Republika Srbija Ministarstvo prosvete i sporta

Vodi

za nastavnike

“GRA ANSKO VASPITANJE” za 2. razred srednje škole

Beograd, 2002.

Vodi za nastavnike priredili i adaptirali za nastavni program gra ansko vaspitanje:

Peši , prof. dr Mirjana Popadi , prof. dr Dragan Radulovi , mr Lidija Petrovi , mr Danijela Vu kovi Nevena Šahovi , dr

Dejanovi

Vesna

Kijev anin Slavica Mrše, mr Snježana

2

Sadržaj

UVODNI DEO Uputstvo za primenu Vodi a za nastavnike O gra anskom vaspitanju Nastavni program za prvi i drugi razred LJudska prava i prava deteta Radioni arski pristup Evaluacija RADIONICE
OSNOVNI POJMOVI

7 9 12 19 26 30

Potrebe i prava Prava i pravila u u ionici I Prava i zakoni Me unarodni dokumenti o zaštiti prava Prava i vrednosti
VRSTE PRAVA I ODNOSI ME U PRAVIMA

39 43 45 50 51 55 65 69 74 79 83

Vrste prava Odnosi me u pravima Sukob prava De ja i ljudska prava
PRAVA I ODGOVORNOSTI

Odgovornosti odraslih I i II Odgovornosti dece i mladih
KRŠENJE I ZAŠTITA PRAVA

Kršenje prava deteta Zaštita prava deteta
PLANIRANJE I IZVO ENJE AKCIJA U KORIST PRAVA

89 92 99 101 104 105

Sagledavanje promena Participacija u školi I i II Izbor problema I Izbor problema II

Kako rešiti problem I i II Izrada plana akcije I i II Analiza mogu ih efekata akcije Prikaz i analiza planova akcija Analiza i evaluacija 108 111 115 117 119 4 .

.

.

UVODNI DEO 5 .

6 .

Potom su navedeni zvani ni program i plan za oba predmeta: gra ansko vaspitanje 1. npr. opisa i primene evaluacije ve se izlažu i konkretna. . klju ne poruke ili. Poglavlje ''LJudska prava i prava deteta'' pruža neophodne informacije i teorijsku podlogu za izvo enje dela programa kojim se obra uju sadržaji vezani za oblast prava deteta. . za drugi razred srednje škole.spisak priloga koje u enici dobijaju na kraju asa kao rezime.naziv radionice. sadržaju. ponekad. daje osnovne informacije o sadržaju i mogu im pristupima obrazovanju za demokratiju i gra ansko društvo i nastavnom predmetu gra ansko vaspitanje. za radionicu vezanom. ne samo o zna aju pra enja.. .spisak materijala za rad na asu (to mogu biti. ali i materijali koji su neposredno vezani za odre enu radionicu i koji su dodatno priloženi i posebno obeleženi). . Drugi deo (Radionice) ine detaljna uputstva – scenariji za realizaciju svake nastavne jedinice. asa. sa posebnim osvrtom na prava deteta.cilj i zadaci. dodatne informacije vezane za temu. Poglavlje ''Radioni arski pristup'' na sažet na in objedinjava najvažnije karakteristike samog metoda rada na kome se zasniva ovaj nastavni predmet. za prvi razred i gra ansko vaspitanje 2. Uvodni deo ukratko obra uje etiri teme od zna aja ne samo za neposrednu realizaciju asova/radionica. U nekim radionicama predvi eni su prilozi i za nastavnika kao dodatni izvor saznanja o odre enom. "O gra anskom vaspitanju". dati su osnovne informacije nastavniku o problematici ljudskih prava. hameri i sl. papiri. tj. prakti na uputstva za njihovu realizaciju.opis aktivnosti detaljan opis postupaka (koraka) povremeno pra enih napomenama i/ili 7 . Prvo poglavlje. U drugom poglavlju "LJudska prava i prava deteta". Sve radionice imaju standardnu i prepoznatljivu strukturu što olakšava planiranje i izvo enje nastave. U poglavlju ''Evaluacija'' govori se.UPUTSTVO ZA PRIMENU VODI A ZA NASTAVNIKE Struktura Vodi a za nastavnike Vodi ine dve osnovne celine: Uvodni deo i Radionice. ve i za sagledavanje nastavnog programa kao celine. flomasteri. a nju ine: .

odluka. Prostorna i vremenska organizacija Obzirom na prirodu samog metoda rada. Tako e. Sve nastavne jedinice prilago ene su trajanju jednog školskog asa. odnosno broja malih grupa. asu i Pojedini asovi dati su sa slobodnijom strukturom (tako da ih nastavnici mogu planirati u formi radionice. zaklju aka i sli no. Ve ina instrukcija za nastavnika dana je opisno. broja u enika. i zato je važno voditi ra una o tome da se ne bi remetila dinamika rada ili gubilo vreme na naknadno pribavljanje ili traganje za improvizovanim rešenjima. postoji mogu nost pomeranja klupa i stolica. neophodno je da u u ionici/prostoriji u kojoj se odvija as. Nastavnik ima slobodu da organizuje nastavu i u formi dvo asa. To je u injeno u svim onim situacijama kada je procenjeno da je posebno važno ne dozvoliti mogu nost nehoti nog ispuštanja zna ajnih momenata u pojedinim uputstvima. predavanja ili razgovora) ili ine zadatke za vežbanje i prikaz samostalnog rada u enika. mora se predvideti i slobodna površina na zidu/školskom tabli na koju e se povremeno (u zavisnosti od zahteva radionice) ka iti papiri/posteri nastali kao rezultat rada na asu. 8 . Koli ina i vrsta materijala zavisi od same radionice. uvodnim instrukcijama ili zaklju cima.komentarima kojima se nastavniku posebno skre e pažnja na važnost nekih nekih faza. dok su pojedina uputstva istaknuta znacima navoda. Izvo enje radionice Svaki scenario nudi detaljan i precizan opis postupaka (koraka) koje je potrebno slediti. preporu ljivo (naro ito u poslednjem bloku ''Škola kao zajednica''). Prakti na uputstva Priprema za as Pre svakog asa nastavnik treba da pripremi sav neophodan materijal za rad na asu onako kako je navedeno u samom scenariju. što je generalno. Svaki scenario slede uzorci materijala za rad na priloga. a kod pojedinih tematskih celina naro ito.

najbolje je da to uradi uz konsultacije s autorima programa. mogu e je pojedine. Prilago avanje/skra ivanje programa Prilikom izvo enja pojedina nih radionica ne preporu uje se izostavljanje predvi enih koraka jer se time može bitno narušiti uspešnost ostvarivanja cilja ne samo pojedine radionice. ve i programske (pod)celine. U takvim slu ajevima je neophodno na poetku slede eg asa obezbediti vreme za izveštaje grupa da bi se na odgovaraju i na in 'zaokružila' celina. Nastavnik ima slobodu da sam odlu i (u zavisnosti od zainteresovanosti u enika.Pojedine radionice završavaju se preporukama za dalji rad. U situacijama kada nastavnik proceni da ne e biti dovoljno vremena za finalizaciju svih predvi enih koraka. Ukoliko se nastavnik na e u situaciji da je prinu en na skra ivanja ili prilago avanja programa. naj eš e završne. ali i raspoloživog vremena) da li e inicirati njihovu realizaciju. 9 . što predstavlja i neku vrstu evaluacije. zahteve (naro ito one koji se ti u rada u malim grupama) preformulisati u (zajedni ki) doma i zadatak. One imaju funkciju podsticanja u enika na dalje i produbljenije bavljenje odre enim temama.

ve u prvom lanu. to zna i da živimo u državi u kojoj svi imamo jednaka prava bez obzira na klasnu ili nacionalnu pripadnost. a takvo društvo zove se gra ansko društvo. veroispovest. da razviju novu politi ku kulturu i da u svoje gra ane usade ideje demokratije. gra anskom društvu i gra anskom vaspitanju. u današnje vreme se široko sprovodi 10 . veka dovele su do novih i složenih izazova." I zaista. Dok se zemlje Zapadne Evrope suo avaju sa ubrzanim ekonomskim. I u Ustavu Srbije. Naš status gra anina se posebno naglašava lanom 13: "Gra ani su jednaki u pravima i dužnostima i imaju jednaku zaštitu pred državnim i drugim organima bez obzira na rasu. prava i sloboda koje im život u autoritarnim.O GRA ANSKOM VASPITANJU Francuski književnik i sociolog Šarl Monteskje je još po etkom 18. pol. Svi mi koji živimo u Republici Srbiji smo gra ani Srbije. pol ili bilo koje druge razlike. politi ko ili drugo uverenje. ljudskih prava i vladavine zakona. zemlje Centralne i Isto ne Evrope žele da konsoliduju svoje novouspostavljene politi ke i ekonomske poretke. ro enje. nedemokratskim režimima i diktaturama uskra uje. Dakle. kaže se da je Republika Srbija "demokratska država svih gra ana koji u njoj žive". Gra ansko vaspitanje je duboko ukorenjeno u ideji Evrope posle Drugog svetskog rata. veka zapisao: "Dobro je stvoriti demokratiju za narod. i da je naša država "zasnovana na slobodama i pravima oveka i gra anina". kako u ve uvedenim tako i u novim demokratijama. društvenim i politi kim promenama. Ali postoji nešto još bolje i zna ajnije: odgojiti narod za demokratiju. ili ako nisu spremni da zaštite demokratski poredak i slobodu ako nekad budu ugroženi. imovno stanje ili koje li no svojstvo". život u demokratskom gra anskom društvu pruža ljudima niz prednosti. da prevazi u nasle e prošlosti. jezik. Ali. nacionalnu pripadnost. pod re ju "gra anin" mislimo na status koji ima svako ko živi u demokratskoj državi. obrazovanje. Kada govorimo o gra anima. Najvažnije promene do kojih je došlo u Evropi od po etka poslednje decenije 20. nema velike koristi od tih mogu nosti ako gra ani ne umeju da iskoriste sve prednosti koje im takav društveni poredak nudi. Gra ansko vaspitanje. kada kažemo da smo mi gra ani. socijalno poreklo. iji je cilj da stvara odgovorne i informisane gra ane.

Afektivnu dimenziju prepoznavanje i prihvatanje demokrat-skih vrednosti. veri. na radnom mestu i u dobrovoljnim udruženjima) .Kognitivnu dimenziju (prihvatanje ideja. nedeljivosti i neotu ivosti ljudskih prava i sloboda i pomaganje gra anima da se suprotstave nejednakostima zasnovanim na polu. jeziku. . Principi efikasnosti gra anskog obrazovanja obuhvataju: . društvenom statusu. i . koncepcija. sistema) .Široko koriš enje interaktivnih metoda nastave i u enja usredsre enog na u enike.Shvatanje vladavine prava i ljudskih prava koja se odražavaju u me unarodnim konvencijama i drugim sporazumima. proces gra anskog obrazovanja ima tri dimenzije: . nego i poznavanje postupaka i znanja za unapre enje i zaštitu ljudskih prava na lokalnom. etni kom poreklu. ili na drugim diskriminatornim osobinama. nacionalnom i me uanrodnom nivou.Socijalnu dimenziju (sposobnost da se demokratija sprovodi u raznim oblicima i u svim oblastima i fazama života . Ukratko. .Objašnjavanje funkcionisanja demokratije i demokratskih insti-tucija.u detinjstvu.u celoj Evropi. Pored toga što pruža gra anima znanje i stru nost potrebne za aktivno u eš e u demokratskom gra anskom društvu. mladosti i u zrelo doba.Ja anje kulture demokratije i mira u školi i u svim aspektima društva. u školi. možemo govoriti o tri dimenzije nastave i u enja o ljudskim pravima: 11 . . gra ansko obrazovanje razvija svest o važnosti aktivnog u eš a gra ana u procesima donošenja odluka i njihove odgovornosti za budu nost gra anskog društva. Zato ono obuhvata ne samo poznavanje injenica o ljudskim pravima uklju uju i tu i poznavanje me unarodnih i regionalnih instrumenata. na stru noj obuci.Ja anje participatornih sposobnosti koje daju mogu nost u enicima da se bave problemima u društvu. Važan element gra anskog vaspitanja je obrazovanje za ljudska prava. na visokim studijama. Da bi to postigao. Cilj obrazovanja za ljudska prava je ja anje individualne i grupne svesti o univerzalnosti.

Nastavni program gra ansko vaspitanje za I razred srednje škole. Pored toga. Francuska. društvene studije. . Švedska. društvene veštine..Gra ansko vaspitanje se u i u okviru posebnog predmeta (Albanija. Letonija. civic education). Postoji široka lepeza elemenata formalnog nastavnog plana i programa za gra ansko vaspitanje u Evropi. Oba programa nastala su pre nekoliko godina kao odgovor na potrebe našeg socio-kulturalnog. godine. Gr ka.Gra ansko vaspitanje se u i kroz integrisane programe ili teme zastupljene u više nastavnih planova i programa (Finska. Gra ansko vaspitanje se u današnje vreme široko sprovodi u Evropi kako u formalnom obrazovanju kao poseban školski predmet ili predmet koji prožima itav nastavni plan tako i u neformalnim programima. gra anska problematika. a negde obuhvata i neke razrede osnovne škole. koji je usvojen i primenjen kao fakultativni predmet tokom 2001/2. Španija. taj predmet se sre e pod razli itim imenima. Beograd) i ''Kako možemo zajedno'' (Jugoslovenski centar za prava deteta. itd. Švajcarska…) . Irska. Ma arska. 12 . Beograd). Italija. Slova ka…) .sticanje stavova i znanja za unapre enje i zaštitu ljudskih prava. Ukrajina…) Tamo gde se radi o posebnom predmetu. da spomenemo samo neka: gra ansko vaspitanje (eng. Bugarska. Preovla uju slede i modeli: . .sticanje znanja o ljudskim pravima.razvoj sredine koja e ja ati u enje i nastavu u oblasti ljudskih prava. u njegovom stvaranju koriš ena su i saznanja samih autora/autorki koja su neposredno iznikla iz iskustava u njihovoj dosadašnjoj primeni. ljudska prava i gra ansko obrazovanje.Formalni nastavni plan i program za gra ansko vaspitanje uklju uje kombinaciju dva modela. portugalija. ovek i društvo. I uzrasti na kojima se ovakva nastava odvija tako e variraju: negde se nastava gra anskog vaspitanja odvija tokom srednjoškolskog školovanja. Rumunija. kroz posebne predmete plus integrisane programe i sadržaj koji je zastupljen u više nastavnih planova i programa (Austrija. Nema ka. proistekao je najve im delom iz programa ''U ionica dobre volje'' (Grupa MOST. Hrvatska.

Program gra anskog vaspitanja 2 upoznaje u enike sa problematikom ljudskih prava i prava deteta i prtiprema ih i podsti e na poštovanje i zaštitu kako svojih tako i prava drugih. za drugi razred srednje škole. uklju uju i ne samo sadržaj i metod. opredelili su nas u uverenju da prilikom kreiranja novog nastavnog fakultativnog predmeta. Primenjivani su u školama. za prvi razred srednje škole i gra ansko vaspitanje 2. Rezultati evaluacije ovih programa. Školske 2002/3. ve i posredne i neposredne efekte koje su proizveli.društvenog i istorijskog konteksta. ali i kao sastavni deo aktivnosti pojedinih nevladinih organizacija. na inima izražavanja sopstvenog mišljenja i opštenja sa drugim ljudima i posebno obu ava nenasilnoj komunikaciji i tehnikama miroljubivog rešavanja sukoba. godine. treba da na najbolji mogu i na in iskoristimo baš ta ve postoje a ''doma a'’ iskustva. de jih i omladinskih kampova. a sam program razra en u dva nastavna predmeta: gra ansko vaspitanje 1. 13 . ustanovama. klubova. Program gra anskog vaspitanja 1 bavi se pitanjima prirode i na ina regulisanja odnosa u grupi/zajednici. stavova koje imamo prema drugim ljudima i grupama. predmet gra ansko vaspitanje uveden je kao izborni u I razred srednje škole.

ose anje li nog i grupnog identiteta.da kod u enika razvija komunikacijske veštine koje su neophodne za saradni ko ponašanje i konstruktivno rešavanje sukoba: argumentovano izlaganje sopstvenog mišljenja. etni kim. tolerancije. pregovaranje. razviju sposobnosti i veštine i usvoje vrednosti koje su pretpostavke za celovit razvoj li nosti i za kompetentan. nacionalnim i verskim grupama. eti kih i pravnih normi i pravila i njihovu važnost za zajedni ki život. aktivno slušanje.NASTAVNI PROGRAM GRA ANSKO VASPITANJE 1 Prvi razred srednje škole (1 as nedeljno. .u enici razumeju prirodu i na in uspostavljanja društvenih.da se kod u enika razvija samopoštovanje. .da kod u enika razvija sposobnost razumevanja razlika me u ljudima i spremnost da se razlike poštuju i uvažavaju . odgovoran i angažovan život u savremenom gra anskom društvu u duhu poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda. .da se izborom sadržaja i ukupnim na inom rada u okviru ovog predmeta poštuju i praktikuju osnovne demokratske vrednosti i podstakne njihovo prisvajanje. mira. 35 asova godišnje) Cilj i zadaci: Opšti cilj predmeta je da u enici srednjih škola steknu saznanja. razumevanja i prijateljstva me u narodima.da u enici razumeju prirodu i mogu e uzroke sukoba i podstaknu na saradnju i miroljubivo rešavanje sukoba .da se u enici obu e tehnikama grupnog rada i grupnog odlu ivanja. 14 . .da kod u enika razvija sposobnost kriti kog rasu ivanja i odgovornog odlu ivanja i delanja. ravnopravnosti polova. Zadaci nastave predmeta su: . .

Kroz aktivnosti pore enja po razli itim kriterijuma u enicima se omogu ava da upoznaju sebe i druge. .Otkrivanje i uvažavanje razlika. Izra uju i "li ni grb" ili me usobnim pore enjem. Ja. . mi i drugi (6) Ova tematska celina obuhvata pitanja stavova koje imamo prema sebi drugim ljudima i grupama.SADRŽAJI PROGRAMA Uvod: Me usobno upoznavanje. kao i da sagledaju složenost i me usobna preklapanja vlastitih i grupnih identiteta. . li nog i grupnih identiteta. kao i neopravdanog negativnog opažanja tu ih grupa. Na osnovu opisa vlastite i tu e grupe otkrivaju se i analiziraju tendencije uproš enog opažanja i favorizovanja vlastite grupe. Pomo u igre uloga demonstrira se da su predrasude i stereotipi koje imamo prema pojedinim grupama ljudi jedan od uzroka diskriminatorskog ponašanja i da tolerancija nije uvek pozitivna. upoznavanje u enika sa programom i na inom rada. otkriju i prihvate postoje e sli nosti i razlike. .Grupna pripadnost. razvijanja samopoštovanja i razumevanja i uvažavanja drugih. u enici ja aju samopoštovanje.Li ni identitet. 15 . bolje se upoznaju i i podsti u da prepoznaju i cene svoje pozitivne osobine.Tolerancija i diskriminacija.Stereotipi i predrasude. 1. . Kroz izradu i pore enje "porodi nih stabala" ili porodi nih albuma i diskusiju o razli itim grupama/udruženjima kojima u enici pripadaju u enici se uvode u problematiku li nog i grupnog identiteta i njihovih me usobnih odnosa.

U malim grupama u enici isprobavaju ovakav samopouzdan na in reagovanja u nekoliko svakodnevnih situacija. Rade i u parovima u enici prolaze kroz iskustvo loše komunikacije izazvane neslušanjem. demonstriraju se na ini iskrivljavanja poruka. na TV i radiju i prikazuju ih na asu. tj. štampi. .Glasine.Neoptužuju e poruke.Neslušanje. . u enici se upoznaju sa uobi ajenom procedurom pripremanja za debatu i izvode debatu na neku temu vezanu za komunikaciju u njihovom iskustvu. Kroz zadatak serijske reprodukcije.Izražavanje mišljenja. U enicima se demonstriraju efekti optužuju ih i neoptužuju ih poruka i važnost zastupanja vlastitih potreba i prava na jasan i neagresivan na in a zatim se model neoptužuju ih poruka uvežbava kroz primenu na situacije iz vlastitog života. u enici sti u znanja o pravu na slobodno izražavanje mišljenja i vežbaju da svoje mišljenje obrazlože. sagledavaju razloge koji mogu stajati u osnovi neslušanja. šumovi u komunikaciji i ukazuje na važnost dobre komunikacije za me usobno razumevanje. 16 . U enicima se predo ava važnost zastupanja vlastitih potreba i prava na jasan i neagresivan na in. predrasuda i diskriminatorskog ponašanja u školi.Vo enje debate i dijaloga (2 asa).Samopouzdano reagovanje. 2. . uxbeni koj i drugoj literaturi.Zadaci za vežbanje: U enici nalaze primere stereotipa.Aktivno slušanje. U enici se upoznaju sa razli itim tehnikama aktivnog slušanja kao na inima na koji se može poboljšati uzajamna komunikacija i te tehnike isprobavaju u kra im simulacijama. Komunikacija u grupi (8) Ova tematska celina bavi se na inima izražavanja i saopštavanja mišljenja i komunikacijom sa drugima: posebno postupcima i veštinama nenasilne komunikacije. . Pošto se suprotstave karakteristike dijaloga i debate kao razli itih komunikacijskih obrazaca. gde se jedna informacija lan ano prenosi od jednog do drugog u enika. a zatim govore o primerima dobrog i lošeg sporazumavanja iz vlastitog iskustva. . Nastavljaju i zapo et dijalog suprot-stavljenih mišljenja na primerima situacija iz porodi nog i školskog života. . .

odnosno razvijanjem sposobnosti. Vežba u kojoj u enici prolaze kroz iskustvo konflikta treba da posluži kao podloga za razgovor o ulozi pretpostavki i o ekivanju u situaciji sukoba.Stilovi postupanja u konfliktima. Rešavanje sukoba (8) .Grupno odlu ivanje.Saradnja.Raditi zajedno. . saradnje i mira me u pojedincima. u enici se upoznaju sa odlikama timskog rada i analiziraju uloge koje su imali u grupnom radu. Na primerima grupnog crtanja i analize onog što vole da rade. analiziraju faktore od kojih zavisi mogu i stepen aktivne participacije i zna aj koji ona ima za razvoj li nosti i ostvarivanje prava. zajedništa. U enici se upoznaju sa razli itim mogu im stepenima u eš a dece u akcijama ili aktivnostima (od "kvaziu eš a" do de jeg samostalnog izbora i izvo enja akcija). U enici se upoznaju sa razli itim na inima donošenja odluka u grupi i analiziraju njihove pred-nosti i nedostatke .Dinamika i ishodi sukoba.3. dinamici konflikta i njegovim mogu im ishodima. . u enici u malim grupama razmatraju 17 . grupama i zajednicama ljudi. veština i izgra ivanjem saznanja i stavova koji vode ostvarivanju solidarnosti. . u enici uvi aju li ne i društvene razloge za saradnju i zajedništvo i razmatraju pretpostavke za ostvarivanje saradnje. Saradnja i zajedništvo (5) . Na primeru simulacije jedne školske situacije u enici se vežbaju u saradni kom ponašanju. toleranciji i preuzimanju odgovornosti. Pošto dobiju kra i opis uzrasno prilago ene situacije konflikta. s druge strane. razumevanja. .U eš e mladih: "Lestvica participacije". izbegavanju i nenasilnom rešavanju sukoba i nesporazuma me u ljudima.Grupni rad. Na zadatim primerima i na osnovu iskustva u radu na prethodnim asovima. Odnosi u grupi/zajednici (20) Ova tematska celina bavi se problematikom dva osnovna tipa odnosa u ljudskim grupama i zajednicama: saradnjom i sukobima. s jedne strane i smanjenju nasilja.

Nasilje u našoj okolini.Postizanje mira. Na osnovu analize mišljenja nau nika o nasilju i ljudskoj prirodi ("Seviljska izjava ").) u enici se dovode do saznanja da oni mogu da budu: i žrtve nasilja i nasilnici ali i borci protiv nasilja u školi. Kroz analizu razli itih situacija u enici razvijaju osetljivost za prepoznavanje nasilja me u vršnjacima. a njihov zadatak je da kroz zauzimanje pozicije svake od strana u konfliktu i zamišljanje njihovih potreba sagledaju kako izgleda konflikt posmatran iz razli itih perspektiva. TV emisija. Kroz simulaciju konflikta izme u dve grupe od u enika se traži da putem pregovaranja postignu dogovor koriste i prethodno ste ena znanja i veštine. .Nasilje u školi. . . .Nalaženje rešenja.. filmova) u enici uo avaju razli ite vrste nasilja (kako one vidljive tako i prikrivene). . .Posredovanje. Kroz itanje pri a i igranje uloga u enici se u e da se pružanjem i prihvatanjem izvinjenja može izbe i da nesporazumi prerastu u sukobe. sti u svest da nasilje postoji u svim sferama društva i da u svesti ve ine postoje stereotipi o tome ko su nasilnici. Kroz analizu tipi nih slu ajeva iz svakodnevnog života u školi (verbalna agresija u enika. misli o miru mislilaca iz razli itih 18 . . U enici se upoznaju sa osnovnim idejama.Sagledavanje problema iz razli itih uglova.Vršnja ko nasilje. Nasilje i mir (6) .Postizanje dogovora. svrhom i postupkom posredovanja u sukobima i nesporazumima i isprobavaju ste ena znanja u jednoj situaciji simulirane sva e me u drugovima. U enicima se predo avaju primeri razli itih konfliktnih situacija. u kojima nema pobednika i poraženih ve sve strane u konfliktu uspevaju da zadovolje svoje potrebe. ..Izvini. Kroz razgovor i analizu i razvrstavanje prikupljenih primera (iz štampe. ose anje li ne odgovornosti i spremnost na pružanje pomo i žrtvi nasilja.mogu e postupke strana u konfliktu i diskutuju od ega zavisi kako e se postupati u konfliktu. Analiziraju i konflikte predo ene u pri ama u enici se vežbaju u nalaženju integrativnih rešenja. omalovažavanje u enika.

u enici svoje razumevanje mira i pretpostavki i postizanje mira. Razgovor o iskustvima i evaluacija nastave celog predmeta: u enici sami procenjuju koja do sada ste ena znanja i veštine smatraju korisnim i upotrebljivim van u ionice. 19 .kultura i dobitnika produbljuju za o uvanje prikaza likova nekih od dosadašnjih Nobelove nagrade za mir. Završni as: Šta nosim sa sobom.

da se u enici obu e tehnikama grupnog rada i grupnog odlu i-vanja. spremnost za zaštitu sopstvenih i prava drugih i nau e tehnike zalaganja za ostvarivanje prava deteta. . . . mira. SADRŽAJI PROGRAMA 20 .da se u enici obu e efikasnom planiranju zajedni kih akcija i projekata .ki život.da se u enici podstaknu i osposobe za aktivnu participaciju u životu škole.GRA ANSKO VASPITANJE 2 Drugi razred srednje škole (1 as nedeljno.da se izborom sadržaja i ukupnim na inom rada u okviru ovog predmeta poštuju i praktikuju osnovne demokratske vrednosti i podstakne njihovo prisvajanje.da kod u enika razvija sposobnost kriti kog rasu ivanja i odgovornog odlu ivanja i delanja.da u enici nau e vrste prava i razumeju odnose me u pravima i uzajamnost prava i odgovornosti. razumevanja i prijateljstva me u narodima. . . etni kim. odgovoran i angažovan život u savremenom gra anskom društvu u duhu poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda.da se kod u enika razvije osetljivost za kršenje prava. eti kih i pravnih normi i pravila i njihovu važnost za zajedni. . ravnopravnosti polova. Zadaci nastave predmeta su: .da u enici razumeju prirodu i na in uspostavljanja društvenih. razviju sposobnosti i veštine i usvoje vrednosti koje su pretpostavke za celovit razvoj li nosti i za kompetentan. 35 asova godišnje) Cilj i zadaci: Opšti cilj predmeta je da u enici srednjih škola steknu saznanja. tolerancije. nacionalnim i verskim grupama.da se u enici uvedu u razumevanje pojma prava i upoznaju sa Konvencijom o pravima deteta i drugim me unarodnim dokumentima koja se bave ljudskim pravima .

u enici se upoznaju sa sadržajem Konvencije i vrstama prava. 2. .Me unarodni dokumenti o zaštiti prava: Univerzalna de-klaracija o ljudskim pravima i Konvencija o pravima deteta.Sukob prava. .Potrebe i prava. Upoznavanje na inom rada. Na osnovu situacije pravljenja izbora.Uvodni as. Vrste prava i odnosi me u pravima (5) . u enici sti u uvid u vezu izme u prava i vrednosti i upoznaju se sa univerzalno prihva enim vrednostima koje su u temelju ljudskih prava. stavove i postupke koji vode zaštiti i ostvarivanju prava. 1. dužno-sti i pravila za rad u u ionici. hijerarhije i pore enja ponu enih vrednosti. . Prava i odgovornosti (16) sa sadržajem predmeta i Ova tematska celina uvodi u enike u poznavanje i razumevanje problematike prava i odgovornosti i razvija sposobnosti. . Na osnovu izrade ugovora sa zadatim elemen-tima. . U enici se upoznaju sa osnovnim principima Konvencije i uvode u produbljeniju analizu i razume-vanja me usobne povezanosti i nedeljivosti prava.Prava i vrednosti. prirodom i sadržajem me unarodnih dokumenata koji se ti u ljudskih i prava deteta. .. Razvrstavanjem kartica na kojima su ispisana pojedina prava deteta u zadate kategorije. Kroz razlikovanje bazi nih ljudskih potreba od želja i prohteva u enici se uvode u pojam prava.Prava i zakoni. u enici dolaze do uvida u njihovu me usobnu povezanost i razvijaju ose aj "vlasništva" na demo-kratski dogovorenim pravilima. U enici se upoznaju sa istorijatom nastanka. Na primeru dovršavanja zapo etih stripova u enici sti u uvid da sukobljena prava mogu da budu izvor konflikata i da je za 21 .Odnosi me u pravima.. u enici se upoznaju sa suštinom ugovornog odnosa kao saglasnosti volja i potrebom zakonskog regulisanja prava i obaveza. Osnovni pojmovi (5) .Vrste prava.Prava i pravila u u ionici Kroz definisanje prava.

3. druge u enike) o tome koliko poznaju Konvenciju i istražuju da li je i na koji na in tematika prava zastupljena u dnevnoj i omladinskoj štampi i prikazuju svoje nalaze na asu. Zadaci za vežbanje: Poznavanje Konvencije i zastupljenost prava štampi. U enici identifikuju probleme vezane za de ja prava u školi i sredini. i 2. .ostvarivanje suprotstavljenih prava potreb-no prona i konstruktivna rešenja.Kršenje prava deteta. Kroz aktivnost uparivanja prava i obaveza deteta u enici razvijaju svest o li noj odgovornosti za ostvarivanje svojih i poštovanja tu ih prava. izra uju plan akcije kojom bi te 22 .Odgovornosti dece. u enici se upoznaju sa državnim i m unarodnim obavezama u oblasti ostvarivanja i zaštite prava deteta. prijatelje. u enici iznalaze i razmatraju na ine delovanja u takvim situacijama i upoznaju se sa službama i organizacijama kojima mogu da se obrate za pomo u zašti-ti/odbrani svojih prava. Zadaci za vežbanje: Prava i pravila u u ionici 2. koja su izradili na prvom asu sa tom temom. U enici obavljaju ispitivanja poznatih osoba (ro ake.Zaštita prava deteta. Na osnovu ste enih znanja i uvida u enici ponovo razmatraju. Polaze i od zadatih konkretnih situa-cija kršenja pojedinih prava. Analizom zadatih pri a u enici se pod-sti u da prepoznaju i razviju osetljivost za situacije kršenja prava deteta. . Kršenje i zaštita prava (2) . Analiza Univerzalne deklaraci-je/kategorija ljudskih prava i pore enje sa pravima deteta.Odgovornosti odraslih 1. dopunjuju i prera uju "pravila u u ionici". . Razmatraju i uloge i obaveze roditelja i nastavnika u ostvarivanju pojedinih prava u enici sti u uvid u odnos izme u prava i odgovornosti.De ja i ljudska prava . Planiranje i izvo enje akcija u korist prava (16) Ova tematska celina priprema i podsti e u enike na aktivno u eš e u životu škole i zajednice i omogu ava sistematizaciju i prakti nu primenu nau enog u ovom predmetu. 4. Prava i odgovornosti (4) . U nastavku rada na ovoj temi.

i 2. . Uz pomo pisane instrukcije o tome šta sve dobar plan akcije treba da sadrži. osveš uju li nu odgovornost i preispituju spremnost da se angažuju u rešavanju problema dece i mladih. Grupe prikazuju svoje planove i kroz argumentovanu diskusiju zajedni ki procenjuju koliko su planovi realni i ostvarivi. U enici razmatraju i diskutuju razli ite sfere školskog života i rada u kojima smatraju da bi trebalo da u estvuju u odlu ivanju i one u kojima su spremni da aktivno u estvuju i dele odgovornost.Kako rešiti problem 1.Izrada plana akcije 1. . Rade i u manjim grupama. ponavljaju saznanja problematike predmeta gra ansko vaspitanje I i II. kakva je uloga svakog pojedinca u sledu društvenih doga aja. Ovaj deo programa u enici izvode nezavisno od rasporeda asova i izlaze i iz u ionice. u enici prvo identifikuju probleme mladih/u enika u svojoj sredini (školi ili zajednici) a potom ih analiziraju sa stanovišta prava koja su prekršena. . i 2. . . Zatim biraju akciju ili akcije koje e izvoditi i dogovaraju se o daljem izvo enju akcije.probleme mogli da rešavaju i izvode akciju u školi ili lokalnoj sredini: .Participacija u školi 1. U enici razmatraju mogu e efekte planiranih akcija na razli ite grupe ljudi i uz nove uvide doteruju svoje planove akcija. U enici se upoznaju sa razli itim vrstama akcija u prilog zaštite i ostvarivanja prava. u enici analiziraju od ega sve zavise budu i doga aji. i 2. razmatraju i vrše izbor tipa akcije koja bi mogla da vodi rešenju problema identifikovanih u prethodnoj aktivnosti.Izbor problema 1.Planiranje i izvo enje akcije – akcija po izboru u enika. Tako e osveš uju kakva je njihova uloga u akciji i. i 2.Analiza mogu ih efekata akcije. na ijem rešavanju u enici realno mogu nešto da urade.Prikaz i analiza grupnih radova. .Sagledavanje promena. Razmatraju i razli ite mogu e tokove budu nosti. . u enici doteruju svoje planove akcija i izvode akciju u 23 . Polaze i od analiza akcija. u enici izra uju grupne planove za svoje akcije. Na osnovu prikaza grupnih predloga i diskusije vrši se izbor onih problema za dalji rad. analiziraju i planove akcija.

korist de jih prava u školi ili sredini ili planiraju nove akcije. 24 . Nastavnik je u esnik kao deo tima i-ili konsultant. Završni analiza akcija/planova i rezimiranje i evaluacija nastave celog predmeta. Analiza i evaluacija.

zavisilo koja e ljudska prava biti priznata. Ako bi samo od države. najvažnije ljudsko pravo. Beogradski Centar za ljudska prava. Vojin. Beograd. uredbe. Paunovi . Zato obaveznost poštovanja ljudskih prava proizilazi za svaku državu iz unutrašnjeg prava. obavezuju ak i države koje nisu ratifikovale te ugovore. Vladimir: LJudska prava. pravo na slobodno izražavanje. Naš jezik ne razlikuje ove pojmove ali. Danas više ni jedna država ne može da tvrdi da su ljudska prava u njenoj isklju ivoj nadležnosti. odluke ili neke me unarodne konvencije. Subjektivna prava imaju subjekti prava. te da može da iz prizna. moralnog porekla. 25 . eri . Najve i broj ljudskih prava usmeren je prema državi i to ih razlikuje od drugih prava moralnog porekla. ljudska prava su priznata zakonima i drugim pravnim aktima a njihovo ostvarivanje se odvija u pravom ustanovljenim okvirima države. Ona se jednako priznaju svim ljudskim bi ima. Pre svega. da spre i i kažnjava kršenje prava a tako e i da stvori uslove za njihovo uživanje. Milan. prava prirodnog. 1997. na primer. na nacionalnom ili me unarodnom nivou i to su razni zakoni.LJUDSKA PRAVA I PRAVA DETETA LJudska prava1 LJudska prava su. ne prizna ili krši. odnosno njenih organa. Država ima obavezu da se uzdržava od kršenja ljudskih prava. postoje objektivna i subjektivna prava. Ovaj uxbenik je poslužio kao idejna osnova za pisanje ovog teksta. trebalo bi napomenuti da nije svako pravo osnovno. što zna i da su da postoje nezavisno od toga da li ih je država u kojoj ovek živi priznala i propisala. da bi se bolje razumelo šta su ljudska prava. bez obzira na njihovo poreklo. veroispovest ili neku drugu pripadnost ili svojstvo. onda o pravim ljudskim pravima ne bi ni moglo da se govori. objektivna prava su u engleskom jeziku law a subjektivna rights. U idealnoj situaciji. pravo na pravi no su enje. Objektivna prava su skup pravila koje donosi zakonodavac. Dakle. 1 O ljudskim pravima najbolje je itati u uxbeniku: Dimitrijevi . na primer. ali i iz me unarodnog prava koje je iznad država . odnosno fizi ka i pravna lica. pravo na život. kao. Neka ljudska prava koja su priznata me unarodnim ugovorima. pol. pre svega.

Jedno je nešto priznavati kao vrednost kojoj treba težiti a drugo je tvrditi da se ima pravo na tu vrednost. kralj Džon. dakle »ja a su« od volje države. u kome se 26 . godine. LJudska prava su ona subjektivna prava koja ljudsko bi e ne duguje državi i njenoj volji. Obi no se kao prvi zna ajan dokument u vezi sa ljudskim pravima pominje Velika povelja o slobodama (Magna Carta Libertatum) od 1215. poželjno. LJudska prava imaju moralno poreklo. U civilizovanoj državi nije dozvoljeno samovoljno manipulisanje subjektivnim pravima. ak i kada (ako) tako nije utvr eno doma im zakonom.Subjektivna prava po ivaju na normama objektivnog prava i mogu da budu razli ita od države do države ( na primer. razna prava koja proizilaze iz braka. Najzad. ne primenjuju ili ne postoje. Ova prava se ne odnose na sve ljude podjednako.). Danas. Me utim. zahvaljuju i razvoju me unarodnog i nacionalnih prava. poštuje se na elo pravne sigurnosti. Ovaj dokument je zna ajan jer njime jedan srednjevekovni monarh. Sli no je sa Dušanovim zakonikom od 1349. Poti u od zakonodavca jedne države i zavise od njegove volje. godine. ve ih ima samim tim što je ljudsko bi e. nije sve što je lepo. itd). Nažalost. ovo nije dokument o ljudskim pravima jer ne garantuje prava svima. postoji katalog ljudskih prava. što se tako e odnosi i na prava deteta. pravo na odlazak kod frizera. Zna i. Postoje poželjna i cenjena dobra i vrednosti kojima ljudi teže ali se ne sme pasti u zamku nemogu nosti razlikovanja želja od prava. bez razlike. Zna ajan je jer sputava vlast kralja u odnosu na posebne kategorije stanovništva. iz statusa itd. što zna i. znamo da su pravo na život ili pravo na udruživanje ili izražavanje mišljenja ljudska prava. Na ovaj na in se doprinosi obezvre ivanju postoje eg sistema ljudskih prava i dovodi u pitanje autoritet tog sistema. te težiti hiperinflaciji ljudskih prava (pravo na turizam. u mnogim državama još uvek se sistematski krše i ljudska i prava deteta. Razvoj ljudskih prava LJudska prava su u drugoj polovini XX veka doživela procvat i potpuno me unarodno priznanje. ispravno i pravi no samo po sebi pravo. priznaje izvesne privilegije nižima od sebe. Nisu sva subjektivna prava ljudska prava. posebno u situacijama kada se postoje i zakoni krše. iz posedovanja imovine. ljudsko pravo postoji a država koja ga ne priznaje svom gra aninu može da snosi posledice.

Ipak. Prvi akti kojim su priznata ljudska prava u savremenom smislu su ameri ka Deklaracija nezavisnosti od 1776. usvojila je Generalna skupština Ujedinjenih nacija 1948. i francuska Deklaracija prava oveka i gra anina od 1789. Prvi put su ljudska prava uneta ustav jedne države 1791. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima je. engleski Zakon o pravima (Bill of Rights) od 1689. vo ene razlozima humanosti. Po elo je i zaklju ivanje me unarodnih ugovora kojima su se štitila pojedina prava pojedinih kategorija ljudi (radnici. godine. posle surovog istrebljivanja i obespravljivanja ljudi u nacisti kim i fašisti kim državama. Prvi poseban me unarodni dokument o ljudskim pravima – Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima.Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima Ovaj me unarodni dokument proglašava kao svoj cilj: »Opšti ideal koji treba da postignu svi narodi i sve nacije«. formalno gledano. Takva ograni enja ne uklju uju priznavanje prava svim ljudima nezavisno od suverene volje vladara. godine. . mnoge države su prolazile sli an proces sazrevanja u pogledu ljudskih prava. Iako. bez diskriminacije. Tek nakon Drugog svetskog rata. države proklamuju kao svoj osnovni cilj ( lan 1. 27 . Kasnije. ovim dokumentom se ne priznaju prava svim podanicima. ovaj dokument je osnova za mnoge kasnije usvojene konvencije kojima se ure uju pitanja zaštite ljudskih prava. kako je neki autori nazivaju. prvi opšti katalog ljudskih prava u istoriji. kada su usvojeni amandmani na Ustav SAD.ograni ava apsolutna mo vladara a sve u nameri da se vlada pravedno. godine. godine. U decenijama koje su sledile. pre svega) a i osnivanje me unarodnih organizacija koje su usvajale me unarodne dokumente o ljudskim pravima. Povelje Ujedinjenih nacija) unapre ivanje i podsticanje ljudskih prava. u kome su proklamovani i definisani sadržaji ljudskih prava i sloboda za sve ljude na svetu. predstavlja napredak jer uspostavlja ustavnu monarhiju i prenosi vlast na parlament. pravno neobavezuju eg karaktera.

Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. 28 . S tim u vezi. Zato se pojavljuju i pojavljiva e se (dodavati uz postoje i katalog) nova ljudska prava. razvoj ljudskih prava nije okon an.Paktovi o ljudskim pravima Izrada ovih me unarodnih ugovora trajala je skoro dvadeset godina: 1966. LJudska prava su nedeljiva. Zajedno s Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima. re je o dinami noj pojavi koja je vezana za razvoj civilizacije. godine usvojeni su Me unarodni pakt o ekonomskim. Konvencija o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije.. prva dva me unarodna ugovora koji obavezuju države koje ih ratifikuju i sadrže opširan spisak ljudskih prava. koje se bave pravima koja su vezana za rad. Ustvari.Drugi me unarodni dokumenti o ljudskim pravima Za ljudska prava su zna ajne konvencije Me unarodne organizacije rada. Konvencija o pravima deteta i mnoge druge. LJudska prava definisana u paktovima poslužila su kao osnova za razradu drugim me unarodnih ugovora o ljudskim pravima i uticala na razvoj prakse u ovoj oblasti. socijalnim i kulturnim pravima i Me unarodni pakt o gra anskim i politi kim pravima. Važno je napomenuti da nova ljudska prava ne mogu i ne treba da ukinu ve priznata prava. zatim Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije prema ženama. važno je napomenuti da jedna ljudska prava ne treba da se razvijaju na ra un drugih niti da se stavljaju u hijerarhijski odnos. širom sveta. I pored brojnih postoje ih me unarodnih ugovora i nacionalnih zakona. Konvencija protiv mu enja i svih drugih okrutnih. ovi dokumenti se nazivaju Povelja o ljudskim pravima. ne ove nih i ponižavaju ih postupaka ili kažnjavanja. . Konvencija Unesco protiv diskriminacije u obrazovanju.

Jedni smatraju da je to radikalan pomak unapred dok drugi pori u prava deteta. duh usvojenih normi je odražavo shvatanje o detetu kao slabom. što samo odrasli mogu da obezbede. Dete je. Nevena: Prava deteta i me unarodno pravo. uzdiže se sa nivoa dobre volje do norme me unarodnog prava. Jugoslovenski centar za prava deteta. normativno su uobli ena prava deteta i univerzalno prihva ena. kome su potrebni posebna zaštita i nega. bilo zašti eno u okviru postoje ih sistema prava i prakse. i u: Vu kovi Šahovi . izražavaju i svoje mišljenje. odnosno uvodi se pojam prava deteta. Beograd. Ovi drugi svoje poricanje zasnivaju na premisi da e priznavanje prava detetu izazvati sukob interesa. pre svega u okviru porodice. Sve do skoro. u teoriji ali i praksi. Sa promenom poimanja detinjstva. Dete ulazi u centar sviih zbivanja koja se njega ti u i u njima u estvuje aktivno. I pored toga. ak i kada se govorilo o detetu. Tek posle drugog svetskog rata po inje da se uobli ava ideja o izdvajanju posebnih prava deteta i promeni stava u odnosu na same nosioce tih prava. godine. Nevena (ur. Iako je još pre stotinak godina uo ena i iskazana potreba da se dete zaštiti putem posebnih propisa. sa stanovišta ljudskih prava. 2 29 . tako i na me unarodnom planu. Ukoliko bi se prihvatila ovakva argumentacija kada su u pitanju prava deteta.Prava deteta2 Konvencijom o pravima deteta i drugim me unarodnim dokumentima o ljudskim pravima. nejakom i nezrelom ljudskom bi u.): Prava deteta i Konvencija o pravima deteta. O pravima deteta najbolje je itati u: Vu kovi Šahovi . tema je uvek bila smeštana u kontekst porodice. moglo bi da se tvrdi i da priznavanje ljudskih prava izaziva sukobe interesa. a sa zaštitni kih pozicija. ustanovljen je katalog prava a njen sadržaj odražava upravo ona shvatanja po kojima je dete nosilac prava a samim tim i nosilac zahteva. na na in koji oni procene kao najbolji. uklju uju i i me unarodne konvencije. Prava deteta su priznata i u državama i idealno je kada su u potpunosti i precizno definisana u unutrašnjem pravu država. kako na unutrašnjem. Konvencijom o pravima deteta usvojenom 1989. Pravo deteta da izrazi mišljenje se ustanovljava kao jedan od najvažnijih principa u oblasti prava deteta a obaveza da se izraženo mišljenje sasluša i uvaži. 2001. menja se i odnos prema detetu. teza da deca imaju prava i dalje nailazi na opre ne rekcije. Jugoslovenski centar za prava deteta. Navedene knjige poslužile su kao osnova za pisanje dela teksta o pravima deteta. Beograd 2000.

iji su predstavnici bili. bilo je ravno besmislici. briga i usmeravanje deteta. Ipak. zasnovali su na istraživanju razvojnih mogu nosti deteta i na kategorizaciji karakteristika svojstvenih detetu.Ve smo videli da su prava deteta još relativno skoro. Priznati detetu pravo da tuži sopstvene roditelje zbog zlostavljanja ili zanemarivanja. Tim pre. Me utim. Svoje shvatanje da deci treba piznati prava. psiholozi. kao posledica straha od mogu e ugroženosti u porodi noj sferi. Konvencija ima za cilj da. odnosno odrasloj osobi. osim u tragovima. koja je bitno doprinela podizanju glasa u korist njihovih prava pogodovala je i shvatanju o pravima deteta. dete se više ne posmatra kao pasivno bi e. pažnja. stvara se pogodno tle za stupanje na scenu pozitivisti ke faze u oblasti prava deteta. menja mentalitet u odnosu na prihvatanje deteta kao jednakog ljudskog bi a. za u enje je injenica da je 191(od 193) država ratifikovala Konvenciju o pravima deteta. Dobrobit i zaštita su bile osnove na kojima se formirala misao o pravima deteta i sa kojih dugo nije mogla da se pomakne. Zna i. do pomaka dolazi i u svetlu navedenih teorija. pre svega. našli su uporište u liberalno orijentisanim teorijama. a pre svega roditelja. teško da bi se. Rezultati tih razmišljanja doveli su do promene stava u odnosu na dete kao ljudsko bi e koje ima pravo na jednakost. Ovo se posebno odnosi na pravo deteta da u estvuje u utvr ivanju svog najboljeg interesa. Da li su stvarno spremne da 30 . Ekonomska emancipacija žena. moglo na i neko teorijsko uporište za priznavanje prava detetu u onom smislu kako ih danas shvatamo. a da to pravo može da ostvari aktivnim u eš em u životu. Me utim. u zavisnosti od razvojnih mogu nosti. Oštar odgovor na ovakva shvatanja došao je. na nivou u kome se pretpostavljaju ljubav. pre svega. pravo da javno izražava svoje mišljenje ili pravo da zna ko su mu roditelji. pre svega. oli ene u usvajanju Konvencije o pravima deteta. nije li tako po eo i proces priznavanja prava žena? Strah pater familias-a i strah društva od promena u okviru porodice bio je prepreka za priznavanje prava ženama na jednakost. Svako osnaživanje deteta budi strah od narušavanja autoriteta odrasle osobe. uglavnom postojala u sferi morala. pravo da se udruži radi ostvarivanja nekog cilja. do pre dvadesetak godina. kao objekat zaštite ve kao lice koje može da ima autonomiju. pre svega. Zahtevi koji su proizilazili iz prirodnog prava. Postoje im normama o pravima deteta se države obavezuju da sprovode odredbe ovog me unarodnnog ugovora esto mimo obi aja i morala društva.

na jednom mestu. Konvencija je postala najviši autoritet u oblasti me unarodnog prava deteta. obuhva ena sva ljudska prava koja se priznaju nekoj posebnoj grupi. usvojena pod okriljem Ujedinjenih nacija 1989. pravo deteta na mirno okupljanje i udruživanje može biti ograni eno potrebom države da održava javni red i mir. koji je po eo pola stole a pre nego šro je predlog za sastavljanje ovog me unarodnog instumenta o pravima deteta zvani no podnet 1979. Konvencija je postala najvažniji me unarodni ugovor o pravima deteta. Taj proces je zasnovan na koincidenciji razvoja stavova u odnosu na decu i detinjstvo i postepenoj konsolidaciji me unarodnog prava ljudskih prava. Kako ljudska prava. U mnogo emu. ak i kada se. Konvencija je me unarodni ugovor koji ima druk iji “život” od drugih me unarodnih konvencija o ljudskim pravima: 31 . Primena ljudskih prava nikako nije apsolutna jer bi u protivnom zna ila njihovu pravnu i fakti ku negaciju. Jednom re ju. zaštita traži preko ugovora kao što su Pakt o gra anskim i politi kim pravima ili Evropska konvencija o ljudskim pravima. godine. su subsidijarni oslonac. Konvencija predstavlja zna ajno dostugnu e u pogledu razvoja i ja anja me unarodnog prava u oblasti prava deteta. U ovom dokumentu su. što je novina u me unarodnom pravu koje se stvara pod okriljem UN. Na primer. ije pojedine odredbe su posve ene pravima deteta.obezbede ostvarivanje prava deteta ili nisu shvatile da se pred njih postavlja kao prvenstven zahtev da ne dozvole diskriminaciju deteta kao ljudskog bi a i kao pripadnika grupe ”nedovršenih” ljudi. ono može da trpi ograni enja. Iako ljudsko pravo (pravo deteta) ne podrazumeva analognu obavezu nosioca. Zahvaljuju i tome. tako i sva prava deteta nisu apsolutna ve pod odre enim uslovima mogu biti ograni ena ili ukinuta. kao što je ranije napomenuto. pak. Njeno usvajanje je rezultat dugog procesa. a svi drugi me unarodni ugovori o ljudskim pravima. zahvaljuju i boljim nadzornim mehanizmima. na odredbe Konvencije se pozivaju i Evropski sud za ljudska prava i Evropska Komisija za ljudska prava ili. Komitet za ljudska prava. godine. Konvencija o pravima deteta Konvencija o pravima deteta (Konvencija) je.

134. godine. dalje. . socijalna. Do 1. ili. važnost poštovanja kulturnih vrednosti zajednice iz koje dete poti e i vitalna uloga me unarodne saradnje u zaštiti prava deteta. a samo jedna (Somalija) nije ni ratifikovala ni potpisala.3 . I na me unarodnim i na nacionalnom planu. ovaj ugovor prestavlja okvir za unapre enje i ostvarivanje prava deteta. januara 1999. Konvencija o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije – 147. U preambuli se reafirmišu neophodnost pravne i druge zaštite deteta.Konvencija je prvi me unarodni dokument u oblasti ljudskih prva koji u potpunosti obuhvata glavne tradicionalne grupe ljudskih prava: ekonomska. inventivan dokument zato što priznaje nova i izazovna ljudska prava. zloupotrebe ili eksploatacije na fizi ki i psihi ki oporavak i reintegraciju. Ona potvr uje da je deci. Konvencija protiv mu enja i drugih svirepih. jedna (SAD) je samo potpisala. kao što su. Konvencija je podeljena na preambulu i tri dela. . godinom) slede i: Pakt o gra anskim i politi kim pravima – 134 ratifikacije. potrebna posebna zaštita i briga a u tome isti e primarnu ulogu porodice. Konvencija je mo an instrument za delovanje u oblasti prava deteta. na primer.Konvencija je prvi me unarodni ugovor o ljudskim pravima koji implicitno priznaje ulogu nevladinih organizacija u postupku ostvarivanja prava deteta.. pre i posle ro enja. socijalnim i kulturnim pravima . Konvencija o eliminaciiji svih oblika diskriminacije prema ženama – 153. 32 . pravo deteta žrtve bilo kog oblika zlostavljanja. Prvi deo Konvencije sadrži katalog prava koja se priznaju detetu ali i nekoliko odredbi kojima se stranama 3 Status ostalih glavnih ugovora u oblasti ljudskih prava je (zaklju no s 1996. relevantnih instrumenata o ljudskim pravima. pravo deteta na slobodno izražavanje mišljenja po svim pitanjima koja se ti u deteta. . Konvencija je ugovor o ljudskim pravima sa najviše ratifikacija.Konvencija je. po prvi put utvr uje iniverzalno prihva ena definicija raznih osnovnih prava deteta.Najzad. Pakt o ekonomskim. nehumanih i ponižavaju ih kazni i postupaka – 98. . Preambula podse a na osnovne principe Ujedinjenih nacija i posebne odredbe odre enih.Zatim. politi ka i gra anska. pre svega.U tom dokumentu se. 191 vlada je ratifikovala Konvenciju. kulturna. usled njihove osetljivosti.

ugovornicama nalaže preduzimanje svih mera za ostvarivanje prava iz Konvencije i poštovanje najviših standarda u ovoj oblasti, kako na me unarodnom, tako i na nacionalnom nivou. Drugi deo sadrži odredbe kojim se dalje razra uju obaveze strana ugovornica i ure uju osnivanje i rad posebnog nadzornog tela – Komiteta za prava deteta. Odredbe iz tre eg dela Konvencije regulišu pitanja potpisivanja, ratifikacije, pristupanja, stupanja na snagu, stavljanja rezervi, izmena, otkazivanja i deponovanja ovog me unarodnog ugovora. Obaveze država Prava u Konvenciji predstavljaju više od kataloga prava; ona su odraz obaveza koje su države spremne da preuzmu u odnosu na decu. Spremnost se iskazuje inom potpisivanja a preuzimanje obaveza ratifikacijom. Univerzalnom ratifikaciijom, (skoro) sve države sveta su preuzele obavezu da prava priznata Obaveze strana ugovornica su propisane i posebnom odredbom Konvencije ( lan 4) kojom se nalaže da države preduzmu »sve potrebne zakonodavne, administrativne i ostale mere za ostvarivanje prava priznatih« u ovom me unarodnom ugovoru. Savezna Republika Jugoslavija je 1991. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta, ime je ovaj me unarodni ugovor postao sastavni deo našeg pravnog poretka. Time se naša država obavezala da e ugraditi u zakonodavstvo i poštovati sva prava deteta sadržana u Konvenciji. Uloge u ostvarivanje prava deteta u nekoj državi (pa i našoj) imaju: - nadležna ministarstva sa svojim službama i pravosudni prgani - posebna ministarstva ili državne agencije za decu (još nema kod nas) - ombudsman za ljudska prava /prava deteta (još nema kod nas) - škole i druga mesta u kojima deca provode dosta vremena (domovi, bolnice) - nevladine organizacije - verske zajednice - sredstva javnog informisanja - komercijalni sektor

33

- pojedinci Država i njeni organi imaju obavezu da omogu e ostvarivanje Konvencije ali isto tako i svi mi možemo da doprinesemo da se prava deteta uživaju na najboljem mogu em nivou.

34

RADIONI ARSKI PRISTUP

Vrste radionica Re radionica po pravilu je asocijacija za neku proizvodnu radionicu kojoj je cilj stvaranje konkretnog, materijalnog produkta. Ovde je, me utim, re o radionicama koje imaju svoje produkte (plakati, crteži, sheme, liste, zaklju ci), ali koji su samo u službi samog procesa i na ina rada i predstavljaju klju nu dobit za same u esnike. Radionice se me usobno razlikuju po svom sadržaju, cilju i uzrastu kome su namenjene, i shodno tome se mogu klasifikovati. Naj eš e i najjasnije grupisanje radionica vrši se u odnosu na njihovu svrhu, odnosno cilj. Kao i svaka klafisikacija, i ova koju emo vam predstaviti, samo je okvirna, ali verujemo da odražava suštinu i na najbolji mogu i na in nas uvodi u predmet našeg rada. Razlikujemo dve osnovne grupe radionica: 1. Kreativne radionice – iji je osnovni cilj podsticanje i razvijanje divergentnog mišljenja i izražavanja (podsticanje višestrukog, slobodnog i li no obojenog traganja za rešenjem). To su, na primer, dramske, pesni ke, likovne i druge radionice. 2. Edukativne radionice – iji je osnovni cilj sticanje saznanja u širokom smislu re i. U okviru ove grupe razlikujemo: - Preventivne radionice – koje su ''psihološke'' u pravom smislu re i, usmerene na razvoj li nosti, identiteta, i sl., a cilj im je primarna prevencija. Spadaju u grupu edukativnih radionica zato što im je cilj i sticanje nekih znanja i uvida (saznanja o sebi, drugima i sl.); - Kognitivne radionice – kojima je cilj sticanje konkretnih znanja i veština, a tako e i podsticanje nekih kognitivnih procesa (planiranja, strategije u enja, rasu ivanja i sl.). Neki autori u podgrupu edukativnih radionica svrstavaju i radionice kojima je cilj razvijanje nekih socijalnih veština (razrešavanje konflikata, upravljanje grupom), a koje kombinuju karakteristike preventivnih i kognitivnih radionica.

35

koju ini nekoliko aktivnosti (uvodna. u velikoj meri. emocionalni ili socijalni). jasno je da se tu radi zapravo o u enju. Preporu ljiv broj izme u 15 i 25. U ovom programu radionice su adaptirane da mogu da se odvijaju u okviru jednog školskog asa. ne mislimo samo na uspostavljanje veza izme u uzroka i posledica. Radioni arske aktivnosti naj eš e predstavljaju i rešavanje nekog problema (bez obzira da li je on kognitivni. Zajedno sa aktivnim metodom (koji podrazumeva mentalnu i motori ku aktivnost u esnika tokom rada).putevima dolaska do rešenja). Osnovni principi radioni arskog postupka Svaka radionica ima vrlo jasno i unapred definisan plan – scenario. Jednu strukturiranu aktivnost. tako da govorimo i o kooperativnom u enju. strukturu. 36 . oblik rada). Jedna radionica. centralna i završna). odnosno scenarija. Kada govorimo o toj vrsti u enja. To uobli avanje li nog iskustva se vrši kroz razmenu s drugim u esnicima i voditeljem grupe. U zavisnosti od konkretnog cilja. naj eš e oblikuje više konkretnih zahteva koji se me usobno objedinjuju. jer su u esnici u prilici da posmatraju ostale u esnike (ali i voditelja) u razli itim situacijama i ulogama. one ipak imaju i neke svoje zajedni ke karakteristike (principe. ve i na uobli avanje li nog doživljaja (iskustva) u svetlu nekog novog sadržaja. u esnika jedne radionice kre e se Radionica kao oblik u enja S obzirom na to da je cilj edukativne radionice sticanje nekog saznanja. U radionicama se susre emo i sa u enjem po modelu. obi no traje jedan i po do dva sata. Suštinu scenarija ine strukturirane aktivnosti koje nastaju kao rezultat konkretnog zahteva koji uvodi voditelj radionice. u radionicama mogu da se kombinuju razli iti oblici u enja. a objedinjene su oko jedne teme. i na takav na in se stvara dobra pretpostavka za korigovanje vlastitog ponašanja. zavisi njen uspeh.Bez obzira na to koliko i kako se radionice me usobno razlikuju. od ijeg kvaliteta. pri emu se kombinuje konvergentno (u enje željenog rešenja) i divergentnog u enja (podsticanje na traganje za razli itim na inima . u radionicama se primenjuje i metod iskustvenog u enja.

tehnika predvi eni. a može da se odvija u paru. pokret). Na primer. uopštava i ''vra a'' to u esnicima (uz otvoren prostor za njihov komentar). razmislite i prodiskutujte što više rešenja kojima biste mogli rešiti tu situaciju''. ''pokušajte da se setite što više situacija kada je vama li no bilo važno da vaše mišljenje bude saslušano''. sažima. a ne takmi enje i diskriminaciju. Radioni arske tehnike Scenariom radionice treba uvek precizno nazna iti koji su oblici grupnog rada. b) Razmena – sledi nakon uobli avanja i ima funkciju oboga ivanja vlastitog iskustva. Dakle. Uloga voditelja je ovde naro ito zna ajna jer on smisleno povezuje sve što se dogodilo tokom rada. voditelj daje svakoj grupi unapred pripremljen tekst i upu uje zahtev: ''pro itajte pažljivo tekst. pri emu možemo koristiti i neke druge simboli ke forme (crtež. sledi razmena i diskusija. U esnicima se saopštava vreme koje je predvi eno za to. Manje ili više tako (ili sli no) aktivnosti ine scenario jedne radionice. strukturiranih Dobar scenario podsti e kooperaciju. zahtevom neposredno izazivamo doživljaj koji uobli avamo kroz re i. u manjoj grupi ili u krugu (celoj grupi). v) Obrada – je poslednja faza u kojoj se razmenjen i oboga en doživljaj pretvara u saznanje. Naj eš e primenjivane tehnike Razmena u celoj grupi je osnovni oblik rada kojim po inje i završava svaka radionica. u esnicima se upu uje zahtev: ''sada se podelite u manje grupe od po troje''. a po isteku vremena. po pravilu voditelj na kraju sumira razgovor. najbolje i predstavnik grupe koga izaberete. predstavi e ga ostalim u esnicima''. Na primer. Nakon predvi enog vremena. Svaka radionica prolazi i kroz nekoliko osnovnih faza: a) Izazivanje i uobli avanje li nog doživljaja – što u kontekstu kogni-tivnih radionica zna i proživljavanje novog sadržaja kroz vlastito iskustvo. ''iznesite to me usobno lanovima svoje grupe''. sledi novi zahtev: ''izaberite jedno rešenje koje je. 37 .Na primer. po vašem mišljenju. Kada su se u esnici podelili u grupe. nakon kra eg uvodnog izlaganja koje otvara temu. Bez obzira koji od oblika razmene u celoj grupi se primenjuje. tj.

Ohrabriti pasivne i nezainteresovane lanove! . rezultira sve origi-nalnijim i novojim sadržajima. Poslednja faza je organizacija i obrada onoga što je produkovano. ''Dobro''). Potrebno je podsticati nove ideje i druga ija mišljenja (''Ima li neko druga ije mišljenje?''. crtež). svi u esnici su angažovani. Savet . 2.Ista i da u radionici nema vrednovanja ta nih i pogrešnih rešenja! Rad u parovima ili malim grupama – naj eš i je na in kojim se organizuje razmena u radionici.). koji može biti usmeren na unutrašnje angažovanje (prise anje. kako predvi eno vreme odmi e. Simultana individualna aktivnost – nakon konkretnog zahteva. ili na vidljivo (pokret ili stvaranje nekog produkta. ali svako za sebe. 1.Razgovor u krug – strukturirana razmena u kojoj u esnici govore po redu sedenja. . da se me usobno slušaju i da se ne skre e sa osnovne teme. Savet . što e zavisiti od sadržaja same aktivnosti. . Nekada je poželjno. razmišljanje o ne emu i sl. Najbolje je koristiti ''otvorena'' pitanja (kako? zašto?) koja razvijaju komunikaciju. 3.Najoptimalniji rad se obezbe uje kada mala grupa ima tri-pet lanova! 38 . ''Da li neko želi još nešto da doda?''). Voditelj podsti e na iznošenje što više deja koje beleži na pano ili tablu bez selekcije i vrednovanja Ovo je dinami na i esto bu na tehnika koja po pravilu. npr. Uvek treba biti svestan svoje reakcije na mišljenja u esnika i obezbediti da sva razli ita iskustva budu jednako prihva ena (''U redu''.Mozgalica – je najkreativniji oblik razmene u kojoj u esnici slobodno asociraju na zadatu temu.Voditi ra una da grupe u toku rada ne ometaju jedna drugu! .Naj eš e se primenjuju slede i oblici: . a nekada nije.Grupna diskusija – manje strukturirana razmena u kojoj je vrlo važno obezbediti da što ve i broj u esnika bude uklju en. da se lanovi male grupe me usobno dobro poznaju.

Savet . kada se u dogovoru sa lanovima grupe uvedu. igre ''bude'' i podižu raspolo-ženje. NJima se zaokružuje dinamika grupe i ne moraju tematski biti vezane za cilj radionice. nema posmatra a. odnosno uvode u doživljaj koji je predmet radionice. jer je njihov efekat tada bolji! Uvodne i završne igre – mogu se koristiti nezavisno od samog programa radionica. Pravila se uvode na po etku rada grupe i ona postaju pravila svih lanova. U esnici ''odigravaju'' razli ite uloge i situacije i na takav na in usvajaju nove veštine. Važno je samo da bude izre eno na na in koji ne vre a druge. 3. što je preduslov njihove 39 . ostali ga ne ometaju. Svi u esnici imaju jednaku šansu da budu saslušani. Svi u estvuju. Radioni arska pravila U svakom grupnom radu nužna su pravila jer obezbe uju stabilnost. Voditelj i u esnici se pozivaju na njih uvek kada se prekrše. Svako mišljenje je dragoceno. s kojima voditelj upoznaje u esnike. a dok jedan od u esnika govori.Situacije koje su predmet odigravanja treba da budu realne i smislene za u esnike. 4. Na po etku radionice u esnici sede u velikom krugu ili u manjim grupama. mogu se uvesti i dodatna pravila. Savet .Igranje uloga – tehnika koja omogu ava sagledavanje situacije iz druge perspektive. neku od igara možemo da uvedemo kada ocenimo da je opala koncentracija i zainteresovanost u esnika. u zavisnosti od ciljeva i sadržaja svake konkretne radionice. Uvodne igre ''otvaraju'' sadržaj.Iako to nije predvi eno scenarijem. bez obzira koliko se razlikuje od ostalih. 2. što se naro ito odnosi na završne igre. mada svako ima pravo da zadrži za sebe neki svoj doživljaj (pravilo – ''dalje'').Prilikom izbora igara voditi ra una o uzrastu u esnika! . Karakteristika radioni arskih pravila je da ona nisu nepromenljiva. Osim osnovnih pravila. moraju biti poštovana. ali isto tako i. 1. U takvim situacijama.

40 .ravnopravnosti. Svi se obra aju svima i svi se vide.

ne možemo da znamo šta je proizvelo utvr ene efekte. iako ih i oni sami sebi postavljaju. evaluacija primene programa može da bude korisna i za same nastavnike: da im pomogne u izvo enju nastave ali i da im pruži mogu nost za sopstveni stru ni razvoj i usavršavanje.. Zadatak nastavnika koji izvode jedan takav. Namena ovog poglavlja je da podstakne nastavnike da evaluiraju nastavu ovog predmeta i da im pomogne u planiranju i izvo enju te evaluacije. zatim.EVALUACIJA Uvo enje jednog novog programa/nastavnog predmeta. opis i evaluaciju primene programa mogu da obave samo oni koji taj programa izvode. novi predmet. ma kako razra en program u praksi neminovno trpi neke izmene i prilago avanja). Evaluacija radionica i njihovih efekata 41 . zadovoljavanje potreba u enika i sl. ) evaluacija strategije.evaluacija programa kao modela i da li se primenom tog programa u praksi stvarno postižu željeni ciljevi . primenljiv u praksi. tako e imaju neposredan uvid u efekte koje program ima na u enike ali i na njih same.. Pra enje. u takvoj sistematskoj evaluaciji je nužna i dragocena. planirati i obaviti jedno dugotrajnije i sistematsko istraživanje. Takva pitanja su na primer: da li je samo uvo enje novog predmeta dobra strategija za ostvarivanje željenog cilja (na primer. uvek pokre e niz pitanja na koja tek brižljivo i sitematski izvedena evaluaciona istraživanja mogu da daju pouzdane odgovore.evaluacija prakse ili evaluacija primene programa. Pored toga što pruža neophodan materijal za evaluaciju celog programa gra anskog vaspitanja. Nastavnici. Za to je potrebno. i to kako one koji su planirani ciljevima programa. nije da odgovore na sva ova pitanja. ja anje vaspitne funkcije škole. pre svega nastavnika ali i u enika. da li je sam ponu eni program "dobar": dovoljno razra en. tako i one neplanirane pa ak i neželjene efekte. metoda ili na ina rada u postoje i sistem obrazovanja (školu).. Bez poznavanja ostvarenog programa (svaki. Uloga onih koji neposredno u estvuju u praksi.

kao i da ga uporedi sa predvi enim planom. bez obzira da li govorimo o pra enju samog toka odvijanja radionice ili o njenim efektima. broj u esnika radionice) koji nam se tog momenta ine nebitnim. dakle. Najbolji na in prikupljanja podataka je da se nakon svake radionice pišu beleške (vidi prilog .EVALUACIJA EFEKATA. Na takav na in emo saznati ko je više ili manje zainteresovan za ovakav na in rada.u kojoj meri su se radionice odvijale o ekivani na in . posmatra šta se zaista dešavalo.kakvi su njihovi efekti u pore enju postavljenjim ciljevima . i neka provereno dobra radionica. bi e koristan izvor informacija. 42 . bi emo u mogu nosti da ustanovimo: . svaka radionica ima unapred osmišljen i definisan scenario. Kao što je u prethodnom tekstu re eno. na primer.Detaljnim analiziranjem izvedenih radionica. ne zna i da on nije podložan izmenama. ne mora izazvati podjednako dobre efekte kod razli itih u esnika. S druge strane. bilo da su oni dobri ili loši. jedan deo podataka voditelji dobijaju i od samih u esnika. Osim toga što beležimo broj u esnika i njihovu aktivnost. Evaluacija procesa Osnovni cilj evaluacije procesa (deskriptivna evaluacija) je da opiše sam proces izvo enja aktivnosti. Voditelj radionice. To.Evidencija o u esnicima. me utim. ne treba ispustiti.EVALUACIJA PROCESA. Na šta treba obratiti pažnju: . ukoliko se pokaže kao nedovoljno dobar.dnevnik rada voditelja). na s Bez obzira koliko iskustava imamo u organizovanju i vo enju radionica. Ona je naro ito korisna za one voditelje koji su na po etku svoje "radioni arske karijere". ili pretpostavljamo da emo ih kasnije upamtiti i kasnije zabeležiti. evaluacija je neophodna. To može izgledati kao dodatno i nepotrebno optere enje. Osim što sami prikupljaju podatke o procesu izvo enja aktivnosti. treba da obratimo pažnju i na to ko odustaje. odnosno šta je dovelo do efekata. ak i one podatke (kao npr. odnosno. za sadržaje kojima se bavimo. i . ali kada se beleženje ustanovi kao stalna navika.

Odstupanja od predvi enog programa. . sposobnostima. Da li su ti ciljevi ostvareni. da se vrpolje i da nisu koncentrisani. na prakti nom nivou može se desiti da do e do poteško a. od u esnika se može tražiti da odre enim simbolima (crtežom) daju svoju ocenu i da to usmeno i obrazlože. kroz razgovor ili pismeno. .. Utvr ivanje promena (u znanju. Na primer. na osnovu ispitivanja promena kod u enika i njihovim pore enjem sa ciljevima. možemo da znamo tek posle izvo enja radionica ("delovanja" programa). Na primer. evaluacija procesa zasniva se i na podacima dobijenim od samih u esnika.Atmosfera u grupi esto je vrlo dobar pokazatelj (ne)uspešnosti neke radionice. Pored posmatranja. predvi eno vreme za obavljanje neke aktivnosti je bilo nedovoljno. na velikom listu papira može se nacrtati linija na kojoj u esnici stepenuju svoje zadovoljstvo nekom aktivnoš u i sli no. Osim zamora izazvanog preambicioznim programom. stavovima u enika) nije ni malo jednostavan zadatak. da se kod u enika postignu postavljeni ciljevi. da je aktivnost u esnika opala. Ovakve tehnike vrlo su stimulativne.Reakcije u esnika na pojedine aktivnosti relativno su lako vidljiva ponašanja koja odražavaju zainteresovanost ili nezainteresovanost za pojedine elemente. Evaluacija efekata Svrha svake radionice.ma koliko nam se ini da je plan radionice bio dobar ( ak i kad je prethodno testiran i ustanovljen kao takav). Osim najjednostavnije mogu nosti da daju verbalnu ocenu prethodne radionice (bilo usmeno. to može biti i posledica sadržaja koji dovoljno ne motiviše u esnike. odnosno scenarija radionice . odgovaraju i na upitnik) preporu uju se i neke druge forme koje sardže i karakteristike igre. Ukoliko ustanovimo na primer. dela programa ili celog programa predmeta gra ansko vaspitanje je. i osim što nam daju korisne podatke. On prvo pretpostavlja da imamo snimljeno po etno stanje (pre 43 . Ovakvi podaci su dobra osnova za korekcije koje emo uneti u naš rad. zahtevi postavljeni pred u enike su bili preobimni i sl. pozitivno uti u i na raspoloženje u esnika i opštu atmosferu u grupi. u krajnjoj liniji. treba to da zabeležimo.

takvi pouzdani instrumenti (testovi znanja) nisu uvek na raspolaganju nastavnicima a esto je teško. a ne kao globalne ocene (na primer. napraviti objektivne merne instrumente tipa testova. Jedan na in procenjivanja efekata radionice je prikupljanje izjava u esnika o tome kakve efekte oni sami prime uju. spremni su da saslušaju do kraja onoga koji govori". Ovakve izjave su pokazatelj promena. Sve ove teško e.. koje izvodimo iz ciljeva radionice. da li su nešto novo saznali. Na takav na in voditelj dobija niz relevantnih podataka. i pored toga što su verovatno manje pouzdani i objektivni. koji sam po sebi može predstavljati samostalnu završnu radionicu. izvo enja radionice) i stanje na kraju (odnosno posle delovanja programa/izvo enja radionice). Kona no.). koja se izvodi u vidu posebnog istraživanja. koje poredimo sa kriterijumima. "u enici su postali tolerantniji" je globalna ocena koja ne govori mnogo. Osim grupnog razgovora na kraju. opisa i procene efekata ukupne nastave ovog predmeta. Upitnik može predstavljati i uvod u razgovor. da bi mogli da "izmerimo" promenu. sa konkretnim primerima. ak i kad su u pitanju znanja. kako je to uticalo na njih itd. me utim. Slede i zahtev je da imamo neki pouzdan na in za ispitivanje u enika i utvr ivanje promene. ne zna e da od evaluacije efekata pojedinih radionica. treba odustati. Utvr eni efekti (promene) mogu biti rezultat delovanja nekih drugih faktora isto kao što odsustvo ispitivanih efekata u datom trenutku ne mora da zna i da se oni kasnije ne e javiti. odnosno da li je to iskustvo bilo za njih korisno.primeri evaluacionih tehnika). možemo koristiti i upitnike (vidi prilog . odnosno od pra enja. poseban problem je pripisivanje utvr enih promena ili pak njihovog odsustva. Objektivno utvr ivanje (merenje) efekata može da bude predmet spoljašnje. ako ne i nemogu e.. 44 . ali su i pored toga procene efekata koje daju nastavnici i sami u enici. Nastavnikove procene efekata bi e utoliko korisnije i vrednije ukoliko su date opisno. a sami u esnici imaju mogu nost da izraze svoje mišljenje i da tako zaokruže svoju aktivnu ulogu u radionici kao metodu u kojem nema posmatra a. stru ne evaluacije programa. za razliku od opisa promenna ponašanja u enika u konkretnim situacijama: "u enici tokom asova sada re e prekidaju jedni druge. veoma dragoceni za dobijanje potpunije slike. delovanju programa.primene programa.

Prilog: Naziv radionice Prisutnost u enika DNEVNIK RADA NASTAVNIKA Tok odvijanja radionice (uz poseban osvrt na odstupanja od predvi enog scenarija: skra ivanja/produženja aktivnosti. umor. izostavljanja/dodavanje aktivnosti i sl. komunikacija u enik-u enik i nastavnik-u enik) 45 . komentari u odnosu na specifi nu aktivnost i sl.) Karakteristi ne reakcije u enika (ne/zainteresovanost.) Opšta atmosfera (raspoloženje.

Ostalo (zapažanja. komentari) 46 .

Prilog: PRIMERI EVALUACIONIH TEHNIKA Prvi primer 1 5 Atmosfera je bila Teme su bile Na in rada je bio 2 3 4 ι ι ι ι ι ι ι ι ι ι ι ι ι ι ι Drugi primer Najviše mi se dopalo: Najkorisnije je bilo: Rado bih promenio/la: Još bih želeo/la da nau im: Tre i primer PROCEDURA: 1. pojedina no objašnjavanje crteža (u krug). simboli na eliminacija negativnih ose anja – tražiti od u enika da etvrti deo papira iscepaju i bace na 47 . 2. tražiti od u enika da list papira A4 presaviju na 4 jednaka dela. u tri dela treba da nacrtaju pozitivna ose anja vezana za radionicu/blok/program. 3. 4. a u etvrtom delu treba da budu predstavljena negativna ose anja.

48 .zajedni ku hrpu u sredini kruga.

RADIONICE 49 .

50 .

OSNOVNI POJMOVI 51 .

52 .

Radionica: POTREBE I PRAVA

CILJ: Cilj ove radionice je da pomogne u enicima da razlikuju potrebe od želja i da ih uvede u pojam prava. ZADACI: - uo avanje razlike izme u potreba, želja i prava; - sticanje uvida da su prava vezana za bazi ne potrebe; - sticanje znanja o tome da su prava ono što svako ima pravo da ima ili da radi; - razvijanje osetljivosti za potrebe i želje drugih lanova grupe. Materijal za rad: - komplet kartica ‘’Zahtevi’’ i makaze za svaku grupu. Prilog: - ‘’Šta su to prava’’, za svakog u enika.

OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici su podeljeni u manje grupe. Nastavnik daje uvodnu instrukciju: ''Grupa roditelja i mladih se sastala sa ciljem da prodiskutuju postoje e programe i aktivnosti namenjene deci i mladima. Došli su do zaklju ka da ti programi nisu dovoljno dobri. Zato su odlu ili da naprave jedinstvenu listu zahteva sa idejom da je dostave vladi njihove zemlje. Ova grupa roditelja i mladih smatra da vlada treba da vodi ra una o tome da njihovi zahtevi budu zadovoljeni kada god se planiraju neke akcije, projekti ili programi za decu i mlade. Vlada je formirala posebnu ekspertsku grupu koja treba da razmotri tu listu zahteva i da da stru no mišljenje.'' Svaka grupa dobija primerak kartica ''Zahtevi'' uz objašnjenje da su oni sada u ulozi ekspertske grupe i da za po etak treba pažljivo da pro itaju materijal. Drugi korak: Kada su u enici pro itali kartice, nastavnik daje novu instrukciju: ''Polazimo od toga da vi, kao lanovi ekspertske grupe smatrate da je potpuno opravdano voditi ra una o zahtevima roditelja i mladih, ali da je lista
53

koju su sa inili preobimna, tj. da nisu svi zahtevi podjednako opravdani. Zato je potrebno da eliminišete 6 stavki koje po vašem mišljenju nije neophodno uzeti u obzir.'' Eliminisane stavke u enici izdvajaju u poseban niz koji je jasno odvojen od preostalih kartica. Tre i korak: Nastavnik uvodi novu instrukciju: ''Vlada je prihvatila vaše mišljenje kao lanova ekspertske grupe i novu, sažetu listu koju predlažete. Namera vlade je da traži od ministarstava, lokalne zajednice, raznih ustanova i institucija da prilikom kreiranja programa za decu i mlade vode ra una o tim zahtevima. Me utim, realno je za o ekivati da ne e svi biti u mogu nosti da ispune sve uslove iz liste, tako da je Vlada zatražila od ekspertske grupe da ponude još jednu kra u listu.'' U enici imaju zadatak da izdvoje još 6 stavki u poseban, novi niz. Na takav na in se formira kona na lista sa 12 minimalnih zahteva koje treba zadovoljiti i dva posebna niza stavki eliminisanih u prvom i drugom krugu. etvrti korak: Predstavnici grupa saopštavaju šta su eliminisali u prvom, a šta u drugom krugu. Voditelj beleži odgovore grupa. Peti korak: Diskusija: - Koja stvari (kartice) ste lakše eliminisali? Zašto? - Koji krug eliminacije je bio teži? Zašto? - Kako bi nazvali stvari koje ste lakše odbacili? A kako one koje ste teže odbacili? (Napomena za nastavnika – ako u enici imaju teško a u imenovanju ili se u njihovim odgovorima ne pojave pojmovi potreba i želja, nastavnik ih usmerava u tom pravcu.) - Kakva je razlika izme u potreba i želja? Koje kartice predstavljaju potrebe, a koje želje? - Da li se želje i potrebe razlikuju kod raznih ljudi? Da li se razlikuju kod dece i kod odraslih? Zašto? - Da li postoji razlika izme u potreba i prava? Koje kartice predstavljaju potrebe, a koje prava? Napomena: Pomo i u enicima da do u do zaklju ka da se ''prava zasnivaju na potrebama i da se ona mogu definisati kao

54

ono što je pravedno i ispravno da svako ima ili da može da radi. Neka prava odnose se na slobodu da nešto inimo, a neka na slobodu od nekog ugrožavanja''. Na kraju radionice svaki u enik dobija primerak priloga ''Šta su to prava''.

55

Materijal za rad: Kartice: bombone televizor besplatna zdravstvena nega zdrava hrana obrazovanje ist vazduh zaštita od diskriminacije ode a po poslednjoj modi zaštita od droga vokmen ZAHTEVI pija a voda roleri mogu nost da se izrazi sopstveno mišljenje de ja soba kompjuter letovanje na moru siguran krov nad glavom zaštita od nasilja i zlostavljanja sopstveni džeparac igrališta 56 .

Tako e je pravedno da bude zašti en od gladi. mu en. nasilja. ili mu ak može škoditi. razvija se u skladu sa kulturom svoje porodice i menja kulturu. ugnjetavanja i iskoriš avanja. zaga enja sredine. Ova vrsta prava zasnovana je na ovekovoj SLOBODI DA dela. bolesti. ljudi mogu biti svesni ili ne svojih potreba.. To je ono što je potrebno da svako može da ima ili da ini da bi mogao da živi i da se razvija kao ovek. igre. siromaštva... eksploatisan. ili pak duhovne prirode (ne može se razvijati kao ovek bez sigurnosti. Onemogu avanje ostvarivanja osnovnih potreba ne bi bilo pravedno i zna ilo bi ugrožavanje prava. Neka ljudska prava podrazumevaju da je neophodno zaštititi oveka od ne ega što ga ugrožava. Prava obuhvataju najosnovnije ljudske potrebe. isto tako.). ne mora ga pomagati...Ova vrsta prava je zasnovana na zaštiti.. ono ne mora uopšte da uti e na njihov razvoj. informiše se. može im doneti zadovoljstvo. da obavlja one aktivnosti koje mu omogu avaju da živi i da se razvija kao ljudsko bi e. pravo da bira i da po sopstvenim uverenjima praktikuje religiju.. Ostvarenje njihovih želja može biti korisno za njihov razvoj. npr. na ovekovoj SLOBODI OD diskriminacije.Prilog: ŠTA SU TO PRAVA? LJudi mogu želeti razli ite stvari. ali njihovo zadovoljenje neophodno je da bi oni mogli da žive i da se razvijaju... Druga ljudska prava podrazumevaju da je potrebno oveku omogu iti da nešto ini. Tako je pravedno da ovek ne bude zlostavljan. Zato je oveku neophodno obrazovanje. Ali. Potrebe mogu biti materijalne prirode (ne može se živeti bez hrane. Za razliku od toga.). da misli i izražava svoje mišljenje. obrazovanja. 57 .

po 1 list A3 papira ili po 3 A4 lista za svaku grupu.Krapf. Svaka grupa treba da izabere jednog izvešta a. Strazbur..uvo enje u enika u grupni rad. Pojasnite da navode prava (ono što svako treba da ima ili da može da radi) a ne želje ili prohteve.. H. Materijal: .Kako ste izabrali svog izvešta a? (svaka grupa kratko daje opis postupka) Drugi korak: Grupe dobijaju jedan list papira podeljen na tri dela. Treba zabeležiti svaki predlog i ozna iti ga brojem. obaveza i pravila. Projekat za Bosnu i Hercegovinu.upoznavanje sa elementima demokratskog odlu ivanja (glasanjem).uvi anje me usobne povezanosti prava. ili V. Diskusija: . 4 58 . 6 ili 9 grupa u razredu. . Diskusija: . R. Savet Evrope. B. P.: Postupci za u enje o demokratskom pravu gra anstva.Kako ste obavili zadatak? : Gollob. Na gornjoj tre ini lista treba da upišu ono što smatraju da su prava svakog pojedinca (uklju uju i nastavnika) u njihovom razredu. . ZADACI: . OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: Koriste i neku igru (ili prosto prebrojavanje od 1 do 5) formirati 3. 2000.Radionica: PRAVA I PRAVILA U U IONICI4 . . tako da svaka grupa (ne više od 5 lanova) nosi oznaku A.I CILJ: Cilj ove radionice je da se u enici upoznaju sa na inom rada u ovom predmetu i uvedu u problematiku prava i odgovornosti.1 poster papir ili papir A3 formata. Lehmann.

. 59 . grupa B grupi V a grupa V grupi A. Posle svakog izlaganja nastavnik podsti e diskusiju o predloženim pravilima: da li je dato pravilo ve predloženo ili je formulacija bolja od prethodne.Grupe sada zaka e svoje liste na zid/tablu i izvešta i grupa obrazlažu liste pravila koje je njihova grupa sa inila.Da li ste se dogovarali oko raspravljali.pravilo: NE GOVORI DOK DRUGI GOVORE". ili se novo pravilo ve sadrži u nekom ranije navedenom. grupe se dogovaraju i treba da formilišu najviše 5 pravila ponašanja u njihovoj u ionici. etiri pravila koja dobiju najve i broj glasova postaju PRAVILA U U IONICI. uradimo.na primer. kako da se ponašamo da bi ta prava bila poštovana?" (Na primer: "Svako ima pravo da bude saslušan -dužni smo da jedni druge saslušamo") etvrti korak: Grupe ponovo u krug zamenjuju papire sa predlozima prava i obaveza i treba dobro da prou e sve predloge koje su dobili. Svaka grupa treba da razmotri dobijenu listu prava i da na e i zabeleži (na drugom delu papira/listu) pod istim rednim brojevima obaveze koje stoje u vezi sa s tim pravima: "Šta moramo da ispunimo.. Šesti korak: Glasanje za pravila . obaveza da saslušamo jedni druge .? . Na osnovu razmatranja dobijenog materijala. Kona na lista (koja može biti posebno zapisana na tabli ili na neki na in ozna ena na izloženim listama .Svaki u enik ima "4 bona" za glasanje koje može da da onim/onom pravilu koje smatra da treba da bude zastupljeno u njihovoj u ionici. Na primer: "pravo da se bude saslušan. podvla enjem) je rezultat te diskusija i dogovaranja me u grupama/u esnicima.Da li su svi predlozi zabeleženi? predloga.Da li ste svi u estvovali? . Peti korak: Analiza pravila . koja slede iz datih prava i obaveza i da ih napišu velikim slovima na tre em delu/listu papira.. Tre i korak: U esnici sada svoje liste sa predlozima prava u u ionici daju slede oj grupi: grupa A grupi B. Pravila treba da budu jasna i precizna i da opisuju željeno ponašanje.

U enici mogu da ih ispišu krupnim slovima na posebnom posteru i oka e na vrata ili neko drugo vidno mesto u u ionici ili da se dogovore da taj poster koriste samo na asovima ovog predmeta.pošto su se upoznali sa Konvencijom o pravima deteta. na kojoj oni ponovo razmatraju. dopunjuju i prera uju prava. U oba slu aja potrebno je tokom slede ih asova podse ati u enike da se pridržavaju pravila koja su sami usvojili i sa uvati sve materijale za vežbu: "Prava i pravila u u ionici". obaveze i pravila u u ionici. obaveze i pravila odnose samo na asove gra anskog vaspitanja. Napomena nastavniku: Cela aktivnost može biti postavljena tako da se prava. 60 .

Prilozi: . Ukoliko je potrebno. nastavnik može usmeravati diskusiju pitanjima kao što su: ''Šta ovakav ugovor zna i za Mariju (Danijela ili svako dete iz drugog primera)?''.''Ugovori i zakoni – osnovne informacije'' za nastavnika.sticanje osnovnih znanja o Konvenciji o pravima deteta. ''Kako su se odlu ivali za odre ena rešenja?''. Zadatak im je da pažljivo pro itaju primer (opis situacije) i da na osnovu zadanih elemenata sastave ugovor kojim e se regulisati/urediti odre ena situacija.upoznavanje sa suštinom ugovora kao saglasnosti volja. Materijal za rad: . .''Konvencija o pravima deteta – osnovne informacije'' za svakog u enika. i sli no. nastavnik može detaljnije prokomentaristi pojedina ne elemente ugovora.jedan primer iz liste ''Elementi ugovora'' za svaku grupu.Radionica: PRAVA I ZAKONI CILJ: Cilj ove radionice je da pomogne u enicima da razumeju potrebu zakonskog regulisanja prava i obaveza. Po potrebi. . Drugi korak: Predstavnici grupa itaju tekstove ugovora koje su zajedno napisali i vodi se slobodna diskusija. Napomena: 61 .sticanje uvida u potrebu zakonskog regulisanja prava i obaveza. . OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici su podeljeni u manje grupe. Svaka grupa dobija jedan od primera iz liste ''Elementi ugovora''.papiri i olovke za svakog u enika. . ZADACI: .

važno je podsta i u enike da obrate pažnju na to da li su za istu situaciju ponu ena razli ita rešenja.) .) . NJima se regulišu pojedini ugovorni odnosi me u državama potpisnicama. Kada jedna država pristupi ovakvom ugovoru (tj.Šta zna i obavezati se? .) . Oni mogu biti bilateralni ili multilateralni. važi za one koji su usaglasili svoju volju oko odre enih prava i obaveza.Šta je UGOVOR? Ko može da zaklju i ugovor? (Odgovor za voditelja: saglasnost volja izme u strana ugovornica.Kako pojedinci treba da se odnose prema zakonu? etvrti korak: Nadovezuju i se na završnu diskusiju nastavnik upoznaje u enike sa osnovnim informacijama vezanim za Konvenciju o pravima deteta. Na po etku je važno ista i da je Konvencija o pravima deteta me unarodni ugovor jer se njime tako e regulišu neka prava i obaveze.Ko donosi zakon? (Odgovor za voditelja: država. skup pravnih normi. oblast nezakonitog prebacivanja dece preko državnih granica. Npr. kada ga ratifikuje) ona se obavezuje da e poštovati obaveze koje iz njega proisti u (da e primenjivati Konvenciju) i na taj na in me unarodni ugovor dobija snagu zakona. odnosno neku vrstu 'uputstva'). odnosno parlament na predlog vlade. nastavnik usmerava razgovor slede im pitanjima: . masovnost i brzinu kojom su zemlje sveta pristupile ovom ugovoru. i na kraju naglašava status SR Jugoslavije (zemlja potpisnica ovog ugovora što zna i da ima obavezu primene). Tre i korak: Po završetku slobodne diskusije.Koje sve oblasti mogu da se regulišu zakonom? . Koriste i tekst iz uvoda ovog Vodi a nastavnik ukratko ilustruje proces nastanka Konvencije. U zavisnosti 62 .Da li države me usobno mogu da sklapaju ugovore? (Odgovor za voditelja: da.Šta je ZAKON? (Odgovor za voditelja: pravni akt kojim se definišu odre ena pravila ponašanja.Pošto je broj grupa ve i od broja zadanih primera. šta ona sadrži (jedinstvene i sveobuhvatne standarde u oblasti prava deteta.) .

Na po etku slede eg asa posteri se isti u na neko vidljivo mesto u u ionici. 63 . Sam istorijat i veza sa ljudskim pravima e detaljnije biti obra ena u slede oj radionici. Na kraju svi u enici dobijaju primerak liste ''Konvencija o pravima deteta – osnovne informacije''.od stepena zainteresovanosti u enika nastavnik procenjuje koliko e detaljno i i u objašnjavanje pojedinih oblasti. Predlog za dalji rad: U enici u manjim grupama prave sopstveni dokument (poster) koji predvi a kako se treba ponašati prema deci i mladima. Napomena: Završnom sintezom se stavlja naglasak na Konvenciju kao me unarodni ugovor i obaveze koje prosti u iz ugovornog odnosa.

64 .ŠTA je predmet ugovora (zbog ega se ugovor sklapa). uvanje predmeta). . . .ŠTA je predmet ugovora (zbog ega se ugovor sklapa).KO ga zaklju uje (imena lica). ali želi da zaklju e ugovor o zajmu.Materijal za rad: Lista: ELEMENTI UGOVORA 1.pažnja prema predmetu (odnos brige. Žele da o tome zaklju e ugovor koji treba da sadrži slede e elemente: . . raspodela).KO ga zaklju uje (imena lica). tj. do kada traje). primer Petoro drugova i drugarica žele novu društvenu igru (Monopol.ROK ugovora (kada se sklapa. igra je skupa i oni odlu e da podele troškove. . a leto je. nadoknada). .VREDNOST ugovora (iznos. ali ga ne e koristiti tokom rasputa jer ide kod bake koja živi na planini. primer Danijel nema bicikl. 2. Me utim. nadoknada).VREDNOST ugovora (mogu nost naknade).ROK ugovora (kada se sklapa. Riziko ili nešto sli no). Marija ima bicikl. Pristaje da pozajmi bicikl Danijelu.šta u slu aju neispunjenja obaveza (prekid. . uvanje predmeta). da zajedni ki kupe igru i posle je zajedni ki koriste. .šta u slu aju neispunjenja obaveza (prekid.pažnja prema predmetu (odnos brige. . do kada traje). . Ugovor treba da sadrži slede e elemente: .

kao specifi nog ljudkog bi a. DEKLARACIJA je takav dokument koji u vidu izjave apeluje na ljude. budi njihovu savest i predstavlja moralnu obavezu da se njeni lanovi poštuju. godine usvojena Konvencija o pravima deteta. godine Konvenciji je pristupilo 191 od 193 zemlje sveta. Status SR Jugoslavije . Ovak dokument je porazumevao i prava deteta. Osnovna ljudska prava obuhva ena su Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima. 65 . KONVENCIJA je vrsta zakona koji pravno obavezuje onoga koji mu pristupi. .1999. .1992.Prilog: KONVENCIJA O PRAVIMA DETETA – osnovne informacije Da bi regulisali me uljudske odnose.1948. . . godine (i dalje).1998. . godine usvojena Deklaracija o pravima deteta. godine usvojena Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima. pošto ju je potpisalo 20 zemalja (uklju uju i i SFRJ). nema pravno dejstvo. . godine Vlada SRJ usvojila Prvi redovni izveštaj o primeni Konvencije.1989. godine SRJ podnela Komitetu za prava deteta Inicijalni izveštaj o primeni Konvencije o pravima deteta za period od 1990-1993. me utim. . .1994. godine SR Jugoslavija preuzela sve obaveze SFRJ po osnovu me unarodnih ugovora. da deca imaju pravo na posebna prava.1996. koju je usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija. godine SFRJ ratifikovala Konvenciju. Zato su Ujedinjene nacije donele nova dokumenta koja se bave pravima dece. nema snagu zakona. godine Vlada SRJ usvojila Nacionalni plan akcije za decu za period do 2000. Istorijat nastanka Konvencije o pravima deteta: . Ona. godine Konvencija stupila na snagu.1959. ali ga još nije dostavila Komitetu za prava deteta.1990.1990.. ljudi usvajaju dokumente ija primena obezbe uje zaštitu pojedinaca i grupa i poštovanje njihovih prava. zahtevaju posebnu pažnju. Vremenom je uo eno da potrebe deteta.

66 . odnosno u tim državama ovaj me unarodni pravni akt dobija snagu zakona. Države koji ratifikuju Konvenciju time prihvataju obavezu da je primenjuju.Konvencija o pravima deteta je dokument koji je donela organizacija Ujedinjene nacije i koji precizira koja sve prava treba da imaju deca.

dakle svaki opšti akt. naslednopravni. Za neke ugovore važna je i forma kao bitni i konstitutivni element. Ovo je zakon u formalnom smislu. teretni (sa naknadom) i dobro ini. u našem pravu mogu punovažno zaklju ivati punoletna fizi ka lica. kao što su pakt. jednostavni i mešoviti. Razli iti izrazi. me unarodnopravni. Ponekad je za punovažnost ugovora potrebna saglasnost nadležnog državnog organa (prethodna ili naknadna). U ve ini pravnih poredaka ustav je najviši pravni akt a iza njega dolaze zakoni. pretežno se koriste u me unarodnom pravu. Zakon u materijalnom smislu je samo onaj pravni akt koji sadrži opšte norme. Ovisno o tome koju vrstu odnosa ure uju. a 67 . Ponuda i prihvat ponude su. Ugovor o radu i ugovor o delu mogu zaklju ivati i lica sa navršenih 15 godina života (ona mogu samostalno raspolagati zaradom). dakle svi akti koje donosi zakonodavni organ u formi odre enoj za donošenje zakona. Predlog zakona se podrobno pretresa u jednom odboru zakonodavnog tela. Ugovorne strane mogu same slobodno odre ivati uslove ugovora i slobodno odlu ivati da li e i sa kim zaklju iti ugovor. 5. Ugovor nastaje na taj na in što jedna strana stavlja ponudu drugoj strani. Obligacione ugovore. bez obzira na njihovu sadržinu. konvencija. Samo izuzetno zakonodavac zabranjuje neke ugovore imperativnim propisima. uopšte. ili pak u njegovom ukidanju. a ova tu ponudu prihvata. poslovno sposobna lica. bez obzira kakva mu je forma. pogodba. Pravno dejstvo se može sastojati ili u zasnivanju nekog pravnog odnosa ili u izmeni nekog postoje eg. Zakonodavni postupak po inje podnošenjem predloga zakona koji pripremaju stru njaci i vlada. i sl. tj. 2. ZAKON – pravno pravilo. 4. dakle. Ugovori mogu biti: 1. individualni i kolektivni. itd. dogovor. dve radnje koje ine ugovor.Prilog (za nastavnika): UGOVORI I ZAKONI – osnovne informacije UGOVOR – svaka saglasnost volja dvaju ili više lica kojom se postiže neko pravno dejstvo. sporazum. i tako dalje. ugovori mogu biti: porodi nopravni. dok sporazum u širem zna enju uklju uje svaku saglasnost volja. jednostrani i dvostrani. 3. pisani pravni akt s najvišom pravnom snagom koji izdaju zakonodavni organi po posebnom postupku. preliminarni i glavni.

zatim u plenumu, kako bi se na kraju pristupilo odlu ivanju putem glasanja. Posle toga se zakon objavljuje u službenim novinama, a nakon izvesnog vremena (8 dana) stupa na snagu.

68

Radionica: ME UNARODNI DOKUMENTI O ZAŠTITI PRAVA

CILJ: Cilj ove radionice je da u enici steknu uvid u istorijat nastanka, prirodu i sadržaj me unarodnih dokumenata koji se ti u ljudskih i prava deteta. ZADACI: - upoznavanje sa prirodom ljudskih prava; - upoznavanje sa razvojem ljudskih prava kroz istoriju; - upoznavanje sa najzna ajnijim dokumentima iz oblasti ljudskih prava; - sticanje uvida u odnos ljudskih i prava deteta; - upoznavanje sa osnovnim informacijama o Konvenciji o pravima deteta.

OPIS AKTIVNOSTI: Koriste i se tekstom iz uvoda ovog Vodi a (LJudska prava i prava deteta), nastavnik upoznaje u enike sa najzna ajnijim informacijama. Pri tome je vrlo važno da stalno podsti e u enike da se i sami uklju uju postavljaju i pitanja, daju i komentare ili iznose i neka svoja saznanja.

69

70

Drugi korak: Razmena u paru: u enici porede svoje kategorije i potom analiziraju i obrazlažu jedan drugom prvu kategoriju (najvažnije vrednosti): . . Rade i svako za sebe.stavljaju one vrednosti koje im nisu zna ajne ili su prema njima indiferentni (u enici mogu ovo da urade razvrstavanjem kartica ili stavljanjem oznake A.A.Šta ja konkretno inim da bih je ostvario/la? 71 . u drugu kategoriju .razlikovanje idealnih od stvarnih vrednosti (koje stoje u vezi sa odre enim ponašanjem).prepoznavanje univerzalno prihva enih vrednosti u kontekstu ljudskih prava. oni treba da ih razvrstaju u tri kategorije: u prvu kategoriju . treba da stave one vrednosti koje su im najvažnije .Svaki u enik dobije spisak/kartice 20 vrednosti (ako nema mogu nosti za to nastavnik može i da pro ita ceo spisak a da u enici zapisuju i ozna e ih brojevima od 1 do 20). univerzalno prihva ene. Materijal: .uo avanje povezanosti prava i vrednosti. u sferi ljudskih prava.B -one koje smatraju manje važnim za sebe i u tre u kategoriju. V . .Zašto sam izabrala/o ove vrednosti kao najvažnije? . B ili V pored svake vrednosti).uo avanje individualnih razlika u vrednosnim opredeljenjima.Radionica: PRAVA I VREDNOSTI CILJ: Cilj ove radionice je da u enici shvate vezu izme u vrednosti i prava i da se upoznaju sa onim vrednostima koje su. ZADACI: .Papir sa spiskom 20 vrednosti ili skup kartica sa ispisanim vrednostima za svakog u enika OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici sede u parovima. .

72 . i treba da izdvoje one vrednosti koje stoje u osnovi ljudskih prava. koje uslovljaju vaše ponašanje? Tre i korak: Parovi se spajaju tako da sada ine grupe od 4 ili 6 lanova. poštovanje drugog.Šta je prepreka njihovom ostvarenju? Diskusija (ceo razred): .. odgovornost.. da ljudi pregovaranjem dolaze do saglasnosti o zajedni kim vrednostimai da me unarodni ugovori i dogovori. etvrti korak: Ceo razred sajedno sa nastavnikom pokušava da do e do konsenzusa (slaganja) oko "liste univerzalno prihva enih vrednosti" u sferi ljudskih prava.. Grupe se vra aju po etnoj listi od 20 vrednosti. LJudska prava su zasnovana na vrednosti ljudskog dostojanstva. nastavnik na kraju najavljuje da e se na slede im asovima detaljnije upoznati sa skupom vrednosti koje su istovremeno i ljudska prava/prava deteta. predstavljaju rezultat takvih procesa. Kao "univerzalno prihva ene vrednosti koje su u osnovi ljudskih prava" u enici e verovatno navesti na primer: jednakost.. Napomena nastavniku: Vrednost se definiše kao "nešto za im vredi tragati.one kojih se stvarno držite.. Važno je u diskusiji ista i da ne postoji jednom za uvek uspostavljena lista "univerzalnih vrednosti". zdravlje.Da li su one vrednosti koje ste izabrali kao najvažnije za vas "Idealne" ili "stvarne" vrednosti . kakve su konvencije i deklaracije o pravima oveka i pravima deteta. nešto što zaslužuje da se brani".

VRSTE PRAVA I ODNOSI ME U PRAVIMA 73 .

74 .

.makaze.primerak Konvencije o pravima deteta za nastavnika. primenu i pra enje primene Konvencije.uo avanje povezanosti pojedinih prava kroz aktivnost klasifi-kacije. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: Nastavnik pravi kra i uvod u kome u enicima pokazuje primerak Konvencije o pravima deteta.upoznavanje pojedinih lanova Konvencije o pravima deteta. lanove koji se odnose na usvajanje.komplet ''Kartice prava'' za svaku grupu. lanove koji iskazuju prava deteta. lepak.upoznavanje sa strukturom Konvencije o pravima deteta. . ZADACI: . lepak. Podele kartice me u sobom i svako glasno pro ita svoje kartice tako da svi lanovi uju sadržaj svih kartica. Materijal za rad: .Radionica: VRSTE PRAVA CILJ: Cilj ove radionice je da se u enici upoznaju sa sadržajem Konvencije o pravima deteta. oslanjaju i se na tekst iz uvoda ovog Vodi a) i navodi da e se kroz slede e aktivnosti upoznati sa pravima koja Konvencija garantuje svoj deci. koraku pravili poster. opisuje šta ona sadrži (Uvod. . Prilozi: . svaka grupa sama se e kartice da bi u 4. flomasteri i pakpapir za svaku grupu (ukoliko za to postoji mogu nost). flomasteri i pak-papir. Napomena: Ukoliko postoji mogu nost da se obezbede makaze. U suprotnom. . Drugi korak: U enici sede po grupama i svaka grupa dobije jedan komplet ''Kartica prava''.kopija nezvani nog rezimea glavnih odredbi Konvencije o pravima deteta za svakog u enika i/ili primerak Brošure o pravima deteta. nastavnik un- 75 .

dobijaju (doma i) zadatak da rade i u svojim grupama završe zadatak i pripreme prezentaciju za narednu radionicu. u enicima se kaže da mogu da premeštaju kartice iz jedne grupe u drugu. Grupe dobijaju zadatak da za narednu radionicu pripreme malu prezentaciju svojih klasifikacija. Napomena: Ukoliko u enici nisu imali dovoljno vremena da tokom ovog asa završe svoje postere (klasifikacije). da spadaju u istu grupu. i da neke kartice mogu ostati nerazvrstane. da menjaju ili dodaju nove grupe. Napomena: Tokom odvijanja ovog dela aktivnosti. Nastavnik ih podsti e da diskutuju. šta ih povezuje. Tre i korak: U enici sada treba da spoje (stave na jedno mesto na pakpapiru) one kartice (prava) za koje misle da imaju nešto zajedni ko. u enici ispisuju na praznom listu papira nazive grupa i pripadaju e lanove. etvrti korak: Kada završe sa razvrstavanjem. Svaki u enik dobija primerak kopije neformalnih sažetaka lanova iz Konvencije.apred pripremi onoliko ise enih kompleta kartica prava koliko ima manjih grupa. (''Razmislite sada kako biste nazvali svaku od tih grupa. po emu su sli ne. u enici treba da zalepe kartice na pak-papir (poster) po grupama i da imenuju svaku grupu. ve su svi odgovori dobri. da se dogovaraju.'') Napomena: U slu aju da ne postoji mogu nost izrade postera lepljenjem kartica. Po ite od toga šta je zajedni ko karticama/pravima u istoj grupi. Peti korak: Radionica se završava samo izlaganjem postera (klasifikacija) bez komentarisanja i diskusije. 76 . organizuju i reorganizuju grupe sli nih prava i naglašava da ne postoji jedan ta an odgovor.

bez obzira na granice. Deca imaju pravo na slobodu udruživanja i slobodu mirnog okupljanja. Svako dete ima pravo na ime i državljanstvo. lan 6. primaju i daju informacije i ideje svih vrsta. Sva prava primenjuju se na svu decu i sva deca e biti zašti ena od svih oblika diskriminacije. lan 13. osim u slu aju kada je odvajanje od roditelja u najboljem interesu deteta. savesti i veroispovesti. Država ima obavezu da štiti. lan 14. Deca imaju pravo na pristup infor-macijama iz 77 . bilo da to ine roditelji ili neko drugo lice. Svako dete ima pravo na život i država ima obavezu da obezbedi njegov opstanak i razvoj. lan 16. Deca imaju pravo na slobodu mišljenja. kao i da se vrate u nju radi spajanja porodice i održavanja veze roditelj-dete. Dete ima pravo da živi sa svojim roditeljima. pravo da zna ko su mu roditelji i pravo na njihovo staranje. uz odgovaraju e usmeravanje od strane roditelja. Dete ima pravo na održavanje kontakta sa oba roditelja ukoliko je odvojeno od jednog ili oba. i ukoliko je neophodno. Deca imaju pravo na zaštitu od mešanja u lan 5. uklju uju i i sopstvenu. lan 11. Država ima obavezu da predupredi i pruža pomo u rešavanju slu ajeva otmice ili nevra anja dece iz inostranstva. lan 15. lan 12. To se odnosi na ime. lan 8. da pruži pomo u vra anju identiteta detetu. Deca imaju pravo slobodnog izražavanja sopstvenog mišljenja i pravo da se njihovom mišljenju posveti dužna pažnja u svim pitanjima koja ih se ti u. lan 10. lan 7. državljanstvo i porodi ne veze. Deca i roditelji imaju pravo da napuste bilo kojuczemlju. lan 17. lan 9. Država mora da poštuje prava i odgovornosti roditelja da obezbede detetu brigu i vaspitanje u skladu sa njegovim razvojnim mogu nostima. Deca imaju pravo na slobodu izražavanja koja obuhvata slobodu da traže.Materijal za rad: KARTICE PRAVA lan 2.

lan 23. ono e biti izvedeno u najboljem interesu deteta. Deca koju je država zbrinula radi staranja. imaju pravo na posebnu zaštitu. dom ili li nu prepisku. koji e im pomo i da žive pun i dostojan ži-vot uz najviši mogu i stepen samostalnosti i socijalne integracije. ili ona koja traže izbegli ki status. Država e zaštititi decu od svih oblika zanemarivanja i zlostavljanja od strane roditelja ili drugih lica i ustanovi e odgovarju e programe prevencije i pružanja pomo i žrtvama. Država pruža odgovaraju u pomo roditeljima u obavljanju dužnosti vaspitanja i obezbe uje razvoj institucija. lan 26. lan 25. lan 19. lan 18. Deca bez porodice imaju pravo na posebnu zaštitu i na odgovaraju e staranje u drugoj porodici ili ustanovi. Deca izbeglice. pod nadzorom kompetentnih stru njaka i sa merama zaštite za dete. U državama koje priznaju/dozvoljavaju usvojenje. lan 22. objekata i službi za brigu o deci.njihovu privatnost. kao i na zaštitu od napada na njihovu ast i ugled. lan 27. zaštite ili le enja njihovog mentalnog ili fizi kog zdrav-lja. Država e podsticati medije da šire informacije koje su korisne za decu. imaju pravo na redovne provere tog le enja i svih ostalih uslova od zna aja za njihovo zbrinjavanje. Sva deca imaju pravo na 78 . Sva deca imaju pravo na najviši mogu i standard zdravlja i zdravstvene zaštite i rehabilitacije. porodicu. Sva deca imaju pravo na lan 21. uz uvažavanje njihovog kulturnog porekla. Invalidna i mentalno zaostala deca imaju pravo na specijalnu negu. Roditelji imaju zajedni ku odgovor-nost za podizanje deteta i država im u tome pomaže. a predu-zimati mere da ih zaštiti od štetnih materijala i informacija. lan 24. lan 20. nacionalnih i me una-rodnih izvora. vaspitanje i obrazovanje.

Države podsti u me unarodnu saradnju u pitanjima obrazovanja. Države imaju obavezu da spre e nasilno odvo enje. Deca imaju pravo na zaštitu od upotrebe droga i koriš enja u njihovoj proizvodnji i prometu. Država obezbe uje besplatno i obavezno osnovno obrazovanje. Deca imaju pravo na odmor i rekreaciju. lan 34. lan 35. moralnom i socijalnom razvoju. razvoj obdarenosti i fizi kih sposobnosti. lan 31. jezik i religiju. prodaju ili trgovinu decom. lan 33. mentalnom. Roditelji imaju primarnu odgovornost za pru-žanje adekvatnog životnog standar-da deci. lan 32. 79 . pravo na igru i u eš e u kulturnim i umetni kim aktivnostima. a države imaju obavezu da im u tome pruže pomo . uklju uju i socijalno osiguranje.socijalnu zaštitu. Disciplina u školi se sprovodi u skladu sa de jim pravima i ljudskim dostojanstvom. lan 30. podsti e razli ite oblike srednjeg obrazovanja dostupne svima i omogu ava svima sticanje visokog obrazovanja na osnovu sposobnosti. Deca imaju pravo na obrazovanje. životni standard primeren njihovom fizi -kom. duhovnom. Deca treba da budu pripremljena za aktivno u eš e u društvenom životu i treba da nau e da poštuju svoju i kulture drugih naroda i grupa. Deca imaju pravo na zaštitu od seksualnog iskoriš avanja i zloupotrebe. Obrazovanje treba da bude usmereno na razvoj li nosti deteta. Deca imaju pravo na zaštitu od ekonomske eksploatacije i rada koji štete njihovom zdravlju ili ometaju razvoj i obrazovanje. uklju uju i prostituciju i pornografiju. lan 28. lan 29. Deca pripadnici manjinskih grupa imaju pravo na sopstvenu kulturu.

zanemarivanju. niti da budu regrutovana u vojsku. Dete u zatvoru ima pravo na pravnu i drugu pomo i kontakt s porodicom.lan 37. lan 40. Deca pogo ena oružanim sukobima imaju pravo na posebnu brigu i zaštitu. koja su bila izložena oružanim sukobima. mu enju. imaju pravo na psihi ki i fizi ki oporavak i socijalnu reintegraciju. lan 38. nezakonitom hapšenju i lišavanju slobode. Smrtna kazna i doživotna robija ne mogu se izricati deci ispod 18 godina. Deca u sukobu sa zakonom imaju pravo da se s njima postupa na na in koji podsti e ose anje dostojanstva i vrednosti i koji ima za cilj da im pomogne da preuzmu konstruktivnu ulogu u društvu. Nijedno dete ne sme biti podvrgnuto mu enju. 80 . Deca. okrutnom postupku ili kazni. lan 39. Deca ispod 18 godina ne mogu neposredno da u estvuju u oružanim sukobima. zloupotrebi ili eksploataciji.

Države imaju obavezu da štite decu od svih oblika diskriminacije i da preduzimaju pozitivne akcije u cilju promocije njihovih prava. Države e obezbediti odgovaraju u brigu o detetu u slu aju kada roditelji ili staratelji to ne ine. (7) Ime i državljanstvo 81 . Ona potvr uje da je deci. odnosno proširene porodice. potrebna posebna briga i zaštita i posebno isti e primarnu ulogu porodice u nezi i zaštiti deteta. usled njihove osetljivosti. da usmeravaju i savetuju dete u vezi njegovih prava. relevantnih ugovora i deklaracija o ljudskim pravima. U njoj se tako e reafirmišu: neophodnost pravne i druge zaštite deteta pre i posle ro enja. (2) Nediskriminacija Sva prava primenjuju se na svu decu bez diskriminacije. (5) Prava i obaveze roditelja u odnosu na razvojne mogu nosti deteta Države moraju poštovati prava i odgovornost roditelja. (1) Definicija deteta Detetom se smatra osoba ispod 18 godina.Prilog: KONVENCIJA O PRAVIMA DETETA Nezvani ni rezime glavnih odredbi PREAMBULA Preambula podse a na osnovne principe Ujedinjenih nacija i posebne odredbe odre enih. ukoliko se zakonom date države punoletstvo ne sti e ranije. shodno njegovim razvojnim mogu nostima. (6) Opstanak i razvoj Svako dete ima neotu ivo pravo na život. a država ima obavezu da obezbedi njegov opstanak i razvoj. (4) Ostvarivanje prava Države moraju da u ine sve što je u njihovoj mo i da bi se prava predvi ena ovom Konvencijom ostvarila. (3) Najbolji interesi deteta Svi postupci koji se ti u deteta preduzima e se u skladu sa njegovim najboljim interesima. važnost poštovanja kulturnih vrednosti zajednice iz koje dete poti e i vitalna uloga me unarodne saradnje u zaštiti prava deteta.

porodicu i li nu prepisku i pravo na zaštitu svoje asti i ugleda. da traži. Dete ima pravo na sticanje državljanstva i. Dete ima pravo da održava kontakt sa oba roditelja ukoliko je odvojeno od jednog od njih ili od oba roditelja. (12) Izražavanje mišljenja Dete ima pravo na slobodno izražavanje sopstvenog mišljenja i pravo da se njegovo mišljenje uzme u obzir u svim stvarima i postupcima koji ga se neposredno ti u. (15) Sloboda udruživanja Deca imaju pravo na slobodu udruživanja i slobodu mirnog okupljanja. savesti i veroispovesti i pravo i obavezu roditelja da ih u tome usmeravaju. ukoliko je mogu e.Dete ima pravo na ime od ro enja. 82 . dom. (8) O uvanje identiteta Država ima obavezu da štiti i ukoliko je potrebno obezbedi ponovno uspostavljanje svih bitnih aspekata detetovog identiteta. (11) Nezakonito prebacivanje i nevra anje dece Država ima obavezu da predupredi kidnapovanje i zadržavanje dece u inostranstvu. (10) Spajanje porodice Deca i njihovi roditelji imaju pravo da napuste bilo koju zemlju i da u u u svoju zemlju u cilju spajanja porodice ili održavanja odnosa izme u dece i roditelja. bilo da to radi roditelj ili neko drugi i da u tim slu ajevima preduzima odgovaraju e mere. savesti i veroispovesti Država e poštovati pravo deteta na slobodu misli. (9) Odvajanje od roditelja Dete ima pravo da živi sa svojim roditeljima. (16) Zaštita privatnosti Deca imaju pravo na zaštitu od mešanja u njihovu privatnost. državljanstvo i porodi ne veze. (14) Sloboda misli. bez obzira na granice. (13) Sloboda izražavanja Dete ima pravo da slobodno izražava svoje poglede. osim u sluaju kada se u odgovaraju em postupku oceni da je odvajanje od roditelja u najboljem interesu deteta. pravo da zna svoje roditelje i da bude uvano od strane roditelja. prima i saopštava informacije i ideje svih vrsta i na razne na ine. To uklju uje ime.

kapaciteta i službi za zaštitu i brigu o deci. (19) Zaštita od zlostavljanja i zanemarivanja Država e zaštititi dete od svih oblika maltretiranja dok je pod brigom roditelja ili drugih osoba koje se o njemu brinu i uspostavi e odgovaraju e programe prevencije i pomo i žrtvama zlostavljanja. (24) Zdravlje i zdravstvena zaštita Dete ima pavo na najviši mogu i standard zdravlja i zdravstvene zaštite. zdravstvenom prosve ivanju i smanjenju smrtnosti odoj adi i dece. Država ima obavezu da sara uje sa odgovaraju im organizacijama koje pružaju takvu zaštitu i pomo . U zbrinjavanju dece lišene roditeljskog staranja dužna pažnja e biti posve ena detetovom kulturnom poreklu. U 83 . (21) Usvojenje U zemljama koje priznaju i dopuštaju usvojenje ono e biti izvedeno u skladu sa najboljim interesom deteta i to samo uz saglasnost nadležnih vlasti i uz mere zaštite deteta. Država e pružiti pomo roditeljima u ostvarivanju odgovornosti za podizanje dece i obezbediti razvoj ustanova. (22) Deca izbeglice Dete izbeglica ili dete koje traži izbegli ki status ima pravo na posebnu zaštitu. Države e posvetiti posebnu pažnju primarnoj zdravstvenoj zaštiti i prevenciji. obrazovanje i osposobljavanje za rad. (18) Odgovornost roditelja Oba roditelja imaju zajedni ku odgovornost za podizanje deteta. (20) Zaštita dece bez roditelja Država je obavezna da obezbedi posebnu zaštitu deci lišenoj roditeljskog staranja i da osigura smeštaj takve dece u odgovaraju e alternativne porodice ili ustanove. koji e mu obezbediti potpun i dostojan život i postizanje za njega najvišeg stepena samostalnosti i socijalne integracije. Država e podsticati sredstva javnog informisanja da šire informacije od društvene i kulturne koristi za dece i preduzimati mere da decu zaštiti od štetnih informacija i materijala.(17) Pristup odgovaraju im informacijama Država e obezbediti da deca imaju pristup informacijama i materijalima iz razli itih izvora. (23) Invalidna i deca ometena u razvoju Mentalno ili fizi ki nesposobno dete ima pravo na posebnu negu.

Školska disciplina e se sprovoditi u skladu sa pravima deteta i uz poštovanje njegovog dostojanstva. (31) Slobodno vreme. zaštite ili le enja ima pravo na periodi nu proveru postupka i uslova. (27) Životni standard Svako dete ima pravo na životni standard koji odgovara njegovom fizi kom. 84 . rekreacija i kulturne aktivnosti Dete ima pravo na odmor. jeziku i vrednostima kao i poštovanje prema kulturnom poreklu i vrednostima drugih.tom smislu države e se uklju iti u me unarodnu saradnju i težiti da nijedno dete ne bude lišeno mogu nosti efikasne zdravstvene zaštite. igru. (28) Obrazovanje Dete ima pravo na obrazovanje. (30) Dete pripadnik manjine Deca pripadnici etni kih manjina i domoroda kog stanovništva imaju pravo da uživaju sopstvenu kulturu. Obaveza države je da pomogne i osigura da roditelji tu svoju odgovornost ispunjavaju. slobodno vreme i u eš e u kulturnim i umetni kim aktivnostima. (26) Socijalna zaštita Dete ima pravo na socijalnu zaštitu uklju uju i socijalno osiguranje. da ispovedaju svoju veru i da koriste svoj jezik. talenata i mentalnih i fizi kih sposobnosti do njihovih krajnjih mogu nosti. Država e se uklju iti u me unarodnu saradnju u cilju ostvarivanja ovog prava. mentalnom. Država je obavezna da osigura besplatno i obavezno osnovno obrazovanje. (29) Ciljevi obrazovanja Obrazovanje e imati za cilj razvoj detetove li nosti. njegovom kulturnom poreklu. Ova obaveza države može uklju ivati materijalnu pomo roditeljima i deci. Roditelji imaju primarnu odgovornost da detetu obezbede adekvatan životni standard. moralnom i socijalnom razvoju. podsti e razli ite oblike srednjeg obrazovanja dostupne svima i omogu i pristup višem obrazovanju u skladu sa sposobnostima deteta. Obrazovanje e pripremati dece za aktivan život u slobodnom društvu i negovati kod njega poštovanje prema roditeljima. duhovnom. (25) Periodi na provera postupka Dete koje je država zbrinula radi staranja.

Država e propisati minimalnu starost za zapošljavanje i regulisati uslove rada. prodaju i trgovinu decom. mu enja.(32) De ji rad Dete ima pravo na zaštitu od rada koji ugrožava njegovo zdravlje. (37) Mu enje i lišenje slobode Nijedno dete ne sme biti podvrgnuto mu enju. (36) Drugi oblici iskoriš avanja Dete ima pravo na zaštitu od bilo kog vida iskoriš avanja. sem ako se ne smatra da je to u najboljem interesu deteta. 33 i 34. Deca ispod 18 godina ne mogu biti regrutovana u oružane sukobe. Države e tako e osigurati zaštitu i brigu o deci pogo enoj oružanim sukobima. (34) Seksualno iskoriš avanje Država e zaštititi decu od seksualnog iskoriš avanja i zlostavljanja. zanemarivanja. (40) Maloletni ko pravosu e 85 . (39) Oporavak Država ima obavezu da obezbedi odgovaraju i fizi ki i psihi ki oporavak i socijalnu reintegraciju dece koja su žrtve oružanih sukoba. ne e biti dosu eni za prekršaje koje u ine osobe ispod 18 godina starosti. (35) Otmica i trgovina decom Država je obavezna da preduzme sve odgovaraju e mere da spre i otmicu. iskoriš avanja ili zlostavljanja. Svako dete lišeno slobode odvaja se od odraslih. uklju uju i prostituciju i pornografiju. kako je to predvi eno me unarodnim pravom. pored onih navedenih u lanovima 32. štetnog po njegovu dobrobit. Ni smrtna kazna ni doživotni zatvor bez mogu nosti osloba anja. obrazovanje ili razvoj. okrutnom postupku ili kažnjavanju niti nezakonitom hapšenju i lišavanju slobode. (38) Oružani sukobi Strane ugovornice preduzimaju sve prakti no izvodljive mere kako deca ispod 18 godina ne bi neposredno u estvovala u oružanim sukobima. ima pravo na pravnu i drugu pomo i pravo da održava kontakt sa svojom porodicom. Države imaju obavezu da spre e upotrebu dece u proizvodnji i prometu droga. (33) Zloupotreba droga Deca imaju pravo na zaštitu od upotrebe narkotika i psihotropskih droga.

(IV) Radi ''podsticanja efikasne primene Konvencije i unapre ivanja me unarodne saradnje''. Dete ima pravo na pravnu i drugu pomo u cilju svoje odbrane. (II) Države su obavezne da svoje izveštaje u ine dostupnim najširoj javnosti svojih zemalja. mogu pružiti dragocene informacije ili savet u cilju optimalne primene Konvencije. Konvencija stupa na snagu pošto je prvih 20 država ratifikuje. Sudski postupak i smeštaj u kaznene institucije bi e izbegnut kada god je to mogu e. Svetska zdravstvena organizacija. Primena i stupanje na snagu Odredbe lanova 43 do 54 predvi aju: (I) Ustanovljenje Komiteta za prava deteta. (42) Upoznavanje sa Konvencijom Strane ugovornice imaju obavezu da sa pravima sadržanim u ovoj Konvenciji upoznaju kako odrasle tako i decu. 86 . odnosno svakih 5 godina po ratifikaciji Konvencije. specijalizovane agencije UN. koji e razmatrati izveštaje lanica Konvencije. imaju pravo da prisustvuju sednicama Komiteta za prava deteta. (III) Komitet za prava deteta može predložiti da se obave posebne studije o pitanjima de jih prava i može svoje procene izveštaja podneti na uvid svakoj strani ugovornici u Generalnoj skupštini UN. koji vodi ra una o njegovom uzrastu i koji vodi njegovoj socijalnoj reintegraciji. kao što su: UNESKO. Ove organizacije kao i druga nadležna tela. nakon 2. sastavljenog od 10 ekspe-rata.Dete koje je u sukobu sa zakonom ima pravo na postupak kojim se podsti e njegovo dostojanstvo i ose anje li ne vrednosti. (41) Poštovanje najviših standarda Ukoliko su standardi de jih prava važe ih nacionalnih i me unarodnih zakona viši od onih koje ova Konvencija predvi a. primenjiva e se viši standardi. uklju uju i nevladine organizacije sa konsultativnim statusom pri Ujedinjenim nacijama. UNICEF.

nastavnik poziva jednu po jednu grupu da pokažu svoj poster (klasifikaciju) i da ukratko predstave svoju klasifikaciju.upoznavanje s osnovnim principima Konvencije o pravima deteta.''Osnovni principi'' za svakog u enika. pravo na životni standard.uo avanje nedeljivosti prava. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: Nadovezuju i se na završnu aktivnost iz prethodne radionice. Drugi korak: Nastavnik naglašava da ne postoje ''ta ne''. Nastavnik bira jedno pravi (na primer.Radionica: ODNOSI ME U PRAVIMA CILJ: Cilj ove radionice je da u enici do u do produbljenije analize i razumevanja me usobne povezanosti i nedeljivosti prava. .). iako su razvrstana u razli ite grupe. . 87 .. . a kao primer jedne od njih svakom u eniku daje prilog ''Vrste prava''. ZADACI: .uo avanje povezanosti me u pravima. pravo na svoj jezik. ''bolje'' ili ''lošije'' klasifikacije i da im je ova aktivnost poslužila da se bolje upoznaju sa pravima koja im Konvencija garantuje. pravo na obrazovanje) i traži da u enici ozna e sva ona prava (povežu kartice crtaju i na posteru/klasifikaciji) koja treba da budu ostvarena da bi dete moglo da uživa navedeno pravo. Tre i korak: Nastavnik sada poziva u enike da prona u vezu me u pojedinim pravima. odnosno ije kršenje može da ometa ostvarivanje datog prava (na primer. Prilozi: . pravo na zaštitu od diskriminacije.. pravo da se le e ako su bolesni.''Vrste prava'' za svakog u enika. Nastavnik može da navede i neke uobi ajene klasifikacije (vidi tekst iz Uvoda ovog Vodi a).

Nijedno drugo pravo iz Konvencije ne može u potpunosti da se uživa ukoliko ova etiri prava nisu ostvarena. Predlog za dalji rad: U enici prave intervju s decom i mladima iz okoline na temu ''Koje ti je pravo naro ito važno?''. Dete koje intervjuišu prethodno moraju informisati o pravima koja mu pripadaju. Svaki predlog se obrazlaže (nastavnik pita ''zašto su ta prava povezana''. nediskriminaciju. Pojedina ni intervjui mogu služiti za izadu zajedni kog postera ili referata. 88 . postoje etiri prava koja se zbog svog zna aja izdižu na nivo osnovnih principa. uvažavanje najboljeg interesa deteta. opstanak i razvoj.'' Na kraju svaki u enik dobija primerak priloga ''Osnovni principi''. traži da daju primere) i diskutuje (ostala deca mogu da iznose svoje slaganje ili neslaganje). a zatim ga pitati koje je njemu najvažnije (ili koja 3 su mu najvažnija). Unato tome. život. etvrti korak: Nastavnik rezimira radionicu slede om konstatacijom: ''Iako esto grupišemo prava po sli nosti u pojedine grupe/kategorije (da bi ih lakše zapamtili i da bi se lakše radilo sa pravima). a to su: pravo pravo pravo pravo na na na na u eš e (participaciju).U enici mogu pojedina no da izlaze i da na posteru/klasifikaciji crtaju veze me u pravima ili da daju predloge na osnovu kojih nastavnik povezuje prava. sva su prava važna i u suštini povezana.

PARTICIPATIVNA PRAVA garantuju deci mogu nost da budu aktivni u esnici u svom životu i razvoju i životu zajednice i da shodno uzrastu budu uklju eni u odlu ivanja o stvarima koje ih se neposredno ti u (na primer. zanemarivanja i zlostavljanja (na primer. egzistencijalnih potreba (na primer. pravo na slobodno izražavanje sopstvenog mišljenja). pravo na životni standard). pravo na obrazovanje). zloupotrebe. PRAVA NA RAZVOJ uklju uju sve one stvari koje su neophodne za normalan i potpun razvoj svih potencijala deteta (na primer. 89 . zaštita od mu enja i okrutnog postupanja).Prilog: VRSTE PRAVA PRAVA NA PREŽIVLJAVANJE obuhvataju: pravo na život i pravo na zadovoljavanje osnovnih. ZAŠTITNA PRAVA traže da deca budu zašti ena od svih oblika diskriminacije.

Prilog: OSNOVNI PRINCIPI NAJBOLJI INTERES DETETA ŽIVOT. OPSTANAK I RAZVOJ PARTICIPACIJA NEDISKRIMINACIJA 90 .

etvrti korak: Nastavnik poziva na razgovor o iskustvima u enika sa situacijama sukoba prava kako bi ih naveo da razumeju da 91 . Svaka grupa dobija po jedan zapo eti strip koji prikazuje sukob prava. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici su podeljeni u grupe. kao i situacije u kojima su u sukobu dva prava jedne osobe. Nastaje izložba rešenih stripova.Radionica: SUKOB PRAVA CILJ: Ova radionica ima za cilj da u enici steknu uvid ostvarivanje razli itih prava može biti izvor sukoba. ZADACI: da . .po jedna kopija zapo etog stripa za svaku grupu. Drugi korak: U enici se podse aju saznanja koja ve imaju o rešavanju sukoba i dobijaju zadatak da. Materijal za rad: . Tre i korak: Predstavnik svake grupe izlaže završeni strip i objašnjava ostalima sukob kojih prava su uo ili.‘’Sukob prava’’ za svakog u enika. Imaju zadatak da analiziraju situaciju sa stripa i uo e o sukobu kojih prava je re . rade i u grupi. Prilog: . Da bi odredili prava u sukobu pomažu im kompleti kartica prava. dopunjavaju odgovor o tome koja su sve prava u sukobu i komentarišu na in rešavanja sukoba. . Ostali komentarišu prikazanu situaciju.sticanje uvida da postoje situacije kada prava rali itih osoba dolaze u sukob. . završe strip pokušavaju i da reše prikazan sukob.komplet kartica prava za svaku grupu."Rešavanje sukoba u 4 koraka" za svaku grupu. U tome im pomaže lista "Rešavanje sukoba u 4 koraka".osposobljavanje za razumevanje uzroka sukoba i razvijanje spremnosti da se traga za konstruktivnim rešenjima.

odraslim ili vršnjakom. nediskriminacija): . Predlog za dalji rad: Pisanje pri e. ali da u takvim situacijama treba tragati za konstruktivnim rešenjima i rukovoditi se opštim principima traganja za uzrocima sukoba i nenasilnog rešavanja sukoba.? . O kojim pravima je bilo re ? Da li je bilo mogu e rešiti sukob tako da prava obe osobe budu poštovana.Jeste li nekada bili u situaciji u kojoj su dva ili više prava jedne osobe (vas ili nekog pored vas) bila u sukobu? ime se možemo rukovoditi u takvim situacijama? Na kraju svaki u enik dobija primerak priloga ‘’Sukob prava’’. da je teško ostvariti sva prava. bili u situaciji da su vaša prava bila sukobljena.Setite se situacije kada ste vi sa nekim.se sukobi prava dve osobe ili više prava jedne osobe esto sre u. život. kao i opštim principima Konvencije (najbolji interes deteta. opstanak i razvoj. pravljenje ilustracije ili stripa koji govore o situaciji iz njihovog života nekoga koga poznaju kada su njihova razli ita prava i obaveze bili u sukobu. 92 . participacija.

STRIP 93 .

Drugi korak: Šta vam se sada ini. Stavite se na mesto jedne.Materijal za rad: REŠAVANJE SUKOBA U 4 KORAKA Prvi korak: Razmislite dobro šta osobe u sukobu stvarno žele i koja su njihova prava. u emu je problem? Šta je stvarno uzrok sukoba? Tre i korak: Sada kada znate problem. etvrti korak: Analizirajte rešenja i odaberite ono koje obezbe uje najviši stepen poštovanja prava u esnika u sukobu. pa onda druge osobe. 94 . pokušajte da smislite što više razli itih rešenja.

Nekada više osoba ili grupa žele isti objekat.. uverenja i ideje. prihvataju razli ite vrednosti. ve tražimo rešenje s onim s kim smo u sukobu.otkrijmo prave uzroke sukoba.. religijskih i politi kih razlika. Sukobi oko ose anja naro ito mogu da povrede (posebno mlade) jer podrazumevaju nezadovoljavanje potrebe za poštovanjem. izme u grupa. unutar grupa.. život. sirovine. Zato je neizbežno da dolazi do sukoba.ne o ekujmo da e nam problem rešiti neko drugi. .. važnosti za pojedince i grupe. Situacije u kojima se može zapaziti ovakav odnos prava su veoma este i neizbežne i zato su važne za ostvarivanje prava.. Na sli an na in emo rešavati konfliktne situacije u kojima dolazi do sukoba više prava jedne osobe (nas samih ili 95 .analizirajmo okolnosti u kojima je do sukoba došlo. nediskriminacija). Jedna od vrsta sukoba su oni koji nastaju kada su povre ena ili nisu uzeta u obzir ne ija ose anja. Do njih dolazi kada su prava jedne osobe u sukobu s pravima druge. potrebno je da uo imo i o kojim pravima je re i da se pri rešavanju sukoba rukovodimo opštim na elima Konvencije UN o pravima deteta (najbolji interes. izme u nacija. Jedna od vrsta sukoba su sukobi prava.. Da bi se one rešavale u korist poštovanja prava.proverimo da li je rešenje realno.. materijal. Razli ita verovanja i vrednosti koje imaju pojedinci ili grupe mogu biti uzrok sukoba oko ideja. participacija. Tada se javljaju sukobi oko stvari. .). Postoje razli ite vrste sukoba. zavisno od toga ko je u sukob uklju en (sukobi izme u pojedinaca. ve ga trajno rešimo . pažnjom ljubavlju.. ili neku drugu stvar materijalne prirode. moramo imati na umu opšte principe za rešavanje konflikata.proverimo da li su rešenjem zadovoljne obe strane . .ne odlažimo problem. Tipi ni su oni koji proisti u iz kulturnih. opstanak i razvoj. Kada rešavamo sukobe: . ili kada razli iti ljudi razli ito tuma e jedno isto pravo. U ovakvoj situaciji osim opštih okolnosti i uzroka sukoba..Prilog: SUKOB PRAVA LJudi imaju me usobno razli ite želje.. uzroka nastanka sukoba.

96 .osobe s kojom smo u kontaktu) kada zadovoljavanje jednog prava na neki na in ometa zadovoljavanje drugog.

uo avanje zna aja normi i propisa u unapre enju i zaštiti ljudskih/de jih prava. . OPIS AKTIVNOSTI: Scenario ove radionice nije unapred odre en. (Npr. Jedna od aktivnosti stavlja naglasak na produbljenije razumevanje odnosa ljudskih i de jih prava.podsticanje razumevanja mehanizama za zaštitu i unapre enje ljudskih/de jih prava.Zašto je bilo potrebno da se prava deteta posebno izdvoje? Šta je to što je doprinelo takvoj odluci? 97 . . Prva predložena aktivnost U enici su podeljeni u manje grupe i iz kutije/šešira izvla e po jednu karticu prava (jedan komplet kartica prava nastavnik ravnomerno podeli manjim grupama) i diskutuju o tome da li je ovo pravo specifi no vezano samo za decu. itd. odnosno nastavnik može i same u enike da pita koje od ponu enih aktivnosti bi njih više interesovale. Odluku o izboru aktivnosti nastavnik može doneti na osnovu vlastite procene o tome koji od sadržaja bi za tu konkretnu grupu u enika bio korisniji.Radionica: DE JA I LJUDSKA PRAVA CILJ: Cilj ove radionice je sinteza do sada ste enih znanja kroz produbljivanje razumevanja odnosa ljudskih i de jih prava. odnosno razumevanje zna aja normi i propisa u unapre enju i zaštiti ljudskih/de jih prava. ZADACI: .) Nakon diskusije u manjim grupama izvešta i iznose zaklju ke.Da li su sva prava deteta ujedno i ljudska prava? . Diskusiju u velikoj grupi voditi ka osveš ivanju potrebe za izdvajanjem posebnih prava deteta: . a druga je fokusirana na uo avanje zna aja normi i propisa u zaštiti i unapre enju ljudskih/de jih prava. pravo na obrazovanje: da li i odrasli imaju pravo na obrazovanje.uo avanje veza izme u ljudskih i de jih prava. odnosno. da li se to pravo odnosi i na odrasle. kako se ono ostvaruje. zašto.

nastavnik može da podsti e diskusiju u velikoj grupi slede im pitanjima: . izražavaju i svoje mišljenje u skladu sa svojim razvojnim mogu nostima.Kako nama ovakvi dokumenti mogu pomo i? Da li time što znamo koja su prava zagarantovana možemo i sami doprineti njihovom ostvarenju? Kako? Napomena: Suština završne diskusije vezana je za injenicu da su zakoni / propisi / ugovori / me unarodni dokumenti neophodna osnova za ure ivanje odnosa u jednom društvu. ali da njihova primena zahteva mnogo više. (Izvodi iz uvodnog teksta ''LJudska prava i prava deteta'') Druga predložena aktivnost U enici su podeljeni u manje grupe i razgovaraju o tome: . Tek posle drugog svetskog rata dolazi do promene stava koje rezultira Konvencijom o pravima deteta.šta je potrebno da bi se ono što je sadržano u normama/pro-pisima ostvarilo u stvarnom životu? Izvešta i iz manjih grupa iznose zaklju ke do kojih su došli u diskusiji. Meutim. . Njen sadržaj odražava shvatanje po kojima dete nije samo objekat zaštite ve i nosilac prava tj. zahteva. Odgovornost za primenu zakona se deli na razli ite grupe u društvu o 98 .Da li je potrebno da zakoni jedne države budu uskla eni sa me unarodnim dokumentima? . što samo odrasli mogu da obezbede na na in koji oni procene kao najbolji.Da li su zakoni dovoljni? Osim zakona šta je potrebno da bi se unapredilo stanje u životu/praksi? .kako me unarodni dokumenti. Sa stanovišta ljudskih prava dete je bilo zašti eno u okviru postoje ih sistema prava i prakse. me utim sve usvojene norme i propisi su odražavale shvatanje o detetu kao slabom. pokazalo da se da to nije dovoljno pa dolazi do uobli avanja ideje o izdvajanju posebnih prava deteta. U zavisnosti od toga šta je izneseno kao zaklju ak. Ta ideja je stara oko stotinak godina.Napomena: Završnom sintezom se ponovo isti e da su de ja prava ljudska prava. norme i propisi kojima se reguli-šu ljudska i de ja prava mogu da uti u na zaštitu i unapre enje istih. nejakom i nezrelom ljudskom bi u koje su potrebni posebna zaštita i nega.Dete ulazi u centar zbivanja koja se njega ti u i u njima u estvuje aktivno. a to pravo pre svega može da ostvari aktivnim u eš em u životu. Dete kao ljudsko bi e ima pravo na jednakost.

99 . biti više re i u narednom bloku ZADACI ZA VEŽBANJE – Poznavanje Konvencije i zastupljenost u štampi U enici dobijaju zadatak da do slede eg asa obave ispitivanje poznatih osoba (ro aci. drugi u enici) o tome koliko poznaju Konvenciju o pravima deteta i istražuju da li je i na koji na in tematika prava zastupljena u dnevnoj i omladinskoj štampi.emu e detaljnije radionica. prijatelji. Naredni as posve uje se prikazu i analizi njihovih nalaza ime se ujedno i završava blok ''Vrste prava i odnosi me u pravima''.

100 .

PRAVA I ODGOVORNOSTI 101 .

102 .

odnosno. ZADACI: . u zavisnosti od dinamike rada grupa. Materijal za rad: . po inje drugi as.. zaposlenih u držav-nim organima. porazgovaraju o odgovornostima roditelja ili nastavnika (zavisno od kartice koju su dobili) vezanim za to pravo i dopune karticu navode i bar tri odgovornosti tipi nih za pravo sa kartice. .razumevanje na ina raspore ivanja odgovornosti me u razli i-tim kategorijama odraslih. nastavnika.). U enici imaju zadatak da u okviru manjih grupa pro itaju pravo sa kartice.razumevanje povezanosti odgovornosti za poštovanje prava deteta i uloge koju odrasli ima (specifi nosti odgovornosti roditelja. a druga polovina po jednu karticu "Odgovornosti roditelja". Napomena: 103 (za (za jednu drugu .upoznavanje razli itih tipova odgovornosti odraslih.uo avanje postojanja odgovornosti svih odraslih za poštovanje prava dece i mladih. Prilog: . Nastavnik sam procenjuje. .Radionica: ODGOVORNOST ODRASLIH I i II CILJ: Cilj ove radionice je da u enici uo e postojanje i na in raspore ivanja odgovornosti za poštovanje prava me u razli itim kategorijama odraslih. . OPIS AKTIVNOSTI: Napomena: Opis aktivnosti. predvi eni koraci za ove dve radionice prikazani su kao jedinstvena celina. zaposlenih u medijima.Kartice "Odgovornosti nastavnika" polovinu grupa)."Ko je odgovoran” za svaku grupu. Polovina grupa dobija po jednu karticu "Odgovornosti nastavnika".Kartice "Odgovornosti roditelja" polovinu grupa). tj.. . Prvi korak: Radi se grupno. kojim korakom se završava prvi.

svoje odgovore. Kakva je odgovornost predstavnika politi kih partija? . upore uje odgovornost roditelja i nastavnika i nastoji da u enici razumeju da za svako pravo postoji i odgovornost roditelja i odgovornost nastavnika. . policiji.Mogu li ostali da se sete još neke odgovornosti te grupe (roditelja ili nastavnika) vezane za pomenuto pravo? .. uz nastojanje da u enici razumeju da je odgovornost raspore ena na razli ite grupe odraslih i da se od svih njih može o ekivati i zahtevati odgovornost za poštovanje de jih prava kao i da je država (odnosno pre svega u esnici zakonodavne. U vo enju diskusije nastavnik može postavljati pitanja: . a odgovornost nastavnika osim iz moralnih proisti e i iz profesionalnih razloga. ili pak podeliti u enike na paran broj grupa tako da za svako pravo neka grupa navodi odgovornosti roditelja. zdravstvu. da odgovornost roditelja proisti e iz njihove biološke uloge i moralnih razloga.Kakva je uloga zaposlenih u medijima za poštovanje prava deteta? Kakva je uloga zaposlenih u sudstvu.Mogu e je svim grupama dati kartice sa istim pravom. a Tre i korak: Kroz diskusiju se analiziraju i dopunjuju grupni odgovori. a druga odgovornosti nastavnika.Ko je još odgovoran za poštovanje ovih prava osim roditelja i nastavnika? Ko je još obavezan da obezbedi poštovanje i zaštitu ostalih prava deteta? Zašto? . Drugi korak: Predstavnici grupa saopštavaju nastavnik ih u beleži na tabli. izvršne i sudske vlasti) direktno odgovorna kao potpisnik Konvencije UN o pravima deteta.Kakva je uloga lanova vlade? Iz ega proisti e njihova odgovornost? Peti korak: 104 ..Šta je zajedni ko za odgovornost roditelja i nastavnika? Ima li nekih razlika? Zbog ega su roditelji odgovorni? A zbog ega nastavnici? Da li odgovornost nastavnika poti e iz još nekih razloga osim moralnih? etvrti korak: Diskusija se proširuje na razmatranje odgovornosti odraslih uopšte. ali razli itom grupom odraslih o ijoj odgovornosti razmišljaju.

zaštita i poštovanje prava. Tako e. zaklju uje se o tipi nim tipovima odgovornosti odraslih: informisanost i obrazovanje. nastavnik koristi i tekst iz uvoda priru nika (LJudska prava i prava deteta – Obaveze država).Koje su tipi ne odgovornosti odraslih? Napomena: U rezimiranju nastavniku pomaže lista ‘’Odgovornosti dece i odraslih’’ (koju u enici dobijaju kao prilog tek slede eg asa). Pitanje za disusiju: . 105 . Na slede em asu ove liste mogu biti povod za po etak razgovora o tome da li je neko naveo i decu kao odgovorne za neko od prava.Na osnovu analize odgovora koje su u enici davali u ranijim koracima i (po potrebi) primera koje navodi nastavnik. Predlog za dalji rad: Svaka grupa dobija priloga "Ko je odgovoran" i grupni doma i zadatak da zajedni ki popune listu nabrajaju i sve koje smatraju posebno odgovornim za svako od navedenih prava i porazgovaraju o na inu ispoljavanja te odgovornosti.

dom i li zaštitu od napada na njihovu ast Odgovornosti nastavnika u vezi sa - od mešanja u njihovu nu prepisku. tim pravom su: Deca imaju pravo na zaštitu od seksualnog iskoriš avanja i zloupotrebe. kao i na i ugled. Odgovornosti nastavnika u vezi sa tim pravom su: - i Deca imaju pravo na slobodu mišljenja. porodicu. savesti i veroispovesti uz odgovaraju e usmeravanje od strane roditelja.Prilog: Kartice: ODGOVORNOSTI NASTAVNIKA Deca imaju pravo na zaštitu od upotrebe droga koriš enja u njihovoj proizvodnji i prometu. Odgovornosti nastavnika u vezi sa tim pravom su: - Deca imaju pravo na zaštitu privatnost. uklju uju i prostituciju i pornografiju. Odgovornosti nastavnika u vezi sa tim pravom su: - 106 .

107 .

dom i li nu prepisku.Materijal za rad: Kartice: ODGOVORNOSTI RODITELJA Deca imaju pravo na zaštitu od upotrebe koriš enja u njihovoj proizvodnji i prometu. kao i na zaštitu od napada na njihovu ast i ugled. porodicu. Odgovornosti roditelja u vezi sa tim pravom su: - Deca imaju pravo na zaštitu od seksualnog iskoriš avanja i zloupotrebe. Odgovornosti roditelja u vezi sa tim pravom su: - Deca imaju pravo na zaštitu od mešanja u njihovu privatnost. savesti i veroispovesti uz odgovaraju e usmeravanje od strane roditelja. Odgovornosti roditelja u vezi sa tim pravom su: - 108 . Odgovornosti roditelja u vezi sa tim pravom su: - droga i Deca imaju pravo na slobodu mišljenja. uklju uju i prostituciju i pornografiju.

109 .

zlostavljanja i svih oblika maltretiranja i eksploatacije. uz odgovaraju e usmeravanje od strane roditelja. Deca imaju pravo na slobodu mišljenja. porodicu. kao i na zaštitu od napada na njihovu ast i ugled. KO JE ODGOVORAN 110 . Deca imaju pravo na slobodu udruživanja i slobodu mirnog okupljanja. savesti i veroispovesti. dom ili li nu prepisku. pravo na igru i u eš e u kulturnim i umetni kim aktivnostima. Deca imaju pravo na zaštitu od mešanja u njhovu privatnost. Deca imaju pravo na obrazovanje. Deca imaju pravo na zaštitu od zanemarivanja.Materijal za dalji rad: KO JE ODGOVORAN? DE JA PRAVA Deca imaju pravo na odmor i rekreaciju.

OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: Svaki u enik dobija po jednu karticu prava (na primer kartice sa lanovima: 12. 17.. 16. Materijal za rad: . a moja odgovornost u vezi s tim je da:.razumevanje veze izme u prava i odgovornosti i razumevanje odgovornosti kao poštovanja prava.razvijanje svesti o li noj odgovornosti za ostvarivanje svojih i poštovanje prava drugih. 28.Radionica: ODGOVORNOST DECE I MLADIH CILJ: Cilj ove radionice je da ušenici razumeju veze izme u prava i odgovornosti i razviju svest o lišnoj odgovornosti u poštovanju i ostvarivanju sopstvenih i tu ih prava. 33).upoznavanje razli itih tipova odgovornosti dece i mladih. svako ima zadatak da pažljivo pro ita svoju karticu. ali tako da u okviru jedne grupe svi dobiju isto pravo na kartici. 28..podsticanje ponašanja u skladu sa poimanjem li ne odgovornosti.Kartice prava (za svakog u enika po jedna sa lanom 12. 16.prazni papiri za svakog u enika. .. ZADACI: . (kratak opis prava sa kartice). 31 ili 33. 31. razmisli o svojim obavezama u vezi sa pravom na toj kartici i na posebnom papiru napiše: Ja imam pravo. . Rade i individualno. 111 . porede i razgovaraju o svojim individualnim odgovorima. Prilog: .“Odgovornosti dece i odraslih” za svakog u enika. Drugi korak: U okviru manjih grupa ušenici saopštavaju.. Zatim izra uju zajednišku listu "Odgovornosti dece i mladih" u vezi sa datim pravom koja obuhvata njihove tipi ne odgovore i one oko kojih su se dogovorili. (i da onda upišu 1 do 3 svoje odgovornosti). .) u svakoj grupi svaki u enik ima istu karticu). . 17.

Nastavnik beleži na tabli primere odgovornosti dece i mladih.Zašto mladi imaju odgovornost? Može li postojati stanje poštovanja prava ako nismo odgovorni? . a ne kao zasluživanje da se stekne pravo. Pitanja koja mogu biti postavljena u diskusiji: . ZADACI ZA VEŽBANJE: Prava i pravila u u ionici II U enici dobijaju zadatak da do slede eg asa razmisle ponovo o ‘’Pravilima u u ionici’’ koje su zajedno definisali u bloku ‘’Osnovni pojmovi’’. i odgovornost kao poštovanje prava.Šta je bilo teže odrediti .). . zaštita.svoju odgovornost ili odgovornost odraslih ( sa prošlog asa)? Koje tipove odgovornosti ste navodili? emu su vas više u ili pravima ili odgovornostima? emu se u porodici. dopunama I eventualnom prera ivanju ‘’pravila u u ionici’’. u školi.. ime se završava blok ‘’Prava i odgovornosti’’. Predlog za dalji rad: Pisanje pri e o situaciji u kojoj su oni bili nepravedni prema drugoj osobi – prekršili su pravo neke druge osobe (druga.Da li je bilo teško setiti se svojih odgovornosti? . 112 . u de jim grupama poklanja ve a pažnja: vašim pravima ili obavezama/odgovornostima? Na kraju svaki u enik dobija prilog ‘’Odgovornosti dece i odraslih’’.Tre i korak: Predstavnici grupa itaju pravo o kome su razmišljali i odgovornosti dece i mladih koje su zapisali. Naredni as zajedni ki se posve uje ponovnom razmatranju. ali sada uzimaju i u obzir nova znanja i uvide koje su u me uvremenu stekli. Tako e treba da uo e tipove odgovornosti dece i mladih: informisanost i obrazovanje. brata ili sestre. poštovanje prava. etvrti korak: Kroz diskusiju u enici se navode da razumeju neophodnost veze izme u prava i odgovornosti.

informisati i obrazovati decu i druge odrasle o de jim pravima Uo avati situacije u kojima se krše de ja prava. Ponašati se u skladu sa Konvencijom (ne kršiti de ja prava) Biti odgovoran i u iti decu da budu odgovorna. poštovati prava odraslih. u iti o pravima Uo avati situacije u kojima se krše de ja prava i boriti se za svoja prava i prava drugih u skladu sa mogu nostima Poštovati prava druge dece. boriti se za de ja prava i stvarati preduslove za poštovanje de jih prava. U iti se odgovornom ponašanju ODRASLI Informisati se o i obrazovati za prava koja deca imaju.Prilog: ODGOVORNOSTI DECE I ODRASLIH U OSTVARIVANJU DE JIH PRAVA TIPI NE ODGOVORNOSTI INFORMISANOST I OBRAZOVANJE DECA Informisati sebe. ZAŠTITA POŠTOVANJE UO AVANJE VEZE IZME U PRAVA I ODGOVORNOSTI 113 . drugu decu i odrasle o pravima koje imamo.

KRŠENJE I ZAŠTITA PRAVA 114 .

115 .

Nastoji se da u enici razumeju da je 116 . .komplet kartica prava za svaku grupu.Koja prava su ugrožena u ovim pri ama? Ko ih je prekršio? . Imaju zadatak da pažljivo pro itaju pri u.Radionica: KRŠENJE PRAVA DETETA CILJ: Ova radionica ima za cilj da u enici nau e da prepoznaju i razviju osetljivost za situacije kršenja prava deteta. a zatim i rezultate grupnog rada (listu ugroženih prava).Kako su se ose ali u esnici doga aja iz pri e? Tre i korak: Kroz razgovor u enici se navode da prepoznaju i druge sli ne situacije kršenja prava deteta.Zašto su se pojedini likovi iz pri a tako ponašali? .razvijanje osetljivosti za situacije dece ija su prava ugrožena. . . da se sete primera kršenja prava deteta iz nekog li nog ili iskustva nekoga iz njihove sredine. Drugi korak: Predstavnici grupa prvo pro itaju naglas sadržaj pri e. porazgovaraju o njoj. Materijal za rad: . Sledi analiza grupnih odgovora. . ZADACI: .sticanje znanja o razli itim oblicima zanemarivanja.po jedan primerak pri e za svaku grupu (“Zoranova pri a” za jednu polovinu grupa i “Marijina pri a” za drugu polovinu).osposobljavanje za prepoznavanje situacija kršenja prava i analizu životnih situacija sa aspekta stanja de jih prava. zlostav-ljanja i eksploatacije. izdvoje i zapišu sva prava deteta iz pri e koja su ugrožena. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici su podeljeni u male grupe. Svaka grupa dobija jedan primerak pri e (jedna polovina grupa dobija “Zoranovu pri u” a druga polovina “Marijinu pri u”).

za po etak. Da bismo uopšte bili u stanju da prepoznamo takve situacije moramo.Znate li neke situacije zlostavljanja. a da esto nismo toga ni svesni.kršenje de jih prava prisutno. poznavati de ja prava.Koje primere kršenja de jih prava iz svoje sredine znate? 117 . zanemarivanja i eksploatacije dece? . To je pretpostavka svih daljih akcija za njihovu zaštitu i ostvarenje. Pitanja za diskusiju: .Na koje sve na ine mogu biti kršena de ja prava? Ko sve može da krši prava? .

stalno mislim šta do em ku i i da li je on tu.Materijal za rad: ZORANOVA PRI A Imam 8 godina i sada živim samo s mamom i tatom. 118 . Kad nema posla i kad je nervozan tata se napije i samo vi e i bije po ku i: i mamu i mene. Možda je to zato što sam ih više puta odbio kada sam bio umoran i kada su me bolele noge. Ali ja ne e da bude kad Stalno sam tužan i plašim se. Ja mislim da je pobegla. Ona me nekad teši i pri a da e da se razvede i da emo onda biti sami i mirni. I ona me grdi i vi e na mene što sam loš mogu da slušam na asu. Ali. Više me ne pitaju ništa. Najbolje mi je kad ode na duži put sa svojim kamionom. Drugovi su me jednom. kad je u ku i. Moja sestra se udala i otišla od ku e iako nije završila školu. kad mi je ceo obraz bio plav i oko malo zatvoreno. Sad sam još više sam. ali sam jednom uo da za mene kažu "Onaj sudareni" i ne zovu me da igramo fudbal posle škole. pitali "Šta ti je to?". kaže da ne može da se "zabušava" i onda moram da idem u školu. Ne znam kome da ispri am sve i ko može da mi pomogne. Mama stalno radi u suprotnim smenama od moje škole i onda ja moram da idem da kupim za doru ak i da zagrejem ru ak i jedem sam. ako on nije tu. a ja sam im rekao da sam se sudario sa vratima. Nekad me tako prebije da mama pusti da ne idem u školu. ali ja znam da ne e jer se uvek pomire. ak.

ula sam jednom kako pri aju da bi on bio još živ i da bi im se našao u starosti. ali prema bratu su sasvim druga iji. A ni mene. pošto deka kaže da je njemu dosta što ga sa ekuje i da je uostalom brat moja obaveza. koji je tako e tu. Sada je brat pošao u školu i ja moram da ga vodim ujutro. Sada se dogodilo nešto što je gore od svega. pored obližnje pijace. sko ila sam i pitala ga šta radi. ini mi se da nikad nisu voleli ni prihvatili moju mamu. Mi smo siromašni jer živimo samo od dekine penzije. Ose am se užasno.Materijal za rad: MARIJINA PRI A Zovem se Marija. Ne znam kako u ja mo i nekom ko je bolestan da pomognem. ja sam kao "odrasla" i treba što pre da se osamostalim. To me uopšte ne interesuje i ne znam kako u da radim taj posao kad ne mogu da podnesem krv i da gledam patnju. Zato ja moram svakog meseca da idem i ekam u redu za humanitarnu pomo . pa ja moram da joj pomažem da kuva i da sama spremam ku u. Pre sam bila najbolji ak u školi. Onda su oni poginuli od bombe i brat i ja smo morali da se preselimo ovde. ali to mu ni malo dete ne bi poverovalo. Oni uvek pri aju samo o svom sinu. Za mene nemaju lepe re i. perem i peglam. Zato sam stalno umorna. Više puta su me policajci oterali i pretili da e da me uhapse. seo na moj krevet i po eo da me miluje. mom ocu. 119 . Ne znam šta da uradim ni kome da se obratim. On je rekao da je "hteo da me pokrije". jer stric. Baka je stara i bolesna. Imam sedamnaest godina i sada brat i ja živimo u Beogradu s bakom i dekom. ali su baka i deka rekli da oni ne mogu da me školuju i morala sam da se upišem u medicinsku školu. naj eš e potroši svoju platu na pi e. Jedne no i stric je došao pijan u našu sobu. a skoro nikad o mojoj majci. Onda me teraju da ono što nam ne treba prodajem na ulici. Pre smo bili sre ni s mamom i tatom i živeli smo u jednom malom gradu u Bosni. Ja sam bila budna. da nije "nju oženio i otišao u Bosnu". Ovde sam htela da upišem gimnaziju.

sagledavanje vlastitih mogu nosti u zaštiti prava deteta. Tre i korak: Nastavnik u obliku minipredavanja rezimira primere kršenja prava s kojima su se sreli na ovom i na prethodnom asu. navodi primere drugih prava iz ove grupe (pravo na zaštitu od upotreba droga. ZADACI: . a posebne grupe dece 120 .po jedna kopija liste "Vrtim se u krugu" za svaku grupu.razvijanje spremnosti da se u slu aju kršenja prava obrate za pomo . prodaje i trgovine decom.informisanje o institucijama i pojedincima kojima mogu da se obrate u slu aju ugrožavanja njihovih prava.) i objašnjava da deca imaju pravo na zaštitu od svih oblika fizi kog ili mentalnog nasilja..‘’Kome da se obratim’’ za svakog u enika. . maltretiranja ili eksploatacije. socijalno osiguranje. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U esnici su podeljeni u male grupe. Predstavnik svake grupe kratko predstavi situaciju iz priloga. Svaka grupa dobija po jednu varijantu liste "Vrtim se u krugu" i imaju zadatak da razmisle o položaju i ose anjima deteta iz priloga i da predlože kome može da se obrati za pomo dete opisano na listi. se saopštava da sva deca imaju pravo na zdravstvenu i socijalnu zaštitu. Tako e. povre ivanja ili zlostavljanja. Drugi korak: Saopštavanje i analiza odgovora. zaštitu od otmice.Radionica: ZAŠTITA PRAVA DETETA CILJ: Ova radionica ima za cilj da u enici nau e da pronalaze na ine delovanja u slu ajevima kada su prava deteta ugrožena.. Prilog: . zapuštanja ili nemarnog postupanja. Materijal za rad: . a zatim predložena rešenja do kojih su došli. .

ukoliko ona postoji.) i pravo na poseban status i zaštitu. Materijal za rad: VRTIM SE U KRUGU Neko koga sam smatrao prijateljem povredio me je. tako e. etvrti korak: Nastavnik poziva decu da procene stanje ovih prava u svojoj okolini i mogu nosti da se stanje popravlja. a on me napustio.Šta vi li no možete da uradite? Peti korak: U enici dobijaju primerak priloga "Kome mogu da se obratim". da bi na listi mogle biti pedagoško-psihološke službe škole ili neka lokalna zajednica. Pitanja za diskusiju: . deca u sukobu sa zakonom. a ne mogu da uzvratim. 121 . Diskusija se vodi tako da deca razumeju da ostvarivanje ovih prava zna i delovanje u dva pravca: stvaranje uslova da do ugrožavanja ne do e i pomo deci ija su prava ugrožena. Zajedni ki prave informator/brošuru koju u formi postera stavljaju na vidno mesto u školi. Uznemiran sam jer nekom verovao. LJut sam jer sam sam povre en.Šta može da se uradi da se stanje zaštitnih prava popravlja? .Koja su od ovih prava naro ito ugrožena u našoj sredini? Objasnite! . mentalno zaostala i invalidna deca. Predlog za dalji rad: Polaze i od sadržaja priloga ‘’Kome mogu da se obratim’’ u enici mogu tragati i za drugim informacijama o institucijama i pojedincima kojima deca mogu da se obrate za pomo u slu ajevima ugroženosti prava. Nastavnik samo ukratko nabraja ustanove kojima se dete može obratiti u slu ajevima zlostavljanja i zanemarivanja. Navodi...(deca izbeglice. Nisam siguran šta treba da uradim.Da li je stanje isto u velikim gradovima i selima? .

Šta da uradim? Kome da se obratim za pomo ? 122 .Ose am se krivim jer mislim da je možda bila moja greška. Nisam siguran kako se ose am. Kao da se vrtim u krugu.

Šta da uradim? Kome da se obratim za pomo ? 123 . Kao da se vrtim u krugu. Ose am se ljuto i i povre eno. Zbunjena sam jer mislim da sam možda ja nešto kriva. Ose am se ljuto i i povre eno. Kao da se vrtim u krugu. Nisam siguran kako se osežam.Materijal za rad: VRTIM SE U KRUGU Neki tipovi me stalno presre u. Uznemirana sam i plašim se. Šta da uradim? Kome da se obratim za pomo ? Materijal za rad: VRTIM SE U KRUGU Moji roditelji se razvode. Nisam sigurna kako se ose am. uzimaju mi pare i prete da e me prebiti ako nemam. Uznemiran sam i plašim se. Zbunjen sam jer mislim da sam možda ja nešto kriv.

Nisam sigurna kako se ose am.Materijal za rad: VRTIM SE U KRUGU Malo sam debela i ne volim fizi ko. Zbunjena sam i ose am se krivom. Kao da se vrtim u krugu. Uznemirana sam i plašim se da u se povrediti. Ose am se ljuto i i povre eno. Šta da uradim? Kome da se obratim za pomo ? 124 . Nastavnik me tera da radim sve vežbe i zove me "trapava".

. Ona. 2. ali i školski psiholog (pedagog. one imaju pravo nadzora nad vršenjem roditeljske dužnosti. U savetovalištima uglavnom rade posebno obu eni psiholozi... CENTRI ZA SOCIJALNI RAD . Za pomo se centru može obratiti i roditelj deteta ukoliko je dete žrtva nasilja. a anonimnost je zagarantovana. Pojedine NEVLADINE ORGANIZACIJE imaju službe za pomo žrtvama zanemarivanja i zlostavljanja. iji broj telefona se može na i u pojedinim dnevnim listovima. tako e. pravnici i pedagozi.postoje pri nekim centrima za socijalni rad kao i pri Institutu za mentalno zdravlje (u Beogradu). 125 . Tako e. Brojevi telefona ovih savetovališta se nalaze me u važnim telefonima u pojedinim dnevnim listovima.su državne ustanove koje imaju ovlaš enje i obavezu da pružaju zaštitu deci kojoj je ugroženo bilo koje pravo.) ako mu se dete obrati za pomo . RAZVOJNA SAVETOVALIŠTA . SAVETOVALIŠTA ZA BRAK I PORODICU . pružaju savetodavne usluge i pomo deci koja su žrtve zanemarivanja i zlostavljanja.Prilog: KOME DA SE OBRATIM Ustanove kojima se dete može zanemarivanja ili zlostavljanja: obratiti u slu ajevima 1. Najpoznatija i najstarija služba je "SOS telefon protiv nasilja u porodici". Dete se može direktno obratiti savetovalištima pri centrima za socijalni rad za savetodavnu pomo . Svaka opština ima centar za socijalni rad u kome rade socijalni radnici.postoje pri domovima zdravlja na pojedinim opštinama u zemlji. 4. psiholozi. Prednost rada savetovališta je u tome što dete može da se obrati za pomo bez pokretanja bilo kakvog postupka i bez uputa. Centu se može obratiti samo dete. 3. 5. "Incest trauma centar" je organizacija koja pruža specifi ne savetodavne usluge u skladu sa svojim nazivom. nastavnik.

PLANIRANJE I IZVO ENJE AKCIJA U KORIST PRAVA 126 .

127 .

nastavnik predstavlja svoju vremensku liniju . Nastavnik im objašnjava da treba da zamisle da ta linija predstavlja li nu vremensku liniju njihovog dosadašnjeg života. prema redosledu po kom su se dešavale. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici rade individualno. Da bi objašnjenje bilo jasnije. 128 . UNICEF). Nastavnik demonstrira ovo crtaju i svoju vremensku liniju tako da ona izgleda 5 Ideja za ovu radionicu poti e iz aktivnosti Li ne vremenske linije (Fauntin. Ti doga aji mogu biti razli iti i na njima je da izaberu nekoliko onih koje žele i za koje smatraju da su važni za njihov dosadašnji razvoj i život.papir i olovka za svakog u enika.. ZADACI: . Drugi korak: U enici sada produžavaju zapo etu vremensku liniju. a njen desni kraj – sadašnjost.sagledavanje uloge ljudskog delovanja u odre ivanju doga aja u budu nosti.uo avanje da su mogu e razli ite budu nosti. ali tako da predstave da se ona grana .osveš ivanje i razvijanje spremnosti da se preuzme li na odgovornost i da se angažuje u rešavanju problema dece i mladih. tako da je njen levi kraj – momenat njihovog ro enja. . . ali je ovde prera ena i prilago ena programu gra ansko vaspitanje 1. Beograd. Materijal za rad: .razumevanje sopstvenih mogu nosti za stvaranje promena i uticanje na budu nost. . Svaki u enik crta horizontalnu liniju do polovine lista papira. Oni treba da razmisle o najvažnijim doga ajima u njihovom dosadašnjem životu i da ih ubeleže na liniju. na odgovoaraju e mesto izme u trenutka ro enja i trenutka sadašnjosti. S.Radionica: SAGLEDAVANJE PROMENA5 CILJ: Cilj ove aktivnosti je da se u enici navedu na razmišljanje o sopstvenom uticanju na doga aje u budu nosti. Obrazovanje za razvoj. odnosno trenutak u kom se nalaze.

a na gornji krak doga aje koji bi se dogodili u budu nosti koju bi smatrali idealnom. kakvu priželjkuju. Zatim razgovaraju o razlozima zbog kojih se te dve mogu e budu nosti razlikuju. etvrti korak: U enici formiraju manje grupe..Kome se ini da e se njegova idealna budu nost stvarno ostvariti? Zašto? . Peti korak: Diskusija na nivou cele grupe: . U enici treba da ubeleže na donji krak vremenske linije neke mogu e doga aje za koje pretpostavljaju da bi im se mogle dogoditi u verovatnoj budu nosti. Tre i korak: Svaki u enik na e para i predstavi mu svoju vremensku liniju ili ono sa nje što bi želeo da mu pokaže. ali u budu nosti. U grupama svako predstavlja razliku izme u svoje verovatne i idealne slike budu nosti.kao horizontalno postavljeno slovo ipsilon.Šta bi trebalo da se dogodi da bi se ostvarile vaše idealne budu nosti? Od ega sve zavisi koja e se od linija budu nosti stvarno ostvariti? Kakva je naša uloga u tome? .Šta bismo mogli da preduzmemo da pove amo verovatno u da slika naše idealne budu nosti postane stvarnost? Šesti korak: Zadatak za kraj: Svaki u enik ima 5 minuta da u vidu dnevni ke zabeleške napiše svoja trenutna razmišljanja o sopstvenim aktivnostima kojima e doprinositi ostvarivanju idealne slike svoje budu nosti ili pravi «ugovor sa samim sobom« u kome se sebi obavezuje da preduzme neku aktivnost koja vodi ostvarivanju idealne slike njegove budu nosti. 129 . Zatim nastavnik objašnjava da nacrtani kraci predstavljaju i dalje njihovu vremensku liniju. naro ito objašnjavaju i mogu e doga aje u budu nosti. Ta dva kraka predstavljaju dve razli ite mogu e budu nosti.

OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enicima se kaže da nekoliko minuta svako za sebe razmisle o tome šta bi sve. daje primere za svaku od njih. Drugi korak: Svaki u enik dobija listu "U emu bi u enici trebalo da u estvuju u odlu ivanju" i nastavnik im objašnjava zna enje pojedinih kategorija sa liste. . .sticanje znanja o tome šta zna i participacija u školskom životu i radu. ZADACI: . po njihovom mišljenju. Ova svoja razmišljanja u enici mogu da razmene u manjim grupama (ukoliko nastavnik proceni da bi to bilo korisno). veštine.veliki list papira za poster (alternativa – pisanje na tabli). .osveš ivanje li nog odnosa prema participaciji dece u školi. 130 . .razmišljanje o li noj spremnosti da se aktivno u estvuje (i deli odgovornost) u školskom životu. Materijal za rad: . mogu nosti i namere uzimaju u obzir pri donošenju odluka o vlastitim aktivnostima.razvijanje spremnosti i ume a da se sopstvena znanja. trebalo da rade u enici u školi. U enici imaju zadatak da popune listu navode i konkretne situacije iz školskog života o kojima bi u enici trebalo da iskažu svoje mišljenje i u estvuju u odlu ivanju.Radionica: PARTICIPACIJA U ŠKOLI I I II CILJ: Cilj ove radionice je da se u enici navedu na razmišljanje o u eš u dece i mladih u kreiranju školskog života. u emu bi i na koji na in trebalo da u estvuju (mogu da se podsete tipova participacije na osnovu materijala koji imaju od ranije).lista "U emu bi u enici trebalo da u estvuju u odlu ivanju" za svakog u enika po jedan primerak.

kao i razlozima za to. razmišljaju i o svojim stvarnim mogu nostima i spremnosti da se angažuju. prema vašim odgovorima.Tre i korak: U enici koji žele saopštavaju svoje odgovore. Zato im treba re i da listu razmatraju polako i postepeno idu i od jedne do druge situacije koju su predvideli i u miru razmisle o svojoj stvarnoj spremnosti da u estvuju u realizaciji svakodnevnih aktivnosti u svojoj školi imaju i na umu svu prethodnu diskusiju. prethodna iskustva. Napomena: Važno je da se u enicima omogu i da ovaj korak urade polako i pažljivo. nastavnik može da koristi neka od slede ih pitanja: 131 . Šesti korak: U enici koji žele komentarišu svoje odgovore. slobodno vreme u enika)? Peti korak (po etak drugog asa): U enici imaju zadatak da se svako za sebe vrati na svoju listu i razmisli u kojim od sadržaja i oblika participacije koje je predvideo kao poželjne bi bio spreman on li no da u estvuje i preuzme deo odgovornosti za nju. a nastavnik ih ispisuje prave i zajedni ki poster "U emu bi u enici trebalo da u estvuju u odlu ivanju". etvrti korak: Zajedni ka analiza odgovora vo ena pitanjima: . Vode i razgovor o spremnosti u enika na u eš e u konkretnim aktivnostima u školi. Te odgovore ozna ava na svojoj listi.Na koje tipove participacije ste mislili? .U kojim situacijam bi. Razgovara se o razlozima za izbor odre enih aktivnosti i na inima participacije na koje su mislili u pojedinim odgovorima.Koliko ostvarivanje de je participacije zavisi od samih u enika? Da li svi u enici mogu podjednako da u estvuju u svim situaciijama školskog života? .Od kojih faktora zavisi konkretno angažovanje svakog pojedinca u regulisanju školskog života (spoljašnje okolnosti. sposobnosti. u enici najviše trebalo da u estvuju u odlu ivanju? . Pozivaju se da uporede ove odgovore sa onima koje su dali na prethodnog asa.Da li su vaši predlozi ostvarivi u školi? Šta može biti teško a u ostvarivanju de je participacije u školi? . motivacija.

Koje aktivnosti ste predvideli kao one u kojima bi u enici trebalo da u estvuju.Na koji na in participacije ste mislili? U kojim aktivnostima biste u estvovali zajedno sa nastavnicima? Ko bi još u estvovao u tome? O kojim aktivnostima biste odlu ivali sami? Zašto? .U kojim aktivnostima biste vi li no u estvovali? .. po vašem mišljenju trebalo da u estvuje u tim aktivnostima? 132 .Da li ste stvarno spremni da o tome javno iznesete svoje mišljenje / preuzmete odgovornost za odlu ivanje u tom domenu? . a vi li no niste spremni da se u njima angažujete? Objasnite vaše odgovore! Koji su razlozi za to? Ko bi.

Materijal za rad: U EMU BI U ENICI TREBALO DA U ESTVUJU U ODLU IVANJU? Navedi situacije iz školskog života u kojima bi u enici (po tvojoj proceni) trebalo da iskažu svoje mišljenje. REDOVNA NASTAVA: DOPUNSKA I DODATNA NASTAVA: ŠKOLSKE SEKCIJE: U ENI KA UDRUŽENJA I ORGANIZACIJE: UPRAVLJANJE ŠKOLOM: PROSTORNA I VREMENSKA ORGANIZACIJA: 133 . odnosno u emu bi trebalo da u estvuju u odlu ivanju. da se njihovo mišljenje uvaži.

Tako nastaju grupne liste "Problemi dece i mladih.razvijanje sposobnosti za analiziranje stanja de jih prava.komplet kartica prava za svaku grupu. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici su podeljeni u grupe.jedan hamer papir i flomasteri (za zajedni kog postera).Stanje de jih prava u mojoj školi i okolini CILJ: Cilj ove radionice je da u enici nau e da analiziraju stanje de jih prava u svojoj sredini. u enici prave rang listu ugroženosti prava. Nastavnik napominje da e neki problem biti povezan sa jednim. . etvrti korak (ili zadatak za dalji rad): Na osnovu rang-lista svake grupe. . Materijal za rad: . a neki sa više prava. Biraju 5 identifikovanih problema / ugroženih prava i dodeljuju broj 1 najugroženijem.Radionica: IZBOR PROBLEMA I . Tre i korak: Rade i u grupi.razvijanje osetljivosti za stanje de jih prava. Imaju zadatak da u okviru grupe porazgovaraju o problemima dece u njihovoj školi (ili problemima dece u njihovoj sredini koji su povezani sa školom) i da svaki od pomenutih problema zabeleže na zajedni ki papir. ZADACI: . . Treba da se sete što više problema i sve ih zabeleže.papir za svaku grupu. u enici zajedni ku listu-poster "Stanje de jih prava u prave našoj izradu 134 . a broj 5 najmanje ugroženom od pet izabranih prava. Rangove upisuju pored problema na svojoj listi." Drugi korak: Grupe dobijaju komplet "Kartica prava" i imaju zadatak da za svaki identifikovani problem sa svoje liste prona u odgovaraju e ravo ili grupu prava i upišu broj ili naziv lana uz problem.

školi i okolini" u koju upisuju prava oko ije ugroženosti postoji saglasnost me u grupnim odgovorima. mogu e je predložiti u enicima da taj zajedni ki poster naprave predstavnici svih grupa a da ga ostali pregledaju pred po etak narednog asa. 135 . Nastavnik im naglašava da ove liste sa uvaju jer e na njima nastaniti da rade idu eg asa. zavisno od broja u enika. Ukoliko zadatak ostane za dalji rad.

Koja su prava dece najugroženija u našoj školi? .Zašto je stanje prava takvo? .Ko sve može menjati stanje de jih prava u školi? . . s ciljem da uo e da deca i mladi mogu da uti u na stanje nekih prava.Radionica: IZBOR PROBLEMA II CILJ: Cilj ove radionice je da se u enici podstaknu na preduzimanje konkretnih akcija u korist de jih prava u njihovoj školi i sredini i osposobe se za izbor problema na koji mogu delovati. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici se uz pregledanje zajedni kog postera “Stanje de jih prava u našoj školi i okolini” podse aju kako su prethodnog asa odredili stanje prava. Pitanja koja mogu biti postavljena u diskusiji: .Može li se kršenje prava spre iti? . .Do kojih posledica to može dovesti? .razvijanje aktivnog stava i spremnosti za angažovanje u akcijama u korist de jih prava.po 2 velika papira (hamer ili pakpapir) za svaku grupu. Prilog: “Koreni problema” za nastavnika. ZADACI: . .Mogu li u enici da uti u na stanje prava? 136 .grupne liste “Problemi dece i mladih” i zajedni ka lista “Stanje de jih prava u našoj školi i okolini” nastale na prethodnom asu.upoznavanje sa kriterijumom realnosti u izboru problema za akciju.razvijanje sposobnosti procenjivanja sopstvenih mogu nosti delovanja u korist de jih prava. Razgovaraju o uzrocima i posledicama kršenja prava i na inu borbe protiv toga. Materijal za rad: .

(Mogu e je da lanovi grupe dodaju i nove probleme na listu). Ukoliko je po etni problem previše težak i u enici nemaju dovoljno mogu nosti da na njega deluju. u enici to rade kao grupni doma i zadatak. Zatim se ti faktori povežu linijama sa problemom: oni ine "korene" datog problema. 137 . Proces se može nastaviti sve dok se ne iscrpu svi koreni. Zatim im u vidu mini-predavanja na primeru objašnjava postupak "koreni problema". nešto što održava postoje e stanje ili spre ava da se ono promeni). Nastavnik naglašava da problem treba da se ti e neostvarivanja (nedovoljnog poštovanja). Tre i korak: Nastavnik saopštava da e se sada baviti jednim postupkom koji e im pomo i da jasno definišu svoj problem. U enici u svakoj grupi treba da zabeleže problem koji su izabrali na gornjem delu velikog papira. etvrti korak: Kada prona u korene problema koji su po etno izabrali. bolje je da izaberu da se bave nekim od "korena" koji i sam predstavlja problem (kršenje prava) i na koji mogu da uti u. rade i u grupi.Drugi korak: U enici su podeljeni u grupe kao na prethodnom asu i pred njima su njihove grupne liste "Problemi dece i mladih". u enici još jednom razmatraju i odlu uju da li i dalje misle da se bave tim problemom ili nekim od faktora koji ini jedan od korena tog po etnog problema. Imaju zadatak da izaberu jedan od problema koji je tipi an i zna ajan za njih i njihovu školu. da dobro izaberu problem koji je polazište za planiranje akcija u korist de jih prava. Posle toga se razmatra svaki pojedina ni faktor i traže se faktori koji uti u na njega i ine njegove "korene". Nastavnik im objašnjava da pri izboru problema za akciju ne treba da se rukovode samo njegovom važnoš u ve procenom koliko je realno da na problem mogu da uti u. Ispod toga beleže sve faktore koji direktno ili indirektno uti u na taj problem (to mogu biti uzroci problema. odnosno. Napomena: Ukoliko ne mogu da završe analizu korena i izbor problema na asu. odnosno kršenja nekog prava ili više prava u enika i da proisti e iz stvarnog života u njihovoj školi (ako je problem povezansa školom) i okolini.

Potrebno je da za po etak slede eg asa svaka grupa ima izabran problem za koji e planirati akciju. 138 .

Takvu akciju je realno planirati. konkretnije akcije u 139 . izvesti i pratiti njene efekte. Naj eš e. 4. ( lan 28) Najve i broj u enica napušta školu zato što se udaju. otvaranja drugih srednjih škola u gradu (1) ili obrazovanja roditelja i menjanja njihovih stavova(2). jer misle da to nije struka za devojke. biti osnova za realnu akciju u enika (obrazovanje za de ja prava nastavnika. ali ne znaju šta bi mogle da urade. Neke od ovih u enica kažu da su htele da idu u medicinsku školu ili gimnaziju u susednom gradu.Prilog (za nastavnika): “KORENI PROBLEMA” Problem: Mnoge u enice napuštaju srednju gra evinsku školu. Roditelji u enica smatraju da je za devojke najbolje da se udaju i da ne rade. ''Koren'' br. 4 Zaokruženi ''koreni'' problema bi mogli da budu razlog za akcije. 3 U enice se uglavnom ne slažu s tim stavom svojih roditelja. ali i u enika). U enice su se upisale u tu školu zato što je to jedina stru na škola u gradu. te u enice imaju loš uspeh i verovatno bi samo ponavljale razrede. može. ali ih roditelji ne Ve ina nastavnika i u enika u školi ne poznaje Konvenciju o pravima deteta. 1 Neki nastavnici u školi se ne trude mnogo oko devojaka. a za o ekivati je da bi mogla uticati na promenu stavova (a time verovatno proizvesti i neke dalje. Npr. za po etak. jedinu srednju školu u gradu. npr. ali su to isuviše krupni problemi i nerealne akcije. još tokom prvog ili drugog razreda. Roditelji ne znaju za Konvenciju i jednako pravo devojaka na obrazovanje.

upoznavanje sa razli itim na inima individualnog i grupnog delovanja u korist de jih prava. . OPIS AKTIVNOSTI: KAKO REŠITI PROBLEM I Prvi korak: Grupe redom saopštavaju kona no izabrani problem kao rezultat prethodne radionice. kao i da se vrstama akcija u prilog zaštite teta.razvijanje sposobnosti procenjivanja sopstvenih mogu nosti delovanja u rešavanju problema / u korist de jih prava. Nastavnik podsti e diskusiju vo enu pitanjima: .Šta biste voleli da vidite kao rezultat akcije usmerene na rešavanje problema koji ste izabrali? Drugi korak: U enici dobijaju instrukciju da sada smisle što je mogu e više ideja i opišu ceo proces (akciju) rešavanja izabranog problema. ZADACI: enici podstaknu na razmogu organizovati i preupoznaju sa razli itim i ostvarivanja prava de- .razvijanje aktivnog stava i spremnosti za angažovanje u akcijama u korist de jih prava. Materijal za rad: ''Vrste akcija svakog u enika.Zašto ste se odlu ili baš za taj problem? Da li je presudan bio sam problem ili procena mogu nosti uticaja na njegovo rešenje? Kako je teklo odlu ivanje u grupi? .Radionice: KAKO REŠITI PROBLEM I i II CILJ: Cilj ovih radionica je da se u mišljanje o na inima na koje se duzimati akcije.Da li smatrate da možete da uti ete na njegovo razrešenje? Da li to možete uraditi sami? . ako se organizuju i udruže. . U enici treba posebno da obrate pažnju i nazna e šta bi sve deca mogla da urade. u korist de jih prava'' za 140 .

izrada izveštaja može biti grupni doma i zadatak. Ukoliko je u nekim grupama bilo više ideja/pravaca. oni se ravnopravno predstavljaju bez selekcije.Ko sve u estvuje u rešavanju problema? . Svaki izveštaj treba da predstavi konkretne aktivnosti koje su u enici predložili kao sastavni deo njihove akcije. Drugi korak: Voditelj podsti e diskusiju o iznesenim predlozima usmeravaju i je pitanjima: . Tako e.Da li deca mogu stvarno da urade to što je predloženo? . korak i ne prekidati njihovu slobodnu produkciju ideja i diskusiju u grupama.Da li bi deca mogla još nešto da urade? 141 . nastavnik nastoji da ne daje nikakve druge smernice ili sugestije. Na sva eventualna pitanja odgovara da je njihov zadatak da samostalno ponude što raznovrsnije predloge za akciju rešavanja problema. nastavnik podsti e u enike da svaku od tih akcija zabeleže. Voditelj zapisuje na tabli sve važne navedene korake predloženog rešenja.Napomena: Nastavnik podsti e u enike da zabeleže sve ideje koje mogu doprineti rešavanju problema koji su izabrali. Izveštaji e biti predstavljeni na po etku slede eg asa. Ukoliko se u nekim grupama javi više ideja koje nezavisno jedna od druge predstavljaju akcije (razli ite puteve) do rešenja istog problema. KAKO REŠITI PROBLEM II Prvi korak: Predstavnici grupa redom saopštavaju svoje predloge za rešavanje problema. Tre i korak: U enici pripremaju kratak i pregledan izveštaj o svojim predlozima za rešavanje izabranog problema.Ko je pokrenuo rešavanje problema? . U ovoj fazi rada ne treba da razmišljaju o tome koja aktivnost bi bila uspešnija niti da donose kona nu odluku o tome. Napomena: Ukoliko nastavnik procenjuje da bi bilo korisnije ostaviti u enicima više vremena za 2.

etvrti korak: Grupe ne izveštavaju.. Problem može biti nedovoljno poštovanje ili kršenje nekog prava (ili više prava) koje garantuje Konvencija o pravima deteta i to prava jednog deteta ili grupe dece. Tako e. republi kog ili gradskog.Koje od predloženih tipova akcija deca/mladi mogu sami da izvedu? . Peti korak: Radionica se završava uvo enjem pojma OMBUDSMANA – zastupnika ili službe zastupanja prava deteta na nivou Parlamenta – saveznog. Snimanje stanja de jih prava je 142 .Da li su predložena rešenja u celosti realna i ostvariva? . Možemo razlikovati slede e tipove akcija ili projekata: 1. ve voditelj naglašava da se akcije (ili projekti) planiraju i izvode da bi se neki problem rešio (bilo da se radi o nedovoljnom poštovanju ili kršenju nekog ili više prava). Materijal za rad: ''VRSTE AKCIJA U KORIST DE JIH PRAVA'' Akcije ili projekti se planiraju i izvode da bi se neki problem rešio. pažljivo je pro ita. AKCIJE SNIMANJA / ISPITIVANJA I UTVR IVANJA OSTVARENOSTI PRAVA Takve akcije i projekte esto izvode istraživa ke i nevladine organizacije koje se bave decom i zaštitom prava deteta.Gde im je potrebna pomo odraslih? .Gde oni mogu da pomognu odraslima? Napomena: Grupe uvaju svoje predloge za rešavanje problema jer e im biti potrebni za radionicu Planiranje akcija. treba navesti da su neki gradona elnici kod nas još po etkom devedesetih godina potpisali Deklaraciju kojom su se obavezali da e biti zaštitnici de jih prava i da takvu funkciju može da ima i neki nastavnik u školi. Nakon toga podsti e diskusiju o vrstama akcija sa liste pitanjima: . a zatim grupe imaju zadatak da vide koje se sve vrste akcija nalaze u njihovom predlogu za rešavanje problema.Da li bi se predloženim na inima popravilo stanje de jih prava? Tre i korak: Svaki u enik dobija listu ''Vrste akcija u korist de jih prava''.

javno iznošenje i obrazloženje nekog problema u vezi sa pravima dece ili predloga za rešenje tog problema. U nju se mogu svrstati i takve akcije kao što su: dati primerak Konvencije roditeljima da se upoznaju s pravima deteta. kao što je izrada i usvajanje Konvencije. ali i kompletni obrazovni programi kao što su ovi koje mi sada radimo. Primeri lobiranja su: pisanje peticija s pozivanjem na Konvenciju. One mogu biti globalne. na primer: na gradonaelnika. ili na nivou države. 143 . Ove akcije se mogu organizovati samostalno.obavezna da uradi i vlada zemlje koja je prihvatila Konvenciju i to kada podnosi izveštaj Komitetu za prava deteta. Za ostvarivanje de jih prava isto tako su zna ajne i konkretne. da bi se postigao željeni efekat. AKCIJE ZA OSTVARIVANJE I ZAŠTITU PRAVA To su akcije koje dovode do promena stanja prava. Mi ovde koristimo re lobiranje za sve slu ajeve kada se uti e ili želi da se uti e na one koji imaju mo da odlu uju u korist ostvarivanja de jih prava. 2. AKCIJE INFORMISANJA I OBRAZOVANJA ZA PRAVA DETETA Ovo je široka grupa akcija. AKCIJE LOBIRANJA ''Lobirati'' zna i vršiti uticaj. pre svega na poslanike u parlamentu. kao što je donošenje zakona koji obavezuju na poštovanje prava dece (odnosno. ali se u njima eš e informiše o nekim drasti nim slu ajevima kršenja prava. Akcije lobiranja su obi no i informativne. koja lobira. na direktora škole ili na širu javnost. stvoriti deci bezbedan prostor za igru i rekreaciju i sli no. zainteresovana. da glasaju za neki zakonski predlog ili da iznesu pred parlament neki predlog za koji je grupa ljudi. lokalne akcije. ili kao deo akcija za ostvarivanje prava. Primeri takvih lokalnih akcija su: omogu iti detetu koje je u invalidskim kolicima da poha a redovnu nastavu. koje rešavaju probleme ugrožavanja prava ili obezbe uju da se neka prava dece ostvare. predvi aju zakonske kazne za kršenje prava). 3. koja e onda da deluje i na one koji odlu uju. ili napraviti spot ili TV emisiju koja govori o pravima deteta. pritisak na zastupnike. 4. prakti ne.

OPIS AKTIVNOSTI: Napomena: Opis aktivnosti. što zna i da on mora biti (voditelj piše na tabli osnovne elemente i daje šira objašnjena koja su navedena u zagradana): . Nastavnik sam procenjuje.Radionice: IZRADA PLANA AKCIJE I i II CILJ: Cilj ove radionice je da se u enici podstaknu na preduzimanje konkretnih akcija u korist de jih prava i uvedu u tehnike efikasnog planiranja. odnosno. u zavisnosti od dinamike rada grupa kojim korakom završava prvi. Materijal za rad: . prikazani su kao jedinstvena celina. Nastavnik u formi minipredavanja (oslanjaju i se na listu ''Planiranje akcija'') naglašava da jasno definisan problem treba ispred sebe da ima isto tako definisan cilj.podsticanje inicijativnosti u pokretanju i vo enju akcija.specifi an (konkretan i neposredno vezan za problem i njegovo rešavanje). po inje drugi as. tj.merljiv (definisan tako da omogu ava merenje efekata uspešnosti plana akcije). konkretan i realan plan akcije. .razvijanje veština planiranja akcija. Nastavnik saopštava da e se tokom ove i slede e radionice baviti postupkom koji e im pomo i da izabrani problem i predloženi postupak kojim žele da ga reše sada izraze kroz detaljan. Prvi korak: U enici su raspore eni u iste grupe kao i u prethodnoj radionici. predvi eni koraci za ove dve radionice. ZADACI: .2-3 ve a papira i makaze za svaku grupu. .grupni predlozi za rešavanje problema prethodne radionice).sticanje znanja o tehnikama efikasnog planiranja akcija. . ''Planiranje akcija'' za svakog u enika. (iz 144 . .

). Nastavnik podsti e u enike da predloge za rešavanje problema koje su napravili u radionici Kako rešiti problem sada pažljivo analiziraju uzimaju i u obzir navedena pitanja na koja treba obratiti pažnju. Jedan od na ina da se on napravi jeste da se odgovori na neka važna pitanja (svaki u enik dobija listu ''Planiranje akcija''. U protivnom.. treba da vode ra una o gore navedenim elementima. Drugi korak: Nastavnik poziva grupe da sada na donjem delu ve eg lista papira/postera napišu izabrani problem – PO ETNO STANJE. Svaki dobar PLAN AKCIJE treba da bude KONKRETAN i REALNO izvodljiv. Prate a 145 . Sam cilj treba da bude iskazan jasno i kratko. Poster treba da pregledno ilustruje put od problema do realizacije cilja. etvrti korak: U enici rade u svojim grupama. osim dobro definisanog problema i cilja. dok tragaju za formulacijom svog cilja treba uvek da prethodno razmotre da li on odgovara postavljenim zahtevima. a ne da u sebi doslovno (opisno) sadrži odgovore na postavljena pitanja. Napomena: Nastavnik podse a u enike da pri formulisanju cilja svoje akcije. Tre i korak: Nastavnik objašnjava da na uspešnost u nekom delovanju. Dakle. da bi potom prešli na aktivnosti iz 4. .dostižan (realan. nastavnik glasno ita i komentariše navedena pitanja. nastavnik u enicima skre e pažnju na ta ku 4. može odmah svakom u eniku dati prilog i zamoliti ih da svako za sebe prethodno pro ita ta ku 4. Napomena: Ako smatra da je potrebno. bitno uti e i planiranje. koraka. ostvarljiv imaju i u vidu ne samo spoljne okolnosti ve i mogu nosti same grupe koja vodi odre enu akciju). Peti korak: U enici dobijaju instrukciju da pripreme finalnu prezentaciju (za poslednju radionicu Prikaz grupnih radova) svojih planova akcije i da za to koriste poster s po etka ove radionice. a na gornjem delu CILJ koji žele da postignu svojom akcijom. PLAN AKCIJE.vremenski ograni en (jasno vremenski definisan).

10 Napomena: Predloženo vreme prezentacije zavisi od broja grupa. 146 . treba da bude duža od 5 . Potrebno je voditi ra una da nakon predstavljanja grupnih planova akcije ostane dovoljno vremena za završnu diskusiju.usmena prezentacija ne minuta.

postoje e ''stanje stvari''. Problem je obi no situacija.Problem treba jasno definisati . . navo enje konkretnih prava na koma se problem odnosi i otkrivanje i razumevanje uzroka tog stanja. DEFINISANJE CILJA Jasno definisan problem treba ispred sebe da ima isto tako definisan cilj.merljiv (definisan tako da omogu ava merenje efekata uspešnosti plana akcije). kao i .vremenski ograni en (jasno vremenski definisan). .realnu procenu teško a i otpora koji stoje na putu njenom ostvarenju. Obi no postoji više na ina na koje možemo da pokušamo da promenimo postoje e stanje. što podrazumeva: opis postoje eg stanja.Materijal za rad: PLANIRANJE AKCIJE Akcije u korist de jih prava planiramo i izvodimo da bismo rešili neki problem u vezi sa stanjem prava. PLAN AKCIJE 147 . IZBOR AKCIJE Dobar izbor akcije koji treba da vodi ka ostvarivanju cilja pretpostavlja: . 3. . vi e mogu ih delovanja ili akcija. .dostižan (realan.Problem treba da se odnosi na kršenje ili nemogu nost ostvarivanja de jih prava. što zna i da on mora biti: . 4. . 2. ostvarljiv imaju i u vidu ne samo spoljne okolnosti ve i mogu nosti same grupe koja vodi odre enu akciju).specifi an (konkretan i neposredno vezan za problem i njegovo rešavanje). kojim nismo zadovoljni i koji želimo da promenimo. Da bismo bili uspešni u nekom delovanju pomaže nam planiranje koje se sastoji iz slede ih koraka: 1. IZBOR I DEFINISANJE PROBLEMA . .procenu dostupnosti svega što je potrebno za izvo enje akcije.Problem treba da proisti e iz stvarnog života sredine iz koje poti u oni koji planiraju i izvode akciju.realnu procenu sopstvenih mogu nosti.

KAKO emo do i do cilja? .KO e to uraditi? . .Da li možemo sami? .jasno definisane vremenske rokove.Šta e biti pokazatelji uspešnosti? .Šta nam je potrebno (novac.Da li o ekujemo neke TEŠKO]E u realizaciji našeg plana? . Svaki dobar plan akcije treba da sadrži: .Kako emo napisati završni izveštaj? .Da li je e nam biti potreban PROSTOR za izvo enje aktivnosti? .Navesti konkretne korake/aktivnosti koje emo preduzeti. kao i .Kako emo MERITI USPEŠNOST našeg projekta? . korisno je razmisliti o slede im pitanjima: .Na uspešnost u delovanju bitno uti e i na in na koji smo isplanirali svoju akciju.Ko e nam pomo i da ih savladamo? .Da li izvo enje naše akcije zahteva odre ena SREDSTVA? . . po etak i kraj planiranih aktivnosti.Kako emo uvati PODATKE o realizaciji akcije? .Da li nam je potrebna ne ija pomo ? Ako jeste – kakvu pomo o ekujemo? Ko su te osobe? Kako emo ih kontaktirati? Kako emo ih zainteresovati za našu akciju? .Koga sve treba OBAVESTITI o ovom projektu? . Da bi se napravio dobar plan akcije.konkretnu raspodelu poslova. materijali. . oprema.Da li e nam trebati ne ija dozvola? Kako emo je obezbediti? .popis svih neophodnih aktivnosti vezanih za planiranju akciju.Kako emo ih obezbediti? Kome emo se obratiti? .Trajanje.Vremenski raspored pojedina nih aktivnosti. usluge)? .Kako emo u okviru naše grupe raspodeliti uloge/zaduženja? .KADA e se odvijati naša akcija? . .Da li e nam za izvo enje ovog projekta biti potrebne neke posebne VEŠTINE? .Kakav prostor? Kako emo do njega do i? .Da li emo voditi zabeleške? Koje podatke emo skupljati i uvati? .Koje su mogu e prepreke na koje bismo mogli nai i? Kako da ih spre imo? 148 .

149 .

Radionica: ANALIZA MOGU]IH EFEKATA AKCIJE

CILJ: Cilj ove radionice je da omogu i u enicima da sagledaju razli ite mogu e efekte njihove akcije na razli ite pojedince i grupe ljudi. ZADACI: - Uo avanje razli itih pojedinaca i grupa ljudi na koje njihova aktivnost može uticati (posredno i neposredno); - Sagledavanje razli itih vrsta mogu ih posledica njihove akcije (pozitivnih i negativnih); - Dobijanje novog uvida u planirane akcije. Materijal za rad: - Primerak dijagrama uticaja za svaku grupu; - U eni ki planovi akcija nastali na prethodnim asovima. OPIS AKTIVNOSTI: Nastavnik uvodi u enike u aktivnosti objašnjavaju i im da e na ovom asu imati prilike da sagledaju svoje planove iz jednog novog ugla. Nastavniki objašnjava da svaka akcija može uticati na razne pojedince i grupe ljudi na razli ite na ine i da nije dobro kada se to zaboravi, jer se onda može dogoditi da naša akcija ima i efekte koje ne bismo ni sami želeli ili može stvoriti otpor kod neke grupe ljudi koji može biti velika smetnja ostvarivanju cilja naše akcije. Objašnjava ovo na primeru neke akcije (koju u enici nisu planirali). Prvi korak: U enici su podeljeni u grupe onako kako su planirali akcije . Svaka grupa ima zadatak da napravi spisak onih pojedinaca i grupa ljudi kojih e se direktno ili indirektno ticati njihova akcija. Nastavnik objašnjava kako se pravi dijagram - stablo uticaja i deli u enicima primer dijagrama uticaja. Naglašava da posledice mogu biti povoljne i nepovoljne i navodi primere za to. Objašnjava kako svaka posledica ima ulogu uzroka neke nove posledice i da zato dijagram uticaja li i na drvo koje se grana. Drugi korak:
150

U enici biraju od svih nabrojanih kategorija koje mogu biti “pogo ene “ njihovom akcijom one najvažnije (4 do 5) i u grupama prave dijagram uticaja planirane akcije na njih. Važno je da pažljivo razmisle o problemu i da polako razmotre i prodiskutuju o svim povoljnim, nepovoljnim i neutralnim posledicama planirane akcije, a tek zatim da i nacrtaju dijagram uticaja sli an onome koji su dobili kao primer. Nastavnik obilazi grupe i pomaže im da zaista predvide ljude na koje e akcija imati uticaja I mogu e posledice njihove akcije. Tre i korak: U enici sada imaju pred sobom planove akcija i dijagrame uticaja. Imaju i u vidu posledice koje bi njihova akcija mogla imati, vra aju se na planove i preispituju ih, donose odluke da li bi u njima trebalo nešto menjati ili se ak dogovaraju da odustanu od tog i naprave neki novi plan. Na kraju asa nastavnik se dogovara sa u enicima o tome šta e se raditi naredna dva asa, odnosno da bi na njih u enici trebalo da donesu planove akcija koje stvarno imaju nameru da izvedu i da se pripreme za njihovu prezentaciju. Materijal za rad: Primer stabla (dijagrama) uticaja6
Sukobi izme u dece i vaspita a Unapre - uju saradn ju i kvalit et života
Uspešno doprino -se organiz a-ciji života u domu

Ostaju pasivn i, nezado voljni

Izbega -vaju realizaciju projek ta

Ohrabru je de je inicija -tive i zajedni - ko

Gube prilik u da unapre de svoj rad

Usvaja ju nova znanja i veštin e

Saznaju mnogo o svojim pravima i veštinam a zajedni k.

Gube šansu za nova znanja

Nagova -ra vaspit a- e da se ne uklju

Podsti - e decu i vaspita e

Odbija Podrža Podrža Ne Protiv Podrža ju -vaju -vaju u estv i se -va aktivn projek projek uju u projek projek at at tu at o projek u eš e tu 6 Primer preuzet iz Priru nika za voditelje radionica iz oblasti prava deteta ‘’Kako do šargarepe’’, Jugoslovenski centar za prava deteta, Beograd 1999.

151

VASPITA I

DECA

DIREKTOR

Projekat ''De ja participacija u domu za decu bez roditeljskog

152

nastavnik i u enici se dogovaraju o vremenu koje svaka grupa ima da predstavi svoj plan i o tome kako e dalje raditi. ostali beleže svoja pitanja . .podsticanje veštine zastupanja vlastitih ideja. verovatno da više ljudi može imati još neke ideje i da može videti problem na razli ite na ine. Nakon toga. Nastavnik objašnjava da koliko god je neki plan bio dobar. kao i da izaberu akciju koju e stvarno izvoditi. dok jedna grupa predstavlja svoj plan. Prvi korak: Nastavnik poziva predstavnike grupa da svoje postere istaknu na zidu – školskoj tabli i na takav na in naprave malu izložbu. . ali tako da primedbe budu argumentovane.osveš ivanje vlastitih kapaciteta za delovanjem u korist de jih prava. OPIS AKTIVNOSTI: Na osnovu broja pripremljenih planova. Zato je potrebno da. komentare i eventualne ideje za menjanje. .grupni posteri sa razra enim planovima akcije (kao rezultat aktivnosti sa prethodnog asa). Materijal za rad: .Radionica: PRIKAZ I ANALIZA PLANOVA AKCIJA (2 asa) CILJ: Cilj ove radionice je da se u enici podstaknu na ostvarivanje konkretnih akcija u korist de jih prava na osnovu realno procenjenih mogu nosti i kapaciteta za delovanjem.dogovaranje o izvo enju akcija i daljem na inu rada u okviru predmeta. Nastavnik nastoji da obezbedi atmosferu u kojoj se planovi stvarno preispituju. Posle svakog predstavljanja plana razgovara se o njemu. jedna po jedna grupa predstavlja svoj plan akcije. ZADACI: . kao i da razmišljaju o svakom planu i mogu nosti njegove stvarne realizacije u njihovoj školi i sredini. konkretne i od koristi za dopunjavanje plana.kriti ko preispitivanje planova akcija. 153 .

Nije neophodno da se svi u enici i nastavnik nalaze u terminima za naredna 4 asa. dobro je da neke od njih budu akcije u školi. pra enje toka akcija i razmenu iskustava me u u enicima.na primer da umesto ocena (dobar ili nije dobar) nude mogu e rešenja. 154 . Na ovom asu se dogovara i o tome kako e se one dalje izvoditi. Na naredna etiri asa nastavnik je konsultant. i tako dalje. Na drugom asu bi trebalo ostaviti dovoljno vremena da se u enici dogovore o tome koje e akcije stvarno izvoditi. ideje. Ukoliko se izabere da se izvodi više akcija. da pruži neku konkretnu pomo (u nabavci materijala. šta bi mogao biti problem ili smetnja. U enici se podse aju da pri analizi akcija koriste sve materijale o planiranju akcija koje su dobili ranijih asova i pitanjima se navode da preispitaju svoje planove: njihovu realnost. nastoji da pomogne da se eventualni problemi sagledaju iz novog ugla i da im se prona e rešenje. ve to zavisi od vrste akcije i njihovog dogovora. šta je ija konkretna uloga. ostvarivanju komunikacije sa nekim van škole i sli no). ali tako da se svi u enici uklju e u njih i da im na kraju ovog asa bude jasna njihova uloga. Dobro je da termin za as GV2 ostane termin za konsultacije sa nastavnikom. To mogu biti sve isplanirane akcije ili jedna ili dve od njih. a neke u lokalnoj sredini. šta je sve potrebno za njih.

odnosno kojim veštinama su ovladali.Radionica: ANALIZA I EVALUACIJA Na ovom asu grupe podnose kratke usmene izveštaje o tome šta su uradili.Koje su prednosti grupnog (timskog) rada? . od ega su odustali I zašto. Nastavnik podsti e završnu diskusiju s ciljem ohrabrivanja pozitivnih kapaciteta u enika. Bez obzira na konkretne rezultate akcija. naglašavanjem zna aja timskog rada i partnerskog odnosa sa odraslima. . šta im je bilo teško. Napomena: Tako e je potrebno ostaviti vremena za u eni ku evaluacija nastave GV2 na na in na koji je nastavnik osmisli (kratka evaluaciona anketa. ili kratak desetominutni sastav na temu: Sada mislim o nastavi GV 2). Podse a u enike kojim su se sve sadržajima i temama bavili. 155 . nastavnik nastoji da ostvari atmosferu koja e ohrabriti u enike za dalje akcije. razgovor .Da li smatrate da je bolje preduzimati individualne ili grupne akcije? .Da li deca i odrasli mogu odlu ivati i raditi zajedno? Od ega to zavisi? . Naglašava zna aj primene ovog programa s ta ke gledišta samih u enika i njihovog aktivnog doprinosa.Kako se sada ose ate kada ste jedan zna ajan posao priveli kraju? . u eni ki crtež na temu : kako je GV 2 uticao na mene. šta bi slede i put uradili druga ije.Šta bi trebalo da se radi da bi se podsticalo partnersko delovanje dece i odraslih? Nastavnik završava radionicu prave i kratek rezime celokupnog nastavnog programa GV 2.