Republika Srbija Ministarstvo prosvete i sporta

Vodi

za nastavnike

“GRA ANSKO VASPITANJE” za 2. razred srednje škole

Beograd, 2002.

Vodi za nastavnike priredili i adaptirali za nastavni program gra ansko vaspitanje:

Peši , prof. dr Mirjana Popadi , prof. dr Dragan Radulovi , mr Lidija Petrovi , mr Danijela Vu kovi Nevena Šahovi , dr

Dejanovi

Vesna

Kijev anin Slavica Mrše, mr Snježana

2

Sadržaj

UVODNI DEO Uputstvo za primenu Vodi a za nastavnike O gra anskom vaspitanju Nastavni program za prvi i drugi razred LJudska prava i prava deteta Radioni arski pristup Evaluacija RADIONICE
OSNOVNI POJMOVI

7 9 12 19 26 30

Potrebe i prava Prava i pravila u u ionici I Prava i zakoni Me unarodni dokumenti o zaštiti prava Prava i vrednosti
VRSTE PRAVA I ODNOSI ME U PRAVIMA

39 43 45 50 51 55 65 69 74 79 83

Vrste prava Odnosi me u pravima Sukob prava De ja i ljudska prava
PRAVA I ODGOVORNOSTI

Odgovornosti odraslih I i II Odgovornosti dece i mladih
KRŠENJE I ZAŠTITA PRAVA

Kršenje prava deteta Zaštita prava deteta
PLANIRANJE I IZVO ENJE AKCIJA U KORIST PRAVA

89 92 99 101 104 105

Sagledavanje promena Participacija u školi I i II Izbor problema I Izbor problema II

Kako rešiti problem I i II Izrada plana akcije I i II Analiza mogu ih efekata akcije Prikaz i analiza planova akcija Analiza i evaluacija 108 111 115 117 119 4 .

.

.

UVODNI DEO 5 .

6 .

sa posebnim osvrtom na prava deteta. tj. flomasteri. ve i za sagledavanje nastavnog programa kao celine. Poglavlje ''Radioni arski pristup'' na sažet na in objedinjava najvažnije karakteristike samog metoda rada na kome se zasniva ovaj nastavni predmet. za radionicu vezanom. ponekad.opis aktivnosti detaljan opis postupaka (koraka) povremeno pra enih napomenama i/ili 7 . . U drugom poglavlju "LJudska prava i prava deteta". prakti na uputstva za njihovu realizaciju. ali i materijali koji su neposredno vezani za odre enu radionicu i koji su dodatno priloženi i posebno obeleženi). opisa i primene evaluacije ve se izlažu i konkretna. Potom su navedeni zvani ni program i plan za oba predmeta: gra ansko vaspitanje 1. papiri. U poglavlju ''Evaluacija'' govori se. Sve radionice imaju standardnu i prepoznatljivu strukturu što olakšava planiranje i izvo enje nastave. asa. Prvo poglavlje.spisak priloga koje u enici dobijaju na kraju asa kao rezime.cilj i zadaci. npr. Poglavlje ''LJudska prava i prava deteta'' pruža neophodne informacije i teorijsku podlogu za izvo enje dela programa kojim se obra uju sadržaji vezani za oblast prava deteta. klju ne poruke ili.naziv radionice. hameri i sl. dati su osnovne informacije nastavniku o problematici ljudskih prava. a nju ine: . Uvodni deo ukratko obra uje etiri teme od zna aja ne samo za neposrednu realizaciju asova/radionica. . dodatne informacije vezane za temu. ne samo o zna aju pra enja. sadržaju.spisak materijala za rad na asu (to mogu biti. daje osnovne informacije o sadržaju i mogu im pristupima obrazovanju za demokratiju i gra ansko društvo i nastavnom predmetu gra ansko vaspitanje. Drugi deo (Radionice) ine detaljna uputstva – scenariji za realizaciju svake nastavne jedinice. "O gra anskom vaspitanju". za drugi razred srednje škole. ..UPUTSTVO ZA PRIMENU VODI A ZA NASTAVNIKE Struktura Vodi a za nastavnike Vodi ine dve osnovne celine: Uvodni deo i Radionice. U nekim radionicama predvi eni su prilozi i za nastavnika kao dodatni izvor saznanja o odre enom. za prvi razred i gra ansko vaspitanje 2. .

Svaki scenario slede uzorci materijala za rad na priloga. Prakti na uputstva Priprema za as Pre svakog asa nastavnik treba da pripremi sav neophodan materijal za rad na asu onako kako je navedeno u samom scenariju. Sve nastavne jedinice prilago ene su trajanju jednog školskog asa. preporu ljivo (naro ito u poslednjem bloku ''Škola kao zajednica''). i zato je važno voditi ra una o tome da se ne bi remetila dinamika rada ili gubilo vreme na naknadno pribavljanje ili traganje za improvizovanim rešenjima. 8 . postoji mogu nost pomeranja klupa i stolica. odnosno broja malih grupa. mora se predvideti i slobodna površina na zidu/školskom tabli na koju e se povremeno (u zavisnosti od zahteva radionice) ka iti papiri/posteri nastali kao rezultat rada na asu. predavanja ili razgovora) ili ine zadatke za vežbanje i prikaz samostalnog rada u enika. odluka. broja u enika. Nastavnik ima slobodu da organizuje nastavu i u formi dvo asa. neophodno je da u u ionici/prostoriji u kojoj se odvija as. uvodnim instrukcijama ili zaklju cima. Koli ina i vrsta materijala zavisi od same radionice. Tako e. zaklju aka i sli no. dok su pojedina uputstva istaknuta znacima navoda. asu i Pojedini asovi dati su sa slobodnijom strukturom (tako da ih nastavnici mogu planirati u formi radionice. što je generalno. Prostorna i vremenska organizacija Obzirom na prirodu samog metoda rada. To je u injeno u svim onim situacijama kada je procenjeno da je posebno važno ne dozvoliti mogu nost nehoti nog ispuštanja zna ajnih momenata u pojedinim uputstvima.komentarima kojima se nastavniku posebno skre e pažnja na važnost nekih nekih faza. Ve ina instrukcija za nastavnika dana je opisno. a kod pojedinih tematskih celina naro ito. Izvo enje radionice Svaki scenario nudi detaljan i precizan opis postupaka (koraka) koje je potrebno slediti.

ali i raspoloživog vremena) da li e inicirati njihovu realizaciju. 9 . naj eš e završne. U situacijama kada nastavnik proceni da ne e biti dovoljno vremena za finalizaciju svih predvi enih koraka. Prilago avanje/skra ivanje programa Prilikom izvo enja pojedina nih radionica ne preporu uje se izostavljanje predvi enih koraka jer se time može bitno narušiti uspešnost ostvarivanja cilja ne samo pojedine radionice. ve i programske (pod)celine. One imaju funkciju podsticanja u enika na dalje i produbljenije bavljenje odre enim temama. Ukoliko se nastavnik na e u situaciji da je prinu en na skra ivanja ili prilago avanja programa. najbolje je da to uradi uz konsultacije s autorima programa. što predstavlja i neku vrstu evaluacije. zahteve (naro ito one koji se ti u rada u malim grupama) preformulisati u (zajedni ki) doma i zadatak. U takvim slu ajevima je neophodno na poetku slede eg asa obezbediti vreme za izveštaje grupa da bi se na odgovaraju i na in 'zaokružila' celina.Pojedine radionice završavaju se preporukama za dalji rad. Nastavnik ima slobodu da sam odlu i (u zavisnosti od zainteresovanosti u enika. mogu e je pojedine.

nema velike koristi od tih mogu nosti ako gra ani ne umeju da iskoriste sve prednosti koje im takav društveni poredak nudi. ro enje. to zna i da živimo u državi u kojoj svi imamo jednaka prava bez obzira na klasnu ili nacionalnu pripadnost. da prevazi u nasle e prošlosti. ljudskih prava i vladavine zakona. ili ako nisu spremni da zaštite demokratski poredak i slobodu ako nekad budu ugroženi. pol ili bilo koje druge razlike." I zaista. imovno stanje ili koje li no svojstvo". Dok se zemlje Zapadne Evrope suo avaju sa ubrzanim ekonomskim. Najvažnije promene do kojih je došlo u Evropi od po etka poslednje decenije 20. Dakle. a takvo društvo zove se gra ansko društvo. život u demokratskom gra anskom društvu pruža ljudima niz prednosti. iji je cilj da stvara odgovorne i informisane gra ane. veka zapisao: "Dobro je stvoriti demokratiju za narod. pol. Kada govorimo o gra anima. nedemokratskim režimima i diktaturama uskra uje. nacionalnu pripadnost. Naš status gra anina se posebno naglašava lanom 13: "Gra ani su jednaki u pravima i dužnostima i imaju jednaku zaštitu pred državnim i drugim organima bez obzira na rasu. i da je naša država "zasnovana na slobodama i pravima oveka i gra anina". I u Ustavu Srbije. veroispovest. kako u ve uvedenim tako i u novim demokratijama. Ali. društvenim i politi kim promenama. veka dovele su do novih i složenih izazova. socijalno poreklo. zemlje Centralne i Isto ne Evrope žele da konsoliduju svoje novouspostavljene politi ke i ekonomske poretke. pod re ju "gra anin" mislimo na status koji ima svako ko živi u demokratskoj državi. Gra ansko vaspitanje je duboko ukorenjeno u ideji Evrope posle Drugog svetskog rata. u današnje vreme se široko sprovodi 10 . obrazovanje. prava i sloboda koje im život u autoritarnim.O GRA ANSKOM VASPITANJU Francuski književnik i sociolog Šarl Monteskje je još po etkom 18. Ali postoji nešto još bolje i zna ajnije: odgojiti narod za demokratiju. gra anskom društvu i gra anskom vaspitanju. kada kažemo da smo mi gra ani. ve u prvom lanu. politi ko ili drugo uverenje. Gra ansko vaspitanje. Svi mi koji živimo u Republici Srbiji smo gra ani Srbije. jezik. da razviju novu politi ku kulturu i da u svoje gra ane usade ideje demokratije. kaže se da je Republika Srbija "demokratska država svih gra ana koji u njoj žive".

Shvatanje vladavine prava i ljudskih prava koja se odražavaju u me unarodnim konvencijama i drugim sporazumima. društvenom statusu.u celoj Evropi. možemo govoriti o tri dimenzije nastave i u enja o ljudskim pravima: 11 . jeziku. Važan element gra anskog vaspitanja je obrazovanje za ljudska prava. Da bi to postigao. u školi. veri.Kognitivnu dimenziju (prihvatanje ideja. koncepcija. etni kom poreklu. Ukratko. Principi efikasnosti gra anskog obrazovanja obuhvataju: . na visokim studijama. ili na drugim diskriminatornim osobinama. .Ja anje participatornih sposobnosti koje daju mogu nost u enicima da se bave problemima u društvu. i . gra ansko obrazovanje razvija svest o važnosti aktivnog u eš a gra ana u procesima donošenja odluka i njihove odgovornosti za budu nost gra anskog društva.Ja anje kulture demokratije i mira u školi i u svim aspektima društva. . nacionalnom i me uanrodnom nivou. Cilj obrazovanja za ljudska prava je ja anje individualne i grupne svesti o univerzalnosti.Objašnjavanje funkcionisanja demokratije i demokratskih insti-tucija. proces gra anskog obrazovanja ima tri dimenzije: .Socijalnu dimenziju (sposobnost da se demokratija sprovodi u raznim oblicima i u svim oblastima i fazama života . sistema) . Pored toga što pruža gra anima znanje i stru nost potrebne za aktivno u eš e u demokratskom gra anskom društvu. nedeljivosti i neotu ivosti ljudskih prava i sloboda i pomaganje gra anima da se suprotstave nejednakostima zasnovanim na polu.Široko koriš enje interaktivnih metoda nastave i u enja usredsre enog na u enike. .u detinjstvu.Afektivnu dimenziju prepoznavanje i prihvatanje demokrat-skih vrednosti. Zato ono obuhvata ne samo poznavanje injenica o ljudskim pravima uklju uju i tu i poznavanje me unarodnih i regionalnih instrumenata. na radnom mestu i u dobrovoljnim udruženjima) . nego i poznavanje postupaka i znanja za unapre enje i zaštitu ljudskih prava na lokalnom. na stru noj obuci. mladosti i u zrelo doba.

Ma arska. Nema ka. Švedska. Ukrajina…) Tamo gde se radi o posebnom predmetu. Irska. Nastavni program gra ansko vaspitanje za I razred srednje škole.sticanje znanja o ljudskim pravima. Beograd). godine. društvene studije. Bugarska. Slova ka…) . Gra ansko vaspitanje se u današnje vreme široko sprovodi u Evropi kako u formalnom obrazovanju kao poseban školski predmet ili predmet koji prožima itav nastavni plan tako i u neformalnim programima.sticanje stavova i znanja za unapre enje i zaštitu ljudskih prava. Francuska. Švajcarska…) . Španija.. . taj predmet se sre e pod razli itim imenima.razvoj sredine koja e ja ati u enje i nastavu u oblasti ljudskih prava. a negde obuhvata i neke razrede osnovne škole. koji je usvojen i primenjen kao fakultativni predmet tokom 2001/2. gra anska problematika.Formalni nastavni plan i program za gra ansko vaspitanje uklju uje kombinaciju dva modela. ljudska prava i gra ansko obrazovanje. da spomenemo samo neka: gra ansko vaspitanje (eng. Gr ka. Rumunija. ovek i društvo. Postoji široka lepeza elemenata formalnog nastavnog plana i programa za gra ansko vaspitanje u Evropi. Pored toga. 12 . itd. civic education). Italija. Preovla uju slede i modeli: . . proistekao je najve im delom iz programa ''U ionica dobre volje'' (Grupa MOST. kroz posebne predmete plus integrisane programe i sadržaj koji je zastupljen u više nastavnih planova i programa (Austrija. Letonija. Oba programa nastala su pre nekoliko godina kao odgovor na potrebe našeg socio-kulturalnog. u njegovom stvaranju koriš ena su i saznanja samih autora/autorki koja su neposredno iznikla iz iskustava u njihovoj dosadašnjoj primeni. Beograd) i ''Kako možemo zajedno'' (Jugoslovenski centar za prava deteta.Gra ansko vaspitanje se u i kroz integrisane programe ili teme zastupljene u više nastavnih planova i programa (Finska. društvene veštine.Gra ansko vaspitanje se u i u okviru posebnog predmeta (Albanija. Hrvatska. portugalija. I uzrasti na kojima se ovakva nastava odvija tako e variraju: negde se nastava gra anskog vaspitanja odvija tokom srednjoškolskog školovanja.

Rezultati evaluacije ovih programa. a sam program razra en u dva nastavna predmeta: gra ansko vaspitanje 1. de jih i omladinskih kampova.društvenog i istorijskog konteksta. Program gra anskog vaspitanja 1 bavi se pitanjima prirode i na ina regulisanja odnosa u grupi/zajednici. ve i posredne i neposredne efekte koje su proizveli. ali i kao sastavni deo aktivnosti pojedinih nevladinih organizacija. klubova. za drugi razred srednje škole. Program gra anskog vaspitanja 2 upoznaje u enike sa problematikom ljudskih prava i prava deteta i prtiprema ih i podsti e na poštovanje i zaštitu kako svojih tako i prava drugih. godine. za prvi razred srednje škole i gra ansko vaspitanje 2. 13 . predmet gra ansko vaspitanje uveden je kao izborni u I razred srednje škole. Školske 2002/3. Primenjivani su u školama. opredelili su nas u uverenju da prilikom kreiranja novog nastavnog fakultativnog predmeta. uklju uju i ne samo sadržaj i metod. na inima izražavanja sopstvenog mišljenja i opštenja sa drugim ljudima i posebno obu ava nenasilnoj komunikaciji i tehnikama miroljubivog rešavanja sukoba. ustanovama. stavova koje imamo prema drugim ljudima i grupama. treba da na najbolji mogu i na in iskoristimo baš ta ve postoje a ''doma a'’ iskustva.

. tolerancije. ose anje li nog i grupnog identiteta. eti kih i pravnih normi i pravila i njihovu važnost za zajedni ki život.da kod u enika razvija sposobnost kriti kog rasu ivanja i odgovornog odlu ivanja i delanja. odgovoran i angažovan život u savremenom gra anskom društvu u duhu poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda. pregovaranje.da u enici razumeju prirodu i mogu e uzroke sukoba i podstaknu na saradnju i miroljubivo rešavanje sukoba . etni kim. 35 asova godišnje) Cilj i zadaci: Opšti cilj predmeta je da u enici srednjih škola steknu saznanja.NASTAVNI PROGRAM GRA ANSKO VASPITANJE 1 Prvi razred srednje škole (1 as nedeljno.u enici razumeju prirodu i na in uspostavljanja društvenih.da se kod u enika razvija samopoštovanje.da kod u enika razvija sposobnost razumevanja razlika me u ljudima i spremnost da se razlike poštuju i uvažavaju . ravnopravnosti polova. razviju sposobnosti i veštine i usvoje vrednosti koje su pretpostavke za celovit razvoj li nosti i za kompetentan. .da se izborom sadržaja i ukupnim na inom rada u okviru ovog predmeta poštuju i praktikuju osnovne demokratske vrednosti i podstakne njihovo prisvajanje. nacionalnim i verskim grupama. . . Zadaci nastave predmeta su: . aktivno slušanje. 14 . mira.da se u enici obu e tehnikama grupnog rada i grupnog odlu ivanja. razumevanja i prijateljstva me u narodima. .da kod u enika razvija komunikacijske veštine koje su neophodne za saradni ko ponašanje i konstruktivno rešavanje sukoba: argumentovano izlaganje sopstvenog mišljenja.

razvijanja samopoštovanja i razumevanja i uvažavanja drugih. otkriju i prihvate postoje e sli nosti i razlike. . bolje se upoznaju i i podsti u da prepoznaju i cene svoje pozitivne osobine.Tolerancija i diskriminacija. li nog i grupnih identiteta. kao i da sagledaju složenost i me usobna preklapanja vlastitih i grupnih identiteta. kao i neopravdanog negativnog opažanja tu ih grupa. Kroz aktivnosti pore enja po razli itim kriterijuma u enicima se omogu ava da upoznaju sebe i druge. Ja. . . .Stereotipi i predrasude. Pomo u igre uloga demonstrira se da su predrasude i stereotipi koje imamo prema pojedinim grupama ljudi jedan od uzroka diskriminatorskog ponašanja i da tolerancija nije uvek pozitivna. mi i drugi (6) Ova tematska celina obuhvata pitanja stavova koje imamo prema sebi drugim ljudima i grupama. upoznavanje u enika sa programom i na inom rada. Kroz izradu i pore enje "porodi nih stabala" ili porodi nih albuma i diskusiju o razli itim grupama/udruženjima kojima u enici pripadaju u enici se uvode u problematiku li nog i grupnog identiteta i njihovih me usobnih odnosa.Li ni identitet. . u enici ja aju samopoštovanje.Grupna pripadnost. Izra uju i "li ni grb" ili me usobnim pore enjem. 15 .SADRŽAJI PROGRAMA Uvod: Me usobno upoznavanje. 1. Na osnovu opisa vlastite i tu e grupe otkrivaju se i analiziraju tendencije uproš enog opažanja i favorizovanja vlastite grupe.Otkrivanje i uvažavanje razlika.

2.Neoptužuju e poruke. .Samopouzdano reagovanje.Glasine. . predrasuda i diskriminatorskog ponašanja u školi.Zadaci za vežbanje: U enici nalaze primere stereotipa. sagledavaju razloge koji mogu stajati u osnovi neslušanja.Aktivno slušanje.Vo enje debate i dijaloga (2 asa). šumovi u komunikaciji i ukazuje na važnost dobre komunikacije za me usobno razumevanje. u enici sti u znanja o pravu na slobodno izražavanje mišljenja i vežbaju da svoje mišljenje obrazlože. . . U enici se upoznaju sa razli itim tehnikama aktivnog slušanja kao na inima na koji se može poboljšati uzajamna komunikacija i te tehnike isprobavaju u kra im simulacijama. tj. uxbeni koj i drugoj literaturi. Pošto se suprotstave karakteristike dijaloga i debate kao razli itih komunikacijskih obrazaca. 16 . . a zatim govore o primerima dobrog i lošeg sporazumavanja iz vlastitog iskustva. Nastavljaju i zapo et dijalog suprot-stavljenih mišljenja na primerima situacija iz porodi nog i školskog života. Rade i u parovima u enici prolaze kroz iskustvo loše komunikacije izazvane neslušanjem. U enicima se predo ava važnost zastupanja vlastitih potreba i prava na jasan i neagresivan na in. U malim grupama u enici isprobavaju ovakav samopouzdan na in reagovanja u nekoliko svakodnevnih situacija. na TV i radiju i prikazuju ih na asu. . u enici se upoznaju sa uobi ajenom procedurom pripremanja za debatu i izvode debatu na neku temu vezanu za komunikaciju u njihovom iskustvu. U enicima se demonstriraju efekti optužuju ih i neoptužuju ih poruka i važnost zastupanja vlastitih potreba i prava na jasan i neagresivan na in a zatim se model neoptužuju ih poruka uvežbava kroz primenu na situacije iz vlastitog života.Neslušanje. štampi. demonstriraju se na ini iskrivljavanja poruka.Izražavanje mišljenja. gde se jedna informacija lan ano prenosi od jednog do drugog u enika. . Komunikacija u grupi (8) Ova tematska celina bavi se na inima izražavanja i saopštavanja mišljenja i komunikacijom sa drugima: posebno postupcima i veštinama nenasilne komunikacije. Kroz zadatak serijske reprodukcije.

s druge strane. Pošto dobiju kra i opis uzrasno prilago ene situacije konflikta.U eš e mladih: "Lestvica participacije". . zajedništa. U enici se upoznaju sa razli itim mogu im stepenima u eš a dece u akcijama ili aktivnostima (od "kvaziu eš a" do de jeg samostalnog izbora i izvo enja akcija). odnosno razvijanjem sposobnosti. . saradnje i mira me u pojedincima. u enici uvi aju li ne i društvene razloge za saradnju i zajedništvo i razmatraju pretpostavke za ostvarivanje saradnje.Dinamika i ishodi sukoba.Stilovi postupanja u konfliktima. Rešavanje sukoba (8) . u enici se upoznaju sa odlikama timskog rada i analiziraju uloge koje su imali u grupnom radu. izbegavanju i nenasilnom rešavanju sukoba i nesporazuma me u ljudima. grupama i zajednicama ljudi. U enici se upoznaju sa razli itim na inima donošenja odluka u grupi i analiziraju njihove pred-nosti i nedostatke .Raditi zajedno. Vežba u kojoj u enici prolaze kroz iskustvo konflikta treba da posluži kao podloga za razgovor o ulozi pretpostavki i o ekivanju u situaciji sukoba. . Odnosi u grupi/zajednici (20) Ova tematska celina bavi se problematikom dva osnovna tipa odnosa u ljudskim grupama i zajednicama: saradnjom i sukobima. toleranciji i preuzimanju odgovornosti.3. u enici u malim grupama razmatraju 17 . dinamici konflikta i njegovim mogu im ishodima. razumevanja.Saradnja. Na zadatim primerima i na osnovu iskustva u radu na prethodnim asovima. Na primeru simulacije jedne školske situacije u enici se vežbaju u saradni kom ponašanju. . s jedne strane i smanjenju nasilja. Na primerima grupnog crtanja i analize onog što vole da rade. Saradnja i zajedništvo (5) . analiziraju faktore od kojih zavisi mogu i stepen aktivne participacije i zna aj koji ona ima za razvoj li nosti i ostvarivanje prava.Grupno odlu ivanje. veština i izgra ivanjem saznanja i stavova koji vode ostvarivanju solidarnosti.Grupni rad.

. . .Nalaženje rešenja. filmova) u enici uo avaju razli ite vrste nasilja (kako one vidljive tako i prikrivene). u kojima nema pobednika i poraženih ve sve strane u konfliktu uspevaju da zadovolje svoje potrebe. a njihov zadatak je da kroz zauzimanje pozicije svake od strana u konfliktu i zamišljanje njihovih potreba sagledaju kako izgleda konflikt posmatran iz razli itih perspektiva. Kroz simulaciju konflikta izme u dve grupe od u enika se traži da putem pregovaranja postignu dogovor koriste i prethodno ste ena znanja i veštine. Na osnovu analize mišljenja nau nika o nasilju i ljudskoj prirodi ("Seviljska izjava "). .Posredovanje. Analiziraju i konflikte predo ene u pri ama u enici se vežbaju u nalaženju integrativnih rešenja. Kroz razgovor i analizu i razvrstavanje prikupljenih primera (iz štampe.Postizanje mira.mogu e postupke strana u konfliktu i diskutuju od ega zavisi kako e se postupati u konfliktu. U enicima se predo avaju primeri razli itih konfliktnih situacija. misli o miru mislilaca iz razli itih 18 .) u enici se dovode do saznanja da oni mogu da budu: i žrtve nasilja i nasilnici ali i borci protiv nasilja u školi. .Postizanje dogovora. sti u svest da nasilje postoji u svim sferama društva i da u svesti ve ine postoje stereotipi o tome ko su nasilnici. svrhom i postupkom posredovanja u sukobima i nesporazumima i isprobavaju ste ena znanja u jednoj situaciji simulirane sva e me u drugovima. omalovažavanje u enika.Vršnja ko nasilje. TV emisija. .Nasilje u školi. . ose anje li ne odgovornosti i spremnost na pružanje pomo i žrtvi nasilja. Kroz itanje pri a i igranje uloga u enici se u e da se pružanjem i prihvatanjem izvinjenja može izbe i da nesporazumi prerastu u sukobe. . Kroz analizu razli itih situacija u enici razvijaju osetljivost za prepoznavanje nasilja me u vršnjacima.. Nasilje i mir (6) .Sagledavanje problema iz razli itih uglova.Izvini.Nasilje u našoj okolini. U enici se upoznaju sa osnovnim idejama.. Kroz analizu tipi nih slu ajeva iz svakodnevnog života u školi (verbalna agresija u enika.

u enici svoje razumevanje mira i pretpostavki i postizanje mira. Završni as: Šta nosim sa sobom.kultura i dobitnika produbljuju za o uvanje prikaza likova nekih od dosadašnjih Nobelove nagrade za mir. Razgovor o iskustvima i evaluacija nastave celog predmeta: u enici sami procenjuju koja do sada ste ena znanja i veštine smatraju korisnim i upotrebljivim van u ionice. 19 .

