Republika Srbija Ministarstvo prosvete i sporta

Vodi

za nastavnike

“GRA ANSKO VASPITANJE” za 2. razred srednje škole

Beograd, 2002.

Vodi za nastavnike priredili i adaptirali za nastavni program gra ansko vaspitanje:

Peši , prof. dr Mirjana Popadi , prof. dr Dragan Radulovi , mr Lidija Petrovi , mr Danijela Vu kovi Nevena Šahovi , dr

Dejanovi

Vesna

Kijev anin Slavica Mrše, mr Snježana

2

Sadržaj

UVODNI DEO Uputstvo za primenu Vodi a za nastavnike O gra anskom vaspitanju Nastavni program za prvi i drugi razred LJudska prava i prava deteta Radioni arski pristup Evaluacija RADIONICE
OSNOVNI POJMOVI

7 9 12 19 26 30

Potrebe i prava Prava i pravila u u ionici I Prava i zakoni Me unarodni dokumenti o zaštiti prava Prava i vrednosti
VRSTE PRAVA I ODNOSI ME U PRAVIMA

39 43 45 50 51 55 65 69 74 79 83

Vrste prava Odnosi me u pravima Sukob prava De ja i ljudska prava
PRAVA I ODGOVORNOSTI

Odgovornosti odraslih I i II Odgovornosti dece i mladih
KRŠENJE I ZAŠTITA PRAVA

Kršenje prava deteta Zaštita prava deteta
PLANIRANJE I IZVO ENJE AKCIJA U KORIST PRAVA

89 92 99 101 104 105

Sagledavanje promena Participacija u školi I i II Izbor problema I Izbor problema II

Kako rešiti problem I i II Izrada plana akcije I i II Analiza mogu ih efekata akcije Prikaz i analiza planova akcija Analiza i evaluacija 108 111 115 117 119 4 .

.

.

UVODNI DEO 5 .

6 .

U poglavlju ''Evaluacija'' govori se.opis aktivnosti detaljan opis postupaka (koraka) povremeno pra enih napomenama i/ili 7 .naziv radionice. za radionicu vezanom. . . Potom su navedeni zvani ni program i plan za oba predmeta: gra ansko vaspitanje 1. Poglavlje ''Radioni arski pristup'' na sažet na in objedinjava najvažnije karakteristike samog metoda rada na kome se zasniva ovaj nastavni predmet. za drugi razred srednje škole. daje osnovne informacije o sadržaju i mogu im pristupima obrazovanju za demokratiju i gra ansko društvo i nastavnom predmetu gra ansko vaspitanje. sa posebnim osvrtom na prava deteta. Drugi deo (Radionice) ine detaljna uputstva – scenariji za realizaciju svake nastavne jedinice. Poglavlje ''LJudska prava i prava deteta'' pruža neophodne informacije i teorijsku podlogu za izvo enje dela programa kojim se obra uju sadržaji vezani za oblast prava deteta. ponekad. npr. dati su osnovne informacije nastavniku o problematici ljudskih prava. ve i za sagledavanje nastavnog programa kao celine. a nju ine: .spisak priloga koje u enici dobijaju na kraju asa kao rezime. sadržaju. hameri i sl. opisa i primene evaluacije ve se izlažu i konkretna. "O gra anskom vaspitanju". papiri. za prvi razred i gra ansko vaspitanje 2. ne samo o zna aju pra enja.UPUTSTVO ZA PRIMENU VODI A ZA NASTAVNIKE Struktura Vodi a za nastavnike Vodi ine dve osnovne celine: Uvodni deo i Radionice. . ali i materijali koji su neposredno vezani za odre enu radionicu i koji su dodatno priloženi i posebno obeleženi).cilj i zadaci.spisak materijala za rad na asu (to mogu biti. Sve radionice imaju standardnu i prepoznatljivu strukturu što olakšava planiranje i izvo enje nastave.. . klju ne poruke ili. asa. U nekim radionicama predvi eni su prilozi i za nastavnika kao dodatni izvor saznanja o odre enom. flomasteri. prakti na uputstva za njihovu realizaciju. dodatne informacije vezane za temu. Uvodni deo ukratko obra uje etiri teme od zna aja ne samo za neposrednu realizaciju asova/radionica. tj. U drugom poglavlju "LJudska prava i prava deteta". Prvo poglavlje.

Sve nastavne jedinice prilago ene su trajanju jednog školskog asa. Koli ina i vrsta materijala zavisi od same radionice. odluka. Svaki scenario slede uzorci materijala za rad na priloga. neophodno je da u u ionici/prostoriji u kojoj se odvija as. a kod pojedinih tematskih celina naro ito. broja u enika. Tako e. i zato je važno voditi ra una o tome da se ne bi remetila dinamika rada ili gubilo vreme na naknadno pribavljanje ili traganje za improvizovanim rešenjima. što je generalno. 8 . uvodnim instrukcijama ili zaklju cima. odnosno broja malih grupa. postoji mogu nost pomeranja klupa i stolica. zaklju aka i sli no. Nastavnik ima slobodu da organizuje nastavu i u formi dvo asa. preporu ljivo (naro ito u poslednjem bloku ''Škola kao zajednica'').komentarima kojima se nastavniku posebno skre e pažnja na važnost nekih nekih faza. mora se predvideti i slobodna površina na zidu/školskom tabli na koju e se povremeno (u zavisnosti od zahteva radionice) ka iti papiri/posteri nastali kao rezultat rada na asu. Ve ina instrukcija za nastavnika dana je opisno. Prostorna i vremenska organizacija Obzirom na prirodu samog metoda rada. To je u injeno u svim onim situacijama kada je procenjeno da je posebno važno ne dozvoliti mogu nost nehoti nog ispuštanja zna ajnih momenata u pojedinim uputstvima. Izvo enje radionice Svaki scenario nudi detaljan i precizan opis postupaka (koraka) koje je potrebno slediti. predavanja ili razgovora) ili ine zadatke za vežbanje i prikaz samostalnog rada u enika. dok su pojedina uputstva istaknuta znacima navoda. Prakti na uputstva Priprema za as Pre svakog asa nastavnik treba da pripremi sav neophodan materijal za rad na asu onako kako je navedeno u samom scenariju. asu i Pojedini asovi dati su sa slobodnijom strukturom (tako da ih nastavnici mogu planirati u formi radionice.

U situacijama kada nastavnik proceni da ne e biti dovoljno vremena za finalizaciju svih predvi enih koraka. Prilago avanje/skra ivanje programa Prilikom izvo enja pojedina nih radionica ne preporu uje se izostavljanje predvi enih koraka jer se time može bitno narušiti uspešnost ostvarivanja cilja ne samo pojedine radionice. Nastavnik ima slobodu da sam odlu i (u zavisnosti od zainteresovanosti u enika.Pojedine radionice završavaju se preporukama za dalji rad. najbolje je da to uradi uz konsultacije s autorima programa. 9 . mogu e je pojedine. Ukoliko se nastavnik na e u situaciji da je prinu en na skra ivanja ili prilago avanja programa. ve i programske (pod)celine. U takvim slu ajevima je neophodno na poetku slede eg asa obezbediti vreme za izveštaje grupa da bi se na odgovaraju i na in 'zaokružila' celina. ali i raspoloživog vremena) da li e inicirati njihovu realizaciju. zahteve (naro ito one koji se ti u rada u malim grupama) preformulisati u (zajedni ki) doma i zadatak. One imaju funkciju podsticanja u enika na dalje i produbljenije bavljenje odre enim temama. što predstavlja i neku vrstu evaluacije. naj eš e završne.

O GRA ANSKOM VASPITANJU Francuski književnik i sociolog Šarl Monteskje je još po etkom 18. i da je naša država "zasnovana na slobodama i pravima oveka i gra anina". Svi mi koji živimo u Republici Srbiji smo gra ani Srbije. zemlje Centralne i Isto ne Evrope žele da konsoliduju svoje novouspostavljene politi ke i ekonomske poretke. I u Ustavu Srbije. Gra ansko vaspitanje je duboko ukorenjeno u ideji Evrope posle Drugog svetskog rata. društvenim i politi kim promenama. to zna i da živimo u državi u kojoj svi imamo jednaka prava bez obzira na klasnu ili nacionalnu pripadnost. u današnje vreme se široko sprovodi 10 . Najvažnije promene do kojih je došlo u Evropi od po etka poslednje decenije 20. veka zapisao: "Dobro je stvoriti demokratiju za narod. jezik. nacionalnu pripadnost. pod re ju "gra anin" mislimo na status koji ima svako ko živi u demokratskoj državi. a takvo društvo zove se gra ansko društvo. gra anskom društvu i gra anskom vaspitanju. nedemokratskim režimima i diktaturama uskra uje. ve u prvom lanu. Kada govorimo o gra anima. veka dovele su do novih i složenih izazova. Ali. Dok se zemlje Zapadne Evrope suo avaju sa ubrzanim ekonomskim. Ali postoji nešto još bolje i zna ajnije: odgojiti narod za demokratiju. nema velike koristi od tih mogu nosti ako gra ani ne umeju da iskoriste sve prednosti koje im takav društveni poredak nudi. Naš status gra anina se posebno naglašava lanom 13: "Gra ani su jednaki u pravima i dužnostima i imaju jednaku zaštitu pred državnim i drugim organima bez obzira na rasu. ljudskih prava i vladavine zakona. ili ako nisu spremni da zaštite demokratski poredak i slobodu ako nekad budu ugroženi. pol ili bilo koje druge razlike. kaže se da je Republika Srbija "demokratska država svih gra ana koji u njoj žive". socijalno poreklo. kada kažemo da smo mi gra ani. veroispovest. obrazovanje. da prevazi u nasle e prošlosti. Gra ansko vaspitanje. da razviju novu politi ku kulturu i da u svoje gra ane usade ideje demokratije. Dakle. imovno stanje ili koje li no svojstvo". iji je cilj da stvara odgovorne i informisane gra ane. ro enje." I zaista. kako u ve uvedenim tako i u novim demokratijama. život u demokratskom gra anskom društvu pruža ljudima niz prednosti. pol. politi ko ili drugo uverenje. prava i sloboda koje im život u autoritarnim.

Važan element gra anskog vaspitanja je obrazovanje za ljudska prava. veri. na radnom mestu i u dobrovoljnim udruženjima) . Pored toga što pruža gra anima znanje i stru nost potrebne za aktivno u eš e u demokratskom gra anskom društvu.Široko koriš enje interaktivnih metoda nastave i u enja usredsre enog na u enike. nacionalnom i me uanrodnom nivou.Ja anje kulture demokratije i mira u školi i u svim aspektima društva. etni kom poreklu.Afektivnu dimenziju prepoznavanje i prihvatanje demokrat-skih vrednosti.Shvatanje vladavine prava i ljudskih prava koja se odražavaju u me unarodnim konvencijama i drugim sporazumima.u detinjstvu. Zato ono obuhvata ne samo poznavanje injenica o ljudskim pravima uklju uju i tu i poznavanje me unarodnih i regionalnih instrumenata. . mladosti i u zrelo doba. Cilj obrazovanja za ljudska prava je ja anje individualne i grupne svesti o univerzalnosti. na stru noj obuci. na visokim studijama.Kognitivnu dimenziju (prihvatanje ideja.Ja anje participatornih sposobnosti koje daju mogu nost u enicima da se bave problemima u društvu. jeziku. možemo govoriti o tri dimenzije nastave i u enja o ljudskim pravima: 11 . društvenom statusu. nedeljivosti i neotu ivosti ljudskih prava i sloboda i pomaganje gra anima da se suprotstave nejednakostima zasnovanim na polu.Objašnjavanje funkcionisanja demokratije i demokratskih insti-tucija. . sistema) . . koncepcija. u školi. nego i poznavanje postupaka i znanja za unapre enje i zaštitu ljudskih prava na lokalnom. Principi efikasnosti gra anskog obrazovanja obuhvataju: . proces gra anskog obrazovanja ima tri dimenzije: .Socijalnu dimenziju (sposobnost da se demokratija sprovodi u raznim oblicima i u svim oblastima i fazama života . Ukratko. ili na drugim diskriminatornim osobinama.u celoj Evropi. i . Da bi to postigao. gra ansko obrazovanje razvija svest o važnosti aktivnog u eš a gra ana u procesima donošenja odluka i njihove odgovornosti za budu nost gra anskog društva.

. Pored toga. društvene studije. Hrvatska. 12 . Oba programa nastala su pre nekoliko godina kao odgovor na potrebe našeg socio-kulturalnog. Irska. u njegovom stvaranju koriš ena su i saznanja samih autora/autorki koja su neposredno iznikla iz iskustava u njihovoj dosadašnjoj primeni. da spomenemo samo neka: gra ansko vaspitanje (eng. . Beograd). Rumunija. godine.Gra ansko vaspitanje se u i kroz integrisane programe ili teme zastupljene u više nastavnih planova i programa (Finska. Gr ka. gra anska problematika.razvoj sredine koja e ja ati u enje i nastavu u oblasti ljudskih prava. civic education). Preovla uju slede i modeli: . I uzrasti na kojima se ovakva nastava odvija tako e variraju: negde se nastava gra anskog vaspitanja odvija tokom srednjoškolskog školovanja. taj predmet se sre e pod razli itim imenima. Švedska. proistekao je najve im delom iz programa ''U ionica dobre volje'' (Grupa MOST. Bugarska.sticanje znanja o ljudskim pravima.Formalni nastavni plan i program za gra ansko vaspitanje uklju uje kombinaciju dva modela. Postoji široka lepeza elemenata formalnog nastavnog plana i programa za gra ansko vaspitanje u Evropi. portugalija.. Ma arska. kroz posebne predmete plus integrisane programe i sadržaj koji je zastupljen u više nastavnih planova i programa (Austrija. Nastavni program gra ansko vaspitanje za I razred srednje škole. Španija. ljudska prava i gra ansko obrazovanje.sticanje stavova i znanja za unapre enje i zaštitu ljudskih prava. Beograd) i ''Kako možemo zajedno'' (Jugoslovenski centar za prava deteta. Švajcarska…) . itd. Francuska. Italija. Gra ansko vaspitanje se u današnje vreme široko sprovodi u Evropi kako u formalnom obrazovanju kao poseban školski predmet ili predmet koji prožima itav nastavni plan tako i u neformalnim programima. društvene veštine. Nema ka. koji je usvojen i primenjen kao fakultativni predmet tokom 2001/2. ovek i društvo. Ukrajina…) Tamo gde se radi o posebnom predmetu.Gra ansko vaspitanje se u i u okviru posebnog predmeta (Albanija. Slova ka…) . a negde obuhvata i neke razrede osnovne škole. Letonija.

predmet gra ansko vaspitanje uveden je kao izborni u I razred srednje škole. za prvi razred srednje škole i gra ansko vaspitanje 2. za drugi razred srednje škole. stavova koje imamo prema drugim ljudima i grupama. godine. a sam program razra en u dva nastavna predmeta: gra ansko vaspitanje 1. treba da na najbolji mogu i na in iskoristimo baš ta ve postoje a ''doma a'’ iskustva. Rezultati evaluacije ovih programa. de jih i omladinskih kampova. klubova. na inima izražavanja sopstvenog mišljenja i opštenja sa drugim ljudima i posebno obu ava nenasilnoj komunikaciji i tehnikama miroljubivog rešavanja sukoba. ustanovama. Primenjivani su u školama. 13 . Program gra anskog vaspitanja 1 bavi se pitanjima prirode i na ina regulisanja odnosa u grupi/zajednici. uklju uju i ne samo sadržaj i metod.društvenog i istorijskog konteksta. opredelili su nas u uverenju da prilikom kreiranja novog nastavnog fakultativnog predmeta. Školske 2002/3. Program gra anskog vaspitanja 2 upoznaje u enike sa problematikom ljudskih prava i prava deteta i prtiprema ih i podsti e na poštovanje i zaštitu kako svojih tako i prava drugih. ali i kao sastavni deo aktivnosti pojedinih nevladinih organizacija. ve i posredne i neposredne efekte koje su proizveli.

14 . nacionalnim i verskim grupama. eti kih i pravnih normi i pravila i njihovu važnost za zajedni ki život. razumevanja i prijateljstva me u narodima.da kod u enika razvija sposobnost razumevanja razlika me u ljudima i spremnost da se razlike poštuju i uvažavaju . .da u enici razumeju prirodu i mogu e uzroke sukoba i podstaknu na saradnju i miroljubivo rešavanje sukoba . 35 asova godišnje) Cilj i zadaci: Opšti cilj predmeta je da u enici srednjih škola steknu saznanja. .da kod u enika razvija komunikacijske veštine koje su neophodne za saradni ko ponašanje i konstruktivno rešavanje sukoba: argumentovano izlaganje sopstvenog mišljenja. etni kim.NASTAVNI PROGRAM GRA ANSKO VASPITANJE 1 Prvi razred srednje škole (1 as nedeljno. . ravnopravnosti polova. aktivno slušanje.u enici razumeju prirodu i na in uspostavljanja društvenih. tolerancije.da se u enici obu e tehnikama grupnog rada i grupnog odlu ivanja.da kod u enika razvija sposobnost kriti kog rasu ivanja i odgovornog odlu ivanja i delanja. . mira.da se izborom sadržaja i ukupnim na inom rada u okviru ovog predmeta poštuju i praktikuju osnovne demokratske vrednosti i podstakne njihovo prisvajanje. Zadaci nastave predmeta su: .da se kod u enika razvija samopoštovanje. ose anje li nog i grupnog identiteta. . odgovoran i angažovan život u savremenom gra anskom društvu u duhu poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda. pregovaranje. razviju sposobnosti i veštine i usvoje vrednosti koje su pretpostavke za celovit razvoj li nosti i za kompetentan.

kao i da sagledaju složenost i me usobna preklapanja vlastitih i grupnih identiteta. . Ja. otkriju i prihvate postoje e sli nosti i razlike. razvijanja samopoštovanja i razumevanja i uvažavanja drugih. u enici ja aju samopoštovanje.Grupna pripadnost. kao i neopravdanog negativnog opažanja tu ih grupa.Tolerancija i diskriminacija. li nog i grupnih identiteta. . upoznavanje u enika sa programom i na inom rada. 15 . . . Pomo u igre uloga demonstrira se da su predrasude i stereotipi koje imamo prema pojedinim grupama ljudi jedan od uzroka diskriminatorskog ponašanja i da tolerancija nije uvek pozitivna. Izra uju i "li ni grb" ili me usobnim pore enjem.Li ni identitet. 1. Kroz aktivnosti pore enja po razli itim kriterijuma u enicima se omogu ava da upoznaju sebe i druge. Na osnovu opisa vlastite i tu e grupe otkrivaju se i analiziraju tendencije uproš enog opažanja i favorizovanja vlastite grupe. bolje se upoznaju i i podsti u da prepoznaju i cene svoje pozitivne osobine.Stereotipi i predrasude.SADRŽAJI PROGRAMA Uvod: Me usobno upoznavanje.Otkrivanje i uvažavanje razlika. Kroz izradu i pore enje "porodi nih stabala" ili porodi nih albuma i diskusiju o razli itim grupama/udruženjima kojima u enici pripadaju u enici se uvode u problematiku li nog i grupnog identiteta i njihovih me usobnih odnosa. . mi i drugi (6) Ova tematska celina obuhvata pitanja stavova koje imamo prema sebi drugim ljudima i grupama.

predrasuda i diskriminatorskog ponašanja u školi. Pošto se suprotstave karakteristike dijaloga i debate kao razli itih komunikacijskih obrazaca. U enicima se predo ava važnost zastupanja vlastitih potreba i prava na jasan i neagresivan na in. 2. na TV i radiju i prikazuju ih na asu. . a zatim govore o primerima dobrog i lošeg sporazumavanja iz vlastitog iskustva. . tj. gde se jedna informacija lan ano prenosi od jednog do drugog u enika.Glasine. .Samopouzdano reagovanje.Neslušanje. Kroz zadatak serijske reprodukcije. U enici se upoznaju sa razli itim tehnikama aktivnog slušanja kao na inima na koji se može poboljšati uzajamna komunikacija i te tehnike isprobavaju u kra im simulacijama. Rade i u parovima u enici prolaze kroz iskustvo loše komunikacije izazvane neslušanjem. šumovi u komunikaciji i ukazuje na važnost dobre komunikacije za me usobno razumevanje. . uxbeni koj i drugoj literaturi. u enici se upoznaju sa uobi ajenom procedurom pripremanja za debatu i izvode debatu na neku temu vezanu za komunikaciju u njihovom iskustvu.Zadaci za vežbanje: U enici nalaze primere stereotipa. .Izražavanje mišljenja. demonstriraju se na ini iskrivljavanja poruka. U enicima se demonstriraju efekti optužuju ih i neoptužuju ih poruka i važnost zastupanja vlastitih potreba i prava na jasan i neagresivan na in a zatim se model neoptužuju ih poruka uvežbava kroz primenu na situacije iz vlastitog života. Nastavljaju i zapo et dijalog suprot-stavljenih mišljenja na primerima situacija iz porodi nog i školskog života. štampi. .Vo enje debate i dijaloga (2 asa). 16 . u enici sti u znanja o pravu na slobodno izražavanje mišljenja i vežbaju da svoje mišljenje obrazlože. sagledavaju razloge koji mogu stajati u osnovi neslušanja.Aktivno slušanje. U malim grupama u enici isprobavaju ovakav samopouzdan na in reagovanja u nekoliko svakodnevnih situacija. Komunikacija u grupi (8) Ova tematska celina bavi se na inima izražavanja i saopštavanja mišljenja i komunikacijom sa drugima: posebno postupcima i veštinama nenasilne komunikacije. .Neoptužuju e poruke.

Stilovi postupanja u konfliktima. s jedne strane i smanjenju nasilja. Na zadatim primerima i na osnovu iskustva u radu na prethodnim asovima. grupama i zajednicama ljudi.U eš e mladih: "Lestvica participacije". .Grupno odlu ivanje. Odnosi u grupi/zajednici (20) Ova tematska celina bavi se problematikom dva osnovna tipa odnosa u ljudskim grupama i zajednicama: saradnjom i sukobima. razumevanja. izbegavanju i nenasilnom rešavanju sukoba i nesporazuma me u ljudima.Saradnja. Vežba u kojoj u enici prolaze kroz iskustvo konflikta treba da posluži kao podloga za razgovor o ulozi pretpostavki i o ekivanju u situaciji sukoba. u enici se upoznaju sa odlikama timskog rada i analiziraju uloge koje su imali u grupnom radu. u enici u malim grupama razmatraju 17 . veština i izgra ivanjem saznanja i stavova koji vode ostvarivanju solidarnosti.3. Na primerima grupnog crtanja i analize onog što vole da rade. saradnje i mira me u pojedincima.Dinamika i ishodi sukoba. . toleranciji i preuzimanju odgovornosti. Na primeru simulacije jedne školske situacije u enici se vežbaju u saradni kom ponašanju. Pošto dobiju kra i opis uzrasno prilago ene situacije konflikta. s druge strane. u enici uvi aju li ne i društvene razloge za saradnju i zajedništvo i razmatraju pretpostavke za ostvarivanje saradnje. Saradnja i zajedništvo (5) .Grupni rad. U enici se upoznaju sa razli itim na inima donošenja odluka u grupi i analiziraju njihove pred-nosti i nedostatke . Rešavanje sukoba (8) . . U enici se upoznaju sa razli itim mogu im stepenima u eš a dece u akcijama ili aktivnostima (od "kvaziu eš a" do de jeg samostalnog izbora i izvo enja akcija). analiziraju faktore od kojih zavisi mogu i stepen aktivne participacije i zna aj koji ona ima za razvoj li nosti i ostvarivanje prava. dinamici konflikta i njegovim mogu im ishodima. odnosno razvijanjem sposobnosti.Raditi zajedno. zajedništa. .

Kroz analizu tipi nih slu ajeva iz svakodnevnog života u školi (verbalna agresija u enika. . Nasilje i mir (6) . omalovažavanje u enika.mogu e postupke strana u konfliktu i diskutuju od ega zavisi kako e se postupati u konfliktu. . u kojima nema pobednika i poraženih ve sve strane u konfliktu uspevaju da zadovolje svoje potrebe.. Kroz simulaciju konflikta izme u dve grupe od u enika se traži da putem pregovaranja postignu dogovor koriste i prethodno ste ena znanja i veštine. TV emisija.. ose anje li ne odgovornosti i spremnost na pružanje pomo i žrtvi nasilja. . Kroz razgovor i analizu i razvrstavanje prikupljenih primera (iz štampe.Postizanje mira. U enicima se predo avaju primeri razli itih konfliktnih situacija. Kroz itanje pri a i igranje uloga u enici se u e da se pružanjem i prihvatanjem izvinjenja može izbe i da nesporazumi prerastu u sukobe. Analiziraju i konflikte predo ene u pri ama u enici se vežbaju u nalaženju integrativnih rešenja. . svrhom i postupkom posredovanja u sukobima i nesporazumima i isprobavaju ste ena znanja u jednoj situaciji simulirane sva e me u drugovima.Sagledavanje problema iz razli itih uglova. . U enici se upoznaju sa osnovnim idejama. misli o miru mislilaca iz razli itih 18 .Nasilje u školi.Vršnja ko nasilje.Posredovanje. sti u svest da nasilje postoji u svim sferama društva i da u svesti ve ine postoje stereotipi o tome ko su nasilnici. Na osnovu analize mišljenja nau nika o nasilju i ljudskoj prirodi ("Seviljska izjava ").Nasilje u našoj okolini.) u enici se dovode do saznanja da oni mogu da budu: i žrtve nasilja i nasilnici ali i borci protiv nasilja u školi. . filmova) u enici uo avaju razli ite vrste nasilja (kako one vidljive tako i prikrivene).Izvini.Postizanje dogovora. . a njihov zadatak je da kroz zauzimanje pozicije svake od strana u konfliktu i zamišljanje njihovih potreba sagledaju kako izgleda konflikt posmatran iz razli itih perspektiva.Nalaženje rešenja. . Kroz analizu razli itih situacija u enici razvijaju osetljivost za prepoznavanje nasilja me u vršnjacima.

19 .kultura i dobitnika produbljuju za o uvanje prikaza likova nekih od dosadašnjih Nobelove nagrade za mir. u enici svoje razumevanje mira i pretpostavki i postizanje mira. Završni as: Šta nosim sa sobom. Razgovor o iskustvima i evaluacija nastave celog predmeta: u enici sami procenjuju koja do sada ste ena znanja i veštine smatraju korisnim i upotrebljivim van u ionice.

da se u enici obu e efikasnom planiranju zajedni kih akcija i projekata . . nacionalnim i verskim grupama.da kod u enika razvija sposobnost kriti kog rasu ivanja i odgovornog odlu ivanja i delanja.da u enici nau e vrste prava i razumeju odnose me u pravima i uzajamnost prava i odgovornosti.da se kod u enika razvije osetljivost za kršenje prava. SADRŽAJI PROGRAMA 20 .da u enici razumeju prirodu i na in uspostavljanja društvenih. . 35 asova godišnje) Cilj i zadaci: Opšti cilj predmeta je da u enici srednjih škola steknu saznanja. spremnost za zaštitu sopstvenih i prava drugih i nau e tehnike zalaganja za ostvarivanje prava deteta. Zadaci nastave predmeta su: .GRA ANSKO VASPITANJE 2 Drugi razred srednje škole (1 as nedeljno. odgovoran i angažovan život u savremenom gra anskom društvu u duhu poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda. . eti kih i pravnih normi i pravila i njihovu važnost za zajedni.da se izborom sadržaja i ukupnim na inom rada u okviru ovog predmeta poštuju i praktikuju osnovne demokratske vrednosti i podstakne njihovo prisvajanje. . etni kim. mira. . razviju sposobnosti i veštine i usvoje vrednosti koje su pretpostavke za celovit razvoj li nosti i za kompetentan.da se u enici podstaknu i osposobe za aktivnu participaciju u životu škole. razumevanja i prijateljstva me u narodima.ki život. tolerancije.da se u enici uvedu u razumevanje pojma prava i upoznaju sa Konvencijom o pravima deteta i drugim me unarodnim dokumentima koja se bave ljudskim pravima . . ravnopravnosti polova.da se u enici obu e tehnikama grupnog rada i grupnog odlu i-vanja.

Potrebe i prava. Vrste prava i odnosi me u pravima (5) . Razvrstavanjem kartica na kojima su ispisana pojedina prava deteta u zadate kategorije. 2.Me unarodni dokumenti o zaštiti prava: Univerzalna de-klaracija o ljudskim pravima i Konvencija o pravima deteta. u enici dolaze do uvida u njihovu me usobnu povezanost i razvijaju ose aj "vlasništva" na demo-kratski dogovorenim pravilima. Kroz razlikovanje bazi nih ljudskih potreba od želja i prohteva u enici se uvode u pojam prava. Prava i odgovornosti (16) sa sadržajem predmeta i Ova tematska celina uvodi u enike u poznavanje i razumevanje problematike prava i odgovornosti i razvija sposobnosti.Prava i pravila u u ionici Kroz definisanje prava.Prava i vrednosti.Vrste prava. Na osnovu izrade ugovora sa zadatim elemen-tima.Odnosi me u pravima. . . .. U enici se upoznaju sa osnovnim principima Konvencije i uvode u produbljeniju analizu i razume-vanja me usobne povezanosti i nedeljivosti prava.Sukob prava. prirodom i sadržajem me unarodnih dokumenata koji se ti u ljudskih i prava deteta. u enici se upoznaju sa sadržajem Konvencije i vrstama prava. 1. u enici se upoznaju sa suštinom ugovornog odnosa kao saglasnosti volja i potrebom zakonskog regulisanja prava i obaveza. Na primeru dovršavanja zapo etih stripova u enici sti u uvid da sukobljena prava mogu da budu izvor konflikata i da je za 21 .Uvodni as. U enici se upoznaju sa istorijatom nastanka. .. Osnovni pojmovi (5) . Upoznavanje na inom rada. u enici sti u uvid u vezu izme u prava i vrednosti i upoznaju se sa univerzalno prihva enim vrednostima koje su u temelju ljudskih prava. Na osnovu situacije pravljenja izbora.Prava i zakoni. stavove i postupke koji vode zaštiti i ostvarivanju prava. hijerarhije i pore enja ponu enih vrednosti. . dužno-sti i pravila za rad u u ionici. .

Kroz aktivnost uparivanja prava i obaveza deteta u enici razvijaju svest o li noj odgovornosti za ostvarivanje svojih i poštovanja tu ih prava. 3. dopunjuju i prera uju "pravila u u ionici".Odgovornosti dece. Planiranje i izvo enje akcija u korist prava (16) Ova tematska celina priprema i podsti e u enike na aktivno u eš e u životu škole i zajednice i omogu ava sistematizaciju i prakti nu primenu nau enog u ovom predmetu.Kršenje prava deteta. u enici se upoznaju sa državnim i m unarodnim obavezama u oblasti ostvarivanja i zaštite prava deteta. Zadaci za vežbanje: Prava i pravila u u ionici 2. U enici identifikuju probleme vezane za de ja prava u školi i sredini. izra uju plan akcije kojom bi te 22 . Kršenje i zaštita prava (2) . 4. Prava i odgovornosti (4) . Zadaci za vežbanje: Poznavanje Konvencije i zastupljenost prava štampi. koja su izradili na prvom asu sa tom temom. U enici obavljaju ispitivanja poznatih osoba (ro ake. i 2. prijatelje. Razmatraju i uloge i obaveze roditelja i nastavnika u ostvarivanju pojedinih prava u enici sti u uvid u odnos izme u prava i odgovornosti.Odgovornosti odraslih 1. Polaze i od zadatih konkretnih situa-cija kršenja pojedinih prava. . druge u enike) o tome koliko poznaju Konvenciju i istražuju da li je i na koji na in tematika prava zastupljena u dnevnoj i omladinskoj štampi i prikazuju svoje nalaze na asu.ostvarivanje suprotstavljenih prava potreb-no prona i konstruktivna rešenja. U nastavku rada na ovoj temi. Analiza Univerzalne deklaraci-je/kategorija ljudskih prava i pore enje sa pravima deteta. Na osnovu ste enih znanja i uvida u enici ponovo razmatraju. . u enici iznalaze i razmatraju na ine delovanja u takvim situacijama i upoznaju se sa službama i organizacijama kojima mogu da se obrate za pomo u zašti-ti/odbrani svojih prava. Analizom zadatih pri a u enici se pod-sti u da prepoznaju i razviju osetljivost za situacije kršenja prava deteta.Zaštita prava deteta. .De ja i ljudska prava .

Razmatraju i razli ite mogu e tokove budu nosti. Polaze i od analiza akcija.probleme mogli da rešavaju i izvode akciju u školi ili lokalnoj sredini: . . . Tako e osveš uju kakva je njihova uloga u akciji i. .Izbor problema 1.Izrada plana akcije 1. osveš uju li nu odgovornost i preispituju spremnost da se angažuju u rešavanju problema dece i mladih.Sagledavanje promena. Na osnovu prikaza grupnih predloga i diskusije vrši se izbor onih problema za dalji rad.Prikaz i analiza grupnih radova.Participacija u školi 1. . razmatraju i vrše izbor tipa akcije koja bi mogla da vodi rešenju problema identifikovanih u prethodnoj aktivnosti. i 2. . . i 2. u enici izra uju grupne planove za svoje akcije. u enici analiziraju od ega sve zavise budu i doga aji. U enici razmatraju i diskutuju razli ite sfere školskog života i rada u kojima smatraju da bi trebalo da u estvuju u odlu ivanju i one u kojima su spremni da aktivno u estvuju i dele odgovornost.Analiza mogu ih efekata akcije. kakva je uloga svakog pojedinca u sledu društvenih doga aja. na ijem rešavanju u enici realno mogu nešto da urade. ponavljaju saznanja problematike predmeta gra ansko vaspitanje I i II.Planiranje i izvo enje akcije – akcija po izboru u enika. Uz pomo pisane instrukcije o tome šta sve dobar plan akcije treba da sadrži. Ovaj deo programa u enici izvode nezavisno od rasporeda asova i izlaze i iz u ionice. . u enici prvo identifikuju probleme mladih/u enika u svojoj sredini (školi ili zajednici) a potom ih analiziraju sa stanovišta prava koja su prekršena. i 2. u enici doteruju svoje planove akcija i izvode akciju u 23 .Kako rešiti problem 1. U enici razmatraju mogu e efekte planiranih akcija na razli ite grupe ljudi i uz nove uvide doteruju svoje planove akcija. i 2. Rade i u manjim grupama. Grupe prikazuju svoje planove i kroz argumentovanu diskusiju zajedni ki procenjuju koliko su planovi realni i ostvarivi. analiziraju i planove akcija. Zatim biraju akciju ili akcije koje e izvoditi i dogovaraju se o daljem izvo enju akcije. U enici se upoznaju sa razli itim vrstama akcija u prilog zaštite i ostvarivanja prava.

24 . Nastavnik je u esnik kao deo tima i-ili konsultant. Analiza i evaluacija.korist de jih prava u školi ili sredini ili planiraju nove akcije. Završni analiza akcija/planova i rezimiranje i evaluacija nastave celog predmeta.

odluke ili neke me unarodne konvencije. da spre i i kažnjava kršenje prava a tako e i da stvori uslove za njihovo uživanje. da bi se bolje razumelo šta su ljudska prava. na primer. Paunovi . Najve i broj ljudskih prava usmeren je prema državi i to ih razlikuje od drugih prava moralnog porekla. obavezuju ak i države koje nisu ratifikovale te ugovore. Dakle. najvažnije ljudsko pravo. bez obzira na njihovo poreklo. eri . trebalo bi napomenuti da nije svako pravo osnovno. zavisilo koja e ljudska prava biti priznata. na primer. pravo na slobodno izražavanje. što zna i da su da postoje nezavisno od toga da li ih je država u kojoj ovek živi priznala i propisala. Vladimir: LJudska prava. 1 O ljudskim pravima najbolje je itati u uxbeniku: Dimitrijevi . kao. Subjektivna prava imaju subjekti prava. Neka ljudska prava koja su priznata me unarodnim ugovorima. Naš jezik ne razlikuje ove pojmove ali. U idealnoj situaciji. ljudska prava su priznata zakonima i drugim pravnim aktima a njihovo ostvarivanje se odvija u pravom ustanovljenim okvirima države. Vojin. onda o pravim ljudskim pravima ne bi ni moglo da se govori. te da može da iz prizna. Država ima obavezu da se uzdržava od kršenja ljudskih prava. Pre svega. ali i iz me unarodnog prava koje je iznad država . postoje objektivna i subjektivna prava. odnosno fizi ka i pravna lica. Ona se jednako priznaju svim ljudskim bi ima. Danas više ni jedna država ne može da tvrdi da su ljudska prava u njenoj isklju ivoj nadležnosti. objektivna prava su u engleskom jeziku law a subjektivna rights. Beogradski Centar za ljudska prava. na nacionalnom ili me unarodnom nivou i to su razni zakoni. moralnog porekla. Milan. odnosno njenih organa. Beograd. pol. pravo na pravi no su enje. uredbe.LJUDSKA PRAVA I PRAVA DETETA LJudska prava1 LJudska prava su. 25 . ne prizna ili krši. Ovaj uxbenik je poslužio kao idejna osnova za pisanje ovog teksta. Ako bi samo od države. prava prirodnog. veroispovest ili neku drugu pripadnost ili svojstvo. pravo na život. pre svega. Zato obaveznost poštovanja ljudskih prava proizilazi za svaku državu iz unutrašnjeg prava. 1997. Objektivna prava su skup pravila koje donosi zakonodavac.

te težiti hiperinflaciji ljudskih prava (pravo na turizam. Poti u od zakonodavca jedne države i zavise od njegove volje. U civilizovanoj državi nije dozvoljeno samovoljno manipulisanje subjektivnim pravima. priznaje izvesne privilegije nižima od sebe. dakle »ja a su« od volje države. u mnogim državama još uvek se sistematski krše i ljudska i prava deteta. itd). što zna i. godine. Zna i. Postoje poželjna i cenjena dobra i vrednosti kojima ljudi teže ali se ne sme pasti u zamku nemogu nosti razlikovanja želja od prava. Zna ajan je jer sputava vlast kralja u odnosu na posebne kategorije stanovništva. pravo na odlazak kod frizera. postoji katalog ljudskih prava. Sli no je sa Dušanovim zakonikom od 1349. Razvoj ljudskih prava LJudska prava su u drugoj polovini XX veka doživela procvat i potpuno me unarodno priznanje. Me utim. ne primenjuju ili ne postoje. Nažalost. Danas. iz statusa itd. iz posedovanja imovine. ovo nije dokument o ljudskim pravima jer ne garantuje prava svima. Obi no se kao prvi zna ajan dokument u vezi sa ljudskim pravima pominje Velika povelja o slobodama (Magna Carta Libertatum) od 1215. bez razlike. što se tako e odnosi i na prava deteta. u kome se 26 . nije sve što je lepo. Ovaj dokument je zna ajan jer njime jedan srednjevekovni monarh. ve ih ima samim tim što je ljudsko bi e.Subjektivna prava po ivaju na normama objektivnog prava i mogu da budu razli ita od države do države ( na primer. ljudsko pravo postoji a država koja ga ne priznaje svom gra aninu može da snosi posledice. poželjno. kralj Džon. ispravno i pravi no samo po sebi pravo. zahvaljuju i razvoju me unarodnog i nacionalnih prava. Na ovaj na in se doprinosi obezvre ivanju postoje eg sistema ljudskih prava i dovodi u pitanje autoritet tog sistema. Jedno je nešto priznavati kao vrednost kojoj treba težiti a drugo je tvrditi da se ima pravo na tu vrednost. godine. ak i kada (ako) tako nije utvr eno doma im zakonom. LJudska prava imaju moralno poreklo.). posebno u situacijama kada se postoje i zakoni krše. znamo da su pravo na život ili pravo na udruživanje ili izražavanje mišljenja ljudska prava. razna prava koja proizilaze iz braka. Ova prava se ne odnose na sve ljude podjednako. Nisu sva subjektivna prava ljudska prava. Najzad. LJudska prava su ona subjektivna prava koja ljudsko bi e ne duguje državi i njenoj volji. poštuje se na elo pravne sigurnosti.

godine. posle surovog istrebljivanja i obespravljivanja ljudi u nacisti kim i fašisti kim državama.ograni ava apsolutna mo vladara a sve u nameri da se vlada pravedno. godine. 27 . u kome su proklamovani i definisani sadržaji ljudskih prava i sloboda za sve ljude na svetu. Ipak. . Po elo je i zaklju ivanje me unarodnih ugovora kojima su se štitila pojedina prava pojedinih kategorija ljudi (radnici. i francuska Deklaracija prava oveka i gra anina od 1789. kako je neki autori nazivaju. formalno gledano. Povelje Ujedinjenih nacija) unapre ivanje i podsticanje ljudskih prava. ovaj dokument je osnova za mnoge kasnije usvojene konvencije kojima se ure uju pitanja zaštite ljudskih prava. Prvi akti kojim su priznata ljudska prava u savremenom smislu su ameri ka Deklaracija nezavisnosti od 1776. U decenijama koje su sledile. Prvi put su ljudska prava uneta ustav jedne države 1791. Kasnije. Tek nakon Drugog svetskog rata. države proklamuju kao svoj osnovni cilj ( lan 1. godine. pravno neobavezuju eg karaktera. engleski Zakon o pravima (Bill of Rights) od 1689. prvi opšti katalog ljudskih prava u istoriji. kada su usvojeni amandmani na Ustav SAD. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima je. Prvi poseban me unarodni dokument o ljudskim pravima – Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima. mnoge države su prolazile sli an proces sazrevanja u pogledu ljudskih prava. vo ene razlozima humanosti.Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima Ovaj me unarodni dokument proglašava kao svoj cilj: »Opšti ideal koji treba da postignu svi narodi i sve nacije«. Iako. bez diskriminacije. pre svega) a i osnivanje me unarodnih organizacija koje su usvajale me unarodne dokumente o ljudskim pravima. godine. ovim dokumentom se ne priznaju prava svim podanicima. usvojila je Generalna skupština Ujedinjenih nacija 1948. predstavlja napredak jer uspostavlja ustavnu monarhiju i prenosi vlast na parlament. Takva ograni enja ne uklju uju priznavanje prava svim ljudima nezavisno od suverene volje vladara.

razvoj ljudskih prava nije okon an. Konvencija protiv mu enja i svih drugih okrutnih.Drugi me unarodni dokumenti o ljudskim pravima Za ljudska prava su zna ajne konvencije Me unarodne organizacije rada. re je o dinami noj pojavi koja je vezana za razvoj civilizacije.. ovi dokumenti se nazivaju Povelja o ljudskim pravima. godine usvojeni su Me unarodni pakt o ekonomskim. Ustvari. Konvencija Unesco protiv diskriminacije u obrazovanju. ne ove nih i ponižavaju ih postupaka ili kažnjavanja. Zato se pojavljuju i pojavljiva e se (dodavati uz postoje i katalog) nova ljudska prava. LJudska prava definisana u paktovima poslužila su kao osnova za razradu drugim me unarodnih ugovora o ljudskim pravima i uticala na razvoj prakse u ovoj oblasti. socijalnim i kulturnim pravima i Me unarodni pakt o gra anskim i politi kim pravima. Konvencija o pravima deteta i mnoge druge. koje se bave pravima koja su vezana za rad.Paktovi o ljudskim pravima Izrada ovih me unarodnih ugovora trajala je skoro dvadeset godina: 1966. zatim Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije prema ženama. prva dva me unarodna ugovora koji obavezuju države koje ih ratifikuju i sadrže opširan spisak ljudskih prava. S tim u vezi. Važno je napomenuti da nova ljudska prava ne mogu i ne treba da ukinu ve priznata prava. LJudska prava su nedeljiva. važno je napomenuti da jedna ljudska prava ne treba da se razvijaju na ra un drugih niti da se stavljaju u hijerarhijski odnos. širom sveta. . Zajedno s Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima. 28 . Konvencija o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. I pored brojnih postoje ih me unarodnih ugovora i nacionalnih zakona.

uzdiže se sa nivoa dobre volje do norme me unarodnog prava. Dete ulazi u centar sviih zbivanja koja se njega ti u i u njima u estvuje aktivno. izražavaju i svoje mišljenje. Ukoliko bi se prihvatila ovakva argumentacija kada su u pitanju prava deteta. godine. 2001. Pravo deteta da izrazi mišljenje se ustanovljava kao jedan od najvažnijih principa u oblasti prava deteta a obaveza da se izraženo mišljenje sasluša i uvaži. Dete je. O pravima deteta najbolje je itati u: Vu kovi Šahovi . Beograd 2000. sa stanovišta ljudskih prava. moglo bi da se tvrdi i da priznavanje ljudskih prava izaziva sukobe interesa. i u: Vu kovi Šahovi . pre svega u okviru porodice. ustanovljen je katalog prava a njen sadržaj odražava upravo ona shvatanja po kojima je dete nosilac prava a samim tim i nosilac zahteva. duh usvojenih normi je odražavo shvatanje o detetu kao slabom. Prava deteta su priznata i u državama i idealno je kada su u potpunosti i precizno definisana u unutrašnjem pravu država. na na in koji oni procene kao najbolji. 2 29 . odnosno uvodi se pojam prava deteta. Jedni smatraju da je to radikalan pomak unapred dok drugi pori u prava deteta. teza da deca imaju prava i dalje nailazi na opre ne rekcije. tema je uvek bila smeštana u kontekst porodice. Sa promenom poimanja detinjstva. Ovi drugi svoje poricanje zasnivaju na premisi da e priznavanje prava detetu izazvati sukob interesa. kako na unutrašnjem. Sve do skoro. kome su potrebni posebna zaštita i nega. Iako je još pre stotinak godina uo ena i iskazana potreba da se dete zaštiti putem posebnih propisa. Jugoslovenski centar za prava deteta. tako i na me unarodnom planu. Nevena (ur. I pored toga. Navedene knjige poslužile su kao osnova za pisanje dela teksta o pravima deteta. uklju uju i i me unarodne konvencije. normativno su uobli ena prava deteta i univerzalno prihva ena. ak i kada se govorilo o detetu. u teoriji ali i praksi. menja se i odnos prema detetu. Tek posle drugog svetskog rata po inje da se uobli ava ideja o izdvajanju posebnih prava deteta i promeni stava u odnosu na same nosioce tih prava. bilo zašti eno u okviru postoje ih sistema prava i prakse.): Prava deteta i Konvencija o pravima deteta. što samo odrasli mogu da obezbede. Jugoslovenski centar za prava deteta.Prava deteta2 Konvencijom o pravima deteta i drugim me unarodnim dokumentima o ljudskim pravima. Nevena: Prava deteta i me unarodno pravo. nejakom i nezrelom ljudskom bi u. Beograd. Konvencijom o pravima deteta usvojenom 1989. a sa zaštitni kih pozicija.

Ve smo videli da su prava deteta još relativno skoro. zasnovali su na istraživanju razvojnih mogu nosti deteta i na kategorizaciji karakteristika svojstvenih detetu. pravo da javno izražava svoje mišljenje ili pravo da zna ko su mu roditelji. do pre dvadesetak godina. Me utim. stvara se pogodno tle za stupanje na scenu pozitivisti ke faze u oblasti prava deteta. do pomaka dolazi i u svetlu navedenih teorija. Dobrobit i zaštita su bile osnove na kojima se formirala misao o pravima deteta i sa kojih dugo nije mogla da se pomakne. moglo na i neko teorijsko uporište za priznavanje prava detetu u onom smislu kako ih danas shvatamo. kao posledica straha od mogu e ugroženosti u porodi noj sferi. menja mentalitet u odnosu na prihvatanje deteta kao jednakog ljudskog bi a. Da li su stvarno spremne da 30 . uglavnom postojala u sferi morala. Zahtevi koji su proizilazili iz prirodnog prava. pre svega. a pre svega roditelja. Ekonomska emancipacija žena. Svoje shvatanje da deci treba piznati prava. Postoje im normama o pravima deteta se države obavezuju da sprovode odredbe ovog me unarodnnog ugovora esto mimo obi aja i morala društva. Ovo se posebno odnosi na pravo deteta da u estvuje u utvr ivanju svog najboljeg interesa. pravo da se udruži radi ostvarivanja nekog cilja. teško da bi se. psiholozi. Me utim. našli su uporište u liberalno orijentisanim teorijama. pre svega. Svako osnaživanje deteta budi strah od narušavanja autoriteta odrasle osobe. oli ene u usvajanju Konvencije o pravima deteta. osim u tragovima. pažnja. na nivou u kome se pretpostavljaju ljubav. pre svega. nije li tako po eo i proces priznavanja prava žena? Strah pater familias-a i strah društva od promena u okviru porodice bio je prepreka za priznavanje prava ženama na jednakost. bilo je ravno besmislici. pre svega. u zavisnosti od razvojnih mogu nosti. kao objekat zaštite ve kao lice koje može da ima autonomiju. Zna i. briga i usmeravanje deteta. iji su predstavnici bili. a da to pravo može da ostvari aktivnim u eš em u životu. Rezultati tih razmišljanja doveli su do promene stava u odnosu na dete kao ljudsko bi e koje ima pravo na jednakost. Ipak. dete se više ne posmatra kao pasivno bi e. Tim pre. koja je bitno doprinela podizanju glasa u korist njihovih prava pogodovala je i shvatanju o pravima deteta. Oštar odgovor na ovakva shvatanja došao je. Konvencija ima za cilj da. za u enje je injenica da je 191(od 193) država ratifikovala Konvenciju o pravima deteta. odnosno odrasloj osobi. Priznati detetu pravo da tuži sopstvene roditelje zbog zlostavljanja ili zanemarivanja.

ak i kada se. Konvencija predstavlja zna ajno dostugnu e u pogledu razvoja i ja anja me unarodnog prava u oblasti prava deteta. tako i sva prava deteta nisu apsolutna ve pod odre enim uslovima mogu biti ograni ena ili ukinuta. Konvencija je postala najvažniji me unarodni ugovor o pravima deteta. Iako ljudsko pravo (pravo deteta) ne podrazumeva analognu obavezu nosioca. na odredbe Konvencije se pozivaju i Evropski sud za ljudska prava i Evropska Komisija za ljudska prava ili. U mnogo emu. pak. Konvencija je postala najviši autoritet u oblasti me unarodnog prava deteta. ije pojedine odredbe su posve ene pravima deteta. ono može da trpi ograni enja. Konvencija o pravima deteta Konvencija o pravima deteta (Konvencija) je. Taj proces je zasnovan na koincidenciji razvoja stavova u odnosu na decu i detinjstvo i postepenoj konsolidaciji me unarodnog prava ljudskih prava. Primena ljudskih prava nikako nije apsolutna jer bi u protivnom zna ila njihovu pravnu i fakti ku negaciju. zaštita traži preko ugovora kao što su Pakt o gra anskim i politi kim pravima ili Evropska konvencija o ljudskim pravima. godine. kao što je ranije napomenuto. obuhva ena sva ljudska prava koja se priznaju nekoj posebnoj grupi. Njeno usvajanje je rezultat dugog procesa. Na primer. usvojena pod okriljem Ujedinjenih nacija 1989. a svi drugi me unarodni ugovori o ljudskim pravima. na jednom mestu. što je novina u me unarodnom pravu koje se stvara pod okriljem UN. zahvaljuju i boljim nadzornim mehanizmima.obezbede ostvarivanje prava deteta ili nisu shvatile da se pred njih postavlja kao prvenstven zahtev da ne dozvole diskriminaciju deteta kao ljudskog bi a i kao pripadnika grupe ”nedovršenih” ljudi. pravo deteta na mirno okupljanje i udruživanje može biti ograni eno potrebom države da održava javni red i mir. godine. Kako ljudska prava. Jednom re ju. Konvencija je me unarodni ugovor koji ima druk iji “život” od drugih me unarodnih konvencija o ljudskim pravima: 31 . Zahvaljuju i tome. koji je po eo pola stole a pre nego šro je predlog za sastavljanje ovog me unarodnog instumenta o pravima deteta zvani no podnet 1979. U ovom dokumentu su. su subsidijarni oslonac. Komitet za ljudska prava.

U tom dokumentu se. ovaj ugovor prestavlja okvir za unapre enje i ostvarivanje prava deteta. januara 1999. pravo deteta na slobodno izražavanje mišljenja po svim pitanjima koja se ti u deteta. Konvencija protiv mu enja i drugih svirepih. relevantnih instrumenata o ljudskim pravima. dalje. važnost poštovanja kulturnih vrednosti zajednice iz koje dete poti e i vitalna uloga me unarodne saradnje u zaštiti prava deteta. Prvi deo Konvencije sadrži katalog prava koja se priznaju detetu ali i nekoliko odredbi kojima se stranama 3 Status ostalih glavnih ugovora u oblasti ljudskih prava je (zaklju no s 1996. 191 vlada je ratifikovala Konvenciju.Konvencija je prvi me unarodni dokument u oblasti ljudskih prva koji u potpunosti obuhvata glavne tradicionalne grupe ljudskih prava: ekonomska. 32 . U preambuli se reafirmišu neophodnost pravne i druge zaštite deteta. a samo jedna (Somalija) nije ni ratifikovala ni potpisala. Konvencija je ugovor o ljudskim pravima sa najviše ratifikacija. godinom) slede i: Pakt o gra anskim i politi kim pravima – 134 ratifikacije. pre svega.Zatim. politi ka i gra anska.3 .Konvencija je. socijalnim i kulturnim pravima . Pakt o ekonomskim. potrebna posebna zaštita i briga a u tome isti e primarnu ulogu porodice. godine. I na me unarodnim i na nacionalnom planu. na primer.Najzad. Do 1. po prvi put utvr uje iniverzalno prihva ena definicija raznih osnovnih prava deteta. pravo deteta žrtve bilo kog oblika zlostavljanja. .. Konvencija je podeljena na preambulu i tri dela. . . kao što su. kulturna.Konvencija je prvi me unarodni ugovor o ljudskim pravima koji implicitno priznaje ulogu nevladinih organizacija u postupku ostvarivanja prava deteta. usled njihove osetljivosti. jedna (SAD) je samo potpisala. inventivan dokument zato što priznaje nova i izazovna ljudska prava.134. . nehumanih i ponižavaju ih kazni i postupaka – 98. zloupotrebe ili eksploatacije na fizi ki i psihi ki oporavak i reintegraciju. Konvencija o eliminaciiji svih oblika diskriminacije prema ženama – 153. Konvencija o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije – 147. Preambula podse a na osnovne principe Ujedinjenih nacija i posebne odredbe odre enih. Konvencija je mo an instrument za delovanje u oblasti prava deteta. pre i posle ro enja. Ona potvr uje da je deci. socijalna. ili.

ugovornicama nalaže preduzimanje svih mera za ostvarivanje prava iz Konvencije i poštovanje najviših standarda u ovoj oblasti, kako na me unarodnom, tako i na nacionalnom nivou. Drugi deo sadrži odredbe kojim se dalje razra uju obaveze strana ugovornica i ure uju osnivanje i rad posebnog nadzornog tela – Komiteta za prava deteta. Odredbe iz tre eg dela Konvencije regulišu pitanja potpisivanja, ratifikacije, pristupanja, stupanja na snagu, stavljanja rezervi, izmena, otkazivanja i deponovanja ovog me unarodnog ugovora. Obaveze država Prava u Konvenciji predstavljaju više od kataloga prava; ona su odraz obaveza koje su države spremne da preuzmu u odnosu na decu. Spremnost se iskazuje inom potpisivanja a preuzimanje obaveza ratifikacijom. Univerzalnom ratifikaciijom, (skoro) sve države sveta su preuzele obavezu da prava priznata Obaveze strana ugovornica su propisane i posebnom odredbom Konvencije ( lan 4) kojom se nalaže da države preduzmu »sve potrebne zakonodavne, administrativne i ostale mere za ostvarivanje prava priznatih« u ovom me unarodnom ugovoru. Savezna Republika Jugoslavija je 1991. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta, ime je ovaj me unarodni ugovor postao sastavni deo našeg pravnog poretka. Time se naša država obavezala da e ugraditi u zakonodavstvo i poštovati sva prava deteta sadržana u Konvenciji. Uloge u ostvarivanje prava deteta u nekoj državi (pa i našoj) imaju: - nadležna ministarstva sa svojim službama i pravosudni prgani - posebna ministarstva ili državne agencije za decu (još nema kod nas) - ombudsman za ljudska prava /prava deteta (još nema kod nas) - škole i druga mesta u kojima deca provode dosta vremena (domovi, bolnice) - nevladine organizacije - verske zajednice - sredstva javnog informisanja - komercijalni sektor

33

- pojedinci Država i njeni organi imaju obavezu da omogu e ostvarivanje Konvencije ali isto tako i svi mi možemo da doprinesemo da se prava deteta uživaju na najboljem mogu em nivou.

34

RADIONI ARSKI PRISTUP

Vrste radionica Re radionica po pravilu je asocijacija za neku proizvodnu radionicu kojoj je cilj stvaranje konkretnog, materijalnog produkta. Ovde je, me utim, re o radionicama koje imaju svoje produkte (plakati, crteži, sheme, liste, zaklju ci), ali koji su samo u službi samog procesa i na ina rada i predstavljaju klju nu dobit za same u esnike. Radionice se me usobno razlikuju po svom sadržaju, cilju i uzrastu kome su namenjene, i shodno tome se mogu klasifikovati. Naj eš e i najjasnije grupisanje radionica vrši se u odnosu na njihovu svrhu, odnosno cilj. Kao i svaka klafisikacija, i ova koju emo vam predstaviti, samo je okvirna, ali verujemo da odražava suštinu i na najbolji mogu i na in nas uvodi u predmet našeg rada. Razlikujemo dve osnovne grupe radionica: 1. Kreativne radionice – iji je osnovni cilj podsticanje i razvijanje divergentnog mišljenja i izražavanja (podsticanje višestrukog, slobodnog i li no obojenog traganja za rešenjem). To su, na primer, dramske, pesni ke, likovne i druge radionice. 2. Edukativne radionice – iji je osnovni cilj sticanje saznanja u širokom smislu re i. U okviru ove grupe razlikujemo: - Preventivne radionice – koje su ''psihološke'' u pravom smislu re i, usmerene na razvoj li nosti, identiteta, i sl., a cilj im je primarna prevencija. Spadaju u grupu edukativnih radionica zato što im je cilj i sticanje nekih znanja i uvida (saznanja o sebi, drugima i sl.); - Kognitivne radionice – kojima je cilj sticanje konkretnih znanja i veština, a tako e i podsticanje nekih kognitivnih procesa (planiranja, strategije u enja, rasu ivanja i sl.). Neki autori u podgrupu edukativnih radionica svrstavaju i radionice kojima je cilj razvijanje nekih socijalnih veština (razrešavanje konflikata, upravljanje grupom), a koje kombinuju karakteristike preventivnih i kognitivnih radionica.

35

a objedinjene su oko jedne teme. u radionicama se primenjuje i metod iskustvenog u enja. 36 . To uobli avanje li nog iskustva se vrši kroz razmenu s drugim u esnicima i voditeljem grupe.putevima dolaska do rešenja). U ovom programu radionice su adaptirane da mogu da se odvijaju u okviru jednog školskog asa. pri emu se kombinuje konvergentno (u enje željenog rešenja) i divergentnog u enja (podsticanje na traganje za razli itim na inima . centralna i završna). Osnovni principi radioni arskog postupka Svaka radionica ima vrlo jasno i unapred definisan plan – scenario. jer su u esnici u prilici da posmatraju ostale u esnike (ali i voditelja) u razli itim situacijama i ulogama. od ijeg kvaliteta. strukturu. u esnika jedne radionice kre e se Radionica kao oblik u enja S obzirom na to da je cilj edukativne radionice sticanje nekog saznanja. jasno je da se tu radi zapravo o u enju. koju ini nekoliko aktivnosti (uvodna. Jednu strukturiranu aktivnost.Bez obzira na to koliko i kako se radionice me usobno razlikuju. zavisi njen uspeh. Kada govorimo o toj vrsti u enja. Preporu ljiv broj izme u 15 i 25. i na takav na in se stvara dobra pretpostavka za korigovanje vlastitog ponašanja. Zajedno sa aktivnim metodom (koji podrazumeva mentalnu i motori ku aktivnost u esnika tokom rada). Radioni arske aktivnosti naj eš e predstavljaju i rešavanje nekog problema (bez obzira da li je on kognitivni. u radionicama mogu da se kombinuju razli iti oblici u enja. U zavisnosti od konkretnog cilja. obi no traje jedan i po do dva sata. ve i na uobli avanje li nog doživljaja (iskustva) u svetlu nekog novog sadržaja. naj eš e oblikuje više konkretnih zahteva koji se me usobno objedinjuju. Jedna radionica. one ipak imaju i neke svoje zajedni ke karakteristike (principe. odnosno scenarija. tako da govorimo i o kooperativnom u enju. U radionicama se susre emo i sa u enjem po modelu. ne mislimo samo na uspostavljanje veza izme u uzroka i posledica. Suštinu scenarija ine strukturirane aktivnosti koje nastaju kao rezultat konkretnog zahteva koji uvodi voditelj radionice. emocionalni ili socijalni). oblik rada). u velikoj meri.

Na primer. sažima. najbolje i predstavnik grupe koga izaberete. pokret). zahtevom neposredno izazivamo doživljaj koji uobli avamo kroz re i. po vašem mišljenju. razmislite i prodiskutujte što više rešenja kojima biste mogli rešiti tu situaciju''. Nakon predvi enog vremena. Uloga voditelja je ovde naro ito zna ajna jer on smisleno povezuje sve što se dogodilo tokom rada. Manje ili više tako (ili sli no) aktivnosti ine scenario jedne radionice. nakon kra eg uvodnog izlaganja koje otvara temu. a po isteku vremena. ''iznesite to me usobno lanovima svoje grupe''. Naj eš e primenjivane tehnike Razmena u celoj grupi je osnovni oblik rada kojim po inje i završava svaka radionica. uopštava i ''vra a'' to u esnicima (uz otvoren prostor za njihov komentar). 37 . Kada su se u esnici podelili u grupe. voditelj daje svakoj grupi unapred pripremljen tekst i upu uje zahtev: ''pro itajte pažljivo tekst. u manjoj grupi ili u krugu (celoj grupi). tj. sledi razmena i diskusija. predstavi e ga ostalim u esnicima''. sledi novi zahtev: ''izaberite jedno rešenje koje je. b) Razmena – sledi nakon uobli avanja i ima funkciju oboga ivanja vlastitog iskustva. Na primer. ''pokušajte da se setite što više situacija kada je vama li no bilo važno da vaše mišljenje bude saslušano''. tehnika predvi eni. v) Obrada – je poslednja faza u kojoj se razmenjen i oboga en doživljaj pretvara u saznanje. Svaka radionica prolazi i kroz nekoliko osnovnih faza: a) Izazivanje i uobli avanje li nog doživljaja – što u kontekstu kogni-tivnih radionica zna i proživljavanje novog sadržaja kroz vlastito iskustvo. po pravilu voditelj na kraju sumira razgovor. u esnicima se upu uje zahtev: ''sada se podelite u manje grupe od po troje''. U esnicima se saopštava vreme koje je predvi eno za to. Bez obzira koji od oblika razmene u celoj grupi se primenjuje. a može da se odvija u paru. Dakle. Radioni arske tehnike Scenariom radionice treba uvek precizno nazna iti koji su oblici grupnog rada. Na primer. strukturiranih Dobar scenario podsti e kooperaciju. a ne takmi enje i diskriminaciju. pri emu možemo koristiti i neke druge simboli ke forme (crtež.

Nekada je poželjno. razmišljanje o ne emu i sl. a nekada nije. ''Da li neko želi još nešto da doda?''). Voditelj podsti e na iznošenje što više deja koje beleži na pano ili tablu bez selekcije i vrednovanja Ovo je dinami na i esto bu na tehnika koja po pravilu. Najbolje je koristiti ''otvorena'' pitanja (kako? zašto?) koja razvijaju komunikaciju.Mozgalica – je najkreativniji oblik razmene u kojoj u esnici slobodno asociraju na zadatu temu.Ista i da u radionici nema vrednovanja ta nih i pogrešnih rešenja! Rad u parovima ili malim grupama – naj eš i je na in kojim se organizuje razmena u radionici. 3. da se me usobno slušaju i da se ne skre e sa osnovne teme.). ali svako za sebe. 1. . Potrebno je podsticati nove ideje i druga ija mišljenja (''Ima li neko druga ije mišljenje?''. svi u esnici su angažovani. ''Dobro''). kako predvi eno vreme odmi e. . rezultira sve origi-nalnijim i novojim sadržajima. npr. Savet .Voditi ra una da grupe u toku rada ne ometaju jedna drugu! . crtež). Uvek treba biti svestan svoje reakcije na mišljenja u esnika i obezbediti da sva razli ita iskustva budu jednako prihva ena (''U redu''.Ohrabriti pasivne i nezainteresovane lanove! . da se lanovi male grupe me usobno dobro poznaju. Poslednja faza je organizacija i obrada onoga što je produkovano.Grupna diskusija – manje strukturirana razmena u kojoj je vrlo važno obezbediti da što ve i broj u esnika bude uklju en. koji može biti usmeren na unutrašnje angažovanje (prise anje. što e zavisiti od sadržaja same aktivnosti. 2.Najoptimalniji rad se obezbe uje kada mala grupa ima tri-pet lanova! 38 . ili na vidljivo (pokret ili stvaranje nekog produkta. Simultana individualna aktivnost – nakon konkretnog zahteva.Naj eš e se primenjuju slede i oblici: .Razgovor u krug – strukturirana razmena u kojoj u esnici govore po redu sedenja. Savet .

3. kada se u dogovoru sa lanovima grupe uvedu. igre ''bude'' i podižu raspolo-ženje.Iako to nije predvi eno scenarijem. Svi u estvuju. Svako mišljenje je dragoceno. moraju biti poštovana. NJima se zaokružuje dinamika grupe i ne moraju tematski biti vezane za cilj radionice. nema posmatra a. u zavisnosti od ciljeva i sadržaja svake konkretne radionice. Savet . bez obzira koliko se razlikuje od ostalih. što je preduslov njihove 39 . U takvim situacijama. Voditelj i u esnici se pozivaju na njih uvek kada se prekrše. s kojima voditelj upoznaje u esnike. 2. U esnici ''odigravaju'' razli ite uloge i situacije i na takav na in usvajaju nove veštine. Radioni arska pravila U svakom grupnom radu nužna su pravila jer obezbe uju stabilnost. mogu se uvesti i dodatna pravila. Važno je samo da bude izre eno na na in koji ne vre a druge. Savet . odnosno uvode u doživljaj koji je predmet radionice. ostali ga ne ometaju.Situacije koje su predmet odigravanja treba da budu realne i smislene za u esnike. Osim osnovnih pravila. Uvodne igre ''otvaraju'' sadržaj. što se naro ito odnosi na završne igre. Svi u esnici imaju jednaku šansu da budu saslušani. ali isto tako i. Karakteristika radioni arskih pravila je da ona nisu nepromenljiva. 1.Prilikom izbora igara voditi ra una o uzrastu u esnika! . Na po etku radionice u esnici sede u velikom krugu ili u manjim grupama.Igranje uloga – tehnika koja omogu ava sagledavanje situacije iz druge perspektive. a dok jedan od u esnika govori. mada svako ima pravo da zadrži za sebe neki svoj doživljaj (pravilo – ''dalje''). neku od igara možemo da uvedemo kada ocenimo da je opala koncentracija i zainteresovanost u esnika. jer je njihov efekat tada bolji! Uvodne i završne igre – mogu se koristiti nezavisno od samog programa radionica. 4. Pravila se uvode na po etku rada grupe i ona postaju pravila svih lanova.

Svi se obra aju svima i svi se vide.ravnopravnosti. 40 .

Takva pitanja su na primer: da li je samo uvo enje novog predmeta dobra strategija za ostvarivanje željenog cilja (na primer. u takvoj sistematskoj evaluaciji je nužna i dragocena. Bez poznavanja ostvarenog programa (svaki. Uloga onih koji neposredno u estvuju u praksi. Pored toga što pruža neophodan materijal za evaluaciju celog programa gra anskog vaspitanja. zadovoljavanje potreba u enika i sl. primenljiv u praksi. ma kako razra en program u praksi neminovno trpi neke izmene i prilago avanja). metoda ili na ina rada u postoje i sistem obrazovanja (školu). Evaluacija radionica i njihovih efekata 41 . da li je sam ponu eni program "dobar": dovoljno razra en. planirati i obaviti jedno dugotrajnije i sistematsko istraživanje.evaluacija prakse ili evaluacija primene programa.. ja anje vaspitne funkcije škole. evaluacija primene programa može da bude korisna i za same nastavnike: da im pomogne u izvo enju nastave ali i da im pruži mogu nost za sopstveni stru ni razvoj i usavršavanje. Za to je potrebno. tako i one neplanirane pa ak i neželjene efekte..evaluacija programa kao modela i da li se primenom tog programa u praksi stvarno postižu željeni ciljevi . novi predmet. tako e imaju neposredan uvid u efekte koje program ima na u enike ali i na njih same. iako ih i oni sami sebi postavljaju. nije da odgovore na sva ova pitanja. ne možemo da znamo šta je proizvelo utvr ene efekte.EVALUACIJA Uvo enje jednog novog programa/nastavnog predmeta. zatim. uvek pokre e niz pitanja na koja tek brižljivo i sitematski izvedena evaluaciona istraživanja mogu da daju pouzdane odgovore. pre svega nastavnika ali i u enika. Pra enje. ) evaluacija strategije. i to kako one koji su planirani ciljevima programa. Nastavnici. opis i evaluaciju primene programa mogu da obave samo oni koji taj programa izvode. Zadatak nastavnika koji izvode jedan takav. Namena ovog poglavlja je da podstakne nastavnike da evaluiraju nastavu ovog predmeta i da im pomogne u planiranju i izvo enju te evaluacije..

odnosno. odnosno šta je dovelo do efekata. Voditelj radionice. ali kada se beleženje ustanovi kao stalna navika. To. Kao što je u prethodnom tekstu re eno. broj u esnika radionice) koji nam se tog momenta ine nebitnim. jedan deo podataka voditelji dobijaju i od samih u esnika. ne zna i da on nije podložan izmenama. i . za sadržaje kojima se bavimo. ne mora izazvati podjednako dobre efekte kod razli itih u esnika. Na šta treba obratiti pažnju: .dnevnik rada voditelja). bilo da su oni dobri ili loši. kao i da ga uporedi sa predvi enim planom. ukoliko se pokaže kao nedovoljno dobar. na s Bez obzira koliko iskustava imamo u organizovanju i vo enju radionica.u kojoj meri su se radionice odvijale o ekivani na in . 42 . me utim. bez obzira da li govorimo o pra enju samog toka odvijanja radionice ili o njenim efektima. ne treba ispustiti. bi emo u mogu nosti da ustanovimo: . ak i one podatke (kao npr. Na takav na in emo saznati ko je više ili manje zainteresovan za ovakav na in rada. Osim toga što beležimo broj u esnika i njihovu aktivnost. bi e koristan izvor informacija. svaka radionica ima unapred osmišljen i definisan scenario.Evidencija o u esnicima. Evaluacija procesa Osnovni cilj evaluacije procesa (deskriptivna evaluacija) je da opiše sam proces izvo enja aktivnosti. na primer. i neka provereno dobra radionica. evaluacija je neophodna. S druge strane.EVALUACIJA PROCESA.EVALUACIJA EFEKATA. dakle. ili pretpostavljamo da emo ih kasnije upamtiti i kasnije zabeležiti. posmatra šta se zaista dešavalo. Ona je naro ito korisna za one voditelje koji su na po etku svoje "radioni arske karijere". treba da obratimo pažnju i na to ko odustaje.kakvi su njihovi efekti u pore enju postavljenjim ciljevima . To može izgledati kao dodatno i nepotrebno optere enje.Detaljnim analiziranjem izvedenih radionica. Najbolji na in prikupljanja podataka je da se nakon svake radionice pišu beleške (vidi prilog . Osim što sami prikupljaju podatke o procesu izvo enja aktivnosti.

Na primer. i osim što nam daju korisne podatke.Reakcije u esnika na pojedine aktivnosti relativno su lako vidljiva ponašanja koja odražavaju zainteresovanost ili nezainteresovanost za pojedine elemente. Pored posmatranja. Ovakvi podaci su dobra osnova za korekcije koje emo uneti u naš rad. . to može biti i posledica sadržaja koji dovoljno ne motiviše u esnike. Evaluacija efekata Svrha svake radionice. na osnovu ispitivanja promena kod u enika i njihovim pore enjem sa ciljevima. Na primer. Ovakve tehnike vrlo su stimulativne. dela programa ili celog programa predmeta gra ansko vaspitanje je. pozitivno uti u i na raspoloženje u esnika i opštu atmosferu u grupi. Osim najjednostavnije mogu nosti da daju verbalnu ocenu prethodne radionice (bilo usmeno. On prvo pretpostavlja da imamo snimljeno po etno stanje (pre 43 . odnosno scenarija radionice . na velikom listu papira može se nacrtati linija na kojoj u esnici stepenuju svoje zadovoljstvo nekom aktivnoš u i sli no. Utvr ivanje promena (u znanju. predvi eno vreme za obavljanje neke aktivnosti je bilo nedovoljno. da se vrpolje i da nisu koncentrisani.Atmosfera u grupi esto je vrlo dobar pokazatelj (ne)uspešnosti neke radionice. odgovaraju i na upitnik) preporu uju se i neke druge forme koje sardže i karakteristike igre. sposobnostima. možemo da znamo tek posle izvo enja radionica ("delovanja" programa). Da li su ti ciljevi ostvareni. Ukoliko ustanovimo na primer. da se kod u enika postignu postavljeni ciljevi. od u esnika se može tražiti da odre enim simbolima (crtežom) daju svoju ocenu i da to usmeno i obrazlože. treba to da zabeležimo.Odstupanja od predvi enog programa. zahtevi postavljeni pred u enike su bili preobimni i sl.ma koliko nam se ini da je plan radionice bio dobar ( ak i kad je prethodno testiran i ustanovljen kao takav). da je aktivnost u esnika opala. na prakti nom nivou može se desiti da do e do poteško a.. u krajnjoj liniji. kroz razgovor ili pismeno. stavovima u enika) nije ni malo jednostavan zadatak. Osim zamora izazvanog preambicioznim programom. evaluacija procesa zasniva se i na podacima dobijenim od samih u esnika. .

odnosno od pra enja. ne zna e da od evaluacije efekata pojedinih radionica. za razliku od opisa promenna ponašanja u enika u konkretnim situacijama: "u enici tokom asova sada re e prekidaju jedni druge. Objektivno utvr ivanje (merenje) efekata može da bude predmet spoljašnje. kako je to uticalo na njih itd.). Nastavnikove procene efekata bi e utoliko korisnije i vrednije ukoliko su date opisno.. koje izvodimo iz ciljeva radionice. sa konkretnim primerima. "u enici su postali tolerantniji" je globalna ocena koja ne govori mnogo. a sami u esnici imaju mogu nost da izraze svoje mišljenje i da tako zaokruže svoju aktivnu ulogu u radionici kao metodu u kojem nema posmatra a. da bi mogli da "izmerimo" promenu. napraviti objektivne merne instrumente tipa testova..primeri evaluacionih tehnika). a ne kao globalne ocene (na primer. Kona no. koja se izvodi u vidu posebnog istraživanja. ak i kad su u pitanju znanja. Ovakve izjave su pokazatelj promena. Osim grupnog razgovora na kraju. delovanju programa. Utvr eni efekti (promene) mogu biti rezultat delovanja nekih drugih faktora isto kao što odsustvo ispitivanih efekata u datom trenutku ne mora da zna i da se oni kasnije ne e javiti. opisa i procene efekata ukupne nastave ovog predmeta. spremni su da saslušaju do kraja onoga koji govori". veoma dragoceni za dobijanje potpunije slike. koji sam po sebi može predstavljati samostalnu završnu radionicu. i pored toga što su verovatno manje pouzdani i objektivni. Na takav na in voditelj dobija niz relevantnih podataka. me utim.primene programa. poseban problem je pripisivanje utvr enih promena ili pak njihovog odsustva. Upitnik može predstavljati i uvod u razgovor. takvi pouzdani instrumenti (testovi znanja) nisu uvek na raspolaganju nastavnicima a esto je teško. 44 . treba odustati. Sve ove teško e. Jedan na in procenjivanja efekata radionice je prikupljanje izjava u esnika o tome kakve efekte oni sami prime uju. odnosno da li je to iskustvo bilo za njih korisno. da li su nešto novo saznali. koje poredimo sa kriterijumima. Slede i zahtev je da imamo neki pouzdan na in za ispitivanje u enika i utvr ivanje promene. ako ne i nemogu e. ali su i pored toga procene efekata koje daju nastavnici i sami u enici. stru ne evaluacije programa. možemo koristiti i upitnike (vidi prilog . izvo enja radionice) i stanje na kraju (odnosno posle delovanja programa/izvo enja radionice).

umor. izostavljanja/dodavanje aktivnosti i sl.) Karakteristi ne reakcije u enika (ne/zainteresovanost.Prilog: Naziv radionice Prisutnost u enika DNEVNIK RADA NASTAVNIKA Tok odvijanja radionice (uz poseban osvrt na odstupanja od predvi enog scenarija: skra ivanja/produženja aktivnosti. komentari u odnosu na specifi nu aktivnost i sl. komunikacija u enik-u enik i nastavnik-u enik) 45 .) Opšta atmosfera (raspoloženje.

komentari) 46 .Ostalo (zapažanja.

simboli na eliminacija negativnih ose anja – tražiti od u enika da etvrti deo papira iscepaju i bace na 47 . 4. 2. a u etvrtom delu treba da budu predstavljena negativna ose anja.Prilog: PRIMERI EVALUACIONIH TEHNIKA Prvi primer 1 5 Atmosfera je bila Teme su bile Na in rada je bio 2 3 4 ι ι ι ι ι ι ι ι ι ι ι ι ι ι ι Drugi primer Najviše mi se dopalo: Najkorisnije je bilo: Rado bih promenio/la: Još bih želeo/la da nau im: Tre i primer PROCEDURA: 1. pojedina no objašnjavanje crteža (u krug). tražiti od u enika da list papira A4 presaviju na 4 jednaka dela. u tri dela treba da nacrtaju pozitivna ose anja vezana za radionicu/blok/program. 3.

48 .zajedni ku hrpu u sredini kruga.

RADIONICE 49 .

50 .

OSNOVNI POJMOVI 51 .

52 .

Radionica: POTREBE I PRAVA

CILJ: Cilj ove radionice je da pomogne u enicima da razlikuju potrebe od želja i da ih uvede u pojam prava. ZADACI: - uo avanje razlike izme u potreba, želja i prava; - sticanje uvida da su prava vezana za bazi ne potrebe; - sticanje znanja o tome da su prava ono što svako ima pravo da ima ili da radi; - razvijanje osetljivosti za potrebe i želje drugih lanova grupe. Materijal za rad: - komplet kartica ‘’Zahtevi’’ i makaze za svaku grupu. Prilog: - ‘’Šta su to prava’’, za svakog u enika.

OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici su podeljeni u manje grupe. Nastavnik daje uvodnu instrukciju: ''Grupa roditelja i mladih se sastala sa ciljem da prodiskutuju postoje e programe i aktivnosti namenjene deci i mladima. Došli su do zaklju ka da ti programi nisu dovoljno dobri. Zato su odlu ili da naprave jedinstvenu listu zahteva sa idejom da je dostave vladi njihove zemlje. Ova grupa roditelja i mladih smatra da vlada treba da vodi ra una o tome da njihovi zahtevi budu zadovoljeni kada god se planiraju neke akcije, projekti ili programi za decu i mlade. Vlada je formirala posebnu ekspertsku grupu koja treba da razmotri tu listu zahteva i da da stru no mišljenje.'' Svaka grupa dobija primerak kartica ''Zahtevi'' uz objašnjenje da su oni sada u ulozi ekspertske grupe i da za po etak treba pažljivo da pro itaju materijal. Drugi korak: Kada su u enici pro itali kartice, nastavnik daje novu instrukciju: ''Polazimo od toga da vi, kao lanovi ekspertske grupe smatrate da je potpuno opravdano voditi ra una o zahtevima roditelja i mladih, ali da je lista
53

koju su sa inili preobimna, tj. da nisu svi zahtevi podjednako opravdani. Zato je potrebno da eliminišete 6 stavki koje po vašem mišljenju nije neophodno uzeti u obzir.'' Eliminisane stavke u enici izdvajaju u poseban niz koji je jasno odvojen od preostalih kartica. Tre i korak: Nastavnik uvodi novu instrukciju: ''Vlada je prihvatila vaše mišljenje kao lanova ekspertske grupe i novu, sažetu listu koju predlažete. Namera vlade je da traži od ministarstava, lokalne zajednice, raznih ustanova i institucija da prilikom kreiranja programa za decu i mlade vode ra una o tim zahtevima. Me utim, realno je za o ekivati da ne e svi biti u mogu nosti da ispune sve uslove iz liste, tako da je Vlada zatražila od ekspertske grupe da ponude još jednu kra u listu.'' U enici imaju zadatak da izdvoje još 6 stavki u poseban, novi niz. Na takav na in se formira kona na lista sa 12 minimalnih zahteva koje treba zadovoljiti i dva posebna niza stavki eliminisanih u prvom i drugom krugu. etvrti korak: Predstavnici grupa saopštavaju šta su eliminisali u prvom, a šta u drugom krugu. Voditelj beleži odgovore grupa. Peti korak: Diskusija: - Koja stvari (kartice) ste lakše eliminisali? Zašto? - Koji krug eliminacije je bio teži? Zašto? - Kako bi nazvali stvari koje ste lakše odbacili? A kako one koje ste teže odbacili? (Napomena za nastavnika – ako u enici imaju teško a u imenovanju ili se u njihovim odgovorima ne pojave pojmovi potreba i želja, nastavnik ih usmerava u tom pravcu.) - Kakva je razlika izme u potreba i želja? Koje kartice predstavljaju potrebe, a koje želje? - Da li se želje i potrebe razlikuju kod raznih ljudi? Da li se razlikuju kod dece i kod odraslih? Zašto? - Da li postoji razlika izme u potreba i prava? Koje kartice predstavljaju potrebe, a koje prava? Napomena: Pomo i u enicima da do u do zaklju ka da se ''prava zasnivaju na potrebama i da se ona mogu definisati kao

54

ono što je pravedno i ispravno da svako ima ili da može da radi. Neka prava odnose se na slobodu da nešto inimo, a neka na slobodu od nekog ugrožavanja''. Na kraju radionice svaki u enik dobija primerak priloga ''Šta su to prava''.

55

Materijal za rad: Kartice: bombone televizor besplatna zdravstvena nega zdrava hrana obrazovanje ist vazduh zaštita od diskriminacije ode a po poslednjoj modi zaštita od droga vokmen ZAHTEVI pija a voda roleri mogu nost da se izrazi sopstveno mišljenje de ja soba kompjuter letovanje na moru siguran krov nad glavom zaštita od nasilja i zlostavljanja sopstveni džeparac igrališta 56 .

informiše se. ali njihovo zadovoljenje neophodno je da bi oni mogli da žive i da se razvijaju. siromaštva. Prava obuhvataju najosnovnije ljudske potrebe. da obavlja one aktivnosti koje mu omogu avaju da živi i da se razvija kao ljudsko bi e.. ili mu ak može škoditi. nasilja. Ali. Onemogu avanje ostvarivanja osnovnih potreba ne bi bilo pravedno i zna ilo bi ugrožavanje prava. Zato je oveku neophodno obrazovanje. bolesti. razvija se u skladu sa kulturom svoje porodice i menja kulturu. Druga ljudska prava podrazumevaju da je potrebno oveku omogu iti da nešto ini.). obrazovanja. 57 . ugnjetavanja i iskoriš avanja.. ili pak duhovne prirode (ne može se razvijati kao ovek bez sigurnosti.. mu en. npr.Tako e je pravedno da bude zašti en od gladi. Ostvarenje njihovih želja može biti korisno za njihov razvoj.. ono ne mora uopšte da uti e na njihov razvoj. zaga enja sredine..Prilog: ŠTA SU TO PRAVA? LJudi mogu želeti razli ite stvari.. To je ono što je potrebno da svako može da ima ili da ini da bi mogao da živi i da se razvija kao ovek. eksploatisan.. Potrebe mogu biti materijalne prirode (ne može se živeti bez hrane. Ova vrsta prava zasnovana je na ovekovoj SLOBODI DA dela. da misli i izražava svoje mišljenje. Neka ljudska prava podrazumevaju da je neophodno zaštititi oveka od ne ega što ga ugrožava. isto tako. ljudi mogu biti svesni ili ne svojih potreba. na ovekovoj SLOBODI OD diskriminacije.). pravo da bira i da po sopstvenim uverenjima praktikuje religiju.Ova vrsta prava je zasnovana na zaštiti... igre. ne mora ga pomagati. Za razliku od toga. Tako je pravedno da ovek ne bude zlostavljan. može im doneti zadovoljstvo.

Savet Evrope. 2000.. 6 ili 9 grupa u razredu. ZADACI: . B. Lehmann.uvi anje me usobne povezanosti prava.po 1 list A3 papira ili po 3 A4 lista za svaku grupu. . ili V. Na gornjoj tre ini lista treba da upišu ono što smatraju da su prava svakog pojedinca (uklju uju i nastavnika) u njihovom razredu. Diskusija: . obaveza i pravila.1 poster papir ili papir A3 formata. Projekat za Bosnu i Hercegovinu.Krapf. tako da svaka grupa (ne više od 5 lanova) nosi oznaku A. H. Strazbur. Svaka grupa treba da izabere jednog izvešta a. R. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: Koriste i neku igru (ili prosto prebrojavanje od 1 do 5) formirati 3.I CILJ: Cilj ove radionice je da se u enici upoznaju sa na inom rada u ovom predmetu i uvedu u problematiku prava i odgovornosti. P. Materijal: .. Pojasnite da navode prava (ono što svako treba da ima ili da može da radi) a ne želje ili prohteve.: Postupci za u enje o demokratskom pravu gra anstva.Radionica: PRAVA I PRAVILA U U IONICI4 . . Diskusija: . Treba zabeležiti svaki predlog i ozna iti ga brojem.Kako ste obavili zadatak? : Gollob.upoznavanje sa elementima demokratskog odlu ivanja (glasanjem). 4 58 .Kako ste izabrali svog izvešta a? (svaka grupa kratko daje opis postupka) Drugi korak: Grupe dobijaju jedan list papira podeljen na tri dela. .uvo enje u enika u grupni rad.

Svaka grupa treba da razmotri dobijenu listu prava i da na e i zabeleži (na drugom delu papira/listu) pod istim rednim brojevima obaveze koje stoje u vezi sa s tim pravima: "Šta moramo da ispunimo.. 59 . Posle svakog izlaganja nastavnik podsti e diskusiju o predloženim pravilima: da li je dato pravilo ve predloženo ili je formulacija bolja od prethodne. etiri pravila koja dobiju najve i broj glasova postaju PRAVILA U U IONICI. grupa B grupi V a grupa V grupi A. Šesti korak: Glasanje za pravila ..pravilo: NE GOVORI DOK DRUGI GOVORE". obaveza da saslušamo jedni druge . podvla enjem) je rezultat te diskusija i dogovaranja me u grupama/u esnicima.Da li ste svi u estvovali? . Na primer: "pravo da se bude saslušan. grupe se dogovaraju i treba da formilišu najviše 5 pravila ponašanja u njihovoj u ionici.na primer. Tre i korak: U esnici sada svoje liste sa predlozima prava u u ionici daju slede oj grupi: grupa A grupi B.Grupe sada zaka e svoje liste na zid/tablu i izvešta i grupa obrazlažu liste pravila koje je njihova grupa sa inila.Da li ste se dogovarali oko raspravljali.? . koja slede iz datih prava i obaveza i da ih napišu velikim slovima na tre em delu/listu papira. Kona na lista (koja može biti posebno zapisana na tabli ili na neki na in ozna ena na izloženim listama . uradimo.Da li su svi predlozi zabeleženi? predloga. Na osnovu razmatranja dobijenog materijala. ili se novo pravilo ve sadrži u nekom ranije navedenom. Peti korak: Analiza pravila .. Pravila treba da budu jasna i precizna i da opisuju željeno ponašanje. kako da se ponašamo da bi ta prava bila poštovana?" (Na primer: "Svako ima pravo da bude saslušan -dužni smo da jedni druge saslušamo") etvrti korak: Grupe ponovo u krug zamenjuju papire sa predlozima prava i obaveza i treba dobro da prou e sve predloge koje su dobili.Svaki u enik ima "4 bona" za glasanje koje može da da onim/onom pravilu koje smatra da treba da bude zastupljeno u njihovoj u ionici.

Napomena nastavniku: Cela aktivnost može biti postavljena tako da se prava. obaveze i pravila u u ionici. U oba slu aja potrebno je tokom slede ih asova podse ati u enike da se pridržavaju pravila koja su sami usvojili i sa uvati sve materijale za vežbu: "Prava i pravila u u ionici".U enici mogu da ih ispišu krupnim slovima na posebnom posteru i oka e na vrata ili neko drugo vidno mesto u u ionici ili da se dogovore da taj poster koriste samo na asovima ovog predmeta. dopunjuju i prera uju prava. 60 . obaveze i pravila odnose samo na asove gra anskog vaspitanja. na kojoj oni ponovo razmatraju.pošto su se upoznali sa Konvencijom o pravima deteta.

Svaka grupa dobija jedan od primera iz liste ''Elementi ugovora''. i sli no. nastavnik može usmeravati diskusiju pitanjima kao što su: ''Šta ovakav ugovor zna i za Mariju (Danijela ili svako dete iz drugog primera)?''. Po potrebi. . ''Kako su se odlu ivali za odre ena rešenja?''. . Drugi korak: Predstavnici grupa itaju tekstove ugovora koje su zajedno napisali i vodi se slobodna diskusija. Materijal za rad: .papiri i olovke za svakog u enika.sticanje osnovnih znanja o Konvenciji o pravima deteta. Zadatak im je da pažljivo pro itaju primer (opis situacije) i da na osnovu zadanih elemenata sastave ugovor kojim e se regulisati/urediti odre ena situacija.''Ugovori i zakoni – osnovne informacije'' za nastavnika.upoznavanje sa suštinom ugovora kao saglasnosti volja. Napomena: 61 .''Konvencija o pravima deteta – osnovne informacije'' za svakog u enika. . Ukoliko je potrebno. . Prilozi: .sticanje uvida u potrebu zakonskog regulisanja prava i obaveza.Radionica: PRAVA I ZAKONI CILJ: Cilj ove radionice je da pomogne u enicima da razumeju potrebu zakonskog regulisanja prava i obaveza. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici su podeljeni u manje grupe.jedan primer iz liste ''Elementi ugovora'' za svaku grupu. ZADACI: . nastavnik može detaljnije prokomentaristi pojedina ne elemente ugovora.

) . važi za one koji su usaglasili svoju volju oko odre enih prava i obaveza.Da li države me usobno mogu da sklapaju ugovore? (Odgovor za voditelja: da. odnosno neku vrstu 'uputstva'). NJima se regulišu pojedini ugovorni odnosi me u državama potpisnicama.Kako pojedinci treba da se odnose prema zakonu? etvrti korak: Nadovezuju i se na završnu diskusiju nastavnik upoznaje u enike sa osnovnim informacijama vezanim za Konvenciju o pravima deteta. kada ga ratifikuje) ona se obavezuje da e poštovati obaveze koje iz njega proisti u (da e primenjivati Konvenciju) i na taj na in me unarodni ugovor dobija snagu zakona. nastavnik usmerava razgovor slede im pitanjima: .) .Šta zna i obavezati se? .) .) . skup pravnih normi. Kada jedna država pristupi ovakvom ugovoru (tj. Koriste i tekst iz uvoda ovog Vodi a nastavnik ukratko ilustruje proces nastanka Konvencije.Koje sve oblasti mogu da se regulišu zakonom? .Šta je UGOVOR? Ko može da zaklju i ugovor? (Odgovor za voditelja: saglasnost volja izme u strana ugovornica. Oni mogu biti bilateralni ili multilateralni. oblast nezakonitog prebacivanja dece preko državnih granica. važno je podsta i u enike da obrate pažnju na to da li su za istu situaciju ponu ena razli ita rešenja. Tre i korak: Po završetku slobodne diskusije.Pošto je broj grupa ve i od broja zadanih primera. Na po etku je važno ista i da je Konvencija o pravima deteta me unarodni ugovor jer se njime tako e regulišu neka prava i obaveze.Šta je ZAKON? (Odgovor za voditelja: pravni akt kojim se definišu odre ena pravila ponašanja. šta ona sadrži (jedinstvene i sveobuhvatne standarde u oblasti prava deteta. odnosno parlament na predlog vlade.Ko donosi zakon? (Odgovor za voditelja: država. i na kraju naglašava status SR Jugoslavije (zemlja potpisnica ovog ugovora što zna i da ima obavezu primene). Npr. masovnost i brzinu kojom su zemlje sveta pristupile ovom ugovoru. U zavisnosti 62 .

Na kraju svi u enici dobijaju primerak liste ''Konvencija o pravima deteta – osnovne informacije''. Napomena: Završnom sintezom se stavlja naglasak na Konvenciju kao me unarodni ugovor i obaveze koje prosti u iz ugovornog odnosa. Na po etku slede eg asa posteri se isti u na neko vidljivo mesto u u ionici.od stepena zainteresovanosti u enika nastavnik procenjuje koliko e detaljno i i u objašnjavanje pojedinih oblasti. Predlog za dalji rad: U enici u manjim grupama prave sopstveni dokument (poster) koji predvi a kako se treba ponašati prema deci i mladima. 63 . Sam istorijat i veza sa ljudskim pravima e detaljnije biti obra ena u slede oj radionici.

VREDNOST ugovora (mogu nost naknade). nadoknada). igra je skupa i oni odlu e da podele troškove.ROK ugovora (kada se sklapa.KO ga zaklju uje (imena lica). nadoknada). ali ga ne e koristiti tokom rasputa jer ide kod bake koja živi na planini. . . 2. da zajedni ki kupe igru i posle je zajedni ki koriste. .šta u slu aju neispunjenja obaveza (prekid.pažnja prema predmetu (odnos brige. 64 .ROK ugovora (kada se sklapa. .ŠTA je predmet ugovora (zbog ega se ugovor sklapa). Ugovor treba da sadrži slede e elemente: . primer Petoro drugova i drugarica žele novu društvenu igru (Monopol. . . .ŠTA je predmet ugovora (zbog ega se ugovor sklapa). Marija ima bicikl. .pažnja prema predmetu (odnos brige. uvanje predmeta). uvanje predmeta). a leto je. ali želi da zaklju e ugovor o zajmu. raspodela). Me utim. tj. do kada traje). Žele da o tome zaklju e ugovor koji treba da sadrži slede e elemente: . primer Danijel nema bicikl.VREDNOST ugovora (iznos. do kada traje).Materijal za rad: Lista: ELEMENTI UGOVORA 1.KO ga zaklju uje (imena lica). Pristaje da pozajmi bicikl Danijelu. .šta u slu aju neispunjenja obaveza (prekid. . Riziko ili nešto sli no).

1990. DEKLARACIJA je takav dokument koji u vidu izjave apeluje na ljude. kao specifi nog ljudkog bi a. zahtevaju posebnu pažnju. Ovak dokument je porazumevao i prava deteta. godine (i dalje). godine usvojena Deklaracija o pravima deteta. godine SFRJ ratifikovala Konvenciju.1948. Vremenom je uo eno da potrebe deteta. . Zato su Ujedinjene nacije donele nova dokumenta koja se bave pravima dece. da deca imaju pravo na posebna prava. nema pravno dejstvo. . ljudi usvajaju dokumente ija primena obezbe uje zaštitu pojedinaca i grupa i poštovanje njihovih prava.1990. Osnovna ljudska prava obuhva ena su Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima. budi njihovu savest i predstavlja moralnu obavezu da se njeni lanovi poštuju.1994.1996.1998. .1989. . koju je usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija. godine SR Jugoslavija preuzela sve obaveze SFRJ po osnovu me unarodnih ugovora. Status SR Jugoslavije . ali ga još nije dostavila Komitetu za prava deteta. pošto ju je potpisalo 20 zemalja (uklju uju i i SFRJ). .Prilog: KONVENCIJA O PRAVIMA DETETA – osnovne informacije Da bi regulisali me uljudske odnose. 65 . . godine Konvencija stupila na snagu. godine Vlada SRJ usvojila Nacionalni plan akcije za decu za period do 2000.1959. godine Konvenciji je pristupilo 191 od 193 zemlje sveta. Istorijat nastanka Konvencije o pravima deteta: .. KONVENCIJA je vrsta zakona koji pravno obavezuje onoga koji mu pristupi. me utim. godine Vlada SRJ usvojila Prvi redovni izveštaj o primeni Konvencije.1992. godine SRJ podnela Komitetu za prava deteta Inicijalni izveštaj o primeni Konvencije o pravima deteta za period od 1990-1993. . . godine usvojena Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima.1999. nema snagu zakona. godine usvojena Konvencija o pravima deteta. Ona.

Države koji ratifikuju Konvenciju time prihvataju obavezu da je primenjuju. 66 .Konvencija o pravima deteta je dokument koji je donela organizacija Ujedinjene nacije i koji precizira koja sve prava treba da imaju deca. odnosno u tim državama ovaj me unarodni pravni akt dobija snagu zakona.

itd. jednostrani i dvostrani. Za neke ugovore važna je i forma kao bitni i konstitutivni element. naslednopravni. 2. Ponuda i prihvat ponude su. i sl. dok sporazum u širem zna enju uklju uje svaku saglasnost volja. Pravno dejstvo se može sastojati ili u zasnivanju nekog pravnog odnosa ili u izmeni nekog postoje eg. u našem pravu mogu punovažno zaklju ivati punoletna fizi ka lica. bez obzira na njihovu sadržinu. Ovisno o tome koju vrstu odnosa ure uju. dve radnje koje ine ugovor. pretežno se koriste u me unarodnom pravu. dakle svaki opšti akt. Ugovor o radu i ugovor o delu mogu zaklju ivati i lica sa navršenih 15 godina života (ona mogu samostalno raspolagati zaradom). Razli iti izrazi. bez obzira kakva mu je forma. tj. i tako dalje. preliminarni i glavni. 4. Zakonodavni postupak po inje podnošenjem predloga zakona koji pripremaju stru njaci i vlada. Ugovorne strane mogu same slobodno odre ivati uslove ugovora i slobodno odlu ivati da li e i sa kim zaklju iti ugovor. pisani pravni akt s najvišom pravnom snagom koji izdaju zakonodavni organi po posebnom postupku. Ovo je zakon u formalnom smislu. individualni i kolektivni. 5. Zakon u materijalnom smislu je samo onaj pravni akt koji sadrži opšte norme. kao što su pakt. teretni (sa naknadom) i dobro ini. dakle svi akti koje donosi zakonodavni organ u formi odre enoj za donošenje zakona. jednostavni i mešoviti. ili pak u njegovom ukidanju. uopšte. 3. U ve ini pravnih poredaka ustav je najviši pravni akt a iza njega dolaze zakoni. Ugovor nastaje na taj na in što jedna strana stavlja ponudu drugoj strani. ZAKON – pravno pravilo. dogovor. ugovori mogu biti: porodi nopravni. Obligacione ugovore. a ova tu ponudu prihvata. Ponekad je za punovažnost ugovora potrebna saglasnost nadležnog državnog organa (prethodna ili naknadna). me unarodnopravni. poslovno sposobna lica. pogodba.Prilog (za nastavnika): UGOVORI I ZAKONI – osnovne informacije UGOVOR – svaka saglasnost volja dvaju ili više lica kojom se postiže neko pravno dejstvo. a 67 . dakle. konvencija. sporazum. Samo izuzetno zakonodavac zabranjuje neke ugovore imperativnim propisima. Ugovori mogu biti: 1. Predlog zakona se podrobno pretresa u jednom odboru zakonodavnog tela.

zatim u plenumu, kako bi se na kraju pristupilo odlu ivanju putem glasanja. Posle toga se zakon objavljuje u službenim novinama, a nakon izvesnog vremena (8 dana) stupa na snagu.

68

Radionica: ME UNARODNI DOKUMENTI O ZAŠTITI PRAVA

CILJ: Cilj ove radionice je da u enici steknu uvid u istorijat nastanka, prirodu i sadržaj me unarodnih dokumenata koji se ti u ljudskih i prava deteta. ZADACI: - upoznavanje sa prirodom ljudskih prava; - upoznavanje sa razvojem ljudskih prava kroz istoriju; - upoznavanje sa najzna ajnijim dokumentima iz oblasti ljudskih prava; - sticanje uvida u odnos ljudskih i prava deteta; - upoznavanje sa osnovnim informacijama o Konvenciji o pravima deteta.

OPIS AKTIVNOSTI: Koriste i se tekstom iz uvoda ovog Vodi a (LJudska prava i prava deteta), nastavnik upoznaje u enike sa najzna ajnijim informacijama. Pri tome je vrlo važno da stalno podsti e u enike da se i sami uklju uju postavljaju i pitanja, daju i komentare ili iznose i neka svoja saznanja.

69

70

Drugi korak: Razmena u paru: u enici porede svoje kategorije i potom analiziraju i obrazlažu jedan drugom prvu kategoriju (najvažnije vrednosti): . univerzalno prihva ene.uo avanje individualnih razlika u vrednosnim opredeljenjima.Radionica: PRAVA I VREDNOSTI CILJ: Cilj ove radionice je da u enici shvate vezu izme u vrednosti i prava i da se upoznaju sa onim vrednostima koje su. .Zašto sam izabrala/o ove vrednosti kao najvažnije? . V .prepoznavanje univerzalno prihva enih vrednosti u kontekstu ljudskih prava. u drugu kategoriju . ZADACI: .B -one koje smatraju manje važnim za sebe i u tre u kategoriju.Šta ja konkretno inim da bih je ostvario/la? 71 . Rade i svako za sebe.stavljaju one vrednosti koje im nisu zna ajne ili su prema njima indiferentni (u enici mogu ovo da urade razvrstavanjem kartica ili stavljanjem oznake A.Papir sa spiskom 20 vrednosti ili skup kartica sa ispisanim vrednostima za svakog u enika OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici sede u parovima.razlikovanje idealnih od stvarnih vrednosti (koje stoje u vezi sa odre enim ponašanjem).uo avanje povezanosti prava i vrednosti. u sferi ljudskih prava.Svaki u enik dobije spisak/kartice 20 vrednosti (ako nema mogu nosti za to nastavnik može i da pro ita ceo spisak a da u enici zapisuju i ozna e ih brojevima od 1 do 20). B ili V pored svake vrednosti).A. . Materijal: . treba da stave one vrednosti koje su im najvažnije . oni treba da ih razvrstaju u tri kategorije: u prvu kategoriju . .

predstavljaju rezultat takvih procesa.. koje uslovljaju vaše ponašanje? Tre i korak: Parovi se spajaju tako da sada ine grupe od 4 ili 6 lanova. Važno je u diskusiji ista i da ne postoji jednom za uvek uspostavljena lista "univerzalnih vrednosti".Šta je prepreka njihovom ostvarenju? Diskusija (ceo razred): .one kojih se stvarno držite. Kao "univerzalno prihva ene vrednosti koje su u osnovi ljudskih prava" u enici e verovatno navesti na primer: jednakost. Napomena nastavniku: Vrednost se definiše kao "nešto za im vredi tragati. kakve su konvencije i deklaracije o pravima oveka i pravima deteta. odgovornost. Grupe se vra aju po etnoj listi od 20 vrednosti. i treba da izdvoje one vrednosti koje stoje u osnovi ljudskih prava.. zdravlje... etvrti korak: Ceo razred sajedno sa nastavnikom pokušava da do e do konsenzusa (slaganja) oko "liste univerzalno prihva enih vrednosti" u sferi ljudskih prava. poštovanje drugog. nastavnik na kraju najavljuje da e se na slede im asovima detaljnije upoznati sa skupom vrednosti koje su istovremeno i ljudska prava/prava deteta. 72 . da ljudi pregovaranjem dolaze do saglasnosti o zajedni kim vrednostimai da me unarodni ugovori i dogovori.. LJudska prava su zasnovana na vrednosti ljudskog dostojanstva.Da li su one vrednosti koje ste izabrali kao najvažnije za vas "Idealne" ili "stvarne" vrednosti . nešto što zaslužuje da se brani".

VRSTE PRAVA I ODNOSI ME U PRAVIMA 73 .

74 .

uo avanje povezanosti pojedinih prava kroz aktivnost klasifi-kacije. Drugi korak: U enici sede po grupama i svaka grupa dobije jedan komplet ''Kartica prava''.primerak Konvencije o pravima deteta za nastavnika. Prilozi: . svaka grupa sama se e kartice da bi u 4.makaze. oslanjaju i se na tekst iz uvoda ovog Vodi a) i navodi da e se kroz slede e aktivnosti upoznati sa pravima koja Konvencija garantuje svoj deci. Napomena: Ukoliko postoji mogu nost da se obezbede makaze. lanove koji iskazuju prava deteta. primenu i pra enje primene Konvencije. flomasteri i pakpapir za svaku grupu (ukoliko za to postoji mogu nost). . . nastavnik un- 75 .komplet ''Kartice prava'' za svaku grupu. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: Nastavnik pravi kra i uvod u kome u enicima pokazuje primerak Konvencije o pravima deteta. lepak. lepak.upoznavanje pojedinih lanova Konvencije o pravima deteta. U suprotnom. lanove koji se odnose na usvajanje. . ZADACI: . opisuje šta ona sadrži (Uvod. Podele kartice me u sobom i svako glasno pro ita svoje kartice tako da svi lanovi uju sadržaj svih kartica. koraku pravili poster. flomasteri i pak-papir.upoznavanje sa strukturom Konvencije o pravima deteta.Radionica: VRSTE PRAVA CILJ: Cilj ove radionice je da se u enici upoznaju sa sadržajem Konvencije o pravima deteta. . Materijal za rad: .kopija nezvani nog rezimea glavnih odredbi Konvencije o pravima deteta za svakog u enika i/ili primerak Brošure o pravima deteta.

u enicima se kaže da mogu da premeštaju kartice iz jedne grupe u drugu. šta ih povezuje. Tre i korak: U enici sada treba da spoje (stave na jedno mesto na pakpapiru) one kartice (prava) za koje misle da imaju nešto zajedni ko. Napomena: Ukoliko u enici nisu imali dovoljno vremena da tokom ovog asa završe svoje postere (klasifikacije). 76 . ve su svi odgovori dobri. Nastavnik ih podsti e da diskutuju. da menjaju ili dodaju nove grupe. i da neke kartice mogu ostati nerazvrstane. da se dogovaraju. Svaki u enik dobija primerak kopije neformalnih sažetaka lanova iz Konvencije. po emu su sli ne. u enici ispisuju na praznom listu papira nazive grupa i pripadaju e lanove. (''Razmislite sada kako biste nazvali svaku od tih grupa. Peti korak: Radionica se završava samo izlaganjem postera (klasifikacija) bez komentarisanja i diskusije. etvrti korak: Kada završe sa razvrstavanjem. dobijaju (doma i) zadatak da rade i u svojim grupama završe zadatak i pripreme prezentaciju za narednu radionicu. Grupe dobijaju zadatak da za narednu radionicu pripreme malu prezentaciju svojih klasifikacija. organizuju i reorganizuju grupe sli nih prava i naglašava da ne postoji jedan ta an odgovor.'') Napomena: U slu aju da ne postoji mogu nost izrade postera lepljenjem kartica. u enici treba da zalepe kartice na pak-papir (poster) po grupama i da imenuju svaku grupu. Napomena: Tokom odvijanja ovog dela aktivnosti. Po ite od toga šta je zajedni ko karticama/pravima u istoj grupi. da spadaju u istu grupu.apred pripremi onoliko ise enih kompleta kartica prava koliko ima manjih grupa.

Deca imaju pravo na slobodu mišljenja.Materijal za rad: KARTICE PRAVA lan 2. Deca imaju pravo slobodnog izražavanja sopstvenog mišljenja i pravo da se njihovom mišljenju posveti dužna pažnja u svim pitanjima koja ih se ti u. lan 16. bez obzira na granice. Dete ima pravo da živi sa svojim roditeljima. Deca imaju pravo na zaštitu od mešanja u lan 5. Deca imaju pravo na slobodu udruživanja i slobodu mirnog okupljanja. lan 9. Svako dete ima pravo na život i država ima obavezu da obezbedi njegov opstanak i razvoj. Država mora da poštuje prava i odgovornosti roditelja da obezbede detetu brigu i vaspitanje u skladu sa njegovim razvojnim mogu nostima. lan 13. Deca i roditelji imaju pravo da napuste bilo kojuczemlju. lan 6. uklju uju i i sopstvenu. Svako dete ima pravo na ime i državljanstvo. primaju i daju informacije i ideje svih vrsta. Sva prava primenjuju se na svu decu i sva deca e biti zašti ena od svih oblika diskriminacije. lan 11. pravo da zna ko su mu roditelji i pravo na njihovo staranje. Deca imaju pravo na slobodu izražavanja koja obuhvata slobodu da traže. uz odgovaraju e usmeravanje od strane roditelja. lan 7. lan 14. Država ima obavezu da štiti. lan 17. i ukoliko je neophodno. Deca imaju pravo na pristup infor-macijama iz 77 . lan 10. lan 12. Država ima obavezu da predupredi i pruža pomo u rešavanju slu ajeva otmice ili nevra anja dece iz inostranstva. osim u slu aju kada je odvajanje od roditelja u najboljem interesu deteta. da pruži pomo u vra anju identiteta detetu. lan 15. Dete ima pravo na održavanje kontakta sa oba roditelja ukoliko je odvojeno od jednog ili oba. To se odnosi na ime. savesti i veroispovesti. bilo da to ine roditelji ili neko drugo lice. državljanstvo i porodi ne veze. kao i da se vrate u nju radi spajanja porodice i održavanja veze roditelj-dete. lan 8.

Deca bez porodice imaju pravo na posebnu zaštitu i na odgovaraju e staranje u drugoj porodici ili ustanovi. Roditelji imaju zajedni ku odgovor-nost za podizanje deteta i država im u tome pomaže. lan 20. porodicu. pod nadzorom kompetentnih stru njaka i sa merama zaštite za dete. Država pruža odgovaraju u pomo roditeljima u obavljanju dužnosti vaspitanja i obezbe uje razvoj institucija. imaju pravo na redovne provere tog le enja i svih ostalih uslova od zna aja za njihovo zbrinjavanje. lan 24. Sva deca imaju pravo na 78 . nacionalnih i me una-rodnih izvora. Deca izbeglice. Država e zaštititi decu od svih oblika zanemarivanja i zlostavljanja od strane roditelja ili drugih lica i ustanovi e odgovarju e programe prevencije i pružanja pomo i žrtvama. zaštite ili le enja njihovog mentalnog ili fizi kog zdrav-lja. lan 26. Sva deca imaju pravo na najviši mogu i standard zdravlja i zdravstvene zaštite i rehabilitacije. lan 27. dom ili li nu prepisku. imaju pravo na posebnu zaštitu. vaspitanje i obrazovanje. ili ona koja traže izbegli ki status. Deca koju je država zbrinula radi staranja. kao i na zaštitu od napada na njihovu ast i ugled. objekata i službi za brigu o deci. lan 18. Invalidna i mentalno zaostala deca imaju pravo na specijalnu negu. lan 22. lan 25. Sva deca imaju pravo na lan 21.njihovu privatnost. lan 23. U državama koje priznaju/dozvoljavaju usvojenje. a predu-zimati mere da ih zaštiti od štetnih materijala i informacija. Država e podsticati medije da šire informacije koje su korisne za decu. koji e im pomo i da žive pun i dostojan ži-vot uz najviši mogu i stepen samostalnosti i socijalne integracije. uz uvažavanje njihovog kulturnog porekla. lan 19. ono e biti izvedeno u najboljem interesu deteta.

pravo na igru i u eš e u kulturnim i umetni kim aktivnostima. Deca imaju pravo na zaštitu od upotrebe droga i koriš enja u njihovoj proizvodnji i prometu.socijalnu zaštitu. lan 32. jezik i religiju. a države imaju obavezu da im u tome pruže pomo . duhovnom. lan 34. Deca treba da budu pripremljena za aktivno u eš e u društvenom životu i treba da nau e da poštuju svoju i kulture drugih naroda i grupa. Deca pripadnici manjinskih grupa imaju pravo na sopstvenu kulturu. lan 30. lan 35. Države imaju obavezu da spre e nasilno odvo enje. uklju uju i prostituciju i pornografiju. životni standard primeren njihovom fizi -kom. 79 . moralnom i socijalnom razvoju. Disciplina u školi se sprovodi u skladu sa de jim pravima i ljudskim dostojanstvom. lan 33. lan 31. Deca imaju pravo na zaštitu od ekonomske eksploatacije i rada koji štete njihovom zdravlju ili ometaju razvoj i obrazovanje. Deca imaju pravo na odmor i rekreaciju. Deca imaju pravo na zaštitu od seksualnog iskoriš avanja i zloupotrebe. Roditelji imaju primarnu odgovornost za pru-žanje adekvatnog životnog standar-da deci. uklju uju i socijalno osiguranje. Države podsti u me unarodnu saradnju u pitanjima obrazovanja. podsti e razli ite oblike srednjeg obrazovanja dostupne svima i omogu ava svima sticanje visokog obrazovanja na osnovu sposobnosti. lan 28. mentalnom. Deca imaju pravo na obrazovanje. Obrazovanje treba da bude usmereno na razvoj li nosti deteta. prodaju ili trgovinu decom. lan 29. Država obezbe uje besplatno i obavezno osnovno obrazovanje. razvoj obdarenosti i fizi kih sposobnosti.

zloupotrebi ili eksploataciji. zanemarivanju. koja su bila izložena oružanim sukobima. lan 40. Smrtna kazna i doživotna robija ne mogu se izricati deci ispod 18 godina. mu enju. imaju pravo na psihi ki i fizi ki oporavak i socijalnu reintegraciju. lan 38. lan 39.lan 37. Deca u sukobu sa zakonom imaju pravo da se s njima postupa na na in koji podsti e ose anje dostojanstva i vrednosti i koji ima za cilj da im pomogne da preuzmu konstruktivnu ulogu u društvu. Deca ispod 18 godina ne mogu neposredno da u estvuju u oružanim sukobima. okrutnom postupku ili kazni. Deca pogo ena oružanim sukobima imaju pravo na posebnu brigu i zaštitu. Nijedno dete ne sme biti podvrgnuto mu enju. Dete u zatvoru ima pravo na pravnu i drugu pomo i kontakt s porodicom. niti da budu regrutovana u vojsku. Deca. nezakonitom hapšenju i lišavanju slobode. 80 .

(3) Najbolji interesi deteta Svi postupci koji se ti u deteta preduzima e se u skladu sa njegovim najboljim interesima. shodno njegovim razvojnim mogu nostima. U njoj se tako e reafirmišu: neophodnost pravne i druge zaštite deteta pre i posle ro enja. a država ima obavezu da obezbedi njegov opstanak i razvoj. (4) Ostvarivanje prava Države moraju da u ine sve što je u njihovoj mo i da bi se prava predvi ena ovom Konvencijom ostvarila. Države imaju obavezu da štite decu od svih oblika diskriminacije i da preduzimaju pozitivne akcije u cilju promocije njihovih prava. potrebna posebna briga i zaštita i posebno isti e primarnu ulogu porodice u nezi i zaštiti deteta. (5) Prava i obaveze roditelja u odnosu na razvojne mogu nosti deteta Države moraju poštovati prava i odgovornost roditelja. Ona potvr uje da je deci. (1) Definicija deteta Detetom se smatra osoba ispod 18 godina. da usmeravaju i savetuju dete u vezi njegovih prava. (2) Nediskriminacija Sva prava primenjuju se na svu decu bez diskriminacije. (6) Opstanak i razvoj Svako dete ima neotu ivo pravo na život.Prilog: KONVENCIJA O PRAVIMA DETETA Nezvani ni rezime glavnih odredbi PREAMBULA Preambula podse a na osnovne principe Ujedinjenih nacija i posebne odredbe odre enih. važnost poštovanja kulturnih vrednosti zajednice iz koje dete poti e i vitalna uloga me unarodne saradnje u zaštiti prava deteta. (7) Ime i državljanstvo 81 . ukoliko se zakonom date države punoletstvo ne sti e ranije. usled njihove osetljivosti. odnosno proširene porodice. Države e obezbediti odgovaraju u brigu o detetu u slu aju kada roditelji ili staratelji to ne ine. relevantnih ugovora i deklaracija o ljudskim pravima.

82 . Dete ima pravo na sticanje državljanstva i. (14) Sloboda misli. savesti i veroispovesti i pravo i obavezu roditelja da ih u tome usmeravaju. bez obzira na granice.Dete ima pravo na ime od ro enja. savesti i veroispovesti Država e poštovati pravo deteta na slobodu misli. osim u sluaju kada se u odgovaraju em postupku oceni da je odvajanje od roditelja u najboljem interesu deteta. bilo da to radi roditelj ili neko drugi i da u tim slu ajevima preduzima odgovaraju e mere. (10) Spajanje porodice Deca i njihovi roditelji imaju pravo da napuste bilo koju zemlju i da u u u svoju zemlju u cilju spajanja porodice ili održavanja odnosa izme u dece i roditelja. (15) Sloboda udruživanja Deca imaju pravo na slobodu udruživanja i slobodu mirnog okupljanja. pravo da zna svoje roditelje i da bude uvano od strane roditelja. (11) Nezakonito prebacivanje i nevra anje dece Država ima obavezu da predupredi kidnapovanje i zadržavanje dece u inostranstvu. To uklju uje ime. (12) Izražavanje mišljenja Dete ima pravo na slobodno izražavanje sopstvenog mišljenja i pravo da se njegovo mišljenje uzme u obzir u svim stvarima i postupcima koji ga se neposredno ti u. da traži. prima i saopštava informacije i ideje svih vrsta i na razne na ine. porodicu i li nu prepisku i pravo na zaštitu svoje asti i ugleda. dom. državljanstvo i porodi ne veze. (16) Zaštita privatnosti Deca imaju pravo na zaštitu od mešanja u njihovu privatnost. (8) O uvanje identiteta Država ima obavezu da štiti i ukoliko je potrebno obezbedi ponovno uspostavljanje svih bitnih aspekata detetovog identiteta. (9) Odvajanje od roditelja Dete ima pravo da živi sa svojim roditeljima. ukoliko je mogu e. Dete ima pravo da održava kontakt sa oba roditelja ukoliko je odvojeno od jednog od njih ili od oba roditelja. (13) Sloboda izražavanja Dete ima pravo da slobodno izražava svoje poglede.

(21) Usvojenje U zemljama koje priznaju i dopuštaju usvojenje ono e biti izvedeno u skladu sa najboljim interesom deteta i to samo uz saglasnost nadležnih vlasti i uz mere zaštite deteta. zdravstvenom prosve ivanju i smanjenju smrtnosti odoj adi i dece. Država ima obavezu da sara uje sa odgovaraju im organizacijama koje pružaju takvu zaštitu i pomo . U 83 . kapaciteta i službi za zaštitu i brigu o deci. U zbrinjavanju dece lišene roditeljskog staranja dužna pažnja e biti posve ena detetovom kulturnom poreklu. Država e podsticati sredstva javnog informisanja da šire informacije od društvene i kulturne koristi za dece i preduzimati mere da decu zaštiti od štetnih informacija i materijala. Države e posvetiti posebnu pažnju primarnoj zdravstvenoj zaštiti i prevenciji.(17) Pristup odgovaraju im informacijama Država e obezbediti da deca imaju pristup informacijama i materijalima iz razli itih izvora. (22) Deca izbeglice Dete izbeglica ili dete koje traži izbegli ki status ima pravo na posebnu zaštitu. (18) Odgovornost roditelja Oba roditelja imaju zajedni ku odgovornost za podizanje deteta. obrazovanje i osposobljavanje za rad. (24) Zdravlje i zdravstvena zaštita Dete ima pavo na najviši mogu i standard zdravlja i zdravstvene zaštite. koji e mu obezbediti potpun i dostojan život i postizanje za njega najvišeg stepena samostalnosti i socijalne integracije. (20) Zaštita dece bez roditelja Država je obavezna da obezbedi posebnu zaštitu deci lišenoj roditeljskog staranja i da osigura smeštaj takve dece u odgovaraju e alternativne porodice ili ustanove. (23) Invalidna i deca ometena u razvoju Mentalno ili fizi ki nesposobno dete ima pravo na posebnu negu. Država e pružiti pomo roditeljima u ostvarivanju odgovornosti za podizanje dece i obezbediti razvoj ustanova. (19) Zaštita od zlostavljanja i zanemarivanja Država e zaštititi dete od svih oblika maltretiranja dok je pod brigom roditelja ili drugih osoba koje se o njemu brinu i uspostavi e odgovaraju e programe prevencije i pomo i žrtvama zlostavljanja.

zaštite ili le enja ima pravo na periodi nu proveru postupka i uslova. Država e se uklju iti u me unarodnu saradnju u cilju ostvarivanja ovog prava. (30) Dete pripadnik manjine Deca pripadnici etni kih manjina i domoroda kog stanovništva imaju pravo da uživaju sopstvenu kulturu. slobodno vreme i u eš e u kulturnim i umetni kim aktivnostima. da ispovedaju svoju veru i da koriste svoj jezik. Obrazovanje e pripremati dece za aktivan život u slobodnom društvu i negovati kod njega poštovanje prema roditeljima. 84 . njegovom kulturnom poreklu. talenata i mentalnih i fizi kih sposobnosti do njihovih krajnjih mogu nosti. Ova obaveza države može uklju ivati materijalnu pomo roditeljima i deci. Obaveza države je da pomogne i osigura da roditelji tu svoju odgovornost ispunjavaju. (31) Slobodno vreme. mentalnom. (28) Obrazovanje Dete ima pravo na obrazovanje. (29) Ciljevi obrazovanja Obrazovanje e imati za cilj razvoj detetove li nosti. Roditelji imaju primarnu odgovornost da detetu obezbede adekvatan životni standard. (26) Socijalna zaštita Dete ima pravo na socijalnu zaštitu uklju uju i socijalno osiguranje. jeziku i vrednostima kao i poštovanje prema kulturnom poreklu i vrednostima drugih.tom smislu države e se uklju iti u me unarodnu saradnju i težiti da nijedno dete ne bude lišeno mogu nosti efikasne zdravstvene zaštite. duhovnom. Država je obavezna da osigura besplatno i obavezno osnovno obrazovanje. (25) Periodi na provera postupka Dete koje je država zbrinula radi staranja. igru. rekreacija i kulturne aktivnosti Dete ima pravo na odmor. podsti e razli ite oblike srednjeg obrazovanja dostupne svima i omogu i pristup višem obrazovanju u skladu sa sposobnostima deteta. Školska disciplina e se sprovoditi u skladu sa pravima deteta i uz poštovanje njegovog dostojanstva. (27) Životni standard Svako dete ima pravo na životni standard koji odgovara njegovom fizi kom. moralnom i socijalnom razvoju.

33 i 34. prodaju i trgovinu decom. Države e tako e osigurati zaštitu i brigu o deci pogo enoj oružanim sukobima. (38) Oružani sukobi Strane ugovornice preduzimaju sve prakti no izvodljive mere kako deca ispod 18 godina ne bi neposredno u estvovala u oružanim sukobima. okrutnom postupku ili kažnjavanju niti nezakonitom hapšenju i lišavanju slobode. (39) Oporavak Država ima obavezu da obezbedi odgovaraju i fizi ki i psihi ki oporavak i socijalnu reintegraciju dece koja su žrtve oružanih sukoba. zanemarivanja. uklju uju i prostituciju i pornografiju. (34) Seksualno iskoriš avanje Država e zaštititi decu od seksualnog iskoriš avanja i zlostavljanja. mu enja. sem ako se ne smatra da je to u najboljem interesu deteta. kako je to predvi eno me unarodnim pravom. pored onih navedenih u lanovima 32. (37) Mu enje i lišenje slobode Nijedno dete ne sme biti podvrgnuto mu enju. (40) Maloletni ko pravosu e 85 .(32) De ji rad Dete ima pravo na zaštitu od rada koji ugrožava njegovo zdravlje. ne e biti dosu eni za prekršaje koje u ine osobe ispod 18 godina starosti. Ni smrtna kazna ni doživotni zatvor bez mogu nosti osloba anja. (36) Drugi oblici iskoriš avanja Dete ima pravo na zaštitu od bilo kog vida iskoriš avanja. Države imaju obavezu da spre e upotrebu dece u proizvodnji i prometu droga. ima pravo na pravnu i drugu pomo i pravo da održava kontakt sa svojom porodicom. Svako dete lišeno slobode odvaja se od odraslih. (33) Zloupotreba droga Deca imaju pravo na zaštitu od upotrebe narkotika i psihotropskih droga. Država e propisati minimalnu starost za zapošljavanje i regulisati uslove rada. obrazovanje ili razvoj. štetnog po njegovu dobrobit. (35) Otmica i trgovina decom Država je obavezna da preduzme sve odgovaraju e mere da spre i otmicu. Deca ispod 18 godina ne mogu biti regrutovana u oružane sukobe. iskoriš avanja ili zlostavljanja.

koji vodi ra una o njegovom uzrastu i koji vodi njegovoj socijalnoj reintegraciji. UNICEF. Konvencija stupa na snagu pošto je prvih 20 država ratifikuje. Dete ima pravo na pravnu i drugu pomo u cilju svoje odbrane. Ove organizacije kao i druga nadležna tela. mogu pružiti dragocene informacije ili savet u cilju optimalne primene Konvencije. odnosno svakih 5 godina po ratifikaciji Konvencije. uklju uju i nevladine organizacije sa konsultativnim statusom pri Ujedinjenim nacijama. kao što su: UNESKO. (III) Komitet za prava deteta može predložiti da se obave posebne studije o pitanjima de jih prava i može svoje procene izveštaja podneti na uvid svakoj strani ugovornici u Generalnoj skupštini UN. Svetska zdravstvena organizacija. (42) Upoznavanje sa Konvencijom Strane ugovornice imaju obavezu da sa pravima sadržanim u ovoj Konvenciji upoznaju kako odrasle tako i decu. (II) Države su obavezne da svoje izveštaje u ine dostupnim najširoj javnosti svojih zemalja. (41) Poštovanje najviših standarda Ukoliko su standardi de jih prava važe ih nacionalnih i me unarodnih zakona viši od onih koje ova Konvencija predvi a. primenjiva e se viši standardi. Primena i stupanje na snagu Odredbe lanova 43 do 54 predvi aju: (I) Ustanovljenje Komiteta za prava deteta. sastavljenog od 10 ekspe-rata. Sudski postupak i smeštaj u kaznene institucije bi e izbegnut kada god je to mogu e.Dete koje je u sukobu sa zakonom ima pravo na postupak kojim se podsti e njegovo dostojanstvo i ose anje li ne vrednosti. nakon 2. 86 . specijalizovane agencije UN. (IV) Radi ''podsticanja efikasne primene Konvencije i unapre ivanja me unarodne saradnje''. koji e razmatrati izveštaje lanica Konvencije. imaju pravo da prisustvuju sednicama Komiteta za prava deteta.

). pravo da se le e ako su bolesni.Radionica: ODNOSI ME U PRAVIMA CILJ: Cilj ove radionice je da u enici do u do produbljenije analize i razumevanja me usobne povezanosti i nedeljivosti prava.uo avanje nedeljivosti prava. Nastavnik bira jedno pravi (na primer.. Prilozi: . ''bolje'' ili ''lošije'' klasifikacije i da im je ova aktivnost poslužila da se bolje upoznaju sa pravima koja im Konvencija garantuje.''Osnovni principi'' za svakog u enika. . odnosno ije kršenje može da ometa ostvarivanje datog prava (na primer. Nastavnik može da navede i neke uobi ajene klasifikacije (vidi tekst iz Uvoda ovog Vodi a). OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: Nadovezuju i se na završnu aktivnost iz prethodne radionice. iako su razvrstana u razli ite grupe.uo avanje povezanosti me u pravima. pravo na svoj jezik. a kao primer jedne od njih svakom u eniku daje prilog ''Vrste prava''. pravo na životni standard.upoznavanje s osnovnim principima Konvencije o pravima deteta. ZADACI: . Tre i korak: Nastavnik sada poziva u enike da prona u vezu me u pojedinim pravima. . nastavnik poziva jednu po jednu grupu da pokažu svoj poster (klasifikaciju) i da ukratko predstave svoju klasifikaciju. pravo na obrazovanje) i traži da u enici ozna e sva ona prava (povežu kartice crtaju i na posteru/klasifikaciji) koja treba da budu ostvarena da bi dete moglo da uživa navedeno pravo.''Vrste prava'' za svakog u enika. Drugi korak: Nastavnik naglašava da ne postoje ''ta ne''. pravo na zaštitu od diskriminacije.. . 87 .

uvažavanje najboljeg interesa deteta. Svaki predlog se obrazlaže (nastavnik pita ''zašto su ta prava povezana''. Predlog za dalji rad: U enici prave intervju s decom i mladima iz okoline na temu ''Koje ti je pravo naro ito važno?''. Unato tome. Dete koje intervjuišu prethodno moraju informisati o pravima koja mu pripadaju. sva su prava važna i u suštini povezana. Pojedina ni intervjui mogu služiti za izadu zajedni kog postera ili referata. etvrti korak: Nastavnik rezimira radionicu slede om konstatacijom: ''Iako esto grupišemo prava po sli nosti u pojedine grupe/kategorije (da bi ih lakše zapamtili i da bi se lakše radilo sa pravima).U enici mogu pojedina no da izlaze i da na posteru/klasifikaciji crtaju veze me u pravima ili da daju predloge na osnovu kojih nastavnik povezuje prava. traži da daju primere) i diskutuje (ostala deca mogu da iznose svoje slaganje ili neslaganje). a to su: pravo pravo pravo pravo na na na na u eš e (participaciju). opstanak i razvoj.'' Na kraju svaki u enik dobija primerak priloga ''Osnovni principi''. život. Nijedno drugo pravo iz Konvencije ne može u potpunosti da se uživa ukoliko ova etiri prava nisu ostvarena. nediskriminaciju. 88 . postoje etiri prava koja se zbog svog zna aja izdižu na nivo osnovnih principa. a zatim ga pitati koje je njemu najvažnije (ili koja 3 su mu najvažnija).

ZAŠTITNA PRAVA traže da deca budu zašti ena od svih oblika diskriminacije. pravo na životni standard). pravo na obrazovanje). zanemarivanja i zlostavljanja (na primer. PARTICIPATIVNA PRAVA garantuju deci mogu nost da budu aktivni u esnici u svom životu i razvoju i životu zajednice i da shodno uzrastu budu uklju eni u odlu ivanja o stvarima koje ih se neposredno ti u (na primer. 89 . zloupotrebe.Prilog: VRSTE PRAVA PRAVA NA PREŽIVLJAVANJE obuhvataju: pravo na život i pravo na zadovoljavanje osnovnih. zaštita od mu enja i okrutnog postupanja). PRAVA NA RAZVOJ uklju uju sve one stvari koje su neophodne za normalan i potpun razvoj svih potencijala deteta (na primer. egzistencijalnih potreba (na primer. pravo na slobodno izražavanje sopstvenog mišljenja).

Prilog: OSNOVNI PRINCIPI NAJBOLJI INTERES DETETA ŽIVOT. OPSTANAK I RAZVOJ PARTICIPACIJA NEDISKRIMINACIJA 90 .

etvrti korak: Nastavnik poziva na razgovor o iskustvima u enika sa situacijama sukoba prava kako bi ih naveo da razumeju da 91 .‘’Sukob prava’’ za svakog u enika. Drugi korak: U enici se podse aju saznanja koja ve imaju o rešavanju sukoba i dobijaju zadatak da. . završe strip pokušavaju i da reše prikazan sukob.komplet kartica prava za svaku grupu. kao i situacije u kojima su u sukobu dva prava jedne osobe. dopunjavaju odgovor o tome koja su sve prava u sukobu i komentarišu na in rešavanja sukoba. Imaju zadatak da analiziraju situaciju sa stripa i uo e o sukobu kojih prava je re . Tre i korak: Predstavnik svake grupe izlaže završeni strip i objašnjava ostalima sukob kojih prava su uo ili. Prilog: .po jedna kopija zapo etog stripa za svaku grupu. rade i u grupi. Svaka grupa dobija po jedan zapo eti strip koji prikazuje sukob prava. U tome im pomaže lista "Rešavanje sukoba u 4 koraka".sticanje uvida da postoje situacije kada prava rali itih osoba dolaze u sukob.osposobljavanje za razumevanje uzroka sukoba i razvijanje spremnosti da se traga za konstruktivnim rešenjima."Rešavanje sukoba u 4 koraka" za svaku grupu. ZADACI: da . Materijal za rad: . Ostali komentarišu prikazanu situaciju.Radionica: SUKOB PRAVA CILJ: Ova radionica ima za cilj da u enici steknu uvid ostvarivanje razli itih prava može biti izvor sukoba. . . OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici su podeljeni u grupe. Da bi odredili prava u sukobu pomažu im kompleti kartica prava. Nastaje izložba rešenih stripova.

participacija. opstanak i razvoj. kao i opštim principima Konvencije (najbolji interes deteta.Jeste li nekada bili u situaciji u kojoj su dva ili više prava jedne osobe (vas ili nekog pored vas) bila u sukobu? ime se možemo rukovoditi u takvim situacijama? Na kraju svaki u enik dobija primerak priloga ‘’Sukob prava’’.Setite se situacije kada ste vi sa nekim. život. Predlog za dalji rad: Pisanje pri e. pravljenje ilustracije ili stripa koji govore o situaciji iz njihovog života nekoga koga poznaju kada su njihova razli ita prava i obaveze bili u sukobu. odraslim ili vršnjakom. O kojim pravima je bilo re ? Da li je bilo mogu e rešiti sukob tako da prava obe osobe budu poštovana. 92 .? . da je teško ostvariti sva prava. nediskriminacija): . ali da u takvim situacijama treba tragati za konstruktivnim rešenjima i rukovoditi se opštim principima traganja za uzrocima sukoba i nenasilnog rešavanja sukoba. bili u situaciji da su vaša prava bila sukobljena.se sukobi prava dve osobe ili više prava jedne osobe esto sre u.

STRIP 93 .

Stavite se na mesto jedne. pokušajte da smislite što više razli itih rešenja. etvrti korak: Analizirajte rešenja i odaberite ono koje obezbe uje najviši stepen poštovanja prava u esnika u sukobu.Materijal za rad: REŠAVANJE SUKOBA U 4 KORAKA Prvi korak: Razmislite dobro šta osobe u sukobu stvarno žele i koja su njihova prava. u emu je problem? Šta je stvarno uzrok sukoba? Tre i korak: Sada kada znate problem. Drugi korak: Šta vam se sada ini. pa onda druge osobe. 94 .

ne o ekujmo da e nam problem rešiti neko drugi. unutar grupa. pažnjom ljubavlju. život.. Razli ita verovanja i vrednosti koje imaju pojedinci ili grupe mogu biti uzrok sukoba oko ideja. religijskih i politi kih razlika.). Jedna od vrsta sukoba su oni koji nastaju kada su povre ena ili nisu uzeta u obzir ne ija ose anja...proverimo da li su rešenjem zadovoljne obe strane .analizirajmo okolnosti u kojima je do sukoba došlo. Tada se javljaju sukobi oko stvari. uverenja i ideje.. sirovine. Da bi se one rešavale u korist poštovanja prava. U ovakvoj situaciji osim opštih okolnosti i uzroka sukoba. Nekada više osoba ili grupa žele isti objekat. prihvataju razli ite vrednosti. izme u nacija. moramo imati na umu opšte principe za rešavanje konflikata. Na sli an na in emo rešavati konfliktne situacije u kojima dolazi do sukoba više prava jedne osobe (nas samih ili 95 . uzroka nastanka sukoba. Tipi ni su oni koji proisti u iz kulturnih. Postoje razli ite vrste sukoba.otkrijmo prave uzroke sukoba.. materijal. zavisno od toga ko je u sukob uklju en (sukobi izme u pojedinaca. važnosti za pojedince i grupe... opstanak i razvoj.. Zato je neizbežno da dolazi do sukoba. ili kada razli iti ljudi razli ito tuma e jedno isto pravo. potrebno je da uo imo i o kojim pravima je re i da se pri rešavanju sukoba rukovodimo opštim na elima Konvencije UN o pravima deteta (najbolji interes.. . nediskriminacija). participacija.Prilog: SUKOB PRAVA LJudi imaju me usobno razli ite želje.ne odlažimo problem. . ve ga trajno rešimo . Kada rešavamo sukobe: . . izme u grupa. ve tražimo rešenje s onim s kim smo u sukobu. Sukobi oko ose anja naro ito mogu da povrede (posebno mlade) jer podrazumevaju nezadovoljavanje potrebe za poštovanjem. Do njih dolazi kada su prava jedne osobe u sukobu s pravima druge. Jedna od vrsta sukoba su sukobi prava.. Situacije u kojima se može zapaziti ovakav odnos prava su veoma este i neizbežne i zato su važne za ostvarivanje prava. ili neku drugu stvar materijalne prirode.proverimo da li je rešenje realno.

osobe s kojom smo u kontaktu) kada zadovoljavanje jednog prava na neki na in ometa zadovoljavanje drugog. 96 .

odnosno razumevanje zna aja normi i propisa u unapre enju i zaštiti ljudskih/de jih prava. . . Diskusiju u velikoj grupi voditi ka osveš ivanju potrebe za izdvajanjem posebnih prava deteta: . kako se ono ostvaruje.Zašto je bilo potrebno da se prava deteta posebno izdvoje? Šta je to što je doprinelo takvoj odluci? 97 .) Nakon diskusije u manjim grupama izvešta i iznose zaklju ke. odnosno nastavnik može i same u enike da pita koje od ponu enih aktivnosti bi njih više interesovale. Odluku o izboru aktivnosti nastavnik može doneti na osnovu vlastite procene o tome koji od sadržaja bi za tu konkretnu grupu u enika bio korisniji. pravo na obrazovanje: da li i odrasli imaju pravo na obrazovanje. odnosno.Radionica: DE JA I LJUDSKA PRAVA CILJ: Cilj ove radionice je sinteza do sada ste enih znanja kroz produbljivanje razumevanja odnosa ljudskih i de jih prava.podsticanje razumevanja mehanizama za zaštitu i unapre enje ljudskih/de jih prava. da li se to pravo odnosi i na odrasle.Da li su sva prava deteta ujedno i ljudska prava? .uo avanje zna aja normi i propisa u unapre enju i zaštiti ljudskih/de jih prava. (Npr. Jedna od aktivnosti stavlja naglasak na produbljenije razumevanje odnosa ljudskih i de jih prava. itd. zašto.uo avanje veza izme u ljudskih i de jih prava. ZADACI: . a druga je fokusirana na uo avanje zna aja normi i propisa u zaštiti i unapre enju ljudskih/de jih prava. OPIS AKTIVNOSTI: Scenario ove radionice nije unapred odre en. Prva predložena aktivnost U enici su podeljeni u manje grupe i iz kutije/šešira izvla e po jednu karticu prava (jedan komplet kartica prava nastavnik ravnomerno podeli manjim grupama) i diskutuju o tome da li je ovo pravo specifi no vezano samo za decu.

šta je potrebno da bi se ono što je sadržano u normama/pro-pisima ostvarilo u stvarnom životu? Izvešta i iz manjih grupa iznose zaklju ke do kojih su došli u diskusiji. Odgovornost za primenu zakona se deli na razli ite grupe u društvu o 98 . izražavaju i svoje mišljenje u skladu sa svojim razvojnim mogu nostima. ali da njihova primena zahteva mnogo više.Da li je potrebno da zakoni jedne države budu uskla eni sa me unarodnim dokumentima? . Ta ideja je stara oko stotinak godina. nastavnik može da podsti e diskusiju u velikoj grupi slede im pitanjima: . pokazalo da se da to nije dovoljno pa dolazi do uobli avanja ideje o izdvajanju posebnih prava deteta. što samo odrasli mogu da obezbede na na in koji oni procene kao najbolji. me utim sve usvojene norme i propisi su odražavale shvatanje o detetu kao slabom.Da li su zakoni dovoljni? Osim zakona šta je potrebno da bi se unapredilo stanje u životu/praksi? . . Sa stanovišta ljudskih prava dete je bilo zašti eno u okviru postoje ih sistema prava i prakse. Njen sadržaj odražava shvatanje po kojima dete nije samo objekat zaštite ve i nosilac prava tj. nejakom i nezrelom ljudskom bi u koje su potrebni posebna zaštita i nega. U zavisnosti od toga šta je izneseno kao zaklju ak.kako me unarodni dokumenti. Meutim.Napomena: Završnom sintezom se ponovo isti e da su de ja prava ljudska prava. Dete kao ljudsko bi e ima pravo na jednakost.Dete ulazi u centar zbivanja koja se njega ti u i u njima u estvuje aktivno. norme i propisi kojima se reguli-šu ljudska i de ja prava mogu da uti u na zaštitu i unapre enje istih.Kako nama ovakvi dokumenti mogu pomo i? Da li time što znamo koja su prava zagarantovana možemo i sami doprineti njihovom ostvarenju? Kako? Napomena: Suština završne diskusije vezana je za injenicu da su zakoni / propisi / ugovori / me unarodni dokumenti neophodna osnova za ure ivanje odnosa u jednom društvu. zahteva. Tek posle drugog svetskog rata dolazi do promene stava koje rezultira Konvencijom o pravima deteta. (Izvodi iz uvodnog teksta ''LJudska prava i prava deteta'') Druga predložena aktivnost U enici su podeljeni u manje grupe i razgovaraju o tome: . a to pravo pre svega može da ostvari aktivnim u eš em u životu.

prijatelji. drugi u enici) o tome koliko poznaju Konvenciju o pravima deteta i istražuju da li je i na koji na in tematika prava zastupljena u dnevnoj i omladinskoj štampi. Naredni as posve uje se prikazu i analizi njihovih nalaza ime se ujedno i završava blok ''Vrste prava i odnosi me u pravima''. 99 .emu e detaljnije radionica. biti više re i u narednom bloku ZADACI ZA VEŽBANJE – Poznavanje Konvencije i zastupljenost u štampi U enici dobijaju zadatak da do slede eg asa obave ispitivanje poznatih osoba (ro aci.

100 .

PRAVA I ODGOVORNOSTI 101 .

102 .

odnosno. porazgovaraju o odgovornostima roditelja ili nastavnika (zavisno od kartice koju su dobili) vezanim za to pravo i dopune karticu navode i bar tri odgovornosti tipi nih za pravo sa kartice. predvi eni koraci za ove dve radionice prikazani su kao jedinstvena celina.razumevanje povezanosti odgovornosti za poštovanje prava deteta i uloge koju odrasli ima (specifi nosti odgovornosti roditelja.. Materijal za rad: .Radionica: ODGOVORNOST ODRASLIH I i II CILJ: Cilj ove radionice je da u enici uo e postojanje i na in raspore ivanja odgovornosti za poštovanje prava me u razli itim kategorijama odraslih.Kartice "Odgovornosti roditelja" polovinu grupa). OPIS AKTIVNOSTI: Napomena: Opis aktivnosti..razumevanje na ina raspore ivanja odgovornosti me u razli i-tim kategorijama odraslih. ZADACI: . .).upoznavanje razli itih tipova odgovornosti odraslih. U enici imaju zadatak da u okviru manjih grupa pro itaju pravo sa kartice. zaposlenih u držav-nim organima. kojim korakom se završava prvi. a druga polovina po jednu karticu "Odgovornosti roditelja". . Napomena: 103 (za (za jednu drugu . Polovina grupa dobija po jednu karticu "Odgovornosti nastavnika". Prvi korak: Radi se grupno.uo avanje postojanja odgovornosti svih odraslih za poštovanje prava dece i mladih. u zavisnosti od dinamike rada grupa. tj. Nastavnik sam procenjuje. . nastavnika.Kartice "Odgovornosti nastavnika" polovinu grupa). . Prilog: ."Ko je odgovoran” za svaku grupu. po inje drugi as. zaposlenih u medijima.

a druga odgovornosti nastavnika. a Tre i korak: Kroz diskusiju se analiziraju i dopunjuju grupni odgovori. Kakva je odgovornost predstavnika politi kih partija? .Šta je zajedni ko za odgovornost roditelja i nastavnika? Ima li nekih razlika? Zbog ega su roditelji odgovorni? A zbog ega nastavnici? Da li odgovornost nastavnika poti e iz još nekih razloga osim moralnih? etvrti korak: Diskusija se proširuje na razmatranje odgovornosti odraslih uopšte. upore uje odgovornost roditelja i nastavnika i nastoji da u enici razumeju da za svako pravo postoji i odgovornost roditelja i odgovornost nastavnika. svoje odgovore..Kakva je uloga zaposlenih u medijima za poštovanje prava deteta? Kakva je uloga zaposlenih u sudstvu.Mogu li ostali da se sete još neke odgovornosti te grupe (roditelja ili nastavnika) vezane za pomenuto pravo? . ili pak podeliti u enike na paran broj grupa tako da za svako pravo neka grupa navodi odgovornosti roditelja. uz nastojanje da u enici razumeju da je odgovornost raspore ena na razli ite grupe odraslih i da se od svih njih može o ekivati i zahtevati odgovornost za poštovanje de jih prava kao i da je država (odnosno pre svega u esnici zakonodavne. U vo enju diskusije nastavnik može postavljati pitanja: . a odgovornost nastavnika osim iz moralnih proisti e i iz profesionalnih razloga. da odgovornost roditelja proisti e iz njihove biološke uloge i moralnih razloga. Drugi korak: Predstavnici grupa saopštavaju nastavnik ih u beleži na tabli. ali razli itom grupom odraslih o ijoj odgovornosti razmišljaju.Kakva je uloga lanova vlade? Iz ega proisti e njihova odgovornost? Peti korak: 104 ..Mogu e je svim grupama dati kartice sa istim pravom. policiji. izvršne i sudske vlasti) direktno odgovorna kao potpisnik Konvencije UN o pravima deteta. .Ko je još odgovoran za poštovanje ovih prava osim roditelja i nastavnika? Ko je još obavezan da obezbedi poštovanje i zaštitu ostalih prava deteta? Zašto? . zdravstvu.

Na osnovu analize odgovora koje su u enici davali u ranijim koracima i (po potrebi) primera koje navodi nastavnik. Predlog za dalji rad: Svaka grupa dobija priloga "Ko je odgovoran" i grupni doma i zadatak da zajedni ki popune listu nabrajaju i sve koje smatraju posebno odgovornim za svako od navedenih prava i porazgovaraju o na inu ispoljavanja te odgovornosti. zaklju uje se o tipi nim tipovima odgovornosti odraslih: informisanost i obrazovanje. Na slede em asu ove liste mogu biti povod za po etak razgovora o tome da li je neko naveo i decu kao odgovorne za neko od prava. zaštita i poštovanje prava. Pitanje za disusiju: . Tako e. nastavnik koristi i tekst iz uvoda priru nika (LJudska prava i prava deteta – Obaveze država).Koje su tipi ne odgovornosti odraslih? Napomena: U rezimiranju nastavniku pomaže lista ‘’Odgovornosti dece i odraslih’’ (koju u enici dobijaju kao prilog tek slede eg asa). 105 .

Odgovornosti nastavnika u vezi sa tim pravom su: - 106 . uklju uju i prostituciju i pornografiju. tim pravom su: Deca imaju pravo na zaštitu od seksualnog iskoriš avanja i zloupotrebe. kao i na i ugled. porodicu. dom i li zaštitu od napada na njihovu ast Odgovornosti nastavnika u vezi sa - od mešanja u njihovu nu prepisku. Odgovornosti nastavnika u vezi sa tim pravom su: - i Deca imaju pravo na slobodu mišljenja. Odgovornosti nastavnika u vezi sa tim pravom su: - Deca imaju pravo na zaštitu privatnost. savesti i veroispovesti uz odgovaraju e usmeravanje od strane roditelja.Prilog: Kartice: ODGOVORNOSTI NASTAVNIKA Deca imaju pravo na zaštitu od upotrebe droga koriš enja u njihovoj proizvodnji i prometu.

107 .

Odgovornosti roditelja u vezi sa tim pravom su: - droga i Deca imaju pravo na slobodu mišljenja. kao i na zaštitu od napada na njihovu ast i ugled. dom i li nu prepisku. savesti i veroispovesti uz odgovaraju e usmeravanje od strane roditelja. Odgovornosti roditelja u vezi sa tim pravom su: - Deca imaju pravo na zaštitu od mešanja u njihovu privatnost. Odgovornosti roditelja u vezi sa tim pravom su: - 108 . porodicu.Materijal za rad: Kartice: ODGOVORNOSTI RODITELJA Deca imaju pravo na zaštitu od upotrebe koriš enja u njihovoj proizvodnji i prometu. Odgovornosti roditelja u vezi sa tim pravom su: - Deca imaju pravo na zaštitu od seksualnog iskoriš avanja i zloupotrebe. uklju uju i prostituciju i pornografiju.

109 .

uz odgovaraju e usmeravanje od strane roditelja. Deca imaju pravo na slobodu udruživanja i slobodu mirnog okupljanja. zlostavljanja i svih oblika maltretiranja i eksploatacije. KO JE ODGOVORAN 110 . Deca imaju pravo na zaštitu od mešanja u njhovu privatnost. Deca imaju pravo na obrazovanje.Materijal za dalji rad: KO JE ODGOVORAN? DE JA PRAVA Deca imaju pravo na odmor i rekreaciju. dom ili li nu prepisku. Deca imaju pravo na slobodu mišljenja. Deca imaju pravo na zaštitu od zanemarivanja. savesti i veroispovesti. kao i na zaštitu od napada na njihovu ast i ugled. pravo na igru i u eš e u kulturnim i umetni kim aktivnostima. porodicu.

. a moja odgovornost u vezi s tim je da:. 16. . . 28.. Zatim izra uju zajednišku listu "Odgovornosti dece i mladih" u vezi sa datim pravom koja obuhvata njihove tipi ne odgovore i one oko kojih su se dogovorili. 31 ili 33.. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: Svaki u enik dobija po jednu karticu prava (na primer kartice sa lanovima: 12.razvijanje svesti o li noj odgovornosti za ostvarivanje svojih i poštovanje prava drugih. (i da onda upišu 1 do 3 svoje odgovornosti). porede i razgovaraju o svojim individualnim odgovorima. Rade i individualno. 16.Kartice prava (za svakog u enika po jedna sa lanom 12. 17.“Odgovornosti dece i odraslih” za svakog u enika. Prilog: . razmisli o svojim obavezama u vezi sa pravom na toj kartici i na posebnom papiru napiše: Ja imam pravo. Drugi korak: U okviru manjih grupa ušenici saopštavaju. ZADACI: . svako ima zadatak da pažljivo pro ita svoju karticu.upoznavanje razli itih tipova odgovornosti dece i mladih.. (kratak opis prava sa kartice). 31.prazni papiri za svakog u enika. 33). 111 .) u svakoj grupi svaki u enik ima istu karticu). 17.Radionica: ODGOVORNOST DECE I MLADIH CILJ: Cilj ove radionice je da ušenici razumeju veze izme u prava i odgovornosti i razviju svest o lišnoj odgovornosti u poštovanju i ostvarivanju sopstvenih i tu ih prava. .. Materijal za rad: .podsticanje ponašanja u skladu sa poimanjem li ne odgovornosti. 28. ali tako da u okviru jedne grupe svi dobiju isto pravo na kartici.razumevanje veze izme u prava i odgovornosti i razumevanje odgovornosti kao poštovanja prava.

).Da li je bilo teško setiti se svojih odgovornosti? . dopunama I eventualnom prera ivanju ‘’pravila u u ionici’’. Nastavnik beleži na tabli primere odgovornosti dece i mladih. etvrti korak: Kroz diskusiju u enici se navode da razumeju neophodnost veze izme u prava i odgovornosti. ime se završava blok ‘’Prava i odgovornosti’’.svoju odgovornost ili odgovornost odraslih ( sa prošlog asa)? Koje tipove odgovornosti ste navodili? emu su vas više u ili pravima ili odgovornostima? emu se u porodici. ZADACI ZA VEŽBANJE: Prava i pravila u u ionici II U enici dobijaju zadatak da do slede eg asa razmisle ponovo o ‘’Pravilima u u ionici’’ koje su zajedno definisali u bloku ‘’Osnovni pojmovi’’. a ne kao zasluživanje da se stekne pravo. Predlog za dalji rad: Pisanje pri e o situaciji u kojoj su oni bili nepravedni prema drugoj osobi – prekršili su pravo neke druge osobe (druga. i odgovornost kao poštovanje prava.Tre i korak: Predstavnici grupa itaju pravo o kome su razmišljali i odgovornosti dece i mladih koje su zapisali. Naredni as zajedni ki se posve uje ponovnom razmatranju. brata ili sestre. Pitanja koja mogu biti postavljena u diskusiji: . Tako e treba da uo e tipove odgovornosti dece i mladih: informisanost i obrazovanje. . poštovanje prava. 112 .Zašto mladi imaju odgovornost? Može li postojati stanje poštovanja prava ako nismo odgovorni? . zaštita.. u školi.Šta je bilo teže odrediti . u de jim grupama poklanja ve a pažnja: vašim pravima ili obavezama/odgovornostima? Na kraju svaki u enik dobija prilog ‘’Odgovornosti dece i odraslih’’. ali sada uzimaju i u obzir nova znanja i uvide koje su u me uvremenu stekli.

ZAŠTITA POŠTOVANJE UO AVANJE VEZE IZME U PRAVA I ODGOVORNOSTI 113 . Ponašati se u skladu sa Konvencijom (ne kršiti de ja prava) Biti odgovoran i u iti decu da budu odgovorna.Prilog: ODGOVORNOSTI DECE I ODRASLIH U OSTVARIVANJU DE JIH PRAVA TIPI NE ODGOVORNOSTI INFORMISANOST I OBRAZOVANJE DECA Informisati sebe. u iti o pravima Uo avati situacije u kojima se krše de ja prava i boriti se za svoja prava i prava drugih u skladu sa mogu nostima Poštovati prava druge dece. drugu decu i odrasle o pravima koje imamo. boriti se za de ja prava i stvarati preduslove za poštovanje de jih prava. poštovati prava odraslih. U iti se odgovornom ponašanju ODRASLI Informisati se o i obrazovati za prava koja deca imaju. informisati i obrazovati decu i druge odrasle o de jim pravima Uo avati situacije u kojima se krše de ja prava.

KRŠENJE I ZAŠTITA PRAVA 114 .

115 .

Radionica: KRŠENJE PRAVA DETETA CILJ: Ova radionica ima za cilj da u enici nau e da prepoznaju i razviju osetljivost za situacije kršenja prava deteta. porazgovaraju o njoj.Kako su se ose ali u esnici doga aja iz pri e? Tre i korak: Kroz razgovor u enici se navode da prepoznaju i druge sli ne situacije kršenja prava deteta.Zašto su se pojedini likovi iz pri a tako ponašali? . . Svaka grupa dobija jedan primerak pri e (jedna polovina grupa dobija “Zoranovu pri u” a druga polovina “Marijinu pri u”). . . . Nastoji se da u enici razumeju da je 116 . OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici su podeljeni u male grupe.komplet kartica prava za svaku grupu. a zatim i rezultate grupnog rada (listu ugroženih prava).sticanje znanja o razli itim oblicima zanemarivanja. Imaju zadatak da pažljivo pro itaju pri u.po jedan primerak pri e za svaku grupu (“Zoranova pri a” za jednu polovinu grupa i “Marijina pri a” za drugu polovinu). zlostav-ljanja i eksploatacije. Materijal za rad: . Sledi analiza grupnih odgovora.Koja prava su ugrožena u ovim pri ama? Ko ih je prekršio? .razvijanje osetljivosti za situacije dece ija su prava ugrožena.osposobljavanje za prepoznavanje situacija kršenja prava i analizu životnih situacija sa aspekta stanja de jih prava. ZADACI: . da se sete primera kršenja prava deteta iz nekog li nog ili iskustva nekoga iz njihove sredine. Drugi korak: Predstavnici grupa prvo pro itaju naglas sadržaj pri e. izdvoje i zapišu sva prava deteta iz pri e koja su ugrožena.

To je pretpostavka svih daljih akcija za njihovu zaštitu i ostvarenje. zanemarivanja i eksploatacije dece? . a da esto nismo toga ni svesni. Da bismo uopšte bili u stanju da prepoznamo takve situacije moramo. Pitanja za diskusiju: .Znate li neke situacije zlostavljanja.kršenje de jih prava prisutno. poznavati de ja prava.Koje primere kršenja de jih prava iz svoje sredine znate? 117 . za po etak.Na koje sve na ine mogu biti kršena de ja prava? Ko sve može da krši prava? .

Drugovi su me jednom. Ali ja ne e da bude kad Stalno sam tužan i plašim se. ak. ako on nije tu. Možda je to zato što sam ih više puta odbio kada sam bio umoran i kada su me bolele noge. Sad sam još više sam. ali ja znam da ne e jer se uvek pomire. kad je u ku i. 118 . Ona me nekad teši i pri a da e da se razvede i da emo onda biti sami i mirni. Ne znam kome da ispri am sve i ko može da mi pomogne. ali sam jednom uo da za mene kažu "Onaj sudareni" i ne zovu me da igramo fudbal posle škole. Više me ne pitaju ništa. a ja sam im rekao da sam se sudario sa vratima. Kad nema posla i kad je nervozan tata se napije i samo vi e i bije po ku i: i mamu i mene. I ona me grdi i vi e na mene što sam loš mogu da slušam na asu. kaže da ne može da se "zabušava" i onda moram da idem u školu. Ja mislim da je pobegla. kad mi je ceo obraz bio plav i oko malo zatvoreno. Najbolje mi je kad ode na duži put sa svojim kamionom. Moja sestra se udala i otišla od ku e iako nije završila školu. Nekad me tako prebije da mama pusti da ne idem u školu. pitali "Šta ti je to?". stalno mislim šta do em ku i i da li je on tu. Mama stalno radi u suprotnim smenama od moje škole i onda ja moram da idem da kupim za doru ak i da zagrejem ru ak i jedem sam.Materijal za rad: ZORANOVA PRI A Imam 8 godina i sada živim samo s mamom i tatom. Ali.

pored obližnje pijace. Zato ja moram svakog meseca da idem i ekam u redu za humanitarnu pomo . ula sam jednom kako pri aju da bi on bio još živ i da bi im se našao u starosti. Pre smo bili sre ni s mamom i tatom i živeli smo u jednom malom gradu u Bosni. Oni uvek pri aju samo o svom sinu. pošto deka kaže da je njemu dosta što ga sa ekuje i da je uostalom brat moja obaveza. Ja sam bila budna. 119 . Za mene nemaju lepe re i. naj eš e potroši svoju platu na pi e. ini mi se da nikad nisu voleli ni prihvatili moju mamu. Pre sam bila najbolji ak u školi. Ne znam kako u ja mo i nekom ko je bolestan da pomognem. On je rekao da je "hteo da me pokrije". Imam sedamnaest godina i sada brat i ja živimo u Beogradu s bakom i dekom. Više puta su me policajci oterali i pretili da e da me uhapse. ja sam kao "odrasla" i treba što pre da se osamostalim. ali su baka i deka rekli da oni ne mogu da me školuju i morala sam da se upišem u medicinsku školu. ali to mu ni malo dete ne bi poverovalo. Onda me teraju da ono što nam ne treba prodajem na ulici. A ni mene. ali prema bratu su sasvim druga iji.Materijal za rad: MARIJINA PRI A Zovem se Marija. Sada se dogodilo nešto što je gore od svega. seo na moj krevet i po eo da me miluje. Ose am se užasno. Mi smo siromašni jer živimo samo od dekine penzije. sko ila sam i pitala ga šta radi. Jedne no i stric je došao pijan u našu sobu. da nije "nju oženio i otišao u Bosnu". To me uopšte ne interesuje i ne znam kako u da radim taj posao kad ne mogu da podnesem krv i da gledam patnju. Zato sam stalno umorna. perem i peglam. Ne znam šta da uradim ni kome da se obratim. Sada je brat pošao u školu i ja moram da ga vodim ujutro. koji je tako e tu. jer stric. Baka je stara i bolesna. mom ocu. Onda su oni poginuli od bombe i brat i ja smo morali da se preselimo ovde. a skoro nikad o mojoj majci. Ovde sam htela da upišem gimnaziju. pa ja moram da joj pomažem da kuva i da sama spremam ku u.

a posebne grupe dece 120 . zaštitu od otmice.. prodaje i trgovine decom. povre ivanja ili zlostavljanja.informisanje o institucijama i pojedincima kojima mogu da se obrate u slu aju ugrožavanja njihovih prava. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U esnici su podeljeni u male grupe.) i objašnjava da deca imaju pravo na zaštitu od svih oblika fizi kog ili mentalnog nasilja. Tako e. maltretiranja ili eksploatacije. a zatim predložena rešenja do kojih su došli.Radionica: ZAŠTITA PRAVA DETETA CILJ: Ova radionica ima za cilj da u enici nau e da pronalaze na ine delovanja u slu ajevima kada su prava deteta ugrožena. Prilog: . . socijalno osiguranje. zapuštanja ili nemarnog postupanja. Svaka grupa dobija po jednu varijantu liste "Vrtim se u krugu" i imaju zadatak da razmisle o položaju i ose anjima deteta iz priloga i da predlože kome može da se obrati za pomo dete opisano na listi.. se saopštava da sva deca imaju pravo na zdravstvenu i socijalnu zaštitu. ZADACI: . Materijal za rad: . . Predstavnik svake grupe kratko predstavi situaciju iz priloga.sagledavanje vlastitih mogu nosti u zaštiti prava deteta. Drugi korak: Saopštavanje i analiza odgovora. navodi primere drugih prava iz ove grupe (pravo na zaštitu od upotreba droga.‘’Kome da se obratim’’ za svakog u enika.razvijanje spremnosti da se u slu aju kršenja prava obrate za pomo .po jedna kopija liste "Vrtim se u krugu" za svaku grupu. Tre i korak: Nastavnik u obliku minipredavanja rezimira primere kršenja prava s kojima su se sreli na ovom i na prethodnom asu.

(deca izbeglice. mentalno zaostala i invalidna deca. ukoliko ona postoji. a ne mogu da uzvratim. Diskusija se vodi tako da deca razumeju da ostvarivanje ovih prava zna i delovanje u dva pravca: stvaranje uslova da do ugrožavanja ne do e i pomo deci ija su prava ugrožena.Šta može da se uradi da se stanje zaštitnih prava popravlja? .. etvrti korak: Nastavnik poziva decu da procene stanje ovih prava u svojoj okolini i mogu nosti da se stanje popravlja. a on me napustio. Predlog za dalji rad: Polaze i od sadržaja priloga ‘’Kome mogu da se obratim’’ u enici mogu tragati i za drugim informacijama o institucijama i pojedincima kojima deca mogu da se obrate za pomo u slu ajevima ugroženosti prava. Zajedni ki prave informator/brošuru koju u formi postera stavljaju na vidno mesto u školi.Koja su od ovih prava naro ito ugrožena u našoj sredini? Objasnite! . Navodi.. Nisam siguran šta treba da uradim.Šta vi li no možete da uradite? Peti korak: U enici dobijaju primerak priloga "Kome mogu da se obratim". Materijal za rad: VRTIM SE U KRUGU Neko koga sam smatrao prijateljem povredio me je. 121 . LJut sam jer sam sam povre en. Uznemiran sam jer nekom verovao. deca u sukobu sa zakonom. da bi na listi mogle biti pedagoško-psihološke službe škole ili neka lokalna zajednica. Pitanja za diskusiju: .) i pravo na poseban status i zaštitu. Nastavnik samo ukratko nabraja ustanove kojima se dete može obratiti u slu ajevima zlostavljanja i zanemarivanja. tako e.Da li je stanje isto u velikim gradovima i selima? .

Šta da uradim? Kome da se obratim za pomo ? 122 .Ose am se krivim jer mislim da je možda bila moja greška. Nisam siguran kako se ose am. Kao da se vrtim u krugu.

Zbunjena sam jer mislim da sam možda ja nešto kriva. Kao da se vrtim u krugu. Šta da uradim? Kome da se obratim za pomo ? 123 . Nisam sigurna kako se ose am. Šta da uradim? Kome da se obratim za pomo ? Materijal za rad: VRTIM SE U KRUGU Moji roditelji se razvode. Kao da se vrtim u krugu. Zbunjen sam jer mislim da sam možda ja nešto kriv. Nisam siguran kako se osežam. uzimaju mi pare i prete da e me prebiti ako nemam. Ose am se ljuto i i povre eno. Uznemirana sam i plašim se. Uznemiran sam i plašim se. Ose am se ljuto i i povre eno.Materijal za rad: VRTIM SE U KRUGU Neki tipovi me stalno presre u.

Kao da se vrtim u krugu. Uznemirana sam i plašim se da u se povrediti.Materijal za rad: VRTIM SE U KRUGU Malo sam debela i ne volim fizi ko. Zbunjena sam i ose am se krivom. Nisam sigurna kako se ose am. Šta da uradim? Kome da se obratim za pomo ? 124 . Ose am se ljuto i i povre eno. Nastavnik me tera da radim sve vežbe i zove me "trapava".

Najpoznatija i najstarija služba je "SOS telefon protiv nasilja u porodici". 125 . Tako e. Dete se može direktno obratiti savetovalištima pri centrima za socijalni rad za savetodavnu pomo .postoje pri nekim centrima za socijalni rad kao i pri Institutu za mentalno zdravlje (u Beogradu). Brojevi telefona ovih savetovališta se nalaze me u važnim telefonima u pojedinim dnevnim listovima... Svaka opština ima centar za socijalni rad u kome rade socijalni radnici. ali i školski psiholog (pedagog. psiholozi. 4. Za pomo se centru može obratiti i roditelj deteta ukoliko je dete žrtva nasilja. Prednost rada savetovališta je u tome što dete može da se obrati za pomo bez pokretanja bilo kakvog postupka i bez uputa.) ako mu se dete obrati za pomo . a anonimnost je zagarantovana. 5.postoje pri domovima zdravlja na pojedinim opštinama u zemlji. U savetovalištima uglavnom rade posebno obu eni psiholozi. pružaju savetodavne usluge i pomo deci koja su žrtve zanemarivanja i zlostavljanja. Ona. nastavnik.. pravnici i pedagozi. SAVETOVALIŠTA ZA BRAK I PORODICU .su državne ustanove koje imaju ovlaš enje i obavezu da pružaju zaštitu deci kojoj je ugroženo bilo koje pravo. 3. CENTRI ZA SOCIJALNI RAD .Prilog: KOME DA SE OBRATIM Ustanove kojima se dete može zanemarivanja ili zlostavljanja: obratiti u slu ajevima 1. 2. one imaju pravo nadzora nad vršenjem roditeljske dužnosti. "Incest trauma centar" je organizacija koja pruža specifi ne savetodavne usluge u skladu sa svojim nazivom. Pojedine NEVLADINE ORGANIZACIJE imaju službe za pomo žrtvama zanemarivanja i zlostavljanja. RAZVOJNA SAVETOVALIŠTA . tako e. iji broj telefona se može na i u pojedinim dnevnim listovima. Centu se može obratiti samo dete.

PLANIRANJE I IZVO ENJE AKCIJA U KORIST PRAVA 126 .

127 .

prema redosledu po kom su se dešavale. ali tako da predstave da se ona grana . S. UNICEF).. Svaki u enik crta horizontalnu liniju do polovine lista papira. Ti doga aji mogu biti razli iti i na njima je da izaberu nekoliko onih koje žele i za koje smatraju da su važni za njihov dosadašnji razvoj i život. odnosno trenutak u kom se nalaze.sagledavanje uloge ljudskog delovanja u odre ivanju doga aja u budu nosti. Nastavnik im objašnjava da treba da zamisle da ta linija predstavlja li nu vremensku liniju njihovog dosadašnjeg života. Obrazovanje za razvoj.papir i olovka za svakog u enika.uo avanje da su mogu e razli ite budu nosti.Radionica: SAGLEDAVANJE PROMENA5 CILJ: Cilj ove aktivnosti je da se u enici navedu na razmišljanje o sopstvenom uticanju na doga aje u budu nosti. na odgovoaraju e mesto izme u trenutka ro enja i trenutka sadašnjosti. Da bi objašnjenje bilo jasnije. Oni treba da razmisle o najvažnijim doga ajima u njihovom dosadašnjem životu i da ih ubeleže na liniju. ZADACI: . .osveš ivanje i razvijanje spremnosti da se preuzme li na odgovornost i da se angažuje u rešavanju problema dece i mladih. ali je ovde prera ena i prilago ena programu gra ansko vaspitanje 1. nastavnik predstavlja svoju vremensku liniju . Drugi korak: U enici sada produžavaju zapo etu vremensku liniju. . Beograd.razumevanje sopstvenih mogu nosti za stvaranje promena i uticanje na budu nost. tako da je njen levi kraj – momenat njihovog ro enja. Materijal za rad: . OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici rade individualno. 128 . Nastavnik demonstrira ovo crtaju i svoju vremensku liniju tako da ona izgleda 5 Ideja za ovu radionicu poti e iz aktivnosti Li ne vremenske linije (Fauntin. . a njen desni kraj – sadašnjost.

Šta bismo mogli da preduzmemo da pove amo verovatno u da slika naše idealne budu nosti postane stvarnost? Šesti korak: Zadatak za kraj: Svaki u enik ima 5 minuta da u vidu dnevni ke zabeleške napiše svoja trenutna razmišljanja o sopstvenim aktivnostima kojima e doprinositi ostvarivanju idealne slike svoje budu nosti ili pravi «ugovor sa samim sobom« u kome se sebi obavezuje da preduzme neku aktivnost koja vodi ostvarivanju idealne slike njegove budu nosti. naro ito objašnjavaju i mogu e doga aje u budu nosti. a na gornji krak doga aje koji bi se dogodili u budu nosti koju bi smatrali idealnom. Ta dva kraka predstavljaju dve razli ite mogu e budu nosti. Tre i korak: Svaki u enik na e para i predstavi mu svoju vremensku liniju ili ono sa nje što bi želeo da mu pokaže.. etvrti korak: U enici formiraju manje grupe.Kome se ini da e se njegova idealna budu nost stvarno ostvariti? Zašto? . U grupama svako predstavlja razliku izme u svoje verovatne i idealne slike budu nosti. U enici treba da ubeleže na donji krak vremenske linije neke mogu e doga aje za koje pretpostavljaju da bi im se mogle dogoditi u verovatnoj budu nosti. 129 . kakvu priželjkuju. ali u budu nosti. Zatim razgovaraju o razlozima zbog kojih se te dve mogu e budu nosti razlikuju. Peti korak: Diskusija na nivou cele grupe: .kao horizontalno postavljeno slovo ipsilon. Zatim nastavnik objašnjava da nacrtani kraci predstavljaju i dalje njihovu vremensku liniju.Šta bi trebalo da se dogodi da bi se ostvarile vaše idealne budu nosti? Od ega sve zavisi koja e se od linija budu nosti stvarno ostvariti? Kakva je naša uloga u tome? .

sticanje znanja o tome šta zna i participacija u školskom životu i radu. trebalo da rade u enici u školi. .Radionica: PARTICIPACIJA U ŠKOLI I I II CILJ: Cilj ove radionice je da se u enici navedu na razmišljanje o u eš u dece i mladih u kreiranju školskog života. daje primere za svaku od njih. po njihovom mišljenju. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enicima se kaže da nekoliko minuta svako za sebe razmisle o tome šta bi sve. Ova svoja razmišljanja u enici mogu da razmene u manjim grupama (ukoliko nastavnik proceni da bi to bilo korisno). veštine. Materijal za rad: . 130 .razvijanje spremnosti i ume a da se sopstvena znanja.osveš ivanje li nog odnosa prema participaciji dece u školi. ZADACI: . U enici imaju zadatak da popune listu navode i konkretne situacije iz školskog života o kojima bi u enici trebalo da iskažu svoje mišljenje i u estvuju u odlu ivanju.veliki list papira za poster (alternativa – pisanje na tabli). . . u emu bi i na koji na in trebalo da u estvuju (mogu da se podsete tipova participacije na osnovu materijala koji imaju od ranije). . mogu nosti i namere uzimaju u obzir pri donošenju odluka o vlastitim aktivnostima.lista "U emu bi u enici trebalo da u estvuju u odlu ivanju" za svakog u enika po jedan primerak.razmišljanje o li noj spremnosti da se aktivno u estvuje (i deli odgovornost) u školskom životu. Drugi korak: Svaki u enik dobija listu "U emu bi u enici trebalo da u estvuju u odlu ivanju" i nastavnik im objašnjava zna enje pojedinih kategorija sa liste.

Razgovara se o razlozima za izbor odre enih aktivnosti i na inima participacije na koje su mislili u pojedinim odgovorima. prethodna iskustva. prema vašim odgovorima. slobodno vreme u enika)? Peti korak (po etak drugog asa): U enici imaju zadatak da se svako za sebe vrati na svoju listu i razmisli u kojim od sadržaja i oblika participacije koje je predvideo kao poželjne bi bio spreman on li no da u estvuje i preuzme deo odgovornosti za nju. Pozivaju se da uporede ove odgovore sa onima koje su dali na prethodnog asa.Od kojih faktora zavisi konkretno angažovanje svakog pojedinca u regulisanju školskog života (spoljašnje okolnosti.U kojim situacijam bi.Koliko ostvarivanje de je participacije zavisi od samih u enika? Da li svi u enici mogu podjednako da u estvuju u svim situaciijama školskog života? . motivacija. u enici najviše trebalo da u estvuju u odlu ivanju? . Šesti korak: U enici koji žele komentarišu svoje odgovore.Da li su vaši predlozi ostvarivi u školi? Šta može biti teško a u ostvarivanju de je participacije u školi? .Na koje tipove participacije ste mislili? . Te odgovore ozna ava na svojoj listi. razmišljaju i o svojim stvarnim mogu nostima i spremnosti da se angažuju. kao i razlozima za to.Tre i korak: U enici koji žele saopštavaju svoje odgovore. sposobnosti. etvrti korak: Zajedni ka analiza odgovora vo ena pitanjima: . a nastavnik ih ispisuje prave i zajedni ki poster "U emu bi u enici trebalo da u estvuju u odlu ivanju". Zato im treba re i da listu razmatraju polako i postepeno idu i od jedne do druge situacije koju su predvideli i u miru razmisle o svojoj stvarnoj spremnosti da u estvuju u realizaciji svakodnevnih aktivnosti u svojoj školi imaju i na umu svu prethodnu diskusiju. Vode i razgovor o spremnosti u enika na u eš e u konkretnim aktivnostima u školi. Napomena: Važno je da se u enicima omogu i da ovaj korak urade polako i pažljivo. nastavnik može da koristi neka od slede ih pitanja: 131 .

U kojim aktivnostima biste vi li no u estvovali? .Koje aktivnosti ste predvideli kao one u kojima bi u enici trebalo da u estvuju. po vašem mišljenju trebalo da u estvuje u tim aktivnostima? 132 . a vi li no niste spremni da se u njima angažujete? Objasnite vaše odgovore! Koji su razlozi za to? Ko bi.Da li ste stvarno spremni da o tome javno iznesete svoje mišljenje / preuzmete odgovornost za odlu ivanje u tom domenu? ..Na koji na in participacije ste mislili? U kojim aktivnostima biste u estvovali zajedno sa nastavnicima? Ko bi još u estvovao u tome? O kojim aktivnostima biste odlu ivali sami? Zašto? .

REDOVNA NASTAVA: DOPUNSKA I DODATNA NASTAVA: ŠKOLSKE SEKCIJE: U ENI KA UDRUŽENJA I ORGANIZACIJE: UPRAVLJANJE ŠKOLOM: PROSTORNA I VREMENSKA ORGANIZACIJA: 133 . odnosno u emu bi trebalo da u estvuju u odlu ivanju. da se njihovo mišljenje uvaži.Materijal za rad: U EMU BI U ENICI TREBALO DA U ESTVUJU U ODLU IVANJU? Navedi situacije iz školskog života u kojima bi u enici (po tvojoj proceni) trebalo da iskažu svoje mišljenje.

. ZADACI: . u enici zajedni ku listu-poster "Stanje de jih prava u prave našoj izradu 134 . Tako nastaju grupne liste "Problemi dece i mladih. Treba da se sete što više problema i sve ih zabeleže. a neki sa više prava. Nastavnik napominje da e neki problem biti povezan sa jednim. etvrti korak (ili zadatak za dalji rad): Na osnovu rang-lista svake grupe.razvijanje sposobnosti za analiziranje stanja de jih prava. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici su podeljeni u grupe.Radionica: IZBOR PROBLEMA I ." Drugi korak: Grupe dobijaju komplet "Kartica prava" i imaju zadatak da za svaki identifikovani problem sa svoje liste prona u odgovaraju e ravo ili grupu prava i upišu broj ili naziv lana uz problem. Tre i korak: Rade i u grupi. u enici prave rang listu ugroženosti prava.Stanje de jih prava u mojoj školi i okolini CILJ: Cilj ove radionice je da u enici nau e da analiziraju stanje de jih prava u svojoj sredini. Rangove upisuju pored problema na svojoj listi.komplet kartica prava za svaku grupu.razvijanje osetljivosti za stanje de jih prava. a broj 5 najmanje ugroženom od pet izabranih prava. Materijal za rad: . . Biraju 5 identifikovanih problema / ugroženih prava i dodeljuju broj 1 najugroženijem.papir za svaku grupu. Imaju zadatak da u okviru grupe porazgovaraju o problemima dece u njihovoj školi (ili problemima dece u njihovoj sredini koji su povezani sa školom) i da svaki od pomenutih problema zabeleže na zajedni ki papir. .jedan hamer papir i flomasteri (za zajedni kog postera).

mogu e je predložiti u enicima da taj zajedni ki poster naprave predstavnici svih grupa a da ga ostali pregledaju pred po etak narednog asa. zavisno od broja u enika. Nastavnik im naglašava da ove liste sa uvaju jer e na njima nastaniti da rade idu eg asa. 135 .školi i okolini" u koju upisuju prava oko ije ugroženosti postoji saglasnost me u grupnim odgovorima. Ukoliko zadatak ostane za dalji rad.

upoznavanje sa kriterijumom realnosti u izboru problema za akciju.razvijanje sposobnosti procenjivanja sopstvenih mogu nosti delovanja u korist de jih prava.Radionica: IZBOR PROBLEMA II CILJ: Cilj ove radionice je da se u enici podstaknu na preduzimanje konkretnih akcija u korist de jih prava u njihovoj školi i sredini i osposobe se za izbor problema na koji mogu delovati. ZADACI: .Ko sve može menjati stanje de jih prava u školi? . OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici se uz pregledanje zajedni kog postera “Stanje de jih prava u našoj školi i okolini” podse aju kako su prethodnog asa odredili stanje prava.razvijanje aktivnog stava i spremnosti za angažovanje u akcijama u korist de jih prava.Zašto je stanje prava takvo? . Materijal za rad: . .po 2 velika papira (hamer ili pakpapir) za svaku grupu. s ciljem da uo e da deca i mladi mogu da uti u na stanje nekih prava. .Do kojih posledica to može dovesti? .Koja su prava dece najugroženija u našoj školi? . Pitanja koja mogu biti postavljena u diskusiji: .Mogu li u enici da uti u na stanje prava? 136 . . Prilog: “Koreni problema” za nastavnika. Razgovaraju o uzrocima i posledicama kršenja prava i na inu borbe protiv toga.Može li se kršenje prava spre iti? .grupne liste “Problemi dece i mladih” i zajedni ka lista “Stanje de jih prava u našoj školi i okolini” nastale na prethodnom asu.

Drugi korak: U enici su podeljeni u grupe kao na prethodnom asu i pred njima su njihove grupne liste "Problemi dece i mladih". u enici to rade kao grupni doma i zadatak. Proces se može nastaviti sve dok se ne iscrpu svi koreni. 137 . etvrti korak: Kada prona u korene problema koji su po etno izabrali. Zatim se ti faktori povežu linijama sa problemom: oni ine "korene" datog problema. Tre i korak: Nastavnik saopštava da e se sada baviti jednim postupkom koji e im pomo i da jasno definišu svoj problem. Ispod toga beleže sve faktore koji direktno ili indirektno uti u na taj problem (to mogu biti uzroci problema. Napomena: Ukoliko ne mogu da završe analizu korena i izbor problema na asu. Nastavnik naglašava da problem treba da se ti e neostvarivanja (nedovoljnog poštovanja). Nastavnik im objašnjava da pri izboru problema za akciju ne treba da se rukovode samo njegovom važnoš u ve procenom koliko je realno da na problem mogu da uti u. Zatim im u vidu mini-predavanja na primeru objašnjava postupak "koreni problema". Posle toga se razmatra svaki pojedina ni faktor i traže se faktori koji uti u na njega i ine njegove "korene". odnosno kršenja nekog prava ili više prava u enika i da proisti e iz stvarnog života u njihovoj školi (ako je problem povezansa školom) i okolini. (Mogu e je da lanovi grupe dodaju i nove probleme na listu). da dobro izaberu problem koji je polazište za planiranje akcija u korist de jih prava. bolje je da izaberu da se bave nekim od "korena" koji i sam predstavlja problem (kršenje prava) i na koji mogu da uti u. rade i u grupi. U enici u svakoj grupi treba da zabeleže problem koji su izabrali na gornjem delu velikog papira. u enici još jednom razmatraju i odlu uju da li i dalje misle da se bave tim problemom ili nekim od faktora koji ini jedan od korena tog po etnog problema. Ukoliko je po etni problem previše težak i u enici nemaju dovoljno mogu nosti da na njega deluju. odnosno. nešto što održava postoje e stanje ili spre ava da se ono promeni). Imaju zadatak da izaberu jedan od problema koji je tipi an i zna ajan za njih i njihovu školu.

138 .Potrebno je da za po etak slede eg asa svaka grupa ima izabran problem za koji e planirati akciju.

za po etak. Npr. Roditelji u enica smatraju da je za devojke najbolje da se udaju i da ne rade. 4 Zaokruženi ''koreni'' problema bi mogli da budu razlog za akcije. te u enice imaju loš uspeh i verovatno bi samo ponavljale razrede. U enice su se upisale u tu školu zato što je to jedina stru na škola u gradu. 1 Neki nastavnici u školi se ne trude mnogo oko devojaka. ''Koren'' br. jedinu srednju školu u gradu. ali su to isuviše krupni problemi i nerealne akcije. 3 U enice se uglavnom ne slažu s tim stavom svojih roditelja. otvaranja drugih srednjih škola u gradu (1) ili obrazovanja roditelja i menjanja njihovih stavova(2). biti osnova za realnu akciju u enika (obrazovanje za de ja prava nastavnika. Naj eš e. može.Prilog (za nastavnika): “KORENI PROBLEMA” Problem: Mnoge u enice napuštaju srednju gra evinsku školu. ali i u enika). a za o ekivati je da bi mogla uticati na promenu stavova (a time verovatno proizvesti i neke dalje. ali ne znaju šta bi mogle da urade. ( lan 28) Najve i broj u enica napušta školu zato što se udaju. Takvu akciju je realno planirati. ali ih roditelji ne Ve ina nastavnika i u enika u školi ne poznaje Konvenciju o pravima deteta. još tokom prvog ili drugog razreda. Roditelji ne znaju za Konvenciju i jednako pravo devojaka na obrazovanje. jer misle da to nije struka za devojke. konkretnije akcije u 139 . Neke od ovih u enica kažu da su htele da idu u medicinsku školu ili gimnaziju u susednom gradu. npr. izvesti i pratiti njene efekte. 4.

Da li smatrate da možete da uti ete na njegovo razrešenje? Da li to možete uraditi sami? . Nastavnik podsti e diskusiju vo enu pitanjima: . ZADACI: enici podstaknu na razmogu organizovati i preupoznaju sa razli itim i ostvarivanja prava de- . kao i da se vrstama akcija u prilog zaštite teta.upoznavanje sa razli itim na inima individualnog i grupnog delovanja u korist de jih prava.Zašto ste se odlu ili baš za taj problem? Da li je presudan bio sam problem ili procena mogu nosti uticaja na njegovo rešenje? Kako je teklo odlu ivanje u grupi? .razvijanje sposobnosti procenjivanja sopstvenih mogu nosti delovanja u rešavanju problema / u korist de jih prava.razvijanje aktivnog stava i spremnosti za angažovanje u akcijama u korist de jih prava. Materijal za rad: ''Vrste akcija svakog u enika.Radionice: KAKO REŠITI PROBLEM I i II CILJ: Cilj ovih radionica je da se u mišljanje o na inima na koje se duzimati akcije.Šta biste voleli da vidite kao rezultat akcije usmerene na rešavanje problema koji ste izabrali? Drugi korak: U enici dobijaju instrukciju da sada smisle što je mogu e više ideja i opišu ceo proces (akciju) rešavanja izabranog problema. U enici treba posebno da obrate pažnju i nazna e šta bi sve deca mogla da urade. ako se organizuju i udruže. . . OPIS AKTIVNOSTI: KAKO REŠITI PROBLEM I Prvi korak: Grupe redom saopštavaju kona no izabrani problem kao rezultat prethodne radionice. u korist de jih prava'' za 140 .

Ukoliko je u nekim grupama bilo više ideja/pravaca. Izveštaji e biti predstavljeni na po etku slede eg asa. Napomena: Ukoliko nastavnik procenjuje da bi bilo korisnije ostaviti u enicima više vremena za 2. Na sva eventualna pitanja odgovara da je njihov zadatak da samostalno ponude što raznovrsnije predloge za akciju rešavanja problema. korak i ne prekidati njihovu slobodnu produkciju ideja i diskusiju u grupama.Ko je pokrenuo rešavanje problema? . KAKO REŠITI PROBLEM II Prvi korak: Predstavnici grupa redom saopštavaju svoje predloge za rešavanje problema.Da li deca mogu stvarno da urade to što je predloženo? . Tre i korak: U enici pripremaju kratak i pregledan izveštaj o svojim predlozima za rešavanje izabranog problema. U ovoj fazi rada ne treba da razmišljaju o tome koja aktivnost bi bila uspešnija niti da donose kona nu odluku o tome. Ukoliko se u nekim grupama javi više ideja koje nezavisno jedna od druge predstavljaju akcije (razli ite puteve) do rešenja istog problema. nastavnik nastoji da ne daje nikakve druge smernice ili sugestije. oni se ravnopravno predstavljaju bez selekcije.Da li bi deca mogla još nešto da urade? 141 . izrada izveštaja može biti grupni doma i zadatak. Svaki izveštaj treba da predstavi konkretne aktivnosti koje su u enici predložili kao sastavni deo njihove akcije.Napomena: Nastavnik podsti e u enike da zabeleže sve ideje koje mogu doprineti rešavanju problema koji su izabrali. nastavnik podsti e u enike da svaku od tih akcija zabeleže. Tako e.Ko sve u estvuje u rešavanju problema? . Voditelj zapisuje na tabli sve važne navedene korake predloženog rešenja. Drugi korak: Voditelj podsti e diskusiju o iznesenim predlozima usmeravaju i je pitanjima: .

ve voditelj naglašava da se akcije (ili projekti) planiraju i izvode da bi se neki problem rešio (bilo da se radi o nedovoljnom poštovanju ili kršenju nekog ili više prava). treba navesti da su neki gradona elnici kod nas još po etkom devedesetih godina potpisali Deklaraciju kojom su se obavezali da e biti zaštitnici de jih prava i da takvu funkciju može da ima i neki nastavnik u školi. Snimanje stanja de jih prava je 142 . Nakon toga podsti e diskusiju o vrstama akcija sa liste pitanjima: . AKCIJE SNIMANJA / ISPITIVANJA I UTVR IVANJA OSTVARENOSTI PRAVA Takve akcije i projekte esto izvode istraživa ke i nevladine organizacije koje se bave decom i zaštitom prava deteta. etvrti korak: Grupe ne izveštavaju. Problem može biti nedovoljno poštovanje ili kršenje nekog prava (ili više prava) koje garantuje Konvencija o pravima deteta i to prava jednog deteta ili grupe dece..Gde im je potrebna pomo odraslih? . Peti korak: Radionica se završava uvo enjem pojma OMBUDSMANA – zastupnika ili službe zastupanja prava deteta na nivou Parlamenta – saveznog. a zatim grupe imaju zadatak da vide koje se sve vrste akcija nalaze u njihovom predlogu za rešavanje problema. pažljivo je pro ita. Možemo razlikovati slede e tipove akcija ili projekata: 1.Da li su predložena rešenja u celosti realna i ostvariva? . Materijal za rad: ''VRSTE AKCIJA U KORIST DE JIH PRAVA'' Akcije ili projekti se planiraju i izvode da bi se neki problem rešio.Da li bi se predloženim na inima popravilo stanje de jih prava? Tre i korak: Svaki u enik dobija listu ''Vrste akcija u korist de jih prava''. republi kog ili gradskog.Gde oni mogu da pomognu odraslima? Napomena: Grupe uvaju svoje predloge za rešavanje problema jer e im biti potrebni za radionicu Planiranje akcija.Koje od predloženih tipova akcija deca/mladi mogu sami da izvedu? . Tako e.

obavezna da uradi i vlada zemlje koja je prihvatila Konvenciju i to kada podnosi izveštaj Komitetu za prava deteta. Primeri lobiranja su: pisanje peticija s pozivanjem na Konvenciju. 4. na direktora škole ili na širu javnost. da glasaju za neki zakonski predlog ili da iznesu pred parlament neki predlog za koji je grupa ljudi. 143 . U nju se mogu svrstati i takve akcije kao što su: dati primerak Konvencije roditeljima da se upoznaju s pravima deteta. kao što je donošenje zakona koji obavezuju na poštovanje prava dece (odnosno. na primer: na gradonaelnika. zainteresovana. da bi se postigao željeni efekat. AKCIJE ZA OSTVARIVANJE I ZAŠTITU PRAVA To su akcije koje dovode do promena stanja prava. javno iznošenje i obrazloženje nekog problema u vezi sa pravima dece ili predloga za rešenje tog problema. predvi aju zakonske kazne za kršenje prava). koje rešavaju probleme ugrožavanja prava ili obezbe uju da se neka prava dece ostvare. ili kao deo akcija za ostvarivanje prava. kao što je izrada i usvajanje Konvencije. Akcije lobiranja su obi no i informativne. Mi ovde koristimo re lobiranje za sve slu ajeve kada se uti e ili želi da se uti e na one koji imaju mo da odlu uju u korist ostvarivanja de jih prava. Za ostvarivanje de jih prava isto tako su zna ajne i konkretne. ili na nivou države. prakti ne. AKCIJE LOBIRANJA ''Lobirati'' zna i vršiti uticaj. pre svega na poslanike u parlamentu. Primeri takvih lokalnih akcija su: omogu iti detetu koje je u invalidskim kolicima da poha a redovnu nastavu. lokalne akcije. ili napraviti spot ili TV emisiju koja govori o pravima deteta. AKCIJE INFORMISANJA I OBRAZOVANJA ZA PRAVA DETETA Ovo je široka grupa akcija. stvoriti deci bezbedan prostor za igru i rekreaciju i sli no. pritisak na zastupnike. One mogu biti globalne. ali i kompletni obrazovni programi kao što su ovi koje mi sada radimo. ali se u njima eš e informiše o nekim drasti nim slu ajevima kršenja prava. 2. Ove akcije se mogu organizovati samostalno. 3. koja lobira. koja e onda da deluje i na one koji odlu uju.

sticanje znanja o tehnikama efikasnog planiranja akcija. ZADACI: . .razvijanje veština planiranja akcija. (iz 144 . po inje drugi as. Nastavnik sam procenjuje. Nastavnik saopštava da e se tokom ove i slede e radionice baviti postupkom koji e im pomo i da izabrani problem i predloženi postupak kojim žele da ga reše sada izraze kroz detaljan. OPIS AKTIVNOSTI: Napomena: Opis aktivnosti.podsticanje inicijativnosti u pokretanju i vo enju akcija. Prvi korak: U enici su raspore eni u iste grupe kao i u prethodnoj radionici. prikazani su kao jedinstvena celina. konkretan i realan plan akcije. u zavisnosti od dinamike rada grupa kojim korakom završava prvi. . . odnosno.specifi an (konkretan i neposredno vezan za problem i njegovo rešavanje). ''Planiranje akcija'' za svakog u enika. . Nastavnik u formi minipredavanja (oslanjaju i se na listu ''Planiranje akcija'') naglašava da jasno definisan problem treba ispred sebe da ima isto tako definisan cilj.2-3 ve a papira i makaze za svaku grupu. predvi eni koraci za ove dve radionice.grupni predlozi za rešavanje problema prethodne radionice). Materijal za rad: .merljiv (definisan tako da omogu ava merenje efekata uspešnosti plana akcije). što zna i da on mora biti (voditelj piše na tabli osnovne elemente i daje šira objašnjena koja su navedena u zagradana): . tj.Radionice: IZRADA PLANA AKCIJE I i II CILJ: Cilj ove radionice je da se u enici podstaknu na preduzimanje konkretnih akcija u korist de jih prava i uvedu u tehnike efikasnog planiranja.

Tre i korak: Nastavnik objašnjava da na uspešnost u nekom delovanju. Napomena: Ako smatra da je potrebno. Peti korak: U enici dobijaju instrukciju da pripreme finalnu prezentaciju (za poslednju radionicu Prikaz grupnih radova) svojih planova akcije i da za to koriste poster s po etka ove radionice. dok tragaju za formulacijom svog cilja treba uvek da prethodno razmotre da li on odgovara postavljenim zahtevima. ostvarljiv imaju i u vidu ne samo spoljne okolnosti ve i mogu nosti same grupe koja vodi odre enu akciju). osim dobro definisanog problema i cilja. Jedan od na ina da se on napravi jeste da se odgovori na neka važna pitanja (svaki u enik dobija listu ''Planiranje akcija''. da bi potom prešli na aktivnosti iz 4. U protivnom. .). Sam cilj treba da bude iskazan jasno i kratko. nastavnik glasno ita i komentariše navedena pitanja. bitno uti e i planiranje. može odmah svakom u eniku dati prilog i zamoliti ih da svako za sebe prethodno pro ita ta ku 4. Napomena: Nastavnik podse a u enike da pri formulisanju cilja svoje akcije. Dakle.. Poster treba da pregledno ilustruje put od problema do realizacije cilja. Drugi korak: Nastavnik poziva grupe da sada na donjem delu ve eg lista papira/postera napišu izabrani problem – PO ETNO STANJE. Svaki dobar PLAN AKCIJE treba da bude KONKRETAN i REALNO izvodljiv. PLAN AKCIJE. nastavnik u enicima skre e pažnju na ta ku 4. a na gornjem delu CILJ koji žele da postignu svojom akcijom. Prate a 145 . koraka.dostižan (realan.vremenski ograni en (jasno vremenski definisan). treba da vode ra una o gore navedenim elementima. etvrti korak: U enici rade u svojim grupama. Nastavnik podsti e u enike da predloge za rešavanje problema koje su napravili u radionici Kako rešiti problem sada pažljivo analiziraju uzimaju i u obzir navedena pitanja na koja treba obratiti pažnju. a ne da u sebi doslovno (opisno) sadrži odgovore na postavljena pitanja.

146 . treba da bude duža od 5 . Potrebno je voditi ra una da nakon predstavljanja grupnih planova akcije ostane dovoljno vremena za završnu diskusiju.usmena prezentacija ne minuta.10 Napomena: Predloženo vreme prezentacije zavisi od broja grupa.

3.Problem treba da proisti e iz stvarnog života sredine iz koje poti u oni koji planiraju i izvode akciju. što zna i da on mora biti: . što podrazumeva: opis postoje eg stanja. ostvarljiv imaju i u vidu ne samo spoljne okolnosti ve i mogu nosti same grupe koja vodi odre enu akciju). Da bismo bili uspešni u nekom delovanju pomaže nam planiranje koje se sastoji iz slede ih koraka: 1. Obi no postoji više na ina na koje možemo da pokušamo da promenimo postoje e stanje.realnu procenu sopstvenih mogu nosti. DEFINISANJE CILJA Jasno definisan problem treba ispred sebe da ima isto tako definisan cilj. . navo enje konkretnih prava na koma se problem odnosi i otkrivanje i razumevanje uzroka tog stanja.realnu procenu teško a i otpora koji stoje na putu njenom ostvarenju. .specifi an (konkretan i neposredno vezan za problem i njegovo rešavanje). . IZBOR AKCIJE Dobar izbor akcije koji treba da vodi ka ostvarivanju cilja pretpostavlja: .Problem treba da se odnosi na kršenje ili nemogu nost ostvarivanja de jih prava. IZBOR I DEFINISANJE PROBLEMA . PLAN AKCIJE 147 . . Problem je obi no situacija.merljiv (definisan tako da omogu ava merenje efekata uspešnosti plana akcije). kao i .dostižan (realan.procenu dostupnosti svega što je potrebno za izvo enje akcije. 2.vremenski ograni en (jasno vremenski definisan).Problem treba jasno definisati . kojim nismo zadovoljni i koji želimo da promenimo. . vi e mogu ih delovanja ili akcija. .Materijal za rad: PLANIRANJE AKCIJE Akcije u korist de jih prava planiramo i izvodimo da bismo rešili neki problem u vezi sa stanjem prava. 4. postoje e ''stanje stvari''.

KAKO emo do i do cilja? .Šta nam je potrebno (novac. .Da li izvo enje naše akcije zahteva odre ena SREDSTVA? .Da li možemo sami? . oprema.Vremenski raspored pojedina nih aktivnosti.Da li e nam za izvo enje ovog projekta biti potrebne neke posebne VEŠTINE? . Svaki dobar plan akcije treba da sadrži: . materijali. po etak i kraj planiranih aktivnosti. korisno je razmisliti o slede im pitanjima: .Da li nam je potrebna ne ija pomo ? Ako jeste – kakvu pomo o ekujemo? Ko su te osobe? Kako emo ih kontaktirati? Kako emo ih zainteresovati za našu akciju? .Da li emo voditi zabeleške? Koje podatke emo skupljati i uvati? .Kako emo MERITI USPEŠNOST našeg projekta? . .Šta e biti pokazatelji uspešnosti? .jasno definisane vremenske rokove.Navesti konkretne korake/aktivnosti koje emo preduzeti.Na uspešnost u delovanju bitno uti e i na in na koji smo isplanirali svoju akciju.KADA e se odvijati naša akcija? .Koje su mogu e prepreke na koje bismo mogli nai i? Kako da ih spre imo? 148 .Kako emo u okviru naše grupe raspodeliti uloge/zaduženja? . .popis svih neophodnih aktivnosti vezanih za planiranju akciju.konkretnu raspodelu poslova. usluge)? .Da li e nam trebati ne ija dozvola? Kako emo je obezbediti? .Da li o ekujemo neke TEŠKO]E u realizaciji našeg plana? .Kako emo ih obezbediti? Kome emo se obratiti? .Kako emo napisati završni izveštaj? .Koga sve treba OBAVESTITI o ovom projektu? .Kakav prostor? Kako emo do njega do i? .Ko e nam pomo i da ih savladamo? .KO e to uraditi? .Kako emo uvati PODATKE o realizaciji akcije? .Trajanje.Da li je e nam biti potreban PROSTOR za izvo enje aktivnosti? . kao i . Da bi se napravio dobar plan akcije. .

149 .

Radionica: ANALIZA MOGU]IH EFEKATA AKCIJE

CILJ: Cilj ove radionice je da omogu i u enicima da sagledaju razli ite mogu e efekte njihove akcije na razli ite pojedince i grupe ljudi. ZADACI: - Uo avanje razli itih pojedinaca i grupa ljudi na koje njihova aktivnost može uticati (posredno i neposredno); - Sagledavanje razli itih vrsta mogu ih posledica njihove akcije (pozitivnih i negativnih); - Dobijanje novog uvida u planirane akcije. Materijal za rad: - Primerak dijagrama uticaja za svaku grupu; - U eni ki planovi akcija nastali na prethodnim asovima. OPIS AKTIVNOSTI: Nastavnik uvodi u enike u aktivnosti objašnjavaju i im da e na ovom asu imati prilike da sagledaju svoje planove iz jednog novog ugla. Nastavniki objašnjava da svaka akcija može uticati na razne pojedince i grupe ljudi na razli ite na ine i da nije dobro kada se to zaboravi, jer se onda može dogoditi da naša akcija ima i efekte koje ne bismo ni sami želeli ili može stvoriti otpor kod neke grupe ljudi koji može biti velika smetnja ostvarivanju cilja naše akcije. Objašnjava ovo na primeru neke akcije (koju u enici nisu planirali). Prvi korak: U enici su podeljeni u grupe onako kako su planirali akcije . Svaka grupa ima zadatak da napravi spisak onih pojedinaca i grupa ljudi kojih e se direktno ili indirektno ticati njihova akcija. Nastavnik objašnjava kako se pravi dijagram - stablo uticaja i deli u enicima primer dijagrama uticaja. Naglašava da posledice mogu biti povoljne i nepovoljne i navodi primere za to. Objašnjava kako svaka posledica ima ulogu uzroka neke nove posledice i da zato dijagram uticaja li i na drvo koje se grana. Drugi korak:
150

U enici biraju od svih nabrojanih kategorija koje mogu biti “pogo ene “ njihovom akcijom one najvažnije (4 do 5) i u grupama prave dijagram uticaja planirane akcije na njih. Važno je da pažljivo razmisle o problemu i da polako razmotre i prodiskutuju o svim povoljnim, nepovoljnim i neutralnim posledicama planirane akcije, a tek zatim da i nacrtaju dijagram uticaja sli an onome koji su dobili kao primer. Nastavnik obilazi grupe i pomaže im da zaista predvide ljude na koje e akcija imati uticaja I mogu e posledice njihove akcije. Tre i korak: U enici sada imaju pred sobom planove akcija i dijagrame uticaja. Imaju i u vidu posledice koje bi njihova akcija mogla imati, vra aju se na planove i preispituju ih, donose odluke da li bi u njima trebalo nešto menjati ili se ak dogovaraju da odustanu od tog i naprave neki novi plan. Na kraju asa nastavnik se dogovara sa u enicima o tome šta e se raditi naredna dva asa, odnosno da bi na njih u enici trebalo da donesu planove akcija koje stvarno imaju nameru da izvedu i da se pripreme za njihovu prezentaciju. Materijal za rad: Primer stabla (dijagrama) uticaja6
Sukobi izme u dece i vaspita a Unapre - uju saradn ju i kvalit et života
Uspešno doprino -se organiz a-ciji života u domu

Ostaju pasivn i, nezado voljni

Izbega -vaju realizaciju projek ta

Ohrabru je de je inicija -tive i zajedni - ko

Gube prilik u da unapre de svoj rad

Usvaja ju nova znanja i veštin e

Saznaju mnogo o svojim pravima i veštinam a zajedni k.

Gube šansu za nova znanja

Nagova -ra vaspit a- e da se ne uklju

Podsti - e decu i vaspita e

Odbija Podrža Podrža Ne Protiv Podrža ju -vaju -vaju u estv i se -va aktivn projek projek uju u projek projek at at tu at o projek u eš e tu 6 Primer preuzet iz Priru nika za voditelje radionica iz oblasti prava deteta ‘’Kako do šargarepe’’, Jugoslovenski centar za prava deteta, Beograd 1999.

151

VASPITA I

DECA

DIREKTOR

Projekat ''De ja participacija u domu za decu bez roditeljskog

152

konkretne i od koristi za dopunjavanje plana. Nastavnik objašnjava da koliko god je neki plan bio dobar. Nakon toga.kriti ko preispitivanje planova akcija. komentare i eventualne ideje za menjanje. Prvi korak: Nastavnik poziva predstavnike grupa da svoje postere istaknu na zidu – školskoj tabli i na takav na in naprave malu izložbu. . . ali tako da primedbe budu argumentovane. ZADACI: . .grupni posteri sa razra enim planovima akcije (kao rezultat aktivnosti sa prethodnog asa). dok jedna grupa predstavlja svoj plan. verovatno da više ljudi može imati još neke ideje i da može videti problem na razli ite na ine.podsticanje veštine zastupanja vlastitih ideja. OPIS AKTIVNOSTI: Na osnovu broja pripremljenih planova. Zato je potrebno da. kao i da izaberu akciju koju e stvarno izvoditi. Materijal za rad: . Nastavnik nastoji da obezbedi atmosferu u kojoj se planovi stvarno preispituju. ostali beleže svoja pitanja . nastavnik i u enici se dogovaraju o vremenu koje svaka grupa ima da predstavi svoj plan i o tome kako e dalje raditi.dogovaranje o izvo enju akcija i daljem na inu rada u okviru predmeta. Posle svakog predstavljanja plana razgovara se o njemu. jedna po jedna grupa predstavlja svoj plan akcije. kao i da razmišljaju o svakom planu i mogu nosti njegove stvarne realizacije u njihovoj školi i sredini.Radionica: PRIKAZ I ANALIZA PLANOVA AKCIJA (2 asa) CILJ: Cilj ove radionice je da se u enici podstaknu na ostvarivanje konkretnih akcija u korist de jih prava na osnovu realno procenjenih mogu nosti i kapaciteta za delovanjem. 153 .osveš ivanje vlastitih kapaciteta za delovanjem u korist de jih prava.

Dobro je da termin za as GV2 ostane termin za konsultacije sa nastavnikom. dobro je da neke od njih budu akcije u školi. Nije neophodno da se svi u enici i nastavnik nalaze u terminima za naredna 4 asa. da pruži neku konkretnu pomo (u nabavci materijala. ideje. U enici se podse aju da pri analizi akcija koriste sve materijale o planiranju akcija koje su dobili ranijih asova i pitanjima se navode da preispitaju svoje planove: njihovu realnost. pra enje toka akcija i razmenu iskustava me u u enicima. Ukoliko se izabere da se izvodi više akcija. ali tako da se svi u enici uklju e u njih i da im na kraju ovog asa bude jasna njihova uloga. šta bi mogao biti problem ili smetnja. To mogu biti sve isplanirane akcije ili jedna ili dve od njih. šta je ija konkretna uloga. Na ovom asu se dogovara i o tome kako e se one dalje izvoditi. a neke u lokalnoj sredini. i tako dalje. Na naredna etiri asa nastavnik je konsultant. nastoji da pomogne da se eventualni problemi sagledaju iz novog ugla i da im se prona e rešenje.na primer da umesto ocena (dobar ili nije dobar) nude mogu e rešenja. ve to zavisi od vrste akcije i njihovog dogovora. 154 . ostvarivanju komunikacije sa nekim van škole i sli no). Na drugom asu bi trebalo ostaviti dovoljno vremena da se u enici dogovore o tome koje e akcije stvarno izvoditi. šta je sve potrebno za njih.

od ega su odustali I zašto. odnosno kojim veštinama su ovladali. 155 .Da li smatrate da je bolje preduzimati individualne ili grupne akcije? . šta bi slede i put uradili druga ije. Podse a u enike kojim su se sve sadržajima i temama bavili. šta im je bilo teško. Napomena: Tako e je potrebno ostaviti vremena za u eni ku evaluacija nastave GV2 na na in na koji je nastavnik osmisli (kratka evaluaciona anketa. Nastavnik podsti e završnu diskusiju s ciljem ohrabrivanja pozitivnih kapaciteta u enika. Naglašava zna aj primene ovog programa s ta ke gledišta samih u enika i njihovog aktivnog doprinosa. u eni ki crtež na temu : kako je GV 2 uticao na mene.Kako se sada ose ate kada ste jedan zna ajan posao priveli kraju? .Koje su prednosti grupnog (timskog) rada? . Bez obzira na konkretne rezultate akcija. . naglašavanjem zna aja timskog rada i partnerskog odnosa sa odraslima. ili kratak desetominutni sastav na temu: Sada mislim o nastavi GV 2).Da li deca i odrasli mogu odlu ivati i raditi zajedno? Od ega to zavisi? .Šta bi trebalo da se radi da bi se podsticalo partnersko delovanje dece i odraslih? Nastavnik završava radionicu prave i kratek rezime celokupnog nastavnog programa GV 2. nastavnik nastoji da ostvari atmosferu koja e ohrabriti u enike za dalje akcije.Radionica: ANALIZA I EVALUACIJA Na ovom asu grupe podnose kratke usmene izveštaje o tome šta su uradili. razgovor .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful