Republika Srbija Ministarstvo prosvete i sporta

Vodi

za nastavnike

“GRA ANSKO VASPITANJE” za 2. razred srednje škole

Beograd, 2002.

Vodi za nastavnike priredili i adaptirali za nastavni program gra ansko vaspitanje:

Peši , prof. dr Mirjana Popadi , prof. dr Dragan Radulovi , mr Lidija Petrovi , mr Danijela Vu kovi Nevena Šahovi , dr

Dejanovi

Vesna

Kijev anin Slavica Mrše, mr Snježana

2

Sadržaj

UVODNI DEO Uputstvo za primenu Vodi a za nastavnike O gra anskom vaspitanju Nastavni program za prvi i drugi razred LJudska prava i prava deteta Radioni arski pristup Evaluacija RADIONICE
OSNOVNI POJMOVI

7 9 12 19 26 30

Potrebe i prava Prava i pravila u u ionici I Prava i zakoni Me unarodni dokumenti o zaštiti prava Prava i vrednosti
VRSTE PRAVA I ODNOSI ME U PRAVIMA

39 43 45 50 51 55 65 69 74 79 83

Vrste prava Odnosi me u pravima Sukob prava De ja i ljudska prava
PRAVA I ODGOVORNOSTI

Odgovornosti odraslih I i II Odgovornosti dece i mladih
KRŠENJE I ZAŠTITA PRAVA

Kršenje prava deteta Zaštita prava deteta
PLANIRANJE I IZVO ENJE AKCIJA U KORIST PRAVA

89 92 99 101 104 105

Sagledavanje promena Participacija u školi I i II Izbor problema I Izbor problema II

Kako rešiti problem I i II Izrada plana akcije I i II Analiza mogu ih efekata akcije Prikaz i analiza planova akcija Analiza i evaluacija 108 111 115 117 119 4 .

.

.

UVODNI DEO 5 .

6 .

U poglavlju ''Evaluacija'' govori se. a nju ine: .cilj i zadaci. dati su osnovne informacije nastavniku o problematici ljudskih prava.spisak priloga koje u enici dobijaju na kraju asa kao rezime. ponekad.. Potom su navedeni zvani ni program i plan za oba predmeta: gra ansko vaspitanje 1. daje osnovne informacije o sadržaju i mogu im pristupima obrazovanju za demokratiju i gra ansko društvo i nastavnom predmetu gra ansko vaspitanje. flomasteri. sa posebnim osvrtom na prava deteta. Drugi deo (Radionice) ine detaljna uputstva – scenariji za realizaciju svake nastavne jedinice. . hameri i sl.opis aktivnosti detaljan opis postupaka (koraka) povremeno pra enih napomenama i/ili 7 . Uvodni deo ukratko obra uje etiri teme od zna aja ne samo za neposrednu realizaciju asova/radionica. prakti na uputstva za njihovu realizaciju. "O gra anskom vaspitanju". ne samo o zna aju pra enja.spisak materijala za rad na asu (to mogu biti. za prvi razred i gra ansko vaspitanje 2. ve i za sagledavanje nastavnog programa kao celine. U nekim radionicama predvi eni su prilozi i za nastavnika kao dodatni izvor saznanja o odre enom. za radionicu vezanom. dodatne informacije vezane za temu.naziv radionice. tj. Sve radionice imaju standardnu i prepoznatljivu strukturu što olakšava planiranje i izvo enje nastave. papiri. sadržaju. npr. opisa i primene evaluacije ve se izlažu i konkretna. . asa. za drugi razred srednje škole. Poglavlje ''Radioni arski pristup'' na sažet na in objedinjava najvažnije karakteristike samog metoda rada na kome se zasniva ovaj nastavni predmet. . ali i materijali koji su neposredno vezani za odre enu radionicu i koji su dodatno priloženi i posebno obeleženi). .UPUTSTVO ZA PRIMENU VODI A ZA NASTAVNIKE Struktura Vodi a za nastavnike Vodi ine dve osnovne celine: Uvodni deo i Radionice. Poglavlje ''LJudska prava i prava deteta'' pruža neophodne informacije i teorijsku podlogu za izvo enje dela programa kojim se obra uju sadržaji vezani za oblast prava deteta. U drugom poglavlju "LJudska prava i prava deteta". klju ne poruke ili. Prvo poglavlje.

Koli ina i vrsta materijala zavisi od same radionice. Izvo enje radionice Svaki scenario nudi detaljan i precizan opis postupaka (koraka) koje je potrebno slediti. dok su pojedina uputstva istaknuta znacima navoda. i zato je važno voditi ra una o tome da se ne bi remetila dinamika rada ili gubilo vreme na naknadno pribavljanje ili traganje za improvizovanim rešenjima. odnosno broja malih grupa. Nastavnik ima slobodu da organizuje nastavu i u formi dvo asa. preporu ljivo (naro ito u poslednjem bloku ''Škola kao zajednica''). uvodnim instrukcijama ili zaklju cima. a kod pojedinih tematskih celina naro ito. To je u injeno u svim onim situacijama kada je procenjeno da je posebno važno ne dozvoliti mogu nost nehoti nog ispuštanja zna ajnih momenata u pojedinim uputstvima. mora se predvideti i slobodna površina na zidu/školskom tabli na koju e se povremeno (u zavisnosti od zahteva radionice) ka iti papiri/posteri nastali kao rezultat rada na asu. broja u enika. Ve ina instrukcija za nastavnika dana je opisno. Tako e. postoji mogu nost pomeranja klupa i stolica. odluka. asu i Pojedini asovi dati su sa slobodnijom strukturom (tako da ih nastavnici mogu planirati u formi radionice. predavanja ili razgovora) ili ine zadatke za vežbanje i prikaz samostalnog rada u enika. Svaki scenario slede uzorci materijala za rad na priloga. Prakti na uputstva Priprema za as Pre svakog asa nastavnik treba da pripremi sav neophodan materijal za rad na asu onako kako je navedeno u samom scenariju. neophodno je da u u ionici/prostoriji u kojoj se odvija as. Prostorna i vremenska organizacija Obzirom na prirodu samog metoda rada. 8 . što je generalno.komentarima kojima se nastavniku posebno skre e pažnja na važnost nekih nekih faza. Sve nastavne jedinice prilago ene su trajanju jednog školskog asa. zaklju aka i sli no.

ve i programske (pod)celine. Prilago avanje/skra ivanje programa Prilikom izvo enja pojedina nih radionica ne preporu uje se izostavljanje predvi enih koraka jer se time može bitno narušiti uspešnost ostvarivanja cilja ne samo pojedine radionice. U takvim slu ajevima je neophodno na poetku slede eg asa obezbediti vreme za izveštaje grupa da bi se na odgovaraju i na in 'zaokružila' celina. 9 . One imaju funkciju podsticanja u enika na dalje i produbljenije bavljenje odre enim temama. što predstavlja i neku vrstu evaluacije. zahteve (naro ito one koji se ti u rada u malim grupama) preformulisati u (zajedni ki) doma i zadatak. Ukoliko se nastavnik na e u situaciji da je prinu en na skra ivanja ili prilago avanja programa. mogu e je pojedine. U situacijama kada nastavnik proceni da ne e biti dovoljno vremena za finalizaciju svih predvi enih koraka. najbolje je da to uradi uz konsultacije s autorima programa. ali i raspoloživog vremena) da li e inicirati njihovu realizaciju.Pojedine radionice završavaju se preporukama za dalji rad. Nastavnik ima slobodu da sam odlu i (u zavisnosti od zainteresovanosti u enika. naj eš e završne.

ro enje. pol ili bilo koje druge razlike. Ali postoji nešto još bolje i zna ajnije: odgojiti narod za demokratiju. i da je naša država "zasnovana na slobodama i pravima oveka i gra anina". ve u prvom lanu. zemlje Centralne i Isto ne Evrope žele da konsoliduju svoje novouspostavljene politi ke i ekonomske poretke. iji je cilj da stvara odgovorne i informisane gra ane. pol. ili ako nisu spremni da zaštite demokratski poredak i slobodu ako nekad budu ugroženi. Dakle. I u Ustavu Srbije. u današnje vreme se široko sprovodi 10 . imovno stanje ili koje li no svojstvo". nema velike koristi od tih mogu nosti ako gra ani ne umeju da iskoriste sve prednosti koje im takav društveni poredak nudi. da prevazi u nasle e prošlosti. nacionalnu pripadnost. Kada govorimo o gra anima. jezik. ljudskih prava i vladavine zakona. kaže se da je Republika Srbija "demokratska država svih gra ana koji u njoj žive". život u demokratskom gra anskom društvu pruža ljudima niz prednosti. Ali. Gra ansko vaspitanje. nedemokratskim režimima i diktaturama uskra uje. a takvo društvo zove se gra ansko društvo. Svi mi koji živimo u Republici Srbiji smo gra ani Srbije. društvenim i politi kim promenama. obrazovanje.O GRA ANSKOM VASPITANJU Francuski književnik i sociolog Šarl Monteskje je još po etkom 18. Najvažnije promene do kojih je došlo u Evropi od po etka poslednje decenije 20. veka dovele su do novih i složenih izazova. kada kažemo da smo mi gra ani. socijalno poreklo. pod re ju "gra anin" mislimo na status koji ima svako ko živi u demokratskoj državi. veroispovest. Gra ansko vaspitanje je duboko ukorenjeno u ideji Evrope posle Drugog svetskog rata. kako u ve uvedenim tako i u novim demokratijama. gra anskom društvu i gra anskom vaspitanju. da razviju novu politi ku kulturu i da u svoje gra ane usade ideje demokratije. to zna i da živimo u državi u kojoj svi imamo jednaka prava bez obzira na klasnu ili nacionalnu pripadnost. veka zapisao: "Dobro je stvoriti demokratiju za narod. Naš status gra anina se posebno naglašava lanom 13: "Gra ani su jednaki u pravima i dužnostima i imaju jednaku zaštitu pred državnim i drugim organima bez obzira na rasu." I zaista. politi ko ili drugo uverenje. Dok se zemlje Zapadne Evrope suo avaju sa ubrzanim ekonomskim. prava i sloboda koje im život u autoritarnim.

nedeljivosti i neotu ivosti ljudskih prava i sloboda i pomaganje gra anima da se suprotstave nejednakostima zasnovanim na polu.Afektivnu dimenziju prepoznavanje i prihvatanje demokrat-skih vrednosti.Ja anje kulture demokratije i mira u školi i u svim aspektima društva. Da bi to postigao. na radnom mestu i u dobrovoljnim udruženjima) . Važan element gra anskog vaspitanja je obrazovanje za ljudska prava.Ja anje participatornih sposobnosti koje daju mogu nost u enicima da se bave problemima u društvu. Pored toga što pruža gra anima znanje i stru nost potrebne za aktivno u eš e u demokratskom gra anskom društvu. nego i poznavanje postupaka i znanja za unapre enje i zaštitu ljudskih prava na lokalnom. . Zato ono obuhvata ne samo poznavanje injenica o ljudskim pravima uklju uju i tu i poznavanje me unarodnih i regionalnih instrumenata. u školi.Socijalnu dimenziju (sposobnost da se demokratija sprovodi u raznim oblicima i u svim oblastima i fazama života . sistema) . nacionalnom i me uanrodnom nivou. društvenom statusu.Široko koriš enje interaktivnih metoda nastave i u enja usredsre enog na u enike.Kognitivnu dimenziju (prihvatanje ideja. na stru noj obuci.Objašnjavanje funkcionisanja demokratije i demokratskih insti-tucija. na visokim studijama. gra ansko obrazovanje razvija svest o važnosti aktivnog u eš a gra ana u procesima donošenja odluka i njihove odgovornosti za budu nost gra anskog društva. koncepcija. . Cilj obrazovanja za ljudska prava je ja anje individualne i grupne svesti o univerzalnosti. ili na drugim diskriminatornim osobinama. .u celoj Evropi. možemo govoriti o tri dimenzije nastave i u enja o ljudskim pravima: 11 .u detinjstvu. veri.Shvatanje vladavine prava i ljudskih prava koja se odražavaju u me unarodnim konvencijama i drugim sporazumima. i . etni kom poreklu. Principi efikasnosti gra anskog obrazovanja obuhvataju: . jeziku. Ukratko. proces gra anskog obrazovanja ima tri dimenzije: . mladosti i u zrelo doba.

ljudska prava i gra ansko obrazovanje. Francuska. civic education). društvene studije. Bugarska. Preovla uju slede i modeli: . u njegovom stvaranju koriš ena su i saznanja samih autora/autorki koja su neposredno iznikla iz iskustava u njihovoj dosadašnjoj primeni. Rumunija. Italija. 12 . a negde obuhvata i neke razrede osnovne škole. Nastavni program gra ansko vaspitanje za I razred srednje škole. Gr ka. da spomenemo samo neka: gra ansko vaspitanje (eng.sticanje stavova i znanja za unapre enje i zaštitu ljudskih prava. gra anska problematika. Beograd). Hrvatska. Švajcarska…) . koji je usvojen i primenjen kao fakultativni predmet tokom 2001/2. ovek i društvo. Ukrajina…) Tamo gde se radi o posebnom predmetu. Oba programa nastala su pre nekoliko godina kao odgovor na potrebe našeg socio-kulturalnog. Ma arska. Postoji široka lepeza elemenata formalnog nastavnog plana i programa za gra ansko vaspitanje u Evropi. Slova ka…) . godine. Pored toga. kroz posebne predmete plus integrisane programe i sadržaj koji je zastupljen u više nastavnih planova i programa (Austrija.Formalni nastavni plan i program za gra ansko vaspitanje uklju uje kombinaciju dva modela. Letonija.Gra ansko vaspitanje se u i kroz integrisane programe ili teme zastupljene u više nastavnih planova i programa (Finska. proistekao je najve im delom iz programa ''U ionica dobre volje'' (Grupa MOST..razvoj sredine koja e ja ati u enje i nastavu u oblasti ljudskih prava. portugalija. taj predmet se sre e pod razli itim imenima. Švedska. I uzrasti na kojima se ovakva nastava odvija tako e variraju: negde se nastava gra anskog vaspitanja odvija tokom srednjoškolskog školovanja. itd. Gra ansko vaspitanje se u današnje vreme široko sprovodi u Evropi kako u formalnom obrazovanju kao poseban školski predmet ili predmet koji prožima itav nastavni plan tako i u neformalnim programima. društvene veštine. . Španija.sticanje znanja o ljudskim pravima. Nema ka. Beograd) i ''Kako možemo zajedno'' (Jugoslovenski centar za prava deteta.Gra ansko vaspitanje se u i u okviru posebnog predmeta (Albanija. . Irska.

društvenog i istorijskog konteksta. Školske 2002/3. ve i posredne i neposredne efekte koje su proizveli. predmet gra ansko vaspitanje uveden je kao izborni u I razred srednje škole. stavova koje imamo prema drugim ljudima i grupama. godine. opredelili su nas u uverenju da prilikom kreiranja novog nastavnog fakultativnog predmeta. 13 . Rezultati evaluacije ovih programa. Primenjivani su u školama. treba da na najbolji mogu i na in iskoristimo baš ta ve postoje a ''doma a'’ iskustva. na inima izražavanja sopstvenog mišljenja i opštenja sa drugim ljudima i posebno obu ava nenasilnoj komunikaciji i tehnikama miroljubivog rešavanja sukoba. ustanovama. za drugi razred srednje škole. Program gra anskog vaspitanja 1 bavi se pitanjima prirode i na ina regulisanja odnosa u grupi/zajednici. klubova. uklju uju i ne samo sadržaj i metod. Program gra anskog vaspitanja 2 upoznaje u enike sa problematikom ljudskih prava i prava deteta i prtiprema ih i podsti e na poštovanje i zaštitu kako svojih tako i prava drugih. a sam program razra en u dva nastavna predmeta: gra ansko vaspitanje 1. ali i kao sastavni deo aktivnosti pojedinih nevladinih organizacija. za prvi razred srednje škole i gra ansko vaspitanje 2. de jih i omladinskih kampova.

ravnopravnosti polova.da kod u enika razvija sposobnost razumevanja razlika me u ljudima i spremnost da se razlike poštuju i uvažavaju . . odgovoran i angažovan život u savremenom gra anskom društvu u duhu poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda. . .da kod u enika razvija sposobnost kriti kog rasu ivanja i odgovornog odlu ivanja i delanja. razumevanja i prijateljstva me u narodima.u enici razumeju prirodu i na in uspostavljanja društvenih.da se u enici obu e tehnikama grupnog rada i grupnog odlu ivanja. mira. tolerancije. . razviju sposobnosti i veštine i usvoje vrednosti koje su pretpostavke za celovit razvoj li nosti i za kompetentan.NASTAVNI PROGRAM GRA ANSKO VASPITANJE 1 Prvi razred srednje škole (1 as nedeljno.da kod u enika razvija komunikacijske veštine koje su neophodne za saradni ko ponašanje i konstruktivno rešavanje sukoba: argumentovano izlaganje sopstvenog mišljenja.da se kod u enika razvija samopoštovanje. ose anje li nog i grupnog identiteta. aktivno slušanje. . etni kim.da u enici razumeju prirodu i mogu e uzroke sukoba i podstaknu na saradnju i miroljubivo rešavanje sukoba . Zadaci nastave predmeta su: .da se izborom sadržaja i ukupnim na inom rada u okviru ovog predmeta poštuju i praktikuju osnovne demokratske vrednosti i podstakne njihovo prisvajanje. 35 asova godišnje) Cilj i zadaci: Opšti cilj predmeta je da u enici srednjih škola steknu saznanja. eti kih i pravnih normi i pravila i njihovu važnost za zajedni ki život. 14 . nacionalnim i verskim grupama. pregovaranje.

Kroz aktivnosti pore enja po razli itim kriterijuma u enicima se omogu ava da upoznaju sebe i druge. upoznavanje u enika sa programom i na inom rada. mi i drugi (6) Ova tematska celina obuhvata pitanja stavova koje imamo prema sebi drugim ljudima i grupama.Li ni identitet. bolje se upoznaju i i podsti u da prepoznaju i cene svoje pozitivne osobine.Otkrivanje i uvažavanje razlika. . kao i neopravdanog negativnog opažanja tu ih grupa. u enici ja aju samopoštovanje. razvijanja samopoštovanja i razumevanja i uvažavanja drugih. otkriju i prihvate postoje e sli nosti i razlike.Stereotipi i predrasude. . Pomo u igre uloga demonstrira se da su predrasude i stereotipi koje imamo prema pojedinim grupama ljudi jedan od uzroka diskriminatorskog ponašanja i da tolerancija nije uvek pozitivna. . li nog i grupnih identiteta.Grupna pripadnost. Izra uju i "li ni grb" ili me usobnim pore enjem.Tolerancija i diskriminacija. . kao i da sagledaju složenost i me usobna preklapanja vlastitih i grupnih identiteta.SADRŽAJI PROGRAMA Uvod: Me usobno upoznavanje. 15 . Ja. 1. . Na osnovu opisa vlastite i tu e grupe otkrivaju se i analiziraju tendencije uproš enog opažanja i favorizovanja vlastite grupe. Kroz izradu i pore enje "porodi nih stabala" ili porodi nih albuma i diskusiju o razli itim grupama/udruženjima kojima u enici pripadaju u enici se uvode u problematiku li nog i grupnog identiteta i njihovih me usobnih odnosa.

. 2.Glasine. na TV i radiju i prikazuju ih na asu. . U enici se upoznaju sa razli itim tehnikama aktivnog slušanja kao na inima na koji se može poboljšati uzajamna komunikacija i te tehnike isprobavaju u kra im simulacijama.Samopouzdano reagovanje.Neoptužuju e poruke. Kroz zadatak serijske reprodukcije.Izražavanje mišljenja. demonstriraju se na ini iskrivljavanja poruka. predrasuda i diskriminatorskog ponašanja u školi. U enicima se demonstriraju efekti optužuju ih i neoptužuju ih poruka i važnost zastupanja vlastitih potreba i prava na jasan i neagresivan na in a zatim se model neoptužuju ih poruka uvežbava kroz primenu na situacije iz vlastitog života. sagledavaju razloge koji mogu stajati u osnovi neslušanja.Aktivno slušanje. Nastavljaju i zapo et dijalog suprot-stavljenih mišljenja na primerima situacija iz porodi nog i školskog života. . U enicima se predo ava važnost zastupanja vlastitih potreba i prava na jasan i neagresivan na in.Zadaci za vežbanje: U enici nalaze primere stereotipa.Vo enje debate i dijaloga (2 asa). štampi. . Pošto se suprotstave karakteristike dijaloga i debate kao razli itih komunikacijskih obrazaca. . . Komunikacija u grupi (8) Ova tematska celina bavi se na inima izražavanja i saopštavanja mišljenja i komunikacijom sa drugima: posebno postupcima i veštinama nenasilne komunikacije. a zatim govore o primerima dobrog i lošeg sporazumavanja iz vlastitog iskustva. 16 . šumovi u komunikaciji i ukazuje na važnost dobre komunikacije za me usobno razumevanje. u enici se upoznaju sa uobi ajenom procedurom pripremanja za debatu i izvode debatu na neku temu vezanu za komunikaciju u njihovom iskustvu. uxbeni koj i drugoj literaturi. Rade i u parovima u enici prolaze kroz iskustvo loše komunikacije izazvane neslušanjem. . U malim grupama u enici isprobavaju ovakav samopouzdan na in reagovanja u nekoliko svakodnevnih situacija. u enici sti u znanja o pravu na slobodno izražavanje mišljenja i vežbaju da svoje mišljenje obrazlože.Neslušanje. gde se jedna informacija lan ano prenosi od jednog do drugog u enika. tj.

. u enici uvi aju li ne i društvene razloge za saradnju i zajedništvo i razmatraju pretpostavke za ostvarivanje saradnje. Na zadatim primerima i na osnovu iskustva u radu na prethodnim asovima. s jedne strane i smanjenju nasilja. zajedništa.3.Stilovi postupanja u konfliktima.Grupno odlu ivanje. izbegavanju i nenasilnom rešavanju sukoba i nesporazuma me u ljudima. Vežba u kojoj u enici prolaze kroz iskustvo konflikta treba da posluži kao podloga za razgovor o ulozi pretpostavki i o ekivanju u situaciji sukoba.U eš e mladih: "Lestvica participacije". Rešavanje sukoba (8) . Odnosi u grupi/zajednici (20) Ova tematska celina bavi se problematikom dva osnovna tipa odnosa u ljudskim grupama i zajednicama: saradnjom i sukobima. U enici se upoznaju sa razli itim na inima donošenja odluka u grupi i analiziraju njihove pred-nosti i nedostatke . Na primerima grupnog crtanja i analize onog što vole da rade. s druge strane.Raditi zajedno. grupama i zajednicama ljudi. Saradnja i zajedništvo (5) . U enici se upoznaju sa razli itim mogu im stepenima u eš a dece u akcijama ili aktivnostima (od "kvaziu eš a" do de jeg samostalnog izbora i izvo enja akcija).Dinamika i ishodi sukoba. dinamici konflikta i njegovim mogu im ishodima. toleranciji i preuzimanju odgovornosti.Saradnja. veština i izgra ivanjem saznanja i stavova koji vode ostvarivanju solidarnosti. odnosno razvijanjem sposobnosti. Na primeru simulacije jedne školske situacije u enici se vežbaju u saradni kom ponašanju. u enici se upoznaju sa odlikama timskog rada i analiziraju uloge koje su imali u grupnom radu. .Grupni rad. Pošto dobiju kra i opis uzrasno prilago ene situacije konflikta. analiziraju faktore od kojih zavisi mogu i stepen aktivne participacije i zna aj koji ona ima za razvoj li nosti i ostvarivanje prava. razumevanja. . saradnje i mira me u pojedincima. . u enici u malim grupama razmatraju 17 .

filmova) u enici uo avaju razli ite vrste nasilja (kako one vidljive tako i prikrivene). .Sagledavanje problema iz razli itih uglova.Nasilje u našoj okolini. Kroz analizu razli itih situacija u enici razvijaju osetljivost za prepoznavanje nasilja me u vršnjacima. TV emisija.mogu e postupke strana u konfliktu i diskutuju od ega zavisi kako e se postupati u konfliktu. Nasilje i mir (6) . Kroz razgovor i analizu i razvrstavanje prikupljenih primera (iz štampe. . . misli o miru mislilaca iz razli itih 18 .Nasilje u školi. U enicima se predo avaju primeri razli itih konfliktnih situacija. a njihov zadatak je da kroz zauzimanje pozicije svake od strana u konfliktu i zamišljanje njihovih potreba sagledaju kako izgleda konflikt posmatran iz razli itih perspektiva. ose anje li ne odgovornosti i spremnost na pružanje pomo i žrtvi nasilja. omalovažavanje u enika. Kroz itanje pri a i igranje uloga u enici se u e da se pružanjem i prihvatanjem izvinjenja može izbe i da nesporazumi prerastu u sukobe..Izvini.Nalaženje rešenja. sti u svest da nasilje postoji u svim sferama društva i da u svesti ve ine postoje stereotipi o tome ko su nasilnici. . Na osnovu analize mišljenja nau nika o nasilju i ljudskoj prirodi ("Seviljska izjava "). U enici se upoznaju sa osnovnim idejama.Posredovanje. Kroz simulaciju konflikta izme u dve grupe od u enika se traži da putem pregovaranja postignu dogovor koriste i prethodno ste ena znanja i veštine. svrhom i postupkom posredovanja u sukobima i nesporazumima i isprobavaju ste ena znanja u jednoj situaciji simulirane sva e me u drugovima..Postizanje dogovora.Vršnja ko nasilje. . u kojima nema pobednika i poraženih ve sve strane u konfliktu uspevaju da zadovolje svoje potrebe. . Kroz analizu tipi nih slu ajeva iz svakodnevnog života u školi (verbalna agresija u enika. . .) u enici se dovode do saznanja da oni mogu da budu: i žrtve nasilja i nasilnici ali i borci protiv nasilja u školi. Analiziraju i konflikte predo ene u pri ama u enici se vežbaju u nalaženju integrativnih rešenja.Postizanje mira.

19 . Završni as: Šta nosim sa sobom. u enici svoje razumevanje mira i pretpostavki i postizanje mira. Razgovor o iskustvima i evaluacija nastave celog predmeta: u enici sami procenjuju koja do sada ste ena znanja i veštine smatraju korisnim i upotrebljivim van u ionice.kultura i dobitnika produbljuju za o uvanje prikaza likova nekih od dosadašnjih Nobelove nagrade za mir.

GRA ANSKO VASPITANJE 2 Drugi razred srednje škole (1 as nedeljno.da se u enici obu e efikasnom planiranju zajedni kih akcija i projekata .da se izborom sadržaja i ukupnim na inom rada u okviru ovog predmeta poštuju i praktikuju osnovne demokratske vrednosti i podstakne njihovo prisvajanje. eti kih i pravnih normi i pravila i njihovu važnost za zajedni. mira. Zadaci nastave predmeta su: . . SADRŽAJI PROGRAMA 20 .da se kod u enika razvije osetljivost za kršenje prava. 35 asova godišnje) Cilj i zadaci: Opšti cilj predmeta je da u enici srednjih škola steknu saznanja. . .da kod u enika razvija sposobnost kriti kog rasu ivanja i odgovornog odlu ivanja i delanja. . razviju sposobnosti i veštine i usvoje vrednosti koje su pretpostavke za celovit razvoj li nosti i za kompetentan. razumevanja i prijateljstva me u narodima. tolerancije. . etni kim. spremnost za zaštitu sopstvenih i prava drugih i nau e tehnike zalaganja za ostvarivanje prava deteta.ki život.da se u enici podstaknu i osposobe za aktivnu participaciju u životu škole. odgovoran i angažovan život u savremenom gra anskom društvu u duhu poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda.da se u enici obu e tehnikama grupnog rada i grupnog odlu i-vanja.da se u enici uvedu u razumevanje pojma prava i upoznaju sa Konvencijom o pravima deteta i drugim me unarodnim dokumentima koja se bave ljudskim pravima .da u enici razumeju prirodu i na in uspostavljanja društvenih. . nacionalnim i verskim grupama. ravnopravnosti polova.da u enici nau e vrste prava i razumeju odnose me u pravima i uzajamnost prava i odgovornosti.

u enici se upoznaju sa suštinom ugovornog odnosa kao saglasnosti volja i potrebom zakonskog regulisanja prava i obaveza. u enici dolaze do uvida u njihovu me usobnu povezanost i razvijaju ose aj "vlasništva" na demo-kratski dogovorenim pravilima. U enici se upoznaju sa osnovnim principima Konvencije i uvode u produbljeniju analizu i razume-vanja me usobne povezanosti i nedeljivosti prava.Prava i zakoni. .Prava i pravila u u ionici Kroz definisanje prava. 2. . . hijerarhije i pore enja ponu enih vrednosti. dužno-sti i pravila za rad u u ionici.Potrebe i prava. u enici sti u uvid u vezu izme u prava i vrednosti i upoznaju se sa univerzalno prihva enim vrednostima koje su u temelju ljudskih prava. Kroz razlikovanje bazi nih ljudskih potreba od želja i prohteva u enici se uvode u pojam prava. Osnovni pojmovi (5) . stavove i postupke koji vode zaštiti i ostvarivanju prava. .. . Na primeru dovršavanja zapo etih stripova u enici sti u uvid da sukobljena prava mogu da budu izvor konflikata i da je za 21 . Na osnovu izrade ugovora sa zadatim elemen-tima. prirodom i sadržajem me unarodnih dokumenata koji se ti u ljudskih i prava deteta. Razvrstavanjem kartica na kojima su ispisana pojedina prava deteta u zadate kategorije.Odnosi me u pravima. Na osnovu situacije pravljenja izbora.Vrste prava.Me unarodni dokumenti o zaštiti prava: Univerzalna de-klaracija o ljudskim pravima i Konvencija o pravima deteta.Sukob prava. . u enici se upoznaju sa sadržajem Konvencije i vrstama prava.Uvodni as.. Upoznavanje na inom rada.Prava i vrednosti. Prava i odgovornosti (16) sa sadržajem predmeta i Ova tematska celina uvodi u enike u poznavanje i razumevanje problematike prava i odgovornosti i razvija sposobnosti. Vrste prava i odnosi me u pravima (5) . 1. U enici se upoznaju sa istorijatom nastanka.

Razmatraju i uloge i obaveze roditelja i nastavnika u ostvarivanju pojedinih prava u enici sti u uvid u odnos izme u prava i odgovornosti.ostvarivanje suprotstavljenih prava potreb-no prona i konstruktivna rešenja. U enici obavljaju ispitivanja poznatih osoba (ro ake. Analizom zadatih pri a u enici se pod-sti u da prepoznaju i razviju osetljivost za situacije kršenja prava deteta.Kršenje prava deteta. i 2. druge u enike) o tome koliko poznaju Konvenciju i istražuju da li je i na koji na in tematika prava zastupljena u dnevnoj i omladinskoj štampi i prikazuju svoje nalaze na asu. 3. u enici se upoznaju sa državnim i m unarodnim obavezama u oblasti ostvarivanja i zaštite prava deteta.Zaštita prava deteta.Odgovornosti odraslih 1. Planiranje i izvo enje akcija u korist prava (16) Ova tematska celina priprema i podsti e u enike na aktivno u eš e u životu škole i zajednice i omogu ava sistematizaciju i prakti nu primenu nau enog u ovom predmetu. izra uju plan akcije kojom bi te 22 . Prava i odgovornosti (4) . koja su izradili na prvom asu sa tom temom. U nastavku rada na ovoj temi. Polaze i od zadatih konkretnih situa-cija kršenja pojedinih prava. 4. Na osnovu ste enih znanja i uvida u enici ponovo razmatraju.Odgovornosti dece. . dopunjuju i prera uju "pravila u u ionici". . Zadaci za vežbanje: Poznavanje Konvencije i zastupljenost prava štampi. Analiza Univerzalne deklaraci-je/kategorija ljudskih prava i pore enje sa pravima deteta. prijatelje. Kroz aktivnost uparivanja prava i obaveza deteta u enici razvijaju svest o li noj odgovornosti za ostvarivanje svojih i poštovanja tu ih prava. . Zadaci za vežbanje: Prava i pravila u u ionici 2.De ja i ljudska prava . U enici identifikuju probleme vezane za de ja prava u školi i sredini. u enici iznalaze i razmatraju na ine delovanja u takvim situacijama i upoznaju se sa službama i organizacijama kojima mogu da se obrate za pomo u zašti-ti/odbrani svojih prava. Kršenje i zaštita prava (2) .

U enici se upoznaju sa razli itim vrstama akcija u prilog zaštite i ostvarivanja prava.Prikaz i analiza grupnih radova. .Participacija u školi 1.Kako rešiti problem 1. Rade i u manjim grupama. u enici izra uju grupne planove za svoje akcije.Sagledavanje promena.Izbor problema 1. Polaze i od analiza akcija. osveš uju li nu odgovornost i preispituju spremnost da se angažuju u rešavanju problema dece i mladih. . razmatraju i vrše izbor tipa akcije koja bi mogla da vodi rešenju problema identifikovanih u prethodnoj aktivnosti. kakva je uloga svakog pojedinca u sledu društvenih doga aja. .Izrada plana akcije 1. U enici razmatraju i diskutuju razli ite sfere školskog života i rada u kojima smatraju da bi trebalo da u estvuju u odlu ivanju i one u kojima su spremni da aktivno u estvuju i dele odgovornost. Tako e osveš uju kakva je njihova uloga u akciji i. Uz pomo pisane instrukcije o tome šta sve dobar plan akcije treba da sadrži. Ovaj deo programa u enici izvode nezavisno od rasporeda asova i izlaze i iz u ionice.probleme mogli da rešavaju i izvode akciju u školi ili lokalnoj sredini: .Planiranje i izvo enje akcije – akcija po izboru u enika. u enici analiziraju od ega sve zavise budu i doga aji. .Analiza mogu ih efekata akcije. . na ijem rešavanju u enici realno mogu nešto da urade. Na osnovu prikaza grupnih predloga i diskusije vrši se izbor onih problema za dalji rad. u enici prvo identifikuju probleme mladih/u enika u svojoj sredini (školi ili zajednici) a potom ih analiziraju sa stanovišta prava koja su prekršena. Zatim biraju akciju ili akcije koje e izvoditi i dogovaraju se o daljem izvo enju akcije. U enici razmatraju mogu e efekte planiranih akcija na razli ite grupe ljudi i uz nove uvide doteruju svoje planove akcija. . . Razmatraju i razli ite mogu e tokove budu nosti. u enici doteruju svoje planove akcija i izvode akciju u 23 . i 2. i 2. analiziraju i planove akcija. ponavljaju saznanja problematike predmeta gra ansko vaspitanje I i II. Grupe prikazuju svoje planove i kroz argumentovanu diskusiju zajedni ki procenjuju koliko su planovi realni i ostvarivi. i 2. i 2.

korist de jih prava u školi ili sredini ili planiraju nove akcije. Analiza i evaluacija. Nastavnik je u esnik kao deo tima i-ili konsultant. 24 . Završni analiza akcija/planova i rezimiranje i evaluacija nastave celog predmeta.

objektivna prava su u engleskom jeziku law a subjektivna rights. Najve i broj ljudskih prava usmeren je prema državi i to ih razlikuje od drugih prava moralnog porekla. Dakle. ljudska prava su priznata zakonima i drugim pravnim aktima a njihovo ostvarivanje se odvija u pravom ustanovljenim okvirima države. trebalo bi napomenuti da nije svako pravo osnovno. moralnog porekla. Danas više ni jedna država ne može da tvrdi da su ljudska prava u njenoj isklju ivoj nadležnosti. Pre svega. Ako bi samo od države. 1 O ljudskim pravima najbolje je itati u uxbeniku: Dimitrijevi . Ona se jednako priznaju svim ljudskim bi ima. Objektivna prava su skup pravila koje donosi zakonodavac. Država ima obavezu da se uzdržava od kršenja ljudskih prava. 1997. pravo na slobodno izražavanje. kao. prava prirodnog. postoje objektivna i subjektivna prava. pravo na pravi no su enje. da bi se bolje razumelo šta su ljudska prava. U idealnoj situaciji. Paunovi . Vojin. na primer. eri . Subjektivna prava imaju subjekti prava. što zna i da su da postoje nezavisno od toga da li ih je država u kojoj ovek živi priznala i propisala. da spre i i kažnjava kršenje prava a tako e i da stvori uslove za njihovo uživanje. te da može da iz prizna. Naš jezik ne razlikuje ove pojmove ali. Neka ljudska prava koja su priznata me unarodnim ugovorima. ne prizna ili krši. Vladimir: LJudska prava. Beogradski Centar za ljudska prava.LJUDSKA PRAVA I PRAVA DETETA LJudska prava1 LJudska prava su. veroispovest ili neku drugu pripadnost ili svojstvo. Ovaj uxbenik je poslužio kao idejna osnova za pisanje ovog teksta. bez obzira na njihovo poreklo. pre svega. odnosno njenih organa. pravo na život. obavezuju ak i države koje nisu ratifikovale te ugovore. zavisilo koja e ljudska prava biti priznata. onda o pravim ljudskim pravima ne bi ni moglo da se govori. Zato obaveznost poštovanja ljudskih prava proizilazi za svaku državu iz unutrašnjeg prava. uredbe. 25 . na primer. odluke ili neke me unarodne konvencije. odnosno fizi ka i pravna lica. ali i iz me unarodnog prava koje je iznad država . najvažnije ljudsko pravo. pol. Beograd. Milan. na nacionalnom ili me unarodnom nivou i to su razni zakoni.

LJudska prava su ona subjektivna prava koja ljudsko bi e ne duguje državi i njenoj volji. te težiti hiperinflaciji ljudskih prava (pravo na turizam. što zna i. Nažalost. dakle »ja a su« od volje države. Danas. Nisu sva subjektivna prava ljudska prava. nije sve što je lepo. bez razlike. Na ovaj na in se doprinosi obezvre ivanju postoje eg sistema ljudskih prava i dovodi u pitanje autoritet tog sistema. Zna ajan je jer sputava vlast kralja u odnosu na posebne kategorije stanovništva. Obi no se kao prvi zna ajan dokument u vezi sa ljudskim pravima pominje Velika povelja o slobodama (Magna Carta Libertatum) od 1215. Najzad. ljudsko pravo postoji a država koja ga ne priznaje svom gra aninu može da snosi posledice. Postoje poželjna i cenjena dobra i vrednosti kojima ljudi teže ali se ne sme pasti u zamku nemogu nosti razlikovanja želja od prava. u kome se 26 . godine. u mnogim državama još uvek se sistematski krše i ljudska i prava deteta. što se tako e odnosi i na prava deteta. iz statusa itd. zahvaljuju i razvoju me unarodnog i nacionalnih prava. U civilizovanoj državi nije dozvoljeno samovoljno manipulisanje subjektivnim pravima. kralj Džon. znamo da su pravo na život ili pravo na udruživanje ili izražavanje mišljenja ljudska prava. ispravno i pravi no samo po sebi pravo. Jedno je nešto priznavati kao vrednost kojoj treba težiti a drugo je tvrditi da se ima pravo na tu vrednost. Ova prava se ne odnose na sve ljude podjednako. postoji katalog ljudskih prava. itd). priznaje izvesne privilegije nižima od sebe. LJudska prava imaju moralno poreklo. pravo na odlazak kod frizera. Sli no je sa Dušanovim zakonikom od 1349. Razvoj ljudskih prava LJudska prava su u drugoj polovini XX veka doživela procvat i potpuno me unarodno priznanje. poželjno. razna prava koja proizilaze iz braka. Me utim. posebno u situacijama kada se postoje i zakoni krše. Zna i. Ovaj dokument je zna ajan jer njime jedan srednjevekovni monarh. ak i kada (ako) tako nije utvr eno doma im zakonom.). ve ih ima samim tim što je ljudsko bi e. Poti u od zakonodavca jedne države i zavise od njegove volje. godine. iz posedovanja imovine. ne primenjuju ili ne postoje.Subjektivna prava po ivaju na normama objektivnog prava i mogu da budu razli ita od države do države ( na primer. poštuje se na elo pravne sigurnosti. ovo nije dokument o ljudskim pravima jer ne garantuje prava svima.

ograni ava apsolutna mo vladara a sve u nameri da se vlada pravedno. države proklamuju kao svoj osnovni cilj ( lan 1. kako je neki autori nazivaju. Prvi put su ljudska prava uneta ustav jedne države 1791. predstavlja napredak jer uspostavlja ustavnu monarhiju i prenosi vlast na parlament. i francuska Deklaracija prava oveka i gra anina od 1789.Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima Ovaj me unarodni dokument proglašava kao svoj cilj: »Opšti ideal koji treba da postignu svi narodi i sve nacije«. Tek nakon Drugog svetskog rata. posle surovog istrebljivanja i obespravljivanja ljudi u nacisti kim i fašisti kim državama. ovim dokumentom se ne priznaju prava svim podanicima. Prvi akti kojim su priznata ljudska prava u savremenom smislu su ameri ka Deklaracija nezavisnosti od 1776. ovaj dokument je osnova za mnoge kasnije usvojene konvencije kojima se ure uju pitanja zaštite ljudskih prava. u kome su proklamovani i definisani sadržaji ljudskih prava i sloboda za sve ljude na svetu. formalno gledano. Ipak. Takva ograni enja ne uklju uju priznavanje prava svim ljudima nezavisno od suverene volje vladara. Povelje Ujedinjenih nacija) unapre ivanje i podsticanje ljudskih prava. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima je. godine. usvojila je Generalna skupština Ujedinjenih nacija 1948. Po elo je i zaklju ivanje me unarodnih ugovora kojima su se štitila pojedina prava pojedinih kategorija ljudi (radnici. godine. godine. Prvi poseban me unarodni dokument o ljudskim pravima – Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima. Iako. pravno neobavezuju eg karaktera. godine. bez diskriminacije. . U decenijama koje su sledile. Kasnije. mnoge države su prolazile sli an proces sazrevanja u pogledu ljudskih prava. 27 . engleski Zakon o pravima (Bill of Rights) od 1689. prvi opšti katalog ljudskih prava u istoriji. pre svega) a i osnivanje me unarodnih organizacija koje su usvajale me unarodne dokumente o ljudskim pravima. kada su usvojeni amandmani na Ustav SAD. vo ene razlozima humanosti.

. godine usvojeni su Me unarodni pakt o ekonomskim. Zato se pojavljuju i pojavljiva e se (dodavati uz postoje i katalog) nova ljudska prava. širom sveta. koje se bave pravima koja su vezana za rad. socijalnim i kulturnim pravima i Me unarodni pakt o gra anskim i politi kim pravima. I pored brojnih postoje ih me unarodnih ugovora i nacionalnih zakona. ne ove nih i ponižavaju ih postupaka ili kažnjavanja. LJudska prava su nedeljiva. Konvencija o pravima deteta i mnoge druge. Konvencija Unesco protiv diskriminacije u obrazovanju. re je o dinami noj pojavi koja je vezana za razvoj civilizacije. Ustvari. Zajedno s Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima. Važno je napomenuti da nova ljudska prava ne mogu i ne treba da ukinu ve priznata prava.Paktovi o ljudskim pravima Izrada ovih me unarodnih ugovora trajala je skoro dvadeset godina: 1966. 28 . zatim Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije prema ženama. važno je napomenuti da jedna ljudska prava ne treba da se razvijaju na ra un drugih niti da se stavljaju u hijerarhijski odnos. Konvencija o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije. prva dva me unarodna ugovora koji obavezuju države koje ih ratifikuju i sadrže opširan spisak ljudskih prava. ovi dokumenti se nazivaju Povelja o ljudskim pravima.Drugi me unarodni dokumenti o ljudskim pravima Za ljudska prava su zna ajne konvencije Me unarodne organizacije rada. Konvencija protiv mu enja i svih drugih okrutnih. LJudska prava definisana u paktovima poslužila su kao osnova za razradu drugim me unarodnih ugovora o ljudskim pravima i uticala na razvoj prakse u ovoj oblasti. razvoj ljudskih prava nije okon an.. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. S tim u vezi.

Prava deteta2 Konvencijom o pravima deteta i drugim me unarodnim dokumentima o ljudskim pravima. Konvencijom o pravima deteta usvojenom 1989. godine. duh usvojenih normi je odražavo shvatanje o detetu kao slabom. Jugoslovenski centar za prava deteta. kome su potrebni posebna zaštita i nega. O pravima deteta najbolje je itati u: Vu kovi Šahovi . a sa zaštitni kih pozicija. na na in koji oni procene kao najbolji. Sve do skoro. I pored toga. što samo odrasli mogu da obezbede. ustanovljen je katalog prava a njen sadržaj odražava upravo ona shvatanja po kojima je dete nosilac prava a samim tim i nosilac zahteva. Tek posle drugog svetskog rata po inje da se uobli ava ideja o izdvajanju posebnih prava deteta i promeni stava u odnosu na same nosioce tih prava. Ovi drugi svoje poricanje zasnivaju na premisi da e priznavanje prava detetu izazvati sukob interesa. Jedni smatraju da je to radikalan pomak unapred dok drugi pori u prava deteta. Pravo deteta da izrazi mišljenje se ustanovljava kao jedan od najvažnijih principa u oblasti prava deteta a obaveza da se izraženo mišljenje sasluša i uvaži. teza da deca imaju prava i dalje nailazi na opre ne rekcije. nejakom i nezrelom ljudskom bi u. Ukoliko bi se prihvatila ovakva argumentacija kada su u pitanju prava deteta. pre svega u okviru porodice. izražavaju i svoje mišljenje. tema je uvek bila smeštana u kontekst porodice. Beograd 2000. moglo bi da se tvrdi i da priznavanje ljudskih prava izaziva sukobe interesa. Nevena: Prava deteta i me unarodno pravo. Prava deteta su priznata i u državama i idealno je kada su u potpunosti i precizno definisana u unutrašnjem pravu država. normativno su uobli ena prava deteta i univerzalno prihva ena. bilo zašti eno u okviru postoje ih sistema prava i prakse. Navedene knjige poslužile su kao osnova za pisanje dela teksta o pravima deteta. odnosno uvodi se pojam prava deteta. Sa promenom poimanja detinjstva. kako na unutrašnjem. i u: Vu kovi Šahovi . Iako je još pre stotinak godina uo ena i iskazana potreba da se dete zaštiti putem posebnih propisa. uzdiže se sa nivoa dobre volje do norme me unarodnog prava. menja se i odnos prema detetu. sa stanovišta ljudskih prava.): Prava deteta i Konvencija o pravima deteta. Beograd. Nevena (ur. 2001. ak i kada se govorilo o detetu. 2 29 . Dete ulazi u centar sviih zbivanja koja se njega ti u i u njima u estvuje aktivno. tako i na me unarodnom planu. Jugoslovenski centar za prava deteta. Dete je. uklju uju i i me unarodne konvencije. u teoriji ali i praksi.

a da to pravo može da ostvari aktivnim u eš em u životu. pažnja. psiholozi. Priznati detetu pravo da tuži sopstvene roditelje zbog zlostavljanja ili zanemarivanja. oli ene u usvajanju Konvencije o pravima deteta. pre svega. zasnovali su na istraživanju razvojnih mogu nosti deteta i na kategorizaciji karakteristika svojstvenih detetu. pre svega. na nivou u kome se pretpostavljaju ljubav. Ekonomska emancipacija žena. pre svega. stvara se pogodno tle za stupanje na scenu pozitivisti ke faze u oblasti prava deteta. pravo da se udruži radi ostvarivanja nekog cilja. do pre dvadesetak godina. Ovo se posebno odnosi na pravo deteta da u estvuje u utvr ivanju svog najboljeg interesa. kao posledica straha od mogu e ugroženosti u porodi noj sferi. Oštar odgovor na ovakva shvatanja došao je. osim u tragovima. za u enje je injenica da je 191(od 193) država ratifikovala Konvenciju o pravima deteta. uglavnom postojala u sferi morala. iji su predstavnici bili.Ve smo videli da su prava deteta još relativno skoro. nije li tako po eo i proces priznavanja prava žena? Strah pater familias-a i strah društva od promena u okviru porodice bio je prepreka za priznavanje prava ženama na jednakost. Svoje shvatanje da deci treba piznati prava. pre svega. Konvencija ima za cilj da. pravo da javno izražava svoje mišljenje ili pravo da zna ko su mu roditelji. do pomaka dolazi i u svetlu navedenih teorija. Ipak. odnosno odrasloj osobi. kao objekat zaštite ve kao lice koje može da ima autonomiju. Rezultati tih razmišljanja doveli su do promene stava u odnosu na dete kao ljudsko bi e koje ima pravo na jednakost. u zavisnosti od razvojnih mogu nosti. a pre svega roditelja. dete se više ne posmatra kao pasivno bi e. moglo na i neko teorijsko uporište za priznavanje prava detetu u onom smislu kako ih danas shvatamo. Me utim. bilo je ravno besmislici. briga i usmeravanje deteta. koja je bitno doprinela podizanju glasa u korist njihovih prava pogodovala je i shvatanju o pravima deteta. Zna i. menja mentalitet u odnosu na prihvatanje deteta kao jednakog ljudskog bi a. Tim pre. Dobrobit i zaštita su bile osnove na kojima se formirala misao o pravima deteta i sa kojih dugo nije mogla da se pomakne. Da li su stvarno spremne da 30 . našli su uporište u liberalno orijentisanim teorijama. teško da bi se. Zahtevi koji su proizilazili iz prirodnog prava. Svako osnaživanje deteta budi strah od narušavanja autoriteta odrasle osobe. Me utim. Postoje im normama o pravima deteta se države obavezuju da sprovode odredbe ovog me unarodnnog ugovora esto mimo obi aja i morala društva.

pravo deteta na mirno okupljanje i udruživanje može biti ograni eno potrebom države da održava javni red i mir. ak i kada se. zaštita traži preko ugovora kao što su Pakt o gra anskim i politi kim pravima ili Evropska konvencija o ljudskim pravima. Komitet za ljudska prava. na jednom mestu. ije pojedine odredbe su posve ene pravima deteta. U mnogo emu. ono može da trpi ograni enja. Primena ljudskih prava nikako nije apsolutna jer bi u protivnom zna ila njihovu pravnu i fakti ku negaciju. godine. kao što je ranije napomenuto. U ovom dokumentu su. Njeno usvajanje je rezultat dugog procesa. Konvencija je postala najviši autoritet u oblasti me unarodnog prava deteta. zahvaljuju i boljim nadzornim mehanizmima. Konvencija je postala najvažniji me unarodni ugovor o pravima deteta. pak. Iako ljudsko pravo (pravo deteta) ne podrazumeva analognu obavezu nosioca. a svi drugi me unarodni ugovori o ljudskim pravima. Kako ljudska prava. što je novina u me unarodnom pravu koje se stvara pod okriljem UN. Jednom re ju. Konvencija je me unarodni ugovor koji ima druk iji “život” od drugih me unarodnih konvencija o ljudskim pravima: 31 . obuhva ena sva ljudska prava koja se priznaju nekoj posebnoj grupi. Na primer. Konvencija o pravima deteta Konvencija o pravima deteta (Konvencija) je. tako i sva prava deteta nisu apsolutna ve pod odre enim uslovima mogu biti ograni ena ili ukinuta. Zahvaljuju i tome. Konvencija predstavlja zna ajno dostugnu e u pogledu razvoja i ja anja me unarodnog prava u oblasti prava deteta. godine. usvojena pod okriljem Ujedinjenih nacija 1989. koji je po eo pola stole a pre nego šro je predlog za sastavljanje ovog me unarodnog instumenta o pravima deteta zvani no podnet 1979. su subsidijarni oslonac. na odredbe Konvencije se pozivaju i Evropski sud za ljudska prava i Evropska Komisija za ljudska prava ili.obezbede ostvarivanje prava deteta ili nisu shvatile da se pred njih postavlja kao prvenstven zahtev da ne dozvole diskriminaciju deteta kao ljudskog bi a i kao pripadnika grupe ”nedovršenih” ljudi. Taj proces je zasnovan na koincidenciji razvoja stavova u odnosu na decu i detinjstvo i postepenoj konsolidaciji me unarodnog prava ljudskih prava.