Zadaci nastave predmeta su: .da se kod u enika razvije osetljivost za kršenje prava.da se u enici obu e tehnikama grupnog rada i grupnog odlu i-vanja.da se u enici podstaknu i osposobe za aktivnu participaciju u životu škole.da kod u enika razvija sposobnost kriti kog rasu ivanja i odgovornog odlu ivanja i delanja. . . . etni kim. ravnopravnosti polova.da se izborom sadržaja i ukupnim na inom rada u okviru ovog predmeta poštuju i praktikuju osnovne demokratske vrednosti i podstakne njihovo prisvajanje. . nacionalnim i verskim grupama. tolerancije. 35 asova godišnje) Cilj i zadaci: Opšti cilj predmeta je da u enici srednjih škola steknu saznanja. .da u enici nau e vrste prava i razumeju odnose me u pravima i uzajamnost prava i odgovornosti. razviju sposobnosti i veštine i usvoje vrednosti koje su pretpostavke za celovit razvoj li nosti i za kompetentan.GRA ANSKO VASPITANJE 2 Drugi razred srednje škole (1 as nedeljno. mira.ki život. spremnost za zaštitu sopstvenih i prava drugih i nau e tehnike zalaganja za ostvarivanje prava deteta.da se u enici uvedu u razumevanje pojma prava i upoznaju sa Konvencijom o pravima deteta i drugim me unarodnim dokumentima koja se bave ljudskim pravima . eti kih i pravnih normi i pravila i njihovu važnost za zajedni. SADRŽAJI PROGRAMA 20 . .da se u enici obu e efikasnom planiranju zajedni kih akcija i projekata . odgovoran i angažovan život u savremenom gra anskom društvu u duhu poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda. razumevanja i prijateljstva me u narodima.da u enici razumeju prirodu i na in uspostavljanja društvenih.

hijerarhije i pore enja ponu enih vrednosti. 1.Me unarodni dokumenti o zaštiti prava: Univerzalna de-klaracija o ljudskim pravima i Konvencija o pravima deteta. U enici se upoznaju sa osnovnim principima Konvencije i uvode u produbljeniju analizu i razume-vanja me usobne povezanosti i nedeljivosti prava.. . U enici se upoznaju sa istorijatom nastanka. . Prava i odgovornosti (16) sa sadržajem predmeta i Ova tematska celina uvodi u enike u poznavanje i razumevanje problematike prava i odgovornosti i razvija sposobnosti. Vrste prava i odnosi me u pravima (5) .Vrste prava. stavove i postupke koji vode zaštiti i ostvarivanju prava. .Prava i zakoni.Prava i pravila u u ionici Kroz definisanje prava. Kroz razlikovanje bazi nih ljudskih potreba od želja i prohteva u enici se uvode u pojam prava.. . Osnovni pojmovi (5) . Na osnovu situacije pravljenja izbora. u enici dolaze do uvida u njihovu me usobnu povezanost i razvijaju ose aj "vlasništva" na demo-kratski dogovorenim pravilima.Potrebe i prava. Upoznavanje na inom rada. 2. u enici se upoznaju sa sadržajem Konvencije i vrstama prava. .Prava i vrednosti. .Odnosi me u pravima. Na osnovu izrade ugovora sa zadatim elemen-tima. Na primeru dovršavanja zapo etih stripova u enici sti u uvid da sukobljena prava mogu da budu izvor konflikata i da je za 21 .Sukob prava. u enici sti u uvid u vezu izme u prava i vrednosti i upoznaju se sa univerzalno prihva enim vrednostima koje su u temelju ljudskih prava. u enici se upoznaju sa suštinom ugovornog odnosa kao saglasnosti volja i potrebom zakonskog regulisanja prava i obaveza.Uvodni as. dužno-sti i pravila za rad u u ionici. prirodom i sadržajem me unarodnih dokumenata koji se ti u ljudskih i prava deteta. Razvrstavanjem kartica na kojima su ispisana pojedina prava deteta u zadate kategorije.

U enici obavljaju ispitivanja poznatih osoba (ro ake. u enici se upoznaju sa državnim i m unarodnim obavezama u oblasti ostvarivanja i zaštite prava deteta.Odgovornosti dece. Analizom zadatih pri a u enici se pod-sti u da prepoznaju i razviju osetljivost za situacije kršenja prava deteta. . U enici identifikuju probleme vezane za de ja prava u školi i sredini. U nastavku rada na ovoj temi. . 3.De ja i ljudska prava . Na osnovu ste enih znanja i uvida u enici ponovo razmatraju. Prava i odgovornosti (4) .Odgovornosti odraslih 1.Zaštita prava deteta. Kroz aktivnost uparivanja prava i obaveza deteta u enici razvijaju svest o li noj odgovornosti za ostvarivanje svojih i poštovanja tu ih prava. Zadaci za vežbanje: Poznavanje Konvencije i zastupljenost prava štampi. Analiza Univerzalne deklaraci-je/kategorija ljudskih prava i pore enje sa pravima deteta. Razmatraju i uloge i obaveze roditelja i nastavnika u ostvarivanju pojedinih prava u enici sti u uvid u odnos izme u prava i odgovornosti. . prijatelje. Zadaci za vežbanje: Prava i pravila u u ionici 2. 4. Kršenje i zaštita prava (2) .ostvarivanje suprotstavljenih prava potreb-no prona i konstruktivna rešenja. izra uju plan akcije kojom bi te 22 . druge u enike) o tome koliko poznaju Konvenciju i istražuju da li je i na koji na in tematika prava zastupljena u dnevnoj i omladinskoj štampi i prikazuju svoje nalaze na asu.Kršenje prava deteta. koja su izradili na prvom asu sa tom temom. i 2. u enici iznalaze i razmatraju na ine delovanja u takvim situacijama i upoznaju se sa službama i organizacijama kojima mogu da se obrate za pomo u zašti-ti/odbrani svojih prava. dopunjuju i prera uju "pravila u u ionici". Polaze i od zadatih konkretnih situa-cija kršenja pojedinih prava. Planiranje i izvo enje akcija u korist prava (16) Ova tematska celina priprema i podsti e u enike na aktivno u eš e u životu škole i zajednice i omogu ava sistematizaciju i prakti nu primenu nau enog u ovom predmetu.

Sagledavanje promena.Planiranje i izvo enje akcije – akcija po izboru u enika.Participacija u školi 1. u enici prvo identifikuju probleme mladih/u enika u svojoj sredini (školi ili zajednici) a potom ih analiziraju sa stanovišta prava koja su prekršena. . u enici izra uju grupne planove za svoje akcije. .Kako rešiti problem 1. i 2. Polaze i od analiza akcija. i 2. analiziraju i planove akcija.Analiza mogu ih efekata akcije.Izbor problema 1. . Ovaj deo programa u enici izvode nezavisno od rasporeda asova i izlaze i iz u ionice. osveš uju li nu odgovornost i preispituju spremnost da se angažuju u rešavanju problema dece i mladih. Tako e osveš uju kakva je njihova uloga u akciji i. u enici doteruju svoje planove akcija i izvode akciju u 23 .Prikaz i analiza grupnih radova. Zatim biraju akciju ili akcije koje e izvoditi i dogovaraju se o daljem izvo enju akcije. U enici razmatraju i diskutuju razli ite sfere školskog života i rada u kojima smatraju da bi trebalo da u estvuju u odlu ivanju i one u kojima su spremni da aktivno u estvuju i dele odgovornost. razmatraju i vrše izbor tipa akcije koja bi mogla da vodi rešenju problema identifikovanih u prethodnoj aktivnosti. Razmatraju i razli ite mogu e tokove budu nosti. . . i 2. ponavljaju saznanja problematike predmeta gra ansko vaspitanje I i II. Na osnovu prikaza grupnih predloga i diskusije vrši se izbor onih problema za dalji rad. Uz pomo pisane instrukcije o tome šta sve dobar plan akcije treba da sadrži. Rade i u manjim grupama. . . i 2. Grupe prikazuju svoje planove i kroz argumentovanu diskusiju zajedni ki procenjuju koliko su planovi realni i ostvarivi. na ijem rešavanju u enici realno mogu nešto da urade. kakva je uloga svakog pojedinca u sledu društvenih doga aja.Izrada plana akcije 1. U enici razmatraju mogu e efekte planiranih akcija na razli ite grupe ljudi i uz nove uvide doteruju svoje planove akcija. u enici analiziraju od ega sve zavise budu i doga aji.probleme mogli da rešavaju i izvode akciju u školi ili lokalnoj sredini: . U enici se upoznaju sa razli itim vrstama akcija u prilog zaštite i ostvarivanja prava.

Analiza i evaluacija. Nastavnik je u esnik kao deo tima i-ili konsultant. Završni analiza akcija/planova i rezimiranje i evaluacija nastave celog predmeta. 24 .korist de jih prava u školi ili sredini ili planiraju nove akcije.

ljudska prava su priznata zakonima i drugim pravnim aktima a njihovo ostvarivanje se odvija u pravom ustanovljenim okvirima države. pravo na pravi no su enje. obavezuju ak i države koje nisu ratifikovale te ugovore. veroispovest ili neku drugu pripadnost ili svojstvo. odnosno njenih organa.LJUDSKA PRAVA I PRAVA DETETA LJudska prava1 LJudska prava su. postoje objektivna i subjektivna prava. eri . Pre svega. moralnog porekla. ali i iz me unarodnog prava koje je iznad država . Naš jezik ne razlikuje ove pojmove ali. Vladimir: LJudska prava. kao. objektivna prava su u engleskom jeziku law a subjektivna rights. Danas više ni jedna država ne može da tvrdi da su ljudska prava u njenoj isklju ivoj nadležnosti. te da može da iz prizna. 25 . Država ima obavezu da se uzdržava od kršenja ljudskih prava. pravo na život. Dakle. Beogradski Centar za ljudska prava. Neka ljudska prava koja su priznata me unarodnim ugovorima. 1997. Paunovi . U idealnoj situaciji. prava prirodnog. Najve i broj ljudskih prava usmeren je prema državi i to ih razlikuje od drugih prava moralnog porekla. pol. Objektivna prava su skup pravila koje donosi zakonodavac. Ovaj uxbenik je poslužio kao idejna osnova za pisanje ovog teksta. pravo na slobodno izražavanje. na primer. Ako bi samo od države. Milan. na primer. Beograd. trebalo bi napomenuti da nije svako pravo osnovno. bez obzira na njihovo poreklo. Zato obaveznost poštovanja ljudskih prava proizilazi za svaku državu iz unutrašnjeg prava. što zna i da su da postoje nezavisno od toga da li ih je država u kojoj ovek živi priznala i propisala. Ona se jednako priznaju svim ljudskim bi ima. Subjektivna prava imaju subjekti prava. odluke ili neke me unarodne konvencije. da bi se bolje razumelo šta su ljudska prava. da spre i i kažnjava kršenje prava a tako e i da stvori uslove za njihovo uživanje. Vojin. onda o pravim ljudskim pravima ne bi ni moglo da se govori. uredbe. zavisilo koja e ljudska prava biti priznata. pre svega. 1 O ljudskim pravima najbolje je itati u uxbeniku: Dimitrijevi . ne prizna ili krši. odnosno fizi ka i pravna lica. na nacionalnom ili me unarodnom nivou i to su razni zakoni. najvažnije ljudsko pravo.

Obi no se kao prvi zna ajan dokument u vezi sa ljudskim pravima pominje Velika povelja o slobodama (Magna Carta Libertatum) od 1215.). ne primenjuju ili ne postoje. iz statusa itd. bez razlike. Postoje poželjna i cenjena dobra i vrednosti kojima ljudi teže ali se ne sme pasti u zamku nemogu nosti razlikovanja želja od prava. ljudsko pravo postoji a država koja ga ne priznaje svom gra aninu može da snosi posledice. priznaje izvesne privilegije nižima od sebe. Najzad. zahvaljuju i razvoju me unarodnog i nacionalnih prava. godine. Nažalost. postoji katalog ljudskih prava. te težiti hiperinflaciji ljudskih prava (pravo na turizam. Razvoj ljudskih prava LJudska prava su u drugoj polovini XX veka doživela procvat i potpuno me unarodno priznanje. dakle »ja a su« od volje države. posebno u situacijama kada se postoje i zakoni krše. LJudska prava su ona subjektivna prava koja ljudsko bi e ne duguje državi i njenoj volji. što zna i. ispravno i pravi no samo po sebi pravo. Danas. Me utim. LJudska prava imaju moralno poreklo. Sli no je sa Dušanovim zakonikom od 1349. poželjno. poštuje se na elo pravne sigurnosti. ve ih ima samim tim što je ljudsko bi e. znamo da su pravo na život ili pravo na udruživanje ili izražavanje mišljenja ljudska prava. u kome se 26 . Ova prava se ne odnose na sve ljude podjednako. razna prava koja proizilaze iz braka. Ovaj dokument je zna ajan jer njime jedan srednjevekovni monarh. Poti u od zakonodavca jedne države i zavise od njegove volje. U civilizovanoj državi nije dozvoljeno samovoljno manipulisanje subjektivnim pravima. nije sve što je lepo. u mnogim državama još uvek se sistematski krše i ljudska i prava deteta.Subjektivna prava po ivaju na normama objektivnog prava i mogu da budu razli ita od države do države ( na primer. godine. itd). Zna i. što se tako e odnosi i na prava deteta. iz posedovanja imovine. Nisu sva subjektivna prava ljudska prava. ak i kada (ako) tako nije utvr eno doma im zakonom. Zna ajan je jer sputava vlast kralja u odnosu na posebne kategorije stanovništva. ovo nije dokument o ljudskim pravima jer ne garantuje prava svima. pravo na odlazak kod frizera. kralj Džon. Jedno je nešto priznavati kao vrednost kojoj treba težiti a drugo je tvrditi da se ima pravo na tu vrednost. Na ovaj na in se doprinosi obezvre ivanju postoje eg sistema ljudskih prava i dovodi u pitanje autoritet tog sistema.

vo ene razlozima humanosti. godine. godine. Prvi poseban me unarodni dokument o ljudskim pravima – Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima. i francuska Deklaracija prava oveka i gra anina od 1789. Kasnije. formalno gledano. . godine. bez diskriminacije. Prvi akti kojim su priznata ljudska prava u savremenom smislu su ameri ka Deklaracija nezavisnosti od 1776. Ipak. ovaj dokument je osnova za mnoge kasnije usvojene konvencije kojima se ure uju pitanja zaštite ljudskih prava. predstavlja napredak jer uspostavlja ustavnu monarhiju i prenosi vlast na parlament. Povelje Ujedinjenih nacija) unapre ivanje i podsticanje ljudskih prava. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima je. U decenijama koje su sledile. engleski Zakon o pravima (Bill of Rights) od 1689. godine. u kome su proklamovani i definisani sadržaji ljudskih prava i sloboda za sve ljude na svetu. mnoge države su prolazile sli an proces sazrevanja u pogledu ljudskih prava.ograni ava apsolutna mo vladara a sve u nameri da se vlada pravedno. pre svega) a i osnivanje me unarodnih organizacija koje su usvajale me unarodne dokumente o ljudskim pravima. Prvi put su ljudska prava uneta ustav jedne države 1791. kada su usvojeni amandmani na Ustav SAD. pravno neobavezuju eg karaktera. Iako. posle surovog istrebljivanja i obespravljivanja ljudi u nacisti kim i fašisti kim državama. usvojila je Generalna skupština Ujedinjenih nacija 1948. kako je neki autori nazivaju. prvi opšti katalog ljudskih prava u istoriji. Takva ograni enja ne uklju uju priznavanje prava svim ljudima nezavisno od suverene volje vladara. države proklamuju kao svoj osnovni cilj ( lan 1. Po elo je i zaklju ivanje me unarodnih ugovora kojima su se štitila pojedina prava pojedinih kategorija ljudi (radnici. 27 .Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima Ovaj me unarodni dokument proglašava kao svoj cilj: »Opšti ideal koji treba da postignu svi narodi i sve nacije«. Tek nakon Drugog svetskog rata. ovim dokumentom se ne priznaju prava svim podanicima.

Konvencija o pravima deteta i mnoge druge. Zajedno s Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima. širom sveta. prva dva me unarodna ugovora koji obavezuju države koje ih ratifikuju i sadrže opširan spisak ljudskih prava. 28 .. ovi dokumenti se nazivaju Povelja o ljudskim pravima. . Konvencija protiv mu enja i svih drugih okrutnih. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. re je o dinami noj pojavi koja je vezana za razvoj civilizacije. Važno je napomenuti da nova ljudska prava ne mogu i ne treba da ukinu ve priznata prava. zatim Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije prema ženama.Paktovi o ljudskim pravima Izrada ovih me unarodnih ugovora trajala je skoro dvadeset godina: 1966. Konvencija Unesco protiv diskriminacije u obrazovanju. važno je napomenuti da jedna ljudska prava ne treba da se razvijaju na ra un drugih niti da se stavljaju u hijerarhijski odnos. LJudska prava su nedeljiva. ne ove nih i ponižavaju ih postupaka ili kažnjavanja. socijalnim i kulturnim pravima i Me unarodni pakt o gra anskim i politi kim pravima. S tim u vezi. koje se bave pravima koja su vezana za rad. LJudska prava definisana u paktovima poslužila su kao osnova za razradu drugim me unarodnih ugovora o ljudskim pravima i uticala na razvoj prakse u ovoj oblasti.Drugi me unarodni dokumenti o ljudskim pravima Za ljudska prava su zna ajne konvencije Me unarodne organizacije rada. I pored brojnih postoje ih me unarodnih ugovora i nacionalnih zakona. godine usvojeni su Me unarodni pakt o ekonomskim. Konvencija o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije. Ustvari. Zato se pojavljuju i pojavljiva e se (dodavati uz postoje i katalog) nova ljudska prava. razvoj ljudskih prava nije okon an.

Pravo deteta da izrazi mišljenje se ustanovljava kao jedan od najvažnijih principa u oblasti prava deteta a obaveza da se izraženo mišljenje sasluša i uvaži. godine. I pored toga. 2001. Prava deteta su priznata i u državama i idealno je kada su u potpunosti i precizno definisana u unutrašnjem pravu država. Konvencijom o pravima deteta usvojenom 1989. moglo bi da se tvrdi i da priznavanje ljudskih prava izaziva sukobe interesa. bilo zašti eno u okviru postoje ih sistema prava i prakse. ustanovljen je katalog prava a njen sadržaj odražava upravo ona shvatanja po kojima je dete nosilac prava a samim tim i nosilac zahteva. na na in koji oni procene kao najbolji. nejakom i nezrelom ljudskom bi u. kako na unutrašnjem. menja se i odnos prema detetu. i u: Vu kovi Šahovi . Dete ulazi u centar sviih zbivanja koja se njega ti u i u njima u estvuje aktivno. Beograd. Dete je. a sa zaštitni kih pozicija. u teoriji ali i praksi. što samo odrasli mogu da obezbede. Ovi drugi svoje poricanje zasnivaju na premisi da e priznavanje prava detetu izazvati sukob interesa. ak i kada se govorilo o detetu. Ukoliko bi se prihvatila ovakva argumentacija kada su u pitanju prava deteta. Navedene knjige poslužile su kao osnova za pisanje dela teksta o pravima deteta.Prava deteta2 Konvencijom o pravima deteta i drugim me unarodnim dokumentima o ljudskim pravima. odnosno uvodi se pojam prava deteta. duh usvojenih normi je odražavo shvatanje o detetu kao slabom. Beograd 2000. izražavaju i svoje mišljenje. Jugoslovenski centar za prava deteta. sa stanovišta ljudskih prava. uzdiže se sa nivoa dobre volje do norme me unarodnog prava. pre svega u okviru porodice. Nevena (ur. Nevena: Prava deteta i me unarodno pravo. Sa promenom poimanja detinjstva. Jedni smatraju da je to radikalan pomak unapred dok drugi pori u prava deteta. Tek posle drugog svetskog rata po inje da se uobli ava ideja o izdvajanju posebnih prava deteta i promeni stava u odnosu na same nosioce tih prava. 2 29 .): Prava deteta i Konvencija o pravima deteta. teza da deca imaju prava i dalje nailazi na opre ne rekcije. uklju uju i i me unarodne konvencije. Sve do skoro. Iako je još pre stotinak godina uo ena i iskazana potreba da se dete zaštiti putem posebnih propisa. Jugoslovenski centar za prava deteta. normativno su uobli ena prava deteta i univerzalno prihva ena. kome su potrebni posebna zaštita i nega. tako i na me unarodnom planu. tema je uvek bila smeštana u kontekst porodice. O pravima deteta najbolje je itati u: Vu kovi Šahovi .

Da li su stvarno spremne da 30 . pre svega. odnosno odrasloj osobi. moglo na i neko teorijsko uporište za priznavanje prava detetu u onom smislu kako ih danas shvatamo. Konvencija ima za cilj da. pre svega. Ipak. kao posledica straha od mogu e ugroženosti u porodi noj sferi. našli su uporište u liberalno orijentisanim teorijama. pravo da se udruži radi ostvarivanja nekog cilja. Tim pre.Ve smo videli da su prava deteta još relativno skoro. stvara se pogodno tle za stupanje na scenu pozitivisti ke faze u oblasti prava deteta. pre svega. Rezultati tih razmišljanja doveli su do promene stava u odnosu na dete kao ljudsko bi e koje ima pravo na jednakost. na nivou u kome se pretpostavljaju ljubav. Svoje shvatanje da deci treba piznati prava. Priznati detetu pravo da tuži sopstvene roditelje zbog zlostavljanja ili zanemarivanja. nije li tako po eo i proces priznavanja prava žena? Strah pater familias-a i strah društva od promena u okviru porodice bio je prepreka za priznavanje prava ženama na jednakost. a da to pravo može da ostvari aktivnim u eš em u životu. Dobrobit i zaštita su bile osnove na kojima se formirala misao o pravima deteta i sa kojih dugo nije mogla da se pomakne. Me utim. uglavnom postojala u sferi morala. kao objekat zaštite ve kao lice koje može da ima autonomiju. Postoje im normama o pravima deteta se države obavezuju da sprovode odredbe ovog me unarodnnog ugovora esto mimo obi aja i morala društva. pravo da javno izražava svoje mišljenje ili pravo da zna ko su mu roditelji. Me utim. Zna i. Ekonomska emancipacija žena. pre svega. za u enje je injenica da je 191(od 193) država ratifikovala Konvenciju o pravima deteta. do pre dvadesetak godina. a pre svega roditelja. Ovo se posebno odnosi na pravo deteta da u estvuje u utvr ivanju svog najboljeg interesa. iji su predstavnici bili. dete se više ne posmatra kao pasivno bi e. oli ene u usvajanju Konvencije o pravima deteta. Zahtevi koji su proizilazili iz prirodnog prava. briga i usmeravanje deteta. bilo je ravno besmislici. menja mentalitet u odnosu na prihvatanje deteta kao jednakog ljudskog bi a. u zavisnosti od razvojnih mogu nosti. teško da bi se. koja je bitno doprinela podizanju glasa u korist njihovih prava pogodovala je i shvatanju o pravima deteta. do pomaka dolazi i u svetlu navedenih teorija. Oštar odgovor na ovakva shvatanja došao je. psiholozi. osim u tragovima. pažnja. Svako osnaživanje deteta budi strah od narušavanja autoriteta odrasle osobe. zasnovali su na istraživanju razvojnih mogu nosti deteta i na kategorizaciji karakteristika svojstvenih detetu.

Konvencija je postala najviši autoritet u oblasti me unarodnog prava deteta. pak. ije pojedine odredbe su posve ene pravima deteta. ono može da trpi ograni enja. Iako ljudsko pravo (pravo deteta) ne podrazumeva analognu obavezu nosioca. tako i sva prava deteta nisu apsolutna ve pod odre enim uslovima mogu biti ograni ena ili ukinuta. Konvencija predstavlja zna ajno dostugnu e u pogledu razvoja i ja anja me unarodnog prava u oblasti prava deteta. ak i kada se. na odredbe Konvencije se pozivaju i Evropski sud za ljudska prava i Evropska Komisija za ljudska prava ili. Na primer. obuhva ena sva ljudska prava koja se priznaju nekoj posebnoj grupi. na jednom mestu. godine. koji je po eo pola stole a pre nego šro je predlog za sastavljanje ovog me unarodnog instumenta o pravima deteta zvani no podnet 1979. U mnogo emu. Konvencija je postala najvažniji me unarodni ugovor o pravima deteta. U ovom dokumentu su. kao što je ranije napomenuto. zahvaljuju i boljim nadzornim mehanizmima. Konvencija je me unarodni ugovor koji ima druk iji “život” od drugih me unarodnih konvencija o ljudskim pravima: 31 . Primena ljudskih prava nikako nije apsolutna jer bi u protivnom zna ila njihovu pravnu i fakti ku negaciju. Jednom re ju. a svi drugi me unarodni ugovori o ljudskim pravima. su subsidijarni oslonac. što je novina u me unarodnom pravu koje se stvara pod okriljem UN.obezbede ostvarivanje prava deteta ili nisu shvatile da se pred njih postavlja kao prvenstven zahtev da ne dozvole diskriminaciju deteta kao ljudskog bi a i kao pripadnika grupe ”nedovršenih” ljudi. Konvencija o pravima deteta Konvencija o pravima deteta (Konvencija) je. Njeno usvajanje je rezultat dugog procesa. godine. zaštita traži preko ugovora kao što su Pakt o gra anskim i politi kim pravima ili Evropska konvencija o ljudskim pravima. usvojena pod okriljem Ujedinjenih nacija 1989. pravo deteta na mirno okupljanje i udruživanje može biti ograni eno potrebom države da održava javni red i mir. Zahvaljuju i tome. Kako ljudska prava. Taj proces je zasnovan na koincidenciji razvoja stavova u odnosu na decu i detinjstvo i postepenoj konsolidaciji me unarodnog prava ljudskih prava. Komitet za ljudska prava.

Najzad. važnost poštovanja kulturnih vrednosti zajednice iz koje dete poti e i vitalna uloga me unarodne saradnje u zaštiti prava deteta.134. relevantnih instrumenata o ljudskim pravima. godinom) slede i: Pakt o gra anskim i politi kim pravima – 134 ratifikacije. pre svega. jedna (SAD) je samo potpisala. socijalna. Konvencija o eliminaciiji svih oblika diskriminacije prema ženama – 153. 32 . .Zatim. kao što su. potrebna posebna zaštita i briga a u tome isti e primarnu ulogu porodice. zloupotrebe ili eksploatacije na fizi ki i psihi ki oporavak i reintegraciju. ovaj ugovor prestavlja okvir za unapre enje i ostvarivanje prava deteta. Do 1. nehumanih i ponižavaju ih kazni i postupaka – 98.U tom dokumentu se. U preambuli se reafirmišu neophodnost pravne i druge zaštite deteta. Prvi deo Konvencije sadrži katalog prava koja se priznaju detetu ali i nekoliko odredbi kojima se stranama 3 Status ostalih glavnih ugovora u oblasti ljudskih prava je (zaklju no s 1996. Konvencija je podeljena na preambulu i tri dela. . godine.3 . socijalnim i kulturnim pravima . . Konvencija je mo an instrument za delovanje u oblasti prava deteta. usled njihove osetljivosti..Konvencija je. politi ka i gra anska. Konvencija je ugovor o ljudskim pravima sa najviše ratifikacija. a samo jedna (Somalija) nije ni ratifikovala ni potpisala. Preambula podse a na osnovne principe Ujedinjenih nacija i posebne odredbe odre enih.Konvencija je prvi me unarodni dokument u oblasti ljudskih prva koji u potpunosti obuhvata glavne tradicionalne grupe ljudskih prava: ekonomska. dalje. . na primer. 191 vlada je ratifikovala Konvenciju. Ona potvr uje da je deci. pravo deteta žrtve bilo kog oblika zlostavljanja. kulturna. pravo deteta na slobodno izražavanje mišljenja po svim pitanjima koja se ti u deteta.Konvencija je prvi me unarodni ugovor o ljudskim pravima koji implicitno priznaje ulogu nevladinih organizacija u postupku ostvarivanja prava deteta. Konvencija o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije – 147. pre i posle ro enja. Pakt o ekonomskim. I na me unarodnim i na nacionalnom planu. januara 1999. ili. Konvencija protiv mu enja i drugih svirepih. inventivan dokument zato što priznaje nova i izazovna ljudska prava. po prvi put utvr uje iniverzalno prihva ena definicija raznih osnovnih prava deteta.

ugovornicama nalaže preduzimanje svih mera za ostvarivanje prava iz Konvencije i poštovanje najviših standarda u ovoj oblasti, kako na me unarodnom, tako i na nacionalnom nivou. Drugi deo sadrži odredbe kojim se dalje razra uju obaveze strana ugovornica i ure uju osnivanje i rad posebnog nadzornog tela – Komiteta za prava deteta. Odredbe iz tre eg dela Konvencije regulišu pitanja potpisivanja, ratifikacije, pristupanja, stupanja na snagu, stavljanja rezervi, izmena, otkazivanja i deponovanja ovog me unarodnog ugovora. Obaveze država Prava u Konvenciji predstavljaju više od kataloga prava; ona su odraz obaveza koje su države spremne da preuzmu u odnosu na decu. Spremnost se iskazuje inom potpisivanja a preuzimanje obaveza ratifikacijom. Univerzalnom ratifikaciijom, (skoro) sve države sveta su preuzele obavezu da prava priznata Obaveze strana ugovornica su propisane i posebnom odredbom Konvencije ( lan 4) kojom se nalaže da države preduzmu »sve potrebne zakonodavne, administrativne i ostale mere za ostvarivanje prava priznatih« u ovom me unarodnom ugovoru. Savezna Republika Jugoslavija je 1991. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta, ime je ovaj me unarodni ugovor postao sastavni deo našeg pravnog poretka. Time se naša država obavezala da e ugraditi u zakonodavstvo i poštovati sva prava deteta sadržana u Konvenciji. Uloge u ostvarivanje prava deteta u nekoj državi (pa i našoj) imaju: - nadležna ministarstva sa svojim službama i pravosudni prgani - posebna ministarstva ili državne agencije za decu (još nema kod nas) - ombudsman za ljudska prava /prava deteta (još nema kod nas) - škole i druga mesta u kojima deca provode dosta vremena (domovi, bolnice) - nevladine organizacije - verske zajednice - sredstva javnog informisanja - komercijalni sektor

33

- pojedinci Država i njeni organi imaju obavezu da omogu e ostvarivanje Konvencije ali isto tako i svi mi možemo da doprinesemo da se prava deteta uživaju na najboljem mogu em nivou.

34

RADIONI ARSKI PRISTUP

Vrste radionica Re radionica po pravilu je asocijacija za neku proizvodnu radionicu kojoj je cilj stvaranje konkretnog, materijalnog produkta. Ovde je, me utim, re o radionicama koje imaju svoje produkte (plakati, crteži, sheme, liste, zaklju ci), ali koji su samo u službi samog procesa i na ina rada i predstavljaju klju nu dobit za same u esnike. Radionice se me usobno razlikuju po svom sadržaju, cilju i uzrastu kome su namenjene, i shodno tome se mogu klasifikovati. Naj eš e i najjasnije grupisanje radionica vrši se u odnosu na njihovu svrhu, odnosno cilj. Kao i svaka klafisikacija, i ova koju emo vam predstaviti, samo je okvirna, ali verujemo da odražava suštinu i na najbolji mogu i na in nas uvodi u predmet našeg rada. Razlikujemo dve osnovne grupe radionica: 1. Kreativne radionice – iji je osnovni cilj podsticanje i razvijanje divergentnog mišljenja i izražavanja (podsticanje višestrukog, slobodnog i li no obojenog traganja za rešenjem). To su, na primer, dramske, pesni ke, likovne i druge radionice. 2. Edukativne radionice – iji je osnovni cilj sticanje saznanja u širokom smislu re i. U okviru ove grupe razlikujemo: - Preventivne radionice – koje su ''psihološke'' u pravom smislu re i, usmerene na razvoj li nosti, identiteta, i sl., a cilj im je primarna prevencija. Spadaju u grupu edukativnih radionica zato što im je cilj i sticanje nekih znanja i uvida (saznanja o sebi, drugima i sl.); - Kognitivne radionice – kojima je cilj sticanje konkretnih znanja i veština, a tako e i podsticanje nekih kognitivnih procesa (planiranja, strategije u enja, rasu ivanja i sl.). Neki autori u podgrupu edukativnih radionica svrstavaju i radionice kojima je cilj razvijanje nekih socijalnih veština (razrešavanje konflikata, upravljanje grupom), a koje kombinuju karakteristike preventivnih i kognitivnih radionica.

35

Osnovni principi radioni arskog postupka Svaka radionica ima vrlo jasno i unapred definisan plan – scenario. strukturu. Zajedno sa aktivnim metodom (koji podrazumeva mentalnu i motori ku aktivnost u esnika tokom rada). U radionicama se susre emo i sa u enjem po modelu. Preporu ljiv broj izme u 15 i 25. U ovom programu radionice su adaptirane da mogu da se odvijaju u okviru jednog školskog asa. naj eš e oblikuje više konkretnih zahteva koji se me usobno objedinjuju. a objedinjene su oko jedne teme.Bez obzira na to koliko i kako se radionice me usobno razlikuju. u radionicama se primenjuje i metod iskustvenog u enja. Suštinu scenarija ine strukturirane aktivnosti koje nastaju kao rezultat konkretnog zahteva koji uvodi voditelj radionice. one ipak imaju i neke svoje zajedni ke karakteristike (principe. pri emu se kombinuje konvergentno (u enje željenog rešenja) i divergentnog u enja (podsticanje na traganje za razli itim na inima . oblik rada). Radioni arske aktivnosti naj eš e predstavljaju i rešavanje nekog problema (bez obzira da li je on kognitivni. u esnika jedne radionice kre e se Radionica kao oblik u enja S obzirom na to da je cilj edukativne radionice sticanje nekog saznanja. ve i na uobli avanje li nog doživljaja (iskustva) u svetlu nekog novog sadržaja. ne mislimo samo na uspostavljanje veza izme u uzroka i posledica. To uobli avanje li nog iskustva se vrši kroz razmenu s drugim u esnicima i voditeljem grupe. i na takav na in se stvara dobra pretpostavka za korigovanje vlastitog ponašanja. Kada govorimo o toj vrsti u enja.putevima dolaska do rešenja). tako da govorimo i o kooperativnom u enju. koju ini nekoliko aktivnosti (uvodna. centralna i završna). u radionicama mogu da se kombinuju razli iti oblici u enja. Jedna radionica. Jednu strukturiranu aktivnost. U zavisnosti od konkretnog cilja. obi no traje jedan i po do dva sata. zavisi njen uspeh. jer su u esnici u prilici da posmatraju ostale u esnike (ali i voditelja) u razli itim situacijama i ulogama. jasno je da se tu radi zapravo o u enju. odnosno scenarija. emocionalni ili socijalni). 36 . u velikoj meri. od ijeg kvaliteta.

Svaka radionica prolazi i kroz nekoliko osnovnih faza: a) Izazivanje i uobli avanje li nog doživljaja – što u kontekstu kogni-tivnih radionica zna i proživljavanje novog sadržaja kroz vlastito iskustvo. sledi razmena i diskusija. Kada su se u esnici podelili u grupe. Na primer. nakon kra eg uvodnog izlaganja koje otvara temu. a može da se odvija u paru. Uloga voditelja je ovde naro ito zna ajna jer on smisleno povezuje sve što se dogodilo tokom rada. po pravilu voditelj na kraju sumira razgovor. u manjoj grupi ili u krugu (celoj grupi). Naj eš e primenjivane tehnike Razmena u celoj grupi je osnovni oblik rada kojim po inje i završava svaka radionica. Dakle. najbolje i predstavnik grupe koga izaberete. u esnicima se upu uje zahtev: ''sada se podelite u manje grupe od po troje''. 37 . sažima. Bez obzira koji od oblika razmene u celoj grupi se primenjuje. tj. ''pokušajte da se setite što više situacija kada je vama li no bilo važno da vaše mišljenje bude saslušano''. strukturiranih Dobar scenario podsti e kooperaciju. a ne takmi enje i diskriminaciju. Nakon predvi enog vremena. tehnika predvi eni. a po isteku vremena. Na primer. ''iznesite to me usobno lanovima svoje grupe''. uopštava i ''vra a'' to u esnicima (uz otvoren prostor za njihov komentar).Na primer. pokret). U esnicima se saopštava vreme koje je predvi eno za to. v) Obrada – je poslednja faza u kojoj se razmenjen i oboga en doživljaj pretvara u saznanje. predstavi e ga ostalim u esnicima''. voditelj daje svakoj grupi unapred pripremljen tekst i upu uje zahtev: ''pro itajte pažljivo tekst. zahtevom neposredno izazivamo doživljaj koji uobli avamo kroz re i. po vašem mišljenju. pri emu možemo koristiti i neke druge simboli ke forme (crtež. sledi novi zahtev: ''izaberite jedno rešenje koje je. Manje ili više tako (ili sli no) aktivnosti ine scenario jedne radionice. Radioni arske tehnike Scenariom radionice treba uvek precizno nazna iti koji su oblici grupnog rada. razmislite i prodiskutujte što više rešenja kojima biste mogli rešiti tu situaciju''. b) Razmena – sledi nakon uobli avanja i ima funkciju oboga ivanja vlastitog iskustva.

a nekada nije. Simultana individualna aktivnost – nakon konkretnog zahteva. ''Dobro''). razmišljanje o ne emu i sl. Uvek treba biti svestan svoje reakcije na mišljenja u esnika i obezbediti da sva razli ita iskustva budu jednako prihva ena (''U redu''. rezultira sve origi-nalnijim i novojim sadržajima.Grupna diskusija – manje strukturirana razmena u kojoj je vrlo važno obezbediti da što ve i broj u esnika bude uklju en. da se me usobno slušaju i da se ne skre e sa osnovne teme. koji može biti usmeren na unutrašnje angažovanje (prise anje.Naj eš e se primenjuju slede i oblici: .Ista i da u radionici nema vrednovanja ta nih i pogrešnih rešenja! Rad u parovima ili malim grupama – naj eš i je na in kojim se organizuje razmena u radionici. Nekada je poželjno. ali svako za sebe. 3. 1.Voditi ra una da grupe u toku rada ne ometaju jedna drugu! .Razgovor u krug – strukturirana razmena u kojoj u esnici govore po redu sedenja. što e zavisiti od sadržaja same aktivnosti. Potrebno je podsticati nove ideje i druga ija mišljenja (''Ima li neko druga ije mišljenje?''. npr. .). Poslednja faza je organizacija i obrada onoga što je produkovano. ili na vidljivo (pokret ili stvaranje nekog produkta. kako predvi eno vreme odmi e. Savet . Najbolje je koristiti ''otvorena'' pitanja (kako? zašto?) koja razvijaju komunikaciju. ''Da li neko želi još nešto da doda?'').Najoptimalniji rad se obezbe uje kada mala grupa ima tri-pet lanova! 38 . .Ohrabriti pasivne i nezainteresovane lanove! . da se lanovi male grupe me usobno dobro poznaju. Savet . 2. crtež). svi u esnici su angažovani. Voditelj podsti e na iznošenje što više deja koje beleži na pano ili tablu bez selekcije i vrednovanja Ovo je dinami na i esto bu na tehnika koja po pravilu.Mozgalica – je najkreativniji oblik razmene u kojoj u esnici slobodno asociraju na zadatu temu.

Savet . Karakteristika radioni arskih pravila je da ona nisu nepromenljiva. Na po etku radionice u esnici sede u velikom krugu ili u manjim grupama. što je preduslov njihove 39 . Savet . s kojima voditelj upoznaje u esnike. Svi u estvuju. mada svako ima pravo da zadrži za sebe neki svoj doživljaj (pravilo – ''dalje'').Situacije koje su predmet odigravanja treba da budu realne i smislene za u esnike. Osim osnovnih pravila. 1. a dok jedan od u esnika govori.Prilikom izbora igara voditi ra una o uzrastu u esnika! .Iako to nije predvi eno scenarijem. Važno je samo da bude izre eno na na in koji ne vre a druge. ali isto tako i. NJima se zaokružuje dinamika grupe i ne moraju tematski biti vezane za cilj radionice. Pravila se uvode na po etku rada grupe i ona postaju pravila svih lanova. kada se u dogovoru sa lanovima grupe uvedu. u zavisnosti od ciljeva i sadržaja svake konkretne radionice. U takvim situacijama. Uvodne igre ''otvaraju'' sadržaj. nema posmatra a. ostali ga ne ometaju. mogu se uvesti i dodatna pravila. Svi u esnici imaju jednaku šansu da budu saslušani. U esnici ''odigravaju'' razli ite uloge i situacije i na takav na in usvajaju nove veštine. Voditelj i u esnici se pozivaju na njih uvek kada se prekrše. neku od igara možemo da uvedemo kada ocenimo da je opala koncentracija i zainteresovanost u esnika. što se naro ito odnosi na završne igre. odnosno uvode u doživljaj koji je predmet radionice. bez obzira koliko se razlikuje od ostalih. 4. igre ''bude'' i podižu raspolo-ženje. moraju biti poštovana. jer je njihov efekat tada bolji! Uvodne i završne igre – mogu se koristiti nezavisno od samog programa radionica. Radioni arska pravila U svakom grupnom radu nužna su pravila jer obezbe uju stabilnost. 2. 3.Igranje uloga – tehnika koja omogu ava sagledavanje situacije iz druge perspektive. Svako mišljenje je dragoceno.

ravnopravnosti. Svi se obra aju svima i svi se vide. 40 .

. u takvoj sistematskoj evaluaciji je nužna i dragocena. iako ih i oni sami sebi postavljaju. Zadatak nastavnika koji izvode jedan takav. Takva pitanja su na primer: da li je samo uvo enje novog predmeta dobra strategija za ostvarivanje željenog cilja (na primer. opis i evaluaciju primene programa mogu da obave samo oni koji taj programa izvode. metoda ili na ina rada u postoje i sistem obrazovanja (školu). novi predmet.. planirati i obaviti jedno dugotrajnije i sistematsko istraživanje.evaluacija prakse ili evaluacija primene programa. uvek pokre e niz pitanja na koja tek brižljivo i sitematski izvedena evaluaciona istraživanja mogu da daju pouzdane odgovore. zatim. Nastavnici. i to kako one koji su planirani ciljevima programa. ne možemo da znamo šta je proizvelo utvr ene efekte. Bez poznavanja ostvarenog programa (svaki. Uloga onih koji neposredno u estvuju u praksi. tako e imaju neposredan uvid u efekte koje program ima na u enike ali i na njih same. da li je sam ponu eni program "dobar": dovoljno razra en. ) evaluacija strategije.EVALUACIJA Uvo enje jednog novog programa/nastavnog predmeta. Namena ovog poglavlja je da podstakne nastavnike da evaluiraju nastavu ovog predmeta i da im pomogne u planiranju i izvo enju te evaluacije.evaluacija programa kao modela i da li se primenom tog programa u praksi stvarno postižu željeni ciljevi . zadovoljavanje potreba u enika i sl. Za to je potrebno. evaluacija primene programa može da bude korisna i za same nastavnike: da im pomogne u izvo enju nastave ali i da im pruži mogu nost za sopstveni stru ni razvoj i usavršavanje. Pra enje. nije da odgovore na sva ova pitanja. ma kako razra en program u praksi neminovno trpi neke izmene i prilago avanja). Evaluacija radionica i njihovih efekata 41 . Pored toga što pruža neophodan materijal za evaluaciju celog programa gra anskog vaspitanja. tako i one neplanirane pa ak i neželjene efekte.. primenljiv u praksi. ja anje vaspitne funkcije škole. pre svega nastavnika ali i u enika.

ukoliko se pokaže kao nedovoljno dobar.EVALUACIJA PROCESA. bi emo u mogu nosti da ustanovimo: . odnosno.Detaljnim analiziranjem izvedenih radionica. ne zna i da on nije podložan izmenama. ili pretpostavljamo da emo ih kasnije upamtiti i kasnije zabeležiti. broj u esnika radionice) koji nam se tog momenta ine nebitnim. Osim toga što beležimo broj u esnika i njihovu aktivnost. Osim što sami prikupljaju podatke o procesu izvo enja aktivnosti. bi e koristan izvor informacija. dakle.kakvi su njihovi efekti u pore enju postavljenjim ciljevima . To može izgledati kao dodatno i nepotrebno optere enje. 42 . kao i da ga uporedi sa predvi enim planom. treba da obratimo pažnju i na to ko odustaje. Na šta treba obratiti pažnju: . ali kada se beleženje ustanovi kao stalna navika. jedan deo podataka voditelji dobijaju i od samih u esnika. evaluacija je neophodna. svaka radionica ima unapred osmišljen i definisan scenario. na s Bez obzira koliko iskustava imamo u organizovanju i vo enju radionica.dnevnik rada voditelja). Najbolji na in prikupljanja podataka je da se nakon svake radionice pišu beleške (vidi prilog . Na takav na in emo saznati ko je više ili manje zainteresovan za ovakav na in rada. me utim. ak i one podatke (kao npr. ne mora izazvati podjednako dobre efekte kod razli itih u esnika. Kao što je u prethodnom tekstu re eno. na primer.u kojoj meri su se radionice odvijale o ekivani na in . odnosno šta je dovelo do efekata. ne treba ispustiti. bez obzira da li govorimo o pra enju samog toka odvijanja radionice ili o njenim efektima. bilo da su oni dobri ili loši. S druge strane. za sadržaje kojima se bavimo. i neka provereno dobra radionica. Ona je naro ito korisna za one voditelje koji su na po etku svoje "radioni arske karijere". Voditelj radionice. i .EVALUACIJA EFEKATA. To.Evidencija o u esnicima. Evaluacija procesa Osnovni cilj evaluacije procesa (deskriptivna evaluacija) je da opiše sam proces izvo enja aktivnosti. posmatra šta se zaista dešavalo.

Reakcije u esnika na pojedine aktivnosti relativno su lako vidljiva ponašanja koja odražavaju zainteresovanost ili nezainteresovanost za pojedine elemente. Ovakvi podaci su dobra osnova za korekcije koje emo uneti u naš rad. kroz razgovor ili pismeno. evaluacija procesa zasniva se i na podacima dobijenim od samih u esnika. na osnovu ispitivanja promena kod u enika i njihovim pore enjem sa ciljevima. to može biti i posledica sadržaja koji dovoljno ne motiviše u esnike. dela programa ili celog programa predmeta gra ansko vaspitanje je. Da li su ti ciljevi ostvareni. On prvo pretpostavlja da imamo snimljeno po etno stanje (pre 43 .ma koliko nam se ini da je plan radionice bio dobar ( ak i kad je prethodno testiran i ustanovljen kao takav). Utvr ivanje promena (u znanju. stavovima u enika) nije ni malo jednostavan zadatak. treba to da zabeležimo. . možemo da znamo tek posle izvo enja radionica ("delovanja" programa). Osim zamora izazvanog preambicioznim programom. Evaluacija efekata Svrha svake radionice. odnosno scenarija radionice . Osim najjednostavnije mogu nosti da daju verbalnu ocenu prethodne radionice (bilo usmeno.. od u esnika se može tražiti da odre enim simbolima (crtežom) daju svoju ocenu i da to usmeno i obrazlože. da se vrpolje i da nisu koncentrisani. Pored posmatranja. predvi eno vreme za obavljanje neke aktivnosti je bilo nedovoljno.Odstupanja od predvi enog programa. pozitivno uti u i na raspoloženje u esnika i opštu atmosferu u grupi.Atmosfera u grupi esto je vrlo dobar pokazatelj (ne)uspešnosti neke radionice. Na primer. i osim što nam daju korisne podatke. odgovaraju i na upitnik) preporu uju se i neke druge forme koje sardže i karakteristike igre. Ovakve tehnike vrlo su stimulativne. da je aktivnost u esnika opala. zahtevi postavljeni pred u enike su bili preobimni i sl. sposobnostima. Na primer. . na prakti nom nivou može se desiti da do e do poteško a. da se kod u enika postignu postavljeni ciljevi. Ukoliko ustanovimo na primer. na velikom listu papira može se nacrtati linija na kojoj u esnici stepenuju svoje zadovoljstvo nekom aktivnoš u i sli no. u krajnjoj liniji.

Osim grupnog razgovora na kraju. delovanju programa. možemo koristiti i upitnike (vidi prilog . Nastavnikove procene efekata bi e utoliko korisnije i vrednije ukoliko su date opisno.. Upitnik može predstavljati i uvod u razgovor. veoma dragoceni za dobijanje potpunije slike. ali su i pored toga procene efekata koje daju nastavnici i sami u enici.primene programa.. koje izvodimo iz ciljeva radionice. me utim. odnosno od pra enja. Objektivno utvr ivanje (merenje) efekata može da bude predmet spoljašnje. 44 . treba odustati. koje poredimo sa kriterijumima. Jedan na in procenjivanja efekata radionice je prikupljanje izjava u esnika o tome kakve efekte oni sami prime uju. sa konkretnim primerima.). Utvr eni efekti (promene) mogu biti rezultat delovanja nekih drugih faktora isto kao što odsustvo ispitivanih efekata u datom trenutku ne mora da zna i da se oni kasnije ne e javiti. za razliku od opisa promenna ponašanja u enika u konkretnim situacijama: "u enici tokom asova sada re e prekidaju jedni druge. opisa i procene efekata ukupne nastave ovog predmeta. Na takav na in voditelj dobija niz relevantnih podataka. a ne kao globalne ocene (na primer. ne zna e da od evaluacije efekata pojedinih radionica. Sve ove teško e. poseban problem je pripisivanje utvr enih promena ili pak njihovog odsustva. napraviti objektivne merne instrumente tipa testova. spremni su da saslušaju do kraja onoga koji govori". izvo enja radionice) i stanje na kraju (odnosno posle delovanja programa/izvo enja radionice). takvi pouzdani instrumenti (testovi znanja) nisu uvek na raspolaganju nastavnicima a esto je teško. Ovakve izjave su pokazatelj promena. a sami u esnici imaju mogu nost da izraze svoje mišljenje i da tako zaokruže svoju aktivnu ulogu u radionici kao metodu u kojem nema posmatra a. da li su nešto novo saznali. odnosno da li je to iskustvo bilo za njih korisno. "u enici su postali tolerantniji" je globalna ocena koja ne govori mnogo. ako ne i nemogu e. Slede i zahtev je da imamo neki pouzdan na in za ispitivanje u enika i utvr ivanje promene. Kona no. stru ne evaluacije programa. kako je to uticalo na njih itd. koji sam po sebi može predstavljati samostalnu završnu radionicu. da bi mogli da "izmerimo" promenu.primeri evaluacionih tehnika). ak i kad su u pitanju znanja. koja se izvodi u vidu posebnog istraživanja. i pored toga što su verovatno manje pouzdani i objektivni.

umor.) Karakteristi ne reakcije u enika (ne/zainteresovanost.) Opšta atmosfera (raspoloženje.Prilog: Naziv radionice Prisutnost u enika DNEVNIK RADA NASTAVNIKA Tok odvijanja radionice (uz poseban osvrt na odstupanja od predvi enog scenarija: skra ivanja/produženja aktivnosti. izostavljanja/dodavanje aktivnosti i sl. komunikacija u enik-u enik i nastavnik-u enik) 45 . komentari u odnosu na specifi nu aktivnost i sl.

komentari) 46 .Ostalo (zapažanja.

pojedina no objašnjavanje crteža (u krug).Prilog: PRIMERI EVALUACIONIH TEHNIKA Prvi primer 1 5 Atmosfera je bila Teme su bile Na in rada je bio 2 3 4 ι ι ι ι ι ι ι ι ι ι ι ι ι ι ι Drugi primer Najviše mi se dopalo: Najkorisnije je bilo: Rado bih promenio/la: Još bih želeo/la da nau im: Tre i primer PROCEDURA: 1. tražiti od u enika da list papira A4 presaviju na 4 jednaka dela. simboli na eliminacija negativnih ose anja – tražiti od u enika da etvrti deo papira iscepaju i bace na 47 . 4. u tri dela treba da nacrtaju pozitivna ose anja vezana za radionicu/blok/program. 2. 3. a u etvrtom delu treba da budu predstavljena negativna ose anja.

48 .zajedni ku hrpu u sredini kruga.

RADIONICE 49 .

50 .

OSNOVNI POJMOVI 51 .

52 .

Radionica: POTREBE I PRAVA

CILJ: Cilj ove radionice je da pomogne u enicima da razlikuju potrebe od želja i da ih uvede u pojam prava. ZADACI: - uo avanje razlike izme u potreba, želja i prava; - sticanje uvida da su prava vezana za bazi ne potrebe; - sticanje znanja o tome da su prava ono što svako ima pravo da ima ili da radi; - razvijanje osetljivosti za potrebe i želje drugih lanova grupe. Materijal za rad: - komplet kartica ‘’Zahtevi’’ i makaze za svaku grupu. Prilog: - ‘’Šta su to prava’’, za svakog u enika.

OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici su podeljeni u manje grupe. Nastavnik daje uvodnu instrukciju: ''Grupa roditelja i mladih se sastala sa ciljem da prodiskutuju postoje e programe i aktivnosti namenjene deci i mladima. Došli su do zaklju ka da ti programi nisu dovoljno dobri. Zato su odlu ili da naprave jedinstvenu listu zahteva sa idejom da je dostave vladi njihove zemlje. Ova grupa roditelja i mladih smatra da vlada treba da vodi ra una o tome da njihovi zahtevi budu zadovoljeni kada god se planiraju neke akcije, projekti ili programi za decu i mlade. Vlada je formirala posebnu ekspertsku grupu koja treba da razmotri tu listu zahteva i da da stru no mišljenje.'' Svaka grupa dobija primerak kartica ''Zahtevi'' uz objašnjenje da su oni sada u ulozi ekspertske grupe i da za po etak treba pažljivo da pro itaju materijal. Drugi korak: Kada su u enici pro itali kartice, nastavnik daje novu instrukciju: ''Polazimo od toga da vi, kao lanovi ekspertske grupe smatrate da je potpuno opravdano voditi ra una o zahtevima roditelja i mladih, ali da je lista
53

koju su sa inili preobimna, tj. da nisu svi zahtevi podjednako opravdani. Zato je potrebno da eliminišete 6 stavki koje po vašem mišljenju nije neophodno uzeti u obzir.'' Eliminisane stavke u enici izdvajaju u poseban niz koji je jasno odvojen od preostalih kartica. Tre i korak: Nastavnik uvodi novu instrukciju: ''Vlada je prihvatila vaše mišljenje kao lanova ekspertske grupe i novu, sažetu listu koju predlažete. Namera vlade je da traži od ministarstava, lokalne zajednice, raznih ustanova i institucija da prilikom kreiranja programa za decu i mlade vode ra una o tim zahtevima. Me utim, realno je za o ekivati da ne e svi biti u mogu nosti da ispune sve uslove iz liste, tako da je Vlada zatražila od ekspertske grupe da ponude još jednu kra u listu.'' U enici imaju zadatak da izdvoje još 6 stavki u poseban, novi niz. Na takav na in se formira kona na lista sa 12 minimalnih zahteva koje treba zadovoljiti i dva posebna niza stavki eliminisanih u prvom i drugom krugu. etvrti korak: Predstavnici grupa saopštavaju šta su eliminisali u prvom, a šta u drugom krugu. Voditelj beleži odgovore grupa. Peti korak: Diskusija: - Koja stvari (kartice) ste lakše eliminisali? Zašto? - Koji krug eliminacije je bio teži? Zašto? - Kako bi nazvali stvari koje ste lakše odbacili? A kako one koje ste teže odbacili? (Napomena za nastavnika – ako u enici imaju teško a u imenovanju ili se u njihovim odgovorima ne pojave pojmovi potreba i želja, nastavnik ih usmerava u tom pravcu.) - Kakva je razlika izme u potreba i želja? Koje kartice predstavljaju potrebe, a koje želje? - Da li se želje i potrebe razlikuju kod raznih ljudi? Da li se razlikuju kod dece i kod odraslih? Zašto? - Da li postoji razlika izme u potreba i prava? Koje kartice predstavljaju potrebe, a koje prava? Napomena: Pomo i u enicima da do u do zaklju ka da se ''prava zasnivaju na potrebama i da se ona mogu definisati kao

54

ono što je pravedno i ispravno da svako ima ili da može da radi. Neka prava odnose se na slobodu da nešto inimo, a neka na slobodu od nekog ugrožavanja''. Na kraju radionice svaki u enik dobija primerak priloga ''Šta su to prava''.

55

Materijal za rad: Kartice: bombone televizor besplatna zdravstvena nega zdrava hrana obrazovanje ist vazduh zaštita od diskriminacije ode a po poslednjoj modi zaštita od droga vokmen ZAHTEVI pija a voda roleri mogu nost da se izrazi sopstveno mišljenje de ja soba kompjuter letovanje na moru siguran krov nad glavom zaštita od nasilja i zlostavljanja sopstveni džeparac igrališta 56 .

informiše se.. Ostvarenje njihovih želja može biti korisno za njihov razvoj. Ali.. ljudi mogu biti svesni ili ne svojih potreba. Druga ljudska prava podrazumevaju da je potrebno oveku omogu iti da nešto ini. To je ono što je potrebno da svako može da ima ili da ini da bi mogao da živi i da se razvija kao ovek.. Potrebe mogu biti materijalne prirode (ne može se živeti bez hrane. ugnjetavanja i iskoriš avanja. Neka ljudska prava podrazumevaju da je neophodno zaštititi oveka od ne ega što ga ugrožava. Prava obuhvataju najosnovnije ljudske potrebe. Ova vrsta prava zasnovana je na ovekovoj SLOBODI DA dela.. igre.. eksploatisan. Onemogu avanje ostvarivanja osnovnih potreba ne bi bilo pravedno i zna ilo bi ugrožavanje prava.. nasilja. bolesti. mu en. na ovekovoj SLOBODI OD diskriminacije.Prilog: ŠTA SU TO PRAVA? LJudi mogu želeti razli ite stvari. ili pak duhovne prirode (ne može se razvijati kao ovek bez sigurnosti.. ali njihovo zadovoljenje neophodno je da bi oni mogli da žive i da se razvijaju.). Za razliku od toga. siromaštva. da misli i izražava svoje mišljenje. da obavlja one aktivnosti koje mu omogu avaju da živi i da se razvija kao ljudsko bi e.. npr. ono ne mora uopšte da uti e na njihov razvoj.). pravo da bira i da po sopstvenim uverenjima praktikuje religiju. može im doneti zadovoljstvo. ili mu ak može škoditi. 57 .Tako e je pravedno da bude zašti en od gladi. obrazovanja.Ova vrsta prava je zasnovana na zaštiti. ne mora ga pomagati. Tako je pravedno da ovek ne bude zlostavljan. Zato je oveku neophodno obrazovanje. zaga enja sredine. isto tako.. razvija se u skladu sa kulturom svoje porodice i menja kulturu.

I CILJ: Cilj ove radionice je da se u enici upoznaju sa na inom rada u ovom predmetu i uvedu u problematiku prava i odgovornosti. 6 ili 9 grupa u razredu.Kako ste izabrali svog izvešta a? (svaka grupa kratko daje opis postupka) Drugi korak: Grupe dobijaju jedan list papira podeljen na tri dela. ZADACI: .upoznavanje sa elementima demokratskog odlu ivanja (glasanjem).Kako ste obavili zadatak? : Gollob..po 1 list A3 papira ili po 3 A4 lista za svaku grupu. R. ili V. Pojasnite da navode prava (ono što svako treba da ima ili da može da radi) a ne želje ili prohteve. H. .uvi anje me usobne povezanosti prava. obaveza i pravila. Diskusija: . tako da svaka grupa (ne više od 5 lanova) nosi oznaku A. .Radionica: PRAVA I PRAVILA U U IONICI4 . .: Postupci za u enje o demokratskom pravu gra anstva.uvo enje u enika u grupni rad. 2000. Strazbur. B. Treba zabeležiti svaki predlog i ozna iti ga brojem.1 poster papir ili papir A3 formata. 4 58 .Krapf.. Materijal: . Na gornjoj tre ini lista treba da upišu ono što smatraju da su prava svakog pojedinca (uklju uju i nastavnika) u njihovom razredu. Diskusija: . Projekat za Bosnu i Hercegovinu. Lehmann. Svaka grupa treba da izabere jednog izvešta a. P. Savet Evrope. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: Koriste i neku igru (ili prosto prebrojavanje od 1 do 5) formirati 3.

Svaka grupa treba da razmotri dobijenu listu prava i da na e i zabeleži (na drugom delu papira/listu) pod istim rednim brojevima obaveze koje stoje u vezi sa s tim pravima: "Šta moramo da ispunimo. koja slede iz datih prava i obaveza i da ih napišu velikim slovima na tre em delu/listu papira. ili se novo pravilo ve sadrži u nekom ranije navedenom. grupa B grupi V a grupa V grupi A. Na osnovu razmatranja dobijenog materijala. Pravila treba da budu jasna i precizna i da opisuju željeno ponašanje. Posle svakog izlaganja nastavnik podsti e diskusiju o predloženim pravilima: da li je dato pravilo ve predloženo ili je formulacija bolja od prethodne.Svaki u enik ima "4 bona" za glasanje koje može da da onim/onom pravilu koje smatra da treba da bude zastupljeno u njihovoj u ionici. Na primer: "pravo da se bude saslušan. grupe se dogovaraju i treba da formilišu najviše 5 pravila ponašanja u njihovoj u ionici. 59 . Kona na lista (koja može biti posebno zapisana na tabli ili na neki na in ozna ena na izloženim listama . uradimo.na primer. etiri pravila koja dobiju najve i broj glasova postaju PRAVILA U U IONICI. kako da se ponašamo da bi ta prava bila poštovana?" (Na primer: "Svako ima pravo da bude saslušan -dužni smo da jedni druge saslušamo") etvrti korak: Grupe ponovo u krug zamenjuju papire sa predlozima prava i obaveza i treba dobro da prou e sve predloge koje su dobili. obaveza da saslušamo jedni druge ..Grupe sada zaka e svoje liste na zid/tablu i izvešta i grupa obrazlažu liste pravila koje je njihova grupa sa inila.Da li su svi predlozi zabeleženi? predloga. podvla enjem) je rezultat te diskusija i dogovaranja me u grupama/u esnicima. Šesti korak: Glasanje za pravila . Peti korak: Analiza pravila ..Da li ste svi u estvovali? ..? .Da li ste se dogovarali oko raspravljali.pravilo: NE GOVORI DOK DRUGI GOVORE". Tre i korak: U esnici sada svoje liste sa predlozima prava u u ionici daju slede oj grupi: grupa A grupi B.

Napomena nastavniku: Cela aktivnost može biti postavljena tako da se prava. U oba slu aja potrebno je tokom slede ih asova podse ati u enike da se pridržavaju pravila koja su sami usvojili i sa uvati sve materijale za vežbu: "Prava i pravila u u ionici".pošto su se upoznali sa Konvencijom o pravima deteta. obaveze i pravila u u ionici.U enici mogu da ih ispišu krupnim slovima na posebnom posteru i oka e na vrata ili neko drugo vidno mesto u u ionici ili da se dogovore da taj poster koriste samo na asovima ovog predmeta. obaveze i pravila odnose samo na asove gra anskog vaspitanja. 60 . dopunjuju i prera uju prava. na kojoj oni ponovo razmatraju.

papiri i olovke za svakog u enika. Drugi korak: Predstavnici grupa itaju tekstove ugovora koje su zajedno napisali i vodi se slobodna diskusija.sticanje uvida u potrebu zakonskog regulisanja prava i obaveza.''Konvencija o pravima deteta – osnovne informacije'' za svakog u enika.''Ugovori i zakoni – osnovne informacije'' za nastavnika.sticanje osnovnih znanja o Konvenciji o pravima deteta. .Radionica: PRAVA I ZAKONI CILJ: Cilj ove radionice je da pomogne u enicima da razumeju potrebu zakonskog regulisanja prava i obaveza. nastavnik može detaljnije prokomentaristi pojedina ne elemente ugovora. Napomena: 61 . . Svaka grupa dobija jedan od primera iz liste ''Elementi ugovora''. i sli no. Zadatak im je da pažljivo pro itaju primer (opis situacije) i da na osnovu zadanih elemenata sastave ugovor kojim e se regulisati/urediti odre ena situacija.jedan primer iz liste ''Elementi ugovora'' za svaku grupu. Po potrebi. . ''Kako su se odlu ivali za odre ena rešenja?''. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici su podeljeni u manje grupe.upoznavanje sa suštinom ugovora kao saglasnosti volja. Prilozi: . nastavnik može usmeravati diskusiju pitanjima kao što su: ''Šta ovakav ugovor zna i za Mariju (Danijela ili svako dete iz drugog primera)?''. ZADACI: . Materijal za rad: . . Ukoliko je potrebno.

Ko donosi zakon? (Odgovor za voditelja: država. šta ona sadrži (jedinstvene i sveobuhvatne standarde u oblasti prava deteta. skup pravnih normi. masovnost i brzinu kojom su zemlje sveta pristupile ovom ugovoru. kada ga ratifikuje) ona se obavezuje da e poštovati obaveze koje iz njega proisti u (da e primenjivati Konvenciju) i na taj na in me unarodni ugovor dobija snagu zakona.Da li države me usobno mogu da sklapaju ugovore? (Odgovor za voditelja: da.Koje sve oblasti mogu da se regulišu zakonom? .Kako pojedinci treba da se odnose prema zakonu? etvrti korak: Nadovezuju i se na završnu diskusiju nastavnik upoznaje u enike sa osnovnim informacijama vezanim za Konvenciju o pravima deteta. U zavisnosti 62 . Oni mogu biti bilateralni ili multilateralni.) .Šta zna i obavezati se? .) . Npr.) . Tre i korak: Po završetku slobodne diskusije. važi za one koji su usaglasili svoju volju oko odre enih prava i obaveza. Koriste i tekst iz uvoda ovog Vodi a nastavnik ukratko ilustruje proces nastanka Konvencije.Šta je UGOVOR? Ko može da zaklju i ugovor? (Odgovor za voditelja: saglasnost volja izme u strana ugovornica.) .Pošto je broj grupa ve i od broja zadanih primera.Šta je ZAKON? (Odgovor za voditelja: pravni akt kojim se definišu odre ena pravila ponašanja. odnosno neku vrstu 'uputstva'). i na kraju naglašava status SR Jugoslavije (zemlja potpisnica ovog ugovora što zna i da ima obavezu primene). NJima se regulišu pojedini ugovorni odnosi me u državama potpisnicama. Kada jedna država pristupi ovakvom ugovoru (tj. oblast nezakonitog prebacivanja dece preko državnih granica. odnosno parlament na predlog vlade. važno je podsta i u enike da obrate pažnju na to da li su za istu situaciju ponu ena razli ita rešenja. nastavnik usmerava razgovor slede im pitanjima: . Na po etku je važno ista i da je Konvencija o pravima deteta me unarodni ugovor jer se njime tako e regulišu neka prava i obaveze.

Napomena: Završnom sintezom se stavlja naglasak na Konvenciju kao me unarodni ugovor i obaveze koje prosti u iz ugovornog odnosa. 63 . Sam istorijat i veza sa ljudskim pravima e detaljnije biti obra ena u slede oj radionici. Predlog za dalji rad: U enici u manjim grupama prave sopstveni dokument (poster) koji predvi a kako se treba ponašati prema deci i mladima. Na kraju svi u enici dobijaju primerak liste ''Konvencija o pravima deteta – osnovne informacije''. Na po etku slede eg asa posteri se isti u na neko vidljivo mesto u u ionici.od stepena zainteresovanosti u enika nastavnik procenjuje koliko e detaljno i i u objašnjavanje pojedinih oblasti.

KO ga zaklju uje (imena lica).Materijal za rad: Lista: ELEMENTI UGOVORA 1. tj. ali želi da zaklju e ugovor o zajmu. 2. Pristaje da pozajmi bicikl Danijelu. nadoknada). do kada traje). . Ugovor treba da sadrži slede e elemente: . igra je skupa i oni odlu e da podele troškove. primer Danijel nema bicikl. Marija ima bicikl.pažnja prema predmetu (odnos brige. .KO ga zaklju uje (imena lica). da zajedni ki kupe igru i posle je zajedni ki koriste.ŠTA je predmet ugovora (zbog ega se ugovor sklapa). Žele da o tome zaklju e ugovor koji treba da sadrži slede e elemente: . a leto je. do kada traje). .ROK ugovora (kada se sklapa.VREDNOST ugovora (mogu nost naknade).ROK ugovora (kada se sklapa. . uvanje predmeta). Riziko ili nešto sli no). . . 64 .šta u slu aju neispunjenja obaveza (prekid.pažnja prema predmetu (odnos brige. Me utim. nadoknada). uvanje predmeta). .ŠTA je predmet ugovora (zbog ega se ugovor sklapa).šta u slu aju neispunjenja obaveza (prekid. raspodela). . . primer Petoro drugova i drugarica žele novu društvenu igru (Monopol. . ali ga ne e koristiti tokom rasputa jer ide kod bake koja živi na planini.VREDNOST ugovora (iznos.

Ona. kao specifi nog ljudkog bi a. DEKLARACIJA je takav dokument koji u vidu izjave apeluje na ljude. Vremenom je uo eno da potrebe deteta. .Prilog: KONVENCIJA O PRAVIMA DETETA – osnovne informacije Da bi regulisali me uljudske odnose. Istorijat nastanka Konvencije o pravima deteta: . zahtevaju posebnu pažnju.1990. da deca imaju pravo na posebna prava. . godine SRJ podnela Komitetu za prava deteta Inicijalni izveštaj o primeni Konvencije o pravima deteta za period od 1990-1993. budi njihovu savest i predstavlja moralnu obavezu da se njeni lanovi poštuju. pošto ju je potpisalo 20 zemalja (uklju uju i i SFRJ).1989. godine usvojena Konvencija o pravima deteta. 65 .1994.1990.. godine usvojena Deklaracija o pravima deteta.1998. me utim. godine Vlada SRJ usvojila Nacionalni plan akcije za decu za period do 2000. godine SFRJ ratifikovala Konvenciju.1992. Ovak dokument je porazumevao i prava deteta.1948. . godine usvojena Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima. koju je usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija. nema snagu zakona. . . . nema pravno dejstvo. . godine Konvencija stupila na snagu.1959. godine Vlada SRJ usvojila Prvi redovni izveštaj o primeni Konvencije.1999. godine Konvenciji je pristupilo 191 od 193 zemlje sveta. godine SR Jugoslavija preuzela sve obaveze SFRJ po osnovu me unarodnih ugovora. godine (i dalje). ljudi usvajaju dokumente ija primena obezbe uje zaštitu pojedinaca i grupa i poštovanje njihovih prava. Status SR Jugoslavije . Osnovna ljudska prava obuhva ena su Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima. .1996. Zato su Ujedinjene nacije donele nova dokumenta koja se bave pravima dece. KONVENCIJA je vrsta zakona koji pravno obavezuje onoga koji mu pristupi. ali ga još nije dostavila Komitetu za prava deteta.

Konvencija o pravima deteta je dokument koji je donela organizacija Ujedinjene nacije i koji precizira koja sve prava treba da imaju deca. 66 . odnosno u tim državama ovaj me unarodni pravni akt dobija snagu zakona. Države koji ratifikuju Konvenciju time prihvataju obavezu da je primenjuju.

tj. i tako dalje. dve radnje koje ine ugovor. Ugovori mogu biti: 1. U ve ini pravnih poredaka ustav je najviši pravni akt a iza njega dolaze zakoni. Zakon u materijalnom smislu je samo onaj pravni akt koji sadrži opšte norme. itd. Za neke ugovore važna je i forma kao bitni i konstitutivni element. 2. kao što su pakt. bez obzira na njihovu sadržinu. pretežno se koriste u me unarodnom pravu. Razli iti izrazi. Obligacione ugovore. dogovor. Predlog zakona se podrobno pretresa u jednom odboru zakonodavnog tela. Ugovor nastaje na taj na in što jedna strana stavlja ponudu drugoj strani. Ugovorne strane mogu same slobodno odre ivati uslove ugovora i slobodno odlu ivati da li e i sa kim zaklju iti ugovor. ZAKON – pravno pravilo. jednostavni i mešoviti. Ugovor o radu i ugovor o delu mogu zaklju ivati i lica sa navršenih 15 godina života (ona mogu samostalno raspolagati zaradom). me unarodnopravni. a 67 . individualni i kolektivni. dakle svi akti koje donosi zakonodavni organ u formi odre enoj za donošenje zakona. poslovno sposobna lica. 3. Ponuda i prihvat ponude su. uopšte. bez obzira kakva mu je forma. Ovo je zakon u formalnom smislu. sporazum. pogodba.Prilog (za nastavnika): UGOVORI I ZAKONI – osnovne informacije UGOVOR – svaka saglasnost volja dvaju ili više lica kojom se postiže neko pravno dejstvo. Ovisno o tome koju vrstu odnosa ure uju. 4. naslednopravni. dakle. ili pak u njegovom ukidanju. jednostrani i dvostrani. dok sporazum u širem zna enju uklju uje svaku saglasnost volja. 5. dakle svaki opšti akt. i sl. pisani pravni akt s najvišom pravnom snagom koji izdaju zakonodavni organi po posebnom postupku. u našem pravu mogu punovažno zaklju ivati punoletna fizi ka lica. Samo izuzetno zakonodavac zabranjuje neke ugovore imperativnim propisima. Zakonodavni postupak po inje podnošenjem predloga zakona koji pripremaju stru njaci i vlada. konvencija. a ova tu ponudu prihvata. preliminarni i glavni. Pravno dejstvo se može sastojati ili u zasnivanju nekog pravnog odnosa ili u izmeni nekog postoje eg. Ponekad je za punovažnost ugovora potrebna saglasnost nadležnog državnog organa (prethodna ili naknadna). teretni (sa naknadom) i dobro ini. ugovori mogu biti: porodi nopravni.

zatim u plenumu, kako bi se na kraju pristupilo odlu ivanju putem glasanja. Posle toga se zakon objavljuje u službenim novinama, a nakon izvesnog vremena (8 dana) stupa na snagu.

68

Radionica: ME UNARODNI DOKUMENTI O ZAŠTITI PRAVA

CILJ: Cilj ove radionice je da u enici steknu uvid u istorijat nastanka, prirodu i sadržaj me unarodnih dokumenata koji se ti u ljudskih i prava deteta. ZADACI: - upoznavanje sa prirodom ljudskih prava; - upoznavanje sa razvojem ljudskih prava kroz istoriju; - upoznavanje sa najzna ajnijim dokumentima iz oblasti ljudskih prava; - sticanje uvida u odnos ljudskih i prava deteta; - upoznavanje sa osnovnim informacijama o Konvenciji o pravima deteta.

OPIS AKTIVNOSTI: Koriste i se tekstom iz uvoda ovog Vodi a (LJudska prava i prava deteta), nastavnik upoznaje u enike sa najzna ajnijim informacijama. Pri tome je vrlo važno da stalno podsti e u enike da se i sami uklju uju postavljaju i pitanja, daju i komentare ili iznose i neka svoja saznanja.

69

70

Rade i svako za sebe.Zašto sam izabrala/o ove vrednosti kao najvažnije? . treba da stave one vrednosti koje su im najvažnije . oni treba da ih razvrstaju u tri kategorije: u prvu kategoriju .prepoznavanje univerzalno prihva enih vrednosti u kontekstu ljudskih prava. .A.Radionica: PRAVA I VREDNOSTI CILJ: Cilj ove radionice je da u enici shvate vezu izme u vrednosti i prava i da se upoznaju sa onim vrednostima koje su. V . B ili V pored svake vrednosti). Materijal: .Papir sa spiskom 20 vrednosti ili skup kartica sa ispisanim vrednostima za svakog u enika OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici sede u parovima.uo avanje povezanosti prava i vrednosti.Svaki u enik dobije spisak/kartice 20 vrednosti (ako nema mogu nosti za to nastavnik može i da pro ita ceo spisak a da u enici zapisuju i ozna e ih brojevima od 1 do 20). . u drugu kategoriju . .Šta ja konkretno inim da bih je ostvario/la? 71 .stavljaju one vrednosti koje im nisu zna ajne ili su prema njima indiferentni (u enici mogu ovo da urade razvrstavanjem kartica ili stavljanjem oznake A.razlikovanje idealnih od stvarnih vrednosti (koje stoje u vezi sa odre enim ponašanjem).uo avanje individualnih razlika u vrednosnim opredeljenjima.B -one koje smatraju manje važnim za sebe i u tre u kategoriju. univerzalno prihva ene. Drugi korak: Razmena u paru: u enici porede svoje kategorije i potom analiziraju i obrazlažu jedan drugom prvu kategoriju (najvažnije vrednosti): . ZADACI: . u sferi ljudskih prava.

zdravlje. nešto što zaslužuje da se brani". Važno je u diskusiji ista i da ne postoji jednom za uvek uspostavljena lista "univerzalnih vrednosti". Grupe se vra aju po etnoj listi od 20 vrednosti. da ljudi pregovaranjem dolaze do saglasnosti o zajedni kim vrednostimai da me unarodni ugovori i dogovori... Napomena nastavniku: Vrednost se definiše kao "nešto za im vredi tragati. i treba da izdvoje one vrednosti koje stoje u osnovi ljudskih prava. koje uslovljaju vaše ponašanje? Tre i korak: Parovi se spajaju tako da sada ine grupe od 4 ili 6 lanova. nastavnik na kraju najavljuje da e se na slede im asovima detaljnije upoznati sa skupom vrednosti koje su istovremeno i ljudska prava/prava deteta. 72 ..Da li su one vrednosti koje ste izabrali kao najvažnije za vas "Idealne" ili "stvarne" vrednosti . kakve su konvencije i deklaracije o pravima oveka i pravima deteta.. poštovanje drugog. Kao "univerzalno prihva ene vrednosti koje su u osnovi ljudskih prava" u enici e verovatno navesti na primer: jednakost. LJudska prava su zasnovana na vrednosti ljudskog dostojanstva.one kojih se stvarno držite. predstavljaju rezultat takvih procesa. etvrti korak: Ceo razred sajedno sa nastavnikom pokušava da do e do konsenzusa (slaganja) oko "liste univerzalno prihva enih vrednosti" u sferi ljudskih prava.. odgovornost.Šta je prepreka njihovom ostvarenju? Diskusija (ceo razred): .

VRSTE PRAVA I ODNOSI ME U PRAVIMA 73 .

74 .

svaka grupa sama se e kartice da bi u 4.kopija nezvani nog rezimea glavnih odredbi Konvencije o pravima deteta za svakog u enika i/ili primerak Brošure o pravima deteta. U suprotnom. oslanjaju i se na tekst iz uvoda ovog Vodi a) i navodi da e se kroz slede e aktivnosti upoznati sa pravima koja Konvencija garantuje svoj deci. flomasteri i pakpapir za svaku grupu (ukoliko za to postoji mogu nost). . primenu i pra enje primene Konvencije. ZADACI: .primerak Konvencije o pravima deteta za nastavnika. . lanove koji iskazuju prava deteta. koraku pravili poster.komplet ''Kartice prava'' za svaku grupu. lepak. Prilozi: .upoznavanje sa strukturom Konvencije o pravima deteta. Drugi korak: U enici sede po grupama i svaka grupa dobije jedan komplet ''Kartica prava''.Radionica: VRSTE PRAVA CILJ: Cilj ove radionice je da se u enici upoznaju sa sadržajem Konvencije o pravima deteta.makaze.upoznavanje pojedinih lanova Konvencije o pravima deteta. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: Nastavnik pravi kra i uvod u kome u enicima pokazuje primerak Konvencije o pravima deteta. nastavnik un- 75 . . flomasteri i pak-papir. Podele kartice me u sobom i svako glasno pro ita svoje kartice tako da svi lanovi uju sadržaj svih kartica. Napomena: Ukoliko postoji mogu nost da se obezbede makaze.uo avanje povezanosti pojedinih prava kroz aktivnost klasifi-kacije. lanove koji se odnose na usvajanje. opisuje šta ona sadrži (Uvod. lepak. . Materijal za rad: .

Grupe dobijaju zadatak da za narednu radionicu pripreme malu prezentaciju svojih klasifikacija.'') Napomena: U slu aju da ne postoji mogu nost izrade postera lepljenjem kartica. u enici treba da zalepe kartice na pak-papir (poster) po grupama i da imenuju svaku grupu. (''Razmislite sada kako biste nazvali svaku od tih grupa. Napomena: Tokom odvijanja ovog dela aktivnosti. 76 . Napomena: Ukoliko u enici nisu imali dovoljno vremena da tokom ovog asa završe svoje postere (klasifikacije). po emu su sli ne. Nastavnik ih podsti e da diskutuju. Tre i korak: U enici sada treba da spoje (stave na jedno mesto na pakpapiru) one kartice (prava) za koje misle da imaju nešto zajedni ko. Po ite od toga šta je zajedni ko karticama/pravima u istoj grupi. Svaki u enik dobija primerak kopije neformalnih sažetaka lanova iz Konvencije. u enicima se kaže da mogu da premeštaju kartice iz jedne grupe u drugu. da se dogovaraju. u enici ispisuju na praznom listu papira nazive grupa i pripadaju e lanove. dobijaju (doma i) zadatak da rade i u svojim grupama završe zadatak i pripreme prezentaciju za narednu radionicu. šta ih povezuje. etvrti korak: Kada završe sa razvrstavanjem. ve su svi odgovori dobri. i da neke kartice mogu ostati nerazvrstane.apred pripremi onoliko ise enih kompleta kartica prava koliko ima manjih grupa. da menjaju ili dodaju nove grupe. organizuju i reorganizuju grupe sli nih prava i naglašava da ne postoji jedan ta an odgovor. da spadaju u istu grupu. Peti korak: Radionica se završava samo izlaganjem postera (klasifikacija) bez komentarisanja i diskusije.

To se odnosi na ime. primaju i daju informacije i ideje svih vrsta. Deca imaju pravo na slobodu mišljenja. Deca i roditelji imaju pravo da napuste bilo kojuczemlju.Materijal za rad: KARTICE PRAVA lan 2. Svako dete ima pravo na život i država ima obavezu da obezbedi njegov opstanak i razvoj. lan 12. lan 15. i ukoliko je neophodno. Deca imaju pravo slobodnog izražavanja sopstvenog mišljenja i pravo da se njihovom mišljenju posveti dužna pažnja u svim pitanjima koja ih se ti u. uz odgovaraju e usmeravanje od strane roditelja. lan 14. Deca imaju pravo na pristup infor-macijama iz 77 . lan 13. lan 17. lan 7. savesti i veroispovesti. Država ima obavezu da predupredi i pruža pomo u rešavanju slu ajeva otmice ili nevra anja dece iz inostranstva. Dete ima pravo da živi sa svojim roditeljima. Svako dete ima pravo na ime i državljanstvo. lan 6. kao i da se vrate u nju radi spajanja porodice i održavanja veze roditelj-dete. lan 9. da pruži pomo u vra anju identiteta detetu. Deca imaju pravo na slobodu izražavanja koja obuhvata slobodu da traže. Dete ima pravo na održavanje kontakta sa oba roditelja ukoliko je odvojeno od jednog ili oba. lan 11. lan 10. Deca imaju pravo na slobodu udruživanja i slobodu mirnog okupljanja. bez obzira na granice. lan 8. Sva prava primenjuju se na svu decu i sva deca e biti zašti ena od svih oblika diskriminacije. Država mora da poštuje prava i odgovornosti roditelja da obezbede detetu brigu i vaspitanje u skladu sa njegovim razvojnim mogu nostima. osim u slu aju kada je odvajanje od roditelja u najboljem interesu deteta. Deca imaju pravo na zaštitu od mešanja u lan 5. lan 16. pravo da zna ko su mu roditelji i pravo na njihovo staranje. bilo da to ine roditelji ili neko drugo lice. državljanstvo i porodi ne veze. Država ima obavezu da štiti. uklju uju i i sopstvenu.

lan 27. Deca koju je država zbrinula radi staranja. lan 26. zaštite ili le enja njihovog mentalnog ili fizi kog zdrav-lja. Država e podsticati medije da šire informacije koje su korisne za decu. lan 22. porodicu. lan 20. lan 19. Roditelji imaju zajedni ku odgovor-nost za podizanje deteta i država im u tome pomaže. pod nadzorom kompetentnih stru njaka i sa merama zaštite za dete. ono e biti izvedeno u najboljem interesu deteta. Sva deca imaju pravo na najviši mogu i standard zdravlja i zdravstvene zaštite i rehabilitacije. imaju pravo na redovne provere tog le enja i svih ostalih uslova od zna aja za njihovo zbrinjavanje. kao i na zaštitu od napada na njihovu ast i ugled. Deca izbeglice. lan 23.njihovu privatnost. Sva deca imaju pravo na lan 21. nacionalnih i me una-rodnih izvora. vaspitanje i obrazovanje. ili ona koja traže izbegli ki status. lan 18. koji e im pomo i da žive pun i dostojan ži-vot uz najviši mogu i stepen samostalnosti i socijalne integracije. imaju pravo na posebnu zaštitu. dom ili li nu prepisku. a predu-zimati mere da ih zaštiti od štetnih materijala i informacija. Invalidna i mentalno zaostala deca imaju pravo na specijalnu negu. objekata i službi za brigu o deci. lan 24. Deca bez porodice imaju pravo na posebnu zaštitu i na odgovaraju e staranje u drugoj porodici ili ustanovi. Država e zaštititi decu od svih oblika zanemarivanja i zlostavljanja od strane roditelja ili drugih lica i ustanovi e odgovarju e programe prevencije i pružanja pomo i žrtvama. uz uvažavanje njihovog kulturnog porekla. Sva deca imaju pravo na 78 . lan 25. Država pruža odgovaraju u pomo roditeljima u obavljanju dužnosti vaspitanja i obezbe uje razvoj institucija. U državama koje priznaju/dozvoljavaju usvojenje.

jezik i religiju. uklju uju i prostituciju i pornografiju. podsti e razli ite oblike srednjeg obrazovanja dostupne svima i omogu ava svima sticanje visokog obrazovanja na osnovu sposobnosti. lan 32. pravo na igru i u eš e u kulturnim i umetni kim aktivnostima. moralnom i socijalnom razvoju. Obrazovanje treba da bude usmereno na razvoj li nosti deteta. Deca imaju pravo na zaštitu od seksualnog iskoriš avanja i zloupotrebe. Deca imaju pravo na obrazovanje. Deca imaju pravo na zaštitu od ekonomske eksploatacije i rada koji štete njihovom zdravlju ili ometaju razvoj i obrazovanje. Roditelji imaju primarnu odgovornost za pru-žanje adekvatnog životnog standar-da deci. Država obezbe uje besplatno i obavezno osnovno obrazovanje. mentalnom. Države imaju obavezu da spre e nasilno odvo enje. lan 35. Deca pripadnici manjinskih grupa imaju pravo na sopstvenu kulturu. lan 34. Disciplina u školi se sprovodi u skladu sa de jim pravima i ljudskim dostojanstvom. prodaju ili trgovinu decom. lan 33. životni standard primeren njihovom fizi -kom. lan 29. Države podsti u me unarodnu saradnju u pitanjima obrazovanja. razvoj obdarenosti i fizi kih sposobnosti. uklju uju i socijalno osiguranje. lan 28.socijalnu zaštitu. lan 31. 79 . duhovnom. a države imaju obavezu da im u tome pruže pomo . Deca imaju pravo na odmor i rekreaciju. lan 30. Deca treba da budu pripremljena za aktivno u eš e u društvenom životu i treba da nau e da poštuju svoju i kulture drugih naroda i grupa. Deca imaju pravo na zaštitu od upotrebe droga i koriš enja u njihovoj proizvodnji i prometu.

80 . niti da budu regrutovana u vojsku. Deca u sukobu sa zakonom imaju pravo da se s njima postupa na na in koji podsti e ose anje dostojanstva i vrednosti i koji ima za cilj da im pomogne da preuzmu konstruktivnu ulogu u društvu. lan 38. nezakonitom hapšenju i lišavanju slobode. Deca ispod 18 godina ne mogu neposredno da u estvuju u oružanim sukobima. Dete u zatvoru ima pravo na pravnu i drugu pomo i kontakt s porodicom. lan 39. zanemarivanju. zloupotrebi ili eksploataciji. mu enju. lan 40.lan 37. imaju pravo na psihi ki i fizi ki oporavak i socijalnu reintegraciju. Deca pogo ena oružanim sukobima imaju pravo na posebnu brigu i zaštitu. Smrtna kazna i doživotna robija ne mogu se izricati deci ispod 18 godina. okrutnom postupku ili kazni. Nijedno dete ne sme biti podvrgnuto mu enju. koja su bila izložena oružanim sukobima. Deca.

važnost poštovanja kulturnih vrednosti zajednice iz koje dete poti e i vitalna uloga me unarodne saradnje u zaštiti prava deteta. U njoj se tako e reafirmišu: neophodnost pravne i druge zaštite deteta pre i posle ro enja. (6) Opstanak i razvoj Svako dete ima neotu ivo pravo na život. da usmeravaju i savetuju dete u vezi njegovih prava. (7) Ime i državljanstvo 81 . Države e obezbediti odgovaraju u brigu o detetu u slu aju kada roditelji ili staratelji to ne ine. (4) Ostvarivanje prava Države moraju da u ine sve što je u njihovoj mo i da bi se prava predvi ena ovom Konvencijom ostvarila. Države imaju obavezu da štite decu od svih oblika diskriminacije i da preduzimaju pozitivne akcije u cilju promocije njihovih prava. potrebna posebna briga i zaštita i posebno isti e primarnu ulogu porodice u nezi i zaštiti deteta. relevantnih ugovora i deklaracija o ljudskim pravima. (2) Nediskriminacija Sva prava primenjuju se na svu decu bez diskriminacije. a država ima obavezu da obezbedi njegov opstanak i razvoj. (5) Prava i obaveze roditelja u odnosu na razvojne mogu nosti deteta Države moraju poštovati prava i odgovornost roditelja. (1) Definicija deteta Detetom se smatra osoba ispod 18 godina.Prilog: KONVENCIJA O PRAVIMA DETETA Nezvani ni rezime glavnih odredbi PREAMBULA Preambula podse a na osnovne principe Ujedinjenih nacija i posebne odredbe odre enih. odnosno proširene porodice. (3) Najbolji interesi deteta Svi postupci koji se ti u deteta preduzima e se u skladu sa njegovim najboljim interesima. Ona potvr uje da je deci. usled njihove osetljivosti. ukoliko se zakonom date države punoletstvo ne sti e ranije. shodno njegovim razvojnim mogu nostima.

savesti i veroispovesti Država e poštovati pravo deteta na slobodu misli. ukoliko je mogu e. (9) Odvajanje od roditelja Dete ima pravo da živi sa svojim roditeljima. (8) O uvanje identiteta Država ima obavezu da štiti i ukoliko je potrebno obezbedi ponovno uspostavljanje svih bitnih aspekata detetovog identiteta. (14) Sloboda misli. savesti i veroispovesti i pravo i obavezu roditelja da ih u tome usmeravaju. bez obzira na granice. Dete ima pravo na sticanje državljanstva i. porodicu i li nu prepisku i pravo na zaštitu svoje asti i ugleda. dom. (15) Sloboda udruživanja Deca imaju pravo na slobodu udruživanja i slobodu mirnog okupljanja. (12) Izražavanje mišljenja Dete ima pravo na slobodno izražavanje sopstvenog mišljenja i pravo da se njegovo mišljenje uzme u obzir u svim stvarima i postupcima koji ga se neposredno ti u. pravo da zna svoje roditelje i da bude uvano od strane roditelja. osim u sluaju kada se u odgovaraju em postupku oceni da je odvajanje od roditelja u najboljem interesu deteta. 82 . (11) Nezakonito prebacivanje i nevra anje dece Država ima obavezu da predupredi kidnapovanje i zadržavanje dece u inostranstvu. državljanstvo i porodi ne veze. (10) Spajanje porodice Deca i njihovi roditelji imaju pravo da napuste bilo koju zemlju i da u u u svoju zemlju u cilju spajanja porodice ili održavanja odnosa izme u dece i roditelja. bilo da to radi roditelj ili neko drugi i da u tim slu ajevima preduzima odgovaraju e mere. (16) Zaštita privatnosti Deca imaju pravo na zaštitu od mešanja u njihovu privatnost. prima i saopštava informacije i ideje svih vrsta i na razne na ine. (13) Sloboda izražavanja Dete ima pravo da slobodno izražava svoje poglede. da traži. Dete ima pravo da održava kontakt sa oba roditelja ukoliko je odvojeno od jednog od njih ili od oba roditelja.Dete ima pravo na ime od ro enja. To uklju uje ime.

Države e posvetiti posebnu pažnju primarnoj zdravstvenoj zaštiti i prevenciji. (19) Zaštita od zlostavljanja i zanemarivanja Država e zaštititi dete od svih oblika maltretiranja dok je pod brigom roditelja ili drugih osoba koje se o njemu brinu i uspostavi e odgovaraju e programe prevencije i pomo i žrtvama zlostavljanja. zdravstvenom prosve ivanju i smanjenju smrtnosti odoj adi i dece. obrazovanje i osposobljavanje za rad. U 83 . koji e mu obezbediti potpun i dostojan život i postizanje za njega najvišeg stepena samostalnosti i socijalne integracije. (23) Invalidna i deca ometena u razvoju Mentalno ili fizi ki nesposobno dete ima pravo na posebnu negu. U zbrinjavanju dece lišene roditeljskog staranja dužna pažnja e biti posve ena detetovom kulturnom poreklu.(17) Pristup odgovaraju im informacijama Država e obezbediti da deca imaju pristup informacijama i materijalima iz razli itih izvora. (24) Zdravlje i zdravstvena zaštita Dete ima pavo na najviši mogu i standard zdravlja i zdravstvene zaštite. Država e pružiti pomo roditeljima u ostvarivanju odgovornosti za podizanje dece i obezbediti razvoj ustanova. (20) Zaštita dece bez roditelja Država je obavezna da obezbedi posebnu zaštitu deci lišenoj roditeljskog staranja i da osigura smeštaj takve dece u odgovaraju e alternativne porodice ili ustanove. (18) Odgovornost roditelja Oba roditelja imaju zajedni ku odgovornost za podizanje deteta. Država e podsticati sredstva javnog informisanja da šire informacije od društvene i kulturne koristi za dece i preduzimati mere da decu zaštiti od štetnih informacija i materijala. (21) Usvojenje U zemljama koje priznaju i dopuštaju usvojenje ono e biti izvedeno u skladu sa najboljim interesom deteta i to samo uz saglasnost nadležnih vlasti i uz mere zaštite deteta. kapaciteta i službi za zaštitu i brigu o deci. (22) Deca izbeglice Dete izbeglica ili dete koje traži izbegli ki status ima pravo na posebnu zaštitu. Država ima obavezu da sara uje sa odgovaraju im organizacijama koje pružaju takvu zaštitu i pomo .

igru. (26) Socijalna zaštita Dete ima pravo na socijalnu zaštitu uklju uju i socijalno osiguranje. duhovnom. mentalnom. njegovom kulturnom poreklu. Država e se uklju iti u me unarodnu saradnju u cilju ostvarivanja ovog prava. rekreacija i kulturne aktivnosti Dete ima pravo na odmor. (25) Periodi na provera postupka Dete koje je država zbrinula radi staranja.tom smislu države e se uklju iti u me unarodnu saradnju i težiti da nijedno dete ne bude lišeno mogu nosti efikasne zdravstvene zaštite. (30) Dete pripadnik manjine Deca pripadnici etni kih manjina i domoroda kog stanovništva imaju pravo da uživaju sopstvenu kulturu. Ova obaveza države može uklju ivati materijalnu pomo roditeljima i deci. Školska disciplina e se sprovoditi u skladu sa pravima deteta i uz poštovanje njegovog dostojanstva. (29) Ciljevi obrazovanja Obrazovanje e imati za cilj razvoj detetove li nosti. (28) Obrazovanje Dete ima pravo na obrazovanje. Obaveza države je da pomogne i osigura da roditelji tu svoju odgovornost ispunjavaju. podsti e razli ite oblike srednjeg obrazovanja dostupne svima i omogu i pristup višem obrazovanju u skladu sa sposobnostima deteta. (27) Životni standard Svako dete ima pravo na životni standard koji odgovara njegovom fizi kom. Roditelji imaju primarnu odgovornost da detetu obezbede adekvatan životni standard. jeziku i vrednostima kao i poštovanje prema kulturnom poreklu i vrednostima drugih. (31) Slobodno vreme. zaštite ili le enja ima pravo na periodi nu proveru postupka i uslova. da ispovedaju svoju veru i da koriste svoj jezik. Država je obavezna da osigura besplatno i obavezno osnovno obrazovanje. slobodno vreme i u eš e u kulturnim i umetni kim aktivnostima. 84 . talenata i mentalnih i fizi kih sposobnosti do njihovih krajnjih mogu nosti. Obrazovanje e pripremati dece za aktivan život u slobodnom društvu i negovati kod njega poštovanje prema roditeljima. moralnom i socijalnom razvoju.

obrazovanje ili razvoj. (40) Maloletni ko pravosu e 85 . (35) Otmica i trgovina decom Država je obavezna da preduzme sve odgovaraju e mere da spre i otmicu. (33) Zloupotreba droga Deca imaju pravo na zaštitu od upotrebe narkotika i psihotropskih droga. ne e biti dosu eni za prekršaje koje u ine osobe ispod 18 godina starosti. (34) Seksualno iskoriš avanje Država e zaštititi decu od seksualnog iskoriš avanja i zlostavljanja. (39) Oporavak Država ima obavezu da obezbedi odgovaraju i fizi ki i psihi ki oporavak i socijalnu reintegraciju dece koja su žrtve oružanih sukoba. iskoriš avanja ili zlostavljanja. 33 i 34. pored onih navedenih u lanovima 32. Država e propisati minimalnu starost za zapošljavanje i regulisati uslove rada. Svako dete lišeno slobode odvaja se od odraslih. štetnog po njegovu dobrobit. zanemarivanja. (37) Mu enje i lišenje slobode Nijedno dete ne sme biti podvrgnuto mu enju. (38) Oružani sukobi Strane ugovornice preduzimaju sve prakti no izvodljive mere kako deca ispod 18 godina ne bi neposredno u estvovala u oružanim sukobima. prodaju i trgovinu decom. Deca ispod 18 godina ne mogu biti regrutovana u oružane sukobe.(32) De ji rad Dete ima pravo na zaštitu od rada koji ugrožava njegovo zdravlje. mu enja. kako je to predvi eno me unarodnim pravom. uklju uju i prostituciju i pornografiju. sem ako se ne smatra da je to u najboljem interesu deteta. Države e tako e osigurati zaštitu i brigu o deci pogo enoj oružanim sukobima. ima pravo na pravnu i drugu pomo i pravo da održava kontakt sa svojom porodicom. Države imaju obavezu da spre e upotrebu dece u proizvodnji i prometu droga. Ni smrtna kazna ni doživotni zatvor bez mogu nosti osloba anja. okrutnom postupku ili kažnjavanju niti nezakonitom hapšenju i lišavanju slobode. (36) Drugi oblici iskoriš avanja Dete ima pravo na zaštitu od bilo kog vida iskoriš avanja.

nakon 2. (41) Poštovanje najviših standarda Ukoliko su standardi de jih prava važe ih nacionalnih i me unarodnih zakona viši od onih koje ova Konvencija predvi a. Sudski postupak i smeštaj u kaznene institucije bi e izbegnut kada god je to mogu e. specijalizovane agencije UN. 86 . mogu pružiti dragocene informacije ili savet u cilju optimalne primene Konvencije. uklju uju i nevladine organizacije sa konsultativnim statusom pri Ujedinjenim nacijama. Ove organizacije kao i druga nadležna tela. (III) Komitet za prava deteta može predložiti da se obave posebne studije o pitanjima de jih prava i može svoje procene izveštaja podneti na uvid svakoj strani ugovornici u Generalnoj skupštini UN. koji e razmatrati izveštaje lanica Konvencije.Dete koje je u sukobu sa zakonom ima pravo na postupak kojim se podsti e njegovo dostojanstvo i ose anje li ne vrednosti. (42) Upoznavanje sa Konvencijom Strane ugovornice imaju obavezu da sa pravima sadržanim u ovoj Konvenciji upoznaju kako odrasle tako i decu. koji vodi ra una o njegovom uzrastu i koji vodi njegovoj socijalnoj reintegraciji. (II) Države su obavezne da svoje izveštaje u ine dostupnim najširoj javnosti svojih zemalja. Konvencija stupa na snagu pošto je prvih 20 država ratifikuje. kao što su: UNESKO. Dete ima pravo na pravnu i drugu pomo u cilju svoje odbrane. UNICEF. Primena i stupanje na snagu Odredbe lanova 43 do 54 predvi aju: (I) Ustanovljenje Komiteta za prava deteta. sastavljenog od 10 ekspe-rata. Svetska zdravstvena organizacija. (IV) Radi ''podsticanja efikasne primene Konvencije i unapre ivanja me unarodne saradnje''. odnosno svakih 5 godina po ratifikaciji Konvencije. imaju pravo da prisustvuju sednicama Komiteta za prava deteta. primenjiva e se viši standardi.

pravo da se le e ako su bolesni. pravo na životni standard. 87 . ''bolje'' ili ''lošije'' klasifikacije i da im je ova aktivnost poslužila da se bolje upoznaju sa pravima koja im Konvencija garantuje. .Radionica: ODNOSI ME U PRAVIMA CILJ: Cilj ove radionice je da u enici do u do produbljenije analize i razumevanja me usobne povezanosti i nedeljivosti prava. pravo na zaštitu od diskriminacije. a kao primer jedne od njih svakom u eniku daje prilog ''Vrste prava''. nastavnik poziva jednu po jednu grupu da pokažu svoj poster (klasifikaciju) i da ukratko predstave svoju klasifikaciju. Drugi korak: Nastavnik naglašava da ne postoje ''ta ne''.uo avanje nedeljivosti prava..''Vrste prava'' za svakog u enika. .).''Osnovni principi'' za svakog u enika.. . Nastavnik bira jedno pravi (na primer.upoznavanje s osnovnim principima Konvencije o pravima deteta. Nastavnik može da navede i neke uobi ajene klasifikacije (vidi tekst iz Uvoda ovog Vodi a). Prilozi: . iako su razvrstana u razli ite grupe. odnosno ije kršenje može da ometa ostvarivanje datog prava (na primer. pravo na svoj jezik. pravo na obrazovanje) i traži da u enici ozna e sva ona prava (povežu kartice crtaju i na posteru/klasifikaciji) koja treba da budu ostvarena da bi dete moglo da uživa navedeno pravo. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: Nadovezuju i se na završnu aktivnost iz prethodne radionice. ZADACI: .uo avanje povezanosti me u pravima. Tre i korak: Nastavnik sada poziva u enike da prona u vezu me u pojedinim pravima.

etvrti korak: Nastavnik rezimira radionicu slede om konstatacijom: ''Iako esto grupišemo prava po sli nosti u pojedine grupe/kategorije (da bi ih lakše zapamtili i da bi se lakše radilo sa pravima). uvažavanje najboljeg interesa deteta.U enici mogu pojedina no da izlaze i da na posteru/klasifikaciji crtaju veze me u pravima ili da daju predloge na osnovu kojih nastavnik povezuje prava. Pojedina ni intervjui mogu služiti za izadu zajedni kog postera ili referata. sva su prava važna i u suštini povezana. Nijedno drugo pravo iz Konvencije ne može u potpunosti da se uživa ukoliko ova etiri prava nisu ostvarena. Unato tome. Dete koje intervjuišu prethodno moraju informisati o pravima koja mu pripadaju. život. a to su: pravo pravo pravo pravo na na na na u eš e (participaciju). opstanak i razvoj. Svaki predlog se obrazlaže (nastavnik pita ''zašto su ta prava povezana''.'' Na kraju svaki u enik dobija primerak priloga ''Osnovni principi''. traži da daju primere) i diskutuje (ostala deca mogu da iznose svoje slaganje ili neslaganje). Predlog za dalji rad: U enici prave intervju s decom i mladima iz okoline na temu ''Koje ti je pravo naro ito važno?''. 88 . nediskriminaciju. postoje etiri prava koja se zbog svog zna aja izdižu na nivo osnovnih principa. a zatim ga pitati koje je njemu najvažnije (ili koja 3 su mu najvažnija).

pravo na obrazovanje). PRAVA NA RAZVOJ uklju uju sve one stvari koje su neophodne za normalan i potpun razvoj svih potencijala deteta (na primer. pravo na slobodno izražavanje sopstvenog mišljenja). pravo na životni standard). zaštita od mu enja i okrutnog postupanja). egzistencijalnih potreba (na primer. 89 . zanemarivanja i zlostavljanja (na primer. PARTICIPATIVNA PRAVA garantuju deci mogu nost da budu aktivni u esnici u svom životu i razvoju i životu zajednice i da shodno uzrastu budu uklju eni u odlu ivanja o stvarima koje ih se neposredno ti u (na primer. ZAŠTITNA PRAVA traže da deca budu zašti ena od svih oblika diskriminacije. zloupotrebe.Prilog: VRSTE PRAVA PRAVA NA PREŽIVLJAVANJE obuhvataju: pravo na život i pravo na zadovoljavanje osnovnih.

OPSTANAK I RAZVOJ PARTICIPACIJA NEDISKRIMINACIJA 90 .Prilog: OSNOVNI PRINCIPI NAJBOLJI INTERES DETETA ŽIVOT.

etvrti korak: Nastavnik poziva na razgovor o iskustvima u enika sa situacijama sukoba prava kako bi ih naveo da razumeju da 91 . . . ZADACI: da . Nastaje izložba rešenih stripova.po jedna kopija zapo etog stripa za svaku grupu.Radionica: SUKOB PRAVA CILJ: Ova radionica ima za cilj da u enici steknu uvid ostvarivanje razli itih prava može biti izvor sukoba.‘’Sukob prava’’ za svakog u enika. Da bi odredili prava u sukobu pomažu im kompleti kartica prava. Imaju zadatak da analiziraju situaciju sa stripa i uo e o sukobu kojih prava je re . . Tre i korak: Predstavnik svake grupe izlaže završeni strip i objašnjava ostalima sukob kojih prava su uo ili."Rešavanje sukoba u 4 koraka" za svaku grupu.osposobljavanje za razumevanje uzroka sukoba i razvijanje spremnosti da se traga za konstruktivnim rešenjima. dopunjavaju odgovor o tome koja su sve prava u sukobu i komentarišu na in rešavanja sukoba. Ostali komentarišu prikazanu situaciju. rade i u grupi. Prilog: . U tome im pomaže lista "Rešavanje sukoba u 4 koraka". kao i situacije u kojima su u sukobu dva prava jedne osobe.sticanje uvida da postoje situacije kada prava rali itih osoba dolaze u sukob. Drugi korak: U enici se podse aju saznanja koja ve imaju o rešavanju sukoba i dobijaju zadatak da. Materijal za rad: . OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici su podeljeni u grupe. Svaka grupa dobija po jedan zapo eti strip koji prikazuje sukob prava.komplet kartica prava za svaku grupu. završe strip pokušavaju i da reše prikazan sukob.

O kojim pravima je bilo re ? Da li je bilo mogu e rešiti sukob tako da prava obe osobe budu poštovana.Setite se situacije kada ste vi sa nekim. kao i opštim principima Konvencije (najbolji interes deteta. participacija. Predlog za dalji rad: Pisanje pri e. pravljenje ilustracije ili stripa koji govore o situaciji iz njihovog života nekoga koga poznaju kada su njihova razli ita prava i obaveze bili u sukobu. nediskriminacija): .se sukobi prava dve osobe ili više prava jedne osobe esto sre u. ali da u takvim situacijama treba tragati za konstruktivnim rešenjima i rukovoditi se opštim principima traganja za uzrocima sukoba i nenasilnog rešavanja sukoba. odraslim ili vršnjakom.Jeste li nekada bili u situaciji u kojoj su dva ili više prava jedne osobe (vas ili nekog pored vas) bila u sukobu? ime se možemo rukovoditi u takvim situacijama? Na kraju svaki u enik dobija primerak priloga ‘’Sukob prava’’. da je teško ostvariti sva prava. 92 . opstanak i razvoj. bili u situaciji da su vaša prava bila sukobljena.? . život.

STRIP 93 .

94 . Drugi korak: Šta vam se sada ini. u emu je problem? Šta je stvarno uzrok sukoba? Tre i korak: Sada kada znate problem. pa onda druge osobe. pokušajte da smislite što više razli itih rešenja. Stavite se na mesto jedne. etvrti korak: Analizirajte rešenja i odaberite ono koje obezbe uje najviši stepen poštovanja prava u esnika u sukobu.Materijal za rad: REŠAVANJE SUKOBA U 4 KORAKA Prvi korak: Razmislite dobro šta osobe u sukobu stvarno žele i koja su njihova prava.

. zavisno od toga ko je u sukob uklju en (sukobi izme u pojedinaca.ne odlažimo problem. Jedna od vrsta sukoba su sukobi prava. ve tražimo rešenje s onim s kim smo u sukobu. materijal.proverimo da li je rešenje realno.. Tada se javljaju sukobi oko stvari. sirovine.... izme u nacija. uverenja i ideje. Na sli an na in emo rešavati konfliktne situacije u kojima dolazi do sukoba više prava jedne osobe (nas samih ili 95 . Postoje razli ite vrste sukoba.). Tipi ni su oni koji proisti u iz kulturnih. . nediskriminacija). Razli ita verovanja i vrednosti koje imaju pojedinci ili grupe mogu biti uzrok sukoba oko ideja. opstanak i razvoj. Zato je neizbežno da dolazi do sukoba. ve ga trajno rešimo . participacija. moramo imati na umu opšte principe za rešavanje konflikata. Da bi se one rešavale u korist poštovanja prava. ili neku drugu stvar materijalne prirode. život. .otkrijmo prave uzroke sukoba. Sukobi oko ose anja naro ito mogu da povrede (posebno mlade) jer podrazumevaju nezadovoljavanje potrebe za poštovanjem.analizirajmo okolnosti u kojima je do sukoba došlo.. pažnjom ljubavlju. Nekada više osoba ili grupa žele isti objekat. potrebno je da uo imo i o kojim pravima je re i da se pri rešavanju sukoba rukovodimo opštim na elima Konvencije UN o pravima deteta (najbolji interes.. unutar grupa. Jedna od vrsta sukoba su oni koji nastaju kada su povre ena ili nisu uzeta u obzir ne ija ose anja. religijskih i politi kih razlika. izme u grupa. prihvataju razli ite vrednosti. ili kada razli iti ljudi razli ito tuma e jedno isto pravo.proverimo da li su rešenjem zadovoljne obe strane . Do njih dolazi kada su prava jedne osobe u sukobu s pravima druge.. uzroka nastanka sukoba.ne o ekujmo da e nam problem rešiti neko drugi.. važnosti za pojedince i grupe. . Situacije u kojima se može zapaziti ovakav odnos prava su veoma este i neizbežne i zato su važne za ostvarivanje prava. Kada rešavamo sukobe: .Prilog: SUKOB PRAVA LJudi imaju me usobno razli ite želje.. U ovakvoj situaciji osim opštih okolnosti i uzroka sukoba.

96 .osobe s kojom smo u kontaktu) kada zadovoljavanje jednog prava na neki na in ometa zadovoljavanje drugog.

uo avanje veza izme u ljudskih i de jih prava. Diskusiju u velikoj grupi voditi ka osveš ivanju potrebe za izdvajanjem posebnih prava deteta: . ZADACI: . Jedna od aktivnosti stavlja naglasak na produbljenije razumevanje odnosa ljudskih i de jih prava.) Nakon diskusije u manjim grupama izvešta i iznose zaklju ke.podsticanje razumevanja mehanizama za zaštitu i unapre enje ljudskih/de jih prava. kako se ono ostvaruje. odnosno razumevanje zna aja normi i propisa u unapre enju i zaštiti ljudskih/de jih prava. . Odluku o izboru aktivnosti nastavnik može doneti na osnovu vlastite procene o tome koji od sadržaja bi za tu konkretnu grupu u enika bio korisniji.Zašto je bilo potrebno da se prava deteta posebno izdvoje? Šta je to što je doprinelo takvoj odluci? 97 .Radionica: DE JA I LJUDSKA PRAVA CILJ: Cilj ove radionice je sinteza do sada ste enih znanja kroz produbljivanje razumevanja odnosa ljudskih i de jih prava. OPIS AKTIVNOSTI: Scenario ove radionice nije unapred odre en. (Npr.uo avanje zna aja normi i propisa u unapre enju i zaštiti ljudskih/de jih prava. zašto. odnosno nastavnik može i same u enike da pita koje od ponu enih aktivnosti bi njih više interesovale. da li se to pravo odnosi i na odrasle.Da li su sva prava deteta ujedno i ljudska prava? . pravo na obrazovanje: da li i odrasli imaju pravo na obrazovanje. a druga je fokusirana na uo avanje zna aja normi i propisa u zaštiti i unapre enju ljudskih/de jih prava. itd. . odnosno. Prva predložena aktivnost U enici su podeljeni u manje grupe i iz kutije/šešira izvla e po jednu karticu prava (jedan komplet kartica prava nastavnik ravnomerno podeli manjim grupama) i diskutuju o tome da li je ovo pravo specifi no vezano samo za decu.

nastavnik može da podsti e diskusiju u velikoj grupi slede im pitanjima: .Napomena: Završnom sintezom se ponovo isti e da su de ja prava ljudska prava.kako me unarodni dokumenti. Odgovornost za primenu zakona se deli na razli ite grupe u društvu o 98 . Tek posle drugog svetskog rata dolazi do promene stava koje rezultira Konvencijom o pravima deteta. me utim sve usvojene norme i propisi su odražavale shvatanje o detetu kao slabom. (Izvodi iz uvodnog teksta ''LJudska prava i prava deteta'') Druga predložena aktivnost U enici su podeljeni u manje grupe i razgovaraju o tome: . ali da njihova primena zahteva mnogo više.Da li su zakoni dovoljni? Osim zakona šta je potrebno da bi se unapredilo stanje u životu/praksi? . Sa stanovišta ljudskih prava dete je bilo zašti eno u okviru postoje ih sistema prava i prakse. . zahteva. Dete kao ljudsko bi e ima pravo na jednakost. pokazalo da se da to nije dovoljno pa dolazi do uobli avanja ideje o izdvajanju posebnih prava deteta. izražavaju i svoje mišljenje u skladu sa svojim razvojnim mogu nostima. nejakom i nezrelom ljudskom bi u koje su potrebni posebna zaštita i nega. što samo odrasli mogu da obezbede na na in koji oni procene kao najbolji. a to pravo pre svega može da ostvari aktivnim u eš em u životu.šta je potrebno da bi se ono što je sadržano u normama/pro-pisima ostvarilo u stvarnom životu? Izvešta i iz manjih grupa iznose zaklju ke do kojih su došli u diskusiji. Njen sadržaj odražava shvatanje po kojima dete nije samo objekat zaštite ve i nosilac prava tj.Da li je potrebno da zakoni jedne države budu uskla eni sa me unarodnim dokumentima? . norme i propisi kojima se reguli-šu ljudska i de ja prava mogu da uti u na zaštitu i unapre enje istih. Ta ideja je stara oko stotinak godina.Dete ulazi u centar zbivanja koja se njega ti u i u njima u estvuje aktivno. Meutim.Kako nama ovakvi dokumenti mogu pomo i? Da li time što znamo koja su prava zagarantovana možemo i sami doprineti njihovom ostvarenju? Kako? Napomena: Suština završne diskusije vezana je za injenicu da su zakoni / propisi / ugovori / me unarodni dokumenti neophodna osnova za ure ivanje odnosa u jednom društvu. U zavisnosti od toga šta je izneseno kao zaklju ak.

biti više re i u narednom bloku ZADACI ZA VEŽBANJE – Poznavanje Konvencije i zastupljenost u štampi U enici dobijaju zadatak da do slede eg asa obave ispitivanje poznatih osoba (ro aci.emu e detaljnije radionica. drugi u enici) o tome koliko poznaju Konvenciju o pravima deteta i istražuju da li je i na koji na in tematika prava zastupljena u dnevnoj i omladinskoj štampi. prijatelji. 99 . Naredni as posve uje se prikazu i analizi njihovih nalaza ime se ujedno i završava blok ''Vrste prava i odnosi me u pravima''.

100 .

PRAVA I ODGOVORNOSTI 101 .

102 .

Kartice "Odgovornosti nastavnika" polovinu grupa).. Prilog: . tj. odnosno. a druga polovina po jednu karticu "Odgovornosti roditelja". U enici imaju zadatak da u okviru manjih grupa pro itaju pravo sa kartice. Polovina grupa dobija po jednu karticu "Odgovornosti nastavnika". kojim korakom se završava prvi. zaposlenih u držav-nim organima. Materijal za rad: .Kartice "Odgovornosti roditelja" polovinu grupa). zaposlenih u medijima. .uo avanje postojanja odgovornosti svih odraslih za poštovanje prava dece i mladih. Nastavnik sam procenjuje."Ko je odgovoran” za svaku grupu. po inje drugi as. Napomena: 103 (za (za jednu drugu .Radionica: ODGOVORNOST ODRASLIH I i II CILJ: Cilj ove radionice je da u enici uo e postojanje i na in raspore ivanja odgovornosti za poštovanje prava me u razli itim kategorijama odraslih. .. ZADACI: . u zavisnosti od dinamike rada grupa. nastavnika. porazgovaraju o odgovornostima roditelja ili nastavnika (zavisno od kartice koju su dobili) vezanim za to pravo i dopune karticu navode i bar tri odgovornosti tipi nih za pravo sa kartice.razumevanje na ina raspore ivanja odgovornosti me u razli i-tim kategorijama odraslih. predvi eni koraci za ove dve radionice prikazani su kao jedinstvena celina. . Prvi korak: Radi se grupno. .).upoznavanje razli itih tipova odgovornosti odraslih.razumevanje povezanosti odgovornosti za poštovanje prava deteta i uloge koju odrasli ima (specifi nosti odgovornosti roditelja. OPIS AKTIVNOSTI: Napomena: Opis aktivnosti.

zdravstvu.Mogu li ostali da se sete još neke odgovornosti te grupe (roditelja ili nastavnika) vezane za pomenuto pravo? . Kakva je odgovornost predstavnika politi kih partija? . ali razli itom grupom odraslih o ijoj odgovornosti razmišljaju.Šta je zajedni ko za odgovornost roditelja i nastavnika? Ima li nekih razlika? Zbog ega su roditelji odgovorni? A zbog ega nastavnici? Da li odgovornost nastavnika poti e iz još nekih razloga osim moralnih? etvrti korak: Diskusija se proširuje na razmatranje odgovornosti odraslih uopšte.Ko je još odgovoran za poštovanje ovih prava osim roditelja i nastavnika? Ko je još obavezan da obezbedi poštovanje i zaštitu ostalih prava deteta? Zašto? . a Tre i korak: Kroz diskusiju se analiziraju i dopunjuju grupni odgovori.Kakva je uloga lanova vlade? Iz ega proisti e njihova odgovornost? Peti korak: 104 . ... ili pak podeliti u enike na paran broj grupa tako da za svako pravo neka grupa navodi odgovornosti roditelja. upore uje odgovornost roditelja i nastavnika i nastoji da u enici razumeju da za svako pravo postoji i odgovornost roditelja i odgovornost nastavnika. uz nastojanje da u enici razumeju da je odgovornost raspore ena na razli ite grupe odraslih i da se od svih njih može o ekivati i zahtevati odgovornost za poštovanje de jih prava kao i da je država (odnosno pre svega u esnici zakonodavne.Kakva je uloga zaposlenih u medijima za poštovanje prava deteta? Kakva je uloga zaposlenih u sudstvu.Mogu e je svim grupama dati kartice sa istim pravom. izvršne i sudske vlasti) direktno odgovorna kao potpisnik Konvencije UN o pravima deteta. svoje odgovore. da odgovornost roditelja proisti e iz njihove biološke uloge i moralnih razloga. Drugi korak: Predstavnici grupa saopštavaju nastavnik ih u beleži na tabli. policiji. a odgovornost nastavnika osim iz moralnih proisti e i iz profesionalnih razloga. U vo enju diskusije nastavnik može postavljati pitanja: . a druga odgovornosti nastavnika.

Pitanje za disusiju: . Predlog za dalji rad: Svaka grupa dobija priloga "Ko je odgovoran" i grupni doma i zadatak da zajedni ki popune listu nabrajaju i sve koje smatraju posebno odgovornim za svako od navedenih prava i porazgovaraju o na inu ispoljavanja te odgovornosti. 105 . Tako e. zaštita i poštovanje prava. nastavnik koristi i tekst iz uvoda priru nika (LJudska prava i prava deteta – Obaveze država). zaklju uje se o tipi nim tipovima odgovornosti odraslih: informisanost i obrazovanje.Na osnovu analize odgovora koje su u enici davali u ranijim koracima i (po potrebi) primera koje navodi nastavnik. Na slede em asu ove liste mogu biti povod za po etak razgovora o tome da li je neko naveo i decu kao odgovorne za neko od prava.Koje su tipi ne odgovornosti odraslih? Napomena: U rezimiranju nastavniku pomaže lista ‘’Odgovornosti dece i odraslih’’ (koju u enici dobijaju kao prilog tek slede eg asa).

Odgovornosti nastavnika u vezi sa tim pravom su: - 106 .Prilog: Kartice: ODGOVORNOSTI NASTAVNIKA Deca imaju pravo na zaštitu od upotrebe droga koriš enja u njihovoj proizvodnji i prometu. savesti i veroispovesti uz odgovaraju e usmeravanje od strane roditelja. dom i li zaštitu od napada na njihovu ast Odgovornosti nastavnika u vezi sa - od mešanja u njihovu nu prepisku. porodicu. Odgovornosti nastavnika u vezi sa tim pravom su: - i Deca imaju pravo na slobodu mišljenja. kao i na i ugled. Odgovornosti nastavnika u vezi sa tim pravom su: - Deca imaju pravo na zaštitu privatnost. tim pravom su: Deca imaju pravo na zaštitu od seksualnog iskoriš avanja i zloupotrebe. uklju uju i prostituciju i pornografiju.

107 .

Odgovornosti roditelja u vezi sa tim pravom su: - droga i Deca imaju pravo na slobodu mišljenja. savesti i veroispovesti uz odgovaraju e usmeravanje od strane roditelja. Odgovornosti roditelja u vezi sa tim pravom su: - Deca imaju pravo na zaštitu od mešanja u njihovu privatnost. uklju uju i prostituciju i pornografiju.Materijal za rad: Kartice: ODGOVORNOSTI RODITELJA Deca imaju pravo na zaštitu od upotrebe koriš enja u njihovoj proizvodnji i prometu. dom i li nu prepisku. Odgovornosti roditelja u vezi sa tim pravom su: - 108 . Odgovornosti roditelja u vezi sa tim pravom su: - Deca imaju pravo na zaštitu od seksualnog iskoriš avanja i zloupotrebe. kao i na zaštitu od napada na njihovu ast i ugled. porodicu.

109 .

pravo na igru i u eš e u kulturnim i umetni kim aktivnostima. Deca imaju pravo na slobodu mišljenja. savesti i veroispovesti. KO JE ODGOVORAN 110 . uz odgovaraju e usmeravanje od strane roditelja. Deca imaju pravo na zaštitu od mešanja u njhovu privatnost. Deca imaju pravo na slobodu udruživanja i slobodu mirnog okupljanja.Materijal za dalji rad: KO JE ODGOVORAN? DE JA PRAVA Deca imaju pravo na odmor i rekreaciju. porodicu. dom ili li nu prepisku. Deca imaju pravo na zaštitu od zanemarivanja. kao i na zaštitu od napada na njihovu ast i ugled. Deca imaju pravo na obrazovanje. zlostavljanja i svih oblika maltretiranja i eksploatacije.

111 . 16. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: Svaki u enik dobija po jednu karticu prava (na primer kartice sa lanovima: 12.Kartice prava (za svakog u enika po jedna sa lanom 12. (kratak opis prava sa kartice).. a moja odgovornost u vezi s tim je da:. (i da onda upišu 1 do 3 svoje odgovornosti). 28.“Odgovornosti dece i odraslih” za svakog u enika. razmisli o svojim obavezama u vezi sa pravom na toj kartici i na posebnom papiru napiše: Ja imam pravo. Drugi korak: U okviru manjih grupa ušenici saopštavaju. svako ima zadatak da pažljivo pro ita svoju karticu. ZADACI: .razumevanje veze izme u prava i odgovornosti i razumevanje odgovornosti kao poštovanja prava. . . Rade i individualno. 31. Zatim izra uju zajednišku listu "Odgovornosti dece i mladih" u vezi sa datim pravom koja obuhvata njihove tipi ne odgovore i one oko kojih su se dogovorili. . 31 ili 33. 28. .) u svakoj grupi svaki u enik ima istu karticu). ali tako da u okviru jedne grupe svi dobiju isto pravo na kartici.podsticanje ponašanja u skladu sa poimanjem li ne odgovornosti.upoznavanje razli itih tipova odgovornosti dece i mladih. 33). 17. porede i razgovaraju o svojim individualnim odgovorima.razvijanje svesti o li noj odgovornosti za ostvarivanje svojih i poštovanje prava drugih. Prilog: . 16. 17.prazni papiri za svakog u enika...Radionica: ODGOVORNOST DECE I MLADIH CILJ: Cilj ove radionice je da ušenici razumeju veze izme u prava i odgovornosti i razviju svest o lišnoj odgovornosti u poštovanju i ostvarivanju sopstvenih i tu ih prava. Materijal za rad: ..

i odgovornost kao poštovanje prava. Naredni as zajedni ki se posve uje ponovnom razmatranju.Tre i korak: Predstavnici grupa itaju pravo o kome su razmišljali i odgovornosti dece i mladih koje su zapisali.Da li je bilo teško setiti se svojih odgovornosti? . 112 . brata ili sestre.svoju odgovornost ili odgovornost odraslih ( sa prošlog asa)? Koje tipove odgovornosti ste navodili? emu su vas više u ili pravima ili odgovornostima? emu se u porodici. poštovanje prava.Zašto mladi imaju odgovornost? Može li postojati stanje poštovanja prava ako nismo odgovorni? . Nastavnik beleži na tabli primere odgovornosti dece i mladih. ali sada uzimaju i u obzir nova znanja i uvide koje su u me uvremenu stekli. u de jim grupama poklanja ve a pažnja: vašim pravima ili obavezama/odgovornostima? Na kraju svaki u enik dobija prilog ‘’Odgovornosti dece i odraslih’’. Predlog za dalji rad: Pisanje pri e o situaciji u kojoj su oni bili nepravedni prema drugoj osobi – prekršili su pravo neke druge osobe (druga. ime se završava blok ‘’Prava i odgovornosti’’.). Tako e treba da uo e tipove odgovornosti dece i mladih: informisanost i obrazovanje. . a ne kao zasluživanje da se stekne pravo. Pitanja koja mogu biti postavljena u diskusiji: . ZADACI ZA VEŽBANJE: Prava i pravila u u ionici II U enici dobijaju zadatak da do slede eg asa razmisle ponovo o ‘’Pravilima u u ionici’’ koje su zajedno definisali u bloku ‘’Osnovni pojmovi’’. dopunama I eventualnom prera ivanju ‘’pravila u u ionici’’..Šta je bilo teže odrediti . etvrti korak: Kroz diskusiju u enici se navode da razumeju neophodnost veze izme u prava i odgovornosti. zaštita. u školi.

poštovati prava odraslih. informisati i obrazovati decu i druge odrasle o de jim pravima Uo avati situacije u kojima se krše de ja prava. Ponašati se u skladu sa Konvencijom (ne kršiti de ja prava) Biti odgovoran i u iti decu da budu odgovorna. u iti o pravima Uo avati situacije u kojima se krše de ja prava i boriti se za svoja prava i prava drugih u skladu sa mogu nostima Poštovati prava druge dece. drugu decu i odrasle o pravima koje imamo. boriti se za de ja prava i stvarati preduslove za poštovanje de jih prava. ZAŠTITA POŠTOVANJE UO AVANJE VEZE IZME U PRAVA I ODGOVORNOSTI 113 .Prilog: ODGOVORNOSTI DECE I ODRASLIH U OSTVARIVANJU DE JIH PRAVA TIPI NE ODGOVORNOSTI INFORMISANOST I OBRAZOVANJE DECA Informisati sebe. U iti se odgovornom ponašanju ODRASLI Informisati se o i obrazovati za prava koja deca imaju.

KRŠENJE I ZAŠTITA PRAVA 114 .

115 .

Drugi korak: Predstavnici grupa prvo pro itaju naglas sadržaj pri e.osposobljavanje za prepoznavanje situacija kršenja prava i analizu životnih situacija sa aspekta stanja de jih prava. Sledi analiza grupnih odgovora.Zašto su se pojedini likovi iz pri a tako ponašali? . zlostav-ljanja i eksploatacije. Svaka grupa dobija jedan primerak pri e (jedna polovina grupa dobija “Zoranovu pri u” a druga polovina “Marijinu pri u”).po jedan primerak pri e za svaku grupu (“Zoranova pri a” za jednu polovinu grupa i “Marijina pri a” za drugu polovinu). .Radionica: KRŠENJE PRAVA DETETA CILJ: Ova radionica ima za cilj da u enici nau e da prepoznaju i razviju osetljivost za situacije kršenja prava deteta. .razvijanje osetljivosti za situacije dece ija su prava ugrožena. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici su podeljeni u male grupe. izdvoje i zapišu sva prava deteta iz pri e koja su ugrožena. Imaju zadatak da pažljivo pro itaju pri u.Koja prava su ugrožena u ovim pri ama? Ko ih je prekršio? . Materijal za rad: .komplet kartica prava za svaku grupu. Nastoji se da u enici razumeju da je 116 . da se sete primera kršenja prava deteta iz nekog li nog ili iskustva nekoga iz njihove sredine. a zatim i rezultate grupnog rada (listu ugroženih prava). .sticanje znanja o razli itim oblicima zanemarivanja.Kako su se ose ali u esnici doga aja iz pri e? Tre i korak: Kroz razgovor u enici se navode da prepoznaju i druge sli ne situacije kršenja prava deteta. porazgovaraju o njoj. . ZADACI: .

za po etak.Znate li neke situacije zlostavljanja. a da esto nismo toga ni svesni.Na koje sve na ine mogu biti kršena de ja prava? Ko sve može da krši prava? . To je pretpostavka svih daljih akcija za njihovu zaštitu i ostvarenje. Pitanja za diskusiju: .Koje primere kršenja de jih prava iz svoje sredine znate? 117 . poznavati de ja prava.kršenje de jih prava prisutno. zanemarivanja i eksploatacije dece? . Da bismo uopšte bili u stanju da prepoznamo takve situacije moramo.

Ne znam kome da ispri am sve i ko može da mi pomogne.Materijal za rad: ZORANOVA PRI A Imam 8 godina i sada živim samo s mamom i tatom. kad mi je ceo obraz bio plav i oko malo zatvoreno. I ona me grdi i vi e na mene što sam loš mogu da slušam na asu. Ali ja ne e da bude kad Stalno sam tužan i plašim se. ako on nije tu. ak. Sad sam još više sam. a ja sam im rekao da sam se sudario sa vratima. Ona me nekad teši i pri a da e da se razvede i da emo onda biti sami i mirni. kaže da ne može da se "zabušava" i onda moram da idem u školu. kad je u ku i. Mama stalno radi u suprotnim smenama od moje škole i onda ja moram da idem da kupim za doru ak i da zagrejem ru ak i jedem sam. Više me ne pitaju ništa. stalno mislim šta do em ku i i da li je on tu. Najbolje mi je kad ode na duži put sa svojim kamionom. Ali. ali sam jednom uo da za mene kažu "Onaj sudareni" i ne zovu me da igramo fudbal posle škole. Ja mislim da je pobegla. pitali "Šta ti je to?". 118 . Nekad me tako prebije da mama pusti da ne idem u školu. Moja sestra se udala i otišla od ku e iako nije završila školu. Možda je to zato što sam ih više puta odbio kada sam bio umoran i kada su me bolele noge. Drugovi su me jednom. Kad nema posla i kad je nervozan tata se napije i samo vi e i bije po ku i: i mamu i mene. ali ja znam da ne e jer se uvek pomire.

a skoro nikad o mojoj majci. To me uopšte ne interesuje i ne znam kako u da radim taj posao kad ne mogu da podnesem krv i da gledam patnju.Materijal za rad: MARIJINA PRI A Zovem se Marija. On je rekao da je "hteo da me pokrije". Zato sam stalno umorna. mom ocu. Ne znam šta da uradim ni kome da se obratim. ali prema bratu su sasvim druga iji. koji je tako e tu. Više puta su me policajci oterali i pretili da e da me uhapse. Jedne no i stric je došao pijan u našu sobu. ula sam jednom kako pri aju da bi on bio još živ i da bi im se našao u starosti. Ja sam bila budna. Pre sam bila najbolji ak u školi. Sada se dogodilo nešto što je gore od svega. Oni uvek pri aju samo o svom sinu. jer stric. da nije "nju oženio i otišao u Bosnu". A ni mene. Za mene nemaju lepe re i. ali su baka i deka rekli da oni ne mogu da me školuju i morala sam da se upišem u medicinsku školu. ini mi se da nikad nisu voleli ni prihvatili moju mamu. 119 . Ne znam kako u ja mo i nekom ko je bolestan da pomognem. ja sam kao "odrasla" i treba što pre da se osamostalim. Zato ja moram svakog meseca da idem i ekam u redu za humanitarnu pomo . pored obližnje pijace. Mi smo siromašni jer živimo samo od dekine penzije. perem i peglam. Sada je brat pošao u školu i ja moram da ga vodim ujutro. sko ila sam i pitala ga šta radi. Ose am se užasno. Pre smo bili sre ni s mamom i tatom i živeli smo u jednom malom gradu u Bosni. Onda me teraju da ono što nam ne treba prodajem na ulici. seo na moj krevet i po eo da me miluje. Baka je stara i bolesna. pa ja moram da joj pomažem da kuva i da sama spremam ku u. Imam sedamnaest godina i sada brat i ja živimo u Beogradu s bakom i dekom. Ovde sam htela da upišem gimnaziju. ali to mu ni malo dete ne bi poverovalo. naj eš e potroši svoju platu na pi e. Onda su oni poginuli od bombe i brat i ja smo morali da se preselimo ovde. pošto deka kaže da je njemu dosta što ga sa ekuje i da je uostalom brat moja obaveza.

Materijal za rad: .razvijanje spremnosti da se u slu aju kršenja prava obrate za pomo . a zatim predložena rešenja do kojih su došli. maltretiranja ili eksploatacije. se saopštava da sva deca imaju pravo na zdravstvenu i socijalnu zaštitu. a posebne grupe dece 120 .‘’Kome da se obratim’’ za svakog u enika. ..Radionica: ZAŠTITA PRAVA DETETA CILJ: Ova radionica ima za cilj da u enici nau e da pronalaze na ine delovanja u slu ajevima kada su prava deteta ugrožena. Predstavnik svake grupe kratko predstavi situaciju iz priloga. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U esnici su podeljeni u male grupe..po jedna kopija liste "Vrtim se u krugu" za svaku grupu. Drugi korak: Saopštavanje i analiza odgovora. zaštitu od otmice.informisanje o institucijama i pojedincima kojima mogu da se obrate u slu aju ugrožavanja njihovih prava. ZADACI: .) i objašnjava da deca imaju pravo na zaštitu od svih oblika fizi kog ili mentalnog nasilja. Svaka grupa dobija po jednu varijantu liste "Vrtim se u krugu" i imaju zadatak da razmisle o položaju i ose anjima deteta iz priloga i da predlože kome može da se obrati za pomo dete opisano na listi. Prilog: . povre ivanja ili zlostavljanja. socijalno osiguranje. zapuštanja ili nemarnog postupanja. . Tre i korak: Nastavnik u obliku minipredavanja rezimira primere kršenja prava s kojima su se sreli na ovom i na prethodnom asu.sagledavanje vlastitih mogu nosti u zaštiti prava deteta. Tako e. prodaje i trgovine decom. navodi primere drugih prava iz ove grupe (pravo na zaštitu od upotreba droga.

etvrti korak: Nastavnik poziva decu da procene stanje ovih prava u svojoj okolini i mogu nosti da se stanje popravlja. da bi na listi mogle biti pedagoško-psihološke službe škole ili neka lokalna zajednica. LJut sam jer sam sam povre en. Uznemiran sam jer nekom verovao. mentalno zaostala i invalidna deca. tako e.(deca izbeglice.Šta može da se uradi da se stanje zaštitnih prava popravlja? .) i pravo na poseban status i zaštitu. Pitanja za diskusiju: . Nisam siguran šta treba da uradim.Da li je stanje isto u velikim gradovima i selima? .Šta vi li no možete da uradite? Peti korak: U enici dobijaju primerak priloga "Kome mogu da se obratim".. Predlog za dalji rad: Polaze i od sadržaja priloga ‘’Kome mogu da se obratim’’ u enici mogu tragati i za drugim informacijama o institucijama i pojedincima kojima deca mogu da se obrate za pomo u slu ajevima ugroženosti prava. Nastavnik samo ukratko nabraja ustanove kojima se dete može obratiti u slu ajevima zlostavljanja i zanemarivanja. a ne mogu da uzvratim. Materijal za rad: VRTIM SE U KRUGU Neko koga sam smatrao prijateljem povredio me je.. Zajedni ki prave informator/brošuru koju u formi postera stavljaju na vidno mesto u školi. ukoliko ona postoji. a on me napustio. Diskusija se vodi tako da deca razumeju da ostvarivanje ovih prava zna i delovanje u dva pravca: stvaranje uslova da do ugrožavanja ne do e i pomo deci ija su prava ugrožena. 121 .Koja su od ovih prava naro ito ugrožena u našoj sredini? Objasnite! . Navodi. deca u sukobu sa zakonom.

Šta da uradim? Kome da se obratim za pomo ? 122 . Nisam siguran kako se ose am.Ose am se krivim jer mislim da je možda bila moja greška. Kao da se vrtim u krugu.

Ose am se ljuto i i povre eno. Kao da se vrtim u krugu. Nisam siguran kako se osežam. Šta da uradim? Kome da se obratim za pomo ? 123 .Materijal za rad: VRTIM SE U KRUGU Neki tipovi me stalno presre u. Uznemiran sam i plašim se. Šta da uradim? Kome da se obratim za pomo ? Materijal za rad: VRTIM SE U KRUGU Moji roditelji se razvode. Zbunjena sam jer mislim da sam možda ja nešto kriva. Uznemirana sam i plašim se. uzimaju mi pare i prete da e me prebiti ako nemam. Zbunjen sam jer mislim da sam možda ja nešto kriv. Nisam sigurna kako se ose am. Ose am se ljuto i i povre eno. Kao da se vrtim u krugu.

Ose am se ljuto i i povre eno. Nastavnik me tera da radim sve vežbe i zove me "trapava". Zbunjena sam i ose am se krivom. Uznemirana sam i plašim se da u se povrediti.Materijal za rad: VRTIM SE U KRUGU Malo sam debela i ne volim fizi ko. Kao da se vrtim u krugu. Nisam sigurna kako se ose am. Šta da uradim? Kome da se obratim za pomo ? 124 .

Centu se može obratiti samo dete. Prednost rada savetovališta je u tome što dete može da se obrati za pomo bez pokretanja bilo kakvog postupka i bez uputa.. ali i školski psiholog (pedagog. U savetovalištima uglavnom rade posebno obu eni psiholozi.) ako mu se dete obrati za pomo . CENTRI ZA SOCIJALNI RAD . SAVETOVALIŠTA ZA BRAK I PORODICU . Brojevi telefona ovih savetovališta se nalaze me u važnim telefonima u pojedinim dnevnim listovima. psiholozi. RAZVOJNA SAVETOVALIŠTA . 3.su državne ustanove koje imaju ovlaš enje i obavezu da pružaju zaštitu deci kojoj je ugroženo bilo koje pravo. 4. Dete se može direktno obratiti savetovalištima pri centrima za socijalni rad za savetodavnu pomo . iji broj telefona se može na i u pojedinim dnevnim listovima. Tako e.postoje pri nekim centrima za socijalni rad kao i pri Institutu za mentalno zdravlje (u Beogradu). 5. 125 . Pojedine NEVLADINE ORGANIZACIJE imaju službe za pomo žrtvama zanemarivanja i zlostavljanja.postoje pri domovima zdravlja na pojedinim opštinama u zemlji. 2.. tako e. Svaka opština ima centar za socijalni rad u kome rade socijalni radnici. Ona. Za pomo se centru može obratiti i roditelj deteta ukoliko je dete žrtva nasilja. pravnici i pedagozi. nastavnik. Najpoznatija i najstarija služba je "SOS telefon protiv nasilja u porodici".. a anonimnost je zagarantovana. one imaju pravo nadzora nad vršenjem roditeljske dužnosti. "Incest trauma centar" je organizacija koja pruža specifi ne savetodavne usluge u skladu sa svojim nazivom.Prilog: KOME DA SE OBRATIM Ustanove kojima se dete može zanemarivanja ili zlostavljanja: obratiti u slu ajevima 1. pružaju savetodavne usluge i pomo deci koja su žrtve zanemarivanja i zlostavljanja.

PLANIRANJE I IZVO ENJE AKCIJA U KORIST PRAVA 126 .

127 .

Nastavnik im objašnjava da treba da zamisle da ta linija predstavlja li nu vremensku liniju njihovog dosadašnjeg života. Beograd.papir i olovka za svakog u enika. Oni treba da razmisle o najvažnijim doga ajima u njihovom dosadašnjem životu i da ih ubeleže na liniju. na odgovoaraju e mesto izme u trenutka ro enja i trenutka sadašnjosti. S. ali je ovde prera ena i prilago ena programu gra ansko vaspitanje 1. nastavnik predstavlja svoju vremensku liniju . ZADACI: . 128 .razumevanje sopstvenih mogu nosti za stvaranje promena i uticanje na budu nost.sagledavanje uloge ljudskog delovanja u odre ivanju doga aja u budu nosti.. . . Drugi korak: U enici sada produžavaju zapo etu vremensku liniju. Ti doga aji mogu biti razli iti i na njima je da izaberu nekoliko onih koje žele i za koje smatraju da su važni za njihov dosadašnji razvoj i život. prema redosledu po kom su se dešavale. Obrazovanje za razvoj. Svaki u enik crta horizontalnu liniju do polovine lista papira. Materijal za rad: . odnosno trenutak u kom se nalaze. Da bi objašnjenje bilo jasnije. UNICEF). OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici rade individualno. Nastavnik demonstrira ovo crtaju i svoju vremensku liniju tako da ona izgleda 5 Ideja za ovu radionicu poti e iz aktivnosti Li ne vremenske linije (Fauntin.uo avanje da su mogu e razli ite budu nosti. tako da je njen levi kraj – momenat njihovog ro enja. . ali tako da predstave da se ona grana . a njen desni kraj – sadašnjost.osveš ivanje i razvijanje spremnosti da se preuzme li na odgovornost i da se angažuje u rešavanju problema dece i mladih.Radionica: SAGLEDAVANJE PROMENA5 CILJ: Cilj ove aktivnosti je da se u enici navedu na razmišljanje o sopstvenom uticanju na doga aje u budu nosti.

Šta bismo mogli da preduzmemo da pove amo verovatno u da slika naše idealne budu nosti postane stvarnost? Šesti korak: Zadatak za kraj: Svaki u enik ima 5 minuta da u vidu dnevni ke zabeleške napiše svoja trenutna razmišljanja o sopstvenim aktivnostima kojima e doprinositi ostvarivanju idealne slike svoje budu nosti ili pravi «ugovor sa samim sobom« u kome se sebi obavezuje da preduzme neku aktivnost koja vodi ostvarivanju idealne slike njegove budu nosti.kao horizontalno postavljeno slovo ipsilon.Kome se ini da e se njegova idealna budu nost stvarno ostvariti? Zašto? . Zatim nastavnik objašnjava da nacrtani kraci predstavljaju i dalje njihovu vremensku liniju. U enici treba da ubeleže na donji krak vremenske linije neke mogu e doga aje za koje pretpostavljaju da bi im se mogle dogoditi u verovatnoj budu nosti. etvrti korak: U enici formiraju manje grupe. Zatim razgovaraju o razlozima zbog kojih se te dve mogu e budu nosti razlikuju. a na gornji krak doga aje koji bi se dogodili u budu nosti koju bi smatrali idealnom. kakvu priželjkuju.Šta bi trebalo da se dogodi da bi se ostvarile vaše idealne budu nosti? Od ega sve zavisi koja e se od linija budu nosti stvarno ostvariti? Kakva je naša uloga u tome? . ali u budu nosti.. Ta dva kraka predstavljaju dve razli ite mogu e budu nosti. 129 . naro ito objašnjavaju i mogu e doga aje u budu nosti. Peti korak: Diskusija na nivou cele grupe: . U grupama svako predstavlja razliku izme u svoje verovatne i idealne slike budu nosti. Tre i korak: Svaki u enik na e para i predstavi mu svoju vremensku liniju ili ono sa nje što bi želeo da mu pokaže.

OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enicima se kaže da nekoliko minuta svako za sebe razmisle o tome šta bi sve. Ova svoja razmišljanja u enici mogu da razmene u manjim grupama (ukoliko nastavnik proceni da bi to bilo korisno). . veštine. .razvijanje spremnosti i ume a da se sopstvena znanja.Radionica: PARTICIPACIJA U ŠKOLI I I II CILJ: Cilj ove radionice je da se u enici navedu na razmišljanje o u eš u dece i mladih u kreiranju školskog života. . . U enici imaju zadatak da popune listu navode i konkretne situacije iz školskog života o kojima bi u enici trebalo da iskažu svoje mišljenje i u estvuju u odlu ivanju. daje primere za svaku od njih.lista "U emu bi u enici trebalo da u estvuju u odlu ivanju" za svakog u enika po jedan primerak.sticanje znanja o tome šta zna i participacija u školskom životu i radu. trebalo da rade u enici u školi. Drugi korak: Svaki u enik dobija listu "U emu bi u enici trebalo da u estvuju u odlu ivanju" i nastavnik im objašnjava zna enje pojedinih kategorija sa liste.veliki list papira za poster (alternativa – pisanje na tabli).osveš ivanje li nog odnosa prema participaciji dece u školi. po njihovom mišljenju. Materijal za rad: . u emu bi i na koji na in trebalo da u estvuju (mogu da se podsete tipova participacije na osnovu materijala koji imaju od ranije). ZADACI: .razmišljanje o li noj spremnosti da se aktivno u estvuje (i deli odgovornost) u školskom životu. 130 . mogu nosti i namere uzimaju u obzir pri donošenju odluka o vlastitim aktivnostima.

etvrti korak: Zajedni ka analiza odgovora vo ena pitanjima: . Te odgovore ozna ava na svojoj listi.Da li su vaši predlozi ostvarivi u školi? Šta može biti teško a u ostvarivanju de je participacije u školi? . nastavnik može da koristi neka od slede ih pitanja: 131 .Koliko ostvarivanje de je participacije zavisi od samih u enika? Da li svi u enici mogu podjednako da u estvuju u svim situaciijama školskog života? . Pozivaju se da uporede ove odgovore sa onima koje su dali na prethodnog asa.U kojim situacijam bi. slobodno vreme u enika)? Peti korak (po etak drugog asa): U enici imaju zadatak da se svako za sebe vrati na svoju listu i razmisli u kojim od sadržaja i oblika participacije koje je predvideo kao poželjne bi bio spreman on li no da u estvuje i preuzme deo odgovornosti za nju. prema vašim odgovorima. Zato im treba re i da listu razmatraju polako i postepeno idu i od jedne do druge situacije koju su predvideli i u miru razmisle o svojoj stvarnoj spremnosti da u estvuju u realizaciji svakodnevnih aktivnosti u svojoj školi imaju i na umu svu prethodnu diskusiju. motivacija.Od kojih faktora zavisi konkretno angažovanje svakog pojedinca u regulisanju školskog života (spoljašnje okolnosti. Razgovara se o razlozima za izbor odre enih aktivnosti i na inima participacije na koje su mislili u pojedinim odgovorima. prethodna iskustva. kao i razlozima za to. u enici najviše trebalo da u estvuju u odlu ivanju? . Napomena: Važno je da se u enicima omogu i da ovaj korak urade polako i pažljivo. sposobnosti.Tre i korak: U enici koji žele saopštavaju svoje odgovore. Vode i razgovor o spremnosti u enika na u eš e u konkretnim aktivnostima u školi. razmišljaju i o svojim stvarnim mogu nostima i spremnosti da se angažuju. a nastavnik ih ispisuje prave i zajedni ki poster "U emu bi u enici trebalo da u estvuju u odlu ivanju". Šesti korak: U enici koji žele komentarišu svoje odgovore.Na koje tipove participacije ste mislili? .

Da li ste stvarno spremni da o tome javno iznesete svoje mišljenje / preuzmete odgovornost za odlu ivanje u tom domenu? .U kojim aktivnostima biste vi li no u estvovali? ..Koje aktivnosti ste predvideli kao one u kojima bi u enici trebalo da u estvuju. po vašem mišljenju trebalo da u estvuje u tim aktivnostima? 132 .Na koji na in participacije ste mislili? U kojim aktivnostima biste u estvovali zajedno sa nastavnicima? Ko bi još u estvovao u tome? O kojim aktivnostima biste odlu ivali sami? Zašto? . a vi li no niste spremni da se u njima angažujete? Objasnite vaše odgovore! Koji su razlozi za to? Ko bi.

REDOVNA NASTAVA: DOPUNSKA I DODATNA NASTAVA: ŠKOLSKE SEKCIJE: U ENI KA UDRUŽENJA I ORGANIZACIJE: UPRAVLJANJE ŠKOLOM: PROSTORNA I VREMENSKA ORGANIZACIJA: 133 . odnosno u emu bi trebalo da u estvuju u odlu ivanju. da se njihovo mišljenje uvaži.Materijal za rad: U EMU BI U ENICI TREBALO DA U ESTVUJU U ODLU IVANJU? Navedi situacije iz školskog života u kojima bi u enici (po tvojoj proceni) trebalo da iskažu svoje mišljenje.

.Stanje de jih prava u mojoj školi i okolini CILJ: Cilj ove radionice je da u enici nau e da analiziraju stanje de jih prava u svojoj sredini. ZADACI: . Nastavnik napominje da e neki problem biti povezan sa jednim. Treba da se sete što više problema i sve ih zabeleže. a neki sa više prava.jedan hamer papir i flomasteri (za zajedni kog postera). Materijal za rad: . etvrti korak (ili zadatak za dalji rad): Na osnovu rang-lista svake grupe." Drugi korak: Grupe dobijaju komplet "Kartica prava" i imaju zadatak da za svaki identifikovani problem sa svoje liste prona u odgovaraju e ravo ili grupu prava i upišu broj ili naziv lana uz problem. u enici prave rang listu ugroženosti prava.papir za svaku grupu. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici su podeljeni u grupe.Radionica: IZBOR PROBLEMA I . Tako nastaju grupne liste "Problemi dece i mladih.razvijanje sposobnosti za analiziranje stanja de jih prava. .razvijanje osetljivosti za stanje de jih prava. Rangove upisuju pored problema na svojoj listi.komplet kartica prava za svaku grupu. Imaju zadatak da u okviru grupe porazgovaraju o problemima dece u njihovoj školi (ili problemima dece u njihovoj sredini koji su povezani sa školom) i da svaki od pomenutih problema zabeleže na zajedni ki papir. u enici zajedni ku listu-poster "Stanje de jih prava u prave našoj izradu 134 . a broj 5 najmanje ugroženom od pet izabranih prava. . Biraju 5 identifikovanih problema / ugroženih prava i dodeljuju broj 1 najugroženijem. Tre i korak: Rade i u grupi.

Nastavnik im naglašava da ove liste sa uvaju jer e na njima nastaniti da rade idu eg asa. Ukoliko zadatak ostane za dalji rad. zavisno od broja u enika.školi i okolini" u koju upisuju prava oko ije ugroženosti postoji saglasnost me u grupnim odgovorima. mogu e je predložiti u enicima da taj zajedni ki poster naprave predstavnici svih grupa a da ga ostali pregledaju pred po etak narednog asa. 135 .

s ciljem da uo e da deca i mladi mogu da uti u na stanje nekih prava.Mogu li u enici da uti u na stanje prava? 136 . Prilog: “Koreni problema” za nastavnika. Materijal za rad: .Do kojih posledica to može dovesti? .Zašto je stanje prava takvo? .Ko sve može menjati stanje de jih prava u školi? .Koja su prava dece najugroženija u našoj školi? .upoznavanje sa kriterijumom realnosti u izboru problema za akciju. .Može li se kršenje prava spre iti? . . Pitanja koja mogu biti postavljena u diskusiji: . Razgovaraju o uzrocima i posledicama kršenja prava i na inu borbe protiv toga.razvijanje aktivnog stava i spremnosti za angažovanje u akcijama u korist de jih prava.grupne liste “Problemi dece i mladih” i zajedni ka lista “Stanje de jih prava u našoj školi i okolini” nastale na prethodnom asu. . OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici se uz pregledanje zajedni kog postera “Stanje de jih prava u našoj školi i okolini” podse aju kako su prethodnog asa odredili stanje prava.po 2 velika papira (hamer ili pakpapir) za svaku grupu. ZADACI: .Radionica: IZBOR PROBLEMA II CILJ: Cilj ove radionice je da se u enici podstaknu na preduzimanje konkretnih akcija u korist de jih prava u njihovoj školi i sredini i osposobe se za izbor problema na koji mogu delovati.razvijanje sposobnosti procenjivanja sopstvenih mogu nosti delovanja u korist de jih prava.

Ukoliko je po etni problem previše težak i u enici nemaju dovoljno mogu nosti da na njega deluju. Imaju zadatak da izaberu jedan od problema koji je tipi an i zna ajan za njih i njihovu školu. etvrti korak: Kada prona u korene problema koji su po etno izabrali. odnosno kršenja nekog prava ili više prava u enika i da proisti e iz stvarnog života u njihovoj školi (ako je problem povezansa školom) i okolini. Ispod toga beleže sve faktore koji direktno ili indirektno uti u na taj problem (to mogu biti uzroci problema. U enici u svakoj grupi treba da zabeleže problem koji su izabrali na gornjem delu velikog papira. Posle toga se razmatra svaki pojedina ni faktor i traže se faktori koji uti u na njega i ine njegove "korene". Nastavnik im objašnjava da pri izboru problema za akciju ne treba da se rukovode samo njegovom važnoš u ve procenom koliko je realno da na problem mogu da uti u. (Mogu e je da lanovi grupe dodaju i nove probleme na listu). Napomena: Ukoliko ne mogu da završe analizu korena i izbor problema na asu. odnosno. da dobro izaberu problem koji je polazište za planiranje akcija u korist de jih prava. Nastavnik naglašava da problem treba da se ti e neostvarivanja (nedovoljnog poštovanja). u enici to rade kao grupni doma i zadatak. nešto što održava postoje e stanje ili spre ava da se ono promeni).Drugi korak: U enici su podeljeni u grupe kao na prethodnom asu i pred njima su njihove grupne liste "Problemi dece i mladih". rade i u grupi. Proces se može nastaviti sve dok se ne iscrpu svi koreni. u enici još jednom razmatraju i odlu uju da li i dalje misle da se bave tim problemom ili nekim od faktora koji ini jedan od korena tog po etnog problema. Zatim se ti faktori povežu linijama sa problemom: oni ine "korene" datog problema. Tre i korak: Nastavnik saopštava da e se sada baviti jednim postupkom koji e im pomo i da jasno definišu svoj problem. 137 . Zatim im u vidu mini-predavanja na primeru objašnjava postupak "koreni problema". bolje je da izaberu da se bave nekim od "korena" koji i sam predstavlja problem (kršenje prava) i na koji mogu da uti u.

138 .Potrebno je da za po etak slede eg asa svaka grupa ima izabran problem za koji e planirati akciju.

jedinu srednju školu u gradu. Roditelji ne znaju za Konvenciju i jednako pravo devojaka na obrazovanje. 4 Zaokruženi ''koreni'' problema bi mogli da budu razlog za akcije. 3 U enice se uglavnom ne slažu s tim stavom svojih roditelja. Naj eš e. može. ( lan 28) Najve i broj u enica napušta školu zato što se udaju. U enice su se upisale u tu školu zato što je to jedina stru na škola u gradu. Roditelji u enica smatraju da je za devojke najbolje da se udaju i da ne rade. ali ih roditelji ne Ve ina nastavnika i u enika u školi ne poznaje Konvenciju o pravima deteta. ali su to isuviše krupni problemi i nerealne akcije. ali ne znaju šta bi mogle da urade. ali i u enika). 4. Npr. npr. jer misle da to nije struka za devojke. još tokom prvog ili drugog razreda. konkretnije akcije u 139 . a za o ekivati je da bi mogla uticati na promenu stavova (a time verovatno proizvesti i neke dalje. izvesti i pratiti njene efekte. te u enice imaju loš uspeh i verovatno bi samo ponavljale razrede. za po etak.Prilog (za nastavnika): “KORENI PROBLEMA” Problem: Mnoge u enice napuštaju srednju gra evinsku školu. Takvu akciju je realno planirati. Neke od ovih u enica kažu da su htele da idu u medicinsku školu ili gimnaziju u susednom gradu. ''Koren'' br. otvaranja drugih srednjih škola u gradu (1) ili obrazovanja roditelja i menjanja njihovih stavova(2). biti osnova za realnu akciju u enika (obrazovanje za de ja prava nastavnika. 1 Neki nastavnici u školi se ne trude mnogo oko devojaka.

kao i da se vrstama akcija u prilog zaštite teta. .Šta biste voleli da vidite kao rezultat akcije usmerene na rešavanje problema koji ste izabrali? Drugi korak: U enici dobijaju instrukciju da sada smisle što je mogu e više ideja i opišu ceo proces (akciju) rešavanja izabranog problema. OPIS AKTIVNOSTI: KAKO REŠITI PROBLEM I Prvi korak: Grupe redom saopštavaju kona no izabrani problem kao rezultat prethodne radionice.Da li smatrate da možete da uti ete na njegovo razrešenje? Da li to možete uraditi sami? . .razvijanje aktivnog stava i spremnosti za angažovanje u akcijama u korist de jih prava. U enici treba posebno da obrate pažnju i nazna e šta bi sve deca mogla da urade.Radionice: KAKO REŠITI PROBLEM I i II CILJ: Cilj ovih radionica je da se u mišljanje o na inima na koje se duzimati akcije. ZADACI: enici podstaknu na razmogu organizovati i preupoznaju sa razli itim i ostvarivanja prava de- . u korist de jih prava'' za 140 .razvijanje sposobnosti procenjivanja sopstvenih mogu nosti delovanja u rešavanju problema / u korist de jih prava.upoznavanje sa razli itim na inima individualnog i grupnog delovanja u korist de jih prava. Nastavnik podsti e diskusiju vo enu pitanjima: .Zašto ste se odlu ili baš za taj problem? Da li je presudan bio sam problem ili procena mogu nosti uticaja na njegovo rešenje? Kako je teklo odlu ivanje u grupi? . Materijal za rad: ''Vrste akcija svakog u enika. ako se organizuju i udruže.

U ovoj fazi rada ne treba da razmišljaju o tome koja aktivnost bi bila uspešnija niti da donose kona nu odluku o tome.Ko sve u estvuje u rešavanju problema? . Tako e. Drugi korak: Voditelj podsti e diskusiju o iznesenim predlozima usmeravaju i je pitanjima: . oni se ravnopravno predstavljaju bez selekcije.Napomena: Nastavnik podsti e u enike da zabeleže sve ideje koje mogu doprineti rešavanju problema koji su izabrali. nastavnik nastoji da ne daje nikakve druge smernice ili sugestije. Tre i korak: U enici pripremaju kratak i pregledan izveštaj o svojim predlozima za rešavanje izabranog problema. korak i ne prekidati njihovu slobodnu produkciju ideja i diskusiju u grupama. Ukoliko je u nekim grupama bilo više ideja/pravaca. Ukoliko se u nekim grupama javi više ideja koje nezavisno jedna od druge predstavljaju akcije (razli ite puteve) do rešenja istog problema. Napomena: Ukoliko nastavnik procenjuje da bi bilo korisnije ostaviti u enicima više vremena za 2. nastavnik podsti e u enike da svaku od tih akcija zabeleže.Da li deca mogu stvarno da urade to što je predloženo? .Da li bi deca mogla još nešto da urade? 141 . izrada izveštaja može biti grupni doma i zadatak. KAKO REŠITI PROBLEM II Prvi korak: Predstavnici grupa redom saopštavaju svoje predloge za rešavanje problema. Voditelj zapisuje na tabli sve važne navedene korake predloženog rešenja. Izveštaji e biti predstavljeni na po etku slede eg asa. Svaki izveštaj treba da predstavi konkretne aktivnosti koje su u enici predložili kao sastavni deo njihove akcije. Na sva eventualna pitanja odgovara da je njihov zadatak da samostalno ponude što raznovrsnije predloge za akciju rešavanja problema.Ko je pokrenuo rešavanje problema? .

ve voditelj naglašava da se akcije (ili projekti) planiraju i izvode da bi se neki problem rešio (bilo da se radi o nedovoljnom poštovanju ili kršenju nekog ili više prava). pažljivo je pro ita.Gde im je potrebna pomo odraslih? . Materijal za rad: ''VRSTE AKCIJA U KORIST DE JIH PRAVA'' Akcije ili projekti se planiraju i izvode da bi se neki problem rešio. republi kog ili gradskog.Gde oni mogu da pomognu odraslima? Napomena: Grupe uvaju svoje predloge za rešavanje problema jer e im biti potrebni za radionicu Planiranje akcija.Da li su predložena rešenja u celosti realna i ostvariva? . Tako e.. treba navesti da su neki gradona elnici kod nas još po etkom devedesetih godina potpisali Deklaraciju kojom su se obavezali da e biti zaštitnici de jih prava i da takvu funkciju može da ima i neki nastavnik u školi. AKCIJE SNIMANJA / ISPITIVANJA I UTVR IVANJA OSTVARENOSTI PRAVA Takve akcije i projekte esto izvode istraživa ke i nevladine organizacije koje se bave decom i zaštitom prava deteta. etvrti korak: Grupe ne izveštavaju. Peti korak: Radionica se završava uvo enjem pojma OMBUDSMANA – zastupnika ili službe zastupanja prava deteta na nivou Parlamenta – saveznog. Problem može biti nedovoljno poštovanje ili kršenje nekog prava (ili više prava) koje garantuje Konvencija o pravima deteta i to prava jednog deteta ili grupe dece.Da li bi se predloženim na inima popravilo stanje de jih prava? Tre i korak: Svaki u enik dobija listu ''Vrste akcija u korist de jih prava''. Nakon toga podsti e diskusiju o vrstama akcija sa liste pitanjima: . Snimanje stanja de jih prava je 142 . a zatim grupe imaju zadatak da vide koje se sve vrste akcija nalaze u njihovom predlogu za rešavanje problema. Možemo razlikovati slede e tipove akcija ili projekata: 1.Koje od predloženih tipova akcija deca/mladi mogu sami da izvedu? .

kao što je izrada i usvajanje Konvencije. lokalne akcije. predvi aju zakonske kazne za kršenje prava). Mi ovde koristimo re lobiranje za sve slu ajeve kada se uti e ili želi da se uti e na one koji imaju mo da odlu uju u korist ostvarivanja de jih prava. Ove akcije se mogu organizovati samostalno. pre svega na poslanike u parlamentu. Za ostvarivanje de jih prava isto tako su zna ajne i konkretne. stvoriti deci bezbedan prostor za igru i rekreaciju i sli no. 2. da bi se postigao željeni efekat. na direktora škole ili na širu javnost. One mogu biti globalne. koje rešavaju probleme ugrožavanja prava ili obezbe uju da se neka prava dece ostvare. AKCIJE INFORMISANJA I OBRAZOVANJA ZA PRAVA DETETA Ovo je široka grupa akcija. AKCIJE LOBIRANJA ''Lobirati'' zna i vršiti uticaj. Akcije lobiranja su obi no i informativne. Primeri lobiranja su: pisanje peticija s pozivanjem na Konvenciju. ili kao deo akcija za ostvarivanje prava. prakti ne. ali i kompletni obrazovni programi kao što su ovi koje mi sada radimo. zainteresovana. ili na nivou države. ali se u njima eš e informiše o nekim drasti nim slu ajevima kršenja prava. 4.obavezna da uradi i vlada zemlje koja je prihvatila Konvenciju i to kada podnosi izveštaj Komitetu za prava deteta. pritisak na zastupnike. koja e onda da deluje i na one koji odlu uju. na primer: na gradonaelnika. ili napraviti spot ili TV emisiju koja govori o pravima deteta. 3. AKCIJE ZA OSTVARIVANJE I ZAŠTITU PRAVA To su akcije koje dovode do promena stanja prava. da glasaju za neki zakonski predlog ili da iznesu pred parlament neki predlog za koji je grupa ljudi. Primeri takvih lokalnih akcija su: omogu iti detetu koje je u invalidskim kolicima da poha a redovnu nastavu. javno iznošenje i obrazloženje nekog problema u vezi sa pravima dece ili predloga za rešenje tog problema. 143 . koja lobira. kao što je donošenje zakona koji obavezuju na poštovanje prava dece (odnosno. U nju se mogu svrstati i takve akcije kao što su: dati primerak Konvencije roditeljima da se upoznaju s pravima deteta.

po inje drugi as. tj. Materijal za rad: .merljiv (definisan tako da omogu ava merenje efekata uspešnosti plana akcije). (iz 144 . prikazani su kao jedinstvena celina.podsticanje inicijativnosti u pokretanju i vo enju akcija. odnosno. ''Planiranje akcija'' za svakog u enika. OPIS AKTIVNOSTI: Napomena: Opis aktivnosti. . Nastavnik sam procenjuje. . predvi eni koraci za ove dve radionice. .grupni predlozi za rešavanje problema prethodne radionice). Prvi korak: U enici su raspore eni u iste grupe kao i u prethodnoj radionici. u zavisnosti od dinamike rada grupa kojim korakom završava prvi. ZADACI: .sticanje znanja o tehnikama efikasnog planiranja akcija.2-3 ve a papira i makaze za svaku grupu. Nastavnik saopštava da e se tokom ove i slede e radionice baviti postupkom koji e im pomo i da izabrani problem i predloženi postupak kojim žele da ga reše sada izraze kroz detaljan. što zna i da on mora biti (voditelj piše na tabli osnovne elemente i daje šira objašnjena koja su navedena u zagradana): . .specifi an (konkretan i neposredno vezan za problem i njegovo rešavanje).razvijanje veština planiranja akcija. konkretan i realan plan akcije.Radionice: IZRADA PLANA AKCIJE I i II CILJ: Cilj ove radionice je da se u enici podstaknu na preduzimanje konkretnih akcija u korist de jih prava i uvedu u tehnike efikasnog planiranja. Nastavnik u formi minipredavanja (oslanjaju i se na listu ''Planiranje akcija'') naglašava da jasno definisan problem treba ispred sebe da ima isto tako definisan cilj.

treba da vode ra una o gore navedenim elementima. Tre i korak: Nastavnik objašnjava da na uspešnost u nekom delovanju. Jedan od na ina da se on napravi jeste da se odgovori na neka važna pitanja (svaki u enik dobija listu ''Planiranje akcija''.. Drugi korak: Nastavnik poziva grupe da sada na donjem delu ve eg lista papira/postera napišu izabrani problem – PO ETNO STANJE.vremenski ograni en (jasno vremenski definisan). Peti korak: U enici dobijaju instrukciju da pripreme finalnu prezentaciju (za poslednju radionicu Prikaz grupnih radova) svojih planova akcije i da za to koriste poster s po etka ove radionice. etvrti korak: U enici rade u svojim grupama. Prate a 145 .dostižan (realan. Poster treba da pregledno ilustruje put od problema do realizacije cilja. Sam cilj treba da bude iskazan jasno i kratko. Svaki dobar PLAN AKCIJE treba da bude KONKRETAN i REALNO izvodljiv. PLAN AKCIJE. Napomena: Ako smatra da je potrebno. ostvarljiv imaju i u vidu ne samo spoljne okolnosti ve i mogu nosti same grupe koja vodi odre enu akciju). koraka. nastavnik glasno ita i komentariše navedena pitanja. nastavnik u enicima skre e pažnju na ta ku 4. Napomena: Nastavnik podse a u enike da pri formulisanju cilja svoje akcije. može odmah svakom u eniku dati prilog i zamoliti ih da svako za sebe prethodno pro ita ta ku 4. dok tragaju za formulacijom svog cilja treba uvek da prethodno razmotre da li on odgovara postavljenim zahtevima. U protivnom. osim dobro definisanog problema i cilja. Dakle. Nastavnik podsti e u enike da predloge za rešavanje problema koje su napravili u radionici Kako rešiti problem sada pažljivo analiziraju uzimaju i u obzir navedena pitanja na koja treba obratiti pažnju. bitno uti e i planiranje. . a ne da u sebi doslovno (opisno) sadrži odgovore na postavljena pitanja.). da bi potom prešli na aktivnosti iz 4. a na gornjem delu CILJ koji žele da postignu svojom akcijom.

10 Napomena: Predloženo vreme prezentacije zavisi od broja grupa. treba da bude duža od 5 . 146 .usmena prezentacija ne minuta. Potrebno je voditi ra una da nakon predstavljanja grupnih planova akcije ostane dovoljno vremena za završnu diskusiju.

Obi no postoji više na ina na koje možemo da pokušamo da promenimo postoje e stanje. . DEFINISANJE CILJA Jasno definisan problem treba ispred sebe da ima isto tako definisan cilj. Problem je obi no situacija. PLAN AKCIJE 147 .Problem treba jasno definisati .merljiv (definisan tako da omogu ava merenje efekata uspešnosti plana akcije). kao i . Da bismo bili uspešni u nekom delovanju pomaže nam planiranje koje se sastoji iz slede ih koraka: 1. . . kojim nismo zadovoljni i koji želimo da promenimo.procenu dostupnosti svega što je potrebno za izvo enje akcije.Problem treba da se odnosi na kršenje ili nemogu nost ostvarivanja de jih prava. 4.vremenski ograni en (jasno vremenski definisan). . ostvarljiv imaju i u vidu ne samo spoljne okolnosti ve i mogu nosti same grupe koja vodi odre enu akciju).realnu procenu teško a i otpora koji stoje na putu njenom ostvarenju. postoje e ''stanje stvari''. . .dostižan (realan.realnu procenu sopstvenih mogu nosti. IZBOR AKCIJE Dobar izbor akcije koji treba da vodi ka ostvarivanju cilja pretpostavlja: . 3.Problem treba da proisti e iz stvarnog života sredine iz koje poti u oni koji planiraju i izvode akciju. vi e mogu ih delovanja ili akcija. IZBOR I DEFINISANJE PROBLEMA . što podrazumeva: opis postoje eg stanja.specifi an (konkretan i neposredno vezan za problem i njegovo rešavanje). 2.Materijal za rad: PLANIRANJE AKCIJE Akcije u korist de jih prava planiramo i izvodimo da bismo rešili neki problem u vezi sa stanjem prava. navo enje konkretnih prava na koma se problem odnosi i otkrivanje i razumevanje uzroka tog stanja. što zna i da on mora biti: .

Da li je e nam biti potreban PROSTOR za izvo enje aktivnosti? .Kako emo napisati završni izveštaj? . materijali.Da li nam je potrebna ne ija pomo ? Ako jeste – kakvu pomo o ekujemo? Ko su te osobe? Kako emo ih kontaktirati? Kako emo ih zainteresovati za našu akciju? .Šta nam je potrebno (novac.Ko e nam pomo i da ih savladamo? .Da li e nam za izvo enje ovog projekta biti potrebne neke posebne VEŠTINE? .Koga sve treba OBAVESTITI o ovom projektu? .Da li možemo sami? .KO e to uraditi? . Svaki dobar plan akcije treba da sadrži: .Trajanje.jasno definisane vremenske rokove. oprema.Na uspešnost u delovanju bitno uti e i na in na koji smo isplanirali svoju akciju.Kako emo ih obezbediti? Kome emo se obratiti? . Da bi se napravio dobar plan akcije.konkretnu raspodelu poslova.Koje su mogu e prepreke na koje bismo mogli nai i? Kako da ih spre imo? 148 .KADA e se odvijati naša akcija? .Kakav prostor? Kako emo do njega do i? .Navesti konkretne korake/aktivnosti koje emo preduzeti.Kako emo uvati PODATKE o realizaciji akcije? . po etak i kraj planiranih aktivnosti.Šta e biti pokazatelji uspešnosti? .Kako emo u okviru naše grupe raspodeliti uloge/zaduženja? . .Da li izvo enje naše akcije zahteva odre ena SREDSTVA? . .Da li o ekujemo neke TEŠKO]E u realizaciji našeg plana? . kao i . . usluge)? .KAKO emo do i do cilja? .Vremenski raspored pojedina nih aktivnosti.Kako emo MERITI USPEŠNOST našeg projekta? . .Da li e nam trebati ne ija dozvola? Kako emo je obezbediti? .Da li emo voditi zabeleške? Koje podatke emo skupljati i uvati? . korisno je razmisliti o slede im pitanjima: .popis svih neophodnih aktivnosti vezanih za planiranju akciju.

149 .

Radionica: ANALIZA MOGU]IH EFEKATA AKCIJE

CILJ: Cilj ove radionice je da omogu i u enicima da sagledaju razli ite mogu e efekte njihove akcije na razli ite pojedince i grupe ljudi. ZADACI: - Uo avanje razli itih pojedinaca i grupa ljudi na koje njihova aktivnost može uticati (posredno i neposredno); - Sagledavanje razli itih vrsta mogu ih posledica njihove akcije (pozitivnih i negativnih); - Dobijanje novog uvida u planirane akcije. Materijal za rad: - Primerak dijagrama uticaja za svaku grupu; - U eni ki planovi akcija nastali na prethodnim asovima. OPIS AKTIVNOSTI: Nastavnik uvodi u enike u aktivnosti objašnjavaju i im da e na ovom asu imati prilike da sagledaju svoje planove iz jednog novog ugla. Nastavniki objašnjava da svaka akcija može uticati na razne pojedince i grupe ljudi na razli ite na ine i da nije dobro kada se to zaboravi, jer se onda može dogoditi da naša akcija ima i efekte koje ne bismo ni sami želeli ili može stvoriti otpor kod neke grupe ljudi koji može biti velika smetnja ostvarivanju cilja naše akcije. Objašnjava ovo na primeru neke akcije (koju u enici nisu planirali). Prvi korak: U enici su podeljeni u grupe onako kako su planirali akcije . Svaka grupa ima zadatak da napravi spisak onih pojedinaca i grupa ljudi kojih e se direktno ili indirektno ticati njihova akcija. Nastavnik objašnjava kako se pravi dijagram - stablo uticaja i deli u enicima primer dijagrama uticaja. Naglašava da posledice mogu biti povoljne i nepovoljne i navodi primere za to. Objašnjava kako svaka posledica ima ulogu uzroka neke nove posledice i da zato dijagram uticaja li i na drvo koje se grana. Drugi korak:
150

U enici biraju od svih nabrojanih kategorija koje mogu biti “pogo ene “ njihovom akcijom one najvažnije (4 do 5) i u grupama prave dijagram uticaja planirane akcije na njih. Važno je da pažljivo razmisle o problemu i da polako razmotre i prodiskutuju o svim povoljnim, nepovoljnim i neutralnim posledicama planirane akcije, a tek zatim da i nacrtaju dijagram uticaja sli an onome koji su dobili kao primer. Nastavnik obilazi grupe i pomaže im da zaista predvide ljude na koje e akcija imati uticaja I mogu e posledice njihove akcije. Tre i korak: U enici sada imaju pred sobom planove akcija i dijagrame uticaja. Imaju i u vidu posledice koje bi njihova akcija mogla imati, vra aju se na planove i preispituju ih, donose odluke da li bi u njima trebalo nešto menjati ili se ak dogovaraju da odustanu od tog i naprave neki novi plan. Na kraju asa nastavnik se dogovara sa u enicima o tome šta e se raditi naredna dva asa, odnosno da bi na njih u enici trebalo da donesu planove akcija koje stvarno imaju nameru da izvedu i da se pripreme za njihovu prezentaciju. Materijal za rad: Primer stabla (dijagrama) uticaja6
Sukobi izme u dece i vaspita a Unapre - uju saradn ju i kvalit et života
Uspešno doprino -se organiz a-ciji života u domu

Ostaju pasivn i, nezado voljni

Izbega -vaju realizaciju projek ta

Ohrabru je de je inicija -tive i zajedni - ko

Gube prilik u da unapre de svoj rad

Usvaja ju nova znanja i veštin e

Saznaju mnogo o svojim pravima i veštinam a zajedni k.

Gube šansu za nova znanja

Nagova -ra vaspit a- e da se ne uklju

Podsti - e decu i vaspita e

Odbija Podrža Podrža Ne Protiv Podrža ju -vaju -vaju u estv i se -va aktivn projek projek uju u projek projek at at tu at o projek u eš e tu 6 Primer preuzet iz Priru nika za voditelje radionica iz oblasti prava deteta ‘’Kako do šargarepe’’, Jugoslovenski centar za prava deteta, Beograd 1999.

151

VASPITA I

DECA

DIREKTOR

Projekat ''De ja participacija u domu za decu bez roditeljskog

152

Materijal za rad: . OPIS AKTIVNOSTI: Na osnovu broja pripremljenih planova. ostali beleže svoja pitanja .Radionica: PRIKAZ I ANALIZA PLANOVA AKCIJA (2 asa) CILJ: Cilj ove radionice je da se u enici podstaknu na ostvarivanje konkretnih akcija u korist de jih prava na osnovu realno procenjenih mogu nosti i kapaciteta za delovanjem.osveš ivanje vlastitih kapaciteta za delovanjem u korist de jih prava.kriti ko preispitivanje planova akcija. . . Nastavnik nastoji da obezbedi atmosferu u kojoj se planovi stvarno preispituju.dogovaranje o izvo enju akcija i daljem na inu rada u okviru predmeta. ali tako da primedbe budu argumentovane. jedna po jedna grupa predstavlja svoj plan akcije. Posle svakog predstavljanja plana razgovara se o njemu. kao i da izaberu akciju koju e stvarno izvoditi. konkretne i od koristi za dopunjavanje plana. 153 . ZADACI: . komentare i eventualne ideje za menjanje. dok jedna grupa predstavlja svoj plan. . nastavnik i u enici se dogovaraju o vremenu koje svaka grupa ima da predstavi svoj plan i o tome kako e dalje raditi. Zato je potrebno da. Nakon toga.grupni posteri sa razra enim planovima akcije (kao rezultat aktivnosti sa prethodnog asa). Nastavnik objašnjava da koliko god je neki plan bio dobar. kao i da razmišljaju o svakom planu i mogu nosti njegove stvarne realizacije u njihovoj školi i sredini. Prvi korak: Nastavnik poziva predstavnike grupa da svoje postere istaknu na zidu – školskoj tabli i na takav na in naprave malu izložbu. verovatno da više ljudi može imati još neke ideje i da može videti problem na razli ite na ine.podsticanje veštine zastupanja vlastitih ideja.

nastoji da pomogne da se eventualni problemi sagledaju iz novog ugla i da im se prona e rešenje. 154 . i tako dalje. Na drugom asu bi trebalo ostaviti dovoljno vremena da se u enici dogovore o tome koje e akcije stvarno izvoditi. šta bi mogao biti problem ili smetnja. ali tako da se svi u enici uklju e u njih i da im na kraju ovog asa bude jasna njihova uloga. a neke u lokalnoj sredini. ostvarivanju komunikacije sa nekim van škole i sli no). šta je sve potrebno za njih. Na ovom asu se dogovara i o tome kako e se one dalje izvoditi. dobro je da neke od njih budu akcije u školi. To mogu biti sve isplanirane akcije ili jedna ili dve od njih. U enici se podse aju da pri analizi akcija koriste sve materijale o planiranju akcija koje su dobili ranijih asova i pitanjima se navode da preispitaju svoje planove: njihovu realnost. Ukoliko se izabere da se izvodi više akcija. Dobro je da termin za as GV2 ostane termin za konsultacije sa nastavnikom. pra enje toka akcija i razmenu iskustava me u u enicima. Nije neophodno da se svi u enici i nastavnik nalaze u terminima za naredna 4 asa. šta je ija konkretna uloga. ideje. da pruži neku konkretnu pomo (u nabavci materijala. ve to zavisi od vrste akcije i njihovog dogovora.na primer da umesto ocena (dobar ili nije dobar) nude mogu e rešenja. Na naredna etiri asa nastavnik je konsultant.

Radionica: ANALIZA I EVALUACIJA Na ovom asu grupe podnose kratke usmene izveštaje o tome šta su uradili. nastavnik nastoji da ostvari atmosferu koja e ohrabriti u enike za dalje akcije. Naglašava zna aj primene ovog programa s ta ke gledišta samih u enika i njihovog aktivnog doprinosa. . Bez obzira na konkretne rezultate akcija. šta im je bilo teško. u eni ki crtež na temu : kako je GV 2 uticao na mene. šta bi slede i put uradili druga ije. naglašavanjem zna aja timskog rada i partnerskog odnosa sa odraslima. razgovor . odnosno kojim veštinama su ovladali. od ega su odustali I zašto.Kako se sada ose ate kada ste jedan zna ajan posao priveli kraju? .Da li deca i odrasli mogu odlu ivati i raditi zajedno? Od ega to zavisi? . Nastavnik podsti e završnu diskusiju s ciljem ohrabrivanja pozitivnih kapaciteta u enika.Šta bi trebalo da se radi da bi se podsticalo partnersko delovanje dece i odraslih? Nastavnik završava radionicu prave i kratek rezime celokupnog nastavnog programa GV 2. Podse a u enike kojim su se sve sadržajima i temama bavili. Napomena: Tako e je potrebno ostaviti vremena za u eni ku evaluacija nastave GV2 na na in na koji je nastavnik osmisli (kratka evaluaciona anketa. 155 .Da li smatrate da je bolje preduzimati individualne ili grupne akcije? .Koje su prednosti grupnog (timskog) rada? . ili kratak desetominutni sastav na temu: Sada mislim o nastavi GV 2).

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful