ODNOS CILJEVA I ISHODA U NASTAVI I UENJU I ZAJEDNIKI EVROPSKI REFERENTNI OKVIR ZA UENJE, NASTAVU I EVALUACIJU JEZIKA - CILJEVI I ISHODI

U svakodnevnom radu se problematizuje odnos ciljeva i ishoda u nastavi i uenju sa aspekta novih pristupa vaspitno-obrazovnoj djelatnosti. Kljune rijei koje dovode umoguu nedoumicu su ciljevi uenja, ishodi uenja, uenje, nastava, informatiko drutvo i sl. Potreba uestvovanja uenika kao aktivnih kreatora u svim fazama vaspitno-obrazovnog procesa ini se kljunim zadatkom. U vaspitno-obrazovnoj praksi esto dolazi do pojave poistovjeivanja ciljeva i ishoda u nastavi i uenju. Ovakav pristup je pogrean i struno neprihvatljiv. Poistovjeivanje ciljeva i ishoda potvruje prisustvo osnovnog nepoznavanja temeljnih pitanja vaspitno-obrazovnog rada. Nejasnoe i dileme u operacionalizaciji ovih pojmova su dio razloga nezadovoljavajueg znanja uenika u aktuelnom vaspitanju i obrazovanju. Nepoznavanje i nerazlikovanje ciljeva i ishoda u nastavi i uenju onemoguava kvalitetno pripremanje nastavnika za realizaciju vaspitnoobrazovnog rada. U cilju pojmovnog razgranienja potrebno je znati da su ishodi ostvareni rezultati,a ciljevi su opredjeljenja, namjere i tenje koje treba ostvariti u procesu nastave, obrazovanja i uenja. Ciljevi i ishodi se razlikuju po svojim osnovnim funkcijama i nainu formulacije. Funkcija ciljeva je omoguavanje planiranja i razvoja programa, a ishodi omoguuju praenje i vrednovanje vaspitno-obrazovnog procesa. Ciljevi se formuliu u obliku glagolskih imenica. Ishodi se formuliu kao aktivni glagoli, odnosno radnje koje e uenici biti u stanju da urade po zavretku programa, Odnos izmeu ciljeva i ishoda bi se mogao prikazati na sljedei nain:

Odnos ciljeva i ishoda u nastavi i uenju CILJEVI ISHODI

Naglasak je na tome ta eNaglasak je na tome ta e uenik da nastavnik da radi radi Opis namjere uenja Opis rezultata uenja Naglasak je na mogunostima zaNaglask je na tome kako se naueno uenje koristi Ukljuuje procjenu koliine kojaZahtijeva fleksibilno odreivanje moe da se naui u datomvremena prema definisanoj koliini vremenu Formuliu se u obliku glagolske Formuliu se kao aktivni glagoli (zna, imenice koristi, razumije) (razvijanje,osposobljavanje)

Ciljevi su, u sutini, uvijek usmjereni na postizanje ishoda obrazovanja i uenja. Shematski odnos ciljeva i ishoda nastave i uenja mogao bi se prikazati na sljedei nain:

Ciljevi imaju centralno mjesto u procesu strukturisanja i razvoja programa obrazovanja, nastave i uenja.

Ishodi se preciznije odreuju u okviru nivoa efektivnosti i efikasnosti. Nivo efikasnosti pokazuje da li u nastavi radimo pravu stvar, da li je nastava dobro organizovana i da li se u nastavi ostvaruju predvieni ciljevi. Uloga ciljeva u okviru utvrivanja nivoa efikasnosti je dijagnostika. Ovdje nije rije o prirodi ciljeva, ve o tome da li su ostvareni ili ne, jer se nivo efikasnosti blie odreuje kroz vrijeme potrebno za organizaciju i realizaciju nastave i uenja koje vodi predvienim i predvidljivim ishodima. Kada je u pitanju nivo poeljnosti on se procjenjuje i utvruje posredno i to preko zainteresovanosti uenika za uenje i krajnje rezultate uenja. Ciljevi i ishodi u nastavi i uenju su stari koliko i kola i ne radi se o novinama, ali se radi o izravnom i direktnom pristupu ovim pojmovima. Proces vaspitanja i obrazovanja uvijek rezultuje odreenim ishodima, ali je njihova priroda esto neodreena i nejasna. U aktuelnoj kolskoj praksi ima pojava prisutnosti programa sa sluajnim, neodgovarajuim i neprecizno definisanim, ili ak nedefinisanim ishodima. Rezultat takvog pristupa u nastavi i uenju rezultuje loim obrazovnim kompetencijama uenika. Izmeu nastave organizovane s ciljem opteg pristupa uenju kao pojavi i nastave orijentisane na ishode postoji znaajna razlika. U nastavi orijentisanoj na ishode, ishodi se definiu prije portka nastave i uenja i oni su poznati nastavnicima i uenicima. Tokom nastave orijentisane na ishode uenici dobijaju adekvatnu podrku u vidu detaljnih uputsatava kako da postignu planirane i oekivane ishode, jer ishodi determiniu i definiu proces vaspitanja i obrazovanja. Programi zasnovani na ishodima moraju da imaju: jasno formulisane ishode i da su ishodi dostupni uenicima i roditenjima uenika i da su u programima jasno precizirani naini organizacije nastave i uenja kroz koje se ishodi ostvaruju i doseu.

Nastava i uenje usmjereno na ishode je takav pristup vaspitanju i obrazovanju u kojem se sve odluke o programu izvode iz ishoda koje treba postii na kraju nastave i uenja. Krajnji proizvod definie cjelokupan proces. Ishodi definiu program, strukturu programa, organizaciju, metode, tehnike i strategije realizacije, kriterijume i naine evaluacije. Ishodi podstiu uenike i nastavnike da dijele odgovornost za uspjeh u uenju obezbjeujui i jednima i drugima jasnu sliku o tome ta mogu da oekuju po zavretku odreene teme i/ili sadraja rada. Vaspitanje i obrazovanje zasnovano na ishodima podrazumijeva: usmjeravanje cjelokupne organizacije procesa nastave i uenja na ono ta e oni koji ue znati i umjeti na kraju procesa uenja ili njegovog dijela, da proces strukturisanja i razvoja programa zapoinje jasnom slikom nastavnika ta treba da se desi na kraju procesa uenja ili njegovog dijela. Osnovni pristup programiranju u nastavi i uenju orijentisanom na ishode je programiranje unazad, programiranje od izlaza prema nazad. Programiranje po ovom modelu se odvija po sljedeem redosljedu: 1. definisanje ishoda, 2. definisanje kriterijuma i naina procjene, 3. definisanje organizacije (oblici, metode, sredstva, strategije uenja, 4. utvrivanje postignua. Ishodi u potpunosti odreuju nain planiranja, programiranja i strukturu nastavnog plana i programa. i predstavljaju jasno definisanje uenikih kompetencija (znanja, vjetine, stavovi, vrijednosti, umjenja). Po Blumovoj taksonomiji iz 1956. ishodi se klasifikuju na: kognitivne afektivne i psihomotorne,a formuliu se na nivou znanja, stavova i vjetina.

Odnos ciljeva i ishoda u nastavi (Blum,1956.) Taksonomija ishoda Kognitivni nivo: (razumijevanje, primjena, znanje analiza, sinteza, evaluacija) Afektivni nivo: (stavovi, vrijednosti, interesi shvatanje, vrednovanje, namjere) Psihomotorni nivo: ( vjetine, kretanje, pisanje, rukovanje) Zbog ega je vano jasno, pravovremeno, precizno i operativno utvrivanje ciljeva i ishoda? ivimo u informatikom drutvu i vremenu brzih promjena. Vremenu koje trai brzo i efikasno djelovanje i sanlaenje u novim i neoekivanim izazovnim situacijama. Za ivot u kojem jesu i vrijeme u kojem e biti i u kojem e sadanji uenici provesti svoj cjelokupan radni vijek treba adekvatna priprema,a ta priprema prvo podrazumijeva redefinisanje ciljeva vaspitanja i obrazovanja, a u okviru ovog procesa redefinisanje ciljeva nastave i uenja i to upravcu postavljanja novih ciljeva, a oni su: uenje uenja, znanje zasnovano na pravilima i principima vjetina da uenici znaju pristupiti informaciji,(internet, knjige,) sposobnost koritenja informacija, razvoj akcione kompetentnosti, sposobnost za praenje i upravljanje promjenama, vrednovanje procesa i dogaaja,

osposobljavanje uenika za koritenje slobode izbora, da saradniki rade u grupama, da se snalaze u novim situacijama, da mogu uspjeno trasferisati steena znanja, da budu odgovorni i preduzimljivi.......

Zajedniki evropski referentni okvir za uenje, nastavu i evaluaciju jezika i implikacije na pripremu nastavnih programa za strane jezike u osnovnoj i srednjoj koli (ISHODI ) poslednji je u nizu prirunika koje od 1971. godine objavljuje Savet Evrope, Pripreman uz aktivno uee velikog broja predstavnika profesija u vezi sa nastavom jezika u Evropi i izvan nje, namenjen je kako profesionalcima u oblasti nastave jezika i evaluacije u nastavi jezika, tako i uenicima jezika. Neka od pitanja kojima se bavi ovaj dokument: 1. ta se zapravo dogadja kada govorimo (ili piemo) u komunikaciji sa drugom osobom? 2. ta nam omoguava da delamo na taj nain? 3. Koliko toga moramo da nauimo da bismo koristili novi jezik? 4. Kako da definiemo ciljeve i odredjujemo indikatore progresa u procesu koji vodi od potpunog neznanja do kompetentne upotrebe jezika? 5. Koji su procesi ukljueni u uenje jezika? 6. ta moemo da uradimo da pomognemo sebi i drugima da efikasnije ue jezike?

Okvir tei da zadovolji i odredjene organizacione kriterijume, tj. da bude sveobuhvatan, transparentan i koherentan: sveobuhvatan: podrazumeva se da ovaj dokument nudi irok niz informacija o odredjivanju ciljeva nastave, odabiru metoda, i jezikih materijala u nastavi jezika.

Okvir nudi i emu parametara, kategorija i primera na osnovu kojih se definiu kompetencije (znanja, vetine i stavovi) koje korisnici jezika moraju da usvoje, razviju, unapredjuju, tokom procesa uenja i upotrebe jezika

Sve to sa ciljem da jezik uspeno koriste u kulturnim kontekstima koji se razlikuju od onog/onih u kojima su odrasli.
6

Okvir takoe nudi i est nivoa kompetencije koji se mogu koristiti kao markeri progresa u procesu uenja jezika;

transparentan je jer sadri informacije koje su jasno formulisane, dostupne i razumljive svim zainteresovanim stranama;

Koherentan je, to znai da su podaci sadrani u Zajednikom evropskom okviru u medjusobnom suglasju, odnosno, da su razliiti aspekti obrazovnih sistema koji se odnose na oblast nastave i uenja jezika (identifikacija potreba, odreivanje ciljeva, odreivanje sadraja, izbor i priprema materijala, utvrivanje nastavnih programa, odabir i primena pristupa, metoda i tehnika u nastavi, kao i proces provere znanja) u harmoninoj vezi. Nivoi kompetenicije prema Okviru Poetni nivo ili otkrivanje(A1); Srednji nivo ili preivljavanje (A2); Prag nivo (B1); Napredni nivo ili napredni kandidat (B2); Samostalni nivo ili kompetencija efektivne operativnosti (C1); Vladanje jezikom (C2);

Ovih est nivoa klasifikovani su u tri grupe: A: Kandidat poetnik B: Napredni kandidat C: Samostalni kandidat Kandidat poetnik A1Moe da razume i koristi svakodnevne poznate izraze i veoma jednostavne fraze u cilju zadovoljenja neke konkretne potrebe. Moe da se predstavi, da predstavi druge, da trai i daje informacije o sebi i drugima, npr. gde ivi, koje ljude poznaje, stvari koje poseduje. Moe da komunicira na jednostavan nain ukoliko sagovornik govori polako i jasno i spreman je da prui pomo . A2Moe da razume reenice i frekventne fraze i izraze u vezi sa neposrednim okruenjem i iskustvima (osnovne informacije o porodici, kupovini, lokalnoj geografiji, profesijama, itd.). Moe da komunicira u okviru jednostavnih i rutinskih zadataka koji zahtevaju jednostavnu i

direktnu razmenu informacija u vezi sa poznatim i rutinskim stvarima. Moe da jednostavnim reenicama izrazi informacije o sebi, neposrednom okruenju, i o osnovnim potrebama. Napredni kandidat B1Moe da razume kljuna znaenja inputa predstavljenog u jasnoj i standardnoj formi, o temama koje poznaje i koje se odnose na razliite poznate aspekte ivota i rada. Moe da se snadje u veini situacija koje su mogue tokom putovanja kroz regione gde se ciljni jezik govori. Moe da proizvede jednostavan tekst koji sledi principe loginog izlaganja na poznate teme ili teme od posebnog znaaja za datog uenika. Moe da opie dogadjaje, iskustva, snove, nade i ambicije i da kratka obrazloenja svojih miljenja i planova. B2Moe da razume osnovne ideje kompleksnog teksta koji se bavi kako konkretnim, tako i apstraktnim temama, ukljuujui i tehniku (u smislu upotrebe odredjene terminologije i registra) diskusiju u svojoj profesionalnoj oblasti. Moe da koristi jezik sa nivoom fluentnosti i spontanosti koji omoguava neometanu komunikaciju sa izvornim govornicima (bez veeg truda da jedne ili druge strane). Moe da proizvede jasan, detaljan tekst o razliitim temama i objasni svoje miljenje o neemu predstavljajui prednosti i nedostatke razliitih miljenja. Samostalni kandidat C1Moe da razume razliite vrste zahtevnih i duih tekstova, i da prepozna implicitna znaenja. Moe da se izrazi spontano i fluentno bez previe oiglednih traenja izraza. Moe da koristi jezik fleksibilno i efektivno u razliitim socijalnim, profesionalnim i akademskim kontekstima. Moe da proizvede jasan, dobro organizovan i detaljan tekst o kompleksnim temama, demonstrirajui kontrolisanu upotrebu organizacionih obrazaca, konektora i kohezionih elemenata u diskursu. C2Moe da sa lakoom razume praktino sve to uje ili proita. Moe da rezimira informacije iz razliitih usmenih ili pismenih izvora, da rekonstruie argumentaciju i ponudi objanjenja u okviru koherentne prezenacije sadraja. Moe da se izrazi spontano, veoma fluentno i precizno, i da razlikuje fine nijanse znaenja ak i u veoma sloenim situacijama. Prvi strani jezik (od 1. razred osnovne kole): kraj 8. razreda: nivo A2; kraj 4. razreda gimnazije: nivo B1

 2. stani jezik (od 5. razreda osnovne kole): kraj 8. razreda o.. Nivo A1; kraj 4. razreda gimnazije: nivo A2+

Cilj nastave stranog jezika na kolskom uzrastu je da osposobi uenika da na stranom jeziku komunicira na osnovnom nivou u usmenom i pisanom obliku o temama iz njegovog okruenja. U isto vreme, nastava stranih jezika treba da:

podstakne razvijanje svesti o sopstvenom napredovanju radi jaanja motivacije za uenje jezika; olaka razumevanje drugih i razliitih kultura i tradicija; stimulie matu, kreativnost i radoznalost; podstie upotrebu stranog jezika u line svrhe i iz zadovoljstva

Opti standardi Kroz nastavu stranih jezika uenik bogati sebe upoznajui drugog, stie svest o znaaju sopstvenog jezika i kulture u kontaktu sa drugim jezicima i kulturama. Uenik razvija radoznalost, istraivaki duh i otvorenost prema komunikaciji sa govornicima drugih jezika. Posebni standardi (4. razred, 4. godina uenja) Razumevanje govora Uenik razume i reaguje na krai usmeni tekst u vezi sa poznatim temama.

Razumevanje pisanog teksta Uenik ita sa razumevanjem kratke pisane i ilustrovane tekstove u vezi sa poznatim temama.

Usmeno izraavanje Uenik samostalno usmeno izraava sadraje u vezi sa poznatim temama.

Pismeno izraavanje Uenik u pisanoj formi izraava krae sadraje u vezi sa poznatim temama, potujui pravila pisanog koda.

Interakcija Uenik ostvaruje komunikaciju i sa sagovornicima razmenjuje informacije u vezi sa poznatim temama potujui sociokulturne norme komunikacije.

Znanja o jeziku Prepoznaje osnovne principe gramatike i sociolingvistike kompetencije uoavajui znaaj linog zalaganja u procesu uenja stranog jezika. (Pod znanjem o jeziku podrazumeva se funkcionalno znanje, odnosno sposobnost uenika da jezike strukture pravilno upotrebi u datoj komunikativnoj situaciji.)

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE (iste od 1. do 5. razreda) Predstavljanje sebe i drugih Pozdravljanje Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, delova tela, ivotinja, boja, brojeva, itd. (u vezi sa temama) Razumevanje i davanje jednostavnih uputstava i komandi Postavljanje i odgovaranje na pitanja Molbe i izrazi zahvalnosti Primanje i davanje poziva za uee u igri/grupnoj aktivnosti Izraavanje dopadanja/nedopadanja Izraavanje fizikih senzacija i potreba Imenovanje aktivnosti (u vezi sa temama) Iskazivanje prostornih odnosa i veliina (Idem, dolazim iz..., Levo, desno, gore, dole...) Davanje i traenje informacija o sebi i drugima Traenje i davanje obavetenja Opisivanje lica i predmeta Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu Izraavanje pripadanja i posedovanja Traenje i davanje obavetenja o vremenu na asovniku Skretanje panje Traenje miljenja i izraavanje slaganja/neslaganja

10

Iskazivanje izvinjenja i opravdanja

Teme i situacije po domenima upotrebe jezika (Domeni: jezik u kontekstu) Privatno zajednike aktivnosti i interesovanja u koli i van nje (izlasci, dogovori, preuzimanje odgovornosti u dogovorenoj situaciji) dogovor i uzajamno potovanje meu lanovima porodice privatne proslave (roendan, godinjice i dr.) priprema, planiranje, organizacija, podela poslova obaveze u kui, ureenje prostora u kojem se ivi, promene u sopstvenom kutku (posteri, nove boje...) izraavanje obaveze, zabrane, nedostataka

Javno razvijanje pozitivnog odnosa prema ivotnoj sredini i drugim ivim biima (opisivanje vremena, prognoza) -tradicija i obiaji u kulturama zemalja iji se jezik ui (karneval...) obroci (slinosti i razlike sa ishranom u zemljama iji se jezik ui), naruivanje hrane, saveti o higijeni u kuhinji stambena naselja kako stanujemo (blok, naselje, kua ....) spomenici i znamenitosti u velikim gradovima (u zemljama iji se jezik ui) kupovina na jednom mestu (velike robne kue, olakice) obrazovni sistem u drugim zemljama (veliina, boje, moda, stilovi i trendovi) razvijanje kritikog stava prema negativnim elementima vrnjake kulture (netolerancija, agresivno ponaanje itd.)

Obrazovno tematske celine i povezanost sadraja sa drugim predmetima snalaenje u biblioteci/medioteci upotreba informacija iz medija Profesionalni domen: nije ukljuen

11

Evropski jeziki portfolio Evropski jeziki portfolio ima dve osnovne funkcije, informativnu, pedagoku, a moe im se dodati i vaspitna funkcija: informativnu, jer evidentira znanja steena u okviru kolskog sistema, u okviru neformalnog obrazovanja i linog iskustva; pedagoku, jer ispunjavanje portfolija omoguuje ueniku da aktivno i svesno uestvuje u procesu nastave, da prati svoje napredovanje, ime se osamostaljuje; vaspitnu, jer valorizuje viejezinost i zainteresovanost za druge kulture (i regionalne jezike, i jezik svojih predaka, itd).

Svaka zemlja izrauje Portfolio prilagoen svojim uslovima i potrebama, ali da bi bio odobren od strane SE (postoji poseban Komitet za validaciju) mora potovati osnovna naela Zajednikog evropskog okvira i imati zadatu strukturu. Mora se, naime, sastojati iz tri dela:

Pasoa, koji daje optu sliku znanja u odreenom trenutku (na osnovu skale Zajednikog evropskog okvira) i slui za njihovo zvanino predstavljanje (na primer, u novoj koli, na viem nivou obrazovanja, poslodavcu); u njemu su registrovana zvanina dokumenta (diplome, sertifikati) i samovrednovanje znanja; za odrasle postoji standardizovana verzija;

Jezike biografije, u kojoj se opisuju znanja steena u okviru porodice, u okviru obrazovanja, na putovanjima, itd, kao i prioriteti uenika; Dosjea, u kojem je objedinjeno sve to moe da dokumentuje i da ilustruje znanja i iskustva pomenuta u Pasou i Jezikoj biografiji: tu e se nai pisma, projekti, lanci koje je uenik pisao, audio i video materijali koji dokazuju steene kompetencije itd; ti materijali zamenjuju se kada se kompetencije razviju.

12

, 2012.

13