jedna (SAD) je samo potpisala. 191 vlada je ratifikovala Konvenciju. .Konvencija je prvi me unarodni dokument u oblasti ljudskih prva koji u potpunosti obuhvata glavne tradicionalne grupe ljudskih prava: ekonomska.3 .Konvencija je. Konvencija protiv mu enja i drugih svirepih. I na me unarodnim i na nacionalnom planu. .Najzad. potrebna posebna zaštita i briga a u tome isti e primarnu ulogu porodice.U tom dokumentu se. na primer.Zatim. a samo jedna (Somalija) nije ni ratifikovala ni potpisala. pravo deteta na slobodno izražavanje mišljenja po svim pitanjima koja se ti u deteta. godine. Prvi deo Konvencije sadrži katalog prava koja se priznaju detetu ali i nekoliko odredbi kojima se stranama 3 Status ostalih glavnih ugovora u oblasti ljudskih prava je (zaklju no s 1996. ili. socijalna. Konvencija o eliminaciiji svih oblika diskriminacije prema ženama – 153. Konvencija je podeljena na preambulu i tri dela. Konvencija je ugovor o ljudskim pravima sa najviše ratifikacija. pravo deteta žrtve bilo kog oblika zlostavljanja. pre svega. Do 1. Preambula podse a na osnovne principe Ujedinjenih nacija i posebne odredbe odre enih. godinom) slede i: Pakt o gra anskim i politi kim pravima – 134 ratifikacije. po prvi put utvr uje iniverzalno prihva ena definicija raznih osnovnih prava deteta. U preambuli se reafirmišu neophodnost pravne i druge zaštite deteta. dalje. Ona potvr uje da je deci. usled njihove osetljivosti. politi ka i gra anska.134. Pakt o ekonomskim.Konvencija je prvi me unarodni ugovor o ljudskim pravima koji implicitno priznaje ulogu nevladinih organizacija u postupku ostvarivanja prava deteta. nehumanih i ponižavaju ih kazni i postupaka – 98. relevantnih instrumenata o ljudskim pravima. 32 . kao što su.. zloupotrebe ili eksploatacije na fizi ki i psihi ki oporavak i reintegraciju. kulturna. januara 1999. Konvencija o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije – 147. pre i posle ro enja. Konvencija je mo an instrument za delovanje u oblasti prava deteta. . inventivan dokument zato što priznaje nova i izazovna ljudska prava. . ovaj ugovor prestavlja okvir za unapre enje i ostvarivanje prava deteta. važnost poštovanja kulturnih vrednosti zajednice iz koje dete poti e i vitalna uloga me unarodne saradnje u zaštiti prava deteta. socijalnim i kulturnim pravima .

ugovornicama nalaže preduzimanje svih mera za ostvarivanje prava iz Konvencije i poštovanje najviših standarda u ovoj oblasti, kako na me unarodnom, tako i na nacionalnom nivou. Drugi deo sadrži odredbe kojim se dalje razra uju obaveze strana ugovornica i ure uju osnivanje i rad posebnog nadzornog tela – Komiteta za prava deteta. Odredbe iz tre eg dela Konvencije regulišu pitanja potpisivanja, ratifikacije, pristupanja, stupanja na snagu, stavljanja rezervi, izmena, otkazivanja i deponovanja ovog me unarodnog ugovora. Obaveze država Prava u Konvenciji predstavljaju više od kataloga prava; ona su odraz obaveza koje su države spremne da preuzmu u odnosu na decu. Spremnost se iskazuje inom potpisivanja a preuzimanje obaveza ratifikacijom. Univerzalnom ratifikaciijom, (skoro) sve države sveta su preuzele obavezu da prava priznata Obaveze strana ugovornica su propisane i posebnom odredbom Konvencije ( lan 4) kojom se nalaže da države preduzmu »sve potrebne zakonodavne, administrativne i ostale mere za ostvarivanje prava priznatih« u ovom me unarodnom ugovoru. Savezna Republika Jugoslavija je 1991. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta, ime je ovaj me unarodni ugovor postao sastavni deo našeg pravnog poretka. Time se naša država obavezala da e ugraditi u zakonodavstvo i poštovati sva prava deteta sadržana u Konvenciji. Uloge u ostvarivanje prava deteta u nekoj državi (pa i našoj) imaju: - nadležna ministarstva sa svojim službama i pravosudni prgani - posebna ministarstva ili državne agencije za decu (još nema kod nas) - ombudsman za ljudska prava /prava deteta (još nema kod nas) - škole i druga mesta u kojima deca provode dosta vremena (domovi, bolnice) - nevladine organizacije - verske zajednice - sredstva javnog informisanja - komercijalni sektor

33

- pojedinci Država i njeni organi imaju obavezu da omogu e ostvarivanje Konvencije ali isto tako i svi mi možemo da doprinesemo da se prava deteta uživaju na najboljem mogu em nivou.

34

RADIONI ARSKI PRISTUP

Vrste radionica Re radionica po pravilu je asocijacija za neku proizvodnu radionicu kojoj je cilj stvaranje konkretnog, materijalnog produkta. Ovde je, me utim, re o radionicama koje imaju svoje produkte (plakati, crteži, sheme, liste, zaklju ci), ali koji su samo u službi samog procesa i na ina rada i predstavljaju klju nu dobit za same u esnike. Radionice se me usobno razlikuju po svom sadržaju, cilju i uzrastu kome su namenjene, i shodno tome se mogu klasifikovati. Naj eš e i najjasnije grupisanje radionica vrši se u odnosu na njihovu svrhu, odnosno cilj. Kao i svaka klafisikacija, i ova koju emo vam predstaviti, samo je okvirna, ali verujemo da odražava suštinu i na najbolji mogu i na in nas uvodi u predmet našeg rada. Razlikujemo dve osnovne grupe radionica: 1. Kreativne radionice – iji je osnovni cilj podsticanje i razvijanje divergentnog mišljenja i izražavanja (podsticanje višestrukog, slobodnog i li no obojenog traganja za rešenjem). To su, na primer, dramske, pesni ke, likovne i druge radionice. 2. Edukativne radionice – iji je osnovni cilj sticanje saznanja u širokom smislu re i. U okviru ove grupe razlikujemo: - Preventivne radionice – koje su ''psihološke'' u pravom smislu re i, usmerene na razvoj li nosti, identiteta, i sl., a cilj im je primarna prevencija. Spadaju u grupu edukativnih radionica zato što im je cilj i sticanje nekih znanja i uvida (saznanja o sebi, drugima i sl.); - Kognitivne radionice – kojima je cilj sticanje konkretnih znanja i veština, a tako e i podsticanje nekih kognitivnih procesa (planiranja, strategije u enja, rasu ivanja i sl.). Neki autori u podgrupu edukativnih radionica svrstavaju i radionice kojima je cilj razvijanje nekih socijalnih veština (razrešavanje konflikata, upravljanje grupom), a koje kombinuju karakteristike preventivnih i kognitivnih radionica.

35

one ipak imaju i neke svoje zajedni ke karakteristike (principe. u esnika jedne radionice kre e se Radionica kao oblik u enja S obzirom na to da je cilj edukativne radionice sticanje nekog saznanja. jasno je da se tu radi zapravo o u enju. 36 . To uobli avanje li nog iskustva se vrši kroz razmenu s drugim u esnicima i voditeljem grupe. U ovom programu radionice su adaptirane da mogu da se odvijaju u okviru jednog školskog asa. u velikoj meri. Preporu ljiv broj izme u 15 i 25.Bez obzira na to koliko i kako se radionice me usobno razlikuju. koju ini nekoliko aktivnosti (uvodna. U zavisnosti od konkretnog cilja. Jednu strukturiranu aktivnost.putevima dolaska do rešenja). Zajedno sa aktivnim metodom (koji podrazumeva mentalnu i motori ku aktivnost u esnika tokom rada). oblik rada). jer su u esnici u prilici da posmatraju ostale u esnike (ali i voditelja) u razli itim situacijama i ulogama. Jedna radionica. strukturu. u radionicama mogu da se kombinuju razli iti oblici u enja. naj eš e oblikuje više konkretnih zahteva koji se me usobno objedinjuju. a objedinjene su oko jedne teme. ve i na uobli avanje li nog doživljaja (iskustva) u svetlu nekog novog sadržaja. U radionicama se susre emo i sa u enjem po modelu. ne mislimo samo na uspostavljanje veza izme u uzroka i posledica. obi no traje jedan i po do dva sata. emocionalni ili socijalni). u radionicama se primenjuje i metod iskustvenog u enja. i na takav na in se stvara dobra pretpostavka za korigovanje vlastitog ponašanja. tako da govorimo i o kooperativnom u enju. Suštinu scenarija ine strukturirane aktivnosti koje nastaju kao rezultat konkretnog zahteva koji uvodi voditelj radionice. pri emu se kombinuje konvergentno (u enje željenog rešenja) i divergentnog u enja (podsticanje na traganje za razli itim na inima . odnosno scenarija. Kada govorimo o toj vrsti u enja. centralna i završna). zavisi njen uspeh. od ijeg kvaliteta. Radioni arske aktivnosti naj eš e predstavljaju i rešavanje nekog problema (bez obzira da li je on kognitivni. Osnovni principi radioni arskog postupka Svaka radionica ima vrlo jasno i unapred definisan plan – scenario.

Na primer. U esnicima se saopštava vreme koje je predvi eno za to. sledi razmena i diskusija. ''pokušajte da se setite što više situacija kada je vama li no bilo važno da vaše mišljenje bude saslušano''. najbolje i predstavnik grupe koga izaberete. Radioni arske tehnike Scenariom radionice treba uvek precizno nazna iti koji su oblici grupnog rada. tj. u manjoj grupi ili u krugu (celoj grupi). ''iznesite to me usobno lanovima svoje grupe''. Nakon predvi enog vremena. Uloga voditelja je ovde naro ito zna ajna jer on smisleno povezuje sve što se dogodilo tokom rada. zahtevom neposredno izazivamo doživljaj koji uobli avamo kroz re i. b) Razmena – sledi nakon uobli avanja i ima funkciju oboga ivanja vlastitog iskustva. Na primer. strukturiranih Dobar scenario podsti e kooperaciju. pri emu možemo koristiti i neke druge simboli ke forme (crtež. a po isteku vremena. sažima. pokret). Kada su se u esnici podelili u grupe. po pravilu voditelj na kraju sumira razgovor. a može da se odvija u paru. uopštava i ''vra a'' to u esnicima (uz otvoren prostor za njihov komentar). nakon kra eg uvodnog izlaganja koje otvara temu. Svaka radionica prolazi i kroz nekoliko osnovnih faza: a) Izazivanje i uobli avanje li nog doživljaja – što u kontekstu kogni-tivnih radionica zna i proživljavanje novog sadržaja kroz vlastito iskustvo. voditelj daje svakoj grupi unapred pripremljen tekst i upu uje zahtev: ''pro itajte pažljivo tekst. 37 . v) Obrada – je poslednja faza u kojoj se razmenjen i oboga en doživljaj pretvara u saznanje. Naj eš e primenjivane tehnike Razmena u celoj grupi je osnovni oblik rada kojim po inje i završava svaka radionica. a ne takmi enje i diskriminaciju. Bez obzira koji od oblika razmene u celoj grupi se primenjuje. sledi novi zahtev: ''izaberite jedno rešenje koje je. Dakle. razmislite i prodiskutujte što više rešenja kojima biste mogli rešiti tu situaciju''. u esnicima se upu uje zahtev: ''sada se podelite u manje grupe od po troje''. tehnika predvi eni. predstavi e ga ostalim u esnicima''. Manje ili više tako (ili sli no) aktivnosti ine scenario jedne radionice.Na primer. po vašem mišljenju.

Ohrabriti pasivne i nezainteresovane lanove! .). Najbolje je koristiti ''otvorena'' pitanja (kako? zašto?) koja razvijaju komunikaciju. Voditelj podsti e na iznošenje što više deja koje beleži na pano ili tablu bez selekcije i vrednovanja Ovo je dinami na i esto bu na tehnika koja po pravilu. Savet . 1. Savet . Simultana individualna aktivnost – nakon konkretnog zahteva. Poslednja faza je organizacija i obrada onoga što je produkovano. Potrebno je podsticati nove ideje i druga ija mišljenja (''Ima li neko druga ije mišljenje?''. crtež). ili na vidljivo (pokret ili stvaranje nekog produkta. ''Dobro'').Mozgalica – je najkreativniji oblik razmene u kojoj u esnici slobodno asociraju na zadatu temu. svi u esnici su angažovani. ali svako za sebe. . ''Da li neko želi još nešto da doda?''). Nekada je poželjno. rezultira sve origi-nalnijim i novojim sadržajima.Najoptimalniji rad se obezbe uje kada mala grupa ima tri-pet lanova! 38 . 2.Ista i da u radionici nema vrednovanja ta nih i pogrešnih rešenja! Rad u parovima ili malim grupama – naj eš i je na in kojim se organizuje razmena u radionici.Grupna diskusija – manje strukturirana razmena u kojoj je vrlo važno obezbediti da što ve i broj u esnika bude uklju en. . a nekada nije. što e zavisiti od sadržaja same aktivnosti.Naj eš e se primenjuju slede i oblici: . Uvek treba biti svestan svoje reakcije na mišljenja u esnika i obezbediti da sva razli ita iskustva budu jednako prihva ena (''U redu''. da se me usobno slušaju i da se ne skre e sa osnovne teme. da se lanovi male grupe me usobno dobro poznaju. 3.Voditi ra una da grupe u toku rada ne ometaju jedna drugu! . razmišljanje o ne emu i sl. kako predvi eno vreme odmi e. npr.Razgovor u krug – strukturirana razmena u kojoj u esnici govore po redu sedenja. koji može biti usmeren na unutrašnje angažovanje (prise anje.

igre ''bude'' i podižu raspolo-ženje. 1.Prilikom izbora igara voditi ra una o uzrastu u esnika! . bez obzira koliko se razlikuje od ostalih. Svi u estvuju. Svako mišljenje je dragoceno. U esnici ''odigravaju'' razli ite uloge i situacije i na takav na in usvajaju nove veštine. moraju biti poštovana. 2. 3. Osim osnovnih pravila. Pravila se uvode na po etku rada grupe i ona postaju pravila svih lanova. Uvodne igre ''otvaraju'' sadržaj. Savet . neku od igara možemo da uvedemo kada ocenimo da je opala koncentracija i zainteresovanost u esnika.Igranje uloga – tehnika koja omogu ava sagledavanje situacije iz druge perspektive. ali isto tako i. s kojima voditelj upoznaje u esnike. mogu se uvesti i dodatna pravila. ostali ga ne ometaju. Na po etku radionice u esnici sede u velikom krugu ili u manjim grupama. mada svako ima pravo da zadrži za sebe neki svoj doživljaj (pravilo – ''dalje''). Karakteristika radioni arskih pravila je da ona nisu nepromenljiva. što je preduslov njihove 39 . Savet . a dok jedan od u esnika govori. Svi u esnici imaju jednaku šansu da budu saslušani. kada se u dogovoru sa lanovima grupe uvedu.Iako to nije predvi eno scenarijem. Voditelj i u esnici se pozivaju na njih uvek kada se prekrše. što se naro ito odnosi na završne igre. U takvim situacijama. u zavisnosti od ciljeva i sadržaja svake konkretne radionice.Situacije koje su predmet odigravanja treba da budu realne i smislene za u esnike. nema posmatra a. NJima se zaokružuje dinamika grupe i ne moraju tematski biti vezane za cilj radionice. 4. odnosno uvode u doživljaj koji je predmet radionice. jer je njihov efekat tada bolji! Uvodne i završne igre – mogu se koristiti nezavisno od samog programa radionica. Radioni arska pravila U svakom grupnom radu nužna su pravila jer obezbe uju stabilnost. Važno je samo da bude izre eno na na in koji ne vre a druge.

ravnopravnosti. 40 . Svi se obra aju svima i svi se vide.

primenljiv u praksi. Takva pitanja su na primer: da li je samo uvo enje novog predmeta dobra strategija za ostvarivanje željenog cilja (na primer. pre svega nastavnika ali i u enika. metoda ili na ina rada u postoje i sistem obrazovanja (školu).EVALUACIJA Uvo enje jednog novog programa/nastavnog predmeta. opis i evaluaciju primene programa mogu da obave samo oni koji taj programa izvode.evaluacija prakse ili evaluacija primene programa. Evaluacija radionica i njihovih efekata 41 . Za to je potrebno. ) evaluacija strategije. uvek pokre e niz pitanja na koja tek brižljivo i sitematski izvedena evaluaciona istraživanja mogu da daju pouzdane odgovore.evaluacija programa kao modela i da li se primenom tog programa u praksi stvarno postižu željeni ciljevi . zatim. nije da odgovore na sva ova pitanja. Pra enje. da li je sam ponu eni program "dobar": dovoljno razra en... Pored toga što pruža neophodan materijal za evaluaciju celog programa gra anskog vaspitanja. evaluacija primene programa može da bude korisna i za same nastavnike: da im pomogne u izvo enju nastave ali i da im pruži mogu nost za sopstveni stru ni razvoj i usavršavanje. Bez poznavanja ostvarenog programa (svaki. Zadatak nastavnika koji izvode jedan takav. Namena ovog poglavlja je da podstakne nastavnike da evaluiraju nastavu ovog predmeta i da im pomogne u planiranju i izvo enju te evaluacije. Nastavnici. ne možemo da znamo šta je proizvelo utvr ene efekte. ja anje vaspitne funkcije škole. Uloga onih koji neposredno u estvuju u praksi. tako i one neplanirane pa ak i neželjene efekte. ma kako razra en program u praksi neminovno trpi neke izmene i prilago avanja).. zadovoljavanje potreba u enika i sl. planirati i obaviti jedno dugotrajnije i sistematsko istraživanje. novi predmet. i to kako one koji su planirani ciljevima programa. iako ih i oni sami sebi postavljaju. tako e imaju neposredan uvid u efekte koje program ima na u enike ali i na njih same. u takvoj sistematskoj evaluaciji je nužna i dragocena.

Najbolji na in prikupljanja podataka je da se nakon svake radionice pišu beleške (vidi prilog . Kao što je u prethodnom tekstu re eno. Na šta treba obratiti pažnju: . jedan deo podataka voditelji dobijaju i od samih u esnika. Evaluacija procesa Osnovni cilj evaluacije procesa (deskriptivna evaluacija) je da opiše sam proces izvo enja aktivnosti.EVALUACIJA PROCESA.dnevnik rada voditelja). 42 .EVALUACIJA EFEKATA. posmatra šta se zaista dešavalo. bi e koristan izvor informacija. bez obzira da li govorimo o pra enju samog toka odvijanja radionice ili o njenim efektima. S druge strane. To. ukoliko se pokaže kao nedovoljno dobar.kakvi su njihovi efekti u pore enju postavljenjim ciljevima . Osim što sami prikupljaju podatke o procesu izvo enja aktivnosti. na s Bez obzira koliko iskustava imamo u organizovanju i vo enju radionica. evaluacija je neophodna. odnosno. bi emo u mogu nosti da ustanovimo: . Na takav na in emo saznati ko je više ili manje zainteresovan za ovakav na in rada. me utim. svaka radionica ima unapred osmišljen i definisan scenario. ne mora izazvati podjednako dobre efekte kod razli itih u esnika. Ona je naro ito korisna za one voditelje koji su na po etku svoje "radioni arske karijere".u kojoj meri su se radionice odvijale o ekivani na in .Evidencija o u esnicima. broj u esnika radionice) koji nam se tog momenta ine nebitnim. kao i da ga uporedi sa predvi enim planom. ak i one podatke (kao npr. za sadržaje kojima se bavimo. treba da obratimo pažnju i na to ko odustaje. na primer. ali kada se beleženje ustanovi kao stalna navika. ili pretpostavljamo da emo ih kasnije upamtiti i kasnije zabeležiti. ne zna i da on nije podložan izmenama. ne treba ispustiti. dakle. odnosno šta je dovelo do efekata. i . To može izgledati kao dodatno i nepotrebno optere enje. i neka provereno dobra radionica.Detaljnim analiziranjem izvedenih radionica. bilo da su oni dobri ili loši. Voditelj radionice. Osim toga što beležimo broj u esnika i njihovu aktivnost.

On prvo pretpostavlja da imamo snimljeno po etno stanje (pre 43 . Na primer. Na primer. zahtevi postavljeni pred u enike su bili preobimni i sl. evaluacija procesa zasniva se i na podacima dobijenim od samih u esnika.Reakcije u esnika na pojedine aktivnosti relativno su lako vidljiva ponašanja koja odražavaju zainteresovanost ili nezainteresovanost za pojedine elemente.Odstupanja od predvi enog programa. Pored posmatranja. . na prakti nom nivou može se desiti da do e do poteško a. treba to da zabeležimo. Ovakvi podaci su dobra osnova za korekcije koje emo uneti u naš rad. u krajnjoj liniji. i osim što nam daju korisne podatke. Osim najjednostavnije mogu nosti da daju verbalnu ocenu prethodne radionice (bilo usmeno. predvi eno vreme za obavljanje neke aktivnosti je bilo nedovoljno. odgovaraju i na upitnik) preporu uju se i neke druge forme koje sardže i karakteristike igre. odnosno scenarija radionice . Ukoliko ustanovimo na primer. kroz razgovor ili pismeno. možemo da znamo tek posle izvo enja radionica ("delovanja" programa). da se vrpolje i da nisu koncentrisani. Evaluacija efekata Svrha svake radionice. Ovakve tehnike vrlo su stimulativne.ma koliko nam se ini da je plan radionice bio dobar ( ak i kad je prethodno testiran i ustanovljen kao takav). Osim zamora izazvanog preambicioznim programom. Utvr ivanje promena (u znanju. od u esnika se može tražiti da odre enim simbolima (crtežom) daju svoju ocenu i da to usmeno i obrazlože. to može biti i posledica sadržaja koji dovoljno ne motiviše u esnike. . da se kod u enika postignu postavljeni ciljevi. Da li su ti ciljevi ostvareni. na osnovu ispitivanja promena kod u enika i njihovim pore enjem sa ciljevima. na velikom listu papira može se nacrtati linija na kojoj u esnici stepenuju svoje zadovoljstvo nekom aktivnoš u i sli no. pozitivno uti u i na raspoloženje u esnika i opštu atmosferu u grupi. sposobnostima. da je aktivnost u esnika opala. stavovima u enika) nije ni malo jednostavan zadatak. dela programa ili celog programa predmeta gra ansko vaspitanje je.Atmosfera u grupi esto je vrlo dobar pokazatelj (ne)uspešnosti neke radionice..

Osim grupnog razgovora na kraju.. odnosno da li je to iskustvo bilo za njih korisno. koje izvodimo iz ciljeva radionice.. treba odustati. poseban problem je pripisivanje utvr enih promena ili pak njihovog odsustva. Utvr eni efekti (promene) mogu biti rezultat delovanja nekih drugih faktora isto kao što odsustvo ispitivanih efekata u datom trenutku ne mora da zna i da se oni kasnije ne e javiti. Nastavnikove procene efekata bi e utoliko korisnije i vrednije ukoliko su date opisno. da li su nešto novo saznali. Kona no.primene programa. sa konkretnim primerima. takvi pouzdani instrumenti (testovi znanja) nisu uvek na raspolaganju nastavnicima a esto je teško. stru ne evaluacije programa. a ne kao globalne ocene (na primer. odnosno od pra enja. ali su i pored toga procene efekata koje daju nastavnici i sami u enici. delovanju programa.primeri evaluacionih tehnika). kako je to uticalo na njih itd. a sami u esnici imaju mogu nost da izraze svoje mišljenje i da tako zaokruže svoju aktivnu ulogu u radionici kao metodu u kojem nema posmatra a. Upitnik može predstavljati i uvod u razgovor.). veoma dragoceni za dobijanje potpunije slike. napraviti objektivne merne instrumente tipa testova. opisa i procene efekata ukupne nastave ovog predmeta. "u enici su postali tolerantniji" je globalna ocena koja ne govori mnogo. ne zna e da od evaluacije efekata pojedinih radionica. koji sam po sebi može predstavljati samostalnu završnu radionicu. da bi mogli da "izmerimo" promenu. spremni su da saslušaju do kraja onoga koji govori". izvo enja radionice) i stanje na kraju (odnosno posle delovanja programa/izvo enja radionice). Sve ove teško e. me utim. Ovakve izjave su pokazatelj promena. možemo koristiti i upitnike (vidi prilog . ak i kad su u pitanju znanja. za razliku od opisa promenna ponašanja u enika u konkretnim situacijama: "u enici tokom asova sada re e prekidaju jedni druge. Na takav na in voditelj dobija niz relevantnih podataka. koja se izvodi u vidu posebnog istraživanja. Jedan na in procenjivanja efekata radionice je prikupljanje izjava u esnika o tome kakve efekte oni sami prime uju. ako ne i nemogu e. i pored toga što su verovatno manje pouzdani i objektivni. koje poredimo sa kriterijumima. 44 . Objektivno utvr ivanje (merenje) efekata može da bude predmet spoljašnje. Slede i zahtev je da imamo neki pouzdan na in za ispitivanje u enika i utvr ivanje promene.

komentari u odnosu na specifi nu aktivnost i sl.) Karakteristi ne reakcije u enika (ne/zainteresovanost. izostavljanja/dodavanje aktivnosti i sl.Prilog: Naziv radionice Prisutnost u enika DNEVNIK RADA NASTAVNIKA Tok odvijanja radionice (uz poseban osvrt na odstupanja od predvi enog scenarija: skra ivanja/produženja aktivnosti. umor. komunikacija u enik-u enik i nastavnik-u enik) 45 .) Opšta atmosfera (raspoloženje.

komentari) 46 .Ostalo (zapažanja.

tražiti od u enika da list papira A4 presaviju na 4 jednaka dela. simboli na eliminacija negativnih ose anja – tražiti od u enika da etvrti deo papira iscepaju i bace na 47 .Prilog: PRIMERI EVALUACIONIH TEHNIKA Prvi primer 1 5 Atmosfera je bila Teme su bile Na in rada je bio 2 3 4 ι ι ι ι ι ι ι ι ι ι ι ι ι ι ι Drugi primer Najviše mi se dopalo: Najkorisnije je bilo: Rado bih promenio/la: Još bih želeo/la da nau im: Tre i primer PROCEDURA: 1. 2. pojedina no objašnjavanje crteža (u krug). 3. u tri dela treba da nacrtaju pozitivna ose anja vezana za radionicu/blok/program. a u etvrtom delu treba da budu predstavljena negativna ose anja. 4.

48 .zajedni ku hrpu u sredini kruga.

RADIONICE 49 .

50 .

OSNOVNI POJMOVI 51 .

52 .

Radionica: POTREBE I PRAVA

CILJ: Cilj ove radionice je da pomogne u enicima da razlikuju potrebe od želja i da ih uvede u pojam prava. ZADACI: - uo avanje razlike izme u potreba, želja i prava; - sticanje uvida da su prava vezana za bazi ne potrebe; - sticanje znanja o tome da su prava ono što svako ima pravo da ima ili da radi; - razvijanje osetljivosti za potrebe i želje drugih lanova grupe. Materijal za rad: - komplet kartica ‘’Zahtevi’’ i makaze za svaku grupu. Prilog: - ‘’Šta su to prava’’, za svakog u enika.

OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici su podeljeni u manje grupe. Nastavnik daje uvodnu instrukciju: ''Grupa roditelja i mladih se sastala sa ciljem da prodiskutuju postoje e programe i aktivnosti namenjene deci i mladima. Došli su do zaklju ka da ti programi nisu dovoljno dobri. Zato su odlu ili da naprave jedinstvenu listu zahteva sa idejom da je dostave vladi njihove zemlje. Ova grupa roditelja i mladih smatra da vlada treba da vodi ra una o tome da njihovi zahtevi budu zadovoljeni kada god se planiraju neke akcije, projekti ili programi za decu i mlade. Vlada je formirala posebnu ekspertsku grupu koja treba da razmotri tu listu zahteva i da da stru no mišljenje.'' Svaka grupa dobija primerak kartica ''Zahtevi'' uz objašnjenje da su oni sada u ulozi ekspertske grupe i da za po etak treba pažljivo da pro itaju materijal. Drugi korak: Kada su u enici pro itali kartice, nastavnik daje novu instrukciju: ''Polazimo od toga da vi, kao lanovi ekspertske grupe smatrate da je potpuno opravdano voditi ra una o zahtevima roditelja i mladih, ali da je lista
53

koju su sa inili preobimna, tj. da nisu svi zahtevi podjednako opravdani. Zato je potrebno da eliminišete 6 stavki koje po vašem mišljenju nije neophodno uzeti u obzir.'' Eliminisane stavke u enici izdvajaju u poseban niz koji je jasno odvojen od preostalih kartica. Tre i korak: Nastavnik uvodi novu instrukciju: ''Vlada je prihvatila vaše mišljenje kao lanova ekspertske grupe i novu, sažetu listu koju predlažete. Namera vlade je da traži od ministarstava, lokalne zajednice, raznih ustanova i institucija da prilikom kreiranja programa za decu i mlade vode ra una o tim zahtevima. Me utim, realno je za o ekivati da ne e svi biti u mogu nosti da ispune sve uslove iz liste, tako da je Vlada zatražila od ekspertske grupe da ponude još jednu kra u listu.'' U enici imaju zadatak da izdvoje još 6 stavki u poseban, novi niz. Na takav na in se formira kona na lista sa 12 minimalnih zahteva koje treba zadovoljiti i dva posebna niza stavki eliminisanih u prvom i drugom krugu. etvrti korak: Predstavnici grupa saopštavaju šta su eliminisali u prvom, a šta u drugom krugu. Voditelj beleži odgovore grupa. Peti korak: Diskusija: - Koja stvari (kartice) ste lakše eliminisali? Zašto? - Koji krug eliminacije je bio teži? Zašto? - Kako bi nazvali stvari koje ste lakše odbacili? A kako one koje ste teže odbacili? (Napomena za nastavnika – ako u enici imaju teško a u imenovanju ili se u njihovim odgovorima ne pojave pojmovi potreba i želja, nastavnik ih usmerava u tom pravcu.) - Kakva je razlika izme u potreba i želja? Koje kartice predstavljaju potrebe, a koje želje? - Da li se želje i potrebe razlikuju kod raznih ljudi? Da li se razlikuju kod dece i kod odraslih? Zašto? - Da li postoji razlika izme u potreba i prava? Koje kartice predstavljaju potrebe, a koje prava? Napomena: Pomo i u enicima da do u do zaklju ka da se ''prava zasnivaju na potrebama i da se ona mogu definisati kao

54

ono što je pravedno i ispravno da svako ima ili da može da radi. Neka prava odnose se na slobodu da nešto inimo, a neka na slobodu od nekog ugrožavanja''. Na kraju radionice svaki u enik dobija primerak priloga ''Šta su to prava''.

55

Materijal za rad: Kartice: bombone televizor besplatna zdravstvena nega zdrava hrana obrazovanje ist vazduh zaštita od diskriminacije ode a po poslednjoj modi zaštita od droga vokmen ZAHTEVI pija a voda roleri mogu nost da se izrazi sopstveno mišljenje de ja soba kompjuter letovanje na moru siguran krov nad glavom zaštita od nasilja i zlostavljanja sopstveni džeparac igrališta 56 .

Ostvarenje njihovih želja može biti korisno za njihov razvoj. Onemogu avanje ostvarivanja osnovnih potreba ne bi bilo pravedno i zna ilo bi ugrožavanje prava. ne mora ga pomagati. Tako je pravedno da ovek ne bude zlostavljan..Tako e je pravedno da bude zašti en od gladi.. nasilja. ali njihovo zadovoljenje neophodno je da bi oni mogli da žive i da se razvijaju. ljudi mogu biti svesni ili ne svojih potreba. zaga enja sredine.Ova vrsta prava je zasnovana na zaštiti. Prava obuhvataju najosnovnije ljudske potrebe. obrazovanja. bolesti. Druga ljudska prava podrazumevaju da je potrebno oveku omogu iti da nešto ini.. npr.). To je ono što je potrebno da svako može da ima ili da ini da bi mogao da živi i da se razvija kao ovek. Ali. Neka ljudska prava podrazumevaju da je neophodno zaštititi oveka od ne ega što ga ugrožava.. 57 . isto tako. Zato je oveku neophodno obrazovanje.. informiše se. ono ne mora uopšte da uti e na njihov razvoj. može im doneti zadovoljstvo.. Za razliku od toga... na ovekovoj SLOBODI OD diskriminacije. Ova vrsta prava zasnovana je na ovekovoj SLOBODI DA dela. ugnjetavanja i iskoriš avanja.Prilog: ŠTA SU TO PRAVA? LJudi mogu želeti razli ite stvari. eksploatisan. siromaštva. Potrebe mogu biti materijalne prirode (ne može se živeti bez hrane. pravo da bira i da po sopstvenim uverenjima praktikuje religiju. igre. ili mu ak može škoditi.). mu en. da obavlja one aktivnosti koje mu omogu avaju da živi i da se razvija kao ljudsko bi e. razvija se u skladu sa kulturom svoje porodice i menja kulturu.. ili pak duhovne prirode (ne može se razvijati kao ovek bez sigurnosti. da misli i izražava svoje mišljenje.

ZADACI: .. 4 58 . . ili V. Na gornjoj tre ini lista treba da upišu ono što smatraju da su prava svakog pojedinca (uklju uju i nastavnika) u njihovom razredu.Kako ste obavili zadatak? : Gollob.upoznavanje sa elementima demokratskog odlu ivanja (glasanjem). Savet Evrope. . .uvi anje me usobne povezanosti prava. Diskusija: . Svaka grupa treba da izabere jednog izvešta a. P. obaveza i pravila.po 1 list A3 papira ili po 3 A4 lista za svaku grupu. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: Koriste i neku igru (ili prosto prebrojavanje od 1 do 5) formirati 3.Radionica: PRAVA I PRAVILA U U IONICI4 .1 poster papir ili papir A3 formata..: Postupci za u enje o demokratskom pravu gra anstva. Strazbur.uvo enje u enika u grupni rad. 2000.Krapf. Lehmann. Diskusija: .Kako ste izabrali svog izvešta a? (svaka grupa kratko daje opis postupka) Drugi korak: Grupe dobijaju jedan list papira podeljen na tri dela. B. 6 ili 9 grupa u razredu. tako da svaka grupa (ne više od 5 lanova) nosi oznaku A. R. Projekat za Bosnu i Hercegovinu. Materijal: .I CILJ: Cilj ove radionice je da se u enici upoznaju sa na inom rada u ovom predmetu i uvedu u problematiku prava i odgovornosti. Treba zabeležiti svaki predlog i ozna iti ga brojem. H. Pojasnite da navode prava (ono što svako treba da ima ili da može da radi) a ne želje ili prohteve.

Svaki u enik ima "4 bona" za glasanje koje može da da onim/onom pravilu koje smatra da treba da bude zastupljeno u njihovoj u ionici.Da li ste svi u estvovali? . Peti korak: Analiza pravila . grupa B grupi V a grupa V grupi A.pravilo: NE GOVORI DOK DRUGI GOVORE".Da li su svi predlozi zabeleženi? predloga. etiri pravila koja dobiju najve i broj glasova postaju PRAVILA U U IONICI. kako da se ponašamo da bi ta prava bila poštovana?" (Na primer: "Svako ima pravo da bude saslušan -dužni smo da jedni druge saslušamo") etvrti korak: Grupe ponovo u krug zamenjuju papire sa predlozima prava i obaveza i treba dobro da prou e sve predloge koje su dobili..na primer. uradimo. Tre i korak: U esnici sada svoje liste sa predlozima prava u u ionici daju slede oj grupi: grupa A grupi B.. 59 . Kona na lista (koja može biti posebno zapisana na tabli ili na neki na in ozna ena na izloženim listama . podvla enjem) je rezultat te diskusija i dogovaranja me u grupama/u esnicima. Svaka grupa treba da razmotri dobijenu listu prava i da na e i zabeleži (na drugom delu papira/listu) pod istim rednim brojevima obaveze koje stoje u vezi sa s tim pravima: "Šta moramo da ispunimo. Na primer: "pravo da se bude saslušan.Grupe sada zaka e svoje liste na zid/tablu i izvešta i grupa obrazlažu liste pravila koje je njihova grupa sa inila. Šesti korak: Glasanje za pravila . koja slede iz datih prava i obaveza i da ih napišu velikim slovima na tre em delu/listu papira. grupe se dogovaraju i treba da formilišu najviše 5 pravila ponašanja u njihovoj u ionici. Pravila treba da budu jasna i precizna i da opisuju željeno ponašanje. obaveza da saslušamo jedni druge . ili se novo pravilo ve sadrži u nekom ranije navedenom.? . Na osnovu razmatranja dobijenog materijala. Posle svakog izlaganja nastavnik podsti e diskusiju o predloženim pravilima: da li je dato pravilo ve predloženo ili je formulacija bolja od prethodne.Da li ste se dogovarali oko raspravljali..

pošto su se upoznali sa Konvencijom o pravima deteta.U enici mogu da ih ispišu krupnim slovima na posebnom posteru i oka e na vrata ili neko drugo vidno mesto u u ionici ili da se dogovore da taj poster koriste samo na asovima ovog predmeta. na kojoj oni ponovo razmatraju. U oba slu aja potrebno je tokom slede ih asova podse ati u enike da se pridržavaju pravila koja su sami usvojili i sa uvati sve materijale za vežbu: "Prava i pravila u u ionici". Napomena nastavniku: Cela aktivnost može biti postavljena tako da se prava. obaveze i pravila odnose samo na asove gra anskog vaspitanja. 60 . obaveze i pravila u u ionici. dopunjuju i prera uju prava.

''Kako su se odlu ivali za odre ena rešenja?''. Materijal za rad: .papiri i olovke za svakog u enika.''Konvencija o pravima deteta – osnovne informacije'' za svakog u enika. . Po potrebi. nastavnik može usmeravati diskusiju pitanjima kao što su: ''Šta ovakav ugovor zna i za Mariju (Danijela ili svako dete iz drugog primera)?''. Zadatak im je da pažljivo pro itaju primer (opis situacije) i da na osnovu zadanih elemenata sastave ugovor kojim e se regulisati/urediti odre ena situacija. .upoznavanje sa suštinom ugovora kao saglasnosti volja. i sli no. Napomena: 61 .Radionica: PRAVA I ZAKONI CILJ: Cilj ove radionice je da pomogne u enicima da razumeju potrebu zakonskog regulisanja prava i obaveza. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici su podeljeni u manje grupe.jedan primer iz liste ''Elementi ugovora'' za svaku grupu. Prilozi: .sticanje osnovnih znanja o Konvenciji o pravima deteta. Drugi korak: Predstavnici grupa itaju tekstove ugovora koje su zajedno napisali i vodi se slobodna diskusija. Svaka grupa dobija jedan od primera iz liste ''Elementi ugovora''. . .sticanje uvida u potrebu zakonskog regulisanja prava i obaveza. Ukoliko je potrebno. nastavnik može detaljnije prokomentaristi pojedina ne elemente ugovora.''Ugovori i zakoni – osnovne informacije'' za nastavnika. ZADACI: .

nastavnik usmerava razgovor slede im pitanjima: . Npr.Šta je ZAKON? (Odgovor za voditelja: pravni akt kojim se definišu odre ena pravila ponašanja. Kada jedna država pristupi ovakvom ugovoru (tj.Šta zna i obavezati se? . masovnost i brzinu kojom su zemlje sveta pristupile ovom ugovoru. odnosno neku vrstu 'uputstva'). Na po etku je važno ista i da je Konvencija o pravima deteta me unarodni ugovor jer se njime tako e regulišu neka prava i obaveze. kada ga ratifikuje) ona se obavezuje da e poštovati obaveze koje iz njega proisti u (da e primenjivati Konvenciju) i na taj na in me unarodni ugovor dobija snagu zakona. važi za one koji su usaglasili svoju volju oko odre enih prava i obaveza. Tre i korak: Po završetku slobodne diskusije. važno je podsta i u enike da obrate pažnju na to da li su za istu situaciju ponu ena razli ita rešenja.) . šta ona sadrži (jedinstvene i sveobuhvatne standarde u oblasti prava deteta.Koje sve oblasti mogu da se regulišu zakonom? . skup pravnih normi. Koriste i tekst iz uvoda ovog Vodi a nastavnik ukratko ilustruje proces nastanka Konvencije. U zavisnosti 62 . odnosno parlament na predlog vlade.Šta je UGOVOR? Ko može da zaklju i ugovor? (Odgovor za voditelja: saglasnost volja izme u strana ugovornica. Oni mogu biti bilateralni ili multilateralni.Pošto je broj grupa ve i od broja zadanih primera.Da li države me usobno mogu da sklapaju ugovore? (Odgovor za voditelja: da. i na kraju naglašava status SR Jugoslavije (zemlja potpisnica ovog ugovora što zna i da ima obavezu primene).Ko donosi zakon? (Odgovor za voditelja: država.) .) . NJima se regulišu pojedini ugovorni odnosi me u državama potpisnicama. oblast nezakonitog prebacivanja dece preko državnih granica.) .Kako pojedinci treba da se odnose prema zakonu? etvrti korak: Nadovezuju i se na završnu diskusiju nastavnik upoznaje u enike sa osnovnim informacijama vezanim za Konvenciju o pravima deteta.

Napomena: Završnom sintezom se stavlja naglasak na Konvenciju kao me unarodni ugovor i obaveze koje prosti u iz ugovornog odnosa. 63 . Na kraju svi u enici dobijaju primerak liste ''Konvencija o pravima deteta – osnovne informacije''. Predlog za dalji rad: U enici u manjim grupama prave sopstveni dokument (poster) koji predvi a kako se treba ponašati prema deci i mladima. Na po etku slede eg asa posteri se isti u na neko vidljivo mesto u u ionici.od stepena zainteresovanosti u enika nastavnik procenjuje koliko e detaljno i i u objašnjavanje pojedinih oblasti. Sam istorijat i veza sa ljudskim pravima e detaljnije biti obra ena u slede oj radionici.

. . do kada traje). . primer Petoro drugova i drugarica žele novu društvenu igru (Monopol. Riziko ili nešto sli no). nadoknada). ali želi da zaklju e ugovor o zajmu. .ROK ugovora (kada se sklapa. 2. Pristaje da pozajmi bicikl Danijelu. Me utim. da zajedni ki kupe igru i posle je zajedni ki koriste. Ugovor treba da sadrži slede e elemente: .šta u slu aju neispunjenja obaveza (prekid.VREDNOST ugovora (iznos.pažnja prema predmetu (odnos brige.VREDNOST ugovora (mogu nost naknade). ali ga ne e koristiti tokom rasputa jer ide kod bake koja živi na planini.šta u slu aju neispunjenja obaveza (prekid.KO ga zaklju uje (imena lica). . a leto je. 64 .ŠTA je predmet ugovora (zbog ega se ugovor sklapa). nadoknada). . igra je skupa i oni odlu e da podele troškove. do kada traje). Žele da o tome zaklju e ugovor koji treba da sadrži slede e elemente: . primer Danijel nema bicikl. tj. . raspodela). . uvanje predmeta). Marija ima bicikl.pažnja prema predmetu (odnos brige.Materijal za rad: Lista: ELEMENTI UGOVORA 1. . uvanje predmeta). .KO ga zaklju uje (imena lica).ROK ugovora (kada se sklapa.ŠTA je predmet ugovora (zbog ega se ugovor sklapa).

.1959.1996. Osnovna ljudska prava obuhva ena su Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima. budi njihovu savest i predstavlja moralnu obavezu da se njeni lanovi poštuju. . Zato su Ujedinjene nacije donele nova dokumenta koja se bave pravima dece. da deca imaju pravo na posebna prava. godine usvojena Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima.1994. Ona. godine SRJ podnela Komitetu za prava deteta Inicijalni izveštaj o primeni Konvencije o pravima deteta za period od 1990-1993. godine SR Jugoslavija preuzela sve obaveze SFRJ po osnovu me unarodnih ugovora. . godine Vlada SRJ usvojila Nacionalni plan akcije za decu za period do 2000. pošto ju je potpisalo 20 zemalja (uklju uju i i SFRJ). Istorijat nastanka Konvencije o pravima deteta: . . godine Vlada SRJ usvojila Prvi redovni izveštaj o primeni Konvencije.Prilog: KONVENCIJA O PRAVIMA DETETA – osnovne informacije Da bi regulisali me uljudske odnose. Vremenom je uo eno da potrebe deteta. godine (i dalje).1990. kao specifi nog ljudkog bi a. me utim. zahtevaju posebnu pažnju. koju je usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija. . ali ga još nije dostavila Komitetu za prava deteta. godine SFRJ ratifikovala Konvenciju. nema pravno dejstvo. godine Konvencija stupila na snagu. DEKLARACIJA je takav dokument koji u vidu izjave apeluje na ljude. .. . Ovak dokument je porazumevao i prava deteta. godine usvojena Deklaracija o pravima deteta. godine usvojena Konvencija o pravima deteta. nema snagu zakona.1998.1989. . ljudi usvajaju dokumente ija primena obezbe uje zaštitu pojedinaca i grupa i poštovanje njihovih prava.1948. godine Konvenciji je pristupilo 191 od 193 zemlje sveta.1992. KONVENCIJA je vrsta zakona koji pravno obavezuje onoga koji mu pristupi.1999. 65 .1990. Status SR Jugoslavije .

66 .Konvencija o pravima deteta je dokument koji je donela organizacija Ujedinjene nacije i koji precizira koja sve prava treba da imaju deca. Države koji ratifikuju Konvenciju time prihvataju obavezu da je primenjuju. odnosno u tim državama ovaj me unarodni pravni akt dobija snagu zakona.

pisani pravni akt s najvišom pravnom snagom koji izdaju zakonodavni organi po posebnom postupku. jednostrani i dvostrani. dogovor. 3. jednostavni i mešoviti. Samo izuzetno zakonodavac zabranjuje neke ugovore imperativnim propisima. itd. preliminarni i glavni. Ponuda i prihvat ponude su. 5. dve radnje koje ine ugovor. Zakonodavni postupak po inje podnošenjem predloga zakona koji pripremaju stru njaci i vlada. u našem pravu mogu punovažno zaklju ivati punoletna fizi ka lica. ugovori mogu biti: porodi nopravni. 2. U ve ini pravnih poredaka ustav je najviši pravni akt a iza njega dolaze zakoni. pretežno se koriste u me unarodnom pravu. uopšte. konvencija. tj. dakle. Ugovor o radu i ugovor o delu mogu zaklju ivati i lica sa navršenih 15 godina života (ona mogu samostalno raspolagati zaradom). Ugovori mogu biti: 1. Ovo je zakon u formalnom smislu. Ugovor nastaje na taj na in što jedna strana stavlja ponudu drugoj strani.Prilog (za nastavnika): UGOVORI I ZAKONI – osnovne informacije UGOVOR – svaka saglasnost volja dvaju ili više lica kojom se postiže neko pravno dejstvo. bez obzira kakva mu je forma. ZAKON – pravno pravilo. bez obzira na njihovu sadržinu. teretni (sa naknadom) i dobro ini. me unarodnopravni. Za neke ugovore važna je i forma kao bitni i konstitutivni element. pogodba. dok sporazum u širem zna enju uklju uje svaku saglasnost volja. Pravno dejstvo se može sastojati ili u zasnivanju nekog pravnog odnosa ili u izmeni nekog postoje eg. dakle svaki opšti akt. Obligacione ugovore. Predlog zakona se podrobno pretresa u jednom odboru zakonodavnog tela. dakle svi akti koje donosi zakonodavni organ u formi odre enoj za donošenje zakona. sporazum. 4. Ponekad je za punovažnost ugovora potrebna saglasnost nadležnog državnog organa (prethodna ili naknadna). Zakon u materijalnom smislu je samo onaj pravni akt koji sadrži opšte norme. Razli iti izrazi. i tako dalje. ili pak u njegovom ukidanju. a ova tu ponudu prihvata. Ugovorne strane mogu same slobodno odre ivati uslove ugovora i slobodno odlu ivati da li e i sa kim zaklju iti ugovor. i sl. naslednopravni. individualni i kolektivni. poslovno sposobna lica. kao što su pakt. Ovisno o tome koju vrstu odnosa ure uju. a 67 .

zatim u plenumu, kako bi se na kraju pristupilo odlu ivanju putem glasanja. Posle toga se zakon objavljuje u službenim novinama, a nakon izvesnog vremena (8 dana) stupa na snagu.

68

Radionica: ME UNARODNI DOKUMENTI O ZAŠTITI PRAVA

CILJ: Cilj ove radionice je da u enici steknu uvid u istorijat nastanka, prirodu i sadržaj me unarodnih dokumenata koji se ti u ljudskih i prava deteta. ZADACI: - upoznavanje sa prirodom ljudskih prava; - upoznavanje sa razvojem ljudskih prava kroz istoriju; - upoznavanje sa najzna ajnijim dokumentima iz oblasti ljudskih prava; - sticanje uvida u odnos ljudskih i prava deteta; - upoznavanje sa osnovnim informacijama o Konvenciji o pravima deteta.

OPIS AKTIVNOSTI: Koriste i se tekstom iz uvoda ovog Vodi a (LJudska prava i prava deteta), nastavnik upoznaje u enike sa najzna ajnijim informacijama. Pri tome je vrlo važno da stalno podsti e u enike da se i sami uklju uju postavljaju i pitanja, daju i komentare ili iznose i neka svoja saznanja.

69

70

u sferi ljudskih prava. ZADACI: .uo avanje povezanosti prava i vrednosti.razlikovanje idealnih od stvarnih vrednosti (koje stoje u vezi sa odre enim ponašanjem).Svaki u enik dobije spisak/kartice 20 vrednosti (ako nema mogu nosti za to nastavnik može i da pro ita ceo spisak a da u enici zapisuju i ozna e ih brojevima od 1 do 20). .stavljaju one vrednosti koje im nisu zna ajne ili su prema njima indiferentni (u enici mogu ovo da urade razvrstavanjem kartica ili stavljanjem oznake A. oni treba da ih razvrstaju u tri kategorije: u prvu kategoriju . .A.prepoznavanje univerzalno prihva enih vrednosti u kontekstu ljudskih prava. Rade i svako za sebe.Zašto sam izabrala/o ove vrednosti kao najvažnije? .B -one koje smatraju manje važnim za sebe i u tre u kategoriju. B ili V pored svake vrednosti).Radionica: PRAVA I VREDNOSTI CILJ: Cilj ove radionice je da u enici shvate vezu izme u vrednosti i prava i da se upoznaju sa onim vrednostima koje su.Papir sa spiskom 20 vrednosti ili skup kartica sa ispisanim vrednostima za svakog u enika OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici sede u parovima.uo avanje individualnih razlika u vrednosnim opredeljenjima. . treba da stave one vrednosti koje su im najvažnije . univerzalno prihva ene.Šta ja konkretno inim da bih je ostvario/la? 71 . V . Materijal: . u drugu kategoriju . Drugi korak: Razmena u paru: u enici porede svoje kategorije i potom analiziraju i obrazlažu jedan drugom prvu kategoriju (najvažnije vrednosti): .

nešto što zaslužuje da se brani". Kao "univerzalno prihva ene vrednosti koje su u osnovi ljudskih prava" u enici e verovatno navesti na primer: jednakost. poštovanje drugog. Važno je u diskusiji ista i da ne postoji jednom za uvek uspostavljena lista "univerzalnih vrednosti". koje uslovljaju vaše ponašanje? Tre i korak: Parovi se spajaju tako da sada ine grupe od 4 ili 6 lanova. da ljudi pregovaranjem dolaze do saglasnosti o zajedni kim vrednostimai da me unarodni ugovori i dogovori.Šta je prepreka njihovom ostvarenju? Diskusija (ceo razred): .one kojih se stvarno držite. LJudska prava su zasnovana na vrednosti ljudskog dostojanstva. zdravlje... predstavljaju rezultat takvih procesa..Da li su one vrednosti koje ste izabrali kao najvažnije za vas "Idealne" ili "stvarne" vrednosti . nastavnik na kraju najavljuje da e se na slede im asovima detaljnije upoznati sa skupom vrednosti koje su istovremeno i ljudska prava/prava deteta. i treba da izdvoje one vrednosti koje stoje u osnovi ljudskih prava. odgovornost. Grupe se vra aju po etnoj listi od 20 vrednosti. Napomena nastavniku: Vrednost se definiše kao "nešto za im vredi tragati. 72 .. kakve su konvencije i deklaracije o pravima oveka i pravima deteta. etvrti korak: Ceo razred sajedno sa nastavnikom pokušava da do e do konsenzusa (slaganja) oko "liste univerzalno prihva enih vrednosti" u sferi ljudskih prava..

VRSTE PRAVA I ODNOSI ME U PRAVIMA 73 .

74 .

U suprotnom. flomasteri i pakpapir za svaku grupu (ukoliko za to postoji mogu nost).uo avanje povezanosti pojedinih prava kroz aktivnost klasifi-kacije. lanove koji se odnose na usvajanje. lepak. lepak.Radionica: VRSTE PRAVA CILJ: Cilj ove radionice je da se u enici upoznaju sa sadržajem Konvencije o pravima deteta. Podele kartice me u sobom i svako glasno pro ita svoje kartice tako da svi lanovi uju sadržaj svih kartica. Napomena: Ukoliko postoji mogu nost da se obezbede makaze. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: Nastavnik pravi kra i uvod u kome u enicima pokazuje primerak Konvencije o pravima deteta. lanove koji iskazuju prava deteta. Prilozi: .upoznavanje sa strukturom Konvencije o pravima deteta. primenu i pra enje primene Konvencije.makaze. . koraku pravili poster.upoznavanje pojedinih lanova Konvencije o pravima deteta.kopija nezvani nog rezimea glavnih odredbi Konvencije o pravima deteta za svakog u enika i/ili primerak Brošure o pravima deteta. flomasteri i pak-papir. oslanjaju i se na tekst iz uvoda ovog Vodi a) i navodi da e se kroz slede e aktivnosti upoznati sa pravima koja Konvencija garantuje svoj deci.primerak Konvencije o pravima deteta za nastavnika. ZADACI: . opisuje šta ona sadrži (Uvod.komplet ''Kartice prava'' za svaku grupu. . Materijal za rad: . . nastavnik un- 75 . . svaka grupa sama se e kartice da bi u 4. Drugi korak: U enici sede po grupama i svaka grupa dobije jedan komplet ''Kartica prava''.

Grupe dobijaju zadatak da za narednu radionicu pripreme malu prezentaciju svojih klasifikacija. da se dogovaraju. 76 .'') Napomena: U slu aju da ne postoji mogu nost izrade postera lepljenjem kartica. u enici ispisuju na praznom listu papira nazive grupa i pripadaju e lanove. i da neke kartice mogu ostati nerazvrstane. Po ite od toga šta je zajedni ko karticama/pravima u istoj grupi. ve su svi odgovori dobri. Svaki u enik dobija primerak kopije neformalnih sažetaka lanova iz Konvencije. organizuju i reorganizuju grupe sli nih prava i naglašava da ne postoji jedan ta an odgovor. (''Razmislite sada kako biste nazvali svaku od tih grupa. dobijaju (doma i) zadatak da rade i u svojim grupama završe zadatak i pripreme prezentaciju za narednu radionicu. šta ih povezuje. etvrti korak: Kada završe sa razvrstavanjem. Peti korak: Radionica se završava samo izlaganjem postera (klasifikacija) bez komentarisanja i diskusije. Tre i korak: U enici sada treba da spoje (stave na jedno mesto na pakpapiru) one kartice (prava) za koje misle da imaju nešto zajedni ko. Napomena: Tokom odvijanja ovog dela aktivnosti. Napomena: Ukoliko u enici nisu imali dovoljno vremena da tokom ovog asa završe svoje postere (klasifikacije). u enicima se kaže da mogu da premeštaju kartice iz jedne grupe u drugu. da menjaju ili dodaju nove grupe. u enici treba da zalepe kartice na pak-papir (poster) po grupama i da imenuju svaku grupu.apred pripremi onoliko ise enih kompleta kartica prava koliko ima manjih grupa. po emu su sli ne. Nastavnik ih podsti e da diskutuju. da spadaju u istu grupu.

lan 10. i ukoliko je neophodno. Država mora da poštuje prava i odgovornosti roditelja da obezbede detetu brigu i vaspitanje u skladu sa njegovim razvojnim mogu nostima. lan 9. bilo da to ine roditelji ili neko drugo lice. Sva prava primenjuju se na svu decu i sva deca e biti zašti ena od svih oblika diskriminacije. lan 6. pravo da zna ko su mu roditelji i pravo na njihovo staranje. Deca imaju pravo na zaštitu od mešanja u lan 5. lan 16. Deca imaju pravo na slobodu izražavanja koja obuhvata slobodu da traže. osim u slu aju kada je odvajanje od roditelja u najboljem interesu deteta. Dete ima pravo da živi sa svojim roditeljima. To se odnosi na ime. državljanstvo i porodi ne veze. primaju i daju informacije i ideje svih vrsta.Materijal za rad: KARTICE PRAVA lan 2. uklju uju i i sopstvenu. Deca imaju pravo slobodnog izražavanja sopstvenog mišljenja i pravo da se njihovom mišljenju posveti dužna pažnja u svim pitanjima koja ih se ti u. savesti i veroispovesti. lan 8. bez obzira na granice. Svako dete ima pravo na život i država ima obavezu da obezbedi njegov opstanak i razvoj. Država ima obavezu da predupredi i pruža pomo u rešavanju slu ajeva otmice ili nevra anja dece iz inostranstva. uz odgovaraju e usmeravanje od strane roditelja. lan 13. Svako dete ima pravo na ime i državljanstvo. lan 15. da pruži pomo u vra anju identiteta detetu. Deca imaju pravo na slobodu udruživanja i slobodu mirnog okupljanja. Deca imaju pravo na slobodu mišljenja. lan 17. lan 12. Dete ima pravo na održavanje kontakta sa oba roditelja ukoliko je odvojeno od jednog ili oba. kao i da se vrate u nju radi spajanja porodice i održavanja veze roditelj-dete. lan 7. Država ima obavezu da štiti. Deca imaju pravo na pristup infor-macijama iz 77 . Deca i roditelji imaju pravo da napuste bilo kojuczemlju. lan 11. lan 14.

Sva deca imaju pravo na najviši mogu i standard zdravlja i zdravstvene zaštite i rehabilitacije. pod nadzorom kompetentnih stru njaka i sa merama zaštite za dete. lan 26. Deca bez porodice imaju pravo na posebnu zaštitu i na odgovaraju e staranje u drugoj porodici ili ustanovi. vaspitanje i obrazovanje. Invalidna i mentalno zaostala deca imaju pravo na specijalnu negu. dom ili li nu prepisku. lan 24. porodicu. lan 18. U državama koje priznaju/dozvoljavaju usvojenje. Roditelji imaju zajedni ku odgovor-nost za podizanje deteta i država im u tome pomaže. ono e biti izvedeno u najboljem interesu deteta. Država e podsticati medije da šire informacije koje su korisne za decu.njihovu privatnost. Sva deca imaju pravo na lan 21. Deca koju je država zbrinula radi staranja. Deca izbeglice. kao i na zaštitu od napada na njihovu ast i ugled. objekata i službi za brigu o deci. a predu-zimati mere da ih zaštiti od štetnih materijala i informacija. nacionalnih i me una-rodnih izvora. lan 27. Država pruža odgovaraju u pomo roditeljima u obavljanju dužnosti vaspitanja i obezbe uje razvoj institucija. lan 25. ili ona koja traže izbegli ki status. Sva deca imaju pravo na 78 . lan 19. koji e im pomo i da žive pun i dostojan ži-vot uz najviši mogu i stepen samostalnosti i socijalne integracije. lan 22. Država e zaštititi decu od svih oblika zanemarivanja i zlostavljanja od strane roditelja ili drugih lica i ustanovi e odgovarju e programe prevencije i pružanja pomo i žrtvama. imaju pravo na redovne provere tog le enja i svih ostalih uslova od zna aja za njihovo zbrinjavanje. zaštite ili le enja njihovog mentalnog ili fizi kog zdrav-lja. lan 23. lan 20. uz uvažavanje njihovog kulturnog porekla. imaju pravo na posebnu zaštitu.

lan 35. mentalnom. a države imaju obavezu da im u tome pruže pomo . lan 28. Disciplina u školi se sprovodi u skladu sa de jim pravima i ljudskim dostojanstvom. uklju uju i prostituciju i pornografiju. Deca imaju pravo na zaštitu od ekonomske eksploatacije i rada koji štete njihovom zdravlju ili ometaju razvoj i obrazovanje. duhovnom. pravo na igru i u eš e u kulturnim i umetni kim aktivnostima. lan 30. podsti e razli ite oblike srednjeg obrazovanja dostupne svima i omogu ava svima sticanje visokog obrazovanja na osnovu sposobnosti. lan 29. Država obezbe uje besplatno i obavezno osnovno obrazovanje. lan 32. Roditelji imaju primarnu odgovornost za pru-žanje adekvatnog životnog standar-da deci. Obrazovanje treba da bude usmereno na razvoj li nosti deteta. Deca imaju pravo na odmor i rekreaciju. životni standard primeren njihovom fizi -kom. Deca imaju pravo na zaštitu od seksualnog iskoriš avanja i zloupotrebe. Države imaju obavezu da spre e nasilno odvo enje. Deca pripadnici manjinskih grupa imaju pravo na sopstvenu kulturu. uklju uju i socijalno osiguranje. lan 34. moralnom i socijalnom razvoju. prodaju ili trgovinu decom. lan 33. jezik i religiju. Deca imaju pravo na obrazovanje. Deca treba da budu pripremljena za aktivno u eš e u društvenom životu i treba da nau e da poštuju svoju i kulture drugih naroda i grupa. 79 .socijalnu zaštitu. razvoj obdarenosti i fizi kih sposobnosti. Države podsti u me unarodnu saradnju u pitanjima obrazovanja. lan 31. Deca imaju pravo na zaštitu od upotrebe droga i koriš enja u njihovoj proizvodnji i prometu.

lan 38. nezakonitom hapšenju i lišavanju slobode. Deca. Smrtna kazna i doživotna robija ne mogu se izricati deci ispod 18 godina. Deca pogo ena oružanim sukobima imaju pravo na posebnu brigu i zaštitu. 80 . Dete u zatvoru ima pravo na pravnu i drugu pomo i kontakt s porodicom. mu enju. Nijedno dete ne sme biti podvrgnuto mu enju. Deca ispod 18 godina ne mogu neposredno da u estvuju u oružanim sukobima. imaju pravo na psihi ki i fizi ki oporavak i socijalnu reintegraciju. lan 39. okrutnom postupku ili kazni. Deca u sukobu sa zakonom imaju pravo da se s njima postupa na na in koji podsti e ose anje dostojanstva i vrednosti i koji ima za cilj da im pomogne da preuzmu konstruktivnu ulogu u društvu.lan 37. zanemarivanju. niti da budu regrutovana u vojsku. koja su bila izložena oružanim sukobima. lan 40. zloupotrebi ili eksploataciji.

relevantnih ugovora i deklaracija o ljudskim pravima. potrebna posebna briga i zaštita i posebno isti e primarnu ulogu porodice u nezi i zaštiti deteta. Ona potvr uje da je deci. Države e obezbediti odgovaraju u brigu o detetu u slu aju kada roditelji ili staratelji to ne ine. da usmeravaju i savetuju dete u vezi njegovih prava. a država ima obavezu da obezbedi njegov opstanak i razvoj. važnost poštovanja kulturnih vrednosti zajednice iz koje dete poti e i vitalna uloga me unarodne saradnje u zaštiti prava deteta. (2) Nediskriminacija Sva prava primenjuju se na svu decu bez diskriminacije. odnosno proširene porodice. (3) Najbolji interesi deteta Svi postupci koji se ti u deteta preduzima e se u skladu sa njegovim najboljim interesima. (5) Prava i obaveze roditelja u odnosu na razvojne mogu nosti deteta Države moraju poštovati prava i odgovornost roditelja. U njoj se tako e reafirmišu: neophodnost pravne i druge zaštite deteta pre i posle ro enja.Prilog: KONVENCIJA O PRAVIMA DETETA Nezvani ni rezime glavnih odredbi PREAMBULA Preambula podse a na osnovne principe Ujedinjenih nacija i posebne odredbe odre enih. (6) Opstanak i razvoj Svako dete ima neotu ivo pravo na život. shodno njegovim razvojnim mogu nostima. (4) Ostvarivanje prava Države moraju da u ine sve što je u njihovoj mo i da bi se prava predvi ena ovom Konvencijom ostvarila. ukoliko se zakonom date države punoletstvo ne sti e ranije. Države imaju obavezu da štite decu od svih oblika diskriminacije i da preduzimaju pozitivne akcije u cilju promocije njihovih prava. (1) Definicija deteta Detetom se smatra osoba ispod 18 godina. usled njihove osetljivosti. (7) Ime i državljanstvo 81 .

državljanstvo i porodi ne veze. dom. (14) Sloboda misli. da traži. 82 . (15) Sloboda udruživanja Deca imaju pravo na slobodu udruživanja i slobodu mirnog okupljanja. bez obzira na granice. prima i saopštava informacije i ideje svih vrsta i na razne na ine. (11) Nezakonito prebacivanje i nevra anje dece Država ima obavezu da predupredi kidnapovanje i zadržavanje dece u inostranstvu. osim u sluaju kada se u odgovaraju em postupku oceni da je odvajanje od roditelja u najboljem interesu deteta. bilo da to radi roditelj ili neko drugi i da u tim slu ajevima preduzima odgovaraju e mere. (12) Izražavanje mišljenja Dete ima pravo na slobodno izražavanje sopstvenog mišljenja i pravo da se njegovo mišljenje uzme u obzir u svim stvarima i postupcima koji ga se neposredno ti u.Dete ima pravo na ime od ro enja. porodicu i li nu prepisku i pravo na zaštitu svoje asti i ugleda. savesti i veroispovesti i pravo i obavezu roditelja da ih u tome usmeravaju. To uklju uje ime. (9) Odvajanje od roditelja Dete ima pravo da živi sa svojim roditeljima. ukoliko je mogu e. (16) Zaštita privatnosti Deca imaju pravo na zaštitu od mešanja u njihovu privatnost. (10) Spajanje porodice Deca i njihovi roditelji imaju pravo da napuste bilo koju zemlju i da u u u svoju zemlju u cilju spajanja porodice ili održavanja odnosa izme u dece i roditelja. Dete ima pravo da održava kontakt sa oba roditelja ukoliko je odvojeno od jednog od njih ili od oba roditelja. (13) Sloboda izražavanja Dete ima pravo da slobodno izražava svoje poglede. savesti i veroispovesti Država e poštovati pravo deteta na slobodu misli. pravo da zna svoje roditelje i da bude uvano od strane roditelja. (8) O uvanje identiteta Država ima obavezu da štiti i ukoliko je potrebno obezbedi ponovno uspostavljanje svih bitnih aspekata detetovog identiteta. Dete ima pravo na sticanje državljanstva i.

Država e podsticati sredstva javnog informisanja da šire informacije od društvene i kulturne koristi za dece i preduzimati mere da decu zaštiti od štetnih informacija i materijala. kapaciteta i službi za zaštitu i brigu o deci. Države e posvetiti posebnu pažnju primarnoj zdravstvenoj zaštiti i prevenciji. U 83 . Država e pružiti pomo roditeljima u ostvarivanju odgovornosti za podizanje dece i obezbediti razvoj ustanova. (18) Odgovornost roditelja Oba roditelja imaju zajedni ku odgovornost za podizanje deteta. Država ima obavezu da sara uje sa odgovaraju im organizacijama koje pružaju takvu zaštitu i pomo . koji e mu obezbediti potpun i dostojan život i postizanje za njega najvišeg stepena samostalnosti i socijalne integracije. (20) Zaštita dece bez roditelja Država je obavezna da obezbedi posebnu zaštitu deci lišenoj roditeljskog staranja i da osigura smeštaj takve dece u odgovaraju e alternativne porodice ili ustanove. U zbrinjavanju dece lišene roditeljskog staranja dužna pažnja e biti posve ena detetovom kulturnom poreklu. zdravstvenom prosve ivanju i smanjenju smrtnosti odoj adi i dece. obrazovanje i osposobljavanje za rad. (22) Deca izbeglice Dete izbeglica ili dete koje traži izbegli ki status ima pravo na posebnu zaštitu. (23) Invalidna i deca ometena u razvoju Mentalno ili fizi ki nesposobno dete ima pravo na posebnu negu. (21) Usvojenje U zemljama koje priznaju i dopuštaju usvojenje ono e biti izvedeno u skladu sa najboljim interesom deteta i to samo uz saglasnost nadležnih vlasti i uz mere zaštite deteta. (24) Zdravlje i zdravstvena zaštita Dete ima pavo na najviši mogu i standard zdravlja i zdravstvene zaštite.(17) Pristup odgovaraju im informacijama Država e obezbediti da deca imaju pristup informacijama i materijalima iz razli itih izvora. (19) Zaštita od zlostavljanja i zanemarivanja Država e zaštititi dete od svih oblika maltretiranja dok je pod brigom roditelja ili drugih osoba koje se o njemu brinu i uspostavi e odgovaraju e programe prevencije i pomo i žrtvama zlostavljanja.

Država e se uklju iti u me unarodnu saradnju u cilju ostvarivanja ovog prava. igru. Roditelji imaju primarnu odgovornost da detetu obezbede adekvatan životni standard. (27) Životni standard Svako dete ima pravo na životni standard koji odgovara njegovom fizi kom. talenata i mentalnih i fizi kih sposobnosti do njihovih krajnjih mogu nosti. Obrazovanje e pripremati dece za aktivan život u slobodnom društvu i negovati kod njega poštovanje prema roditeljima.tom smislu države e se uklju iti u me unarodnu saradnju i težiti da nijedno dete ne bude lišeno mogu nosti efikasne zdravstvene zaštite. duhovnom. podsti e razli ite oblike srednjeg obrazovanja dostupne svima i omogu i pristup višem obrazovanju u skladu sa sposobnostima deteta. (25) Periodi na provera postupka Dete koje je država zbrinula radi staranja. (31) Slobodno vreme. (29) Ciljevi obrazovanja Obrazovanje e imati za cilj razvoj detetove li nosti. Ova obaveza države može uklju ivati materijalnu pomo roditeljima i deci. jeziku i vrednostima kao i poštovanje prema kulturnom poreklu i vrednostima drugih. slobodno vreme i u eš e u kulturnim i umetni kim aktivnostima. mentalnom. (28) Obrazovanje Dete ima pravo na obrazovanje. (26) Socijalna zaštita Dete ima pravo na socijalnu zaštitu uklju uju i socijalno osiguranje. Država je obavezna da osigura besplatno i obavezno osnovno obrazovanje. (30) Dete pripadnik manjine Deca pripadnici etni kih manjina i domoroda kog stanovništva imaju pravo da uživaju sopstvenu kulturu. rekreacija i kulturne aktivnosti Dete ima pravo na odmor. Školska disciplina e se sprovoditi u skladu sa pravima deteta i uz poštovanje njegovog dostojanstva. da ispovedaju svoju veru i da koriste svoj jezik. Obaveza države je da pomogne i osigura da roditelji tu svoju odgovornost ispunjavaju. njegovom kulturnom poreklu. moralnom i socijalnom razvoju. 84 . zaštite ili le enja ima pravo na periodi nu proveru postupka i uslova.

(36) Drugi oblici iskoriš avanja Dete ima pravo na zaštitu od bilo kog vida iskoriš avanja. Države imaju obavezu da spre e upotrebu dece u proizvodnji i prometu droga. (38) Oružani sukobi Strane ugovornice preduzimaju sve prakti no izvodljive mere kako deca ispod 18 godina ne bi neposredno u estvovala u oružanim sukobima. okrutnom postupku ili kažnjavanju niti nezakonitom hapšenju i lišavanju slobode. kako je to predvi eno me unarodnim pravom. (35) Otmica i trgovina decom Država je obavezna da preduzme sve odgovaraju e mere da spre i otmicu. (39) Oporavak Država ima obavezu da obezbedi odgovaraju i fizi ki i psihi ki oporavak i socijalnu reintegraciju dece koja su žrtve oružanih sukoba. prodaju i trgovinu decom. mu enja. obrazovanje ili razvoj. zanemarivanja. pored onih navedenih u lanovima 32. Ni smrtna kazna ni doživotni zatvor bez mogu nosti osloba anja. 33 i 34. štetnog po njegovu dobrobit. Deca ispod 18 godina ne mogu biti regrutovana u oružane sukobe.(32) De ji rad Dete ima pravo na zaštitu od rada koji ugrožava njegovo zdravlje. iskoriš avanja ili zlostavljanja. (34) Seksualno iskoriš avanje Država e zaštititi decu od seksualnog iskoriš avanja i zlostavljanja. Država e propisati minimalnu starost za zapošljavanje i regulisati uslove rada. uklju uju i prostituciju i pornografiju. (33) Zloupotreba droga Deca imaju pravo na zaštitu od upotrebe narkotika i psihotropskih droga. (40) Maloletni ko pravosu e 85 . (37) Mu enje i lišenje slobode Nijedno dete ne sme biti podvrgnuto mu enju. ima pravo na pravnu i drugu pomo i pravo da održava kontakt sa svojom porodicom. ne e biti dosu eni za prekršaje koje u ine osobe ispod 18 godina starosti. Svako dete lišeno slobode odvaja se od odraslih. sem ako se ne smatra da je to u najboljem interesu deteta. Države e tako e osigurati zaštitu i brigu o deci pogo enoj oružanim sukobima.

koji e razmatrati izveštaje lanica Konvencije. sastavljenog od 10 ekspe-rata. Dete ima pravo na pravnu i drugu pomo u cilju svoje odbrane. (IV) Radi ''podsticanja efikasne primene Konvencije i unapre ivanja me unarodne saradnje''. UNICEF. 86 . kao što su: UNESKO. koji vodi ra una o njegovom uzrastu i koji vodi njegovoj socijalnoj reintegraciji. Konvencija stupa na snagu pošto je prvih 20 država ratifikuje. (42) Upoznavanje sa Konvencijom Strane ugovornice imaju obavezu da sa pravima sadržanim u ovoj Konvenciji upoznaju kako odrasle tako i decu. specijalizovane agencije UN. uklju uju i nevladine organizacije sa konsultativnim statusom pri Ujedinjenim nacijama. (41) Poštovanje najviših standarda Ukoliko su standardi de jih prava važe ih nacionalnih i me unarodnih zakona viši od onih koje ova Konvencija predvi a. Ove organizacije kao i druga nadležna tela. imaju pravo da prisustvuju sednicama Komiteta za prava deteta. mogu pružiti dragocene informacije ili savet u cilju optimalne primene Konvencije. odnosno svakih 5 godina po ratifikaciji Konvencije.Dete koje je u sukobu sa zakonom ima pravo na postupak kojim se podsti e njegovo dostojanstvo i ose anje li ne vrednosti. (II) Države su obavezne da svoje izveštaje u ine dostupnim najširoj javnosti svojih zemalja. nakon 2. Primena i stupanje na snagu Odredbe lanova 43 do 54 predvi aju: (I) Ustanovljenje Komiteta za prava deteta. (III) Komitet za prava deteta može predložiti da se obave posebne studije o pitanjima de jih prava i može svoje procene izveštaja podneti na uvid svakoj strani ugovornici u Generalnoj skupštini UN. Sudski postupak i smeštaj u kaznene institucije bi e izbegnut kada god je to mogu e. primenjiva e se viši standardi. Svetska zdravstvena organizacija.

pravo da se le e ako su bolesni. . Nastavnik bira jedno pravi (na primer. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: Nadovezuju i se na završnu aktivnost iz prethodne radionice. iako su razvrstana u razli ite grupe. ZADACI: .Radionica: ODNOSI ME U PRAVIMA CILJ: Cilj ove radionice je da u enici do u do produbljenije analize i razumevanja me usobne povezanosti i nedeljivosti prava.''Vrste prava'' za svakog u enika. pravo na životni standard. Drugi korak: Nastavnik naglašava da ne postoje ''ta ne''. pravo na obrazovanje) i traži da u enici ozna e sva ona prava (povežu kartice crtaju i na posteru/klasifikaciji) koja treba da budu ostvarena da bi dete moglo da uživa navedeno pravo. ''bolje'' ili ''lošije'' klasifikacije i da im je ova aktivnost poslužila da se bolje upoznaju sa pravima koja im Konvencija garantuje. odnosno ije kršenje može da ometa ostvarivanje datog prava (na primer. a kao primer jedne od njih svakom u eniku daje prilog ''Vrste prava''. Nastavnik može da navede i neke uobi ajene klasifikacije (vidi tekst iz Uvoda ovog Vodi a). pravo na zaštitu od diskriminacije.. Tre i korak: Nastavnik sada poziva u enike da prona u vezu me u pojedinim pravima. . pravo na svoj jezik..).upoznavanje s osnovnim principima Konvencije o pravima deteta.uo avanje povezanosti me u pravima. nastavnik poziva jednu po jednu grupu da pokažu svoj poster (klasifikaciju) i da ukratko predstave svoju klasifikaciju.uo avanje nedeljivosti prava. .''Osnovni principi'' za svakog u enika. 87 . Prilozi: .

etvrti korak: Nastavnik rezimira radionicu slede om konstatacijom: ''Iako esto grupišemo prava po sli nosti u pojedine grupe/kategorije (da bi ih lakše zapamtili i da bi se lakše radilo sa pravima). nediskriminaciju. Predlog za dalji rad: U enici prave intervju s decom i mladima iz okoline na temu ''Koje ti je pravo naro ito važno?''.'' Na kraju svaki u enik dobija primerak priloga ''Osnovni principi''. život. a zatim ga pitati koje je njemu najvažnije (ili koja 3 su mu najvažnija). a to su: pravo pravo pravo pravo na na na na u eš e (participaciju). postoje etiri prava koja se zbog svog zna aja izdižu na nivo osnovnih principa. opstanak i razvoj. Pojedina ni intervjui mogu služiti za izadu zajedni kog postera ili referata. 88 . Nijedno drugo pravo iz Konvencije ne može u potpunosti da se uživa ukoliko ova etiri prava nisu ostvarena. sva su prava važna i u suštini povezana. Svaki predlog se obrazlaže (nastavnik pita ''zašto su ta prava povezana''. traži da daju primere) i diskutuje (ostala deca mogu da iznose svoje slaganje ili neslaganje).U enici mogu pojedina no da izlaze i da na posteru/klasifikaciji crtaju veze me u pravima ili da daju predloge na osnovu kojih nastavnik povezuje prava. Unato tome. uvažavanje najboljeg interesa deteta. Dete koje intervjuišu prethodno moraju informisati o pravima koja mu pripadaju.

pravo na obrazovanje). 89 . pravo na slobodno izražavanje sopstvenog mišljenja). egzistencijalnih potreba (na primer. PARTICIPATIVNA PRAVA garantuju deci mogu nost da budu aktivni u esnici u svom životu i razvoju i životu zajednice i da shodno uzrastu budu uklju eni u odlu ivanja o stvarima koje ih se neposredno ti u (na primer. zaštita od mu enja i okrutnog postupanja). PRAVA NA RAZVOJ uklju uju sve one stvari koje su neophodne za normalan i potpun razvoj svih potencijala deteta (na primer. pravo na životni standard).Prilog: VRSTE PRAVA PRAVA NA PREŽIVLJAVANJE obuhvataju: pravo na život i pravo na zadovoljavanje osnovnih. zanemarivanja i zlostavljanja (na primer. ZAŠTITNA PRAVA traže da deca budu zašti ena od svih oblika diskriminacije. zloupotrebe.

Prilog: OSNOVNI PRINCIPI NAJBOLJI INTERES DETETA ŽIVOT. OPSTANAK I RAZVOJ PARTICIPACIJA NEDISKRIMINACIJA 90 .

‘’Sukob prava’’ za svakog u enika. U tome im pomaže lista "Rešavanje sukoba u 4 koraka". Imaju zadatak da analiziraju situaciju sa stripa i uo e o sukobu kojih prava je re . . OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici su podeljeni u grupe. ZADACI: da . Da bi odredili prava u sukobu pomažu im kompleti kartica prava. . rade i u grupi. Materijal za rad: ."Rešavanje sukoba u 4 koraka" za svaku grupu. Drugi korak: U enici se podse aju saznanja koja ve imaju o rešavanju sukoba i dobijaju zadatak da. dopunjavaju odgovor o tome koja su sve prava u sukobu i komentarišu na in rešavanja sukoba. etvrti korak: Nastavnik poziva na razgovor o iskustvima u enika sa situacijama sukoba prava kako bi ih naveo da razumeju da 91 . Svaka grupa dobija po jedan zapo eti strip koji prikazuje sukob prava.komplet kartica prava za svaku grupu.po jedna kopija zapo etog stripa za svaku grupu.Radionica: SUKOB PRAVA CILJ: Ova radionica ima za cilj da u enici steknu uvid ostvarivanje razli itih prava može biti izvor sukoba. .sticanje uvida da postoje situacije kada prava rali itih osoba dolaze u sukob. Tre i korak: Predstavnik svake grupe izlaže završeni strip i objašnjava ostalima sukob kojih prava su uo ili. kao i situacije u kojima su u sukobu dva prava jedne osobe. Ostali komentarišu prikazanu situaciju. Prilog: .osposobljavanje za razumevanje uzroka sukoba i razvijanje spremnosti da se traga za konstruktivnim rešenjima. Nastaje izložba rešenih stripova. završe strip pokušavaju i da reše prikazan sukob.

se sukobi prava dve osobe ili više prava jedne osobe esto sre u. da je teško ostvariti sva prava. O kojim pravima je bilo re ? Da li je bilo mogu e rešiti sukob tako da prava obe osobe budu poštovana. život.? . Predlog za dalji rad: Pisanje pri e. odraslim ili vršnjakom. nediskriminacija): . bili u situaciji da su vaša prava bila sukobljena. pravljenje ilustracije ili stripa koji govore o situaciji iz njihovog života nekoga koga poznaju kada su njihova razli ita prava i obaveze bili u sukobu.Jeste li nekada bili u situaciji u kojoj su dva ili više prava jedne osobe (vas ili nekog pored vas) bila u sukobu? ime se možemo rukovoditi u takvim situacijama? Na kraju svaki u enik dobija primerak priloga ‘’Sukob prava’’. kao i opštim principima Konvencije (najbolji interes deteta. 92 . opstanak i razvoj.Setite se situacije kada ste vi sa nekim. ali da u takvim situacijama treba tragati za konstruktivnim rešenjima i rukovoditi se opštim principima traganja za uzrocima sukoba i nenasilnog rešavanja sukoba. participacija.

STRIP 93 .

Materijal za rad: REŠAVANJE SUKOBA U 4 KORAKA Prvi korak: Razmislite dobro šta osobe u sukobu stvarno žele i koja su njihova prava. pa onda druge osobe. u emu je problem? Šta je stvarno uzrok sukoba? Tre i korak: Sada kada znate problem. Stavite se na mesto jedne. pokušajte da smislite što više razli itih rešenja. etvrti korak: Analizirajte rešenja i odaberite ono koje obezbe uje najviši stepen poštovanja prava u esnika u sukobu. 94 . Drugi korak: Šta vam se sada ini.

Jedna od vrsta sukoba su oni koji nastaju kada su povre ena ili nisu uzeta u obzir ne ija ose anja. Zato je neizbežno da dolazi do sukoba. ili neku drugu stvar materijalne prirode.. uzroka nastanka sukoba.analizirajmo okolnosti u kojima je do sukoba došlo. važnosti za pojedince i grupe. zavisno od toga ko je u sukob uklju en (sukobi izme u pojedinaca. uverenja i ideje... izme u grupa.. sirovine.otkrijmo prave uzroke sukoba. Nekada više osoba ili grupa žele isti objekat. Kada rešavamo sukobe: .ne odlažimo problem. Razli ita verovanja i vrednosti koje imaju pojedinci ili grupe mogu biti uzrok sukoba oko ideja. U ovakvoj situaciji osim opštih okolnosti i uzroka sukoba. Do njih dolazi kada su prava jedne osobe u sukobu s pravima druge.. potrebno je da uo imo i o kojim pravima je re i da se pri rešavanju sukoba rukovodimo opštim na elima Konvencije UN o pravima deteta (najbolji interes. opstanak i razvoj. nediskriminacija). Jedna od vrsta sukoba su sukobi prava.proverimo da li je rešenje realno. Tipi ni su oni koji proisti u iz kulturnih. participacija.. pažnjom ljubavlju. . . Tada se javljaju sukobi oko stvari. moramo imati na umu opšte principe za rešavanje konflikata.ne o ekujmo da e nam problem rešiti neko drugi.proverimo da li su rešenjem zadovoljne obe strane . prihvataju razli ite vrednosti. unutar grupa. Da bi se one rešavale u korist poštovanja prava.Prilog: SUKOB PRAVA LJudi imaju me usobno razli ite želje. izme u nacija. . religijskih i politi kih razlika. Postoje razli ite vrste sukoba. ve tražimo rešenje s onim s kim smo u sukobu. život. Na sli an na in emo rešavati konfliktne situacije u kojima dolazi do sukoba više prava jedne osobe (nas samih ili 95 .. materijal. Situacije u kojima se može zapaziti ovakav odnos prava su veoma este i neizbežne i zato su važne za ostvarivanje prava.. Sukobi oko ose anja naro ito mogu da povrede (posebno mlade) jer podrazumevaju nezadovoljavanje potrebe za poštovanjem. ve ga trajno rešimo .). ili kada razli iti ljudi razli ito tuma e jedno isto pravo...

osobe s kojom smo u kontaktu) kada zadovoljavanje jednog prava na neki na in ometa zadovoljavanje drugog. 96 .

zašto.podsticanje razumevanja mehanizama za zaštitu i unapre enje ljudskih/de jih prava. Prva predložena aktivnost U enici su podeljeni u manje grupe i iz kutije/šešira izvla e po jednu karticu prava (jedan komplet kartica prava nastavnik ravnomerno podeli manjim grupama) i diskutuju o tome da li je ovo pravo specifi no vezano samo za decu. Diskusiju u velikoj grupi voditi ka osveš ivanju potrebe za izdvajanjem posebnih prava deteta: .Radionica: DE JA I LJUDSKA PRAVA CILJ: Cilj ove radionice je sinteza do sada ste enih znanja kroz produbljivanje razumevanja odnosa ljudskih i de jih prava.Zašto je bilo potrebno da se prava deteta posebno izdvoje? Šta je to što je doprinelo takvoj odluci? 97 . odnosno nastavnik može i same u enike da pita koje od ponu enih aktivnosti bi njih više interesovale. itd.uo avanje zna aja normi i propisa u unapre enju i zaštiti ljudskih/de jih prava. Odluku o izboru aktivnosti nastavnik može doneti na osnovu vlastite procene o tome koji od sadržaja bi za tu konkretnu grupu u enika bio korisniji. kako se ono ostvaruje. . odnosno. Jedna od aktivnosti stavlja naglasak na produbljenije razumevanje odnosa ljudskih i de jih prava. da li se to pravo odnosi i na odrasle. a druga je fokusirana na uo avanje zna aja normi i propisa u zaštiti i unapre enju ljudskih/de jih prava.) Nakon diskusije u manjim grupama izvešta i iznose zaklju ke. OPIS AKTIVNOSTI: Scenario ove radionice nije unapred odre en. ZADACI: .uo avanje veza izme u ljudskih i de jih prava. (Npr.Da li su sva prava deteta ujedno i ljudska prava? . pravo na obrazovanje: da li i odrasli imaju pravo na obrazovanje. . odnosno razumevanje zna aja normi i propisa u unapre enju i zaštiti ljudskih/de jih prava.

izražavaju i svoje mišljenje u skladu sa svojim razvojnim mogu nostima. što samo odrasli mogu da obezbede na na in koji oni procene kao najbolji. zahteva.Da li su zakoni dovoljni? Osim zakona šta je potrebno da bi se unapredilo stanje u životu/praksi? . Njen sadržaj odražava shvatanje po kojima dete nije samo objekat zaštite ve i nosilac prava tj. Meutim. Sa stanovišta ljudskih prava dete je bilo zašti eno u okviru postoje ih sistema prava i prakse. me utim sve usvojene norme i propisi su odražavale shvatanje o detetu kao slabom.Napomena: Završnom sintezom se ponovo isti e da su de ja prava ljudska prava. Dete kao ljudsko bi e ima pravo na jednakost. nejakom i nezrelom ljudskom bi u koje su potrebni posebna zaštita i nega. (Izvodi iz uvodnog teksta ''LJudska prava i prava deteta'') Druga predložena aktivnost U enici su podeljeni u manje grupe i razgovaraju o tome: . Ta ideja je stara oko stotinak godina. pokazalo da se da to nije dovoljno pa dolazi do uobli avanja ideje o izdvajanju posebnih prava deteta.Dete ulazi u centar zbivanja koja se njega ti u i u njima u estvuje aktivno.šta je potrebno da bi se ono što je sadržano u normama/pro-pisima ostvarilo u stvarnom životu? Izvešta i iz manjih grupa iznose zaklju ke do kojih su došli u diskusiji. . ali da njihova primena zahteva mnogo više. U zavisnosti od toga šta je izneseno kao zaklju ak. nastavnik može da podsti e diskusiju u velikoj grupi slede im pitanjima: . norme i propisi kojima se reguli-šu ljudska i de ja prava mogu da uti u na zaštitu i unapre enje istih. a to pravo pre svega može da ostvari aktivnim u eš em u životu. Odgovornost za primenu zakona se deli na razli ite grupe u društvu o 98 .Kako nama ovakvi dokumenti mogu pomo i? Da li time što znamo koja su prava zagarantovana možemo i sami doprineti njihovom ostvarenju? Kako? Napomena: Suština završne diskusije vezana je za injenicu da su zakoni / propisi / ugovori / me unarodni dokumenti neophodna osnova za ure ivanje odnosa u jednom društvu.kako me unarodni dokumenti. Tek posle drugog svetskog rata dolazi do promene stava koje rezultira Konvencijom o pravima deteta.Da li je potrebno da zakoni jedne države budu uskla eni sa me unarodnim dokumentima? .

99 . prijatelji. biti više re i u narednom bloku ZADACI ZA VEŽBANJE – Poznavanje Konvencije i zastupljenost u štampi U enici dobijaju zadatak da do slede eg asa obave ispitivanje poznatih osoba (ro aci. Naredni as posve uje se prikazu i analizi njihovih nalaza ime se ujedno i završava blok ''Vrste prava i odnosi me u pravima''. drugi u enici) o tome koliko poznaju Konvenciju o pravima deteta i istražuju da li je i na koji na in tematika prava zastupljena u dnevnoj i omladinskoj štampi.emu e detaljnije radionica.

100 .

PRAVA I ODGOVORNOSTI 101 .

102 .

a druga polovina po jednu karticu "Odgovornosti roditelja".upoznavanje razli itih tipova odgovornosti odraslih. .. Napomena: 103 (za (za jednu drugu . porazgovaraju o odgovornostima roditelja ili nastavnika (zavisno od kartice koju su dobili) vezanim za to pravo i dopune karticu navode i bar tri odgovornosti tipi nih za pravo sa kartice. odnosno. predvi eni koraci za ove dve radionice prikazani su kao jedinstvena celina.Radionica: ODGOVORNOST ODRASLIH I i II CILJ: Cilj ove radionice je da u enici uo e postojanje i na in raspore ivanja odgovornosti za poštovanje prava me u razli itim kategorijama odraslih. OPIS AKTIVNOSTI: Napomena: Opis aktivnosti..Kartice "Odgovornosti roditelja" polovinu grupa). Nastavnik sam procenjuje.razumevanje povezanosti odgovornosti za poštovanje prava deteta i uloge koju odrasli ima (specifi nosti odgovornosti roditelja. kojim korakom se završava prvi.razumevanje na ina raspore ivanja odgovornosti me u razli i-tim kategorijama odraslih.Kartice "Odgovornosti nastavnika" polovinu grupa). zaposlenih u držav-nim organima. U enici imaju zadatak da u okviru manjih grupa pro itaju pravo sa kartice. Prilog: . po inje drugi as. ZADACI: . Materijal za rad: . nastavnika. .)."Ko je odgovoran” za svaku grupu. zaposlenih u medijima. tj. .uo avanje postojanja odgovornosti svih odraslih za poštovanje prava dece i mladih. Prvi korak: Radi se grupno. Polovina grupa dobija po jednu karticu "Odgovornosti nastavnika". . u zavisnosti od dinamike rada grupa.

zdravstvu. policiji.. a odgovornost nastavnika osim iz moralnih proisti e i iz profesionalnih razloga. a Tre i korak: Kroz diskusiju se analiziraju i dopunjuju grupni odgovori.Ko je još odgovoran za poštovanje ovih prava osim roditelja i nastavnika? Ko je još obavezan da obezbedi poštovanje i zaštitu ostalih prava deteta? Zašto? . upore uje odgovornost roditelja i nastavnika i nastoji da u enici razumeju da za svako pravo postoji i odgovornost roditelja i odgovornost nastavnika.Mogu li ostali da se sete još neke odgovornosti te grupe (roditelja ili nastavnika) vezane za pomenuto pravo? .Kakva je uloga lanova vlade? Iz ega proisti e njihova odgovornost? Peti korak: 104 . svoje odgovore. ili pak podeliti u enike na paran broj grupa tako da za svako pravo neka grupa navodi odgovornosti roditelja.Kakva je uloga zaposlenih u medijima za poštovanje prava deteta? Kakva je uloga zaposlenih u sudstvu.Mogu e je svim grupama dati kartice sa istim pravom. ali razli itom grupom odraslih o ijoj odgovornosti razmišljaju. Kakva je odgovornost predstavnika politi kih partija? .Šta je zajedni ko za odgovornost roditelja i nastavnika? Ima li nekih razlika? Zbog ega su roditelji odgovorni? A zbog ega nastavnici? Da li odgovornost nastavnika poti e iz još nekih razloga osim moralnih? etvrti korak: Diskusija se proširuje na razmatranje odgovornosti odraslih uopšte. Drugi korak: Predstavnici grupa saopštavaju nastavnik ih u beleži na tabli. U vo enju diskusije nastavnik može postavljati pitanja: . a druga odgovornosti nastavnika. da odgovornost roditelja proisti e iz njihove biološke uloge i moralnih razloga.. izvršne i sudske vlasti) direktno odgovorna kao potpisnik Konvencije UN o pravima deteta. uz nastojanje da u enici razumeju da je odgovornost raspore ena na razli ite grupe odraslih i da se od svih njih može o ekivati i zahtevati odgovornost za poštovanje de jih prava kao i da je država (odnosno pre svega u esnici zakonodavne. .

zaštita i poštovanje prava. Na slede em asu ove liste mogu biti povod za po etak razgovora o tome da li je neko naveo i decu kao odgovorne za neko od prava. nastavnik koristi i tekst iz uvoda priru nika (LJudska prava i prava deteta – Obaveze država).Koje su tipi ne odgovornosti odraslih? Napomena: U rezimiranju nastavniku pomaže lista ‘’Odgovornosti dece i odraslih’’ (koju u enici dobijaju kao prilog tek slede eg asa). Tako e. Predlog za dalji rad: Svaka grupa dobija priloga "Ko je odgovoran" i grupni doma i zadatak da zajedni ki popune listu nabrajaju i sve koje smatraju posebno odgovornim za svako od navedenih prava i porazgovaraju o na inu ispoljavanja te odgovornosti.Na osnovu analize odgovora koje su u enici davali u ranijim koracima i (po potrebi) primera koje navodi nastavnik. Pitanje za disusiju: . 105 . zaklju uje se o tipi nim tipovima odgovornosti odraslih: informisanost i obrazovanje.

savesti i veroispovesti uz odgovaraju e usmeravanje od strane roditelja. Odgovornosti nastavnika u vezi sa tim pravom su: - Deca imaju pravo na zaštitu privatnost.Prilog: Kartice: ODGOVORNOSTI NASTAVNIKA Deca imaju pravo na zaštitu od upotrebe droga koriš enja u njihovoj proizvodnji i prometu. Odgovornosti nastavnika u vezi sa tim pravom su: - 106 . tim pravom su: Deca imaju pravo na zaštitu od seksualnog iskoriš avanja i zloupotrebe. kao i na i ugled. Odgovornosti nastavnika u vezi sa tim pravom su: - i Deca imaju pravo na slobodu mišljenja. porodicu. uklju uju i prostituciju i pornografiju. dom i li zaštitu od napada na njihovu ast Odgovornosti nastavnika u vezi sa - od mešanja u njihovu nu prepisku.

107 .

Odgovornosti roditelja u vezi sa tim pravom su: - Deca imaju pravo na zaštitu od seksualnog iskoriš avanja i zloupotrebe. Odgovornosti roditelja u vezi sa tim pravom su: - 108 . porodicu. uklju uju i prostituciju i pornografiju. dom i li nu prepisku. Odgovornosti roditelja u vezi sa tim pravom su: - Deca imaju pravo na zaštitu od mešanja u njihovu privatnost.Materijal za rad: Kartice: ODGOVORNOSTI RODITELJA Deca imaju pravo na zaštitu od upotrebe koriš enja u njihovoj proizvodnji i prometu. Odgovornosti roditelja u vezi sa tim pravom su: - droga i Deca imaju pravo na slobodu mišljenja. kao i na zaštitu od napada na njihovu ast i ugled. savesti i veroispovesti uz odgovaraju e usmeravanje od strane roditelja.

109 .

uz odgovaraju e usmeravanje od strane roditelja. Deca imaju pravo na slobodu udruživanja i slobodu mirnog okupljanja. Deca imaju pravo na zaštitu od mešanja u njhovu privatnost. dom ili li nu prepisku. zlostavljanja i svih oblika maltretiranja i eksploatacije. Deca imaju pravo na obrazovanje. Deca imaju pravo na slobodu mišljenja.Materijal za dalji rad: KO JE ODGOVORAN? DE JA PRAVA Deca imaju pravo na odmor i rekreaciju. kao i na zaštitu od napada na njihovu ast i ugled. Deca imaju pravo na zaštitu od zanemarivanja. porodicu. pravo na igru i u eš e u kulturnim i umetni kim aktivnostima. KO JE ODGOVORAN 110 . savesti i veroispovesti.

Radionica: ODGOVORNOST DECE I MLADIH CILJ: Cilj ove radionice je da ušenici razumeju veze izme u prava i odgovornosti i razviju svest o lišnoj odgovornosti u poštovanju i ostvarivanju sopstvenih i tu ih prava. Prilog: . 17.upoznavanje razli itih tipova odgovornosti dece i mladih. . (kratak opis prava sa kartice).. 33). Rade i individualno. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: Svaki u enik dobija po jednu karticu prava (na primer kartice sa lanovima: 12. Materijal za rad: . Zatim izra uju zajednišku listu "Odgovornosti dece i mladih" u vezi sa datim pravom koja obuhvata njihove tipi ne odgovore i one oko kojih su se dogovorili.razumevanje veze izme u prava i odgovornosti i razumevanje odgovornosti kao poštovanja prava. porede i razgovaraju o svojim individualnim odgovorima. 28. (i da onda upišu 1 do 3 svoje odgovornosti). ZADACI: ..prazni papiri za svakog u enika. razmisli o svojim obavezama u vezi sa pravom na toj kartici i na posebnom papiru napiše: Ja imam pravo. a moja odgovornost u vezi s tim je da:. . svako ima zadatak da pažljivo pro ita svoju karticu. 31.) u svakoj grupi svaki u enik ima istu karticu).razvijanje svesti o li noj odgovornosti za ostvarivanje svojih i poštovanje prava drugih. 17. ali tako da u okviru jedne grupe svi dobiju isto pravo na kartici. 31 ili 33.podsticanje ponašanja u skladu sa poimanjem li ne odgovornosti. 16. . 16.. Drugi korak: U okviru manjih grupa ušenici saopštavaju.“Odgovornosti dece i odraslih” za svakog u enika. 111 . .. 28.Kartice prava (za svakog u enika po jedna sa lanom 12.

Nastavnik beleži na tabli primere odgovornosti dece i mladih. Predlog za dalji rad: Pisanje pri e o situaciji u kojoj su oni bili nepravedni prema drugoj osobi – prekršili su pravo neke druge osobe (druga. . a ne kao zasluživanje da se stekne pravo. ime se završava blok ‘’Prava i odgovornosti’’.Tre i korak: Predstavnici grupa itaju pravo o kome su razmišljali i odgovornosti dece i mladih koje su zapisali. ZADACI ZA VEŽBANJE: Prava i pravila u u ionici II U enici dobijaju zadatak da do slede eg asa razmisle ponovo o ‘’Pravilima u u ionici’’ koje su zajedno definisali u bloku ‘’Osnovni pojmovi’’. ali sada uzimaju i u obzir nova znanja i uvide koje su u me uvremenu stekli..Šta je bilo teže odrediti . zaštita. brata ili sestre.). i odgovornost kao poštovanje prava. Pitanja koja mogu biti postavljena u diskusiji: .Da li je bilo teško setiti se svojih odgovornosti? . Naredni as zajedni ki se posve uje ponovnom razmatranju. Tako e treba da uo e tipove odgovornosti dece i mladih: informisanost i obrazovanje. poštovanje prava.svoju odgovornost ili odgovornost odraslih ( sa prošlog asa)? Koje tipove odgovornosti ste navodili? emu su vas više u ili pravima ili odgovornostima? emu se u porodici.Zašto mladi imaju odgovornost? Može li postojati stanje poštovanja prava ako nismo odgovorni? . dopunama I eventualnom prera ivanju ‘’pravila u u ionici’’. u školi. etvrti korak: Kroz diskusiju u enici se navode da razumeju neophodnost veze izme u prava i odgovornosti. 112 . u de jim grupama poklanja ve a pažnja: vašim pravima ili obavezama/odgovornostima? Na kraju svaki u enik dobija prilog ‘’Odgovornosti dece i odraslih’’.

ZAŠTITA POŠTOVANJE UO AVANJE VEZE IZME U PRAVA I ODGOVORNOSTI 113 . informisati i obrazovati decu i druge odrasle o de jim pravima Uo avati situacije u kojima se krše de ja prava. U iti se odgovornom ponašanju ODRASLI Informisati se o i obrazovati za prava koja deca imaju. boriti se za de ja prava i stvarati preduslove za poštovanje de jih prava. Ponašati se u skladu sa Konvencijom (ne kršiti de ja prava) Biti odgovoran i u iti decu da budu odgovorna. poštovati prava odraslih.Prilog: ODGOVORNOSTI DECE I ODRASLIH U OSTVARIVANJU DE JIH PRAVA TIPI NE ODGOVORNOSTI INFORMISANOST I OBRAZOVANJE DECA Informisati sebe. drugu decu i odrasle o pravima koje imamo. u iti o pravima Uo avati situacije u kojima se krše de ja prava i boriti se za svoja prava i prava drugih u skladu sa mogu nostima Poštovati prava druge dece.

KRŠENJE I ZAŠTITA PRAVA 114 .

115 .

Zašto su se pojedini likovi iz pri a tako ponašali? . izdvoje i zapišu sva prava deteta iz pri e koja su ugrožena. Imaju zadatak da pažljivo pro itaju pri u. porazgovaraju o njoj.Kako su se ose ali u esnici doga aja iz pri e? Tre i korak: Kroz razgovor u enici se navode da prepoznaju i druge sli ne situacije kršenja prava deteta.Radionica: KRŠENJE PRAVA DETETA CILJ: Ova radionica ima za cilj da u enici nau e da prepoznaju i razviju osetljivost za situacije kršenja prava deteta. .razvijanje osetljivosti za situacije dece ija su prava ugrožena.po jedan primerak pri e za svaku grupu (“Zoranova pri a” za jednu polovinu grupa i “Marijina pri a” za drugu polovinu). . ZADACI: . Materijal za rad: .Koja prava su ugrožena u ovim pri ama? Ko ih je prekršio? . da se sete primera kršenja prava deteta iz nekog li nog ili iskustva nekoga iz njihove sredine.sticanje znanja o razli itim oblicima zanemarivanja. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici su podeljeni u male grupe. Svaka grupa dobija jedan primerak pri e (jedna polovina grupa dobija “Zoranovu pri u” a druga polovina “Marijinu pri u”). . . zlostav-ljanja i eksploatacije. Nastoji se da u enici razumeju da je 116 .osposobljavanje za prepoznavanje situacija kršenja prava i analizu životnih situacija sa aspekta stanja de jih prava.komplet kartica prava za svaku grupu. a zatim i rezultate grupnog rada (listu ugroženih prava). Drugi korak: Predstavnici grupa prvo pro itaju naglas sadržaj pri e. Sledi analiza grupnih odgovora.

Koje primere kršenja de jih prava iz svoje sredine znate? 117 .Na koje sve na ine mogu biti kršena de ja prava? Ko sve može da krši prava? . Pitanja za diskusiju: . zanemarivanja i eksploatacije dece? . a da esto nismo toga ni svesni. Da bismo uopšte bili u stanju da prepoznamo takve situacije moramo. poznavati de ja prava.Znate li neke situacije zlostavljanja. za po etak. To je pretpostavka svih daljih akcija za njihovu zaštitu i ostvarenje.kršenje de jih prava prisutno.

Sad sam još više sam. I ona me grdi i vi e na mene što sam loš mogu da slušam na asu. pitali "Šta ti je to?".Materijal za rad: ZORANOVA PRI A Imam 8 godina i sada živim samo s mamom i tatom. a ja sam im rekao da sam se sudario sa vratima. 118 . Ne znam kome da ispri am sve i ko može da mi pomogne. Moja sestra se udala i otišla od ku e iako nije završila školu. Ali. kad je u ku i. stalno mislim šta do em ku i i da li je on tu. Najbolje mi je kad ode na duži put sa svojim kamionom. kad mi je ceo obraz bio plav i oko malo zatvoreno. ako on nije tu. Ali ja ne e da bude kad Stalno sam tužan i plašim se. Drugovi su me jednom. Ona me nekad teši i pri a da e da se razvede i da emo onda biti sami i mirni. kaže da ne može da se "zabušava" i onda moram da idem u školu. Možda je to zato što sam ih više puta odbio kada sam bio umoran i kada su me bolele noge. Više me ne pitaju ništa. ali ja znam da ne e jer se uvek pomire. Kad nema posla i kad je nervozan tata se napije i samo vi e i bije po ku i: i mamu i mene. Mama stalno radi u suprotnim smenama od moje škole i onda ja moram da idem da kupim za doru ak i da zagrejem ru ak i jedem sam. ali sam jednom uo da za mene kažu "Onaj sudareni" i ne zovu me da igramo fudbal posle škole. Nekad me tako prebije da mama pusti da ne idem u školu. Ja mislim da je pobegla. ak.

ali to mu ni malo dete ne bi poverovalo. pa ja moram da joj pomažem da kuva i da sama spremam ku u. Onda su oni poginuli od bombe i brat i ja smo morali da se preselimo ovde. ali su baka i deka rekli da oni ne mogu da me školuju i morala sam da se upišem u medicinsku školu. jer stric. Za mene nemaju lepe re i. Onda me teraju da ono što nam ne treba prodajem na ulici. ja sam kao "odrasla" i treba što pre da se osamostalim. naj eš e potroši svoju platu na pi e. Sada je brat pošao u školu i ja moram da ga vodim ujutro. Sada se dogodilo nešto što je gore od svega. pored obližnje pijace. Pre sam bila najbolji ak u školi. Oni uvek pri aju samo o svom sinu. sko ila sam i pitala ga šta radi. ali prema bratu su sasvim druga iji. Ose am se užasno. a skoro nikad o mojoj majci. koji je tako e tu. Ne znam šta da uradim ni kome da se obratim. Ja sam bila budna. Ne znam kako u ja mo i nekom ko je bolestan da pomognem. perem i peglam. pošto deka kaže da je njemu dosta što ga sa ekuje i da je uostalom brat moja obaveza. Imam sedamnaest godina i sada brat i ja živimo u Beogradu s bakom i dekom. Ovde sam htela da upišem gimnaziju. mom ocu. On je rekao da je "hteo da me pokrije". Zato sam stalno umorna. Mi smo siromašni jer živimo samo od dekine penzije. seo na moj krevet i po eo da me miluje. 119 . Baka je stara i bolesna. Pre smo bili sre ni s mamom i tatom i živeli smo u jednom malom gradu u Bosni. ini mi se da nikad nisu voleli ni prihvatili moju mamu. To me uopšte ne interesuje i ne znam kako u da radim taj posao kad ne mogu da podnesem krv i da gledam patnju. Jedne no i stric je došao pijan u našu sobu. ula sam jednom kako pri aju da bi on bio još živ i da bi im se našao u starosti. da nije "nju oženio i otišao u Bosnu".Materijal za rad: MARIJINA PRI A Zovem se Marija. Zato ja moram svakog meseca da idem i ekam u redu za humanitarnu pomo . A ni mene. Više puta su me policajci oterali i pretili da e da me uhapse.

.‘’Kome da se obratim’’ za svakog u enika. Tre i korak: Nastavnik u obliku minipredavanja rezimira primere kršenja prava s kojima su se sreli na ovom i na prethodnom asu. a zatim predložena rešenja do kojih su došli. zaštitu od otmice. zapuštanja ili nemarnog postupanja. Materijal za rad: . Predstavnik svake grupe kratko predstavi situaciju iz priloga. socijalno osiguranje. a posebne grupe dece 120 . maltretiranja ili eksploatacije.. Svaka grupa dobija po jednu varijantu liste "Vrtim se u krugu" i imaju zadatak da razmisle o položaju i ose anjima deteta iz priloga i da predlože kome može da se obrati za pomo dete opisano na listi. .informisanje o institucijama i pojedincima kojima mogu da se obrate u slu aju ugrožavanja njihovih prava. povre ivanja ili zlostavljanja. Prilog: . ZADACI: .razvijanje spremnosti da se u slu aju kršenja prava obrate za pomo . navodi primere drugih prava iz ove grupe (pravo na zaštitu od upotreba droga. se saopštava da sva deca imaju pravo na zdravstvenu i socijalnu zaštitu.Radionica: ZAŠTITA PRAVA DETETA CILJ: Ova radionica ima za cilj da u enici nau e da pronalaze na ine delovanja u slu ajevima kada su prava deteta ugrožena.po jedna kopija liste "Vrtim se u krugu" za svaku grupu. prodaje i trgovine decom. Tako e. Drugi korak: Saopštavanje i analiza odgovora.sagledavanje vlastitih mogu nosti u zaštiti prava deteta. .) i objašnjava da deca imaju pravo na zaštitu od svih oblika fizi kog ili mentalnog nasilja. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U esnici su podeljeni u male grupe.

) i pravo na poseban status i zaštitu. Nastavnik samo ukratko nabraja ustanove kojima se dete može obratiti u slu ajevima zlostavljanja i zanemarivanja. Materijal za rad: VRTIM SE U KRUGU Neko koga sam smatrao prijateljem povredio me je. a ne mogu da uzvratim.Šta može da se uradi da se stanje zaštitnih prava popravlja? . mentalno zaostala i invalidna deca. Pitanja za diskusiju: . Navodi.Koja su od ovih prava naro ito ugrožena u našoj sredini? Objasnite! . ukoliko ona postoji. Uznemiran sam jer nekom verovao.. Nisam siguran šta treba da uradim.Da li je stanje isto u velikim gradovima i selima? .Šta vi li no možete da uradite? Peti korak: U enici dobijaju primerak priloga "Kome mogu da se obratim". Diskusija se vodi tako da deca razumeju da ostvarivanje ovih prava zna i delovanje u dva pravca: stvaranje uslova da do ugrožavanja ne do e i pomo deci ija su prava ugrožena. tako e..(deca izbeglice. etvrti korak: Nastavnik poziva decu da procene stanje ovih prava u svojoj okolini i mogu nosti da se stanje popravlja. Zajedni ki prave informator/brošuru koju u formi postera stavljaju na vidno mesto u školi. deca u sukobu sa zakonom. a on me napustio. da bi na listi mogle biti pedagoško-psihološke službe škole ili neka lokalna zajednica. LJut sam jer sam sam povre en. 121 . Predlog za dalji rad: Polaze i od sadržaja priloga ‘’Kome mogu da se obratim’’ u enici mogu tragati i za drugim informacijama o institucijama i pojedincima kojima deca mogu da se obrate za pomo u slu ajevima ugroženosti prava.

Nisam siguran kako se ose am. Kao da se vrtim u krugu. Šta da uradim? Kome da se obratim za pomo ? 122 .Ose am se krivim jer mislim da je možda bila moja greška.

uzimaju mi pare i prete da e me prebiti ako nemam. Kao da se vrtim u krugu.Materijal za rad: VRTIM SE U KRUGU Neki tipovi me stalno presre u. Nisam sigurna kako se ose am. Uznemiran sam i plašim se. Šta da uradim? Kome da se obratim za pomo ? 123 . Ose am se ljuto i i povre eno. Kao da se vrtim u krugu. Šta da uradim? Kome da se obratim za pomo ? Materijal za rad: VRTIM SE U KRUGU Moji roditelji se razvode. Zbunjen sam jer mislim da sam možda ja nešto kriv. Nisam siguran kako se osežam. Ose am se ljuto i i povre eno. Zbunjena sam jer mislim da sam možda ja nešto kriva. Uznemirana sam i plašim se.

Zbunjena sam i ose am se krivom.Materijal za rad: VRTIM SE U KRUGU Malo sam debela i ne volim fizi ko. Šta da uradim? Kome da se obratim za pomo ? 124 . Uznemirana sam i plašim se da u se povrediti. Nastavnik me tera da radim sve vežbe i zove me "trapava". Nisam sigurna kako se ose am. Ose am se ljuto i i povre eno. Kao da se vrtim u krugu.

Najpoznatija i najstarija služba je "SOS telefon protiv nasilja u porodici". 4. 125 .) ako mu se dete obrati za pomo .. Za pomo se centru može obratiti i roditelj deteta ukoliko je dete žrtva nasilja. SAVETOVALIŠTA ZA BRAK I PORODICU . ali i školski psiholog (pedagog. one imaju pravo nadzora nad vršenjem roditeljske dužnosti. pravnici i pedagozi. iji broj telefona se može na i u pojedinim dnevnim listovima. U savetovalištima uglavnom rade posebno obu eni psiholozi.postoje pri nekim centrima za socijalni rad kao i pri Institutu za mentalno zdravlje (u Beogradu).postoje pri domovima zdravlja na pojedinim opštinama u zemlji. pružaju savetodavne usluge i pomo deci koja su žrtve zanemarivanja i zlostavljanja. Svaka opština ima centar za socijalni rad u kome rade socijalni radnici. 2.su državne ustanove koje imaju ovlaš enje i obavezu da pružaju zaštitu deci kojoj je ugroženo bilo koje pravo. Centu se može obratiti samo dete. RAZVOJNA SAVETOVALIŠTA . psiholozi. Pojedine NEVLADINE ORGANIZACIJE imaju službe za pomo žrtvama zanemarivanja i zlostavljanja.. Ona. 5.Prilog: KOME DA SE OBRATIM Ustanove kojima se dete može zanemarivanja ili zlostavljanja: obratiti u slu ajevima 1.. Tako e. Brojevi telefona ovih savetovališta se nalaze me u važnim telefonima u pojedinim dnevnim listovima. a anonimnost je zagarantovana. tako e. "Incest trauma centar" je organizacija koja pruža specifi ne savetodavne usluge u skladu sa svojim nazivom. Prednost rada savetovališta je u tome što dete može da se obrati za pomo bez pokretanja bilo kakvog postupka i bez uputa. 3. CENTRI ZA SOCIJALNI RAD . Dete se može direktno obratiti savetovalištima pri centrima za socijalni rad za savetodavnu pomo . nastavnik.

PLANIRANJE I IZVO ENJE AKCIJA U KORIST PRAVA 126 .

127 .

prema redosledu po kom su se dešavale. Da bi objašnjenje bilo jasnije.sagledavanje uloge ljudskog delovanja u odre ivanju doga aja u budu nosti. . Beograd.razumevanje sopstvenih mogu nosti za stvaranje promena i uticanje na budu nost. Svaki u enik crta horizontalnu liniju do polovine lista papira. Oni treba da razmisle o najvažnijim doga ajima u njihovom dosadašnjem životu i da ih ubeleže na liniju.Radionica: SAGLEDAVANJE PROMENA5 CILJ: Cilj ove aktivnosti je da se u enici navedu na razmišljanje o sopstvenom uticanju na doga aje u budu nosti. Drugi korak: U enici sada produžavaju zapo etu vremensku liniju. ZADACI: . Materijal za rad: . Obrazovanje za razvoj. ali je ovde prera ena i prilago ena programu gra ansko vaspitanje 1. Nastavnik demonstrira ovo crtaju i svoju vremensku liniju tako da ona izgleda 5 Ideja za ovu radionicu poti e iz aktivnosti Li ne vremenske linije (Fauntin. S.papir i olovka za svakog u enika. 128 . nastavnik predstavlja svoju vremensku liniju . OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici rade individualno. a njen desni kraj – sadašnjost. tako da je njen levi kraj – momenat njihovog ro enja. odnosno trenutak u kom se nalaze..osveš ivanje i razvijanje spremnosti da se preuzme li na odgovornost i da se angažuje u rešavanju problema dece i mladih. Ti doga aji mogu biti razli iti i na njima je da izaberu nekoliko onih koje žele i za koje smatraju da su važni za njihov dosadašnji razvoj i život. . UNICEF).uo avanje da su mogu e razli ite budu nosti. na odgovoaraju e mesto izme u trenutka ro enja i trenutka sadašnjosti. ali tako da predstave da se ona grana . Nastavnik im objašnjava da treba da zamisle da ta linija predstavlja li nu vremensku liniju njihovog dosadašnjeg života. .

kakvu priželjkuju..Šta bi trebalo da se dogodi da bi se ostvarile vaše idealne budu nosti? Od ega sve zavisi koja e se od linija budu nosti stvarno ostvariti? Kakva je naša uloga u tome? . etvrti korak: U enici formiraju manje grupe. naro ito objašnjavaju i mogu e doga aje u budu nosti. Zatim nastavnik objašnjava da nacrtani kraci predstavljaju i dalje njihovu vremensku liniju.Kome se ini da e se njegova idealna budu nost stvarno ostvariti? Zašto? . U grupama svako predstavlja razliku izme u svoje verovatne i idealne slike budu nosti. U enici treba da ubeleže na donji krak vremenske linije neke mogu e doga aje za koje pretpostavljaju da bi im se mogle dogoditi u verovatnoj budu nosti. a na gornji krak doga aje koji bi se dogodili u budu nosti koju bi smatrali idealnom. Zatim razgovaraju o razlozima zbog kojih se te dve mogu e budu nosti razlikuju. Ta dva kraka predstavljaju dve razli ite mogu e budu nosti. 129 . Tre i korak: Svaki u enik na e para i predstavi mu svoju vremensku liniju ili ono sa nje što bi želeo da mu pokaže. Peti korak: Diskusija na nivou cele grupe: .Šta bismo mogli da preduzmemo da pove amo verovatno u da slika naše idealne budu nosti postane stvarnost? Šesti korak: Zadatak za kraj: Svaki u enik ima 5 minuta da u vidu dnevni ke zabeleške napiše svoja trenutna razmišljanja o sopstvenim aktivnostima kojima e doprinositi ostvarivanju idealne slike svoje budu nosti ili pravi «ugovor sa samim sobom« u kome se sebi obavezuje da preduzme neku aktivnost koja vodi ostvarivanju idealne slike njegove budu nosti. ali u budu nosti.kao horizontalno postavljeno slovo ipsilon.

Radionica: PARTICIPACIJA U ŠKOLI I I II CILJ: Cilj ove radionice je da se u enici navedu na razmišljanje o u eš u dece i mladih u kreiranju školskog života.razmišljanje o li noj spremnosti da se aktivno u estvuje (i deli odgovornost) u školskom životu. Drugi korak: Svaki u enik dobija listu "U emu bi u enici trebalo da u estvuju u odlu ivanju" i nastavnik im objašnjava zna enje pojedinih kategorija sa liste. trebalo da rade u enici u školi. .lista "U emu bi u enici trebalo da u estvuju u odlu ivanju" za svakog u enika po jedan primerak. Materijal za rad: . po njihovom mišljenju. u emu bi i na koji na in trebalo da u estvuju (mogu da se podsete tipova participacije na osnovu materijala koji imaju od ranije). U enici imaju zadatak da popune listu navode i konkretne situacije iz školskog života o kojima bi u enici trebalo da iskažu svoje mišljenje i u estvuju u odlu ivanju.razvijanje spremnosti i ume a da se sopstvena znanja. mogu nosti i namere uzimaju u obzir pri donošenju odluka o vlastitim aktivnostima. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enicima se kaže da nekoliko minuta svako za sebe razmisle o tome šta bi sve. ZADACI: . daje primere za svaku od njih.osveš ivanje li nog odnosa prema participaciji dece u školi.veliki list papira za poster (alternativa – pisanje na tabli). 130 . veštine.sticanje znanja o tome šta zna i participacija u školskom životu i radu. . . Ova svoja razmišljanja u enici mogu da razmene u manjim grupama (ukoliko nastavnik proceni da bi to bilo korisno). .

slobodno vreme u enika)? Peti korak (po etak drugog asa): U enici imaju zadatak da se svako za sebe vrati na svoju listu i razmisli u kojim od sadržaja i oblika participacije koje je predvideo kao poželjne bi bio spreman on li no da u estvuje i preuzme deo odgovornosti za nju. motivacija. prema vašim odgovorima. a nastavnik ih ispisuje prave i zajedni ki poster "U emu bi u enici trebalo da u estvuju u odlu ivanju". Šesti korak: U enici koji žele komentarišu svoje odgovore. etvrti korak: Zajedni ka analiza odgovora vo ena pitanjima: .Da li su vaši predlozi ostvarivi u školi? Šta može biti teško a u ostvarivanju de je participacije u školi? .U kojim situacijam bi. u enici najviše trebalo da u estvuju u odlu ivanju? . sposobnosti. Razgovara se o razlozima za izbor odre enih aktivnosti i na inima participacije na koje su mislili u pojedinim odgovorima. prethodna iskustva. Napomena: Važno je da se u enicima omogu i da ovaj korak urade polako i pažljivo. razmišljaju i o svojim stvarnim mogu nostima i spremnosti da se angažuju.Od kojih faktora zavisi konkretno angažovanje svakog pojedinca u regulisanju školskog života (spoljašnje okolnosti. kao i razlozima za to.Tre i korak: U enici koji žele saopštavaju svoje odgovore.Na koje tipove participacije ste mislili? . Zato im treba re i da listu razmatraju polako i postepeno idu i od jedne do druge situacije koju su predvideli i u miru razmisle o svojoj stvarnoj spremnosti da u estvuju u realizaciji svakodnevnih aktivnosti u svojoj školi imaju i na umu svu prethodnu diskusiju. nastavnik može da koristi neka od slede ih pitanja: 131 . Te odgovore ozna ava na svojoj listi.Koliko ostvarivanje de je participacije zavisi od samih u enika? Da li svi u enici mogu podjednako da u estvuju u svim situaciijama školskog života? . Vode i razgovor o spremnosti u enika na u eš e u konkretnim aktivnostima u školi. Pozivaju se da uporede ove odgovore sa onima koje su dali na prethodnog asa.

Koje aktivnosti ste predvideli kao one u kojima bi u enici trebalo da u estvuju. a vi li no niste spremni da se u njima angažujete? Objasnite vaše odgovore! Koji su razlozi za to? Ko bi. po vašem mišljenju trebalo da u estvuje u tim aktivnostima? 132 ..Na koji na in participacije ste mislili? U kojim aktivnostima biste u estvovali zajedno sa nastavnicima? Ko bi još u estvovao u tome? O kojim aktivnostima biste odlu ivali sami? Zašto? .U kojim aktivnostima biste vi li no u estvovali? .Da li ste stvarno spremni da o tome javno iznesete svoje mišljenje / preuzmete odgovornost za odlu ivanje u tom domenu? .

da se njihovo mišljenje uvaži. REDOVNA NASTAVA: DOPUNSKA I DODATNA NASTAVA: ŠKOLSKE SEKCIJE: U ENI KA UDRUŽENJA I ORGANIZACIJE: UPRAVLJANJE ŠKOLOM: PROSTORNA I VREMENSKA ORGANIZACIJA: 133 .Materijal za rad: U EMU BI U ENICI TREBALO DA U ESTVUJU U ODLU IVANJU? Navedi situacije iz školskog života u kojima bi u enici (po tvojoj proceni) trebalo da iskažu svoje mišljenje. odnosno u emu bi trebalo da u estvuju u odlu ivanju.

etvrti korak (ili zadatak za dalji rad): Na osnovu rang-lista svake grupe. . Tre i korak: Rade i u grupi.Stanje de jih prava u mojoj školi i okolini CILJ: Cilj ove radionice je da u enici nau e da analiziraju stanje de jih prava u svojoj sredini. a broj 5 najmanje ugroženom od pet izabranih prava.papir za svaku grupu.razvijanje osetljivosti za stanje de jih prava.Radionica: IZBOR PROBLEMA I . u enici prave rang listu ugroženosti prava. u enici zajedni ku listu-poster "Stanje de jih prava u prave našoj izradu 134 .razvijanje sposobnosti za analiziranje stanja de jih prava. Materijal za rad: . Nastavnik napominje da e neki problem biti povezan sa jednim. Tako nastaju grupne liste "Problemi dece i mladih. . OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici su podeljeni u grupe. Imaju zadatak da u okviru grupe porazgovaraju o problemima dece u njihovoj školi (ili problemima dece u njihovoj sredini koji su povezani sa školom) i da svaki od pomenutih problema zabeleže na zajedni ki papir. . a neki sa više prava." Drugi korak: Grupe dobijaju komplet "Kartica prava" i imaju zadatak da za svaki identifikovani problem sa svoje liste prona u odgovaraju e ravo ili grupu prava i upišu broj ili naziv lana uz problem.jedan hamer papir i flomasteri (za zajedni kog postera). ZADACI: . Biraju 5 identifikovanih problema / ugroženih prava i dodeljuju broj 1 najugroženijem. Rangove upisuju pored problema na svojoj listi. Treba da se sete što više problema i sve ih zabeleže.komplet kartica prava za svaku grupu.

135 .školi i okolini" u koju upisuju prava oko ije ugroženosti postoji saglasnost me u grupnim odgovorima. zavisno od broja u enika. mogu e je predložiti u enicima da taj zajedni ki poster naprave predstavnici svih grupa a da ga ostali pregledaju pred po etak narednog asa. Nastavnik im naglašava da ove liste sa uvaju jer e na njima nastaniti da rade idu eg asa. Ukoliko zadatak ostane za dalji rad.

grupne liste “Problemi dece i mladih” i zajedni ka lista “Stanje de jih prava u našoj školi i okolini” nastale na prethodnom asu. s ciljem da uo e da deca i mladi mogu da uti u na stanje nekih prava.Ko sve može menjati stanje de jih prava u školi? . . OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici se uz pregledanje zajedni kog postera “Stanje de jih prava u našoj školi i okolini” podse aju kako su prethodnog asa odredili stanje prava. Pitanja koja mogu biti postavljena u diskusiji: .Mogu li u enici da uti u na stanje prava? 136 .Radionica: IZBOR PROBLEMA II CILJ: Cilj ove radionice je da se u enici podstaknu na preduzimanje konkretnih akcija u korist de jih prava u njihovoj školi i sredini i osposobe se za izbor problema na koji mogu delovati.Zašto je stanje prava takvo? . . ZADACI: .po 2 velika papira (hamer ili pakpapir) za svaku grupu.Može li se kršenje prava spre iti? .Do kojih posledica to može dovesti? . .razvijanje sposobnosti procenjivanja sopstvenih mogu nosti delovanja u korist de jih prava.Koja su prava dece najugroženija u našoj školi? . Razgovaraju o uzrocima i posledicama kršenja prava i na inu borbe protiv toga.upoznavanje sa kriterijumom realnosti u izboru problema za akciju. Prilog: “Koreni problema” za nastavnika. Materijal za rad: .razvijanje aktivnog stava i spremnosti za angažovanje u akcijama u korist de jih prava.

(Mogu e je da lanovi grupe dodaju i nove probleme na listu).Drugi korak: U enici su podeljeni u grupe kao na prethodnom asu i pred njima su njihove grupne liste "Problemi dece i mladih". nešto što održava postoje e stanje ili spre ava da se ono promeni). Tre i korak: Nastavnik saopštava da e se sada baviti jednim postupkom koji e im pomo i da jasno definišu svoj problem. Ispod toga beleže sve faktore koji direktno ili indirektno uti u na taj problem (to mogu biti uzroci problema. Napomena: Ukoliko ne mogu da završe analizu korena i izbor problema na asu. rade i u grupi. da dobro izaberu problem koji je polazište za planiranje akcija u korist de jih prava. Posle toga se razmatra svaki pojedina ni faktor i traže se faktori koji uti u na njega i ine njegove "korene". Imaju zadatak da izaberu jedan od problema koji je tipi an i zna ajan za njih i njihovu školu. odnosno kršenja nekog prava ili više prava u enika i da proisti e iz stvarnog života u njihovoj školi (ako je problem povezansa školom) i okolini. Zatim se ti faktori povežu linijama sa problemom: oni ine "korene" datog problema. u enici još jednom razmatraju i odlu uju da li i dalje misle da se bave tim problemom ili nekim od faktora koji ini jedan od korena tog po etnog problema. 137 . Zatim im u vidu mini-predavanja na primeru objašnjava postupak "koreni problema". u enici to rade kao grupni doma i zadatak. Proces se može nastaviti sve dok se ne iscrpu svi koreni. bolje je da izaberu da se bave nekim od "korena" koji i sam predstavlja problem (kršenje prava) i na koji mogu da uti u. U enici u svakoj grupi treba da zabeleže problem koji su izabrali na gornjem delu velikog papira. Nastavnik im objašnjava da pri izboru problema za akciju ne treba da se rukovode samo njegovom važnoš u ve procenom koliko je realno da na problem mogu da uti u. odnosno. Ukoliko je po etni problem previše težak i u enici nemaju dovoljno mogu nosti da na njega deluju. Nastavnik naglašava da problem treba da se ti e neostvarivanja (nedovoljnog poštovanja). etvrti korak: Kada prona u korene problema koji su po etno izabrali.

138 .Potrebno je da za po etak slede eg asa svaka grupa ima izabran problem za koji e planirati akciju.

Roditelji u enica smatraju da je za devojke najbolje da se udaju i da ne rade. 4 Zaokruženi ''koreni'' problema bi mogli da budu razlog za akcije. 3 U enice se uglavnom ne slažu s tim stavom svojih roditelja. 4. npr. biti osnova za realnu akciju u enika (obrazovanje za de ja prava nastavnika. U enice su se upisale u tu školu zato što je to jedina stru na škola u gradu. može. Npr. izvesti i pratiti njene efekte. ''Koren'' br. jedinu srednju školu u gradu. ali ne znaju šta bi mogle da urade. jer misle da to nije struka za devojke. otvaranja drugih srednjih škola u gradu (1) ili obrazovanja roditelja i menjanja njihovih stavova(2). za po etak. a za o ekivati je da bi mogla uticati na promenu stavova (a time verovatno proizvesti i neke dalje. ali i u enika). ( lan 28) Najve i broj u enica napušta školu zato što se udaju. 1 Neki nastavnici u školi se ne trude mnogo oko devojaka. te u enice imaju loš uspeh i verovatno bi samo ponavljale razrede. ali su to isuviše krupni problemi i nerealne akcije. Neke od ovih u enica kažu da su htele da idu u medicinsku školu ili gimnaziju u susednom gradu. Roditelji ne znaju za Konvenciju i jednako pravo devojaka na obrazovanje. Takvu akciju je realno planirati. ali ih roditelji ne Ve ina nastavnika i u enika u školi ne poznaje Konvenciju o pravima deteta. konkretnije akcije u 139 .Prilog (za nastavnika): “KORENI PROBLEMA” Problem: Mnoge u enice napuštaju srednju gra evinsku školu. još tokom prvog ili drugog razreda. Naj eš e.

u korist de jih prava'' za 140 .Da li smatrate da možete da uti ete na njegovo razrešenje? Da li to možete uraditi sami? .razvijanje aktivnog stava i spremnosti za angažovanje u akcijama u korist de jih prava. .Radionice: KAKO REŠITI PROBLEM I i II CILJ: Cilj ovih radionica je da se u mišljanje o na inima na koje se duzimati akcije. U enici treba posebno da obrate pažnju i nazna e šta bi sve deca mogla da urade. .Zašto ste se odlu ili baš za taj problem? Da li je presudan bio sam problem ili procena mogu nosti uticaja na njegovo rešenje? Kako je teklo odlu ivanje u grupi? . ako se organizuju i udruže.razvijanje sposobnosti procenjivanja sopstvenih mogu nosti delovanja u rešavanju problema / u korist de jih prava. kao i da se vrstama akcija u prilog zaštite teta.upoznavanje sa razli itim na inima individualnog i grupnog delovanja u korist de jih prava. Materijal za rad: ''Vrste akcija svakog u enika.Šta biste voleli da vidite kao rezultat akcije usmerene na rešavanje problema koji ste izabrali? Drugi korak: U enici dobijaju instrukciju da sada smisle što je mogu e više ideja i opišu ceo proces (akciju) rešavanja izabranog problema. ZADACI: enici podstaknu na razmogu organizovati i preupoznaju sa razli itim i ostvarivanja prava de- . OPIS AKTIVNOSTI: KAKO REŠITI PROBLEM I Prvi korak: Grupe redom saopštavaju kona no izabrani problem kao rezultat prethodne radionice. Nastavnik podsti e diskusiju vo enu pitanjima: .

Napomena: Ukoliko nastavnik procenjuje da bi bilo korisnije ostaviti u enicima više vremena za 2. nastavnik podsti e u enike da svaku od tih akcija zabeleže. KAKO REŠITI PROBLEM II Prvi korak: Predstavnici grupa redom saopštavaju svoje predloge za rešavanje problema. Drugi korak: Voditelj podsti e diskusiju o iznesenim predlozima usmeravaju i je pitanjima: .Ko je pokrenuo rešavanje problema? . Izveštaji e biti predstavljeni na po etku slede eg asa. Na sva eventualna pitanja odgovara da je njihov zadatak da samostalno ponude što raznovrsnije predloge za akciju rešavanja problema.Ko sve u estvuje u rešavanju problema? . Tre i korak: U enici pripremaju kratak i pregledan izveštaj o svojim predlozima za rešavanje izabranog problema.Da li bi deca mogla još nešto da urade? 141 . oni se ravnopravno predstavljaju bez selekcije. Voditelj zapisuje na tabli sve važne navedene korake predloženog rešenja. Ukoliko se u nekim grupama javi više ideja koje nezavisno jedna od druge predstavljaju akcije (razli ite puteve) do rešenja istog problema.Napomena: Nastavnik podsti e u enike da zabeleže sve ideje koje mogu doprineti rešavanju problema koji su izabrali.Da li deca mogu stvarno da urade to što je predloženo? . U ovoj fazi rada ne treba da razmišljaju o tome koja aktivnost bi bila uspešnija niti da donose kona nu odluku o tome. nastavnik nastoji da ne daje nikakve druge smernice ili sugestije. Tako e. Svaki izveštaj treba da predstavi konkretne aktivnosti koje su u enici predložili kao sastavni deo njihove akcije. korak i ne prekidati njihovu slobodnu produkciju ideja i diskusiju u grupama. Ukoliko je u nekim grupama bilo više ideja/pravaca. izrada izveštaja može biti grupni doma i zadatak.

Gde oni mogu da pomognu odraslima? Napomena: Grupe uvaju svoje predloge za rešavanje problema jer e im biti potrebni za radionicu Planiranje akcija. Peti korak: Radionica se završava uvo enjem pojma OMBUDSMANA – zastupnika ili službe zastupanja prava deteta na nivou Parlamenta – saveznog. Snimanje stanja de jih prava je 142 . treba navesti da su neki gradona elnici kod nas još po etkom devedesetih godina potpisali Deklaraciju kojom su se obavezali da e biti zaštitnici de jih prava i da takvu funkciju može da ima i neki nastavnik u školi. Problem može biti nedovoljno poštovanje ili kršenje nekog prava (ili više prava) koje garantuje Konvencija o pravima deteta i to prava jednog deteta ili grupe dece. pažljivo je pro ita. etvrti korak: Grupe ne izveštavaju.Da li su predložena rešenja u celosti realna i ostvariva? . Tako e.Gde im je potrebna pomo odraslih? .Da li bi se predloženim na inima popravilo stanje de jih prava? Tre i korak: Svaki u enik dobija listu ''Vrste akcija u korist de jih prava''. republi kog ili gradskog. Nakon toga podsti e diskusiju o vrstama akcija sa liste pitanjima: .Koje od predloženih tipova akcija deca/mladi mogu sami da izvedu? . ve voditelj naglašava da se akcije (ili projekti) planiraju i izvode da bi se neki problem rešio (bilo da se radi o nedovoljnom poštovanju ili kršenju nekog ili više prava). a zatim grupe imaju zadatak da vide koje se sve vrste akcija nalaze u njihovom predlogu za rešavanje problema.. Možemo razlikovati slede e tipove akcija ili projekata: 1. AKCIJE SNIMANJA / ISPITIVANJA I UTVR IVANJA OSTVARENOSTI PRAVA Takve akcije i projekte esto izvode istraživa ke i nevladine organizacije koje se bave decom i zaštitom prava deteta. Materijal za rad: ''VRSTE AKCIJA U KORIST DE JIH PRAVA'' Akcije ili projekti se planiraju i izvode da bi se neki problem rešio.

koja e onda da deluje i na one koji odlu uju. Primeri lobiranja su: pisanje peticija s pozivanjem na Konvenciju. javno iznošenje i obrazloženje nekog problema u vezi sa pravima dece ili predloga za rešenje tog problema. AKCIJE INFORMISANJA I OBRAZOVANJA ZA PRAVA DETETA Ovo je široka grupa akcija. 3. da glasaju za neki zakonski predlog ili da iznesu pred parlament neki predlog za koji je grupa ljudi. stvoriti deci bezbedan prostor za igru i rekreaciju i sli no. ali se u njima eš e informiše o nekim drasti nim slu ajevima kršenja prava. 143 . lokalne akcije. ili kao deo akcija za ostvarivanje prava. ali i kompletni obrazovni programi kao što su ovi koje mi sada radimo. Mi ovde koristimo re lobiranje za sve slu ajeve kada se uti e ili želi da se uti e na one koji imaju mo da odlu uju u korist ostvarivanja de jih prava. pritisak na zastupnike. Primeri takvih lokalnih akcija su: omogu iti detetu koje je u invalidskim kolicima da poha a redovnu nastavu. koja lobira. na primer: na gradonaelnika. Za ostvarivanje de jih prava isto tako su zna ajne i konkretne. ili napraviti spot ili TV emisiju koja govori o pravima deteta. AKCIJE LOBIRANJA ''Lobirati'' zna i vršiti uticaj. AKCIJE ZA OSTVARIVANJE I ZAŠTITU PRAVA To su akcije koje dovode do promena stanja prava. 4. koje rešavaju probleme ugrožavanja prava ili obezbe uju da se neka prava dece ostvare. Akcije lobiranja su obi no i informativne. prakti ne. 2. zainteresovana. U nju se mogu svrstati i takve akcije kao što su: dati primerak Konvencije roditeljima da se upoznaju s pravima deteta. na direktora škole ili na širu javnost. ili na nivou države. kao što je izrada i usvajanje Konvencije. pre svega na poslanike u parlamentu. predvi aju zakonske kazne za kršenje prava). Ove akcije se mogu organizovati samostalno. One mogu biti globalne. da bi se postigao željeni efekat. kao što je donošenje zakona koji obavezuju na poštovanje prava dece (odnosno.obavezna da uradi i vlada zemlje koja je prihvatila Konvenciju i to kada podnosi izveštaj Komitetu za prava deteta.

tj.razvijanje veština planiranja akcija.podsticanje inicijativnosti u pokretanju i vo enju akcija. . po inje drugi as. (iz 144 .2-3 ve a papira i makaze za svaku grupu. konkretan i realan plan akcije. što zna i da on mora biti (voditelj piše na tabli osnovne elemente i daje šira objašnjena koja su navedena u zagradana): .specifi an (konkretan i neposredno vezan za problem i njegovo rešavanje). . ZADACI: . .sticanje znanja o tehnikama efikasnog planiranja akcija.merljiv (definisan tako da omogu ava merenje efekata uspešnosti plana akcije). Materijal za rad: . odnosno. Prvi korak: U enici su raspore eni u iste grupe kao i u prethodnoj radionici.grupni predlozi za rešavanje problema prethodne radionice). .Radionice: IZRADA PLANA AKCIJE I i II CILJ: Cilj ove radionice je da se u enici podstaknu na preduzimanje konkretnih akcija u korist de jih prava i uvedu u tehnike efikasnog planiranja. Nastavnik saopštava da e se tokom ove i slede e radionice baviti postupkom koji e im pomo i da izabrani problem i predloženi postupak kojim žele da ga reše sada izraze kroz detaljan. ''Planiranje akcija'' za svakog u enika. Nastavnik sam procenjuje. predvi eni koraci za ove dve radionice. OPIS AKTIVNOSTI: Napomena: Opis aktivnosti. Nastavnik u formi minipredavanja (oslanjaju i se na listu ''Planiranje akcija'') naglašava da jasno definisan problem treba ispred sebe da ima isto tako definisan cilj. u zavisnosti od dinamike rada grupa kojim korakom završava prvi. prikazani su kao jedinstvena celina.

nastavnik glasno ita i komentariše navedena pitanja. Poster treba da pregledno ilustruje put od problema do realizacije cilja.). Dakle. da bi potom prešli na aktivnosti iz 4. Sam cilj treba da bude iskazan jasno i kratko. a na gornjem delu CILJ koji žele da postignu svojom akcijom. U protivnom. Tre i korak: Nastavnik objašnjava da na uspešnost u nekom delovanju. treba da vode ra una o gore navedenim elementima. Napomena: Nastavnik podse a u enike da pri formulisanju cilja svoje akcije. Napomena: Ako smatra da je potrebno. Drugi korak: Nastavnik poziva grupe da sada na donjem delu ve eg lista papira/postera napišu izabrani problem – PO ETNO STANJE. Peti korak: U enici dobijaju instrukciju da pripreme finalnu prezentaciju (za poslednju radionicu Prikaz grupnih radova) svojih planova akcije i da za to koriste poster s po etka ove radionice. a ne da u sebi doslovno (opisno) sadrži odgovore na postavljena pitanja. Svaki dobar PLAN AKCIJE treba da bude KONKRETAN i REALNO izvodljiv. koraka. . osim dobro definisanog problema i cilja.dostižan (realan. etvrti korak: U enici rade u svojim grupama. Nastavnik podsti e u enike da predloge za rešavanje problema koje su napravili u radionici Kako rešiti problem sada pažljivo analiziraju uzimaju i u obzir navedena pitanja na koja treba obratiti pažnju. nastavnik u enicima skre e pažnju na ta ku 4. ostvarljiv imaju i u vidu ne samo spoljne okolnosti ve i mogu nosti same grupe koja vodi odre enu akciju).. dok tragaju za formulacijom svog cilja treba uvek da prethodno razmotre da li on odgovara postavljenim zahtevima. PLAN AKCIJE. bitno uti e i planiranje. Prate a 145 . može odmah svakom u eniku dati prilog i zamoliti ih da svako za sebe prethodno pro ita ta ku 4.vremenski ograni en (jasno vremenski definisan). Jedan od na ina da se on napravi jeste da se odgovori na neka važna pitanja (svaki u enik dobija listu ''Planiranje akcija''.

Potrebno je voditi ra una da nakon predstavljanja grupnih planova akcije ostane dovoljno vremena za završnu diskusiju.usmena prezentacija ne minuta.10 Napomena: Predloženo vreme prezentacije zavisi od broja grupa. treba da bude duža od 5 . 146 .

. Obi no postoji više na ina na koje možemo da pokušamo da promenimo postoje e stanje. vi e mogu ih delovanja ili akcija.realnu procenu teško a i otpora koji stoje na putu njenom ostvarenju. postoje e ''stanje stvari''.realnu procenu sopstvenih mogu nosti. kao i . ostvarljiv imaju i u vidu ne samo spoljne okolnosti ve i mogu nosti same grupe koja vodi odre enu akciju). Problem je obi no situacija. što podrazumeva: opis postoje eg stanja. kojim nismo zadovoljni i koji želimo da promenimo.Problem treba da se odnosi na kršenje ili nemogu nost ostvarivanja de jih prava.Problem treba jasno definisati . IZBOR I DEFINISANJE PROBLEMA . što zna i da on mora biti: .vremenski ograni en (jasno vremenski definisan). . navo enje konkretnih prava na koma se problem odnosi i otkrivanje i razumevanje uzroka tog stanja.specifi an (konkretan i neposredno vezan za problem i njegovo rešavanje). 3. . .Materijal za rad: PLANIRANJE AKCIJE Akcije u korist de jih prava planiramo i izvodimo da bismo rešili neki problem u vezi sa stanjem prava. DEFINISANJE CILJA Jasno definisan problem treba ispred sebe da ima isto tako definisan cilj. 2. IZBOR AKCIJE Dobar izbor akcije koji treba da vodi ka ostvarivanju cilja pretpostavlja: . PLAN AKCIJE 147 .procenu dostupnosti svega što je potrebno za izvo enje akcije. Da bismo bili uspešni u nekom delovanju pomaže nam planiranje koje se sastoji iz slede ih koraka: 1.merljiv (definisan tako da omogu ava merenje efekata uspešnosti plana akcije). .dostižan (realan.Problem treba da proisti e iz stvarnog života sredine iz koje poti u oni koji planiraju i izvode akciju. 4. .

Kako emo napisati završni izveštaj? .Da li o ekujemo neke TEŠKO]E u realizaciji našeg plana? .Da li e nam za izvo enje ovog projekta biti potrebne neke posebne VEŠTINE? .Vremenski raspored pojedina nih aktivnosti. Da bi se napravio dobar plan akcije. oprema.Da li nam je potrebna ne ija pomo ? Ako jeste – kakvu pomo o ekujemo? Ko su te osobe? Kako emo ih kontaktirati? Kako emo ih zainteresovati za našu akciju? .Kako emo uvati PODATKE o realizaciji akcije? .Trajanje.Koga sve treba OBAVESTITI o ovom projektu? .Na uspešnost u delovanju bitno uti e i na in na koji smo isplanirali svoju akciju.KO e to uraditi? .Da li možemo sami? .KAKO emo do i do cilja? .popis svih neophodnih aktivnosti vezanih za planiranju akciju.KADA e se odvijati naša akcija? .Šta nam je potrebno (novac.jasno definisane vremenske rokove.Ko e nam pomo i da ih savladamo? .Da li je e nam biti potreban PROSTOR za izvo enje aktivnosti? .Kako emo u okviru naše grupe raspodeliti uloge/zaduženja? . korisno je razmisliti o slede im pitanjima: .Da li izvo enje naše akcije zahteva odre ena SREDSTVA? .konkretnu raspodelu poslova.Navesti konkretne korake/aktivnosti koje emo preduzeti. . kao i . . usluge)? .Da li e nam trebati ne ija dozvola? Kako emo je obezbediti? .Šta e biti pokazatelji uspešnosti? .Koje su mogu e prepreke na koje bismo mogli nai i? Kako da ih spre imo? 148 . . Svaki dobar plan akcije treba da sadrži: .Kako emo ih obezbediti? Kome emo se obratiti? . po etak i kraj planiranih aktivnosti.Kako emo MERITI USPEŠNOST našeg projekta? .Da li emo voditi zabeleške? Koje podatke emo skupljati i uvati? . materijali. .Kakav prostor? Kako emo do njega do i? .

149 .

Radionica: ANALIZA MOGU]IH EFEKATA AKCIJE

CILJ: Cilj ove radionice je da omogu i u enicima da sagledaju razli ite mogu e efekte njihove akcije na razli ite pojedince i grupe ljudi. ZADACI: - Uo avanje razli itih pojedinaca i grupa ljudi na koje njihova aktivnost može uticati (posredno i neposredno); - Sagledavanje razli itih vrsta mogu ih posledica njihove akcije (pozitivnih i negativnih); - Dobijanje novog uvida u planirane akcije. Materijal za rad: - Primerak dijagrama uticaja za svaku grupu; - U eni ki planovi akcija nastali na prethodnim asovima. OPIS AKTIVNOSTI: Nastavnik uvodi u enike u aktivnosti objašnjavaju i im da e na ovom asu imati prilike da sagledaju svoje planove iz jednog novog ugla. Nastavniki objašnjava da svaka akcija može uticati na razne pojedince i grupe ljudi na razli ite na ine i da nije dobro kada se to zaboravi, jer se onda može dogoditi da naša akcija ima i efekte koje ne bismo ni sami želeli ili može stvoriti otpor kod neke grupe ljudi koji može biti velika smetnja ostvarivanju cilja naše akcije. Objašnjava ovo na primeru neke akcije (koju u enici nisu planirali). Prvi korak: U enici su podeljeni u grupe onako kako su planirali akcije . Svaka grupa ima zadatak da napravi spisak onih pojedinaca i grupa ljudi kojih e se direktno ili indirektno ticati njihova akcija. Nastavnik objašnjava kako se pravi dijagram - stablo uticaja i deli u enicima primer dijagrama uticaja. Naglašava da posledice mogu biti povoljne i nepovoljne i navodi primere za to. Objašnjava kako svaka posledica ima ulogu uzroka neke nove posledice i da zato dijagram uticaja li i na drvo koje se grana. Drugi korak:
150

U enici biraju od svih nabrojanih kategorija koje mogu biti “pogo ene “ njihovom akcijom one najvažnije (4 do 5) i u grupama prave dijagram uticaja planirane akcije na njih. Važno je da pažljivo razmisle o problemu i da polako razmotre i prodiskutuju o svim povoljnim, nepovoljnim i neutralnim posledicama planirane akcije, a tek zatim da i nacrtaju dijagram uticaja sli an onome koji su dobili kao primer. Nastavnik obilazi grupe i pomaže im da zaista predvide ljude na koje e akcija imati uticaja I mogu e posledice njihove akcije. Tre i korak: U enici sada imaju pred sobom planove akcija i dijagrame uticaja. Imaju i u vidu posledice koje bi njihova akcija mogla imati, vra aju se na planove i preispituju ih, donose odluke da li bi u njima trebalo nešto menjati ili se ak dogovaraju da odustanu od tog i naprave neki novi plan. Na kraju asa nastavnik se dogovara sa u enicima o tome šta e se raditi naredna dva asa, odnosno da bi na njih u enici trebalo da donesu planove akcija koje stvarno imaju nameru da izvedu i da se pripreme za njihovu prezentaciju. Materijal za rad: Primer stabla (dijagrama) uticaja6
Sukobi izme u dece i vaspita a Unapre - uju saradn ju i kvalit et života
Uspešno doprino -se organiz a-ciji života u domu

Ostaju pasivn i, nezado voljni

Izbega -vaju realizaciju projek ta

Ohrabru je de je inicija -tive i zajedni - ko

Gube prilik u da unapre de svoj rad

Usvaja ju nova znanja i veštin e

Saznaju mnogo o svojim pravima i veštinam a zajedni k.

Gube šansu za nova znanja

Nagova -ra vaspit a- e da se ne uklju

Podsti - e decu i vaspita e

Odbija Podrža Podrža Ne Protiv Podrža ju -vaju -vaju u estv i se -va aktivn projek projek uju u projek projek at at tu at o projek u eš e tu 6 Primer preuzet iz Priru nika za voditelje radionica iz oblasti prava deteta ‘’Kako do šargarepe’’, Jugoslovenski centar za prava deteta, Beograd 1999.

151

VASPITA I

DECA

DIREKTOR

Projekat ''De ja participacija u domu za decu bez roditeljskog

152

Nastavnik objašnjava da koliko god je neki plan bio dobar.dogovaranje o izvo enju akcija i daljem na inu rada u okviru predmeta.kriti ko preispitivanje planova akcija. jedna po jedna grupa predstavlja svoj plan akcije. Prvi korak: Nastavnik poziva predstavnike grupa da svoje postere istaknu na zidu – školskoj tabli i na takav na in naprave malu izložbu. . verovatno da više ljudi može imati još neke ideje i da može videti problem na razli ite na ine.grupni posteri sa razra enim planovima akcije (kao rezultat aktivnosti sa prethodnog asa). ali tako da primedbe budu argumentovane. Zato je potrebno da. 153 . OPIS AKTIVNOSTI: Na osnovu broja pripremljenih planova.podsticanje veštine zastupanja vlastitih ideja. dok jedna grupa predstavlja svoj plan. . nastavnik i u enici se dogovaraju o vremenu koje svaka grupa ima da predstavi svoj plan i o tome kako e dalje raditi. ostali beleže svoja pitanja . . kao i da izaberu akciju koju e stvarno izvoditi.Radionica: PRIKAZ I ANALIZA PLANOVA AKCIJA (2 asa) CILJ: Cilj ove radionice je da se u enici podstaknu na ostvarivanje konkretnih akcija u korist de jih prava na osnovu realno procenjenih mogu nosti i kapaciteta za delovanjem. ZADACI: .osveš ivanje vlastitih kapaciteta za delovanjem u korist de jih prava. Nakon toga. Materijal za rad: . komentare i eventualne ideje za menjanje. kao i da razmišljaju o svakom planu i mogu nosti njegove stvarne realizacije u njihovoj školi i sredini. konkretne i od koristi za dopunjavanje plana. Posle svakog predstavljanja plana razgovara se o njemu. Nastavnik nastoji da obezbedi atmosferu u kojoj se planovi stvarno preispituju.

Ukoliko se izabere da se izvodi više akcija. da pruži neku konkretnu pomo (u nabavci materijala. ideje. U enici se podse aju da pri analizi akcija koriste sve materijale o planiranju akcija koje su dobili ranijih asova i pitanjima se navode da preispitaju svoje planove: njihovu realnost.na primer da umesto ocena (dobar ili nije dobar) nude mogu e rešenja. Nije neophodno da se svi u enici i nastavnik nalaze u terminima za naredna 4 asa. Dobro je da termin za as GV2 ostane termin za konsultacije sa nastavnikom. ve to zavisi od vrste akcije i njihovog dogovora. nastoji da pomogne da se eventualni problemi sagledaju iz novog ugla i da im se prona e rešenje. ostvarivanju komunikacije sa nekim van škole i sli no). pra enje toka akcija i razmenu iskustava me u u enicima. Na ovom asu se dogovara i o tome kako e se one dalje izvoditi. 154 . dobro je da neke od njih budu akcije u školi. To mogu biti sve isplanirane akcije ili jedna ili dve od njih. ali tako da se svi u enici uklju e u njih i da im na kraju ovog asa bude jasna njihova uloga. a neke u lokalnoj sredini. Na naredna etiri asa nastavnik je konsultant. i tako dalje. Na drugom asu bi trebalo ostaviti dovoljno vremena da se u enici dogovore o tome koje e akcije stvarno izvoditi. šta je sve potrebno za njih. šta je ija konkretna uloga. šta bi mogao biti problem ili smetnja.

u eni ki crtež na temu : kako je GV 2 uticao na mene. Naglašava zna aj primene ovog programa s ta ke gledišta samih u enika i njihovog aktivnog doprinosa. Nastavnik podsti e završnu diskusiju s ciljem ohrabrivanja pozitivnih kapaciteta u enika. Podse a u enike kojim su se sve sadržajima i temama bavili.Šta bi trebalo da se radi da bi se podsticalo partnersko delovanje dece i odraslih? Nastavnik završava radionicu prave i kratek rezime celokupnog nastavnog programa GV 2. od ega su odustali I zašto. naglašavanjem zna aja timskog rada i partnerskog odnosa sa odraslima.Radionica: ANALIZA I EVALUACIJA Na ovom asu grupe podnose kratke usmene izveštaje o tome šta su uradili. Napomena: Tako e je potrebno ostaviti vremena za u eni ku evaluacija nastave GV2 na na in na koji je nastavnik osmisli (kratka evaluaciona anketa. šta im je bilo teško. razgovor . ili kratak desetominutni sastav na temu: Sada mislim o nastavi GV 2). 155 . odnosno kojim veštinama su ovladali. .Kako se sada ose ate kada ste jedan zna ajan posao priveli kraju? . Bez obzira na konkretne rezultate akcija. šta bi slede i put uradili druga ije. nastavnik nastoji da ostvari atmosferu koja e ohrabriti u enike za dalje akcije.Da li smatrate da je bolje preduzimati individualne ili grupne akcije? .Da li deca i odrasli mogu odlu ivati i raditi zajedno? Od ega to zavisi? .Koje su prednosti grupnog (timskog) rada? .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful