Republika Srbija Ministarstvo prosvete i sporta

Vodi

za nastavnike

“GRA ANSKO VASPITANJE” za 2. razred srednje škole

Beograd, 2002.

Vodi za nastavnike priredili i adaptirali za nastavni program gra ansko vaspitanje:

Peši , prof. dr Mirjana Popadi , prof. dr Dragan Radulovi , mr Lidija Petrovi , mr Danijela Vu kovi Nevena Šahovi , dr

Dejanovi

Vesna

Kijev anin Slavica Mrše, mr Snježana

2

Sadržaj

UVODNI DEO Uputstvo za primenu Vodi a za nastavnike O gra anskom vaspitanju Nastavni program za prvi i drugi razred LJudska prava i prava deteta Radioni arski pristup Evaluacija RADIONICE
OSNOVNI POJMOVI

7 9 12 19 26 30

Potrebe i prava Prava i pravila u u ionici I Prava i zakoni Me unarodni dokumenti o zaštiti prava Prava i vrednosti
VRSTE PRAVA I ODNOSI ME U PRAVIMA

39 43 45 50 51 55 65 69 74 79 83

Vrste prava Odnosi me u pravima Sukob prava De ja i ljudska prava
PRAVA I ODGOVORNOSTI

Odgovornosti odraslih I i II Odgovornosti dece i mladih
KRŠENJE I ZAŠTITA PRAVA

Kršenje prava deteta Zaštita prava deteta
PLANIRANJE I IZVO ENJE AKCIJA U KORIST PRAVA

89 92 99 101 104 105

Sagledavanje promena Participacija u školi I i II Izbor problema I Izbor problema II

Kako rešiti problem I i II Izrada plana akcije I i II Analiza mogu ih efekata akcije Prikaz i analiza planova akcija Analiza i evaluacija 108 111 115 117 119 4 .

.

.

UVODNI DEO 5 .

6 .

sadržaju.UPUTSTVO ZA PRIMENU VODI A ZA NASTAVNIKE Struktura Vodi a za nastavnike Vodi ine dve osnovne celine: Uvodni deo i Radionice. Poglavlje ''LJudska prava i prava deteta'' pruža neophodne informacije i teorijsku podlogu za izvo enje dela programa kojim se obra uju sadržaji vezani za oblast prava deteta. asa. ne samo o zna aju pra enja..naziv radionice. U nekim radionicama predvi eni su prilozi i za nastavnika kao dodatni izvor saznanja o odre enom. za drugi razred srednje škole. flomasteri. dati su osnovne informacije nastavniku o problematici ljudskih prava. Poglavlje ''Radioni arski pristup'' na sažet na in objedinjava najvažnije karakteristike samog metoda rada na kome se zasniva ovaj nastavni predmet.spisak priloga koje u enici dobijaju na kraju asa kao rezime. sa posebnim osvrtom na prava deteta.cilj i zadaci. Potom su navedeni zvani ni program i plan za oba predmeta: gra ansko vaspitanje 1. ve i za sagledavanje nastavnog programa kao celine. opisa i primene evaluacije ve se izlažu i konkretna. U drugom poglavlju "LJudska prava i prava deteta". Uvodni deo ukratko obra uje etiri teme od zna aja ne samo za neposrednu realizaciju asova/radionica. . a nju ine: . Sve radionice imaju standardnu i prepoznatljivu strukturu što olakšava planiranje i izvo enje nastave. ponekad. ali i materijali koji su neposredno vezani za odre enu radionicu i koji su dodatno priloženi i posebno obeleženi). prakti na uputstva za njihovu realizaciju. npr. tj. . daje osnovne informacije o sadržaju i mogu im pristupima obrazovanju za demokratiju i gra ansko društvo i nastavnom predmetu gra ansko vaspitanje. U poglavlju ''Evaluacija'' govori se. klju ne poruke ili. "O gra anskom vaspitanju". . za prvi razred i gra ansko vaspitanje 2.spisak materijala za rad na asu (to mogu biti. hameri i sl. Drugi deo (Radionice) ine detaljna uputstva – scenariji za realizaciju svake nastavne jedinice. za radionicu vezanom.opis aktivnosti detaljan opis postupaka (koraka) povremeno pra enih napomenama i/ili 7 . Prvo poglavlje. papiri. . dodatne informacije vezane za temu.

komentarima kojima se nastavniku posebno skre e pažnja na važnost nekih nekih faza. Nastavnik ima slobodu da organizuje nastavu i u formi dvo asa. zaklju aka i sli no. Tako e. mora se predvideti i slobodna površina na zidu/školskom tabli na koju e se povremeno (u zavisnosti od zahteva radionice) ka iti papiri/posteri nastali kao rezultat rada na asu. preporu ljivo (naro ito u poslednjem bloku ''Škola kao zajednica''). To je u injeno u svim onim situacijama kada je procenjeno da je posebno važno ne dozvoliti mogu nost nehoti nog ispuštanja zna ajnih momenata u pojedinim uputstvima. asu i Pojedini asovi dati su sa slobodnijom strukturom (tako da ih nastavnici mogu planirati u formi radionice. Koli ina i vrsta materijala zavisi od same radionice. uvodnim instrukcijama ili zaklju cima. Izvo enje radionice Svaki scenario nudi detaljan i precizan opis postupaka (koraka) koje je potrebno slediti. što je generalno. predavanja ili razgovora) ili ine zadatke za vežbanje i prikaz samostalnog rada u enika. Prostorna i vremenska organizacija Obzirom na prirodu samog metoda rada. i zato je važno voditi ra una o tome da se ne bi remetila dinamika rada ili gubilo vreme na naknadno pribavljanje ili traganje za improvizovanim rešenjima. Sve nastavne jedinice prilago ene su trajanju jednog školskog asa. dok su pojedina uputstva istaknuta znacima navoda. neophodno je da u u ionici/prostoriji u kojoj se odvija as. odnosno broja malih grupa. postoji mogu nost pomeranja klupa i stolica. Ve ina instrukcija za nastavnika dana je opisno. broja u enika. odluka. Prakti na uputstva Priprema za as Pre svakog asa nastavnik treba da pripremi sav neophodan materijal za rad na asu onako kako je navedeno u samom scenariju. 8 . a kod pojedinih tematskih celina naro ito. Svaki scenario slede uzorci materijala za rad na priloga.

One imaju funkciju podsticanja u enika na dalje i produbljenije bavljenje odre enim temama. što predstavlja i neku vrstu evaluacije. ve i programske (pod)celine. ali i raspoloživog vremena) da li e inicirati njihovu realizaciju. U situacijama kada nastavnik proceni da ne e biti dovoljno vremena za finalizaciju svih predvi enih koraka. Ukoliko se nastavnik na e u situaciji da je prinu en na skra ivanja ili prilago avanja programa. Prilago avanje/skra ivanje programa Prilikom izvo enja pojedina nih radionica ne preporu uje se izostavljanje predvi enih koraka jer se time može bitno narušiti uspešnost ostvarivanja cilja ne samo pojedine radionice. mogu e je pojedine.Pojedine radionice završavaju se preporukama za dalji rad. Nastavnik ima slobodu da sam odlu i (u zavisnosti od zainteresovanosti u enika. 9 . naj eš e završne. U takvim slu ajevima je neophodno na poetku slede eg asa obezbediti vreme za izveštaje grupa da bi se na odgovaraju i na in 'zaokružila' celina. zahteve (naro ito one koji se ti u rada u malim grupama) preformulisati u (zajedni ki) doma i zadatak. najbolje je da to uradi uz konsultacije s autorima programa.

kada kažemo da smo mi gra ani. socijalno poreklo. da razviju novu politi ku kulturu i da u svoje gra ane usade ideje demokratije. Naš status gra anina se posebno naglašava lanom 13: "Gra ani su jednaki u pravima i dužnostima i imaju jednaku zaštitu pred državnim i drugim organima bez obzira na rasu. Gra ansko vaspitanje. kako u ve uvedenim tako i u novim demokratijama. veka zapisao: "Dobro je stvoriti demokratiju za narod. Najvažnije promene do kojih je došlo u Evropi od po etka poslednje decenije 20. zemlje Centralne i Isto ne Evrope žele da konsoliduju svoje novouspostavljene politi ke i ekonomske poretke. iji je cilj da stvara odgovorne i informisane gra ane. Kada govorimo o gra anima. prava i sloboda koje im život u autoritarnim. veka dovele su do novih i složenih izazova. nema velike koristi od tih mogu nosti ako gra ani ne umeju da iskoriste sve prednosti koje im takav društveni poredak nudi. da prevazi u nasle e prošlosti. društvenim i politi kim promenama. i da je naša država "zasnovana na slobodama i pravima oveka i gra anina". Dok se zemlje Zapadne Evrope suo avaju sa ubrzanim ekonomskim. Ali.O GRA ANSKOM VASPITANJU Francuski književnik i sociolog Šarl Monteskje je još po etkom 18. ve u prvom lanu. gra anskom društvu i gra anskom vaspitanju. ili ako nisu spremni da zaštite demokratski poredak i slobodu ako nekad budu ugroženi. kaže se da je Republika Srbija "demokratska država svih gra ana koji u njoj žive". pod re ju "gra anin" mislimo na status koji ima svako ko živi u demokratskoj državi. Gra ansko vaspitanje je duboko ukorenjeno u ideji Evrope posle Drugog svetskog rata. to zna i da živimo u državi u kojoj svi imamo jednaka prava bez obzira na klasnu ili nacionalnu pripadnost. ljudskih prava i vladavine zakona. ro enje. nedemokratskim režimima i diktaturama uskra uje. nacionalnu pripadnost. život u demokratskom gra anskom društvu pruža ljudima niz prednosti. pol ili bilo koje druge razlike. politi ko ili drugo uverenje. Ali postoji nešto još bolje i zna ajnije: odgojiti narod za demokratiju. veroispovest. obrazovanje." I zaista. Svi mi koji živimo u Republici Srbiji smo gra ani Srbije. u današnje vreme se široko sprovodi 10 . jezik. imovno stanje ili koje li no svojstvo". I u Ustavu Srbije. Dakle. a takvo društvo zove se gra ansko društvo. pol.

Široko koriš enje interaktivnih metoda nastave i u enja usredsre enog na u enike. Ukratko. u školi.u celoj Evropi. Zato ono obuhvata ne samo poznavanje injenica o ljudskim pravima uklju uju i tu i poznavanje me unarodnih i regionalnih instrumenata. ili na drugim diskriminatornim osobinama. gra ansko obrazovanje razvija svest o važnosti aktivnog u eš a gra ana u procesima donošenja odluka i njihove odgovornosti za budu nost gra anskog društva.u detinjstvu. jeziku. društvenom statusu. . Principi efikasnosti gra anskog obrazovanja obuhvataju: . koncepcija.Afektivnu dimenziju prepoznavanje i prihvatanje demokrat-skih vrednosti. i .Shvatanje vladavine prava i ljudskih prava koja se odražavaju u me unarodnim konvencijama i drugim sporazumima. nego i poznavanje postupaka i znanja za unapre enje i zaštitu ljudskih prava na lokalnom. nacionalnom i me uanrodnom nivou. sistema) . proces gra anskog obrazovanja ima tri dimenzije: . mladosti i u zrelo doba. na radnom mestu i u dobrovoljnim udruženjima) . Cilj obrazovanja za ljudska prava je ja anje individualne i grupne svesti o univerzalnosti. . . veri. na visokim studijama.Objašnjavanje funkcionisanja demokratije i demokratskih insti-tucija. možemo govoriti o tri dimenzije nastave i u enja o ljudskim pravima: 11 .Ja anje participatornih sposobnosti koje daju mogu nost u enicima da se bave problemima u društvu. Da bi to postigao.Ja anje kulture demokratije i mira u školi i u svim aspektima društva. Važan element gra anskog vaspitanja je obrazovanje za ljudska prava. etni kom poreklu. na stru noj obuci.Socijalnu dimenziju (sposobnost da se demokratija sprovodi u raznim oblicima i u svim oblastima i fazama života .Kognitivnu dimenziju (prihvatanje ideja. Pored toga što pruža gra anima znanje i stru nost potrebne za aktivno u eš e u demokratskom gra anskom društvu. nedeljivosti i neotu ivosti ljudskih prava i sloboda i pomaganje gra anima da se suprotstave nejednakostima zasnovanim na polu.

Pored toga. ovek i društvo. ljudska prava i gra ansko obrazovanje. proistekao je najve im delom iz programa ''U ionica dobre volje'' (Grupa MOST. taj predmet se sre e pod razli itim imenima. da spomenemo samo neka: gra ansko vaspitanje (eng. gra anska problematika. Nastavni program gra ansko vaspitanje za I razred srednje škole. Slova ka…) . . Ma arska. Hrvatska. I uzrasti na kojima se ovakva nastava odvija tako e variraju: negde se nastava gra anskog vaspitanja odvija tokom srednjoškolskog školovanja. društvene veštine. Letonija. godine. Postoji široka lepeza elemenata formalnog nastavnog plana i programa za gra ansko vaspitanje u Evropi. Gr ka. Španija. Ukrajina…) Tamo gde se radi o posebnom predmetu.sticanje stavova i znanja za unapre enje i zaštitu ljudskih prava.sticanje znanja o ljudskim pravima. Irska. Francuska. .Gra ansko vaspitanje se u i kroz integrisane programe ili teme zastupljene u više nastavnih planova i programa (Finska. Bugarska. Nema ka. Beograd). koji je usvojen i primenjen kao fakultativni predmet tokom 2001/2. Preovla uju slede i modeli: . Gra ansko vaspitanje se u današnje vreme široko sprovodi u Evropi kako u formalnom obrazovanju kao poseban školski predmet ili predmet koji prožima itav nastavni plan tako i u neformalnim programima. kroz posebne predmete plus integrisane programe i sadržaj koji je zastupljen u više nastavnih planova i programa (Austrija.razvoj sredine koja e ja ati u enje i nastavu u oblasti ljudskih prava. Rumunija. a negde obuhvata i neke razrede osnovne škole. portugalija. Italija.. Švedska. u njegovom stvaranju koriš ena su i saznanja samih autora/autorki koja su neposredno iznikla iz iskustava u njihovoj dosadašnjoj primeni. itd.Formalni nastavni plan i program za gra ansko vaspitanje uklju uje kombinaciju dva modela. 12 . Oba programa nastala su pre nekoliko godina kao odgovor na potrebe našeg socio-kulturalnog. Beograd) i ''Kako možemo zajedno'' (Jugoslovenski centar za prava deteta. civic education).Gra ansko vaspitanje se u i u okviru posebnog predmeta (Albanija. Švajcarska…) . društvene studije.

Primenjivani su u školama. a sam program razra en u dva nastavna predmeta: gra ansko vaspitanje 1. Program gra anskog vaspitanja 2 upoznaje u enike sa problematikom ljudskih prava i prava deteta i prtiprema ih i podsti e na poštovanje i zaštitu kako svojih tako i prava drugih. Program gra anskog vaspitanja 1 bavi se pitanjima prirode i na ina regulisanja odnosa u grupi/zajednici. de jih i omladinskih kampova. ali i kao sastavni deo aktivnosti pojedinih nevladinih organizacija. godine. opredelili su nas u uverenju da prilikom kreiranja novog nastavnog fakultativnog predmeta. za drugi razred srednje škole. Školske 2002/3. treba da na najbolji mogu i na in iskoristimo baš ta ve postoje a ''doma a'’ iskustva. stavova koje imamo prema drugim ljudima i grupama.društvenog i istorijskog konteksta. predmet gra ansko vaspitanje uveden je kao izborni u I razred srednje škole. Rezultati evaluacije ovih programa. na inima izražavanja sopstvenog mišljenja i opštenja sa drugim ljudima i posebno obu ava nenasilnoj komunikaciji i tehnikama miroljubivog rešavanja sukoba. klubova. uklju uju i ne samo sadržaj i metod. za prvi razred srednje škole i gra ansko vaspitanje 2. 13 . ve i posredne i neposredne efekte koje su proizveli. ustanovama.

ose anje li nog i grupnog identiteta. nacionalnim i verskim grupama. eti kih i pravnih normi i pravila i njihovu važnost za zajedni ki život.da se izborom sadržaja i ukupnim na inom rada u okviru ovog predmeta poštuju i praktikuju osnovne demokratske vrednosti i podstakne njihovo prisvajanje. 14 . . . odgovoran i angažovan život u savremenom gra anskom društvu u duhu poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda. razviju sposobnosti i veštine i usvoje vrednosti koje su pretpostavke za celovit razvoj li nosti i za kompetentan. razumevanja i prijateljstva me u narodima.NASTAVNI PROGRAM GRA ANSKO VASPITANJE 1 Prvi razred srednje škole (1 as nedeljno. .da se u enici obu e tehnikama grupnog rada i grupnog odlu ivanja. . pregovaranje.u enici razumeju prirodu i na in uspostavljanja društvenih.da kod u enika razvija sposobnost razumevanja razlika me u ljudima i spremnost da se razlike poštuju i uvažavaju . aktivno slušanje.da kod u enika razvija komunikacijske veštine koje su neophodne za saradni ko ponašanje i konstruktivno rešavanje sukoba: argumentovano izlaganje sopstvenog mišljenja. tolerancije. mira. Zadaci nastave predmeta su: . ravnopravnosti polova. . etni kim.da u enici razumeju prirodu i mogu e uzroke sukoba i podstaknu na saradnju i miroljubivo rešavanje sukoba . 35 asova godišnje) Cilj i zadaci: Opšti cilj predmeta je da u enici srednjih škola steknu saznanja.da kod u enika razvija sposobnost kriti kog rasu ivanja i odgovornog odlu ivanja i delanja.da se kod u enika razvija samopoštovanje.

. upoznavanje u enika sa programom i na inom rada.Stereotipi i predrasude. u enici ja aju samopoštovanje. Ja. razvijanja samopoštovanja i razumevanja i uvažavanja drugih. . Na osnovu opisa vlastite i tu e grupe otkrivaju se i analiziraju tendencije uproš enog opažanja i favorizovanja vlastite grupe.Li ni identitet. bolje se upoznaju i i podsti u da prepoznaju i cene svoje pozitivne osobine. kao i neopravdanog negativnog opažanja tu ih grupa. Kroz aktivnosti pore enja po razli itim kriterijuma u enicima se omogu ava da upoznaju sebe i druge. mi i drugi (6) Ova tematska celina obuhvata pitanja stavova koje imamo prema sebi drugim ljudima i grupama.Tolerancija i diskriminacija.Grupna pripadnost. . otkriju i prihvate postoje e sli nosti i razlike. . 15 . . Pomo u igre uloga demonstrira se da su predrasude i stereotipi koje imamo prema pojedinim grupama ljudi jedan od uzroka diskriminatorskog ponašanja i da tolerancija nije uvek pozitivna.SADRŽAJI PROGRAMA Uvod: Me usobno upoznavanje. li nog i grupnih identiteta.Otkrivanje i uvažavanje razlika. Kroz izradu i pore enje "porodi nih stabala" ili porodi nih albuma i diskusiju o razli itim grupama/udruženjima kojima u enici pripadaju u enici se uvode u problematiku li nog i grupnog identiteta i njihovih me usobnih odnosa. kao i da sagledaju složenost i me usobna preklapanja vlastitih i grupnih identiteta. Izra uju i "li ni grb" ili me usobnim pore enjem. 1.

a zatim govore o primerima dobrog i lošeg sporazumavanja iz vlastitog iskustva. šumovi u komunikaciji i ukazuje na važnost dobre komunikacije za me usobno razumevanje. u enici sti u znanja o pravu na slobodno izražavanje mišljenja i vežbaju da svoje mišljenje obrazlože. U malim grupama u enici isprobavaju ovakav samopouzdan na in reagovanja u nekoliko svakodnevnih situacija. na TV i radiju i prikazuju ih na asu. .Samopouzdano reagovanje. 2.Izražavanje mišljenja. Rade i u parovima u enici prolaze kroz iskustvo loše komunikacije izazvane neslušanjem. . uxbeni koj i drugoj literaturi. U enicima se predo ava važnost zastupanja vlastitih potreba i prava na jasan i neagresivan na in.Neslušanje. . U enici se upoznaju sa razli itim tehnikama aktivnog slušanja kao na inima na koji se može poboljšati uzajamna komunikacija i te tehnike isprobavaju u kra im simulacijama.Glasine. .Vo enje debate i dijaloga (2 asa).Neoptužuju e poruke.Aktivno slušanje. štampi. . . u enici se upoznaju sa uobi ajenom procedurom pripremanja za debatu i izvode debatu na neku temu vezanu za komunikaciju u njihovom iskustvu. U enicima se demonstriraju efekti optužuju ih i neoptužuju ih poruka i važnost zastupanja vlastitih potreba i prava na jasan i neagresivan na in a zatim se model neoptužuju ih poruka uvežbava kroz primenu na situacije iz vlastitog života. . Nastavljaju i zapo et dijalog suprot-stavljenih mišljenja na primerima situacija iz porodi nog i školskog života.Zadaci za vežbanje: U enici nalaze primere stereotipa. Kroz zadatak serijske reprodukcije. sagledavaju razloge koji mogu stajati u osnovi neslušanja. gde se jedna informacija lan ano prenosi od jednog do drugog u enika. tj. demonstriraju se na ini iskrivljavanja poruka. Pošto se suprotstave karakteristike dijaloga i debate kao razli itih komunikacijskih obrazaca. 16 . predrasuda i diskriminatorskog ponašanja u školi. Komunikacija u grupi (8) Ova tematska celina bavi se na inima izražavanja i saopštavanja mišljenja i komunikacijom sa drugima: posebno postupcima i veštinama nenasilne komunikacije.

s druge strane. odnosno razvijanjem sposobnosti. U enici se upoznaju sa razli itim mogu im stepenima u eš a dece u akcijama ili aktivnostima (od "kvaziu eš a" do de jeg samostalnog izbora i izvo enja akcija). s jedne strane i smanjenju nasilja. grupama i zajednicama ljudi. izbegavanju i nenasilnom rešavanju sukoba i nesporazuma me u ljudima. Rešavanje sukoba (8) . u enici u malim grupama razmatraju 17 . veština i izgra ivanjem saznanja i stavova koji vode ostvarivanju solidarnosti. Na zadatim primerima i na osnovu iskustva u radu na prethodnim asovima. Na primeru simulacije jedne školske situacije u enici se vežbaju u saradni kom ponašanju.Stilovi postupanja u konfliktima. . Pošto dobiju kra i opis uzrasno prilago ene situacije konflikta. . . u enici se upoznaju sa odlikama timskog rada i analiziraju uloge koje su imali u grupnom radu. Saradnja i zajedništvo (5) . zajedništa. . razumevanja. Vežba u kojoj u enici prolaze kroz iskustvo konflikta treba da posluži kao podloga za razgovor o ulozi pretpostavki i o ekivanju u situaciji sukoba. dinamici konflikta i njegovim mogu im ishodima. analiziraju faktore od kojih zavisi mogu i stepen aktivne participacije i zna aj koji ona ima za razvoj li nosti i ostvarivanje prava.Grupni rad. saradnje i mira me u pojedincima. U enici se upoznaju sa razli itim na inima donošenja odluka u grupi i analiziraju njihove pred-nosti i nedostatke . Odnosi u grupi/zajednici (20) Ova tematska celina bavi se problematikom dva osnovna tipa odnosa u ljudskim grupama i zajednicama: saradnjom i sukobima.Raditi zajedno.U eš e mladih: "Lestvica participacije".Saradnja.3. toleranciji i preuzimanju odgovornosti. Na primerima grupnog crtanja i analize onog što vole da rade.Grupno odlu ivanje. u enici uvi aju li ne i društvene razloge za saradnju i zajedništvo i razmatraju pretpostavke za ostvarivanje saradnje.Dinamika i ishodi sukoba.

Nasilje i mir (6) . Kroz simulaciju konflikta izme u dve grupe od u enika se traži da putem pregovaranja postignu dogovor koriste i prethodno ste ena znanja i veštine. . .Postizanje dogovora.Nasilje u našoj okolini. . u kojima nema pobednika i poraženih ve sve strane u konfliktu uspevaju da zadovolje svoje potrebe. . .mogu e postupke strana u konfliktu i diskutuju od ega zavisi kako e se postupati u konfliktu. svrhom i postupkom posredovanja u sukobima i nesporazumima i isprobavaju ste ena znanja u jednoj situaciji simulirane sva e me u drugovima. sti u svest da nasilje postoji u svim sferama društva i da u svesti ve ine postoje stereotipi o tome ko su nasilnici. .Sagledavanje problema iz razli itih uglova.Posredovanje. Kroz razgovor i analizu i razvrstavanje prikupljenih primera (iz štampe. U enicima se predo avaju primeri razli itih konfliktnih situacija. a njihov zadatak je da kroz zauzimanje pozicije svake od strana u konfliktu i zamišljanje njihovih potreba sagledaju kako izgleda konflikt posmatran iz razli itih perspektiva. Kroz itanje pri a i igranje uloga u enici se u e da se pružanjem i prihvatanjem izvinjenja može izbe i da nesporazumi prerastu u sukobe.) u enici se dovode do saznanja da oni mogu da budu: i žrtve nasilja i nasilnici ali i borci protiv nasilja u školi. Analiziraju i konflikte predo ene u pri ama u enici se vežbaju u nalaženju integrativnih rešenja..Postizanje mira. TV emisija.Vršnja ko nasilje. filmova) u enici uo avaju razli ite vrste nasilja (kako one vidljive tako i prikrivene). ose anje li ne odgovornosti i spremnost na pružanje pomo i žrtvi nasilja. .Nasilje u školi.Nalaženje rešenja. misli o miru mislilaca iz razli itih 18 .. Na osnovu analize mišljenja nau nika o nasilju i ljudskoj prirodi ("Seviljska izjava "). U enici se upoznaju sa osnovnim idejama. Kroz analizu razli itih situacija u enici razvijaju osetljivost za prepoznavanje nasilja me u vršnjacima. .Izvini. Kroz analizu tipi nih slu ajeva iz svakodnevnog života u školi (verbalna agresija u enika. omalovažavanje u enika.

Završni as: Šta nosim sa sobom. u enici svoje razumevanje mira i pretpostavki i postizanje mira. Razgovor o iskustvima i evaluacija nastave celog predmeta: u enici sami procenjuju koja do sada ste ena znanja i veštine smatraju korisnim i upotrebljivim van u ionice.kultura i dobitnika produbljuju za o uvanje prikaza likova nekih od dosadašnjih Nobelove nagrade za mir. 19 .

da se u enici podstaknu i osposobe za aktivnu participaciju u životu škole. spremnost za zaštitu sopstvenih i prava drugih i nau e tehnike zalaganja za ostvarivanje prava deteta. odgovoran i angažovan život u savremenom gra anskom društvu u duhu poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda. eti kih i pravnih normi i pravila i njihovu važnost za zajedni.da se kod u enika razvije osetljivost za kršenje prava.da kod u enika razvija sposobnost kriti kog rasu ivanja i odgovornog odlu ivanja i delanja. razviju sposobnosti i veštine i usvoje vrednosti koje su pretpostavke za celovit razvoj li nosti i za kompetentan. nacionalnim i verskim grupama. .da se u enici obu e efikasnom planiranju zajedni kih akcija i projekata . . razumevanja i prijateljstva me u narodima. ravnopravnosti polova. . . .ki život. 35 asova godišnje) Cilj i zadaci: Opšti cilj predmeta je da u enici srednjih škola steknu saznanja. mira.da se u enici uvedu u razumevanje pojma prava i upoznaju sa Konvencijom o pravima deteta i drugim me unarodnim dokumentima koja se bave ljudskim pravima . tolerancije.da se u enici obu e tehnikama grupnog rada i grupnog odlu i-vanja. etni kim.GRA ANSKO VASPITANJE 2 Drugi razred srednje škole (1 as nedeljno. SADRŽAJI PROGRAMA 20 .da u enici nau e vrste prava i razumeju odnose me u pravima i uzajamnost prava i odgovornosti.da se izborom sadržaja i ukupnim na inom rada u okviru ovog predmeta poštuju i praktikuju osnovne demokratske vrednosti i podstakne njihovo prisvajanje.da u enici razumeju prirodu i na in uspostavljanja društvenih. . Zadaci nastave predmeta su: .

1. Osnovni pojmovi (5) . . . Prava i odgovornosti (16) sa sadržajem predmeta i Ova tematska celina uvodi u enike u poznavanje i razumevanje problematike prava i odgovornosti i razvija sposobnosti. stavove i postupke koji vode zaštiti i ostvarivanju prava.Odnosi me u pravima. U enici se upoznaju sa istorijatom nastanka. Vrste prava i odnosi me u pravima (5) .Uvodni as. hijerarhije i pore enja ponu enih vrednosti. Na osnovu situacije pravljenja izbora. dužno-sti i pravila za rad u u ionici. Razvrstavanjem kartica na kojima su ispisana pojedina prava deteta u zadate kategorije. u enici sti u uvid u vezu izme u prava i vrednosti i upoznaju se sa univerzalno prihva enim vrednostima koje su u temelju ljudskih prava.Vrste prava.Prava i pravila u u ionici Kroz definisanje prava.Potrebe i prava. .Prava i vrednosti.Sukob prava. Kroz razlikovanje bazi nih ljudskih potreba od želja i prohteva u enici se uvode u pojam prava. 2.. . . prirodom i sadržajem me unarodnih dokumenata koji se ti u ljudskih i prava deteta. u enici se upoznaju sa suštinom ugovornog odnosa kao saglasnosti volja i potrebom zakonskog regulisanja prava i obaveza. Upoznavanje na inom rada. . u enici dolaze do uvida u njihovu me usobnu povezanost i razvijaju ose aj "vlasništva" na demo-kratski dogovorenim pravilima. Na primeru dovršavanja zapo etih stripova u enici sti u uvid da sukobljena prava mogu da budu izvor konflikata i da je za 21 . u enici se upoznaju sa sadržajem Konvencije i vrstama prava.Prava i zakoni. U enici se upoznaju sa osnovnim principima Konvencije i uvode u produbljeniju analizu i razume-vanja me usobne povezanosti i nedeljivosti prava. Na osnovu izrade ugovora sa zadatim elemen-tima..Me unarodni dokumenti o zaštiti prava: Univerzalna de-klaracija o ljudskim pravima i Konvencija o pravima deteta.

koja su izradili na prvom asu sa tom temom. 3. Na osnovu ste enih znanja i uvida u enici ponovo razmatraju. Polaze i od zadatih konkretnih situa-cija kršenja pojedinih prava. U enici obavljaju ispitivanja poznatih osoba (ro ake. druge u enike) o tome koliko poznaju Konvenciju i istražuju da li je i na koji na in tematika prava zastupljena u dnevnoj i omladinskoj štampi i prikazuju svoje nalaze na asu. Razmatraju i uloge i obaveze roditelja i nastavnika u ostvarivanju pojedinih prava u enici sti u uvid u odnos izme u prava i odgovornosti. Prava i odgovornosti (4) .ostvarivanje suprotstavljenih prava potreb-no prona i konstruktivna rešenja.De ja i ljudska prava . Zadaci za vežbanje: Poznavanje Konvencije i zastupljenost prava štampi.Odgovornosti odraslih 1. . U enici identifikuju probleme vezane za de ja prava u školi i sredini.Odgovornosti dece. u enici se upoznaju sa državnim i m unarodnim obavezama u oblasti ostvarivanja i zaštite prava deteta. Zadaci za vežbanje: Prava i pravila u u ionici 2. i 2. prijatelje. Analizom zadatih pri a u enici se pod-sti u da prepoznaju i razviju osetljivost za situacije kršenja prava deteta. Kršenje i zaštita prava (2) . Kroz aktivnost uparivanja prava i obaveza deteta u enici razvijaju svest o li noj odgovornosti za ostvarivanje svojih i poštovanja tu ih prava. izra uju plan akcije kojom bi te 22 . . Planiranje i izvo enje akcija u korist prava (16) Ova tematska celina priprema i podsti e u enike na aktivno u eš e u životu škole i zajednice i omogu ava sistematizaciju i prakti nu primenu nau enog u ovom predmetu.Kršenje prava deteta. 4. Analiza Univerzalne deklaraci-je/kategorija ljudskih prava i pore enje sa pravima deteta. . u enici iznalaze i razmatraju na ine delovanja u takvim situacijama i upoznaju se sa službama i organizacijama kojima mogu da se obrate za pomo u zašti-ti/odbrani svojih prava.Zaštita prava deteta. U nastavku rada na ovoj temi. dopunjuju i prera uju "pravila u u ionici".

Ovaj deo programa u enici izvode nezavisno od rasporeda asova i izlaze i iz u ionice.Analiza mogu ih efekata akcije. i 2. . Uz pomo pisane instrukcije o tome šta sve dobar plan akcije treba da sadrži.Kako rešiti problem 1. . kakva je uloga svakog pojedinca u sledu društvenih doga aja. na ijem rešavanju u enici realno mogu nešto da urade. Grupe prikazuju svoje planove i kroz argumentovanu diskusiju zajedni ki procenjuju koliko su planovi realni i ostvarivi. Polaze i od analiza akcija. i 2. razmatraju i vrše izbor tipa akcije koja bi mogla da vodi rešenju problema identifikovanih u prethodnoj aktivnosti. i 2. Na osnovu prikaza grupnih predloga i diskusije vrši se izbor onih problema za dalji rad. u enici analiziraju od ega sve zavise budu i doga aji. ponavljaju saznanja problematike predmeta gra ansko vaspitanje I i II.Planiranje i izvo enje akcije – akcija po izboru u enika. i 2. Zatim biraju akciju ili akcije koje e izvoditi i dogovaraju se o daljem izvo enju akcije. Tako e osveš uju kakva je njihova uloga u akciji i. Razmatraju i razli ite mogu e tokove budu nosti.probleme mogli da rešavaju i izvode akciju u školi ili lokalnoj sredini: . osveš uju li nu odgovornost i preispituju spremnost da se angažuju u rešavanju problema dece i mladih. . .Participacija u školi 1.Izrada plana akcije 1. .Prikaz i analiza grupnih radova. analiziraju i planove akcija. Rade i u manjim grupama. U enici se upoznaju sa razli itim vrstama akcija u prilog zaštite i ostvarivanja prava.Izbor problema 1. u enici izra uju grupne planove za svoje akcije. u enici prvo identifikuju probleme mladih/u enika u svojoj sredini (školi ili zajednici) a potom ih analiziraju sa stanovišta prava koja su prekršena. . U enici razmatraju mogu e efekte planiranih akcija na razli ite grupe ljudi i uz nove uvide doteruju svoje planove akcija. u enici doteruju svoje planove akcija i izvode akciju u 23 .Sagledavanje promena. . U enici razmatraju i diskutuju razli ite sfere školskog života i rada u kojima smatraju da bi trebalo da u estvuju u odlu ivanju i one u kojima su spremni da aktivno u estvuju i dele odgovornost.

24 . Nastavnik je u esnik kao deo tima i-ili konsultant. Analiza i evaluacija.korist de jih prava u školi ili sredini ili planiraju nove akcije. Završni analiza akcija/planova i rezimiranje i evaluacija nastave celog predmeta.

bez obzira na njihovo poreklo. odluke ili neke me unarodne konvencije. Neka ljudska prava koja su priznata me unarodnim ugovorima. odnosno fizi ka i pravna lica. 1 O ljudskim pravima najbolje je itati u uxbeniku: Dimitrijevi . eri . ne prizna ili krši. zavisilo koja e ljudska prava biti priznata. pravo na pravi no su enje. moralnog porekla. Ako bi samo od države. ljudska prava su priznata zakonima i drugim pravnim aktima a njihovo ostvarivanje se odvija u pravom ustanovljenim okvirima države. Vojin. Beograd. ali i iz me unarodnog prava koje je iznad država . Objektivna prava su skup pravila koje donosi zakonodavac. Milan.LJUDSKA PRAVA I PRAVA DETETA LJudska prava1 LJudska prava su. 25 . Subjektivna prava imaju subjekti prava. što zna i da su da postoje nezavisno od toga da li ih je država u kojoj ovek živi priznala i propisala. na primer. Paunovi . Zato obaveznost poštovanja ljudskih prava proizilazi za svaku državu iz unutrašnjeg prava. Najve i broj ljudskih prava usmeren je prema državi i to ih razlikuje od drugih prava moralnog porekla. objektivna prava su u engleskom jeziku law a subjektivna rights. pre svega. pravo na život. da bi se bolje razumelo šta su ljudska prava. Dakle. Pre svega. pravo na slobodno izražavanje. Država ima obavezu da se uzdržava od kršenja ljudskih prava. odnosno njenih organa. da spre i i kažnjava kršenje prava a tako e i da stvori uslove za njihovo uživanje. pol. kao. Ona se jednako priznaju svim ljudskim bi ima. obavezuju ak i države koje nisu ratifikovale te ugovore. U idealnoj situaciji. postoje objektivna i subjektivna prava. 1997. na nacionalnom ili me unarodnom nivou i to su razni zakoni. te da može da iz prizna. na primer. prava prirodnog. Naš jezik ne razlikuje ove pojmove ali. Beogradski Centar za ljudska prava. Ovaj uxbenik je poslužio kao idejna osnova za pisanje ovog teksta. trebalo bi napomenuti da nije svako pravo osnovno. Vladimir: LJudska prava. onda o pravim ljudskim pravima ne bi ni moglo da se govori. Danas više ni jedna država ne može da tvrdi da su ljudska prava u njenoj isklju ivoj nadležnosti. uredbe. veroispovest ili neku drugu pripadnost ili svojstvo. najvažnije ljudsko pravo.

Jedno je nešto priznavati kao vrednost kojoj treba težiti a drugo je tvrditi da se ima pravo na tu vrednost. Zna ajan je jer sputava vlast kralja u odnosu na posebne kategorije stanovništva. Zna i. ne primenjuju ili ne postoje. Poti u od zakonodavca jedne države i zavise od njegove volje. zahvaljuju i razvoju me unarodnog i nacionalnih prava. ve ih ima samim tim što je ljudsko bi e. pravo na odlazak kod frizera. ljudsko pravo postoji a država koja ga ne priznaje svom gra aninu može da snosi posledice. Nisu sva subjektivna prava ljudska prava. što zna i. itd). bez razlike. Razvoj ljudskih prava LJudska prava su u drugoj polovini XX veka doživela procvat i potpuno me unarodno priznanje. što se tako e odnosi i na prava deteta. kralj Džon. postoji katalog ljudskih prava. Ova prava se ne odnose na sve ljude podjednako. znamo da su pravo na život ili pravo na udruživanje ili izražavanje mišljenja ljudska prava. ispravno i pravi no samo po sebi pravo. Najzad.Subjektivna prava po ivaju na normama objektivnog prava i mogu da budu razli ita od države do države ( na primer. u mnogim državama još uvek se sistematski krše i ljudska i prava deteta. iz posedovanja imovine. priznaje izvesne privilegije nižima od sebe. poželjno. poštuje se na elo pravne sigurnosti. U civilizovanoj državi nije dozvoljeno samovoljno manipulisanje subjektivnim pravima. u kome se 26 .). Postoje poželjna i cenjena dobra i vrednosti kojima ljudi teže ali se ne sme pasti u zamku nemogu nosti razlikovanja želja od prava. godine. ak i kada (ako) tako nije utvr eno doma im zakonom. Me utim. godine. LJudska prava imaju moralno poreklo. Sli no je sa Dušanovim zakonikom od 1349. nije sve što je lepo. Ovaj dokument je zna ajan jer njime jedan srednjevekovni monarh. posebno u situacijama kada se postoje i zakoni krše. dakle »ja a su« od volje države. LJudska prava su ona subjektivna prava koja ljudsko bi e ne duguje državi i njenoj volji. Danas. Obi no se kao prvi zna ajan dokument u vezi sa ljudskim pravima pominje Velika povelja o slobodama (Magna Carta Libertatum) od 1215. razna prava koja proizilaze iz braka. iz statusa itd. Na ovaj na in se doprinosi obezvre ivanju postoje eg sistema ljudskih prava i dovodi u pitanje autoritet tog sistema. te težiti hiperinflaciji ljudskih prava (pravo na turizam. ovo nije dokument o ljudskim pravima jer ne garantuje prava svima. Nažalost.

engleski Zakon o pravima (Bill of Rights) od 1689. ovaj dokument je osnova za mnoge kasnije usvojene konvencije kojima se ure uju pitanja zaštite ljudskih prava. . pre svega) a i osnivanje me unarodnih organizacija koje su usvajale me unarodne dokumente o ljudskim pravima. kako je neki autori nazivaju. 27 . vo ene razlozima humanosti. Prvi poseban me unarodni dokument o ljudskim pravima – Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima. prvi opšti katalog ljudskih prava u istoriji. predstavlja napredak jer uspostavlja ustavnu monarhiju i prenosi vlast na parlament. posle surovog istrebljivanja i obespravljivanja ljudi u nacisti kim i fašisti kim državama. Po elo je i zaklju ivanje me unarodnih ugovora kojima su se štitila pojedina prava pojedinih kategorija ljudi (radnici. države proklamuju kao svoj osnovni cilj ( lan 1.ograni ava apsolutna mo vladara a sve u nameri da se vlada pravedno. Ipak. Povelje Ujedinjenih nacija) unapre ivanje i podsticanje ljudskih prava. Takva ograni enja ne uklju uju priznavanje prava svim ljudima nezavisno od suverene volje vladara. Kasnije. pravno neobavezuju eg karaktera. godine. i francuska Deklaracija prava oveka i gra anina od 1789. kada su usvojeni amandmani na Ustav SAD. Iako. usvojila je Generalna skupština Ujedinjenih nacija 1948. Tek nakon Drugog svetskog rata. Prvi akti kojim su priznata ljudska prava u savremenom smislu su ameri ka Deklaracija nezavisnosti od 1776. mnoge države su prolazile sli an proces sazrevanja u pogledu ljudskih prava. u kome su proklamovani i definisani sadržaji ljudskih prava i sloboda za sve ljude na svetu. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima je.Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima Ovaj me unarodni dokument proglašava kao svoj cilj: »Opšti ideal koji treba da postignu svi narodi i sve nacije«. godine. godine. ovim dokumentom se ne priznaju prava svim podanicima. formalno gledano. godine. U decenijama koje su sledile. bez diskriminacije. Prvi put su ljudska prava uneta ustav jedne države 1791.

28 .Drugi me unarodni dokumenti o ljudskim pravima Za ljudska prava su zna ajne konvencije Me unarodne organizacije rada. ovi dokumenti se nazivaju Povelja o ljudskim pravima. godine usvojeni su Me unarodni pakt o ekonomskim. važno je napomenuti da jedna ljudska prava ne treba da se razvijaju na ra un drugih niti da se stavljaju u hijerarhijski odnos. I pored brojnih postoje ih me unarodnih ugovora i nacionalnih zakona. S tim u vezi. širom sveta.Paktovi o ljudskim pravima Izrada ovih me unarodnih ugovora trajala je skoro dvadeset godina: 1966. Zajedno s Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima. Konvencija o pravima deteta i mnoge druge. zatim Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije prema ženama. Ustvari. Konvencija protiv mu enja i svih drugih okrutnih. socijalnim i kulturnim pravima i Me unarodni pakt o gra anskim i politi kim pravima. LJudska prava definisana u paktovima poslužila su kao osnova za razradu drugim me unarodnih ugovora o ljudskim pravima i uticala na razvoj prakse u ovoj oblasti. ne ove nih i ponižavaju ih postupaka ili kažnjavanja. . Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. razvoj ljudskih prava nije okon an. Zato se pojavljuju i pojavljiva e se (dodavati uz postoje i katalog) nova ljudska prava. koje se bave pravima koja su vezana za rad. LJudska prava su nedeljiva. Važno je napomenuti da nova ljudska prava ne mogu i ne treba da ukinu ve priznata prava. re je o dinami noj pojavi koja je vezana za razvoj civilizacije. Konvencija o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije.. Konvencija Unesco protiv diskriminacije u obrazovanju. prva dva me unarodna ugovora koji obavezuju države koje ih ratifikuju i sadrže opširan spisak ljudskih prava.

Beograd. Dete je. godine. Beograd 2000. I pored toga. O pravima deteta najbolje je itati u: Vu kovi Šahovi . a sa zaštitni kih pozicija. Nevena: Prava deteta i me unarodno pravo. nejakom i nezrelom ljudskom bi u.Prava deteta2 Konvencijom o pravima deteta i drugim me unarodnim dokumentima o ljudskim pravima. Nevena (ur. u teoriji ali i praksi. ak i kada se govorilo o detetu.): Prava deteta i Konvencija o pravima deteta. Prava deteta su priznata i u državama i idealno je kada su u potpunosti i precizno definisana u unutrašnjem pravu država. kako na unutrašnjem. pre svega u okviru porodice. Iako je još pre stotinak godina uo ena i iskazana potreba da se dete zaštiti putem posebnih propisa. bilo zašti eno u okviru postoje ih sistema prava i prakse. duh usvojenih normi je odražavo shvatanje o detetu kao slabom. odnosno uvodi se pojam prava deteta. na na in koji oni procene kao najbolji. Konvencijom o pravima deteta usvojenom 1989. Navedene knjige poslužile su kao osnova za pisanje dela teksta o pravima deteta. 2 29 . što samo odrasli mogu da obezbede. Dete ulazi u centar sviih zbivanja koja se njega ti u i u njima u estvuje aktivno. Tek posle drugog svetskog rata po inje da se uobli ava ideja o izdvajanju posebnih prava deteta i promeni stava u odnosu na same nosioce tih prava. Jugoslovenski centar za prava deteta. 2001. Jedni smatraju da je to radikalan pomak unapred dok drugi pori u prava deteta. ustanovljen je katalog prava a njen sadržaj odražava upravo ona shvatanja po kojima je dete nosilac prava a samim tim i nosilac zahteva. uklju uju i i me unarodne konvencije. i u: Vu kovi Šahovi . tema je uvek bila smeštana u kontekst porodice. Pravo deteta da izrazi mišljenje se ustanovljava kao jedan od najvažnijih principa u oblasti prava deteta a obaveza da se izraženo mišljenje sasluša i uvaži. menja se i odnos prema detetu. moglo bi da se tvrdi i da priznavanje ljudskih prava izaziva sukobe interesa. Sve do skoro. normativno su uobli ena prava deteta i univerzalno prihva ena. Ukoliko bi se prihvatila ovakva argumentacija kada su u pitanju prava deteta. Ovi drugi svoje poricanje zasnivaju na premisi da e priznavanje prava detetu izazvati sukob interesa. izražavaju i svoje mišljenje. kome su potrebni posebna zaštita i nega. uzdiže se sa nivoa dobre volje do norme me unarodnog prava. Jugoslovenski centar za prava deteta. Sa promenom poimanja detinjstva. tako i na me unarodnom planu. sa stanovišta ljudskih prava. teza da deca imaju prava i dalje nailazi na opre ne rekcije.

dete se više ne posmatra kao pasivno bi e. Svako osnaživanje deteta budi strah od narušavanja autoriteta odrasle osobe. menja mentalitet u odnosu na prihvatanje deteta kao jednakog ljudskog bi a. Konvencija ima za cilj da. iji su predstavnici bili.Ve smo videli da su prava deteta još relativno skoro. za u enje je injenica da je 191(od 193) država ratifikovala Konvenciju o pravima deteta. Ekonomska emancipacija žena. Da li su stvarno spremne da 30 . nije li tako po eo i proces priznavanja prava žena? Strah pater familias-a i strah društva od promena u okviru porodice bio je prepreka za priznavanje prava ženama na jednakost. našli su uporište u liberalno orijentisanim teorijama. briga i usmeravanje deteta. osim u tragovima. do pomaka dolazi i u svetlu navedenih teorija. Zna i. Oštar odgovor na ovakva shvatanja došao je. Ipak. pravo da se udruži radi ostvarivanja nekog cilja. u zavisnosti od razvojnih mogu nosti. Priznati detetu pravo da tuži sopstvene roditelje zbog zlostavljanja ili zanemarivanja. stvara se pogodno tle za stupanje na scenu pozitivisti ke faze u oblasti prava deteta. do pre dvadesetak godina. odnosno odrasloj osobi. pre svega. na nivou u kome se pretpostavljaju ljubav. pažnja. zasnovali su na istraživanju razvojnih mogu nosti deteta i na kategorizaciji karakteristika svojstvenih detetu. Rezultati tih razmišljanja doveli su do promene stava u odnosu na dete kao ljudsko bi e koje ima pravo na jednakost. kao objekat zaštite ve kao lice koje može da ima autonomiju. Svoje shvatanje da deci treba piznati prava. bilo je ravno besmislici. Me utim. Postoje im normama o pravima deteta se države obavezuju da sprovode odredbe ovog me unarodnnog ugovora esto mimo obi aja i morala društva. pre svega. psiholozi. Tim pre. a da to pravo može da ostvari aktivnim u eš em u životu. uglavnom postojala u sferi morala. Zahtevi koji su proizilazili iz prirodnog prava. oli ene u usvajanju Konvencije o pravima deteta. Dobrobit i zaštita su bile osnove na kojima se formirala misao o pravima deteta i sa kojih dugo nije mogla da se pomakne. pre svega. Me utim. pravo da javno izražava svoje mišljenje ili pravo da zna ko su mu roditelji. moglo na i neko teorijsko uporište za priznavanje prava detetu u onom smislu kako ih danas shvatamo. a pre svega roditelja. Ovo se posebno odnosi na pravo deteta da u estvuje u utvr ivanju svog najboljeg interesa. teško da bi se. koja je bitno doprinela podizanju glasa u korist njihovih prava pogodovala je i shvatanju o pravima deteta. kao posledica straha od mogu e ugroženosti u porodi noj sferi. pre svega.

obezbede ostvarivanje prava deteta ili nisu shvatile da se pred njih postavlja kao prvenstven zahtev da ne dozvole diskriminaciju deteta kao ljudskog bi a i kao pripadnika grupe ”nedovršenih” ljudi. Primena ljudskih prava nikako nije apsolutna jer bi u protivnom zna ila njihovu pravnu i fakti ku negaciju. pravo deteta na mirno okupljanje i udruživanje može biti ograni eno potrebom države da održava javni red i mir. Kako ljudska prava. pak. a svi drugi me unarodni ugovori o ljudskim pravima. su subsidijarni oslonac. tako i sva prava deteta nisu apsolutna ve pod odre enim uslovima mogu biti ograni ena ili ukinuta. Zahvaljuju i tome. kao što je ranije napomenuto. U ovom dokumentu su. Iako ljudsko pravo (pravo deteta) ne podrazumeva analognu obavezu nosioca. godine. koji je po eo pola stole a pre nego šro je predlog za sastavljanje ovog me unarodnog instumenta o pravima deteta zvani no podnet 1979. usvojena pod okriljem Ujedinjenih nacija 1989. zaštita traži preko ugovora kao što su Pakt o gra anskim i politi kim pravima ili Evropska konvencija o ljudskim pravima. Njeno usvajanje je rezultat dugog procesa. ak i kada se. Na primer. Konvencija je me unarodni ugovor koji ima druk iji “život” od drugih me unarodnih konvencija o ljudskim pravima: 31 . Taj proces je zasnovan na koincidenciji razvoja stavova u odnosu na decu i detinjstvo i postepenoj konsolidaciji me unarodnog prava ljudskih prava. Konvencija je postala najvažniji me unarodni ugovor o pravima deteta. što je novina u me unarodnom pravu koje se stvara pod okriljem UN. na odredbe Konvencije se pozivaju i Evropski sud za ljudska prava i Evropska Komisija za ljudska prava ili. Komitet za ljudska prava. ije pojedine odredbe su posve ene pravima deteta. U mnogo emu. Konvencija o pravima deteta Konvencija o pravima deteta (Konvencija) je. zahvaljuju i boljim nadzornim mehanizmima. na jednom mestu. Jednom re ju. Konvencija predstavlja zna ajno dostugnu e u pogledu razvoja i ja anja me unarodnog prava u oblasti prava deteta. obuhva ena sva ljudska prava koja se priznaju nekoj posebnoj grupi. Konvencija je postala najviši autoritet u oblasti me unarodnog prava deteta. godine. ono može da trpi ograni enja.

Pakt o ekonomskim. Konvencija je mo an instrument za delovanje u oblasti prava deteta. pre svega. 191 vlada je ratifikovala Konvenciju. Do 1. a samo jedna (Somalija) nije ni ratifikovala ni potpisala. godine. . kulturna. dalje. inventivan dokument zato što priznaje nova i izazovna ljudska prava. važnost poštovanja kulturnih vrednosti zajednice iz koje dete poti e i vitalna uloga me unarodne saradnje u zaštiti prava deteta. godinom) slede i: Pakt o gra anskim i politi kim pravima – 134 ratifikacije. Konvencija je ugovor o ljudskim pravima sa najviše ratifikacija. socijalnim i kulturnim pravima . politi ka i gra anska. socijalna. 32 . ili.U tom dokumentu se. Konvencija o eliminaciiji svih oblika diskriminacije prema ženama – 153.3 . .Najzad. pravo deteta žrtve bilo kog oblika zlostavljanja.. I na me unarodnim i na nacionalnom planu. kao što su. Preambula podse a na osnovne principe Ujedinjenih nacija i posebne odredbe odre enih. januara 1999. na primer. nehumanih i ponižavaju ih kazni i postupaka – 98. pre i posle ro enja. po prvi put utvr uje iniverzalno prihva ena definicija raznih osnovnih prava deteta.Zatim. usled njihove osetljivosti. Konvencija je podeljena na preambulu i tri dela. U preambuli se reafirmišu neophodnost pravne i druge zaštite deteta. ovaj ugovor prestavlja okvir za unapre enje i ostvarivanje prava deteta.134. pravo deteta na slobodno izražavanje mišljenja po svim pitanjima koja se ti u deteta.Konvencija je prvi me unarodni ugovor o ljudskim pravima koji implicitno priznaje ulogu nevladinih organizacija u postupku ostvarivanja prava deteta. jedna (SAD) je samo potpisala. Konvencija protiv mu enja i drugih svirepih. relevantnih instrumenata o ljudskim pravima. . zloupotrebe ili eksploatacije na fizi ki i psihi ki oporavak i reintegraciju.Konvencija je. . potrebna posebna zaštita i briga a u tome isti e primarnu ulogu porodice. Konvencija o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije – 147. Ona potvr uje da je deci.Konvencija je prvi me unarodni dokument u oblasti ljudskih prva koji u potpunosti obuhvata glavne tradicionalne grupe ljudskih prava: ekonomska. Prvi deo Konvencije sadrži katalog prava koja se priznaju detetu ali i nekoliko odredbi kojima se stranama 3 Status ostalih glavnih ugovora u oblasti ljudskih prava je (zaklju no s 1996.

ugovornicama nalaže preduzimanje svih mera za ostvarivanje prava iz Konvencije i poštovanje najviših standarda u ovoj oblasti, kako na me unarodnom, tako i na nacionalnom nivou. Drugi deo sadrži odredbe kojim se dalje razra uju obaveze strana ugovornica i ure uju osnivanje i rad posebnog nadzornog tela – Komiteta za prava deteta. Odredbe iz tre eg dela Konvencije regulišu pitanja potpisivanja, ratifikacije, pristupanja, stupanja na snagu, stavljanja rezervi, izmena, otkazivanja i deponovanja ovog me unarodnog ugovora. Obaveze država Prava u Konvenciji predstavljaju više od kataloga prava; ona su odraz obaveza koje su države spremne da preuzmu u odnosu na decu. Spremnost se iskazuje inom potpisivanja a preuzimanje obaveza ratifikacijom. Univerzalnom ratifikaciijom, (skoro) sve države sveta su preuzele obavezu da prava priznata Obaveze strana ugovornica su propisane i posebnom odredbom Konvencije ( lan 4) kojom se nalaže da države preduzmu »sve potrebne zakonodavne, administrativne i ostale mere za ostvarivanje prava priznatih« u ovom me unarodnom ugovoru. Savezna Republika Jugoslavija je 1991. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta, ime je ovaj me unarodni ugovor postao sastavni deo našeg pravnog poretka. Time se naša država obavezala da e ugraditi u zakonodavstvo i poštovati sva prava deteta sadržana u Konvenciji. Uloge u ostvarivanje prava deteta u nekoj državi (pa i našoj) imaju: - nadležna ministarstva sa svojim službama i pravosudni prgani - posebna ministarstva ili državne agencije za decu (još nema kod nas) - ombudsman za ljudska prava /prava deteta (još nema kod nas) - škole i druga mesta u kojima deca provode dosta vremena (domovi, bolnice) - nevladine organizacije - verske zajednice - sredstva javnog informisanja - komercijalni sektor

33

- pojedinci Država i njeni organi imaju obavezu da omogu e ostvarivanje Konvencije ali isto tako i svi mi možemo da doprinesemo da se prava deteta uživaju na najboljem mogu em nivou.

34

RADIONI ARSKI PRISTUP

Vrste radionica Re radionica po pravilu je asocijacija za neku proizvodnu radionicu kojoj je cilj stvaranje konkretnog, materijalnog produkta. Ovde je, me utim, re o radionicama koje imaju svoje produkte (plakati, crteži, sheme, liste, zaklju ci), ali koji su samo u službi samog procesa i na ina rada i predstavljaju klju nu dobit za same u esnike. Radionice se me usobno razlikuju po svom sadržaju, cilju i uzrastu kome su namenjene, i shodno tome se mogu klasifikovati. Naj eš e i najjasnije grupisanje radionica vrši se u odnosu na njihovu svrhu, odnosno cilj. Kao i svaka klafisikacija, i ova koju emo vam predstaviti, samo je okvirna, ali verujemo da odražava suštinu i na najbolji mogu i na in nas uvodi u predmet našeg rada. Razlikujemo dve osnovne grupe radionica: 1. Kreativne radionice – iji je osnovni cilj podsticanje i razvijanje divergentnog mišljenja i izražavanja (podsticanje višestrukog, slobodnog i li no obojenog traganja za rešenjem). To su, na primer, dramske, pesni ke, likovne i druge radionice. 2. Edukativne radionice – iji je osnovni cilj sticanje saznanja u širokom smislu re i. U okviru ove grupe razlikujemo: - Preventivne radionice – koje su ''psihološke'' u pravom smislu re i, usmerene na razvoj li nosti, identiteta, i sl., a cilj im je primarna prevencija. Spadaju u grupu edukativnih radionica zato što im je cilj i sticanje nekih znanja i uvida (saznanja o sebi, drugima i sl.); - Kognitivne radionice – kojima je cilj sticanje konkretnih znanja i veština, a tako e i podsticanje nekih kognitivnih procesa (planiranja, strategije u enja, rasu ivanja i sl.). Neki autori u podgrupu edukativnih radionica svrstavaju i radionice kojima je cilj razvijanje nekih socijalnih veština (razrešavanje konflikata, upravljanje grupom), a koje kombinuju karakteristike preventivnih i kognitivnih radionica.

35

Jednu strukturiranu aktivnost. ne mislimo samo na uspostavljanje veza izme u uzroka i posledica. u esnika jedne radionice kre e se Radionica kao oblik u enja S obzirom na to da je cilj edukativne radionice sticanje nekog saznanja. od ijeg kvaliteta. odnosno scenarija. jasno je da se tu radi zapravo o u enju. U ovom programu radionice su adaptirane da mogu da se odvijaju u okviru jednog školskog asa. Osnovni principi radioni arskog postupka Svaka radionica ima vrlo jasno i unapred definisan plan – scenario. koju ini nekoliko aktivnosti (uvodna. a objedinjene su oko jedne teme. i na takav na in se stvara dobra pretpostavka za korigovanje vlastitog ponašanja. obi no traje jedan i po do dva sata. Zajedno sa aktivnim metodom (koji podrazumeva mentalnu i motori ku aktivnost u esnika tokom rada). naj eš e oblikuje više konkretnih zahteva koji se me usobno objedinjuju. u radionicama mogu da se kombinuju razli iti oblici u enja. Suštinu scenarija ine strukturirane aktivnosti koje nastaju kao rezultat konkretnog zahteva koji uvodi voditelj radionice. pri emu se kombinuje konvergentno (u enje željenog rešenja) i divergentnog u enja (podsticanje na traganje za razli itim na inima . Radioni arske aktivnosti naj eš e predstavljaju i rešavanje nekog problema (bez obzira da li je on kognitivni.putevima dolaska do rešenja).Bez obzira na to koliko i kako se radionice me usobno razlikuju. centralna i završna). strukturu. jer su u esnici u prilici da posmatraju ostale u esnike (ali i voditelja) u razli itim situacijama i ulogama. u velikoj meri. Preporu ljiv broj izme u 15 i 25. U zavisnosti od konkretnog cilja. 36 . one ipak imaju i neke svoje zajedni ke karakteristike (principe. u radionicama se primenjuje i metod iskustvenog u enja. Kada govorimo o toj vrsti u enja. emocionalni ili socijalni). zavisi njen uspeh. To uobli avanje li nog iskustva se vrši kroz razmenu s drugim u esnicima i voditeljem grupe. U radionicama se susre emo i sa u enjem po modelu. ve i na uobli avanje li nog doživljaja (iskustva) u svetlu nekog novog sadržaja. tako da govorimo i o kooperativnom u enju. oblik rada). Jedna radionica.

razmislite i prodiskutujte što više rešenja kojima biste mogli rešiti tu situaciju''. Radioni arske tehnike Scenariom radionice treba uvek precizno nazna iti koji su oblici grupnog rada. nakon kra eg uvodnog izlaganja koje otvara temu. zahtevom neposredno izazivamo doživljaj koji uobli avamo kroz re i. pri emu možemo koristiti i neke druge simboli ke forme (crtež. predstavi e ga ostalim u esnicima''. b) Razmena – sledi nakon uobli avanja i ima funkciju oboga ivanja vlastitog iskustva. Kada su se u esnici podelili u grupe. sažima. Nakon predvi enog vremena. voditelj daje svakoj grupi unapred pripremljen tekst i upu uje zahtev: ''pro itajte pažljivo tekst. a može da se odvija u paru. Manje ili više tako (ili sli no) aktivnosti ine scenario jedne radionice. Dakle. uopštava i ''vra a'' to u esnicima (uz otvoren prostor za njihov komentar). strukturiranih Dobar scenario podsti e kooperaciju.Na primer. Svaka radionica prolazi i kroz nekoliko osnovnih faza: a) Izazivanje i uobli avanje li nog doživljaja – što u kontekstu kogni-tivnih radionica zna i proživljavanje novog sadržaja kroz vlastito iskustvo. najbolje i predstavnik grupe koga izaberete. tj. sledi razmena i diskusija. U esnicima se saopštava vreme koje je predvi eno za to. po pravilu voditelj na kraju sumira razgovor. a ne takmi enje i diskriminaciju. Naj eš e primenjivane tehnike Razmena u celoj grupi je osnovni oblik rada kojim po inje i završava svaka radionica. Uloga voditelja je ovde naro ito zna ajna jer on smisleno povezuje sve što se dogodilo tokom rada. Na primer. ''iznesite to me usobno lanovima svoje grupe''. a po isteku vremena. sledi novi zahtev: ''izaberite jedno rešenje koje je. u esnicima se upu uje zahtev: ''sada se podelite u manje grupe od po troje''. 37 . v) Obrada – je poslednja faza u kojoj se razmenjen i oboga en doživljaj pretvara u saznanje. po vašem mišljenju. ''pokušajte da se setite što više situacija kada je vama li no bilo važno da vaše mišljenje bude saslušano''. tehnika predvi eni. Bez obzira koji od oblika razmene u celoj grupi se primenjuje. Na primer. pokret). u manjoj grupi ili u krugu (celoj grupi).

Nekada je poželjno.Najoptimalniji rad se obezbe uje kada mala grupa ima tri-pet lanova! 38 . Savet . 3. a nekada nije.Ista i da u radionici nema vrednovanja ta nih i pogrešnih rešenja! Rad u parovima ili malim grupama – naj eš i je na in kojim se organizuje razmena u radionici. razmišljanje o ne emu i sl. Poslednja faza je organizacija i obrada onoga što je produkovano.Naj eš e se primenjuju slede i oblici: . Potrebno je podsticati nove ideje i druga ija mišljenja (''Ima li neko druga ije mišljenje?''. ''Dobro''). . . crtež).Ohrabriti pasivne i nezainteresovane lanove! . da se lanovi male grupe me usobno dobro poznaju. npr.). Simultana individualna aktivnost – nakon konkretnog zahteva. ili na vidljivo (pokret ili stvaranje nekog produkta. koji može biti usmeren na unutrašnje angažovanje (prise anje. da se me usobno slušaju i da se ne skre e sa osnovne teme. Savet . Voditelj podsti e na iznošenje što više deja koje beleži na pano ili tablu bez selekcije i vrednovanja Ovo je dinami na i esto bu na tehnika koja po pravilu.Voditi ra una da grupe u toku rada ne ometaju jedna drugu! . ali svako za sebe. što e zavisiti od sadržaja same aktivnosti. 1. svi u esnici su angažovani.Grupna diskusija – manje strukturirana razmena u kojoj je vrlo važno obezbediti da što ve i broj u esnika bude uklju en. 2.Razgovor u krug – strukturirana razmena u kojoj u esnici govore po redu sedenja. Najbolje je koristiti ''otvorena'' pitanja (kako? zašto?) koja razvijaju komunikaciju. kako predvi eno vreme odmi e. Uvek treba biti svestan svoje reakcije na mišljenja u esnika i obezbediti da sva razli ita iskustva budu jednako prihva ena (''U redu''.Mozgalica – je najkreativniji oblik razmene u kojoj u esnici slobodno asociraju na zadatu temu. rezultira sve origi-nalnijim i novojim sadržajima. ''Da li neko želi još nešto da doda?'').

Prilikom izbora igara voditi ra una o uzrastu u esnika! . Važno je samo da bude izre eno na na in koji ne vre a druge. Radioni arska pravila U svakom grupnom radu nužna su pravila jer obezbe uju stabilnost. jer je njihov efekat tada bolji! Uvodne i završne igre – mogu se koristiti nezavisno od samog programa radionica. neku od igara možemo da uvedemo kada ocenimo da je opala koncentracija i zainteresovanost u esnika. Karakteristika radioni arskih pravila je da ona nisu nepromenljiva. Svako mišljenje je dragoceno. U esnici ''odigravaju'' razli ite uloge i situacije i na takav na in usvajaju nove veštine.Situacije koje su predmet odigravanja treba da budu realne i smislene za u esnike. u zavisnosti od ciljeva i sadržaja svake konkretne radionice. što se naro ito odnosi na završne igre. kada se u dogovoru sa lanovima grupe uvedu. ali isto tako i. odnosno uvode u doživljaj koji je predmet radionice. mogu se uvesti i dodatna pravila. U takvim situacijama.Iako to nije predvi eno scenarijem. Svi u esnici imaju jednaku šansu da budu saslušani. s kojima voditelj upoznaje u esnike. Savet . 2. Pravila se uvode na po etku rada grupe i ona postaju pravila svih lanova. Na po etku radionice u esnici sede u velikom krugu ili u manjim grupama. Uvodne igre ''otvaraju'' sadržaj. bez obzira koliko se razlikuje od ostalih. Svi u estvuju. nema posmatra a. Savet . moraju biti poštovana. 3. a dok jedan od u esnika govori. Voditelj i u esnici se pozivaju na njih uvek kada se prekrše. mada svako ima pravo da zadrži za sebe neki svoj doživljaj (pravilo – ''dalje''). 1.Igranje uloga – tehnika koja omogu ava sagledavanje situacije iz druge perspektive. Osim osnovnih pravila. 4. igre ''bude'' i podižu raspolo-ženje. što je preduslov njihove 39 . ostali ga ne ometaju. NJima se zaokružuje dinamika grupe i ne moraju tematski biti vezane za cilj radionice.

40 .ravnopravnosti. Svi se obra aju svima i svi se vide.

novi predmet. Za to je potrebno. Evaluacija radionica i njihovih efekata 41 . primenljiv u praksi.. planirati i obaviti jedno dugotrajnije i sistematsko istraživanje. nije da odgovore na sva ova pitanja. metoda ili na ina rada u postoje i sistem obrazovanja (školu). Uloga onih koji neposredno u estvuju u praksi. opis i evaluaciju primene programa mogu da obave samo oni koji taj programa izvode. pre svega nastavnika ali i u enika. ma kako razra en program u praksi neminovno trpi neke izmene i prilago avanja). iako ih i oni sami sebi postavljaju. Namena ovog poglavlja je da podstakne nastavnike da evaluiraju nastavu ovog predmeta i da im pomogne u planiranju i izvo enju te evaluacije. Pra enje. Zadatak nastavnika koji izvode jedan takav. Takva pitanja su na primer: da li je samo uvo enje novog predmeta dobra strategija za ostvarivanje željenog cilja (na primer.evaluacija prakse ili evaluacija primene programa. uvek pokre e niz pitanja na koja tek brižljivo i sitematski izvedena evaluaciona istraživanja mogu da daju pouzdane odgovore.evaluacija programa kao modela i da li se primenom tog programa u praksi stvarno postižu željeni ciljevi . Pored toga što pruža neophodan materijal za evaluaciju celog programa gra anskog vaspitanja. ne možemo da znamo šta je proizvelo utvr ene efekte. evaluacija primene programa može da bude korisna i za same nastavnike: da im pomogne u izvo enju nastave ali i da im pruži mogu nost za sopstveni stru ni razvoj i usavršavanje. u takvoj sistematskoj evaluaciji je nužna i dragocena. da li je sam ponu eni program "dobar": dovoljno razra en. i to kako one koji su planirani ciljevima programa... Bez poznavanja ostvarenog programa (svaki. tako i one neplanirane pa ak i neželjene efekte. Nastavnici. zatim. ja anje vaspitne funkcije škole. zadovoljavanje potreba u enika i sl. ) evaluacija strategije. tako e imaju neposredan uvid u efekte koje program ima na u enike ali i na njih same.EVALUACIJA Uvo enje jednog novog programa/nastavnog predmeta.

Na šta treba obratiti pažnju: . na primer. i neka provereno dobra radionica. jedan deo podataka voditelji dobijaju i od samih u esnika.EVALUACIJA PROCESA. odnosno.kakvi su njihovi efekti u pore enju postavljenjim ciljevima . i . evaluacija je neophodna. Osim toga što beležimo broj u esnika i njihovu aktivnost. To. ne treba ispustiti. bez obzira da li govorimo o pra enju samog toka odvijanja radionice ili o njenim efektima. me utim. na s Bez obzira koliko iskustava imamo u organizovanju i vo enju radionica. svaka radionica ima unapred osmišljen i definisan scenario.Detaljnim analiziranjem izvedenih radionica.Evidencija o u esnicima. 42 . Evaluacija procesa Osnovni cilj evaluacije procesa (deskriptivna evaluacija) je da opiše sam proces izvo enja aktivnosti. bi e koristan izvor informacija. Ona je naro ito korisna za one voditelje koji su na po etku svoje "radioni arske karijere". dakle. ukoliko se pokaže kao nedovoljno dobar. ali kada se beleženje ustanovi kao stalna navika. ne mora izazvati podjednako dobre efekte kod razli itih u esnika. broj u esnika radionice) koji nam se tog momenta ine nebitnim. ne zna i da on nije podložan izmenama. Najbolji na in prikupljanja podataka je da se nakon svake radionice pišu beleške (vidi prilog . posmatra šta se zaista dešavalo.dnevnik rada voditelja). Na takav na in emo saznati ko je više ili manje zainteresovan za ovakav na in rada. Voditelj radionice.EVALUACIJA EFEKATA. kao i da ga uporedi sa predvi enim planom. S druge strane. To može izgledati kao dodatno i nepotrebno optere enje. Kao što je u prethodnom tekstu re eno. treba da obratimo pažnju i na to ko odustaje. ak i one podatke (kao npr.u kojoj meri su se radionice odvijale o ekivani na in . bi emo u mogu nosti da ustanovimo: . ili pretpostavljamo da emo ih kasnije upamtiti i kasnije zabeležiti. za sadržaje kojima se bavimo. bilo da su oni dobri ili loši. Osim što sami prikupljaju podatke o procesu izvo enja aktivnosti. odnosno šta je dovelo do efekata.

pozitivno uti u i na raspoloženje u esnika i opštu atmosferu u grupi. na velikom listu papira može se nacrtati linija na kojoj u esnici stepenuju svoje zadovoljstvo nekom aktivnoš u i sli no. Evaluacija efekata Svrha svake radionice. to može biti i posledica sadržaja koji dovoljno ne motiviše u esnike.Atmosfera u grupi esto je vrlo dobar pokazatelj (ne)uspešnosti neke radionice. evaluacija procesa zasniva se i na podacima dobijenim od samih u esnika.Odstupanja od predvi enog programa. Ovakve tehnike vrlo su stimulativne. On prvo pretpostavlja da imamo snimljeno po etno stanje (pre 43 . Ukoliko ustanovimo na primer. stavovima u enika) nije ni malo jednostavan zadatak. i osim što nam daju korisne podatke. . odgovaraju i na upitnik) preporu uju se i neke druge forme koje sardže i karakteristike igre.Reakcije u esnika na pojedine aktivnosti relativno su lako vidljiva ponašanja koja odražavaju zainteresovanost ili nezainteresovanost za pojedine elemente. od u esnika se može tražiti da odre enim simbolima (crtežom) daju svoju ocenu i da to usmeno i obrazlože. možemo da znamo tek posle izvo enja radionica ("delovanja" programa). treba to da zabeležimo. da se vrpolje i da nisu koncentrisani. sposobnostima. kroz razgovor ili pismeno. odnosno scenarija radionice . na prakti nom nivou može se desiti da do e do poteško a. Osim najjednostavnije mogu nosti da daju verbalnu ocenu prethodne radionice (bilo usmeno. Pored posmatranja. Ovakvi podaci su dobra osnova za korekcije koje emo uneti u naš rad. Osim zamora izazvanog preambicioznim programom. da je aktivnost u esnika opala. predvi eno vreme za obavljanje neke aktivnosti je bilo nedovoljno. u krajnjoj liniji. da se kod u enika postignu postavljeni ciljevi. . na osnovu ispitivanja promena kod u enika i njihovim pore enjem sa ciljevima. Na primer. Na primer.. zahtevi postavljeni pred u enike su bili preobimni i sl. dela programa ili celog programa predmeta gra ansko vaspitanje je. Da li su ti ciljevi ostvareni. Utvr ivanje promena (u znanju.ma koliko nam se ini da je plan radionice bio dobar ( ak i kad je prethodno testiran i ustanovljen kao takav).

napraviti objektivne merne instrumente tipa testova. Jedan na in procenjivanja efekata radionice je prikupljanje izjava u esnika o tome kakve efekte oni sami prime uju. Ovakve izjave su pokazatelj promena. koja se izvodi u vidu posebnog istraživanja. treba odustati. veoma dragoceni za dobijanje potpunije slike.). sa konkretnim primerima. koje izvodimo iz ciljeva radionice. odnosno da li je to iskustvo bilo za njih korisno. možemo koristiti i upitnike (vidi prilog . izvo enja radionice) i stanje na kraju (odnosno posle delovanja programa/izvo enja radionice). Nastavnikove procene efekata bi e utoliko korisnije i vrednije ukoliko su date opisno.primeri evaluacionih tehnika). ak i kad su u pitanju znanja. a sami u esnici imaju mogu nost da izraze svoje mišljenje i da tako zaokruže svoju aktivnu ulogu u radionici kao metodu u kojem nema posmatra a.primene programa. "u enici su postali tolerantniji" je globalna ocena koja ne govori mnogo. me utim. Slede i zahtev je da imamo neki pouzdan na in za ispitivanje u enika i utvr ivanje promene. da bi mogli da "izmerimo" promenu. odnosno od pra enja. a ne kao globalne ocene (na primer.. Osim grupnog razgovora na kraju. za razliku od opisa promenna ponašanja u enika u konkretnim situacijama: "u enici tokom asova sada re e prekidaju jedni druge. Objektivno utvr ivanje (merenje) efekata može da bude predmet spoljašnje. spremni su da saslušaju do kraja onoga koji govori". koje poredimo sa kriterijumima. Sve ove teško e. stru ne evaluacije programa. koji sam po sebi može predstavljati samostalnu završnu radionicu. ne zna e da od evaluacije efekata pojedinih radionica. opisa i procene efekata ukupne nastave ovog predmeta. i pored toga što su verovatno manje pouzdani i objektivni. kako je to uticalo na njih itd. Na takav na in voditelj dobija niz relevantnih podataka. ali su i pored toga procene efekata koje daju nastavnici i sami u enici. 44 . poseban problem je pripisivanje utvr enih promena ili pak njihovog odsustva. ako ne i nemogu e. Upitnik može predstavljati i uvod u razgovor. delovanju programa. da li su nešto novo saznali.. takvi pouzdani instrumenti (testovi znanja) nisu uvek na raspolaganju nastavnicima a esto je teško. Utvr eni efekti (promene) mogu biti rezultat delovanja nekih drugih faktora isto kao što odsustvo ispitivanih efekata u datom trenutku ne mora da zna i da se oni kasnije ne e javiti. Kona no.

umor. izostavljanja/dodavanje aktivnosti i sl. komentari u odnosu na specifi nu aktivnost i sl.) Karakteristi ne reakcije u enika (ne/zainteresovanost. komunikacija u enik-u enik i nastavnik-u enik) 45 .Prilog: Naziv radionice Prisutnost u enika DNEVNIK RADA NASTAVNIKA Tok odvijanja radionice (uz poseban osvrt na odstupanja od predvi enog scenarija: skra ivanja/produženja aktivnosti.) Opšta atmosfera (raspoloženje.

komentari) 46 .Ostalo (zapažanja.

3. 4. pojedina no objašnjavanje crteža (u krug).Prilog: PRIMERI EVALUACIONIH TEHNIKA Prvi primer 1 5 Atmosfera je bila Teme su bile Na in rada je bio 2 3 4 ι ι ι ι ι ι ι ι ι ι ι ι ι ι ι Drugi primer Najviše mi se dopalo: Najkorisnije je bilo: Rado bih promenio/la: Još bih želeo/la da nau im: Tre i primer PROCEDURA: 1. a u etvrtom delu treba da budu predstavljena negativna ose anja. 2. tražiti od u enika da list papira A4 presaviju na 4 jednaka dela. u tri dela treba da nacrtaju pozitivna ose anja vezana za radionicu/blok/program. simboli na eliminacija negativnih ose anja – tražiti od u enika da etvrti deo papira iscepaju i bace na 47 .

48 .zajedni ku hrpu u sredini kruga.

RADIONICE 49 .

50 .

OSNOVNI POJMOVI 51 .

52 .

Radionica: POTREBE I PRAVA

CILJ: Cilj ove radionice je da pomogne u enicima da razlikuju potrebe od želja i da ih uvede u pojam prava. ZADACI: - uo avanje razlike izme u potreba, želja i prava; - sticanje uvida da su prava vezana za bazi ne potrebe; - sticanje znanja o tome da su prava ono što svako ima pravo da ima ili da radi; - razvijanje osetljivosti za potrebe i želje drugih lanova grupe. Materijal za rad: - komplet kartica ‘’Zahtevi’’ i makaze za svaku grupu. Prilog: - ‘’Šta su to prava’’, za svakog u enika.

OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici su podeljeni u manje grupe. Nastavnik daje uvodnu instrukciju: ''Grupa roditelja i mladih se sastala sa ciljem da prodiskutuju postoje e programe i aktivnosti namenjene deci i mladima. Došli su do zaklju ka da ti programi nisu dovoljno dobri. Zato su odlu ili da naprave jedinstvenu listu zahteva sa idejom da je dostave vladi njihove zemlje. Ova grupa roditelja i mladih smatra da vlada treba da vodi ra una o tome da njihovi zahtevi budu zadovoljeni kada god se planiraju neke akcije, projekti ili programi za decu i mlade. Vlada je formirala posebnu ekspertsku grupu koja treba da razmotri tu listu zahteva i da da stru no mišljenje.'' Svaka grupa dobija primerak kartica ''Zahtevi'' uz objašnjenje da su oni sada u ulozi ekspertske grupe i da za po etak treba pažljivo da pro itaju materijal. Drugi korak: Kada su u enici pro itali kartice, nastavnik daje novu instrukciju: ''Polazimo od toga da vi, kao lanovi ekspertske grupe smatrate da je potpuno opravdano voditi ra una o zahtevima roditelja i mladih, ali da je lista
53

koju su sa inili preobimna, tj. da nisu svi zahtevi podjednako opravdani. Zato je potrebno da eliminišete 6 stavki koje po vašem mišljenju nije neophodno uzeti u obzir.'' Eliminisane stavke u enici izdvajaju u poseban niz koji je jasno odvojen od preostalih kartica. Tre i korak: Nastavnik uvodi novu instrukciju: ''Vlada je prihvatila vaše mišljenje kao lanova ekspertske grupe i novu, sažetu listu koju predlažete. Namera vlade je da traži od ministarstava, lokalne zajednice, raznih ustanova i institucija da prilikom kreiranja programa za decu i mlade vode ra una o tim zahtevima. Me utim, realno je za o ekivati da ne e svi biti u mogu nosti da ispune sve uslove iz liste, tako da je Vlada zatražila od ekspertske grupe da ponude još jednu kra u listu.'' U enici imaju zadatak da izdvoje još 6 stavki u poseban, novi niz. Na takav na in se formira kona na lista sa 12 minimalnih zahteva koje treba zadovoljiti i dva posebna niza stavki eliminisanih u prvom i drugom krugu. etvrti korak: Predstavnici grupa saopštavaju šta su eliminisali u prvom, a šta u drugom krugu. Voditelj beleži odgovore grupa. Peti korak: Diskusija: - Koja stvari (kartice) ste lakše eliminisali? Zašto? - Koji krug eliminacije je bio teži? Zašto? - Kako bi nazvali stvari koje ste lakše odbacili? A kako one koje ste teže odbacili? (Napomena za nastavnika – ako u enici imaju teško a u imenovanju ili se u njihovim odgovorima ne pojave pojmovi potreba i želja, nastavnik ih usmerava u tom pravcu.) - Kakva je razlika izme u potreba i želja? Koje kartice predstavljaju potrebe, a koje želje? - Da li se želje i potrebe razlikuju kod raznih ljudi? Da li se razlikuju kod dece i kod odraslih? Zašto? - Da li postoji razlika izme u potreba i prava? Koje kartice predstavljaju potrebe, a koje prava? Napomena: Pomo i u enicima da do u do zaklju ka da se ''prava zasnivaju na potrebama i da se ona mogu definisati kao

54

ono što je pravedno i ispravno da svako ima ili da može da radi. Neka prava odnose se na slobodu da nešto inimo, a neka na slobodu od nekog ugrožavanja''. Na kraju radionice svaki u enik dobija primerak priloga ''Šta su to prava''.

55

Materijal za rad: Kartice: bombone televizor besplatna zdravstvena nega zdrava hrana obrazovanje ist vazduh zaštita od diskriminacije ode a po poslednjoj modi zaštita od droga vokmen ZAHTEVI pija a voda roleri mogu nost da se izrazi sopstveno mišljenje de ja soba kompjuter letovanje na moru siguran krov nad glavom zaštita od nasilja i zlostavljanja sopstveni džeparac igrališta 56 .

To je ono što je potrebno da svako može da ima ili da ini da bi mogao da živi i da se razvija kao ovek. informiše se.Prilog: ŠTA SU TO PRAVA? LJudi mogu želeti razli ite stvari. Ostvarenje njihovih želja može biti korisno za njihov razvoj..Ova vrsta prava je zasnovana na zaštiti. Onemogu avanje ostvarivanja osnovnih potreba ne bi bilo pravedno i zna ilo bi ugrožavanje prava. ili pak duhovne prirode (ne može se razvijati kao ovek bez sigurnosti. obrazovanja. Neka ljudska prava podrazumevaju da je neophodno zaštititi oveka od ne ega što ga ugrožava. Ova vrsta prava zasnovana je na ovekovoj SLOBODI DA dela. isto tako.. ono ne mora uopšte da uti e na njihov razvoj. ugnjetavanja i iskoriš avanja. da misli i izražava svoje mišljenje. ne mora ga pomagati.. ljudi mogu biti svesni ili ne svojih potreba. Tako je pravedno da ovek ne bude zlostavljan. Potrebe mogu biti materijalne prirode (ne može se živeti bez hrane. npr.. igre.Tako e je pravedno da bude zašti en od gladi.). Prava obuhvataju najosnovnije ljudske potrebe. Zato je oveku neophodno obrazovanje. Za razliku od toga. razvija se u skladu sa kulturom svoje porodice i menja kulturu. nasilja. ili mu ak može škoditi. eksploatisan. može im doneti zadovoljstvo. da obavlja one aktivnosti koje mu omogu avaju da živi i da se razvija kao ljudsko bi e. mu en... na ovekovoj SLOBODI OD diskriminacije... bolesti. ali njihovo zadovoljenje neophodno je da bi oni mogli da žive i da se razvijaju. Ali.). 57 . pravo da bira i da po sopstvenim uverenjima praktikuje religiju. siromaštva.. zaga enja sredine. Druga ljudska prava podrazumevaju da je potrebno oveku omogu iti da nešto ini.

Projekat za Bosnu i Hercegovinu. B. Lehmann. R.Kako ste izabrali svog izvešta a? (svaka grupa kratko daje opis postupka) Drugi korak: Grupe dobijaju jedan list papira podeljen na tri dela.upoznavanje sa elementima demokratskog odlu ivanja (glasanjem). Diskusija: .po 1 list A3 papira ili po 3 A4 lista za svaku grupu. Svaka grupa treba da izabere jednog izvešta a.: Postupci za u enje o demokratskom pravu gra anstva.uvi anje me usobne povezanosti prava. Diskusija: . 2000. Na gornjoj tre ini lista treba da upišu ono što smatraju da su prava svakog pojedinca (uklju uju i nastavnika) u njihovom razredu. . 6 ili 9 grupa u razredu. Treba zabeležiti svaki predlog i ozna iti ga brojem. .I CILJ: Cilj ove radionice je da se u enici upoznaju sa na inom rada u ovom predmetu i uvedu u problematiku prava i odgovornosti. Savet Evrope.Radionica: PRAVA I PRAVILA U U IONICI4 ...uvo enje u enika u grupni rad. Materijal: . P. Strazbur. obaveza i pravila.Krapf. H. 4 58 . Pojasnite da navode prava (ono što svako treba da ima ili da može da radi) a ne želje ili prohteve. . OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: Koriste i neku igru (ili prosto prebrojavanje od 1 do 5) formirati 3.1 poster papir ili papir A3 formata.Kako ste obavili zadatak? : Gollob. tako da svaka grupa (ne više od 5 lanova) nosi oznaku A. ili V. ZADACI: .

koja slede iz datih prava i obaveza i da ih napišu velikim slovima na tre em delu/listu papira. obaveza da saslušamo jedni druge . podvla enjem) je rezultat te diskusija i dogovaranja me u grupama/u esnicima. Peti korak: Analiza pravila . ili se novo pravilo ve sadrži u nekom ranije navedenom..na primer.Grupe sada zaka e svoje liste na zid/tablu i izvešta i grupa obrazlažu liste pravila koje je njihova grupa sa inila. Kona na lista (koja može biti posebno zapisana na tabli ili na neki na in ozna ena na izloženim listama .Svaki u enik ima "4 bona" za glasanje koje može da da onim/onom pravilu koje smatra da treba da bude zastupljeno u njihovoj u ionici. Posle svakog izlaganja nastavnik podsti e diskusiju o predloženim pravilima: da li je dato pravilo ve predloženo ili je formulacija bolja od prethodne.. Šesti korak: Glasanje za pravila .Da li ste se dogovarali oko raspravljali. 59 . grupa B grupi V a grupa V grupi A. Na primer: "pravo da se bude saslušan. grupe se dogovaraju i treba da formilišu najviše 5 pravila ponašanja u njihovoj u ionici. uradimo.? .. kako da se ponašamo da bi ta prava bila poštovana?" (Na primer: "Svako ima pravo da bude saslušan -dužni smo da jedni druge saslušamo") etvrti korak: Grupe ponovo u krug zamenjuju papire sa predlozima prava i obaveza i treba dobro da prou e sve predloge koje su dobili. Na osnovu razmatranja dobijenog materijala. Svaka grupa treba da razmotri dobijenu listu prava i da na e i zabeleži (na drugom delu papira/listu) pod istim rednim brojevima obaveze koje stoje u vezi sa s tim pravima: "Šta moramo da ispunimo.Da li su svi predlozi zabeleženi? predloga.pravilo: NE GOVORI DOK DRUGI GOVORE".Da li ste svi u estvovali? . Pravila treba da budu jasna i precizna i da opisuju željeno ponašanje. etiri pravila koja dobiju najve i broj glasova postaju PRAVILA U U IONICI. Tre i korak: U esnici sada svoje liste sa predlozima prava u u ionici daju slede oj grupi: grupa A grupi B.

dopunjuju i prera uju prava. Napomena nastavniku: Cela aktivnost može biti postavljena tako da se prava.U enici mogu da ih ispišu krupnim slovima na posebnom posteru i oka e na vrata ili neko drugo vidno mesto u u ionici ili da se dogovore da taj poster koriste samo na asovima ovog predmeta. obaveze i pravila u u ionici. na kojoj oni ponovo razmatraju. 60 . obaveze i pravila odnose samo na asove gra anskog vaspitanja.pošto su se upoznali sa Konvencijom o pravima deteta. U oba slu aja potrebno je tokom slede ih asova podse ati u enike da se pridržavaju pravila koja su sami usvojili i sa uvati sve materijale za vežbu: "Prava i pravila u u ionici".

Svaka grupa dobija jedan od primera iz liste ''Elementi ugovora''. Drugi korak: Predstavnici grupa itaju tekstove ugovora koje su zajedno napisali i vodi se slobodna diskusija. Ukoliko je potrebno. ZADACI: . nastavnik može detaljnije prokomentaristi pojedina ne elemente ugovora. . Napomena: 61 .''Ugovori i zakoni – osnovne informacije'' za nastavnika. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici su podeljeni u manje grupe. Zadatak im je da pažljivo pro itaju primer (opis situacije) i da na osnovu zadanih elemenata sastave ugovor kojim e se regulisati/urediti odre ena situacija.upoznavanje sa suštinom ugovora kao saglasnosti volja.''Konvencija o pravima deteta – osnovne informacije'' za svakog u enika. Prilozi: .papiri i olovke za svakog u enika.sticanje osnovnih znanja o Konvenciji o pravima deteta. i sli no. . .Radionica: PRAVA I ZAKONI CILJ: Cilj ove radionice je da pomogne u enicima da razumeju potrebu zakonskog regulisanja prava i obaveza. ''Kako su se odlu ivali za odre ena rešenja?''. Materijal za rad: .jedan primer iz liste ''Elementi ugovora'' za svaku grupu. nastavnik može usmeravati diskusiju pitanjima kao što su: ''Šta ovakav ugovor zna i za Mariju (Danijela ili svako dete iz drugog primera)?''. . Po potrebi.sticanje uvida u potrebu zakonskog regulisanja prava i obaveza.

) .Pošto je broj grupa ve i od broja zadanih primera.) . masovnost i brzinu kojom su zemlje sveta pristupile ovom ugovoru. skup pravnih normi. važno je podsta i u enike da obrate pažnju na to da li su za istu situaciju ponu ena razli ita rešenja. Koriste i tekst iz uvoda ovog Vodi a nastavnik ukratko ilustruje proces nastanka Konvencije.Kako pojedinci treba da se odnose prema zakonu? etvrti korak: Nadovezuju i se na završnu diskusiju nastavnik upoznaje u enike sa osnovnim informacijama vezanim za Konvenciju o pravima deteta. i na kraju naglašava status SR Jugoslavije (zemlja potpisnica ovog ugovora što zna i da ima obavezu primene). U zavisnosti 62 .Ko donosi zakon? (Odgovor za voditelja: država. kada ga ratifikuje) ona se obavezuje da e poštovati obaveze koje iz njega proisti u (da e primenjivati Konvenciju) i na taj na in me unarodni ugovor dobija snagu zakona. šta ona sadrži (jedinstvene i sveobuhvatne standarde u oblasti prava deteta. NJima se regulišu pojedini ugovorni odnosi me u državama potpisnicama. Kada jedna država pristupi ovakvom ugovoru (tj. Tre i korak: Po završetku slobodne diskusije.Koje sve oblasti mogu da se regulišu zakonom? .) . nastavnik usmerava razgovor slede im pitanjima: .Šta je ZAKON? (Odgovor za voditelja: pravni akt kojim se definišu odre ena pravila ponašanja. Oni mogu biti bilateralni ili multilateralni. odnosno parlament na predlog vlade.) . Npr.Da li države me usobno mogu da sklapaju ugovore? (Odgovor za voditelja: da.Šta je UGOVOR? Ko može da zaklju i ugovor? (Odgovor za voditelja: saglasnost volja izme u strana ugovornica. Na po etku je važno ista i da je Konvencija o pravima deteta me unarodni ugovor jer se njime tako e regulišu neka prava i obaveze. važi za one koji su usaglasili svoju volju oko odre enih prava i obaveza. odnosno neku vrstu 'uputstva'). oblast nezakonitog prebacivanja dece preko državnih granica.Šta zna i obavezati se? .

Napomena: Završnom sintezom se stavlja naglasak na Konvenciju kao me unarodni ugovor i obaveze koje prosti u iz ugovornog odnosa. 63 . Sam istorijat i veza sa ljudskim pravima e detaljnije biti obra ena u slede oj radionici. Na kraju svi u enici dobijaju primerak liste ''Konvencija o pravima deteta – osnovne informacije''. Predlog za dalji rad: U enici u manjim grupama prave sopstveni dokument (poster) koji predvi a kako se treba ponašati prema deci i mladima. Na po etku slede eg asa posteri se isti u na neko vidljivo mesto u u ionici.od stepena zainteresovanosti u enika nastavnik procenjuje koliko e detaljno i i u objašnjavanje pojedinih oblasti.

. a leto je. .pažnja prema predmetu (odnos brige. do kada traje). igra je skupa i oni odlu e da podele troškove.šta u slu aju neispunjenja obaveza (prekid. uvanje predmeta). . raspodela).ROK ugovora (kada se sklapa.šta u slu aju neispunjenja obaveza (prekid. Marija ima bicikl. Žele da o tome zaklju e ugovor koji treba da sadrži slede e elemente: . Ugovor treba da sadrži slede e elemente: . primer Danijel nema bicikl. Riziko ili nešto sli no).ŠTA je predmet ugovora (zbog ega se ugovor sklapa). . . uvanje predmeta). tj. primer Petoro drugova i drugarica žele novu društvenu igru (Monopol.VREDNOST ugovora (mogu nost naknade). .KO ga zaklju uje (imena lica).Materijal za rad: Lista: ELEMENTI UGOVORA 1. .ŠTA je predmet ugovora (zbog ega se ugovor sklapa). da zajedni ki kupe igru i posle je zajedni ki koriste. 64 . nadoknada). . ali želi da zaklju e ugovor o zajmu.VREDNOST ugovora (iznos. . . 2. Me utim.ROK ugovora (kada se sklapa.pažnja prema predmetu (odnos brige. ali ga ne e koristiti tokom rasputa jer ide kod bake koja živi na planini. Pristaje da pozajmi bicikl Danijelu.KO ga zaklju uje (imena lica). do kada traje). nadoknada).

nema snagu zakona. Osnovna ljudska prava obuhva ena su Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima. Istorijat nastanka Konvencije o pravima deteta: . 65 .1999. me utim.1994. godine usvojena Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima. Status SR Jugoslavije . DEKLARACIJA je takav dokument koji u vidu izjave apeluje na ljude. godine SFRJ ratifikovala Konvenciju. godine Vlada SRJ usvojila Prvi redovni izveštaj o primeni Konvencije. .1948. budi njihovu savest i predstavlja moralnu obavezu da se njeni lanovi poštuju..1998. Zato su Ujedinjene nacije donele nova dokumenta koja se bave pravima dece. godine usvojena Deklaracija o pravima deteta. zahtevaju posebnu pažnju. godine Konvenciji je pristupilo 191 od 193 zemlje sveta.1959. .1996.Prilog: KONVENCIJA O PRAVIMA DETETA – osnovne informacije Da bi regulisali me uljudske odnose. nema pravno dejstvo. . ali ga još nije dostavila Komitetu za prava deteta. godine (i dalje).1992. godine Konvencija stupila na snagu. Ona. . godine SR Jugoslavija preuzela sve obaveze SFRJ po osnovu me unarodnih ugovora. KONVENCIJA je vrsta zakona koji pravno obavezuje onoga koji mu pristupi. Ovak dokument je porazumevao i prava deteta.1989. kao specifi nog ljudkog bi a. godine SRJ podnela Komitetu za prava deteta Inicijalni izveštaj o primeni Konvencije o pravima deteta za period od 1990-1993. ljudi usvajaju dokumente ija primena obezbe uje zaštitu pojedinaca i grupa i poštovanje njihovih prava.1990. . Vremenom je uo eno da potrebe deteta. pošto ju je potpisalo 20 zemalja (uklju uju i i SFRJ). koju je usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija. .1990. godine usvojena Konvencija o pravima deteta. . da deca imaju pravo na posebna prava. . godine Vlada SRJ usvojila Nacionalni plan akcije za decu za period do 2000.

Države koji ratifikuju Konvenciju time prihvataju obavezu da je primenjuju. odnosno u tim državama ovaj me unarodni pravni akt dobija snagu zakona.Konvencija o pravima deteta je dokument koji je donela organizacija Ujedinjene nacije i koji precizira koja sve prava treba da imaju deca. 66 .

u našem pravu mogu punovažno zaklju ivati punoletna fizi ka lica. dakle. individualni i kolektivni. pogodba. tj. 5. i tako dalje. bez obzira kakva mu je forma. pretežno se koriste u me unarodnom pravu. teretni (sa naknadom) i dobro ini. Zakonodavni postupak po inje podnošenjem predloga zakona koji pripremaju stru njaci i vlada. poslovno sposobna lica. Ugovor nastaje na taj na in što jedna strana stavlja ponudu drugoj strani. Ovisno o tome koju vrstu odnosa ure uju. jednostavni i mešoviti. dok sporazum u širem zna enju uklju uje svaku saglasnost volja. jednostrani i dvostrani. Zakon u materijalnom smislu je samo onaj pravni akt koji sadrži opšte norme. dakle svaki opšti akt. dakle svi akti koje donosi zakonodavni organ u formi odre enoj za donošenje zakona. ZAKON – pravno pravilo. Pravno dejstvo se može sastojati ili u zasnivanju nekog pravnog odnosa ili u izmeni nekog postoje eg. uopšte. naslednopravni. Ugovorne strane mogu same slobodno odre ivati uslove ugovora i slobodno odlu ivati da li e i sa kim zaklju iti ugovor. Ugovori mogu biti: 1. Razli iti izrazi. itd. Ugovor o radu i ugovor o delu mogu zaklju ivati i lica sa navršenih 15 godina života (ona mogu samostalno raspolagati zaradom). Ovo je zakon u formalnom smislu. i sl. Za neke ugovore važna je i forma kao bitni i konstitutivni element. Ponekad je za punovažnost ugovora potrebna saglasnost nadležnog državnog organa (prethodna ili naknadna). pisani pravni akt s najvišom pravnom snagom koji izdaju zakonodavni organi po posebnom postupku. dve radnje koje ine ugovor. sporazum. Samo izuzetno zakonodavac zabranjuje neke ugovore imperativnim propisima. 3. 4. Obligacione ugovore. dogovor. U ve ini pravnih poredaka ustav je najviši pravni akt a iza njega dolaze zakoni. ugovori mogu biti: porodi nopravni. Predlog zakona se podrobno pretresa u jednom odboru zakonodavnog tela. ili pak u njegovom ukidanju. 2. konvencija.Prilog (za nastavnika): UGOVORI I ZAKONI – osnovne informacije UGOVOR – svaka saglasnost volja dvaju ili više lica kojom se postiže neko pravno dejstvo. preliminarni i glavni. bez obzira na njihovu sadržinu. me unarodnopravni. Ponuda i prihvat ponude su. a 67 . a ova tu ponudu prihvata. kao što su pakt.

zatim u plenumu, kako bi se na kraju pristupilo odlu ivanju putem glasanja. Posle toga se zakon objavljuje u službenim novinama, a nakon izvesnog vremena (8 dana) stupa na snagu.

68

Radionica: ME UNARODNI DOKUMENTI O ZAŠTITI PRAVA

CILJ: Cilj ove radionice je da u enici steknu uvid u istorijat nastanka, prirodu i sadržaj me unarodnih dokumenata koji se ti u ljudskih i prava deteta. ZADACI: - upoznavanje sa prirodom ljudskih prava; - upoznavanje sa razvojem ljudskih prava kroz istoriju; - upoznavanje sa najzna ajnijim dokumentima iz oblasti ljudskih prava; - sticanje uvida u odnos ljudskih i prava deteta; - upoznavanje sa osnovnim informacijama o Konvenciji o pravima deteta.

OPIS AKTIVNOSTI: Koriste i se tekstom iz uvoda ovog Vodi a (LJudska prava i prava deteta), nastavnik upoznaje u enike sa najzna ajnijim informacijama. Pri tome je vrlo važno da stalno podsti e u enike da se i sami uklju uju postavljaju i pitanja, daju i komentare ili iznose i neka svoja saznanja.

69

70

Papir sa spiskom 20 vrednosti ili skup kartica sa ispisanim vrednostima za svakog u enika OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici sede u parovima. Rade i svako za sebe. . .Šta ja konkretno inim da bih je ostvario/la? 71 .A. . ZADACI: .uo avanje individualnih razlika u vrednosnim opredeljenjima. u sferi ljudskih prava. Materijal: . u drugu kategoriju .razlikovanje idealnih od stvarnih vrednosti (koje stoje u vezi sa odre enim ponašanjem).B -one koje smatraju manje važnim za sebe i u tre u kategoriju. univerzalno prihva ene.prepoznavanje univerzalno prihva enih vrednosti u kontekstu ljudskih prava. B ili V pored svake vrednosti).stavljaju one vrednosti koje im nisu zna ajne ili su prema njima indiferentni (u enici mogu ovo da urade razvrstavanjem kartica ili stavljanjem oznake A.Svaki u enik dobije spisak/kartice 20 vrednosti (ako nema mogu nosti za to nastavnik može i da pro ita ceo spisak a da u enici zapisuju i ozna e ih brojevima od 1 do 20). Drugi korak: Razmena u paru: u enici porede svoje kategorije i potom analiziraju i obrazlažu jedan drugom prvu kategoriju (najvažnije vrednosti): .Radionica: PRAVA I VREDNOSTI CILJ: Cilj ove radionice je da u enici shvate vezu izme u vrednosti i prava i da se upoznaju sa onim vrednostima koje su.uo avanje povezanosti prava i vrednosti. V .Zašto sam izabrala/o ove vrednosti kao najvažnije? . oni treba da ih razvrstaju u tri kategorije: u prvu kategoriju . treba da stave one vrednosti koje su im najvažnije .

Napomena nastavniku: Vrednost se definiše kao "nešto za im vredi tragati. etvrti korak: Ceo razred sajedno sa nastavnikom pokušava da do e do konsenzusa (slaganja) oko "liste univerzalno prihva enih vrednosti" u sferi ljudskih prava.. kakve su konvencije i deklaracije o pravima oveka i pravima deteta. Važno je u diskusiji ista i da ne postoji jednom za uvek uspostavljena lista "univerzalnih vrednosti". LJudska prava su zasnovana na vrednosti ljudskog dostojanstva. poštovanje drugog. Kao "univerzalno prihva ene vrednosti koje su u osnovi ljudskih prava" u enici e verovatno navesti na primer: jednakost. nastavnik na kraju najavljuje da e se na slede im asovima detaljnije upoznati sa skupom vrednosti koje su istovremeno i ljudska prava/prava deteta.Da li su one vrednosti koje ste izabrali kao najvažnije za vas "Idealne" ili "stvarne" vrednosti . koje uslovljaju vaše ponašanje? Tre i korak: Parovi se spajaju tako da sada ine grupe od 4 ili 6 lanova. zdravlje.. odgovornost. da ljudi pregovaranjem dolaze do saglasnosti o zajedni kim vrednostimai da me unarodni ugovori i dogovori. nešto što zaslužuje da se brani". i treba da izdvoje one vrednosti koje stoje u osnovi ljudskih prava... predstavljaju rezultat takvih procesa.one kojih se stvarno držite. 72 .. Grupe se vra aju po etnoj listi od 20 vrednosti.Šta je prepreka njihovom ostvarenju? Diskusija (ceo razred): .

VRSTE PRAVA I ODNOSI ME U PRAVIMA 73 .

74 .

primerak Konvencije o pravima deteta za nastavnika. primenu i pra enje primene Konvencije. . flomasteri i pakpapir za svaku grupu (ukoliko za to postoji mogu nost). koraku pravili poster. oslanjaju i se na tekst iz uvoda ovog Vodi a) i navodi da e se kroz slede e aktivnosti upoznati sa pravima koja Konvencija garantuje svoj deci. Podele kartice me u sobom i svako glasno pro ita svoje kartice tako da svi lanovi uju sadržaj svih kartica.upoznavanje pojedinih lanova Konvencije o pravima deteta.makaze. svaka grupa sama se e kartice da bi u 4. U suprotnom. .upoznavanje sa strukturom Konvencije o pravima deteta. . OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: Nastavnik pravi kra i uvod u kome u enicima pokazuje primerak Konvencije o pravima deteta. Napomena: Ukoliko postoji mogu nost da se obezbede makaze. nastavnik un- 75 . lanove koji iskazuju prava deteta.komplet ''Kartice prava'' za svaku grupu. Materijal za rad: . . lepak. flomasteri i pak-papir.uo avanje povezanosti pojedinih prava kroz aktivnost klasifi-kacije.kopija nezvani nog rezimea glavnih odredbi Konvencije o pravima deteta za svakog u enika i/ili primerak Brošure o pravima deteta. Prilozi: .Radionica: VRSTE PRAVA CILJ: Cilj ove radionice je da se u enici upoznaju sa sadržajem Konvencije o pravima deteta. Drugi korak: U enici sede po grupama i svaka grupa dobije jedan komplet ''Kartica prava''. lepak. ZADACI: . lanove koji se odnose na usvajanje. opisuje šta ona sadrži (Uvod.

apred pripremi onoliko ise enih kompleta kartica prava koliko ima manjih grupa. organizuju i reorganizuju grupe sli nih prava i naglašava da ne postoji jedan ta an odgovor. Peti korak: Radionica se završava samo izlaganjem postera (klasifikacija) bez komentarisanja i diskusije. Svaki u enik dobija primerak kopije neformalnih sažetaka lanova iz Konvencije. 76 . u enici ispisuju na praznom listu papira nazive grupa i pripadaju e lanove. dobijaju (doma i) zadatak da rade i u svojim grupama završe zadatak i pripreme prezentaciju za narednu radionicu. šta ih povezuje. po emu su sli ne. Grupe dobijaju zadatak da za narednu radionicu pripreme malu prezentaciju svojih klasifikacija. Tre i korak: U enici sada treba da spoje (stave na jedno mesto na pakpapiru) one kartice (prava) za koje misle da imaju nešto zajedni ko. (''Razmislite sada kako biste nazvali svaku od tih grupa. u enici treba da zalepe kartice na pak-papir (poster) po grupama i da imenuju svaku grupu. da spadaju u istu grupu. da menjaju ili dodaju nove grupe. da se dogovaraju. Po ite od toga šta je zajedni ko karticama/pravima u istoj grupi. Nastavnik ih podsti e da diskutuju. Napomena: Tokom odvijanja ovog dela aktivnosti. i da neke kartice mogu ostati nerazvrstane. u enicima se kaže da mogu da premeštaju kartice iz jedne grupe u drugu. Napomena: Ukoliko u enici nisu imali dovoljno vremena da tokom ovog asa završe svoje postere (klasifikacije).'') Napomena: U slu aju da ne postoji mogu nost izrade postera lepljenjem kartica. etvrti korak: Kada završe sa razvrstavanjem. ve su svi odgovori dobri.

lan 14.Materijal za rad: KARTICE PRAVA lan 2. državljanstvo i porodi ne veze. Sva prava primenjuju se na svu decu i sva deca e biti zašti ena od svih oblika diskriminacije. To se odnosi na ime. Deca imaju pravo na zaštitu od mešanja u lan 5. lan 8. primaju i daju informacije i ideje svih vrsta. lan 12. lan 16. Deca imaju pravo na slobodu mišljenja. Deca imaju pravo na slobodu udruživanja i slobodu mirnog okupljanja. lan 7. bez obzira na granice. i ukoliko je neophodno. Deca imaju pravo na slobodu izražavanja koja obuhvata slobodu da traže. Svako dete ima pravo na život i država ima obavezu da obezbedi njegov opstanak i razvoj. Deca i roditelji imaju pravo da napuste bilo kojuczemlju. Država ima obavezu da štiti. Svako dete ima pravo na ime i državljanstvo. lan 13. savesti i veroispovesti. Dete ima pravo da živi sa svojim roditeljima. lan 15. Deca imaju pravo na pristup infor-macijama iz 77 . Deca imaju pravo slobodnog izražavanja sopstvenog mišljenja i pravo da se njihovom mišljenju posveti dužna pažnja u svim pitanjima koja ih se ti u. bilo da to ine roditelji ili neko drugo lice. lan 10. osim u slu aju kada je odvajanje od roditelja u najboljem interesu deteta. Dete ima pravo na održavanje kontakta sa oba roditelja ukoliko je odvojeno od jednog ili oba. lan 17. lan 9. lan 11. lan 6. uklju uju i i sopstvenu. uz odgovaraju e usmeravanje od strane roditelja. da pruži pomo u vra anju identiteta detetu. kao i da se vrate u nju radi spajanja porodice i održavanja veze roditelj-dete. pravo da zna ko su mu roditelji i pravo na njihovo staranje. Država ima obavezu da predupredi i pruža pomo u rešavanju slu ajeva otmice ili nevra anja dece iz inostranstva. Država mora da poštuje prava i odgovornosti roditelja da obezbede detetu brigu i vaspitanje u skladu sa njegovim razvojnim mogu nostima.

lan 25. vaspitanje i obrazovanje. Država e podsticati medije da šire informacije koje su korisne za decu. Deca izbeglice. zaštite ili le enja njihovog mentalnog ili fizi kog zdrav-lja. imaju pravo na redovne provere tog le enja i svih ostalih uslova od zna aja za njihovo zbrinjavanje. Deca bez porodice imaju pravo na posebnu zaštitu i na odgovaraju e staranje u drugoj porodici ili ustanovi. kao i na zaštitu od napada na njihovu ast i ugled. a predu-zimati mere da ih zaštiti od štetnih materijala i informacija. ono e biti izvedeno u najboljem interesu deteta. Država e zaštititi decu od svih oblika zanemarivanja i zlostavljanja od strane roditelja ili drugih lica i ustanovi e odgovarju e programe prevencije i pružanja pomo i žrtvama. ili ona koja traže izbegli ki status. koji e im pomo i da žive pun i dostojan ži-vot uz najviši mogu i stepen samostalnosti i socijalne integracije. uz uvažavanje njihovog kulturnog porekla. lan 26. nacionalnih i me una-rodnih izvora. lan 23. dom ili li nu prepisku. Sva deca imaju pravo na najviši mogu i standard zdravlja i zdravstvene zaštite i rehabilitacije. Invalidna i mentalno zaostala deca imaju pravo na specijalnu negu.njihovu privatnost. U državama koje priznaju/dozvoljavaju usvojenje. Roditelji imaju zajedni ku odgovor-nost za podizanje deteta i država im u tome pomaže. lan 27. Deca koju je država zbrinula radi staranja. lan 19. objekata i službi za brigu o deci. lan 20. lan 18. pod nadzorom kompetentnih stru njaka i sa merama zaštite za dete. Država pruža odgovaraju u pomo roditeljima u obavljanju dužnosti vaspitanja i obezbe uje razvoj institucija. Sva deca imaju pravo na 78 . porodicu. lan 22. lan 24. Sva deca imaju pravo na lan 21. imaju pravo na posebnu zaštitu.

Države imaju obavezu da spre e nasilno odvo enje. Deca treba da budu pripremljena za aktivno u eš e u društvenom životu i treba da nau e da poštuju svoju i kulture drugih naroda i grupa. životni standard primeren njihovom fizi -kom. Deca pripadnici manjinskih grupa imaju pravo na sopstvenu kulturu. pravo na igru i u eš e u kulturnim i umetni kim aktivnostima. Disciplina u školi se sprovodi u skladu sa de jim pravima i ljudskim dostojanstvom. Obrazovanje treba da bude usmereno na razvoj li nosti deteta. podsti e razli ite oblike srednjeg obrazovanja dostupne svima i omogu ava svima sticanje visokog obrazovanja na osnovu sposobnosti. Deca imaju pravo na zaštitu od upotrebe droga i koriš enja u njihovoj proizvodnji i prometu.socijalnu zaštitu. lan 29. lan 31. 79 . lan 30. lan 32. Deca imaju pravo na zaštitu od ekonomske eksploatacije i rada koji štete njihovom zdravlju ili ometaju razvoj i obrazovanje. moralnom i socijalnom razvoju. a države imaju obavezu da im u tome pruže pomo . lan 34. Države podsti u me unarodnu saradnju u pitanjima obrazovanja. lan 35. mentalnom. Država obezbe uje besplatno i obavezno osnovno obrazovanje. Roditelji imaju primarnu odgovornost za pru-žanje adekvatnog životnog standar-da deci. razvoj obdarenosti i fizi kih sposobnosti. lan 28. duhovnom. Deca imaju pravo na odmor i rekreaciju. Deca imaju pravo na zaštitu od seksualnog iskoriš avanja i zloupotrebe. prodaju ili trgovinu decom. uklju uju i socijalno osiguranje. lan 33. uklju uju i prostituciju i pornografiju. Deca imaju pravo na obrazovanje. jezik i religiju.

Deca ispod 18 godina ne mogu neposredno da u estvuju u oružanim sukobima. 80 . Deca pogo ena oružanim sukobima imaju pravo na posebnu brigu i zaštitu. zloupotrebi ili eksploataciji. zanemarivanju. Smrtna kazna i doživotna robija ne mogu se izricati deci ispod 18 godina. niti da budu regrutovana u vojsku. lan 39.lan 37. mu enju. Dete u zatvoru ima pravo na pravnu i drugu pomo i kontakt s porodicom. Nijedno dete ne sme biti podvrgnuto mu enju. koja su bila izložena oružanim sukobima. Deca. nezakonitom hapšenju i lišavanju slobode. Deca u sukobu sa zakonom imaju pravo da se s njima postupa na na in koji podsti e ose anje dostojanstva i vrednosti i koji ima za cilj da im pomogne da preuzmu konstruktivnu ulogu u društvu. okrutnom postupku ili kazni. lan 38. lan 40. imaju pravo na psihi ki i fizi ki oporavak i socijalnu reintegraciju.

(3) Najbolji interesi deteta Svi postupci koji se ti u deteta preduzima e se u skladu sa njegovim najboljim interesima. važnost poštovanja kulturnih vrednosti zajednice iz koje dete poti e i vitalna uloga me unarodne saradnje u zaštiti prava deteta. odnosno proširene porodice. (2) Nediskriminacija Sva prava primenjuju se na svu decu bez diskriminacije. (7) Ime i državljanstvo 81 . relevantnih ugovora i deklaracija o ljudskim pravima. (4) Ostvarivanje prava Države moraju da u ine sve što je u njihovoj mo i da bi se prava predvi ena ovom Konvencijom ostvarila. usled njihove osetljivosti. potrebna posebna briga i zaštita i posebno isti e primarnu ulogu porodice u nezi i zaštiti deteta.Prilog: KONVENCIJA O PRAVIMA DETETA Nezvani ni rezime glavnih odredbi PREAMBULA Preambula podse a na osnovne principe Ujedinjenih nacija i posebne odredbe odre enih. da usmeravaju i savetuju dete u vezi njegovih prava. shodno njegovim razvojnim mogu nostima. Države imaju obavezu da štite decu od svih oblika diskriminacije i da preduzimaju pozitivne akcije u cilju promocije njihovih prava. (6) Opstanak i razvoj Svako dete ima neotu ivo pravo na život. ukoliko se zakonom date države punoletstvo ne sti e ranije. Države e obezbediti odgovaraju u brigu o detetu u slu aju kada roditelji ili staratelji to ne ine. Ona potvr uje da je deci. (5) Prava i obaveze roditelja u odnosu na razvojne mogu nosti deteta Države moraju poštovati prava i odgovornost roditelja. (1) Definicija deteta Detetom se smatra osoba ispod 18 godina. a država ima obavezu da obezbedi njegov opstanak i razvoj. U njoj se tako e reafirmišu: neophodnost pravne i druge zaštite deteta pre i posle ro enja.

(14) Sloboda misli. pravo da zna svoje roditelje i da bude uvano od strane roditelja. Dete ima pravo da održava kontakt sa oba roditelja ukoliko je odvojeno od jednog od njih ili od oba roditelja.Dete ima pravo na ime od ro enja. bilo da to radi roditelj ili neko drugi i da u tim slu ajevima preduzima odgovaraju e mere. Dete ima pravo na sticanje državljanstva i. državljanstvo i porodi ne veze. dom. (9) Odvajanje od roditelja Dete ima pravo da živi sa svojim roditeljima. ukoliko je mogu e. osim u sluaju kada se u odgovaraju em postupku oceni da je odvajanje od roditelja u najboljem interesu deteta. (10) Spajanje porodice Deca i njihovi roditelji imaju pravo da napuste bilo koju zemlju i da u u u svoju zemlju u cilju spajanja porodice ili održavanja odnosa izme u dece i roditelja. bez obzira na granice. savesti i veroispovesti Država e poštovati pravo deteta na slobodu misli. 82 . savesti i veroispovesti i pravo i obavezu roditelja da ih u tome usmeravaju. porodicu i li nu prepisku i pravo na zaštitu svoje asti i ugleda. da traži. (15) Sloboda udruživanja Deca imaju pravo na slobodu udruživanja i slobodu mirnog okupljanja. (11) Nezakonito prebacivanje i nevra anje dece Država ima obavezu da predupredi kidnapovanje i zadržavanje dece u inostranstvu. (13) Sloboda izražavanja Dete ima pravo da slobodno izražava svoje poglede. (8) O uvanje identiteta Država ima obavezu da štiti i ukoliko je potrebno obezbedi ponovno uspostavljanje svih bitnih aspekata detetovog identiteta. (12) Izražavanje mišljenja Dete ima pravo na slobodno izražavanje sopstvenog mišljenja i pravo da se njegovo mišljenje uzme u obzir u svim stvarima i postupcima koji ga se neposredno ti u. prima i saopštava informacije i ideje svih vrsta i na razne na ine. To uklju uje ime. (16) Zaštita privatnosti Deca imaju pravo na zaštitu od mešanja u njihovu privatnost.

Država e podsticati sredstva javnog informisanja da šire informacije od društvene i kulturne koristi za dece i preduzimati mere da decu zaštiti od štetnih informacija i materijala. (22) Deca izbeglice Dete izbeglica ili dete koje traži izbegli ki status ima pravo na posebnu zaštitu. (21) Usvojenje U zemljama koje priznaju i dopuštaju usvojenje ono e biti izvedeno u skladu sa najboljim interesom deteta i to samo uz saglasnost nadležnih vlasti i uz mere zaštite deteta. (24) Zdravlje i zdravstvena zaštita Dete ima pavo na najviši mogu i standard zdravlja i zdravstvene zaštite.(17) Pristup odgovaraju im informacijama Država e obezbediti da deca imaju pristup informacijama i materijalima iz razli itih izvora. koji e mu obezbediti potpun i dostojan život i postizanje za njega najvišeg stepena samostalnosti i socijalne integracije. Država e pružiti pomo roditeljima u ostvarivanju odgovornosti za podizanje dece i obezbediti razvoj ustanova. (18) Odgovornost roditelja Oba roditelja imaju zajedni ku odgovornost za podizanje deteta. U 83 . (23) Invalidna i deca ometena u razvoju Mentalno ili fizi ki nesposobno dete ima pravo na posebnu negu. zdravstvenom prosve ivanju i smanjenju smrtnosti odoj adi i dece. Države e posvetiti posebnu pažnju primarnoj zdravstvenoj zaštiti i prevenciji. Država ima obavezu da sara uje sa odgovaraju im organizacijama koje pružaju takvu zaštitu i pomo . (19) Zaštita od zlostavljanja i zanemarivanja Država e zaštititi dete od svih oblika maltretiranja dok je pod brigom roditelja ili drugih osoba koje se o njemu brinu i uspostavi e odgovaraju e programe prevencije i pomo i žrtvama zlostavljanja. kapaciteta i službi za zaštitu i brigu o deci. (20) Zaštita dece bez roditelja Država je obavezna da obezbedi posebnu zaštitu deci lišenoj roditeljskog staranja i da osigura smeštaj takve dece u odgovaraju e alternativne porodice ili ustanove. obrazovanje i osposobljavanje za rad. U zbrinjavanju dece lišene roditeljskog staranja dužna pažnja e biti posve ena detetovom kulturnom poreklu.

rekreacija i kulturne aktivnosti Dete ima pravo na odmor. (29) Ciljevi obrazovanja Obrazovanje e imati za cilj razvoj detetove li nosti. talenata i mentalnih i fizi kih sposobnosti do njihovih krajnjih mogu nosti. podsti e razli ite oblike srednjeg obrazovanja dostupne svima i omogu i pristup višem obrazovanju u skladu sa sposobnostima deteta. Ova obaveza države može uklju ivati materijalnu pomo roditeljima i deci. Država e se uklju iti u me unarodnu saradnju u cilju ostvarivanja ovog prava. mentalnom. jeziku i vrednostima kao i poštovanje prema kulturnom poreklu i vrednostima drugih. (25) Periodi na provera postupka Dete koje je država zbrinula radi staranja. njegovom kulturnom poreklu. moralnom i socijalnom razvoju. (31) Slobodno vreme. Školska disciplina e se sprovoditi u skladu sa pravima deteta i uz poštovanje njegovog dostojanstva. duhovnom. Država je obavezna da osigura besplatno i obavezno osnovno obrazovanje. igru. 84 . zaštite ili le enja ima pravo na periodi nu proveru postupka i uslova. (27) Životni standard Svako dete ima pravo na životni standard koji odgovara njegovom fizi kom. slobodno vreme i u eš e u kulturnim i umetni kim aktivnostima. Obaveza države je da pomogne i osigura da roditelji tu svoju odgovornost ispunjavaju. (30) Dete pripadnik manjine Deca pripadnici etni kih manjina i domoroda kog stanovništva imaju pravo da uživaju sopstvenu kulturu.tom smislu države e se uklju iti u me unarodnu saradnju i težiti da nijedno dete ne bude lišeno mogu nosti efikasne zdravstvene zaštite. (26) Socijalna zaštita Dete ima pravo na socijalnu zaštitu uklju uju i socijalno osiguranje. (28) Obrazovanje Dete ima pravo na obrazovanje. Roditelji imaju primarnu odgovornost da detetu obezbede adekvatan životni standard. Obrazovanje e pripremati dece za aktivan život u slobodnom društvu i negovati kod njega poštovanje prema roditeljima. da ispovedaju svoju veru i da koriste svoj jezik.

(32) De ji rad Dete ima pravo na zaštitu od rada koji ugrožava njegovo zdravlje. (33) Zloupotreba droga Deca imaju pravo na zaštitu od upotrebe narkotika i psihotropskih droga. (34) Seksualno iskoriš avanje Država e zaštititi decu od seksualnog iskoriš avanja i zlostavljanja. ima pravo na pravnu i drugu pomo i pravo da održava kontakt sa svojom porodicom. Država e propisati minimalnu starost za zapošljavanje i regulisati uslove rada. iskoriš avanja ili zlostavljanja. pored onih navedenih u lanovima 32. (38) Oružani sukobi Strane ugovornice preduzimaju sve prakti no izvodljive mere kako deca ispod 18 godina ne bi neposredno u estvovala u oružanim sukobima. 33 i 34. Svako dete lišeno slobode odvaja se od odraslih. Države e tako e osigurati zaštitu i brigu o deci pogo enoj oružanim sukobima. (36) Drugi oblici iskoriš avanja Dete ima pravo na zaštitu od bilo kog vida iskoriš avanja. štetnog po njegovu dobrobit. zanemarivanja. ne e biti dosu eni za prekršaje koje u ine osobe ispod 18 godina starosti. mu enja. Države imaju obavezu da spre e upotrebu dece u proizvodnji i prometu droga. kako je to predvi eno me unarodnim pravom. (40) Maloletni ko pravosu e 85 . prodaju i trgovinu decom. Deca ispod 18 godina ne mogu biti regrutovana u oružane sukobe. (39) Oporavak Država ima obavezu da obezbedi odgovaraju i fizi ki i psihi ki oporavak i socijalnu reintegraciju dece koja su žrtve oružanih sukoba. uklju uju i prostituciju i pornografiju. Ni smrtna kazna ni doživotni zatvor bez mogu nosti osloba anja. okrutnom postupku ili kažnjavanju niti nezakonitom hapšenju i lišavanju slobode. obrazovanje ili razvoj. (35) Otmica i trgovina decom Država je obavezna da preduzme sve odgovaraju e mere da spre i otmicu. (37) Mu enje i lišenje slobode Nijedno dete ne sme biti podvrgnuto mu enju. sem ako se ne smatra da je to u najboljem interesu deteta.

Dete ima pravo na pravnu i drugu pomo u cilju svoje odbrane. uklju uju i nevladine organizacije sa konsultativnim statusom pri Ujedinjenim nacijama. mogu pružiti dragocene informacije ili savet u cilju optimalne primene Konvencije. (42) Upoznavanje sa Konvencijom Strane ugovornice imaju obavezu da sa pravima sadržanim u ovoj Konvenciji upoznaju kako odrasle tako i decu. nakon 2. primenjiva e se viši standardi. Ove organizacije kao i druga nadležna tela. imaju pravo da prisustvuju sednicama Komiteta za prava deteta. koji vodi ra una o njegovom uzrastu i koji vodi njegovoj socijalnoj reintegraciji. Konvencija stupa na snagu pošto je prvih 20 država ratifikuje. koji e razmatrati izveštaje lanica Konvencije. (II) Države su obavezne da svoje izveštaje u ine dostupnim najširoj javnosti svojih zemalja. Primena i stupanje na snagu Odredbe lanova 43 do 54 predvi aju: (I) Ustanovljenje Komiteta za prava deteta. sastavljenog od 10 ekspe-rata. specijalizovane agencije UN. odnosno svakih 5 godina po ratifikaciji Konvencije. 86 . Sudski postupak i smeštaj u kaznene institucije bi e izbegnut kada god je to mogu e. Svetska zdravstvena organizacija. (41) Poštovanje najviših standarda Ukoliko su standardi de jih prava važe ih nacionalnih i me unarodnih zakona viši od onih koje ova Konvencija predvi a.Dete koje je u sukobu sa zakonom ima pravo na postupak kojim se podsti e njegovo dostojanstvo i ose anje li ne vrednosti. (IV) Radi ''podsticanja efikasne primene Konvencije i unapre ivanja me unarodne saradnje''. (III) Komitet za prava deteta može predložiti da se obave posebne studije o pitanjima de jih prava i može svoje procene izveštaja podneti na uvid svakoj strani ugovornici u Generalnoj skupštini UN. UNICEF. kao što su: UNESKO.

odnosno ije kršenje može da ometa ostvarivanje datog prava (na primer. pravo na svoj jezik.upoznavanje s osnovnim principima Konvencije o pravima deteta. nastavnik poziva jednu po jednu grupu da pokažu svoj poster (klasifikaciju) i da ukratko predstave svoju klasifikaciju.uo avanje nedeljivosti prava. pravo na obrazovanje) i traži da u enici ozna e sva ona prava (povežu kartice crtaju i na posteru/klasifikaciji) koja treba da budu ostvarena da bi dete moglo da uživa navedeno pravo. Nastavnik bira jedno pravi (na primer.''Osnovni principi'' za svakog u enika.Radionica: ODNOSI ME U PRAVIMA CILJ: Cilj ove radionice je da u enici do u do produbljenije analize i razumevanja me usobne povezanosti i nedeljivosti prava. pravo na životni standard. a kao primer jedne od njih svakom u eniku daje prilog ''Vrste prava''. Nastavnik može da navede i neke uobi ajene klasifikacije (vidi tekst iz Uvoda ovog Vodi a). Prilozi: . pravo na zaštitu od diskriminacije. 87 .''Vrste prava'' za svakog u enika.). OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: Nadovezuju i se na završnu aktivnost iz prethodne radionice. . ''bolje'' ili ''lošije'' klasifikacije i da im je ova aktivnost poslužila da se bolje upoznaju sa pravima koja im Konvencija garantuje. ZADACI: . iako su razvrstana u razli ite grupe. .uo avanje povezanosti me u pravima.. Drugi korak: Nastavnik naglašava da ne postoje ''ta ne''. . Tre i korak: Nastavnik sada poziva u enike da prona u vezu me u pojedinim pravima.. pravo da se le e ako su bolesni.

Unato tome. nediskriminaciju. opstanak i razvoj. a zatim ga pitati koje je njemu najvažnije (ili koja 3 su mu najvažnija). Svaki predlog se obrazlaže (nastavnik pita ''zašto su ta prava povezana''. traži da daju primere) i diskutuje (ostala deca mogu da iznose svoje slaganje ili neslaganje). Pojedina ni intervjui mogu služiti za izadu zajedni kog postera ili referata. uvažavanje najboljeg interesa deteta. Dete koje intervjuišu prethodno moraju informisati o pravima koja mu pripadaju.'' Na kraju svaki u enik dobija primerak priloga ''Osnovni principi''. život. etvrti korak: Nastavnik rezimira radionicu slede om konstatacijom: ''Iako esto grupišemo prava po sli nosti u pojedine grupe/kategorije (da bi ih lakše zapamtili i da bi se lakše radilo sa pravima). Nijedno drugo pravo iz Konvencije ne može u potpunosti da se uživa ukoliko ova etiri prava nisu ostvarena. 88 . Predlog za dalji rad: U enici prave intervju s decom i mladima iz okoline na temu ''Koje ti je pravo naro ito važno?''.U enici mogu pojedina no da izlaze i da na posteru/klasifikaciji crtaju veze me u pravima ili da daju predloge na osnovu kojih nastavnik povezuje prava. sva su prava važna i u suštini povezana. a to su: pravo pravo pravo pravo na na na na u eš e (participaciju). postoje etiri prava koja se zbog svog zna aja izdižu na nivo osnovnih principa.

pravo na obrazovanje). pravo na slobodno izražavanje sopstvenog mišljenja). zloupotrebe. zanemarivanja i zlostavljanja (na primer. egzistencijalnih potreba (na primer. zaštita od mu enja i okrutnog postupanja). ZAŠTITNA PRAVA traže da deca budu zašti ena od svih oblika diskriminacije. pravo na životni standard).Prilog: VRSTE PRAVA PRAVA NA PREŽIVLJAVANJE obuhvataju: pravo na život i pravo na zadovoljavanje osnovnih. PRAVA NA RAZVOJ uklju uju sve one stvari koje su neophodne za normalan i potpun razvoj svih potencijala deteta (na primer. 89 . PARTICIPATIVNA PRAVA garantuju deci mogu nost da budu aktivni u esnici u svom životu i razvoju i životu zajednice i da shodno uzrastu budu uklju eni u odlu ivanja o stvarima koje ih se neposredno ti u (na primer.

OPSTANAK I RAZVOJ PARTICIPACIJA NEDISKRIMINACIJA 90 .Prilog: OSNOVNI PRINCIPI NAJBOLJI INTERES DETETA ŽIVOT.

Materijal za rad: . Nastaje izložba rešenih stripova. Prilog: . Tre i korak: Predstavnik svake grupe izlaže završeni strip i objašnjava ostalima sukob kojih prava su uo ili. etvrti korak: Nastavnik poziva na razgovor o iskustvima u enika sa situacijama sukoba prava kako bi ih naveo da razumeju da 91 . Ostali komentarišu prikazanu situaciju.‘’Sukob prava’’ za svakog u enika. dopunjavaju odgovor o tome koja su sve prava u sukobu i komentarišu na in rešavanja sukoba. .po jedna kopija zapo etog stripa za svaku grupu.sticanje uvida da postoje situacije kada prava rali itih osoba dolaze u sukob. ZADACI: da . završe strip pokušavaju i da reše prikazan sukob. Drugi korak: U enici se podse aju saznanja koja ve imaju o rešavanju sukoba i dobijaju zadatak da. Imaju zadatak da analiziraju situaciju sa stripa i uo e o sukobu kojih prava je re ."Rešavanje sukoba u 4 koraka" za svaku grupu.Radionica: SUKOB PRAVA CILJ: Ova radionica ima za cilj da u enici steknu uvid ostvarivanje razli itih prava može biti izvor sukoba. . rade i u grupi. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici su podeljeni u grupe. .osposobljavanje za razumevanje uzroka sukoba i razvijanje spremnosti da se traga za konstruktivnim rešenjima. U tome im pomaže lista "Rešavanje sukoba u 4 koraka".komplet kartica prava za svaku grupu. Svaka grupa dobija po jedan zapo eti strip koji prikazuje sukob prava. kao i situacije u kojima su u sukobu dva prava jedne osobe. Da bi odredili prava u sukobu pomažu im kompleti kartica prava.

O kojim pravima je bilo re ? Da li je bilo mogu e rešiti sukob tako da prava obe osobe budu poštovana. kao i opštim principima Konvencije (najbolji interes deteta. da je teško ostvariti sva prava.Setite se situacije kada ste vi sa nekim. život. bili u situaciji da su vaša prava bila sukobljena. Predlog za dalji rad: Pisanje pri e. odraslim ili vršnjakom.? . opstanak i razvoj. nediskriminacija): .Jeste li nekada bili u situaciji u kojoj su dva ili više prava jedne osobe (vas ili nekog pored vas) bila u sukobu? ime se možemo rukovoditi u takvim situacijama? Na kraju svaki u enik dobija primerak priloga ‘’Sukob prava’’. participacija. ali da u takvim situacijama treba tragati za konstruktivnim rešenjima i rukovoditi se opštim principima traganja za uzrocima sukoba i nenasilnog rešavanja sukoba. pravljenje ilustracije ili stripa koji govore o situaciji iz njihovog života nekoga koga poznaju kada su njihova razli ita prava i obaveze bili u sukobu. 92 .se sukobi prava dve osobe ili više prava jedne osobe esto sre u.

STRIP 93 .

Materijal za rad: REŠAVANJE SUKOBA U 4 KORAKA Prvi korak: Razmislite dobro šta osobe u sukobu stvarno žele i koja su njihova prava. Drugi korak: Šta vam se sada ini. 94 . pokušajte da smislite što više razli itih rešenja. pa onda druge osobe. etvrti korak: Analizirajte rešenja i odaberite ono koje obezbe uje najviši stepen poštovanja prava u esnika u sukobu. Stavite se na mesto jedne. u emu je problem? Šta je stvarno uzrok sukoba? Tre i korak: Sada kada znate problem.

Na sli an na in emo rešavati konfliktne situacije u kojima dolazi do sukoba više prava jedne osobe (nas samih ili 95 . sirovine. . U ovakvoj situaciji osim opštih okolnosti i uzroka sukoba. Nekada više osoba ili grupa žele isti objekat.. Jedna od vrsta sukoba su sukobi prava. materijal. . Da bi se one rešavale u korist poštovanja prava. participacija. život. Sukobi oko ose anja naro ito mogu da povrede (posebno mlade) jer podrazumevaju nezadovoljavanje potrebe za poštovanjem. zavisno od toga ko je u sukob uklju en (sukobi izme u pojedinaca. Tada se javljaju sukobi oko stvari. potrebno je da uo imo i o kojim pravima je re i da se pri rešavanju sukoba rukovodimo opštim na elima Konvencije UN o pravima deteta (najbolji interes. opstanak i razvoj. religijskih i politi kih razlika. pažnjom ljubavlju. ve tražimo rešenje s onim s kim smo u sukobu.. Postoje razli ite vrste sukoba. Razli ita verovanja i vrednosti koje imaju pojedinci ili grupe mogu biti uzrok sukoba oko ideja.ne odlažimo problem...ne o ekujmo da e nam problem rešiti neko drugi.otkrijmo prave uzroke sukoba. Situacije u kojima se može zapaziti ovakav odnos prava su veoma este i neizbežne i zato su važne za ostvarivanje prava.proverimo da li je rešenje realno. uverenja i ideje. ili kada razli iti ljudi razli ito tuma e jedno isto pravo. . ili neku drugu stvar materijalne prirode. važnosti za pojedince i grupe. Tipi ni su oni koji proisti u iz kulturnih. izme u grupa.. prihvataju razli ite vrednosti. Jedna od vrsta sukoba su oni koji nastaju kada su povre ena ili nisu uzeta u obzir ne ija ose anja..Prilog: SUKOB PRAVA LJudi imaju me usobno razli ite želje.. uzroka nastanka sukoba. nediskriminacija)..analizirajmo okolnosti u kojima je do sukoba došlo. Do njih dolazi kada su prava jedne osobe u sukobu s pravima druge.). ve ga trajno rešimo .proverimo da li su rešenjem zadovoljne obe strane . moramo imati na umu opšte principe za rešavanje konflikata.. Kada rešavamo sukobe: . Zato je neizbežno da dolazi do sukoba. unutar grupa. izme u nacija..

osobe s kojom smo u kontaktu) kada zadovoljavanje jednog prava na neki na in ometa zadovoljavanje drugog. 96 .

pravo na obrazovanje: da li i odrasli imaju pravo na obrazovanje.) Nakon diskusije u manjim grupama izvešta i iznose zaklju ke. odnosno. (Npr. . odnosno razumevanje zna aja normi i propisa u unapre enju i zaštiti ljudskih/de jih prava.podsticanje razumevanja mehanizama za zaštitu i unapre enje ljudskih/de jih prava.uo avanje veza izme u ljudskih i de jih prava. Odluku o izboru aktivnosti nastavnik može doneti na osnovu vlastite procene o tome koji od sadržaja bi za tu konkretnu grupu u enika bio korisniji. Prva predložena aktivnost U enici su podeljeni u manje grupe i iz kutije/šešira izvla e po jednu karticu prava (jedan komplet kartica prava nastavnik ravnomerno podeli manjim grupama) i diskutuju o tome da li je ovo pravo specifi no vezano samo za decu.Zašto je bilo potrebno da se prava deteta posebno izdvoje? Šta je to što je doprinelo takvoj odluci? 97 . a druga je fokusirana na uo avanje zna aja normi i propisa u zaštiti i unapre enju ljudskih/de jih prava. OPIS AKTIVNOSTI: Scenario ove radionice nije unapred odre en. odnosno nastavnik može i same u enike da pita koje od ponu enih aktivnosti bi njih više interesovale. .Radionica: DE JA I LJUDSKA PRAVA CILJ: Cilj ove radionice je sinteza do sada ste enih znanja kroz produbljivanje razumevanja odnosa ljudskih i de jih prava. itd. kako se ono ostvaruje.uo avanje zna aja normi i propisa u unapre enju i zaštiti ljudskih/de jih prava. ZADACI: . da li se to pravo odnosi i na odrasle. Jedna od aktivnosti stavlja naglasak na produbljenije razumevanje odnosa ljudskih i de jih prava.Da li su sva prava deteta ujedno i ljudska prava? . zašto. Diskusiju u velikoj grupi voditi ka osveš ivanju potrebe za izdvajanjem posebnih prava deteta: .

Da li su zakoni dovoljni? Osim zakona šta je potrebno da bi se unapredilo stanje u životu/praksi? . Njen sadržaj odražava shvatanje po kojima dete nije samo objekat zaštite ve i nosilac prava tj. me utim sve usvojene norme i propisi su odražavale shvatanje o detetu kao slabom. . izražavaju i svoje mišljenje u skladu sa svojim razvojnim mogu nostima. a to pravo pre svega može da ostvari aktivnim u eš em u životu. Ta ideja je stara oko stotinak godina. norme i propisi kojima se reguli-šu ljudska i de ja prava mogu da uti u na zaštitu i unapre enje istih. nejakom i nezrelom ljudskom bi u koje su potrebni posebna zaštita i nega. U zavisnosti od toga šta je izneseno kao zaklju ak.kako me unarodni dokumenti. Tek posle drugog svetskog rata dolazi do promene stava koje rezultira Konvencijom o pravima deteta.Napomena: Završnom sintezom se ponovo isti e da su de ja prava ljudska prava. ali da njihova primena zahteva mnogo više. Odgovornost za primenu zakona se deli na razli ite grupe u društvu o 98 . Sa stanovišta ljudskih prava dete je bilo zašti eno u okviru postoje ih sistema prava i prakse. Dete kao ljudsko bi e ima pravo na jednakost. što samo odrasli mogu da obezbede na na in koji oni procene kao najbolji. zahteva.Kako nama ovakvi dokumenti mogu pomo i? Da li time što znamo koja su prava zagarantovana možemo i sami doprineti njihovom ostvarenju? Kako? Napomena: Suština završne diskusije vezana je za injenicu da su zakoni / propisi / ugovori / me unarodni dokumenti neophodna osnova za ure ivanje odnosa u jednom društvu.Dete ulazi u centar zbivanja koja se njega ti u i u njima u estvuje aktivno. Meutim.Da li je potrebno da zakoni jedne države budu uskla eni sa me unarodnim dokumentima? . pokazalo da se da to nije dovoljno pa dolazi do uobli avanja ideje o izdvajanju posebnih prava deteta. nastavnik može da podsti e diskusiju u velikoj grupi slede im pitanjima: .šta je potrebno da bi se ono što je sadržano u normama/pro-pisima ostvarilo u stvarnom životu? Izvešta i iz manjih grupa iznose zaklju ke do kojih su došli u diskusiji. (Izvodi iz uvodnog teksta ''LJudska prava i prava deteta'') Druga predložena aktivnost U enici su podeljeni u manje grupe i razgovaraju o tome: .

emu e detaljnije radionica. prijatelji. drugi u enici) o tome koliko poznaju Konvenciju o pravima deteta i istražuju da li je i na koji na in tematika prava zastupljena u dnevnoj i omladinskoj štampi. 99 . Naredni as posve uje se prikazu i analizi njihovih nalaza ime se ujedno i završava blok ''Vrste prava i odnosi me u pravima''. biti više re i u narednom bloku ZADACI ZA VEŽBANJE – Poznavanje Konvencije i zastupljenost u štampi U enici dobijaju zadatak da do slede eg asa obave ispitivanje poznatih osoba (ro aci.

100 .

PRAVA I ODGOVORNOSTI 101 .

102 .

Napomena: 103 (za (za jednu drugu . OPIS AKTIVNOSTI: Napomena: Opis aktivnosti. predvi eni koraci za ove dve radionice prikazani su kao jedinstvena celina. nastavnika. tj. Polovina grupa dobija po jednu karticu "Odgovornosti nastavnika". Materijal za rad: . ."Ko je odgovoran” za svaku grupu.Kartice "Odgovornosti roditelja" polovinu grupa).razumevanje na ina raspore ivanja odgovornosti me u razli i-tim kategorijama odraslih. odnosno. zaposlenih u medijima.. porazgovaraju o odgovornostima roditelja ili nastavnika (zavisno od kartice koju su dobili) vezanim za to pravo i dopune karticu navode i bar tri odgovornosti tipi nih za pravo sa kartice. .razumevanje povezanosti odgovornosti za poštovanje prava deteta i uloge koju odrasli ima (specifi nosti odgovornosti roditelja. Nastavnik sam procenjuje. ZADACI: . Prvi korak: Radi se grupno. a druga polovina po jednu karticu "Odgovornosti roditelja".Kartice "Odgovornosti nastavnika" polovinu grupa). zaposlenih u držav-nim organima. kojim korakom se završava prvi.. po inje drugi as. u zavisnosti od dinamike rada grupa. U enici imaju zadatak da u okviru manjih grupa pro itaju pravo sa kartice. .uo avanje postojanja odgovornosti svih odraslih za poštovanje prava dece i mladih. . Prilog: .upoznavanje razli itih tipova odgovornosti odraslih.).Radionica: ODGOVORNOST ODRASLIH I i II CILJ: Cilj ove radionice je da u enici uo e postojanje i na in raspore ivanja odgovornosti za poštovanje prava me u razli itim kategorijama odraslih.

ili pak podeliti u enike na paran broj grupa tako da za svako pravo neka grupa navodi odgovornosti roditelja.Kakva je uloga lanova vlade? Iz ega proisti e njihova odgovornost? Peti korak: 104 . Kakva je odgovornost predstavnika politi kih partija? . policiji. . a druga odgovornosti nastavnika. zdravstvu. U vo enju diskusije nastavnik može postavljati pitanja: .. uz nastojanje da u enici razumeju da je odgovornost raspore ena na razli ite grupe odraslih i da se od svih njih može o ekivati i zahtevati odgovornost za poštovanje de jih prava kao i da je država (odnosno pre svega u esnici zakonodavne.Mogu e je svim grupama dati kartice sa istim pravom. a Tre i korak: Kroz diskusiju se analiziraju i dopunjuju grupni odgovori. ali razli itom grupom odraslih o ijoj odgovornosti razmišljaju. upore uje odgovornost roditelja i nastavnika i nastoji da u enici razumeju da za svako pravo postoji i odgovornost roditelja i odgovornost nastavnika. a odgovornost nastavnika osim iz moralnih proisti e i iz profesionalnih razloga.Ko je još odgovoran za poštovanje ovih prava osim roditelja i nastavnika? Ko je još obavezan da obezbedi poštovanje i zaštitu ostalih prava deteta? Zašto? .Kakva je uloga zaposlenih u medijima za poštovanje prava deteta? Kakva je uloga zaposlenih u sudstvu. Drugi korak: Predstavnici grupa saopštavaju nastavnik ih u beleži na tabli. izvršne i sudske vlasti) direktno odgovorna kao potpisnik Konvencije UN o pravima deteta. da odgovornost roditelja proisti e iz njihove biološke uloge i moralnih razloga.Mogu li ostali da se sete još neke odgovornosti te grupe (roditelja ili nastavnika) vezane za pomenuto pravo? ..Šta je zajedni ko za odgovornost roditelja i nastavnika? Ima li nekih razlika? Zbog ega su roditelji odgovorni? A zbog ega nastavnici? Da li odgovornost nastavnika poti e iz još nekih razloga osim moralnih? etvrti korak: Diskusija se proširuje na razmatranje odgovornosti odraslih uopšte. svoje odgovore.

Na osnovu analize odgovora koje su u enici davali u ranijim koracima i (po potrebi) primera koje navodi nastavnik. Pitanje za disusiju: .Koje su tipi ne odgovornosti odraslih? Napomena: U rezimiranju nastavniku pomaže lista ‘’Odgovornosti dece i odraslih’’ (koju u enici dobijaju kao prilog tek slede eg asa). Na slede em asu ove liste mogu biti povod za po etak razgovora o tome da li je neko naveo i decu kao odgovorne za neko od prava. zaklju uje se o tipi nim tipovima odgovornosti odraslih: informisanost i obrazovanje. 105 . Tako e. zaštita i poštovanje prava. nastavnik koristi i tekst iz uvoda priru nika (LJudska prava i prava deteta – Obaveze država). Predlog za dalji rad: Svaka grupa dobija priloga "Ko je odgovoran" i grupni doma i zadatak da zajedni ki popune listu nabrajaju i sve koje smatraju posebno odgovornim za svako od navedenih prava i porazgovaraju o na inu ispoljavanja te odgovornosti.

tim pravom su: Deca imaju pravo na zaštitu od seksualnog iskoriš avanja i zloupotrebe. porodicu. Odgovornosti nastavnika u vezi sa tim pravom su: - i Deca imaju pravo na slobodu mišljenja. Odgovornosti nastavnika u vezi sa tim pravom su: - 106 . savesti i veroispovesti uz odgovaraju e usmeravanje od strane roditelja. uklju uju i prostituciju i pornografiju.Prilog: Kartice: ODGOVORNOSTI NASTAVNIKA Deca imaju pravo na zaštitu od upotrebe droga koriš enja u njihovoj proizvodnji i prometu. Odgovornosti nastavnika u vezi sa tim pravom su: - Deca imaju pravo na zaštitu privatnost. kao i na i ugled. dom i li zaštitu od napada na njihovu ast Odgovornosti nastavnika u vezi sa - od mešanja u njihovu nu prepisku.

107 .

savesti i veroispovesti uz odgovaraju e usmeravanje od strane roditelja. Odgovornosti roditelja u vezi sa tim pravom su: - 108 . Odgovornosti roditelja u vezi sa tim pravom su: - Deca imaju pravo na zaštitu od seksualnog iskoriš avanja i zloupotrebe. porodicu. kao i na zaštitu od napada na njihovu ast i ugled.Materijal za rad: Kartice: ODGOVORNOSTI RODITELJA Deca imaju pravo na zaštitu od upotrebe koriš enja u njihovoj proizvodnji i prometu. Odgovornosti roditelja u vezi sa tim pravom su: - Deca imaju pravo na zaštitu od mešanja u njihovu privatnost. uklju uju i prostituciju i pornografiju. Odgovornosti roditelja u vezi sa tim pravom su: - droga i Deca imaju pravo na slobodu mišljenja. dom i li nu prepisku.

109 .

kao i na zaštitu od napada na njihovu ast i ugled. pravo na igru i u eš e u kulturnim i umetni kim aktivnostima. KO JE ODGOVORAN 110 . savesti i veroispovesti. zlostavljanja i svih oblika maltretiranja i eksploatacije. Deca imaju pravo na slobodu udruživanja i slobodu mirnog okupljanja.Materijal za dalji rad: KO JE ODGOVORAN? DE JA PRAVA Deca imaju pravo na odmor i rekreaciju. porodicu. Deca imaju pravo na obrazovanje. Deca imaju pravo na slobodu mišljenja. Deca imaju pravo na zaštitu od zanemarivanja. uz odgovaraju e usmeravanje od strane roditelja. Deca imaju pravo na zaštitu od mešanja u njhovu privatnost. dom ili li nu prepisku.

28.razvijanje svesti o li noj odgovornosti za ostvarivanje svojih i poštovanje prava drugih. Rade i individualno. porede i razgovaraju o svojim individualnim odgovorima. 31 ili 33. a moja odgovornost u vezi s tim je da:. 17. . razmisli o svojim obavezama u vezi sa pravom na toj kartici i na posebnom papiru napiše: Ja imam pravo. ... 16. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: Svaki u enik dobija po jednu karticu prava (na primer kartice sa lanovima: 12. (i da onda upišu 1 do 3 svoje odgovornosti). 28.prazni papiri za svakog u enika. Zatim izra uju zajednišku listu "Odgovornosti dece i mladih" u vezi sa datim pravom koja obuhvata njihove tipi ne odgovore i one oko kojih su se dogovorili.razumevanje veze izme u prava i odgovornosti i razumevanje odgovornosti kao poštovanja prava.. 17. Prilog: .upoznavanje razli itih tipova odgovornosti dece i mladih.Radionica: ODGOVORNOST DECE I MLADIH CILJ: Cilj ove radionice je da ušenici razumeju veze izme u prava i odgovornosti i razviju svest o lišnoj odgovornosti u poštovanju i ostvarivanju sopstvenih i tu ih prava. 33). Drugi korak: U okviru manjih grupa ušenici saopštavaju. . 31. 16.“Odgovornosti dece i odraslih” za svakog u enika. 111 . . svako ima zadatak da pažljivo pro ita svoju karticu. Materijal za rad: .podsticanje ponašanja u skladu sa poimanjem li ne odgovornosti. ali tako da u okviru jedne grupe svi dobiju isto pravo na kartici. ZADACI: . (kratak opis prava sa kartice)..Kartice prava (za svakog u enika po jedna sa lanom 12.) u svakoj grupi svaki u enik ima istu karticu).

. a ne kao zasluživanje da se stekne pravo. Pitanja koja mogu biti postavljena u diskusiji: .Zašto mladi imaju odgovornost? Može li postojati stanje poštovanja prava ako nismo odgovorni? . poštovanje prava. ime se završava blok ‘’Prava i odgovornosti’’.Tre i korak: Predstavnici grupa itaju pravo o kome su razmišljali i odgovornosti dece i mladih koje su zapisali. i odgovornost kao poštovanje prava. u de jim grupama poklanja ve a pažnja: vašim pravima ili obavezama/odgovornostima? Na kraju svaki u enik dobija prilog ‘’Odgovornosti dece i odraslih’’. dopunama I eventualnom prera ivanju ‘’pravila u u ionici’’.. 112 .svoju odgovornost ili odgovornost odraslih ( sa prošlog asa)? Koje tipove odgovornosti ste navodili? emu su vas više u ili pravima ili odgovornostima? emu se u porodici. Predlog za dalji rad: Pisanje pri e o situaciji u kojoj su oni bili nepravedni prema drugoj osobi – prekršili su pravo neke druge osobe (druga. Naredni as zajedni ki se posve uje ponovnom razmatranju.).Da li je bilo teško setiti se svojih odgovornosti? . ali sada uzimaju i u obzir nova znanja i uvide koje su u me uvremenu stekli. u školi. ZADACI ZA VEŽBANJE: Prava i pravila u u ionici II U enici dobijaju zadatak da do slede eg asa razmisle ponovo o ‘’Pravilima u u ionici’’ koje su zajedno definisali u bloku ‘’Osnovni pojmovi’’. Tako e treba da uo e tipove odgovornosti dece i mladih: informisanost i obrazovanje. brata ili sestre. Nastavnik beleži na tabli primere odgovornosti dece i mladih.Šta je bilo teže odrediti . zaštita. etvrti korak: Kroz diskusiju u enici se navode da razumeju neophodnost veze izme u prava i odgovornosti.

poštovati prava odraslih. Ponašati se u skladu sa Konvencijom (ne kršiti de ja prava) Biti odgovoran i u iti decu da budu odgovorna.Prilog: ODGOVORNOSTI DECE I ODRASLIH U OSTVARIVANJU DE JIH PRAVA TIPI NE ODGOVORNOSTI INFORMISANOST I OBRAZOVANJE DECA Informisati sebe. boriti se za de ja prava i stvarati preduslove za poštovanje de jih prava. ZAŠTITA POŠTOVANJE UO AVANJE VEZE IZME U PRAVA I ODGOVORNOSTI 113 . u iti o pravima Uo avati situacije u kojima se krše de ja prava i boriti se za svoja prava i prava drugih u skladu sa mogu nostima Poštovati prava druge dece. U iti se odgovornom ponašanju ODRASLI Informisati se o i obrazovati za prava koja deca imaju. drugu decu i odrasle o pravima koje imamo. informisati i obrazovati decu i druge odrasle o de jim pravima Uo avati situacije u kojima se krše de ja prava.

KRŠENJE I ZAŠTITA PRAVA 114 .

115 .

.po jedan primerak pri e za svaku grupu (“Zoranova pri a” za jednu polovinu grupa i “Marijina pri a” za drugu polovinu). ZADACI: .sticanje znanja o razli itim oblicima zanemarivanja. da se sete primera kršenja prava deteta iz nekog li nog ili iskustva nekoga iz njihove sredine.komplet kartica prava za svaku grupu. Svaka grupa dobija jedan primerak pri e (jedna polovina grupa dobija “Zoranovu pri u” a druga polovina “Marijinu pri u”). Nastoji se da u enici razumeju da je 116 .Radionica: KRŠENJE PRAVA DETETA CILJ: Ova radionica ima za cilj da u enici nau e da prepoznaju i razviju osetljivost za situacije kršenja prava deteta. . Imaju zadatak da pažljivo pro itaju pri u. Materijal za rad: .Koja prava su ugrožena u ovim pri ama? Ko ih je prekršio? . Drugi korak: Predstavnici grupa prvo pro itaju naglas sadržaj pri e.razvijanje osetljivosti za situacije dece ija su prava ugrožena. . OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici su podeljeni u male grupe. izdvoje i zapišu sva prava deteta iz pri e koja su ugrožena.osposobljavanje za prepoznavanje situacija kršenja prava i analizu životnih situacija sa aspekta stanja de jih prava.Kako su se ose ali u esnici doga aja iz pri e? Tre i korak: Kroz razgovor u enici se navode da prepoznaju i druge sli ne situacije kršenja prava deteta. porazgovaraju o njoj. a zatim i rezultate grupnog rada (listu ugroženih prava).Zašto su se pojedini likovi iz pri a tako ponašali? . zlostav-ljanja i eksploatacije. Sledi analiza grupnih odgovora. .

kršenje de jih prava prisutno.Koje primere kršenja de jih prava iz svoje sredine znate? 117 .Na koje sve na ine mogu biti kršena de ja prava? Ko sve može da krši prava? . zanemarivanja i eksploatacije dece? . Da bismo uopšte bili u stanju da prepoznamo takve situacije moramo. poznavati de ja prava. Pitanja za diskusiju: . To je pretpostavka svih daljih akcija za njihovu zaštitu i ostvarenje. za po etak.Znate li neke situacije zlostavljanja. a da esto nismo toga ni svesni.

Ne znam kome da ispri am sve i ko može da mi pomogne. Ja mislim da je pobegla. Nekad me tako prebije da mama pusti da ne idem u školu. Sad sam još više sam. Moja sestra se udala i otišla od ku e iako nije završila školu. Najbolje mi je kad ode na duži put sa svojim kamionom. Mama stalno radi u suprotnim smenama od moje škole i onda ja moram da idem da kupim za doru ak i da zagrejem ru ak i jedem sam. 118 . ali sam jednom uo da za mene kažu "Onaj sudareni" i ne zovu me da igramo fudbal posle škole. I ona me grdi i vi e na mene što sam loš mogu da slušam na asu. ali ja znam da ne e jer se uvek pomire. kad je u ku i. pitali "Šta ti je to?". ako on nije tu. kaže da ne može da se "zabušava" i onda moram da idem u školu. Kad nema posla i kad je nervozan tata se napije i samo vi e i bije po ku i: i mamu i mene. Ali ja ne e da bude kad Stalno sam tužan i plašim se. kad mi je ceo obraz bio plav i oko malo zatvoreno. Ali. Možda je to zato što sam ih više puta odbio kada sam bio umoran i kada su me bolele noge. a ja sam im rekao da sam se sudario sa vratima. Više me ne pitaju ništa.Materijal za rad: ZORANOVA PRI A Imam 8 godina i sada živim samo s mamom i tatom. ak. Drugovi su me jednom. stalno mislim šta do em ku i i da li je on tu. Ona me nekad teši i pri a da e da se razvede i da emo onda biti sami i mirni.

Baka je stara i bolesna. ini mi se da nikad nisu voleli ni prihvatili moju mamu. Ovde sam htela da upišem gimnaziju. pa ja moram da joj pomažem da kuva i da sama spremam ku u. 119 . Sada se dogodilo nešto što je gore od svega. pored obližnje pijace. Mi smo siromašni jer živimo samo od dekine penzije. Ne znam šta da uradim ni kome da se obratim. Pre smo bili sre ni s mamom i tatom i živeli smo u jednom malom gradu u Bosni. ula sam jednom kako pri aju da bi on bio još živ i da bi im se našao u starosti. Zato sam stalno umorna. Više puta su me policajci oterali i pretili da e da me uhapse. Za mene nemaju lepe re i. ali su baka i deka rekli da oni ne mogu da me školuju i morala sam da se upišem u medicinsku školu. Sada je brat pošao u školu i ja moram da ga vodim ujutro. sko ila sam i pitala ga šta radi. Ose am se užasno. Ja sam bila budna. Ne znam kako u ja mo i nekom ko je bolestan da pomognem. To me uopšte ne interesuje i ne znam kako u da radim taj posao kad ne mogu da podnesem krv i da gledam patnju. Onda su oni poginuli od bombe i brat i ja smo morali da se preselimo ovde. On je rekao da je "hteo da me pokrije". Pre sam bila najbolji ak u školi. koji je tako e tu. ali prema bratu su sasvim druga iji. Onda me teraju da ono što nam ne treba prodajem na ulici. a skoro nikad o mojoj majci. Imam sedamnaest godina i sada brat i ja živimo u Beogradu s bakom i dekom. Jedne no i stric je došao pijan u našu sobu. ja sam kao "odrasla" i treba što pre da se osamostalim. A ni mene. ali to mu ni malo dete ne bi poverovalo. jer stric. pošto deka kaže da je njemu dosta što ga sa ekuje i da je uostalom brat moja obaveza. da nije "nju oženio i otišao u Bosnu". Oni uvek pri aju samo o svom sinu. Zato ja moram svakog meseca da idem i ekam u redu za humanitarnu pomo .Materijal za rad: MARIJINA PRI A Zovem se Marija. perem i peglam. naj eš e potroši svoju platu na pi e. seo na moj krevet i po eo da me miluje. mom ocu.

.. se saopštava da sva deca imaju pravo na zdravstvenu i socijalnu zaštitu.razvijanje spremnosti da se u slu aju kršenja prava obrate za pomo . Svaka grupa dobija po jednu varijantu liste "Vrtim se u krugu" i imaju zadatak da razmisle o položaju i ose anjima deteta iz priloga i da predlože kome može da se obrati za pomo dete opisano na listi. zaštitu od otmice. prodaje i trgovine decom.‘’Kome da se obratim’’ za svakog u enika. povre ivanja ili zlostavljanja. Tako e. Tre i korak: Nastavnik u obliku minipredavanja rezimira primere kršenja prava s kojima su se sreli na ovom i na prethodnom asu. navodi primere drugih prava iz ove grupe (pravo na zaštitu od upotreba droga. . OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U esnici su podeljeni u male grupe.informisanje o institucijama i pojedincima kojima mogu da se obrate u slu aju ugrožavanja njihovih prava.sagledavanje vlastitih mogu nosti u zaštiti prava deteta. Drugi korak: Saopštavanje i analiza odgovora. Predstavnik svake grupe kratko predstavi situaciju iz priloga. ZADACI: . Materijal za rad: . a posebne grupe dece 120 .po jedna kopija liste "Vrtim se u krugu" za svaku grupu. socijalno osiguranje. zapuštanja ili nemarnog postupanja. Prilog: . maltretiranja ili eksploatacije.) i objašnjava da deca imaju pravo na zaštitu od svih oblika fizi kog ili mentalnog nasilja.Radionica: ZAŠTITA PRAVA DETETA CILJ: Ova radionica ima za cilj da u enici nau e da pronalaze na ine delovanja u slu ajevima kada su prava deteta ugrožena. . a zatim predložena rešenja do kojih su došli.

. a on me napustio.Koja su od ovih prava naro ito ugrožena u našoj sredini? Objasnite! . LJut sam jer sam sam povre en. tako e.. Nastavnik samo ukratko nabraja ustanove kojima se dete može obratiti u slu ajevima zlostavljanja i zanemarivanja. ukoliko ona postoji. 121 . Predlog za dalji rad: Polaze i od sadržaja priloga ‘’Kome mogu da se obratim’’ u enici mogu tragati i za drugim informacijama o institucijama i pojedincima kojima deca mogu da se obrate za pomo u slu ajevima ugroženosti prava. Zajedni ki prave informator/brošuru koju u formi postera stavljaju na vidno mesto u školi.Da li je stanje isto u velikim gradovima i selima? . a ne mogu da uzvratim.Šta vi li no možete da uradite? Peti korak: U enici dobijaju primerak priloga "Kome mogu da se obratim".(deca izbeglice. deca u sukobu sa zakonom. etvrti korak: Nastavnik poziva decu da procene stanje ovih prava u svojoj okolini i mogu nosti da se stanje popravlja. Navodi. Nisam siguran šta treba da uradim.Šta može da se uradi da se stanje zaštitnih prava popravlja? . Pitanja za diskusiju: . Materijal za rad: VRTIM SE U KRUGU Neko koga sam smatrao prijateljem povredio me je. mentalno zaostala i invalidna deca. Diskusija se vodi tako da deca razumeju da ostvarivanje ovih prava zna i delovanje u dva pravca: stvaranje uslova da do ugrožavanja ne do e i pomo deci ija su prava ugrožena.) i pravo na poseban status i zaštitu. Uznemiran sam jer nekom verovao. da bi na listi mogle biti pedagoško-psihološke službe škole ili neka lokalna zajednica.

Nisam siguran kako se ose am. Šta da uradim? Kome da se obratim za pomo ? 122 . Kao da se vrtim u krugu.Ose am se krivim jer mislim da je možda bila moja greška.

Šta da uradim? Kome da se obratim za pomo ? Materijal za rad: VRTIM SE U KRUGU Moji roditelji se razvode. Uznemirana sam i plašim se. Šta da uradim? Kome da se obratim za pomo ? 123 . Ose am se ljuto i i povre eno. uzimaju mi pare i prete da e me prebiti ako nemam. Ose am se ljuto i i povre eno. Kao da se vrtim u krugu. Zbunjena sam jer mislim da sam možda ja nešto kriva. Nisam sigurna kako se ose am. Kao da se vrtim u krugu. Zbunjen sam jer mislim da sam možda ja nešto kriv. Uznemiran sam i plašim se. Nisam siguran kako se osežam.Materijal za rad: VRTIM SE U KRUGU Neki tipovi me stalno presre u.

Uznemirana sam i plašim se da u se povrediti. Nisam sigurna kako se ose am. Nastavnik me tera da radim sve vežbe i zove me "trapava".Materijal za rad: VRTIM SE U KRUGU Malo sam debela i ne volim fizi ko. Ose am se ljuto i i povre eno. Zbunjena sam i ose am se krivom. Kao da se vrtim u krugu. Šta da uradim? Kome da se obratim za pomo ? 124 .

one imaju pravo nadzora nad vršenjem roditeljske dužnosti. nastavnik. RAZVOJNA SAVETOVALIŠTA ..su državne ustanove koje imaju ovlaš enje i obavezu da pružaju zaštitu deci kojoj je ugroženo bilo koje pravo.. pravnici i pedagozi. 2.postoje pri domovima zdravlja na pojedinim opštinama u zemlji. psiholozi. Brojevi telefona ovih savetovališta se nalaze me u važnim telefonima u pojedinim dnevnim listovima. Dete se može direktno obratiti savetovalištima pri centrima za socijalni rad za savetodavnu pomo . 4. "Incest trauma centar" je organizacija koja pruža specifi ne savetodavne usluge u skladu sa svojim nazivom. 3. 5.) ako mu se dete obrati za pomo . a anonimnost je zagarantovana. SAVETOVALIŠTA ZA BRAK I PORODICU .. U savetovalištima uglavnom rade posebno obu eni psiholozi.Prilog: KOME DA SE OBRATIM Ustanove kojima se dete može zanemarivanja ili zlostavljanja: obratiti u slu ajevima 1. Tako e. Centu se može obratiti samo dete. 125 . Najpoznatija i najstarija služba je "SOS telefon protiv nasilja u porodici". Prednost rada savetovališta je u tome što dete može da se obrati za pomo bez pokretanja bilo kakvog postupka i bez uputa. Pojedine NEVLADINE ORGANIZACIJE imaju službe za pomo žrtvama zanemarivanja i zlostavljanja. iji broj telefona se može na i u pojedinim dnevnim listovima. pružaju savetodavne usluge i pomo deci koja su žrtve zanemarivanja i zlostavljanja. Ona. Svaka opština ima centar za socijalni rad u kome rade socijalni radnici. CENTRI ZA SOCIJALNI RAD . tako e. Za pomo se centru može obratiti i roditelj deteta ukoliko je dete žrtva nasilja.postoje pri nekim centrima za socijalni rad kao i pri Institutu za mentalno zdravlje (u Beogradu). ali i školski psiholog (pedagog.

PLANIRANJE I IZVO ENJE AKCIJA U KORIST PRAVA 126 .

127 .

.osveš ivanje i razvijanje spremnosti da se preuzme li na odgovornost i da se angažuje u rešavanju problema dece i mladih. ali tako da predstave da se ona grana . Da bi objašnjenje bilo jasnije. Drugi korak: U enici sada produžavaju zapo etu vremensku liniju. nastavnik predstavlja svoju vremensku liniju . Ti doga aji mogu biti razli iti i na njima je da izaberu nekoliko onih koje žele i za koje smatraju da su važni za njihov dosadašnji razvoj i život. Beograd.sagledavanje uloge ljudskog delovanja u odre ivanju doga aja u budu nosti. . tako da je njen levi kraj – momenat njihovog ro enja. . odnosno trenutak u kom se nalaze. Nastavnik im objašnjava da treba da zamisle da ta linija predstavlja li nu vremensku liniju njihovog dosadašnjeg života. na odgovoaraju e mesto izme u trenutka ro enja i trenutka sadašnjosti. UNICEF). S. a njen desni kraj – sadašnjost. Oni treba da razmisle o najvažnijim doga ajima u njihovom dosadašnjem životu i da ih ubeleže na liniju. Materijal za rad: . ali je ovde prera ena i prilago ena programu gra ansko vaspitanje 1.papir i olovka za svakog u enika. Nastavnik demonstrira ovo crtaju i svoju vremensku liniju tako da ona izgleda 5 Ideja za ovu radionicu poti e iz aktivnosti Li ne vremenske linije (Fauntin. ZADACI: .uo avanje da su mogu e razli ite budu nosti. 128 . prema redosledu po kom su se dešavale.. Svaki u enik crta horizontalnu liniju do polovine lista papira. Obrazovanje za razvoj. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici rade individualno.Radionica: SAGLEDAVANJE PROMENA5 CILJ: Cilj ove aktivnosti je da se u enici navedu na razmišljanje o sopstvenom uticanju na doga aje u budu nosti.razumevanje sopstvenih mogu nosti za stvaranje promena i uticanje na budu nost.

Šta bismo mogli da preduzmemo da pove amo verovatno u da slika naše idealne budu nosti postane stvarnost? Šesti korak: Zadatak za kraj: Svaki u enik ima 5 minuta da u vidu dnevni ke zabeleške napiše svoja trenutna razmišljanja o sopstvenim aktivnostima kojima e doprinositi ostvarivanju idealne slike svoje budu nosti ili pravi «ugovor sa samim sobom« u kome se sebi obavezuje da preduzme neku aktivnost koja vodi ostvarivanju idealne slike njegove budu nosti.Kome se ini da e se njegova idealna budu nost stvarno ostvariti? Zašto? . Zatim nastavnik objašnjava da nacrtani kraci predstavljaju i dalje njihovu vremensku liniju. kakvu priželjkuju. Peti korak: Diskusija na nivou cele grupe: . Zatim razgovaraju o razlozima zbog kojih se te dve mogu e budu nosti razlikuju. ali u budu nosti. U grupama svako predstavlja razliku izme u svoje verovatne i idealne slike budu nosti.. a na gornji krak doga aje koji bi se dogodili u budu nosti koju bi smatrali idealnom. Tre i korak: Svaki u enik na e para i predstavi mu svoju vremensku liniju ili ono sa nje što bi želeo da mu pokaže. U enici treba da ubeleže na donji krak vremenske linije neke mogu e doga aje za koje pretpostavljaju da bi im se mogle dogoditi u verovatnoj budu nosti.kao horizontalno postavljeno slovo ipsilon. etvrti korak: U enici formiraju manje grupe. Ta dva kraka predstavljaju dve razli ite mogu e budu nosti. naro ito objašnjavaju i mogu e doga aje u budu nosti. 129 .Šta bi trebalo da se dogodi da bi se ostvarile vaše idealne budu nosti? Od ega sve zavisi koja e se od linija budu nosti stvarno ostvariti? Kakva je naša uloga u tome? .

Drugi korak: Svaki u enik dobija listu "U emu bi u enici trebalo da u estvuju u odlu ivanju" i nastavnik im objašnjava zna enje pojedinih kategorija sa liste.razvijanje spremnosti i ume a da se sopstvena znanja. trebalo da rade u enici u školi. mogu nosti i namere uzimaju u obzir pri donošenju odluka o vlastitim aktivnostima. . . po njihovom mišljenju. u emu bi i na koji na in trebalo da u estvuju (mogu da se podsete tipova participacije na osnovu materijala koji imaju od ranije). 130 . daje primere za svaku od njih.razmišljanje o li noj spremnosti da se aktivno u estvuje (i deli odgovornost) u školskom životu. ZADACI: .sticanje znanja o tome šta zna i participacija u školskom životu i radu. U enici imaju zadatak da popune listu navode i konkretne situacije iz školskog života o kojima bi u enici trebalo da iskažu svoje mišljenje i u estvuju u odlu ivanju.veliki list papira za poster (alternativa – pisanje na tabli).osveš ivanje li nog odnosa prema participaciji dece u školi. Materijal za rad: . OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enicima se kaže da nekoliko minuta svako za sebe razmisle o tome šta bi sve. . Ova svoja razmišljanja u enici mogu da razmene u manjim grupama (ukoliko nastavnik proceni da bi to bilo korisno). veštine.Radionica: PARTICIPACIJA U ŠKOLI I I II CILJ: Cilj ove radionice je da se u enici navedu na razmišljanje o u eš u dece i mladih u kreiranju školskog života.lista "U emu bi u enici trebalo da u estvuju u odlu ivanju" za svakog u enika po jedan primerak. .

sposobnosti. prethodna iskustva. prema vašim odgovorima.U kojim situacijam bi. a nastavnik ih ispisuje prave i zajedni ki poster "U emu bi u enici trebalo da u estvuju u odlu ivanju". motivacija. Pozivaju se da uporede ove odgovore sa onima koje su dali na prethodnog asa. slobodno vreme u enika)? Peti korak (po etak drugog asa): U enici imaju zadatak da se svako za sebe vrati na svoju listu i razmisli u kojim od sadržaja i oblika participacije koje je predvideo kao poželjne bi bio spreman on li no da u estvuje i preuzme deo odgovornosti za nju. razmišljaju i o svojim stvarnim mogu nostima i spremnosti da se angažuju. Napomena: Važno je da se u enicima omogu i da ovaj korak urade polako i pažljivo. nastavnik može da koristi neka od slede ih pitanja: 131 . Zato im treba re i da listu razmatraju polako i postepeno idu i od jedne do druge situacije koju su predvideli i u miru razmisle o svojoj stvarnoj spremnosti da u estvuju u realizaciji svakodnevnih aktivnosti u svojoj školi imaju i na umu svu prethodnu diskusiju. Te odgovore ozna ava na svojoj listi. Šesti korak: U enici koji žele komentarišu svoje odgovore. etvrti korak: Zajedni ka analiza odgovora vo ena pitanjima: . kao i razlozima za to. Razgovara se o razlozima za izbor odre enih aktivnosti i na inima participacije na koje su mislili u pojedinim odgovorima.Od kojih faktora zavisi konkretno angažovanje svakog pojedinca u regulisanju školskog života (spoljašnje okolnosti.Da li su vaši predlozi ostvarivi u školi? Šta može biti teško a u ostvarivanju de je participacije u školi? .Na koje tipove participacije ste mislili? . u enici najviše trebalo da u estvuju u odlu ivanju? .Tre i korak: U enici koji žele saopštavaju svoje odgovore.Koliko ostvarivanje de je participacije zavisi od samih u enika? Da li svi u enici mogu podjednako da u estvuju u svim situaciijama školskog života? . Vode i razgovor o spremnosti u enika na u eš e u konkretnim aktivnostima u školi.

Na koji na in participacije ste mislili? U kojim aktivnostima biste u estvovali zajedno sa nastavnicima? Ko bi još u estvovao u tome? O kojim aktivnostima biste odlu ivali sami? Zašto? .Da li ste stvarno spremni da o tome javno iznesete svoje mišljenje / preuzmete odgovornost za odlu ivanje u tom domenu? .. po vašem mišljenju trebalo da u estvuje u tim aktivnostima? 132 . a vi li no niste spremni da se u njima angažujete? Objasnite vaše odgovore! Koji su razlozi za to? Ko bi.U kojim aktivnostima biste vi li no u estvovali? .Koje aktivnosti ste predvideli kao one u kojima bi u enici trebalo da u estvuju.

odnosno u emu bi trebalo da u estvuju u odlu ivanju.Materijal za rad: U EMU BI U ENICI TREBALO DA U ESTVUJU U ODLU IVANJU? Navedi situacije iz školskog života u kojima bi u enici (po tvojoj proceni) trebalo da iskažu svoje mišljenje. da se njihovo mišljenje uvaži. REDOVNA NASTAVA: DOPUNSKA I DODATNA NASTAVA: ŠKOLSKE SEKCIJE: U ENI KA UDRUŽENJA I ORGANIZACIJE: UPRAVLJANJE ŠKOLOM: PROSTORNA I VREMENSKA ORGANIZACIJA: 133 .

u enici zajedni ku listu-poster "Stanje de jih prava u prave našoj izradu 134 .Radionica: IZBOR PROBLEMA I .Stanje de jih prava u mojoj školi i okolini CILJ: Cilj ove radionice je da u enici nau e da analiziraju stanje de jih prava u svojoj sredini. Tako nastaju grupne liste "Problemi dece i mladih.papir za svaku grupu. .jedan hamer papir i flomasteri (za zajedni kog postera). etvrti korak (ili zadatak za dalji rad): Na osnovu rang-lista svake grupe. Treba da se sete što više problema i sve ih zabeleže. Nastavnik napominje da e neki problem biti povezan sa jednim. ZADACI: ." Drugi korak: Grupe dobijaju komplet "Kartica prava" i imaju zadatak da za svaki identifikovani problem sa svoje liste prona u odgovaraju e ravo ili grupu prava i upišu broj ili naziv lana uz problem. a broj 5 najmanje ugroženom od pet izabranih prava. a neki sa više prava.komplet kartica prava za svaku grupu. Rangove upisuju pored problema na svojoj listi.razvijanje sposobnosti za analiziranje stanja de jih prava. Biraju 5 identifikovanih problema / ugroženih prava i dodeljuju broj 1 najugroženijem. Tre i korak: Rade i u grupi. . Materijal za rad: . Imaju zadatak da u okviru grupe porazgovaraju o problemima dece u njihovoj školi (ili problemima dece u njihovoj sredini koji su povezani sa školom) i da svaki od pomenutih problema zabeleže na zajedni ki papir. . u enici prave rang listu ugroženosti prava. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici su podeljeni u grupe.razvijanje osetljivosti za stanje de jih prava.

školi i okolini" u koju upisuju prava oko ije ugroženosti postoji saglasnost me u grupnim odgovorima. mogu e je predložiti u enicima da taj zajedni ki poster naprave predstavnici svih grupa a da ga ostali pregledaju pred po etak narednog asa. Nastavnik im naglašava da ove liste sa uvaju jer e na njima nastaniti da rade idu eg asa. Ukoliko zadatak ostane za dalji rad. 135 . zavisno od broja u enika.

Prilog: “Koreni problema” za nastavnika.Zašto je stanje prava takvo? .Mogu li u enici da uti u na stanje prava? 136 .Radionica: IZBOR PROBLEMA II CILJ: Cilj ove radionice je da se u enici podstaknu na preduzimanje konkretnih akcija u korist de jih prava u njihovoj školi i sredini i osposobe se za izbor problema na koji mogu delovati. . Materijal za rad: . OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici se uz pregledanje zajedni kog postera “Stanje de jih prava u našoj školi i okolini” podse aju kako su prethodnog asa odredili stanje prava.po 2 velika papira (hamer ili pakpapir) za svaku grupu.razvijanje aktivnog stava i spremnosti za angažovanje u akcijama u korist de jih prava.Koja su prava dece najugroženija u našoj školi? .upoznavanje sa kriterijumom realnosti u izboru problema za akciju.razvijanje sposobnosti procenjivanja sopstvenih mogu nosti delovanja u korist de jih prava. s ciljem da uo e da deca i mladi mogu da uti u na stanje nekih prava.Do kojih posledica to može dovesti? . ZADACI: .Može li se kršenje prava spre iti? . Razgovaraju o uzrocima i posledicama kršenja prava i na inu borbe protiv toga. . .grupne liste “Problemi dece i mladih” i zajedni ka lista “Stanje de jih prava u našoj školi i okolini” nastale na prethodnom asu.Ko sve može menjati stanje de jih prava u školi? . Pitanja koja mogu biti postavljena u diskusiji: .

bolje je da izaberu da se bave nekim od "korena" koji i sam predstavlja problem (kršenje prava) i na koji mogu da uti u. nešto što održava postoje e stanje ili spre ava da se ono promeni). Nastavnik im objašnjava da pri izboru problema za akciju ne treba da se rukovode samo njegovom važnoš u ve procenom koliko je realno da na problem mogu da uti u. rade i u grupi. Tre i korak: Nastavnik saopštava da e se sada baviti jednim postupkom koji e im pomo i da jasno definišu svoj problem. Proces se može nastaviti sve dok se ne iscrpu svi koreni. Imaju zadatak da izaberu jedan od problema koji je tipi an i zna ajan za njih i njihovu školu. da dobro izaberu problem koji je polazište za planiranje akcija u korist de jih prava. Nastavnik naglašava da problem treba da se ti e neostvarivanja (nedovoljnog poštovanja). Napomena: Ukoliko ne mogu da završe analizu korena i izbor problema na asu. Zatim se ti faktori povežu linijama sa problemom: oni ine "korene" datog problema. 137 . Zatim im u vidu mini-predavanja na primeru objašnjava postupak "koreni problema". odnosno kršenja nekog prava ili više prava u enika i da proisti e iz stvarnog života u njihovoj školi (ako je problem povezansa školom) i okolini.Drugi korak: U enici su podeljeni u grupe kao na prethodnom asu i pred njima su njihove grupne liste "Problemi dece i mladih". (Mogu e je da lanovi grupe dodaju i nove probleme na listu). odnosno. Ispod toga beleže sve faktore koji direktno ili indirektno uti u na taj problem (to mogu biti uzroci problema. etvrti korak: Kada prona u korene problema koji su po etno izabrali. U enici u svakoj grupi treba da zabeleže problem koji su izabrali na gornjem delu velikog papira. Ukoliko je po etni problem previše težak i u enici nemaju dovoljno mogu nosti da na njega deluju. Posle toga se razmatra svaki pojedina ni faktor i traže se faktori koji uti u na njega i ine njegove "korene". u enici još jednom razmatraju i odlu uju da li i dalje misle da se bave tim problemom ili nekim od faktora koji ini jedan od korena tog po etnog problema. u enici to rade kao grupni doma i zadatak.

138 .Potrebno je da za po etak slede eg asa svaka grupa ima izabran problem za koji e planirati akciju.

za po etak. Neke od ovih u enica kažu da su htele da idu u medicinsku školu ili gimnaziju u susednom gradu. Roditelji ne znaju za Konvenciju i jednako pravo devojaka na obrazovanje. 3 U enice se uglavnom ne slažu s tim stavom svojih roditelja. a za o ekivati je da bi mogla uticati na promenu stavova (a time verovatno proizvesti i neke dalje. ali ih roditelji ne Ve ina nastavnika i u enika u školi ne poznaje Konvenciju o pravima deteta. otvaranja drugih srednjih škola u gradu (1) ili obrazovanja roditelja i menjanja njihovih stavova(2). jer misle da to nije struka za devojke. Takvu akciju je realno planirati. ali i u enika). ali su to isuviše krupni problemi i nerealne akcije. konkretnije akcije u 139 .Prilog (za nastavnika): “KORENI PROBLEMA” Problem: Mnoge u enice napuštaju srednju gra evinsku školu. npr. Npr. 4 Zaokruženi ''koreni'' problema bi mogli da budu razlog za akcije. 4. ''Koren'' br. može. još tokom prvog ili drugog razreda. ali ne znaju šta bi mogle da urade. ( lan 28) Najve i broj u enica napušta školu zato što se udaju. te u enice imaju loš uspeh i verovatno bi samo ponavljale razrede. biti osnova za realnu akciju u enika (obrazovanje za de ja prava nastavnika. izvesti i pratiti njene efekte. Roditelji u enica smatraju da je za devojke najbolje da se udaju i da ne rade. 1 Neki nastavnici u školi se ne trude mnogo oko devojaka. jedinu srednju školu u gradu. Naj eš e. U enice su se upisale u tu školu zato što je to jedina stru na škola u gradu.

u korist de jih prava'' za 140 . Materijal za rad: ''Vrste akcija svakog u enika. ZADACI: enici podstaknu na razmogu organizovati i preupoznaju sa razli itim i ostvarivanja prava de- . .Zašto ste se odlu ili baš za taj problem? Da li je presudan bio sam problem ili procena mogu nosti uticaja na njegovo rešenje? Kako je teklo odlu ivanje u grupi? . Nastavnik podsti e diskusiju vo enu pitanjima: .upoznavanje sa razli itim na inima individualnog i grupnog delovanja u korist de jih prava. U enici treba posebno da obrate pažnju i nazna e šta bi sve deca mogla da urade.razvijanje sposobnosti procenjivanja sopstvenih mogu nosti delovanja u rešavanju problema / u korist de jih prava. OPIS AKTIVNOSTI: KAKO REŠITI PROBLEM I Prvi korak: Grupe redom saopštavaju kona no izabrani problem kao rezultat prethodne radionice. .Da li smatrate da možete da uti ete na njegovo razrešenje? Da li to možete uraditi sami? . ako se organizuju i udruže. kao i da se vrstama akcija u prilog zaštite teta.Šta biste voleli da vidite kao rezultat akcije usmerene na rešavanje problema koji ste izabrali? Drugi korak: U enici dobijaju instrukciju da sada smisle što je mogu e više ideja i opišu ceo proces (akciju) rešavanja izabranog problema.Radionice: KAKO REŠITI PROBLEM I i II CILJ: Cilj ovih radionica je da se u mišljanje o na inima na koje se duzimati akcije.razvijanje aktivnog stava i spremnosti za angažovanje u akcijama u korist de jih prava.

Ko je pokrenuo rešavanje problema? . Voditelj zapisuje na tabli sve važne navedene korake predloženog rešenja. oni se ravnopravno predstavljaju bez selekcije. Ukoliko se u nekim grupama javi više ideja koje nezavisno jedna od druge predstavljaju akcije (razli ite puteve) do rešenja istog problema. Tre i korak: U enici pripremaju kratak i pregledan izveštaj o svojim predlozima za rešavanje izabranog problema. Drugi korak: Voditelj podsti e diskusiju o iznesenim predlozima usmeravaju i je pitanjima: . korak i ne prekidati njihovu slobodnu produkciju ideja i diskusiju u grupama. Na sva eventualna pitanja odgovara da je njihov zadatak da samostalno ponude što raznovrsnije predloge za akciju rešavanja problema. U ovoj fazi rada ne treba da razmišljaju o tome koja aktivnost bi bila uspešnija niti da donose kona nu odluku o tome.Napomena: Nastavnik podsti e u enike da zabeleže sve ideje koje mogu doprineti rešavanju problema koji su izabrali. nastavnik nastoji da ne daje nikakve druge smernice ili sugestije. Ukoliko je u nekim grupama bilo više ideja/pravaca. KAKO REŠITI PROBLEM II Prvi korak: Predstavnici grupa redom saopštavaju svoje predloge za rešavanje problema. izrada izveštaja može biti grupni doma i zadatak. nastavnik podsti e u enike da svaku od tih akcija zabeleže. Tako e.Da li deca mogu stvarno da urade to što je predloženo? . Napomena: Ukoliko nastavnik procenjuje da bi bilo korisnije ostaviti u enicima više vremena za 2.Ko sve u estvuje u rešavanju problema? . Izveštaji e biti predstavljeni na po etku slede eg asa. Svaki izveštaj treba da predstavi konkretne aktivnosti koje su u enici predložili kao sastavni deo njihove akcije.Da li bi deca mogla još nešto da urade? 141 .

pažljivo je pro ita.Da li su predložena rešenja u celosti realna i ostvariva? . ve voditelj naglašava da se akcije (ili projekti) planiraju i izvode da bi se neki problem rešio (bilo da se radi o nedovoljnom poštovanju ili kršenju nekog ili više prava). Tako e.Koje od predloženih tipova akcija deca/mladi mogu sami da izvedu? . Možemo razlikovati slede e tipove akcija ili projekata: 1. Peti korak: Radionica se završava uvo enjem pojma OMBUDSMANA – zastupnika ili službe zastupanja prava deteta na nivou Parlamenta – saveznog.Da li bi se predloženim na inima popravilo stanje de jih prava? Tre i korak: Svaki u enik dobija listu ''Vrste akcija u korist de jih prava''. AKCIJE SNIMANJA / ISPITIVANJA I UTVR IVANJA OSTVARENOSTI PRAVA Takve akcije i projekte esto izvode istraživa ke i nevladine organizacije koje se bave decom i zaštitom prava deteta. Materijal za rad: ''VRSTE AKCIJA U KORIST DE JIH PRAVA'' Akcije ili projekti se planiraju i izvode da bi se neki problem rešio.. Nakon toga podsti e diskusiju o vrstama akcija sa liste pitanjima: .Gde oni mogu da pomognu odraslima? Napomena: Grupe uvaju svoje predloge za rešavanje problema jer e im biti potrebni za radionicu Planiranje akcija. Problem može biti nedovoljno poštovanje ili kršenje nekog prava (ili više prava) koje garantuje Konvencija o pravima deteta i to prava jednog deteta ili grupe dece. etvrti korak: Grupe ne izveštavaju. treba navesti da su neki gradona elnici kod nas još po etkom devedesetih godina potpisali Deklaraciju kojom su se obavezali da e biti zaštitnici de jih prava i da takvu funkciju može da ima i neki nastavnik u školi. Snimanje stanja de jih prava je 142 .Gde im je potrebna pomo odraslih? . a zatim grupe imaju zadatak da vide koje se sve vrste akcija nalaze u njihovom predlogu za rešavanje problema. republi kog ili gradskog.

Primeri lobiranja su: pisanje peticija s pozivanjem na Konvenciju. lokalne akcije. kao što je izrada i usvajanje Konvencije. stvoriti deci bezbedan prostor za igru i rekreaciju i sli no. pre svega na poslanike u parlamentu. koja e onda da deluje i na one koji odlu uju. Ove akcije se mogu organizovati samostalno. 143 . prakti ne. 4. na primer: na gradonaelnika. Primeri takvih lokalnih akcija su: omogu iti detetu koje je u invalidskim kolicima da poha a redovnu nastavu. javno iznošenje i obrazloženje nekog problema u vezi sa pravima dece ili predloga za rešenje tog problema. AKCIJE ZA OSTVARIVANJE I ZAŠTITU PRAVA To su akcije koje dovode do promena stanja prava. ili kao deo akcija za ostvarivanje prava. Za ostvarivanje de jih prava isto tako su zna ajne i konkretne. zainteresovana. koja lobira. One mogu biti globalne. ali se u njima eš e informiše o nekim drasti nim slu ajevima kršenja prava. pritisak na zastupnike. Akcije lobiranja su obi no i informativne. AKCIJE LOBIRANJA ''Lobirati'' zna i vršiti uticaj. na direktora škole ili na širu javnost. AKCIJE INFORMISANJA I OBRAZOVANJA ZA PRAVA DETETA Ovo je široka grupa akcija.obavezna da uradi i vlada zemlje koja je prihvatila Konvenciju i to kada podnosi izveštaj Komitetu za prava deteta. ili napraviti spot ili TV emisiju koja govori o pravima deteta. da glasaju za neki zakonski predlog ili da iznesu pred parlament neki predlog za koji je grupa ljudi. predvi aju zakonske kazne za kršenje prava). U nju se mogu svrstati i takve akcije kao što su: dati primerak Konvencije roditeljima da se upoznaju s pravima deteta. ili na nivou države. koje rešavaju probleme ugrožavanja prava ili obezbe uju da se neka prava dece ostvare. ali i kompletni obrazovni programi kao što su ovi koje mi sada radimo. 2. kao što je donošenje zakona koji obavezuju na poštovanje prava dece (odnosno. 3. da bi se postigao željeni efekat. Mi ovde koristimo re lobiranje za sve slu ajeve kada se uti e ili želi da se uti e na one koji imaju mo da odlu uju u korist ostvarivanja de jih prava.

Nastavnik sam procenjuje. predvi eni koraci za ove dve radionice.sticanje znanja o tehnikama efikasnog planiranja akcija. OPIS AKTIVNOSTI: Napomena: Opis aktivnosti. odnosno. Prvi korak: U enici su raspore eni u iste grupe kao i u prethodnoj radionici.podsticanje inicijativnosti u pokretanju i vo enju akcija. po inje drugi as. Nastavnik u formi minipredavanja (oslanjaju i se na listu ''Planiranje akcija'') naglašava da jasno definisan problem treba ispred sebe da ima isto tako definisan cilj. . tj.specifi an (konkretan i neposredno vezan za problem i njegovo rešavanje). Materijal za rad: .merljiv (definisan tako da omogu ava merenje efekata uspešnosti plana akcije).2-3 ve a papira i makaze za svaku grupu. ''Planiranje akcija'' za svakog u enika. (iz 144 . Nastavnik saopštava da e se tokom ove i slede e radionice baviti postupkom koji e im pomo i da izabrani problem i predloženi postupak kojim žele da ga reše sada izraze kroz detaljan. u zavisnosti od dinamike rada grupa kojim korakom završava prvi. .Radionice: IZRADA PLANA AKCIJE I i II CILJ: Cilj ove radionice je da se u enici podstaknu na preduzimanje konkretnih akcija u korist de jih prava i uvedu u tehnike efikasnog planiranja. ZADACI: .grupni predlozi za rešavanje problema prethodne radionice). .razvijanje veština planiranja akcija. konkretan i realan plan akcije. . što zna i da on mora biti (voditelj piše na tabli osnovne elemente i daje šira objašnjena koja su navedena u zagradana): . prikazani su kao jedinstvena celina.

etvrti korak: U enici rade u svojim grupama.). Peti korak: U enici dobijaju instrukciju da pripreme finalnu prezentaciju (za poslednju radionicu Prikaz grupnih radova) svojih planova akcije i da za to koriste poster s po etka ove radionice. dok tragaju za formulacijom svog cilja treba uvek da prethodno razmotre da li on odgovara postavljenim zahtevima. osim dobro definisanog problema i cilja. Napomena: Nastavnik podse a u enike da pri formulisanju cilja svoje akcije. Nastavnik podsti e u enike da predloge za rešavanje problema koje su napravili u radionici Kako rešiti problem sada pažljivo analiziraju uzimaju i u obzir navedena pitanja na koja treba obratiti pažnju.. Sam cilj treba da bude iskazan jasno i kratko. bitno uti e i planiranje. Svaki dobar PLAN AKCIJE treba da bude KONKRETAN i REALNO izvodljiv. Tre i korak: Nastavnik objašnjava da na uspešnost u nekom delovanju. Prate a 145 . da bi potom prešli na aktivnosti iz 4.dostižan (realan. treba da vode ra una o gore navedenim elementima. a ne da u sebi doslovno (opisno) sadrži odgovore na postavljena pitanja. može odmah svakom u eniku dati prilog i zamoliti ih da svako za sebe prethodno pro ita ta ku 4. . ostvarljiv imaju i u vidu ne samo spoljne okolnosti ve i mogu nosti same grupe koja vodi odre enu akciju).vremenski ograni en (jasno vremenski definisan). nastavnik u enicima skre e pažnju na ta ku 4. Poster treba da pregledno ilustruje put od problema do realizacije cilja. U protivnom. Napomena: Ako smatra da je potrebno. PLAN AKCIJE. Jedan od na ina da se on napravi jeste da se odgovori na neka važna pitanja (svaki u enik dobija listu ''Planiranje akcija''. nastavnik glasno ita i komentariše navedena pitanja. koraka. a na gornjem delu CILJ koji žele da postignu svojom akcijom. Drugi korak: Nastavnik poziva grupe da sada na donjem delu ve eg lista papira/postera napišu izabrani problem – PO ETNO STANJE. Dakle.

146 .10 Napomena: Predloženo vreme prezentacije zavisi od broja grupa.usmena prezentacija ne minuta. treba da bude duža od 5 . Potrebno je voditi ra una da nakon predstavljanja grupnih planova akcije ostane dovoljno vremena za završnu diskusiju.

Problem je obi no situacija. ostvarljiv imaju i u vidu ne samo spoljne okolnosti ve i mogu nosti same grupe koja vodi odre enu akciju). 4. . IZBOR I DEFINISANJE PROBLEMA . postoje e ''stanje stvari''.Problem treba da proisti e iz stvarnog života sredine iz koje poti u oni koji planiraju i izvode akciju.dostižan (realan.procenu dostupnosti svega što je potrebno za izvo enje akcije. Obi no postoji više na ina na koje možemo da pokušamo da promenimo postoje e stanje. što zna i da on mora biti: . kojim nismo zadovoljni i koji želimo da promenimo. . .realnu procenu teško a i otpora koji stoje na putu njenom ostvarenju. . 2.realnu procenu sopstvenih mogu nosti. PLAN AKCIJE 147 .Problem treba jasno definisati .merljiv (definisan tako da omogu ava merenje efekata uspešnosti plana akcije).vremenski ograni en (jasno vremenski definisan).specifi an (konkretan i neposredno vezan za problem i njegovo rešavanje). IZBOR AKCIJE Dobar izbor akcije koji treba da vodi ka ostvarivanju cilja pretpostavlja: . Da bismo bili uspešni u nekom delovanju pomaže nam planiranje koje se sastoji iz slede ih koraka: 1. 3. DEFINISANJE CILJA Jasno definisan problem treba ispred sebe da ima isto tako definisan cilj. kao i .Materijal za rad: PLANIRANJE AKCIJE Akcije u korist de jih prava planiramo i izvodimo da bismo rešili neki problem u vezi sa stanjem prava.Problem treba da se odnosi na kršenje ili nemogu nost ostvarivanja de jih prava. što podrazumeva: opis postoje eg stanja. navo enje konkretnih prava na koma se problem odnosi i otkrivanje i razumevanje uzroka tog stanja. . . vi e mogu ih delovanja ili akcija.

KADA e se odvijati naša akcija? .Da li e nam trebati ne ija dozvola? Kako emo je obezbediti? .Kako emo ih obezbediti? Kome emo se obratiti? .Navesti konkretne korake/aktivnosti koje emo preduzeti.jasno definisane vremenske rokove.Na uspešnost u delovanju bitno uti e i na in na koji smo isplanirali svoju akciju. .KO e to uraditi? . kao i .Šta e biti pokazatelji uspešnosti? .konkretnu raspodelu poslova.Da li izvo enje naše akcije zahteva odre ena SREDSTVA? .Vremenski raspored pojedina nih aktivnosti.Da li e nam za izvo enje ovog projekta biti potrebne neke posebne VEŠTINE? .Da li nam je potrebna ne ija pomo ? Ako jeste – kakvu pomo o ekujemo? Ko su te osobe? Kako emo ih kontaktirati? Kako emo ih zainteresovati za našu akciju? .Da li je e nam biti potreban PROSTOR za izvo enje aktivnosti? .popis svih neophodnih aktivnosti vezanih za planiranju akciju.Trajanje.Da li možemo sami? .Kako emo MERITI USPEŠNOST našeg projekta? . .Da li o ekujemo neke TEŠKO]E u realizaciji našeg plana? . Svaki dobar plan akcije treba da sadrži: .Koga sve treba OBAVESTITI o ovom projektu? . .Ko e nam pomo i da ih savladamo? .Kako emo napisati završni izveštaj? .Šta nam je potrebno (novac.Da li emo voditi zabeleške? Koje podatke emo skupljati i uvati? .Kako emo u okviru naše grupe raspodeliti uloge/zaduženja? .KAKO emo do i do cilja? .Koje su mogu e prepreke na koje bismo mogli nai i? Kako da ih spre imo? 148 . oprema. korisno je razmisliti o slede im pitanjima: . Da bi se napravio dobar plan akcije. materijali. . usluge)? .Kakav prostor? Kako emo do njega do i? . po etak i kraj planiranih aktivnosti.Kako emo uvati PODATKE o realizaciji akcije? .

149 .

Radionica: ANALIZA MOGU]IH EFEKATA AKCIJE

CILJ: Cilj ove radionice je da omogu i u enicima da sagledaju razli ite mogu e efekte njihove akcije na razli ite pojedince i grupe ljudi. ZADACI: - Uo avanje razli itih pojedinaca i grupa ljudi na koje njihova aktivnost može uticati (posredno i neposredno); - Sagledavanje razli itih vrsta mogu ih posledica njihove akcije (pozitivnih i negativnih); - Dobijanje novog uvida u planirane akcije. Materijal za rad: - Primerak dijagrama uticaja za svaku grupu; - U eni ki planovi akcija nastali na prethodnim asovima. OPIS AKTIVNOSTI: Nastavnik uvodi u enike u aktivnosti objašnjavaju i im da e na ovom asu imati prilike da sagledaju svoje planove iz jednog novog ugla. Nastavniki objašnjava da svaka akcija može uticati na razne pojedince i grupe ljudi na razli ite na ine i da nije dobro kada se to zaboravi, jer se onda može dogoditi da naša akcija ima i efekte koje ne bismo ni sami želeli ili može stvoriti otpor kod neke grupe ljudi koji može biti velika smetnja ostvarivanju cilja naše akcije. Objašnjava ovo na primeru neke akcije (koju u enici nisu planirali). Prvi korak: U enici su podeljeni u grupe onako kako su planirali akcije . Svaka grupa ima zadatak da napravi spisak onih pojedinaca i grupa ljudi kojih e se direktno ili indirektno ticati njihova akcija. Nastavnik objašnjava kako se pravi dijagram - stablo uticaja i deli u enicima primer dijagrama uticaja. Naglašava da posledice mogu biti povoljne i nepovoljne i navodi primere za to. Objašnjava kako svaka posledica ima ulogu uzroka neke nove posledice i da zato dijagram uticaja li i na drvo koje se grana. Drugi korak:
150

U enici biraju od svih nabrojanih kategorija koje mogu biti “pogo ene “ njihovom akcijom one najvažnije (4 do 5) i u grupama prave dijagram uticaja planirane akcije na njih. Važno je da pažljivo razmisle o problemu i da polako razmotre i prodiskutuju o svim povoljnim, nepovoljnim i neutralnim posledicama planirane akcije, a tek zatim da i nacrtaju dijagram uticaja sli an onome koji su dobili kao primer. Nastavnik obilazi grupe i pomaže im da zaista predvide ljude na koje e akcija imati uticaja I mogu e posledice njihove akcije. Tre i korak: U enici sada imaju pred sobom planove akcija i dijagrame uticaja. Imaju i u vidu posledice koje bi njihova akcija mogla imati, vra aju se na planove i preispituju ih, donose odluke da li bi u njima trebalo nešto menjati ili se ak dogovaraju da odustanu od tog i naprave neki novi plan. Na kraju asa nastavnik se dogovara sa u enicima o tome šta e se raditi naredna dva asa, odnosno da bi na njih u enici trebalo da donesu planove akcija koje stvarno imaju nameru da izvedu i da se pripreme za njihovu prezentaciju. Materijal za rad: Primer stabla (dijagrama) uticaja6
Sukobi izme u dece i vaspita a Unapre - uju saradn ju i kvalit et života
Uspešno doprino -se organiz a-ciji života u domu

Ostaju pasivn i, nezado voljni

Izbega -vaju realizaciju projek ta

Ohrabru je de je inicija -tive i zajedni - ko

Gube prilik u da unapre de svoj rad

Usvaja ju nova znanja i veštin e

Saznaju mnogo o svojim pravima i veštinam a zajedni k.

Gube šansu za nova znanja

Nagova -ra vaspit a- e da se ne uklju

Podsti - e decu i vaspita e

Odbija Podrža Podrža Ne Protiv Podrža ju -vaju -vaju u estv i se -va aktivn projek projek uju u projek projek at at tu at o projek u eš e tu 6 Primer preuzet iz Priru nika za voditelje radionica iz oblasti prava deteta ‘’Kako do šargarepe’’, Jugoslovenski centar za prava deteta, Beograd 1999.

151

VASPITA I

DECA

DIREKTOR

Projekat ''De ja participacija u domu za decu bez roditeljskog

152

kao i da razmišljaju o svakom planu i mogu nosti njegove stvarne realizacije u njihovoj školi i sredini. . dok jedna grupa predstavlja svoj plan. ostali beleže svoja pitanja . ZADACI: . Materijal za rad: .kriti ko preispitivanje planova akcija.dogovaranje o izvo enju akcija i daljem na inu rada u okviru predmeta. komentare i eventualne ideje za menjanje. . Zato je potrebno da.grupni posteri sa razra enim planovima akcije (kao rezultat aktivnosti sa prethodnog asa). verovatno da više ljudi može imati još neke ideje i da može videti problem na razli ite na ine. konkretne i od koristi za dopunjavanje plana. Nastavnik nastoji da obezbedi atmosferu u kojoj se planovi stvarno preispituju. ali tako da primedbe budu argumentovane. Posle svakog predstavljanja plana razgovara se o njemu.osveš ivanje vlastitih kapaciteta za delovanjem u korist de jih prava. Nakon toga. kao i da izaberu akciju koju e stvarno izvoditi. Nastavnik objašnjava da koliko god je neki plan bio dobar.Radionica: PRIKAZ I ANALIZA PLANOVA AKCIJA (2 asa) CILJ: Cilj ove radionice je da se u enici podstaknu na ostvarivanje konkretnih akcija u korist de jih prava na osnovu realno procenjenih mogu nosti i kapaciteta za delovanjem. . 153 . nastavnik i u enici se dogovaraju o vremenu koje svaka grupa ima da predstavi svoj plan i o tome kako e dalje raditi. Prvi korak: Nastavnik poziva predstavnike grupa da svoje postere istaknu na zidu – školskoj tabli i na takav na in naprave malu izložbu. OPIS AKTIVNOSTI: Na osnovu broja pripremljenih planova.podsticanje veštine zastupanja vlastitih ideja. jedna po jedna grupa predstavlja svoj plan akcije.

šta bi mogao biti problem ili smetnja. U enici se podse aju da pri analizi akcija koriste sve materijale o planiranju akcija koje su dobili ranijih asova i pitanjima se navode da preispitaju svoje planove: njihovu realnost. dobro je da neke od njih budu akcije u školi. 154 . Na ovom asu se dogovara i o tome kako e se one dalje izvoditi. Dobro je da termin za as GV2 ostane termin za konsultacije sa nastavnikom. šta je ija konkretna uloga. nastoji da pomogne da se eventualni problemi sagledaju iz novog ugla i da im se prona e rešenje.na primer da umesto ocena (dobar ili nije dobar) nude mogu e rešenja. Nije neophodno da se svi u enici i nastavnik nalaze u terminima za naredna 4 asa. ideje. Na naredna etiri asa nastavnik je konsultant. Na drugom asu bi trebalo ostaviti dovoljno vremena da se u enici dogovore o tome koje e akcije stvarno izvoditi. ali tako da se svi u enici uklju e u njih i da im na kraju ovog asa bude jasna njihova uloga. pra enje toka akcija i razmenu iskustava me u u enicima. Ukoliko se izabere da se izvodi više akcija. šta je sve potrebno za njih. da pruži neku konkretnu pomo (u nabavci materijala. ostvarivanju komunikacije sa nekim van škole i sli no). ve to zavisi od vrste akcije i njihovog dogovora. a neke u lokalnoj sredini. i tako dalje. To mogu biti sve isplanirane akcije ili jedna ili dve od njih.

Nastavnik podsti e završnu diskusiju s ciljem ohrabrivanja pozitivnih kapaciteta u enika. odnosno kojim veštinama su ovladali. šta im je bilo teško. u eni ki crtež na temu : kako je GV 2 uticao na mene.Da li smatrate da je bolje preduzimati individualne ili grupne akcije? .Da li deca i odrasli mogu odlu ivati i raditi zajedno? Od ega to zavisi? .Radionica: ANALIZA I EVALUACIJA Na ovom asu grupe podnose kratke usmene izveštaje o tome šta su uradili. razgovor . Napomena: Tako e je potrebno ostaviti vremena za u eni ku evaluacija nastave GV2 na na in na koji je nastavnik osmisli (kratka evaluaciona anketa. šta bi slede i put uradili druga ije. 155 . Podse a u enike kojim su se sve sadržajima i temama bavili.Kako se sada ose ate kada ste jedan zna ajan posao priveli kraju? .Koje su prednosti grupnog (timskog) rada? . . Naglašava zna aj primene ovog programa s ta ke gledišta samih u enika i njihovog aktivnog doprinosa. naglašavanjem zna aja timskog rada i partnerskog odnosa sa odraslima. Bez obzira na konkretne rezultate akcija.Šta bi trebalo da se radi da bi se podsticalo partnersko delovanje dece i odraslih? Nastavnik završava radionicu prave i kratek rezime celokupnog nastavnog programa GV 2. nastavnik nastoji da ostvari atmosferu koja e ohrabriti u enike za dalje akcije. ili kratak desetominutni sastav na temu: Sada mislim o nastavi GV 2). od ega su odustali I zašto.