Prirucnik Za Gradjansko Vaspitanje (Druga Godina)

Republika Srbija Ministarstvo prosvete i sporta

Vodi

za nastavnike

“GRA ANSKO VASPITANJE” za 2. razred srednje škole

Beograd, 2002.

Vodi za nastavnike priredili i adaptirali za nastavni program gra ansko vaspitanje:

Peši , prof. dr Mirjana Popadi , prof. dr Dragan Radulovi , mr Lidija Petrovi , mr Danijela Vu kovi Nevena Šahovi , dr

Dejanovi

Vesna

Kijev anin Slavica Mrše, mr Snježana

2

Sadržaj

UVODNI DEO Uputstvo za primenu Vodi a za nastavnike O gra anskom vaspitanju Nastavni program za prvi i drugi razred LJudska prava i prava deteta Radioni arski pristup Evaluacija RADIONICE
OSNOVNI POJMOVI

7 9 12 19 26 30

Potrebe i prava Prava i pravila u u ionici I Prava i zakoni Me unarodni dokumenti o zaštiti prava Prava i vrednosti
VRSTE PRAVA I ODNOSI ME U PRAVIMA

39 43 45 50 51 55 65 69 74 79 83

Vrste prava Odnosi me u pravima Sukob prava De ja i ljudska prava
PRAVA I ODGOVORNOSTI

Odgovornosti odraslih I i II Odgovornosti dece i mladih
KRŠENJE I ZAŠTITA PRAVA

Kršenje prava deteta Zaštita prava deteta
PLANIRANJE I IZVO ENJE AKCIJA U KORIST PRAVA

89 92 99 101 104 105

Sagledavanje promena Participacija u školi I i II Izbor problema I Izbor problema II

Kako rešiti problem I i II Izrada plana akcije I i II Analiza mogu ih efekata akcije Prikaz i analiza planova akcija Analiza i evaluacija 108 111 115 117 119 4 .

.

.

UVODNI DEO 5 .

6 .

U drugom poglavlju "LJudska prava i prava deteta". hameri i sl. ali i materijali koji su neposredno vezani za odre enu radionicu i koji su dodatno priloženi i posebno obeleženi). . U poglavlju ''Evaluacija'' govori se. asa. Prvo poglavlje. Drugi deo (Radionice) ine detaljna uputstva – scenariji za realizaciju svake nastavne jedinice. . prakti na uputstva za njihovu realizaciju. za drugi razred srednje škole.cilj i zadaci. sadržaju. klju ne poruke ili. . tj. ponekad. opisa i primene evaluacije ve se izlažu i konkretna.spisak materijala za rad na asu (to mogu biti. .UPUTSTVO ZA PRIMENU VODI A ZA NASTAVNIKE Struktura Vodi a za nastavnike Vodi ine dve osnovne celine: Uvodni deo i Radionice. Poglavlje ''Radioni arski pristup'' na sažet na in objedinjava najvažnije karakteristike samog metoda rada na kome se zasniva ovaj nastavni predmet. Sve radionice imaju standardnu i prepoznatljivu strukturu što olakšava planiranje i izvo enje nastave. flomasteri. za radionicu vezanom.. ne samo o zna aju pra enja. sa posebnim osvrtom na prava deteta. dati su osnovne informacije nastavniku o problematici ljudskih prava. daje osnovne informacije o sadržaju i mogu im pristupima obrazovanju za demokratiju i gra ansko društvo i nastavnom predmetu gra ansko vaspitanje. a nju ine: . Uvodni deo ukratko obra uje etiri teme od zna aja ne samo za neposrednu realizaciju asova/radionica. ve i za sagledavanje nastavnog programa kao celine.spisak priloga koje u enici dobijaju na kraju asa kao rezime. za prvi razred i gra ansko vaspitanje 2. Poglavlje ''LJudska prava i prava deteta'' pruža neophodne informacije i teorijsku podlogu za izvo enje dela programa kojim se obra uju sadržaji vezani za oblast prava deteta. npr.opis aktivnosti detaljan opis postupaka (koraka) povremeno pra enih napomenama i/ili 7 . "O gra anskom vaspitanju". dodatne informacije vezane za temu.naziv radionice. U nekim radionicama predvi eni su prilozi i za nastavnika kao dodatni izvor saznanja o odre enom. Potom su navedeni zvani ni program i plan za oba predmeta: gra ansko vaspitanje 1. papiri.

Svaki scenario slede uzorci materijala za rad na priloga. uvodnim instrukcijama ili zaklju cima. neophodno je da u u ionici/prostoriji u kojoj se odvija as. Nastavnik ima slobodu da organizuje nastavu i u formi dvo asa. dok su pojedina uputstva istaknuta znacima navoda. Prostorna i vremenska organizacija Obzirom na prirodu samog metoda rada. predavanja ili razgovora) ili ine zadatke za vežbanje i prikaz samostalnog rada u enika. Prakti na uputstva Priprema za as Pre svakog asa nastavnik treba da pripremi sav neophodan materijal za rad na asu onako kako je navedeno u samom scenariju. Izvo enje radionice Svaki scenario nudi detaljan i precizan opis postupaka (koraka) koje je potrebno slediti. asu i Pojedini asovi dati su sa slobodnijom strukturom (tako da ih nastavnici mogu planirati u formi radionice. i zato je važno voditi ra una o tome da se ne bi remetila dinamika rada ili gubilo vreme na naknadno pribavljanje ili traganje za improvizovanim rešenjima.komentarima kojima se nastavniku posebno skre e pažnja na važnost nekih nekih faza. zaklju aka i sli no. Tako e. Sve nastavne jedinice prilago ene su trajanju jednog školskog asa. broja u enika. mora se predvideti i slobodna površina na zidu/školskom tabli na koju e se povremeno (u zavisnosti od zahteva radionice) ka iti papiri/posteri nastali kao rezultat rada na asu. To je u injeno u svim onim situacijama kada je procenjeno da je posebno važno ne dozvoliti mogu nost nehoti nog ispuštanja zna ajnih momenata u pojedinim uputstvima. preporu ljivo (naro ito u poslednjem bloku ''Škola kao zajednica''). odnosno broja malih grupa. a kod pojedinih tematskih celina naro ito. Koli ina i vrsta materijala zavisi od same radionice. odluka. Ve ina instrukcija za nastavnika dana je opisno. što je generalno. 8 . postoji mogu nost pomeranja klupa i stolica.

što predstavlja i neku vrstu evaluacije. zahteve (naro ito one koji se ti u rada u malim grupama) preformulisati u (zajedni ki) doma i zadatak. U takvim slu ajevima je neophodno na poetku slede eg asa obezbediti vreme za izveštaje grupa da bi se na odgovaraju i na in 'zaokružila' celina. Nastavnik ima slobodu da sam odlu i (u zavisnosti od zainteresovanosti u enika. 9 . One imaju funkciju podsticanja u enika na dalje i produbljenije bavljenje odre enim temama. ali i raspoloživog vremena) da li e inicirati njihovu realizaciju. ve i programske (pod)celine. Prilago avanje/skra ivanje programa Prilikom izvo enja pojedina nih radionica ne preporu uje se izostavljanje predvi enih koraka jer se time može bitno narušiti uspešnost ostvarivanja cilja ne samo pojedine radionice. najbolje je da to uradi uz konsultacije s autorima programa.Pojedine radionice završavaju se preporukama za dalji rad. Ukoliko se nastavnik na e u situaciji da je prinu en na skra ivanja ili prilago avanja programa. mogu e je pojedine. U situacijama kada nastavnik proceni da ne e biti dovoljno vremena za finalizaciju svih predvi enih koraka. naj eš e završne.

politi ko ili drugo uverenje. ljudskih prava i vladavine zakona. socijalno poreklo. prava i sloboda koje im život u autoritarnim. pod re ju "gra anin" mislimo na status koji ima svako ko živi u demokratskoj državi. a takvo društvo zove se gra ansko društvo. ve u prvom lanu. društvenim i politi kim promenama. kako u ve uvedenim tako i u novim demokratijama. da razviju novu politi ku kulturu i da u svoje gra ane usade ideje demokratije. da prevazi u nasle e prošlosti. jezik. pol ili bilo koje druge razlike. Dakle. nacionalnu pripadnost. Ali postoji nešto još bolje i zna ajnije: odgojiti narod za demokratiju. nedemokratskim režimima i diktaturama uskra uje. Najvažnije promene do kojih je došlo u Evropi od po etka poslednje decenije 20. Svi mi koji živimo u Republici Srbiji smo gra ani Srbije.O GRA ANSKOM VASPITANJU Francuski književnik i sociolog Šarl Monteskje je još po etkom 18. gra anskom društvu i gra anskom vaspitanju. obrazovanje. Ali. to zna i da živimo u državi u kojoj svi imamo jednaka prava bez obzira na klasnu ili nacionalnu pripadnost. pol. veka zapisao: "Dobro je stvoriti demokratiju za narod. imovno stanje ili koje li no svojstvo". Dok se zemlje Zapadne Evrope suo avaju sa ubrzanim ekonomskim. kaže se da je Republika Srbija "demokratska država svih gra ana koji u njoj žive". veka dovele su do novih i složenih izazova. Gra ansko vaspitanje je duboko ukorenjeno u ideji Evrope posle Drugog svetskog rata. ili ako nisu spremni da zaštite demokratski poredak i slobodu ako nekad budu ugroženi. kada kažemo da smo mi gra ani. ro enje. i da je naša država "zasnovana na slobodama i pravima oveka i gra anina". iji je cilj da stvara odgovorne i informisane gra ane." I zaista. Kada govorimo o gra anima. Gra ansko vaspitanje. nema velike koristi od tih mogu nosti ako gra ani ne umeju da iskoriste sve prednosti koje im takav društveni poredak nudi. život u demokratskom gra anskom društvu pruža ljudima niz prednosti. zemlje Centralne i Isto ne Evrope žele da konsoliduju svoje novouspostavljene politi ke i ekonomske poretke. Naš status gra anina se posebno naglašava lanom 13: "Gra ani su jednaki u pravima i dužnostima i imaju jednaku zaštitu pred državnim i drugim organima bez obzira na rasu. I u Ustavu Srbije. veroispovest. u današnje vreme se široko sprovodi 10 .

Socijalnu dimenziju (sposobnost da se demokratija sprovodi u raznim oblicima i u svim oblastima i fazama života . ili na drugim diskriminatornim osobinama. Zato ono obuhvata ne samo poznavanje injenica o ljudskim pravima uklju uju i tu i poznavanje me unarodnih i regionalnih instrumenata. na radnom mestu i u dobrovoljnim udruženjima) . . koncepcija.Ja anje kulture demokratije i mira u školi i u svim aspektima društva. na visokim studijama. veri. jeziku. sistema) . Principi efikasnosti gra anskog obrazovanja obuhvataju: . Pored toga što pruža gra anima znanje i stru nost potrebne za aktivno u eš e u demokratskom gra anskom društvu. Ukratko. gra ansko obrazovanje razvija svest o važnosti aktivnog u eš a gra ana u procesima donošenja odluka i njihove odgovornosti za budu nost gra anskog društva. .Objašnjavanje funkcionisanja demokratije i demokratskih insti-tucija. proces gra anskog obrazovanja ima tri dimenzije: . nacionalnom i me uanrodnom nivou.u celoj Evropi. i . u školi. na stru noj obuci.Kognitivnu dimenziju (prihvatanje ideja. nedeljivosti i neotu ivosti ljudskih prava i sloboda i pomaganje gra anima da se suprotstave nejednakostima zasnovanim na polu. Da bi to postigao.Široko koriš enje interaktivnih metoda nastave i u enja usredsre enog na u enike.Ja anje participatornih sposobnosti koje daju mogu nost u enicima da se bave problemima u društvu.u detinjstvu. možemo govoriti o tri dimenzije nastave i u enja o ljudskim pravima: 11 .Afektivnu dimenziju prepoznavanje i prihvatanje demokrat-skih vrednosti. društvenom statusu. nego i poznavanje postupaka i znanja za unapre enje i zaštitu ljudskih prava na lokalnom. . Važan element gra anskog vaspitanja je obrazovanje za ljudska prava. mladosti i u zrelo doba.Shvatanje vladavine prava i ljudskih prava koja se odražavaju u me unarodnim konvencijama i drugim sporazumima. Cilj obrazovanja za ljudska prava je ja anje individualne i grupne svesti o univerzalnosti. etni kom poreklu.

Hrvatska.razvoj sredine koja e ja ati u enje i nastavu u oblasti ljudskih prava.Gra ansko vaspitanje se u i kroz integrisane programe ili teme zastupljene u više nastavnih planova i programa (Finska. Ukrajina…) Tamo gde se radi o posebnom predmetu. proistekao je najve im delom iz programa ''U ionica dobre volje'' (Grupa MOST. Rumunija. I uzrasti na kojima se ovakva nastava odvija tako e variraju: negde se nastava gra anskog vaspitanja odvija tokom srednjoškolskog školovanja. gra anska problematika. godine. ovek i društvo. društvene studije. civic education). Irska. Gra ansko vaspitanje se u današnje vreme široko sprovodi u Evropi kako u formalnom obrazovanju kao poseban školski predmet ili predmet koji prožima itav nastavni plan tako i u neformalnim programima. ljudska prava i gra ansko obrazovanje. Preovla uju slede i modeli: . taj predmet se sre e pod razli itim imenima. Letonija. da spomenemo samo neka: gra ansko vaspitanje (eng. Nema ka. portugalija. Švedska. a negde obuhvata i neke razrede osnovne škole. Bugarska.sticanje znanja o ljudskim pravima. Beograd) i ''Kako možemo zajedno'' (Jugoslovenski centar za prava deteta.sticanje stavova i znanja za unapre enje i zaštitu ljudskih prava. u njegovom stvaranju koriš ena su i saznanja samih autora/autorki koja su neposredno iznikla iz iskustava u njihovoj dosadašnjoj primeni. itd.Gra ansko vaspitanje se u i u okviru posebnog predmeta (Albanija. Španija. Slova ka…) . koji je usvojen i primenjen kao fakultativni predmet tokom 2001/2. Francuska.. kroz posebne predmete plus integrisane programe i sadržaj koji je zastupljen u više nastavnih planova i programa (Austrija. Švajcarska…) . . Italija. 12 . Postoji široka lepeza elemenata formalnog nastavnog plana i programa za gra ansko vaspitanje u Evropi. .Formalni nastavni plan i program za gra ansko vaspitanje uklju uje kombinaciju dva modela. Oba programa nastala su pre nekoliko godina kao odgovor na potrebe našeg socio-kulturalnog. Nastavni program gra ansko vaspitanje za I razred srednje škole. društvene veštine. Ma arska. Gr ka. Beograd). Pored toga.

ustanovama.društvenog i istorijskog konteksta. stavova koje imamo prema drugim ljudima i grupama. 13 . Program gra anskog vaspitanja 2 upoznaje u enike sa problematikom ljudskih prava i prava deteta i prtiprema ih i podsti e na poštovanje i zaštitu kako svojih tako i prava drugih. godine. Rezultati evaluacije ovih programa. Primenjivani su u školama. Školske 2002/3. ali i kao sastavni deo aktivnosti pojedinih nevladinih organizacija. ve i posredne i neposredne efekte koje su proizveli. predmet gra ansko vaspitanje uveden je kao izborni u I razred srednje škole. opredelili su nas u uverenju da prilikom kreiranja novog nastavnog fakultativnog predmeta. a sam program razra en u dva nastavna predmeta: gra ansko vaspitanje 1. na inima izražavanja sopstvenog mišljenja i opštenja sa drugim ljudima i posebno obu ava nenasilnoj komunikaciji i tehnikama miroljubivog rešavanja sukoba. de jih i omladinskih kampova. klubova. Program gra anskog vaspitanja 1 bavi se pitanjima prirode i na ina regulisanja odnosa u grupi/zajednici. za prvi razred srednje škole i gra ansko vaspitanje 2. za drugi razred srednje škole. uklju uju i ne samo sadržaj i metod. treba da na najbolji mogu i na in iskoristimo baš ta ve postoje a ''doma a'’ iskustva.

da se izborom sadržaja i ukupnim na inom rada u okviru ovog predmeta poštuju i praktikuju osnovne demokratske vrednosti i podstakne njihovo prisvajanje. odgovoran i angažovan život u savremenom gra anskom društvu u duhu poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda. razviju sposobnosti i veštine i usvoje vrednosti koje su pretpostavke za celovit razvoj li nosti i za kompetentan. mira. . ravnopravnosti polova.da kod u enika razvija komunikacijske veštine koje su neophodne za saradni ko ponašanje i konstruktivno rešavanje sukoba: argumentovano izlaganje sopstvenog mišljenja. eti kih i pravnih normi i pravila i njihovu važnost za zajedni ki život.da kod u enika razvija sposobnost razumevanja razlika me u ljudima i spremnost da se razlike poštuju i uvažavaju .NASTAVNI PROGRAM GRA ANSKO VASPITANJE 1 Prvi razred srednje škole (1 as nedeljno.da se kod u enika razvija samopoštovanje.da u enici razumeju prirodu i mogu e uzroke sukoba i podstaknu na saradnju i miroljubivo rešavanje sukoba . . 14 . 35 asova godišnje) Cilj i zadaci: Opšti cilj predmeta je da u enici srednjih škola steknu saznanja. razumevanja i prijateljstva me u narodima. Zadaci nastave predmeta su: . etni kim. tolerancije.da kod u enika razvija sposobnost kriti kog rasu ivanja i odgovornog odlu ivanja i delanja. .u enici razumeju prirodu i na in uspostavljanja društvenih. pregovaranje. aktivno slušanje. ose anje li nog i grupnog identiteta. . . nacionalnim i verskim grupama.da se u enici obu e tehnikama grupnog rada i grupnog odlu ivanja.

. .Otkrivanje i uvažavanje razlika. 1. . mi i drugi (6) Ova tematska celina obuhvata pitanja stavova koje imamo prema sebi drugim ljudima i grupama. li nog i grupnih identiteta.Tolerancija i diskriminacija. Ja.Grupna pripadnost. Kroz aktivnosti pore enja po razli itim kriterijuma u enicima se omogu ava da upoznaju sebe i druge. otkriju i prihvate postoje e sli nosti i razlike. kao i neopravdanog negativnog opažanja tu ih grupa. Pomo u igre uloga demonstrira se da su predrasude i stereotipi koje imamo prema pojedinim grupama ljudi jedan od uzroka diskriminatorskog ponašanja i da tolerancija nije uvek pozitivna. upoznavanje u enika sa programom i na inom rada. razvijanja samopoštovanja i razumevanja i uvažavanja drugih. 15 . Na osnovu opisa vlastite i tu e grupe otkrivaju se i analiziraju tendencije uproš enog opažanja i favorizovanja vlastite grupe.Li ni identitet. kao i da sagledaju složenost i me usobna preklapanja vlastitih i grupnih identiteta. Kroz izradu i pore enje "porodi nih stabala" ili porodi nih albuma i diskusiju o razli itim grupama/udruženjima kojima u enici pripadaju u enici se uvode u problematiku li nog i grupnog identiteta i njihovih me usobnih odnosa. u enici ja aju samopoštovanje. Izra uju i "li ni grb" ili me usobnim pore enjem.SADRŽAJI PROGRAMA Uvod: Me usobno upoznavanje.Stereotipi i predrasude. . . bolje se upoznaju i i podsti u da prepoznaju i cene svoje pozitivne osobine.

sagledavaju razloge koji mogu stajati u osnovi neslušanja. . štampi. .Neslušanje. na TV i radiju i prikazuju ih na asu. U enici se upoznaju sa razli itim tehnikama aktivnog slušanja kao na inima na koji se može poboljšati uzajamna komunikacija i te tehnike isprobavaju u kra im simulacijama. . Kroz zadatak serijske reprodukcije. šumovi u komunikaciji i ukazuje na važnost dobre komunikacije za me usobno razumevanje. .Vo enje debate i dijaloga (2 asa).Aktivno slušanje. Nastavljaju i zapo et dijalog suprot-stavljenih mišljenja na primerima situacija iz porodi nog i školskog života. a zatim govore o primerima dobrog i lošeg sporazumavanja iz vlastitog iskustva. .Neoptužuju e poruke. U enicima se demonstriraju efekti optužuju ih i neoptužuju ih poruka i važnost zastupanja vlastitih potreba i prava na jasan i neagresivan na in a zatim se model neoptužuju ih poruka uvežbava kroz primenu na situacije iz vlastitog života. U malim grupama u enici isprobavaju ovakav samopouzdan na in reagovanja u nekoliko svakodnevnih situacija. 16 . Pošto se suprotstave karakteristike dijaloga i debate kao razli itih komunikacijskih obrazaca.Glasine.Samopouzdano reagovanje. .Izražavanje mišljenja. u enici sti u znanja o pravu na slobodno izražavanje mišljenja i vežbaju da svoje mišljenje obrazlože. tj. predrasuda i diskriminatorskog ponašanja u školi. u enici se upoznaju sa uobi ajenom procedurom pripremanja za debatu i izvode debatu na neku temu vezanu za komunikaciju u njihovom iskustvu. 2. U enicima se predo ava važnost zastupanja vlastitih potreba i prava na jasan i neagresivan na in. Rade i u parovima u enici prolaze kroz iskustvo loše komunikacije izazvane neslušanjem. demonstriraju se na ini iskrivljavanja poruka. gde se jedna informacija lan ano prenosi od jednog do drugog u enika. uxbeni koj i drugoj literaturi. Komunikacija u grupi (8) Ova tematska celina bavi se na inima izražavanja i saopštavanja mišljenja i komunikacijom sa drugima: posebno postupcima i veštinama nenasilne komunikacije.Zadaci za vežbanje: U enici nalaze primere stereotipa. .

dinamici konflikta i njegovim mogu im ishodima.Raditi zajedno.Saradnja. razumevanja. grupama i zajednicama ljudi. U enici se upoznaju sa razli itim na inima donošenja odluka u grupi i analiziraju njihove pred-nosti i nedostatke . u enici u malim grupama razmatraju 17 . s jedne strane i smanjenju nasilja. zajedništa.3. Vežba u kojoj u enici prolaze kroz iskustvo konflikta treba da posluži kao podloga za razgovor o ulozi pretpostavki i o ekivanju u situaciji sukoba.Stilovi postupanja u konfliktima. Na primerima grupnog crtanja i analize onog što vole da rade. u enici uvi aju li ne i društvene razloge za saradnju i zajedništvo i razmatraju pretpostavke za ostvarivanje saradnje. u enici se upoznaju sa odlikama timskog rada i analiziraju uloge koje su imali u grupnom radu. U enici se upoznaju sa razli itim mogu im stepenima u eš a dece u akcijama ili aktivnostima (od "kvaziu eš a" do de jeg samostalnog izbora i izvo enja akcija). Na primeru simulacije jedne školske situacije u enici se vežbaju u saradni kom ponašanju.Grupni rad. analiziraju faktore od kojih zavisi mogu i stepen aktivne participacije i zna aj koji ona ima za razvoj li nosti i ostvarivanje prava. saradnje i mira me u pojedincima. . veština i izgra ivanjem saznanja i stavova koji vode ostvarivanju solidarnosti. .U eš e mladih: "Lestvica participacije". Rešavanje sukoba (8) .Dinamika i ishodi sukoba. izbegavanju i nenasilnom rešavanju sukoba i nesporazuma me u ljudima. toleranciji i preuzimanju odgovornosti.Grupno odlu ivanje. . Na zadatim primerima i na osnovu iskustva u radu na prethodnim asovima. s druge strane. Saradnja i zajedništvo (5) . . Odnosi u grupi/zajednici (20) Ova tematska celina bavi se problematikom dva osnovna tipa odnosa u ljudskim grupama i zajednicama: saradnjom i sukobima. Pošto dobiju kra i opis uzrasno prilago ene situacije konflikta. odnosno razvijanjem sposobnosti.

Analiziraju i konflikte predo ene u pri ama u enici se vežbaju u nalaženju integrativnih rešenja. Kroz itanje pri a i igranje uloga u enici se u e da se pružanjem i prihvatanjem izvinjenja može izbe i da nesporazumi prerastu u sukobe. u kojima nema pobednika i poraženih ve sve strane u konfliktu uspevaju da zadovolje svoje potrebe. .Vršnja ko nasilje. Kroz analizu razli itih situacija u enici razvijaju osetljivost za prepoznavanje nasilja me u vršnjacima.Postizanje mira.. . . . TV emisija. Kroz simulaciju konflikta izme u dve grupe od u enika se traži da putem pregovaranja postignu dogovor koriste i prethodno ste ena znanja i veštine.Nasilje u našoj okolini. sti u svest da nasilje postoji u svim sferama društva i da u svesti ve ine postoje stereotipi o tome ko su nasilnici. U enici se upoznaju sa osnovnim idejama. Kroz analizu tipi nih slu ajeva iz svakodnevnog života u školi (verbalna agresija u enika.) u enici se dovode do saznanja da oni mogu da budu: i žrtve nasilja i nasilnici ali i borci protiv nasilja u školi.Nalaženje rešenja.Nasilje u školi. a njihov zadatak je da kroz zauzimanje pozicije svake od strana u konfliktu i zamišljanje njihovih potreba sagledaju kako izgleda konflikt posmatran iz razli itih perspektiva.Sagledavanje problema iz razli itih uglova. misli o miru mislilaca iz razli itih 18 . . . Nasilje i mir (6) . . ose anje li ne odgovornosti i spremnost na pružanje pomo i žrtvi nasilja. .. Na osnovu analize mišljenja nau nika o nasilju i ljudskoj prirodi ("Seviljska izjava "). omalovažavanje u enika.Posredovanje.mogu e postupke strana u konfliktu i diskutuju od ega zavisi kako e se postupati u konfliktu. filmova) u enici uo avaju razli ite vrste nasilja (kako one vidljive tako i prikrivene).Postizanje dogovora. svrhom i postupkom posredovanja u sukobima i nesporazumima i isprobavaju ste ena znanja u jednoj situaciji simulirane sva e me u drugovima. U enicima se predo avaju primeri razli itih konfliktnih situacija.Izvini. Kroz razgovor i analizu i razvrstavanje prikupljenih primera (iz štampe.

u enici svoje razumevanje mira i pretpostavki i postizanje mira. Završni as: Šta nosim sa sobom. 19 .kultura i dobitnika produbljuju za o uvanje prikaza likova nekih od dosadašnjih Nobelove nagrade za mir. Razgovor o iskustvima i evaluacija nastave celog predmeta: u enici sami procenjuju koja do sada ste ena znanja i veštine smatraju korisnim i upotrebljivim van u ionice.

razviju sposobnosti i veštine i usvoje vrednosti koje su pretpostavke za celovit razvoj li nosti i za kompetentan. . spremnost za zaštitu sopstvenih i prava drugih i nau e tehnike zalaganja za ostvarivanje prava deteta. . odgovoran i angažovan život u savremenom gra anskom društvu u duhu poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda.da se izborom sadržaja i ukupnim na inom rada u okviru ovog predmeta poštuju i praktikuju osnovne demokratske vrednosti i podstakne njihovo prisvajanje. . eti kih i pravnih normi i pravila i njihovu važnost za zajedni.ki život. etni kim.da se u enici uvedu u razumevanje pojma prava i upoznaju sa Konvencijom o pravima deteta i drugim me unarodnim dokumentima koja se bave ljudskim pravima . Zadaci nastave predmeta su: . razumevanja i prijateljstva me u narodima.da u enici razumeju prirodu i na in uspostavljanja društvenih. nacionalnim i verskim grupama.GRA ANSKO VASPITANJE 2 Drugi razred srednje škole (1 as nedeljno. 35 asova godišnje) Cilj i zadaci: Opšti cilj predmeta je da u enici srednjih škola steknu saznanja. ravnopravnosti polova.da se kod u enika razvije osetljivost za kršenje prava.da se u enici obu e efikasnom planiranju zajedni kih akcija i projekata .da se u enici podstaknu i osposobe za aktivnu participaciju u životu škole. tolerancije. mira.da kod u enika razvija sposobnost kriti kog rasu ivanja i odgovornog odlu ivanja i delanja. . . . SADRŽAJI PROGRAMA 20 .da u enici nau e vrste prava i razumeju odnose me u pravima i uzajamnost prava i odgovornosti.da se u enici obu e tehnikama grupnog rada i grupnog odlu i-vanja.

. u enici dolaze do uvida u njihovu me usobnu povezanost i razvijaju ose aj "vlasništva" na demo-kratski dogovorenim pravilima. . Na primeru dovršavanja zapo etih stripova u enici sti u uvid da sukobljena prava mogu da budu izvor konflikata i da je za 21 . Na osnovu situacije pravljenja izbora. hijerarhije i pore enja ponu enih vrednosti. .Prava i pravila u u ionici Kroz definisanje prava. . .Me unarodni dokumenti o zaštiti prava: Univerzalna de-klaracija o ljudskim pravima i Konvencija o pravima deteta. prirodom i sadržajem me unarodnih dokumenata koji se ti u ljudskih i prava deteta. Osnovni pojmovi (5) . u enici se upoznaju sa suštinom ugovornog odnosa kao saglasnosti volja i potrebom zakonskog regulisanja prava i obaveza. Kroz razlikovanje bazi nih ljudskih potreba od želja i prohteva u enici se uvode u pojam prava.Sukob prava. Razvrstavanjem kartica na kojima su ispisana pojedina prava deteta u zadate kategorije.. dužno-sti i pravila za rad u u ionici.. . Upoznavanje na inom rada. Prava i odgovornosti (16) sa sadržajem predmeta i Ova tematska celina uvodi u enike u poznavanje i razumevanje problematike prava i odgovornosti i razvija sposobnosti. 1. u enici sti u uvid u vezu izme u prava i vrednosti i upoznaju se sa univerzalno prihva enim vrednostima koje su u temelju ljudskih prava. U enici se upoznaju sa osnovnim principima Konvencije i uvode u produbljeniju analizu i razume-vanja me usobne povezanosti i nedeljivosti prava. stavove i postupke koji vode zaštiti i ostvarivanju prava. U enici se upoznaju sa istorijatom nastanka.Vrste prava.Odnosi me u pravima. u enici se upoznaju sa sadržajem Konvencije i vrstama prava. Vrste prava i odnosi me u pravima (5) . 2. Na osnovu izrade ugovora sa zadatim elemen-tima.Prava i zakoni.Potrebe i prava.Uvodni as.Prava i vrednosti.

U enici identifikuju probleme vezane za de ja prava u školi i sredini.Odgovornosti dece. Na osnovu ste enih znanja i uvida u enici ponovo razmatraju. u enici se upoznaju sa državnim i m unarodnim obavezama u oblasti ostvarivanja i zaštite prava deteta.Zaštita prava deteta. prijatelje. u enici iznalaze i razmatraju na ine delovanja u takvim situacijama i upoznaju se sa službama i organizacijama kojima mogu da se obrate za pomo u zašti-ti/odbrani svojih prava.Kršenje prava deteta. dopunjuju i prera uju "pravila u u ionici".Odgovornosti odraslih 1. Planiranje i izvo enje akcija u korist prava (16) Ova tematska celina priprema i podsti e u enike na aktivno u eš e u životu škole i zajednice i omogu ava sistematizaciju i prakti nu primenu nau enog u ovom predmetu. Analiza Univerzalne deklaraci-je/kategorija ljudskih prava i pore enje sa pravima deteta. U enici obavljaju ispitivanja poznatih osoba (ro ake. Zadaci za vežbanje: Prava i pravila u u ionici 2. 4. . Kroz aktivnost uparivanja prava i obaveza deteta u enici razvijaju svest o li noj odgovornosti za ostvarivanje svojih i poštovanja tu ih prava. . Zadaci za vežbanje: Poznavanje Konvencije i zastupljenost prava štampi.De ja i ljudska prava . Razmatraju i uloge i obaveze roditelja i nastavnika u ostvarivanju pojedinih prava u enici sti u uvid u odnos izme u prava i odgovornosti. U nastavku rada na ovoj temi. Prava i odgovornosti (4) . i 2. druge u enike) o tome koliko poznaju Konvenciju i istražuju da li je i na koji na in tematika prava zastupljena u dnevnoj i omladinskoj štampi i prikazuju svoje nalaze na asu.ostvarivanje suprotstavljenih prava potreb-no prona i konstruktivna rešenja. 3. izra uju plan akcije kojom bi te 22 . koja su izradili na prvom asu sa tom temom. Kršenje i zaštita prava (2) . Analizom zadatih pri a u enici se pod-sti u da prepoznaju i razviju osetljivost za situacije kršenja prava deteta. . Polaze i od zadatih konkretnih situa-cija kršenja pojedinih prava.

Razmatraju i razli ite mogu e tokove budu nosti. .Izrada plana akcije 1. u enici prvo identifikuju probleme mladih/u enika u svojoj sredini (školi ili zajednici) a potom ih analiziraju sa stanovišta prava koja su prekršena. u enici analiziraju od ega sve zavise budu i doga aji. . i 2. U enici razmatraju mogu e efekte planiranih akcija na razli ite grupe ljudi i uz nove uvide doteruju svoje planove akcija. osveš uju li nu odgovornost i preispituju spremnost da se angažuju u rešavanju problema dece i mladih. i 2. . i 2. Grupe prikazuju svoje planove i kroz argumentovanu diskusiju zajedni ki procenjuju koliko su planovi realni i ostvarivi.probleme mogli da rešavaju i izvode akciju u školi ili lokalnoj sredini: . . ponavljaju saznanja problematike predmeta gra ansko vaspitanje I i II. kakva je uloga svakog pojedinca u sledu društvenih doga aja. razmatraju i vrše izbor tipa akcije koja bi mogla da vodi rešenju problema identifikovanih u prethodnoj aktivnosti.Prikaz i analiza grupnih radova.Planiranje i izvo enje akcije – akcija po izboru u enika. Uz pomo pisane instrukcije o tome šta sve dobar plan akcije treba da sadrži. analiziraju i planove akcija. . u enici doteruju svoje planove akcija i izvode akciju u 23 . Zatim biraju akciju ili akcije koje e izvoditi i dogovaraju se o daljem izvo enju akcije. Polaze i od analiza akcija. . Tako e osveš uju kakva je njihova uloga u akciji i.Kako rešiti problem 1. i 2. Na osnovu prikaza grupnih predloga i diskusije vrši se izbor onih problema za dalji rad.Analiza mogu ih efekata akcije.Participacija u školi 1. Ovaj deo programa u enici izvode nezavisno od rasporeda asova i izlaze i iz u ionice. Rade i u manjim grupama. . U enici se upoznaju sa razli itim vrstama akcija u prilog zaštite i ostvarivanja prava.Sagledavanje promena. u enici izra uju grupne planove za svoje akcije. U enici razmatraju i diskutuju razli ite sfere školskog života i rada u kojima smatraju da bi trebalo da u estvuju u odlu ivanju i one u kojima su spremni da aktivno u estvuju i dele odgovornost. na ijem rešavanju u enici realno mogu nešto da urade.Izbor problema 1.

Završni analiza akcija/planova i rezimiranje i evaluacija nastave celog predmeta. Nastavnik je u esnik kao deo tima i-ili konsultant. 24 . Analiza i evaluacija.korist de jih prava u školi ili sredini ili planiraju nove akcije.

Najve i broj ljudskih prava usmeren je prema državi i to ih razlikuje od drugih prava moralnog porekla. Paunovi . na primer. ali i iz me unarodnog prava koje je iznad država . kao. prava prirodnog. trebalo bi napomenuti da nije svako pravo osnovno. Ona se jednako priznaju svim ljudskim bi ima. bez obzira na njihovo poreklo. pre svega. eri . odnosno fizi ka i pravna lica. Milan. odluke ili neke me unarodne konvencije. moralnog porekla. na primer. ljudska prava su priznata zakonima i drugim pravnim aktima a njihovo ostvarivanje se odvija u pravom ustanovljenim okvirima države. U idealnoj situaciji. onda o pravim ljudskim pravima ne bi ni moglo da se govori. ne prizna ili krši. Ako bi samo od države. Ovaj uxbenik je poslužio kao idejna osnova za pisanje ovog teksta. Beogradski Centar za ljudska prava. te da može da iz prizna. Naš jezik ne razlikuje ove pojmove ali.LJUDSKA PRAVA I PRAVA DETETA LJudska prava1 LJudska prava su. pol. Država ima obavezu da se uzdržava od kršenja ljudskih prava. 1 O ljudskim pravima najbolje je itati u uxbeniku: Dimitrijevi . Danas više ni jedna država ne može da tvrdi da su ljudska prava u njenoj isklju ivoj nadležnosti. da bi se bolje razumelo šta su ljudska prava. Vladimir: LJudska prava. objektivna prava su u engleskom jeziku law a subjektivna rights. 25 . Neka ljudska prava koja su priznata me unarodnim ugovorima. Objektivna prava su skup pravila koje donosi zakonodavac. postoje objektivna i subjektivna prava. odnosno njenih organa. Subjektivna prava imaju subjekti prava. uredbe. što zna i da su da postoje nezavisno od toga da li ih je država u kojoj ovek živi priznala i propisala. Vojin. obavezuju ak i države koje nisu ratifikovale te ugovore. pravo na život. 1997. Zato obaveznost poštovanja ljudskih prava proizilazi za svaku državu iz unutrašnjeg prava. zavisilo koja e ljudska prava biti priznata. Dakle. Pre svega. pravo na pravi no su enje. Beograd. na nacionalnom ili me unarodnom nivou i to su razni zakoni. veroispovest ili neku drugu pripadnost ili svojstvo. pravo na slobodno izražavanje. da spre i i kažnjava kršenje prava a tako e i da stvori uslove za njihovo uživanje. najvažnije ljudsko pravo.

Danas. U civilizovanoj državi nije dozvoljeno samovoljno manipulisanje subjektivnim pravima. LJudska prava imaju moralno poreklo. u kome se 26 . Zna i. Poti u od zakonodavca jedne države i zavise od njegove volje. Nažalost. Me utim. postoji katalog ljudskih prava. ve ih ima samim tim što je ljudsko bi e. ne primenjuju ili ne postoje. Postoje poželjna i cenjena dobra i vrednosti kojima ljudi teže ali se ne sme pasti u zamku nemogu nosti razlikovanja želja od prava. Najzad. razna prava koja proizilaze iz braka. te težiti hiperinflaciji ljudskih prava (pravo na turizam. Ova prava se ne odnose na sve ljude podjednako. ovo nije dokument o ljudskim pravima jer ne garantuje prava svima. bez razlike. poželjno. posebno u situacijama kada se postoje i zakoni krše.). ispravno i pravi no samo po sebi pravo. što zna i. Jedno je nešto priznavati kao vrednost kojoj treba težiti a drugo je tvrditi da se ima pravo na tu vrednost. Zna ajan je jer sputava vlast kralja u odnosu na posebne kategorije stanovništva. poštuje se na elo pravne sigurnosti. što se tako e odnosi i na prava deteta. Sli no je sa Dušanovim zakonikom od 1349. Razvoj ljudskih prava LJudska prava su u drugoj polovini XX veka doživela procvat i potpuno me unarodno priznanje. iz posedovanja imovine. u mnogim državama još uvek se sistematski krše i ljudska i prava deteta. itd). godine. Na ovaj na in se doprinosi obezvre ivanju postoje eg sistema ljudskih prava i dovodi u pitanje autoritet tog sistema. nije sve što je lepo. Nisu sva subjektivna prava ljudska prava. ak i kada (ako) tako nije utvr eno doma im zakonom.Subjektivna prava po ivaju na normama objektivnog prava i mogu da budu razli ita od države do države ( na primer. pravo na odlazak kod frizera. priznaje izvesne privilegije nižima od sebe. LJudska prava su ona subjektivna prava koja ljudsko bi e ne duguje državi i njenoj volji. kralj Džon. zahvaljuju i razvoju me unarodnog i nacionalnih prava. znamo da su pravo na život ili pravo na udruživanje ili izražavanje mišljenja ljudska prava. Ovaj dokument je zna ajan jer njime jedan srednjevekovni monarh. Obi no se kao prvi zna ajan dokument u vezi sa ljudskim pravima pominje Velika povelja o slobodama (Magna Carta Libertatum) od 1215. dakle »ja a su« od volje države. ljudsko pravo postoji a država koja ga ne priznaje svom gra aninu može da snosi posledice. godine. iz statusa itd.

prvi opšti katalog ljudskih prava u istoriji. i francuska Deklaracija prava oveka i gra anina od 1789. . predstavlja napredak jer uspostavlja ustavnu monarhiju i prenosi vlast na parlament. U decenijama koje su sledile. usvojila je Generalna skupština Ujedinjenih nacija 1948. formalno gledano. Po elo je i zaklju ivanje me unarodnih ugovora kojima su se štitila pojedina prava pojedinih kategorija ljudi (radnici. Takva ograni enja ne uklju uju priznavanje prava svim ljudima nezavisno od suverene volje vladara. godine. godine. mnoge države su prolazile sli an proces sazrevanja u pogledu ljudskih prava. 27 . Iako. Prvi akti kojim su priznata ljudska prava u savremenom smislu su ameri ka Deklaracija nezavisnosti od 1776. Tek nakon Drugog svetskog rata. Ipak. Prvi poseban me unarodni dokument o ljudskim pravima – Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima. ovaj dokument je osnova za mnoge kasnije usvojene konvencije kojima se ure uju pitanja zaštite ljudskih prava. pre svega) a i osnivanje me unarodnih organizacija koje su usvajale me unarodne dokumente o ljudskim pravima.Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima Ovaj me unarodni dokument proglašava kao svoj cilj: »Opšti ideal koji treba da postignu svi narodi i sve nacije«.ograni ava apsolutna mo vladara a sve u nameri da se vlada pravedno. godine. bez diskriminacije. vo ene razlozima humanosti. Povelje Ujedinjenih nacija) unapre ivanje i podsticanje ljudskih prava. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima je. države proklamuju kao svoj osnovni cilj ( lan 1. engleski Zakon o pravima (Bill of Rights) od 1689. pravno neobavezuju eg karaktera. u kome su proklamovani i definisani sadržaji ljudskih prava i sloboda za sve ljude na svetu. kako je neki autori nazivaju. kada su usvojeni amandmani na Ustav SAD. ovim dokumentom se ne priznaju prava svim podanicima. godine. Prvi put su ljudska prava uneta ustav jedne države 1791. posle surovog istrebljivanja i obespravljivanja ljudi u nacisti kim i fašisti kim državama. Kasnije.

koje se bave pravima koja su vezana za rad.. ovi dokumenti se nazivaju Povelja o ljudskim pravima. Konvencija o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije. re je o dinami noj pojavi koja je vezana za razvoj civilizacije. Zajedno s Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima.Paktovi o ljudskim pravima Izrada ovih me unarodnih ugovora trajala je skoro dvadeset godina: 1966. I pored brojnih postoje ih me unarodnih ugovora i nacionalnih zakona. . Ustvari. važno je napomenuti da jedna ljudska prava ne treba da se razvijaju na ra un drugih niti da se stavljaju u hijerarhijski odnos. godine usvojeni su Me unarodni pakt o ekonomskim. razvoj ljudskih prava nije okon an. zatim Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije prema ženama. Zato se pojavljuju i pojavljiva e se (dodavati uz postoje i katalog) nova ljudska prava. socijalnim i kulturnim pravima i Me unarodni pakt o gra anskim i politi kim pravima. S tim u vezi. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Konvencija protiv mu enja i svih drugih okrutnih. širom sveta. Važno je napomenuti da nova ljudska prava ne mogu i ne treba da ukinu ve priznata prava.Drugi me unarodni dokumenti o ljudskim pravima Za ljudska prava su zna ajne konvencije Me unarodne organizacije rada. LJudska prava definisana u paktovima poslužila su kao osnova za razradu drugim me unarodnih ugovora o ljudskim pravima i uticala na razvoj prakse u ovoj oblasti. LJudska prava su nedeljiva. 28 . Konvencija Unesco protiv diskriminacije u obrazovanju. Konvencija o pravima deteta i mnoge druge. ne ove nih i ponižavaju ih postupaka ili kažnjavanja. prva dva me unarodna ugovora koji obavezuju države koje ih ratifikuju i sadrže opširan spisak ljudskih prava.

Nevena (ur. i u: Vu kovi Šahovi . odnosno uvodi se pojam prava deteta. ustanovljen je katalog prava a njen sadržaj odražava upravo ona shvatanja po kojima je dete nosilac prava a samim tim i nosilac zahteva. I pored toga. Jedni smatraju da je to radikalan pomak unapred dok drugi pori u prava deteta. teza da deca imaju prava i dalje nailazi na opre ne rekcije. kako na unutrašnjem. ak i kada se govorilo o detetu. u teoriji ali i praksi. O pravima deteta najbolje je itati u: Vu kovi Šahovi . Prava deteta su priznata i u državama i idealno je kada su u potpunosti i precizno definisana u unutrašnjem pravu država. Ovi drugi svoje poricanje zasnivaju na premisi da e priznavanje prava detetu izazvati sukob interesa. Nevena: Prava deteta i me unarodno pravo. a sa zaštitni kih pozicija.): Prava deteta i Konvencija o pravima deteta. duh usvojenih normi je odražavo shvatanje o detetu kao slabom. Sve do skoro. Ukoliko bi se prihvatila ovakva argumentacija kada su u pitanju prava deteta. normativno su uobli ena prava deteta i univerzalno prihva ena. menja se i odnos prema detetu. Beograd. uklju uju i i me unarodne konvencije. Jugoslovenski centar za prava deteta. na na in koji oni procene kao najbolji. uzdiže se sa nivoa dobre volje do norme me unarodnog prava. Pravo deteta da izrazi mišljenje se ustanovljava kao jedan od najvažnijih principa u oblasti prava deteta a obaveza da se izraženo mišljenje sasluša i uvaži. tako i na me unarodnom planu. Iako je još pre stotinak godina uo ena i iskazana potreba da se dete zaštiti putem posebnih propisa. godine. Navedene knjige poslužile su kao osnova za pisanje dela teksta o pravima deteta. Dete je. bilo zašti eno u okviru postoje ih sistema prava i prakse. Konvencijom o pravima deteta usvojenom 1989. 2001. Jugoslovenski centar za prava deteta. pre svega u okviru porodice. moglo bi da se tvrdi i da priznavanje ljudskih prava izaziva sukobe interesa. što samo odrasli mogu da obezbede. Dete ulazi u centar sviih zbivanja koja se njega ti u i u njima u estvuje aktivno. tema je uvek bila smeštana u kontekst porodice. Tek posle drugog svetskog rata po inje da se uobli ava ideja o izdvajanju posebnih prava deteta i promeni stava u odnosu na same nosioce tih prava. nejakom i nezrelom ljudskom bi u. Sa promenom poimanja detinjstva. Beograd 2000. 2 29 .Prava deteta2 Konvencijom o pravima deteta i drugim me unarodnim dokumentima o ljudskim pravima. sa stanovišta ljudskih prava. izražavaju i svoje mišljenje. kome su potrebni posebna zaštita i nega.

osim u tragovima.Ve smo videli da su prava deteta još relativno skoro. pre svega. Ipak. pre svega. nije li tako po eo i proces priznavanja prava žena? Strah pater familias-a i strah društva od promena u okviru porodice bio je prepreka za priznavanje prava ženama na jednakost. pravo da javno izražava svoje mišljenje ili pravo da zna ko su mu roditelji. Da li su stvarno spremne da 30 . kao objekat zaštite ve kao lice koje može da ima autonomiju. zasnovali su na istraživanju razvojnih mogu nosti deteta i na kategorizaciji karakteristika svojstvenih detetu. a pre svega roditelja. Ovo se posebno odnosi na pravo deteta da u estvuje u utvr ivanju svog najboljeg interesa. Svako osnaživanje deteta budi strah od narušavanja autoriteta odrasle osobe. Me utim. menja mentalitet u odnosu na prihvatanje deteta kao jednakog ljudskog bi a. pre svega. oli ene u usvajanju Konvencije o pravima deteta. Priznati detetu pravo da tuži sopstvene roditelje zbog zlostavljanja ili zanemarivanja. na nivou u kome se pretpostavljaju ljubav. bilo je ravno besmislici. Oštar odgovor na ovakva shvatanja došao je. Dobrobit i zaštita su bile osnove na kojima se formirala misao o pravima deteta i sa kojih dugo nije mogla da se pomakne. psiholozi. koja je bitno doprinela podizanju glasa u korist njihovih prava pogodovala je i shvatanju o pravima deteta. stvara se pogodno tle za stupanje na scenu pozitivisti ke faze u oblasti prava deteta. Ekonomska emancipacija žena. Postoje im normama o pravima deteta se države obavezuju da sprovode odredbe ovog me unarodnnog ugovora esto mimo obi aja i morala društva. Zna i. teško da bi se. Svoje shvatanje da deci treba piznati prava. do pre dvadesetak godina. odnosno odrasloj osobi. Konvencija ima za cilj da. kao posledica straha od mogu e ugroženosti u porodi noj sferi. pravo da se udruži radi ostvarivanja nekog cilja. Rezultati tih razmišljanja doveli su do promene stava u odnosu na dete kao ljudsko bi e koje ima pravo na jednakost. uglavnom postojala u sferi morala. iji su predstavnici bili. za u enje je injenica da je 191(od 193) država ratifikovala Konvenciju o pravima deteta. do pomaka dolazi i u svetlu navedenih teorija. u zavisnosti od razvojnih mogu nosti. Tim pre. a da to pravo može da ostvari aktivnim u eš em u životu. dete se više ne posmatra kao pasivno bi e. Zahtevi koji su proizilazili iz prirodnog prava. pre svega. našli su uporište u liberalno orijentisanim teorijama. moglo na i neko teorijsko uporište za priznavanje prava detetu u onom smislu kako ih danas shvatamo. briga i usmeravanje deteta. pažnja. Me utim.

Komitet za ljudska prava. ije pojedine odredbe su posve ene pravima deteta. kao što je ranije napomenuto. godine. godine. Njeno usvajanje je rezultat dugog procesa. Iako ljudsko pravo (pravo deteta) ne podrazumeva analognu obavezu nosioca. Jednom re ju. Zahvaljuju i tome. Primena ljudskih prava nikako nije apsolutna jer bi u protivnom zna ila njihovu pravnu i fakti ku negaciju. Taj proces je zasnovan na koincidenciji razvoja stavova u odnosu na decu i detinjstvo i postepenoj konsolidaciji me unarodnog prava ljudskih prava. pak. usvojena pod okriljem Ujedinjenih nacija 1989.obezbede ostvarivanje prava deteta ili nisu shvatile da se pred njih postavlja kao prvenstven zahtev da ne dozvole diskriminaciju deteta kao ljudskog bi a i kao pripadnika grupe ”nedovršenih” ljudi. što je novina u me unarodnom pravu koje se stvara pod okriljem UN. Konvencija je postala najvažniji me unarodni ugovor o pravima deteta. zaštita traži preko ugovora kao što su Pakt o gra anskim i politi kim pravima ili Evropska konvencija o ljudskim pravima. Na primer. ak i kada se. Konvencija je postala najviši autoritet u oblasti me unarodnog prava deteta. pravo deteta na mirno okupljanje i udruživanje može biti ograni eno potrebom države da održava javni red i mir. ono može da trpi ograni enja. U mnogo emu. U ovom dokumentu su. tako i sva prava deteta nisu apsolutna ve pod odre enim uslovima mogu biti ograni ena ili ukinuta. Konvencija predstavlja zna ajno dostugnu e u pogledu razvoja i ja anja me unarodnog prava u oblasti prava deteta. na jednom mestu. Konvencija je me unarodni ugovor koji ima druk iji “život” od drugih me unarodnih konvencija o ljudskim pravima: 31 . obuhva ena sva ljudska prava koja se priznaju nekoj posebnoj grupi. zahvaljuju i boljim nadzornim mehanizmima. na odredbe Konvencije se pozivaju i Evropski sud za ljudska prava i Evropska Komisija za ljudska prava ili. Kako ljudska prava. Konvencija o pravima deteta Konvencija o pravima deteta (Konvencija) je. koji je po eo pola stole a pre nego šro je predlog za sastavljanje ovog me unarodnog instumenta o pravima deteta zvani no podnet 1979. su subsidijarni oslonac. a svi drugi me unarodni ugovori o ljudskim pravima.

socijalna. 32 . Preambula podse a na osnovne principe Ujedinjenih nacija i posebne odredbe odre enih.Zatim.Najzad. kulturna. Konvencija je podeljena na preambulu i tri dela. . pre i posle ro enja. relevantnih instrumenata o ljudskim pravima. kao što su. socijalnim i kulturnim pravima . Prvi deo Konvencije sadrži katalog prava koja se priznaju detetu ali i nekoliko odredbi kojima se stranama 3 Status ostalih glavnih ugovora u oblasti ljudskih prava je (zaklju no s 1996.. U preambuli se reafirmišu neophodnost pravne i druge zaštite deteta. potrebna posebna zaštita i briga a u tome isti e primarnu ulogu porodice. .134. ovaj ugovor prestavlja okvir za unapre enje i ostvarivanje prava deteta.Konvencija je prvi me unarodni dokument u oblasti ljudskih prva koji u potpunosti obuhvata glavne tradicionalne grupe ljudskih prava: ekonomska. Konvencija o eliminaciiji svih oblika diskriminacije prema ženama – 153. Konvencija je mo an instrument za delovanje u oblasti prava deteta. 191 vlada je ratifikovala Konvenciju. jedna (SAD) je samo potpisala. usled njihove osetljivosti.3 . . I na me unarodnim i na nacionalnom planu. Pakt o ekonomskim. politi ka i gra anska. godinom) slede i: Pakt o gra anskim i politi kim pravima – 134 ratifikacije. dalje. po prvi put utvr uje iniverzalno prihva ena definicija raznih osnovnih prava deteta. na primer. Konvencija o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije – 147. godine. Konvencija je ugovor o ljudskim pravima sa najviše ratifikacija. nehumanih i ponižavaju ih kazni i postupaka – 98. Konvencija protiv mu enja i drugih svirepih. ili. Ona potvr uje da je deci. pravo deteta na slobodno izražavanje mišljenja po svim pitanjima koja se ti u deteta. zloupotrebe ili eksploatacije na fizi ki i psihi ki oporavak i reintegraciju. a samo jedna (Somalija) nije ni ratifikovala ni potpisala. pravo deteta žrtve bilo kog oblika zlostavljanja. januara 1999.Konvencija je. Do 1. inventivan dokument zato što priznaje nova i izazovna ljudska prava. važnost poštovanja kulturnih vrednosti zajednice iz koje dete poti e i vitalna uloga me unarodne saradnje u zaštiti prava deteta. .Konvencija je prvi me unarodni ugovor o ljudskim pravima koji implicitno priznaje ulogu nevladinih organizacija u postupku ostvarivanja prava deteta.U tom dokumentu se. pre svega.

ugovornicama nalaže preduzimanje svih mera za ostvarivanje prava iz Konvencije i poštovanje najviših standarda u ovoj oblasti, kako na me unarodnom, tako i na nacionalnom nivou. Drugi deo sadrži odredbe kojim se dalje razra uju obaveze strana ugovornica i ure uju osnivanje i rad posebnog nadzornog tela – Komiteta za prava deteta. Odredbe iz tre eg dela Konvencije regulišu pitanja potpisivanja, ratifikacije, pristupanja, stupanja na snagu, stavljanja rezervi, izmena, otkazivanja i deponovanja ovog me unarodnog ugovora. Obaveze država Prava u Konvenciji predstavljaju više od kataloga prava; ona su odraz obaveza koje su države spremne da preuzmu u odnosu na decu. Spremnost se iskazuje inom potpisivanja a preuzimanje obaveza ratifikacijom. Univerzalnom ratifikaciijom, (skoro) sve države sveta su preuzele obavezu da prava priznata Obaveze strana ugovornica su propisane i posebnom odredbom Konvencije ( lan 4) kojom se nalaže da države preduzmu »sve potrebne zakonodavne, administrativne i ostale mere za ostvarivanje prava priznatih« u ovom me unarodnom ugovoru. Savezna Republika Jugoslavija je 1991. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta, ime je ovaj me unarodni ugovor postao sastavni deo našeg pravnog poretka. Time se naša država obavezala da e ugraditi u zakonodavstvo i poštovati sva prava deteta sadržana u Konvenciji. Uloge u ostvarivanje prava deteta u nekoj državi (pa i našoj) imaju: - nadležna ministarstva sa svojim službama i pravosudni prgani - posebna ministarstva ili državne agencije za decu (još nema kod nas) - ombudsman za ljudska prava /prava deteta (još nema kod nas) - škole i druga mesta u kojima deca provode dosta vremena (domovi, bolnice) - nevladine organizacije - verske zajednice - sredstva javnog informisanja - komercijalni sektor

33

- pojedinci Država i njeni organi imaju obavezu da omogu e ostvarivanje Konvencije ali isto tako i svi mi možemo da doprinesemo da se prava deteta uživaju na najboljem mogu em nivou.

34

RADIONI ARSKI PRISTUP

Vrste radionica Re radionica po pravilu je asocijacija za neku proizvodnu radionicu kojoj je cilj stvaranje konkretnog, materijalnog produkta. Ovde je, me utim, re o radionicama koje imaju svoje produkte (plakati, crteži, sheme, liste, zaklju ci), ali koji su samo u službi samog procesa i na ina rada i predstavljaju klju nu dobit za same u esnike. Radionice se me usobno razlikuju po svom sadržaju, cilju i uzrastu kome su namenjene, i shodno tome se mogu klasifikovati. Naj eš e i najjasnije grupisanje radionica vrši se u odnosu na njihovu svrhu, odnosno cilj. Kao i svaka klafisikacija, i ova koju emo vam predstaviti, samo je okvirna, ali verujemo da odražava suštinu i na najbolji mogu i na in nas uvodi u predmet našeg rada. Razlikujemo dve osnovne grupe radionica: 1. Kreativne radionice – iji je osnovni cilj podsticanje i razvijanje divergentnog mišljenja i izražavanja (podsticanje višestrukog, slobodnog i li no obojenog traganja za rešenjem). To su, na primer, dramske, pesni ke, likovne i druge radionice. 2. Edukativne radionice – iji je osnovni cilj sticanje saznanja u širokom smislu re i. U okviru ove grupe razlikujemo: - Preventivne radionice – koje su ''psihološke'' u pravom smislu re i, usmerene na razvoj li nosti, identiteta, i sl., a cilj im je primarna prevencija. Spadaju u grupu edukativnih radionica zato što im je cilj i sticanje nekih znanja i uvida (saznanja o sebi, drugima i sl.); - Kognitivne radionice – kojima je cilj sticanje konkretnih znanja i veština, a tako e i podsticanje nekih kognitivnih procesa (planiranja, strategije u enja, rasu ivanja i sl.). Neki autori u podgrupu edukativnih radionica svrstavaju i radionice kojima je cilj razvijanje nekih socijalnih veština (razrešavanje konflikata, upravljanje grupom), a koje kombinuju karakteristike preventivnih i kognitivnih radionica.

35

Jednu strukturiranu aktivnost. centralna i završna). zavisi njen uspeh. tako da govorimo i o kooperativnom u enju. Suštinu scenarija ine strukturirane aktivnosti koje nastaju kao rezultat konkretnog zahteva koji uvodi voditelj radionice. pri emu se kombinuje konvergentno (u enje željenog rešenja) i divergentnog u enja (podsticanje na traganje za razli itim na inima . one ipak imaju i neke svoje zajedni ke karakteristike (principe. ne mislimo samo na uspostavljanje veza izme u uzroka i posledica. od ijeg kvaliteta. u velikoj meri. U ovom programu radionice su adaptirane da mogu da se odvijaju u okviru jednog školskog asa.Bez obzira na to koliko i kako se radionice me usobno razlikuju. jer su u esnici u prilici da posmatraju ostale u esnike (ali i voditelja) u razli itim situacijama i ulogama. strukturu. Jedna radionica. Osnovni principi radioni arskog postupka Svaka radionica ima vrlo jasno i unapred definisan plan – scenario. emocionalni ili socijalni). jasno je da se tu radi zapravo o u enju. 36 . u esnika jedne radionice kre e se Radionica kao oblik u enja S obzirom na to da je cilj edukativne radionice sticanje nekog saznanja.putevima dolaska do rešenja). Preporu ljiv broj izme u 15 i 25. U radionicama se susre emo i sa u enjem po modelu. Kada govorimo o toj vrsti u enja. odnosno scenarija. obi no traje jedan i po do dva sata. To uobli avanje li nog iskustva se vrši kroz razmenu s drugim u esnicima i voditeljem grupe. Zajedno sa aktivnim metodom (koji podrazumeva mentalnu i motori ku aktivnost u esnika tokom rada). oblik rada). U zavisnosti od konkretnog cilja. koju ini nekoliko aktivnosti (uvodna. a objedinjene su oko jedne teme. naj eš e oblikuje više konkretnih zahteva koji se me usobno objedinjuju. i na takav na in se stvara dobra pretpostavka za korigovanje vlastitog ponašanja. u radionicama mogu da se kombinuju razli iti oblici u enja. ve i na uobli avanje li nog doživljaja (iskustva) u svetlu nekog novog sadržaja. u radionicama se primenjuje i metod iskustvenog u enja. Radioni arske aktivnosti naj eš e predstavljaju i rešavanje nekog problema (bez obzira da li je on kognitivni.

a ne takmi enje i diskriminaciju. Radioni arske tehnike Scenariom radionice treba uvek precizno nazna iti koji su oblici grupnog rada. Kada su se u esnici podelili u grupe. po pravilu voditelj na kraju sumira razgovor. ''iznesite to me usobno lanovima svoje grupe''. U esnicima se saopštava vreme koje je predvi eno za to. po vašem mišljenju. zahtevom neposredno izazivamo doživljaj koji uobli avamo kroz re i. Na primer. nakon kra eg uvodnog izlaganja koje otvara temu. u manjoj grupi ili u krugu (celoj grupi). 37 . Bez obzira koji od oblika razmene u celoj grupi se primenjuje. Naj eš e primenjivane tehnike Razmena u celoj grupi je osnovni oblik rada kojim po inje i završava svaka radionica. sažima. najbolje i predstavnik grupe koga izaberete. Uloga voditelja je ovde naro ito zna ajna jer on smisleno povezuje sve što se dogodilo tokom rada. razmislite i prodiskutujte što više rešenja kojima biste mogli rešiti tu situaciju''. a može da se odvija u paru. ''pokušajte da se setite što više situacija kada je vama li no bilo važno da vaše mišljenje bude saslušano''. a po isteku vremena. Nakon predvi enog vremena. b) Razmena – sledi nakon uobli avanja i ima funkciju oboga ivanja vlastitog iskustva. voditelj daje svakoj grupi unapred pripremljen tekst i upu uje zahtev: ''pro itajte pažljivo tekst. strukturiranih Dobar scenario podsti e kooperaciju. u esnicima se upu uje zahtev: ''sada se podelite u manje grupe od po troje''. sledi novi zahtev: ''izaberite jedno rešenje koje je. pokret). predstavi e ga ostalim u esnicima''. Manje ili više tako (ili sli no) aktivnosti ine scenario jedne radionice. tehnika predvi eni. Dakle. pri emu možemo koristiti i neke druge simboli ke forme (crtež. Svaka radionica prolazi i kroz nekoliko osnovnih faza: a) Izazivanje i uobli avanje li nog doživljaja – što u kontekstu kogni-tivnih radionica zna i proživljavanje novog sadržaja kroz vlastito iskustvo. uopštava i ''vra a'' to u esnicima (uz otvoren prostor za njihov komentar). Na primer.Na primer. sledi razmena i diskusija. tj. v) Obrada – je poslednja faza u kojoj se razmenjen i oboga en doživljaj pretvara u saznanje.

. što e zavisiti od sadržaja same aktivnosti. razmišljanje o ne emu i sl. ''Dobro''). 1.Mozgalica – je najkreativniji oblik razmene u kojoj u esnici slobodno asociraju na zadatu temu. Potrebno je podsticati nove ideje i druga ija mišljenja (''Ima li neko druga ije mišljenje?''.Ista i da u radionici nema vrednovanja ta nih i pogrešnih rešenja! Rad u parovima ili malim grupama – naj eš i je na in kojim se organizuje razmena u radionici. Nekada je poželjno. da se lanovi male grupe me usobno dobro poznaju. kako predvi eno vreme odmi e. Savet . ili na vidljivo (pokret ili stvaranje nekog produkta. rezultira sve origi-nalnijim i novojim sadržajima. koji može biti usmeren na unutrašnje angažovanje (prise anje.Voditi ra una da grupe u toku rada ne ometaju jedna drugu! . npr.Ohrabriti pasivne i nezainteresovane lanove! . ali svako za sebe.Razgovor u krug – strukturirana razmena u kojoj u esnici govore po redu sedenja. . Poslednja faza je organizacija i obrada onoga što je produkovano. a nekada nije. Najbolje je koristiti ''otvorena'' pitanja (kako? zašto?) koja razvijaju komunikaciju. da se me usobno slušaju i da se ne skre e sa osnovne teme. crtež). svi u esnici su angažovani. 2. ''Da li neko želi još nešto da doda?''). Uvek treba biti svestan svoje reakcije na mišljenja u esnika i obezbediti da sva razli ita iskustva budu jednako prihva ena (''U redu''.). 3. Voditelj podsti e na iznošenje što više deja koje beleži na pano ili tablu bez selekcije i vrednovanja Ovo je dinami na i esto bu na tehnika koja po pravilu.Grupna diskusija – manje strukturirana razmena u kojoj je vrlo važno obezbediti da što ve i broj u esnika bude uklju en. Savet . Simultana individualna aktivnost – nakon konkretnog zahteva.Naj eš e se primenjuju slede i oblici: .Najoptimalniji rad se obezbe uje kada mala grupa ima tri-pet lanova! 38 .

Radioni arska pravila U svakom grupnom radu nužna su pravila jer obezbe uju stabilnost.Situacije koje su predmet odigravanja treba da budu realne i smislene za u esnike. Savet .Iako to nije predvi eno scenarijem. 4. što se naro ito odnosi na završne igre. Voditelj i u esnici se pozivaju na njih uvek kada se prekrše. Svako mišljenje je dragoceno. Važno je samo da bude izre eno na na in koji ne vre a druge. odnosno uvode u doživljaj koji je predmet radionice. nema posmatra a. Svi u estvuju. bez obzira koliko se razlikuje od ostalih. mada svako ima pravo da zadrži za sebe neki svoj doživljaj (pravilo – ''dalje''). u zavisnosti od ciljeva i sadržaja svake konkretne radionice. U takvim situacijama. što je preduslov njihove 39 .Igranje uloga – tehnika koja omogu ava sagledavanje situacije iz druge perspektive. Svi u esnici imaju jednaku šansu da budu saslušani. s kojima voditelj upoznaje u esnike. Uvodne igre ''otvaraju'' sadržaj. Na po etku radionice u esnici sede u velikom krugu ili u manjim grupama. 3. kada se u dogovoru sa lanovima grupe uvedu. Osim osnovnih pravila. Savet . 1. Pravila se uvode na po etku rada grupe i ona postaju pravila svih lanova.Prilikom izbora igara voditi ra una o uzrastu u esnika! . U esnici ''odigravaju'' razli ite uloge i situacije i na takav na in usvajaju nove veštine. 2. Karakteristika radioni arskih pravila je da ona nisu nepromenljiva. ostali ga ne ometaju. neku od igara možemo da uvedemo kada ocenimo da je opala koncentracija i zainteresovanost u esnika. mogu se uvesti i dodatna pravila. a dok jedan od u esnika govori. ali isto tako i. jer je njihov efekat tada bolji! Uvodne i završne igre – mogu se koristiti nezavisno od samog programa radionica. moraju biti poštovana. igre ''bude'' i podižu raspolo-ženje. NJima se zaokružuje dinamika grupe i ne moraju tematski biti vezane za cilj radionice.

ravnopravnosti. 40 . Svi se obra aju svima i svi se vide.

) evaluacija strategije. zatim. ja anje vaspitne funkcije škole. primenljiv u praksi. uvek pokre e niz pitanja na koja tek brižljivo i sitematski izvedena evaluaciona istraživanja mogu da daju pouzdane odgovore. opis i evaluaciju primene programa mogu da obave samo oni koji taj programa izvode.evaluacija programa kao modela i da li se primenom tog programa u praksi stvarno postižu željeni ciljevi . zadovoljavanje potreba u enika i sl. pre svega nastavnika ali i u enika. novi predmet. Pored toga što pruža neophodan materijal za evaluaciju celog programa gra anskog vaspitanja. Nastavnici. Zadatak nastavnika koji izvode jedan takav. u takvoj sistematskoj evaluaciji je nužna i dragocena. Takva pitanja su na primer: da li je samo uvo enje novog predmeta dobra strategija za ostvarivanje željenog cilja (na primer. da li je sam ponu eni program "dobar": dovoljno razra en.EVALUACIJA Uvo enje jednog novog programa/nastavnog predmeta. tako e imaju neposredan uvid u efekte koje program ima na u enike ali i na njih same. Za to je potrebno.. tako i one neplanirane pa ak i neželjene efekte. metoda ili na ina rada u postoje i sistem obrazovanja (školu).evaluacija prakse ili evaluacija primene programa. ne možemo da znamo šta je proizvelo utvr ene efekte.. iako ih i oni sami sebi postavljaju. evaluacija primene programa može da bude korisna i za same nastavnike: da im pomogne u izvo enju nastave ali i da im pruži mogu nost za sopstveni stru ni razvoj i usavršavanje. Bez poznavanja ostvarenog programa (svaki. nije da odgovore na sva ova pitanja. i to kako one koji su planirani ciljevima programa. Evaluacija radionica i njihovih efekata 41 . planirati i obaviti jedno dugotrajnije i sistematsko istraživanje. Uloga onih koji neposredno u estvuju u praksi. Namena ovog poglavlja je da podstakne nastavnike da evaluiraju nastavu ovog predmeta i da im pomogne u planiranju i izvo enju te evaluacije. Pra enje.. ma kako razra en program u praksi neminovno trpi neke izmene i prilago avanja).

u kojoj meri su se radionice odvijale o ekivani na in . broj u esnika radionice) koji nam se tog momenta ine nebitnim. i . Na šta treba obratiti pažnju: . odnosno šta je dovelo do efekata. ak i one podatke (kao npr.kakvi su njihovi efekti u pore enju postavljenjim ciljevima .Detaljnim analiziranjem izvedenih radionica. ali kada se beleženje ustanovi kao stalna navika. odnosno. Najbolji na in prikupljanja podataka je da se nakon svake radionice pišu beleške (vidi prilog . treba da obratimo pažnju i na to ko odustaje. Osim što sami prikupljaju podatke o procesu izvo enja aktivnosti. ili pretpostavljamo da emo ih kasnije upamtiti i kasnije zabeležiti.dnevnik rada voditelja). dakle. ne mora izazvati podjednako dobre efekte kod razli itih u esnika.Evidencija o u esnicima. i neka provereno dobra radionica. kao i da ga uporedi sa predvi enim planom.EVALUACIJA PROCESA. bez obzira da li govorimo o pra enju samog toka odvijanja radionice ili o njenim efektima.EVALUACIJA EFEKATA. bi emo u mogu nosti da ustanovimo: . Voditelj radionice. Evaluacija procesa Osnovni cilj evaluacije procesa (deskriptivna evaluacija) je da opiše sam proces izvo enja aktivnosti. evaluacija je neophodna. na s Bez obzira koliko iskustava imamo u organizovanju i vo enju radionica. me utim. na primer. za sadržaje kojima se bavimo. jedan deo podataka voditelji dobijaju i od samih u esnika. ukoliko se pokaže kao nedovoljno dobar. ne zna i da on nije podložan izmenama. To. bilo da su oni dobri ili loši. To može izgledati kao dodatno i nepotrebno optere enje. svaka radionica ima unapred osmišljen i definisan scenario. Kao što je u prethodnom tekstu re eno. ne treba ispustiti. Osim toga što beležimo broj u esnika i njihovu aktivnost. bi e koristan izvor informacija. posmatra šta se zaista dešavalo. Na takav na in emo saznati ko je više ili manje zainteresovan za ovakav na in rada. Ona je naro ito korisna za one voditelje koji su na po etku svoje "radioni arske karijere". 42 . S druge strane.

da je aktivnost u esnika opala. Ukoliko ustanovimo na primer. . stavovima u enika) nije ni malo jednostavan zadatak. odgovaraju i na upitnik) preporu uju se i neke druge forme koje sardže i karakteristike igre. Ovakve tehnike vrlo su stimulativne.Reakcije u esnika na pojedine aktivnosti relativno su lako vidljiva ponašanja koja odražavaju zainteresovanost ili nezainteresovanost za pojedine elemente. Da li su ti ciljevi ostvareni. pozitivno uti u i na raspoloženje u esnika i opštu atmosferu u grupi. možemo da znamo tek posle izvo enja radionica ("delovanja" programa). Evaluacija efekata Svrha svake radionice.. kroz razgovor ili pismeno. sposobnostima. . zahtevi postavljeni pred u enike su bili preobimni i sl. Ovakvi podaci su dobra osnova za korekcije koje emo uneti u naš rad.ma koliko nam se ini da je plan radionice bio dobar ( ak i kad je prethodno testiran i ustanovljen kao takav). Pored posmatranja. u krajnjoj liniji. na velikom listu papira može se nacrtati linija na kojoj u esnici stepenuju svoje zadovoljstvo nekom aktivnoš u i sli no. Osim zamora izazvanog preambicioznim programom. Na primer. evaluacija procesa zasniva se i na podacima dobijenim od samih u esnika. od u esnika se može tražiti da odre enim simbolima (crtežom) daju svoju ocenu i da to usmeno i obrazlože. dela programa ili celog programa predmeta gra ansko vaspitanje je.Atmosfera u grupi esto je vrlo dobar pokazatelj (ne)uspešnosti neke radionice. na osnovu ispitivanja promena kod u enika i njihovim pore enjem sa ciljevima. to može biti i posledica sadržaja koji dovoljno ne motiviše u esnike. treba to da zabeležimo. Osim najjednostavnije mogu nosti da daju verbalnu ocenu prethodne radionice (bilo usmeno. i osim što nam daju korisne podatke. On prvo pretpostavlja da imamo snimljeno po etno stanje (pre 43 . Na primer. odnosno scenarija radionice . na prakti nom nivou može se desiti da do e do poteško a. predvi eno vreme za obavljanje neke aktivnosti je bilo nedovoljno.Odstupanja od predvi enog programa. Utvr ivanje promena (u znanju. da se vrpolje i da nisu koncentrisani. da se kod u enika postignu postavljeni ciljevi.

Kona no. koji sam po sebi može predstavljati samostalnu završnu radionicu. Sve ove teško e. Ovakve izjave su pokazatelj promena.). koje izvodimo iz ciljeva radionice. Na takav na in voditelj dobija niz relevantnih podataka. me utim. treba odustati.primeri evaluacionih tehnika). Osim grupnog razgovora na kraju. koja se izvodi u vidu posebnog istraživanja. napraviti objektivne merne instrumente tipa testova. za razliku od opisa promenna ponašanja u enika u konkretnim situacijama: "u enici tokom asova sada re e prekidaju jedni druge. a ne kao globalne ocene (na primer. opisa i procene efekata ukupne nastave ovog predmeta. ne zna e da od evaluacije efekata pojedinih radionica. da bi mogli da "izmerimo" promenu. Slede i zahtev je da imamo neki pouzdan na in za ispitivanje u enika i utvr ivanje promene. poseban problem je pripisivanje utvr enih promena ili pak njihovog odsustva. spremni su da saslušaju do kraja onoga koji govori". odnosno da li je to iskustvo bilo za njih korisno. a sami u esnici imaju mogu nost da izraze svoje mišljenje i da tako zaokruže svoju aktivnu ulogu u radionici kao metodu u kojem nema posmatra a. veoma dragoceni za dobijanje potpunije slike. 44 . delovanju programa. Jedan na in procenjivanja efekata radionice je prikupljanje izjava u esnika o tome kakve efekte oni sami prime uju. Upitnik može predstavljati i uvod u razgovor. takvi pouzdani instrumenti (testovi znanja) nisu uvek na raspolaganju nastavnicima a esto je teško. možemo koristiti i upitnike (vidi prilog .primene programa. kako je to uticalo na njih itd. "u enici su postali tolerantniji" je globalna ocena koja ne govori mnogo. i pored toga što su verovatno manje pouzdani i objektivni. koje poredimo sa kriterijumima. Nastavnikove procene efekata bi e utoliko korisnije i vrednije ukoliko su date opisno. sa konkretnim primerima. da li su nešto novo saznali. ako ne i nemogu e. Objektivno utvr ivanje (merenje) efekata može da bude predmet spoljašnje. stru ne evaluacije programa.. odnosno od pra enja.. izvo enja radionice) i stanje na kraju (odnosno posle delovanja programa/izvo enja radionice). ak i kad su u pitanju znanja. ali su i pored toga procene efekata koje daju nastavnici i sami u enici. Utvr eni efekti (promene) mogu biti rezultat delovanja nekih drugih faktora isto kao što odsustvo ispitivanih efekata u datom trenutku ne mora da zna i da se oni kasnije ne e javiti.

komunikacija u enik-u enik i nastavnik-u enik) 45 . umor. komentari u odnosu na specifi nu aktivnost i sl.) Karakteristi ne reakcije u enika (ne/zainteresovanost.Prilog: Naziv radionice Prisutnost u enika DNEVNIK RADA NASTAVNIKA Tok odvijanja radionice (uz poseban osvrt na odstupanja od predvi enog scenarija: skra ivanja/produženja aktivnosti. izostavljanja/dodavanje aktivnosti i sl.) Opšta atmosfera (raspoloženje.

Ostalo (zapažanja. komentari) 46 .

a u etvrtom delu treba da budu predstavljena negativna ose anja.Prilog: PRIMERI EVALUACIONIH TEHNIKA Prvi primer 1 5 Atmosfera je bila Teme su bile Na in rada je bio 2 3 4 ι ι ι ι ι ι ι ι ι ι ι ι ι ι ι Drugi primer Najviše mi se dopalo: Najkorisnije je bilo: Rado bih promenio/la: Još bih želeo/la da nau im: Tre i primer PROCEDURA: 1. 2. pojedina no objašnjavanje crteža (u krug). u tri dela treba da nacrtaju pozitivna ose anja vezana za radionicu/blok/program. 3. simboli na eliminacija negativnih ose anja – tražiti od u enika da etvrti deo papira iscepaju i bace na 47 . 4. tražiti od u enika da list papira A4 presaviju na 4 jednaka dela.

48 .zajedni ku hrpu u sredini kruga.

RADIONICE 49 .

50 .

OSNOVNI POJMOVI 51 .

52 .

Radionica: POTREBE I PRAVA

CILJ: Cilj ove radionice je da pomogne u enicima da razlikuju potrebe od želja i da ih uvede u pojam prava. ZADACI: - uo avanje razlike izme u potreba, želja i prava; - sticanje uvida da su prava vezana za bazi ne potrebe; - sticanje znanja o tome da su prava ono što svako ima pravo da ima ili da radi; - razvijanje osetljivosti za potrebe i želje drugih lanova grupe. Materijal za rad: - komplet kartica ‘’Zahtevi’’ i makaze za svaku grupu. Prilog: - ‘’Šta su to prava’’, za svakog u enika.

OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici su podeljeni u manje grupe. Nastavnik daje uvodnu instrukciju: ''Grupa roditelja i mladih se sastala sa ciljem da prodiskutuju postoje e programe i aktivnosti namenjene deci i mladima. Došli su do zaklju ka da ti programi nisu dovoljno dobri. Zato su odlu ili da naprave jedinstvenu listu zahteva sa idejom da je dostave vladi njihove zemlje. Ova grupa roditelja i mladih smatra da vlada treba da vodi ra una o tome da njihovi zahtevi budu zadovoljeni kada god se planiraju neke akcije, projekti ili programi za decu i mlade. Vlada je formirala posebnu ekspertsku grupu koja treba da razmotri tu listu zahteva i da da stru no mišljenje.'' Svaka grupa dobija primerak kartica ''Zahtevi'' uz objašnjenje da su oni sada u ulozi ekspertske grupe i da za po etak treba pažljivo da pro itaju materijal. Drugi korak: Kada su u enici pro itali kartice, nastavnik daje novu instrukciju: ''Polazimo od toga da vi, kao lanovi ekspertske grupe smatrate da je potpuno opravdano voditi ra una o zahtevima roditelja i mladih, ali da je lista
53

koju su sa inili preobimna, tj. da nisu svi zahtevi podjednako opravdani. Zato je potrebno da eliminišete 6 stavki koje po vašem mišljenju nije neophodno uzeti u obzir.'' Eliminisane stavke u enici izdvajaju u poseban niz koji je jasno odvojen od preostalih kartica. Tre i korak: Nastavnik uvodi novu instrukciju: ''Vlada je prihvatila vaše mišljenje kao lanova ekspertske grupe i novu, sažetu listu koju predlažete. Namera vlade je da traži od ministarstava, lokalne zajednice, raznih ustanova i institucija da prilikom kreiranja programa za decu i mlade vode ra una o tim zahtevima. Me utim, realno je za o ekivati da ne e svi biti u mogu nosti da ispune sve uslove iz liste, tako da je Vlada zatražila od ekspertske grupe da ponude još jednu kra u listu.'' U enici imaju zadatak da izdvoje još 6 stavki u poseban, novi niz. Na takav na in se formira kona na lista sa 12 minimalnih zahteva koje treba zadovoljiti i dva posebna niza stavki eliminisanih u prvom i drugom krugu. etvrti korak: Predstavnici grupa saopštavaju šta su eliminisali u prvom, a šta u drugom krugu. Voditelj beleži odgovore grupa. Peti korak: Diskusija: - Koja stvari (kartice) ste lakše eliminisali? Zašto? - Koji krug eliminacije je bio teži? Zašto? - Kako bi nazvali stvari koje ste lakše odbacili? A kako one koje ste teže odbacili? (Napomena za nastavnika – ako u enici imaju teško a u imenovanju ili se u njihovim odgovorima ne pojave pojmovi potreba i želja, nastavnik ih usmerava u tom pravcu.) - Kakva je razlika izme u potreba i želja? Koje kartice predstavljaju potrebe, a koje želje? - Da li se želje i potrebe razlikuju kod raznih ljudi? Da li se razlikuju kod dece i kod odraslih? Zašto? - Da li postoji razlika izme u potreba i prava? Koje kartice predstavljaju potrebe, a koje prava? Napomena: Pomo i u enicima da do u do zaklju ka da se ''prava zasnivaju na potrebama i da se ona mogu definisati kao

54

ono što je pravedno i ispravno da svako ima ili da može da radi. Neka prava odnose se na slobodu da nešto inimo, a neka na slobodu od nekog ugrožavanja''. Na kraju radionice svaki u enik dobija primerak priloga ''Šta su to prava''.

55

Materijal za rad: Kartice: bombone televizor besplatna zdravstvena nega zdrava hrana obrazovanje ist vazduh zaštita od diskriminacije ode a po poslednjoj modi zaštita od droga vokmen ZAHTEVI pija a voda roleri mogu nost da se izrazi sopstveno mišljenje de ja soba kompjuter letovanje na moru siguran krov nad glavom zaštita od nasilja i zlostavljanja sopstveni džeparac igrališta 56 .

mu en. Onemogu avanje ostvarivanja osnovnih potreba ne bi bilo pravedno i zna ilo bi ugrožavanje prava. siromaštva.Prilog: ŠTA SU TO PRAVA? LJudi mogu želeti razli ite stvari. ili pak duhovne prirode (ne može se razvijati kao ovek bez sigurnosti... 57 .. isto tako. Ostvarenje njihovih želja može biti korisno za njihov razvoj. Ova vrsta prava zasnovana je na ovekovoj SLOBODI DA dela.). razvija se u skladu sa kulturom svoje porodice i menja kulturu. Potrebe mogu biti materijalne prirode (ne može se živeti bez hrane. zaga enja sredine. npr.. bolesti.. Druga ljudska prava podrazumevaju da je potrebno oveku omogu iti da nešto ini.. može im doneti zadovoljstvo. ljudi mogu biti svesni ili ne svojih potreba. Prava obuhvataju najosnovnije ljudske potrebe. ono ne mora uopšte da uti e na njihov razvoj. da obavlja one aktivnosti koje mu omogu avaju da živi i da se razvija kao ljudsko bi e.). Tako je pravedno da ovek ne bude zlostavljan..Ova vrsta prava je zasnovana na zaštiti. To je ono što je potrebno da svako može da ima ili da ini da bi mogao da živi i da se razvija kao ovek. ugnjetavanja i iskoriš avanja. Zato je oveku neophodno obrazovanje. igre. obrazovanja. informiše se. eksploatisan. ili mu ak može škoditi. na ovekovoj SLOBODI OD diskriminacije.Tako e je pravedno da bude zašti en od gladi. ali njihovo zadovoljenje neophodno je da bi oni mogli da žive i da se razvijaju. nasilja. Neka ljudska prava podrazumevaju da je neophodno zaštititi oveka od ne ega što ga ugrožava. Ali. pravo da bira i da po sopstvenim uverenjima praktikuje religiju. Za razliku od toga. ne mora ga pomagati.. da misli i izražava svoje mišljenje..

R.Radionica: PRAVA I PRAVILA U U IONICI4 . H. ZADACI: . ili V.Kako ste obavili zadatak? : Gollob. 4 58 .: Postupci za u enje o demokratskom pravu gra anstva. Savet Evrope. Strazbur.uvi anje me usobne povezanosti prava.upoznavanje sa elementima demokratskog odlu ivanja (glasanjem).Kako ste izabrali svog izvešta a? (svaka grupa kratko daje opis postupka) Drugi korak: Grupe dobijaju jedan list papira podeljen na tri dela. .uvo enje u enika u grupni rad. Diskusija: . Materijal: . .Krapf. Diskusija: . obaveza i pravila.. tako da svaka grupa (ne više od 5 lanova) nosi oznaku A.I CILJ: Cilj ove radionice je da se u enici upoznaju sa na inom rada u ovom predmetu i uvedu u problematiku prava i odgovornosti. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: Koriste i neku igru (ili prosto prebrojavanje od 1 do 5) formirati 3. B. Na gornjoj tre ini lista treba da upišu ono što smatraju da su prava svakog pojedinca (uklju uju i nastavnika) u njihovom razredu. Pojasnite da navode prava (ono što svako treba da ima ili da može da radi) a ne želje ili prohteve. Treba zabeležiti svaki predlog i ozna iti ga brojem.. 6 ili 9 grupa u razredu.1 poster papir ili papir A3 formata. Svaka grupa treba da izabere jednog izvešta a. Lehmann. 2000. . Projekat za Bosnu i Hercegovinu.po 1 list A3 papira ili po 3 A4 lista za svaku grupu. P.

Šesti korak: Glasanje za pravila . Peti korak: Analiza pravila . 59 . Tre i korak: U esnici sada svoje liste sa predlozima prava u u ionici daju slede oj grupi: grupa A grupi B. koja slede iz datih prava i obaveza i da ih napišu velikim slovima na tre em delu/listu papira.Svaki u enik ima "4 bona" za glasanje koje može da da onim/onom pravilu koje smatra da treba da bude zastupljeno u njihovoj u ionici...Da li su svi predlozi zabeleženi? predloga.Da li ste svi u estvovali? . Kona na lista (koja može biti posebno zapisana na tabli ili na neki na in ozna ena na izloženim listama . grupe se dogovaraju i treba da formilišu najviše 5 pravila ponašanja u njihovoj u ionici. ili se novo pravilo ve sadrži u nekom ranije navedenom. Pravila treba da budu jasna i precizna i da opisuju željeno ponašanje. Posle svakog izlaganja nastavnik podsti e diskusiju o predloženim pravilima: da li je dato pravilo ve predloženo ili je formulacija bolja od prethodne. podvla enjem) je rezultat te diskusija i dogovaranja me u grupama/u esnicima. etiri pravila koja dobiju najve i broj glasova postaju PRAVILA U U IONICI. Na osnovu razmatranja dobijenog materijala.. Na primer: "pravo da se bude saslušan.na primer.pravilo: NE GOVORI DOK DRUGI GOVORE". kako da se ponašamo da bi ta prava bila poštovana?" (Na primer: "Svako ima pravo da bude saslušan -dužni smo da jedni druge saslušamo") etvrti korak: Grupe ponovo u krug zamenjuju papire sa predlozima prava i obaveza i treba dobro da prou e sve predloge koje su dobili.Da li ste se dogovarali oko raspravljali.Grupe sada zaka e svoje liste na zid/tablu i izvešta i grupa obrazlažu liste pravila koje je njihova grupa sa inila.? . grupa B grupi V a grupa V grupi A. uradimo. obaveza da saslušamo jedni druge . Svaka grupa treba da razmotri dobijenu listu prava i da na e i zabeleži (na drugom delu papira/listu) pod istim rednim brojevima obaveze koje stoje u vezi sa s tim pravima: "Šta moramo da ispunimo.

dopunjuju i prera uju prava. Napomena nastavniku: Cela aktivnost može biti postavljena tako da se prava. 60 . na kojoj oni ponovo razmatraju. obaveze i pravila u u ionici. obaveze i pravila odnose samo na asove gra anskog vaspitanja. U oba slu aja potrebno je tokom slede ih asova podse ati u enike da se pridržavaju pravila koja su sami usvojili i sa uvati sve materijale za vežbu: "Prava i pravila u u ionici".U enici mogu da ih ispišu krupnim slovima na posebnom posteru i oka e na vrata ili neko drugo vidno mesto u u ionici ili da se dogovore da taj poster koriste samo na asovima ovog predmeta.pošto su se upoznali sa Konvencijom o pravima deteta.

upoznavanje sa suštinom ugovora kao saglasnosti volja.sticanje uvida u potrebu zakonskog regulisanja prava i obaveza. ZADACI: . Svaka grupa dobija jedan od primera iz liste ''Elementi ugovora''.''Ugovori i zakoni – osnovne informacije'' za nastavnika. nastavnik može detaljnije prokomentaristi pojedina ne elemente ugovora. Napomena: 61 . .''Konvencija o pravima deteta – osnovne informacije'' za svakog u enika.papiri i olovke za svakog u enika. Zadatak im je da pažljivo pro itaju primer (opis situacije) i da na osnovu zadanih elemenata sastave ugovor kojim e se regulisati/urediti odre ena situacija. Materijal za rad: . . OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici su podeljeni u manje grupe. ''Kako su se odlu ivali za odre ena rešenja?''. i sli no. Drugi korak: Predstavnici grupa itaju tekstove ugovora koje su zajedno napisali i vodi se slobodna diskusija. Prilozi: . nastavnik može usmeravati diskusiju pitanjima kao što su: ''Šta ovakav ugovor zna i za Mariju (Danijela ili svako dete iz drugog primera)?''. .Radionica: PRAVA I ZAKONI CILJ: Cilj ove radionice je da pomogne u enicima da razumeju potrebu zakonskog regulisanja prava i obaveza. Ukoliko je potrebno. .sticanje osnovnih znanja o Konvenciji o pravima deteta.jedan primer iz liste ''Elementi ugovora'' za svaku grupu. Po potrebi.

Šta zna i obavezati se? .Šta je UGOVOR? Ko može da zaklju i ugovor? (Odgovor za voditelja: saglasnost volja izme u strana ugovornica. kada ga ratifikuje) ona se obavezuje da e poštovati obaveze koje iz njega proisti u (da e primenjivati Konvenciju) i na taj na in me unarodni ugovor dobija snagu zakona. skup pravnih normi. nastavnik usmerava razgovor slede im pitanjima: . Kada jedna država pristupi ovakvom ugovoru (tj.Da li države me usobno mogu da sklapaju ugovore? (Odgovor za voditelja: da.) .) . i na kraju naglašava status SR Jugoslavije (zemlja potpisnica ovog ugovora što zna i da ima obavezu primene).) . odnosno neku vrstu 'uputstva'). Npr.Šta je ZAKON? (Odgovor za voditelja: pravni akt kojim se definišu odre ena pravila ponašanja. važno je podsta i u enike da obrate pažnju na to da li su za istu situaciju ponu ena razli ita rešenja. Na po etku je važno ista i da je Konvencija o pravima deteta me unarodni ugovor jer se njime tako e regulišu neka prava i obaveze.Pošto je broj grupa ve i od broja zadanih primera.Kako pojedinci treba da se odnose prema zakonu? etvrti korak: Nadovezuju i se na završnu diskusiju nastavnik upoznaje u enike sa osnovnim informacijama vezanim za Konvenciju o pravima deteta. Koriste i tekst iz uvoda ovog Vodi a nastavnik ukratko ilustruje proces nastanka Konvencije. šta ona sadrži (jedinstvene i sveobuhvatne standarde u oblasti prava deteta. odnosno parlament na predlog vlade.Ko donosi zakon? (Odgovor za voditelja: država. masovnost i brzinu kojom su zemlje sveta pristupile ovom ugovoru. Oni mogu biti bilateralni ili multilateralni. Tre i korak: Po završetku slobodne diskusije.Koje sve oblasti mogu da se regulišu zakonom? . U zavisnosti 62 .) . NJima se regulišu pojedini ugovorni odnosi me u državama potpisnicama. važi za one koji su usaglasili svoju volju oko odre enih prava i obaveza. oblast nezakonitog prebacivanja dece preko državnih granica.

Na kraju svi u enici dobijaju primerak liste ''Konvencija o pravima deteta – osnovne informacije''.od stepena zainteresovanosti u enika nastavnik procenjuje koliko e detaljno i i u objašnjavanje pojedinih oblasti. Napomena: Završnom sintezom se stavlja naglasak na Konvenciju kao me unarodni ugovor i obaveze koje prosti u iz ugovornog odnosa. 63 . Predlog za dalji rad: U enici u manjim grupama prave sopstveni dokument (poster) koji predvi a kako se treba ponašati prema deci i mladima. Sam istorijat i veza sa ljudskim pravima e detaljnije biti obra ena u slede oj radionici. Na po etku slede eg asa posteri se isti u na neko vidljivo mesto u u ionici.

2. . ali želi da zaklju e ugovor o zajmu. primer Danijel nema bicikl. da zajedni ki kupe igru i posle je zajedni ki koriste. nadoknada).ŠTA je predmet ugovora (zbog ega se ugovor sklapa). . do kada traje).šta u slu aju neispunjenja obaveza (prekid. nadoknada).Materijal za rad: Lista: ELEMENTI UGOVORA 1. uvanje predmeta). . Žele da o tome zaklju e ugovor koji treba da sadrži slede e elemente: .ROK ugovora (kada se sklapa. Ugovor treba da sadrži slede e elemente: . 64 . igra je skupa i oni odlu e da podele troškove.ŠTA je predmet ugovora (zbog ega se ugovor sklapa). . .VREDNOST ugovora (iznos. raspodela).ROK ugovora (kada se sklapa. uvanje predmeta). .šta u slu aju neispunjenja obaveza (prekid. . Pristaje da pozajmi bicikl Danijelu.KO ga zaklju uje (imena lica). . primer Petoro drugova i drugarica žele novu društvenu igru (Monopol. a leto je. Me utim.pažnja prema predmetu (odnos brige. . tj.KO ga zaklju uje (imena lica). ali ga ne e koristiti tokom rasputa jer ide kod bake koja živi na planini.VREDNOST ugovora (mogu nost naknade).pažnja prema predmetu (odnos brige. . Riziko ili nešto sli no). do kada traje). Marija ima bicikl.

Vremenom je uo eno da potrebe deteta. . godine Vlada SRJ usvojila Nacionalni plan akcije za decu za period do 2000. nema snagu zakona. godine usvojena Deklaracija o pravima deteta. godine usvojena Konvencija o pravima deteta. . godine (i dalje). . . budi njihovu savest i predstavlja moralnu obavezu da se njeni lanovi poštuju. Osnovna ljudska prava obuhva ena su Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima.1992.Prilog: KONVENCIJA O PRAVIMA DETETA – osnovne informacije Da bi regulisali me uljudske odnose.1996. godine SR Jugoslavija preuzela sve obaveze SFRJ po osnovu me unarodnih ugovora. KONVENCIJA je vrsta zakona koji pravno obavezuje onoga koji mu pristupi.1994. . nema pravno dejstvo. koju je usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija. .1999.1989. da deca imaju pravo na posebna prava. Istorijat nastanka Konvencije o pravima deteta: .. 65 . Ovak dokument je porazumevao i prava deteta. godine Konvencija stupila na snagu. pošto ju je potpisalo 20 zemalja (uklju uju i i SFRJ). me utim.1959. zahtevaju posebnu pažnju. Zato su Ujedinjene nacije donele nova dokumenta koja se bave pravima dece.1998. godine Vlada SRJ usvojila Prvi redovni izveštaj o primeni Konvencije. ali ga još nije dostavila Komitetu za prava deteta. DEKLARACIJA je takav dokument koji u vidu izjave apeluje na ljude. ljudi usvajaju dokumente ija primena obezbe uje zaštitu pojedinaca i grupa i poštovanje njihovih prava. .1990. Ona. godine usvojena Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima. Status SR Jugoslavije . godine SRJ podnela Komitetu za prava deteta Inicijalni izveštaj o primeni Konvencije o pravima deteta za period od 1990-1993. godine SFRJ ratifikovala Konvenciju. kao specifi nog ljudkog bi a.1990. godine Konvenciji je pristupilo 191 od 193 zemlje sveta.1948. .

Države koji ratifikuju Konvenciju time prihvataju obavezu da je primenjuju. odnosno u tim državama ovaj me unarodni pravni akt dobija snagu zakona.Konvencija o pravima deteta je dokument koji je donela organizacija Ujedinjene nacije i koji precizira koja sve prava treba da imaju deca. 66 .

ZAKON – pravno pravilo. me unarodnopravni. 3. jednostrani i dvostrani. Za neke ugovore važna je i forma kao bitni i konstitutivni element. uopšte. Zakonodavni postupak po inje podnošenjem predloga zakona koji pripremaju stru njaci i vlada. i tako dalje. pretežno se koriste u me unarodnom pravu. bez obzira kakva mu je forma. dve radnje koje ine ugovor. dogovor. a ova tu ponudu prihvata. i sl. 5. bez obzira na njihovu sadržinu. dakle. pogodba. individualni i kolektivni. poslovno sposobna lica. Samo izuzetno zakonodavac zabranjuje neke ugovore imperativnim propisima. Ugovori mogu biti: 1. pisani pravni akt s najvišom pravnom snagom koji izdaju zakonodavni organi po posebnom postupku. kao što su pakt. Ugovorne strane mogu same slobodno odre ivati uslove ugovora i slobodno odlu ivati da li e i sa kim zaklju iti ugovor. tj. konvencija. Razli iti izrazi. Ponekad je za punovažnost ugovora potrebna saglasnost nadležnog državnog organa (prethodna ili naknadna). teretni (sa naknadom) i dobro ini. u našem pravu mogu punovažno zaklju ivati punoletna fizi ka lica. ugovori mogu biti: porodi nopravni. 2.Prilog (za nastavnika): UGOVORI I ZAKONI – osnovne informacije UGOVOR – svaka saglasnost volja dvaju ili više lica kojom se postiže neko pravno dejstvo. itd. Ugovor o radu i ugovor o delu mogu zaklju ivati i lica sa navršenih 15 godina života (ona mogu samostalno raspolagati zaradom). 4. jednostavni i mešoviti. sporazum. preliminarni i glavni. a 67 . Ovisno o tome koju vrstu odnosa ure uju. Predlog zakona se podrobno pretresa u jednom odboru zakonodavnog tela. Ovo je zakon u formalnom smislu. dakle svaki opšti akt. Ugovor nastaje na taj na in što jedna strana stavlja ponudu drugoj strani. Pravno dejstvo se može sastojati ili u zasnivanju nekog pravnog odnosa ili u izmeni nekog postoje eg. Ponuda i prihvat ponude su. U ve ini pravnih poredaka ustav je najviši pravni akt a iza njega dolaze zakoni. naslednopravni. Zakon u materijalnom smislu je samo onaj pravni akt koji sadrži opšte norme. dakle svi akti koje donosi zakonodavni organ u formi odre enoj za donošenje zakona. dok sporazum u širem zna enju uklju uje svaku saglasnost volja. Obligacione ugovore. ili pak u njegovom ukidanju.

zatim u plenumu, kako bi se na kraju pristupilo odlu ivanju putem glasanja. Posle toga se zakon objavljuje u službenim novinama, a nakon izvesnog vremena (8 dana) stupa na snagu.

68

Radionica: ME UNARODNI DOKUMENTI O ZAŠTITI PRAVA

CILJ: Cilj ove radionice je da u enici steknu uvid u istorijat nastanka, prirodu i sadržaj me unarodnih dokumenata koji se ti u ljudskih i prava deteta. ZADACI: - upoznavanje sa prirodom ljudskih prava; - upoznavanje sa razvojem ljudskih prava kroz istoriju; - upoznavanje sa najzna ajnijim dokumentima iz oblasti ljudskih prava; - sticanje uvida u odnos ljudskih i prava deteta; - upoznavanje sa osnovnim informacijama o Konvenciji o pravima deteta.

OPIS AKTIVNOSTI: Koriste i se tekstom iz uvoda ovog Vodi a (LJudska prava i prava deteta), nastavnik upoznaje u enike sa najzna ajnijim informacijama. Pri tome je vrlo važno da stalno podsti e u enike da se i sami uklju uju postavljaju i pitanja, daju i komentare ili iznose i neka svoja saznanja.

69

70

uo avanje povezanosti prava i vrednosti. u drugu kategoriju . oni treba da ih razvrstaju u tri kategorije: u prvu kategoriju .A. V . ZADACI: . univerzalno prihva ene.prepoznavanje univerzalno prihva enih vrednosti u kontekstu ljudskih prava.Šta ja konkretno inim da bih je ostvario/la? 71 .Papir sa spiskom 20 vrednosti ili skup kartica sa ispisanim vrednostima za svakog u enika OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici sede u parovima.stavljaju one vrednosti koje im nisu zna ajne ili su prema njima indiferentni (u enici mogu ovo da urade razvrstavanjem kartica ili stavljanjem oznake A. Materijal: .Svaki u enik dobije spisak/kartice 20 vrednosti (ako nema mogu nosti za to nastavnik može i da pro ita ceo spisak a da u enici zapisuju i ozna e ih brojevima od 1 do 20). . Rade i svako za sebe.Radionica: PRAVA I VREDNOSTI CILJ: Cilj ove radionice je da u enici shvate vezu izme u vrednosti i prava i da se upoznaju sa onim vrednostima koje su. u sferi ljudskih prava.uo avanje individualnih razlika u vrednosnim opredeljenjima.Zašto sam izabrala/o ove vrednosti kao najvažnije? .razlikovanje idealnih od stvarnih vrednosti (koje stoje u vezi sa odre enim ponašanjem). . Drugi korak: Razmena u paru: u enici porede svoje kategorije i potom analiziraju i obrazlažu jedan drugom prvu kategoriju (najvažnije vrednosti): . treba da stave one vrednosti koje su im najvažnije .B -one koje smatraju manje važnim za sebe i u tre u kategoriju. . B ili V pored svake vrednosti).

etvrti korak: Ceo razred sajedno sa nastavnikom pokušava da do e do konsenzusa (slaganja) oko "liste univerzalno prihva enih vrednosti" u sferi ljudskih prava. zdravlje.. da ljudi pregovaranjem dolaze do saglasnosti o zajedni kim vrednostimai da me unarodni ugovori i dogovori. Važno je u diskusiji ista i da ne postoji jednom za uvek uspostavljena lista "univerzalnih vrednosti". poštovanje drugog. LJudska prava su zasnovana na vrednosti ljudskog dostojanstva. koje uslovljaju vaše ponašanje? Tre i korak: Parovi se spajaju tako da sada ine grupe od 4 ili 6 lanova. i treba da izdvoje one vrednosti koje stoje u osnovi ljudskih prava. Kao "univerzalno prihva ene vrednosti koje su u osnovi ljudskih prava" u enici e verovatno navesti na primer: jednakost. nešto što zaslužuje da se brani". kakve su konvencije i deklaracije o pravima oveka i pravima deteta.one kojih se stvarno držite.Da li su one vrednosti koje ste izabrali kao najvažnije za vas "Idealne" ili "stvarne" vrednosti . odgovornost. predstavljaju rezultat takvih procesa.Šta je prepreka njihovom ostvarenju? Diskusija (ceo razred): . Napomena nastavniku: Vrednost se definiše kao "nešto za im vredi tragati. nastavnik na kraju najavljuje da e se na slede im asovima detaljnije upoznati sa skupom vrednosti koje su istovremeno i ljudska prava/prava deteta.. 72 ... Grupe se vra aju po etnoj listi od 20 vrednosti..

VRSTE PRAVA I ODNOSI ME U PRAVIMA 73 .

74 .

lepak.Radionica: VRSTE PRAVA CILJ: Cilj ove radionice je da se u enici upoznaju sa sadržajem Konvencije o pravima deteta.komplet ''Kartice prava'' za svaku grupu. lanove koji iskazuju prava deteta. Prilozi: . . primenu i pra enje primene Konvencije. Drugi korak: U enici sede po grupama i svaka grupa dobije jedan komplet ''Kartica prava''. ZADACI: . svaka grupa sama se e kartice da bi u 4. .kopija nezvani nog rezimea glavnih odredbi Konvencije o pravima deteta za svakog u enika i/ili primerak Brošure o pravima deteta. opisuje šta ona sadrži (Uvod. Materijal za rad: . flomasteri i pakpapir za svaku grupu (ukoliko za to postoji mogu nost). flomasteri i pak-papir. . koraku pravili poster.upoznavanje pojedinih lanova Konvencije o pravima deteta.uo avanje povezanosti pojedinih prava kroz aktivnost klasifi-kacije. Napomena: Ukoliko postoji mogu nost da se obezbede makaze. lanove koji se odnose na usvajanje.primerak Konvencije o pravima deteta za nastavnika. U suprotnom. nastavnik un- 75 . lepak.makaze.upoznavanje sa strukturom Konvencije o pravima deteta. Podele kartice me u sobom i svako glasno pro ita svoje kartice tako da svi lanovi uju sadržaj svih kartica. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: Nastavnik pravi kra i uvod u kome u enicima pokazuje primerak Konvencije o pravima deteta. oslanjaju i se na tekst iz uvoda ovog Vodi a) i navodi da e se kroz slede e aktivnosti upoznati sa pravima koja Konvencija garantuje svoj deci. .

da se dogovaraju. ve su svi odgovori dobri. šta ih povezuje. i da neke kartice mogu ostati nerazvrstane.'') Napomena: U slu aju da ne postoji mogu nost izrade postera lepljenjem kartica. da spadaju u istu grupu. Napomena: Ukoliko u enici nisu imali dovoljno vremena da tokom ovog asa završe svoje postere (klasifikacije). organizuju i reorganizuju grupe sli nih prava i naglašava da ne postoji jedan ta an odgovor. Tre i korak: U enici sada treba da spoje (stave na jedno mesto na pakpapiru) one kartice (prava) za koje misle da imaju nešto zajedni ko. Po ite od toga šta je zajedni ko karticama/pravima u istoj grupi. da menjaju ili dodaju nove grupe. Peti korak: Radionica se završava samo izlaganjem postera (klasifikacija) bez komentarisanja i diskusije. dobijaju (doma i) zadatak da rade i u svojim grupama završe zadatak i pripreme prezentaciju za narednu radionicu. Grupe dobijaju zadatak da za narednu radionicu pripreme malu prezentaciju svojih klasifikacija. Nastavnik ih podsti e da diskutuju. u enici treba da zalepe kartice na pak-papir (poster) po grupama i da imenuju svaku grupu. 76 . po emu su sli ne. u enicima se kaže da mogu da premeštaju kartice iz jedne grupe u drugu. (''Razmislite sada kako biste nazvali svaku od tih grupa. Svaki u enik dobija primerak kopije neformalnih sažetaka lanova iz Konvencije. etvrti korak: Kada završe sa razvrstavanjem.apred pripremi onoliko ise enih kompleta kartica prava koliko ima manjih grupa. Napomena: Tokom odvijanja ovog dela aktivnosti. u enici ispisuju na praznom listu papira nazive grupa i pripadaju e lanove.

kao i da se vrate u nju radi spajanja porodice i održavanja veze roditelj-dete. savesti i veroispovesti. Deca imaju pravo na slobodu udruživanja i slobodu mirnog okupljanja. Dete ima pravo da živi sa svojim roditeljima. pravo da zna ko su mu roditelji i pravo na njihovo staranje. Država mora da poštuje prava i odgovornosti roditelja da obezbede detetu brigu i vaspitanje u skladu sa njegovim razvojnim mogu nostima. Država ima obavezu da predupredi i pruža pomo u rešavanju slu ajeva otmice ili nevra anja dece iz inostranstva. Deca imaju pravo na pristup infor-macijama iz 77 . bilo da to ine roditelji ili neko drugo lice. Deca imaju pravo na slobodu izražavanja koja obuhvata slobodu da traže. lan 16. Deca imaju pravo na slobodu mišljenja. Deca imaju pravo slobodnog izražavanja sopstvenog mišljenja i pravo da se njihovom mišljenju posveti dužna pažnja u svim pitanjima koja ih se ti u. Svako dete ima pravo na život i država ima obavezu da obezbedi njegov opstanak i razvoj. lan 11. Sva prava primenjuju se na svu decu i sva deca e biti zašti ena od svih oblika diskriminacije. To se odnosi na ime. Deca imaju pravo na zaštitu od mešanja u lan 5. Dete ima pravo na održavanje kontakta sa oba roditelja ukoliko je odvojeno od jednog ili oba. lan 7. lan 14. Deca i roditelji imaju pravo da napuste bilo kojuczemlju. bez obzira na granice. i ukoliko je neophodno. uklju uju i i sopstvenu. osim u slu aju kada je odvajanje od roditelja u najboljem interesu deteta. Država ima obavezu da štiti. lan 17. lan 6. lan 15. uz odgovaraju e usmeravanje od strane roditelja. lan 9. da pruži pomo u vra anju identiteta detetu.Materijal za rad: KARTICE PRAVA lan 2. primaju i daju informacije i ideje svih vrsta. lan 10. državljanstvo i porodi ne veze. Svako dete ima pravo na ime i državljanstvo. lan 13. lan 12. lan 8.

U državama koje priznaju/dozvoljavaju usvojenje. vaspitanje i obrazovanje. lan 26. lan 23.njihovu privatnost. lan 20. ono e biti izvedeno u najboljem interesu deteta. nacionalnih i me una-rodnih izvora. Sva deca imaju pravo na najviši mogu i standard zdravlja i zdravstvene zaštite i rehabilitacije. objekata i službi za brigu o deci. imaju pravo na posebnu zaštitu. Država pruža odgovaraju u pomo roditeljima u obavljanju dužnosti vaspitanja i obezbe uje razvoj institucija. lan 27. ili ona koja traže izbegli ki status. porodicu. lan 19. zaštite ili le enja njihovog mentalnog ili fizi kog zdrav-lja. lan 18. Sva deca imaju pravo na 78 . lan 22. Država e zaštititi decu od svih oblika zanemarivanja i zlostavljanja od strane roditelja ili drugih lica i ustanovi e odgovarju e programe prevencije i pružanja pomo i žrtvama. uz uvažavanje njihovog kulturnog porekla. Deca bez porodice imaju pravo na posebnu zaštitu i na odgovaraju e staranje u drugoj porodici ili ustanovi. lan 24. kao i na zaštitu od napada na njihovu ast i ugled. imaju pravo na redovne provere tog le enja i svih ostalih uslova od zna aja za njihovo zbrinjavanje. Deca izbeglice. pod nadzorom kompetentnih stru njaka i sa merama zaštite za dete. dom ili li nu prepisku. Država e podsticati medije da šire informacije koje su korisne za decu. Sva deca imaju pravo na lan 21. Roditelji imaju zajedni ku odgovor-nost za podizanje deteta i država im u tome pomaže. lan 25. a predu-zimati mere da ih zaštiti od štetnih materijala i informacija. Deca koju je država zbrinula radi staranja. Invalidna i mentalno zaostala deca imaju pravo na specijalnu negu. koji e im pomo i da žive pun i dostojan ži-vot uz najviši mogu i stepen samostalnosti i socijalne integracije.

socijalnu zaštitu. lan 33. lan 34. podsti e razli ite oblike srednjeg obrazovanja dostupne svima i omogu ava svima sticanje visokog obrazovanja na osnovu sposobnosti. Disciplina u školi se sprovodi u skladu sa de jim pravima i ljudskim dostojanstvom. Države podsti u me unarodnu saradnju u pitanjima obrazovanja. jezik i religiju. duhovnom. lan 31. Deca imaju pravo na zaštitu od ekonomske eksploatacije i rada koji štete njihovom zdravlju ili ometaju razvoj i obrazovanje. uklju uju i prostituciju i pornografiju. mentalnom. razvoj obdarenosti i fizi kih sposobnosti. Obrazovanje treba da bude usmereno na razvoj li nosti deteta. Deca pripadnici manjinskih grupa imaju pravo na sopstvenu kulturu. Deca imaju pravo na zaštitu od seksualnog iskoriš avanja i zloupotrebe. Roditelji imaju primarnu odgovornost za pru-žanje adekvatnog životnog standar-da deci. uklju uju i socijalno osiguranje. Države imaju obavezu da spre e nasilno odvo enje. lan 35. prodaju ili trgovinu decom. Deca imaju pravo na odmor i rekreaciju. a države imaju obavezu da im u tome pruže pomo . lan 29. lan 30. moralnom i socijalnom razvoju. pravo na igru i u eš e u kulturnim i umetni kim aktivnostima. Deca imaju pravo na obrazovanje. lan 28. Država obezbe uje besplatno i obavezno osnovno obrazovanje. Deca imaju pravo na zaštitu od upotrebe droga i koriš enja u njihovoj proizvodnji i prometu. Deca treba da budu pripremljena za aktivno u eš e u društvenom životu i treba da nau e da poštuju svoju i kulture drugih naroda i grupa. 79 . lan 32. životni standard primeren njihovom fizi -kom.

Nijedno dete ne sme biti podvrgnuto mu enju. lan 38. niti da budu regrutovana u vojsku. Smrtna kazna i doživotna robija ne mogu se izricati deci ispod 18 godina. zloupotrebi ili eksploataciji. lan 39. 80 . Deca ispod 18 godina ne mogu neposredno da u estvuju u oružanim sukobima. Deca pogo ena oružanim sukobima imaju pravo na posebnu brigu i zaštitu. imaju pravo na psihi ki i fizi ki oporavak i socijalnu reintegraciju. Deca u sukobu sa zakonom imaju pravo da se s njima postupa na na in koji podsti e ose anje dostojanstva i vrednosti i koji ima za cilj da im pomogne da preuzmu konstruktivnu ulogu u društvu. nezakonitom hapšenju i lišavanju slobode. lan 40. koja su bila izložena oružanim sukobima. Deca.lan 37. Dete u zatvoru ima pravo na pravnu i drugu pomo i kontakt s porodicom. zanemarivanju. mu enju. okrutnom postupku ili kazni.

potrebna posebna briga i zaštita i posebno isti e primarnu ulogu porodice u nezi i zaštiti deteta. shodno njegovim razvojnim mogu nostima. (1) Definicija deteta Detetom se smatra osoba ispod 18 godina. U njoj se tako e reafirmišu: neophodnost pravne i druge zaštite deteta pre i posle ro enja. Države e obezbediti odgovaraju u brigu o detetu u slu aju kada roditelji ili staratelji to ne ine. (6) Opstanak i razvoj Svako dete ima neotu ivo pravo na život. da usmeravaju i savetuju dete u vezi njegovih prava. ukoliko se zakonom date države punoletstvo ne sti e ranije. a država ima obavezu da obezbedi njegov opstanak i razvoj. (7) Ime i državljanstvo 81 . (4) Ostvarivanje prava Države moraju da u ine sve što je u njihovoj mo i da bi se prava predvi ena ovom Konvencijom ostvarila. (3) Najbolji interesi deteta Svi postupci koji se ti u deteta preduzima e se u skladu sa njegovim najboljim interesima. (2) Nediskriminacija Sva prava primenjuju se na svu decu bez diskriminacije. usled njihove osetljivosti.Prilog: KONVENCIJA O PRAVIMA DETETA Nezvani ni rezime glavnih odredbi PREAMBULA Preambula podse a na osnovne principe Ujedinjenih nacija i posebne odredbe odre enih. Ona potvr uje da je deci. relevantnih ugovora i deklaracija o ljudskim pravima. važnost poštovanja kulturnih vrednosti zajednice iz koje dete poti e i vitalna uloga me unarodne saradnje u zaštiti prava deteta. Države imaju obavezu da štite decu od svih oblika diskriminacije i da preduzimaju pozitivne akcije u cilju promocije njihovih prava. (5) Prava i obaveze roditelja u odnosu na razvojne mogu nosti deteta Države moraju poštovati prava i odgovornost roditelja. odnosno proširene porodice.

Dete ima pravo da održava kontakt sa oba roditelja ukoliko je odvojeno od jednog od njih ili od oba roditelja. Dete ima pravo na sticanje državljanstva i. dom. savesti i veroispovesti i pravo i obavezu roditelja da ih u tome usmeravaju. (8) O uvanje identiteta Država ima obavezu da štiti i ukoliko je potrebno obezbedi ponovno uspostavljanje svih bitnih aspekata detetovog identiteta. (15) Sloboda udruživanja Deca imaju pravo na slobodu udruživanja i slobodu mirnog okupljanja. ukoliko je mogu e. pravo da zna svoje roditelje i da bude uvano od strane roditelja. savesti i veroispovesti Država e poštovati pravo deteta na slobodu misli. porodicu i li nu prepisku i pravo na zaštitu svoje asti i ugleda. bilo da to radi roditelj ili neko drugi i da u tim slu ajevima preduzima odgovaraju e mere. 82 . (12) Izražavanje mišljenja Dete ima pravo na slobodno izražavanje sopstvenog mišljenja i pravo da se njegovo mišljenje uzme u obzir u svim stvarima i postupcima koji ga se neposredno ti u. (16) Zaštita privatnosti Deca imaju pravo na zaštitu od mešanja u njihovu privatnost. (10) Spajanje porodice Deca i njihovi roditelji imaju pravo da napuste bilo koju zemlju i da u u u svoju zemlju u cilju spajanja porodice ili održavanja odnosa izme u dece i roditelja. (11) Nezakonito prebacivanje i nevra anje dece Država ima obavezu da predupredi kidnapovanje i zadržavanje dece u inostranstvu.Dete ima pravo na ime od ro enja. bez obzira na granice. državljanstvo i porodi ne veze. To uklju uje ime. (9) Odvajanje od roditelja Dete ima pravo da živi sa svojim roditeljima. osim u sluaju kada se u odgovaraju em postupku oceni da je odvajanje od roditelja u najboljem interesu deteta. (14) Sloboda misli. prima i saopštava informacije i ideje svih vrsta i na razne na ine. (13) Sloboda izražavanja Dete ima pravo da slobodno izražava svoje poglede. da traži.

Država e pružiti pomo roditeljima u ostvarivanju odgovornosti za podizanje dece i obezbediti razvoj ustanova. koji e mu obezbediti potpun i dostojan život i postizanje za njega najvišeg stepena samostalnosti i socijalne integracije. obrazovanje i osposobljavanje za rad.(17) Pristup odgovaraju im informacijama Država e obezbediti da deca imaju pristup informacijama i materijalima iz razli itih izvora. (21) Usvojenje U zemljama koje priznaju i dopuštaju usvojenje ono e biti izvedeno u skladu sa najboljim interesom deteta i to samo uz saglasnost nadležnih vlasti i uz mere zaštite deteta. (19) Zaštita od zlostavljanja i zanemarivanja Država e zaštititi dete od svih oblika maltretiranja dok je pod brigom roditelja ili drugih osoba koje se o njemu brinu i uspostavi e odgovaraju e programe prevencije i pomo i žrtvama zlostavljanja. (23) Invalidna i deca ometena u razvoju Mentalno ili fizi ki nesposobno dete ima pravo na posebnu negu. (22) Deca izbeglice Dete izbeglica ili dete koje traži izbegli ki status ima pravo na posebnu zaštitu. Država e podsticati sredstva javnog informisanja da šire informacije od društvene i kulturne koristi za dece i preduzimati mere da decu zaštiti od štetnih informacija i materijala. Država ima obavezu da sara uje sa odgovaraju im organizacijama koje pružaju takvu zaštitu i pomo . (24) Zdravlje i zdravstvena zaštita Dete ima pavo na najviši mogu i standard zdravlja i zdravstvene zaštite. (18) Odgovornost roditelja Oba roditelja imaju zajedni ku odgovornost za podizanje deteta. kapaciteta i službi za zaštitu i brigu o deci. zdravstvenom prosve ivanju i smanjenju smrtnosti odoj adi i dece. Države e posvetiti posebnu pažnju primarnoj zdravstvenoj zaštiti i prevenciji. (20) Zaštita dece bez roditelja Država je obavezna da obezbedi posebnu zaštitu deci lišenoj roditeljskog staranja i da osigura smeštaj takve dece u odgovaraju e alternativne porodice ili ustanove. U 83 . U zbrinjavanju dece lišene roditeljskog staranja dužna pažnja e biti posve ena detetovom kulturnom poreklu.

(28) Obrazovanje Dete ima pravo na obrazovanje. (29) Ciljevi obrazovanja Obrazovanje e imati za cilj razvoj detetove li nosti. jeziku i vrednostima kao i poštovanje prema kulturnom poreklu i vrednostima drugih. da ispovedaju svoju veru i da koriste svoj jezik. podsti e razli ite oblike srednjeg obrazovanja dostupne svima i omogu i pristup višem obrazovanju u skladu sa sposobnostima deteta. 84 . zaštite ili le enja ima pravo na periodi nu proveru postupka i uslova. mentalnom. duhovnom. Ova obaveza države može uklju ivati materijalnu pomo roditeljima i deci. talenata i mentalnih i fizi kih sposobnosti do njihovih krajnjih mogu nosti. Obaveza države je da pomogne i osigura da roditelji tu svoju odgovornost ispunjavaju. njegovom kulturnom poreklu.tom smislu države e se uklju iti u me unarodnu saradnju i težiti da nijedno dete ne bude lišeno mogu nosti efikasne zdravstvene zaštite. moralnom i socijalnom razvoju. (27) Životni standard Svako dete ima pravo na životni standard koji odgovara njegovom fizi kom. rekreacija i kulturne aktivnosti Dete ima pravo na odmor. slobodno vreme i u eš e u kulturnim i umetni kim aktivnostima. Država je obavezna da osigura besplatno i obavezno osnovno obrazovanje. (26) Socijalna zaštita Dete ima pravo na socijalnu zaštitu uklju uju i socijalno osiguranje. (25) Periodi na provera postupka Dete koje je država zbrinula radi staranja. Školska disciplina e se sprovoditi u skladu sa pravima deteta i uz poštovanje njegovog dostojanstva. (30) Dete pripadnik manjine Deca pripadnici etni kih manjina i domoroda kog stanovništva imaju pravo da uživaju sopstvenu kulturu. (31) Slobodno vreme. igru. Roditelji imaju primarnu odgovornost da detetu obezbede adekvatan životni standard. Država e se uklju iti u me unarodnu saradnju u cilju ostvarivanja ovog prava. Obrazovanje e pripremati dece za aktivan život u slobodnom društvu i negovati kod njega poštovanje prema roditeljima.

Država e propisati minimalnu starost za zapošljavanje i regulisati uslove rada. (33) Zloupotreba droga Deca imaju pravo na zaštitu od upotrebe narkotika i psihotropskih droga. sem ako se ne smatra da je to u najboljem interesu deteta. iskoriš avanja ili zlostavljanja. ne e biti dosu eni za prekršaje koje u ine osobe ispod 18 godina starosti. (37) Mu enje i lišenje slobode Nijedno dete ne sme biti podvrgnuto mu enju. (34) Seksualno iskoriš avanje Država e zaštititi decu od seksualnog iskoriš avanja i zlostavljanja. obrazovanje ili razvoj. (35) Otmica i trgovina decom Država je obavezna da preduzme sve odgovaraju e mere da spre i otmicu. Države imaju obavezu da spre e upotrebu dece u proizvodnji i prometu droga. Ni smrtna kazna ni doživotni zatvor bez mogu nosti osloba anja. ima pravo na pravnu i drugu pomo i pravo da održava kontakt sa svojom porodicom. okrutnom postupku ili kažnjavanju niti nezakonitom hapšenju i lišavanju slobode. (38) Oružani sukobi Strane ugovornice preduzimaju sve prakti no izvodljive mere kako deca ispod 18 godina ne bi neposredno u estvovala u oružanim sukobima. uklju uju i prostituciju i pornografiju.(32) De ji rad Dete ima pravo na zaštitu od rada koji ugrožava njegovo zdravlje. štetnog po njegovu dobrobit. prodaju i trgovinu decom. (36) Drugi oblici iskoriš avanja Dete ima pravo na zaštitu od bilo kog vida iskoriš avanja. pored onih navedenih u lanovima 32. kako je to predvi eno me unarodnim pravom. 33 i 34. (39) Oporavak Država ima obavezu da obezbedi odgovaraju i fizi ki i psihi ki oporavak i socijalnu reintegraciju dece koja su žrtve oružanih sukoba. Svako dete lišeno slobode odvaja se od odraslih. Deca ispod 18 godina ne mogu biti regrutovana u oružane sukobe. Države e tako e osigurati zaštitu i brigu o deci pogo enoj oružanim sukobima. mu enja. (40) Maloletni ko pravosu e 85 . zanemarivanja.

koji vodi ra una o njegovom uzrastu i koji vodi njegovoj socijalnoj reintegraciji. (IV) Radi ''podsticanja efikasne primene Konvencije i unapre ivanja me unarodne saradnje''.Dete koje je u sukobu sa zakonom ima pravo na postupak kojim se podsti e njegovo dostojanstvo i ose anje li ne vrednosti. nakon 2. Dete ima pravo na pravnu i drugu pomo u cilju svoje odbrane. koji e razmatrati izveštaje lanica Konvencije. specijalizovane agencije UN. imaju pravo da prisustvuju sednicama Komiteta za prava deteta. (41) Poštovanje najviših standarda Ukoliko su standardi de jih prava važe ih nacionalnih i me unarodnih zakona viši od onih koje ova Konvencija predvi a. (III) Komitet za prava deteta može predložiti da se obave posebne studije o pitanjima de jih prava i može svoje procene izveštaja podneti na uvid svakoj strani ugovornici u Generalnoj skupštini UN. UNICEF. Sudski postupak i smeštaj u kaznene institucije bi e izbegnut kada god je to mogu e. uklju uju i nevladine organizacije sa konsultativnim statusom pri Ujedinjenim nacijama. kao što su: UNESKO. Svetska zdravstvena organizacija. Ove organizacije kao i druga nadležna tela. mogu pružiti dragocene informacije ili savet u cilju optimalne primene Konvencije. sastavljenog od 10 ekspe-rata. odnosno svakih 5 godina po ratifikaciji Konvencije. Primena i stupanje na snagu Odredbe lanova 43 do 54 predvi aju: (I) Ustanovljenje Komiteta za prava deteta. primenjiva e se viši standardi. 86 . (42) Upoznavanje sa Konvencijom Strane ugovornice imaju obavezu da sa pravima sadržanim u ovoj Konvenciji upoznaju kako odrasle tako i decu. Konvencija stupa na snagu pošto je prvih 20 država ratifikuje. (II) Države su obavezne da svoje izveštaje u ine dostupnim najširoj javnosti svojih zemalja.

87 .. Prilozi: . .''Vrste prava'' za svakog u enika. odnosno ije kršenje može da ometa ostvarivanje datog prava (na primer.Radionica: ODNOSI ME U PRAVIMA CILJ: Cilj ove radionice je da u enici do u do produbljenije analize i razumevanja me usobne povezanosti i nedeljivosti prava. Drugi korak: Nastavnik naglašava da ne postoje ''ta ne''. Nastavnik može da navede i neke uobi ajene klasifikacije (vidi tekst iz Uvoda ovog Vodi a). Tre i korak: Nastavnik sada poziva u enike da prona u vezu me u pojedinim pravima. pravo na zaštitu od diskriminacije. iako su razvrstana u razli ite grupe. pravo na svoj jezik. ''bolje'' ili ''lošije'' klasifikacije i da im je ova aktivnost poslužila da se bolje upoznaju sa pravima koja im Konvencija garantuje.upoznavanje s osnovnim principima Konvencije o pravima deteta. . pravo na životni standard. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: Nadovezuju i se na završnu aktivnost iz prethodne radionice. nastavnik poziva jednu po jednu grupu da pokažu svoj poster (klasifikaciju) i da ukratko predstave svoju klasifikaciju.. a kao primer jedne od njih svakom u eniku daje prilog ''Vrste prava''.''Osnovni principi'' za svakog u enika.).uo avanje nedeljivosti prava.uo avanje povezanosti me u pravima. Nastavnik bira jedno pravi (na primer. . pravo na obrazovanje) i traži da u enici ozna e sva ona prava (povežu kartice crtaju i na posteru/klasifikaciji) koja treba da budu ostvarena da bi dete moglo da uživa navedeno pravo. pravo da se le e ako su bolesni. ZADACI: .

U enici mogu pojedina no da izlaze i da na posteru/klasifikaciji crtaju veze me u pravima ili da daju predloge na osnovu kojih nastavnik povezuje prava. život. opstanak i razvoj. a to su: pravo pravo pravo pravo na na na na u eš e (participaciju). traži da daju primere) i diskutuje (ostala deca mogu da iznose svoje slaganje ili neslaganje). 88 .'' Na kraju svaki u enik dobija primerak priloga ''Osnovni principi''. a zatim ga pitati koje je njemu najvažnije (ili koja 3 su mu najvažnija). Unato tome. postoje etiri prava koja se zbog svog zna aja izdižu na nivo osnovnih principa. nediskriminaciju. etvrti korak: Nastavnik rezimira radionicu slede om konstatacijom: ''Iako esto grupišemo prava po sli nosti u pojedine grupe/kategorije (da bi ih lakše zapamtili i da bi se lakše radilo sa pravima). Dete koje intervjuišu prethodno moraju informisati o pravima koja mu pripadaju. Predlog za dalji rad: U enici prave intervju s decom i mladima iz okoline na temu ''Koje ti je pravo naro ito važno?''. uvažavanje najboljeg interesa deteta. Nijedno drugo pravo iz Konvencije ne može u potpunosti da se uživa ukoliko ova etiri prava nisu ostvarena. Svaki predlog se obrazlaže (nastavnik pita ''zašto su ta prava povezana''. Pojedina ni intervjui mogu služiti za izadu zajedni kog postera ili referata. sva su prava važna i u suštini povezana.

pravo na obrazovanje). zaštita od mu enja i okrutnog postupanja). egzistencijalnih potreba (na primer. zloupotrebe. pravo na životni standard).Prilog: VRSTE PRAVA PRAVA NA PREŽIVLJAVANJE obuhvataju: pravo na život i pravo na zadovoljavanje osnovnih. ZAŠTITNA PRAVA traže da deca budu zašti ena od svih oblika diskriminacije. zanemarivanja i zlostavljanja (na primer. PRAVA NA RAZVOJ uklju uju sve one stvari koje su neophodne za normalan i potpun razvoj svih potencijala deteta (na primer. 89 . PARTICIPATIVNA PRAVA garantuju deci mogu nost da budu aktivni u esnici u svom životu i razvoju i životu zajednice i da shodno uzrastu budu uklju eni u odlu ivanja o stvarima koje ih se neposredno ti u (na primer. pravo na slobodno izražavanje sopstvenog mišljenja).

Prilog: OSNOVNI PRINCIPI NAJBOLJI INTERES DETETA ŽIVOT. OPSTANAK I RAZVOJ PARTICIPACIJA NEDISKRIMINACIJA 90 .

‘’Sukob prava’’ za svakog u enika. . . Nastaje izložba rešenih stripova. Materijal za rad: . U tome im pomaže lista "Rešavanje sukoba u 4 koraka". Imaju zadatak da analiziraju situaciju sa stripa i uo e o sukobu kojih prava je re . Da bi odredili prava u sukobu pomažu im kompleti kartica prava.Radionica: SUKOB PRAVA CILJ: Ova radionica ima za cilj da u enici steknu uvid ostvarivanje razli itih prava može biti izvor sukoba. kao i situacije u kojima su u sukobu dva prava jedne osobe. rade i u grupi. Ostali komentarišu prikazanu situaciju. dopunjavaju odgovor o tome koja su sve prava u sukobu i komentarišu na in rešavanja sukoba.osposobljavanje za razumevanje uzroka sukoba i razvijanje spremnosti da se traga za konstruktivnim rešenjima.komplet kartica prava za svaku grupu.po jedna kopija zapo etog stripa za svaku grupu. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici su podeljeni u grupe. etvrti korak: Nastavnik poziva na razgovor o iskustvima u enika sa situacijama sukoba prava kako bi ih naveo da razumeju da 91 ."Rešavanje sukoba u 4 koraka" za svaku grupu.sticanje uvida da postoje situacije kada prava rali itih osoba dolaze u sukob. ZADACI: da . Prilog: . Drugi korak: U enici se podse aju saznanja koja ve imaju o rešavanju sukoba i dobijaju zadatak da. Tre i korak: Predstavnik svake grupe izlaže završeni strip i objašnjava ostalima sukob kojih prava su uo ili. . završe strip pokušavaju i da reše prikazan sukob. Svaka grupa dobija po jedan zapo eti strip koji prikazuje sukob prava.

opstanak i razvoj. Predlog za dalji rad: Pisanje pri e. nediskriminacija): . odraslim ili vršnjakom. život. 92 . kao i opštim principima Konvencije (najbolji interes deteta.Jeste li nekada bili u situaciji u kojoj su dva ili više prava jedne osobe (vas ili nekog pored vas) bila u sukobu? ime se možemo rukovoditi u takvim situacijama? Na kraju svaki u enik dobija primerak priloga ‘’Sukob prava’’. participacija.se sukobi prava dve osobe ili više prava jedne osobe esto sre u.? . ali da u takvim situacijama treba tragati za konstruktivnim rešenjima i rukovoditi se opštim principima traganja za uzrocima sukoba i nenasilnog rešavanja sukoba. O kojim pravima je bilo re ? Da li je bilo mogu e rešiti sukob tako da prava obe osobe budu poštovana. pravljenje ilustracije ili stripa koji govore o situaciji iz njihovog života nekoga koga poznaju kada su njihova razli ita prava i obaveze bili u sukobu. da je teško ostvariti sva prava. bili u situaciji da su vaša prava bila sukobljena.Setite se situacije kada ste vi sa nekim.

STRIP 93 .

Materijal za rad: REŠAVANJE SUKOBA U 4 KORAKA Prvi korak: Razmislite dobro šta osobe u sukobu stvarno žele i koja su njihova prava. Stavite se na mesto jedne. pokušajte da smislite što više razli itih rešenja. 94 . u emu je problem? Šta je stvarno uzrok sukoba? Tre i korak: Sada kada znate problem. Drugi korak: Šta vam se sada ini. etvrti korak: Analizirajte rešenja i odaberite ono koje obezbe uje najviši stepen poštovanja prava u esnika u sukobu. pa onda druge osobe.

Postoje razli ite vrste sukoba. Razli ita verovanja i vrednosti koje imaju pojedinci ili grupe mogu biti uzrok sukoba oko ideja.proverimo da li su rešenjem zadovoljne obe strane ...analizirajmo okolnosti u kojima je do sukoba došlo. Da bi se one rešavale u korist poštovanja prava. ili kada razli iti ljudi razli ito tuma e jedno isto pravo.. zavisno od toga ko je u sukob uklju en (sukobi izme u pojedinaca. izme u grupa. .ne o ekujmo da e nam problem rešiti neko drugi. sirovine. Do njih dolazi kada su prava jedne osobe u sukobu s pravima druge. ili neku drugu stvar materijalne prirode. U ovakvoj situaciji osim opštih okolnosti i uzroka sukoba.otkrijmo prave uzroke sukoba. . Jedna od vrsta sukoba su sukobi prava. . ve tražimo rešenje s onim s kim smo u sukobu. ve ga trajno rešimo . važnosti za pojedince i grupe... Tipi ni su oni koji proisti u iz kulturnih. uverenja i ideje. unutar grupa. Situacije u kojima se može zapaziti ovakav odnos prava su veoma este i neizbežne i zato su važne za ostvarivanje prava. uzroka nastanka sukoba. participacija.). opstanak i razvoj.. Tada se javljaju sukobi oko stvari. Na sli an na in emo rešavati konfliktne situacije u kojima dolazi do sukoba više prava jedne osobe (nas samih ili 95 .. nediskriminacija). Zato je neizbežno da dolazi do sukoba.. moramo imati na umu opšte principe za rešavanje konflikata. materijal. izme u nacija. religijskih i politi kih razlika. prihvataju razli ite vrednosti. Jedna od vrsta sukoba su oni koji nastaju kada su povre ena ili nisu uzeta u obzir ne ija ose anja. život..Prilog: SUKOB PRAVA LJudi imaju me usobno razli ite želje.ne odlažimo problem.proverimo da li je rešenje realno. Sukobi oko ose anja naro ito mogu da povrede (posebno mlade) jer podrazumevaju nezadovoljavanje potrebe za poštovanjem. Nekada više osoba ili grupa žele isti objekat. potrebno je da uo imo i o kojim pravima je re i da se pri rešavanju sukoba rukovodimo opštim na elima Konvencije UN o pravima deteta (najbolji interes.. Kada rešavamo sukobe: . pažnjom ljubavlju.

96 .osobe s kojom smo u kontaktu) kada zadovoljavanje jednog prava na neki na in ometa zadovoljavanje drugog.

.podsticanje razumevanja mehanizama za zaštitu i unapre enje ljudskih/de jih prava. itd.) Nakon diskusije u manjim grupama izvešta i iznose zaklju ke. OPIS AKTIVNOSTI: Scenario ove radionice nije unapred odre en. .Zašto je bilo potrebno da se prava deteta posebno izdvoje? Šta je to što je doprinelo takvoj odluci? 97 . Prva predložena aktivnost U enici su podeljeni u manje grupe i iz kutije/šešira izvla e po jednu karticu prava (jedan komplet kartica prava nastavnik ravnomerno podeli manjim grupama) i diskutuju o tome da li je ovo pravo specifi no vezano samo za decu.uo avanje zna aja normi i propisa u unapre enju i zaštiti ljudskih/de jih prava. Jedna od aktivnosti stavlja naglasak na produbljenije razumevanje odnosa ljudskih i de jih prava. Odluku o izboru aktivnosti nastavnik može doneti na osnovu vlastite procene o tome koji od sadržaja bi za tu konkretnu grupu u enika bio korisniji. ZADACI: . odnosno. Diskusiju u velikoj grupi voditi ka osveš ivanju potrebe za izdvajanjem posebnih prava deteta: . odnosno razumevanje zna aja normi i propisa u unapre enju i zaštiti ljudskih/de jih prava. zašto. kako se ono ostvaruje. da li se to pravo odnosi i na odrasle. pravo na obrazovanje: da li i odrasli imaju pravo na obrazovanje. a druga je fokusirana na uo avanje zna aja normi i propisa u zaštiti i unapre enju ljudskih/de jih prava.Radionica: DE JA I LJUDSKA PRAVA CILJ: Cilj ove radionice je sinteza do sada ste enih znanja kroz produbljivanje razumevanja odnosa ljudskih i de jih prava.Da li su sva prava deteta ujedno i ljudska prava? . (Npr.uo avanje veza izme u ljudskih i de jih prava. odnosno nastavnik može i same u enike da pita koje od ponu enih aktivnosti bi njih više interesovale.

Napomena: Završnom sintezom se ponovo isti e da su de ja prava ljudska prava. Njen sadržaj odražava shvatanje po kojima dete nije samo objekat zaštite ve i nosilac prava tj. Dete kao ljudsko bi e ima pravo na jednakost. Sa stanovišta ljudskih prava dete je bilo zašti eno u okviru postoje ih sistema prava i prakse. (Izvodi iz uvodnog teksta ''LJudska prava i prava deteta'') Druga predložena aktivnost U enici su podeljeni u manje grupe i razgovaraju o tome: . ali da njihova primena zahteva mnogo više. .Da li je potrebno da zakoni jedne države budu uskla eni sa me unarodnim dokumentima? . izražavaju i svoje mišljenje u skladu sa svojim razvojnim mogu nostima. norme i propisi kojima se reguli-šu ljudska i de ja prava mogu da uti u na zaštitu i unapre enje istih.Da li su zakoni dovoljni? Osim zakona šta je potrebno da bi se unapredilo stanje u životu/praksi? . Tek posle drugog svetskog rata dolazi do promene stava koje rezultira Konvencijom o pravima deteta. pokazalo da se da to nije dovoljno pa dolazi do uobli avanja ideje o izdvajanju posebnih prava deteta. Meutim. Ta ideja je stara oko stotinak godina. zahteva. a to pravo pre svega može da ostvari aktivnim u eš em u životu. Odgovornost za primenu zakona se deli na razli ite grupe u društvu o 98 . nejakom i nezrelom ljudskom bi u koje su potrebni posebna zaštita i nega. me utim sve usvojene norme i propisi su odražavale shvatanje o detetu kao slabom.šta je potrebno da bi se ono što je sadržano u normama/pro-pisima ostvarilo u stvarnom životu? Izvešta i iz manjih grupa iznose zaklju ke do kojih su došli u diskusiji.Dete ulazi u centar zbivanja koja se njega ti u i u njima u estvuje aktivno. U zavisnosti od toga šta je izneseno kao zaklju ak. što samo odrasli mogu da obezbede na na in koji oni procene kao najbolji.kako me unarodni dokumenti. nastavnik može da podsti e diskusiju u velikoj grupi slede im pitanjima: .Kako nama ovakvi dokumenti mogu pomo i? Da li time što znamo koja su prava zagarantovana možemo i sami doprineti njihovom ostvarenju? Kako? Napomena: Suština završne diskusije vezana je za injenicu da su zakoni / propisi / ugovori / me unarodni dokumenti neophodna osnova za ure ivanje odnosa u jednom društvu.

drugi u enici) o tome koliko poznaju Konvenciju o pravima deteta i istražuju da li je i na koji na in tematika prava zastupljena u dnevnoj i omladinskoj štampi. prijatelji. Naredni as posve uje se prikazu i analizi njihovih nalaza ime se ujedno i završava blok ''Vrste prava i odnosi me u pravima''.emu e detaljnije radionica. biti više re i u narednom bloku ZADACI ZA VEŽBANJE – Poznavanje Konvencije i zastupljenost u štampi U enici dobijaju zadatak da do slede eg asa obave ispitivanje poznatih osoba (ro aci. 99 .

100 .

PRAVA I ODGOVORNOSTI 101 .

102 .

U enici imaju zadatak da u okviru manjih grupa pro itaju pravo sa kartice."Ko je odgovoran” za svaku grupu. . OPIS AKTIVNOSTI: Napomena: Opis aktivnosti. . Materijal za rad: . a druga polovina po jednu karticu "Odgovornosti roditelja". kojim korakom se završava prvi. predvi eni koraci za ove dve radionice prikazani su kao jedinstvena celina. . Polovina grupa dobija po jednu karticu "Odgovornosti nastavnika". odnosno.Kartice "Odgovornosti roditelja" polovinu grupa). Prvi korak: Radi se grupno.Kartice "Odgovornosti nastavnika" polovinu grupa).upoznavanje razli itih tipova odgovornosti odraslih. zaposlenih u držav-nim organima. zaposlenih u medijima. . Napomena: 103 (za (za jednu drugu . nastavnika. ZADACI: . Nastavnik sam procenjuje.). porazgovaraju o odgovornostima roditelja ili nastavnika (zavisno od kartice koju su dobili) vezanim za to pravo i dopune karticu navode i bar tri odgovornosti tipi nih za pravo sa kartice. po inje drugi as.razumevanje povezanosti odgovornosti za poštovanje prava deteta i uloge koju odrasli ima (specifi nosti odgovornosti roditelja.. tj.razumevanje na ina raspore ivanja odgovornosti me u razli i-tim kategorijama odraslih. u zavisnosti od dinamike rada grupa. Prilog: ..uo avanje postojanja odgovornosti svih odraslih za poštovanje prava dece i mladih.Radionica: ODGOVORNOST ODRASLIH I i II CILJ: Cilj ove radionice je da u enici uo e postojanje i na in raspore ivanja odgovornosti za poštovanje prava me u razli itim kategorijama odraslih.

ili pak podeliti u enike na paran broj grupa tako da za svako pravo neka grupa navodi odgovornosti roditelja. U vo enju diskusije nastavnik može postavljati pitanja: .Šta je zajedni ko za odgovornost roditelja i nastavnika? Ima li nekih razlika? Zbog ega su roditelji odgovorni? A zbog ega nastavnici? Da li odgovornost nastavnika poti e iz još nekih razloga osim moralnih? etvrti korak: Diskusija se proširuje na razmatranje odgovornosti odraslih uopšte.Ko je još odgovoran za poštovanje ovih prava osim roditelja i nastavnika? Ko je još obavezan da obezbedi poštovanje i zaštitu ostalih prava deteta? Zašto? .Mogu li ostali da se sete još neke odgovornosti te grupe (roditelja ili nastavnika) vezane za pomenuto pravo? . da odgovornost roditelja proisti e iz njihove biološke uloge i moralnih razloga.. svoje odgovore.. uz nastojanje da u enici razumeju da je odgovornost raspore ena na razli ite grupe odraslih i da se od svih njih može o ekivati i zahtevati odgovornost za poštovanje de jih prava kao i da je država (odnosno pre svega u esnici zakonodavne. . ali razli itom grupom odraslih o ijoj odgovornosti razmišljaju. zdravstvu.Kakva je uloga lanova vlade? Iz ega proisti e njihova odgovornost? Peti korak: 104 . a Tre i korak: Kroz diskusiju se analiziraju i dopunjuju grupni odgovori. a odgovornost nastavnika osim iz moralnih proisti e i iz profesionalnih razloga.Mogu e je svim grupama dati kartice sa istim pravom. policiji. upore uje odgovornost roditelja i nastavnika i nastoji da u enici razumeju da za svako pravo postoji i odgovornost roditelja i odgovornost nastavnika. izvršne i sudske vlasti) direktno odgovorna kao potpisnik Konvencije UN o pravima deteta.Kakva je uloga zaposlenih u medijima za poštovanje prava deteta? Kakva je uloga zaposlenih u sudstvu. Kakva je odgovornost predstavnika politi kih partija? . Drugi korak: Predstavnici grupa saopštavaju nastavnik ih u beleži na tabli. a druga odgovornosti nastavnika.

105 . zaklju uje se o tipi nim tipovima odgovornosti odraslih: informisanost i obrazovanje. Tako e.Na osnovu analize odgovora koje su u enici davali u ranijim koracima i (po potrebi) primera koje navodi nastavnik. Predlog za dalji rad: Svaka grupa dobija priloga "Ko je odgovoran" i grupni doma i zadatak da zajedni ki popune listu nabrajaju i sve koje smatraju posebno odgovornim za svako od navedenih prava i porazgovaraju o na inu ispoljavanja te odgovornosti. nastavnik koristi i tekst iz uvoda priru nika (LJudska prava i prava deteta – Obaveze država).Koje su tipi ne odgovornosti odraslih? Napomena: U rezimiranju nastavniku pomaže lista ‘’Odgovornosti dece i odraslih’’ (koju u enici dobijaju kao prilog tek slede eg asa). Na slede em asu ove liste mogu biti povod za po etak razgovora o tome da li je neko naveo i decu kao odgovorne za neko od prava. zaštita i poštovanje prava. Pitanje za disusiju: .

Odgovornosti nastavnika u vezi sa tim pravom su: - 106 . porodicu. Odgovornosti nastavnika u vezi sa tim pravom su: - i Deca imaju pravo na slobodu mišljenja. uklju uju i prostituciju i pornografiju. tim pravom su: Deca imaju pravo na zaštitu od seksualnog iskoriš avanja i zloupotrebe. dom i li zaštitu od napada na njihovu ast Odgovornosti nastavnika u vezi sa - od mešanja u njihovu nu prepisku. savesti i veroispovesti uz odgovaraju e usmeravanje od strane roditelja.Prilog: Kartice: ODGOVORNOSTI NASTAVNIKA Deca imaju pravo na zaštitu od upotrebe droga koriš enja u njihovoj proizvodnji i prometu. Odgovornosti nastavnika u vezi sa tim pravom su: - Deca imaju pravo na zaštitu privatnost. kao i na i ugled.

107 .

porodicu. Odgovornosti roditelja u vezi sa tim pravom su: - Deca imaju pravo na zaštitu od mešanja u njihovu privatnost. Odgovornosti roditelja u vezi sa tim pravom su: - 108 . Odgovornosti roditelja u vezi sa tim pravom su: - droga i Deca imaju pravo na slobodu mišljenja. savesti i veroispovesti uz odgovaraju e usmeravanje od strane roditelja.Materijal za rad: Kartice: ODGOVORNOSTI RODITELJA Deca imaju pravo na zaštitu od upotrebe koriš enja u njihovoj proizvodnji i prometu. Odgovornosti roditelja u vezi sa tim pravom su: - Deca imaju pravo na zaštitu od seksualnog iskoriš avanja i zloupotrebe. kao i na zaštitu od napada na njihovu ast i ugled. uklju uju i prostituciju i pornografiju. dom i li nu prepisku.

109 .

Deca imaju pravo na obrazovanje. dom ili li nu prepisku. Deca imaju pravo na slobodu mišljenja. Deca imaju pravo na zaštitu od mešanja u njhovu privatnost. Deca imaju pravo na slobodu udruživanja i slobodu mirnog okupljanja. porodicu. savesti i veroispovesti. Deca imaju pravo na zaštitu od zanemarivanja. kao i na zaštitu od napada na njihovu ast i ugled. zlostavljanja i svih oblika maltretiranja i eksploatacije. KO JE ODGOVORAN 110 .Materijal za dalji rad: KO JE ODGOVORAN? DE JA PRAVA Deca imaju pravo na odmor i rekreaciju. uz odgovaraju e usmeravanje od strane roditelja. pravo na igru i u eš e u kulturnim i umetni kim aktivnostima.

.razvijanje svesti o li noj odgovornosti za ostvarivanje svojih i poštovanje prava drugih. (i da onda upišu 1 do 3 svoje odgovornosti).prazni papiri za svakog u enika. . 31 ili 33. 16. ali tako da u okviru jedne grupe svi dobiju isto pravo na kartici.Radionica: ODGOVORNOST DECE I MLADIH CILJ: Cilj ove radionice je da ušenici razumeju veze izme u prava i odgovornosti i razviju svest o lišnoj odgovornosti u poštovanju i ostvarivanju sopstvenih i tu ih prava. 17. porede i razgovaraju o svojim individualnim odgovorima. Drugi korak: U okviru manjih grupa ušenici saopštavaju. .) u svakoj grupi svaki u enik ima istu karticu). svako ima zadatak da pažljivo pro ita svoju karticu.razumevanje veze izme u prava i odgovornosti i razumevanje odgovornosti kao poštovanja prava. 17. 31. Materijal za rad: .podsticanje ponašanja u skladu sa poimanjem li ne odgovornosti. Rade i individualno. a moja odgovornost u vezi s tim je da:. Zatim izra uju zajednišku listu "Odgovornosti dece i mladih" u vezi sa datim pravom koja obuhvata njihove tipi ne odgovore i one oko kojih su se dogovorili. (kratak opis prava sa kartice).Kartice prava (za svakog u enika po jedna sa lanom 12. ZADACI: . . . razmisli o svojim obavezama u vezi sa pravom na toj kartici i na posebnom papiru napiše: Ja imam pravo. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: Svaki u enik dobija po jednu karticu prava (na primer kartice sa lanovima: 12.“Odgovornosti dece i odraslih” za svakog u enika. 16.upoznavanje razli itih tipova odgovornosti dece i mladih. 28. Prilog: ... 28. 111 . 33)..

Naredni as zajedni ki se posve uje ponovnom razmatranju. a ne kao zasluživanje da se stekne pravo.. ime se završava blok ‘’Prava i odgovornosti’’. Nastavnik beleži na tabli primere odgovornosti dece i mladih.Da li je bilo teško setiti se svojih odgovornosti? .Tre i korak: Predstavnici grupa itaju pravo o kome su razmišljali i odgovornosti dece i mladih koje su zapisali. ZADACI ZA VEŽBANJE: Prava i pravila u u ionici II U enici dobijaju zadatak da do slede eg asa razmisle ponovo o ‘’Pravilima u u ionici’’ koje su zajedno definisali u bloku ‘’Osnovni pojmovi’’. Pitanja koja mogu biti postavljena u diskusiji: . u školi. dopunama I eventualnom prera ivanju ‘’pravila u u ionici’’. i odgovornost kao poštovanje prava. u de jim grupama poklanja ve a pažnja: vašim pravima ili obavezama/odgovornostima? Na kraju svaki u enik dobija prilog ‘’Odgovornosti dece i odraslih’’. etvrti korak: Kroz diskusiju u enici se navode da razumeju neophodnost veze izme u prava i odgovornosti.svoju odgovornost ili odgovornost odraslih ( sa prošlog asa)? Koje tipove odgovornosti ste navodili? emu su vas više u ili pravima ili odgovornostima? emu se u porodici.Zašto mladi imaju odgovornost? Može li postojati stanje poštovanja prava ako nismo odgovorni? . Predlog za dalji rad: Pisanje pri e o situaciji u kojoj su oni bili nepravedni prema drugoj osobi – prekršili su pravo neke druge osobe (druga. zaštita. .Šta je bilo teže odrediti . ali sada uzimaju i u obzir nova znanja i uvide koje su u me uvremenu stekli. brata ili sestre. 112 . poštovanje prava.). Tako e treba da uo e tipove odgovornosti dece i mladih: informisanost i obrazovanje.

U iti se odgovornom ponašanju ODRASLI Informisati se o i obrazovati za prava koja deca imaju. u iti o pravima Uo avati situacije u kojima se krše de ja prava i boriti se za svoja prava i prava drugih u skladu sa mogu nostima Poštovati prava druge dece. Ponašati se u skladu sa Konvencijom (ne kršiti de ja prava) Biti odgovoran i u iti decu da budu odgovorna. ZAŠTITA POŠTOVANJE UO AVANJE VEZE IZME U PRAVA I ODGOVORNOSTI 113 . drugu decu i odrasle o pravima koje imamo. boriti se za de ja prava i stvarati preduslove za poštovanje de jih prava.Prilog: ODGOVORNOSTI DECE I ODRASLIH U OSTVARIVANJU DE JIH PRAVA TIPI NE ODGOVORNOSTI INFORMISANOST I OBRAZOVANJE DECA Informisati sebe. poštovati prava odraslih. informisati i obrazovati decu i druge odrasle o de jim pravima Uo avati situacije u kojima se krše de ja prava.

KRŠENJE I ZAŠTITA PRAVA 114 .

115 .

.komplet kartica prava za svaku grupu. Imaju zadatak da pažljivo pro itaju pri u.razvijanje osetljivosti za situacije dece ija su prava ugrožena. izdvoje i zapišu sva prava deteta iz pri e koja su ugrožena.Zašto su se pojedini likovi iz pri a tako ponašali? . . Drugi korak: Predstavnici grupa prvo pro itaju naglas sadržaj pri e.Kako su se ose ali u esnici doga aja iz pri e? Tre i korak: Kroz razgovor u enici se navode da prepoznaju i druge sli ne situacije kršenja prava deteta. .Koja prava su ugrožena u ovim pri ama? Ko ih je prekršio? .osposobljavanje za prepoznavanje situacija kršenja prava i analizu životnih situacija sa aspekta stanja de jih prava. .Radionica: KRŠENJE PRAVA DETETA CILJ: Ova radionica ima za cilj da u enici nau e da prepoznaju i razviju osetljivost za situacije kršenja prava deteta. a zatim i rezultate grupnog rada (listu ugroženih prava).po jedan primerak pri e za svaku grupu (“Zoranova pri a” za jednu polovinu grupa i “Marijina pri a” za drugu polovinu). Sledi analiza grupnih odgovora. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici su podeljeni u male grupe. zlostav-ljanja i eksploatacije. Materijal za rad: .sticanje znanja o razli itim oblicima zanemarivanja. Nastoji se da u enici razumeju da je 116 . da se sete primera kršenja prava deteta iz nekog li nog ili iskustva nekoga iz njihove sredine. Svaka grupa dobija jedan primerak pri e (jedna polovina grupa dobija “Zoranovu pri u” a druga polovina “Marijinu pri u”). ZADACI: . porazgovaraju o njoj.

zanemarivanja i eksploatacije dece? .Na koje sve na ine mogu biti kršena de ja prava? Ko sve može da krši prava? .Znate li neke situacije zlostavljanja. za po etak. a da esto nismo toga ni svesni.kršenje de jih prava prisutno. Pitanja za diskusiju: . poznavati de ja prava.Koje primere kršenja de jih prava iz svoje sredine znate? 117 . Da bismo uopšte bili u stanju da prepoznamo takve situacije moramo. To je pretpostavka svih daljih akcija za njihovu zaštitu i ostvarenje.

Ona me nekad teši i pri a da e da se razvede i da emo onda biti sami i mirni. kad mi je ceo obraz bio plav i oko malo zatvoreno. Drugovi su me jednom. ako on nije tu. Ali. Više me ne pitaju ništa. ali sam jednom uo da za mene kažu "Onaj sudareni" i ne zovu me da igramo fudbal posle škole. Ja mislim da je pobegla. a ja sam im rekao da sam se sudario sa vratima. Nekad me tako prebije da mama pusti da ne idem u školu. ali ja znam da ne e jer se uvek pomire. Najbolje mi je kad ode na duži put sa svojim kamionom. Mama stalno radi u suprotnim smenama od moje škole i onda ja moram da idem da kupim za doru ak i da zagrejem ru ak i jedem sam. kaže da ne može da se "zabušava" i onda moram da idem u školu. Kad nema posla i kad je nervozan tata se napije i samo vi e i bije po ku i: i mamu i mene. Sad sam još više sam. I ona me grdi i vi e na mene što sam loš mogu da slušam na asu. Ali ja ne e da bude kad Stalno sam tužan i plašim se.Materijal za rad: ZORANOVA PRI A Imam 8 godina i sada živim samo s mamom i tatom. Moja sestra se udala i otišla od ku e iako nije završila školu. Ne znam kome da ispri am sve i ko može da mi pomogne. 118 . kad je u ku i. ak. pitali "Šta ti je to?". Možda je to zato što sam ih više puta odbio kada sam bio umoran i kada su me bolele noge. stalno mislim šta do em ku i i da li je on tu.

Imam sedamnaest godina i sada brat i ja živimo u Beogradu s bakom i dekom. Onda me teraju da ono što nam ne treba prodajem na ulici. 119 . mom ocu. Zato ja moram svakog meseca da idem i ekam u redu za humanitarnu pomo . sko ila sam i pitala ga šta radi. ja sam kao "odrasla" i treba što pre da se osamostalim. perem i peglam. Ne znam kako u ja mo i nekom ko je bolestan da pomognem. ali su baka i deka rekli da oni ne mogu da me školuju i morala sam da se upišem u medicinsku školu. ini mi se da nikad nisu voleli ni prihvatili moju mamu. Ovde sam htela da upišem gimnaziju. Zato sam stalno umorna. Sada se dogodilo nešto što je gore od svega. Pre sam bila najbolji ak u školi. Baka je stara i bolesna. Ja sam bila budna. da nije "nju oženio i otišao u Bosnu". pored obližnje pijace. To me uopšte ne interesuje i ne znam kako u da radim taj posao kad ne mogu da podnesem krv i da gledam patnju. ali prema bratu su sasvim druga iji. Pre smo bili sre ni s mamom i tatom i živeli smo u jednom malom gradu u Bosni. pošto deka kaže da je njemu dosta što ga sa ekuje i da je uostalom brat moja obaveza. Ose am se užasno. Oni uvek pri aju samo o svom sinu. ali to mu ni malo dete ne bi poverovalo. Sada je brat pošao u školu i ja moram da ga vodim ujutro. pa ja moram da joj pomažem da kuva i da sama spremam ku u.Materijal za rad: MARIJINA PRI A Zovem se Marija. a skoro nikad o mojoj majci. seo na moj krevet i po eo da me miluje. Mi smo siromašni jer živimo samo od dekine penzije. Onda su oni poginuli od bombe i brat i ja smo morali da se preselimo ovde. Ne znam šta da uradim ni kome da se obratim. Više puta su me policajci oterali i pretili da e da me uhapse. ula sam jednom kako pri aju da bi on bio još živ i da bi im se našao u starosti. Za mene nemaju lepe re i. naj eš e potroši svoju platu na pi e. Jedne no i stric je došao pijan u našu sobu. jer stric. A ni mene. On je rekao da je "hteo da me pokrije". koji je tako e tu.

se saopštava da sva deca imaju pravo na zdravstvenu i socijalnu zaštitu. povre ivanja ili zlostavljanja..sagledavanje vlastitih mogu nosti u zaštiti prava deteta. Tako e. navodi primere drugih prava iz ove grupe (pravo na zaštitu od upotreba droga. Svaka grupa dobija po jednu varijantu liste "Vrtim se u krugu" i imaju zadatak da razmisle o položaju i ose anjima deteta iz priloga i da predlože kome može da se obrati za pomo dete opisano na listi. Prilog: . a zatim predložena rešenja do kojih su došli. .) i objašnjava da deca imaju pravo na zaštitu od svih oblika fizi kog ili mentalnog nasilja. maltretiranja ili eksploatacije. Materijal za rad: . prodaje i trgovine decom. Predstavnik svake grupe kratko predstavi situaciju iz priloga.Radionica: ZAŠTITA PRAVA DETETA CILJ: Ova radionica ima za cilj da u enici nau e da pronalaze na ine delovanja u slu ajevima kada su prava deteta ugrožena.informisanje o institucijama i pojedincima kojima mogu da se obrate u slu aju ugrožavanja njihovih prava.‘’Kome da se obratim’’ za svakog u enika. zapuštanja ili nemarnog postupanja. zaštitu od otmice. socijalno osiguranje. ZADACI: . Drugi korak: Saopštavanje i analiza odgovora.razvijanje spremnosti da se u slu aju kršenja prava obrate za pomo .po jedna kopija liste "Vrtim se u krugu" za svaku grupu. Tre i korak: Nastavnik u obliku minipredavanja rezimira primere kršenja prava s kojima su se sreli na ovom i na prethodnom asu. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U esnici su podeljeni u male grupe. a posebne grupe dece 120 .. .

Šta vi li no možete da uradite? Peti korak: U enici dobijaju primerak priloga "Kome mogu da se obratim". LJut sam jer sam sam povre en. deca u sukobu sa zakonom. Nisam siguran šta treba da uradim.Da li je stanje isto u velikim gradovima i selima? . mentalno zaostala i invalidna deca. etvrti korak: Nastavnik poziva decu da procene stanje ovih prava u svojoj okolini i mogu nosti da se stanje popravlja. ukoliko ona postoji. Zajedni ki prave informator/brošuru koju u formi postera stavljaju na vidno mesto u školi. Diskusija se vodi tako da deca razumeju da ostvarivanje ovih prava zna i delovanje u dva pravca: stvaranje uslova da do ugrožavanja ne do e i pomo deci ija su prava ugrožena. 121 . da bi na listi mogle biti pedagoško-psihološke službe škole ili neka lokalna zajednica. a on me napustio. Navodi.(deca izbeglice. Nastavnik samo ukratko nabraja ustanove kojima se dete može obratiti u slu ajevima zlostavljanja i zanemarivanja... a ne mogu da uzvratim.Koja su od ovih prava naro ito ugrožena u našoj sredini? Objasnite! . Materijal za rad: VRTIM SE U KRUGU Neko koga sam smatrao prijateljem povredio me je. Pitanja za diskusiju: .Šta može da se uradi da se stanje zaštitnih prava popravlja? .) i pravo na poseban status i zaštitu. Predlog za dalji rad: Polaze i od sadržaja priloga ‘’Kome mogu da se obratim’’ u enici mogu tragati i za drugim informacijama o institucijama i pojedincima kojima deca mogu da se obrate za pomo u slu ajevima ugroženosti prava. Uznemiran sam jer nekom verovao. tako e.

Nisam siguran kako se ose am.Ose am se krivim jer mislim da je možda bila moja greška. Kao da se vrtim u krugu. Šta da uradim? Kome da se obratim za pomo ? 122 .

Materijal za rad: VRTIM SE U KRUGU Neki tipovi me stalno presre u. Šta da uradim? Kome da se obratim za pomo ? Materijal za rad: VRTIM SE U KRUGU Moji roditelji se razvode. Šta da uradim? Kome da se obratim za pomo ? 123 . Zbunjen sam jer mislim da sam možda ja nešto kriv. uzimaju mi pare i prete da e me prebiti ako nemam. Zbunjena sam jer mislim da sam možda ja nešto kriva. Nisam siguran kako se osežam. Kao da se vrtim u krugu. Ose am se ljuto i i povre eno. Uznemirana sam i plašim se. Kao da se vrtim u krugu. Ose am se ljuto i i povre eno. Uznemiran sam i plašim se. Nisam sigurna kako se ose am.

Šta da uradim? Kome da se obratim za pomo ? 124 . Ose am se ljuto i i povre eno. Nastavnik me tera da radim sve vežbe i zove me "trapava". Kao da se vrtim u krugu. Zbunjena sam i ose am se krivom.Materijal za rad: VRTIM SE U KRUGU Malo sam debela i ne volim fizi ko. Uznemirana sam i plašim se da u se povrediti. Nisam sigurna kako se ose am.

ali i školski psiholog (pedagog.. Ona. 3. 5. tako e. Svaka opština ima centar za socijalni rad u kome rade socijalni radnici. SAVETOVALIŠTA ZA BRAK I PORODICU .postoje pri domovima zdravlja na pojedinim opštinama u zemlji..Prilog: KOME DA SE OBRATIM Ustanove kojima se dete može zanemarivanja ili zlostavljanja: obratiti u slu ajevima 1. U savetovalištima uglavnom rade posebno obu eni psiholozi. nastavnik. one imaju pravo nadzora nad vršenjem roditeljske dužnosti. psiholozi. Pojedine NEVLADINE ORGANIZACIJE imaju službe za pomo žrtvama zanemarivanja i zlostavljanja. Dete se može direktno obratiti savetovalištima pri centrima za socijalni rad za savetodavnu pomo . Prednost rada savetovališta je u tome što dete može da se obrati za pomo bez pokretanja bilo kakvog postupka i bez uputa.su državne ustanove koje imaju ovlaš enje i obavezu da pružaju zaštitu deci kojoj je ugroženo bilo koje pravo. 2. Brojevi telefona ovih savetovališta se nalaze me u važnim telefonima u pojedinim dnevnim listovima. 4. pružaju savetodavne usluge i pomo deci koja su žrtve zanemarivanja i zlostavljanja. pravnici i pedagozi.. Za pomo se centru može obratiti i roditelj deteta ukoliko je dete žrtva nasilja.postoje pri nekim centrima za socijalni rad kao i pri Institutu za mentalno zdravlje (u Beogradu). iji broj telefona se može na i u pojedinim dnevnim listovima. Tako e. 125 . CENTRI ZA SOCIJALNI RAD . "Incest trauma centar" je organizacija koja pruža specifi ne savetodavne usluge u skladu sa svojim nazivom. RAZVOJNA SAVETOVALIŠTA . Centu se može obratiti samo dete. a anonimnost je zagarantovana. Najpoznatija i najstarija služba je "SOS telefon protiv nasilja u porodici".) ako mu se dete obrati za pomo .

PLANIRANJE I IZVO ENJE AKCIJA U KORIST PRAVA 126 .

127 .

Svaki u enik crta horizontalnu liniju do polovine lista papira. UNICEF). Nastavnik im objašnjava da treba da zamisle da ta linija predstavlja li nu vremensku liniju njihovog dosadašnjeg života. tako da je njen levi kraj – momenat njihovog ro enja. Obrazovanje za razvoj.osveš ivanje i razvijanje spremnosti da se preuzme li na odgovornost i da se angažuje u rešavanju problema dece i mladih.Radionica: SAGLEDAVANJE PROMENA5 CILJ: Cilj ove aktivnosti je da se u enici navedu na razmišljanje o sopstvenom uticanju na doga aje u budu nosti. . 128 . OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici rade individualno. S. nastavnik predstavlja svoju vremensku liniju . . . a njen desni kraj – sadašnjost. Oni treba da razmisle o najvažnijim doga ajima u njihovom dosadašnjem životu i da ih ubeleže na liniju. Nastavnik demonstrira ovo crtaju i svoju vremensku liniju tako da ona izgleda 5 Ideja za ovu radionicu poti e iz aktivnosti Li ne vremenske linije (Fauntin. Ti doga aji mogu biti razli iti i na njima je da izaberu nekoliko onih koje žele i za koje smatraju da su važni za njihov dosadašnji razvoj i život. Beograd.razumevanje sopstvenih mogu nosti za stvaranje promena i uticanje na budu nost. ali tako da predstave da se ona grana . odnosno trenutak u kom se nalaze.. ali je ovde prera ena i prilago ena programu gra ansko vaspitanje 1.sagledavanje uloge ljudskog delovanja u odre ivanju doga aja u budu nosti. Drugi korak: U enici sada produžavaju zapo etu vremensku liniju. na odgovoaraju e mesto izme u trenutka ro enja i trenutka sadašnjosti. prema redosledu po kom su se dešavale.papir i olovka za svakog u enika. Da bi objašnjenje bilo jasnije. Materijal za rad: . ZADACI: .uo avanje da su mogu e razli ite budu nosti.

kakvu priželjkuju..Kome se ini da e se njegova idealna budu nost stvarno ostvariti? Zašto? . ali u budu nosti. Tre i korak: Svaki u enik na e para i predstavi mu svoju vremensku liniju ili ono sa nje što bi želeo da mu pokaže. U enici treba da ubeleže na donji krak vremenske linije neke mogu e doga aje za koje pretpostavljaju da bi im se mogle dogoditi u verovatnoj budu nosti. Zatim nastavnik objašnjava da nacrtani kraci predstavljaju i dalje njihovu vremensku liniju. 129 . naro ito objašnjavaju i mogu e doga aje u budu nosti. Peti korak: Diskusija na nivou cele grupe: .Šta bi trebalo da se dogodi da bi se ostvarile vaše idealne budu nosti? Od ega sve zavisi koja e se od linija budu nosti stvarno ostvariti? Kakva je naša uloga u tome? . Zatim razgovaraju o razlozima zbog kojih se te dve mogu e budu nosti razlikuju.Šta bismo mogli da preduzmemo da pove amo verovatno u da slika naše idealne budu nosti postane stvarnost? Šesti korak: Zadatak za kraj: Svaki u enik ima 5 minuta da u vidu dnevni ke zabeleške napiše svoja trenutna razmišljanja o sopstvenim aktivnostima kojima e doprinositi ostvarivanju idealne slike svoje budu nosti ili pravi «ugovor sa samim sobom« u kome se sebi obavezuje da preduzme neku aktivnost koja vodi ostvarivanju idealne slike njegove budu nosti. Ta dva kraka predstavljaju dve razli ite mogu e budu nosti. etvrti korak: U enici formiraju manje grupe. U grupama svako predstavlja razliku izme u svoje verovatne i idealne slike budu nosti. a na gornji krak doga aje koji bi se dogodili u budu nosti koju bi smatrali idealnom.kao horizontalno postavljeno slovo ipsilon.

.razvijanje spremnosti i ume a da se sopstvena znanja. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enicima se kaže da nekoliko minuta svako za sebe razmisle o tome šta bi sve.veliki list papira za poster (alternativa – pisanje na tabli). u emu bi i na koji na in trebalo da u estvuju (mogu da se podsete tipova participacije na osnovu materijala koji imaju od ranije). po njihovom mišljenju.razmišljanje o li noj spremnosti da se aktivno u estvuje (i deli odgovornost) u školskom životu. daje primere za svaku od njih.Radionica: PARTICIPACIJA U ŠKOLI I I II CILJ: Cilj ove radionice je da se u enici navedu na razmišljanje o u eš u dece i mladih u kreiranju školskog života. Materijal za rad: . trebalo da rade u enici u školi.sticanje znanja o tome šta zna i participacija u školskom životu i radu. veštine. Ova svoja razmišljanja u enici mogu da razmene u manjim grupama (ukoliko nastavnik proceni da bi to bilo korisno). ZADACI: . . 130 . U enici imaju zadatak da popune listu navode i konkretne situacije iz školskog života o kojima bi u enici trebalo da iskažu svoje mišljenje i u estvuju u odlu ivanju. . .osveš ivanje li nog odnosa prema participaciji dece u školi. mogu nosti i namere uzimaju u obzir pri donošenju odluka o vlastitim aktivnostima. Drugi korak: Svaki u enik dobija listu "U emu bi u enici trebalo da u estvuju u odlu ivanju" i nastavnik im objašnjava zna enje pojedinih kategorija sa liste.lista "U emu bi u enici trebalo da u estvuju u odlu ivanju" za svakog u enika po jedan primerak.

Da li su vaši predlozi ostvarivi u školi? Šta može biti teško a u ostvarivanju de je participacije u školi? . slobodno vreme u enika)? Peti korak (po etak drugog asa): U enici imaju zadatak da se svako za sebe vrati na svoju listu i razmisli u kojim od sadržaja i oblika participacije koje je predvideo kao poželjne bi bio spreman on li no da u estvuje i preuzme deo odgovornosti za nju.Od kojih faktora zavisi konkretno angažovanje svakog pojedinca u regulisanju školskog života (spoljašnje okolnosti. Te odgovore ozna ava na svojoj listi. prema vašim odgovorima. razmišljaju i o svojim stvarnim mogu nostima i spremnosti da se angažuju. u enici najviše trebalo da u estvuju u odlu ivanju? .U kojim situacijam bi. a nastavnik ih ispisuje prave i zajedni ki poster "U emu bi u enici trebalo da u estvuju u odlu ivanju". Razgovara se o razlozima za izbor odre enih aktivnosti i na inima participacije na koje su mislili u pojedinim odgovorima. Zato im treba re i da listu razmatraju polako i postepeno idu i od jedne do druge situacije koju su predvideli i u miru razmisle o svojoj stvarnoj spremnosti da u estvuju u realizaciji svakodnevnih aktivnosti u svojoj školi imaju i na umu svu prethodnu diskusiju. motivacija. Šesti korak: U enici koji žele komentarišu svoje odgovore. kao i razlozima za to.Koliko ostvarivanje de je participacije zavisi od samih u enika? Da li svi u enici mogu podjednako da u estvuju u svim situaciijama školskog života? . Napomena: Važno je da se u enicima omogu i da ovaj korak urade polako i pažljivo.Na koje tipove participacije ste mislili? . etvrti korak: Zajedni ka analiza odgovora vo ena pitanjima: . nastavnik može da koristi neka od slede ih pitanja: 131 . Vode i razgovor o spremnosti u enika na u eš e u konkretnim aktivnostima u školi. sposobnosti. prethodna iskustva. Pozivaju se da uporede ove odgovore sa onima koje su dali na prethodnog asa.Tre i korak: U enici koji žele saopštavaju svoje odgovore.

po vašem mišljenju trebalo da u estvuje u tim aktivnostima? 132 . a vi li no niste spremni da se u njima angažujete? Objasnite vaše odgovore! Koji su razlozi za to? Ko bi.Na koji na in participacije ste mislili? U kojim aktivnostima biste u estvovali zajedno sa nastavnicima? Ko bi još u estvovao u tome? O kojim aktivnostima biste odlu ivali sami? Zašto? .U kojim aktivnostima biste vi li no u estvovali? .Da li ste stvarno spremni da o tome javno iznesete svoje mišljenje / preuzmete odgovornost za odlu ivanje u tom domenu? ..Koje aktivnosti ste predvideli kao one u kojima bi u enici trebalo da u estvuju.

Materijal za rad: U EMU BI U ENICI TREBALO DA U ESTVUJU U ODLU IVANJU? Navedi situacije iz školskog života u kojima bi u enici (po tvojoj proceni) trebalo da iskažu svoje mišljenje. da se njihovo mišljenje uvaži. odnosno u emu bi trebalo da u estvuju u odlu ivanju. REDOVNA NASTAVA: DOPUNSKA I DODATNA NASTAVA: ŠKOLSKE SEKCIJE: U ENI KA UDRUŽENJA I ORGANIZACIJE: UPRAVLJANJE ŠKOLOM: PROSTORNA I VREMENSKA ORGANIZACIJA: 133 .

razvijanje sposobnosti za analiziranje stanja de jih prava. Nastavnik napominje da e neki problem biti povezan sa jednim. Imaju zadatak da u okviru grupe porazgovaraju o problemima dece u njihovoj školi (ili problemima dece u njihovoj sredini koji su povezani sa školom) i da svaki od pomenutih problema zabeleže na zajedni ki papir. . .papir za svaku grupu. Biraju 5 identifikovanih problema / ugroženih prava i dodeljuju broj 1 najugroženijem. ZADACI: . a broj 5 najmanje ugroženom od pet izabranih prava.Stanje de jih prava u mojoj školi i okolini CILJ: Cilj ove radionice je da u enici nau e da analiziraju stanje de jih prava u svojoj sredini. Rangove upisuju pored problema na svojoj listi. etvrti korak (ili zadatak za dalji rad): Na osnovu rang-lista svake grupe. a neki sa više prava.jedan hamer papir i flomasteri (za zajedni kog postera)." Drugi korak: Grupe dobijaju komplet "Kartica prava" i imaju zadatak da za svaki identifikovani problem sa svoje liste prona u odgovaraju e ravo ili grupu prava i upišu broj ili naziv lana uz problem. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici su podeljeni u grupe. Tre i korak: Rade i u grupi. Tako nastaju grupne liste "Problemi dece i mladih.razvijanje osetljivosti za stanje de jih prava.Radionica: IZBOR PROBLEMA I . u enici zajedni ku listu-poster "Stanje de jih prava u prave našoj izradu 134 . Materijal za rad: . u enici prave rang listu ugroženosti prava.komplet kartica prava za svaku grupu. . Treba da se sete što više problema i sve ih zabeleže.

135 .školi i okolini" u koju upisuju prava oko ije ugroženosti postoji saglasnost me u grupnim odgovorima. zavisno od broja u enika. Nastavnik im naglašava da ove liste sa uvaju jer e na njima nastaniti da rade idu eg asa. Ukoliko zadatak ostane za dalji rad. mogu e je predložiti u enicima da taj zajedni ki poster naprave predstavnici svih grupa a da ga ostali pregledaju pred po etak narednog asa.

Zašto je stanje prava takvo? . OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici se uz pregledanje zajedni kog postera “Stanje de jih prava u našoj školi i okolini” podse aju kako su prethodnog asa odredili stanje prava.grupne liste “Problemi dece i mladih” i zajedni ka lista “Stanje de jih prava u našoj školi i okolini” nastale na prethodnom asu. Prilog: “Koreni problema” za nastavnika. ZADACI: . Razgovaraju o uzrocima i posledicama kršenja prava i na inu borbe protiv toga.razvijanje sposobnosti procenjivanja sopstvenih mogu nosti delovanja u korist de jih prava. Pitanja koja mogu biti postavljena u diskusiji: .po 2 velika papira (hamer ili pakpapir) za svaku grupu.upoznavanje sa kriterijumom realnosti u izboru problema za akciju.Koja su prava dece najugroženija u našoj školi? .Do kojih posledica to može dovesti? .Radionica: IZBOR PROBLEMA II CILJ: Cilj ove radionice je da se u enici podstaknu na preduzimanje konkretnih akcija u korist de jih prava u njihovoj školi i sredini i osposobe se za izbor problema na koji mogu delovati. Materijal za rad: . . .Mogu li u enici da uti u na stanje prava? 136 . .Ko sve može menjati stanje de jih prava u školi? .razvijanje aktivnog stava i spremnosti za angažovanje u akcijama u korist de jih prava. s ciljem da uo e da deca i mladi mogu da uti u na stanje nekih prava.Može li se kršenje prava spre iti? .

Proces se može nastaviti sve dok se ne iscrpu svi koreni. Nastavnik naglašava da problem treba da se ti e neostvarivanja (nedovoljnog poštovanja). bolje je da izaberu da se bave nekim od "korena" koji i sam predstavlja problem (kršenje prava) i na koji mogu da uti u. u enici to rade kao grupni doma i zadatak. Imaju zadatak da izaberu jedan od problema koji je tipi an i zna ajan za njih i njihovu školu. rade i u grupi. Tre i korak: Nastavnik saopštava da e se sada baviti jednim postupkom koji e im pomo i da jasno definišu svoj problem. 137 . Ispod toga beleže sve faktore koji direktno ili indirektno uti u na taj problem (to mogu biti uzroci problema. (Mogu e je da lanovi grupe dodaju i nove probleme na listu). odnosno kršenja nekog prava ili više prava u enika i da proisti e iz stvarnog života u njihovoj školi (ako je problem povezansa školom) i okolini. odnosno. u enici još jednom razmatraju i odlu uju da li i dalje misle da se bave tim problemom ili nekim od faktora koji ini jedan od korena tog po etnog problema. Posle toga se razmatra svaki pojedina ni faktor i traže se faktori koji uti u na njega i ine njegove "korene". Zatim im u vidu mini-predavanja na primeru objašnjava postupak "koreni problema". U enici u svakoj grupi treba da zabeleže problem koji su izabrali na gornjem delu velikog papira. nešto što održava postoje e stanje ili spre ava da se ono promeni).Drugi korak: U enici su podeljeni u grupe kao na prethodnom asu i pred njima su njihove grupne liste "Problemi dece i mladih". Nastavnik im objašnjava da pri izboru problema za akciju ne treba da se rukovode samo njegovom važnoš u ve procenom koliko je realno da na problem mogu da uti u. da dobro izaberu problem koji je polazište za planiranje akcija u korist de jih prava. Zatim se ti faktori povežu linijama sa problemom: oni ine "korene" datog problema. Ukoliko je po etni problem previše težak i u enici nemaju dovoljno mogu nosti da na njega deluju. etvrti korak: Kada prona u korene problema koji su po etno izabrali. Napomena: Ukoliko ne mogu da završe analizu korena i izbor problema na asu.

138 .Potrebno je da za po etak slede eg asa svaka grupa ima izabran problem za koji e planirati akciju.

ali ih roditelji ne Ve ina nastavnika i u enika u školi ne poznaje Konvenciju o pravima deteta. te u enice imaju loš uspeh i verovatno bi samo ponavljale razrede. može. 4. Roditelji u enica smatraju da je za devojke najbolje da se udaju i da ne rade. Naj eš e. otvaranja drugih srednjih škola u gradu (1) ili obrazovanja roditelja i menjanja njihovih stavova(2). ali i u enika). ali su to isuviše krupni problemi i nerealne akcije. npr. 3 U enice se uglavnom ne slažu s tim stavom svojih roditelja. biti osnova za realnu akciju u enika (obrazovanje za de ja prava nastavnika. a za o ekivati je da bi mogla uticati na promenu stavova (a time verovatno proizvesti i neke dalje. konkretnije akcije u 139 . U enice su se upisale u tu školu zato što je to jedina stru na škola u gradu.Prilog (za nastavnika): “KORENI PROBLEMA” Problem: Mnoge u enice napuštaju srednju gra evinsku školu. jer misle da to nije struka za devojke. 4 Zaokruženi ''koreni'' problema bi mogli da budu razlog za akcije. Roditelji ne znaju za Konvenciju i jednako pravo devojaka na obrazovanje. ( lan 28) Najve i broj u enica napušta školu zato što se udaju. Npr. ''Koren'' br. još tokom prvog ili drugog razreda. izvesti i pratiti njene efekte. Neke od ovih u enica kažu da su htele da idu u medicinsku školu ili gimnaziju u susednom gradu. ali ne znaju šta bi mogle da urade. Takvu akciju je realno planirati. 1 Neki nastavnici u školi se ne trude mnogo oko devojaka. za po etak. jedinu srednju školu u gradu.

Nastavnik podsti e diskusiju vo enu pitanjima: . u korist de jih prava'' za 140 .Radionice: KAKO REŠITI PROBLEM I i II CILJ: Cilj ovih radionica je da se u mišljanje o na inima na koje se duzimati akcije. U enici treba posebno da obrate pažnju i nazna e šta bi sve deca mogla da urade.razvijanje aktivnog stava i spremnosti za angažovanje u akcijama u korist de jih prava. kao i da se vrstama akcija u prilog zaštite teta.Šta biste voleli da vidite kao rezultat akcije usmerene na rešavanje problema koji ste izabrali? Drugi korak: U enici dobijaju instrukciju da sada smisle što je mogu e više ideja i opišu ceo proces (akciju) rešavanja izabranog problema. ZADACI: enici podstaknu na razmogu organizovati i preupoznaju sa razli itim i ostvarivanja prava de- . . ako se organizuju i udruže. . Materijal za rad: ''Vrste akcija svakog u enika. OPIS AKTIVNOSTI: KAKO REŠITI PROBLEM I Prvi korak: Grupe redom saopštavaju kona no izabrani problem kao rezultat prethodne radionice.upoznavanje sa razli itim na inima individualnog i grupnog delovanja u korist de jih prava.razvijanje sposobnosti procenjivanja sopstvenih mogu nosti delovanja u rešavanju problema / u korist de jih prava.Da li smatrate da možete da uti ete na njegovo razrešenje? Da li to možete uraditi sami? .Zašto ste se odlu ili baš za taj problem? Da li je presudan bio sam problem ili procena mogu nosti uticaja na njegovo rešenje? Kako je teklo odlu ivanje u grupi? .

nastavnik podsti e u enike da svaku od tih akcija zabeleže.Da li deca mogu stvarno da urade to što je predloženo? . nastavnik nastoji da ne daje nikakve druge smernice ili sugestije. Napomena: Ukoliko nastavnik procenjuje da bi bilo korisnije ostaviti u enicima više vremena za 2.Napomena: Nastavnik podsti e u enike da zabeleže sve ideje koje mogu doprineti rešavanju problema koji su izabrali. Voditelj zapisuje na tabli sve važne navedene korake predloženog rešenja. korak i ne prekidati njihovu slobodnu produkciju ideja i diskusiju u grupama. Izveštaji e biti predstavljeni na po etku slede eg asa. Ukoliko je u nekim grupama bilo više ideja/pravaca. Svaki izveštaj treba da predstavi konkretne aktivnosti koje su u enici predložili kao sastavni deo njihove akcije.Ko sve u estvuje u rešavanju problema? . Drugi korak: Voditelj podsti e diskusiju o iznesenim predlozima usmeravaju i je pitanjima: . Na sva eventualna pitanja odgovara da je njihov zadatak da samostalno ponude što raznovrsnije predloge za akciju rešavanja problema. Tre i korak: U enici pripremaju kratak i pregledan izveštaj o svojim predlozima za rešavanje izabranog problema. oni se ravnopravno predstavljaju bez selekcije. Ukoliko se u nekim grupama javi više ideja koje nezavisno jedna od druge predstavljaju akcije (razli ite puteve) do rešenja istog problema. Tako e. izrada izveštaja može biti grupni doma i zadatak.Da li bi deca mogla još nešto da urade? 141 . U ovoj fazi rada ne treba da razmišljaju o tome koja aktivnost bi bila uspešnija niti da donose kona nu odluku o tome. KAKO REŠITI PROBLEM II Prvi korak: Predstavnici grupa redom saopštavaju svoje predloge za rešavanje problema.Ko je pokrenuo rešavanje problema? .

etvrti korak: Grupe ne izveštavaju.. Snimanje stanja de jih prava je 142 . treba navesti da su neki gradona elnici kod nas još po etkom devedesetih godina potpisali Deklaraciju kojom su se obavezali da e biti zaštitnici de jih prava i da takvu funkciju može da ima i neki nastavnik u školi. Tako e. AKCIJE SNIMANJA / ISPITIVANJA I UTVR IVANJA OSTVARENOSTI PRAVA Takve akcije i projekte esto izvode istraživa ke i nevladine organizacije koje se bave decom i zaštitom prava deteta. republi kog ili gradskog.Koje od predloženih tipova akcija deca/mladi mogu sami da izvedu? . a zatim grupe imaju zadatak da vide koje se sve vrste akcija nalaze u njihovom predlogu za rešavanje problema. pažljivo je pro ita.Da li su predložena rešenja u celosti realna i ostvariva? . Materijal za rad: ''VRSTE AKCIJA U KORIST DE JIH PRAVA'' Akcije ili projekti se planiraju i izvode da bi se neki problem rešio. Nakon toga podsti e diskusiju o vrstama akcija sa liste pitanjima: . Problem može biti nedovoljno poštovanje ili kršenje nekog prava (ili više prava) koje garantuje Konvencija o pravima deteta i to prava jednog deteta ili grupe dece.Gde oni mogu da pomognu odraslima? Napomena: Grupe uvaju svoje predloge za rešavanje problema jer e im biti potrebni za radionicu Planiranje akcija. Peti korak: Radionica se završava uvo enjem pojma OMBUDSMANA – zastupnika ili službe zastupanja prava deteta na nivou Parlamenta – saveznog. Možemo razlikovati slede e tipove akcija ili projekata: 1.Gde im je potrebna pomo odraslih? .Da li bi se predloženim na inima popravilo stanje de jih prava? Tre i korak: Svaki u enik dobija listu ''Vrste akcija u korist de jih prava''. ve voditelj naglašava da se akcije (ili projekti) planiraju i izvode da bi se neki problem rešio (bilo da se radi o nedovoljnom poštovanju ili kršenju nekog ili više prava).

4. kao što je donošenje zakona koji obavezuju na poštovanje prava dece (odnosno. ali se u njima eš e informiše o nekim drasti nim slu ajevima kršenja prava.obavezna da uradi i vlada zemlje koja je prihvatila Konvenciju i to kada podnosi izveštaj Komitetu za prava deteta. 3. da glasaju za neki zakonski predlog ili da iznesu pred parlament neki predlog za koji je grupa ljudi. lokalne akcije. AKCIJE ZA OSTVARIVANJE I ZAŠTITU PRAVA To su akcije koje dovode do promena stanja prava. koja e onda da deluje i na one koji odlu uju. 2. Za ostvarivanje de jih prava isto tako su zna ajne i konkretne. na direktora škole ili na širu javnost. stvoriti deci bezbedan prostor za igru i rekreaciju i sli no. Akcije lobiranja su obi no i informativne. ili kao deo akcija za ostvarivanje prava. Ove akcije se mogu organizovati samostalno. pritisak na zastupnike. ili na nivou države. ili napraviti spot ili TV emisiju koja govori o pravima deteta. U nju se mogu svrstati i takve akcije kao što su: dati primerak Konvencije roditeljima da se upoznaju s pravima deteta. Primeri takvih lokalnih akcija su: omogu iti detetu koje je u invalidskim kolicima da poha a redovnu nastavu. koje rešavaju probleme ugrožavanja prava ili obezbe uju da se neka prava dece ostvare. Primeri lobiranja su: pisanje peticija s pozivanjem na Konvenciju. kao što je izrada i usvajanje Konvencije. da bi se postigao željeni efekat. pre svega na poslanike u parlamentu. AKCIJE LOBIRANJA ''Lobirati'' zna i vršiti uticaj. Mi ovde koristimo re lobiranje za sve slu ajeve kada se uti e ili želi da se uti e na one koji imaju mo da odlu uju u korist ostvarivanja de jih prava. na primer: na gradonaelnika. predvi aju zakonske kazne za kršenje prava). prakti ne. 143 . One mogu biti globalne. koja lobira. AKCIJE INFORMISANJA I OBRAZOVANJA ZA PRAVA DETETA Ovo je široka grupa akcija. ali i kompletni obrazovni programi kao što su ovi koje mi sada radimo. zainteresovana. javno iznošenje i obrazloženje nekog problema u vezi sa pravima dece ili predloga za rešenje tog problema.

Nastavnik u formi minipredavanja (oslanjaju i se na listu ''Planiranje akcija'') naglašava da jasno definisan problem treba ispred sebe da ima isto tako definisan cilj. Materijal za rad: . (iz 144 . .podsticanje inicijativnosti u pokretanju i vo enju akcija. OPIS AKTIVNOSTI: Napomena: Opis aktivnosti. konkretan i realan plan akcije. u zavisnosti od dinamike rada grupa kojim korakom završava prvi. Nastavnik saopštava da e se tokom ove i slede e radionice baviti postupkom koji e im pomo i da izabrani problem i predloženi postupak kojim žele da ga reše sada izraze kroz detaljan. . prikazani su kao jedinstvena celina.merljiv (definisan tako da omogu ava merenje efekata uspešnosti plana akcije). Prvi korak: U enici su raspore eni u iste grupe kao i u prethodnoj radionici.Radionice: IZRADA PLANA AKCIJE I i II CILJ: Cilj ove radionice je da se u enici podstaknu na preduzimanje konkretnih akcija u korist de jih prava i uvedu u tehnike efikasnog planiranja. tj.razvijanje veština planiranja akcija. . predvi eni koraci za ove dve radionice.2-3 ve a papira i makaze za svaku grupu. ''Planiranje akcija'' za svakog u enika. . Nastavnik sam procenjuje. odnosno.specifi an (konkretan i neposredno vezan za problem i njegovo rešavanje). ZADACI: . po inje drugi as.sticanje znanja o tehnikama efikasnog planiranja akcija.grupni predlozi za rešavanje problema prethodne radionice). što zna i da on mora biti (voditelj piše na tabli osnovne elemente i daje šira objašnjena koja su navedena u zagradana): .

osim dobro definisanog problema i cilja. nastavnik glasno ita i komentariše navedena pitanja. PLAN AKCIJE. treba da vode ra una o gore navedenim elementima. nastavnik u enicima skre e pažnju na ta ku 4.vremenski ograni en (jasno vremenski definisan). a na gornjem delu CILJ koji žele da postignu svojom akcijom.). U protivnom.dostižan (realan. koraka. etvrti korak: U enici rade u svojim grupama. Prate a 145 . dok tragaju za formulacijom svog cilja treba uvek da prethodno razmotre da li on odgovara postavljenim zahtevima.. Tre i korak: Nastavnik objašnjava da na uspešnost u nekom delovanju. Svaki dobar PLAN AKCIJE treba da bude KONKRETAN i REALNO izvodljiv. bitno uti e i planiranje. . Nastavnik podsti e u enike da predloge za rešavanje problema koje su napravili u radionici Kako rešiti problem sada pažljivo analiziraju uzimaju i u obzir navedena pitanja na koja treba obratiti pažnju. da bi potom prešli na aktivnosti iz 4. Napomena: Nastavnik podse a u enike da pri formulisanju cilja svoje akcije. a ne da u sebi doslovno (opisno) sadrži odgovore na postavljena pitanja. Peti korak: U enici dobijaju instrukciju da pripreme finalnu prezentaciju (za poslednju radionicu Prikaz grupnih radova) svojih planova akcije i da za to koriste poster s po etka ove radionice. Drugi korak: Nastavnik poziva grupe da sada na donjem delu ve eg lista papira/postera napišu izabrani problem – PO ETNO STANJE. Dakle. može odmah svakom u eniku dati prilog i zamoliti ih da svako za sebe prethodno pro ita ta ku 4. Jedan od na ina da se on napravi jeste da se odgovori na neka važna pitanja (svaki u enik dobija listu ''Planiranje akcija''. Sam cilj treba da bude iskazan jasno i kratko. Napomena: Ako smatra da je potrebno. Poster treba da pregledno ilustruje put od problema do realizacije cilja. ostvarljiv imaju i u vidu ne samo spoljne okolnosti ve i mogu nosti same grupe koja vodi odre enu akciju).

Potrebno je voditi ra una da nakon predstavljanja grupnih planova akcije ostane dovoljno vremena za završnu diskusiju. 146 .usmena prezentacija ne minuta. treba da bude duža od 5 .10 Napomena: Predloženo vreme prezentacije zavisi od broja grupa.

. 4.specifi an (konkretan i neposredno vezan za problem i njegovo rešavanje). kao i .Problem treba da proisti e iz stvarnog života sredine iz koje poti u oni koji planiraju i izvode akciju. vi e mogu ih delovanja ili akcija. . 2. IZBOR AKCIJE Dobar izbor akcije koji treba da vodi ka ostvarivanju cilja pretpostavlja: .vremenski ograni en (jasno vremenski definisan). Obi no postoji više na ina na koje možemo da pokušamo da promenimo postoje e stanje. . .Problem treba da se odnosi na kršenje ili nemogu nost ostvarivanja de jih prava.realnu procenu teško a i otpora koji stoje na putu njenom ostvarenju. Problem je obi no situacija.realnu procenu sopstvenih mogu nosti. Da bismo bili uspešni u nekom delovanju pomaže nam planiranje koje se sastoji iz slede ih koraka: 1. što zna i da on mora biti: . ostvarljiv imaju i u vidu ne samo spoljne okolnosti ve i mogu nosti same grupe koja vodi odre enu akciju). postoje e ''stanje stvari''. . PLAN AKCIJE 147 .Problem treba jasno definisati . što podrazumeva: opis postoje eg stanja.dostižan (realan. navo enje konkretnih prava na koma se problem odnosi i otkrivanje i razumevanje uzroka tog stanja. kojim nismo zadovoljni i koji želimo da promenimo. . IZBOR I DEFINISANJE PROBLEMA .procenu dostupnosti svega što je potrebno za izvo enje akcije. DEFINISANJE CILJA Jasno definisan problem treba ispred sebe da ima isto tako definisan cilj.merljiv (definisan tako da omogu ava merenje efekata uspešnosti plana akcije).Materijal za rad: PLANIRANJE AKCIJE Akcije u korist de jih prava planiramo i izvodimo da bismo rešili neki problem u vezi sa stanjem prava. 3.

. usluge)? .Kako emo ih obezbediti? Kome emo se obratiti? .Šta e biti pokazatelji uspešnosti? . kao i .KAKO emo do i do cilja? .Trajanje. po etak i kraj planiranih aktivnosti.jasno definisane vremenske rokove. korisno je razmisliti o slede im pitanjima: . .Koga sve treba OBAVESTITI o ovom projektu? .Da li nam je potrebna ne ija pomo ? Ako jeste – kakvu pomo o ekujemo? Ko su te osobe? Kako emo ih kontaktirati? Kako emo ih zainteresovati za našu akciju? .Da li možemo sami? .Vremenski raspored pojedina nih aktivnosti.Kako emo uvati PODATKE o realizaciji akcije? .Kako emo MERITI USPEŠNOST našeg projekta? .KADA e se odvijati naša akcija? . .KO e to uraditi? . .Da li emo voditi zabeleške? Koje podatke emo skupljati i uvati? . Da bi se napravio dobar plan akcije.Ko e nam pomo i da ih savladamo? .Kakav prostor? Kako emo do njega do i? . oprema. Svaki dobar plan akcije treba da sadrži: .Koje su mogu e prepreke na koje bismo mogli nai i? Kako da ih spre imo? 148 .Da li izvo enje naše akcije zahteva odre ena SREDSTVA? .Da li o ekujemo neke TEŠKO]E u realizaciji našeg plana? .Šta nam je potrebno (novac.Kako emo u okviru naše grupe raspodeliti uloge/zaduženja? .Na uspešnost u delovanju bitno uti e i na in na koji smo isplanirali svoju akciju.Kako emo napisati završni izveštaj? .Navesti konkretne korake/aktivnosti koje emo preduzeti.Da li e nam trebati ne ija dozvola? Kako emo je obezbediti? .Da li je e nam biti potreban PROSTOR za izvo enje aktivnosti? .popis svih neophodnih aktivnosti vezanih za planiranju akciju.Da li e nam za izvo enje ovog projekta biti potrebne neke posebne VEŠTINE? .konkretnu raspodelu poslova. materijali.

149 .

Radionica: ANALIZA MOGU]IH EFEKATA AKCIJE

CILJ: Cilj ove radionice je da omogu i u enicima da sagledaju razli ite mogu e efekte njihove akcije na razli ite pojedince i grupe ljudi. ZADACI: - Uo avanje razli itih pojedinaca i grupa ljudi na koje njihova aktivnost može uticati (posredno i neposredno); - Sagledavanje razli itih vrsta mogu ih posledica njihove akcije (pozitivnih i negativnih); - Dobijanje novog uvida u planirane akcije. Materijal za rad: - Primerak dijagrama uticaja za svaku grupu; - U eni ki planovi akcija nastali na prethodnim asovima. OPIS AKTIVNOSTI: Nastavnik uvodi u enike u aktivnosti objašnjavaju i im da e na ovom asu imati prilike da sagledaju svoje planove iz jednog novog ugla. Nastavniki objašnjava da svaka akcija može uticati na razne pojedince i grupe ljudi na razli ite na ine i da nije dobro kada se to zaboravi, jer se onda može dogoditi da naša akcija ima i efekte koje ne bismo ni sami želeli ili može stvoriti otpor kod neke grupe ljudi koji može biti velika smetnja ostvarivanju cilja naše akcije. Objašnjava ovo na primeru neke akcije (koju u enici nisu planirali). Prvi korak: U enici su podeljeni u grupe onako kako su planirali akcije . Svaka grupa ima zadatak da napravi spisak onih pojedinaca i grupa ljudi kojih e se direktno ili indirektno ticati njihova akcija. Nastavnik objašnjava kako se pravi dijagram - stablo uticaja i deli u enicima primer dijagrama uticaja. Naglašava da posledice mogu biti povoljne i nepovoljne i navodi primere za to. Objašnjava kako svaka posledica ima ulogu uzroka neke nove posledice i da zato dijagram uticaja li i na drvo koje se grana. Drugi korak:
150

U enici biraju od svih nabrojanih kategorija koje mogu biti “pogo ene “ njihovom akcijom one najvažnije (4 do 5) i u grupama prave dijagram uticaja planirane akcije na njih. Važno je da pažljivo razmisle o problemu i da polako razmotre i prodiskutuju o svim povoljnim, nepovoljnim i neutralnim posledicama planirane akcije, a tek zatim da i nacrtaju dijagram uticaja sli an onome koji su dobili kao primer. Nastavnik obilazi grupe i pomaže im da zaista predvide ljude na koje e akcija imati uticaja I mogu e posledice njihove akcije. Tre i korak: U enici sada imaju pred sobom planove akcija i dijagrame uticaja. Imaju i u vidu posledice koje bi njihova akcija mogla imati, vra aju se na planove i preispituju ih, donose odluke da li bi u njima trebalo nešto menjati ili se ak dogovaraju da odustanu od tog i naprave neki novi plan. Na kraju asa nastavnik se dogovara sa u enicima o tome šta e se raditi naredna dva asa, odnosno da bi na njih u enici trebalo da donesu planove akcija koje stvarno imaju nameru da izvedu i da se pripreme za njihovu prezentaciju. Materijal za rad: Primer stabla (dijagrama) uticaja6
Sukobi izme u dece i vaspita a Unapre - uju saradn ju i kvalit et života
Uspešno doprino -se organiz a-ciji života u domu

Ostaju pasivn i, nezado voljni

Izbega -vaju realizaciju projek ta

Ohrabru je de je inicija -tive i zajedni - ko

Gube prilik u da unapre de svoj rad

Usvaja ju nova znanja i veštin e

Saznaju mnogo o svojim pravima i veštinam a zajedni k.

Gube šansu za nova znanja

Nagova -ra vaspit a- e da se ne uklju

Podsti - e decu i vaspita e

Odbija Podrža Podrža Ne Protiv Podrža ju -vaju -vaju u estv i se -va aktivn projek projek uju u projek projek at at tu at o projek u eš e tu 6 Primer preuzet iz Priru nika za voditelje radionica iz oblasti prava deteta ‘’Kako do šargarepe’’, Jugoslovenski centar za prava deteta, Beograd 1999.

151

VASPITA I

DECA

DIREKTOR

Projekat ''De ja participacija u domu za decu bez roditeljskog

152

osveš ivanje vlastitih kapaciteta za delovanjem u korist de jih prava. konkretne i od koristi za dopunjavanje plana. OPIS AKTIVNOSTI: Na osnovu broja pripremljenih planova. 153 . Prvi korak: Nastavnik poziva predstavnike grupa da svoje postere istaknu na zidu – školskoj tabli i na takav na in naprave malu izložbu. Nastavnik nastoji da obezbedi atmosferu u kojoj se planovi stvarno preispituju. ali tako da primedbe budu argumentovane. Posle svakog predstavljanja plana razgovara se o njemu. Nakon toga.kriti ko preispitivanje planova akcija.podsticanje veštine zastupanja vlastitih ideja. ostali beleže svoja pitanja . .Radionica: PRIKAZ I ANALIZA PLANOVA AKCIJA (2 asa) CILJ: Cilj ove radionice je da se u enici podstaknu na ostvarivanje konkretnih akcija u korist de jih prava na osnovu realno procenjenih mogu nosti i kapaciteta za delovanjem.dogovaranje o izvo enju akcija i daljem na inu rada u okviru predmeta. kao i da razmišljaju o svakom planu i mogu nosti njegove stvarne realizacije u njihovoj školi i sredini. dok jedna grupa predstavlja svoj plan. jedna po jedna grupa predstavlja svoj plan akcije. kao i da izaberu akciju koju e stvarno izvoditi. . nastavnik i u enici se dogovaraju o vremenu koje svaka grupa ima da predstavi svoj plan i o tome kako e dalje raditi.grupni posteri sa razra enim planovima akcije (kao rezultat aktivnosti sa prethodnog asa). komentare i eventualne ideje za menjanje. verovatno da više ljudi može imati još neke ideje i da može videti problem na razli ite na ine. Materijal za rad: . Nastavnik objašnjava da koliko god je neki plan bio dobar. Zato je potrebno da. . ZADACI: .

pra enje toka akcija i razmenu iskustava me u u enicima. ideje. da pruži neku konkretnu pomo (u nabavci materijala.na primer da umesto ocena (dobar ili nije dobar) nude mogu e rešenja. To mogu biti sve isplanirane akcije ili jedna ili dve od njih. 154 . nastoji da pomogne da se eventualni problemi sagledaju iz novog ugla i da im se prona e rešenje. i tako dalje. šta je ija konkretna uloga. ve to zavisi od vrste akcije i njihovog dogovora. Na naredna etiri asa nastavnik je konsultant. U enici se podse aju da pri analizi akcija koriste sve materijale o planiranju akcija koje su dobili ranijih asova i pitanjima se navode da preispitaju svoje planove: njihovu realnost. šta je sve potrebno za njih. dobro je da neke od njih budu akcije u školi. šta bi mogao biti problem ili smetnja. Nije neophodno da se svi u enici i nastavnik nalaze u terminima za naredna 4 asa. Na drugom asu bi trebalo ostaviti dovoljno vremena da se u enici dogovore o tome koje e akcije stvarno izvoditi. Dobro je da termin za as GV2 ostane termin za konsultacije sa nastavnikom. a neke u lokalnoj sredini. ali tako da se svi u enici uklju e u njih i da im na kraju ovog asa bude jasna njihova uloga. Ukoliko se izabere da se izvodi više akcija. ostvarivanju komunikacije sa nekim van škole i sli no). Na ovom asu se dogovara i o tome kako e se one dalje izvoditi.

Naglašava zna aj primene ovog programa s ta ke gledišta samih u enika i njihovog aktivnog doprinosa. razgovor . . u eni ki crtež na temu : kako je GV 2 uticao na mene. ili kratak desetominutni sastav na temu: Sada mislim o nastavi GV 2).Šta bi trebalo da se radi da bi se podsticalo partnersko delovanje dece i odraslih? Nastavnik završava radionicu prave i kratek rezime celokupnog nastavnog programa GV 2. naglašavanjem zna aja timskog rada i partnerskog odnosa sa odraslima. Bez obzira na konkretne rezultate akcija.Radionica: ANALIZA I EVALUACIJA Na ovom asu grupe podnose kratke usmene izveštaje o tome šta su uradili.Koje su prednosti grupnog (timskog) rada? .Kako se sada ose ate kada ste jedan zna ajan posao priveli kraju? . odnosno kojim veštinama su ovladali. 155 .Da li deca i odrasli mogu odlu ivati i raditi zajedno? Od ega to zavisi? . Napomena: Tako e je potrebno ostaviti vremena za u eni ku evaluacija nastave GV2 na na in na koji je nastavnik osmisli (kratka evaluaciona anketa. Nastavnik podsti e završnu diskusiju s ciljem ohrabrivanja pozitivnih kapaciteta u enika. šta bi slede i put uradili druga ije. nastavnik nastoji da ostvari atmosferu koja e ohrabriti u enike za dalje akcije. od ega su odustali I zašto. Podse a u enike kojim su se sve sadržajima i temama bavili.Da li smatrate da je bolje preduzimati individualne ili grupne akcije? . šta im je bilo teško.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful