XI/

I

/I

••
-

IV

DANI

Slika 9.11 Grajicki prikaz stepclI - dalla za Beograd

Stika 9.12 Grajicki prikaz stCPCII za PodgoriclI

dalla

21S

13. T(}(lorOl'ii: PROf EK{'() I·:·INJ E l' OSTROl ENf A

z.t CENTRA LNO G REJA Nf E

Tabela 9, \I

Srbij;t
McslO Alcksill:1c Backi Pel cavae

Bela 'rk"" Beograd Bei:ej 130r Bosiljgrad l3uj:l IIUvac l3ukovicb Banja Valjevo Veliko Gra nisle
V ladimirci

Vlasin;l
Vr~lIljc

Veuas Vrcoc;

Vrnjacka Ba llj a
V rsac Gomj i Mibnov;lc D im il rovge.,( I DivcibaTc Dilkoyic.1

SD 2492 2778 2593 2520 2797 3090 2968 27 16 27-13 2782 2708 2612 40-14 2674 2847 26 19 2784 2560 3076 2826 384 1
2691

Z

Zaguhi<.::l ZJjCC:lf Zcmun (siari ae rodrom) Z ial iuor Zrcnjanin Jarmcnovci Kik itld;1 Knj:l'zcvac Kllviljac.1 Kovi ll Kokin Brad
Kopnollik

3085

2BXB
2468 37 19 2746 2797 2762 2862 2613 2590 3590 5337 2848 2620 2635 2662 11 67 3132 11 42 1800 3093 3698 2774 2265 2761 2801

176 186 179 175 184 200 196 187 189 192 185 175 257 182 188 IS4 194 180 208 193 243 195 202 192 177 239 182 193 183 194 181 179 229 311 194 180 180 183 124 216 121 155 209 244 188 180 190 190

',m

Mcsln

4,7 4, 1 4.4
4,6

Kli rsumlija
Lcskovac

3.8
3,5

3,9

.. .5 4,4 4.5 4,4 4,1 3,3 4,3

Ljuuiccvo- POz.1 r CV3C Mit covac n 3 T:l ci Ml a(il.:novac Negalin Nis Novi Kncievac Noyi P:lzar Novi Sad
Palic

P:mccvo
Pel rovae na MI:wi

Pee
Pifot Prcdcjanc Prdicvo

3,B
4,8 4,7 4,8 4,2 4,3 3,2 5,2 3,8 4,0 5,0 3.4 3,9 4.5 3,9 4,2 4,6 4.5 3,3 1,8 4,3 4,5 4,4 4.5 9,6 4.5 9,6 7,4 4,2 3,8
4,2 6,4 4.5 4,1

Prist illil Pr izrcn Prokll pljc Rekovac SCill a Sjcnicl Smcdcn..:vo Smcdcrcvska Palanka

SD 2892 26 18 2592 4484 2866 2845 2613 274 1 3100 2680 2830 2720 2640 2634 2670 2626 2643 2915 2397 2606 2726 2822 4133 2641 2632

Z

198 181 181 272 193 183 179 183 203 181 188 182 181 186 180 189 190 195 190 186 188 187 251 180 182 194 190 177 185 178 180 201 200 190 163 ISI 184

I,. 4,4 4,5 4.7
1 -.)

4,1 3.6
4,4

4,0 3,7 4,2 4,0 4.1 4) 4,9 4.5 5, 1 5,1 4, 1 6,-1
5,0

4.5 3,9 25
.1 5

45
4,2

Kosovska Mil rovica. Kr:1gujcvac Kraljcvo Kru5cWlc

SokolJalljo Somuor Srcmski Kilrlovci Srcmska Milrovic.1 Svcto7.arcvo Topola Uziec Uroscvae Coe:.k C:uprija Sabac Sid

2875 2865 249& 2740 2606 2475 3036 3044 2752 2647 2586 2685

4,0
4.Q 4.2

4,4 5,3 4,0 3.8

45
4,-1 4,7
4,4

Crna Cora
BtU

Bijclo Poljc BlIdva Virpazar lvangrad Kolasin

NikSic Pljcvlja Podgori<='1 Ulcinj Herceg Novi Cetinjc Prijcdor Sarajevo Srpsko Srebrcnic.1 Trcuilljc

2717 3323 1618 l301 1113 2830 2919 3077 2950 18n

197 219 142 129 120 205 201 21l 206 164

).-

- 1

3,8 7,6 8,9 9,7 5,2 4.5 4,4 4,7 7,7

Rcpublika Srpska
Banja Luka BileCa Visegrad Douoj

9. KOTURNICE

219

9.8. POTROSNJA GORIVA
Godi~nja potrosnja teenog odnosno evrstog goriva predstavlja polazni podatak za odredivanje proseene godi~nje cene grejanja, za dimen2ionis anje rezcrvoara za teeno

gorivo, iii potreboe vt:!ieine prostorije za smestaj Cvrstog goriva. Koristi se obrazac koji sadrii godiSnju kolicinll potrebne toplote:

B= 24·3,6·e'y·SD·Q

(I" -I,)H" '17

(kg/god)

e = e,'eb - predstavlja koeficijent ograni~nja i sastoji sc od koeficijenta tempera turnog (e,) i eksploatacionog (eb) ogranieenja. Prvi obllhvata dnevne prekide lozenja usled kojih je srednja dnevna temperatura grejnih prostorija nua od unutrasnjih projcktnih temperatura. Koeficijent itb uzima u obzir slueajcve kod kojih ulllltrasnji uslovi grejanja nisu svakog dana isti jer se grejanje obustavlja iIi prime tno smanjuje subolOrn i ned eljo m, za vreme praznik a i raspusta (skole is!. ), Koeficijent temperaturskog ogranieenja se izracunava po obrascu:

e, =

tum - / Jm

lu -Ism

gde je sa I,,", oznaeena srednja unutrasnja temperatura zgrade u toku 24 easa, sa I" unutrasnja projektna temperatura, a sa Ism srednja spoljna temperatura u toku grejnog perioda. Vrednost za lum zavisi od dnevnog grejnog period a i moguenosti hladenja zgrade u toku noei. Ako se ne raspola1:e sa potrebnim tempcraturnim podacima, mogu se koristiti pribliZne vrednosti za e, prema tabeli 9,III , Koeficijent eksploatacionog ogranieenja je predviden same za objekte u Kojima se u tokl! pojedinih dana obustavlja iii smanjuje grejanje, sto zavisi od namene zgrade. U taJ..:virn slueajevima se smanjuje iii broj dana grejanja iIi efekat grejanja, sto se odraZava na godisnju potrosnju goriva
Tabela 9, III - KoencUent tcmperaturnog ogrRnl~enJ8 e,
Vrsta zerade Bolnice i wade slime namene 5tambene wade sa weianiem svih prostoriia 5tambene >grade sa izrazitim noenim ograniunjem u grejanju: administrativne >grade, robne I(lICe i drugi sliooi objehi velikih akumulacionih sposobnosti u podru~jima urnerene Idime ~kole sa veurniim kursevimh Administrativne zgrade itd. pri manjoj akumulacionoj ~sobnosti i u podru~ju o~tre klime Ikole sa dYe smene Skole sa jednom smenom nastavo.,i akum\ll~Qm
~obnolfu

" 100
095 0,90

0,85 0,80 0,75

Skole sa jednom smenom nastave i malom alrumulacionom
~obnolfu

220

!1.TOflorm·;r IWOJU<.T O I :'INJE POSTI?OJJ::NJA 7.,.1 CENTR.-1L,\'O G RUA NJF.

Vrcd nost i 7.a e" lI~vajajll sc pre ma labeli C).IV. I<o rc kturni kodicijcnt y U o brascll 7.a od rcdivanje potrosnjc gllriva od n o~i ~ l' 11 " cinjcniclI da je pntrc hna ko licina toplote rilClIna ta prema 17.v. lr<msmis io nim guhi l'i l11" koji su pOVC'Cn ni 7.a clocliltk c na rrc kid lozc nja. uti caj vc tra i elr. Pos to sc us lovi Iho!:! koj ih SU ovi elodaci preclvidcni ne javljaju uwk i istovrc me no. clolil7.i sc clo I.ak ljl lil" da jc vre clnos l ~tv<lrno pOlreb ne toplOlc za grcja nje 1I prosek u ispod racuno m ot!I\'lk . ne . cilk iil ko bi spoljnc tc mpcr<l turc bile bliske projektnoj vrcdnosti. Kodicije nt y iznlis i: - 7.il normalno vetrovitc prcd e lc i za klo nje n po lozaj y = 0,63 - za norma lno ve trov ite predek: i olvo re n po lozaj y = 0.60 - ve trovi ti predcii i zil klo nje n po lozaj y = 0,58 - ve troviii predeli i o tvoren poloz<1j y = 0,55 Oslall: owake 1I obraseu za potros nju goriva su: SD - broj slepen-da na I" - lInulrasnja le mperatura proslo r" koji se greje ("C), I, - spo ljna projektna temperatura ("C). Q - po trcb na koli cinil toplo te za grejanje (W), H" - donja lOp lo t n<l moe go riva (kJ/kg) 'I - s t c pl~ n isko ri see nja postroje nja koji sc sasloji od slepe n<l ko risnos li kill I;, (Ilk). s tepe na korisnosti eevne mrde ('le') i ste pe na ko ris nost i reglll ;l c i o l1 11 ~ siste ma ('7,) sa lIzajamno m vezom 'I = 1 /k" l e"T
Tabcla 9.1Y Koclidjcnti cksploalacionog ograniccnja
Cb
c~
i

r-------------------~~----~--------------------_r--------------___,

VrSla zgnulc Slollio grcjani ohjckli ( slam belle zgode.ooilliec i 51) ZA rade sa ogr;lIIii:c llirn grcjanjc l1l slioolom, Ilcclcljom i 0 pro zni· cima.(Ka liccla rijc i "dmillislralivll e zgradc.oollke ro lme kllcc i sl. )

1,0 0,90 0.75

Sknlc

Primer 9.2 IzraclInati godisnju proseenll pOlros nju mrk og uglja (fill = 17000 k.T/kg) i I;,kll~ loi-ulja (fI" = 42000 kJ/kg) za ma njll s tambe nu zgradu u Beogradu, za koiu je i/.racl! na ta po trebna ko licina loplo te od Q = 30000 W. Zgrad a imil olvorcn polozaj. Prekid loze nja je 10 easova. Kotao je (lei li \'<.: n{)~ gvoida. U aba slueaja rcgul acija postroje nja je automatska, cevna mrda dobro il.oll!va na i izvedena sa do njim razvoelom. Rcscnjc Ste pe n isko risce nj<l se bira na osnovu tabele 9.V. Za evrslo gorivo iznosi:
']k= 0,68, 1"/c = 0,98, ,,,

= 0,95, 1"/ = 0,63

Za !eeno gorivo iznosi:

a kOl:fi l:i.:le i olvo re n po lozaj y = 0. Z ato se obicno predvidnjll reze rvoari za man!" kolicine goriva.95 . Z a no rmalno ve lmv il c predc.0 bez podcJ e na zone obiena ruclln sa staJllom kon lrolom fU m.63 a teenog go riva: 9686 kg god.X O 0.-+ 15 · = 3)30 . KOTiJ.4 · 0. .1RN IC£ 22 1 'lk= 0.}.65 0.: nja jc.98. . a i ce na im je visoka. .-vi rezervoa ri SlI velikih zapre mina i izisl.6 '1 9 +1 5 17000'0. Regulacionl sistcm vrsla regul acije autom ntska sa podcJom na zone 1.98 3..IV) e" = 1.68 0.llacijo m spcci ia lni ko tl o vi do 175000 W(mehanicko do bro reguliS:lIIje) pre ko 17500 W (mch ll nic ko dobro reAulisallie) Live ni ko tl o vi sa lIal<lIl1<1no uArade nim A o rioniko m Spccijalni koll ovi do 175000 W Spccijailli ko tl ovi preko l75000W 2.M kg got! .V Stcpcn korisnosti 1. = 0.da ne SO = 2520 a s po ljn a p rnjcklna kmpcrat ura je _15°C. Z a Beograd.60. ]9 42000· 0.75.:dvideti ga Zit ceo pe riod grcja nja.0.0 ' 0.XO Vrcdnost stcpcnOl korisllosti sc ccni prcma vclicini postrojcnja. KoU o\'i Livelli kOll ovi bez reglJlisallja do 60000 W sa o biclIom rU Coom regulacijom preko 60000 W sa boljom rucllo m regl. '7e = 0. vrsli izulacijc j lIill:inu rilzvod a (donii iii A orni i) i iznos i : 0.78 O . REZERVOARI ZA TEeNO GORIVO Priliko m odrediva nja ve licine rezervoa ra za tel::no gorivo najbolje bi bilo prc.95.'10 n.<J5 U. CcvDa mrc7. 2520 30000 _ 8 = 86 4· 0 9· 10 · 06 · .9. O. Na os noYU ov ih pod a laka prosecna godisnj <l po tros nja mrk og uglj<i: 2520 30000 8 = 86. T al. '7.n 0.95 .. .jc nl eksp loa t a~io nog ogranicc.70 Koeficije nl le mpc r<l turnog ogra ni ce nja jc (ta be la 9.lju odgovarajllci pros· lor za smes taj.72 0.9 · 1.75 Teeno i gaso vilo gorivo lUX O. Cvrslo gor ivo 0. '7 = 0.0.: ( Iahela 39. o.90.n 9. prema ta hc li za sle pe n.9.1lI ) e{ = 0.7 Tabcla 9.l. koji sc liS led toga pllne dva iii vise pula 1I lokll sezone gTejnnja.

J 2 8.50 128 0. 1 ~ _$.00 25 2 00 30 200 .96 0.26 5 500 700 5.80 OAO 7 50 2.: el var:! 2U( I1I1I1 ) 600 600 600 6100 61_' 11000 j\ las:l Sil il.26 5 500 1500 1 .26 5 500 1800 6.50 8.5 0 10.15 ~t f 11\ ) Dcbljill a lillln 0. pri mesecnoj potrosnji ad 800 kg.:~) 525 2750 3300 4200 5 100 I.H2 0.110 ( \J) 16 I.86 kgIL.8 0.c n 'oa r 1.96 290 l l!':lI pn.'10 7 ~o II)() 1.222 /I.2i 27 1 0.00 )5 1 O. prosccna d ncvna pOlrosnja go riva (kg/dan).-1 C£lIlTRA LNO GRElANJ£ Vc li'::i na n:zcrvoara sc nd n.35 0. . I S I.60 7 1.5·1 10.broj dana Zit knji sc obezblldllje rczc rva goriva.26 5 500 RE5 10 1. tiufi ll:l I (III) Vis lII:l cI .57 0.ol3ri jolll (I.: (1(111) 1.J2 6 600 1275 I' Q S 0 . Prdnil. 1:1 ! . ako sc koristi lakn loz-ulje specificne gust ine 0.lpn:l llin:l (J II ) J ~oriYO I 3 1.. . ~ 3500 . - ~ r. (111111) 5 500 265 5 500 6 600 2300 8 600 I)()()() I. • - - - \} h In I Slika 9_ 13 Rezervoar za (cello gorivo J h Primer 9_3 O dredili dimcnzije reze rvoara za lro mesecni pe riod grejanja.1 2 0.10 2.GO 6.22 5 1.. r- - - I • - I .a leono Z . Z .32 6 600 0.:dlljc prcma pOlrosnji gnriva rinda a pO llbr.lsclI : U lo ku cclog grcjnog Pl'- 13" .~ . p .60 3.7 1 0.VI Re1.GO 20 2. '' '"Ioml'l'' PRO} 1':KIO I'~1N1" I'OSTUO} f.26 5 500 1200 8.guslina go riva (kg/m:') Tahclll 9. to je zaprcmina tromescCne potroSnjc goriva: .N}A 2.9(J I Spolini prd nll.III C':l " 2.-10 7 60 2. Posto je mesecna potrosnja 800 kg.I I L 2R .

VI usvaja se rezervoar zapremine 3 m3 sa dimenzijama: .9. = 1250 mm . KOTLARNlCE 223 800 V = .spoljni pretnik d.·3=2800L=28 m 3 086 ' . Prema tabeli 9.ukupna duiina I = 2740 mm .

/ . Med ulim.1.1) 225 . gu stine f1uida i dubine do koje prodiru molekuli uspo re nih delica. Velicina tog o tpo ra zavisi od prome ne brzine. Z bog ovih sila prisustvo evrstih povrsina IIve k se ispoljava kao koenica kre tanju. ovo svojs lvo nc majll svi de lici f1ui da u isloj mc ri. Uzrok toga je stu se de lici medusobno la nl i slo jc sila koja se lime pro izvodi raz li eita.. Koeno deJovanje evrste povrsinc f1uid a i f1uida medu soborn izraz io je Newto n sledecim odnoso m: ( 10.:. sli ka 10. cvrsle povrs inc i 10 u ne ko m odrede no m tre nul kll vrcmena. a da sa uda ljava nje m od nj e brzina pos te pe no ras le. UVOD Proll cava njc m slruja nja de liea f1ui da 1I1vrdc no jc da SII o ni vrlo pok re lljivi lako d a jc i naj ma nja sila dovo ljna da izazove kl iza nje jed nih dclica po d ru gima.lumolekularnih sila Ouida i ploce i f1uid a medu sobu m. To sc moze vid e ti pos ma lranje m slmjanja f1l1i da iz nad raYne. zapazice se da na ploei flu id miruj. Sila koja koei kre ta njc f1uid a predst avlja o lpor tre nja.10.1. 7 I v(y ) / / / 7 / .1 Prom ella brzille slrujallja Na os novu toga pro me na br. OSNOVNI ZAKONI STRUJANJA 10.dne se o bjasnjava delovanje m me!.-/ //// ' 7 //////////// / / o SlilU11 0. Me re njc m brz ine II pravcu osc koja jc no rmalna na slojeve f1l1id a.

rclativna prome na brz ine po normali nil s lojeve fIuida. Na prelaz od lamina rnog na tllrbule ntno stmja nje:: uti&: tre nje fIuid a koji struji () zid cevovoda.226 8. laminar.0. prome na brzine i precnika cevovoda kao i kine matski viskozit c t tllli li.TOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE gdc je : ./ - '- ~.1O../ .nja rcalnih E luida.85)wnrrr · Kod la mina rnog struj anja profil brzina jc pa ra bo lica n pri CC ITlI I srcdnja brzina iznos i oko 50% od maksimalne brzine u os i struje (sl..-.Todof'C)I'ic PROJEI<.. .. mls - SliIw 10.).tange ncij alni napo n .. Kod jednug se primecujc oJ rl' de na prav ilnos t. pokaza lo sc da brLine II jednoj tacki osciluju o ko ne ke srednje vrednos li l ine u odrc d ~­ tzv.- . Kod tllrbuh:nt · no g slruja nja.21 gde je II - kine ma tski viskozite t (m2/s) . ava grana (izike koja se od nos i na po lja fizickih ve lici na. Prusecna brzina predslavlja ne kll vrstu srednje br no m vre me nsko m razdobljll . ' - rurbult/l t._ . uoce no jt: da pos toje:: dva strujanj a. .2 Lamillamo i il/rbl/tellino simjalljc Pro fil brzina kod turbule ntnog strujanja je spljoste n.8 .... cestice se krecu u sllljevi ma. Ta kva vrs ta slruja nj a naz iva se turbule nlno strujanje::. tako da je pravac struja nja sa rno u njegovoj srcd ini pravolinijski. a tu rbule nt nom vc like.1 koji Sll poveza ni Reynolds-ovim broje m: JIId Re = II (10. ~ "\ II \"-. ni u jednoj tacki brzina ne os taje kons ta ntna ni po pravcu ni po vc licini i mc nja se to ko m vre me na.ziva se la mina rno. mesaju se. prosecne brzine. Ovaj uti caj pokazao se kao do min ant a n na pojedine fiz icke ve licine cije promCnt: proui'. Me::dutim.. Upravo su te vre me nske prome ne IIzrok teskoca pri \'c() rijsko m i e kspe riment alnom prollcavanju turbulencijc pos to kre ta njc oije us taljc nll. . ces tice flllid a izvode oscil ato rnll kre tanje u vise pravaca. Drugu struj a nje izgleda hao ticno..di na micka viskoznos t . ne mesaju se_Takvo st ruja nje fIuid a n. O bc vrs te strujanja mogu se poj aviti i u cevima i II ka nalima pri ce mu lamina rno m struja nju odgova rajll obicno male lm~ ine.... a s rednj a brLina stmjc jc W m = (0. P" f-:: ./ - W. Posmat ra njcm strllj ...2.

Medutim. Tipii::an prime r jednodimenzijskog strujanja pred stavlj<l stmjanje kuoz s trujno vl<lkno. sigurno pos toji od rede na prome na temperature rad nog fluid a na putu od pumpe do grej nog te la. nalme . Bez obzira koji je sistem u pitanju .3. Ako je period posmatranja struja nja znatno duzi od period a po navljanja pe riodicnih prome na visoke ll ccs ta nos ti . sma tra se da jc fluid ncs tisljiv. prava gra nica pOCcLka turbulentnog strujanja je dermisan" sa Re >3000. Medutim. Ovakva slmj<l nj a se nazivaju jednodimcnzijskim strujnim tokovima. i::iji je presek infinitezimala n. OV<l prome na te mpe rature zav isi od vrste rad nog fluida . kao sto je to slucaj kod vode nog gravitacionog greja nja sa go rnji m razvodo m. pa ce se smatrat i da sc o ne me njaj ll sa mo dui vla!. lz islih raz loga iskljucuje se ulicaj pro me ne pritiska na promenu gustine. a Re>2320 na turbukntno. U odredenim s licajevima. brzine sLrujanja fluid a . 10. ta promena temperature je dovo ljno mala da ne dovodi do znacajnih prome na drugih fizickih velicina. T u se prve nstveno misli na pro me nu gustine kao jed nog od cinilaca u hidraulicko m pro ra cunu mreZe. Dakle.2.na. Kako jc u d ime nz io nisanju cevovoda ec ntra lnog greja nja jedan od zad<l tak<l opisiva nje stnljanj<l u mrd i siste m<l . Gustina fluid a je funkeija te mpe rature i priLiska. postoje i takvi primeri nes tacio na rnog strujanja na koje je moguce prime niti ove jednacine. korekcija u proracunu je nuz na jer su te mpera turska odstup:ll1ja zna tna. dolazi se do jednostavnih algcbarskih oblika osnovnih jednacina strujanja samo ako jc s trujanje stacio na rno. STRUJANJE U CEVIMA Slmj<l nje kroz stmjnu cev je u opste m slu caju ve isedime nzijsko. pravo linijske iii krivo linijske koo rdinate usme re ne u pmvcu st ruja nj a.10. Na srecu. 10. nije uvek moguee fo rmirati presek cevi tako da o n bude pribliZno ortogonalan . neophodno je uvesti pre tpostavku kojom se iz daljeg razmatra nja isk ljucuju prome ne te mpe raturskog polja. OSNOVNI ZAKONI STRUJA NJA 227 Vrednost i Re <2320 od nose se na l<l min amo st ruj anje. Promen<l te mpe raturskog stanja povlaci pro mcnu gustine de lica fluid a i izaz iv<l njihuvo kretanje uz p rome nu pritiska . jer se s jed nc s tmne ne mogll zanemariti promene pojedinih fizickih ve licina po preseku cevi . duz inc mrde. JEDNODIMENZIJSKO I STACIONARNO STRUJANJE U primenjenoj me hanici fluida ces to se srecu takva strujanja kod kojih su pro me ne brzine u jed no m pravcu mnogo vece od prome na u os tala dva pravea. jedno dimenz ijsko struja nj e je takvo slruj<l nje kod kojeg fizi cke velicine koje dcfinisu stanje fluida zavise sa rno do jcdne proslornc. nacina vodc nj<l i izolacije mrde. velicine i ub lika poprecnog prese ka ccvi i niza drugih cinilaca. o nd a se proble m moze smatrati ka o da je stacionaran. Uz imajuCi II obzir uops tava nja koja su izvrse na. U wkvom slucaju se prome ne pojedinih fizickih '!cliCi na koje o pisuju slill1je fluida po preseku mogu za ne ma rili. Jcdan od prime r~ prcdstavlja slucaj struj anja kada sc izmedu pos ma trani h preseka nalazi ncka strujna masina. a s druge slrane.

Uvode nje m sre dnjih vrednosli cini se otl redcn..inl· i priliska..112 ( 1(1.ka prt:dstavlja prosec nu.NTR4 evo GREJANJF. Z a proucavanje slrujanja i prome na njegovih fizickih velicina.o grdkll. _____ ___ . I II jed no m i II drugo m slucaju mOlt' d: . d<tkle vrc me nski srednju brzi nu tj.. U slucajll OVilkvog slrujanja mogll se na pogodan nacin uves ti lzv.11 2 . ll slruino vlakno. na sl nljnicama . nodimcnzijskog karaktera slnljanja dol azi i usled promt: ne preseka. M edutim.~ avanjil jnl. prime nili i u sillcajll strujanj a kroz eev.~ . jer se 1I opstem slu caju polja fizickih vc1icina me njaju ad tacke do lacke . ko risli 5e jednacina ko ntinuit eta i za ko n 0 odria nju e ne rgije.3. pravca pru z. sred njc tj.l og moze da bude prislistvo ne ke st rujne mas ine b o sio je pllmpa. O davde sledi da se pro me na brzine me nja obrnuto propo rcio nalnll odnosll IH I · gova rajuci h prescka: w" "'I = .voljnuj lac"i preso.-. U cilju prihli.----'.. ---.. njihov lIlicaj ce se u osnovnim jednacinama din.1. _. mogu so.onja iii promene prolok. uvotl e nje m srednjih vrednosli. Do naru .o · mike jcd notlime nzijskih slrujanja lIzimati u o bzir koriscenjem raznih e kspc rin1l'nl :oi nih i drugih poda taka. T" se najbolje vidi na primcru brzinskog po lja . -.-_.] 1I cevi odnosno kanalu. Ral. dodc do pojave odvaj. -. ( lw pojave znatno ko mplikujll proracun s obzi rom na poslojanje vise projekdj a brl.228 8. postojc i takvi slucajevi za kojc je 10 mogu Ce ucinil i. ~ Slika JO.. podrazumeva sc <I" je pre osred njavanja po presekll vee ra nije izvrseno osrcd njavanje brzine struja njil flO vreme nu u pojedi nim tackama prese ka. Todorovic PROJEKTOFANJE POSTROJ£ fA 2..-1) 2 r::..3 Promelle precllika ccvi i brzillc stmjallja . Jcdnodimenzijski karakler sl rlljanja se u praksi veoma cesto narusava. Aj pres~c i cevovoda.da slnljanjc nijc jcdnodimenzijsko ali ima jednodimcnzijski karakt e r.. odn05 no z<ipreminc koja ostaje ko nstanlna bez obzira na prome nc u pre~"k u ccvovodil.1Cl:. ['re ma jednilcini ko ntinuite ta je: (W3) gdt: Stl A" ._ 2 c .--.. U slu caju turbule nlnog slrujanja brzi na u proi7. L.. l ' silicaju kada se izmcdu pos matranih preseka nalaze oblasti sa nil ruse nim jed nod i· me nzijskim karaklerom stnljanja ..=-===~ ~ ..o . Na os novll nap red recc nog. Islo se moze lI radili i sa drugim fizickilll vl·li· cinama koje de finislI sta nje flu id a.. To je neviskoz ni Ouid. pre svega brl.tnja fluida ad granicne pov rsi i formiranja makrovrtloga. bez unutrasnjeg tre nja i neprome nljiVl' gusline. konstantne vred noSI i poil·· tlinih fizickih vc li cina. zava nja stva rnim uslovima u cevovodu i lakseg razumt:vanja slrujanja. koje strogo llzcvs i ValC za slucaj strujanja kr. a "'20 "'3 brzine stnljanja II tim presecimil . uved e n jl' p". 1O. os novne jetlnacinc di · namik e jed nod imenzijskog strujanja.112 "'2 AI "'2 A" I -=1V3 . jam idea lnog Ouid il.).in.

. : : ..·1 Prc ma I3crnlllij<:vllj j<: dn. / _~"I o • I:: :.. . .1 i j1.K) U gornjC' m i z r~zu jJ.(» oc\nosnn /1 d "'2P "'1/) -I) . .. 2. .. .bir Slalic~lJg i (\inamil:~og priliska (lS liljl: lzv. . .5) iIi : (10. · ... .:: (IO. ·f-I--. 2 "'~r) IV~P dinamic~c. .\ 2 -. ' " .._ ..-----< .• . . . . "'. · " . l s /...VI s n . .... . . .. .' • i "1 • I"·... · . --r ) ::::::.. .. ..l l · . ukllp an prilisil k.:: '+ ' . . t-I I" .":'ini za l. . -r ' ····A . . ' • I .2 prct\slil vljaju slalic~l! prilis~c 1I prcsC'cima II .7) (IO.--::1 . t l Slikll lOA Stmjllllje idellillogflllida kroz ccvOIlod prolllclllJivog precllikll . . ·11----< I' .2 2 2 2 (10. : '::..alvun': l1l: ~ruznl! Cl'vllvm k : ( 111..10 ()S.... . 1 1 - • --' I. .::-: . . 1.. ~(ln S lanlan 2 prc·t\slavljajuci . I" · f-I--11 ... ') . :.::=::::-:-:T! } . .cJ... : '':':':'' :.. .() iz ~u ga slctli cia /..'. • 0 ---_ 0--_ • IV ] ...vUl :V1 Z·IKO.." . . .. .~ . . pa jcdnacina (\nbijil obliJ..

.cvi isb zujc se razlika ukupnog priti. narocito tre njc a zidove cevovad a. PRORACUN PADA PRITISKA Kada jc 1I pitanju rea la n fluid . dabija izgled predstavljcn Oil sl.4.6.4.ok jc i nnaj prilis.-1 e El rRALNO GREJA NJf: Sta ticki pritisak . pos tavi o tvo r Pit u-cevi (P itot ) 1I struju nuida (slika 10.·-t . na knjoj SL: vidi ci a sa pOvccillljl' m br£inl: sledi poras t dinami i::kag pritiska kaji odgovara smanjc nju stati ckog pritiska i ob rnlil a .' Sll razlikc statickug i atmosfcrskog pritiska mc renog pomacu Pito-ccvi sa bocnim 01vornm iii Sil U ccvi ciji jc jedil n kraj povcza n sa a tvo ra m 1I zidll cevi. I\ko s(.lL " P I! PS I '. 10.nos t iz sta nja Illirnva nja t1 0vcde do hrzinL: kojolll f'iuid struji.230 IJ. koja ima odvoje n spoljni i lInlltras nji deo i pavcza na sa tri U eevi me ri sva tri pritiska II i'luiull kaji struji .5 Mercllje statif:kog i dill(llllit kog prili.1. prikazano jc mL: re njc statickog. daklc pritisa k koji hi pokazao l1lL: rni instrumc nt koj i lJ i sc II struji f1l1id a kre tan zajCdnu sa njilllL: istllm brzinnm. pa dijil gra m promcnc pritiska za primer cevovoda sa 5 1. Dinamicki pritisa k iii za llstavni pritisak je pritisa k kaji sc II stmji fluid " jav lja ispred s redis ta ne kc prl'prekL'.5b. P I Po J. pOkil!. . U takvom slucaju ukupni pritisa k se s manjujc us led gllbitka stati ckog pritiska na racun savladiv3nja trenja.l'ka Na os novll ddinicija s tati l': kog i dinamickog pritiska s ledi i nacin njiha vog Ilwr. 10. dinamickog i lIkupnog pritiska sa Pito-covi. ni (.""!.5.ok koji na zid ccvovod" vrsi f'illici s t rlljcci para kln . Nil sliL:i 10jc.) zidll .nj.T"durrJl ·. 10. ~l'=lr '" Stika IIi.. G rafieki prikaz prol1ll'nc din alllickog i stati l': kog pritiska dat jl: na slici LOA.c definisl' kao unlltras nji pritisilk f1uitla koji stmji pravo linijski.. a) <I -w. aravan jl' o nom pritisk u.kil i atmosfcrskug_ Na slid 1O. PS I p• . 01) na dcsnnj slr.i I'/{OJEI\TO I':-INJf: POSTI?OJENJA 7. a nda se radi 0 viskoznom fluidu kad kogil postnji unutra snje tre njc. kaji bi bio potreba n da Sl' tn. Sta lick i prilis.

13) gdc je: IIp. Izracunnvnnjc pada priliska se vrsi za waki den ecvovoda ncprnme nje nih brakl c rislika IV. m .) L¥' . = t ". Palm . Pa . odnosno za svaku av.1./.:0. l<lko i od hrapavosl i zidova C('vovoda.\.jcdinicni pad pritiska usled trcnja . Prilikom ddinisa nja mal c malii::ko!.ina cevi. dip. Za prav\) to je pritisak koji sa mor.· 1 23 1 p AP Pd3 . Iz gomje jednai':inc ukupni pad priliska u dco nici duzint: I jc : A. promcnc pn:scka i dodalnih olpora ka o i od duzinl' ccvovoda .iedinicnog r ada rritiska: 6{J = R / (':') ( 10. Taj gubilak priliska .~ .t= )._ 2P R .6 Prollll!lW priliwka pri stmjwrjll rl!l1uwg flllidu kroz cevovod prikazJ1IIIIU . prccnik<l ccvi i koc ficijcnta .11) U slueaju horizonlalnog ccvovoda o vaj pad priliska z~visi (1(1 dinamickog pritiskil. ll w d" n jc rojam . OS.. zavisi kako od brl:ine slrujanja. Stika 10.10) gdc je 6pp guhil~k ukupnug pritiska lIs lcd sav laclivanja (J lpn r" Irc' nja i c'vcnlualno drugih otrora. 10.4. _ I ? ( - (10. dconicu posebno. kuji se odnosi na Irenjc fluida (l z idtlve eevovoda: (10. pad priliska iii razlika priliska na Ulazll i izlazu iz ccvovod~.12) Obzimm da u gornjoj jednacini prci':nik d ima ncposrcdnn ulica). prora i::umll i. izdvoje no .vOVN I Z"f{ONI S TlWJ. a Bernulijcv~ jcdnat'ina bi imala ohlik: (10. jcr ul~zi kan velii': in <l za dimcnl:io nisanjc napord pllmpe.dw.pad pritiska usled tre nja.VJ. t R . iz raza za gubil ak priliska.

k) i hiclraulicki pOlpuno hr<lrave A= A(k). U slucaju tllrbuknlnog slmjanja. Na os novu is pitivanja je utvnl e no dOl se lIlieaj hra pavosti isro lj .lV<I tck r os ln Reyno lds-I" broj dosli gn.hi za o clre cliva nj.KfOl':' 1SJF: /'OSTNOJE.: ut v rd e no d a ccvi mogu cia sc ponasaju ka o hidnlllli cki gl. ko eficije nl trc nj a dobija se iz odgovllrajueeg lai::nog reSe nja Navier-Slokes-ovih jn l· nacina: A=Re 64 (IO.:v Q U RD.13) mogla cia sc u svako m konkre lno m s lu caju upo lrc. Z alim. hidraulicki hrapilVl: A = A(Rc. Z a Rc<2320 prava Ii· nija na clijagramu je nilcrlana rrcma formuli A=Re 64 .!cnik. I :b · pc rime nlima sa tzv.vl. cl obijanje la cne zavisnnsli A = A(Re.ovim jcdnacinama i dobijalljc zavisnc)s ti ).1= A( Re ). U slucaju la millarnog slrujanja pri kome se cevi ponas aju kao hidraulicki g lat~c' .·1 Z ·I CIO. If.1 za izra cunavanje kodicijc'lll .I~) O vaj obrazile prc dsta vlja jedan od rc lkih obrazac. nos ti ko c fi cijcnt a lrcnja od R.k) nijc moguce je r se ne raspolaze tacnim reSt:lljcm Reynolds -ovih jcclll.l tkc .: rime ntima j.A). = A(Re) i A = A(k).r /'UOfl.: raspo lagali pOllz cl a nim pocl:lcima 0 zavis. pa se iZIl ne ra vlli· na rroizvodc vrllOl. hiclraulicki hrapava iii hidraulicki potpuno hrapava.t tn. E kspe rimenlima te vrst'e prvi se sistematski ba · vin Ni~urad ze . bczdimc n7 . I/\'J F: A d p III . A = A( Rc· . Mnogobrojni ckspc rimenti potvrdili 5 11 ispravnlls t i nvog llbrasca .io nalan . a na osnovu njcgovi il n:zullala Moody je konstmi sao clijagram koji ima ve liki znacaj za prorai::un ccvovnda u kojima pad pritiska lIslcd trenia dalazi do izrazaja .7.!.: nja koji Sc mnzc do biti lcorctskim putem. kg/m· - brzina stmjanja. Z ato sc u slucaju tllrbule nlnog stmjanja ncpotpuni leorijski rezullali moraju do· puniti e kspcrimc ntalnim pOtlacima . komericijalnim cevima bavio se Colebrook. m 1 . slib 10.\ T R. gust ina fluid .kodicijc ll l trc nj a.: pacla pritiska pOlre bnll j. m/s D aklc.lJ2 n 1' )(/r>m l'.t1nih kom· lanti u R e ynold s. vns ti. Dnminanlan u ticaj hrilravos ti pre · ovlacluje kada lamina rni granicni sloj ne pokriva neravnine n a zidu .I': i· na.:ynnld s-llvllg broja i re lalivm: hrapavos ti . bez obzira ci a Ii sc ec v po nasa kao bidraulii: ki g"'tka. d a bi rormula ( 10. da pos toji uti eaj i visk oznos ti i hra p.hidra uli cki pro.: nc ku odrcdenll vrcdnost. E ksp.i ciji je otror mnogo veci m:go otpor usl e d viskoznosti Ouida . Rczullati koje je clobio omoguCili su o dredivanjc unive rz .l. a da nakon toga dominira uticaj h raravos ti .

OSNO V.< Rc < k k 5 ~O Prcl:IZlIll lam .1 25 0.. J . I .5 1 Il iJrau lii:k i glal'ka -...f .fi.. Rc.1HiJraulii:ki polpuliO IImpav" 10g~ + 1.\11<011l1n8 hrftll. = 64 Re I.1 Empirij ski ohra sci za i1. I .VI 7A KONI ST IIW. ). Krive koje daju vrednosti koeficije nta tre nj a za A =A( Re) definisa ne Sll u tabeli 10.1 za raz lici tc uslDve struj anja. Obl"sl primene l<es2320 .1 5 .1 su dos ta glomazni i nezgodni za praktica n pro raclln. O l o~ (k - A= 5.fi.0 log 2.I1 Apsoluln a hra pa"os li razlieilih vrsla ccvi Vrs lH('cvi Pncin knvanc ccvi Cclil:l1c cc vi Ccvi nd livc ll og gvozda C cvi od livC lloc. I.Po mls:l lljc A ntOl Vrsl:1 S lrllJ"" ja Llmi ll ~rn o Hidr. St:-uj anjc II O yoj oblas ti je vco ma neslabilno.. Z it Re~4000 strujanjc je lurbule ntno i cev moze da sc ponasa kao hid raulick i glatka. Za racunanje u praksi izrade nc su tabde i dijagrami koji daju fun kcionalnu z3visnost izmedu protoka odnosno Im licine toplo te i br Line strujanja.m Tabcl a lO. precnik a cevi i jedinicnog pad a pritiska us led t re nj a.7. (..10. hidraulicki hrapava i hiuraulicki pot pun" hrapava.0 3. -.(Rc.. 1 1) + 2. 0.71 Rc .0 1 Apsolutna z3visnosti pojcd inih matcrijala a d kojih SII cevovodi dil ta jc na slici 10.fi.vosl 0.1 5 0.k) ). nvuzda z. 2.IH I.lr rn . Za 2320<Rc<4000 v r~ i sc prc lazak iz lamina rnog strlljanja II turblllcntno . ncki od njih moraju d a se radc ite rativnim pos tupkum sto dodatno otdavil pro racun. 1slicCIlC billil il om I've .\'1.- --=.J] 2320<l<c< 4000 4ooo <l<c< 10' 23 560 .( 2/ 1 Tabcla 10.l lldi l 2... rewltati koji su dobijcni mcre nje m nepouzda ni S II i O VII oblas t na svak i nacin treba izbegava ti. ooor :"I p .·l llru. .D 0. (2.ntcnnam nj c koc li cij cn la Ircnja l Red. U ovoj oblas ti pad pritiska liSled tre nja je linca rn a funk cija brz ine strujanja..dnllo 3. ~ U.6 0." licki ~I " I k:I Zajccllko Pr.'urblllcnI I IO NCfXlll7.2 .14 .5 fi Tllrhl UC111110 Il idr"u lii:ki !trapav:! Colchro.14 r \<e>k T llfbulcill no K. = . Navcde ni ob razci za izracunava nje koeficijc nt a tre nja u tabe li 10. =:.

..06 I 'It I ~ c: I' \ I..0 20 0:::' "..1 (5 1111 1 .~~ 1 I I .0' Rejnoldsov broj . " " "O ..I c>"'" ~ t1\ ~.I I II I )." /g 11. . ! I 1f-5~~. -~ " ~ 0..'l. .Re ! "O ..1" ... . q/~::--. ) • 0e i ':"-::-:. . 10 '\ I I 1 iI.I ! I 1 .05 0.:"'' 3>/...OB \ Ji "II I I r. ' 1' ... ) d . k:O ..>. ~ II I J I 'I I1 ' I 500'- I ..r t .. I 1 1 2001 J 2- ~ -. . " ' '" I ~I j .: 2 3': 6 BIO I 2 0.00C 6 810J :~ III TI . " I <0.. .::: ".~ 0. 'V DUD I .. '0' _ re!a tivn a hrapa vos t d / k= 1000 d ". Prime. ! • ~ ~ "" ~.. . 02 . i i'lr I '~CO.._ 0.---1 "0 .>".~ I SOOm". . I 1 /q/'d 1 Wave '''' /g _I 1~ ~ 1 I ' I I (R .200 I '~-rrT I 1 I I I 1 I 1 I I III .J-... I I I I I'I ' b....~ J ""'"....." .. ' . -1 i.1 rrlllll~~ ~ 2 3 4 6 T rn ITfTl II I rTr~I !. :. i): :) .. ! .U i l 1 11 11.l ' I ...v. <"'3.. t.? :" I ~ .' I I I I 0.1 7' .. 0. I II ~I . .- ~ OOOB~' 8 T O· ' II J I I I I CI:b. 1 ~ d.L I 1-: I 20 000: 1000 mm .r l ..> co..l. 'OOrl .- II I 1 :-:: '" 2. II n T I II I I "" ~ "0."'~ .. 0... :\ K. \ .010 I 11 I ml I I I I 2- ~ ' 1 II turbulentno strujanje 1 I III I 2 3 4 6 B 10 s ' 1 \I . ' ::1 '" " 1 1 1' .o".' .> r~~</..'l2' ..0473 ~t"-. .. st~~' -1S I I .:: .~/ I. ~ ~ ::) '.03 I "I" 0..016 t II i I 2 'I \ ?:: J....5mm ~ t..f'..-.' ~ 'IJ I 1II TO '>..---1 'aS. c. ~.: za R e=6 ' i.I J I I I I IU I q.-..0276 R •• ".-" 6 B 10 ' o :.{ "v. ' I IU O"~'- I 3 r:. " '. -I ~ l TT 1 0. "0. 0. ~ I~ 1 I II I .>v..1 5000 250 mm I ~ .000! 1I 1 1 0001 50mm ~ 0..-.~ "'-~~/ l'.> I I 0.05 mm d • IOmm - oM V'! ~ 00 ' .OS. • I ~.... ! I I ...\I ""-~' ~ r-- I~..' soDOD .' 1 I II .012 lamlnamo strujanje 0.o.~ .>". I 1 I I I dl< ' 101 ~ OJ 'c:- I I ~b ' ~~. . " .. '>. 9/.. Q~tf: :-.P I I ~Jl I I 'I I I O.\ Ii I" %-r r--:: ' .i . '" ~ l.~ I r-. '...' ::.---1 d= Sam. ~~ I ~ I II .. I .

DeliCi koji se u mrtvoj za ni nalaze u blizini granicne linijc bivaju us led tre nja ..10 OS.VJ. c 11 1 G N C\I Stika 10. usled ine reije kojom raspolaZu. koja se naziva mrtvom zanom. kroz koju se vdi proticanje fluid a i koja se naziva protocnom Zonom i zonu izmedu granicnih linija i z id~ cevi. U prOlocnoj zoni izmed u preseka 1-1 i B-B se srednja brzina smanjuje a pritisak pove-Cava. prome na preseb i pro m" n~ pravlAl pruzanja ccvi. Ut i. delici nuida koji se krecu u ne pos rednoj blizini zida tUe cevi. to se pre svega od nos i na 13e rnoulli-jevu jednaCinu . naru se n iii nc.flntjallja . ocigkuno je da se ce la oblas t strujanja moze u ovom sluCaju podeliti na dve zone.d rcce nog mOle pos lul iti primer nil slici 10. nego se odvajaju od zida i pOnovo "Iepe" za zid te k na neko m rastojanju od mesta promcne prese ka. Kao ilustra cija napn.8. Njihova pUlanja ima pribliz no oblik krive linije /\B koja sc naziva granicnom linijom.·1 231 lO.lnj a dovede na u pil anje.:aj viscdi mc nz ijskog kara kt era slrujanja na prome ne pojedinih fizickih vc li eina uz ima se u obz ir uvoue njcm dopunskih elanova u jcdnacinama eiji oblik zav isi ou toga da Ii jc jcdnodimenzijski k~raklcr strujanja izmedu posmatranih presck.8 Ulicaj proll/cllc prcscka lIa karakJer .VO I··. ne mogu da slede naglo povcca njc preseka ccvi. gra n.UTICAJ LOKALNIH OTPORA PRI STRUJANJ U V CEVIMA U lIvod no m de lll je rcee n!) d~ prislI stvo strujne mas ine . Bez obz ira da Ii je strujanje laminarno iii turbulentno i koliki je Reyno lds-ov broj.mj c i spajilllje narus~v~ju jcdnod ime nzijski karaklcr slruja nja u (xv inln. Ti me je prime na os novnih jednaeina struj. na zo nll izmedu granicnih linija.\ ·I ZA KONI S'I'RWA .5.

Za turblile ntnn slru ja ll jl nl'stisljivllg lluidil vazi sledc:&:: PI+ .fA SJ I..l ml' stll gd e jc prit i. lI11 na i/.id ll II llvoj nblasti.'nil ne pnsloji ( Z 1 =zJ .vrscnu lokalizaeijll gubitaka cncrgijc na odredcn presck. Nakon llvoga.'ncrgijc potreban za rormiranje makro vrt loga II rclat ivno kratkoj mrtvoj zuni i Silmo onaj deo energije makro-vrtloga koji se krccil i/ mcdll prcse ka B-I3 i 2-2 koji dovodc do pOVec. lIslcd toga dolaz i do Cormiranja IlliIkro-Vrlloga..1nja tilngeneijalnog naponil na I. '· dusobno razlikll.236 /I.2. gdl' !::. gde sc javlja dodalni 1Ilicaj trcnja liS led dl'jstva cl'1l1 riI'ligainc sill' na delice Illiida .\il k manji ...gllstina.._+Aj. __ 1 2 + .pad pritiska prouzrokovan lokalnim olporom. rn/s 3 P IV . Pa . " ~ I-. bczdimcnzionalan .jc u zavisnosti od toga da Ii jc stnljanje laminarno iii tllrblll c nJn o. ali ne mngu d~ dospeju u nYU tai:ku je r ne ra s po iazli duvo ljlHl ll1 kinctickum energijom.ijskog slrlljanja i stflljnih paramelaril: Z .. S OIYL i. lzuzimajllCi ove sllli::ajcvc kocfieijenl lltporil jl' 1'1Inkcij" nc kc gCllmctrijske karaktcristikc prcseka na kome jc narusen karaktcr jcdnlllli l11u l I.2 _ P"'z PI + _ _ 1 = Pz + -. T'KlofTw. visinska razlika pnlk li.I njc' k"ko postaviti 13crnolllli-jevujl'dnai:inli za prcsckc I-I i 2. Zaustavljaju se pre tacke 13 i krc cu k.1j.sl'k I Jpravo zbog loga sc ovakav gubitak nazivil mcsnim iii lokalnim glli>ilkom..YJ I~ I'OSTROJ ENJA 7.p2 gdcje ~ 2 IV Z ~ . i(ol'i'ieije nt proporcionalnosti pomocu kojeg se izracunava promena dinamickog pril i\k" nazivil se kodicijenl mesnog (lokillnog) olpora koji se odrccill.Z+. dobija se : ".=I. kg/m .1 CEK{J<-I L NO G {"' . I ' sillcajll turblllcntnog slmjanja makro -vrtlozi koji nastajll 1I mrt vuj zu ni pro tiiru II pill toi:nll zunll gti c se raspildaju nil niz strujnih vrtloga.E1 podrazumeva dl'o . ~Z 0 '1 P 2 P 2 gd c: sc: pod t::. lokalnug o lpora eliminisan.+!::.tJ 1 pili 2 2 ( 111. Ovim se gubitak encrgije lokalizujc: nil odreden karakteristicni pn.kocficijent lokalnog olpOnt za prtsck sa narusenim jcdnodimcnzijskill l karakterom stmjanja. pnvui':l:ni ka la cki 11. Stnlktura nv ih vrtloga Sc' 111.brLina stmjanja. S obzirom da je udeo trcnja 1I odnosu na lIkllpan gllbilak priliska na I11l"11.t l'osmalrajllCi rigorozno to ipak nijc sluc.1+.t ('Ra J I :K f'O J ·:·1.tJI pn:dslavlja promcnu dinamii:kllg pritiska na krilkteristicnom prcsl'kll .. pos tavlji1 sc pi . 10 jc kocficijcnl olpora nezavistan llli stanjil strujilnj.2 1 ...jc l'kspcrimcili a inilll putcm. ali sc prilvda i objasnjava potdkocn m d" Sc' gllbici lIslcd lrcnja la~n(} odrcde i izoillju_ Ovo sc najvisc oscca pri pmml-ni pnll 'c'" pnlzanja ccvi odnosno kanala. 1(» 2 2.

Zavis nos ti koeficijenta atpora od oblika i drugih spcciricnosti ad zna o lja za pad pritiska date su u tabelama uz primcre proracuna koji su ko riseeni u ovoj knjizi i tabeli VT u prilogu knjige. Iz izraza za protok: (k~g ) dobija sc brzina u fUnkciji proto ka i precnika: (10. 2 -dec pada pritiska lIsled lok a lnih otpora .20) sledi da je pad pritiska u deonici: . 2 gde je t.pad pritiska II cevovodu (Pa) 2. zavisnost moze izraziti i II odnosu na protok i preenik.11l) . priliko m proraclina u praksi.6. dok je uticaj od gustine.{J (lO.20) IV 4Q d 2.RI . PRORACUN PADA PRlTISKA Pri strujanju rea lnog f1uid a h oz cevovod lre nje dovodi do gubitka s tati ckog pritiska. OSNO VNI ZrIKONI STRUJA NJA 237 Koeficijcnt lokalnog otpora zavisi od oblika ele me nta koji proizvodi olpor. Za ta se LI Z jedna':inu u kojoj pad pritiska zaVISI a d brzllle I precllIka cevnvoda. 10. b'lina f1uida nije pozna~a alt sc ~ na ?rot~k u svakoj deo ni ci.rp ( 10. dok se dinamicki pritisak menja usled bilo kakve primene preseka.den pada pritiska usled tre nja fluid a u pravo linijskom delu cevne mrcze (Pa) 2. pre':nik cevovoda me nja od deo nice do dean ice.p = 2. prora':un se sp rovo di za svaku deollicli posebno.RI + 2. pravca struja nja iii protoka duz strujnog puta.19) Posta st!. brzine i viskoznosti neznatan. Pad pritiska za savlad iva nje o tpora koji sa javlja pri strujanju fluida u ne ko m cevovodu se izra ellnava prema : t. pa se z<l ne maruje.10. Pri tome.21 ) pa iz (10. II !zraz za pad pritska se moze predstaviti istog preenika: funkciji brLine i preenika kroz cevovod ( 10.

IIkup . jc r rdava nje jcdnacine (10. ". To jc slu caj kod gravitacionog grejanja toplom vodolll. I brline stmja nja. duiina deonica cevovoda.22) pojavljujc se sa dmgim stepe no m. proracunavanjc cevnc mrcZe.2 2 I.. I · pora i protoka. prl'clli .22) predstavljaju osnov razlicitih postup~k a I . prot ncima od nos no Im:in"llliI struja nj a sto je isto... broje m i vrstom pojedinacnih o tpora .. Trazi sc dimenzionisanje cevnc mrde i odrediv.II' I. " javlja sc kada cevovod postoji.. I za to. sma njc nje precnik a bi iznosi lo 17% a P"["" pada pritiska bcz uz ima nja u obzi r pojed inacnih o tpora ca k 251 %. I drugi i treci slueaj su komplikova ni.. llticaj precnika jc sa pctim stepe nom. Kada su poznatc svc karnkteristike cevovoda se m njcgovog precnika . cima cevovoda. Iz tog raz loga mora sc prvo usvojiti neka vrednost brzinc iii pad 1'1j.d pritiska treba pril agod iti precniku ccvovovda tako da pad pritiska odgovara 011 " 111 koji stoji na raspo laga nju . pa za to i nepOl:nal ih prccnika.. Ako bi SI. Prva povezlljc pad pritiska i brzinu struja nja . .lIljc' 1 . naravno za od rede ni precrtik cevovoda. Za korisce nje pome nutih jed nacina razl'ijl·II' Sll dye metodc proracllna: metoda smanjc nja brline i me toda konstantnog pad a 1'1 i· tiska.19) iii (JO. Uz poznate sve e lement e kao II prct hodnoj ta cki.23S B. a li sc vrsi rckonstrukcija zbog pro mcnje nih za ll le''''' 1 :1 grejanjc m i usled toga nov ih prot oka i brlina strujanja.! zeit-I" d" 5e u islom vod u dobijc povceanjc protoka za 20% pritisak bi porastao za 44 %. Na os novlI pravca cevovoda .-1 CEtvTRALNO GRElANJE tvJ.:! ~ ) 1''' precnikll je nemoguce. i za zada ti pad pritiska treha odrcditi precnikc cevnc mreze: d = J( Q..Z. ako bi 5e umcsto prc6nib . Pri proracunavanju cevne mreze u praksi sc javljaju tri razlicita silicaja: I..tvJ) 3. Trazi se izracunavanjc pad a pritiska: 2.. I 150 mrn ugradila ccv prccnika 125 mrn. duzin ama svih pravih delova." prccnika cevovoda tako i gubitka pritiska: Prvi slu caj se lako rdava po jed nom od dva oblika jednacina (10. p" d pritiska i protok." sis le ma kod kojih sc pad pritiska pril agodava vee postojecoj pllmpi i kod svih Si. lc lll.21) i (10. TOl/OrOl ·ic PROJEKrOVA II~E POSTROJENlA 2.=RI +LZ=A-+ ( d L ~ d 42 7C P I ) 8Q2 (Pa) (1 ()22) Nnvedene jcdnacinc (10. ' razvoda pare kod pamog greja nja. dru g.VI c lill tim. Poznata je cevna mrcZa sa svi m detaljima. Liska kroz delovc cevovoda koja je fakticki jos nede[inisa na . brzina i kocficije nata tre njll .. wlzi se izracllnavanjc: k".1:1 pritiska. ..19) i ( 10. Trcti slllcaj je najceSci. posto o lpor trc nj a zavisi i od precnika koji se odrcdujc i . s lo je za datak kod svi h grejnih pumpnih sist e ma. vrstc i broja loka lni h <. Protok u jcdnacini (10..

. ud eo loka lnih o tpora je ma nji i iznosi a = 10-20%. Sa prethodno odredenim prccnikom sc radi naknauni proraclln w. izracllnavil 5e prosecni jedinicni pad pritiska R za ce lo cirkul acio no kolo: (10.24).26) gde je Li.24) Pre thodno od reuivanjc precnika se vrsi jednacinom (10. ukupna uuzina cevovllda do od reuc nog grcj nog tc la i natrag do ko tln.23) a deo koje se od nosi na rayne dclove deoniea: {. dok je u kucnim insta lacija ma to plovod nog grcjanja a = 33 %. proraelln sc deli na prethodni i naknadni. U prcthodnom proraeunu vrsi se dimenzionisanje cevovoda.6. A KONI STRUJA N}'( 239 10. l\. II kojoj se pod sllmarna podrazllmevaju zb irovi pad ova pritiska u svim deonicama cirklliacionog kruga koji se uimenz io nise.25) pa sc za poznati prol ok deo nicc prethodno od red uju prt'cnici d<::o nica od recl e nog cirkula cio nog kola (ccvovocla) pre ma (10. kada sc raspo laie sa raspolozivim naporom. pllmpno II silleajll da je zada ta pumpa).z p L R{ = ( l-a )6p = L A-'. o nd a se izdvaja deo napora " a" za loka lnc o tpo re. Kada sc proracun bazira na pozna tom raspolozivllm naporu (grav il acio no grejanjc .10. OSNO VNI 7.24). smatrajuci da je pad priliska posledica iskljueivo Irenja fluida 0 zid ovc cevovllda. sto slcd i iz izraza (10. Kod cevovoda koji ods tupaju od prosccnih. U me todi konstantnog pad a pritiska. Podela na prethodni i naknadni proracun Bez obzira po kojem se od dva pomenuta naei na vrsi dimenzionisanje cevne mreie. zbog skokova vrednos ti stamlardnih prccnika ccvovoda.' (-{2-'- ( 10. Ovaj naknaclni proraclin se vrsi ..26). Na osnovu reccnug sledi da je " rezervisa n" deo napo ra za loka lne o lpo re: ( 10. a { duzina odredc ne deonice. od nos no zadat im padom pritiska 6/1. a dimenzionisanje mreZe se vrsi sa osta tko m napo ra (I-a). ovaj ud eo se nc moz<:: precizno proceniti. Kod proracuna daljinskih vodova.1. j<::r Sll prclhodno usvojeni pn:cnici manji iii neil to veCi od IzraClina tih.imajuci u obzir we loka lne otporc za deonicu prccni ka od rcde nog pre t hodnim postupkom. prime nje nog za svaku deo nicu pos<::bno: ' ( 10..

26) d ata jc u la be lama koj<.TOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE Ve licina lo kalnih o lpo ra se lakode mo ra p rove rili pos to je 11 pre lhodno m pr' lI d · C l1nll proce nje na vrcdnosclI "a".. za gustinu vode od 80 °e. pa ce bliZa uputstva i prime ri lIslediti li Z r ". ccvs i od o ne koja jc prikljucc na na ko tao.240 B. Zavisnosl izmedu je dinicnog pad a pritisk a i proto ka o dnos no brzine strujan j.. vod a i nje ne specificnos ti.vodne i povra tne vode 90n O0c. Me tod sma nje njil brzinc svotl i se na usvilja nje brz ine s tmj a nja 1I deo ni cam.. .II· risle 1I proracunima.: Sc J. PROJElI.Todoro.5-3 m/s Najbo lje je napraviti upored e nje proracun avajuCi pad pritiska za tri razlicit e Im i· ne slmja nj a i l1svojiti o ptimalno rese nje uz ima nje m U obzir troilkova male rijala i Cl1l·· rgije po trebne za pogo n insta lacije. koja va rira 1I zavisnos ti od ko nfiguracijc trase QVI) .~' lavlja koja se odnosc na pojedine siste me. P rora clln zavisi nd s iste ma grejanja.vode na pa ra 20-70 m/s grcjni fluid . Kod vcli kih i srcdnjih cevovoda brzinc su: grcjni fluid .. U sva koj s ledecoj deo nici ce se umanji vali brzina do najma nje brzine u deo nici koja spaja grejno te lo sa cevovo do m. i precnik a pre ma je dnacina ma (10. slo odgova ra slucaju najcesce prililV ' njiva nih te mpe ratura raz.t !'C).to pla iii vre la vo da 0.22) odnos no (10.

a ve licinu priliska u njima diklira le mpe ratura vade. kilo zagrevni fluid . Ovi sisle mi grejanjo se zal o nazivaju i sisle mima visokog priliska . grejni s is le m mo ra da je "zatvo re n". Kada je lempera lura vode iznad la cke ispa ravanja na atmosfe rskom pritisku. U ovo m poglavlju i izlaze teorija i prineipi gravita eio nog grejanja .pumpno grejanje. UVOD Kod dvoccv nih grejnih sislema sva ko grej no le lo je spoje no sa cev no m mreZo m pomocu dva prikljucka : jed an je rilzvod ni iii dovndni i k roz njega slnIji voda u grejno lelo. cijim proucavanjem se vrlo de laljno moze upoznati zavisnos t dimenz ija cevovoda . Zbog toga se ovi s isle mi mogu izvoditi nlvoreni prema almosferi.1. kako bi se u cevnoj mrd i od navao visi pritisa k od a lmosfe rskog i lako s precilo ispa rava nje. Ako . Yod a.11. Kod lo piovodnog grejanja najvisa radna tc mpe ra tura vode je ispod te mpe ra ture isparavanja pri atmos fe rsko m prilisku. po mocu drugog je veza no sa pnvra lnim cevovodo m kroz koji voda iz grejnog le la slnIji nalrag pn: ma izvo m [o plo le. kako ovih tako i pumpnih siste ma greja nja. moze ima li r<l zli cil e lemp e ra lure a li za grejno pos troje nje je vaz no da Ii je pro je klna radn a le mpe ratura vocl e iznad iii is pnd 100 U prvo m slu caju rec jc 0 tzv. pad a pritiska i raspo lozivog priliska sto jc preduslnv za uspeS no projektovanje . Bez o bzira da Ii se radi 0 dvocevno m pumpno m iii gravitacionom greja nju.ie u cevovo d' uklju ce na pumpa koja po buduje slruja nje . Cirkulacij a vode kroz ccvnu mrd u moze se os tva ril i pod ulicaje m ze mljine leZe zahvaljujuCi raz li cilim gustina ma vode u razvodnom i povralno m de lu cevovoda. 2. U lakvom slu eaju se radi 0 gravilacio no m grejanju. 0 c. sli cno k<tn slo izvo r loplo le poveZllje pov ra lni i rilzvodni cevovod . u dru g()m slucaju 0 lo ploj vodi . cevlla mreza moze biti izvede na sa do njim iii go rnjim razvod o m. predslavljaju vezu izmeclu razvodne i povratnc cevne mrde. lada se ko risli naziv . vre loj. brzine struj anja vode. Na taj nac in grejna le la.JI . u Kojima 5C vod a hl adi odaju6 to plo [u o ko lini koja se zagreva . DVOCEVNA POSTROJENJA GRAVITACIONOG GREJANJA 11.

pa sledi: (11. dok je povratni cevovod oznaeenS1i RECK. kao i od ta eke A suprotno smeru strujanja vode.1.Todorovic PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GRElANlE 11. Temperature razvodne i povra tne vode su I.2-12 B.1 !jema grejnog sislem~ sa Ulgrevanjem i hladenjem vade koncenJrisanim . Pritisal P. je konstantan bez obzira na us love cirkulacije vode u cevnoj mrezi. Ako se uoei neka proizvoljna tacka B. F A E R Pp Pr B h hb C K .1 prika2ana je ~e mil grejnog sistema. i posmatra pri zaustavljenoj cirkulaciji vode. i pp. U taeki A uspostavlja se statiCki pritisak Pa koji je jednak zbiru atmosferskog pritiska koji deluje na nivo vode u ekspanzionom sudu E i visine stuba vode iznad taeke A. odnosno specifiena gustina vade. lackarr/Q K i R.1. 1/ Voda zagrejana u kotlu struji kroz ra2vodni dec cevovoda definisanirn tackama KAR. i Ip a gustine p. uz upro~Cenje da je zagrevilnje vode u ko tlu i hJade nje u grejnom teln koncentrisano u taekama K i R.Stika 11. Prirodna cirkulacija Na slici 11.1) (11. pri remu velieinu pritiska vodenog stuba definisu temperatura. do grejnog tela R.2) Uporedivanjem ove dYe vrednosti proizlazi da u tacki B postoji razlika pritisaka koja je definisana sledeCim izrazom: . pritisilk u njoj se moze odrediti od taeke Au smeru strujanja vode prema tacld B.

uliL:a priliska ncslaje eim se lIsposlavi cirkulacija vode <:iji jc smcr strujanja u pr. sc do bija Zit bilo kojll t<lekll pa prcma tome postoji nc kao prilisaL: taae . "'cc kao rilspolozivi pritisak cclog cirkulilcionog krug<l. .sIVamosli ODO se ostvaruje po ccloj visini kotla oonosno grejnog tcla.- he R hr ha h D tpjJp -- . hd - B hk .u . Pod lahum prclpos1avkom dobije no je da postojc dva razlieita pritiska u jedooj istoj lai±i Ta r.iWA GRA I·TTACIOXOG GRFJ. i ponovi izcaeuoavanjc prilisL:a sa abc strane laekc B. Gravitacioni oapor U dosad asnjcm rilZmatranju vclieinc prili.::= -IrjJr A -.-I I'OSTROJE.om (11. smalralo se da sc . V OJ. .adriati ~'Vojc radne paramctrc. Mo sc prclpostavi da sc tempcrillllre i gusline 1I njima menjajll linc<lrno. Pritisak L:oOSlalm'3o izra7 .-----. J)FOC I::VN.~ka koji nastaje usled gravilaciooc sile. 11.4).. f U J ( IU) pos le srcdiva nja go mje jed Dai':ine do bija sc vrcdnost ove r:vliL:e : ( IIA) Gomji izraz je do bije n pre tpastavljajuCi da jc u u:'Vovodu u1:oecna cid.1..'CU pada priliska koji je prouzrokovan savladivanjcm olpor<l strujanju.::::.grevaDje vode i njeno hladeojc dciava u tai±i U .2): ..I I .. do bijajll se sledcCc vrednosli (sL 11.2. -uJacija ida Cc bar 1I jed no m Ire nutku posle zaustavljanja kruienja vode te mperalun:: u 1'3Z\\'Odnom i povra tno m cevovodu 7.1-' hb #4 "& Stika J 1.n.2 Serna grejnog sistema sa VlgrtPanjDfl i hlatJDrjem .ode po risiJri btIa i tela.

o nu a bi tacna fo rmul a za iz racun ava nje raspo lozivog pritiska bila sloze nija. a vod sa mo kru gll koji se odnosi na tacku R3.3.3.6) U llvo m slucaju raz lika pritiska u tacki B jc: ( 1 I. 3. Cevovod sa vise cirkulacionih krugova U pra ksi. ) s lim sto " oznacava vis insku raz liku izmedu srcdina ko tla i grejnog te la. pri Ce mll Ce plljedine d eo nice b ili zajednicke za sva tri o U njima Ct· 11 \ · lovi struj ilnjil Zit sve bili jed naki.1 C£NTRALNO GREJANJfO ( 11. sis tc mi ce ntralnog greja nja se sastoje iz vise eirkulaeio nih kmgovil koji imaju II jed no m d e lu zajednicke vodove. t.. dtk jed naki.1 1J vod GKAB pripad a svim kru govima.2-1-1 1l7'ot/orcm"i PROJEkTOI'~ 1 'JE POSTROJENJA Z. ras po lozivi pritisci grejnih tela su raz lil' il i i iz nusc: coer -- B - C D -- Rl R2 --< A R1 R2 hI r h2 i h3 K G F E K Slika J 1.d. Tn v:li i i za princip st ruja nja vode .1. Za gTejna te la RI> R2 i R3 na se mi na sJ. pa su jed nake te mpe ra lure i gllst ine vode. a vodovi Be i FG o nima u kojima su tackc (Ida· Vil m : top loto m R2 i R. Uko liko pro me na nije linea rna nego krivo linijska.3 Grejlli sis/em sa vi. .des no) -:i rkll ' Iilcio na km ga.fe cirklliaciollilz kmgova . Ova Kav sloze ni siste m se moze izd vaja ti II tri nezavisna (s lik a 11. 11. koje li Z pre t· pos tavku linea rne pro me ne te mpe rature po visini ko tla i grejnog te la preds tav ljaill taeke zagreva nj a i hl ade nja. slo znaci da su i priras laj i odnos no gubici pritiska. Za ne ma ruju ci hlade nje vode u cevovod ima i zadrzavajuCi isti te mpcraturn i pad II svim grej nim tclima iz se me sa slik a 11.

6. ali to su vrednosti koje se postiZu samo pri spoljnim proje ktnim uslovima koji su re tki. Medlltim. Vise !t:mpcrature razvodne i povratnc vad e cine cia je srednja tempe ratura grejnog te la visoka. pa je njegov oseeaj ugodnosti znacaj no po rc meCen. Pri visim temperatllrama od 80 "C do lazi do uglje nisanja ces tica prasine na grejnom telu . Kod gravitacionog grejanja raspolozivi otpor je veCi pri v. T() prakticno zn ati da ee de lovi ccvovoda koji pripacl aju svim kru govima biti pocldc ni onom najne povoljnijcm (vid e ti lIputstvo za c1 ime nzionisanje cevne mrek).e mu se nadrazuje: sluzokoza disajnih organa. 11.·j 2-15 I'll. ) I'll.2. srednja te mpe ratura vod e u grejnim te lima je u prose ku dosta niia je r su srednje spoljne tempe rature u grejnom periodu znatno iznad projektne vrednosti (za klimu Beograda ona iznosi od 3-5 0c). pa se dobijaju cevovod i malih precnikil i jeftinija cevna mreZa.1I.Cim razlikama razvodne i povratnc temperature vade. projc ktnim uslovima . ImajuCi sve ovo u vidu doslo se do korisee nja te mpe ratura 90nO "C u tzv. Tempe ra tura rilZvod ne vade iz nad 100 °c Cini da je siste m visokog pritisk. i povratne I" vade je ustva ri o ptimisa nje uzimaju ei II obzir sledece posleclicc ovih te mpe ratura: 1. zatvoren siste m. pa tako kru g grejnog tela R3 ima vcCi pritisak nd kmga grej nog tela Rz. Veliku 61 znaci smanjeni pro tok vod e kroz cevovod i gTejna te la. one se povlace strujanjem vazduha i covek ih udise. 3. pa je izrilZe niji e (ckat prenos a toplote. =g"1(P p -p.I" uticc na povrSinu ocl nos no vclicinu grejnog tela. Srednja tempe ra tura vode l! grejnom te ll! je 80°C sto nije povoljno za us love ugodnosti. 5.sava nje m prescka cevovoda. kmg tela R3 je duzi pa voua prelazi duzi put struj anja. TEMPERATURE RAZVODNE I POVRATNE VODE Izbor tempe ratura razvoclnc I. Temperaturska raz lika 61= I.8) Ovi pntisci ostva mju cirklllaciju vode s tim sto wei ras po lozivi pritisak imaj u knlgovi sa visim grej nim tclima u odnosu na izvor toplo te. =g"l (pl' -p. 2.p. ~ t () za hteva pose bne me re obezbecle nja i tzv. napro tiv prima.. sto ima za posledicll manjll grejnu povrsinu . sto sc cini pode. Prakticno. pri (. Medutim. ) ( 11.t. 4. sto ope t znaci niZu srednju tempe ratum grejnog tela. V I·VCFYNA POSTROJf:NJA G /?-1 VITA C IONOG G RFJ. . i da covek koji ~e nalazi u njegovoj blizini ne moze da odaje zraccnjem ncophodan deo svoje telcs ne to plo te vee je .-1 NJ. visa srednja te mpe ra tura je od uticaja na veclI te mpe raturnu razliku izmedu grejnog te la i okoline. Za to se mora pad pritiska 1I svakom kru gll prilagod iti raspolozivom. Temperatura razvodne vode od 90 nc je najvisa moguCa ispod temperatura koje Sl! bliske te mpe raturi kljucanja. . nd nos no brzine struja nja. ) P II ) = g"3(p" . a time i na njegovu cenu.

razlika gustina povralne (P) i razvodne vode (r) (kg/m ) (tabela 11. Zato se proracun deli na prethodni i naknadni. Ustaljemicirkulacija biee od trenutka kada se uspos tavi IJrzina slmjanja pri kojoj je potreban ·napor za takvo strujanje jednak raspolozivom. tzv. Prema tome.dec napora koji se tro~i za saviadivanie svih mesnih otpora (Pa) LRI .Pr. (Pa) iii (N/m2) h . slavine. raspolozivi pritisak za cirkulaciju vode iznosio bi: H = hg(p p - Pr ) (Pa) (11. na cije savladivanje se tro~i dec napora. Mesni iii tzv. grejna tela. 9) H .10) gde je: 2:z R I . kroz ventile. 1I mestima gde se cevna mreza raeva iii spaja itd. jedinicni pad pritiska (Palm) . Ukupan napor se rnoie predstaviti kao: (11. pa tek onda sprovesti precizan i konacan proracun cevne rnreze. iIi tabele u dodatku) Us led razlike gustine povratne i razvodne vode .dec napora koji se tro~i za savladivanje otpora u pravirn delovima rnrde (Pa) ili (N/rnl) Da bi se znao napor potreban za savladivanje pojeidinacnih otpora neophodno je poznavati pribhlan precnik eevi. lokalni otpori javljaju se pri prolazu vode kroz krive delove cevi.Todorovit PROJEKTOVANJ£ POSTROJENJA Z.4.jedinicni napor za savladivanje otpora pri prolazu vode kroz pray dec cevi dcline 1 m. . Z a grejno tela na slici 11.duZina cevi (m) .2-16 B.visinska razlika izmedu sredine radijatora i sredine kotla (m) 3 Pp .. U prethodnom proraeunu raeuna se sarno sa naporom za trenje u pravimm delovirna cevne rnreie.ra.f CENTRALNO GREJANJE 11.1.3. UPUSTVA ZA PRORACUN Kod vodenog gravitacionog grejanja sila pomocu koje se obavlja cirkulacija vod e kroz postrojenje javlja se usled razlike gustina vodenih stubova u povratnim i razvodnim ce ·ima. proracunom treba najbriirn putem doci do velicina precnika cevi.(raspolozivi napor H) dolazi do stmjanja vod e kroz cevnu mrdu.raspolozivi pritisak (napor). Napor se tro~i na savladivanje otpora koji nastaju pri strujanju vode kroz pr~ve delove cevne mreze kao i na savladivanje mesnih otpo. uzirnajuci da se 33% od raspoloiivog napora tro~i na pojedinacne otpore.

3 58.6 140.0 70..1 65.33I-l + L [R (Pa / m) R= 0.4 ORA JlI TA CIONOO O UElA NJA 147 _ .0 149.9 72.2 60.7 137.1 63.3 104.1 122. 4 Raspoloiivi trapor kod gravitaciOllOg gre}tlog sistema Tubela ILl Napor u Pa (N/m2) kod gravilaciollog grcjanja po 1m vcrlikalnc ccvi Povraln:l Temperatura f:lzvodnc vodc voda Q C 60 65 70 75 80 85 90 95 100 80 111.67H L[ (11.5 198.6 110 315.4 204. DJlOC EYNA I'OSTROJ£NJ.8 131 .2 161.7 190..6 Kao osnov la dimenzionisanje ccvne mrczc sluzi jedinicni pad pritiska R.9 127.3 94 .4 155.5 97.3311 I-l = 0.0 226.3 262. r I .=-_-1 .2 106.7 95 208.0 173.7 90. .II .~c prccnik cevi.9 183.-' -1- I - J Slikn 11. jc: L2 =0.8 234.8 290.0 67. Za slrujno kola gn:jnog tela ciji jc raspolozivi napor I-l.5 254. koji indirckIno dcfjni.11) U ovom racunu poslo se od prelposlavke da je jedinicni pad pritiska R konstantan za celu cevnu mreZu posmalranog grcjnog lela.1 167.8 85 143.8 90 175.-<>-- Pd I I I Pr -C I .2 217.7 100 243.8 86.7 IDS 279.4 101.2 116.

1 :1 ) Proto k vode kroz ecv se za te mpe raluru vode 90nO °C i specificnu to plo tu C!. 'l" il i t. 11 ka d gravitacio nog greja nja manje vrednas ti jedinicnog pada pritiska R. Tabele za proracun cevne mreze U pri logu knjigc SlI labe le za proracun cevnc mrcZe. Jcdinicni raspolozivi pad pritiska iznosi: R=-= 4 16 64 Pa m Ko licini to plo te od 32500 W odgova ra maseni proto k (pre ma 11. Raspo lozivi na por je 64 Pa. brzine struja njil i jcdinicni napo n pr iti s ~ka R (Pa lm ). Z~ celi cne i ba karne ccvi. Kroz cev t. to se kod prll raCllna ovog grejanja vise ko riste strane sa niZ im R.c podat ke a top lot no m i mase no m pro lo kll vode za raz lik u razvodil villi. V rednos t mase nog p ro toka moze se izracllnati iz kolicine to plo te kada sc In. . Todorovic PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZII CE/lrrRAL NO G REIA NJE ~ 1. 12) (11. 1.= 4. P rimer 1 D ime nzio nisa ti pravll cev du gu 16 m. Tabe le (I V i V) prime njuju 5 C i za gravitaeio no i za pumpno grejimje. od 20 K i l K.1 tGmpe ril tllra razvodne i pavra tne vade: (1 1.1 -1) ko me je Q II (W) . Pos tn '.3. Resenjc Pos to jc cev prava.1' B. a povratne 70 nc. ne ma mesnih o tpo ra .2-/. le sadrl. pa se say raspo lozivi napdl' ttosi nil I rc nje II pravim de lovima cevi.4): m=32500 · 0 86 =1397 kg /h 20 . ako je ona deo postroje nj a vode nog grc'ja nj:t u ko me je te mpe ra tura razvodne vode 90 °C.Jll"ti ko licinll to plo le od 32500 W. 186 (k1/kg K) racuna pre ma izrazu: Vllt! L' 111= lL · 0 86 (khg ) 20 ' II (11.re ba pn.

za precnik 6-1. Usvaja se ova dmga.3 Palm Oa bi jedinicni pad priliska bio kao sto je prethodno izracunato. Prcthoelni proracun sc sllstoji od izracunavanja jedinicnog pilela pritiska za strujno kolo svakog grejnog lcla. a obuhvil\a i grejna tela. Uspo nski vodovi se crlaju redom prcma brojevima Kojima S\l obeldeni \I t:rteZirna horizonlalne mrcZc u Kojima ih trc ha lakodc \lcrtati kilo i u osnovama svih spralova.2 nun.2 nun traii se najbliia vrednost sLvarome protoku i nalazi se da je L o 1420.3.2. Oa bi se uslanov io laca n jedinicni pad priliska. deonica. knja prcdstilvlja ccv jednog datog precnika kroz koji prolilZi konsLanl a n protok grejnog f1uida .7 nun i 1580 kglh. postroje nje i7.8 Pa S LO je milnje ad raspolozivog napora koji iznosi 64 Pa. kao i kolao. odgovarajuCi protoci torlOk. Crtezi i seme za proracuD Poslo se prvo lIcrtajll horizontalna razvodna i povratna mreZa. usvoje na jc prva cev veceg precnika. rilzlik e izmedll sredine kotla i sredine svakog pojedinog tipa rildijatora za svilki sprat. grejna tela se lIcrtavaju tako kako se vide kada se posmatraju iz proslorije u kojoj se nalazc. ako je ' . PomoclI lako dobijenih vrednosli za R. veea dime nzija./9 U I~bc li V za R = 4 Palm. visinsk<:. lrazi se najbliZa vrednosl proloka od 1397 kglh. biti potreban stvarni napor H=16x3. T o SlI vrcdnost i 11 50. kao i nil povratnom kraku zasun . grejnil L e la. tabela VI 1I prilogu. Osim crteza horizontalne t:evne mrde.2 nun i duzine 16 m. DVO EV II POSTROJENJA GR:A VITACIONOG GREJANJA 2. Ovoj vrednosti odgovara brzina strujanja 0.13 mls i stva rni jcdinicni pad priLiska R=3. Posto takve ccvi nema.:dvida se i na T<1zvodnom. kojoj odgova ra unllLrasnji precnik 56. Nil usponsk im vod ovima pn. .2 mm.II . kao i prikilz mreze za odvodcnje vazduha iz postrojcnja pomocll cevi precnika 3/8". Se rna obllhvala i vezIJ kotla sa ekspanzionim sudom. U tom c1elll proraclina mo raju sc odredili koeficije nli mcsnih otpora. Nil Semi lIsponskih vodova obeldavaju sc deonice. R = 4 Palm tre balo bi da postoji cev nekog precnika izmedu 56.7 i 64. 11. Izv. U odnosu na usponski vod.vcdc no kilo sistem sa donjim rilzvodom.3=52. potrebno je nacrlati i semu lIsponskih vodova . 1I ko loni z~ precnik lInlltrasnjcg otvora od 64. odredujll se prethodni precniei i zal im sprovodi n<tkn adni dec proraclIIla. kao i brzina stmjanja vode kroz cev. Ova serna se t:rla u razmeri sarno po visini. oznaci se svaki njen dco. zhog evcn lualnog iskljucenja vcrtik ale iz rada postroje nja . Zbog toga ce pri stmjanju vode 90nO °C kroz U5vojenu ccv precnika 64.

250 lJ. Postrojenja sa donjim razvodom Prclhodni prnraclln . a 1I povratnoj 70 "C. pre lazi S<.8.j nog le la celog pos troje nja . kod ra('.5 T . Ako sc kod kOlla cevna mrcZa raev3 II dye granc.-.c r(ik a le). kao i vre dnosl otpora zavisno <lei br/. a ne Zil krak a (dconi c" zbirnog prolo ka) . nije od kOll a.ine slrujanja grejnog flu ida.3.j". Tabela za odredivanje mesnih otpora U labe li VI dali su kooe ficij e nli mesnih olpora. [-l(l r iZO nt a lna i ve rlikalna cevna mreza date su na crteZima 11.5. nijcg grcjnog tela za lu granu.raeve cev/le mreie Primer 2 D imenzionis a Li cevnu mreZu poslrojenja za centralno grejanje sa donjim razv. . opel sc pocinje a d najncpovol j. Te mpe ralura vod e II razvodnoj mrezi iznosi 90 °C. me· sni o tpori se uzimaju <.3. po<::injuCi o pel sa najnepovoljnijim le lo m nil (o j vcrlikali i lako redo m. b b a b a b Slilm ] 1. no m ccv i za celo poslrojenje.6.7'x/oml·j" PROll:XroVANJE I'OS TF<OJENJA Z4 C£NTRALNO GR£JANJE 11. 11. koja je vee proracunala 1I okvirll prve strane siSl<:mi' II kolu najnepovo ljnijeg gr.vanja cevne mrcze.) dom.poCinjc sa izracunavanje m jedinicnog pada priliska Zit s lruj no kolo najnepovo ljnijeg grejnog te la.3.{v.slika j 1.: 1li1 dru gc lIspo nske vodove . Ne lreba izgllbili iz vida da iz kolla po<::inje razvod jed . i 11. Prilikom odredivanja koeficije nala mcsnih otpora. To je najcesce grejno lela horizontalno najud .a krake b (deonicc manjih protoka).4. a koje je visinski i najniie u poslroje nju.t/. Kada sc zalim izra!': u!1i1 R i za os lala grejna le la na isloj verlikali. slo tesl!) hi · Vii U praksi kad a se prede na proracun druge sirane.

··----·····----···... : 8 i8 om m ... :\ e) - 0) . D VOCH 'NA I'OS-rJ?OJCNJr l G RAI·n >l ClONOG G I?£lA I JA 25 1 8 ~ @ !E) ic..0 ·' 1 1(22) :..... • 0 Slika 11.....1 --_ ....7 I'rikljllcci grejllih Ida .. .J .....-•••••• ! I C ::) 5050 5050 ~ 1T' _ .·······. . : -_. f..I I . : ® 14 150 21950 1 • __ .1.6 Horizonlalnu cevlla mreia lJSI"a{SI(I VOD GREJNO TELO f------. Slika 11. _......----0 GREJNO TELO USFaJSKI VO 0 . I : '" I 18 : I ~ om 9 . __. ···········-··0 D I @ ~ .

-... N U) o o '-- o ." r .252 B.. " -. 006t' g .~ ® . I~ "" Sliluz 11." r ." ..8 Serna /lspoTlskih yodova ZJl primer 2 . Todorovic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO OREJANJE _ .. N 2 L-- L.- :} I v i/ / v or-o .. .-__r .......: . .. I .. Q -- f ...

2 1.2.7. 11 · 14.0 3. R Raspoloiivi pril isak Za I rcnjc u pomcflut im dconicam:l U deonicama 1.4 5.2 3.1 Po 1=15.8 Po 0.6 x 122.2 6. 7.8 m R = 296.1 Pa 7.4 7.4 7. 2. 3-6 preoslaje Duzine deonica 3 .1 m prel hod no je vee ul rosello Za Irenje u deollieamo 15.4 1.1 : 23.1) Za trcnjc II prvim dclovima oS I<tjc Ukupn.8 lcdinicni pad pril isb b)"olo grejnog lela 103 deonice 1.11 .II . 8 ukupne dllzille 21. 2.19 Palm H = 6. DVOCEVNA POSTROJE ~A GRAVITACIONOGGREJA NJA 253 Tobcill ll. 8 ukupne dui inc 7.6 Pa 21.4x9.8 : 8.dconice 1.D 1.8=491.19 = 68 Pa 145.6.0 6.Ox122.2 m Po R = 213.1 1= 23.2 3.3= 733.10. 8 Ras poloiivi prilisak (Iabel a 11.7.3.0 6.67 x 733.1 : 15.0 1.lI Prcglcd dnzina dconica Broj deonica 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Duzina (m ) Droj dconic.0 x 122.2 Prcthodni proracun Vel1iknln 1/ a)Slrujno kolo grejlloglela 03 (Ilajnepovoljllijc) ·deonicc I.0 = 9.8 = 33.8 Po 1= 8.0 1.8 Raspoloiivi prilisak H = 6.2 1.4 m prclhodno je vee ulro!eno Za Irenje U dconicama.0 5.4 1.2. II . 14.6 x 31B = 213.0 6.0 1.6 lcdinieni pad priliska H=2.0 1.4 3.6 10 11 12 13 14 1. 15-1 8.67 x 318=213.7.2 = 9.1 15 16 17 1H 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 Dui inn (m) 20 1.9.14. dulilla deonica 1.0 3.19 = 194.8 I.67 Palm eI) Kolo grejnog lela 104 .11.14.3 = 318 p" O.Om R = 145.73 Palm c) Kolo grcjnog lela 04 deonice 1-8 RaspolOiivi prilisak Za Irenjc u pomcnulim deonicama U deonicama 1.0 1.18 ledillicni pad pririsb VC l1iknln III H = 2.3= 318Po 0.6 x I22.4 1.8 Po .3 = 733. 7. 2.2x9.

9:10.8m I? = 297. 7.0 . 19= 461'" 167. 03.3 Irenjc 1I ciconic. Tod()ro!'it PROJEKTOVANJE POSTROJENJA 2. 26 Jcd in iLlli pad pril is. koji SlI izracun<lti u pre thodnom proracunu. 11 Palm Na knadni proracun Na knadni pro racun se sprovodi pO formlllarima_ Dco formlllara se pupunjava po· tl acima iz pla na cevnc mreze.8: 491 "0 7.6 x I 22.1 0.Ox9.8= 27.8= 49 1.4 m U dconi mma 3 i 6..= 300.7 Po 68+ 125.7I'a 297.1ma 9 i 10 D uzin3 dco nica 9 i 10 Jcdinicni pad prilisk.2 : 8.67 x733.1 Po dlli inc 5 m Prcnsl:ljc loa Irenjc u dconicama 19-22 Dllzin.4 P.1 : 15.8 = 34.Ox9.1 9= 46 Pa 13. 102 i 103.4 Pa 46 + 145.001 U kupno je ul roscllo rrcest'lje 1. sa opisom olpo ra..1ma Preillod no je vce IIlrokno II dcolli""m" I. dui inc 13.3 .4 01 R= 167.67 x 318= 213.9 Pa I = 10.1 CENTRALVO GREJANJE Za I rcnjc 11 pomCntll im dconic.0 x 122.] dcollica 19-22 Jccl ill icn i pri lisJ k f) Kolo grejllog Icla 102 .25-1 B.4 m) .4= 10.21'" 8. U ovo m pre me ru proracunaCe se de taljno ko la grejnih tela 01 . 8 Raspoloi ivi pril isak Za I rcnjc u pomcllLII im dcollic.581'a/m VCl1ikn ln I c) Kolo s rejnos lela 0 1 . 22.85 Palm Z:l Irenjc II pomcnu tim dconic. Prcgled koeficijcDatB mcsoih olpora: deo oica l ·kolao · Iuk.8 Pa 0.4 = 19 1. Preoslaje za I rCllje II dcoll immo 23· 26 Dui ina dconica 23 . R Rnspolozivi pril isak 5 x 9.8 m R = 300.1mn Prcth odno jc vee lI(rosena /I = 6. 19· 22.08 1." .ukupno ut rOSena 5. 19. 8 dllzine 7. Koe ficije nli mcs nih o tpo ra.3= 318 Pa O.4 x9. r/d=1 <leoniea 2 2.6 Pa (I = 5 m) tlcolli"" m" I i 8 (I = 5 m) dconi"" ma 19 i 22 (I = 13. tleonice I. 19 = 68 Po 13.67 x733.1ma Prc th odno vee ulroscno u dconicclOl<1 I i 8 ukupnc J-J = 2.4X IO . os talo se proracunava polazcCi od jedinicnih paduvil pritisa ka.67= 125.5 Q.7 = 193.23· 26.85= 145.l 3. dati su u pose bno m preglcdu po deonica ma. 2.3 = 733. T rai:va suprolan smer odvajanjc Wo/W= I . dClInice I . 1 I'a 1 = 15.

2 1l1ka .-B c1.0 U 2.lW= I..prolazni ven lil <!. IS 0.T raev3 suproto ll smcr. sClbiranjc VJII =0.2 1l1 ka .zasun Q.6 !l.6 d eooir.. ouvajanjc 0.2 1ub 3.T ra&a suprolan smer.79 dcooi .8 2. sabiranjc 1 -.7. odvajallje Wo/lV=O.3 dcooica 20 .0 dcooica 19 .W=O.0 4.!V=054 tioid=0.Q 9.0 d.prol.5 1.0 d co nic.5 0.6 bQ 3.4 2.5 1.77 .J 3..0 Qd 3.9 1.IcI=O.2 1uka .6 . odvnjanjc Hlu !w= O.5 1'. odvajanjc WuIW=O .0 1.2 luka . 16 .Z.T rac"V.izvueen ko mad (za o lJilaza k deonicc 12) . 1 1.6 1.2 IlI ka .l suprolan smcr.0 w"lw=O.21 uka .64 .6 ..88 .8 3. 1 dconica 17 ..0 dcnnit-n 1-1 .1d =O.79 ..II .lI nakrsno salJiranjc I-.1SU II .5 1. pro laz 2 0. DVOCEVNA POSTROJENJA G RAVITA CIONOG GRElANJA dconi cs 7 ~ 255 T ra~ slIprotnn smcr. prolaz W.0 .'tzni ventil .5 (l.T ra&.3 1.'Y.T meva snuimnjc HlJ/""' :::: 0.T rat.unakrsno odvnjanjc Wu/1V=O .67 dc onica 18 .}..una krsno oovaj:mjc./t1 = 0.IlIk dconicft 11 0.1d = 1 35 dconica H .0 1. 1S UIi 2.0 .!(rcjno telo dco nirH 13 fd 11.una krsno salJi ranjc.W=O. 12 ..5 1.54 dold=O.5 .2 1.64 d.0 wu1w = 1.

0 11. oovajanjc W..ld = 0. Todorovic PROJEKJ'OVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE .0 2.5 <leonia 22 • zaSUll · 2 luka 0.2 luka .0 4.izvijcni komad (za obila7.5 1.0 dcon./V = 0.5 4.0 0.IMI=2.Q 2.0 U 8.3 l.IW = 2.l.9 deonia 23 · T raeva pIOIa7.2 1uka . .35 d. U ovom pregledu paraleino su dati koeficijenti mesnih otpora i za promenjen precnik.256 B.6 1..0 10.0 4.5 11 .zvijen xomad (za o bilaz.prolazlli vent if .4 <lroniao 21 .T raeva prolaz.67 1.8 U 12.grejno lelo 4.0 4. sabiranjc V.3 1.2 <lconiCll 24 · T raeva supro 13n smer odvajallje Mlu/tV -2 luka .3 1..3 .2 o Napomena: .ica 25 .54 d.lV = 0.T ral:va silprotan smCf. sabiranjc tV. = 0.grcjno Iclo 0 =1 1.l! 3..k dconicc 19) .0 U 9..0 ""u/Ml =0.5 l..ld = 0.prolami vcnlil .T raeva sabiranjc tV.0 0.1 <lconia 26 . sabiranjc ~. Ukoliko je u naknadnom proracunu za cevnu rnrefu menjan preCnik neke deoniCC.ak deonicc 23) · T raeva suprolan smer.

1 1.5 2. KOIO greJnog lela OJ.9 17 51 0.Tabe18 71 .3 3.0 5.. 391 9d 9d " 91111l 2100 2100 9100 14150 21950 " " 12 22 26.0 3.~ - 656.0 Z (p.R (Pa) 0 H 0 Z (Pa) ' ·R (n _/'I) (Pa) • 19 20 .ls) R (Palm) m '.900 0.5 7.0 13.4 1+59. 136.5 1315.' < 318Pa Kolo grelnog lela 102.5 11 .1 15 19 '. 7.3 11. 19. Raspolotivi prilisak H _ 733.' 1. Masonl Duzlna cevl d protok p rolok oonice (kg/ll) I(m) (Wj (mm) b w (m/s) R (Palm) I·R {Pal H Z (Pa) d (mm) k w (m. 11 15 15 3.S 50 'L"R+'LZ Sa IzmenJenom deonicom 8 + - 0.' .5 7.5 i 24.S 0.' 0. B Jedinitn! pad prillska A _ 33.6 28.17 " " " 22 " .5 33.05 I 3.9 74.2 b .' 1.4 306.73 Palm .0 3.5 7.10 3.8 +37.2 + 47. 1 1/4 '. Raspolo!ivi prilisak H u deonicama 1.0 1.2 14. 7 21.6 3.' 11. pfe~nik NAKNAONIPROAACUN SA PAElHODNIM PRECNIKOM SA PAOMENJENIM PRECNIKOM CEVI RAZUKA conica Top!.15 I 22 I 153.4 +47.22 0. 112 1/2 0 207 73 0 387.0 1.6 VERnKALA II.4 + 35.8 I 118. 1/2 O .2 0 I 107.4 13 " 7 391 • I 15 16 17 60.11 0.111' Prelh. 14.6 .0 1.14 0.1 Sa I2menjenom deonlcom 24 I I I I .0 6.' I pI~isak I 0.3 55.1 130 '0 3.5 5.9 I Jedini~ni p q VERnKALA I. 175..07 0.7 + 59.' 2. p q Jedinitni pad pritiska R _ 9. IS 0.0 5.8 Pa u deonicama I. 34.5 126.07 0.8 Prigu~il:i 100 Pa Tabels 11 .I 'R+'L Z " "".0 0. . D (POI) I • I 2 .8 336 LI·R+'L Z Sa izmentenom deonicom 20 + I 31< 259.17 0.9 74.0 1.13 • .6 1/2 0.5 +1 4.8 20 267 'LI'R+'LZ- 359. 9" d 2.2 I J 6OSO I I 3.1 0 11 11 12 70.0 36. 626.13 0.7 + = 832.11 Palm Utr0$9no u deonicama I .5 5.22 0 33 I 120.22 0. II.6 60. RaspoiolM plilisak H '" 318 Pa 21950 14150 0.2 31< 1 1/4 5. .9 1.0 2.19 Palm 60 0. 1/1 IZ PLANA MAE1:E Prelh. 7 < 7.5 I Ulro~eno I 210 105 1.2 3. 3.19 Palm 9.KoIo grojnoo lola 01.0 5.3/4 I 0.5 < 733.4 26 280 ".' 3.0 • 50 t 114 I 9 '.5 + .ls) R (Palm) m . 1 75.0 19. D (POI) I I 36.2 '.3 112. S " " 280 32SO 32SO 6OSO 25 140 '" "./'1) (POI) Z (p. pretnlk Mesenl Top/.' 21 22 I7SO 7800 ". 9" '. Duiina cevi d eonica prOiok prolok ~~ICO (k g/h) I(m) (mm) ~~ IZ "'LANA MREte NAKNADNIPRORAtUN SA PRElHODNIM PRECNIKOM SA PROMENJENIM PRECNIKOM CEVI AAZUKA w (m/s) R (Palm) ' ·R (Pa) h 2.3 '.14 0.( I 3.8 Pa Jedinitni pad !Xitislca R . 22.8 pad pritiska A .2 1.0 Z (Pa) d (mm) w (m.' 24SO "'0 '900 1/2 " 21 0 ".4 0. .10 7800 1750 336 7S 7S 7.3 +7.3 9.0 3.4 I . Utro~eno d • 1 \{4 I 9 h 318Pa .0 39." I . ·R (Pal 0 H 0 Z (POI) '·R (n ...3 11.11 so SO 33 so SO 112. 9.5 31.4 16.l3JI -- -.. Aaspololivi H _ 733.0 1.0 9.7 I < 318Pa 1<010 grejnog lela 103.0 1. ". 2.2 7.22 256.5 3.0 131 .6 ' .5 '.8 127.' 55 + 11 .' '" 1.5 9.6 0. 11 0. I 'I.0 1.

a time i stvarni rilSpOI07 . O bzirom na izloze nn.1.1. POSTROJENJA SA HLADENJEM VODE U CEVNOJ MREZI v 11.gornja razvodna meda jc izolovana .II .9 objasniec sc izraclInavilnje m stvarnog napora. Podaci vazc liZ skdeec pret postavkc: . je r se s matnlln da je voda na ulazlI u grejno telo iste temperature kilO i voda nil izlal. Usled tog<l je veea razlika gustine vode u glavnoj vertiblnoj razvodnoj cevi i II ostalim dclovima strujnog kola 1I0ecnng grejn)g tela.glavni IIspon. prema semi na slici 11. sobne temperature 20 °C . kao i lJ horizontalnom povr<ltnom ccvovodu EF nema gubitaka toplote. kau i izolacijc ostalih vertikala . Postrojenje sa gornjim razvodom LJ uu sada imdim prorilcunima ccvne mreZl: nije uzeto II obzir hladenjc ccvovoda. Z<l kolo grejnog tela koje je prikazano na sliei 11.lVljajll nize tempe rature voue i u vertikalnim vodovima.) dobija sc dircktno iz tabcle 11. kod gornjeg rilZVoda horizontal na razvouna mre?a najCcsee prolazi kruz prostorije niZih tempcrilturil (hladan tavan).MA GR. potrebno je osim protoka puzoilvati i precnike ccvi. Mcuutim. pa se kod ovakvog postrujenja javlja i veei raspo lozivi napnr.\'JA 259 11. za najbliZi i n<ljdalji vcrtikalni vod . dodajuCi dopunski pritisak /)J I: Razlika J:(p p - p.1. Zato se za prelhodni proracun raspolozivi napor odredujc isto ka o i Z<l do nji razvud.9. kao i 1I povratnoj horizontalnoj mrcZi. OJ '0 EVNA POSTROJ/. Pri tome se smatra da u glavnom vodu FB.temperaturni pad u grejnim telima je 61=20 K .lI iz kutl.~ki . posto se j. kao i ccla horizontalna povratna mrdil se ne hladc .4.temperatura razvodnc vade I. sto jc n:alna pretpnstavka. = 90 °C . U ()st illim dclovima prikazanog strujnug kola cevi se hlade. Vrcdnosti dodatnog napora date su II tabclama ILIV i I LV.-1 FrJ:~ CIONOG G RFJA . a dodatni napor zavisi ad hll- rizontalnllg udaljenja usponskog voda koji se proracunava od glavnog usponskog razvodnog vuua. koje 115tvari te k treba prorilcunati. posto je ovaj deo ccvovnda dllbro izolovan i nalazi 5C u prostoru vise temperil ture.visina spratova je 3 m .4.ivi nap~ r. La knln grcjnog tela 1\.te mperatura lavana oo e. Ovo zanemarivanje toplotnih gllbitakil u ccvovodll gotovo uvek je opravuano knu sis te ma sa uonjim razvodom. tako lIa Sll toplotni gllbici II mrezi vcCi i ne mogll sc zanemariti. raspolnzivi napor bi iznosio: Da hi mogli da sc mlrede toplotni gubici u pojedinim deonicilma.razvodni vod.

VreLi nosli iz tabele 1 1.Vlllu kojoi su podaei dat i p rc ma dc ktll hJ aele nja. U sllll:aju L1 a se na spra tu ne nataze dva grejn.r. povrsine se povecavajll. r A ~ . Korekture za p ro toke vode kroz grej na teta koji se raz likujll ()(I 50 kg/h. prc ma tabcti 11. Ida.9 Cevlli sis/em sa gomjim razvodom Vr dno~li za ve rl ika le izmedll najblize i najudalje nije. merod . u prime tno razlii'. N .260 IJ. Uko likll kroz pojedina grejna tda prntii'. odnos no zavisno od udaljenja pos ma trane w rti. VII..TodofV"i i PROJEKfOVANJE POSTROJENJA 7 . pod a tkc u tabe ti l1.A CENTRALNO G REJANJE .1Zl1 iz njega nae ad predvide nih.---Ps I --- J E F• -l() . pre ma kojima je grej no telo i dime nzio nis ano. ite ko tii:ine vode tn·lla rai:ul1a li sa prosci:no m vrednoscu svih grejnih te la na pOS ma lrilnoj ve rlikati.V vaic za izolova ne cevi 1I ztjebovirna 1I zidu i 10 i za L1 rllgl" tc mpe ra lurne padove u grcjnim tctima.!V koji Sll d<l ti za ne izoJovanc cevi. uvode se pre ko multiptikacio nog koeficije nta ..r.- J Slika 11. / /// /////"0// -. svaki ko ti i:ino m vode od 50 kg/h. il oel 20 « knd ieije ntima iz tabd c II.na sva ko m spra lu iz jed nc ve rlikalc snabdevaju sc top tom vodo m dVii gn':.in. Medutim..r. grejn. . .iz Iabcle 11 . trc ba korigovali lIkoliko je te mpe ralllrni pad raz lii'.- P3 (") . .wna je po lovina slva rnog pro toka vode.tjblizu i najda J ju vc rt ika lu za ud a ljenj. izracunavaju se Jinea rnonl in le rpo Jaeijo m. B ~ P2 p.I I :P 4 I '<t . .r. ncgo sa mo jed no .k aJe a d gJavnllg lIspll nskog voda. Z bog loga SIO je usted hJade nja cevi le mpe ra ture vode na utazu u radijator i izl. U tabe li se proec nlualno poveca njc navoeli za n. VI. Poveea nje sc vrsi proce nllla lno.r. najdaJjc vc rl ikale do 30 m i pre ko 30 m.l te la.

. 265 '51 2<l6 ' 37 '16 18. 579 539 . <13' 392 343 '" 314 213 preko3 38' . .I ". .0 '" 50' .. '" 255 265 '05 . ' 37 226 " ' 07 . '12 . 00' 50' 510 46' ". pNO ""..\8 " posl.02 ". . 382 510 01' <13' 588 559 520 392 353 31' . 00' 363 333 ".N Dodstni napor u Pa za dvocevno gra vifaciono gr8ianje (vertikale neiz%vsne i pored zids) B ." .. ..Tabels 11 . 50 "". ' \8 '96 '" 333 300 " '86 '05 ' 35 353 preko2 .. '" 373 333 .. 01' 22' 3" 255 m 373 500 '" '55 '18 '" '" ". 177 pN' . (' pralova) zgrade """' Qralno leto na nlvou Horlzontalno _prufanlc postrojenla 1m) 10 pIYa' 20 .. <13." . .... . 373 520 48' '" 382 53' .I pN' post pNO posl.. . . pelko 1 • 5 prako 1 . . 255 . 3 . 31 ' '55 382 .22 ' 65 ".. pNO 78 " ... 314 '16 " '27 206 '57 226 on 333 373 3<3 300 '51 '" '" 3" '" 392 '" ... 00' 383 42' '" . posl.0 300 • Odnos/ sa na najblif u i najuda/jenlju vertikalu ... '0' 353 44' " ." • 31 177 275 3" 29.· " '57 ". 3" 275 '" ...

'oJ I 'fJ!r:Hl c NHjllllltljcnijtl n!r1ikal. .V za <In'ge lempcralllmc pa<lm'e T'': .X.76 1.'6 59 69 IIX li S 127 1. V nodalni nnpor II PH za dvoccvo gra"ilaciono grcjanjc <l'crtikalc izo hn'anc i II i.NJA i'.2K 80 "C 0. h.JIIcntlII I'"ni Inul Tempe".si sc dimcnziunisanjL' ccvne mrde sa tzv.9) ravna lc mpL' ralliri volle na izlazu iz kotla.) XX lOR r-. pa se raclina hlall..0() 1. v. kao i prci:nik deoniCit. Za odstllpanja stvilrnc kolii:ine vodc do pomcnute vrcdnosli. N.5x 053 0.15 O..0 rist c .S Ion 120 140 160 180 21XI O .A CEN r/(·I i AO G RU.75 OJ.7X i'oda ci II labd i II.t .00 1.alnog ralvOt! · nog kr:..1 7 98 11 8 137 157 177 127 147 177 196 50 IIR 127 147 177 196 216 60 137 11 7 - 177 1% 216 H5 Tllbela II.:..loo pnriAnjc . pO/.'0 I DO ·C 1. 2 Il.ka (tai:ka 13 n<l slici 11.\·odnc n)(le 10 20 .00 1.VII Korcklllra labclell.lV i Il.>oslrojcnjo 10 3') I 2 3 ~ 20 . Pri ovom ra clInli smatra sc da jc te mper<llura volle na izlaZll iz verti\.11 ovog del" proraL'lInrr.77 0.'IiHI""JI'Ir 1'1I0 1l:Kf() 1 '. Kalla jl' .:...1 kWh Nnjhlii.oo.t jc prolo\.1Q 20 5q (W 30 S8 40 98 lOll 49 69 7X 1)8 .9 1 0.lV la prolokc kojc sc razlikujll od SO kglh Prnluk Vcrti11oI. Po zavrsct\.65 1. (.15 90·C 1..0 1. prl·thollnom prl:cnicima .73 0.·1 6 0. Provera stvarnog raspolozivog napora Postn je odrcllcn "prethollni" r<lspoloz ivi pritisak (napor). POSTR0 1l. I najdalj. ma labcJi 11.VIII izrai:unali Sli pod prCl r-oslav\.12 XO 0. Za dmge temperatllrne padovc II grejnim Iclima pol reb!" 1j.a 10 40 (.:njl· vode u sva koj deonici i izrai:unava sc s rednja vrednost gustine vode .l NJI-: Tabcla (l.6K 0.nal je i prnlnk volle kroz svakll d<:oniclI.jlollj" \'crIHa.017 grcjnim lelim" Tabela Il. r:. 11 A.I .. vode kWl gn. nl7.. jno tdo :'0 !~g!h . VI Koreklllrll lahele 11.ljc. hnvima) llruj ni.: lUX.om d.70 O.vk<! C l.1"'" . IInrl"l.49 0.27 1. \.2.8C) 1. nob:: iz tal".62 056 052 OA9 ~ i I 0.) isp.-13 IJ 0.

14 O.gnulc najhlii H \'crlikHIIt m.60 0. Tahel a I 1.96 1.1 X Korekillra lahele l1.45 0.70 0. Prilikom pro ra i:un a hlalil:njil vode u poje Liinim dconicilma [re ha vod iti ra cun a dil jc nilgib ho rizo nt il lnih vodova 0.VIII I'roccnlualno povccanje povesinc grcjnih lela kod u\'Occvnog gravilacionog grejanja Ilroj Sl'ntlm'lt Si'l'll I NHjfhtljM vcrlikHhl flo 30 m NAjllAljA vcrllk. :.53 0.8Q 0.10 60 1.53 0.005 rn/m. 23 IS 12 10 X (.77 1.42 0. 10 6 4 12 2 I 2 J ~ 5 (.65 058 0.'I 4 5 I 2 .36 ""i""1 in ( kl!lh) 20 . /JI izra i:un~ta VCL1 '''~'1 I'OSTlIOJ£NJA (i UA VITA CIONOG G REJrl NJ. kakvo m vrs lo m izolacije i koje dcb ljim. grcjnog tela l. "crtik"IH 20 18 II IQ 12 Q 20 15 8 5 3 13 9 7 5 J 17 10 R 6 4 " 6 10 7 20 15 'I 22 16 II 9 6 7 5 Z2 16 II :. prizemlje bi prc' d~lavljillo spral I.jeh'ljH vcrlik"h..1 1.\ 4 5 6 6 13 8 5 17 10 7 5 Iii II 9 6 4 21 13 10 8 17 9 7 18 II X najll.1 gllstina vode u svak oj dconici. Is to tak ll tre ha znati kojc Sli d co nicc izo lo vane . vc rtikHht I 2 3 I I 10 II 15 15 X 7 8 :. I 2 3 4 I 2 .46 0.IA tlrcko 30 m najbli:h. apclmena: U spratllvc Ifcba racunati svaki nivo zgrade iznad kotla. 44 R r.1 26 .. Tubcta Il.1 7 0. " " ibl i1.18 0.39 0.II .87 n.VlII za prol ok koji sc razlilmjc od 50 kljh Proluk VcrlikHl.lj.74 0. mogli Cc je tacno IItvrditi rilzlik c gus timl vodc nih s tllbova II svakoj d 00 nic i i glavno m uspo ns ko m kraku .42 80 IOU I lO 14{J 160 180 200 .

b) 35 °C za iznhwanc cevi kojc Sll postavljcne 1I zatvorcnim zljebovim<l zilla. c) 45 "C za ncizo lovane cevi poslavljene u zalvo rcnim zljebovima zida Koc(icijenti prolaza toplole kJ/ za izolovanc i gole cevi uate su u labdi 1 I. Vrednosl raspolozivog napora mozc se izrauunati kada je poznata srcdnja tempe:ratura vade za svaku u.XI (W/mK) 1m . Todom .I LNO GRElANJ£ Tllbclll Il.duzina u eo nice (m) k n . (lcilava se iz tabc k II. 0.izlazna kmpt' rntura vodc iz deonicc (0C) uzima se Icmperatura vode na ulazu u deo nicll.>1 dnlgc lcmpcralllrnc plldm'c Korcklll .prol a k vOlk h oz deLl nicll (kg/h) (' .specificna toplota vad e (Wh/kg K) c = 4186 .lsell: II svako j ill .'c I.. cime jc ra cun znatno uprosccn.X Korckillra tahclc II.t PROlFXrOVANJE POSTROJ£NJA ZA CENTR.'onicu: .hlauenjc vode (0C) I .srcdnja le mpe ratura vode II deonici ("C) I" .t .80 1..·..VIII TClDl)CrJllllrni (lIHI. N 7.1/kg I< = 4186 Ws/kg K =1. prvo se racuna hlad e nje vade dcanici po obr.00 I 15 II grcj nim lclima 10 20 30 Pri prove ri slvarno raspolozivog napora .J IJ.1 7) Z a tcmperaillru o koline koristc se sledece vrednosti: a) temperalura proslnrijc ako SII ccvi alvarcna izvcdcne .tcmpcrillura oko line ("(:) (.1 6 Wh/kg K U pre thodnoj jeunacini IImcsto srednjc Icmpe ratllrc vode kaja se izracunava pre ko izraz<l : u ko me je: 'I -ulazna tc mpe ralura vod c u deonicu ("C) [·kn(tt -'0) (. . a lIci nje na greska zanemarijiviL Uprosccn obrazac glasi: (0C) (11. svcdcn na L m dllzinc.koci"icijenl prolaza to plo te kroz izolova ne ccvi.(j. Xl.

srednja gustin a vode u de. 1R) (11.raspolozivi napor 1I odnosu na dconicll /z ' . koja odgovara te mpe raturi vode 1m (kg/m3) Vrcdnost razlika (Pm .11.tc mperatu rski pad IIsled hlade nja (0C) J-I .mici.srednja te mpe ra tura vode u deo nici (DC) 61 .Pr) moze sc dobiti direktno iz tabele III II dodatku. II - .vis ina deonice (m) Pili . DVOC£VNA POSTROJ£NJA GRAVrTA CIONOG GREIANJA 2(. +/. 20) gde su: ulazna te mpe ratura va de u deo nicu (D C) Il . 2 (D C) (11.5 I ttl = I.1 9) (11.izlazna te mperatura vode iz deonice (D C) 1m .

345 0.72 2.618 0.38< 1. 490 0.134 0.0<3 0.53 1.201 0. "' 27 0.269 0.419 0..209 3/" 0.701 0.67 eo 3.498 0.489 1. 441 0.437 0.814 0.683 ' .321 0.025 0.'" 0.851 " eo 0.56 Vertikalna cev .081 0.)l I 60 '0 20 0.640 0.451 0.14 3.09 2.52 1 0.300 0 .745 0.6<11 0.423 ' .'191 0.594 0.240 0.839 0.2 1 " 60 6S 2.363 0.267 I 0 .177 0.305 0.364 0..349 0.335 0.56 2.933 0.939 0.278 0.015 0.971 0.811 0.080 0.365 0.118 0.352 0.661 0.366 0.434 0.219 1.765 0. 189 ~I 50 60 0.431 0.702 0.2 1 2..86 " 1.5 13 om podvueene vrednosti oznaeavaju d ebljine izolacije keje se preporueuju ked r8Zvedne mre!e vodenog grejanja Koefi cijent prolaza toplote za gole cevi k (W/mK) Procnik HOrUontalna cev >S 20 1.529 0.605 >So '" 1.609 . 4 15 0.465 0.516 0.858 0.2"' 9 0.50< 1.948 0.566 0.609 0. 487 0.) • • :0' • C • • c :5' ~ 11 " .529 0.618 0.725 0.05 1. 1.54\2 0.208 0.533 1.679 0.741 0.253 '" 1.301 0.285 0.395 1.329 c .2501 0.701 0.578 0.402 0.154 0.655 0.498 0. .938 0.360 --- '0 50 60 6S eo 90 '00 0.449 0.065 0.526 0.658 0..251 0.399 0.298 0.929 0.154 0.28 1.335 0.565 0.562 0.XI Koeficijent prolaztl toplote k'R (W/mK) za izolovane Prot.535 " 0.893 0.805 0.186 " >S 20 2S 0.469 0.E E " 1 1/':" 0._ 0.67 2.1 5 kR mm 20 30 '0 50 3/8' 0.632 1.856 • ~ . 51 .688 0.264 '/2' 0..23< .<30 0.545 0.369 0. cevl CCVI u zgradama: k'R = 1. .585 E £1 JO 0.2 12 0.3 13 0.556 1.628 1.651 200 1. 09 2.698 1.327 0.872 0.74 1.05 1.12 3.637 0.28 25 0.93 1.1 4 "0 3.376 0.949 0.43 1 0.319 0.902 0. 419 0.642 2.Tabela 11.512 1.378 I 0.595 0.612 0.238 0.632 0.454 1.451 1.557 0.291 0.8 19 0.551 0 .451 0.763 0.928 0.733 1.98 " 50 .148 0.314 0.

005 m/m). ) (P~ /m) ii ' (0C) (Ill ) N ( Pa) I 2 3 4 6 to tt t2 l3 t4 U gornjem furmularu G" prctlslavlja casovni protok vode koji se dobija iz: (J/ . f 267 11. a t>T te mpcr<lt urski pad 11 grcjnim te lima . gcle je Q kulicina !Oplole koju ce predati voda.(J. kao i kntl proraclIna eevnih mrd il svih vrsti grejanja.p.f POSTROJ EN}A (j R4 Vn :4ClONOti GRE/A N}. ' lJje tempe ratura okol ine.VIII. Kod prora clloa cevne mreZe sa go rnjim razvodo m. Prnraclin hladc nja moze se izvrsili tabeJarno pomocu formulara sa s ledecim podClcima: Proraclin slvarnng napora Gil d ( mOl ) (kg/h) I (01) S k'!< (m) :) (W /m· 'K) " (or) 7 ("e) '" II 6J (Ue) 9 ("C) '1 I.). D a bi se ubrzilo p ro racun i izbegao veCi naknadni proraclIn. Sa ovim na porom odredllju sc pre thudn i precnici. prema Kojima se vrsi proracun hladenja i izracunilvanje stvarnog napo ra . a k 'R koe fi eije nl pro laza to plo le izo lova nc cevi iIi kocficije nt za go lu eev (tabL:l a J UV i ll. prosccna vrednos t za je tlno strujno ko lo. poveC<lvajll Ci tako dobije nll vrednost prema tabe lama ILlV i 1l.I'N. U ovom [ormul a ru s je dcb lji nil izn lileijc. Pr iliku m odrecliva nja visina ho rizo nt alnih dconicil . tre ba lIsvaja ti za deonice najveceg precnika.3. koja pro laz. o nd a tah o povecanje R 1I odnoslI na pre thodnu o dre deno.RG .V. V) . a za ne ke manja.i kcoz deo nieu. treba vocl iti raclln a 0 pred vidc no m nagibu eevi (0. Vrednost I I od nosi se na lempe rafllfu votl e na ul azu u deo niell. tre ba imati u vidu da je pre lhodno odrede ni jedinicni pad pritiska R. Z alo. do k S li za vc rtik a lnc deo nice v i ~. . Proracun hladcnja Prilikom proracllna gornjeg razvoda zbog hladenja vode povccava se povrsina grejni h fe la prema poclaeima iz tabell. pri naknadno m prora clInli o bicnll se usta novi tl a se za pojedine cleonice do bija veca vrednost R od pre thotlno o tlrccle ne.n c ray ne tlllzini tlc untce. J l. U fabe li za k 'R d ate su vece vrcd nos ti (k'l< = L 15 k R) uzi m<ljuci u obz ir d riacc za CCV l. Raz lika (Jim . Ako se to cini . Na knadni proracnn sc izvocli isto kao i kod do njeg razvocla .J I. =-·O. Raspo lozivi napor 1I pre lhodnom proracunll izracllnava se kao j kod do njeg razvuda . t>T Q (kg/ h) . h ' vis ina dcu niee ( ne duzina) i [J raspolozivi napo r deo nice . moze se jos II pre thodnom racunll iCi na otlredivanje precnik a i pre ko veCih vrednos ti za R. a 12 n<l iz lazu. a 1m srctlnja vred nost te mpera ture vatic u deon ici . Dl 'O('[.4.g jc raspo lozivi napor pO I m vis int: deo niee .u g(Pm .

Uspo nski vodovi Sll vode ni u zlje bovimo spo ljnih zid ova .2 10 II 3. Primci' 3 Proraclln a li cevnu mreZll za pos troje nje vod e nog gravilat.ina dconica: bIO i deDllica t 2 duzilla 1m) t2 brai decni"" 7 3 5 6 1. le mpe ra lura vod e na iz lazlI iz dco ni- ca koje se spaja ju . to lik o sc i zagreje mc :. Te mpera tura vo dc na iz lazu iz kOll a jc 90 "C.'! . a u koj ima je voda ma nje rashlad e na. a pad te mpc: ra turc u gn:jnim tclim a 20 K.0 5.0 Povccanjc grcjnih tcla O bz iro m na niZu te mpe ra turu vode (posle dica hlad e nj a vod e) o d o ne za knju ~ll p ro raclln a la grejna te la .268 B. a kroz grejno te lo 104 na sprillu 140 kg/h. koli cina vade 1I de onici koja se spaja. zbir ko licine vode iz d eonica koje se spajaju .VIlL V c rlikilla III sma tril se najdaljo m.. P. a labela l1. je r ko liko 5e vo da hl adi u ovim cevima.4 8 9 du7. Ti me se go t ova ne cini nik a kva grd ka. jcr jc dobro ilo lova n.in a 5. povrs ina grejnih te lo se povecava dodatko m pre ma tabd i II. cijaje le mpe ra tura vode na ulaZll/"ra. sa gor· njim razvodo m.4 1. Sve ce vi sc m radijalors kih prikljuca ka. 11. JlI adenje u uspo nsko m kraku sc za ne ma rlljc. Kod mesa njil vode pri spaja njll dve iii viSe de o n ica. izo lova ne Sll kizelgu rom.4 1. I.VJ F Kao te mpe raluril vod e n a kraju usp o nskog kraka usvaja 5e le mpe ra tura voll e n~ iz lazll iz kOll a ( najeesce 90 "C). a ve rlik a lil I najblizom u pos lroje nju . za s iste m koji se na la z i na slikama I U O. Priliko m p ro ra cun a hlad c nja horizo nlalne povra lne mreZe sma Ira 51:: d a u njoj oslaje te mpera tura vo de ravnil le mpe raluri vo de na izl aw iz najud a lje nije ve rlikale . G rcjno lclo 04 Dod a lak za najdalju vertikalu i prvu e taiu zgrade sa dva nivoa iznosi 15%.:io nog grcjanja.:lI : gde je G.VIII je rade na pod . odnosn o kll li cin a vad e pos ma tra nc d co ni ce.SIll s': na sva kll m nivou nalazi sa rno po je dno grejno le lt). te mpe ra tu ra meSavine vo d e odre duje sc pre ma o brilst. ~ju Ci 5e sa vodo m kojo do laz i iz ve rlikala bliZih ko llu . l'rcgtcd du:i. Ko re ktllru tre ba izvrsiti ako se p ro lok razlikllje od 50 kglh po grejnom tclu..1 ZA C£NTI<A LNO C. RU. Pw· to k kroz g rejno te lo 04 je 77 kglh. Trx loro".f: PROJ £ KTOVANJ £ f>OSTROJ £NJ. a L G.2 7A 4.U 2. 12. T e mpe ra tura lavana je 0 Q C.11 i 11.

ond a je mcrodavna vrednosl protoka za III vcrtik alu: C= 77+ 140 4 =54 kg/h 17. ne uzimajuCi u obzir lo plolne gubilke ccvi Dopunski napor prema labeli II .Ii sc raCun. za prolok: Ukupno povcea njc: 140 kg/h 54 kgil1 8% 0.spolozivi prilisak.96 7. 'fA 269 prctpostavkom da sc na svako m nivou nalazc dva grcjna tela.NJA GR·jvrrAClONOG GREIA . 04 (najllc povoljnijc) dea n icc 1·3. "rosceni prolok kroz grcjn.vlli prolok: Osnovno povec-. pa jc merodavan proia" 54 kg/h. III .l. za prolok: Ukupno povceanjc: Vertikal. Korck tura za protok ott 54 kglh dobija sc interpolacijom prc ma tabe li II. Povceanjc gn:jnog tc la iz nos i 15 xO. R.1 kgil. 11 % 0.96.68 4.vni prolo k: Osno".4 % Grejoo lelo l~ Prolok: Merodavni prolok: Osno". Sa polovinom prolo k" jer je labela cadena za dva grejna Icla na jed no m nivou. D VOCH ' A POSTROlJ. 5·9.V(za najdalju ""rlwlu): R. . I Grcjoo telo 01 !'rolok: Merod. Ko reklura za prol ok 54>50 jc neznatna. pa se zancmamjc f/' =2.o povcCan je: Ko reklur. ?.96 = 14.nje: Koreklur. [e1a ove verlikalc iznosi 108 kglb.o povceanje: Koreklur.:.68 7.6 x 367=245 Pa • 6H = 49 Pa H = H' + 6H = 318 + 49 = 367 Pa .7% 75 kgil' 8.' .)SI rujno kola grejnog Icl..! X i nusi 0.II .prol ok: Ukupno poveea llcj: 140 kg (120) 84 kgil' 6% 0.slojanje III vcrlikale od g1avnog usponskog voda jc do 10 m.1 % Prclhodni proracun Verlile.5'}b Grajna tela 101 i 102 !'rolok: Merod.

..?!.-• ~ F '. ~~. ~. :~l..5Pa 0..~: ~ .7 Pa 315.4 m R= 315. 7-9 (d uVna 30.: :' .91 Pa H '=6. ~. . u pravim delovima ocvi DuVna deonica 1-3.7-9 Raspol o~ivi prilisak Dopunski raspoloVvi pritisak 0.:~:. ?"_'.. vn f.... .: .7 Pa Prel hodni caspoloVvi prilisak za Irenje u pravim delovimo m rc ~e Prelhodno lIl roleno u deonicama 1-3.8+49 =782.3 i>~ ... 5-9 Jedinifui pad priliska b) Slrujno kolo grejnog lela 104 deonice 1-3.5 Po 30...6 m R = 245.. I..":J-.?~~ r.9 : 35.'.:..:~. • r .2 x 6.8 = 524.~.8: 7.. '~. " • .i pod priliska u deonicama 10 i 11 Slicni m postupkom dobijaju se vrednosti za jedinicne pad ovc prtiska i za strujna kola osta lih grcjnih tela.Todorol-it PROJEKTOVANJEPOSTROJENJA ZA CENTRALNOOREIANJE Prelhodno usvojeni raspoloVvi napol za Irenjc.3= 733. ::':... I~ "1! " .270 B.6 = 6. (\: . 10. ' -..» ..67 x 782. '.4 = 42..91 =208.8 Po 1 = 7.8Pa H =H'+I!.if:.' :':: :~~":': l . 8 '" . .67x367 = 245 Pa 1= 35. ~ :. 11. Slika 11_10 HorizonJalna razvodna mrda .: ~~ . . " .! ~ .Oxl22.2 m) Za Irenje u deonicam a 10 i 11 preostaje du1ina deonica 10 i 11 Jedinia.:.-: ~=: ::< '> .' ~'.H = =733."f ~::~~~~C 1.

. DFOCE VNA POSTROJENJA G1 M VlTA CIONOGGRElA NfA 271 .II . mI § I CD I I ! I ! I (~ 14150 I· ! I I 21950 I = .r.11 I/orizolliailla povrailla mreia . • 0 I" 1 i~ I@ 0 Slika 11.

I 2100 ..I 0 ." --t r J'" I I I l . 1 ~ .I " 0 • • d -" { 1 750 I I I "' '" ~ N ' G 1 2100 .. N I ~. _ ._ . Q 0 0 " "' . 1 16O>J ".. "' "' 0 2450 1 rl. 2450 1 ". J .--- ~ ~ -- ._ ....--. 3250.. 1 I I I I I@ G II I 1800 I l ~ J . 1-lD l . . __ . ~ --. I 0 .. I .I 2800 ._. J I I I I I to.W--l .. 0 0 0 1 325 0 ~I ".- I . -.

-xlva ialljc.grcjn" lela .Cva..izvijcn komad (7.1 obila7.0 cleonic< 2 T me-va supror"n smcr.5 !U 0.luk = 0.T ".64 0.0 1.T raeva prola7 .T r:leva 5UprOI:111 smcr.ak dconicc 5) . 16 .: n1 i mcsnih u (pora: dCOI lic.rI'L' dL'n tabc larn c' .ll'l o ni koji su izracunati IIzi majuCi II obz ir hladt" nje vode II CCV ' ) " J mn."nino luk 2. ".b ironjc prolO? lV.5 0.~l -k . prola1' Jl i velll il dcolli. a kocficijenti mcs nih o lpo ra d ill i SII II posebno m prcglcdu ..1 I .:zi.-. <.Q 8.ldavOi IF'r.3 luka . sabiranjc I-:/ F 'dJ d = 0..65 IlIk 7:1 1111 o 0.prolazni vent il .5 dconic.0 .5 dconica 10 raoo odvajanjc lV.5 Qd 3.0 4. II .2 1.3 2.9 dcollica 9 .5 d Cf'lli l-:l " T raCva prnla.2 IlIk il .3 dco nic.flV = 0.7. Y NA f'OSTROJENJA GR·1 VITA CIONOG GI?EJA:VJA 27. prilla' /-V.7 0. /JFOCI.II.21uko .05 1.5 2.0 Q. llcl v:'janje tvj lV = Oe'5 .flV = 2 .. ProritC\I!1 jc i.9 -\cnllici 7 .1luko . sa mo sh S" mnl.5 t. K(wfj" ij. sabiranjc W jW = I 1.1 Naknadni plrOracun Naknadni r'" o ra ::un ~e ~pr' lVod i n:1 i~ ti naein aka i u prikazano m prime ru za cl o nji razvocl.) 3 " ra M .5 JL 2. aSUIl .gn::jllo tclo -T 1.. /tv = 0.d""janje tvu / tv = 1.0 U 8.5 1.5 0.

tklladnog proracuna ceVlle mrcZL'..Xll).1l prc ma pn.:£1.tbela 1I. koji je sprovccil.71 +46. Tek kada sc raspolazc ovim podacima. treba zadrl.lhoelno odredc llo m raspo lozivom napo n! ( I.LNO .67 Pa.07 + 17 .08+ 37.07+ 17.7 =379.2 + 440.61 + 277. Illaelc nj c vode i stvarni napor SII proracunali pO labe li kaja je vee opisana .ali izra cunale prccnike ccvi. poznali SII pn:cnici svih dennic.274 /l r"doIT"'. I'OSTROfENfA 7. lakn je 0 11 veci oel pribliZllo odreelenog raspo lozivog napora..1 CENTK-.. .ima ooel :.7 = 777 .t.1Vf E I'rovcra s lvarno raspolozivOI( napora I'''s lo jc zavrse n prelhodni i nakn ~ dni proracun ccvne mreZe prcm~ prelhodnn odreele nom napo m .12 Pit Stvarno raspo loz ivi Ilapor za kolo grcjllog tel a 104 iZllos i: H= + 11. je r jc slvarnn r~spoloz ivi napor za grcjno tcla O·k 1I = "2+"311 + hw +"5 + "G T + "1-Q = =0.66 Pa " 2 + " JII ' ' -q Zit ovako izraclinal c raspoluzivc napo re vrsi se ako sc znacajno ra:tlikujll od pn. ." PROf EKI O I '~1. Z a grcjllo Ic lo 04 izracunal jc raspolozivi napor prema prc lhoelno odrcdenim prcclli<.OS + 42. mogucc jc sproves l i pro· ral:t1O hladelenja voele II ccvnoj mrdi i lacno proral:unali slvarno ra spo lozivi napor. shodllo Illvrd c na m ril cllnskom pos tllpkll.56 + 277.l· hod no oel re<.knih koreklllra n.\1 ' + " GT + "II + = =-0. kao i kolicinc .VJ/ :.proloci vode kroz svaku deonicu.

34 77.4 L"R+LZ= + 204. 1/2 0.6 0.0 14.0 1...26 1.0 +7 .4 55.024 I 2.0 246.0 40.0 7" 12.6 3. I I g '{pm .2 46.92 68.6 14.95 89. Kola grejnog \ela 04.32 6.3 37. 762.4 \ 440.<3 608 217 77 77 .I . 7-9 226.13 0.7 77.59 I 3.55 'm I .5 2.21 89.07 Razvodni vlln ikalnl vod III 1 2.5 1 1(4 1.9 <..47 + 71 .18 0.08 0.0 14. RaspeloJ:iv1 pritlsak H . .8 • 366. (Cj • (e) 89.I .8 9.7 78.6 0 0.7 gfe)no tela 104 - .7 .7 120.74 I 89.45 ! 68.6 42.8 0. (mm) L' 0 Z (P a) ' ·R (n· h) (Pa) Z (p-D (Pa) 9 h I 24.<3 " 0.71 Povratni venikalni vod III " I 20 I 0. 17 12.22 SO " 22 270 518.< 37.. 10 608 '" 5.6 0.0 5.71 °c 129.92 I 89.92 .457 35 35 0.' 8. 68.8 0. I '" I 5 77 '" 140 < I I <. k SA PAOMENJENIM PRECNIl<OM CEVI w (m/s) .5 < 379.61 Iz deonice 11 pr~i(:e 140 kg/1'1 vade sa 12 .430 \ 89.T!lbe/a 1l .3.0 14.7 0. .91 Palm 0.' " 723.11 '" 12. 88.006 I I 0.2°C "Ul +"17 Horizontalna povratna mreta 7 -' I .2 I 132.9 67.66 " h' PRORAtUN STVARNOG NAPORA Oeonlca I (k~) 609 d .0 VERTIKALA 111. I . 67.08 '" I <" '.9 - 20 20 68.70 I 57.92 I I 0. 21950 141SO I 0.4 3.' I 5.71 _ 68. '.44 I . I 68.56 greJoo 181004 - - 87.92 87.11 0 2.47 I 68.0 SOSO 1000 1000 < 5.1 < 777.9 32" 3250 "0 100 2. 68.0 0. 2.17 ' .18 88. I .' 8.0 ".Pill (Palm) H (Pa) (m) HOfizontalna razvodna mreia 2 3 I .' ' . 1m) Imm) 11/4 • (mml I I 30 30 30 20 k.0 ' .4 I 88.5 <.' 1.3 12.2 + 3.7 Palm 10 1.I .02 88.4 48.17 0. .8 ". I m p q .8 Pa Lhrohno u deonlcama 1.2 3.XII Prelh.22 :k"R+:E Z" 0. z (Pa) .2 7. ·R (Po) • 1 2 3 5 8 7 8 b .I .0 .< . (VI'/ mK) (C) " 90 " (C) o o (C) .' 14.11 0.0 7.9 70.S 17.47 ° c Iz grejnog tela 04 pritil:e 71 kWh vOOe sa 12 Tempe rature me~avine 140 .06 0. 497 0.I .12 Pa Jeaini<!ni pad ptillska R • 42.399 I 35 \ 0.11 + KoIo grejnog lela 104.06 0. Raspalolivl naper H = 367 Pa " Jedinl<!ni pad pritlska R a 6.0 1. .24 I 2.<30 89.' " ".94 I 0.0 1.' 1.57 11.09 17. pretnik Topt MaSliI1i l oUiina Cevl d p eonlca protok protok eonlce I(m) fIV) (kg/ h) (mm) 12 PlANA MREiE NAKNAONIPRORACUN SA PRETHOONIM PREtNIKOM RAZUKA R (Palm) w (mJs) R (Palm) '·R (Pa) l: .5 '0 55.1 SOSO 141SO 21950 .0 ". SO I 1/4 .0 16. 1 1 1/4 0.1 \ 2n.I Hladenje u grejnim lelima .2 4.

: dno grejno le lo dospcva \I d ru go . iii pri nud na pomoclI pumpc. Pos ta jc srednjil tc mpc raluril prvih grcjnih le la visa u odnosu nil tela dvocevnih sist ema.1. JEDNOCEVNI SISTEMI CENTRALNOG GREJANJA 12. sve do k ne izadc iz pns lednjeg gr cjnog le la sa tL' lll pc ra lll ro m kOjll odgovara le mpe ra illri povralnc vod e cclog sisle m01. a o nih pri kraju ve rli ka le niza. sarno sto su kod gravilacionog grejanj a precnici ccvi vcci. bcz nbz ira na bmj prikljuce nih grejnih lela. a siste ma sa prinudno m cirkulacijo m u poglavljll X IV. Kao rdenje koje II bl.lzava go rnjc ne povll ljnc d e kl e dvoccvnih siste mil rrime njllje sc jed nocev ni sisl e m. Pos tavk a cev nc nlrdc jc u o ba slu caja i s t ~. Vuda koja prodc kroz j<.: UlilZ i ~ a niZo lll Ic mpe ril turom. i sistcm jc bez pumpc. ima isIi pro tok i ko nslOi nla ll prccni k.:vovOelOIll i vra ca prcma izvo m to plo te . To zna ci d a je sVil ko grejno te lo povezano Z.lzvod nOl i pllv ril lna mreza jed instvc n ccvovoel . Povra tna voda se skuplja nczavis nilll l·<. \I kojima eirkulacija vmle mozc biIi pr irod n(l.1 vcrlika la.1sva k. . preciza n prcdme r ma le rij a la i vodenje dye cevi kroz zgradll . U ovo m poglavlju iziazli se nacini pos tav lj anjil cevnc mrczc jc elntlcevnih 5is tt' ma. koja se pros tirll visino m objc kta. koji se grcjc. Iz loga proiz ila/. da jc hilldc nje vmlc 1I svakoj ve rlik a li c kvivalt: nlnn padu lempe ralure 1I grejnim le lima dvoeevnih sisl<. u lIkUpnl1m zbiru grejne povrS inc 5\1 jcdnakc 'kod jCd noccvnih i dvocev nih pus trojc nja.1 1I povra tno m pnvecilva II sllle ru strlljanj<l vodc. tako el a svako grcj nn tc ln clubija vodll iste te mpe ra ture. Dime nzio nis anje gravitacio nih siste ma jc izlozc no u ovom poo lilvlju. pri l:c mll u wilk o skdec<.i d a je pad le mpc m ture u w ll ko m grcjno m tclu ma nji nego IJ slucaju dvocevnih sis te ma. Cevna mrda ima rrolllc nljiv rrese k. uslcd graVil (lcije. 100ko da se njihova povrsina povecilva. Tilk va ccv na mrda za ht eva vi!ic r os l ~ oko mo nt ilzc. 0 277 .: ma id a srednja le mpc ril lura vode 1I grejnim lclima o pa d~ 1I smc m s t mja nj ~ vode. pri ce mu sc II razvodno lll ce vovodll precnik lImanjlljc. kod koga su r. I sis tclll na dva ve rti ka lna voela.12. stn jt: pose bno u lda nn kad a se grcj anje nll kn adno uvodi. UVOD Dvocevni sistcmi (x nt ral nog greja nj a to plo m vmJ o m imilju p oscb~ n ccvovod za razvod vode. Kod jed noccvnog r01zvod.

. ekspallziolli Slid. .'KI OV/f.in a . grcjllo le/o. a den kralk om vezolTl n3s tav lja d a slrllji kroz \ CI . Kot! vL'rlikalnih siste ma ga mjcg razvnda hnrizo nl a lni deo ccvovodil Zit rilzvod tllJl k vmk Sc: plls lav lja iznad najvisih grcj nih tc:i. ccvi kOjl' vracajll oh lade nu vodll do kOl la. U s lu caju grejanja Illa njih s la llliJcn ih zgraJa. NACINI POSTAVLJANJA CEVNE MREZE 12. 9. Razvod na voda stmji odozgo nadole iz jednog grejnog le la 1I drllgo .:t. ko da eke) vade od lazi 1I radijatore. razvodlli vud..12. birn iku u salllnj kotlarnici .mi sa gnmjim razvodo m.VJ/:' 12.18 U. Kada Sll u istoj lack i vezana dva radij atora . vee se m OZ l ' vmlil i d irckl no sa razde lnika 1I kotlarniei i z"vr~ iti U S" .1. j.tvnim razvod nim vcrt ikalallla na kojc su priklju l. 7. siglla/lla eev. grcjni km g m: mora P() ccti sa vcrlikak. glavlli IIspoIIski vud) a slik a ma 11. rcgu/aciolli vCllli/. nad podo m naj niZc c taze iii kroz plldzL'm nc kan a· k .c ni horizo nl aln i g rcjn i kru gov i.pllmpa.l slall()va zgr:: dc: . raspode ljujuci se nil pu jcdi ne vatika le . 4. prclivlla ecv. a iz njega 1I razvodni ho rizontalni eevovod. l iglavno lll sc radi 0 "wrtik a lnim" instalacijama sa go rnjim i donjim razvoli n1l1 i () s istc lllillla sa g l.1) !.: nai'.a jcdnoccv nih sis te ma cc nlr. 5. eevovod se grana (lacka "a" na sI.I. 3.i h g rcjnih lela. 8. sn ' : s(. Vcrtik. 11.VJ/': /'OSTI<1)jf':Vl. cirkll/adolla ecv. kOlao. kroz podrum..h:dnocl'vni sislc llli cc nlralnog grcjanja su sa prinudnom. U zavis nosli od bro. Ide ispod na j.12. Kot! donjeg razvoda cevi pro lilze ispod najn i. Kml oba na '::ina ntzvoda. na cina povezivanja grejnih Ida.1 Jedlloeevlli sislem lop/ovodllog grcjallja sa gumjim razvodol1l (I. 2. 1.tlni cevni sistemi ('cvn" mn. Takvih g rcjnih kru gnva Illnzc bili vise. !wrizollia/Ili povrallli vod. kralka vc::a. l\ ni lIspo ns ki vod. 7 5 a a S /ikll 12. /'''!'''''' 'i. niz ih g rejnih tc la.2. 1 Z.11A prikazani Sli jcdnoccvni s ist(. mad " mugu r<td iti i sa prirmJnom cirkul<t cijom vode:. Kod ovakvog sislema YOGa iz ko tla s lmji kroz gl.' I'II01f..1 .·I CEN TR I L I\'O G liFJ.2. 6.lIn llg grejanja moZe sc pns tav iti na vis. lO.

Kod ovog sis te ma .\'/Ida.2 .L ______ J Il -II '--!!-=":-=:J"""''.ZdlltU/. 5.ie kratka veza iskljuCe na. r-'---] [i"" ' I ~--~I'------r---~6--==------~---------o~7 I I I 9 8 10 -. . 12.ie snabdeve na lrokrakim ventililna.J Stika J2..\'pallziollog . Pomeranje kralkih veza je izvrsc no u ci lju povo ljnijegs trujanj<l vode u rad ija to rc.2 prika za n<l je se rna jednocevnog razvod H sa pre kinulim ve rlikalama i pome re nim kralkim vezama u slra nu grejnih le la.lpOIl. J3. JO. vo da st ruji kroz sve radijato re jed ne ve rlikale.4 d ala je serna jednoeevnog pumpnog prolocno-regulisuceg sislema sa go mjim razvodo m. 2. povralni vod.12. sarno slo . 8.m pomerellim kratkim vezama (J. O hlad e na V OdH iz verlkale skuplja se u ho rizo nlHlnoj povralnoj cevnoj mrdi. . ko d koga SL' ne vrsi regula eija protoka kroz radija tore. kolao) Serna pumpnog jednocevnog prot ocnog siste ma sa go mjim razvod o m. bez posredstva kratkih veza. i tako redom. 6. slmjeCi pre ma kOLIn u ko me se zagrcva. din:ktno slmji kroz sled eCi radijator gde se dalje hladi.lVTR' ILNOG GREIANJA 279 likHlu . Medutim. JEDNOCEVNI SISTEMI CI. Sarno se prome nom lemperal. Mogucnost pojedinacnog regulisanja odavanja toplote grejnih te la ne pos loji.Ure same razvodne vod e moze uti cati na o davanje to plote radijatora . radijll10r 11. razvodna voda. do ne kle ohladena u jednom iii dva grejna te la kod paralclne veze./edllocevlli sistemi .\'po/jlla cirklllaciO/U/ cev ek. s tn cini da je montaza ovih sis tc mH51 0icnij<l i iziskujc ve6 broj fazonskih de lova. sigllallla. Na slici 12. iii se sva voda moze odvesli kratkom vezom i radijator iskljllciti iz pogona. 3. Obc prik azH ne se me pogod ne SII za pri me nu u vikspratnim zgrada ma . I I I 5 I I I I I f I I I r ___ -L _________ I I) . koji omogueavaju podesavanje odavanja toplOl e svakog rad ijalo ra.3..mbimik v(/. Kod ud alje nih ve rLika la mogu se u najvisoj la cki ugradili skuplj aci vilzduh a r<ldi njcgovog lakseg ispuslanja iz sistema i sprecavanja prekidanja cirkul acijc. Ova se rna je islove lna sa semom sa pome re nim kratkim vezama. Trokraki venti 1 moze svu kolicinu vode llputili kroz radijalor i tada . razvodlli vod. Na sli ci 12. kratke VCZC. svako ovakvo poddava nje dire klno ulice na odavanje loplote sledeeeg radijalora. prikazana je na slici 12. prelivlla. ehpallzolli . 7. Z naci.Wld. 4. pllmpa. do poslednjeg grejnog te la na vcrtik ali. . 9. glavlli 1I. reglllaciolli veil til. sa pome re no m kratkom vezo m i trokrakim ve nlilom.I·ki vod.

sabimik vazdllha. pllmpa.\'/Ida. J 1.adavodo 10 f--<>-. 10. Kod ov ih vcrtikala ra dijato r svakc sobe deli Sf: 11 <1 .· . trokmki vCl/lil) Na slici 12. sigl/all/a cevi 4. vod. kOlao) Je d noce vni ve rtik a lni sis tc mi sa donjim razvo do m. ___ I 1 I 1 1 I _ _ _ _ _ _ . 3. jednocevni sist. takozvanc 'TI" vcrtikalc (pre ma cirilicno m slovu P).G I' . _.L .tllI cevi 3. pOl'railli vod. prclivlla. 8.\'/It/a.4 Jedllocevll.5 dcsno je prcdstavljen "IT' sistem. radijalor. povratlli cevovod. 9. ehpal/ziol/a poslldll.koj modularnoj izgrad nji slimova.3 J et/llocevlli sislem bez reglllacije proloka (1. 6- I I 1 I 1 1 I I /I -- .IO. sabimik vazduha. kOlllO.. razvodlli vod: 7.Todom'·/C PI?OJEKfOJlANU : POSTROJ£ JA Z-1 CENTRA LNO G REJANJf. spojlla cirkillaciolla cev ekfpanziollog . razvodll. 9 ___ JI _ __ !---+-- 1. 8. 5. SpOjlUl cevi 5. prelil. 7..J 1 I /I I 1 __ ~ ___ ~_~ _____ ~ I 1 • _. 11.1J iz vodo. Se ma na sli.5 predstavljcnc 5\1 najvise upo trcbljive semc zgrade do tri sprill ii . 4.:i 12.I2. 6...5 jl. l(utl sistcm~ na sl ici 12. sislellli sa Irokrakim vCl/lilima (1.-.. 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 LJ. siRllallla.ado Slika 12. 10 1. ehpallziolli slld.J.Or Slika 12. poee li su se primenjivati sa pojavo m zgrada bez tavan a.2110 Il.em sa "obicnim" radijatorskim ventilima I po me rcnim kratkim vezama. koji je dobio primenu u indus trij. 2. plllnpa. 2. cirk/llaciol/ll cev ehpal/ziollog . radijalor 9. 6.--L.

:.12.mda.\ T UA LNOG G REh1NJrI 281 dva dd a . odvodna cev. vellJi/ za reglllifwrje. vazdl/slli ilpust. primenom dugackih prozora ild.I'pojlla cc:v ehpallziollog suda. vee se "rastczlI" pored zaslakljcnih povrSin<1.2. obrazujuei horizonlalne cirkulacione granc. Svaka grana zagreva po dec stambenog objckla na jed nom spratu.2. u porcdenju sa sislemirna sa vcrlikalama. 12. JEDNOCEVNI SI. dm gi (sa dcs na) nucguli sli ci . Grejna le la sc horizonlalno naizmcnicno vezlIju. 8. Pogodan jc za primenll kod ravnih visespralnjca sa 3-7 spratova . kO((lo) 12. 5. "I r vertilwlama (I. cirklliaciolla. 2. ~<ao ~ IO jc rc~ no . dovodllo cev. U lakvim zgradama odsulnosl meduprozorskih stubaca oleZava razmeslanjc vcrtikal<1. 3. .p:d~l s nog rcglliisa nja od avanja lo plo te protocnog ra dijat o~ a . tako i horizontalnog dela grana koje povezuju ve rtikale. Vcrtikale za horizontalne grane poslavljaju se u pomoenim prostorijama zgrildc.5 Jedllocevlli sil·tem sa tzv. lIvodenjcm monlaznih panelnih konslnlkcija. prelivlla. siwra/Ila. 6.spra lno lIkljllciva njc grcj. grrjllo tew.. ekspanziolla po. Inace. 9. pa se grejna lel<1 nc grupi~u .. pllmpa.. 4. smanjlljllCi loplolni diskomIor proslorijc.jeda n (sa leva) sa kva nlila livnim n:gulisa njem odava nja lo plo lC.mja po pOCelku unulras njih pcw rsinskih radova. TEMI CF. a horizontalne grane hatkim vezama se vode do zavrSoog dela poda. 11. o~aJ SC slslcm korisli 1I vc likoj mo nlaz noj izgradnji sla nova.. sisle m dozvo ljav<1 i poslcpc no . PrJ prJmcnJ be lo n~ klh grcJnJh pa ncla. Horizontalni razvodni krugovi Rasproslranjenosl horizonlalnih sislema grejanja IIslovljena jc povccanjcm dlliina zgrada . . lako da ih na istom nivou moze bili visc. U ovakvom sisle mu sa horizonlalnim cirkulacionim granama skracuje sc..pro locni..! I Slika J2. 7. Na n ajv i ~c m spra tll pOSloji mogllcnost . kako duiina verlikalnog.6'h-r-f-:lI I I 9 I 1 L-_______ -. I )1 I. kroz sahtne prolaze u blizinj slepenisla i mokrih Cvorova. Jn . 2 I I I 5 I I I '.

ekspallziolli slIdj 2..6 Sema razlil:itih cirklliacionih krlllJOva (1.cvrsti OS IOI1<IC kim vcza ma pod g rejnim tdima. kotaojJ3. pllmpa j 12. vellt.j I I I I 10 _ _ _ -. Na s red njc m spralu predstavlje na je grana sa kral · kao nepo krc tni . Meclutim. grcjllo telo. fq rP . odvodlla cevjll .vede na i u o bliku cirkul acin nog kru ga.ttn a na kojo i sc zavrsava. kOllveklor) . sigllailla. kako bi se o bczbedi o pOlre ba n pro · to k krnz radij ato r. Na prvo m sprat u je prik azana p ro locna se ma slruj an ja vode kroz reull a veza na grejna lela.: i 12.JI ___________ -. U to m slucaju.. vazdlLflli isplIst j 7.vO Jcm. r I~ } 1 J 5 I II I 9 12 0- Gt r 7 8 6 r: )~ liJ / r-.3.II1" fJ rv<l uva s lu caja odrede na je duzino m grcjnog te la. ko el pus kdnjeg grejnog lela.·. grcja nja I ros pra lne zgrad e.6 da te su razlicil e se me horizo ntalnih <.5 prclivl/{/.os tvaruje se 11.- II - Slika 12. Kratk a veza se moze izves ti sa sma njen i1l1 precnik o m. Na istoj hon w nt a li. spojlla cev ekspa/lziollog s/ld aj 6. 4.: cl nus lra no m spaja nju grejnog te la sa eevi. vez a ho rizont a lc i ho rizo nla lnog dela (kra lke veze) is pod radijato ra. dovodlla CCVjlD. do druge . pos to se glavna ho rizu ntaln a ccv pos tavlja iznad fina lizira nog pod". cirklll. ~ f-1 . Ije nc su vazdllsne s lavine.: irkulacio nih grana u sis leml. Ka ko se sa sli kc vidi . insta lacija na ovnm spralu lI mes to kao grejna gra na mo · ze bi ti i7. SlI u tom slucaju postavlje ne jedn . Kod ove se me neo phodno je o bral ili paznju na ko mpe nzaciju to plo tnc di la tacije cevi.. i sta lno je drukcija.para le lno. Na svako m radija to ru za iSpUSl vazduha pOSI.282 R 'l 'o<loml'ii PI?OJ EKTO J~~ NJ l': POSTROJf:NJA Z. prj j<. dllzin a kratk e veze u prik ilz . iii sa mo na krajnje m radij ato ru pri pos tojanju spojne "V<ll uus ne " cev i 1I go rnje m de lu grupe radijat o ra . pos ta sc sva ki vezan i radija to r jav lj d .N TR4 L NOGREJANJI' Na sli <.·I Cf. prik aza na je kra lka veza s landa rdne duzine . 88' . Da bi se dob ili dobro izvedeni vc rtika lni prik ljucci na grcjnim le li· ma. SIO bi poveca lo o tpo r slrtljanju vode .·i. o ni se mogu pripre mili i mo nlira ti na deo glavne ho rizonta lnc ce vi i u rad io ni .. Razvodna ve rtika la na kojoj grcjll i krug pocinjc i povr.. trokratki vClltil. za rcglliisalljcj 9.

lne gradcvins ke ka nalc 1I blizini s l e peni~la i mokrih cvorova. 1I zavisnosli od lipa ven lila.lO li Z drll gi (s lika 12. o nda se Ces lo ispred donjeg poslav lj a ve ntil ( iii slavina).DNOCHiVl SlSTEM1CF. IF.vfRAL NOG GR£JANJ. U jcdnoj kUliji moze bili prikljuCak za jcdan iIi vise slanova (slika 12. " zavrsavajll se n:l povra lno m lI spo nsko m VOdll. SA VREMENI JEDNOCEVNI SISTEMI .l su lI grade na dva konveklora jeda n iznad drugog. 17). radi regulisa nj a odava nja lop lole. VeZl! grcjnih lela i ccvi mozc bili sa slra nc iIi o dozdo. 8). 1I kojima su s meii leni razdc1nici i sabirnici za pojcdinc cirklilacionc kru gove. Slika J 2.7 Horizontailli cevlli JerI/go vi II stambel/im objektima .. 12. kao i kra lkll obil az nll veZll (sl.I ed nOl:cvni sislcmi Sli danas lInapredc ni speeij a lnim ko nslrukcija m a venlila. Na krajll gra ne je pri kaza n prolocni neregu lislICi ko nveklor.12. posl av ljajll se grcjna le la k()j a se specijalnim venlilima vczuju z" cev i. Iz kulijl' do razd e lnika vuu e se cirkulacioni krugovi najcesce od bakarnih ccv i. savreme ni jcd noccv ni sislemi sc sas lojc od horizonl a lnih kru gova koj i poc injll na razvodnom. U s ill cajll kad.. koji Sll jcd . 12. U nbjck lll sa ho riw nlalnim cevnim kru gov ima p rovlaci se ne ko lik o verlikala. lJ horizo nl a lnc jcdnoccvne grane Ccs lo se ukljucuju ko iwektori.-oCa pri poslavlja nju i upo lrebi lrokralkih venlila . koji sadrie 1I seb i razvodni i povralni prikljllCa k. koja nijc dobila vel iku primenll usled lest.IG i J2. Na c irk lllacio nc kru gov<. 1I z3vis nos li ou vt:l ici nc objc kl a i 10 lI glavnom kroz vc rliki. S obziro m na mogll c nos\ izdvajanja sva kog s lana 1I poseb nc eirklilacionc kru govc. Sva ko grcjno te lo j l: o pre mlje no venlilom za aulomalsko is pll s lanjc vazdu ha koji jc poslavljcn na najvisoj laeci grcjnog le la. a i za "p ro dllvavanje" go rnjeg u s lu caju skupljanja vazduha pule m poviSc nja brzine slruj a nja vode. l 5.1 283 Na Irece m spra tll je prikazana prolocna serna sa lrokra lkim ve nlilima.3.7). 12. koje SlI prccnik a. Na vcrlikalc po spralovima Sll priklju ce nc klllijc malih uimenz ija .

II I :=J " II II II II II II Dir._J ~ ~ c rC - r: XUPAflLO k lYain/~nJr I I - - .:- IaftlTILO ~ I I =-=-= II .. pa su cevi od bakra nas le ve li hll primenu 1I postrojenjima centralnog grejanja. sto je posebno izraieno kod jednocc v nih sistema. f.nC' c~ Ir od..28~ I B.8 Nacill prikljllcellja horizol1talllilz cirklllaciollih kmgova na Ilspol1ske vodOl'e 12.._ ~-:-~ "". ~ r. : I i¥!1 ~! c i~~ c c ~I . .. Razvodri armari.ktni prikljucci be: rozvodnog crmariea . M':' .: u spratu ispod f+ I ~- C C I -- ~~. " C [.ad w { a.. PoKTJt" j ~d Ulponsk .. 12..".. Jer bakar ima vcJiku otpomost na koroziju sto obezbeduje cevnoj Olft'/i .... ..1 Primena bakarnih cevi Baka rne cevi imaju niz prednosti nad eelicnim.3.. C~I . Todaro"ic I'ROJEKTOIlANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREfANJE I RazYOdni ermaic 50 x 50 em u istom spratu .

za isti pad pritiska u cevnoj mTd i. koji su i je ftiniji.jitilll.9 Bakami spojlli elementi .NOG (jRElrlNJA 285 dug vek Iraja nja i niic izdalkc Zit od riavilnje . T o o mogu cavil ko risec nje veCih brzina strujanj a vode i kao posledicu toga ugradnjll cevi manjih precnika nego 1I slucaju cclicnih eevi.12 JEDNOCEV 1SISTf:M1 CEN fHr1l. 2 12. nt: po l ~~bne za mc ne delova cev ~~ rnreZc . nema tit iOgil ad mu ija kao posicd icc korozlJc pi! n1Je po trebno J?ovre me no 15piranje cevovoda.i za cevovode sistema grejallja iz asor1imallafahrike Majdallpek Hrapavosl bakarnih cevi je oko 30 pula manj a nego eelicnih slo prakticno znaci da je niii koe fi cije nl trcnja pri struja nju vode . Sa povecanje m duzine eevovod a . je r su. Na cevi manjih precnika se ugraduju manji ve nl iii kao i druga armalura.

koja je svojevrsna zastila ccvi od spo ljnih ud a ra iIi di .2S6 u grad c n~ 13. Ispo rucuju se i babi rnc ccvi presvuCcne plas tikom.. Odredivanje pome: nutih te mperatura objasniee se pomocu seme na slid 12. -I.po trebna kolicina toplo te za grejanje pros torije(W) koc fi cije nt prolaza topIote za usvoje no grejno telo(W/m . Vrsi se k~pi ­ larnim Ic mIjenjem spojev3 koji se izraduju u vrlo veIikom aso rtimanu (slika 121)) I\naliza cc n~ jc pokazilla da Sll cevnc mrezc od bakra. ali moze bili i razlicil. Vr10 Sll praklicne kod nak naunog ugradivanja grejanja 1I zgrade. povo ljnije nad ec licnim za mreZc pn:.c lika. Zit jednake protokc.. tempe rature vode na uIazu i izlazu pojedinih grejnih tcla SlI razlicite.t i jednaka 1/2· (I'd + liz).tempera tura pros torije(°C) 1m = 1/2· (I.ev i m.4. rek tnog dodira sa be lonom ako Sl: lIgradliju 1I po dove pri izvodenjll podnog grejanja . dok je pad temperature obicno u svim grejnim telima isti.evi Sli tank oz idnc a osim toga i manjih precnika od ee licni h. S li cnc osub ine bakarnim imajll i cevi od mek og Ce lika. To Sli {. I'ojava tzv. DIMENZIONISANJE GREJNIH TELA O dredivanje zagrevne povrsin" grejnih tel a vrsi se po istoj jed nacini kao kilt! <I v" cev nih sist e ma: /1.e nlrisana o ptcrece nj~ .OVANJ£ J>OSTROJENJA ZA C£NTRALNO GREfANJ£ masa mitterijala ccvi sc smanjuje u odnosu na ccv i od c. K) I" . I3aka rn c ccvi se lako sav ijajll pri cc mu se ne slvaraju nabo ri na cevnom omolacu . ali su nedovoljno 01 _ po rn e na spo ljnc ud arc. jer bakarnc' {.d .liz = consi.Tc Klo"JI·ir J>ROJ£/(/. mekih cevJ koje se ispo nl cujll u ko turovima dllzine i do 50 m omogucuie jednoslavno polaganje eevnvoua u jcdnoj cc lini.pravljc ne od hladno valjanih ce licnih lraka.I Q ( 12. 12.srednja temperatura vode u grejnom telu I". a sto jc pose bna prcd nos t kilt! jednoccvnih sisle ma kod kojih su celc vc rtik a le istog precnika.d + lil ) .) -. sto vai i i za dvacevne sislcme. Zbog ve likc clas t icnnst i nislI ase t Ijive na razna slega nja i ve lika povrsinska knn {. [ spaja nje bakarnih ccvi je brLo i re lalivno lako. U n" 5e lakk obIikuju od bakarnih. ( 12. Temperature razvodnc I . isporui:\" ne t! c lovc za grejni s isle m kao i cc nu monlaze. I ) u kojoj je: Q . a li im je vck lrajanja kraci.k(I". Za izracunavanjc povrsine radijatora treba poznavati luJ i liz. _ te mperatura vod e na lliazu 1I radijator liz _ te mperatura vode na izlazu iz radijatora Kod dvocevnih sistema srednja te mperatura vode u svim grejnim telima je is(.10.2) Kod jednoccvnih sistema. Q.nika ccvi ad 80 do 100 mm. kao sto je slucaj i sa padom temperature: k 2 ill = I.k/:!. sa vrlu niskim slepeno m necist oca . racunajuci matcrija l.

JEDNOCEVNI SISTEMI CENTR4LNOG GREJANJA 287 pov rlltne vode II siste mu LIi" = I. prosavii i kroz radij ato r gornjeg sprata snizila svoju te mperatum od t..3: /. QII i QfII.. [zjednacavajuCi prethodm: jednacine lltircciuj.0 / tUIJ m / .12.: se ova te mperatura: . Sa ovimje od redena i kolicina lop lo te koja sc transportuje vertika lo m do grejnih te la QA = QI + QII +QIIl' PolazeCi od ovih vrednosli odrede n je protok vod e kroz verlikalu A . ( 12. i de la koji je prosao kroz haIku vezu. J0 Temperatttre vode merodavlle za dimellziollisanj e grejnih leu..do 13' (l2 .t luI2 II tir} tSM2 r ~ / lull I lIZ I @ Slika J2.3) ~ tr . Prolok vode kroz vertikalu moze se odrediti i po lazeCi od toga do je voda.J ) Temperatura I ] predstavlja te mpera tum smde vode koja je prosla kroz radijator.0 / lizJ tSMJ .IV Kolicine toplo le koje lreba da odaju radija lllri su oznace ne na iic mi i iznose: QI. .

ul.I. ~ Q I (.8) Q: 1 PostupajuCi daljc na ovaj naan 1D07. j =1 r Q .-I.Jc slcdi: (Q + Q IlI . Ova te mperatura sc nalazi u zavisnosti od uslova koji su odrc· de ni za dati SistCIIL Ti oslovi mogu hili slcdcCi: L U svim radijatorima (grejnim tclima) jcdnake su srednje temperature vode (I.) II X (12.ul-upno odavanjc toplotc svih radijatora vczanib za ve rtil.WE POSTROJ£ VJA L I CF.4 L I n ( 12. 83 B.9) gdc jc: . QII ( 12.-(61 roOSl.\7R. smeStc nib isprcd tacke mcSanja za L..-u pna odata toplota svib grejnih tela.5 ) T emperatura 13 jc pOCctna tempera tura sudivanju slcdi slcdcea jcdnaCina: radija tor II.-t I r .:ak:.6 ) ZamcnjujuCi u ovoj jcdnaCini nadc nu vrcdnost te mpe rature 13 dobija sc: Q.3 ( 12. VJE ([2. dobiec se opSti izraz za Ic mpcraluru smc:Sc vode za radijator: ( I -I ) n ' 1' .) pri razliCitim srcdnjim lemperaturama vode lin . Analogno pre thod nom ra · 7.. Q-£naeavajuCi sa n. = ronsL) pri I3ZliCitim padovima tcmperature u radijalorima.4LYOGRElr1 . 7) odaj. 2 Pad te mperalufC vode u svim grejnim tclima po spralovima jc jcdnaL... Todoroo~ PROJEJaOFA ..:alu Za odrcdivanjc povrlinc grejnih te la neophodno jc joS znati tempcraturu vode ko · ja izla7j iz grejnog tc la..1: se odrcditi te mperatura u rna kojoj deonici \"\: rtil. n·li po redu radijator odozgo.-oju sc odredujc tc mperatura .

utv rd c no je d<l su najeko no micniji siste mi. 1/1"' pa je: ( 12..!!-/ I-=- c ( lui - a Q) R c ·/ c·C v . 1st i je slueaj i kod grejnih te la koja su povcza na u eirkulacione kmgove. povccanja srcd nje tempe ra ture vode u gTcj nom te lu i smanje nja povrsine te la. Rukovodeci se gore navede nim uslovima.ia Pad tempera ture vade u radijatoru je o nd a: ( 12.1 Q _a__ C R ( 12. o ni kod kojih je : 3. vr. poCev od prvih grejnih te la u smem stmjanja vode. 12) Sa ovim jc od rede na srednja te mperatura vade u radija torima.lil' to je liz = 1.1 2SQ Srednja te mpera tura vode 1m i pad te mpera ture vode u grejnim te lima 6J imaju razlicite vred nos ti. To dovodi do smanje nja pada tempe rature vodc.iGRslcdi : G R = C . a sa njo m i zagrevna pov.1 0) Ako se go rnji od nos oz naci sa a = G... Ako se kod proracu na prime ni me toda konstantnog pada te mpera ture II kmgu iii vertikali. Utvrde no je da su najeko nomiciniji siste mi o ni kod kojih su i srednje te mpe rature i pad te mperature vode u grejnim telima po spratovima razlicit i. A= QR _ _ --= Q . Srcd nja te mpe ratura vode u grejnim te lima i pad te mpe ra tura zavise od odnosit iz medu ko licinc vodc koja pro tiCe kroz ve rtik alu i kolicine koja prode kroz grejno tc 1 0. proizil a~ i da Ce se dobiti ista sumama grejna povrSina kao i kod ekvivale ntnih sistema dvocevnog grejanja.. tako i u pogledu ccvi. /II = 1./ . 13) v S obziro m na sniienje te mperature vode pri izlasku iz grejnih te la. Sto je taj od nos blizi jcdini ci. Z bog toga.. Prvi cc imati manju grejnu povrsinu.~ lJ R v. A ko se sa C v oznaci p ro tok kroz vertika lu u kg/h. a veca kroz grej no te lo .12. javlja se sve ni za srednj a te mpe ratura vode u svakom sledeecm grejno m te ill. kako u pc gledu grejnih te la. manj a ko li cina va de stmji kroz kratku vew ve rtik aIe. . I <. dok Ce se kod ostalih ona povecavati. - 7 (12.ie na su ispitivanja da bi sc odrcdilo koji daju naje ko mo nicnije siste me. <I Ii i do povc ea nj<l precnika eevi ko jima se gTcjna te lit vezuju Zil vert ikalu./ .I':J. II ) Ka ko je s dru ge stram: I':J.sina radija tora. a sa C R protok kroz rad ija torc. JEDNOCEVNI SISTEMI CENrRALNOG G RFJA NJ. povrSine svih sledecih Ce se poveeava ti..

vi ta cion ih sis tc m<l vode nog grejanja prirodnu cirkulaciju vodc izaziv<l r i U lik a gustina o hl. DIMENZIONISANJE CEVNE MREZE GRAVITACIONIH SISTEMA Kod gn.< (12. to sc ras polozivi napor mo)k sma trati kao suma priliska koji nastaje uslcd hlad e nja vad e u grejnim te lima Ppr~' i .. "/<xIOfUl'''' "ROJ UcrOl ~4 NJ" POST/W JENJA 2.' priliska koji nils laje uslcd hl ade nja vode u ccvima Ppr. kod protocnih sistema sa gornjim razvodo m. Na deoniei izmcdu radijatora lreceg i dntgog sprata ona iznosi: (12. odrcdcn jc prc ma slici 12.-1 CENTRA '-NO 0 REfA NJ E 12.+QII/ = IQR C· P(/r -I.16) analogno: (12. 14 ) Pritisak usled hlade nj a vod c 11 grej nim telima .12.) c · p·IlI. 17) u opstem slueaju: ... Kako se hlade nje vodc u jed nocev no m sislemu vrsi i prc ko radijatora i pre ko ccvi. (12.. Vc licina neophodna za njcgovo odredivanje je protok vode kroz vcrtikalu 11 (kglh) i pri zadanoj top lolnoj snazi radijalora i le mpcraturi vod e on iznos i G = QI+ Q.ldcnc povra tne i topic razvodne vode.5.I S) 10 - cp- ruv- sumarna top lot nil snaga grejnih lela (toplotno OpICrcec njc vcrlikalc tcmperatura razvodm: vode sistema iii cirku lacionog kntga tc mperatura povratne vode sistema iii cirkulaeionog kruga specificm! toplota vodc guslina vodc lc mpe raturski pad vode u vertikali Tempe ratura vodc 11 svakoj dconici zavisi ad velicine hlade nja vode u radijatori rna.200 8.. Qv c· p·IlI.

sto ne lInos i greskLl. Protok vode kroz ve rtikalu i temperature vode na svakoj deo nici ve rtikale. = 1. To zn<li':i dil se moze smatra ti da se tempe ratura vode IJ Odr. lz ovo- . PI . uz imajllCi da je odava nje to plo te u sredini grcjnog te la a ne postupno po vis ini . s matraju ~i da se voda 1I ccvovodll nc hladi. Prirodni cirkulacioni pritisak 1I ovom sistcmu sad a ima vrednost: (12.ll srafirane povcline rad ija to ra preds tavljaju delove 1I kojima je temperatura vode 13.. - L Qi1J h11/ hjJ Stika 12. odreduju se po formula rna kao kod prethodne seme. 12> II i I.- IQi ( / 2.19) gde su: P3 .lilVil 1I vcrtik a li nil vis ini h).12. P2 . p. . Odredivanjc prirodnog napora kod sistema sa kratkim vezama vcli se na sliean nacin kao i kod protocnog sistema.12. Q. +" l Pr + hI Pr) . a temperatura I] na visini hz.nosi g (1r3 P3 + 1r 7. ) EDr \"OCE'''Vl SISTEMI CENTRAL NOG ORBAN)'! 291 / I. 18) c ·G lIkllpna loplo tna snilga svih grejnih te la na ve rtik ali do posmatrane deonice (brojeCi 1I s me ru struja njil vode) Na slici n. J I IzraCtltlava1lje gravitacionog napora kod jed1locev/log sistema Hidrostatii':ki pritisak u vertikali pri njenoj visini /t1+/t 2+/tJ iz. P2 + "1 PI)' Hidros taticki pritisa k 1I glavnoj vertikali pri tc mpe ratllrivode lr iznosi: g (" JP. Proraeunska serna sa svim potrebnim podaeima za proracun data je na slici 12. gustine vode pri tc mperaturama I].

12 (u srariranom delu radijatora voda ima temperaturu I" a ukratkoj vezi lui) iznosi: (12.5 hR. Kako se nivoi ce ntara hlade nja 11 radijatorirna i odgovarajuCi centri hladcnjil u vcrtikali razlikuju za 0. vee i u tilcka ma vcrtikalc (erne tacke na slici) gde se meSa voda kOj.21 ) gde su: .. koje obrazuju doyodni prikljucak.. T<HIor.i. Njegoya vclii:. b. [pil ~ u ovo m siste mu te mpe raturil i gustin a vati c ~c me nj aju ne sa rno II grejnim telima (uslovnim ce ntrima hl ilde nj a). U slucaju sa sLike.2(1) Posto je hl>1I 1' za 0.. Vertikale sa kratkim vezama imaju lokalna cirkulaciona kola kod svakog grejnog te la.i na odredena prema slici 12.20). d. to se u m1l 1 0 m cirkulacionom kolu javlja sopstveni prirodni cirkulacioni pritisak. PROJeXro":4NJf: POSTROJENJA Z-1 CENf'RALNO GREJANJE ga proizilaz i da pri jed nakim to plo tnim op te rece njima grej nih tela i istim poectnim te mpe raturama. Prirodni pritisak u ovom sistc mu iz nos i: ( 12.l pro te kne kroz rild ija tor i ~roz kratku vezu.19) i (12. to bi bile deo nicc a.5 hR to je ujedno i razlika u vclicinama koje odreduju (0 rmu It· (12. sam radijator. odyodni prikljueak i kratka ve · za. protok i te mpe ratura vade nil deonieama kod obe k me SII istc. c. a.292 8.

u malo m cirkulacionom kolu.24) gde su: 1'" Pm f3 napor koji ostva ruje pumpa prirodni eirkulaeio ni pritisa k nastao usled rilz lika gustine u razvod noj i povra tnoj eev noj mrd i koeficije nt. moze se odrediti kan razlika hid ros talickog pritiska visine radijatora i kratk e veze: ( 12.22) gde je Pl.napo r. a to je ono kod kogCl je raspolozivi cirkulaeioni pritisak po jediniei duzine ccvi najmanji." gustina vode u kratkoj vezi.5 sto znaci da se uz ima Silmo 50% gravitacio nog napora. Kod ho rizontalnog jedn oeevnog siste ma greja nja. obzirom da su u najvece m de lu grejne sezone tempe ra ture vod e u siste mu nile od proje ktnih Oso bc nost jednoeevnih siste ma je til sto svaka vertika la predstavlja jedinstvenu strujno kolo. kod pumpnog greja nj a raspo lozivi napo r bi iznosio u o pste m slucajll: (12. koj i uzima u obzir deo prirodnog . a PSR srednja vrednost gusti ne u radijatoru.10% manji od velicine racunskog pritiska. koris ti se za savlad ivanje o tpora usled tre nja 1I eevima s is te ma i za savladivanje mes nih o tpo ra. Vc lici na koefieijenta je /3=0. Prema tome. Pri proracunu bira se eirkulacio no ko lo koje je najnepovoljnije u hidrauUl': nom pogledu. PostojeCi prirodni eirkulaeioni pritisak .12. zbog hlade nja vode u radij a torima ne od rilZava se na velil':inu prirodnog eirkul aeio nog pritiska. Ova reze rva se ostavlja za slucaj da se u proracunu izosta- . Napor u sistemu os tvare n pumpom je konstantan. Pre ma tome. tako da zbir gubitaka pritiska u kolu L (Rl + Z) bude jednak j(j za 5 . I ovaj napor ce se utrositi za savladivanje o tporil strujanja vod e u mrezi.=lrh Ijz < IJ). mora biti zadovoljen usl ov: (12. Svaka ve rtikala je istovre me no i razvodni i povratani eevovod svih grejnih tela iste vertikale. kod grav it aeionih sistema grejanja. .gravitaeionog pritiskil u periodu odrzavanja projeklnog hidraulil':nog rezima u sis te mu . Prirodni cirkulacioni pritisak. ft:DNOCEVNl SISTEMl CENTRALNOG GRFJANfA 293 Pu' i Pi! o dgovil raju ce gustine vod e pri tc mpe raturama I". radijato ri su veza ni na red i prome na te mpe rature i gustine po horizo nt a li.23) Kod pumpnih s iste ma gn:janja raspo lozivi napo r sas toji se iz napo ra pumpe i gravitaeionog. pos to su grejna tela u rednoj vezi. Hidraulicnim proracuno m glavnog eirkulaeionog kola odreduju se precniei njegovih pojedinih de onica. i liz (za radija tor treccg sp ra ta l". dok se prirodni eirkulaeio ni pritisa k nc pre kidn o menja us led pro me na tempera tura vode.

1 i s. P r + hill · P ".3.204 R.4.Toooro.2:i ) Prvi clan ove jed nacin e predstavlja pritisak d es nog vodenog stuba .5.. D Slilw 12. 2. To z naci da treba dil su p07. 12.. nate dllz ine deo nica. C irklilacio ni pritisak kroz is tu vertikalu.. P mil ) .g ( ) "0Pr+Pp 2 + "( .( +" w .1 hidrillilicku lIsk lade nost svih os ta lih kola s is te ma.8...·ic PROJEK1'() I'l1 M E POSTROJENJA Z4 CE rR4LNOGRI::lA NJE ve n ek~kv i hidrauli cni otpori sto se moze desiti u nedovo ljno ddinisanim planovi l1l. 7. Dil bi se maglo pristllpi ti prorilclInli cevovod a po trebno. pored po mc nut a dva ko la.wno ci rkulaciono ko lo uzimil sc 1I d. a li i kroz grejna te la: . Proracunato gl.vertik'lle.t l1l:kog gr~d ev in skog objckta. gpi 8. 13 o dre diec se raspo loz ivi pritisak po ko lll kroz ve rtiblll i P" kolll kro7. gil h1V • E ~-------------' . prikazana Sll i mal i! cirklil ac ion a ko l<1:l.ie imati go tov\l semll s i\ te ma grcja nja. g rejna tela.13 lzgled cirkllinciollog kola Pritisak kroz cirklilaciono kolo (A BCD E A) iznosi: Pv = g ( "II .6. doh drugi.- f- gmn:. pritisak levog vodenog stllba. pro toci kroz nji h i mcs ni o tpor i. ODREDIVANJE GRAVITACIONOG NAPORA Za se mu na s li ci 12.-. P r (12. • B 1 C gr 1 2 hll h2 h3 hI ~r 4 t A 9ml 5 ~gl 3 9m:r II 6 hm h4 h5 7 h0 .tlje m proraclInli kilo os nova / . G. Na istoj se mi .

1 I + g . Usled razlike u guslinama vode. 5. jer opsla eirkulacija po vertikali savladuje oyu cirJmlaeiju. zaustavila krelanje vode odozgo nanae po kral\. napor u kolu vertikale. . 4. manji od napora u kolu kojc protazi krol grejno Ielo 7.-vo kretanje st. a samim lim i leZinama (vcta jc u grcjoom tclu).-ulaeionim kolima I.GT i uzimajuCi daje "11=" 2+"3 i "11="-'+"5 posle sredivanja se dobija: (12. poznati su nam preCnici deonica toga kola..napor. 8.:oj vezi. 7..26). Gubitak napora na kralkoj vezj 1-4 jc L(RJ +Z). II. G.. I I) ( p. i za malo cirlmlaciono L:olo 1.GT = g .26) p. 4. eirkulaeioni prilisal.12.PmJl .g. I..: .laciollo /colo grejnog tela Ako se prctpostavi da je dimenzionisanjc izvcieIlO po L:olu ABC 0 E A Znaci. 3..+pp) + g. U grejnom lelu i kralkoj vezi.14 Lokalno drla. h". 1 • 2 "" Sr gr-t gI 2 f 4 . Ova konslalaeija pOlvrdujc sc jednacinom (12.27) Ove vclicine izraZavaju naporc koji se javljaju u malim cirJ. 2. kad bi se usposlavila.::a za L:olo vcrtible. P no!· 1 . 14 malog eirkulacionog kola lal. ne moze usposlavili. 2. "'g I 3 Stika J 1. Posto su ta&e 1 i 4 zajcdni&e . I"z + g.bYZ. a suprolnog je smera od napora u kratkoj vczi. lao i padovi pritisL:a kroz njib. Ali ipak. koji se javlja u malom cirkulaeionom kelu. JEDNOCElr:v1 SlST£~(f CENTRALVQG GR£lAN JA 295 Jl p. odozdo navise. (Pml 2 +PII) + (11. Kako se vidi iz jcdnacine. 10 se u malom eirkulaeionom kolu Iczi usposlavljanju kretanja vode. p. koja bi.GT > Pv Oduzimajuc::i Jlv od Pv.g·"O + ( 2 Moze se zapazili da je Ppr. Na slici 12. 3. Pri lome je deonica )-4 zajedniCJ. 2 +PI) + g. "IP. usmercno cd slrane grejnog Icla u haiku vew.a napor koji sc javlja usled razlikc Idina vodenih stubova kola 'malc' cirkulacije. koci cirkulaciju vodc po vertikali. J i 5.

12.) (12. .. pri da tim precnieima ogran aka.:d utim. o nlla bi precnik e ogranak il mogli odredili prcma naporu 'L(Rl +Z)kRVZ' M. jcci nak jc o lPOrtl kralke veze.7.I/.napo r koji mozl. pritisak .Pkr. precnike kratkih veza twba od re diti polazeCi od mogllceg gubitka napora: 'i.:iu i u kralk oj vezi b ile isle.. ..31 ) Ova jed nacina dobijcna je iz pre thodne jcdnaCinc. a time cc i vise vode proCi kroz radija tu r. biti lIpo treb lje n za savlacl iva njc o lpo ril eirkulaciji vod e u ogra nl.+ 2 ( [ 2. Pre ma lo me.. napor koji moze biti isko risce n za s(lvlaciivanje o tpo ra u radijatOl"lI i u ograncima kit nje mu. koji se danas najvise koriste. sto je veci o tpor kratke veze.GT. postoji i je dno univerza lno resenje.2H) i koj i pOlpoma7. U ispravnos l ovog zakljllcka moze se lIver il i aku se na kralkoj vez i izmedu taca ka . ima ka radijatortl I i u sa mo m raclijal o ru iznosi: (12. odnosno pre ma ras po[oz ivo m napo ru u to rn ko lu P"r.TO I'ANJE POSTROJENJA & 1 CENTRALNO GREJr1NJE kako za kolo verlika le .li cit e . Taj dodatak omogucujc 100% uvode nja vod e koje je potre bno kod dvocevnih sistema.v.2') ) iii u o ps le m s lu cajll : (12.I i . U koliko je dime nzio nisa nje eirkulacionog kol a izvedeno po kolu kroz rad ija lo rl'.15 i 12.30) Na taj ntlcin.. veza no je za pos toja nje ve ntila pose bne konstrukcije_ Konstmktivna rese nja ovih ve ntila omogucujll d a se o ni postavljajll sa strane radijato ra i odozdo (51.( pos tav i ventil..lpor koj i posluji medu lim tackama de llije i u slnlnu ogran(lka grej na le la. Akn bi lemperatura vode 1I grejno m t. Medutim.16). kako su uve te mpe rature r. 12. T""orm'it PROfl:'l<.n. tim ce viSe. plus proizvociu visi nt: radijalora i raz like guslina vode u radijat o ru i u kriltk oj vezL lz pre thod nog slecii da. tak o i za kolo male cirku lacije. SIO ventil bude vise zatv()re n. a sa jednim dodatkom i kod dvocevnih.e cirk ul (lc iju vode kroz rad ija tor.g ' 'II (P. to cirkulaeioni prilisak . koja se moze koristiti kod jed nocevnih sistema.( Rl + Z) I" + p ' .II . ve ntilska spojnica. to ce biti i otpor kratke veze veti. tzv. VENTIL ZA JEDNOCEVNO GREJANJE Za raz liku od dvocevnih sistema centralnog grejanja funkeionisanje horizont a lnih jednoeevnih sistema sa grejnim krugovim. 1I radij(ltor o tici vode.1' g ' ( fJ .2Q6 8. u malum ko lu se javlja dopunski napur koji za radija tor [ iznosi fJl I'.

a ne na ve rtikalama kao kod dvocevnih siste ma. D ru gi je obilaz ni vot! (bajpas) . de taljno ra cllnanje viska napo ra i ba la ns ira nje vc rti ka la nijc po trcbno. G rejni kru govi se mogll n:gllES<lli na viSe na'::ina.poz. S lika 12. na slici 12. [zrade n je od kova nog mes inga i hro miran. 16 Vel/til sa prikljllcko/ll za posla vljal/je ispod grc itwg tela Na pop re'::no m prcsekll ve nti la prik az ani Sli razliciti lokovi vode. gde o brazlljll razvo dnll vodu za slcd cce grejno telo.. 15 prikaza n je ce tvoro kraki ve ntil sa ho rizo nt a lnim prikljllcko m. 16) kroz ovaj ho le ndcr ul az i razvodna vod a u grejno telo.poz. Kod ve ntila sa prikljllcko m sa stra ne (s lika 12.12. a koji je lIsmere n ka razvodno m vodu sledeceg grejnog tela. S o bzirom na nacin odvajanja grejnih krugova od ve rtik a la (moze se vrsiti direktno i prikljuccima). a ne na sva ku ve rtik a lll i svako grejno t. Kada se posma tra ko ncepcija ho rizontalnog jednocevnog ce ntra lnog greja nj a vidi se d a je o na zas nova mi na ho rizo nt a lnim grejnim krugovima razved e nim po s tanovirna. deli se na dva pravca: jcda n jc ka grejno m te lll . Kod ve ntila pos tav lje nih ispod radijato ra kroz hoIc nde r se vraca o hl ade na voda iz radijato ra. To se vidi n a slici 12.NTRALNOG GREJA NJA 297 Na slici 12.ho le nd e ra. 17 . 15 Velllil zajcdll ocevll o grejalljc za pnslavljallje sa simile S lika / 2.e lo ka o ko d dvoccvnih sis te ma.kroz njega p ro laz i maks ima lno 50% iii 35% od opticajnc ko licinc vode. 5. Veza radij a to ra i vc ntila os tvare na je prc ko teflo nskog priklj ucka . JED OCEVNI SISTEMI CF. Povrat na voda iz grejnog te la os tva ruje svoj tok kroz lI rn nSkll cev . 3 1I kome voda ne od aje toplotu. Na slici 12.15 predslavlje n je jedan lakav ve ntiI. Kos im vc ntilima sa prikljtl ckom za di fe re ncija lni ma no me ta r Irajno se resava pit a njc pro ta ka vade. R azvodni vod pozicija 1. 2 i zavisno od ko ns lnlkcijc . 15. za .lIvck najbliZi grej no m te lll .poz. Za to je proble m reglllacije ovog siste ma svede n na broj stanova.pOl. i spaja 5l' iza obilaz nog vod a sa razvodno m vodo m . koja je 1I njega dospe la pre ko "lI ronje ne" cevi. 4.

17) i na taj nacin smanjiti iii poveca ti do to k vode u radija to r. To je mogucc izvrSiti po mocu za tvarajueeg e le me nta oznacenog kao "vre teno N" na slici 12. Ko liei na vode moze se dozirati obrta nje m rucice za ru eno regulisanje koja pokrece ve ntil (pozicija 14. Medutim. '.Todorovif PROJEKTOI'ANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNOG R£JA NJE jeda n stan. pose bno kod horizontalanog razvod a jednocevnih sistema . ._ IH to.umesto u radijator voda bi neprome nje ne te mpe rature otiSla ponovo u krug ka sledeeem grejnom te lu.--J I I ~""" ~ --3 ir1 I I ~~ 2 i ~ '. Z a dva grej na kruga od nos no 2 sta na podeSava nje se moze izvrsiti i posebnim STK .298 8 .o nd a ce u sledece odlaziti voda vise temperature.._ .8. 12. OVilkvim podesavanje m ne reme ti se pritisak u cirkulacionom krugu. Ovo bi se na rocito ose tilo uko Liko bi se grejno te lo po tpuno iskljucilo it grejnog krugil.. ali se utice nil top lo tno odavanje radijatora iza podesavanog. Ostale dobrc stra ne ovog sistema su: manji broj vertika la._ " . i sami ventili za jednocevne sis teme dozvoljavaju individualno podesava nje svakog grejnog te la. Ako se na primer smanji dotok vod e u podesavani radija to r (pritvaranjem ventila). UPOREDENJE JEDNOCEVNIH I DVOCEVNIH SISTEMA Razlike u jed nocevnom i dvocevnom sistemu su pre svega u ukupnoj duiini cevi koja je ma nja i povrliini grejnih tela koja je kod jednocevllih veea.17 Pres ek velllila Kod ovih tipova ve ntila moze se pos tici fino rueno propo rcio na lno regulisa nic odava nja toplote. pa ee i u tim prostorijama porasti te mpe raturil prostorije.ve ntilima (strani proizvodae) u razvodnom ormaricu odnosno na poee tku grejnih krugova./' ~1\ H _ II II ~ "'. ~ / \ -'-. Ve ntil se tako moze podesiti na bilo koju zeljenu kolicinu vod. _ .. 1) . slika 12..! ~ . Ovakvim zatvaranjem hidraulicki rezim se ne bi poreme tio u mrdi jer je samo skn:nut tok vode .<: I 4 I t 1 Slika 12.

jer su grej na te la u rcdnoj vez i. . sa raz li kom 510 klld jednocc vnih sis te ma svaka vertika la predslavlja jedinstve no strujno kolo ./8 . ko nt rolll odriava nj a i mere nje pOlrosnje lako sc naknad no lI grad uje u gO love o bjek te Kao mana ovih siste ma uglav no m se javlja: neS lo komplikovanije projeklovanje zbog proraclIna te mpe ra ture vode kod mda nja lo kova koji prolaze kroz grejno te lo i o bilazni vod poveca nje povrs ine grejnih le la 1I pros to rijama kod kojih se tela nalaze pri kraju vertik a la. JEDNOCEVNI SISTEMI ENTRALNOG G REJANJA 299 prethodna karakleristika povlati sma nje nje probijanja gradevinske kons1rukcije zgrade siste m je prikladan za mo tainu izgradnjll mo ntala je prostija i bria i moZe se pri lagodi li izgradnji zgrade svaka slambe na jedinica ima vlaslili i gO IOvo nezavis ni krug greja nja. (J) CI III - . PRIMER! I UPUTSTVA ZA PRORACUN Pri li kom promeuna jednoccvnih sistema ras plllllziv i napor sc izracu nava na iSli nacin kao i kod dvocevnih. '-' ha _ _ _ _ _ _ _ _ ~ =t~_J . s lo o laksava pllpravke. '-' 1 01 '- Slika 12. pa je svaka ve rli kala istovre me no i razvod ni i povra tni cevovod sv ih grejni h tc la ist e ve ri ikale.Sema jedl/ocevl/og postrojcl/ja vodel/og gravitaciol/og grcjal/ja .12. tr h4 CD 1 I A CD II CD hs h6 h7 ® B ® .

potrebno je poznavati kolicinc [oplote koje odaju grejna tela I. Veza izmedu te mpe rature i odale toplo te data jc relacijom: (12. = t 1 = t2 = 13 U tacki A. temperatura vode pos taje nih (14 < IJ). (12.33) gde je: G ukupan prolok vode u verlikali (u ovom primeru i ukupan protok vode u celom sistemu) u (kglh) protoci vode kroz pojed ina grejna le la u (kglh) pad temperature vode u grejnim telima . II i Ill . POSTROJENJA BEZ HLADENJA VODE U CEVNOJ MREZI Na slici 12. Oa lje sniZavanje tempe rature vade je u tack ama B i C.300 8. usled pome nutog mesa nja. b) kada cevna rnrd a prolazi kroz prostor relativno niskih te mpe ratura i kad il se hladenje vode u cevovodu uz ima 1I obzir pri proraclinu. vee postoje deonice koje predstavljaju tzv. B i C. Todorovic PROJEf\fOVANJE POSTROJENJA Zr1 CENTRALNO G REJANJE I kod jednocevnih siste ma proracun rnre:z. kot! koga celokupna voda jed ne ve rtik ale ne prolazi kroz grejna tela. kratku vezu pomoCu koje dec ukupnog protoka zaobilazi grejno te lo.e se razlikllje za slucajeve: a) kada je hlade nje vode u cevima zanemarljivo i kada se ne uzima u obzir. Do istog rezlllt ata za tempcraluru vode moze se doCi ako se problem upros ti i smalra da u tack i A ukupan protok gubi kolicinu loplo te ravnu onoj koju odaje grejno te lo. 'odnosno tacke A. pa 5 11 te mpe ra ture pojedinih deonica : 14 = 15 16 = h Is = 10 Za tacno izracunavanje tempe rature vode u pojedinim deonicama . uz zadatu tempe raturu razvodne vode. Prema tome. tj. t. sa vodom koja se u grejno m te lu ras hJ ad ila(tacka A na slici).32) odnos no. za OVU se mu i slucaju kome se sma Ira da ne ma hlade nj a vode II cevovodu. te mperatura vade ostaje neprome njena od kolla do prve tacke u kojoj sc meSa voda razvodne temperature I.18 prikazana je serna najcdee primenjivanog jednocevnog sis tema.

1 C (12. o dnosno pojedinih ve rtika la. tako i na pro take kroz grejna te lil. D ime nzio nisa nje cevne mrde zavdava se odredivanje m prikljueaka grejnih te la i pri tome mora pad pritiska u kratkoj vezi da bude veti nego u cevovodll grejnog te la (razvodni prikljllCak.35) [s tim pos tupko m mogu se odrediti te mpe ra ture vo de i u os til lim de lovima eevne mrcZe. Na knadni proracun se sprovodi pre ma ide nti cnim fo rmularima kao i kod dvocevnog siste ma.34) Te mpe ra tura vo de u tacka ma A. a osta tak na lZv. Ako su te mpe ra turski pil dovi u svi m grej nim te lima is t i. pil su ta ko pozna te i gustine vo de u pojedinim deo ni ea ma.12. grejno te lo i povra tni prikljllcak). Z bog odvajanja vode pre ma grejnim telima. prvo se odreduje ra spo lozivi na po r Zit s tmjno ko1 0 sva ke ve rtik ale i po mocu ta ko iz racuna tih na po ra vrsi se pre thodni pro racun. Na os no vu toga od red uje se raspo lozivi napo r: ( 12. Sarno 1I tom sillcajll ee kroz grejno te lo struja ti kolicina vod e koja omoguclIje odava nje potre bne kolicine topiote . Ovim pute m se za tim do lazi do jedini cnog pil d a pritiska R . A to znaci da sc pocinje o d najne povo ljnije ve rtika le i da sc 0. sma trajuCi d a se 1I ovim tacka ma odvodi toplo til koju in ace odaju grejml te la. to ee ovi vodovi ima ti i isti precnik. 36) UPUTSTVO ZA PRORACU N P riliko m pristup a nja proracunu. Tako se iz e ne rge tskog bila nsa za tacku A dob ija: (12. Pos to se pro tok kroz glavne deo nice jedne ve rtikil le ne me nja.IS predstavlja raz lik u razvod ne i povra tne vode sis te ma i o na ima u tieaja kako na padovc te mpe ra ture vode u g rejnim te li ma. B i C moze se iz rilcuna ti iz e nerge tskog bi la nsa. na isti nacin kao i kod s tmjnih ko la od gova rajuceg dvocevnog siste ma.po re usled tre nja pri stmja nju vode kroz prave de love cevne mreze. propustaju ma nje protoke i njihov precnik moze da bude manji nego kod glavnih deonica. JEDNOCEVNI SISTF:MI CENTRALNOG GREfA NJA 301 T e mpe rll tu rska raz li ka I I . koji sluii za pro racun i definitivno dime nzi o nisa nje cevne mreze. ova zilvis nost je d ilta n: lacijo m: 6. Zato tre ba izvditi proveru gubita ka u kratkoj vezi i cevovoduodgova rajueeg grejnog tela liZ usiov: .sarno o ne deonice ve rtikale koje predstavljaju kra tke veze.67· H oee njuje kao dec na po ril koji ce se ut ros iti na o t. . mes ne o tpo re. Medutim. zbogjednostavnos ti mo ntaze tre ba teziti da precnici s~ih deo nica jedne ve rtik ale budu isti. iI to je najccSci slu caj.

kao stu je to slueaj kod dvocevnih siste ma. a prerna tabelama II i III 1I dodatku.1 9) u kojoj cevovod pa novo postaje jedinstve n. odredenog pr.c PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA C£NTRALNOGREJANJ£ (123 7) K CT It PGT PK . Za na jvisi sprat temperature razvodne vade sistema i vertikale je isla kao i vode koja ulaz i 1I . Ovaj napo r uslvari smanjuje ukupan gubi ta k pritiska \I (Xvovod u grcjnag tcla.'. ond a tre ba prccnik prikljucaka grejnog te la povcca ti iii smanjiti precni k kratke veze. Da bi se dobili re lat ivno manji precni<. pa je i kroz sa me prikljucke manji gubilak pritiska.:i prikljucnih veza. K A SlikLl 12. Pad pritiska u eevovodll grejnog tela moze se ublai iti izbo rom veceg tempe raturnog pada u grejnom telu. treba iCi na prvo reSe nje. Z bog vee pomenute prednosti 1I mo ntaii kada je ee la vertikala is tog precnika.visina grej nog tela .302 8.: lhodnim proracllnom. Posto una nisu jednaka u svim grejnim te lima.gustina vode u grejno m te lu za srednjll te mperalliru grejnog lela .gllstina vode 1I kratkoj vez i U gorojaj jedn acini poslednji Clan preds tavlj a napo r usled hlade nja vode pri oda - va nju toplo te grej nog te la. G rejna lela se dimenzia nislI prema srednjoj temperaturi vode 1I njima.oznaka za kralku vew . U tom slucaju se pad pritiska smanjujc usled poveea nog ll apora zbog veceg efekt a hladenja vade. to st: mo ra pristupiti njena m proracllnu za svaki sprat i za svaku ve rtikalu pose bno. treba ve rtikale dimenz innisali sa neS to veeim jedinicnim padom pritiska od onog prosecnog.19 KratkLl veza Gustina vode odreduje se pre ma srednjoj temperaturi vode 1I grejno m telll. Todoro . a racuna se prema tacki mesa nja A (slika 12. U tom slucaju precniei horizontalne eevne mrde birajll se za vred nosti R koje SlI iznad prosecnog jedinicnog pada pritiska. Ako navedeni uslov nije ispunjen. veCi temperaturoi pad smanjujl' pUlreba n pro tok vode. Osim toga.oznaka za cevovod grejnog tela .

12. Jr-DNOCEVN I SISTElvIl CENTR,1LNOG GRr:JANJA

30J

gn;jna te la. Uz pozna t pad te mpe ra tu re u grej no m te lu , iz racu nava se njegova sred njcl tempe ratu ra:

(12.38)
l't;mpe ra tll ra vode koja ul az i u grejno te la sledeeeg spra ta ima nii u vrednos t usled mcS anja vOlle iz kratke veze i povra tnog prikljucka grejnog te la. Te mpe ra tura rncS <lvinc je lljecln o i te mpe ratura razvodne vode grcjnog te la na niZe m spratu , a izraelln ava sc po obrascu:
1 = 1
'i
r

_ll.L c. c

( 12.39)

gde jc: - ko li cin a toplo te koju odaje (iii ocl aju) greJno te lo na najvise m spratu - ukupni protok vode u ve rtika li c - te mpe ra tura razvodnc vodc Zit grejno te la pre lhodnog sprata I, - specificna toplo ta vode c Tako se moze odred iti sred nja te mpe ra tura vode grejnog te la na niZe m spratu :

QI

I
1111/

=1
rl1

_ _1 _ 1

ill 2

( 12.40)

Odrccl iva njc povrs ine grejnih te la kocl za ne ma riva nja hlade nj a vode moze se izvrsiti i pre dime nzionisa nja cevne mrcie.
Prim er 1

Dime nzi onisa ti strujno kolo najud alje nije ve rtikale jednoccvnog siste ma vode nog grejanj a cij a je se rna prikazana na slici 12.20. Tempe ra tura razvodne vode iz kotla Te mpe ra turni pad u grejnim te Lima Tempera tllfni pad u ve rtikali Te mpe ratura prostorija Visine deo niea

',= 90 /';. I = 20 °C I, -1 = 10 °C
0

20 °C hB =2,8m h l =hf[=h m =l ,Om h6= 2,lm

I. =

ODREDIVANJE RASPOLOZIVOG NAPORA Pro tok kroz ve rtikalu

c=

12560 1,163 · 10

1080 kg
h

8. ToJormii PROJ£Jr..TOV.4;W £ POITROJ£NIA Z-1 C£'ffR.·ILSO GR£JA ;oo<.J£

Odrcdivaoje ICmpcntture vodc u pojcdinim dcooicama:

'1 = 90 °C ,
1-

, 2- -•)-- ,.\ - ," 5-90 °C - ,5 - ,. 5-

61" 1'6= 1 . 6 = 90- 20 = mo e Temperatura vode u dconici 6. poslc mcianja vode iz dconica 6'.6" i 5:
1"6 = 1"5 -

"5= ,..S -61[

90
Pro\>-cra lempcralun: vode u dcooici 8:

3720 + 3260
J.I63-I~

----=80°C
1.163-1~

5580

Zbog istih

tempera'~rnih

padova u svim vcrtil;.alama:

1:;= 19= 110=

'n = 80 OC

Temperatura vode u povratnoj dconici 8 vcrtil;.alc II odgovara zadalom padu tcmperatun: uvcrtil.-:ali od 111=10 Raspolozivi oapor iznosi:

0c.

Pn:ma tabcJi II

za ra.;&)iI;:c

gust ina:

H = 2,8-9.81-6,49+3.1-9,81-3.71=291.1 Pa
Pregkd du:f.ina deooica
broi dconicc
1

duDnaCm)

broi daJnia:

75
4_6 62

2 3
.J

6 7 11
CJO 10 II

duZina (m) 2,.5

to
0,5

25
10 15

5 :;

57 36
H

Primedbo: dcooicc 3 i

"su, ustvari, jcdna dcooica, ali iz prnkt.itnih razloga podc-

Ijcoa je aa horizoolalni i vcrtil;.alni deo_

12. JEDNOCEVNI SISTEMI CENTIVI LNOG 0 R£JANJA

305

PRETHOONI PRORACUN PADA PRITrSKA Raspo lozivi napor Za Ire njc u prav im dc lovima ccvi Ukupna duz ina dco ni ca 1-1 1 lcdin icni pad pril iska Proloci kroz rojcdi ne deo nicc(u kg/h) G} = 2956 G ] = 1740
JI=29 1,1 Pa

0, 67·291,1 = 195,04 Pa
II=38,5 m R= 195,04:38,5 = 5,07 Palm

G 5 = 1080-( 140 + 160)

G3 = 1080 G4 = 1080 G 1 = 160 Gil = 140 - 780

G 6 = 1080 G[IJ = 240 240 = 840 G B = 1080 G 9 = 1080 GIO = 1740 Gil = 2956

DIMENZION ISAN,JE VERTIKALNE CEVNE MR EZE D imcnzio nisa njc cevne rnrdc izv rse no jc prc ma uobicajc nim ro rmul arimil .

14140

20240

I
1256 0
0 d:J

11

0
0 d:J
~

CD
3720

.... '"
E
In

CD
® ®
3260

'" ....,.,
.c:

I

CD
® ® ® ®

II - _ .= .... fci

~-

CD

"

I
I
I

N

0>
",-

55BO

(f) _ __ - - f- _-.-® I ® __ J _ _ _ f--------@
.s::

" <

III- f..- . -

In

f- ~CIO_
N

0-

-

. - 1-.-+-._
f--)

._

.

.

.

._-.

_ .__ .

.s::

~

S/ilm 12.20 Primer 1.

306

H Todoro,,;c PROJ£ KfOVA NJ£ POSTROJENJA Z4 CEfVfR4LNO GRElANJE

DIMENZIONISAN J E HO RIZONTALNE CEVNE MREZE Pos to jc ve rtlka ln a ee vna mrcia dime nzi o nisa na ta ko da ima pad prilis ka 77,S P~ . to za ho rizo nt alnu ccvnu mreZu preos taje raz lik a iz medu raspolozivog napo ra i na pora ul rose nog u ve rtik,1 1i II: .

H,, = 29 I,l-77,5=2 13,6
U ovo m delu mreZc deo
n~ po ra

P~

po tre ba n za tre njc u ravnim deonicama iznos i:

0,67 ·1-1,,=0,67 ·213,6 =143, 11 Pa
Dui ina dco ni ca 1-3 i 9-11 je: 1= 31,0 m, pa jc jedinicni pad pritiska za ho rizo nt;dnu mre7.u

R= 141,37:31,0 =4,62 Palm
NAKNADNI PR O RAC lJN I-IORIZONTALNE CEVNE MREZE P re ma prosecno m l?= 4,62 Palm, pro raclIn horizo ntalne mrcie jc sprovede n na isto m (or mul a ru na ka me je dat i pro ra clIn ve rtik ale . Pre ma proraclInu gubilak pritisbl II ve rti ka li II iznos i 77,5 Pa, a II horizo nt a lnoj mrez i 209,3 Pa, sto cini ukupno 286.X Pa. Ova vrednos l se minim alno razlikuje od raspoloz ivo g napo ra 29 1,1 Pit. P regled mes nih o tpo ra
deonica I:
-kotao

·2 luka dc onic" 2: -T raevn. sli prolan smcr. odvaja njc WofW =0.8 cle onic<l 3: -T racva, prol"~, oclvajalljc W / W =0,92 -7...1sun deonica 4:
-kolcno

2,5 LQ 3,5
1,8

o
Q.J 0,3
1,0

deonica 5: -odvajanje. prolaz d/ d= 1 V. N =O,72 dconica 6: deonica 7: -odvajanjc, prolaz dj d= 1 V.N=O,72 deonic.18 -kolena

1,7

o
1,0

1,0

12. JEDNOC£VNI SIST£MI CENfRAL NOG GREIANJA

307

dconiCl 9
-7.aSUfl

0.,3

-T

ra~-va.

sabiranjc.prol:u, II'jW =0,92

Q.J
0,6

dcooiCl 10:

·T moo, s"prolan smcr, s.,biranjc d,!d= O ,8 ";W= O ,6
deon ica II -2111ka

Prm'era pad. priliska

D

ce,'ovodo &",jaib lei.

G rejno Ielo , Ul"Upni kocficijenl mcsnih oIpo'" imosi ~ =5,0 - prola21li vcntil . grejno Ielo

4,0

25

UsvajajuCi da brzina u deonicama 5' i 6' "ude manja nego u deonici 5, iz tabelc IV sc ocitava: precnik 0 = 1, brLina IV = 0,08 m/s i jcd inicni pad pritiska ~,5 Palm., pa gubiLak pritiska pri dllzini prikljllCaka od 2x 1.5=3,0 m iznosi:

(lR + Z)G7j - hGT, . g(pso - P'IO) = (3 · 4,5 + 35.7) -1.0·9,8 1' (971.83 - 965,34) =
=-H,47 Pa

IZ PlANA MRE2:E

,""",

To,..

Prelh. prefnik Muenilou.tina cOvi d
prolok

NAKNADNIPAOAAtUN SA. PRETHOONIM PRECNIKOM SA PRQMENJENIM PRE¢NIKOM CEVl

RAZUKA R
(Palm)

'''''''' IY"l
b

eonica
I (m)
d

(kg/h)

(mm)

(m/3)


I

A
(Palm)

I ·R
(Pa)
h

L I;
;

Z
(Pa)

d

,
540 540 36 540


SO SO

,
6 6

(mm)
k

(m/I) I

I ·A
(Pa)
n

LI;
0

Z
(p. )

I ·A
(n · h) (Pa)
q

Z
(P'D
(Pa)

i
10,9

m

p

,

VERTIKA.L.A II

R • 5.07 Palm
0.15 0, 11 0,15 0 ,11 0.15

,

, 6 ,

0

12560 00'0
12560

2.5 1,0 2,5 1,0 0,5

'"

3,3

I I

3,3

"

1,0
",

9,9

SO SO
SO

9nO
12560

3,6 6

3,6 3,0
39,9

"

0 1,0 1,0

0 5,'
10,9 31,6

L'·R+ LZ ",

+

-

17,5 Pa

HorizonlaJna mrafa
I I

03,6
14.6

A • 4.6Z Palm

"360
""<0 12560
12560

1478

',5 0,6 6,2 5,' 3,6 3,'

60

0. 16 0 .1 3 0,1 2

3,6 3 3,6 3,6 3 3,6

870 540 540 870
1418

, "
"

3

202<0
3<360

" " " 65
80

13,8

"

3,5 1,6 0,3 0,6 3,0 1,0

22,3 20,S
10,8

2,S 5,0
24 ,6 Il'

0.12 0.13
0, 16

12.2
106.6

L'·R+Ll ;

+

102.1

-

209,3

p,

12. JEDNOC£vNI SIST£!IIf/ C£NTRALNOG GRElANJA

)09

Ka ko jl: U deo nici 5 pad pritiska 3,2. to je za dovo lje n uslov d a je pad pritiska kroz kralkll vezu veei od gubitk a pritiska u cevovodu grejnog te la je r je 13,2 > -1 4,·17. Na isti nacin sc prove ra vrS i i za ostal a grejna tcla.
DIMENZIONISANJE GREJNlIl T ELA

Z a d ime nz io nisa nje grej nih te la tre ba iz racuna ti srednje te mpe ratu re va de. Na osnoVll dati h ab razaca u ran ije m teks tu od redujll se prvo te mpe ra ture razvad nc vode za SVilko grej no tclo: G rejna te la 1 i II 1,= 14= 15= 90 °C Ip= 90 - 20=70 0 c: I m = 80 "C G rej no tela III 90
II'

3720+3260 = 84 4 °C 1,163 ·1080

= 84,4 - 20= 64,4 D C
1m

= 74,4 "C

Povril tna tc mpe filtura vode iz vertik alc iz nosi:
I
fJ

=I.=
8

I - -.!il...
6

5580 = 84 4 C.G ' 1, 163 · 1080

Q

80 0 C

sto odgovil ra zada tim uslovi ma. Poslo su izraclinate i provc rene srednje te mpe rature vode u grejnim te lima. pre lil zi se nil iz raclinava njc grejnih povrsina.

12.10 POSTROJENJA SA HLADENJEM VODE U CEVNOJ MREZI
IZ RACUN AVAN.JE NAPORA U vee opisa nim jednocevnim sistemima smil lrano je d a je rilsp olozivi napor isklju civo posled ica hlade nja vode u grejni m te lima. Medutim, ako se voda hl adi i u to kl.l struj anja kroz cevnu rnrezl.l , o nda ee i ovo snii e nje tempe rature vode lItica ti na ras poloziv i napor sistema. Na slici 12.21 prikaza na je se rna sistema II ko me se napo r stva ra i usled po me nu tih gubi taka toplo te iz eevovoda u okolinu. Ras po lozivi napor se raclina kao i 1I pre thodnim slllcajevima, a li mes ta u rnreii u kojima se sniiava tempe ratura vode nisu vise sa rno tacke A i S, nego i deoniee koje od ilju toplotu . Pre ma to me, imaju6i u vidu ranija o bjas nje nja i navede ne izraze za napo r, ukupno raspoloz ivi napo r za strujno kolo ve rtika le (slika 12.21) bi bio:

310

B. Todorovic PROJ£KTOVANJ£ POSTROJE 'JA ZA C£NTRA L NO GREJANJE

H

= HGT +

He

H = liB ·g(P7 - PJ ) +h6 ' g(P6 - PI )+h5 'g(P5 - PI) +h4 ·g(P4 - PI)+

+"3 'g(P3 - P I)+"2 ·g(P2 - PI)
gdc jc: H
H CiT

Ile

- ukllpno rasp.oIozivi napo r u (Pa) - napo r lIsled hl ade nja vode odava njem toplo te grejnih le la - dodatni napor usled hladenja vode u cevnoj mrd i
~2J

-

.s:

N

.

I<D
A

,

.s:

C"l

8
®

.s:

.....

(f)

.s:

.,., .
'<l

B

®

.s:

-

.

f- -

____ -1

kv

.r
-

<0

Stika 12.21

Prvi deo napora HGT ne daje odmah tacnu vrednost. jer se gustina vod e odredlljc' pre ma srcdnjoj vrednosti te mperature u verlikali. uz pretpostavku da u vodovima ncrna hlade nja vodc. Pre ma tome, tacan racun zahteva izracunavanje temperaturnih padova u svakoj deonici. a to jc moguce tck posto se dimenzioniSe cevna mreza i pm.naje napor. Dodatni deo napora takode moze tacno da se izracuna sarno ako je w .' dime nzionisana cevna mreZa, odnosno poznat ukupan napor. Zbog toga se pocinje Sd tzv. pre thodnim proracunom, kojim se ukupni napor pribllino odreduje cime se omogucava dimenzionisanje cevovoda. Naknadnim proracunom definitivno se izracllnava napor i vrse kurckture precnika cevovoda. Za izracllnavanje pribliZne vrednosti deltl napora usled hlad enja vode u grejnim telima, sve potrebne ve licine su zadatc. pa S l ' ovaj lako odreduje. Medutim.:..pribliZno ocenjivanje dodatnog napora se ne izvodi we 5e odrcdllje prema iskustvenim-podacima koji su dati u tabe li 12.1.

12. 11m.V()C/,·F.Yl SISTE,\/1 Ct::ivTRAL NOG GRUA N}.·I

.Ill

T~hd"

12.[ Oodalni m'por " Pa
cc,'ovod ll

Zil

j cdn oce,'no gra vl lacion o grcjanjc sa hladcnjcm vode "
lIorizo nlJ.lnu l.miR nj c l)Os lrlJjcnjH (m)

Broj spr;lI o,,;,
(nivo:J) zAradc

10
pry" li S
pos!.
prva

20
DOS!.
orv-J

30
I

40
PO'!.
prV:1

50
POs!.

60
prva
DOS!.

prv:t

pos!.

2
3

4 5
6

7
S

157 1% 235 275 324 373

157 196 235 275 324 373 422

108 137 177 216 255 294 343

177 206 245 29-1 JH 382 44 1

98 127 167 206 245 2X4 32"

186 226 265 304 35.\ 402 45 1

98 127 157 196 235 275 314

196 235 275 324 363 412 46 1

8M 11 8 147 186 216 2>5 294

206 245 294 333 382 43 1 48 1

49 li B 147 177 216 255 284

216 255 304 343
391

44 1 490

Podaci u labc li 12.1 su srcdc ni 1I za vis nos li prema izo laciji ve rlikala, broju ni vaa zgrade i horizonta lno m lId a lje njll pus ma tra ne verlikale od glavne - razvodne . Svc vrcdnosti vaze za slllcaj dva grcjna te la n'l jednoj vcrtikali po spratll. Zit protok ud 50 kglh kroz sva ko grejno telo i za te mpe raturne padovc od 20 °C. kako 1I grejnim te lima laka i II celoj ve rtik a li. Os talc pretpos lavke prcma koj ima Sll navcdc ni podaci II tabcli 12.1 Sll isle Zit labe lll 12.10 . Korc kture vred nos ti iz tobe lc 12.1 obovez ne Sli lIvek kada se protok kroz grejna lela razlikllje od 50 kg/h i lIko liko sc tcmc ra tllrni padovi, kako 1I grcjnim tclima. lako ill vcrtika li. rilzliklljll od 20°C. Koreklure za razli cil C prot o ke dale SlI II tabe li 12.1a II vidll kocficijc nl a sa kojima lreb" mnozi li vrcdnost doda tnog napo ra . Ako sc stvarni proto k nalaz i izmcd ll vrednosli proloka 1I labe li, Ireba izvrsi ti lin ea rnu intc rpolaciju . Isto se primenjllje i pri od rediva njll koreklure za nekll vertikalll izmedll najbliZe najlld illjcnijc. je r se II tabe li nalaze nllme ricki podaei sarno za ove dve vertikale.
Tabcla 12.!a KorcktllrR labelc 12.lla protokc koji sc razlikllj" od 50 kglh
Prolok
(kAII I) Vcrtikala

nnibli;,1

naidal ia

20 40 60
80

100 120 140 160 180 200

1.76 1.15 0.89 0.75 0.65 0.58 0.53 0,49 0.46 0.43

1.65 1,l2 0.91 0.77 0.68 -0.62 056 0.52 0,49 0,47

Vrednosti dodatnog napo ra morajll d a se koriglljll i kada temperatllrni pad vertikale iIi grejnih lela nije 20°C. Nume ricke vrednosti korektllre Sll II ta~li 12.1b za razlicite pad ove tempe rature, a pri tempe raluri razvodne vode: 100 DC, 90°C i 80°C.

J J2

IJ.TOfJ orrJIk

I'J?OJEJ..701~-I NJJ'

POSTlWJJ:.NJA Z I CENTR/fLNOG R£lA NJf:

THbcla 12.Ib Korcktu ra tabclc 11.1 za dmgc lcmpcralnrnc padovc
Tc m pcr s lllrni grcjna lela vert ika la

1'""

Korcktu fa ZN

'I.
80·, 0.73 0.48 0,38 I 35 0,76 0,62 2.00 1.00 0,78

10

20

10 20 30 10 20 30

30

to 20
30

IOO·C 1,25 0,80 0.62 2.25 1,27 1,00 350 1.68 1,28

90·C
1,00 0.63 0.50 1,75 1.00 0,75 2.50 1.30 1.00

Poz navaj uci te mpe ra turne padove vo de II grej nim telima, a posle naknadnog p roracuna eevne mrde i vre dnos ti te mpe ra tura II kratkim veza ma i povra lnim prikljllccirna grejnih te la, jedn acinama koje su d ate II IIplitstvima za p ro racun. tacno se izraclI nav(ljll tempe rature vode u tack(lma mesa nja . Na taj nPlcin Sll odrede ne s rednje te mpe rature vode po deo nie(lma, a time i gllstina vode, pa se moze iz racun(l ti d eo napora 1Ir. led odava nj a toplote kroz grej na tda:

l-JGT

= 2.,/1;" .g(fJ;" I

"

PI)

Pa

Ukllpno raspo lozivi napor koji se do bija kao zbir H=f-fc +HGT mt:rodavan je La dimc nzio nisa njc cevne mrde. Uk oliko se minimalno raz!ikllje od napo ra odredc nll).!, u pre thodno m pos tupku proracuna. nik akve kore kture nisll po tre bne. Ako raz like postoje. mora se 1I naknadno m d e lu pro racuna izme niti precnik u delu mreze. Os ta li tok pro racuna cevovod a u sve mll je isti kao i kod jednoeevnih siste ma bez hl ade nja vode u cevovodu , pa se prove ra raz like napo ra II kra tkoj vezi i stntjno m koIII grejnog te la vrsi pre ma pos tupkll koji je ra nije izloze n.

12.10.1 Dimenzionisanje cevne mreze
Sa pre thodno odrede nim IIkllpnim naporo m vrsi se dime nzio nis anje eevne mreZL ' pocevs i od strlljnog ko la najne povo ljoije ve rtika le. Posto je eevna mreza proracllnat a prema pre thodno m i pribliZno odrede no m napo m , prclazi se na naknadni proraClll1. O vaj se sas toji u izracunavanju efe kta hlade nja u svim deo nieama pojedinacno, taku da se do lazi do te mperatura vode i odgovarajuce gustine vod e u svakoj ve rtik ali. Tako se raspo lilZe podaeima po trebnim za iz racun avanje de la napora hlade nj a vode II cevnoj mrezi (He)'

12.10.2 Povecanje grejnih tela
Ko rekeija povrsine grejnih te la vrsi se pre ma stvarnoj sre dnjoj tempe ra turi vode. koja je naa kod sis te ma sa hlade nje m vode 1I cevovodu. Povecanje povrs ine vrsi 51.!

J 2. JEDNOCEYN J SISTEMJ CENTRAl.NOG G REJANJA

.1 1.1

proccntu alnim doda tko m koji SI.! na laz i u labc li 12. ll , koji Sli srcdc ni prt:mll hrojll ni voa zgrllde, sp ratu na ko mc je grejno le la i prc ma ho rizo nl alnom pruza nju posl rojcnj a. PoslO su i ovdl.! navede ni nu me ri i:ki podaei Sll mo Zll nlljb liZu i najuda ljcniju ve ri ikalu. mcdllpod aci sc odredllju linca rno m inlc rpo laeijo m.
Tubela 12.11 l'rocclllllalll o povccallj c pm'rsill fl grcj nih tcl a kod j cdn occvnog gravi taci onog grcj a nja
Ilroj cl.ia (spralov_) zgradc I
2

S JlrHl grcjnog Icl. I
I

N_jd.lj. vcrlik.l" do 30 DI llaibliz. 1 Ilaid' ''ia vcrtikala vc nibl "

Najd.lj_ vcrUk.l. "rcko 30 III 11 0 iLialia ""ibl ii.il vc rl ika l;, vcrlikala

8 4 10

12

7 3 8

14 X

2
I

6
13

15
10 6

3

2
:I I

6
3 II S

8
4 13

5 2
9

15
II

2
4 3 4 I 2 3

3 2
12

9 6
3

5

9 6
4 2

14 10
8

6 4 2 9
7

8

5
I (,

12
9
7

5
3

4
5
I

5
3

2
10

6

2 3 4 5

13 10
8 6
4

14
II 9

4 16
13

8

6
4 3 I II 9 7 5

10
8

6 4
3

6
I 2

2 13
II

7

3 4 5 6 7

9
7

14 12 10
8 6

6 4 16 14
II 9 7

6
5 2

5

5
2
1I

4
I

7 4

Korekture za druge protoke date su razlicile od 20 °C u tabeli 12.IIb.

tabeli 12.lla. a za tcmpe raturne padove

311
B.Todoro ,·;c PROJ EICTOI·~1NJE POSTROJENJA Zr1 CENfR4l .NOG REJA NJE

Tabcla 12.lIa Koreklllra labclc 12.11 za proloke koji sc razliklljll od SOkgfh
Prolok (kg/h )

Verlikal" ""iuli", 1.76 1.15 0.S9 0,75 0.65 0,58 053 0.49 0.46 0.43 naidal ia 1,65 1.12 0,91 0,77 0.68 0.62 0.56 0.52 0.49 O.H

20 40 60 SO 100 120 140 160 180 200

Tabela .I2.l1h Korcklllnl lahelc' 12. 11 za c1rngc Icmperalllrnc paclo"c TeOlper"lurni I'ad
vcrl ik;'ll ;1

Tern )craillra ra1.vodnc vode

grcjno tell)

10

20

10 20 30 10 20 30
10

30

20
30

100'C 0.75 0.53 0.47 1.35 0.95 0.85 2.00 1.45 1.35

90'C 0.75 0.55 0.50 1,35 1.00 0,93 2. 10 1.55 1.60

80 'C 0.75 0.58 0.55 1.35 1.10 1.10
250

I

1.70 2.00

UPUTSTVO ZA PRORACUN

Dime nzionisa nje cevne mrezc pocinje se sa tzv. pn.: thodnim proracunom. Na l1" noYU zadal.e te mperature razvodne vad e (I,) i tempe raturnog pada vod e u grejnim Ie· lima, izracunava se te mp e ratura vode u deonicama vertikale za cijc strujno ko lo Sl vrsi proracun, ne uzimajllci u obzir hlade nje cevne mrcZe. Pocinjc se, kao i kod ~vi h siste ma grejanja, sa najnepovoljnijom vertikalom. Za odredene vrednosti temperatu · ra ocitavajll 5C u tabe li II u dodatku, odgovarajucc gustine vode. Posto Sli ostali POel ;lei poznati iz proracuna potrebne kolicine toplote Zit grejanje i iz plana zgrade. oonnsno seme sistema. prvi deo napora 5e izracunava prema obrasclI:

H GT =

" .g(Pn - PI) III"

(Pa)

( 12.4 I)

Za dodatni napor He lIsled hladenja cevne mreie koristi se tabela 12.1, sa eventu · alnim korckturama za druge temperaturne padove iii pro toke kroz grejna tela. Pri tome se za protok hoz jcdno grejno telo racuna sa srcdnjom vrednosti svih grejnih tda na vertikali, uzimajuCi u obzir dil korekturni koeficijenti u tabeli 12.Ib vaie za slucaj da su za istu vertikalu vezana na svakom spratu dva grejna tela.

12. JED OCEVNI S IST EMI CENTRrlLNOG G RElA Nl.4

315

Uko li ko sc umes to dva na laz i jed no grejno te lo, po lovina s tva rnog pro loka se o bracunava da snabd eva i d rugo fik livno grejno te lo. Pre thod no od rede ni raspo loz ivi napo r se odred uje kao zbir:
ll =Hc;r + l fc

(Pa)

(12.42)

a jed inicni pad priliska R, me rod ava n za dime nzi onisa nje cevne mreze izracunava se na isti nacinkao i kod svi h vod e nih sisle ma:

R= O ,67' H

"2)

( 12.43)

gd e je 2:.1 - duzina st rujnog kola pos mal ra ne vertik ale. Oa lji to k pre thodnog de la pro racuna je isti kao kod jednocevnog siste ma bez hlade nja vode: prvo se pre lazi na dime nzio nisanje sa me ve rtik ale sa nes lo vecim jedinicnim pado m pritiska i tez njo m da ce la ve rlik ala bude iSlog precnika. Za lim se pre lazi na ho rizo nta lnu cevnu rnreiu. Kad a su svi precnici odrede ni , sa pre thodnog se pre laz i na na knadni proracun. Napo r us led hlade nja cevne rnreze (He) izracunava se u sve mu is to kao i kod dvocevnog siste ma. T ako se tacno odrede te mpe ra ture na poCe tku i na kraju svake deonice. Te mpera ture u lacka ma mesa nja se izracunavaju na taj naCin sto se kao te mperatura vode na ulazu u grejno te lo usvaja on a vrednost koja je do bije na na kraju deonice iz koje se odvaja prikljuca k grejnog le la, je r se hlade nje vode u prikljuecima za ne ma ruje. Na osnovu zada tog pad a te mpe rature u grejno m le lu (tJ c;r), izracunava se te mpe ralura vode u pov ralno m prikljucku :

Pos to se iz pro racuna ve rtik ale poznaje kako proto k, tako i le mpe ratura vode na kraju kra tke veze, pomocu jednacine bilans a loplo le odreduje se vrednos t le mpe rature vode u tackama meSa nja:

(0C)
gde su:

(12.44)

- te mpera ture i kolicina vode posle mesanja - te mpe rature i kolicine pojedinih struja vode koje uCestvuju u meSanju T e mpe ratura meS avine moze da se odredi i pre ko obrasca:
1,., =l k -

Qcr
G M 'c

(12.45)

316

8. Todoro!'ic

I'R01EKrO I'~1 Nlf:

I'OSTR01EN1/i Z·1 CEJ'.rrRA LNO GRElAN1F.

gde jc:
I.

QuI'
C

te mpe ratura vode u ve rtikali ispred tacke meSa nja - kolicina toplote koju odaj\l sva grejna te la ciji se povratni vodovi spajaju u ta cki mcilanja sa vcrlikalom - speeificna to plota vode c = 1,163 (Wh/kg' K)
-

Na t<lj nilcin poz nat e su II svakoj deoniei srednj e te mpe ra lure vode, pa se uz ollgo Vilri1juce vrcdnosti gustine izracunava napor usled hladenja eevne mrcZe:

He =

" "2A, 'g(p" -PI)
1

( 12.46)

Z a deo nilporil koji police od odavanja toplot e u grejnim te lima sada postojt t acni poda<:i 0 te mpe raturama vode, pa se moze preeizno odrediti njegova vre dnost. Zbir Hc+l!ul'=H odgova ra stvarnom raspo lozivom naporll. Zato, ako ukupni napor po pre thndnom proracunu odstupa od stvarnog, lreba izvrsiti korekture u precnieima cevovoda. Provera pada pritiska u strujnim kolima grejniil te la ide nticna je kao kod je dnocevnih siste ma bez hJade nja cevne mreze. Povecanje grejnih tela se sastoji u odredivanju potrebne povrsine prcma stvarnoj srednjoj temperatllri vode u lclima (/":G() . O na se izracunava po obraseu:
I

mGr

= 1r

/::"1

2

gdc je:
I,

ill
Primer 2

temperatura vode u dovodnom prikljucku, koja je jednaka te mperatll ri vode na kraju vertikalne deoniee iz koje se odvajil prikljucak za grejno lelo. - tempe raturni pad vod e 1I grejnom te lu
-

Dimenzionisati cevnu mrezu i odrediti povrsine grejnih tela za jednoeevni sislem vod e nog grejanja, Cija je sema data na slici 12.22. PriLikom proracuna uzeti u obzir hladenje vode u eevovodu. Ostali podaci: temperatura razvodne vode iz kotla I , = 90 °C temperaturni pad u grejnim telima !!J = 20°C temperalurni pad u vertikalama pri zanemarenom hladenju vode nema hladenja vode u glavnoj usponskoj vertikali izo\acija horizonlalne cevne mrde na tavanu izvedena JC staklenom vunom

8 °C 19 =79.2450+2450 457·1163 .2=79.22.Q/ + Q/I = .2=70.163 90-1O. ne Ul.8.1163 . JEDNOCEVNl S ISTEMl CENTRALNOG GREJANJA J17 Os tali podaci dati su na slici 12.6-5.12.imajuCi u obzir hladenje vode u cevovodu: 17 = 16 - _ _ 2700 + 2700 . 3000 457.6=65 °C .-lp)C 25'1.8-9.163 457 kg h Odredivanje te mperatura vode u pojedinim deo nicama.8 °C I' 8=1"8 = 59. 79. PRETHODNIPRORACUN Protok vode kroz vertikalu G = Q/ +Q/I +QII/ +Q/V +Qv = 13300 (1. Proracun ce se prikazati sarno za najnepovoljniju vertikalu .90 G·c 457·1.6 °C 1 =70611 ' 70.

_.6 DC Raspolozivi napor u strujnom kolu vertikale. 3000 ~. Slika 12. ne uzimajuCi pojed inim deoniea ma. Todorovic PROJ EJ(TOVA NJ E I'OSTNOI ENJA ZA CENTRA L OG I?EJA NI r:.. 0-- - - JH '" .II.. iznos i: II o bzir hlade nje vode 1I ..8 °C Iv= 60. ~ I@) ®@1) ® ® 2700 II ~ ~ 0 0 . sto odgovara zad ato m padu te mpe" rature od ill = 25°C Srednje te mpe ra ture grejnih te la su: 1/=11/=80 DC Im=I /V=69... <> -c"" <> .. 22 J Prim er 2 Te mpe ratura vode na kraju ve rtik a le je 65°C... I I III 'ff) ~@')L IV <Vy~ I I I '" . _1 42 1 00 ..L@"13300-... • I l I~ uIJ I '" I r~3 i250 -. '" ~ ~ @.~ 1 3. N . 2450 ®-. of'0 0332 5 0 o 13300 2700 I ®I . __ .r / 82450 • e ..

8 Pa 0.15 Pn:mil tome.Zil tre njc u ccvima uzima sc . dodatni napor za pos lednju (najdalju) vcrtikalu u rnrd i iznosi 206 Pit.1a za protok od 95. Podritzumevajuci 6 grejnih te la.jedinicni pad pritiska Dimenzionisanjc vcrlikHlc Pre thodni proritClln vertikale. 3 Palm .1 Pit [-[= 1164.70L Korektura za te mpe ritturni pitd u vertikali od 25°C dobija se interpolacijom podataka iz titbe le 12.duzin a deo niea I -14 . 7 Pa MI= 166. njenih glavnih dconica i kratkih veza izvrilen je 1I SVcmll pre ma formularu koji se koristi pri proracunimit cevnc rnrde svih sistema vodenog grejanja.4'64. srednji protok je: c = m 13300 20'6-1 . korcktura iznosi O.3 kg h Prema titbe li 12.I5=1 66. JEDNOCEVNl S1STEM1CENTRALNOG GREfANJA 3 19 Napor llslt:d raz like glls tina dire ktno se ocitava II tabe li I II II dodalkll. 163 95.1. Uko liko to nijc slucaj.na po r bez hlad e nja cevi . 1 Pit Odredivanje jeuinicnog pada pritiska R: .4' 118.12.3 kglh.701 -1. Zit zgradll sa lri nivoa i ne izolova nc ve rtikalne vodove pri ho rizontalnom lldalje njll ve rtikalc od 13 m. Posta podaci iz tabe le podrazumevaju protok kroz grejna tela od 50 kglh. pa je: H=2.4 Pa [=51.7 Pa Dodat ni napor se od redllje pre ma tabcli 12. o nda je za jedno grejno telo me rodavna polovina pro toka. 4: 5 1. pre thouno odrede ni dodatni napor lIslc d hlade nja vode 1I cevima iznas I: LVI=20G·O.ukupni napor .dodatni nilpor . [-[' =998. Pri tome treba imati u vidu da su podaci dit ti za slu caj da se na sva ko m spratu nal azc dva grejna tcla spojena is tom vertik a lo m.lb: 1.5·149.1 m R = 780.67·[-[=780.86 + 3. pos to se fiktivno podrazumeva i drugo grejno telo. to tre ba izvrs it i korek turu ako jc stvarni protok veci iii manji.55 + 3.92 = 998. 1= 15.

7 4 4 8 8 9 10 11 12 13 14 Na osnovu pre thodnog proraclina vertikale odreden je gubilak napora kroz SVl" nje ne deonice. lako da je za horizont alnu mrezu i glavnu verlikalu preoslala razlik~ do prelhodno raspolozivog napo ra: I-h=1164.5=542. 7 0VANJE POSTROJENJA ZA CENTRA LNO GR£fANJE Preglcd duiina den nica deo nica 1 2 3 4 5 5' 6' 6 duiina (m) 11. 1. 7m.3=809..J20 8.u horizonlalnoj cevnoj mreii .ic PROJEf.7 5 4 4 2. TodorrJI.7 deonica 7 duiina (m) 2.8 .=0.3 Palm Prethodni proraclIn horizontalne cevne mreze i glavnog usponskog voda prilozc lI jc u nastavku forrnulara sa proracunom najnepovo ljnije vertikale..3555.4/40.67u 809.5 Pa Uk upna duiina deo nica za horizontalnu mrdu i vertikalu (deonice 1-4 i 12-14) iz-1'1: nos i 40.7 0.7 0.4 Pa Merodavan proseca n jedinicni pad pritiska je: R=542. NAKNADNIPRORACUN Naknadni proraclln koji je izveden tabelarno. iskoriseeno je: .9 Pa Po proracunu cevne mreie. 7=13.7 2. Z a tre njc u ravnim de lovima ovag dela mreie izdvaja se 67% ad 1 H. pokazao je da slvarni napar iznosi : H=11l7.2 10 .u vertikali 753 Pa 355.7 0. za zbirne koefici jcnte mes nih otpora koji su odredeni procenom.0 0.3 Pa Ukupno iskoriseeno: 1108.3 Pa Zbog neznatnc razlike nije potrebna ispravka u dimenzionisanoj cevnoj mrdL .

PS8. .09 rn/s . D imenzio nisa nje gre jnih tela G rejna te la se moraju dimcnzio nisa ti pre ma stvarnoj srednjoj te mpe raturi vode.5 .12. [stirn postupkom se prove ravaju prikljucci ostalih grejnih te la.pad pritiska u prikljuecima je .grejno le lo Ukllpni koe fi cije nt iznosi 17.0) = 43.43 .09 °C H = ".pad priliska u kratkoj vezi IR+ 2 = 41.77 Pa .77 .39 . nego u slucajevima kada je hlade nje zane ma rIjivo.16 Pa sto znaci da jc uslov da u kratkoj vezi bude veti pad pritiska ispunje n.0 2.2 . koeficije nti mesnih o tpora su: . w=O.7.dodatni napor u grejnom lelu za srednju lemperaturu 1m = 79. Za cev 3/4" i Q = 2700W. .95 ) = 0. sledi d a je: 41.p ro laz ni ve ntil 4.77 11. iz la bcle IV je: R= 8 Palm.25 dJ d=O. JEDNOCEVNI SISTEM I CENTRA LN00 G REJA NJA 321 D imenzio nisa njc prikljueaka gre jnih te la: G rejno te lo I Z a prikljucke se tlsvaja cev precnika manjeg od ve rtik a le.61 = 40.razvod ni i povra tni p riklju eci VoN = 0.3 > 83.81{972.966. a prikljllcne cevi SII dobro dime nzio nis ane.90 . g (P79. odnos no d =3/4". Za ovaj precni k.7 ·9. koja je niZa tlsled hlad enja u cevovodu.61 Pa Provero m gubilk a napo ra u kratkoj vezi i prikljuccima. IIkljucujuci i dobil ak napo ra u grejno m te lu.3 Pa IR+ 2 =83.

67 " rC) II I.3 S. (mml PRORACUN STVARNOG NAPORA ('/'I/m K) Iml 2 1448 11 44 4S7 3 SO .88 0.43 0.85 62. S 58.. 02 0.366 0. 57 22.8 2 3 4 33250 13300 13300 332SO 42 100 " . 14 0.7 0.24 0.7 2..14 0.8J 89.5 ° ° ° ° + ° 3.2 1 4 .28 0.84 " .36 162.52 89. 19 9 10 II 1 I I 130 11SO. + ".8 • • 4 4 30 30 6. . 94 89.92 72. • 753 P.09 88.83 3..3 P.18 10 10 24 117 SO 3.8 O.49 13 14 SO SO 2.pd) (Palm) h' Iml 13 0. 42 100 42100 ".65 89." II rei 8 I.4 " • 8 SO SO 0.7 0.7 R _ 13 .5 1 62." (W) b Top<.1 62.55 G2.376 1.7 ° 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 89.9 5 78.27 68.91 347.S 10 120 120 26 " 1.20 80 609 1.7 0.07 68.05 10.7 0. 12 .90 . 32.26 2. 2 0. 15.81 78.7 0.86 89.7 0.35 78.28 0.7 0. 24 0.7 0.44 m 457 1144 1448 12 1.0 2:/· R + LZ .58 78.51 1. S 2B ° 12 13 m 1144 1448 22.02 0.8 ° ° ° " ° • 355. 02 H {Pal 12 0" " \7 2 3 O .2 21 " IJ R+ IZ " I 273 .15 '64.025 0.62 82.7 2.09 61 .20 0. pretnl~ NAKNAONI PRORAt UN SA PRETHOONIM PREC NIKOM w 000" pn.8 61.51 1.61 62.69 66.09 1.te Pr9lh.2 19.01 0. 19 66.00 2. rC) 9 0.54 6.8 1117. g · (pm .1 3 0.24 30 22.3 74.49 0.28 298.1 0.09 0. 11 . 57 2" <57 328 ° ° 0.IZ PLANA MRE.71 4. Oeonica I 0 (kg/h) d (mm) I . 9 62.12 0.85 62. '''' <57 HOrlzomalna mreb.86 68.78 89.24 0.0 1.24 0.0 I I I I I I • S • 30 30 20 " 6 f C) 7 90 89 . 03 91 11 2.6 0.2 1 51 ..3 9.8 78.52 89.4 2 ' .35 69.31 88.2 0.02 0.4Jl 0.59 " 4 4 8 195.23 61 . <57 Najnepovoljnija vertikala • I I I I I • .O 10 '.20 0.. .31 0. rC) 10 89 .7 2.3 Palm SO SO +0 I I 0.0 O.7 0.2 0.7 0.7 2.5 1 1.27 0 .78 89.88 89.24 0.51 1.51 1.51 1. Maseni Owlna cevi d prolok (kg/h) SA PROMENJENIM PRECNIKO M CEVI RAZ UKA ""':""' I(m) d 1 ""'1 (m/s) I (palm) • .0 13300 10301) 13300 m 328 <57 30 30 10 II 1 1 " 11 .24 3. R .1 2.h) i m " p (P'I q II' -D (Pa) .7 2.2 1 165.09 78. {Pal h H I z {Pal d 1 ""'1 k w (m/s) I (Palm) • I ·. (Pa) B 0 z {Pal I • Z (n . 36 0.16 128.5 1 • 6 7 8 • • • 2.7 0.16 0.4 5 0. I· . m 2" 30 • " 81 1 6.02 2.36 62.' 8.3 Palm • 7 • • 9 13300 7900 13300 .69 OZ.

1 CENTRALNO GREIANJE Srednje tempe rature vode u grejnim telima su: G rejna tela I i I I I".35 °C 2 G rejno telo V t In =1 9 --=6869-10=5869°C ' .09 -10=79.= 89. =15 . Todorovic PROJEKl'OVANJE POSTROJENJA Z.324 B. .09 °C 2 20 G rejna tela III i IV 1m = 20 '7-= 78.. 20 2 .35-10=68.

. Pririlstaj c ne rgijc priliska potice LlU J25 .~ l c p e n c iii viscstcpcne. o~ ~os nn . o.lnu. zavisno od toga da Ii crpe vodu sa jcd nc !II dve slril nc. Pumpa pOliskllje lei:nos l okrclanjcm obnnog kola kojc dobijil c nc rgiju preko vratll il pl~rnpc.d kojih sc ko lo sils loji. Obrlno ko la. koja pre nosi e ne rgiju na tcenos t koja kroz nju p ro laz i eime se os tvaruje nje no sl ruja nje. pllmpc Sll j cd no. [(od pos troje nja Sfl prinudno m cirkulacijom uklju eujc sc pump a. U prvo m s lueaju gravilacioni napor je laj koji izaziva to k vode da slruji od izvora toplo le d o grcjnih lela i nat rag. . lz crpnog ccvovoda lcenos t se lIsisava u pumpu kroz 1I1az no grlo. za hva lajll teenos t I dcluJu na nJu povccavilJlIcl JO J pnllsa k I brl. Slika 13. J Cell/riJl/galllc pl/mpe za xis/em grcjallja vodom Pumpc mogll bili jcd nos trlljn c i ~voslrujne. oda kle duspcva 1I kolo iz koga sc po tisklljc kroz izlazno grlo 1I razvodni dec ccvovoda. !'rema broJlI obrlnlh ko la. OPSTE 0 PUMPAMA U sis tc mima greja nj a struj a njc vode kroz cevovod os tva rujc sc pri rod nim iii prinudnim pllt e m.I~pa li~c .1. PUMPE U SISTEMIMA CENTRALNOG GREJANJA 13.13.

Na islo m grafickom prikazu moze da se uerlil i kriva pogonske snage P i stepe na korisnosti '7. koja se odnosi na napor i protok za od rede ni broj obrt aja. napo r i broj obrt aja. s obzirom na vcliki utieaj ee ntrifuga lnih s ila u proizvodnji pritisb . Karak te ristika neke pllmpc je prik aza na na slici 13.8 kPa) lIZ protok od ! m /s. Kod propclerni h -(aksija ln. onda se gO lovo uvek pogon oSlvarujc prcko cleklromolora. pri remu se stepe n korisnosti u obe varijante umanjuje. Pri svakoj prome ni tih uslova me nja se s te pe n korisnos ti koji postaje losijl. Na apscisi su vrednosti prntoka. Kod povecanja protoka o pad n napor i obrnuto. speeificni broj obrlaja bi prcdstavljao broj obrtaja pumpe napo n. Speeificni broj obrl aja jc definisan sa: ( 13. proizvode mali napo r. ako napor J-[ odgova ra slvarno po lrcbno m naporu. Promena protoka pri stalnom broju ob r· taja postiZe se prigu sivanje m iIi vecim otvaranjem ventila kroz koji prolazi teenos!. Ova k"Va kriva . ali POSIO imaju uske ka nale u kolu .·· nos li koja prolazi kroz kolo relalivnom brLinom. Sarno u 10m slu caju ce se usposlavili potrebna brlina s trllja nj a I tralcni protok./': PROJEKrOv. Todof'( )\. 1) i ima jcd naku brojnu vred nosl kod obrtnih kola razlicitih velicina koja su gco mc trij. 13. nalazi se opseg ce nlri fugal nih pumpi. Pri izboru vrs tc obrt nih kola od znacaja je ne sa rno prolok i n ap~ r . i u manjoj meri od e nergije dobijene usporavanjcm IL·.' sa najveeim s te pe no m korisnosti. vee i broj obrtaja kola 11. Za tacku Ana kara kte risticnoj kriv(Jj pumpe je najvcei stepe n korisnosti pa ona definise us love za koje je pumpa ko nstrui sa na i treba tezi ti da se pumpa u takvim uslovirna prime njuje. izabere i primeni pump. ki sli i::na. CENTRlFUGALNE PUMPE U POGONU Krive kojc predstavljaju odnose izmedu napora.2. pozna ta je kao karakteristika pumpe.·I NJE POSTROJENJ/I Zr1 CENTRALNO GREIANJE ddova nj a ecnlrifugalnc si le. 3 od H=! m (9. dok pogonska snaga uve k ras te sa poveca nje m protoka. napor Hi broj obrla n . Rad ija lna kola .2. Izmcd u ov ih ekslremnih osobi na.. Kada su pilanju pumpe koje sc korisle u ccnlralnom grcjanjll . nisu za vel ikc protokl· . pumpa '. a na o rdinali odgova rajuCi napor.e zadll voljili u radu u okviru ccvovoda u koji jc ugrad e na. Ove tri karakteristike Sll meduso bno zavisne vclicine i beskonaean je broj njihovih kombinacija. snage. stepe na ko risnosti i prnt llka. pa sc ova vrsla pumpi naziva i cenlrifugal nim pumpama. Napor pumpe prcdslavlja ko licinu encrgijc koju jedinicna masa leenosli primi pri pro lask u kroz pumpu.ih) je obrnut o. .. pa je uveden pojam "speeifieni broj obrt aja" kao karaklerisIik " koja dozvoljava da sc za trale ni prolo k. Za odrcde ni protok Q. os tvaruju ve likc napore. naz ivaj u se karak le risticnim krivama. a os tvaruju vcliki pro 10 k. Pri to me.I~6 8. Velicina pro to ka i napora koji treba da os lvari pumpa uticu na ob li k obrl nog kll la.

Promena obrta se resto koristi II praksi kada treba II nekom cevovodll smHnjiti protok.karakteristika pumpe (protok.. Qj.I LNOG G REJANJA J2 7 H p '7 QH . 1/1 velicine za koje je pumpa konstruisana.-_.4) gde su H[.3) (L3.....kriva stepena korisnosti .1. napor) .- HI Q Stika J3.J CI..1. f'UAlf'£ U SISTFMIAI. If " P . jer sc protok i napor menjajll ne sarno prigusivanjem. a da se pri tome zadr:li najveci mogllci stepe n korisnosti. dobijaju se drugi tokovi zavisnosti protoka i napora. vee i promenom broja obrtaja.WTR.[ 2 Q -=-2 II (L3..2 KarakJerislicllc krivc cClIlrijllgatllilz pumpi Q. Ovo se postize ako je zadovo lje n uslov da novi protok i broj obrtaja zadovo!javajll sledeee odnose: HI .kriva snage Ako se promeni broj obrtaja pumpe.2) H " (13. .

) ) Ste pen koris nost i se menja pri promeni broja ob rta.. 0.)3 ~ n ( D .3 Karakleri.6) H nIl nI no n1 Ho n2 n3 h4 0..&.NO G RFJrI Nf F: H H2~====~~~~~A2 .4 Karaklcristike pllmpi i krive stepell4 korisllOsti .I.128 13.97] ""0. POSTROf H.Vfrl ZA C ENrRA I.7'7 '\ O . H~ ~~====~2+ H Hl~----------~--~· H2~--------~--~ n nl Ql Q Q Slika 13. J =n~ /I . Tod". pa je utrosak snage vcci pri radu pumpe sa brojcm obrtaja veCim od onog za koji je konstruisana: PI = p(~r 217 I Il (13...ftikc pllmpe pri razliCitim brojevima obrta Za prome nu pogonskc snagc pri promt:ni broja ob r!aja vaii rclacija: P.rll'. tj . \ Qo Q Slika 13. PI P =p(.c PROf EI\TOI':'I NJ l'.8'7 .

Inkalnih gubitaka koji se javljaju pri izmeni praveil strujanja te cnosti i u ugradenim ele- .13.75-0.85.<1 podizanje lecna sti na neku visinu i za savladivanje atpora koj i se javljaju pri slruj"nju tecnosti kroz ccvovod he: "8 H=" 8 +h c (13 . I3A vidi se da se pri svak aj pramc Oi napo ra ill prol o ka sma njuje i s te pe n ko risnosti. PIIMPI': 1I SfSTF. kaji se krece kad m<lnjih pumpi ad O ./-/.S) gu e je: Q J-l P 1/ .6-0.75. " 2 itd . dija gra ma na 51.7) (D.} l1m. p 'I P= odnosna pre ka : (W) (Nm/s) (1 3.. fR·1I. 11. Pri broju obrtaj a 11 0 pumpa ima maksimalni s te pe n koris nos ti '/n11l" llZ ndredc ni p ro to k Qo i napa r fl.NOG URfJA. SNAGA PUMPE lzra cunavanjc primarnc snage pumpe sc vr~ i prc ko a brasea: Q . . ~0. s ~. uz napame nu eI <l su to vrcdnosti Z<l uslove za koje je pumpa konstruisana .4 suuc rt<tnc ka ra ktcris tike pumpi z<t ra7.9) G ubici u cevovodu proisticu ad otpora u pravolinijskom uelu cevovada i tzv.ilnjuic se snaga P.specificna gustina tecnasti (kglm ) .patreban napar pumpe kaji je jednak ukupnim gubic ima prilikam strujanjil vade kroz cevavad grejnog siste ma (Pa) 3 . .MIMA e E.3.\'J.stepen karisnasti pumpe.pael pritiska kroz eevavad u (Pa) 13. uz is ti p ro to k. na 11 ..lOje njem broja obrtajil sa lin.licit e brojeve obrtaja.protak vade kaji se izracunilva iz veli cine ukupne patreblll: kolicinc toplot e i tempe raturskc razlikc razvodnc i povr<ttnc vade 6J (mJ/s) .4. 13.6. a kod onih najveCih kap<lciteta od 0.1 J2Q Na sliCi 13. RADNA TACKA PUMPE I KARAKTERISTlKA CEVOVODA Napor pumpe kaja se ugraduje u eevavod prcustavlja zbir napora patre bnng 1. kau srednjih ad 0.

15) he =m·Q 2 (13.1 0) (13. pa jt:: (13. .t Pf?OJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRA L NO GREJANJ£ me nlima cevovod a.13) posto je 2 dn Q=IV-- w=-2 tin 4Q (13. Todom!'.1-1) 4 10 jc ( 13. Ovi gllbici se iz r·afavajll srazmerno kvadra lll br. 12) udnosno ( 13. II cevovodima za grejanje se rad ulrosen na diz<l nj e 1I polisnom. nadoknadllje delovanjem gravilacije u povralnom voclu. karakteristika cevovoda Sl' me nja (51 13. Pri svakoj promeni trase cevovoda. Nairne.16) pri cemu je sa In oznacena kon5tanta cevovoda koji je 1I pitanjll. 11 ) gde je : A I d ~ p - koeIidje nl Irenja t1l1zina ccvovoda precnik cevovoda koe ficije nt mcsnog olpora brzina strujanja tecnosti gustina tccnosti U zatvo re nom kruznom cevovodll gcodetska vis ina nema znacaja jer je II 10m pogIedu ovakav cevovod lIravnotde n.330 B.line slrujanj a Il:\:nosli IV: he= " pra'<llinijski + h lok:lJni (13. Proizvod ove konslanle i proloka zove se krakleristika cevovoda i predstavlja parabolu. clemcnata koji 511 uzrocnici dodatnog pada pritiska i precnika.5). kao zavisnost napora od protoka.

koji d aje istll prumenll napo ra kao i stvarni eevovod . olpore i prebrike Ako sa ccvovod sasloji iz vise dconica razlii::i tih prci::nik a.·j JJ I Slika 13.JrlNJ. U dijagrilmll 1I kome Sll lIerlane obe karaklcristike. radna tai::ka sistema nil laz i se 1I njihovom prcsekll .6 PromelUl radlle tacke pri ivnmi protoka Q .5 Karakleristike cevovoda za razlicitc proloke. PUMP£ U SISTEMIMA CENTIIAI. ka rakt cris lika ecvovoda se Cormira za ncki ekviva le ntni precnik celog sis tema. kakll pumpe tako i eevovoda.NOG Onr-.13. H H2 Q2 Stika 13.

332 B. na por pumpe H3 poslaje manji od neophod nog. Takav pogon pumpe. TooofYJvic PRO]EKTOVA N] E POSTRO] EN]A ZA CENTRA l.Aka je traZe ni protok H B. u kojoj pumpa radi u "prazno". koju definise protok QI i napor HI' Ako je potrehno da se smanjuje protok sa QI na Q2.6 to je tatka A. napo r ras te i radna tacka postaje D. . Posto je strujanjc prekinuto. deSav. H A I I I HI I IH I I I I I Q Q2 QI Stika 13.1 sc da tecnost tezi da slruji u suprotnom smeru pa se tok koci i radna tacka pre me!i ta od C do tacke A. Daljim prigusivanjcm na protok Q2 napor . Olpnri u cevnoj rnrd i nestaju.7) pa u domenu A-C imaju nes labilan rile! Nai rne.NO G REfA N] E Prema slici 13. pri kome pump" nc ma sposobnosl da prenese potre bnu e nergiju na radni fluid. a clo toga dolazi usled umanje nog protoka. dolazi opet do prigusivanja i pome ranja protoka i napora pre ma A. me nja se karakte ristik a cevovoci a. s obzirom d a je HA=H D. kada se protok Q (radna tacka E) prigusuje.13. a kako pumpa proizvodi napor HA dolazi do naglog usisava nja tecnosti i siste m ponovo dobija protok i napor prema radnoj tacki D. sa stalnim iskljucivanjem i ukljuciva njcm naziva se "Iabilan pogan". U tom slu caju me nja se karaktcristika cevovoda i nova tacka je B. onda se vrsi prigusivanje ventilom.7 Nes{abiul/I rad pllmpe Ne ke pllmpe imajll karakt e ristiku u vidll parabole sa pomerenim te me nom u smc ru povecanja protoka (tacka C na sI. Kao posledica.ie: /h a rad na tacka jc II C. Ako se protok i dalje smanjuje. Svakako da bi bilo najbo lje da se radne tacke II vek nalaze u OpSCgll najvcCi h ste pena korisnost i pumpi. pa se potre ban napor pOYl: cava od H I na H2 za tJ1 c. cemu tre ba teziti.

koje imajll zajednicku karakteristiku predslavljen:J krivom e. Na slici 13. Pumpe se mogll povezali sa ccvna m mrcZo m redno i paralcIno. bda SlI pojcdinacno lIkljuccne u pogo n. U paralelnom radu obe pllmpe.13. a oSlvarujll razlicite protoke. 13. protok je QB. svaka predslavlje na krivom a. U sIucajll povezivanja vise pllmpi razlicilih karakterislika nije uvek moguCe da se takva veza u svakom cevovodu ostvari.8 prikazana je karakl c rislika dve jednake pllmpe. Paralalna veza dve pumpe Ako sc dYe pllmpe ugrade 1I Iz v. Kada radi jedna ad pumpi.9 su prikazane karakteristike a i b dveju razlicilih pumpi. jedna QA" a druga . ukljuclIjuCi i krivu a do tacke O. a ako rade obe.13.5. H HA=HB He QA Qe QB Q Slika 13. RAD PUMPI U REDNOJ I PARALELNOJ VEZI Iz cislO praklicnih razloga.1. u ccvnll mrezlI ce nlralnih grejnih sisle ma ugraclllje se vise plImpi . slO jc 1I vezi sa promenama grcjnog kapa cite la .5. Za cevovod karakleristike d radna lacka obe pllmpe u zajednickom pogonu je 1I C. zajedni cka karakl e ristik a se dllbi ja sabiranjcm protoka svakc od pumpi.8 Parale/lla veza dve pllInpe istih karakieristika Ako se obe pumpe ukljllre. zajednicka karaklerislika je predslavljena krivom b. koji je manji od proloka Qe sa kojim bi radila jedna izdvojcna pumpa. PUM I'£ U SIST&lfltllA C£NTRA LNOG GREJA NJA 3. svaka sa naporom HB i prolokom QA = 1/2 QB. Veza je moguca sarno ako karakleristika cevovoda sere zajednicku karakterisliku paralelno povezanih pumpi. radna lacka je C. nezavis nim ukljllciva njc m pojedinih zo na 1I pogon. parale lnll vew. radna lacka sistema je 1I lacki B. kada bi radna tacka za dati cevovod bila 1I C. Na s1.13 13. itd. Svaka od pumpi radi sa naporom He.

kroz svaku pumpu prolazi jednaka kolicina tecnosti. zajednic· ka karakteristika je predstavljene krivom b. pa se zajednicka karakteristika pumpi dobija kao zbir ordinata karakteristika pojl:di. svaka sa protokom QA. Jer.J 8.ajcdni ckom ritdll je manji ocl zbira pro l () ~ a Zit slucaj cia S li pllmpe pnjl:dinacno uklju l:e nl:: H QC o HC HS HA 0rQs' Qs Qc Q Slika J3. sa lIkllpnim naporom H A. Redna veza dYe pumpe U rednoj vezi. pri cemu svaka purnpa ostvaruje napor H A .TodmfJl'. ukupan napor je jednak zbiru pojedinacnih napora svake od pumpi 1I rednoj vai.1 'IF. 13. nih pllmpi. dolazi do toka u suprotnom smeru.'kTO I .<I obe pllmpe je ista kao radnil tacka kad radi stlmo pumpa karakteristike {/.i. radna tacka sistema je u presekll oznacenom na Semi sa A Pumpe rade.c I'ROil:. radna tacka pogona . 13.I. pumpa karakteristike b ne bi davala nikakav pozitivan efekat zbog toga sto je njen maksimalni napor ispod potrebnog.. pa umesto da tecnost bucle potiskivana.10)..5. Za cevovod karakteristike c. Za slucaj veze dveju pumpi jednakih karakteristika {/ (sl. Pri 10' me. pa je lIS111V za ovakvo povezivanje da je svaka od pllmpi predvidena za istu vrednost protoka. jcdna radi sa protoko m QA i napnfClm II A' dru ga sa OR ill s. Pri to me pro to k u I. To pokazujl: da veza pllmpi karaktcristika {/ i b nije ostvarljiva.NO GRE/ANi£' Oli' Uko liko su pllmpc pojl:dina cno lIKljuce ne. lIZ odnos: .I'OSTROiENJA 211 CENTRA I .rlika Ukoliko bi karakteristika cevovoda bila clefinisana krivom c.2.9 Parakfllll veza dye pllfnpe raz/ici/ilt karakleri.

NOG G REJ.JJ PUMI'£ U SISTI' JII. Pre nut tome radna veza za ccvovod karakteristike d je neostvarljiva.\·[cc kllrak[cris[ike Uk o liko se povezuju pumpe razlicitih karakt c ristika (a i b na sl.11.10 Red/la veza dve p/lmpe i.y}.\ T R·lI . . 13.11). to jc podrucjc. druga sa QB i HR.IIA Ci:. U tom sillcitjll svaka od pumpi ostvamje svoj dec napora HI odnosno /-h pri cemll je: Ako bi pllmpe bile pojedinacno lIkljllCcnc radila bi jcdna sa protokom Qc i naporom//c. ogranice no maksimalnim prolokom pllmpc cija karaktcristika predstavljemt krivom n. tlm ga ce rild ili sa pro to ko m Qc i napmo m Il r · /I b a a • He Ho Qe Orr Q Stika 13.1 Ako S' jcd na od pumpi iskljll':i.·1. onda pumpa manjcg opscga protoka definisc podrucje u komc je redna vcza moguCcI. Na prime nJ datom na 51 13. Za ccvovod karakteristike c veza je moguCa i radna tacka jc 1I A. odnosno u takvoj vezi bi postojao samo efekat pllmpc karakleristike b. na zajednickoj karaktcristicnoj krivoj c.

Raspolozivi napor pumpe u oba krllga cevne mreze je jednak i iznosi: HA =H8=Hc dok su pojedinacni protoci Qc i Q8. U okviru lakve mrde red no povezivanje. rau· na tatka sistema bi bila D.6. RACVANJE CEVNE MREZE 13. Ako se povezuju dva parelclna ccvovoda karakte rislika nib (sl.12). praklicno ne postoji. Ra d na tacka sistema la spregu sa pllmpom cija je karakle ristika d.1' kay slueaj je moguc sarno ako sislcm ne bi imao povralni cevovod. npr. na lazi sc u 13Cki A.: P . 13.6. zajcdnie"a karakt e ristika je dala zbirnom krivom c njihovih protoka . iii ukoliko sc radi o nekim pomocnim sislemima grejnog poslrojenja .I ' rale lnih krugova.TcxlofYJl'ic PROJEKTOVA NJE I'OSTROJEi\'Jr1 ZA CE/vTRAL 0 GREIANJE H c a b . pa bi pllmpa postigla napor Ho i protok QD . slime sto je: QA = Q8 + Qc Ako bi se iz sistema iskljllcio jedan cevovod. ' 1.1 I Redlla veza dve plllllpe razliCitih karakteristika 13. 13. Paralelno raevanje cevne mreze Cevna mreza grejnih sislema jc vrlo razgranala i sastoji se prvc nslvcno o d vis. ~-I----<ct)-QA-" Q C QB QA Q Slika / 3. Ako sc cevovod rilCVa u dva paralelna loka pumpa pOliskujc Lcenost odred e nim naporom i ukupni protok pumpc sc deli na ova dcla (sl.336 B.1. 12). onaj cija je karakteristika n.

karakteristike redno pavezanog ccvovoda SII a i b na sl. na kojoj je A radna tacka sistema sa pumpom karakteristike d. gde sc protok deli prema C i D.C sa ~.137 H Qc d ~':~ I : QB c HA QC QD Q Slika 13. uz odnos: Uz pretpostavku da je cevni sistem u isloj horiz.6. PUMPE U S ISTEMIMA CENTRALNOG GREJANJA . potiskuje vodu prcma tacki ra('. Redno raevanje cevne mreze Pumpa koja je postavljcna u de lu zajednickog cevovoda sa radnom lackom A. Zajedllicka karaktcristika c je dobijena sabiranjem ordinata pojedinacnih k<lraklcristika paralelno vezanog cevovoda. 13. 13.vanja E./J. Radna tacka postaje B. Protok u sistemu je QA.onlalnoj ravni i da nema poclizanja tecnosti na vilii nivo. i sistem radi sa poveeanim protokom QB i srnanjenim naporomHB. .12 Paralellla veza dva cevovoda 13.Aka bi se zatvorio protok u ogrank'u D. ostaje u pogonu cevovod B.2. a napor pumpe H A· Protoci kroz izdvojene redno vezane deonice cevovoda su Qc i Qo.vojom karakterislikom b.

m'.333 B.13 Redna VezIJ cevovoda .c PROJEKTO"~1NJEPOSTROJE1VJA Zr1 C£NTRALNOGREJANJr: H c Qo Qc QA QB Stika 13.Todo.

Na niiim spratovirna. gravitaeioni napor iznosi oko 2500 Pa. Posledica ovoga je da se pri visim spoljnim ternperaturama prostorije na gornjim spratovima nedovoljno greju. gde je gravitacioni napor zanemarljiv. jer su 1I tim uslovima nize temperature vode u sislcmu. za vodu 90{lO DC. SISTEMI GREJANJA SA PRINUDNOM CIRKULACUOM Pumpno gn.14. Usled toga je manji gravitacioni a time i unutarnji napor od onog za koje je grejno telo dimenzionisano pa je i prilisak kroz grejno telo lakode smanjen. Oa bi odavanje toplote svih grejnih tela bilo sto ujednaeenije 'tokom vereg dela pe rioda grejanja.napor pumpe. onda bi gomji spratovi pri projektnim uslovima bili pregrejani. pri napom pumpe od 10000 Pa za grejno lelo na visini 20 mod kOlla. one bi nedovoljno zagrevalo pri visim spoljnim temperatura rna. kako bi se dobila mreia sa cevi3JY . u projeklnim uslovima za stmjno kolo pomenutog grejnog tela stV'Han raspolozivi napor iznosio bi 12500 Pa. Stvarni raspolozivi prilisak kod ovakvil ' postrojenja jc: G ravitacioni napor moze se zancmariti kod postrojenja za grejanje niiih zgrada. Takav proracun bi trebalo raditi u vise varijanti. Ako bi 5C kolo ovog grcjnog tel a dimenzionisalo za tu vrednosl napora.:janjc primenjuje se kod ccvnih mrda kod kojih gravitacioni napor nijc u stanju da silvlada otpore i obczbedi cirkulaciju vode 1I sistemu (mrde u kojimil je najniie i najdalje grejno telo horizontalno udalje no oJ kotla 40 m). kod visokih zgrada vrednost gravitacionog napora mora da se obuhvali 1I proracunu. Ako bi se pak gravitacioni napor zanemarivao za sva grcjna tela. PRORACUN CEVNE MREZE Proracun cevne mreze treba sprovesti tako da se dobije najekonomicnije postrojenje.1. 14. jer je mali 1I odnosu na napor pumpe. Primera radi. gravitacioni napor uzima u racu n sa 50% od svoje maksimalne vrednosti. grejna tela i pri ovim uslovima imaju praktieno konstanlan napor . Prema tome. preporucuje se da se kod visokih zgrada. Cirklllacija vode ostvaruje se pumpom. Medutim.

:ullha iz postrojenja.30 0.napor pumpe (Pa) '7 . pos tavlje noj bez nagiba koji bi treba lo da obe/.013 0.j C F:NTRA LNO G Rr:JA.060 II ho rizontalnoj cevnoj mrdi .0.1. sto jcvtinija cev na mrda zaht cva pllmpu vccc smlgc i obrnlllCl.65 0.50 1.1.. Ovo slog<1. Ako se proracun cevnc mrdc racuna premil jedinicnom padu pritiska. koji se moze iskoristiti i 11 kolima grejnih tela na najbliZim vcrtikalama. Sam proracun cevne mrde ne razlikuje se od proracl1na postrojcnja sa prirml.maksimalni protok vode (m3/s) H . pa sc primenjlljc prvcnslvcno Z<1 ualck ovo. Nil taj nacin clobija se manii mlp"r pl1mpe. nog pau a prit iska. Prepofllcujl1 se vrcclnos li i7 tabc lc 14.30 0.-:inama slrujanja vode. NajccScc se racuna prema br.00 150 1.vJ I:: rna razlicilih prccnika i pOlrcbnih napora. nom cirkulacijom vode.UI8 0.040 0.1 l1zimaju za manja postrojcnja.0 II.50 minim:lilltl 0. Napor pumpe je obicno oko 10000-20000 Pa.013 0.01 · 0.b"d i prirodno odvoelcnjc va:. onela Llv.Q30 0.lj trcba cia sc krccc oko 100·200 Palm za kolo najnepovoljnijeg grejnog tela. TIH/""JI".iI postrojc nja za grejanje zg r<1da prorilcllnava se. bazirajllci se na is· kllstvcnim podacima za br.stepen korisnosti pumpe . od koiih bi sc odabrala najckonomicnija varijanla .(: PROJ EKT O 1 '~1 NJ E POSTROJ ENJA Z.25 mis. Da bi ccvna mrda bil<1 dimenzionisana tako dil strujna kol<1 svih grejnih tcla blltiu ujednaccna u odnosu na raspolozivi nap~r. OV ell:. Snilga pumpe moze se izraclInali prema obrascu: p= G·H 1] (W) gde je: G . bnina voele trcbalo bi cia jc maksimalna. bez obzira na precnik eevi.015 U. bnina strujanja vode ne sme biti milllja od 0.020 0. preporucuje se dil se niZe vre elnosli br/.-:inu struj<1nja vodc kroz mrd u iii na bazi vrednosli jedini\'.80 1. U glavnim vodovima koji prolilzc kroz slam· bene i radne prostorijc.050 .ina elal ih II tabcli 14. Ccvna mre7. Tahcla I. I \'rcporuccnc hrlinc "ode Prccl1ik ccvi (mOl) tI mrcii Brzinc (0115) maksim<:l ll1:l do t5 15 20 25 32 40 5G \Ieee od 50 0.J. <1 kav proracun jc dllg i ncprak lic<1n.

shod no pre po ruce nim vred nos timil. prcma to me . Resenjc Pro racun je sprove d e n tabe larno (tabela 14 II) . p OIreba n napor pumpe iznosi: H=12612 Pa Ako se uzima u~ieaj gravitacije. onda napor pumpe iznosi: H = 12612 . Po treba n na po r se de li na napo r za Ire nje 1I pravim d e lovima ccvi i napor za savladiv<l nje mes nih o tpo ra.VOM CIRKUIA CIlOM 3-11 14. Pro racun se sp rovodi po [ormul ar ima koj i se ne raz likuju od fo rmulara gravitaeio nog gn . ako se ne uzima u o bzir gravi{aeio ni na po r. Pro raG un se sp rovod i lako da brz in a o p ada p re ma grejno m te lu.1-1. Kod d o njeg rllZYod a.2.ja nj a . SISTEMI (. Pos lrojc nje radi Sll to plo m vod o m 90nO Pro racun izves ti za vcrli ka le I i VIr. P rimer 1 Pro racuna li po treba n napo r pumpe i dimc nzio nis a li eevnu mrd u za pos troje nje ciji su pod aei d a ti na s lik a ma . s 10 m raz lik o m SIO se ko lo ne 1. kao i ko d gravitaeio nog greja nja. Pregled koe fi cije na ta mesnih otpora nijc dal. pos to je odre diva nje koefieije n a lll prikaza no u ranijim prime rima. Duiine deonica su upisa ne u fo rmula r.2. Cevna mrcia je o bic no o d cclicnih ccvi. a li mogu se ko risl iii i bak a rne kod manjih siste ma ko d kojih su pre cnici uglavno m ma nji o d 3" (vide ti ko me ntar dat u o pisu jc dnoccvnih sisl e ma).3) H = 12612 -1040 = 11572 Pa Os lale karakte ristike pumpe: . koje je ho rizo nt a lno najll da lje nije o d kola.Rf-JA fA SA PRItVUD. najne povo ljnije grejno te la je na najvise m spralu.<1 "p ro mc njcni precnik " ZlI strujna ko la najne povo ljnijih grejnih lel a ne ko risle. V i vrn sa veCim R. o bzirom na vCCc vrednos li je dinicnog pad a pritiska R . Na os noYU sproved e nog racun a. 0c. Kod pumpnog grcja nja. 1 i 14. Cesce sc ko risti d eo ta be la IV. Najnepovo ljnijc grejno lclo jc o no koje je najud a lje nije od kOlla. UPUTSTVO ZA PRORACUN U zav is no~ li od ve li cine postroje nj a usvilja se brz ina u glavnim vodovimil .0.14.5 (17 ' 122. racun ajuci duz inu ecv ne mreie s lrujnog ko la grejnih te la.

_ _ _ _ ir:.002 m3/s = JJ W P = (0. raspolozivi prilisak za dimenzionisanjc cevne mrde ravan je napo ru pumpe H =11572 Pa.TO(/Oml'if. C = 7200 I/h = 0. OOO £Z i I 6) I- 0 0 0 M N ~~~ o! 01 l i OOOH 1 1 1 1 1 .l I OOOTS I " I 1 1 1 0008(.7 Napomcmt: prilikom dimcnzionisanja ko la grejnih lela na niiim spra lovima.1 Sema razllodlle i pOllraJlle mreie . n' : ::: l' I 0-----·... _~ 0 0 0 M N __ ~.1. ------S o OOO(e ®-i~ ~ :. -f _ _ . PROJEI<.TOVA I IE POSTROJEIVJA ZA C ENTRrI LNO GRE/ANJI'..002 11572):0. IQ- I~ Slika 14..J-I2 n..

. I.. 2400 0 0 I I 0 0 N N N 1150 r---t.. I 81 I "' " I r..... ®l . SISTE....I 28000 I J 2450'0 Stika 14.D I . I 0 0 I "' r" 2900 I 2900 2400 /: I® ..I II GRU. --I .\ D II C1R}':U...._I 0 I 0 I....._.... '@ 2900 2900 2900 _. 2900 ®1 @1 f @ 2900 2900 ~ I I 0 0 2900 I o o I..---J.. I 0 0 I 2400 ®1 N M N i@ 2400 1150 -.....2 Sema uspolIskiIJ lIodo)!a ...D . ---f..14.A('fJO...\:JA SA PRIXUD.I I 3-13 29 00 :r III 2900 2 900 --T @) 290 0 B ---T . ..I 2900 co Lf) @ A Qt co Lf) 0 0 1---+ _.

.2-1--0 '-1C---~----r----t----t----t----t----t----~ ~ ~ 2~ 17400 749 • 3.0 6.5 15 16 11600 17400 499 749 998 I I I 114 2..t2~ 120 _ . 1 4.1 9 . (p ~ Z . " + 3380 171 0 .5 " 70 32 ~ 17 23200 3.-.. +_~ 3~ . -'". ~ " '" 70 2< " " ° 115 .' I 0 .' --".0 1/2 ' .) ' ·R q (p . "' ~ "'" . Dulin_ co. I..0 .-.' 3/. 11000 000 9!.. 0.." '" '.' 0.0 5.. 9 5 3182 200 422.. .' 0 .= 3' ~__ 4=5.5~-"~1/~ 4 +_~ •...5 0. ~2· '--I-C ~ C-·.19 0.5 '1'00 11000 - f'rothoono LArobno u d eOnic. 22 rNI b pruluk ~nk:' (kAfll ) I(ml 97"'" -.' .". 0 . 0 0 I. ~15 10154 ~ 1· R +~I . --- .14 0.' --.22 33 3 .. . r--C~c==c==~:==c~= N~ AK ~ N= AT D~ N~ 'P ~R ~O =R ~A=C= U~ N~~~==~~~:=~__~ pril¢nlk Top!./2 0.5 I 0.•.2 0.5 3 .." 1 '.<00 . ." "" ' 50 " """ '" """ 250. ~..5 0.0 1660 585 4. . -. b l~ (I ~__-T'Z ~P ~UW~~A~M ~R~Ei=..0 " 1.. 3/.' _.' 50 '... " = .lab.'-- • 12117 p.0 1244 3 4 120000 97<XlO N<XlO 5 1<XlO 51 60 4111 55 SO SO 390 420 • • o • 0 o .+_~. ..5 --120 . 30 0 " ° .5 6. ' lIm nl Duiina cwi 0 protok pr utnk eonlce (WJ ( kR/h ) I (m) d (mm) RAZUKA I ·A (n -h) (Pal SA PREniODN1M PAE¢NIKOM SA PROMENJENIM PRE¢NIKOM CE'v'I Vi w (rn's) R (palm) I ·R (Pa) h L~ Z (P a) (l R (Palm) I A (Pa) Lt Z {Pal Z (mm) k (m/51 (P-D (Pa) ." '" Vlrtlkllla Vii.' .' ' .19 0. ~15 (mm) w (mle) R (pwm) ' ·R (PI) h ~~ Z (Pa) ) d (mm) k w (mle) R (P.36 70 33 33 40 40 33 33 70 2<1 5 lIS.2 13 10 11 12 13 14 11600 5800 2900 2900 S600 499 250 12 5 125 250 I 3.· R (Pe) H z (p') p C n· h) (p. 20 0 ".. '· R +}": l .onlca Top<.-.. 0. 1 9. .1 ..22 3 .0 --• . kol e groJnog lela e .. '.5 ._33.- 0 140 7:>02 -'. . 3 . 22 0.' 1.40 0..28 30 105 1. 2<0 0 .~--~ r-~.-74 ~OOO -.. ~ 0.4a 65 I 40 1 _2 _ 00 I 3~ -'~} ~= 205~~~t i~____+ '~____+ L____+ L____+ L____+ L____~ L____-l' ____-j ~ NAK NAON1P AOAAeUH RAZUKA I 422..--..3 ~t-~ '2'-t----+--' '''+----+----+----i----+_----t----l L.1 0 ..48 120 90 65 70 .0 " '. SA PRETHOON1 M PREeNIKO M SA PROMENJ ENIJ.... 55 55 9 m Vertikala I.2 ~ ---.m) m .0 2.S lI S.' + . 1 2 b . " :n . 200' --+I 1215\2 p. '" .~ 20 __." ". .0 .0 '. 2 0. 55 0.150 840 "' .- J!' J!' . ~ - .24 0. Prllllh.0' f--. 0 1..42 0.36 40 40 lIS.--'" --." 11 15..5 0.S 11 5..+_~3= '~ 5 -t-'~.'''''''' ~ .22 ... ..5 3..' 0 . 33 0 .24 0. 0 ." '. ml 1 12<1 24500 105~ .. --. '. 0 0. 111 125 0.O :__rc '~ 1/ ~ 4~_~ '~ '~ ~r-' ~ 5~rc3~ IS O-I-"~ " 0-r-~ =c-t____t-__-t____t-__-t____+_---1----. '''' 20 ' 20 0 0.5 3.. 70 3..Ec-__~ prmh. • 0. . 7202 6 149 . 70 420 1<1."I 19 5 1000 2 193 6.' 1" 1330 ' .... eo 0.' ."..0 r-~ ' ·C-C2~' =900 ~t-'= 204~t-~ 7 '=0-t_'~'~ ~ -t_0 ~. 30 -. Kola grejnog l ela A 167500 143000 ° p q ' <1 ._.' 0.~. .2 0 2193 1204 1 1/2 65 ___ 7.S 2<1 5 16...0 6.5 3.----2·1500 :10 34 .~.. . ..7 0.' '" ..' '. ~ -'- 31 35 22200 ..-~ IM "'..--3 C'!~J_~~J _ _~~_?:"2 _ _IZ ~~~~~E M N ~. ..4 PRE¢NIKOM C EVl "".' I. d ' 20000 1 157~OO bl eo ..5 '.... .2 6.' }.0 1.!>O 0.0 1/2 1/2 3/4 0.110 0 . .C_+" 23~200 ~+-~ ~ ~ . 411 1 .5 3. .5 I 1 1/2 0. " 0 2< O . ..

---~ I I @ I I 1216 W I@ I L.\'J £ Primer 2 Dimenzionisat i cevn u mrezlI od bakarnih cevi za sis tem cije je naj nepovo lj nij e kolo grejnog tela (sli ka 14.0 I I @ I L __ n 1064 W I --"'1 @ I J..I .20 ...3 kPa ..3. . koja se od nosi na pad pritiska u bakarnim cevima. .I'O GREJA. Odrediti ukupan pad pritiska kroz c. Sistem je dvocevni sa donj im razvodom.1 .."1 (J) .. VI ( 9 I I I IV 0'":~ ~ V I 1-0 _ _ :.3) na najvisem spratu vert ikale IX. Pad pritiska u deonicama 1.bt--_ I I I I I ® ® I I I I ~---o VIII 1216 W @) l I@ I I --J I I I ...I I I I@ 1 0-- - I CD _-. Temperatura vode je 90/70 d Rdcnje Duzine deoni ca..J ® r -<> IX A 1368 W IX ...111..I I L..\ T RA L. toplotni i maseni protok dati su u tabeli 14... Vrednosti vaze kako za celi cne. tako i za bakarne cevi . Koefic ijenti mesnih otpo ra su dati u tabe li VI u pril ogu.20 iznosi 10.r f® I Stika 14.b.J ___ I -./6 8 Todorowc PROJEKTO I :4SJE POSTROJESJA ZA CE.0 VII I I --"'1 ® J. Za dimcnzionisanje cevne mreze kor iscena je tabe la VIII u prilogu knji ge.3 Horizollta/lla cevlla mreta i "ertika/a IX sa lIajll epovoljllijim grejllim te/om A ... deonicc 1.

I I 7-4 22 1 :22 155 2.5 ! 3 . 0.0 1.0 42 2 . sa pripadajucim kratkim vczama bude is!og precnika.75 .67 0 .3 2.5 35x 1.5 1.·/ S / PRf. I 42x 1. To je obiffi<l kolo najudaIjcnije vertikale.5 3511. I m 147 255 374 .5~ . 1:- : :6 2bS ~9 ! 1 196 154 I ! . 680 4':'<:1} I = 10306 Pt 14. bela 1-'.2 l J) 68. . 110 5403 : .43 004 1 0.>j I 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 113412 6-156-l 5 2564 29700 27972 ! 16326 4864 3800 2584 1368 1368 2584 3800 4864 16326 27972 29700 52564 6-1564 11 3412 4877 1.4 22 42 5 .75 0 .6 1.~ .6 1.30 02 4 v.1 UJI OJI U Rk CLlCIJO II T. H Z [mI.5 0. JEDNOCEVNA POSTROJENJA Nacin prorac una pumpnog grejanja jcdnocevnih posrrojenja principijelno je isti lo·~· : kod dvoccv nih s islema. Kod odredivanja pmnib kratkc vcze i kola grejnog tela (oba prikljucka i sarno grejno teIo) mora da se proven us.4 1.30 0.] [Palmi i [hI 1 1 110 352 255 154 fhl .43 0. Kod ovih sistema pretcmo se kuriste bak.v 12 . III IZ PLANA MRUE I Usvoj< ni preCrrik D un na [)conica KoI iCi na KotiCina lkooice j ""vi toplote vodc -1-d[m] [1Dll] [W] II'IlIb] H VERTIKALA !X ' I:OlO GREJNOG TELA 42 1 1 i PRORAOJN PADA PRrIlSKA r W R I·R LJ:.45 0.2 1 024 024 0. 1 5! :.8 2 . ! 1 '].5 2776 7 260 1277 12tB 702 209 163 I 11 58 58 I II 163 209 32 3.45 054 0 .REJ. I\:J. :.5 3511..24 02 1 0.5 351 1.5 42~ 1.5 28~1. 403 480 1.5 I.2 5.4 1.~o\ : .m:-e cevi.8 2 .1 5412 0 . 100 110 75 70 65 80 i i ! i ! I :. zbog ranije napomcnutih prednosli.7 3.1 ]A 0 .5 2.4 <-!.U S /.1) iIi jedinieni pad pfltPsh . 0 .7 5 .0 2.' ~ .8 3 . Dimcnzionisanje vertikalc treba tako izvrliti da se ten cia cda vertikala.\TU// ( . . 25 L 80 1 55 70 80 80 70 55 80 80 65 70 75 110 100 I'R+L Z = ..4 6.5 42x1.67 0 .4 1.5 I 702 1203 1277 2260 2776 4877 18x I 1 I Ilx I 15x I 12x I 12> 1 1511 I Sx 1 18x 1 2S~ 1.5 ~ 2-') 1'. " jednocevnim grav ilacionim postrojenjima. ! ..6 .7 2.3.T? dimenzionisanj e cevne mreze pocinjc sa najncpovoIjnijim strujnim kolom.1 54 x2 ~2x 1.8 2 . Usvajajuci preporucene brzine strujanja vode(tabela 14. . l54 196 296 296 .1 6 .5 L~ m 456 464 . vodeci racuna 0 specificnostima kojc su nag!ilSene u pog lav L }.8 5.8 10.41 0 .

U proraclInlllllesni otpori svih deonica odred iva ni su prellla tabeli VI (u dodatkll). da pad pritiska u kra tkoj vezi bude vec i iii jednak pad u pritiska u ko lu grej nog tela. I'oslednj i clan na des noj strani jed nac ine predstav lj a dodatni napor zbog hladenja YOlk 1I grejnom te lu i moze se zanemariti kod pump nog grejanja sa malim temperatllrnlill padov ima u grej nim teli ma. Todor ol'lc PROJ £KTO I 'AX. sprovesti prorac un za najnepovoljnij e strujno ko lo.I ) = 16 o 35 00 = 903.163 h = 18 = ( 8 =86._) = 86. rli kovo deCi se da brzin a 1I deo ni cama naj veceg protoka bude oko 0. RcSe nj e: Za naj nepovo ljnije strlljno ko lo. Ako je temperaturni pad 1I grejnim te lima i vertikalama 10 °C. .\ '. pro rac lIn cevne mreze izvedell jc I'" formlli aru ..163 h . Prim er 3 Dimenzionisati postrojenj e jednocevnog pllm pnog grejanja sa temperaturo m razl'odnl vode od 90°C.5 m/s.4. uz zanemari vanj e lliaoenj a vode u cevovodim a.163 19 = I JO = ( 10 =83 °C III = 110 - 3000 =83-3=80 0 C 860 ·1 .) J C 860 · 1./f POSTROJ E. Osta li podac i dati su na slici 14. Te mperatura vade u deo nicama: c= 10000 = 860 10 1.) C 860 · 1 .163 .5 °C 1<) = Is - O . ko lo verti ka le III . Ulicaj n10g hladenja se ne zanemaruje sarno kod izrazito horizontalno razvucenih postrojenja./A ZA CE"'TRALNO GR£JANJE tj . Povrsina grej nih tela se racuna ne uzimaj llci u obzir hladenje cevovoda.3-18 8.=8" 3500 = 8653 .

\JA SA PRIS( '0.11C1RKI 'I_ ICUO I 3~9 PROVERA PRECNIKA PRIKLJUCAKA GREJNIH TELA I II I II 0 30000 0 2 0000 (£) 10000 ® ® 3500 ® CD 1 0 ® ® @) @ 20000 ® 3500 2 @ 3000 3 ~ ~ ® 10000 Slika 14.5 Pa . III > 67.JA.4 Cevlla mreia iz prim era 3 Za grejno telo I srednj a temperatura vode j e t= 88.25 °C. .\'0.I ~ SIS rt.I II GRF. a pad pritiska u prikljucc ima (prema proracunu prec nika cevovoda) 79 Pa .

1·9.6 Pumpa Posto je visina zgrade (postrojenja) mala. p = 970.5 0( .350 B.7 W .5 O( (p = 967.75 O( (p = 968.67).13=68 . I za grejno telo III (t=8 1.ooon· 5786 = 6 0.58 m 3/h=0. 1 =83 O ( (p = 969.8).=86.napor pUlllpe .81·1.000n m'/s H = 5786Pa p= o.87 Pa) : 138 > 78. to se u ovom slucaju nece uzimati u obzir dadatni grav itaciani napar.89 Pa ) sa temperaturom vode u deonici 10.8 1'1. 111 >79 .6 -1·9.snaga pumpe 2.02 = 68. Todorowe' PROJEf: TO l ilNJE POSTROJENJA ZA CE.WRALSO GREJANJE Za grej no telo II srednja temperatura vode je 84. a u kratkoj vc zi (deonica 8) 1". Karakteristike pumpe su : .kolicina vade .

. 0.0 " 0 " 270 " '." 0 M .42 0.0 . ' . ' '" 0..la 0.. .. 0.i10' -'~ "/2 00 ~ 3000 --.0 :.0 11/2 1 1/4 0 ..ID " 12 'OODO 20000 :lOOOO _ . .. .11 .o -.42 0. .' " 0 0 "'" 2. (PI) ' ·A .0 • 10000 '''''' -.~ - f-- + 11 . 11.d (mm) w (nv'I) I A (P._ . Prlkl/lltol grtJnlh 1111. . ..02 0.. '..0 ..0 '. . .-3m .' kl 'H :. . UOO 12"" 3OUOO 20000 -.00 0. • '0000 ~~~ .m) • ." 0. Slrujno kolo lIenlkal.00 0. .-~ - -on ''''' '00 '211 ..0 ." 2BD ' ._. DO .10 _ . Pf~n!k NAKNADNIPRORAeUH SA PRETHOONIM PRECNIKOM SA PROMENJENIM PRECNIKOM CEVI d (mm) RAZU"" Z (P-) TO!'.. .. . -... ...0 8.13 0.-411 0..42 D. "' " 270 . ) (P . " .".3 eo 110 0 DO 27D -I:.0 ' .. ." ~.0 " 100<>0 7 "'" ."' .' m '" --. I· . . 'W<1 7000 .. >DO 4:1n 3. .tOO 3. Mn~~' n l """ok (W) Dutln_ prnlnk oonlco (klt/'h ) I(m) d ".42 eo 0.) Z (P ' D (p~ I k m .'" .. 200 '.--I A (lTV.8 D 50 DO -~ . P q .0 - • 1 1/2 .11 ... III 0. 10 10 .56 DO DO '. o.0 ' .h L' (PZI) -.IZ PLANA MREtE IIOOlca Preth. -.0 1 1/-4 ~. ..75 12. 14.. .0 70.75 12211 • 51 . . -o·... 10 "" ..'" .m) • I '· A (PI) L' 0 '· A (n·h) (p. ..~~ "" 0 0 -.0.55 .$$ -• -:j.~ z . 2 3 " 30000 .

to se velicine pritisaka proveravaju za ove uslove. poremecaj cirkulacije vode. Kod postrojenja sa vrelom vodom specificna pojava je isparavanje vode pri umanjenju pritiska i stvaranje vazdusnih cepova koji obustavljaju strujanje vode. prema Bemulijevoj jednacini sastoj i se od: (15. U toku ovakvog dinamickog procesa promene prit iska najvece njegove varijacijc sc javljajll 1I reiimllmaksimalnog protoka vode koji se ostvarllje pri spoljnilll projektnilll temperaturama il i nj illla blisk im. Na taj nacin mogu da se blagovremeno sprece nepovoljne posledice vezane za pojavu visokih iii niskih pri: isaka korekturom trase cevovoda iii izmenom lokacije pojedinih elemenata odnosno naknadnim izbor011l kva litetnijeg materijala.15. odnosno njcne gustine.2. Moguce neZeljen~ po led ice kod grejanja toplom vodom su prodiranje vazduha u cevovod. OPSTI POJMOVI Ukupan pritisak tecnosti koja cirkulise kroz cevovod. sto sve predstavlja opasnost po okolinu i cini da postrojenje ne moze da ispuni svoj zadatak. kao i razlicitih protoka vode pri kolicinskoj regulaciji efekla grejnog postrojenja. kada su u sistemu najvise temperature vode. v 15. Javlja se i kondenzacija tako nastale pare i njenog udamog dejstva. umanjeno odavanje toplote pojedinih grejnih tela i curenje vode. UVOD Hidraulicki pritisak u svakoj tack i zatvorenog grejnog sistema ima razl icilll vrednost koja tokom grejanja podleze i stalnoj promeni. Posto su najvece promene hidraulickog pritiska pri spo ljnim projektnim lIslovima. PRITISCI U SISTEMIMA VODENOG GREJANJA 15. potrebno je sagledati jos 1I ranom periodu rrojektovanja.1. Velicinll pritisaka u pojed inim delovillla sistema za grejanjc. Ova varijacija pri! isk:! jc posledica promene temperature vode. kao i opseg njegovih mOgucih promena .1) dinamickog Pdm i statickog Pm pri cemu su svi ovi pritisci definisani sledecim izrazima: 353 .

. + pgh.\ TRALSOG R£JA. + --." I/ + PJm' odnosno: =P<I! + P"m} + 6. sa druge strane.TO ' AA'JE POSTROJEi\'J. i prirastaja kineticke energije od strane pumpe."". ( 15 .6) gde je sa 6.4) gde je: \II - p h g p - brzina strujanja f1l1ida (m/s) specificna gustina f1l1ida (kg/m' ) visina neke tacke sistema prema mernoj ravni (m) lIbrzanje Zemljine tde (m/s2) pritisak f1uida u sistemll (Pa) (N/I1l~) Zbir priti saka sal1log f1uida u sistel1lu i geodetskog pritiska (energija polozaja) predstavlja staticki pritisak koji je od iZllzetnog znacaja za postrojenje. P ( 15..I 7.1 . Njegove ekstremne vrednosti dovode do poremecaja 1I koriscenjll postrojenja. sto je obuhvaceno sledecim oblikom Bemulijeve jednacine: P. Kada se uspostave temperaturske razlike. P oznacen gubitak lIsled strujanja tecnosti. i predstavlja staticki pritisak u stanju mirovanja.354 13 Todoro vic I'ROJE }. = pgh + P (15 . kakvo je postrojenje za grejanje.2- . + pgh. Prema tom e. a varijacije ovog pritiska su posledica brzine strlljanja i gllbitaka koji se javljajll pri strujanju. Pritisak vode u zatvorenom sistemu.2 ) P. ( 15 .3) Puk w-p =--+pgh+p 2 . 1I svakoj njegovoj tacki sc formira odredeni pritisak koji zavisi od visine vodenog stllba iznad te tacke. 2 ( 15. Ovaj pritisak im3 svojll stalnu vrednost sve dok je fluid u stanju mirovanja.. u postroj enju centralnog grejanja sa vodom. Pod takvim uslovima se u tehnici grejanja analizira samo promena hidrostatickog pritiska koji se sastoji od geodetskog pritiska pgh i koji izaziva strujanje vode 1I sistemima sa prirodnom cirkulacijom.\ 'JE Pdlll w-p = .+ t"p 2 2 plV 1 PIV. iii kada se ukljuci pumpa.£. + --' = p . kao sto je stalan i dinal1licki pritisak u cevovodu odredenog precnika u kome se ne menja brzina strlljanja. .5) p. je konstantan. pritisak u posmatranoj tacki se menja kao posledica pada pritiska us led savladivanja otpora strujanja sa jedne strane.

hidrostalicki prilisak je " lPg..--. all !ackama vc rlikalnog c.:.1 SCilla hidroslalickog priliska za odredelli sIlica} staliCkog reiil1lCL (ES ..:prome nje no m guslinom. Ako 58 1I sisl<.. Najmanji prilisak je u gornjem. Zbog lIP rosccnja uob icaj c no j.I S. a 1I lacki C ponor (grejno te lo) . koji mOl-e bili zalvorcn iii olvoren. it najveci u donje m horizonlalnom cevovodll i kons!anlan je dllz ovih delova cevne ITIreZe..a iznosi "" pg.--..:mll na lilzi voela bez dej51va pllmpe. ".155 S taticki pritisilk t111dr<. I \ hZ .1. Ako sc kao geode tski pritisak s ma tnt pritisa k sl ubn tec nos ti iznad dillc tack<. a \ f / \ \ \ A \ \ I ".._..1 1I lacki A lIkljllCi izvor toplole (kolao).:ue no j ta ck i. --I- \ \ . postavlje n jc 1I nnjvisoj tacki pos trnjenja .. koji SL' lI~pusta v i II uslovima rad a grcjnog sistema ..cvovoda U ravni a .. naziva se radni pritisak. Za slu caj da se 1I cevovod sa slike 15. mozc sc i radni prilisnk OZOilc iti uu gova rajll co m gcodc tsko m visinom.o.ekspallziolli SlId) U gornjoj horizontalnoj ccvi.1 . o ndl! se 1I delll cevne mreze ABC nalazi voda vik lempe- . / / I / . vrednost s latickog pritiska 1I karakl c risli cnim ta ckama sislema prikilzana jc nil slid 15. ES / I / / / -t--.: II odnosll na nivo vode u ekspanzionom slIdll II za visno od visine voel e nog s tllba iz nil d svilkc tacke cevne mreze.3.. STATICKI PRITISAK U STANJU MIROVANJA I PRI PRIRODNOM STRUJANJU VODE Prilisak 1I ccvovod ll grcj nog pos lrojcnja de fini sc c kspanzi o ni sud. u donjoj " lPg.t. I'RITISCI U SfS'nMfMA I·'O DENOG G Rr-:JANJ. sa n<..- hI C \ ha \ / / a -. precbtavlja vezu sist c ma sa almosrcrom i mozc sc smalrati da jc nivo vod e 1I njemll nc prome nljiv. !\ko jc olvorcn. Zbog toga se hidros ta ti cki prilisilk II grt'jno m s istc mll od n:e111j<. od nosno sla ti cki pritisak II radII .....-/ Slika /5. 15.: da sc w i prilisci oz nilcilvaj u kil o nadpri ti sci prc ma ntmosfe rsk o m prilis kll...

odnosno od gllstina vode u njima.izvo/'Ioplote. za rilzliku (lei prinmlnog iii pumpnllg. \ \ A \ ). Za takav silleaj niljvcCi pritisak jc 1I ddll cevovoela D .-------- r)pg . POSTROJ/:.1'"dom.' rature sa gustinom P" a u tklu -. to jc hielroslatil::ki pritisak 1I vertikalnim d e lovima ccvovoda.- c: II kome je vada vise temperalure iz- (15. raspodela priliska je prikazana na slici 15. i pored raz lieit ih te mpe ratura i guslina.:evovoda COli. 2).. il \. p proizilazi da pritisak koji izaziva cirkulaciju vode nc zavisi od lIkupne visine vod c nog stuba II sistemu.m ka) [lidrostatil::k i pritisak se odredllje liZ prC'lpostavkll dil je voda II sistemu.7) Ilidros lalicki prilisak nos l: 1I delu ce vovaela 11. C . / --hJ ------ .. [z izraza za I:J.2 Raspodcla lzidrostati1:kog priti. S nbzirom na razlikll hidrostatiekih pritisaka u vertikalnim delovima ccvne mrcZc u sistcmll se lIsposl. Ph hZK PlhJg "plg(h2+hl) -- / L I / ---..·ic' PIIOJI:. vcci 1I dcsnoj vcrtikali C . 1I lldslIslvll cirklllacijc. Ta I'ilzlika gllst ina nstvarllje pritisak loslc. pri eemu je uzgonski pritisak: ( 15. voela nize tempe ratlln:..razlika priti.'KfO I 'ANJI.pallor loplole.D ncga 1I Icvoj A-B. O vakvn st rujanjc sc naziva prirodnim iii gravitacionim.NJA 7.d koga dolazi do cirkulacije vlldc kroz cevavod.\'ka II cevovodll sa izvorom i pOllorOIll toplole (/ 1 ..avlja cirklllacija vode. .S) Posto. ovaj pritisak znaeajno zavisi od temperatura vo· de u dva veri ikalna eevovoda .A i iznosi: (i5./ _/ Slika 15.9) gde jc " zvisinsko rastojanje izmedu tai':aka zagrevilnja i hladenja vade A i C. Za takve statickc. II stanjll mirovanja .A CI:'N'IR1LNO GREJANJI.356 11. Q \ \ ( I I B C Ph 112 D I f f \ \ PI \ \ Q. ali veCc gusti ne (slikil 15. Osim loga. Ll pg . vee iskljlleivo od vertikalnog odstojanja taeaka zagrevanja i hlad e nj a.: lIslovc.it: P">P.2.

RASPODELA PRITSKA U SISTEMU SA PRINUDNOM CIRKULACIJOM U sistemu u kome se cirkulacija vade ostvaruje prinudnim putem. I J I A \ \ \ . Nn njoj se zapaza da sc ispred taeke spoja ekspanzionog suda sa ccvovodom hidrostatieki pritisa k povccao u odnosu na statieki rdim.. To znaci da ne utraln" tae- .-.10) Hidrostaticki pritisak u tacki spajanjn ckspanzionog suda sa cevnom mrt:zom iznosiprghl i pri uspostavljenom stmjanju ostajc nepromenje n.3.talnim protokom. I \ \ !i I .4. Prema tome . PRITISCI U SISTEMIMA VODhNOG GREf. I . utiec pad pritiska uslcd otpora strujanjll .~~\ - --- Slikll 15. je r u pravcll stmjanja vode. .~ . rnspolo7. po mocll pumpc koja radi ravnome rno i sa s.1.4) u kojoj je pritisak pumpc uvek jednak nuli. aa /' . --.._ I I . i -'~j. a u desnoj niZi od pritiska u slatiekom rezimu . _. 15.\ I .=.=. U levoj vertikali pritisak je veti. U svim os talim tackama pritisak se u uslovima cirkulaeije menja ..3) ntlZiva taekom slalnog pritiska iii neutralnom lackom sistema. . na porast hidrostatickog pritiska 1I desnnj vertikaIi i na opadanjc pritiska u levoj. . \ I .. \ . pumpa ne ma utieaj na hidrostatieki pritisak u tacki spoja ekspanzionog sud a sa cevnom rnrezom (tae:. nivo vode u ckspanzionom slldu se ner:c menjati u odnosu na rdim u kome pumpa nc radi. ' ".ivi pritisak L'1 pg je uvek jcdnak ukupnom otpom stmjanja L'1 Po: L'1 Pg = L'1 Po (15 .-- J.3 Rllspodelll priliskll II Sllllic/lolII pred. dobice se raspode la pritiska prikazana semom na slici 15.\· lav!jlllljll cevovodll i IIllslovilllll prirodlle cirkllillcijc Vrednosti pritiska 1I dYe vertikalne deoniee AB i CD imaju mcdusobnn razlicitc na gibc. za dinamicki rezim pri prirodnoj cirkulaeiji vod e.5.... J I o c . a u delu te taeke smanjio.:.. o na slici 15.=-~. Z ato se ta lacka 0 (slika 15._ . Aka se pretpostavi da se otpori pravolinijskog strujnnja i mesni otpori rav nomcrno me njaju duz cevovodn. INJA 357 U uspostavljenom rdimu stmjanja.-:--= :-:.- .

tk 6 /l. + 6 PI" UI-. I f f '\ B [ I 0 h2 hJ C I I ..II" pa Sl.. u svakoj tacki veti za velicinu pritiska koji sc .• vel i pritiska pumpe 6p" . / \ / .fJI' = 6 Pgflb ...mjll mi rovilllja vOlk. ali za sillcaj da lilcke A i C predslilvljajll izvor i pono r loplot e .. 6 p.1 2) (15.. Iz slike 15.~ jc ucrliln hidroslillicki prilisa k u kruznom cevnom kolu. \\ \ \ \ \ \ \ \ \ f¥Jhs " f¥Jg '.~isl c mu.4 sledi det je pritisak 1I sistemu sa cirkulacijom 1I odnosu na staticki rezim.+ .pOllor lopiotcj P .1~ ) s lO znaci det II savladivanjll olpora strujanjll uceslvujt i napor pllmpe gravitacioni napo r. __ 6pp . 1/ 1 Na usisnom prikljucku pllmpe vletda o drc dc ni podprilisak 6 fllls . knji jt: pod ulic<1je m ne sarno gravilacionog prilisb 6J}g.izvor topiotej C . dul az i do r<1 spodelc pritiska . -/ . f f / / -A J P D \ .. l/)Ppr Siika 15.Le pod nadpritiskom. pa je lIkupni raspolozivi prilisa k: ( 15.1. 1I de Ju mn.lpodeill priliskll II SiS/CIIIII sa prill/uillolll cirkllillcijom i IIticlljCIII gravilacijc (A . u sl.kit ill lIslovima prinuunc cirklll<1cijc vode prc dslilvlja mcs to koje razgrilnicavCl nadp rit is a k i podprit is ak 1I .: napor pumpc moze izr<1zili kao zbir ova dva: 6 fJp = 6 p.\ \ I f .6 Pc""" (L5.. a na potisnuill nadpritis.13 ) pet je pol re betn netpo r pll mpe 6 fJp = 6 Puk _.. l<1ku da se pojavljllje razlib prilisa ka 6 P'1' Ako se lIkljuci pump" i usposlavi cirkulacija._ . ----I --. " pni raspoloz ivi prilisak uve k je jednak gubicima usled slrujetnja : ( 15.-.' - I --- U .pllmpa) Nil slici 1 5 .4 Ra.

. Od nc utralm. pa jc 1I lacki 0 lIkllpni prilisak po novo izjednace n sa almosfcrskim.. ukoliko cevovod i armalura nisu dobro zapti- .6POB = 0 (15.5 PojGl'a prilisaka niiil! od atmosJerskog U cevovodu od laeke 13 do C dolazi do daljeg pad a priliska : podprilisak raslc i najvece snizcnje je u tacki C u des nom ve rlika lnom de lu cevovoda.... -/ ® / A o B Stika] 5. c k- OpA -U ~ . ta cke 0 do lackc /3 pritisa k opada IIslcd lltpora strujanjllll lacki B i ima vrednos l: PI! = pgh . . P (R. lzmcdu taca'ka BiD prilisak moze bili ispod almosfe rskog i u poslrojcnjima koja rade sa le mpe ralurama vod e iznad 100 °C lada bi doslo do isparavanja vode iii do usisavanja vazduha iz spoljne okolinc...... 0 ( 15. POLOZAJ EKSPANZIONOG SUDA I RASPODELA PRITISKA Na slic i 15...5 prikltza na jc raspocl c la pril iska u clt:lu ccvne mrdc od lacke 0 do D 1I zo ni pod priliska i u delu nadpriliskil od A do O. L8) U delu cevovoda od laekc C prilisak rasl e zbog porasta vodcnog stuba od visinc II do h" 1I lacki D. 15. Tu je lIkupni prilisak: Pc = P ' d + pgh .17) 1I pa je lIkupan prilisak jednak almosfcrskom pritisku koji delujc na povrs ini vode spanzionom slldll ..C) (15 ...:" ' ~ .5.' = pgh i + 6 I'.15. Matcmaticki to se moZe prcds tavili iuazima: PII"". PRlTlSCI U SISTEMIMA VODENO('. odnosno opel je nadpritisak ravan nuli. a 6jJ pad pritiska u cevovodu izmcdu ovih lacaka i ne utralnc ta ckc.. +-~ --I. 16) gde SlI hi i hi visinska odstojanja uocc nih taca ka I i .. GREIANJA 359 tros i od posmatranc ne utralne ta ckc.I od nivoa vodc II ckspanzinnom sudu . 15) ( 15.6 P rO-C) = jJfII - t3. U de lll sa podpril iskom pritisak jc 1I sva koj tacki manji za o no liko koliko iznosi pad pritiska u cevovod ll od ne lliraine do posmatril ne ta ckc.

To se ne moze pos ti ci ako grauevinski o bjekat ne ma za to polreba n pros tllr pa je PLlvo ljno rese nje po me ra njc ekspa nzio nog sud a u najvisu tacku des ne ve rlik a le (s l. slo os igurava pritisa k ilnad a lmos(c rskog u svim lacka ma ccvovoda. 6 Po.\·lav!jll1rje ehpallziollog slIda II IIajvi.a r. Pri dcjslvu plImpe hid ros lalicki pritisak ras le i najvcci jc 1I tacki A ho ri zo nl a lnog gn rnjcg cevovoda. U takvo m slucaju u celoj ve rlika li vlilda poz itiva n hiJ ros tat icki pritisa k. Za slucaj preds tavlje n na slici 15.lh o d a lmosfc rskog u kriticno m delu pos trojl:nj a iz medu taea ka B iD na slici 15. 10 moze da sprcci cirkul aciju vode.f1l lackll de.2 1 ) gde je IJ.360 B. 15. O vakvo pos tavljanje e kspanzio nog suda je ko ris nll sarno kad a se mreZii grana nil jednu slra ml od glavne lIspu nske vc rtika le.5 tre ba ekspanzio ni sud post aviti na vecu visinu. . Oa bi se ova mogucnos t izbcgla..P no. Ako je gra na nje na o be s tra ne.t pumpu . I. O J tacke A prilisak opada zbog savladivanj<\ o lpora \I deo nica ma AB i 80 1. u odnosu n. u usisno m dc lu cevne mreZc.6) kroz koju VOd il slruji odozgo na nile. d. Tilcka ko nsta ntnog priliska je u 0 1 gde se spajil ekspanzio ni sud s a ccvno m mrdo m grejnag s iste ma.7 ccvovod se racva u lacki A na dYe s l:fa ne.20) _ _ _ _ _ c:: _''___ o \ \ \ ®'\ \ \ c \ Slika 15. prilisilk opada u odnosu na PIP til ko da u nekoj lacki O 2 postajc jednak atmos(e rskom: Po.VJE ve ni. obavezna mo ra da je zaoovolje n us lov: (15.c PROJEkTOVA NJE POSTROJENJrI ZA CENTRALNO G1 W . =P n -IJ.22) .19) ( 15.. = POI =Pa (15. P AfI pad priliskil u deo nici AIl O d lackc 8 kroz ve rtik alu If.flle verliknle kroz kojll voda slmji IIulliie Da bi se izbcg'tl pojava pritis.Todorov. U lacki B prilisak je : (1 5. u bilo kojoj lacki "i" hidros la licki pritisak mora da je uve k ve Ci 00 a tmos(e rskog: Pi > p" od nos no.

blizu same pumpe . javicc sc po jedna t<lcb nepro me nje nog pritiska. zatvaranjem ventila u dconici II . U takvim uslovima pritisak II taeki 0: ( 15. T o navocli na povezivanje ckspanzionog suda sa donjom povratnom cevi.7 Nell/raille /a cke II razgralla/oj cevlloj mrei. tacki O~.24) Zavis no od pada pritiska u pojedinim deonicama nulta ta cka se moze javiti i II horizontalnom cevovodtlll. I 11 o III IV SliIuz J 5.IS. U takvoj vczi e kspanzionog suda. sto bi sprcCilo cirkulaciju vode u cevovodu. .26) U ovako izmenjcnim uslovima moze se dogoditi da je pritisak Po niii od neo phodnog i cak ispod atmos[erskog. npr.25) Ukoliko dode do izmene uslova u eksploataciji. Za slueaj da u lacki 0 treba os igura ti odrcdeni nadp ritisak Po. u svakoj ad ve rtika la sa s trujanje m vade naruzc.0.i Za dcsni dec mreze od razvudne taekc A. pa se tacka nep rome nje nog pritiska premcsta iz 0 1 i O 2 II A i sve ranije pos toj ec~ taeke ko nstantnog pritiska u levom de lu cevne rnreze se spajaju u jednu. i II svim kri lienim tackama u Kojima je poslojala opasnost pojave kljucanja vode je osiguran pri- . pot reb no je da sc kontrolisc pad pritiska II de III cevovuda 0 4 . za koje vazi od nos : (15.D kaku bi bio zadovoljcn uslov: (15. zona cevovocla pod pritiskom jc PABCDO. tako da se lacka sla 1nog pritiska javlja u do nje m horizonlalnom de lu cevovodit.23) u kojoj jc pritisak pllmpe nllia. spojno mes to cevne rnreZe i c kspanzionog sud a postaje A. PRlTlSCI U SISTEMIAL-1 VODENOG GR£lA NJA 361 tako da postoji jos jedna tacka sa sta lnim pritiskom: (15.

. grcjno telo R.8. ispred pllmpe II 15.' e B R A B K R B K p S tika15. Zo na usisavanja je svedena na mali deo cevovoda (OP) . pri ce mu je sa znakom minus oznace n den eevovoda u ko me jo.9 Radlli pritisak xa grejlli IlOrizolltallli sistem .b od hid roslalickog.8 Raspode/a pritiska II cevlloj mreii kadaje vela sa ehpallziollim slldolll lIajlliiem de/II cevnvoda. cijll velicinll dikliril nivo vode 1I ekspa nzionom slldu.I -.362 n.. Raspod e la priliska za Iil kvu vezu e kspanzio nog suda i za zil ne mare ni uli caj grilvilacije . 1I rad u..9. prikIjuce n je e kspanzioni sud e ll tack i A. POMERANJE LINIJE PRITISKA U MIRU I RADU U horizonlalnom cevovod u sa grejnog siste ma koji je prikaziln na slici l5 .6. Visina vad\. ali i nelilril lnu tackll pritska. b::~ ffi B r--..'nog Slllbil de [inise prilisa k u mim. TodorrJl'ic PROl EkTOVANlE POSTROlJ::iVlA &1 CENTRALNO GRFJANl" lisa k veci od a lmosfcrskog. Stika 15. dal je na slici l5. 1I ko me je hidroslalicki prilisak 1I mirova njll veliki i pad priliska 1I nje mll ne moze doves li do snize nja ispod almosfersko g... Rodni prilisok Pritisok u miru ..: prilisa k ni. C A ~ p 0 ---- D . pllmpa P i ko tao K..

11 ~ p '-"'---'L-_R __--'I--- PromeTla vetieiTle pritiska II sistemllltfted promeTle mesta prikljlleka ekspaTl7. s obziro m na raz licit c o lpore. 15.iollog sllda .- c E Ai K p C R I I Stika 15. PRFfISCI U SISTEMIMA VODENOG G REIANJA 363 Uk ljllcc nje m pll mpe do lazi do ci rkul acij~ vode i lIsposlavljanj a odred e ne raspodeIe pri liska. prilisa k u radu postaje visi pa o pe l do laz i do pome ranj a linije pritiska paralclno navise.15.r:.9 podigla visina ekspanzio nog sud a sa h i na h2 iIi llmcslo o tvo rc nog ugradio za lvo re ni e kspanzio ni sud . dos lo bi do povcea nja apsollllne vrednosli priliska II svakoj lacki ins ta laeije.U A! Stika 15. lakodc u tacki A (s l. je r nivo vode II sudu nije me nja n.11). j L2 -'''1 . Uzrok tome je nova lokaeija neutra Lnc tacke koja nije vise u lacki A. IO Povef:allje pritiska zbog primelle zatvoreTlOg iii promelle visille otvoreTlog ekspaflzioflog slIda Pre baeiva nje m mes la prikljucka ekspanzio nog slld a iz lacke A u tacku C prilisak u mini ostaje isti. Ali. 15. '-r-' I i I .s:: . Poveeanje priliska u eevovodu prollzrokllj e i pro mc na mesla p rikljuce nja e kspa nzio nog sllda.10). ----ei----. pa bi se do bila raspode la pre ma liniji L2 llmeslo pre ma L I . pri ce mll su u cevovodu blaz i pad ovi priliska nego II radijato nl i ko llu. vee 1I tacki C (sl. Ako bi se II s isle mu prikaza no m na slici 15. i i I i ru .

h: (15. Sa jednim ekspanzionim sudom Cl (slika 15.12 Promel/a radl/og priliska sillcaju .Todorovic PROJEKfOVANJE POITROJENJA Lt CENTRALNO GREJANJE N 1----11 /I A1 p Slika 15.28) ( 15. slO je dato rclacijom: tJ.29) odnosno. neutralna tacka Ce se ustaliti za· vis no ad oblika ekspanzionih sudova i pritisaka u njima. polozaj ove tacke je definisan sa odnosom: (15. Pad pritiska uslcd strujanja vode je nepromenjen. ukljucujuCi i duiinska rastojanja neutralne tacke od ekspanzionih sudova 11 i1 2.27) Promena zaprernine vode \I sudovima proporcionalna je njihovim presecima PI i P2.12) prikljucenim II Alo pritisak II radII je prika· zan linijom L 1.364 D. Dodatkom suda i na mestu A 2.h 1 ·el = tJ. neutralna tacka ce se nalaziti na spoju izmedu oba suda.rlema sa dva ekspallzlolla sllda Promena radnog pritiska sledi i ugradnjom dodatnog ekspanzionog suda. a povecanje zapremine vode u jed nom jednako je smanjenju u drugom.30) . Iz ovog sledi da jc: (15. Razlika nivoa vode (pritisaka u Al i A 2) iznosi tJ. V= tJ.n2P2 u kojoj jc sa V oznacena zaprernina. a sa P prcseci sudova.fi. Pri tome. ali se izmenila vrednost pritiska u svakom delu cevovoda.

PRIT1SCf U SISTEM1H ·1 VODE/VOG G R£J/I .. U dLlu ccvovoda u. /3 priKazan jc uproSCcn ccvovod I3AB. daje [adnu la(1:u R i neL:i protok koji je vcCi od traicnog.7.3 zadali protok Q](mo menja se brakterislika ccvovoda i dobija se raclna laa:a R I_ Pad pritiska u sistemu porastao je 1I odnoslI na ta1:ku R i sada napon oclgo- . Na slici 15.a kOlla ugraden je ventil za podeiiava nje pro :' ' .H .. grcjnim Ie/om G. izvorom toplote K i ekspanzionim slIdom priklju ce nim iza pllmpe. i1. Ugradivanjem ventila i njegovim pod esavanjem 7. sa cirklll<1cionom pumpllm P. H neutralna linija r 8 B Slilca 15_/3 A G p B POIYetallje pada pri(iska IIgradlljolll regl/laciollog velllila i IIjegovim pri(varalljelll Karakleristitc pumpe i cevovoda 1I kome ne ma reglllacionog cnlila. II lacki I\.'kala prigllsiva njL'm.VJA 365 15.. UTICAJ REGULISANJA PROTOKA NA RASPODELU PRITlSKA Promena vrcdnosli pritiska 1I grcjnom sistcmll mozc bili i poslcdica promcnc protoka. slo sc dciava kod rcgulisanja grcjnih cfl.

.14 .10). Zillo 5C i prcporll cuje da e kspanzio na posllda trc ba da je najmanje za visinu Ho iznad najvik lacke cevovo da. Za paza se. kao i da se za savladiva nje olpora lroli i samo 40% od napora koji jc za lu d conicu neop hodan pri punom protoku.! je \{ 2.KTO J ·>JNJ E POSTUOJE. _od regulisanja protoka prigllsivanjem pomoell venlila smanjc nje proloka prali veCi lad pritiska 1I sistemu. takodc smanjc n (slika 15. u ecvovodu lc jc linija priliska blaza nego pri punom proloku vodc.mu je i pad priliska. Pri lo me prilisak u cevovod u od lacke A do ventila je jednak priliskll u miru koji diktira vis ina ekspanzionllg sllda. J.14 . UnCljivo jc da sc karakterislika cevovodil mc nj a ugrad njom vcntila i poslaje . brt~ina s lrllji1l1ja vode cc se smanjiti.. 13 5e moze oce nili da je la r<tzlika prilisaka toliko ma la. daje ve like usle de 1I energiji u po~on u grejnog sislema jer se lImanje ni protok dobija niiim brojem obrtaja pumpe pri . U takvom sluCajll linija priliska za dclimicni prolok je iznad linije priliska koja odgova ra projcklno m proloku za puni grejni kapacit c l. vara lrazenom protokll HJ(X)%' Ako 5C prilvaranjcm vc ntila umanji prolo k na po la Q 5IY"Ir . Prilisa k od ventila.14 Li/lija pritiska i rad/le tacke pri reg/lli. odnosno napor pumpc. iznllsi oko 50% od pad a pri puno m prolokll.o o 1/211. U takvim slueajcvima. prel i opas nosl od usisava nja vazdllha 1I sislem. Protok je zallstavljcn pa gubici u cevovodu ne pos loje.\"U/lj/l protoka prome/lom broja obrtaja pllmpe (des/lo) pritvarll/rjem ventila (Ievo) Regulisa nje proloka prome nom obrtaja pumpe . veCi potre ban napor pllmpe i skuplji pogon (slika 15. Nagib i visin<l linije pritiska najuocljivijc se me njajll kada je rcgulacioni ve ntil potpuno za lvo rc n. a li sc islovrcme no o lpor kroz prilvore n vcnlil poveeao Zi' M f 5fYlo' ~to povlaCi i ve ci ukllpno polrebni napoL Radna tack. Q Slika 15.. da kod nile postavljenih e kpanzio nih sudova pritisak moze bili i nili od a lmosfe rskog. H .3M II. kako jc vee reee no. da pad priliska u samom ecvovodll. ·lfHI" rr". pa 5e lIs led s manjc nj a brzine strujanja s manjio i pad pri l is!.Icvo). na prime r. a napor pllmpe 1'1 50 . a c1aljim za lvara nje m na Q 50% ka ra kl cristika cevovo d a je C2.': f'/?OJI:. pojave kavil acije (formiranje pare) . o :I: '" Q so '/. pri polovini od proje ktnog prolo ka.VJA 7A CENTRAI.NO O RE/A NJF...des. Na slici 15. tacke B i ulaza u pumpu biee za napor pumpe pri ukllpn o m prol o ku !-I o nili od pritiska u minI.

I 36 7 . l\Ii ako se ima u vielu ci a 5e 1I prosto riji sa pa ne lnim grcja njc m na lilzi re lativno ve lik a zagrejana povrs inil knj a razme njuje to plo tu Zfilce nje m Sil prisutnim oso b.t mil. [s tini za vo lju ni prva cle[inicija nije bes pre ko rna.it·dn a Pllse bna vrs ta grejnih te la koja iskljueivo zrace nje m o bczbe cluju ko mfo rnc us love 1I odred e no m p ros tOfll) iIi pa ne li za to plje nje snega. po d. zid ovc.16. Sve to na izvcs ta n nil nces tvujn u raz me ni to p 1 cin claje za pravo o nima koji ovu vrs tu grejanja naz ivaju "grcja nje zraee njcm" . obicno integ risa nih u gradevinske e le me nt e Sil me p ros torije: tilva nicu. o nela to cl iljc oelred e n peca t osecanju ugodn os ti tih osoba. il li se ne mogu po kriti prvo m d c fini cijo m.lOih povrs inil. Na irne post oje ne ke pose bne vrste grejilOja koje po svojoj ko nstruk ciji iIi nilCi nu funkcio nisanj il spadaju u pa nele . na ne ma cko m: "S tril hlungshe izllng". na prime r. a ces to visu i od te mpe ra ture vilzduha u pros toriji. ru sko m: "JIY'II!CTOC OTOTIJIClllle" . M e dutim cinje ni ca je cl il se ko d svih vrs ta pa ne lnog greja nja pre nos toplo te o bavlja ko mbi novil no i ko nve kcijll m i z ril ce njc m. " A ulo r ovog poglavlja jc Ale ksilnd a r S te fa novic. pocl iIi plafo n) o bieno imaju nd to visu te mpe raturu ne go kod clrugih vrs ta gre janja (npr. raclijat o rskog iIi vazdu snog). Os im toga ko d panc lnog grcjanja i ncgrejil ne povrsine pros torijt:: (os tali z ielovi . pa i o ne na o dred e n nacin 0k zrace nje m sa prisutnim oso ba ma. • • y . UVOD Pod pa ne lnim gTeja nje m po d razumeva sc takav sis te m grcjanj a ko cl koga se ocl a vanje to plo te u pros to riji vrsi po mocu zagrej. PANELNO GREJANJEl 16. diplo mirani m as inski inZe nje r iz Beograd a. o dn. o clnos no dru gog. T ak o se.0. itd . pa ne lno gre ja nje u litc ra turi na e nglesko m jeziku nil lazi isklju civo pod na zivo m: " rildi a nt heil ting" . T akve su nil prime r zracecc ploeG (. Pre ma dm goj dcEi niciji ova vrsta grcj <t nj a naz ivil se "grcja nje zr ace njc m". LogiC-no bi bilo pre tpos lilviti da prihvatanje nve definic ije po drazumeva dil je rce o takvo m grcjanju ko d kojeg sc pre d aja to plo te o bavlja pre td no zra cc nje m. sa vceim iIi manjim ucdce m jcclnog. Zbog tllgil se ccs ta ova vrstil gre jil nja nilziva jos i " povrsinskim grcjilOje m" iIi : "grcja njc inl egrisilnim greJOlm po vrSlO itma .

Dovod sveteg va:r.16. LoiiJte. Ventiiacioni faht. Todorovic PROJEKTOV. produkti sagoreva nj a Sll PH':.:: . . 5.duha. odrZflvaJuci povrsine zidova na viSoj tempcra i.:a kl.duha.ilpa ijen). ko madi drvc la iii drv·~ ni ugalj.: no pre ma spoljnoj okoli ni .4 . U odflj.e (pradllrnillm) je bilo a lvu n. 4. 1).\C'E POSTROJENJA ZA CEIIrr'RALNO GREJANJE 16.1." je se os ). kau stas == l.lra lno grejanje bilo je panelno . Ispod poda. Dimni gasovi. .!! sprccavajuCi time kondcllzovanje pare .1sovi su st ruj a li is pad p ad a i ako st u bovil r.'! zio se pros\o r vis inc a ko 1 Ill .ma na menjenim . 3. Koris tili SlI ga slari Rimlja ni . Dovod topwg va:r.368 B. a u njemu su sa go!'.) gr . Prvo u istoriji pOlTla to cen. nje .mj al) po d.· Ii kroz ziclave ael sllplji h opeka. koji jc predslflv lj ao grejnu povr§inu. Levi I.1. PUETECE DANASNJEG PANELNOG GREJANJ A. knji je SlllZio za st ruja nje p mdukata sagoreva nja. 51. 2. a pozna to je pod nazivom " hipokaust" (grcki : ) " = ispod.:patila. V re li gi.preciznije: pUdn.J. kreeuti se prema ve rtikalnim otvo rim a u uglovimil grej ane p w " r ije (s lika 16. n . Skicajed1lOg hipokausta 1.

pustilO spoljasnji vaz. Nama je dilnas jasno da je ovo.i [0 pla[onskog .t najcesCe se deli 1I sledeea podrucja (tabela 16. (boja).tn vazduh. a godinll dana kasnije II am:ksu hotcla "M azcs tik ". taka da se prostarija mogl il zagrevati i na taj naein sto bi se pos le gaSc nja viltn:. bo jedna varijanta novopronade nog parnog grejanja. C itavo polje talasnih duzin. toplotno zracenje sadai s<lmo talasnc dllzine A od 0.-INJE Stubovi u prostoru ispoel poda su se zagrevali i akumulisali deo toplote vn:lih gilsoya. godine kada je u E ngleskoj patentirana instalaeija sa eevima lIgralicnim II grad evinske clement e (podnve.nato je ela je primenjivano sporaelicno II ne kim objektima bo sto su erkvc iii bolnice. do sire primenL: paneinllg grejanja savremcnog tipa do lazi tek pncc tkom trid csctih gollina (prva instalacija u Evropi izvan ~ngleske izgrildena jc 1929.1): OVil IIslovna podela ne znaci da.imo pociatkom da Sll prw instalacije pancinog grejanja . Pri nekom zraeenjll 1I prineipu moze lIcestvovati ceo spcktar talasnih duiina od A= 0 do ). usmerava direktno II gTejani prostar. 16. zidovc. vee prema kar. Istini za volju ovakvo resenje nije IIze lo veceg ma ha. Prcnos encrgije zracenjem ostvarllje sc e le kt romagnctskim lalasima razlicit i h dllzina). Zraeenje koje dolazi od nckog tela II principu se silstoji: od zrakil koji Sli sc odbili (rel1ektovali) od njegove povrsine. prvn Ii istoriji.II [kngradu II grildenc I !)J~. = co. to ce ovdc n.earu.8 do 400 pm.t.vrstih tela obicno mogll zanemariti) i najzad od zraka ciji se izvor mtlazi 1I samom teill. skoro nikakvu moguenost regllladjc i da je pri ostrijim hladno ca ma vernvatno bilo i nezadovo ljavajuee. I kod tog zracenja sc mogll pojaviti ·zraei i drugih talasnih duiina (na primer svetlosni zraci). a c mitovana cnergija razvrstacc se. a kroz koje je prolazila para . ostavljeni Sll zatvoreni kanali u koje su sloboelnll poloze ne celicnl' eevi. gociinc 1I Am~terdamll).2.apaelnoj Evropi . umes to da prola1. Moze se smatrati da panelno grejanje 1I danasnjcm smislll ima svoj pocctak ]f)U7. O vaj kratki pogled na istorijat panelnog grejanja zilvr!. PoslOjala je i varijanta cla se taka zagrej. . kao i od kilsnijih lIticaja pod Kojima se zraccnje odvija. odnosno leWista i to u 1. Sve to ce zavisiti (ld prilika II kojjma nastaje zraccnjc. neravnomerno na rilzne talasne duzinc.t pocctku biti dal kratak osvrt na problemc prc nosa i rilzme ne toplot e zraccnjcll1.duh kro1.i kro1. Macla su ubrlo izgrad e ne prve instalacije ove vrstL:.ttllra topic vode. zatim od zraka koje je to telll mnz~la propIIstilo (ovi se kod ('. Wkll. llZ kllrisce nje umc rc nih tcmper. Po toj varijanti II pOel ll pros tllrijc . i to II Englcskoj. po1. na primer.16 PANELNO GI?FJ. Na taj nacin dobijala se ncka ko mbinacija podnog i vazdusnog gn:janja. same S10 sc pretezni deo e nergije prenosi talasnim duzinama 1I okviru navcdenog podrucja. prethodno 1.ilgrejani med uprostor ispod poda. a mozda i Americi. plafone). Sledeci korak u razvoju panclnog (opet podnag) grejanja dcs io se u 19. ali ce po pravilu jedan dijilpazon A biti glavni preno~ilac energije. centralno gn:ja nje imalo vrlo malll . goci ine II Oecijoj klinid na Vra. koju tre ba grejati.tkteru zrilcenja. otvore za dim. PRENOS TOPLOTE ZRACENJEM Posto zl<lecnje toplote ima znatnog llticaja kod panelnng grejanj.

. zrace njc a nte ne radi opre dajnika i dr. zrllce njll zvezd a i td . i ko je je to m tempe rlll uro m jcd nnz nacno odred e nn. T o znaci da sa mo ma te rija moze d a e mituje i apsorbllje zrace nje. pri ee mu jc a na logija sa svc llosnim zracc nje m ocigledna.N TRALNO GREJANJE Tabcla 16.4 /1m 0. d o k ec os ta tak proei kroz te lo. zavis i jus jcdino o d nje ne te mpe rature. na gra ni ci dva te la razlicite gustine (tacnijc : rIIz licitih svojslava zrace nja) dcsava se d a zraci pro me ne smc r i inle nzile t u tako ta nko m s loju d a moze rno govo riti 0 geo me lrijskoj povrs ini. Skice 1I prvo m redll (a i b) o dnosl' se na te hni cke povrsine kojc jeda n dec zrace nja apso rbuju .J70 IJ. Na s lici 16. Me dutim. Ta kvo zracc nje naz iva sc te mpe ratllrnim zracc njc m. Za oblas t kojll se ovd c raz matra inte rcsa ntno je jedino o no zrllce nje koje.koefi eije nt a pso rpeije d . 2 prikaza ne SII mogllcnosti apsorbova nja i re fl c ktova nja loplo tnih zra ka od povrsina raz licilih svo jstava .To(/OfVl'ic PIW JEKrOVA NJE POSTROJENJA ZA Cl:. a jed a n deo re fie killju . a u pos led nje m rcdu (f) je po vrs ina koja o dgova ra crno m tc lu (0 crno m lciu biee reci nes lo b s nijc).8 do 400 ll m 400 p m do x km T ip zrace nj a visinsko zraec nje y-zraci rc nd ge nski z raoi ultraljllbicasti zraci sve tlos ni zraci top lo tni ( in fracrvc ni) zraci rll din tll lllS i.8llm 0. dok su na des no j s trani ra pave pov rsine koje re fle klujll difuz no. Prime r (e ) pre dst avlja hipo le licnu povrSinu. Ski ee na levoj s trani slike prikazuju gla tkc povrsine koje reflcklujll zra ce nje b o ogledalo. jcdan dec ee se odbi ti od povrsine . O d e ne rgije koju nos i ne ko z ra ce nje i koja dospeva d o povrs inc ne kog evrslog Icla. jedan dec ee se apsorbovali pri prolazlI krOI.4 do O. Pri to me ee biti: (16.) koja nislI jed noz nacnu odred e na tc mpc ra tu rom. Kod veeine cvrs lih te la dec to plo lnog zracc nja koji se nije reflektovao apso rbujt' se vee 1I dllbini od neko liko mikrona. osim od prirode ma te rije koja z raci.koefi cije nt prozracnos ti (dijate rmnosli) pos ma tra nog le la. a nika ko geo me trijskc povrsine. [-e no me n zraee nja (posebno tcmpe ra turskog) poveza n je iskljll civo sa transfo rma eijo m e ne rgijc. za raz li kll o d d ru gih vrsta zrace nja (radi oa ktivno. 1) r+o+d=l gd e je : r . U tom silicaju telo je prakticRo neprozrntno (d = 0) i u d alje m raz ma lra njll ee se smalra ti da svaka evrsta povrsina u potpuJWSli apso rbuje o naj deo d ozraeene toplo tne e ne rgije koji se nijc od nje rcfJek\oVao.[ Pod ru cjc ta las ne d llzine A Kracc od 5· LO-Y II m 5· 10-' do I· LO" II m 1' 10-0 do 2· 10 ' Il m 2· LQ-L d o 0. u dru go m red ll (c i d ) su po tpuno sve lle ( bcle) povrs ine koje svu doz ra ec nll cne rgiju refk ktlljU.koeficijc nl re fl eksije o . te ln i poveea ti njegovll unutras nll c ne rgiju .

I NJF: J71 01 bl c1 dl .667 [ WI] m (100 K)' 2 (16. suv vazdllh i e1e mentami gasovi Sli pot pllno propllstljivi za toplotno zrace nje (Ij. do k neki viSca tomni gasovi kao vodena para. naziva se emim tclom.16. Valja za pamtiti da koe fieij e nt apsorpeije {/ cvrste povrsine zavisi od prirode (stanja) povrsine. nie ne te mpe ra ture i talasne duline.2) gde je C c konstant a zracenja emog lela koja iznosi: Cc = 5. pa je za prirodna te la {( < 1. Telo.' / el f1 SI. U o psegll odredenih talas nih dllzina. tj. Apsolutno emog te la u prirodi ne ma (najpribliZniji mu je mali o tvor iza koga se nal az i ve lika zatvorena supljina).vifla s obzirolll fla zraceflje Sa gasovima je stvar ndto druk cija. Svojslva povr. Nairne. a = 0). J 6. Pre rna Stefan-Bokmanovom zakonu e milovano zrilcenje cmog te la po je dini ci povrsine zavisi od Ce tvrtog stepcna apsollitne te mpe rature i ddinisano je izrazom: T ]~ Eo = Cc [ 100 [~] (16. Kod njega je {/ = 1. odnosno evrsta povrsina koja potpuno apsorbuje sve vrst e tuplotnog zracenja. iI ne zavisi od intenziteta dOZfil civania. uglje n-dio ksid i sumpor-di oksid.: .3) Prema Kirhovljevom zilkonu za svako evrsto telo vali uslov da je koeficije nt zracenja (koeficijent e misije ) jednak koeficije nlll apsorpcijc. apso rbujll i naknadno e mitlljll lo plo tno zracenje. PANEL NO G REJ. a time i r = 0 (vee je reee no da je kod evrstog te la cL = 0).2.

lvisi od prirodL: povrs ine kajil zraci kil() i ad te mpe rature.~~~~~-r-+~ ~~~-+--4-~ -. a isprckida na linija povezujL: maksimllme illLe nzi le ta.3 se vidi kaka je te mpe ratllrsk n I. ~.3.NTIVI L NO G Rr-JA NJ £ F = {f ( 16A ) gde je f kodi e ije nl cmisijc. '1. 16.-- St./: PRO] EKrO I :' I. Na s liL:i 16. Kak a je priroda pov rs ille ernog tela dcfinisa na.i · na ma .racenje crnng te la raspnrcde no po ta las nim dlll. 4- 5 6 7 8 9)1m J.mg~-+4-~~. I 7.372 8 ... \ o 1 2 : 3 . to znilci cia je te mpcratursk o z ra ce nje ernog L e la jL:d nozllacno odrcclenu sarno te mperaturom.. Plankll) . 1 CI:. "La ernu tdo SII f c = 1 i (f c = I. R ece no jc da lc mpe ra tursko zracc njc z. Temperalllrsko zracenje cmog lela (prema M .V n POST RO] F. iz razen u W /m J . T t {AT . i d r pre dslavlja illtcnzitl'l e llergijc ernog z ra ce nja te mperature T i ta lasoe du zi· ne A.~\~~~r ~~ ~ I p. Todorol'.

koja odgovara jed no." za ncmetalnc povrsine (nazovimll ih " izolatorima ") je najvc Cim clclom ne promenljiva . Eckert).! se takvo tdo koje na svim talasnim dlliinama zraci intenzite tom smanjenim 1I istoj razmcri : l sim = f ·lc (16 . Kao sto sc vidi. Ne posl oji telo kojc bi pri (oj temp~:­ raluri ria hila kojoj talasnoj duzini moglo inlenzivnije zracili. Sa drllgc stran~' kod mclalnih povrsina se r'r osclno menja sa uglom zraccnja i najmanji jt: za zraccnje lIpravno na povrSioll .! sc jos i koeficijcntom emisije.6) Ocig1edno je da ta relaeija vah za ceo opseg lalilsnih duiina prcko kojih sc zratTnje obavlja.D GIV::JANJE J7J Ako se na slici ]6. pak povdine odgovarao bi odnos: rh:1I = .2.5) Uporedenje crnog i sivog zraecnja za odredenll IcmperalunJ dato je na slid 16A.a "izolalore" rlr n= 0.svc do llglil od GO° do 65°. Zavisnost ' 'I' od ugla prcma normali prikazana je na slici 16. Drugim recima Ick kocl jako "i5kOSenog" zraccnja Ef' pocinje naglo da opada. Pada u oci cia vrednost f . Emisioni odnos € naziv.4. Medutim treba naglasili da cmisioni koeficijcnt evrstih tela zavisi i ocl ugla 'P koji toplotni zraci zaklapaju sa normalom na povrSinu koja zraci. a prc ma me re njima Smila (E.16. PANELII.fko) zraf:ellje . SI. Pod sivim lelom podrazumcv.3 posmatra sarno jedna kriva.\...95 Zil glalkc povrsine i fI. Nasuprot crnom telu uvedcn je pojam sivog te la . Z" md"lm.98 za rilpave. U ovim izrazima t' " jc koeficije nt zraccnja lIpravnog na povriiinu. la kriva predstavlja gornju gntniCll intenzil e!a tcmperaturskog zraecnja doficne ta lasne dll zine na zad aloj lc mpcraluri. = 0. Jedino zraecnjt: crnog le la posliie nvc inl enzitc lc na svim talasnim duiinama. Schmidt) i Ekcrla ( E. /6. kocficijcnl t1kupnog zraccnja po ~vim pravclma. odredenoj te mpcraturi . za sivo te lo vrcdi re lacija f =-- E Ec (16. Slogil se uzima da je l.5 u po larnim kllordinatama za nckoliko razlicitih materijala. a f. Sivo i enlo zrucenjej A = je</lIobojIlO (mollolrromul.

oksidiran GvoMe. Emisiolli koeficijenl.95 0. Tabcla 16.94 0.Q3 0. zardalo Zlato.98 0. glatko Papir Porculan Opeka neomalterisana Malter Emajl Minijumski premaz tOe En - 23 20 130 20 100 20' 20 0 0 20 20 20 20 20 20 . (Prema E.80 0.76 0. CI6 Q7 48 Q9 (0 t- r SI.61 O.·it PROJEKTOVA ".03 0. voda Ledena kora sirova Staklo. poliran Bakar. Vrednostl kocncUcnta zra~enja Matcrijal • poYr§ioa Aluminijum.96 0.. polirano Led gladak. Smitll i Ekertll) U tabe li 16.93 . live no Gvotde..9 0.92 0. glatko Drvo. c p ' a) led. 0 100 0.93 0. /a1. poliran Bakar.E POSTROJENJA ZA CENfRALNOOREJANJ£ D' I' V' IJQ' o ~~JJ90' Qr 42 /l3 QI a.77 0.anj b) drvoj c) slakloj e) bakarni oksidj f) bizmlllj g) allimillijll11lska broT/l.2. .Todoro.5.9 0.85+0. .374 B.8+0.052 0. valjano Gvozde.93 0.8+0. II d ate su vre dnosti koeficijenta zraeenja za neke materijale .II. 16.OhO.aj /z) gyotdej i) hrom jj) alumiT/ijum.

8.: mo ponasa 1I pag/(... Trcba imati u vidu da su prikaza nc brojkc sa mo ilustrativm::.50 2.. To je lZv. J6.3 prikazani su pojascvi zraCcnjallglje n-dioksida i vodene pare.24 . I'ANE. Seleklivllo zracellje ga. kiseo nik i aZOI) rotpuno dijat er ma n za tempera tursko zrace nje za dcbljine slojeva u Kojima se 1I nas im Ic hni ckim problemima sreee. 4.01. selektivn a apsorpcija (slika 16. ..80 12. dok Ce zrakc nekih drugih lalasnih duJ. je r nc vrcde za sve prilike (apsorpcillni . Ako se deblji sloj nckog gasa prozrilci crnim zrace nj e m. 25 .. ..)sov i apsorbllju i e milujll samo 1I ne kim pojasevima spcklril koji SlI za tilj gas ka rakl e ri sl icni.50 12. . Tab cia 16. 3. gas cc za Ill:ka p ocln l ~j a lalas nih dllzina bili prozracan.16..02 4.. Gas Vgljen dioksid Pojas Vode na para I II III I 1I III Sirina pojasa od AI do A2 u Jim 2. Za te hni cke svrhe znacajno jc se lektivno zrace nje vodene pare. Smatra se da je suv vazduh (tj. gasa) . .6) .. J Sf. du le mpcra lurskog zrace nja ka o siva le lo.50..175 Dok se veCina cvrst ih malcrijaJa sa Kojima Sl: 1I le hnici susrcc. pojasevi nisu bas ostro ocrtani 'I njihova sirina i od d ebljine sloja < ( .l'Ova U labeli 16.. zavisi . uglj c n-di o ksida i jos nc kih viscalo mnih gasova.11 I Pojasevi zraccnja gasova .ina apsorbnva l i 1I potpunos ti iii delimicno. 6..LNO anEJANJF.27 -l.80 . 3. (i.36 . sa gasov ima jc silllacija dnlgllcija . 16.

M edlltim ceo ovaj p roees do bija stacio na rni vid .7) z rac~ nj e m po jediniei povrsine ova dva te la dat a . odnos no rel'le ksije . odnosno Ez. suvim va zcluhom).<' I'ROJEKl OVA .3.ie izrilzom: . Poto m deo tc re fl c kt ova ne e nc rgije clopire natrag do prvog le la gd e ope l d o laz i do de limicne apso rpeije . ravna zid a.7).'. Svaka od ovih povrsi na e mitllje po jediniei povrsine e ne rgiju E j.\']E I'OSTROJENJA ZA CF:NTRA l .376 11.NO G llf-J.i tako d il lje .7. I i 2 (s lika 16. a dru gim dclo m re fl e kt ovana . odnos no do razmene toplo le iz mcclu la dva te la zra ce nje m. RAZMENA TOPLOTE ZRACENJEM Do sad je bilo pos ma trann zrace nje topln tne e ne rgije nc kog te la ne osvrcll ci se nil oko linu tog te la.3. i <z. razdvojena su neko m dija le rmnom ma le rijom ( napr. M a te millicki mode l ovakve ra zme ne e ne rgije zra ce nje m d ao je Nuselt (N usse lt ) za neko liko ka rakt cristicnih silicajeva i 0 lome je 1I da lje m lekslU rec. Te mpe ra lure na povrsini zidova SlI Tl i Tz. Med utim ako clva te la raz li cit e te mpe ra lure s tojc u ne ko m medII · sobno m odnosu u pros toru dncice do zracc nj a e ne rgije 1I o ba s me ra . TodorrJl'. pa je : f. uko liko Sll te mpe ra ture te la koja t1 ces tvujll u zra ce nju definisanc kao nepro me nljive . 1 2 Sl. = a e nc rgija raz mcnje nil " ICe [ T 1O~ ]4 i E 2 = £2 ee[l~O T ]" (16. Paralelne ravne povrsine Dva pa ra le lm. Pri tome dozrilce nfl c ne rgija od prvog [L'la na dru go te lo biva jednim dc lom a pso rbova na . 16. Paralellll: ravlle povrJ-ille Razmak izmeclll ovih zid o'!a mali je 1I odnosu n a druge dve dimenzije obe povrsine.1. J6. a kocficijenli zrace nja <.·INJE 16.

16.R) C 1/2 = 1 . Telo obuhvaceno drugim telom Na sliei 16. ( 16. SlI dva lela od kojih je lelo J sa svih slraml obuhvacc no le- 2 SI.16. slo znaci da povrsina tela 1 mo ra da bude svuda konveksna iii ravna (znaci nikako i nigde konkavna).j .2. PA N£LNOG REJANJ£ :177 T2 ( 100 gde je : 1 )4] . Tela obllltvacetlo drtlgim Ie/om Uzmimo da je telo 1 lakvog oblika da svi zraei koji polaze iz bilo kojc lacke 1\ na njcgovoj povrsini dopiru do povrsinc lela 2.CI C2 Cc odnosno : --=-+---. slO znaci d" tela 2 ne ma dubljih dzepova. CII2 T)". bo ni veCih izbocina. _ I = (JJ (16.9) . C I /2 Cc 1 1 CI 1 C2 1 (1 6.+ .• ( 16.12) .3. S":Ialramo lakode da je lelo 2 lakvog oblikil da se iz bilo kojL: lacke B vidi eela kontura Ida 1.8.11) F2 izraz za razmenjenu energiju zraccnjem izmedu ova dva lela glasiee: QII2 = j.. 10) 16. ObeleZoviljllci povIsine lela I i 2 sa F" odn.-'1:-----:1:----:["--.(T I~O )"] [( Ido (16. F a njihov odnos relaeijom: " F.-1 t: 1 t:2 Cc 1 .8 prikazana 10m2.+.

£ I).10). .cenjem u tom slucaju merod avne jedino osobine le la 1 (lj. suplji pravougli pa ralelopiped cija jcd na stra na ima te mpe ra turu Tlo a ostalih pet zajednicku te mpe ra turu T 2. tj. U tom slucaju bice 0)". dF 1 i dFz. Proizvoljno orijentisane rayne povrsine Pasmatrajmo dye elementarne rayne povrsine.16.13) £1 £2 Zanimljivo je vide li slucaj kada su povrSine FI i F2 medu sobom veoma razlicite. + ('-.1) OJ (6. Razmak njihovih tezista r je konacna velicina (sto znaci da jc znatna veti od dimenzija posmatranih povrSina).3. U ovaj slucaj moze se lIvrsliti i primer dal na slici 16. smestene proizvoljna u prostoru (slika 16. Pod ovaj primer moze da se podvede prostorija 1I ciju je je dnu granicnu povrs inu . S1.l.15) a takode sa povrSine dF2 vidi se dF I pod prostornirn uglom: . (p lafo n.l. kada jc FI < < F 2.9." . Telo oblllzvaceno drugim lelom 16.14) !l lO znaci ci a su Zil razme nu toplo tc zr:. Todomvic PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GR£fANJE gdc jC: C .0 pa jc: (16. a sa normalama na pomine zaklapa uglove <PI i <P2' Sa povrsine dF1 vidi se povrsina dF2 pod nekim prostornirn uglorn Ciji je otvor: dQ 1 = dF2 cos <P2 r2 (16.378 8. lj. iii grejno te lo u fa brickoj hali.-. To je recimo slucaj kada se u nekoj veeoj prostoriji nalazi up aIje na s ijalica. pod iii jeda n od zidova) ugrade n grcjni pane l.3.9.

4. 16.10. ProizYoljllo orijelltisalle poydilli! Napome nimo jos da je izr<lz 16. provodenjem To se moze postiCi uvodenjem pojma "koeficijenta prelaza toplote zr<leenjem a z " nil sledeei nacin: Q.17 tacan sarno u sluc<ljevim<l kada su prostorni uglovi dQ mali. (16./6.dF. U lileraluri su obradeni mate maticki izrazi za nckc posc bnc slucajcve koji sc sreeu II irnenje rskoj praksi.~S . PANELNO GREfANJ£ 379 dQ . Koeficijent prelaza toplote zraceiljem Za tehnicku praksu veoma je pogodno proracun razmenjcne toplote zraeenjem prilagoditi proracunu prenosa toplote konvekcijom. 2 - COS r U gornjim izrazima dF cos 'I' prcdstavljaju projekcije eleme ntarnih povrSina na ravan koja je upravna na pravac r .3. pa je = a z • F(I -1 2)"" J F.1 8) SI. 16.CJ/2[(.19) . odo. dF2 (16. a mogll se naei i pomocni nomogrami. takodc za odreden broj pose bnih sillcajeva. Ocig1edno je da je po menuti izraz neprimenljiv za prakticna racunanja.COS~~~~'Pl dF.16) {f1!2 gde jc: = C1/2[(1~Or U~n !£.17) (16.~rJ.(. Za ovaj slucaj razme nje na toplota zracenje m data je izrazom: 2 'PI (16.

kog prcllslavljanja razm\. pollove iii zidove. ali nije zanemarljivo ni kod podnog grejanja.C PJ?Ol T:KJV I : INl r: POSTROlJ:.cnjem i konvdcijum pisl' : (I G .. to se gore prikaza nim na(. J 'KJ V"ll'.380 B. i T 2.c'~Or T-T 1 = ('112 ·(3 ( 16. Medutim u literatllri se mogn naci dijagrami . la be le koje daju gotove vrednosti {J za razlicite te mperature T. 1 CENTRA LNO G RNA NJ E a = C 1l2 (l~or . lzvcs nu teskocn moglo bi jedino da predstavlj a brojno izracunilvanje vrcdnosti (3.ino rn. odnosno zi dovi prostorije dovedeni Sll na tempe raturn visu od oko lnog vazduha i oni odaju toplo ln na okolinll ko nvek cijom i zra(.4. podovi..c njcm omogucava da se u s lu(. Prema tome imamo: pla[onsko grejanje.ukllpni koeficije nt prelaza toplot e . PANELNO GREJANJE Kod pane lnog grejanja grejnil tela ugrad e na SlI II gradcvinske clemente: plafo ne.r.povoljnija nego kod drugih vrsta grejanja (na prime r radijatorskog). a uresee zrilrenja iznosi oko 55 %. toplo te znatno pojednostavljujc. konvekcijom Kod podnog grejanja najcesee se ceo pod prostorije koristi kao grejno telo. odnosno temperatllm lInutrasnjih povrs ina visu nego kod dmgih vrsla grejanja.21) gde jc: ( I G. Plafoni . pri cemu uslovi ugodnosti u velikom stepenll zavise ad udela odavanja toplote zracenjem.cnje m. ukoliko ne ma veCih komada namestaja koji bi neadd:vatnim rasporedom ometali zrarenje. vidi sliku 7.aju kumbinovanog prcnosa loplo t\. odn . To znacajno utire na nacin razmcnc toplot e Covekovog tela sa okolinom. clok je kod pla[onskog gn. iii jedan njegov deo. a samo oko 10 (.: zra(.Nl A 7. ra zmatranjc mnogi h slucajeva Iransporl. Poznato je da na primer hladnc .20) l Ovakav nacin mat c mali (. Ovo je najvise izrazeno kod plafonskog grejanja. NiljecsCe prime njivana panelna grejanja prostorija su plafon~ko i pod no grcjilnje.8.:janja takode veoma povoljna . 16. Kocl ovog tipa pancla oko 90 % totoplote predaje se prostoriji zrarenjern. podno grejanje i grejitnje zidnim pa nl'limil . - Kako jc kod veCine Ic hni ckih problemil Zril Cl' nje samo jcdan oel viduya razme nc c ne rgije.kodicijent pre laza loplole ko nvekcijom. predslavlja grejno telo.22) u ce mu su: Q 1f2 a" ak llkupno razmenjena lo plo ta konve keijom i zracenjem . Raspoclela tempe rature vazdllha po visini prostorije kod poclnog grejanja sasvim je pribliZna takozvanoj idealnoj raspodeli (sa gledista komfora). Jedna od znacajnih karakt eristika panelnog grejanja je da skoro sve unlltrasnjc povrsine prost o rije imaju visu te mperatufll od okolnog vazduha. Kod plafonskog gn::janja plilfon prostorije.:njc nc loplol e zril (. a sve to zahvaljllj1l6i watnom ucescu zrarenja u razmcni toplote.

B . Toplol/la e/lergija dozra cc/la l'a plaJo/l.1 za cove kil. 16. a odnos ovo g uglil pre ma puno m pros to rno m lI glu ..\"kog palle/a Ila zitlovc i p otl.J va njl: Inpin lc covc k<l zraiX: nje m. A .) lura V. a pre svcga na njl: nll glavu ( koja jc lIglavno m nezils lic:cna .i'i/lc plllfolla P osm <l trajroo me dusobni oclnos jedne e lc me nl arne povrs ine tlF.1 nos i nilziv "gn:ja njc zr.il il z i el a sc lempe ra lura vazd llha 1I p ros lo rija ma ko je Sl: grcjll p.lIlLlom V '.::a bude w . 25°C 33°C b B A I' SI. pOSIO zracc nje clo mini ra u razmL ' ni lop lo le p.lzd llh a nl:s lo ni i.4.1 le mpcr.lju C:llj mcri pnvcCali od av.Vi:LNO U I?I·J.mje ko nve kcijo m.lja nil lI slovc lI godnos li . I ~ log.lj lI god nos li nc p ro mc ni ..1 jc Ic mpl'r<l lur.)ci i pri 10 llle SC dos lo do izVt's nih rezu lta l. Cie nc ra lno rece nt>. <I d n sc ukllpni o scc. Z raCe nje p la fo na na Ijlldskn lcio 1I pros lnrij i grcja nn j p la ro nski m p.)nj. a SIO lakllcle ima uli c.) p rime nlj iv ih u pra ks i.O I1l .1 s lvarajll nscc:aj hl ~ dnoC:e. . Pla fon ski paneli O va vrs la p<l nc lnog grcj. Prostorni lIgao sa le mc no m u dF I koji obuhva la ko nturll p ovdine F2 ne J. 16.lzdll ha riziu los ki pnvo lj n ij.pallel zal/vma celli POyriilll1 plaJo/la.1 p ro i/.lnl' limii mozc s niz ili .12). Na is lraz iva njll ovog fc nomc na radili su mnogi istraz iv. PA .1 z n. cijil Ic m pc ra tura zlxJg loga rash. i njoj p ara lrlnc p ovrSine F2 (sliJ.::a 16. O si lll togil zna ta n deo to pill tnl: c nc rgijc dozril clIjc SL' sa pl a fon skog panda na z id ove i pod prus lo rijc (vidi s libl I().11.10.1 S pravo m mozl: eI. odnos no obczbede njil pOl reb nl: Icmpe ra lurl: vazd llh a 1I pros lo riji.pa/lel zal/zima polovillli povr. Na iSli naci n.1 V. lIprk lJS povo lj nu j IL' m pl:ral u ri o ko lnog vazd ll ha.)nc la sa o ko lino m.lcc njc m". povik na Ic mpera lura o ko lnih p ()v r~ in a d ilje oscbj ugodnos li i o nda k<l(1. ROI z lngjc pozn a l: sa povccanom srcd njom ll: m pc ra lllnJm llko lnih pnvrs ina s manjllje sc n d.lS I povrs inc prozora i s po ljas nj ih zidov.l. bez s lcl L ' po ugocl nos l.a.1 in ai::c jc najb liZa za grejano m p la ro nll ) . II ). Ta cinjcni ea jl: o d z nacajil pre svcga Zil mc haniz am po kriva njil lo pl o lnih gll bilil k. " p rcjako" z race njc top lo \(: sa pl a ro ns kog pane la dl'l uje Vl:o m a ne u godnll n a oso bu koj a sc na lazi II to j p ros lm ij i.n azoviroo ga "ugaoni odnos" .a II slnvc ugocinosl i. Uos lalo m sm a Ira sc d a jc ni!.::a budc : . a lakoele i /.lcaj no III icc na osccaj ugodnosti. INJI.ne J. p<l Sl: prc ma lome moze 1I od govar.1.

ic izluze na zrace nju pane la. lIa para/e/1I1l POl'rSill1l F z Da bi se graniee kap aeite ta plafonskog panela malo prosirile pribeglo se izvesnoj korekciji dOLvoljenc srednje te mpe ra ture pla(ona. Vn:dnos t ovog ugaonog odnosa za dati primer data je jcdnim slotenim izrazolTI koji neec mo ovde eitirati. posto se u litera turi mogu naei dij!l gromi iz kojih se Z!l od rcdenc vrcclnosti II .. (J) <p = - 4n ( 16. a i b moze procilati <p. koji se bavio ovim istrilZ ivanjima. Ta zavisnos t dat il . S obzirom na kriterijume ugodnosti.23 ) Ovaj ugao ni odnns prcdstnvlja bezdimcnzionalnu vclicinu prnstornog ugl" frI ( II odnosu na pun ugno) . Temperiltll . ZracC/ljc eicmcllta dF. 16.ic graficki jedno m krivom linijo m u odgovarajueem dijagramu.· e lem e nl a dF.': Pl?OiEKTO I 'A .24) 'e gde J Im ' temperatllra plafona • J ' pomenutom Krenkovom kriterijumu.·1 CEN'{UALNOGREJANiF. Nije tdko uociti da u nvim pri· me rima pnvrsina 1-'2 moze prcdstavljati plafonsk i pane ~ a elemenat elF. kojoj mogu neoga rni ec no vreme dn budu izlozene osobe (odnosno njihove gJave) bez ne prijatnih iii ste tnih posledie. I hi I ~ SI.J li2 n Tada lr". usta · novlje na jc zJvis nos t iZlTIcclu ugaonog odnosa 'P i maksimalne sn:dnje te mpe ralun: povrs im: plafo nskog panci a. s obzirom na mali broj javlja nja najnilih spo lj nih te mpe ra I ura: (16. Na slici 16. Za ne ke dmge polozilj. glovu neke osobe kojn . . ra 1m je o nil sn:dnja te mperatura povrsine plafona. kojim tre ba da budu po kriveni loplotni gubiei prostorije.13.1. razlika izmedu temperature plafonil i te mpera ture vazdllha II prosto riji mote biti u najveeem pe riodll grejne sezone za 40 % veeil od one dobije nc iz dijagrama. dat a SII clva dijagramil : lev i koji daje vrednost <p za razne dirnenzije i visinu pla fo nskog pancla i dcs ni sa krivo m maksimalne dozvoljene srednje temperature panela 1m. Prema kriterijumll Krenka (Chre nko).ViE I'OSTUOi£NiA /. Nije tesko uslil novili cia se de finisanjem tempe rature 1m limitira kapa eitct plafonskng p!l ncia. koja smo gore pomc nuli..12. Istraz ivanjima. vrecli ncka druga re lacija data dmkcijirn dijagramom iz kogo se o pe l maze procitati vrcdnost <p za poznatc os ta le ve licine.

8 O.19 i 16. a svi ostali zidovi i pod...X dc...I o "\ 0 0 .13.: u .93 dobieemo vrednost konstante zracenja: . I 0.f-.. Prvo. Toplota koju plilfonski panel odaje prostoriji Zf<lcenjem bila bi definisana izrazom 16.G 0.5 \ 1\ 1\ alb. telo koje ubllhvata. Dalje mozemo smatrati da je povrsina panela F t znatno manja od svih ostalih granicnih povr-sina prostorije F2. Ij.- 0 . r. . srednje (zajednii::ke) temperature T2..'.14..VO (i IW-J. a najveca duzvoljena le mperalma poc.2 1..povr~. t--.....9 " 'c II I 28 32 3G 40 4·1 48 52 SG GO Srednja temp.-.75.. 7 In I " OJ .. je zatvoreni sklop svih ostalih povrsina prostorije (vicli sliku 16.. 2 0 [\\ t\ \ ~ 3 / '-' .\JL· . 5 0 . u korne £t predstavlja koeficijent zracenja povrsine plafona.5·. 1~'1 NEI_ . 1m \I °C Sf..~O ....1 0. 4 / / /' 17 II ~ . I (i. 5' F:::: " t. I. f' ~ f-.. temperatlln: 'rt .4 r7 .. 'P = 0.'i d UopSle.- 1\ \ In ..lelo obllhvaceno drugim te lom.13..25) = 0.3.." ~ JO.2.0 " " t. cinili bi povrsinu F 2. _ :0 .. obllhvaceno telo je plafonski panel. Stoga se mora pribeCi odredivanju neke srednje te mperature tih povrsina.0 0.2 Odnash/.2. I J.. a drugo.8 .. . pa bi za konstantu zracenja plafonskog pilnela mogao da se primeni izraz 16.[. SledeCi oznake iz poglavlja 16. povrsina grcjne tilvilnice bila bi Ft.. velikc vrednusli odnosa 'P pripadajll vccim povrsinilma koje zrace loplolll sa tilvanice. tj. Najzad ako koristimo izraze 16. a pogotovll spoljnih zidova i prozoril. .c -- ..1~O. -. - t.9.3.. Temperature lih oSlalih povrsina mogu bili vrlo razlicile. DOplIJtCl/ll temperatllra poyriil/e plujima pri sobl/o) temperatllri 200 (prCIIUI Kolmum) e Z a sillcaj prikazan nil slici 16. Sa £1 =£!. Od silicajeva razmene loplote zrilCcnjcm koji Sll matemalicki obradeni. h. vrsine lavimicc je 26. G~O ~ ~.~- L/ 1.-. 1/ f~~1 o .IS] ~ - - F:: .I 0.20 dobicemo da je sa jedinice povrsine plafonskog panela na ostale povr-sine prostorije predata zraeenjem kolicina toplote: q. iz cega pruizilazi daje: t..9 .. a mak 'f' vrednosli pl. II 24 - I] 1.). I' valli~ne gr.I r..1\ \ 0 ... '" ~ ~ ~ "\ 1'\ ~ \ 1.C c '{3(t l -t 2 ) (16.4 0. 20 OJ ~0 .0 I.lnelimil koji zilllzimajll manji njen den i kada je visina proslorije veta. gornji primer niljbolje odgovara sillcajll iz tacke 16. U prostoriji grt:janoj plafonskim pilnclnm povrsina plafona razmenjllje zrace njcm loplolll sa ostalim granicnim povrsinama te proslorije.

Tcmperatura povrsim: POd il diktirana je higijcnskim u510vima. [l" l'l mn dobili oa jl' Zil nd. Uob ii::aje ne Il:m[le rillllrc povrs ine plaronil kod pl.(I(.:og gn:janja \.e bili nesto nila negll 1I sli t'Ill '1 pros toriji grejanoj npr.j".l11. NajeeSce (\. Med lilim. radijatorima.'. lIslovima la~li ll' nugll od prc lcranog zagrcvanja.4. Podni paneli Plldnn grcjanjc s pada 1I red niljpog. pa Sll i zgradc bolje lop lotnCl izolovane.'du 25 °C i -IS °C.f Pllmenimo da Sli i kod pudnog grcjanja. lj. ((.H zdravs tvc ni p rob lemi kud osulJa koje pos le du7. D ij agrami raspodelc IClllperalure vazduha po visini prikazani na sli. kilko se danas sve vise paznje poklilnja stednji ~' nL'r­ gije. 'I . lllI ' lIgo linosti. :IS . ovakvo grejanje nalazi sve veeu priml'ntl.-1 1 W/111 'I" ook hi za Icmpc:ra luru I I = -10 0('.. bda Sll u pitanju 1I .8-1 WIm.cg burilvka u prostoriji Sil ViSll koll lcmpenltllfllll1 poda izadll na hlad a n z imski dan." olinosc sc na prosillrijc ullbieajenc unlilrasnje visine do :I Ill.9 W/m~K za svc llobi cajcl1c . Mcdlllim Knili/ ' (I.l. N.0. za sve one ubjekle u Kojima ~11 [lostova ni savre illeni propisi 0 toplotnoj Zilslili zgrada..a uurcdivilnjc [lrc laza 10p lnlL' sa grejm: lavanicl' ko nvckcijom U [lrincipli bi " mogli kl1rislili p'JLIlali iUilz i za Uk Zil h.K. O no je sasvim prihvatljvu i za nase klimatske us!ove. KriIlISC) jc me rnjc m d os ao On rczull<11 :I: (1 k = 0. Na OsnOVll tih iskustava lillli l ir.odnijih vrslil grejanja. . odnosno kroz kuje sc: sam ' prolazi Slicno plafonskim panelima. mc:dutim zanil11lji \il) I' diljC i u proslnrijama zn a tno \ieee unulras nje visinc (na primer u crkvamil) mc: rl' nj':fl1 l1 slanovljena slicna povuljna raspodela temperature vilzdllha kod podnog grl'jdl1 i.lime lI stannvlj e nu je cia se pojavljlljll ogn:d" . zbog ogranii::enja tempcrillurc povriiinc poda. cajevc pla[unskog grcja nj. .!tl) Primcra riloi UZmil1111 da jc: sn:onj<l h:mpc:ralufil oslalih povrs ina = 19 0('.h . u kmpc:rallirLI [lovrsinL' panda II = 25 °C:: Cl l = 5.2. n prmlurije. sa pro pi " nom Inplolnom zils lilom i 1I klima lskom podmt:jll slii::nom nasem) jc 10 ud 3() 0( ' .:od prnslorija "normalnc" visinc od oko 3 m.l fiwnlalnll povrs inll .1.2 -. Imajl1Ci u vidu obe cinjenicc. Sli milk silllainc l-: mpe r<ilurL' poda za pudno grejanje i date kilko sIcdi: 25 °C u radnilll prusiorijailla 11 Kojima 5C boravi duze vreme uglavnum sl". zahvaljujllci zr<1a:nju podnog pancia. . kuel'ieijcnl prclaza 10piolC 7raccl1 iL' 11l I. tcmpnal llra vazclllha 11 proslClriji grcjanoj pudnim gn::janjcm mo7. tako da nije pogodan za objekte s velikim spl'l: iri ~' nim gubicima toplo tc. i'.. jc:r nbezbl' dujc: skorn idcillnll raspodclli lempera tllrc vilzdl1ha po .jcd : 2R °C u slambcnim i kance larijskim prostorijama 3D °C 1I izlozbcnim i slicnim halailla 32°C 1I kllpatilima i oko plivili::kih bazena 35°C 11 prostorijama u Kojima se halko borilvi. = 5.ll'ons\. pl ai'o ll : n ko lnc pov rs ine na ncstn visoj Icmpc:raluri.It. 'l 0 c. 16. kapa c ilei ovakvog grejanja je limiliran. a da osecaj ugudnusli ne bude namsen.:recli sc: il.

8 W/mLI( knd uo bicaje nih komfornih instalaci ja.185 Konvl:kc ij a kod podno g grcja nja jc z natna . Mcdlltim svcd oci smo d a sc i u takv im obj e ktima Vl:ll llla ccs to lIgraduju po dni panl: li .trilpCI). pa i uz izvcslan us lrb kOIll [oru. 5 do 10.tza torlole zraccnjem na lazi 1I gra nicama od ~ . Zidni paneli Z idni r a ne li najccScc St koris le b o zallle n<t nckoj drugnj vr!. bez names tajil.jll muzcjima . Ie sc mnogi invl:s ti tori o dlu cuju za jet'tinijll varijanlu . Nczamcn ljivi SlI 1I r rnstn rima ()kn p li vat:k ih bazena. zbog toga s In namcS taj rcml·ti zraccnjc pod a prc ma zid ov ima i p\. PANELNO r. kad a posloje ncki rilzlozi . pa jc glavni za ht ('v d<1 pokriju toplllin c guhilkc pros to rijc.ju Illanji den nc kog zida ( rtl:imo prnzors ki r. pa ni tcmrcrnturn njihovc povrsine nijt: slrogo limitir. !>O to: '-' to: '" > C':l 0C -0 0 100 ~ !- - 030 40 50 60 70 80 DC 90 Srednja temperatura grejne vade tH SI.\ kih cc lij<t). 1n pi tanja ko mfora .1 krupnog n aml's taja i tcp iha. u kn jima ima dust.obicnll nctc hni ckc priroclc zbog kojih sc ta druga vrs ta grcjanj a nl: moze prilllc niti (jcdan o d prime ra j c grt jnnje zil tvor...yJ/o. R az log leZ i u cinjc ni ci s to jc izvod t nj c po dnog grcja nja jed nos tavnije i jeftinije od pla fo nskog. 16.0 W/m"K.. a s to jt:.m il ka o !ito jc In s !ttl'. 16.n . lj sa pla fonskim i po dnim pa ne lilll<l.·' . ~ > o 0 00 ~ ~ 011) 200 '0' . Ovi pilne li niljccSec zil uz imil. Podni pa nc li niljrogodniji su /. U rosillv nim proslOrij1lma i s tanov ima.mCl. riltli jatorsko m greja nju ). rnsc bno rrav()s lnv nim.1ronll . dok St kod iSlih tnkvih ins\<t lncija knl:ficijc nl prL'l. s ta ni cnim i s li cnim h()lov im a i crkv(l ma..4. os im il ko za III nc pos tojc neki drugi ra z loz i izv.a rrostorije 1I Kojima je Cl'() pod s lnbod nn. vec iz ne kih dru g ih r<1z loga ... 400 W m2 300 ~ -'" to: ~ xn . 1I principu jc povo ljnijc plafonsko grcja njc o d podnog. a wo ma ndgnvaril.ti grcj<tnja ( npr.2 dn 4. /(ocficijcnt konvcklivnog prdilza IOr lo le krcec sc u gra nicamn ad :1. zna cajno Zit oseca njc ugod nos li.14. U kratk o njihova primc nil Ilijc prois tl:k la iz za hlcva Z<1 povcea njc tn ud o bnos ti . .3. Odaval/je loplole zidl/og paneta . bko jc vee o hjas njc no.

Sa gorlljl 51rane belonske pillee pod nog pane la nalaze se pokrivaei: kcraillicke plocice."2 .me!..75 m 21 0w. Treba uocili obcJdavanja za ICI11 . pe rature go rnje i donje povrsi. kao i lempl" ra lme vazd uha 1I go rnjoj i cl o njoj prosto riji. Sa do nje slrane obicno se na[az i sloj ma lte ra dcbljine C2.1 111 ' greje ( na primer ilko je gClf!': lavan). ra 5poljasnje povrsine ube toniranih cevi izno5i I f f. data jc sk ica jed nog zid nog pa nela sa dijagramom 7. Na slici 16. Ova pilleil sa ugrade nilll CCVillld predstavlja u najuzem smislu reei grcjno te lo inst il lacije pane lnng grejanja. va is pad cevi kad pod nog pane!.f I'JlOJf:JCll) 1~ I NJ r:. ako se do nj" prostorija ne greje) i sve to Id i na belonskoj konstmkciji.~ Ll Ll " SI.~. C3. a sasloji se iz slojeva ild . podni paneL Na t(lj na cin mozemo da ko rislimo iste matematicke izraze za prora ('ull i jed nih i drugih panela. 15..386 B. D ijagra m se od nosi na zidni pane l od cevi precnik a ]/2".J. TodotrJ". Ukupna dcbljinil svi h slojeva iznad n 'vi kod pl d fo nskog pa nela je b. I . (zn ad grcjm: plo<\: plafonskog pa ne!. sto se iSlovre meno smatra i Z1I srl'l l. PANEL KAO GREJNO TELO I NJEGOV PRORACUN Na sl ici 16.= 0. iii itiso n.·I CENTf{. iii pa r.&.~. Ukupna debljina svih slojc. ako je spo li<l~ ni" te mpefiltura . karakteristika izolaeije MJ. 1~ . 16.\'JE Na sli ci 1 6 . debljine ('2.1i .a odrediv<lnil' kapitciteta . a toplotna izo[acija prema potrebi ( tj.5. ild . nju te mpe ra tum grejnog sreds tva (vode 11 cevima).1 / .1 iznosi /J.___ tH . a moze se II Qcili da Sli i osla la obe leZavanja <lnalogn<l o nim. U be to nsku ploell lIkupne debljine ( '1 + d + /J I ugradene su ecvi spnljasnic t: precnika d. koeficijcnle preJaza loplole na njima.-. ket. tp u . itd.ne. 16. pribtzan je prcse k jednog tipicnog podnog pane la Sit ubt: to ninlni lll eevima. na mcdusobnom osnam rastojanju I. prikazan je presek kroz jedan plafonski r.NU G /iEJ. Presek kroz tipski podlli pallel . [spod grejne ploee pod nog pandl obavezno se na lazi hidroizo lacija . iii lino lcum. it z iclje od o peke debljinc 36 em..1 moZe dn se nade sloj lo plolne izolilcije ako Sl' go rnja proslorij.' r . I'OS7ROJh\JA Z.15 DC. 16. a unutrasnja 20 D C. sa ubl'1 o niranim l·l·' virna.15. "I. Tcmpenlili .

Prcsek kroz tipski plafollski pallel Oa bi se odredila ko licina toplo te koju od ilje jeua n pil Ot:1 mo ra se poznava ti te mpe riltura povrsinc pa nela . pa se pribegava til kozvanoj sre dnjoj te mpe ra turi povrsinc : I. za povrsinu tava nicc i I" za povrsinu pod a. Na slici 16. prikaza n je ka rakt e risti can raspon::d te mp e rature povrsine pilne la . tl' mpcm tll rc grcjne vode i uslova prelaza to plo te na pov rsinama pod a. 16. O va pOlk zilv isi od toplo tnih i ko nst ruktivnih osobina samog p a neia (raclInajuci ce lu mcu uspra tnu ko ns trll kcij u). 16.17.. t 7.16 PA I\'£IAO G NFJ. R azu mljivo je d a sc u praktienc pro raeune ne moze uvoditi ova ko komplikova na raspode la te mpe ra ture povrSine pane lil. J as no je da zbog samc konstrukcijc pil l1l:la (ube to niranc ccvi kao lo ka lni izvori to plot e u rc lativno ta nkoj be to nskoj ploei) te mpe ra tura pov rs inc ne moze biti uniformna po cciom pa ne lu.1 6. . Kriva temperatllre povrSinc pal/eta .D SI.I NJF: 387 Ta aniea SI. od nosno plafo na. Pod 1--Platon u I .

a koji je za prakticnu prime nu raz rad io Ko L nli lr (A.konv.~taplI . Sa svoje bocne povrs ine stap od aje o ko lno m V<l Zdlli1l1.388 B. 16. Cl :. s to se rczu lta ti proraclIna lIglavnnm do bro slazu sa pra kso m. 2~) a s rednjl1 tc mpcnlllll<t s ili pa d nta jl: izrazo m: 1". Ovaj me tod sc vee vise dccenija ko risti za praktica n m Clin.i{.c ' i I \ It L . a na jcdnn m njegnvo m kraju d ovodi mu se koli cina lo plo te q.? II .=l t + IgII (mil ) ( mil 'W-' t ) ( J6. kad a ne bismo lIsvojili p rc tpos lavku dil se te mpe ra tur a ccvi . sa manje iii vise srecc. Sla p je dllz inc II .2'») te I ~ef .. o.il mnogo je dnns lav n ije pri merc p rovodc nj a to plo te tesko na laze ma te mat icka reSl'njil poglld na za lc hni cku prakslI. zbog slozc nosti samog pa nela . lrlldili d a pronadu jedn osla va n.\ F q.' P rak licno od rcuiva nje ca k i srednje te mp cra lu n : pov rs inc pa nela os taje i d a ljl' sloze no . poznatog 1I litc ra turi pod nil· z ivo m "te orij il stapa" (S labtheorie). ne mc nja duz cevi). Poz na to je da se i I. oel loplo lnog izvo ra cija je te mpe rat ura Iw. ). Z'I <lvaj s lll ('a j. prese b F i obima U. te mpera ture t L ko li t-inu to plOlC q ko w LI Z koeficije nt prdaza lo plo le a .2 7) = ~ au AF ( I G . to i d a lje os taje tivnd imcnz io na lni p roble m p ros tiranja lo plo le sa singllia rnim prsle nas lilll izvo rima to plo te (a bin bi i tro dimc nz io na lni . a najvaznija muje osn bina. S loga se u lile ra luri mngu naCi po ku saji mnngih aul onl koji S\I SC. ounos no grcjne vodc . Pre ko d rll gog kraja sta pa odla zi nc b ko licina toplo le qe' Toplo lna provod ljivos t sta pa je A. UI. vredi iz raz za ko licinu loplo te koja se o d aje sa povrs ine st a pil os o lin i: Q = J. Na ime.a SI.Todoro . Provodclljc lop/ol. 18. kada jc q" = 0. Po laz na ta cka ovog me lod a je mode l jednog stapa (otud a naz iv " Ieo rij a sta pil ") kome se 11<1 je d no m krajll dovodi to plo ta (s lika L 6. uz sva logic na plljeunos lavlje nj a.PROJEKfO JlA NJE POSTlWnNJA ZA CENTRAL NOG REJANJI. Na ovn m mes tu izlozice mo rezlIlt a lc jednog me tod a. Ko llma r). a dovo lj no tacil il me tod p ror:lclIna pa nela . F m (t wgde jc: 111 IJ IgII (m II ) ( 16.

z<t srednju te mpc raturu plafo na ispocl podnog panc lil: I... Kod Z.) (J 6. KII = . . odnos no izn<td me dusprillne ploce. 16. nil proral:u n srcd njc te mpera ture povrsine panela s<ts toj i sc u tome da se u betonskoj ploci izmedu e1ve suseel ne cevi zamisli jed<tn par rcb<tra c!t'bljinc d koji se jednim svojim kraje m oslanjaju na toplotni izvor . Duzina rc bra jc za polovinll prccnika ccvi m<tnja od po lovine os nog rastoj<tnja ccvi. otlnos no e1ebljina rebr(t . 1 ( 16.I R.ma ti l:k i poz nalog slu caja s tapa .16 PA N lol .kc K" (1.'7) (I.) k(. u skl<tdu sa ozn<tkama na slibma 16.) da Sll dimenzije stapa u pravcu upravno m na ravan crt da zmllno Yeee u odnosu na njegovll debljinu imaec mo slul:<tj rcbra .-1.. il Alii i A d odgovariljuei kodicije nti toplo tne provo tlljivos ti materijala . Koeficijenti su de finisa ni pozn<tlim izrilzima : I.. od nos no reb ra . K c (1-'7) (I" -I.I. p rolazcCi pre thodno kroz slojevc cvrstog m<tlerijala.: se hipnbo lil:ka funk cija. gele sui i c) sirin a.)+ K c (1 -1/) (I" -I. \ 8. slim sto jc sada f' = /0 i {} =:: 21. Prcma slici 16.) + u cemu su: 17 = IgII -2- (m-/) mi 2 (16. 16.33) (16.30) gde su b..27.32) . ) . i 16. 16. pogntovu danas. Polazeci od poznatih rc laeija za stap.29. b.za odavanje toplote plil[onil is pod podnog p<tnc la po jedinici povrs ine: Cfl = kb 17 (Iff -I.za srcdnju tc mpcraturu povrsi nc podnog panc\a: k Ip = I. ka ko je vee rece no. Osnov na ieleja za primcnu mat. Imislj e nog rebra u panelu smal ra se cia loplota sa njegovc riktivne povrs inc prdazi na vazduh ispoel. i 16. odnos no dru goj povrsini.. oelnosno iznad pod <t. a drugim se mctlllsobno slI l:e lj ava ju (s rafirana povrsina na slici 16. oel nos no kc .grejnu cev.+2:-' A all J 1 h.)] (16.I.15.za odavilnjc toplot e podnog panc\a po jedinici povrsine q I' = kc '/ (I" . . Ovi koeficijc nli obuhvalaju prol<tz toplole od fiktivne povrsine rcbra do o kolnog v<tzduha is pod pl<tfona. dcb ljinc sllljeva II skladll sa oznaka ma na s likama '16.)] (1 6. U ko lik o zamislimo (posmatrajuCi sliku J6. to plo ta s<t povrs ine rcb ra prc laz i na okolni vazduh li Z koefieijent pre laza lo plo te a .)-K..+_ c ac [1/ (I" -I. odnosno rcbro.NO G Uf:JA NfJ:: U ovom iz raZll pojavljuj.34) . ne moze sma trati slIvise komplikovanim. za koji jc takoele vn:de izrazi 16. ali tn S~' .3 1) ..(l-I/) (/. pa umes lo a figurisu koefi cije nti prolaza to plote kh . a sledcci n<t pred n<tvcdcnu itlcju 0 fiktivnom re bru iz medu ube lonira nih cevi t1 0bijaju se sledece rel<tcijc: . Ind e ksi b i C Ollnosc sc na slojevc prema jcdnoj. 15. 17. = I" + k" a" [17 (lfl -1...2R i 16..). oclnosno C.35) .

Zil danasnja slwillilnja ipak je slIvise zametno. Prl"cnik cl'vi i osoo rastojanje cevi za koje tlijagram vazi dati Sll 1I potplSlI.CiViinja prema slid 16. pil bi lrebalo imati pri ruci i takav dijagram. op e t u zJvisnosti od tempe rature vazdllha u prosloriji.300 II. tj.31 do 16.. Prcsek sa prvom kusom prilvom uaje vrednosti sretlnje lempe ralure poda.. lzrazi 16.16.. Za neke drukcije brakterislikc ovog panela (na primer dmgi precnik i dmgo osno rastojanjc cevi) dij :>gram 6:: bili nes to drl. TudOlYJI'ic' I'ROlr::J.:17) Sva o~ti1la obe lc7. To zllaci elil jc 1I millematil:kom muddu grejna cev red ukovana nil tanku (bez c1imenzija) ver tikalnu ploclI visilll: d. I. od potrebnog specificoog optcrecenja panela (koie sc razumljivll ndrcdlljc nil osnovu toplutnih gubitakn prostorijc) . s to mcd lllim nema nck i bi!all lIticaj na laellus l n:zultilta . Rilwmljivo da jcdan takav dijagram mozc vaziti sarno za jcdan odrnkn tip panela .~Cclljl· odgova raju cih oznaka prema slid 16. 19.·.ll doci do trah' nih vrednusli. it d.) i 10 prckll vred nosli loplotnog . " is pod bctllnskc ploce jt: tUpkl! na izolacija 30 do 50 mm i betonska konst mkcija tIl'bIjinc :: 150 mm. bakarne cevi SlI ugradeoc na ullbini ud 30 mm (rilclInatu do gornje iviec cevi). parh. Isti uvi izrazi mugu sc prime niti i za pruraclIn pla[onskog grcjanja. ~ I" .: t.I" = O.V1A . 1 'r::STK Il V() G RFJA N1/-. uz kori.oj strani definisc pokrivac pancla (keramickc plocice. a odnusi se na podni panel cije Sll ka raklerislikl.]6) m= k" + kr AIJ d ( 16. racunata je [fl.:17 A s preustavlja klleficijl'nt provodljivosri materijala izmed u ubetoniraoih ccvi . bice I. Primer jeunog takvog dijagrama dat je na slici 16.02 m" K/W. Presek sa lldgovilrajucom pravom iz ovog snopa daje potn.15. Ustvari lreba ras polagali jedi1im komple tom oval-:vih dijagrama d ~ bi se oni mogli u punoj meri koristili za izradu projekla.lk('. Stoga se 1I litenlturi . (16. l'olazi sc otl leve oruinatt:.iji. a i 1I rllblikacijamn nckih proizvudaca (na primer pruizvodai::n bakarnih iIi policlilcnskih cevi za panl'lnu grejilnjl") mogu naci dijagrami pomocll kojih ~l' moze hr/.. .34 vllze za slllciljevc kada SlI templ'fatllrc vazdllhil 1I proslorija rna iznad i ispod panda razlicit e. Ncposredno koriscenje gornjih izraza za proraclInavanje panelnog grejilnja.: i dimenzije osnovoih vc!icina ucfinisanc: bctomkil ploCa je debljim: 70 mm. odgovanl pllkrivacu: leraco dcblji ne 20 mm.TO I ~4 Jlo · I'OSTROlr:. U izrazu 16. Tako na primer pra va za vrcdnnst toplot nllg ulpllra R = 0. . kojc sc citilju 1I gornjcm tl e ll! tlijagramil (date za nekoliko stantlddnih lemperatura vazdllha u prostoriji). Familija kosih pravih na desr. na primer prilikom izradc projekta.: bnu lempe rall! ru grejne vode. olpllra pllkrivilca. pa se gornji izraz i znat 00 pojed nostavljlljll. lj. Tn:ba jllS naglasiti da je u go rnjim izrazima koriscello jns jedno pojedllllstavljenje: duz illa fiktivnog rebra umesto (I-{f)fl. Ukoliko SlI ove te mpera lure jednakc. Ovaj dijagram je rauen nil lls novll napn:d opisanih maternal ickih relacija.

" 90 C) ~ . I I 1J )( J1 ) 9 I I 16 11 14 19 Xl J I I/).A TURA VODE I. ~~ .- U' J -z: ~ -+ . '" "" ~ . 't -or ::.' " IT'-:"!' IXL I ' .o ss :. . l '. ..' rl.10 •• . ?. I"C) 11 JJ 1l 15 loS I I I I 11 1 JD 11 U r I c iTi 3: ?O m "'''' 0 ..:s ! 20 I I --L ! L u 10 !S t [ I I I [ so ss t..._.." SO Iv "t 8 t- ~ m .:. i ' 1 -1 "" .~ O c: I I jll I ~.:. t- 5. Iv Qo .~ JI 10 I lCMPERA TIJRA PODA I.. n I )0 ! ~~ I )5 I ! 18 t I I ! I I I 1/ I 11 I ' 5 I so H I ~:i '" = Ii 0 c: 18 20 I 6S I "':xl :::> 2} ~ . " .: -. }7 :. • .'' f+ t .. . I . 'l:! "' ..rJ 19 I I I I J JO)5 19 I JO I 10 JI I JJ J5 J1 I I I .. .c H r-. t !} ~ ().. \ L: • --- II 0 0 fO ~ :-:-: 1.. :' ~ r ~ .. i+ ~ ... . .::. tTl rr (0 R:QOO R:O. 1 l' 1 . " 7 _· H· ! . . · R= 0. ' .. c. r l l l l l. f '0 ~ ...... ~ > .: <: .s . :1": - ~ > 0 }O ~ ..>- ~ f--.. lj". ~ c " I ... ·L II t: }' " . " I I ~ L .... 11 . rl' :1 -' ¢.. ''. .O] ~ -0 R:OOS R=O. .07 ' 0 ' ~ i 2. '. . • •v.. 0 z r-' ~. . . r' . i+ .<: ..· ("C) }.I Ir 11 11 19 1 JO JI JJJJ I I I 1 I IS 15 I ) 7 19 " I ! ! I 16 1_ so H 60 '.c: rrl SREDNJA TEMPER. It . r-+ -j... -~ ..-~ _ 4=F ..+ I· '+ . ' .' H":' " -C' -" . ! < 15 JJ }S 11 IS . J. 'C .<)'" '0 I I f1 " ~ H t ~~ SO H 60 U I I Ii J)}( =15 I I I 15 U..~ · ::::rr~ ' I '. I .." '" 0 _ .: . ' I.~ I < ~.... I t :.J. I )5.: ~ . 1 .(. '-+--I- R:O. .. II. I I -~ a I " . - }O <:> :. .1 _ I ' _[ 1 .oa -.. mIX .I ! I . 4.. . .. -... H JS I t 40 fIJ . .' I" f I I J[ -~ . :l: ~ . is a " .. -5 :i ..

pa i geotermalna energija. vrsta grejanja u higijenskom poglcdu veoma povoljna : vazduh za disanje je Ci. Zbog toga je mogucno sniziti te mpera tu! vazduha u prostoriji. . To znaci da jc Il'. odnosno p'" mogucno je u zgrad ama kanr:ela riskog iii slienog tipa. na primer radijatorima). tako j zbog "l'. riodll propust. 1"'. 'I'J£POSTROJ£NJA ZA C£NTRALNOGRElANJ£ 16.. r me rati zidne pregrade. " rna druge vrste. so la rn a. kao sto jt.Todorov.392 B. pa mok mo govoriti 0 izves noj II ~l~' dl energlJe. Os im toga aka su paneli rasporedeni po celom plafonu. Ni. Neke nove tehnologije. vode ka smanjenjll ukupnih troskova izvodenja. Zahvaljujuci niskim temperaturama grejnih povrsina (niZim nego na grejnim t. ukoEko se ukaZe potreba. a " ~vako m slucaju gubici toplo te su neS to manji.c PROJEKTOVA .iti ras hlade na voda i time omoguCiti i Ietnje hJadenje prostorijc. koja smanjuje mogucnost regulisanja. U nedostatke panelnog grejanja ubrajamo i einjenicu da se ova instalacija tn Ll r . slubodu urede nju e nterije ra: grejna tela ne zauzimaju prostor.\ rl t bliska idea lnoj. prosecne te mperature okolnih povrsina. Takode dobrim uskladivanjem ma~jnskih j arhitektonsko-gradevinskih projekata mogu se postiCi znatna pojeftinjenja.raspode la tempe rature vazduha po visini prostorije veoma povoljna . podnog . kao sto su topl\'\ e pumpe.0 O( To pruZa mogucnost koriseenja alternativnih izvora energijc.:. to je i tempera lll ra grejne vode nih nego kod drugi h vrs ta grejanja i najccSce iznosi oko 40 do :. Inace Sll troskovi izvodenja panelnog grejanja visi ncgo Z:I druge instalacije (recimo radijatorskog) grejanja.\ . Kako panelno grejanjc radi sa relativno niskim temperaturama.plafo ns}.-valno pratiti promene spoljaSnjih i unutra~njjh uslova. podove. c' smetaju" . drugim rccimn . tempe ratura vazd uh a II prostoriji smatra se povoljnijom 1I higijenskom poglcdu .. R 1 zlImljivo da se 1I takvim slucajevima mora paziti da temperatura povrSine plafop 1 poda iIi zid a nigde ne side ispod taeke rose za us love koji vladaju u prostoriji. bez potre be da se interve nik na instalaciji grejanja. na njima nema intenzivne konvekcije.I.6. G lavna za merk a koja se moze dati p ~lne lnom grejanju je dosla velika topI. PREDNOSTI I MANE PANELNOG GREJANJA Vee je receno d a je kod najecsCe primenjivanih pane lnih grejanja . lil1. primena polietilenskih i polipropilenskih cevi u podnom grejanju. odrZavanje cistoce je Iakse. kroz cevi ugradene u plafo ne. Najzad . ukoL· ko su te promene brze. sa panelnim grcja nje m nije mogucno adek." strane prisutnih osoba je manje.t cesto izvoditi sinhronizovano sa gradevinskim radovima. kako zbog zracenja samog p anela. Prostorije grejane panelnim grejanjem nemaju vidna grejna tela. Preciznije re eeno. pa i zidove moze se u Ietnjem p. . sto pruia zn 1l'~ . SIO je znacajna prednost u odnosu na neke druge VISle grejanja.(If. od nosno povecati odava nje toplote od ljudi konvckcijom. nema ni intenzivnijeg pokretanja ni kruzenja prasine po ptostoriji. U pogledll lIsiova ugodnos ti kod panelnog grejanja odava nje toplo te zraecnjcm .1 inercija. sto u nekim slueajevima mo· ze da pOSkllpi izvodenje.

monlira se cev na zmija (4) pre ma masinskom projLklU.mija .wvano sa .iulanog tkiva.. Prilikom nabaeivanja malte ra od pnsehnog jc znacaja da mailer pr:one dobra lIZ Ct:vi sa svih strana. pos tojc i slllcajevi bela sc i graclcvinski i masinski radllvi obavljajll sinhronizovann. Medlilim. O"de se meduspratna konstrukcija (sa ugrad e mm slIpiJim blokovima) izvodi sinhron.a. Tom prilikom se izvrse i pOlre bnc prove re (hladni vodeni prilisak.. a zavrsava sc na gradilis tu objckta. zmijc sa prikljlli:cima i na kraju gradcvinci daju konai:ni oblik pane lu .7. Zalim se cela konslrukcija.no iznosi oko 70 mm. Jcdan o d na i::i na poslav ljanja plaro nskog pane la je prikazan na s lici 16. Pre posled':jl'g sloja mallt:rll paslavljll se rabie mreza (6).20.c od profilnog gvol. zali m d o lazc masinci koji pos lav ljaju ccvm.. Drugi nacin posl3vljanja pla fonskog pane". za 10 vee predvide nih vesa ljki. 1I je d no m pOleZll . ispravnml lIJ1l1lrasnjeg swt log profila) .21.1. ~J----l k-L.los pri projcklovanju. poi:injc pri izratli projc kala . prikazan je na ~liLi 16.16 1~4 /VELNO GNFJANJE 303 16.. Na objcktll sc 1I principll prvo uracli grad evinska pod loga za pa nel. Prnjcklom mora bili tlcfi nisa na graelcvinskii ko nslruk cija 11 koju cc biti lI grad e n panel. S obzirom na spccificne probk:me ves anja cev nih ·I.7.. izo la cija.t. dimc nzijc panda . 16. Maller je od kre ca i cemenla sa dodalkom . Izvodenje plafonskih panela Konslrukcija plilronskllg pa ne/a mora bili prosludiranil i prccLZ lrana .~ 2 3 ~il~~=i 3 Sf.da. IZVOf)ENJE PANELNOG GREJANJA Posln jc pilnc l simbillZil masinskih i g radcvi nskih c le me n"la. koja proizilaz i iz loplolnog prorai:una. zajcdno sa ccvima podi gnL' (uz prethodno pos tavljanje izoladje (2) na mesl o) i prievrsti za medllspralnu konslrllLiju pomoclI. f'lliJollski pallel ispod medllspralllc kOllslmkcije Na noseeu konslrllkcijll (5). koja jc najceS'. 10 je i njcgovo izvodcnjc bidisciplinarno. Koordinacija iz mcd u dve s truk c . 16. Ukllpna debljina malle ra (J ) z<ljedno sa cevima ob. kao i ko nfigura cija cevovoda. dok je jos na po du . Meduspralna bClonska rellrasta konslruk cija (I) je lIradcna pre lhodno i na njoj Sli obczbcclcne vdaljkc za vcSani e konstmkcijc koja nos i CCVl1l1 zmijll. Posle toga oclozdo se nabacuje maher I ' vise slojc . masinskc i gra tl evinsk e.20.

1 : 11'. slojevi poda i maltcrisanjc plafona ratle Sl.Beloll. 4.VJ J: I'OS TT~OJ E. Lamelasli plaJolIski pallei 1. J I . L C SI.I1idroizolaeija . hidmiwl'lcija.Rejlck1l1jllf:a ailllllillijlllllskaJo/ija. . dovl'sav.. 3. . . poSIO Sl.21.' I'I?OJ£KI O J ·~ I.22. 7.S lojcvi poda. 16. \·tmkeija .I 'lmkcijll I..L. 6.Vdaljkc ad projilllog gvozda 7 I 1----- I '----"-'. Tot/ore ".tiijc bdullOI11.Medllspratl lll kolt.A/lllllillijlllllSka lamela.J________________ =----"-'f'+JL-----' 5 51. 4. 10.Top/oilla izolaeija. .Noseca kOllstrukeija ad projilllog gvaida 6.: radnvi na U:Vllll j zllliji.Maltcl'. Posle toga postavljaju sc suplji blokuvi. .da i bc tollira preos ta la meduspratna kUllstrukcijn .MalLer. . 7 .a lld 11l. l11atura oel bc tllllskug gVll/. . I 7_1 C/·:.. 5. Na Il\lrizo ntalnu donju llpla tll pl " l"o n<l Pllst"vlja sc neuphnli nd mrc7.4'I"-'L._~ _ . . l11ija (uz we obavcznc PrtlVl: re ). 2. na postavljanju arma ture od bctollskog gvnzda i bctoni[(lnjc mo r<lju izvuti ili si ni1ronizovano.·I · YJ I:: pandom. 9. Ovaj Ililcin obczlx:tiujc idcalnu intcgraciju plafonskog pancla u I11ctluspr~tnu klll1 \ .mlllllllcdllspralllli kOll.: naknad'll ). . .JIla jzo lacija. J.CCl'Ila ZlIIija.Rabie mrel.. Toph .YT/( 1LNO G RI::I. 16.: Jo nskog gvozda..a.I'a rabic IIIrezolll .WI pl~ronskim n. .. pa Sl ' sve to /. . 1'laJol/.. trukriju. a li za ht cva dnblll nrga nizaciju rada na gradilistu . II.. 2. 11(1 kuju se mo nt ira cev n<l I.YJ.\'ki pallcl illiegri.Grejlla cev. . 5.

. ~..O odvode toplotu od ccvi. . . °0° 0 '0 0 0°8 1°°° °0° 00 0 0° 000 °0° 0 0 0 ' °0° ° 00° 00 b ° 00 0 o~o . \. .Izolacija. prikazano je jed no rde nje lar. lzgled trekih palclIlirallih lame/a Postojc i re~L [ :j.:li jc neosporno cia je ras pocle la te mpera ture pia ro na ravnomc rnija.. .lSI 0r. pla fonskog pa ncia. koja sa donje strane ima toplotnu izola- . PANELNO GREJ! INJ£ Jf)5 Lamclas ti plafo nsk i pane l jc varij.I na cinll vezivanja sa mal1 ero m. Lamclasli plaJolIski pallel bez maliera 1. 0°0 000 000 00 0°0 0°0 0°0 a 0 0 .:. '..Grejlla 3_ . :n.::1c mogu da budu ra ll ne iii talasas le. ccvi prievrste lamcle. a izmedu scoe se razlikuju II naci nu pricvrsciva nja lamelc za lXV i Z. Na sli ci 16.2·t Ne maze se sa sigmnoscu r .e:.-:. takode pate nt irani.1 bude raz li cil. Na sli ci 16./6.Allllnillijlllnska lame/a_ 2. Oblik same lame le mozt: ':: . Princip je da se na grej m. :'vrnenimo jos jedan tip plafonskog grejanja.l pla(on. panela. 000 0 0 c c=-. 16. SI.23.7 .25.1 c: 1 '1 d e a ~Ii 2 ~ • "I. Lam.. obicno ad aIUJlI111ijum~ kog li ma.. u vclicini i ob liku iame la. slika 16.22.n:!~ l e~a sa do njc stram:. sa slobodnim grejnim cevi ma u prostom dllplog plafo na.24. koje brl. ~ i u kojoj meri je lvakvim rese njima smanje na top lo tna inercija ? Ia[ons!. Mode li ovih lamc!astih pla[onskih pane la uglavno m SII definisani patenlima pnjcdi nih proizvodaca.- 60cm ~ I 3 CCV. Grejne cevi (4) okace ne Sll na medllspra tnll kon~tmkciju (I). prikaza n na slici 16. .mta pla[onskog grejanja koja ima Zil cilj d a u iz vcsnoj mcri smanji to plo tnu inercija ove vrst e greja nja. prikazano jc nckolikn ka rak tcris ticnih oblika lamc la.i .. a °0 0 °0 0 °0° °0° °0° °0° 00 0 ° ° : 0°0 .

...:..396 ll....... Montaza ovakvog sist e ma je jed nostavnij <l nego panda sa ube toniranim ecvim<l. po laZe se cevna zmija.. . . .-: . najeescc <l lllminijllm<l . . J 6.15... .....":"~' . .. ... " . .vJA ZA CENTR-JLNO G J?EJANJE ciju (2) prcsvu ee nu rdkkluju cllm a luminijum'iko m rnlijo m (3). '.. " .':'\:~ . a preko nje polivinilska folija koja ima za cilj da zastili izolaciju od prodiranja vlage prilikom nanosenja prvog sloja belona. ispituje i povezuje sa razvodnom i povratnom cevnom mrezom.......:.... . Zatim se nanosi prvi sloj betona u de bljini b l (vidi sliku 16.. ... .~ . : . . ' '. 0'. . Kada beton tek toliko oevrsne da sc po njemu moze hodati.. ' . . posla se panel p051nvlja sa gornje strane meduspratne konstrukcije. ..-. . lIZ samu grejnu zmiju.. ' '. . .. '" .. :.. ..: . " . .... .. '.......\: :.....) ugraduje armaturna mreza od betonskog gvozda i to pri vrhu tog sloja. . .... '. jer se te cevi moraju fiksirati vezivanjem za ar- .. .... " . -' " ' " . . . '.. To<irm)l'ii PIIOJEkT O I :·1ME I'OSTROJC.. "... '.7.~. '.. il lorlola sc na nill sa gi'cjnih ccvi prennsi sk orn isklju civo zra l:e njc m. " .. . ~'... Na betonsku plocu (meduspratnu konst rukciju) postavlja se toplotna izolacijil (prema masinskom projektu... vodeCi racuna da ccvi budu dobro obllhvaeene sa svih strana. Izvodenje podnih panela Ugradnja pod nih panela jednostavnija je od plafonskih. .. " . Sl...::~ '.). '. . ..' .. : : : :::\~~. . '.... Plq[onski panel sa slobodllim grejnim cevima 16...... . . a mogucno jc ko riscenje grcjnL' vode te mpe rature <J()!70 °C.. 1 4 5 ..... '.. plaslike iIi me tala .. '... .. :..~ ~ . . . '.... ... . iii pare niskog pritiskil .. . Ovakvo reSenje je neophodno ako se grejna zmija pravi od cevi od polipropilena ili polietilena (pa i onda kada Sll upotrebljenc meke bilkarne cevi)..~-.' :: ..15.1 cve nill alnc nakn adne int c rve ncijc iii rckonstruk cijc Sli la ko izvadlj ive. . '.. . Neki put se u sloj betona b l (slika 16.'....<. ..: ~ ... ': ...~. ...: : : < ~ .. ' .. . · · .. ."':' .' ' .. ' . . . ._- '...... . :...25. . .~..2.. Najzad 5e ccvna zmija zaliva betonom sve do projeklovane debljinc grejne plocc.. odnosno na mnovu toplotnog proracllna)... .... .. .~:"":"' .... .. .. .~ '. . Ta ploca us[v<lri prc ts[avlja g n~jni plafan ..::\ . ' . Ploce (5) kojimct se Sil do nje stranc zat V<l r<l pros to r dllplog pla fu na mogu biti od gipsa. .. . . .. . . .. . T o plo tn il ine reija je znil tno s manje na .'.: : : .....

~ 't - \ . b ko ~. \ \ " '\.: ne bi prilik o m be to ni ra nja po me ril !. \. . \ < \ \ . \ \ " '. ovd c sc na li va njc lx:to nn m o bav lj a u jcclnn m r o lez u.. cak i posle niza godi- . O vakvo rdc njc maze se naCj u nc kim crkva ma.. \. z mijc. Ci mc sc mo nt aza pa nd a ml pl a ~li l: nih ct'vi p ojl~ dn() S l a vljujc i ubrLava.. \ \\ '-\ '. ~ \ .•• \ ..:: \.16. cime se elo bija i poclno grejanjc .iI nil koj u Sl' po lazu i vczuju CCVIll. . Na [o tl)gra fiji. .. •• . . I :-IN·F. 4 \ • . \ '. \ . opisan u poglavlju 16.26.3. Po/agal/}e cevl/C zmijc podl/og gre}al/}a Po me nimo najzad cia poslojc i pa cini pa ne li koji o po nasaju istorijski rimski hipoka ust. \ :. . \' \ \ SI. .... .. il ko d kojih se topa o vazduh za uba"ivanje u p rosto riju vo cli bt:tanskim kanal ima ne pos rc dno ispod pod a. a li su nL'\.\ . .7. vide ~l' cev nc z mijc po loze nc prc ko arm a lurne mrczt' pre bc to niril nj a.. i p ro izvoclaCi ns mislili p ri gnda n pribor: . .. '\ ' . -. . .ia ha cc (lei pla st ikc koji sc nal ie ll na a rm alurnu mrcZu... a Ko jima ~e jccl nost av nn fik s iraju ccv i u zc ljc nn m r o lolaju .1 . . pos le r os lil vIj a nja i isp itiva n ja cevnl' zmije . Na taj nacin Lie u loplntne e nc rgije koju nas i vazduh precl aje sc u tim kanalima podu. " .\. .. .20 .NO (~ /U'"JANJE 3()7 Illil lurnll mreZlI. 1 ' \ \ \ ' \ . \.I . Cevi i cevovodi Prilikom izbora cevi za pane Ie mora se zadovoljiti uslov cia o ne tre ba da butiu izvanre dno trajne. 16. Rec je 0 obje klim il koji imilju vilzdus nn grejanjc. '. .\ " . ' \'. . Z a ra z liku lJd prvog o pisan()g naCi na mo nt az<: . 16. Ne sme se dozvoliti da ube tonirana cev.. z a tim kali brisil nc r ncimcl acc za pus lavijilllje a rmalurl' na po lrcb nu vis inu i s!. ' " ! " \ '. . slika 16. Ccvnc z mijl' se n aj cc ~ ce za a rmalurtlU mrczu vczuju z ico m. Po~ lllp ak je l" kHV Uil st' prl' ko pn livi nilsk e fo lijc slav lj a ar mal urtl a mrcl.:.

Ba ka rne cevi se mogll bez tcSkoca savija li na sa mo m graclil i\ 11I prc ma po tre bi i jcdnns tavnim alalo m. I'rvi pa nd i rackn i su m. zbog r<l/.1 d. .. gde se lrazi neogranicc na trajnos t. I · gil ccvne zmijc sc nil gradilistll pravc od pravih cevi i fa bri cki izrad e nih cevnih hl ~ !l\ . it prakticno nisu po tlloznc ko roziji . lako d <l ne pos toji o pas nost da II to ku mo nt aze dodc do iz mc ne ko nri guraeije. uko liko su i1. f'. od rc cl c nog radiju sa. Ova osobina ce licnih cevi cini ih vrIo pogodnim Z<I izradll pl il [o nskih pa nch Celi cne cevi nijc mo gll eno kva lifikova no savij a t i na Sil mo m gradilis tll .I. ukupnil ce na pil ne la izrade nih od bakil rnih ce vi moze ci a ko nkurise o nima il rad e nim od celicnih.ic ~ 1. sa lIile lo nira nim cevima. rcd c od bak<l rnih.1 nijl sili caj.usl(. savij aju se na gradilistu bez a la la. To za ht eva vcIiki broj zavilri va nj a.''' ' no j grejnoj zmiji vrlo mali. na elililt <1 ciji ". m""11 cia bud u d ugllvd': ni . Olin" . Post oji ve ei broj proizvo daca ovih ccvi. 11... prvo II zgrev<l nje novougrade nog pa nel a bude pos tllpn o . bria i jeftinija . na kalc movc dllzine od 50 i viiic me ta ra . . dOl bct o ll '" '" s po ljne stra nc dobra nfl lcgnc nil ccv ka ko se nc bi fo rmira lc supljinc uz s po ljni zid (T· vi. !ito sa ba karnim i plas ti cnim ccvim. Pa nc li izrad c ni od ce li cnih c(.1 1.1 I II ll pc raciju pos tllje prigodni jccl nos tav ni il lati . · cun a da pro me ne te mpe ratun.. a za nastavljanje ccvi proizvodaci su kr. T L! mpc ra tursb dil a ta L!ij<l cL' licnih ce vi II d obroj mcri jL' s. a njih ovo o tkl a nj a njc ko mplikova no i skup o .lIl.·~ ccvi na svim dc lo vima) .i\ · nij a.ijc) p ro wri .: ~ 1 r. Bitno j(. Ciji proi/' v('eli se u veeoj iIi manjoj me ri raz likuju u rece pturi os novnog ma te rija la.V rK I L NO Ci Rf-J." .slo lI os ta lo m vilzi Iii \\.. kao i po llip rip re mJj e n ma terija l za k i ll lj e njc.l cdicnih (. duze ncgo Sil bil brnim iii plas ticnim cevima. S t" te knjc t<l kvim silicaje vima mll'!l1 d n nas t<l nll su vd ikc . Os im toga ba karn e cevi se nas lilvljaju lemJje nje m. Zajedni ('kll im je dil se cevi jednos lavno i brzo pakuju 1I pane le (isporu cuju se u koturovima vc likc u~l z in e .·1 /. .vi. Na mcs tima ta kvih su plj infl vrc mc no m do laz i do kornzije na spo ljo oj stran i (c·.. tako d a jL' broj na stilvljanja ccvi u j. Med ll tim. D alj e ..vcdc ni ko rc ktno po p roceduri .'Vf I': na . odnosno po lip ropile na. Pose bno se Z<l ht l'V.d ()stcc(. Tor/oml'. uk o liku su cc vi nc p re ki d no ispllnje nc vo d o m. nj ll (rl'l:imn od koro1.l/ i po lie tile na .1 zavilr ivaci mo raju ima ti (HI govilfajucll kva lifikacijll . sto u kr<ljnjcl11 slu caju dovod i cl o pojilve p rocurivanja. Sve to cini d a se na mont az i moze nad o knacliti <>II" sto se izgu bilo na skuplj e m mat c rijalu. ta ko taj posao moze d a o bavi i radnik sa manjim I--valifikacijama od onih k"ic' Sll po lre bne jed no m zava rivacll .' PROf I':}""I'O I '. baka rne cevi sc mogu isporuciti na01l) ' tillll.lOS /I. I<oroz ija sa IInutras nj. · no tre ba izbegava ti vdike duzine pravih cevi u panelnoj zmiji. o bicno prime njuju na luksuznijim zda njima. grcjne vode ne budu nagk .' pa ne k.. . bel o bzira na ma terija l ce vi. Z bog toga je ce na mont aze p a ne la od celicnih cevi rc hltivll li visoka i t rajc du go. mo ra se 0 tome voditi racuna jos pri proje klova nju. P. Pre ne pune dve cl ece nije na triistu su se pojavile plaslicne ccvi izmde ne na h.. I<a ko je Iinearno te mpe ra tursko izduze njc baka rnih ce vi pod islim uslovima () k. ('I':.vf.lO bril1.l icit e to plo tne p rovodljivos ti celi ka i ilc tOTI<1 mo ra se vo<ii tl I. 1 nju obilvcZllo pro pus ta ka li brisilnil mc til lna ku gli cil kil ko bi sc provc rio svc tli p n '~. i to zbog toga sto je mo nt ilZ ii pancIa otl bakarnih cevi jednos l.k · dutim. ' III n<l .5 put a veee od celi cnih. jc r sc ne SOle dozvo liti da sc uslc cl loscg zavariva nja s\c'lli prt:sc k ccvi ose tno s manji ( iz tog razloga se po zav rse tkll s kl a pa nja cevne zmi.1I1" ccvi jc isklju cc nn. 1.rn ih ccvi. Dil ka rne cevi su skuplj e od ce li cnih. Urcjne zmije ocl ce li cnih cevi su dovo ljno krule .! \C.1.Vf I': />()S'f'/?Of l':. i. tog r. sto je n<l p rak ti cnim prime rima i provc re no .

Ova raz lik a se moze isko rislili.))7))7)777)))))). Slagallje cevi II vidll serpclltilla (a) i ll vidll pllza (b) ~ obzirom cia le mpe ra tura grejne vo cl c pri pro liea nju kroz grejnu z mijll opacl a.16. da im .staga n II vid ll se rpe nlin a.27.·IN I: LNO G I?U.7)7//. Cevi SC· u'jc{l no m pa ne lu mogll u prine ipu slagil li na clva nacin a: u vicl ll serpe nl ina (s likil 16. Kako sc ova vrsla s lare nj" mil le r ij a la zasada ne maze simuli ra li ni ka kvim skracen im proccwm. ~Af////(I//////((//// ~/ /ltll/////////(/ /// ))77?777J?717 17)))))))))/ . Neke varijallte s/agallja cevi II vidll serpent ilia .27.u .labora lorij i (rec je 0 s ta re njll ma lc rija la lIzrok ovanog nail. f I '-' '-- ( ..28.b i 16.ic be ln nil) . pOSIO nijecla ll o cl pro izvo d acil ov ih ce vi nije po nueli o nek ll prihv. /J/7/71J//7/Jlll))))7/)71..ll lj ivu ko nslru kcijll za plarn nskc pane le ..28. P.27.:iiJJ.menicnim promcnama pr it isktl 1 IcmpcC<llurc ) pnlVcrc na d ll go lriljnost i da Sli je fl ine.most za pa ne lno g rejanjc.- I ~ l _____ J I l.b). pouzelan i praklicilil ri ling). kil ko .. Zasad se o d po li c lile nsk ih. Pns lll ovi ma le rija li imajll osobi nll da im 5e posle nc kog (ug la vnomjako dugog) vrcmc na dc limicno mc nja siruk ili ra Illo·lt:klll a . po li propi lc nsk ih cevi rade sarno pocln i pancli. CD SLlli. od n.c) ci a se p ojaca grej a nje reeimo liZ spo lj <ci nji zid i ii p rozo r. J6.26.a) ii i u viclll PUZil (s lik a 16. os la jc da se vid i da Ii le pro me nc imaju nek og 1I1icaja na izdri ljivoSl i Iraj nos l pa nela izrade nih od lih ccvi.-) '-' '-- . pojavice se izves na raz lika u le mpera luri grejne povrii ine na jeclno m i dru go m kraju pa neia.·INJI:· 3QQ irali prigodan. ako jc pane l. el a imajll prihva lljive Ic rmic ke oso binc (di l al~jc ccvi n<: od ~ tupaju mllo go o el di la laci.~ ~ I a b SI. biee pol reb llo mn ogo god in a ci a bi ovi mil lc rij a li clo kaza li svoju ko nac nll va lj. Z bog nj ihoVL' cktslic nosti mo raju SL' pr i mon lai i pa ne la vez ivali za ne ki i:v rs l ros lilj. "ubrlillli m slarc njelll" .ic pr ikazaoo n8 slici 16. r r" r r" r r------"\ .ie Izv. liZ doda tna kons truktivn a reSe nja (s lik a I G.

ie Ic mpcrillura povrsine pane la manjc-visc ujcdnacenil. I loplija cev.. pa.m krajll panda. vrsiflc na jL.lIljCJ11 mol". ---> ___ I I I I (~----~ vic/II puza Prikljucak nil povrilt ni vou / / ('evna zmi ja Prikljucak 11 2 dovodni vod sa vcntilum u urmaricu St. r---------~ I I ~~L ______ ~ St.: r na s lici 1I'i..Uko liko su ccvi ~ I ozcne 1I vidll puza. 30. viuel i prinu.ema pnvez. MeLiulinl I ' I oVilkvim pakov. t 6.dnom i drug. lOra) V CClI koliCinu loplol ' . so:: obczbeuil i dil panel odajc loka lno (recimo pornl P II .29. ncma osel ne razl ikc 1I le mpaaluri gn:jllc' p.. /.2V. jer su uvek jedna pored drugc hlillll1lj .eifl . Stagallje cevi II i : I r----. J6.i-vallja ptaJoIIskog pallcta lIa ceVlIl1 mr.

Prikljueak na dovodnu cev. od nos no sabirnik.16. prikaza no je se matski poveziva nje plafonskog pane la na mrd u (ovaj problem je naroci to osetljiv kod plafonskih panela) . a prikljllcci moraju da omoguce kre ta nje vazduha prema najvisoj tacki prikljucne mreZe. ako cevnil vertikala ne ide dalje). Flltografija jc nilpravlje na u fazi mllntazc.32. cevna zmija treba da bude izvede na korektno u horizo nt a lnoj ravni. PANELNOGREJANJE 401 Povezivanje pa ne la sa razvodnom i povratnom cevnom mIeZo m mora da zadovolji po trebe ured nog odvode nj a vazduha iz vode. pos to se prikljucci i nil dovodnu i na odvodnu cev po pnlvilu na laze visinski iznad grejne zmije. g1avni regu!acioni ve ntil i automatski ventil za ispustanje vazduha. VezivG/rje podlliil palleia sa sabimikom i razdetllikom Na slici 16. zajedno sa rcgulacionim ve ntilom. U prime m na prilozenoj fotogra- .30. a trebalo bi da na prikljucku svake grejne zmije bude i merac proloka. 16. St. prikazani su isti razdelnik i sabirnik u kmpnije m planu. Uko liko se radi 0 pane lu na najvisoj c ta zi (tj. U praksi Ces to se u jedan ormaric smes taju prikljucci za vise susednih grcjnih z mija. povr?tni prikljuCclk se mora izvesti analugno prikazanom. Na slici 16. obicno je smd ten u posebnom ormaricu postavljenom na pogodnom mes tu u zidu. Ako jc u pitanju podni iii plafonski pa ne l.31. Tu su takode i slavin a za punje nje i prainjenje.31. pre betoniranja cevi i pre ugradnje ormaricil. Na sabirniku (donji elemenat) se za svaku zmiju nalazi po jedan regulacioni navijak i takode automatski venti! za ispusta nje vazduha. Na slici 16. veza nih na zajednicki razde lnik. stirn sto se na najvisoj ta cki nal az i sud za sakupljanjc vazduha . Na razdelniku (na slici gornji ele me nat) nalazi se po jedan regulacio ni ve ntil za svaku zmiju. prikaza n je jedan komplel razde lnika i sabirnika za vise sused nih grejnih zmija o d plasticnih ccvi (istovet na resenja vaze i za podne pane le od ce licnih iii bakitrnih cevi). Obicno sc oba prikljucka smestaju u zajed ni cki ormaric smes te n na pogodnom mes lu u zid u. Povezivanje pod nih pa nela sa mrdom je manje kriticno. te rmome tri (na dovodnoj i odvodnoj cevi). koji bi omogucio pravilnu raspodelu grejne vode na sve pane1e.

zmijc bili 1l'7. / 6. rwclj U. '. \ (.d".402 /I ·". nc ma mCril cii pro lllkil .33. 1 7_ 1 ( '/:"STRA I . U o ba prime ra pilne lno (1) i radij a to rsko (2) grejanje sna bdevaju se lo plo lo m lz is log izvo m (3).NO G [. / 6. Na slik a ma 16.T() I :·I SJ I·: l'OS7'I. mccllllim. koji moze bili ko tao iii po dsta nica d a ljinskog greja nja.! NlI:' fiji. Sabimik i rtlzdc/llik ZlL podll c pallele Ekspanziona posudo 2 5 1 I 3 L S I.33.. d a li Sli 1I prineipu prime ri me dusobnog povezi · vanja pa nel nog i ril dijillo rskog grejanja. Veza radijatorskog i pallclllog grcjallja sa meSalljcm Ako se 1I jeclnoj zgra di po re d pa ne lnllg greja nja na lazi i ra dij a lo rsko iii ne ko drll go grcja nje. razvoclnc ffifde je dnog i dnlgog grcja nja mo raju na ad e kva la n na cin bili razdvllje nc .\J... p<l Cc ba l iln~ ir:1 njl' ko licinc gn.32.l: i ma njl' prcclzno..34.F).OJ F . i 16. .j nc vocl c za pojecii n.. k I SI... Pod razumeva se d a taj izvo r ima regulisa nu te mpe ra turu vo de (II zavis nosti od spo ljne te mpe ra ture) na bazi siste m a 90nO 0c.. .

Mreza panelnog grejanja dobija grejnu vodu iz sekundarnog de la razme njivaca toplote lIZ uCesce posebne eirkulcione pumpe (4). s tim sto se za radijatorskll mreZ\I ko risti ncp?s rcdno g~cJnH vmhl iz toplotnog izvoril. umesto ubetoniranih cevi SII grejnom vodom.""". Temperaturski senzor (7) kontrolise temperaturu grejne vode i lIpravlja prolaznim motornim ventilom (6) na primarnom krugu razme njivaca . Potrebnu tcmpcratllru vod e konlrnlisc te mpcraturski sc nzor (7) koji upravljil motornim trokrakim venti lom (6). PANELNOGRFJANJE . Sa drugim reSenje m (slika 16.33.f03 Na primeru Sit slike 16. pa i osteeenja. podu iii zidu nalaze lIbetonirani elektricno-otporni grejaei.:-I Ekspanziona poluda Ekspanziona . Veza radijatorskog i palle/nog grejallja sa razmelljivacem toplote Na prime ru sa s like 16. sto bi moglo da izazoye neocekiva na napreza nja 1I betonskom delu pancla. 16. mrezc panclnog i radijatorskog grcja nja imaju. Rec je.33 . Prvi primer (slika 16. 0 elektricnim grejacims posebno prilagodenim ZII . 1I plafonu.odvoj ene pumpc (4) i (5). mrde radiJat orskog i pa nel nog grejanja potpuno su razdvojene.34.34. ~. medlltim u ovakvom reilenjll postoji opasnost da usled eventllalnog kvara na sistemll regulaeije u pane le nepredvide no dospe grejna voda nedozvoljeno visoke te mpe rature. 16. dok sc za panclno grajanje grejna voda doblJ<l md anJcm II lrokrakom vc ntilu (6) vode iz toplotnog izvora i povratnc vodc iz paneia .) je jednostavniji i jeftiniji (ima manje lIgradc ne opreme).34.16.8. Cirkulaeiona pumpa (5) pokrece grejnu vodu iz toplo tnog izvora kroz radijatorsku mreiu i kroz primarni deo razmenjivaca toplote (8). posuda 2 5 3 6 Sf. PANELI SA ELEKTRICNIM GREJACIMA U prakticnoj ptimeni je jos jedna vrsta panelnog grejanja. kod koga se.) tako ndto prakticno ne moze da se dogodi .

p<l cc i Ic mpe r<ltura poda biti promenljiva .nn ne kim lc mpCralllrskim sc nzoro m. odnos nn malte ru.NJA 7. po principu lIkljuce no/iskljuccno.404 8 1'01101'01'.lnog rad a. Trcnutn(l s naga ()vih grt. To znilci cia cc se pri spll ijas njim te mpe ratllrama . koji sc danas mogu naei na lriislu vrlo Sll kV(llitetni i dugotrajni (mnogi proizvodaci dajll Z(I ove proizvodc vrc menski neograni ee nu garancijll . Elektricni grejac za pane/liD grejallje G lavnil osobina ovih clcktri cnih panda jc jednostavna u gradnja i niska uknpna ce na. 16. Medlltim. Recimo na kraj\l JDS i lO da ncposredno koriscenje e lektricne energije Zil grejanjl: prostorija putem clektro olpo rnih grejoca.. prcm<l potrcbama grcja nj (l.. Ovde ce biti pomenula dva taha uredaja: viseci zraeeci grejaci i paneli za topljenje snega.la bili zna tni. prikazan je jcdan t"kav c le ktricni grejac prip r. l'rnizvll(la ci ovih grcjaca obicno imaju 1I svo m programll greja Co. Sl.jaca podcSava St. visim od projcktn e. Os novna pak mana im je nc mogllcnost konlin\l a lnog regulisa nj il . Elcktri cni grcjaci za ponelno grejonjc. Nil slici 1(). cinjenic(l je dil svaki e leklricni grcj(lc nosi sa sobom pot e ncij(llnll mogucnost pregorevanja. vodt. pogo tovu ako se ele ktroprivreda zemljc bazira preteZno na tc rmoe le ktranama. razlicite snagc po jcdinici povrsine .9.wlje n za lI gradnju 1I panel. lako da sc mo gu formirali paneli sa razli ci tim toplotnim oplcrcccnjem.35. (I mnglo bi da dod e i do dopunskog naprcza nja u bc to nu. POSEBNI PANELI Postoje grejni uredaji koji donckle odstupaju od klasicne definicije panela (grejna te la integrisana u gradevinske povrsine).35. odnosno lIkoliko se nc ko risti pe riod dnevne minimalne potrosnje . 16. sto bi tre bolo da bude znak izllzetnog kvalile ta).NO GREIANJE lIgrlldnj\l \I beto n.<: P1WJE"TO I ~ I NJE rOS1'RO}f. lIko liko bi skokovi temperature uslcd diskontinuilt. . predst avlja zlollpotrebu nacionalnih c nergc lskih resursa.1 CENTRA I . pilnclni grcjac ccsto isklju civali i ponllvno ukljllcivati. iZllzcv u slucajevima kada nc postoji tehno-eko no rnski prihvatljiva altcrnat iva. ali se ipak mogll svrstati u panele. knje sc moze desili i posle vise godina nes me t. a i jednnstavJ1 0 rukova njc: dovoljno je sarno okrcmlli prekidac i cvcntualnll podesiti lermos lat.

. r I~ ~ 1= .1. taKo da gubiei toplote kroz krov i gornje de love zidova nisu preterano ve liki. sportske dvorane i sl. c Pogled odozdo 3 B=170cm Presek 51..36 prikaz01no jc jedno rdenje viscccg zrilceceg grejllc.Ze zracenjem toplote na mesta gde se Ijudi kreeu (a uglavnomje rec 0 prostorijama u Kojima su osobe stalno u pokretu). Ugodnost se posti.9. dok je te mpe ratura vazduha relativno niska: od 15 do 18 °C. Grejaci se obicno postavljaju ispoel samog plafona. ~ c .NO GRFJANJ£ ·/0:. kao sto su fabrickc hale. a te mpe ratura grejne vode je 90nO °e. a bocnc oborene straniee (4) sputavaju intcnzivniju konvckciju sa do njc stra ne. ? .16. Li me ni pillst (1) t e~n() je poveza n sa grejnim ccvima (2) zava rivanjc m iii nck im dntgim odgovnriljuCim nacino m i precls tnvlj il z racece grej no tela. Prikazjedllog viscceg zraceceg grcjaCil G rejaci se obicno rade u vise metara dugackim trakamn.36. Zahva :jujuCi pozna tom efektu panelnog grejanja. 16. Primenjuju se za grejanje ve likih i visokoih prostorija. koje odajc toplo tu nanize.0 lacija (3) sprccava osc tnije odavanje toplote nilviiic. temperatura vazduha po visini prilicno je ujeelnaeena . 17. ViseCi zraceCi grejaCi Na slid 16. odnosno onih objekata kod kojih zbog velike unutrasnje visine dolazi do osetne n1zlike u tempe raturi vazduha po visini.] u izglcd u nelozdo i u preseku .f 6 PANfof . pa i vise. .

a ma.. prikazan je braktcristiea n ra spo rcd viseCih zraeecih grejaca u jed noj proizvod noj h. jesu fudbalski tereni na velikim sports- . odnos no izrazi 00 16. pre !'. Za proracun ovi h grcjaUI mozc sc koristiti metoo prikaz:ln u poglavlju 16.30 do l6..l"porecl visef:ih zrai::ei:ih g.5.1LNO GREfANJE u sva ko m ~ llI cajll manji ncgo k. takoreCi tre nutnog uklanjanja snega. cak i u kracem vreme nskom inte rvalu. -.ejaca II I proizvod/l oj "ali 16.' I S l. PaneIi za topJjcnjc snega Pre vise dcce nija pos ta la je popularna jedna insta lacija .. koji je danas dosta popularan.9./06 R. Energetska kriza.lli. 6:: tc mp cralllrc vazo uh a sa go rnjc i donje ~lra n e biti medu sobo mjed nakc.ld a bi sc isli prosto r grl"iao radijatorima iii vazd usni m grcJa n. do!... izazvalo pomeranje i otkazivanje brojnih letova.lli Cl. los jed an primer primene panela za topljenje snega.:. a prevoznicima nanelo finasiske gllbitke (uostalom mehanicko lIklanjanje snega sa iste povrsine takode zahteva znatan utrosak cnergije. zatim u prilaze privatnim gara'l. cije bi zatvaranje zbog sneznih padavina.2. a ima i svoju realnu finasijsku racunicu.37. I i I I 1 :I I' I __ -=-=:. 1 8 odnosicc se na m3te rij al lime nog plas ta . Izvanred na mogucnost jednos tavnog i brLog.. ali i parkiralis ta. Na slici 16.17. recimo poletnosletmt staza ne kog frekve ntnog aerodroma.. Ra.cija jl: uloga da sa slobodnih povrSina topi napadali sneg. nave la je mnoge da ove instalacijc lIgnldlljll. godine potresla svet. PROJEKroVANJE 1'()SrROJF. sto bi pogodilo veliki broj putnika.VJA ZA CJ::NTR. ali mt'd ifikovani na oogovarajuci nacin.le m. dovela je do saznanja da ovakav nacin uklanjanja sncgu prcdstavlja rasipnistvo. I .' umcs to koeficijenta kc figuri s. pa ca k i u trotoare ispred izloga prodavnica i robnih kuca.37. Tako c. = 1u . Takav objekat je. pa sc paneli za topljcnje snega danas uglavnom koriste tamo gde za to postoje ekonom~ko-finansiski razlozi. TodorrJI. lI mcs to prccnik a cevi d pojav icc se dc bljina limenog p las ta.if. kocficijent provodljivosti .kopija podnih panela za grejanje prosto rija . ti.. koja jc 1973.vcga u frekve ntne saobracajnice i sletnopo lc tne staze vclikih aerodroma. J 6. posto se na ovak'vim objektima u tu svrhu po pravilu koristi brojna i mocna mehanizacija ).

. a kako je sneg do bar loplotni izolator.\'ck kroz jedan panel za /op(jcl!ic . Kapacitet pane la uglavnom m. Ukoliko panel slartuje tek kada sneg pocne ua pada. tj. zasvoclena vee oformljenim sndnim pokrivaee m. za vreme snez ne padavin\: . toplotu kojn se sa gornje strane mesavinc snega i vod e odaje okolnom vazdllhll i lo plotu isparavanja onog dela vouenog rilma koji ispari u tokll procesa toplj\:nja snega. Neposredno iznad povrsine panela Cormirace se supljina ispunjena zagrejanim vazduhom pome. tak a da se spreci rormi ranje sncZnog pokrivaca. Slika l6. docice u prvom Irenutku do [ormiranja sneZnog . ako sneg pocne cia pada na hladnu povrsinu panela. I'AN"LNO G /?F J A NfH -10 7 kim stadi o nima .38. Sta ce se dalje cleSavati: da Ii ce se sneZni svoclovi obrusavati pa ponovn 0 c. 2 t S= 5cm 3 4 b= 75cm L 5 St.:ee biti dovoljan cia brzo otopi nastali sneZni pokrivac. daje presc k kroz jeuan tipiea n pa ne l za lo pljcnjc snega postavljcn u javnu saob ra~aj ni cl l. smisla samo ako je temperatursko poIje u p"nelu staeionarno. Konslmkeija panela za lopljc nje sncga j\: ko pija pudnog panela pos lavlje nog na tlu . pored oS lalog. (i rcjne eevi (1 ) ugradc nc 5U u slnj mrs.avanj\: sportskih prircdbi praklicno po svako m vrcm\: nu .m ega G lavni zadatak panela za lopljcnj\: snega je da obezbeui pre laza k sn6nih pahuljica 1I teeno stanje u sklauu sa inlc nzil c to m sndn\: paclavine .38. po red loplol e loplje nja napadalog sncga. "ko je u trenutku kacla je sneg poceo da pad a panel vee bio zagrejan. jos: to plotu pOl rebnu cia sc sneg za grejc do tacke lo plje nja . medutim. Tn z naci cia sc za vr\:me sndne padavine na povrsini panela rarmira mc!iavina voue i s ncZ nih pahllijica lemperalure 0 U 10m rcZimli .~anjm sa voclenom parom.Ij.lVog betona (3). tj.vladaju 1I na se m podneblju. 16. Pri lome Ire ba raellnati sa relativno vi sokom vrednos~lI koericijenta prelaza toplo te a sa povrsim: panela na mesa vinu vode i snega. docicc clo stvaranja (zv. koj i. pri melcoroloskim lIslovima koji. Sa donje s lrane nala zi se sloj sljllnka iii lomlj e nog kamena (4). Pomcnimo ovcl\: ua bi. pokrivaea. I'rc. a tll leli vee pom\:nllti finansijski e rekal.toplo tna energija prcdata na gllrnjoj povrsini panela mora da nadoknadi 1I principll. tunelskog efekla. srednja I\:mperalura povr~ ine panda iznosila 2 do 3 n c:. Kori~~cnj\: panela za top lje nje sncga na llvakvim objc klima o mogu cava odrl. Gornji konce pt proracuna imaee.16. iznad koga se nalaz i he to nska ko ns trukeija ko lovoza. predstavlja i ne kll to plo tnll izolacijll prema tlu (5) .

sa maksimainim desetogodisnjim 2 intenzitetom od 4 kglm h. itd . moze da dod e do razvedrClva nja i time do povcca nj a zraeenja povrsine . Medutim. Najvainiji me teoroloski podaei za dime nzionisa nje panela za toplje nje snega Sll: te mpe rature vazdllha pri kojima dolaz i do sneZnih pad. pri lome temperalufil v<lzduhCl moze izne nCld Cl znat no da o padne. Tako postoji mClksimalni desetogodisnji intenzite t. Tada se na povrsini nalazi film vode. (povrsina pane lil je suva. vetar moze da se pojaca (cime se povcca va koeficije nt prelaza to plote). da bi se saviada ia poce tna top lo tn a ine reija . treba da pokrije i gubitke toplote pre ma tlu.ga u tom sillcajll nije odgovo ri o zada tku da od rede na kolovozna povrsin a bude U SVilkom tre nutkll bez snd nog po kriva ca . I\ko se panel prcthod no uzgreva pre pocetka pad avina . zadriavaju Ci sneg na koIovozu . Iz tog raz loga obit no sc panel plls ti u pogo n i pre poeetk a p ada nj il snega. iIi Ce se posle izvesnog vre mena s ne g ipak otopiti. . zavisi od mnogo [aktora .. zatim maksimalni inle nzitet koji se pojavljllje jednom II 50 godina. s to je isto tako nepoze ljno kao i forminmje sneZnog pokrivaea. Najzad llkupni ka paeit e l pa neia. na osnovll me teoroloske prognoze. jcr uk o liko panel nije u stanjll da pokrije toplolne gllbitke u ova!:voj sitllaciji moze doci do formiranja leda . u zavisnosti od znacaja povrsine kojll tre ba stititi. llslovi na njegovoj povrsini Sll drukciji ncgo u (azi akt ivnog toplje nja snega. te mpera tura vazduha je najceSce razli ci ta od O°C. a koefieije nt pre laza to plote je znatno manji) pa je i odavCl nje to plote drukcije. R eeimo radi informacije da sm::g 1I Beogradu n<ljcesce pada pri temperaturama od -2 °C do +2 °C. koju od ponud e nih vrednosti treba uzet i.-IDS B.lVina i int e nzite t padanja snegao O vaj drugi pod ata k sc obicno u meteoroloskoj sluZbi vodi u zavisnosti od duzi nc posmatranog pe rioda. Korisnik instalaeijc j projekta nt Ce se o prede liti. {(ontrolni proracun pa nela mora se urClditi i za ovakav slucaj.:<1 topljenje s nt. a to je lre nut ak kada pad avine pres lanu . neosporno je da pane l J. uglavnom manje od nomin Cl lnog kapae it ela pa nela. NajzCld postoji i treCi sillcaj za koji p ane l mo ra biti pripravljen.Todomvir PRO} EKTOV4 IV} £ POSTRO} EIV}A lA rENTR4 LNO GREJA IV} E [ormirati.

UVOD Parno grejanjc pripad a vrs li grej nih sis le ma kod klljih se kao nosilac 10 rio te kori sli vod e na pa ra. jc r se na tako vi~ o­ kim le mpe ratllrama n a povrsinama grejnih tcla javlja sago n. mogll bili sa do njim iIi go rnjim razvn dom pa re i sa nisko iIi viso ko po lnze nim vndovima za pov ra tak ko nckn1. o nda se pre korisce nj a pare za grejanje prilis. od o ko 100 "C. Slo bilno pogo rsava te rmicki ko mIor. Tro.skovi pos troje nja Sll niski . prime nc ovog nacina greja nja.1 za grcja nje krccII se od 0. Losiji SIl i higije nski IIslovi. keto na prime r kuhinja i vese rnica. s tim s to se nadp ritisak o d 0. V rednos li niskog p ritisk<lll prakti cnoj p rime ni 1I siste mim. Pri visokim te mpe ra lurama pre nos nog f1l1 icl a veci su i gubici to plo te .1 bar nac/priliska II s illcajevima kada su krajnja lIdalje nj a ecvne mrc:Ze c/ o 500 m.-1 i 0. Nadp ritisci od 0. Svakako najvaz nij e je teSko prilagod avanje grcjnog kapacil c la tre nlllnim pUlreba ma.5 bar smntra gornjo m gra ni co m niskog p ritiska. O brazova ni ko nd e nza l se vraca povrat nim-ko nd e nznim cevovodo m II ko lno. ne dos ta laka koji su slIzili du me n.a m rzava nja je r cevovod l! pre kidima rad a nije ispunjc n vodo m. Zbug toga do laz i do pregrevanja p ros to rija p ri visi m spo ljnim tc mpe ratllrama sto sc odraiava ill veCim troskovima pogo na .1 . razliklljll se greja nje paro m niskog i visokog pritiska . pri ct: mu sc os lobadil to plo ta isparava nja i pre nosi 1I pros to r koji se zagrcva . do najvise 0. Iz pam ag kOlla .1 bilL Siste mi pa mug greja nj a niskog pri liska. obzirom na te mperature kako pare lako i ko nd c nzala. P rednos ti parnog grejanja Sli u njcgovoj ma loj ine rciji i lls led toga II brzo m post iza njll odrede nih le mpe ra tura u greja no m pros torll . Vode na para se proizvodi II kOllovima niskng iii viso kog priliska .1. Zavis no od pritiska pa re.ata .vanje cest ica pras ine koje vazduh nosi u svojoj cirkulaciji po pros toriji slo je nd IIlicaja na sluzokozlI disajnih organa. a pa m o grcja nje visokog priliskn jc o no kod kngn vodc na pa ra ima nadpril is kc o d 2 do .. PARNO GREJANJE NISKOG PRITISKA 17.05 ba r ko d manjih grcjnih pos lroje nja. medutim pos toji nil. Kac/a je II p ilanjl! ovaj c/ rugi sillcaj.lk mora redllkova li . Kud njih ne ma o pas nost i od 1.17.1 bar se jav ljajll 1I silicajevima kad a se pa ro m snabdevajll pored grejnog s iste ma i drll gi po lrosaci. Ne povo ljna je i visoka te mpe ratu ra radij a to ra. U n jimn se para kondenzlljc. vode na pa ril kojn je na viik rn priliskll o d a lmns fe rskog struji kroz cevnvod dn grejnih te la.

Vazduh u dodim sa parop:! co bija pribliZno njenll temperatunJ.mosrcrom. kOlao je clelimicno ispunje n vodom lznad nivoa vode.je~) lJlrc7. Oeo ccvovoda kojim sc ostvarujc spoj sa spoljnom sl'edinoll1 naz ivil se vclrena cev. Kada su u pitanju horizontaJni delovi pam. -_ .wl llh mogao cia sc pot isne iz eevne mreZc i grcjnih tela. para pTOdire II razvodne vodove i grejna tela.ata koji sprecava prodor pilre 1I konc! c 'lznll mreZlI .4 /0 n . U projcktnim lIslovima u grejno telo treba da prodre ona koliCina p"r(' \::0. + ( ~ d nje.. U cevovodu za kond c nzil t vladil atmosCcrski. Kondenzal koji sc obrazuje u grejnim telima prirodnim padom otia: kroz kondt:nznu mrdu eij i su prccnici manji od razvodnog pamog dcla ecvovoda. sto jc po praviJu na prikljlll:nlli kOlld c nz t~oj mrez i prema kOllu.~oko ­ polozcna iii SUVil i niskopoloze na iii mokra. 17. proizvodi se para ciji pril isak rasle do pOI rebne vrednosti .0 Ii cina p<lrc koja se moze u nje mu konde nzovati. tako cia se izbegne da para dospe u kondenzni . au razvodnim vodovirna pritisak pa re koji je iznad almosferskog. U sluc. dolazi do probijanja kondenzata lIZ prasaL:. Naslaje nagomilavanje kondenzata i u momcntima kada se naL:upi u kolicini da svojom masom savlada o lpor pare.: mreZe. narocilo u poi:etnom periodu rada siste ma.nc mrde vew sa al. U zavisnosti od pritiska koji ima p<lri! Ilil ulazll 1I grcj no le lo.a ka kotlu. kilda su cevovod i hlilclni. Za lo prilisak p<lre isp red grcjnog tela treba da je podden tako da prod. zilosla la para se ko nd c nzuje.o nd clll.1()(/orrJl'i c I'IW JEkT0 1 ':'1NJE /'OS7ROJENJA Z-1 CEf>lTRr1L\'OGR£JAl'U E u ccvovocl u stll dircklno smil njujc e[ikasnost sistcma.Iju se vi.. Zbog toga se mora voditi raeuna 0 njcgovom oticanjll i oclvode njll kroz kondc nzni cevovod.. Kondenzat se sliva u jed nom pravcu i para koja irna znaIDo veeu brzinu ga zaustavlja. Para potiskujc vilzdu h prema gre nim telimil II Kojima zbog svoje manjc gustine. postrojc nje mor" da ima II delll :. Da hi v.1ju ve rlikalnih usponskih vodova ne moze se izbeCi da kondcnzat lea: suprotno SlrujanJu pare. II cevimil i grcj nim tdima nalazi se vazduh. S obzirom da gubil:i top lo le 1I prostoriji varirajll. U rdimu kada sc islJjlll:uje md kOlla i kada prest<lnc slrujilnje p<lre . pr<l kticno je nemoguCe u svaL:om lrenutku podcia\'ali ve nl il pa se Ilil izlilZlI iz grej nog telil stavlja odvajac kondenz. tiska pa kroz ve lrcnu cev' ulilZi vazduh koji ispunjava celo postrojcnjc. . s obzirom na rilzlikll u guslini p<lrc i vode. o ni se postavljaju pod nagibom od oko 5% 0 u pravcu slrujanja pare. je r se cevovod i grejna tela u svaL:om prekjdll grejanja praz ne pil ovlazc nc pllvrsine dolaze u dodir sa vazduhom... Vcrtikalc kondenzne mrek direktno vode u horizontalnu kondcnznll ccv kTOZ koju se kondcnzat sli. ali i pored toga jc JDS uvek tezi od p<lr~' i uvek je . IIvek kbdi izmld vilzdllsnog sloja nc mdajuCi se su njime. Prcma polozajll kondcnzne ffifde razluk-l. Zo na iltmcsrerskog priliska poeinje na izlaznom prikljll cku grejnih lcla i oblllw<lt a celu kondcnznu mrefu.f' . Puslanjcm urad kolla.2. PIUNCIP RADA P re ukljueenjil u pogo n. Kondenzill se obrazllje i II parnim vodovima. Tada u sislemu dolazi do IImanje nja pri .1 ce sc u nje mll koncl enzovilti.1 . Osim svega navedeoog nedoslalak su i povo ljni U SlllVi za koroziju.: tacno ona ~.. 1I njegil prodire veca iii manja kolicina pare sto je i u vezi sa Irc nulnom vel icinll I11 ()Ivora rcgul acio nog rilclijatorskog ventila.

1) . Pri sko kovitom vodenjll ho rizo ntalnog ko nd e nznog cevovoda do laz i do skllplj a nja ko mJ enzilla u tackama cevovoda u kaj ima se izvodi skok na visi nivo (tacka Ana slici 17. da nje m razvodu o U tom slubju ccvovod je ispod lava nicc sute re na il iznad ko lla. dmgi za ko nd eznll cev.horizolltailli razvodj b . U toku rada siste ma.de nznoj rnrdi bili po mere n na viiic.olll (a .cevi. ccvi su u blagom nagibu (oko 5%0) i kad a se rael i 0 veCi m duzinilma .cevi ( a . N IS KOG PI'JTlSKA 411 r-L--. a 1I cevi je voda . I Iorizo nlalm. :: b a a.2 Odvodellje kOlldellzata pomocll U ... pa se i nil tom mestu mo ra osigurali njegovo odvode nje .skok /lOrizolltalllog cevovoda) Iz horizo nt a lnog razvodnog cevovoda para prod ire u grcjnil te la kroz uspo nskc vodove.17. 2) . radi se i 0 Izv.vetrella ceVj A .vcrtikalej c . posto 1I parnom delu vlad a naci pritisak. 1 ).razvodlla puma mrezuj b .vertikaillc cevi za kOlldellzatj d .povratlli cevovod za kOlldellzat) -.J b I r I I I c Slika 17. . Nagibom se obezbedllje o tica nje ko nd e nza ta koji se moze pojaviti 1I odrede nim lIslovima pogo na.1 Sistem sa dOlijim razvodom i visoko polozellom kOlldellZl101II mrei. T o sc poslizc spajanje m sa kond e nznim cevovodom po moclI U .. a razlika OdgOVilra ve licini nildpritisk a pa re Pk (slika 17. izvod e se skokovilll (slika 17.. tako da ce pos lojati razli citi nivo i vode .>< . nivo vade ce 1I krahl pre ma ko n. Kod izvodenja ovog spoja jedan krak je veza n Zit parnu. Slika 17. . Kada je ovaj rilzvod poslavljen is pod grej nih lela. PARNO G RElAN1F.

it 1I toku rad a sa rno jedan nje n deo mokar.3 c). r T rI I I I rI I I c=--1-___ 1. Isti cevovod sluii i za ulazak vazduha u mreiu po pre kidu rada sistema. b .. preko vetrene cevi ciji je o tvor izdignllt za 20-30 em iznad horizontalne kondenzne eevi. odnosnu mokroj kondenZl'. Uko liko se deo horizontalnog kondenznog cevovoda spusta nil nili nivo. onda se radi u niskopo lozc noj.Ilivo vode u kolin za vreme pogona.".. Para pOliskuje vazdllh iz grejnih te la i cevovoda pa se poslavlja poseboa mreza za odvo d vazduha u atmosfcru (slika 17. .""""""".oj mreZi (stika] 7. 1I slucaju da jc horizontalna kondenznit mreza ugradcna pri podu iii cak is pod njvoa pod a.::: it d ""'.. na prime r zbog podvla0enja ispod vrMa. horizontallni kond e nzni ccvovod jc SHV.nivo kOlwenzala) . obezbedivanje odvoda vazduha pri pllnje nju kotla vodom. u kanalima. blizu kotla. Kod ovako poslavljc nog glavnog ko nd e nznog cevovoda ne ma potre be za specjalnim elementima za izdvajanje de la mreze pod pritiskom. I kod ovog razvoda.. Veza sa atmosfcrom je ostvarena u horizontalnuj kond cnznoj mrez i. po isklju ce nju sistema iz pogona. e . _. Todorovic PROJ J>KTOV/ INJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE llo rizo ntalni konu e nzn i cevovod je pod nagibom pre ma kotlu sa kojim jc u vezi pre ko vcrtikalnog priklj1l0ka 1I koji sc sliva kondenzat. vrs i sc spajanjem sa mreZom za vetrenje (slika 17. ___ I . c .3 d). po cemu je i dat o ime ovakvoj konfiguraeiji cevovoda.. .veza sPIlStenog dela kOlldellZlle mreze sa vauiusllom. . tako da para ne moze da prodre u kondenzni deo eevovoda (slika 17.3 b). k<Jko bi strujanje vazduha bilo osigurano. Pri ovakvllm ra zv..3 f).-i---e b ~ -- c .cevovod za vazduh.3 Scma sistellla sa lIisko po[ozcllom(suvom) kOlldenvlOtn mretom: ( a . ukoliko horizonlalna parna mreza ima skokove.. Medutim.3). ____I. " . u njenoj najniloj tacki se os igllrava odvod kondenzala spajanjem sa kondenznim cevovodom (slika 17..".. U njcmu je nivo kondenza lil uve k iznad nivl)a vode 1I kotlu. Stika 17. odnosno nadprilisak pare u kotlu.velrella cev. d . da kle iznad vodenog stuba koji odgovara nadpritisku kotla. jer u svim spojnim vertikalnim prikljuCcima nivo vode diklira visina vod e u kotlu ... za velicinu nadpritiska u kollu Pk.-412 n. Ona se nalazi iznad nivoa kondenzata II spojnim cevima...1dll .~ .

u svim os talim ve rlika la ma pa ra i konuL:nzat slrllje u istom smeru te je uma nje na mogucnost poremecaja toka pare odnos no slivanja kond enza ta (slika 17. pomocu U . """"""""""""".- ..4)..OIfl --.:. I t .. is pod tavaniee posled njeg spra ta iii pri pod ll tavana .3.- rI I I I I I ! I I I I I I I . pC! o tlld a i naz iv ovakvog razvo da . Odvod ko nd enzata bi sc u to m slucajll o moguCio na kraj evima horizonta lne mre:le. . tako da se sp re(:i ot ieanje ko nd e nz:lta kroz ve rtikalu sa grejnim telima. Ukoliko bi gn:jno te lo bilo iz bilo kojeg razloga ·~a tvore n o .1 Horizo nt a lna kond enz na mre:la je stalno ispunjena vodom..L I i o_~ -. 17.mokra kondcnzna mreza. ta ve rt ikala bi se punila ko nd e nza tom.:.. Kod najniZih grej nih tc lR ce lokup ni kond enza t iz razvodnog ver lika lnog ccvovoda mora n bi cia prode kroz radi ja tor.4 Sistem parnog grejtlllja lIiskog pritiska l·a . narocito u poce tkll zagrevanja kada su cevi hladne u radijaton: vis ih spra t(wa se sp recava ul az knnclenzil ta postavljanje m radijatorskog prikljucka 1I blagom uspo nll.'m s illcajll post avIje n sa lIspono m.L------~-----:1 -' I I __ I ". ZC!to jc bolje rese nje ako se izdvajanje ver likctla iz ho rizo nt al ne razvodne mrc zc izvede odozgo savijanjem cevi. . Sa izuzc tko m glavne razvodne . Slika 17.-- ..fIIyom kOlldellzltom IItrllZ.4) i pose bnom ve rtik a lom. SISTEM SA GORNJIM RAZVODOM Kod siste ma sa gornjim razvodom pare ho rizo ntalni razvod je iz nad najvis ih grejnih te la.. Pri ponovnom pusta nju pare javili bi se ne prijatni sumovi.. S obzirom da kroz vertikale o ti ce kondenzat sa st rujom pilre. PARNOGREIANJENISKOG PRITISKA -11. T T ---- ---.17. Oil bi se to sprecilo razvod ni radij atorsk i prikljuc<lk jc 1I (lv.cevi (s lika 17.:=.. Kroz glavnll ve rtikalnll cev dovodi se para i spusta kroz pojedine ve rtik a le prema grejnim te lima .

Ako se iz nekih razlogil usvoji viiii radni prilisak pare..veza vertikalc odozgo) 17.. Tako se . kond e nzni verlikalni vodovi sc splislajll do nisko polo7.c PRO} E1CIOV·1 N} Ii POS7RO} EN}A 7. za visinll slllba vade koji odgovara niltlpriliskll pare.. .:ana Serna go rnjcg razvoda ali sa nisko polozenom . vee prelhodno 1I skllpljac D kondenzala u vidu rezervoara (slika 17. Slicnn kilo kod donjeg razvodil.T ..4.4 CENn~>1 LNO G RElA N} /~. grejna tela mogll bili u zoni pritiska pa Ce bili ispunjcni vodom (u praksi se koristi naziv "polopljeni"). POVRATAK KONDENZATA U KOTAO Najpollzdanija rdc nja za vracanjc kondc:. I 1I ovum sillcajll se vrsi odvod njavanje horizonla lne pa rne mrdc spajanje m krilja horizonlalnog razvounog ccvovoda sa kond enz nim. c I I I I --v-f=" b t: I I _~-..6).vetrel/a rev../ 8. kondenzat ce se slivati direktno 1I kOllove bez ikakvog posrcdnika..- '1 I~ I 1 1 t1 ! : I I I I 0 1=--- ~I I I I Slika 17_5 SCilla pamog grejallja sa gomjilll razvodom i lIisko p%zellom kOlldellZllolll mrezom: (a . U sillcajevima kada SII grejna tela postavljena dovoljno visoko lako da se ne nalaze II zoni pritiska kotla. To se dogada kada kOllovi rade sa niZim pritiseimil (O.5 je prika-. Zil dovod i izl'lz vazdllh'l iz poslrojenja prcdvid e na jc velrena ccv sa otvorom za vezu sa ill mosferom.l0.zata II kotao Sll ona u kojima kond e nzal olice prirodnim padom. Ovakvi slucajevi se resavajll na taj nacin sio se kondenzat ne vodi direklno u kOIlove.c ne horizo nl a lnc mrele ....2 bar) a grejna lela SlI visoko iznad nivoa vode 1I kotlovima. pa neee dobijali pam. b . c . Nil slici J 7. Sliviinje kondcnzala II pojedinc vcrlikale se izbegava prikljuckom vertikalc iz gornjcg dela razvodnih cevi II vidll luka./ /.....mokrom kondcnznom mrcZom.TOf/orrJl'... pri Ccmll je nivo kondenzala u njima iz nad vis ine vod e II kollll.} .otvor...

Ukljucivanje pumpe je po pravilu aUlomatsko po moeu ko ntakta sa plovko m koji se llsposlavlja eim nivo vode u glavnom sa birniku ko nd cnza la doslignc odrede ni nivo. pa ee nivo vod e u ko ndenznoj cevi bili skoro isli I Prema lekslu prcdavanja Milorada Uroseviea. PA l va GREJANJ£ NlSKOG PRlTlSKA -1 15 dobija kond cnz na mrda koja nijc 1I dirck lnoj vcz i sa kollom pa neci bil i " po lopljena" i grcj na Icla mogu bili na isloj visini kao i kol lovi.6 Vracallje kOlldellzala /I kolao pO.a nije u vezi sa a lmosferom pa nema razlike priliska.\'rcdslvom rezervoam Povra lak ko nd enza la iz rezc rvoa ra u kOllovc vrs i sc pomocu pllmpe. Stika 17. se uSlavljaci pare a jos ccSCc ccvnc pet lje (slika 17.7). koji predavao predmci G rejanje i provelravanjc od 1962-1979 godine. i to najeesce ne dircklno. profesors masinskog fakultet a. pa i nize od njcga. Pe tlj a elc luje kao vodeni zatvarac.17. i nc propusla vazduh. ----. Oa bi se omogueio izlaz vazeluha na ko nd c nznoj ecvi se poslavlja automalski ventil za ispuslanje vazduha koji propusta vazduh a zatvara se pri nailasku pare . vee i u kondenz nom vodu i u pa rnom vlada a lmosferski prilisak. razme njivaei toplo te. grejaci za vazduh ild . O vako vrabnjc kond cnza la je bolje rc sc nje od dircklnog prcbacivanja kondcnzata iz prvog rezervoara jc r jc punjc njc kolla ravnomcrnijc pa su oscilacije nivoa vode u kotlu male l . vee prvo u jedan visoko polozc ni rezcrvoar S. Naravno da laj meclll-rezervoar mom bili loliko iznad nivoa vode u kotlu da raspolozivi hidros lalicki prilisak budc dovoljan da savlada nadprilisak II kOl lu i olpo rc u vcznom ccvovodu . Ukoliko se aparali koji korisle paru na laze blizu kotlova mogu se poveza ti dire klno sa ko llom i radiee bez smelnji iako su u zon i pritiska. U 10m slucaju kond e nzna mrez.). . oda kle kond enza l prirlldnim padom o lice II kOllove. Za povralak kond e nzala iz veCih pOlrosaca pare (bojlcri za pripre mu lo ple po trosne vode. ko rist e.

05 .2 . UPUTSTVA I PRIMERI PRORACUNA Pritisak pare 1I postroje njima za grejanje parom nisk og pritiska krece sc u granicarna od 0. .-------1- ----. SUku 17. r --.8 Direkllla veza polro..05 do 0.2 bar . Todom"ic I'UOJ EKIO I :'INJ E POSTROJ ENJA Z·1 C ENTRA Lt.0. '-- ..1 .8).Q G R£JA NJE ka o i u kotlu .0. -.1 bar -100 -200 m 0.·116 I]. u zavisnosti od duzine najduzeg parno.5 ba r nadpritiska.faca pare i kotfa 17.'"""""""""""""""" L. Po iskustve nim podacima pre po. 1I zavisnosti od duiine vodova od kotla do. najudil Ijc nijcg grejnog tela.0...g voda : ..f------- '-- --. Mil ia raz lika POlil:c od pada priliskil koji posloji u rilzvodu pare (s lika 17. ".-- a..do 100 m 0..7 a. 1-----::: x- l!. Stika J 7.200 -300 m 0. .ruclIju se sledeci pritisci pare nil izlazll iz ko tla.5.3 bar .

potreban pritisak ispred venlila grejnog tela .1).jcdinii':ni pad pritiska R = O.1'2) I Naknadni proraeun treba cia da slvami potre ban napor. Proracun parne cevne mreze Ako jc poznal pritisak pare na izlazu iz kOlla.1I). lako i kod pamog grejanja.67(Pl .002 m/m.02 bar.5. U prelhodnom proracunu uzima se ela sc 67% oel raspolozivog napora lrosi na lrenje II pravim elelovima revile mreic.1. veee su brzine strujanja pare. Poslrojenja parnog grejanja izvoele se sa gomjim i donjim razvoelom. Horizonlalna pama mreia polaie se sa nagibom koji ne sme d a je milnji od 0.:cim vrednostima za R. Koeficijl. odnosno 0.ra<.duZina pamih vodova { (m) . koel parnog grejanja napor se trosi zakljucno sa grejnim lelllm. prorai':lIn cevne mrdc se ne razliku.:nti mes nih olpora ocIreduju se islo kao i kod vodenog grejanja. raspolozivi napor sc lrosi za Ire nic u pravim delovima ccvi i za savladivanje mesnih olpora. Prema tome. povratak kond enzala priroelnim pule m moze bili kroz visoko poloze nu (suvu) iii nisko polozenll (mokru) kondenznu mreill.005 m/m 17. kao raspoloziv napor za dimenzionisilnje cevne mreie od kotJa do venlila grejnih lela prcoslaje: H = P . Prilikom proraclIna treba voditi raeuna da 1I lIsponskim voelovima u Kojima para i kondenzat imaju suprotan tok.plozivi prilisak PI . Dok je kod vodenog grejanja 'napor bio polreban za strujanje vode kroz razvoelnu i povralnu mrezu.2000 (Pa) Kao i kod vodenog. lz istog razloga nemacke norme daju granicne precnike za pojedine kolicinc toplote koju nosi para (tabcla 17. a sovjetske norme maksimalne brzine strujanja pare (tabela 17.P2) . maksimalill1 nagib iznosi 0.67(p 1 . vrednosl za R ne treba da prede 100 Palm.ie oel proracuna prikazanih za vodcno grejanje. Povralak konele nzala u kOla o 051varuje se silom tde iii pomoeu pumpe. KocI cevi koje imiljll nagib slIprotan loku konelenzata .pritisak kotla . . Koel oba sislema razvoda. Pri vl. moze dolazili do sumova 1I postrojenju i hidralllicnih lldara. PAlmo GREJANJE NISKOG PRn'ISK~ -117 Da bi para prosla hoz ventil grejnog tela i usia u samo te lo.17. a s obzirom na suprotan smer olieanja kondenzata.1'2 .za trenje 1I ravnim delovima mreie O. potreba n je napor ad oko 2000 Pa. pa se na osnovu loga odredllje jeelinii':ni pael prilisak R za kolo najnepovoljnijeg (najlldaIjenijeg) grejnog lela: .

3.koris· cc ni pritisa k.fI8 B. 17.5. Todoro . 17..l osmcrnll ok 14 II! 0k suprolan 1 10 12 14 I" 1'/~ " 22 23 25 I '. Pri lome treba voditi racuna cia jt: izracunato R ustvari srednja vrednos t jed inicnog pada pritiska i d a treba precni kc odrcci ivati u glavnim deonicama (onim koje su bliZe kotlu) prema veeoj vrednos ti N.5 mm 27900 38840 1110. Za pro racun vodovll za SVll dru g" grcjna te la sad a ..S ..[ i l7.NO GRFJANJE Tabc la 17.ll . 3721600 - Tabela L 7.'! " 50mm vcCi od 50 mm 30 30 15 17 20 20 U nak nildn om proracunu . 279 1200 ... jer tek treba odrediti pritisa k pare II k(ll lu . 200000 275630 IBO 1575900 . koeficije nti mcs nor o tpOr<l odred ujll se tak ode prc ma tabcli VI 1I dodatkll.' PROJEkTOVrlNJE I'OSTROJCNlrI 2. pa Sl' visak priliska prigusuje prethodnim doterivanjem o rga na za reglllisanje.I Prccnici cevi za parnc vodove Prcrnik CC\'j Il nrizonl nlni vodnvi Vc rti kJ lni vodovi 1I 7.Il Maksimalnc brlinc pare Prcl"nik ("cri ~'2" ~/I " \I zllvisnosli od prccnika ccvi MHksimallUt IJrliOlt .2. cev na mrda sc dime nzionis e. Z" taka dimenzionisanu cevnll mrcZu iz racllna se potrcban napor na osnovu kog<l sc usvaja prilisak u kotlu.! 1011 0 13950 70 21510 29070 82.avis nos li od kolicinc toplole (W).ie poznat pritisak ko tla pi! proracun bazira na jedini cno m padu priliska.1I!. koji se na laze blizu kOlla.5 nun 56990 78730 11 3 88 IloriZOIl13lni vodovi Vcrtikaln i vodovi 603600 825730 102340 140720 137 76S740 1052500 129100 177930 150 978 100 . l'l i ' 31400 43500 39.5. (" II I " Prccnik ccvi Horizontalni vodovi Vcrlibill i vodovi Prccnik rl!vi 1/2" 2320 3250 57 75000 103390 (25 3W 5230 7320 (. pos to sc precnici cevi nc mogu smanjivati ispod od rcdene g ranice.-1CENTR·1 l. prelazi se na t'drcdivanjc pre thodnih prccnika pomoeu labelc VII. Proracun precnika cevi Postll se pre thodnim proracunom dobije jedinicni p ad pritiska R. . prorilclIn vodova najne povoljnijcg grej nog tcl a se nes to razlikllje.. Nairne. Ako lreba izvr~i li proraclIn ccvnc mrczc za pos trojc nje za kojc nije zadat pritis<lk pare. 2384 10 326800 204 338430 465200 235 46 1710 63 150(J 2SI) 2198 100 .5 5 1. preostajace neis.ore ( m/s) j. vee se njihov precnik usvaja na osnovu paciataka iz tabele 17. k'iko nedostaje podata k (1 ras po lozivo m pritisk u. Kod parnih vodovCl grejnih telil. koji se tak odc ne nlzlikuje od proracunil vodenog g lT janja. vod eci ra clln a 0 podaci ma iz tabe la 17. Dimenzionisanje kondenznih vodova Cevi kroz koje se odvodi kond enza t ne proracunavaju se.

060 738.950 1.520 32"<.750 1.250 2.750 1. U isto m po lju nalaz i se podatak za brl.505 494.1 bar. (W) 4650 6980 32.070.453.111 Prccnici kondcnznih vodova kod parnog grcjanja Prei'nik d (mm) Visoko poloieni vodovi Verlikalni Horizonta ln i 13 20 25 32 40 50 (57) 60 70 (76) 80 (8S) 90 100 Nisko Iloloieni vodoyi Horizonlalni iii verlikal ni 1 :s 50 m 50-100 m I> 100 m Kotieina 101110le odDlela od pare Z8 obrozo.500 872.345 366.inu strujanja pare v = 12 mls.pre ma ma njim R.700 2.335 29.79 1. kako bi sc izclvojila para iz kond enzil la.500 872.5.930 9.300 3 14. u kolo ni za precnike 3/4 traii se polje sa kolicinom toplote 6490 W.6 16.550 697.250 1.375 93.750 133.302.000 1.050 3.'anje kondenza t.300 3.453.750 1.17.045 755 .850 72 1.1 04.610 1. Proracun cevne mrdc postrojcnja kod koga nijc poznat pritisak pa re u ko tlu .081. 125 290. takod c u tabeli VI.045 372.720 250. . Pritisak pare je 10000 Pa. ba zira na iskustve nim poclacima i prikazan je u prime ru broj 1.800 697. 160 366.1 bar.046.010 98.526 IXO.300 17.744.453. Prema tabe li VII. a zbir koefidjcnata mesni h otpora iznosi 3. 15 1. 7.400 1. Na dijagramu za gubitak pritiska Z. Na lazi se kosa prava koja oznacava brzinu strujanja od 12 mls.250 1.300 1. 60 79.950 51 1.075 81.4 10 25.750 2.221.093.326.500 2.744. a vrednosti za Z dal e Slt u zavisnos ti od pritiskll i brzine slrujanja pare. Kod go rnjeg razvoda moze sc predvideli ci a se vertikalni voclovi izclvajaju iz horizo nl a lnc cevi odozgo.850 145.453. To je put dll se dobije eko nimicna i ujednare na cevna rnreza.950 1.151.445 52.560 872. s= Primer 1 Ocl recliti po treba n napo r za strujanje pa re kroz cev precnika 3/4. Na orclinati se clobija vreclnost Z = 47 Pa.275 1.040 46.500 2.500 1.570. U krajnje le voj iii clesnoj kolonr dobija se podatak za jedinicni pad pritiska R = 80 Palm. Uz kolicine toplote dllla jc za svaki precnik i brlina strujanjil pllre.590 48. kolicina loplote kojlt nosi para jc Q = 6490 W. Duiina cevi je 20 m.855 203.150 581.046. apsolutni pritisak je 1.080 116.918. U tabe li VII dat jc precnik cevi i jcd inicni pad pritiska u zavisnosti od koli cine top lo te koju nosi para .550 494.1 bar.345 546.bog loga se na kra jlt horizo nl alne mreic mo ra preclvicle ti oclvodenje ko nd enza ta.200 Koe ficijcnti mes nih o lpOra odreduju sc prc ma tllbcli vr.279.265 436.605 .300 2.275 581.950 250.745 120.550 4.700 1.f19 dok za os ta li deo mrde . PARNO GRElANJE N ISKOG PRlTISlV1 . II Zil koeficijenl mesnog o tp o ra l.560 20.279.700 1. Za pritisak pa re od 10000 Pa odnosno 0. Tabcla 17. na apscisi se nalazi me rodavita vertikala za zasicenu paru ciji je pritisak 1.800 1.750 988.046.

ako se postrojenje zagreva parom niskog pritiska.7 0.5 Pa Primer 2 Odrediti pritisak pare u koOu i dimenzionisali cevnu rnrezu strujnih kola grejnih tela x i y.=O..78 -Iuk .8 1.zasun !U 2.5 =1764.8 wplw=1 deonica 7 -T raeva.3 .koleno 1. odvajanje suprolan smer w"lw=O.Odvajanjc prolaz wplw=O.izvijeni komad 0.0 Q.una!usno odvajanje. odvajanje suprolan smer WuIW=O.0 .0 deonica 5 .l 3.2 kolena .5 WJW = 0. odvajanje.76 ..Todorovic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRA LNO GREIANJE je Z = 47 Pa.5 Pa Ukupan napor za zadatu deonicu treba da iznosi: H = 20 x 80 + 164.2 0.8 o 0.1 1.5 1.420 Po~to B.0 deonica 2 -T raeva. slvarni napor za savladivanje mesnih otpora iznosi: Z = 47 x 3. proia? 0.T raeva.5 = 164.8 LQ 2. za koeficijenl mesnog otpora 1.64 deonica 6 .T raeva.8 deollica 3 . odvajanjc prolaz wolw = I deonica 4 .9 dconic.unakrsno odvajanje. prolaz dold= 1 wpl. prolazdold=O. Horizontalna i vertkaIna cevna rnreza dale su na crtezu sa svim pOlrebnim podacirna.. suprolan smer odvajanje Wo/W=O.dva luka deonica 15 -T caeva.16 .5 3. Postrojenje je izvedeno sa donjim razvodom i suvom kondenznom mrezom Prcglcd mesnih otpora: deonica I . Duiine deonica upisane su u formular za proracun cevne rnreze.4 0.kOlao (sarno izl az) .T raeva.

0 Q. suprolan smer odvajanje worw -2 luka 0. 01 g0 T I I I j r-..3 3500 T o T 3500 X 2300 Y 1 I .17.75 1 WulW = 0. . PARNO GREfANJE NISKOG PRIT ISKA 421 1. zaSlI lI deonica 17 ..3 l.(#0 2900 01 ~0 T I rl T -(#- 2900 - 1150 ®~ T I I@ I I I T 1150 I -<#-+ I 0L ------- 18600 --~ ~- 11500 --."".6 .6 =I 1.TraM.-.. prolaz d. i -. .. I SlikiJ 17_9 Sema uspoIIskih vodova .-. prolaz duld = 1 W".75 deonica 19 .unakrsno odvajanje. ! I .td = 0.T 2900 2300 1T I ®2300 I r>. 2300 ~T .2 deonica 18 unakrsno odvajanje.J 1.Q 2.85 0.q0 0 -~ ~~ 1'<1' --Q0 0 2900'.W =0.kolcllo .

--I I <0 0 r I I I I I 18600 1.raspoloiivi prit isak · prethodno utroscni pritisak u deon ici I · preostaje Z. TodOf"CJI'ic PROJEKTOVrtNJE POSTROJENJA ZIt CENTRALNO GREJANJE o r 1 o --.1 dcoollicc 15-19 · za trenjc u ravnim del ovima · dui ina deonica 15· 19 .05 bar.:x.67 x 2194= 1470 Pa {=2 1 m R = 1470:2 1 = 70 Palm Kondenzna mreia Broj deonicc KoliCina topl ote oduzeta od pare 3500 7000 12800 18600 35000 52000 81000 2300 4600 9200 11500 29000 prcenik eevi (m) 13 13 20 8 9 10 1I 12 13 14 20 21 22 23 24 25 32 32 13 13 20 20 20 25 . \!V SHim 17.::_ .10 Horizolltailla cevlla mreia Na osnovu proracuna vodova najnepovoljnijeg grejnog tela x. Prethodni proraclIn vodova grejnog tela Y: .jedinieni pad pritisb 5000·2000=3000 Pa 806 Pa 2194 Po 0.. usvaJa se pritisak pare u kotlu 1.-122 8.

0 1.8 0 Z (Pa) d w (mJ. 3 .5 1.D (p. ._ • 811)00 2 52000 35000 S 12800 7000 3500 .IZPlANA MAm Top!. .8 6 7 1 30 ". 2000 4651 Parr"\l vodovi grelnog lela Y AaspoloIM napor UlfO~no 2000 350 u deonicl 1 " " " 11 29000 7~ 1 1/4 100 70 SO 700 '20 1.h) ~. 56 I1S 0 10 3 11/2 1 1/ 4 1 1/4 " " " 9 9 7 SO 350 . ~ •••nl protok protok f'i) (kg/h) ~: I(m) d Preth. 20 14 "" sooo + 803 " - 2651 p. 5.S 1. .5 3. Parnl vodovlgrejnog tela X • I 22.3 182 94 .' " '" 0. 3000 p.0 7.0 7.6 2. p.S • h ) " q . S 3. 1 2. 10S 26 ~ I·R+ LZ - .90 70 3.6 0.) I A (Palm) m I· A (Pa) (mm) k ~~ 0 Z (Pa) p I· A (n. p.) Z (p .S 1.0 10.2 0.0 57 SO 70 350 .0 1 " ".~~~ - . . 1/2 1 12 9 9 115 "8 60 9 " 60 56 " ~ I'R+~Z- "" + 812 2575 p. . Napor ZI grejno lelo .0 3.0 " '50 77 22 26 0. pnK:nik cavi d NAKNADNI PAORA¢UN SA PAETHOONIM PAE¢NIKOM SA PAOMENJENIM PAE¢NIKOM CEVl RAZUKA (mm) w (mJs) A (palm) I ·A (Pa) ~~ I 3.) • b . 11 SOD 9200 4600 2300 6.

Efikasnost pojeuinaenih korl ava koji su uvek re:lalivno malih kapaciteta jt: uvek manja od onih vcCih snaga.1. A to povlaci izdvajanje pros lora za lage rovanjc goriva. sa zajedniekim izvorolll toplOle i njenilll razvodjenjcm uo svakog potrosaca. koriscenje: so psl vc nog dimnjaka i izdvojeni prostor za sljaku aka je kotao na cvrsto gorivo. kako zbog dima i ostlih produkata sagarcvanja. Uvod Pojedinacno zagrcvanje: ohjckata sa sopstvcnim centralnim grcjanjcm paurazumcva da svaka zgrada illla samosta lni izvor lOplolC. Sistem daljinskog grejanja so:: sastoji od toplotnog izvora. DALJINSKO GREJANJE 18. eevovoda za razvod toplotnc cnegijc. uglja ounosno ulja za lozenje iIi Illazula. veeu sigllrnosti u radu i laksc i strueuno odriavanje. tako i uslccl dnpremanja goriva i kasnijeg oclvozenja sljake ako se koristi uga lj. Prema lome. u okviru daljinskih sistcma grejanja.18. pojcdi nacn<1 grejna postrojcllja sa svojilll kotlolll i dimnjakom. toplotnih preuajnih staniea (tzv.6eogradskih elcktrana" 425 . pa je svc to uovclo do snabdevanja toplotnom cncrgijom naselja. moguenosti preciseavanja otpadnih gasova prc napllstanja dimnjaka i doprcmanju goriva na jedno mesto koje jc obieno udaljeno od zgrada u naselju. U nasdjillla sa vcCim brnjem objekala.1. ku cnc podstaniee) i grejnog postrojenja sa svojim eevovouom i grejnim telima u samoj zgradi. prednoS li daljinskog sistema grcjanja su u veeem stcpenu korisnosti u proizvodnji toplote na jednolll zajcdnickom mcst ll. manjim zagadenjima iIi bar zagadcnjima koja sc mogu znatno smanjiti povoljnom lokaeijom kotlarniec. centralizov<lno. Medutim. Autor poglavlja Daljinsko grcjanjc jc diplomirani masinski mzc njer Petar Vasiljevic iz .. ve liki su izvori zagade nj a okolnje:g spoljnjeg prostora. u moguenosti koriscenja jeftinijeg goriva. invcstieiona ulaganja su velika. a sve to uz manju opasnost od pOZara. boljoj kontroli sagorcvanja. reolla i gradova u cclini.

uglavn o m zbog grcja nj a i pripre me tople po tros nc vode. o nd a je rcc 0 to pla na ma (TO). Ako se vrii i same proi zvoJnj a toplo tn e e ne rgij c. radijato ra iii bojle ra za to plu vodu . ugalj .:nos loplo te. bez obzira da Ii sa vodo m iii pa rom kao primarnim fluidim a za pn. mazut. o nda sc radi 0 tcrm oelektranam3 (TE-TO).lop lani. iii parn a da ljinska gn:ja nj a. Us led razlicitih klim a tskih fa ktora . Cevna nUcZa toplovoda kojo m se pre nosi fluid do obje kta koji je prikJjuce n na da ljinski siste m prcdstavlja prim arnu mrcZu a cevovod od podsta ni ce do krajnjih po trosaca. prcdstavlja se kunda rnu cevnu mreiu.!. Izvori toplote T o plo tn a cnc rgij a se proi zvodi u topl a na ma iii u te rm oelcktra nam a. na industrijskc i grads ke siste me. 18.TOI ~·I 'JI: I'O~ TROJr.2. blokovske siste me sa izvoro m to piote u jcdno m izdvoje no m o bje ktu . a kao toplo tni izvor se ko risi gas.1. G ranicno mes to primarn e i se kunda rne cevne mrcie su p ods ta nicc. Podela daljinskih sistema grejanja Podcla da lj inskih greja nja sc mo zc izvrsiti na vist: naCi na . u kojima sc prima rni nos il ac to plo te tra nsformise pre ma po tre bi pojedinih po trosaca da bi sc odatle razvodi o kroz sekund arni ccvovod. Prema nos iocu to plo te mogu bili sa to plo m iii vrc lo m vodo m.4.1. daljin sko grejanjl: jc vi sc u prime ni u ccntralnil11 i scvt: rnim delovim<l ko ntine nta ncgo u juznim. nukle ra na c nc rgij a .!.x/oral'. U svim po me nutim slucajevim a poveziva nje sa sis te mo m J a ljinskog tra nspo rt a toplo tne e nc rgije se izvodi dire ktnim (ne posrednim) i indire ktnim (posrcdnim ) spajanjcm sa daljinskom mreio m. Daljinsko grejanje u Evropi Tc rmi cku ugodnost u SVllfll i ivOlno m prostoru putem d aljinskog grejanj a danas kuristi u Evropi preko 100 milio na Ijudi. 18. Pre ma vrsti po trosaca i njihovoj lokaciji de le se na greja nj t: naselj a iii IZV. Kad a se na istom mestu pro izvode toplo tna i cle ktri c na cncrgije.-116 Il. r .NJA ZIt C£NTRAL" 'O GREJA NJ£ 18. . biogas i tolotnc pumpe. uve k prt:ma osnovn im ka rakte risti ka ma odrcde nog sistc ma. Kada se snabdcvaju to plo tn o m e ne rgij o m gradovi u celini iii bar njih ovi veci dc lovi . I'IWJE.3. Od tog hroja jeJna cctvrtina iivi u ze mlj a ma Ev ropske Unij e ( EU) it tri celvrt ine u cc nlra lno/ istocnim ze mlj a ma (CIE). em:rgija vode ali da nas i gcote rm alna i sunccva energij a. Industrijski da ljinski sis te mi podmiruju po tre be za odvijanj e tc hno los kih procesa u pro izvodnji a uz to i za greja nj a fa bricki h sta nbcnbc nih nase lja koji se uvek gr ade u najblizoj o ko lini ind ustrijsk ih objeka ta.1. o nd a se kori sti na ziv "gradsko" daljins ko grcJa nJ e.

Na taj naei n climinisa na su loka ln a lozis la iz bol ni ckih prosIOrija pa jc malno podignul nivo hig ijcne.5.Jl nog zagaucnja..1 '. C zapadnoj E"fOpi ucescc ualjinskl1g gn:pa ia \':. snabckvalo same clcktricl10m cnt:rgijom iz iSIng p05lrnj c nja ... preko 40% ' u knrisnici daljillskog ~re j:lI1j a.~ i Kragujc\ LI 20%...~ko grcjanjc jt: najzas luplje nijc u Boru sa 5() ty" i O brcno\'cLl sa 80% prik!ju":cn ih SiamOCilih objebla lih gracinva. i 11<. sa izuzelko m Isla nda sa f1(icl.:sla d:iljiTl. r. godinc u Subotici i KragujcvClI .' ~\.! L1d(. dok II zc mlj a ma CTE uga lj 6ni 48" ~ udela II celoh pn oj pOITosnji. goclinc u Ncmackoj u "idu hlokovskog sis lcm a i korisccno jc z.:ni II lo ku .ik porrosaea prilJjuc.. gouinc u Drczd. Nisu 35 <.!\. Ovaj sistcrn jr nas lao prVC nslYCnO Wog jaYne bczhcdnoSli i srn a nj enja 10k.1.JI :l. Na pn.: i c lcklricnc e nc rgije. a snahuevan a je novo iz~ra ucnJ bolnica. Do prvog sVcl.llg rat" .." u 1·.:!":! ra zvo j sis lem. Dri:Jn..Inijom leh· nologijom.:n iskoriSccnja ova J. D/ lUINShO GRJ:L I IJI... gr. U zcmljama elE uccsce daljinskog grcjanja sc kn.~log . kog ratil j os 5 vc'likih gradova slcdilo jc ovaj primc r. UzimajuCi U obzir ukupno slanovnislvo.1(lc:ni SLI novi iii proSirivani p()~lOjeCi sislcmi daljinskog grejanja.'cka. I.:nlL o.-anasct viscspralnica 5C snabueva lo IOp lo ln o m cncrg ij orn iz kombinO\'anog poslrojcnja za proizvodnju lopl o lm.r ira i7111e tILI I '.'i "hjekala 51.gles kol un 5USi u Fin5koj.lr"jcnja d:dj im:ko. gooi nc prckn 21)0 pO. Pf\.. god inc.~berg (Danska) pri ccmu jc bo gori\'o korisecn gradski olpad. uuco dosriic i ')()'/..18. Od manjih m<..\ snahdcva nj c lopotnom energijom gralhkc bolnice u Bonu. nastilje i daljins ko greja njc 1I grauu Fn:dcrick.:lasku vckova. lc nj ega ci:. Tokom ohna\·ljanja gradova ko ji su porus<. Naj. ). .:janja 1I Evrup i izg raucno. 41 7 Prvo poslToje nj. 18.: EU najvisc korisle xao gor ivo ugalj 34'lr i prirodni gas :. Zasloj u ral:Yoju sislema jc bio 10k o m r ve lsko:. a li SLI za. a 5vakako i da hi se pDStigao vt:Q slcp. Da nas se 52 grJua u Srbiji grejc daljinskim sislcmlma grcjanja.! gr"janj a I"Jdi lo siron' Enop<!.: j1l. naraV110 sa nap r.. pnrodni gas 33 9C a obnovljivi izvori svcga 1% .11 SVI'I .: daljinskog gn. vim Zt' :~11jil lll . pojcdinim urbanim ZO ll a llla (lvog regiona. glld inc u I3c ograd u i Novom S2UU a 1961.c1n'1 po.t bi polom do 1930. U ~k:or" .no jc na sistcm daljinskog gr. Daljinsko grejanje u Srbiji Primcna daJjinskog grejanja u Srbiji dalira tck od pocclka ~l:zdcsetih gouin a pro. 1 BudimpcSla prati trc nd i uobija prvi sislt: m daljin. u Beograuu 45%.k og grcjanj" 1904.4 % godisnjt: wbddeno jc u Austriji. a jos 1.: cc 00 12'k LI Hrvalskoj do 71!'?r u krajni i Lcloniji. sislcmi su puslcni urad 196 1.'. "Vog poslrojenja .lllpIjcpj i obno\'lji\'i izvori sa 11 9(·. Prvi siSICJl) gradskog daljinskog grejanja pocco je sa rauom 1900.ic 11:>74.. cak 6(lc ( SllJmOCnog fonda.l i povccavanjc broja potrosarn. Najvece p ros ircnjc <ld 7.j a njro u Novom Sadu.:'.

obdanista. Todorol'lc PROJEKTOVANJE POSTROJENJrI Z4 CENTRA L NO GR£JANJE Kao gorivo u toplanam a u Srb iji najvise se koristi gas (56% ).) Akcija prikljuccnja novih potrosaca na sisteme daljinskog grcjanja u Srbiji jc zadnjihi godina veoma intenzivna.II.podstanica Potrosnja goriva Proizvedena energija MW MW 6000 6600 732 1600 11600 550000 6200 2. Tabcla 18. domovi zdravlja i sl. godinc) Ukupan broj sta nova u Srbiji Stanovi sa grejanjem ne cl.000 180. (tablcla 18. U Novom Sadu.ns II. 5. U to ku je izrada dokumentacije za Valjevo a sprema se i modernizacija sistema u Kragujevcu. 7.000 Tabela 18. Statisticki prcgled daljinskih sistema u Srbuji (podaci su iz 2000. 70% (4200 MW) se odnosi na stambeni prostor a 30% (1800 MW) na poslovni prostor i jayne objekte (skole .000 1. . Ukupna prikljuena snaga potrosaea u Srbiji Kapacitet toplotnih izvora Ukupan broj kotlova u toplanama Duzi na vrelovodne mrdc Broj potrosaea .180.000. 3.II).1. 4. tcena go riva (23 %) i lIgalj (21 %).000 970. 6. Karakteristike daljillskih sistema Srbije l. e ne rgiju Stanovi prikljuee ni na daljinske gradske sistemc St anovi sa grejanjem na drvo ugalj i slieno Stanovi sa industrijskim pogonima sa grejanjem na gas I 3.000 industrijske 100% 31 % 23 % 40% 6% 670. km teg GWh/a Od ukupne prikljuene snage potrosaca od 6 000 MW. bolnicc. Nisu i 8eogradu revi talizacija jc zapoecta 2001. godine.

G.2. ~ ZiJJ" e CUtl • ~ Plu. 8a Negotin Bor . GrodQvi u Srbiji sa daljinskim sistemima . fJ. grejanja 18.Basta . . SISTEM DALJINSKOG GREJANJA (DG) 18. Jag dina .2. cirkulacionim pumpama.lA NJI. .toplOloi izvor sa kOllovima.18.i:icc C a c a k .vlja Prijepolje '. IIJINSI(O ( a l!. • Kr Priboj • H~a Varos K"ja~ev Nis •• Kruseville • . dimnjakom i memo regulacionom opremom.1. dna . rezervoarima goriva...' -12<) PozarevOlC MC'tj~anpek o.Milanovac ~ KosJen.. Novi Paz • Les ovac • ~ ~itrovica Pristina • Slilw /8. poslrojenjcm za pripremu vode i odrZavanjc pritiska.c • Kraguit vac _ _ ~ . .1 Opisi sistema Osnovni delovi sistema daljinskog grejanja su: .U.

<J rn a si~ lI rnlls t jc:r sc struenn llsoblje na lazi 11 :1 icd l1 <'1ll I11c .kucno grejno pos troje nje. fzbm param c ta ra u si stc mu grcj anj a zavisi pd temperature razvodne i povratne vod a.ecv na mrda kojo m sc e ne rgija u ohli ku VTe le iii to pic vode razvod i do po trosaea . od nos no u bc to nskc ka nale pod zc mlj o m.YJI: f'OSTROlENJI1 ZA CENTRALNO C f<l:JANJE . Sabimil. Prcdnosli daljinskih sislcma grcjanja: • • • • • nc ma po tre be za transpo rtom i doprc manjem gonva clo pojcuinaenih zg rad a.·no fl. usll: Li a prostllra u zgrad a1ll 3 jcr nl:ma kOllarnice. Analizira sc i maksim alno to plo tno opterece njc u to ku jcdne grejn c sczo nc ka o i god isnjc iskorisce njc proizvodnih kapaeite te izrazcno u casovim a rad a Cevovod nc mrde se pos tavlj aju bez ka nala sa nadze mnim vode nj e m iii se polazu dirc ktn o 1I ze mlju . CcYo. lll 11gll cnost koriscc nja jdtinijih e nc rgcna la (mazu ta i uglja).. n laksan o nu rz<i \'a l1jl' i pro tivpo7.wp lovodi . / adoI'O I·it /' /WJEKrOVA. Uproscena sema sistema daljinskog grejanja Pre do nose nja odluke 0 priklj uee nju na s iste m da ljinskog grejanja analizira se eko no mi enost sis tem a a ona najviSc zavi si od gustine toplo tnog opterece nja koje se izrazava pre ko snage po trosaea p o sta mbe noj povrsini (MW/ km 2) iii s nagom potrosaca po duzini to plovoda (MW/km ). Razdclnik 7 J 4 3 2 3. sto jc od posebnog znaeaj a u graclovima. . koja toplo tnu e ne rgiju iz toplovo d a (primarni deo razvoda) prcdaje kucno m grcjno m pos trojc njll . njihove tc mpe raturske razlike i pritiska. EksJlanzioni sud Stika 18. Cirkulacionc JlUI11Jlc 7.2. vcea pognnska sigllrn os t upo trc: bo lll vise knll ova na jeclnom mcs tll.t. .to plotna preuaj na sta ni ca. uimnjaka i rezcrvo ara za go nvo.-od . Poh'osaci :'i. razvodi to plo tu ka grejnim te lima iii spre mniku potros nc to pic vode (se kunuarni deo d aljinskog razvoda ).: (i. 6 5 1. lu. .zgrad a. Kotao 2.

O sil11 toga na pc rifc riji su obicno grad e induslris ki pogo ni pa postoji mogue nos t za njih ovo snabdcva nje paro l11 za tc hn o los ke potre bc i to plo to m za grcja nj e.: ziVOlll ': srccl ine (p(l~ wji sam o jed a n c1imnj a k. skJ adiste evrstog iIi tecnog goriva kao i postrojc nja za hc misku i tc nnicku pri prc mll YOlk . radi oni ce: za odrzava nj c op rcme: . izabra n i locira n pn.:1 eirku lac ijll vode i deo sa me rn o m o pre mo m i rcglll acio nim lIre:d a jima od a kJ e sc upravlj a rado m 10pla l1(:. U Beogradu i clrugim gracl ov im a Srhijc broj sa ti lraj a nj a o pte rcee nja. -131 • • moguenos t c. U savn:: me nim sistcmima d a ljins kog grcja nj a sa malim ude lo m pripre me po trosne topI c vod e ( PTV) . SIO jc.: ma ru zi vCl rova 11 izgradcn je kau i to plan a va n sla mbc nog del a grad.Ig..2. jc r su tad a tros kovi izradc ccvne mrde najnizi.: m a u S<1m oj to plani . elos ti za n broj sati godisnje g trajanj a je 1250.. mn oge: oko lnost i na l11 ceu po trcbu za uda lj ava njcm to plana 1I od nosu na gra dska jczcra. u pojcd inil11 slucaje vil11 a i do 15 km .] vo da lempcra lu n. manj e zaga dc nj..b roj sati traja nja o ptc re: ec nja " (ko licnik ukupno proizveelc ne godi snjc to plo tnc cne rglJc I zbirnog ka pacitc ta to plo tnih izvora ) koji sc izrazava u casovim a.]) . dovo ljnc jc visine. Maks im aln a razda lj ina po trosaea je do 10 km. D obar po kaza telj e ko no mi cnos ti rad H to plo tnog izvora je . ela nas slucaj u Srbiji . e nd kOl lova koji po te nc ij a lllll e ncrgiju gori va prelVaraju 1I lorlOln ll.100 Najvecu gus tinu o pte rcce nj a imaj u graclski centri M W/km 2 a u ncki m g radovim a ca ki i 200 MW/kmz.:ntralnog rcgulisa nja (C log S i ~ l .: I. Osim toga topla ne im aj u e le ktroc nc rgt:ts ko poslrojc nj a iz koj e:g se na pajaju d c klri c ni urcd aj i u nj oj. Medllt im.1500 h. Toplotni izvori . vr. Nosioc toplo le u siste mu da lji nskog grcja nja mogu bit i topl a voda te mpe rature do 110 °C 1I razvodn o l1l vod u. cle po nova nja pe pc la. sa~!Ojl . snabd cvanj a svdo m vodol11. • • poslOji mogucnos t spa ljiva nj a gradskog sJll cCa kao izvo ra toplo le i kao i korisee nje ob novljivih izvora top lo le. na roCi to zhog doprc l11 a nja goriva. lokacija (op la ne: lrcba d a bude 1I b lizini po trosaea. prus to rija za osoblje. IJ/lU I N.2. KO G /I1'-1 1 1 \'1r-. l z eko no msk ih razloga . cak . preko 110 °C kao i pa ra ni skog od nos no visokog pritiska 18. u ko mbin ova noll1 procesli proi zvod njc loplo lne i c h: ktr icnc c ne rgije pos lize sc najbu lje iskur iscenosl gnr iva. siSle ma pll !llpi 7. izgradnj c vi sok ih d imnja ka (clo 150 m ) i sl. Za c ko no mi can rael to plana i ko mbin ovanih proccsa pro izvodnj c to plo tnc i e lc ktri cnc e ne rgij c po tre bn o je ci a gllstina toplo tnog o plc rcecnj a bude: • koel novo izgradenih nase lj a 2U-30 MW/ km z • za nasclj a sa po rodi cnim kuea ma 15-20 MW/ km z o na se kreee oel 50 .tlJplana.proizvodnja toplote Pos troje njc za pro izvodnju lop lotnc e: ncrgij e .

[){)(J lnlla gl)cihllJC S ~lg()[C\ ani'.l' ll jC i uga lj. 'I ako na f'rill1 ~ r u NIl '1 1111 '.200. 11.lIlll. inv cst i cij~ U proizvod nju top lote su boljc i s kori sc~ n c .' 1I ] ' rag L lfcvc'I . WI kOlllo illo llol/im goriol/ikoill go. U rhiJ i sc II lCl pl .: 2fJOJ/tJ-I \ ciiL. " <IS i lTI <lZ UI.:raliu .1 [l1L'C· i~l.2) i prosccnol11 proizvndnjom topl Olne c ne rgije od 6. Slika 18. p" ~r. r llvcci POIl'lIS. Mille/rJl' pami blok ko/rw T 109. pred t ~l\ Ilit t:l:c ".l~.nji sist~1l1 grejanja u Srhiji sa instalisanl)1l1 snago m 1I izvor im a ad 6600 MW (Tabcla 18.000 MW god isnj c. 1'lIlIlifa/urom i kOl/la/ldllim fi li I/om sc kor is te u tnpla ll am a su: gas .l. kO I i'.I:t k(l r i~l1 Is klIU t'IV(1 F.i. Si~ttr IlLlS lI ! 'llabJcv:lljd .11 I : ln~IS SV...3.\'I : nerg~nli ~ \ )ji IJIfI:/I/. 1\.li 100' ( 1I d:t!j ijskill1 SislclI1l1l1a.) ''': lranspo r 101 1l1l1gUC''1 11\li s kla d is [ ~ nj a.I': lI:-I.<:':la jc .lVdll! ': PIOlllll"W\ ~ ~ lgn r c vanj . a nd grc!ilc . )\kll-zdr .)I. ulje za 11 .ann.: L1V ~lk" vc likl' koil .! I . prcdill1cnzionisa n i ncd ovoljno iskori sccn. . CI Il II!.. 111[1 lana u 'is u. Pri nj i' hll\om i7.I'1 1_ It 1'101 11.III<llll a Ilajv i ~c kori slL.cli h gndi n<l P' ll. to jc ova ci rra v. i ~Ii'~ nn .'(lli l .log v~ka I'I'C t(. poic li ll .'.tdu s.ZIl<1 ' ~ k Ui\ < I( 111'1 1.!\' ~I\ ':l\i prnhkll1 LO I o! 1)li 'lli . Ln l ~"\l\'t. tls l.5 IY£W ( 10 I pare na cas ). (). n~ pn:lazi J OOOsati .:" i p()r~d ugradcni h ('Ic klrnlill T a ) .hnrll llcha obra lili p:lznj u na ce nt'.:Ca. .i u onLiina lll a kaua j~ I roi zvodnja toplote bila najvc ca .1 ivi VIr. 1I1:'LlIt.lja ll S~li1Idc .: ga. 11 Bc:"c.: v":c': l""la n~ lIpm rcbljavOlju gas kan USIlOV IllJ g'lrivo. 6.lcnt! iii kOll1 nin. ve lo govo ri cia j~ aci:Ji.I..'..

/B. kada se vre la vod a iz ko tl a vod i d o pro tiv-s trujn og a pa rata razmenjivaea toplote. .duhom za sagorc\·a njc. Da bi sc obczbcdilo potpuno sagurevanj e lozivog ulj a u ko tlovim a za g repnJ e 1I gorioniku sc izvrSi fino rasprsi vanjc i isp a ravo nj c go ri va a po tom inte nzivno m c sa nj e sa vaz. lzgled plamella g01'iollika Prcma nacinu koj im se ovi puslupci ostva ruju . LZV. gasnl kombinovani gorionik za gas i m awt.1 SA). (51. Slika.. u ka m e se vrs i zag re va nj e vade sek u ncla rn ag c ir kulacionog kruga . u kome vre la vod a iz ko tla cirkulise kroz sekund a rnu di stri b utiv· nu mrefu uz prc thodnu rcdukciju tc mpc ra turc i priliska.4.3. 18. . Gorionici U proccsu proizvodnje to plotc ko tl ov i l1a teena i gasovito gor ivo im aj u lozni uredaj.18. lo plovodni iIi w elo od ni. Kada sc loplola proizvodi u vre lovodnim ko tl o vim a postoje dva m og uc' l s is te m a: • • dircklan. gorionik koji zavis no od ko ri sce nog gor iva moze biti uljni . O/ IU INSKO C. Kada sc lo plola proizvodi u p a rmm kOllovim a ( kOllovi sa pl a me ni m cev ima ii i SlTTTlO<XVIli koLlovi) proizvede na ~ a r a se u p rotiv-s lr uj nim apa ra tim a ko ri s li za zagrev-anje vode. Ta ko dobij e nCl s mesa sc pOlpa lj uj e i sagorGva u lo z is ill kOll a.. pa su kruzn i £o k pa re i kruz ni tok grGj ne vo dL: pO lpun o udvojc ni.2. post oj i vise vrsta gori o ni ka it o : . indircklan.U8ANJE -133 Osnovni cle me nt u p roizvod nji lo piclln c e nL:rgij c jG kOlao koj i m oZe bili rar m . • gonomci sa IsparavanJcm • gorionici sa rasprsivanjcm .

1I11l''. a potom uvode u lozisni proSlor U go ri () niku Illora da se izvrsi stu h olje I11cSanie vazduha i gasa .NO G NFJA Ni l. • rntac illni goriuni ci (...gorio ni ci sa prcdhodnim mesa njem kada sc gas i vazduh I11cSaju unutar S. Ukoli ko je ilrzina iSlicanj a isuvi iic mala. IllO :!lk( .gorio nici sa udvoje nim uvodcnjem vazduha i gasa u lozisni prostor ..ll-'lEH="':-=j-":":"--Ulje Tcrcijalni \"azduh Primami n.Sekundarni varouh (SAACKE) Vazduh Sf. 1. 8rzina ubri zgavanj a vaztluh a i gasa iz gorionika Illora d ~t .5) ..1 ~.f .:. Kombinovani gorionik gas-mazut c Wr+--+--...... U rraksi sc susreCLJ dva os novna li r a gasnih gorionika : ..-1 1. gorio nika. "-ada 5e oclredujc vc li Ci na gas nog go ri onika 1110ra cia sc obrati r aznja na brzillu kll" jom sc pr0stire I'la l11 <': 11 g'IS1I . 18." l 'I<OlOJO I ... l '005. ali se dctalji razlikuju.~l~ Ii ·I otlo. zavisno od proizvodaca.-1 CI..5.·N TlUII.c n.101I... kako bi se izht: ga tl \it:Ci visa k vazduha II cilju pos ti za nj a boljeg sagorevanje.t1a zi ull lltar oLlrt:de nih vrccinnsli. LVi I·....zduh ' .. Sematski prikaz rolaciollog goriollika Za sagorcvanje gasa ko riste sc gori oni ci razli Ci tih lipova cija jc ko nstrukcija LJ pri ll ciru slicna.·N1..

i e pla me na u kOllloru za sagorcva nj c. IZBOR TEMPERATURNOG REZIMA RADA TOPLANE U SiSICllli lll Cl daljinskog grejanj a koristi se vrc la voda razvod nc tem pe ra ture clo 150 0 c.1 (ori Ole .jl1c nUcZe je jd ti nija a u tdku .: kspillat<lcijc ni zi su troskovi e ne rgijc po tr. SIO izaziva Ille tnj c u radu .: p os ti g l ~l zc lj 'n<l te mperatura razvoc. Uohi cajcn i tctl1pe raturski rd imi \1 n:l silll torl anama ~ 1I !50/7\ 1.J0/70.: iJnL: Zil rad cir kub cion ih pUl1Jpi jcr. Tc mpt. c vodc rre nusi sc veca ko licin.3.I. 11 0/70 °(' I sli enl>.S Slika /8.6. O na prilicno varira sa le mpcraturolll .Inc vodL: ad IlO·1 50 0(' za projc kl nc uslavc. Brzina kojo m se plallle n proslire nije kon ·tanln a. TO ( SAACKE ) jug~- NI. sa vrsto m gas a i obli ko m gorio ni ka odn os no nj egove mlazn iee-dizne. U tom slucaju in aJ a gn. 130/70.ic llhezhL:ciili SID vce Ll razli ku tL:l11pcrature razvod m. I s uvi ~c veli ka brzina istiea nja moze izazva ti oduvava nje (o lkida nj e) pla mc na ocl gorio ni ka. KODlpald gorlonlci 2 x SKVG-A-82 no kotlu 18MW.ol lovskc tCIll[lc ra lUrc volic su do 190 °e) mesa sc sa VOc.18.maZllf jirme SAACKE.: 1I ZL: IllIj :II11<l zapad- .t bi s.:ra tura ptlvra tne vode treba cia jc stu je l110gucc It iza OdnOSIt Ll pUl n: bnn.ic protoh ma nj i a po jedinici ma.JANJE . i povratn c vLlde. Vrcl a \'oda na izlazu iz kotl a (i7la zl1c h. 18.J35 je vraea n. /).l UINSKO G IU:. Kombinovalli goriOllik gas. Ovako visnke tCll1 pc l<t ture 1I r: 1 7V( 1(lIlI\I1 1 voLil1 ~<.IO Ill iz povra tnog eevu\'od:1 c.

pre l11a po tre bnoj koli eini to plo te koja se me nj a prc ma spo ljnoj tc mpc ra luri ali i pre ma za htevima po trosaea za sma nj e nj e po trosnje energij e. U ccntru se pos tavljaju pOlrc hni para me tri rad a nudc: te mpe ra tura razvod nc va de. a i vcc ina to pl a na u ce nl ra lno is toc nim ze ma lj a je u poslcdnjih 10 god in a znat no spuslil a lcmpe ra llirski ni vo razvodne i povra lne vode . ko tl ovs kih pumpi . prace nje i akvizieiju radnih para me tara . a u zavis nosti OU mctc reo los kih usl<l\'. D o mac i sistc mi daljinskog geja nj a lI gIJvno m Sli proje ktovani sa ko ns ta ntn ill1 pro to ko m i pro me nljivo lll te lllpe ra turo m razvodn e i p ovra lne vode u funk ciji spoljnc te mpe ratu re (kvalita tivna reg\llacija) i sa noc nilll pre kid o m greja nj a. oda kle se mogu prikazi\':rli . veCina siste ma d a ljinskog gej a nj a u ze mljallla E U p roje kt ova na je za pro me nljiv pro rok i ko ns ta ntnu tc mpe raturu u razvodnom vodu (kvantitativna rcgulaeij a).(Scad a). Ovaj naein rada je orije ntisan ka po trosacu i uz na pl a tu greja nj a pre ma iZl11e rcn oj po tros nji to plo tne e ne rgije rezul tira sma nje nj e l11 po tros nje za 20-30% . Osil11 toga siste mi grcja nj a rade bez nocnog pre kida.1va sigurn o. 18. efika sno i la ko upravlj a nje sisle mo m claljinskog greja nj a.Sva Illc renj.r (s poljn a te mpe ratura i brzina vetra). iznosc' oko -12 DC.YJA LA C ENTlU ILNO GRO/ INJ F.4. Z a grad Beograd su najnovij a istraz ivanj a po kaza la da se ona povecala sa -18 D C na -1 2 D C. Slicna je situacij a u Srbij i i na os novu izvrse nih i objavljc nih s tru enih ispitiva nj a i mere nja moze se oce kivati povcca nje spoljane proje ktne te mpe ratura za vecinu grad ova. O da tle se lIpravlja rado m ko tl ovskih jedi ni c<1. U nj c mu je implem e ntiran . T"dorol'i<' l 'rWJf. ta.1 i raclni para mc tri sislc ma se mc mo risu u bazi podala ka. pro to k i pr itisci po magistrala ll1a. T a me ra ce uz pre laza k na celodn evno grej a njc bez nocnog pre kid a o moguCi ti sma nj e nj e stva rnog kapaciteta grej anja kod po trosaea .r i specij alnih so ftvc rskih pakc. Mcdjutim. go ri o nika. mrd nih cirkul acio nih pumpi i drugim . :1 o ko 25 % . Sa druge strane spo ljne proje ktne te mpe ra ture u gotovo svil11 Evrops killl gradovima su redukovane i za gradove slienog klim a tskog po dru cja Beogradu .1 u svim to pl a nalll a sc vrse mocle rni zacije uprav ljan j:1 rado m pos troje nj a i to primc nolll najsavrem e nij c te hno logijc po mocu mikroproccsor. "Scada" sistem olllog uc. U posled njih nc ko li ko godin . prime no m te rl11 0sta ts kih ventila na radij a to rim a. Pro to k sc odred uj e i podesava u podsta ni ci rado m lo kalne all tol11a tike."KTOVA NJE /'OSTrWJE.. .436 B. ne evrope d a nas ma nj e kor istc. Razvodn a te mpe ra tura za spoljnu projektnu tempra turu od -12 D C hil a hi 11 0 DC sa povra tno l11 te mpera turom od o ko 60 D C.knn\\'how" tchno loga i pogonskih inzc nj e ra u nas to janju da se upravljanje to pla no m sto vise aut o ma ti zuj e i taka smanji moguc nost grd kc izazva nc Ijuclskim raktoro m. UPRAVLJANJE RADOM TOPLANA Proceso m pro izvoclnje i predaje lo plo tn e e ncrgije dis tribu tivno m sistc mu upr avlja sc iz ko ma ndn og ce ntra topl a ne.

7.. lJ danas njilll sistcrnillla claljillskng grejanja nosioc toplote jc uglav nolll vocla. Stika. J 8. 0 .Beograd. optimi zaciju .5. KOlllanc!"i celllar top/ane N.1 Konliguracija ccvne mreze Kak(l je vee pOIl1Cnllt o nnsinci loplo te u sistcmu daljinskog greja nja su voda iii para.Primenjella SimellsOI'a Ilajllovija tellll ologija upral1 ljallja . 18.l'lare/e illslrumellte sa komal1dl1ih tabli (II pozadilli gomjih slika) :a III ell ila je raCtll/arska tellll%gija. IUI NSKO GnU . Para je nekada vise hila u primeni a danas se lIglavnOIl1 koris ti za tehnoloske potrehe inclustr iskih ohjek:lla . TOPLOVODNA MREZA 18.5.18.37 labdam a i dijagramiI1l a.S. OVO o l:l ksava ana lizu rada toplanc. Slika 18. Zavisnn m1 vrstc i poloz:lj a potrnsaca primc:njuju sc ra zni ob lici razvoclnih i povratnih cc:vnih nHcZa: . prcdvid anjc potro ' njc i proizvodnjc topkl till': c nc rgijc i slic no. Za.· INJI:: .

J3S 8. .·N1A 7A CENTRALNO C REJAN1£ I) Zrakasta .' vrsnc topl ane..poslavlja se u vclikim sistcmima i tame gde obicno pos loj.' ..u kojoj su svi pOlrosaCi ukljuecni na vod koji polazi od loplanc .lO..- ' .. U s{ueaju havarijc iii J. sa konstantnom temperaturom a slun za rad u lelnjim mcsccima. S1-I8_9_ RazgranaJa mreia Ccvovodi mogu da se grade kao: 1) l ednocevna mrci.. Pogodne su za manje siSleme (~ 1.).a sa vodom kao nosiocem toplote kada su razvodni i povratni vod iSlih dimenzija.. Primenjuje sc tame gde se oCckuje prosirenje sistema i broja potrosaea . koji se grcje sa tog dcla tolovoda. (51.-I N1£ f'OSTlWll:.:vara jedne toplanc snabdcvanje potrosaca toplotnom energijom obczbeduje se iz druge topl ane 3) Razgrdnata mrcia . . ostaje privremeno bez grcjanja.9.).: loplana u radu. Todomd c PIW 1EKTOV.e kod kojih se jcdan razvodni vod koristi za grejanje sa centralnom regulaoijom temperature. I ntervc ncije i popravkc prilikom pucanja ccvi su OlcZane jer se prekida lransporl toplOIne c nergijc za skoro svc potrosaee u iSIO vremc..'-- . drugi za pripremu potrosne topic vode (PTV).c su mali ali su gubici toplote i vode vclikL 2) Dvocevna mrci. ~ ." . Trecu cev cini zajcdnicki povratni vod.1 8. Troskovi mrez. Pouzdaniji jc rad.a sa vodcnom parom kao nosioccm toplote bez vracanja kondenzata. U slucaju havarijc toplovoda vrsi sc pregradivanjc ostecenog dela toplovoda i sa nlD mali broj potrosaca.... 2) Prstcnasta mrcia pogodna je za vcce sislcme a posebno kada postojc dvc iii vis. 3) Trocevnc mrez.. {R.

5.18. dva povratna voda za ~ \ . 18.-\ . ' " .~ " ~. ras krsnica. postoje- . SUB.:ama Na levoj strani slike 18.10. Nove lelmolog(je prikaza toplovodlle mrei e lIa aero podlo.11. 'r .11. povr~ in s k c vode.2. ~ /. prikaza na jc toplovodn a mrda ucnana na gcodetskim podlogama a na des nom delu slike je toplovodna mreia ucrta na na aero snimeima gradske cetvrti. Nacin postavljanja toplovoda Postavljanje cevne mreie toplovoda zavisi od zada tka snabdeva nj a i od lokalnih uslova (stania podzemnih voda. Zrakasla mreia Stika IB. D/lUI NSKO GREJANJE 439 4) Ce tvorocevni sis tern se sastoj i od po dva razvodna grejanjc i za potrebe snabdevanja industriskih potrosaca. ulicnog pokrivaca. -- -.

odvod nj ava njc . t c l cfo n ~ kih linij a . U pojcdi nim sillcajcvima povrsinska zas ti ta sc radi sa lilllc nim o illo ta ccill od a llllll inijull1a iii p ocinkovanog celicilog lima. I _f~ \ . Po vr lam a ccvi toplovodi mogu hiti : • • sa prccl izo lnvan im ecvima i d irc ktnim po laga nj c ll1 sa cclicnill1 ccvima za po laga njc u bc to nske ka na lc II ze m lj u. Ovaj vid p os tavlj a nj a se ko risti na tcrc nilll a sa indust rij skilll objcktima i za to ploo a lc kovod e ve likih du zina.ka na li i to od vOdo ne pro pusnog arillira nog beton a. Naravno oa uz svc to sigllrllos t rad a s istc ma p re d stavlja nc izbci ni fa kto r. vou a . " OSnWJE. Stika 18. Pored ka nalnog vodc nj a. Povrsinska zas tit a se izvodi b ituill ini zirnno ill hartij o m sa t raka ill a o d ne rd ajuccg Illa te rij a la (slika 18. topl ovodi mogu da se postavlj aju iznad zCllllje na stu bove. Prohodn i kana li se r ad e ispod vita lnih ras krsni ca. d c ncrgija. Be tonski kanali u koje sc po lazu cevi mogu biti pro hodni i ne pro hodni. .11 Cevi u prohodnolll kanalu . ...1 CE 'TR/ IL NO G'NEJA 'iF. cevnc mos tove iii bcto nska po to lj a. puteva iii tra lllvajskih sina ...·UO 1J. izrauuju se ova lni . kao i o d propisa zas titc o ko linc. U pod ru cj ima sa visokim nivoo lll podze mnih iii povrsinskih voda. .NJIi 2. drveca i vcge ta cio nih povrsina. cih insta lac ija i orugi h postrojcnja za sna bdcva njc (gas.11 ).). Kod nas su sc do pocetka 90 god ina uglav no lll ugrad ivale ce licne ccvi koj c su polaga nc u bcto nske ka na lc uz prc thodn u izolaciju ll1inera ln o m vu no m. I'odolO\·ic' I'ROJt::KTO I /lNJ/:... U".

sa kojm se grcje Lazarevac iz tnplanc koja sc nalazi u Vreocima i pripaua rudarskom komplcksu Ko lubara.I8./3.-1-1 / S1. Nadzemlli toplOl'od TE Kostolac. uuzine 6. prikazan je nad ze mni toplovod .Poiarevac Na slikama 18.14.13 prikaza n jc toplodaJckovou. Na slici 18. precnika 400 I1lI1l . . Toplovou jc uradcn od cclicnih (xvi izo lovan stakknOI11 vunom a spoljasnja zastita je od policstcra .5 km sa kojim se Pozarcvac snabdcva toplotnol11 cncrgijom iz terl110eJcktrane Kostolac. prccnika 600 mm. duzine 7 km . /2 Cevi /I Ileprohodllom kallalll Slika /8.

koja posle odredenog vremena oslabi rev do te mere da ona pod pritikoIll procun . U zimskom periodu voda sa saobracajnica. pOIDeSana sa solju prolazi preko poklopaca komora i kroz saslave na betonskim poklopcima kanala. . (odowI ·if I '1IOJO. f'OSTl iOJE J/ l /.:rOIII1NJI. Nadzemni toplovod II LazarevCll zasticen aluminijllmskim omotacem NajveCi problem kod kanalnog polaganja celicnih cevi predstavlja prodor vod e u kanale.14./1 Clo NTf0LNO C Il t:J/lNJE Slika 18. Taj rastvor vade i soli natapa izolaciju (mineralna vuna) i na toplim cevima dolazi do intenzivm: korozije.·U2 B.

~ · i • ..tca na gore navcdcne probleme . koje sa alarll1nill1 sis temom za detckcijll clirenja.· IU I .. n .I ii.' . Primeri dotrajalih cevi usled prodora vode so ulice Pn..:dizoluvanc ccvi S li odgovor proizvod:. ·U3 ~ < ~.-. proizvcdene Sli prvi put seda mdcse tih gndina proslog veka.\:.: nj e prctlizolovanih cevovoda..1 5. S}\(I (aU-J A N}I. . U nasoj ze mlji 90.lih godina i pocinjc kori su. Ove cevi. a znacajnija ugrad nj a u ze mlj a ma EU zapocc ta je osamdesctih godin a. . ' .. Pocelkom novog veka svi veCi inves li cioni proj ekli za izgradnjll iii za me nu do trajalih delova sistem a daljinskog grejanja se ustvarllj ll sa prcd izo lova nim cevima.~ .. . Slika J8. •t .~ . cine "sistell1 pred izo lova nih cevi".

Olpornc Sli na te mpe rature do 150°C i rad ni prit isak d o 25 bar. 1<1:. Rok traj anja iz nosi 30 godina bakarne zice polie tile nska zastitn a cev po liureta n . /6.'OJ!.1/1 NJ r: S lika / 8.18. /I 'I ".\ ' I I< 1/ NO r. u zavisnosti o d prcc ni ka.oJ. Prt:!dizo lova ne cevi sc izraduju d o nnl11in a ln og prdnika ON 1000 sa s tandard nnn1 iii pojaca nOI11 [Jo liurc ta nsko l11 izo lacijom .wg WI'Tlf)'(!Tl ...17. zbog prurlura "ode sa IIlice. 12111 i 16111.:l/..Irmn'" I'!<O I/. 1I duzin a l11 a od 6 111.!Uf'lI. Isporllcujll se. !'rilller ZGmene aksija{. Predizolovana cev sa uredajem sa registrovanjrm pojave curenja ..\ 'j 1 / 'I ( 1. veil/i/o i vodeCih os/ollaca 11(1 {opll'odil7la slarosli / 5 god. R I (I Vr l SJ I: /'f) \ II.tvrda pe na (PU celicna ce v SI.

pe no m (bez freo na ) i evrsti spo ljni o motoe sprceavaju velike to plotn e gub ilkc.'IUINSKO G /W. Za razli ku ad celicnc ccvi koje prvo za htcvaju gradnju be to nskih kan a la. P. p ur'· p<: IlU pO l"eloj njenoj du zini sc ugraduj u dve baka rn e zice (51.J/ INJI.18a. osigur avaju sigurn ost. du g vc k traja nj a (30 god ina ).'ednos ti predilolovanih cevi: l zo lacij a sa pu r ·.· 4-15 U r o li urc ta llsku . Upo tc rb o m razlieitih spo ljnih e lc me na ta ( fitin ga) ko mpe nzacianih d c lova. a ccvi poseduju sistem za ko ntrolu os teCcnj a sva kog de la cevovod·a. Pojava vlagc sc locira a larlllnim sistc mo m sa prcciznoscu od 0. Ugradllja prediz%vallih cel1 ijirme ls0p/IIS direktllo zemlju ispod mosta Gazeta /I Beogradu. U slucaju puca nj a ecliene ccvi iii spo ljn c plas tiene ccvi d o lazi do prodo ra viage u pur pc nu . f)..18. II . is<Vplus Slika 18...2% ko ntro lisa nc dliZinc. pa se Ill cri o tpo r iZllled u peno lll obla zc nih bakarnih zica i ecliene cevi .18.ova nijc Ii asc u grad skim podru ej ima uz kra tko vrc me mOlllaic . 17). predi zoicl\"ane cevi se dire kl no po lazu u zC llllju uz pre tho dno nasipanj c pcs ko m. F izieka osob ina opada nja o tpora kod pojavc vlage iskoriscc na jc za a lar mni SiSlClll . moguce je prcrizno izvcsti najkompi).

utiYT1om Stika 18_19_ Vel/lili . prelwaulopuJa l. L' d~uir.'atnu ulogu ima afnlalura koja mote " ? ~"graJn3 i f1:gulaciona . ic vai na njihova uloga prilikom otklanj :l !.Slika IS.v_Beograd" 18_5. a poscbno .JI p<))cJinih <IconiC! loplovoda.3 Armatura toplovoda siSlemu I)()f~d cevl .i Jinne lsop/us II nad~el1llll1 deollic lI-pr(/11. Prcdgradnom armalurom vfiii sc mchaniscko prcgradi" . h3 varijc.ISb_ Ugradnja prediw/ol"OJlih eel.:od Gener Iwfe lIa .

b o i zapti vaca. Ic pliras ri zav rl aci i cilindri cnc slav inc (s I.18. Cilindricne slavinc ostvaruju pouzdano zatvaranj e i pregradivanje sistem a ali imaju vcliku tdinu i znatno vece me re za ugradnju u udnosu na leptiraste zatvaracc.ldc nih dc lova. Najvisi pritisak II ovim sistemima je do 6 bar. LJA UINSKO C r<UANJE ·N 7 P regraullu arlll~lllr u cine: vc nlili .) . sl I S.L8. vre te na i ru cnog locka. a nal cganj e leptirice na telo se ostvaruj e preko zaptivnih e lemenata iii kao metaln a me tal. Zaptivanje izmedu cilindra i tcla slavine postize se specijalnim mastima. Zasulli imaju kucislC i svo jc ugradnc d e lovc: vre tc na sa ru cnim toc ko m i klin as tim iii pravim zasun om i zapli vaccm . imaju m ale mere ugradnje. i njih ova ugradnj a je znatno lak.~~ u odnosu na vcnlil c i zasulle .20.27). 19.l S. 19. Mogu biti sa rucnim i sa moto rnim pogono m.stambeni iii poslovni. Projektne temperature u razvodnom primarnom cevovodu iznose i do 150°C a pritisak do 25 bar. (Slika 1S.6. Vc nlili (s I. prcgTadni iii rc gula cio ni . pods tan ice. Leptirasti zatvarac firme Adnms sa motornim pogol/om N" 700 I/a polaZIl magistrale II toplani N.1. .6. kupc i sedi sta .) sc saslo jc o d ku cis ta i ugT.Beograd Lcptirasti zalva rac i. Predajne stanice Potrosaci . 18. do 40°C kada je spoljna 12°C.20. Osnovna funkcija predajne stanice jeste snizenj e temperature i pritiska iz toplovoda. zasuni . PREDAjNE STANICE-POTROSACI 18. U kucnoj instalaciji temperatura razvodne vode radijatorskog grejanja se menja od 90°C pri spoljnoj projektnoj tempcraturi. Stika /S. povezuju se na sistem daljinskog grejanja preko predajne stanice tzv.

do 40 DC kada je spoljna 12°C. Stika 18. sl 18. illlaju male mere ugradnj e. Pcedajne stanice PotrosaCi . Osnovna funkcija predajne stanice jeste snizenje temperature i pritiska iz toplovoda. zasuni .27).inu i znatno vece mere za ugradnju u udnosu na leptiraste zatvaracc.1. Mogu biti sa rucnim i sa motornim pogono m. Vcnlili (51. Leptirasti zatvarac firme Adams sa motornim pogollom N" 700 lIa polazu magistrale II toplalli N.18.20. Cilindricne slavinc ostvaruju pouzda no zatvaranje i prcgradivanje sistema ali imaju vcliku tez. ICJ1liraSli zavrtaci i ci lindri cnc slavinc (51. vrcte na i rucnog locka .19. U kucnoj instalaciji temperatura razvodne vode radijatorskog grejanja se menja od 90 DC pri spoljnoj projektnoj temperaturi. (Slika 18. . PREDAjNE STANICE-POTROSACI 18. Zas uili imaju kuciste i svoje uoradnc delavc: vretcna sa rucnim tocko m i klin asti m iii pravim zas unom i zaptivace m.19.Beograd Leptirasti za tvaraci. f)/ lUINSKO C FIUANJ E ·/</ 7 Prcgraullu annaluru cinc: vcntili . povezuju se na sistem daljinskog grejanja preko predajne stanice tzv. pregrauni iii rc gulaci o ni. a naleganj e Ieptirice na te lo se ostvaruje pre ko zaptivnih elemenata iii kao metal na metal. Najvisi pritisak u ()vim sistemima jc do 6 bar. kao i zapti vaca. kupc i sedista. 18.l8.6. Projektne temperature u razvodnom primarnom cevovodu iznose i do 150°C a pritisak do 25 bar. i njih ova ugradnj a jc znatno la ksa u odnosu na ventilc i zas ullc .). Zaptivanje izmedu cilindra i tela slavine postize se specijalnim mastima.18.) sc sas to jc od kuCista i ugTadcnih dclova.stambeni iii poslovni.20.6. podstanice.

2 1 i 18.A6 ..pritisak vode na izlazu iz PS I Ij R I I iI III <. Prikaz ana lognih merenja i signa la l1 a dire ktnim i indirektnim podstanica ma 1I sistcmu daljinskog grejanja Beog raJ a prc dstavljcn jc na s likama 18.J __ .21 i 22.2 1 je prkaza n sistcm sa analognim mcrenjem pri ec mu su: MMI ... U to plotno-predajnim stanieallla su ugradeni i cleme nti za merenje pritisaka: MM8 . toplo tna snaga..-:..-:.te mpera tura vod e u ra zvodnolll vodu primarnog dela MM2 . Kod indire ktnih podsla ni ea ugraduje se izmcl1ji.-:. I II II II II "I II.pritisak vode iza regula tora pritiska MM9 .tempe ratura vode u povratno m vodu primarnog d e la PS MM3 .-------' .l1ll8 . pa se pritisak odrzava nezavisl1o.utrosak toplotne energije.-:... Prva eetiri ulaza regulator prihvata iz raeunske jediniee merila toplotne energijc pre ko komunikaeionog prikljueka. vae toplote i kucna il1stalacija je po tpllno razdvoj e na. Kod d ircJ. maksimalna toplotna snaga MM5 ......22. I I I L_ "'1115 SI.-. II III .21 Sema indirektne podstanice za grejanje .proce nat o tvorcnosti ele ktro illo tornog ve ntila (po teneioilletar) MM6 . 18..18. .protok vade u PS (koristi se za regulaciju) MM4 .. tn ih prcdajnih sta ni ca te mperatura se redukuje mesa nje m povra tne vode iz kucnc instalaciie i pOlisne vode iz lo pluvod a (u odnosu na prime r 2/3 : 1/3) a pritisak Sl.... :: : Ll .. T(xlcmll'ic f'HOJEI>TOVANJE POS7 1 W J ENJA 2A C ioNTRALNO G IU£ JANJ£ Pred ajn e stanice (PS) mogu hiti dirc ktlll: iii illlJirc ktnc s l.·::::.us 13.! redllkuje putcm regulatora pritiska.temperatura vode regulaciju) 1I razvodno m vodu sekundarnog de la PS (koristi se za MM7 .temperatura spoljnjeg vazduha (koristi se za n:gulaciju). I I "'1.pritisak vode na ulazu uPS MMlO .-:.{)NU ~ 1-+J... Na slici 18.JI I I L_-:.

~ -.22.:.da lj insk i nadzo r RJ-racunska jed inica II I I SONU II: III III • I I I I I . __ . I I II _ _ _ -"I r~ I MM4 I I L~ I I (. Izgled nove.::-.. . ~-----~M~~ SSV I : I I r ..-_-' J I MMS Slika.. f).lIlNJ/~· .-.J9 SS V-regul ator pritiska SOV-prcs truj ni ve ntil VFL-rcgul a tor proto ka MM3-me rac pro toka R II' "I R-rcgul a tor-kon tro lc r SONU. SOY r .18.-(7r""" ..23. podslanice sa l1Ierenjel1l ellergije..J. U grejllOlII sislelllu Beograda. __-_ -_ -_-_-_-.·IUINSKO G/lr:. 18.::.Desllo je primami deo.. Sel1la direklne podslanice za grejanje Slika 18.J I : ~L.:-_-~ =:. leva seklilldami (kliclla illstalacija) .reglilacijolll pritiska i protoka. MM7 I __ . direktne.

venti l se otva ra i visa k vode sc pres lrllj av<l pravo 1I povratni vod .iI iZilad dll l.5 bar vecu od priliska koju udrz:1va n:gll iahlr priliska.27). sa o pruga illa i Illembra nam a i spada 1I regu lalore bel fJomoc lll: e ncrgij e. SasLOji sc od regulatura diferen cijalnog pritis ka i venti la sa e lektro motarnim pogonom.: od 0.. .V(1 ljc ne (zada tc vredn US li ).24. Prs kanje radne membrane se detcktllJl' eurcnjem vo Ie 11<1 ispustu ugracicnom izmedll m em bra na. Regulacija pritis ka slu zi za oclriava njc konstantnog pritiska u napojnom voclu prilll a rnog del a pocls tani ce sa c1ire ktnim prikljucenje m porrosaca. ll11 a dve membran e.·1 .J50 /3 / ...\'11.l'INJI-.\'0 (:/(/:. Zadata te mpera tura vode u napojnco lll delu sekundarnog dela predajne s tani ce mcnja sc zav isno od pro ll1ene te mperature spoljasnjeg vazduha." tO I . p(1desava sc na vrccinost za U.\ I • m'EJ -.ltora prili ~l. orman R egulator prutoka se koris ti da og ranici protok \I primarnom delu podstanice. Pres trlljn i \'l:l1 lil (SOV) SlllLi da n.5 bara prekl) zada lc vrcdllos ti . kojim IIpravlja Simeflsov kOfllroler slneSlen II kom. 18. • Slika J8. 1'()\'7 nOJl. Svi clementi smes teni su u jedno ku cis te i zajcd nicki sacinjavaj u intcgralni regulacioni ventil. U slu caiu prska lll <l radne runkcijll prc li zi ma rezcrv na me mbran a.'\}. . (SI. . 1 /A CIONTI<AI . Regulator protoka Samson sa molornim pogol/om. Kacl a prilisak iza regu la tora po ras tc vis.""'''' It" 1'/(011. iza venti la za regu laeijll te lllfJera tu re i pro toka. Venlil jc pn knn strllkeiji Ill c ha ni c ki . Kod kvantita tivne regulacije u regulatoru protoka smcSte n je i ventil za regulaciju temperature u napojnom vodu se kund a rnog dcla predajne st:mice. rad nu i rezclv nu . Kod kvalita tivne regulacijc protok se odrzava konstantnim.' dOLVoli parast priti ~ k a iza regul .

Osovina pubudivaca 8. ($""'<p=~---l Slika 18. Opruga pccurke 6. ~ P2 .0pruga.Sigurnos na membrana 7.Pokrel. 2 3 ~ 7 6 Slika 18.26.Nal·rlka za podesavallje. Poklopac opruge 10.aC( ak/ualor) Regul ator rritisk a u kombinaciji sa pres trujnim iIi sigurnosnim ventilom obezbeduj e kucnu instalaciju od previso kog pritiska . 2.451 PI . Pres/rlljni velltil I. Osovina pecurke 5. Regula/or pri/iska Samson (1.0sovina peClIrke.Sedis/e vell/ila.2 . '. Tela ven/ila. Pecurka 4. Prsten za podesava nje 12.1 1. 8.Radna membrana 6.25. Te lo ventila 1. 6. 3.PeclIrka venlila. 4.2.l. . 7. Opruga 9. Indikator pucanja membrane 6. Pobudivac 6.1 E lementi za poveziva nje 3.

.. to pl o tni koeficie nt i .-152 8.. . tempe ra tu re -+-+ -i..·INJf' PO..-. /lU/ INl E Dijag r. Naved e ni mern i urcdaj sastoji se iz meraea p ro toka.I - I "" 18 16 1<! 12 10 d 6 ~ 2 0 4 .. . S/ika 18. pro te klu zaprem inu vode. mn ozi te mperatursku razliku.intcgrali" po vremc nll...'T'Wl/· \I 1 / ·1 ( hV. 1 'I 1 .27. Me rae to plo tn e c ne rgije je ll red aj koji m sc 11\~' ri loplo tna e negrija koju oslobodi nosilac to plo te u sistc rnu.... jcdnog pa ra te mpe ra tllrskih senzo ra i jedini ce za izracu nava nj e.. 1LNO C.7 "dO/v. qm: l1l inu teenosti .(\: ru nkcijc: Illcri te mpcra tllrsku razlikll vod e u na pojno m i povratn o m vodu i prote kl u 1.28.J+f-R .vlIcni merae toplote .c l'IW l l::" T O 1 ·.10 .:lm prom ene l:If I ~ltP.I:' lJ .18 -. 0 Te mp eratura slJ oljasnjc!] yudu h(l {OCJ S/ika 18..'. ~. Mc:rilo obavlj a s1eJC. Simensov ullral... -.fj ·8 .16 ..

.-' . Plocasti izmelljivaci .... -. 18.. 29a. vode iii vre le vocle.p pfDC...6. LPM....·INJ!.I nadrcdcnill1 cc nlrOIll sllll:Stcnill1 1I distriblltivnom ccntru toplane i drugi koji slllzi za kom llni kacij ll sa ra cunarsko l1ljcdinicolll lIgradcnog meril a IOplotne ene rgijc..'Ptlv~jjl. . . _______ "/. . ..II.. Oni 5e de le prcma radl101l1 IllcLiij lllllu (voLia ..'. " """ -""'-'. ". U " iii sp ir:dnim cevil11a su se kod nus. -153 Mikroprncesnrski rC £III '1[or (knntrnkr) POSC dUjl' dva kUlllun ikaciona prikljucka: jedan za ko mun ibciju S.".----Slika J8. .-~ ~5 ' . odnosno pre lazi na regulacijll protoka kad iZl11c rena vn:dnost proLO ka postanc jednaka zadatoj .I: ..vSf(O G IU·:J.. .- . U grej noj tchniri razlllenjivaci toplote su apa rati 1I kujim a se vrsi razmena topl ote izmedu pare..... Mikroproccsorski regula tor lIgrackn u podstani cu o lllogllcuje rca lizaciju sledecih regll iacionih krugova: krug R I za rcgll iisanjc temperature vOlk 1I se kund arnoj mrezi i R2 za reguli s~ nje pro toka vodc u prilll arnnl11 dell! ccvllog razvoda. ". manji gabarit (plocasti razmcnjivaCi z<luzim aju 15-30% prostora koji zahtcva cevasti).. .. masovno koristili do pocctka devedcse tih godina pros log vcb. f) ·II ..mINN""". ... .. jeftin iji suo ---.:./1... u grejn oj tehnici.. .~"e ' . Kt-.v()(Ja) a prema kOIlstrukciji na dobosas tc (ccvas tc) i plncaste Dobosas ti ra zmclljivac sa prav im .. Plocasti razmenjivaca toplate 1I odnosu na ecvastc imaju VCC LI toplotnll cfikasnost (do 97%). Reglilaeion i kr ug R2 obezbcduje i ogran iccnje l1laksi lll alnog dozvolje llog protoka.... kacla je c1oslo do omasovljava nja primellc ploCastih razmenjivaca toplo te ..2 RazmenjivaCi toplote U sircl11 Sl11islu reCi razl11 cnivaci Sli apara ti u Kojima sc toplota prcnosi sa jecl nog medijuma na drugi.....18. Plocasti Izmenjivaci S~· ~.voda i para . Illinimalno se prlj aju i nijc illl komplikovano odrzavanjc. vescstrllko SlI laksi..

NO GW:. Pri po rastu te mpe ra ture u pros to riji ras te (cak i za hva ljuju ci ne ko m unutras njL 'IlI izvo ru to plo t. ] . s tednj a k.· s toje i elektro nski de litc lj i to pl o te../5.:) .C P/W lIi K'/ O J'ANJ /:: rOSUWJ/' NI.guli sa njc tempe ra ture u prOSJ. TRACO Plo~as ll IZmenJlvaci loplotc LPM LemlJenl placa9tlizmonJIvaei toplate HS . itd.. p roto k top ic vode kroz radijator s..· J NJI:'. reg istruj e se po tros nj a cne rg ij e na svako lll raclijator u lldn osno u svako m s ta nu . 18..) i im a ju ugracle n mikro proccsor k(lj l reg is truj e. T ermostatski r adij a to rski ve ntili ~lIn og u c uj u n...J. o braduje i mc mo ri se podatke.. U primcni su i elcktro nski razde lni ci sa radi o vezo ll1 koji u mogucavaju <tu tolll :JlS ki pre nos podataka bez potrt:bc za ula zc nje u stan potmsaca radi ocitava nja. koji rcg istruju tros kove greja nj a po mocu st:nlCII':! te mpe ra tu re .tNT/v ll. 1 \.: slll anjuj c i oclrzava sc odab rall. .1 te mpe ra tura pros to ra. To su " in tdi gcntni " uredaji koji raziikuju topl o tu prilllije nu o d rali ijat')· ra i o nu iz drug ih izvo ra (sun ce. Po de sava nj e m po lozaja tc:rm os tats ke glave nj e nim o brtanje m postizc se vi sa iii ni b te mpe ra tura pros tora o rva ra njelll iii pritva ranjcm prntoka kf(l /.3 Sistem raspodeJe troskova grejanja po stanovima. • lIosul I - ---- I/Hllltl lI II ~' (/ I Stika 18. "cle lite lj a " topl o te na sve radij a to rc u o kviru jedne 7 ~ 1 .. ptocasti iZllIenjivaCi Plocasti izme njivaci mogu biti le mljeni i sa za ptivaCi ma..1' de .mjl koja se zagreva. poclescna na te rm os ta tsko j glavi ve ntil a./ B. radijato r. U gradnj o m razclelnika tzv. Todnr(lv.6.·J i'A (." I 0 .29b...~ .

Bil o kakva pro me na us lcd potrcbe grcjanja (orvaranjc iii zatvaranjc vcntila) cc uzrokovati da pumpa tre nutno rcg uli se protok u sklad u sa potrcbom.I . eleklrollski Stika 18.."/. n IU/ . od nos no pumpa ce obczbediti optima lnu radnu tacku LI Z minimalnu porrosnju c le ktri cne c ne rgij c . I/v. .U.30. To su " pamc tnc" pumpe sa promcno l11 brzin-: u sistcll1u grcjanj a. isparivi 2. Delilelji toplote jirllle Zenller 3.lC I • Slika 18. elklrollski so radio modemom Uko liko su na radijaloru ugradcni tcrm ostatski vcnti li dolazicc do smanjenj a poveca nj a protoka u kucnom ra zvoclnom postrojc nju .() ( .. Termoslalski vellliljirme Hen. U to m slucaju preporucuje 5e ugradnja kucnih pumpi sa promenljivim protoko m. Termostatski ventil brzo rcagujc na smanj c nj c sob ne t i pro tok kroz r::tdijator. t e mp era tllr ~ i o mogucav::t ve - 11 I I .vSf. '.30.

II: A/r JI I ·. .:".. ckklricnc clll:r.5(.i ~ i " . l 'I\U.. .1 . ljc . kllCllilll gn::jnilll iIlSI.. dc lilc lja lurloH." . p o~t i ic st! uSiccia od 20-30% toplotnc c ll crgi.f../ilill UU/. 1 ( I . (·.. I:. 1".'.. Grund/o ' PI/ IIl/lL' I P I: 'a promellljivim protokom i daljinskim podda vanjel1l UpOln " 11[1 1 It! rmllslats kih venl" "..1<11. I !.l111..lJ1.W.\'r) (: lIr-JANiE "..\ lll rJjl· Vi.N I Ii 1I.I-. pumpl sa promenljivim prolo k'lIl! .

~.. 18. prikljuee na na obliznje pos trojenj e za p ro izvudnju e le klricnc e ne rgije . Prcdn osti su vi~e sturkc . Kao gur ivo ko ri ste prirodn i gas i sas toje se od jednc iIi vise gas nih turbi na. 3.Pri pro izvod nj i e lc klri ene e nc rgij e u ko nve ncionalnim . D!l UINSKO G III:JANJE 457 18. Poreel oellva nj a pri- . pri roda n iIi Jcpo ni ski gas.ko nde nzacio nim sistemima pos tize se stepen ko risnog dejstva oel 35 % . bi oma~a i gradski olpad.. Toplotna c ncrgija dobijena na ovaj nac in moze se korislili za po tre be dalj ins kog greja nja. izgrade na zgraJ a koja jc za po trebe grejanja. 4. Kombinovana proizvodnja u daljniskom grejanju Visok ste pe n korisnos ti koge ncracijskih postrojenj a omoguCio jc u pns lcdnj e dvc deee nije njihovu ekspanziju u primc ni.7.. ko tla za iskori scc nj e toplo te produkala sagorevanj a i parne tu rbine koju pokrece para ge neri san a u kotlu. Stepc n korisnos ti kogcne rat ivnih pos troje nja je znaeajnfl vcCi ncgo koel odvoje m: proizvodnj c .Poslroj enja sa iskoriScenjel11 loplole gaso\la 1I kOllu SlI poslrojenja koja im aj ll gasnu turbinu. dizel iIi gasni mo tori.Pnslroj enja sa klipnim masinllllla koristc mo ture sa unutra~ njim sagorcva nj e m umes to gasnih turbin a. Proees ko mbinova ne pro izvodnj e sprovodi se u parn o j iIi gas noj turbini i mo torim a za unutrasnj e sagoreva nj e.7.Kondenzna poslruj ellja sa izdvajanjem su name nj ena za proizvod nju sa mo e1ektriene e ne rgije.: na u ne koliko grllpa : 1. iza ko jih sc pos tav lja ko ran. KOMBINOVANA PROIZVODNJA TOPLOTN E I ELEKTRICNE ENERGIJE 18..2. a li jeda n deo pare moze biti izdvojen iz turbinc i iskoriscc n za stvaranj e tople iIi vrele vuele. Pos trojenj a za ko mbinovanu pro izvodnj u mogu hiti poddj.. kogc neracija. l z turbine vreli prndukti sagorevanja prolaze kroz korao gde se gc ncrisc toplotn a e nergij a.. U m:kim prime nama se moze ge ncrisa ti para za po kre lanje parne tu rbine. Kao go ri vo na jcesce se koristi prirodni gas iIi maw t. U H amburgu je 1893. konSlruisa no pe l goelin a ra ni je. iIi njihova kombin acija. npr. Izvor pri ma rne cncrgije (gor ivu) moze hili razli Cit : cvrsta i teen a fos ilna go riva.Kombinovana knlzna poslrojenja su J a nas u siroj primc ni . je proces istovre me ne proizvod nj c e le klricnc i lopl ntne e ncrgijc u isto m proecs u. Ovo se smalra poce tko m kumhin ovane proi zvoelnje u Evropi. 2.uz guhit ke oel 65 % . ali i u industrijskim procesima. Ova pos tro je nj a su uglavno m manjih snaga. a prni zvc dena kori sna to plo tn a i elek tri cna e nergija cini 90 %.7. U ko mhi nova noj proizvodnji gubi ci su svega desc tak proce na ta.1 Opsti deo Ko mhinovana proizvud nja elekl rienc i toploln c cnc rgij e iI i lzv.

U zc mljama EU ueeSec toplotne e ncrgije dobijcnc u postrojenjima za kombino\·a· nu proizvodnju u ukupnoj kolicini top lo tne e nergije je veliko. 94% toplotne cncrgijc daljinskog grcjanja je iz kom· binova nih proecsa. ZASTITA OD KOROZUE I KOTLOVSKOG KAMENCA Kako jc vise pUla vee nagcaseno osnovni nosioe toplote u sistemu daljinsk\l1! greja nj a je voda. u Nem ackoj 81 %. Pod korozijom se pourazumeva rcakeija mc tala sa svojom okolinom koja prouz· rokuje mcrljivu proll1cnu strukturc materija la i moZe da dovede do ojegovog ost. t. zv.: trzistu. Dcjstvo korozije sc ubrzava sa povisenjcm temperaturc priliska vodc iii pare pri daljinskom transpo rtu top lotnc energije. Nova postrojenja kombinovane proizvodnje ~1I 1I izgrad nji iii su ugovorena u mn ogi l1l zem ljama a u Madarskoj.8. a tim c imaju i manjc stctnih emisija u okolinll. prouzrokujc toplotn. na primer.-I 2-1 C IONTRAL '0 CRE'AN/I. prvcnstvcno je sadriaj soli u vodi .: · ce nj a. Uzrok tome. l11arnih rczcr" i fosiln ih g(lriva. tj 52% u proscku. DOl bi sc sill anj ila os teec nj a prouzrokovana korozijom i stvaranjem kotlovskog. znacajni su c koloski ci'ckti."I'/(' I'I?O}I: KTO I ~-I . I'OS'! IW }I' N}. A psulutn o cista voda u prirodi ne postoji. Kurozija sc u ccvovodima i apa ra tima ustanovljava na osnovu slabljcnja zitlo\ ' odnosno nastajanj a rupa . ko ~~ uporcd c dva slicna postrojc nja . j<!r jc smanjcno za adCI:lc kao i c lllisija CO!. ovo drugo trosi za oko 30% manjc gI l riva. Rumuniji i Slo\'aekoi je za pazcna tende ncija izgrad njc l1lanjih gasnih postrojenja 18. a za toliko jc smanjcna i ukupna emisij a i ko li ci na CO 2 . U Holaniji..: usled smanje nja koefi cie nt a provodenja toplote.1 naprezanja sa puklltinama na kotlovskim cevima. Pri zagrevanju vode u postrojcnjima daljinskog sistema grejaoja na grcjnim povrsi· nama kotla i ccvovoda do lazi tlo izdvajanja ka me nea koji suZava prcscke. (CeSka i Hrvatska). II IOku pllgona sprovotli sc hcmisjka i t0rmicka priprcma vode koja podrazli . In ln o za grcvanjc. Za lw<J ljlljllCi vi snko l11 stcpc nu ko nvcrzije kombioOV"dllil proizvoJ nl<l zahlcva l11 anjll ko liCinu go riva . I o ko 67% . tvrda voda.-158 /J Tod". U pcoscku ono izno. vcoma lIticajnog jcdinj enj a na efcka t staklene baStc. smanjujl: prolaz topl ot\. Sirova voda i voda koj u daju vodovodne staniee sadric uvek vceu iii ll1 anju koliCinu rastvorcnih soli koje ul icli na pojavu korozije i stva ranj e kamcn ca.VJ/·. za is te ko li cinc toplotn e i e lcklri cne c nc rgij e. U vcCi ni zema lj a E U sc poscbno stim uli sc izgratlnja i rad kogenerativnih postrojc nja pre ko smanjcnja da zbina pri izgradnj i do povlasecnih cena po ponudi cncrgi i.1" . Svcdska je poseban slueaj jcc se u velikoj men koristi ot r ad na top Iota. odoosoo 1. U zcm ljama centraln c i istocnc Evrope koliCi na toplotne encrgije iz kombino an ih rroccsa jc ni za ncgo u ze mlj al1la EU i krcee se od 35% (Letonija i litvanija) do 69 r . ka m Cllea . jcdno za odvojen u i drugo za spregnutu proizvodnju.

J. oll l<:ksava nj <: odc i tioLiavanj<: inhihilOra pro tiv kOl"Ozije.ov laclavaj u roslllpci za dodalni tre lm an vode koji su viSe fi zicke prirode ncgo hcmi skc. koji rruza kompklnu za~ lilu od ko rozije i kamcnca uz obezbedenje efibsnog i bezbcd nog raslvaranja vee stvorcnog kamcnea.h e mi ~k ih trelmana kotlovske i vode za sis lcme daljinskog grcjanja u primeni pn. 18. Jii .33. LViI.32. s l. Filleri delimicnog loka se prikljucuju paralclno sa glavnim povral nim vouom.X jt. 18. -159 Olev.IS. 'I Slika. Usmeravanjcm dela povralnc vode (5-15%) n a fi lt ere oelsl ranjuju sc mulj i gvozdenc ces licc (lJpiljci). raciijal o rim a i venlilima pa sc oeldava visok ni vo c fibsnosli u prcnosli lu pl o le . . flJI I SF. .O ( d iU.. rosturak i naziv proizvoda za lrctma n kollovsk~ i vode u siste mima el a ljinskog gn.:janja. iz me nji vaci ma . it' _ \ )"' . Izgled unlltrasT/justi cevi magistralllog cevovoda kada priprema vode lIije bila odgnvarajllca Pored tradi cio nalnih . Uz ovaj pO~lupak sprovoeli se i fillriranje vod e u ~is lcmll .on linll a lnu srna nje nj e mulj a i op ilj aka reuukuj e lal oze nj e 1I kotlovim a .:. ccv im 3. li. Hydro .! o dvaja llj <: ~a~O \· ~1 i Iljih\WII n<:lItra li za<:iJII.

ITIiOH . Tod" . /'(I.'llc jirmt'. god. Madem a poslraj ellje za dodailli Ire/mall vode jirme Hydro-X ugradell o 2002.o.3]. .1 Ci:'NTlU II.II.'\/() (.I 8..vi .TO I : It\H:.// D i lNi E Stika.. ie' I'liOi U. II TO BarCa plltem dO llacije isloim f.·I /.

ve ntil aeijll. 46 1 . gra ni cna maksimalna vrednos t potrosnj e koja bi se dozvoljava la. prilazi stroiije s obzirom na porast cena c nc rge nata i tros kova grejanj a. God isnj a potros nj a energije u najvece m broju pos tojeCih zgrada u Srbiji je u proscku 2-3 puta veca nego u najnovijim.1. Pri tome. pod ignutim u neko liko zadnjih godin a. da le ko najveci dec to plo lne energije se odnosi na greja nj e u gradevinskim obje ktim a i prvcnstve no zavisi od sa me zgrade. R azlog ve likc potros nj e u nasim zgradama je u cinjeni ci d a d aleko najveCi deo stanbenog fo nda u gradovim a Srbije predstavlj aju gradevine podignute u vre me kada energe tska kri za nij e jos bila ni na pomolu iii te k sagledavana. OGRANICENJE POTROSNJE ENERGUE ZA GREJANJE 19. klim a tizaeiju i pri pre mu tople potros ne vo de). UVOD An alizc i studij c enc rge tike 1I gradovima Srbijc [1 9] pokaza le su da se u nasoj sredin i oko 40% ukupnc po treb ne e nergije kori sti u stambe nim i javnim zgrada ma u Izv. ope t zavisno od samog grade \'inskog obje kta. nj egove geo me trij e ali pre svcga od ve licine i ka ra kte ristik a transparc ntnih c le mc nata u fasa tlama. Ako hi se ob ulwa til i i ka nee la rij ski i sta mbe n i obje kti koji se nalaze u okviru industrijskih ko mple ksa i evide ntiraju izdvoje no kao pot rosnj a e nergije industrij e. Uz po trosnju u lopl a tn e svrh e.19. od termi ckih osohin a nj enog omotaca. Ali LO je bi o i pe riod kada je u nasoj ze mlj i vl adala kri za stanova pa jc prim aran zadatak bio omoguCiti smestaj Ijudima a ne trositi investicije na ene rge tski efikasne zgr ade. o bj ekti koris te e lek tricnu encrgiju i za osvc tle nj e. sto bi mogla da bude dan as gornja. ond a bi se pokaza lo da se u toplolne svrh e u gradevinski m obj ektim a trosi gotovo polovina uku pnc energije n a~c zemlje. nj ene lokacije. cesto i u dnevnim pe ri odima. kao i !etnje hl ade nj e. U njim a je ona ispod 100 kWh/m z. kao i od ob ima infiltraeij e spo ljnj eg vazduh a sto je takodc odraz kvalitcta grad nj e. zapravo od ma terij ala zidova. "LOpiotne" svrh e (za grejanj e. To danas nij e slucaj i najnovije zgra de su p rojektovane u e ne rge tskom poglcdu dale ko kvalitctnije jer se potrebama za grejanje. sto kod nas nij e bilo ozbiljno shvace no. vrste prozora i njih ove ve licinc.

provere izvedenog stanja. Ovab'c nakn adn c mere za po bolj ~a nj e encrgctske c rika snos ti zgrada mora Ja obuhvate i novo izo lova nje cevne mrde ako je 1I zgracli inst. A da bi se to ~ve ostvarilo znacajno bi bilo da se prethodno lIspostave za konski normativi.]lisan o cc ntralno grejanje.). hotelski kompleksi. Zaptiv<lnje zgradc treba cia bllde fa!. osvetlenje. njih ovo m e nerge tskom revitalizacijom i nakn adnim prilagod ava nj e m novim l:ne rgetski m kritcrijiumima.. itd. kad a jc rec 0 cne rge tskoj efikas nosli zgraua trcba razlikova ti pos tojccc zgrade ou onih kojc su zidanc zad njih ucsc t god ina iIi se tek projcktuju i predvid aj u za gradnju. klimatizacija. mora sc izvrsiti njih ova cne rgc tska rchahilitcija naknadnim gradcvinskim radovima. provcren jc na izabranim objektim a prikljuce nilll na Beogradsk o d ~djin s k(1 grcja nj e. Pri to me i u ve likim sta nhcnim i poslovnim objcktim sa vise korisnika. osobine i velicine fasadnih elemenata a pre svega prozorskih povrsiona. simulacije ponasanja zgrada u uslovima koriscenja. Da bi sc po trosnja e ncrgije 1I zgradam a iz ranij cg pcrioda grad njc svc la na n:tjmanjll 1ll0gllClI meru . . ventilacija.lENJA Z/I CENT/v II. Todorol"ic I'R OJ"KT()I ~ 4I\'J" f'OSm O. pa Se lIvode mcraCi i sistc m naplate prema stvarnoj potrosnji . Au individulnim kotlarnica ma treba slediti primer Ncmacke. raspored i karakteristike gradevinske mase. a da novo lIgradeni kotlovi ispunjavajll odredeni stepcn korisnosti. standardi i druga obavezujuca akta. dosadsnja praksa naplaCiva nj a utrokne e ncrgij e iz sistema daljinskog grejanja koja se obraclln ava prcma kvadraturi kori scc nog pros to ra. Nove objekte treba projektovati po savremenim metodama integral no obuhvataju6i sve clemente od lIticaja na odrziv razvoj do onih koji se odraiavaju na energetske zahteve. Naravno da pri revitalizaciji grac1evinskih objekata pre svega to treba lICiniti kod velikih potrosaca (bolnicki ccntri. G rubim an laliza ma sc pokazalo da bi intcrvencijama na poslojccim o bje klima. liftovi. Uz to mora da se predvidi i definise remo nt i podesavanje svih elemenata sistema za grcjanje. potrosnja tokom . INJE Za lo. spo rtske dvorane i drugi. odgovarajuCi gradevinski materijali. da se kotl ovskc jedinice lI grade nc pre trideset godin a u predviden OI1l rokll za mcne. programa kontrole optmalnog rada svih cnergetskih sistema i regulisanja njihovih efekata.''''. Prvc su u veCi ni i prcdstvljaju naj manjc 80'1(> ukupnllg gradcvinskog fonda u gradoiv im a Srbije. po trosnja e ne rgijc samo za greja nje mogla da se um anji za 20-40% . Utvrujeno je da je 1I slllcajll naplate prema izme ren oj stvarnoj polrosnji ona bila manj a za prc ko 10% nego u odgova rajllcim stanovima sa naplatom prcllla njih ovoj povrsini .) da ' c pri ra zlici unutrasnj cg i spoljnjeg pritiska a d 50 Pa oSlvaruju 3 izmc nc: vazduh n. Poboljsa nje izolacije sc radi i na zidovim a prcma negreja nim proslorijama. Na spoljnim zidovillla i krovu sc 1I takvim slllCajevima dudaje izolacija a na prozorima sc vrsi za me na sta bla iIi ce lokllpnog prowra. nc stimulise na raci o nalno ko risccnjc i stednjll . Upore dcnja potrosnje 1I zgradallla sa naplatllm prema iZlllcrcnoj stva rno j po tros nji sa sta novima sa placanjcm prcma kvad raturi .5 izmena ako su oni lIgradeni. njihovim prikljuCivanjc m na ce ntralizovane daljinskc siste me grcjanj a. Tenclencija je da svaka zgrada ima svoj zvanican atest potrosnje cnergije koji bi na vidnom mestu u zgradi bio postavljen. A to su bioklimatski faktori. sistemi za grejanje. Sve to LI Z savremene programe optimizacijc.] sat ako zgrada nc:ma nikakvc vcntilaci(1ne uredaj e a 1.NO GREJ.-162 8.

-d ~ ~-. ·>v . nc sarno da se obuhvataj u guhiei u samoj zgradi (od fin a lne do korisne energije).. Finaln~ energija SI. Ogranice nj a sc daju u vidu maksimaln. \ Konsn a energlJa A1cumu· . .:m lancu koji su dcfinisani odgovarajeim stepCnllI11 korisnosti. ~ ..". U n ekim zem lj ama sc cak insistira na izrazava nju e nerge tskih potreba.2 . . Ene rgija koj a dospeva do krajnjeg po trosaca (zgrada koja se grcj e) predstavlja fin alnu cne rgija i ona jc manja ad primarn c zbog guhitak a u spoljnj. ~ ~ ----- Qv ~ . i i : : Q C' 1····I·~CJ>r. 19.t .:_..~. nego i o ni u spoljnem delu " Ianca " prenosa cnergije. -~h . lokalnim interesirna i e ncrge tskim prilikama.. c Prima~a energlJa ~L _ _. Spoljni deo . Evropski propisi sadrie opsti deo i smerniee a svaka zcmlja ih dopunjava prema svoj im specilicnim potrebama. za pravo izvornog cnerge nta u pogodan ohlik i nj egov transport do k0risnika.__.. oo . saglcdaju njih ove godis nj e potrebc i ako je potrebno izvrse blagovremenc korckeije i us aglasava nj c sa propisanim vrednostim a. OGRANICENJA GODISNJE POTROSNJE 19.:. Evropska inicijativa energetske efikasnosti U cilju ogran icavanj a potrcba za e ncrgijo m u gradcvinskim objc ktim a Evropska Un ij a jc done la propise 0 maksim alnoj dozvoljenoj potrosnji energije za grejanje. DistribuciJ'a I " 'I Kotao ...1 Skica energetskog lanca dd primame do korislIl! energije._-_. Namera je da se vee u pocetnoj fazi projektovanja nove zgrade iii rcn oviranj a postojeee.. J \. ······ ·····~~~ l 1( ~~~ i L I ~-'c _ _ __ __ a_ 7 (.' - I' --"'It ' . To znac i. " i J ..u n .:n3 provcravana a dok:umcnt s vrcmcna na vreme korigovan. OGRANICENJE POTlWSNJE ENU?GIJE ZA GREJANJE -163 vrcm.~'7~L~a~ cl~Ja ~ Q ' dv t. r Q ' '. 19. i·:·····················. . ~ -1~ 'C J ~ . one koja se trosi u zgrad i da bi se ostv:l ri o krajnji ze ljeni efekat... "\ _--_. .. vee u vidu kolicne primarne energije ..1.Janca" obuhvata transformaciju primarnog ohlika e nergije. .2.:. .. ne u koliCini fin alne energije.19._. Nova zgrada bi dohija la uputebnu dozvolu ako bi potro ' nja bila ispod dozvoljene gra ni cc. n .: dozvoljene potrosnje .

:: pos tiiu odgovarajucom izolacijom.464 B.).'''ITI koja podrazumeva i potrebni nivo zaptivanja.) i transmisionih gubitaka toplote (Q.) i cventualno pripremi tople potrosne vode QM ali je zbog gubitaka u samoj zgradi veca od stvarno po trebne . ugradnjom sistema grejanja i urcdaja za pripre mu tople vode visokih stepena korisnosti. ogranicenje se daje po jedinici povrsine omotaca zgrade. climinisanjcm toplotnih mostova.). primenjuje se formula: O~od = 72.2. pa je je korisna koliCina energije CQh) u tom slucaju manja od potrebne za nc utralisanje ventilacionih (Q. u distribuciji toplote do grcjnjih tela CQd) iii do zagrejaca ventilacionog vazduha. maksimalna kolicina primarne energije se odreduje se prcrna lzrazu: O~od = 50. Todorovic PROJEKTOVA NJE POS7ROJENJA ZA CENTRALNO G HEJANJE Finalna energija (sI. 19. Faktor oblika predstavlja oJnos povrsine omotaca Ao (m2) i zaprcmine grejanog prostora Ve (mJ) a korisna povrsina na grejani deo zgrade. Dozvoljene maksimalne potrebe energije Prcma standardima i preporukama Evropske zajednicc.2.19. Ako se koristi akumulacija toplote onda se i tu javljaju odrcdeni gubici (0. uredjaja za povratno koriscenje otpadne toplote kao i primena obnvvljivih izvora. dozvoljcnc maksimalne vrcdnosti primarne cncregije se odreduju z3\'isno od faktora oblika zgrade i korisne povrsine zgradc . Sistem grcjaIlja ima gubitke u transformaciji ent:rgijc u toplotnu u kotlu (Q~).1) je namenjen a grcjanju (Q.).29 A/Ve kWh/m2 (19. ogranicenja potrcbe '~ oe rg ije sc za nove stanbcne zgrade definisu prema godisnjoj potrosnji svedeno na !t: dinicu povrsine starnbcnog proslora (kWh/m~). projektovanjem omotaca zgrade rJ a sc zimi koriste dobici toplote sunccvog zracenja za smanjenje gubitaka toplote. dobrom gradr. Mcdutim javljaju sc povremcno dobici od suncevog zracenja (Os) i unutraSnji dobici od osvetlcnja. Zahtevane vrednosti s. a postoje i gubici u samoj prcdaji toplote grcjanom prostoru (Q".29 A/Ve + 2600/(100 + An) kWh/m2 (19.). Prcma tom pravilniku za nove stambenc zgrade koje se greju na tempcraluru ] 9 DC i iznad. ns mi sljenim postavljaojem cevne nUeZe i njene izolacije. vcntilaciji (Q.94 + 75.. Ijudi i raznih elektricnih aparata (Oi). Doneta su pravila za cnergetsk.oj su prihvacene preporuke i standardi Evropske Unije i urade ne detaljni ie razrade. U Nemack.-u zastitu zgrada i enerctski racionalna poslrojcnja.korisne encrgijc (Qh) kojom se postii c krajnji cfckat grejanj a.]) Ako se topla sanitarna voda priprema pretcino koriscenjcm elektricne energije. Za objekte koji nisu namenjcni sta110vnju.. koriscenjem kvalitctne regulacione opreme. Ako se topla potrosna voda zagreva iz istog izvora koji snabdeva i sis tern grejanja.2) .94 + 75.

5) Za oderedivanje maksimalno dozvoljene potrosnje merodavna jc i neto povrsina AN. vrata i krovnih prozora.Inica najnizc claze! nalazi iznad pO\Tsine zemljisla ond a ad gomjc ivicc plafona do gomjc i\'icc ta\'anicL najvis. Ako ne ma preciznijih podataka ona se izracunava prema izrazu: (19.. Llzimaju se kao den om< ' laea svc povrsine prowra.3) Za koriscenj. koja se odnosi na koristan prostor zgrade a za visine spratova do 2. Raeuna sc od gomjc ivic. ..1 NYc kWhim! (19. zapravo povTsi na poda koja len na zemlji iii podrumska tava nica ako se podrum (suteren) ne zagreva_ Ukoliko se zgrada siri na nekoj svojoj visini i pre\'azil azi osnovu nile etaie.: gc mjih izraza potrebno jc prethodno odrediti faklOr obli ka zgrade. Zapremina grejanog pros lOra V.: nivoa zemljista iii.6 m. odnosno ventilacije. U tu svrh u SL I'n 'o izracunava iX'\Tsina omotaea zgradc koja obuhval. aka sc ia\i. PRORACUN POTREBNE KORISNE ENERGUE.I ~'<': g-ra menc zido\'c koji oov.4) a za ostale zgrade: Ve = 0.fXJE -165 Za ostale zgrade najvcte vrcdnosti dozvoljcnc potrosnje primame cnerglJe se izracunvaju prema jcdnaCini: Q roo = 9. Sa donje stranc zg-rade kao den omotaca treba ukljuCi ti povrsinu OS nove zgradc.6) 19.::g spra ta. Ona obuhvata Casovne podatke svih klimatskih parametara za svaki dan u godini. OGR4NICENJE POTROSNJE ENERGIJE ZA GREJ.19.9 + 24.3.76 V (m 3 ) (19. ISIO tako se obraeunava u o molac j povr ~i n a kr(wa prema spoljnoj srcdini. odnosno do gomje iviee efektivne izolaeije zgTade.. ukoliko razgra niCa\'aju grcjani prostor (xl spoljnc sredine. uzimaju sc u obzir i gubici us led toplotnih mostova. Uz gubitke toplote usled transmisije i iofiltracije.80 V (m 3 ) (19. obracunavaju se i dobici usled suncevog zraeenja kao i ad unutraSnjih toplotnih Izvora.. Medutim. predstavljaju deo omotaca. Godisnja potrosnja se racuna prema meteoroloskoj godini mesta u korne se nalazi zgrada uz koriscenje raeunarskih programa.Jja)1l Illl ulraSllji prostor od spoljne srcd inc kan i pOHsinc zidova u ncizolovanom polkro 'Ijl!. onda i podne povrsine tak-vog sprata koje su sa donje strane u dodiru sa spoljnim vazrluhom. jc uvek manja od ukupnog volumcna zgrade Vi u proscku za zgrade do tri sprata iznosi: Ve = 0. staklenih vTata.

VOl . B. Rob e rt s . Doktorska disertacija. Kolmar. 20. Obradovic Nikol a i Curcic Vojislav ing. n . Beograd. LuCi stoe otopleni e. Beograd . Country by Country. TodorOl'ic PROJEKI "(W/I/I. N a t a. District Heat in Europe. J5 . Kongrcsa KGH .~ inski fakultet. W.'JF. Dubbe! . M . Be rlin . 1990. Mos kva. 1976. N ikolic. Ol 470 1. Bra ni s lav E>akov ic. Maj 2000 36. Stroiz dat.Beograd. Oldenburg Vo!riag. 33 . Termofizika zglade.:rgamo n Pn::s. 1976. 1992. H. MaSinski fakultet . lng Malic Dragomir. 11 deo. 26. Jo nes . Kra ft G unth e r. 30. Air Co nditionin g a nd Ventilati o n o f Buildings. Mackassy A.l. Klimatechnik. C. Liese. ~.8 8. ll andubu c h fur Tc chni sc hc n . Bos nj nkovic. MaSinski faku ltet. G eb nudenll s rus tlln g . 1985. Beograd. 1980. 32.Tasc henbuch fur den Maschinenbau.Ve riag. Diplolllski rad . Banhidi L. 1978. M a. Regein n lr die Bc rechnung des Wam lebedarfs von Gebaude n. Edv vard s Arn o ld Publis hers. 1967. .P .M . 2. C roo me. 195 7. Rakoczv. Dr. 27. 1990.U. JUS .11 CENTRAL N O GR£I. 31. DJ .S .l/:. Zagreb. EUROH EAT& Power . Bottcher. V EB Verlag fur Gallwcscll. F.. Uti caj izolac ij e na poj avu tran spo rta vlage i formiranj e modifikovane atmos fe re u rashladnim komorama sa osvrtom na osobine do maCih izo lacionih materijala. Great Britain. Air Conditioni g Eng inee rin g.4NJJ:' "I. Magistarski rad. 1985. Springer Ve rl ag. Pri log istrazivanju uticaja lo kacij e grejnog tcb na toplotni bi lans prostorije. Tehnicar mas in ski prirucnik. Lj ilja na D . 34. Marjanovi c. Laasko. Zbomik radova: Savetovanje toplana TOP YU 2000 Nis. Strahlung Heizung. Zbomik 2 1. 25. Silj ak. POSTRO. 520 . 28. Tehnicka knjiga.5. 1983. Nauka 0 toplini. Beograd. :!. April 200 I :. 1991 . P.1.~a M.-/(.!3mssels. Beograd 1961 .·"'·JA 7. Matematicko-fi zicko modeliranje procesa adsorpcije i desorpcije lako-isparijivih organskih komponennta u klimatizovanilll prostnrijallla.Metoda proracuna difuzije vodene pare u zgrddama . T. Hand ubllch de r Techni schen Gebaudeausmstung.

DODATAK .

c PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNOGREIANJE .470 B..Todaro.

3 21 2Z .0 21.4 48.0 12 1.845' 1.8 51. 3 Uobicajena debljina z ida nm 2 .44 3.87 2.2 70 .61 5.2 i I I I 13 . 4.346 0.882 4.7 42.6 I .8 26.366 0.5 32.3 25 26. .7 . .3 24.83 5.22 1.5 20 22.647 1.581 1 . 0. I 82. 3 51 54 57 60 .459 1.31 ! .32 3. 8 2 2 2 2.2 54.852 1 .6 2. I I I 2. i 50 i 12.962 ! .B5 .65 Ha~sima l na 12·.10 Hasa ce v i 0. 225 3/8 1/2 3/4 I I 1/4 I 1/ 2 2 Naz ivni 10 15 20 25 32 40 50 Spol j ni preenik IT'" 17. I I I 1.9 41 .7 38 42. 2. 5 (DIN 2448) 6 7 Ce I i cne cevi bez sava .556 0 .9 3. .3 43.36 4.9 33. .6 2. I .28 6. 087 1 .235 0.29 2.123 0.6 27.213 1.3 26.615 3.5 I I .8 10 11 i .5 5 5 6.206 Sadr za j vad e precnik mm deb lji na zida nTn kg/m ' I /m I 2 3 4 JUS C.6 2 . 17.25 3.6 2.6 2.5 16 . SADRZAJ VODE) Nazivna me ra Naz i vni precnik Im1 Spoljn! pre c ni k 1T'.5 14.5 12.57 . 890 . 12 i 3.6 2.237 3.0 Unu tra snj i preen i'k rM1 0. I i .3 76.6 2 .391 C.2 20 21.2 I I I .14 3. I I i i I I . Ii i .8 37. 65 2.S 48 . 35 2.9 i . 683 1 0 . 53.7 64.372 2.2 21./71 TABELA I CELICNE CEVI (DIMENZIJE.01 2. . 0 .58 2.9 2'.48) 0 . .22 1 . i .9 30 31 .4 I .9 2.8 48.8 33.333 2.3 63.95 3.9 2. l 4. . . 2.S 70 76.6 16 17. TEZINA.m DehlJ ina z ida rM1 Unutra s nj i precnik mm (DIN 2440) Hasa kg/m : Sadrzaj vad e 11m Srcdnj e teske na vq jne cevi po JU S C.2 35.4 40 44.V"dMflk .638 0.65 3. 13 I 0 .2 14.059 2. 20 ! 0.201 0.77 1 .25 3.14 4.1 B 8 8.3 2.9 2.3 7 .1 45.8 .88 2.25 3.65.3 60 . 1 .2 39.6 28.548 I . 65 I I I I I I I .2 16 16 16 17.6 2. 145 C.S 57.

5 12 .5 2.12. 12.-l72 8_ TodorOl -.6.5 25 25 25 25 25 25 25 25 2.~08 200 250 300 I I 350 400 I 500 550 600 650 700 750 Boo B50 900 1000 11 0 135 144 170 lB5 201 217 2.B 193.122 125 150 I 12.6B.273 32.5 4.98.B 85. I9 .5 7 •1 8 8 8/8 10 10 I1 1 I •5 12 .3 2.33 9.107 7S.5 131 .6B5 33.4 976 6 6.5 16.5 2.5 12.314 118..151 .81 8..4 100.9 355.9 12.604 4B7 . 1 I 7 .31.3 167.4 711 .98 9.2 50B 521 55B.5 2..6 3.782 223.6 879.383 748.5 12.091 369 .6 368 406.4 686. 1 168.256 63.B 13.72 13.138 19.3 177 .9 204 207. • 5 12.6 51•1 57.671 19.6 635.237 50.c PfW1EKTOVA NJF.999 7.2. .3 6.7 216 2.4 I7. 1 159.6 352 388.149 607.114 26.5 5 5. .4 150 156 .2 762. I I 19 .5 267 273 2.331 90. 5 16 17.5 31B 323.3 16.4 10 I 6 3 3.B3 53. 441 543.5 25 2.415 317.8 B63.3 7.8 584.76 9.6 4 4 4 4.2 486 498 533 .6 660.5 4.6 914.725 125.5 25 25 25 25 25 2.579 97.62.4 6 5.3 25 31 • 1 31 37.1 40.6 4 I .931 2. B12.751 42.84.7 152. PUSTR01£N1A ZA CF.B B31 .4 419 457.5 2.5 25 25 2.8 lB2.3 303 309 .6 108 I I4.481 72.3 70.151 17.5 2.5 12. 3 127 133 139.3 6.9 254.8 399 437 .5 20 4 22.8 609.8 107.346 6. 1 7.2 3.5 2.4 159 165.NTRAL NO G REJAN1£ TABELA I (NASTAVAK) 1 80 100 2 88.4 185.2.009 11. " 55.2 737 787." 2.4 260 .7 339.5 4.5 25 25 25 25 I 5 82.8 18 • I 21 .9 6 . 12.036 150.6 3.9 101 .33 249 333 386 491 194.9 101 7 5.5 94.7 143.2.44. 1 2.6 6B. B21 42.793 2.2 25 25 25 25 25 2.

8 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2.6 16 17 .8 102.607 0.83 9.75 5.8 67.4 55.7 38 42.412 0.793 34.9 2.6 2. 31 3.2 3 .908 19.693 0.4 159 165.55 4.3 152.2 7 • 11 7. I 7.7 58. 16 6.9 101 .124 16.4 151 157.157 2.608 0. 5 70 73 1.6 108 114.9 4.39 1 .423 12. 3 83.424 7.3 25 26.208 8. 3 21 22 .6 4 4 4 4 4. 5 134.6 12.4 40 .890 0.24 1 .2 20 21 .84 I I . I 7. 15.3 51 57 60.9 2.11 2.13 3.5 .5 80 100 88 .437 2. 7 34 38.201 0. I 8 8 8 8 8 8 8.2 20. 288 1 .61 3.379 26.7 141 .1 168.693 5.4 16 16. I 44 11.3 2.9 64.9 23.531 0.3 127 133 139.5 Z.384 20.9 120.1 0.79 2.182 22. 13 1 .5 43. 9 2 .5.7" 46.3 177 .57 1 .Z4 0 17 . 1 82.1 144.377 17. 691 2. 1 125 150 4.3 168 . I 7.3 14.8 193.8 132 .429 13. I 160. 3 2.50 4.1 95. 298 3.346 0.4 52.789 14.8 70.8 33.6 2.2 3.6 2.8 184.962 I .8 29 .35 4.948 4.235 0. 908 1• 158 I .7 210.2 12.6 3.f)ndnlak TABELA I (NASTAVAK) ~ 1 2 3 5 6 7 ee l i cne ce vi sa sa vom JUS C.3 19.669 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5.3 7.3 2.8 12.78 3. B5.6 6.9 3.7 219.4 40 50 44.6 2.5 200 4.2 107.5 76 .7 I 0. 48.3 63.48 1 .9 77 . 9 30 31.01 2.3 6.6 125 . 6.9 26 27.5 1.63 2.57 8.725 3.3 2. 3.1 45 0.7 .5 4.203 9.5 5 5 13.3 Z.

1 89 51. 5 267 27-) 323.3 6.Tot/OIOI-i'. 3 70.642 562. 55 3 ·437 .31 1 279.3 6. 5 12 . 5 20 20 20 2a 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 I .249 )92. 1 8 8 I I ! i ! .132 1520.8 406 .568 1'317. 6 6.1 /15 124 148 158 185 223 248 301 372 403 492 527 633 I i I .797 93 .5 12.3 6.5 12 ..8 609 . B 10 10 11 12 .2 80. I I I I I B. 875 54.573 . 2 697 746 796 . 2 7 43 .5 17. 157 99.962 381.8 846 894 .1 28 946. 5 257 263 ) 12.4 356 . PI<OJf:'f.4 1016 11 20 122. • I 49 . 3 6.'1 C/:NT~ ILNO GREJANJE TABELA I (NASTAVAK) 1 250 300 350 400 500 550 600 650 70a 750 800 850 900 1000 11 00 12 00 1)00 140 0 1500 160 0 I . 923 32 7. .. 087 498 . 717 155.2 14 .6 660.4 71 1.8 79 /121.8 333.28 779.-1 7-1 B.3 78 .6 5.3 I I j I 12 .6 1491. 6 .5 32 . 4 41 9 457.2 762 812.5 12 . 986 12 1. 3 33 43.75 3 234 . 5 12.1 7.409 1980.4 44 4 .8 86 3.325 76 . 6 5.2 16 . .6 1588 6 29. 2114 .5 14 .4 546. 8 48.4 64.2 597 646.798 129 .4 996 1098 1195 1295 1391.963 1747.3 7. 9 62.12 2 628. 5 12 . TO I'ANlI: I'OSTlW JENJA 7. 2 3 4 5 234 . 6 1 195 .2 508 558 . 6 368 406 .5 12 .0 1320 14 20 1520 1620 5 5 5 5.1 94. 6 914 .5 12 .7 344. 9 355.5 12 .

74 99 1. 1 40.4 2 990 .8 49 .86 990. 0 42 . 92 986 .8 42 . 8 51 .97 991 . 7 52 .8 40 . I 46. 3 52.25 990 . 68 985.3 47.8 54.38 987.0 40.02 985 . 46 990 . 5 53.9 55. 09 992.4 52 .9 53 . I -55. 01 991. 78 988.82 99 1. 5 40. 87 986 .9 51 .03 989 . 3 48 .86 99 1. 78 985.0 46 .44 989 . a 51 • I 51 .2 9 990 . 5 47.74 989. 5 54 . 19 986 . 99 989 .9 47. 0 52 .9 '< g/m 3 Tem p. 3 55 . 6 45. 8 53.87 988. I 54.7 54. 44 985. 40 986 . 12 99 0. 87 985. 7 51 .0 43.5 45 . 1 45. 64 986 .3 45 . 6 41. 2 53 .7 41. 55 986.4 43 .92 988 . 97 990 .84 987.07 99 0. 3 40. 6 46.49 985 . 8 41.6 43. I 1 988 .09 989 . 52 987.3 42. 39 991 . 6 11 8. 83 986 . 27 989 . 35 991 . 4 41.71 987. 61 988 .35 98 5.0 45 .8 45 . 0 53. 51 991 .78 990.65 988 .66 990. 58 99 0. 5 42. 62 987. 45 986.31 991 . 34 988.21 986. 1 48. 82 989. 4 44 . 47 991 .7 47. 52 .95 989 .78 991 .7 43.21 99 0.6 52. 7 53 .5 0 986 . 2 52 .4 53.4 48 .4 3 99 1.62 99 0 .90 989 . 36 989.4 40 . 0 50. 03 990. 3 44 . 56 988 . 5 50 .80 987. 3 1 986 .1 6 990 . 70 991 . 06 98 7.6 53. 9 42 .48 989 . 2 45. 9 kg / n 3 987.5 5 I .69 989 .S 52. Tem p.23 991 .57 987 .6 55. 55 99 1.2 43 .7 55. 02 98 7.6 3 985. 53 989 .2 47.6 51 .94 990.78 989. 70 Tem p.75 987. 38 990 . 3 43.4 54 .57 989.31 989.74 986 .20 988. 1 44.9 7 987. 7 50.7 44 .9 45 . 5 49 .0 4 1• 1 41. 0 49 .9 49. 07 986 .27 991 .66 987.Doda /llk -175 TABELA II GUSTINA VaDE 00 40 DO 100°C .40 989. 65 989.90 990.0 48.8 46.7 40. 13 992. 16 988. 40. 0 54 . 1 52. 38 988. 3 51 . 07 988 . 92 987 . 05 989.2 5I .89 987. 29 988. 1 43. I 50.0 47.5 46. 2 46 .8 55 .9 43.28 98 7.39 98 5. 48. 58 99 1.05 992 .9 50.43 988 . I 42.8 50 . 14 989.2 44 .07 991 .7 0 988. 7 49.3 50. 5 44 . 26 986. 15 987.30 . 5 43.33 987. 8 1 14 . 16 986.82 990. 22 989 .18 389.8 48 .8 3 985 . S 55.59 985.4 47 .66 991 . 9 I< g 1m 3 Tem p. 7 45.1 1 986 .6 2 991 . 79 986 .2 55 . 54 985.00 988. 51 1 990 . 47 988.3 53.91 1 991 .6 1 14. 17 992.4 46. 52 388 .23 987.0 55. 9 kg/m 3 992 . 2 54 . 4 42 .6 49.9 46 . I 49.2 48 .9 7 985.6 40. 35 986 . 74 988. 73 985 .6 1 989 . 92 985.2 42. 1 53. 44 .90 99 1. 3 41.2 40 .8 43 .20 992. 33 990 . 24 992.3 46 . a 44 . 96 988 .5 41. 2 4 1. 9 41.6 50 . 4 5I . 6 54.3 54 .86 989.7 48 .4 49. 10 987.48 98 7. 4 55 . 25 988 .8 52. 69 986. S 48.4 45 .2 50. 01 986 .6 47. 7 42. 6 42 .2 49. 4 50 . 19 991 • 15 991 • 11 991.99 990.7 46. 50 990.9 54. 59 986 .8 47 .8 3 988 .74 990 . 3 49.43 987.1 47.

34 963. 2 I 5 66. 60.9 63. /\'}A 7.04 69. 8 70.26 980. 95 58 ] .20 984 . 89 98 1.7 70.56 979.8 65.2 0 ~ 32 .8 63.02 980. 1 60. I 67.7 63.29 62.29 981 .3 68.5 61.87 979.20 985.21 69. 94 :18 1.0 I 60 .65 984.3 57.S 65.8 57.78 98 ] .0 65.4 978. 10 69. 85 984.05 979 .50 979.9 5 2 .7 67.6 978.32 980 .05 985.S 67. ] 8 66 .1 58 .0 64.7 56.2 7] .16 979.9 61 . ] 63.17 977.46 981 ..8 71.52 977.01 976.4 67. 4 kg/m 3 985.9 977 .81 980.9 67.00 Temp.3 63.65 983.0 68.77 978.82 978. 84.35 977.-1 C1. 90 984 .0 .4 57.7 977 •98 69.5 5 984. J 6 2 !J • 62 . ] 70.75 953 .24 981 .50 984.16 980.93 69. r"dorm 'i(' P'WJ':KIOI ~'INJr:: POSTlWJI.71 980.S 58 .2 68. 10 985.8 60. 1 kg/m 3 983.57 98] .3 67.65 980. 26 982 .7 62.3 56.5 63.2 60.30 983 . 10 982 .91 980.53 980. 2 58.36 )82.8 66.9 kg/m 3 978.75 977.0 63 .29 977.6 61 .3 70. 64.4 68.84 976 ~~8 976.95 983 .0 62 .4 65.4 70.3 0 984.86 980.57 982.80 984.4 60. ] 59.06 979. 2 58 . ] 0 '} 8 ~. NTIt-lLNO GRI:JANJE TABELA II (NASTAVAK) Temp.2 5 <.5 71.8 58.S 59.4 61 ..72 982 .3 71 .9 9S2 .4 63.70 984.33 979.51 981.6 67. .97 980.40 984 .37 980. 14 983 .2 57. IS 985.2 70.6 56.59 980. S 62 .45 983.90 976.61 978. I 64.94 978.8 68.67 979 . 58 .7 65 .10 98 G. 56.32 69.9 66.31 9S2 .4 56. 6 98 1.2 65.8 64. 72 98 1.6 57.93 979 .27 69.3 978.46 932.38 69.99 979.67 982.7 59. 3 66 . 5 66.39 979.7 71 .9 65.48 980.2 6&.6 64.8 5 963 .88 978.9 977. 19 983.6 60.50 983. 11 979. 67 .5 70.44 979.4 66 . I 61.72 979.7 60.6 71 .23 977.2 61 . I 68.00 984.60 983.77 979 .S 64..6 65. I 978.76 980.8 67. 90 98 3.4 71 .35 981.21 980./7(1 /J.45 984.3 61 .2 59.46 977 • 40 977 .44 69.1 62 .4 64.3 65.55 983.66 978.64 977 •58 977 .83 982 .61 979.0 56.75 984. i Temp .9 98 3.S 60. 0 58 .7 58.3 S~. .S 978. I 65.0 59.6 68.0 kg/m 3 98 I .8 977.62 98] . 68.25 985.22 979.71 978. 978.0 983.8 61 .2 63.8 62.55 978. 13 981.8 59.O ) Temp. 1 57.6 59.03 982.08 98 j.2 978.S 56. I 56.82 979.6 66.07 981 .2 67.0 57.0 61 .60 984 .40 981.88 982.62 982 . 16 69.83 98 1. ] 2 977 •a7 977.42 980.3 59.9 7] .S 68.95 976.2 56.70 977.3 5 984 .51 982 .93 582.0 70.24 983.8 56.7 64. 981 .2 64..7 68.98 982.95 98 1.S 59.3 60.9 55 .28 979. 6 62.7 57.7 66.3 64. 81 977 . OC .4 59.50 978.7 61.5 57. 05 98 1.6 70.9 .9 57.41 982.0 71 • ] 71.77 982.0 67 . 15 .87 70.6 63. 1.7 0 983.8 4.

0 76 .8 975 . .58 968 .07 975.3 87.66 '3 76 .0 86 . 78 .94 969.89 970. 7 86. 9 78.3 78 . 5 86 . 5 81 . 6 80.9 71. 63 970. 95 974. 25 976 . 1 73 .7 78 .1 3 973 . 2 82. 82 972. 31 973. 82.56 969. 8 86 .1.1 79. 80 . 51.70 972 . 62 973. •8 71.5 81 . 4 76 .1. 19 973 .07 968 .9 65 .4 73.6 75 .5 82. J 73. 23 374 . 92 973 . 37 81.. 61 96 7. 8 78 .4 8 967. •7 71.35 76 .7 87.77 97 5.95 975. 21. 63 972.71 958 . Q2 971 . 41 974. 36 976 .7 80. 07 976. 0 78.. 2 76 . 8 76 .0 81.0 74 . 80 .46 97 1. . 9 87 .3 83.8 80.0 73 .5 75.81 969.2 83.45 972 .0 1 972 .00 967 . 3 77 . kg/m 3 Temp .0 83. 51 972. 5 77 . 1 967. 2 78. 93 967 . 83 971.7 79. 3 e 1.89 975 . 37 373 . 5 83. 2. 86. 75 969 . 1.36 975.9 .52 97 1. 33 97 1.06 970 . 2 81. 4 85.4 2 976. 1 82 .80 973 .7 974 .28 96 7.3 0 975.6 72. 970.8 83. 971 . I 72.27 971 . 9 77 .7 77 .30 969.2 75. 4 71. .5 87. 0 80 . 40 971 .0 1 975. 1 81 . 975. 32 970. 1. 14 96 7.71 974.6 85 . 1 78 .6 968 . . 3 76 .7 82 . 67 96 7. I 83.8 75 .8 79.0 77 1 1 97 1 t . 1 76 . 0 87 . . 8 7Z .2 81 .1 0 974 .25 973. 98 968 . 2 80 . 975 .2 77 . 5 72.66 97 5.1 9 970.96 971 . . 1 I 969 . 21.9 73.77 971. 2 72. 95 966.8 85 . 1. 86 973 . kg/m 3 Temp .8 I 966 .8 1. 7 73 .76 972.4 87. 88 97 2. 976.20 968 . 9 973 .7 81 .68 969. .5 0 970 . 1 87.6 5 974.5 78.6 77.65 97 1.8 81 . 75 77.87 969. 3 79. 4 79 . 88 966 . 55 973 .60 976 . . 80 96 7. 8 976 . 02 970. 18 969. 30 976. 57 972 . 6 71.1. 9 83.1.9 976 . 8 73. 54 96 7. 85 . 0 75.9 81. 3 84 .6 87.7 1 975.4 75.77 968 . 43 973.0 85 .6 0 975.9 75 . 33 972 . .3 71.1 6 97 1 .8 77.8 82 .1.·50 969. 25 970.1.0 81 .0 72 . 6 86 .83 970.8 87.2 I 967. 87.1 971. 969 . 05 968 . 49 973.13 970. 95 972 . I 80 . 29 1 97 '.6 82. 3 86 .01 966 .86 967 . 26 972.2 74 . 68 973 .96 970. 13 975.4 77 .71 971 . 968 .. 11.6 83 .77 970. . 1 86 .70 970. I 75 .11. 5 85.83 971. I 74. 3 80 . 08 971.f)nda("A -/ 77 TABELA II (NASTAVAK) Temp.89 85 .. 84.1. 973 . . 3 83. 7 75 .4 72.27 968. 38 970 .39 972 .89 971. 33 968 . 34 967 . 20 972.2 79 .4 83.5 76 .7 85.6 8 1..59 974 . 65 968.57 970 . 77 974.0 79 . 1.6 79 . 52 968 . 51. 1 8l .5 71. 2 73. 42 975.0 8 96 7.62 969. kg/m 3 72. 98 973 .7 7Z .7 81. 18 975 .83 975. 00 969. 39 968 . 14 972 .S 80 . 07 973. I J 976. 9 82. 9 86. 7 83. 08 972 .. 2 86 .0 82.9 79 . 91 96e .7 76 .1. 58 97 i .9 97 1.6 84. 6 76.01 971. 4 81 . 19 976 .8 81. 2 . 53 974 .6 73 . 2 969 . 5 73. 14 963. 71.43 969. 3 85 . 6 78 . 01. 3 72.3 75.5 79 . 96 7. k g/m 3 Temp..

74 958.& 97. kg/m 3 88 .41 96 5..4 97.08 961. 1 91.6 99.94 964.81 964.7 96 .2 91.5 98.21 966.9 5 959.08 965.2 92.75 965.1 93.21 965 . 37 963.1 6 96 0.61 965.9 98.6 93.95 965.5 5 966 . 9 93 .95 958.7 90.7 99.S 90 .65 9b 3. I 88.9 'I 96 1.6 B9. 03 966 .40 964.01 964.3 98.~3 961 .02 958.2 93 .92 961 .60 958. kg/m 3 Te mp .99 961. 7 89.11 95. 71 963.5 96 .09 959.3 90 .0 I 958.62 966.54 965.7 98. I.50 961 .27 962.82 962 .5 97. 89 962.3 99. 14 966 .66 960 .·I. 15 961. 30 963 . 3 SB .4 99.13 962.0 9" .87 960 . 9 89 . 963 . 99 96 3 .24 959.3 4 965.8 95. 28 966 .33 964.3 93 .-I CENT/UL N O C I?l:JANl£ TABELA II (NASTAVAK) Te mp .07 961 .13 964. 35 966 . 16 963 .71 961 .29 96. 01 965. 9Z 963 .2 95. 7 91..81 958.94 960 . 58 963 .1 98.5 9 960 . 9 51.1 95.60 959 .46 959.~5 97. 03 962 .2 97 .S 94. 3 89 .88 959.48 966.3 96.67 964. 5 92.4 91. 2 89 .88 958. 19 <. 92.2 98. 0 92.8 96 .8 92 .30 960 .5 93 .68 965. 85 963.4 7 962.78 961.41.~ 966. I 8'3 .0 89 .9 99.8 98.2 91 .39 959.. 96.4 94.28 965.2 96 . 53 959.88 965. 23 960 .96 962 .85 961 . 17 959. 02 959.2 86 .0 9 96 0.S 89. 3 91 1.9 94 .64.64 961 .0 96 .8 94 .9 100.0 88 .3 95.6 90.7 8 96 3.52 958.9 90.20 96 2.51 96 0.0 95.36 961 .61 964.7 95.3 92 .5 88 .6 91 .80 960 . ·/"" dom".6 92.8 90. 7 93 .3 91.73 960 .26 964.67 959.3 97.38 .40 962.0 37 .7 88 .44 960.6 95.41 966 .32 959. 6e 966 .:TOI · I JI: i 'O S mOl!:Nl -I Z. 22 961. 23 963. kg /m 3 Temp.74 964.4 90.4 98. 74 959.5 91.0 90.2 99.S 95.2 90. 75 962. 8 88 .51 96 3.57 961.5 99. 15 965 .6 88 .88 964. 61 962.8 89.68 962 .0 99. G 93 .8 93.6 98. I 96 .6 94. 01 960.0 91.1 94.7 97. 1 97. 4 89.0 98.-1 78 IJ.6 96 .37 960 .54 964.1 99.9 96 3.81 959.9 95. B 91 .8 97. 1 92 ..47 964.4 93 .8 99.5 11 96 2.82 965.48 965.4 88 .7 92.06 92 .7 94.10 963.' I'I<OJI.34 96 2. 1 90.67 95B.

0 92 .) 90 .9 89 .34 29.24 18.4 92.7 9 ).t prl l empc rnturi u sfla7.2 91 .99 ) 1 .9) 19.1 9) .1 - - - 0. 9 92.62 30 .0 91.90.45 8.7 92.16 12 .7 0. )9 6.2 92.91 15. 8 9).57 12.71 5.8 9 4.38 26. 9 90 .97 17.37 1. 7 89.9 9) .Dodalak -179 TABELA 11/ NAPOR U Pa PRI TEMPERATURAMA VODE U USPONSKOM KRAKU 1m VERTIKALNE CEVI) 0095.02 4.25 ]8. (.50 36.) 94.30 30.65 3.1 9 L .6 89 .9 6 2.68 3 2.]0 5.8 8 9.4 94 .)7 1 .) 89.0 27.5 92.8) 9.5 94. 95 33.3 91 .6 92.9 94 .54 3 4.69 1.8 91.33 4.67 22.89 11 .75 ).1 89.5 91.6 93 . 69 26.8) 39.63 24 .1 94 . 2 9) .99 21.0 93.20 10.8 92.8.1 92.) 9) .55 18. 7 94 .4 90.9 91.19 ]6.91 35. 65 180°C I TEMPERATURAMA U SllAZNOM KRAKU 00 95 DO 500C (SVEDENO NA Uzgo n u P. 2 90. 12 - - - 4.01 25 .08 6.23 34.4 89.1 90 .0 3 29.nom kraku od I U ~go n 11 Pa pr t le mpcralu ri u uspo nskom kraku od 95 ~ 90 3 85 4 80 5 95 2 90 3 85 4 5 94. 6 94.61 20.32 25.56 ]8.0 89. - 91. S 90. 6 90 . 8 90.2 94.4 9).8 5 13.52 40 / 11 - - - . 5 9) .95 23.14 8.22 14.2 89.28 16.57 - - - - - - .4 9 1.98 6.77 7.8 7 )7.7 90 .) 92. 5 89.97 - - - - - - - 90 .71 5.69 1.26 32 .0 - - 22.26 - I - - - 9 1 .4) 4.51 10.6 5 7.96 2.5) 14.59 16.30 20.

1 0 10.43 55. 10 76.5 8) . 07 7.10 15. 9 2 70 51 71 .2 8 8 .92 9 .7 85.~ 66 .73 2 9 .96 78' .5 7 62.94 59 .61 20 . 05 28. I 1 40.70 46. 1 2 24 .0 - - - - - 82. 7 J 25.8 84.4 8 5 . 26 - - - - 84. 8 88 .83 - - - - ° - - 73. I 83.96 83 .77 32.6 87.29 - 86 .88 52. 86 63.6 8 5.6 5 18.10 2 0.96 12.3 86 . 1O 1 5. 83 39.80 41. 52 5 5 . OJ 10.88 5 2.37 7.34 8.42 9 1. 55 4 6 . S 8 6 . 51.83 90. 59 1.97 47.3 83.14 4 7 .84 49.79 16 .3 8 7.97 37. 8 81 .15 53 .5 1 76.84 5 4 .83 42.5 8 5 .97 - - I 3.83 14 . 51 15.7 86 .9 84. 55 69 . 4 4 9 .7 8 8 .25 4 3 .57 19. 2 85 .83 80.2 81 . 4 81.42 20. 8 86 .3 84. 9 2 75 .7 84 .55 18. II 55.79 11.2 82 . 10 86.0 8 7. 23 69 . 18 1 5 .56 53.9 81 .43 SO .25 53 . 37 77. 26 22.38 2 1.83 24 . 9 0 44.1 8 8 .83 14 . 5 82.29 46.N J'l l . 0 8 5 .42 45 .64 34.7 2 11 .84 54. 57 2 2 . 14 18.1 9 51.01 35.29 56.9 85.78 72.1 0 51.64 49.46 28 . 7 87 .6 5 74. 6 82. 8 87 . 80 H .79 6.56 43. 6 83.10 81 . 8 83 . )) 4 9 .9 82. 0 86 .24 89.88 57. 8 6 68 .56 5 3. 37 47 .24 5 88.25 38 .60 ) 1 .2 83. 24 13. 65 79.00 61.B5 8. 09 40 . 1 5 48. 6 84. T"dorU\ '.0 82.3 82. 42 15. ' P/iOJEKFO I :·INJI: PO.05 )) .II 50. 20 5.9 83 .7 82. 40 1 1 .14 6 (. 30 20 . ° 85 . 39 5 7.06 7. 69 82.. 0 9 12. 60 51. 9 1 3 0.4 9 H.9 88 .8 82.4 6 - - 81. 5 88.92 4.5 3 9.55 3 .4 86. 10. 5 4 24 .84 44.64 23 .2 86 .3 8 8.72 65 .65 .4 83. 6 8 13. 8 8 5.32 35.3 3 42 .24 79.5 87 .70 36.4 8 8.06 73.66 38. 1 84 .14 84.0 60.-180 IJ.3 J 74 .vO C IiEJA NJE TABELA III 1 (N AS TAVAK) 2 3 4 5' I 2 J 1 0 .5 84 . 25 58.52 40. 1 81.40 2 6 . 1 85. 66 58 .62 13. 77 27.07 5 7 .00 26 . 5 81.97 88. 7 83 . 0 83.4 2 25 . 42 86. 60 51. 6 B1 .79 77 . 1 86.3 8 5.5 6 48. 6 86 . 7.38 17. 7 6 43 .79 87 . 32 29. 4 8 7 .06 17.1 87 .18 1 .31 66. 55 84.9 2 50 . J 8 67 .69 16.51 81.19 31 . 99 21 . 7 81 . II 55.11 . H 45.\TIWII.65 I 3 .70 56.24 23. 2 87 . 22 42 . 97 17 '.86 2.02 1 9.65 8.38 '11. 80 56 .9 67. 4 84.3 81. 8 5 23. 1 82 . 8 9. 87 46 .38 82. 9 7 22.45 6 4 .27 62 .38 16. J\ 61. 2 0 71.34 19.95 48. 59 67 . 38 87.-l CFI"TFV If .6 88 .38 3 6 .37 I 33.38 11.7 9 21.2 84 .51 5 .

99 41.1 73. 62 35 . 1 8 0. ) 10. 07 57. 9 75 .4 .90 71.31 7 0. )8 82.49 6 . 02 60. 44 1 20 .7 6 82 . II 45. 29 46 . 8 7 5.15 134 . 00 7 2 . 65 28 . 46 42. 36 88 . 4 77. 7 79 . 50 11 7 . 3 79 . 74 49 . 65 . 72 106 .34 109. 9 1 20 . 48 1 08 . 97 37 . 39 76 .2 76 . 26 22 .1 6 68 .01 96. 72 55 . 90 1 22.H 10. 70 11 2 . 2 3 135 . 75 1 3.3 75 . 92 50 . 1 62. 18 72 .77 88 .09 97 . 81 35 .33 7 .22 75 . 85 8 .91 86 .33 72 . 69 26 .76 43 . 8 77.1 0 66 . 5 77 .8 8 47. 9 77 . 9 80 .1 4 94 .81 4 0.63 75. 2 80 . 28 1 6 . 67 9 1. 34 7 9 .19 61. 3 1 55 .7 74 . 64 UI .8 74. 98 13 ) . 98 67 . 59 1. 85 38 .41 137. 89 26. 11 111.17 32 .9 6 63 . 1 2 90. 9 76. 3 74 . 84 59 . 03 34 . 48 93 . 5 80. 09 5 1. ~4 J 6 1 . 45 64 . 25 1 24 . 1 4 69. 26 1 03.60 97.90 5. 4 1 71 .5 7 78 . 86 2.6 74 .7 9 12 .97 27 .6 1 18. 0 5 99. 92 6 5.3 73. 49 1 23 . 20 10 1. 89 41 . 0 5 114. 0 7 5. 2 i . 7 78 .1 8 138. 65 94 . 51 66 . 46 99. 5 6 38.)2 85. 9 1 1 16 . 73 95 . 46 4 8. 9 78 . 30 25 . 56 28. 80 74 .5 75 . 5 74. 3 4 1 3. 2 75 . 61 6 1 . 8 8 0.70 4 6 . 8 78 .43 60 . 8 5 33 . 19 127 . 50 9 7 . 44 39 . 27 5 2 . 04 3 . 4 6 104. 0 73. 37 105. 08 6 .~4 58. 1 76 .68 37 / 27 - - 76 .71 54 .69 92.69 102 .52 4 5 . 6 77 . 8 2 7 0.4 73 .09 1 17 .4. I 75. 23 3 4 .0) 105 .74 115.37 128 . 97 93 .64 105. 95 89. 27 I . 76 1 09.3 77.. 49 57.8 7 9. 19 61.74 59. 7 76 .1 78. 63 65. 67 98 . 67 22 .8 2 1 3 6.09 102 . 81 3 9 . 26 7 . 2 79 . 42 95. 86 5 ). 60 Jl . 68 118 .73 70. I 1 5 . 38 95 .53 90. 56 94 . 6 7 9. 0 ) 10 0 . 35 43. 6 7 8 .74 135. 43 60 .8 76 . 30 91 . 39 13 2 . 5 76 .64 34 . 6 73 .0 0 71.58 ° . 6 7 5. 6 80 . 55 130.7 77. 65 64 .0 5 ! 2 3 4 49 . 92 8 0. 87 17. 1 9 0.5 78 .05 4 8. 55 84 .96 8) . 68_ 52 . 12 9.48 27 .91 96 .0 77. 7) 1 9 . 7 73 .3 78 .) 80 . 6 4 3 9 . 90 56 . 77 98. 2 77.52 11 1.8 5 23 . . 28 26. 9 74.45 3 . 09 36. 53 · 9 . 72 121 . 5 7 1 34 .1 4 84. 50 5 1. 06 63. 72 40 .4 79 . 57 12 . 24 28 .0 7 9. 39 66 .18 8 7.04 1 30 . 68 10) . 5 38 . 71 25 . 1 5 58. 96 129 . 9 73.2) )9 .3 I 1 21 . 85 99 . 46 33 . 07 93 .Dod{/wk 48 1 TABELA III (NASTAVAK) Z 3 1 1 8 0. )2 19 . 49 87. 4 6 114.08 2 1.85 1 04.18 7 2.9 25 .29 11 2. 7 5 7 9 . 1 4 ° ° 1 00 . 22 4.9 7 9 . 30 1 06. 1 77. 54 24 . 63 4 . 66 58 .00 13 8. 2 73 . 7) 29 . 1 79 . 2 1 13 1. 23 69 .9 3 14 . 18 97 .77 31. 8 4 1 25.8 9 107 .94 74. 66 124 . 0 3 120 .57 68.28 92 . 42 30 . 62 101. 42 )0 .3 8 3 6. 25 58 . 0 ) 5 9 1 .1 6 ° 7 4. 55 18. 23 ) 6 . 80 132 . 69 16.7J 85.7 8 128. 4 7 5. 0 0 13 7 . 26 98 . 45 54 . 0 78 . 05 3) . 07 27 . 40 102.7 4 69 . 4 76 . 50 21. 20 81 . 23 64 . 47 63 .51 81. 55 69.12 24. 5 73.79 37 . 5 1 15 .1 6 7 8. 81 76 . 17 42. 98 7 7 . 60 I 27 . 02 126 . 84 10 1. 8 73 . 19 31. 17 108 .4 80 . 40 36 . 35 73.4 11 5 . 07 1 23 .98 11. 26 J2 .21 65 . 83 29 . 0 1 30 . 0) 39 . 60 31 . 7 80 .93 11 0. 86 5 8 .8 6 119 . 24 91 .8 7 11 3 . 04 64 . 42 96. 4 6 103. 2 78 .78 62 . 27 67 . 2 1 ) 5 . 22 100 . 7 7 32 .28 102. 6 76 . 1 5 28 . 69 67 .7 75 . 44 ) 4 .43 126 .88 62 . 77 7) . 27 11 8 .9) 44. 02 60 . 01 30 . ) 76.87 10 ).4 7 8.0 74.64 1 00 . 89 92 .5 79.3 1 40 .

65 64. 5) 14 1.67 93 .87 113.09 5 13 9 . 42 45 . 67 98. 45 139 .06 68.49 66 . 14 69 . 9 8 1 48. 1 67. 1 6 98.75 89 . 03 17 6 . 73 1 00. DO 1 42 . 1 68 . 06 149 . 60 9 7.7 1 58 .56 175 / 05 1 28. 4 65 . 99 10 7. 24 16 5. 31 60 .4 69 .55 69. 09 9 7. 8 66. 4 72 . 82 146.88 148 . 36 -78 . 5 5 4) . 29 122 . 62 17 7.20 1 4 2 . ~0 155 .7 6 74 .9 3 181.5 7 11 5 . 2 67.7 2 3 4 5 I 2 3 4 9'6 . 88 7 2 . 66 17 0 .15 6 3.61 8 1. 8 65.83 85 .5 0 117 . 3 69 .3 6 80.6 5 165 . )7 5 2. 6 67. 2 66. 79. 37 7 7 . 26 144 . 9~ 42 . 02 80. 80 51. 18 82. 1 72 . 98 82 .01 " 8) .4 2 11 1. 32 1 46 . 75 160 .37 13 3. 44 120 .0 66 . 31 7tl.7 0 122 .01 1 82 . 7 4 105 . 67 159. 9 1 101 . 80 1 27. 3 9 51 .0 . Todoro l'l'c !'[WJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO C RElII N}E TABELA III (NASTAVAK) I 72 .37 77 . 1 3 54 . 57 58 .0 71.07 10 3. 60 7 9 . 60 46 . 35 4) . 07 169 . 62 1 31 .91 1 6 7.0 1 62 . 29 1 27.1 0 8 1. 5 0 1 83.90 14 7. 21 55 .67 8). 51 14 2. 84 44 .8 69. 5 70. 8 70 .56 109 .6 69 . 06 73 . 55 11 6.JS2 B. 96 1 4 9 .26 15 9 . 8 7 179 .37 143 .73 1 66 . S 65 . 19 4 6 . 5 0 1 68 .50 92.90 66.6 66 .24 99 . 02 1 41.55 74.01 91. 4 67.07 174. 23 59 . 83 1 56 . 7 70.)7 151 . 98 87 . 86 7 8. 58 1 69. 6 1 14 2.9. 07 108 . 81 106. 14 11 2 . 82 60.9 65 . 44 1 80. 1 96 .9 69. 24 89. 6) 121. 0 ) 11 5.) 9 1 47.39 56 . 7 68. 91 1 5 7 .58 1 03 .6 1 76 . 9 66 . 94 14 0 . 2S 1 78 . 5"1 8 e .32 1 66 . 9 71. 7 72.40 86 . 42 93 .06 116. 48 1 08 . 44 81. 5 3 13 6. 47 148. )4 94 . 3 2 1 46. S 69. 17 42 . 47 68. 48 108 . 90 6 1. 3 66 . 02 141 .1 69 . 0 1 1 62 . 20 76 .32 10 0. 3 6 8.4 71.65 99.73 171. 7 8 1 38. 9 72 . 1 70 .27 1I 8 .3 72 .26 8 3 . 6 71. 88 86. S 67 . 99 107 . 98 67 .08 92.72 50 . 96 124 . 0 1 11 6 . 1 6 154.7 8 1 3 3 . ) 71. 72 126 .09 168 .49 65. 69 82 . 78 4 7.38 76 . 4 66 . 55 150 .4 0 1 72.0) 110 . 98 1 53 . 78 118. 62 111. 75 145 . 2 72. 39 14 7 . 85 .83 1 6 1.5 7 1 49 .21 177 . 20 13 7 .2 65. 13 130. 49 14 3 . 54 1 25 . 75 94 .47 129 . 09 1 02. 0 7 1. 14 150. 0 1 7) . 49 62 . 9 68 . 88 12 3. 55 1 45.19 1 32 . 8 68 .88 84 .2 71 . 54 68 . 7 66.27 13 8. 81 152. 06 58 . 50 1 02 . 7) 11 2 .6 1 3 4. 4 68.1 9 79 . )5 7}. 47 123 . 1 4 74. 98 57 .75 84 .6 !l0 . 1 7 1 . 8 72 . 7 67.63 75 . ()0 1 57. 62 55 .37 4 7. 06 1 2 9 . 0 ll l . 42 11 6 . 53 14 1. 70 137. 29 11 2.0 70 .42 91.H2 65 .1 9 117.60 84 . 42 56.1 6 88. 5 68 . 95 4 8. 9 70 . 9 67 .3 4 160. 33 1 45 .2 70 . 79 77. 8 71.85 1 80 . 13 4 9 . 22 7 5 .12 136 .8 3 11 0.5 5 13 5 .90 14 7. )2 15 1. 68 81 .0 8 1 63 . 80 1 1 2 . 96 1 44 .54 176 . 96 78 . 55 1 3 0 . 2 68. 03 1 20 . 81 76.4 ~ 0. 08 62 . 36 1 79.40 152 . 24 155 .75 105 .. 42 65. 2 69.08 ( 4) . 1 4 1 4 5. 86 11 4 .3 2 85 . 90 71.5 4 49.3 5 13 9 . 24 104.11 1 31. 48 17 4. 81 1 06 . 57 63. 94 140 .24 170.2 3 17 5. 04 13 5 . 57 1 54. 47 73 . 3 2 11 3 . S 7 1 . 0 1 45 .6 68 . 26 54 . 24 8 4 . 93 11 5 . 86 1 19 . S) 7 5 . 02 7 5.5 72 . 21 50 . 40 11 4 .2 1 12 1. 8 1 172. 73 85 . 6 7 164.39 7 1. 73 7 0 . 79 17R .3 6 1 13 .0 9 80 . 66 10 4 . 64 59 . 21 126 . 3 65.40 106 . S 66 .86 139 .9 9 173 . 1 ~6. 42 1 8 2 . 3 67. 32 8 5. 7 8 8 0. 6 72. 54 11 0.3 2 171. 25 109 . 66 1 09 .1 65 . 16 1 64. 08 158 .8 67 . 0 69 . 59 1 6 3. I 4 117.7 0 132.) 70.7 69. 67 144 .90 11) .3 2 105 .7 3 146 .96 53 . 13 125 . 83 95 .0 7 106.52 8) . 40 106. 05 1 09 .8 3 9 0. 2 1 111. 78 14 3 .8 8 52. 44 114.6 65 . 8 8 77. 55 ° 64. 41 65. 0 6 7.

) 62 .2 58. 7 7 1 2 3.58 179.74 1 05. 9) 156.88 12).49 2 18 . 9 7 174.01 172 .64 10 9.06 205.19 19). 93 96. 8 64 .05 175. 98 2 1 9 .2 5 119.1 57.8 9 168.71 101.70 2!4 . 6 6) .49 137. 51 15 2.0 63.Doda!o" . 84 1)0.fi8 I 18 . 57 215.47 12 3.31 1 21.41 187.11 177. I 60. 32 110. 06 88.0 10). J4 165.68 194.61 147 .68 184.)9 122. 77 1 54. 65 21 1 . 59 170.9) 171.51 218. 0 8 143.84 196.7 57. 44 18 5 . II 127 .0<1 1 40 . 61 213 . 14 145 .25 195.92 222.28 1 5) .8 57 . 9 57 . 55 2 1 6.88 1 99 .92 136. 76 195.8J 183.25 124.76 129.4 59.4 58. 4 64 .65 99.0) 17 6.41 222. 03 18: . 14 2 11.31 1 87 . 94 22 1.00 20).65 1 60 . 7 62.1 2 2 12 .08 1 58 .06 215.76 185. ·\0 11 6 .45 154.82 1 21.)0 1 62.9 58 .45 200.07 98. 10 109 .00 157.0) 191. 8 59.42 116.0) 125.20 1 52 .99 18).52 172.0 57 . 11 1 9 ) . S) 151. 76 119.59 14) .90 198.23 186. 8 6 2.44 117. ~9 173.85 155.95 170. 0 58. 05 18 0 .06 111.1 61. )9 11 7.9 2 ~ 1 5 1 60 .02 151. 6 64 . 96 134.47 205.77 60 . 44 155.47 1 J) . 97 184.90 188. 57 1 49. g 60 .43 135. 9) 166.08 209 . 57 1 59. 1 2 90.)9 188.5) 207.5 59. 88 13).6 58.0 61 .S 62 .92 202.3 59.6 61.40 22) . B3 110 .81 106.74 1 20 . 3 64.80 122. 65 14 5 .6) 90. 10 208 .1 64 . 27 1 2 ).7 64 .6) 161.94 135. 5) 21 7.8 6). 22 151.45 22 0.86 119.49 203. )8 II 2 . 50 172. 8 2 3 '1 .4 2 157.8 0 188.)5 119.4 1 197.41 1) 1 .02 141 .9 6 2.01 1 82 .97 169.6 60 . 06 13 9 . 44 94 .46 1 8 4.0 6 148 .28 10 2 .51 2 03. 9 0 117.21 1 26 . 46 173.47 13 9 .71 152.55 206.91 223.04 20 6 .)6 lO8.j 8 168.8 61.96 220.90 1J2.72 1 26 .2 0 91 . 57 2 10 . 28 92 .99 97.28 107 .37 189.JS3 TABELA III (NASTAVAK) 1 64.9 6).49 152 .84 12 0 . 19 1 27 .46 18 9 . 6) 146.91 187.82 131 .15 99.50 1. 77 9). 09 16 7 . 0 62 .)5 6 1 .5 58 .6 9 102.4) 221. 40 157. 1 59 .28 16).26 103.55 1 5 0 .8 8 189.56 175.82. 2 60 .)4 155.) 60 .)7 118. 2) 1 20 .27 118 . 9 1 167.23 125.8 2 121.7 61. 95 114.2 63 .39 198.55 14 0 . 95 185 .39 188. 4 6).3 6 9).79 57.4 61. 7 59. 42 156.0 59 .1 58.12 14 6 .S 57.47 2 1 9 . 68 I 28 .94 20 1.75 104. 98 15).2 57.46 169.4 62·.» 120 .22 100.6 204.42 186.2 64.) 6 164.s 107.S 61 .25 1 29 .85 94 .2 62.80 lI8.95 190.) 61.14 1 50 .00 1)7. 69 15).30 106.9 64 .82 197.00 15 2.3 57.)3 130.4 60 .39 1) 2 .04 2 16.4 6 113.44 114.7 6) .4 57. 6) 2 12 .85 1 65 .4 9 87.57 88 .61 91 .58 98. 0 ·\ I SO . 20 101.47 15). 34 10 9 . 9) 156. 3 2 1 0 5.0 8 87. 06 210 . 95 155. 89 .50 96. 69 92 . 49 158.29 1 22.8 58.» 196. 5 60.47 19 9 . 04 89 . 22 161 .96 1 24.7 58. 17 128. 08 214 . 87 164.76 124.89 112 .4 2 166.2 61.) 58.52 177. 5 9 148.60 190.54 138.9) 1 15.26 154.71 16 2.48 18) .52 182. 87 108.62 126 .96 200 . 59 209.40 167.55 89 . 79 16).02 207.07 J 8 0 . 80 12 2.51 208. 7 60.45 134.6 59. S 64 . 7 3 151.1 4 16 0.89 14 4 . 9 59 .98 150.91 157.98 86.27 184. 5 63 .25 185.9 1 142.82 187 . 5 3 141. 02 2 17.51 137.57 14~.40 111.54 12 5 .43 2 01. 24 104.1 6) .31 121. 87 113.0 154.1 62 .1( 1 9 4.08 189.54 191. H 186. 0 6 149.96 181 ·. 5 1 1 4 2 .00 218.54 176.6 62 . 74 125.60 1 -1 8 . 9) 186. 62 192 .01 96.

5] 141 . ] 5 G. "2 'j 5 ( 4 . SO 1 93 . 2)5. -. . 21 20\ 8 .. 20 .. 8 55 . ' I ll '--f " . e8 3.1 2 1 66 '.-.91 141.\ ' • 4: .1 2 232 . 0 5 '~ H . 65 206 . 69 2 3 9 .9 9 200.5 53. 7 -. 89 2. 62 1 97 .3 6 225 .6( / 1 5 3.82! . 36 1 69 . . 3 1 1 92 .8 2 1 92 .6~ 1 61 . Ov l . (. 74 196 .1 8 13 8 . . 8 56.24 1 45.J I "J ~ . l rJ 2 1 1 .7 226 . 202 . 71 204 . . 4 51 . 87 225 . 9 8 1 99 .__ J____ .1 5 1 6 0 .8 54. '~~_l~~')_' ' ~! ' 1<+.. ':: .' /l'iJC TAB ELA III 1 (NASTAVAK) 2 ~ ·1 5 I----+-. :.J'1 I.8 5 3. 3 5 144.! l :.c PROJl..1 5 5. 4 7 1 99 .14 2 31 . 2 5 1.1 8 2 3 9 . . 0 4 206 .. ' ''. 50 132 .. 5 8 1 98 . 23 196 .2.62 1 62. 4 56 . . jJ .'J7 i 1 '3 ':-! • '1 tJ r- " . . I t 50 . J -. . 77 1 64 . 31.1 0 13 2. 17 250. 32 130 . . 99 1 68 . 6 238 . :1:1 14 .93 1 2!:1 4 .::. ~ 1 ----~-.l9 "4" .. 9 4 234. 5 ~ ~ c· .1:: •.-J: ~ j I ' " 4 'I i "" 1 1 ' 1 .51 18 0. G 3 L : .. 113 0 .59 132 .. l :' 1. 82 13 6 .01 1 6 7. 96 134. b I 2 t3 .4 55.l7 ') " " '" '1" 5 '_ " 1 251. 9 3 242. ·\ 0 2 4 3 . 1:. 1 ~0 .-1 CIoN /'/\.2 81 15 1 . 0 . 6 5 2 lJ. "" ~~ ~ c: -~ I 54. 29 13 7.0 9 1 98 . n .'1 5 1 .4 5 134.. 0 J · . ~. I . I 1 224. ] 56.3 54.U7: r S0 I \ Sc. 7 1 2 1G .7 53. 84 1 91 .5 4 24 1 . 5 41 2 46.> 2 l0. 09 5J.O~_ 12I~~. 0 55.. 28 2 4 4. 7 56 . 66 160 .' '.. ] 5 5. 0 50 .Nhl 7.I. 247 ..' V . 3 8 2 24.1 3 1 6 1. '. 85 226 . 81 22 8. 5 3111 7. 4 53 ..' . 7 .7 54 . I i" P I .. 6 317 9 .S 52.:· ~ 4 7 ~~i2~.38 1 2 7 .83 237 . 3ry . 68 2 3 7 . 17 14 7 " : " i ? 12 . 3 2 227 . 0 5 175. ..H 1 1 5 \ . 9 52. 80 l3 7 . l . _' t " "7 2 S:. 34 1 29 ..9 56 . 78 1 94 .~ 1 ~_Bl .4 52 .e6 I 2 13 : 0::. 7 50 . 5 2 1 6 7.4 4 .0 23 3.6 14 0 ..1 9 15 8 . eO. ~ lJ .79 1 90 .1 6 230 . ~ i5'. '-13 Il'l 'l. l I I ~ 1 I ~ i' i r) " • f :.51 206..8 5 ::. 83 12 9.1 6 1 64 .07 174..28 229 .1 4 16 5 . 8 7 1 69 . 2 5 3 .3 ~ 56 .8 52. 19 17 3.1 . 1 4 178. 8 1 1 30.:J..2 52.~~ ~ . I L. 1 24 . 76 1 95.1 J.. ~ 5 1.~ __ I 2 1) ':1 .3 0 228.91 205 ..5 4 175. 85 1 70. 58 174. 6 51 . :.5 6 175.60 1 98 . 1 1IjH. Todoru". 68 159 .. 1 2 ~ l 7 . 7 1 1 72 .5 6 2 41.. .4 7 133 . t ') l r. O~ 21:. '\ "1 I " 14 " 1b . 65 252.1" 1 59.. 1 229. '/ . ' : IB ·. 67 139.1 . 2 . 8(-.7 5 1 45. 77 230 .' 7 ' tIL. 1 .l .16 13 9 . 3 0 1 13 1. [.88 109.3 3 19 1. 2 1 2 .~c.6 55 .9 55 .3 9 14 2 . 52 23 3 .2 54 .3 6 1 28 ./8-/ B.1 1-_ _ _ 5) . 177 .87 2 0 1 . ) . 6 .93 116. f _ •.L -- ' i J 5 3. 29 236.--.-.34 1 70 . ') ~ 1:) 4 . 3 3\ 2J5 . ll 1 62 ..2 G . 8 2 202 .02 20 7 . 04 1 40 . 22 203 . :0 6 50 .1 6 2 0 5. 27 194 .' i 1 ~!iJ.). 8 3 1 7 1. 4 54 . J 7 ! ~~~. ~~J \2 6 • i~_f~5 '1 '-?~~.88 14 3 . 30 20) .\ ·U G{?U.1 5 3 . . u-..l 7 24 5 . 9 54. 6 9 1 3 8 . 6 G 24 6.). . r" '." .73 . -j -_ j 56.2 5 158 . I" 'J:.85 1 6. l" '. 5 55.48 234. 5 54 .~ I I l iS :" .3 5l .05 2 41.11 1 9 7 . 98 U 5 . 2 2 :' ·.]7 17 2 .20 1 6 ) . '39 11 46 . 83 22 7.5 9 2 40.. 53 2 07. 02 I~ :~ J .'.'. 2 55 .42 176. 2 . 96 16 3 .l l ~ 16. 0 1 233 .3 1 51 ..... n ". 85 1 28 . 63 1 66 . ~ . L" !.7 1 52 .i _J" .. c :..7 2 40.] 52. 7 5 1.37 143. 25 J I 1 i ~ 8.) "~ .6 6 144. ~' .~ u.. 8 51 . 63 232 . 6 7 1 27 .05 24 6 . .-.66 251 ~ 5 2S I ~1 4 . 70 1 7 3. IlP.' I .6 1 ~.0 14 2 . 20 136 . 2' ! I"'" I 1"'. 54: 14') .3 9 208. 6 5 1 65 . ' 1) 1 :~ l :' LiS t DJ .. 5 oJ" 2 . 'It.1 5 1 . 0 54 . . 29 193 . 111 2<' 8 . 98 13 3 . 22 1 7 1. e:) 75 f~ .Q '1 2 11. 3 5 3.66 L4 S . 4':: 2::) 0 •• .1 5 177 . . I · I . 48 1 68 .' ~ 55...2 5 ~. l q ~. 79 13 1 . 6 54 .-. 7 01 1 7 0 . '\~ . 9 '0. S 56 .0 5 0.·) ~. 6 6 1 1 '1 5 . . J" l17 .42 2 4 2. 6 56 . 17 238 .33 13 5 .~4 1 ~ ! 8 .2 1 17 9 .i r . I).31 2.. 6 52." I . . 1. 8 J . 204. ~._ I H .9 '. 5 0 1 95 .I\TO VANJE POSTROJl:.. 4 5 20 0.'52 . 00 14 2 .66 1 6 7. ••.00 2 08. 7 (J 24 9 . fi l. 36 20 1 . 0::-' " j .' 8 It. 68 2 50 .