P. 1
Monetarna Politika Seminarski

Monetarna Politika Seminarski

4.67

|Views: 15,795|Likes:
Published by krompirko

More info:

Published by: krompirko on May 28, 2009
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/07/2013

pdf

text

original

SADRŽAJ

Uvod............................................................................................................................2
1. Monetarna politika...............................................................................................3 2. Centralna banka i monetarna politika...............................................................4 3. Mehanizam monetarnog regulisanja..................................................................6 4. Narodna banka Srbije..........................................................................................9 4.1. Rukovodstvo.................................................................................................10

Zaključak...................................................................................................................12 Literatura...................................................................................................................13

UVOD
Pokušaćemo dati odgovor na pitanje utvrđivanja i sprovođenja monetarne politike, tj. poblize odrediti neke od osnovnih pojmova vezanih za pomenutu oblast ekonomije, u okviru predmeta „ Finansijski menadžment“ . Polazeći od činjenice da je glavni akter u našoj priči centralna banka, samostalna i jedinstvena emisiona ustanova monetarnog sistema, (konkretno kod nas je u pitanju Narodna banka Srbije) upoznaćemo se i sa njenim osnovnim funkcijama, njenom emisionom funkcijom, vođenjem kreditne i devizne politike.
1

Centralna banka može da obezbedi ostvarivanje svojih funkcija uz pomoć instrumenata monetarno-kreditnog regulisanja, u koje spadaju: eskontna stopa, obavezna rezerva, utvrđivanje minimalne rezerve likvidnosti, kupovina i prodaja hartija od vrednosti, učešće u deviznim transakcijama, ograničenje plasmana, i slično. Monetarnom politikom obezbeđuje se optimalan odnos količine novca u opticaju i kvantitativnog karaktera društvenog proizvoda u okviru jedne nacionalne privrede. Ona se svodi na aktivnosti centralne banke koje se odnose na emisiju i povlačenje novca iz opticaja u cilju obezbeđenja adekvatne količine novca u nekoj nacionalnoj privredi. Upoznaćemo se i sa merama i instrumentima kojim se u monetarnoj sferi društvene reprodukcije reguliše nivo, struktura i dinamika novčane mase, kao i cirkulacija novca u prometnim kanalima reprodukcije.

1. Monetarna politika
Monetarna politika je skup pravila, propisa, mera i instrumenata kojima se u monetarnoj sferi društvene reprodukcije reguliše nivo, struktura i dinamika novčane mase, kao i cirkulacija novca u prometnim kanalima reprodukcije. Monetarna politika predstavlja primenjenu naučnu oblast koja se sastoji iz emisione, kreditne i devizne politike, a usko je povezana sa fiskalnom politikom u sklopu finansijske, odnosno makroekonomske politike. On aje deo opšte ekonomske politike koja se sastoji od skupa mera koje utiču na tok privrednog života stvaranjem, poništavanjem, raspodelom i preraspodelom kupovne snage novca i kredita u nacionalnoj ekonomiji. Monetarnu politiku utvrđuje i sprovodi centralna banka. U Srbiji je

2

to Narodna banka Srbije.1 Osnovni cilj monetarne politike je da da obezbedi potrebnu količinu novca za obnavljanje resursa u proizvodnji i za kontinuitet reprodukcije. Kreditna politika je deo ekonomske politike kojom se utvrđuje način kreiranja novčanih sredstava u kome preovlađuje kreditni odnos i način usmeravanja novčanih sredstava u kome preovlađuje kreditni odnos i način usmeravanja novčanih sredstava prema potrebama pojedinih grana subjekata u procesu reprodukcije. Kreditna politika služi i kao sredstvo za ostvarivanje ciljne funkcije monetarne politike, pošto se davanjem kredita stvara novac i vrši preraspoređivanje kupovnih snaga. Kreditna politika može znatno doprineti mobilizaciji nedovoljno korišćenih faktora proizvodnje, kao i da utiče na obim i regionalno usmeravanje izvoza i uvoza i da, u određenoj meri, doprinese smanjenju potrošnje na određenim područjima: opšta potrošnja, lična potrošnja i investicije. Pošto su monetarna i kreditna politika međusobno ispreplitane i uslovljavaju jedna drugu najčešće u praksi koristimo izraz monetarno-kreditna politika.

Ciljevi monetarne politike U globalne ciljeve i zadatke spadaju: • • • Podržavanje rasta proizvodnje i plasmana robe Usklađivanje robnonovčanih odnosa putem regulisanja novčane mase Podrzavanje ciljeva u oblasti ekonomskih odnosa sa inostranstvom

Specifičnost ciljeva:

Rast novčane mase u skladu sa stopom rasta nominalnog društvenog proizvoda, s tim da se primarna emisija ograniči toliko da odgovara takvom porastu novčane mase, kako bi se mogli postići stabilizacioni ciljevi ekonomske politike

Kvantitativno i kvalitativno usmerenje tokova emisije novca na osnovu operacija na otvorenom tržištu, monetizacije, selektivnih podržavanja prioritetnih namena, usmeravanje kreditnog potencijala banaka za određene namere i dr.

Uvođenje racionalnih kriterijuma u radu banaka i, na osnovu toga, uvođenje bonitetne kontrole banaka, afirmacija principa bankarskog poslovanja, likvidnosti, sigurnosti plasmana i efikasnosti poslovanja, a sve radi jačanja potencijala banaka.

1

http://sr.wikipedia.org/sr-el

3

Centralna banka je definisana kao samostalna i jedinstvena emisiona ustanova monetarnog sistema, odgovorna za monetarnu politiku, za stabilnost valute i finansijsku disciplinu i za obavljanje drugih poslova određenih zakonom. Centralna banka može da obezbedi ostvarivanje svojih funkcija uz pomoć instrumenata monetarno-kreditnog regulisanja, u koje spadaju: eskontna stopa, obavezna rezerva, utvrđivanje minimalne rezerve likvidnosti, kupovina i prodaja hartija od vrednosti, učešće u deviznim transakcijama, ograničenje plasmana, i slično.

2.

Centralna banka i monetarna politika

Centralna banka je posebna monetarna institucija po svom položaju u bankarskom, kreditnom i monetarnom sistemu posebno privilegovanih banaka. Često se zbog tog specifičnog položaja naziva i „banka banaka“. Centralna banka može biti dtžavna, deoničarskog tipa, odnosno mešovitog tipa vlasništva i upravljanja. To je banka čija je osnovna funkcija da se brine za:
• •

stabilnost novca, kontrolu i regulisanje mase novca u opticaju (likvidnost bankarskog sistema i privrede), likvidnost plaćanja sa inostranstvom,

Jedina je banka koja ima ovlašćenje od države da štampa i izdaje novčanice i kovani novac, kao yakonsko sredstvo plaćanja u zemlji. Centralna banka kontroliše monetarna kretanja, upravlja državnim dugom i rukuje državnim rezervama, drži obavezne rezerve banaka, stara se o likvidnosti bankarskog sistema i odgovorna je za funkcionisanje ukupnog finansijskog tržišta, posebno novčanog tržišta. U savremenim uslovima centralna banka obavlja poslove iz sledećih osnovnih funkcija:2 1. Emisija novčanica i kovanog novca, 2. Držanje i rukovanje deviznim rezervama, 3. Regulisanje „potrebne količine novca“ u skladu sa osnovnim odredbama ekonomske politike, 4. Regulisanje likvidnosti bankarskog sistema i likvidnosti u privredi, 5. Kontrola kreditnihn operacija u zemlji, 6. Regulisanje plaćanja i kreditiranje poslova sa inostranstvom,
2

Komazec S., Ristić Ž.: Monetarne i javne finansije, Viša poslovna škola, Beograd, 2000.god. str 316., str 317.

4

7. Kreditni i drugi poslovi za račun države, 8. Organizacija platnog prometa, 9. Centralna banka vrshi kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banaka i drugih finansijskih organizacija. Radi regulisanja količine deviza u privredi i njegove strukture (po oblicima novca i po pojedinim sektorima), kao i regulisanja opštih uslova kreditnog tržišta, centralna banka sprovodi: 1. operacije na otvorenom tržištu, 2. Kupuje i prodaje bankama domaće i inostrane kratkoročne hartije od vrednosti, 3. Daje bankama kratkoročne kredite na osnovu određenih kratkoročnih hartija od vrednosti, 4. Izdaje i povlači blagajničke zapise centralne banke, 5. Kupuje i prodaje inostrana sredstva plaćanja (uključujuči i menice, čekove, hartije od vrednosti i potraživanja),
6. Utvrđuje stopu obaveze rezerve beanka,

7. Utvrđuje opštu eskontnu stopu („primarnu kamatu“), 8. Utvrđuje prema potrebi i druge instrumente regulacije novca, 9. Utvrđuje minimalne uslove kreditne sposobnosti poslovnih banaka. Centralna banka može, u cilju regulisanja odnosa na novčanom tržištu, odnosno regulisanja ponude i tražnje novca, na tom tržištu vršiti sledeće operacije: 1. prodavati blagajničke zapise centralne banke, 2. Prodavati ili kupovati menice,
3. Prodavati ili kupovati i jedne i druge kratkoročne hartije od vrednosti do jedne godine.

3. Mehanizam monetarnog regulisanja
Centralna banka u vođenju monetarne politike ima sledeće mogućnosti: 1. Utvrđivanje monetarne politike Radi ostvarivanja ciljeva i zadataka monetarne politike, Narodna banka Srbije utvrđuje i sprovodi:

politiku operacija na otvorenom tržištu: politiku refinansiranja, politiku obavezne rezerve,
5

• •


politiku eskontne stope i politiku intervencija na deviznom tržištu.

2. Regulisanje količine novca Radi regulisanja količina novca, Narodna banka Srbije: • • •

Sprovodi operacije na otvorenom tržištu, Vrši reeskont domaćih, odnosno inostranih prenosivih kratkoročnih hartija od vrednosti u okviru reeskontnih kontigenata, Refinansira kredite na osnovu određenih kratkoročnih hartija od vrednosti u okviru reeskontnih kontigenata, Izdaje i povlači blagajničke zapise NBS, Kupuje i prodaje inostrana sredstva plaćanja, uključujući menice, čekove, hartije od vrednosti i potraživanja, kao i zlato i druge plemenite metale, Utvrđuje obaveznu rezervu banaka kod NBS, Utvrđuje opštu eskontnu stopu i druge kamatne stope NBS.

• • •

Radi regulisanja ponude i tražnje novca, NBS: • • • • Prodaje i kupuje blagajničke zapise NBS, Kupuje i prodaje menice, Kupuje i prodaje kratkoročne hartije od vrednosti sa rokom dospeća do jedne godine, koje izdaje RS Kupuje i prodaje kratkoročne HOV sa dospećem od jedne godine, koje su izdate od javnih preduzeća za koje je RS dala garanciju NBS utvrđuje minimalne uslove kreditne sposobnosti banaka i drugih finansijskih organizacija. 3 4. Reguliše likvidnost banaka i drugih finansijskih organizacija i propisuje: • • • Visinu i način održavanja minimalne likvidnosti banaka, Uslove za obezbeđenje sigurnosti i likvidnosti dinarskih štednih uloga građana kod banaka i Poštanske štedioniceč Visinu, rokove korišćenja i vraćanja i druge uslove za davanje kratkoročnih kredita bankama za osrzavanje dnevne likvidnosti,
3

Komazec S., Ristić Ž.: Monetarne i javne finansije, Viša poslovna škola, Beograd, 2000.god. str 318.

6

Druge mere za održavanje dnevne likvidnosti. utvrđuje kurs dinara)

5. Utvrđuje politike kursa dinara (u saradnji sa vladom- na predlog NBS vlada

6. Reguliše likvidnost u plaćanjima sa inostranstvom

Utvrđuje iznos stalnih i tekućih deviznih rezervi za održavanje likvidnosti u međunarodnim plaćanjima i rukuje tim rezervama koje se obrazuju kupovinom na deviznom tržištu, iz inostranih finansijskih kredita koje uzima NBS ili RS, iz deviza kupljenih po osnovu menjačkih poslova, kao i i z drugih sredstava koje je NBS ostvarila svojim bankarskim poslovanjem. Devizne rezerve kojim rukuje NBS se sastoje iz: – – – – Potraživanja na računima u inostranstvu NBS, Hartije od vrednosti koje glase na strane novčane jedinice kojima raspolaže NBS, i Moneratno zlato Efektivni strani novac.

• •

Odlučuje o korišćenju tekućih deviznih rezervi i predlaže način korišćenja stalnih deviznih rezervi kojima upravlja NBS. Regulišhe obavljanje platnog prometa sa inostranstvom u skladu se zakonom i principima bankarskog poslovanja, obavlja platni promet sa inostranstvom i obezbeđuje jedniostvenu primenu kursa dinara.

• • •

Reguliše uslove i način intervencije NBS na deviznom tržištu. Obezbeđuje sprovođenje platnih i finansijskih sporazuma i ugovora sa inostranstvom koje je zaključila vlada ili NBS. Propisuje ovlašćenim bankama obavezu da kao minimalnu rezervu imaju određeni iznos u devizama ili likvidnim deviznim plasmanima na slobodnom raspolaganju kod stranih banaka ili NBS.

Propisuje druge mere radi sprovođenja devizne politike.

NBS se može zaduživati u inostranstvu u svoje ime a za račun RS. NBS propisuje: – – Mere radi zaštite kojom ona rukuje, Način i uslove konsolidacije spoljnog duga i potraživanja u inostranstvu (može da uvozi i unosi iz inostranstva monetarno zlato u novčanom i neprerađenom obliku 7. Platni promet u zemlji
7

NBS u skladu sa zakonom propisuje kriterijume pod kojima nosioci platnog prometa stiču pravo da učestvuju u obavljanju platnog prometa. NBS vrši kontrolu obavljanja platnog prometa u zemlji, u skladu sa zakonom. 8. Izdavanje novčanica i kovanog novca Novčana jedinica Republike Srbije je dinar, koji se deli na 100 para. Sve obaveze i prava i svi poslovi koji glase na novac a zaključeni su u RS između preduzeća, drugih domaćih pravnih lica i građana, izražavaju se u dinarima i izvršavaju se u sredstvima plaćanja koja glase an dinare, ako zakonom nije drugačije određeno. NBS donosi odluke o puštanju u opticaj i povlačenju novčanica i kovanica iz opticaja. Banke koje se bave blagajničkim poslovanjem, pošte i druge finansijske organizacije snabdevaju se novčanicama i kovanim novcem kod NBS preko službe platnog prometa i snose troškove tog snabdevanja. Troškove pocvlačenja pohabanih novčanica i njihove zamene snosi NBS. Odluku o izdavanju novčanica za vandredne potrebe zemlje nastale usled neposredne ratne opasnosti, u slučaju ratnog ili vanrednog stanja donosi NBS.

4.

Narodna banka Srbije

4

Narodna banka Srbije je centralna banka Republike Srbije. Osnovana je 2. Jula 1884. godine pod imenom Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije. Osnovne funkcije Narodne banke Srbije su da:

4

utvrđuje i sprovodi monetarnu politiku,

http://sr.wikipedia.org/sr-el

8

• • • •

vodi politiku kursa dinara, čuva devizne rezerve i upravlja njima, izdaje novčanice i kovani novac i stara se o funkcionisanju platnog prometa i finansijskog sistema.

Osnovni cilj Narodne banke Srbije je postizanje cenovne stabilnosti. Pored toga, ona za cilj ima i očuvanje finansijske stabilnosti. Zakonom o dopuni Zakona o Narodnoj banci Srbije („Službeni glasnik RS“,br 55/2004) Narodnoj banci su proširene nadležnosti na nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja (davanje dozvola za obavljanje poslova osiguranja, reosiguranja, posredovanja). Narodna banka Srbije je od osnivanja više puta menjala svoje ime:
• • • • •

Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije (od 2. jula 1884. do 26. januara 1920.); Narodna banka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (od 26. januara 1920. godine do 3. oktobra 1929.); Narodna banka Kraljevine Jugoslavije (od 3. oktobra 1929. do septembra 1946.); Narodna banka Jugoslavije (od septembra 1946. do 19. jula 2003.); Narodna banka Srbije (od 19. jula 2003. godine).

4.1. Rukovodstvo
• Guverner
Guverner Narodne banke Srbije rukovodi Narodnom bankom Srbije, organizuje njeno poslovanje na osnovu Ustava Srbije, Zakona o Narodnoj banci Srbije i drugog zakona i odgovoran je za njen rad. Guverner predstavlja i zastupa Narodnu banku Srbije. Narodnu banku Srbije, po ovlašćenju guvernera, predstavljaju i zamenik guvernera i viceguverneri. Guverner može viceguvernere i druge radnike Narodne banke ili druga lica ovlastiti da zastupaju Narodnu banku u zaštiti njenih imovinskih i drugih interesa.Guverner odlučuje o posetama rukovodećih radnika i drugih radnika Narodne banke Srbije inostranim centralnim bankama, međunarodnim finansijskim organizacijama i drugim i nstitucijama u inostranstvu. Trenutni guverner narodne banke Srbije je Radovan Jelašić

• Zamenik guverner
Zamenik guvernera zamenjuje guvernera u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti, sa istim pravima, obavezama i odgovornostima. Zamenik guvernera, po ovlašćenju guvernera, može obavljati određene poslove iz nadležnosti guvernera i u vreme kada je guverner prisutan.

• Viceguverneri
9

Viceguverneri obavljaju poslove koje im poveri guverner a odnose se na koordinaciju rada u osnovnim organizacionim jedinicama Narodne banke – u oblastima poslova monetarnog sistema i politike, deviznih poslova i odnosa sa inostranstvom, poslova kontrole, poslova unutrašnje kontrole i revizije, računovodstveno-finansijskih poslova i poslova trezora, staraju se izvršenju poslova u tim oblastima i obavljaju druge poslove. Za zakonito, stručno i blagovremeno obavljanje poslova iz svog delokruga viceguverneri su odgovorni guverneru.

ZAKLJUČAK
Monetarnom politikom obezbeđuje se optimalan odnos količine novca u opticaju i kvantitativnog karaktera društvenog proizvoda u okviru jedne nacionalne privrede. Ona se svodi na aktivnosti centralne banke koje se odnose na emisiju i povlačenje novca iz opticaja u cilju obezbeđenja adekvatne količine novca u nekoj nacionalnoj privredi. Osnovni cilj monetarne politike je da da obezbedi potrebnu količinu novca za obnavljanje resursa u proizvodnji i za kontinuitet reprodukcije, stoga je ona veoma bitna za normalno funkcionisanje jedne zemlje.

10

Literatura
1. Bjelica V.: „Finansije (teorija i praksa)“, Novi Sad, 2001. God. 2. Bjelica V.Č “ Bankarstvo (teorija i praksa)”, novi sad, 2001. God. 3. Komazec S., Ristić Ž.: “Monetarne i javne finansije2, Viša poslovna škola, Beograd, 2000.god.
4. http://sr.wikipedia.org/sr-el

11

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->