P. 1
Prirucnik Za Gradjansko Vaspitanje (Druga Godina)

Prirucnik Za Gradjansko Vaspitanje (Druga Godina)

|Views: 254|Likes:
Published by borjan74

More info:

Published by: borjan74 on Jul 16, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

09/16/2015

pdf

text

original

Sections

  • UPUTSTVO ZA PRIMENU VODI A ZA NASTAVNIKE
  • O GRA ANSKOM VASPITANJU
  • NASTAVNI PROGRAM
  • LJUDSKA PRAVA I PRAVA DETETA
  • RADIONI ARSKI PRISTUP
  • EVALUACIJA
  • Radionica: POTREBE I PRAVA
  • Radionica: PRAVA I ZAKONI
  • Radionica: ME UNARODNI DOKUMENTI O ZAŠTITI PRAVA
  • Radionica: PRAVA I VREDNOSTI
  • Radionica: VRSTE PRAVA
  • Radionica: ODNOSI ME U PRAVIMA
  • Radionica: SUKOB PRAVA
  • Radionica: DE JA I LJUDSKA PRAVA
  • Radionica: ODGOVORNOST ODRASLIH I i II
  • Radionica: ODGOVORNOST DECE I MLADIH
  • Radionica: KRŠENJE PRAVA DETETA
  • Radionica: ZAŠTITA PRAVA DETETA
  • Radionica: SAGLEDAVANJE PROMENA5
  • Radionica: PARTICIPACIJA U ŠKOLI I I II
  • Radionica: IZBOR PROBLEMA I - Stanje de jih prava u mojoj školi i okolini
  • Radionica: IZBOR PROBLEMA II
  • Radionice: KAKO REŠITI PROBLEM I i II
  • Radionice: IZRADA PLANA AKCIJE I i II
  • Radionica: ANALIZA MOGU]IH EFEKATA AKCIJE
  • Radionica: PRIKAZ I ANALIZA PLANOVA AKCIJA (2 asa)
  • Radionica: ANALIZA I EVALUACIJA

Republika Srbija Ministarstvo prosvete i sporta

Vodi

za nastavnike

“GRA ANSKO VASPITANJE” za 2. razred srednje škole

Beograd, 2002.

Vodi za nastavnike priredili i adaptirali za nastavni program gra ansko vaspitanje:

Peši , prof. dr Mirjana Popadi , prof. dr Dragan Radulovi , mr Lidija Petrovi , mr Danijela Vu kovi Nevena Šahovi , dr

Dejanovi

Vesna

Kijev anin Slavica Mrše, mr Snježana

2

Sadržaj

UVODNI DEO Uputstvo za primenu Vodi a za nastavnike O gra anskom vaspitanju Nastavni program za prvi i drugi razred LJudska prava i prava deteta Radioni arski pristup Evaluacija RADIONICE
OSNOVNI POJMOVI

7 9 12 19 26 30

Potrebe i prava Prava i pravila u u ionici I Prava i zakoni Me unarodni dokumenti o zaštiti prava Prava i vrednosti
VRSTE PRAVA I ODNOSI ME U PRAVIMA

39 43 45 50 51 55 65 69 74 79 83

Vrste prava Odnosi me u pravima Sukob prava De ja i ljudska prava
PRAVA I ODGOVORNOSTI

Odgovornosti odraslih I i II Odgovornosti dece i mladih
KRŠENJE I ZAŠTITA PRAVA

Kršenje prava deteta Zaštita prava deteta
PLANIRANJE I IZVO ENJE AKCIJA U KORIST PRAVA

89 92 99 101 104 105

Sagledavanje promena Participacija u školi I i II Izbor problema I Izbor problema II

Kako rešiti problem I i II Izrada plana akcije I i II Analiza mogu ih efekata akcije Prikaz i analiza planova akcija Analiza i evaluacija 108 111 115 117 119 4 .

.

.

UVODNI DEO 5 .

6 .

ne samo o zna aju pra enja. opisa i primene evaluacije ve se izlažu i konkretna. . Sve radionice imaju standardnu i prepoznatljivu strukturu što olakšava planiranje i izvo enje nastave. za radionicu vezanom. ve i za sagledavanje nastavnog programa kao celine. daje osnovne informacije o sadržaju i mogu im pristupima obrazovanju za demokratiju i gra ansko društvo i nastavnom predmetu gra ansko vaspitanje.spisak materijala za rad na asu (to mogu biti. Drugi deo (Radionice) ine detaljna uputstva – scenariji za realizaciju svake nastavne jedinice. . sa posebnim osvrtom na prava deteta.. klju ne poruke ili. sadržaju. U drugom poglavlju "LJudska prava i prava deteta". za prvi razred i gra ansko vaspitanje 2. a nju ine: . dodatne informacije vezane za temu. npr.spisak priloga koje u enici dobijaju na kraju asa kao rezime. . U poglavlju ''Evaluacija'' govori se. "O gra anskom vaspitanju". prakti na uputstva za njihovu realizaciju. Potom su navedeni zvani ni program i plan za oba predmeta: gra ansko vaspitanje 1. . dati su osnovne informacije nastavniku o problematici ljudskih prava. Poglavlje ''LJudska prava i prava deteta'' pruža neophodne informacije i teorijsku podlogu za izvo enje dela programa kojim se obra uju sadržaji vezani za oblast prava deteta. Prvo poglavlje.naziv radionice. ali i materijali koji su neposredno vezani za odre enu radionicu i koji su dodatno priloženi i posebno obeleženi). Poglavlje ''Radioni arski pristup'' na sažet na in objedinjava najvažnije karakteristike samog metoda rada na kome se zasniva ovaj nastavni predmet. hameri i sl. tj.cilj i zadaci.opis aktivnosti detaljan opis postupaka (koraka) povremeno pra enih napomenama i/ili 7 . za drugi razred srednje škole. ponekad. papiri.UPUTSTVO ZA PRIMENU VODI A ZA NASTAVNIKE Struktura Vodi a za nastavnike Vodi ine dve osnovne celine: Uvodni deo i Radionice. Uvodni deo ukratko obra uje etiri teme od zna aja ne samo za neposrednu realizaciju asova/radionica. flomasteri. asa. U nekim radionicama predvi eni su prilozi i za nastavnika kao dodatni izvor saznanja o odre enom.

odnosno broja malih grupa. Nastavnik ima slobodu da organizuje nastavu i u formi dvo asa. asu i Pojedini asovi dati su sa slobodnijom strukturom (tako da ih nastavnici mogu planirati u formi radionice. Prostorna i vremenska organizacija Obzirom na prirodu samog metoda rada. Sve nastavne jedinice prilago ene su trajanju jednog školskog asa. predavanja ili razgovora) ili ine zadatke za vežbanje i prikaz samostalnog rada u enika. 8 . Tako e. i zato je važno voditi ra una o tome da se ne bi remetila dinamika rada ili gubilo vreme na naknadno pribavljanje ili traganje za improvizovanim rešenjima. preporu ljivo (naro ito u poslednjem bloku ''Škola kao zajednica''). zaklju aka i sli no. Svaki scenario slede uzorci materijala za rad na priloga. broja u enika. To je u injeno u svim onim situacijama kada je procenjeno da je posebno važno ne dozvoliti mogu nost nehoti nog ispuštanja zna ajnih momenata u pojedinim uputstvima. što je generalno. Izvo enje radionice Svaki scenario nudi detaljan i precizan opis postupaka (koraka) koje je potrebno slediti. Prakti na uputstva Priprema za as Pre svakog asa nastavnik treba da pripremi sav neophodan materijal za rad na asu onako kako je navedeno u samom scenariju. neophodno je da u u ionici/prostoriji u kojoj se odvija as. dok su pojedina uputstva istaknuta znacima navoda. Ve ina instrukcija za nastavnika dana je opisno. Koli ina i vrsta materijala zavisi od same radionice. postoji mogu nost pomeranja klupa i stolica. odluka.komentarima kojima se nastavniku posebno skre e pažnja na važnost nekih nekih faza. uvodnim instrukcijama ili zaklju cima. mora se predvideti i slobodna površina na zidu/školskom tabli na koju e se povremeno (u zavisnosti od zahteva radionice) ka iti papiri/posteri nastali kao rezultat rada na asu. a kod pojedinih tematskih celina naro ito.

U situacijama kada nastavnik proceni da ne e biti dovoljno vremena za finalizaciju svih predvi enih koraka.Pojedine radionice završavaju se preporukama za dalji rad. zahteve (naro ito one koji se ti u rada u malim grupama) preformulisati u (zajedni ki) doma i zadatak. Prilago avanje/skra ivanje programa Prilikom izvo enja pojedina nih radionica ne preporu uje se izostavljanje predvi enih koraka jer se time može bitno narušiti uspešnost ostvarivanja cilja ne samo pojedine radionice. U takvim slu ajevima je neophodno na poetku slede eg asa obezbediti vreme za izveštaje grupa da bi se na odgovaraju i na in 'zaokružila' celina. što predstavlja i neku vrstu evaluacije. Ukoliko se nastavnik na e u situaciji da je prinu en na skra ivanja ili prilago avanja programa. 9 . mogu e je pojedine. najbolje je da to uradi uz konsultacije s autorima programa. One imaju funkciju podsticanja u enika na dalje i produbljenije bavljenje odre enim temama. Nastavnik ima slobodu da sam odlu i (u zavisnosti od zainteresovanosti u enika. naj eš e završne. ve i programske (pod)celine. ali i raspoloživog vremena) da li e inicirati njihovu realizaciju.

veka zapisao: "Dobro je stvoriti demokratiju za narod. zemlje Centralne i Isto ne Evrope žele da konsoliduju svoje novouspostavljene politi ke i ekonomske poretke. I u Ustavu Srbije. Kada govorimo o gra anima. Dakle. jezik. obrazovanje. Svi mi koji živimo u Republici Srbiji smo gra ani Srbije. i da je naša država "zasnovana na slobodama i pravima oveka i gra anina". politi ko ili drugo uverenje. imovno stanje ili koje li no svojstvo". pol ili bilo koje druge razlike. društvenim i politi kim promenama. da razviju novu politi ku kulturu i da u svoje gra ane usade ideje demokratije." I zaista. Ali postoji nešto još bolje i zna ajnije: odgojiti narod za demokratiju. a takvo društvo zove se gra ansko društvo. Najvažnije promene do kojih je došlo u Evropi od po etka poslednje decenije 20. veroispovest. gra anskom društvu i gra anskom vaspitanju. nacionalnu pripadnost. kaže se da je Republika Srbija "demokratska država svih gra ana koji u njoj žive". Ali. pol. ve u prvom lanu. Gra ansko vaspitanje je duboko ukorenjeno u ideji Evrope posle Drugog svetskog rata. pod re ju "gra anin" mislimo na status koji ima svako ko živi u demokratskoj državi. život u demokratskom gra anskom društvu pruža ljudima niz prednosti. Gra ansko vaspitanje. kada kažemo da smo mi gra ani. kako u ve uvedenim tako i u novim demokratijama. nema velike koristi od tih mogu nosti ako gra ani ne umeju da iskoriste sve prednosti koje im takav društveni poredak nudi. da prevazi u nasle e prošlosti. socijalno poreklo. ro enje. ljudskih prava i vladavine zakona. to zna i da živimo u državi u kojoj svi imamo jednaka prava bez obzira na klasnu ili nacionalnu pripadnost. Dok se zemlje Zapadne Evrope suo avaju sa ubrzanim ekonomskim. ili ako nisu spremni da zaštite demokratski poredak i slobodu ako nekad budu ugroženi. iji je cilj da stvara odgovorne i informisane gra ane.O GRA ANSKOM VASPITANJU Francuski književnik i sociolog Šarl Monteskje je još po etkom 18. Naš status gra anina se posebno naglašava lanom 13: "Gra ani su jednaki u pravima i dužnostima i imaju jednaku zaštitu pred državnim i drugim organima bez obzira na rasu. veka dovele su do novih i složenih izazova. u današnje vreme se široko sprovodi 10 . prava i sloboda koje im život u autoritarnim. nedemokratskim režimima i diktaturama uskra uje.

etni kom poreklu.Kognitivnu dimenziju (prihvatanje ideja.Ja anje kulture demokratije i mira u školi i u svim aspektima društva.Shvatanje vladavine prava i ljudskih prava koja se odražavaju u me unarodnim konvencijama i drugim sporazumima. koncepcija. Pored toga što pruža gra anima znanje i stru nost potrebne za aktivno u eš e u demokratskom gra anskom društvu. na visokim studijama. društvenom statusu.Široko koriš enje interaktivnih metoda nastave i u enja usredsre enog na u enike. možemo govoriti o tri dimenzije nastave i u enja o ljudskim pravima: 11 . nedeljivosti i neotu ivosti ljudskih prava i sloboda i pomaganje gra anima da se suprotstave nejednakostima zasnovanim na polu. Da bi to postigao. gra ansko obrazovanje razvija svest o važnosti aktivnog u eš a gra ana u procesima donošenja odluka i njihove odgovornosti za budu nost gra anskog društva. jeziku.Ja anje participatornih sposobnosti koje daju mogu nost u enicima da se bave problemima u društvu. u školi.u celoj Evropi. na radnom mestu i u dobrovoljnim udruženjima) . nego i poznavanje postupaka i znanja za unapre enje i zaštitu ljudskih prava na lokalnom. na stru noj obuci.Objašnjavanje funkcionisanja demokratije i demokratskih insti-tucija.u detinjstvu. proces gra anskog obrazovanja ima tri dimenzije: . nacionalnom i me uanrodnom nivou. . Cilj obrazovanja za ljudska prava je ja anje individualne i grupne svesti o univerzalnosti. Principi efikasnosti gra anskog obrazovanja obuhvataju: .Socijalnu dimenziju (sposobnost da se demokratija sprovodi u raznim oblicima i u svim oblastima i fazama života . . i . Ukratko. Važan element gra anskog vaspitanja je obrazovanje za ljudska prava.Afektivnu dimenziju prepoznavanje i prihvatanje demokrat-skih vrednosti. ili na drugim diskriminatornim osobinama. mladosti i u zrelo doba. Zato ono obuhvata ne samo poznavanje injenica o ljudskim pravima uklju uju i tu i poznavanje me unarodnih i regionalnih instrumenata. . sistema) . veri.

sticanje stavova i znanja za unapre enje i zaštitu ljudskih prava.Formalni nastavni plan i program za gra ansko vaspitanje uklju uje kombinaciju dva modela. Slova ka…) . proistekao je najve im delom iz programa ''U ionica dobre volje'' (Grupa MOST. Oba programa nastala su pre nekoliko godina kao odgovor na potrebe našeg socio-kulturalnog. Letonija.. Irska. Postoji široka lepeza elemenata formalnog nastavnog plana i programa za gra ansko vaspitanje u Evropi. I uzrasti na kojima se ovakva nastava odvija tako e variraju: negde se nastava gra anskog vaspitanja odvija tokom srednjoškolskog školovanja. Bugarska. društvene studije. Ma arska. Švajcarska…) . Nastavni program gra ansko vaspitanje za I razred srednje škole. Beograd) i ''Kako možemo zajedno'' (Jugoslovenski centar za prava deteta. godine. Španija. da spomenemo samo neka: gra ansko vaspitanje (eng. Ukrajina…) Tamo gde se radi o posebnom predmetu. ovek i društvo. društvene veštine. Gra ansko vaspitanje se u današnje vreme široko sprovodi u Evropi kako u formalnom obrazovanju kao poseban školski predmet ili predmet koji prožima itav nastavni plan tako i u neformalnim programima.Gra ansko vaspitanje se u i kroz integrisane programe ili teme zastupljene u više nastavnih planova i programa (Finska. Pored toga.Gra ansko vaspitanje se u i u okviru posebnog predmeta (Albanija. taj predmet se sre e pod razli itim imenima. 12 .sticanje znanja o ljudskim pravima.razvoj sredine koja e ja ati u enje i nastavu u oblasti ljudskih prava. Rumunija. itd. a negde obuhvata i neke razrede osnovne škole. Italija. ljudska prava i gra ansko obrazovanje. Nema ka. portugalija. kroz posebne predmete plus integrisane programe i sadržaj koji je zastupljen u više nastavnih planova i programa (Austrija. u njegovom stvaranju koriš ena su i saznanja samih autora/autorki koja su neposredno iznikla iz iskustava u njihovoj dosadašnjoj primeni. Hrvatska. Beograd). . Preovla uju slede i modeli: . Gr ka. gra anska problematika. . Švedska. koji je usvojen i primenjen kao fakultativni predmet tokom 2001/2. Francuska. civic education).

uklju uju i ne samo sadržaj i metod. na inima izražavanja sopstvenog mišljenja i opštenja sa drugim ljudima i posebno obu ava nenasilnoj komunikaciji i tehnikama miroljubivog rešavanja sukoba. predmet gra ansko vaspitanje uveden je kao izborni u I razred srednje škole. Rezultati evaluacije ovih programa. za prvi razred srednje škole i gra ansko vaspitanje 2. ali i kao sastavni deo aktivnosti pojedinih nevladinih organizacija. godine. opredelili su nas u uverenju da prilikom kreiranja novog nastavnog fakultativnog predmeta. Program gra anskog vaspitanja 1 bavi se pitanjima prirode i na ina regulisanja odnosa u grupi/zajednici. treba da na najbolji mogu i na in iskoristimo baš ta ve postoje a ''doma a'’ iskustva. a sam program razra en u dva nastavna predmeta: gra ansko vaspitanje 1. Primenjivani su u školama.društvenog i istorijskog konteksta. Školske 2002/3. za drugi razred srednje škole. Program gra anskog vaspitanja 2 upoznaje u enike sa problematikom ljudskih prava i prava deteta i prtiprema ih i podsti e na poštovanje i zaštitu kako svojih tako i prava drugih. ustanovama. stavova koje imamo prema drugim ljudima i grupama. de jih i omladinskih kampova. 13 . ve i posredne i neposredne efekte koje su proizveli. klubova.

u enici razumeju prirodu i na in uspostavljanja društvenih. nacionalnim i verskim grupama. ose anje li nog i grupnog identiteta. razumevanja i prijateljstva me u narodima. 14 .da se kod u enika razvija samopoštovanje.NASTAVNI PROGRAM GRA ANSKO VASPITANJE 1 Prvi razred srednje škole (1 as nedeljno. tolerancije.da kod u enika razvija komunikacijske veštine koje su neophodne za saradni ko ponašanje i konstruktivno rešavanje sukoba: argumentovano izlaganje sopstvenog mišljenja. 35 asova godišnje) Cilj i zadaci: Opšti cilj predmeta je da u enici srednjih škola steknu saznanja. Zadaci nastave predmeta su: . pregovaranje. .da u enici razumeju prirodu i mogu e uzroke sukoba i podstaknu na saradnju i miroljubivo rešavanje sukoba . etni kim. . razviju sposobnosti i veštine i usvoje vrednosti koje su pretpostavke za celovit razvoj li nosti i za kompetentan. .da kod u enika razvija sposobnost razumevanja razlika me u ljudima i spremnost da se razlike poštuju i uvažavaju . mira. aktivno slušanje.da kod u enika razvija sposobnost kriti kog rasu ivanja i odgovornog odlu ivanja i delanja.da se izborom sadržaja i ukupnim na inom rada u okviru ovog predmeta poštuju i praktikuju osnovne demokratske vrednosti i podstakne njihovo prisvajanje. . . eti kih i pravnih normi i pravila i njihovu važnost za zajedni ki život.da se u enici obu e tehnikama grupnog rada i grupnog odlu ivanja. ravnopravnosti polova. odgovoran i angažovan život u savremenom gra anskom društvu u duhu poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda.

upoznavanje u enika sa programom i na inom rada. Kroz aktivnosti pore enja po razli itim kriterijuma u enicima se omogu ava da upoznaju sebe i druge. Izra uju i "li ni grb" ili me usobnim pore enjem. Pomo u igre uloga demonstrira se da su predrasude i stereotipi koje imamo prema pojedinim grupama ljudi jedan od uzroka diskriminatorskog ponašanja i da tolerancija nije uvek pozitivna. li nog i grupnih identiteta. kao i neopravdanog negativnog opažanja tu ih grupa.Li ni identitet. . .SADRŽAJI PROGRAMA Uvod: Me usobno upoznavanje. u enici ja aju samopoštovanje. Ja.Otkrivanje i uvažavanje razlika.Grupna pripadnost. bolje se upoznaju i i podsti u da prepoznaju i cene svoje pozitivne osobine. Na osnovu opisa vlastite i tu e grupe otkrivaju se i analiziraju tendencije uproš enog opažanja i favorizovanja vlastite grupe. razvijanja samopoštovanja i razumevanja i uvažavanja drugih. .Stereotipi i predrasude. otkriju i prihvate postoje e sli nosti i razlike. . kao i da sagledaju složenost i me usobna preklapanja vlastitih i grupnih identiteta. 15 . 1. Kroz izradu i pore enje "porodi nih stabala" ili porodi nih albuma i diskusiju o razli itim grupama/udruženjima kojima u enici pripadaju u enici se uvode u problematiku li nog i grupnog identiteta i njihovih me usobnih odnosa. mi i drugi (6) Ova tematska celina obuhvata pitanja stavova koje imamo prema sebi drugim ljudima i grupama.Tolerancija i diskriminacija. .

U enici se upoznaju sa razli itim tehnikama aktivnog slušanja kao na inima na koji se može poboljšati uzajamna komunikacija i te tehnike isprobavaju u kra im simulacijama. u enici se upoznaju sa uobi ajenom procedurom pripremanja za debatu i izvode debatu na neku temu vezanu za komunikaciju u njihovom iskustvu. . .Vo enje debate i dijaloga (2 asa). . demonstriraju se na ini iskrivljavanja poruka. gde se jedna informacija lan ano prenosi od jednog do drugog u enika. . a zatim govore o primerima dobrog i lošeg sporazumavanja iz vlastitog iskustva. Rade i u parovima u enici prolaze kroz iskustvo loše komunikacije izazvane neslušanjem. . štampi.Glasine.Samopouzdano reagovanje.Neoptužuju e poruke. predrasuda i diskriminatorskog ponašanja u školi. Kroz zadatak serijske reprodukcije. Pošto se suprotstave karakteristike dijaloga i debate kao razli itih komunikacijskih obrazaca. Komunikacija u grupi (8) Ova tematska celina bavi se na inima izražavanja i saopštavanja mišljenja i komunikacijom sa drugima: posebno postupcima i veštinama nenasilne komunikacije. 2. 16 . šumovi u komunikaciji i ukazuje na važnost dobre komunikacije za me usobno razumevanje. na TV i radiju i prikazuju ih na asu. U enicima se demonstriraju efekti optužuju ih i neoptužuju ih poruka i važnost zastupanja vlastitih potreba i prava na jasan i neagresivan na in a zatim se model neoptužuju ih poruka uvežbava kroz primenu na situacije iz vlastitog života.Izražavanje mišljenja.Neslušanje. sagledavaju razloge koji mogu stajati u osnovi neslušanja.Zadaci za vežbanje: U enici nalaze primere stereotipa. . U enicima se predo ava važnost zastupanja vlastitih potreba i prava na jasan i neagresivan na in. u enici sti u znanja o pravu na slobodno izražavanje mišljenja i vežbaju da svoje mišljenje obrazlože. U malim grupama u enici isprobavaju ovakav samopouzdan na in reagovanja u nekoliko svakodnevnih situacija.Aktivno slušanje. tj. uxbeni koj i drugoj literaturi. Nastavljaju i zapo et dijalog suprot-stavljenih mišljenja na primerima situacija iz porodi nog i školskog života. .

U enici se upoznaju sa razli itim na inima donošenja odluka u grupi i analiziraju njihove pred-nosti i nedostatke . u enici uvi aju li ne i društvene razloge za saradnju i zajedništvo i razmatraju pretpostavke za ostvarivanje saradnje. Na zadatim primerima i na osnovu iskustva u radu na prethodnim asovima.Raditi zajedno. analiziraju faktore od kojih zavisi mogu i stepen aktivne participacije i zna aj koji ona ima za razvoj li nosti i ostvarivanje prava. Na primerima grupnog crtanja i analize onog što vole da rade. Saradnja i zajedništvo (5) . u enici u malim grupama razmatraju 17 .3.Stilovi postupanja u konfliktima. . dinamici konflikta i njegovim mogu im ishodima. Rešavanje sukoba (8) .Grupni rad. . veština i izgra ivanjem saznanja i stavova koji vode ostvarivanju solidarnosti. . razumevanja.Grupno odlu ivanje. izbegavanju i nenasilnom rešavanju sukoba i nesporazuma me u ljudima. Vežba u kojoj u enici prolaze kroz iskustvo konflikta treba da posluži kao podloga za razgovor o ulozi pretpostavki i o ekivanju u situaciji sukoba. Na primeru simulacije jedne školske situacije u enici se vežbaju u saradni kom ponašanju.U eš e mladih: "Lestvica participacije".Saradnja. saradnje i mira me u pojedincima. u enici se upoznaju sa odlikama timskog rada i analiziraju uloge koje su imali u grupnom radu. grupama i zajednicama ljudi. toleranciji i preuzimanju odgovornosti. odnosno razvijanjem sposobnosti. Pošto dobiju kra i opis uzrasno prilago ene situacije konflikta. . Odnosi u grupi/zajednici (20) Ova tematska celina bavi se problematikom dva osnovna tipa odnosa u ljudskim grupama i zajednicama: saradnjom i sukobima. zajedništa.Dinamika i ishodi sukoba. s jedne strane i smanjenju nasilja. U enici se upoznaju sa razli itim mogu im stepenima u eš a dece u akcijama ili aktivnostima (od "kvaziu eš a" do de jeg samostalnog izbora i izvo enja akcija). s druge strane.

.Postizanje mira. U enici se upoznaju sa osnovnim idejama. u kojima nema pobednika i poraženih ve sve strane u konfliktu uspevaju da zadovolje svoje potrebe.Nasilje u školi.Nasilje u našoj okolini.. Kroz analizu tipi nih slu ajeva iz svakodnevnog života u školi (verbalna agresija u enika. U enicima se predo avaju primeri razli itih konfliktnih situacija. Analiziraju i konflikte predo ene u pri ama u enici se vežbaju u nalaženju integrativnih rešenja.) u enici se dovode do saznanja da oni mogu da budu: i žrtve nasilja i nasilnici ali i borci protiv nasilja u školi. . . a njihov zadatak je da kroz zauzimanje pozicije svake od strana u konfliktu i zamišljanje njihovih potreba sagledaju kako izgleda konflikt posmatran iz razli itih perspektiva. ose anje li ne odgovornosti i spremnost na pružanje pomo i žrtvi nasilja. Na osnovu analize mišljenja nau nika o nasilju i ljudskoj prirodi ("Seviljska izjava "). Nasilje i mir (6) .Postizanje dogovora. Kroz analizu razli itih situacija u enici razvijaju osetljivost za prepoznavanje nasilja me u vršnjacima.Nalaženje rešenja. Kroz razgovor i analizu i razvrstavanje prikupljenih primera (iz štampe. . sti u svest da nasilje postoji u svim sferama društva i da u svesti ve ine postoje stereotipi o tome ko su nasilnici.Vršnja ko nasilje. Kroz itanje pri a i igranje uloga u enici se u e da se pružanjem i prihvatanjem izvinjenja može izbe i da nesporazumi prerastu u sukobe. .Izvini.. .mogu e postupke strana u konfliktu i diskutuju od ega zavisi kako e se postupati u konfliktu. filmova) u enici uo avaju razli ite vrste nasilja (kako one vidljive tako i prikrivene). omalovažavanje u enika. misli o miru mislilaca iz razli itih 18 . svrhom i postupkom posredovanja u sukobima i nesporazumima i isprobavaju ste ena znanja u jednoj situaciji simulirane sva e me u drugovima.Sagledavanje problema iz razli itih uglova.Posredovanje. . . TV emisija. Kroz simulaciju konflikta izme u dve grupe od u enika se traži da putem pregovaranja postignu dogovor koriste i prethodno ste ena znanja i veštine.

Završni as: Šta nosim sa sobom.kultura i dobitnika produbljuju za o uvanje prikaza likova nekih od dosadašnjih Nobelove nagrade za mir. 19 . u enici svoje razumevanje mira i pretpostavki i postizanje mira. Razgovor o iskustvima i evaluacija nastave celog predmeta: u enici sami procenjuju koja do sada ste ena znanja i veštine smatraju korisnim i upotrebljivim van u ionice.

da u enici razumeju prirodu i na in uspostavljanja društvenih.GRA ANSKO VASPITANJE 2 Drugi razred srednje škole (1 as nedeljno. ravnopravnosti polova.da se izborom sadržaja i ukupnim na inom rada u okviru ovog predmeta poštuju i praktikuju osnovne demokratske vrednosti i podstakne njihovo prisvajanje. .da se u enici obu e efikasnom planiranju zajedni kih akcija i projekata . tolerancije. spremnost za zaštitu sopstvenih i prava drugih i nau e tehnike zalaganja za ostvarivanje prava deteta. razviju sposobnosti i veštine i usvoje vrednosti koje su pretpostavke za celovit razvoj li nosti i za kompetentan. .da se u enici obu e tehnikama grupnog rada i grupnog odlu i-vanja.ki život. .da se u enici podstaknu i osposobe za aktivnu participaciju u životu škole. 35 asova godišnje) Cilj i zadaci: Opšti cilj predmeta je da u enici srednjih škola steknu saznanja.da kod u enika razvija sposobnost kriti kog rasu ivanja i odgovornog odlu ivanja i delanja. . . eti kih i pravnih normi i pravila i njihovu važnost za zajedni. nacionalnim i verskim grupama.da se u enici uvedu u razumevanje pojma prava i upoznaju sa Konvencijom o pravima deteta i drugim me unarodnim dokumentima koja se bave ljudskim pravima . odgovoran i angažovan život u savremenom gra anskom društvu u duhu poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda. Zadaci nastave predmeta su: . . razumevanja i prijateljstva me u narodima. SADRŽAJI PROGRAMA 20 . mira. etni kim.da u enici nau e vrste prava i razumeju odnose me u pravima i uzajamnost prava i odgovornosti.da se kod u enika razvije osetljivost za kršenje prava.

Na osnovu izrade ugovora sa zadatim elemen-tima.Potrebe i prava. . Prava i odgovornosti (16) sa sadržajem predmeta i Ova tematska celina uvodi u enike u poznavanje i razumevanje problematike prava i odgovornosti i razvija sposobnosti.Vrste prava. prirodom i sadržajem me unarodnih dokumenata koji se ti u ljudskih i prava deteta.Sukob prava. Na primeru dovršavanja zapo etih stripova u enici sti u uvid da sukobljena prava mogu da budu izvor konflikata i da je za 21 .Uvodni as. . U enici se upoznaju sa istorijatom nastanka.. u enici sti u uvid u vezu izme u prava i vrednosti i upoznaju se sa univerzalno prihva enim vrednostima koje su u temelju ljudskih prava.Me unarodni dokumenti o zaštiti prava: Univerzalna de-klaracija o ljudskim pravima i Konvencija o pravima deteta. 1. Na osnovu situacije pravljenja izbora..Odnosi me u pravima. Vrste prava i odnosi me u pravima (5) . . Kroz razlikovanje bazi nih ljudskih potreba od želja i prohteva u enici se uvode u pojam prava. u enici se upoznaju sa suštinom ugovornog odnosa kao saglasnosti volja i potrebom zakonskog regulisanja prava i obaveza. dužno-sti i pravila za rad u u ionici. 2.Prava i vrednosti. Upoznavanje na inom rada. U enici se upoznaju sa osnovnim principima Konvencije i uvode u produbljeniju analizu i razume-vanja me usobne povezanosti i nedeljivosti prava. Osnovni pojmovi (5) . . hijerarhije i pore enja ponu enih vrednosti.Prava i pravila u u ionici Kroz definisanje prava. . u enici se upoznaju sa sadržajem Konvencije i vrstama prava.Prava i zakoni. stavove i postupke koji vode zaštiti i ostvarivanju prava. Razvrstavanjem kartica na kojima su ispisana pojedina prava deteta u zadate kategorije. u enici dolaze do uvida u njihovu me usobnu povezanost i razvijaju ose aj "vlasništva" na demo-kratski dogovorenim pravilima. .

U enici obavljaju ispitivanja poznatih osoba (ro ake. 4.Zaštita prava deteta. izra uju plan akcije kojom bi te 22 .Odgovornosti odraslih 1. koja su izradili na prvom asu sa tom temom. U nastavku rada na ovoj temi.ostvarivanje suprotstavljenih prava potreb-no prona i konstruktivna rešenja. . Analizom zadatih pri a u enici se pod-sti u da prepoznaju i razviju osetljivost za situacije kršenja prava deteta. Zadaci za vežbanje: Poznavanje Konvencije i zastupljenost prava štampi. Kroz aktivnost uparivanja prava i obaveza deteta u enici razvijaju svest o li noj odgovornosti za ostvarivanje svojih i poštovanja tu ih prava. Zadaci za vežbanje: Prava i pravila u u ionici 2. U enici identifikuju probleme vezane za de ja prava u školi i sredini. u enici se upoznaju sa državnim i m unarodnim obavezama u oblasti ostvarivanja i zaštite prava deteta.Odgovornosti dece. Na osnovu ste enih znanja i uvida u enici ponovo razmatraju. 3. Razmatraju i uloge i obaveze roditelja i nastavnika u ostvarivanju pojedinih prava u enici sti u uvid u odnos izme u prava i odgovornosti.Kršenje prava deteta. druge u enike) o tome koliko poznaju Konvenciju i istražuju da li je i na koji na in tematika prava zastupljena u dnevnoj i omladinskoj štampi i prikazuju svoje nalaze na asu. u enici iznalaze i razmatraju na ine delovanja u takvim situacijama i upoznaju se sa službama i organizacijama kojima mogu da se obrate za pomo u zašti-ti/odbrani svojih prava. Polaze i od zadatih konkretnih situa-cija kršenja pojedinih prava. Kršenje i zaštita prava (2) . Prava i odgovornosti (4) . i 2. . Planiranje i izvo enje akcija u korist prava (16) Ova tematska celina priprema i podsti e u enike na aktivno u eš e u životu škole i zajednice i omogu ava sistematizaciju i prakti nu primenu nau enog u ovom predmetu. dopunjuju i prera uju "pravila u u ionici".De ja i ljudska prava . prijatelje. . Analiza Univerzalne deklaraci-je/kategorija ljudskih prava i pore enje sa pravima deteta.

Razmatraju i razli ite mogu e tokove budu nosti. na ijem rešavanju u enici realno mogu nešto da urade. . ponavljaju saznanja problematike predmeta gra ansko vaspitanje I i II. u enici prvo identifikuju probleme mladih/u enika u svojoj sredini (školi ili zajednici) a potom ih analiziraju sa stanovišta prava koja su prekršena.Sagledavanje promena. U enici se upoznaju sa razli itim vrstama akcija u prilog zaštite i ostvarivanja prava.Participacija u školi 1.Prikaz i analiza grupnih radova. Grupe prikazuju svoje planove i kroz argumentovanu diskusiju zajedni ki procenjuju koliko su planovi realni i ostvarivi. Na osnovu prikaza grupnih predloga i diskusije vrši se izbor onih problema za dalji rad. u enici doteruju svoje planove akcija i izvode akciju u 23 . u enici izra uju grupne planove za svoje akcije.Izbor problema 1. i 2. . osveš uju li nu odgovornost i preispituju spremnost da se angažuju u rešavanju problema dece i mladih.Izrada plana akcije 1. i 2. U enici razmatraju i diskutuju razli ite sfere školskog života i rada u kojima smatraju da bi trebalo da u estvuju u odlu ivanju i one u kojima su spremni da aktivno u estvuju i dele odgovornost. i 2. Rade i u manjim grupama.Planiranje i izvo enje akcije – akcija po izboru u enika. .probleme mogli da rešavaju i izvode akciju u školi ili lokalnoj sredini: . u enici analiziraju od ega sve zavise budu i doga aji. Uz pomo pisane instrukcije o tome šta sve dobar plan akcije treba da sadrži. i 2.Analiza mogu ih efekata akcije. .Kako rešiti problem 1. . Polaze i od analiza akcija. . Ovaj deo programa u enici izvode nezavisno od rasporeda asova i izlaze i iz u ionice. . razmatraju i vrše izbor tipa akcije koja bi mogla da vodi rešenju problema identifikovanih u prethodnoj aktivnosti. U enici razmatraju mogu e efekte planiranih akcija na razli ite grupe ljudi i uz nove uvide doteruju svoje planove akcija. analiziraju i planove akcija. kakva je uloga svakog pojedinca u sledu društvenih doga aja. Tako e osveš uju kakva je njihova uloga u akciji i. Zatim biraju akciju ili akcije koje e izvoditi i dogovaraju se o daljem izvo enju akcije.

24 . Završni analiza akcija/planova i rezimiranje i evaluacija nastave celog predmeta.korist de jih prava u školi ili sredini ili planiraju nove akcije. Analiza i evaluacija. Nastavnik je u esnik kao deo tima i-ili konsultant.

najvažnije ljudsko pravo. Vladimir: LJudska prava. Objektivna prava su skup pravila koje donosi zakonodavac. eri . uredbe. ne prizna ili krši. Danas više ni jedna država ne može da tvrdi da su ljudska prava u njenoj isklju ivoj nadležnosti. da spre i i kažnjava kršenje prava a tako e i da stvori uslove za njihovo uživanje. objektivna prava su u engleskom jeziku law a subjektivna rights. odluke ili neke me unarodne konvencije.LJUDSKA PRAVA I PRAVA DETETA LJudska prava1 LJudska prava su. obavezuju ak i države koje nisu ratifikovale te ugovore. ali i iz me unarodnog prava koje je iznad država . trebalo bi napomenuti da nije svako pravo osnovno. Beogradski Centar za ljudska prava. pol. na nacionalnom ili me unarodnom nivou i to su razni zakoni. pravo na pravi no su enje. kao. 1997. da bi se bolje razumelo šta su ljudska prava. Ako bi samo od države. Naš jezik ne razlikuje ove pojmove ali. onda o pravim ljudskim pravima ne bi ni moglo da se govori. Najve i broj ljudskih prava usmeren je prema državi i to ih razlikuje od drugih prava moralnog porekla. na primer. na primer. Država ima obavezu da se uzdržava od kršenja ljudskih prava. odnosno fizi ka i pravna lica. bez obzira na njihovo poreklo. pravo na život. Vojin. postoje objektivna i subjektivna prava. Paunovi . 1 O ljudskim pravima najbolje je itati u uxbeniku: Dimitrijevi . moralnog porekla. Pre svega. Neka ljudska prava koja su priznata me unarodnim ugovorima. Ovaj uxbenik je poslužio kao idejna osnova za pisanje ovog teksta. 25 . pre svega. prava prirodnog. veroispovest ili neku drugu pripadnost ili svojstvo. Zato obaveznost poštovanja ljudskih prava proizilazi za svaku državu iz unutrašnjeg prava. Beograd. Milan. U idealnoj situaciji. Ona se jednako priznaju svim ljudskim bi ima. što zna i da su da postoje nezavisno od toga da li ih je država u kojoj ovek živi priznala i propisala. odnosno njenih organa. ljudska prava su priznata zakonima i drugim pravnim aktima a njihovo ostvarivanje se odvija u pravom ustanovljenim okvirima države. te da može da iz prizna. zavisilo koja e ljudska prava biti priznata. Dakle. pravo na slobodno izražavanje. Subjektivna prava imaju subjekti prava.

ljudsko pravo postoji a država koja ga ne priznaje svom gra aninu može da snosi posledice. Zna ajan je jer sputava vlast kralja u odnosu na posebne kategorije stanovništva. godine. U civilizovanoj državi nije dozvoljeno samovoljno manipulisanje subjektivnim pravima. ispravno i pravi no samo po sebi pravo. iz posedovanja imovine. ak i kada (ako) tako nije utvr eno doma im zakonom. dakle »ja a su« od volje države. Sli no je sa Dušanovim zakonikom od 1349. Postoje poželjna i cenjena dobra i vrednosti kojima ljudi teže ali se ne sme pasti u zamku nemogu nosti razlikovanja želja od prava. te težiti hiperinflaciji ljudskih prava (pravo na turizam. ne primenjuju ili ne postoje. LJudska prava imaju moralno poreklo. Zna i. bez razlike.). Ova prava se ne odnose na sve ljude podjednako. Obi no se kao prvi zna ajan dokument u vezi sa ljudskim pravima pominje Velika povelja o slobodama (Magna Carta Libertatum) od 1215. Razvoj ljudskih prava LJudska prava su u drugoj polovini XX veka doživela procvat i potpuno me unarodno priznanje. poštuje se na elo pravne sigurnosti. u kome se 26 . Ovaj dokument je zna ajan jer njime jedan srednjevekovni monarh. Poti u od zakonodavca jedne države i zavise od njegove volje. Danas. u mnogim državama još uvek se sistematski krše i ljudska i prava deteta. pravo na odlazak kod frizera. itd). ve ih ima samim tim što je ljudsko bi e. iz statusa itd. poželjno.Subjektivna prava po ivaju na normama objektivnog prava i mogu da budu razli ita od države do države ( na primer. zahvaljuju i razvoju me unarodnog i nacionalnih prava. godine. posebno u situacijama kada se postoje i zakoni krše. Me utim. Jedno je nešto priznavati kao vrednost kojoj treba težiti a drugo je tvrditi da se ima pravo na tu vrednost. znamo da su pravo na život ili pravo na udruživanje ili izražavanje mišljenja ljudska prava. što zna i. Najzad. postoji katalog ljudskih prava. Nisu sva subjektivna prava ljudska prava. Na ovaj na in se doprinosi obezvre ivanju postoje eg sistema ljudskih prava i dovodi u pitanje autoritet tog sistema. Nažalost. razna prava koja proizilaze iz braka. što se tako e odnosi i na prava deteta. ovo nije dokument o ljudskim pravima jer ne garantuje prava svima. kralj Džon. priznaje izvesne privilegije nižima od sebe. nije sve što je lepo. LJudska prava su ona subjektivna prava koja ljudsko bi e ne duguje državi i njenoj volji.

pravno neobavezuju eg karaktera. Po elo je i zaklju ivanje me unarodnih ugovora kojima su se štitila pojedina prava pojedinih kategorija ljudi (radnici. bez diskriminacije. mnoge države su prolazile sli an proces sazrevanja u pogledu ljudskih prava. godine. U decenijama koje su sledile. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima je. engleski Zakon o pravima (Bill of Rights) od 1689. Takva ograni enja ne uklju uju priznavanje prava svim ljudima nezavisno od suverene volje vladara. pre svega) a i osnivanje me unarodnih organizacija koje su usvajale me unarodne dokumente o ljudskim pravima. usvojila je Generalna skupština Ujedinjenih nacija 1948. Prvi akti kojim su priznata ljudska prava u savremenom smislu su ameri ka Deklaracija nezavisnosti od 1776. Ipak. Iako. Povelje Ujedinjenih nacija) unapre ivanje i podsticanje ljudskih prava. države proklamuju kao svoj osnovni cilj ( lan 1. formalno gledano. . godine. ovim dokumentom se ne priznaju prava svim podanicima. posle surovog istrebljivanja i obespravljivanja ljudi u nacisti kim i fašisti kim državama. godine. 27 . Prvi put su ljudska prava uneta ustav jedne države 1791. Tek nakon Drugog svetskog rata. i francuska Deklaracija prava oveka i gra anina od 1789. kada su usvojeni amandmani na Ustav SAD. Prvi poseban me unarodni dokument o ljudskim pravima – Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima. kako je neki autori nazivaju. predstavlja napredak jer uspostavlja ustavnu monarhiju i prenosi vlast na parlament. godine. vo ene razlozima humanosti.ograni ava apsolutna mo vladara a sve u nameri da se vlada pravedno. u kome su proklamovani i definisani sadržaji ljudskih prava i sloboda za sve ljude na svetu. ovaj dokument je osnova za mnoge kasnije usvojene konvencije kojima se ure uju pitanja zaštite ljudskih prava. Kasnije. prvi opšti katalog ljudskih prava u istoriji.Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima Ovaj me unarodni dokument proglašava kao svoj cilj: »Opšti ideal koji treba da postignu svi narodi i sve nacije«.

Drugi me unarodni dokumenti o ljudskim pravima Za ljudska prava su zna ajne konvencije Me unarodne organizacije rada. razvoj ljudskih prava nije okon an. I pored brojnih postoje ih me unarodnih ugovora i nacionalnih zakona. Konvencija o pravima deteta i mnoge druge. Konvencija protiv mu enja i svih drugih okrutnih. LJudska prava definisana u paktovima poslužila su kao osnova za razradu drugim me unarodnih ugovora o ljudskim pravima i uticala na razvoj prakse u ovoj oblasti. koje se bave pravima koja su vezana za rad. važno je napomenuti da jedna ljudska prava ne treba da se razvijaju na ra un drugih niti da se stavljaju u hijerarhijski odnos. . širom sveta. prva dva me unarodna ugovora koji obavezuju države koje ih ratifikuju i sadrže opširan spisak ljudskih prava. S tim u vezi. 28 . re je o dinami noj pojavi koja je vezana za razvoj civilizacije.Paktovi o ljudskim pravima Izrada ovih me unarodnih ugovora trajala je skoro dvadeset godina: 1966. godine usvojeni su Me unarodni pakt o ekonomskim. ovi dokumenti se nazivaju Povelja o ljudskim pravima. Konvencija Unesco protiv diskriminacije u obrazovanju. Zajedno s Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima. Ustvari. zatim Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije prema ženama. Zato se pojavljuju i pojavljiva e se (dodavati uz postoje i katalog) nova ljudska prava. Konvencija o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije. socijalnim i kulturnim pravima i Me unarodni pakt o gra anskim i politi kim pravima.. ne ove nih i ponižavaju ih postupaka ili kažnjavanja. Važno je napomenuti da nova ljudska prava ne mogu i ne treba da ukinu ve priznata prava. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. LJudska prava su nedeljiva.

sa stanovišta ljudskih prava. Sa promenom poimanja detinjstva. teza da deca imaju prava i dalje nailazi na opre ne rekcije. Ovi drugi svoje poricanje zasnivaju na premisi da e priznavanje prava detetu izazvati sukob interesa. Dete ulazi u centar sviih zbivanja koja se njega ti u i u njima u estvuje aktivno. duh usvojenih normi je odražavo shvatanje o detetu kao slabom. 2 29 . moglo bi da se tvrdi i da priznavanje ljudskih prava izaziva sukobe interesa. Sve do skoro. Jugoslovenski centar za prava deteta. Beograd. Ukoliko bi se prihvatila ovakva argumentacija kada su u pitanju prava deteta. Pravo deteta da izrazi mišljenje se ustanovljava kao jedan od najvažnijih principa u oblasti prava deteta a obaveza da se izraženo mišljenje sasluša i uvaži. Prava deteta su priznata i u državama i idealno je kada su u potpunosti i precizno definisana u unutrašnjem pravu država. kome su potrebni posebna zaštita i nega. nejakom i nezrelom ljudskom bi u. Dete je. uklju uju i i me unarodne konvencije. izražavaju i svoje mišljenje. Iako je još pre stotinak godina uo ena i iskazana potreba da se dete zaštiti putem posebnih propisa.Prava deteta2 Konvencijom o pravima deteta i drugim me unarodnim dokumentima o ljudskim pravima. Nevena: Prava deteta i me unarodno pravo. a sa zaštitni kih pozicija. na na in koji oni procene kao najbolji. ak i kada se govorilo o detetu. O pravima deteta najbolje je itati u: Vu kovi Šahovi . I pored toga. uzdiže se sa nivoa dobre volje do norme me unarodnog prava. pre svega u okviru porodice. Jedni smatraju da je to radikalan pomak unapred dok drugi pori u prava deteta. što samo odrasli mogu da obezbede. Beograd 2000. bilo zašti eno u okviru postoje ih sistema prava i prakse. Jugoslovenski centar za prava deteta. Konvencijom o pravima deteta usvojenom 1989. kako na unutrašnjem. tako i na me unarodnom planu. odnosno uvodi se pojam prava deteta. Tek posle drugog svetskog rata po inje da se uobli ava ideja o izdvajanju posebnih prava deteta i promeni stava u odnosu na same nosioce tih prava. i u: Vu kovi Šahovi . u teoriji ali i praksi. ustanovljen je katalog prava a njen sadržaj odražava upravo ona shvatanja po kojima je dete nosilac prava a samim tim i nosilac zahteva. Navedene knjige poslužile su kao osnova za pisanje dela teksta o pravima deteta. godine. menja se i odnos prema detetu. 2001. Nevena (ur. normativno su uobli ena prava deteta i univerzalno prihva ena. tema je uvek bila smeštana u kontekst porodice.): Prava deteta i Konvencija o pravima deteta.

oli ene u usvajanju Konvencije o pravima deteta. Ekonomska emancipacija žena. pravo da javno izražava svoje mišljenje ili pravo da zna ko su mu roditelji.Ve smo videli da su prava deteta još relativno skoro. kao posledica straha od mogu e ugroženosti u porodi noj sferi. pre svega. Svoje shvatanje da deci treba piznati prava. a pre svega roditelja. bilo je ravno besmislici. Postoje im normama o pravima deteta se države obavezuju da sprovode odredbe ovog me unarodnnog ugovora esto mimo obi aja i morala društva. psiholozi. do pomaka dolazi i u svetlu navedenih teorija. pre svega. na nivou u kome se pretpostavljaju ljubav. Me utim. Zna i. Ipak. za u enje je injenica da je 191(od 193) država ratifikovala Konvenciju o pravima deteta. dete se više ne posmatra kao pasivno bi e. Priznati detetu pravo da tuži sopstvene roditelje zbog zlostavljanja ili zanemarivanja. odnosno odrasloj osobi. pažnja. Svako osnaživanje deteta budi strah od narušavanja autoriteta odrasle osobe. kao objekat zaštite ve kao lice koje može da ima autonomiju. pre svega. osim u tragovima. do pre dvadesetak godina. Da li su stvarno spremne da 30 . Rezultati tih razmišljanja doveli su do promene stava u odnosu na dete kao ljudsko bi e koje ima pravo na jednakost. koja je bitno doprinela podizanju glasa u korist njihovih prava pogodovala je i shvatanju o pravima deteta. Oštar odgovor na ovakva shvatanja došao je. stvara se pogodno tle za stupanje na scenu pozitivisti ke faze u oblasti prava deteta. uglavnom postojala u sferi morala. zasnovali su na istraživanju razvojnih mogu nosti deteta i na kategorizaciji karakteristika svojstvenih detetu. pre svega. našli su uporište u liberalno orijentisanim teorijama. teško da bi se. menja mentalitet u odnosu na prihvatanje deteta kao jednakog ljudskog bi a. briga i usmeravanje deteta. iji su predstavnici bili. Zahtevi koji su proizilazili iz prirodnog prava. Tim pre. nije li tako po eo i proces priznavanja prava žena? Strah pater familias-a i strah društva od promena u okviru porodice bio je prepreka za priznavanje prava ženama na jednakost. Me utim. a da to pravo može da ostvari aktivnim u eš em u životu. Konvencija ima za cilj da. pravo da se udruži radi ostvarivanja nekog cilja. Dobrobit i zaštita su bile osnove na kojima se formirala misao o pravima deteta i sa kojih dugo nije mogla da se pomakne. Ovo se posebno odnosi na pravo deteta da u estvuje u utvr ivanju svog najboljeg interesa. u zavisnosti od razvojnih mogu nosti. moglo na i neko teorijsko uporište za priznavanje prava detetu u onom smislu kako ih danas shvatamo.

na odredbe Konvencije se pozivaju i Evropski sud za ljudska prava i Evropska Komisija za ljudska prava ili. što je novina u me unarodnom pravu koje se stvara pod okriljem UN. usvojena pod okriljem Ujedinjenih nacija 1989. a svi drugi me unarodni ugovori o ljudskim pravima. ak i kada se. obuhva ena sva ljudska prava koja se priznaju nekoj posebnoj grupi. Jednom re ju. Konvencija predstavlja zna ajno dostugnu e u pogledu razvoja i ja anja me unarodnog prava u oblasti prava deteta. koji je po eo pola stole a pre nego šro je predlog za sastavljanje ovog me unarodnog instumenta o pravima deteta zvani no podnet 1979. Konvencija je me unarodni ugovor koji ima druk iji “život” od drugih me unarodnih konvencija o ljudskim pravima: 31 .obezbede ostvarivanje prava deteta ili nisu shvatile da se pred njih postavlja kao prvenstven zahtev da ne dozvole diskriminaciju deteta kao ljudskog bi a i kao pripadnika grupe ”nedovršenih” ljudi. zahvaljuju i boljim nadzornim mehanizmima. U mnogo emu. U ovom dokumentu su. godine. ono može da trpi ograni enja. zaštita traži preko ugovora kao što su Pakt o gra anskim i politi kim pravima ili Evropska konvencija o ljudskim pravima. Taj proces je zasnovan na koincidenciji razvoja stavova u odnosu na decu i detinjstvo i postepenoj konsolidaciji me unarodnog prava ljudskih prava. Komitet za ljudska prava. Kako ljudska prava. godine. pravo deteta na mirno okupljanje i udruživanje može biti ograni eno potrebom države da održava javni red i mir. tako i sva prava deteta nisu apsolutna ve pod odre enim uslovima mogu biti ograni ena ili ukinuta. Konvencija je postala najvažniji me unarodni ugovor o pravima deteta. su subsidijarni oslonac. Konvencija o pravima deteta Konvencija o pravima deteta (Konvencija) je. Iako ljudsko pravo (pravo deteta) ne podrazumeva analognu obavezu nosioca. kao što je ranije napomenuto. Njeno usvajanje je rezultat dugog procesa. Konvencija je postala najviši autoritet u oblasti me unarodnog prava deteta. Primena ljudskih prava nikako nije apsolutna jer bi u protivnom zna ila njihovu pravnu i fakti ku negaciju. na jednom mestu. ije pojedine odredbe su posve ene pravima deteta. Zahvaljuju i tome. pak. Na primer.

januara 1999.Konvencija je. godine.Zatim. Pakt o ekonomskim. dalje. socijalna. kulturna. ..Konvencija je prvi me unarodni dokument u oblasti ljudskih prva koji u potpunosti obuhvata glavne tradicionalne grupe ljudskih prava: ekonomska. Prvi deo Konvencije sadrži katalog prava koja se priznaju detetu ali i nekoliko odredbi kojima se stranama 3 Status ostalih glavnih ugovora u oblasti ljudskih prava je (zaklju no s 1996. jedna (SAD) je samo potpisala. Konvencija o eliminaciiji svih oblika diskriminacije prema ženama – 153. Preambula podse a na osnovne principe Ujedinjenih nacija i posebne odredbe odre enih. Konvencija je ugovor o ljudskim pravima sa najviše ratifikacija. pre i posle ro enja. Konvencija je mo an instrument za delovanje u oblasti prava deteta.134. . inventivan dokument zato što priznaje nova i izazovna ljudska prava. socijalnim i kulturnim pravima . Konvencija o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije – 147. Ona potvr uje da je deci. važnost poštovanja kulturnih vrednosti zajednice iz koje dete poti e i vitalna uloga me unarodne saradnje u zaštiti prava deteta. relevantnih instrumenata o ljudskim pravima. potrebna posebna zaštita i briga a u tome isti e primarnu ulogu porodice. U preambuli se reafirmišu neophodnost pravne i druge zaštite deteta. usled njihove osetljivosti. na primer.Konvencija je prvi me unarodni ugovor o ljudskim pravima koji implicitno priznaje ulogu nevladinih organizacija u postupku ostvarivanja prava deteta. 32 . Do 1. kao što su. I na me unarodnim i na nacionalnom planu. ovaj ugovor prestavlja okvir za unapre enje i ostvarivanje prava deteta. .Najzad. ili.U tom dokumentu se. zloupotrebe ili eksploatacije na fizi ki i psihi ki oporavak i reintegraciju. politi ka i gra anska. nehumanih i ponižavaju ih kazni i postupaka – 98. . pravo deteta žrtve bilo kog oblika zlostavljanja. Konvencija je podeljena na preambulu i tri dela. 191 vlada je ratifikovala Konvenciju.3 . po prvi put utvr uje iniverzalno prihva ena definicija raznih osnovnih prava deteta. pre svega. a samo jedna (Somalija) nije ni ratifikovala ni potpisala. pravo deteta na slobodno izražavanje mišljenja po svim pitanjima koja se ti u deteta. Konvencija protiv mu enja i drugih svirepih. godinom) slede i: Pakt o gra anskim i politi kim pravima – 134 ratifikacije.

ugovornicama nalaže preduzimanje svih mera za ostvarivanje prava iz Konvencije i poštovanje najviših standarda u ovoj oblasti, kako na me unarodnom, tako i na nacionalnom nivou. Drugi deo sadrži odredbe kojim se dalje razra uju obaveze strana ugovornica i ure uju osnivanje i rad posebnog nadzornog tela – Komiteta za prava deteta. Odredbe iz tre eg dela Konvencije regulišu pitanja potpisivanja, ratifikacije, pristupanja, stupanja na snagu, stavljanja rezervi, izmena, otkazivanja i deponovanja ovog me unarodnog ugovora. Obaveze država Prava u Konvenciji predstavljaju više od kataloga prava; ona su odraz obaveza koje su države spremne da preuzmu u odnosu na decu. Spremnost se iskazuje inom potpisivanja a preuzimanje obaveza ratifikacijom. Univerzalnom ratifikaciijom, (skoro) sve države sveta su preuzele obavezu da prava priznata Obaveze strana ugovornica su propisane i posebnom odredbom Konvencije ( lan 4) kojom se nalaže da države preduzmu »sve potrebne zakonodavne, administrativne i ostale mere za ostvarivanje prava priznatih« u ovom me unarodnom ugovoru. Savezna Republika Jugoslavija je 1991. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta, ime je ovaj me unarodni ugovor postao sastavni deo našeg pravnog poretka. Time se naša država obavezala da e ugraditi u zakonodavstvo i poštovati sva prava deteta sadržana u Konvenciji. Uloge u ostvarivanje prava deteta u nekoj državi (pa i našoj) imaju: - nadležna ministarstva sa svojim službama i pravosudni prgani - posebna ministarstva ili državne agencije za decu (još nema kod nas) - ombudsman za ljudska prava /prava deteta (još nema kod nas) - škole i druga mesta u kojima deca provode dosta vremena (domovi, bolnice) - nevladine organizacije - verske zajednice - sredstva javnog informisanja - komercijalni sektor

33

- pojedinci Država i njeni organi imaju obavezu da omogu e ostvarivanje Konvencije ali isto tako i svi mi možemo da doprinesemo da se prava deteta uživaju na najboljem mogu em nivou.

34

RADIONI ARSKI PRISTUP

Vrste radionica Re radionica po pravilu je asocijacija za neku proizvodnu radionicu kojoj je cilj stvaranje konkretnog, materijalnog produkta. Ovde je, me utim, re o radionicama koje imaju svoje produkte (plakati, crteži, sheme, liste, zaklju ci), ali koji su samo u službi samog procesa i na ina rada i predstavljaju klju nu dobit za same u esnike. Radionice se me usobno razlikuju po svom sadržaju, cilju i uzrastu kome su namenjene, i shodno tome se mogu klasifikovati. Naj eš e i najjasnije grupisanje radionica vrši se u odnosu na njihovu svrhu, odnosno cilj. Kao i svaka klafisikacija, i ova koju emo vam predstaviti, samo je okvirna, ali verujemo da odražava suštinu i na najbolji mogu i na in nas uvodi u predmet našeg rada. Razlikujemo dve osnovne grupe radionica: 1. Kreativne radionice – iji je osnovni cilj podsticanje i razvijanje divergentnog mišljenja i izražavanja (podsticanje višestrukog, slobodnog i li no obojenog traganja za rešenjem). To su, na primer, dramske, pesni ke, likovne i druge radionice. 2. Edukativne radionice – iji je osnovni cilj sticanje saznanja u širokom smislu re i. U okviru ove grupe razlikujemo: - Preventivne radionice – koje su ''psihološke'' u pravom smislu re i, usmerene na razvoj li nosti, identiteta, i sl., a cilj im je primarna prevencija. Spadaju u grupu edukativnih radionica zato što im je cilj i sticanje nekih znanja i uvida (saznanja o sebi, drugima i sl.); - Kognitivne radionice – kojima je cilj sticanje konkretnih znanja i veština, a tako e i podsticanje nekih kognitivnih procesa (planiranja, strategije u enja, rasu ivanja i sl.). Neki autori u podgrupu edukativnih radionica svrstavaju i radionice kojima je cilj razvijanje nekih socijalnih veština (razrešavanje konflikata, upravljanje grupom), a koje kombinuju karakteristike preventivnih i kognitivnih radionica.

35

one ipak imaju i neke svoje zajedni ke karakteristike (principe. centralna i završna). u velikoj meri. Radioni arske aktivnosti naj eš e predstavljaju i rešavanje nekog problema (bez obzira da li je on kognitivni. odnosno scenarija.putevima dolaska do rešenja). Jedna radionica. strukturu. Jednu strukturiranu aktivnost. a objedinjene su oko jedne teme. To uobli avanje li nog iskustva se vrši kroz razmenu s drugim u esnicima i voditeljem grupe. jasno je da se tu radi zapravo o u enju. pri emu se kombinuje konvergentno (u enje željenog rešenja) i divergentnog u enja (podsticanje na traganje za razli itim na inima . koju ini nekoliko aktivnosti (uvodna. i na takav na in se stvara dobra pretpostavka za korigovanje vlastitog ponašanja. U ovom programu radionice su adaptirane da mogu da se odvijaju u okviru jednog školskog asa. ve i na uobli avanje li nog doživljaja (iskustva) u svetlu nekog novog sadržaja. zavisi njen uspeh. obi no traje jedan i po do dva sata. oblik rada). U radionicama se susre emo i sa u enjem po modelu. Kada govorimo o toj vrsti u enja. ne mislimo samo na uspostavljanje veza izme u uzroka i posledica. od ijeg kvaliteta. Osnovni principi radioni arskog postupka Svaka radionica ima vrlo jasno i unapred definisan plan – scenario. U zavisnosti od konkretnog cilja. u radionicama mogu da se kombinuju razli iti oblici u enja. u radionicama se primenjuje i metod iskustvenog u enja. emocionalni ili socijalni). tako da govorimo i o kooperativnom u enju. 36 . Zajedno sa aktivnim metodom (koji podrazumeva mentalnu i motori ku aktivnost u esnika tokom rada).Bez obzira na to koliko i kako se radionice me usobno razlikuju. naj eš e oblikuje više konkretnih zahteva koji se me usobno objedinjuju. Suštinu scenarija ine strukturirane aktivnosti koje nastaju kao rezultat konkretnog zahteva koji uvodi voditelj radionice. jer su u esnici u prilici da posmatraju ostale u esnike (ali i voditelja) u razli itim situacijama i ulogama. u esnika jedne radionice kre e se Radionica kao oblik u enja S obzirom na to da je cilj edukativne radionice sticanje nekog saznanja. Preporu ljiv broj izme u 15 i 25.

voditelj daje svakoj grupi unapred pripremljen tekst i upu uje zahtev: ''pro itajte pažljivo tekst. a po isteku vremena. zahtevom neposredno izazivamo doživljaj koji uobli avamo kroz re i. sledi razmena i diskusija. po pravilu voditelj na kraju sumira razgovor.Na primer. v) Obrada – je poslednja faza u kojoj se razmenjen i oboga en doživljaj pretvara u saznanje. Bez obzira koji od oblika razmene u celoj grupi se primenjuje. u manjoj grupi ili u krugu (celoj grupi). strukturiranih Dobar scenario podsti e kooperaciju. Kada su se u esnici podelili u grupe. sažima. b) Razmena – sledi nakon uobli avanja i ima funkciju oboga ivanja vlastitog iskustva. Radioni arske tehnike Scenariom radionice treba uvek precizno nazna iti koji su oblici grupnog rada. tehnika predvi eni. Na primer. Manje ili više tako (ili sli no) aktivnosti ine scenario jedne radionice. pokret). pri emu možemo koristiti i neke druge simboli ke forme (crtež. tj. razmislite i prodiskutujte što više rešenja kojima biste mogli rešiti tu situaciju''. nakon kra eg uvodnog izlaganja koje otvara temu. po vašem mišljenju. Na primer. Uloga voditelja je ovde naro ito zna ajna jer on smisleno povezuje sve što se dogodilo tokom rada. Dakle. Naj eš e primenjivane tehnike Razmena u celoj grupi je osnovni oblik rada kojim po inje i završava svaka radionica. ''pokušajte da se setite što više situacija kada je vama li no bilo važno da vaše mišljenje bude saslušano''. ''iznesite to me usobno lanovima svoje grupe''. a može da se odvija u paru. U esnicima se saopštava vreme koje je predvi eno za to. Nakon predvi enog vremena. Svaka radionica prolazi i kroz nekoliko osnovnih faza: a) Izazivanje i uobli avanje li nog doživljaja – što u kontekstu kogni-tivnih radionica zna i proživljavanje novog sadržaja kroz vlastito iskustvo. uopštava i ''vra a'' to u esnicima (uz otvoren prostor za njihov komentar). 37 . u esnicima se upu uje zahtev: ''sada se podelite u manje grupe od po troje''. najbolje i predstavnik grupe koga izaberete. predstavi e ga ostalim u esnicima''. sledi novi zahtev: ''izaberite jedno rešenje koje je. a ne takmi enje i diskriminaciju.

Poslednja faza je organizacija i obrada onoga što je produkovano.Ista i da u radionici nema vrednovanja ta nih i pogrešnih rešenja! Rad u parovima ili malim grupama – naj eš i je na in kojim se organizuje razmena u radionici. kako predvi eno vreme odmi e. ili na vidljivo (pokret ili stvaranje nekog produkta. 3. 2. da se me usobno slušaju i da se ne skre e sa osnovne teme.). a nekada nije.Voditi ra una da grupe u toku rada ne ometaju jedna drugu! . ali svako za sebe. . Simultana individualna aktivnost – nakon konkretnog zahteva. Nekada je poželjno.Razgovor u krug – strukturirana razmena u kojoj u esnici govore po redu sedenja. rezultira sve origi-nalnijim i novojim sadržajima. Potrebno je podsticati nove ideje i druga ija mišljenja (''Ima li neko druga ije mišljenje?''. Najbolje je koristiti ''otvorena'' pitanja (kako? zašto?) koja razvijaju komunikaciju. ''Da li neko želi još nešto da doda?'').Naj eš e se primenjuju slede i oblici: . Uvek treba biti svestan svoje reakcije na mišljenja u esnika i obezbediti da sva razli ita iskustva budu jednako prihva ena (''U redu''. Savet . crtež). Savet . ''Dobro''). što e zavisiti od sadržaja same aktivnosti. . Voditelj podsti e na iznošenje što više deja koje beleži na pano ili tablu bez selekcije i vrednovanja Ovo je dinami na i esto bu na tehnika koja po pravilu.Mozgalica – je najkreativniji oblik razmene u kojoj u esnici slobodno asociraju na zadatu temu. 1. svi u esnici su angažovani.Najoptimalniji rad se obezbe uje kada mala grupa ima tri-pet lanova! 38 . koji može biti usmeren na unutrašnje angažovanje (prise anje.Grupna diskusija – manje strukturirana razmena u kojoj je vrlo važno obezbediti da što ve i broj u esnika bude uklju en. da se lanovi male grupe me usobno dobro poznaju. razmišljanje o ne emu i sl. npr.Ohrabriti pasivne i nezainteresovane lanove! .

Uvodne igre ''otvaraju'' sadržaj. igre ''bude'' i podižu raspolo-ženje. Savet . NJima se zaokružuje dinamika grupe i ne moraju tematski biti vezane za cilj radionice. 1. 2. što se naro ito odnosi na završne igre. 4. Svako mišljenje je dragoceno. Savet .Iako to nije predvi eno scenarijem. jer je njihov efekat tada bolji! Uvodne i završne igre – mogu se koristiti nezavisno od samog programa radionica. Važno je samo da bude izre eno na na in koji ne vre a druge. Na po etku radionice u esnici sede u velikom krugu ili u manjim grupama. neku od igara možemo da uvedemo kada ocenimo da je opala koncentracija i zainteresovanost u esnika. što je preduslov njihove 39 .Prilikom izbora igara voditi ra una o uzrastu u esnika! . U takvim situacijama. Osim osnovnih pravila. mada svako ima pravo da zadrži za sebe neki svoj doživljaj (pravilo – ''dalje''). Karakteristika radioni arskih pravila je da ona nisu nepromenljiva. Radioni arska pravila U svakom grupnom radu nužna su pravila jer obezbe uju stabilnost. s kojima voditelj upoznaje u esnike. u zavisnosti od ciljeva i sadržaja svake konkretne radionice. Voditelj i u esnici se pozivaju na njih uvek kada se prekrše. U esnici ''odigravaju'' razli ite uloge i situacije i na takav na in usvajaju nove veštine. ostali ga ne ometaju. moraju biti poštovana. mogu se uvesti i dodatna pravila. kada se u dogovoru sa lanovima grupe uvedu.Igranje uloga – tehnika koja omogu ava sagledavanje situacije iz druge perspektive. Pravila se uvode na po etku rada grupe i ona postaju pravila svih lanova. 3. odnosno uvode u doživljaj koji je predmet radionice. nema posmatra a. bez obzira koliko se razlikuje od ostalih. ali isto tako i. a dok jedan od u esnika govori. Svi u esnici imaju jednaku šansu da budu saslušani. Svi u estvuju.Situacije koje su predmet odigravanja treba da budu realne i smislene za u esnike.

40 .ravnopravnosti. Svi se obra aju svima i svi se vide.

Pra enje.evaluacija programa kao modela i da li se primenom tog programa u praksi stvarno postižu željeni ciljevi . ja anje vaspitne funkcije škole. Takva pitanja su na primer: da li je samo uvo enje novog predmeta dobra strategija za ostvarivanje željenog cilja (na primer.. planirati i obaviti jedno dugotrajnije i sistematsko istraživanje. pre svega nastavnika ali i u enika. iako ih i oni sami sebi postavljaju. Pored toga što pruža neophodan materijal za evaluaciju celog programa gra anskog vaspitanja. evaluacija primene programa može da bude korisna i za same nastavnike: da im pomogne u izvo enju nastave ali i da im pruži mogu nost za sopstveni stru ni razvoj i usavršavanje. ma kako razra en program u praksi neminovno trpi neke izmene i prilago avanja).. Zadatak nastavnika koji izvode jedan takav.EVALUACIJA Uvo enje jednog novog programa/nastavnog predmeta. zadovoljavanje potreba u enika i sl. Uloga onih koji neposredno u estvuju u praksi. uvek pokre e niz pitanja na koja tek brižljivo i sitematski izvedena evaluaciona istraživanja mogu da daju pouzdane odgovore. tako e imaju neposredan uvid u efekte koje program ima na u enike ali i na njih same. u takvoj sistematskoj evaluaciji je nužna i dragocena. ne možemo da znamo šta je proizvelo utvr ene efekte. opis i evaluaciju primene programa mogu da obave samo oni koji taj programa izvode. Bez poznavanja ostvarenog programa (svaki. novi predmet. tako i one neplanirane pa ak i neželjene efekte. metoda ili na ina rada u postoje i sistem obrazovanja (školu). primenljiv u praksi. ) evaluacija strategije.evaluacija prakse ili evaluacija primene programa.. nije da odgovore na sva ova pitanja. zatim. Namena ovog poglavlja je da podstakne nastavnike da evaluiraju nastavu ovog predmeta i da im pomogne u planiranju i izvo enju te evaluacije. Za to je potrebno. Nastavnici. Evaluacija radionica i njihovih efekata 41 . i to kako one koji su planirani ciljevima programa. da li je sam ponu eni program "dobar": dovoljno razra en.

za sadržaje kojima se bavimo.u kojoj meri su se radionice odvijale o ekivani na in . Kao što je u prethodnom tekstu re eno. Osim što sami prikupljaju podatke o procesu izvo enja aktivnosti. dakle. evaluacija je neophodna. Osim toga što beležimo broj u esnika i njihovu aktivnost. Ona je naro ito korisna za one voditelje koji su na po etku svoje "radioni arske karijere". odnosno šta je dovelo do efekata. bilo da su oni dobri ili loši. kao i da ga uporedi sa predvi enim planom. Na takav na in emo saznati ko je više ili manje zainteresovan za ovakav na in rada. ili pretpostavljamo da emo ih kasnije upamtiti i kasnije zabeležiti. treba da obratimo pažnju i na to ko odustaje. bez obzira da li govorimo o pra enju samog toka odvijanja radionice ili o njenim efektima. jedan deo podataka voditelji dobijaju i od samih u esnika. me utim. S druge strane. Na šta treba obratiti pažnju: . i neka provereno dobra radionica. i .Evidencija o u esnicima. broj u esnika radionice) koji nam se tog momenta ine nebitnim. na s Bez obzira koliko iskustava imamo u organizovanju i vo enju radionica. Najbolji na in prikupljanja podataka je da se nakon svake radionice pišu beleške (vidi prilog .EVALUACIJA PROCESA. ne zna i da on nije podložan izmenama. ali kada se beleženje ustanovi kao stalna navika. odnosno. Voditelj radionice. To može izgledati kao dodatno i nepotrebno optere enje. bi emo u mogu nosti da ustanovimo: . ne treba ispustiti. bi e koristan izvor informacija.dnevnik rada voditelja). svaka radionica ima unapred osmišljen i definisan scenario.kakvi su njihovi efekti u pore enju postavljenjim ciljevima . ne mora izazvati podjednako dobre efekte kod razli itih u esnika. Evaluacija procesa Osnovni cilj evaluacije procesa (deskriptivna evaluacija) je da opiše sam proces izvo enja aktivnosti. ak i one podatke (kao npr. na primer. posmatra šta se zaista dešavalo.Detaljnim analiziranjem izvedenih radionica. 42 .EVALUACIJA EFEKATA. ukoliko se pokaže kao nedovoljno dobar. To.

možemo da znamo tek posle izvo enja radionica ("delovanja" programa). od u esnika se može tražiti da odre enim simbolima (crtežom) daju svoju ocenu i da to usmeno i obrazlože. Ovakve tehnike vrlo su stimulativne.Reakcije u esnika na pojedine aktivnosti relativno su lako vidljiva ponašanja koja odražavaju zainteresovanost ili nezainteresovanost za pojedine elemente. Pored posmatranja. . Na primer. Utvr ivanje promena (u znanju. odnosno scenarija radionice . stavovima u enika) nije ni malo jednostavan zadatak. da se kod u enika postignu postavljeni ciljevi. odgovaraju i na upitnik) preporu uju se i neke druge forme koje sardže i karakteristike igre. na prakti nom nivou može se desiti da do e do poteško a. Osim najjednostavnije mogu nosti da daju verbalnu ocenu prethodne radionice (bilo usmeno. Ukoliko ustanovimo na primer. dela programa ili celog programa predmeta gra ansko vaspitanje je. to može biti i posledica sadržaja koji dovoljno ne motiviše u esnike. sposobnostima.Atmosfera u grupi esto je vrlo dobar pokazatelj (ne)uspešnosti neke radionice. i osim što nam daju korisne podatke. Evaluacija efekata Svrha svake radionice. Osim zamora izazvanog preambicioznim programom. Ovakvi podaci su dobra osnova za korekcije koje emo uneti u naš rad. na velikom listu papira može se nacrtati linija na kojoj u esnici stepenuju svoje zadovoljstvo nekom aktivnoš u i sli no. evaluacija procesa zasniva se i na podacima dobijenim od samih u esnika. predvi eno vreme za obavljanje neke aktivnosti je bilo nedovoljno.. Na primer. . da se vrpolje i da nisu koncentrisani.ma koliko nam se ini da je plan radionice bio dobar ( ak i kad je prethodno testiran i ustanovljen kao takav). kroz razgovor ili pismeno. zahtevi postavljeni pred u enike su bili preobimni i sl. u krajnjoj liniji. Da li su ti ciljevi ostvareni.Odstupanja od predvi enog programa. pozitivno uti u i na raspoloženje u esnika i opštu atmosferu u grupi. na osnovu ispitivanja promena kod u enika i njihovim pore enjem sa ciljevima. da je aktivnost u esnika opala. treba to da zabeležimo. On prvo pretpostavlja da imamo snimljeno po etno stanje (pre 43 .

Sve ove teško e. koja se izvodi u vidu posebnog istraživanja.. izvo enja radionice) i stanje na kraju (odnosno posle delovanja programa/izvo enja radionice). ne zna e da od evaluacije efekata pojedinih radionica. ali su i pored toga procene efekata koje daju nastavnici i sami u enici. treba odustati. odnosno da li je to iskustvo bilo za njih korisno. Objektivno utvr ivanje (merenje) efekata može da bude predmet spoljašnje. da li su nešto novo saznali. Osim grupnog razgovora na kraju. 44 . da bi mogli da "izmerimo" promenu. odnosno od pra enja. delovanju programa. kako je to uticalo na njih itd. koje izvodimo iz ciljeva radionice. ako ne i nemogu e. poseban problem je pripisivanje utvr enih promena ili pak njihovog odsustva.primeri evaluacionih tehnika). napraviti objektivne merne instrumente tipa testova. Kona no. možemo koristiti i upitnike (vidi prilog . Na takav na in voditelj dobija niz relevantnih podataka. "u enici su postali tolerantniji" je globalna ocena koja ne govori mnogo. Slede i zahtev je da imamo neki pouzdan na in za ispitivanje u enika i utvr ivanje promene. opisa i procene efekata ukupne nastave ovog predmeta. a sami u esnici imaju mogu nost da izraze svoje mišljenje i da tako zaokruže svoju aktivnu ulogu u radionici kao metodu u kojem nema posmatra a.primene programa. spremni su da saslušaju do kraja onoga koji govori". i pored toga što su verovatno manje pouzdani i objektivni..). Jedan na in procenjivanja efekata radionice je prikupljanje izjava u esnika o tome kakve efekte oni sami prime uju. Nastavnikove procene efekata bi e utoliko korisnije i vrednije ukoliko su date opisno. koji sam po sebi može predstavljati samostalnu završnu radionicu. veoma dragoceni za dobijanje potpunije slike. takvi pouzdani instrumenti (testovi znanja) nisu uvek na raspolaganju nastavnicima a esto je teško. sa konkretnim primerima. Ovakve izjave su pokazatelj promena. za razliku od opisa promenna ponašanja u enika u konkretnim situacijama: "u enici tokom asova sada re e prekidaju jedni druge. Utvr eni efekti (promene) mogu biti rezultat delovanja nekih drugih faktora isto kao što odsustvo ispitivanih efekata u datom trenutku ne mora da zna i da se oni kasnije ne e javiti. me utim. Upitnik može predstavljati i uvod u razgovor. stru ne evaluacije programa. koje poredimo sa kriterijumima. ak i kad su u pitanju znanja. a ne kao globalne ocene (na primer.

izostavljanja/dodavanje aktivnosti i sl. komentari u odnosu na specifi nu aktivnost i sl. umor.) Opšta atmosfera (raspoloženje.) Karakteristi ne reakcije u enika (ne/zainteresovanost.Prilog: Naziv radionice Prisutnost u enika DNEVNIK RADA NASTAVNIKA Tok odvijanja radionice (uz poseban osvrt na odstupanja od predvi enog scenarija: skra ivanja/produženja aktivnosti. komunikacija u enik-u enik i nastavnik-u enik) 45 .

Ostalo (zapažanja. komentari) 46 .

tražiti od u enika da list papira A4 presaviju na 4 jednaka dela. a u etvrtom delu treba da budu predstavljena negativna ose anja. u tri dela treba da nacrtaju pozitivna ose anja vezana za radionicu/blok/program. 3.Prilog: PRIMERI EVALUACIONIH TEHNIKA Prvi primer 1 5 Atmosfera je bila Teme su bile Na in rada je bio 2 3 4 ι ι ι ι ι ι ι ι ι ι ι ι ι ι ι Drugi primer Najviše mi se dopalo: Najkorisnije je bilo: Rado bih promenio/la: Još bih želeo/la da nau im: Tre i primer PROCEDURA: 1. pojedina no objašnjavanje crteža (u krug). simboli na eliminacija negativnih ose anja – tražiti od u enika da etvrti deo papira iscepaju i bace na 47 . 2. 4.

48 .zajedni ku hrpu u sredini kruga.

RADIONICE 49 .

50 .

OSNOVNI POJMOVI 51 .

52 .

Radionica: POTREBE I PRAVA

CILJ: Cilj ove radionice je da pomogne u enicima da razlikuju potrebe od želja i da ih uvede u pojam prava. ZADACI: - uo avanje razlike izme u potreba, želja i prava; - sticanje uvida da su prava vezana za bazi ne potrebe; - sticanje znanja o tome da su prava ono što svako ima pravo da ima ili da radi; - razvijanje osetljivosti za potrebe i želje drugih lanova grupe. Materijal za rad: - komplet kartica ‘’Zahtevi’’ i makaze za svaku grupu. Prilog: - ‘’Šta su to prava’’, za svakog u enika.

OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici su podeljeni u manje grupe. Nastavnik daje uvodnu instrukciju: ''Grupa roditelja i mladih se sastala sa ciljem da prodiskutuju postoje e programe i aktivnosti namenjene deci i mladima. Došli su do zaklju ka da ti programi nisu dovoljno dobri. Zato su odlu ili da naprave jedinstvenu listu zahteva sa idejom da je dostave vladi njihove zemlje. Ova grupa roditelja i mladih smatra da vlada treba da vodi ra una o tome da njihovi zahtevi budu zadovoljeni kada god se planiraju neke akcije, projekti ili programi za decu i mlade. Vlada je formirala posebnu ekspertsku grupu koja treba da razmotri tu listu zahteva i da da stru no mišljenje.'' Svaka grupa dobija primerak kartica ''Zahtevi'' uz objašnjenje da su oni sada u ulozi ekspertske grupe i da za po etak treba pažljivo da pro itaju materijal. Drugi korak: Kada su u enici pro itali kartice, nastavnik daje novu instrukciju: ''Polazimo od toga da vi, kao lanovi ekspertske grupe smatrate da je potpuno opravdano voditi ra una o zahtevima roditelja i mladih, ali da je lista
53

koju su sa inili preobimna, tj. da nisu svi zahtevi podjednako opravdani. Zato je potrebno da eliminišete 6 stavki koje po vašem mišljenju nije neophodno uzeti u obzir.'' Eliminisane stavke u enici izdvajaju u poseban niz koji je jasno odvojen od preostalih kartica. Tre i korak: Nastavnik uvodi novu instrukciju: ''Vlada je prihvatila vaše mišljenje kao lanova ekspertske grupe i novu, sažetu listu koju predlažete. Namera vlade je da traži od ministarstava, lokalne zajednice, raznih ustanova i institucija da prilikom kreiranja programa za decu i mlade vode ra una o tim zahtevima. Me utim, realno je za o ekivati da ne e svi biti u mogu nosti da ispune sve uslove iz liste, tako da je Vlada zatražila od ekspertske grupe da ponude još jednu kra u listu.'' U enici imaju zadatak da izdvoje još 6 stavki u poseban, novi niz. Na takav na in se formira kona na lista sa 12 minimalnih zahteva koje treba zadovoljiti i dva posebna niza stavki eliminisanih u prvom i drugom krugu. etvrti korak: Predstavnici grupa saopštavaju šta su eliminisali u prvom, a šta u drugom krugu. Voditelj beleži odgovore grupa. Peti korak: Diskusija: - Koja stvari (kartice) ste lakše eliminisali? Zašto? - Koji krug eliminacije je bio teži? Zašto? - Kako bi nazvali stvari koje ste lakše odbacili? A kako one koje ste teže odbacili? (Napomena za nastavnika – ako u enici imaju teško a u imenovanju ili se u njihovim odgovorima ne pojave pojmovi potreba i želja, nastavnik ih usmerava u tom pravcu.) - Kakva je razlika izme u potreba i želja? Koje kartice predstavljaju potrebe, a koje želje? - Da li se želje i potrebe razlikuju kod raznih ljudi? Da li se razlikuju kod dece i kod odraslih? Zašto? - Da li postoji razlika izme u potreba i prava? Koje kartice predstavljaju potrebe, a koje prava? Napomena: Pomo i u enicima da do u do zaklju ka da se ''prava zasnivaju na potrebama i da se ona mogu definisati kao

54

ono što je pravedno i ispravno da svako ima ili da može da radi. Neka prava odnose se na slobodu da nešto inimo, a neka na slobodu od nekog ugrožavanja''. Na kraju radionice svaki u enik dobija primerak priloga ''Šta su to prava''.

55

Materijal za rad: Kartice: bombone televizor besplatna zdravstvena nega zdrava hrana obrazovanje ist vazduh zaštita od diskriminacije ode a po poslednjoj modi zaštita od droga vokmen ZAHTEVI pija a voda roleri mogu nost da se izrazi sopstveno mišljenje de ja soba kompjuter letovanje na moru siguran krov nad glavom zaštita od nasilja i zlostavljanja sopstveni džeparac igrališta 56 .

da misli i izražava svoje mišljenje. ali njihovo zadovoljenje neophodno je da bi oni mogli da žive i da se razvijaju. Tako je pravedno da ovek ne bude zlostavljan. mu en. Potrebe mogu biti materijalne prirode (ne može se živeti bez hrane. bolesti. obrazovanja. da obavlja one aktivnosti koje mu omogu avaju da živi i da se razvija kao ljudsko bi e.).. razvija se u skladu sa kulturom svoje porodice i menja kulturu. 57 . Prava obuhvataju najosnovnije ljudske potrebe. Ali. npr.Ova vrsta prava je zasnovana na zaštiti. zaga enja sredine.. Za razliku od toga. može im doneti zadovoljstvo.. Ova vrsta prava zasnovana je na ovekovoj SLOBODI DA dela. ili mu ak može škoditi.. igre. To je ono što je potrebno da svako može da ima ili da ini da bi mogao da živi i da se razvija kao ovek. na ovekovoj SLOBODI OD diskriminacije. Zato je oveku neophodno obrazovanje. siromaštva. pravo da bira i da po sopstvenim uverenjima praktikuje religiju.).Prilog: ŠTA SU TO PRAVA? LJudi mogu želeti razli ite stvari. Neka ljudska prava podrazumevaju da je neophodno zaštititi oveka od ne ega što ga ugrožava.. Druga ljudska prava podrazumevaju da je potrebno oveku omogu iti da nešto ini. ugnjetavanja i iskoriš avanja. ono ne mora uopšte da uti e na njihov razvoj. nasilja.. Ostvarenje njihovih želja može biti korisno za njihov razvoj.. isto tako. informiše se. ili pak duhovne prirode (ne može se razvijati kao ovek bez sigurnosti.Tako e je pravedno da bude zašti en od gladi.. Onemogu avanje ostvarivanja osnovnih potreba ne bi bilo pravedno i zna ilo bi ugrožavanje prava.. eksploatisan. ne mora ga pomagati. ljudi mogu biti svesni ili ne svojih potreba.

6 ili 9 grupa u razredu. R. B.po 1 list A3 papira ili po 3 A4 lista za svaku grupu.1 poster papir ili papir A3 formata. Svaka grupa treba da izabere jednog izvešta a. Materijal: . obaveza i pravila.upoznavanje sa elementima demokratskog odlu ivanja (glasanjem). .: Postupci za u enje o demokratskom pravu gra anstva.Kako ste izabrali svog izvešta a? (svaka grupa kratko daje opis postupka) Drugi korak: Grupe dobijaju jedan list papira podeljen na tri dela. Strazbur.Krapf. H.Kako ste obavili zadatak? : Gollob. Pojasnite da navode prava (ono što svako treba da ima ili da može da radi) a ne želje ili prohteve. Treba zabeležiti svaki predlog i ozna iti ga brojem. Savet Evrope. ili V.. Lehmann. . tako da svaka grupa (ne više od 5 lanova) nosi oznaku A.I CILJ: Cilj ove radionice je da se u enici upoznaju sa na inom rada u ovom predmetu i uvedu u problematiku prava i odgovornosti. P.uvi anje me usobne povezanosti prava.uvo enje u enika u grupni rad.. . Diskusija: . 2000. 4 58 .Radionica: PRAVA I PRAVILA U U IONICI4 . Na gornjoj tre ini lista treba da upišu ono što smatraju da su prava svakog pojedinca (uklju uju i nastavnika) u njihovom razredu. Projekat za Bosnu i Hercegovinu. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: Koriste i neku igru (ili prosto prebrojavanje od 1 do 5) formirati 3. Diskusija: . ZADACI: .

Na primer: "pravo da se bude saslušan.. Pravila treba da budu jasna i precizna i da opisuju željeno ponašanje. etiri pravila koja dobiju najve i broj glasova postaju PRAVILA U U IONICI. Posle svakog izlaganja nastavnik podsti e diskusiju o predloženim pravilima: da li je dato pravilo ve predloženo ili je formulacija bolja od prethodne.Da li su svi predlozi zabeleženi? predloga.Da li ste svi u estvovali? . 59 .pravilo: NE GOVORI DOK DRUGI GOVORE". grupe se dogovaraju i treba da formilišu najviše 5 pravila ponašanja u njihovoj u ionici. Kona na lista (koja može biti posebno zapisana na tabli ili na neki na in ozna ena na izloženim listama . Šesti korak: Glasanje za pravila .Da li ste se dogovarali oko raspravljali. koja slede iz datih prava i obaveza i da ih napišu velikim slovima na tre em delu/listu papira.. grupa B grupi V a grupa V grupi A. kako da se ponašamo da bi ta prava bila poštovana?" (Na primer: "Svako ima pravo da bude saslušan -dužni smo da jedni druge saslušamo") etvrti korak: Grupe ponovo u krug zamenjuju papire sa predlozima prava i obaveza i treba dobro da prou e sve predloge koje su dobili. ili se novo pravilo ve sadrži u nekom ranije navedenom.Grupe sada zaka e svoje liste na zid/tablu i izvešta i grupa obrazlažu liste pravila koje je njihova grupa sa inila. Peti korak: Analiza pravila . uradimo.na primer. Svaka grupa treba da razmotri dobijenu listu prava i da na e i zabeleži (na drugom delu papira/listu) pod istim rednim brojevima obaveze koje stoje u vezi sa s tim pravima: "Šta moramo da ispunimo..? . obaveza da saslušamo jedni druge . Tre i korak: U esnici sada svoje liste sa predlozima prava u u ionici daju slede oj grupi: grupa A grupi B. podvla enjem) je rezultat te diskusija i dogovaranja me u grupama/u esnicima.Svaki u enik ima "4 bona" za glasanje koje može da da onim/onom pravilu koje smatra da treba da bude zastupljeno u njihovoj u ionici. Na osnovu razmatranja dobijenog materijala.

Napomena nastavniku: Cela aktivnost može biti postavljena tako da se prava. 60 . na kojoj oni ponovo razmatraju. obaveze i pravila u u ionici. U oba slu aja potrebno je tokom slede ih asova podse ati u enike da se pridržavaju pravila koja su sami usvojili i sa uvati sve materijale za vežbu: "Prava i pravila u u ionici". dopunjuju i prera uju prava.pošto su se upoznali sa Konvencijom o pravima deteta.U enici mogu da ih ispišu krupnim slovima na posebnom posteru i oka e na vrata ili neko drugo vidno mesto u u ionici ili da se dogovore da taj poster koriste samo na asovima ovog predmeta. obaveze i pravila odnose samo na asove gra anskog vaspitanja.

''Kako su se odlu ivali za odre ena rešenja?''. i sli no.papiri i olovke za svakog u enika.Radionica: PRAVA I ZAKONI CILJ: Cilj ove radionice je da pomogne u enicima da razumeju potrebu zakonskog regulisanja prava i obaveza.sticanje osnovnih znanja o Konvenciji o pravima deteta. . Prilozi: . nastavnik može detaljnije prokomentaristi pojedina ne elemente ugovora. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici su podeljeni u manje grupe. Materijal za rad: .sticanje uvida u potrebu zakonskog regulisanja prava i obaveza. .jedan primer iz liste ''Elementi ugovora'' za svaku grupu. Ukoliko je potrebno.upoznavanje sa suštinom ugovora kao saglasnosti volja. Zadatak im je da pažljivo pro itaju primer (opis situacije) i da na osnovu zadanih elemenata sastave ugovor kojim e se regulisati/urediti odre ena situacija. ZADACI: . Napomena: 61 . nastavnik može usmeravati diskusiju pitanjima kao što su: ''Šta ovakav ugovor zna i za Mariju (Danijela ili svako dete iz drugog primera)?''. . .''Konvencija o pravima deteta – osnovne informacije'' za svakog u enika. Po potrebi. Drugi korak: Predstavnici grupa itaju tekstove ugovora koje su zajedno napisali i vodi se slobodna diskusija.''Ugovori i zakoni – osnovne informacije'' za nastavnika. Svaka grupa dobija jedan od primera iz liste ''Elementi ugovora''.

nastavnik usmerava razgovor slede im pitanjima: . Oni mogu biti bilateralni ili multilateralni.Šta je UGOVOR? Ko može da zaklju i ugovor? (Odgovor za voditelja: saglasnost volja izme u strana ugovornica. oblast nezakonitog prebacivanja dece preko državnih granica. šta ona sadrži (jedinstvene i sveobuhvatne standarde u oblasti prava deteta.Kako pojedinci treba da se odnose prema zakonu? etvrti korak: Nadovezuju i se na završnu diskusiju nastavnik upoznaje u enike sa osnovnim informacijama vezanim za Konvenciju o pravima deteta. U zavisnosti 62 . kada ga ratifikuje) ona se obavezuje da e poštovati obaveze koje iz njega proisti u (da e primenjivati Konvenciju) i na taj na in me unarodni ugovor dobija snagu zakona. odnosno neku vrstu 'uputstva'). i na kraju naglašava status SR Jugoslavije (zemlja potpisnica ovog ugovora što zna i da ima obavezu primene). važi za one koji su usaglasili svoju volju oko odre enih prava i obaveza. Koriste i tekst iz uvoda ovog Vodi a nastavnik ukratko ilustruje proces nastanka Konvencije.Da li države me usobno mogu da sklapaju ugovore? (Odgovor za voditelja: da. Npr.) . skup pravnih normi. Kada jedna država pristupi ovakvom ugovoru (tj.) .Šta zna i obavezati se? .) .Šta je ZAKON? (Odgovor za voditelja: pravni akt kojim se definišu odre ena pravila ponašanja. odnosno parlament na predlog vlade. NJima se regulišu pojedini ugovorni odnosi me u državama potpisnicama. Na po etku je važno ista i da je Konvencija o pravima deteta me unarodni ugovor jer se njime tako e regulišu neka prava i obaveze.Ko donosi zakon? (Odgovor za voditelja: država. masovnost i brzinu kojom su zemlje sveta pristupile ovom ugovoru.Pošto je broj grupa ve i od broja zadanih primera. važno je podsta i u enike da obrate pažnju na to da li su za istu situaciju ponu ena razli ita rešenja.Koje sve oblasti mogu da se regulišu zakonom? .) . Tre i korak: Po završetku slobodne diskusije.

63 . Na po etku slede eg asa posteri se isti u na neko vidljivo mesto u u ionici. Napomena: Završnom sintezom se stavlja naglasak na Konvenciju kao me unarodni ugovor i obaveze koje prosti u iz ugovornog odnosa. Predlog za dalji rad: U enici u manjim grupama prave sopstveni dokument (poster) koji predvi a kako se treba ponašati prema deci i mladima.od stepena zainteresovanosti u enika nastavnik procenjuje koliko e detaljno i i u objašnjavanje pojedinih oblasti. Sam istorijat i veza sa ljudskim pravima e detaljnije biti obra ena u slede oj radionici. Na kraju svi u enici dobijaju primerak liste ''Konvencija o pravima deteta – osnovne informacije''.

da zajedni ki kupe igru i posle je zajedni ki koriste.šta u slu aju neispunjenja obaveza (prekid. . ali želi da zaklju e ugovor o zajmu. primer Danijel nema bicikl. Me utim.pažnja prema predmetu (odnos brige. ali ga ne e koristiti tokom rasputa jer ide kod bake koja živi na planini.šta u slu aju neispunjenja obaveza (prekid. uvanje predmeta). . Pristaje da pozajmi bicikl Danijelu.VREDNOST ugovora (mogu nost naknade). Ugovor treba da sadrži slede e elemente: . .KO ga zaklju uje (imena lica). .VREDNOST ugovora (iznos.Materijal za rad: Lista: ELEMENTI UGOVORA 1. 2.ŠTA je predmet ugovora (zbog ega se ugovor sklapa). Riziko ili nešto sli no). Žele da o tome zaklju e ugovor koji treba da sadrži slede e elemente: . do kada traje).pažnja prema predmetu (odnos brige. . . primer Petoro drugova i drugarica žele novu društvenu igru (Monopol. uvanje predmeta).ROK ugovora (kada se sklapa. 64 . do kada traje).ROK ugovora (kada se sklapa.ŠTA je predmet ugovora (zbog ega se ugovor sklapa). Marija ima bicikl. nadoknada). igra je skupa i oni odlu e da podele troškove. . nadoknada). . raspodela).KO ga zaklju uje (imena lica). tj. . a leto je. .

1999. KONVENCIJA je vrsta zakona koji pravno obavezuje onoga koji mu pristupi. nema pravno dejstvo. Ovak dokument je porazumevao i prava deteta. godine (i dalje). . godine Vlada SRJ usvojila Prvi redovni izveštaj o primeni Konvencije. godine usvojena Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima. . kao specifi nog ljudkog bi a. DEKLARACIJA je takav dokument koji u vidu izjave apeluje na ljude. godine Vlada SRJ usvojila Nacionalni plan akcije za decu za period do 2000. koju je usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija. Zato su Ujedinjene nacije donele nova dokumenta koja se bave pravima dece. . zahtevaju posebnu pažnju. . Vremenom je uo eno da potrebe deteta. me utim. . godine Konvenciji je pristupilo 191 od 193 zemlje sveta.1989.Prilog: KONVENCIJA O PRAVIMA DETETA – osnovne informacije Da bi regulisali me uljudske odnose.1998.1959. godine SR Jugoslavija preuzela sve obaveze SFRJ po osnovu me unarodnih ugovora. godine usvojena Deklaracija o pravima deteta. ali ga još nije dostavila Komitetu za prava deteta. ljudi usvajaju dokumente ija primena obezbe uje zaštitu pojedinaca i grupa i poštovanje njihovih prava. da deca imaju pravo na posebna prava.1992. pošto ju je potpisalo 20 zemalja (uklju uju i i SFRJ). budi njihovu savest i predstavlja moralnu obavezu da se njeni lanovi poštuju. Istorijat nastanka Konvencije o pravima deteta: .1990. . godine SRJ podnela Komitetu za prava deteta Inicijalni izveštaj o primeni Konvencije o pravima deteta za period od 1990-1993. godine SFRJ ratifikovala Konvenciju..1948. .1996. Ona. godine Konvencija stupila na snagu.1990. 65 . Status SR Jugoslavije . .1994. godine usvojena Konvencija o pravima deteta. nema snagu zakona. Osnovna ljudska prava obuhva ena su Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima.

66 . odnosno u tim državama ovaj me unarodni pravni akt dobija snagu zakona. Države koji ratifikuju Konvenciju time prihvataju obavezu da je primenjuju.Konvencija o pravima deteta je dokument koji je donela organizacija Ujedinjene nacije i koji precizira koja sve prava treba da imaju deca.

Ugovorne strane mogu same slobodno odre ivati uslove ugovora i slobodno odlu ivati da li e i sa kim zaklju iti ugovor. a ova tu ponudu prihvata. 4. pretežno se koriste u me unarodnom pravu. Predlog zakona se podrobno pretresa u jednom odboru zakonodavnog tela.Prilog (za nastavnika): UGOVORI I ZAKONI – osnovne informacije UGOVOR – svaka saglasnost volja dvaju ili više lica kojom se postiže neko pravno dejstvo. tj. Razli iti izrazi. ili pak u njegovom ukidanju. u našem pravu mogu punovažno zaklju ivati punoletna fizi ka lica. Za neke ugovore važna je i forma kao bitni i konstitutivni element. naslednopravni. 2. pogodba. konvencija. dakle. dakle svi akti koje donosi zakonodavni organ u formi odre enoj za donošenje zakona. dve radnje koje ine ugovor. Ponekad je za punovažnost ugovora potrebna saglasnost nadležnog državnog organa (prethodna ili naknadna). 5. Pravno dejstvo se može sastojati ili u zasnivanju nekog pravnog odnosa ili u izmeni nekog postoje eg. i tako dalje. 3. Ugovor nastaje na taj na in što jedna strana stavlja ponudu drugoj strani. uopšte. jednostavni i mešoviti. sporazum. poslovno sposobna lica. Obligacione ugovore. U ve ini pravnih poredaka ustav je najviši pravni akt a iza njega dolaze zakoni. dok sporazum u širem zna enju uklju uje svaku saglasnost volja. kao što su pakt. bez obzira na njihovu sadržinu. Zakonodavni postupak po inje podnošenjem predloga zakona koji pripremaju stru njaci i vlada. Ovo je zakon u formalnom smislu. bez obzira kakva mu je forma. me unarodnopravni. teretni (sa naknadom) i dobro ini. dakle svaki opšti akt. a 67 . Ugovor o radu i ugovor o delu mogu zaklju ivati i lica sa navršenih 15 godina života (ona mogu samostalno raspolagati zaradom). Ovisno o tome koju vrstu odnosa ure uju. ugovori mogu biti: porodi nopravni. i sl. Samo izuzetno zakonodavac zabranjuje neke ugovore imperativnim propisima. individualni i kolektivni. ZAKON – pravno pravilo. dogovor. jednostrani i dvostrani. itd. pisani pravni akt s najvišom pravnom snagom koji izdaju zakonodavni organi po posebnom postupku. Ugovori mogu biti: 1. Zakon u materijalnom smislu je samo onaj pravni akt koji sadrži opšte norme. preliminarni i glavni. Ponuda i prihvat ponude su.

zatim u plenumu, kako bi se na kraju pristupilo odlu ivanju putem glasanja. Posle toga se zakon objavljuje u službenim novinama, a nakon izvesnog vremena (8 dana) stupa na snagu.

68

Radionica: ME UNARODNI DOKUMENTI O ZAŠTITI PRAVA

CILJ: Cilj ove radionice je da u enici steknu uvid u istorijat nastanka, prirodu i sadržaj me unarodnih dokumenata koji se ti u ljudskih i prava deteta. ZADACI: - upoznavanje sa prirodom ljudskih prava; - upoznavanje sa razvojem ljudskih prava kroz istoriju; - upoznavanje sa najzna ajnijim dokumentima iz oblasti ljudskih prava; - sticanje uvida u odnos ljudskih i prava deteta; - upoznavanje sa osnovnim informacijama o Konvenciji o pravima deteta.

OPIS AKTIVNOSTI: Koriste i se tekstom iz uvoda ovog Vodi a (LJudska prava i prava deteta), nastavnik upoznaje u enike sa najzna ajnijim informacijama. Pri tome je vrlo važno da stalno podsti e u enike da se i sami uklju uju postavljaju i pitanja, daju i komentare ili iznose i neka svoja saznanja.

69

70

A. Materijal: . ZADACI: .prepoznavanje univerzalno prihva enih vrednosti u kontekstu ljudskih prava.Šta ja konkretno inim da bih je ostvario/la? 71 .Radionica: PRAVA I VREDNOSTI CILJ: Cilj ove radionice je da u enici shvate vezu izme u vrednosti i prava i da se upoznaju sa onim vrednostima koje su. u drugu kategoriju . u sferi ljudskih prava. Drugi korak: Razmena u paru: u enici porede svoje kategorije i potom analiziraju i obrazlažu jedan drugom prvu kategoriju (najvažnije vrednosti): . treba da stave one vrednosti koje su im najvažnije .uo avanje individualnih razlika u vrednosnim opredeljenjima.Zašto sam izabrala/o ove vrednosti kao najvažnije? . . oni treba da ih razvrstaju u tri kategorije: u prvu kategoriju .razlikovanje idealnih od stvarnih vrednosti (koje stoje u vezi sa odre enim ponašanjem).Papir sa spiskom 20 vrednosti ili skup kartica sa ispisanim vrednostima za svakog u enika OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici sede u parovima.Svaki u enik dobije spisak/kartice 20 vrednosti (ako nema mogu nosti za to nastavnik može i da pro ita ceo spisak a da u enici zapisuju i ozna e ih brojevima od 1 do 20). univerzalno prihva ene.B -one koje smatraju manje važnim za sebe i u tre u kategoriju.stavljaju one vrednosti koje im nisu zna ajne ili su prema njima indiferentni (u enici mogu ovo da urade razvrstavanjem kartica ili stavljanjem oznake A. . Rade i svako za sebe.uo avanje povezanosti prava i vrednosti. V . B ili V pored svake vrednosti). .

nešto što zaslužuje da se brani". odgovornost.one kojih se stvarno držite. Grupe se vra aju po etnoj listi od 20 vrednosti. etvrti korak: Ceo razred sajedno sa nastavnikom pokušava da do e do konsenzusa (slaganja) oko "liste univerzalno prihva enih vrednosti" u sferi ljudskih prava. poštovanje drugog. nastavnik na kraju najavljuje da e se na slede im asovima detaljnije upoznati sa skupom vrednosti koje su istovremeno i ljudska prava/prava deteta. 72 .Šta je prepreka njihovom ostvarenju? Diskusija (ceo razred): . da ljudi pregovaranjem dolaze do saglasnosti o zajedni kim vrednostimai da me unarodni ugovori i dogovori. Napomena nastavniku: Vrednost se definiše kao "nešto za im vredi tragati.. i treba da izdvoje one vrednosti koje stoje u osnovi ljudskih prava. Kao "univerzalno prihva ene vrednosti koje su u osnovi ljudskih prava" u enici e verovatno navesti na primer: jednakost. LJudska prava su zasnovana na vrednosti ljudskog dostojanstva....Da li su one vrednosti koje ste izabrali kao najvažnije za vas "Idealne" ili "stvarne" vrednosti .. kakve su konvencije i deklaracije o pravima oveka i pravima deteta. koje uslovljaju vaše ponašanje? Tre i korak: Parovi se spajaju tako da sada ine grupe od 4 ili 6 lanova. predstavljaju rezultat takvih procesa. zdravlje. Važno je u diskusiji ista i da ne postoji jednom za uvek uspostavljena lista "univerzalnih vrednosti".

VRSTE PRAVA I ODNOSI ME U PRAVIMA 73 .

74 .

lepak. ZADACI: . Drugi korak: U enici sede po grupama i svaka grupa dobije jedan komplet ''Kartica prava''. .makaze. flomasteri i pakpapir za svaku grupu (ukoliko za to postoji mogu nost). lanove koji se odnose na usvajanje. Podele kartice me u sobom i svako glasno pro ita svoje kartice tako da svi lanovi uju sadržaj svih kartica.upoznavanje pojedinih lanova Konvencije o pravima deteta.kopija nezvani nog rezimea glavnih odredbi Konvencije o pravima deteta za svakog u enika i/ili primerak Brošure o pravima deteta.upoznavanje sa strukturom Konvencije o pravima deteta.uo avanje povezanosti pojedinih prava kroz aktivnost klasifi-kacije. flomasteri i pak-papir.primerak Konvencije o pravima deteta za nastavnika. svaka grupa sama se e kartice da bi u 4. nastavnik un- 75 . . lepak. Napomena: Ukoliko postoji mogu nost da se obezbede makaze. Materijal za rad: . lanove koji iskazuju prava deteta. oslanjaju i se na tekst iz uvoda ovog Vodi a) i navodi da e se kroz slede e aktivnosti upoznati sa pravima koja Konvencija garantuje svoj deci. U suprotnom. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: Nastavnik pravi kra i uvod u kome u enicima pokazuje primerak Konvencije o pravima deteta. . opisuje šta ona sadrži (Uvod.komplet ''Kartice prava'' za svaku grupu. primenu i pra enje primene Konvencije. . koraku pravili poster.Radionica: VRSTE PRAVA CILJ: Cilj ove radionice je da se u enici upoznaju sa sadržajem Konvencije o pravima deteta. Prilozi: .

Tre i korak: U enici sada treba da spoje (stave na jedno mesto na pakpapiru) one kartice (prava) za koje misle da imaju nešto zajedni ko. dobijaju (doma i) zadatak da rade i u svojim grupama završe zadatak i pripreme prezentaciju za narednu radionicu. po emu su sli ne. Svaki u enik dobija primerak kopije neformalnih sažetaka lanova iz Konvencije.apred pripremi onoliko ise enih kompleta kartica prava koliko ima manjih grupa. organizuju i reorganizuju grupe sli nih prava i naglašava da ne postoji jedan ta an odgovor. u enicima se kaže da mogu da premeštaju kartice iz jedne grupe u drugu. u enici ispisuju na praznom listu papira nazive grupa i pripadaju e lanove. Napomena: Tokom odvijanja ovog dela aktivnosti. etvrti korak: Kada završe sa razvrstavanjem. Napomena: Ukoliko u enici nisu imali dovoljno vremena da tokom ovog asa završe svoje postere (klasifikacije). 76 . ve su svi odgovori dobri. da spadaju u istu grupu. Grupe dobijaju zadatak da za narednu radionicu pripreme malu prezentaciju svojih klasifikacija. Po ite od toga šta je zajedni ko karticama/pravima u istoj grupi. i da neke kartice mogu ostati nerazvrstane. Nastavnik ih podsti e da diskutuju. šta ih povezuje. da se dogovaraju. Peti korak: Radionica se završava samo izlaganjem postera (klasifikacija) bez komentarisanja i diskusije. (''Razmislite sada kako biste nazvali svaku od tih grupa.'') Napomena: U slu aju da ne postoji mogu nost izrade postera lepljenjem kartica. u enici treba da zalepe kartice na pak-papir (poster) po grupama i da imenuju svaku grupu. da menjaju ili dodaju nove grupe.

Deca imaju pravo na pristup infor-macijama iz 77 . kao i da se vrate u nju radi spajanja porodice i održavanja veze roditelj-dete. lan 12. Deca imaju pravo na slobodu udruživanja i slobodu mirnog okupljanja. Svako dete ima pravo na ime i državljanstvo. Deca i roditelji imaju pravo da napuste bilo kojuczemlju. bilo da to ine roditelji ili neko drugo lice. savesti i veroispovesti. Svako dete ima pravo na život i država ima obavezu da obezbedi njegov opstanak i razvoj. uklju uju i i sopstvenu. osim u slu aju kada je odvajanje od roditelja u najboljem interesu deteta. lan 15. Sva prava primenjuju se na svu decu i sva deca e biti zašti ena od svih oblika diskriminacije. državljanstvo i porodi ne veze. Deca imaju pravo na zaštitu od mešanja u lan 5. Država mora da poštuje prava i odgovornosti roditelja da obezbede detetu brigu i vaspitanje u skladu sa njegovim razvojnim mogu nostima. lan 16. uz odgovaraju e usmeravanje od strane roditelja. Država ima obavezu da predupredi i pruža pomo u rešavanju slu ajeva otmice ili nevra anja dece iz inostranstva. lan 8. bez obzira na granice. lan 9. lan 14. pravo da zna ko su mu roditelji i pravo na njihovo staranje. Deca imaju pravo na slobodu izražavanja koja obuhvata slobodu da traže. To se odnosi na ime. Država ima obavezu da štiti. Deca imaju pravo na slobodu mišljenja. da pruži pomo u vra anju identiteta detetu. lan 6. lan 11. i ukoliko je neophodno. primaju i daju informacije i ideje svih vrsta. Dete ima pravo da živi sa svojim roditeljima. lan 7.Materijal za rad: KARTICE PRAVA lan 2. Deca imaju pravo slobodnog izražavanja sopstvenog mišljenja i pravo da se njihovom mišljenju posveti dužna pažnja u svim pitanjima koja ih se ti u. lan 13. lan 10. Dete ima pravo na održavanje kontakta sa oba roditelja ukoliko je odvojeno od jednog ili oba. lan 17.

uz uvažavanje njihovog kulturnog porekla. a predu-zimati mere da ih zaštiti od štetnih materijala i informacija. imaju pravo na redovne provere tog le enja i svih ostalih uslova od zna aja za njihovo zbrinjavanje. pod nadzorom kompetentnih stru njaka i sa merama zaštite za dete. lan 24. lan 25. lan 18. lan 20. dom ili li nu prepisku. Sva deca imaju pravo na 78 . Deca izbeglice. Sva deca imaju pravo na lan 21. Država e podsticati medije da šire informacije koje su korisne za decu. Roditelji imaju zajedni ku odgovor-nost za podizanje deteta i država im u tome pomaže. lan 22. Deca koju je država zbrinula radi staranja. objekata i službi za brigu o deci. zaštite ili le enja njihovog mentalnog ili fizi kog zdrav-lja. lan 26. Invalidna i mentalno zaostala deca imaju pravo na specijalnu negu. porodicu. nacionalnih i me una-rodnih izvora. ili ona koja traže izbegli ki status. koji e im pomo i da žive pun i dostojan ži-vot uz najviši mogu i stepen samostalnosti i socijalne integracije. Sva deca imaju pravo na najviši mogu i standard zdravlja i zdravstvene zaštite i rehabilitacije. ono e biti izvedeno u najboljem interesu deteta. lan 27. U državama koje priznaju/dozvoljavaju usvojenje. Država pruža odgovaraju u pomo roditeljima u obavljanju dužnosti vaspitanja i obezbe uje razvoj institucija.njihovu privatnost. lan 23. lan 19. imaju pravo na posebnu zaštitu. Država e zaštititi decu od svih oblika zanemarivanja i zlostavljanja od strane roditelja ili drugih lica i ustanovi e odgovarju e programe prevencije i pružanja pomo i žrtvama. kao i na zaštitu od napada na njihovu ast i ugled. vaspitanje i obrazovanje. Deca bez porodice imaju pravo na posebnu zaštitu i na odgovaraju e staranje u drugoj porodici ili ustanovi.

79 . Roditelji imaju primarnu odgovornost za pru-žanje adekvatnog životnog standar-da deci. Države imaju obavezu da spre e nasilno odvo enje. Deca imaju pravo na odmor i rekreaciju. Deca imaju pravo na obrazovanje. lan 29. Deca imaju pravo na zaštitu od seksualnog iskoriš avanja i zloupotrebe. uklju uju i socijalno osiguranje. lan 30. lan 28. životni standard primeren njihovom fizi -kom. a države imaju obavezu da im u tome pruže pomo . podsti e razli ite oblike srednjeg obrazovanja dostupne svima i omogu ava svima sticanje visokog obrazovanja na osnovu sposobnosti. jezik i religiju. mentalnom. Deca imaju pravo na zaštitu od ekonomske eksploatacije i rada koji štete njihovom zdravlju ili ometaju razvoj i obrazovanje.socijalnu zaštitu. Disciplina u školi se sprovodi u skladu sa de jim pravima i ljudskim dostojanstvom. lan 33. moralnom i socijalnom razvoju. Deca pripadnici manjinskih grupa imaju pravo na sopstvenu kulturu. pravo na igru i u eš e u kulturnim i umetni kim aktivnostima. uklju uju i prostituciju i pornografiju. Deca treba da budu pripremljena za aktivno u eš e u društvenom životu i treba da nau e da poštuju svoju i kulture drugih naroda i grupa. prodaju ili trgovinu decom. Deca imaju pravo na zaštitu od upotrebe droga i koriš enja u njihovoj proizvodnji i prometu. lan 32. lan 34. Obrazovanje treba da bude usmereno na razvoj li nosti deteta. Država obezbe uje besplatno i obavezno osnovno obrazovanje. lan 35. Države podsti u me unarodnu saradnju u pitanjima obrazovanja. razvoj obdarenosti i fizi kih sposobnosti. lan 31. duhovnom.

Deca. koja su bila izložena oružanim sukobima. imaju pravo na psihi ki i fizi ki oporavak i socijalnu reintegraciju. lan 40. lan 39. Deca u sukobu sa zakonom imaju pravo da se s njima postupa na na in koji podsti e ose anje dostojanstva i vrednosti i koji ima za cilj da im pomogne da preuzmu konstruktivnu ulogu u društvu. Smrtna kazna i doživotna robija ne mogu se izricati deci ispod 18 godina. niti da budu regrutovana u vojsku. lan 38. Nijedno dete ne sme biti podvrgnuto mu enju.lan 37. nezakonitom hapšenju i lišavanju slobode. 80 . zloupotrebi ili eksploataciji. Deca pogo ena oružanim sukobima imaju pravo na posebnu brigu i zaštitu. Deca ispod 18 godina ne mogu neposredno da u estvuju u oružanim sukobima. mu enju. okrutnom postupku ili kazni. Dete u zatvoru ima pravo na pravnu i drugu pomo i kontakt s porodicom. zanemarivanju.

shodno njegovim razvojnim mogu nostima. odnosno proširene porodice. U njoj se tako e reafirmišu: neophodnost pravne i druge zaštite deteta pre i posle ro enja. važnost poštovanja kulturnih vrednosti zajednice iz koje dete poti e i vitalna uloga me unarodne saradnje u zaštiti prava deteta. (1) Definicija deteta Detetom se smatra osoba ispod 18 godina. relevantnih ugovora i deklaracija o ljudskim pravima. (3) Najbolji interesi deteta Svi postupci koji se ti u deteta preduzima e se u skladu sa njegovim najboljim interesima. (2) Nediskriminacija Sva prava primenjuju se na svu decu bez diskriminacije. Države imaju obavezu da štite decu od svih oblika diskriminacije i da preduzimaju pozitivne akcije u cilju promocije njihovih prava. Države e obezbediti odgovaraju u brigu o detetu u slu aju kada roditelji ili staratelji to ne ine. potrebna posebna briga i zaštita i posebno isti e primarnu ulogu porodice u nezi i zaštiti deteta. (4) Ostvarivanje prava Države moraju da u ine sve što je u njihovoj mo i da bi se prava predvi ena ovom Konvencijom ostvarila. Ona potvr uje da je deci. usled njihove osetljivosti. a država ima obavezu da obezbedi njegov opstanak i razvoj. ukoliko se zakonom date države punoletstvo ne sti e ranije. (6) Opstanak i razvoj Svako dete ima neotu ivo pravo na život. da usmeravaju i savetuju dete u vezi njegovih prava. (5) Prava i obaveze roditelja u odnosu na razvojne mogu nosti deteta Države moraju poštovati prava i odgovornost roditelja.Prilog: KONVENCIJA O PRAVIMA DETETA Nezvani ni rezime glavnih odredbi PREAMBULA Preambula podse a na osnovne principe Ujedinjenih nacija i posebne odredbe odre enih. (7) Ime i državljanstvo 81 .

(15) Sloboda udruživanja Deca imaju pravo na slobodu udruživanja i slobodu mirnog okupljanja. savesti i veroispovesti Država e poštovati pravo deteta na slobodu misli. 82 . (8) O uvanje identiteta Država ima obavezu da štiti i ukoliko je potrebno obezbedi ponovno uspostavljanje svih bitnih aspekata detetovog identiteta. (11) Nezakonito prebacivanje i nevra anje dece Država ima obavezu da predupredi kidnapovanje i zadržavanje dece u inostranstvu. državljanstvo i porodi ne veze. (14) Sloboda misli. dom. Dete ima pravo da održava kontakt sa oba roditelja ukoliko je odvojeno od jednog od njih ili od oba roditelja. (13) Sloboda izražavanja Dete ima pravo da slobodno izražava svoje poglede. porodicu i li nu prepisku i pravo na zaštitu svoje asti i ugleda. bez obzira na granice. (12) Izražavanje mišljenja Dete ima pravo na slobodno izražavanje sopstvenog mišljenja i pravo da se njegovo mišljenje uzme u obzir u svim stvarima i postupcima koji ga se neposredno ti u. pravo da zna svoje roditelje i da bude uvano od strane roditelja. osim u sluaju kada se u odgovaraju em postupku oceni da je odvajanje od roditelja u najboljem interesu deteta. (9) Odvajanje od roditelja Dete ima pravo da živi sa svojim roditeljima. (16) Zaštita privatnosti Deca imaju pravo na zaštitu od mešanja u njihovu privatnost. bilo da to radi roditelj ili neko drugi i da u tim slu ajevima preduzima odgovaraju e mere. savesti i veroispovesti i pravo i obavezu roditelja da ih u tome usmeravaju. To uklju uje ime.Dete ima pravo na ime od ro enja. Dete ima pravo na sticanje državljanstva i. da traži. (10) Spajanje porodice Deca i njihovi roditelji imaju pravo da napuste bilo koju zemlju i da u u u svoju zemlju u cilju spajanja porodice ili održavanja odnosa izme u dece i roditelja. ukoliko je mogu e. prima i saopštava informacije i ideje svih vrsta i na razne na ine.

(20) Zaštita dece bez roditelja Država je obavezna da obezbedi posebnu zaštitu deci lišenoj roditeljskog staranja i da osigura smeštaj takve dece u odgovaraju e alternativne porodice ili ustanove. (18) Odgovornost roditelja Oba roditelja imaju zajedni ku odgovornost za podizanje deteta. zdravstvenom prosve ivanju i smanjenju smrtnosti odoj adi i dece. Država e podsticati sredstva javnog informisanja da šire informacije od društvene i kulturne koristi za dece i preduzimati mere da decu zaštiti od štetnih informacija i materijala. U zbrinjavanju dece lišene roditeljskog staranja dužna pažnja e biti posve ena detetovom kulturnom poreklu. Države e posvetiti posebnu pažnju primarnoj zdravstvenoj zaštiti i prevenciji. (22) Deca izbeglice Dete izbeglica ili dete koje traži izbegli ki status ima pravo na posebnu zaštitu. koji e mu obezbediti potpun i dostojan život i postizanje za njega najvišeg stepena samostalnosti i socijalne integracije. (24) Zdravlje i zdravstvena zaštita Dete ima pavo na najviši mogu i standard zdravlja i zdravstvene zaštite.(17) Pristup odgovaraju im informacijama Država e obezbediti da deca imaju pristup informacijama i materijalima iz razli itih izvora. (19) Zaštita od zlostavljanja i zanemarivanja Država e zaštititi dete od svih oblika maltretiranja dok je pod brigom roditelja ili drugih osoba koje se o njemu brinu i uspostavi e odgovaraju e programe prevencije i pomo i žrtvama zlostavljanja. Država ima obavezu da sara uje sa odgovaraju im organizacijama koje pružaju takvu zaštitu i pomo . (23) Invalidna i deca ometena u razvoju Mentalno ili fizi ki nesposobno dete ima pravo na posebnu negu. (21) Usvojenje U zemljama koje priznaju i dopuštaju usvojenje ono e biti izvedeno u skladu sa najboljim interesom deteta i to samo uz saglasnost nadležnih vlasti i uz mere zaštite deteta. U 83 . Država e pružiti pomo roditeljima u ostvarivanju odgovornosti za podizanje dece i obezbediti razvoj ustanova. obrazovanje i osposobljavanje za rad. kapaciteta i službi za zaštitu i brigu o deci.

mentalnom. talenata i mentalnih i fizi kih sposobnosti do njihovih krajnjih mogu nosti. jeziku i vrednostima kao i poštovanje prema kulturnom poreklu i vrednostima drugih.tom smislu države e se uklju iti u me unarodnu saradnju i težiti da nijedno dete ne bude lišeno mogu nosti efikasne zdravstvene zaštite. njegovom kulturnom poreklu. (31) Slobodno vreme. Školska disciplina e se sprovoditi u skladu sa pravima deteta i uz poštovanje njegovog dostojanstva. (27) Životni standard Svako dete ima pravo na životni standard koji odgovara njegovom fizi kom. Obaveza države je da pomogne i osigura da roditelji tu svoju odgovornost ispunjavaju. (25) Periodi na provera postupka Dete koje je država zbrinula radi staranja. (29) Ciljevi obrazovanja Obrazovanje e imati za cilj razvoj detetove li nosti. duhovnom. Država e se uklju iti u me unarodnu saradnju u cilju ostvarivanja ovog prava. Obrazovanje e pripremati dece za aktivan život u slobodnom društvu i negovati kod njega poštovanje prema roditeljima. rekreacija i kulturne aktivnosti Dete ima pravo na odmor. (30) Dete pripadnik manjine Deca pripadnici etni kih manjina i domoroda kog stanovništva imaju pravo da uživaju sopstvenu kulturu. (26) Socijalna zaštita Dete ima pravo na socijalnu zaštitu uklju uju i socijalno osiguranje. slobodno vreme i u eš e u kulturnim i umetni kim aktivnostima. Roditelji imaju primarnu odgovornost da detetu obezbede adekvatan životni standard. Ova obaveza države može uklju ivati materijalnu pomo roditeljima i deci. 84 . zaštite ili le enja ima pravo na periodi nu proveru postupka i uslova. (28) Obrazovanje Dete ima pravo na obrazovanje. moralnom i socijalnom razvoju. podsti e razli ite oblike srednjeg obrazovanja dostupne svima i omogu i pristup višem obrazovanju u skladu sa sposobnostima deteta. igru. Država je obavezna da osigura besplatno i obavezno osnovno obrazovanje. da ispovedaju svoju veru i da koriste svoj jezik.

kako je to predvi eno me unarodnim pravom. prodaju i trgovinu decom. zanemarivanja. uklju uju i prostituciju i pornografiju. (40) Maloletni ko pravosu e 85 . pored onih navedenih u lanovima 32. Ni smrtna kazna ni doživotni zatvor bez mogu nosti osloba anja.(32) De ji rad Dete ima pravo na zaštitu od rada koji ugrožava njegovo zdravlje. (33) Zloupotreba droga Deca imaju pravo na zaštitu od upotrebe narkotika i psihotropskih droga. ima pravo na pravnu i drugu pomo i pravo da održava kontakt sa svojom porodicom. ne e biti dosu eni za prekršaje koje u ine osobe ispod 18 godina starosti. Države e tako e osigurati zaštitu i brigu o deci pogo enoj oružanim sukobima. (36) Drugi oblici iskoriš avanja Dete ima pravo na zaštitu od bilo kog vida iskoriš avanja. iskoriš avanja ili zlostavljanja. Države imaju obavezu da spre e upotrebu dece u proizvodnji i prometu droga. (35) Otmica i trgovina decom Država je obavezna da preduzme sve odgovaraju e mere da spre i otmicu. obrazovanje ili razvoj. Država e propisati minimalnu starost za zapošljavanje i regulisati uslove rada. sem ako se ne smatra da je to u najboljem interesu deteta. (34) Seksualno iskoriš avanje Država e zaštititi decu od seksualnog iskoriš avanja i zlostavljanja. (37) Mu enje i lišenje slobode Nijedno dete ne sme biti podvrgnuto mu enju. mu enja. 33 i 34. Deca ispod 18 godina ne mogu biti regrutovana u oružane sukobe. Svako dete lišeno slobode odvaja se od odraslih. štetnog po njegovu dobrobit. (38) Oružani sukobi Strane ugovornice preduzimaju sve prakti no izvodljive mere kako deca ispod 18 godina ne bi neposredno u estvovala u oružanim sukobima. (39) Oporavak Država ima obavezu da obezbedi odgovaraju i fizi ki i psihi ki oporavak i socijalnu reintegraciju dece koja su žrtve oružanih sukoba. okrutnom postupku ili kažnjavanju niti nezakonitom hapšenju i lišavanju slobode.

imaju pravo da prisustvuju sednicama Komiteta za prava deteta. nakon 2. mogu pružiti dragocene informacije ili savet u cilju optimalne primene Konvencije. Dete ima pravo na pravnu i drugu pomo u cilju svoje odbrane. 86 . kao što su: UNESKO. (41) Poštovanje najviših standarda Ukoliko su standardi de jih prava važe ih nacionalnih i me unarodnih zakona viši od onih koje ova Konvencija predvi a. Svetska zdravstvena organizacija. koji e razmatrati izveštaje lanica Konvencije. specijalizovane agencije UN. Primena i stupanje na snagu Odredbe lanova 43 do 54 predvi aju: (I) Ustanovljenje Komiteta za prava deteta. Sudski postupak i smeštaj u kaznene institucije bi e izbegnut kada god je to mogu e. (III) Komitet za prava deteta može predložiti da se obave posebne studije o pitanjima de jih prava i može svoje procene izveštaja podneti na uvid svakoj strani ugovornici u Generalnoj skupštini UN. uklju uju i nevladine organizacije sa konsultativnim statusom pri Ujedinjenim nacijama. (II) Države su obavezne da svoje izveštaje u ine dostupnim najširoj javnosti svojih zemalja. odnosno svakih 5 godina po ratifikaciji Konvencije. Konvencija stupa na snagu pošto je prvih 20 država ratifikuje. koji vodi ra una o njegovom uzrastu i koji vodi njegovoj socijalnoj reintegraciji. (42) Upoznavanje sa Konvencijom Strane ugovornice imaju obavezu da sa pravima sadržanim u ovoj Konvenciji upoznaju kako odrasle tako i decu.Dete koje je u sukobu sa zakonom ima pravo na postupak kojim se podsti e njegovo dostojanstvo i ose anje li ne vrednosti. UNICEF. sastavljenog od 10 ekspe-rata. (IV) Radi ''podsticanja efikasne primene Konvencije i unapre ivanja me unarodne saradnje''. primenjiva e se viši standardi. Ove organizacije kao i druga nadležna tela.

.''Osnovni principi'' za svakog u enika.. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: Nadovezuju i se na završnu aktivnost iz prethodne radionice. odnosno ije kršenje može da ometa ostvarivanje datog prava (na primer. ZADACI: . ''bolje'' ili ''lošije'' klasifikacije i da im je ova aktivnost poslužila da se bolje upoznaju sa pravima koja im Konvencija garantuje. Drugi korak: Nastavnik naglašava da ne postoje ''ta ne''. Prilozi: .uo avanje povezanosti me u pravima. Tre i korak: Nastavnik sada poziva u enike da prona u vezu me u pojedinim pravima.uo avanje nedeljivosti prava. . pravo na životni standard. 87 .. nastavnik poziva jednu po jednu grupu da pokažu svoj poster (klasifikaciju) i da ukratko predstave svoju klasifikaciju. pravo na svoj jezik. Nastavnik bira jedno pravi (na primer. . iako su razvrstana u razli ite grupe.Radionica: ODNOSI ME U PRAVIMA CILJ: Cilj ove radionice je da u enici do u do produbljenije analize i razumevanja me usobne povezanosti i nedeljivosti prava. pravo da se le e ako su bolesni.''Vrste prava'' za svakog u enika. a kao primer jedne od njih svakom u eniku daje prilog ''Vrste prava''.). Nastavnik može da navede i neke uobi ajene klasifikacije (vidi tekst iz Uvoda ovog Vodi a). pravo na obrazovanje) i traži da u enici ozna e sva ona prava (povežu kartice crtaju i na posteru/klasifikaciji) koja treba da budu ostvarena da bi dete moglo da uživa navedeno pravo. pravo na zaštitu od diskriminacije.upoznavanje s osnovnim principima Konvencije o pravima deteta.

sva su prava važna i u suštini povezana. 88 . etvrti korak: Nastavnik rezimira radionicu slede om konstatacijom: ''Iako esto grupišemo prava po sli nosti u pojedine grupe/kategorije (da bi ih lakše zapamtili i da bi se lakše radilo sa pravima). a to su: pravo pravo pravo pravo na na na na u eš e (participaciju). Pojedina ni intervjui mogu služiti za izadu zajedni kog postera ili referata. postoje etiri prava koja se zbog svog zna aja izdižu na nivo osnovnih principa. uvažavanje najboljeg interesa deteta.U enici mogu pojedina no da izlaze i da na posteru/klasifikaciji crtaju veze me u pravima ili da daju predloge na osnovu kojih nastavnik povezuje prava. Svaki predlog se obrazlaže (nastavnik pita ''zašto su ta prava povezana''. Nijedno drugo pravo iz Konvencije ne može u potpunosti da se uživa ukoliko ova etiri prava nisu ostvarena. a zatim ga pitati koje je njemu najvažnije (ili koja 3 su mu najvažnija). Dete koje intervjuišu prethodno moraju informisati o pravima koja mu pripadaju. Predlog za dalji rad: U enici prave intervju s decom i mladima iz okoline na temu ''Koje ti je pravo naro ito važno?''.'' Na kraju svaki u enik dobija primerak priloga ''Osnovni principi''. nediskriminaciju. život. Unato tome. traži da daju primere) i diskutuje (ostala deca mogu da iznose svoje slaganje ili neslaganje). opstanak i razvoj.

egzistencijalnih potreba (na primer. pravo na životni standard). zloupotrebe. 89 . pravo na obrazovanje). PRAVA NA RAZVOJ uklju uju sve one stvari koje su neophodne za normalan i potpun razvoj svih potencijala deteta (na primer. pravo na slobodno izražavanje sopstvenog mišljenja). zaštita od mu enja i okrutnog postupanja). zanemarivanja i zlostavljanja (na primer. ZAŠTITNA PRAVA traže da deca budu zašti ena od svih oblika diskriminacije.Prilog: VRSTE PRAVA PRAVA NA PREŽIVLJAVANJE obuhvataju: pravo na život i pravo na zadovoljavanje osnovnih. PARTICIPATIVNA PRAVA garantuju deci mogu nost da budu aktivni u esnici u svom životu i razvoju i životu zajednice i da shodno uzrastu budu uklju eni u odlu ivanja o stvarima koje ih se neposredno ti u (na primer.

OPSTANAK I RAZVOJ PARTICIPACIJA NEDISKRIMINACIJA 90 .Prilog: OSNOVNI PRINCIPI NAJBOLJI INTERES DETETA ŽIVOT.

dopunjavaju odgovor o tome koja su sve prava u sukobu i komentarišu na in rešavanja sukoba. U tome im pomaže lista "Rešavanje sukoba u 4 koraka". OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici su podeljeni u grupe. etvrti korak: Nastavnik poziva na razgovor o iskustvima u enika sa situacijama sukoba prava kako bi ih naveo da razumeju da 91 .osposobljavanje za razumevanje uzroka sukoba i razvijanje spremnosti da se traga za konstruktivnim rešenjima. .po jedna kopija zapo etog stripa za svaku grupu. Svaka grupa dobija po jedan zapo eti strip koji prikazuje sukob prava. Prilog: . Tre i korak: Predstavnik svake grupe izlaže završeni strip i objašnjava ostalima sukob kojih prava su uo ili. rade i u grupi. Nastaje izložba rešenih stripova. Da bi odredili prava u sukobu pomažu im kompleti kartica prava. Drugi korak: U enici se podse aju saznanja koja ve imaju o rešavanju sukoba i dobijaju zadatak da. Materijal za rad: . Imaju zadatak da analiziraju situaciju sa stripa i uo e o sukobu kojih prava je re ."Rešavanje sukoba u 4 koraka" za svaku grupu. Ostali komentarišu prikazanu situaciju.komplet kartica prava za svaku grupu. .‘’Sukob prava’’ za svakog u enika. završe strip pokušavaju i da reše prikazan sukob.Radionica: SUKOB PRAVA CILJ: Ova radionica ima za cilj da u enici steknu uvid ostvarivanje razli itih prava može biti izvor sukoba.sticanje uvida da postoje situacije kada prava rali itih osoba dolaze u sukob. kao i situacije u kojima su u sukobu dva prava jedne osobe. . ZADACI: da .

Jeste li nekada bili u situaciji u kojoj su dva ili više prava jedne osobe (vas ili nekog pored vas) bila u sukobu? ime se možemo rukovoditi u takvim situacijama? Na kraju svaki u enik dobija primerak priloga ‘’Sukob prava’’. ali da u takvim situacijama treba tragati za konstruktivnim rešenjima i rukovoditi se opštim principima traganja za uzrocima sukoba i nenasilnog rešavanja sukoba. opstanak i razvoj. kao i opštim principima Konvencije (najbolji interes deteta. život. bili u situaciji da su vaša prava bila sukobljena.Setite se situacije kada ste vi sa nekim.? . nediskriminacija): . participacija.se sukobi prava dve osobe ili više prava jedne osobe esto sre u. da je teško ostvariti sva prava. 92 . odraslim ili vršnjakom. O kojim pravima je bilo re ? Da li je bilo mogu e rešiti sukob tako da prava obe osobe budu poštovana. pravljenje ilustracije ili stripa koji govore o situaciji iz njihovog života nekoga koga poznaju kada su njihova razli ita prava i obaveze bili u sukobu. Predlog za dalji rad: Pisanje pri e.

STRIP 93 .

u emu je problem? Šta je stvarno uzrok sukoba? Tre i korak: Sada kada znate problem. pa onda druge osobe. pokušajte da smislite što više razli itih rešenja.Materijal za rad: REŠAVANJE SUKOBA U 4 KORAKA Prvi korak: Razmislite dobro šta osobe u sukobu stvarno žele i koja su njihova prava. 94 . etvrti korak: Analizirajte rešenja i odaberite ono koje obezbe uje najviši stepen poštovanja prava u esnika u sukobu. Drugi korak: Šta vam se sada ini. Stavite se na mesto jedne.

. Sukobi oko ose anja naro ito mogu da povrede (posebno mlade) jer podrazumevaju nezadovoljavanje potrebe za poštovanjem. religijskih i politi kih razlika. život.. . Na sli an na in emo rešavati konfliktne situacije u kojima dolazi do sukoba više prava jedne osobe (nas samih ili 95 .. moramo imati na umu opšte principe za rešavanje konflikata. potrebno je da uo imo i o kojim pravima je re i da se pri rešavanju sukoba rukovodimo opštim na elima Konvencije UN o pravima deteta (najbolji interes.. Situacije u kojima se može zapaziti ovakav odnos prava su veoma este i neizbežne i zato su važne za ostvarivanje prava.Prilog: SUKOB PRAVA LJudi imaju me usobno razli ite želje. Jedna od vrsta sukoba su sukobi prava.).otkrijmo prave uzroke sukoba. sirovine. Tada se javljaju sukobi oko stvari.. pažnjom ljubavlju.analizirajmo okolnosti u kojima je do sukoba došlo. U ovakvoj situaciji osim opštih okolnosti i uzroka sukoba. participacija. Postoje razli ite vrste sukoba. ve ga trajno rešimo .ne o ekujmo da e nam problem rešiti neko drugi.. unutar grupa. izme u grupa. prihvataju razli ite vrednosti. Do njih dolazi kada su prava jedne osobe u sukobu s pravima druge.. zavisno od toga ko je u sukob uklju en (sukobi izme u pojedinaca. opstanak i razvoj. nediskriminacija). važnosti za pojedince i grupe. ili neku drugu stvar materijalne prirode.. uzroka nastanka sukoba. Jedna od vrsta sukoba su oni koji nastaju kada su povre ena ili nisu uzeta u obzir ne ija ose anja.. Zato je neizbežno da dolazi do sukoba. ili kada razli iti ljudi razli ito tuma e jedno isto pravo. Kada rešavamo sukobe: . . . ve tražimo rešenje s onim s kim smo u sukobu.ne odlažimo problem.proverimo da li su rešenjem zadovoljne obe strane . materijal. uverenja i ideje. izme u nacija. Nekada više osoba ili grupa žele isti objekat. Da bi se one rešavale u korist poštovanja prava. Tipi ni su oni koji proisti u iz kulturnih.. Razli ita verovanja i vrednosti koje imaju pojedinci ili grupe mogu biti uzrok sukoba oko ideja.proverimo da li je rešenje realno.

96 .osobe s kojom smo u kontaktu) kada zadovoljavanje jednog prava na neki na in ometa zadovoljavanje drugog.

Radionica: DE JA I LJUDSKA PRAVA CILJ: Cilj ove radionice je sinteza do sada ste enih znanja kroz produbljivanje razumevanja odnosa ljudskih i de jih prava. a druga je fokusirana na uo avanje zna aja normi i propisa u zaštiti i unapre enju ljudskih/de jih prava. . OPIS AKTIVNOSTI: Scenario ove radionice nije unapred odre en.podsticanje razumevanja mehanizama za zaštitu i unapre enje ljudskih/de jih prava.Da li su sva prava deteta ujedno i ljudska prava? .uo avanje zna aja normi i propisa u unapre enju i zaštiti ljudskih/de jih prava. odnosno razumevanje zna aja normi i propisa u unapre enju i zaštiti ljudskih/de jih prava. (Npr. Prva predložena aktivnost U enici su podeljeni u manje grupe i iz kutije/šešira izvla e po jednu karticu prava (jedan komplet kartica prava nastavnik ravnomerno podeli manjim grupama) i diskutuju o tome da li je ovo pravo specifi no vezano samo za decu. Diskusiju u velikoj grupi voditi ka osveš ivanju potrebe za izdvajanjem posebnih prava deteta: . ZADACI: . odnosno nastavnik može i same u enike da pita koje od ponu enih aktivnosti bi njih više interesovale.) Nakon diskusije u manjim grupama izvešta i iznose zaklju ke.Zašto je bilo potrebno da se prava deteta posebno izdvoje? Šta je to što je doprinelo takvoj odluci? 97 . zašto. Jedna od aktivnosti stavlja naglasak na produbljenije razumevanje odnosa ljudskih i de jih prava.uo avanje veza izme u ljudskih i de jih prava. kako se ono ostvaruje. pravo na obrazovanje: da li i odrasli imaju pravo na obrazovanje. Odluku o izboru aktivnosti nastavnik može doneti na osnovu vlastite procene o tome koji od sadržaja bi za tu konkretnu grupu u enika bio korisniji. . itd. odnosno. da li se to pravo odnosi i na odrasle.

zahteva. Meutim. Ta ideja je stara oko stotinak godina.Napomena: Završnom sintezom se ponovo isti e da su de ja prava ljudska prava.Da li je potrebno da zakoni jedne države budu uskla eni sa me unarodnim dokumentima? . pokazalo da se da to nije dovoljno pa dolazi do uobli avanja ideje o izdvajanju posebnih prava deteta. Dete kao ljudsko bi e ima pravo na jednakost. izražavaju i svoje mišljenje u skladu sa svojim razvojnim mogu nostima. nejakom i nezrelom ljudskom bi u koje su potrebni posebna zaštita i nega.šta je potrebno da bi se ono što je sadržano u normama/pro-pisima ostvarilo u stvarnom životu? Izvešta i iz manjih grupa iznose zaklju ke do kojih su došli u diskusiji. norme i propisi kojima se reguli-šu ljudska i de ja prava mogu da uti u na zaštitu i unapre enje istih. a to pravo pre svega može da ostvari aktivnim u eš em u životu. me utim sve usvojene norme i propisi su odražavale shvatanje o detetu kao slabom.Kako nama ovakvi dokumenti mogu pomo i? Da li time što znamo koja su prava zagarantovana možemo i sami doprineti njihovom ostvarenju? Kako? Napomena: Suština završne diskusije vezana je za injenicu da su zakoni / propisi / ugovori / me unarodni dokumenti neophodna osnova za ure ivanje odnosa u jednom društvu.Da li su zakoni dovoljni? Osim zakona šta je potrebno da bi se unapredilo stanje u životu/praksi? .kako me unarodni dokumenti. Njen sadržaj odražava shvatanje po kojima dete nije samo objekat zaštite ve i nosilac prava tj. U zavisnosti od toga šta je izneseno kao zaklju ak. što samo odrasli mogu da obezbede na na in koji oni procene kao najbolji. Sa stanovišta ljudskih prava dete je bilo zašti eno u okviru postoje ih sistema prava i prakse.Dete ulazi u centar zbivanja koja se njega ti u i u njima u estvuje aktivno. Odgovornost za primenu zakona se deli na razli ite grupe u društvu o 98 . . (Izvodi iz uvodnog teksta ''LJudska prava i prava deteta'') Druga predložena aktivnost U enici su podeljeni u manje grupe i razgovaraju o tome: . ali da njihova primena zahteva mnogo više. Tek posle drugog svetskog rata dolazi do promene stava koje rezultira Konvencijom o pravima deteta. nastavnik može da podsti e diskusiju u velikoj grupi slede im pitanjima: .

prijatelji. Naredni as posve uje se prikazu i analizi njihovih nalaza ime se ujedno i završava blok ''Vrste prava i odnosi me u pravima''. 99 . biti više re i u narednom bloku ZADACI ZA VEŽBANJE – Poznavanje Konvencije i zastupljenost u štampi U enici dobijaju zadatak da do slede eg asa obave ispitivanje poznatih osoba (ro aci.emu e detaljnije radionica. drugi u enici) o tome koliko poznaju Konvenciju o pravima deteta i istražuju da li je i na koji na in tematika prava zastupljena u dnevnoj i omladinskoj štampi.

100 .

PRAVA I ODGOVORNOSTI 101 .

102 .

razumevanje povezanosti odgovornosti za poštovanje prava deteta i uloge koju odrasli ima (specifi nosti odgovornosti roditelja. Polovina grupa dobija po jednu karticu "Odgovornosti nastavnika". Nastavnik sam procenjuje. ZADACI: . . ..Kartice "Odgovornosti nastavnika" polovinu grupa). U enici imaju zadatak da u okviru manjih grupa pro itaju pravo sa kartice. kojim korakom se završava prvi.uo avanje postojanja odgovornosti svih odraslih za poštovanje prava dece i mladih. tj. Prvi korak: Radi se grupno. predvi eni koraci za ove dve radionice prikazani su kao jedinstvena celina. . odnosno. porazgovaraju o odgovornostima roditelja ili nastavnika (zavisno od kartice koju su dobili) vezanim za to pravo i dopune karticu navode i bar tri odgovornosti tipi nih za pravo sa kartice. po inje drugi as. zaposlenih u medijima. zaposlenih u držav-nim organima. Prilog: .Radionica: ODGOVORNOST ODRASLIH I i II CILJ: Cilj ove radionice je da u enici uo e postojanje i na in raspore ivanja odgovornosti za poštovanje prava me u razli itim kategorijama odraslih.razumevanje na ina raspore ivanja odgovornosti me u razli i-tim kategorijama odraslih.. OPIS AKTIVNOSTI: Napomena: Opis aktivnosti.upoznavanje razli itih tipova odgovornosti odraslih.Kartice "Odgovornosti roditelja" polovinu grupa). Materijal za rad: . nastavnika. a druga polovina po jednu karticu "Odgovornosti roditelja".)."Ko je odgovoran” za svaku grupu. Napomena: 103 (za (za jednu drugu . . u zavisnosti od dinamike rada grupa.

Kakva je uloga lanova vlade? Iz ega proisti e njihova odgovornost? Peti korak: 104 . U vo enju diskusije nastavnik može postavljati pitanja: .Kakva je uloga zaposlenih u medijima za poštovanje prava deteta? Kakva je uloga zaposlenih u sudstvu.Ko je još odgovoran za poštovanje ovih prava osim roditelja i nastavnika? Ko je još obavezan da obezbedi poštovanje i zaštitu ostalih prava deteta? Zašto? . zdravstvu. .. upore uje odgovornost roditelja i nastavnika i nastoji da u enici razumeju da za svako pravo postoji i odgovornost roditelja i odgovornost nastavnika. da odgovornost roditelja proisti e iz njihove biološke uloge i moralnih razloga. Kakva je odgovornost predstavnika politi kih partija? . a odgovornost nastavnika osim iz moralnih proisti e i iz profesionalnih razloga.Šta je zajedni ko za odgovornost roditelja i nastavnika? Ima li nekih razlika? Zbog ega su roditelji odgovorni? A zbog ega nastavnici? Da li odgovornost nastavnika poti e iz još nekih razloga osim moralnih? etvrti korak: Diskusija se proširuje na razmatranje odgovornosti odraslih uopšte. svoje odgovore. ili pak podeliti u enike na paran broj grupa tako da za svako pravo neka grupa navodi odgovornosti roditelja. izvršne i sudske vlasti) direktno odgovorna kao potpisnik Konvencije UN o pravima deteta..Mogu e je svim grupama dati kartice sa istim pravom. policiji. a Tre i korak: Kroz diskusiju se analiziraju i dopunjuju grupni odgovori.Mogu li ostali da se sete još neke odgovornosti te grupe (roditelja ili nastavnika) vezane za pomenuto pravo? . a druga odgovornosti nastavnika. ali razli itom grupom odraslih o ijoj odgovornosti razmišljaju. Drugi korak: Predstavnici grupa saopštavaju nastavnik ih u beleži na tabli. uz nastojanje da u enici razumeju da je odgovornost raspore ena na razli ite grupe odraslih i da se od svih njih može o ekivati i zahtevati odgovornost za poštovanje de jih prava kao i da je država (odnosno pre svega u esnici zakonodavne.

Na slede em asu ove liste mogu biti povod za po etak razgovora o tome da li je neko naveo i decu kao odgovorne za neko od prava. Tako e. zaštita i poštovanje prava.Na osnovu analize odgovora koje su u enici davali u ranijim koracima i (po potrebi) primera koje navodi nastavnik. Pitanje za disusiju: . zaklju uje se o tipi nim tipovima odgovornosti odraslih: informisanost i obrazovanje. nastavnik koristi i tekst iz uvoda priru nika (LJudska prava i prava deteta – Obaveze država). 105 . Predlog za dalji rad: Svaka grupa dobija priloga "Ko je odgovoran" i grupni doma i zadatak da zajedni ki popune listu nabrajaju i sve koje smatraju posebno odgovornim za svako od navedenih prava i porazgovaraju o na inu ispoljavanja te odgovornosti.Koje su tipi ne odgovornosti odraslih? Napomena: U rezimiranju nastavniku pomaže lista ‘’Odgovornosti dece i odraslih’’ (koju u enici dobijaju kao prilog tek slede eg asa).

Odgovornosti nastavnika u vezi sa tim pravom su: - 106 . porodicu.Prilog: Kartice: ODGOVORNOSTI NASTAVNIKA Deca imaju pravo na zaštitu od upotrebe droga koriš enja u njihovoj proizvodnji i prometu. dom i li zaštitu od napada na njihovu ast Odgovornosti nastavnika u vezi sa - od mešanja u njihovu nu prepisku. uklju uju i prostituciju i pornografiju. savesti i veroispovesti uz odgovaraju e usmeravanje od strane roditelja. kao i na i ugled. Odgovornosti nastavnika u vezi sa tim pravom su: - i Deca imaju pravo na slobodu mišljenja. Odgovornosti nastavnika u vezi sa tim pravom su: - Deca imaju pravo na zaštitu privatnost. tim pravom su: Deca imaju pravo na zaštitu od seksualnog iskoriš avanja i zloupotrebe.

107 .

uklju uju i prostituciju i pornografiju. Odgovornosti roditelja u vezi sa tim pravom su: - Deca imaju pravo na zaštitu od seksualnog iskoriš avanja i zloupotrebe. porodicu. Odgovornosti roditelja u vezi sa tim pravom su: - 108 . Odgovornosti roditelja u vezi sa tim pravom su: - Deca imaju pravo na zaštitu od mešanja u njihovu privatnost. dom i li nu prepisku. Odgovornosti roditelja u vezi sa tim pravom su: - droga i Deca imaju pravo na slobodu mišljenja. kao i na zaštitu od napada na njihovu ast i ugled. savesti i veroispovesti uz odgovaraju e usmeravanje od strane roditelja.Materijal za rad: Kartice: ODGOVORNOSTI RODITELJA Deca imaju pravo na zaštitu od upotrebe koriš enja u njihovoj proizvodnji i prometu.

109 .

uz odgovaraju e usmeravanje od strane roditelja. Deca imaju pravo na zaštitu od mešanja u njhovu privatnost. Deca imaju pravo na zaštitu od zanemarivanja. Deca imaju pravo na slobodu mišljenja. zlostavljanja i svih oblika maltretiranja i eksploatacije. savesti i veroispovesti.Materijal za dalji rad: KO JE ODGOVORAN? DE JA PRAVA Deca imaju pravo na odmor i rekreaciju. Deca imaju pravo na obrazovanje. pravo na igru i u eš e u kulturnim i umetni kim aktivnostima. KO JE ODGOVORAN 110 . dom ili li nu prepisku. kao i na zaštitu od napada na njihovu ast i ugled. Deca imaju pravo na slobodu udruživanja i slobodu mirnog okupljanja. porodicu.

. .. 28. Materijal za rad: . 31 ili 33.podsticanje ponašanja u skladu sa poimanjem li ne odgovornosti.prazni papiri za svakog u enika. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: Svaki u enik dobija po jednu karticu prava (na primer kartice sa lanovima: 12. Zatim izra uju zajednišku listu "Odgovornosti dece i mladih" u vezi sa datim pravom koja obuhvata njihove tipi ne odgovore i one oko kojih su se dogovorili. 17. a moja odgovornost u vezi s tim je da:.upoznavanje razli itih tipova odgovornosti dece i mladih.) u svakoj grupi svaki u enik ima istu karticu). (kratak opis prava sa kartice). 16. 16. porede i razgovaraju o svojim individualnim odgovorima. Prilog: . . svako ima zadatak da pažljivo pro ita svoju karticu. 31.Radionica: ODGOVORNOST DECE I MLADIH CILJ: Cilj ove radionice je da ušenici razumeju veze izme u prava i odgovornosti i razviju svest o lišnoj odgovornosti u poštovanju i ostvarivanju sopstvenih i tu ih prava.razvijanje svesti o li noj odgovornosti za ostvarivanje svojih i poštovanje prava drugih. . Rade i individualno.. 33).razumevanje veze izme u prava i odgovornosti i razumevanje odgovornosti kao poštovanja prava. Drugi korak: U okviru manjih grupa ušenici saopštavaju. 17. 28.Kartice prava (za svakog u enika po jedna sa lanom 12.“Odgovornosti dece i odraslih” za svakog u enika. ali tako da u okviru jedne grupe svi dobiju isto pravo na kartici. 111 ... ZADACI: . (i da onda upišu 1 do 3 svoje odgovornosti). razmisli o svojim obavezama u vezi sa pravom na toj kartici i na posebnom papiru napiše: Ja imam pravo.

brata ili sestre. etvrti korak: Kroz diskusiju u enici se navode da razumeju neophodnost veze izme u prava i odgovornosti. i odgovornost kao poštovanje prava.Šta je bilo teže odrediti . u školi. ZADACI ZA VEŽBANJE: Prava i pravila u u ionici II U enici dobijaju zadatak da do slede eg asa razmisle ponovo o ‘’Pravilima u u ionici’’ koje su zajedno definisali u bloku ‘’Osnovni pojmovi’’.). Nastavnik beleži na tabli primere odgovornosti dece i mladih. ali sada uzimaju i u obzir nova znanja i uvide koje su u me uvremenu stekli. Pitanja koja mogu biti postavljena u diskusiji: . ime se završava blok ‘’Prava i odgovornosti’’.Da li je bilo teško setiti se svojih odgovornosti? . a ne kao zasluživanje da se stekne pravo.svoju odgovornost ili odgovornost odraslih ( sa prošlog asa)? Koje tipove odgovornosti ste navodili? emu su vas više u ili pravima ili odgovornostima? emu se u porodici. u de jim grupama poklanja ve a pažnja: vašim pravima ili obavezama/odgovornostima? Na kraju svaki u enik dobija prilog ‘’Odgovornosti dece i odraslih’’. poštovanje prava. Naredni as zajedni ki se posve uje ponovnom razmatranju.. 112 . Tako e treba da uo e tipove odgovornosti dece i mladih: informisanost i obrazovanje.Tre i korak: Predstavnici grupa itaju pravo o kome su razmišljali i odgovornosti dece i mladih koje su zapisali. zaštita. dopunama I eventualnom prera ivanju ‘’pravila u u ionici’’. . Predlog za dalji rad: Pisanje pri e o situaciji u kojoj su oni bili nepravedni prema drugoj osobi – prekršili su pravo neke druge osobe (druga.Zašto mladi imaju odgovornost? Može li postojati stanje poštovanja prava ako nismo odgovorni? .

boriti se za de ja prava i stvarati preduslove za poštovanje de jih prava. Ponašati se u skladu sa Konvencijom (ne kršiti de ja prava) Biti odgovoran i u iti decu da budu odgovorna.Prilog: ODGOVORNOSTI DECE I ODRASLIH U OSTVARIVANJU DE JIH PRAVA TIPI NE ODGOVORNOSTI INFORMISANOST I OBRAZOVANJE DECA Informisati sebe. ZAŠTITA POŠTOVANJE UO AVANJE VEZE IZME U PRAVA I ODGOVORNOSTI 113 . drugu decu i odrasle o pravima koje imamo. poštovati prava odraslih. u iti o pravima Uo avati situacije u kojima se krše de ja prava i boriti se za svoja prava i prava drugih u skladu sa mogu nostima Poštovati prava druge dece. informisati i obrazovati decu i druge odrasle o de jim pravima Uo avati situacije u kojima se krše de ja prava. U iti se odgovornom ponašanju ODRASLI Informisati se o i obrazovati za prava koja deca imaju.

KRŠENJE I ZAŠTITA PRAVA 114 .

115 .

Svaka grupa dobija jedan primerak pri e (jedna polovina grupa dobija “Zoranovu pri u” a druga polovina “Marijinu pri u”). .Radionica: KRŠENJE PRAVA DETETA CILJ: Ova radionica ima za cilj da u enici nau e da prepoznaju i razviju osetljivost za situacije kršenja prava deteta. . da se sete primera kršenja prava deteta iz nekog li nog ili iskustva nekoga iz njihove sredine. Nastoji se da u enici razumeju da je 116 .Zašto su se pojedini likovi iz pri a tako ponašali? .po jedan primerak pri e za svaku grupu (“Zoranova pri a” za jednu polovinu grupa i “Marijina pri a” za drugu polovinu). .osposobljavanje za prepoznavanje situacija kršenja prava i analizu životnih situacija sa aspekta stanja de jih prava. Materijal za rad: .razvijanje osetljivosti za situacije dece ija su prava ugrožena. zlostav-ljanja i eksploatacije.komplet kartica prava za svaku grupu.Koja prava su ugrožena u ovim pri ama? Ko ih je prekršio? . izdvoje i zapišu sva prava deteta iz pri e koja su ugrožena. Drugi korak: Predstavnici grupa prvo pro itaju naglas sadržaj pri e. a zatim i rezultate grupnog rada (listu ugroženih prava).Kako su se ose ali u esnici doga aja iz pri e? Tre i korak: Kroz razgovor u enici se navode da prepoznaju i druge sli ne situacije kršenja prava deteta. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici su podeljeni u male grupe. ZADACI: . porazgovaraju o njoj. Sledi analiza grupnih odgovora. .sticanje znanja o razli itim oblicima zanemarivanja. Imaju zadatak da pažljivo pro itaju pri u.

Da bismo uopšte bili u stanju da prepoznamo takve situacije moramo. a da esto nismo toga ni svesni. za po etak. poznavati de ja prava.Na koje sve na ine mogu biti kršena de ja prava? Ko sve može da krši prava? . To je pretpostavka svih daljih akcija za njihovu zaštitu i ostvarenje. Pitanja za diskusiju: .Koje primere kršenja de jih prava iz svoje sredine znate? 117 .Znate li neke situacije zlostavljanja.kršenje de jih prava prisutno. zanemarivanja i eksploatacije dece? .

I ona me grdi i vi e na mene što sam loš mogu da slušam na asu. pitali "Šta ti je to?". Kad nema posla i kad je nervozan tata se napije i samo vi e i bije po ku i: i mamu i mene. Ne znam kome da ispri am sve i ko može da mi pomogne. Nekad me tako prebije da mama pusti da ne idem u školu. Moja sestra se udala i otišla od ku e iako nije završila školu. ak.Materijal za rad: ZORANOVA PRI A Imam 8 godina i sada živim samo s mamom i tatom. stalno mislim šta do em ku i i da li je on tu. ali ja znam da ne e jer se uvek pomire. kaže da ne može da se "zabušava" i onda moram da idem u školu. a ja sam im rekao da sam se sudario sa vratima. Više me ne pitaju ništa. Možda je to zato što sam ih više puta odbio kada sam bio umoran i kada su me bolele noge. ali sam jednom uo da za mene kažu "Onaj sudareni" i ne zovu me da igramo fudbal posle škole. kad je u ku i. Sad sam još više sam. kad mi je ceo obraz bio plav i oko malo zatvoreno. Ali ja ne e da bude kad Stalno sam tužan i plašim se. Najbolje mi je kad ode na duži put sa svojim kamionom. Drugovi su me jednom. 118 . Ja mislim da je pobegla. Mama stalno radi u suprotnim smenama od moje škole i onda ja moram da idem da kupim za doru ak i da zagrejem ru ak i jedem sam. ako on nije tu. Ona me nekad teši i pri a da e da se razvede i da emo onda biti sami i mirni. Ali.

a skoro nikad o mojoj majci. ali to mu ni malo dete ne bi poverovalo. Za mene nemaju lepe re i. Ose am se užasno. Zato sam stalno umorna. seo na moj krevet i po eo da me miluje. Jedne no i stric je došao pijan u našu sobu. To me uopšte ne interesuje i ne znam kako u da radim taj posao kad ne mogu da podnesem krv i da gledam patnju. Pre smo bili sre ni s mamom i tatom i živeli smo u jednom malom gradu u Bosni. Zato ja moram svakog meseca da idem i ekam u redu za humanitarnu pomo .Materijal za rad: MARIJINA PRI A Zovem se Marija. ali su baka i deka rekli da oni ne mogu da me školuju i morala sam da se upišem u medicinsku školu. da nije "nju oženio i otišao u Bosnu". Oni uvek pri aju samo o svom sinu. Onda su oni poginuli od bombe i brat i ja smo morali da se preselimo ovde. ula sam jednom kako pri aju da bi on bio još živ i da bi im se našao u starosti. Ovde sam htela da upišem gimnaziju. pa ja moram da joj pomažem da kuva i da sama spremam ku u. On je rekao da je "hteo da me pokrije". ja sam kao "odrasla" i treba što pre da se osamostalim. Onda me teraju da ono što nam ne treba prodajem na ulici. Ne znam kako u ja mo i nekom ko je bolestan da pomognem. pošto deka kaže da je njemu dosta što ga sa ekuje i da je uostalom brat moja obaveza. sko ila sam i pitala ga šta radi. ali prema bratu su sasvim druga iji. jer stric. Ja sam bila budna. koji je tako e tu. ini mi se da nikad nisu voleli ni prihvatili moju mamu. Baka je stara i bolesna. Mi smo siromašni jer živimo samo od dekine penzije. Pre sam bila najbolji ak u školi. 119 . Sada je brat pošao u školu i ja moram da ga vodim ujutro. Sada se dogodilo nešto što je gore od svega. perem i peglam. pored obližnje pijace. naj eš e potroši svoju platu na pi e. Ne znam šta da uradim ni kome da se obratim. A ni mene. mom ocu. Više puta su me policajci oterali i pretili da e da me uhapse. Imam sedamnaest godina i sada brat i ja živimo u Beogradu s bakom i dekom.

Tre i korak: Nastavnik u obliku minipredavanja rezimira primere kršenja prava s kojima su se sreli na ovom i na prethodnom asu. socijalno osiguranje. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U esnici su podeljeni u male grupe. Predstavnik svake grupe kratko predstavi situaciju iz priloga. maltretiranja ili eksploatacije.Radionica: ZAŠTITA PRAVA DETETA CILJ: Ova radionica ima za cilj da u enici nau e da pronalaze na ine delovanja u slu ajevima kada su prava deteta ugrožena.) i objašnjava da deca imaju pravo na zaštitu od svih oblika fizi kog ili mentalnog nasilja. Drugi korak: Saopštavanje i analiza odgovora. a zatim predložena rešenja do kojih su došli.po jedna kopija liste "Vrtim se u krugu" za svaku grupu. Svaka grupa dobija po jednu varijantu liste "Vrtim se u krugu" i imaju zadatak da razmisle o položaju i ose anjima deteta iz priloga i da predlože kome može da se obrati za pomo dete opisano na listi.informisanje o institucijama i pojedincima kojima mogu da se obrate u slu aju ugrožavanja njihovih prava.. Tako e. . Prilog: .razvijanje spremnosti da se u slu aju kršenja prava obrate za pomo . zapuštanja ili nemarnog postupanja. povre ivanja ili zlostavljanja. zaštitu od otmice. prodaje i trgovine decom. navodi primere drugih prava iz ove grupe (pravo na zaštitu od upotreba droga. ZADACI: .‘’Kome da se obratim’’ za svakog u enika.sagledavanje vlastitih mogu nosti u zaštiti prava deteta.. a posebne grupe dece 120 . se saopštava da sva deca imaju pravo na zdravstvenu i socijalnu zaštitu. Materijal za rad: . .

121 . da bi na listi mogle biti pedagoško-psihološke službe škole ili neka lokalna zajednica. LJut sam jer sam sam povre en. Nisam siguran šta treba da uradim. Predlog za dalji rad: Polaze i od sadržaja priloga ‘’Kome mogu da se obratim’’ u enici mogu tragati i za drugim informacijama o institucijama i pojedincima kojima deca mogu da se obrate za pomo u slu ajevima ugroženosti prava. Diskusija se vodi tako da deca razumeju da ostvarivanje ovih prava zna i delovanje u dva pravca: stvaranje uslova da do ugrožavanja ne do e i pomo deci ija su prava ugrožena.) i pravo na poseban status i zaštitu. Materijal za rad: VRTIM SE U KRUGU Neko koga sam smatrao prijateljem povredio me je. tako e. Navodi. Pitanja za diskusiju: . Uznemiran sam jer nekom verovao. Nastavnik samo ukratko nabraja ustanove kojima se dete može obratiti u slu ajevima zlostavljanja i zanemarivanja..Koja su od ovih prava naro ito ugrožena u našoj sredini? Objasnite! .Šta vi li no možete da uradite? Peti korak: U enici dobijaju primerak priloga "Kome mogu da se obratim".Da li je stanje isto u velikim gradovima i selima? . deca u sukobu sa zakonom. ukoliko ona postoji.Šta može da se uradi da se stanje zaštitnih prava popravlja? .(deca izbeglice. a on me napustio.. etvrti korak: Nastavnik poziva decu da procene stanje ovih prava u svojoj okolini i mogu nosti da se stanje popravlja. a ne mogu da uzvratim. Zajedni ki prave informator/brošuru koju u formi postera stavljaju na vidno mesto u školi. mentalno zaostala i invalidna deca.

Nisam siguran kako se ose am. Šta da uradim? Kome da se obratim za pomo ? 122 . Kao da se vrtim u krugu.Ose am se krivim jer mislim da je možda bila moja greška.

Uznemirana sam i plašim se. uzimaju mi pare i prete da e me prebiti ako nemam. Uznemiran sam i plašim se. Šta da uradim? Kome da se obratim za pomo ? Materijal za rad: VRTIM SE U KRUGU Moji roditelji se razvode. Nisam siguran kako se osežam. Šta da uradim? Kome da se obratim za pomo ? 123 .Materijal za rad: VRTIM SE U KRUGU Neki tipovi me stalno presre u. Kao da se vrtim u krugu. Zbunjen sam jer mislim da sam možda ja nešto kriv. Ose am se ljuto i i povre eno. Nisam sigurna kako se ose am. Ose am se ljuto i i povre eno. Zbunjena sam jer mislim da sam možda ja nešto kriva. Kao da se vrtim u krugu.

Uznemirana sam i plašim se da u se povrediti. Nisam sigurna kako se ose am. Ose am se ljuto i i povre eno. Zbunjena sam i ose am se krivom. Šta da uradim? Kome da se obratim za pomo ? 124 . Nastavnik me tera da radim sve vežbe i zove me "trapava". Kao da se vrtim u krugu.Materijal za rad: VRTIM SE U KRUGU Malo sam debela i ne volim fizi ko.

SAVETOVALIŠTA ZA BRAK I PORODICU . Tako e.. Brojevi telefona ovih savetovališta se nalaze me u važnim telefonima u pojedinim dnevnim listovima. "Incest trauma centar" je organizacija koja pruža specifi ne savetodavne usluge u skladu sa svojim nazivom.postoje pri domovima zdravlja na pojedinim opštinama u zemlji.. ali i školski psiholog (pedagog. Pojedine NEVLADINE ORGANIZACIJE imaju službe za pomo žrtvama zanemarivanja i zlostavljanja. a anonimnost je zagarantovana. Prednost rada savetovališta je u tome što dete može da se obrati za pomo bez pokretanja bilo kakvog postupka i bez uputa. Centu se može obratiti samo dete. 5. Svaka opština ima centar za socijalni rad u kome rade socijalni radnici. psiholozi. 2.) ako mu se dete obrati za pomo . pravnici i pedagozi..postoje pri nekim centrima za socijalni rad kao i pri Institutu za mentalno zdravlje (u Beogradu).su državne ustanove koje imaju ovlaš enje i obavezu da pružaju zaštitu deci kojoj je ugroženo bilo koje pravo. 4. 3. CENTRI ZA SOCIJALNI RAD . one imaju pravo nadzora nad vršenjem roditeljske dužnosti. U savetovalištima uglavnom rade posebno obu eni psiholozi. RAZVOJNA SAVETOVALIŠTA . Za pomo se centru može obratiti i roditelj deteta ukoliko je dete žrtva nasilja. tako e.Prilog: KOME DA SE OBRATIM Ustanove kojima se dete može zanemarivanja ili zlostavljanja: obratiti u slu ajevima 1. nastavnik. pružaju savetodavne usluge i pomo deci koja su žrtve zanemarivanja i zlostavljanja. 125 . iji broj telefona se može na i u pojedinim dnevnim listovima. Najpoznatija i najstarija služba je "SOS telefon protiv nasilja u porodici". Dete se može direktno obratiti savetovalištima pri centrima za socijalni rad za savetodavnu pomo . Ona.

PLANIRANJE I IZVO ENJE AKCIJA U KORIST PRAVA 126 .

127 .

Oni treba da razmisle o najvažnijim doga ajima u njihovom dosadašnjem životu i da ih ubeleže na liniju. 128 .Radionica: SAGLEDAVANJE PROMENA5 CILJ: Cilj ove aktivnosti je da se u enici navedu na razmišljanje o sopstvenom uticanju na doga aje u budu nosti. Ti doga aji mogu biti razli iti i na njima je da izaberu nekoliko onih koje žele i za koje smatraju da su važni za njihov dosadašnji razvoj i život. Nastavnik demonstrira ovo crtaju i svoju vremensku liniju tako da ona izgleda 5 Ideja za ovu radionicu poti e iz aktivnosti Li ne vremenske linije (Fauntin.uo avanje da su mogu e razli ite budu nosti.. Beograd. UNICEF).papir i olovka za svakog u enika. Svaki u enik crta horizontalnu liniju do polovine lista papira. Da bi objašnjenje bilo jasnije. ali tako da predstave da se ona grana .razumevanje sopstvenih mogu nosti za stvaranje promena i uticanje na budu nost. Obrazovanje za razvoj. odnosno trenutak u kom se nalaze. nastavnik predstavlja svoju vremensku liniju . tako da je njen levi kraj – momenat njihovog ro enja. ZADACI: . . Nastavnik im objašnjava da treba da zamisle da ta linija predstavlja li nu vremensku liniju njihovog dosadašnjeg života. Materijal za rad: . .osveš ivanje i razvijanje spremnosti da se preuzme li na odgovornost i da se angažuje u rešavanju problema dece i mladih.sagledavanje uloge ljudskog delovanja u odre ivanju doga aja u budu nosti. Drugi korak: U enici sada produžavaju zapo etu vremensku liniju. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici rade individualno. ali je ovde prera ena i prilago ena programu gra ansko vaspitanje 1. S. prema redosledu po kom su se dešavale. a njen desni kraj – sadašnjost. na odgovoaraju e mesto izme u trenutka ro enja i trenutka sadašnjosti. .

Tre i korak: Svaki u enik na e para i predstavi mu svoju vremensku liniju ili ono sa nje što bi želeo da mu pokaže. naro ito objašnjavaju i mogu e doga aje u budu nosti. kakvu priželjkuju.Kome se ini da e se njegova idealna budu nost stvarno ostvariti? Zašto? .Šta bi trebalo da se dogodi da bi se ostvarile vaše idealne budu nosti? Od ega sve zavisi koja e se od linija budu nosti stvarno ostvariti? Kakva je naša uloga u tome? . Ta dva kraka predstavljaju dve razli ite mogu e budu nosti.Šta bismo mogli da preduzmemo da pove amo verovatno u da slika naše idealne budu nosti postane stvarnost? Šesti korak: Zadatak za kraj: Svaki u enik ima 5 minuta da u vidu dnevni ke zabeleške napiše svoja trenutna razmišljanja o sopstvenim aktivnostima kojima e doprinositi ostvarivanju idealne slike svoje budu nosti ili pravi «ugovor sa samim sobom« u kome se sebi obavezuje da preduzme neku aktivnost koja vodi ostvarivanju idealne slike njegove budu nosti. etvrti korak: U enici formiraju manje grupe. 129 . a na gornji krak doga aje koji bi se dogodili u budu nosti koju bi smatrali idealnom. Peti korak: Diskusija na nivou cele grupe: .kao horizontalno postavljeno slovo ipsilon.. Zatim razgovaraju o razlozima zbog kojih se te dve mogu e budu nosti razlikuju. U enici treba da ubeleže na donji krak vremenske linije neke mogu e doga aje za koje pretpostavljaju da bi im se mogle dogoditi u verovatnoj budu nosti. U grupama svako predstavlja razliku izme u svoje verovatne i idealne slike budu nosti. ali u budu nosti. Zatim nastavnik objašnjava da nacrtani kraci predstavljaju i dalje njihovu vremensku liniju.

daje primere za svaku od njih.osveš ivanje li nog odnosa prema participaciji dece u školi.veliki list papira za poster (alternativa – pisanje na tabli).razvijanje spremnosti i ume a da se sopstvena znanja. . OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enicima se kaže da nekoliko minuta svako za sebe razmisle o tome šta bi sve. . Drugi korak: Svaki u enik dobija listu "U emu bi u enici trebalo da u estvuju u odlu ivanju" i nastavnik im objašnjava zna enje pojedinih kategorija sa liste. Ova svoja razmišljanja u enici mogu da razmene u manjim grupama (ukoliko nastavnik proceni da bi to bilo korisno). mogu nosti i namere uzimaju u obzir pri donošenju odluka o vlastitim aktivnostima. u emu bi i na koji na in trebalo da u estvuju (mogu da se podsete tipova participacije na osnovu materijala koji imaju od ranije). . Materijal za rad: . trebalo da rade u enici u školi.Radionica: PARTICIPACIJA U ŠKOLI I I II CILJ: Cilj ove radionice je da se u enici navedu na razmišljanje o u eš u dece i mladih u kreiranju školskog života. . U enici imaju zadatak da popune listu navode i konkretne situacije iz školskog života o kojima bi u enici trebalo da iskažu svoje mišljenje i u estvuju u odlu ivanju.lista "U emu bi u enici trebalo da u estvuju u odlu ivanju" za svakog u enika po jedan primerak. po njihovom mišljenju. 130 . veštine.razmišljanje o li noj spremnosti da se aktivno u estvuje (i deli odgovornost) u školskom životu.sticanje znanja o tome šta zna i participacija u školskom životu i radu. ZADACI: .

Tre i korak: U enici koji žele saopštavaju svoje odgovore.U kojim situacijam bi. Te odgovore ozna ava na svojoj listi. Vode i razgovor o spremnosti u enika na u eš e u konkretnim aktivnostima u školi. prema vašim odgovorima. slobodno vreme u enika)? Peti korak (po etak drugog asa): U enici imaju zadatak da se svako za sebe vrati na svoju listu i razmisli u kojim od sadržaja i oblika participacije koje je predvideo kao poželjne bi bio spreman on li no da u estvuje i preuzme deo odgovornosti za nju.Da li su vaši predlozi ostvarivi u školi? Šta može biti teško a u ostvarivanju de je participacije u školi? .Na koje tipove participacije ste mislili? . razmišljaju i o svojim stvarnim mogu nostima i spremnosti da se angažuju.Od kojih faktora zavisi konkretno angažovanje svakog pojedinca u regulisanju školskog života (spoljašnje okolnosti.Koliko ostvarivanje de je participacije zavisi od samih u enika? Da li svi u enici mogu podjednako da u estvuju u svim situaciijama školskog života? . kao i razlozima za to. Napomena: Važno je da se u enicima omogu i da ovaj korak urade polako i pažljivo. sposobnosti. motivacija. Šesti korak: U enici koji žele komentarišu svoje odgovore. nastavnik može da koristi neka od slede ih pitanja: 131 . a nastavnik ih ispisuje prave i zajedni ki poster "U emu bi u enici trebalo da u estvuju u odlu ivanju". Zato im treba re i da listu razmatraju polako i postepeno idu i od jedne do druge situacije koju su predvideli i u miru razmisle o svojoj stvarnoj spremnosti da u estvuju u realizaciji svakodnevnih aktivnosti u svojoj školi imaju i na umu svu prethodnu diskusiju. etvrti korak: Zajedni ka analiza odgovora vo ena pitanjima: . Pozivaju se da uporede ove odgovore sa onima koje su dali na prethodnog asa. Razgovara se o razlozima za izbor odre enih aktivnosti i na inima participacije na koje su mislili u pojedinim odgovorima. u enici najviše trebalo da u estvuju u odlu ivanju? . prethodna iskustva.

Na koji na in participacije ste mislili? U kojim aktivnostima biste u estvovali zajedno sa nastavnicima? Ko bi još u estvovao u tome? O kojim aktivnostima biste odlu ivali sami? Zašto? .U kojim aktivnostima biste vi li no u estvovali? . po vašem mišljenju trebalo da u estvuje u tim aktivnostima? 132 .Da li ste stvarno spremni da o tome javno iznesete svoje mišljenje / preuzmete odgovornost za odlu ivanje u tom domenu? .. a vi li no niste spremni da se u njima angažujete? Objasnite vaše odgovore! Koji su razlozi za to? Ko bi.Koje aktivnosti ste predvideli kao one u kojima bi u enici trebalo da u estvuju.

REDOVNA NASTAVA: DOPUNSKA I DODATNA NASTAVA: ŠKOLSKE SEKCIJE: U ENI KA UDRUŽENJA I ORGANIZACIJE: UPRAVLJANJE ŠKOLOM: PROSTORNA I VREMENSKA ORGANIZACIJA: 133 . da se njihovo mišljenje uvaži.Materijal za rad: U EMU BI U ENICI TREBALO DA U ESTVUJU U ODLU IVANJU? Navedi situacije iz školskog života u kojima bi u enici (po tvojoj proceni) trebalo da iskažu svoje mišljenje. odnosno u emu bi trebalo da u estvuju u odlu ivanju.

Imaju zadatak da u okviru grupe porazgovaraju o problemima dece u njihovoj školi (ili problemima dece u njihovoj sredini koji su povezani sa školom) i da svaki od pomenutih problema zabeleže na zajedni ki papir. . u enici prave rang listu ugroženosti prava. a neki sa više prava. Treba da se sete što više problema i sve ih zabeleže. Tako nastaju grupne liste "Problemi dece i mladih.papir za svaku grupu. Rangove upisuju pored problema na svojoj listi. .Radionica: IZBOR PROBLEMA I . ZADACI: . Nastavnik napominje da e neki problem biti povezan sa jednim. etvrti korak (ili zadatak za dalji rad): Na osnovu rang-lista svake grupe. u enici zajedni ku listu-poster "Stanje de jih prava u prave našoj izradu 134 . a broj 5 najmanje ugroženom od pet izabranih prava.jedan hamer papir i flomasteri (za zajedni kog postera). .razvijanje osetljivosti za stanje de jih prava.Stanje de jih prava u mojoj školi i okolini CILJ: Cilj ove radionice je da u enici nau e da analiziraju stanje de jih prava u svojoj sredini. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici su podeljeni u grupe. Biraju 5 identifikovanih problema / ugroženih prava i dodeljuju broj 1 najugroženijem.komplet kartica prava za svaku grupu. Tre i korak: Rade i u grupi.razvijanje sposobnosti za analiziranje stanja de jih prava." Drugi korak: Grupe dobijaju komplet "Kartica prava" i imaju zadatak da za svaki identifikovani problem sa svoje liste prona u odgovaraju e ravo ili grupu prava i upišu broj ili naziv lana uz problem. Materijal za rad: .

135 .školi i okolini" u koju upisuju prava oko ije ugroženosti postoji saglasnost me u grupnim odgovorima. Nastavnik im naglašava da ove liste sa uvaju jer e na njima nastaniti da rade idu eg asa. Ukoliko zadatak ostane za dalji rad. mogu e je predložiti u enicima da taj zajedni ki poster naprave predstavnici svih grupa a da ga ostali pregledaju pred po etak narednog asa. zavisno od broja u enika.

grupne liste “Problemi dece i mladih” i zajedni ka lista “Stanje de jih prava u našoj školi i okolini” nastale na prethodnom asu.Koja su prava dece najugroženija u našoj školi? .po 2 velika papira (hamer ili pakpapir) za svaku grupu.Do kojih posledica to može dovesti? . Materijal za rad: .upoznavanje sa kriterijumom realnosti u izboru problema za akciju. Razgovaraju o uzrocima i posledicama kršenja prava i na inu borbe protiv toga.razvijanje aktivnog stava i spremnosti za angažovanje u akcijama u korist de jih prava. . Prilog: “Koreni problema” za nastavnika. s ciljem da uo e da deca i mladi mogu da uti u na stanje nekih prava. . . ZADACI: . Pitanja koja mogu biti postavljena u diskusiji: .Može li se kršenje prava spre iti? .Radionica: IZBOR PROBLEMA II CILJ: Cilj ove radionice je da se u enici podstaknu na preduzimanje konkretnih akcija u korist de jih prava u njihovoj školi i sredini i osposobe se za izbor problema na koji mogu delovati.Mogu li u enici da uti u na stanje prava? 136 .Zašto je stanje prava takvo? .Ko sve može menjati stanje de jih prava u školi? . OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici se uz pregledanje zajedni kog postera “Stanje de jih prava u našoj školi i okolini” podse aju kako su prethodnog asa odredili stanje prava.razvijanje sposobnosti procenjivanja sopstvenih mogu nosti delovanja u korist de jih prava.

Nastavnik im objašnjava da pri izboru problema za akciju ne treba da se rukovode samo njegovom važnoš u ve procenom koliko je realno da na problem mogu da uti u.Drugi korak: U enici su podeljeni u grupe kao na prethodnom asu i pred njima su njihove grupne liste "Problemi dece i mladih". 137 . etvrti korak: Kada prona u korene problema koji su po etno izabrali. Tre i korak: Nastavnik saopštava da e se sada baviti jednim postupkom koji e im pomo i da jasno definišu svoj problem. Nastavnik naglašava da problem treba da se ti e neostvarivanja (nedovoljnog poštovanja). Posle toga se razmatra svaki pojedina ni faktor i traže se faktori koji uti u na njega i ine njegove "korene". nešto što održava postoje e stanje ili spre ava da se ono promeni). u enici to rade kao grupni doma i zadatak. odnosno kršenja nekog prava ili više prava u enika i da proisti e iz stvarnog života u njihovoj školi (ako je problem povezansa školom) i okolini. odnosno. Zatim im u vidu mini-predavanja na primeru objašnjava postupak "koreni problema". Napomena: Ukoliko ne mogu da završe analizu korena i izbor problema na asu. U enici u svakoj grupi treba da zabeleže problem koji su izabrali na gornjem delu velikog papira. Imaju zadatak da izaberu jedan od problema koji je tipi an i zna ajan za njih i njihovu školu. (Mogu e je da lanovi grupe dodaju i nove probleme na listu). bolje je da izaberu da se bave nekim od "korena" koji i sam predstavlja problem (kršenje prava) i na koji mogu da uti u. rade i u grupi. da dobro izaberu problem koji je polazište za planiranje akcija u korist de jih prava. u enici još jednom razmatraju i odlu uju da li i dalje misle da se bave tim problemom ili nekim od faktora koji ini jedan od korena tog po etnog problema. Ukoliko je po etni problem previše težak i u enici nemaju dovoljno mogu nosti da na njega deluju. Ispod toga beleže sve faktore koji direktno ili indirektno uti u na taj problem (to mogu biti uzroci problema. Proces se može nastaviti sve dok se ne iscrpu svi koreni. Zatim se ti faktori povežu linijama sa problemom: oni ine "korene" datog problema.

138 .Potrebno je da za po etak slede eg asa svaka grupa ima izabran problem za koji e planirati akciju.

biti osnova za realnu akciju u enika (obrazovanje za de ja prava nastavnika. otvaranja drugih srednjih škola u gradu (1) ili obrazovanja roditelja i menjanja njihovih stavova(2). Naj eš e. Npr. 1 Neki nastavnici u školi se ne trude mnogo oko devojaka. još tokom prvog ili drugog razreda. ali ih roditelji ne Ve ina nastavnika i u enika u školi ne poznaje Konvenciju o pravima deteta. jer misle da to nije struka za devojke. te u enice imaju loš uspeh i verovatno bi samo ponavljale razrede. ''Koren'' br. 3 U enice se uglavnom ne slažu s tim stavom svojih roditelja. Neke od ovih u enica kažu da su htele da idu u medicinsku školu ili gimnaziju u susednom gradu. npr.Prilog (za nastavnika): “KORENI PROBLEMA” Problem: Mnoge u enice napuštaju srednju gra evinsku školu. a za o ekivati je da bi mogla uticati na promenu stavova (a time verovatno proizvesti i neke dalje. ali ne znaju šta bi mogle da urade. Roditelji u enica smatraju da je za devojke najbolje da se udaju i da ne rade. izvesti i pratiti njene efekte. U enice su se upisale u tu školu zato što je to jedina stru na škola u gradu. Takvu akciju je realno planirati. može. ali i u enika). ali su to isuviše krupni problemi i nerealne akcije. ( lan 28) Najve i broj u enica napušta školu zato što se udaju. Roditelji ne znaju za Konvenciju i jednako pravo devojaka na obrazovanje. 4 Zaokruženi ''koreni'' problema bi mogli da budu razlog za akcije. 4. jedinu srednju školu u gradu. za po etak. konkretnije akcije u 139 .

razvijanje sposobnosti procenjivanja sopstvenih mogu nosti delovanja u rešavanju problema / u korist de jih prava.Da li smatrate da možete da uti ete na njegovo razrešenje? Da li to možete uraditi sami? . . .razvijanje aktivnog stava i spremnosti za angažovanje u akcijama u korist de jih prava. U enici treba posebno da obrate pažnju i nazna e šta bi sve deca mogla da urade. ZADACI: enici podstaknu na razmogu organizovati i preupoznaju sa razli itim i ostvarivanja prava de- .Šta biste voleli da vidite kao rezultat akcije usmerene na rešavanje problema koji ste izabrali? Drugi korak: U enici dobijaju instrukciju da sada smisle što je mogu e više ideja i opišu ceo proces (akciju) rešavanja izabranog problema. Nastavnik podsti e diskusiju vo enu pitanjima: . ako se organizuju i udruže.Zašto ste se odlu ili baš za taj problem? Da li je presudan bio sam problem ili procena mogu nosti uticaja na njegovo rešenje? Kako je teklo odlu ivanje u grupi? . kao i da se vrstama akcija u prilog zaštite teta. OPIS AKTIVNOSTI: KAKO REŠITI PROBLEM I Prvi korak: Grupe redom saopštavaju kona no izabrani problem kao rezultat prethodne radionice.Radionice: KAKO REŠITI PROBLEM I i II CILJ: Cilj ovih radionica je da se u mišljanje o na inima na koje se duzimati akcije.upoznavanje sa razli itim na inima individualnog i grupnog delovanja u korist de jih prava. u korist de jih prava'' za 140 . Materijal za rad: ''Vrste akcija svakog u enika.

Ukoliko se u nekim grupama javi više ideja koje nezavisno jedna od druge predstavljaju akcije (razli ite puteve) do rešenja istog problema. nastavnik podsti e u enike da svaku od tih akcija zabeleže.Ko je pokrenuo rešavanje problema? . Drugi korak: Voditelj podsti e diskusiju o iznesenim predlozima usmeravaju i je pitanjima: .Ko sve u estvuje u rešavanju problema? . Ukoliko je u nekim grupama bilo više ideja/pravaca. Tre i korak: U enici pripremaju kratak i pregledan izveštaj o svojim predlozima za rešavanje izabranog problema. Svaki izveštaj treba da predstavi konkretne aktivnosti koje su u enici predložili kao sastavni deo njihove akcije. Tako e. nastavnik nastoji da ne daje nikakve druge smernice ili sugestije.Da li deca mogu stvarno da urade to što je predloženo? . Napomena: Ukoliko nastavnik procenjuje da bi bilo korisnije ostaviti u enicima više vremena za 2. KAKO REŠITI PROBLEM II Prvi korak: Predstavnici grupa redom saopštavaju svoje predloge za rešavanje problema. oni se ravnopravno predstavljaju bez selekcije.Napomena: Nastavnik podsti e u enike da zabeleže sve ideje koje mogu doprineti rešavanju problema koji su izabrali. izrada izveštaja može biti grupni doma i zadatak.Da li bi deca mogla još nešto da urade? 141 . Izveštaji e biti predstavljeni na po etku slede eg asa. U ovoj fazi rada ne treba da razmišljaju o tome koja aktivnost bi bila uspešnija niti da donose kona nu odluku o tome. korak i ne prekidati njihovu slobodnu produkciju ideja i diskusiju u grupama. Na sva eventualna pitanja odgovara da je njihov zadatak da samostalno ponude što raznovrsnije predloge za akciju rešavanja problema. Voditelj zapisuje na tabli sve važne navedene korake predloženog rešenja.

Nakon toga podsti e diskusiju o vrstama akcija sa liste pitanjima: . etvrti korak: Grupe ne izveštavaju..Gde oni mogu da pomognu odraslima? Napomena: Grupe uvaju svoje predloge za rešavanje problema jer e im biti potrebni za radionicu Planiranje akcija. ve voditelj naglašava da se akcije (ili projekti) planiraju i izvode da bi se neki problem rešio (bilo da se radi o nedovoljnom poštovanju ili kršenju nekog ili više prava). treba navesti da su neki gradona elnici kod nas još po etkom devedesetih godina potpisali Deklaraciju kojom su se obavezali da e biti zaštitnici de jih prava i da takvu funkciju može da ima i neki nastavnik u školi. Materijal za rad: ''VRSTE AKCIJA U KORIST DE JIH PRAVA'' Akcije ili projekti se planiraju i izvode da bi se neki problem rešio.Gde im je potrebna pomo odraslih? . AKCIJE SNIMANJA / ISPITIVANJA I UTVR IVANJA OSTVARENOSTI PRAVA Takve akcije i projekte esto izvode istraživa ke i nevladine organizacije koje se bave decom i zaštitom prava deteta.Koje od predloženih tipova akcija deca/mladi mogu sami da izvedu? .Da li su predložena rešenja u celosti realna i ostvariva? . Problem može biti nedovoljno poštovanje ili kršenje nekog prava (ili više prava) koje garantuje Konvencija o pravima deteta i to prava jednog deteta ili grupe dece. a zatim grupe imaju zadatak da vide koje se sve vrste akcija nalaze u njihovom predlogu za rešavanje problema. Snimanje stanja de jih prava je 142 .Da li bi se predloženim na inima popravilo stanje de jih prava? Tre i korak: Svaki u enik dobija listu ''Vrste akcija u korist de jih prava''. Tako e. Peti korak: Radionica se završava uvo enjem pojma OMBUDSMANA – zastupnika ili službe zastupanja prava deteta na nivou Parlamenta – saveznog. pažljivo je pro ita. republi kog ili gradskog. Možemo razlikovati slede e tipove akcija ili projekata: 1.

obavezna da uradi i vlada zemlje koja je prihvatila Konvenciju i to kada podnosi izveštaj Komitetu za prava deteta. U nju se mogu svrstati i takve akcije kao što su: dati primerak Konvencije roditeljima da se upoznaju s pravima deteta. koje rešavaju probleme ugrožavanja prava ili obezbe uju da se neka prava dece ostvare. ali i kompletni obrazovni programi kao što su ovi koje mi sada radimo. ili na nivou države. javno iznošenje i obrazloženje nekog problema u vezi sa pravima dece ili predloga za rešenje tog problema. ali se u njima eš e informiše o nekim drasti nim slu ajevima kršenja prava. lokalne akcije. Akcije lobiranja su obi no i informativne. stvoriti deci bezbedan prostor za igru i rekreaciju i sli no. prakti ne. na primer: na gradonaelnika. pre svega na poslanike u parlamentu. AKCIJE LOBIRANJA ''Lobirati'' zna i vršiti uticaj. pritisak na zastupnike. Za ostvarivanje de jih prava isto tako su zna ajne i konkretne. 3. da glasaju za neki zakonski predlog ili da iznesu pred parlament neki predlog za koji je grupa ljudi. Ove akcije se mogu organizovati samostalno. na direktora škole ili na širu javnost. koja e onda da deluje i na one koji odlu uju. ili napraviti spot ili TV emisiju koja govori o pravima deteta. da bi se postigao željeni efekat. Primeri takvih lokalnih akcija su: omogu iti detetu koje je u invalidskim kolicima da poha a redovnu nastavu. zainteresovana. AKCIJE ZA OSTVARIVANJE I ZAŠTITU PRAVA To su akcije koje dovode do promena stanja prava. kao što je izrada i usvajanje Konvencije. Mi ovde koristimo re lobiranje za sve slu ajeve kada se uti e ili želi da se uti e na one koji imaju mo da odlu uju u korist ostvarivanja de jih prava. AKCIJE INFORMISANJA I OBRAZOVANJA ZA PRAVA DETETA Ovo je široka grupa akcija. koja lobira. One mogu biti globalne. predvi aju zakonske kazne za kršenje prava). ili kao deo akcija za ostvarivanje prava. 2. kao što je donošenje zakona koji obavezuju na poštovanje prava dece (odnosno. Primeri lobiranja su: pisanje peticija s pozivanjem na Konvenciju. 143 . 4.

Radionice: IZRADA PLANA AKCIJE I i II CILJ: Cilj ove radionice je da se u enici podstaknu na preduzimanje konkretnih akcija u korist de jih prava i uvedu u tehnike efikasnog planiranja. prikazani su kao jedinstvena celina.razvijanje veština planiranja akcija. . Nastavnik u formi minipredavanja (oslanjaju i se na listu ''Planiranje akcija'') naglašava da jasno definisan problem treba ispred sebe da ima isto tako definisan cilj.sticanje znanja o tehnikama efikasnog planiranja akcija. konkretan i realan plan akcije. Materijal za rad: . po inje drugi as. OPIS AKTIVNOSTI: Napomena: Opis aktivnosti. . što zna i da on mora biti (voditelj piše na tabli osnovne elemente i daje šira objašnjena koja su navedena u zagradana): .grupni predlozi za rešavanje problema prethodne radionice). Nastavnik saopštava da e se tokom ove i slede e radionice baviti postupkom koji e im pomo i da izabrani problem i predloženi postupak kojim žele da ga reše sada izraze kroz detaljan. . ''Planiranje akcija'' za svakog u enika. (iz 144 . u zavisnosti od dinamike rada grupa kojim korakom završava prvi.2-3 ve a papira i makaze za svaku grupu. ZADACI: . . Nastavnik sam procenjuje.specifi an (konkretan i neposredno vezan za problem i njegovo rešavanje).podsticanje inicijativnosti u pokretanju i vo enju akcija.merljiv (definisan tako da omogu ava merenje efekata uspešnosti plana akcije). Prvi korak: U enici su raspore eni u iste grupe kao i u prethodnoj radionici. odnosno. tj. predvi eni koraci za ove dve radionice.

Svaki dobar PLAN AKCIJE treba da bude KONKRETAN i REALNO izvodljiv. . PLAN AKCIJE. dok tragaju za formulacijom svog cilja treba uvek da prethodno razmotre da li on odgovara postavljenim zahtevima. Drugi korak: Nastavnik poziva grupe da sada na donjem delu ve eg lista papira/postera napišu izabrani problem – PO ETNO STANJE. Dakle. Napomena: Nastavnik podse a u enike da pri formulisanju cilja svoje akcije. Napomena: Ako smatra da je potrebno. može odmah svakom u eniku dati prilog i zamoliti ih da svako za sebe prethodno pro ita ta ku 4.vremenski ograni en (jasno vremenski definisan). etvrti korak: U enici rade u svojim grupama. Tre i korak: Nastavnik objašnjava da na uspešnost u nekom delovanju. da bi potom prešli na aktivnosti iz 4. Prate a 145 . Jedan od na ina da se on napravi jeste da se odgovori na neka važna pitanja (svaki u enik dobija listu ''Planiranje akcija''. Poster treba da pregledno ilustruje put od problema do realizacije cilja. a ne da u sebi doslovno (opisno) sadrži odgovore na postavljena pitanja. koraka.. Nastavnik podsti e u enike da predloge za rešavanje problema koje su napravili u radionici Kako rešiti problem sada pažljivo analiziraju uzimaju i u obzir navedena pitanja na koja treba obratiti pažnju. nastavnik u enicima skre e pažnju na ta ku 4. treba da vode ra una o gore navedenim elementima. nastavnik glasno ita i komentariše navedena pitanja.). osim dobro definisanog problema i cilja. a na gornjem delu CILJ koji žele da postignu svojom akcijom.dostižan (realan. Peti korak: U enici dobijaju instrukciju da pripreme finalnu prezentaciju (za poslednju radionicu Prikaz grupnih radova) svojih planova akcije i da za to koriste poster s po etka ove radionice. bitno uti e i planiranje. ostvarljiv imaju i u vidu ne samo spoljne okolnosti ve i mogu nosti same grupe koja vodi odre enu akciju). U protivnom. Sam cilj treba da bude iskazan jasno i kratko.

Potrebno je voditi ra una da nakon predstavljanja grupnih planova akcije ostane dovoljno vremena za završnu diskusiju. 146 .usmena prezentacija ne minuta. treba da bude duža od 5 .10 Napomena: Predloženo vreme prezentacije zavisi od broja grupa.

Problem treba jasno definisati .procenu dostupnosti svega što je potrebno za izvo enje akcije.specifi an (konkretan i neposredno vezan za problem i njegovo rešavanje). što podrazumeva: opis postoje eg stanja. PLAN AKCIJE 147 . 2. ostvarljiv imaju i u vidu ne samo spoljne okolnosti ve i mogu nosti same grupe koja vodi odre enu akciju).dostižan (realan. .Problem treba da proisti e iz stvarnog života sredine iz koje poti u oni koji planiraju i izvode akciju. DEFINISANJE CILJA Jasno definisan problem treba ispred sebe da ima isto tako definisan cilj. kao i .realnu procenu teško a i otpora koji stoje na putu njenom ostvarenju. . IZBOR AKCIJE Dobar izbor akcije koji treba da vodi ka ostvarivanju cilja pretpostavlja: . .merljiv (definisan tako da omogu ava merenje efekata uspešnosti plana akcije).Problem treba da se odnosi na kršenje ili nemogu nost ostvarivanja de jih prava.vremenski ograni en (jasno vremenski definisan). Problem je obi no situacija. navo enje konkretnih prava na koma se problem odnosi i otkrivanje i razumevanje uzroka tog stanja.Materijal za rad: PLANIRANJE AKCIJE Akcije u korist de jih prava planiramo i izvodimo da bismo rešili neki problem u vezi sa stanjem prava.realnu procenu sopstvenih mogu nosti. 4. . . 3. . IZBOR I DEFINISANJE PROBLEMA . postoje e ''stanje stvari''. što zna i da on mora biti: . Da bismo bili uspešni u nekom delovanju pomaže nam planiranje koje se sastoji iz slede ih koraka: 1. kojim nismo zadovoljni i koji želimo da promenimo. vi e mogu ih delovanja ili akcija. Obi no postoji više na ina na koje možemo da pokušamo da promenimo postoje e stanje.

usluge)? .Da li e nam za izvo enje ovog projekta biti potrebne neke posebne VEŠTINE? .Kako emo napisati završni izveštaj? . . oprema.Koga sve treba OBAVESTITI o ovom projektu? .Kako emo ih obezbediti? Kome emo se obratiti? .Da li izvo enje naše akcije zahteva odre ena SREDSTVA? .Navesti konkretne korake/aktivnosti koje emo preduzeti.Ko e nam pomo i da ih savladamo? .Kako emo MERITI USPEŠNOST našeg projekta? .KADA e se odvijati naša akcija? .Vremenski raspored pojedina nih aktivnosti.Da li e nam trebati ne ija dozvola? Kako emo je obezbediti? .Trajanje.KO e to uraditi? .Da li o ekujemo neke TEŠKO]E u realizaciji našeg plana? . Da bi se napravio dobar plan akcije.KAKO emo do i do cilja? .Kako emo u okviru naše grupe raspodeliti uloge/zaduženja? . Svaki dobar plan akcije treba da sadrži: .konkretnu raspodelu poslova.jasno definisane vremenske rokove.Kako emo uvati PODATKE o realizaciji akcije? .Da li emo voditi zabeleške? Koje podatke emo skupljati i uvati? . po etak i kraj planiranih aktivnosti. . korisno je razmisliti o slede im pitanjima: . .popis svih neophodnih aktivnosti vezanih za planiranju akciju. kao i .Šta e biti pokazatelji uspešnosti? .Da li možemo sami? .Koje su mogu e prepreke na koje bismo mogli nai i? Kako da ih spre imo? 148 . materijali.Da li nam je potrebna ne ija pomo ? Ako jeste – kakvu pomo o ekujemo? Ko su te osobe? Kako emo ih kontaktirati? Kako emo ih zainteresovati za našu akciju? .Da li je e nam biti potreban PROSTOR za izvo enje aktivnosti? .Šta nam je potrebno (novac.Na uspešnost u delovanju bitno uti e i na in na koji smo isplanirali svoju akciju.Kakav prostor? Kako emo do njega do i? . .

149 .

Radionica: ANALIZA MOGU]IH EFEKATA AKCIJE

CILJ: Cilj ove radionice je da omogu i u enicima da sagledaju razli ite mogu e efekte njihove akcije na razli ite pojedince i grupe ljudi. ZADACI: - Uo avanje razli itih pojedinaca i grupa ljudi na koje njihova aktivnost može uticati (posredno i neposredno); - Sagledavanje razli itih vrsta mogu ih posledica njihove akcije (pozitivnih i negativnih); - Dobijanje novog uvida u planirane akcije. Materijal za rad: - Primerak dijagrama uticaja za svaku grupu; - U eni ki planovi akcija nastali na prethodnim asovima. OPIS AKTIVNOSTI: Nastavnik uvodi u enike u aktivnosti objašnjavaju i im da e na ovom asu imati prilike da sagledaju svoje planove iz jednog novog ugla. Nastavniki objašnjava da svaka akcija može uticati na razne pojedince i grupe ljudi na razli ite na ine i da nije dobro kada se to zaboravi, jer se onda može dogoditi da naša akcija ima i efekte koje ne bismo ni sami želeli ili može stvoriti otpor kod neke grupe ljudi koji može biti velika smetnja ostvarivanju cilja naše akcije. Objašnjava ovo na primeru neke akcije (koju u enici nisu planirali). Prvi korak: U enici su podeljeni u grupe onako kako su planirali akcije . Svaka grupa ima zadatak da napravi spisak onih pojedinaca i grupa ljudi kojih e se direktno ili indirektno ticati njihova akcija. Nastavnik objašnjava kako se pravi dijagram - stablo uticaja i deli u enicima primer dijagrama uticaja. Naglašava da posledice mogu biti povoljne i nepovoljne i navodi primere za to. Objašnjava kako svaka posledica ima ulogu uzroka neke nove posledice i da zato dijagram uticaja li i na drvo koje se grana. Drugi korak:
150

U enici biraju od svih nabrojanih kategorija koje mogu biti “pogo ene “ njihovom akcijom one najvažnije (4 do 5) i u grupama prave dijagram uticaja planirane akcije na njih. Važno je da pažljivo razmisle o problemu i da polako razmotre i prodiskutuju o svim povoljnim, nepovoljnim i neutralnim posledicama planirane akcije, a tek zatim da i nacrtaju dijagram uticaja sli an onome koji su dobili kao primer. Nastavnik obilazi grupe i pomaže im da zaista predvide ljude na koje e akcija imati uticaja I mogu e posledice njihove akcije. Tre i korak: U enici sada imaju pred sobom planove akcija i dijagrame uticaja. Imaju i u vidu posledice koje bi njihova akcija mogla imati, vra aju se na planove i preispituju ih, donose odluke da li bi u njima trebalo nešto menjati ili se ak dogovaraju da odustanu od tog i naprave neki novi plan. Na kraju asa nastavnik se dogovara sa u enicima o tome šta e se raditi naredna dva asa, odnosno da bi na njih u enici trebalo da donesu planove akcija koje stvarno imaju nameru da izvedu i da se pripreme za njihovu prezentaciju. Materijal za rad: Primer stabla (dijagrama) uticaja6
Sukobi izme u dece i vaspita a Unapre - uju saradn ju i kvalit et života
Uspešno doprino -se organiz a-ciji života u domu

Ostaju pasivn i, nezado voljni

Izbega -vaju realizaciju projek ta

Ohrabru je de je inicija -tive i zajedni - ko

Gube prilik u da unapre de svoj rad

Usvaja ju nova znanja i veštin e

Saznaju mnogo o svojim pravima i veštinam a zajedni k.

Gube šansu za nova znanja

Nagova -ra vaspit a- e da se ne uklju

Podsti - e decu i vaspita e

Odbija Podrža Podrža Ne Protiv Podrža ju -vaju -vaju u estv i se -va aktivn projek projek uju u projek projek at at tu at o projek u eš e tu 6 Primer preuzet iz Priru nika za voditelje radionica iz oblasti prava deteta ‘’Kako do šargarepe’’, Jugoslovenski centar za prava deteta, Beograd 1999.

151

VASPITA I

DECA

DIREKTOR

Projekat ''De ja participacija u domu za decu bez roditeljskog

152

Nastavnik nastoji da obezbedi atmosferu u kojoj se planovi stvarno preispituju. ostali beleže svoja pitanja .grupni posteri sa razra enim planovima akcije (kao rezultat aktivnosti sa prethodnog asa). Posle svakog predstavljanja plana razgovara se o njemu.kriti ko preispitivanje planova akcija.podsticanje veštine zastupanja vlastitih ideja. . nastavnik i u enici se dogovaraju o vremenu koje svaka grupa ima da predstavi svoj plan i o tome kako e dalje raditi. OPIS AKTIVNOSTI: Na osnovu broja pripremljenih planova. Prvi korak: Nastavnik poziva predstavnike grupa da svoje postere istaknu na zidu – školskoj tabli i na takav na in naprave malu izložbu. jedna po jedna grupa predstavlja svoj plan akcije.osveš ivanje vlastitih kapaciteta za delovanjem u korist de jih prava. kao i da razmišljaju o svakom planu i mogu nosti njegove stvarne realizacije u njihovoj školi i sredini.dogovaranje o izvo enju akcija i daljem na inu rada u okviru predmeta. . 153 . kao i da izaberu akciju koju e stvarno izvoditi. dok jedna grupa predstavlja svoj plan.Radionica: PRIKAZ I ANALIZA PLANOVA AKCIJA (2 asa) CILJ: Cilj ove radionice je da se u enici podstaknu na ostvarivanje konkretnih akcija u korist de jih prava na osnovu realno procenjenih mogu nosti i kapaciteta za delovanjem. . Zato je potrebno da. ali tako da primedbe budu argumentovane. komentare i eventualne ideje za menjanje. Materijal za rad: . verovatno da više ljudi može imati još neke ideje i da može videti problem na razli ite na ine. konkretne i od koristi za dopunjavanje plana. Nakon toga. Nastavnik objašnjava da koliko god je neki plan bio dobar. ZADACI: .

na primer da umesto ocena (dobar ili nije dobar) nude mogu e rešenja. Na ovom asu se dogovara i o tome kako e se one dalje izvoditi. dobro je da neke od njih budu akcije u školi. da pruži neku konkretnu pomo (u nabavci materijala. Nije neophodno da se svi u enici i nastavnik nalaze u terminima za naredna 4 asa. Na drugom asu bi trebalo ostaviti dovoljno vremena da se u enici dogovore o tome koje e akcije stvarno izvoditi. To mogu biti sve isplanirane akcije ili jedna ili dve od njih. 154 . ideje. nastoji da pomogne da se eventualni problemi sagledaju iz novog ugla i da im se prona e rešenje. Dobro je da termin za as GV2 ostane termin za konsultacije sa nastavnikom. ostvarivanju komunikacije sa nekim van škole i sli no). Na naredna etiri asa nastavnik je konsultant. šta je sve potrebno za njih. i tako dalje. Ukoliko se izabere da se izvodi više akcija. a neke u lokalnoj sredini. šta bi mogao biti problem ili smetnja. ve to zavisi od vrste akcije i njihovog dogovora. šta je ija konkretna uloga. U enici se podse aju da pri analizi akcija koriste sve materijale o planiranju akcija koje su dobili ranijih asova i pitanjima se navode da preispitaju svoje planove: njihovu realnost. ali tako da se svi u enici uklju e u njih i da im na kraju ovog asa bude jasna njihova uloga. pra enje toka akcija i razmenu iskustava me u u enicima.

šta bi slede i put uradili druga ije.Kako se sada ose ate kada ste jedan zna ajan posao priveli kraju? . Napomena: Tako e je potrebno ostaviti vremena za u eni ku evaluacija nastave GV2 na na in na koji je nastavnik osmisli (kratka evaluaciona anketa. naglašavanjem zna aja timskog rada i partnerskog odnosa sa odraslima. Podse a u enike kojim su se sve sadržajima i temama bavili. ili kratak desetominutni sastav na temu: Sada mislim o nastavi GV 2).Da li deca i odrasli mogu odlu ivati i raditi zajedno? Od ega to zavisi? .Koje su prednosti grupnog (timskog) rada? . Nastavnik podsti e završnu diskusiju s ciljem ohrabrivanja pozitivnih kapaciteta u enika.Šta bi trebalo da se radi da bi se podsticalo partnersko delovanje dece i odraslih? Nastavnik završava radionicu prave i kratek rezime celokupnog nastavnog programa GV 2.Da li smatrate da je bolje preduzimati individualne ili grupne akcije? . odnosno kojim veštinama su ovladali. od ega su odustali I zašto. razgovor . nastavnik nastoji da ostvari atmosferu koja e ohrabriti u enike za dalje akcije.Radionica: ANALIZA I EVALUACIJA Na ovom asu grupe podnose kratke usmene izveštaje o tome šta su uradili. šta im je bilo teško. . u eni ki crtež na temu : kako je GV 2 uticao na mene. Bez obzira na konkretne rezultate akcija. 155 . Naglašava zna aj primene ovog programa s ta ke gledišta samih u enika i njihovog aktivnog doprinosa.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->