PRAVILNIK

O PRIPRAVNIKOM STAU I STRUNOM ISPITU ZDRAVSTVENIH RADNIKA I ZDRAVSTVENIH SARADNIKA

("Sl. glasnik RS", br. 50/2006, 112/2009 i 50/2010)
lan 1
Ovim pravilnikom propisuju se plan i program pripravnikog staa za pripravnike zdravstvene radnike i zdravstvene saradnike, blii uslovi koje moraju ispunjavati zdravstvene ustanove i drugi oblici zdravstvene slube (u daljem tekstu: privatna praksa) u kojima se moe obavljati pripravniki sta, obrazac pripravnike knjiice, nain voenja pripravnike knjiice, program, sadrina, nain i postupak polaganja strunog ispita, kao i obrazac uverenja o poloenom strunom ispitu.

lan 2
Pripravniki sta je praktian rad pod nadzorom ovlaenog zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika - mentora, kojim se zdravstveni radnik i zdravstveni saradnik (u daljem tekstu: pripravnik) osposobljava za samostalan rad, u skladu sa zakonom. Pripravniki sta se obavlja u zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi pod neposrednim nadzorom zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika koji ima najmanje pet godina radnog iskustva nakon poloenog strunog ispita, u skladu sa zakonom.

lan 3
Pripravniki sta se obavlja u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi koja ispunjava sledee uslove, i to: 1) da obavlja odreene poslove zdravstvene delatnosti prema zahtevima pojedinog dela plana i programa pripravnikog staa za pripravnike zdravstvene radnike i zdravstvene saradnike; 2) da u obavljanju odreenih poslova zdravstvene delatnosti iz take 1) ovog stava uestvuje zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik koji ima najmanje pet godina radnog iskustva nakon poloenog strunog ispita; 3) da ima potrebnu medicinsku i tehniku opremu za uspeno sprovoenje programom predvienog osposobljavanja prema zahtevima savremene medicine. Ako zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa u kojoj pripravnik obavlja pripravniki sta ne ispunjava uslove propisane u stavu 1. ovog lana, a prema propisanom planu i programu za odreenu oblast, moe ga uputiti u drugu zdravstvenu ustanovu, odnosno privatnu praksu u kojoj se taj deo staa moe obaviti.

lan 4

Pripravniki sta se obavlja po planu i programu kojim su utvrene preventivne, dijagnostike, terapijske, procedure i vetine zdravstvene nege i rehabilitacione procedure i vetine koje pripravnik treba da savlada u toku pripravnikog staa. Plan i program pripravnikog staa odtampan je uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.

lan 5
Struni ispit sastoji se iz opteg i posebnog dela. U okviru opteg dela vri se provera: 1) osnovnih znanja o ustavnom ureenju i propisima o zdravstvenoj zatiti, zdravstvenom osiguranju, lekovima i medicinskim sredstvima, penzijskom i invalidskom osiguranju i radnim odnosima. U okviru posebnog dela vri se provera: 2) osposobljenosti zdravstvenih radnika, odnosno zdravstvenih saradnika za samostalno preduzimanje i obavljanje struno-medicinskih mera, postupaka i aktivnosti u vrenju poslova zdravstvene delatnosti predvienih planom i programom pripravnikog staa iz lana 4. ovog pravilnika.

lan 6
Pripravniki sta obavlja se u radno vreme u trajanju od 40 sati nedeljno. Pripravniki sta obavlja se po pravilu bez prekida. Pod opravdanim prekidom pripravnikog staa smatra se bolest, porodiljsko odsustvo i vojna obaveza. Ukoliko je dolo do opravdanog prekida pripravnikog staa u sluajevima iz stava 3. ovog lana, pripravniki sta se produava za onoliko vremena koliko je prekid trajao.

lan 7
O obavljanju pripravnikog staa vodi se Pripravnika knjiica za zdravstvene radnike i zdravstvene saradnike na Obrascu 1 koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo. Pripravniku knjiicu izdaje zdravstvena ustanova i privatna praksa u kojoj je pripravnik zaposlen, odnosno sa kojim je zakljuen ugovor o volonterskom radu radi obavljanja pripravnikog staa. Zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik koji u skladu sa zakonom vri neposredan nadzor nad obavljanjem pripravnikog staa upisuje u pripravniku knjiicu deo pripravnikog staa i overava ga svojim potpisom i faksimilom. Poetak i zavretak pripravnikog staa overava svojim potpisom i peatom direktor zdravstvene ustanove, odnosno osniva privatne prakse, u kojoj je zapoet, odnosno zavren pripravniki sta.

lan 8
Po zavrenom pripravnikom stau zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici sa visokom kolskom spremom podnose pismenu prijavu za polaganje strunog ispita ispitnoj komisiji koju ministar nadlean za poslove zdravlja obrazuje pri ministarstvu nadlenom za poslove zdravlja, zajedno sa overenim prepisom diplome o zavrenom fakultetu i overenom pripravnikom knjiicom. Zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici sa viom i srednjom kolskom spremom podnose pismenu prijavu za polaganje strunog ispita ispitnoj komisiji koju ministar nadlean za poslove zdravlja obrazuje pri zavodu za javno zdravlje, zajedno sa overenim prepisom diplome o zavrenoj odgovarajuoj koli i overenom pripravnikom knjiicom. Prijava sa dokumentacijom iz stava 1. ovog lana podnosi se najkasnije 30 dana pre polaganja strunog ispita. Mesto polaganja strunog ispita odreuje ministarstvo nadleno za poslove zdravlja.

lan 9
Struni ispit polae se javno, istovremeno pred svim lanovima ispitne komisije. Ispitnu komisiju imenuje ministar nadlean za poslove zdravlja za sve oblasti. Ispitna komisija sastoji se od predsednika i drugih lanova komisije. Predsednik i drugi lanovi ispitne komisije imaju najmanje isti stepen kolske spreme kao i pripravnik koji polae struni ispit, kao i poloen struni ispit i pet godina rada u struci. U ispitnu komisiju imenuju se strunjaci odgovarajue kolske spreme koji se bave odgovarajuim poslovima zdravstvene delatnosti. Poseban deo strunog ispita za doktore medicine, doktore stomatologije, diplomirane farmaceute i diplomirane farmaceute - medicinske biohemiare ispituju ispitivai koji su dobili naziv primarijus.

lan 10
Ispitne komisije za polaganje strunog ispita posebno se obrazuju za: 1) doktore medicine; 2) doktore stomatologije; 3) diplomirane farmaceute; 4) diplomirane farmaceute medicinske biohemiare; 5) zdravstvene saradnike sa visokom kolskom spremom; 6) zdravstvene radnike sa steenim visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena (osnovne akademske studije, osnovne strukovne studije), odnosno na studijama u trajanju do etiri godine, sa viom i srednjom kolskom spremom;

7) zdravstvene saradnike sa steenim visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena (osnovne akademske studije, osnovne strukovne studije), odnosno na studijama u trajanju do etiri godine, sa viom i srednjom kolskom spremom.

lan 11
Po zavrenom strunom ispitu komisija ocenjuje celokupan uspeh pripravnika. Ocena uspeha na strunom ispitu glasi "poloio" i "nije poloio" i donosi se veinom glasova lanova ispitne komisije.

lan 12
Pripravnik koji ne poloi struni ispit moe da polae taj ispit u roku koji ne moe biti krai od 60 dana od dana polaganja strunog ispita.

lan 13
O toku ispita vodi se Zapisnik o polaganju strunog ispita na Obrascu 2 koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.

lan 14
Zdravstvenom radniku, odnosno zdravstvenom saradniku sa visokom strunom spremom koji je poloio struni ispit izdaje se Uverenje o poloenom strunom ispitu na Obrascu 3 koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo. Zdravstvenom radniku, odnosno zdravstvenom saradniku sa viom i srednjom strunom spremom koji je poloio struni ispit izdaje se Uverenje o poloenom strunom ispitu na Obrascu 4 koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.

lan 15
Pripravnik je duan da obavesti ispitnu komisiju pri ministarstvu nadlenom za poslove zdravlja, odnosno pri zavodu za javno zdravlje ako je iz opravdanih razloga spreen da pristupi ispitu u roku odreenom za polaganje strunog ispita najmanje tri dana pre dana odreenog za polaganje ispita. Ukoliko pripravnik ne obavesti ispitnu komisiju pri ministarstvu nadlenom za poslove zdravlja, odnosno pri zavodu za javno zdravlje u roku predvienom u stavu 1. ovog lana ili je razlog odustajanja od polaganja ispita neopravdan, smatra se da ispitu nije pristupio.

lan 16
Administrativno-tehnike poslove za ispitnu komisiju obavlja sekretar koji se imenuje aktom o obrazovanju ispitne komisije. Sekretar je duan da tokom polaganja strunog ispita vodi zapisnik.

lan 17

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o pripravnikom stau i strunom ispitu zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika ("Slubeni glasnik RS", broj 89/93).

lan 18
Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Samostalan lan Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o pripravnikom stau i strunom ispitu zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika
("Sl. glasnik RS", br. 112/2009)

lan 4
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

PLAN I PROGRAM PRIPRAVNIKOG STAA I PLAN I PROGRAM PRIPRAVNIKOG STAA ZA DOKTORE MEDICINE IJE OSNOVNE STUDIJE TRAJU EST GODINA
a) Plan pripravnikog staa: 1. Primarna zdravstvena zatita sa organizacijom zdravstvenog sistema i aktuelnim zakonodavstvom 2. Interna medicina 3. Pedijatrija 4. Ginekologija 5. Hirurgija

3 meseca 1 mesec 1 mesec 15 dana 15 dana

b) Program pripravnikog staa obuhvata znanja i vetine koje doktor medicine treba da savlada u toku pripravnikog staa iz gore navedenih oblasti medicine. Predlog programa obuhvata nivoe znanja i vetina prema sadraju rada, koji su oznaeni na sledei nain: 1. Znanja - reprodukuje (oznaeno sa R); 2. Vetine - posmatra (oznaeno sa P); - izvodi (oznaeno sa I); koliko puta (oznaeno brojem uz odgovarajuu skraenicu).

1. Primarna zdravstvena zatita sa organizacijom zdravstvenog sistema i aktuelnim zakonodavstvom (3 meseca)

Znanja: R - reprodukuje Poznavanje raznovrsnih nalaza drugih specijalista i njihovo pravilno interpretiranje Poznavanje prednosti kunog leenja i nege Principi palijativne nege Poznavanje pravnih okvira svog delovanja Poznavanje uloge i znaaja primarne zdravstvene zatite u sistemu zdravstvene zatite Srbije Poznavanje programa unapreenja zdravlja za populacione grupe sa kojima radi Poznavanje klasifikacionih sistema koji se koriste u primarnoj zdravstvenoj zatiti (MKB/X, MKPY/II, i dr.) Poznavanje principa voenja medicinske dokumentacije i evidencije kao i etike i pravne posledice (obaveze i prava pacijenata) Poznavanje naina komunikacije sa specijalistikim slubama i drugim slubama (npr. patronana sluba) i pravilan nain upuivanja ukljuujui i kriterijume za upuivanje kod specijaliste Poznavanje komunikacija sa drugim slubama van zdravstvenog sektora i sa nevladinim organizacijama Poznavanje prevencije, blagovremene dijagnostike, diferencijalne dijagnostike, leenje, rehabilitacija i druge postupke sa bolesnicima koji se pojavljuju u ordinaciji opte medicine Poznavanje mera racionalnog propisivanja lekova za odreene bolesti i poremeaje zdravlja Poznavanje naela ocenjivanja radne sposobnosti u smislu privremene spreenosti za rad usled bolesti, povrede i ostalih poremeaja zdravlja Poznavanje naela ocenjivanja radne sposobnosti u smislu privremene spreenosti za rad usled bolesti, povrede i ostalih poremeaja zdravlja Poznavanje metoda za rano otkrivanje nezaraznih bolesti Poznavanje mogunosti i dometa preventivnih aktivnosti Poznavanje vodia dobre prakse za najea oboljenja i stanja u PZZ (eerna bolest, KVB, rak, plune bolesti i dr.) Vetine: P - posmatra I - izvodi Specifian nain uzimanja anamneze u primarnoj zdravstvenoj zatiti Objektivni pregled bolesnika Sistematski preventivni pregled odraslog sa ispitivanjem rizinog ponaanja Neuroloki pregled Psihijatrijski intervju Priprema obolelog i povreenog za transport Obrada i previjanje hirurke rane R R R R R R R R R R R R R R R R R

I10x I10x I 5x I 5x I 2x I 2x I 5x

Postavljanje urinarnog katetera Ispiranje spoljanjeg unog kanala Bris nosa i drela Injekcije (intradermalno, s.c., i.m., i.v.) Vakcinisanje po programu imunizacije Snimanje i oitavanje EKG-a Demonstracija upotrebe inhalatora bolesnicima Racionalno propisivanje lekova za odreene bolesti i poremeaje zdravlja Pisanje recepata Prepoznavanje neeljenih terapijskih efekata i njihovo otklanjanje Prepoznavanje raznovrsnih nalaza drugih specijalista i njihovo pravilno interpretiranje Interpretacija i korienje nalaza laboratorijskih analiza Interpretacija i korienje nalaza Ro Interpretacija i korienje nalaza ultrazvuka Komunikacija sa specijalistikim slubama i pravilan nain upuivanja ukljuujui i kriterijume za upuivanje kod specijaliste Pisanje uputa Voenje medicinske dokumentacije bolesnika (zdravstveni karton) Ocenjivanje radne sposobnosti u smislu privremene spreenosti za rad usled bolesti, povrede i ostalih poremeaja zdravlja Pisanje doznaka, otvaranje bolovanja i izdavanje potvrda o privremenoj spreenosti za rad Izdavanje lekarskog uverenja i povredne liste Pruanje hitne pomoi (u zdravstvenoj ustanovi, van zdravstvene ustanove i u toku transporta) Metode medicinske pomoi kod sranog zastoja, prestanka disanja, akutnih trovanja, toplotnog udara, dehidratacije, opekotina Osmiljavanje i obavljanje kunih poseta Voenje razgovora sa bolesnikom i njegovom porodicom u ambulanti i kod kue Zdravstveno vaspitanje u zajednici u kojoj radi Voenje umirueg bolesnika Pregled umrlog Izdavanje umrlice Higijensko-epidemioloka zatita

I 5x I 5x I 1x I10x svaka I 3x I10x I 5x I10x 10x I 3x I 5x I10x I10x I 2x I10x I10x I10x I10x I10x I 2x I 5x I 2x I 5x I10x I 3x R 2x R 2x R 2x

2. Pedijatrija (1 mesec)
Znanja: R - reprodukuje Poznaje principe zdravstvenog vaspitanja za ouvanje i podizanje opteg zdravstvenog stanja s posebnom panjom na pojedine dobne grupe kao to su novoroenad, dojenad i adolescenti; Poznaje principe sistematskog zdravstvenog nadzora dece - posebno dojenadi,

R R

dece pred upis u kolu i adolescenata Poznaje principe specifine zatite u odnosu na inioce rizika po zdravlje, bolesti i povrede, a naroito akutnih i zaraznih oboljenja, posebno AIDS-a i masovnih nezaraznih oboljenja Poznaje metode rane dijagnostike ukljuujui metode samokontrole Ovladava znanjima, tehnikama i metodima klinikog pregleda, postavljanju poetne i konane dijagnoze, kao i skrining metodama Poznaje metode blagovremenog i efikasnog leenja najeih stanja, oboljenja i povreda Ovladava principima pruanja hitne medicinske pomoi povreenim i obolelim u zdravstvenoj ustanovi, izvan zdravstvene ustanove i tokom transporta Poznaje principe kunog leenja obolele i povreene dece Poznaje indikacije za rehabilitaciju i metode praktine primene odreenih metoda rehabilitacije Ovladava indikacijama za korienje konsultativnih specijalistikih i konzilijarnih pregleda Poznaje indikacije za laboratorijske, rendgen, EKG, ultrazvune i druge pomone dijagnostike metode Poznaje indikacije za upuivanje na bolniko leenje Ovladava principima propisivanja lekova, sanitetskog materijala i pomonih medicinskih sredstava u skladu sa farmakoterapijskom doktrinom Poznaje vodie dobre klinike prakse za najea oboljenja i stanja (astma, eerna bolest, hipertenzija, gojaznost, akutni gastrointestinalni poremeaji) Poznaje glavne oblike rizinog ponaanja u adolescenciji (puenje, alkoholizam, narkomanija, prerana polna aktivnost) Vetine: P - posmatra I - izvodi Sistematski pregled zdravog dojeneta Sistematski pregled predkolskog deteta Sistematski pregled kolskog deteta Sistematski pregled adolescenta Merenje telesne mase, telesne visine i obima glave i uporeivanje sa standardima (grafikonima) rasta Procena denticije Procena stadijuma polnog sazrevanja Ispunjavanje zdravstvenog kartona Proveravanje urednosti vakcinacija (u zdravstvenoj knjiici i kartonu deteta) Objanjavanje roditeljima (i deci) znaaja vakcinacija Davanje pisanog saveta za ishranu dojeneta, pothranjenog i gojaznog deteta Praktina primena oralnih, supkutanih i intrakutanih vakcina Individualni zdravstveno-vaspitni rad sa adolescentima Grupni zdravstveno-vaspitni rad sa adolescentima Anamneza i pregled bolesnog dojeneta Anamneza i pregled bolesnog predkolskog i kolskog deteta Anamneza i pregled bolesnog adolescenta

R R R R R

R R R R R R R

I-10x I-10x I-10x I-10x I-20x I-20x I-20x I-5x I-10x I-10x P-10x I-15x P-5x P-2x I-10x I-10x I-10x

Uzimanja brisa drela Direktni otoskopski pregled Indirektni otoskopski pregled Prepisivanje recepta Pismeno uputstvo za oralnu regidraciju Tumaenje rezultata hematolokih i biohemijskih analiza Tumaenje rezultata rendgenskih i ultrazvunih pregleda Pisanje uputa za konsultativni pregled - fizijatra, ORL, oftalmologa i drugih specijalnosti Kuna poseta detetu s akutnim oboljenjem Kuna poseta detetu sa hroninim oboljenjem

I-10x I-10x P-5x I-15x P-3x I-10x P-10x I-5x P-2x P-2x

3. Interna medicina (30 dana)

Znanja: R - reprodukuje P - posmatra Vetine: I - izvodi

KARDIOLOGIJA (5 dana) Internistika anamneza i fizikalni pregled u kardiolokoj prijemnoj ambulanti Registrovanje i interpretacija EKG-a Merenje arterijske tenzije Ultrazvuni pregled srca Davanje i.v. terapije Kardio-pulmonalna reanimacija Praenje pacijenata do koronarne jedinice i njegovo zbrinjavanje Ubacivanje privremenog pace-markera PULMOLOGIJA (5 dana) Internistika-pulmoloka anamneza u plunoj prijemnoj ambulanti Internistiki-pulmoloki fizikalni pregled Spirometrija Gasna analiza Oitavanje RTG snimka Davanje terapije i.v. Davanje inhalatorne terapije Bronhoskopija GASTROENTEROLOGIJA I ENDOKRINOLOGIJA Internistika-gastroenteroloka anamneza u prijemnoj ambulanti Internistiki-gastroenteroloki fizikalni pregled Dijagnostika i terapija gastroenterolokih bolesti Leenje ulkusne bolesti Hitna stanja u gastroenterologiji Internistika-endokrinoloka anamneza u prijemnoj ambulanti Internistiki-endokrinoloki fizikalni pregled Dijagnostika i terapija endokrinolokih bolesnika

I-10x I-10x I-10x P-10x P-10x P (I) P P I-10x I-10x I-10x I-10x R-10x I-5x I-5x P-5x I-10x I-10x P-10x R P I-10x I-10x P-10x

Leenje eerne bolesti Hitna stanja u endokrinologiji NEFROLOGIJA I HEMATOLOGIJA (5 dana) Internistika-nefroloka anamneza u prijemnoj ambulanti Internistiki-nefroloki fizikalni pregled Dijagnostika i terapija nefrolokih bolesnika Hemodijaliza Hitna stanja u nefrologiji Internistika-hematoloka anamneza u prijemnoj ambulanti Internistiki-hematoloki fizikalni pregled Dijagnostika i terapija hematolokih bolesnika Anemije i njihovo leenje Hitna stanja u hematologiji

R P I-10x I-10x I-10x P-10x P I-10x I-10x I-10x R-10x P

4. Ginekologija (15 dana)

Znanja: R - reprodukuje P - posmatra Vetine: I - izvodi I-10x I-5x I-5x I-2x I-2x P-2x R R P-5x R R R P-2x I-5x I-5x I-5x I-5x R R I-5x I-5x P-5x R P-2x P-2x

Ginekoloka anamneza Ginekoloki pregled Formiranje ginekoloke istorije Dijagnostike procedure u ginekologiji Ginekoloke male hirurke intervencije Ginekoloke operacije Preoperativna priprema i postoperativna nega i terapija Inflamatorne promene u maloj karlici Rano otkrivanje malignih oboljenja genitalnih organa Malignomi genitalnih organa Kontracepcija i neposredna postkoitalna kontracepcija Juvenilna ginekologija Hitna stanja u ginekologiji Akuerska anamneza Akuerski pregled Formiranje akuerske istorije Dijagnoza trudnoe Poremeaji u ranoj trudnoi Voenje normalne trudnoe Priprema trudnice za poroaj Voenje normalnog poroaja Voenje patolokog poroaja Puerperijum (babinjare) Krvarenje u ranoj i kasnoj trudnoi Hitna stanja u akuerstvu

Akuerski (obstretriki) ok

P-2x

5. Hirurgija (15 dana)

Znanja: R - reprodukuje P - posmatra Vetine: I - izvodi I-10x I-5x I-10x I-5x I-2x P-2x P-2x R R P-2x R, P P-2x I-3x I-2x I-10x I-5x I-2x I-2x R (I-2x) I-2x P-2x R R I-10x I-10x I-2x P-2x R I-2x P-2x P-2x I-2x I-5x

Hirurka anamneza Kliniki pregled dojke Kliniki pregled abdomena Palpacija perifernih arterija i arterija vrata Digitalni pregled rektuma i prostate Hirurke operacije Endotrahealna intubacija i opta anestezija Protokol preoperativne pripreme Primena osnovnih principa dezinfekcije i sterilizacije Zbrinjavanje urgentnih hirurkih stanja Krikotireoidektomija i trahotomija Torakocenteza kod hematopneumotoraksa i pneumotoraksa Hirurka obrada infekcija koe i potkonog tkiva (drenaa apcesa, incizijaparicijuma), uzimanje brisa rane Postavljanje elastinog zavoja Previjanje rane i uklanjanje konaca Primarna obrada manje i srednje rane Vaenje dostupnih stranih tela Davanje lokalne anestezije Zaustavljanje krvarenja - privremena hemostaza Obrada manjih opekotina Obrada veih opekotina Laboratorijske analize i radioloki pregledi u hirurkoj dijagnostici Protokol dijagnostike i urgentnog tretmana neurohirurkih povreda Venepunkcija, davanje infuzija Davanje i.m. injekcija Asistirano disanje ambu balonom i maskom Oksigenoterapija Priprema za transport do druge zdravstvene ustanove Nazogastrina sukcija Klizme Punkcija pluralne upljine Postavljanje urinarnog katetera Privremena imobilizacija

II PLAN I PROGRAM PRIPRAVNIKOG STAA ZA DOKTORE MEDICINE IJE OSNOVNE STUDIJE TRAJU PET GODINA

a) Plan pripravnikog staa za doktore medicine:

1. Opta medicina u slubi hitne medicinske pomoi u domu zdravlja, odnosno u zavodu za hitnu medicinsku pomo 2. Zdravstvena zatita ena u porodilitu 3. Zdravstvena zatita dece 4. Zdravstvena zatita radnika 5. Interna medicina 6. Opta hirurgija 7. Neuropsihijatrija 8. Pneumoftiziologija 9. Otorinolaringologija 10. Zarazne bolesti 11. Oftalmologija 12. Fizikalna medicina i rehabilitacija 13. Sudska medicina 14. Higijensko epidemioloka zatita 15. Kone i venerine bolesti 16. Socijalna medicina b) Program pripravnikog staa za doktore medicine: U toku pripravnikog staa doktor medicine se obuava u obavljanju:

75 dana 15 dana 40 dana 10 dana 40 dana 15 dana 35 dana 35 dana 30 dana 10 dana 8 dana 8 dana 8 dana 10 dana 8 dana 25 dana 10 dana 8 dana

- zdravstvenog vaspitanja za ouvanje i podizanje opteg zdravstvenog stanja sa posebnom panjom na pojedine dobne grupe, promene vezane za adolescenciju, trudnou, starost, invalidnost i dr. (ishrana, vodosnabdevanje, razvoj linosti, seksualno vaspitanje, stanovanje, odmor i dr), kao i za rad na planiranju porodice; - sistematskog zdravstvenog nadzora, a naroito odojadi, dece pred upis u kolu i za vreme kolovanja, radnika na radnim mestima sa poveanim rizikom po zdravlje, u zatiti od profesionalnih oboljenja i povreda i dr.; - specifine zatite u odnosu na linu higijenu, odreene faktore rizika po zdravlje ljudi, bolesti i povrede, a naroito kod akutnih i zaraznih oboljenja posebno AIDS-a, masovnih nezaraznih oboljenja (eerna bolest, rak, kardiovaskularne bolesti, pluna oboljenja i dr.).

U okviru primarne zdravstvene zatite upoznaje se sa zakonom i programima i drugim aktima donetim na osnovu zakona, upoznaje i ovladava metodama vakcinacije, sadrajima sistematskih pregleda, metodama zdravstveno-vaspitnog rada, rada patronane slube, hemioprofilakse, samokontrole i dr. i neposredno uestvuje u njihovoj primeni. Zavisno od oblasti medicine: - obuava se u ranoj dijagnostici (ukljuujui metode samokontrole), blagovremenom i efikasnom leenju najeih stanja oboljenja i povreda i zatiti od nesposobnosti; - savladava znanjima, tehnikama i metodima klinikog pregleda, postavljanju poetne i konane dijagnoze, kao i "skrining metodama; upoznaje indikacije i potrebu korienja konsultativnih specijalistikih i konzilijarnih pregleda, laboratorijskih, rendgen, EKG, ultrazvunih i dr. pomonih dijagnostikih metoda, kao i indikacije za upuivanje na bolniko leenje; upoznaje metode i sadraje kontinuiranog nadzora nad hroninim bolesnicima; ui da propisuje lekove i sanitetski materijal i pomona medicinska sredstva u skladu sa farmakoterapijskom doktrinom kao i da raspoznaje neeljena dejstva lekova, da pripremi i vri medicinsku obradu bolesnika za upuivanje na ocenu radne sposobnosti; - uestvuje u kunom leenju obolelih i povreenih i u pruanju hitne medicinske pomoi u zdravstvenoj ustanovi, van zdravstvene ustanove i tokom transporta (metode medicinske pomoi kod "kardijal arest-a", akutnih trovanja, prestanka disanja, toplotnog udara, dehidratacije, opekotina, perforacije unutranjih organa i dr.); - upoznaje se sa principima zdravstvene zatite za sluaj vanrednog stanja i rata, a posebno pruanja hirurke pomoi, medicinske pomoi kod hemijsko-biolokih i jonizujuih oteenja; - ovladava tehnikom poroaja i revizije materice; - upoznaje metode: odreivanja krvnih grupa, indikacije i tehniku davanja transfuzije krvi i krvnih komponenti, antiok terapije, asistiranog disanja, oksigenoterapije, zaustavljanja krvarenja, zatite u visokoferbilnim stanjima, lokalne anestezije, vaenje dostupnih stranih tela, sukcije, infuzije, imobilizacije, medicinske mere kod pneumotoraksa, osposobljavanje za odgovarajui transport do druge zdravstvene ustanove, kategorizacije mokrane beike, raznih vrsta punkcija i evakuacija, terapijskih klizmi, intubacije i traheotomije, paracenteze, tamponade nosa i dr. Osposobljava se za vrenje ambulantnih hirurkih intervencija (obradu rane i dr.); - obuava se u postavljanju indikacija za rehabilitaciju i praktinoj primeni odreenih metoda rehabilitacije. U pojedinim granama medicine, odnosno oblastima zdravstvene zatite, doktor medicine se posebno osposobljava, i to u oblasti: Higijensko-epidemioloke zatite: upoznaje se sa osnovnim principima i merama u vezi sa higijenom ishrane, kolskom higijenom, higijenom rada, otklanjanjem otpadnih materija, osnovama zatite od jonizujueg zraenja, snabdevanjem stanovnitva zdravom pijaom vodom i dr. Uestvuje u sprovoenju anketa o vodnim objektima, domainstvima, kolama i dr. Ovladava tehnikom uzimanja i slanja na pregled uzoraka vazduha, vode, namirnica i predmeta opte upotrebe i zakonskim propisima iz ove oblasti; upoznaje se sa merama na spreavanju i suzbijanju zaraznih bolesti i epidemija i praktino ih sprovodi; vri epidemioloka izvianja i epidemioloke ankete; upoznaje se sa izradom analize i njihovom praktinom primenom; upoznaje se sa propisima i njihovom praktinom primenom u

spreavanju i suzbijanju zaraznih bolesti, o obaveznim imunizacijama, seroprofilaksi, hemioprofilaksi, o kliconoama i dr. Konih i venerinih bolesti: upoznaje se sa ambulantnim radom i ovladava tehnikom dijagnostike i terapije najeih konih oboljenja i bolesti koje se prenose polnim putem, uestvuje u primeni dermatoloke terapije; upoznaje se sa principima epidemiolokog pristupa bolestima koje se prenose polnim putem. Socijalne medicine: upoznaje se sa osnovnim principima zdravstvene zatite, a posebno primarne zdravstvene zatite, praenja i prouavanja zdravstvenog stanja stanovnitva i izradom odgovarajuih elaborata; upoznaje metode planiranja i programiranja u zdravstvu, sarauje u izradi planova i programa i njihovoj evaluaciji, savladava osnove zdravstvene statistike i praktino ih primenjuje; upoznaje elemente za procenu kvaliteta zdravstvene zatite i zdravstvenog stanja stanovnitva, upoznaje se sa mestom i ulogom zdravstvenog vaspitanja u zdravstvenoj zatiti i ovladava metodologijom zdravstveno-vaspitnog rada u svakodnevnoj praksi, upoznaje se sa osnovnom koncepcijom organizacije zdravstvene delatnosti, normativima i standardima u radu zdravstvene slube i osnovama ekonomike u zdravstvenoj zatiti. Sudske medicine: vri obdukcije. Uvebava klasifikaciju i kvalifikaciju mehanikih, fizikih i toksikih povreda. Upoznaje se sa odredbama krivinog zakona o radu lekara koji neposredno obavlja zdravstvenu delatnost, kao i lekara - sudskog vetaka. Praktino radi na postupcima pri izdavanju lekarskih uverenja.

III PLAN I PROGRAM PRIPRAVNIKOG STAA ZA DOKTORE STOMATOLOGIJE

a) Plan pripravnikog staa za doktore stomatologije: 1. Preventivna i deja stomatologija 2. Ortopedija vilica 3. Bolesti zuba 4. Paradontologija i oralna medicina 5. Stomatoloka protetika 6. Oralna hirurgija 7. Maksilofacijalna hirurgija sa hitnom medicinskom i stomatolokom pomoi b) Program pripravnikog staa za doktore stomatologije: 1. Preventivna i deja stomatologija: doktor stomatologije se u oblasti deje stomatologije obuava u obavljanju: - zdravstvenog vaspitanja za ouvanje i podizanje oralnog zdravlja, sa posebnom panjom na pojedine dobne grupe (ishrana, oralna higijena, fluor profilaksa i dr.); - sistematskog zdravstvenog nadzora u oblasti oboljenja usta i zuba, a naroito odojadi, male dece, predkolske dece, za vreme kolovanja, zaposlenih na radnim mestima sa poveanim rizikom po zdravlje usta i zuba, trudnica i dr.; - specifine zatite u odnosu na linu higijenu, odreene faktore rizika po zdravlje ljudi, a naroito kod akutnih i zaraznih oboljenja, posebno AIDS-a; 70 dana 30 dana 65 dana 60 dana 70 dana 40 dana 30 dana

- preventivno-terapijskih mera u spreavanju oboljenja usta i zuba, posebno programa zalivanja fisura. U okviru deje stomatologije, upoznaje se sa pregledom, dijagnostikom i planom terapije oboljenja usta i zuba u dece (u vreme mlene, meovite i stalne denticije), zatitom pulpe, materijalima za ispune, vaenjem mlenih i stalnih zuba u dece, prvom pomoi u oblasti deje stomatologije, dijagnostikom i terapijom povreda zuba, dijagnostikom i terapijom herpetinog stomatita, dijagnostikom i terapijom kataralnog gingivita u dece. U okviru primarne zdravstvene zatite, upoznaje se sa zakonima i propisima (posebno Zakonom o fluorisanju vode za pie) i podzakonskim aktima, upoznaje se i ovladava metodama sistematskih pregleda i sanacije u oblasti stomatologije, zdravstveno-vaspitnog rada i uestvuje u njihovoj primeni. Upoznaje posebne programe preventivne stomatoloke zatite i uestvuje u njihovom sprovoenju. 2. Ortopedija vilica: upoznaje se sa etiologijom nepravilnosti orofacijalnog sistema, klinikom dijagnostikom, rasprostranjenou malokluzija u nas; posebno se upoznaje sa primenom preventivnih mera u cilju spreavanja malokluzija u doba trudnoe, kod odojeta, mlene i meovite denticije (spreavanje tetnih navika, kontrola nicanja zuba, spreavanje formiranja nepravilnih funkcija, vebe patulom za spreavanje obrnutog preklopa sekutia i dr.), sa primenom interceptivnih mera (bruenja zuba kod prinudnih zagriaja) i sa terapijom blagih formi malokluzija (miofunkcionalne vebe i sa i bez pomagala, podveza brade, primena vestibularne ploe i dr.); upoznaje se sa raznim dijagnostikim i terapijskim metodama u leenju nepravilnosti stomatognatnog sistema. 3. Bolesti zuba: upoznaje se sa pregledom, dijagnostikom i planom terapije oboljenja zuba; pripremom karijesnih kaviteta za ispune (preparacija kaviteta I i V klase); zatitom pulpe; punjenjem kaviteta klasinim i savremenim materijalima; oblikovanjem i poliranjem ispuna; izradom inleja; dijagnostikom oboljenja pulpe i parodoncijuma; postupkom kod urgentnih stanja (prva pomo) iz oblasti bolesti zuba, leenjem jednostavnih kanalnih sistema; upoznaje se sa mogunostima savremenih endodontskih tehnika obrade, metoda i materijala opturacije kanala korena. 4. Parodontologija i oralna medicina: upoznaje se sa uzrocima parodontopatija i bolesti usta i rasprostranjenou ovih oboljenja kod nas; savladava preventivne mere u oblasti parodontopatija (profesionalnu i individualnu negu usta i zuba) dijagnostiku parodontopatije i bolesti usta (kliniku i rendgenoloku) i sekundarnu prevenciju parodontalnih oboljenja (uklanjanje kamenca, konkramenata i dr.); upoznaje se sa mogunostima hirurkog leenja parodontopatija i manifestacijama sistemskih oboljenja u usnoj duplji, biolokim i biohemijskim testovima u dijagnostici oboljenja mekih tkiva usta. 5. Stomatoloka protetika: a) fiksna protetika (35 dana): upoznaje se sa dijagnostikom i planiranjem fiksnih zubnih nadoknada u punom i prekinutom zubnom nizu; pripremnim postupcima preprotetskog zbrinjavanja; klinikim postupcima izrade razliitih fiksnih zubnih nadoknada (bruenjem zuba nosaa za fiksne zubne nadoknade, uzimanjem otisaka savremenim otisnim materijalima, registracijom visine zagriaja, zatitom bruenih zuba, cementiranjem fiksnih zubnih nadoknada); razliitim metodama zbrinjavanja depulpiranih zuba; uklanjanjem dotrajalih fiksnih zubnih nadoknada; pripremom retencionih zuba za prihvatanje elemenata parcijalne proteze i planiranjem namenskih fiksnih nadoknada;

b) mobilna protetika (35 dana): upoznaje se sa planiranjem u preprotetskom pripremom bezubih pacijenata za izradu totalne proteze; klinikim postupcima u izradi totalne proteze primenom razliitih metoda uzimanja otisaka; kontrolnim pregledima (okluzija, promene na mekim tkivima, higijenski aspekti); reparaturom totalne proteze; razliitim metodama podlaganja totalne proteze; planiranjem i pripremom krezubih pacijenata za izradu razliitih oblika parcijalnih proteza; izborom veznih elemenata parcijalne proteze i izradom kompleksnih parcijalnih proteza; kontrolnim pregledima pacijenata sa parcijalnim protezama (higijenski aspekti, uticaj na meka tkiva, zube i nosae i dr.); reparaturom i podlaganjem parcijalnih proteza; laboratorijskim postupcima izrade metalnog skeleta parcijalnih proteza; izradom imedijatnih proteza. 6. Oralna hirurgija: dijagnostika oboljenja zuba i usta koja zahtevaju oralnohirurke intervencije; postavljanje indikacije i kontraindikacije za vaenje izniklih i neizniklih zuba; postavljanje indikacije za hirurko leenje periapikalnih lezija; upoznavanje sa ortodonskohirurkom terapijom impaktiranih zuba; terapija dentogenih infekcija; priprema lokalne anestezije; vaenje zuba; vaenje zuba kod pacijenata rizika; zaustavljanje krvavljenja; leenje komplikacija vaenja zuba; principi sterilizacije. 7. Maksilofacijalna hirurgija sa hitnom medicinskom i stomatolokom pomoi: upoznaje se sa urgentnim stanjima u medicini i stomatologiji i obuava se u pruanju prve pomoi, posebno kod povreda maksilofacijalne regije (omoguavanje prohodnosti disajnih puteva, zaustavljanje krvarenja, zbrinjavanje povreda mekih tkiva, privremena imobilizacija, konzervativno leenje preloma kostiju lica i vilica i povreda zuba); leenjem ambulantnih i hospitalizovanih pacijenata sa infekcijama lica, vilica i vrata; leenjem benignih i malignih tumora maksilofacijalne regije, sa posebnim osvrtom na ranu dijagnostiku u obimu potrebnom za trijau; planiranjem i preoperativnim i postoperativnim tretmanom pacijenata sa deformitetima maksilofacijalne regije.

IV PLAN I PROGRAM PRIPRAVNIKOG STAA ZA DIPLOMIRANE FARMACEUTE

a) Plan pripravnikog staa za diplomirane farmaceute: 1. Farmaceutska tehnologija i racionalna farmakoterapija - 11 meseci; 2. Kontrola kvaliteta lekova i medicinskih sredstava - 20 dana; 3. Socijalna farmacija - 10 dana. b) Program pripravnikog staa za diplomirane farmaceute obuhvata znanja i vetine koje diplomirani farmaceut treba da savlada u toku pripravnikog staa kako bi se osposobio za samostalni profesionalni rad. U toku obavljanja pripravnikog staa diplomirani farmaceut ui da primenjuje i razvija znanja i vetine koje je stekao u toku studija, izgrauje lini profesionalni stav, ponaanje i odgovornost. 1. Farmaceutska tehnologija i racionalna farmakoterapija: Sta u apoteci - 8 meseci Tokom obavljanja pripravnikog staa u apoteci diplomirani farmaceut se upoznaje sa: organizacijom rada i poslovima apoteke; radnim uputstvima i standardnim operativnim

procedurama za rad u apoteci; gotovim lekovima (farmaceutski oblik, jaina, pakovanje, terapijska primena), magistralnim i galenskim lekovima i njihovom izradom, postupcima izdavanja lekova na recept i lekova iji je reim izdavanja bez recepta; izborom, planiranjem i snabdevanjem lekovima, medicinskim sredstvima i drugim proizvodima; prijemom lekova, medicinskih sredstava i drugih proizvoda i proverom pratee dokumentacije; skladitenjem i uvanjem lekova, medicinskih sredstava i drugih proizvoda pod propisanim uslovima i praenjem rokova upotrebe; voenjem odgovarajue dokumentacije i evidencije; klasifikacijom i listama lekova koji se izdaju i propisuju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja; savremenom strunom literaturom kojom apoteka raspolae i pouzdanim izvorima informacija o lekovima, medicinskim sredstvima i drugim proizvodima; postupkom odlaganja, odnosno unitavanja lekova, medicinskih sredstava i drugih proizvoda. Iz oblasti farmaceutske tehnologije pripravnik se posebno upoznaje sa: izborom, planiranjem, snabdevanjem, skladitenjem i uvanjem aktivnih i pomonih supstanci i odgovarajue ambalae za izradu magistralnih i galenskih lekova; pripremom pribora, posua i opreme za izradu magistralnih i galenskih lekova; izradom magistralnih lekova (sterilnih i nesterilnih) po prispelim receptima; radnim uputstvima i standardnim operativnim procedurama za rad u galenskoj laboratoriji; izradom galenskih lekova (sterilnih i nesterilnih) u galenskoj laboratoriji apoteke; voenjem evidencija vezanih za izradu magistralnih i galenskih lekova; upoznavanje sa postupkom izdavanja magistralnih i galenskih lekova; izradom odreenih kozmetikih proizvoda i farmaceutskim proraunima. Iz oblasti racionalne farmakoterapije pripravnik se posebno upoznaje sa: sprovoenjem preventivnih mera za ouvanje i zatitu zdravlja stanovnitva, odnosno promocijom zdravlja i prevencijom bolesti; praenjem upotrebe lekova i unapreivanjem farmakoterapijskih mera i postupaka u racionalnoj upotrebi lekova i medicinskih sredstava; utvrenim terapijskim protokolima leenja i njihovim sprovoenjem radi racionalizacije trokova; obrascem recepta, odnosno naloga za izdavanje lekova i medicinskih sredstava; propisanom terapijom za pacijenta; savetovanjem pacijenata o pravilnoj upotrebi lekova, medicinskih sredstava i drugih proizvoda i znaajem pridravanja propisane terapije; pruanjem informacija o lekovima, medicinskim sredstvima i drugim proizvodima graanima, zdravstvenim radnicima, drugim zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi, kao i drugim zainteresovanim subjektima; izbegavanjem interakcija terapijskog dupliranja primene lekova; praenjem, prijavljivanjem i izvetavanjem o neeljenim reakcijama na lekove i medicinska sredstva, kao i izbegavanje i smanjenje tih reakcija; voenjem evidencije o receptima za lekove koji se ne mogu izdati na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja i lekova koji sadre opojne ili psihotropne supstance; znaajem komunikacije sa pacijentima, zdravstvenim radnicima, zdravstvenim saradnicima i graanima; zakonskom i strunom odgovornou farmaceuta pri obavljanju svoje delatnosti. Sta u bolnikoj apoteci - 3 meseca Pripravnik se upoznaje sa poslovima farmaceutske zdravstvene delatnosti koji se sprovode na sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene zatite: izradom, uvanjem i izdavanjem lekovitih preparata, kao to su injekcije, intravenske infuzije, koncentrati i prakovi za injekcije i intravenske infuzije, rastvori za hemodijalizu, peritonealnu dijalizu i irigaciju, intravenske meavine, preparati za oi i drugi sterilni, kao i nesterilni lekoviti preparati i medicinska sredstva, rukovanjem lekovima visokog rizika (citotoksini lekovi, imunosupresivi, antibiotici, kortikosteroidi i dr.) i posebno se upoznaje sa specifinostima racionalne farmakoterapije u bolnikoj apoteci. 2. Kontrola kvaliteta lekova i medicinskih sredstava

U laboratoriji za kontrolu kvaliteta lekova pripravnik se upoznaje sa: organizacijom rada i poslovima laboratorije za kontrolu lekova; procedurama i uputstvima za rad u skladu sa smernicama Dobre kontrolne laboratorijske prakse; ispitivanjem i kontrolom kvaliteta aktivnih i pomonih supstanci, ambalae, galenskih i magistralnih lekova, medicinskih sredstava, kozmetikih sirovina i proizvoda primenom odgovarajuih metoda analize u skladu sa evropskom, nacionalnom ili drugim priznatim farmakopejama ili proverenim metodama analize, odnosno magistralnim formulama; obradom i procenom rezultata ispitivanja; voenjem laboratorijske dokumentacije; zakonskim propisima vezanim za ispitivanje i kontrolu lekova, medicinskih sredstava i kozmetikih proizvoda. 3. Socijalna farmacija Pripravnik se upoznaje sa: propisima iz oblasti farmaceutske zdravstvene delatnosti; sistemom i naelima zdravstvene zatite i organizacijom zdravstvene slube; ljudskim pravima i vrednostima u zdravstvenoj zatiti i pravima i dunostima pacijenta; planom mree zdravstvenih ustanova, posebno apoteka; izradom planova i programa aktivnosti vezanih za sprovoenje farmaceutske zdravstvene delatnosti, njihovom praenju, analizi i evidenciji; osnovama zdravstvene statistike i farmakoekonomije; radom epidemioloke slube i ulogom farmaceuta u vanrednim prilikama; finansiranjem zdravstvene zatite i sistemom zdravstvenog osiguranja; osnovnim etikim naelima u obavljanju farmaceutske zdravstvene delatnosti, primenom etikog kodeksa u praksi i procenom profesionalne odgovornosti.

V PLAN I PROGRAM PRIPRAVNIKOG STAA ZA DIPLOMIRANE FARMACEUTE - MEDICINSKE BIOHEMIARE

a) Plan pripravnikog staa za diplomirane farmaceute - medicinske biohemiare: 1. Medicinska biohemija - 7 meseci i 2 nedelje; 2. Laboratorijska hematologija i hemostaza - 2 meseca; 3. Sanitarna hemija - 5 nedelja; 4. Toksikoloka hemija - 5 nedelja; 5. Pravna regulativa u oblasti medicinske biohemije, toksikoloke hemije i sanitarne hemije u toku trajanja pripravnikog staa. Pripravniki sta diplomirani farmaceut - medicinski biohemiar obavlja u biohemijskoj, toksikolokoj laboratoriji i laboratoriji sanitarne hemije. b) Program pripravnikog staa za diplomirane farmaceute - medicinske biohemiare: U toku pripravnikog staa pripravnik treba da primeni znanja i savlada vetine koje je stekao u toku studiranja. Nezavisno od tipa zdravstvene ustanove u kojoj obavlja sta (dom zdravlja, bolnica, kliniki centar, privatna laboratorija) diplomirani farmaceut - medicinski biohemiar mora obavezno savladati program pripravnikog staa kroz praktian rad i upoznavanje sa poslovima koje se sprovode na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene delatnosti. Tokom obavljanja pripravnikog staa u biohemijskoj, toksikolokoj i sanitarnoj laboratoriji pripravnik se upoznaje sa: organizacijom rada i osobljem laboratorije, podelom poslova i odgovornosti, rasporedom prostorija u laboratoriji, opremom, vrstama analiza koje laboratorija izvodi, izdavanjem

rezultata i voenjem laboratorijske dokumentacije, strunom literaturom u laboratoriji, procedurama i uputstvima za rad u laboratoriji, pravilima ponaanja (u meusobnim komunikacijama zaposlenih, sa pacijentima i drugim zdravstvenim radnicima i saradnicima), merama zatite na radu.

1. Medicinska biohemija
1) bioloki materijal: vrste i naini uzimanja biolokog materijala, prijem i trijaa biolokog materijala, primena standardizovanih postupaka u uzorkovanju, rukovanju i uvanju biolokog materijala; 2) pravljenje rastvora: priprema hemikalija i posua, merenje supstanci, izrada rastvora potujui zahteve za izradu rastvora, adekvatno uvanje rastvora; 3) upoznavanje sa automatizacijom u medicinsko-biohemijskim laboratorijama: a) Biohemijski i hematoloki analizator: upoznavanje sa principom rada aparata i samostalan rad na aparatu uz nadzor mentora i korienje strune literature; b) Koagulometar, imunohemijski analizator, aparat za oitavanje test-traka za urin, plameni fotometar, analizator za odreivanje tumorskih markera i hormona sa razliitim tehnolokim principom merenja (luminometrija, hemiluminiscencija, itd.) - zavisno od opremljenosti laboratorije: upoznavanje sa principom rada aparata i analizama koje se rade u laboratoriji; 4) upoznavanje sa uzrocima varijabilnosti rezultata laboratorijskih analiza: a) preanalitiki faktori: uticaj naina uzimanja uzoraka krvi, hemoliza, greke u obeleavanju uzoraka, promene u uzorku nakon vaenja krvi, ishrana, stres, poloaj tela, fiziki napor, cirkadijalni ritam, trudnoa, farmakoloki aktivne supstance i lekovi i dr; b) analitiki faktori: uticaj lekova, antikoagulanasa i drugih biohemijskih parametara (hemoglobin, bilirubin, lipodi, imunoglobulini) na analitiki postupak odreivanja biohemijskih parametara; v) postanalitiki faktori: ispisivanje i izdavanje rezultata, interpretacija i validacija rezultata, voenje laboratorijske dokumentacije. 5) izvoenje optih, kliniki-relevantnih analiza: pre izvoenja analize pripravnik se upoznaje sa: metodom odreivanja, biolokim materijalom iz koga se vri odreivanje, nainom uzorkovanja, faktorima koji utiu na izbor metode odreivanja, referentnim intervalima i klinikom primenom, interpretacijom rezultata, ogranienjima metode, drugim metodama za odreivanje datog parametra, literaturom. Supstrati i metaboliti, lipidi, elektroliti, elementi u tragu, proteini: glukoza, ureja, kreatinin, mokrana kiselina, bilirubin (ukupan i direktan), holesterol, HDL-holesterol, LDL-holesterol (raunski), trigliceridi, gvoe, TIBC, kalcijum, fosfat, natrijum, kalijum, hloridi, ukupni proteini, albumin, C-reaktivni protein. Enzimi: aspartat-aminotransferaza, alanin-aminotransferaza, alkalna fosfataza, - amilaza, laktat-dehidrogeneza, kreatin-kinaza, lipaza, - glutamiltransferaza. Test optereenja: glukozom, klirens kreatinina.

6) pregled urina: izgled, boja, pH, relativna gustina, hemijski pregled test trakama i hemijskim metodama za pojedina konstituente urina, konfirmatorni testovi, mikroskopski pregled sedimenta urina, interpretacija rezultata pregleda urina (proteinuirija, mikrohematurija, leukociturija i dr.); 7) pregled fecesa: okultno krvarenje; 8) upoznavanje sa principima osiguranja kvaliteta rada i racionalne laboratorijske dijagnostike: unutranja i spoljanja kontrola kvaliteta rada u laboratoriji, utvrivanje greke primenom kontrolnih karti i kontrolnih pravila, uticaj greke na rezultat laboratorijskog odreivanja i kliniku odluku, upoznavanje sa znaajem merne nesigurnosti, uee u konsultacijama sa ostalim zdravstvenim radnicima u cilju racionalne i ekonomine laboratorijske dijagnostike i izbora relevantnih analiza i protokola u dijagnostici, leenju i praenju pacijenata.

2. Laboratorijska hematologija i hemostaza

Odreivanje kompletne krvne slike na hematolokom brojau (eritrociti, hematokrit, eritrocitni indeksi, leukociti, leukocitarna formula, trombociti), interpretacija rezultata krvne slike dobijene na hematolokom brojau, izrada krvnog razmaza i mikroskopsko odreivanje leukocitarne formule, mikroskopsko odreivanje leukocita i trombocita, odreivanje retikulocita, sedimentacija eritrocita, odreivanje fibrinogena, odreivanje protrombinskog vremena i aktiviranog parcijalnog tromboplastinskog vremena, kontrola antikogulantne terapije. Zavisno od nivoa zdravstvene delatnosti kojoj laboratorija pripada pripravnik moe uestvovati u izvoenju drugih specijalizovanih analiza iz oblasti biohemije i hematologije.

3. Sanitarna hemija
1) uzorci i uzimanje uzoraka: pravilan izbor homogenog uzorka, pravilno uzimanje uzorka, faktori koji utiu na stabilnost uzorka; 2) dokumentacija u sanitarnoj laboratoriji: zahtev za analizu, interpretacija rezultata, pisanje i izdavanje miljenja; 3) osiguranje kvaliteta rada u sanitarnoj laboratoriji: upoznavanje sa osnovnim principima unutranje i spoljanje kontrole kvaliteta rada u laboratoriji sanitarne hemije; 4) izrada rastvora: specifinosti pranja i pripreme posua, merenje hemikalija i izrada rastvora, adekvatno obeleavanje i uvanje rastvora; 5) ispitivanja kvaliteta i zdravstvene ispravnosti namirnica, pijaih voda i predmeta opte upotrebe: osnovne metode analize namirnica, pijaih voda i predmeta opte upotrebe, koje obuhvataju gravimetrijske, volumentrijske, polarimetrijske, spektrofotometrijske, kolorimetrijske i hromatografske tehnike, procena kvaliteta i zdravstvene ispravnosti namirnica na osnovu odreivanja nutrimenata (proteina, lipida, ugljenih hidrata, mineralnih materija, vitamina), vode, aditiva i kontaminanata, odreivanje fizikih i hemijskih parametara u vodi za pie i predmetima opte upotrebe, izraunavanje energetske vrednosti namirnica i dijetetskih proizvoda, procena prilagoenosti sastava dijetetskih proizvoda specifinim nutritivnim potrebama, kritiko tumaenje informacije na deklaracijama.

4. Toksikoloka hemija

1) uzorci i uzimanje uzoraka: pravilan izbor i uzimanje uzoraka, faktori koji utiu na stabilnost uzorka; 2) dokumentacija u toksikolokoj laboratoriji: toksikoloki zahtev i nalaz, interpretacija rezultata; 3) osiguranje kvaliteta rada u toksikolokoj laboratoriji: upoznavanje sa osnovnim principima unutranje i spoljanje kontrole kvaliteta rada u toksikolokoj laboratoriji; 4) izrada rastvora: specifinosti pranja i pripreme posua, merenje hemikalija i izrada rastvora, adekvatno obeleavanje i uvanje rastvora; 5) toksikoloka ispitivanja: zavisno od tipa laboratorije u kojoj pripravnik obavlja sta izvodi se program a) ili b); a) kliniko-toksikoloka ispitivanja: bioloki materijal - skrining procedure, krining lekova i njihovih metabolita u telesnim tenostima, odreivanje sadraja etil alkohola u krvi, identifikacija opojnih droga u urinu, biomarkeri ekspozicije i efekta pri trovanju metalima i organskim rastvaraima, osnovni elementi procene rizika na zdravlje ljudi; b) ekotoksikoloka ispitivanja: uzorkovanje vazduha, vode i zemljita, odreivanje sadraja najznaajnijih aerozagaivaa (SO2, NOx, estica praine, aerosedminet) odreivanje sadraja toksinih metala i fenola u vodama, osnovni elementi ekoloke procene rizika.

5. Pravna regulativa u oblasti medicinske biohemije, toksikoloke hemije i sanitarne hemije

Opti zakoni iz oblasti zdravstva, kao i upoznavanje sa zakonskom regulativom koja se odnosi na kvalitet i zdravstvenu ispravnost namirnica, vode za pie i predmeta opte upotrebe, aditiva, otrove i opojne droge.

VI PLAN I PROGRAM PRIPRAVNIKOG STAA ZA ZDRAVSTVENE RADNIKE SA STEENIM VISOKIM OBRAZOVANJEM NA STUDIJAMA PRVOG STEPENA (OSNOVNE AKADEMSKE STUDIJE, OSNOVNE STRUKOVNE STUDIJE), ODNOSNO NA STUDIJAMA U TRAJANJU DO ETIRI GODINE I VIIM OBRAZOVANJEM
1. Plan i program pripravnikog staa za medicinske sestre: - zdravstvena nega u primarnoj zdravstvenoj zatiti - 2 meseca; - zdravstvena nega u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi - 4 meseca.

1) Zdravstvena nega u primarnoj zdravstvenoj zatiti

Osposobljava se za zdravstvenu negu zdravog i bolesnog pojedinca, porodice ili grupe u odgovarajuoj oblasti; upoznaje se sa postupcima zdravstvene nege, sistematskim i drugim pregledima, zdravstveno-vaspitnim radom, dijagnostiko-terapeutskim postupcima, prijemom i trijaom pacijenata; obuava se za primenu preventivnih mera na ouvanju zdravlja;

upoznaje se sa epidemiologijom i specifinostima odgovarajue populacije; obuava se za voenje medicinske dokumentacije i evidencije. U patronanoj slubi pripravnik se upoznaje: sa ulogom, organizacijom i zadacima patronane slube; specifinostima podruja koju pokriva patronana sluba; sarauje sa drugim slubama u zdravstvenim ustanovama; obuava se za zdravstvenu negu grupacija stanovnitva koje su obuhvaene patronanim posetama; obuava se za voenje medicinske dokumentacije i evidencije.

2) Zdravstvena nega u stacionarnim zdravstvenim ustanovama a) Zdravstvena nega u slubi za prijem i zbrinjavanje hitnih stanja - 3 nedelje
Upoznaje se sa poslovima na prijemu i zbrinjavanju hitnih stanja, sa organizacijom slube, obuava se za hitan prijem bolesnih i povreenih, obuava se za trijau sa identifikacijom i reavanjem problema u okviru zdravstvene nege, za transport obolelog ili povreenog; upoznaje se sa specifinostima zdravstvene nege bolesnika sa oboljenjima i povredama plua i disajnih puteva, srca i krvnih sudova, trbunih organa, kostiju, miia i nerava kao i bolesnika sa akutnim trovanjima, psihijatrijskim i ginekolokim oboljenjima. Obuava se za psihiku podrku bolesniku ili povreenom i lanovima njegove porodice, obuava se za izvoenje dijagnostiko terapeutskih mera i procedura u hitnim stanjima i upoznaje se sa voenjem medicinske dokumentacije i evidencije.

b) Zdravstvena nega u intenzivnoj terapiji - 4 nedelje

Upoznaje se sa organizacijom rada u jedinici za intenzivnu negu i terapiju, prijemom bolesnika, specifinostima higijenskog reima sa akcentom na spreavanju bolnikih infekcija. Obuava se za primenu dijagnostiko terapeutskih mera kod ivotno ugroenog bolesnika (enteralno i parenteralno hranjenje, poznavanje upotrebe brzo delujuih lekova, transfuzije krvi i krvnih derivata kao i delovanje medicinskih aparata i njihovu upotrebu). Upoznaju se sa zdravstvenom negom umirueg pacijenta i postupanjem sa umrlim, obuava se za voenje medicinske dokumentacije i evidencije.

v) Zdravstvena nega u psihijatriji - 3 nedelje

Upoznaje se sa specifinostima zdravstvene nege bolesnika sa psihikim smetnjama, osposobljava se za zdravstvenu negu bolesnika u psihijatriji, za psihosocijalnu rehabilitaciju, upoznaje se sa ulogom porodice u procesu leenja i rehabilitacije psihijatrijskog bolesnika i pomoi bolesniku u krizi, kao i specifinim etikim pitanjima u zdravstvenoj nezi ovih bolesnika i voenjem medicinske dokumentacije i evidencije.

g) Zdravstvena nega u hirurgiji - 3 nedelje

Upoznaje se sa organizacijom rada hirurkog odeljenja, obuava se za prijem i zdravstvenu negu hirurkog bolesnika, za primenu dijagnostiko terapeutskih mera u preoperativnoj i postoperativnoj zdravstvenoj nezi, upoznaje se sa specifinostima higijenskog reima i spreavanjem bolnikih infekcija i obuava se za voenje medicinske dokumentacije i evidencije.

d) Zdravstvena nega u internoj medicini - 3 nedelje

Upoznaje se sa organizacijom rada i poslovima internistikog odeljenja, obuava se za prijem i zdravstvenu negu internistikog bolesnika, za primenu dijagnostiko terapijskih mera, za pripremu pacijenta za razliita endoskopska, radioloka, radioizotopska i druga ispitivanja, upoznaje se sa specifinostima higijenskog reima i spreavanjem bolnikih infekcija i obuava se za voenje medicinske dokumentacije i evidencije. 2. Plan i program pripravnikog staa za vie ginekoloko-akuerske sestre i strukovne medicinske sestre - babice: - zdravstvena nega u primarnoj zdravstvenoj zatiti - 2 meseca; - zdravstvena nega u stacionarnim zdravstvenim ustanovama - 4 meseca.

1) Zdravstvena nega u primarnoj zdravstvenoj zatiti

Osposobljava se za rad za primenu dijagnostiko-terapijskih mera u oblasti zdravstvene zatite ena, ranoj dijagnostici karcinoma, obuava se za rad u savetovalitu za planiranje porodice i savetovalitu za trudnice i za saradnju sa drugim lanovima tima - lekar, polivalentna patronana sestra i socijalni radnik. Obuava se za voenje medicinske dokumentacije i evidencije

2) Zdravstvena nega u stacionarnim zdravstvenim ustanovama a) Ginekologija

Upoznaje se sa organizacijom rada i poslovima ginekolokog odeljenja, obuava se za prijem i trijau ginekolokih pacijenata, zbrinjavanje hitnih ginekolokih stanja, osposobljava se za rad za primenu diajgnostiko-terapijskih mera, edukacije pacijenata o higijenskom dijetetskom reimu i samozbrinjavanju, obuava se za pripremu i asistiranje pri malim hirurkim intervencijama, pripremu pacijenata za operativne zahvate i zdravstvenom negom kod operisanih pacijenata u okviru intenzivne nege i odeljenja ginekologije. Obuava se za rad na funkcionalnom ispitivanju i leenje steriliteta.

b) Akuerstvo
Upoznaje se sa prijemom i trijaom trudnica, radom na odeljenju visokorizinih trudnoa uz primenu savremenih elektronskih aparata, prihvatom porodilje u porodilite i kontrolom kroz sva poroajna doba. Obuava se za voenje fiziolokog poroaja i zatite meice pri poroaju i asistiranju akueru kod nepravilnih poroaja i kod akuerskih operacija. Obuava se za prvu negu novoroeneta i procena stanja, hitnu reanimaciju novoroeneta, za rad na akuerskom odeljenju, kontroli involucije, nezi epiziotomije ili operativne rane, edukaciji porodilje o higijensko dijetetskom reimu, o dojenju i nezi deteta. Upoznaje se sa planiranjem zdravstvene nege i voenjem medicinske dokumentacije i evidencije, izvoenjem i kontrolom sterilizacije, sprovoenje mera na prevenciji intrahospitalnih infekcija i saradnjom sa drugim lanovima tima: ginekolog - akuer, anesteziolog, pedijatar, dijetetiar i socijalni radnik. 3. Plan i program pripravnikog staa za strukovne fizioterapeute i vie fizioterapeute: - fizikalna terapija - 4 nedelje - kineziterapija u oblasti traumatologije - 4 nedelje

- kineziterapija u oblasti pedijatrije - 4 nedelje - kineziterapija u oblasti neurologije - 4 nedelje - kineziterapija u oblasti interne medicine - 4 nedelje - kineziterapija u oblasti pulmologije - 4 nedelje

1) Fizikalna terapija
Pripravnik se upoznaje sa odeljenjem za fizikalnu terapiju, aparatima, sredstvima i tehnikom koje se koriste u fizikalnoj terapiji; specifinostima u oblasti fizikalne terapije i voenjem medicinske dokumentacije i evidencije.

2) Kineziterapija u oblasti traumatologije

Pripravnik se upoznaje sa organizacijom odeljenja za traumatologiju, specifinostima u oblasti traumatologije, zadacima rehabilitacionog tima, voenjem medicinske dokumentacije i evidencije.

3) Kineziterapija u oblasti pedijatrije

Pripravnik se upoznaje sa specifinostima kineziterapije u oblasti pedijatrije, opremom i tehnikom koja se koristi u sali za kineziterapiju dece, obuava se za pristup detetu i porodici, kao i za njihovu edukaciju. Obuava se za terapeutsku procenu stanja i uzimanje funkcionalnog statusa deteta, sarauje sa ostalim lanovima rehabilitacionog tima i upoznaje se sa voenjem medicinske dokumentacije i evidencije.

4) Kineziterapija u neurologiji
Upoznaje se sa specifinostima kineziterapije u neurologiji, obuava se za uzimanje funkcionalnog statusa neurolokih pacijenata, za sastavljanje kineziterapijskog plana i programa, za edukaciju pacijenta i porodice i upoznaje se sa voenjem medicinske dokumentacije i evidencije.

5) Kineziterapija u internoj medicini

Upoznaje se sa specifinostima kineziterapije u oblasti interne medicine, obuava se za uzimanje funkcionalnog statusa internistikih pacijenata, za sastavljanje kineziterapijskog plana i programa, za edukaciju pacijenta i porodice i upoznaje se sa voenjem medicinske dokumentacije i evidencije.

6) Kineziterapija u pulmologiji
Upoznaje se sa specifinostima kineziterapije u oblasti pulmologije, obuava se za uzimanje funkcionalnog statusa pulmolokih pacijenata, za sastavljanje kineziterapijskog plana i programa, za edukaciju pacijenta i porodice i upoznaje se sa voenjem medicinske dokumentacije i evidencije. 4. Plan i program pripravnikog staa za strukovne radne terapeute i vie radne terapeute: - rad u primarnoj zdravstvenoj zatiti - 8 nedelja

- rad u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi - 16 nedelja

1) Rad u primarnoj zdravstvenoj zatiti

Osposobljava se za samostalan rad na prevenciji loeg dranja tela, posturalnoj disfunkciji dece i omladine; prevenciji deformiteta kod dece i omladine sa izraenim loim dranjem, savetovanju za adekvatan izbor zanimanja; treningu za korienje zatitnih pokreta i poloaja osoba sa rizikom; za rad sa decom iz rizinih porodica.

2) Rad u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi

Osposobljava se za samostalni rad kod provere sposobnosti, davanje uputstava i treninga za aktivnosti svakodnevnog ivota kod osoba sa poetnim ili uznapredovalim znacima oboljenja ili oteenja organizma; za prouavanje, projektovanje i izradu protektivnih, korektivnih i funkcionalnih pomagala, za ergonomsko prilagoavanje pribora i alata, za planiranje i sprovoenje korektivnih poloaja prirunim i posebno projektovanim i izraenim sredstvima. Obuava se za projektovanje fizike sredine osoba sa invaliditetom i za edukaciju osoba iz pacijentovog okruenja. Osposobljava se za edukaciju pacijenta kod korienje ortoza, aparata, funkcionalnih pomagala i proteza, za poboljanje funkcionalnih sposobnosti i razvijanje sposobnosti prilagoavanja i kompenzovanja, motornih, psihomotornih, proprioceptivnih, ulnih i kognitivnih funkcija; za nastavljanje kolskih, profesionalnih, drutvenih i uobiajenih svakodnevnih aktivnosti. 5. Plan i program pripravnikog staa za strukovne i vie farmaceutske tehniare: - rad u apoteci - 12 nedelja - rad u bolnikoj apoteci - 4 nedelje - rad u galenskoj laboratoriji - 8 nedelja

1) Rad u apoteci
Pripravnik se upoznaje i obuava za izdavanje i prodaju lekova iji je reim izdavanja bez recepta, medicinskih sredstava, parafarmaceutskih proizvoda, dijetetskih suplemenata i drugih proizvoda u prevenciji i leenju, priprema lekove, medicinska sredstva i dr. za potrebe zdravstvenih ustanova i drugih pravnih lica; uestvuje u prijemu lekova, medicinskih sredstava, parafarmaceutskih proizvoda, proveri roka upotrebe, proveri obezbeenosti sertifikata, deklaracija i uputstava, u pravilnom uvanju i tretmanu lekova, medicinskih sredstava, parafarmaceutskih proizvoda, i u defektiranju lekova. Uestvuje u obradi i pripremi recepata za fakturisanje.

2) Rad u bolnikoj apoteci

Osposobljava se za prijem lekova, zavojnog materijala, sterilnih rastvora, sredstava za dezinfekciju, izdavanju lekova, medicinskih sredstava, zavojnog materijala na osnovu trebovanja sa odeljenja, uestvuje u proizvodnji i podeli masti i infuzionih rastvora i uestvuje u kompjuterskoj obradi podataka.

3) Rad u galenskoj laboratoriji

Osposobljava se za praktian rad na izradi sledeih grupa galenskih lekova: preiene vode, sterilnih preparata (kapi i masti za oi, injekcionih rastvora, infuzionih rastvora), krema, masti, gelova, rastvora, losiona, sirupa, rektalnih i vaginalnih oblika, kapsula i tableta. 6. Plan i program pripravnikog staa za strukovne nutricioniste - dijetetiare i vie nutricioniste - dijetetiare: - ishrana zdravih ljudi - 12 nedelja - ishrana bolesnih ljudi - 12 nedelja Osposobljava se za rad na prevenciji i unapreenju zdravlja kroz zdravstveno vaspitni rad kod svih grupacija stanovnitva, izraunavanje i prilagoavanje energetskih potreba korisnika, za sastavljanje i planiranje jelovnika prema dijetalnim emama i normativima, kontrolu pripremljenih obroka, koliine namirnica i organoleptika svojstava obroka, planiranje nabavke hrane i kontrola kvaliteta namirnica, organizaciju pravilnog skladitenja namirnica, nadzor nad sprovoenjem organizacije i postupka rada u celokupnom sistemu ishrane. Osposobljava se za samostalno odreivanje dijetoterapije pacijenata u stacionarnoj ustanovi, uzimanje nutritivne anamneze, analizu uinka dijetetske ishrane na dijagnostike i terapeutske postupke, saradnju sa higijensko-epidemiolokom slubom i drugim slubama i voenje medicinske dokumentacije i evidencije. 7. Plan i program pripravnikog staa za strukovnog medicinskog radiologa i vieg radiolokog tehniara - rad u radiolokoj dijagnostici i magnetnoj rezonanci - 16 nedelja - rad u radiolokoj terapiji - 4 nedelje - rad u nuklearnoj medicini - 4 nedelje

1) Rad u radiolokoj dijagnostici i magnetnoj rezonanci

Pripravnik se upoznaje sa radom u radiolokoj dijagnostici, sa tehnikama i nainom dobijanja slike-filma, optimizacijama doze i zatitom bolesnika. Osposobljava se za korienje radioloke opreme u interventnoj radiolokoj dijagnostici, postavljanje, centriranje i nega bolesnika, izbor faktora ekspozicije, optimizacija doze. Sarauje sa radiologom i drugim lekarima kao deo multidisciplinarnog tima. Obuava se za voenje medicinske dokumentacije i evidencije. Pripravnik se u okviru oblasti kompjuterizovane tomografije obuava za pripremu materijala i pripremu radioloke opreme, za postavljanje bolesnika u pravilan poloaj za snimanje, za izbor odgovarajueg softverskog programa za pregled, optimizaciju doze, za uvanje kontrastnog i drugog materijala i opreme koja se koristi prilikom pregleda i za voenje medicinske dokumentacije i evidencije. Pripravnik se u dijagnostici sa magnetnom rezonancom upoznaje sa nainom postupanja i pravilima pri radu u magnetnom polju, sa osnovnim principima fizike i upravljanja, opremom sa pulsnom sekvencom, sa izborom T1 ili T2 faze, proton slikom, karakteristikama tkiva kao i detekcijom i prijemom signala, i sa korienjem celokupne dodatne i pomone opreme.

2) Rad u radiolokoj terapiji

Upoznaje se sa radom u radiolokoj terapiji i ulogom u planiranju tretmana, multidisciplinarnim pristupom pri izvoenju tretmana i voenju medicinske dokumentacije i evidencije. Obuava se za zatitu od zraenja i optimizaciju doze, rukovanje opremom za sprovoenje tretmana, postavljanje bolesnika, odreivanju veliine polja, primene kalupa, i drugih parametara. Upoznavanje sa nainom voenja evidencije o tretmanu koji je primenjen kao i o uvanju podataka.

3) Rad u nuklearnoj medicini

Upoznaje sa radom u nuklearnoj medicini, radiofarmacima, nainom njihovog dobijanja, skladitenjem, muom generatora i merenjem radioaktivnosti, izraunavanjem tanog volumena i aktivnosti, aseptikim obeleavanjem radiofarmaka. Obuava se za rukovanje opremom i obezbeivanjem tanosti i pouzdanosti opreme, postavljanje bolesnika u odgovarajui poloaj, upoznaje se sa osnovnim parametrima za izbor optimalnih uslova pregleda i sa zatitom od zraenja i optimizacijom doze kao i voenjem medicinske dokumentacije i evidencije. 8. Plan i program pripravnikog staa za strukovnog sanitarno-ekolokog inenjera i vieg sanitarnog tehniara - higijena i humana ekologija - 4 nedelje - unapreenje ishrane - 2 nedelje - dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - 1 nedelja - kontrola i prevencija bolesti - 6 nedelja - socijalna medicina - 3 nedelje - laboratorija - 2 nedelje - radna sredina - 6 nedelja

1) Higijena i humana ekologija

U oblasti higijene i humane ekologije pripravnik se osposobljava za samostalno uzorkovanje vode za pie, uzorkovanje povrinske i otpadne vode, namirnica i predmeta opte upotrebe, briseva sa radnih povrina, vazduha i sedimentne materije i obuava se za rad na ureajima za uzorkovanje vazduha i sedimenata. Upoznaje se sa nainom odvajanja, kretanja i tretiranja sa infektivnim medicinskim otpadom, nainom pisanja i izradom izvetaja i voenjem medicinske dokumentacije i evidencije.

2) Unapreenje ishrane
U oblasti unapreenja ishrane, pripravnik se upoznaje sa antropomertijskim instrumentima i merenjima i procenom stanja uhranjenosti, sa nainom utvrivanja energetskih potreba, kao i potreba za hranljivim i zatitnim materijama, sa protokolom izrade dijeta zdravih i bolesnih osoba.

3) Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija

U oblasti dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije, pripravnik se obuava za samostalno obavljanje poslova dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije i upoznaje se sa procedurama sistema kontrole kvaliteta, kao i voenje medicinske dokumentacije i evidencije.

4) Kontrola i prevencija bolesti

U oblasti kontrole i prevencije bolesti, pripravnik se osposobljava za rad u zdravstvenom nadzoru nad osobama koje podleu obaveznom sanitarnom pregledu, zdravstvenom nadzoru nad kliconoama zaraznih bolesti, prijavljivanju i evidentiranju zaraznih bolesti, prijavljivanju i evidentiranju nezaraznih bolesti, u sprovoenju protivepidemijskih mera. Upoznaje se sa monitoringom hladnog lanca vakcina i kalendarom vakcinacije i uzima materijal za laboratorijske analize u ustanovi i na terenu, sa intrahospitalnim infekcijama i merama za njihovo spreavanje i voenjem medicinske dokumentacije i evidencije.

5) Socijalna medicina
U oblasti socijalne medicine, pripravnik se osposobljava za prikupljanje podataka iz oblasti zdravstvene statistike, uestvuje u izradi izvetaja o odreenim parametrima demografskog kretanja stanovnitva. Obuava se za poslove zdravstvenog vaspitanja i promociju zdravlja.

6) Laboratorija
U oblasti laboratorijske delatnosti, pripravnik se upoznaje sa postupcima analize vode, namirnica i predmeta opte upotrebe i upoznaje se sa postupcima kontrole sterilnosti. Upoznaje se sa radom laboratorije i procedurama analize uzoraka sanitarne hemije i toksikologijom.

7) Radna sredina
U oblasti radne sredine, pripravnik se upoznaje sa postupcima za proveru odravanja higijene u radnoj sredini, i obuava se za prethodno i periodino ispitivanje sanitarno higijenskih uslova u radnoj sredini. 9. Plan i program pripravnikog staa za strukovnog medicinsko-laboratorijskog tehnologa i vieg laboratorijskog tehniara: - biohemijska laboratorija - 7 nedelja - hematoloka laboratorija - 7 nedelja - transfuzija - 2 nedelje - patohistologija - 2 nedelje - imunohemija - 2 nedelje - mikrobioloke laboratorije - 4 nedelje

1) Biohemijska laboratorija
U biohemijskoj laboratoriji, pripravnik se obuava za uzimanje, prijem i trijau biolokog materijala, primenu standardizovanih postupaka u uzorkovanju, rukovanju i uvanju biolokog materijala; upoznaje se i osposobljava za samostalan rad na aparatima u

laboratoriji, sa uzrocima varijabilnosti rezultata laboratorijskih analiza; osposobljava se za izvoenje standardnih biohemijskih analiza, hemijski i mikroskopski pregled urina i pregled fecesa.

2) Hematoloka laboratorija
U hematolokoj laboratoriji, pripravnik se osposobljava za odreivanje kompletne krvne slike na hematolokom brojau i izradu standardnih hematolokih testova, odreivanje fibrinogena, odreivanje protrombinskog vremena i aktiviranog parcijalnog tromboplatinskog vremena.

3) Transfuzija
U transfuziji, pripravnik se osposobljava za samostalno uzimanje krvi, konzervaciju, uvanje i transport krvi, ispitivanje i kontrolu krvi davalaca, prenatalna ispitivanja krvi i za pretransfuziona testiranja krvi i komponenata krvi.

4) Patohistologija
U patohistolokoj laboratoriji, pripravnik se osposobljava za rad na fiksiranju i kalupljenju uzoraka, seenju, bojenju i ostalim pripremama za dijagnostiku uzoraka.

5) Mikrobioloka laboratorija
U mikrobiolokoj laboratoriji, pripravnik se osposobljava za obavljanje poslova u mikrobiolokoj laboratoriji, obuava se za sterilizaciju laboratorijskog posua, rukovanje sterilnim materijalom, obrada, zasejavanje biolokog materijala na podloge, pravljenje i bojenje preparata, pravljenje hranljivih podloga i rad na mikrobiolokim analizatorima, kao voenje medicinske dokumentacije i evidencije.

6) Laboratorija za imunohemiju
U laboratoriji za imunohemiju, pripravnik se obuava se za rad na imunohemijskim analizatorima za odreivanje tumorskih markera i hormona sa razliitim tehnolokim principom merenja, upoznaje se sa razliitim tehnikama i metodama u imunohemijskim laboratorijama.

VII PLAN I PROGRAM PRIPRAVNIKOG STAA ZA ZDRAVSTVENE RADNIKE SA SREDNJOM KOLSKOM SPREMOM
1. Plan i program pripravnikog staa za medicinsku sestru - tehniara (opti smer), pedijatrijsku sestru, ginekoloko-akuersku sestru i medicinsku sestru vaspitaa: - u domu zdravlja - 3 meseca; - u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi - 3 meseca. 1) Za medicinsku sestru tehniara (opti smer) i pedijatrijsku sestru:

Osposobljavanje kroz praktian rad za samostalno obavljanje optih i specijalizovanih poslova zdravstvene nege; usmeravanje na savlaivanje metoda i postupaka u cilju pruanja zdravstvene zatite u domenu primarne, sekundarne ili tercijarne prevencije; primenu metode asepse i antisepse i rad u aseptinim uslovima, a posebno na spreavanju intrahospitalnih infekcija i AIDS-a; upoznavanje osnovnih principa i ciljeva zdravstvenovaspitnog rada i uestvovanje u sprovoenju zdravstveno vaspitanja kao integralnog rada u svakodnevnoj praksi; upoznavanje sa primenom principa ishrane zdravih i bolesnih ljudi; praktian rad na voenju osnovne medicinske dokumentacije i evidencije. 2) Za ginekoloko-akuersku sestru: Priprema potreban materijal, pribor i instrumente za rad; priprema bolesnice za pregled i ginekoloke intervencije; obuava se u kontroli vitalnih funkcija, sprovoenju terapije i uzimanju materijala za analize; priprema bolesnica za operaciju i sprovodi negu operisanih bolesnica; vodi medicinsku dokumentaciju; vri prijem i trijau trudnica; prati stanja trudnice u sva etiri poroajna doba; sprovodi zdravstveno-vaspitni rad sa trudnicom i babinjarom; nega i kontrola trudnice kod patolokih trudnoa; sprovoenje svih higijensko-epidemiolokih mera i spreavanje intrahospitalnih infekcija. 3) Za medicinsku sestru - vaspitaa: Osposobljava se za prijem i trijau dece u ustanovama za dnevni boravak i specijalizovanim ustanovama; odrava linu higijenu dece; sprovodi ishranu deteta, kontrolu vitalnih funkcija dece, rasta i razvoja; sprovodi terapiju (pareteralnu i preroralnu); radi na adaptaciji novoprimljenog deteta; priprema decu za uzimanje obroka i spavanje, organizuje i sprovodi slobodne i usmerene aktivnosti dece; radi na formiranju radnih, socijalnih, higijenskih i kulturnih navika; primenjuje vaspitne postupke u cilju to uspenijeg emocionalnog kontakta (sestra - zamena roditelja); sarauje sa roditeljima, vodi zdravstvenu i pedagoku dokumentaciju. 2. Plan i program pripravnikog staa za sanitarno-ekolokog tehniara; - u zavodu za javno zdravlje - 6 meseci; Prati stanje u odnosu na kretanje zaraznih bolesti, snabdevanjem vodom i dispozicije otpadnih materijala i druge faktore okoline koji utiu na ljudsko zdravlje, na podruju na kome deluje zdravstvena ustanova; vri nadzor nad licima zaposlenim u prometu namirnica i nad drugim licima koja podleu zdravstvenom nadzoru; izdaje i vodi evidenciju sanitarnih knjiica; vodi evidenciju kliconoa; uzima uzorke za hemijska i mikrobioloka ispitivanja i vodi potrebnu evidenciju; vri nadzor nad javnim i individualnim vodnim objektima kao i objektima za dispoziciju otpadnih materija; uestvuje u ispitivanju ivotne i radne sredine (zagaenost vazduha, buka, praina); radi na poslovima dizenfekcije, dezinsekcije i deratizacije. 3. Plan i program pripravnikog staa za fizioterapeutskog tehniara: - sluba fizikalne medicine i rehabilitacije - 6 meseci; Osposobljavanje kroz praktian rad za samostalno obavljanje poslova i zadataka svoje struke u cilju pruanja zdravstvene zatite i sprovoenje terapijskih procedura u oblasti: fototerapije, termoterapije, hidroterapije, krioterapije, mehanoterapije, elektroterapije, sonoterapije; voenje odgovarajue medicinske dokumentacije. 4. Plan i program pripravnikog staa za laboratorijskog tehniara:

- kliniko-biohemijska laboratorija - 2 meseca; - hematologija - 2 meseca; - u mikrobiolokoj laboratoriji - 2 meseca; Uzimanje i prijem biolokog materijala od pacijenata, obeleavanje, priprema za rad biolokog materijala; samostalno izvoenje poverenih analiza; upoznavanje sa osnovnim principima rada aparata na kojima izvodi analize. 5. Plan i program pripravnikog staa za farmaceutskog tehniara: - apoteka - 3 meseca; - bolnika apoteka - 1 mesec; - galenska laboratorija - 2 meseca. Osposobljavanje za praktiar rad na izradi svih galenskih pripravaka koji slue kao baza za dalju izradu raznih farmaceutskih oblika; priprema svih farmaceutskih oblika lekova za prodaju bez recepata; obavljanje destilacija i redestilacije vode; vri sterilizaciju odreenih magistralnih pripravaka i galenskih lekova; izdavanje lekova bez recepata, zavojnog materijala, dijetetskih preparata, sredstava za linu higijenu i kozmetike preparate za potrebe domova zdravlja i dr. 6. Plan i program pripravnikog staa za stomatoloku sestru - tehniara: - preventivna i deja stomatologija - 2 meseca; - bolesti zuba - 1 mesec - paradontologija i bolesti usta - 1 mesec; - oralna hirurgija - 1 mesec; - stomatoloka protetika - 1 mesec. Prijem pacijenata i priprema za stomatoloke intervencije; priprema radnog mesta za dijagnostike procedure, konzervativnu i hirurku terapiju na odeljenjima predvienim planom pripravnikog staa; priprema instrumenata, pribora, medikamenata i materijala za stomatoloke intervencije na odeljenjima predvienim planom pripravnikog staa i asistiranje stomatologu za vreme izvoenja intervencija; raspremanje radnog mesta posle stomatolokih intervencija; dezinfekcija i sterilizacija instrumenata i materijala; ienje i dezinfekcija pribora i aparata; kontrola sterilizacije; trebovanje i uvanje instrumenata, materijala, medikamenata i potrebnog pribora i staranje o njihovom pravilnom utroku; voenje i uvanje stomatoloke dokumentacije; sprovoenje preventivnih mera i zdravstveno-vaspitni rad. 7. Plan i program pripravnikog staa za zubnog tehniara: - fiksna protetika - 2,5 meseca; - mobilna protetika - 2,5 meseca;

- ortodonski aparati - 1 mesec. Izrada svih faza rada kod jednodelnih livenih i fasetiranih krunica, deliminih krunica, inleja, nadgradnji, namenskih krunica svih vrsta mostova koji su programom predvieni za etvrti stepen; izrada svih faza rada totalnih i parcijalnih proteza (kako klasinih tako i skeletiranih proteza i retencionih elemenata) od anatomskog otiska do definitivne obrade i poliranja kao i izrada svih vrsta reparatura parcijalnih i totalnih proteza; izrada ortodonskih aparata od sokliranja modela (izrada razliitih ortodonskih kukica i opruga) do definitivne izrade sa ugradnjom elemenata.

VIII PLAN I PROGRAM PRIPRAVNIKOG STAA ZA ZDRAVSTVENE SARADNIKE SA VISOKOM, VIOM I SREDNJOM KOLSKOM SPREMOM
U zavisnosti od vrste i stepena kolske spreme pripravnik se osposobljava za samostalno obavljanje odreenih poslova zdravstvene zatite.

Obrazac 1 PRIPRAVNIKA KNJIICA ZA ZDRAVSTVENE RADNIKE I ZDRAVSTVENE SARADNIKE

Prezime pripravnika (Oevo ime ) i ime Datum roenja Diplomirao-la dana Naziv kole, odnosno fakulteta Broj i datum izdate diplome Naziv i mesto zdravstvene ustanove/ odnosno privatne prakse (M.P.) (Potpis direktora/ potpis osnivaa) mesto

Sta zapoeo-la dana

godine u

(naziv i mesto zdravstvene ustanove/odnosno privatne prakse)

(M.P.) (Potpis direktora/ potpis osnivaa) Sta zavrio-la dana godine u

(naziv i mesto zdravstvene ustanove/odnosno privatne prakse)

(Potpis direktora/ potpis osnivaa)

Naziv i mesto zdravstvene ustanove/odnosno privatne prakse

Naziv organizacione jedinice Trajanje praktinog rada od do godine

Opis poslova:

Opisna ocena rada: (M.P.) (potpis direktora/ potpis osnivaa) (Potpis i faksimil ovl. zdr. radnika - saradnika

Obrazac 2 ZAPISNIK O POLAGANJU STRUNOG ISPITA

I Pred ispitnom komisijom obrazovanom reenjem ministra zdravlja broj __________ od __________ godine polagao je struni ispit _________________________ (ime i prezime) zdravstveni radnik u radnom odnosu

________________________________________________ (Navesti organ koji je kandidatu odobrio polaganje ispita) Broj _____ od _________________________ godine. Kandidat je zavrio __________________________________________________________________________ ___ (Navesti strunu spremu) dana godine i pripravniki sta za

Dana _________________________ godine. II Stuni ispit je polagao dana Ispit je zapoeo u _____ asova. Postavljena su sledea pitanja, i to: STRUNI DEO Pitanja:

OPTI DEO Pitanja:

Ispit je zavren u _____ asova. III Zabeleka o odustajanju od strunog ispita

IV Kandidat JE-NIJE poloio struni ispit. Predsednik komisije, lanovi komisije

Obrazac 3 UVERENJE o poloenom strunom ispitu zdravstvenom radniku, odnosno zdravstvenom saradniku sa visokom strunom spremom koji je poloio struni ispit
REPUBLIKA SRBIJA MINISTARSTVO ZDRAVLJA Broj: __________ datum: __________ Beograd

Ministar zdravlja izdaje UVERENJE

zdravstveni radnik - saradnik sa visokom str. spremom

polagao je _________________________ godine struni ispit za

pred ispitnom komisijom Ministarstva zdravlja. Prema oceni ispitne komisije _________________________ poloio-la je struni ispit. Predsednik ispitne komisije, Ministar,

Obrazac 4 UVERENJE o poloenom strunom ispitu zdravstvenom radniku, odnosno zdravstvenom saradniku sa viom i srednjom strunom spremom koji je poloio struni ispit
REPUBLIKA SRBIJA MINISTARSTVO ZDRAVLJA Broj: __________ datum: __________ Beograd

Ministar zdravlja izdaje UVERENJE

zdravstveni radnik - saradnik sa viom i srednjom strunom spremom

polagao je _________________________ godine struni ispit za _________________________

pred ispitnom komisijom Ministarstva zdravlja. Prema oceni ispitne komisije _________________________ poloio-la je struni ispit. Predsednik ispitne komisije, MINISTAR